Akumulacija Kapitala _ Prilog Ekonomskom O - Rosa Luxemburg
This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA
Overview
Download & View Akumulacija Kapitala _ Prilog Ekonomskom O - Rosa Luxemburg as PDF for free.
More details
- Words: 207,309
- Pages: 546
Loading documents preview...
ROSA LUXEMBURG: AKUMULACIJA KAPITALA
ROS.A.
LUXEMBURG
DIE AKKUMULATION DES KAPITALS Ein Beitrag zur Okooomieeben Erklllrung dee Imperinliemus
Pre1•eo Mll..A.N GA
VRTđ
ROSA LUXEMBURG
AKUMULACIJA KAPITALA PRILOG EKONOMSKOM OBJAŠNJENJU
1966
KULTURA
PREDGOVOR
Sa izdavanjem na našem jeziku glavnog teoretskog dela Roo.e Lll:"emJ:mrg, JUgoslovenska čitalačka publika, a posebno oni koJI aktlvn~ '.stvaralački rade na izgrađivanju socijalističke kulturne svesti 1 na daljem razvitku marksističke misli stiču mogućnost da proučavanjem ovog dela upoznaju jedn'og velikog pregaoca i teoretičara međunarodnog radničkog pokreta. Kad govorimo o korisnosti prevođenja njenih dela, ne radi se s~o o tome da se temeljitim proučavanjem korisno upotreblJava teoretsko delo Rose Luxemburg, kojim je ona, bez obzira na njene ozbiljne teoretske greške i promašaje, obogatila riznicu marksističke literature, nego i o tome da se upoznavanjem njenog literarnog životnog dela nadahnjuju novim moralnim snagama svi borci za socijalizam. Niko nije tako duboko i odlučno kritikovao niz osnovnih teoretskili zastranjivanja Rose Luxemburg kao Lenjin, pa ipak je on zahtevao da se prevedu i izdaju celokupna dela ove velike žene. Lenjin je ovako o tome pisao: "Njena biografija i njena sabrana dela (sa čijim izdavanjem nemoguće odugovlače nemački komunisti, za što im se može naći delimično izvinjenje jedino u neviđenom broju žrtava i u njihovoj teškoj borbi) biće najkorisniji primer za vaspitanje mnogih pokolenja komunista u celom svetu." 1 Svaki iole obrazovan čitalac zapaziće odmah da je "Akumulacija" Rose Luxemburg izašla ispod pera jednog mislioca velikog formata i najšire kulture. Rosa Luxemburg, međutim, stoji tu pred nama kao lik jedne od najvećih žena u istorij i sveta. Ona je jarki primer toga da samo socijalistički pokret može da bude put ka emancipaciji žena uopšte i ka razviJanJU najviših duhovnih potencija čovekovili. Moralna i intelektualna veličina ove žene kao da zasenjuje svojom svetlošću sve hkove velikih žena kroz savremenu i•toriju. Pokušajmo da uporedimo jednu madam Roland, veliku ženu-građanku iz velike Francul
Lenjin, Celokupna deta, tom XXVII, izd. III (na ruskom), str. 204.
v
ske revolucije sa drugaricom Luxemburg, pri čemu će se odmah nametnuti i upoređenje buržoaskih revolucija sa proleterskom revolucijom, pa će nam odmah biti jasno da je ambijenat socijalističke revolucije mogao da razvija veće, snažnije i svetli~e likove oba pola nego buržoaski revolucionarni pokret, da Je ,.velika komunistkinja", kako je Lenjin nazvao, jedan od najsnažnijih nagoveštaja velike budućnosti čovečanstva u kojoj će i žene najneposrednije upravljati velikim tokovima društvenog života. Celim svojim bićem Rosa Luxemburg smatrala se učenicom Karla Marxa, i što je pri tome bilo najvažnije, ona je ovu nauku shvatala onako kako je shvatao i sam Marx: kao učenje o uslovima oslobodilačke borbe proletarijata, kao uputstvo za sociJalističku akciju, a nikako kao neku dogmu. Sa daljim razvitkom objektivnog istoriskog procesa, sa prelaženjem radničkog pokreta u okviru ovog procesa iz jedne etape· u drugu, pred marksiste se nužno postavljao zadatak da idu "dalje od Marxa", ne tako što bi marksizam revidirali i "korigovali" kao što je či nio Bernstein, ili revizionistički "precizirali" kao što je to radio Staljin, nego što bi ga kao uputstvo za akciju razvijali u novim uslovima, što bi ga pre svega doveli u saglasnost sa novim ekonomskim činjenicama, jer one u savremenom svetu pretstavljaju odlučujuću istorisku silu. Očevidno je da u današnjoj epohi postoje daleko složenije, daleko šire i daleko konkretnije mogućnosti i zreliji uslovi za prelaz iz kapitalističkog u socijalističko društveno uredenje, nego što su postojali u vreme kada su osnivači naučnog socijalizma živeli i radili. Citajući "Akumulaciju.kapitala", videćemo sa kakvom je teoretskom savesnošću i zalaganjem iza koga su bile nasušne potrebe daljeg razvijanja revolucionarne misli, volje i akcije međunarodnog radničkog pokreta, radila na ovome delu ova v-elika revolucionarka. Videćemo kako je ona - i svojim revo-· lucionarnim instinktom, i svojom teoretskom svešću- shvatila da se pred marksističku teoriju postavio jedan džinovski nov zadatak: naučno istražiti i objasniti zakonitosti epohe kapitalističkih monopola, imperijalizma. Nove činjenice ekonomskog života udarale su prosto u oči, i nije se moglo ostajati SaJilU na njihovim golim empiriskim konstatacijama i saznanjima. Zadatak je bio da se razradi teorija imperija.lizrn.a. Za razliku ~d onih soCijal-demokrata koji su se, čak i iza paTavana jed nc,g oogmatskQg "marksizma", bavili prljavom praksom izdaje socijalističkih principa, intemacionalizma i revolucionarne akcije, Rosa Luxemburg je stalno insistirala na tome da se dalje pokrene živa marksistička misao, da učenici Kaa-la Marxa, umesto što bi tonuti u blatu sterilnog epigonstva i Opoil'tunizma, iskivaju 1
Vl
novo teoretsko oružje za veliku oslobodilačku borbu koj u su n~ovešt~.va!e katastrofalne. ekonomske krize i svetski ratov;, koJe proZIVlJavamo. Ako1 IUJe uspela"da ovome zadatku odgovon, međunaro.dm revolucionarni radnički pokret odaje Rosi Luxemburg pnz?anJe za sve te njene pokušaje. Ako ništ> drugo, ona Je SVOJOm "Akumulacijom" uzdrmala učmale duhove i ;pokrenula ~ednu &nažnu polemiku među marksistima onih zema!~ a gd.e .Je u to vreme socijalistički pokret bio najjači. C1taoc1 ce se takođe uveri ti sa kakvom je kristalnom iskrenošću i dobronamernošću pristupila Rosa Luxemburg ovom veliko~ ~o~tsko:n radu .. A kad su njeni kritičari, oficijelni .. ~cnJaCl , docekali nJeno delo sa Jednim sterilnim negatiVlZffiOm, tada 1m Je Rosa Luxemburg od~:ovorila svojom Antikritikom". Ovo delo, pripojena "Akumulaci]i kapitala'", ..pruža nam jasnu sliku sve nemoći marksističkih ekonomista u nemač koj socijaldemokratiji. Oni ne samo da nisu mogli razraditi jednu teoriju koja bi odgovarala novoj etapi u razvitku kapitalizma nego čak nisu mogli ni da temeljito shvate sam Marxov ,.Kapital", naročito kad se radilo o analizi prometa ukupnog društvenog kapitala, o procesu reprodukcije i celokupnom kretanju kapitalističkog privrednog mehanizma. Ovaj problem i dan danji zahteva od marksista vrlo intenzivna teoretska istraživanja. Nije bez razloga Lenjin govorio o tome da marksisti i 50 godina posle Marxove smrti nisu shvatili Marxa. Lenjin je to govorio u vezi sa primenom dijalektičkog metoda, smatrajući da se bez temeljitog proučavanja_.~o:sel?v~ .~~-~ ne može shvatiti ni Marxov metod, pa time ni gfavno 11jegovo aelo "Kapital". Teoretski zadatak je - pre svega - ispeti se strmim stazama do saznanja Marxove ekonomske nauke. Ali ovaj se zadatak u današnje vreme, kao i u vreme kada je Rosa Luxemburg pisala svoju "Akumulaciju kapitala", post~vlja ne više toliko kao cilj teoretske borbe i propagande koJI 1ma da uver· najšire mase proletarijata da je njihov istoriski poziv svrgavanje kapitalizma na osnovu nemin.ovnog kraha i propasti kapitalističkog načina proizvodnje, nego se on danas post~vlJa 1 kao praktičan zadatak svesnog rukovođenJa 1 pla~IranJa . !'roceS> reprodukcije društvene proizvodnje ta'!'o. gde Je politiCko gospodstvo kapitala već svrgnuta. Istraz1tl zakomtostl pr?"esa ukupne društvene reprodukcije je teoretski problem sa kOJim se već preko 150 godina muči i rve politička ekonomiJa. Danas P.ak, u prelaznom periodu između kapitalizma 1 soc•Jah~m.a •. koJI Je obeležen u kapitalizmu dubokim i širokim preobrazaJmm procesima ~VM3n~pgpo!iBtič~li_,"_ državnQ:lllQ:. nopolistlB
VII
njegovog umiranja, ovaj problem ekonomske nauke postao je problem svakodnevne ekonomske politike _koja se formuliše i sprovodi iz jednoga centra, od strane pOJedmlh vlada. U vezi i sa ovim praktičnim gorućim ekonomskim problemima u svetu, "Akumulacija kapitala" Rose Luxemburg pretstavlja jedan vrlo dragocen naučni materijal za teoriju reprodukcije, bez obzira na njene metodološke i sadržajne greške. Posle Marxovog "Kapitala" ovo delo Rose Luxemburg spada među najobimnija teoretska dela marksističke literature koja se odnose na problem društvene reprodukcije. Ono zbog toga pretstavlja takvo delo koje ne može mimoići ni jedan -ozbiljni istraživač zakonitosti procesa kapiblističke reprodukcije, kao i svaki onaj koji želi da se upozna sa ranijim dostignućima ekonomske nauke na rešavanju toga problema uopšte. U svome pokušaju da bi dala marksističku t~u proširene reprodukcije, odnosno akumulac!je kl!pitala, [ onda da bi na njenoj osnovi objasnila ·obliW~tr Jtraživanju istovremeno polazi od osnovnih Marxovih post'll!.ki o kapitalističkGm n~ ali da se iiiJ;oweraena-"sa njima kriti~zi kad-a j-e reč o- akumulariji kapitala. Sta je Rosa Luxemburg htela postići na rešavanju problema političke ekonomije u vezi sa epohom imperijalizma, o tome najbolje govori ona sama. U "Antikritici" ona piše: "I pre pojave Marxovog "Kapitala" bile su dobro poznate činjenice eksploatacije viška rada, profita. Ali tek egzaktna teorija viška vrednosti i njegovog stvaranja, zakona najamnine i industr-iske rezervne armije, kake ih je Marx izgradio na svojoj teoriji vrednosti, dali su praksi klasne borbe granitnu osnovu na kojoj se razvijao nemački radnički pokret, a njegovim stopama i celokupan internacionalni radnički pokret do Svetskog rata. Da teorija sama po sebi nije dovoljna, i da se i za najbolju teoriju može povezati najgora praksa, dokaz je upravo sadašnji slom nemačke socijaldemokra tije. A taj slom nije došao kao posledica Marxovog teoretskog saznanja, nego uprkos tim saznanjima. Taj slom može biti savladan samo tada ako praksa radničkog pokreta bude dovedena u saglasnost sa teorijom. Kako u celini i uopšte tako i u svakom važnijem sektoru klasne borbe sasvim čvrstu osnovu naše pozicije možemo izvući samo iz Mar-
VIJI
xove teorije, iz mnogih nekorišćenih blaga Marxovih 'h dela. "2 osnovn1 . . Međutim, ni j.e b~lo lako zasnovati teoretski učenje 0 impe!IJahzmu polazeć!, s Jedne strane, od golih novih činjenica ekonomske s~vru:n~i i, s ~ruge strane, od apstraktnih opštih zakona kapitalističkog nacma proizvodnje koje je otkrio Marx. Fored svestranog proučavanja novih činjenica i ,momenata razvitka kapitali~ma trebalo je zaista koristiti mnogo teoretsko blago temelJnnh radova Marxa. Pažljiviji čitalac moći će da dođe do zaključka da se Rosa Luxemburg, uprkos dubljeg poznavanja macl<sističke političke ekonomije, u svome radu 0 akumulaciji nije držala u dovoljnoj meri ovog svog saveta drugima na putu savlađi vanja teškoća u razvitku marksističke teorije kao nauke o uslovima borbe proletarijata za socijalistički preobražaj društva. Boreći se sa teškoćama teoretskog istraživanja krajnje komplikovanog problema, Rosa Luxemburg polazila je pri izgradnji svojih shvatanja, makar i kritikujući upravo na toj tački Marxa, suV'iše jednostrano od apstraktnih analiza i zaključaka drugog toma "Kapitala". U "Antikritici", gde u sažetom vidu izlaže svoje teoretske stavove o akumulaciji kapitala, ona o toj svojoj polaznoj tački ovako piše: "Van svake je sumnje da ekonomski koren imperijalizma može biti izveden specijalno iz zakona akumulacije kapitala i da sa njima mora biti doveden u saglasnost, jer imperijalizam u svojoj celini, već prema opštem empiričkom zapažanju, nijt ništa drugo nego specifični metod akumulacije."' Po našem mišljenju, upravo time što je došla na takvu tačku gledišta, naime da iz z~mulacije "specijalno" izvede glavne karakteristike kapitali~tičko(: i~perijaLizma i što je na ovaj uprošćeno gieđa!a 'Kao na "specificm metod akumulacije", Rosa Luxemburg je sebi suzila š.ir?ko .polJe. konkretno.~ istoriskog istraživanja, na čemu je ona toh~o I?Sistlrala, .l_:mne~t se pri tome protiv onih Marxovih apst~aktmh ~em~ u koJima Je on pokazao najimanentnije momente 1 zakomtosti procesa re: produkcije celokupnog društvenog kapitala. Da je ona u s_voJOJ analizi koristila zaista sve obilje izvora u delima Marxa 1 Engelsa, pre svega sva tri toma "Kapitala", um:sto što je odmah u početku na bazi svog posebnog metoda pacela da pronalazi ,.očigledne" protivrečnosti između tih delova "Kapitala", ona ~~ morala bar da se približi onom velikom rezultatu do koga Je došao Lenjin. 2
a
"Akumulacija kapitala" Op. e., str. 387.
"Antikritikaj', str. 387.
IX
Cudnovato je na prvi pogled i to što Rosa Luxemburg ne
uviđa koliko je potrebno u objašnjavanju imperijalizma, ako bismo ga definisali čak i kao "specifični metod akumulacije", uzeti u obzir čitav niz posrednih karika od momenata akumula-
cije individualnog kapitala i od najopštijih momenata akumulacije društvenog kapitala- koja se sastoji iz sume kretanja ind;vidualnih kapitala - do konkretnih, na površini datih pojava ekumulacije i njenih zakonitosti u imperijalizmu. N,jeni prig0= YQ.[i Marxovu metodu istraživanja rim~~n_knom 11 treć~ <:!del oma " apita a a vr su da se jasno vidi kako ~e ona po tbln pitanja UiJa:tti~tr.""'!i'lno razlikuje od MaPx_a. / "Bez obzira kako se pobliže odrede unutrašnje ekonomske J.:Okretačke snage imperijalizma -kaže R. L., - u svakom slučaju toliko je jasno i opštepoznato: njegovo biće sastoji se upravo iz proširenja vladavine kapitala iz starih kapitalističkih zemalja na nove oblasti i iz ekonomske i političke konkurentske borbe kapitalističkih zemalja o te oblasti. Marx smatra, među tim, kao što smo videli u drugom tomu svog "Kapitala", da je ceo svet već "jedna kapitalistička nacija", da su svi drugi privredni i socijalni oblici već iščezli. Kako je onda moguće objasniti imperijalizam u takvom društvu u kome za njega ustvari apsolutno nema više mesta?" 4
U trećem odeljku drugog toma "Kapitala" Marx analizira pitanj~ reprodukcije u "inttlha pt,j.~cia_i.gde_se, pr.e.ma._t.Qme. isključuje i spoljna trgmrina kaQ stvr::ni momenat prometa i aku~uLa~Epi~~la. Marx apstrahuje tl!koc!e i postojanje pored kapitalizma rani} ih oblika proiz\"Odnje i u najopštijoj analizi procesa reprodukcije isključuje one momente razmene koji bi bili uslovljeni geografskom međuna lednom podelom rada, nadoknađivanje proizvoda u naturi. On, kada analizira pitanje odakle dolazi novac u koji se u svome kruženju naizmenično pretvaraju delovi ukupnog društvenog kapitala, pretpostavlja čak .Lto da se ntdrnici zlaliL!!_alaze u do~ !ičnqi z_emlji, iako u celom rudnom bogatstvu te zemlje stvar_r>o ne mora da .postoji ni gram:Zlata Ah makohko da su ovakve Marxove pretpostavke apstraktne, one su ipak uzete na osnovu jedne istoriske realnosti; kao takve su opravdane, jer je kapitalizam postao dominantan način proizvodnje u svetskim ra-
• "Aikumulacija kapitala" -
X
"Antikritika", str. 387, 388.
zmerama,. jer on .Podvrgava sebi sve ranije oblike proizvod · Imanenhu zako':' kapitaHstičke reprodukcije postaju time r;{~:
m1nantn1 zakoni- e~onomske J.StonJe savremenog sveta. Rosa Luxemb':lrg, n:7đ~bm, kao što smo videli, smatrala je ovaj metod nep~tmenlJlVlm, pa čak i nedopustivim, kad se radilo 0 reprođukctJl celokupnog društvenog kapitala. Nasuprot Marxu koJI aps_tr~huJe _odnose IZmeđu kapitalističkog sistema i doka-
pttal!istlCkth nacma proizvodn.ie, Rosa Luxemburg od ovih
odnosa stvara osnovu svoje teorije akumulacije. Stavljajući taJko ~ pep tar ~yoga istraživanja_ Ql)_O što Marx apstrahuje ~ i!!StOJl da svo u teori·u mu!acije zasnuje i na posebno·u;:orlJl rea lzam]e · oja je potpuno razAIClt;;:a' 1V arxove. na u "'tez1 s bm problemom u "Anbknhc1' ov o kaže: "Izgledalo mi je da je neurnesna i da izaziva smetnje teo1
retska pretpostavka o postojanju društva sastavljenog isključivo od kapitalista i radnika, koja je po sebi sasvim opravdana i urnesna za određene ciljeve proučavanja, - tako u prvom tomu "Kapitala", pri analizi individualnog kapitala i njegovih eksploatatorskih praksa u fabrici - kada se radi o akumulaciji celokupnog društvenog kapitala. Kako ova pretstavlja stvarni istoriski proces kapitalističkog razvitka, po mome mišljenju ona &e ne može shvatiti ako se jednostavno pređe preko svih uslova te istoriske stvarnosti. Akumulacija kapitala kao istoriski proces probija se napred od prvog do poslednjeg dana unutar istoriske sredine raznih pretkapitalističkih formacija, u stalnoj političkoj borbi i pod stalnim ekonomskim uzajamnim uticajima sa njima. Kako se mogu, dakle, pravilno shvatiti ovaj proce., i njegovi unutarnji z"koni kretanja u beskrvnoj teoretskoj fikciji koja celu ovu istorisku sredinu, tu borbu i te uzajamne uticaje proglašava za nepostojeće? Upravo ovde mi izgleda da je, potpuno u duhu Marxove teorije, nužno da se napusti pretpostavka iz prvog toma "K~: pitala" koja je tamo činila dragocene usluge, i da treba postavttl istraživanje akumulacije kao ukupnog procesa na konkretnu bazu razmena materija između kapitala i njegove istoriske sredine. Ako se to učini, onda, po mome shvatanju, rezultira objašnjenje procesa na prirodan način upravo iz .samih 11farxovih osnovnih učenja i u punoj saglasnost! sa ostahm delovtma nJegovog ekonomskog glavnog dela."' · Vrlo je interesantan ovakav stav Rose 1_uxemburg prem.!' Mar)fQ.Yam BJ3Sbaktnont tndotit:t illtražiuanja,--~ji u drugom tomu "Kapitala" ima svoj naročiti aspek~, kada 1ma;no na umu da ona sebe smatra Marxovim učenikom 1 kada tvrdt da u obla11
"Akumulacija kapitala" -
"Antikritika", str. 388.
XI
.sti ovog problema, problema akumulacije, postupa "sas\"im u duhu Marxove teorije". Ovakav stav približio je Rosu Luxemburg stavu mnogih revizionističkih kritičara Marxa koji, ne razumevaju6i u osnovi dijalektički metod analitičkog prodiranja u unutarnje povezanosti osnovnih odnosa ili kategorija kapitalističke proizvodnje, pronalaze da je Marx toliko apstraktan da njegovi zakoni nigde ne odgovaraju~ i njegov za,kon vrednosti ne odgovara stvarnosti, već da je on Jedna teoretska fikcija:' itd. Na bazi takvih shvatanja ovi kritičari, isto kao i Rosa Luxemburg, nužno pronalaze "očigledne protivrečnosti" izmeđU~ ili prvpg_j__ t~ma, ili iz~eđu_dru gQg iyrvog to~Kapib:hr"':J'Jalellltoj repnidukciji, dopušta rad'ona:fn9g 1\[~r:I>.OV.e šeme prometa celokupnog _društvenog'--Kapllafa. Ali ona očig_led.no .negira svaku ~ve Marxov.e šeme pr_oll!~ta između dva glav~a odeljka drustvene prOizvodnJe kad -se e da se ova sema mo. iku ·e na uslove raširene reprodukci ·e. za mOmenat 1 pretpos. avi i opravdanos njen;h prigovora po ovoj tački, onda moramo postaviti sebi pitanje: kako je Marx mogao tako grubo da greši u metodu istraživanja, pogotovo ako imamo na umu to da je zapravo u najvišem stepenu Marxov metod baš ono što ga odlikuje i stavlja iznad svih ekonomista, iznad klasika, Smitha i Ricarda, a da o vulgarnim ~konomistima i ne govorimo. P~a _Rosa Luxemburg govori odmah u prvom stavu svoje ,"Akurrn::mrčl]'e" o besmrtnoj zasluzi Karla Marxa na .polju teoret~ke poEtičke ekonomije, što ~e ~";:i:1::~ r.apradJ1kcije celokupnog dru!fvenog kapital? t;iW49 buržo olitička ekonomija da učin' čak ni da pokuša da čini od vremena za o ihčke · ·e, kada j e gla pre ratske škole Quesnay to pokušao? Kako posle toga Rosa Luxemburg dolazi do tako odlučnog zahteva da se o~:nxm Fl~eteei ils Qrugag toma Kapitala" i.lll'ema tome da se i odbaci treći odel'ak d o toma ošto ·e celo istr vanJe am os avl' eno na sasvim nere alnu os n u i gde se ceo pro lem a umulacije kapitala us van zamag juje, jer apstrahuje njenu realnu osnovu: uzajamni odnos i uzajamnu delatnost između kapitalizma i dekapitalističkih sistema kao tla na kome se jedino i može vršiti akumulacija kapitala? Pustimo samu Rosu Luxemburg da nam ona ovo odgovori.
flijc4n2lil
XII
,?na nas 'f!re-csvega n~toji da ubedi da drugi ~ itala _ne Pf!,1s.tavlJa Z~'llrsen rad, nego je samo torzo kof p • s~ ragn_>.enata 1 nabačaj a i koje je Marx napisao za~:
~lCno, kao r~?nl Instrumenat u cilJu da bi pri istraživanju seb: Jas_no predoc1o problematiku. Pri tome ona navodi još kao v 1 · vaznu okolno~t to da je drugi tom .,Kapitala" toliko fragm:n~ taran 1 neJedinstven •ad__zbog toga što je Marx u svome radu b10 stalno prekidan b_olescu. A specijalno u pogledu same ana~Ize akumulaCIJe drustvenog kapitala, koja je sadržana u trecem odelJku drugog toma, ona ističe_ da je to pitanje najmanje teoretski obrađeno 1 da Je dato sasvim neoformljeno u obliku beleža~a, i tretirano .na ciglo 35 strana od 450 stra~a drugog toma, sto J€ nemoguca nesrazmera za raspravljanje ovog centralnog problema, kao, najzad, i to, da se i ovaj odeljak .,prekida takoreći na polovini reči". A što je još najinteresantnije da bi potkrepila ovo svoje shvatanje o vrednosti drugog toma :.Kapitala", Rosa Luxemburg poziva se na Engelsa koji je o trećem odeljku drugog toma napisao da ovaj odeljak .,u najvećoj meri zahteva preradu" i ostaje samo "provizornim razmatranjem pitanja". Da li je Rosa Luxemburg zaista u pravu kada se ovde na ovakav način poziva na Engelsa? Govoreći o Marxovim rukopisima drugog 1 trećeg toma "Kapitala", od kojih je prema Marxovoj poruci, kao ,.izvršilac Marxovog testamenta", i prema poruci Marxa preko svoje kćeri Elinor, Engels .,trebalo nešto da učini", Engels ovako piše u svome predgovoru drugom tomu .,Kapitala": .,Najteži komad prvog odeljka bio je nanovo prerađen u rukopisu V; ostatak prvog i čitav drugi odeljak (izuzev sedamnaestu glavu) nisu pružali nekih znatnill teorijskih teškoća: naprotiv mu (Marxu. - M. G.) se činilo da je veoma nužno preraditi treći odeljak, reprodukciju i promet društvenog kapitala. Naime, u rukopisu II, reprodukcija je prvo bila tretirana bez obzira na novčani opticaj čijim se posredstvom ona vrši. a onda opet s obzirom na njega. To je trebalo otstraniti i celi odelj "k uopšte tako preraditi da odgovori proširenom piščevom vidokrugu. Tako je postao .rukopis VIII, jedna -~veska od svega 70 strana kvarta; ali šta je Marx umeo da sab,Je u taJ prostor, pokazuje upoređenje sa štampanim trećim odeljkom, po odbitku mesta umetnutih iz rukopisa IL I ovaj rukopis samo je privremeno pretresanje predmet_a, pri čemu se u prvom redu radilo o tome das-;_ utvrde 1 razVlJU nova gledišta prema rukopisu II, zanemar~JUCl mo?'ent<; o kojima se nije imalo šta novo reći. Tu je uvucen 1 prosrren " Jedan bitan komad glave XVII drugog odeljka koji i 'inače donekle
XIII
zahvata i treći odeljak. Logički red često se prekida, raspravljanje mestimično pokaz?)" praznine, a nar'?čito je pri kraju sasvim fragmentarno. AZ. sta Je Marx hteo rect, to Je na ovaJ tit emaj način tu rečeno.'' 6 Engels koji je za štampu redigovao drugi i treći tom "Kapitala" kaže u istom predgovoru još i ovo: .,Moje prerade i umeci ne iznose svi skupa jedva desetak stranica, i samo su formalne prirode. Samo nabrajanjem rukopisnog materijala koji je Marx ostavio za II knjigu dokaz je s kakvom nesravnjivom savesnošću, s kakvom strogom samokriti1com je on težio da izradi svoja velika ekonomska otkrića pre nego što ih objavi, samokritikom koja mu je te'k •retko pružala mogućnoot da sadržinu i oblik izlaganja prilagodi svome vidokrugu koji je stalno proširivao novim studijama." 7
--ovo je objašnjenje o kakvom se ,.tarzu" radi kad govorimo o trećem odeljku drugog toma Marxovog ,.Kapitala". Iz pisma Marxa Danielsonu od 10 aprila 1879 može se videti kakvi su uzroci onemogućavali izdavanje druge sveske ,.Kapitala" još za vreme Marxovog života. Marx javlja svome ruskom prijatelju da je Bismarckov režim protiv socijalista onemogućio izdavanje drugog toma, ali da ga stvar ne ljuti iz više razloga, kao što su engleska industriska kriza i tadašnji tok stvari koji nije dozvoljavao da se iskustva krize "proizvodno iskoriste'', to jest teoretski obrade tako da bi se teorija reprodukcije mogla proveravati i na poukama tadašnjeg ,.industriskog ciklusa". Drugi razlog bila je ,.gomila materijala" koji je Marx dobio iz Rusije i SAD. A kao treći razlog Marx navodi svoju bolest koja mn .. znatno skraćuje radni dan". Ovo baca svetlo na pravu prirodu Engelsove konstatacije ,o tome da je treći odeljak druge knjige "Kapitala" "privremeno pretresanje predmeta" i "torzo". O tome kakvu je veliku naučnu vrednost, nasuprot Rooi Luxemburg, Engels vddeo u trećem odeljku drugog toma "Kapitala" vidi se iz Engelsovog pisma istom Danielsonu od 13 novembra 1885 godine, gde on piše: .. Nisam sumnjao u to da će vam drugi tom pričiniti zadovoljstvo koje je i meni priredio. Razlaganja koja on sadrži zahtevaju doista toliko mnogo da obični čitalac sebi neće dati truda da ih shvati i prati do kraja. To je danas slučaj u Nemač koj, gde se sva istorijska nauka, uključiv političku ekonomiju, srozala tako duboko da se jedva može još dublje srozati. Naši katedarski socijalisti nisu nikad bili nešto više od bednih fiJana "Kapital" II, izd. "Kulture". Beograd 1947, str. XI, XII. vukao M. G. ' L e., str. IX. - Podvukao M. G.
XIV
Pod-
tr?pskih ~ulgarn~h ekonomista, a sad su se spustili na nivo prostih brarulaca Bismarckovog državnog socijahzma. za njih će drugi t~m. uyek oot~ti z~pečaćena knjiga... I taiko nemačka "nauk~ pllJl u ovaJ nov1 tom, a da nije kadra da ga razume· samo J~ zdrav strah posledica zadržava od toga da ga javn~ kntiku]e, 1 tako zvanlCna ekonomska literatura oprezno ćuti u pogledu ovog toma. Ali će je treći deo naterati da se izjasni."' . Ne treba zabor~vli_ati činje~icu da je Marx još 1863 godine 1zradio na baz1 SVOJih sema SVOJ "tableau €conornique" i da je dak!~, 22 godine pre izlaska iz štampe drugog toma "Kapitala': IZradiO seb1.oonovne teoretske poglede na proces reprodukcije. On ova SVOJa teoretska shvatanja i otkrića nije bitno menjao nego samo produbljivao. Ne zoboravljajmo ni to da Marx u toku štampanja skoro svih svojih docnijih ekonomskih radova. poćev od I toma "Kapitala" pa do smrti, stalno upućuje na to da će u II tomu "Kapitala" prikazati reprodukciju društvenog kapitala. Marx nije imao samo u vidu neki tek naznačeni i 11ejasni plan o tome šta će u pogledu celokupnog društvenog procesa reprodukcije izložiti, nego mu je već bilo potpuno jasno i pri pisanju prvog toma "Kapitala", kao i pri koncipiranju trećeg toma, šta će u osnovnom sadržavati drugi tom "Kapitala" i kako će u njegovom teoretskom izlaganju biti prikazana reprodukcija društvenog kapitala. To se potvrđuje takođe i onim što on o reprodukciji kapitala i metodu .prilaženja tome problemu izlaže u svojim "Teorijama o višku vrednosti". Dakle, neumesna je primedba Rose Luxemburg da drugi tom "Kapitala", a posebno njegov treći odeljak, pretstavljaju Marxove maltene zabeleške pisane samo za vlastitu upotrebu, sa fragmentarnim karakterom uslovljenim bolešću. Nasuprot shvatanju R. Luxemburg naučnoj vrednosti trećeg odeljka drugog toma "Kapitala" imamo još jedno Engelsavo sasvim određeno mišljenje saopšteno u njegovom p1smu Viktoru Adleru od 16 marta 1895: "Odeljak III je odličan prikaz celokupnog kružnog kretanja robe i novca u kapitalističkom društvu, - kružnog kretanja koje se od fiziokrata naova:?'" prvi put ovde tretira; odUčan po sadržini, ali po f~rmt stras~o nezgrapan, prvo jer je skrpljen od dve prerade koJe postupaJu na dva različita metoda, a drugo jer je obrada br. 2 na s1lu bila završena u takvom stanju zdravlja kada je mozak patiO od hronične besanice. uD .. Smatrajući da je Marx postavio samo p:obl_em reprodukCije društvenog kapitala u uvećanom razmeru 1h, sto Je 1sto, sam~
"'!
• "Kalpital" II, Dodatak, str. 451, 452. ' 1. e., str. 452. - Podvukao M. G.
xv
postavio problem akumulacije, a da na nj ega nije odgovorio, Rosa Luxemburg je, hoteći da na bazi drugih Marxovih osnovnih postavki objasni ekonomsku suštinu savremenog imperijalizma, prešla ustvari na teren kritike Marxa u oblasti najosnovnijih njegovih shvatanja kapitalizma, jer problem akumulacije odražava bltne zakone kretanja samoga kapitalističkog društva. Interesantno je da Rosa Luxemburg to ne primećuje i da ne vidi da ovakav njen teoretski stav vodi, u krajnjoj konsekvenciji, ka negaciji čitavog Marxovog ekonomskog učenja. Jer, ako Marx nije rešio, već mu se zasluga samo sastoji u tome što je postavio problem reprodukcije celokupnog društvenog kapitala, onda nam marksizam nije pružio jedinstvenu i logički zatvorenu interpretaciju zakonitosti društvenog razvitka. Na taj na·~in, mada je celim svojim bićem htela suprotno, Rosa Luxem,llurg otvara širom vrata buržoaskim kritičarima Marxa. U svojoj "Antikritici 11 ona govori o teoretskom rešavanju problema akumulacije ovako: "Rešenje ovoga kao i tolikih drugih problema jasno je da je ostalo kao zadatak njegovih (Marxovih. - M. G.) učenika i moja "Akumulacija" je trebalo da bude pokušaj u tom pravcu. "Rešenje koje sam ja našla moglo se smatrati kao ispravno ili pogrešno, ono je moglo biti kritikovano, napadano, upotpunjavano, ili na drugo rešenje ukazano. Od svega ovoga nije se zbilo ništa. Desilo se nešto sasvim neočekivano: "struč njaci" su izjavili da uopšte ne postoji problem koji bi trebalo da s_e rešava! Marxova izlaganja u drugom tomu "Kapitala" da su·ak~iju sasvim dovoljno i iscrpno objasnila, tamo je sve sasvim određeno, baš šemama, do u tančine dokazano: da kapital može ~zvodnja moze da se siri,- pa čak i u slučaju ako u svetu osim kapitalističke ne bi postojala ni'kakva druga - ne o samo kapitalistička privreda: da je on~ sama sebi tržište · samo mo a o n s o ~ da sh-vatrm a cedll. Marxovih šema mogla da me zavede da ovd~ VIdim .nek1 problem!"iO
- ------- -
·----Da vidimo sada u najgrubljim potezima na kakvoj se metodološkoj i teoretskoj osnovi može objasniti razilaženje Rose Luksemburg sa Marxom u tako bitnom ;pitanju kao š,to je pitanje same akumulacije. A s d~ _o~veUiti svu dubinu nepremostivog jaza između nje i kritičara njene -~z redova nemačke socijaldemokratije. '
XVI
0
"Akumulacija kapitala" -
,,Antikritika", str. 388, 389.
III
Marx je na mn~g~ mesta u "Kapitalu", a 1pre svega u drugom to;n:'• .pose~no Is~ca~ ta~ve ;netodske zahteve koji ,jedino o~o~cu~u p:aviln? resenJe plt2nJa realizacije, odnosno naknađivanJa Jedni~ pr01zvo~a ~gima kružnim kretanjem kapitah, Ih ~;utem novca~w!!.?PhCaJa u kretanju celokupnog društvenog kapitala. On Je Izncito zahtevao da se iz anali~e opštih pitanja reprodukCIJe moraJu apstrahovati nesuštinski momenti kao spoljna trgovina, papirni novac, kreditne transakcije itd: i to ~e. ~amo zbog t.oga što_ bi ovi mo;nenti ometali analizu zam~glju
JUCI p:obl~ 1 vodec1 nas nuzno na stra.tllputicu, u nerešiv&.
komplikaciJe, nego i .zbog toga što se njima prikriva suština same stvari. Jer, suština se upravo pojavljuje u samom idealnom, "apstraktnom proseku" procesa reprodukcije. Marx, razvijajući svoju analizu, na više mesta govori o teškoćama rešavanja problema reprodukcije. Međutim, on, nasuprot Rosi Luxemburg, ne samo da govori o teškoćama analize, koje mogu biti savladane metodom apstrakcije kad se radi o problemu proširene reprodukcije, nello i kod problema proste reprodukcije. U svojoj kri.tici Smithovih i ,Ricardovih shvatanja procesa društvene reprodukcije Marx u trećem odeljku drugog toma ,.Kapitala" sasvim kategorički tvrdi da njegovo izlaganje, koje je u .vezi s tim pitanjem tamo dato, pruža u osnovnom rešenje za veliku većinu pitanja reprodukcije. Iako je u šemama stvar uzeta proiz'.'oljno, bez obzira na svaku stvarnu raspodelu celokupnog godišnjeg proizvoda društva i na njegove razmere, ipal.c će, govori na tome mestu Marx, ove razmere, kako ih šeme daju, ostati kvalitativno određujuće. Već nas to upuću,i.e._.Ill!.JQ..Jia Marxove šeme ne ma&!! bjti nikakve "besKrvne aostrak.~ije 1 \ nego, i kod proste, kao i kod proširene re rOd uk ci ·e, retstav1 mamena a rometa celokupn~no pl a a, unu rasnJl za on ovog pfometa. O, a Je -na ~. '!her I (pr+ v) =Tlpieste zakon koji određuje realno kret~Je prometa i u materijalnom i u vrednosnom o~nosu. Ist~ ka~ sto u fizici zakon ubrzanog padanja tela pod deJstvom teze rukad ne odgovara stvarnom kretanju tela zbog istovremenog dejstva drugih faktora (kao što je otpor vazduha, trenJe tela na koso] ravni, iLi, ako se radi, .recimo, o avionu, s?ag~ motor-3: 1 rad elise koji deluju u suprotnom pravcu), tak? ISto 1 kretanJe dr':'štvenog kapitala, njegov promet pretstavlJa. stal':o narusavan]e ovog zakona. Zakon se i ovde, u ekonom1c1 drus.tva, ostvaruJe putem svoga neostvarivanja. Ali zakon uvek deluJ~ kao tendencija i to nam j'e dovoljno da je uočava~;> na. bazi _oVlh zakono koji su tu dobili čak i oblik matemahcke Jednacme. Interen
Akumulacija kapitala
XVII
santno je zašto se Rosa Luxemburg plaši matematičkih formula, zašto od njih u političkoj ekonomiji zazire ako te formule jasno izražavaju zakon? ' Da bi do zakona akumulacije celokupnog društvenog kapitala putem naučne analize mogao uopšte doći, Marx je nužno morao apstrahovati stvarnu akumulaciju pojedinih kapitalistič 'kih zemalja i njihovu ;povezanost putem međunarodne razmene sa drugim zemljama. On se morao zadržati na pretpostavci prvog toma "Kapitala" pa kapitalistički svet, koji je ustvari konglomerat kapi~iiJl oi•oau~ •• ",;ma~kaodiecli~t~nu celinu, 'k1i:
XVIII
"Kapital" II, str. 333.
ovo ~k> Marx u gornjem citatu izričito označ'*'-ka
- ..
"kvari stroge odnose". Tak:Q::·je naprimep ll"lf dil .o-nesto-sto atrahze drustVene akumulacije uzeo r ~ !~u,flk.-:~J=~ište
it
Uziina opet r izvo_ a o se ona· ~~~ann tendenciskO , osecne profitne stopeazOava dnakzl akonu · d · n, a e niJe uzn~ao. " ~~~su razm·er i odnosi vrednosti proizvodnje ~tali
stacl-'?!nran~ , kako t_~ čini Marx -~ opštoj _analizi procesa reprodukCIJe. Ah ov': dVOJICa se?. međutim, razlikuju od Rose Luxemb~g po tome sto zbog nJiho':h konkretnih pretpostavki kre-
clita 1 prmzvodnosh rada msu negirali opšte momente i zalkomtosti procesa akumulacije kako ih je otkrivao i otkrio sam Marx . . Rosa L~urg dokazuje da je proširena._r.eprs.Nukcija .,!!em _ena u "c1stom", ideatffom k_apitalističkom druš u....je-~ na nJegovo osnov Cl e moze res1 1 pitanje g e i kapitalisti mog zameru putem realizacije u novac on - u društveno pr?izve?enih_ roba koja je.?buhvaćena viškom vrednosti, to jest orum nJegovun delom kOJI se akumuliše. Drugo, kaže ona, ne zna se odakle kapitalistima novac, zlato, koje je potrebno d3 b1 progresivno rastuće mase viška društvenog proizvoda mogle biti realizovane među samim kapitalistima. Za kapital je, po njenom mišljenju, neophodno nužno vankapitalističko tržište, jer druge mogućnosti realizacije u stvarnom kapitalizmu nema. Njen stav je sledeći: "Kada je obezbeđen ovaj uslov, to jest osiguran stalno raspoloživ materijal za eksploataciju u obliku najamnog proletarijata i uređen sam mehanizam eksploatacije pomoću najamnog sistema, dolazi u obzir nov uslov akumulacije kapitala: moguć no~t stalne prodaje roba proizvedenih od naj-amnih radnika, kako bi kapitalist dobio natrag u novcu ne samo sopstvene izdatke, nego i od radne znage isceđeni višak vrednosti. ~. lov. akumul~~a~list\ pođe za rukom da '!Jt:Q<:I_LSY.Q~ ~Ul · ·· ii.ovca.-Kore- a ta· n dobio onovo 'fjre1vori u kapital" (" ap1t " I, 7 odeljak, Uvod, str. 464). Da -se-akumulacij-a vrši kao tekući proces, neophodna je za kapital trajna i sve veća mogućnost prođe roba. Osnovni uslov eksploatacije, kao što vidimo, stvara sebi kapital sa:n. Prvi _tom Marxovog "Kapitala" je ovaj proces podrobno analizovao I Izložio .. A ka k? stojimo s!' mogućnošću ostv~renJa plodov; ov_~ eksploataciJe, sa mogucnostlma prođe? Od cega ov~ zavise. Lez. li možda u moći kapitala, ili u biću samog mehan~zr~a nJeg':ve proizvodnje da prođu prema svoj'im potrebama sm, kao sto kapital svojim potrebama prilagođava broj radne sn-age? N1 u kom slučaju. " 12 12
n•
.,Akumulacija ·kapitala" -
.,Antikritillta", str. 375, 376.
XIX
Pošto je zatim dokazivala kako radnici ne mogu biti kupci viška proizvoda, jer oni ustvari troše samo onaj deo godišnjeg društvenog proizvoda koji je obuhvaćen promenljivim kapitalom, i da kapitalisti ne mogu međusobno u vidu luksuznih pro· izvoda potrošiti ceo višak proizvoda, ona dalje nastavlja: "Ko, dakle, može biti kupac, potrošač onog dela društvene robne mase čija prodaja treba da omogući akumulaciju? Jedno je jasno: to ne mogu biti ni radnici, ni kapitalisti. Ali ne postoje li u društvu još svakojaki drugi slojevi, kao činovnici, v,ojska, sveštenstvo, naučnici, umetnici, koj i ne spadaju ni u radnike, ni u kapitaliste? Zar i sve .te kategorije stanovništva ne moraju zadovoljiti svoju potrošnju, ne mogu li upravo one istupati kao traženi kupci suviška roba? Opet: Za individualnog kapitalista, svakako! Ali je dmkčije ako sve preduzetnike posmatramo kao klasu, ako posmatramo celoikupni društveni kapital. Svi ovi pobrojani društveni slojevi i profesije u kapitalističkom društvu su samo privesak k"pitalističke klase. Upitajmo se: odakle crpu svoja sredstva za kupovinu činovnici, vojnici, sveštenici, umetnici itd., pa će se ispostaviti da se oni održavaju delimično iz džepa kapitalista, a delimično (posredstvom sistema posrednih poreza) iz radničkih naj amninil... Zasada, dakle, još uvek ne vidimo nikakve potrošače, nikakvu mogućnost da nađemo kupca za poslednji deo roba, čija prodaja treba tek da privede u delo akumulaciju. Najzad, izlaz iz ove teškoće je sasvim jednostavan. Vrteći se u ranijem krugu, mi se vladamo kao onaj jahač koji je očajno tražio konja na kome je sedeo. Možda su kapitalisti uzajamno kupci onog ostatka roba, - ne radi toga da bi je protraćili, nego upravo da bi je koristili za proširenje proizvodnje, za akumulaciju? Jer šta je akumulacija drugo nego upravo proširenje kapitalističke proizvodnje? Samo da bi odgovorile ovom cilju, one robe n'!> bi smele da postoje kao luksuzni predmeti za privatnu potrošnju kapitalista, nego kao razna sredstva za proizvodnju (novi postojani kapital), kao i životna sredstva za radnike. Lepo. Ali takvo rešenje parnera samo teškoću sadašnjeg momenta na sledeći. Jer čim pretpostavimo da je akumulacija krenula i proširena pro'izvodr.ja u narednoj godini na tržište izbaci mnogo veću masu roba nego u tekućoj godini, pojavljuje oe opet pitanje: gde ćemo tada naći kupca za ovu još više poraslu količinu roba? Ili će se, možda, odgovoriti: pa, i tu uvećanu količinu roba 1 azmeniće i u sledećoj godini opet kapitalisti sami između sebe i kori~titi je za dal.ie uvećanje proizvodnje i tako - iz godine u godmu - mogla bi ta vrteška da se vrti u praznom prostoru
xx
s~a oko sebe:' Samo to onda nije kapitalistička akumulaci·a to Jest ~agomil~vanJe nov.čano~ kapit~la, već obrnuto: to ·1 -~ samo ~:mzvođ:~Je ro?a rad1 pr01zvođen]a, a to sa kapitalističk~g stanov1sta znac1 sa'::rs7nu be~n:islicu. Ako kapitalisti kao klasa budu ~talno samo sam1 patrosa.~ celo~upne količine svojih roba --:-.sa 1zuze~kom onoga de}a XOJ! moraJu svagda dodeljivati radni~.o] klasi za ~Jeno odrzanJe, - ako oni moraju sami od sebe svo~~m sopstvenim vnoyce.~ stalno otk':Lpljivati robe i "pozlaći vatl. u nJima sa~~zan1 VIsak vre~os~I, onda je nagomilavanje prof1ta, akumulaCIJa kod klase kap1tahsta potpuno isključena."'" Takv:a Je ':'.~učna_ argumentacija Rose Luxemburg nasuprot MarxovoJ teOriJI realizaciJe. I to je polazna tačka za njenu vla-stitu teoriju realizacije viška vrednosti. Ona je rešenje našla u takozvanil1l....&J!:.eć~m licima", u dekapitalističkim načinima ;roizvodn_le. Samo na bazi tl'Zajamnog uslovljavanJa i meausoonog deJštva kapitalističke privrede dekapitalističkih društvenih formacija ili, drugim rečima, samo .putem spoljne trgovine između kapitalističkog sistema i njegovog btoriskog mi lj ea moguća je kapitalistička akumulacija. Da bi se videla dijametralna suprotnost pogleda Rose Luxemburg od Marxovih po pitanju akumulacije kapitala, evo šta kaže o ulozi spoljne trgovine sam Marx: "Kapitalistička proizvodnja uopšte ne postoji bez spoljne trgovine. Ali, ako se pretpostavi normalna godišnja reprodukcija u datom razmeru, onda je tim pretpostavljeno i to da spoljna trgovina samo naknađuje domaće artikle artiklima drukčijeg upotrebnog ili naturalnog oblika, ne dirajući odnose vrednosti, pa dakle ni odnose vrednosti u kojima se obe kategorije: sredstva za proizvodnju i sredstva potrošnje, međusobno razmenjuju, a isto tako ni odnose postojanog kapitala, promenljivog kapitala i viška vrednosti, na koje se vrednost proizvoda svake ove kategorije može raščlaniti. _Dylačenje spoljne ~'](_<>'::ine u ~a,lizu godišnje re,produkovafie vre~f.]tJ prOJzvod'!_~_ze, ~a kle, samo da zbuni, ne pružajući nije an novi momenat h1lo probh!tmrbllo-n%govom rešenju. Zato nju treba potpuno ISpu: stiti iz vida· dakle ovde se ima i zlato tretirati kao neposredni elemenat g~dišnje ~eprodukcije, a ne kao robni elemenat unesen spolja pomoću razmene." 14 .. Ovde je Marx kategoričan i sasvim jasan. I ovde se v1dJ koliko je malo opravdano i neukusno pozivati ~e na Marxovu besanicu. On. izričito kaže d:a kapitalizam ne m_2!e.,l'-Q§j,QjatLbe~ spoljne lPgovi!'te, a ipak je apstrahuje !tad se ra~l ?-~~n~stma l
-
"Akumulacija kapitala" u "Kapital11 II, str. 388.
18
-
----
"Antikritika", str. 382, 383.
XXI
t•rednosti u prometu društvenog kapitala pri nekoj normalna datoj reprodukciji. Kad se radi a vrednosti koja se samo nadaknađuje n}enim nosiocima, robama, ov.Q;e se pod ~~f:~lno d~ tom reprotit:~Jteijffln
iiiOi'Je
}3B8F~iinslm.P3raH kak~ptOO i pr
ši.ena rejlFBEittl<eija ai
<s,.
XXII
,
nji_hovog po:ekla, egzisten~~j~ tržišta kao svetskog tržišta. Sto v~1 o stran~ ~bama, va:~a 1. o stranom novcu; kao što prema nJemu rc;>bm kap1ta~ fm;.lkciOmše samo kao roba, tako taj novac prema nJe~u funkc1om..se samo kao novac; tu novac funk · ·š kao svetski novac. c10m e Ali ovdi'! treba napomenuti dve stvari. Prvo: Robe (Sp) prestaju biti robe čim je završen čin NSp, 1 postaJU Jedmm od. načina e~istencije industrijskog kapitala u nJego~om funkciJSkom obliku P, obliku proizvodnog kapi•tala. A s ti~.e Je .zatrt .~ra~ njiho~u poreklu; one postoje još samo kao ~bhc1 ~gz>ste~clJe md.ustnJskog k.apitala, pripojene su nJemu. Ah ostaJe da Je za nJihovo nadoknađivanje potrebna njihova reprodukcija, i utoliko je kapitalistički način proizvodnje u~lovljen načinima prmzvod.nje koji leže izvan njegovog razvoJnog stupnja. Njegova tendencija je pak da svaku proizvodnju po mogućstvu pretvori u robnu proizvodnju; glavno njegovo sredstvo za ovo sastoji se upravo u tome da ih uvuče u svoj prometni proces; a sama razvijena robna proizvodnja jeste kapitalistička robna proizvodnja. Intervencija industrijskog kapitala svugde un~pređuje ovaj preobražaj, a s njim i pretvaranje svih neposrednih proizvođača u najamne radnike ... S razvitkom kapttalističke proizvodnje pretpostavljena je i SVI'! se više razvija robna trgovina kao fUllkcija trgovačkog kapitala. Mi je, dakle, kadikad pretpostavljamo radi ilustrovanja pojedinih strana kapitalističkog prometnog procesa; ali kad vršimo njegovu opštu analizu, uzimamo da se prodaja vrši bez
mešanja trgovca, pošto njegovo mešanje prikriva više momenata kretanja."a _ Ovde je očigledno da Marx k&da želi da ilustruje Ljedln.. \t'Tan;j prometnog procesa celok.upnog društvenog kapita1Gfui_.) u'razJnatranje konkretne, u v1du razmene materiJe, naturalno uzajamno uslovljavanj.e procesa reprodukcije. u kapitalističkim zemljama sa procesima reprodukcije u zemlj.lL'}',~Plla lističkim načinima proizvodnje, ali kad vrši ppstu anahz1p, prometnog procesa kapitala onda..konkretnu r~na:;;trgs..mii ~jl~ strahuje, pa prema tome i spoljnu trgovinu sa zemlJama ClJ' načini E!'oizvodnje leže izvan kapitalističkog raz_vojr;og_stup~ nj al :C::Jji~ Marx nam ovde Jasno _.govon, ne pro~vre,~tvst sebi nigde""!'ii'!i"na kom mestu u kom bilo tomu "Kap1tala , o tome kako i ukoliko je proces reprodukcije kapitalističkog ?,ačina proizvodnje uslovljen najrazličitijim drugim SOC!Jalmm n~.cm1ma proizvodnje. Ova uslovljenost se bazira na reprodW
Podvukao M. G.
XXIII
IV Marxova dijalektika zasniva se pre svega na najopštijem zakonu i pojmu samokretanja, naime na tome da se pokretačke snage u razvitku jedne stvari, jednog organizma, jednog sistema ili jednog procesa ne nalaze izvan njih nego u njima samima. Ova postavka o dijalektičkom zakonu samokretanja od bitnije je važnosti što je predmet istraživanja udaljeniji u razvojnom stepenu materije od njenih stanja gde je glavna forma kretanja mehaničko kretanje (naprimer kretanje nebeskih tela i t. sl.). Na osnovu shvatanja o samokretanju izvor kretanja kapitalističkog sistema ekonomskih odnosa leži u protivrečnostima unutar samog toga sistema, a ne u protivrečnostima između tog sistema i drugih sistema. A kad Rosa Luxemburg govori o tome da se njena shvatanja procesa akumulacije d.-uštvenog kapitala baziraju na Marxovim postavkama i istovremeno se s njima kritički razilaze, onda na šta bi se drugo moglo ovo razilaženje odnositi nego na Marxov metod, pre svega na metod apstraktnog istraživanja koje on primenjuje možda u istom stepenu u drugom tomu "Kapitala" kad ana!izuje najopštije crte,, momente i zakonitosti prometa celokupnog društvenog kapitala, kao što ga primenjuje pri analizi robe i novca. I dok Rosa prihvata primenu takvog metoda u pogledu razvitka obli-ka robnog prometa i novca, dakle, ·pre svega u pogledu zakona vrednosti kako ga je Marx izložio u. prvom tomu "Kapitala", ona ne prihvata taj metod u pogledu procesa reprodukcije celokupnog društvenog kapitala kada se upravo radi da se ovaj promet XXIV
oomotri na bazi zakonva ~e?nos~i, ~t?. Marx i čini. Umesto toga Ros.a Luxemburg opste 1h nsJopstlJe kretanje kapitalističko prmzvodnJe, posmatrano kao :>k~mu_lacija kapitala, dovodi ~ zaviSnost od prom~ta sa nekapitahsbckim oblicima proizvodnje. O~a po~ma~ra .ovaJ proc~s obrnuto Marxu, ne tako da industriski kap1tal1 nJegova prm~v_odnja sami sebi &!varaju adekvatan prom:t 1 .odgovaraJuee trz1ste, nego da je kapitalistička proizvodnJa .bitno usloV:lJen~ prođom k~ju onaj deo kapitalističke robe koJI pretstavlJa VIsak vrednosti nužno mora naći na dekapitalističkoj robnoj pij aci. Cim j e tako postupila, ona odmah m?r~ da .u~lopi ~.anal~zu i "~~.rajska sredstva kapitala", nasilje, plJacku 1 1Stre~lJ1van]e. slabiJI!> od strane jačih, elemenat gospodstva 1 potcmJenosti, odnt, broJa britanskih divizija, topova 1 oklopmh brodova pre a kineskim vojnim odredima, džunkama i fortifikacijama, i francuskih regularnih trupa prema naoružanim marokans gorštacima itd. UstvgJ;La.rJ.a-. )_iz~ izmeđ~italisti~ ni~g dekapitalistiCKog i'š'tor~g m~se ~A.~~;,.burg na Jr~no-I=đm .terentC'Azat1ilstraciju svoje 'te-orije aku' mulacije kap1 a a ona nam""ilmvari predočava one metode koji su poznati iz epohe prvobitne akumulacije, za koje Marx kaže da su "sve drugo samo ne idilični." Jer, dok je "u kratkoj političkoj ekonomiji oduvek vladala idila", dotle je "poznato da u stvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljačka i ubijanje, jednom reči nasilje igra glavnu ulogu. " 16 Tu, ustvari, Rosa Luxemburg ne samo da klizi sa ter€!1a Marxove političke ekonomije nego klizi uopšte sa područja ekonomskih zakona proizvodP-je i uiD,ma za primarno ono što je sekundarno, što )e samo drugi izraz ili bolje reći daljnji odraz zakona proizvodnje - zakone prometa, robne razmene 1 političku nadgradnju. ~~mhJu:g,j.e§nom rečju., analizir.a kumulaci ·u 'tala kroz riz . eđunarOdiie robne razmene izme u · · wkog 1 o apitalističkih sistema, l.}' -~r.ećL P
16
xxv
A ovo kao da potpuno govori u prilog postavci Rose Luxemburg da se kapitalizam _razvija na razvalinama dokapitalističkog proizvodnje. Ah, ovde treba naJpre prunetJtJ da Marx, prvo govori o raspadanju feudalnog društva i, drugo, da on 1.t prvobitnoj akumulaciji kapitala ustvari razmatra predistoriju kapitala kad piše: "Tantae molis erat" [toliko j€ muka stalo! da se pokrenu "večiti prirodn1 zakoni" kapitalističkog način1 proizvodnje, da se izvrši proce~ rastavljanja izm·eđu radnika i uslova rada, da se na jednom polu društvena svedstva za prohvodnju i životne namirnice pretvore u ka.pitat, a na suprotnome polu masa naroda u najamne radnike u slobodne ,.radne ~iroma.he", taj veštački proizvod moderne istorije. 4118 Jasno je, iz ovoga, da se u ovoj oblasti ispttivanja radilo o istoriskom procesu nastanka kapitala i MaTx ga ispituje zai~ta onako kako se on jedino mogao ispitivati, ne na bazi nekih opštih "prirodnih zakona" ekonomskog razvitka, nego baš kao nc.silan proces, ulazeći konkretno "u krv i prljavštine" onogr, stvarnog istoriskog procesa na kome Rosa Luxemburg toliko insistira, li. kad je reč, ne o prvobitnoj, v·eć o savremenoj akumulaciji kapitala, suprotstavlja ga "beskrvnim ŠE-mama", ,.teoretskim fikcijama" i "matematičk~m formulama" Marxa. Marxu je kod ispitivanja same kapitalističke akumulacije tilo stalo do toga da otkrije zakone na osnovi već nastalog kapitalizma, zakone samokretanja kapitalizma koji deluju izvirući iz protivrečnosti samog sistema. Njemu j€, dakle, bilo stalo do vlastitih zakona kapitalizma, do njegovog automatskog kretahja, do periodičnog kretanja kapitala kao osamostaljene kapital-vrednosti, do kružnog kretanja kapitala kroz koje se on održava i ujedno oplođuje. Marx sam ovako kaže: "Sa akumulacijom kapitala razvija se specifično kapitalistički način proizvodnje, a sa specifičnim krzpitaLističkim načinom proizvodnje c.kumulacija kapitaVz.."H'
načina
Iz ovoga se sa svom očiglednošću može videti da je Marxu pri istraživanju samog proce~a akumulacije stalo najpre do toga da akumulaciju kapitala istražuje u odnosu na same specifično kapitalističke, ovom n~činu proizvodnje imanentne zakonitosti. Čujmo dalje samag Marxa: "Upravo kao što nebeska tela stalno ponavljaju jedno određeno kretanj'e kada su jednom upala u nj, tako i društvena proizvodnja ponavlja ono kretanje naizmeničnog širenja i skupljanja čim bude u nj ubačena. " 20 ·~
.. Kap.Jtal" I, str. 643.
•• l. e., str. 521. l. e., str. 529.
~~~
XXVI
.?
kakvoj se oprečnosti ~ Marxovim učenjem pojavl'u'::r.
teor~Ja Rose Lux~m~urg o _nemogućnosti realizacije viška V:e~:
n?sh unutar _ka.fntahzma 1 ? b~tll:~j zavisnosti kapitalizma i !'Jegovog traJanJa od dokap1tal!st!cke privrede može nam pos~atl potpu:no _Ja~~o kada prihvatimo Marxovu tezu da: "Mehamzam kap!tahsttc~og procesa proizvodnje, dakle, sam otklanja prepreke koJe sebl prolazno stvara. "2 1 ·Smatramo. ovde za. potrebno da istaknemo da cilj ovog predgovora mJe polem1ka sa teoretičarem i političarem formata Rose Luxemburg, koja svojom borbom, svojim teoretskim radov1ma i sv.ojom političkom akcijom obeležava celu jednu epohu revoluciOnarne borbe evropskog proletarijata. Nama je ovde stalo pre svega do toga da bismo čitaocima nj,ene "Akumulacije kapitala" olakšali razumevanje teoretske problematike i ukazali, konfrontirajući Rosu Luxemburg sa Marxom u pitanjima koja ona tretira, na njeno otstupanje od Marxove ekonomske teorij e i na neke greške u oblasti taktike zasnovane na praktično-političkim konsekvencijama njene teorije akumulacije kapitala. U tome cilju mi ćemo da čitaoc-e upoznamo sa juš nekim stavovima iz Marxovih teoretskih spisa. D,?k se Ro>;a Lux~ kreće,~ terenu konkretnih istm::iskih ispih vanja, M~~Stve~"unutrašnju igru" kapita11shčk~anizma. Zbog toga se on namerno ograničava ~u---:an~" rrocesa akumulacije i svesno apstrahuje, kao _§to '!_te Već v1de i, sve pojave koje prikrivaju tu unutrnš'nju, automatsku ig!'ii.T"OMarx ističe i na samom početku svoje analize akumulacije kapitala u I tomu "Kapitala" i tu na mnogo mesta stalno podvlači potrebu baš takve analize. On naprimer ceni i veliča Quesnay-a i ostale vodeće fiziokr~te upravo zbog toga što su umeli da postave u apstraktnom Vidu problem društvene reprodukcije. Tako on. kaže: "Fiziokrati su pravilno činili i mo1'a!i da čine kad su radi apstraktmh posmatranja buržoaskog društva apstrahovali spoljnu trgovinu."" U istom delu na jednom drugom mestu kad govon o uzrocima ~~~s":'~~- me~od~ istr~Zivan.ja ova~?: Mi ćemo ovde razmotril.i samo oblike koJe kapital dobiJa na r~zličnirn stupnjevima svoga razvitka. Nećemo, dakle, iz~a-~ gati realne odnose u čijim granicama se stvarno proces P_I'OIZ:i"odnj·e vrši. S~alno j:emo p~tF,_()St'l.,vljati da se roba prodaJe po, svojoj vrednosti. "Nećemo raz:natrati ni k?nkurenc!JU ka~;nta_Ia, kao ni kredit kao ni stvarm sastav drustva, koJe se mposto ne sastoji sa~o iz klasa radnika i industriskih kapitalista, gde, ::
51. -
"~:~;~~" 0 1 ·v~t~ 5!~~nosti~~
I, izd. "Kulture", Beograd 1953, str.
Podvukao M. G,
XXVII
dakle potrošači i proizvođači nisu identični ... Međutim, mi smo već ~ideli pri razmatranju noYca da on obuhvata mogućnost kriza ne samo ukoliko uopšte pretstavlja oblik koji se razlikuje od naturalnog oblika robe, nego i u svome obliku kao platežno sredstvo, ali to se j oš bolje vidi pri razmatranju opšte prirode kapitala još pre uzimanja u obzir daljih realnih odnosa, koji sačinjav~ju sve pretpostavke stvarnog procesa proizvodnje." 23 Iz ovoga jasno sledi da je Marx svoj metod istraživanja zakonitosti kapitalističke proizvodnje zasnivao na takvoj linijt 1saznanja koja ide najpre od najkonkretnijih, empiriskih činje nica ka najapstraktnijem razmatranju, i od ovo~->ll::jlća po~- Mada je Rosa L11xemonrg bila i geni·· J alna žena i, kako je naziva Lenjin, orao, njoj su izgledali uzleti u apstrakcije kakve Marx čin! u ispitivanju procesa reprodukl'ije celokupnog dru'itvenog kapitala "beskrvnim fikcijama" ili samo ličnim Marxovim radnim instrumentima da bi pomoću r.jih sebi na neki način preistavio problem u celini. Njoj se ove apstrakcije čine nedopu<:itlvim kad se radi o društvenom kapitalu, jer tada ove apstrakcije, po njenom mišljenju, uopšte ne odgovaraju realnosti. Zar upravo s takvog stanovišta nisu bUJžoaski Lrevizionistički krit;čari Marxa napadali na njegovu 'teoriju vrednosti? · U pitanju procesa društvene reprodukcije ovakvo gledište Rose Luxemburg nije nikakva novina. O tim istim stvarima nadugačko i naširoko vodila se desetak, petnaest, godina pre 1zlaska · " mpe n"ene,..~,AK u ac1 e · a uRusiji iz na u enjinom, na jednoj strani, i \,legalnih marksista" j -tom3ntičarskih iiarodnjaka, na drugoj strani, li čemu takođe Rosa Luxemburg piše u svojoj "Akumulaciji" kad govori o velikim kontrove-rzama među ekonomistima oko problema plasiranja viška proizvoda. Rosa Luxemburg, međutim, spominje Lenjina u svojoj "Akumulaciji" samo na jednom mestu i to samo u jednoj poluironičnoj primedbi. Verovatno je da ona nije proučavala te Lenjinove polemičke radove po pitanju tržišta, realizactje i procesa reprodukcije društvenog kapitala. Ono što je Lenjin tada namenio kritičarima Marxove teorije reprodukcije, kako je izneta u drugom tomu "Kapitala", unmogome se može primeniti i na Rosu Lu;c:emburg. Lenjin je, nasuprot ovim kritičarima, tada ovako pisao: "Pitanje realizacije je apstraktno pitanje, koje spada u teoriju kapitalizma 't.lOpšte. Pa ako sad uzmemo jednu zemlju ili celi svet, osnovni zakoni realizacije koje je Marx otkrio ostaju isti. 211
"Teorije o višku vrednosti" II, izd. "Kulture", Beograd
str. 530.
XXVIII
-1'95't
P_itan)e Sj)Oljne trgovine ili spoljno g tržišta jeste istori. sko .!'ItanJe,_ pitan~~ konkretnih wlova razvitka kapitaliz Jma u ovoJ ili -;moJ ze_mlJI u ovoj ili onoj epohi. . ~~đur~.o ~os malo u p}tanje koje Struvea "već odavno zanima ...koJa Je _prava n~ucna Yredn~st teorije realizacije? Tacno ona 1sta kao 1 vrednost sv1h ostalih postavki Marxove apstraktne t":'rlJ~-- Kad Stru':'ea. u751emiruje okolnost što je ,.potpuna realiz~CIJ": 1deal kaj)Jtalishcke proizvodnje, a nikako nJe~a ~tvarnost_ , ~ ga potsecamo na to da i svi ostali zakoni. kap1ta!1zma, koJe J~ Marx otkrio, tačno isto tako pretstavljaju samo. ideal kap1t~lizma, a nikako njegovu stvarnost. ,.Zadatak nail?- Je.-:- p1s~o ]~ ~arx - ..~a prik~žemo samo unutrašnju or!'amzac!JU kap1talishckog nacma prmzvodnje tako reći u njenom 1de":~no~ proseku." Te~epitala~·radnik dobiJa P':~. dn~sij~~To je jdeal kapitali-J zn;a,_ ali Teorij a rente pretposta~ vlJa da se celokupna poljoprivredno stanovništvo potpuno po-, cepalo na veleposednike, kapitaliste i najamne radnike. To je ideal ~stvarnost. Teorija realiza cije pretpostavlja srazmernu raspodelu proizvodnje. To je idea kapitalizma, ali nikako ne 1 njegova stvarnost. " 24 Ne ušavši sasvim duboko u Marxova ekonomsko učenje i ne usvojivši ga u potpunosti. Rosa Luxemburg je razočarana. rekli bismo, što ne može đa omiriše i napipa "vreme i prostor", što ne može jesti "voće" nego samo konkretno voće, jabuke ili kruške, što se nadala da će Marxova teorija reprodukcije objasniti akumulaciju u njenom istoriski konkretnom vidu, kao ,.specifičan metod akumulacije" u i · · · u. Hotecii j~ostrano i, rekli bismo, esorski" objasniti imperijalizam uglavnom • · · a ·· ;upnog društvenog K'a"jntala, Rosa Ll.V'elllhurg....se....ut1Sa Između Rlq5itajizma 1. nekapJtahstJc~ kih društvenih sr~ja. Ni Marx, m Engels, a m Lenjin, nikad nisu jedn~stavno prela~ili !'~eko pitanJa_ uza~ jamne delatnosti kapitalizma 1 dekap!tahsticloh formaCIJa, ah su oni ovo pitanje shvatili kao sasv1m konkretno !stonsko pltanje. čim je Rosa Luxemburg c_e~ te_oretsk1 problem akumulacije kapitala postavila na mehamcJstJck? s~ v~ tanJe međusobnog odnosa između kapitalizma 1 dekap1talishck~h form_a<;!Ja, to JU je nužno moralo dovesti i do nebuloznostl u obpsnJaVanJU ~• Lenjin, Celokupna dela, tom. IV, izd. IV (na rus·kom); Dodatak II tomu ,,Kapitala", str. 473.
XXIX
osnovnih protivrečnosti kapitalizma uopšte i samog imperijalizma posebno. Na osnovi njene teoretske koncepcije uzajamnog odnosa sistema kapitalizma sa sistemima ranijih istoriskih stupnjeva proizvodnje, ona je nužno morala da traži i osnovne zakonitosti imperijalizma u oblasti prometa, a ne u oblasti same proizvodnje. l$Qliko ~e ana.. _razlikuje a? Tvta_rxa. _ne sam.o ... po
ovim nego i po drug1m opstJm teoretsk1m p1tanJ1ma pohtlcke ekonomije, vidi se već jz toga. što ona u svojoj "A umulaciji kapitala" ne q_yori o o itič · omt o o n cionaZnoj ekanomi:.it_-a o e~ono · tim.. . .· . . .. namu~ a::. '1(1i smo u pr~đdu ovo pogresno prevod1h "pohtJcka ekonom1J3 , "politički ekonomisti" smatrajući da je Rosi Luxemburg "nacionalna ekonomija" sinonim za političku ekonomiju. Sada pak, pošto sam, pišući ovaj predgoyor, kritički dublje ušao u njena shvatanja, postalo mi je jasno da njeno primenjivanje terminot ,.nacionalna ekonomija" odgovnra njenim pogrešnim shvatanjima akumulacije kapitala. Ova ista greška pri prevodu potkrala se i u ruskom i u francuskom izdanju. Rosa Luxemburg se razilazi sa Marxom čak i po ta_l<:Q_opštim pitanjima kao što su its.n·a odnos · · -rmeta r: zmene 1 proozvodnje. U svome de u "Uvod u političku ekonoIDlJU , ltOje Je ona pisala pre "A·~umulacije kapitala", ona se razilazi sa Marxom i u pitanju uloge podele rada, kao i u pital}ju odnosa između razmene i ~od(fl'~· trpilredfilio]e s Marxom. Odnos Između razmene 1 proizvo nje Rosa Luxemburg karakteriše ovako: "Na taj način mi se spotičemo o čudnovatu protivrečnost: Razmena je moguća jedino pri privatnoj sopstvenosti i razvijenoj podeli rada, podela rada pak može nastati pri postojanju razmene i privatne sopstvenosti, dok privatna sopstvenost, sa svoje strane, može nastati samo zahvaljujući razmeni... Kako je moguće ovakvo prepletanje? Mi se očevidno vrtimo u zača ranom krugu ... Ali je ta bezizlaznost položaja samo prividna ... Sto se danas pojavljuje kao uzrok druge pojave, to će sutra biti njegova posledica i obrnuto, pri čemu te neprestane promene u odnosima ne zadržavaju tok života društva. 1125 Marx, međutim, kaže o ovom odnosu razmene i proizvodnje nešto sasvim drugo: "Takozvani exchange (razmena) između dealers i dealer~ (između privrednika) isto je tako po svojoj organizaciji potpuno određen proizvodnjom, kao što je i sam proizvodeća delatnost. Nezavisna pored proizvodnje, indiferentna prema njoj~ .pa-zm.e..~a se ispoljava samo u n ·em stadij umu, kad se prou
xxx
.,U~itičku
ekonomiju", na l!'uslrom, srtr. 189.
iz~zme.lliuje neposredno za potrošnju Ar l) ~me~ e podele rada, pa bila ova samonikla i~i .e v~~~a ra1 sam~ Istonski rezultat. 2) Privatna razmena im J · t · d · . a za pretpostavku pn v·~ .nu pro~zv? n] u; Intenzivnost razmene, kao i njena ekspan.ZIJa, k~o 1 DJe~a vrsta, određene su razvitkom i strukturom prmzvodnJe. Nap~mer, razmena između grada i sela; razmena Tako se razmena is~;>oljava u svima svojim na selu, .u gr~~u momentima Ih direktno uključena u proizvodnJ'i ili odred
?ez
:td.
nJOme. u26
ena
. Uopšte, Ros~. Luxemburg stavši na stanovište da kapitali)tacka ak~ulaCIJa • za~ Ujliaynom bitno od razmene sa doj
l
p!tah.stwk~Jjama daje na svoj način primat razm~I nad .P~mzvOdnjom. No. taj način ona izvrće Marxa, ah se pn tome nJOJ ne mogu pripisati neiskrene namere jer je ona u svojoj "Akulilll!e,ciJi.· kapitala", a pogotovo u "AnJ.ikrilici", otvoreno rekla kako i za~.
v Razilazeći se sa Marxom u najosnovnijim pitanjima političke ekonomije, Rosa Luxemburg je morala nužno da izgradi na toj teoretskoj osnovi čttalt sistem svoji~atanja: o~rijalizmu · , i posebne strateško-takticke kom:epdje. o · evo! · rrl'pita:m\i · - -acif>l"'
ae Marx, .,Kriti'ka političke ekonomije", Predgovor i uvod, izd. "Kulture", Beograd 1949, str. 33.
XXXI
Do svojih rezultata.,Le_11jin ~šao samo zahvaljujući tome što je do savršenstva vladaQ'1iil'arxdlli.m dtialektičkim metodom. A nasuprot nj-emu Rosa Luxemlfurg, kao što smo videli, ~1je potpuno shvatila Marxovu metodologiju, bar kad se radilo o najkrupnijim pitanjima političke ekonomije. Svak,.ko najbitnija pogreška njene teorije akumulacije, kao i na ovoj izgrađenog shvatanja imperijalizma, sastoji se u tome što ona nije videla da akumulacija kapitala dovodi do takvog stepena njegove koncentracije na kome niče novi kvalitet, na kome slobodna konkurencija porađa monopole. Ta osnovna tendencij~ u razvitku kapitalističke akumulacije ostala je izvan njene analize. Lenjinov pronicljivi dub pri analizi osnovnih svojstava epohe monopolističkog kapitale video je polaznu tačku svoga istraživanja u onom genijalnom uočavanju prelaznih i prolaznih tačaka razvitka kapitalizma prema socijalizmu koje je Marx osvetlio naročito u III tomu "Kapitala". Dok Rosa Luxemburg smatra da se ne može na bazi Marxove teorije akumulacije kapitala objašnjavati spoljna trgovina, kM ni pojava izvoza kapitala, koji u imperijalizmu postaje jedna od bitnih pojava, dotle Lenjin, dosledan rezultatima analize kapitalističkih zakonitosti kako ih je otkrio Marx, objašnjava, naprimer, izvoz kapitala ne više samo kao mogućnost koja nastaje u uslovimo kapitalističke akumulacije nego i kao nužnost usled sužavanj3 apsorpcione moći unutrašnjeg tržišta s proširenJem i porastom monopolnih cena, usled čega se pojačala beda masa, još više ukočio razvoj poljoprivrede. Ta nužnost izvoza kapitala nastaje i zbog toga što ulaganje kapitala u kartelizovanoj industriji nije više uvek mogućno i, najzC'd, što kartelni i državno-monot=-olistički protekcionizam u raznim zemljama onemogućuje izvoz robe. U takvim uslovima, dakle, izvoz kapitala je daleko pogodniji i postaje nužnim. Rosa Luxemburg pokušava da obrazloži ekonomsku nužnost imperijalizma, ali ono što ona smat,ra nužnošću njegovog razvitka, pokazuje se ne kao unutrašnja ekonomska nužnost samog kapitalizma, ne na dzvesnom specifičnom stepenu njegovog razvitka, nego kao nužnost kapitalizma od samog njegovog nastanka pa do njegove propasti. Zbog toga svega njena definicija imperijalizma ne sadrži u sebi kao bitan ekonomskoistoriski momenat, nego ona, slično Kautskom, ne smatrajući imperijalizam posebnim staclijem kapitalizma, vidi u njemu .amo poli!ičku ~li"-m&lll"ll!!Lna-..ll.azi ne novog, već 1starog kapitalizma. Zbog toga ga ona ovako defirtiše: "Imperijalizam je politički izraz procesa akumulacije kapitala u njegovoj konkurentskoj borbi za ostatke još nezauzete XXXII
'
nekapitalističke ist_orisk~ sredine--~veta. Geografski, ta sredina obuhvata danas JOS naJSlre <:blasti zemlje. Međutim, u poređe-
n~u ~a ~~omnom J?aso!f.l. vec ak~uhsanog kapitala starih kapl~a1ist1C~h zemalJa kOJI se bon. za mogućnosti prođe svoga v~~ka proozvo~a ka_o 1 za mogucnosti k_apitalizovanja svoga yu;ka vrednosti, dalJe, u poređenju sa vrtoglavom brzinom koJOrn ~ d~n~ oblasti yretkapitalističke kulture preobražavaju ~ kap~tal1~t1Cke, drug1m re~ima: u poređenju sa već postignutim VISokim stepenom razviJenost! proizvodnih snaga kapitala, područJe koJe Je za nJegovu ekspanziju još preostalo izgleda kao neznatan ostatak. Prema tome se uobličava internacionalno postupanje kapitala na svetskoj pozornici."" U njenoj "Antikritici", opet sasvim dosledno svojoj teoriji akumula~ije, ona vidi suštinu imperijalizma 11 širep~u gospodstva k~jegovo biće- kaže onasast0jl5e upravo iz proširenja vladavine kapitala iz starih kapitalističkih zemalja na nove oblasti i iz ekonomske i političke konkurentske borbe kapitalističkih zemalja o te oblasti. " 28 Ova se definicija bitno ne razlikuje od definicije imperijalizma koju je dao Kautski. Razlika je samo u tome što on pod "novim oblastllj:ia" razum~ agrarne zemlje. Kautski u svojoj knjizi "Mater.ij"alističko shvatanje istorije", osvrćući se na teoriju imperijalizma Rose Luxemburg stvarno i govori o tome da su dokapitalističi<e zemlje m tvari agrarne i da Rosa LuxembUrg samo na svoj način smatra kao "sasvim neospornu činje nicu" to da industrija ne može postojati bez poljoprivrede i da akumulacij•a u industriji zahteva proširenje proizvodnje u agrarnim oblastima povezanim sa industrijom. Pretpostavljamo da je čitaocima poznato kako se Lenjin u svome "Imperijalizmu, kao najvišem stadiju kapitalizma" obračunao sa Kautskim po tome pitanju. Lenjinova argumentacija protiv Kautskog može se po ovom pitanju odnositi takođe i na shvatanje impenijalizma kako ga daje Rosa Luxemburg u svoJOj "Akumulaciji". U trećem odeljku "Akumulacije" Rosa Luxemburg daj~ opširan istoriski materijal kojim pokušava da IlustruJe 1 dokaze svoje teoretske stavove. Ali ona u tome ne uspev a m h Je_ mogla uspeti. Imperijalistički ratovi za dominacijom nad kolomJal~Im sferama nisu bili uslovljavani težnjama oko _"realizaciJe _VI~k~ vrednosti", nego težnjom za svetskom dominaci~om ~aJJaCL monopolističkih grupa. Na mesto u d~adeset sedmoJ gl~~~ "Akumulacije", gde se govori o "uvođenJu robne pnvrede , LenJin 11 28
m
Alrumulacija kapitala", str. 350. ::AJtumulacija kapitala" - "Antikritika", str. 387.
Akumulacija kapitala
XXXIII
je dao marginalnu primedbu sledećim rečima: .~Zanimljivo!. ..
U početku "realizacija" Mehrwert-a, a onda pnca o nas1I.I:om zavođenju opijuma u Kini!!! Priča je vrlo interesantna i opširna
do detalja: Koliko je džunki potopljeno 7. IX. 1839 i t. sl.!! O učenosti!!" 29 Ova Lenjinova ironija nije slučajna, jer mnoge istoriske činjenice koje na1n iznosi Rosa Luxemburg ne dokazuju osnovanost njene teorije realizacije i drugih glavnih postavki iz prvog teoretskog odeljka "Akumulacije". Ci taoci se sa pravom mogu upitati kako i zašto unošenje opijuma sa indiskih plantaža u Kinu odražava nužnost realizacije viška vrednosti kapitalista u Engleskoj. Neke njene "ilustracije" dokazuju upravo suprotno od onoga što ona želi dokazati. Rosa Luxemburg govori naprimer o podjarmljivanju Egipta od strane engleskih kapitalista na osnovu nužnosti realizacije viška vrednosti. Na ovo Lenjin daje sledeću primedbu: "Propast Egipta vrlo dobro, po Rothsteinu itd. Zaključak: "nur durch die Nilpferdpeitsche" (jedino zahvaljujući biču od kože nilskog konja. M. G.). Upravo je tako! R. Luxemburg seče samu sebe! Ne radi "realizacije Mehrwerta" nego radi udobnosti eksploatacije ("Peitschen", besplatan rad etc.) preselio se kapital u divlje zemlje. Kamata je veća! Eto, to je sve. Pljačka zemlj-e (zabadava), zajmovi sa 12-13% etc., eto, gde leži koren/'130 I ova Lenjinova primedbo zasnovana je na boljem i pravilnijem poznavanju kako Marxovog teoretskog dela tako i samih činjenica epohe imperijalizma, nego što je to slučaj kod Rose Luxemburg. I Marxov zaključak, kao i ova Lenjinova primedba, demantuje Rosu Luxemburg. "Salje li se kapital u inostranstvo, - kaže Marx, - onda se to ne događa zato što se on apsolutno ne bi mogao zaposliti u zemlji. Događa se to zato što se u inostranstvu mcže zaposliti po višoj profitnoj stopi. " 31 Razume se da se ova Marxova teza ne odnosi doslovno na prezreli kapitaliLam u njegovom monopolističkom stadiju, ali Rosa Luxemburg negira mogućnost da se kapitali koji potiču iz onog dela društvenog proizvoda pretstavljenog u višku vrednosti u svakoj epohi kapitalizma uopšte mogu plasirati u samoj zemlji, stavši tako na poziciju suprotnu Marxovoj. Ne shvatajući istorisko mesto i prirodu monopola kao negacije kapitalizma u okvirima samog kapitalizma, u čemu se mogla vrlo lepo obavestili kod Marxa u trećem tomu "Kapitala", i što je Lenjin učinio, R. Luxemburg nije mogla da dublje shvati ne samo prave pokretačke snage ekonomskog istoriskog - -.. -LellTinski zborntk XX, str. 384. 80 Lenjinski zbornik XXII, str 390. 11 "Kapital" III, :ibr. 206.
XXXIV
-
procesa u okviru imperijalizma kao sladi" a k · · joj je ostao i zatvoren put k2 spoznaji i J dru~~tahz~~'- nego tog~ stadija kapitalizma. Zbog svega toga ona nij:;'~~~~~n~s~~ v_~lJr;tO teoretsJ:e sna~e ",da _shvati suštinu ostalih pojava im eri.J.ah_zma, ~ao sto su ~acanJa protekcionizma, militarizma, k~o n.t~a,~lzrna Itd._ U", adel] ku gde iznosi "istoriske uslove akumulaCIJe., on~ daJe cest?. lJ':~~vrlo snažne primere metoda gazdovanJ~ "vi,~oko ·r~~VIJenih zemalja" u "nedovoljno razvijenim ze~lJam~ kolont~alne sfere. Ali, ne vodeći računa o zahtevim'l koJe seb1 postavlJa monopolistički kapital,. o nužnostima njegove k.onkurentske borbe za novu podelu sveta, Rosa Luxe;"bur,!l bšava sebe takođe mogućnosti da pravilno ocenjuje svu
z~ost.re~..ost protl:rre~,nosti između kapitalizma i njegove doka-
p!tahshcke "sredme upravo onako kako se ta zaoštrenost ra· zvija na bazi novog, monopolističkog kapitalizma . .Na dstoj metodološkoj osnovi na kojoj je razvila svoju teon]U akumulacije i "dija]ektlčkog" odnosa kapitalističko~ sistema prema dokapitalističkim privrednim uređenjima, Rosa Luxemburg razvija i svoju os ori"u o dekolonizacljilw=lonijalnih zema! ·a se nu teori"u o ro as 1 p1 a ma. E"Vo,· naprimer, o dna o tome govori u svojoJ " n 1 n 1c1 :~ ~-"Tako se kapitalizam, blagodareći uzajamnom delovanju
sa
nekapitalističkim društvenim krugovima i zemljama, akumulišući pritom na njihov račun, a
širuje sve dalje,
pronjih
same u isto vreme stopu po stupu razjeda i potiskuje, da bi na njihovo mesto stupio sam. Ukoliko više kap~zemalia uzima učešća u tom tovtt ·na akumulacione oblasli, i ukoliko su manje nekapitalističke pbJasti~ ~:~:i;;~etskoj ekspanziji kapitala, utoliko ogorčen~ t ~ urentska borba kapitala za ane akumul~asti, utoliko više se njegova krstarenja na svetskoj poz~jaju u lanac ekonomskih i političkih katas~etske krize, ratove, re .. volucije. Ovim procesom, međutim, kapital sebi priprema propast, i to na dva načina. Prvo, što svojim proširenjem na račun nekapitaLističkih oblika proizvodnje bezobzirno stremi ka trenu~ ku kada će se celokupna čovečanstvo uistinu sastoJ ah samo IZ kapitalista i najamnih proletera i kada zbog toga.J: rel="nofollow">osta]e nemoguće svako dalje proširenje, dakle, akumulaciJa.-'U ~.~to vreme on pojačava u meri u kojoj se ova tendenciJa probiJa,. klasne suprotnosti, 'međunarodnu privrednu i političku anarhiJU, tako da pre nego što se pokažu poslednje konsekvenciJe ekonomskog razvitka, pre nego što aptolutna nepodelJena vla~t kapi~ talističke proizvodnje bude u s'1etu postignuta, on mora 1zazvali
xxxv
ustanak međunarodnog proletarijata protiv postojanja vladavine kapi tala. " 32 Zaključak koji se nameće iz ovog shvatanja jeste taj da će samo anarhija, ratovi i sa njima skopčano pojačano ugnjetavanje izazvati pobedonosni ustenak proletarijata, iako, po Rosi Luxemburg, kapitalizam sam u svome ekonomskom razvoJU može još da doživljuje veliku ekspanziju, tj. ima uslova za svoj razvitak u vremenu i pros.toru. Takav zaključak se ne može dovesti u saglasnost sa zaključcima klasika marksizma o tome da se unutar samog kapitalizma, igrom unutrašnjih snaga njegovog mehanizma stvaraju ekonomski prelazni oblici koji su već ekonomska negacija kapitalizma u samom njegovom okviru: monopolistički i dTžavnomonopolistički oblici kapitalizma. A ovi novi ekonomski oblici ne izazivaju samo ust.anak proletarijata nego i na nov način uslovljavaju ovaj "ustanak", određuju njegove nove oblike, dakle nove oblike borbe za socijalizam u svetu koji su adekvatni ovim novim ekonomskim oblicima. Najviše zbog previđanja ovih ekonomskih uslova političke borbe za socijalizam na nov način, kada su se u materijalnom privredno-organizaciOI.lQ!!l~O~~!~u:~~~;i~avaryja. ka.pitalističke proizvodnje več r@zvi 1 e --ptansk-e'~ sodjal!stičke privrede, kao što Je poKa:za-oveć Pr i sve s 1 ~ja~ mulacije Rose··Lux m - 1 sa njom • aa-teorija kraha kapitalizma, - tci teorija "kcw ru ovodstYQ__za akciju" nije mogla-lmillbjektivno revo~~rkos sve neosporne .subjekth·ne revolucionarnosh Rose Luxemburg. Praktične kon· &ekvendje te tearije;--a:ko ·bh;e primenila u svakodnevnoj borbi za socijalizan1, - da i ne govGrimo o uslovima te borbe kakvi postoje danas, nego o t!Slovima kada je Rosa Luxemburg pisala svoje delo, - nisu mogle dovesti do izgradnje jedne pravilne revolucionarne strategije. •l:emeljitiji studij ~o\ teoretskog dela Rose~urg, ubeđeni smo u to, pokazao i da se sve ~tičke politič ogrešne ocene i shvatanJa zasnivaju na pogr.ešnim ·za 'učci a- u -svojci;j "Akumulaciji kapitala". '~smo se upitali kakva je društveno-istoriska uslovljenost ov,ih shvatanja do kojih je došla Rosa Luxemburg, onda 'bismo kao n:o:jlkraćt odgovor na to mogli dati sledeću konstataf!ju: Shva · ose ~uxe~burg o imperi"aliz · -su u~JovJ0na e enom raz om zaostaJanja 1e · i unutar same nemač ·· ROSa •Luxemburg je ~ zr ga protiv čega se b~ celim 3
"
,.Akumulacija kapitala" -
XXXVI
"Antikritika", str. 386.
svojim bićem, pr tiv dogmatskog tvl'a · t . siri. u okvir nl " van a eore~ke ml~--:-......."~ • • T e... : ar s1z a Dr~_-nare:-m nema~............ ~ rg kao ksističke teore~e misli bila e oliko-_· .~ d vnik~ mar. t" t"' · · ·-· jell.i!__ a 1z te usam I Jenos 1 po 1cu 1 nJe~_s ~na..teGret&k.o.!g__plaUU.-· T"!'ko Je nać1 primera slienog Rosi LuxembUrg kod k · se. na Je?an ~udnovat ?a čin .i~.prepleće jed,n_s... r.~oiuciona:~~ pnr~vnost sa 1J.zvesn1m nerevoluci.Qllii..I.D.1m teoretskim shvatan]lrna. ·" ~-- ·
sn
v
•
•
ffi{"
Rosa Lux<;mburg nije -su.bi_ektivno nikada bila oportunist.
I zbo_g t~ga '_Ill Vld~mo kako je~_::- naročito poučena vehkun LSto;~sklm Iskustvima iz Prvog svetskog rata, Oktobar-
ske revoluCIJ_e 1 proleterske revolucije u Nemačkoj - da !spravlJa SVOJa pogr2šna teoretska shvatanja. Rosa Luxemburg je jedna od najvećih figura međunarod nog radničkog pokreta. Ona je mrzela buržoaziju i beskrajno volela proletarijat i bila je odana njegovoj borbi od početb svoje revolucionarne karijere pa sve do smrti. Usred kretanja klasne borbe u Nemačkoj, i ne njenom čelu, ona je, za razlikt! od mnogih drugih rukovodilaca nemačke socijaldemokratije, osetila imperijalizam kao novu epohu proleterske revolucije, iako ila nij!! te6iilšlb ShvaJ;jla kae noyu-~--.epa.ha...sarnng.-kapita ITzma. Ona je tražila diskusijli, ona je fnsistirala na tom d·a marksisti. razvijaju teoretsku misao da bi osvetlili i objasni!; uslove proleterske borbe u imperijalizmu. Njena ,.Antikritika" je dokumenat o njenoj herojskoj borbi, o takoreći fanatično] ustremljenosti njene intelektualne volje da bi se obračunala sa onima koji su marksizam pretvorili u mrtvu dogmu, u skup praznih formula. Ako Lenjin govori o va.pitnoj vrednosti svih dela Rose Luxemburg, onda se to može primeniti i na njenu "Akumulaciju kapitala". Revolucionarnim duhom i instinktom, kojim su prožeti svi spisi Rose Luxemburg, ona nas nada~nj_uje nepo: kolebljivom verom u pobedu proletarijata, u soc!Jahzam koJ' će spasonosno smenili ovu epohu, u kojoj starački kapitaliza~, zahvaćen opštom krizom, kroz katastrofe i ratove, k~oz naJveca krvoprolića kakva pamti ljudski rod, ide svome kraJu. Dela Rose Luxemburg, pa i njena .,Akumulacija kapitala", pokazuju "zdravo srce koje ima hrabrosti da zahteva istinu" (Hegel). .. . . Njena "Antikritika" bila je bojni klik koJ! Je po~_1vao sve revolucionarne duhove nemačkog i evropskog proletarlJata protiv birokratskog petrificiranja marksizma i njegovog zloupotre-
1
XXXVII
bljavania od strane onih koji su na početku rata, 1914, izdavši stvar proletarijata, prešli na stranu buržoazije. Pred marksizam i danas, kao i u doba kada je Rosa Lllxem-· burg pisala svoju ,.Akumulaciju", postavlja se zadatak da stvaralački misaono obuhvati evu najnoviju epohu prelaza iz kapitalizma u socijalizam, da objasni sve zakonitosti ovog objektivno'( ekonomsko-istoriskog procesa i da teoretski zasnuje nove taktičke oblike borbe za socijalizam. Samo na takvoj teoretskoi osnovi može da se stvara čvr~to jedinstvo svih snaga unutar radničkog pokreta, kao i snag? celog čovečanstva koje se bore protiv svega onoga što bi čovečanstvo sa procesom truljenja i izdisania kapitalizma moglo gurnuti u ponor novog rata. Međunarodna reakcija i njene agenture u međunarodnom radničkom pokretu i dalje neprestano rade na tome da cepaju i do bratoubilačke borbe razdvajaju međunarodni radnički pokret. Služeći se u tom cilju osvrštanim sredstvom izbijanja iz ruku proletari.iatu njegovog najubojnijeg oružja, reakcionarne buržoaske snage koriste sva svoja ogromna materijalna preimućstva, sav svoj ideološki uticaj, sve kanale i sve pukotine u borbi protiv marksizma. Revizionizam je uvek bio zamaskirani liberalizam, socijalistički obojena buržoaska idPologija. Ako se danas opravdano može govoriti na bazi razvitka društvenog kapitalizma o neol'beralizmu, te se i na planu borbe reakcionarne buržoazije protiv marksizma može sasv·im oprav~ano govoriti o neorevizionizmu. Ova.i poslednji služi se svim sredstvima. On danas spekuliše i pogrešnim teoretskim shvatanjima akumulacije kapitala i imperijalizma Rose Luxemburg, njenom kritikom Marxova.~ ,.Kapitala". Za to dcnas postoji mnogo primera. Nedavno je u Engleskoj izašla iz štampe ,.Akumulacijo kapitala". Predgovor tome engleskom izdanju napisala je Joan Robinson. Nju kao i samog prevodioca pre svega "raduje" okolnost što Rosa Luxemburg ,.kritikuje samog Marxa". Joan Robinson je danas vrlo renomirani engleski ekonomist i ona pripada onom krugu intelektualaca koji su preduzeli da "izmire" Ma~ sa J,notorl).i.m Iii Pihtjeur" 3ohnefl 1\[~qardORJ Keyne-
XXXVIII
;onove fo~mu e~lektičkog izmirenja marksizma sa kejnezijanstv~m. ~.n pokusaJu da se u t_~me cilju iskoristi i "Akumulacija kapitala Rose Luxemburg mJe slučajno ni to što Joan Robinsonova u pamenu tom p:e~govoru. ~zražava zadovoljstvo što Ros::t Luxemburg ?l~~~o cen1 S1smond1]a, a nezadovoljstvo s time što on~ "potcenJUJe .. Tugan Baranovskog koga kejnezovci uvrštavaJU među zasluzne prethodnike Keynesa. Kad smo već kod ovoga buržoaskog ekonomiste, Tugan Baranovskog, onda treba IStaknuti ono što je i Rosa Luxemburg za nJega rekla, na1me da Je 1ugan Baranovski u početku bio marks1st, pa )e ~r:da ma~ksizmu okrenuo leđa i prešao potpuno u tabor burzoaZIJe. To Je bio takođe jedan "izmirivač" marksizma sa buržoaskom ekonomijom. Svakako da je Tugan Baranovskl kao kakav poznavalac Marxove teorije reprodukcije poslužio buržoaskim ekonomistima epohe monopolističkog kapitala da udare kakve takve temelje za modernu buržoasku teoriju reprodukcije, za razradu takozvanog "agregatnog" metoda proučavanja kretanja celokupnog društvenog kapitala i uslova kriza hiperprodukcije. Naročito velika kriza 1929-1932 i razvoj državnog kapitalizma u vezi sa pripremama i vođenjem ratne privrede u okviru Drugog svetskog rata postavili su pred buržoasku ekonomsku teoriju _zahtev da se stvori neko adekvatno učenje o "dinamici" mehanizma "nacionalne ekonomije'\ tj. državnog kapitalističkog regulisanja iz jednog centra ovog mehanizma. Tako .ie i na plećima jednog Tugan Baranovskog, kao i na plećima J evansa, Mengera i Alfreda Marshall a, Keynes izgradio svoje učenje. A nije slučajno i to što je Keynes našao u Hjalmaru Schachtu praktičnog primenjivača svoje "Opšte teorije zaposlenosti, novca i kamate" u uslovima nacističko hitlerovskog gazdovanja u Nemačkoj. Ovi pokušaji neorevizioruista i le1rih kejnzovaca da se koriste delom Rose Luxemburg za svoje ciljeve, među kojima je teoretsko razoružavanje proletarijata glavni cilj, dokaz je samo koliko je nemoćna buržoazija da ospori međunarodnom revolucionarnom radničkom pokretu definitivnu teoretsku pobedu na planu političke ekonomije koju je u svoje vreme IZVOJevao Karl Marx. . .. Ovde bi se na adresu levih kejnzovaca mogla p nm em h ona narodna: našli crkvu gde će se bogu pomoliti! Rosa Luxemburg, koja je znala tako snažno da sc teoretski obračuna sa Ed':ardom Bernsteinom, i čija je izreka o izdaJ! SOClJalnedemokrallJ~ 1914 postala borbenom parolom praktičnog marksizma ne moze mkako poslužiti ciljevima neorcvlZlomzma.
Mi!an
Gavrić
AKUMULACIJA KAPITALA
PREDGOVOR Potsticaj za ovaj rad dao mi je popularni Uvod u političku ekonomiju koji sam već poduže vremena pripremala za isbg izdavača, ali su me u njegovom dovršenju stalno sprečavale moj,a delatnost na Političkoj školi ili agitacija. Kada sam januara ove godine opet pristupila da tu popularizaciju Marxovog ekonomskog učenja privedem kraju bar u osnovnim crtama, naišla sam na neočekivanu teškoću. Nikako mi ni.je polazilo za rukom da sa dovoljnom jasnoćom prikažem celokupni proces kapitalističke proizvodnje u njenim konkretnim odnosima kao ni njenu objektivnu istorisku granicu. Pri posmatranju izbliza došla sam do uviđavnosti da je to ne samo pitanje prikaza nego i problem koji teoretski stoji u vezi sa sadržinom II toma Marxovog "Kapitala" i koji istovremeno zahvata i praksu današnje imperijalističke politike kao i njenih ekonomskih korena. Ako je moj pokušaj, da taj problem naučno egzaktno obuhvatim, uspeo, onda bi ovaj rad mogao, osim čisto teoretskog interesa, imati, kako mi se čini, i neko značenje za našu političku borbu sa imperijalizmom. Decembra 1912
R. L.
PRVI ODELJAK
PROBLEM REPRODUKCIJE Glava prva
PREDMET ISTRAZIVANJA Me~u besmrtn~ Marxove zasluge za teoretsku političku ekonormJU spada nJegovo postavljanje problema reprodukcije celokupnog društvenog kapitala. Karakteristično je da u isto!iji političke ekonomije susrećemo samo dva pokušaja egzaktnog IzlaganJa problema: na njenom početku, kod oca fiziokratske škole, Quesnaya, i na njenom završetku, kod Karla Marxa. U međuvremenu problem ne prestaje da muči buržoasku političku ekonomiju, ali ona nikada nije umela ni da ga postavi svesno i u njegovom čistom obliku, izdvojen od srodnih sporednih problema s kojima se ukrštava, a još manje da ga reši. Međutim, s obzirom na osnovni značaj ovog problema može se na ovim pokušajima do izvesne mere pratiti uopšte razvitak same naučne ekonomije. U čemu se sastoji problem reprodukcije celokupnog kapitala? Doslovno uzevši, reprodukcija je naprosto ponovna proizvodnja, ponavljanje, obnavljanje procesa proizvodnje, pa se 11a prvi pogled i ne vidi u čemu bi se zapravo pojam reprodukcqe razlikovao od opšte razumljivog pojma produkcije, i zašto bi ovde bio potreban nov, neobičan izraz. Međutim, baš ;> ponavljanju, u stalnom povraćaju procesa prmzvodn]e sadrz~n J.e momenat važan po sebi. Pre svega, regularno ponavlJanJe proizvodnje je opšta pretpostavka i o~nova za re~ularnu potrošnju, a tim preduslov . z": kult~r~ opstanak lJ':dskog društva u svim njegovim istonskim obhc1ma; U ov~m smiSlu Je u pojmu reprodukcije sadržan kultum?IStoriSkl n;?menat. Proizvodnja se ne može ponovo preduz1rnatl, reprodukciJa se ne može izvršivati ako ne postoje određeni preduslov1: oruđa, 1'
3
sirovine i radna snaga kao rezultat prethodnog perioda proizvodnje. A na najprimitivnij.im ste~enima kulturnog_ razvoja, u počecima ovlađivanja spolJn?m pr1rodo':l;, ov:' mogucnost ob:'a:Vljanja proizvodnje zaviSI JOS svagda, VISe 1h manJe, od slucaJa. Sve dotle dok uglavnom lov ili ribolov pretstavljaju osnovu opstanka društva, regularnost u ponavljanju proizvodnje često prekidaju periodi opšteg gladovanja. Kod nekih primitivnih naroda zahtevi reprodukcije, kao procesa koji se regularno ponavlja, već su vrlo rano našli tradicionalan i društveno obavezan izraz u određenim obredima religioznog karaktera. Tako, prema temeljitim istraživanjima Spencera i Gillena, kult totema kod australiskih crnaca u osnovi nije ništa drugo nego u religioznu ceremoniju ustaljena tradicija izvesnih mera koje su društvene grupe od pamtiveka redovno ponavljale radi pribavljanja i očuvanja svoje animalne i biljne hrane. Ali tek obrađivanje zemlje motikom, pripitomljavanje domaćih životinja i gajenje stoke radi ishrane omogućuju regularno kružno kretanje potrošnje i proizvodnje, a to i jeste karakteristika reprodukcije. Utoliko se, dakle, sam pojam reprodukcije pojavljuje kao nešto više od prostog ponavljanja: on sadrži već izvesnu visinu ovlađivanja spoljnem prirodom od strane društva, ili, ekonomski izraženo, izvesnu visinu proizvodnosti rada. S druge strane, sam proces proizvodnje na svim stepenima društvenog razvitka pretstavlja jedinstvo dvaju različitih iako tesno međusobno povezanih - momenata: tehničkih i društvenih uslova, to jest određenog uobličenja odnosa ljudi prema prirodi i međusobnog odnosa ljudi. Reprodukcija zavisi v jednakoj meri od obe ove vrste odnosa. Koliko je ona povezana sa uslovima tehnike ljudskog rada i koliko je i sama rezultat određenog stepena razvitka proizvodnosti rada, upravo sad smo pomenuli. Ali postojeći društveni oblici proizvodnje nisu od manje određujućeg značaja. U nekoj primitivnoj komunističkoj agrarnoj opštini reprodukciju, kao i celi plan privrednog života, utvrđuju radni ljudi u svojoj celokupnosti i njihovi demokratski organi: Odluka o ponovnom započinjanju rada, njegova organizacija, briga za potrebne preduslove - sirovine, oruđa, radnu snagu i, najzad, određenje obima i rasporeda reprodukcije rezultat su planske saradnje svih u granicama opštine. U robovlasničkoj privredi ili na feudalnom imanju reprodukcija se iznuđava na osnovu odnosa go.spodstva nad lično šću i reguliše u svim pojedinostima, pri čemu granicu njenog obima pretstavlja u datom momentu pravo vladajuće sredine da raspolaže većim ili manjim krugom tuđe radne snage. U kapitalistički proizvodećem društvu reprodukcija dobija sasvim osoben oblik, što se vidi po izvesnim upadljivim momentima. 4
U. svakom drugo~. istorisk om poznatom društvu, reproduk~lJ,a se regularno vrsi.ukohk_o t? omogućavaju preduslovi: postoJeca ~redst:ra za ~r~~zvod~JU 1 radna snaga. Jedino Đpoljašnji uzroci: neki P':~tosec1 ~at 1li velika kuga, koji dovode do smaTIJen~a Astanovn1stva - 1 tlme do masovnog uništenja radne snage 1 zahha sredstav~ za proizvodnju obično irriaju za posledicu da se _reprodukcija na čitavim velikim područjima, na kojima Je raniJe cvetao kulturni život, za duže ili kraće vreme ne vrši ili. ~e ~rši sa~~ u neznatnoj meri. Slične pojave mogu se deli~ m1cnoJzazvatJ 1 despotskom odredbom o planu proizvodnje. Ako Je volJa faraona u starom Egiptu prikovala hiljade felaha kroz decenije za izgradnju piramida, ili ako je u novom Egiptu Ismailpaša otkomandovao 20 000 felaha kao kulučare za gradnju Sueckog Kanala, ili ako je car Schi-hoang-ti, osnivač dinastije Tsin, 200 godina pre hrišćanske ere, pustio da 400 000 ljudi umru od gladi i iscrpenosti i satro celo jedno pokoljenje da bi sagradio "Veliki zid" na severnoj granici Kine,- to je u svim tim sluča jevima imalo posledicu da su velike površine seljačke zemlje ostale neobrađene, da je regularni privredni život ovde prekinut za duge periode vremena. Ali ovi prekidi u reprodukciji imali su u svakom takvom slučaju sasvim vidljive, jasne uzroke u tome što se plan reprodukcije u celini jednostrano određivao odnosom gospodstva. U kapitalističkim proizvodećim društvima vidimo nešto drugo. U izvesnim periodima vidimo da postoje sva materijalna sredstva za proizvodnju kao i radna snaga potrebna za reprodukciju, da, s druge strane, potrebe društvene potrošnje ostaju nepodmirene i da je uprkos tome reprodukcija delimično ili sasvim prekinuta, ili se delimično vrši samo u smanjenom obimu. Međutim, ovde za teškoće procesa reprodukcije nisu odgovorna despotska upletanja u privredni plan. Vršenje reprodukcije, naprotiv, zavisi ovde, osim od svih tehničkih uslova, još i od čisto društvenog uslova da se proizvode samo oni proizvodi za koje postoji pouzdan izgled da će se moći realizovati, razmeniti za novac, i to ne samo realizovati uopšte nego 1 s ~r~: fitom određene uobičajene visine u zemlji. Profit kao kraJnJI cilj i određujući momenat vlada, dakle, ovde ne. samo prOizvodnjom nego i reprodukcijom, to jest ne samo ~1tan]em kak~ i šta svagdašnjeg procesa rada i raspodele prmzvoda nego 1 pitanjem da li će se, u kom obi'?u i kom sm_eru, proc~s rad~ opet vršiti kada se jedan _radm pe nod zavrsL. "~~a h prmz vodnja kapitalistički obhk, 1ma ga 1 reprodukCIJa. Dakle usled takvih čisto istorisko-društvemh momen~t~ proces reprodukcije u kapitalističkom društvu .~obiJa .u cehm
* K.
Marx, "Kapital .. , t<>m I, izdanJe "Kulture , Beog.ad 1947,
str. 465.
5
oblik osobenog, vrlo zamršenog problema. Već spoljna karakteristika kapitalističkog procesa reprodukcije pokazuje njegovu specifičnu istorisku osobenost: on obuhvata ne sa~o flTOlZvodnju nego i promet (proces razmene), on pretstavlJa nJlhovo jedinstvo. Pre svega kapitalistička proizvodnja je proizvodnja bezbrojnih privatnih proizvođača bez ikakvog planskog regulisanja, među kojima je razmena jedina društvena veza. Reprodukcija nalazi ovde svaki put kao oslonu tačku za utvrđenje društvenih potreba jedino iskustva prethodnog radnog perioda. Ali, ta iokustva su privatna iskustva pojedinih proizvođača koja ne nalaze nikakav obuhvatan društven izraz. Dalje, to nisu nikada pozitivna i neposredna iskustva o društvenim potrebama, nego su uvek posredna i negativna koja omogućuju da se iz kretanja cena datog momenta stvori zaključak o tome da je proizvedena količina proizvoda prevelika ili premalena u odnosu na platežno sposobnu potražnju. Koristeći pak ova iskustva o proteklom periodu proizvodnje, reprodukciju uvek započinju pojedini privatni proizvođači. Otuda se u sledećem periodu može opet pojaviti samo premnogo ili premalo proizvoda, pri čemu pojedine grane proizvodnje imaju svoj sopstveni tok, tako da se kod jednih može pokazati premnogo, a kod drugih, naprotiv, premalo proizvoda. Ali pri uzajamnoj tehničkoj zavisnosti gotovo svih pojedinih grana pro;.zvodnje, premnogo ili premalo proizvoda u nekoliko većih vodećih grana proizvodnje ima za posledicu ovu istu pojavu i u većini ostalih grana proizvodnje. Tako se s vremena na vreme naizmenično pojavljuje opšte obilje i opšta nestašica proizvoda u odnosu na društvenu potražnju. Iz ovoga već proizlazi da reprodukcija u kapitalističkom društvu dobija osoben oblik, drukčiji od svih drugih istoriskih oblika proizvodnje. Prvo, svaka grana proizvodnje kreće se do izvesnih granica nezavisno, što dovodi s vremena na vreme do kraćih ili dužih prekida u reprodukciji. Drugo, reprodukcije u pojedinim granama otstupaju od društvene potrebe i otstupanja periodično dovode do opšte nepodudarnosti, posle čega dolazi do opšteg prekida reprodukcije. Na taj način kapitalistička reprodukcija pruža sasvim osobenu sliku. Dok reprodukcija u sasvim drugom obliku privrede- ne uzimajući u obzir nasilna upletanja spolja - teče neprekidnim ravnomernim kružnim kretanjem, kapitalistička reprodukcija- da se upotrebi poznati izraz Sismondija - može se prikazati kao neprekidan niz pojedinih spirala s navojima koji su ispočetka mali, zatim sve veći, na kraju vrlo veliki, posle čega dolazi do naglog stezanja, a sledeća spirala 6
počinje ponovo malim navojima da bi do prek"d · isti lik. l a oprsala . Periodična sme~a najve~e~"proširenja reprodukcije i n·ezmo!!: naglog stezanJ?-. d.o dehmrcnog prekida, to jest ono štolse · oznacava kao penodrcm crklus depresije visoke konjunkt knze, to je. n_ajupadljivija osobenost kapitalističke reprodu~~Je 1 .• Među hm, vrlo Je važno još na početku utvrditi da peri~ od1cna smena kon]u~ktur~ i krize, doduše, pretstavljaju bitne mome_nte reprodukciJe, ah ne i problem kapitalističke reproduk_crJe ~o sebr, to J~st_sam problem. Periodična smena konjunk!ura l kr~e su ~pecr~rcn.a forma kretanja u kapitalističkom nacinu proizvodnJe, ah n1su sAmo to kretanje. Da bi se izložio proble'? bpitalističk~ r~;produkcije u svoj svojoj čistoti, moramo, stav1se, ne obz1rati se upravo na ovu periodičnu smenu ~onjunkt~ra i ~a krize. Ma koliko to izgledalo čudnovato, to je
Ipak sasvim raciOnalan metod, zapravo jedino moguć naučni nte-
tod istraživanja. Da bi se problem vrednosti pokazao u čistom obliku i rešio, ne smerno se obzirati na kolebanja cena. Shvatanje "vulgarne" ekonomije nastoji uvek da problem vrednosti reši ukazi vanjima na kolebanja ponude i potražnje. Klasična ekonomija od Smitha do Marxa posmatra stvar na sasvim obrnut način i tvrdi da kolebanja u uzajamnom odnosu ponude i potražnje mogu da objasne samo otstupanje cene od vrednosti, ali r.e i samu vrednost. Da bismo pronašli šta j e vrednost roba, moramo prići problemu sa pretpostavkom da se ponuda i potražnja održavaju u ravnoteži, to jest da se cena i vrednost roba poklapaju. Naučni problem vrednosti počinje, dakle, upravo onde gde prestaje delovanje ponude i potražnje. Upravo to isto važi i za problem reprodukcije celokupnog kapitala u kapitalističkoj privredi. Periodična smena konjunktura i krize deluju tako da se kapitalistička reprodukcija po pravilu koleba oko platežno sposobnih celokupnih potreba društva, udaljujući se od njih čas prema gore, čas opet spuštajući se ispod njih gotovo do potpunog pre~ kida. Međutim, ako se uzme duži period, ceo ciklus sa pramenljivim konjunkturama, onda se uravnotežuj u visoka konjunktura i kriza, to jest najveća prenapetost reprodukcije sa n.jenim najnižim nivoom i njenim prekidom, te u proseku celog ciklusa dobijamo izvesnu srednju veličinu reprodukcije. Ovai. pr9sek nije samo teoretska zamišljena slika nego i realna obJektivna činjenica. Jer uprkos naglih konjunkturnih kolebanja, uprkos kriza, potrebe društva bivaju više-manje zadov?ljene, reprodukcija ide dalje svojim zamršenim tokom, a pro:zvodne s:rage se sve više razvijaju. Kako se to, dakle, ostvaruJe ako kr;~•. 1 smene konjunktura ne uzmemo u obzir?- Ovde za~~avo !?.ocmJe sam problem, a pokušaj da se problem reprodukCIJe resr uka7
zi vanjem na periodičnost kriza u osnovi je isto tako osoben vu!: garnoj ekonomiji kao. i pok~šaj da se problem vre?nostl resi kolebanjima ponude 1 potraznJe. Uprkos tome m1 cemo dalJe videti da je politička ekonomija stalno pokazivala sklonost da problem reprodukcije, tek št;> ga je kol~ko-toliko svesn'? po.stavila m bar naslutila, nehotlcno pretvon u problem knza 1 da tako sama sebi spreči da dođe do rešenja. Kad u daljem izlaganju budemo govorili o kapitalističkoj reprodukciji, onda pod njom valja uvek razumeti onaj prosek koji se pokazuje kao srednja rezultanta smena konjunktura unutar nekog ciklusa. Celokupnu kapitalističku proizvodnju ostvaruju privatni proizvođači, čiji broj je neograničen i stalno se menja, i koji proizvode nezavisno jedan od drugog, bez svake društvene kontrole osim posmatranja kolebanja cena i bez svake društvene veze osim robne razmene. Kako se iz ovih nebrojenih, uzajanmo nepovezanih kretanja ostvaruje celokupna stvarna proizvodnja? Ako se tako postavi pitanje - a to je prvi opšti oblik u kome se problem neposredno javlja - onda se pritom previđa da privatni proizvođači u tom slučaju nisu obični proizvođači roba, nego kapitalistički proizvođači, kao i to da celokupna društvena proizvodnja nije proizvodnja radi zadovoljenja potreba potrošnje uopšte, a ni prosta robna proizvodnja, nego kapitalistička proizvodnja. Pogledajmo do kakvih promena dovodi ta činjenica u samom problemu. Proizvođač koji ne proizvodi samo robe, nego kapital, mora pre svega da proizvodi višak vrednosti. Višak vrednosti je krajnji cilj i glavni motiv kapitalističkog proizvođača. Proizvedene robe moraju da mu posle realizacije ne samo pokriju sve njegove izdatke nego i da mu donesu preko toga izvesnu količinu vrednosti kojoj ne odgovara nikakav utrošak sa njegove strane i koja je čist suvišak. Sa stanovišta ovakve proizvodnje viška vrednosti raspada se od kapitalista predujmljeni kapital - da on to i ne zna i uprkos lupetanjima koja on sam sebi i svetu trabunjao "nepokretnom" i "obrtnom" kapitalu- u jedan deo koji pre1stavlja njegove utroške na sredstva za proizvodnju (radne prostorije, sirovine i pomoćne materije, oruđa), i u drugi deo koji se izdaje na najamnine. Prvi deo koji svoju veličinu vre?nosti, upotrebom u procesu rada, prenosi bez promene na prmzvod, Marx naziva postojanim delom kapitala, a drugi deo ~oji prisvajanjem neplaćenog najamnog rada dovodi do povecan]a.. v~ednosti, do stvaranja viška vrednosti, on naziva promenlJIVIm delom kapitala. Sa ove tačke gledišta sastav vrednosti svake robe koja je proizvedena na kapitalistički način odgovara normalno formuli pr+ v,
.
8
p+
pri čemu p pretstavlja utrošenu postojanu kapital-vredno t Jest deo ':'r~dnost1 upotrebljenih mrtvih sredstava za sr~i~~ VodnJU kOJI J'; prenet na robu, pr znači utrošeni promenlji~ d kapitala, to Jest deo kapitala koji je izdan na najamn' eo naJz~d, ."": pr~,tstavlja višak vrednosti, to jest priraštaj ~~~~d~~ nost! koJ~ potJc; od neplaćenog dela najamnog rad~. Sva tri dela vrednosti sadrzana ~ t1; kon'kre.tnom obUku proizvedene roDe - _kako svakog poJedmog pnmerka tako i ukupne mase roba_ J?OS;r:atrane kao _celina, bilo da se radi o pamučnoj tka~1n1 . :h . o ha!etsktm. pretstava:na, c.evima iz liveno~ gvozda. 1h_ hberalm.m novmama. PrmzvodnJa roba nije svrha kap.ltahs_tJckog prmz;rođača, nego samo sredstvo za prisvaJanJe. VIska vrednost!. Međutim, dokle god se višak vrednosti nalaz! u robnom obliku, on je za kapitalistu neupotrebljiv. On mora, pošto bude proizveden, biti realizovan i pretvoren u svoj čisti oblik vrednosti, to j est u novac. Da se to dogocli i da kapitalist prisvoji višak vrednosti u obliku novca, mora da i celokupni njegovi utrošci kapitala odbace robni oblik i da mu se vrate u novčanom obliku. Tek ako to uspe, ako se, dakle, celokupna masa roba proda za novac po svojoj vrednosti, onda se postiže svrha proizvodnje. Formula P+Pr+v odnosi se sada na kvantitativni sastav novca koji je dobijen prodajom roba, tačno onako kao što se ranije odnosila na sastav vrednosti roba: jedan njegov deo (p) nadoknađuje kapitalistu njegove izdatke na utrošena sredstva za proizvodnju, drugi (pr) njegove izdatke na najamnine, a poslednji (v) čini u gotovom novcu očekivani višak, "čistu dobit 11 kapitalista.* Ovo pretvaranje kapitala iz prvobitnog oblika, koji pretstavlja polaznu tačku svake kapitalističke proizvodnje, u mrtva i živa sredstva za proizvodnju (to jest sirovine, oruđa i radnu snagu), a iz ovih, živim procesom rada, u robe, i najzad, iz roba, procesom razmene, ponovo u novac - i to u više novca nego u početnom stadijumu - ova transformacija kapitala nije, međutim, potrebna samo za proizvodnju i prisvajanje viška vrednosti. Svrha i potsticajni motiv kapitalističke proizvodnje nije kakav-takav višak vrednosti, u bilo kojoj količini, koji bi se jednokratno prisvojio, nego višak vrednosti bez ograničenja koji n':prekidn.~ raste, u sve većoj količini. To se, međutim, uvek moze poshci
* U ovom prikazu uzimamo da je višak vre?-nosti. istovet~D: sa profitom, što se zaista i dešava kod celokupne pi~oizvodnJe ~ kOJOJ_ se dalje jedino :iJ radt. Osim toga, ne uzimamo ~ obz1r ~elu VJška vredn-osti na njegove rpojedine delove: preduzetmčku do~I.t, kamatu na ~.:::a pital, rentu, jer je ta podela za problem reprodukciJe zasada bez V"ažnosti. 9
samo istim čarobnim sredstvom: kapitalističkom proizvodnjom, to jest prisvajanjem neplaćenog najam':og rada u J?roc:~u proizvodnje roba i realizovanjem roba koJe su na taJ. ":acm proizvedene. Proizvodnja koja se vazda Iznova otpoclnJe, reprodukcija kao regularna pojava, dobija time u kapitalističkom društvu sasvim nov motiv koji je bio nepoznat u svakom drugom obliku proizvodnje. Inače, u svakom drugom istoriski poznatom načinu privrede, određujući momenat reprodukcije su neprestane društvene potrebe potrošnje, bilo da su to potrebe potrošnje svdh trudbenika u agrarnokomunističkoj zajednici marke koje bivaju određene na demokratski način, ili potrebe antagonističkog klasnog društva koje bivaju određene na despotski način, robovlasničke privrede, feudalnog imanja i tome slično. U kapitalističkom načinu proizvodnje za pojedinog privatnog proizvođača - a samo takvi dolaze ovde u obzir vođenje računa o društvenim potrebama potrošnje uopšte nije pobuda za proizvodnju. Za njega postoji jedino platežno sposobna potražnja, a i ova samo kao neophodno sredstvo za realizovanje viška vrednosti; proizvodnja proizvoda za potrošnju koji zadovoljavaju platežno sposobnu potrebu društva je zbog toga, doduše, imperativna nužnost za individualnog kapitalista, ali je isto tako i zaobilazan put sa gledišta pravog motiva: prisvajanja viška vrednosti. To je taj motiv koji nagoni takođe na to da se reprodukcija stalno obavlja. Proizvodnja viška vrednosti je ta koja u kapitalističkom društvu čini da reprodukcija životnih potreba u celini postaje perpetuum mobile. Sto se tiče reprodukcije, kojoj je polazna tačka u kapitalističkom smislu uvek kapital, i to u svom čistom obliku vrednosti, u novčanom obliku, njoj se može očigledno samo tada pristupiti ako su proizvodi prethodnog perioda, robe, pretvoreni u svoj novčani oblik, realizovani. Kao prvi uslov reprodukcije pojavljuje se, dakle, za kapitalističkog proizvođača uspešna realizacija roba proizvedenih u prethodnom periodu proizvodnje. Sada dolazimo do druge važne okolnosti. Određivanje obima reprodukcije- u privatnom privrednom n:lčinu proizvodnjezavisi od volje i nahođenja individualnog kapitalista. Međutim, njegov glavni motiv je prisvajanje viška vrednosti, i to prisvajanje viška vrednosti u što bržoj progresiji. Prisvajanje viška yredno~ti m?že se ubrzati samo proširenjem kapitalističke proIzvodnJe koJa stvara višak vrednosti. U stvaranju viška vrednosti krupno preduzeće ima u svakom pogledu prednost nad s1tmm preduzećem. Kapitalistički način proizvodnje ne stvara, dakle, sam? sta~ni motiv za reprodukciju uopšte, nego motiv za sta.lno prostrenJe reprodukcije, za obnavljanje proizvodnje u vecem obimu nego ranije. lO
N e samo. to. Kap!!alistički način proizvodnje ne stvara !z gladi kapi tahsta ~ VIskom vrednosti samo pokretačku snagu ~ n~umorno prosiren]e reprodukcije, nego pretvara ovo ro~~r~n~e upravo u ~pso.lutan zakon, u privredni uslov opst~ka ~d1v;dua!nog ka~;nta.hsta .. Pod . vl::davinom konkurencije za md.i':'dualnog kapitalista _Je Jevtmoca roba najvažnije oružje u ?orbi za ~esto na ?roda]nom tržištu. Svi trajni metodi za snizen]~ tr?sko~a prOizvodnJe roba - koji ne postižu izvanredno povecanJe viška vredno~ti s~anjenj:m najanmine ili produzenJem radnog vremena 1 koJI mogu čak da naiđu na svakojake prepreke :- sv?
preduzećem.
Ove prednosti ]XJ'Većavaju se u vrlo širokim granicama zajedno sa proširenjem preduzeća. Svako povećanje jednih kapitalističkih preduzeća nameće se samom konkurencijom drugim preduzećima kao uslov njihovog opstanka. Odatle proizlazi stalna tendencija ka proširenju reprodukcije, koja se neprekidno, mehanički, u talasima, širi celom površinom privatne proizvodnje. Za individualnog kapitalista proširenje reprodukcije izražava se u tome što on jedan deo prisvojenog viška vrednosti pripaja kapita!lu, akumulira. Akumulacija, pretvaranje viška vrednosti u aktivni kapital, kapitalistički je izraz proširene reprodukcije. Proširena reprodukcija nije pronalazak kapitala. Staviše, ona je odvajkada pravilo u svakom istoriskom obliku društva koje se nalazi na privrednom i kulturnom usponu. Prosta reprodukcija - puko stalno ponavljanje procesa proizvodnje u pređašnjem obimu- jeste, doduše, moguća i može se posmatrati u dugim razdobljima društvenog razvoja. Tako je to, naprimer, u prastarirn agrarnim komunističkdm seoskim zajednicama, gde se priraštaj u stanovništva ne posvećuje pažnja postepenim proširenjem proizvodnje, nego periodičnim izdvaj":"j.em .l??to':'stva i osnivanjem isto tako sićušnih i samodovo!Jnih fihJ':lmh opština. Isto tako pružaju stara sitna zanat:ska pred~zeca .u Indiji ili Kini primer tradicionalnog ponavlJanJa pr01zv~dn]~ koje se nasleđivalo iz generacije u gener~C1JU, U}S~l~ obhc1ma l u istom obimu. Međutim, u svim takvim slucaJeVIma prosta reprodukcija je osnova i siguran znak opšte~ pnvr<;>.d':og 1 ku!~ turnog zastoja. Svi odlučujući napreci u proizvodnJI 1 kulturm ll
spomenici, kao veliki hidroteh~ički objekti htoka, egipatske piramide, rimske vojne ceste, grcka umetnost. ~ n~uka, razv~] zanatstva i gradova u Srednjem veku, b1h b1 n~moguc1 bez proširene reprodukcije, jer jedino postepeno povecan]e pr.mzvodnje preko neposredni~. potreba i stalni porast stanovmstva kao i njegovih potreba c1ne Istovremeno pnvrednu osnov~ 1 socijalni potstrek za odlučujuće kulturne progr~se. Naročito razmena i zajedno s njom postanak klasnog drustva 1 nJegov istoriski razvoj sve do kapitalističkog oblika privrede ne bi se mogli ni zamisliti bez proširene reprodukcije. Međutim, u kapitalističkom društvu proširena reprodukcija dobija neka nova obeležja. Pre svega ona ovde postaje, kao što je već navedeno, prinudni zakon za individualnog kap!tali~ta. Pros~a ~ep~uk~ cija, pa i samo nazadovanJe reprodukCIJe n1su, doduse, ISkl]ucem ni u kapitalističkom načinu proizvodnje. Štaviše, oni pretstavlJaju periodične pojav;. kriza posle -.isto t~ko p~riodičnog-: prevelikog napona pros1rene reprodukciJe u visokoJ konJunkturi. Ipak, tendencija kretanja reprodukcije - putem periodičnih kolebanja cikličnih smena konjunktura - kreće se u pravcu neprekidnog proširenja. Za individualnog kapitalista nemoguć nost da ide ukorak s ovom opštom tendencijom kretanja znači ispadanje iz konkurentske borbe, to jest privrednu smrt. Isto tu se radi još o nečem drugom. U svakom čisto naturalnom ili pretežno naturalnoprivrednom načinu proizvodnje - u nekoj agrarnokomunističkoj seoskoj zajednici Indije, ili na nekom rimskom poljoprivrednom imanju ("villa") sa robovskim radom, ili na feudalnom imanju Srednjeg veka, - pojam i svrha proširene reprodukcije odnose se samo na količinu proizvoda, na masu proizvedenih predmeta potrošnje. Potrošnja kao svrha određuje obim i karakter kako procesa rada u pojedinostima tako i reprodukcije uopšte. U kapitalističkom načinu privrede je drukčije. Kapitalistička proizvodnja nije proizvodnja za svrhe potrošnje, nego proizvodnja vrednosti. Odnosi vrednosti određuju celokupni proces proizvodnje kao i celokupni proces reprodukcije. Kapitalistička proizvodnja nije proizvodnja predmeta potrošnje, ni proizvodnja roba uopšte, nego je proizvodnja viška vrednosti. Proširena reprodukcija, dakle, znači u kapitalističkom smislu: proširenje proizvodnje viška vrednosti. Proizvodnja viška vrednosti se, doduše, vrši u obliku proizvod':je roba, u krajnjoj liniji, dakle, u obliku proizvodnje predmeta potrošnje. Međutim, ova dva gledišta se u reprodukciji neprestano razilaze usled porneranja u stepenu proizvodnosti rada. Ista veličina kapitala d veličina viška VTednosti, napredujući sa povećanjem proizvodnosti, pretstaviće se u većoj količini predmeta potrošnje. Proširenje proizvodnje u smislu proizvodnje
12
Yeće ma?e upo:~·ebnih vrednosti I?-~ mora, dakle, još da bude samo po sebi pro:nrena _reprodukCIJa u kapitalističkom snrislu. ~brnu.to, kap1~al moze be; ~ramene u proizvodnosti rada, u 1z~esn1m ~,:an~cama, .pove~anJem stepena eksploatacije naprimer sntzenJem naJamnma - postići veći višak vrednosti a da ne proizvede veću količinu proizvoda. Međutirn, u ovom kao i u onom slučaju proizvode se u jednakoj meri elementi proširene reprodukcije u kapitalističkom smislu. Naime, ovi elementi su: višak vrednosti, i to kao veličina vrednosti i kao zbir materijalnih sredstava za proizvodnju. Proširenje proizvodnje viška vrednosti postiže se po pravilu povećanjem kapitala, a ovo se postiže pripajanjem kapitalu jednog dela prisvojenoc; viška vrednosti. Pritom je svejedno da li se kapitalistički višak vrednosti upotrebljava za proširenje starog preduzeća ili kao samostalan ogranak za osnivanje novih preduzeća. Proširena reprodukcija u kapitalističkom smislu dobija, dakle, specifični izraz porasta kapitala progresivnim kapitalizovanjem viška vrednosti, ili, kako to Marx naziva, akumulacijom kapitala. Opšta formula proširene reprodukcije u režimu kapitala prikazuje se, dakle, na sledeći način:
(p
+ pr) + Y.... + v' X
pri čemu Y.... pretstavlja kapitalizovani deo viška vrednosti, pri-
x
svojenog u ranijem periodu proizvodnje, _a v' novi .viša.R: vr:~d nosti koji je proizveden iz uvećanog kap1tala. OvaJ noVl ':"sak vrednosti biće jednim delom ponovo kap1tahzovan .. Stalm t~k ovog naizmeničnog prisvajanja viška vredn;>sh 1 kapltahzovanJa viška vrednosti koji se uzajamno ~sl~vlJavaJU: pretstavlJa proces pro!irene reprodukcije u kap1talishckom snusl~. . . Samo što se mi ovde nalazimo tek pn opstoJ apstraktnoJ formuli reprodukcije. Pogledajmo pobliže konkretne uslove koJl su potrebni za ostvarenje ove formule. • .• . . Prisvojeni višak vrednosti, pošto je na trZlstu sreeno skt~ nuo robni oblik, pojavljuje se kao određena suma no~ca. U O_;'OJ formi on ima apsolutni oblik vrednosti u kome moze. zapocett svoju životnu putanju kao kapitaL Međutim, u tom obhku on se istovremeno nalazi tek na pragu svoje putanje. Novcem se ne može stvoriti nikakav višak vrednosti. .. . Da bi višak vrednosti koji je određen za akurnulaClJll_. blO stvarno i kapitalizovan, mora da uzme konkret~n oblik koJ t ~~ tek osposobljava da deluje kao proizvodni kapttal, t~ JeS~ kapital koji stvara nov višak vrednosti. Zato je nuzno se 13
on isto kao i originalni kapital, raspada na dva dela, na postojan de~ na mrtva sredstva za proizvodnju, i na promenljiv deo koji pretstavljaju najamnine. Tek tada će se on moći, po uzoru na stari kapital, podvesti pod formulu p+ pr+ v. Ali za to nije dovoljna samo dobra volja kapitalista da akumuliše, kao ni njegova "štedljivost" i "apstinencija", sa kojima on veći deo svog viška vrednosti upotrebljava za proizvodnju, umesto da ga u ličnom luksuzu potpuno proćerda. Staviše, za to je potrebno da on na robnom tržištu nađe konkretne oblike koje namerava da da svom novom priraštaju kapitala, dakle, u prvom redu, upravo materijalna sredstva za proizvodnju - sirovine, mašine itd. - koja su mu potrebna za planiranu i izabranu vrstu proizvodnje, da bi postojanom delu kapitala dao proizvodni oblile Drugo, mora da bude sposoban za transformaciju i onaj deo kapitala koji je određen da bude promenljiv, a za to je potrebno dvoje: pre svega da se na radnom tržištu nalazi u dovoljnom broju dodatne radne snage koja je baš potrebna da bi se novi priraštaj kapitala stavio u kretanje, i zatim - kako radnici ne mogu živeti od novca - da se na robnom tržištu nalaze i dodatne životne namirnice za koje mogu novouposleni radnici razmemti deo promenljivog kapitala koji su dobili od kapitalista. Ako postoje svi ti preduslovi, tada može kapitalist staviti u kretanje svoj kapitalizovani višak vrednosti i pustiti da on, kao kapital koji je u procesu, stvara nov višak vrednosti. Time zadatak još nije konačno rešen. Novi kapital zajedno sa proizvedenim viškom vrednosti nalazi se pre svega još u obliku nove dodatne mase roba bilo koje vrste. U tom obliku je novi kapital samo tek predujmljen, a višak vrednosti koji je on proizveo nalazi se tek u obliku koji je za kapitalista neupotrebljiv. Da bi novi kapital odgovorio svojoj životnoj svrsi, mora da se oslobodi svog robnog oblika i da se, zajedno sa viškom vrednosti koji je proizveo, vrati u ruke kapitalistu u čistom obliku vrednosti, kao novac. Ako to ne pođe za rukom, onda su novi kapital i višak vrednosti posve ili delimično propali, kapitalizovanje viška vrednosti je promašena, a akumulacija nije izvršena. Da bi se akumulacija stvarno izvršila, neophodno je, dakle, potrebno da dodatna količina roba, koju je novi kapital proizveo, osvoji seb1 mesto na tržištu da bi mogla biti realizovana. Tako vidimo da je proširena reprodukcija u kapitalističkim uslovima, to jest kao akumulacija kapitala, skopčana sa čitavim nizom osobenih uslova. Pogledajmo ih tačno. Prvi uslov: proizvodnja mora da stvara višak vrednosti, jer je višak vrednosti
14
elementarni oblik u ko~e je porast proizvodnje u kapitalistič kom smislu Jedino J?oguc. Ovaj uslov mora da se tačno ispuni u samom proc~u proiZv~je, u odnosu između kapitalista i radm~~·. u prmzvodnJl ro".~a. J?rugi uslov: da bi višak vrednosti kOJI Je o~ređe~ za ~ros.IrenJe reprodukcije bio prisvo1en, mora da, po tacnom :sp':lnJe~JU prvog uslova, bude najpre realizovan, dov~den ~ novcan1 obhk. Ovaj uslov nas dovodi na robno tržište gde IZgledi za razmenu odlučuju o daljoj sudbini viška vrednosti dakle i o su~bini b~duće reprodukcije. Treći uslov: pod pretpo~ stavkom da Je reahzovanJe viška vrednosti pošlo za rukom i da je jedan deo .realizovanog. višk.a vrednosti pripojen kapitalu rad1 akum!-'laClJe, .mora n~VI kap1tal naJpre da dobije proizvodni obhk, to Jest obhk mrtVIh sredstava za proizvodnju i oblik radne snage, zatlm mora deo kapitala koji je razmenjen za radnu snagu da primi oblik životnih namirnica za radnike. Ovaj uslov nas dovodi ponovo na robno tržište i na radno tržište. Ako se ovde nađe što je potrebno, ako se proširena reprodukcija robii ostvari, onda dolazi usto četvrtl uslov: dodatna količina robii, koja pretstavlja novi kapital zajedno sa novim viškom vrednosti, mora da se realizuje, da se pretvori u novac. Tek ako to pođe za rukom, onda se izvršila proširena reprodukcija u kapitalističkom smislu. Ovaj poslednji uslov dovodi nas ponovo na robno tržište. Tako se kapitalistička reprodukcija, kao i proizvodnja, neprestano odvija između mesta proizvodnje i robnog tržišta, između privatne kancelarije i fabričkog prostora, gde je "neovlašćenima pristup strogo zabranjen" i gde je suverena volja individualnog kapitalista vrhovni zakon, i robnog tržišta kome niko ne propisuje zakone, i gde ne važi nikakva volja i nikakva razboritost. Međutim, baš u proizvoljnosti i anarhiji koje vladaju na robnom tržištu individualni kapitalist dolazi do osećanja da je zavisan od društva, od celine individualnih proizvođača i potrošača. Za proširenje njegove reprodukcije njemu su potrebna dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna radna snaga pored životnih namirnica za ovu. Međutim, da li ih ima, to zavisi od momenata, okolnosti i procesa koji se odvijaju iza nje: govih leđa, posve nezavisno od njega. Da bi mogao reah;:ovatl svoju povećanu masu proizvoda, njemu je potrebno pr~~ueno tržište, ali stvarno proširenje potrošnje uopšte, a na;o_c1~o za robom takve vrste kakvu on ima, stvar je prema koJOJ Je on posve nemoćan. . Navedeni uslovi koji svi izražavaju imanentnu protlvnost između privatne pr~izvodnje i potroš;>je .~ njihove društvene povezanosti, nisu nikakvi novi mom_;ntl koJ l se. poJaV:JUJU tek u reprodukciji. To su opšte protivrecnosti kap1tahsbcke prmz15
vodnje. Ali oni pretstavljaju naročite teškoće proce"a reprodukcije i to iz sledećih razloga: sa gledišta reprodukcije, naročito proširene reprodukcije kapitalistički način proizvodnje ne pojavljuje se samo sa svojim opštim osnovnim obeležjima nerro i sa određenim ritmom kretanja, kao proces koj1 je u toku, pri čemu izlazi na videlo specifično međusobno zahvatanje pojedinih zupčanika njegovih perioda proizvodnje. Sa tog gledišta, dakle, pitanje ne glasi u svojoj opšto;ti: kako može svaki individualni kapitalist naći sredstva za pro·izvodnju i radnu snagu koJi su mu potrebni i proizvedene robe na tržištu prodati, iako ne postoji ni društvena kontrola ni plan koji bi međusobno uskladili proizvodnju i potražnju'! Odgovor na ovo pitanje glasi: s jedne strane, težnja individualnih kapitala za viškom vrednosti i njihova među sobna konkurencija, kao i automatska delovanja kapitalističke eksploatacije i kapitalističke konkurencije staraj u se da se proizvode svakovrsne robe, dakle i sredstva za proizvodnju, kao i da sve brojnija klasa proletarizovanih radnika uopšte stoji na raspoloženju kapitalu. S druge strane, otsustvo svakog plana u ovoj međusobnoj povezanosti ispoljava se u tome da se ravnoteža ponude i potražnje u svim oblastima postizava samo putem stalnih otstupanja od njihove međusobne usklađenosti, putem kolebanja cena svakog časa i putem konjunkturnih kolebanja i kriza periodično. Sa gledišta reprodukcije pitanje glasi drukčije: kako je moguće da neplansko snabdevanje tržišta sredstvima za proizvodnju i radnom snagom kao i uslovi prođe, koji se menjaju neplanski i neproračunljivo, obezbeđuju individualnom kapitalistu sredstva za proizvodnju, radnu snagu i mogućnost prođe koji odgovaraju u datom momentu njegovim potrebama akumulacije, dakle, u količini i vrsti koje rastu u nekom određenom kvantitativnom odnosu? Izrazimo stvar preciznije. Kapitalist proizvodi prema formuli koja nam je poznata u sledećem odnosu: . 40 p 10 pr 10 v, pri čemu je postojani kapital četini puta veći nego promenljivi, a stopa eksploatacije iznosi 100 procenata. Masa roba će tada pretstavljati vrednost od 60. Pretpostavimo da )e kapitalist u mogućnosti da polovinu svog v;ška vrednosti kapitalizuje i da pripaja tu polovinu starom kapitalu u istom sastavu kapitala. Sledeći proizvodni period izrazio bi se tada u formuli: 44 p ll pr ll v = 66. Pretpostavimo da je kapitalist i nadalje u mogućnosti da kapitalizuje polovinu svog viška vrednosti i to tako svake godine.
+
+
16
+
+
Da bi to mogao ostvariti, potrebno je ne samo da prosto uo šte nađe,, nego da nađe u određenoj progresiji sredstva z p. vodnJU, ra&:t~ snagu i tržište koji odgovaraju njegovom n~p~~~~ u akumulaCIJI. u Glava druga ANALIZA PROCESA REPRODUKCIJE KOD QUESNAYA l KOD ADAMA SMITHA
Dosada .smo razm~~rali reprodukciju sa stanovišta individualnog kapitaliSta, hp1cnog .pretsta~ika, agenta reprodukcije, kOJU .ostvaruJu sve sama poJedina pnvatna kapitalistička preduzeca. Ovo razmatranJe nam je već prilično ukazalo na teškoće OVO!f p~blema. Ali, čim pređemo sa posmatranja individualnog kapitalista na ~elokupnost kapitalista, teškoće rastu i postaju vanredno zamrsene. Već površa~ pogled J?Okazuje da se kapitalistička reprodukCIJa kao drustvena celina ne srne da shvati prosto kao mehanički zbir pojedinih privatnokapitalističkih reprodukcija. Mi smo, naprimer, videli da je jedna od osnovnih pretpostavki za proširenu reprodukciju individualnog kapitalista odgovarajuće proširenje njegovih mogućnosti realizacije roba n:l tržištu. Međutim, ovo proširenje može individualnom kapitalistu poći za rukom ne usled apsolutnog proširenja mogućnosti realizacije robe uopšte, nego usled konkurentske borbe na račun drugih individualnih kapitalista, tako da jednome koristi ono !;to drugi, ili više drugih kapitalista koji su istisnuti sa trž'šta, knjiže kao gubitak. Ovaj postupak doneće jednom kapitalistu kao proširenu reprodukciju ono što će drugima naturiti kao deficit u reprodukciji. Jedan kapitalist će moći da ostvari proširenu reprodukciju, drugi neće moći da ostvari ni prostu reprodukciju, a kapitalističko društvo u celini zabeležiće samo lokalno pomeranje, a ne kvantitativnu promenu u reprodukciji. Isto tako može se proširena reprodukcija jednog kapitalista vršiti sredstvima za proizvodnju i radnom snagom koje su drugi kapitalisti oslobodili bankrotstvom, dakle, potpunim ili delimičnim napuštanjem rE>produkcije. Ovi svakodnevni događaji dokazuju da je reprodukcija celokupnog društvenog kapitala nešto drugo nego beskraJno poVE>ćana reprodukcija individualnog kapitalista, ~a ~e reprodukcije pojedinih kapitala, štaviše, neprestano >;U
Akumulacija kapitala
17
njem mehanizma i zakona celokupne kapitalističke proizvodn,ie. potrebno je da postavimo pitanje: šta tr~b:' da r;zumem~ pod reprodukcijom celokupnog kaptt;Ll.a 1 da lt Je uops!e moguce. da se nešto nalik na celokupnu prOizvodnJU tskonstrmse IZ hao!tcne mase nebrojenih kretanja individualnih kapitala, koja se svakog trenutka menjaju po pravilima koja se ne mogu kontrolisati ni proračunati i koja delimično teku paralelno jedno pcred dru~ gog, a delimično se ukrštaju i potiru. Da li uopšte postoji nek! celokupni društveni kapital i šta uopšte pretstavlja taj pojam u realnoj stvarnosti? To je prvo pitanje koje mora sebi da postavi naučno istraživanje zakona reprodukcije. Otac fiziokratske škole, Quesnay, koji je pristupio problemu sa klasičnom neustrašivošću i jednostavnošću, u prvom svitanju političke ekonomije kao i buržoaskog privrednog poretka, uzeo je bez daljega, kao samo po sebi razumljivo, da celokupni kapital postoji kao realna, delujuća veličina. Njegov čuveni "Tableau economique" koji do Marxa nije niko odgonetnuo, prikazuje sa malo brojeva kretanje reprodukcije celokupnog kapitala, za koje Quesnay istovremeno smatra da mora da se shvati kao oblik robne razmene, to jest istovremeno kao prometni proces. "Tablica pokazuje kako se jedan po vrednosti određen godišnji rezultat nacionalne proizvodnje putem prometa tako raspodeljuje, da ... može da se vrši njegova prosta reprodukcija ... Bezbrojni individualni činovi prometa odmah su obuhvaćeni u njihovom karakterističnom društvenom masovnom kretanju prometu među velikim, funkcionalno određenim, ekonomskim klasama društva. 4 ''~Kod Quesnaya društvo se sastoji iz tri klase: iz proizvođačke klase, to jest iz poljoprivrednika, iz sterilne koja obuhvata sve one koji rade izvan poljoprivrede: u industriji, trgovini, slobodnim profesijama, i iz klase zemljoposednika, uključujući vladaoca i primaoca desetka. Celokupni nacionalni proizvod pojavljuje se u ruci proizvođačke klase kao količina životnih namirnica i sirovina u vrednosti od 5 milijardi li vri. Od toga dve milijarde pretstavljaju godišnji preduzetnički kapital poljoprivrede, i jedna milijarda godišnje rabaćenje stalnog kapitala, a dve milijarde su čisti dohodak koji ide zemljovlasnicima. Osim ovog celokupnog proizvoda imaju poljoprivrednici - koji su ovde zamišljeni u čisto kapitalističkom smislu kao zakupci - dve :nilijarde livri novca u ruci. Promet se sada odvija na taj način sto klasa zakupaca plaća zemljoposednicima dve milijarde u novcu (rezultat prethodnog prometnog perioda) na ime zakupnme. N]lme klasa zemljoposednika kupuje za jednu milijardu str. 2~~· Marx, "Kapital", tom Il, izdanje ,.Kulture", Beograd 1947,
18
živ~tna sredstva oo zakupaca, a za drugu milijardu :industriske pr
,.
19
pored rente, to jest celokupni višak vrednosti, i da ih, dakle, može zameni ti, ali da pritom nijedan deo vrednosti robne mase ne odgovara postojanom kap·italu koji je upotrebljen za prOizvodnju ovih roba. Prema Smithu formula vrednosti celokupnog kapitalističkog proizvoda j e pr v. "Cini se, da ta tri dijela (najamnina, profit i zemljišna renta) - kaže Smith tumačeći svoje poglede na primeru žita - ne sačinjavaju ni neposredno ni konačno cijelu cijenu žita. Možda bi se moglo pomisliti, da je četvrti dio potreban za nadomještanje zakupnikova kapitala ili za nadopunu trošenja i iskorišćavanja njegove tegleće stoke i drugog poljodjelskog oruđa. Ali treba imati u vidu, da se cijena svakog poljodjelskog oruđa, kao na primjer radnog konja, sama sastoji iz ista tri dijela: iz rente od zemlje na kojoj je uzgojen, iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika, koj l pr-edujmljuje i jedno i drugo, i rentu tog zemljišta i nadnice za taj rad. Prema tome, iako cijena žita može plaćati i cijenu i održavanje konja, cijela cijena se ipak ili neposredno ili konačno svodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit."~ Saljući nas, kako kaže Marx, na taj način od Pontija do Pilata (od nemila do nedraga), Smith uvek rastvara postojani kapital na pr v. Naravno, prigodice je Smith u to posumnjao i padao ponovo u suprotno shvatanje. U Drugoj knjizi on kaže: "U Prvoj knjizi sam pokazao, da se cijena najvećeg dijela robe svodi na tri dijela, od kojih jedan plaća nadnice za rad, drugi profite od kapitala, a treći rentu od zemlje, koja je upotrebljena, da se roba proizvede i dopremi na tržište. A kako je to slučaj, kako smo primijetili, s obzirom na svaku pojedinu robu uzetu zasebno, onda to mora biti i s obzirom na svu robu, koja sačinjava cjelokupni godišnji proizvod tla i rada svake zemlje, uzetu zajedno. Cjelokupna cijena ili zamjembena vrijednost tog godišnjeg proizvoda mora se svesti na ta ista tri dijela, i mora se dijeliti među različite stanovnike zemlje ili kao plaća za njihov rad, ili kao profit od njihova kapitala, ili kao renta od njihove zemlje." Ovde sada Smith zastaje i neposredno posle toga izjavljuje: "Ali, iako se na taj način cjelokupna vrijednost godišnjeg proizvoda tla i rada svake zemlje dijeli među njezine različite stanovnike i sačinjava njihov dohodak, ipak, kao što u renti nekog .privatnog posjeda, razlikujemo brutto i netto rentu, to bismo isto mogli razlikovati i u dohotku svih stanovnika neke velike zemlje. u
+
+
"Brutto renta nekog privatnog posjeda sadržava sve, što zakupnik plaća. Netto renta je ono, što ostaje slobodno vlasniku,
* Adam Smith, "Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda .. I, izdanje "Kulture", Zagreb 1952, str. 48. 20
pošto se odbiju troškovi uprave p
k
.
.
žnih tereta, ili ono što sebi on ~ož~Java : / SVlh dr;..tgih nu7.-Ulihu, namijenjenu neposrednoj .pot~~u~.~ 1!1?-a stavi u svoju svoj sto, kočiiu, ukrase svojoj kući i ;s~.ll~ 1 da potr?ši na vatna uživanja i zabave, a da ne ošteti o~,~lC.s v_o, n~ svoJ_a pristvarno bogatstvo nije razmjerno s br t~]e rm~n!e. NJegovo netto rentom." u o, vec ~ nJegovom
;
. "Brutto dohodak svih stanovnika neke vel"k l" zava C]elokupm godišnji proizvod njihova tl I e zdem Je sadrnetto dohodak 0 •t · a 1 ra a, a nJihov . . no, s o Im ostane slobodno poslije odbitka trosk?va u:dr~avan~~' prv?, njihova stalnog, i, drugo, njihova opticaJn?~ ap1ta~a, Ih ?no sto oni mogu, a da ne načnu Svoj kapital st~V1t!. 1~ SVOJU ~ahhu, namijenjenu neposrednoj potrošnji ui po rosi I na SVOJe ~-zdržavanje, udobnost i zabave. I njihovo stvarno bogatstvo filJe u razmjeru s njihovim brutto već ··8 TIJI hovim netto dohotkom."* ' . Međutjm, Smith ovde unosi deo vrednosti celokupnog proIzvoda ~OJI odgovara postoJanom k:'pitalu, samo zato da bi ga u. sledecez:n t~enutku ponovo 1zbac10 rastvaranjem na najamnme, profite 1 rente. I na kraju ostaje pri svojoj izjavi: "... Kao što strojevi i oruđa radinosti itd., koji sačinjavaju stalni kapital pojedinca ili društva, ne čine sastavni dio ni brutto ni netto dohotka kapitala pojedinca ni društva, tako ni novac pomoću kojega se cjelokupni dohodak društva redovito dijeli među sve njegove različite članove, sam ne čini sastavni dio tog dohotka."** Postojani kapital (koji Smith naziva fiksnim (fixed), nepokretnim) stavlja se, dakle, u isti red s novcem i ne ulCJzi uopšte u celokupni proizvod društva (njegov "bruto-dohodak"), uopšte ne postoji kao deo vrednosti celokupnog proizvoda! Kako i sam car gubi svoje pravo gde ničega nema, tako se očigledno iz prometa, iz uzajamne razmene tako sastavljenog celokupnog proizvoda može postići samo realizacija najamnina (pr) i viška vrednosti (v), a nikako se ne može naknaditi postojani kapital, tako da dalii tok reprodukcije postaje nemoguć. Doduše, Smith je znao sasvim tačno, i nije mu bilo ni nakraj pameti da ospori da svaki pojedini kapitalist pored fonda najamnina, to jest promenljivog kapitala, treba za obavl]an~e posla još i postojanog kapitala. Međutim, za celok~pnu kap~ talističku proizvodnju pri gornjoj analizi cena roba nestao .1e postojani kapital bez traga, na zagonetan način, i time je problem reprodukcije celokupnog kapitala iz osnova doveden na stranputicu. Ako je najosnovnija pretpostavka problema, to Jest
* I. ** l.
e., str 254. -;., str. 257.
21
prikaz celokupnog društvenog kapitala, doživela brodolom, jasno je da je posle toga i cela analiza morala pretrpeti slom. Pogrešnu teoriju A. Smitha preuzeli su Ricardo, Say, Sismondi i drugi, i svi su se spotakli prilikom razmatranja problema reprodukcije o ovu elementarnu teškoću: o prikaz celokupnog kapitala. Sa gornjom teškoćom pomešala se jedna druga, odmah na početku naučne analize. Sta je to celokupni društveni kapitali Kod pojedinca stvar je jasna: njegov kapital su njegovi preduzetnički izdaci. Vrednost njegovog proizvoda donosi mu pod pretpostavkom kapitalističkog načina proizvodnje, dakle, najamnog rada - pored njegovih ukupnih izdataka još i suvišak. to jest višak vrednosti, koji ne naknađuje njegov kapital, nego pretstavlja njegov čisti dohodak koji on može potpuno potrošiti a da ne okrnji svoj kapital, dakle, njegov fond potrošnje. Naravno, kapitalist može da jedan deo ovog čistog dohotka ,.uštedi", to jest da ga sam ne potroši, nego da ga pnpoji kapitalu. Međutim, to je druga stvar, nov proces, stvaranje novog kapitala koji će takođe biti ponovo naknađen, skupa sa suviškom, iz sledeće reprodukcije. Ali za pojedinca je uvek i u svakom slučaju kapital ono što mu je bilo kao poslovni predujam potrebno za proizvodnju, a dohodak ono što on troši ili može trošiti za sebe kao fond potrošnje. Ako sada zapitamo kapitalista: šta su najamnine koje on isplaćuje svojim radnicima, onda će odgovor glasiti: one su očigledno jedan deo njegovog poslovnog kapitala. Međutim, ako pitamo: šta su ove najamnine za radnike koji ih primaju, onda odgovor ne može nikako glasiti: one su kapital. Za radnike primljene najamnine nisu kapital nego dohodak, fond pOtrošnje. Uzmimo drugi primer. Fabrikant mašina proizvodi u svojoj fabrici mašine. Njegov proizvod je godišnje izvestan broj mašina. Međutim, u ovom godišnjem proizvodu, u njegovoj vrednosti, nalazi se kako kapital koji je fabrikant predujrnio tako i postignuti čisti dohodak. Jedan deo mašina koje je on proizveo, pretstavlja, dakle, njegov dohodak i određen je da u prometnom procesu, u razmeni taj dohodak formira. Međutim, ko od našeg fabrikanta kupuje njegove mašine taj ih očigledno ne kupuje kao dohodak, da bi ih potrošio, nego da ih upotrebi kao sredstvo za proizvodnju. Za njega su ove mašine kapital. . Ovim primerima dolazimo do rezultata: šta je za jednoga kap1tal, za drugoga je dohodak, i obratno. Kako se može pod tim okolnostima iskonstruisati nešto nalik na celokupni društveni kapital'? Zaista, gotovo cela naučna ekonomija do Marxa stva22
tal~ je zaključak ~a ne postoji nikakav društveni kapital, Kod S~ tha v1dimo JOS kolebanje i protivrečnosti u ovom pltan ·u a 1~~0. tako l kod R1carda. Ali već jedan Say izjavljuje k gončki: a• "rJa taj n~čin raspodeljuje se ukupna vrednost proizvoda u d':'stvu. Kazem ukupna vrednost, jer ako moj profit pretstavl]~ samo deo vreci;tosb prmzvod~, na čijoj sam proizvodnji sarađiva{), to preostali deo pretstavlJa profit mojih saproizvođača kOJI su pored mene takođe proizvodili. Fabrikant sukna kupuJe vunu ?d. zakupca; ~m plaća raznovrsne radnike i prodaJe suia_lo koJe J~ tako prmzvedeno po ceni koja mu naknađuje nJegove 1zdatke 1 ostavlja mu izvestan profit. On smatra kao profit, kao fond za svoj dohodak u svojoj industriji samo ono što mu preostane kao čist dohodak, po odbitku njegovih troškova. Ali, ovi troškovi bili su samo predujmovi koje on čini drugim proizvođačima raznih delova dohotka i koje će on sebi naknaditi iz bruto vrednosti sukna. To što je on platio zakupcu za vunu bio je dohodak zemljoradnika, njegovih pastira, sopstvenika zakupnog ima nj a. Zakupac smatra kao svoj neto proizvod samo ono što mu preostane nakon izmirenja svojih radnika i svog zemljovlasnika. Međutim, ono što je on njima platio pretstavljalo je deo dohotka ovih poslednjih: to je bila najamnina za radnike, a zakupnina za zemljovlasnika, dakle, za jednoga dohodak od rada, a za drugoga dohodak od njegovog zemljišta. A sve je to naknadila vrednost sukna. N e možemo sebi pretstaviti nijedan deo vrednosti ovog sukna koji ne bi služio tome da plati neki dohodak. Sva je njegova vrednost na taj način apsorbovana. "Iz ovoga se vidi da se izraz čisti proizvod može primeniti samo na pojedine preduzetnike, ali da su dohoci svih pojedinih preduzetnika uzeti zajedno ili dohoci društva ravni nacionalnom sirovom proizvodu. tla, kapitala i industrije (tako Say zove rad). To ruši sistem ekonomista XVIII stoJeća (fiziokrata), koji su smatrali kao društveni dohodak samo čisti proizvod tla 1 koji su zaključivali da društvo" može potrošiti sam~ vrednost koja odgovara ovom čistom proizvodu, kao da drustvo ne bt moglo potrošiti celu vrednost koju je stvorilo!"** . Say dokazuje ovu teoriju na način njemu svoJs!ven; Dok je Adam Smith nastojao da pruži dokaz na ta! nacm sto Je svaki privatni kapital uputio na svoje mesto. prmzvodnJe da bl ga pretvorio u prost proizvod rada, a svak1 _prmz~od rada, u strogo kapitalističkom smislu, shvatao kao zb1r placenog l ne-
l:
* o Rodbertusu i njegovom specifičnom pojmu "naciOnalnog kapitala" govorićemo niže u drugom odeljku. ** 1. B. Say, "Trailte d'Economie Politique", livre second, chap. V., 8-eme ed. Paris 1876, str. 376.
plaćenog rada, kao pr
+
v, i tako došao do toga da je konačno celokupni društveni proizvod rastvono na pr + v, Say se, naravno, požurio da ove klasične zabl~de sigurnom r~korrl: "popravi" i sroza na obične vulgarnosti. Sayevo dokazlvanJe zasniva se na tome da preduzetnik u svakom stadijumu proizvodnje plaća sredstva za proizvodnju (koja su za njega kapital) drugim ljudima, pretstavnicima ranijih stadijuma proizvodnje i da ovi ljudi ta plaćanja sa svoje strane delimično stavljaju u džep kao sopstven dohodak, a delimično upotrebljavaju kao naknadu za izdatke koje su oni sami predujmili da bi i drugim ljudima platili njihov dohodak. Smithov beskrajni lanac radnih procesa pretvara se kod Saya u beskrajan lanac uzajamnih predujmova na dohodak i naknada iz prodaje. I radnik je takođe ovde sasvim izjednačen sa preduzetnikom: njemu se dohodak "predujmljuje" u najamnini i on ga sa svoje strane plaća obavljenim radom. Tako se konačna vrednost celokupnog društvenog proizvoda pojavljuje kao zbir samih "predujmljenih" dohodaka, a u procesu razmene ide se za tim da se svl predujmovi naknade. Karakteristično je za Sayevu plitkost to što on društvenu povezanost kapitalističke reprodukcije pokazuje na primeru proizvodnje satova, to jest na grani koja je tada bila (a delimično je još i danas) čisto manufakturnog karaktera, u kojoj se "radnici" pojavljuju i kao sitni preduzetnici i u kojoj je proces proizvodnje viška vrednosti maskiran samim sukcesivnim aktima razmene prost~ robne proizvodnje. Na taj način Say najgrublje izražava zbrku koju je napravio Smith: celokupna masa proizvoda koju godišnje proizvede dru~tvo utroši se u svojoj vrednosti na same dohotke; ona se, dakle, godišnje u potpunosti i potroši. Ponovno započinjanje proizvodnje bez kapitala, bez sredstava za proizvodnju, postaje zagonetka, a kapitalistička reprodukcija nerešljiv problem. Ako se uporedi rpomeranje koje je problem reprodukcije pretrpeo od fiziokrata do Adama Smitha, onda ne možemo a da ne vidimo kako delimičan y&predak tako i delimičan nazadak. Karakteristično za fiziokratski ekonomski sistem bilo je shvatanje da jedino poljoprivreda stvara suvišak, to jest višak vrednosti, i da je prema tome poljoprivredni rad jedini proizvodni rad u kapitalističkom smislu. Shodno tome, vidimo u "Tableau economique" da "sterilna" klasa manufakturnih radnika, stvara vrednost samo za one iste dve milijarde koje troši na sirovine i životne namirnice. Shodno tome i odlaze u razmeni celokupne manufakturne robe klasama zakupaca i zemljopo>edmka popola, dok sama manufakturna klasa uopšte ne troši svoje sopstvene proizvode. Tako manufakturna klasa u vrednosti svoje robe vrši reprodukciju zapravo samo utrošenog opti24
cajno_!l kapitala, dok _se ovde uopšte ne stvara dohodak preduzetmcke ~!ase. Jedm1 dohodak društva preko svih izdataka kapltala koJl dolaz1_u promet stvara se u poljoprivredi, a troši ga klasa zeml]oradmka u obliku zemljišne rente, dok klasa zakupaca takođe samo naknađuje svoj kapital: jednu milijardu kama~ od ~1ksnog kap1tala i dve milijarde opticajnog poslovnog kapitala, sto se ukupno materijalno sastoji u dve trećine iz sirov~na i ~ivotnih _namirnica i u jednoj trećini iz manufakturnih pr01zvoda. NadalJe pada u oči da Quesnay postojanje stalnog kapitala, koJI on naz1va prvobitnim predujmovima (avances 1-·rimitives) za razliku od godišnjih predujmova (avances annuelles), prihvata uopšte jedino u poljoprivredi. Kod njega, izgleda, kao da manufaktura radi bez ikakvog fiksnog kapitala samo sa poslovnim kapitalom koji se godišnje obrće, i da shodno tome ne stvara u svojoj godišnjoj robnoj masi nikakav deo vrednosti za naknadu rabaćenja fiksnog kapitala (kao zgrada, oruđa itd.).* Nasuprot ovim očiglednim nedostacima, donosi engleska klasična škola odlučujući napredak pre svega time što S11aku vrstu robe proglašava za proizvodnu, to jest što otkriva da se višak vrednosti stvara kako u manufakturi tako i u poljoprivredi. Mi kažemo: engleska klasična škola jer Adam Smith i u ovom pogledu, pored jasnih i odlučnih izjava u pomenutom smislu, pada katkada lako i sam ponovo u fiziokratsko shvatanje. Tek kod Ricarda teorija radne vrednosti dobija svoj najviši i najdosledniji oblik koji je u okviru buržoaskog shvatanja mogla postići. Odatle sledi da u manufakturnom sektoru celokupne društvene proizvodnje moramo uzeti da se godi_šnje p_roizvodi izvestan višak preko celokupnog uloženog kap1tala, c1st dohodak, to jest višak vrednosti isto kao i u poljoprivredi."
* Uostalom, treba primetiti da Mirabeau u svojim "E:
S druge strane Smith je otkriće":'. da svaka vrsta rada ~ma pro-; duktivno svojstvo, da stvara v1sak vrednosti, bez obZJra da li se vrši u manufakturi ili u poljoprivredi, došao na to da i poljoprivredni rad mora proizvesti pored zemljišne rente za klasu zemljoposednika još i suvišak za klasu zakupaca preko celokupnih njenih izdataka u kapitalu. Tako je i nastao pored naknade kapitala još godišnji dohodak klase zakupaca.• Konačno 'e Smith, sistematskim produbljivanjem pojmova "ava:1.ces pri~tives" i "avances annuelles", koje je izneo Quesnay pod rubrikom fiksnog i obrtnog kapitala između ostaloga jasno pokazao da je manufakturnom sektoru društvene proizvodnje isto tako potreban fiksni kapital, pored obrtnog, kao i poljoprivredi, a sledstveno tome da je potreban i odgovarajući deo vrednosti za naknadu rabaćenja tog kapitala. Tako je Smith bio na najboljem putu da sredi pojmove o društvenom kapitalu i dohotku i da ih egzaktno prikaže. Vrhunac jasnoće do koje je on dopro u tom pogledu izražava sledeća formulacija: .,Iako je, nesumnjivo, celokupni godišnji proizvod tla i rada svake zemije konačno namijenjen podmirenju potrošnje njezinih stanovnika i tome, da im pribavi dohodak, ipak, kad prvo dolazi sa zemlje ili iz ruku produktivnih radnika, on se prirodno dijeli na dva dijela. Jedan od njih, i to često veći dio, u prvom je redu namijenjen nadomještanju kapitala ili obnovi životnih namirnica, sirovina i gotova rada, koji su se 1zvukli iz nekog kapitala. Drugi dio namijenjen je stvaranju dohotka ili vlasniku tog kapitala kao profit od njegova kapitala, ili nekoj drugoj osobi kao renta od njezine zemlje."** ("Wealth of Nations", ed. McCulloch 1828, I, str. 83). A u drugoj knjizi, u III pogLavlju, specijalno o industriskom radu: ,. ... Rad manufakturnog radnika općenito povećava vrijednost sirovina na koje se primjenjuje, za vrijednost uzdržavanja tog radnika i za vrijednost profita njegova gospodara. Naprotiv, rad kućnog sluge ne povećava vrijednost ničega. Iako manufakturnom radniku njegov gospodar predujmljuje nadnicu, manufak:~urni radnik ustvari ne stoji gospodara nikakva izdatka, jer se općemto vrijednost te nadnice vraća zajedno s profitom u povećanoj VI1ijednosti .predmeta" (L e., I, str. 297). * .,Radnici .... , koH se upotrebljavaju u poljodjelstvu, ne samo uzrokuju, kao radnici u manufakturama, reprodukciju vrijednosti koja je _jednaka njihovoj vlastitoj potrošnji ili kapitalu koji ih zapošljava, ZaJ_edno. ~ proji~om n;egovih vlasnika, već uzrokuju :i reprodukuju mnogo vece VrtJednosh. Iznad i povrh kapitala zakupnika i svih njegovih profita, oni redovito uzrokuju reprodukciju rente vlasnika zemlje" (l e,, L strr. 327). ** l e., I, str. 299. Naravno, Smith pretvara već u sledećoj rečenici kapital sasvim u najamnine, u ,promenlji.vi !kapttal: "That parr
of the an~ual produce of the land and labour of any country which replac~s a cap1tal, never is immediately employed to maintain any but productJve hands. It pays the wages of productive labour only. That which is
_ • ,.B~tto doh~dak .~vih stanovnika neke velike zeml' e saarzava CJelokupm g~dlS':'Jl prmzvod njihova tla i rada, a ~jihov :-etto doho<;tak o'?-o, sto 1m_ostane slobodno poslije odbitka trosk?va uzdr~avan1~· prv~ nJihova stalnog, i, drugo, njihova ooticaJnog k_ap1tala, 1h ono. sto oni mogu, a da ne načnu svoj k~pi ~-:I' sta~~~. u SVOJU. zahhu! namijenjenu neposrednoj potrošnji, th potrostb na SVOJ:. uzdrzavanje, udobnost i zabave. 1 njihovo stv~rno bogatstvo Tit] e u razmjeru s njihovim brutto, već s njihovlm netto dohotkom."* 9vde ~e poj_:>vljuju pojmovi celokupnog kapitala i dohotka u opste~ l strozem shvatanju_ nego u "Tableau economique": drustvem doho~ak oslobođen Jednostrane povezanosti s poljopnvredo:'?-, kap1tal u oba svoja obli~a, fiksnog i obrtnog kapitala, pros1ren u bazu celokupne drustvene proizvodnje. Namesto razlikovanja dvaju sektora proizvodnje, poljoprivrede i manufakture, koje dovodi do pometnje, ovde su u prvi red istaknute druge kategorije koje su od funkcionalnog značaja: razlikovanje kapitala i dohotka, zatim razlikovanje fiksnog i obrtnog kapitala. Odatle Smith prelazi na analizu uzajamnog odnosa i transformacija ovih kategorija u njihovom društvenom kretanju: u proizvodnji i prometu, to jest u društvenom procesu reprodukcije. On ovde ističe radikalnu razliku između fiksnog i obrtnog kapitala sa društvene tačke gledišta: ,.Očito je, da se cjelokupni trošak uzdržavanja stalnog kapitala (treba da glasi: fiksnog. M. G.) mora isključiti iz netto dohotka društva. Ni sirovine, koje su potrebne za održavanje korisnih strojeva i oruđa, njihovih korisnih zgrada itd., nl proizvod rada koji .ie potreban za prerađivanje tih sirovina u prikladni oblik, nikada ne mogu sačinjavati jedan dio netto dohotka društva. Doduše, cijena tog rada može sačinjavati jedan dio netto dohotka društva, jer radnici, koji su tako uposleni, mogu staviti cijelu vrijednost s:'oJlh nadnica u svoju zalihu, koja je namijenjena neposrednoJ poimmediately destined for constituting a revenue, .either as profit. or as rent may maintain indifferently either productlve or unproduchve hanrls." 1{Ed. McCulloch, sv. II, str. 98.) ("Onaj dio godišnjeg proizvoda tla i rada svake zemlje koji nadomješta kapital, nikada se _ne upo~re bljava neposredno za drugo nego za uzdržavai?-je. proizyo~mh ra~mk~. On plaća nadnice samo produktivnog rada. Ona] d10 godt.š~Jeg proizvoda rada i zemlje koji je neposredno namijenjen tome, da sačm1ava d'?hoda~: kao profit ili kao renta, može bez razlike uzdržavati produkhvne Ili neproduktivne radnike.") . . * 1. e., 1, str. 254. (U Hanžekovićevom prevodu je ovd~ 1 u ne~1m drugim citatima iz Smitha . reč "fixed". prevedena sa r~č1 .. ~talan , ~ reč "circoulating" sa "optioca]an". Među tl~. dos]~ poJmOvima bur žoaske političke ekonomije, mi, prevodect IzlaganJa. ~ame ~~tor.ke .?, učenju Smitha i drugih buržoaskih ekonomista, koristimo rec1 "fiksm 1 "obrtni". - (Napomena prevodioca.)
27
trošnji. Ali kod drugih vrsta rada, cijena i proizvod idu u zalihu, namijenjenu neposrednoj potrošnji, cijena u zalihu radnika, a proizvod u zalihu drugih ljudi, kojih se uzdržavanje, udobnosti i zabave povećavaju radom tih radnika."* Ovde nailazi Smith na važno razlikovanje između radnika koji proizvode sredstva za proizvodnju i onih koji proizvode sredstva za potrošnju. Kod prvih on primećuje da sastavni deo vrednosti, koji oni stvaraju u naknadu za svoje najamnine, dolazi na svet u obliku sredstava za proizvodnju (kao sirovine, mašine itd.), to jest da ovde deo proizvoda koji je određen za dohodak radnicima postoji u takvom naturalnom obliku koji ne može nikako služiti za potrošnju. Sto se tiče druge kategorije radnika, Smith primećuje da se ovde, nasuprot tome, celokupni proizvod pojavljuje u obliku artikala potrošnje, dakle kako onaj deo u njemu sadržane vrednosti koji nadoknađuje najamnine (dohodak) radnika, tako i ostali deo (Smith nije izrično kazao, ali prema smislu njegov bi zaključak trebalo da glasi: tako i deo koji pretstavlja utrošeni fiksni kapital). Mi ćemo dalje videti koliko se ovde Smith približio čvornoj tački analize sa koje je Marx pristupio rešavanju problema. Međutim, opšti zaklju(;ak pri kome ostaje sam Smith, ne istražujući dalj~ osnovno pitanje, sledeći je: Svakako se sve ono što je određeno za održavanje i obnavljanje fiksnog kapitala društva ne me>že uračunati u čisti dohC>dak društva. Kod obrtnog kapitala je drukčije. "lako je tako cjelokupni trošak uzdržavanja stalnog (fixed) kapitala nužno isključen iz netto dohotka društva, nije tako s troškom uzdržavanja opticajnog (circulating) kapitala. Od če tiri sastavna dijela, iz kojih se taj posljednji kapital sastoji: iz novca, živežnih namirnica, sirovina i gotova rada, o\ra tri posljednja, kao što smo već primijetili, redovito se izvlače iz opticajnog (circulating) kapitala i ulažu bilo u stalni (fixed) kapital društva ili u zalihu, namijenjenu neposrednoj potrošnji. Svaki dio tih potrošnih dobara, koji se ne upotrebljava za uzdržavanje opticajnog kapitala, ide u cijelosti u stalni kapital i sačinjava dio netto dohotka društva. Uzdržavanje tih triju dijelova opticajnog kapitala zato ne izvlači dio godišnjeg proizvoda iz netto dohotka društva, osim onoga, što je potrebno za uzdržavanje stalnog (fixed) kapitala."** Iz ovoga se vidi da je Smith ovde strpao u kategoriju obrtnog kapitala prosto sve osim već primenjenog fiksnog kapitala, dak~e, kako Životna sredstva i sirovine tako i celokupni robni kapital koji je>š nije realizovan (dakle, delimično još jednom ista *
** 28
l. e., I, str. 255. l. e., I, str. 256.
životna sredstv~ i sirovine, a delimično robe koje su prema svom naturalnom obliku od~eđene .da. nadomeste fiksni kapital), i da Je poJam obrtnog kapitala ucmw dvosrruslenim i neodr đ · Ali pored ove zbrke on pravi pritom još jednu dal' e en;m. razliku: JU vaznu "Opticajni (circulating) kapital društva različit je u t pogledu od opticajnog kapitala pojedinca. Opticajni kapital ~:. kog J)OJedmca potpuno je isključen od toga, da sačinjava neki d10 .nJegov'!- netto. dohotka, koJI se mora sastojati jedino iz njegovih profita:. Ali, Iako opti.cajni (circulating) kapital svakog poJedinca .sacmJaya dio opllcajnog kapitala društva, kojemu prtpada, mJe on Iz tog razloga također potpuno isključen od toga, da sačinjava dio netto dohotka društva." Smith objašnjava ovo sledećim primerom: "Iako se sva dobra u dućanu trgovca nikako ne smiju staviti u. n)egovu vlastitu zalihu, koja je namijenjena neposrednoj potrOSIIJI, ta se dobra mogu staviti u zalihu, namijenjenu neposrednoj potrošnji drugih ljudi, koji, iz dohodaka, koji potječu iz drugih fondova, mogu trgovcu redovito nadoknađivati vrijednost tih dobara, zajedno s profitima, a da ne uzrokuju nikakvo smanjenje ni njegova ni svog kapitala. 44 * Smith je ovde pronašao osnovne kategorije u odnosu na reprodukciju i na kretanje celokupnog društvenog kapitala. Fiksni i obrtni kapital, privatni kapital i društveni kapital, privatni dohodak i društveni dohodak, sredstva za proizvodnju i sredstva za potrošnju ovde su istaknuti kao velike kategorije i delimično su nagovešteni u svom stvarnom, objektivnom ukrstanju, a delimično utopljeni u subjektivnim teoretskim protivrečnostima Smithove analize. Uska, stroga i klasično prozirna ~erna fiziokratizma raspala se ovde u gomilu pojmova i odnosa koji na prvi pogled pretstavljaju haos. Međutim, iz ovoga haosa izlaze već donekle na videlo nove veze društvenog procesa reprodukcije koje su obuhvaćene dublje, modernije i življe nego kod Quesnaya, ali koje ostaju nedovršene u haosu kao Mikelanđelov Rob u svom mramornom bloku. To je samo jedna slika koju Smith prilaže problemu. Međutim, on ga istovremeno obuhvata i sa sasvim druge strane-:sa stanovišta analize vrednosti. Upravo ona Ista teoriJa o SVOJstvu svakog rada da stvara vrednost, teorija koja je učinila korak napred u poređenju sa fiziokratim~, zatim stro.go kapital~ stičko razlikovanje svakog rada na placem rad (koJI naknađuJe najamninu) i na neplaćeni rad (koji stv~ra višak vrednosti), kao i konačno stroga podela viška vrednosti na nJegove dve glavne kategorije: profit i zemljišnu renlll - što sve pretstavl]a na" l. e., I, str. 256.
29
predak u poređenju sa fiziokratskom analizom zaveli su Smitha na onu čudnovatu tVTdnju da se cena svake robe sastc.n iz najamnine + profit + z~mljišn~ renta, il_i, kraće, Marxovim izrazom, iz pr v. Otuda J~ sled1lo da se 1 celokupnost roba: koju je društvo godišnje prmzvelo, u SVOJOJ .ukupno]. vred":~st1 bez ostatka raspada na ova dva dela: na naJarnnme 1 na VJsak vrednosti. Ovde je trenutno potpuno nestala kategorija kapitala društvo ne proizvodi ništa nego dohodak, ništa nego artikle 'potrošnje, koje društvo potpuno i potroši. Reprodukcija bez kapitala postaje zagonetkom, a analiza problema u celini čini snažan korak unazad u poređenju sa fiziokratima. Smithovi posJednici prihvatili su njegovu dvostruku teoriju baš sa krive strane. Dok su važni zameci egzaktnog prikaza problema, koje on daje u Drugoj knjizi, ostali sve do Marxa netaknuti, dotle je analizu cena koja je iz osnova pogrešna i koju je on dao u Prvoj knjizi, najveći deo njegovih poslednika preuzeo kao dragoceno nasleđe, bilo da ju je bezbrižno prihvatio, kao Ricardo, bilo da ju je utvrdio u plitku dogmu, kao Say. Gde su kod Smitha postojale plodne sumnje i stimulirajuće protivrečnosti, tu je kod Saya nadmena apodiktičnost vulgarnog ekonomista. Za Saya postaje Smithova napomena, da za jednog može biti kapital ono što za drugog može biti dohodak, razlog da svako razlikovanje između kapitala i dohotka proglasi uopšte kao besmisleno na društvenom merilu. Naprotiv, besmislicu da se celokupna vrednost godišnje proizvodnje pretvara u same dohotke i da se potroši, Say uzdiže na stepen apsolutne dogme. Kako, dakle, društvo svake godine svoj celokupni proizvod potpuno potroši, to se društvena reprodukcija, koja tako funkcioniše bez sredstava za proizvodnju, pretvara u godišnje ponavljanje bibliskog čuda: stvaranje sveta iz ničega. U ovom stanju ostao je problem reprodukcije sve do Marxa.
+
Glaoa treća
KRITIKA SMITHOVE ANALIZE
Da rezimiramo ukratko rezultate do kojih je doprla Smithova analiza. Oni se mogu izraziti u sledećim tačkama: l. Postoji fiksni kapital društva koji ne ulazi ni u jedan deo čistog dr~štvenog dohotka. Taj fiksni kapital čine "sirovine ~o~e slu~e za održavanje korisnih mašina i industriskog oruđa 1 "prmzvod rada potreban za pretvaranje ovih sirovina u zahtev ani oblik". I kad Smith proizvodnju ovog fiksnog kapitala još izričito suprotstavlja proizvodnji neposrednih život30
nih namirnica kao naročitom načinu pro' od · pretvara fiksni kapital u ono što Marx n~zy nJe, 0 ~ ustvttri jest u deo kapitala koji postoji u svim mate~:l~ J>OstoJa~lm: ta za proizvodnju, nasuprot radnoj snazi. a nim sre stvlm:-t . 2. Posto_ji obrtni kapital društva. Od njega, međutim 0 _ sie IzdvaJanJa fiksn.~g d_<:la kapitala (to će reći: postoj~n~g· os~aJe sa~o katego:I]a z1vo~nih sredstava koja, međutim, n~ prets~av!Ja za drustvo kapital, nego čisti dohodak _ fo d potrosnJe. n . 3. Kapit~! i čisti dohodak pojedinaca ne poklapaju se s ka]Jital~m l ~1shm d?hotk_~m društva. Ono što je za društvo samo f1ksru kapital (hoce rec1 postojani), za pojedinca može biti ne kap1~al1 nego doh~dak, fond potrošnje, naime, u delovima vredn~h fiksnog kapitala, ?ajarrinine za radnike i profiti za kapitaliste. I obrnuto, obrtm kapital poJedmaca može za društvo dq ne bude kapital, nego dohodak, i to naročito ukoliko pretstavl;a životna sredstva. · 4. Ostvareni godišnji ukupni društveni proizvod ne sadrži u svojoj vrednosti ni atoma kapitala, nego se sav deli na tri vrste dohotka: najamnine, kapitalističke profite i zemljišne rente. Ko bi hteo da iz ovde izloženih odlomaka misli stvori sebi sliku godišnje reprodukcije celokupnog društvenog kapitala i njenog mehanizma morao bi ubrzo da očajava zbog posla. Kako •e, najzad, uprkos svemu, društveni kapital stalno obnavlja svake godine, kako se kroz dohodak obezbeđuje svakome potrošnja i istovremeno individue zadržavaju svoje gledište o kapitalu i o dohotku - sve to se nalazi još beskrajno daleko od rešenja. Potrebno je sebi pretstaviti celu idejnu zbrku i obilje protivrečnih gledišta pa da bi se shvatilo koliko je svetlosti uneo tek Marx u problem. Počnimo sa poslednjom dogmom Adama Smitha koja je već sama bila dovoljna da rešenje problema reprodukcije uklasičnoj političkoj ekonomiji r3Zbije. Koren Smithovog čudnog shvatanja da bi se vrednost celokupnog društvenog produkta morala bez ostatka rastvoriti na same najamnine, profite 1 zemljišne rente, leži upravo u njegovom naučll:om poimanju ~e orije vrednosti. Rad je izvor svake vrednosti. Svaka r?ba l•: posmatrana kao vrednost, proizvod rada i ništa više. Ah svaki obavljeni rad je istovremeno, kao najamni rad, ---: ovo Ident:-fikovanje ljudskog rada sa kapitalJ:;tičkim najammm rad?m J• upravo ono što je klasično kod S!llltha - 1 nakn~da za Izdate najamnine i suvišak iz neplaćenog rada, kao prof•t. za. kapitalista i renta za zemljovlasnike. Sto važi za svaku paJedmu robu 31
mora da važi i za celokupnost roba. Celokupna masa roba koj u društvo godišnje proizvodi je kao ~oličina. vrednosti s.amo proizvod rada,. i to kako plaćenog tako 1 neplacenog rada, 1 ra~tvara se dakle takođe na same najamnine i profite, pored rent!. }lara~no, k~d svakog rada dola?.e još u obzir sirovine, oru~a itd. Ali šta su drugo i same sirovine i oruđa nego takođe prmzvod1 rada, i to opet delimično plaćenog a delimično neplaćenog rad3. Možemo koliko nas je volja ići unazad, okretati i obrtati stvar kako hoćemo, ali u vrednosti, odnosno u ceni svih roba nećemo naći ništa što ne bi jednostavno bilo ljudski rad. Ali svaki rad se deli na deo koji naknađuje najamnine i na deo koji ide kapitalistima i zemljoposednicima. Nema ničeg drugog osim najamnina i profita, ali ipak postoji kapital - kapital pojedinaca i kapital društva. Kako izaći iz ove oštre protivrečnosti. Da se ovde stvarno radilo o teškom teoretskom pitanju, dokaz je okolnost koliko se dugo sam Marx zadubljivao u ovu materiju, a da spočetka nije mogao krenuti napred i naći izlaza, kao što se to može pratiti u njegovim "Teorijama o višku vrednosti".* Ali ipak mu je rešenje sjajno uspelo, i to na osnovu njegove teorije vrednosti. Smith je bio potpuno u pravu da vrednost svih roba, uzevši ih pojedinačno ili sve skupa, ne pretstavlja ništa drugo nego rad. On je bio isto tako u pravu kad je rekao: svaki rad (posmatran kapitalistički) rastvara se na plaćeni (koji nadoknađuje najamnine) i neplaćeni rad (koji kao višak vrednosti odlazi u ruke raznih klasa koje poseduju sredstva za proizvodnju). Ali on je zaboravio, ili pre bismo rekli prevideo da rad, pored svojstva da stvara novu vrednost, ima i svojstvo rla staru vrednost sadržanu u sredstvima za proizvodnju, prenosi na novu robu proizvedenu tim sredstvima. Pekarev radni d:1n od 10 časova ne može stvoriti veću vrednost nego onu od 10 časova, a tih 10 časova se u Kapitalističkom smislu rastvaraju na plaćene i neplaćene, na pr + v. Ali roba proizvedena u tih l O časova sa drža će više vrednosti nego što j e stvara 10-časovni rad. Naime, ona će sadržati još i vrednost brašna, utroška peći, radionice, goriva itd., ukratko rečeno, svih sredstava za proizvodnju koja su potrebna za pečenje hleba. Vrednost robe bi se mogla jednostavno rastvoriti na pr + v samo u slučaju kad bi čovek radio u vazduhu, bez sirovina, bez oruđa i bez radionice. Ali kako svaki materi j alni rad pretpostavlja bilo kakva sredstva za proizvodnju, koja su i sama proizvod prošlog rada, to se mora ovaj prošli rad, to jest njime stvorena vrednost, preneti i na novi proizvod. • "Teorije o višku vrednosti" I, izdanje str. 173-238.
32
11
Kulture", Beograd 1953,
. Ovde se ne radi o procesu koji važi samo za kapitalističku prmz":odnJU, n_ego . se radi o opštim osnovama ljudskog rada nezavisno. od ~tonskog. oblika društva: Rukovanje oruđima koJe sam covek IzrađuJe Jeste osnovna kulturnoistoriska karakteristika ljudsko~ društva. Pojam prošlog rada koji prethodi svakom !lov~m 1 priprema mu osnovu za delatnost, izražava kultumm~tonsku. povezanost između. čoveka i prirode, trajni ~a11ac uzaJamno ISprepletanih radnih napora ljudskog društva CIJI se postanak nazreva u sivom praskozorju nastajanja društvenog čoveka, a kraj može postići samo sa propašću čitavOa kulturnog čovečanstva. Svaki ljudski rad imamo, dakle, d~ •hvalimo kao rad koji se vrši korišćenjem sredstava za rad koja su već i sama proizvod ranijeg rada. Dakle, svaki nov proizvod sadrži ne samo novi rad koji mu je dao poslednji oblik nego još i prošli rad, koji ga je snabdeo materijom, oruđem za rad itd. U proizvodnji vrednosti, to jest u proizvodnji roba, u koju spada i kapitalistička proizvodnja, ova pojava ne iščezava, ona samo prima poseban izraz. Ona se izražava u dvo~ otrukom karakteru rada koji je proizveo robu i koji se pojavljuje, s jedne strane, kao koristan, konkretan rad bilo koje vrste, koji na neki način stvara koristan predmet, upotrebnu vrednost, a s druge strane, kao apstraktan, opšti, društveno potreban rad stvara vrednost. U svom prvom svojstvu on čini ono što je ljudski rad uvek činio: prošli rad, koji je sadrhn u korišćenim sredstvima za proizvodnju, prenosi na novi proizvod, samo što se prošli rad sada javlja kao vrednost, kao stara vrednost. U svom drugom svojstvu on stvara novu vrednost, koja se, sa kapitalističkog stanovišta, rastvara na plaćeni i neplaćeni rad, na pr + v. Prema tome, vrednost svake robe mora da sadrži kako staru vrednost koju rad, u svojstvu korisnog, konkretnog rada, prenosi sa sredstava za proizvodnju na robu tako i novu vrednost koju stvara taj isti rad u svom svojstvu kao društveno potreban svojim pukim utroškom, svojim trajanjem. Smith nije mogao da povuče ovu razliku, jer nije razlikovao dvostruki karakter rada kao stvaraoca vrednosti, i Marx veruje na jednom mestu da u ovoj osnovnoj zabludi Smithove teorije vrednosti mora da leži pravi dublji izvor njegove č~dno vate dogme, prema kojoj se sva proizvedena ~asa roba rastvara bez ostatka na p v*. Ovo nerazlikovanJe dvostrukog karaktera rada koji proizvodi robe: konkretnog, korisnog. i apstraktnog, društveno potrebnog, jeste ustvari jedna od naJIStak-
+
* l
"Kapital", tom II, str. 356.
Akumulacija kapitala
33
nutijih karakteristika ne samo Srnithove teorije vrednosti nego . .. .~ Ne brinući se za društvene posled!Ce svoJe teoriJe, klas1cna ekonomija je videla u ljudskom radu jedinog stvaraoca vrednosti i ovu teoriju razradila do one jasnoće koju nam pruža Rica;dova formulacija. Ali osnovna razlika između Ricardove i Marxove teorije radne vrednosti - razlika koju je ne samo pogrešno shvatila buržoaska ekonomija, nego je većinom ostala neuzimana u obzir i u popularizacijama Marxova učenja -jeste ta što Ricardo, u smislu svog opšteg prirodnopravnog shvatanja buržoaske privrede, smatra i stvaranje vrednosti takođe čisto prirodnim svojstvom ljudskog rada, individualnog konkretnog rada individualnog čoveka. Ovo shvatanje se ispoljilo još oštrije kod Adama Smitha koji je, naprimer, "sklonost za razmenu" proglasio za osobenost ljudske prirode, i to pošto ju je prethodno uzaludno tražio kod životinja, kao kod pasa i tako dalje. Uostalom Smith, iako sumnja u "sklonost za razmenu" kod životinja, smatra da životinjski rad ima svojstvo da stvara vrednost isto kao i ljudski rad. On to čini naročito u prilikam~ kad ponovo pada u fiziokratsko shvatanje: "Nijedan jednako veliki kapital ne pokreće veću količinu produktivnog rada nego kapital zakupnika. Ne samo njegove radne sluge već i njegova radna stoka- radnici i radna stoka. koji se upotrebljavaju u poljodjelstvu, ne samo uzrokuju, kao radnici u manufakturama, reprodukciju vrijednosti, koja je jednaka njihovoj vlastitoj potrošnji ili kapitalu, koji ih zapošljava, zajedno s profitima njegovih vlasnika vec uzrokuju i reprodukciju mnogo veće vrijednosti. Iznad i p0vrh kapitala zakupnika i svih njegovih profita, oni redovito uzrokuju reprodukciju rente vlasnika zemlje."* Ovde najdrastičnije dolazi do izražaja to da je Smith smatrao stvaranje vrednosti neposredno fiziološkim svojstvom rada, manifestacijom čovekovog životinjskog organizma. Kao što pauk ispreda paučinu iz svog tela, tako radni čovek stvara vrednost, - radni čovek naprosto, svaki čovek, koji proizvodi korisne predmete, jer je radni čovek po svojoj prirodi proizvođač roba, kao što ljudsko društvo po prirodi počiva na razmeni i kao što je robna privreda normalna forma ljudske prirode. Tek je Marx video u vrednosti naročit društveni odn05 koji nastaje pod određenim istoriskim uslovima, što ga je dovelo do toga da razlikuje dve strane rada koji proizvodi robe: konkretni, individualni rad i bezrazlični društveni rad, a tim
i teorije vrednosti cele klasične škole. .
* 34
A. Smith, l. e., I, str. 326.
razlikovanje~ je tek jasno sinulo, kao u svetlosti bl"eštave svetilJke, resen]e zagonetke novca. J .Da bi na ovaj ~a čin, u krilu buržoaske privrede, statički, razlikovao ?vost~kl karakter rada, razlikovao radnog čoveka 1 prmzvođaca. rob~, stvaraoca vrednosti, Marx je prethodno mo~ao da,_ u 1st?nsko~ razvoju, postavi dinamičko diferenciranJe_ prmzvođaca rob~ od radnog čoveka uopšte, to jest da shvati prOizvodnJu roba samo kao određen istoriski oblik društvene pr~izvod':'je. Jed~om ~<;čju, Marx je morao, da bi odgonetnuo h!Jeroghfe kap1tahshcke priVrede, priStupiti istraživanJU sa dedukClJOm koja je suprotna dedukciji klosika. Umesto da pristupi istraživanju sa verovanjem u "normalno-ljudsko" burž?askog načina proizvodnje, on je, sa ulaženjem u njegovu 1Stor1sku pr_ošlost, morao metafizičku dedukciju klasika da preokrene u nJenu suprotnost, u dijalektičku dedukciju.' Iz ovog se vidi da je za Smitha bilo nemoguće da jasno diferencira o be strane rada kao stvaraoca vrednosti, ukoliko taj rad s jedne strane prenosi staru vrednost sredstava za proizvodnju na novi proizvod, a s druge strane istovremeno stvara novu vrednost. Ipak nam izgleda da njegova dogma o rastvaranju celokupne vrednosti na pr + v potiče još i iz drugog izvora. Ne može se pretpostaviti da je Smith ispustio iz vida samu činjenicu da svaka proizvedena roba s~drži, pored vrednosti stvorene prilikom svoje neposredne proizvodnje, još i vrednost svih sredstava za proizvodnju utrošenih u svojoj proizvodnji. Upravo kroz to što nas on, da bi pokazao potpuno rastvaranje ukupne vrednosti isključivo na pr + v, stalno vodi iz jednog proizvodnog stadijuma u drugi raniji ili, kako se Marx izražava, vodi nas od Pontija do Pilata (od nemila do nedraga), Smith dokazuje da je on svestan same te činjenice. Cudnovato je pritom samo to da on takođe i staru vrednost sredstava za proizvodnju rastvara uvek iznova na pr +v i tako konačno u tu formulu stavlja celokupnu vrednost sadržanu u robi. On to čini u pasusu o ceni žita koji smo već citirali: "Na primjer, jedan dio cijene žita plaća rentu vlasniku zemlje, drugi plaća nadnice ili uzdržavanje radnika i tegleće stoke uposlenih u proizvodnji žita, a treći dio plaća profit zakupnika. Cini se da ta tri dijela ne sačinjavaju ni neposredno ni konačno cijelu cijenu žita. Možda bi se moglo pomisliti, d• Je 1 četvrti dio potreban za nadomještanje zakupnikova kapitala 11! za nadopunu trošenja i iskorišćavanja njegove tegleće stoke i drugog poljoprivrednog oruđa. Ali treba imati u vidu, da se ClJ~na svakog poljoprivrednog oruđa, kao na primjer radnog konJa, sama
..
*
R. Luxemburg, "Die Neue Zeit", XVIII, tom II, str. ltl4.
35
sastoji iz ista tri dijela: iz rente od zemlje, na kojoJ je uzgojen, iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika, koji predujmljuje i jedno i drugo, i r_~ntu t_og zemljišta i. nad~ nice za taj rad. Prema tome, 1ako ClJena z1ta moze placatl 1 cijenu i održavanje konja, cijela se cijena ipak ili neposredno ili konačno svodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit." Ono što je Smitha zbunilo, čini nam se da je sledeće: 1. Svaki rad se odvija nekim sredstvima za proizvodnju. Ali ono što pri nekom određenom radu pretstavlja sredstva za prcr izvodnju (sirovinu, oruđe itd.) jeste i samo proizvod nekog ranijeg rada. Za pekara je brašno sredstvo za proizvodnju kome on dodaje nov rad. Ali i samo brašno je proizašla iz rada mlinara za koga ono nije bilo sredstvo za proizvodnju, nego proizvod, upravo onako kao što je sada pecivo za pekara. Ovaj proizvod je pretpostavljao žito kao sredstvo za proizvodnju, ali ako pođemo još korak nazad, žito nije bilo za zemljoradnika sredstvo za proizvodnju, nego proizvod. Ne može se naći nijedno sredstvo za proizvodnju koje sadrži vrednost a da ne bi bilo proizvod nekog ranijeg rada. 2. S kapitalističkog gledišta iz toga proizlazi: celi kapital koji je od početka dc kraja upotrebljen za proizvodnju neke robe može se konačno svesti na određenu količinu obavljenog rada. 3. Celokupna vrednost robe, podrazumevajući sve izdatke kapitala, jednostavno se rastvara na određenu količinu rada. Sto važi za svaku robu, mora važiti i za celokupnost roba koje je društvo godišnje proizvela: i njihova celokupna vrednost se svodi na neku količinu obavljenog rada. 4. Svaki rad, obavljen u uslovima kapitalizma, deli se na dva dela: plaćeni deo koji naknađuje najamnine, i neplaćen; koji stvara profite i rente, to jest višak vrednosti. Svaki rad obavljen u uslovima kapitalizma odgovara formuli pr+ v.* Sve dosadašnje teze su potpuno tačne i nepobitne. Način na koji je Smith izrazio ove teze dokazuje snagu i sigurnost njegove naučne analize i njegov napredak u poređenju sa fiziokratima u shvatanju vrednosti i viška vrednosti. Samo što je on kod teze 3., u zaključku, napravio grubu omašku: celokupna vrednost godišnje proizvedene robne mase rastvara se na količinu rada koji je izvršen u toj godini, dok on sam na drugom mestu pokazuje da vrlo dobro zna da vrednost robe koju
* Ov~e ~e- uzimamo u obzir da se kod Smitha, s vremena na vreme, POJaVlJUJe suprotno shvatanje, po kome se cena roba ne rastvara r:a .I!r +v, nego je vrednost robe sastavljena iz pr+ v. To hrkanje je vaZlUJe _za Smi~hov~ teoriju vrednosti nego za predmet radi kojeg nas sada mteresuJe nJegova formula pr+v. 36
nac!j:> proi~vede u jednoj godini !'eophodno uključuje i rad raniJih. god1n:=t - naime, rad uklJucen u preuzetim sredstvim za prmzvodnJ u. a . Pa ipak _i e mor:'o d_a bude potpuno pogrešan Smithov za-
klJučak. 1zvucen IZ cetin gornJe sasv1m pravilno postavljene tez~, na1m_e, da celokupna vrednost svake robe, kao i godišnje pr01zvodnJe roba od strane društva, rastvara bez ostatka na
s:
pr + v. Smith identifikuje pravilnu tezu da svaka vrednost :obe ne pretstavlja ništa drugo nego društven rad, sa pogresnom tezom da svaka vrednost ne pretstavlja ništa drugo nego pr.+.':'· Formula pr + v izražava funkciju živog rada u kapitahstlckim ekonomskim odnosima, naime, dvostruku funkciju; l. Naknadu promenjenog kapitala (najamnina) i 2. stvaranje viška vrednosti za kapitalista. Ovu funkciju vrši najamni rad za vreme njegova korišćenja od strane kapitalista, i realizacijom vrednosti robe u novac kapitalist isto tako izvlači nnzad promenljivi kapital predujrnljen u najamnine kao što višak vrednosti stavlja u svoj džep. Prema tome, pr + v izražava odnos između najamnog radnika i kapitalista, odnos koji se završava svaki put sa proizvodnjom robe. Cim se roba proda i odnos pr + v za kapitalista realizuje u novac, tada se taj odnos i njegov trag u robi -gasi. Na robi i njenoj vrednosti apsolutno se ne vidi u kakvom odnosu je njena vrednost stvorena i da li je uopšte stvorena plaćenim i neplaćenim radom; jedina nesumnjiva činjenica je to da roba sadrži određenu količinu društveno potrebnog rada, što dolazi do izražaja u njenoj razmeni. Dakle, za samu razmenu kao i za upotrebu robe potpuno je svejedno da li se rad sadržan u robi rastvarao na pr+ v ili nije. U razmeni igra ulogu samo kvantitet rada kao vrednost, a u upotrebi igra ulogu samo njegovo konkretno svojstvo, njegova korisnost. Formula pr + v izražava, dakle, takoreći samo intimni odnos između kapitala i rada, društvenu funkciju najamnog rada koja se potpuno gasi u proizvodu. Drukčije je s~ izdanim delom kapitala koji je uložen u sredstva za prmzvodnju, sa postojanim kapitalom. Kapitalist mora P?red na~ jamnog rada da nabavi još i sredstva za proizvodnju, Jer svak; rad potrebuje za svoju aktivnost još i sirovina, oruđa, zgrada itd. Kapitalistički karakter i ovog uslova proizvodnje ispoljava se time što se ta sredstva za proizvodnju pojavljuju baš kao p, kao kapital, to jest, l. kao vlasništvo neke druge osob<; a ne onih koji rade, odvojeno od radne snage, kao vlasmstvo onih koji ne rade, i 2. kao prost predujam, kao izdatak _u eliJu proizvodnje viška vrednosti. Postojani kapital P. poJayiJUJ_e se ovde samo kao osnovica za pr + v. Ali postoJan! kapital lzra-
37
žava još i nešto više, naime, fun~ciju sredstava. za. pro~zvodnju u ljudskom procesu rada, nezavisno od ma ko}e Istonskodruštvene forme. Sirovine i oruđa za rad potrebni su stanovmku Ognjene Zemlje za proizvodnju njegovog porodičnog kajaka, ke>munističkoj seljačkoj opštini u Indiji pri obradi opštinskih oranidi, egipatskom felahu pri setvi njegovih seoskih p~lja kao i pri gradnji piramide za faraona, grčkom robu u maloJ atenskoJ manufakturi, feudalnom kmetu, srednjevekovnom esnafskom zanatliji i modernom najamnom radniku. Sredstva za proizvodnju proizašla iz ljudskog rada jesu izraz kontakta izmel!u ljudskog rada i prirodne materije i stoga su opšti, večni preduslov ljudskog procesa proizvodnje. Oznaka p u formuli p +pr + v izražava, dakle, određenu funkciju sredstava za proizvodnju koja ne iščezava sa prestankom rada. Dok je za razmenu kao i upotrebu robe potpuno bez značaja da li je ona proizvedena plaćenim ili neplaćenim radom, najamnim radom, robovskim, kmetovskim ili nekim drugim radom, za upotrebu robe je od odlučujuće važnosti da li je ona samo sredstvo za proizvodnju ili životna namirnica. Cinjenica da je pri proizvodnji mašina upotrebljen plaćen i neplaćen rad od značaja je samo za fabrikanta mašina i za njegove radnike. Za društvo koje dolazi do mašina putem razmene od značaja je samo njeno svojstvo sredstva za proizvodnju, njena funkciJa u pre>cesu proizvodnje. I s&svim tako kao što je svako društvo u svojoj proizvodnji oduvek moralo da vodi računa o važnoj funkciji sredstava za proizvodnju, što se u svakom periodu pre>izvodnje brinulo da se proizvedu potrebna sredstva za proizvodnju u sledećem periodu, tako isto i kapitalističko društvo može svake godine započeti svoju robnu proizvodnju po formuli pr + v, to jest eksploatisati najamni rad samo tada ako postoji potrebna količina sredstava za proizvodnju za obra7ovanje postojanog kapitala kao plod ranijeg perioda proizvodnje. Ova specifična povezanost svakog proteklog perioda proizvodnje sa sledećim, koja pretstavlja opštu, večnu osnovu društvenog procesa reprodukcije, a koja se sastoji u tome što jedan deo proizvoda svakog perioda biva namenjen za proizvodna sredstva sledećeg perioda, - izmakla je Smithovom oku. Njega kod sredstava za proizvodnju nije interesovala njihova specifična funkcija u procesu proizvodnje u kome su ona upotrebljena, nego samo činjenica da su ona sama, kao i svaka druga roba, proizvod najamnog rada primenjenog na kapitalistički način. Specifično kapitalistička funkcija najamnog rada u procesu proizvodnje viška vrednosti potpuno mu je sakrivala opštu, večnu funkciju sredstava za proizvodnju u procesu rada. 38
Njego~ pogled, pod utic~jem buržoaskog shvatanja, nije uopšte ~Ideo_ rza pos;~nog dr~stvenog odnosa između naj amnog rada 1 kapr~la, op~b .odnos ;zmeđu čoveka i prirode. Ovde, čini nam se,. I_ezr pravr rzvor cudnovate dogme Adama Smitha prema koJOJ se celokupna vrednost društvenog godišnjeg proizvoda rastvara na pr+ v. Sm1th Je preVJdeo da je p kao prvi član formu!~ ~ .+ pr + v neophodni izraz za opštu društvenu osnovu kap1tahstlcke eksploatacije najamnog rada.
Vrednost svake robe mora, dakle, da bude izražena u formuli p +pr+ v. Postavlja se sada pitanje dokle se ovo može primeniti na celokupnost roba proizvedenih u nekom društvu. Osvrnimo se na Smithove sumnje o tome, naime, na njegovu postavku prema kojoj se fiksni i obrtni kapital kao i dohodak pojedinca ne poklapaju sa istim kategorijama sa društvenog stanovišta. Sto je za jednoga obrtni kapital, za drugoga nije kapital, nego dohodak, kao, naprimer, predujam kapitala za najamnine. Ovo tvrđenje počiva na zabludi. Kad kapitalist isplaćuje radnicima najamnine, on im ne daje promenljivi kapital koji odlazi u ruke radnika da bi se preobrazio u njihov dohodak, nego on daje samo vrednosni oblik svog promenljivog kapitala za njegov prirodni oblik - radnu snagu. Promenljivi kapital je l!Vek u rukama kapitalista: prvo u novčanom obliku, zatim u vidu radne snage koju je kupio, kasnije u obliku dela vrednosti proizvedenih roba, da bi mu se konačno opet posle realizacije roba u novčani oblik- sa priraštajem- vratio. S druge strane, radnik nikada ne dolazi do poseda promenljivog kapitala. Za njega radna snaga ne pretstavlja nikada kapital, nego njegovu sposobnost (sposobnost da radi, jedino što on poseduje). Ako on nju otuđi i ako dobije novac kao najamninu, ova najamnina opet ne pretstavlja za njega kapital, nego cenu njegove proda te robe. Konačno, činjenica da radnik primljenom najamninom kupuje životne namirnice :rna sa funkcijom, koju je taj novac imao kao promenljivi kapital u rukama kapitalista, isto tako m~lo veze kao i privatna upotreba koju vrši svaki prodava~ robe s.a primljenim novcem. Prema tome, ne postaje promen!Jlyl kapital kapitalista radnikovim dohotkom, nego to postaJe cen3 radne snage koju je radnik prodao, a promenljivi kapit:'! ostaJe, kao i pre, u rukama kapitalista i kao takav funkcwmse. Isto tako je pogrešna pretpostavka da je d~h?dak (višak vrednosti) kapitalista, koji se nalazi, naprimer, u J_os nereahzo~ vanim mašinama, što je slučaj kod fabrikanata masma - f1ksm 39
kapital za nekog drugog, naime, za kupca ~?ašina: Ono što _čini dohodak fabrikanta mašina n1su same mas1ne 111 deo mas1na, nego višak vrednosti koji se. u. . njima nalazi, _dakle,~· n:plaće~i rad njegovih najamnih radmka. Posle prodaJe ma~ma ostaJe. ovaj dohodak kao i ranije u rukama fabnkanta mas1na, s tlm da je promenio samo pojavni oblik: iz oblika mašine pretvorio se u novčani oblik. I obrnuto, kupac mašine nije došao do poseda svog fiksnog kapitala tek kupovinom mašine, jer ga je on držao u rukama i ranije kao određen novčani kapital. Kupovinom mašine on je tom kapitalu dao samo odgovarajući materijalni oblik, kakav mu je bio potreban da bi kapital mogao da funkcioniše kao produktivan. Pre prodaje mašine kao i nakon njene prodaje, dohodak (viška vrednosti) ostaje u rukama fabrikanta mašina, a fiksni kapital u rukama drugoga - kapitalističkog kupca mašina. Tačno onako kao i u prvom primeru, promenljivi kapital ostaje uvek u rukama kapitalista, dohodak u rukama radnika. Kod Smitha i njegovih poslednika pometnju je izazvalo što su oni kod kapitalističke robne razmene pobrkali upotrebni oblik robA s njihovim odnosima vrednosti i zatim što nisu razlikovali pojedina kružna kretanja kapitala od kružnog kretanja robe koja se uzajamno prepleću iz koraka u korak. Jedan ;sti akt robne razmene može, posmatran s jedne strane, biti akt prometa kapitala, a s druge strane obična robna razmena, radi zadovoljenja potreba potrošnje. Pogrešna postavka: što je za jednoga kapital, za drugoga je dohodak, i obrnuto, svodi se, znači, na pravilnu postavku: što je za jednoga promet kapitala, za drugog je obična robna razmena, i obrnuto. Kroz ovo dolazi do izražaja samo sposobnost preobražaja kapitala u njegovom kretanju i isprepletenost raznih interesnih sfera u društvenom procesu razmene; oštro ocrtana postojanje kapitala u opreci prema dohotku i to u oba njegova izrazita oblika kao postajanog i promenljivog - ti~e se ne ukida. Pa ipak, sa svojim tvrđenjem da se kapital i dohodak poJedinaca ne poklapaju potpuno sa ovim kategorijama celokupnosti, Smith se približava sasvim blizu istini; ali su za samo otkriće povezanosti bile potrebne još dalje karike.
MARXOVA SEMA PROSTE REPRODUKCIJE
Razmotrimo formulu p+pr+v kao izraz celokupnog društvenog proizvoda. Radi li se ovde samo o teoretskoJ konstrukciji, o apstraktnoj šemi, ili ova formula u pr1men1 na cE:lokupno društvo ima realan smisao ima objektivnu društvenu egzistenciju? ' ~7k je Marx teoretski istakao postojani kapital, p, kao ka!7gonJU osnov~?g značaja. Već i sam Smith koji radi iskljuClVO sa kategoriJama f1ksnog 1 obrtnog kapitala pretvara ustvari 1 .nesvesno za sebe fiksni kapital u postojani, to jest on porl DJII? podrazumeva ne samo sredstva za proizvodnju koja se godmama rabate nego takođe i takva koja bivaju godišnje u celini apsorbovana u proizvodnju.* Sama njegova dogma da se celokupna vrednost rastvara na pr + v i argumenti kojima on to dokazuje vode ga tome da razlikuje dve kategorije uslova za proizvodnju: živi rad i sva mrtva sredstva za proizvodnj Ll. S druge strane, kad on pokušava da od individualnih kapitali\ i dohodaka iskonstruiše društveni proces reprodukcije, preostaje mu ustvari kao "fiksni" kapital- postojani. Svaki pojedini kapitalist upotrebljava za proizvodnju svojih rob§. izvesna materijalna sredstva za proizvodnju: zgrade, sirovine, oruđa. Za proizvodnju celokupnosti roba, u datom društvu, očigledno je potrebna celokupnost sredstava za proizvodnju upotrebljenih od strane individualnih kapitalista. Postojanje ovih sredstava za proizvodnju u društvu jeste sasvim realna činjenica, iako ona postoje jedino u obliku privatnih individualnih kapitala. Ovde dolazi do izražaja opšti, apsolutni uslov društvene proizvodnje u svim njenim istorisltim oblicima. Naročiti kapitalistički oblik ispoljava se u tome što materijalna oredstva za proizvodnju funkcionišu upravo kao p, kao kapital, to jest kao svojina onog koji ne radi, kao pol suprotan proletarizovanoj radnoj snazi, kao pendant najamnom radu. Promenljivi kapital, pr, jeste suma najamnina u društvu u toku godišnje proizvodnje stvarno plaćenih. I ta činjenica ima realnu objektivnu egzistenciju, mada se ona pojavljuje u bezbrojnim individualnim najamninama. U svakom društvu broj radne
* Radi jednostavnosti u smislu uobičajenog načina izražavanja, mi ovde i ubuduće govorimo uvek o godišnjoj proizvodnji, što uglavno~ odgovaTa sam~ za poljoprivredu. Za indusrtriski period proizvodnje i obrt kapitala nije uopšte potrebno da se poklapaju sa promenom godine.
41
snage stvarno uključene u proizvo_dnjui njen~_ godišnje oo_r~a~ vanje jesu pitanja od osnovne vaznost!. Naroc:h kap1tahst1c~l oblik ove kategorije, kao pr, kao promenlJIVl kapital, znaci: l. da radni ljudi dobijaju sredstva za opstanak u vidu najamnine, to jest kao cenu za svoju prodatu radnu snagu kao kapital u svojini drugih, neradnih posednika materijalnih sredstava za proizvodnju; 2. kao sumu novca, to jest samo kao obličje vrednosti svojih životnih sredstava. Isto tako pr izražava da su radnici "slobodni" - u dvostrukom smislu: lično slobodni i slobodni od svih sredstava za proizvodnju - kao i da je robna proizvodnja opšti oblik proizvodnje u datom društvu. Konačno, v višak vrednosti - pretstavlja celokupnu sumu svih viškova vrednosti koje su postigli individualni kapitalisti. U svakom društvu obavlja se višak rada, pa će se, naprimer, morati da obavlja i u socijalističkom društvu. I to u trostrukom smislu: kao količine rada za održavanje neradnih ljudi (za rad nesposobnih, dece, staraca, invalida, javnih činov nika i takozvanih liberalnih profesija, svih koji ne uzimaju neposrednog učešća u procesu proizvodnje*), kao fond osiguranja društva za slučajeve elementarnih nesreća koje ugrožavaju godišnji uspeh proizvodnje (nerodice, šumski požari, plave) i, konačno, kao fond za proširenje proizvodnje, bilo zbog porasta stanovništva bilo zbog kulturnog podizanja potreba. Kapitalistički oblik viška rada ispoljava se dvostruko: l. u tome što se višak rada obavlja kao višak vrednosti, to jest u robnom obliku koji se može realizovati u novac; 2. što se pojavljuje kao svojina neradnih posednika sredstava za proizvodnju. Najzad, obe figure pr+ v pretstavljaju zajedno isto tako objektivnu veličinu opšteg važenja: celokupnu sumu živog rada obavljenog u društvu u toku jedne godine. Svako ljudsko društvo, bilo kog istoriskog oblika, mora da se interesuje za ovu činjenicu, kako u odnosu na postignute rezultate, tako i u odnosu na postojeću i raspoloživu radnu snagu uopšte. Podela na pr + v je takođe opšta pojava nezavisna od pojedinih istoriskih oblika društva, kapitalistički izraz ove podele ne ispoljava se samo u kvalitativnim osobenostima jedne i druge figure koje su upravo istaknute nego takođe i u njihovom kvantitativnom odnosu, u tome da pr pokazuje tendenciju da bude spušteno
,o-
* U planski uređenom društvu, zasnovanom na kolektivnoj svoiini na sredstva za proizvodnju, podela između intelektualnog i fizičkog rada nema potrebe da se veže za posebne kategorije stanovnika. Ali ona _će se ~vek ispoljavati u postojanju određenog broja intelektualnih radmk.~ koJ L moraJU da budu materijalno održavani, pri čemu ove razne funkCIJe mogu pojedinci da vrše naizmence.
na fiziološki i socijalni minimum koji je potreban za opstanak radmh lJUdi, a da v pokazuJe tendenciju stalnog porasta u odnosu prema pr 1 na nJegovu štetu. Posi:dn~a .~kolnos~ izražava, najzad, prevlađujuću osobenost kapltahsli~ke prmzvodnje: činjenicu da je pravi cilj ove pr~)lzvodnJe 1 nJena glavna pobuda - stvaranje i prisvajanJ·e v1ska vrednosti. Vidi se da ?dnosi koji leže u osnovi kapitalističke formule celokupnog prOizvoda imaju opšte važenje i oni će u svakom planski orgamzovanom obliku privrede biti predmet svesnog reguhsanJa od strane društva - u komunističkom društvu od strane celokupnosti radnih ljudi i njihovih demokratskih organa, u društvu koje počiva na klasnoj vladavini od strane posedničkog jezgra i njegove despotske vlasti. U kapitalistič kom obliku proizvodnje nema planskog regulisanja celine. Celokupnost kapitala kao i roba društva sastoji se ustvari iz zbira rezbrojnih rascepkanih individualnih kapitala i pojedinih robnih stavova. Sa ovim se postavlja pitanje da li same ove sume u kapitalističkom društvu imaju neki viši smisao nego što je prosto statističko izlaganje koje je usto još vrlo netačno i kolebljivo. Ali ako na tu proizvodnju primenimo merila društva kao celine, onda dolazi do izražaja da je potpuno samostalno, suvereno individualno postojanje privatnokapitalističkih preduzeća samo istoriski uslovljeni oblik, dok mu je osnov društvena povezanost. Iako individualni kapitali deluju sasvim samostalno, a neko društveno regulisanje potpuno nedostaje, celokupna kretanje svih kapitala vrši se kao jedinstvena celina. I ovo celokupna kretanje ispoljava se, takođe, u specifično kapitalističkim oblicima. Dok se kod svakog planski organizovanog oblika proizvodnje regulisanje odnosi pre svega na odnos između celokupnog obavljenog rada, kao i rada koji ima da se obavi, i sredstava za proizvodnju (prema našoj formuli između (pr+ v) i p) ili između sume potrebnih sredstava za život i potrebnih sredstava za proizvodnju (u formuli isto (pr + v) prema p), u kapitalističkim uslovima sa društvenim radom potrebnim za održavanje mrtvih sredstava za proizvodnju kao i žive radne snage, postupa se kao sa celinom, kao sa kapitalom kome se nasuprot stavlja obavljeni višak rada kao v, višak vrednosti: Odnos obe ove veličine v i (p + pr) je realan, objektivan, opiplJIV odnos kapitalističkog društva, naime, pr~sečna profitna stopa: koJa stvarno postupa sa svakim pnvatmm kapitalom samo kao sa delom zajedničke celine, celokupnog društvenog kapitala? kome ovaj dodeljuje profit kao deo ukupnog viška vrednosti Isceđe43
nog u društvu, deo koji odgovara njegovoj veličini bez ~bzira na količinu koju je on stvarno post1gao. Celokupru drustvem kapital skupa sa svojim odg~va~ajućim pandanom, celoku!??tm društvenim viškom vrednosti, n1su dakle samo realne vehctne objektivnog postojanja, nego njihov odnos, prosečni profit, vodi i usmerava - posredstvom mehanizma zakona vrednosti celokupnu razmenu, naime, kvantitativne odnose razmene poj edinih vrsta robii, nezavisno od njihovih posebnih ~dno~a vrednosti, kao i društvenu podelu rada, to Jest dodelJ!vanJe odgovarajućih delova kapitala i radne snage pojedinim oblastima proizvodnje, razvoj proizvodnosti rada, naime, s jedne strane stimulisanje individualnih kapitala na pionirske radove, da bi se uzdigli iznad presečnog profita, a s druge strane širenje napredaka koje su postigli pojedinci na ukupnu proizvodnju itd. Jednom rečju: celokupni društveni kapital kroz prosečne profite potpuno vlada tobože samostalnim kretanjem individualnih kapitala.* Formula p pr v ne odgovara, dakle, samo sastavu vrednosti svake pojedine robe nego i celokupnosti kapitalistički proizvedenih rob§. u nekom društvu. Ali ovo se odnosi samo na sastav vrednosti. Izvan toga prestaje analogija. Pomenuta formula je, naime, potpuno tačna ako hoćemo da analiziramo - na razne njegove sastavne delove - celokupni proizvod društva koje proizvodi na kapitalistički način, kao celinu, kao proizvod rada jedne godine. Figura p pokazuje nam koliko je prošlog rada, koji je obavljen u ranijim godinama u obliku sredstava za proizvodnju, preuzeto u proizvod ove godine. Figura pr v pokazuje sastavni deo vrednosti proizvoda koji je stvoren novim radom isključivo u poslednjoj godini, i, konačno, odnos između pr i v pokazuje nam razdeobu godišnjeg radnog programa društva na održavanje radnika i održavanje onih koji ne rade. Ova analiza ostaje tačna i merodavna takođe i za reprodukciju individualnog kapitala, bez ikakvog obzira na materijalni oblik proizvoda koji je on stvorio.
+ +
+
* "Kad se govori o društvenom načinu posmatranja, kad se, dakle, posmatra celokupni društveni proizvod, koji uključuje kako reprodukciju društvenog kapitala, tako i individualnu potrošnju, ne sme se rpasti u man~r koji je Proudhon kopirpao jz buržoaske ekonomije, pa stvar posmatrah tako kao da bi neko društvo s kapitalističkim načinom proizvodnje, posmatrano en bloc, kao celokupnost, izgubilo taj svoj specifični, istorijski ekonomski karakter. Naprotiv. Mi onda imamo posla sa ukupnim kapitalistam. Celokupni kapital pojavljuje se kao akcionarski kapital svih pojedinačnih kapitalista zajedno. Ovo ak.cionarsko društvo ima sa mnogim drugim akcionarskim društvima zajedničko to da svako zna šta unutra meće, ali ne šta će izvući." (.,Kapital", tom ll, str. 355, 356.).
44
Kod kapitalista industrije mašina p kao i pr i v se uvek poJavlJUJU bez Izuz~tka u obliku. ~ašina ili delova mašina. Kod nJegovog kolege IZ .mdustnJ e secera p kao i pr i v dolaze na svet Iz procesa p~mzvodnje u obliku šećera. Kod vlasnika zabavnog lokala om su pretstavljeni u telesnim dražima igračic i "akrob~tima~·. Oni se razlikuju jedan od drugog u bezrazlič~ nom pr_01zvodu samo kao njegovi alikvotni delovi vredno.c;ti. A ovo Je potpuno dovoljno z.a reprodukciju individualnog kapitala. Jer r:produkCIJa mdivldualnog kapitala počinje sa vrednosnim obhcJem kap1tala, njena polazna tačka je izvesna suma nowa koj a prelazi iz realizacije gotovog proizvoda. Prema tome formula p + pr +-v je data osnova za podelu te sume nove~ na jedan deo za kupovinu materijalnih sredstava za proizvodnju, na drugi za kupovinu radne snage i na treći za ličnu potrošnju kapitalista u slučaju da se radi o prostoj reprodukciji, kao što mi ovde najpre pretpostavljamo, ili u slučaju da se radi o proširenoj reprodukciji samo jednini delom za ličnu potrošnju kapitalista a drugim delom za uvećanje kapitala. Razume se samo po sebi da se kapitalist mora - da bi opet pristupio stvamoj reprodukciji sa ovako podeljenim novčanim kapitalom - da obrati na robno tržište da bi došao do materijalnih pretpostavki proizvodnje: sirovina, oruđa itd. kao i radne snage. Da će individualni kapitalist tada na tržištu stvarno i naći sredstva za proizvodnju i radnu snagu, potrebne za svoj posao, individualnom kapitalistu, kao i njegovom naučnom ideologu, vulgamom ekonomistu, izgleda to takođe samo po sebi razumljivo. Drukčije je kad se radi o celokupnoj društvenoj proizvodnji. Sa gledišta celokupnog društva razmena roba može da izvrši samo translokaciju, svestranu izmenu mesta pojedinih delova celokupnog proizvoda, ali ona ne može da izmeni njegov materijalni sastav. Kako posle tako i pre ove izmene mesta, do reprodukcije celokupnog kapitala može da dođe samo onda kada se u celokupnom proizvodu, proizašlom iz poslednjeg proizvodnog perioda nalaze: l. dovoljna količina sredstava za proizvodnju; 2. dovoljne količine životnih sredstava za održavanje ranijeg broja radne snage; 3. last not least životna sredstva potrebna za "pristojno" održavanje klase kapitalista sa njihovom družinom. Ovde dospevamo u novu oblast: iz čistih odnosa vrednosti na materijalne momente. Sada se radi o upotrebnom obhku celokupnog društvenog produkta. Sto je za individualnog kap~ ta!ista potpuno bez interesa, za celokupna~ k~pitahsta postaJe ozbiljna briga. Dok je individualnom kapitahstu S;'~Jed~o, da li je šija ili vrat, da li je roba koju je proi~veo znasma, secer, veštačko đubrivo ili Jist slobodoumne mtehgenciJe, samo pod 45
pretpostavkom da može naći kupca za nju kako bi izvukao svoj kapital skupa sa viškom vrednosti, za celokupnog kapitalista, od ogromne je važnosti da njegov celokupni proizvod ima sasvim određeni upotrebni oblik, i to da se u tom celokupnom proizvodu mogu naći tri stvari: sredstva za proizvodnju za obnavljanje procesa rada, prosta životna sredstva za održanje radničke klase i bolja životna sredstva sa odgovarajućim luksuzom za održavanje samog celokupnog kapitalista. Staviše, želja u ovom pogledu nije opšta i maglovita, nego je sasvim tačno kvantitativno određena. Pitamo li se kolike količine stvari svih triju kategorija su potrebne celokupnom kapitalistu, dobićemo tačan proračun uvek pod pretpostavkom proste reprodukcije koju uzimamo za polaznu tačku - u sastavu vrednosti celokupnog proizvoda prošle godine. Formula p pr v koju smo dosada shvatali u celokupnom kapitalu, kao i u individualnom, kao prostu količinsku raspodelu celokupne vrednosti, t<, jest količine rada uložene u godišnji proizvod društva, sada se pojavljuje istovremeno kao data osnova materijalne raspodele proizvoda. Jasno je da celokupni kapitalist, da bi započeo reprodukciju u istom obimu, mora da zatekne u svom novom celokupnom proizvodu toliko sredstava za proizvodnju koliko odgovara veličini p, toliko prostih životnih sredstava za radnike !
+ +
46
jasno i.': da individua:ni kapi_tal može na stvar da gleda sa čistog stanovi.sta vrednosti 1 m~ter1jaln~ uslove da posmatra kao neki nebesk~ za~on samo ut~~Iko. ukohko, naprotiv, celokupni kapi!al vodi racu~a o m~;:e:IJalmm momentima. Ako ukupno p drustva ne b1 b1lo '1odJSnJe reprodukovano u obliku iste količine sredstava _za proizvodnJu, -~~da bi svaki individualni kapitali't uzalud ob1gravao robno trz1ste sa SVOJim u novac realizovanim p, ~n.ne bi mogao da na~~ potrebne materijalne uslove za svoju md!vidualnu reprodukCIJU. Sa gledišta reprodukcije nećemo znači, izaći na kraj sa opštom formulom p +pr +v za celo: kupni kapital - što pretstavlja dokaz više da je pojam reprodukcije nešto realno i više nego neka puka parafraza pojma produkcije. Mi moramo, naprotiv, da povučemo razlike materijalne prirode i celokupni kapital - umesto da ga pretstavimo kao jedinstvenu celinu - treba da pretstavimo u njegova tri glavna odeljka, ili, radi uprošćenja i kako to teoretski, pre svega, ne pretstavlja nikakvu nezgodu, treba da ga posmatramo u dva odeljka: kao proizvodnju sredstava za proizvodnju i kary proizvodnju životnih sredstava za radnike i kapitaliste. Svaki odeljak mora biti posmatran odvojeno, pri čemu svaki od njih treba da sadrži osnovne uslove kapitalističke proizvodnje. Ali istovremeno moramo istaći, sa gledišta reprodukcije, uzajamne veze oba odeljka. Jer oni upravo posmatrani samo u uzajamnoj povezanosti pokazuju osnove reprodukcije celokupnog društvenog kapitala kao celinu. Tako dolazi pri prikazu celokupnog kapitala i nJegovog celokupnog proizvoda do izvesne modifikacije ako pođemo od individualnog kapitala. Kvantitativno, kao veličina vrednosti. p društva sastoji se tačno iz sume individualnih postojanih kapitala, a ovo važi i za obe druge figure pr i v. Ali oblik pod kojim se oni pojavljuju je modifikovan. Dok se p individualnih kapitala iz procesa proizvodnje ponovo pojavljuje kao delić vrednosti beskrajnog šarenila upotrebnih predmeta, u celokupnom proizvodu ono se pojavljuje takoreći svedeno na određen~ količinu sredstava za proizvodnju. A isto tako su pr 1 v, koJI se kod individualnog kapitalista opet pojavljuju kao isečci najšarenije robne kaše, u celokupnom proizvod~ s-:edeni na odgovarajuće količine životnih sredstava za radnike 1 kap1tahste. _To je takođe činjenica s kojom se Smith takoreći sudana u svoJim razmatranjima nepodudarnosti kategorija fiksD;og . kapitala, obrtnog kapitala i dohotka kod individualnog kapitaliSta 1 kod društva. Došli smo do sledećih rezultata: 47
1. Proizvodnja celokupnog društva posmatrana u celi'.'i može se izraziti isto kao i proizvodnja individualnog kapitalista u formuli p+ pr+ v. . 2. Društvena proizvodnja se raspada u dva odelJka: proizvodnju sredstava za proizvodnju i proizvodnju životnih sredstava. 3. Oba odeljka se vode nn kapitalistički način, to jest kao proizvodnja viška ':'rednosti, te formula p + p;+ v nalazi primenu u pojedinostima takođe u svakom poJedmom odelJk•J. 4. Oba odeljka su upućen~ jedan na drugi i stoga moraju da pokazuju izvesne kvantitativne odnose. I to jedan mora da proizvodi sva sredstva za proizvodnju za oba odeljka, a drugi mora da proizvodi sva životna sredstva za radnike i kapitaliste oba odeljka. Polazeći sa ovog stanovišta Marx je konstruisao sledeću formulu kapitalističke reprodukcije:
L 4000 p+lOOO pr+lOOO v=6000 u sredstvima za proizvodnju JI. 2000 p + 500 pr + 500 v = ~000 u sredstvima za potrošnju.* Brojevi ove formule izražavaju veličine vrednosti, dakle, novca koje su proizvoljno uzete, ali njihove srazmere su egzaktne. Oba odeljka razlikuju se jedan od drugog po upotrebnom obliku proizvedenih roba. Njihov međusobni promet vrši se na sledeći način: prvi odeljak snabdeva sredstvima Z'l proizvodnju celu proizvodnju, dakle, sebe kao i drugi odeljak; iz toga već proizlazi da za nesmetani tok reprodukcije (ovde se još uvek radi o prostoj reprodukciji - o proizvodnji u starom obimu) celokupni proizvod prvog odeljka (6000 I) mora da bude ravan vrednosti zbira postojanih kapitala u oba odeljka (I 4000 p + II 2000 p). Isto tako drugi odeljak snabdeva životnim sredstvima celo društvo, dakle, kako vlastite radnike i k,jlpitaliste tako i sve iz prvog odeljka. Iz toga sledi da je za nesmetani tok potrošnje i proizvodnje i njihovo obnavljanje u ranijem obimu potrebno da ukupna količina životnih sredstava koju daje drugi odeljak bude po vrednosti jednaka iznosima dohotka svih zaposlenih radnika i kapitalista društva (ovde 3000 II= [1000 pr+ 1000 v] I+ [500 pr+ 500 v] II). Mi smo ovde samo ustvari izrazili u odnosima vrednosti ono što je osnov ne samo kapitalističke reprodukcije, nego reprodukcije svakog društva. U svakom društvu koje proizvodi bez obzira kakvog je društvenog oblika - u malim primitivrnm seoskim opštinama brazilskih Bakaira, u velikom ojkosu sa robovima jednog Timona Atenjanina ili na carskim feudalkoličine
* 48
,.Kapital", tom II, str. 323.
:'im dvorovi~~ Karla Velikog- raspoloživa količina rada drustva mora b!tl tako raspodelJena da bude proizvedeno u dov?lJnlm kohc1nama kako sredstava za proizvodnju tako i život~ mhsredstava~.Prva moraju·čak biti dovoljna kako za direktnu prmzvodnJU zivotmh sredstava tako i za buduće obnavljanje samih. sredstava wza pr?izvodnju, a ž~votna sredstva moraju biti dovol~na za. odrzavanJe radnika zaposlenih na njihovoj proizvodnJI kao ~ na J?fDlZ~odnji sre~tav.a z~ proizvodnju i povrh toga za odrzavanJe svih neradmh lJudi. Utoliko je Marxova šema u svojim opštim proporcijama opšta, apsolutna osnova društvene reprodukcije, samo što se ovde društveno potrebni rad pojavlduje kao vrednost, sredstva za proizvodnju kao postojani kapital, rad potreban za održavanje radnih ljudi kao prornenljivi kapital, a rad potreban za održavanje neradnih kao vibk vrednosti. Ali u kapitalističkom društvu promet između ta dva velika odeljka počiva na robnoj razmeni, na razmeni ekvivalenata. Radnici i kapitalisti odeljka I mogu dobiti od odeljka II tolib životnih sredstava koliko oni sami mogu njemu dati u SVOJoj vlastitoj robi, u sredstvima za proizvodnju. Ali potreba odeljka II za sredstvima za proizvodnju je određena veličinom njegovog postojanog kapitala. Iz toga, dakle, izlazi da suma pramenljivog kapitala i viška vrednosti u proizvodnji sredstava za proizvodnju (ovde [1000 pr+ 1000 v] I) mora biti jednab postojanom kapitalu u proizvodnji životnih sredstava (ovde 2000 p Il). Gornjoj šemi mora se staviti još jedna važna napomena. Pretpostavljeni postojani kapital oba njena odeljka ustvari je samo deo postojanog kapitala primenjenog od strane društva. Ovaj se rastvara na stalni - zgrade, oruđa, radna stoka -, koji funkcioniše u više proizvodnih perioda, ali u svakom periodu ulazi u proizvod samo sa jednim delom svoje vrednosti - u razmeri prema vlastitom rabaćenju - , i na opticajni - sirovine, pomoćne materije, materijal za ogrev i osvetljenje -, koji u svakom proizvodnom periodu ulazi u novi proizvod. sa celor_n svojom vrednošću. Međutim, za reprodukciju dola~1 u ob~1r samo deo sredstava za proizvodnju koji stvarno ulazi u prmzvodnju vrednosti, dok ostali, izvan proizvoda preostali ~eo.stal~ nog kapitala, koji produžuje da funkcioniše, treba, doduse, Imati u vidu, ali može pri egzaktnom prikazu društveno~ prometa biti ostavljen postrani, a da ne šteti time tačnost pnkaza. Ovo se može lako dokazati. Pretpostavimo da se postoj~ni kapital 6000 p I-og i II-og odeljka, koji stvarno ulazi u godišnji proizvod ovog od':lJka, sastoji iz 1500 p stalnog i 4500 opticajnog kapitala, pr; cemu 1500 p stalnog pretstavlja godišnje rabaćenJe zgrada, ma4
Akumulacija kapitala
49
šina radne stoke itd. Ovo godišnje rabaćenje neka pretstavlja 10o/; od celokupne vrednosti stalnog kapitala koji se primenjuJe Tad bismo ustvari imali u oba odeljka 15 000 p stalnog i 4 500 p opticajnog kapitala, dakle, ukupno 19 500 p 1500 pr celokupnog društvenog kapitala. Ali čitavi stalni kapital, čiji je vek (pri 10% godišnjem rabaćenju) pr~tpostavlje':' na 10 godina, mora biti obnovljen tek posle 10 godma. Međutim, svake godme jedna desetina njegove vrednosti ulazi u društvenu proizvodnju. Ukoliko bi se celokupni stalni kapital društva u istoj meri rabatio i imao isti vek, tada bi on morao - pri našoj pretpostavci - da se odjednom obnovi u celosti svakih deset godtna. Ali, ovo nije slučaj. Od raznih upotrebnih oblika i delova stalnog kapitala jedni traju kraće, drugi duže, rabaćenje i vek su sasvim različiti kod raznih rodova i individua stalnog kapitala. Iz toga sledi da ni obnavljanje, reprodukcija stalnog kapitala u njegovom konkretnom upotrebnom obliku ne treba nikad da se vrši odjednom u celosti, nego da se neprestano na raznim tačkama društvene proizvodnje vrši obnavljanje jednih delova stalnog kapitala, dok drugi delovi produžuju funkcionisanje još u svom starom obliku. Desetpostotno raba ćenje stalnog kanitala, koje smo u svom primeru pretpostavili, ne znači, dakle, da svakih 10 godina mora da dođe do jednokratne reprodukcije· stalnog kapitala u vrednosti od 15 000 p, nego da se mora svake godine prosečno obnavljati i nadomestiti deo ukupnog stalnog kapitala koji odgovara desetini vrednosti tog kapitala; to jest da u odeljku I koji treba da pokrije celokupnu potrebu društva u sredstvima za proizvodnju, godišnje pored reprodukcije svih sirovina, pomoćnih materija itd. opticajnog kapitala u vredn<>sti od 4500 mora da dođe još takođe i do stvaranja upotrebnih oblika stalnog kapitala, dakle, zgrada, mašina itd. u iznosu od 1500, koji odgovara stvarnom rabaćenju stalnog kapitala; ukupno 6000 p, što je i u šemi takođe pretpostavljeno. Ako odeljak I nastavi da obnavlja na ovaj način svake godine desetinu stalnog kapitala u njegovom upotrebnom obliku, tada će se pokazati da će svakih deset godina celi stalni kapital društva biti u svim svojim delovima nadomešten novim primercima, da je, znači, u gornjoj šemi potpuno uzeta u obzir reprodukcija i onih njegovih delova koje smo, po vrednosti, ostavili
+
pos trani.
Ovo zbivanje se praktično ispoljava u tome, što svaki kapitalist iz svoje godišnje proizvodnje, posle realizacije roba, ostavlja nastranu izvesnu sumu novca za amortizaciju stalnog kapitala. Ova pojedina godišnja otpisivanja moraju prvo dostići izvesnu visinu, pre nego što kapitalist stvarno obnovi svoj stalni liO
kapital, .odnosno nadomesti drugim, za proizvodnju sposob ... prlll!er~Im.a. Ova naizmenična delatnost godišnjeg rezervi~~~: nov:amh Iznosa za. obnavljanje stalnog kapitala i periodičnog kon.sćenJa akumuhsane sume na stvarno obnavljanje stalno kapital~ ne poklapa se, međutim, kod raznih individualnih ka~ pitalista, take da jedni još sku~ljaj':. novac dok drugi već preduzim~JU obnavlJanJe. Na ovaJ nacm dolazi svake godine do ob.navlJanJa dela stalnog kapitala. Novčani procesi ovde samo n:~skiraJu stvar~o zbrvanje koje karakteriše proces reprodukCIJe stalnog kapitala. Cak ka_d i i~bliza ~osmatram~ stvari, to je u potpunom redu. Stalni kapital uzima, doduse, u svojoj celosti učešće u procesu proizvodnje, ali samo kao masa upotrebnih predmeta. Zgrade, mašine, radna stoka ulaze u proces rada celom svoj om telesnom konstitucijom. Ali u proizvodnju vrednosti oni ula?e samo sa jednim delom svoje vrednosti, te otuda i proizlazi upravo njihova osobenost kao stalnog kapitala. Kako se u procesu reprodukcije (pod pretpostavkom proste reprodukcije) ide samo za tim da se opet naknadi u njihovom prirodnom obliku vrednost stvarno utrošena u životnim sredstvima kao i u sredstvima za proizvodnju, u toku godišnje proizvodnje, to stalni kapital dolazi u obzir za reprodukciju samo u meri u kojoj je stvarno ušao u proizvedene robe. Ostali deo vrednosti koji je otelovljen u celokupnom obliku stalnog kapitala od odlučujuće je važnosti za proizvodnju kao proces rada, ali ne postoji za godišnju društvenu reprodukciju kao proces stvaranja vrednosti. Uostalom, proces koji' ovde dolazi do izražaja u odnosima vrednosti važi isto tako za svako društvo, pa i za ono koje ne proizvodi robe. Kada, naprimer, kažemo da je za stvaranje ču venog jezera Moeris i njemu pripadajućih kanala Nila u starom Egiptu, onog divnog jezera o kome nam priča Herodot da je "stvoreno rukama", bio potreban desetogodišnji rad hiljade felalla i da je za održavanje ovih najveličanstvenijih vodnih postrojenja sveta svake godine bila potrebna puna radna snaga daljih 100 felaha (brojke su, razume se, proizvoljne) onda se može reći da je brana jezera Moeris sa kanalima posle svakih sto godina bila iznova reprodukovana, a da ustvan postroJe';Ja nisu bila iznova odjednom u celosti izgrađivana svako!( stoleca. To je tako istinito da je onda kad je ~a burnin; pokr:tima političke istorije i stranim osvajanjima doslo do vec uobicaJenog zanemarivanja starih kulturnih tvorevina, kakve su, n:apnmer, pokazali i Englezi u Indiji, i kad je iščezlo razumevanJ_'; za potrebe reprodukcije starodrevne kulture, s vremenom Iscezl~ I celo jezero Moeris, sa vodom, nasipima i kanalima, sa obe p1ram1d~ ~
M
u svojoj sredini i koloso~, ka~.i drugim čudes1;tim stv~_rim~, ne ostavivši za sobom ni naJman]l trag, kao da mkada mJe m postojalo. Samo deset redaka u Herodotu, mrlja na Ptolomejevoj karti sveta, kao i tragovi starih kultura i velikih sela i gradova svedoče da je nekada izvirao bogat lhlvot iz veličanstvenih vodnih postrojenja onde gde se danas prostiru napuštene peščane pustinje u unutrašnjosti Libije i napuštene baruštine duž morske obale . .Međutim, u jednom slučaju mogla bi nam samo Marxova šema proste reprodukcije sa stanovišta stalnog kapitala da izgleda nedovoljna i nepotpuna. Naime, to bi bilo onda kad bismo se preneli unazad u period proizvodnje u kome je celokupni stalni kapital tek bio stvoren. Ustvari, društvo poseduje više obavljenog rada nego što pretstavlja deo stalnog kapitala koji svaki put ulazi u vrednost godišnjeg proizvoda i biva od njega opet naknađivan. U brojkama našeg primera: celokupni društveni kapital ne iznosi 6000 p 1500 pr kao u šemi, nego 19 500 p 1500 pr. Godišnje, od stalnog kapitala koji prema našoj pretpostavci iznosi 15 000 p, 1500 biva, istina, reprodukovano u obliku odgovarajućih sredstava za proizvodnju. Ali toliko biva svake godine i utrošeno u toj istoj proizvodnji. Posle deset godina biće, doduše, potpuno obnovljen celi stalni kapital kao upotrebni oblik, kao zbir predmeta. Ali posle deset godina kao i u svakoj godini društvo poseduje 15 000 p u stalnom kapitalu, dok godišnje stvara samo 1500 p, ili u postojanom kapitalu poseduje ukupno 19 500, dok stvara samo 6000 p. Očigledno, mora da je društvo taj suvišak od 13 500 stalnog kapitala stvorilo svojim radom; ono poseduje više nagomilanog prošlog rada nego što to prOizlazi iz naše šeme reprodukcije. Svaki društveni radni dan u godini oslanja se već ovde, kao na datu podlogu, na mnogo ranije tokom godine obavljene i nagomilane radne dane. Ali, sa ovim pitanjem prošlog rada, koji je osnova svakom sadašnjem radu, mi se prenosimo na "početak svih početaka.c koji u privrednom razvoju čoveka važi isto toliko malo kao ~ u prirodnom razvoju materije. Sema reprodukcije ne želi 1 ne treba da pretstavi početni momenat društ,z,enog procesa in statu nascendi, nego ga uzima usred toka, kao kariku u "ži:-ota beskrajnom lancu". Prošli rad je uvek pretpostavka drustvenog procesa reprodukcije, ma koliko god ga mi daleko retrospektivno prosleđivali. Kao što društveni rad nema kraja, tako nema ni početka. Počeci osnova procesa reprodukcije gube se u onom o_s~itu. ~storije ci':ili~acije koji pripada legendi, u kome s~ v~bi l pnca o nastaJanJU Herodotovog jezera Moeris. Sa tehmck1m na~retkom i razvojem kulture menja se oblik sredstava za prOizvodnJU, nezgrapni palaeolyti bivaju zame-
+
52
+
njeni b~ušeni~ oruđem, kamena oruđa finim bronzanim i gvozdenim.. rucno oru~e parnom mašinom. Ali i pored svih mena u obli~u sre~stava z..a proizvodnju i u društvenim oblicima procesa prmzvodnJe, drustvo poseduje kao podlogu svog procesa rada U\~ek određenu količi'._'u opredmećenog prošlog rada, koJa mu sluzt kao baza za godtsnJU reprodukciju. U kapitalističkom načinu proizvodnje, prošli rad društva, na~omtlan u sredatvtma za proizvodnju, dobija oblik kapitala, 1 pitanJe o postanku prošlog rada, koji čini osnov procesa reprodukcije, pretvara se u pitanje o postanku kapitala. Ovaj je, dakako, mnogo manje legendaran, a mnogo više ispisan krvavim slovima u istoriji novog vremena kao poglavlje o takozvanoj prvobitnoj akumulaciji. Ali sama činjenica da mi ne možemo ni zamisliti prostu reprodukciju drukčije nego pod pretpostavkom prošlog nagomilanog rada, koji nadmašuje po cbimu rad obavljen godišnje za održavanje društva, dotiče osetljivo mesto proste reprodukcije i dokazuje da je ona, ne samo za kapitalističku proizvodnju nego i za kulturni napredak uopšte, samo fikcija. Da bismo egzaktno pretstavili samu ovu fikciju u šemi -, :tnoramo kao njenu pretpostavku da uzmemo rezultate prošlog procesa proizvodnje koji nam nije mogao biti ograničen na prostu reprodukciju, već je, štaviše, bio usmeren na proširenu reprodukciju. Da bismo objasnili ovu činjenicu na primeru, možemo celokupni stalni kapital društva uporediti sa železnicom. Trajašnost, dakle i godišnje rabaćenje raznih delova železnice su vrlo različiti. Takvi delovi kao što su vijadukti i tuneli mogu trajati stotinama godina, lokomotive desetinama godina, ostali vozni materijal pohaba se u vrlo kratkim rokovima, delimično za nekoliko meseci. Ali, pritom dolazi do izvesnog prosečnog rabaćenja koje traje, recimo, 30 godina; dakle, godišnje će se gubiti na vrednosti 'lao od ukupne sume. Ovaj gubitak na _yred~osti biva nepresta~o nak~ nađivan delimičnom reprodukCIJOm zelezmce (koJa moze uzeh vid opravki) time što će danas biti obnovljena kola, s~tra deo lokomotive, a prekosutra deonica koloseka. Na ovaJ nacm posle 30 godina (po našoj pretpostavci) biće stara železmca zamenjena novom, pri čemu se iz godine u godinu ost~~ruJe .Ista količina rada društva, dakle, vrši prosta reprodukciJa. Ah na ovaj način železnica može da bude samo repro~ukova.na,. ne može biti proizvedena. Da bi dospela u upotrebu • da bt _nJeno postepeno rabaćenje upotrebom bilo postepeno nakzđtvano, železnica prvo mora da bude u celini dogotovlJe':a. elezn~c~ se može opravljati komad po komad, ali se ne moze osposo ~ 1 za upotrebu komad po komad, danas osovina, sutra kola. o 53
je upravo ono što karakteriše stalni kapital, što on materijalno kao upotrebna vrednost svaki put ulazi u pr~ces rada u SVOJOJ celokupnosti. Da bi, dakle, odjednom dogotoVIlo nJen upotrebm oblik društvo mora za njenu proizvodnju da koncentriše odjedn~m veću količinu rada. Ono mora- da govorimo u brojkama svog primera - da za izgradnju železnice svoju količinu rada, koja se u toku 30 godina utroši na opravke, koncentriše na, recimo, dve ili tri godine. U ovom per,iodu izgradnje ono mora, prema tome, da uloži količinu rada koja premašuje prosek, znači, mora da pristupi proširenoj reprodukciji, posle čega se, po završetku izgradnje železnice, ono može vratiti na prostu reprodukciju. Razume se, pritom se ne srne svagdašnji celokupni stalni kapital društva zamisliti kao jedinstven, u svojim delovima povezan upotrebni predmet ili kompleks predmeta koji moraju uvek da budu odjednom proizvedeni. Ali sva važnija oruđa za rad, zgrade, saobraćajna sredstva, poljoprivredna postrojenja iziskuju za svoju proizvodnju veći izdatak koncentrisanog rada, što je isto tako tačno za modernu železnicu i vazdušni brod kao i za nebrušenu sekiru od kamena i ručni mlin. Iz toga sledi da se prosta reprodukcija sama p<> sebi može zamisliti samo u periodičnim smenama sa proširenom reprodukcijom, što je uslovljeno ne samo kulturnim napretkom i porastom stanovništva uopšte nego i ekonomskim oblikom stalnog kapitala ili sredstava za proizvodnju, koji u svakom društvu odgovaraju stalnom kapitalu. Marx se direktno ne bavi ovim protivrečjem između oblika stalnog kapitala i proste reprodukcije. On samo ističe potrebu stalne "hiperprodukcije", dakle, proširene reprodukcije u vezi sa neravnomErnom kvotom rabaćenja stalnog kapitala koja je u jednoj godini veća, u drugoj manja, a što može s vremena na vreme da ima za posledicu deficit u reprodukciji u slučaju kada bi se strogo pridržavala prosta reprodukcija. On se ovde, dakle, bavi proširenom reprodukcijom sa stanovišta fonda osiguranja društva u stalnom kapitalu, a ne sa stanovišta same njegove proizvodnje.* U sasvim drugoj vezi Marx potvrđuje indirektno, kako nam se čini u potpunosti, gore izloženo shvatanje. Analizirajući pretvaranje dohotka (revenue) u kapital u tomu II, deo 2 "Teorija o višku vrednosti", on raspravlja pitanje osobene reprodukcije stalnog kapitala, čije naknađivanje već samo po sebi pruža fond akumulacije i izvlači sledeće zaključke: ~· * "Kapital'', ..tom II, str. ~85---387. Uporedi takođe i o nužnosti prosirene reprodukCIJe sa stanovišta fon-da osiguranja uopšte, L e., str. 131.
54
. "Ali na šta. bismo hteli ovde da dođemo je sledeće: Kad bt . ukupm kapttal upot':_ebljen u mašinogradnji bio upravo toltkt. da naknađ~Je go~tsnje raba_ćenje mašinerije, on bi protzvo~o _mnogo ':'~se masma nego sto je godišnje potrebno, jer rabacenJe postOJl delom samo idealno, a realno se tek posle tz:res~og ~1za ~odin~ ~ora naknaditi in natura. Tako upotreblJem kapttal tsporucuJe, dakle, godišnje masu mašineriJe koja Je na raspolaganJu za nova ulaganJa kapttala i koja anticipira ta nova ulaganJa. Naprimer, graditelj mašina počinje svoju prmzvodnJu tokom .'?ve !(Odine. On daje, recimo, u toku godine za _12 000 f._ st. masmenJe. Za prostu reprodukciju mašinerije koJ u Je prmzveo on bi na taj način imao u toku svake od L1 narednih godina da proizvodi samo za 1000 f. st., pa čak ni ta godišnja proizvodnja ne bi se godišnje utrošila. Još manje bi se njegova proizvodnja utrošila ako bi on upotrebio ceo svoj kapital. Da bi ovaj produžio proizvodnju i da bi se samo neprekidno godišnje reprodukovao, potrebno je novo neprekidno proširivanje one fabrikacije kojoj su te mašine potrebne ..Toš više je pCYtrebno ako on sam akumuliše. Tu je, dakle, čak i onda ako se u toj ob!asti proizvodnje samo reprodukuje u nju u!oženi kapita!, potrebna stalna akumulacija u ostalim oblastima proizvodnje."* Proizvođača mašina iz Marxovog primera možemo da zamislimo kao oblast proizvodnje stalnog kapitala celokupnog društva. Iz toga onda sledi da zadržavajući se na prostoj reprodukciji u ovoj oblasti, to jest ako društvo svake godine primenj uje istu količinu rada za proizvodnju stalnog kapitala (što je praktično isključeno), ono mora u ostalim oblastima proizvodnje svake godine da se prihvata proširavanja proizvodnje. Ali ako društvo ovde održava samo prostu reprodukciju, tada ono mora da utroši na prosto obnavljanje jednom ostvarenog stalnog kapitala samo neznatan deo rada primenj enog na njegovo stvaranje. Ili - da bismo stvar izrazili obrnuto -· društvo mora s vremena na vreme, da bi sebi stvorilo velike investicije stalnog kapitala, čak i pod pretpostavkom proste re,produkcije u potpunosti, da periodično primeni proširenu reprodukciju. . Uporedo sa kultu~im napretkom ~enja s~ ne sa":.'o. o~hk nego i obim vrednostt sredstava za prmzvodnJu - tacmJe. " njima nagomilani društveni rad. Druš:vo ušteđuje, J;>;eko rada potrebnog za svoje neposredno odrzavanJe, sve vtse radnog vremena i radne snage, koje koristi za proizvodnJu sredstava
* Teorije 0 višku vrednosti", tom II, deo 2, izdanje "Kulture", Beograd 1954, str. 517. Podvučeno kod Marxa. 55
za proizvodnju u sve većem obin;u. Kako se ovo i~raž_av.~ ~ procesu reprodukcije? _}Cako drustv_o stvara - kap!tal~tlck1 izraženo - iz svog god!SnJeg rada vtse kap1tala nego sto J€ ])Te toga posedovalo? Ovo pitanje zadire u proširenu reprodukCIJU. kojom se ovde još ne možemo da bavimo. GLava peta
OPTICAJ NOVCA
Prilikom promatranja procesa reprodukcije dosada se nismo uopšte obazirali na opticaj novca. Ne mislimo pritom n~ novac kao pretstavnika vrednosti i meru vrednosti, jer su sv1 odnosi društvenog rada bili pretstavljeni i mereni upravo kao u novcu izražavani. Sada je, međutim, potrebno da se ispita data šema proste reprodukcije i sa gledišta novca kao sredstva razmene. Da bi se razumeo društveni proces proizvodnje, mora se, kao što je već stari Quesnay smatrao, pretpostaviti da se u posedu društva, pored izvesnih sredstava za proizvodnju i za potrošnju, nalazi još i izvesna suma novca.* Postavlja se dvostruko pitanje: u čijim rukama i kolika mora da bude ta suma. Prva, a to je izvan sumnje, jeste činjenica da najamn1 radnici primaju svoju najamninu u novcu da bi njime kupili sebi životna sredstva. S društvenog gledišta, u procesu reproaukcije dolazimo do toga da radnici dobijaju običnu uputnicu na određen fond životnih sredstava koji im biva doznačen, kao u svakom društvu bez obzira na to kakav je istoriski oblik
* U svom sedmom razmatranju uz "Tableau" ("Tablicu"'· pošto je polemisao protiv merkantilističke teorije novca koja izjednačava novac sa bogatstvom, Quesnay kaže: "La masse d'argent ne peut accroitre dans une nation qu'autant que cette reproduction elle-meme s'y accroit; autrement, l'accroissement de la masse d'argent ne pourrait se faire qu'au prejudice de la reproduction annuelle de richesses. - - Ce n'est donc pas par le plus ou le moins d'argent qu'on doit juger de l'opulence des Etats; aussi estime-t-on qu'un pecule, egal au revenu des proprietaires des terres, est beaucoup plus que suffisant pour une nation agricole oU la circulation se fait reguliE!rement et oU le commerce s'exerce avec confiance et en pleine li berte." ("Masa novca neke nacilje ne može se drukčije poveća'b:i. nego i)Ovećanjem same njene reprodukcije; u .protivnom, uvećanje mase novca moglo bi se vršiti samo na štetu godišnje reprodukcije bogatstava. - - Po tome d.a li ima više ili manje novca ne treba ceniti blagostanje države; takođe se misli da je gotovina koja je jednaka dohotku vlasnika zemlje mnogo više nego dovoljna za zemljoradničku naciju gde se promet vršt reguLarno i gde se trgovhna obavlja s poverenjem i u punoj slobodi." ("Analiza "Ekonomske tablice"", izdanje Oncken, str. 324 i 325.) 56
P.roizvodnje. Ali okolnost da radnici ovde ne dobijaju sv . z.1vot~a s~edstv·a dir:ktz:to, ...nego putem robne razmene, isto~~~ liko Je h1tna za kap1tahst1Cki oblik proizvodnje kao i okolnost da oni SVOJU rad~u sna~ stavljaju na raspoloženje posednichna s:..edstava za prmzvodnJu ne direktno na osnovu nekog odno 3 a licnog_ gospodstva, nego posr~dstvom robne razmene, naime, prodaJom radne snage. ProdaJa radne snage i slobodna kupovina z1v~tn1? ~:edstav~ od strane radnika jesu odlučujući momenat kap1talishc_ke prOizvodnje. I jedno i drugo se izražavaju i re"hzuJu novcamm obhkom promenljivog kapitala - pr. . .. Pre s:reg~, _novac, da~Ie, dol_azi u_ op~ic~j isplatom najammna. Kap1tahsh oba odelJka, svt kap1tahsh moraju pre svega d_a bace ~ov~c _u promet, svaki u iznosu najamnina koje je isplatlo. Kap1tahsh odeljka I moraju da poseduju u novcu 1000 a kapitalisti odeljka II 500, koje isplaćuju svojim radnici~a. U našoj šemi na ovaj način ulaze u opticaj dva novčana iznosa: I 1000 pr i II 500 pr. Oba bivaju preko radnika plasirana u životna sredstva, to jest u proizvode odeljka II. Time se održava radna snaga, to jest reprodukuje promenljivi kapital društva u svom naturalnom obliku - kao osnovica za ostalu reprodukciju kapitala. Osim toga, na ovaj način se kapitalisti II istovremeno oslobađaju svog celokupnog proizvoda 1500, i to 500 ustupaju vlastitim radnicima, 1000 radnicima iz odeljka I. Kapitalisti II su ovom razmenom došli u posed iznosa od 1500 u novcu: 500 im se vratilo kao vlastiti promenljivi kapital, koji će kao takav moći da ponovo dođe u promet, koji je, dakle, svoje kretanje privremeno završio. A 1000 je novopribavljena realizacijom jedne trećine sopstvenog proizvoda. Za ovu 1000 u novcu kupuju kapitalisti II od kapitalista I sredstva za proizvodnju, za obnovu utrošenog vlastitog postojanog kapitala. Ovom kupovinom odeljak II je obnovio u naturalnom obliku polovinu potrebnog postojanog kapitala (II p), a za to je kapitalistima I otišla suma novca od 1000. Za ove poslednJ.e! ovo je samo njihova vlastita suma novca koJu su om !Splati!L radnicima u vidu najamnina a koja im se sada, posle dv_a akta razmene, vraća, da bi kasnije opet mogla da funkcwmse kao promenljivi kapital, čime je kretanje ove novčane sume prethodno iscrpeno. Ipak društveni promet još nije završen. Kap!~ talisti I još nisu realizovali svoj višak proizvoda koJI se nalazL u obliku za njih neupotrebljivom, u obliku sredstava za P:
odeljka II za realizaciju sopstven~g višk:'- v_rednosti I 1000 v, dok oni sa svoje strane snabdevaJU kap1tahste II za to sredstvima za proizvodnju II 1000 p koja ovima nedostaju. Među~ tim, za posredovanje ove razmene treb~ nova s~:ma nov~a. Mr bismo, istina, mogli da sume novca koJe su ranlJe stavlJene u kretanje bacimo u promet još nekoliko puta, protiv čega se teoretski ne bi imalo šta da prigovol'i. Ipak, praktično ovo ne dolazi u obzir, jer potrebe potrošnje kapitalista moraju biti zadovoljavane isto tako neprekidno kao i potrebe radnika, znać1 obe idu paralelno sa procesom proizvodnje i moraju biti posredovane posebnim sumama novca. Iz toga sledi da kapitalisti oba odeljka, svi kapitalisti, moraju imati u ruci, pored iznosa novca za promenljivi kapital, još i zalihu novca za realizovanje sopstvenog viška vrednosti u predmete potrošnje. S druge strane, paralelno sa proizvodnjom - znači, pre realizovanja C€lokupnog proizvoda - ide neprekidna nabavka izvesnih delova postojanog kapitala, naime, njegov opticajni deo (sirovine i pomoćne materije, sredstva za osvetljenje itd.). Iz toga proizlazi da moraju imati u ruci izvesne novčane iznose ne samo kapitalisti I za pokriće svoje vlastite potrošnje, nego takođe i kapitalisti II za pokriće svojih potreba u postojanom kapitalu. Razmena I 1000 v u sredstvima za proizvodnju za II 1000 p u životnim sredstvima vrši se, dakle, posredstvom novca, koji predujmljuju delom kapitalisti I za svoje potrebe potrošnje a delom kapitalisti II za svoje potrebe proizvodnje.* Od ove novčane sume 1000, koja je potrebna za ovu razmenu, svalci odeljak kapitalista može da predujmi po 500 ili mogu u tom da izvrše podelu u drugoj srazmeri; u svakom slučaju, dve stvari ~u jasne: l. njihova celokupna zaliha novca mora da bude dovoljna da se izvrši razmena između I 1000 v i II 1000 p; 2. ma kako bila suma novca razdeljena, posle izvršene celokupne društvene mzmene svaka grupa kapitalista opet se nalazi u posedu jednake sume novca koliku je bila bacila u promet. Poslednje važi sasvim opšte za celokuimi društveni promet: pošto se promet izvrši, novac se uvek vraća na svoju polaznu tačku, tako da posle svestrane razmene svi kapitalisti su postigli dve stvari: prvo da svoje proizvode, prema čijem su naturalnom obliku bili ravnodušni, zamene za proizvode takvog naturalnog oblika kakav je njima potreban, bilo za sredstva za proizvodnju, bilo za sredstva za sopstvenu potrošnju, i drugo, da se novac, koji
* Marx ~":la tra ("Kapital", II, str. 340) za polaznu tačku ove razmene samo ~ovčam Izdatak od strane kapitalista II. Ovo ni u čemu ne menja n~včam rezultat prometa, kao što F. Engels tačno napominje u fusnoti,
ah ~o .. P~~tavka društvenom prometu ova napomena nije tačna: pravilniH Je prikaz samog Marxa (1. e., str. 325).
58
su sami bacili u promet da bi posredovao ovaj akt nalazi opet u njihovoj ruci. razmene, Sa_ stanovišta prostog robnog prometa ova pojava je neshvatlJIVa. Ovde ~apr~vwo _roba i novac stalno men}aju svoja mesta, po_sed robe IsklJu.cu_Je posed novca, novac stalno zauzima :ne~t
jednoj te istoj kategoriji agenata proizvodnje, promet do':odi samo do mene mesta novca i robe unutar Iste klase 1 odelJ ka. Isto tako novac potreban za ovaj promet, moTa da se nalazi unapred u rukama klase kapitalista, i on je deo njihovog kapitala. Dosada promet celokupnog društvenog kapitala, uzimajući čak u obzir i opticaj novca, sam po sebi nije pretstavljao ništa neobično. Da je za ovaj promet potrebno da društvo poseduje izvesnu sumu novca, mora odmah izgledati samo po sebi razumljivo iz dva razloga: prvo, opšti oblik kapitalističkog načina proizvodnje jeste robna proizvodnja, čime je dat i opticaj novca, drugo, promet kapitala počiva na stalnom preobraž~vanju tri oblika kapitala: novčanog kapitala, proizvodnog kapitala, robnog kapitala. Da bi ova preobražavanja bila omogućena, mora da postoji i novac, koji može da igra ulogu novčanog kapitala. I konačno, čim ovaj novac funkcioniše upravo kao kapital, - u našoj šemi imamo posla isključivo sa kapitalističkom proizvodnjom - time je rečeno da se ovaj novac mora da nalazi kao kapital u svakom obliku u posedu klase kapitalista, koja ga baca u promet da bi joj se iz prometa opet vratio. Samo jedan detalj može na prvi pogled da nas začudi: Ako kapitalisti ubacuju celi novac koji je u opticaju u društvu, iz toga sledi da kapitalisti i za realizovanje svog sopstvenog viška vrednosti moraju sami da predujme novac. Stvar izgleda tako kao da kapitalisti kao klasa moraju da plate svoj sopstveni višak vrednosti svojim vlastitim novcem. I kako klasa kapitalista mora već odranije da ima u posedu odgovarajući novac još pre svake realizacije proizvoda svakog proizvodnog perioda, to može da izgl
za realizovanje svog sopstvenog viška vrednosti nije · · šta drugo nego novčani oblik njihovog viška vredn'C:tl~e. mšlog pr?izvodnog perioda. Ako kapitalist mora za ~u~oe[~~ S::OJih Zivotmh sredstava da predujmljuje iz svog vlastito dzepa, dok se n]~gov novoproizvedeni višak vrednosti nalaz~ u naturaln~m obliku neupotrebljivom za potrošnju ili se njegov upotreb!J'~. naturalni oblik nalazi u tuđim rukama, onda je novac ko~1 ]e on ..sada sam sebi predujmio, s druge strane, dospeo u nJ~gov dzep kao rezultat realizacije njegovog viška vredn?"ti IZ prethodnog perioda. I ovaj novac će mu se opet vratiti kad bude realizovao svoj novi višak vrednosti koji je sakriven u robnom obliku. Prema tome, u toku mnogih perioda Izlazi da klasa kapitalista po pravilu iz prometa izvlači u svoje mreže pored svih naturalnih oblika svoga kapitala još i svoJa sopstvena sredstva za potrošnju, pri čemu njen prvobitni iznos novca ostaje stalno u njenom posedu netaknut. Iz posmatranja opticaja novca izlazi za individualnog kapitalista da on nikada ne može svoj novčani kapital da pretvori u punom iznosu u sredstva za proizvodnju, naprotiv, uvek mora da ostavi izvestan deo kapitala u novčanom obliku za ciljeve promenljivog kapitala, za najamnine, i dalje mora da zadrži rezerve kapitala za tekuću kupovinu sredstava za proizvodnju u toku perioda proizvodnje. Ali osim ovih rezervi kapitala mora on posedovati zalihu novca u svrhe lične potrošnje. Za proces reprodukcije celokupnog društvenog kapitala iz toga proizlazi nužnost proizvodnje i reprodukcije novčanog materijala. Kako se ona, prema našoj pretpostavci, isto tako mor.1 podrazumevati kao kapitalistička proizvodnja i reprodukcija,-· a po Marxovoj šemi, o kojoj smo govorili, mi poznajemo samo kapitalističku proizvodnju to šema mora da izgleda zapravo kao nepotpuna. Uz dva velika odeljka društvene proizvodnje: proizvodnje sredstava za proizvodnju i proizvodnje sredstavl za potrošnju morao bi da bude pridoda! kao treći odeljak proizvodnja sredstava za razmenu, za koje je upravo karakteristično da ne služe ni proizvodnji ni potrošnji, nego društveni rad pretstavljaju u bezrazličnoj robi nesposobnoj da zadovoljava potrebe. Istina, novac i proizvod11:j.~ novca, .ka~ i. ~raz mena i robna proizvodnja mnogo su stal'lJl od kapitalls!Ickog načina proizvodnje. Ali tek u ovom poslednjem promet ':'ovca je postao opšti oblik društvenog pro':"eta 1 kroz to. b1tm elemenat društvenog procesa reprodukciJe. Tek bl pnkaz prOizvodnje i reprodukcije novca u njihovoj ?rgans~OJ Isp~eplete nosti sa oba druga odeljka društvene prmzvo~Je dao 1s~rp:'u šemu celokupnog kapitalističkog procesa u nJegoVIm b1tmm tačkama.
61
Ovde se mi svakako udaljavamo od Marxa. Marx uvrštava proizvodnju zlata (radi jednostavnosti cel~kupn~ proiz';odnja novca svodi se na proizvodnju zlata) u prv1 odelJak drustvene proizvodnje. Proizvodnja zlata spada, kao i proizvodnja metala uopšte, ~·klasu I, u kategoriju koja obuhvata proizvodnju sredstava za proizvodnju."* Ov~ je tač~o sam? utoliko ukollko se radi o proizvodnji zlata u smlSlu prmzvodnJe metala, to Jest metala za industriske svrhe (nakit, zubne plombe itd.). Kao novac zlato nije metal, nego otelovljenje apstraktnog društvenog r~da i kao takvo isto tako nije sredstvo za proizvodnju kao ni sredstvo za potrošnju. Uostalom, jedan pogled na samu šemu reprodukcije pokazuje do kakvih bi nas nezgoda. moralo da dovede hrkanje sredstava za razmenu sa sredstv:rma za prmzvodnju. Ako postavimo pored oba odeljka društvene proizvodnje šematski prikaz godišnje proizvodnje zlata (u smislu novčanog materijala), dobićemo sledeća tri niza: I. 4000 p+ 1000 pr+ 1000 v=6000 u sredstvima za proizvodnju II. 2000 p+ 500 pr+ 500 v=3000 u sredstvima za potrošnju III. 20 p+ 5 pr+ 5 v= 30 u novčanim sredstvima Veličina očigledno ne optiče, nego
vrednosti 30 (koju je Marx izabrao kao primer) odgovara količini novca koja godišnje u društvu samo onom delu ove količine novca koji se godišnje reprodukuje, dakle, godišnjem rabaćenju novčanog materijala koji pri nepromenjenom obimu društvene reprodukcije i pri nepromenjenom trajanju obrta kapitala kao i pri istoj brzini robnog prometa ostaje u proseku jednak. Posmatramo li treću jednačinu kao sastavni deo prve, kao što to hoće Marx, doći ćemo do sledeće teškoće: postojani kapital trećeg odeljka 20 p sastoji se iz stvarnih, konkretnih sredstava za proizvodnju, kao i u druga dva ode! j ka (zgrada, alata, pomoćnih materi j a, posuda itd.), ali proizvod ovog odeljka 30 ns koji pretstavlja novac ne može u svom naturalnom obliku da funkcioniše kao postojani kapital ni u jednom procesu proizvodnje. Prema tome, ako ubrojimo ovaj proizvod 30 ns kao sastavni deo proizvoda prvog odeljka 6000 sp tada dobijamo društveni deficit u sredstvima za proizvodnju u istom iznosu vrednosti koji će reprodukciju u jednakom obimu onemogućiti ili u odeljku I ili u odeljku II. Prema dosadašnjoj pretpostavci- koja čini osnov cele Marxove šeme - proizvod svakog od oba odeljka u svom materijalnom upotrebnom obliku jeste polazna tačka reproduk-
* 62
"Kapital", tom Il, str. 388.
cije u. ce~ni; proporcije. šeme zasnivaju se na ovoj pretpostavci bez nJe bi se ona rastvonla u haos. Tako J· e prva te 1· 1 · ·' -~ t' .. 1 me Jna re aCIJa vr.,....nos '. poc1va a na jednačini: I 6000 sp= I 4000 p+ II 2000 p. ZB: :prmzvod III 30 ns ovo ne može da važi, jer zlato ne može (otpnhke u odr;osu I 20 p :f- II 10 p) da bude upotrebljeno l
preneti iz II v u II p. Rezultat: Jedan deo viška vred_nosti nagomilava se kao novčano blago."* Rezultat Je .?osta cudn~: rel="nofollow">vat. Dok smo mi posmatrali reprodukClJU _samo go
* ** 64
,.Kapital", tom II, str. 390. L e., str. 406.
~a? teret ~r_:u~tva sa p;ivatnom privredom koja dolazi do izrazaJa u g_~disnJe~ ut~osku znatne količine rada za izradu proizvoda koJI ne ~]~ze n1 k~o sredstva za proizvodnju ni kao sredsiv~ za J?O!rosnJu. OvaJ specifični utrošak rada društva ko·e pro!zvod~ na. kapt_talishčki način, koji iščezava u društveno r!~uhsanoJ_pnvred!, nalazi najegzaktniji izraz kao poseban od.... IJak u opstem ~rocesu reprodukcije celokupnog kapitala. Pritom J€ po!puno sve.Jedno da li mi mislimo na zemlju koja sama prolzv~dl zlat~, ;h na zemlju koja ga uvozi iz inostranstva. U potonJem slucaJu razmena samo posreduje jednak utrošak društvenog rada koji je bio neposredno potreban za proizvodnju zlata. Iz dosadašnjeg izlaganja se vidi da problem reprodukcije celokupnog kapitala nije tako prost kao što se to često zamišlja sa čistog stanovišta kriza, pri čemu se pitanje otprilike ovako postavlja: kako je moguće da u neplanskoj privredi bezbrojnih individualnih kapitala celokupne potrebe društva bivaju pokrivene njegovim celokupnim proizvodom? Ukazivanje na stalne oscilacije proizvodnje oko potražnje, to jest na periodičnu smenu konjunkture, trebalo bi tada da nam pruži odgovor. Kod ovakvog shvatanja, koje celokupni društveni proizvod tretira kao bezrazličnu robnu kašu i društvenu potrebu na podjednako maglovit način, previđa se najvažnije: differentia specifica kapitalističkog načina proizvodnje. Kapitalistički problem reprodukcije krije u sebi, kao što smo videli, čitavo mnoštvo egzaktnih odnosa koji se tiču kako specifično kapitalistič kih kategorija tako i - mutatis mutandis - opštih kategorija ljudskog rada, a njihovo sjedinjavanje kako u svojoj protivrečnosti tako i u svojoj podudarnosti pretstavlja sam problem. Marxova šema je naučno rešenje problema. Treba da se pitamo kakav značaj ima analizirana šema procesa reprodukcije za stvarnost. Prema ovoj šemi celokupm društveni proizvod ulazi lepo bez ostatka u pr~met, potre.~e potrošnje bivaju potpuno zadovoljene, reprodukc11a se odv11a glatko, opticaj novca ide za robnim prometom, kruzno. kretanJe društvenog kapitala se tačno z.atvara: Kako ~tvar IZgled~. u životu? Za planski vođenu pro1zvodn~u daJe sema u SVOJim odnosima tačnu osnovu podele drustvenog rad~ - uvek pretpostavljajući prostu reprodukciju, to jest prmzvodnJU -'' nepromenjenom obimu. U kapitalističkoj privredi nema kakve planske organizacije celokupnog procesa. Stoga ~ nJOJ_ 1 ne ide ništa tako glatko po matematičkoj. formuh kao sto to u šemi izgleda. Kružno kretanje reprodukCIJe,_ naprot1v, odv!Ja se uz ·stalno otstupanje od šematskih razmera, sto se 1spolpva.
m:
5 Akumulacija kapitala
63
u oscilacijama cena iz dana u dan, u stalnim kolebanjima profita, u neprekidnim strujanjima kapitala iz jedne grane proizvodni e u drugu, u periodičnim cikličkim oscilacijama reprodukcije između prenapetosti i krize. Ipak, pored svih ovih otstupanja šema pretstayli_a ona) društveno potrebni prosek oko koga se ova kretanJa vrse 1 kome ona uvek opet teže, kad god se od njega udalje. Ovaj prosek čini da se kolebljiva kretanja individualnih kapitala ne izvrgnu u haos, nego bivaju vraćena na određenu zakonitost, koja osigurava dalju egzistenciju društva uprkos otsustvu njegovog plana. Ako se uporedi Marxova šema reprodukcije sa ,.Tableau tconomique" Quesnaya, odmah pada u oči velika sličnost kao i velika razlika. Ove dve šeme na p@tku i na kraju putanje razvoja klasične političke ekonomije jesu jedina dva pokušaja egzaktnog prikaza prividnog haosa koji pretstavlja celokupna kretanje kapitalističke proizvodnje i potrošnje u njihovoj uzajamnoj isprepletenosti i njihovoj rascepkanosti na bezbrojne privatne proizvođače i potrošače. O be svode zbrkanu haotičnost u kretanju individualnih kapitala na nekoliko prostih velikih povezanosti u kojima je osigurana mogućnost egzistencije i razvoja kapitalističkog društva, uprkos njegovom neregulisanom anarhičnom mehanizmu. Obe, naime, ujedinjuju u sintezu dva gledišta, koja su temelj celokupnog kretanja društvenog kapitala: da je ono i~tovremeno, kao kretanje kapitala, proizvodnja i prisvajanje viška vrednosti, a kao društveno kretanje, proizvodnja i potrošnja materijalnih sredstava neophodnih za ljudski kulturni opstanak. U obe šeme promet proizvoda ka() robni promet posreduje celokupni proces, a kretanje novca se u obe šeme vrši samo kao spoljni izraz na površini kretanja robnog prometa. Ali u izvođenju ovih dveju velikih osnovnih linija leži dubok razmak između obe šeme. Quesnayev "Tableau" čini, isti!la proizvodnju viška vrednosti stožernom tačkom celokupne proizvodnje, ali njegova šema shvata višak vredno5\ti još pod naivnim feudalnim oblikom zemljišne rente, to jest uzima pogrešno parcijalni oblik kao celinu. Ona, takođe, pretvara materijalno razlikovanje u masi celokupnog proizvoda u drugu stožernu tačku društvene reprodukCIJe, ah Je shvata sa stanovišta naivne suprotnosti između poljoprivrednih i _manufakturnih proizvoda, znači, pogreš>lo uz1'!'-a spolJne razlike u ma terijama kojima radni čovek ima da rad1 za osnovne kategorije ljudskog procesa rada uopšte. 66
-. Kod M:'rxa je proizvodnja viška vredno&ti shvaćena u svom ostom 1 opstem, dakle, apsolutnom obliku proizvodn · k ·t- 1 !stovre.meno su uzeti u obzir večiti materijalni ~:Io:r 1 ~~~ 1zvodnJe u osnovnc:m. ra~likovanju sredstava za proizvodn~u i sredstava za potrosnJu 1 odnos i jednih i drugih sveđ · egzaktan odnos vrednosti. en m Ako se postavi_ pitanj:: zašto je rešenje problema koje je Qu~y. tako s~~~ o. naceo propalo u docni joj buržoaskoj poht_wkoJ ekon_omiJI 1 sta je bilo po~rebno za ogromni skok koji Je .uc1nlla anahza sa Marxovom šemom, tada se uglavnom ukazuJu. dva pred~slova. _Pre svega, Marxova šema reprodukcije zasruv:a se _na ]as~om 1 oštrom razlikovanju obe strane rada u robnoJ prOizvodnJI: konkretnog korisnog rada koji stvara određene upotr:bne vrednosti i apstraktnog, opšteljudskog rada koj• stvara drustveno P~!rebne vrednosti. Ova genijalna osnovna IruSao ~arxoye teoriJe vrednosti, koja mu je između ostalog omoguc1Ia resenJe problema novca, dovela ga je i do diferencijacije i integracije oba gledišta u celokupnom procesu proizvodnje: gledišta vrednosti i gled-išta materijalnih povezanosti. Drugo, osnovica šeme je oštro razlikovanje između postojanog i promenljivog kapitala, na osnovu koga je tek bilo moguće da se otkrije unutrašnji mehanizam proizvodnje viška vrednosti i da se ova kao odnos vrednosti dovede u egzaktan odnos sa obe materijalne kategorije, proizvodnje, sredstvima za proizvodnju i sredstvima za potrošnju. Svim ovim gledjjitima približila se klasična ekonomija posle Quesnaya, naime, kod Smitha i Ricarda. Kod Ricarda je teorija vrednosti dobila onu strogu formulaciju koja čini da je ona zbog toga često zamenjivana sa Marxovom teorijom vrednosti. Sa stanovišta svoje teorije vrednosti Ricardo je smatrao takođe pogrešnim Smithovo rastvaranje cene svih roba na pr v, koje je pričinilo toliko neprilika u analizi reprodukcije; no, on se nije dalje brinuo za ovu Smithovu pogrešku, kao što se nije zagrejao ni za problem celokupne reprodukciJe u njenoj celini. Uopšte, Ricardova analiza značila ~ izvesno~ smislu korak unazad u odnosu prema Srmthu, kao sto Je ovaJ učinio delimično korak unazad u odnosu prema fiziokratima. Ako je Ricardo razradio osnovne kategorije burž_oaske ekonomije - vrednost, najamninu, višak vrednosti, kapital -mnogo preciznije i jedinstvenije negoli ijedan njeg~v ~re.thodnik, on ih je tretirao na mnogo krući način. Adam _Smith Je_ Imao mno~o više smisla za žive uzajamne povezanosti, za veliko kreta~Je celine. Ako on u nekoj prilici i nije mnogo polagao na to sto je za jedan te isti problem našao ~va 0 ili,. kao kod pr~blema vrednosti, čak tri do četiri razna resen]a 1 sto Je u razmm de67
+
i:
..
!ovima analize smelo sam sebi protivrečio, to su ga upravo njegove protivrečnosti dovodile do toga da celinu zahvata stalno s raznih strana i shvati u kretanJu. Prepreka o koJU su se morala da spotaknu obojica -Smith i Ricardo- bila je njihov buržoaski skučeni horizont. Da bi se shvatile osnovne kategorije kapitalističke proizvodnje: vrednost i višak vrednosti u njihovom živom kretanju, kao. društye~ pro~es reprodukci)~· moralo se to kretanje da shvati IStonskl, pa 1 same kategoriJe kao istoriski uslovljene forme opštih radnih odnosa. Iz ovoga izlazi da je problem reprodukcije celokupnog kapitala mogao da reši samo koji soci j alis t. Između "Tableau econo!Ilique" i šeme reprodukcije u II tomu "Kapitala" lež':i., ne samo vremenski nego i sadržajno, cvetanje i kraj buržoaske ekonomije. Glava šesta PRO~nRENA
REPRODUKCIJA
Ono što nedostaje šemi proste reprodukcije· očevidno je: ona izlaže zakone oblika reprodukcije koji pod kapitalističkim odnosima proizvodnje može da se dogodi samo kao slučajan izuzetak. Pravilo kapitalističkog načina privrede, još više nego ijednog drugog, nije prosta reprodukcija, nego proširena reprodukcija.* Ipak šema ima potpuno naučno značenje. I to u dvostrukom smislu. Praktično i pri proširenoj reprodukciji na najveći deo ukupnog proizvoda treba uvek gledati kao na prostu reprodukciju. Ova potonja čini široku bazu na koju dolazi svag· dašnje proširenje proizvodnje preko dosadašnjih granica. Teoretski analiza proste reprodukcije pretstavlja isto tako neophodnu polaznu tačku svakog egzaktnog naučnog prikaza proširene reprodukcije. Prema tome, šema proste reprodukcije celokupnog društvenog kapitala sama po sebi vodi izvan svojih sopstvenih granica: ka problemu proširene reprodukcije celokupnog kapitala.
* "Pretpostavka proste reprodukcije, da je I (pr + v) = II p, ne samo da je neizmirljiva s kapitalističkom proizvodnjom - što uostalom ne isključuje da u industrijskom ciklusu od 10-11 godina neka godina često ima manju godišnju proizvodnju od prethodne, dakle da se čak ne izwši ni prosta repr:odukcija u odnosu prema prošloj godini. Nego bi se, uz prirodno go-dišnje uvećavanje stanovništva, i prosta reprodukcija mogla vršiti samo utoliko ukoliko bi odgovarajući veći broj neproizvodnih službenilka učestvovao u trošenju onih 1.500 !koje sačinja vaju celokupni višak vrednosti. Ali akumulacija kapitala, dakle stvarn::t kapitalistička proizv-odnja, bila bi pri tome nemoguća." ("Kapital", tom II, str. 433.) 68
Mi već poznaj erno istorisku osobenost •· cije na kapitalističkoj osnovici. ona mora pdrosirene repr~dukk 1 · · ka · l . . · a se pretstav1 kao a_ umu actJa pt.ta.,_a, to- Je Istovremeno njen specifični oblik i ~Jen uslo~. T? ~:xac~: celokupna društvena proizvodnja_ ko"a Je ?a kapl_tahshckoJ osnovici proizvodnja viška vrednosti .:._ maz~ sva~ ~ut da b~d~. proširena samo u onom smislu i u ono· ~er1 u k?JOJ dosadasnJl "!
:o.
69
tala u najamnine. Cudnovato je _da i Rica_rd~ koji _i e uvideo, makar i prigodice, pogrešnost Snuthovog ucenJa, uz1ma tak05le njegov pogrešni zaključak sa ~nogo naglaska, _ka~a kaze: Treba razumeti, da svi proizvodi J edne zemlJ e bi vaJ u potroiieni, ali najveću razliku koja se ~ade zamisliti čir;i. to _da li proizvode troše oni koji reproduku)U novu vre~nost il~ o~ koJI je ne reprodukuju. Kad kažemo da J€ dohodak ~:eđen_l prlpOJen kapitalu, tada mislimo da deo dohotka, za kOJl Je receno da Je pripojen kapitalu, troše produktivni radnici umesto neprod_uk: tivnih." Prema ovom čudnovatom shvatanju, po kome lJUdi potroše sve izrađene proizvode, dakle, prema tome u celokupnom društvenom proizvodu nema mesta za nepotrošna sredstva za proizvodnju: oruđa i mašine, sirovine i zgrade -, proširena reprodukcija se odvija takođe na čudnovat način, naime, tako što umesto jednog dela finijih životnih sredstava za klasu kapitalista u iznosu kapitalizovanog viška vrednosti, proizvode prosta životna sredstva za nove radnike. Neko drugo pomeranje osim onog unutar proizvodnje životnih sredstava, klasiČ'lla teorija proširene reprodukcije ne poznaje. Da se Marx, kao od šale obračunao sa ovom elementarnom Smithovom i Ricardovom greškom razume se samo po sebi posle onoga što je već rečeno. Upravo onako kao što kod proste reprodukcije pored proizvodnje potrebne količine životnih sredstava za radnike i kapitaliste- mora da dođe do redovnog obnavljanja postojanog kapitala, materijalnih sredstava za proizvodnju, mora isto tako i kod proširenja proizvodnje jedan deo novog dodatnog kapitala da bude upotrebljen za povećanje postojanog dela kapitala, to jest za uvećanje materijalnih sredstava za proizvodnju. Ovde dolazi u obzir još jedan drugi zakon koji je otkrio Marx. Postojani deo kapitala koji je klasična ekonomija stalno zaboravljala neprestano raste u odnosu prema promenljivom, za najamnine izdatom delu. Ovo je samo kapitalistički izraz opštih delovanja sve veće produktivnosti rada. Sa tehničkim napretkom živi rad je u stanju da u sve kraćem vremenu stavi u pokret sve veće količine sredstava za proizvodnju i preradi ih u proizvode. S kapitalističkog gledišta ovo znači progresivno smanjivanje izdataka za živi rad, za najamnine u odnosu prema izdacima za mrtva sredstva za proizvodnju. Proširena reprodukcija mora, dakle, ne samo nasuprot Smith-Ricardovom ;hvatanju da počne uvek sa pode l. om kapitalizovanog dela viška vrednosti na postojani i promenljivi kapital, nego ova podela mora sa tehničkim napretkom proizvodnje da dodeljuje relativno sve v~ć~ udeo za postojani, a relativno sve manju kvotu za promenlJIVI deo kapitala. Ova neprestana kvalitativna promena u sastavu kapitala pretstavlja specifični pojavni oblik akumula70
cije kapitala, to jest proširene reprodukciJ. e na kapi taliS. ti.k .
OSllOVICl.
*
C OJ
Dru!fa strana ovog stalnog pomeranja u odnosu postojano dela ka~ntala pn:ma promenljivom jeste ono što Marx naziv~ stvaranJem r~lativne prekobrojnosti radničkog stanovništva to Jest za srednJe potrebe oplođavanja kapitala prekobrojnog i zbog toga suy1šnog radničkog stanovništva. Proizvodnja ove uvek. P?sto}ece reze:ve nezaposlenih industriskih radnika (ovde se miSli u s1rem sm1slu: uključujući i proletarijat koji se nalazi po~ komandom trgovackog kap1tala), koJa sa svoje strane čini nuznu pretpostavku naglog povećanja proizvodnje u danima visoke konJunkture, uključena je u specifične uslove akumulacije kapitala.**
* "Specifi~no. kapitalistički način proizvodnje, razvitak proizvodne snage rada kOJl nJemu odgovara, i time prouzrokovana promena u C'rga.ns~t?!ll ~a.stavu k~tala! ne samo da idu u k-orak s napretkom akumulac_t_Je, Ih wsa .uvecavan}em društvenog bogatstva, nego koračaju neSTaVnJWO brze, ]er prostu akumulaciju, odn. apsolutno uvećavcmje celokupnog kapitala, prati centralizacija njegovih indivi-dualnih elelnenata, a te_hničku revoluciju dodajnog kapitala tehnička revolucija originalnog kapttala. Tako se, dakle, s nastavljanjem akumulacije, razmera postojanog prema promenljivom kapitalu, ako je isprva bila l :l, menja u 2 :l, 3 :l, 4 :l, 5: l, 7 :l itd., tako da se, prema uvećavanju kapitala, sađa preobraća u radnu snagu progresivno samo 1 /3, 1 / , , 1 /s, 1 /e, 1 / 8 itd., njegove celokupne vrednosti umesto ranije 1 l~. a naprotiv u sredstva za proizvodnju '/a, 3 /~., '/&, 5 /e, 7 /8 itd. Pošto tra.žnju za radom ne određuje obim celokupnog kapitala, već obim njegovog promenljivog sastavnog dela, to dakle ona biva sve manja što veći biva celokupni kapital, umesto da se srazmerno s njime uvećava kao što smo ranije ~~retpostavljali. Ona se smanjuje u odnosu prema veličini celokupnog kapitala· i u ubrzanoj progresiji s rastenjem ove veličine. Istina, s rastenjem celokupnog kapitala raste i njegov promenljivi sastavni deo, ili njemu pripojena radna snaga, ali u srazmeri koja stalno biva manja. Intervali, u kojim 1 se akumulacija vrši kao prosto uvećavanje proizvodnje na datoj tehničKoj osnovici bivaju sve kraći. Ne samo da biva potrebno da se akumulacijtl. celokupnog kapitala ubrzava u rastućoj progresiji da bi se mogao usisati neki dodajni broj radnika date veličine ili čak da bi se, usled stalnog preobražavanja starog kapitala, uposlili bar oni koji su već ~a radu. Sama ova rastuća akumulacija i centralizacija pretvara se sa SVOJe strane opet u izvor novih promena u sastavu kapi-tala, ili ponovnog ubrzanog opadanja njegovog promenljivog dela u poređenju s postojanim." ("Ka-
pita;~ ~~-r!đ;:;is~~~
tok kojim ide život moderne tndustrije, ~bl~ desetog,~dišnjeg ciklusa perioda srednje živosti, veliko~ poleta, krize l zastoja, ciklusa prekidanog manjirt?- kol-e?all:jima, !pOČIVa na st~lno~ formiranju, na većem ili manjem ustsavanJU, 1 na. ponovnom f~rmiranJU industrijske rezervne armije, ili suvišnog stanovmštva. S~~ SVOJ~ stran_e, promene industrijskog ciklusa regr~tuju suvišno st~~o~mstvo .1 P,?staJU jednim od najenergičnijih uzroka nJegove reprodukciJe. ("Kapital , tom I, str. 528.~
71
Prema tome iz akumulacije individualnog kapitala ima da izvedemo sledeć~ četiri momenta proširene reprodukcije: l. Obim proširene reprodukcije je u jzvesnim granicama nezavisan od porasta kapitala i može ga preteći. Metodi koji ovome vade jesu: povećanje eksploatacije radne snage i s~ag§. prirode, povećanje produktivnosti rada (u ovo poslednJe Je uključeno povećanje efikasnosti stalnog dela kapitala). 2. Polazna tačka svake stvame akumulacije ,ieste deoba onog dela viška vrednosti koji je namenjen za kapitalizovanje, na postojani i prome_nljivi kapital. 3. Akumulaciju kao društveni proces prati stalno parneranje u odnosu postojanog kapitala prema promenljivom, pri čemu deo kapitala izdat na mr.tya sredstva za proizvodnju stalno raste u srazmeru prema izdatom na najamnine. 4. Druga propratna pojava 1 uslov procesa akumula0ije jeste obrazovanje industriske rezervne armije. Ovi momenti dobijeni već iz kretanja reprodukcije individualnog kapitala pretstavljaju ogroman napredak prema analizi buržoaske ekonomije. Sad:1 se, međutim, radilo o tome da se, polazeći od kretanja individualnog kapitala prikaže akumulacija celokupnog kapitala. Prema šerni proste reprodukcije morali su se sada i za proširenu reprodukciju staviti u među sobne egzaktne odnose, pod uglom posmatranja akumulacije, kako momenti vrednosti proizvodnje viška vrednosti tako i materijalni momenti procesa rada (proizvodnja sredstava za proizvodnju i proizvodnja sredsl>va za potrošnju). Odlučujuća razlika između proširene i proste reprodukcije sastoji se u tome da kod potonje ceH višak vrednosti troši klasa kapitalista sa svojom pratnjom, dok kod prve deo viška vrednosti biva izuzet od lične potrošnje svog posednika, ali ne da bi bio tezaurisan, nego da bi bio pripojen aktivnom kapitalu, da bi bio kapitalizovan. Da bi ipak ovo moglo stvarno da se dogodi, potrebno je da novi dodatni kapital nađe i materijalne preduslove za svoje delovanje. Ovde, dakle, dolazi u obzir konkretni sastav celokupnog društvenog proizvoda. Marx kaže već u I tomu "Kapitala" pri razmatranju akumulacije individualnog kapitala: "Pre svega, godišnja proizvodnja mora da pruži sve one predmete (upotrebne vrednosti) iz kojih se imaju naknaditi oni ~aterijalni sastavni delovi kapitala koji su u toku godine utrosem. Kad se to odbiJe, ostaJe netto--proizvod ili višak proizvoda u kome je sadržan višak vrednosti. A iz č~ga se taj višak proizvoda sastoji? Možda u stvarima određenim da zadovoljavaJu potrebe i ćefove kapitalističke klase, koje dakle ulaze u 72
njen fond potrošni<;? Ali. ako bi to bilo sve, onda bi sav višak vrednosti biO profuck~n i vršila bi se samo prosta reprodukcija. Da b.1 se ak~muhsa~o, n;ora se jedan deo viška vrednosti pretvarati u kapital. Ah, osim da se prave čudesa, u kapital se mogu pretvarati samo takve stvari koje su upotrebljive u pro..cesu ra~a, t]. sreds,!:va za proizvodnju, a zatim stvari koje sluze radn1kovom odrzavanju, tj. životne namirnice. Prema to~e, jedan deo. godišnjeg viška rada mora se upotrebljavati za Izradu dodajmh sredstava za proizvodnju i životnih namirnica, kao višak preko količine koja je potrebna za naknadu pred u j ml j enog kapi tala. J ednom reči: višak vrednosti može se pretvoriti u kapital samo zato, što višak proizvoda čija je on vrednost, već sadrži materijalne sastavne delove 'novoga kapitala."* Svakako da nisu dovoljna ni dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna životna sredstva za radnike: potrebna je još i dodatna radna snaga da bi se proširena reprodukciJa stavila u kretanje. Ali ovaj uslov, prema Marxu, ne pretstavlja nikakvu naročitu teškoću. "1 za ovo se već pobrinuo mehanizam kapitalističke proizvodnje reprodukujući radničku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a čija obična najamnUta dostiže ne samo za njeno održanje, već i za njeno množenje. Ove dodajne radne snage različite dobi, kojima radnička klasa svake godine snabdeva kapital, ima ovaj još samo da pripoji dodajnim sredstvima za proizvodnju koja se već nalaze u godišnjoj proizvodnji, pa je pretvaranje viška vrednosti u kapital gotova stvar.""'* Ovde imamo prvo rešenje koje Marx daje problemu akumulacije celokupnog kapitala. Ne baveći se dalje u prvom tomu "Kapitala" pobliže ovom stranom pitanja, Marx se vraća problemu tek na kraju drugog toma svog glavnog dela: poslednja, 21 glava pD"većena je akumulaciji i proširenoj reprodukciji celokupnog kapitala. Pogledajmo sada izbliže šematski prikaz. akumulacije ko~ Marxa. Posle primera šeme proste reprodukCIJe, koje smo vec upoznali, Marx konstruiše šemu proširene reprodukcije. Upoređenjem obe šeme postiže se da se razlika koja među nJima postoji najjasnije istakne. Pretpostavimo da celokupni godišnji proizvod društva pret· stavlja vrednosna veličinu od 9000 (pod koJom se mogu ra-
* ,.Kapital", tom J, str. 479.
*"'
l. e. 73
z umeti milioni radnih časova :li, izraženo na kapitalistički način u novcu, bilo koja swna novca). Ovaj ukupni proizvod biva razdeljen na sledeći način: I. 4000 p + 1000 pr+ 1000 v= 6000} . II. 2000 p + 500 pr + 500 v= 3000 zbir 9000
Prvi odeljak pretstavlja sredstva za proizvodnju, drugi životna sredstva. Jedan pogled na brojčane srazmere pokazuje da ovde može da dođe samo do proste reprodukcije. Sredstva za proizvodnju proizvedena u prvom odeljku jednaka su zbiru sredstava za proizvodnju koja su stvarno utrošena u oba odeljka a čije prosto obnavljanje dozvoljava samo ponavljanje proizvodnje u ranijem obimu. S druge strane, celi proizvod odeljka životnih sredstava ravan je zbiru najamnina kao i viškova vrednosti u oba odeljka; to pokazuje da postojeća životna sredstva dozvoljavaju takođe samo uposlenje ranijeg broja radne snage i da istovremeno takođe celi višak vrednosti odlazi u životna sredstva, to jest u ličnu potrošnju klase kapitalista. Ali uzmimo sada isti celokupni proizvod od 9000 u sledečem sastavu: I. 4000 p + 1000 pr + 1000 v= 6000 } b" 9000 II. 1500 p + 750 pr + 7';0 v= 3000 z Ir
Ovde pada u
oči
dvostruka nesrazmemost. Proizvodna
količina sredstava za proizvodnju (6000) premaša u vrednosti za 500 količinu stvarno utrošenu u društvu (4000 p + 1500 p). Istovremeno količina proizvedenih životnih sredstava (3000) u
sa sumom plaćenih najamnina, to jest potreba radnika (1000 pr+ 750 pr) kao i sa sumom postignutih viškova vrednosti (1000 v+ 750 v) pr2tstavlja deficit od 500. Iz toga sledi da ~ kako je smanjivanje broja zaposlenih radnika isključeno potrošnja klase kapitalista mora da bude manja od viška vrednosti koji je ona prisvojila. Time su ispunjena oba preduslova koja su potrebna za proširenu reprodukciju na kapitalističkoj osnovi: jedan deo prisvojenog viška vrednosti ne biva konsumovan, nego upotrebljen u proizvodne ciljeve, a istovremeno bivaju proizvedena sredstva za proizvodnju u uveća noj količini, da bi kapi talizovani višak vrednosti mogao da bude stvarno upotrebljen na proširenje proizvodnje. Ako smo našli kod šeme proste reprodukcije da su njem društveni osnovni uslovi uključeni u sledeći egzaktni odnos:
poređenju
74
zbir proizvedenih sredstava za proizvodnju (proizvod d !"k I) mora po svojoj vrednosti da bude ravan postojanom k~p\J 1a oba odeljka, a zbir proizvedenih životnih sr<>dstava (pr<>i~:o~ odelJka II) ravan zb1ru promenljivog kapitala i viškova vred~osh u oba odel]ka, to moramo za proširenu reprodukciju da Izv~d<>mo obrnut e~aktan dvostruk odnos. Opšta pretpostavka pr~sirene repr.odukCIJe J<;"te: proizvod odeljka I je po vrednosti vec1. od posto! anog kapitala oba odeljka zajedno, proizvod odelJka II Je Isto. tako po vrednosti manji od sume promenljivog kapitala 1 v1skova vrednosti u oba odeljka. . Ali-~ ovim mi smo i.~ daleko ~ toga da smo iscrpli anailzu pros1rene reprodukCIJe, rm stOJllllO, pre bi se reklo tek na njenom početku. ' Naime, sada moramo da pratimo izvedene odnose šeme u njihovom daljem delovanju u toku prometa i odvijanja procesa reprodukcije. Ako se prosta reprodukcija može da uporedi sa jednim te istim krugom kojim ona uvek iznova protiče, to proširena reprodukcija liči, po Sismondijevim rečima, spirali koja ide uvek naviše. Dakle, treba najpre da ispitamo pobliže navoje ove spirale. Prvo opšte pitanje pdtom jeste: kako se odvija, dakle, pri pretpostavkama koje su nam sada poznate, stvarna akumulacija u oba odeljka, tako da svi kapitalisti kapitalizuju jedan deo svog viška vrednosti i istovremeno nalaze potrebne materijalne preduslove proširene reprodukcije. Marx je razjasnio pitanje pomoću sledećeg 3ematskog prikaza: Pretpostavimo da polovina viška vrednosti odeljka I biva akumulisana. Kapitalisti, dakle, upotrebljavaju 500 za svoju potrošnju, a 500 pretvaraju u kapital. Ovaj dodatni kapital od 500 mora, kao što sada znamo, da bi se aktivirao, da bude razdeljen na postojani i promenljivi. Pretpostavimo da odnos oba kapitala, uprkos proširenju proizvodnje, ostaje isti kao kod originalnog kapitala, to jest 4 : l. Tada će kapitalisti odeljka I svoj dodajni kapital od 500 tako razdeliti da će za 400 kupit1 nova sredstva za proizvodnju, a za 100 novu radnu snagu. Nabavljanje novih sredstava za proizvodnju za 400 .ne pretst~ylja nikakvu teškoću: znamo da je odeljak I već proizveo suv1smh sredstava za proizvodnju za 500. Od toga su •;, bil~ upotr.ebljene unutar odeljka I da bi se izvršilo proširenJe prmzvodnJe. Ali odgovarajuće pov<>ćanje promenljivog kapitala za lO?. u novcu nije dovoljno, nova dodatna radna sn.a~a mora naci.!. odgovarajuća životna sredstva, a ova mogu bttl uzeta samo. 1z odeljka II. Sada se, dakle, vrši promet između obadva vellka odeljka. Ranije, kod proste reprodukciJe, odelJak I Je uzunao za 75
1000 životnih sredstava od odeljka II za sopstvene radnike, sada on mora preko toga da uzme za radnike za 100 više životnih sredstava. Odeljak I će, prema tome, početi proširenu reprodukciju na sledeći način; 4400 p + 1100 pr. Odeljak II sa svoje strane prodajom dodatnih životnih sredstava od 100 je u stanju da od odeljka I pribavi sredstva za proizvodnju u istom iznosu više nego dosada. Ustvari je od ukupnog viška vrednosti u odeljku I još preostalo 100. Njih sada pribavlja odeljak II, da bi i on sa svoje strane preduzeo proširenje proizvodnje. Ali ni ovde se ne može mnogo učiniti samo sa više sredstava za proizvodnju: da bi se ona stavila u pokret, potrebna je dodatna radna snaga. Pretpostavimo i ovde da će dosadašnji sastav kapitala biti zadržan, znači da je odnos postojanog prema promenljivom kapitalu 2: l; tada je potrebno za akumulaciju dodatnih sredstava za proizvodnju od 100, nove radne snage za 50. Ali, za ovu novu radnu snagu potrebna su takođe u iznosu njihovih najamnina nova životna sredstva, koja daje sam odeljak Il. Od celokupnog proizvoda odeljka II moraju, prema tome, pored dodatnih životnih sredstava od 100 za nove radnike odeljka I da budu upotrebljena više nego dosaia još i životna sredstva za 50 za sopstvene radnike odeljka Il. Drugi odeljak počinje proširenu reprodukciju sledećim srazmerama: 1600 p + 800 pr. Sada je celokupni proizvod odeljka I (6000) ušao potpuno u promet: 5500 je bilo potrebno za prosto obnavljanje starih utrošenih sredstava za proizvodnju u oba odeljka, 400 je bila upotrebljeno za proširenje proizvodnje odeljka I, 100 za istu svrhu u odeljku ll. A što se tiče celokupnog proizvoda odeljka II (3000), 1900 je upotrebljeno za povećane ekipe radne sn:;ge u oba odeljka. Preostala 1100 u životnim sredstvima služi za ličnu potrošnju kapitalista, za trošenje njihovog viška vrednosti i to: 500 u ode1jku l, 600 za kapitaliste odeljka II, koji su od svoga viška vrednosti 750 kapitalizovali samo 150 (100 za sredstva za proizvodnju i 50 za najamnine radnika). . . ~ada može proširena reprodukcija da se odvija. Zadržimo h 1sti stepen eksploatacije = 100%, kao i kod prvobitnog kapitala, tada ćemo u sledećem periodu imati: l. 4400 p+ 1100 pr+ 1100 v= 6600} . ll. 1600 p 800 pr + 800 v= 3200 zbir 9800
+
76
Celokupni proizvod društva je porastao sa 9000 na 9800 višak vrednosti u prvom odeljku sa 1000 na 1100, u drugo"; odelJku sa 750 na 800, cilj kapitalističkog proširenja proizvodnje: povećana proiz_vodnja viška vrednosti, postignut je. Istovremeno materiJalni sastav celokupnog društvenog proizvoda opet daje višak sredstava za proizvodnju (6600) preko stvarno utrošenih (4400 + 1600) za 600, kao i deficit ~ivotnih sredstava (3200) u poređenju sa dosada plaćenim najamninama (1100 pr+ 800 pr) i postignutim viškom vrednosti (1100 v+ + 800). Ovim je već opet data materijalna osnovica kao nužnost da se deo viška vrednosti upotrebi ne za potrošnju klase kapitalista, nego za ponovno proširenje proizvodnje. Drugo proširenje proizvodnje i povećana proizvodnja viška vrednosti proizlaze tako sami od sebe sa svojrim matematičkim egzaktnim odnosima iz prvog proširenja. Jednom već otpočeta akumulacija kap1tala stalno mehanički prelazi svoj postignuti nivo. Krug se pretvorio u spiralu koja se sve više navija kao pod pritiskom nekog prirodnog matematičkog merljivog zakona. Ako pretpostavimo u sledećim godinama uvek isto kapitalizovanje polovine viška vre~nosti u odeljku l, . pri čem~ zadržavamo isti sastav kapitala 1 stepen eksploataCIJe, tada cemo dobiti sledeću progresiju u reprodukciji celokupnog kapitala: Druga godina: I. 4840 p + 1210 pr+ 1210 v= 7260 } zbir 10 780 II. 1760 p + 880 pr + 880 v= 3520 Treća
godina:
I. 5324 p + 1331 pr + 1331 V= 7986 II. 1936 p + 968 pr + 968 v= 3872
Cetvrta godina: I. 5856 p+ 1464 pr+ 1464 v= 878 4 II. 2129 p+ 1065 pr+ 10o5 v= 4249
l
zbir ll 858
l
zbir 13 033
Peta godina: I. 6442 p+ 1610 pr+ 1610 v= 966 2 } zbir 14 348 II. 2342 p + 1172 pr + 1172 v= 4686
Tako bi posle pet godina akumulacije celokupni _društvkent 9000 14 348 celokupm drustven\ aproizvod porastao od na ' 87 84 p + 2782 pr ~ pital od 5400 p + 1750 pr= 7150 na
= 11 566 a višak vrednosti od 1000 v + 500 v = 1500 v na 1464 v+ 'to65 v= 2529 v, pri čemu se lično u trošeni višak vrednosti od 1500 pre početka akumulacije popeo na 732 + + 958 (u poslednjoj godini) = 1690.* Klasa kapitalista je, dakle, mogla da više kapitalizuje, da vrši više "apstinencije" a ipak istovremeno da lepše ži.':'i. Društvo j.e postalo ~>?gatije u materijalnom pogledu: bogatiJe u sredstv1ma za prOizvodnJU, bogatije u životnim sredstvima i istovremeno u kapitalističkom smislu: ono proizvodi sve veći višak vrednosti. Celokupni proizvod ulazi potpuno u društveni promet: on služi delom za proširenje reprodukcije, delom za ciljeve potrošnje. Potrebe akumulacije kapitalista poklapaju se istovremeno sa materijalnim sastavom celokupnog društvenog proizvoda: to je onako kao što je Marx rekao u I tomu "Kapitala": porasli višak vrednosti može da se pripoji kapitalu upravo zato jer društveni višak proizvoda od samog početka dolazi na svet u materijalnom obliku sredstava za proizvodnju, u obliku koji upravo ne dozvoljava nikakvu drugu upotrebu nego primenu u procesu proizvodnje. U isto vreme proširenje reprodukcije izvršava se pod strogim održavanjem zakona prometa: uzajamno snabdevanje oba odeljka proizvodnje dodatnim sredstvima za proizvod nj" i životnim sredstvima vrši se kao razmena ekvivalenata, kao robna razmena, pri čemu akumulacija u jednom odeljku upravo omogućava i uslov ljava akumulaciju drugog. Komplikovani problem je tako pretvoren u šematsku progresiju čudesne jednostavnosti. Gore započeti lanac jednačina može se produžiti u beskonačnost. Treba se samo pridržavati jednostavnih pravila: povećanju postojanog kapitala u prvom odeljku, mora uvek d• odgovara određeno povećanje njegovog promenljivog kapitala, ali sa ovim poslednjim je apriorno određeno koliko veliko može da bude povećanje postojanog kapitala u drugom odeljku; ovo opet mora da bude praćeno odgovarajućim povećanjem promenljivog kapitala. Konačno, veličinom povećanog promenljivog kapitala u oba odeljka je uvek dato koliko od celokupne sume životnih sredstava preostaje za ličnu potrošnju klase kapitalif.ta. Konstatovaće se da se količina životnih sredstava koja je preostala za privatnu potrošnju kapitalista najtačnije poklapa sa nekapitalizovanim delom viška vrednosti u oba odeljka. Produženje šematskog razvoja akumulacije, uz pomenutih nekoliko lako shvatljivih pravila, nema, kao što je rečeno, nikakvih granica. Ali sad je vreme da se zapitamo: ne dolazimo li _do tako . čudesno prostih rezultata stoga što stalno vrs1mo samo Izvesne matematičke vežbe sabiranjem i oduzima-
* "Kapital", 78
tom II, str. 423---427.
nj~m,_ koje nam ne mogu prirediti nikakvo iznenađen·e i n ~ece h ~am ak~ulacija stog~ tako nes~etano u besko~aČnos: Jer papU' podnosi tako ~trplJivo da ~a Ispisuju matematički~ Jednačinam. .a. Drugim rec1ma, vreme Je da se osvrnemo na konkretne drustvene uslove akumulacije. Gl.a.va sedma
ANALIZA MARXOVE SEME PROSIRENE REPRODUKCIJE
Prvo proširenje proizvodnje izgledalo je ovako: l. 4400 p + 1100 pr + 1100 v= 6600 Il. 1600 p + 800 pr + 800 v= 3200
J
zbir 9800
Već
ovde dolazi jasno do izražaja uzajamna zavisnost akumulacije u oba odeljka. Ali ova zavisnost je osobene prirode. Akumulacija ovde polazi od odeljka I, dok odeljak II samo sledi kretanje, i to obim akumulacije biva određen jedino od strane odeljka l. Marx ovde provodi akumulaciju kapitalizujući u I polovinu viška vrednosti, a u II upravo samo onoliko koliko je potrebno da se obezbedi proizvodnja i akumulacija u I. Pritom on dozvoljava da kapitalisti odeljka II troše 600 v, dok kapitalisti I odeljka, koji prisvajaju vrednost dva puta veću i mnogo veći višak vrednosti, troše samo 500 v. U sJedećoj godini on uzima da kapitalisti I opet kapitalizuju polovinu svog viška vrednosti, a kapitaliste II, on, ovog puta više nego u prošloj godini i samovoljno, "prisiljava" da kapitalizuju onoliko koliko iziskuje I, pri čemu za potrošnju kapitalista II ovaj put ostaje 560 v, to jest manje nego u· prošloj godini, što je svakako prilično čudnovat rezultat akumulacije. Marx opisuje proces na sledeći način:
"Nek se sad pod I produži akumulisati u istoj srazmeri, dakle 550 v troši se kao dohodak, a 550 v akumuliše. Prvo se onda 1100 I pr na!knađuje sa 1100 II p, zatim ima još 550 I v da se realizuje u robama II jednakog iznosa; dakle, ukupno 1650 I (pr + v). Ali je postojani kapital Il, koji se ima naknaditi, samo = 1600, dakle(!). ostalih 50 mora se dopumtl JZ BOO II v. Ako ovde za prvi mah ne uzmemo u obzir novac, onda kao rezultat ove transakcije imamo: I. 4400 p+ 550 v (koje se ima kapitalizovati); pored toga u fondu potrošnje kapitalista i radnika 1650 (pr+ v), reahzovano u robama II p. II. 1650 p (naime 50 po gornjem dodate iz JI v) + 800 pr + + 750 v (fond potrošnje kapitalista). 79
Ali ako u JI ostane stari odnos između pr i p, onda se M 50 p mora predujmiti još 25 pr; tih 25 mora se uzeti iz 750 v; dakle dobijamo: II. 1650 p + 825 pr + 725 v. Pod I ima da se kapitalizuje 550 v; ako ostaje raniji odnos, od toga 440 sačinjava postojani kapital, a 110 promenljivi. Ovih 110 imaju se eventualno (!) crpsti rz 725 II v, lJ. sredstva potrošnje u vrednosti od 110 potroše radnici I umesto kapitaliste JI; dakle, ovi poslednji su prisiljeni (!) da kapitalizuju tih 110 v koje ne mogu potrošiti. To čini da od 725 II v preostane 615 JI v. Ali kad JI ovako pretvori tih 110 u dodajni postojani kapital, onda mu treba još i dodajni promenljivi kapital oj 55; i ovaj se mora opet uzeti iz njegovog viška vrednosti; kad se to odbije od 615 II v, ostaje 560 za potrošnju kapitaliJsta II i sada dobijamo, pošto su izvršeni svi aktuejni i potencijalni prenosi ovakvu kapital-vrednost: I. (4400 p+ 440 p)+ (1100 pr+ 110 pr)= = 4840 p+ 1210 pr= 6050 II. (1600 p+ 50 p+ 110 p) + (800 pr+ 25 pr + 55 pr)= 1760 p + 880 pr= 2640
l
zbir 8690"' ,
Doneli smo ovaj opširni citat, jer on drastično pokazuje kako Marx ovde postiže akumulaciju u I na račun odeljka II. Isto tako grubo postupa on sa kapitalistima odeljka životnih sredstava u sledećim godinama. U trećoj godini on im dopušta po istom pravilu da akumulišu 264 v i troše 616, ovog puta više nego u obe prethodne godine. U četvrtoj godini on dopušta da kapitalizuju 290 v, a 678 da potroše, u petoj oni akumulišu 320 v, .a troše 745 v. Pritom Marx čak kaže: "Ako stvar treba da teče normalno, onda se akumulacija u II mora izvršiti brže nego u I, jer će inače onaj deo od J (pr +v), koji se ima pretvoriti u robe II p, porasti brže nego II p za koje se jedino može razmeniti."** Ali navedene cifre ne samo da ne pokazuju bržu akumulaciju nego pre pokazuju kolebljivu akumulaciju u II odelj ku, pri čemu kao pravilo služi sledeće: Marx sprovodi akumulaciju sve dalje, dopušta odeljku I da proizvodi ria široj osnovici; akumulacija u II odeljku pojavljuje se samo kao per sledica i uslov akumulacije I odeljka: prvo, da bi preuzela su,·išna sredstva za proizvodnju, drugo, da bi isporučila potrebni
*
** 80
"Kapital", tom II, str. 425. L e., str. 426.
~šaku pot~ošnim.sredstvima za dodatnu radnu snagu. Inici·ahva kretanJa ostaJe c~lo vreme na strani I ode! jka, ll ode!!ak se poJavlJUJe kao p~sivan pnvesak. Tako i kapitalisti ll sv~ki put. sm~JU samo toliko da akumulišu, moraju toliko da potr "' koliko Je potrebno za akumulaciju u I. Dok odeljak I svaki~~~ kap_ItaiizuJe polovmu viška vrednosti a polovinu troši, što povlacl kao ~ed?V?O proširenje proizvodnje, tako i lične potrošnje klase kapitahsta, ..oba -~retanja u odeljku II odvijaju se u skokovima na sledec1 naein:
u l godini kapitalizuje se 150, troši 600 u 2 .. 240 560 u 3 .. 254 626
u 4 u 5
.. 290 • 320
678 745
Ne postoji nikakvo vidljivo pravilo u ovoj akumulaciji i potrošnji, obe služe samo potrebama akumulacije u I. Da su apsolutni brojevi šeme u svakoj jednačini uzeti proizvoljno, razume se samo po sebi, i to ne umanjuje njenu naučnu vrednost. Ono o čemu se radi jesu srazmere veličina, koje treba da i.raze egzaktno određene odnose. Ali srazmere akumulacije u odeljku I diktirane jasnom zakonitošću kao da su iokupljene potpuno proizvoljnom konstrukcijom srazmera u odeljku II. i ova okolnost daje povoda za proveravanje unutarnjoh pover:anosti izraženih analizom. Ali, moglo bi se pomisliti da se ovde radi samo o primeru ne naročito srećno izabranom. Sam Marx se ne zadovoljava navedenom šemom, nego odmah na to daje drugi primer da bi rasvetlio kretanje akumulacije. Sada su cifre jednačine poredane na sledeći način: 1. 5000 p+ 1000 pr+ 1000 v= 7000 J b' 9000 • II. 1430 p + 285 pr + 285 v = 2000 z Ir Ovde vidimo da je, za razliku od ranijeg primera, u oba odeljka isti sastav kapitala, naime, srazmera postojano% prema promenljivom je jednaka 5 :l. Ovo pretpostavlJa: vec znatan razvoj kapitalističke proizvodnje i prema tome prmzvodne snag~ društvenog rada; znatno već ranije izvršeno prošire~] e raz~era proizvodnje; konačno, razvoj svih ~slova koji ~tvar~] u re!~tlvnu prenaseljenost u radničkoj klasi. MI, dakle, ne Izvodimo VIse, kao u prvom prim eru, početni prvi prelaz. sa proste reprodukciJe
*
"Kapital'~,
tom Il, str. 427.
6 Akumulacija kapitala
81
na proširenu, koji uostalom ima samo apstraktnu teoretsku vrednost, nego razmatramo kretanje akumulacije usred toka, na već visokom stepenu razvitka. Same po sebi ove pretpostavke su potpuno dozvoljene i ne menjaju uostalom ništa u pravilima kojima treba da se rukovodimo pri odvijanju pojedinih navoja spirale reprodukcije. I ovde opet Marx uzima za polaznu tačku kapitalizovanje polovine viška vrednosti odeljka I: "Uzmimo sad da klasa kapitalista I troši polovinu viška vrednosti = 500, a drugu polovinu akumuliše. Onda bi se imalo pretvoriti (1000 pr + 500 v) I= 1500 u 1500 II p. Pošto je II p ovde jednako samo 1430, to se mora dodati 70 od viška vrednosti; odbivši to od 285 II v ostaje 215 II v. Dakle dobijamo: I. 5000 + 500 v (za kapitalisanje) + 1500 (pr + v) u fondu potrošnje kapitalista i radnika. II. 1430 p+ 70 v (za kapitalisanje) + 285 pr+ 215 v. Pošto II p ovde direktno anektira 70 II v, to se za pokretanje ovog dodajnog postojanog kapitala zahteva promenljiv kapital od ~ = 14; ovih 14 uzimaju se opet od 215 II v; ostaje 201 II v, te imamo: II. (1430 p+ 70 p)+ (285 pr+ 14 pr)+ 201 v." Posle ovih priprema, može da počne kapitalizovanje. Ono se odvija na sledeći način: U odeljku I, 500 v, koje će biti kapitalizovane, dele se na ''la= 417 p+ 'lo= 83 pr. Ova 83 preuzimaju jednak iznos od II v, koji kupuje elemente pcstojanog kapitala i prema tome se pripaja ka II p. Uvećanje II p za 83 uslovljava uvećanje II pr za 'Ir. od 83 = 17. Prema tome, imamo posle prometa: I. (5000 p + 417 v) + (1000 pr + 83 v) pr= = 5417 p + 1083 pr= 6500 zbir 8 .399 II. (1500p+ 83v)+ (299pr+ 17v)pr= = 1583 p + 316 pr= 1899 Kapital u I je narastao od 6000 na 6500, dakle za 1l,., u II od 1715 na 1899, dakle za nepunu '1 9 • Reprodukcija na ovoj osnovici u sJedećoj godini daje na kraju godine: I. 5417 p + 10'83 pr + 1083 v= 7583 } zbir 9798 II. 1583 p+ 316 pr+ 316 v= 2215 Ako se bude i dalje akumulisalo u istoj proporciji, tad . cemo na kraJu druge godine dobiti: I. 5869 p + 1173 pr + 1173 v= 8215 } II. 1715 p + 342 pr + 342 v= 2399 zbir 10 614 i na kraju treće godine:
l
82
+ +
l
+ +
I. 6358 p 1271 pr 1271 v= 8900 II. 1858 p 371 pr 371 v= 2600 zbir ll 500 Za tri godine celokupni društveni kapital se povećao od 6000 I 1715 II= 7715 na 7629 I 2229 II= 9858 a celok · proizvod od 9000 na ll 500. ' upm Ovde se akumulacija, za razliku od prvog primera, odvijala ravnomerno u oba odelJka: u prvom kao i u drugom počev cd druge go_dme kap1tahzovala se polovina viška vrednosti, a p~lovma tros1la._ P~mzvoljnost prvog primera izgleda, dakle. da lez1 sa~o na lc;>se Izabranim nizovima brojeva. Ipak treba· da prover1mo_ da h_ ovog puta nesmetani tok akumulacije ne pretstavlJa nesto v1se od matematičkih operacija sa spretno izabranim brojkama. Ono što pada u oči jednako u prvom i u drugom primeru kao opšte pravilo akumulacije, jeste uvek sledeće: da bi d~ akumulacije uopšte moglo doći, mora odeljak II svaki put da uloži toliko na proširenje postojanog kapitala koliko odeljak l ulaže, prvo, na proširenje potrošenog dela viška vrednosti i, drugo, na proširenje promenljivog kapitala. Ilustrovano na primeru prve godine, mora, naime, prvo da ·se doda postojanon1 kapitalu u II iznos od 70. Zašto? Jer ovaj kapital dosada pretstavlja 1430. Ali ako kapitalisti I hoće da polovinu svoga viška vrednosti (1000) akumulišu a polovinu da troše, onda su im potrebna životna sredstva za sebe kao i za svoje radnike u iznosu od 1500. Njih oni mogu dobiti od odeljka II samo u razmenu za sopstveni proizvod - sredstva za proizvodnju. Ali kako je odeljak II pokrio svoju sopstvenu potrebu u sredstvima za proizvodnju samo u iznosu sopstvenog postojanog kapitala (1430), to do razmene može da dođe samo u slučaju ako se odeljak II odluči da svoj postojani kapital uveća za 70, to jest. da proširi svoju sopstvenu proizvodnju, što se ne može ostvariti drukčije nego kapitalizovanjem odgovarajućeg dela viška vrednosti. Ako ovaj iznosi u odeljku II 285 v, to moraju od toga 70 da budu pripojeni postojanom kapitalu. Ovde je utvr~ den prvi korak u proširenju proizvodnje kod II kao uslov 1 posledica proširenja potrošnje kapitalista l. Pođimo dalje. Dosada je klasa kapitalista I mogla da utroši za ličnu potrošnju tek polovinu svoga viška vrednosti. Dl\ bi mogla drugu polovmu da kapttalizuje, ona mora iznos od 500 da podeh bar prema dosadanjem sastavu, dakle da pretvori 417 u postoJani, 83 u promenljivi kapital. Prva operacija nije skopčana m sa kakv~m teškoćama: kapitalisti I raspolažu suviškom sopstvenog prmzvoda u iznosu od 500 koji se sastoji od sredstava za prmzvodnJ':'• čiji naturalni oblik mu, dakle, omogućava da bude preuzet d1-
+
,.
+
83
rektno u proces proizvodnje; tako se vrši proširenje postojanog kapitala odeljka I iz odgovarajućeg iznosa sopstvenog proizvoda ovog odeljka. Ali da bi odgovarajući 83 mogli takođe da budu aktivirani kao promenljivi kapital, potrebna su u istom iznosu životna sredstva za nove radnike koje treba uposliti. Ovde drugi put izlazi na videlo zavisnost akumulacije u I od odeljka II: I mora od II da uzme za svoje radnike za 83 više životnih sredstava nego dosada. Kako ovo biva opet samo pomoću robne razmene, to ova potreba odeljka I može da bude zadovoljena samo pod uslovom da odeljak II sa svoje strane izjavi spremnost da proizvode odeljka I, to jest sredstva za proizvodnju, primi za 83. Kako on sa sredstvima za proizvodnju ne može da uradi ništa drugo nego da ih upatrebi u procesu proizvodnje, to se za odeljak II stvara mogućnost a istovremeno i potreba da svoj postojani kapital ponovo proširi i to za 83, zbog čega od viška vrednosti ovog odeljka opet 83 bivaju izdvojeni od lične potrošnje i upotrebljeni za kapitalizovanje. Drugi korak u proširenju proizvodnje odeljka II je uslovljen proširenjem promenljivog kapitala odeljka I. Sada kod odeljka I postoje svi materijalni uslovi akumulacije i proširena reprodukcija može da počne. Nasuprat tome, kod odeljka II je najpre došlo samo do dvokratnog proširenja postojanog kapitala. Iz ovog izlazi da je, ako novostečena sredstva za proizvodnju treba da budu stvarno korišćen a, potrebno odgovarajuće povećanje broja radne snage. Ako se zadrže dosadanje srazmere za novi postojani kapital od 153, potreban je novi promenljivi od 31. Ovim je rečeno da opet mora da bude kapitalizovana isto tolika količina viška vrednosti. Fond lične potrošnje kapitalista II oojavljuje se onda kao ostatak viška vrednosti (285 v), a posle odbitka dv<>kratnog povećanja postojanog kapitala (70 83) i odgovarajućeg povećanja promenljivog (31), ukupno 184, kao ostatak u iznosu od 101. Posle sličnih manipulacija u drugoj godini akumulacije, kod odeljka II se vrši podela viška vrednosti sa 158 za kapitalizovanje i 158 za potrošnju kapitalista, u trećoj godini 172 i 170. Mi smo ovaj proces stoga tako tačno posmatrali i korak po korak pratili jer pritom jasno izlazi da je akumulacij~ u odeljku II potpuno zavisna i potčinjena akumulaciji u I. Istina, ova zavisnost se više ne izražava u svojevoljnim pomeranjima pri podeli viška vrednosti u II, kao što je to bio slučaj kod prvog pnmera Marxove šeme, ali sama činjenica zavisnosti je ostala. čak i ako se sad višak vrednosti u oba odeljka deli lepo u dvo polovine - za ciljeve kapitalizovanja i za ličnu potrošnju. Uprkos ovom brojnom izjednačenju 'klase kapitalista u oba
+
84
odeljka, jasno je vidljivo da je celo kretanje akumulaci. e kren uto 1 aktivno. odelotvoreno od strane odeljka l, dok -~ 0~~ lJa~ II pas1vno ucestvo:rao. Ova zavisnost nalazi izraza u sle= ?ecem egzaktnom pravi.lu: akumulacija može da nastupi samo Istovremeno u oba odel]ka, i to pod uslovom da odeljak životnih sredstava svak1 put. pr.oširuje svoj postojani kapital tačno za c;nohko za kohko kap1_tahsti odeljka sredstava za proizvodnju prosirUJU SVOJ prm_ne:'IJlvi kapital i svoj fond lične potrošnje. Ova propor~.'Ja (pnra~taJ II p =e priraštaj I pr+ priraštaj r v) Je mate_mab~ka o~nov1ca Marxove šeme akumulacije, bez obzira u k~kv~m blS_mo ]e sve brojčanim proporcijama mogli primera radi pnkazati. . . _Sada treba da_ proverimo da li ovo strogo pravilo kapitallsticke akumulaCIJe odgovara stvarnim odnosi.ma. yratimo ~e najpre prostoj reprodukciji. Marxova šema glas~ kao sto se secamo: l. 4000 p + l 000 pr + l 000 v= 6000 u sredstvima za proizvodnju ll. 2000 p + 500 pr + 500 v = 3000 u sredstvima za potrošnju zbir 9000 celokupne proizvodnje I ovde smo utvrdili određene proporcije na kojima počiva prosta reprodukcija. Ove proporcije bile su: l. Proizvod odeljka I ravan je (po vrednosti) zbiru oba postojana kapitala u I i II. 2. Postojani kapital odeljka II, kao što izlazi iz tačke l, ravan je zbiru promenljivog kapitala i viška vrednosti u odeljku l. 3. Proizvod odeljka II, kao što izlazi iz tačaka l i 2, ravan je zbiru promenljivog kapitala i viška vrednosti u oba odeljka. Ovi odnosi šeme odgovaraju uslovima kapitalističke robne proizvodnje (svakako reducirane na prostu reprodukciju). Tako, naprimer, proporcija 2 je uslovljena robnom proizvodnjom, to jest okolnošću da preduzimači svakog odeljka mogu da dobij" proizvode drugog odeljka samo u razmenu za ekvivalente. Promenljivi kapital i višak vrednosti odeljka I uzeti zajedno izražavaju potrebu ovog odeljka u životnim sredstvima. Oni moraju da budu pokriveni iz proizvoda odeljka II, ali se oni mogu dobiti samo u razmenu za jednaku količinu vrednosti proizvoda l, to jest sredstava za proizvodnju. Kako odeljak II sa ovim ekvivalentom zbog njegovog naturalnog oblika n: može_ ništa drugo da uradi nego da ga upotrebi u procesu prOizvodnJe. kao postojani kapital, to je ovim data veličina postojanog kapitala odeljka II. Ako bi ovde došlo do disproporcije, ak~ bi,, napr;mer, postojani kapital u II (kao veličina vrednosti) bw vec1 od (pr v) J, to on ne bi mogao da bude potpuno pretvoren u
l
+
Bi
sredstva za proizvodnju, jer bi odeljak I imao suviše malu po trebu za životnim sredstvima. Ako bi postojani kapital II bio manji od (pr+ v) I, tada radne snage ovog odeljka ne bi mogle da budu zaposlene u ranijem obimu ili kapitalisti ne bi mog!J da potroše celi svoj višak vrednosti. U svim slučajevima pretpostavke proste reprodukcije su bile narušene. Ove proporcije ipak nisu puke matematičke vežbe i isto tako nisu uslovljene samo robnim oblikom proizvodnje. Da bismo se o tome osvedočili, imamo prosto sredstvo. Pretstavimo sebi za trenutak, umesto kapitalističkog, socijalistički način proizvodnje, dakle, planski regulisanu privredu u kojo; je, umesto razmene, stupila društvena podela rada. Neka bi i u ovom društvu postojala podela rada na proizvodnju sredstava za proizvodnju i na proizvodnju životnih sredstava. Pretstavimo sebi, dalje, da tehnički nivo rada uslovljava da na proizvodnju sredstava za proizvodnju bivaju upotrebljene dve trećine društvenog rada, a na proizvodnju životnih sredstava jedna trećina. Pretpostavimo da bi pod ovim uslovima za održanje celog radnog dela društva godišnje bilo dovoljno 1500 radnih jedinica (dana, meseci ili godina) i to prema pretpostavci: od toga 1000 u odeljku sredstava za proizvodnju, 500 u odeljku životnih sredstava, pri čemu svake godine bivaju korišćena sredstva za proizvodnju iz ranijeg radnog perioda, koja sama pretstavljaju proizvod od 3000 radnih jedinica. Međutim, ovaj program rada nije dovoljan za društvo, jer održavanje svih onih članova društva koji ne rade (u materijalnom, proizvodnom smislu) - dece, staraca, bolesnika, javnih službenika, umetnik.1 i naučnika - zahteva znatan povećani rad. Osim toga svako kulturno društvo treba za osiguranje za sva vremena za sluča Jeve nevolje elementarne prirode izvestan fond osiguranja. Uzmimo da održavanje svih neradnih ljudi zajedno sa fondom osiguranja iziskuje upravo još jednom onoliko rada koliko i sopstveno održavanje radnih ljudi, znači takođe još jednom toliko sredstava za proizvodnju. Tada bismo dobili prema ranije uzetim brojevima sledeću šemu regulisane proizvodnje: I. 4000 p + 1000 pr+ 1000 v= 6000 u sredstvima za proizvodnju II. 2000 p + 500 pr + 500 v= 3000 u životnim sredstvima, pri čemu p pretstavlja utrošena materijalna sredstva za proizvod_?jU, izražena u društvenom radnom vremenu, pr izražava d~ust:.rer:o potrebno radno vreme za sopstveno održavanje radmh l]ud1, a v za održavanje neradnih zajedno sa rezervnim fondom. 86
Ako s_ada p~overimo proporcije šeme, dobićemo sledeće· robna prmzvod~J a, dakle, kao ni razmena, ovde ne osto. · nego samo drustvena podela rada. Proizvodi ode!" k b' Je, dode!Jem u potrebnoj količini radnim ljudima ode! Jk a II tVaJu izvodi odeljka II bivaju dodeljeni svim radnim i ;er:d '.a )rodima (u o~a odeljka), kao i rezervnom fondu - ne ~~~o ~~~ se ~_vde vrs1 ~azmena .ekvivalenata, nego što društvena organiza~tJa planskt upr~v!Ja celokupnim procesom, zato što postoJece potrebe mor:"JU da budu p~krivene i jer proizvodnja zapravo 1 ne poznaJe nekt drugt ct!J nego pokrivanje društvenih potreba . . Uprkos tome proporcije veličina zadržavaju punu važnost. PrOizvod u. I mora da bude ravan I p II p; to naprosto znači da u I ode!] ku sva sredstva za proizvodnju korišćena od strane društva u njegovom godišnjem procesu rada moraju da budu svake godine obnovljena. Proizvod II mora biti ravan zbiru v) I (pr v) II; to znači da društvo treba svake godine (pr da proizvede u životnim sredstvima onoliko koliko odgovara potrebama svih njegovih radnih i neradnih članova, pored unašanja u rezervni fond. Proporcije šeme izgledaju isto tako prirodne i neophodne u planski regulisanom kao i u kapitalistič kom, na robnoj razmeni i anarhiji zasnovanom obliku privrede. Ovim je dokazana objektivna društvena važnost šeme, - bez obzira na to što se upravo na prostu reprodukciju, kako u kapitalističkom tako i u regulisanom društvu, može misliti samo teoretski, dok u praksi može ona da se dogodi samo izuzetno. Pokušajmo sada da na isti način proverimo šemu proširene reprodukcije. Pretstavimo sebi socijalističko društvo i uzmimo za osnovu svog proveravanja šeme drugog Marxovog pnmera. Sa stanovišta regulisanog društva mi moramo prići stvari, prirodno, ne od odeljka I, nego od odeljka II. Zamislimo da društvo rapidno raste, odakle proizlazi rastuća potreba za životnim sredstvima za radne i neradne ljude. Ova potreba se penje tako brzo da će - ako zasad ostavimo postrani napretke u produktivnosti rada - biti potrebna vazda rastuća količina rada za proizvodnju životnih sredstava. Potrebna količina ži':?tnih sredstava izražena u društvenom radu sadržanom u nJima, penJe se iz 'godine u godinu- recimo - u odnosu. 2000.:-:- 22}.5 2399 - 2600 itd. Da bi se proizvela ova rastuca koltcma ztvotnih sredstava tehnički je potrebna rastuća količina sredstava za proizvodnj~, koja - merena u društvenom ~adnom vremenu - raste u sledećem odnosu iz godine u godinu: 7000 7ii83 - 8215 - 8900 itd. Dalje, pretpostavimo da je za to proširenje proizvodnje potrebno godišnje izvršenje rada od 2570
l
+
+
+
+
87
- 2789 - 3030 - 3284 (brojevi odgovaraju dotičnim sumama od (pr+ v] I+ [pr+ v] II). I konačno, da je razdeoba godišnje ostvarenog rada takva da od toga svaki put polovina biva upotrebljena za održavanje samih radnih lj_udi, četvrtina z." održavanje onih koji ne rade, poslednJa .:etvrtlna za J?~~~r~?Je proizvodnje sledeće godine. Tada dob!Jan;o za SOC!Jahstlc~o društvo proporcije druge Marxove šeme pros1rene reprodukCIJe. Ustvari, proširenje proizvodnje u svakom društvu, tako i u regulisanom, moguće je samo tada l. ako društvo r. .aspol~že rastućim brojem radne snage, 2. 2-ko neposredno odrzavan]e društva u svakom radnom periodu ne iziskuje celo njegovo radno vreme, tako da deo vremena može da bude posvećen brizi za budućnost i za njene rastuće zahteve, 3. ako iz godine u godinu biva proizvedena dovoljno rastuća količina sredstava za proizvodnju, bez koje se ne može ostvariti progresivno proširenje proizvodni e. , Sa ovih opštih gledišta posmatmna Marxova šema proiiirene reprodukcije zadržava, prema tome,- mutatis mutandissvoje objektivno važenje i za planski regulisana društvo. Ispitajmo sada važenje šeme za kapitalističku privredu. Ovde treba pre svega da postavimo pitanje: šta je polazna tačka akumulacije? Sa ovog stanovišta treba da pratimo uzajamnu zavisnost procesa akumulacije u oba odeljka proizvodnje. Nesumnjivo je da je i u kapitalističkim uslovima odeljak II upućen na odeljak I toliko koliko je njegova akumulacija vezana na odgovarajuću količinu raspoloživih dodatnih sredstava za proizvodnju. Obrnuto, akumulacija u odeljku I je vezana za odgovarajuću dodatnu količinu životnih sredstava za dodatnu radnu ·snagu. Ali iz toga sada nikako ne proizlazi da je dovolj no pridržavati se oba uslova da bi akumulacija u oba odeljka stvarno počela, i iz godine u godinu se automatski odvijala, kao što to izgleda prema Marxovoj šemi. Navedeni uslovi akumulacije su zapravo samo uslovi, bez kojih do akumulacije ne može da dođe. Isto tako volja za akumulacijom može da postoji u I kao i u II odeljku. Ali sama volja i tehnički preduslovi akumulacije nisu dovoljni u kapitalističkoj robnoj privredi. Da bi se stvarno akumuliralo, to jest da bi proizvodnja bila proširena, za to je potreban još dalii uslov: proširenje platežno sposobne potražnje za robom. Odakle potiče, dakle, st~lno rastuća potražnja, koja se nalazi u osnovi progresivnog proširenja proizvodnje u Marxovoj šemi?
·
Pre svega, jasno je jedno: ona nikako ne može poticati od samih kapitalista I i II, tj. od njihove lične potrošnje. Naprotiv, akumulacija se upravo sastoji u tome da oni jedan - i to u 88
naj,?lanju. ruku a~~olutno rastući - deo viška vrednosti . _ne trase sam1, nego DJime stvaraju dobra koja d vaju. Lična potrošnja kapitalista doduše ras~Ugi ukotrebl]ajom, ona čak može i da raste s ~ogledo~ na ce~ak a umulacištnu vrednost. Ipak, samo deo viška vrednosti se o up;ub~_tro-· za potrošnju kapitalista. Osnova akumulacije je ba~p~ ~e ,Java viška vrednosti od strane kapitalista. za koga proiz:o~~"~~!e drugi, _aku~~h.sanl deo ~iška vrednosti? Prema Marxovoj šemJi kretanJe pocmJe od odelJka I, od proizvodnje sredstava za pro. Izv~dnJU. _Ko 1ma potrebu za ovim umnoženim sredstvima za protzvodnJu? Šema odgovara: potrebna su odeljku II da bi mogao ~a pro!~vodi više životnih sredstava. Ali kome su potrebna po':'ecana ztvot~a sre~tva? šema odgovara: upravo odeljku l, Jer on sada 1ma v1se zaposlen'ih radnika. Mi se, očigledno vrtimo u krt.gu. Proizvoditi više sredstava za potrošnju sam~ zato da bi se moglo održavati više radnika i proizvoditi više sredstava za proizvodnju samo zato da bi se mogao taj višak radnika da zaposli - to je sa kapitalističkog stanovišta apsurdnost. Za pojedinog kapitalista je, dakako, radnik isto t~ko dobar potrošač, tj. kupac njegove robe- ako je platežno sposoban-· kao i kapitalist ili inače ma ko drugi. U ceni robe koju prodaje radniku svaki pojedini kapitalist realizuje svoj višak vrednosti isto onako kao i u ceni svake robe koju prodaje bilo kom drugom kupcu. Drugačije stoji stvar sa stanovišta kapitalističke klase uzete u celini. Ova daje radničkoj klasi u celini •amo uputnicu na tačno određen deo celokupnog društvenog proizvoda u visini promenljivog kapitala. Kada, dakle, radnic1 kupuju životna sredstva, tada oni samo vraćaju nazad klasi kapitalista od njih primljenu sumu najamnina, uputnicu u visini promenljivog kapitala. Oni ne mogu prebijenu paru više da vrate, pre nešto manje, naime, ako mogu da ,,štede" da bi postali samostalni, da bi postali mali preduzetnici, što je ipak izuzetak. J edan deo viška vrednosti troši klasa kapitalista sama, u obliku životnih sredstava i zadržava u svom džepu za njega uzajamno razmenjeni novac. A ko uzima od nje proizvode u kojima je opredmećen drugi, kapitalizovani deo viška vrednosti? šema odgovara: delom sami kapitalisti, proizvodećt nov~ oredstva za proizvodnju radi proširenja proizvodnje, delom nov1 radnici koji su potrebni za primenu tih novih sredstava za p~o izvodnju. Ali da bi uposlili nove radmke_ da r~de noV1~ sredstvima za proizvodnju, mora - sa kapttahsilckog gledtšta - prethodno postojati neki cilj za proširenJe prolz':'odn]e, neka nova potražnja za proizvodima koji treba da se protzvedu.
89
Moglo bi se možda odgovoriti: prirodni priraštaj stanovništva stvara ovu rastuću potražnju. Stvarno, IDI smo kod svog hipotetičkog proučavanja proširene re!?_rodukcije u socijalistič kom društvu pošli od porasta stanovmstva 1 nJ:govJh potreba. Ali ovde, u socijalističkom društvu, I'otreba drustva bila Je dovoljna osnovica, kao što je ona tu 1 Jedim eJ!!. proizvodnJe. U kapitalističkom društvu problem 1zgl~da drukeiJe. kom se stanovništvu govori, kad govonmo o njegovom pnrastaju? M! poznajemo ovde --:- u .Marxo.voj šei?i ~.samo dve ~la~e !it~ novništva: kapitahste 1 radmke. PnrastaJ klase kap1tahsta Je već obuhvaćen u rastućoj apsolutnoj veličini utrošenog del• viška vrednosti. U svakom slučaju, on ne može da potroši višak vrednosti u potpunosti, jer bismo se tada vratili na prostu reprodukciju. Ostaju radnici. I radnička klasa se umnožava prirodnim priraštajem. Ali ovaj priraštaj sam po sebi 1\e interesuje ni najmanje kapitalističku privredu, kao polazna tačka porast• potreba. Proizvodnja životnih sredstava za pokriće I pr i II pr nije sama sebi cilj, kao što je to u društvu u kome radni ljudi i zadovoljenje njihovih potreba čine osnovicu privrednog sistema. U odeljku II (u kapitalističkom sistemu) ne proizvodi se toliko životnih sredstava zato što radnička klasa iz I i II mora da bude ishranjena. Obratno. Određeni broj radnika u I ; II može svakodnevno da se prehrani zato što njihova radna snaga može pod datim uslovima prođe da bude oplođena. To znači da polazna tačka za kapitalističku proizvodnju nisu dati broj radnika i njihova potreba, nego same ove veličine su ono stalno kolebljivo "zavisno promenljivo" kapitalističkih izgleda na profit. Treba se, dakle, zapitati, ne znači li prirodni priraštaj radničkog stanovništva takođe i novo povećanje platežno sposobne potražnje dalje preko promenljivog kapitala. To ne može biti slučaj. U našoj šemi jedini izvor novčanih sredstava za radničku klasu jeste promenljivi kapital. Promenljivi kapital anticipira, prema tome, priraštaj radništva. Jedno ili drugo: ili su najamnine tako odmerene da ishranjuju i novi naraštaj radnika, a tada novi naraštaj ne može ući još jednom u račun kao osnovica proširene potrošnje. Ili to nije slučaj, i onda moraju mladi radnici, novi naraštaj, saml da rade da bi dobili najamninu i životna sredstva. Tada je zaposleni novi naraštaj već obuhvaćen u broju zaposlenih radnika. Prirodni priraštaj stanovništva, prema tome, ne može da nam objasni proces akumulacije u Marxovoj šemi. Ali ipak! Društvo se ne sastoji - i u režimu kapitalizma samo od kapitalista i najamnih radnika. Pored ove dve klase
?
90
P?S.toji ~oš v~li~a masa ~tanovništva: zemljoposednici namešte mci,, ~r~padntci.slol;>Odnth profesija: lekari, advokati' umet · .?au~nici, p~tOJI JOS crkva sa svojim služiteljima sv~šten t mcl, ~ n~Jzad drz::va sa svojim činovnicima i vojsko~. Svi o~iv~~~~ ~ev1 stanov~1stva ne mog~wse ubroji.ti ni u kapitaliste ni u napmne radmke u k~tegonckom smislu reči. Ali njih društvo rno~a .da h.~an1 1 ~dr~ava. Prema tome, biće svakako da su ovt ~~o~ev1, koJI p~stoJe ~:.van kapitalista i radnika, oni čija tražnja cm! neophodmm ~ros1renje proizvodnje. Ipak je ovaj izlaz, pri b!I:;;e~ posmatranJu, samo pnv1dan. ZemiJoposednike kao potr?sa~e :ente, to Jest Jednog dela kapitahstJckog viška vrednosti, oceVldno, treba pribrojati klasi kapitalista: njihova potražnja Je ovde, gde posmatraJ?O viš";k vrednosti u njegovom nepodelJenom pnmarnom obliku, vec uzeta u obzir u potrošnji klase kapitalista. Slobodne profesije dobijaju svoja novčana sredstva tj. svoje uputnice na deo društvenog proizvoda najvećim delo~ direktno ili indirektno iz ruku klase kapitalista koji ih isplaćuju mrvicama svoga viška vrednosti. Utoliko njih treba kao potrošače viška vrednosti sa njihovom potrošnjom ubrojiti u klase kapitalista. Isto važi za sveštenstvo, samo što ono izvlači svoja sredstva delimično i od radnih ljudi, dakle iz radničkih najamnina. Konačno, država se sa svojim činovnicima i vojskom udržava iz poreza, a ovaj počiva ili na višku vrednosti ili na radničkim najamninama. Uopšte, mi ovde poznajemo - u granicama Marxove šeme- samo dva izvora dohotka u društvu: radničke najamnine ili višak vrednosti. Tako, svi navedeni slojevi naroda izvan kapitalista i radnika mogu da se pojave samo kao paraziti ove dve vrste dohotka. Pozivanje na ove "treće osobe" kao na kupce Marx sam odbacuje kao prosto izvrdavanje: "Svi čLanovi društva koji ne figurišu direktno u reprodukciji, sa radom ili bez rada, mogu svoj udeo u godišnjem robnom proizvodu - dakle svoja sredstva potrošnje - dobijati od prve ruke samo iz ruku onih klasa kojima proizvod pripada od prve ruke - proizvodnih radnika, industrijskih k~pitalista i zemljoposednika. Utoliko su njihovi dohoci m.ateria!Iter (st~arno) Izyedeni iz najamnine (proizvodnih radmka), profita 1 zem]Jisne rente, te se stoga prema onim originalnim dohocima poJaVlJuJU kao izvedeni. Ali s druge strane, primaoci o~ u ?vom smislu izvedenih dohodaka primaju ih na osnovu svoJe drustven~ funkcije: kao kralj, pop, profesor, kurva, naJa~~~ voJn,k Itd.~ te mogu, dakle, ove svoje funkcije smatrati original?l~ 1zvon~~ svojega dohotka."* Nasuprot ukazi"anju na potrosace kamata J zemljišne rente kao na kupce Marx kaže: "Ali, ako se onaJ deo
* "Kapital",
tom II, str. 300.
91
viška vrednosti roba, koji industrijski kapitalista mora da ustupi kao zemljišnu rentu ili kamatu drugim suvlasnicima viška vrednosti, kroz duže vreme ne može da realizuje prodajom samih roba, onda je kraj plaćanju rente ili kamate, te stoga zemljovlasnici i kamatoprimaoci ne mogu izdajući tu rentu ili kamatu služiti kao dei ex marhina (bogovi iz mašine) koji po volji unovčavaju određene delove godišnje reprodukcije. Isto tako stoji i sa izdacima svih tzv. neproizvodnih radnika, državnih činovnika, Iekara, advokata itd. i svih drugih iz te "široke publike" koja političkim ekonomistima čini "uslugu" da objasni što ovi nisu objasnili."* Kako se na ovaj način unutar kapitalističkog društva nikako ne mogu da otkriju vidljivi kupci roba, u kojima se nalazi akumulisani deo viška vrednosti, to preostaje još samo jedno: spo!jna trgovina. Ali nastaju mnogi prigovori protiv ovog metoda, da se spoljna trgovina posmatra kao udobno mesto istovara za proizvode sa kojima se inače u procesu reprodukcije ne zna šta da počne. Ukazivanje na spoljnu trgovinu znači samo izbegavanje rešenja i pokušaj da se teškoća koja se susreće u analizi prebaci sa jedne zemlje na drugu, a da se pritom ne reši. Analiza procesa reprodukcije uopšte se ne odnosi na pojedinu kapitalističku zemlju, nego na kapitalističko svetska ~ržište, za koje su sve zemlje unutrašnja tržišta. Marx ovo izričito ističe već u prvom tomu "Kapitala" pri razmatranju akumulacije: "Ovde se apstrahuje od međunarodne trgovine koja domaće vrste roba zamenjuje inostranim i pomoću koje neka nacija može da preobraća luksuzne predmete u sredstva za proizvodnju i životne namirnice, i obratno. Da bismo predmet proučavanja shvatili u njegovoj čistoti, oslobođenog sporednih okolnosti koje bi mogle smetati, moramo ovde ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistička proizvodnja svugde ustanovila i da je zavladala svima granama proizvodnje."** Analiza stvara istu teškoću ako stvar posmatramo još i sa druge strane. U Marxovoj šemi akumulacije pretpostavljene je da deo društvenog viška vrednosti, koji podleže kapitalizovanju. od samog početka dolazi na svet u naturalnom obliku, koji uslovljava i dozvoljava njegovu primenu u vidu akumulacije: "J ednom reči: višak vrednosti može se pretvoriti u kapital samo. zato, što višak proizvoda, čija je on vrednost, već sadrži ma-
* ** 92
"Kapital", tom II, str. 376. "Kapital", tom I, str. 479, nap. 21a.
terijalne sastavne delove no·1 oga kapital "* 1 • frama šeme imamo: a. zrazeno u cil. 5000 p + 1000 pr + 1000 v= 7000 u sredstvi vodnJU ma za prolz-
11. 1430 P+ 285 pr+ 285 v= 2000 u sredstvima za potrošnju
. Ovde može višak vr~dnosti u iznosu od 570 v da bude kapltahzovan, Jer on post?Jl. od samog početka u sredstvima za pro1zvodn]u a o~?J ~ol!?'ru sredstava za proizvodnju odgovara prekobrOJna kohcma ZlVotmh sredstava u iznosu od 114 v prema to.me! ukupno može biti kapitalizovano 684 v. Ali ovd~ pre:stavlJem proces prostog prenosa odgovarajućih sredstava za pro1zvodn]u u postoj~?-i kapital, a životnih sredstava u promenlJ!Vl kap1tal prohvrec1 osnovama kapitalističke robne proizvodnJe. Ma u kom se naturalnom obliku nalazio, višak vrednosti ne rr,o~.e biti direktno preveden u mesto proizvodnje, radi akumulaciJe, nego on prvo mora da bude realizovan, razmenjen u novac.** Višak vrednosti odeljka I u iznosu od 500 mogao bi da bude kapitalizovan, ali on mora u ovom cilju prvo da bude uopšte realizovan, on mora prvo da odbaci svoj naturalni oblik a da uzme svoj č-isti oblik vrednosti, pre nego što se opet pretvori u proizvodni kapital. Ovo se odnosi na svakog individualnog kapitalista, ali važi takođe i za društvenog kapitalista, jer je realizovanje viška vrednosti u čistom obliku vrednosti jedan od osnovnih uslova kapitalističke proizvodnje i pri društvenom posmatranju reprodukcije "ne srne se pasti u manir koji je Proudhon kopirao iz buržoaske ekonomije, pa stvar posmatrati tako kao da bi neko društvo s kapitalističkim načinom proizvodnje, posrnatrano "en bloc", kao celokupnost, izgubilo taj svoi .opecifični, istorijski ekonomski karakter. Naprotiv. Mi onda imamo posla sa ukupnim kn.pitalistom."**• Višak vrednosti, prema tome, mora neizostavno da prođe kroz novčani oblik, on prvo mora da odbaci oblik viška proizvoda, pre nego što ga opet uzme u cilju akumulacije. Sta su i ko su, međutim, kupci viška proizvoda odeljaka I i II? Da bi se samo reali~ovao viša~ vrednosti odeljaka I i II, mora prema prednJem. vec da posto]! proda između I i II. Samo tako bi višak vrednost! bw pretvoren u novac. Da bi ovaj realizovani višak vrednost! mogao da bude
*:
i.rt~:t~v~~9 'ne obaziremo na slu~ajeve gde deo pr~izvoda_. n~ primer ugalj u rudnicima, može da opet uđe u proces prmzvod!lJ.e direktno bez razmene. Za kapitalističku proizvodnju uzetU: u cehru ovo ru izuzetni slučajevi. Vidi Marx, "Teorije o višku vrednosti", tom II, deo !, str. 522 i d. *** "Kapital.. , tom II, str. 355. 93
dalje još upotreblj€'11 za proširen:' p;oizvoru;ju, za akumulaciju, za to je potreban izgled na J~ vecu budu cu prođu_ kop lSto tako leži izvan samih odeljaka I 1 II. Ova proda za v1sak vrednosti mora, prema tome, u svakoj godini da poraste za ..akum'!lisanu stopu viška vrednosti. Ili o~r.nuto: akumulaCIJa moze samo u onoj meri da nastup• u koJOJ raste proda Izvan odeljaka I i II. Glava osma
MARXOV! POKUSAJI RESENJA TESKOCE
Mi nalazimo da potpuno neobziranje na opticaj novca u šemi proširene reprodukcije, koje nam proces akumulacije pri·· kazuje tako lakim i jednostavnim, dovodi do velikih nezgoda. Pri analizi proste reprodukcije ovaj metod se pokazao kao potpuno opravdan. Tamo gde se proizvodnja vršila isključivo radt potrošnje i na nju bila sračunata novac je služio samo kao prolazni posrednik pri razdeobi društvenog proizvoda između različitih grupa potrošača i pri obnavljanju kapitala. Ovde, pri akumulaciji, novčani oblik ima bitnu funkciju: on ne služi više samo kao posrednik u robnom prometu već i kao pojavni oblik kapitala, kao momenat u prometu kapitala. Preobražaj viška vrednosti u novčani oblik jeste bitni ekonomski preduslov kapitalističke akumulacije, iako ona ne pretstavlja bitan momenat stvarne reprodukcije. Prema tome, između produkcije i reprodukcije ovde leže dve metamorfoze viška proizvoda: odbacivanje upotrebnog oblika, a zatim primanje naturalnog oblika koji odgovara ciljevima akumulacije. Nije važno što se možda radi o delovima godina koji bi ležali između pojedinih perioda proizvodnje. Sto se nas tiče, to bi mogli da budu meseci, ili metamorfoze pojedinih delova viška vrednosti u odeljku l i II mogle bi da se ukrštaju vremenski u svom smenjivanju. Ove smene godišnjih perioda u stvarnosti označavaju ne intervale vremena, nego sukcesiju ekonomskih preobražaja. Ali ova sukcesija mora da se održi bez obzira na to da li ona iziskuje kraće ili duže vreme, ako treba da se održi kapitalistički karakter akumulacije. Tako sa time opet doLazimo na pitanje: ko realizuje akumulisani višak vrednosti? Marx sam oseća prazninu u svojoj, naizgled, besprekorno.~ šemi akumulacije pa je problemu pristupao u više navrata sa raznih strana. Cujmo ga: .. u Prvoj knjizi pokazali smo kako akumulacija teče za pojedinačnog kapitalistu. Unovčavanjem robnog kapitala unovčava se i višak proizvoda koji pretstavlja višak vrednosti. OvaJ 94
višak vrednosti, pretvoren tako u novac k 'tal" pretvara u d~dajne n~turalne elemente sv~g p~~~zv~~o~o~vi~ tala. U slede.ce~ kruznom kretanju proizvodnje uvećani k/ ital daJe uvec"!'' proizvod. Ali se pojave kod individualr;o kapttala mo;a1u pokazatt
t
u celokupnoj godišnjoj proizvodnji
sasvim kao sto smo ko_d posmatranja proste reprodukcije videli da se sukcesl\:,no talozenJe - kod individualnog kapi tala _ nJegoVIh 1strosenih .stal?ih sastavnih delova u novcu, koji se gorrula kao blago, 1Zrazava i u godišnjoj društvenoj e _ r pro dukciji. "" (Kurziv R. L.) Dalje, ~arx :tstražuje mehanizam akumulacije upravo sa ovog stanov1sta, (J. pod uglom gledanja da višak vrednosti pre nego što biva akumulisan, mora da prođe kroz novčani dblik . . .. Ka~. na pr. kapital~sta A kroz jednu ili više godina prodaJe. kohc1ne robnog prmzvoda koje je on sukcesivno proizveo) on brne onda sukcesivno pretvara u novac i onaj deo robnog proizvoda koji je nosilac viška vrednosti - višak proizvoda dakle sam višak vrednosti koji je proizveo u robnom obliku zgrće taj novac postepeno i tako se stvara potencijalni novi novčani kapital; potencijalan zbog svoje sposobnosti i određenja da se pretvori u elemente proizvodnog kapitala. U stvan on izvršuje jednostavno obrazovanje blaga, koje nije neki elemenat stvarne reprodukcije. Pri tome se njegova delatnost sastoji isprva u tome da iz prometa sukcesivno izvlači opticajni novac, kod čega naravno nije isključeno da je opticajni novac, koji on tako tura pod katanac, i sam bio - pre no što je ušao u promet - deo ne'kog drugog blaga ... Novac se iz prometa izvlači i gomila kao blago prodajom robe bez narednog kupovanja. Ako se ova operacija shvati tako kao da se generalno izvršuje, onda se ne da videti otkuda treba da dođu kupci, pošto u tome procesu - a on se mora shvatiti kao opšti, pošto se svaki individualni kapital može nalaziti u proceduri akumulisanja - svako hoće da proda da bi stvorio blago, a niko da kupi. Kad bismo prometni proces između različiti~ ..delov_a godišnje reprodukcije zamislili da teče u pravOJ liniJI - sto l" pogrešno, jer se on s malo izuzetaka ."''':toJI vaz_da.IZ kretanJa koja su uzajamno povratna - morah b1smo poceh ~ p~mzvo .. đačem zlata (odn. srebra), koji kupuje .a da ne p~odaJe, ' p~et·: postaviti da svi drugi njemu prodaJu. On,da ~; sav god1snp društveni višak proizvoda (nosilac c:lokupnog :VIska vrednos~ prešao na njega i sve bi ostale kapitaliste de!ile ~eđu soho pro rata (prema udelu) njegov viišak proizvoda kOJI od prirode
* ,.Kapital",
tom II, str. 405.
95
postoji u novcu, naturalnu pozlatu _njegovog vi~ka vrednosti; jer je onaj deo proizvoda. pr01~vođaca .zlata, kOJI lm~ _da n.aknadi njegov funkc1onaln1 kapital, vec vezan 1 vec Je DJI~e raspoloženo. Onda bi višak vr~dno~ti pr~ izvođača zlata,. prolzveden u zlatu, bio jedini fond u. ko) ega b1 sve ostal~- kap!tah_ste izvlačile materiju za pretvaranJe u zlato svog god1sn;eg VIska proizvoda. On bi, dakle, po veličini vrednosti morao biti jednak celom društvenom godišnjem višku vrednosti, koji se prvo mora učauriti u oblik blaga. Ove besmislene pretpostavke pomogle bi jedino za to da se objasni mogućnost jednog opšteg istovremenog zgrtanja blaga, čime sama reprodukcija, osim na strani proizvođača zlata, ne bi odmakla ni za jedan korak. Pre no što rešimo ovu prividnu teškoću, treba da razlikujemo itd."" (Kurziv R. L.) Ovde Marx naziva teškoću u realizovanju viška vrednost: prividnom. Ali celo dalje proučavanje do kraja drugog tomo ,,Kapitala" služi savlađivanju ove teškoće: Marx prvo pokušava da reši pitanje ukazivanjem na obrazovanje blaga, koje neizbežna proizlazi iz separisanja raznih postojanih kapitala u procesu prometa. Kako se razna individualna plasiranja kapitala nalaze u raznom dobu starosti, ali jedan deo plasiranja biva uvek obnovljen tek posle dužeg vremenskog perioda, to vidimo da u svakom momentu poneki individualni kapitalisti već obnavljaju svoja plasiranja, a drugi za to samo stvaraju rezerve iz prodaje svoje robe, dok ne postignu visinu potrebnu za obnavljanje stalnog kapitala. Tako se na kapitalističkoj osnovici obrazovanje blaga odvija uvek paralelno sa društvenim procesom reprodukcije kao ispoljavanje i uslov osobenog obrta stalnog kapitala. "Recimo da A proda 600 (= 400 p+ 100 pr+ 100 v) kapitalisti B-u (koji može pretstavljati više od jednog kupca) On je prodao robu u vrednosti od 600 za 600 u novcu, od čega 100 pretstavlja višak vrednosti koji on izvlači iz prometa i zgrće kao novac; ali ova 100 u novcu samo je novčani oblik viška proizvoda koji je bio nosilac jedne vrednosti od 100. (Da bi problem obuhvatio u svoj čistoti, Marx je ovde pretpostavio, da se kapitalizuje celi višak vrednosti, znači, uopšte se nije obazirao na deo viška vrednosti upotrebljenog na ličnu potrošnju kapitalista; istovremeno, kako A', A", A"' tako i B', B", B"' pripadaju ovde odeljku I.) Obrazovanje blaga uopšte nije proizvodnja, dakle već unapred nije ni neki inkrement proizvodnje. Kapitalistova akcija sastoji se kod toga samo u tome da novac, dobijen prodajom viška vrednosti od 100, oduzme prometu, da ga zadrži i stavi zabranu na njega. Ovu operaciju ne vrši samo
* "Kapital•,
tom Il, str. 406, 407.
A, nego je na mnogobrojnim tačkama promet i druge kapitaliste, A', A", A"'...
·
·.
ne penferiJe vrše
. Ovo obrazovanje blaga izvršuje A samo utoliko uk l" k obzirom n~ njegov. višak proizvoda - istupa samo kaoo ~r~ yac, a _ne l~va toga ~ kao kupac. Dakle njegova sukcesivna prolZ~~dnJa VIska ~';~Izvoda - nosioca njegovog viška vrednosti koJl treba unovClti .-: pretpostavka je njegovog obrazovanja blaga. datome slucaJu, gde s7 posmatra samo promet 11 okviru kat':'goriJe I, nat':""alm ':~hk VIška proizvoda, kao i celokupnog prOizvoda, od koJega sacmJava Jedan deo, jeste naturalni oblik Jednog elementa postoJanog kapitala I, tj. sp'ada u kategoriju sredstav~ za proi~vodnju koja proizvode sredstva za proizvodnJU. Sta IZ toga biVa, lJ. za ko]•> funkciju služi u rukama kupaca . B, B', B" itd., videćemo odmah. __Ali što ovde treba prvo i~ati~ vidu jeste ovo: Ma da A pov laci lZ prometa novac za SVOJ visak vrednosti i gomila ga, on s drug..~ stran~ baca. u ~:~met robu.a da za nju ne izvlači drugu robu, cime se 1 B, B, B Itd. sa SVOJe strane osposobljavaju da u promet ubace novac i da za njega izvuku samo robu. U datom-o slučaju, ova roba ulazi, kako po svom naturalnom obliku, tako i po svojoj nameni, u postojani kapital B-a, B', B" itd. kao stalni ili tečni elemenat."* Sav ovde opisani proces za nas nije ·nav. Marx ga je već podrobno izložio pri prostoj reprodukciji, jer je on neophodan za objašnjenje kako se postojani kapital društva obnavlja pod uslovima kapitalističke reprodukcije. Zbog toga je najpre potpuno nejasno kako ovaj postupak treba da nam pomogne da rešimo osobenu teškoću na koju smo naišli pri analizi proširene reprodukcije. Ta teškoća se sastojala u sledećem: u cilju akumulacije jedan deo viška vrednosti kapitalisti ne troše, nego ga pripajaju kapitalu za proširenje proizvodnje. Pitamo se sada: gde su kupci za ovaj dodatni proizvod, koji ne troše sami kapitalisti, a koji još manje mogu potrošiti radnici, budući da je njihova potrošnja potpuno pokrivena iznosom svagdašnjeg promenljivog kapitala? Gde je potražnja za akumulisani višak vrednosti, ili kako Marx formuliše: otkuda dolazi novac da bi platio akumulisani višak vrednosti? Ako nam se u odgovoru na to ukazuje na proces obrazovanja blaga koji je rezultat postepene i vremenski odvojene obnove postojanog kapitala kod pojedinih kapitalista, tada se ne vidi uzajamna povezanost ovih stvari. Ako B, B', B", itd. kupuju od svojih kolega A, P:.'• A" sredstva za proizvodnju u cilju obnove svog stvarno utrosen':g postojanog kapitala, tada se u tom slučaju nalazimo u gram-
l!.
"' "Kapital", tom II, str. 408, 409. 7 Akumulacija kapitala
97
cama proste reprodukcije, i stvar nema baš nikakve veze 5Đ našom teškoćom. A ako se pretpostavi da kupovina sredstava za proizvodnju od strane B, B' B" itd. služi za proširenje njihovog postojanog kapitala u cilju akumulacije, to se na to odmah na dovezuje više pitanja. Pre svega: otkuda B, B', B" imaju novac da kupuju od A, A', A" dodatni višak proizvoda? Oni su sa svoje strane mogli da dođu do novca takođe samo prodaJom vlastitog viška proizvoda. Pre nego što pribave nova sredstva za proizvodnju za proširenje svojih preduzeća, tj. pre nego što se pojave kao kupci viška proizvoda namenjenog akumulac1ji, oni moraju prvo da se oslobode svog vlastitog viška proizvoda, tj. da se pojave kao prodavci. No kome su B, B', B" itd. proda]! svoj višak proizvoda? Vidi se da je teškoća samo prebačena sa A, A', A" na B, B', B" ali da nije otklonjena. U toku analize, za jedan momenat izgleda kao da je teškoća ipak rešena. Posle male digresije Marx je ponovo prihvatio nit proučavanja na sledeći način: "U- slučaju koji ovde posmatramo, ovaj se višak proizvoda unapred sastoji iz sredstava za proizvodnju sredstava za proizvodnju. Tek u ruci kapitalista B, B', B" itd. (I) ovaj višak proizvoda funkcioniše kao dodajni postojani kapital; ali on je to virtualiter (po svojoj sposobnosti) još pre no što se proda, već u ruci A, A', A" (l) koji obrazuju blago. Kad posmatramo samo obim vrednosti reprodukcije sa strane l, mi se još nalazimo u okviru granica proste reprodukcije, jer nikakav dodajni kapital nije bio pokrenut da se stvori ovaj virtualiter dodajni postojan, kapital (višak proizvoda), niti neki višak rada veći od onoga koji je utrošen na osnovici proste reprodukcije. Tu razlika leži samo u obliku primenjenog viška rada, u konkretnoj prirodi njegovog posebnog korisnog načina. On je utrošen na sredstva za proizvodnju za I p umesto za II p, u sredstva za proizvodnju za sredstva za proizvodnju, umesto u sredstva za proizvodnju za sredstva potrošnje. Kod proste reprodukcije bilo je pretpostavljeno da se celi višak vrednosti I troši kao dohodak, dakle na robe II; on se, dakle, sastojao samo iz takvih sredstava za proizvodnju koja ima da naknade postojani kapital II p u njegovom naturalnom obliku. Da bi se, dakle, izvršio prelaz od proste na proširenu reprodukciju, mora proizvodnja u odeljku I biti kadra izrađivati manje elemenata postojanog kapitala za II, ali onda za isto toliko više za I... · Izlazi, dakle, da se - ako stvar posmatramo samo pc obimu vrednosti - u okviru proste reprodukcije proizvodi materijalna podloga proširene reprodukcije. To je prosto višak rada radničke klase I, koji je direktno utrošen na proizvodnju sredstava za proizvodnju, na stvaranje virtuelnog dodajnog kapi98
tala I. Stvaranje virtuelnog dodajnog • . str~ne A, A',.':-'.' (I)- sukcesivnim prodav~~'j~:~ih:~~tal~~ sa prOlzvoda kOJI Je obrazovan bez ikakvog kapital" {.-k g VIs_ko nog. izdatk~ - ovde je, dakle, prosto novčaniiso~~i~gd~~~~~ prDizvedenih sredstava za proizvodnju 1."* J 0 Ovde izgled~ da se teškoća rasplinula pod našim rukama Akumu.laciJ~ n~ l~IskuJ~ nikakvih novih novčanih izvora: ranij~ su ~a~ kapitalisti trošili svoj višak vrednosti, znači morali su da tma~u u rukama odgovarajuću zalihu novca, jer znamo već !Z anahze pro~te _reprodukcije da klasa kapitalista sama mora da baci _u ophcaJ novac potreban za realizovanje svog višk::t vrednosti. Sada klasa kapitalista za jedan deo svoje novčane rezerye (~rume B, B' B" itd.) umesto sredstava za potrošnju kupuJe u rstom vrednosnom iznosu nova dodatna sredstva za proizvodnju, da bi proširila svoju proizvodnju. Ovim se u rukama dru~og dela kapitalista (naime A, A', A" itd.) sakuplja no:r_ac u Istom Iznosu. "Ovo ob~azovanje blaga ni na koji. nacm nema za pretpostavku dodaJno bogatstvo u plemenitom metalu, već .samo promenu funkcije novca koji je dosad opticao. On je upravo funkcionisao kao prometno sredstvo, sad funkcioniše kao blago, kao nastajući, virtuelna novi novčani kapital. u . . Tako bismo izašli iz teškoće. Samo nije teško pronaći koja nam je okolnost ovde učinila rešenje lakim: Marx je ovdP 10zmatrao akumulaciju u njenom prvom pojavljivanju in statu nascendi, gde je ona kao pupoljak upravo ispupila iz prostc reprodukcije. Po obimu vrednosti proizvodnja ovde još nije proširena, samo su njen raspored i njeni materijalni elementi drugačije sređeni. I zato nije nikakvo čudo da tada i novčani izvori izgledaju dovoljni. Ali rešenje koje smo našli i traje samo za trenutak: samo za prelaz od proste reprodukcije ka proširenoj, tj. upravo za slučaj zamišljen samo teoretski, ali koji u stvarno· sti ne dolazi u obzir. Ali ako se akumulacija već duže vremena vrši, pa svakog perioda proizvodnje baca na tržište veću masu vrednosti nego ranije, tada se pitamo: gde su kupci za ove dodatne vrednosti? Rešenje koje smo našli sada nas ostavlJa potpuno na cedilu. Osim toga i ono samo je prividno. Pri bližem posmatranju ono se okreće protiv nas upravo u istom. enom m?mentu u kome nam izgleda da nam je pomoglo da JZađemo IZ škripca. Naime, ako razmotrimo akumulaciju upravo u onom momentu kad se ona sprema da izađe iz krila proste reprodukcije, njena prva pretpostavka je: smanjenje potrošnje ka-
,.
* ,.Kapital", tom ** l. e., str. 412.
II, str. 411, 412.
gg
pitalističke klase. U istom momentu kad nalazimo mog_ućnost da pomoću ranijih prometnih sredstava preduzmemo pros1ren]e proizvodnje, u istoj meri gubi~o ~tare :potrošB;če. _Jer, ~a koga treba da se preduzima pros1ren]e prmzvodnJe, lJ. ko ce sutra kupiti od B, B', B" (I odeljka) povećanu količinu proizvoda koje su oni proizveli tako što su novac "otkinuli od usta", da bi njime od A, A', A" (II odeljka) otkupili nova sredstva za proizvodnju? Vidi se da je ovde bilo prividno rešenje, a ne teškoća, i Marx se sam u sleclećem momentu vraća na pitanje odakle B, B', B" uzimaju novac da bi od A, A', A" otkupili njihov višak proizvoda. "Ukoliko proizvodi što ih proizvode B, B', B" itd. (I) i sami opet u naturi ulaze u njihov proces, razume se samo sobom da se pro tanto (utoliko) jedan deo sop&tvenog njihovog viška proizvoda neposredno (bez posredstva prometa) prenosi u njihov proizvodni kapital i ulazi u ovaj kao dodajni elemenat postojanog kapitala. Ali pro tanto (utoliko) oni i ne unovčavaju višak proizvoda kapitalista A, A' itd. (I). Ne uzimajući ovo u obzir. otkuda novac dolazi? Znamo da su oni svoje blago obrazovali kao A, A' itd. prodajom svaki svojih viškova proizvoda i sad dospeli do mete gde njihov u blago nagomilani, čisto virtuelni novčani kapital treba efektivno da funkcioniše kao dodaj ni novčani kapital. Ali se s time samo okrećemo u krugu. Pitanje je još uvek odakle dolazi novac koji su B-ovi (I) ranije izvukli iz prometa i nagomilali?"* Odgovor koji Marx istovremeno daje, opet izgleda iznenađujuće jednostavan. "Ali već iz posmatranja proste reprodukcije znamo da se u rukama kapitalista I i II mora nalaziti izvesna masa novca radi prometa njihovog viška proizvoda. Tamo se novac, koji je služio samo za to da se kao dohodak potroši na sredstva potrošnje, vraćao kapitalistima u meri u kojoj su ga preduimali radi prometa svojih respektivnih roba; ovde se ponovo javlja isti novac, ali sa izmenjenom funkcijom. A-ovi 1 B-ovi (I) pružaju sebi naizmenično novac za pretvaranje viška proizvoda u dodajni virtuelni novčani kapital, i naizmenično bacaju novostvoreni novčani kapital natrag u promet kao kupovna sredstvo."** Ovde smo ponovo zapali u prostu reprodukciju. Savršeno je tačno da kapitalisti A i kapitalisti B stalno gomilaju malo po malo novac da bi s vremena na vreme obnovili svoj postojani (stalni) kapital i tako uzajamno jedni drugima pomogli u reali-
* "Kapital",
** 100
L e
tom Il, str. 414.
zaciji svog proizvoda. Ali ovo skupljeno blago ne pada s neba. Ono pretstavlJa samo~ malo po malo, skupljeni talog vrednosti stalnog kapitala koJa Je postepeno prenesena na proizvode, talog koJI Je }.'rodaJom proizvoda komad po komad realizovan. Na ovaJ nacm, skuplJeno blago može da bude uvek dovoljno samo za obnovu ~tarog kapitala; ono nikako ne može preko tih gramca d_a sluzi za kupovinu dodatnog postojanog kapitala. Ovako m_l JOS uvek ~e b1smo bili izvan granica proste reprodukcije. Ih pak dolazi kao nov dodatni novčani izvor deo prometnih sreds~ava koJa su dosada služila kapitalistima za njihovu ličnu potrosnJU a koJa sada treba da budu kapitalizovana. Ali ovim opet dolazimo na kratki izuzetni trenutak koji je prelaz od proste reprodukcije ka proširenoj, koji se samo teoretski mož' zamisliti. Dalje od ovog skoka akumulacija nije makla ni za stopu; mi se, Ustvari, samo vrtimo u krugu. Kapitalističko obrazovanje blaga, dakle, ne može nam pomoći da se izvučemo iz teškoća. I to se moglo predvideti, jer je samo postavljanje pitanja ovde krivo. Kod problema akumulacije ne radi se o tome otkuda dolazi novac, nego o tome: otkuda dolazi potražnja za dodatni proizvod koji nastaje iz kapitalistič kog viška vrednosti. To nije tehničko pitanje opticaja novca, nego ekonomsko pitanje reprodukcije celokupnog društveno!( kapitala. Jer, čak, kad apstrahujemo pitanje, kojim se Marx dosada jedini bavio: odakle B, B' itd. (I odeljka) imaju novac da kupuju od A, A' itd. (I odeljka) dodatna sredstva za proizvodnju, to posle" izvršene akumulacije iskrsava još važnije pitanje: a kome će B, B', itd. (I odeljka) sada prodati svoj narasli višak proizvoda? Marx ih konačno izvodi da jedni drugima prodaju svoje proizvode! "Može da bude da razni B, B', B" itd. (I), čiji virtuelni novi novčani kapital ulazi u operaciju kao aktivan kapital, moraju svoje proizvode (delove svog viška proizvoda) kupovati jedan od drugog i prodavati jedan drugome. Pro tanto (utohko) se novac predujmljen prometu viska proizvoda - kad proces teče nonnalno vraća različnim B-ovima, u istoj srazmen u kojoj su takav novac predujmili za promet svojih dotičnih roba."*
"Pro tanto" nije nikakvo rešenje: pitanj__a,. je_r, ~onačn_o, B, B', B" itd. (I) nisu se odrekli dela svOJe potrosnJ_e l msu SVOJU proizvodnju proširili zato da bi kasmJe kupovali Jedan od drugoga svoj uvećani proizvod - naime, sredst:-:a za prol~vodnJu. Uostalom, to je moguće takođe_sam~ u og~arucenoJ men. Prema Marxovoj pretpostavci postoJI, na1me, IZvesna podela rada,
* ,.Kapital",
tom II, str. 415.
101
unutar odeljka I, pri čemu A, A~ A" itd. (I) proizvode sredstva za proizvodnju sredstava za proizvodnju, B, B', B".itd. (I), naprotiv, sredstva za prmzvodnJU sredstava za potrosnJu. Dakle, ako bi proizvod A, A' itd. i mogao da ostane unutar odelJka J, to je proizvod B, B', B" itd. apriorno zb_?g svog naturalnog oblika određen za odeljak II (pr01zvodnJa z1votmh sredstava). Akumulacija kod B, B' itd. vodi nas, dakle, upravo ka prometu između I i IL Ovim sam tok Marxove analize potvrđuje da, ako treba da dođe do akumulacije unutar odeljka I, konačno direktno ili indirektno - mora da postoji povećana potražnja za sredstvima za proizvodnju u odeljku životnih sredstava. Ovde, dakle, kod kapitalista odeljka II treba da tražimo kupce za dodatni proizvod odeljka L Drugi Marxov pokušaj da reši problem odnosi se ustvari na potražnju kapitalista odeljka II. Njihova potražnja za dodatnim sredstvima za proizvodnju može imati samo smisao da povećaju svoj postojani kapital, II p. Ali ovde je sva teškoća jasno pala u oči: "Ali uzmimo da A (I) pretvara svoj višak proizvoda u zlato prodajući nekome B-u iz odeljka IL To se može dogoditi samo tako da A (I), pošto bude prodao sredstva za proizvodnj•1 B-u (II), ne kupi iza toga sredstva potrošnje; dakle samo njegovom jednostranom prodajom. A ukoliko se sad II p dade iz oblika robnog kapitala pretvoriti u naturalni oblik proizvodnog postojanog kapitala samo time što se ne samo I pr, nego i bar jedan deo od I v razmenjuje za jedan deo od II p, koje II p po· stoji u obliku sredstava potrošnje; a međutim A pretvara u zlato svoje I v time što se ova razmena ne izvršuje, već naprotiv na~ A povlači iz prometa novac koji je prodajom svoga I v dobio od II, umesto da ga kupovinom pretvori u sredstva potrošnje II p - to se na strani A-a (I) zbiva obrazovanje dodajnog virtuelnog novčanog kapitala; ali na drugoj strani leži nepokretno jedan deo postojanog kapitala B-a (II), po veličini vrednosti jednak, u obliku robnog kapitala, a da se ne može pretvoriti u naturalni oblik proizvodnog, postojanog kapitala. Drugim rečima: Jedan deo roba B-a (II), i to prima facie (na prvi pogled) deo bez čije se prodaje njegov postojani kapital ne može sasvim ponovo pretvoriti u proizvodni oblik, postao je nesposoban za prodaju; stoga s obzirom na njega dolazi do hiperprodukcije, koja, takođe s obzirom na njega, koči reprodukciju - čak i u neizmenjenom razmeru."• Pokušaj akumulacije na strani odeljka I prodajom dodatnog viška proizvoda odeljka II ovde je imao potpuno neočeki-
* 102
,.Kapital", tom II, str. 416, 417.
van rezultat: d<;ficit na strani kapitalista II, koji više ne mo u dav preduzmu n1 prost~ ~eproch~.kciju. Prispevši na ovu čvor~u tacku, Marx se zadublJUJe sasvim detaljno u analizu da b" · 1 pnšao stvari sasvim blizu: .,Pogle~ajmo samo akumulaciju_ u odeljku II nešto pobliže. Prva teškoca u odnosu na II p, tJ. nJegovo ponovno pretvaranje tz Jednog sastavnog dela robnog kapitala II u naturalni ob!"k p~to!anog kapitala II, tiče se proste reprodukcije. Uzmimo r~ niJU semu: (1000 pr + 1000 v) I razmenjuje se za: 2000 II p. "Ako se sad recimo polovina viška proizvoda I dakle 1000 . . ' - 2- v 11! 500 I v, opet pripoji kao postojani kapital odeljku I, onda ovaj deo viška proizvoda, zadržan u I, ne može da nakna~i nijedan deo od II p- Umesto da se pretvori u sredstva potrosnJe ... treba da sluzi kao dodaJno sredstvo proizvodnje u samom I. Tu fnnkciju on ne može vršiti istovremeno u I i u II. Kapitalista ne može izdati vrednoot svog viška proizvoda na sredstva potrošnje i u isto vreme sam proizvodno utrošiti višak proizvoda, tj. pripojiti ga svom proizvodnom kapitalu. Umesto 2000 I (pr+ v) može se, dakle pretvoriti u 2000 II p samo 1500, nalme (l 000 pr + 500 v) I; dakle 500 II p ne može se iz svog robnog oblika ponovo pretvoriti u proizvodni (postojani, kapital II."* Dosad smo se još jasnije ubedi1i o postojanju teškoće, ali nismo učinili ni koraka napred ka njenom rešenju. Uostalom ' ovde, na analizi, sveti se što Marx za objašnjenje problema almmulacije celo vreme uzima za osnovu fikciju početnog prelaza od proste ka proširenoj reprodukciji, dakle, momenat rađanja akumulacije, umesto da je zahvati usred njenog toka. No ova fikcija, koja nam je dok smo posmatrali akumulaciju same u okviru odeljka l, makar i za trenutak, davala prividno rešenje: kapitalisti l, budući da su se odrekli jednog dela svoje dojučerašnje privatne potrošnje, najednom su imali u rukama novo novčano blago, kojim su mogli da počnu kapitalizovanje - sama ta fikcija, sada, kada se obraćamo odeljku II, samo još više povećava teškoću. Jer se ovde "odricanje" od sh ane kapitalista I ispoljava u bolnom gubitku potrošača na čiju je potražnju računala proizvodnja. Kapitalisti odelJka Il, s kojima smo mi hteli da napravimo eksperimenat, da li ne pretstavljaju dugo tražene kupce za dodatni proizv?d akumulacije u odeljku I, utoliko manje nam mogu pomoc1 ~a se izvučemo iz teškoće što se oni sami nalaze u skr1pcu 1 pre
* "Kapital", tom II, str. 418. 103
svega ne znaju šta će sa svojim vlastitim neprodatim proizvodom. Vidi se do kakvih nezgoda dovodi pokušaj da se akumulacija kod jednih kapitalista odvija na štetu drugih kapitalista. Zatim Marx pokušava da obiđe teškoću, da bi odmah zatim ovaj pokušaj sam odbacio kao izvrdavanje. Naime, neprodati višak u odeljku II koji proizlazi iz akumulacije u odeljku I, mogao bi se posmatrati kao neophodna robna rezerva za sledeću godinu. Na ovo Marx odgovara svojom uobičajenom temeljitošću: ,,1. Ovakvo pravlj-enje rez-erve i njegova nužnost važi za sve kapitaliste, za I i za II. Posmatrani kao puki prodavci robe, oni se razlikuju samo time što prodaju robe različnih vrsta. Rezerva u robama II ima za pretpostavku raniju rezervu u robama I. Ako tu rezervu zanemarimo na jednoj strani, moramo to učiniti i na drugoj. A ako je uzmemo u obzir na obema stranama, onda se na problemu ništa nije izmenilo. - 2) Kao što se ova godina na strani II završava robnom rezervom za iduću godinu, tako je i otpočela s robnom rezervom na isto} strani, rezervom koja je došla iz prošle godine. Moramo je, dakle, pri analizi godišnje reprodukcije - svodeći ovu na njen najapstraktniji izraz - obadva puta brisati. Ostavljajući ovoj godini svu njenu proizvodnju, dakle i ono što ona kao robnu rezervu ustupa idućoj godini, mi j oj s druge strane uzimamo robnu rezervu koju je dobila od prošle godine, i s time stvarno imamo pred sobom celokupni proizvod prosečne godine kao predmet analize.- 3) Jednostavna okolnost, da nas teškoća koju treba obići nije sukobila kod posmatranja proste reprodukcije, dokazuje da se radi o specifičnoj pojavi koja nastaje samo usled različitog grupisanja (u odnosu na reprodukciju) elemenata I, usled izmenjenog grupisanja, bez kojega uopšte ne bi moglo da bude reprodukcije u proširenom razmeru. "* Ali poslednja primedba je upravljena protiv dosadašnjih pokušaja samog Marxa da se specifična teškoća akumulacije reši momentima koji već pripadaju prostoj reprodukciji, naime, onim obrazovanjem blaga u rukama kapitalista koje je vezano za postepeni obrt stalnog kapitala, a koje nam je ranije, u okviru odeljka I, trebalo da objasni akumulaciju. Marx, dalje, prelazi na šematski prikaz proširene reprodukcije, ali se yeć u idućem trenutku, pri analizi svoje šeme, opet sudara sa 1stom teškoćom, samo u nešto drukčijem obliku. On pretpostavlja da kapitalisti odeljka I akumulišu 500 v, ali da kapitalisti odeljka II sa svoje strane moraju 140 v da pretvore u postojani kapital, da bi omogućili akumulaciju onim prvim, i pita:
* .,Kapital", 104
tom II, str. 419.
"Il, dakle, mora kupiti 140 I v gotovim novcem, a da mu se taJ nov_a e ne vrati narednom prodajom robe klasi I. A to Je j)roces ~OJ l se postoJ an o ponavlJa p~1 svakoj novoj godišnjoj prOizvodnJI, ukollko Je ona reprodukCIJa u uvećanom razme Otkuda klasi II izvire novac za to?"* ru . . U daljem izlaganju Marx pokušava sa raznih strana da ovaJ 1zvor pronađe. Pre svega, on podvrgava bližem razmatranju izdatak kapitalista II za promenljivi kapital. Ovaj se nalazi, dakako, u novčanom obliku. Ali on se nikako ne može oduzeti od svoga cilja: od kupovine radne snage, da bi možda poslužio za kupovinu onih dodatnih sredstava za proizvodnju. "Ovo stalno ponavljano udaljavanje (promenljivog kapitala) od polazne tačke i vraćanje na nju - kapitalistov džep - ni na koji način ne umnožava novac koji se skita ovim krugom. To, dakle, nije neki izvor novčane akumulacije." Marx zatim uzima čak u razmatranje sva moguća izvrdavanja, da bi ih kao takva odbacio. "Ali stoj! Ne del li se tu napraviti neki mali profit?" uzvikuje on i ispituje ne bi li kapitalisti, obaranjem najamnina svojih radnika ispod normalnog presečnog nivoa, mogli d• postignu uštedu na promenljivom kapitalu i tako dođu do novog izvora novca za ciljeve akumulacije. Ovu pomisao on, naravno, odbacuje ustranu pokretom ruke: "Ali se ne srne zaboraviti da stvarno plaćenu normalnu najamninu (koja ceteris pari bus [pod inače jednakim okolnostima] određuje veličinu promenljivog kapitala) kapitalista nikako ne plaća iz dobrote, nego da je pod datim okolnostima mora plaćati. Time je ovaj način objašnjenja otstranjen."** On čak ulazi u skrivene metode "ušteda" kod promenljivog kapitala - truk-sistem, falsifikovanja itd. -da bi na kraju primetio: .,To je ista operacija kao pod l, samo prerušena i izvedena obilaznim putem. Mora se, dakle, ovde isto onako odbaciti kao i prva." Na ovaj način su ostali bez rezultata svi pokušaji da se iz promenljivog kapitala izvuče nov novčan izvor za ciljeve akumulacije: "Da'kle se sa 376 II .pr ne da ništa postići za pomenutu svrhu."*** . Marx se tada obraća na novčanu zalihu kapitalista II, kOJU oni drže u džepu za promet svoje sopstvene potrošni e, da bi proverio- nije Ii ovde preostala neka količina novca koja bi se dala upotrebiti za ciljeve kapitalizovanja. Ali on i.e. sam.!lazvao ovaj pokušaj čak ,.još sumnjivijim" nego što su b1h ram_J_I:_ .,Tu stoje jedni prema drugima samo kapitaliste iste klase, kOJI J';~' drugima i jedni od drugih prodaju i kupuju sredstva potrosnJe
*
"Kapital", tom II, str. 421.
•• l. e., str. 421, 422. ••• 1. e., str. 422, 423.
105
koj a oni proizvode. N ovac, potreb~n za ovu raz~enu, funkcioniše samo kao prometno sredstvo 1 mora se, ako Je tok norm~: lan vraćati natrag učesnicima, prema tome kako su ga b1h pre'dujmili prometu, da bi stalno nanovo prošao istu putanju." Zatim dolazi još jedan pokušaj koji, naravno, spada u kategoriju onih "izvrdavanja" koje M~rx bezobz.irno odbacuje:·p~kuš~j da se objasni obrazovanje novčanog kapitala u rukama J.ed.mb kapitalista odelj'ka II podvalama prema drugim kapitahshma istog odeljka, naime, prilikom međusobne prodaje sredstava za potrošnju. Izlišno je na ovom pokušaju se zadržavati. Zatim još jedan ozbiljan pokušaj: "Ili, pak, jedan deo od II v, koji se pretstavlja u potrebnim životnim sredstvima, pretvara se u okviru odeljka II neposredno u nov pi-omenljiv kapital."" . Kako može ovaj pokušaj da nam pomogne da se izvučemo iz teškoća, tj. da se pokrene akumulacija, nije sasvim jasno. Jer 1. ako nam obrazovanje dopun.9kog promenljivog kapitala u odeljku II još ne pomaže, budući da još nismo ostvarili ni dodatni postojani kapital II, nego smo upravo bili na putu da to tek omogućimo; 2. ako se pri ispitivanju ovaj put radilo o tome da se otkrije novčani izvor u odeljku II za kupovinu dodatnih sredstava za proizvodnju odeljka I, a ne o tome da se sopstveni dodatni proizvod odeljka II smesti gde bilo u sopstvenu proizvodnju; 3. ako pokušaj treba da znači da dotična životna sredstva mogu da budu "direktno", tj bez posredstva novca, upotrebljena u proizvodnji odeljka II opet kao promenljivi kapital, čime bi odgovarajuća količina novca iz promenljivog kapitala postala slobodna za ciljeve akumulacije, tada bismo morali da odbijemo pokušaj. Kapitalistička proizvodnja pod normalnim uslovima isključuje isplatu radnika direktno u životnim sredstvima; novčani oblik promenljivog kapitala, samostalna transakcija između radnika kao kupca roba i proizvođača sredstava za potrošnju, jeste jedna od bitnih osnova kapitalističke privrede. Sam Marx ističe sledeće u vezi s jednom drugom stvari: "Mi znamo da se stvarni promenljivi kapital sastoji iz radne snage, pa dakle i dodajni. Nije kapitalista I onaj koji kupuje od II potrebna životna sredstva za rezervu ili ih nagomilava za dodajne radne snage koje će imati da ~aposli, kako je to morao činiti držalac robova; sami radnici trguju sa odeljkom II ..... . Ovo se odnosi na kapitaliste II jednako kao i na kapitaliste I. Ovim je gornji Marxov pokušaj iscrpen.
*
** 106
"Kapital", tom II, str. 423. l e., str. 428.
Na kraju, on nas upućuje na poslednji deo Ka ·t .. 21 glavu II-gog toma, koji je Engels smestio pod IV"k pl ~lak· n•dno". Ovde nalazimo kratko objašnjenje: ao " a "Prvobitni novčani izvor za II jeste pr + v proiz odn" zlata. I, razmenjen~ za jedan deo od II p; samo ukoliko vproi~= vođac zlata nagomilava višak vrednosti ili ga pretvara u sredstva_ z~ prmzvodnJu I, dakle proširuje ~voju proizvodnju, ne ulaz1 nJegovo pr v u II; s druge strane, ukoliko akumulacija nov. ~a, . sa strane samog proizvođača zlata, konačno dovodi do pros1~ene reprodukcije, ulazi u II deo viška vrednosti proizvodnJe z~ata koj_i nije utrošen kao dohodak, za dodatni promenlJlVl k~p1tal :proizvođača zlata, favorizira u II novo obrazovanje blaga 11! pruza nova sredstva za kupovanje od I, a da direktno nJemu opet ne prodaje."* . Tako smo, pošto su propali svi mogući pokušaji da se obJasm akumulaCIJa, pošto smo vođeni od Poncija do Pilata od nemila do nedraga, od A I do B I, od B I do B II, kon~čno dospel• do istih proizvođača zlata, čije je uvlačenje u stvar, Marx odmah na početku analize okarakterisao kao "besmisleno". Ovim se završava analiza procesa reprodukcije a s njom i II-i tom "Kapitala", a da nam nije dala dugo traženo rešenje
+
teškoće.
Gl.a.va deveta
TESKOCA SA GLEDISTA PROMETNOG PROCESA
Analiza je, po našem mišljenju, imala grešku što je Marx tražio rešenje problema postavivši ga nepravilno u obliku pitanja o "novčanim izvorima". Međutim, radi se o efektivnoj potražnji, o korišćenju roba, a ne o novčanim izvorima da bi se one platile. U pogledu na novac, kao sredstvo prometa, moramo ovde, pl'i razmatranju procesa reprodukcije u celini, pretpostaviti da kapitalističko društvo uvek raspolaže količinom novca potrebnog za svoj prometni proces ili da ono urne da za ovu svrhu pribavi sebi surogate. Ono što treba objasniti jesu veliki društveni akti razmene koji bivaju izazvani realnim eko· nomskim potrebama. Ne srne se ispustiti iz vida da kapitalističk' višak vrednosti, pre nego što može da bude akumulisan, neizostavno mora da prođe novčani oblik. All, ipak, mi nastojimo da pronađemo ekonomsku potražnju za viškom proizvoda, ne interesujući se dalje za poreklo novca. Jer kao što sam Marx, "' "Kapital'', tom II, str. 434, 435.
1'07
na jednom drugom mestu, kaže: '!~ada novac !la. jedn.oj strani oživotvorava proširenu reprodukclJU na drugoJ, Jer !lle.r:a mo: gućnost postoji i bez novca: pošto novac sam po sebi mJe nein elemenat stvarne reprodukcije."* Da pitanje o "novčanom izvoru" za akumula.~iju pretst~vlja potpuno jalovo formulisanje problema akumulaciJe, pokazuJe se kod samog Marxa u drugom savezu. . . Naime, ista teškoća mu Je zadala posla vec Jednom u II tomu "Kapitala" pri proučavanju prometnog procesa. Već pri posmatranju proste reprodukcije, pri prometu viška vrednosti, on postavlja pitanje: 71 Ali, robni kapital se mora unovčiti pre no što se ponovo pretvori u proizvodni kapital, i pre no što se utroši višak vrednosti koji se u njemu nalazi. Otkuda dolazi novac za to? Ovo pitanje izgleda na prvi pogled teško, i dosad na njega nije odgovorio ni To oke ni ko drugi." I on sa svom bezobzirnošću ulazi u srž problema: "Uzmimo da je opticajni kapital od 500 f. st., koji je predujmljen u novčanom obliku, ma kakav bio njegov obrtni period, celokupni opticajni kapital društva, tj. kapitalističke klase. Nek višak vrednosti bude 100 f. st. Pa kako može čitava kapitalistička klasa stalno izvlačiti iz prometa 600 f. st., kad u njega stalno ubacuje samo 500 f. st.?"** Da se dobro razumemo, ovde se radi o prostoj reprodukciji u kojoj celi višak vrednosti biva upotrebljen za ličnu potrošnju klase kapitalista. Pitanje je trebalo, prema tome, od početka. postaviti preciznije: kako kapitalisti, pošto su za postojani i promenljivi kapital stavili u opticaj svega 500 funti sterlinga u novcu, mogu pribaviti svoja sredstva potrošnje u iznosu višk3 vrednosti - 100 funti sterlinga? Onda je odmah jasno da onih 500 funti sterlinga, koje stalno služe kao kapital za' kupovinu sredstava za proizvodnju i za isplaćivanje radnik§., ne mogu istovremeno služiti za pokriće lične potrošnje kapitalista. Dakle, otkud dolazi dodatni novac od 100 funti sterlinga, koji je kapitalistima potreban za realizovanje svog vlastitog viška vrednosti? Marx odmah odbija sva teoretska izvrdavanja kojima bi se možda moglo pribeći u odgovoru na pitanje: "Ne srne se sada pokušati obići teškoća zgodnim izgovorima. Na primer: Sto se tiče postojanog opticajnog kapitala, Jasno Je da ga svi ne plasiraju u isto vreme. Dok kapitalista A prodaje svoju robu, dakle dok za njega predujmljeni kapital
* "Kapital",
** 108
tom II, str. 406.
L e., str. 263.
uztma novč~ni oblik, dotle za kupca B njegov kapital, ko·i 0 _ stOJI u novc~nom ~bhku, naprotiv uzima oblik njegovih Jsr~d st~~a za prmzvodnJ~, koJe upravo A proizvodi. Istim činom koJl.~ A svome IJrOIZvedenom robnom kapitalu ponovo cta·e nov:can1 o. bhk, . daJ~ B svome ponovo proizvodni oblik, pretva:a ~a IZ no~canog obhka u sredstva za proizvodnju i radnu snagu, Ista novcana suma funkcioniše u dvostranome procesu k svakoj prostoj kupovini P-N. S druge strane, kad A po~~v~ pre~von. novac ,u sreds.tva za proi~vo?nju, kupuje on od C-a, a ovaJ s tim placa B-a Itd. Onda bi b1lo objašnjeno otkuda novac. Ah: •. Kapitalistič.ki karakter procesa proizvodnje ni na koji nactn ne menJa niJedan od zakona koje smo izneli odnosno količine novca koji optiče u robnom prometu (knj. I, gl. 3). . Kad s~, ?akle, ka_že da društveni opticajni kapital koji se Ima predujrmtl u novcanom obliku IZnosi 500 f. st., onda je tu već uzeto u račun da je ovo s jedne strane suma koja je istovremeno bila predujmljena, ali da s druge strane ova suma pokreće veći proizvodni kapital nego što je 500 f. st., jer naizmenično služi kao novčani fond raznih proizvodnih kapitala. Dakle, ovaj način objašnjavanja već pretpostavlja da postoji onaj novac čiju egzistenciju on treba da objasni. Zatim bi se moglo reći: Kapitalista A proizvodi artikle koje kapitalista B troši individualno, neproizvodno. Dakle, B svojim novcem nnovčava A-ov robni kapital, i tako ista novčana suma služi za unovčavanje B-ovog viška vrednosti i A-ovog opticajnog postojanog kapitala. Ali, ovde je još neposrednije pretpostavljene rešenje pitanja na koje treba da se odgovori. Naime, odakle B dobija novac za pokriće svog dohotka? Kako je on sam unovčio taj deo viška vrednosti svog proizvoda? Onda bi se, dalje, moglo reći da se onaj deo opticajnog promenljivog kapitala koji A stalno preduima svojim radnicima stalno vraća istome iz prometa, a da samo jedan naizmeničan deo toga leži stalno kod njega samog za plaćanje najamnine. Međutim, od izdavanja do povratka protiče izvesno vreme za koje novac isplaćen u najamnini može pored ostaloga služiti i za unovčenje viška vrednosti. Ali mi, prvo, znamo da što ~e to vreme veće, to veća mora biti i masa nC?včane rezerve koJU kapitalista A stalno mora držati in petto (spremljen u). A drugo. radnik izdaje novac, kupuje njime robe, te dakle pro tanto unovčava višak vrednosti koji se predmma u obliku promenlJivog kapitala, služi pro tanto i za ~o da unovči. višak vrednosti. Ne Ulazeći ovde još dublje u to pitanJe, kazacemo ov.de samo ovoliko: da potrošnja cele kapitalističke klase i neprmzv_?dnih lica koja od nje zavise ide jednovremeno uporedo s potrosnJom 109
radničke klase; dakle, u isto vreme kad radnici bacaju ':ovac u promet, moraju i kapitaliste bacati novac u pro"':'et ?a b t SVOJ višak vrednosti izdali kao dohodak; dakle, za ovaJ vtsa:k novac se mora izvući i:z; prometa. Gornje objašnjenje samo bi smanjilo količinu koja je za ovo potrebna, ali je ne bi otstranilo. Naposletku bi se moglo reći: Kod prvog plasiranja stalnog kapitala stalno se u promet baca jedna velika količina novca. koji tek postepeno, malo po malo, u toku godina, opet izvlači iz prometa onaj koji ga je u nj ubacio. Ne može li ta suma biti dovoljna da unovči višak vrednosti? Na ovo se ima odgovoriti da je u sumi od 500 f. st. (koja uključuje i obrazovanje blaga 7a potrebne rezervne fondove) možda već obuhvaćena primena ove sume kao stalnog kapitala, ako i ne od strane onoga kojt ju je ubacio, a ono od strane koga drugog. Osim toga je kod sume koja se izdaje za nabavku proizvoda koji služe kao stalm kapital već pretpostavljeno da je plaćen i višak vrednosti koji se nalazi u tim robama, a upravo se i pita otkuda taj novac dolazi". Na ovu poslednju tačku mi smo dužni, mimogred, da obratimo naročitu pažnju. Jer ovde Marx odbija da realizovanje viška vrednosti, čak pri prostoj reprodukciji, objasni obrazovanjem blaga za periodično obnavljanje stalnog kapitala. Kasnije, kada se radi o mnogo težoj realizaciji viška vrednosti kod akumulacije, on se više puta vraća, kao što smo videli, u vidu opita, na isto objašnjenje koje je odbacio kao "zgodno iz-· vrdavanje". Tad dolazi rešenje koje zvuči nešto neočekivano: "Opšti odgovor već je dat: Kad ima da cirkuliše robna masa od x X l 000 f. st., onda količina novčane mase potrebna za ovaJ promet ostaje apsolutno ista, bilo da ta robna masa sadrži ili ne sadrži višak vrednosti, bilo da je proizvedena kapitalističk: ili ne. Sam problem, dakle, ne postoji. Kad su inače dati uslovi, brzina novčanog opticaja itd., iziskuje se neka određena novčana suma da bi cirkulisale robne vrednosti x X 1000 f. st., potpuno nezavisno od okolnosti da li neposrednim proizvođačima tih roba pripada mnogo ili malo od te vrednosti. Ukoliko ovde neki problem postoji, on se podudara s opštim problemom: otkuda dolazi novčana suma potrebna za robni promet neke zemlje."* Odgovor je savršeno tačan. Na pitanje: otkud dolazi novac za promet viška vrednosti? odgovoreno je pri opštem pitanju: otkud dolazi novac da stavi u promet izvesnu količinu roba u zemlji? Podela mase vrednosti ovih robii u postojani kapital.
* "Kapital", 110
tom Il, str. 263-265.
promenljivi kapital i višak vrednosti, sa stan~višta novčan prometa kao takvog ne postoji i sa ovog gledišta nem 'k k og smisla. Dakle, samo sa gledišta novčanog prometa ~1f 1p;os~~g robno~_prome~a .,problem ne postoji". Ali problem postoji s! stanov1s_ta drustve~e reprodukcije u celini, samo ne srne da bude tako kn vo form uhs an da nas.. od!fovo~ vraća u pr<>•ti robni promet, gde problem_ ne pos!OJl. PitanJe, dakle, ne glasi: otkud dolazi novac. d~. reah~~Je VIsak vrednosti? nego mora da glasi: gde su potrosaci za VISak vrednosti? Tada se samo po sebi razume .. da novac ~?ra ~a se nalazi u ruci ovih potrošača i dil od nJih mora biti bacen u opticaj. Sam Marx se celo vreme vraća.. na problem, iako je tek malo pre toga izjavio da on ne p<>StOJI: .,A međutim postoje samo dve polazne tačke: kapitalista i radnik. Sva lica drugih kategorija ili moraju primati novac od ovih dveju klasa za svoje usluge, ili su, ukoliko ga dob!jaju bez protivusluge, suvlasnici viška vrednosti u obliku rente, kamate itd. Sto višak vrednosti ne ostaje ceo u džepovima industrijskog kapitaliste već ga ovaj mora delili s drugim licima, nema nikakve veze s pitanjem kojim se sad zanimamo. Pita se kako on unovčava svoj višak vrednOsti, a ne kako se docnije deli novar koji se za nj dobije. Za naš slučaj, dakle, imamo kapitalistu joo da smatramo kao jedinog vlasnika viška vrednosti. A što se tiče radnika, već je rečeno da je on samo sekundarna polazna tačka, dok je kapitalista primarna polazna tačka novca koji radnik baca u promet. Kada ga radnik izd,p.je plaćajući životna sredstva, novac, koji je prvo predujmljen kao promenljivi kapital. već izvršuje svoj drugi promet. Dakle, kapitalistička klasa ostaje jedina polazna tačka novčanog prometa. Kad joj za plaćanje sredstava za proizvodnju treba 400 f. st., a za plaćanje radne snage 100 f. st., onda baca u promet 500 f. st. Ali višak vrednosti k_oji se nalazi u proizvoo~, pri stopi od 100%, jednak je vrednosti oo 100 f. st. Kako moze onda iz prometa stalno izvlačiti 600 f. st., kad u njega stalno ubacuje samo 500 f. st.? Iz ničega ne biva ništa. Celokupna klasa kapitalista ne može iz prometa izvlačiti ništa što prethodno u nj nije bilo ubačeno. • Marx dalje odbacuje još jedno izvrdavanje, koJim_ ?i se možda moglo pokušati da se reši problem, naime, koriscenJe brzine u opticaju novca, koja dozvoljava da se sa manJe novca dovede u promet veća masa roba. Ovaj izlaz ne vodi, naravno. ničemu, jer je brzina opticaja novca već uzeta u obz1~, kad s~ uzme da je za promet mase roba. potrebno toliko i tohko funti sterlinga. Za ovim dolazi konačno rešenje problema:
111
Doista ma kako paradoksalno izgledalo na prvi pogled, sam~' kapit~listička klasa baca u promet novac koji služi za ostvarenje viška vrednosti koji se nalazi u robi. Ali nota bene (treba zapaziti): ona ga ne ubacuje kao predujmljen novac, dakle ne ubacuje ga kao kapital. Ona ga izdaje kao kupovna sredstvo za svoju individualnu potrošnju. Ovaj novac, dakle, nije ona predujmila, ma da je ona polazna tačka njegovu prometu."* Ovo razgovetno i iscrpno rešenje najbolje dokazuje da problem nije bio .prividan. Ono isto tako ne počiva na tome što smo otkrili neki nov "novčani izvor", da bismo realizovali višak vrednosti, nego što smo našli potrošače ovog viška vrednosti. Prema Marxovoj .pretpostavci mi se i ovde nalazimo još na tlu proste reprodukcije. To znači da klasa kapitalista sav svoj višak vrednosti upotrebljava za ličnu potrošnju. Kako su kapitalisti potrošači viška vrednosti, to nije toliko paradoksalno, nego, štaviše, samo po sebi razumljivo da oni moraju imati u džepu novac da bi sebi prisvojili naturalni oblik viška vrednosti - predmete potrošnje. Prometni akt razmene proizlazi kao nužnost iz činjenice što individualni kapitalisti svoj individualni višak vrednosti ili individualni višak proizvoda ne mogu, kao robovl,asnici, direktno trošiti. Naprotiv, naturalni materijalni oblik viška vrednosti, po pravilu, isključuje ovu upotrebu. Ali celokupni višak vrednosti svih kapitalista nalazi se pod pretpostavkom proste reprodukcije izražen u celo1-:upnom društvenom proizvodu u odgovarajućoj količini sredstava za potrošnju za klasu kapitalista, kao što celokupnoj sumi promenljivih kapitala odgovara po vrednosti jednaka količina životnih sredstava za klasu radnika i kao što postojanom kapitalu svih individualnih kapitalista skupa odgovara po vrednosti jednaka količina materijalnih sredstava za proizvodnju. Da bi individualni višak vrednosti koji je nepodesan za potrošnju razmenili za odgovarajuću količinu životnih sredstava, potreban je dvostruki akt robnog prometa: prodaja sopstvenog viška proizvoda i kupovina životnih sredstava iz društvenog viška proizvoda. Kako se ova dva akta odvijaju isključivo unutar klase kapitalista, između pojedinih kapitalista, to i novac, igrajući pritom ulogu posrednika, ide ovde samo iz jedne kapitalističke ruke .u drugu, ostajući uverl: u džepu klase kapitalista. Kako prosta reprodukcija unosi u razmenu uvek istu količinu vrednosti, to za promet viška vrednosti ,wake godine služi ista količina novca, te bi se moglo u krajnjem slučaju, pri izuzetnoj temeljitosti, možda, postaviti
* 112
"Kapital", tom II, str. 266.
pitanje: odakle je ova novčana suma, koja služi za posredovan · s?p:tvene potrošnje. kapitalista, došla nekad u džepove kapit~= hsta? Ah !'vo pttanJe prelazi u drugo opšte pitanje: otkuda je uapste d?sao nekada prvi novčani kapital u ruke kapitalista, onaJ novcam kapttal od ~oga su pored toga što se on upotrebi] ava za prmzvodna plasiranja, jedan deo uvek morali da zadrže u džepu za ciljeve lične potrošnje? Ali, tako postavljeno pttanJe vodt nas u fazu tzv. "prvobitne akumulaciie" tj. istoriskog postanja kapitala, i ispada iz okvira analize" prometnog procesa kao 1 procesa reprodukcije. Tako je stvar jasna i nedvosmislena - da se dobro razumemo: tako dugo dok se nalazimo na tlu proste reprodukcije. Ovde je problem realizacije viška vrednosti rešen samim pretpostavkama proste reprodukcije, on je zapravo anticipiran tt njenom pojmu. Ona upravo i počiva na tome da celi višak vrednosti troši klasa kapitalista, a time je rečeno da višak vrednosti moraju .da kupe oni, tj. da individualni kapitalisti moraju da ga otkupe jedni od drugth. "U ovom slučaju- kaže sam Marx- bili smo uzeli da je novčana suma koju kapitalista baca u promet za podmirenje svoje individualne potrošnje do prvog povratka njegovog kapitala tačno jednaka višku vrednosti koji on proizvodi, te koji zato ima i da unovči. Očigledno je da je ova pretpostavka proizvoljna u odnosu na pojedinačnog kapitalistu. Ali ona mora biti tačna za celokupnu kapitalističku klasu, kad pretpostavimo prostu reprodukciju. Ona pretpostavka izražava samo ono što i ova kaže, naime da se neproizvodno troši sav višak vrednosti, ali i samo on, dakle nijedan delić prvobitne glavnice k8pitala."* Ali prosta reprodukcija na kapitalističkoj osnovici u teoretskoj ekonomiji pretstavlja imaginarnu veličinu, naučno toliko opravdanu i neophodnu imaginarnu veličinu kao što jeV-I u matematici. Ipak problem realizacije viška vrednosti nije ovim nikako rešen za stvarnost, tj. za proširenu reprodukciju ili akumulaciju. J ovo sam Marx po drugi put potvrđuje, čim produžuje svoju analizu. . Otkuda dolazi novac za realizovanje viška vrednosll pod pretpostavkom akumulacije, tj. ne trošenja, nego kaj)italiz': vanja dela viška vrednosti? Prvi odgovor koji Marx daJe glast: "Sto se, prvo, tiče dodajnog novčanog kapitala, ~ahtevan~g za funkcionisanje rastućeg proizvodnog kapital~, ll;Jega pruza onaj deo ostvarenog viška vrednosti što ga kaj)ttah_sta baca u promet kao novčani kapital umesto kao n?vča':'l oblik doh_?tk~; Novac je već u ruci kapitalista. Samo mu Je prtmena drukctJa.
* "Kapital",
tom II, str. 267, 268.
8 Akumulacija kapitala
113
Ovo objašnjenje kao i njegova nedovoljnost poznati su nam
još iz proučavanja reprodukcije. Odgovor se, naime, oslanJa isključivo na momenat prvog prelaza od proste reprodukCIJe ka akumulaciji: još juče su kapitalisti trošili celi svoj višak vrednosti, znači, imali su u džepu i odgovarajuću količinu novca za njegov promet. Danas se odlučuju da deo viška vrednosti "uštede" i da ga produktivno plasiraju, umesto da ga proćer daju. Zato im je potrebno samo - pod pretpostavkom da su umesto luksuznih predmeta proizvedena materijalna sredstva za proizvodnju - da drukčije upotrebe samo deo svog ličnog novčanog fonda. Ali prelaz od proste ka proširenoJ reprodukciji je teoretska fikcija isto tako kao što je i prosta reprodukcija samog kapitala. I Marx produžava odmah dalje: "Ali, usled dodajnog proizvodnog kapitala, kao njegov proizvod, u promet se baca jedna dodajna masa robe. Sa ovom dodajnom robnom masom istovremeno je u promet bačen deo dodajnog novca potrebnog za njeno ostvarenje, naime ukoliko je vrednost te robne mase. jednaka vrednosti proizvodnog kapitala istrošenog u njenoj proizvodnji. Ova dodajna novčana suma upravo je predujmljena kao dodajni novčani kapital i zato se vraća natrag kapitalisti obrtom njegovog kapitala. Ovde se postavlja opet isto pitanje kao gore. Otkuda dolazi dodajni novac za realizovanje dodajnog viška vrednosti koji sad postoji u robnom obliku?" A sad, kad je problem opet postavljen u svoj svojoj oštrini, umesto rešenja dobijamo sledeći neočekivani odgovor: "Opšti odgovor opet je isti. Suma cena cirkulirajuće robne mase nije uvećana zato što su se popele cene date robne mase, nego zato što je masa sada oirkulirajućih roba veća nego masa ranije cirkulirajućih, a da to nije izravnato nekim padom cena. Dodajni novac, zahtevan za promet te veće robne mase veće vrednosti, mora se pribaviti ili uvećanim ekonomisanjem cirkulirajuće novčane mase - pa bilo to izravnavanjem plaćanja itd., bilo sredstvima koja ubrzavaju opticanje istih novčanih komada - ili pak pretvaranjem novca iz oblika blaga u oblik opticaj nog novca."*
Ovo rešenje se svodi na sledeće objašnjenje: Kapitalistička reprodukcija, pod uslovima neprekidne i rastuće akumulacije baca na tržište sve veću i veću masu robne vrednosti. Da bi s~ pustila. u pro~et ova masa roba rastuće vrednosti, potrebna je sve veca kohc1na novca. No ova rastuća količina novca mora da bude takođe pribavljena. Sve je ovo besumnje tačno i jasno, ah problem o kom se radilo ovim nije rešen, nego jl' iščezao.
* "Kapital", 114
tom II, str. 275, 276.
Ili jedno ili drugo. Ili se posmatra celokupni društ 1 proizvod (kapitalističke privrede) prosto kao robna masa 0~~~
đeJ?-~ vrednosti, kao "robna kaša", i vidi, pri uslovima akumulaclJe, s~mo por?-St ove ~ezrazlične robne kaše i njene mase
vrednosti. Tada ce trebat! samo da se konstatuje da je za promet ove vrednosne mase potrebna odgovarajuća količina novca da ova količina novca mora da raste ako raste masa vrednosti -. ak..o ~brzanje p~ometa i njegovo ekonomisanje ne uravnoteže pnrastaJ vrednosti. I na poslednje pitanje: otkuda konačno dolazi sav novac, može se dati odgovor sa Marxom: iz rudnika zlata. To je takođe jedno stanovište, naime, stanovište prostog robnog prometa. Ali tada ne treba unositi takve pojmove kao što su postojani i promenljivi kapital i višak vrednosti, koji ne pnpada]u prostoru robnom prometu, nego prometu kapitala i d~uštvenoj reprodukciji, i tada ne treba da se postavlja pitanJe: otkuda dolazi novac za realizaciju društvenog viška vrednosti, i to: l. pri prostoj reprodukciji, 2. pri proširenoj reprodukciji? Ovakva pitanja nemaju sa stanovišta prostog rob·nog i novčanog prometa nikakvog smisla ni sadržine. Ali ako su se ova pitanja već postavila i ako se proučavanje usmerila na kolosek prometa kapitala i društvene reprodukcije, onda se odgovor ne srne tražiti u sferi prostog robnog prometa, da bi se - budući da ovde problem ne postoji i na njega se ne može dati odgovor - na kraju objavilo: na problem je već davno dat odgovor - problem uopšte ne postoji. Prema tome, samo formulisanje pitanja kod Marxa bilo je celo vreme krivo. Nema nikal
..
115
protiv, baš zbog pretpostavke akumulacije oni nisu potrošači svog viška vrednosti čak i kad bi :- uzevši. aps!raktno - 1mah za ovo dovoljno novca u džepu. Ali ko drug! moze da pretstavlJa potražnju za robama u kojima je sadržan kapitalizovani višak proizvoda? . • . . . •. . "Prema našoj pretpostavci - o~sta 1 lSklJUClV~ vla?avma kapitalističke proizvodnje -nema os1m te klase uopste mkakve druge do radničke klase. Sve što radnička klasa kupuje jednako je sumi njene najamnine, jednako sumi promenljivog kapitala predujmljenog od celokupne kapitalističke klase." Prema tome, radnici su u stanju još manje nego klase kapitalista da realizuju kapitalizovani višak vrednosti, Ali neko ipak mora da ga kupi da bi kapitalisti ponovo imali u rukama predujmljeni akumulisani kapitaL A, međutim, osim kapitalista i radnika, ne može se neki drugi kupac zamisliti. "Kako će tu onda celokupna kapitalistička klasa akumulisati novac?"* Realizovanje viška vrednosti izvan ove dve jedine postojeće društvene klase izgleda isto toliko neophodno koliko nemoguće. Akumulacija kapitala je dospela u začarani krug. U II tomu "Kapitala", u svakom slučaju, ne nalazimo rešenje problema. Ako bismo se hteli zapitati- zašto se u Marxovom "Kapitaluu ne može naći rešenje ovog važnog problema kapitalističke akumulacije, to se pre svega mora uzeti u obzir okolnost da Il tom "Kapitala" nije bio dovršeno delo, nego rukopis koji je bio prekinut "usred reči". Već i spoljna forma naročito poslednje glave ovog toma pokazuje da su to više pribeleške za sopstveno potsećanje mislioca nego gotovi rezultati namenjeni prosvećivanju čitaoca. Ovu činjenicu nam dovoljno potvrđuje najpozvaniji svedok naime, izdavač Il-og toma, FriEdrich Engels. U svom predgovoru za II tom on na sledeći način izveštava o stanju predradnji i rukopisa koji su ostali iza Marxa, a koji su tre\>ali da posluže kao osnov za ovaj tom: "Samo nabrajanje rukopisnog materijala koji je Marx ostavio za IT knjigJ.l dokaz je s kakvom nesravnjivom savesnošću, s kakvom strogom samokritikom je on težio da izradi s~oja velika ekonomska otkrića pre no što ih objavi; samokritikom koJa mu Je tek retko pružala mogućnost da sadržinu i ~blik izlag~nja prilagodi svome vidokrugJ.l koji je stalno prosmvao nov1m studiJama. Evo iz čega se taj materijal sastoji: Prvo, jedan rukopis pod naslovom: Zur Kritik der Palitisehen Oekonomie, 1472 strane kvart-formata u 23 sveske, pisan od avgusta 1861 do juna 1863. To je nastavak prve sveske
* "Kapital", 116
tom II, str. 278, 279.
koj~ je poo tim .naslovom izišla u Berlinu 1859... Ma koliko da Je o~aJ rukopis dragocen, za ovo izdanje II knjige nije se mogao 1skor1stiti... Rukopis koji po datumu dolazi 1za jeste rukopis III knjige... ovoga Iz narednog perioda - posle izlaska I knjige _ ima 3 drugu knJigu zb!rka oo četiri rukopisa u folio-formatu, koje le sa'? Ma~x obelezw sa I do IV. Od toga je rukopis I (150 strana), kop .dat1ra verovatno oo 1865 ili 1867, prva samostalna, ali ;r1~e 1h manJe fragmentarna obrada II knjige u njenom sadasnJem r~poredu. I oo toga se nije ništa dalo upotrebiti. Rukopis III sastoJI se delom iz grupisanih citata i uputa na Marxove izvode ~ koji se većinom odnose na prvi odeljak II knjige _ delom IZ obrada pojedinih tačaka, naročito kritike načela A..smitha o stalnom i opticajnom.: kapitalu i o izvoru profita; zatim Jedan pnkaz odnosa stope Viska vrednosti prema profitno] stop1, što spada u III knjigu. Uputi su pružali malo novog materijala za eksploatisanje, obrade su kasnijim redakcijama bile pretečene kako za II, tako i za III knjigu, morale su, dakle. i one većinom biti ostavljene po strani. - Rukopis IV je za štampu spremna obrada prvog odeljka i prvih glava drugog ooeljka Druge knjige, te je i upotrebljen tamo gde po redu dolazi. Ma da se ispostavilo da je napisan pre rukopisa II, on se ipak zbog savršenijeg oblika, korisno mogao upotrebiti za dotični deo knjige; bilo je dovoljno dodati ponešto iz rukopisa II. - Ovaj poslednji rukopis je jedina donekle završena obrada Druge knjige i datira od 1870. Za beleške o konačnoj redakciji izričito kažu: ,,Za osnovu se mora uzeti druga obrada." Posle 1870 nastupila je opet pauza, poglavito usled bolesti. Kao što je obično činio, Marx je to vreme ispunio studijama; mnogobrojne sveske sa izvodima iz toga vremena ispunjene su agronomijom, američkim i osobito ruskim prilikama na selu, novčanim tržištem i bankarstvom, zatim prirodnim naukama: geologijom i fiziologijom, a osobito samostalnim matematičkim radovima. Početkom 1877 osećao se toliko oporavljen da je ponovo mogao pristupiti svom pravom radu. Od kraja marta 1877 datiraju upute i pribeleške iz gornja četiri rukopisa kao osnovice za novu obradu Druge knjige, čiji početak imamo u rukopisu V (56 folio-strana). On obuhvata prve četiri glave i još je nedovoljno izrađen; bitni momenti tretiraju se u primedbama ispod teksta; materijal je više sabran nego pročišćen, ah to J" poslednja potpuna izrada najvažnijeg dela prvog cde!Jka. :- Prv1 pokušaj da se iz ovoga napravi rukopis spreman za stamp~ pretstavlja rukopis VI (posle oktobra 1877, a pre JUla 1878), samo 17 strana u kvartu, obuhvatajući najveći deo prve glave;
117
a drugi - poslednji - rukopis VII, "2 j uli 1878", samo 7 folio-strana. Marxu je u to vreme, izgleda, postalo jasno da bez potpune revolucije njegovog zdravst_veno~ stanja nikada neće doći do toga da dovrši obradu Druge 1 Trece knJtge, kakva bt nJeg& samog zadovoljila. Doista, rukopisi _v-VIII .nos~ na sebi i ?~ više često tragove silne borbe protiv bolest! koJa ga Je prttlskivala. Najteži komad prvog odeljka bio je nanovo prerađen u rukopisu V; ostatak prvog i čitav drugi odeljak (izuzev sedamnaestu glavu) nisu pružali nekih znatnijih teorijskih teškoća; naprotiv mu se činilo da je veoma nužno preraditi treći odeljak, reprodukciju i promet društvenog kapitala. Naime, u rukopisu II, reprodukcija je prvo bila tretirana bez obzira na novčani opticaj čijim se posredstvom ona vrši, a onda opet s obzirom na njega. To je trebalo otstraniti i celi odeljak uopšte tako preraditi da odgovori proširenom piščevom vidokrugu. Tako je postao rukopis VIII, jedna sveska od svega 70 strana kvarta; ali šta je Marx umeo da sabije u taj prostor, pokazuje upoređenje sa štampanim trećim odeljkom, po odbitku mesta umet· nutih iz rukopisa II. I ovaj rukopis samo je privremeno pretresanje predmeta, pri čemu se u prvom redu radilo o tome da se utvrde i razviju nova gledišta prema rukopisu II, zanemarujući momente o kojima se nije imalo šta novo reći. Tu je uvučen i proširen i jedan bitan komad glave XVII drugr>g odeljka, koji i inače donekle zahvata u treći odeljak. Logički red često se prekida, raspravljanje mestimično pokazuje praznine, a naročito je pri kraju sasvim fragmentarno. Ali što je Marx hteo reći, to je na ovaj ili onaj način tu i rečeno. To je materijal za Drugu knjigu, iz kojega je, po ·izjavi koju je Marx ukratko pred smrt učinio svojoj kćeri Elinor, trebalo da ja "nešto načinim"."* Čovek mora da se zadivi ovom "nešto" koje je Engels uspeo da stvori iz takvog materijala. Iz njegovog preciznog izlaganja proizlazi sa savršenom jasnoćom, za pitanje koje nas interesuje, da od tri odeljka koji obrazuju II tom, za prva dva: o kružnom kretanju novčanog i robnog kapitala kao i o troškovima prometa i u obrtu kapitala, rukopis koji je ostavio Marx - bio je najspremniji za štampu. Nasuprot tome, treći odeljak koji obrađuje reprodukciju celokupnog kapitala, pretstavlja samo zbirku odlomaka, čija je prerada izgledala samo Marxu "preko potrebna". A iz ovog odeljka je poslednja, dvadeset prva glava, koja nas posebno interesuje: akumulacija i proši-
* 118
"Kapital", tom II, Predgovor, str. IX-XII.
rena reprodukcija, ostala najnedovršenija od cele knjige. Ona obuhvata sve. u svemu samo 35 štampanih stranica i prekida se usred analize. Pored o~e. spoljne okolnosti, od velikog uticaja je, između ostalog, b1o JOS Jedan drugi momenat. Proučavanje društvenog procesa reprodukcije počinje kod Marxa, kao što smo videli od Smithove analize, koja je propala, između ostalog, zbog po~ grešnog stava o sastavu cena svih roba iz pr+v. Polemika sa ovom dogmom dominira celom analizom procesa reprodukcije kod Marxa. Marx svu svoju pažnju posvećuje dokazivanju da celokupan društv~ni proizvod mora da služi n
* Vidi I i II tom "Kapitala". ** Vidi napr. "Kapital", tom II,
str. 298, 369, 376.
ug
DRUGI ODELJAK
ISTORISKI PRIKAZ PROBLEMA PRVI OKRSAJ
SPOR IZMEĐU SISMONDIJA-MALTHUSA SAYA-RICARDA-MACCULLOCHA Glava deseta SISMONDIJEVA TEORIJA REPRODUKCIJE
Prve ozbiljne sumnje da je kapitalistički poredak stvoren po podobi božjoj pojavile su se u buržoaskoj političkoj ekonomiji pod neposrednim utiskom prvih kriza u Engleskoj u godini 1815 i 1818/19. Okolnosti koje su dovele do ovih kriza bile su zapravo spoljne, naizgled slučajne prirode. Delom je bila Napoleonova kontinentalna blokada koja je Englesku za izvesno vreme veštački otsekla od njenih evropskih tržišta i pritom u kratkom vremenu pomogla znatan razvoj vlastite industrije u nekim oblastima u kontinentalnim držav:;tma, delom je bila materijalna iscrpenost kontinenta dugim periodom ratova ono što je posle prestanka kontinentalne blokade smanjilo očeki vanu prođu za engleske proizvode. No ove prve krize bile su ipak dovoljne da bi savremenicima predočile, u svoj njegovoj grozoti, naličje medalje društvenog oblika najboljeg na svetu. Pretrpana tržišta, magacini puni roba za koje nije bilo kupaca, mnogobrojna bankrotstva, a s druge strane vapijuća beda radničkih masa sve je to prvi put iskrsle pred oči teoretičara, koji su u svim tonovima slavili i objavljivali harmonične lepote buržoaskog laissez faire. Svi tadašnji trgovinski izveštaji, ča sopisi, priče putnika, obaveštavali su o gubicima engleskih trgovaca. U Italiji, Nemačkoj, Rusiji, u Braziliji, Englezi su prodavali svoje robne zalihe budzašto sa gubitkom od 1 / , do '/,. U 1818 godini žalili su se na Rtu Dobre Nade da su svi
12G
dubmi pretrpani evropskom r~bom, koja je nuđena po nižoj cen; nego';' Ev:opi, a da se mJe ~ogla prodati. Iz Kalkute su se cule __shcne zalbe. C1tav1 robni tovari vraćani su iz Nove HolandiJe u En~lesku. P,;ema izveštaju jednog savremenog putnika, u SJedinJe;mm :r?rzayam~ !'s kraja na kraj ove ogromne 1 tako bogate zemlJe, niJe bilo m Jednog grada, ni jedne varošice u kojoj količine robe izložene na prodaju ne bi znatno premašivale sredstva kupaca, mada su se prodavci trudili da namame kupce dugoročnim kreditima i bezbrojnim vrstama platežnih olakšica, obročnim plaćanjem i primanjem roba mesto isplate novcem". U to isto vreme čuo se u Engleskoj očajnički krik radnika. U "Edinburškoj reviji" ("Edinburgh Review") od maja 1820 objavljena je adresa notingamskih čarapara, u kojoj su sadržane sledeće reči: "Pri četrnaestočasovnom do šesnaestoča sovnom dnevnom radu mi zarađujemo samo četiri do sedam šilinga nedeljno i s tom zaradom moramo da prehranimo svoje žene i decu. Dalje, konstatujemo da smo, i pored toga što smo hlebom i vodom ili krompirima i solju morali da z.:>.menimo zdraviju hranu koja se ranije uvek mogla obilato da vidi na engleskim stolovima, često bili prisiljeni da posle zamornog rada čitavog dana, pošljemo svoju decu gladnu u krevet samo da ne čujemo njihov vapaj za hlebom. Najsvečanije izjavljujemo da za poslednjih osamnaest meseci jedva da smo ikada imali osećaje sitosti."*
* Izvod iz interesantnog dokumenta nalazi se u recenziji knjige ,Observations on the Injurious Consequences of the Restrictions upon Foreign Commerce. By a Member of the late Parliamen:"· Lond~o~ 1820. Ovaj članak pristalica slobodne trgovine slika, uopste, polozaJ radnika u Engleskoj u najmračnijim bojama. Između ostalog on navodi sledeće činjenice: ,. ... The manufacturing classes in Great Britain have been suddenly reduced from affluence and prospe~·ity to the extreme of poverty and misery. In one df the debates m the late Session of Parliament, it was stated, that the wages of weavers of Glasgow and its vicinity, which, when highest, had aver aged. about 25 s. or 27 s. a week, had been reduced in 1816 to 10 s.; an~ m 181P to the wretched pittance of 5 s. 6 d. or 6 s. They hav?__ not SH~ce been materially augmented." (., ...Radne k.last=; ~ Ve~iko) ~ri~an!JL su odJed -nput bačene iz izobilja i prosperiteta u kraJnJU sirotmJU 1 bedu. U debatama na poslednjem zasedanju Parlamenta, bilo je govo~a o to~e~-~a su prosečne najamnine tkača Glasgowa i njegove -~kolin~•. koJe 1?ok su bile na najvećoj visini, iznosile pr:osečno 25 Ili 27. šilmga ne e~n~ bile u 1816-oj godini snižene na 10 šilinga; a u 1819-0J na beda!l 0 ro od 5 šilinga i 6 penija ili 6 šilinga. Od toga vre_mena one se ms:ar~~; terijalno povećale.") U Lancashiru, prema istom Izyoruđ ne: el]~: šilinga tkača, kretaJ~ se pri 15-časc;,vno~ ~~d~o~~=~un!~~jn~ radila. dnevn~ 1Y k h' dok su "poluizgladnela deca za bila je mcžđa, jo~ po 12 do 16 časova. Beda u or s 1ru . 'k d je on veća. U pogledu adrese nottinghamskih čarapara, pisac aze a
"d'
v
121
Skoro u isto vreme, Owen u Engleskoj i Sismondi u Francuskoj digli su tada svoj glas sa najžešćim optužbama protiv kapitalističkog društva. Ali dok se Owen kao praktičan Englez, i kao građanin prve industriske zemlje, pretvorio u pobornika socijalne reforme velikih poteza, ~vajcarsk~ malograđanin. se izgubio u širokim optužbama protiv nesavrsenstva postoJeceg društvenog poretka i protiv klasične ekonomije. Ali upravo ovim Sismondi je buržoaskoj ekonomiji dao mnogo tvrđe orahe da ih lomi nego Owen čija se plodonosna praktična delatnost obraćala direktno proletarijatu. Da je Engleska, a osobito prva engleska kriza dala potstreka Sismondiju za njegovu socijalnu kritiku, on nam sam to opisuje iscrpno u predgovoru za 2 izdanje svog dela "Nouveaux principes d'economie politique ou de la richesse dans ses r"ports avec la population". (Prvo izdanje je izašlo 1819, drugo osam godina docnije.) "U Engleskoj sam izvršio svoj zadatak. Engleska je stvorila najznamenitije ekonomiste. Njihova učenja se još danas tamo predaju sa udvostručenom revnošću ... Sveopšta utakmica ili želja da se sve više proizvodi i po sve jevtinijoj ceni, u Engleskoj j·e već odavno vladajući sistem. Ja sam taj sistem napao kao opasan, sistem koji je omogućio najogromnije napretke engleske industrije, ali koji je u svom toku bacio radnike u strašnu bedu. Smatrao sam da treba da se pored ovih trzaja bogatstva postavim, da o svojim izlaganjima još jednom razmislim i da ih uporedim sa činjenicama. Proučavanje Engleske učvrstilo me je u mojim "Novim principima". U ovoj čudesnoj zemlji koja je, reklo bi se, u sebe sklonila veliko iskustvo da bi mogla da poučava ostali svet, video sam da se proizvodnja povećava a užici smanjuju. Izgleda da su tamo mase stanovništva kao i filozofi zaboravili da porast bogatstva nije cilj političke ekonomije, nego sredstvo, kojim se ona služi da bi unapredila sreću svih. Ja sam tu sreću tražio u svim klasama, ali je nigde nisam mogao da nađem. Visoka engleska aristokratija stvarno je postigla takav stepen bogatstva i raskoši koji prelazi sve što bi se moglo videti kod svih ostali~ naroda. Međutim, ona sama ne uživa u izobilju koje je, kako IZgleda, stekla na račun drugih klasa; nedostaje joj sigurnost: lišavanje se u svakoj porodici primećuje daleko više nego obilje... Među ovom titulisanom i netitulisanom aristokratijom trgovina zauzima značajno mesto; njena preduzeća sa~ is~:li~ao st~nj"7 i da je došao do zaključka da izjave radnika ni u naJmanJOJ men msu preterane (.,The Edinburgh Review" May ld20 NLXVI, str. 331 i d.). ' '
122
obuhvataju ce~i s.vet, njeni '?ameštenici prkose polarnom ledu 1 ekvatorskoJ. zez1,..dok svak1 od šefova, koji se okupljaju na berZl, rasp?laze ~nihon1ma. U isto vreme, u svim ulicama Lon~ona, kao 1 u u}!Cama ostalih velikih gradova Engleske, u ducamma Je 1zlozena roba koja bi bila dovoljna da podmi · potrošniu cel?g sveta. Ali, donosi li bogatstvo englesk;m trgove~ onu srecu koJU Je ono~ stanju da pruži? Ne, ni u jednoj zemlji msu ba;tk~otstva t.ako ce~ta. N1gde, ovi ogromni imeci, od kojih bi svaki b10 dovolJan za Jayni zajam za izdržavanje nekog carstva 1h neke repubilke, n1su takvom brzinom rasuti na sve strane sveta. SVI se tuže da nema dovoljno poslova da su oni teški i malo unosni. Pre nekoliko godina dve strašne krize upropastile su deo bankara, a pustošenje se proširilo na sve engleske manufakture:. I~tovre~eno•. jedna druga kriza upropastila je zakupce 1 uc1mla da Je nJeno povratno dejstvo osetila sitna trgovina. S druge strane, ova trgovina nije bila u stanju, uprkos svoj oj ogromnoj proširenosti, da pruži mladim lj udima zaposlenJe; sva mesta su zauzeta i u gornjim slojevima društva kao i u donjim najveći deo uzaludno nudi svoj rad, u nemogućnosti je da dođe do neke zarade. Da li je ovo nacionalno blagostanje, čiji materijalni napreci zasenjuju sve oči, konačno poslužilo za dobro sirotinje? Daleko od toga. U Engleskoj narod ima isto tako malo udobnosti u sadašnjosti, kao što ima malo sigurnosti za budućnost. Na selu više nema seljaka; oni su prisiljeni da ustupe mesto nadniča rima; u gradovima skoro više nema nikakvih zanatlija, ili nezavisnih malih industrijalaca, nego samo fabričk1h radnika. Industrijalac (što treba da znači najamni radnik. R. L.), da upotrebimo reč koju je sam ovaj sistem skovao, ne zna više šta to znači imati profesiju, on naprosto dobija najamninu, a kako mu ova najamnina ne može da bude podjednako dovoljna u sva vremena, on je skoro svake godine prisiljen da moli milostinju iz kredita za uboge. Ova bogata nacija našla je za korisnije da proda sve zlato i srebro koje je posedovala, da pređe na novčane uputmce 1 da celi svoj promet vrši posredstvom hartije. Ona se tako. d~ bome. lišila najznačajnije prednosti Fl&težnog sredstva, _st~lnosh cen~: imaoci novčanih uputnica na banke po unut~as'?Josh ~emlJe izlažu se svakodnevno opasnosti da kroz česta 1 u lZVe~noJ ~er1 epidemična bankrotstva budu upropašćeni, a cela drzava J• u svim svojim imovinskim odnosima izložena najve~~m trzaJin;ta kada neka neprijateljska invazija ili neka revoluciJa uzdrmaJu kredit Nacionalne banke. Engleska nacija našla Je da Je ekonomičnije odreći se vrsta obrađivanja zemlje koJe zahtevaJU 123
mnogo ručnog rada i otpusti!a je polo.vinu ob;.ađiva.ča zemlje koji su živeli na njenim polJima, kao sto Je uc1nlla 1 sa zanatlijama u gradovima; tkači ~u ustupili _mesto. "pov:er looms" (parnom razboju) i danas umiru od gla~~; ona Je nasla za ekonomičnije da sve radnike gurne !l~ naJ~IZU naJam~u;u, s kOJO~ bi mogli da žive, tako da radmc1, koJ l su sa':'o JOS proleten, ne osećaju nikakvog straha da se survaJu u JOS goru bedu podižući sve brojniju porodicu; ona je našla da je ekonomičnije da Irce hrani samo krompirima i da im daje za odelo samo> prnje i tako svaki brod donosi dnevno legije Iraca koji rade po jevtinijoj ceni nego Englezi, te ove isteruju iz svih zanata. Sta su, prema tome, plodovi ovog ogromnog nagomilanog bogatstva? Jesu li oni imali neki drugi efekat, a ne da rasprostiru brige, lišavanja, opasnost potpune propasti svih klasa? Nije li Engleska, kad je zaboravila ljude radi stvari, žrtvovala cilj sredstvima."* Mora se priznati da ovo ogledalo koje pretstavlja kapitalističko društvo otpre skoro stotinu godina ne ostavlja da se poželi ništa ni jasnije ni potpunije. Sismondi stavlja prst u sva ranjava mesta buržoaske ekonomije: ruševine sitnog zanatstva, depopulaciju sela, proletarizovanje srednjih slojeva, bedu radnika, potiskivanje radnika mašinama, nezaposlenost, opasnosti kreditnog sistema, socijalne suprotnosti, nesigurnost egzistencije, krize, anarhiju. Njegova opora i snažna skepsa pala je kao osoben piska v diskord posred sitnog optimizma vul .. garnoekonomskog zanašanja harmonijom koje se baškarilo u Engleskoj kao i u Francuskoj, sada onde u licu MacCullocha, ovde J. B. Saya, i koje je ovladalo celom oficijelnom naukom. Moguće je sebi lako pretstaviti kakav dubok i mučan utisak mora da su proizvele, naprimer, sledeće misli: "Raskoš je moguć samo tada kada se kupuje radom drugoga, a naporni rad bez odmora moguć je samo onda kad hoće da se nabave ne lakomislene drangulije, nego životne potrebe." (I, 60.) "Premda pronalazak mašine koja umnogostručava snage čoveka pretstavlja blagodat za ljude, nepravilna raspodela njenih blagodati pretvara je u bič siromašnih." (I, XXI.) "Profit preduzetnika nije ništa drugo nego pljačka radnika, on ne profitira zato što njegovo preduzeće donosi mnogo više nego što ono košta, nego zato što on ne plaća onoliko koliko ono
* I. C. L. Sirnonde de Sismondi: "Nouveaux prin~es d'economie poUtique" ("Novi principi političke ekonomije"), Nemački prevod od Roberta Pragera, Berlin 1901, I, XIII, pod naslovom, "N<:'ue Gnmdsatze dei" Politischen Okonomie". 124
košta, je; on ra?;ni~u ne ~aje dovoljnu nak:>adu za njegov rad Ovakva mdustriJa Je drustveno zlo, ona gura one koji rade ~ kraJnJU bedu, prav1 se samo kao da sopstveniku obezb đ · jedino obični profit od kapitala." (I, 71.) e UJe "Od onih koji među sobom dele nacionalni dohodak jed · stiču s~ake go~ine novim radom novo pravo na to, dr~gi v~ su ~~n~! e stei<J!. na to tra!~.O pravo prvobitnim radom, koji je godisnJl rad UClnlO unoSnlJlm." (I, 86.) !,Niš~a ne m.o~e sprečiti da svaki novi pronalazak u primenJenOJ mehan1c1 ne smanji broj radnog stanovništva. Ono je stalno izloženo ovoj opasnosti i buržoaske društvo ne zna ni za kakav Jek protiv toga." (II, 258.) "Besurnnje doći će vreme kada će nas naši unuci, zato što smo radne klase ostavili bez zaštite, smatrati ne manjim varvarima nego što oni smatraju kao i mi sami što smatramo za varvare nacije koje su sa tim klasama postupale kao sa robovima." (II, 337.) Sismondi, dakle, ide u svojoj kritici do kraja; on otklanja svako ulepšavanje i svaki izgovor koji ide za tim da pravda neke od mračnih strana kapitalističkog bogaćenja, na koje je on ukazao, kao privremene rane prelaznog perioda i završava svoje proučavanje sledećom primedbom protiv Saya: "Otpre sedam godina j a sam izložio ovu bolest društvenog tela, sedam godina ona nije prestajala da se povećava. U takvom neprestanom bolovanju ja ne mogu da vidim samo neugodnosti koje uvek prate prelazne periode i verujem da sam time, što sam se vratio na poreklo dohotka, pokazao da su zla od kojih ml trpimo neminovne posledice grešaka naše organizacije, koje nipošto neće skoro prestati."* Naime, Sismondi vidi izvor svih zala u disproporciji između kapitalističke proizvodnje i raspodele dohotka koju je ona stvorila, te on tu zahvata u problem koji nas interesuje, problem akumulacije. Rukovodni motiv njegove kritike klasične ekonomije je ovaj: kapitalistička proizvodnja biva potsticana na bezgraničnu ekspanziju bez ikakvog obzira na potrošnju, a ova je odmerena dohotkom. "Svi noviji ekonomisti - veli on - stvarno su pnznali da javni imetak, ukoliko je on samo skup privatnih imetaka, nastaje, uvećava se, deli se i propada istim procesima k~o i imetak svakog privatnika. Svi su znali sasvim dobro da Je pri privatnom imetku dohodak onaj deo na koji se mora obrattti sasvim posebna pažnja, da se prewa dohotku mora da _ravna potrošnja ili rashod, ako se ne želi r.l:zaranje kapitala. Ah kako
*L
e., II, str. 358.
125
u javnom imetku iz kapitala jednoga. n':'"taje doh~dak d':ugoga, oni su bili u neprilici kako da odluce sta Je kap1tal a sta dohodak te su smatrali za najjednostavnije da ovaj poslednji u svojiU: računanjima ostave potpuno postrani. Izostavivši da odrede tako bitnu količinu, Say i Ricardo su došli do uverenja da je potrošnja neograničena sila,, ili, u_ najmanjl:l ruku, da s~ njene granice određene samo prmzvodnJom, dok Je ona ustvan ograničena dohotkom. Oni su mislili da svako proizvedeno bogatstvo uvek nalazi potrošača i obodrili su proizvođače da stvore ovu pretrpanost tržišta, koja danas pretstavlja bedu civilizovanog sveta, umesto što je trebalo da upute proizvođače da mogu računati samo na one potrošače koji imaju dohodak. "• Sismondi je, dakle, u osnovu svog shvatanja stavio učenje o dohotku. šta je dohodak, a šta kapital? Ovom razlikovanju on je obratio najveću pažnju i nazvao ga 11 najapstraktnijim i najtežim pitanjem nacionalne privrede". Cetvrta glava u II knjizi posvećena je ovom pitanju. Sismondi počinje prouča vanje uobičajenom robinzonadom. Za "individualnog čoveka" razlikovanje između kapitala i dohotka bilo je "još tamno", tek je u društvu ono postalo stvar "koja menja sve iz osnova". Ali takođe i u društvu ovo razlikovanje je vrlo teško, naime, zbog one već poznate nam priče buržoaske ekonomije, prema kojoj "ono što je za jednoga kapital, za drugoga postaje dohodak", i obratno. Sismondi preuzima ovu zbrku koju je napravio Smith a koju je Say pretvorio u dogmu i u osnovu legitimnog opravdanja tupavosti i površnosti i doslovce kaže: "Mi stalno brkamo u svom duhu prirodu kapitala i dohotka; vidimo da ono što je za jednoga dohodak, za drugoga postaje kapital i jedan te isti predmet, dok prelazi iz ruke u ruku, dobija jedno za drugim najrazličitija imena, dok njegova vrednost, koja se odvaja od potrošenog predmeta, izgleda kao jedna natčulna količina, koju ovaj troši, a onaj razmenjuje, koja kod ovog propada zajedno sa samim predmetom, a kod drugoga se opet obnavlj a i tako dugo traje koliko i promet." Posle tog mnogo obećavajućeg uvoda, on se baca u teški problem i izjavljuje: Svako bogatstvo je proizvod rada. Dohodak je deo bogatstva, prema tome mora da potiče iz istog izvora. Međutim uobičajeno" je _ra.zlik~vanj~ triju vrsta dohotka, koje se ~a,~ivaju renta, profit 1 naJamnina, i koji potiču iz tri različita izvora: "od zemlje, akumulisanog kapitala i rada". što se tiče prve postavke, Of:la Je, razume se, pogrešna; pod bogatstvom u drustvenom snu~lu r.azume se suma korisnih predmeta - upotrebnih vrednosti, ah ove rusu samo proizvod rada nego i prirode, "1. e., I, XIX.
126
koja za njih daje materijal i podupire svojim snagama ]" d k; rad. Nasuprot tome, dohodak je pojam vrednosti on p ~u s· obim raspol~ganJa jedn?g ili više lica delom bog~tstva ~i~:~~: kupnog dr~stvenog pr01zv5'da. Kako Sismondi društveni dohodak proglasava delom drustvenog bogatstva, moglo bi se pomishtl_da_ on pod doho.tkom društva podrazumeva njegov stvarni godtsnJI fond potrosnJ_e. O~tal_i nepotrošeni deo bogatstva bio bt onda društvem kaptt~l, 1 rm bismo se na taj način približili, ~ naJmanJu. rukll: u slabim konturama, traženom razgraničenju Između kapttala 1 dohotka na društvenoj osnovi. Sam Sismondi već u idućem trenutku prihvata "uobičajeno" razlikovanje triju vrsta dohotka, od kojih samo jedna potiče iz "akumulisanog kapitala", dok se kod drugih pored kapitala pojavljuje još i "zemlja" i ,,rad". Pojam kapitala pritom začas opet iščezava u maglu. No pođimo dalje za Sismondijem. On se trudi da objasni u njihovom postojanju tri vrste dohotka koje odaju antagonističku društvenu bazu. Sasvim pravilno on uzima za polaznu tačku izvestan nivo proizvodnosti rada: "ZahvaljujuĆl naprecima industriske radinosti i nauke koji su potčinili čoveku sve prirodne snage, svaki radnik može svakog dana da proizvede sve više i više nego što mu je potrebno za potrošnju." Pošto je tako pravilno istakao produktivnost rada kao neophodnu pretpostavku i društvenu osnovicu eksploatacije, on daje z. stvarno postajanje eksploatacije tipično objašnjenje u smislu buržoaske ekonomije: "Ali u isto vreme, za koje njegov (radnikov) rad stvara bogatstvo, bogatstvo bi ga, kad bi se on njime počeo da koristi, slabo osposobljavalo za rad; takvo bogatstvo skoro nikada ne ostaje u rukama onoga koji je prinuđen da koristi svoje ruke za svoje održavanje." Pošto je tako eksploataciju i klasnu suprotnost, potpuno u saglasnosti sa sledbenicima Ricarda i Malthusa, učinio neophodnim stimulusom proizvodnje, on je došao na stvarni osnov eksploatacije: odvajanje radne snage od sredstava za proizvodnju: "Uopšte, radnik nije mogao da zadrži vlasništvo na zemlju: međutim, zemlja ima proizvodnu snagu, koju je ljudski rad na svoje zadovoljstvo regulisao za potrebe čoveka. Onaj koji poseduje zemlju na kojoj se obavlja rad zadržava za sebe, kao nagradu za koristi dobijene zahvaljujući ovoj proizvodnoj snazt, deo plodova rada u čijem je stvaranju imala učešća i nJegova zemlja." Ovo je renta. Dalje: "Radnik, u sadašnjem stanju civilizacije, nije mogao ~a sačuva vlasništvo na dovoljnu zalihu predmeta potrošnJe koJe treba za vreme izvođenja svog rada do momenta dok ne nađe kupca za proizvode svog rada. On više ne poseduJe strovme, 127
koje moraju često izdaleka da se dovoz.e a koje on treb:': za svog rada. Još manje on poseduJe skupocene masme, koje •u olakšale njegov rad i učinile ga beskrajno produktivnijim. Bogataš koji poseduje ova prehranbena sredstva, ove sirovine ove mašine, može sam da se uzdrži od rada, jer je on u iz~esnom smislu gospodar rada onoga kome isporučuje sredstva za rad. Kao platu za koristi koje je stavio radniku na raspoloženje on grabi sebi pre svega drugoga najveći deo plodova rada." Ovo je profit kapitala. Ono što ostaje od bogatstva posle dvokratnog skidanja skorupa, od strane zemljoposednika i kapitalista, jeste radnička najamnina, dohodak radnika. I Sismondi tome dodaje: "On ga troši, a da se ovaj ne obnavlja." Sismondi postavlja ovde kod najanmine- isto kao i kod rente - da je njeno neobnavljanje karaktet'istika dohotka- za razliku od kapitala. No ovo je tačno samo u odnosu na rentu i na potrošeni deo profita kapitala; naprotiv, deo društvenog proizvoda koji se troši kao najamnina potpuno se reprodukuje: u radnoj snazi najamnog radnika - za njeg~ samog kao roba koj u on uvek i7nova može da iznese na tržište da bi od njene prodaje živeo, i za društvo kao materijalni oblik promenljivog kapitala, koji pri godišnjoj ukupnoj proizvodnji mora uvek da se ponovo pojavi, ako reprodukcija ne treba da bude u deficitu. Pa ipak ovo što je dosada rečeno jeste u redu. Dosada smo saznali samo dve činjenice: proizvodnost rada dozvoljava eksploataciju radnih ljudi od strane neradnih, odvajanje radnih od sredstava za proizvodnju čini eksploataciju radnih stvarnom osnovom podele dohotka. No šta je dohodak, a šta je kapital, mi j oš uvek ne znamo i Sismondi pristupa tome da to obj asni. Kao što ima ljudi koji mogu da igraju samo ako počnu iz ugla gde stoji peć, tako Sismondi mora uvek da uzme zalet od svog Robinsona. "U očima izolovanog individualnog čoveka - celo bogatstvo nije bilo ništa drugo nego zaliha skupljena za momenat potrebe. Međutim, već i on razlikuje dve stvari pri tom čuvanju; jedan deo, koji on čuva da bi ga kasnije upotrebio za svoju neposrednu ili gotovo neposrednu upotrebu, i drugi deo, koji je on namenio za korišćenje u novoj proizvodnji. Tako je trebalo da ga jedan deo njegovog žita ishrani do iduće žetve, drugi deo, koji je on namenio za setvu, trebalo je da u narednoj godini. donese plod. Formiranje društva i zavođenje razmene omogucavalo je da se skoro do u beskonačnost uvećava ova setva, ovaj plodonosni deo akumulisanog bogatstva: ovo se zove kapital. u Ovo se zove samo benetanje. Po analogiji setve, Sismondi ovde identifikuje sredstva za proizvodnju sa kapitalom, što je
izvođenje
128
n~pravilno u dvbs~ruko?1 smislu. Prvo, sredstva za proizvodn ·Ll n1s~ sa~a J?O _seb1 kap~tal, nego su to samo pod sasvim odr~ đemm ~stonskim '?slovn~a, drugo, pojam kapitala nije iscrpen sredstvn~a za pr01z;rodn]u .. U kapitalističkom društvu _ pretpostav~vsi sv~ ono sto Je Sismondi ispustio iz vida - sredstvJ. za pr01zv~dn]U su samo deo kapitala, naime, postojani kapital. v ~no sto. Je ovde_ zbunilo Sismondija, to je, očevijno, pokus~] da poJam kap.Itala poveže sa materijalnim momentima drustvene reprodukciJe. Dokle god je on gore imao u vidu indiVIdualnog kapitalista, on je uporedo sa sredstvima za proizvodn_JU smavtra~ Sastavnim delom kapitala i životna sredstva ~ad~·u~a -sto Je, _opet, sa m!lterijalr:?g stanovišta reprodukcije mdividualnog kapitala pogresno. No cim on pokušava da razmotri materijalne osnove društvene reprodukcije i priprema se da ta č>;- o razlikuje s:edstva za potrošnju od sredstava za pro;zvodn]u, poJam kapitala mu se rastapa u rukama. ' Ali sam Sismondi oseća, da se jedino sredstvima za proizvodnju ne može da vrši ni proizvodnja, ni eksploatacija, štaviše, on ima pravilno osećanje da težište odnosa eksploatacije leži upravo u razmeni sa živom radnom snagom. I pošto je tako kapital sasvim sveo na postojani kapital, on ga neposredno iza toga sasvim svodi na promenljivi kapital: "Zemljoradnik koji je ostavljao sve žito, za koje je verovao da će mu biti potrebno do iduće žetve, uvideo je da bi za njega bilo podesnije da suvišak svog žita upotrebi na to da ishrani druge ljude, koji su za njega zemlju obrađivali i učinili da novo žito rodi; kao i one koji predu njegov lan i tkaju njegovu vunu" itd. "Pri ovoj delatnosti zemljoradnik je razmenjivac deo svog dohotka za kapital (tako stoji u strašnom prevodu gospodina Pragera; ustvari, trebalo bi da glasi: pretvarao je deo svoga dohotka u kapital) i to je ustvari proces kojim se stvara nov kapital.* Zita koje je on požnjeo osim onoga što mu je trebalo za ishranu pri njegovom vlastitom radu i osim onoga što je manio da zaseje da bi održao svoje gazdinstva na staroj visini, sačinjavalo je bogatstvo koje je on mogao da dade drugom, da rasipa ili troši u besposlici, a da usl~d toga ne postane siromašniji, to je bio dohodak; ali ako ga Je on ~potrebw ~a održavanje radnika koji će ponovo da proizvode, Ih. ako g~ Je razmenio za rad ili za plodove rada svojih manuelmh radmka,
part!:
* "En faisant cette operation le cultivateur ~hange~it _une, de son revenu en un capital; et c'est en effet touJours amst qu .u~ .e pital nouveau se fonne." (,.Ncruveaux principes etc.", seco.nde e
Akumulacija kapitala
129
svojih tkača, svojih rudara, ono se pretvorilo u trajnu, vrednost, koja se uvećavala i nije mogla da propadne: pretvor1lo se u kapitaL" . .. • . Ovde se izmešalo mnogo kukolJa sa z1tom. Za odrzavanJe proizvodnje na staroj visini, tj. za prostu repr~dukciju, ~gleda da je nužan još postojam kap1tal, 1ako se on zacudo svod1 samo na opticajni kapital (setva), dok se, nasuprot tom:~ prmzvodnJa stalnog kapitala potpuno zanemaruJe. No za pros1renJe reprodukcije, za akumulaciju, izgleda, da je i opticajni kapital suvišan, celi kapitalizovani deo viška vrednosti biva pretvoren u najamnine za nove radnike, koji očigledno rade u vazduhu, bez ikakvih sredstava za proizvodnju. Isto gledanje formuliše Sismondi još jasnije na drugom mestu: "Prema tome, bogataš brine za dobro siromašnih kada na svom dohotku vrši uštede i dodaje ih ovom kapitalu, jer, vršeći sam raspodelu godišnje proizvodnje, on ostavlja sve ono što naziva dohotkom da bi ga sam potrošio, nasuprot tome, sve ono što on naziva kapitalom, prepušta siromašnima kao dohodak." (L e., I, 84.) Ali u isto vreme Sismondi umesno ističe tajnu pravljenja profita i čin rađanja kapitala: višak vrednosti nastaje iz razmene kapitala za rad, iz promenljivog kapitala, a kapital nastaje iz akumulacije viška vrednosti. No, pri svemu tome mi nismo učinili nikakav znatniji napredak u razlikovanju kapitala i dohotka. Sismondi sada pokušava da razne elemente proizvodnje i dohotka pretstavi u odgovarajućim delovima celokupnog društvenog proizvoda: "Preduzetnik, isto kao i zemljoradnik ne upotrebljava celo svoje proizvodno bogatstvo na setvu; jedan deo on upotrebljava na zgrade, na mašine, na oruđe koje čini rad lakšim i plodonosnijim; isto tako kao što zemljoradnik jedan deo bogatstva upotrebljava na dugotrajne radove koji zemlju čine plodnijom. Tako vidimo kako nastaju razne vrste bogatstva i kako se malo po malo razdvajaju. Jedan deo bogatstva koje je društvo nagomilalo biva upotrebljen od svakog svog imaoca na to da rad učini korisnijim time što će bogatstvo trošiti postepeno, i n" to da čovekov rad prenese na slepe sile prirode; ovo se naziva nepokretnim (fiksnim) kapitalom i pod njim se podrazumevaju krčevine, kanali za navodnjavanje, fabrike i mašine svake vrste. D_rugi deo bogatstva je namenjen tome da bude potrošen, da b1 se reprodukovao u proizvodu koji je stvorio, ne prestajući da menja oblik, ali zadržavajući pritom svoju vrednost; ovaj deo, koji se naziva obrtnim kapitalom obuhvata u sebi setvu sirovine namenjene preradi i najazru{ine. Konačno, od ovai drugog dela odvaja se treći deo bogatstva: vrednost za koju gotov proizvod premašuje u njega uložene predujmove. Ova 130
vrednost, koj u smo nazvali dohotkom od kapitala, određena ·e za to da bude bez reprodukovanJa potrošena." J . Pošto je tako pokušao da s natezanjem izvrši podelu drustvenog kapitala na ne~a~erljive kate!1orije: nepokretni (fiksni) kapital, obrtn~ kapitali visak vrednosti, pokazuJe se neposredno Iza toga da. Sismondi kad govori o nepokretnom (fiksnom) kap~ talu, ~s~1 zapravo na postojani, a kad govori o obrtnom kapitalu m1sli na promenljivi, jer "sve što je stvoreno" određeno je za ljudsku potrošnju, ali nepokretni (fiksni) kapital,biva samo "indirekt~o.~~ potr~en, obrtni kapital, nasuprot tome, "služi fondu kOJI Je, u obhku najamnina, određen za ishranu radnika". N a taj način, mi bismo se opet unekoliko približili podeli celokupnog prmzvoda na postojani kapital (sredstva za proizvodnju). promenljivi kapital (životna sredstva radnika) i višak vrednosti (životna sredstva kapitalista). Ali ipak sva objašnjenja koja je Sismondi dosada dao po ovom predmetu koji on sam naziva osnovnim ne mogu se podičiti osobitom jasnoćom i u ovoj zbrci se svakako ne opaža nikakav napredak u poređenju sa Smithovim "blokovima misli". Sismondi to sam oseća i pokušava sa uzdahom da - "ovo kretanje bogatstva je savršeno apstraktno i za njegovo razumevanje je potrebna napregnuta pažnja" -sada problem objasni "najjednostavnijim od svih metoda". Prema tome, opet odlazimo u ugao gde stoji peć, tj. Robinsonu, samo što je Robinson sada pater familias i pionir kolonijalne politike. "Izolovani farmer, u udaljenoj koloniji na ivici pustinje, požnjeo je u jednoj godini sto vreća žita: u blizini nema tržišta kamo bi ga mogao odneti; ovo žito mora u svakom slučaju da bude potrošeno u roku od godine dana, inače ono za farmera ne bi imalo vrednosti; ali ovaj sa celom svojom porodicom ne može da potroši više nego trideset vreća; ovo će biti njegov rashod, razmena nj egovog dohotka, ovih trideset vreća neće se ni za koga više reprodukovati. On će tada dovesti radnike, iskrčiće šume, isušiće močvare u svom susedstvu i privešće ~ulturi deo pustinje. Ovi radnici poješće daljih trideset vreća žita; za njih će ovo biti rashod, oni su u stanju da naprave ovaj rashod kao cenu svog dohotka, tj. rada; za farmera to će biti razm~na, on je ovih trideset vreća pretvorio u nepokretni (fiksm) kapitaL (Ovde Sismondi pretvara promenljivi kapital čak u nepokretn~ (fiksni). On hoće da kaže: za ovih trideset vreća _koje s:' dobi_h kao najamninu radnici proizvode sredstva za pro"vodnJu, koJa će farmer moći da upotrebi za proširenje svog nepo~retn~g (fiksnog) kapitala.) Sada mu preostaje još četrdes~t vreca; n!'h će on posejati u ovoj godini, umesto dvadeset koJe Je po~eJaO u prošloj godini, ovo će biti njegov obrtni kapital kOJI Je on
••
131
udvostručio. Tako je potrošeno stotinu vreća, ali od ove stotine, sedamdeset je za njega sigurno plasirano i pojaviće se znatno umnožene jedne u narednoj žetvi, druge u potonjim žetvama. Izolovano~t farmera, kog smo izabrali kao primer, dozvoljava nam da upoznamo još bolje granice takve delatnosti. Ako on u ovoj godini može da po.tro~i .sam t? ~ezd_ese~ vreća ~d stoti~ e koju je požnjeo, ko će u •?uCOJ god1m poJesti dve s;ot;ne vreca, koje će biti dobijene povecanJem nJegove setve? Rec1 ce se: nJegova porodica, koja se umnožila. Besumnje, ali ljudska pokoJenja se ne umnožavaju tako brzo kao sredstva za održavanje. Kad bi naš farmer imao dovoljno ruku da svake godine udvostruči ovog časa pomenutu delatnost, njegova žetva žita bi se svake godine udvostručila, dok bi se njegova porodica mogla udvostručiti u najboljem slučaju svakih dvadeset i pet godina." Bez obzira na naivnost primera, na kraju se pojavljuje odlučujuće pitanje: gde je kupac za kapitalizovani višak vrednosti? Akumulacija kapitala može da poveća proizvodnju društva do u beskonačnost. Ali kako je sa potrošnjom društva• Ova je određena dohocima razne vrste. Ovo važno pitanje izložio je Sismondi u V glavi 2 knjige: "Razdeoba nacionalnog dohotka na različite klase građana." Ovde Sismondi čini nov pokušaj da celokupni proizvod društva prikaže u delovima: "S ove tačke gledišta nacionaln1 dohodak se sastoji iz dva dela: jedan obuhvata godišnju proizvodnju, a ta pretstavlja korist koja nastaje iz bogatstva; drugi deo je sposobnost za rad, koja izvire iz samog života. Pod bogatstvom m1 sada podrazumevamo isto tako svojinu na zemlju kao i kapital, a pod korišću podrazumevamo isto tako neto dohodak koji dobijaju zemljovlasnici, kao i profit kapitalista." Na taj način bivaju kao "bogatstvo" izdvojena iz "nacionalnog dohotka" sva sredstva za proizvodnju; a nacionalni dohodak se raspada na višak vrednosti i na radnu snagu, ili, tačnije, njen ekvivalenat - promenljivi kapital. Mi bismo, prema tome, ovde imali, iako ne dovoljno jasno istaknutu, podelu na postojani kapital, promenljivi kapital i višak vrednosti. Ali, neposredno zatim ispostavlja se da Sismondi pod "nacionalnim dohotkom" podrazumeva celokupni godišnji društveni proizvod. "Godišnja proizvodnja, ili rezultat svih godišnjih radova, sastoji se, isto tako, iz dva dela: jedan deo je korist koja izvire iz bogatstva, drugi deo je sposobnost za rad koju izjednačavamo sa delom bogatstva za koji se on razmenjuje, odnosno sa sred:tvima za održav~nj e. radnika." Ovde celokupni proizvod drustv~, po_ v~:dnostl, blV~ rastvoren u dva dela: promenljivi kapital 1 VIsak -:rednostl, a postojani kapital iščezava, i mi dospevamo na Smithovu dogmu, prema kojoj se cena svih roba
132
rastvara na· pr+ aim recima, ·· d v (ili sastoji iz pr + v) ili • dru b~ ce,l ok upni· prmzvo se sastoji samo iz sredstava za pot " · ( radnike i kapitaliste). rosnJu za Odavde se Sismondi približava pitanju realizacije celokup~og prmzv.~d~. Ka~o se, s jedne strane, swna dohodaka u dru~ stvu_ sastOJ! 1z naJamnina i profita od kapitala kao i od zemlJ!sne rente, da_kle, pretstavljena· sa pr + v, a s druge strane se c~lokupn1 prOizvod društva u isto vreme rastvara po vrednosti. na pr+ v, to se "nacionalni dohodak i godišnja proizvodnJa međ~sobno uravnotežuju" i moraju da budu jedno drugo~. ravm (po vrednosti): "Cela godišnja proizvodnja troši se godxsnJe, ah kako to delimično čine radnici, koji daju u. razl?enu za nju. svoj rad, oni je pretvaraju u (promenljivi) kapl tal 1 reJ:lrodukuJU ga; drugi deo troše kapitalisti, koji za njega razmenJUJU SVOJ dohodak." "Celokupni godišnji dohodak određen je da bude razmenjen za celokupnu godišnju proizvodnju." Iz toga Sismondi, konačno, u šestoj glavi 2 knjige: "Uzajamno određivanje
proizvodnje potrošnjom i rashoda prihodom", kon-
struiše sledeći egzaktni zakon reprodukcije: "Dohodak prošle godine mora da plati proizvodnju ove godine." Kako sada pri ovakvim pretpostavkama treba da se odvija kapitalistička akumulacija? Ako celokupni proizvod mora da bude bez ostatka potrošen od strane radnika i kapitalista, tada očevidno ne izlazimo iz proste reprodukcije, a problem akumulacije biva nerešljiv. Ustvari, Sismondijeva teorija izlazi na to da proglasi akumulaciju nemogućom. Jer, ko treba da kupi suvišak proizvoda u slučaju proširenja proizvodnje, kad je cela društvena potražnja pretstavljena zbirom najamnina radnika i ličnom potrošnjom kapitalista? Sismondi formuliše i objektivnu nemogućnost akumulacije u sledećem stavu: "Posle svega toga mora se reći da nikada nije moguće celokupnu godišnju proizvodnju (pri proširenoj reprodukciji. R. L.) razmeniti za celokupnu proizvodnju prethodne godine. Ako proizvodnja postepeno stalno raste, mora razmena svake godine da prouzrokuje mali gubitak, koji u isto vreme pretstavlja poboljšanje buduće situacije." Drugim rečima: akumulacija mora pri realizaciji celokupnog proizvoda svake godine da stvori suvišak koji se ne može prodati. Ali Sismondi je ustuknuo pred poslednjom kon· sekvencijom toga i odmah se spasava "na srednju ~iniju" m~l~ razumljivim izvrdavanjem: "Ukoliko je ovaj gub1ta~ _mah ' ako se dobro raspodeli, tada ga podnosi svako, n~ tuzec1 se na svoj dohodak. U ovome se upravo i sastoji ekonom1čnost naroda i niz ovih malih žrtava uvećava kapital i nacionalno bogatstvo." Naprotiv, ukoliko se akumulacija bezobzirno forsira, tada suvi'133
šak koji ne može da se proda prerasta u opštu nevolju i mi imamo krizu. Sismondijevo rešenje se tako pojavljuje kao sitnoburžoaski izlaz koji se sastoji u prigušivanju akumulacije. Polemika protiv klasične škole, koja se zauzimala za neograničeni razvoj proizvodnih snaga i proširenje proizvodnje, jeste stalan Sismondijev refren, te je celo njegovo delo posvećeno opome .. nama od fatalnih posledica neograničenog stremljenja ka akumulaciji. Sismondijevo izlaganje je dokazalo njegovu nesposobnost da proces reprodukcije shvati kao celinu. Ne govoreći o njegovom neuspelom pokušaju da kategorije kapitala i dohotka društveno razgraniči, njegova teorija reprodukcije boluje od osnovne zablude koju je preuzeo od Ad. Smitha, naime, od pretstave da se celokupni godišnji proizvod gubi bez ostatka na ličnu potrošnju, ne ostavljajući nikakav deo vrednosti za obnavljanje postojanog kapitala društva, isto tako da se akumulacija sastoji samo u pretvaranju kapitalizovanog viška vrednosti u dodatni promenljivi kapital. Ako su, kasnije, Sismondijevi kritičari, kao, naprimer ruski marksist Iljin*, ukazujući na ovu osnovnu omašku u analizi vrednosti celokupnog proizvoda, mislili da će celu Sismondijevu teoriju akumulacije moći odbaciti sa superiornim smeškom kao neodrživu, kao ,,besmislicu", to su samo time dokazali da oni sa svoje strane uopšte nisu zapazili sam problem o kome se kod Sismondija radilo. Da je samim uzimanjem u obzir onog dela vrednosti u celokupnom proizvodu koji odgovara postojanom kapitalu, problem akumulacije još daleko od toga da bude rešen, najbolje dokazuje kasnija analiza samoga Marxa, koji je prvi otkrio ovu grubu omašku Ad. Smitha. Ali još drastičnije je ovo potvrdila okolnost u sudbini same Sismondijeve teorije. Sa svojim shvatanjem Sismondi je zapao u najoštriji teoretski spor sa pretstavnicima i vulgarizatorima klasične škole: sa Ricardom. Sayom i MacCullochom. Obe strane zastupale su ovde dva suprotna stanovišta: Sismondi - nemogućnost akumulacije. Ricardo, Say i MacCulloch, naprotiv, njenu bezgraničnu mogućnost. Ali u odnosu na tu Smithovu omašku, obe strane su stajale na potpuno istoj platformi; kako Smith tako i njegovi protivnici, pri r~produkciji nisu obraćali pažnju na postojam kap1tal, 1 mko mJe Snnthovoj zbrci u pitanju rastvaranja celokupnog prmzvoda na pr v na tako pretenciozan način dao žig nepokolebljive dogme kao što je to učinio upravo Say.
+
* Vladimir 134
Iljin, ,.Ekonomske studije i članci", Petrograd 1899.
Ova_ zabavna ?~olnost trebalo bi da bude, zapravo, dovoljna da dokaze da rm _J Os du!(o nećemo biti u stanju da rešimo problem akumulaCIJe kapitala ako, zahvaljujući Marxu samo z~amo_ da celokupni društveni proizvod mora da sadrži, pored ž1votmh sredstava za potrošnju radnika i kapitalista (pr + v) još sredstva za proizvodnju (p) u cilju obnove već istrošenih' i da se ~~erna tol?e akumulacija sastoji ne samo iz povećanj~ promeniJIVog kapitala nego takođe i iz povećanja postojanog kapitala. Mi ćemo kasnije videti do koj.e je nove zablude u odnosu na akum':'Iaciju dovelo ovo naročit~. naglašavanje postojanog dela kapitala u procesu reprodukCIJe. No, ovde bi moglo da bude dovoljno konstatovanje činjenice da Smithova zabluda, u odnosu na reprodukciju celokupnog kapitala, ne pretstavlja možda neku specijalnu slabost u s;smondijevoj poziciji, nego, naprotiv, zajedničko tle na kome se razvio prvi spor oko problema akumulacije. Iz toga samo sledi da se buržoaska ekonomija poduhvatila zamršenog problema akumulacije, a da nije savladala elem·entarni problem proste reprodukcije, kao što naučno istraži vanj e, ne samo u ovoj oblasti, korača čudnom isprekidanom linijom i često kao da počinje da gradi gornje spratove zgrade pre nego što je temelj završen. Ovo u svakom slučaju svedoči o tome kakav je tvrd orah dao Sismondi svojom kritikom akumulacije buržoaskoj ekonomiji da ga razbije kad ona, uprkos svim providnim slabostima i bespomoćnostima njegove dedukcije, ipak nije mogla da izađe s njim na kraj. Glava jedanaesta
MACCULLOCH PROTIV SISMONDIJA
Sismondijevi Kasandrini vapaji protiv bezobzirnog širenja vladavine kapitala u Evropi, izazvali su protiv njega oštru opoziciju sa tri strane: u Engleskoj Ricard?vu š~olu,. u Francuskoj Smithovog vulgarizatora J. B. Saya 1 sens1momste. Dok su se Owenove ideje u Engleskoj, koje su isticale tamne strane industriskog sistema, a naročito krize, često poklapale sa SIsmondijevim idejama, škola drugog v~~1kog utop1sta, St .. S1';'ona, koja je naglašavala ideju o ekspanziJI. krup~e mdustriJe suom sveta i o neograničenom razvoJU pro1z':odmh .~na!(a IJuds~og rada osećala se silno uznemirena SismondiJeVlm vapaJem straha. Ali nas ovde interesuje, s teoretskog gLedišta, P!odonosm spor između Sismondija i sledbenika Ricardovih. U 1me oVIh, najpre je· MacCulloch u oktobru 1819, dakle, odm~h nako~ pojave dela "Nouveaux Pmncipes", napisao u "EdinburškoJ
135
reviji", ("Edinburgh Review") a~onimnu polemik~ proti~ Sismondija, koju je, kako se govo~1lo, odobrw sam R!Cardo: . Na ovu polemiku Sismondi Je 1820 odgovono u RosiJeVlm "Analima pravosuđa" ("Annales de Jurisprudence") pod naslovom: "Proučavanje pitanja: raste li u društvu istovremeno S3. sposobnošću proizvodnje i sposobnost potrošnje."**
*
Clanak u
"Edinburškoj reviji" bio je ustvari uperen protiv
Owena. Na 24 štampane strane on je oštro napao četiri sledeća dela: A New View of Society, or Essays on the Formation of Hwnan Cha;acter", "Observations on the Effects of the Manufacturing System", "Two Memorials on Behalf of the Working Classes, presented to the Goverrunents of America and Europe", i, najzad, "Three Tracts, and an Account of Pu blic Proceedings relative to the Employment of the Poor". Anonimni autor ·pokušava da do krajnjih sitnica dokaže Owenu kako njegove refo·nnatoTske ideje ni najmanje ne dopiru do stvarnih uzroka bede engles}l;:og rproletarijata, jer ovi stvarni uzroci su prelaz na obradu neplo-dnijih zemljišta {Ricardova teorija zemljišne rente!), carine na žito i visoki porezi koji pritiskuju i zaJrupci i fa:b-rikante. Dakle, slobodna trgovina i laisser faire - to je alfa i omega! Pri nesrn.etanoj akumulaciji svaki priraštaj proizvodnje, sam po sebi, stvoriće priraštaj potražnje. Ukazujući na Saya i Jamesa Milla, autor ovde okrivljuje Owena za "potpuno neznanje": "ln his rea.sonings, as well as in his plans, Mr. oWen shows himself profoundly ignorant of all the laws which reguhte the production 31Dd distributi.on of wealth." ("U svojim xasuđivanjima i u SV'Ojim planovima gosp. Owen se pokazuje potpunim neznalicom svih zakona koji regulišu proizvodnju i podelu bogatstva.") A od Owen:~. autor prelazi na Sismondija, ,pri čemu sam spor on formuliše na sledeći način: " ... He {Owen) conceives that when competition is nnchecked by any artificial regulations, and industry permitted to flow in its natural channels, the use of machinery may increase the supply of the several articles of wealth beyond the demand for them, and by creating an excess of all commodities, throw the working classes out of employment. This is the position which we hold to be fundamentally erroneous; amd as it is strongly insisted on by the celebrated M. de Sismondi in his "Nouveaux Principes d'Economie Politique", we must· entreat the in-dulgence of our readers while we endeavour to point out its fallacy, and to demonstrate, that the power of consuming necessarily increases with every increase in the power of 1Pfod.ucitng." "Edinburgh Review", akt. 1819, str. 470. (" ... On [Owen) misli, ako utalanica nije zaustavljena nekim veštačkim regulisanjima, i ako je industriji dopušteno da teče svojim prirodnim kanalima, da upotreba mašina može povećati suvišak pojedinih artikala bogatstva preko njihove potražnje i stvarajući suvišak svih roba, lišiti radne klase zaposlenja. To je tvrdnja za koju držimo da je iz osnova pogrešna; a kako pri njoj čvrsto ostaje slavljeni gosp. de Sismondi u svojim "Nouveaux Principes d'Economie Politique", moramo moliti svoje čitaoce za oproštenje što želimo da istaknemo njenu netačnost i da pokažemo da moć. potrošnje neminovno raste sa svakim porastom moći proizvodnje.") **.Naslov člank.a glasi u originalu: "Examen de cette question: Le pouv01r de consommer s'accroit-il toujours dans la societe avec le pouv~ir .de p~~ire?" N~je naan bilo moguće da nabavimo Rosijeve anale, ah S1smondt Je u svOJe drugo izdanje "Nouveaux Principes"-a uneo ~la nak u celini
136
?i~mondi ~onstat~je sam u svom odgovoru da je njegova ~a~asnJa ~olemi.~a staJ~~a u z~aku se!lki trgovinske krize: "Ova Istina, kOJU obOJl~a traztm? (S~smondi, x:aime, nije znao, kada je od~o:rarao, ko ~e ,?nonunru .. a~tor 1z "~dinburške revije" ["Edmburgh R_eVlew ]) :'. danasnJe vreme Je od najvećeg znacaJ~· Ona m?ze da vaz1 kao osn~vna za političku ekonomiju. Ops~e opad9:nJe nastupa_ u trgovini, u manufakturi i čak, bar u nek1m .~emlJama, u polJ.op~ivredi. Patnja je toliko dugotrajna, tohk.o ~zvanredt;a, n~daca Je ušla u toliko velik broj porodica, nemir 1 obeshraorenJe u sve, da izgledaju ugroženi temelji privrednog J?Oretka .. : Za ovo propadanje države koje je izazvalo tohko vehko vren]'e davana su dva suprotna objašnjenja. Radili ste previše, kažu jedni; radili ste premalo, kažu drugi. Ravnoteža će, govore prvi, biti tek tada uspostavljena, mir i blagostanje tek će se tada povratiti, kada budete potrošili celi suvišak roba, koji neprodan pritiskuje tržište, i kada u budućnosti budete saobrazili svoju proizvodnju sa potražnjom kupaca; ravnoteža, kažu drugi, nastupiće samo onda kada udvostručite svoje napore da akumulišete i reprodukujete. Varate se ako mislite, da su naša tržišta prepunjena, samo je polovina naših magazina puna, napunimo i drugu polovinu, ova nova bogatstva će biti razmenjena jedna za druga i uliće nov život u trgovinu." Ovde je Sismondi sa vanrednom jasnoćom istakao i formulisao pravo žarište spora. Ustvari, cela tvrdnja MacCullocha stoji i pada sa konstatacijom da je razmena ustvari razmena roba za robe. Prema tome, svaka roba pretstavlja ne samo ponudu nego i potražnju sa svoje strane. U vezi s tim dijalog se odvijao na sledeći način: MacCulloch: "Potražnja i ponuda su izrazi koji su samo korelativni i promenljivi. Ponuda jedne vrste dobra određuje potražnju za nekim drugim dobrom. Tako, potražnja za nekom datom količinom poljoprivrednih proizv-oda na,taje onda k~.da se u razmenu za njih nudi količina industriskih prmzvoda ClJ.a je proizvodnja koštala isto toliko koliko i prmzvod!'Ja polJopnvrednih proizvoda, a, s druge strane, stvarna potraznJ a za ov?m količinom industriskih proizvoda nastaje ~ada se kao protivvrednost nudi količina poljoprivrednih prmzvoda koJ! su pr
* L e.,
str. 470.
137
danas može da cveta u unutrašnjosti Afrike. Daleko pravo · jezgro mistifikacije sastoji se u tome št~ pri p~ostom robnom prometu novac igra samo ulogu posredmka. Alt upravo upletanje ovog posrednika, koje je u prometu R--:- ~ - R (roba--: novac - roba) razdvojilo oba akta - prodaJU 1 kupovmu - 1 učinilo ih vremenski i prostorno jedan od drugog nezavisnim, ima za posledicu da prodaju nipošto ne mora odmah da pratt kupovina i, drugo, da kupovina i prodaj a nikako nisu vezane za ista lica, nego se, samo u retkim izuzetnim slučajevima odvijaju među istim "personae dramatis". Ali ovu besmislenu netačnu pretpostavku upravo čini MacCulloch, kada jedno drugom suprotstavlja, s jedne strane industriju, a s druge strane polj oprivredu istovremeno kao kupca i prodavca. Opštost kategorija koje su usto još prikazane u svojoj celini kao vršioci razmene, maskira ovde stvarnu rascepkanost ove društvene podele rada, koja vodi do bezbrojnih privatnih akata razmene, pri kojima se poklapanje kupovina sa prodaj ama uzajamnih roba pojavljuje kao jedan od najređih izuzetaka. MacCullochovo uprošćeno shvatanje robne razmene uopšte čini ekonomsko značenje i istorisku pojavu novca potpuno nerazumljivim, kada ono od robe pravi direktno novac i netačno joj pridaje svojstvo neposredne razmenljivosti. No Sismondijev odgovor je svakako nesumnjivo prilično nespretan. Da bi dokazao neprimenljivost MacCullochovog prikaza robne razmene za kapitalističku proizvodnju, on nas vodi na Lajpciški sajam knjiga: "Na sajam knjiga u Lajpcigu dolaze svi knjižari iz cele Nemačke, svaki sa četiri ili pet dela, koja je izložio, a od kojih je svako delo u pojedinom izdanju štampano u 500 ili 600 pnmeraka. Svaki od njih razmenjuje svoje knjige za druge i odnosi kući 2400 svezaka, kao što je 2400 doneo na sajam. Ali on je odneo četiri različita dela, a donosi kući 200 različitih dela. To je korelativna i promenljiva potražnja i proizvodnja Ricardovog učenika. Jedna kupuje drugu, jedna plaća drugu, jedna je posledica druge, ali prema našem mišljenju, prema mišljenju knjižara i publike, potražnja i potrošnja još nisu počele. Loša knjiga, pa ma ona u Lajpcigu bila i razmenjena, pokraj svega ostaje neprodana (ovo je grdna Sismondijeva zabluda! R. L.), njome će isto tako malo biti ispunjene police knjižara, bilo zbog toga što niko nema potrebe za njom, bilo što Je potreba za !'jom već zadovoljena. Knjige razmenjene u Lajpctgu prodavace se samo tada ako knjižari nađu privatna lica koja ne samo da ih traže nego su spremna da podnesu i neku žrtvu da bi ih izvukla iz prometa. Tek ova lica pretstavljaju 138
stvarn~ potraž11:ju." UJ?rkos svojoj naivnosti, ovaj primer jasno pokazuJe, ~a S1smond1 ne naseda lukavstvu svoga protiv 'k 1 da zna o cemu se ovde u suštini radi.* nl a Sad MacCulloch dalje pokušava da razmatranj~ sa apstrakt.ne robne !azmene ~krene na konkretne socijalne odnose: "yz~mo, naJ?rlme;, da Je zemljoradnik stotini radnika predUJIDlO h~anu 1 odec':l, ~ da su mu ovi proizveli namirnice kojE. su d~volJne za .200 lJUd!, dok je fabrikant sa svoje strane stotini radn~~a pr~dUJmlo hranu i odeću, za koje će mu ovi na ... prav1t1 ode"':' za dve stotine ljudi. Tada će zakupcu, posle odbl!kahran: 1 odela za svo)e sopstv~ne radnike, ostati na raspoJozenJ u Jos hrane za sto tm u drug~h, dok će fabrikant u, posle naknade odela za SVOJe sopstvene radnike, preostati još sto odela za tržište. U ovom slučaju obe vrste robe biće razmenjene jedna za drugu, suvišak namirnica određuje potražnju za odelima, a suvišak odel.a određuje potražnju za hranom." Ne zna se šta bi trebalo više da nas začudi pri ovoj hipotezi: besmislenosti konstrukcije, koja postavlja na glavu sve stvarne odnose, ili bezazornost sa kojom je upravo sve ono što je trebalo dokazati već unapred stavljeno u premise, da bi zatim važilo kao "dokazano". Svakako, prema ovome, sajam knjiga u Lajpcigu pokazuje se kao obrazac dubokog i realističkog načina mišljenja. Da bi dokazao da u svako vreme, za svaku vrstu roba može biti stvorena neograničena potražnja, MacCulloch uzima za primer dva proizvoda koji spadaju u najnasušnije i najelementarnije potrebe svakog čoveka: hranu i odeću. Da bi dokazao da se robe mogu u svakoj proizvoljnoj količini uneti u razmenu, bez obzira na potrebu društva, on uzima primer u kom su dve količine proizvoda apriorno, u dlaku tačno, prilagođene potrebama, gde, dakle, društveno ne postoji nikakav suvišak, ali pritom društveno potrebnu količinu naziva "suviškom" - naime, u odnosu na ličnu potrebu proizvođača za svojim sopstvenim proizvodom, i tako sjajno dokazuje da svaki proizvoljni "suvišak" u robama može da bude razmenjen odgo-· varajućim "suviškom" u drugim robama! Da bi konač~o dokazao da razmena među različitim privatno proizvođemm robama
* Sismondijev sajam knjiga u Lajpcigu, kao mikrokozmo.s k~pita lističkog svetskog tržišta, uostalom, proslavljao je posle 5~ g~dma Jedno radosno uskrsnuće - u naučnom ,.sistemu" Eugena Duhrmg.~. I ~~ad Engels u svome kritičkom .šibanju zlosrećne~ univerz~lnog gemJa ?bJa.šnjava tu ideju time što se Dtihrin.g ~z nJU. rpo~z~Je kao. "pr~L n~: mački literartus" .što on .prave industri.Ske krtze zeh da ob)asm zamL
šljenim krizama' na Lajpciškom sajmu knjiga, ~uru na mo~ b~r~~ čaši vode to je veliki misliJ.a<e (Dtihring) opet l ovde, kao 1 u .01 ihu mnogim ~Lučajevima ,koje je Engels utvrdio, jednostavno napravio t pozajmicu kod nekog drugog.
139
može da bude ostvarena - uprkos toga što njihove količine, njihovi troškovi proizvodnje, njihov značaj za društvo, prirodno moraju da budu različiti - on uzima kao pruner dve apnorno potpuno jednake količine roba, P?tpuno jednakih. proizvo;Jnih troškova i potpuno jednake ops te neophodnosti za. drustv?· Ukratko, da bi dokazao da su u neplanskoJ kapJtallshckoJ pnvalnoj privredi krize nemoguće, on konstruiše strogo planski regulisanu proizvodnju, u kojoj uopšte nema nikakve hiperprodukcije. Ali glavna dosetka dovitljivog MacCullocha leži u nečem drugom. U debati se radi o problemu akumulacije. To što je mučilo Sismondija i čim je on mučio Ricarda i njegove sledbenike bilo je sledeće: gde naći kupca za suvišak roba ako deo viška vrednosti biva kapitalizovan, tj. upotrebljen za proširenje proizvodnje preko društvenog dohotka, umesto da b\lde privatno potrošen od strane kapitalista? Sta biva sa kapitalistič kim viškom vrednosti, ko kupuje robe u kojima se on nalazi? Tako je pitao Sismondi. A ponos Ricardove škole, njen zvanični pretstavnik na katedri Londonskog univerziteta, autoritet za ladanje engleske ministre liberalne partije, kao i za londonsk: City, božanstvepi MacCulloch, odgovorio je na to time što je konstruisao pnmer u kome se uopšte ne proizvodi nikakav višak vrednosti! Njegovi "kapitalisti'' samo se muče u ime Isusovo sa poljoprivredom i fabričkom proizvodnjom: celi društveni pr~izvod skupa sa "suviškom" dovoljan je samo za p~r trebe radnika, za najamninu, dok "zakupac" i "fabrikant" gladni i goli upravljaju proizvodnjom i razmenom. Na ovo je Sismondi dreknuo sa opravdanim nestrpljenjem: "U momentu kada ispitujemo šta biva sa suviškom proizvodnje nad potrošnjom radnika, ne srne se izgubiti iz vida ovaj suvišak. koji obrazuje neophodni profit rada i neophodni udeo poslodavca." A1i Vulgarus (MacCulloch) hiljadu puta potencira svoju besmislenost kada čitaocu sugeriše "da postoji hiljada zakupaca" i isto tako "hiljada fabrikanata" koji postupaju isto tako genijalno kao i onaj pojedinac. Naravno, razmena teče opet glatko po želji. Konačno, on postavlja da se "kao rezultat spretnije primene rada i uvođenja mašina" produktivnost rada P?većava tačno za dvostruko, i to na taj način što "svaki od hiljade zakupaca, koji predujmljuje svojoj stotini radnika hranu i odelo, dobija natrag običnih namirnica za dve stotine osoba i osim toga šećer, duvan i vino, koji su jednake vrednosti kao i ova hran~''.. dok .~vaki fabrikant analognom procedurom, pored dosadasnJe kohcme odeće za sve radnike dobija još i vrpce čipke i ba tiste", "na čiju je proizvodnju u.irošena 'ista ~uma i 140
koji će s~edstveno tome. imati razmenljivu vrednost ko'a ·e ~avn~ oV1m d vern.a stotinama komada odeće". Pošto je J ta~o rsto:rs~u .~erspe~tlvu potpl;l;tO izvrn~o i pretpostavio na· re kapr~~llstlcku .I?nvatnu s:roJ:.OU sa ?aJamnim radom, a zati~ u kasniJem s~adiJ_un:u onaJ. mvo proizvodnosti rada koji eksploatacrJ ~ uops te ~1n1 mogu;?m, on sada uzima da se ovaj pro gr es u prmzvodn?vstr rad~ vrsr u svim oblastima u potpuno istom temp~, da visak prmzvoda s~ake grane proizvodnje sadrži pot~ puno IS~u vrednost, ~a s; deh na potpuno isti broj lica, a zatim P?s~avl]a ~a se razni vrskovr proizvoda jedni za druge razmenJUJU, - l gle. tada! - sve se op~t razmenjuje glatko i bez ostataka, na. opste zad~volJstv:'·. Pr':.tom je Mac, pored mnogih aru~h ~es~sle~.ostr, ucrnro J?S 1 tu sto Je dopustio da se njegovi "kap1tahsl! , kOJI su dosad z!Veli od vazduha i svoju profesiju obavljali u Adamovom kostimu, sada hrane samo šećerom duvanom i vinom, a svoja tela ukrašavaju samo vrpcama, čipkama i ba \istima. Ali glavna dosetka leži opet u naglom obrtu kojim je on izbegao sam problem. Sta biva od kapitalističkog viška vrednosti, tj. od viška vrednostn koji ne biva upotrebljen za vlastitu potrošnju kapitalista, nego za proširenje proizvodnje? To je bilo pitanje. A MacCulloch na ovo odgovara, jedanput: da se uopšte ne obazire na proizvodnju, viška vrednosti, i drugi put -da celi višak vrednosti upotrebljava u proizvodnju luksuznih predmeta. No ko je kupac za novu proizvodnju luksuznih predmeta? Prema MacCullochovom primeru očevidno upravo kapitalisti (njegovi zakupci i fabrikanti), jer osim ovih, u njegovom primeru, postoje još samo radnici. Prema tome, imamo potrošnju celog viška vrednosti za lične ciljeve kapitalista, ili drugim rečima: prostu reprodukciju. MacCulloch, dakle, odgovara na pitanje o kapitalizaciji viška vrednosti ili tako što se ne obazire na bilo kakav višak vrednosti, ili tako što u istom momentu kada višak vrednosti nastaje, umesto akumulacije Fetpostavlja prostu reprodukciju. Iluziju, kao da ipak govori o proširenoj reprodukciji, on postiže opet smicalicom :- J:ao i ranije kod tobožnjeg razmatranja "suviška"- na1me, tlJ?e sto prvo konstruiše nemoguć slučaj kapitalističke proizvod';Je be? viška vrednosti, da bi zatim pojavu viška vrednosti citaoct~ sugerisao kao proširenje proizvodnje. . . . . .. No Sismondi nije bio potpuno dorastao lim IZVIJanJlma škotskog akrobate. On, koji je dosada svoga Maca korak ~? korak pritiskao uza zid i dokazao mu "očevidnu besmislenost ' sam se zapleo u odlučujućoj tačci spora. Trebalo. Je da svom protivniku na gornju razmetljivost hladnokrvno. IZJ~VI: "Prepoštovani! Svaka čast gipkosti vašega duha, ah Vl hocete da se 141
kao jegulja izmigoljite od stvari. Ja celo vreme pitam: ko će da bude kupac viška proizvoda, ako će kapitalisti? umesto d~ potpuno rastraće svoj višak vrednosti, upotreb1h ga za cilJeve akumulacije, tj. za proširenje proizvodnje? A vi mi na to odgovarate: e pa, oni će ovo proširenje proizvodnje preduzeti u vidu proizvodnje luksuznih predmeta, a ove luksuzne predmete, prirodno, potrošiće oni sami. Ali ovo je opsenarstvo. Jer, ukoliko kapitalisti izdaju višak vrednosti na luksuzne predmete n same sebe, oni ga troše, a ne akumulišu. Ali radi se upravo o tome da li je akumulacija moguća, a ne o ličnom luksuzu kapitalista. Dakle, ili dajte - ako možete - jasan odgovor n• ovo, ili sami idite onamo gde se dobija vaše vino i raste vaš duvan, a što se mene tiče, i biber." Umesto da je tako pritisnuo Vulgarusa, Sismondi je najednom postao moralan, patetičan i socijalan. On uzvikuje: "Ko će se pojaviti sa potražnjom, ko će uživati, da li seoska i gradska gospoda ili njihovi radnici? U njegovoj (Macovoj) novoj pretpostavci imamo suvišak proizvoda, profit od rada. Kome on ostaje?" I on sam odgovara sledećom tiradom: "Mi dobro znamo - i istorija trgovine nas dovoljno uči da radnik nema koristi od umnožavanja proizvoda rada: njegova najamnina neće biti uvećana. Ricardo je jednom sam rekao da to ne srne da bude, ako se neće da dopusti opadanje javnog bogatstva. Jezovito iskustvo nas, naprotiv, uči da najamnina zapravo skoro uvek biva smanjena u srazmeru sa tim poveća njem. Ali, u čemu se tada sastoji efekat porasta bogatstva za javno blagostanje? Naš autor je pretpostavio hiljadu zakupaca koji uživaju dok sto hiljada poljoprivrednih radnika rade, hiljadu fabrikanata koji se obogaćuju dok sto hiljada zanatlija stoji pod njihovom komandom. Do eventualne sreće koja se može postići uvećanjem lakomislenih luksuznih naslađivanja, dolazi na taj način samo stoti deo nacije. No bi li ovaj stoti deo, koji je pozvan da potroši celi suvišak proizvoda radničke klase, bio u stanju da to učini i onda kad ova proizvodnja neprekidno raste zahvaljujući napretku mašina i kapitala. Po pretpostavci autora mora za:kupac Hi fabrikant da svaki put kada se nacion.alni proizvod udvostruči, svoju potrebu ustostruči; ako je nacwnalno bogatstvo, zahvaljujući pronalasku tolikih mašina, danas sto puta toliko koliko je bilo u vreme kada je ono pokrivalo samo proizvodne troškove, danas mora svaki gospodar da troši toliko proizvoda koliko bi bilo dovoljno za održavanje deset hiljada radnika." I ovde Sismondi opet veruje da je ušao u trag nastanku kriza: "Pretpostavimo doslovno da bogataš ~ože da potroši proizvode koje je proizvela deset hiljada radnika, među tim proizvodima vrpce, čipke i svilenu robu, čije-
142
nam je'];>Oreklo pisac pokazao, Ali pojedinac čovek b' daJwtroši.. u istom od_nosu proizvode poljoprivrede:n.:in~.~~g: zacme. koJI Se kod R1carda pojavljuju u procesu razmene (Si~ smond1, .~o~,I Je te~ docniJe upoznao anonimnog pisca "Edinburške reVIJe (,~Edinburgh Revie':"':.J, :' početku je očigledno sumnJa~ na RI~ar?a d~ Je on pisao elanak), bili bi suviše za trl?ezu Je~og Jed_!nog ~?vek~. Oni neće biti prodani, ili bolje ~ecenc\. n~ce se ~nse moci ~?rzah odnos između poljoprivrednih 1 fabnckih prmzvoda kOJI se pojavljuje kao osnovica celog nJegovog Sistema. u Mi vidimo, dakle, kako je Sismondi upao u MacCul!ochovu klopku: ':'mesto da ':'skrati. odgovor na pitanje o akumulacij: uka.ziya?.Jem na p~mzv?dnJU l':ks~znih predmeta, on, ne primeCUJUCI pomeranJe boJnog polJa, Ide za svojim protivnikom u ovu oblast i ovde smatra za potrebno da zameri samo dve stvari. Prvo, on MacCullochu stavlja moralni prigovor zbog toga što on višak vrednosti prepušta kapitalistima umesto masi radnih ljudi, te se na taj način zapleće u polemiku protiv raspodele u kapitalističkom načinu privrede, Drugo, on nalazi neočekivano put sa ove stranputice natrag ka prvobitnom problemu, koji on, međutim, sada već ovako postavlja: kapitalisti, dakle, troše celi višak vrednosti u luksuz. Lepo! Ali, zar je neki čovek u stanju da svoju potrošnju tako brzo i tako bezgranično proširuje kao što napreci produktivnosti rada omogućuju porast viška proizvoda? Ovde je, dakle, Sismondi sam ostavio na cedilu svoj vlastiti problem i umesto da teškoću kapitalističke akumulacije vidi u nestašici potrošača, pored radnika i kapitalista, on sad nalazi teškoću proste reprodukcije u fizičkim granicama potrošačke sposobnosti samih kapitalista. Kako potrošačka sposobnost kapitalista za luksuz ne može da ide ukorak sa proizvodnošću rada, dakle, sa porastom viška vrednosti, mora doći do hiperprodukcije i kriza. Mi smo već ranije ovaj tok misli našli kod Sismondija u njegovim "Novim principima", ("Nouveaux Principes"), i mi u tom nalazimo d(jkaz da njemu samom njegov problem nije uvek bio sasvim jasan, Nikakvo čudo. Problem akumulacije može se shvatiti u svoj oštrini samo onda ako se raščisti sa problemom proste reprodukcije. A koliko je Sismondi u tome još zapinjao, to smo već videli. Uprkos svemu tome, Sismondi nije nikako, u prvo'!' slučaju, kada je ukrstio oružje sa epigonima klasične škole, biO slabija strana, Naprotiv, on je konačno naterao na uzmak svo,ga protivnika, Iako je Sismondi krivo shvatao nalelementarniJC osnove društvene reprodukcije, te je zanemar1vao postoJan! kapital, sasvim u duhu Smithove dogme, to on u tome, svakako, 143
nije zaostajao iza svoga protivnika: za MacCullocha takođe ne postoji postojani kapital, njegovi zakupci i fabrikanti "pre·: dujmljuju" samo hranu i adetu za svoJe radnike, 1 ce1okupn1 društveni proizvod sastoji se samo od hrane i odeće. Iako su tako oba međusobno jednaki u elementarnoj pogrešci, Sismondi beskrajno nadmašuje svoga Maca po svome smislu za protivrečnosti kapitalističkog načina proizvodnje. Na Sismondijevu. skepsu u pogledu mogućnosti realizacije viška vrednosti, Ricardov sledbenik mu je konačno ostao dužan odgovora. Isto tako Sismondi je nadmoćan i onda kada on sitom zadovoljstvu propovednika harmonije i apologeta, za koga "ne postoji nikakav višak proizvodnje iznad potražnje, nikakva pretrpanost tržišta, nikakve patnje", baca u lice vapaj očajanja nottingharnskih proletera, kada do kazuj e da zavođenje mašina po rmrodnoj nužnosti stvara "suvišno stanovništvo u, najzad i naročito, kad ističe opštu tendenciju kapitalističkog svetskog tržišta sa njegovim protivrečnostima. MacCulloch jednostavno osporava mogućnost opšte hiperprodukcije i za svaku delimičnu hiperprodukciju on ima u džepu oprobana sredstvo: .,Može se prigovoriti", kaže on, "da se, prihvatajući načelo, da se potražnja stalno uvećava srazmerno sa proizvodnjom, ne može objasniti pretrpanost i zastoj koje stvara nesređena trgovina. Mi odgovaramo vrlo spokojno: pretrpanost je posledica uvećanja neke naročite klase roba, kojima ne odgovara srazmeran porast roba koje mogu da im posluže kao protivvrednost. Za vreme dok naša hil j ada zakupaca i isto toliki broj fabrikanata svoje proizvode razmenjuju i jedan drugom pružaju tržište, hiljada novih kapitalista koji se pridružuju društvu, od kojih svaki zapošljava u zemljoradnji stotinu radnika, bez sumnje mogu povući za sobom neposrednu pretrpanost tržišta poljoprivrednim proizvodima, jer nedostaje istovremeno povećanje proizvodnje manufakturnih roba koje oni treba da kupe. Ali ako jedna polovina ovih novih kapitaLista postane fabrikantima, oni će proizvoditi manufakturne robe, koje su dovoljne za kupovinu bruto produkta druge polovine. Ravnoteža se opet uspostav lj a i hil j ada i pet stotina zakupaca će sa hil j adom i pet stotina fabrikanata razmeniti svoje odgovarajuće proizvode sa upravo istom lakoćom sa kojom su hiljada zakupaca i hiljada fabnkanata razmenili ranije svoje proizvode." Na ovu lakrdiju koja "savršeno spokojno" balansira s motkom po magli, odgovara Sismondi, ukazujući na stvarna pomeranja i prevrate svetskog tržišta koja su se izvršila na njegove oči: . " ... U divlje ~emlje ~e unesena kultura i politički prevrati, 1zmena u f1nans1skom sistemu, mir, odmah su omogućili da u 144
luke starih zemalja .~oje s~. bave poljoprivredom uplove bro?ovt sa tovarima kOJI su bth skoro jednaki njihovim ukupnim zetvama. Ogromne _pr~vmc!Je na obalama Crnog Mora koje je RusiJa nedavno. C!Vthzovala, Egipat, koji je nedavno doživeo promenu vladavme, Berberija, kojoj je bilo zabranjeno gusarenJe,. OdJedanp~t•. su. ISpraznili ambare Odese, Aleksandrije i Tumsa otprerruvst nJihove zalihe u italijanske luke; ove zemlje 1za;vale su tak':'e prekomernosti žita da je delatnost zakupaca d~z s':'1h morskih .':bala počela donositi gubitke. Ostala Evropa n~Je sigurna od _shcn~g prevrata, izazvanog ogromnim proširenJem nove zemlJe, koJa se na obalama reke Misisipija odJednom počela obrađivati, i koja izvozi sve svoje proizvode. Cak uticaj Nove Holandije može jednog dana da bude uništavajući po englesku industriju, ako ne u pogledu životnih namirnica, čiji je transport suviše skup, a ono s obzirom na vunu i druge poljoprivredne proizvode, čiji prevoz je lakši." A kakav savet je dao MacCulloch u vezi sa ovom agrarnom krizom u Južnoj Evropi? Polovina novih poljoprivrednika treba da postanu fabrikanti! Na što odgovara Sismondi: .. Ovaj savet može se ozbiljno dati samo Tatarima na Krimu ili egipatskim felasima" - i on tome dodaje: .,Još nije došao momenat za podizanje novih fabrill
lJ Akumulacija kapitala
145
Glava dvanaesta RICARDO PROTIV SISMONDIJA
Za Ricarda, očevidno, stvar nije bila rešena sa MacCullo"hovim odgovorom na Sismondijeve teoretske prigovore. Za razliku od poslovnog "škotskog arhipodvaladžije" kako Marx naziva MacCullocha, Ricardo je tra3io istinu i sačuvao pritom pravu skromnost velikog mislioca.* Da je Sismondijeva polemika protiv samog Ricarda, kao i protiv njegovog "učenika", ostavila na Ricarda dubok utisak, dokazuje to što je on iz osnova izmenio svoj stav prema pitanju delovanja mašina. Ovde upravo pripada Sismondiju zasluga da je po prvi put pokazao naličje medalje klasičnog učenja o harmoniji. U IV knjizi svojih "Nouveaux Principes" u VII-oj glavi: "0 podeli rada i o mašinama" i u VII-oj knjizi, glava VII, koja nosi značajan naslov: "Mašine stvaraju suvišak stanovništva", Sismondi je napao učenje koje su raširili Ricardovi apologeti, o tome da mašine stvaraju isto toliko, ili još i više prilike za rad najamnim radnicima, nego što su im oduzele potiskivanjem živog rada. Protiv ove takozvane teorije kompenzacije Sismondi je istupio sa svom oštrinom. Njegovi "Nouveaux Principes" po· javili su se 1819 - dve godine posle Ricardovog glavnog dela. U trećem izdanju svojih "Principles" u godini 1821, dakle već posle polemike između MacCullocha i Sismondija, Ricardo je uvrstio novu glavu (XXXI), gde otvoreno priznaje svoju zabludu i izjavljuje potpuno u duhu Sismondija: "da mišljenje radničke klase o tome da je primena mašina često pogubna po njihove interese, ne počiva na predrasudi i zabludi, nego se potpuno podudara sa pravilnim osnovnim principima nacionalne i državne privrede." Pritom se on, isto kao i Sismondi, osetio pob uđenim da se ogradi od sumnjičenja, kao da je on protiv tehničkog progresa, ali se spasava, istina manje bezobzirno od Sismondija, izgovorom da zlo dolazi samo postepeno: "Da bih osvetlio osnovnu postavku, pretpostavio sam da su usavršene mašine trenutno otkrivene i primenjene u čitavoj proširenosti. Ali u stvarnosti do ovih otkrića je dolazilo postepeno i ona više
* Karakteristično j~ da je Ricardo, kada je 1819 bio izabran u Parlamenat, on koji je tada već uživao najveći ugled zb.Jg svojih ekonomskih dela, ;pisao jednom svom prijatelju: "Jamačno :mate da sedim u Donjem domu. Bojim se da od mene tu neće imati velike koristi. Dva puta sam !pOkušao da govorim, ali sam govorio sa strašnom- tremom te sam očajan da li ću savladati strah koji me obuhvati kad sluša~ zvuk svoga glasa." Ovakve "treme" bile su brbljivcu Cullochu savršeno ne·poznate. 146
deluju na. primenu. već ušteđenog i akumulisanog kapitala nego na povlacenJe kapitala iz dosadašnjeg plasiranja." Ipak j)roblem kriza i akumulacije nije davao Ricardu mira. U poslednJo! god1m svoga života, 1823, ostao je nekoliko dano u .Zenev1, da b1 sa S1smondijem lično diskutovao o ovom predmetu. Kao pl."d OVI~ r~zgovor~ pojavio se u maju 1824 u ,.Revue Encycloped•que S•smondiJev članak: "0 ravnoteži potrošnje : proizvodnje",~ ("Sur la balance des consommations avec les prC: ductions"). U svojim "Principles", Ricardo je u odlučujućem pitanju potpuno preuzeo od plitkog Saya učenje o harmoniji u odnosima između proizvodnje i potrošnje. U glavi XXI on kaže: "S~y je dovoljno ?okazao da još nema tako velikog kapitala koJI ne b1 u nekoJ zemlji mogao da bude primenjen, jer potražnji postavlja granice samo proizvodnja. Svako proizvodi samo sa namerom da svoj proizvod sam potroši ili da ga proda, a svako prodaje samo sa namerom da kupi druga dobra koja će mu služiti neposredno za potrošnju ili za to da budu primenjena u budućoj proizvodnji. Onaj koji proizvodi postaje na taj način neminovno ili sam potrošač svog proizvoda, ili kupac i potrošač proizvoda nekih drugih proizvođača." Protiv ovog Ricardovog shvatanja Sismondi je već u svojim ,,Nouveaux Principes 4' žestoko polemisao, te se i usmena debata obrtaJa isključivo oko gornjeg pitanja. Cinjenicu postojanja kriza, koje su upravo bile tek prošle u•Engleskoj i drugim zemljama, Ricardo nije mogao da ospori. Radilo se samo o njihovom objašnjenju. Značajno je, pritom, jasno i precizno for-mulisanje problema sa kojim se Sismondi složio sa Ricardom u početku njihove debate: obojica su isključivala pitanje spoline trgovine. Sismondi je dobro shvatio značaj i nužnost spolJne trgovine za kapitalističku proizvodnju, kao i potrebu njenog širenja. U ovome on nije nikako zaostajao iza Ricardove škole
* Sismondi nam o toj diskusiji priča sledeće: "Gospodin Ricardo, čija je nedavna smrt duboko ožalostila ne samo njegovu po:~dicu i njegove prijatelje nego i sve one koje je ozario svojom svet~oscu, sve one koje je zagrejao svojim plemenitim osećanjima, zaustav1_o se n~ nekoliko dana u Zen.evi u iposlednjoj gnd'ini svoga života. DISkutovah smo zajedno, u dva ili navrata, o ovom osnovn?m p:Lt_alllju po ko~e su naša gledišta bila suprotna. U svoje razmatranJe on 1e •Jn~o tolu{~ uglađenosti, dobronamernosti, ljubavi z~ _ist~u koj~m ~e od~1kov~o 1 takvu jasnoću, kakvu sami njegovi učen1c1 ms.':~ o.č~kryall, nav1knutl ~~ budu na vrhuncu apstrakcije kakvu je on od nJlh w~k1vao u svom ka~I netu." Clanak ,.0 ravnoteži" je otštampan u 2 ·izdan} U "Nouveaux Prmcipes", tom II, str. 408.
t'n
...
147
slobodne trgovine. On ju je čak znatno nadm~šio dijalektičkim shvatanjem te tendencije kapitala za ekspanZIJom; on Je Jasno izjavljivao da industrija "biva prinuđena da traži prođu na tllđim tržištima, gde je ugrožavaju još veći prevrati",* on je, kao što smo videli, pretskazivao nastajanje opasne konkurencije za evropsku industriju u prekomorskim zemljama, što je oko 1820 godine ipak pretstavljalo delo dostojno poštovanja, koje je svedočilo o dubokom Sismondijevom pogledu na odnose kapitala u svetskoj privredi. Pri svem tom Sismondi je bio daleko od toga da problem realizacije viška vrednosti, problem akumulacije postavi u zavisnost od spoljne trgovine kao jedine mogućnosti spasenja, kao što su mu docnije kritičari hteli da sugerišu. Naprotiv, već u glavi šestoj druge knjige, Sismondi sam izričito veli: "Da bi se ova proračuna vanja mogla lakše pratiti i radi uprošćenja ovog pitanja, mi smo dosada spoljnu trgovinu ostavili potpuno postrani i pretpostavili da jedna nacija postoji sasvim sama za sebe; ljudsko društvo je samo ova izolovana po§_tojeća nacija, i sve što je tačno u odnosu na naciju bez spoljne trgovine, isto tako je tačno i za celi lju:lski rod." Drugim rečima: Sismondi je stavio svoj problem tačno pod •ste pretpostavke pod koje ih je docnije stavio i Marx, posmatrajući celo svetska tržište kao isključivo kapitalistički proizvodeće društvo. U ovim pretpostavkama, on se složio i sa Ricardom: "Mi smo, obojica, kaže on, isključili iz pitanja slučaj kada nacija više prodaje strancima nego što od njih kupuje i tako nalazi rastuće spoljno tržište za rastuću proizvodnju u zemlji. Naš zadatak nije da rešavamo pitanje da li će uspesi ili neuspesi rata ili politike neke nacije moći pribaviti nove potrošače: mora se dokazati da ih ona sama sebi stvara kada povećava svoju proiz~ vodnju." Ovde je Sismondi problem realizacije viška vrednosti sa svom oštrinom tako formulisao kako ovaj problem pred nas istupa u političkoj ekonomiji u sve kasnije vreme. Ricardo, naime, ustvari tvrdi da proizvodnja sama sebi stvara prođu; u tome on, kao što smo videli i kao što ćemo još videti, ide Sayovim stopama. Teza koju je Ricardo formulisao u sporu sa Sismondijem glasila je: "Pretpostavimo da stotina zemljoradnika proizvodi hiljadu vreća žita, a stotina fabrikanata vune· da proizvodi hiljadu aršina sukna; apstrahujmo sve druge proizvode korisne za čo veka, sve posrednike među njima i pretpostavimo da su ov! proizvođači jedini na svetu: tako oni razmenjuju svoju hiljadu dohot:a~njiga IV, glava IV: "Trgovačko bogatstvo ide za porastom
148
aršina za ~voju h:i_ljadu ~reća; pretpostavimo da su, blagodareći J?ro~r~su. I~du~triJe, pr~I~vo?-~e sn~ge nar~sle za desetinu, tada ce I.sh II lJudi ra~~e~n!J _hilJadu 1 sto arsina za hiljadu i sto vreca 1 svaki_ od nJih ce biii bolje odeven i bolje ishranjen; no·: p~~gres. povtsav~ razmenu na hiljadu i dve stotine aršina za hilJ~du 1 d;--e stotme vreća i tako dalje: porast proizvodnje stalno uvecava uz1tke prmzvođača.' 1 * . Sa dubokim sr~mom se ~ora . k_onstato':ati da dedukcije velikog __ RIC~rda stoJe ovde mazda JOS na n1zem nivou nego dedukCIJe "skotskog podvaladžije" MacCullocha. Opet smo 00 • zvani da p~isustvujemo kao posmatrači harmoničnom i gr~ci oz~om ~adigravanju između "aršinA" i "vreća", pri čemu je bas ono sto tr_eba da bude dokazano - a to je njihov odnos proporciOnalnosti - Jednostavno pretpostavljene. lli j 1š bolje: sve pretpostavke problema o kojima se radilo naprosto su zbog toga ostavljene postrani. Problem, predmet spora - da to ponovo opet konstatujemo - sastojao se u sledećem: ko je potrošač i kupac suviška proizvoda koji nastaje kada kapitalisti proizvode robe preko potrošnje svojih radnika i svoje vlastite potrošnje, tj. kada deo viška vrednosti kapitalizuju i koriste na to da prošire proizvodnju, da uvećaju kapital? Na ovo odgovara Ricardo ne dotičući se uopšte ni jednom rečju uvećanja kapitala. On nam u raznim etapama proizvodnje ocrtava samo postepeno povišenje proizvodnosti rada. Prema njegovoj pretpostavci biće uvek sa istim brojem radne snage proizvedena prvo hiljada vreća žita i hiljada aršina vunene tkanine, zatim hiljada i sto vreća i hiljada i sto aršina, zatim hiljada i dvesta vreća i hiljada i dvesta aršina i tako graciozno dalje. Ne uzimajući u obzir dosadno prikazivanje vojnički ravnomernog pokreta maršovanja na obe strane i podudaranje samog brojl predmeta koji treba da budu razmenjeni, u celom primeru nema ni reči o proširenju kapitala. Mi celo vreme imamo pred sobom ne proširenu reprodukciju, nego prostu reprodukciju, pri kojoJ raste samo masa upotrebnih vrednosti, ali ne i vrednost celokupnog društvenog proizvoda. Kako je za razmenu važna ne količina upotrebnih vrednosti, nego samo njihova veličina vrednosti, a ova u Ricardovom primeru ostaje uvek ista, to se on ustvari ne miče s mesta, mada se pravi kao da analizira progresivno proširenje proizvodnje. Konačno, kod Ricarda uopšte nema kategorija reprodukcije do kojih nam je stalo. MacC~l Joch najpre izvodi svoje kapitaliste da pro.izvo~e bez :'Iska vrednosti i da žive od vazduha, ali on bar pnznaJe postoJanJ<; radnika i ukazuje na njihovu potrošnju. Kod Ricarda nema n1
* "Nouveaux
Principes", 2 l!d., str. 416.
149
govora o radnicima, a r:zlika između. promenljivog kapita)a i viška vrednosti - uopste ne postoJI. Nasuprot tome, vec Je manje važno da se Rica:do_, upr.avo kao i ,njegov ~~enik, nimalo ne obzire na postoJam kap1tal: on hoce da res1 problem realizacije viška vrednosti i proširenj~_p:oizvodnje, ~: pretpo_: stavljajući ništa više nego da postOJI 1zvesna kohcma roba koje bivaju uzajamno razmenjene. Ne primećujući potpuno pomeranje bojnog polja, Sismondi se valjano potrudio da fantazije svog slavnog gosta 1 protivnika, - pri čijim se pretpostavkama, kako se on žalio, "mora izgubiti iz vida vreme i prostor kao što to čine nemački metafizičari",- spusti na zemlju i raščlani u njihovim nevidljivim protivrečnostima. On kalemi Ricardovu hipotezu na "društvo u njegovoj faktičnoj organizaciji sa radnicima bez svojine, čija se najamnina utvrđuje utakmicom i koje njihov gazda može da otpusti kad mu više nisu potrebni", jer- primećuje Sismondt koliko tačno toliko skromno - "naši planovi se baš odnose na ovu privrednu organizaciju". I on otkriva raznovrsne teškoće i konflikte s koj ima su skopčani progresi proizvodnosti rada pod kapitalističkim uslovima. On dokazuje da pomeranja u tehnici rada koja j~ Ricardo pretpostavio, s društvene tačke gledišta, moraju da dovedu do sledećih alternativa: ili će u odnosu na porast proizvodnosti odgovarajući deo radnika biti otpušten, i tada ćemo dobiti na jednoj strani suvišak proizvoda a na drugoj strani nezaposlenost i bedu, dakle, vernu sliku savremenog društva; ili će suvišni proizvod biti upotrebljen za održavanje radnika u jednoj novoj grani proizvodnje: u proizvodnji luksuznih predmeta. Dovde dospevši, Sismondi se uzdiže iznad Ricarda odhJčnom nadmoćnošću. On se najednom seća da postoji postojani kapital i sada je on taj koji je odlučno pritesnio engleskog klasičara: .,Da bi se mogla osnovati nova manufaktura, manufaktura luksuznih predmeta, potreban je takođe i nov kapital; moraju da se grade mašine, poručuju sirovine, mora da stupi u dejstvo daleka trgovina, jer se bogataši ne zadovoljavaju rado užicima proizvedenim u njihovoj blizini. Gde nalazimo sada taj novi kapital koji je možda mnogo znatniji nego onaj potreban poljoprivredi? ... Naši radnici za proizvo~.nju luksuznih predmeta još su daleko od toga da jedu žito nas1h zeml]oradnika, da nose odela naših fabrika, oni još nisu tu,. mož?a još nisu rođeni, n_jihovi zanati još ne postoje, sirovine, ~OJ e om treba da obrade, Još nisu stigle iz Indij e: svi oni koJima om treba da daJu hleba uzalud na njega čekaju." Sismondi sad uzhna u obzir postojani kapital ne samo u proizvodnji luksuzmh predmeta nego takođe i u poljoprivredi, i dalje Ricardu odgovara: "Potrebno je da se ne uzima u obzir vreme
150
kad se oret:postavlja da će zemljoradnik koji, zahvaljujući ronalas_ku. mc:s1na Ih napretku poljoprivredne radinosti, mož~ da P?veca prm~vodnu sn~_gu ~vojih radnika za trećinu, naći i kapital,, do_volJa~_za pr?sir~nJe eksploatacije za jednu trećinu, za
povecanJe SVOJih pol~opr!Vrednih oruđa, oračkog pribora stoke ambar il, 1. ?brtm kapital, koji mu je potreban da dočeka' ostva~ renJe svoJih prihoda." . Ovd<; Sismond~ kida sa hasnom klasične škole po kojoj se pr1. pov~anJ u kap1~ala. ct;li dodatni. kapital troši isključivo na naJar;nnme, na ~anlabJ!m kap1tal, 1 po tome se jasno odvaja od R~cardovog ucenJa, -.što ga .ipak nije smetalo da, tri godine kas!ll.J_e, u drug?m IzdanJU SVOJih "Nouveaux Principes", bez r:viZ~Je prop~stl. sve one pogreške koje se zasnivaju na onom
ucenJU ..Prot;v Jednostavnog Ricardovog učenja o harmoniji,
S1smondi IStlce, dakle, dva odlučujuća momenta: s jedne strane objektivne teškoće proširenog procesa reprodukcije koji u ka~ pitalističkoj stvarnosti nikako ne teče tako glatko kao u maglovitoj hipotezi Ricarda, a s druge strane, činjenicu da se svaki tehnički napredak u proizvodnosti društvenog rada pod kapitalističkim uslovima vrši uvek na račun radničke klase i otkupljuje njenim patnjama. I još u trećoj važnoj stvari pokazuje Sismondi svoju superiornost u upoređenju sa Ricardom: nasu.. prot Ricardu sa njegovom grubom tesnogrudošću, za koju osim buržoaske privrede uopšte ne postoje neki drugi oblici društva, Sismondi zastupa široke horizonte dijalektičkog shvatanja: "Naše oči su se- kaže on - toliko navikle na ovu novu organizaciju društva, na ovu opštu konkurenciju, koja se izvrgla u neprijateljstvo između klase bogatih i klase radnih ljudi, da više sebi ne možemo ni zamisliti neku drugu vrstu egzistencije, mada nas ostaci tih egzistencija sa svih strana okružuju. Veruje se da ću moći biti doveden do apsurda ako mi se predoče greške ranijih sistema. Ustvari, dva ili tri sistema organizacije nižih klasa izređala su se jedan za drugim, ali, da li smerno zbog toga što su oni, pošto su najpre stvorili nešto dobroga, odmah zatim prouzrokovali strašne muke ljudskom rodu, izvesti zaključak da mi danas imamo pravi sistem, da !'ećemo otkriti osnovni nedostatak sistema najamnog rada, kao sto smo ga otkrili kod sistema ropstva, vazalstva i esnafa? Dok su :oJadala ta tri sistema takođe se nije moglo zamJsl!tJ kakav b1 se sistem mogao zav~sti umesto njih: pobolj.šanje P"':toJećeg poretka izgledalo je isto toliko nemoguće kollko 1 sn;esno. Besumnje, doći će vreme, kada će nas naši unuci ...zato sto sl!lo radne klase ostavili bez zaštite, smatrati ne manJim varv~nma nego što i mi sami smatramo za varvare nacije koje suoa tlm klasama
151
postupale kao sa robovima." Svoje d_uboko razumevanje za istoriske odnose Sismondi je doka rel="nofollow">.ao IZJavom u koJOJ Je sa eplgramskom oštrinom razlikovao ulogu proletarijata u modernom društvu od uloge proletarijata rimskog društva. Ne manje dubok pokazuje se Sismondi kada u svojoj polemici protiv Ricarda analizira ekonomske osobenosti robovlasničkog sistema i feudalne privrede i njihovo relativno istorisko značf'nje, konačno. kada kao preovlađujuću opštu tendenciju buržoaske ekonomijE' konstatuje: "da potpuno odeli svaku vrstu vlasništva od svake vrste rada". Tako se i drugi sukob Sismondija sa klasičnom školom završio, kao i prvi, neslavno za njegovog protivnika.* Glava trinaesta
SAY PROTIV SISMONDIJA
Clanak Sismondija protiv Ricarda, objavljen 1824 u majskom broju "Revue Encyclopedique", izazvao je konačno na pozornicu tadašnjeg "prince de la science economique", J. B. Saya, tobožnjeg pretstavnika, baštinika i popularizatora Smithove škole na kontinentu. U julu iste godine, Say je, pošto je već u svojim pismima Malthusu polem.isao u "Revue Encyclopedique" protiv Sismondijevog shvatanja, odgovorio u članku pod naslovom: "0 ravnoteži između potrošnje i proizvodnje", na što je Sismondi opet objavio kratak odgovor na odgovor. Red polemičkih turnira bio je, dakle, stvarno obratan od reda teoretskih zavisnosti. Jer je upravo Say bio onaj koji je prvi saopštio Ricardu ono učenje o bogodanoj ravnoteži između proizvodnje i potrošnje koju je ovaj predao u nasledstvo MacCullochu. Ustvari, Say je već u godini 1803 u svom delu "Udžbenik političke ekonomije" ("Traite d'Economie Politique"), u XXII-goj glavi I-ve knjige: .,0 tržištima", postavio sledeći lapidarni stav:" ... proizvodi se plaćaju proizvodima. Ako stoga jedna nacija ima suviše pro-
* Kad stoga gospodin Tugan-Baranovski, u interesu Say-RicCllfdovog stanovišta ikoje je i on zastupao, saopštava o sporu između SisrnonSismondi bio prisiljen da "prizna pravilnost učenja, da svome protivnilku učini sve (pOtrebne ustupke", da Je SJ.Sm.O!lldi "napustio svoju vlastitu teoriju, koja dosada ima toliko mnogo pristalica" i da je "pobeda u ovom sporu na Ricardovo; strani" (S~dije o teoriji i .istoriji trgovinskih kriza u Engleskoj, 1901, str. 176), to Je tako - tvrdl.ffio --:- lakomislen srud, kome ne mamo mnogo primera u ozbiljnim naučnim delima.
j:
dij~ i .Ricarda, da koJ~ Je _osporavao 1
152
izvoda je.dne vrste, onda pos~oji sredstvo da ih proda, a ono se sas~JI u tom~ da s~. prmzvedu proizvodi druge vrste.~~~ Ovde !~am~ naJpozn.atlJU . !;>rmulaciju mistikacije koju je pnhvatJla RJCardova skola 1 skala vulgarnih ekonomista kao ugaoni kamen učenja o hanno~iji.** Glavno Sismondijevo delo. uzeto u osnovi, pr~tstavljalo je neprekidnu polemiku protiv ovog stava. Međutim, u "Revue Encyclopediqueu Sav okreće oštricu i izvodi sledeći zapanjujući obrt: " ... Kada se prigovara da svako lJudsko društvo, blagodareći ljudskoj inteligenciji i preimućstvu da koristi snage koje mu pružaju priroda i veština može da proizvodi sve predmete pogodne za zadovoljenje svojih potreba i za povećanje svojih užitaka u većoj količim nego što je to društvo u stanju da potroši, to bih ja pitao, kako to da mi ne poznajemo nijednu naciju koja je potpuno opskrbljena, jer je čak i kod onih koje važe kao cvatuće sedam osmina stanovništva lišeno mase proizvoda koji se smatraju neophodnim, neću da kažem kod bogatih porodica, nego čak i u skromnom domaćinstvu? U ovom trenutku ja boravim u selu koje se nalazi u jednom od najbogatijih kantona Francuske. Pa ipak, od tamošnjih dvadeset kuća ima ih devetnaest u kojima, kad
* "L'argent ne remplit qu'un office passager dans ce double €:change. Les €:changes tennines, il se trouve qu'on a paye des produits avec des produits. En consequence quand une nation a trop de produits dans un genre, le mayen de les ecouler est d'en creer d'un autre genre." (.,U ovoj dvostruJroj razmeni novac vrši samo rprolaz.nu službu. Kad se razmene završe, onda se nalazi da su proizvodi plaćeni proizvodima. Prema tome, kad neka nacija ima suviše rproizvoda jedne vrste, sredstvo da ih proda jeste da proizvede proizvode druge vrste.") (J. B. Say, "Traite d'Economie Politique", Paris 1803, tom I, str. 154.) ** Ustvari Sayu je ovde ,pr]pada:lo samo pretenciozno i dogmatsko fiksiranje misli koje su drugi :iskazali. Kao što j.e na to Bergmann u svojoj "Istoriji teorij§. kriza" (Stuttgart 1895) skrenuo pažnju, nalaze se potpuno slične misli o identičnosti !Jl
u njih uđem, vidim samo prostu hranu i ~išta. što bi g?vori~o udobnom živo tu porodice, ništa od stvan koJ e Englezi nazivaju "konforom" itd.* Obrazu odličnoga Saya treba se diviti. On je bio taj koji je tvrdio da u kapitalističkoj priv:':_edi ne_može da bu~e teškoća, ne može da bude nikakvog suviska, nikakVIh kriza, mkakve nevolje, jer se robe uzajamno kupuju, te samo treba sve više proizvoditi da bi se sve svršilo na opšte zadovoljstvo. U njegovoj ruci je ovaj stav pretvoren u dogmu vulgarnoekonomskog učenja o harmoniji. Sismondi je protiv ovog istupio sa oštrim protestom i dokazao neodrživost ovog shvatanja; on je ukazao na to da nije moguće prodati svaku količinu roba, nego da svagdašnji dohodak društva (pr+ v) pretstavlja krajnju gra· nicu do koje može da se realizuje neka količina robii. Ali kako se najamnine radnika svode na goli minimum egzistencija, a potrošačka sposobnost klase kapitalista ima takođe svoje prirodne granice, to širenje proizvodnje vodi ka zastoju na tržištu, ka krizama i još većoj bedi narodnih masa. Sada se pojavljuje Say i odgovara sa majstorski simuliranom naivnošću: Da, ako vi tvrdite da je uopšte moguće proizvoditi suviše mnogo proizvoda, onda otkuda to da u našem društvu ima tako mnogo paćenika, golih i gladnih? Objasnite mi, grofe Orindure, ovo protivrečje prirode? Say, u čijem se sopstvenom stavu glavna smicalica sastoji u tome da on ignoriše novčani opticaj i da operiše neposrednom robnom razmenom, sada podmeće svom protivniku kao da ovaj govori o pretek u proizvoda, ne u odnosu na kupovna sredstva društva, nego u odnosu na njegove stvarne potrebe! Pritom Sismondi, upravo što se tiče ove kardinalne tačke svojih dedukcija, zaista nije ostavio nikakve sumnje. On u knjizi II, glava VI svojih "Nouveaux Principes" izričito kaže: "Čak i onda kada u društvu ima vrlo veliki broj ljudi koji se loše hrane, loše odevaju i loše stanuju, to društvo traži samo ono što može da kupi, ali kupovati može samo svojim dohotkom." Nešto dalje Say i sam to dopušta, ali odmah zatim izvodi novo podmetanje svome protivniku: "Ne nedostaju u nekoj naciji potrošači- veli on- nego sredstva za kupovanje. Sismondi veruje da će ta sredstva biti znatnija ako proizvodi budu redi i prema tome skuplji a njihova proizvodnja bude donosila radnicima veću najamninu."** Ovde Say pokušava da teoriju Sisl!londija, koji napada same temelje kapitalističke organizaciJe, nJenu anarhiju u proizvodnji i celi njen način raspodele, svede
0
* .,Revue Encyclop€:dique", ** l. e., str. 21. 154
tom XXIII, juli 1824, str. 20.
na vlastiti vulgarni metod mi.'\ljenja, ili tačnije rečeno, metod brblJanJa: on parodira nJegove "Nouveaux Principes" u odbranu "retk~ti" roba i visoki~ c~n~: I on, nasuprot Sismondiju, peva slavopoJku uspehu kap1tal!shcke akumulacije, on govmi da_ će nacije-:- ako l'roizv~dnja bude _življa,_ radna snaga broj. mJa, ob1m prOizvodnJe pros1ren - "b1h bolJe i opštije snabdevene". Pritom on veliča stanje industriski razvijenih zemalja u poređenju sa srednjevekovnom bedom. A nasuprot tome "maksime" Sismondija, po mišljenju Saya, krajnje su opasne z~ buržoasko društvo: "Zašto on (Sismondi) zahteva proučavanje zakona koji bi obavezali preduzetn.ike da garantuju egzistenciju radnika zaposlenih kod njih? Ovakvo proučava:1.je paralizovalo bi preduzetnički duh; već sama bojazan da bi država mogla da se umeša u privatne ugovore pretstavlja bič i ugrožava blagostanje nacije.** Nasuprot ovom opštem apologetskom br. bij anju Saya, Sismondi još jednom vraća debatu na njenu suštinu: "Sigurno je da nisam nikada odricao da je Francuska od vremena Luja XIV udvostručila svoje stanovništvo i svoje potrebe umnogostručila, kao što mi se to prebacuje; ja sam samo tvrdio da je umnogostručavanje proizvoda dobro, ako onu biva traženo, plaćeno i upotrebljeno, a da ono, naprotiv, znači zlo kada za njim nema potražnje i kada sva nada proizvođača počiva na tome da odvoje potrošače od proizvoda preduzeća koja konkurišu njegovim proizvodima. Ja sam nastojao da pokažem da se prirodni tok razvitka nacija sastoji u progresivnom povećanju njihova blagostanja i prema tome i povećanju njihove potražnje za novim proizvodima i sredstava za njihovo plaća nje. Ali posledice naših ustanova, našeg zakonodavstva, koje su lišile radničku klasu svake sop_stvenosti i svake zaštite, u isto vreme su potstakle na neregulisan rad koji nije u skladu ni sa
* l. e., str. 29. Say o-ptužuje Sismondija kao lm-vnog neprijatelja buržoaskog društva u sledećoj patetično-j deklamaciji: "C'est contre l'or ganisa1lion moderne de la societe; organisarf:ion qui, en d.Đpouillant !'homme qui trarvaille de toute autre proprrete que celle ~~ ~es .bras, ne lui d-onne aucune garantLe contre une concurrence d1ngee a son prejudice. Quoi! .parce que la societe garantit a toute esp€ce d'entre:p;e_neur la libre d.isposition de ses capitaux, c'est a dire de sa pr~net.>. elle dt?:pouille l'homme qui travaille! Je le repete: rien de plus dangereux que des vues qui conduisent a regler l'usage des pro.prii~tes." Je~, .,I-es bras et les facult€!5" - "sont aussi des proprietes"! ("To je prottv sa.~ vremene organizacije društva; orga01izacije koja, li.š~vajući ~veka kOJi radi svakog vlasništva osim .njegovih ruku, ne daJe mu nikakve garantije protiv konkurencije usmerene na njegovu št~tu. Pa šta! z~r zato što društvo garantuje svakom preduzetniku slobodno ras.polagam.Je svojim kapitalima, to jest svojim vlasništvom, da ono lišav~w svega_ čoveka lroji radi! Ja ponavljam: nema ništa oa>asn1je od gledtsta.,~oJa ~ode ka regulisanju upotrebe vlasništva.'1 Jer "ruke i sposobnost! - "JeSU takođe vlasništva"!) 4
155
potražnjom ni sa kupovnom moći i, prema tome, još više pooštrava bedu." I on zaključuje debatu time što poziva site propovednike učenja o harmoniji da raz~isle o prilikama "koje se opažaju kod bogatih naroda, kod kOJih zaJedno sa matenJalnim bogatstvom neprestano raste Javna beda, kod koJih klase, koje sve proizvode, svakim danom bivaju sve više dovedene u položaj da ne mogu ništa da uživaju". U ovoj piskavoj disonansi protivrečnosti kapitalizma završava se prvi okršaj za problem akumulacije kapitala. Ako rezimiramo tok i rezultate ovog prvog spora, to se mogu utvrditi dve tačke: 1. Uprkos svoj zbrci u Sismondijevoj analizi, ispoljava se njegova nadmoćnost nad Ricardovom školom i nad tobožnjim šefom Smithove škole: Sismondi posmatra stvari sa stanovišta reprodukcije, on nastoji - koliko može - da objasni pojmove vrednosti: kapital i dohodak i materijalne momente: sredstva za proizvodnju i sredstva za potrošnju u njihovom uzajamnom odnosu u celokupnom društvenom procesu. U tome je on najbliži A. Smith u. Samo što on protivrečnosti celokupnog procesa, koje se kod Smitha pojavljuju kao njegove subjektivne teoretske protivrečnosti svesno ističe kao osnovni tok svoje analize, a problem akumulacije kapitala formuliše kao čvornu tačku i glavnu teškoću. U ovome Sismondi pretstavlja nesumnjiv napredak prema Smithu. Nasuprot tome, Ricardo sa svojim epigonima, kao i Say, zastaje u toku cele debate isključivo u pojmovima prostog robnog prometa; za njih postoji samo formula R - N - R (roba - novac - roba), pri čemu je oni još izvrću u direktnu robnu razmenu i misle da su ovom jalovom teorijom iscrpli sve probleme procesa reprodukcije i akumulacije. To je korak unazad u poređenju sa Smithom, i Sismondi je odlučno u preimućstvu prema toj skučenosti! Upravo kao socijalni kritičar on ovde pokazuje mnogo više smisla za kategorije buržoaske ekonomije negoli njeni 7Jakleti apologeti, isto kao što je kasnije Marx kao socijalist pokazao beskrajno više razumevanja za differentia specifica kapitalističkog privrednog mehanizma do tančina nego cela buržoaska politička ekonomija. Kad Sismondi (u knjizi VII, glava VII) uzvikuje R1cardu: "Stal Bogatstvo je sve, a ljudi ništa?", to u tome dolazi do izražaja ne samo "etička" slabost njegovog sitnoburžoaskoa shvatanja u poređenju sa strogom Ricardovom klasičnom objek~ tivnošću nego i socijalnim osećanjima izoštreni pogled kritičara na žive društvene povezanosti ekonomike, dakle, takođe na ?jene protivrečnosti i teškoće, kome nasuprot stoji kruta skucenost apstraktnog shvatanja Ricarda i njegove škole. Spor je samo podvukao da R1cardo kao i epigoni Smitha u podjednakoj 156
m~ri .nis':' bili u stanju ni da shvate zagonetku akumulacije koJU Im Je zadao S1Smondi, akamoli da je reše. 2. No rešenje zagonetke je bilo već i time onemogu· što je cela diskusija bila ?•čena na sporedni kolosek i kon~~~~ trisana oko P.roblem~ kri~a. IzbiJanJe prve krize ovladalo je prirodno di~kus9om, .•h Je Isto. tako P;irodno, na obe strane, omelo da se UVI~I ČinJenica da krize uopste ne pretstavljaju problem akumulaCIJe, nego samo njenu specifičnu spoljašnju formu samo Jedan momenat ~ cikličkoj figuri kapitalističke reproduk~ CIJe. Iz t~.g~ Je prmz~slo da se debat~, na kraju krajeva, morala zavrsiti dvostrukim qUiproquo: pritom je jedna strana izvodila direktno iz kriza nemogućnost akumulacije, a druga strana je izvodila direktno iz robne razmene nemogućnost kriza. Dalji tok kapitalističkog razvitka trebalo je da dovede obe dedukcije podjednako ad ,absurdum. Pri svemu tome Sismondijeva kritika ostaje prvi teoretski poziv na uzbunu protiv vladavine kapitala od visokog istoriskog značaja: on naveštava propadanje klasične ekonomije, koja nije mogla da reši probleme koje je sama probudila. Kad Sismondi uzvikuje uplašeno gledajući na posledice kapitalistič kog gospodstva, to on, sigurno, nije bio reakcionar u tom smislu da bi možda maštao o povratku na pretkapitalističke odnose, mada on, ponekad sa zadovoljstvom, daje preimućstvo patrijarhalnim oblicima proizvodnje u poljoprivredi i zanatstvu naj vladavinom kapitala. On se protiv toga više puta i vrlo energično ograđivao, tako napr. u svome članku protiv Ricarda u "Revue Encyclopedique": "Već čujem kako mi se stavljaju prigovori da se protivim usavršavanju zemljoradnje i tehnike i svakom ljudskom progresu, da ja, besumnje, varvarstvo pretpostavljam civilizaciji, budući da je plug mašina, a ašov još starija mašina i da bi prema mom sistemu trebalo da čovek obrađuje zemlju samo golim rukama. Ja ništa slično nisam rekao i moram, jednom za svagda, da se ogradim protiv svakog zaključka koji se pripisuje mom sistemu, a koji ja sam nisam izvukao. Mene nisu razumeli, ni oni koji me napadaju ni oni koji me brane, i ja sam često crvenio kako zbog svojih saveznika tako i zbog svojih protivnika ... Neka se dobro upamti: ja ne upućujem prigovore ni protiv mašina ni protiv napretka civilizacije ili pronalazaka, nego protiv današnje organizacije društva, organizacije, koja, za vreme dok lišava radnika svake druge sopstvenosti osim njegovih ruku, ne daje mu ni najmanJU zaštitu protiv konkurencije, protiv besomučnog trgovanJa kaJe se uvek svršava na njegovu štetu i čija žrtva, prirodno, on mora da bude." Polazna tačka Sismondijeve kritike jesu, besumnJ.e. interesi proletarijata, i on je potpuno u pravu kada svoJU 157
osnovnu težnju ovako formuliše: "Ja želim jedino da nađem sredstva kako bi se plodovi rada obezbedili onima koji obavljaju rad, a koristi od mašina dale onima koji ih stavljaju u aktivnost." Dakako, kada je trebalo da pobliže okarakteriše društvenu organ~zaciju, kojoj on teži, on to izbegava i priznaje svoju nesposobnost: "Pitanje šta sada treba da radimo je veoma teško i mi nikako nemamo nameru da se danas njime bavimo. Zelimo da ubedimo ekonomiste, potpuno, koliko smo sami u to ubeđeni, da je njihova nauka dosada išla pogTešnim putem. Ali mi nemamo dovoljno poverenja u sebe da im pokažemo pr3vi put: potrebno bi bilo isuviše veliko naprezanje našega uma da bismo sebi pretstavili uobličenje društva kakvo bi trebalo da bude. Ta gde bi se našao toliko jak čovek da bi zamislio organizaciju koja još ne postoji, da bi video budućnost kad nam je tako teško upoznati sadašnjost?" Ovo otvoreno priznanje nesposobnosti, da se preko kapitalizma sagleda u budućnost, koje je dao oko 1820 god., ne služi Sismondiju na sramotu- jer je to bilo vreme kada je gospodstvo krupnog industriskog kapitala tek prekoračilo istoriski prag i kada je ideja socijalizma bila mo· guća tek u utopiskom obliku. Ali kako Sismondi, na ovaj način, nije mogao da ide ni dalje od kapitalizma ni iza kapitalizma, to je za njegovu kritiku preostao samo sitnoburžoaski srednji put. Skepsa u odnosu na mogućnosti punog razvitka kapitalizma, i sa ov,im proizvodnih snaga, dovela je Sismondija do toga da poziva na prigušivanje akumulacije, na umeravanje juriša u širenju gospodstva kapitala. A u tom leži reakcionarna strana njegove kritike.*
* M8rX se u svojoj istoriji opozicije protiv Ricardove škole i njenog tumačenja samo kratko dotakao Sismondija. On kaže na jednom mestu: "Ja Sismondija isključujem iz svog istoriskog pregleda jer kritika njegovih pogleda pripada drugom delu pregleda - kojim se ja mogu baviti tek posle ovog spisa - realnom kretanju kapitala (konkurencije i kredit)". ("Teorije o višku vrednosti", tom III, str. 52.) Ipak, nešto dalje, u vezi sa Malthusom, Marx posvećuje jedan pasus - u osnovnim, crtama svakako iscrpan i Sismondiju: "Sismondi duboko oseca, da kapitalistička proizvodnja sebi protivreči; da njene forme, njeni proizvodni odnosi, s jedne strane, potstiču na neobuzdan razvo~ p~oizvod~ih snag~ i bogatstva; da su ovi odnosi, s druge strane, uslovlJen~; da n]e_na protivrečja između upotrebne vrednosti i prometne vre~nosh,_ rob_e 1 ~ove~, kupovine i prodaje, proizvodnje i potrošnje, kapitala 1 na]ammne Itd. uzimaju utoliko veće razmere ukoliko se dalje razvi)a pro_izvodna _snaga. On, naime, oseća osnovnu protivrečnost, ~eobuzdaru razv~~ak proizvodne snage i uvećanje bogatstva koje se u
~~~a~:~~~~s~s~dp~~~z~~đ~~;an!en~~~~iJ~es žf~f:e s~~~r~i~~- 0~~~~~
~od njege:'- krize_ nisu slu~ajnos~i kao kod Ricarda, nego bitne erupcije 1manentnih prohvrečnosh na visokom stepenu i u određenim periodima. No on se stalno koleba: treba li država da sputava proizvodne snage da bi ih učinila adekvatnim proizvodnim odnosima, ili pro-
158
Glava četrn.aesta.
MALTHUS
Istovren;eno kad. i Sismondi, Ma! thus je poveo delimično rat protiv RICar.dove skale. U drugom izdanju svog dela kao i u svOJim polemikama _S1smondi se poziv~ na Malthusa kao na glavnog svedoka. On Je u .,Revue Encyclopedique" ovako formullsao svoj ratni pohod u zajednici sa Malthusom: .. s. druge strane, Malthus je u Engleskoj tvrdio (protiv Ricarda 1 Saya), kao što sam to i ja pokušao na kontinentu da potražnja nije neophodna posledica proizvodnje, da potrebe i želje čoveka, svakako, nemaju granica, ali da ove potrebe i ove želje mogu da budu zadovoljene potrošnjom samo utoliko ukoliko su sjedinjene sa sredstvima razmene (prometnim sredstvima). Mi smo tvrdili da nije dovoljno ova sredstva razmene pribaviti da bi ona dospela u ruke onih koji imaju ove želje ili potrebe, da je čak često slučaj da sredstva razmene u društvu rastu, a da se potražnja za radom ili najamnina smanjuju; da tada želje i potrebe jednog dela stanovništva ne mogu da budu izvodne odnose da bi ih učinila adekvatnim proizvodnim snagama? On p-ritom često beži u /Prošlost, ,postaje lauđator temporis acb i hteo bi regulisanjem dohotka u odnosu na kapital ili raspodele u odnosu na .proizvo
159
zadovoljene i da potrošnja takođe opad:'. Konačno sm_o tvrdili da nedvosmisleni znak blagostanJa drustva mJe rastuca prmzvodnja bogatstava, nego rast:'ća potražnja za rado~ ili rastuća ponuda najamnine koja pruza nagradu za rad. Rtcardo 1 Say nisu odricali da je rastuća potražnja za radom znak blagostanJa, ali su tvrdili da potražnja mora nastati iz porasta proizvodnje. Malthus i ja to odričemo. Mi tvrdimo da su oba ova povećanja posledice uzroka koji su uzajamno potpuno nezavisni, a katkada čak i suprotni. Po našem mišljenju tržište se pretrpava. kada potražnja za radom nije prethodila proizvodnji i nije ju pratila: nova proizvodnja tada postaje uzrok propasti, a ne blagostanja." Ove reči ostavljaju utisak kao da je izmedu Sismondija i Malthusa, bar u njihovoj opoziciji protiv Ricarda i njegove škole, postojala široka saglasnost i zajednica po oružju. Marx smatra Malthusovo delo "Principles of Political Economy" koje je objavljeno 1820 direktno plagijatom dela "Nouveaux Principes" koje je izašlo godinu dana ranije. U pitanju koje nas interesuje često postoji između obojice u mnogom pogledu direktna suprotnost. Sismondi kritikuje kapitalističku proizvodnju, on je odi učno napada, on je njen tužilac. Malthus je njen apologet. Ali ne u tom smislu da odriče njene pr<>tivrečnosti, kao MacCulloch ili Say, nego u obrnutom smislu, što on protivrečnosti brutalno uzdiže na stepen prir<>dnog zakona i smatra ih apsolutno neprikosnovenim. Sismondijeva misao vodilja jesu interesi radnika: cilj kome on stremi, makar i u <>pšroj i neodređenoj f<>rmi, jeste temeljna reforma raspodele u korist proletarijata. Malthus je ideolog interesa onog sloja parazita kapitalističke eksploatacije koji se hrane <>d zemljišne rente i na državnim jasliroa, a cilj za koji se on zauzima jeste dodeljivanje što je moguće većeg dela viška vrednosti ovim "neproizvodnim potrošačima". Opšte Sismondijevo stanovište je pretežno etičko, socijal-reformatorsko: on "ispravlja<~ klasike, ističući nasuprot njima "da je jedini cilj akumulacije potrošnja", on zastupa prigušivanje akumulacije. Malthus, naprotiv, oštro izjavljuje da je akumulacija jedini cilj proizvodnje i prep<>ručuje neograničenu akumulaciju od strane kapitalista, akumulaciju koju on hoće da dopuni i osigura bezgraničnom potrošnjom njenih parazita. Konačno, polazna tačka Sismondljeve kritike bila je analiza procesa reprodukcije, odnos kapitala i dohotka u društvenom razmeru. Malthus u svojoj opoziciji protiv Ricarda polazi od apsurdne teorije vrednosti i i~ nje izvedene vulgarne teorije viška vrednosti. 160
koja hoć~ da_ objasni kapitalistički profit iz povišenja cena na vrednost roba.• . U šestoj ~!avi svog del~ .,Definitions in Poli tica! Economy" koJe se poJaVIlo 1827, a koJe Je posvetio James Millu Malthus se o~eće isc;rpnom kritikom protiv stava o identiČnosti ponude • po~raznJe .. U. SVOJim "Elements of Political Economy", str. 233, M1!! Je IZJaVIo: .,Sta se time nužno mislilo kada kažemo da su ponuda i potražnja jedna drugoj prilagođene (accomodated to one another) ? To znači da se dobra koja su proizvedena nekom količinom rada razmenjuju za dobra koja su proizvedena jednakom količinom rada. Ako se složlilno sa ovom pretpostavkom,. onda je sve ostalo jasno. Tako, ako se par cipela pr01zvod1 Jednakom količinom rada kao i šešir, ponuda i potražnja će biti prilagođene jedna drugoj dokle god se razmenjuju jedno za drugo šešir i cipele. Ako bi se desilo da cipele padnu u vrednosti u poređenju sa šeširom, to bi ovo pokazalo da je na tržište doneseno više cipela nego šešira. Cipela bi, tada, bilo više nego što je potrebno. Zašto? Zato što proizvod izvesne količine rada u cipelama ne bi mogao više da bude razmenjen za drugi proizvod iste količine rada. Ali zbog istog tog uzroka postojeća količina šešira bi bila nedovoljna, jer bt izvesna suma rada, pretstavljena u šeširima, bila sada razmenjena za veću sumu rada u cipelama." Protiv ovih plitkih tautologija Malthus je istakao dvoje. Pre svega, on skreće Mil! u pažnju na to da njegova konstrukcija lebdi u vazduhu. Stvarno, proporcija u kojoj se razmenjuju šeširi i cipele može da ostane potpuno nepromenj ena, a opet mogu i jedni i drugi da postoje u suviše velikoj količini u poređenju sa potražnjom. A to će se ispoljiti u tome što će i jedni i drugo biti predavani po cenama koje stoje ispod troškova proizvodnje (sa jednim umerenim profitom). "No, može li se u tom slučaju reći", pita on, "da ponuda šešira odgovara potražnji za šeširima, ili da ponuda cipela odgovara potražnji za cipelama. kada se kako ove tako i oni nalaze u takvom višku da se ne mogu razmeniti pod uslovima koji obezbeđuju njihovu stalnu ponudu?"**
Malthus dakle ovde suprotstavlja Millu mogućnost op§te hiperprodukclje: "U poređenju sa troškovima proizvodnje, sve se robe mogu penjati i padati (u ponudi) jednovremeno. ""* . Drugo, on protestuje protiv omiljenog man~ra ko~ M1lla kao i Ricarda i njegovih epigona da svoje teze kroJe na duektnu
* K. Marx, "Teorije o višku vrednosti"! tom II~,. str. 1-29, gde je Malthusova teorija vrednosti i profita detalJnO anallz1rana. ** ***
Malthus, ,.DefinitiOIIlS in Political Economy", 1827, str. 51. l. e., str. 64.
ll AkumUlacija kapitala
161
razmenu proizvoda. "Odgajivač hmelja", kaže on, "koji donosi na tržište možda stotinu vreća hmelja, misli toliko na ponudu u šeširima i cipelama koliko i na sunčane pege. O čemu on onda misli? I šta on hoće da dobije u razmenu za svoj hmelj? Izgleda da je g. Mill mišljenja da bi odavalo najveće neznanJe u političkoj ekonomiji ako bi se reklo da odgajivač hmelja hoće novac. Ipak se ja ne plašim od opasnosti da ću biti proglašen velikom neznalicom, i izjavljujem da je upravo novac ono što on (odgajivač hmelja) potrebuje." Naime, renta koju mora da plati vlasnaku zemlje, kao i najamnine koje mora da plati radnicima, kao, najzad, i kupovina sirovina ; alata koje on treba za produženje svojih plantaza mogu da budu pokriveni samo novcem. Na ovoj tačci insistira Malthus sa velikom podrobnošću; on nalazi da je upravo "zapanjujuće" to što poznati ekonomisti pribegavaju najsmelijim, najnemogućnijim primerima radije nego pretpostavci novčane razmene.* Uostalom, Malthus se zadovoljava time što nam opisuje taj mehanizam po kome suviše velika ponuda, padom cena ispod troškova proizvodnje, automatski povlači ograničavanje proizvodnje i obrnuto. "Ali ova tendencija da se prekomerna ili nedovoljna proizvodnja Ječe prirodnim tokom stvari, nije nikakav dokaz da ova zla ne postoje." Vidi se da se Malthus, uprkos svom dijametralno suprotnom stanovištu po pitanju kriza, kreće potpuno istim kolosekom kao Ricardo, Mill, Say i MacCulloch: za njega takođe postoji samo robna. razmena. Društveni proces reprodukcije sa svojim velikom kategorijama i vezama, koji je Sismondija u celini zahvatio, ovde nije ni najmanje uziman u obzir. Pri tolikim mnogostruk.im suprotnostima u osnovnom shvatanju između Sismondijeve kritike i Malthusove kritike, postoji zajedničko samo u sledećem:
* "I SU!PPDSe they are afraid of the ·imputation of th.ink:ing that wealth consists in money. But though it is certainly true that wealth does not consist in money, it is equally true that money is a most powerful agent in the distribution of wealth, and those who, in a country where a O exchanges are practically effected by money, continue the attempt to explain the principles of demand and supply, and the vari~tions of wages and profits, by referring chiefly to hats, shoes, corn, su1ts of clothi111g, &e, must of IIl.ecessity fail." (L e., S. 60, 111apom.ena.) ("Pretpostavljam da se oni plaše da će im se pripisati mišljenje da smatraju da se bogatstvo sastoji u novcu. Ali je, mada je sigurno tačno da se bogatstvo ne sastoji u novcu, isto toliko tačno da je novac najsnažniji činilac u raspodeli bogatstva. I oni koji u zemlji gde se sve razmene ?bavljaju pomoću novca produžuju sa objašnjavanjima principa ponude l potražnje, na taj način što uzimaju primer uglavnom sa šeširima, cipelama, žitom, odelima itd., moraju neminovno da pogreše.") 162
~- Obojica, n~suprot ~ic~~rdo~im sledbenicima i Sayu, od~acuJ.u stav_ o apnorr:? ucvrscenOJ ravnoteži između potrošnie p~m_z,;r~dn]e; 2.. obop~a tvrde da postoji mogućnost ne samo
l
deiimlcmh nego 1 opshh kriza. _Ali ovde zajedničko prestaje. Dok Sismondi uzroke kriza traz1 ~ ~ISko~ n1you najamnina i u ograničenoj sposobnosti za potrosllJU kap1talista, dotle Malthus, obrnuto, niske najamninE pretv~r~ u prr~od~n zakon kretanja populacije, a za ograničenu P?_trosnJU kap~talista_ on nalazi naknadu u potrošnji parazita vr~ka vre~no~b, kao sto Je plemstvo, sveštenstvo, čije sposobnostr za trosenJe bogatstava i za luksuz nemaju granica: crkva ima do bar stomak. I kada oba, Mal thus i Sismondi, za izbavljenje kapitalističke ak~~ulacije i za njeno spasenje iz škripca traže kategoriju potrosaca kOJI kupuJu, a ne prodaJu, to je Sismondi traži u cilju da suvišak društvenog proizvoda preko potrošnje radnika i kapitalista, dakle, kapitalizovani deo viška vrednosti proda, a Ma~thus da uopšte stvori profit. No kako lica koja primaju rentu i žive na •ačun države, koja samo moraju tek da dobiju kupovna sredstva uglavnom iz ruke kapitalista, mogu ovima da pomognu u prisvajanju profita kupovinom roba sa povišenjem cene, za Malthusa, naravno, ostaje tajna. Pri ovako velikim suprotnostima, oružani savez između Malthusa i Sismondija bio je prilično površne prirode. I ako je Malthus, kako Marx kaže, Sismondijeve "Nouveaux Principes" pretvorio u Malthusov1.1 karikaturu, to je Sismondi Malthusovu kritiku protiv Ricarda učinio nešto suviše Sismondijevom, ističući samo ono što je zajedničko i citirajući ga kao glavnog svedoka. S druge strane, on, svakako prigodice, podleže Malthusovom uticaju, kada uneko· liko preuzima njegovu teoriju državnog rasipništva kao nužnog pomagača akumulacije, teonju koja direktno protivreči njegovoj sopstvenoj polaznoj tačci. Uopšte uzevši, Malthus nije uneo u problem reprodukcije ništa svoga, on ga čak nije ni razumeo; on se vrti u svom sporu sa Ricardovim sledbenicima, kao što su se ovi vrteli u svom sporu sa Sismondijem, uglavnom u pojmovima prostog robnog prometa. U prepirci između njega i Ricardove škol: radilo se o neproduktivnoj potrošnji parazita viška vrednost,, to je bila prepirka o razdeobi viška vrednosti, a ne spor o društvenim osnovama kapitalističke reprodukcije. Malthusova konstrukcija se sl'UŠi!a čim su fiksirane njegove apsurdne greške u teoriji profita. Sismondijev.a kritika se održava, a njegov problem ostaje nerešen čak i ako se primi Ricardova teonJa vrednosti sa svim svojim konsekvencijama. ll'
163
DRUGI OKRSAJ
SPOR
IZMEĐU
RODBERTUSA I VON KIRCHMANNA Glava petnaesta
VON KIRCHMANNOVA TEORIJA REPRODUKCIJE
I druga teoretska polemika o problemu akumulscije potstaknuta je aktuelnim zbivanjima. Dok je Sismondi na svoju opoziciju klasičnoj školi bio potstaknut prvom engleskom krizom i bedom radničke klase koju je ona izazvala, to je Rodbertus skoro dvadeset i pet godina docnije za svoju kritiku kapitalističke proizvodnje crpao povod u pojavi revolucionarnog radničkog pokreta koji je u međuvremenu izbio. Ustanc1 tkača svile u Lianu i čartistički pokret u Engleskoj sa svojom kritikom protiv "najboljeg" od svih društvenih oblika odzvanjali su u ušima buržoazije sasvim drukčije nego neodređene aveti koje je prva kriza izazvala na pozornicu. Najstariji socijalnoekonomski spis Rodbertusov koji potiče verovatno s kraj a tridesetih godina, a pisan je bio za list "Augsburger Allgem. Zeitung" ah ga ovaj nije hteo objaviti, nosi značajni naslov: "Zahtevi radnih klasa" i počinje rečima: "Sta hoće radne klase? Hoće li drugi moć1 da im to uskrate? Hoće li to, što one traže, biti grobnica savremene kulture? - Da će u svoje vreme istorija ova pitanja uastaviti sa velikom upornošću, znali su rnisaoni ljudi, a čartistički zborovi i zbivanja u Birminghamu pokazali su to jasno i obič ii.Vffi svetu." Uskoro će, četrdesetih godina, najživlje previranje revolucionarnih ideja doći do izražaja u Francuskoj u najraznovrsnijim tajnim udruženjima i socijalističkim školamaProudhona, Blanquija, Cabeta, Louis Blanca itd. - i u Februarskoj revoluciji, u proklamaciji "prava na rad", u junsk.im danima, u prvom opštem ratu između dva sveta kapitalisti~kog društva, izazvati epohalnu eksp~oziju protivrečnosti prikrivenih u njegovom krilu. Sto se tiče kriza, kao drugog vidljivog lika ovih suprotnosti, to iz perioda drugog spora raspolažemo neuporedivo bogatijim materijalom za razmatranja nego što je
164
bilo početk~m dvadesetih godina. stoJeća. Diskusija između R?dbert~a ~ von .K1rchmanna vodlla se pod neposrednim utiscl_ma knza IZ g~)(lin_e 1837, 1839, 1847, pa čak i pre prve svetske knze 1857 (zanimlJIVO delo Rodbertusovo: "Die Handelskrisen und d1e Hyp~thekenn~t der Grundbesitzer'" potiče iz godine 1858). UnutrasnJe prohvrečnosti kapitalističke privrede izvršile su na l_todber~usoye .?či ~asvim drukčije oštru kritiku učenja engle~klh klasika 1 n]lhOVIh vulgarizatora o harmoniji u EngleskoJ 1 na Kontinentu nego u doba kada je Sismondi bio digao svoj glas. Da je Rodbertusova kritika, uostalom, stajala pod neposrednim uticajem Sismondijeve, dokazuje citat iz Sismondija o Rodbertusovom najstarijem radu. Sa savremenom francuskom literaturom opozicije protiv klasične škole Rodbertus je, dakle, bio dobro upoznat; možda je on manje poznavao mnogobrojniju englesku literaturu, pa u toj okolnosti i ima, kako je poznato. legenda nemačkog profesorskog sveta o takozvanom "prioritetu" Rodbertusa pred Marxom u pitanju "utemeljenja socijalizma", svoj jedini slabi koren. Profesor Di eh! u svojoj skic1 o Rodbertusu u "Handwiirterbuch der Staatswissenschaften" piše: "Rodbertusa valja nazvati pravim osnivačem naučnog socijalizma u Nemačkoj, jer je već pre Marxa i Lassalla on svojim spisima iz godine 1839 i 1842 dao potpun socijalistički sistem, kritiku Smithovog učenja, novu teoretsku osnovicu i predloge za socijalnu reformu." Ovo je on ponovio 1901 (drugo izdanje), časno, smerno i bogobojažljivo, posle svega i uprkos svemu onome što su za razbijanje ove profesorske legende bili napisali Engels, Kautsky i Mchr;ng. Da je, uostalom, monarhistički, nacionalno i pruski raspoloženi "socijalist" Rodbertus, koji je bio komunist za budućnost od posle 500 godina, a za sadašnjost pristalica čvrste stope eksploatacije od dvesta procenata, nasuprot međunarodnom "prevratniku" Marxu u očima svih nemačkih naučnika političke ekonomije jednom zauvek svagda morao osvojiti palmu "prioriteta", razume se samo po sebi i ne može biti pokolebano ni najubedljivijim dokazima_. Ipak, nas ovde mnima druga strana Rodbertusov~ anah~e. Ish taj Diehl nastavlja svoj panegirik na sledeći načm: "Ah Rodbertus nije delovao samo kao pionir socijaliz~a, nego l celokupna nauka političke ekonomije l
*
,.Trgovinske krize i nevolje zemljovlasničkih hipoteka".
165
riskih kategorija kapitala itd." Sa pomenutim velikim Rodbertusovim podvizima, a naročito sa onim "itd.'\ imamo nameru da se ovde pazabavimo. Spor između Rodbertusa i von Kirchmanna izazvan je glavnim delom prvoga: "Prilog saznanju naših državnoprivrednih prilika", objavljenim 1842, na koje je von Kirchmann odgovorio dvema raspravama u časopisu "Demokratische BHitter": "0 zemljišnoj renti u socijalnom pogledu" i "Društvo razmene", a Rodbertus je na ovo replicirao 1850 i 1851 godine svojim ,.Socijalnim pismima". Taiko je diskusija došla na teoretsku oblast na kojoj je trideset godina ranije izvojevana polemika između Malthus-Sismondija i Say-Ricardo--MacCullocha. Već u svom najranijem spisu Rodbertus je izrekao misao da ĆP u današnjem društvu, pri rastućoj produktivnosti rada, radnička najamnina zauzimati sve manji udeo u nacionalnom proizvodu - misao za koju je on izjavio da kao na svoju "polaže pravo", koju je on tada, pa sve do svoje smrti, dakle kroz tri decenije, stalno ponavljao u raznim varijacijama. U tome padajućem udelu najamnine Rodbertus vidi opšti koren svih zala današnje privrede, naročito pauperizma i kriza, koje skupa on označava kao "socijalno pitanje sadašnjice". Von Kirchmann sa ovim objašnjenjem nije saglasan. On smatra da pauperizam dolazi kao posledica delovanja rastuće zemljišne rente, a krize da su posledica nedostatka tržišta. O ovome on naročito ističe da "najveći deo socijalnih zala ne leži u nedostatku proizvodnje, nego u nedostatku prođe proizvedenih dobara; da je neka zemlja utoliko više izložena opasnostima bede i oskudice ukoliko je u stanju više da proizvede, ukoliko više raspolaže sredstvima da zadovolji sve potrebe". I radničko pitanje sadržano je u ovome, jer i "izvikana pravo na rad svodi se, na kraju krajeva, na pitanje tržišta". "Vidi se, zaključuje von Kirchmann, da je socijalno pitanje skoro istovetna sa pitanjem tržišta. Pa i same nedaće mnogo ozloglašene konkurencije iščeznuće čim se otvore sigurna tržišta robe; tada će od sve povike ostati samo njene dobre strane: ostaće utakmica da isporučuje dobre i jevtine robe, ali će iščeznuti borba na život i smrt koja ima svoj osnov samo u tržištima koja su nedovoljna za .sve."* Razlika u shvatanjima Rodbertusa i von Kirchmanna očita je. Rodbertus vid.i koren zla u nepravilnoj raspodeli nacionalnog
* Von
Kirchmannovi argumenti su kod Rodbertusa vrlo opširno od
reči do reči navedeni. Potpun primerak "Demokratische Blatter" sa o~alnim čla~om, prema uveravanju Rodbertusovog izdavača, ne
moze da se dobiJe,
166
pro~zvoda .. a voD: Kirc?mann u tržišnim granicama kapitalističkP p:~:nzvodnJe~. Prr O~OJ ko~~~i~~ u. von Kirchmannovim izlaga: nJima, I1arocrto u nJegovoJ 1dihcnoJ pretstavi kapitalističke kon~ur~n~:Je, svedene na :pohvalnu utakmicu za najboljom i najJ~vti~Jo~.:obom.' kao 1 u svođenju izvikanog prava na rad na pitanJe trz1sta, K1rchmann ipak pokazuje donekle više razumevanja za ranjavu tačku kapitalističke proizvodnje: njene tržišne graruce, nego Rodbertus koji se vezuje samo na pitanja raspodele. Ov~~ !e, da~le, ':on Kirchmann taj koji opet prihvata problem, kOJI Je ramJe. b10 stavio na dnevni red Sismond1. Pa ipak von K.irchmann niJe sporazuman sa objašnjenjem i rešenjem problema od strane Sismoodija; on čak stoji više na strani Sismondijevih oponenata. On ne samo da akceptira Ricardova teoriju zemljišne rente, ne samo Smithovu dogmu d~ se cena robe sastoji iz samo dva dela, iz kamate od kapitala i '~ajamnine" (von Kirchmann pretvara višak vrednosti u "kamatu od kapitala"), nego i Say-Ricardovu tezu da se proizvodi kupuju samo proizvodima a proizvodnja sama sebi da stvara prođu, tako da gde izgleda da j'e na jednoj strani previše proizvedeno, na drugoj strani da je proizvedeno samo premalo. Vidi se, von Kirchmann ide stopama klasika, ali u svakom slučaju to je "nemačka izdanje klasika" sa nmogobrojnim "ako" i "ali". Tako von Kirchmann nalazi, prvo, da Sayev zakon prirodne ravnoteže između proizvodnje i potražnje "stvarnost još ne iscrpljuje", pa dodaje: "U prometu leže prikriveni još i drugi zakoni koji sprečavaju čisto ostvarenje tih stavova, i kada bismo ih otvorili, tada bi mogla biti objašnjena sadašnja pretrpanost tržišta, a njihovim otkrićem možda otkriven i put kako da se to veliko zlo izbegne. Mi verujemo da u sadašnjem društvenom poretku postoje tri odnosa koji dovode do protivrečnosti između onoga nepobitnog Sayevog zakona i stvarnosti." Ti odnosi su: ,.suviše nejednaka raspodela proizvoda" - tu von Kirchmann, kao što vidimo, naginje u izvesnoj meri Sismondijevom shvatanju -, teškoće koje priroda pričinjava čovečjem radu u proizvodnji sirovina, i najzad nedostaci trgovine kao posredničke operaciJe između proizvodnje i potrošnje. Ne upuštajući se pobhze u obe poslednje "smetnje" Sayevog zakona, osmotrimo von K.irchmannovu argumentaciju u vezi sa prvom tačkom: "Prvi odnos - izjavljuje on - može se kraće izra~iti či njenicom "da radnička nadnica stoji suviše nisko" i d~ IZ to~a nastaje zastoj u prođi. Onome koji zna da se cene roba sasta! e iz dva dela: iz kamate od kapitala i radničke najamnme, moze ovo tvrđenje izgledati neobično; ako je :adnička naJamnma niska, niske su i cene roba, a ako su nadnice visoke, VIsoke su 167
i cene roba. (Kao što se vidi, von Kirchmann prima Smithovu dogmu čak i u njenoj najnaopakijoj verziji: cena se ne rastvara na radničku najamninu + višak vrednosti, nego se ona sastoji iz njih kao njihova jednostavna suma, - shvatanje gde se sam Smith najviše udaljio od svoje teorije radne vrednosti.) Najamnina i cena stoje tako u pravom srazmeru i uzajamno se uravnotežuju. Engleska je samo zato ukinula svoje carine na žito, meso i druge životne namirnice da bi postigla obaranje radničkih najamnina i tako omogućila kapitalistima da daljim pojevtinjenjem robe potisnu na svetskim tržištima svakog drugog konkurenta. To je, međutim, samo delimično tacno, i ne utiče na srazmer u kom se proizvod deli između kapitala i radnika. U suviše nejednakoj raspodeli između kapitala i radnika leži prvi i najvažniji razlog što se Sayev zakon u stvarnosti ne izvršuje, zbog čega uprkos proizvodnji u svima granama sva tržišta ipak pate od prenatrp anosti." Ovo svoje tvrđenje von Kirchmann izlaže opširno na jednom primeru. Po ugledu na klasičnu školu on nas, razume se, vbdi u zamišljeno izolirano društvo, koje nam pruža neotporan iako ne i zahvalan objekt za eksperimente iz političke ekonomije. Zamislite neko mesto, sugeriše nam von Kirchmann, koje ima ni manje ni više nego 903 stanovnika, i to tri preduzetnika sa po tri stotine radnika. Mesto podmiruje svojom proizvodnjom sve potrebe svog stanovništva i to preko tri preduzeća od kojih se jedno stara za odeću, drugo za ishranu, osvetljenje, ogrev i sirovine, treće za stanove, nameštaj i oruđa. Svakome od ta tri odeljka preduzetnik sam obezbeđuje potreban "kapital i sirovine". Plaćanje radnika u svakom od ova tri preduzeća vrši se tako da radnici polovinu godišnjeg proizvoda dobijaju u vidu najamnine, a druga polovina ostaje preduzetniku kao "kamata od njegovog kapitala i kao preduzetnička dobit". Količina robe koju svako od ovih preduzeća isporučuje upravo je dovoljna da pokrije potrebe sva 903 stanovnika. Tako to mesto ima obezbeđene "sve uslove opšteg blagostanja" za sve svoje stanovnike i sve prema tome polazi Uvek čilo i vesela srca na rad. Ali posle nekoliko dana se radost i blagostanje preobraćaju u opšti vapaj i škrgut 2lUba: na von Kirchmannovom ostrvu blaženih dešava se, naime, nešto što niko ne bi onde oče kivao, baš kao ni da se sruši nebo; izbila je prava pravcata, moderna industriska i trgovinska kriza! Onih 900 radnika imaju samo najneophodnije i naj oskudnije: odeću, hranu i stanovanje, a tri preduzetnika imaju svoje magacine pune odeće i sirovina, a stanove prazne; oni se žale na nedostatak prođe, a radnici, obratno, na nedovoljno zadovoljenje svojih potreba. A otkud su izbile illae lacrimae? Da li zato, kako pretpostavljaju Ricardo 168
i Sa~, što ~d 1jednih proizvoda ima previše, a od drugih premalo. N1posto. odg~~ara V
jednako velike" količine proizvoda. A razmen~ sama, _ma koliko se celokupna dokazivanje vrtelo upravo oko nJe, u pnmeru von Kirchmanna ne igra nikakvu ulogu, jer se kod njega ne raspodeljuje vrednost, nego količina proizvoda, masa upotreb!'ih vrednosti kao takvih. Sa druge strane u interesantnom ,.mestu" von Kirclunannove uobrazilje, u njegovom "mestu" vrši se prvo raspodela proizvoda, a zatim po izvršenoj raspodeli treba da bude opšta razmena, dok u zemaljskom svetu kapitalističke proizvodnje, kao što je poznato, razmena, naprotiv, otpočinje raspodelu proizvoda i posreduje je. Pritom se pri von Kirchmannovoj raspodeli dešavaju najčudesnije stvari: istina, cena proizvoda, dakle i celokupnog društvenog proizvoda, sastoji se, "kao što se zna", samo iz "najanmine i kamate od kapitala", samo iz pr v, pa dakle i celokupni proizvod se, prema tome, raspodeljuje individualno bez ostatka između radnika i preduzetnik3, i pritom je, na svoju nesreću, von Kirchmann zadržao u slabom sećanju da je za svaku proizvodnju potrebno i tako nešto kao oruđa i sirovine. On zato u svoje "mesto" pod životnim namirnicama krijumčari sirovine, a pod nameštajem oruđe; ali se postavlja pitanje: kad dođe do opšte raspodele, kome će pripadati ove nesvarljive stvari: radnicima kao najamnina, ili kapitalistima kao preduzetnička dobit? Svaka od ove dve strane lepo bi zahvalila na njima. I pod takvim pretpostavkama treba tada da dođe do kulminacije pretstave: do razmene između radnika i preduzetnika. Osnovrui akt razmene kapitalističke proozvodnj e, akt razmene između najamnih radnika i kapitalista, von Kirchmann pretvara iz razmene između živog rada i kapitala u razmenu proizvoda! Ne prvi akt: razmena između radne snage i promenljivog kapitala, nego drugi akt: realizovanje najamnine primljene iz promenljivog kapitala biva stavljen u središte celog mehanizma, i obrnuto, celokupna robna razmena kapitalističkog društva svodi se isključivo na tu realizaciju najamnine! A onda dolazi ono što je najlepše: ta razmena između radnika i preduzetnika, koja je došla u žarište celog privrednog života, pri pobližem razmatranju nije uopšte nikakva razmena, do nje uopšte ne dolazi. Jer kad svi radnici dobiju svoju najamninu u naturi, i to u polovini svog sopstvenog proizvoda, razmena može da se vrši još samo među samim radnicima koji sada razmenjuju svoju najamninu koja se sastoji kod jednih samo od odeće, kod drugih samo od životnih namirnica, a kod trećih samo od nameštaja, tako da svaki radnik realizuje svoju ~a~amninu po trećinu u hrani, odeći i nameštaju. Sa preduzetn1c1ma cela ova razmena nema nikakve veze. Preduzetnici pak sede, za svoj račun, sa svojim viškom vrednosti koji se sastoji od polovine od svega onoga što je ovo društvo proizvela
+
170
od o?~će, živ~tni~ na~rnica, nameštaja i, njih trojica, samohrani_ 1 p~epus~en1 sanu sebi, ne znaju ni sami šta da otpočnu sa__ svrm tlm tnc~ma. U ov:oj nesreći, koju je stvorio sam von K1r~mann, ne b1 mo~Ia rumala pomoći nijedna ma kako velikodusna raspodela prmzvoda. Naprotiv, ukoliko je veći deo društvez;tog proizvoda koji je dodeljen radnicima, utoliko bi oni manJe pos}a.Ima_li sa pr;duzetnicima pri njegovoj razmeni, jer bi u tom slucaJU b10 povecan samo obim uzajamne razmene među radn\cima. Sv~ rel="nofollow">tko da bi u tom slučaju preduzetnicima ostala na leđima manja količina viška proizvoda, ali ne možda zato što bi razmena tog viška proizvoda bila olakšana, nego samo zato jer bi bio umanjen sam višak vrednosti. O razmeni viška pr~ izvoda između radnika i preduzetnika ne bi moglo biti reči ni sada kao ni ranije. Mora se priznati da na ovako srazmerno malom prostoru nanizana tolika gomila detinjarija i ekonomskih besmislica premašuje čak i onu meru koja bi se mogla upisati u dobro jednom pruskom državnom tužiocu; - von Kirchmann je, kao što je poznato, bio državni tužilac i to, što mu čini čast, u dva maha disciplinski kažnjeni državni tužilac. Pa ipak, posle svojih preliminarija, koja su tako malo obeća vala, von Kirchmann se ustremijuje direktno na stvar. On uviđa da je neupotrebljivost viška vrednosti ovde nametnuta njegovom sopstvenom premisom: konkretnim upotrebnim oblikom viška vrednosti. On sada preduzetnike upućuje da polovinom količine društvenog rada prisvojenog kao višak vrednosti ne proizvode "proste robe" za radnike, nego luksuzne robe. Kako je "suština luksuzne robe da ona potrošaču omogućuje da troši više kapitala i radne snage nego što je to moguće pri prostGj robi", to će ova tri preduzetnika sama samcata da postignu da onu celu polovinu ukupnog društvenog rada potroše u čipkama, otmenim kočijama itd. I tako, neće ništa preostati što se ne bi moglo prodati, i kriza će biti srećno prebrođena, hiperprodukcija će biti onemogućena jednom zauvek, kap1ta·· listi i radnici će biti u sigurnim odnosima, a čudesno sredstvo, koje je von Kirchmann, pronašao, koje je omogućilo ta dobročinstva i uspostavilo ravnotežu između proizvodnje i potroŠnJe zove se: luksuz! Drugim rečima: savet koji ovaj dobri. čovek daje kapitalistima koji ne znaju šta da otpočnu sa svoJ!m V!: šk om vrednosti koji se ne može realizovati, glasi: neka. ga satru pojedu. U kapitalističkom svetu je, dabome, 1 lu~suz veo. odavno poznat kao pronalazak, - ali krize su besnele 1 besne _IPak· Odakle dolazi to? "Odgovor može biti samo taj - poucava nas von Kirchmann - da taj zastoj u prođi dolazi u st':' arnon: svetu samo otuda što još uvek ima prema!o luksuza, 1h drug!m re: čima: da se u redovima kapitalista, to jest redoV!ma omh koJ!
171
imaju sredstva za potrošnju, još uvek suviše malo t~oši.u ~a neumesna apstinencija kapitalista dolazi iz rđave nav1ke, ~OJU je politička ekonomija pogrešno ne_gov~la: od sklono~h za stednjom u cilju "proizvodne potrosnJe . Drug1m rec1ma: knze dolaze od akumulacije,- to je von Kirchmannova osnovna teza. On je dokazuje opet još i_ednin;_ p~merom __dirljive nai~':l:osti. Pretpostavile, veli on, "slucaJ kOJl b1 u političkOJ ekonomlJl b10 pohvaljen kao bolji", kad bi preduzetnici rekli: Mi nećemo da utrošimo svoje prihode do poslednje pare na sjaj i luksuz, nego ćemo ih opet produktivno uložiti. Sta znači to? Ništa drugo nego otvoriti nove poslove raznih vrsta pomoću kojih bivaju opet stvarani proizvodi; prodajom ovih proizvoda nastaće kamate (von Kirchmann misli na profit) za onaj kapital koji je nastao od nepotrošenih prihoda koje su trojica preduzetnika cštedeli i plasirali. Tri preduzetnika se reše, dakle, da na ličnu potrošnju utroše proizvod od 100 radnika, to jest da svoj luksuz znatno ograniče, i da radnu snagu ostalih 350 radnika sa kapitalom, koji su oni koristili, utroše na podizanje novih preduzeća proizvodnje. Sad nastaje pitanje: u kojim preduzećima proizvodnje treba da budu korišćeni ovi fondovi? "Tri preduzetnika imaju da se opredele ili da opet zasnuju preduzeća za prostu robu, ili preduzeća za luksuznu robu u, - jer po von Kirchmannovoj pretpostavci postojani kapital ne biva reprodukovan, a celokupni društveni proizvod se sastoji iz samih sredstava za potrošnju. Ali time bivaju preduzetnici stavljeni pred dilemu koja nam je već poznata: ako proizvode "proste robe", nastaće kriza, jer radnici nemaju sredstava da kupe još i za dopW1Ska životna sredstva, budući da su već izmireni dobijenom polovinom vrednosti proizvoda, a ako proizvode luksuznu robu, moraju je opet sami i potrošiti. Tertium non datur (trećega nema). Ni spoljna trgovina ne može ništa izmeniti na dilemi, jer efekat trgovine leži samo u tome da "poveća raznovrsnost roba unutrašnjeg tržišta", ili da poveća proizvodnost. "Ili su, dakle, inostrane robe - proste robe, u tom slučaju kapitalist ih neće kupiti, a radnik ih opet ne može kupiti, jer nema sredstava, ili su luksuzne robe, - u tom slučaju radnik je, prirodno, još manje u stanju da ih kupi, a kapitalist ih, radi svoje težnje da štedi, isto tako neće kupiti." Koliko god su svi ovi von Kirchmannovi argumenti primitivni, kroz njih ipak sasvim lepo i jasno probija njegova osnovna misao kao i mOra teoretske nacionalne ekonomije do svog punog izražaja: u društvu sastavljenom isključivo od radnika i kapitalista akumulacija se poka:uJe kao. potpuno nemoguća. Von Kirchmann iz toga l":_Vlaci_ zaklJucak te bez ikakvog uvijanja pobija akumulaciju, ,,stednJu", "prmzvodnu potrošnju'' viška vrednosti; protiv kla-
172
sične ekonorni~e k'?j.~ ov~ zablude propoveda oštro polemiše; a kao Jek prot~ v. knza koJe. ~astaju sa porastom produktivnosti rada preporucuJ e. sve vec1 luksuz. Vidi se, koliko je von Kirchmann u SVOJim teoretskim premisama bio prosta karikatura R1~rdo-S~yeva, ~oli'ko je on u svojim zaključcima karikatura S1smond1Jeva. B1lo je ipak potrebno da se pitanja koja je von Kirchmann postavio osmotre sasv.im oštro, kako bi se pravilno mogla oceniti Rodbertusova antikritika i ishod spora." Glava §esnaesta RODBERTUSOVA KRITIKA KLASICNE SKOLE
Rodbertus zahvata stvari dublje od von Kirchmanna. On koren zla traži u samim osnovama društvene organizacije i vladajućoj školi slobodne trgovine objavljuje ogorčen rat. Dabome, on ne polazi u rat protiv sistema nesmetanog robnog prometa ili slobode radinosti koje on u celini i potpuno prihvata, nego protiv manchesterstva, protiv laissez faire u unutrašnjim socijalnim odnosima privrede. U njegovo vreme je, posle perioda burnog poleta klasične ekonomi j e, već bila uzela maha ona neskrupulozna apologetika koja je u basnoslovnom vulgarnom ekonomistu i idolu svih filistara gospodinu Fredericu Bastiatu sa njegovim "harmonijama" našla najuspeliji izraz. Uskoro su i razni Schulzei počeli da hvataju maha po Nemač koj kao mizerne ćiftinske imitacije francuskog proroka harmonija. Protiv tih beskrupuloznih .,torbara slobodne trogovine' digao se Rodbertus sa svojom kritikom . .,Pet šestina nacije je- uzvikuje on u svom "Prvom socijalnom pismu" upućenom von Kirchmannu (1850) - neznatnošću svog dohotka ne samo isključeno od najvećeg dela blagodeti civilizacije, nego podleže S vremena na vreme i najužasnijim erupcijama stvarne bede i stalno je izloženo njenoj neposrednoj opasnosti. A ipak su to upravo stvaraoci svekolikog bogatstva društva. Njihov rad počinje sa izlaskom a završava sa zalaskom sunca, traje d~ u sam~ noć, ali nikakav napor ne može da izmeni ovu sudb1n~: On1 ne mogu da povise svoj dohodak, pa samo gube i posledn.J' slobodni trenutak, koji bi im još preostao za obrazovanJe. nFhov.~g duha. Spremni smo da poverujemo da je napretk~ CIVIlizaciJe toliko patnje bilo potrebno za njegovo postolJe. Ali evo odJednom zračak mogućnosti da ova žalosna neizbežnost bude promenjena: pojavio se niz najčudesnijih pronalazaka, - pron.alazaka koji ljudsku radnu snagu više nego ustostrucavaJu. 173
N aci on alno bogatstvo - nacionalna imovina u odnosu na broj stanovništva- raste radi toga u sve većoj p_rogresiji. Ja pitam: može li biti prirodnije posledice, pravednijeg zah~eva, nego d~ stvaraocima onog starog i ovog novog bogatstva bude nekako obezbeđena korist iz tog povećanja? da se ili i njihov dohodak poveća, ili njihovo radno vreme smanji, ili da što veći braj njih pređe u redove onih srećnika koji su privilegovani da ubiru plodove rada? Ali državna privreda, ili, bolje rečeno, nacionalna privreda, bila je kadra da ostvari samo suprotnost od svega toga. Istovremeno dok nacionalno bogatstvo raste, raste i osiromašenje onih klasa, čak posebni zakoni moraju da spreče još veća produženja radnog dana, a broj radnih klasa raste u većem srazmeru od broja drugih klasa. Pa 1 to nije dosta: Stostruko pojačana radna snaga koja za pet šestiHa nacije nije donela nikakvo olakšanje, postaje periodično još i baukom poslednje šesti ne nacije, a time celog društva." "Kolike protivrečnosti dakle, a naročito na privrednom polju! A kolike protivrečnosti na društvenom polju uopšte! Društveno bogatstvo raste, a pratilac tog porasta bogatstva je porast siromaštva i bede. Stvaralačka snaga sredstava za proizvodnju je u porastu, a poslectica toga je njihovo odbacivanje. - Društveni uslovi iziskuju da materijalni položaj radničkih klasa bude uzdignut na više podjednak stepen sa njihovim političkim položajem, a privredni uslovi odgovaraju na sve to njihovim sve većim unižavanjem. - Društvu je potreban nesmetan uspon njegovog bogatstva, a današnji rukovodioci proizvodnje moraju taj uspon da zaustavljaju, kako ne bi bila povećana beda. Samo se jedno nalazi u harmoniji! Naopakim prilikama odgovara naopaki stav vladajućeg dela društva, naopako traženje uzroka tih zala onde gde on ne leži. To je egoizam koji se često zaogrće plaštom morala. On kao uzroke pauperizma optužuje poroke radnika. Njihovoj tobožnjoj nenasitosti i neekonomičnosti pripisuje krivicu za zločinstva koja nadmoćne činjenice nad njima vrše; a kada pri tim činjenicama ni sam ne može više da zatvori oči pred neodgovornošću radnika, tada stvara teoriju "o neophodnosti siromaštva". Bez prestanka taj egoizam poručuje radnicima samo ora et lahora, kao dužnost njihovu propoveda im apstinenciju i štedljivost, i bedi radništva, u krajnjoj liniji, dodaje još i povrede njihovih prava od strane zavoda za prinudnu štednju. On ne vidi da slepa sila prometa pretvara molitvu pre rada u kletvu prinudne nezaposlenosti, da - štedljivost znači nemogućnost ili svirepost, i da je konačno moral 174
ostao _uve~. bez. efekt~ u ustima onih o kojima pesnik zna da "potaJno PIJU v1no a Javno propovedaju vodu"."* Mada ove reči, hrabre po sebi, - trideset godina posle SismondiJ a 1 Owena, dv_adeset godina posle optužbi engleskih soCIJalista RlC~rdove skale, najzad posle čartističkog pokreta, posle J unske bttke 1, last not least, posle pojave Komunističkog mar:If_esta, - nisu m?gle pretendovati na to da imaju pionirski znacaJ na ovome polJU, sada se utoliko više radilo o naučnom fundiranju. tih optužbi. Rodbertus tu daje ceo sistem koji se može svesti na sledeće zbijene stavove. . ~sto~~ski posti_g~uti nivo proizvodnosti rada u zajednici sa "InstituCIJama pozitivnog prava", to jest privatnim vlasništvom blagodareći zakonima 11 prometa prepuštenog samom sebi" iza~' zvali su čitav niz naopakih i nemoralnih pojava. Tako ' l. prometnu vrednost namesto "normalne", "konstituisane vrednosti" i time današnji metalni novac umesto pravog "svojoj ideji odgovarajućeg" "papirnatog bona" ili "radnog novca". "Prva (istina) je: da su sva ekonomska dobra proizvod rada, ili, kako se to još i drukčije obično izražavalo, da je jedino rad produktivan. Taj stav još ne znači da je vrednost proizvoda uvek ravna koštanju rada, drugim rečima, da bi rad već danas mogao da pretstavlja i merila vrednosti." Naprotiv, istina je "da to još nije državno-privredna činjenica, nego tek državno-privredna ideja".** "Kad bi se vrednost mogla konstituisati prema radu koji je na proizvod utrošen, još bi se i mogao zamisliti novac koji bi bio, da tako kažemo, kao napismena priznanica iz listova istrgnutih iz opšte konto-knjige, ispisane na najjevtinijem materijalu, na dronjku. Takve priznanice dobio bi svako za vrednost koju je proizveo i koju bi on opet ostvario kao uputnicu na isto toliku vrednost dela nacionalnog produkta koji se ima razdeliti... Ako, međutim, vrednost iz koga bilo razloga ne može ili još ne može biti konstituisana, onda novac sam l'o sebi mora pretstavljati onoliku vrednost koliku treba da hkvtdira, da već sam nosi sa sobom kao zalogu ili jemstvo, i za~~ da bude već sam i1ll"ađen od dragocenog dobra, zlata •h srebra."*** Ali čim se javlja kapitalistička robna proizvodnja: odmah se sve postavlja na glavu: "Konstituisanje vrednosti mora nestati jer vrednost može da postoji još samo. kao prometna vrednost. "•••• A "kako vrednost nije mogla b1t1 konsh-
* Dr. Karl Rodbertus-Jagetzow, "Schriften", Berlin 1899, Ba!lld III, str. 172-174, 184. **
**"' ****
l. e., str. 104, 105. l. e., I, str. 99. l. e., I, str. 175.
175
tuisana ni novac ne može biti samo novac, on ne može potpuno da odiovara svojoj ideji".~ "Pri praYi;čnoj n~adi pri ra~ meni (morala bi) prometna vrednost prmz~oda biti ravna koh: čini rada koji je u nju utrošen; morale br u prmzvodrma brtl razmenjivane uvek jednake količine rada." Ali i podpretpostav: kom da svako proizvodi upravo upotrebne .vrednosti koJe drugi potrebuje, "moralo bi, jer se ?vde r~dilo _o lj~dskom _saznanju i volji, ipak da uvek prethodi prav1~no. rzracun~vanJ~, rzra~: nanje i utvrđenje količina rada sadrzamh u prmzvodima koJI se razmenjuju, pa bi o tome morao postojati zakon kome se Ll Česnici razmene pokoravaju" .*• Kao što je poznato, Rodbertus sa naglaskom ističe svoje pravo na prioritet prema Proudhonu u otkriću "konstituisane vrednosti", što mu se laka srca može priznati. Kako je ta "ideja" bila samo bauk koji je izvesno vreme pre Rodbertusa u Engleskoj teoretski korišćen ali praktično već bio pokopan, i kako je "ideja" bila ništa drugo nego utopističko izopačenje Ricardovog učenja o vrednosti, to je najbolje pokazao Marx u svojoj "Bedi filozofije" kao i Engels u svome predgovoru ovome delu. Zato nije potrebno da se dalje bavimo ovom "pesmom buduć nosti na dečjoj svirajci". 2. Iz "procesa razmene" proizašla je "degradacija" rada na robu, a radnička najamnina na "vrednost koštanja" umesto fiksne kvote njenog udela u proizvodu. Rodbertus svoj zakon najamnine izvodi smelim istoriskim skokom neposredno iz ropstva, pri čemu on specifična obeležja, koja kapitalistička robna proizvodnja stavlja na eksploataciju, smatra samo za varljive laži i sa moralne tačke gledišta grmi na njih: "Tako dugo dok su još sami proizvođači bili vlasništvo neproizvođača, dok je postojalo ropstvo, bio je privatni interes "gospodar§." jedino merodavan i on je jednostavno određivao veličine onoga dela (radničkog udela). Otkada su proizvođači postigli punu ličnu slobodu, ali i ništa više preko toga, sporazumevaju se obe strane o visini najamnine unapred. Najamnina je, kako se to danas kaže, predmet "slobodnog ugovora", to jest predmet konkurencije. Time je, dabome, rad podređen istim zakonima prometne vrednosti koji,ma podležu i proizvodi, on sam dobija prometnu vrednost; visina njegove najamnine zavisi od delovanja ponude i potražnje." Pošto je stvari tako postavio na glavu, i prometnu vrednost radne snage izveo iz konkurencije, odmah posle toga, naravno, on njenu vrednost izvodi iz njene prometne· vrednosti: "Rad dobija u režimu zakona prometne vrednosti, kao i proiz-
*
** 176
l. e., I, str. 176. l. e., II, str. 65.
vodi, neku yrstu "vrednosti koštanjau koja ispoljava privlačnu ~nagu ?~ nJego~ pr?metnu._vr~dnost, na iznos najamnine. To Je onaJ Iznos naJamnine kOJI Je potreban da ga održava na snazi", to jest koji mu_ daje snagu za sopstveno p;~dužavanje, pa makar samo u nJenom potomstvu, to je takozvano neophodz:to ?državanje" .. Ali to za Rodbertusa nije konstat~~ija obJe~tivmh ekonoJ?"kih ~~ko~a, nego jedino predmet moralnog ogorcenJa. TvrđenJe klastcne skole da "rad nema veće vrednosti nego koliko najamnine dobija" Rodbertus naziva "ciničnim" i on se odlučuje na to da otkrije "niz Zabluda" koje su dovel~ do tih "grubih i nemoralnih zaključaka".* "Isto toliko ponižavajuća pretstava kao i ova bila je ona koja je radničku najamninu ocenjivala prema nužnom održavanju ili u istom smislu kao i opravku mašina, pa se i kod rada koji se pretvorio u razmenljivu robu, kod tog načela, izvora svih dobara, govorilo o "prirodnoj ceni" ili "koštanju" kao i kod njegovog proizvoda, i tu prirodnu cenu, to koštanje rada stavljalo u iznos dobara koji je potreban da bi se rad uvek iznova mogao dovesti na tržište." Taj karakter robe i odgovarajuće utvrđivanje vrednosti radne snage nisu, međutim, ništa drugo nego zlonamerna izvrtanja škole slobodne trgovine, i umesto da, kao engleski Ricardovi učenici, ukaže na protivrečnosti unutar kapitalističke robne proizvodnje: između određivanja vrednosti rada i odredivanja vrednosti stvorene radom, Rodbertus, kao dobar Prus, optužuje kapitalističku robnu proizvodnju zbog protivrečnosti sa pozitivnim državnim pravom. "Koliko apsurdno neopisivo protivrečje u shvatanju onih nacionalnih ekonoma", uzvikuje on "koji hoće da u oblasti. prava dadu radnicima pravo suodlučivanja o sudbini društva, a nacionalnoekonomski još uvek žele da se s~ njima postupa samo kao sa robom!"*~ Postavlja se samo pitanje: zašto radnici trpe još uvek ovako ludu i vapijuću nepravdu? - prigovor koji je, naprimer, von Hermann digao protiv Ricardove teorije vrednosti. Na to Rodbertus odgovara: "Sta bi trebalo da su učinili radnici, .da posle svog oslobođenja, nisu hteli da podnose takvo u.ređe~Je? Zamislite sebe u njihovom položaju! Oni su oslobođem goll! th u ritama, sa ničim drugim osim svoje radne snage. Sa uklđa njem ropstva ili kmetstva prestala je moralna ili pravna obaveza gospodara da bivše svoje robove hrane ili da se staraJu o njihovim neophodnim potrebama. Ali njihove potrebe su l dalje ostale· oni su morali da žive. Kako je trebalo da se svojom radnod. snagom staraju za taj život? Da uzmu nešto od
* **
l. e., I, str. 182-184. l. e., II, str. 72.
12 Akumulacija kapitala
177
raspoloživog društvenog kapitala i da, time ~roizvode sr~dstva za svoje održavanje? Ali kap1tal u drustvu pnpadao Je vec drugima, a ne njima, i izvršioC:i _"prava" ne ~i to trpeli." ~ta J~ drugo preostalo, dakle, radmc1ma? "Samo Jedna alternativa: 1h srušiti pravni poredak društva, ili pod približno starim privrednim uslovima, iako u izmenjenom pravnom položaju, vratiti se svojim ranijim gospodarima, sopstvenicima zemlje i kapitala i kao najamninu primati što su ranije dobijali kao plću!" Srećom za čovečanstvo kao i za prusku državu, radnici su bili "tako pametni" da civilizaciju "ne izbace iz njenog koloseka" pa su se radije herojski potčinili podlim zahtevima svojih "pređašnjih gospodara". Tako je nastao kapitalistički sistem najamnine i zakon najamnine kao "približno ropstvo", kao proizvod zloupotrebe sile kapitalista i bezizlaznog položaja kao i pitome pokornosti proletera, ako ćemo da verujemo na reč pionirskim teoretskim objašnjenjima istoga Rodbertusa koga je, kao što je poznato, Marx teoretski "pokrao". U ·pogledu ove teorije najamnine "prioritet" pripada svakako Rodbertusu, jer su engleski socijalisti i ostali socijalni kritičari najamni sistem analizirali sa mnogo manje sirovosti i primitivnosti. Originalno je pritom da Rodbertus celi utrošak moralnog zgražanja nad postarukom i ekonomskim zakonima sistema najamnina nije koristio da izvede zaključke da treba učiniti kraj takvoj užasnoj nepravdi, "apsurdnoj i neopisivoj protivrečnosti u. Ni blizu! On uzastopno umiruje svoje savremenike da njegovo urlanje protiv eksploatacije ne bi shvatili suviše tragično: nije on lav, nego samo pitomo jagnješce, stolar Schnock*. Etička teorija zakona najamnine je samo potrebna da se iz nje izvuče dalji zaključak:
3. Iz određivanja najamnine putem "zakona prometne vrednosti", proizlazi, naime, da sa napretkom produktivnosti rada udeo radnika na proizvodu biva sve manji. Tu smo dospeli na Arhimed ovu ta čiku Rodbertusovog "sistema". "Padajući u deo najamnine'c je "njegova sopstvena" najznačajnija ideja koju on od pojave svog "Prvog socijalnog pisma" (verovatno 1839) stalno ponavlja sve do svoje smrti 'i "pretenduje" na nju kao na svoje vlasništvo! Istina, ta "ideja" je prost logički zaključak iz Ricardove teorije vrednosti, istina, ona je sama po sebi sadržana u teoriji fonda najamnina, koja je od klasičara pa do pojave Marxovog "Kapitala" vladala buržoaskom političkom ekonomijom. Ipak Rodbertus misli da je sa ovim "otkrićem" p~stao neka v_rs;a Galileja u političkoj ekonomiji pa svoje ucenJe o "padaJucem udelu najamnine" poteže kao objašnjenje
* 178
l. e., IV, str. 225.
svih zala_ i protivrečnosti ':' kapitalističkoj privredi. Iz padaj uteg udela naJ~~m..I?e. on IZ~~ di pre svega pauperizam, koji kod njega, P?red. kn:a' .. cini "SOCIJ~lno pitanje". I bilo bi zgodno naklo~.Je?oJ. paznJI sav:eme~Ika željnih Marxove krvi preporučiti cm] enicu .?!i' ~?d use, DIJe Marx,. neg.~ ~pravo ~odbertus, koji je mno~o bhz_I, nJihovo~ sr~~~ ~naJ koJI _Je po _svim pravilima po~tavlO te?riJU paupenzaCIJe 1 to u na]grubl]em njenom izrazu· 1, za raz,h~u od ~arxa, nije je uzimao u obzir samo kao simp: t~m, Yt;,c Je od nJe napravio centralnu tačku svog "socijalnog pitanJa . T~eba san;o pogledati njegovo dokazivanje apsolutne paupenzaCIJe radmcke klase kako je to izvedeno u Prvom socijalnom pismu" upućenom von Kirchmannu. Osim:' toga mora "padajući srazmerni udeo najamnine" da povuče i objašnjenje drugih osnovnih pojava "sqcijalnog pitanja": kriza. Tu Rodbertus prilazi problemu ravnoteže između potrošnje i proizvodnje i dodiruje celokupni kompleks spornih pitanja koja stoje sa njim u vezi, pitanja o kojima se u svoje vreme vodila borba već između Sismondija i Ricardove škole. Poznavanje kriza kod Rodbertusa je, prirodno, počivalo na mnogo bogatijem činjeničkom materijalu stvarnog života nego kod Sismondija. U svom "Prvom socijalnom pismu" Rodbertus prikazuje četiri krize: 1818-19, 1825, 1837-39 i 1847. Blagodareći dužem posmatranju, Rodbertus je bio u stanju da delimično dublje osmotri samu suštinu kriza, nego što su bili u mogućnosti njegovi prethodnici. Tako on već 1850 formuliše periodičnost kriza i to njihovo povraćanje u sve kraćim intervalima ali u sve većoj oštrini: "Svaki put, u srazmeri sa porastom bogatstva, strahota ovih kriza je bivala sve teža i žrtve koje one gutaju bile su sve veće. Kriza 1818-19, mada je već bila izazvala paniku u trgovini i zabrinutost u nauci, bila je relativno beznačajna u poređenju sa krizom 1825-26 godine. Ova je kapitalu Engleske zadala takve rane da su i najslavniji državni upravljači nacionalne privrede sumnjali u njeno potpuno ozdravljenje, a ipak je ova kriza bila još premašena onom iz 1836-1837. A krize iz 1839--40 i 1846--47 nanele su još težu pustoš nego njihove prethodnice." ,.Međutim, po dosadašnjim iskustvima krize se vraćaju u sve kraćim vremenskim razmacima. Od prve krize do treće prošlo je 18 godina, o~ druge ~o četvrte 14 godina, a od treće do pete 12 godina. Vec se mnoze znaci pretstojeće nove nesreće, mada je neosporno_ 1848 godma njeno izbijanje zadržala."* DalJe, Rodbertus zapa za da se kao redovne preteče krize obično javljaju vanredan polet proizvodnje, veliki tehnički na,preci industrije: .,svaka poJedma od nJih
* l. 12'
e., III, str. 110, 111.
179
(kriza) došla je posle izvanrednog perioda industriskog procvata".* On na osnovi istorije krizA opisuje da "one dolaze
stalno samo posle značajnog porasta produktivnosti".** Rodbertus pobija vulgarno shvatanje koje želi da krize učini samo novčanim i kreditnim poremećajima i kritikuje celo promašena Peelovo zakonodavstvo o banknotama; on opširno dokazuje svoje shvatanje u sastavu "0 trgovinskim krizama i nevoljama hipoteka" iz godine 1858, gde između ostalog veli: "Varaju se stoga isto tako oni koji trgovinske krize smatraju samo novčanim. berzanskim ili kreditnim krizama. One takve izgledaju samo spolJa pri svom prvom nastupu."*** Vredi napomenuti isto tako i
oštar pogled Rodbertusov na značaj spoljne trgovine u vezi sa problemom kriza. Sasvim isto tako kao i Sismondi, on konstatuje neminovnost ekspanzije kapitalističke proizvodnje, ali ujedno i činjenicu da usled toga mora da porastu razmeri periodičnih kriza. "Spoljna trgovina", veli on u svom delu "Prilog osvetljenju socijalnog pitanja", drugi deo, sveska I, - "odnosi se prema trgovinskim zastojima kao dobročinstvo prema pauperizmu, -oni se u krajnjoj liniji samo
uvećavaju".****
A u na-
vedenom članku "Trgovinske krize i nevolje hipoteka" on veli: ,.Što bi se za sprečavanje budućih izbijanja "kriza" moglo primeniti, jeste samo sredstvo sa dve oštrice: proširenje spoljnjeg tržišta. Ziva nastojanje za ovakvim proširenjem je najvećim
delom ništa drugo do morbidni nadražaj koji izvire iz obolelog organa. Budući da na unutrašnjem tržištu jedan faktor, proizvodnost, vazda raste, a drugi, kupovna snaga, za nacije ostaje vazda isti, trgovina mora da traži da
najveći
deo
neograniče
nost drugog faktora dopuni na spoljnim tržištima. Ono što ovaj nadražaj umiruje, usporava barem novo izbijanje zla. Svako novo spoljno tržište nalik je stoga na odlaganje socijalnog pitanja. Na isti način deluje kolonizacija u nekultivisane zemlje. Evropa sebi podiže tržište gde ga dosad nije bilo. Ali tim sredstvom se, u osnovi, zlo samo zabašuruje. Kad nova tržišta budu zasićena, onda se pitanje samo ponovo vraća svojoj staroj
polaznoj tačci, ograničenom faktoru kupovne snage nasuprot neograničenom faktoru proizvodnosti, i novo izbijanje biva udaljeno samo od manjeg tržišta, da bi na većem izbilo u još širim dimenzijama i u još žešćim incidentima. A kako zemlja ipak ima granice i stoga i zadobijanju novih tržišta jednom mora
*
**
*** **** 180
l. e., III, str. 108. l. e., r. str. 62. l. e., rv, str. 226. l. e., III, str. 186.
doći ~raj, to naj.zad mora doći kraj i samom odlaganju rešen· pitanJa. Ono naJzad mora biti definitivno rešeno."* Ja
* L _e., IV, str. 233. ~ v~zi sa ovim zanimljivo je videti kako je Rod~ertus, po~e~ sve SVOJe etičke halabuke o sudbini nesrećnih radnih klas_a, ';l ~rakst tstup~o kao kra_jnje razuman i realistički misleći prorok kapttahstlčke kolont]alne pohtike u smislu današnjih svenemaca" .,Odavde", piše on, u napomeni uz navedeni stav, "može ~e na brzin~ pog.l.~dati .~ačaj otvaranj~ Azije, posebno Kine i Japana, ovih najbogatiJih trztsta sveta kao 1 održanja Indije pod engleskom vlašću. Socijalno pitanje time dObija vremena (ogromni osvetnik eksploatisanih pokazuje ovde eksploatatorima na naivan način sredstvo k:aJro će što više moći produžiti svoju "su·Ludu i zločinačku zabludu" svoje "nemoralno" shvatanje, i svoju "vapijuću nepravdu"!), jer (ov~ filozofska rezignacija je neuporediva) sadašnjosti nedostaje za rešenje socijalnog pitanja i nekoristoljubivosti i moralne ozbiljnosti kao i uviđavnosti. Društveno.privredna korist sama po sebi svakako još nije dovoljan pravni osnov za nasilnu intervenciju. Osim toga neodrživa je i striktna primena modernog prirodnog i internacionalnog prava na sve nacije zemljine kugle, ma kom kulturnom stepenu one pripadale. (Ko ovde ne bi pomislio na reči Dorinena u Molierovom "Tartuifu": nLe ciel defend, de vraie, certains contentements, mais il y a avec lui des accomodements ... ") Naše međunarodno pravo je proizvod hrišćanske etičke kulture i prema tome, jer celokupna pravo počiva na uzajamnosti, ono može delimično poslužiti samo kao mera za odnose prema narodima koji pripadaju istoj kulturi. Njegova primena preko tog kruga bila bi prirodnopravna i međunarodnopravna sentimentalnost, od koje bi nas izlečile indiske grozote. Hrišćanska Evropa bi morala, štaviše, da primi u sebe ponešto od osećanja, koja su Grke i Rimljane pobudila da sve druge narode sveta smatraju za varvare. Tada bi se i u novijim nacijama Evrope probudio onaj svetsko-istoriski nagon koji je rukovodio Stare da svoju domaću kulturu prošire širom cele zemlje (orbis terrarum). Oni bi tada zajedničkom akcijom Aziju ponovo osvojili za istoriju. A na tu aa.jednicu nadovezali bi se najveći socijalni napreci, čvrsto obezbeđenje evropskog mira, smanjenje vojsak~, kolonizacija Azije u smislu starorimskiom, drugim rečima, prava sohdarnost interesa u svima oblastima društvenog života." Prorok eksploa· tisanih i ugnjetavanih sa svojom vizijom kapitalističke kolonijalne ekspanzije ovde skoro postaje pesnik. A !aj poetsk_i polet mor~ biti utoliko više cenjen kad se zna da se "hnšćanskoettčka kultura baš tada pokrila tolikim delima slave, kao što je bio, napr .•. ~pijumskl rat u Kini i "indiske grozote" - naime, grozote Engle:z:a pnlik:OJ? k~yavog ugušenja ustanka sepoya. U svom !,Drugom ~octJ~.lnom ptsmu , godine 1850 Rodbertus je mislio da b1, doduše, IstonJa morala "pon.ovo da razma'hne bičem revolucije nad društvom", uko~ko bi _nedostaJala moralna snaga" za rešenje socijalnog pitanja, to ]est za ~menu n.~ Pravične raspodele bogatstva. (l. e., II, str. 83). Osam ~~ma doc_ntJe on, kao valjan Prus, pretpostavlja kao ?c:'lje da se bi~. hn~canskoe.hčke kolonijalne poLitike zavitla nad urođemc1ma u kolomJa~?lr? zemlJama. 1 sasvim je to logično da ,.pravi osnivač naučnog. soci]allzrr~.a u Nemačka'" bude i vatren pristalica militarizma i da nJegove reči.~ :,sma:njenjul vojsakS." treba shvatiti samo kao licentia poetica u buJtCt r~čt. u svom Prilogu osvetljenju socijalnog pitanja", Il deo, P.f.'a :_~01:· on razlaž; da, "celi nacionalni pores_ki teret nepr~stan~;r~:~s ~~a pritisk~ čas u poskupljenju cena robe na kOJU se troši naJamn • 181
Rodbertus je anarhiju kapitalističke privatne proizvodnje posmatrao kao faktor koji stvara krize, samo kao jedan među drugim faktorima, ne kao pravi uzrok kriza uopšte, nego kao izvor određene podvrste kriza. Tako on o izbijanju "krize" u von Kirchmannovom "mestu" veli: "Ja neću sada da tvrdim da se ta vrsta zastoja prođe ne pojavljuje i u stvarnosti. Tržište je danas veliko, mnoge su potrebe i mnogo ima grana proizvodnje, proizvodnost je znatna, znaci zahteva su nejasni i varljivi, preduzimači bez uzajamnog poznavanja obima svoje proizvodnje, - može, dakle, lako da se desi da se oni prevare u količini određene potrebe roba i da tržište pretrpaju." Rodbertus otvoreno izjavljuje da bi ovakve krize mogle biti izbegnute samo putem planske organizacije privrede, putem ,.potpunog preobražaja" današnjih svojinskih odnosa, spajanjem svih sredstava za proizvodnju "u ruke jedne jedine društvene vlasti". On se žuri, naravno, da i u ovom slučaju odmah doda, radi umirenja duhova, da ostavlja otvoreno pitanje da li je takvo stanje moguće, "ali u svakom slučaju to bi b\la jedina moguć nost da se spreči ovakva vrsta zastoja prođe". On ističe, dakle, ovde da on anarhiji današnjeg načina proizvodnje pripisuje odgovornost samo za izvesni specijalni pojavni oblik kriza. Rodbertus sa ironijom odbacuje Say-Ricardovu tvrdnju o prirodnoj ravnoteži između potrošnje i proizvodnje i, sasvim kao i Sismondi, prevagu daje kupovnoj sposobnosti društva koju on, opet kao i Sismondi, čini zavisnom od raspodele dohodaka. Ali ipak nikako ne prihvata Sismondijevu teC)riju kriza, osobito u njenim zaključcima, i zauzima protiv nje oštar stav. Dok je Sismondi, naime, u bezgraničnom proširenju proizvodnje, bez obzira na granice dohotka, video izvor zla i prema tome propovedao kanalisanje proizvodnje, Rodbertus se, suprotno tome, zalaže za najsnažnije i bezgranično proširenje pmizvodnje, bogatstva, proizvodnih snaga. Društvu je, misli on, potrebno nesmetano povećanje njegovog bogatstva. Ko odbacuje bogatstvo društva, on odbacuje s njegovom moći i društveni napredak, a sa ovim i sve njegove vrline; ko sprečava napredak društvenog bogatstva, koči uopšte napredak samoga društva. Svako povećanje znanja, htenja i sposobnosti u društvu vezano je za pona novčanu radničk~ najamninuu, pri čemu opšta vojna obaveza ,.posmatrana sa stanoVlšta državnih tereta, za radne klase ne znači više ni porez, nego ona dobija karakter višegodišnje kontiskacije celog dohotka". Tome on br:z:o d~aje: "Da ne bih bio krivo shvaćen, primećujem, da sam odl~~an pn.s~ahca današnjeg našeg vojnog ustrojstva (dakle, pruskog vomog ustroJstv:a kontrarevolucije), ma koliko ono i bilo teško za radne klase i ma koliko izgledale visoke finansiske žrtve koje se od posedničke klase za njega zahtevaju. u (1. e., III, str. 34J Ne, nema pogovora, Schnock nije lav!
182
veća nje bogat:'~va.• Polazeći s.a. to~a stanovišta, Rodbertus ·e toplo prep?rucivao Sistem emiS10nih banaka koje je smatr~o ka? ne1zbeznu ~snoviCu ~rzog i . . neograničenog proširenja osnivacke delatnosti. Kako nJegov elanak o nevolji hipoteka iz ~ine .1858,. tako ve.ć i rasprava objavljena 1845 o pruskoj n~~= canoJ .~rl~_I, pos":ecene .su tome dokazivanju. On se i direktno polem1suc: okrece protiv opomena u duhu Sismondijevom pri čem~ o~, 1 ~ ovom slučaju,, ~itanju prila~ prvo na svoj eti,čko utoplskl na cm. "PreduzetniCI - deklamuJe on- nisu u suštini drugo do narodnoprivredni činovnici· koji kada naprezanjem svih snaga, stavljaju u pogon nacionalna sred~tva za proizvodnju, koja im je institucija vlasništva neopozivo poverila čine samo svoju dužnost. Jer kapital postoji, ponavljam, sam~ u cilju proizvodnje." A dalje on nastavlja na stvar: "lli da li bi trebalo da oni (preduzetnici) akutne slučajeve oboljenja učine čak hroničnim time što bi otpočetka i stalno radili manjim snagama od onih koje u svojim sredstvima stvarno imaju, i na taj način niži stepen žestine iskupe permanentnim trajanjem zla? Čak i kada bismo bili tako ludi da im takav savet damo. oni ne bi mogli da ga poslušaju. Po čemu bi svetski proizvođači mogli da prepoznaju da je neko tržište već na rubu oboljenja? Svi oni proizvode, a da jedan za drugog ne znaju; oni rade u svim uglovima i krajevima zemlje za tržište udaljeno stotine milja tako ogromnim snagama da je proizvodnja ciglo jednog meseca dovoljna da prekorači onu granicu - kako se onda može zamisliti da tako raskomadana a ipak tako moćna proizvodnja može da blagovremeno stekne pregled o toj dovoljnosti? Gde su ustanove, kao, naprimer, statistički biroi, koje bi bile obaveštavane o toku stvari i bile im pritom od pomoći? Ali što je još gore, jedini barometar tržišta jeste cena, njeno penjanje i padanje. Ali ona nije kao barometar koji pretskazuje temperaturu tržišta, nego barometar koji meri temperaturu kakva jeste. Pada li cena, znači da je granica već prekoračena i da je zlo već nastupilo."** Ova, bez sumnje, protiv Sismondi~a U J.? Ućena polemika pokazuje da su između obojice u shvatan.Ju knz~ postojale vrlo bitne razlike. Pa kada Engels u "Anll-Duhr':.ngu kaže••• da objašnjavanje kri•a sumpkonsumpCIJ.om police od Sismondija, i da ga je Rodbertus p~ell?'eo od ..nJega, and":. to. strogo uzeto, nije tačno. Rodbertusu '. Sis~on~IJ':' Je zaJ_edmc}
*:: ti~i ~k:tn~~i.ng",
napomena na strani 343. -
prevod u izdanju .,Kulture", Beograd 1953,
Prev.
183
glavi. Nije nikad dohodak radničke m.as~ uzrok hiper;produkcije, pa ni ograničena sposobnost potrosnJe kap1tahsta, kao kod Sismondija, nego samo činjenica što dohodak radnika sa napretkom proizvodnosti rada pretstavlja sve manji deo vrednosti proizvoda. Rodbertus svome protivniku izričito dokazuje da zastoji u prođi ne izviru iz beznačajnosti udela radnih klasa: "Pretstavite sebi - poučava on von Kirchma1_1na - da su ti udeli tako maleni da ovlašćenici pritom imaju samo goli život, ali fiksirajte udele samo u kvotu, u srazmerni deo, koji zauzimaju iz proizvoda, pa dopustite zatim da se proizvodnost rado. poveća i vi ćete imati i stalnu posudu za vrednosti koja može da primi u sebe sve veću sadržinu; na taj način imaćete i Rve veće blagostanje i radnih klasa... Obrnuto, pretstavite sebi udele radnih klasa koliko hoćete visoke, pa dopustite da oni pri porastu proizvodnosti padnu na sve manju kvotu nacionalnog proizvoda, to će ti udeli, doduše, dotle dok ne budu svedeni na njihovu današnju beznačajnost, još uvek štititi od prevelikog lišavanja, jer će njihova proizvodna sadržina biti još uvek znatno veća od današnje, ali će oni ipak odmah čim počnu da padaju, povući za sobom nezadovoljenje koje se povećava u naše trgovinske krize, nezadovoljenje koje izbija bez krivice kapitalista i samo zato jer su obim svoje proizvodnje podesili prema datoj veličini udela."* Dakle, "padajući udeo najamnine" je stvarni uzrok kriza; a jedino efikasno sredstvo protiv njih je zakonska odredba koja bi utvrdila da udeo radnika u nacionalnom produktu pretstavlja stalnu i nepromenljivu kvotu. U ovu čudnu misao mora čovek dobro prodreti da kako treba oceni njen ekonomski sadržaj. Gtava sedamnaesta RODBERTUSOVA ANALIZA REPRODUKCIJE
Pre svega, šta treba da znači shvatanje da smanjenje udela radnika mora "odmah" da izazove prekomernu proizvodnju i trgovinske krize? Ovo shvatanje će biti razumljivo samo ako pretp_ostavimo da Rodbertus shvata da se "nacionalni proizvod" rel="nofollow">astoJI IZ dva dela: udela radnika, i udela kapitalista, dakle, pr+ v, pri čemu se ova dva dela mogu uzajamno razmenjivati. Stvarno, Rodbertus mestimice govori skoro u tom smislu. U svom "Prvom socijalnom pismu" on veli: "Siromaštvo radnih klasa
* l e., l, str. 59.
184
nik~d ne dozvolj":~a da njihov dohodak postane korito nabujale proizvodnJe:. Suv~~ak prooz~oda koji bi u rukama radnika no samo l'obolJsao nJihov pol oza j nego u isto vreme bio i te g k · · bi. podigao' vr~dnost ostatka koji preostaje kod preduzetni~~ i t:m~ Im st~ur1o uslov ~a produženje njihovih preduzeća u dosadasnJem obimu, umanJUJe vrednost celog produkta u očima pre_:luzetmk": tako du~oko da onaj usl~v iščezava, i u najboljem sl":caJu radmke prel'usta nJihoVOJ naviknutoJ oskudici."* "Teg", kOJI u rukama radmka povećava "vrednost" kod preduzetnika "~adržano~ ostat~a", :nože da ovde znači samo potražnju. Tako bismo sreeno pnspeh u von Kirchmannovo čuveno mesto" gde radnici sa kapitalistima vrše razmenu svoj1h naja~nina z~ višak proizvoda, i gde krize nastaju radi toga što je promenljivi kapital mali a višak vrednosti veliki. O ovom neobičnom shvatanju pisali smo već gore. Na drugim pak mestima Rodbertus iznosi drukčije shvatanje. U "Cetvrtom socijalnom pismu" on svoju teoriju tumači tako da stalno pomeranje u srazmeru potražnje koja je pretstavljena udelom radničke klase i potražnje koju stvara udeo klase kapitalista mora stvoriti konačnu disproporciju između potrošnje i proizvodnje: "AH kako! Ako sadg preduzetnici, doduše, nastoje da se održe stalno u granicama onih udela, ali su se ti udeli kod samih radnika, velike većine društva, neprimetno ali sa neodoljivom snagom stalno sve više i više smanjivali? Ako su se oni kod tih klasa, stalno u istoj meri smanjivati, kao što se proizvodnost uvećavala?u "Da li radi toga kapitalisti, dOik proizvodnju podešavaju i moraju da podešavaju samo prema dosadašnjoj veličini udela, da bi bogatstvo učinili opštim, ne proizvode ipak i stalno preko dosadašnjih udela i tako prouzrokuju stalno nezadovoljenje potreba koje se penje do zastoja prođe?"** Prema tome, pojavu kriza treba da objasnimo ovako:
nacionalni proizvod sastoji se iz izvesne količine "prostih roba"
kako bi to rekao von Kirchmann. namenjenih radnicima i finijih roba namenjenih kapitalistima. Količina ovih prvih pretstavljena je sumom najamnina, a ovih d':'gih .celokuP.nim. viškom vrednosti. Ako se kapitalisti u SVOJOJ proizvodnJI drze toga, a proizvodnost rada se pritom razvija, onda već u ~ar:dnom trenutku mora da se ispostavi nesrazmera. J.er danasnJI ud_eo radnika nije više onaj jučerašnji, nego manJI; ako Je . JUce, recimo, potražnja "proste robe". izno~ila šest ~e,?rmna nacw~al~ nog proizvoda, to onda danas lZilm:' samo .J?s r;t sedmma, i preduzetnici koji su svoja preduzeca podesili za sest sedrruna
* l. ** l.
e., III, str. 176. e., I, str. 53, 57.
185-
"proste robe" sa bolnim iznenađ~njem će ~orati konstato:rat~ da su suviše proizveli roba za Jednu sedmtnu. Ako, poucent ovim iskustvom, ushtednu da sutra svoju proizvodnju podese tako da proizvedu "proste robe" samo za pet sedmina ukupne vrednosti nacionalnog proizvoda, onda se izlažu opasnosti novog razočarenja jer će prekosutra udeo najamnina pretstavljati zacelo još samo četiri sedmine, itd. Ova originalna teorija izaziva odmah čitav niz blagih sumnji. Ako naše trgovinske krize potiču isključivo otuda što "udeo najamnina" radničke klase, promenljivi kapital, čini sve manji deo ukupne vrednosti nacionalnog proizvoda, onda taj fatalni zakon u sebi samom krije, u isto vreme, i Jek protiv zla koje je pričinio, jer se hiperprodukcija odnosi na sve manji deo celokupnog proizvoda. Rodbertus, istina, voli izraze kao "ogromna većina" potrošača, "velika narodna masa" potrošača čiji u deo sve više opada; ali nije važno koliki broj glava sudeluje pri potražnji, već kolika je vrednost koju ona pretstavlja. A ta vrednost, prema Rodbertusu, čini sve neznatniji deo celokupnog proizvoda. Ekonomska osnovica kriza time post aj e sve uža i postavlja se samo pitanje: kako dolazi do toga da su krize, uprkos tome, kako to Rodbertus utvrđuje, prvo, opšte, i, drugo, sve žešće. Ako, dalje, udeo najamnine čini jedan deo nacionalnog proizvoda, onda višak vrednosti, prema Rodbertusu, čini drugi deo. Sto se na kupovnoj snazi radničke klase gubi, prirasta kao kupovna snaga kapitalističke klase; ako pr postaje sve manje, zato v postaje sve veće. Po sopstvenoj gruboj šemi Rodbertusovoj kupovna snaga društva u celini svojoj ne može usled toga biti izmenjena. Sam on veli: "Ja znam vrlo dobro da, konačno, ukoliko udeo radnika pada, utoliko prirasta udelima korisnika renti (kod Rodbertusa "renta" znači višak vrednosti) pa da, prema tome, kupovna snaga stalno i u celini ostaje sebi jednaka. Ali što se tiče proizvoda koji je iznet na tržište, kriza izbija već pre nego što je ovaj priraštaj mogao da dođe do izražaja."* U najboljem slučaju može, dakle, da se radi o tome da se u istoj meri ispostavlja kod prostih roba" da ih je previše. a kod finijih roba namenjenih kapitalistima da ih je premalo. Rodbertus ovde nehotice nailazi na oso benu 5tazu teorije SayRicardove, koju je on tako vatreno pobijao: hiperprodukciji na jednoj strani, odgovara redovno nedovoljna proizvodnja na drugoj strani. A kako se udeli vrednosti radničke i kapitalističke ~!ase stalno pomeraju na štetu radnika u korist kapitalista, to ce naše trgovinske krize u celini dobijati sve više karakter periodične nedovoljne proizvodnje, umesto hiperprodukcije! Ali 11
* 186
l. e., I, str. 206.
pustimo ove za~onetke. Sto. se iz svega ovoga vidi to je da Rodbertus s_a SVOJir:t stanovi~tem da je ~acionalni proizvod po vrednostt sas~a':lJen ~~1_110 Iz ~;ra ~ela, rz pr i v, prihvata potpuno shvatanJe 1 !radlClJU klas1ene skole koju on sa toliko žestine pob~Ja,.----:- sam? sto Je on svoje shvatanje začinio još i time da kap~tallsh sam1 konzumiraju celokupni višak vrednosti. On to ~znce su:ropa~~o na VIše mesta; tako u svom "Cetvrtom sociJalnoi"? _prs~u.: "Prema ~?me, moramo upravo, da bismo prvo pronasli prmc1p rente (viska vrednosti) uopšte, princip raspodele prm.~:'oda rada na. najamninu i rentu, ostaviti postrani uzroke koJI dovode do diferenciranja rente na zemljišnu rentu i r1a rentu od kapitala."* U "Trećem pismu": "Zemljišna renta dobit kapitala i radnička najamnina, ponavljam, jesu dohoci: Zemljoposednici, kapitalisti i radnici hoće od toga da žive, to jest da podmiruju svoje neposredne ljudske potrebe. Dobra koja oni dobijaju kao svoj dohodak moraju za taj cilj biti upotrebljiva."** Nigde nezgrapnije nije formulisana falsifikovanje kapitalističke privrede nego što je to učinio Rodbertus prikazujući njeno postojanje radi proizvodnje za neposrednu poiro·· šnju, pa, sigurno, i u tome ima Rodbertus lovorike "prioriteta" pred Marxom i pred svim vulgarnim ekonomistima. A da kod čitaoca zaista ne bi nastala sumnja o toj njegovoj konfuziji, u istom pismu, malo dalje, on kapitalistički VIšak vrednosti kao ekonomsku kategoriju stavlja neposredno u isti red sa dohotkom antičkih robovlasnika: "Sa prvim stanjem (ropstvo) spojena je najprostija naturalna privreda; deo proizvoda rada koji je oduzet od dohotka, radnika ili robova i čini vlasništvo gospodara ili sopstvenika, pripašće nepodeljen kao renta jedinom sopstveniku zemljišta, kapitala, radnika li proizvoda rada; čak se ovde ni kao pojmovi ne mogu razlikovati zemljišna renta i dobit kapitala"'**. Najizrazitiju ekonomsku razliku između eksploatacije u reilimu ropstva i moderne kapitalističke eksploatacije, Rodbertus vidi u cepanju viška vrednosh, to Jest "dohotka" oduzetog od radnika, na zemljišnu rentu i dob1t kapitala. Nije specifična istoriska forma podele novostvorene vrednosti između rada okapitala, nego je podela viška vrednosti na razne korisnike, koja je bez ikakvog značaja za proces proizvodnje, - odlučujuća činjenica kapitalističkog. n•čina p:oizvodnje! Inače kapitalistički višak vrednosh .ostaJe .kao ~eima isto što je bila "jedna jedina renta" robovlasmka: pmvatm fond potrošnje eksploatatora!
* l. ** l.
***
e., I, str. 19.
e., II, str. 110. l. e., II, str. 144.
187
Naravno da Rodbertus samome sebi protivreči i opet na drugim mestima, pa se potseća i na postojaffi. kapital i na pot":ebu njegovog obnavljanja u procesu reprodukciJe. On u tom slucaJU umesto podele ukupnog proizvoda na dvoje: pr+ v, uzima podelu na troje: p+pr+v. U svom "Trećem pismu" on razlaže o obLicima reprodukcije u doba robovlasničke privrede: "Budući da će gospodar želeti da deo robovskog rada bude upotrebljen za održavanje u jednakom stanju ili čak i poboljšanje polja, stada i oruđa u poljoprivredi i fabrikaciji, to će se ono, što se danas naziva "naknada kapitala", izvesti tako da će deo nacionalnog produkta privrede uvek odmah neposredno i bez posredovanja razmene, pa čak i bez prometne vrednosti biti korišćen za održavanje imetka u ranijem stanju."* I onda prelazeći na kapitalističku reprodukciju veli: "Sada će deo vrednosti proizvoda rada biti korišćen ili uračunat kao "naknada kapitala" radi održanja imanja u ranijem stanju; u tom cilju će deo vrednosti proizvoda rada u novčanoj najamnini radnika biti korišćen za njihovo održavanje i konačno će ostati deo vrednosti u rukama sopstveillika zemljišta, kapitala i proizvoda rada kao njihov dohodak ili renta."** Ovde imamo izričito podelu na tri dela: na postojani kapital, promenljivi kapital i višak vrednosti. Isto tako on jo-' jednom izričito, u "Trećem pismu", formuliše kao osobenost svoje "nove" teorije: "Pošto je, dakle, prema ovoj teoriji, pri dovoljnoj proizvodnosti rada, onaj deo vrednosti proizvoda koji posle naknade kapitala preostane kao dohodak - usled sopstvenosti zemlje i kapitala - razdeljen između radnil:a i sopstvenika kao najamnina ti renta ... itd."*** Rodbertus je ovde, kako izgleda, napravio odlučan korak dalje u analizi vrednosti ukupnog proizvoda od one koju je dala klasična škola; ne;to dalje on čak direktno kritikuje Smithovu "dogmu"; i treba se samo čuditi što su učeni obožavaoci njegovi, gospoda Wagner, Dietzel, Diehl i kompanija, propustili da i ovde svom ljubimcu u jednom tako važnom pitanju ekonomske teorije obezbede "prioritet" ispred Marxa. - Stvarno pak i u ovom slučaju sa prioritetom stvar stoji tako isto labavo kao i sa njegovom teorijom vrednosti U
* l. ** l. *** l. 188
e., II, str. 146. e., II, str. 155. e., II, str. 223.
u k?ju je ulazio pipa~ući, pokazuje najbolje baš njegova kritik Sm1~h~n~e do~me, koJa glasi od reči do reči: nVi znate da sv~ naucn101 nac1_onalne ekonomije, već od Ad. Smitha pa nadal'e:rred~ost p~mzvoda rastvaraju u najamninu, zemljišnu redt~ 1 dob1t kap1tala, pa da, prema tome, ideja da se dohodak raznih klasa 1 pog~tovo rente zasniva na podeli proizvoda nije nova. Ah ekonorrus\1 odmah nailaze na stranputicu. Svi oni ne izuzimajući čak ni Ricardovu školu, pre svega, padaju ~ grešku što ne shvataju celi proizvod, finalni proizvod, celi nacionalni p~oizvod kao .jedinicu u kojoj učestvuju radnici, zemljoposedmcl 1 kap1tahst1, nego deobu sirovog proizvoda shvataju kao posebnu deobu u kojoj učestvuju samo dva učesnika. Tako ti sistemi vide već i u samom sirovom proizvodu kao i samom proizvodu fabrikacije, u svakom od njih, posebno dobro dohotka. -Druga njihova greška je, zatim;- ovde sa izuzetkom Ricarda a i Smitha - što prirodnu činjendcu, da rad bez sudelovanja materije, dakle bez zemlje, ne može proizvoditi nikakvo dobro, shvataju kao ekonomsku činjenicu, a kao primarnu shvatili su društvenu činjenicu da se u podeli rada upotrebljava kapital u današnjem smislu te reči. Tako oni postavljaju fikciju da postoji osnovni privredni odnos za koji oni, pri podeli na posede zemljišta, kapitala i rada u društvu, svode udele tih raznih posednika na taj način što zemljišna renta proizlazi iz saradnje zemlje koju zemljoposednik daje za proizvodnju, dobit kapitala iz saradnje kapitala koji kapitalist na to upotrebi, a najamnina najzad iz saradnje rada. Sayova škola koja je tu zabludu najfinije isprela, stvara sebi čak pojam proizvodne službe tla, kapitala i rada, koja odgovara proizvodnom udelu onih raznih sopstvenika, da bi opet iz takve produktivne službe obj asniJa udeo na proizvodu. - Na sve se, najzad, nadovezuje, treće, l:ak besmislica, koja tvrdi: dok najamnina i delovi rente bivaju izvedeni iz vrednosti proizvoda, da opet ti vrednost proizvoda biva izvedena iz najamnine i delova rente i da se oni tako međusobno jedno na drugom zasnivaju. Kod nekih se ta besmislica manifestuje tako da u dva uzastopna poglavlja pokušavaju da utvrde "uticaj renti na cene proizvodnje" i "uticaj cena proizvodnje na rente"."* .. . Sa ovim izvrsnim kritičkim primedbama od kOJlh J• poslednja naročito fina i u izvesnom smislu anticipira odnosnu kritiku u drugom tomu Marxovog "Kapitala", Rodbertus mirno prihvata glavnu omašku klasične škole i njenih vulgarmh epigona, naime, potpuno zanemarenje dela vrednosti celokupnog proizvoda koji je potreban za naknadu društvenog postoJanog
*
L e., II, str. 226.
189
kapitala. Ta zbrka mu je i olakšala da se uhvati u koštac protiv .,padajućeg udela najamnina". . Vrednost ukupnog društvenog prmzvoda raspada se pod kapitalističkim oblicima proizvodnje na tri dela, od kojih jedan odgovara vrednosti postojanog kapitala, drug11znosu naJammne, to jest promenljivom kapitalu, i treći celokupnom vi~k':' vred~ nosti kapitalističke klase. U ovom sastavu vrednosh ce onaJ deo vrednosti koji odgovara promenljivom kapitalu bivati relativno sve manj.i, i to iz dva razloga. Prvo, u okviru figure p+ pr+ v parnera se odnos p prema (pr+v), to jest odnos postoj anog kapitala prema novoj vrednosti u smeru što p postaje relativno sve veće a (pr+v) sve manje. To je jednostavan izraz rastuće proizvodnosti ljudskog rada, koji važi apsolutno za sva društva koja ekonomski napreduju, nezavisno od njihovih istoriskih oblika i koji znači samo da živi rad postaje sposoban da za sve kraće vreme sve veću količinu sredstava za proizvodnju preradi u upotrebne predmete. Kako (pr ;t v) u odnosu na ukupnu vrednost proizvoda pada, to sa njima pada i pr kao deo vrednosti ukupnog proizvoda. Opirati se tome, hteti to padanje zau.staviti, znači, drugim rečima, protiViti se napretku produktivnosti rada i njegovim opštim posledicama. Zatim i u sastavu (pr+v) nastaje pomeranje u pravcu relativnog smanjenja pr, i relativnog povećanja v, to jest da od stvorene nove vrednosti sve manji deo otpada na najamnine a sve veći biva prisvajan kao višak vrednosti. To je specifično kapitalistički izraz progresa produktivnosti rada, ali on u kapitalističkim u.slovima proizvodnje ima apsolutnu važnost isto tako kao i onaj prvi zakon. Hteti državnim merama zabraniti da pr bude sve manje u srazmeri prema v, znači hteti zabraniti da se progresivna produktivnost rada, koja smanjuje troškove proizvodnje svih roba, odnosi i na osnovnu robu, radnu snagu, znači ovu jednu robu hteti izuzeti ispod ekonomskih delovanja tehničkih progresa. I još više: "padajući udeo najamnina" je samo drugi izraz rastenja stope viška vrednosti, koja pretstavlja najjače i najefikasnije sredstvo zaustavljanja pada profitne stope, [ zbog toga pretstavlja pokretački motiv kapitalističke proizvodnje uopšte, a naročito tehničkog progresa u toj proizvodnji. .,Padajući udeo najamnina" hteti ukinuti zakonskom intervencijom znači isto što i isključiti raison d'etre kapitalističke privrede, otseći ruke i noge njegovom životnom principu. Pretstavimo stvar konkretno. Pojedini kapitalist, a i kapitalističko društvo kao celina, ne poznaju uopšte vrednost proizvoda kao zbir društve~o potrebnog rada, niti su u stanju da je tako shvate. Kap1tahst nJU poz_naJe samo u izvedenom, i putem konkurencij~ na glavu postav!Jenom obliku troškova proizvodnje. Dok se 190
vrednost proizvoda raspada na del?ve vredn.osti p + pr +v. u
svesti kap1tal~sta .se, naprotiv~. t.ros~oVI prmzvodnje sastoje iz
p+pr+v. Pa 1 om mu pred oci Izlaze u pomerenoj perspektivi i preobražena~ obliku l. .kao rab.ać~nje njegovog stalnog kapitala, 2. kao nJegovi_ Izdaci na optiCaJ nom kapitalu uključivši tu 1
ll.Zdavtke na ~adntcke naJamnine, .3. kao "uobičajena", to jest
prosecna prof1tna stopa na ukupm njegov kapital. Kako sada treba da postupi taj kapitalist, recimo, prinuđen nekim zako-
nom u Rodbertusovom smislu, da sačuva "stalni udeo naiam-
nina" u odnosu na celokupnu vrednost proizvoda? Ova ~isao mu je isto toliko duhovita kao kada bi se zakonom želelo da utvrdi: da pri izradi svih roba. sirovina nikad ne srne da iznosi ni manje ni više od jedne
trećine
celokupne cene rob§.. Jasno
je da je glavna misao Rodbertusova, na koju je on bio ponosan kao na Archimedovo otkriće i u koju se uzdao da će radikalno da izleči kapitalističku proizvodnju, sa svih gledišta kapitalističkog načina proizvodnje prava i rekordna glupost, do koje se moglo i dospeti samo onom konfuzijom o teoriji vrednosti koja kod Rodbertusa kulminira u neuporedivom stavu: da "proizvod mora sada (u kapitalističkom društvu) imati isto tako prometnu vrednost kao što je u antičkoj privredi morao imati upotrebnu vrednost" .• U antičkom društvu moralo se jesti hleba i mesa da bi se od toga živelo, a sada se ljudi zasite već kada znaju cene mesa i hleba! A ono što najjasnije proizlazi iz cele Rodbertusove fiksne ideje o "fiksnom udelu najamnina" jeste njegova potpuna nesposobnost da shvati kapitalističku akumulaciju. Već iz ranijih citata moglo se razabrati da on, dosledno naopakim shvatanjima da je svrha kapitalističke proizvodnje izrada predmeta potrošnje radi zadovoljenja "čovečjih potreba", ima u vidu isključivo jednostavnu, prostu reprodukciju. Kod njega se uvek čuje o "naknadi kapitala" i o neophodnosti da kapitalisti budu osposobljeni da održavaju "svoja preduzeća u dosadašnjem obimu." Njegova glavna ideja je neposredno uperena protiv akumulacije kapitala. Utvrditi stopu. višk~ vrednosti, sprečiti njen porast, znači isto što i parahzovatl , &kumulaciju kapitala. Stvarno je za Sismondija kao i za von Kirchmanna pitanje o ravnoteži proizvodnje i potrošnje bilo pitanje akumulacije, to jest proširene kapitalističke ~<; produkcije. Obojica su poremećaje u ravnoteži _reprodukciJe izvodili iz akumulacije, čiju mogučnost su oboJICa o<}r:~ah. Samo što je jedan kao sredstvo protiv nj~ preporu~Ivao kočenje proizvodnih snaga uopšte, a drugi preporucivao
* l.
e., ll, str. 156.
191
rastuću
upotrebu tih snaga u luksuznoj proizvodnji, u potpunoj kornsumpciji viška vrednosti. Rodbertus ": ov?m slu:
čaju ide svojim sopstvenim putev1ma. Dok su se oru (S1smond1
i von Kirchmann) trudili da sa manje ili više uspeha shvate pojavu kapitalističke akumulacije, Rodbertus se bori protiv samog nj enog pojma. "Ekonomisti posle Smitha su jedan drugom redom govorili i kao opštu i apsolutnu istinu postavljali da kapital nastaje samo štednjom i akumulacijom."* Protiv ove "zablude" diže se u borbu Rodbertus naoružan do zuba, i na šezdeset štampanih strana dokazuje na dlaku da kapital ne nastaje štednjom, nego radom, da ,,zabluda" ekonomista u pitanju "štednje" potiče otuda što oni imaju pogrešna shvatanja da produktivnost leži u kapitalu; a ta zabluda da potiče konačno Jz druge zablude: da je kapital - kapital. Von Kirchmann sa svoje strane je dobro shvatio šta se krije iza kapitalističke "štednje". On sasvim zgodno veli: "Akumulacija kapitala se, kao što je poznato, ne sastoji Jz prosto.'( gomilanja zaliha ili prikupljanja metalnih i zlatnih zaliha, koje potom leže neiskorišćene po podrumima sopstvenika, nego ko hoće da štedi čini to u cilju da ili sam, ili preko drugih lica, svoju ušteđevinu ponovo upotrebi koristonosno, da bi iz nje izvlačio dohotke. Ovi dohoci su mogući samo u slučaju ako ovi kapitali budu upotrebljeni za nova preduzeća koja su posredstvom svojih proizvoda kadra da odbace one tražene kamate. Jedan gradi brod, drugi žitnicu, treći kultiviše pustu ledinu, četvrti naručuje novu mašinu za tkanje, peti kupuje više kože i uzima više pomoćnika da bi proširio svoju obućarsku radnju itd. Tek pri takvoj upotrebi ušteđeni kapital može doneti kamate (treba reći: profit), što ustvari i jeste konačni cilj svake štednje".** Sto von Kirchmann ovde bespomoćnim rečima ali u celini pravilno izlaže, nije ništa drugo nego proces kapitalizovanja viška vrednosti, kapitalistička akumulacija, koja pretstavlja celi smisao "štednje" koju je klasična ekonomija "nočevši od Adama Smitha" sa pravilnim instinktom preporučivaia. Von Kirchmann j e sa svog gledišta sasvim konzekventan kada, jer - prema njegovom shvatanju, kao i prema Sismondijevorn krize proizlaze neposredno -iz akumulacije, ustaje protiv akumulacije, protiv "štednje". Rodbertus je, međutim, ovde "temeljniji" čovek. Na svoju nesreću on je iz Ricardove teorije vrednosti došao do saznanja da je rad jedini izvor vrednosti, dakle i kapitala. l ta elementarna mudrost njemu je potpuno dovoljna pa
* l. **· l. 192
e., I, str. 240.
e, II, str. 25.
d~ postane potpuno slep za ~ve komplikovane odnose proizvod_nJe. kapitala 1 kretanJ.a kap1tala. Kako kapital nastaje radom, to J~ or~~a akumulaCIJa kapitala, to jest "štednjaj', kanitalizovanJe VIska vrednosti - čista podvala. · Da bi r!lsp}~ ovaj zamršeni čvor zabluda "nacionalnih ekono~a pocevs1 od Ada_ma Smitha'\ on uzima, kao što se samo po sebi razume, nekog "Izolovanog domaćina", i na tom nesreć
nom .. crvu vr~i dugotrajnu vivisekciju, da bi na njemu dokazao sve sto mu Je ~trebno. Tako on tu nalazi već i "kapital", to Jest, razume se, cuvenu "prvu motku" koja nacionalnoj ekonomiji "počevši od Smitha" mlati plodove svoje teorije kapitala sa drveta saznanp. Da li motka proizlazi možda iz štednje"? pita se Rodbertus. I kako svaki normalan čovek r;zume da štednjom ne može da se proizvede motka, nego da je Robinzen motku morao da napravi iz drveta, time je samo po sebi već dokazano da je "teorija štednje" skroz pogrešna. Dalje: ,,izolovani domaćin" svojom motkom mlati sebi sa drveta plod; taj plod je njegov "dohodak". "Da je kapital izvor dohodaka, to bi se ovaj odnos morao pokazati već u ovom prvobitnom i najjednostavnijem procesu. Može li se, međutim, bez nasilja nad stvarima i pojmovima, motka nazvati izvorom dohotka ili dela dohotka, koji je sadržan u omlaćenom plodu, može Ii se taj dohodak u celini, ili delimično, svesti na motku kao njegov uzrok, sasvim ili delimično smatrati za proizvod motke?"* Zaista ne. A kako plod nije proizvod motke kojom je omlaćen, nego drveta na kome je rastao, time je Rodbertus, i opet, dokazao da su ekonomisti "počevši od Smitha" grubo grešiJ.i tvrdeći da prihod potiče od kapitala. Pošto je tako na "privredi" Robinzona objasnio sve osnovne pojmove političke ekonomije, Rodbertus tako stečeno saznanje prenosi najpre na zamišljeno društvo .. bez kapitala i bez vlasništva nad zemljom", to jest sa komunističkim posedom, a posle toga još na društvo "sa kapitalom i vlasništvom nad zemljom", to jest na današnje društvo. I gle! Svi zako m Robinzonove privrede, tačka po tačka, pokazali su se kao dobri u obe ove društvene forme. Tu Rodbertus postavlja teoriju kapitala i dohotka, koja pretstavlja vrhunac njegove utopističke fantazije. Pošto je otkrio da kod Robinzona "kapital" Jednostavno i prosto čine sredstva za proizvodnju, to o!' 1 u kapitalističkoj privredi identifikuje kapital sa s;edstv1ma za proizvodnju i na taj način, jednim zamahom, kap1tal svodi ~a postojani kapital, i protestuje u ime pravičnosti i moral~ pr~tlv toga što se sredstva za održanje radn!ka, ':j1hov~ naJamnme smatraju kao kapital. On se žučno bor1 protiV poJ!na promen-
* l.
e., I, str. 250.
1:1 Akumulacija kapitala
1!13
ljivog kapitala, jer je taj pojam svemu kriv. .,Kad bi_ n~cionalni ekonomi hteli samo - apeluJe on - da obrate paznJU mome izlaganju i ela bez predrasuda ispitaju da li su u pravu oni ili ja! Tu leži čvorište svih zabluda vladajućeg sistema o kapitalu, tu je krajnji razlog teoretske i praktične nepravičnosti prema radničkim klasama."* "Pravičnost" traži, naime, da ~e "realna dobra od kojih je sastavljena najamnina" radnika ne računaju u kapital, nego u kategoriju dohotka. Rodbertus, istina, zna vrlo dobro da za k"pitalista najamnine koje je on .,predujmio" čine deo njegovog kapitala, isto onako kao što je to i drugi deo predujmljen u mrtva sredstva za proizvodnju. Ali za Rodbertusa to važi samo za individualni kapital. A čim počne da razmatra društveni celokupni proizvod i celokupnu proizvodnju, on kapitalističke kategorije proizvodnje proglašava za iluziju, pakosnu izmišljotinu, i "nepravičnost". "Sasvim nešto drugo nego kapital sam po sebi, predmeti kapitala, kapital sa stanovišta naciie, jeste privatni kapital, kapital kao imovina, kapital kao sopstvenost, ono što se danas obično podrazumeva pod imenom "kapital."** Individualni kapitalisti proizvode kapitalistički, ali društvo kao celina tačno onako kao i Robinzon, to jest kao celokupni sopstvenik, komunistički: "Da snda celokupni nacionalni proizvod na svim raznim stepenim:J. proizvodnje u većim ili manjim delovima pripada kao sopstvenost pojedinim privatnim licima, koja nikako ne mogu da budu ubrojena u prave proizvođače, da pravi proizvođači taj celi nacionalni proizvod stvaraju uvek samo u službi tog malog broja vlasnika, a da sami nisu suvlasnici na svoj im sopstvenim proizvodima, sve to sa tog opšteg i nacionalnog stanovišta ne čini nikakvu razliku.'' Dabome, da
* l. e., str. 295. I tu je Rodbertus celog svog života preživao uvek jedne iste ideje, koje je 1842 izneo u svom delu "Prilog saznanju": "Međutim se čak za današnje stanje otišlo tako daleko da se ne samo radnička najamnina nego i rente i profit uračunavaju u troškove dobara. Ovo shvatanje zaslužuje stoga da se temeljito opovrgne. Dve stvari čine osnovu toga shvatanja: a) kriva pretstava o kapitalu, u kojoj se radnička najamnina računa u kapital na isti način kao pomoćne materije i oruđa, dok ona ustvari stoji na istoj linlji sa rentom i profitomj b) hrkanje troškova proizvoda sa izdacima preduzetnika ili troilrovima ;preduzeća." (.,Zur Erkenntnis", Neubrandenburg und Fried-· land, G. Bamewitz, 1842, str. 14.) ** l. e., I, str. 304. Tačno tako već i u "Prilog s32mlanju": "Mora se razlikovati kapital u užem ili pravom smislu od kapitala u širem smislu ili fond~.p~eduzeća. Onaj obuhvata stvarnu zalihu oruđa i materija, ovaj fond kOJl ]e potreban za pokretanje preduzeća pod današnjim uslovima pod~le ra~a. Ona) je za proizvodnju apsolutno neophodni kapital, a :'VaJ relahvn~ nuzno~t na?letnuta samo današnjim prilikama. Onaj deo Je, dakle, kapital u uzem 1 pravom smislu reči, samo sa njim se poklapa pojam nacionalnog kapitala." (l. e., str. 23, 24). 194
se ~z ovog. nameću izvesne osobenosti odnosa i za društvo kao celinu, na1me, prvo. "razmena" kao posrednik i, drugo, nejednaka ra.spodela p~mzV?da. "Kol~ko g~d malo smetaju sva ta delovanJa .~a, ~ao 1 raniJe, kretanJe nacwnalnog proizvoda i njegovo uobhc.enJe ostanu uglavnom isti (kao pod vlašću komunizma), tako Isto ona i sa nacionalnog stanovišta ne menjaju ni u kom pogledu već odranije postojeću suprotnost između kapitala i dohotka." Sismondi se trudi u, n znoju lica svoga, kao i Smith i ":'nogi drugi, da pojam kapitala i dohotka razmrsi iz protivrecnosh kap1tahshcke prmzvodnje; Rodbertusa u tom pogledu nimalo. ne boli glava za društvo kao celinu: on se, jednostavno, ne obz1re na specijalne određene oblike kapitalističke proizvodnje; on "kapitalom" naziva sredstva za proizvodnju, a "dohotkom" sredstva z.a potrošnju i - nikom ništa! "Sopstvenost zemljišta i sopstvenost kapitala imaju bitan uticaj samo no individualne učesnike prometa. Ako pak naciju shvatimo kao celinu, to prestaje ovaj uticaj na individue."* Kao što se vidi čim pristupi pravom problemu: kapitalističkom celokupnom proizvodu i njegovom kretanju, Rodbertus za istoriske osobenosti proizvodnje pokazuje omalovažavanje tipično utopisti; za njega bi, kao saliveno, odgovaralo ono što je Marx rekao za Proudhona: da onoga časa čim počne govoriti o društvu kao celini, on čini to tako kao da je ono prestalo biti kapitalističko. S druge strane, upravo na Rodbertusovom slučaju može se još jedanput videti koliko je bespomoćna celokupna politička ekonomija pre Marxa tapkala u mestu sa svojim nastojanjem da dovede u saglasnost materi j alno gledište procesa rada sa gledištima kapitalističke proizvodnje C: vrednosti, i oblika kretanja individualnog kapitala sa oblicima kretanja celokupnog društvenog kapitala. Ovi napori se kreću obično između dva ekstrema: vulgarnog shvatanja po uzoru Saya i MacCullocha, za koje uopšte postoje samo istoriske koncepcije individualnog kapitala, i utopiskog shvatanja po uzoru Proudhona i Rodbertusa, za koje postoje samo stanovišta procesa rada. Tek posle ovih lutanja nauči se čovek da ceni ono ogromno svetlo koje je Marx svojom šemom jednostavne reprodukcije bacio na celi problem, u kojoj su sva ta stanovišta obuhvaćena kako u svojoj skladnosti tako i u svojoj protivrečnosti i gde je zlokobna zbrka mnogobrojnih tomova razrešena u cigla dva niza broJeva zapanjujuće jednostavnosti. Da pri takvom shvatanju kapitala i dohotka kapitalističko prisvajanje postaje neobjašnjivo, jasno je samo po sebL Rodbertus ga jednostavno proglašava "pljačkom" i optužuJe ga
*
".
l. e., l, str. 292.
195
pred forumom prava svojine koj.u. ono. sramno vređa. _"Kad, dakle - ta lična sloboda (radmka) koJa pravno uklJUCUJe u sebi ;opstvenost na vrednost proizvoda rada, zbog prinude koju nad radnikom vrši svojina na zemlju i kapital, u prak~i dovodi do eksploatacije onog vlasničkog prava (radnikovog na vrednost proizvoda), - to izgleda kao da neki veliki instinktivni strah, da bi istorija iz toga mogla izvući svoj': stroge neumoljive si!D-: gizme, sopstvenike zadržava da ne priznaJU ovu veliku 1 opstu nepravdu."* .,Zato je najzad ta (Rodbertusova) teorija u svima svojim pojedinostima potpun dokaz da su svi oni hvalioci današnjih odnosa svojine, koji ipak ne mogu da se oduče da sopstvenost zasnivaju na radu, u punoj protivrečnosti sa svojim sopstvenim principom. Ona dokazuje da današnji odnosi svojine počivaju upravo na opštoj povredi toga principa, i da ona velika individualna imanja koja se u današnjem društvu gomilaju, ... sa svakim novo rođenim radnikom povećavaju pij ačku koja se odvajkada nagomilava u društvu."** A kad je višak vrednosti na taj način proglašen za "plj ačku", to porast stope viška vrednosti izgleda kao .,čudnovata greška u današnjoj nacionalno-ekonomskoj organizaciji".*** Proudhon je u svom prvom pamfletu ispreo barem paradoksalni i grubi ali revolucionarno zvučeći stav Brissota: svojina je krađa. Rodbertus dokazuje da je kapital krađa izvršena na svojini. Ako se s tim uporedi u prvom tomu Marxovog "Kapitala" glava o preobražaju zakona vlasništva u zakone kapitalističkog prisvajanja, koja pretstavlja remek-delo istoriske dijalektike, moći će se još jednom utvrditi Rodbertusov "prioritet". U svakom slučaju Rodbertus je svojom deklamacijom protiv kapitalističkog prisvajanja sa stanovišta "prava vlasništva" onemogućio sebi da shvati postanak viška vrednosti iz kapitala, kao što je ranije deklamacijama protiv "štednje" onemogućio sebi razumevanje postanka kapitala iz viška vrednosti. I tako Rodbertusu nedostaju sve pretpostavke za razumevanje kapitalističke akumulacije pa je, najzad, doterao tako daleko da je i pred von Kirchmannom izvukao kraći kraj. Rezimirajmo: Rodbertus hoće neograničeno proširenje proizvodnje, ali bez svake "štednje", to jest bez kapitalističke akumulacije! On hoće neograničeno pojačanje proizvodnih snaga - ali i stalnu stopu viška vrednosti putem državnog zakona! Jednom rečju: on pokazuje savršeno nerazwnevanje pravih osnova kapitalističke proizvodnje, koju želi da refor-
* l. e., II, str. 136. ~:: i: ~:: i.\::.r·6~.25. 196
miše, kao i najznačajnijih rezultata klasične političke ekono · · protiv kojih sa svojom kritikom ratuje. ffi!Je Zato profesor Diehl, naravno, veli da je Rodbertus u te t·etsk~~ . naci?nalnoj_ ekono~i~i ~v.ojon;t ,~novom teorijom d: hotka 1 rru:I1kova!'Jem log:tck1h ·l 1stonsk1h kategorija kapitala (onaJ svesru "kapital po sebi" u suprotnosti sa individualnim kapitalom) delovao kao pionir. I zato ga profesor Adolf Wagner, dabome, naziva "RlCardom ekonomskog socijalizma" da bi tako svoje vlastito nerazumevanje u odnosu na Ricarda, kao i u odnosu na Rodbertusa i na socijalizam dokumentovao jednim udarcem. Lexis čak nalazi da je Rodbertus "svom engleskom suparniku" u najmanju ruku n;van u snazi apstraktnog mišljenja, ali da ga daleko nadmašuje u "virtuoznosti otkrića najdubljih povezanosti pojava", u "živahnosti fantazije" i, pre svegau svom "etičkom stavu prema privrednom životu", Ono, među tim, što je Rodbertus u teoretskoj ekonomiji, osim kritike Ricardove zemljišne rente, stvarno dao: njegovo mestimično sasvim jasno razlikovanje viška vrednosti i profita, njegovo tretiranje viška vrednosti kao celine sa svesnim razlikovanjima njegovih parcijalnih pojava, njegova delimično izvrsna kritika Smithove dogme o sastavu vrednosti roba, njegovo oštro formulisanje periodičnosti~ i analiza oblika pod kojima se one pojavljuju- dragoceni pokušaji da bi analiza napredovala dalje od Smith-Ricardove, koji su delimično neuspeli zbog konfuzije u osnovnim shvatanjima - sve su to za oficijelne obožavaoce Rodbertusa bila španska sela. Franz Mehring je već upozorio na čudnu sudbinu Rodbertusovu da za svoja tobožnja veličanstvena stvaranja u domenu političke ekonomije bude dignut u nebesa, a za svoje stvarne političke zasluge od tih istih ljudi da bude tretiran kao "glup deran". U našem slučaju ne radi se čak o protivrečnostima između njegovog ekonomskog i političkog dela: u oblasti političke ekonomije njegovi kadioci podigli su mu veliki spomenik na peščanom polju na kome je on sa bezn~d nim žarom utopiste celog života kopao, dok su ono nekoliko skromnih leja, u koje je on bio stavio plodne sadnice, prepustili da se uguše u korovu i budu zaboravljene."*
* Uostalom, najgori spomenik su mu podigli izdavači njegovih del~ posle njegove smrti. Ta učena gospoda: prolf.esor Wagner, dr .. Kozak, Moritz Wirth i kako se svi oni ne zovu, koji se u predgovorim~ P?smrtnog izdanja njegovih dela uzajamno grde kao ~lja_ n~vaspttamh slugu u pretsoblju, raspravljaju svoja lična ogovaranJa 1 sitne sur:ev: njivosti i jedan drugoga coram publico ruže, nisu pritom pokazah n~ najelementaTniju brigu i !Pijetet da bi utvrdili vreme ka~ sll; nastali pojedini Rodbertusovi rukopisi koje su prona~li. Tek ~eh_rmg J~ trebao da ih poduči da najstariji Rodbertusov rukopis ne potičev IZ goc;Ime. 183!, kako je to profesor Wagner suvereno rešio, nego da moze pohcah naJ197
U celini uzevši, ne može se tvrditi da se problem akumulacije posle prve naučne kontraverze, u obradi pruskopomerauskoj, pomakao sa svog starog mesta. Ako je u međuvremenu ekonomska nauka o harmoniji sišla sa visine Ricarda na BastiatSchulzea, to se i soci j alna kritika u istoj srazmeri sroza la od Sismondija na Rodbertusa. I dok je Sismondijeva kritika iz godine 1819 pretstavljala istoriski događaj, Rodbertusove reformne ideje su već pri prvoj svojoj pojavi, a docnije pogotovo, pretstavljale bedan nazadak. U polemici između Sismondija i Say-Ricarda jedna strana je dokazivala nemogućnost akumulacije zbog kriza i upozoravala na opasnosti od razvoja proizvodnih snaga. Druga strana pak dokazivala je nemogućnost kriza i preporučivala neograničen razvoj akumulacije. Svaka od njih je, uprkos apsurdnosti polazne tačke, bila na svoj n&čin dosledna. Von Kirchmann i Rodbertus, obojica, polaze od činjenice kriza, a nisu ni mogli drukčije. Ma koliko da su sada, posle pola veka istoriskih iskustava, krize upravo svojom periodičnošću jasno pokazale da ranije iz godine 1839, jer se u njemu odmah u prvim redovima govori o istoriskim zbivanjima iz čartističkog pokreta koja spadaju u tu godinu, što je jedan profesor nacionalne ekonomije takoreći po službenoj dužnosti morao da zna. Prof. Wagner pak, koji se u predgovoru Rodbertusovih dela toliko pravi važan i svojom užasnom "zauzetošću" svakog trenutka postaje dosadan, i koji uopšte samo sa svojim .,kolegama po struci" govori sa omalovažavanjem ostalog prostog sveta, pred skupom svojih kolega po struci primio je elegantnu Mehringovu lekciju kao veliki čovek - ćutke! Prof. Diehl je u "HandwOrterbuch der Staatswissenschaften" datum 1837 jednostavno ispravio na 1839, a da ni slova nije napomenuo kada ga je i ko ga je prosvetio. Vrhunac je postignut u novom "za narod" namenjenom "najjevtinijem" izdanju iz 1899 od Puttkammera i Miihlbrechta, jedinom koje je pozavađanu gospodu izdavače miroljubivo sjedinila, ali je njihove svađe preuzelo u predgovore; izdanje u kome je ranija Wagnerova sveska II postala sveska I, ali se Wagner ipak izvodi da u uvodu sveske III i dalje neprestano mirno govori o svesci II; gde je "Prvo socijalno pismo" dospela u svesku III, "Drugo" i "Treće" u svesku II, a "Cetvrto" u svesku I; gde tekući red "Socijalnih pisama", "Kontroverzi" delova "_Priloga. s~znanju" i sveske, hronološke i logične povezanosti, datum IzdavanJa 1 datum postanka spisa, sve to pretstavlja besprimeran haos k.~o otprili!ce s~oje~. zemljine kore posle nekolikih vulkanskih erup~ CIJa. Jamacno IZ PIJeteta prema profesoru Wagneru u tome izdanju je - godine 1899 - zadržan datum najstarijeg Rodbertusovog rada 1837 godine, iako Mehringova pouka potiče već iz 1894 godine! Treba uporediti ovo izdanje sa Dietzovim izdanjem Marxove zaostavštine pri ređenom od Mehringa i Kautskog, pa će se videti kako se u prividno spoljnim stvarima odražavaju dublje povezanosti: tako se ceni naučno nasle~e _majstora. klasnosvesnog proletarijata, a onako se od strane zv:~mčm_h naučmka_ bu:žoazije traći zaostavština čoveka koji je, ~~~ma nJihovoJ sopstvenoJ zamteresovanoj legendi, bio prvoklasan genlJ. Su um cuique (Svakom svoje) - glasila je Rodbertusova parola. 4
198
nisu ništa drugo do ob~~k kretanja kap~talističke reprodukcije, ipak Je 1 tu_ problem pros1re~e. reprodukCIJe celokupnog kapitala, akumulaCIJe, potpuno Jdentlfikovan sa problemom kriza i time gurnut na mrtvi kolosek traženja nekog sredstva protiv kriza. Jedna strana vidi pritom Jek u potpunoj potrošnji viška vrednosti od strane kapitalista, to jest u odustajanju od akumulacije, - dok druga strana vidi to sredstvo u zakonskom utvrđivanju stopa viška vrednosti, to jest takođe u odricanju od akumulacije. Naročito Rodbertusova bubica zasniva se na shvatanju da je on očekivao i preporučivao neograničen porast proizvodnih snaga i bogatstva bez kapitalističke akumulacije. U vreme kad će visoki stupanj zrelosti kapitalističke proizvodnje naskoro omogućiti Marxu da da njenu fundamentalnu analizu, poslednji pokušaj buržoaske ekonomije, da savlada problem reprodukcije, izrodio se u besmislenu detinjastu utopiju.
TREC! OKRSAJ
STRUVE, BULGAKOV I TUGAN BARANOVSKI PROTIV VORONCOVA I NIKOLAJ-ONA Gtava osamnaesta PROBLEM U NOVOM IZDANJU
U istoriski sasvim drukčijem okviru nego što su bila oba prva, odigrala se treća kontroverza o pitanju kapitalističke akumulacije. Ovoga puta radnja se odigravala početkom osamdesetih do sredine devedesetih gomna, a njena arena je bila Rusija. Kapitalistički razvitak na Zapadu bio je već dostigao svoju zrelost. Nekadašnje ružičasto shvatanje klasičara SmithRicarda u početnom stadiju razvitka kapitalističkog društva bilo se već odavno raspršalo. I zainteresovani optimizam vulgarno-manchesterskog učenja o harmoniji bio je zanemeo pod poraznim utiscima sloma sveta sedamdesetih godina, kao i pod žestokim udarcima klasnih borbi koje su se počevši od šezdesetih godina rasplamsale u svima kapitalističkim zemljama. Pa i -od samih socijalnoreformnih zakrpljenih harmonija, koje su naročito u Nemačkoj paradirale još početkom osamdesetlh godina, ostao je ubrzo samo mamurluk; dvanaest godina vre~ mena iskušenja izuzetnog zakona protiv Socijaldemokratije dovelo je do gorkog otrežnjenja, pocepalo konačno sve kulise harmonije i otkrilo golu stvarnost suprotnosti u kapitalističkim odnosima u punoj njihovoj oštrini. Optimizam je otada bio moguć još samo u taborima radničke klase koja je bila na usponu, i u redovima njenih teoretskih prvaka. Optimizam, dabome ne u odnosu na prirodnu ili veštački stvorenu unutrašnju ravnotežu kapitalističke privrede i njeno večno trajan,iP, već u tom smislu što razvitak proizvodnih snaga koji ona moćno unapređuje, upravo svojim unutrašnjim protivrečnostima stvara odlično istorisko zemljište za progresivni razvitak društva u nove ekonomske i socijalne oblike. Negativna tendencija depresije u prvom periodu kapitalizma koju je nekad Sismondi jedi'Jo 200
imao pred očima, a koju je još Rodbertus video četrdes t'h · pedesetih g'?dina, bila je sada izravnata tendencijom use 1 ~ puno nad~ 1 pob~?onosno uzdizanje radničke klase u dj~~~: smdtkalnoJ 1 pohtickoJ akciji. J ~~ko je u to doba bilo stanje društva u Zapadnoj Evropi. DrukeiJe Je, dabo.me, bilo u to doba u Rusiji. Tu sedamdesete 1 osam?esete ~adme u . svakom pogledu pretstavljaju perioti ~nutra~nJe knze, sa sv1m .njenim .mu:kama. Kr_up~a industnja Je sl~v1la _upravo tek SVOJe nastoJanJe pod uticaJima perioda VIS~k1h zastitruh canna. U otpočetom ubrzanom unapređivanju kapitalizma od strane .apsolutističke vlade pretstavljalo je prekretmcu uv~enJe carme u. zlatu 1877 godine na zapadnoj gromei. "Prvobit;>~ akumul~CIJa" kapttala napredovala je u Rus:ji SJaJnO pod zastitom razmh potpora, garantija, premija i državnih porudžbina, i ubirala profite, koji su u to doba na Zapadu već spadali u carstvo bajke. Unutrašnje prilike Rusije u to doba pružale su, međutim, sve pre nego privlačnu i optim;stičku sliku. Na selu je propadanje i raspadanje seljačke privrede pod pritiskom fiskalnog isisavanja i novčane privrede urodilo strahovitim stanjem, periodičnim gladnim godinama i periodičnim seljačkim nemirima. S druge strane, fabrički proletarijat u gradovima još nije bio socijalno i duhovno konsolidovan u modernu radničku klasu. Pogotovo u najvećem industriskom središnjem okrugu Moskva-Vladimir, najznačaj nijem sedištu ruske tekstilne industrije, proletarijat je najvećim delom još bio srastao sa poljoprivredom i bio poluseljački. Prema tome, primitivni oblici eksploatacije izazivali su i P"imitivne manifestacije odbrane. Tek početkom osamdesetih godina spontane pobune fabričkih radnika u moskovskom okrugu, u kojima su razarane mašine, dale su povoda za prve asnove fabričkog zakonodavstva u carskoj imperiji. Ako je privredna strana javnog života u Rusij.i pokazivala tako na svakom koraku piskave disonance prolaznog perioda, to je njoj odgovarala i kriza u duhovnom životu. "Narodnjački", samonikli ruski socijalizam koji se teoretski zasnivao na osobenostima ruskog agrarnog uređenja, posle neuspeha svog kr~) nje revolucionarnog izražaja: terorističkih akcija preko .partiJe "Narodnaja volja", bio je politički bankrotirao. Na dru~oJ. stram pojavili su se prvi spisi Georgija Plehanova tek 188~._,1885, i trebalo je da oni u Rusiji unesu marksistički metod .mtslJ<;nJa. ali su - izgleda - za još otprilike jedan deceniJ bth od neznatnog uticaja. U toku osamdesetih, a delimično 1 devedesetih godina, u duhovnom životu ruske inteligenCJJe - u~ravo opoziciona nastrojene socijalističke inteligencije - prevlađiVala 201
je originalna mešavina samoniklih ostataka n~:odnjaštva_ i r:adohvat prikupljenih elemenata Marxove teon]e, - mes~vma čija je najizrazitija crta bila skepsa u pogledu mogucnosti razvitka kapitalizma u Rusiji. Pitanje: da Ii da Rusija kapitalistički razvitak proživi po primeru zapadnoevropskom zanimalo je rusku inteligenciJU vrlo rano. Ona je i u Zapadnoj Evropi videla najpre samo tamne strane kapitalizma, njegovo razorno delovanje na tradicionalne patrijarhalne oblike proizvodnje, i na blagostanje i sigurnost egzistencije širokih narodnih masa. Na drugoj strani izgledala je ruska seljačka kolektivna svojina na zemlju, čuvena "obščina" kao mogućna polazna tačka za viši socijalni razvitak u Rusiji, koji će mimoilazom kapitalističkog stadijuma sa njegovim patnjama kraćim i manje mukotrpnim putem nego zapadnoevropske zemlje Rusiju dovesti u obećanu zemlju socijalizma. Zar da ta srećna mogućnost, ta jedinstvena istoriska prilika, bude proigrana time što će se u Rusiji ubrzavati presađivanje kapitalističkog načina proizvodnje uz pomoć države, uništiti seljački oblik poseda i proizvodnje, i širom otvoriti vrata proletarizo· vanju, bedi i nesigurnosti egzistencije radnih masa? Ovo osnovno pitanje zaokupljalo je duhovni život ruske inteligencije od seljačke reforme, pa i pre nje; od Hercer.a a pogotovu od Černiševskog ono je bilo središnja os oko koje se izradio ceo pogled na svet - "narodnički", "narodnjački". Ovaj duhovni pravac koji se izražavao pod raznim vidovima i tendencijama - od izrazito reakcionarnih učenja "slavjanofila" do revolucionarne teorije terorističke partije -stvorio je u Rusiji ogromnu književnost. Sa jedne strane ona je stvorila bogat materijal na polju pojedinačnih istraživanja privrednih oblika ruskog života, naročito o "narodnoj proizvodnji'' i njenim osobenim oblicima, o poljoprivredi seljačke opštine, o seljačkoj domaćoj radinosti, "artelu", kao i o duhovnom životu seljaštva, o sektama i slično. Sa druge strane razvila se osobena beletristika kao umetnički odraz socijalnih odnosa punih suprotnosti, u kojima se borilo staro sa novim i korak u korak sa svih strana sve više pritiskivalo duh masom teških problema. Najzad iz istog tog korena sedamdesetih i osamdesetih god;na nikla je originalna domaća filozofija istorije koja je želela da "subjektivni metod u sociologiji", "kritičku misao" napravi merodavnim faktorom istoriskog razvitka, ili tačnije: da deklasiranu inteligenciju učini nosiljom istoriskog napretka. Ona je u Petru Lavrovu, Nikoli Mihailovskom, prof. Karejevu i V. Voroncovu našla svoje glavne pobornike. 202
.. ~Od te ~el e obimne i vrlo razgranate oblasti "narodnjačke~~ k~Jtze:vnostl_ nas ov~e ~a~~ma samo _jedna strana: borba mišljenJa C! tzgledtma k.apttahstickog razv1tka u Rusiji, pa i ova samo uko!lk~ s_~ oslanJ~l_a na opšta razmatranja društvenih uslova kap1tahst1Ckog nacma proizvodnje. A to zbog toga što će ta razmatranJa osamdesetlh i devedesetih godina u ruskoj polemičkoj literaturi igrati veliku ulogu. . Pre svega.radilo se o ruskom k~pitalizmu i njegovim izgle·· drma, ah Je ~skuslJa koJa se razv1la iz toga sasvim prirodno obuhvatila opste probleme vazvitka kapitalizma, pri čemu su primer i iskustva Zapada igrali najznačajniju ulogu kao dokazni materijal. Za teoretski sadržaj potonje diskusije jedna činjenica je bila od presudnog značaja: ne samo da je Marxova analiza kapitalističke proizvodnje, kako je ona izložena u prvom tomu "Kapitala", već bila postala zajedničko dobro obrazovane Rusije, nego je 1885 izišla bila i druga knjiga sa analizom reprodukcije celokupnog kapitala. To je diskusiji dalo bitno drukčije obeležje. Problem kriza nije više prikrivao, kao što je to bilo u prethodnim slučajevima, pravo jezgro diskusije. Pitanje reprodukcije ukupnog kapitala, akumulacije, u svom čistom obliku, bilo je po prvi put postavljeno u centar diskusije. Analiza se nije više gubila u bespomoćnom tapkanju oko pojmova dohotka i kapitala, individualnog kapitala i celokupnog kapitala. Stajalo se sada već na čitavoj podlozi Marxove šeme društvene reprodukcije. I najzad, ovoga puta nije se uopšte više radilo o sporovima između manchesterstva i socijalne reforme, nego izmedu dve varijante socijalizma. Skepsu u pogledu mogućnosti kapitalističkog razvitka zastupali su u duhu Sismondija i delimice Rodbertusa sitnoburžoaski "narodnjački" konfuščiki, konfuzna varijanta ruskog socijalizma, pozivajući se i sami mnogostruko na Marxa, dok je optimistička shvatanje pretstavljalo marksističku školu u Rusiji. Nastupila je bila, dakle, potpuna promena scenerije. Od dvojice glavnih pretstavnika "narodnjačkog" pra~ca jedan je bio Voroncov, poznat u Rusiji uglavnom !'od svo.J_lm književničkim pseudonimom "V. V." (početna slova 1mena), cudan svetac, koji je u političkoj ekonomiji bio potp":"o konfuz~~ a kao teoretičar nije se mogao uopšte uzeti ozbllJnO. Drug1, naprotiv, Nikolaj-on (Danielson), bio je čovek širokog obraz~ vanja i temeljit poznavalac marksizma, izdavač ruskog pr~voaa prvog torna Marxovog .,Kapitala", lični prijatelj Marxa 1 Engelsa i sa obojicom u živoj ličnoj prepisci (koja je na ruskom jeziku objavljena 1908 godine). Naroi\ito Voroncov je osamdesetih godina vršio veliki uticaj na javno mišljenje ruske mtehgen203
cije; on je taj protiv koga je ruski_marksizam u prvom redu morao da izvojuje pobedu. U pitanju opštih mogućnosti razvitka kapitalizma u Rusiji, koje nas ovde zanima, protiv obojice imenovanih pretstavnika skepse pojavio se devedesetih godina čitdv niz protivnika iz redova nove generacije ruskih marksista naoružanih istoriskim iskustvom i poznavanjem Zapadne Evrope; među njima su, pored Georgija Plehanova, bili prof. Kablukov, prof. Manuilov, prof. Isaj
Sto su se pretstavnici "narodnjačke" teo~ije u Rusiji bili baviti pitanjem kapitalističke reprodukcije, razlog je bio u njihovom verovanj u da kapitalizam u Rusiji nema izgleda, i to zbog nedostatka tržišta. V. Voroncov je svoju teoriJu u tom smislu razradio u časopisu "Otečestveni zapisi" i u drugim časopisi~a u čitavom nizu članaka, koji su 1882 sabrani u knjigu 1 ObJaVlJeni pod naslovom "Sudbina kapitalizma u RusiJI", posle toga, 1883, u majskom broju istog časopisa u članku pod naslovom "Suvišak pri snabdevanju tržišta robama", u septembarskom broju časopisa "Ruska misao" 1889 u članku O militarizmu i kapitalizmu", u knjizi "Naši pravci" 1893, i najzad 1~95 godine u .obliku knjige pod naslovom "Crte teoretske polihck~ ekononuJ.e:•. Stav_ Voroncovljev prema kapitalističkom razvJtku.u_:rtuslJI ne moze se tako lako shvatiti. On ne stoji ni na stran1 clSto slavJanofllske teorije koja iz "osobenosti" ekonomske strukture Rusije i njenog osobenog "narodnog duha" počeli
204
izvodi apsurd':' ost i P?gu?n?_st !
* .. Otečestveni zapisi", 1883, V, Savremeni pregled, str. 4.
**
l. e., str. l O.
205
biti u stanju da ovlada celokupnom proizvodnjom u Rusiji. T~ majstoriju nije ona dosada potpuno Izvela m u Jedr rel="nofollow">OJ ze~l]l na svetu, čak ni u EngleskoJ. Takvu skepsu u pogledu buducnosti ruskog kapitalizma trebalo bi, dakle, pre svega shvatit! sa internacionalnog gledišta. I zaista tu Voroncovljeva teorija izlazi na sasvim opšta razmatranja o prirodi i životnim uslovima kapitalizma, ona se oslanja na opšte teoretske poglede o procesu reprodukcije celokupnog društvenog kapitala. Voroncov na sledeći jasan način formuliše naročitu povezanost kapitalističkog načina proizvodnje sa pitanjem tržišta: "Nacionalna podela rada, podela svih industriskih grana na zemlje zainteresovane u svetska j trgovini nema sa kapitalizmom ničega za j edničkog. Tržište koje se na taj način stvara, potražnja za proizvodima raznih zemalja koja nastaje iz ovakve podele rada među narodima, nema, po svome karakteru, ništa zaJedničkog sa tržištem koje je potrebno kapitalističkom načinu proizvodnje . ... Proizvodi kapitalističke industrije dolaze na tržište u drugom cilju: njih se ne tiče pitanje da li su podmirene sve potrebe zemlje; nije potrebno da oni bezuslovno, namesto sebe, pruže preduzetniku neki drugi materijalni proizvod koji bi poslužio za ličnu potrošnju. Njihova je glavna svrha: da realizuju višak vrednosti prikriven u sebi. A kakav je to višak vrednosti koji sam po sebi kapitalista interesuje? Sa stanovišta sa koga mi ovo pitanje posmatramo, pomenuti višak vrednosti jeste suvišak proizvodnje iznad potrošnje u unutrašnjosti zemlje. Svaki radnik proizvodi više nego što sam potroši, a svi ti suvišci sakupljaju se u malo ruku; posednici ovih suvišaka troše ih sami, pa ih u tome cilju u unutrašnjosti svoje zemlje kao i u stranim zemljama razmenjuju za najraznovrsnija životna sredstva i luksuzne predmete; pa ipak, koliko god jeli, pili i plesali ·oni nisu u stanju da spiskaju čitav višak vrednosti; još uvek preostaje znatan ostatak koji oni nisu u stanju da razmene za neki drugi proizvod, nego ga se moraju sasvim naprosto otresti, pretvoriti ga jednostavno u novac, jer će inače ionako propasti. Kako nema nikoga u zemlji ko bi taj ostatak od njih preuzeo. to 'on mora biti izvezen u inostranstvo - i tu leži uzrok zašto zemlje koje se kapitalizuju ne mogu da izađu na kraj bez spoljnih tržišta."* Gornji citat koji smo mi preveli doslovno sa svima osobenostima Voroncovljevog načina izražavanja, može čitaocima poslužiti da naslute duhovitost ovog ruskog teoretičara, pri čijem čitanju čovek proživljava najdragocenije trenutke.
*l 206
e., str. 14.
.. I~te poglede je Voroncov docnije, 1895, obuhvatio u svojoj knJlZl "Crte teo~<;tske ekonomije". Pos!ušajmo šta on tu kaže. Voroncov polennse protiv pogl~da Say-Ricarda, naročito još 1 protiv pogleda J. St. M1IIa, kOJI su osporavali mogućnost opšte hiperprodukciJe. ~r>tom on otkriva ono što niko pre njega nije zn~c:_: on J_e pronasa?. Izvor svii: za~luda .~.lasičr_:e škole u pogledu kr>za. TaJ I~vor lezi u po~resnoL teonJI troskova proizvodnje koJOJ se burzoaska ekonomiJa potcinJava. Sa stanovišta troškova proizvodnje (koje Voroncov uzima bez profita, što takođe niko pre njega.t;ije.učinio) J?~ofit kao; krize svakako da se ne mogu m zannshti m obJasmti. Ali treba se naslađivati sopstvenim rečima tog originalnog mislioca: "Prema učenju buržoaske političke ekonomije vrednost proizvoda je određena radom utrošenim za njegovu proizvodnju. Ali tek što je dala definiciju vrednosti, ona na nju odmah zaboravlja pa pri daljem objašnjenju ona pojave razmene zasniva na drugoj teoriji, u kojoj je rad zamenjen troškovima proizvodnje. Tako se dva proizvoda uzajamno razmenjuju u tolikim količinama da na obema stranama budu jednaki troškovi proizvodnje. Pri takvom shvatanju razmene za suvišak roba u zemlji stvarno nema mesta. Neki proizvod godišnjeg rada radnika sa toga stanovišta se pojavljuje kao pretstavnik izvesne količine materijala iz koga je izrađen, oruđa koja su pritom porabaćena, i proizvoda koji su služili za održanje radnika za vreme perioda proizvodnje. Pri njegovoj pojavi na tržištu on (sigurno "proizvod"! R. L.) ima zadatak da izmeni svoj upotrebni oblik, da se ponovo preobrazi u sirovinu, u proizvode za radnika i u vrednost potrebnu za obnovu oruđa za rad; a posle toga procesa njegovog rastavljanja na sastavne delove nastaće proces njihovog ponovog spajanja. proces proizvodnje, i u toku tog procesa biće utrošene sve navedene vrednosti, ali će zato nastati proizvod koji pretstavlja kariku i2lmeđu minule i buduće potrošnje." Iz toga sasvim oo obenog pokušaja da se društvena reprodukcija prikaže kao neprekidan proces sa stanovišta teorije troškova proizvodnje, sledi momentano, kao iz puške ispaljen, sledeći zaključak: "Ako, dakle, posmatramo celokupnu masu proizvoda neke ZEmlje, nećemo naći nikakvog suviška robe koji bi prelaziO J?Otrebe društva· sa stanovišta teorije vrednosti buržoaske naciOnalne ekonom'ije, suvišak koji ne bi mogao naći prođu uopšte ne 1nože da postoji." Pošto je Voroncov sa krajnje samovoljnim ~as~lJ<;:U nad buržoaskom teorijom vrednosti" dobit kapitala ISkiJUCIO iz tr;škova proizvodnje, to on taj svoj propust odmah po~Ie toga pretvara u veličanstveno otkriće: "AI_i .naved~na anahz.a otkriva još jednu crtu u donedavno] vladaJUCOJ teoriJ~ vrednosti. pokazuje se da na terenu te teorije nema mesta m za prof1t
207
kapitala." Tu dolazi dokazivanje koje zapanjuje svojom krat~ koćom i jednostavnošću: "Stvarno, ako ~OJ prmzvod, ~OJl pretstavlja troškove proizvodnje od 5 ;ubalJa, bude z~enJen za drugi proizvod iste vrednosti, onda ce ono sto sam Ja dob10 biti dovoljno samo da pokrije moje stvarne izdatke, a za svoJe odricanje (tačno tako ,rečeno! R. L.) r;eću dobiti ništa." I sada Voroncov zahvata problem u nJegovoJ osnovr: "Tako se ispostavlja da je na tlu strogo logičnog razvitka ideja buržoaske političke ekonomije sudbina suvrška robe na tržištu ista kao i sudbina kapitalističkog profita. Ta okolnost daje nam pravo da zaključimo da su obe pojave u međusobnoj zavisnosti, da je mogućnost jedne uslovljena postojanjem druge. I zaista: tako dugo dok ne postoji profit, ne postoji ni suvišak roba ... Drukčije je ako se profit stvara u zemlji. On ne stoji ni u kakvoj organskoj vezi sa proizvodnjom, on je pojava koja nije tehnički-prirodno uslov ljena i vezana za ovu poslednjt!, nego samo svojom spoljnom, društvenom formom. Proizvodnji su za njeno produženje potrebni... sam.o sirovina, oruđa, životna sredstva za radnike i ona sama zato troši samo odgovarajući deo proizvoda; suvišak pak, koji čini profit i koji ne nalazi za sebe mesta u stalnom elementu industriskog života. - u proizvodnji, -mora za sebe da traži druge potrošače koji sa proizvodnjom nisu organski vezani, potrošače koji do izvesnog stepena imaju slučajan karakter. On (suvišak) takve potrošače može naći, ali j e moguće da ih ne nađe u potrebnoj meri; u tom slučaju mi ćemo na tržištu imati suvišak robe."* U najvećoj meri zadovoljan sa ovako "jednostavnim" objašnjenjem koje je višak proizvoda oglasilo kao izmlšljotinu kapitala a kapitalista kao "slučajnog" potrošača koji "nije organski" povezan sa kapitalističkom proizvodnjom, razvija Voroncov dalje, na osnovu Marxove "dosledne" teorije radne vrednosti koju je on, prema sopstvenoj izjavi, dalje "koristio", razvitak kriza neposredno iz viška vrednosti, i to na sledeći način: .,Ako se ono što u troškove proizvodnje ulazi u obliku najamnine utroši od radnog dela stanovništva, to višak vrednosti, sa izuzetkom onog dela koji je potreban za proširenje proizvodnje, zahtevano od tržišta, mora biti uništen (doslovno tako! R. L.) od strane samih kapitalista. Ako su oni u stanju da to učine, i ako to i učine, onda nema suviška roba, ako pak nisu i ne učine to - tada nastaje hiperprodukcija, industriska kriza, istiskivanje radnika iz fabrika i druge nezgode." Ko je pak, u krajnjoj liniji, kriv za sve te nedaće? Prema gospodinu Voroncovu kriv je .,nedovoljan elasticitet ljudskog organizma,
* "Crte 208
teoriske političke ekonomije", Petrograd 1895, str. 157.
koji nije u stanj~ da proširuje svoje sposobnosti trošen·a or1:om brzinom ~?JOI_n,. r_aste. višak. vrednosti". Tu genijal~u mtsao OI_I fome misli ~a pri~a Rod~ertu~ovo.- "~nduk~h,11:i metod istraživanj~ doveo Je do Iste teonJe kriza 1 osiromasenJa, koju je Rodbertus objektivno bio postavio",* izjavljuje on pobednički.. Sta Voroncov podrazumeva pod "induktivnim metodom istraživanja", koji on suprotstavlja "objektivnom", nije, razume se, sasvim jasno, ali pošto kod gospodina Voroncova ništa nije nemoguće, moguće je da pod njim treba razumeti i Marxovu teoriju. Ali ni Rodbertus nije mogao da prođe "nekorigovan" kroz ruke ovag originalnog ruskog mislioca. Rodbertusovoj teoriji čini Voroncov samo tu ispravku što iz nje isključuje ono što je kod Rodbertusa bila centralna tačka celog sistema: utvrđenje udela najamnina u vrednosti celokupnog proizvoda. Prema gospodinu Voroncovu ~ ta bi mera, naime, bila samo palijativno sredstvo protiv kriza jer "neposredni uzrok pomenutih pojava (hip~rprodukcija, nezaposlenost itd.) nije u tome što je udeo radnih klasa u nacionalnom dohotku premalen nego u tome što kapitalistička klasa nije u stanju da potroši svake godine onu masu proizvoda koja joj pripadne."** A pošto je upravo odbacio Rodbertusovu reformu raspodele dohotka, Voroncov, najzad, stiže putem svoje "strogo logične konzekvencije" do sledeće prognoze buduće sudbine kapitalizma: "Ako posle svega ovoga industriskoj organizaciji koja vlada u Zapadnoj Evropi bude suđeno da i dalje cveta i napreduJe, to će biti moguće samo pod uslovom da se nađu sredstva koJa će uništiti (doslovno tako! R. L.) onaj deo nacionalnog dohotka koji prelazi sposobnost potrošnje kapitalističke klase a. 1pak dolazi u njene ruke. Najjednostavnije rešenje ovoga pitanJa bila bi odgovarajuća izmena u podeli nacionalnog dohotka među saučesnike proizvodnje. Kapitalistički režim i:>io bi za dugo vreme osiguran kad bi preduzetnici od svakog pora~ta ~ac1~ nalnog dohotka za sebe zadržali samo toliko koliko Im Je
* .,Militarizam i ** 14
kapitalizam", .,Ruska misao", 1889, knj. IX, str. 78.
l. e., str. 80.
Akumulacija kapitala
209
potrebno za zadovoljenje svojih želja i ćefova, a ostatak prepustili radničkoj klasi, to jest masi stan~vništv~:"* :rako, naJzad, kaša sastavljena iz Ricarda, Marxa, S1smond1]a 1 Rodbertusa završava otkrićem da bi kapitalistička proizvodnja bila od hiperprodukcije radikalno izlečena i da bi mog1a za sva vremena da "cveta i napreduje" ako bi samo kapitalisti digli ruke od kapitalizovanja viška vrednosti, i odgovarajući deo viška vrednosti poklonili radnicima. Međutim, dok se kapitalisti ne urazume da prime dobri savet gospodina Voroncova, oni se drže drugih sredstava, kojima svake godine "unište" deo svog viška vrednosti. Među ta isprobana sredstva spada, između ostalog, savremeni militarizam, i to,- kako gospodin Voroncov, neumitan kao smrt, zna da sve stvari izvrne tumbe, - tačno u onoj meri u kojoj troškovi militarizma ne bivaju izmereni sredstvima radne i narodne mase, nego iz dohotka kapitalističke klase. Ali, pre svega drugog, sredstvo spasenja kapitalizma nalazi se u spoljnoj trgovini. A to je, međutim, "Ahilova peta u ruskog kapitalizma. Kao poslednji za stolom svetskog tržišta, ruski kapitalizam ostaje praznih šaka pri konkurenciji starijih kapitalističkih zemalja Zapada, i tako ruski kapitalizam sa gubitkom izgleda na inostranim tržištima gubi ujedno i na;osnovniji uslov svoje životne sposobnosti. Rusija će, dakle, ostati "carstvo seljaka" i "narodne proiz.rodnje". "Ako je sve to tačno- zaključuje Voroncov svoju raspravu o "Suvišku pri snabdevanju tržišta robama", - onda se iz toga nameću granice vlasti kapitalizma u Rusiji: poljoprivreda mora biti izuzeta ispod njegovog voćstva; ali i u oblasti industrije ne srne njegov razvitak suviše uništavajuće delovati na domaću radinost koja je pri našim klimatskim prilikama (!) za blagcrstanje velikog dela stanovništva neophodna. Ako bi čitalac primetio na to da se kapitalizam neće upuštati u ovakve kompromise, mi mu odgovaramo: utoliko gore po njega." Tako, na završetku, gospodin Voroncov pere ruke i za svoju ličnost otklanja svaku odgovornost za dalju sudbinu privrednog razvitka u Rusiji. Glava dvadeseta
NIKOLAJ-ON
Drugi teoretičar ,.narodnjačke" kritike, Nikolaj-on, pristupa poslu sa drukčijim ekonomskim obr,azovanjem i stručno šću. Jedan od najtemeljitijih poznavalaca ruskih privrednih
* l.
:no
e., str. 83. Uporedi "Crte itd.•, str. 196.
odnosa, on je već 1880 pobudio pažnju javnosti svojom raspravom o kapitalizovanju poljoprivrednih dohodaka (u časopisu ,.Slovo"). Trinaest godina docnije, pobuđen velikom glađu u Ru~ji 1891 g~dine, on je izdao knjigu pod naslovom: "Crte naše dru~~v:ne J!~Ivr~de_ posle reforme", u kojoj nastavlj3 svoje raniJe IstrazivanJe 1 na osnovu naširoko zasnovanog materijala bogato dokumentovanog činjenicama i brojkama, nastoji d~ dokaže razvitak kapitalizma u Rusiji, da je taj razvitak za ruski narod postao izvor svih njegovih zala pa i gladi. Svoja razmatranja o sudbini kapitalizma u Rusiji Nikolaj-on zasniva na određenoj teoriji o uslovima razvitka kapitalističke proizvodnje uopšte, a ta teorija je upravo ono što nas zanima. Za kapitalistički način privređivanja tržište je od presud· nog značaja. Svaka kapitalistička nacija se zbog toga trudi da sebi obezbedi što veće tržište. Ona se pre svega obraća, dabome, na svoje sopstveno unutrašnje tržište. Na izvesnom stepenu razvitka kapitalističkoj naciji njeno unutrašnje tržište nije više dovoljno, i to iz sledećih razloga: Celi novi godišnji proizvod društvenog rada može da se podeli na dva dela: jedan deo koji radnici dobijaju u vidu svojih najamnina, a drugi deo koji kapitalisti prisvajaju sebi. Prvi deo je u stanju da iz prometa izvuče samo onu količinu sredstava za život koja po svojoj vrednosti odgovara sumi najamnina plaćenih u zemlji. Usto, kapitalistička privreda ima izrazitu tendenciju da taj deo u sve većoj meri smanjuje. Metodi koje ona u tome cilju primenjuje jesu: produženje radnog vremena, povećanje intenziteta rada, povećanje njegove proizvodnosti posredstvom tehničkih usavršavanja, koja omogućuju da se namesto muških radnih snaga postavljaju ženske i nedorasli i koja, najzad, omogućuju da odrasli radnici delimično budu sasvim istisnuti sa rada. Pa i u slučaju kad najamnine ostalih uposlenih radnika rastu, nikad taj porast ne može biti ravan uštedama kapitalista koje su uslov.. ljene ovim pomeranjima. Iz svega toga nameće se zaključak da se uloga radničke klase kao kupca na unutrašnjem tržištu sve više smanjuje. Usto se razvija još i drugi proces: kapitalistička proizvodnja, korak po korak, proširuje svoju vlast na zanate koji su kod poljoprivrednog stanovništva bili sporedno zanimanje; ona na taj način seljaštvo lišava vrela privređivanja jednog za drugim, a to utiče da kupovna snaga seoskog stanovništva prema proizvodima industrije sve više slabi, tako da se unutrašnje tržište i s te strane sve više sužava. Osvrnemo li se, međutim, na udeo kapitalističke klase, vidimo da ni ona nije u stanju da realizuje celi novostvoreni proizvod, ali iz sasvim obratnih razloga. Ma koliko velike bile potrebe potrošnje ove klase, ona ipak ne može da lično potroši celi godišnji višak pro-
...
izvoda: prvo, što deo od toga m_?ra. da s': primeni za prošir':nje proizvodnje, za tehnička pobolJsanJa koJa su svakom md!VldUalnom kapitalistu nametnuta kao uslov opstanka u konkurentskoj borbi; drugo, što sa porastom kapitalističke proizvodnje raste i ona grana proizvodnje koja obezbeđuje proizvodnju sredstava za proizvodnju, kao što su rudarstvo, industrija mašina itd. i čiji proizvod po svom upotrebnom obliku apriorno isklJučuje ličnu potrošnju a uslovljava funkciju u svojstvu kapitala; treće, najzad, što veća proizvodnost rada i ušteda kapitala, koja može biti postignuta masovnom proizvodnjom jevtinih rob§., društvenu proizvodnju upućuje sve više upravo u pravcu proizvodnje masovnih artikala koju šaka kapitalistu nije u stanju da potroši. Mada višak vrednosti nekog kapitalista može biti realizovan u višak proizvoda drugih kapitalista, i obratno, to se ipak odnosi samo na proizvode jedne određene grane, naime, grane životnih sredstava. Ali glavna pobuda kapitalističke proizvodnje nije zadovoljenje potreba lične potrošnje. To se odražava i u tnm što proizvodnja životnih srecbtava u celini stalno sve više zaostaje prema proizvodnji sredstava za proizvodnju. "Na taj načm vidimo da, kao što proizvod svake fabrike daleko premašuje potrebe radnika, uposlenih u toj fabrici, i preduzetnika za tim proizvodom, isto tako i celokupni proizvod neke kapitalističke nacije daleko premašuje potrebe celokupnog uposlenog stanovništva, i premašuje ih upravo zato jer je nacija kapitalistička. jer njena društvena podela snaga nije sračunata na zadovoljenje stvarnih potreba stanovništva, nego jedino na zadovoljenje platežno sposobnih potreba. Isto onako, dakle, kao što individualni fibrikant ni jedan jedini dan ne može opstati kao kapitalist, ako bi proda njegove robe bila ograničena samo na potrebe njegovih radnika i na njegove lične potrebe, tako se ni razvijena kapitalistička nacija ne može zadovoljiti samo svojim sopstvenim unutrašnjim tržištem." Tako kapitalistički razvitak ima tendenciju da na izvesnoj visini samome sebi pravi smetnje. Te smetnje u krajnjoj liniji potiču odatle što sve veća proizvodnost rada s obzirom na odvajanje neposrednih proizvođača od sredstava za proizvodnju ne dolazi u korist celog dr~štva, nego samo pojedinih preduzetnika, dok mase radne snage 1 radnog vremena tim procesom bivaju ,.oslobođene", postaju suvišne i ne samo za društvo izgubljene nego mu padaju još i na teret. Stvarne potrebe narodne mase mogu sa~o u _toj meri biti bolje zadovoljene ako prevagu dobije ,.narodni naein proizvodnJe zasnovan na spajanju proizvođač~ sa sredstvima za proizvodnju. Ali kapitalizam nastojava da pri212
grabi upravo te sfere proizvodnje i da tako uništi glavni faktor svog ~?pstven~~ p~ocvata. Zar nisu, naprimer, periodične gladi u IndiJI, do koJih Je dolazilo svake desete ili jedanaeste godine bile uzrokom periodičnosti industriskih ,kriza u Engleskoj: U tu prohvrečnost dospeva pre ili docnije svaka nacija koja je pošla putem kapitalističkog razvitka, jer ona leži u samom tom načinu proizvodnje. Ukoliko pak jedna nacija docnije pođe putem kapitalizma, utoliko oštrije se izražava ova protivrečnost, Jer posle zasićenja unutrašnjeg tržišta ona nije u stanju da nađe zamen u na 1nostranom, jer je ovo već izranije zauzeto od starijih konkurentskih zemalja. Iz svega ovoga proizlazi da su granice kapitalizmu postavljene rastućom bedom koju uslovljava njegov sopstveni razvitak, porastom broja suvišnih radnika koji nemaju nikakve kupovne moći. Rastućoj proizvodnosti rada, koja neobično brzo podmiruje svaku platežno sposobnu potrebu društva, odgovara rastuća nesposobnost sve većeg broja narodnih masa da zadovolje svoje najhitnije potrebe, suvišku roba koje se ne mogu prodati odgovara oskudica širokih masa u najnužnijem. To su opšti pogledi Nikolaj-ona.• Kao što se vidi, Nikolaj-un poznaje svoga Marxa i oba prva toma "Kapitala" dobro ~e iskoristio. Pa ipak je cela njegova argumentacija čisto sismondiska: kapitalizam vodi čak ka sužavanju unutrašnjeg tržišta pauperizacijom masa, sva nesreća u modernom društvu dolazi. dakle, od razaranja "narodnog" načina proizvodnje, to jest od uništenja sitnih preduzeća - to su njegovi rukovodni motivi. Kod Nikolaj -<Jna slavljenje jedinospasavajućeg sitnog preduzeća kao osnovni ton celokupne njegove kritike dolazi do izraža'a mnogo jasnije i otvorenije nego kod Sismondija.•• Na kraju krajeva je realizacija kapitalističkog celokupnog proizvoda u granicama društva nemoguća, ona može uspeti još samo blagodareći inostranim tržištima. Ovde Nikolaj-on, uprkos sasvim razLičitim polaznim teoretskim tačkama, zajedno sa Voroncovom dolazi do istog zaključka čiji smisao, primenjen na Rusiju, pretstavlja ekonomsko obrazloženje skepse u pogledu na kapitalizam u Rusiji. U Rusiji kapitalističk.i razvitak ima samo mračne strane, samo pauperizaciju narodnih masa, jer je on od spoljnih tržišta apriorno otsečen i zato je razvijanje kapitalizma u Rusiji kobna "greška".
* Uporedi "Crte naše socijalne privrede", 338-341.
**
naročito str. 202-205,
"narodnjaka" sa shvatanje~ Sismondijevi:rn dokarzao je u pojedinostima Vlad. lljin 1897 u rasprav: .Prilog karakteristici ekonomskog romantizma". Upadljivu
sličnost stava ruskih
213
Stigavši dovde, Nikolaj-on je zagrmeo kao starozavet.1i prorok: "Umesto da se držim~ st~roc:Jrevnih vekovn1h tr~dlClJa, umesto da razvijamo nasleđeru prmc1p čvrste povezanosti neposrednih proizvođačao sa sredstvima za proizvodnj.u, ~esto. da koristimo tekovine zapadnoevropske nauke, da 1h pr1memmo na oblike proizvodnje koji počivaju na seljal!koj sopstvenost1 sredstava za proizvodnju, umesto da proizvodnost njihovog rada uvećamo koncentracijom sredstava za proizvodnju u njihove ruke, umesto da se ne povodimo za zapadnoevropskim oblikom proizvodnje ali da koristimo njegovu organizaciju, njegovu snažnu kooperaciju, njegovu podelu rada, njegove mašine itd. itd., umesto da razvijamo princip koji leži u osnovici seljačko~ zemljoposeda i da ga primenimo na seljačku obradu zemlje, umesto da seljaštvu u tome cilju otvorimo pristup ka nauci i njenoj primeni, umesto svega toga mi smo udarili sasvim suprotnim putem. Mi ne samo da nismo sprečili razvitak kapitalističkih oblika proizvodnje, iako su oni zasnovani na eksproprijaciji seljaštva, nego smo, obrnuto, svim svojim snagama potpomogli posunovraćenje celog svog privrednog života koje je dovelo do gladi 1891 godine." Nesreća je napredovala već daleko; pa ipak još nije dockan za povratak. Naprotiv, za Rusiju se nameće preka potreba potpune reforme ekonomske politike, s obzirom na preteću proletarizaciju i preteću propast, kao što su u svoje vreme bile potrebne Aieksandrove reforme posle Krimskog rata. Socijalna reforma koju Nikolaj-on preporučuje potpuno je utopiska i tim se oštrije nego kod Sismondija ističe sitnoburžoaska i reakcionarna strana shvatanja, što ruski .,narodnjak~' o tom piše za sedamdeset godina docnije. Prema njegovom mišljenju, naime, jedini način spasenja Rusije od kapitalističke poplave bila bi: stara "obščina", na kolektivnoJ svojini na zemlju zasnovana seoska opština. Na nju bi- razume se merama koje su ostale tajnom Nikolaj-ona - trebalo naka.. lemi ti rezultate moderne krupne industrije i savremene naučne tehnike, kako bi ona mogla ela posluži kao osnova za viš1 "podruštvljeni" oblik proizvodnje. Rusija nema drugog izbora osim tu alternativu: ili napuštanje kapitalističkog razvitka ili propast i smrt. •
* l. e., str. 322 i sledeće. Fr. Engels je stanje u Rusiji ocenjivao drukčije. U više mahova on je pokušavao da ubedi Nikolaj-ona da je za ~usiju put. ~upnoind~triskog razvitka neizbežan, i da su patnje RuSIJe samo hp~čne prohvrečnosti kapitalizma. Tako on piše 22 septembra 1892 godme: "Ja, dakle, tvrdim sada da industriska proizvodnja sa_d~šnjice bezusl_ov~o znači krupnu industriju sa primenom pare, elektncltet~ me~mčkih_ vretena i razboja. i najzad sa mašinskom proizvodnJom sarruh mašma. Od onoga trenutka kada je Rusija uvela kod sebe železnice, za nju je i uvođenje svih onih najmodernijih sredstava 214
Posle poražavaJuce krihke kapiiahzma NtkolaJ-on dolazt do ts!og starog uruverzalnog Jeka "narodnjaka" koji Je već pedesetih godina, tada naravno sa mnogo v1še p~ava, stavlJen za pro~odnju J?OStal? već unapred rešeno pitanje. Vi morate biti u stanj':l da. sanu ~VOJe sopstvene lokomotive, vagone, železnice itd. P?I?ravlJa~ 1 usavrsavate, a da biste to mogli raditi jevtino, vi morate b1h u stanJU da sve te stvari koje valja da popravljate, kod svoje kuće
~ kcm.struišete. Od onoga trenutka kad je ratna tehnika postala Jedna od ~ana k~pne industrije (oklopni brodovi, moderna artiljerija brzon:~t~e 1 re~tirke, čelični naboji, bezdimni barut itd.), krupna in~ dus_t~IJ3, bez kQje se sve to ne može proizvoditi,' i za vas je postala politička neophodnost. Sve te stvari ne mogu biti izrađene bez visoko razvijene metalne industrije, a ova opet ne može da se razvija bez odgovarajućeg razvitka svih drugih industriskih grana, naročito tekstilne industrije." I dalje u istom pismu: .,Dokle god je ruska industrija upućena samo na svoje unutrašnje tržište, njeni proizvodi mogu pokrivati samo unutrašnju potrebu. Ta potreba će rasti samo vrlo sporo, i meni se čini, štaviše. da će se ona pri sadašnjim uslovima ruskog života morati pre da umanji. Jer jedna od neizbežnih posledica krupnoindustriskog ra%Vitka leži upravo u tome da ona svoje sopstveno unutrašnje tržište razara posredstvom istoga procesa kojim ga je stvorila. Ona ga stvara razarajući osnovu seljačke domaće radinosti. Seljaštvo, medutim, ne može živeti bez domaće radinosti. Seljaci će biti uništeni kao seljaci; njihova kupovna moć biće svedena na minimum i dok se ne snađu u novim uslovima života, kao proleteri, oni će pretstavljati vrlo usko tržište za novostvorene fabrike i preduzeća. Kapitalistička proizvodnja je ekonomska prelazna faza puna unutrašnjih protivrečnosti, koje se razvijaju i postaju vidljive samo u razmeru njenog sopstvenog razvitka. Ta tendencija, da sebi stvara tržište, i da ga u isto vreme uništava, čini jednu od tih protivrečnosti. Druga takva protivrečnost je ono .,bezizlazno stanje" do koga ona dovodi i koje u zemlji bez inostranih tržišta, kao što je Rusija, nastupa brže nego u zemljama koje su, manje ili više, već osposobljene za konkurenciju na otvorenom svetskom tržištu. To po izgledu sasvim bezizlazno stanje, kod ovih potonjih zemalja, međutim, nalazi izlaz u herojskim sredstvima trgovinske politike, to jest u nasilnom otvaranju novih tržišta. Poslednje novo tržište za prođu engleske robe koje je nedavno otvoreno na taj način i koje se pokazalo kao sposobno da privremeno oživi blagostanje jeste - Kina. Zato engleski kapital polaže toliko na gradnju železnica u Kini. Ali kineske železnice znače razaranje cele osnove kineskog sitnog seoskog gazdinstva i domaće radinosti; ali kako ovo zlo ovde neće biti ni donekle izravnato razvitkom sopstvene krupne industrije, to će stotine miliona naroda b!ti predane potpunoj nesposobnosti za život. Kao posledica takvog stanJ_a mar~ se pojaviti masovno iseljavanje kakvo svet dosada nije video, 1 An:tenka, Azija i Evropa biće preplavljene omraženim Kinezima. Ovaj novt konkurent u radu konkurisaće američkom, australiskom i evropskom radu na osnovu kineskih shvatanja o zadovoljavajućem standardu života, a kineski nivo života je, kao što se zna, najniži od svih na svetu. Ako u čitavom sistemu proizvodnje u Evropi do toga vremena ne ~ude izvršen prevrat, biće potrebno da taj prevrat tada ot~J?čne." ("Pis~ Karla Marxa i Engelsa Nikolaj-onu u. Preveo (na rusk1) . G. Lopat~! Petrograd 1908, str. 79.) - Mada je Engels razvitak prilika u RUSlJl
21i
kao "specifično rusk~" zaloga višeg socijal~og ra;vitka; Engels je to sredstvo, međutlm, 1875 u "Volksstaat -u, u elanku "Iz beglička literatura", označio kao za život nesposoban zaostatak prastarih ustanova sa reakcionarnim karakterom. "Dalji razvitak Rusije u buržoaskom pravcu", pisao je Engels tada, "uništio bi malo po malo, i tu opštinsku svojinu, a da ruska vlada pritom: ne bi trebalo da se umeša sa "bajonetima i knutom" {kako su to zamišljali revolucionarni "narodnjaci". R. L.). Pod pritiskom poreza i zelenaštva opštinska svojina na zemlju nije više nikakva blagodat, ona postaje okov. Seljaci od nJe često beže, sami ili sa porodicom, da bi se prehranjivali kao pečalbari, a zemlju napuštaju. Jasno je da je opštinska svojind u Rusiji već davno preživela svoje doba procvata i po svoj prilici ide ususret svome raspadanju." Time je Engels, već osamnaest godina pre Nikolaj-onovog glavnog dela o pitanju ,.obščine", pogodio pravo u nišan. Kad je Nikolaj-on posle togd ponovo hrabro dočarao istu avet "obščine", to je utoliko bio loš istoriski anahronizam što je otprilike već decenij docnije pogreb "obščine" izvršen po državnoj potrebi. Apsolutistička vlada koja se kroz pola stoJeća na svu silu trudila da za čisto fiskalne ciljeve veštački održi aparat seljačke zemljišne opštine bila je primorana da ovaj Sizifov posao sama napusti. Uskoro se na agrarnom pitanju, kao najmoćnijem faktoru ruske revolucije, pokazalo sasvim jasno koliko je stara "narodnjačka" iluzija dospela u pozadinu borbe usled stvarnog ekonomskog tob stvari, i obrnuto, koliko je snažno kapitalistički razvitak u Rupratio sa toliko pažnje i pokazivao za njega najveće interesovanje, ipak je odlučno odbijao svako mešanje u ruski spor. On se o tome izjasnio u svome pismu od 24 novembra 1894, dakle kratko pred svoju smrt, ovako: .,Moji ruski prijatelji obasipaju me skoro posvednevno i nedeljno molbama da istupim sa svojim primedbama protiv ruskih časopisa i knjiga u kojima su reči našeg Autora (tako on naziva Marxa u pismu. R. L.) ne samo krivo tumačene nego i netačno navedene; pritom ti prijatelji tvrde da bi moje mešanje bilo dovoljno da se stvar dovede u red. Ali ja sve takve predloge odbijam stalno i neopozivo, jer ja se ne mogu - a da pritom ne zanemarim sadanji pravi i ozbiljni rad mešati u polemiku koja se vodi u dalekoj zemlji i na jeziku na kome ja još uvek ne mogu čitati tako slobodno i lako kao što to mogu na zapadnoevropskim jezicima koje bolje poznajem, 1 u književnosti o kojoj ja, u najboljem slučaju, dobijam u ruke samo poneke slučajne fragmente, a da pritom ni izbliza nisam u mogućnosti da spor makar i približno sistematski i tačno pratim u svim njegovim fazama i pojedinostima. Svuda ima ljudi koji se, kad jednom zauzmu neki određen stav, nimalo ne ustručavaju da za svoju odbranu izvrću tuđe misli i da se služe svakojakim nečasnim sredstvima, pa kad se to pokazalo pre!"-a našem Autoru, bojim se da ni sa mnom neće postupati sa više obura pa me, najzad, prisiliti da uđem u spor najpre radi odbrane drugih, a posle radi sebe samoga." O. e.. str. 90.)
216
siji, koji su o~i oplaki'::ali i proklinjali kao mrtvorođenče, umeo da marufestuJe SVOJU z1votnu sposobnost i svoj plodni rad posred munJe i grmljavine. Taj obrt stvari će još jednom, i poslednji put, u svim izmenjenim i.storiskim prilikama imati da utvrdi da sodjalna kritika kapitalizma, koja teoretski polazi od sumnJe u nJegovu sposobnost razvitka, sa logičkom fatalnošću vodi u reakcionarsku utopiju - kako ona u Francuskoj 1819, tako ona u Nemačkoj 1842 i 1893 u Rusiji.• Glava dvadeset prva
"TRECA LICA" I TRI SVETSKA CARSTVA STRUVEA
Osvrnimo se sada na kritiku gornjih pogleda kako su je dali ruski marksisti. Petar Struve, koji je 1894 u listu "Sozia!politisches Zentralblatt" (III god., broj l) u članku pod naslovom "Prilog oceni kapitalističkog razvitka Rusije" dao iscrpnu ocenu Nikolaj-· onove knjige, objavio je 1894 na ruskom jeziku knjigu "Kritičke napomene pitanju ekonomskog razvitka Rusije", u kojoj "narodnjačke" teorije podvrgava mnogobrojnoj kritici. U pitanju koje nas ovde zanima Struve se, međutim, ograničava kako u odnosu na Voroncova tako i u odnosu na Nikolaj-<>na uglavnom na d~ kaz da kapitalizam ne smanjuje svoje unutrašnje tržište, već, obrnuto, da ga proširuje. Pogreška Nikolaj-anova, koju je on preuzeo od Sismondija, očevidna je kao na dlanu. Obojica su .izlagali samo jednu stranu procesa kapitalističkog razaranja starodrevnih tradicionalnih oblika proizvodnje sitnog preduzeća. Oni su videli samo opadanje blagostanja koje je iz toga proiz-
* Uostalom, preživeli prvaci teoretičari narodnjačkog pesimizma. naročito gospodin V. Voroncov, ostali su verni svojim shvatanjima do kraja, uprkos svega što se u međuvremenu odigralo u Rusiji - činjenica koja više služi na čast njihovom karakteru nego njihovoj pameti. Godine 1902 pisao je gospodin V. V. sa pozivom na krizu iz godine 1900-1902: "Dogmatsko učenje neomarksizma gubi naglo svoju moć nad duhovima i čak njegovim zvaničnim apologetima postalo je jasno da su najnoviji uspesi individualizma biljka bez korena... U prvom deceniju dvadesetog veka vraćamo se tako usled toga istom shvatanju ekonomskog razvitka Rusije, koje je pokolenje sedamdesetih godina prošlog veka zaveštalo svojim naslednicim.a." (Vidi časopis "Narodna privreda", oktobar 1902, navedeno kod A. Finn-Jenotajevskog "Savremena privreda Rrusije" (189D-1910~, Petrograd 1911, str. 2.) Umesto da uvide da njihova teorija "nema korena", ovi poslednji Mohikanci narodnjaštva još i danas govore da "nema korena" ekonomska stva~ost; živ primer netačnosti Barrereovih reči: "il n'y a que les morts qw ne reviennent pas" (.,S3IllO mrtvi se ne vraćaju"). 217
lazilo, padanje širokih slojeva stanovništva u bedu. Oni nisu primećivali šta znači druga ekonomska strana ovog procesa: ukidanje naturalne privrede i dolazak robne privrede u selo na nj-eno mesto. Ali to znači da kapitalizam, uvlačenjem u svoje područje sve novijih krugova ranije samostalnih i samodovoljnih proizvođača, na svakom koraku pretvara u kupce svojih roba i nove slojeve koji to pre nisu bili. Tok kapitalističkog razvitka je, dakle, upravo obrnut od onoga kako ga "narodnjaci" slikaju <'o ugledu na Sismondija: kapitalizam ne uništava svoje unutrašnje tržište nego ga sebi stvara prvenstveno prodiranjem novčane privrede. Sto se naročito tiče Voroncovljeve teorije o nemogućnosti realizacije viška vrednosti na unutrašnjem tržištu, nju Struve pobija na sledeći način. Osnovna teza Voroncovljeve teorije je u tome da se razvijeno kapitalističko društvo sastoji samo iz preduzetnikii i radnika: Nikolaj-on takođe celo vreme operiše sa istom pretstavom. Sa te tačke realizacija celokupnog kanitalističkog proizvoda se i ne može shvatiti. Voroncovljeva teorija je utoliko tačna "kad konstatuje činjenicu da višak vrednosti ne može biti realizovan ni potrošnjom kapitalista, ni potrošnjom radnika, nego da pretstavlja potrošnju trećih lica".* Ali, prema tome, treba utvrditi da takva "treća lica" u. svakom kapitalističkom društvu zaista i postoje. Pretstava Voroncovljeva i Nikolaj-onova nije ništa drugo nego fdkcija "koja nas ni za dlaku ne može pomaći u pravcu razwnevanja nekog industriskog procesa".** Ne postoji kapitalističko društvo, pa makar koliko ono bilo razvijeno, koje bi se sastojalo iz samih preduzetnikii i radnika. "U samoj Engleskoj sa Walesom na svaku 1000 privredno sposobnih stanovnika na industriju otpada 545, na trgovinu 172, na poljoprivredu 140, na neodređeni i nestalni najamni rad 81, na državnu službu, slobodne profesije itd. 62." Dakle, i u samoj Engleskoj postoje u masama "treća lica", i upravo ona su ta koja pomažu realizaciju viška vrednosti, uko· liko on nije utrošen u potražnji samih preduzetnika. Da li je potrošnja "trećih lica" za realizaciju celog viška vrednosti dovoljna, to pitanje Struve ostavlja otvoreno, u svakom slučaju "suprotno od toga trebalo bi da bude tek dokazano" .••• Za R.rsiju kao veliku zemlju sa ogromnim stanovništvom to se sigurno ne može dokaz;ati. Rusija je upravo u srećnom položaju da joj inostrana tržišta nisu potrebna i u tome je ona - tu Struve
*
,.Kritičke
primedbe ..... , str. 251.
** L e., str. 255.
*"** 218
L e., str. 252.
praVI pozaJmicu iz duhovnog blaga profesora Wagnera Schaf!lea 1 Schmollera- u istom srećnom položaJu kao i SJ~dmJene
Amenčke Države. "Ako primer SjedinJenih Amenčk1h Država nešto dokazUJe, onda dokazuJe samo ]edno, naime, čin]emcu da kapitahstička industrija pod pogodnim okolnostima može dostići vrlo visok stepen razvitka, oslonjena gotovo isključivo na domaće tržište."* Ovaj stav oč~?vidno ilustruje neznatni industri-
ski izvoz Sjedinjenih Američkih Država' 1882 godine. Kao opštu tezu Struve postavlja sledeće: "Ukoliko je veća teritorija i veći broj stanovništva neke zemlje, utoliko manje su joj potrebna inostrana tržišta za njen kapitalistički razvitak." Polazeći· sa toga stanovišta on stvara zaključak u pogledu kapitalizma u Rusiji - upravo obrnuto od "narodnjaka" - i vidi njegovu sjajniju budućnost nego u drugim zemljama. "Napredni razvitak poljoprivrede na bazi robne proizvodnje mora stvoriti tržište na koje će se ruski industriski kapitalizam osloniti u svome razvitku. To tržište može neodređeno rasti u razmerama sa ekonomskim i kulturnim dizanjem zemlje i uporedo s tim napredovaće potiskivanje naturalne privrede. U tome pogledu kapitalizam u Rusiji se nalazi u boljem položaju nego u drugim zemljama."** I Struve izlaže u pojedinostima, u živopisnim bojama otvaranje novih tržišta u Rusiji, blagodareći sibirskoj železnici, u Sibiriji, u Srednjoj Aziji i Prednjoj Aziji, u Persiji. u balkanskim zemljama. Struve nije zapazio da je u zaletu svojih prorokovanja od "neodređeno rastućeg" Wlutrašnjeg tržišta prešao na sasvim određena inostrana tržišta. N ekoliko godina docnije on je i politički stajao u logoru tih priželjkivača
* l. e., str. 260. " ...Struve je potpuno na krivom putu kada situaciju u Rusiji upoređuje sa onom u Sjedinjenim Američkim Državama da bi opovrgao ono što on naziva Vašim pesimističkim mnenjem o budućnosti. On kaže da će rđave posledice najnovijeg kapitalističkog razvitka • Rusiji bitl prebrođene sa jednakom lakoćom kao u Sjedinjenim Američkim Državama. Pritom on sasvim gubi iz vida da Sjedinjene Države od svog početka pretstavljaju novu buržoasku državu, da su ih osnovali sitna buržoazija i seljaci koji su pobegli pred evropskim feudalizmom da bi izgradili čisto buržoaske društvo. U Rusiji pak imamo osnovu primitivnog komunističkog karaktera, takoreći gentilno dru§tvo koje prethodi civilizaciji, - koje se sada, dabome, raspada, ali još uve~ p~t stavlja osnovu na kojoj operiše i deluje kapitalistička revoluciJa (Jer je to stvarno socijalna revolucija). U Americi se novčana pri_vreda po_t.-: puno stabilizovala već više od stotinu godina unazad, delk. Je u RusiJI naturalna privreda donedavno bila gotovo opšte pravi~o bez s':a~og izuzetka. Otuda svakcime mora biti jasno da nagovešteru preobrazaJ u Rusiji mora imati mnogo silniji i žešći karakter prepraćen sa ne~po redivo većim patnjama nego što je to bilo u Americi." Engelsovo p1smo Nikolaj-onu 17 oktobra 1893. "Pisma .. .'', str. 85.
*"' l
e., str. 284.
219
ruskog kapitalizma, čiji liberalni program imperijalističke ekspanzije je on još kao "marksist" teoretski zasnovao. Iz Struveove argumentacije govori stvarno samo snažan optimizam u odnosu na neograničene sposobnosti razvitka kapitalističke proizvodnje. Sto se pak tiče ekonomskog obrazloženja ovakvog optimizma, ne može se reći da ono ima jaku osnovu. Struveovi glavni oslonci akumulacije viška vrednosti jesu "treća lica~'.- Sta on pod tim podrazumeva nije otkrio dovoljno jasno; ali njegova ukazivanja na englesku statistiku po profesijama pokazuju da on pod njima podrazumeva razna lica u privatnoj i državnoj službi, liberalne profesije, ukratko, slavau "veliku publiku", na koju buržoaski vulgarni ekonomisti obično ukazuju sa neodređenim gestom kad zapadnu u ćor-sokak, a za koju je Marx rekao da ekonomistima čine "usluge", da objasne stvari za koje inače nema objašnjenja. Jasno je, ako se govori o potrošnji kapitalista i radnika u smislu kategorija, da se kod toga ne podrazumevaju preduzetnici kao individualne ličnosti, nego kapitalistička klasa kao celina, zajedno sa celim svojim priveskom nameštenik§., drOOvnih činovnik§., liberalnih profesija itd. Sva ta "treća lica", koja zacelo postoje u svima kapitalističkim društvima, ekonomski su uglavnom paraziti viška vrednosti, ukoliko se ne pojavljuju delimično i kao paraziti radničkih najamnina. Ti slojevi svoja sredstva za kupovinu mogu izvoditi ili iz radničke najamnine ili iz viška vrednosti i oni to, ukoliko je moguće, rade i jedno i drugo; ali uglavnom treba ih smatrati za parazite viška vrednosti. Njihova potrošni~ Je time uključena u potrošnju kapitalističke klase, i kad ih Struve uvodi na mala vrata na pozornicu i pretstavlja ih kapitalistu kao "treća lica" da ga izvuku iz neprilike 1 pomognu mu da realizuje višak vrednooti, to će prepredeni šićardžija odmah na prvi pogled u toj "velikoj publici" prepoznati parazitsku bratiju koja mu iz njegovog džepa prvo izvlači novac da bi onda tim njegovim rrovcem kupovala njegove robe. Sa Struveovim "trećim licima" ne može se, dakle, ništa otpočeti. Isto tako neodrživa je i njegova teorija o inostranoj prođi i o njenom značaju za kapitalističku proizvodnju. Struve ovde ide u potpunooti stopama "narodnjaka" u njihovom mehaničkom shvatanju, po kome kapitalistička zemlja, prema šemi profesorskog udžbenika, najpre što temeljnije popase "unutrašnje tržište", da bi se, posle toga, kad ovo bude potpuno ili približno iscrpena, osvrnula na inostrana tržišta. Odavde Struve, idući stopama Wagnera, Schafflea i Schmollera, dospeva do besmi.;lenog shvatanja da zemlja sa "velikom teritorijom" i sa mnogobrojnim stanovništvom u svojoj kapitalističkoj proizvodnji moie 220
čin~ti "_sa~odovoljnll: :elinu", i da ona na "neodređe'lo vrem~" moze 1z~c1 na. k~aJ_; samo .sa svojim unutrašnjim tržištem.• Stvarno. Je kap1!~hshck~ prmzvodnj a od iskona svetska proizyodnJa 1 on~ pocmJe vec od svoje kolevke -obratno od onoga sto JOJ prop~uJe J?edantski recept nemačke katedarske mudrosh - da prmzvod1 za svetska tržište. Njene pojedine pionirske grane u ~ngleskoJ, kao tekstilna industrija, industrija železa i uglJa, traz1le su seb1 prođu po svim zemljama i delovima sveta dok u unutrašnj~sti zemlje raspadanje seljačkog poseda, propa~ danJe zanatstva .1 stare domaće radinosti još ni izbliza nisu bili završeni. ~eka kogod pokuša izaći sa takvim mudrim predlogom, napnmer, pred nemačku hemisku industriju, ili nemačl-.. u elektrotehniku, da svoju delatnost, umesto što stvarno rade za svih pet delova sveta, ograniče na unutrašnje nemačka tržiste koje još nije iscrpena u tolikim drugim granama domaće industrije i koje čak biva snabdeveno masovno spolja industriskim proizvodima. Ili objasnite nemačkoj mašinskoj industriji da :-te treba da ide na inostrana tržišta jer se, prema statistici nemač kog uvoza, crno na belo, vidi da veliki deo potreba N emač::e
* Reakcionarnu stranu nemačke profesorske teorije o "tri svetska carstva" - Velikoj Britaniji, Rusiji i Sjedinjenim Državama - pokazuje, između ostalog, jasno profesor Schmoller u svom stoletnom trgovinsko-političkom razmatranju u kome sa setom klima svojom sedom naučničkom glavom nad "neomerkantilističkim", to će reći imperijalističkim prohtevima tri arhizlikovca, i pledira za snažnu nemačku mornaricu i evropski carinski savez uperen protiv Engleske i Amerike radi "ciljeva sve više duhovne, moralne i estetske kulture, kao i radi socijalnog napretka''r pa veli: "Iz te svetske ekonomske zategnutosti za Nemačku, kao prva njena dužnost, nameće se stvaranje snažne mornarice, pa eventualno i da bi, za borbu tako opremljena, bila tražena kao saveznica od svetskih sila. Ona ne može i ne treba da tera osvajačku politiku, kao ove tri svetske sile (kojima gospodin Schmoller, kako to veli na drugom mestu, "ne čini nikakve zamerke" .,što su ponovo pošle putevima ogromnog kolonijalnog osvajanja"). Ali ona mora biti sposobna da slomi eventualnu tuđu blokadu Severnog Mora, da zaštiti svoje kolonije i svoju veliku trgovinu i da državama koje se sa njom udruže obezbedi istu zaštitu. Nemačka, kao i Austro-Ugarska i Italija, ujedinjene u trojni savez, imaju sa Francuskom zadatak da umere agresivnu politiku tri svetske sile koja ugrožava sve osrednje države, jer to treba želeti' u interes~ političke ravnoteže, u interesu održanja svih ostalih država: one, zajedno, moraju da obezbede: umerenost u osvajanju, u sticanju kolor:t!~a, .u jednostranoj, preteranoj zaštitnoj carinskoj politici, u eksplo!'lta~tJI. ~v1~ slabijih i rđavom postupanju sa njima ... Od toga takođe za:r1se 1 CI~JeVt celokupne više duhovne, moralne i estetske kulture, kao 1 sveko~1kog socijalnog napretka, koji u dvadesetom stoleću ne podn<:'s.e po~elu .~ttave zemlje na tri svetska carstva i brutalan "neomerkanhhza~ kOJI on~ osnivaju. ("Die Wandlungen in der europf:iischen HandelspJliLJ:k O-es ~IX Jahrhunderts" Jahrbuch fi.ir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, xxrv,' s. 381.) 221
u toj vrsti proizvoda biva P?kriven u~oz.?m .iz ino..stranstya. ?,~ stanovišta ove šeme "spolJne trgov1ne ne moze se n1 pnc1 ovakvim povezanostima svetskog tržišta sa njihovom hiljada: strukom razgranatošću i nijansama podele rada. Industnskl razvitak Sjedinjenih Država, koje su danas opasan konkurent Engleske na svetskom tržištu, pa čak i u samoj Engleskoj, kao što tuku i nemačku konkurenciju, naprimer, u elektrotehnici na svetskom tržištu pa i u samoj Nemačkoj, - sve ovo je obori1o nemilosrdno Struveove dedukcije koje su, uostalom, bile zastarele već u času kad ih je on stavljao na hartiju. Struve prihvata i grubo shvatanje ruskih narodnjaka prema kome se međunarodne povezanosti kapitalističke svetske privrede sa njenom istoriskom tendencijom stvaranja živog jedinstvenog organizma sa društvenom podelom rada, koja se oslanja na celu raznovrsnost prirodnog bogatstva i uslova za proizvodnju na svetu, svode uglavnom na prostu brigu trgovca za "tržište". Fundamentalna uloga neograničenog snabdevanja kapitalističke industrije ~ivotnim sredstvima, sirovinama i pomoćnim materijama, i radnom snagom, što je sve sračunato za svetska tržište isto kao i prođa gotovih roba, gubi se iz vida ili veštački sužava pri fikciji tri samodovoljna svetska carstva Wagnera i Schmollera: Engleske sa kolonijama, Rusije i Sjedinjenih Država, koj e Struve preu.rima od nemačkih profesora. Sama istorija engleske pamučne industrije, koja u sebi sadrži skraćenu istoriju kapitalizma u celini, i čije su poprište kroz celo XIX stoJeće bili svih pet svetskih kontinenata, pretstavlja na svakom koraku potsmeh ovom profesorskom detinj astom shvatanju, čiji jedini realni smisao leži u tome što daje za vij eno teoretsko opravdanje sistema zaštitnih carina. Glava dvadeset druga
BULGAKOv I NJEGOVA DOPUNA MARXOVE ANALIZE
Drugi kritičar "narodnjačke" skepse, S. Bulgakov, odmah naprosto otklanja Struveova ., treća lica" kao kotvu spasenja kapitalističke akumulacije. Kad mu se ona pomenu, on samo sleže ramenima. "Većina ekonomista (pre Marxa), veli on, rešavala je pitanje u tome smislu što je zamišljala kao neizbežna neka "treća lica" da bi kao neki deus ex machina presekla Gordijev čvor, to jest potrošila višak vrednosti. Kao takva lie& pojavljuju se čas zemljoposednici koji žive raskošno (kao kod Malthusa), čas kapitalisti koji žive raskošno, čas militarizam i 222
slično. Bez takvih vanrednih sredstava. višak vrednosti nije u stanJU da nađe sebi prođu, on se ughb1 na tržištima i izaziva hiperprodukciju i krize."* "Tako gospodin Struve smatra da se kapitalistička proizvodnja u svom razvitku može osloniti na potrošnju nekih fantastičnih trećih lica. Ali gde je izvor kupovne snage "velike publike" čije je naročito opredeljenje Ja utroši višak vrednosti?"** Bulgakov sa svoje strane celi problem apriorno postavlja na analizu ukupnog društvenog proizvoda i njegove reprodukcije kako ju je dao Marx u drugom tomu "Kapitala". On odlično shvata da rešenje pitanja akumulacije mora početi prvo od jednostavne reprodukcije, i da se mora ući u tančine njenog mehanizma. Ovde je, naime, važno da čo vek bude načisto sa potrošnjom viška vrednosti i najamnina onih grana proizvodnje koje izrađuju proizvode koji se ne mogu tr-ošiti za ličnu potrošnju, a s druge strane sa prometom onoga dela ukupnog društvenog proizvoda koji pretstavlj-a utrošeni postojani kapital. To je, međutim, sasvim nov zadatak koga ni ekonomisti nisu bili svesni i koji je tek Marx postavio. "U cilju rešenja tog zadatka Marx sve kapitalistički proizvedene robe deli u dve velike i bitno različite kategorije: u proizvodnju sredstava za proizvodnju, i proizvodnju sredstava za potrošnju. U samoj ovoj podeli sadržano je više teoretskog smisla nego što ga ima u svima prethodnim prepirkarna o teoriji tržišta."*** Kao što se vidi, Bulgakov je izmzit i oduševljen pristalica Marxove teorije. On formuliše takođe kao zadatak svoje studije teoretsko proveravanje učenja da kapitalizam ne može postoja!l bez inostranih tržišta. "U tome cilju autor je koristio vrlo značajnu ali ne znamo zašto - u nauci skoro neprimenjenu analizu društvene reprodukcije koju K. Marx daje u drugom odeljku drugog toma "Kapitala". Mada se ta analiza ne može smatrati kao završena, ona ipak po našem mišljenju i u svojoj neobrađenoj verziji pruža dovoljno osnova za drugo rešenje pitanja tržišta nego što je ono koje su usvojili gospoda Nikolajon, V. Voroncov i drugi, a koju oni pripisuju K. Marxu."**** Rešenje pak koje je Bulgakov sam izveo iz samog Marxa on formuliše na sledeći način: "Kapitalizam može pod izvesnim prilikama opstati isključivo blagodareći unutr~njem tržištu; ne postoji nikakva unutrašnja nužda, osobena kapitalističkom načinu proizvodnje, da jedino spoljnje tržište može proguta!l su-
* S. Bulgakov, "0 trži.Atima za kapital.ističke proizvode", teoretska studija, Moskva 1897, str. 15. ** l. e., str. 32, napomena. **" I. e., str. 27. ***" l e., str. 2, 3. 223
višak kapitalističke proizvodnje. To je zaključak do koga je autor došao studijom pomenute analize društvene reprodukcije." Sada smo, dakle, radoznali da čujemo Bulgakovljevo dokazivanje u prilog navedene teze. Ono pre svega ispada neočekivano jednostavno. Bulgakov verno pruža već poznatu nam Marxovu šemu proste reprodukcije sa komentarima kojri njegovom razumevanju čine svaku čast. Zatim navodi isto tako poznatu nam Marxovu šemu proširene reprodukcije - i time je traženi dokaz već pružen. "N a osnovu rečenoga, nije više teško odrediti u čemu će se sastoJati akumulacija: I (odeljak sredstava za proizvodnju) mora proizvesti dodatna sredstva za proizvodnju potrebna za proširenje proizvodnje kako za sebe tako i za II (odeljak sredstava za potrošnju), a II će opet morati da isporuči dodatna sredstva za potrošnju za proširenje promenljivog kapitala I i Il. Ako pustimo iz vida novčani opticaj, onda se proširenje proizvodnje ograničava na razmenu dodatnih proizvoda l, koje treba II, i dodatnih proizvoda Il, koji su potrebni odeljku I." Bulgakov ovde verno sledi Marxove izvode pa i ne zapaža da njegova te?.a dosada ostaje još uvek samo na hartij-i. On misli da je tim matematičkim formulama rešio pitanje akumulacije. Van svake je sumnje da se zaista mogu zamisliti proporcije koje on prepisuje od Marxa. Isto tako je sigurno, da ako treba da se izvrši proširenje proizvodnje, da se ono može izvršiti u ovim formulama. Ali Bulgakov previđa glavno pitanje: za koga se vrši proširenje proizvodnje, čiji mehanizam on istražuje? Kako se akumulacija može prikazati na hartiji u matematičkim proporcijama, samim tim ona je za Bulgakova već izvršena. Ipak, tek što je stvar proglasio za rešenu, već idućeg trenutka pri pokušaju da novčani opticaj uvuče u analizu, on nailazi na pitanje: odakle potiče novac kod I i II, potreban za kupovinu dodatnih proizvoda? Mi smo kod Marxa videli kako se ranjavo mesto njegove analize - pravo pitanje gde se nalaze potrošači za proširenu proizvodnju - pojavljuje stalno u nepravilnom obliku pitanja dodatnih novčanih izvora. Bulgakov ovde ropski :,ledi Marxm• metod posmatranja i preuzima isto· zavodljivo postavljanje pitanja, a da i ne zapaža pomeranje u njemu sadržano. On, naravno, utvrđuje da "sam Marx u svojim rukoph:.nim sveskama po kojima je izrađena II knjiga "Kapitala", na ovo pitanje nije dao odgovor". Utoliko zanimljiviji mora biti odgovor koji pokušava da na to pitanje, na svoju ruku, izvede jed::m Marxov ruski đak. "Nama izgleda veli Bulgakov, "da celom Marxovom u(!enju najbolje odgovara sledeće rešenje. Novi promenljivi kapital u novčanom obliku koji II isporučuj~ za I i za sebe, nalazi !';VOj 41
224
,
robni ekvivalent u višku vrednosti II. Već pri razmatran· proste reprodukcije. mi smo videl~ da. kapitalisti moraj1.1 sa~~ ~a ubacuJ~ u opticaJ novac za realizaCIJU svoga viška vrednosti 1 da se laJ no:':ac, najzad, vraća u džep kapitalista od kog je ; potekao. Kohe1na novca, potrebna za promet viška vrednosti određuje se opštim zakonom robnog prometa vrednošću rob& u kojoj je ona uključena, podeljena prosečnim brojem obrtaja novca .. Isti zakon se primenjuje i ovde. Kapitalisti II moraju trna b Izvesnu sumu novca za promet svog viška vrednosti, oni prema tome, moraju imati izvesnu novčanu zalihu. Ta zalih~ mora biti dovoljno velika, da bi bila dovoljna kako za promet onog dela viška vrednosti koji pretstavlja fond potrošnje, tako i onoga koji kao kapital treba da bude akumulisan." Bulgakov dalje razvija stanovište da je za pitanje koliko je potrebno u zemlji novca za promet određene količine roba potpuno svejedno da li deo tih roba pretstavlja višak vrednosti ili ne. "Ali opšte pitanje: odakle uopšte dolazi novac u zemlju, rešava se u tome smislu da ovaj novac dolazi od proizvođača zlata." Ako je sa proširenjem proizvodnje potrebno u zemlji više novca, onda ,e, prema tome, proširuje i proizvodnja zlata.• I tako smo, eto, srećno prispeli do proizvođača zlata, koji već kod Marxa igra ulogu boga iza kulisa, deus ex machina. Mora se priznati da Bulgakov nije opravdao one nestrpljive nade koje su polagane u njegovo novo rešenje problema. "Njegovo" rešenje pitanJa nije se ni za korak odmaklo od analize koju je dao Marx. Ono se svodi na sledeća tri krajnje jednostavna stava: Prvo pitanje: Koliko novaca je potrebno da se kapitalizovani višak vrednosti realizuje? Odgovor: toliko koliko je potrebno prema opštem zakonu robnog prometa. Drugo pitanje: odakle kapitalisti uzimaju taj novac da kapitalizovani višak vrednosti reaHzuju? Odgovor: baš oni ga moraju imati. Treče pitanje: odakle UOF·šte dolazi novac u zemlju? Odgovor: od proizvođača zlata. Način objašnjenja koji je po vanrednoj jednostavnosti svojoj više sumnjiv nego ubedljiv. Ipak, teoriju o proizvođačima zlata kao bogu iza kulis~, deus ex machina, kapitalističke akumulacije nije potrebno pobtjati. Sam Bulgakov je to već lepo učinio. Osamdeset stranica dalje, on u sasvim drugom pitanju, Taspravljajući o teoriji fonda najamnine, protiv koje se on bez ikakve vidljive potrebe zapleo nadugo i naširoko u polemiku, ponovo se vraća na proizvođača zlata. I tu odjednom razvija sledeće odlučno razmatranje: "Već nam je poznato da među drugim proizvođačim~ postoji i proizvođač zlata koji s jedne strane čak i pn prosto]
* l. e., str. 56--55. 15 Akumulacija kapitala
225
reprodukciji povećava apsolutnu količinu optkajnog novca u zemlji, a s druge strane kupuJe sredstva za prmzvodnJu 1 ~red stva za potrošnju, a da sa svoje strane robu ne prodaJe, pn cemu on za kupljene robe plaća neposredno opštim ekvivalentom razmene koji pretstavlja sam njegov sopstveni proizvod. Ne bi li proizvođač novca eventualno mogao učiniti uslugu da kod JI otkupi njegov celi akumulisani višak vrednosti i da za to plati zlatom, koje će JI posle toga upotrebiti za kupovinu sredstava za proizvodnju kod I i za proširenje promenljivog kapitala, tj. za kupovinu dodatne radne snage? Kao stvarno inostrane tržište javlja se prema tome proizvođač'zlata. Ipak je to potpuno apsurdna pretpostavka. Prihvatcti nju značilo bi da se proširenje društvene proizvodnje učini zavisnim od proširenja proizvodnje zlata. (Bravo!) To sa svoje strane pretpostavlja porast proizvodnje zlata, koji niukoliko ne odgovara stvarnosti. Ako je proizvođač zlata obavezan da kod JI preko svojih radnika otkupi celi akumulisani višak vrednosti, onda to znači da njegov promenljivi kapital svakog dana i svakog časa mora da raste. Ali odgovarajući tom porastu mora, isto tako, da raste i postojani kapital i višak vredno"ti, dakle, ceia proizvodnja zlata morala bi uzeti upravo ogromne razmere. (Bravo!) Umesto statističkog proveravanja ove apsurdne pretpostavke (što bi uostalom bilo možda i skoro nemoguće), dovoljr,o je upozoriti na činjenicu koja sama ruši ovu pretpostavku. Ta činjenica je razvitak kredita koji prati razvitak kapitalističke privrede. (Bravo!) Kredit ima tendenciju smanjivanja količine novca u opticaju (naravno relativno, ne apsolutno) i pojavljuje se kao nužna dopuna razvitka privrede sa robnim prometom, koja bi inače zbog nedostatka metalnog novca vrlo brzo naišla na svoje granice. Smatram da je suvišno da ovde brojkama dokazujem koliko malu ulogu igra metalni novac u poslovima razmene. Na taj način, postavljena hipoteza stoji u neposrednoj i očiglednoj protivrečnosti sa činjenicama i mora biti odbačena."* Bravissimo! Vrlo lepo! Ali sa ovim je Bulgakov u isto vreme "odbacio" i svoje dosada jedino objašnjenje pitanja kako i preko koga biva realizovan kapitalizovani višak vrednosti. Uostalom, i ovim sopstvenim pobijanjem samoga sebe, on je samo nešto opširnije izložio ono što je Marx rekao jednom jedinom reči, kad je hipotezu o proizvođaču zlata koji guta celokupni društveni višak vrednosti nazvao "besmislenom"! .. Dabome da Bulgakovu, kao i ruskim marksistima uopšte, kOJI su se ov1m pitanjem iscrpno bavili, pravo rešenje leži na
* 226
l. e., str. 132 i dalje.
sasvim drugoj stranL Kako on, tako i Tugan Baranovsk.i i Iljin polagali su težište na to da suprotna strana - skeptici _ ~ odnosu na mogućnost reprodukcije čini kapitalnu gr:?šku u anahzi vrednosti celokupnog proizvoda. Oni, pogotovo Voroncov smatrali su da se celokupni društveni proizvod sastoji iz sred~ stava za potrošnju i polazili su od pogrešne pretpostavke da pravi cilj kapitalističke proizvodnje leži uopšte u potrošnji. Tu - IZJaVlJUJU marksisti - leži koren čitavog krivog shvatanja i iz tog izvora potiču sve umišljene teškoće realizovanj a viška vrednosti, zbog ikojih su skeptici razbij ali glavu. "B!agodareći tom pogrešnom shvatanju ova škola je sama sebi stvorila nepostojeće tešikoće: kako normalni uslovi kapitalističke proizvodnje pretpostavljaju da potrošni fond kapitalista pretstavlja samo Jedan i to manji deo viška vrednosti, dok se veći deo odbija za proširenje proizvodnje, onda je jasno da teškoće koje je sebi uobrazila ova škola, "narodnjaci", ustvari uopšte i ne postoje."* Pada u oči sa kojom somorazumljivošću Bulgakov previđa sam problem, pa izgleda čak i ne sluti da tek pri pretpostavci proširene reprodukcije pitanje: za koga? postaje neotklonjiva, to jest ono pitanje koje je vrlo sporedno pr; pretpostavci lične potrošnje ukupnog viška vrednosti. Sve te "umišljene teškoće" raspršavaju, kao dim, dva Marxova otkrića koja njegovi ruski sledbenici neumorno suprotstavljaju svojim protivnicima. Prvo je činjenica da sastav vrednosti društvenog proizvoda nije pr+v, nego p+pr+v, i da sa naprecima kapitalističike proizvodnje deo p u tome stavu u srazmeru prema pr biva sve veći, dok u isto vreme u višku vrednosti kapitalizovani deo stalno raste u srazmeru prema delu za potrošnju. Sa ove tačke Bulgakov postavlja celu teoriju o odnosu proizvodnje prema potrošnji u kapitalističkom društvu. Ona kod ruskih marksista, a naročito kod Bulgakova, igra tako važnu ulogu da je potrebno da je upoznamo u potpunosti. "Potrošnja veli Bulgakov - podmirenje društvenih potreba, čini samo sporedan momenat prometa kapitala Obim proizvodnje određuje se obimom kapitala, a ne veličinom društvenih potreba. Razvitak proizvodnje ne samo da mJ.e praćen porastom potrošnje, već između jedne i druge postoJt čak i nepomirljiv antagonizam. Kapitalističika proizvodnJa_ ne poznaje drugu potrošnju osim platežno sposobne, a J>latezno sposobni potrošači mogu biti samo oni koji primaju naJamn;ne ili višak vrednosti, i njihova kupovna snaga odgovar~ tacn~ obimu tih dohodaka. Mi smo, međutim, videli da osnovm zakom razvitka kapitalističke proizvodnje imaju tendenciju da smanje
* IS'
l. e., str. 20.
227
relativnu veličinu promenljivog kapitala, kao i fonda potrošnje kapitalista (ma koliko ona apsolutno bila u porastu). Može se, dakle, reći da razvitak proizvodnje umanjuje potrošnju.* Na taj se način uslovi proizvodnje i potrošnje nalaze u protivrečnosti. Proširenje proizvodnje ne može se izvesti i ne izvodi se za račun potrošnje. To proširenje je, međutim, osnovni unutrašnji zakon kapitalističke proizvodnje koji prema svakom individualnom kapitalistu uzima oblik strogog imperativa konkurencije. Izlaz iz ove protivrečnosti je taj da tržište za dodatmr količinu proizvoda pretstavlja samo proširenje proizvodnJe. "Unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi proširi vanjem spoljašnjeg polja proizvodnje." ("Kapital", tom III, l, str. 196.) (Ovde Bulgakov navodi jednu Marxovu rečenicu u sasvim izvrnutom smislu, na šta ćemo se navratiti docnije.) Upravo smo pokazali kako je to moguće. (Bulgakov misli na analizu šeme proširenja reprodukcije.) Pritom veći deo toga proširenja očigledno otpada na odeljak I, to jest na proizvodnju postojanog kapitala, a samo (relativno) manji deo na odeljak II, koji proizvodi dobra za neposrednu potrošnju. U tome pomeranju samo u odnosu odeljka I i II sa dovoljno jasnosti dolazi do izražaja uloga koju igra potrošnja u kapitalističkom društvu, kao i ukazivanje na to gde treba tražiti najvažnije tržište kapitalističkih roba.'""* "... 1 u tim uzanim okvirima (zainteresovanosti za profitom i kriza) i na tom trnovitom putu kapitalistička proizvodnja može da se razvija neograničeno, bez obzira na smanjenje potrošnje i njemu uprkos. U ruskoj li tera tum je češće ukazi vano na nemogućnost znatnog porasta kapitalističke proizvodnje bez spoljnih tržišta, i to s obzirom na smanjenje potrošnje. Pritom je uloga potr<>šnje u kapitalističkom društvu bila sasvim pogrešno ocenjena. !spustilo se iz vida da potrošni a uopšte nije svrha kapitalističke proizvodnje, da proizvodnja ne živi od porasta potrošnje, nego od proširenja spoljašnjeg polja proizvodnje koje upravo stvara tržište za kapitalistički proizvedene proizvode. Na rešenju nerešljivog zadatka: iznalaženje sredstava za proširenje potrošnje, koju !kapitalistički način proizvodnje teži da umanji, mučio se čitav niz istraživača Malthusove škole, koji nisu mogli da se zadovolje površnim učenjem o harmoniji škole Ricard<>-Say. Tek je Marx dao analizu stvarne povezanosti: on je pokazao da porast potrošnje fatalno zaootaje i da ~ora zaostajati iza porasta proizvodnje, ma kakva "treća lica" bila pronalažena. Zato potrošnja i njen obim ni na koji način ~mogu biti smatrani kao neposredna granica proširenju pro*
** 228
Podvučeno
kod Bulgakova.
l. e., str. 161.
izy_odnje. ?tstup~nje <>? ove _Prave svrhe_ proizvodnje kapitalistička prmzvodnJa placa krizama, ah Je ona nezavisna od po~rošnje. ~roši~enje proizvodnje nalazi svoju granicu jedino u obimu kapitala 1 samo od njega ona zavisi."* Ovde se teorija Bulgakova i Tugana Baranovskog podmeće direktno Marxu. Ruskim marksistima je toliko izgledalo da ona neposredno prmzlazi iz Marxovog učenja i da se u njegovo uče nje organski uključuje. Još jasnije tu teoriju formuliše Bulgakov na drugom mestu kao neposredno objašnjenje same Marxove šeme proširene reprodukcije. Pošto kapitalistički način proizvodnje već prodre u neku zemlju, njegov unutrašnji razvitak počinje da se odvija po sJedećoj šemi: "Proizvodnja postojanog kapitala sačinjava odeljak I društvene reprodukcije, koji već sam otvara samostalnu potražnju u obimu sopstvenog promenljivog kapitala odeljka I, kao i fonda potrošnje sv<>iih kapitalista. Odeljak II sa svoje strane otvara potražnju za proizvodima I. Na taj način se već od samog početka kapitalističke proizvodnje stvara zatvoren krug, u kome kapitalistička pro-· izvodnja ne zavisi ni od kog spoljnog tržišta, već je sama seb1, dovoljna i sposobna da se posredstvom akumulacije razvij,· takoreći automatski."** A na drugom mestu on je zabasao čak i do ovog nezgrapnog formulisanja svoje teorije: "Jedino tržište za proizvode kapitalističke proizvodnje je ta proizvodnja sama."***
Cela smelost ove teorije, koja je u rukama ruskih marksista postala glavno oružje kojim su na pitanju tržišta tukli svoje protivnike, "narodnjačke" skeptike, može se samo tada pravilno oceniti ako sebi predočimo u koliko neverovatnoj protivrečnosti ta teorija stoji sa svakodnevnom praksom, sJ svima poznatim činjenicama kapitalističke stvarnosti. I još više: toj teoriji koja je trijumfalno objavljena kao najovejanija marksistička istina, moramo se čuditi još u većoj meri ako pomisHmo da ona počiva na jednostavnom kolosalnom quiproquo. Ali ovo pitanje ćemo raspraviti pobliže kasnije kada bude reč o Tuganu Baranovskom. Na pogrešnom shvatanju o odnosu potrošnje prema proizvodnji u kapitalističkom društvu Bulgakov gradi, dalje, skroz naopaku teoriju spoljne trgovine. Sa stanovišta gornjeg shvatanja reprodukcije spoljnoj trgovini stvarno nema mesta. Ako kapitalizam u svakoj zemlji odmah, od prvih početaka svoga razvitka, izgrađuje sebi onaj poznati "zatvoreni krug" u kome • l. e., str. 167. t e., str. 210. Naše podvlačenje. l e., str. 238.
** ***
se neograničeno sam oko sebe vrti kao mačka oko svoga repa, i ako je samome sebi dovoljan, ako sam sebi stvara n~ograni čeno tržište i ako je samom sebi stimulus za proširenJe, onda je svaka kapitalistička zemlja ekonomski sama po sebi zatvorena ,.samodovoljna" celina. Spoljna trgovina bi tada bila shvatljiva samo u jednom slučaju: kao sredstvo da se prirodni· nedostatak zemlje na izvesnim proizvodima tla i klime pokrije uvozom spolja, samo kao nuždom nametnuti uvoz sirovina ili životnih namirnica. I stvarno Bulgakov, pošto je tezu ,.narodnjaka" postavio direktno na glavu, stvara teoriju međunarodne trgovine kapitalističkih država u kojoj uvoz poljoprivrednih proizvoda čini osnovni alctivni elemenat, a industriski izvoz pretstavlja samo nuždom nametnuto pokriće toga uvoza. Među narodni promet roba izgleda tu kao uslovljen ne prirodom načina proizvodnje, nego prirodnim uslovima zemaljA - u svakom slučaju teorija koja nije pozajmljena od Marxa, nego od nemačkih naučnika buržoaske političke ekonomije. Kao što je Struve svoju šemu o tri svetska carstva pozajmio od Wagnera i Schafflea, tako je Bulgakov od pokojnog Lista pozajmio podelu država u kategorije prema "poljoprivrednom stanju" i "poljoprivrednomanufakturnom stanju", koju on modificira prema napretku vremena u "manufakturna stanje" i "agri:kul· turnomanufakturno stanje". Prvu kategoriju je sama priroda osudila na nedostatak vlastitih sirovina i žive>tnih namirnica, i zbog toga je ona upućena na spoljnu trgovinu; potonju kategoriju pak priroda je snabdela svima potrebama i ona može da ignoriše međunarodnu trgovinu. Primer prve kategorije je Engleska, druge Sjedinjene Američke Države. Za Englesku bi ukidanje spoljne trgovine značilo ekonomsku agoniju i smrt, za Sjedinjene Države pak samo prolaznu krizu posle koje bi zacelo potpuno ozdravile: "ovde se proizvodnja može razvijati neograničeno na bazi unutrašnjeg tržišta."* Ta teorija, koja pretstavlja dostojno nasledstvo nemačke političke ekonomije sve do današnjeg dana, izvesno nema ni pojma o povezanostima kapitalističke svetske privrede i današnji svetski promet svodi otprilike na osnovice iz doba Feničana. Tak::>, naprimer, profesor Biicher docira: "Zabluda je ako se misli da se iz olakšanja u internacionalnom prometu iz ere liberalizma srne izvući zaključak da se period nacionalne privrede približuje kraju i da ustupa mesto periodu svetske privrede ... Istina je da danas vidimo u Evropi niz država koje nemaj u nacionalne samostalnosti u snabdevanju dobrima utoliko ukoliko moraju da znatne količine sredstava za svoju ishranu i užitke
*l 230
e., str. 199.
povlače iz inostranstva, dok je njihova industriska proizvodna delatnost d~lek~. prerasla preko nacionalne potrebe i stalno
prmzvod1 suv1ske CIJa vrednost mora da u stranim oblast· . potrošnje bude oplođena. Ali, koegzistencija takvih zem~~~ 1nd~str1ske. prmzvodnje i zemalja proizvodnje sirovina, koje su uzaJamno Jedna na drugu upućene, ta "međunarodna podela rada'\ nije niš~~. drugo nego znak da se čovečanstvo nalazi pred us?onom na VISI stepen razvitka, koji bi pod imenom svetske pr~vrede ... mora~ biti suprotstavljen ranijim stepenima. Jer, s Jedne strane, JOŠ nijedan privredni stepen nije garantovao stalno punu autarhiju zadovoljenja potreba; svaki je ostavljao izve~ne praznine koje su na ovaj ili onaj način morale biti popunJene. S drug~. st!'ane, svaka takozvana svetska privreda, dosada barem, mJe pokazala pojave koje bi od nacionalne privrede otstupale u bitnim obeležjima; veliko je pitanje da li će se u doglednom vremenu u tome išta izmenitl. "* Kod Bulgakova iz ovoga shvatanja proizlazi svakako neočekivan
* K. Bticher "Entstehung der Volkswirtschaft", 5 izd., str. 147. Najnovije delo na ovome polju je teorija profesora Sombarta, prema kojoj mi ne urastamo u svetsku privredu, već, obrnuto, od nje se sve više udaljujemo: .,Kulturni narodi, tvrdim štaviše to, danas su u odnosu na svoju celokupnu privredu ne bitno više, nego pre manje povezani uzajamnim trgovinskim odnosima. Pojedina nacionalna privreda nije danas u većoj, nego pre se može reći da je u manjoj meri uvučena u svetsko tržište nego što je bila pre 100 ili pre 50 godina. U najmanju ruku, međutim, ... pogrešno je shvatiti da internacionalni trgovinski odnosi dobijaju srazmerno povećano značenje za modernu nacionalnu privredu. Obrnuto je tačno." Sombart se sa ironijom osvrće na shvatanje o rastućoj internacionalnoj podeli rada, na rastuću potrebu spoljnih tržišta, ma koliko unutrašnje tržište ne bill.o sposobno da se u odgovarajućoj meri proširi; Sombart sa svoje strane je uveren da "pojedine nacionalne privrede postaju sve savršeniji mikrokozmi i da unutrašnje tržište za sve radinosti premašuje sve više po svom značaju svetsko tržište". (,.Die deutsche Volkswirtschaft im neunzehnten Jahrhundert", 2 izd., 1909, str. 399-420.) - Ovo poražavajuće otkriće pretstavlja, dabome, usvajanje bizarne šeme koju je izmislio sam gospodin profesor, prema kojoj kao zemlja izvoznica - ne znamo samo zašto - treba da važi jedino i isključivo ona zemlja koja svoj uvoz plaća suviškom poljoprivrednih proizvoda koji premaši sopstvene potrebe, plaća dakle "tlom". Prema toj šemi ,.zemlje izvoznice" su Rusija,. Rumunija, Sjedinjene Države Amerike, Argentina, a Nemačka, Engleska, Belgija - nisu. Kako kapitalistički razvitak u Sjedinjenim Državama i u Rusiji može pre ili kasnije tražiti suvišak poljoprivrednih p"'oizvoda z.a unutrašnje rpotrebe, postaje jasno da će u svetu biti sve manje "zema.Uja izvoznica" Pot će i svetska privreda morati jednog dana iščeznuti. Drugo Sombartovo otkriće je da velike kapitalističke zemlje, zato jer nisu "zemlje izvoznice", svoj uvoz u sve većoj meri dobijaju .,ba?ava", na.ime ~ao kam~t~ na izvezene kapitale. Za profesora Sombarta Izvoz kapitala Isto kao 1 IZVOZ indust:riske robe nema značaja: "S vremenom ćemo doći tako daleko da uvooimo, a da ne izvozimo." (1. e., str. 422.) M-oderno, senzacionalno i nacifrano. 231
zaključak; njegova teorija neograničene sposobnosti razvitka kapitalizma ograničena je samo na neke zemlJe sa pnrodmm uslovima. U Engleskoj, naprimer, kapitalizam u dogledno vreme mora propasti zbog iscrpenosti svetskog trž.išta, dok mu u isto vreme pretstoji neograničen procvat i razvitak usled "samodovoljnosti" u Sjedinjenim Državama, Indiji i u - Rusiji. Ipak, nezavisno od ovih očitih čudnovatosti, Bulgakovljeva argumentacija u odnosu na spoljnu trgovinu krije takođe u sebi fundamentalno nerazumevanje. Glavni Bulgakov ljev argumenat protiv skeptika od Sismondija do Nikolaj-ona, koji su mislili da se u cilju ostvarenja kapitalističkog viška vrednosti mora zvati u pomoć inostrano tržište, jeste sledeći: ovi teoretičari su spoljnu trgovinu posmatrali očevidno kao "bezdanu provaliju" koja, nepovratno, guta sav onaj suvišak kapitalističke proizvodnje koji se. ne može prodati u zemlji. Nasuprot tome, Bulgakov trijumfujući ističe da spoljna- trgovina uopšte nije nikakva "provalija", a pogotovu da ona nije "bezdana", da ona pretstavlja dvosek mač, da izvoz ide uvek skupa sa uvozom i da se oni prilično održavaju u ravnoteži. Sve ono, dakle, što se na jednoj granici izveze, na drugoj granici će biti opet uvezeno, samo u izmenjenom upotrebnom obliku. "Za uvezene robe, koje pretstavljaju ekvivalent izvezenih, mora se naći proda u granicama danog tržišta: ali prođe na njemu nema, znači, dakle, da ispomoć sa spoljnom prođom povlači za sobom samo nove teškoće."* Na drugom mestu on veli da je izlaz koji su ruski "narodnjaci" otkrili za realizaciju viška vrednosti: spoljna tržišta, "mnogo manje srećan nego što je bio izlaz koji su Lili našli Malthus, von Kirchmann i sam Voroncov kao pisac rasprave o militarizmu i kapitalizmu".** Bulgakov pokazuJe ovde da on, pored sveg svog oduševljenog izlaganja Marxovih šema reprodukcije, nikako nije shvatio u čemu je suština problema oko koga su tapkali skeptici od Sismondija d~ Nikolajona; on otklanja spoljnu trgovinu kao tobožnji izlaz iz teškoća, jer ona višak vrednosti koji je našao prođu "makar to bilo i u izmenjenom obliku", ponovo uvozi u zemlju. Bulgakov, dakle, misli, u saglasnosti sa grubom pretstavom von Kirchmanna i
*
l. e., str. 132. l e., str. 236. Ovo gledište još oštrije fonnuliše V. Iljin: "Roman(tako on naziva skeptike) veli: kapitalisti ne mogu utrošiti višak vrednosti, dakle, moraju ga prodati u inostranstvo. Ja pitam: daju li možda kapitalisti svoj proizvod inostrancima badava, ili ga možda bacaju u more? Ako ga prodaju, to znači da za njega dobijaju ekvivalent; ako pak izvoze izvesne proizvode, to znači da oni druge opet uvoze."' ("Ekonomske studije i članci", str. 26.) Uostalom Iljin daje mnogo pravilnije objašnjenje uloge spoljne trgovine u kapita:lističkoj proizvodnji nego Struve i Bulgakov.
**
tičar
232
Voroncova, da se radi o tome da određena količina višk d nos~J bude. un~~ena, da iščezne sa lica zemlje, i ne slut~ :e~ rad1 o reah.zactjt, o metamorfozi robe dakle upravo 0 · : nom oblikuu viška vrednosti. ' ' "tzmenJe. . I tako B>;lgakov, najzad, iako drugim putevima, dolazi u Ist: Rim kao 1 S?uve_: on objavljuje samodovoljnost kapitaliahc~e akumulaCIJe ko]a sama guta svoje proizvode kao Kronos ~VOJ_u decu, ~ rađa se IZ same sebe, sve moćnija. Sa ove pozicije JOŠ Je ~o Je_dan korak ka vraćanju od marksizma buržoaskoj ekonomiJI. TaJ korak je srećno napravio Tugan Baranovski.
Glava dvadeset
treća
,,NESRAZMERNOST" GOSPODINA TUGANA BARANOVSKOG
Ovoga teoretičara uzeli smo da razmatramo kao poslednjeg, mada J€ on svoje shvatanje na ruskom jeziku formulisao već 1894, pre Struvea i Bulgakova. To čitrimo delimično iz razloga što je on tek docnije svoju teoriju razvio na nemačkom jeziku i u zrelijoj formi u delima "Studien zur Theorie und Geschichte der Handelskrisen in England" 1901 i u "Theoretische Grundlagen des Marxismus" 1905 godine, a delimično i zbog toga jer je on iz zajedničkih postavki navedenih marksističkih kritičara izvukao najdalekosežnije konsekvencije. I Tug;m Baranovski, kao i Bulgakov, polazi od Marxove analize društvene reprodukcije. I on je u ·toj analizi našao ključ za snalaženje u celokupnom složenom i zbunjujućem kompleksu pitanja. AH dok je Bulgakov istupao kao' oduševljen učenik Marxov, trudeći se da samo verno, razvija njegovo učenje i svoje zaključke pripisivao Marxu, Tugan Baranovski, obrnuto, poučava Marxa da nije razumeo kako da koristi svoje sopstveno sjajno istraživanje procesa reprodukcije. Najvažniji opšti zaključak do koga je Tugan došao na osnovu Marxovih stavova i koji čini stožer cele njegove teorije jeste taj da kapitalistička akumulacija nasuprot shvatanjima skeptika - ne samo što je moguća kod kapitalističkog oblika dohotka i potrošnje nego da je ona uopšte nezavisna od dohotka i potrošnje. Nije potrošnja, nego je proizvodnja sama sebi najbolje tržište. Zato je proizvodnja identična sa prođom, i jer je proširenJe proizvodnje samo po sebi neograničeno, zato nema granica m sposobnost apsorbovanja njenih proizvoda. "Navedene šeme", veli on, "morale bi naočigled dokazati osnovni princip, koji je 233
sam po sebi vrlo jednostavan, ali koji pri nedovoljnom razumevanju procesa reprodukcije društvenog kapitala lako Izaziva zamerke, naime, princip da kapitalistička proizvodnja sebi stvara tržište. Ako je samo moguće društvenu proizvodnju proširiti, ako su proizvodne snage dovoljne za to, to pri srazmerno~ yodeli društvene proizvodnje mora i potražnja u odgovarajućoJ srazmeri da raste, jer pod tim uslovima svaka novoproizvedena roba pretstavlja novu kupovnu snagu za nabavku drugih roba. Iz upoređenja proste reprodukcije društvenog kapitala sa nje~ govom reprodukcijom na proširenoj osnovici može se izvućt zaključak od najveće važnosti, da je u kapitalističkoj privredi potražnja za robama, u izvesnom smislu, nezavisna od celokupnog obima društvene potrošnje. Celokupni obim društvene potrošnje može se smanjivati a istovremeno ukupna društvena potražnja za robama rasti, ma koliko to izgledalo apsurdno sa stanovišta "zdravog ljudskog razuma"."* I na isti način dalje: ,.Kao rezultat naše apstraktne analize procesa reprodukcije društvenog kapitala, proizašao je zaključak da pri srazmernoj podeli društvene proizvodnje ne može doći do suvišnog dru-štvenog proizvoda."*" Sa ove tačke Tugan revidira Marxovu teoriju kriza koja, prema Tuganu, bazira na Sismondijevoj .,supkonsumpciji": ,.Prošireno shvatanje - koje je do izvesne mere i sam Marx zastupao - da beda radnika, koji čine ogromnu većinu stanovništva, radi nedostatka potražnje čini nemogućom realizaciju proizvoda kapitalističke proizvodnje koja se sve više širi - treba okarakterisati kao pogrešno. Mi smo videli da kapitalistička proizvodnja sama sebi stvara tržište, a potrošnja je samo jedan od momenata kapitalističke proizvodnje. Kad bi društvena proizvodnja bila planski organizovana, kad bi rukovodioci proizvodnje imali potpun pregled tržišta 1 moć da rad i kapital iz jedne grane proizvodnje slobodno prenose u. drugu, onda ponuda roba nikad ne bi mogla premašiti potraZnju, bez obzira na ma koliko nisku društvenu potrošnju."**"' Jedina okolnost koja periodično dovodi do pretrpanosti tržišta jeste nedostatak srazmere pri proširenju proizvodnje. Tok kapitalističke akumulacije pod takvom pretpostavkom Tugan izlaže na sledeći način: "šta bi... radnici... proizvodili pri srazmernoj podeli proizvodnje? Očevidno svoja sopstvena životna sredstva i sredstva za proizvodnju. A čemu bi ova služi!~_? Pro~irenju proizvodnje u narednoj godini. Proizvodnji koJih prmzvoda? Opet sredatava za proizvodnju životnih sred-
* "Studien
zur Theorie und Geschichte der Handelskrisen in
England", Jena 1901, str. 25. ** l. e., str. 34. *** l e., str. 33.
234
s~ava. _za r?-dnike -. i tako bez kraj_ a i konca.""' Qvq igra 5 ~ pita_nJI~a 1 odgovoru~a, mora se prrmetiti, nije nikakvo pod~
rug~v:an]e samom sebi, nego je zamišljena kao nešto sasvim ozbllJn?. I tako se, eto, za akumulaciju kapitala otvaraju t.;skraJne pe;~pekllve: "Ako je... proširenje proizvodnje prak~Icki bezgraniCno,. ?n da _moramo uzeti da je i proširenje tržišta Isto tako bezgraniCno, Jer pri srazmernoj raspodeli društvene pr?izvod'f'!'je, 'za_ proširenje tržišta nema nikakve druge granice omm prmzvodnth snaga kojima društvo raspolaže.".,. Kako proizvodnja na taj način stvara sama svoju prođu to i spoljnoj trgovini kapitalističkih država biva dodeljen osob'eni mehanički zadatak sa kojim smo upoznati već kod Bulgakova. Spoljno tržište je, naprimer, za Englesku neophodno potrebno. "Ne dokazuje li to da kapitalistička proizvodnja stvara suvišan proizvod za koji_na unutrašnjem tržištu nema mesta. Zašto je Engleskoj uopšte potrebno spoljno tržište? Zbog toga jer se znatan deo kupovne snage Engleske izdaje za nabavku inostranih roba. Uvoz inostranih roba za unutrašnje tržište Engleske čini apsolutno nužnim i• izvoz engleskih roba na in ostran o trži~ šte. Kako Engleska ne može biti bez inostranoga uvoza, to i izvoz za nju pretstavlja uslov njenog opstanka, jer inače ne bi imala čime da plati za svoj uvoz."*** Ovde je, dakle, poljoprivredni uvoz taj koji, daje potstreka, koji se mora označiti kao odlučujući faktor, a isto tako nalazimo dve kategorije zemalja "jedne poljoprivrednog i jedne industriskog tipa", koje su od prirode upućene na razmenu jedna s drugom- potpuno prema šemi nemačkih profesora. Kakvo je sada dokazivanje za ovakvo smelo rešenje problema akumulacije kod Tugana Baranovskog, rešenje kojim on osvetljava i problem kriza i čitav niz drugih problema? Teško je poverovati, ali je utoliko značajnije to utvrditi: dokazivanje Tugana sastoji se isključivo i jedino u Marxovoj šemi proširene reprodukcije. Ni više, ni manje. Tugan Baranovski istina na više mesta govori v:sokoparno o svojoj "apstraktnoj analizi procesa reprodukcije društvenog kapitala", o "gvozdenoj logici" svoje analize, ali cela njegova "analiza" svodi se ipak samo na kopiju Marxove šeme proširene reprodukcije, samo sa druKčije izabranim brojkama. U celoj Tuganovoj studiji nema nigde ni traga nekog drugog dokaza. U Marxovoj šemi stvarno teku glatko, kao po koncu, akumulacija, proizvodnja, realiz~cija, razmena, reprodukcija. I dalje "akumulacija" stvarno moze dh
• L e., str. 191. l e., str. 231. l. e., str. 35.
** ***
Podvučeno
u originalu.
235
se produžuje "ad infinitum". na~me, .dokle ~od i~a. do~oljno hartije i mastila. I ta bezazlena vez banJa sa ar1tmet~ckm~ _Jedn~ činama na hartiji Tugan Baranovsk1 sa punom ozbiiJnoscu pnkazuje kao dokaze da se stvari zaista tako razvijaju i u samom životu. "Navedene šeme morale su jasno dokazati" ... A na drugom mestu on Hobsona, koji je bio uveren u nemogućnost akumulacije, pobija na sledeći način: "Sema broj 2 reprodukcije društvenog kapttala na proširenoj osnovici odgovara Hobsonovom razmatranju slučaja akumulacije kapitala. Da li se vidi, međutim, u toj šemi nastajanje kakvog suvišnog proizvoda? Ni na koji način!"* Dakle, kako "ti šemi" ne nastaje nikakav suvišak proizvoda, tako je i Hobson već pobijen i stvar je time rešena. Naravno, Tugan Baranovski zna vrlo dobro da u gruboj stvarnosti ne teče baš sve tako glatko. Ima stalnih kolebanja pri razmeni i periodičnih kriza. Ali krize se pojavljuju samo zato jer se ne obraća pažnja na srazmere pri proširenju proizvodnje, to jest jer se svet ne drži unapred razmera "šeme broj 2". Kad bi se svi držali te šeme, onaa ne bi bilo kriza i u kapitalističkoj proizvodnji sve bi išlo glatko, kao na hartiji. Ali će Tugan morati priznati da se kad proces reprodukcije u celini raspravljamo kao proces u stalnom toku - krize mogu opravdano i apstrahovati. Makar se "srazmernost" svakog trenutka i remetila, u proseku konjunktura ona se uvek ponovo uspostavlja putem samih otstupanja, putem svakodnevnih kolebanja cena i periodično putem kriza. Da se ona u celini, kako bilo da bilo, stvarno održava, dokazuje okolnost što kapitalistička privreda i dalje postoji i razvija se, a inače bismo već odavno doživeli veliki haos i slom. Prosečno, kao konačni rezultat, Tuganova "srazmernost" se održava, iz čega treba zaključiti da se stvarnost upravlja prema šemi br. 2. I kako se ta šema može provoditi do u beskonačnost, to i akumulacija kapitala može da se vrši ad infinitum. Pri svemu ovome ne pada u oči rezultat do koga je do,ao Tugan Baranovski, naime, shvatanje da šema uistinu odgovara stvarnostima života -videli smo da je tako isto mislio i Bulgakov -, nego okolnost da nije smatrao za potrebno dq poste.vi pitanje: da Ii je "šema" tačna i što, umesto da dokaže šemu, on, obrnuto, šemu samu, aritmetičku vežbu na hartiji, uzima kao dokaz da se stvari u životu zaista onako razvijaju. Bulgakov se pošteno trudio da Marxovu šemu prenese na konkretne odnose kapitalističke privrede i kapitalističke razmene, pokušavajući :ia se probije kroz teškcx'e koje su iz toga proizlazije, u čemu, na-
* 236
l. e., str. 191.
ravno, _nije uspeo, _dok se najzad nije zaglibio u Marxovoj analizi mada Je potpuno Jasno gledao na nju kao nezavršenu prek· t ' Tug~~u Baranovskom nisu potrebni nikakvi dokazi,' on ~~~1 ~~ razbiJa nJ?Ogo glavu oko problema: kako se aritmetičke _ porCIJe r~avaJu n~. z_adovoljavajući način i ·kako se one po ~~~i mog_u dalJe produzitl, onda mu je to upravo dokaz da kaoitahstlcka akumulaCIJa može produžiti svoje stalne i beskrajne ~avoJ_e - pod r;zervom. :poznate "_s~a.zmer~ost~'_', koja se pak, sto n1 Tugan nece osponh, na ovaJ 1h onaJ nac1n ipak uplete. Tugan Baranovski ima, dabome, jedan posredan dokaz da šema sa svojim vanrednim rezultatima odgovara stvarnosti, da ona pretstavlja njen verni odraz. To je činjenica što je u kapitalističkom društvu, sasvim u saglasnosti sa šemom, ljudsko potrošnja stavljena iza proizvodnje, što je prva sredstvo a druga sama sebi cilj, kao što je ljudski rad izjednačen sa "radom" mašina: "Tehnički napredak dolazi do izražaja u tome što značaj sredstava za rad, mašine, u sve većoj meri uzima maha u poređenju sa živim radom, radnikom. Sr~dstva za proizvodnju igraju sve veću ulogu u procesu proizvodnje i na robnom tržištu. Radnika potiskuje mašina, a u isto vreme biva potisnuta u pozadinu i potražnja koja potiče iz potrošnje radnika u upoređenju sa potražnjom koja nastaje iz proizvodne potrošnje sredstava za proizvodnju. Cela mašinerija kapitalističke privrede dobija karakter nekog mehanizma koji kao da postoji sam za sebe, u kome se potrošnja ljudi pojavljuje kao jednostavan momenat u procesu reprodukCije i prometa kapitala."* Ovo otkriće Tugan smatra kao osnovni zakon kapitalističkog načina privrede, a potvrda za to dolazi do izražaja u sasvim opipljivoj pojavi: sa odvijanjem kapitalističkog razvitka raste sve više odeljak sredstava za proizvodnju u poređenju sa odeljkom sredstava za potrošnju, na štetu ovoga. Upravo je sam Marx, kao što je poznato, postavio ovaj zakon i njegov šematski prikaz reprodukcije počiva na tome zakonu, mada Marx nastala pomeranja u interesu uproštenja, u daljem razvijanju svoje šeme cifarski nije uzimao u obzir. Tu, dakle, u automatskom porastu odeljka sredstava za proizvodnju u poređenju sa odeljkom sredstava za potrošnju, našao je Tugan jedini objektivni egzaktni dokaz za svoju teoriju: da je u kapitalističkom društvu ljudska potrošnja sve manje važna, a proizvodnja da u sve većoj meri postaje sama sebi cilj. Ovu misao on uzima kao ugaoru kamen celokupne svoje teoretske zgrade. "U svim industriskim zemljama, proglašava on, pokazuje se ista pojava - svuda razvitak nacionalne privrede ide stopama istog osnovnog zakona.
* l.
e., str. 27.
23T
Montana industrija koja stvara sredstva za proizvodnju celokupne moderne privrede dolaz:i u_ sve već~j me~i u p~vi pla~. T:me u relativnom nazadovanJU 1zvoza on1h bntanskth fabnkata koji služe neposrednoj potrošnji dolazi do izražaja i sam osnovni zakon kapitalističkog razvitka: ukoliko više napreduje tehnika, utoliko više nazaduju sredstva za potrošnju u odnosu na sredstva za proizvodnju. Potrošnja ljudi igra sve manju ulogu u odnosu na proizvodnu potrošnju sredstava za proizvodnju."* Mada je Tugan i ovaj "osnovni zakon" u potpunosti i gotov uzeo od Marxa kao i sve druge svoje "osnovne" misli, ukoliko one pretstavljaju nešto opipljivo i egzaktno, on ipak njim nije zadovoljan i žuri se da Marxa odmah pouči znanjem koje je on od Marxa crpao. Tako je Marx opet, kao ćorava koka, našao biser, samo što on, eto, ne zna šta bi sa njim otpočeo. Tek je Tugan Baranovski znao da ovo "osnovno" otkriće oplodi za nauku. U njegovoj ruci ovaj otkriveni zakon odjednom rasvetljuje celi mehanizam kapitalističke privrede: tu, u tome zakonu porasta odeljka sredstava za proizvodnju na račun odeljka sredstava za potrošnju, dolazi bistro, jasno, egzaktno i merljivo do izražaja da je za kapitalističko društvo lična ljudska potrošnja sve manje važna. da ona čoveka stavlja u isti red sa sredstvom za proizvodnju, da je, dakle, Marx bio potpuno u zabludi kad je u svoje vreme mislio da samo čovek stvara višak vrednosti a ne takođe i mašina, da ljudska potrošnja pretstavlja granicu za kapitalističku proizvodnju, iz čega moraju danas da se pojavljuju periodične krize, a sutra će morati proizaći za kapitalističku privredu slom i kraj sa užasom. Ukratko, u "osnovnom zakonu" porasta sredstava za proizvodnju na račun sredstava za potrošnju ogleda se kapitalističko društvo kao celina, sa svojim specifičnim bićem, onako kako ga Marx nije shvatio, a Tugan Baranovski ga je, najzad, srećno odgonetnuo. Već ranije smo videli kakvu je odlučujuću ulogu igrao pomenuti kapitalistički "osnovni zakon" u sporu između ruskih marksista i skeptika. Bulgakovljeve izjave su nam već poznate. Isto tako se izražava jedan drugi marksist u svojoj polemici protiv "narodnjaka", V. Iljin, koga smo već pomenuli: "Kao što je poznato, zakon razvitka kapitalističke proizvodnje sastoji se u tome da postojani kapital raste brže nego promenljivi, to jest da se sve veći deo novoformiranih kapitala obraća odeljku društvene proizvodnje za izradu sredstava za proizvodnju. Razumljivo je da ovaj odeljak mora bezuslovno brže rasti nego odeljak za proizvodnju sredstava za potrošnju,
* 238
l. e., str. 58.
to jest n~s.;upa upra~o. ono što je Sismondi proglašavao kao "ne~og~ce , ."opas.no. l~~· Pre~a tom~, sredstva za potrošn·u ~ opst?J mas1 kapitahs.tlcke p~mzvodnJe zauzimaju sve manJje 1 m"!'J,'; mesta .. A to Je ono ~to potp:;mo odgovara istoriskoj ,. m.st)t kapttaltzma t. nJegOVOJ spectftcnoJ soctjalnoj strukturi. prv~ se, ~tme, ~a.sto)t u razvitku proizvodnih snaga dru.štva (p~mzvodnJa. ra.dt proiz_vodnje) a. druga iskli.učuje korišćenj~ ovth od masa stanovnistva. "* .. Tug.~ BaranovsJ?, naravno, i tu ide dalje od drugih. UztVaJUC~ . . ~ paradoksima, on sebi dozvoljava šalu da pruži matemahck1 dokaz kako su akumulacija kapitala i proširenje proizvodnje mogući čak i pri apsolutnom opadanju potrošnje. Ovde ga Je Kautsky ulovio u naučno ne baš salonskom manevru, naime, u tom kako je svoju smelu dedukciju podesio za jedan speci~ičan momenat: za prelaz od proste ka proširenoj reprodukCIJI, momenat koji teoretski može poslužiti samo kao izuzetak, ali praktično uopšte ne dolazi u obzir.**
* Vladimir Iljin, "Ekonomske studije i članci. Prilog karakteristici ekonomskog romantizma". Petrograd 1890, str. 20. Od istoga autora potiče, uostalom, i tvrdnja da proširena reprodukcija počinje tek sa kapitalizmom. lljin nije opazio da mi, sa jednostavnom reprodukcijom, koju on uzima kao zakon za sve pretkapitalističke načine proizvodnje, po svoj prilici još ni danas ne bismo bili dalje od paleolitskih strugaljki. ** "Die Neue Zeit", XX god., 2, Krisentheorien, st:. 116. Kad Kautsky brojkama dokazuje Tuganu, na osnovu produženja šeme proširene reprodukcije, da potrošnja mora bezuslovno rasti, i to "tačno u onom istom srazmeru kao što raste masa vrednosti sredstava za proizvodnju", na to treba učiniti dve n3jp<)mene: Prvo, Kautsky, isto kao i Marx u svojoj šemi, nije imao u vidu napredak proizvodnosti rada, pa zato potrošnja izgleda relativno veća nego što bi odgovaralo stvarnosti. Drugo, da porast potrošnje na koju Kautsky tu ukazuje, dolazi sam kao posledica, rezultat proširene reprodukcije, a nije njena osnova i njena svrha: on uglavnom proizlazi iz porasta promenljivog kapitala, iz porasta korišćenja novih radnika. Ali održavanje tih radnika ne može se smatrati ni kao cilj ni kao zadatak proširenja reprodukcije, isto tako uostalom kao ni rastuća lična potrošnja kapitalističke klase. Upozorenje Kautskoga oba:ra, dakle, potpuno posebnu muši'C'U Tuganovu: njegovu zamisao da konstruiše proširenu reprodukciju i pri apsolutnom opadanju potrošnje; naprotiv, on ne ulazi u osnovno pitanje odnosa proizvodnje prema potrošnji sa stanovišta procesa reprodukcije. Na jednom drugom mestu istog čolanka mi istina vidimo ovo: "Kapitalisti kao i radn.ici eksploatisan.i od njih, sa povećanjem bogatstva ,prvih i rastućim brojem drugih, stvaraju sve veće tržište, ali ne toliko brzo kao što raste akumulacija kapitala i produktivnost rada, i ovo tržište ne može samo biti dovoljno za sva ona sredstva za potrošnju koja stvara kapitalistička krupna industrija. Ona mora naći dopunsko trži§te i_zva_n svoje sfere u profesijama i nacijama koje još ne proizvode _kapitalistički. Ona ga i nalazi i proširuje isto tako sve više, ali ne lSt? tak~ i dovoljno brzo. Jer to dopunsko tržište ni izblizC~: nema. one. elastJč.nos~l i sposobnosti širenja kapitalističkog procesa proizvodnJe. C1m ~e kapitalistička proizvodnja razvije u krupnu industriju, kao što Je to u 239
Sto se tiče Tuganovog "osnovnog zakona", Kautsky veli da je on prosta prividnost koja se poja~ljuje samo zato što Tugan Baranovski ima u v1du samo uobhcavanJe proizvodnJe Engleskoj bilo već u prvoj četvrti devetnaestoga veka, ona stiče mogućnost tako naglog razvitka na skokove da ubrzo prerasta svako proširenje tržišta. Tako je svaki period prosperiteta, kome sleduje znatno proširenje tržišta, apriorno osuđen na kratkovečnost i kriza se pojavljuje kao njegov neizbežni završetak. To bi bila u najkraćim potezima, koliko mi znamo, teorija kriza koju je zasnovao Marx i ~oju primaju svi "ortodoksni" marksisti" (1. e., str. 80). Kautsky ne ulazi u to da dov~e u saglasnost shvatanje o realizaciji celokupnog proizvoda sa Marxovom šemom proširene reprodukcije možda zato, kao što se to vidi iz citata .što on problem posmatra isključivo sa gledišta kriz3., to jest sa gledišta društvenog proizvoda kao bezrazlične robne mase u njenoj celokupnoj količini, a ne sa gledišta njenog raščlanjavanja u procesu reprodukcije. Ovo poslednje pitanje, izgleda, dodirnuo je pobliže i L. Bouding, koji u svojoj sjajnoj kritici istoga Tugana Baranovskog daje ovu formulaciju: "Da u kapitalističkim zemljama proizvedeni višak proizvoda nije - sa izuzecima koje ćemo docnije navesti - zadržao točkove proUvodnje u njihovim kretanjima, nije razlog u tome što je proizvodnja veštije raspoređena na razne sfere ili što je iz proizvodnje pamučnih roba .postala proizvood.nja mašina, nego zaof:o što, na osnovu činjenice da su neke zemlje kapitalistički ranije preobražene nego ostale i što i sada ima još zemalja koje su ostale kapitalistički nerazvijene, kapitalističke zemlje zaista imaju spoljn-f svet u koji su mogle da ubace proizvode koje kod kuće nisu mogle da potroše, sasvim svejedno da li su proizvodi bili pamučne ili železne robe. Time ne mislimo reći da prelaz od pamučnih roba na železne kao na vodeći proizvod nema možda značaja za glavne kapitalističke zemlje. Naprotiv, značaj je od vrlo velike važnosti. Ali njegova važnost je sasvim drukčija nego što mu je daje Tugan Baranovski. On pokazuje početak kraja kapitalizma. Dok su ka'pitalističke zemlje izvozile robu za potrošnju, dotle je bilo izgleda za kapitalizam u tim zemljama. Tada još nije bilo reči o tome koliko je velika sposobnost apsorbovanja nekapitalističkog spoljnog sveta za kapitalistički proizvedene robe, i koliko dugo će ona još da traje. Pora!!!t proizvodnje mašina za izvoz u glavnim kapitalističkim zemljama na štetu dobara za !pOtrošnju pokalluje da su i oblasti :koje su ranije stajale po strani od kapitalizma i zbog toga važile kao preuzimaoci viška proizvoda kapitalističkih zemalja, sada uvučene u vrtlog kapitalizma, pokazuje da se i njihov sopstveni kapitalizam razvija, da one same proizvode dobra za svoju sopstvenu potrošnju. Sada, kada se one nalaae u početnom stadijumu svoga kapitalističkog razvitka, njima su još potrebne kapitalistički proizvedene mašine. Ali uskoro oni ni njih više neče trebati. One će same proizvoditi svoju železnu robu, isto onako kao što sada proizvode svoje pamučne robe i robe za ostalu potrošnju. Tada one ne samo da će prestati da budu preuzimači viška proizvoda pravih kapitalističkih zemalja nego će i same proizvoditi mkove proizvoda koje će teško moći prodati." (.,Die Neue Zeit", XXV god., l, Mathe~ matische Formeln gegen Karl Marx, S. 604.) Bouding ovde pruža vrlo značajne prognoze velikih komplikacija u razvitku međunarodnog kapitalizma Dalje on u tom savezu dolazi logički na pitanje imperijalizma. Nažalost pri završetku rasprave on svoju oštru analizu upućuje krivom stazom, kada celokupnu proizvodnju za vojsku i celi sistem međuna rodnog ~za kapitala u nekapitalističke zemlje stavlja pod pojam.
240
u s~arim zemljama ka~italističke krupne industrije: "Tačno je" veh Kautsky, "da broJ mesta na koJima se direktno izrađuju proiz~odi za ličnu pQtro~nju sve. više p~da srazmerno rastućoj podeli rada p:ema ostalim mestima prmzvodnje koja izrađuju za one p~ve l Jed~o drugom _oru?a, ~a..šin~, si~ovine, transportna sredstva1td. Dok Je u ~rvob~tnoJ selJa~koJ pn vredi lan u gazdin-
stvu koJe ga Je prmzvodilo obrađivan sopstvenim oruđem i pripreman za ljudsku upotrebu, sada valjda stotine preduzeća sudeluju na izradi jedne košulje, proizvodnji sirovog pamuka, proizvodnji železničkih šina, lokomotiva i vagona, koji ih dovezu do pristaništa" itd. "Pri međunarodnoj podeli rada radi se o tome da pojedine zemlje - stare industriske zemlje - svoju proizvodnju za ličnu potrošnju još samo sporo mogu da šire, dol>: proizvodnja sredstava za proizvodnju kod njih i dalje brzo napreduje i za puls njihovog ekonomskog života oostaie ona mnogo merodavnija nego proizvodnja sredstava za potrošnju. Ko pitanje postavlja samo sa stanovišta jedne nacije, lako dolazi do uverenja da proizvodnja sredstava za proizvodnju može stalno brže da raste negoli proizvodnja sredstava za potrošnju, da ona za ovu nije vezana." Ovo pitanje, to jest shvatanje da je proizvodnja sredstava za proizvodnju nezavisna od potrošnje, jeste, n~ravno, vulgarnoekonomska fatamorgana Tugana Baranovskog. Nije tako i sa činjenicom kojom on želi da potkrepi ovaj svoj pogrešni zaključak: brži porast odeljka sredstava za proizvodnju " poređenju sa porastom odeljka sredstava za potrošnju. Ta činjenica se ne može poreći, i to ne samo za stare industriske zemlje nego svuda gde tehnički napredak dominira proizvodnjom. Na njemu počiva Marxov osnovni zakon tendenciskog padanja profitne stope. Ali uprkos tome ili upravo zato velika je greška kad Bulgakov, Iljin, i Tugan Baranovski uobražavaju da su u tome zakonu otkrili specifično biće kapitalističke privrede, kao privrede za koju je proizvodnja sama sebi cilj, a da je ljudska potrošnja samo od sporednog značaja. Porast postojanog kapitala na račun promenljivog samo je kapitalistički izraz opštih delovanja rastuće produktivnosti rada. Formula p pr iz kapitalističkog jezi:ka prenesena na Jezik društvenog procesa rada znači samo toliko: ukoliko je viša produktivnost ljudskog rada, utoliko je kraće vreme u kome se
>
"rasipništva". - Uostalom, mora se utvrditi da Boudin~. tač~o kao i Kautsky, zakon bržeg porasta odeljka sredstava za protzvodnJU u poređenju sa odeljkom životnih sredstava smatra kao zabludu Tugana Baranovskog. 16 Akumulacija kapitala
2H
određena količina sredstava za proizvodnju pretvara u gotove proizvode.' To je opšti zakonijudsk_oga radakoji je bio u važno~ sti isto tako u svim pretkap!tahstlcklm obhc1ma prmzvodnJe, ' koji će biti u važnosti i u budućnosti, u .socijalističkom dru~tvu. Izražen u materijalnom upotrebnom obliku celokupnog drustvenog proizvoda taj za·kon se mora manifestovati u sve većoj upotrebi društvenog radnog vremena na izradi sredstava za proizvodnju, u upoređenju sa proizvodnjom sredstava za potrcr šnju. čak u socijalistički organizovanoj, planski rukovođenoj društvenoj privredi ovo pomeranje bi moralo ići znatno brže nego u sadašnjoj kapitalističkoj. Na prvom mestu u poljopri-
*
"Ako apstrahujemo od prirodnih uslova, kao plodnosti tla itd.
i od umešnosti nezavisnih proizvođača koji rade izdvojeni, umešnosti
koja se ipak više
očituje
kvalitativno u valjanosti negoli kvantitativno
u masi
izrađevine, društveni stepen proizvodnosti rada izražava se relativnom obimu sredstava za proizvodnju koja jedan radnik sa istim naprezanjem radne snage pretvara u prOOzvod za dato
u
radno vreme. Masa sredstava za proizvodnju, s kojima on funkcioniše, uvećava se s proizvodnošću njegova rada. Tu ova sredstva za proizvodnju igraju dvostruku ulogu. Uvećanje jednih jeste posiedica, uveća nje drugih jeste uslov za uvećavanje proizvodnosti rada. Na pr.: Uz manufakturnu podelu rada i primenu mašinerije prerađuje se za isto vreme više sirovina, u proces rada ulazi dakle veća masa s~'Ovina ! p0moćnih materija. To je posledica povećanja proizvodnosti rada. S druge strane, masa primenjenih mašina, tegleće marve, mineralnog gnojiva, cevi za odvodnjavanje itd., jeste uslov za uvećavanje proizvodnosti rada. Isto tako i masa onih sredstava za proizvodnju koja je skoncentrisana u zgradama, džinovskim pećima, transportnim sredstvima itd. Ali, bilo uslov ili posledica, uvećanje obima sredstava za proizvodnju, naspram radne snage koja im je pripojena, izražava porast proizvodnosti rada. - Uvećanje ove poslednje ispoljava se dakle u opadanju. mase rada u odnosu prema ma.si sredstava za proizvodnju koja ona pokreće, iti u opadanju veličine subjektivnog faktora procesa rada u poređenju s njegovim objektivnim činiocima." ("Kapital'', tom I, str. 517--519). I još na jednom drugom mestu: "Ranije smo videli da s razvitkom proizvodnosti rada, pa dakle i s razvitkom kapitalističkog načina proizvodnje koji razvija društvenu proizvodnu snagu rada više no svi drugi raniji načini proizvodnje stalno raste masa sredstava za proizvodnju koja su procesu jednom za svagda pripojena u obliku sredstava za rad i koja u njemu stalno nanovo funkcionišu tokom dužeg ili kraćeg perioda (zgrade, mašine itd.), i da je rastenje te mase pretpostavka i posledica razvitka društvene proizvodne snage rada. Uvećavanje bogatstva u ovom obliku, uvećavanje koje nije samo apsolutno nego i relativno (upor. knj· l, gl. 23, 2), karakteristično je pre svega po kapitalistički način proizvodnje. Ali, materijalni oblici egzistencije postojanog kapitala, sredstava za proizvodnju, ne sastoje se samo iz ovakvih sredstava za rad, nego i iz materijala za rad na najrazličnijim stupnjevima obrade, i iz pomoćnih materija. S razmerom proizvodnje i jačanjem proizvodne snage rada pomoću kooperacije, po~ele rada, mašinerije itd., raste masa sirovine, pomoćnih materija itd., :~.e 10~~)ze u svakodnevni proces reprodukcije." ("Kapital", tom II,
242
v~~di će pr~mena racionalne naučne tehnike na najširoj osnovi b! tl omogucena tek kada padnu ograde koje razvitku poljoprivrede postavlJa pnvatna zemljišna sopstvenost. Iz toga bi u velikoj oblasti p~oizvodnje nastao ogroman prevrat, koj 1 bi se odr~z10 _kao opsh ~ezultat u obinmom istiskivanju živOg rada mašms_k1m rado~, 1 u preduzimanju tehni..č_kih zadata1ka najveće~ st1la, z~. ko~ e danas ne postoje nikakvi uslovi. Drugo, pr:mena mas1nen]e u procesu proizvodnje uopšte biće postavlJena na novu ekonomsku bazu. U sadašnjosti mašine se ne pojavljuju kao konkurent živom radu, nego samo kao konkurent plaćenom delu živog rada. Najniža granka primenljivost1 mašine u kapitalističkoj proizvodnji određena je kostanjem radne snage koju je ona istisnula. To znači da za kapitaliste mašina dolazi u obzir samo tada ako njena cena koštanja - prt istoj proizvodnoj sposobnosti - iznosi manje nego što iznose nadnice radnika koje ona istiskuje. Sa stanovišta društvenog procesa rada, kojd može biti merodavan samo u socijalističkom društvu, mašina ne mora stupiti u konkurenciju sa radom potrebnim za održavanje radnih ljudi, nego sa celokupmm njihovim obavljenim radom. To mači da za društvo u kome ne igraju ulogu stanovišta profita, nego je merodavna ušteda ljudskoga rada, primena mašine već tada može bi,ti ekonomski imperativ ako njena izrada košta manje rada nego što ona ušteđuje na živom radu. Mi puštamo iz vida da u mnogim slu·· čajevima upotreba mašina može doći u obzir gde su u pitanju zdravlje i slični obziri prema interesima radnih ljudi, pa i u slučaju da ona ne dostigne ekonomski minimalnu granicu uštede. U svakom slučaju raspon između ekonomske primenljivosti mašina u kapitalističkom i u socijalističkom društvu u najmanju ruku odgovara razlici između živog rada i njegovog plaćenog dela, to jest taj raspon može biti tačno izmeren celim kapitalističkim viškom vrednosti. Iz toga proizlazi da će se sa isključenjem kapitalističkih prof-iterskih interesa i sa uvođenjem društvene organizacije rada, granica za primenu mašina momentano pomeriti za celi iznos kapitalističkog viška vrednosti i da će se, prema tome, tek tada otvoriti ogromno nepregledno polje za njen osvajački pohod. Tada bi se opipljivo moral? pokazati da kapitalistički način proizvodnje, koji toboz daJe potstreka najvišem razvitku tehnike, stvarno radi svojih imanentnih profiterskih inteTesa pretstavlja veliku socijalnu smetnju tehničkom napretku, a da će otklanjanje te _smetnle tehnički napredak silno krenuti pa će kapitalis~ička pr?lzvodnJa prema tome novom napretku izgledati kao decJa Igra~~··. Izražen u sastavu društvenog proizvoda, taJ tehmcki preokret može značiti samo to da proizvodnja sredstava za pro-
...
243
izvodnju u socijalističkom društv';l- merena. radnim yremer:om - mora nesravnjeno brže porast! u poređenJU sa prmzvodnJom sredstava ~a potrošnju nego danas. I tako se odnos oba odeljka društvene proizvodnje, u kome su ruski marksi&ti videli specifični izraz kapitalističke izopačenosti, nipodaštavanja potreba ljudske potrošnje, pokazao, naprotiv, kao verni izraz napr_edujućeg savlađivanja prirode posredstvom društvenog rada, lZraz koji bi najizrazitije morao da se pokaže tek tada kad ljudske potrebe postanu jedino merodavno stanovište proizvodnje. Jedini objektivni dokaz za "osnovni zakon" Tugana Baranovskog, prema tome, ruši se kao "osnovni" quiproquo, a cela njegov:a konstrukcija, iz koje je on izveo "novu teoriju kriza'' zajedno sa "nesrazmernošću", svodi se na svoju papirnatu osnovu: na šemu proširene reprodukcije koju je ropski prepisao od Marxa. Glava dvadeset
četvrta
KRAJ RUSKOG .,LEGALNOG" MARKSIZMA
Zasluga je ruskih "legalnih'' marksista a naročito Tugaaa Baranovskog što su u borbi sa skepticima kapitalističke akumulacije oplodili nauku izlaganjem analize društvenog procesa reprodukcije i njegovog šematskog prikaza prema Il tomu Marxovog .,Kapitala". Ali kako je Tugan Baranovski šematsko izlaganje pogrešno smatrao za samo rešenje problema namesto za njegovu formulaciju, on je došao do zaključaka koji su same osnove Marxovog učenja morali postaviti na glavu. Tuganovo shvatanje da kapitalistička proizvodnja može sama za sebe da stvori neograničenu prodaju i da je nezavisn~ od potrošnje odvelo ga je ravno ka Say-Ricardovoj teonji o prirodnoj ravnoteži među proizvodnjom i potrošnjom, potražnjom i ponudom. Razlika je samo u tome što su se SayRicardo kretali isključivo na liniji prostog robnog prometa, dok Tugan to shvatanje jednostavno prenosi na promet kapitala. Njegova teorija kriza iz "nesrazmernosti" jeste, u osnovi uzeto, parafraza stare plitke Sayeve apsurdnosti. Ako je neke robe suviše proizvedeno, to dokazuje jedino da je neke druge robe proizvedeno premalo; samo što Tugan ovu apsurdnost iznosi jezikom Marxove analize procesa reprodukcije. I kada on, nasuprot Sayu, izjavljuje da zaista postoji mogućnost opšte hiperprodukcije, i to ukazujući na opticaj novca, koji je Say sasvim zanemario. to Tuganove zadovoljavajuće operacije s Marxovom šemom stvarno počivaju na onom istom zanemarenju novčanog 244
opticaja k~~ je_ to Qivalo ~?d Say": i Ricarda praksa pri problem,?' knza. :!sema. br. 2 postaJe odmah puna bodlji sa
zaka~alJkam~ c1m_ poene:_ d~ se transponuje na novčani opticaj. Na t1m bodlJama 1 zakacalJkama ostao je Bulgakov viseći kad je pok:zša? da do kraja do:nisli prekinutu Marxovu analizu~ !o spaJanJe <>'!- Marx~ P?ZaJmljenog oblika mišljenja sa sadrzaJem Say-R~cardov1_h .'deJa Tugan Baranovski je skromno
SVOJ "pokusaJ SJ.nteze Marxove teorije sa klasičnom ekonomijom". · I tako se optimistička teorija koja je branila mogućnost 1 sposobnost razvoja kapitalističke proizvodnje protiv sitnoburž~as~ih sw:nnji, ~~le skor~ jednog ve~a, i preko Marxovog ucenJa, u hcu SVOJih legalmh pretstavmka vraća opet svojo 1 polaznoJ tačci: Say-Ric~du. Tri "marksista" najzad prispevaju do burzoaskth "harmon1sta" dobnh starih vremena, tik pre pada u greh i pre izgnanstva buržoaske političke ekonomije iz raja nevinosti, - krug je zatvoren. "Legalni" ruski marksisti besumnje su ostali pobednici nad svojim protivnicima, "narodnjacima'\ ali oni su pobedili isuvi~e. Sva trojica - Struve, Bulgakov, Tugan Baranovski - u vatri borbe dokazali su više nego što je trebalo dokazati. Radilo se o tome da li je kapitalizam uopšte, a naročito u Rusiji, sposoban za razvitak; navedeni marksisti su sposobnost kapitalizma toliko temeljno izložili da su teoriski dokazali čak i mogućnost njegovog večnog postojanja. Jasno je ako se pretpostavi mogućnost neograničene i beskrajne akumulacije kapitala da je dokazana i neograničena životna sposobnost kapitala. Akumulacija je specifično kapitalistički metod proširenja proizvodnje, razvitka proizvodnosti rada, zamaha proizvodnih snaga, ekonomskog napretka. Ako je kapitalistički način proizvodnje u stanju da obezbedi neograničeni porast proizvodnosti snaga, ekonomski napredak, onda je on nesavladljiv. Najvažniji objektivni oslonac naučne socijalističke teorije lomi se, politička akcija socijalizma, idejna sadržina proleterske klasne borbe prestaje da bude refleks ekonomskih procesa, a socijalizam prestaje da bude istoriska neophodnost. Dokazivanje koje je krenulo od moguć nosti kapitalizma, prispelo je do nemogućnosti socijalizma. Tri ruska marksista bila su svakako svesna da su u borbi napustila pozicije. Oduševljen kulturnom misijom kapitalizma, Struve se, naravno, nije mnogo brinuo zbog gubitka dragocene zaloge.• Bulgakov je pokušao za nuždu da začepi brešu
krstio kao
političkom
* Godine 1901 u izdatoj zbirci svojih ruskih članaka, Struve u uvodu veli: "Godine 1894 kad je objavio svoje ,.Kritičke.. ~a~ome~e P~ pitanju ekonomskog razvitka Rusije", autor je u filozo~JI bto krttičkt pozitivUt, u sociologiji i političkoj ekonomiji izrazit tako ne skroz 245
provaljenu u socijalističkoj teoriji drugom z~krpom te iste teorije: on se nadao da kapttahstlčka pnvreda, uprkos svojoj imanentnoj uravnoteženosti između proizvodnje i prođe, ipak mora da propadne, i to zbog opadanja profitne. stope. Tu nešto maglovitu utehu Bulgakov Je sam odbac10 kad, zaboravljajući na poslednju dasku za spasavanje koju je bio 'pružio socijalizmu, odjednom poučava Tugana Baranovskog: da opadanje profitne stope za krupne kapttale biva izravnato porastom kapitala. • Najzad Tugan Baranovski, najkonsekventnije od svih, sa grubom razdraganošću primitivca, ruši sve objektivne ekonomske stubove socijalističke teorije i podiže u svom duhu "lepši" svet na temelju "etike". Individua protestuje protiv privrednog poretka koji svrhu (čoveka) preobraća u sredstvo, a sredstvo (proizvodnju) u svrhu".** Koliko su slaba i otrcana bila nova fundiranja socijalizma pokazala su sva tri imenovana marksista na svojoj ličnosti, jer su socijalizmu okrenuli leđa tek što su mu dali nova fundiranja. Dok su se mase u Rusiji borile zalažući .svoje živote za ideale novoga društvenog poretka koji će u svoje vreme svrhu (ćoveka) postaviti iznad sredstava (proizvodnje), sklonila se lndividua" u zavetrinu i u Kantu našla filozofsko i etičko smirenje. Legalni ruski marksisti završili su praktično onde kuda ih je odvela njihova teoretska pozicija: u taboru buržoaskih "harmonija" 11
ortodoksni marksist. Otada su kako pozi.tivizam. tako i na njemu zasnovani (!) marksizam autoru prestali biti jedina istina, prestali su da potpuno opredeljuju njegov pogled na svet. On je bio prinuđen da na sopstVenu ruku traži i izradi nov idejni sistem. Zadrti dogmatizam. koji sve one koji drukčije misle ne samo da pobija nego ih usto i moralno-psihološki uhodi, vidi u takvom radu samo ,.epikurejsku nepo~ stojanost uverenja". On nije u stanju da shvati da je pravo kritike samo po sebi jedno od najdragocenijih prava žive, misaone individue. Tog prava autor ne misli da se odrekne pa makar mu stalno pretila opasnost da bude pod optužbom zbog ,.nepostojanosti". (,.0 raznovrsnim temama", Petrograd 1901.) * Bulgakov, l. e., str. 252. ** T. Baranovski, "Studije", str. 229.
TRECI ODELJAK
ISTORISKI USLOVI AKUMULACIJE Glava dvadeset peta PROTIVRECNOSTI SEME PROSIRENE REPRODUKCIJE
U prvom odeljku utvrdili smo da Marxova šema akumulacije ne daje odgovor na pitanje: za koga se ustvari vrši proširena akumulacija? Ako se šema uzme'aostoirno onako kako je ana IziOzena u II tomu "Kapitala" na završetku, onda izgleda kao da je kapitalistička proizvodnja isključivo sama realizovala svoj celi višak vrednosti i da je kapitalizovani višak vrednosti upotrebila za sopstvene potrebe, To Marx potvrđuje svojom anal·izom šeme, u kojoj on više puta pokušava da promet te šeme ostvari isključivo novčanim sredstvima, to jest potražnjom kapitalista i radnika, - pokušaj koji ga, najzad, odvodi ka proizvođaču zlata da ga uvede u repmdukciju kao boga iza kulisa, deux ex machina. Tu dolazi i ono vrLo značaino mesto u I tomu "Kapitala", koje se mora shvatiti u istom smislu: "Pre svega, godišnja proizvodnja mora da pruži sve one predmete (upotrebne vrednosti) iz kojih se imaju naknaditi oni materijalni sastavni delovi kapitala koji su u toku godine utrošeni. Kad se to odbije, ostaje netto-proizvod, ili višak proh:voda u kome je sadržan višak vrednosti. A iz čega se taj višak prodzvoda sastoji'~ Možda u stvarima određenim da zadovoljavaju potrebe i ćefove kapitalističke klase, koje daJde ulaze u njen fond potrošnje. Ali ako bi to bilo sve, onda bi sav višak vrednosti bio profućkan i vršila bi se samo prosta reprodukcija Da bi se akumulisalo, mora se jedan deo viška vrednosti pretvarati u kapital. Ali, osim da se prave čudesa, u kapital se . mogu pretvarati samo takve stvari !
namirnice. Prema tome, jedan deo godišnjeg viška rada mora se upotrebljavati z!' izradu d;>dajnih sredst~va za proizvodnju _i životnih narnirmca, kao VlS"k preko kohcme koJa Je potrebna za naknadu predujmljenog kapitala. Jednom reči: višak vrednosti može se pretvoriti u kapital samo zato što višak proizvoda, čija je on vrednost, već sadrži materijalne sastavne delove novoga kapitala." ("Kapital", tom I, str. 479.) Tu se za akumulaciju postavljaju sledeći uslovi: J. Višak vrednosti koji treba da bude kapitalizovan pojavljuje se u naturalnom obliku kapitala (kao dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna Životna sredstva za radmke). 2. Proširenje kapitalističke proizvodnje izvodi se isključivo vlastitim (kapitalistički proizvedenim) sredstvima za proizvodnju i životnim sredstvima. 3. Obim svagdašnjeg proširenja proizvodnje (akumulacije) dat je apriorno svakog puta obimom viška vrednosti (koji se ima kapitalizovati). On ne može biti veći jer je vezan za količinu sredstava za proizvodnju i životnih sredstava, koja pretstavljaju višak proizvoda, ali ne može biti ni manji jer bi, inače, deo viška proizvoda u svom naturalnom ·obliku bio neupotrebljiv. Ova otstupanja prema gore ili dole mogu izazvati periodična kolebanja i krize koje ovde nećemo razmatrati; u proseku višak proizvoda koji se ima kapitalizovati mora da se poklapa sa stvarnom akumulacijom. 4. Kako kapitalistička proizvodnja sama apsorbuje svoj višak proizvoda, to za akumulaciju kapitala nema granica. Ovim uslovima odgovara i Marxova šema proširene reprodukcije. Tu se akumulacija odvija a da se nimalo ne vidi za koga, za koje nove potrošače se konačno proizvodnja sve dalje proširuje. Sema pretpostavlja otprilike sledeći razvitak: industrija uglja se proširuje, da se proširi i industrija železa. Ova se proširuje, da se proširi mašinska industrija. Ova se proširuje radi proširenja proizvodnje sredstava za potrošnju. A ova poslednja se, sa svoje strane, proširuje radi održavanja rastuće armije radnika u industrijama uglja, železa, mašina i svojih sopstvenih radnika. I tako "ad infinitum" u krugu- prema teoriji Tugana Baranovskog. Da Marxova šema, posm.atrana sama. stvarno dozvoljava takvo tumačenje, dokazuje sama okolnost što Marx prema vlastitim, izrečnim i ponovnim tvrdnjama uopšte preduzima da prikaže proces akumulacije celokupnog kapitala u društvu sastavljenom isključivo od kapitalista i radnika. Mesta koja se odnose na to nalaze se u svakom tomu "Kapitala 44 • U I tomu, upravo u glavi o ,,Pretvaranju viška vrednosti u kapital" kaže se: ,.Da bismo predmet proučavanja shvatili 248
u njegovoj čistoti, oslobođenog sporednih .okolnosti koje bi mog~e smetatl·'· n:oramo ovde ceo trgovmskt svet posmatrab kao Jednu naCIJ_U 1pretpostaviti da se _kapitalistička proizvodnja svugde ustanoVIla 1 da ]e zavladala sVIma granama proizvodn · " (str. 4 79, napomena 2la). Je U II tomu tu pretpostavku susrećemo više puta. Tako u glav1 XVII o prometu viška vrednosti čitamo: . "Postoje samo dve polazne tačke: kapitalista i radnik. Sva lica drugih kategorija ili moraju primati novac od ovih dveju klasa za SVOJe .u;;lu!te, ili su, wkoliko ga dobijaju bez protivusluge, suvlasm~1 VIska vrednosti u obliku rente, kamate itd ... Dakle, kapitalistička klas,. ostaje jedina polazna tačka novčanog prometa" (str. 266), Dalje u istoj glavi, naročito o opticaju novca pod pretpostavkom akumulacije, kaže: "Ali teškoća nastaje onda kad ne pretpostavimo delimičnu, već opštu akumulaciju novčanog kapitala u kapitalističkoj klasi. Prema našoj pretpostavci - opšta i isključiva vladavina kapitalističke proizvodnje - nema osim te klase nikakve druge do radničke klaše" (str. 278). To isto opet nalazimo u XX glavi: " ... jer tu ima samo dve klase: radnička klasa, koja raspolaže samo svojom radnom snagom; kapitalistička klasa, koja ima monopolski posed društvenih sredstava za proizvodnju kao i novca" (str. 344). U III tomu, kod izlaganja celokupnog razvitka kapitalističke proizvodnje, Marx veli izcičito: "Zamislimo kao da je celo društvo sastavljeno jedino od industrijskih kapitalista i najamnih radnika. Zatim ostavimo po strani promene cena, koje sprečavaju velike delove celokupnog kapitala da se naknade u svojim prosečnim proporcijama, i koje, kod opšte povezanosti celog prOcesa reprodukcije, kakvu osobito razvija kredit, uvek moraju izazvati privremene opšte zastoje. Ostavimo po strani takođe i prividne poslove i špekulativne razmene, koje kreditni sistem potstiče. Onda bi neku krizu bilo moguće objasniti jedino nesrazmerom proizvodnje u raznim granama, kao i .nesrazmerom u kojoj bi potrošnja samih kapitalista stajala prema njihovoj akumulaciji. Ali kako stvari stoje, naknada kapitala predujrnljenih u proizvodnju zavisi velikim delom od potrošne sposobnooti neproizvodnih klasa, dok je potrošna spooobnost radnika ograničena delom zakonima najamnine, delom time što se oni upotrebljavaju samo dok se mogu upotrebljavati s profitom za kapitalističku klasu". (str: 421). Ovaj poslednji citat odnosi se na pitanje knza koJe m: razmatramo; ali ovaj citat nedvosmisleno pokazuJe da Marx 249
"kako stvari stoje" stavlja kretanje celokupnog kapitala u za_vi~ snost jedino od tri kategorije potrošača: od kapitalista, radmka i "ne-proizvodnih klasa", to jest od slojeva koji čine privesa_k kapitalističke klase ("kralj, pop, profesor, kurva, najamni VOJ· nik"),- slojeva koje on u II tomu "Kapitala" sa punim pravom tretira kao pretstavnlke izvedene kupovne snage i prema tome kao parazite viška vrednosti ili najamnine. Najzad u "Teorijama o višku vrednosti", knjiga II, deo 2, str. 530 Marx formuliše opšte pretpostavke, pod kojima akumcilaciju, u odeljku "Akumulacija kapitala i krize", na sledeći način:
"Mi ćemo ovde razmotriti samo oblike koje kapital dobija na različnim stupnjevima svoga razvitka. Nećemo, dakle, izlagati realne odnose u čijim grqnicama se stvarni proces proizvodnje vrši. Stalno ćemo pretnootavljati da se roba prodaje po svojoj vrednosti. Nećemo razmatrati ni konkurenciju kapitala, kao ni kredit, kao ni stvarni sastav društva, koje se nipošto ne sastoji samo iz klasa radnika i industriskih kapitalista, gde, dakle, potrošači i proizvođači nisu identični. Prva kategorija, [potrošači], (čiji su dchoci delom sekundarni, izvedeni iz profita i najamnine, a ne prvobitni) mnogo je šira od druge, [kategorije proizvođača], i otuda način kako troši svoj dohodak i obim ovog poslednjeg proizvode veoma velike modifikacije u ekonomskoj strukturi a specijalno u procesu prometa i reprodukcije kapitala." I tu, dakle, Marx, iako govori o "stvarnom uređenju društva", ima u vidu samo parazite viška vrednosti i najamnina, dakle, samo privesak kapitalističkih glavnih kategorija proizvodnje. Nema, dakle, sumnje da je Marx želeo da pretstavi proces akumulacije u društvu ]q>je se sastojli isključivo iz kapitalista i radnika, pod o.pštom i isključivom vladavinom kapitalističkog načina proizvodnje. Pod tim pretpostavkama njegova šema no dopušta drugo tumačenje nego proizvodnju radi proizvodnje. Potsetimo se na drugi primer Marxove šeme proširene reprodukcije.
Prva godina l. 5000 p+ 1000 pr +1000 v= 7000 (sredstva za prOizvodnju) II. 1430 p + 285 pr + 285 v= 2000 (sredstva za potro5nj u) 9000
250
Druga godina l. 5417 p+ 1083 pr+ 1083 v= 7583 (sredstva za proizvodnju) ll. 1583 P+ 316 pr+ 316 V= 2215 (sredstva za potrošnju) 9798 Treća
godina
I. 5869p+ 1173pr + 1173v=8215 (sredstva za proizvodnju) Il. 1715 p + 342 pr + 342 v= 2399 (sredstva za potrošnju) 10614
Cetvrta godina i. 6358 p+ 1271 pr+ 1271 v= 8900 (sredstva za proizvodnju) II. 1858 p + 371 pr + 371 v= 2600 (sredstva za potrošnju) 11500
Ovde se akumulacija iz godine u godinu stalno vrši u toj meri da svaki put od postignutog viš>ka vrednosti polovinu potroše kapitalisti, a druga polovina se kapitalizuje. Kod kapitalizovanja se stalno uzima ista tehnička baza za dopunski kapital kao i za prvobitni kapital, to jest isti organski sastav ili podela na postojani i promenljivi kapital, i i~ta stopa eksp\0atacije (uvek 100 procenata). Prema Marxovom shvatanju u I tomu "Kapitala", kapitalizovani deo viška vrednosti pojavljuje se apriorno u obliku dodatnih sredstava za proizvodnju i životnih sredstava za radnike. I jedno i drugo služe tome da sve više pojačaju proizvodnju u odeljcima I i II. Za ko~a treba da služi to sve V·eće jačanje proizvodnje, to je iz Marxovih pretpostavki šeme nedokučivo. Dahome da sa porastom proizvodnje raste u isto vreme i potrošnja društva: raste potrošnja kapitalista (u prvoj godini ona Iznosi, Izražena u vrednosti, 500 + 142, u drugoj 542 + 158, u trećoj 586 + 171, u četvrtoj 635 + 185), a raste i potrošnja radnika: njen tačni indeks, izražen u vrednosti, jeste promenljivi kapital koji iz godine u godinu raste u oba odeljka. Ipak - apstrahujući sve ostalo - rastuća potrošnja kapitalističke klase u svakom slučaju ne može biti smatrana kao svrha akumulacije; naprotiv, ukoliko ta potrošnja postoji i raste, nema akumulacije; lična potrošnja kapitalista dolazi u okvir proste reprodukcije. Staviše, postavlja se pitanje: za koga proizvode kapitalisti ako i ukoliko sami ne troše nego se "odriču 41 , to jest akumulišu? Još manje se može smatrati ~a je držanje sve veće radničke armije cilj neprekidne akumulaciJe
251
kapitala. Kapitalističkl, potrošnja radnika je pos.ledica akumulacije, a nikad joj nije svrha i pretpostavk~,. os1m ako osnove kapitalističke proizvodnje ne b1smo !?ostavih na glavu. A u svakom slučaju radnici mogu konzwmrat1 uvek samo deo proizvodnje, koji· odgovara promenljivom kapitalu, i ni za mr~u više. Ko realizuje, dakle, ovaj stalno rastući višak vrednosti? Sema odgovara: kapitalisti sami, i samo oni. A šta rade sa svojim rastućim viškom vrednosti? Sema odgovara: upotrebljavaju ga za sve veće proširenje svoje proizvodnje. Ti kapitalisti su, dakle, fanatici proširenja proizvodnle radi proširenja proizvodnje. Oni određuju da se rade sve novije i novije mašine, da bi njima stalno opet gradili nove mašine. Ali ono što mi na taj način dobijamo nije akumulacija kapitala, nego rastuća proizvodnja sredstava za proizvodnju, bez ikakve svrhe, i samo smelost jednoga Tugana Baranovskog i njegovo uživanje u paradoksima potrebni su da se pretpostavi da ta neumorna vrteška u praznom vazdušnom prostoru može da bude veran teoretski odraz kapitalističke stvarnosti i prava konsekvencija Marxovog učen j a.* Osim nacrta analize proširene reprodukcije, koji je odmah na početku prekinut i koji nalazimo u II tomu "Kapitala", Marx je vrlo opširno i jasno izložio svoje opšte shvatanje o karakterističnom toku kapitalističke akumulacije u svom celom delu. a naročito u III tomu. Potrebno je samo uživeti se u to shvatanje pa da se odmah zapaze bez teškoće nepotpunosti šeme na kraju ll toma. Ako šemu proširene reprodukcije ispitamo sa stanovišta Marxove teorije, moramo naći da ona u više pogleda stoj i sa njom u protivrečnosti. Pre svega, šema nikako ne uzima u obzir napredujuć~ porast proizvodnosti rada. Ona uprkos akumulacije iz godine u godinu pretpostavlja stalno isti sastav kapitala, to jest istu tehničku osnovicu procesa proizvodnje. Taj postupak je po sebi za uprošćenje analize potpuno dopustiv. Neobziranje na promene u tehnici, koje teku uporedo sa procesom akumulacije kapitala i koje su nerazdv.ojne od njega, moraju se uzeti u račun, barem naknadno, kad se IStražuju konkretni uslovi realizacije celokupnog društvenog proizvoda i reprodukcije. Ako se uzmu u obzir napr-e ci produktivnosti rada, onda iz toga proizlazi da stva m 3. masa. društvenog proizvoda - kako sredstava za proizvodnju tako 1 sredstava za potrošnju - još brže raste nego masa nje-
* "Nikad originalni mislioci ne izvlače apsurdne konsekvence. Oni to ostavljaju ljudima kao .što su Say i MacCuUoch." ("Kapital", tom II, str. 316, 317 .) Mi ovde dodajemo: i Tuganima Baranovsklrna. 252
gove vrednosti, k~o je šema pokazuje. Druga strana toga porasta mase. upotrebruh vr~dno:st.i jeste takođe i pomeranje odnosa vrednosti. Po gvozdeno] log1c1 Marxovog dokazivanja, koje čim :;edan od ugaonih kamenova njegove teorije, sve veći razvitak pr~i.~vodn?sti rada izražava se u tome što pri rastućoj akumulaclJl kap1tala sastav kapitala kao i stopa viška vrednosti ne mogu ostati konstantni kao što se to u Marxovoj šemi pretpostavlj":. Naprotiv: sa napretkom akumulacije mora i (postojani kap1ta1) da raste u oba odeljka ne samo apsolutno nego i relativno u odnosu_ na j)r v ili p~ema celokupnoj novostvorenoj vrednosti (drustveni Izraz prOizvodnosti rada); u isto vreme mora da raste postojani kapital u odnosu na promenljivi, a isto tako višak vrednosti u odnosu na promenlj•ivi kapital ili stopa viška vrednosti (kapitalistički izraz produktivnosti rada). Sto ove promene ne nastupaju doslovno svake godine, ništa ne menja na stvari, kao ni to što se oznake "prva, druga, treća itd. godina" u Marxovoj šemi ne odnose na kalendarske godine i mogu da znače koje bilo vremenske intervale. Najzad, promene u sastavu kapitala kao i u stopi viška vrednosti mogu biti proizvoljno označene u prvoj, trećoi, petoj, sedmoj itd. ili u drugoj. šestoj, devetoj itd. godini. Radi se o tome da one uopšte i kao periodična pojava budu uzete u obzir. Upotpunimo ii šemu u tome smislu, videće se da i kod takvog metoda akumulacije svake godine mora nastajati rastući deficit u sredstvima za proizvodnju i rastući suvišak u sredstvima za potrošnju. Tugan Baranovski, naravno, koji je u stanju da na hartiji savlada sve teškoće, konstruiše jednostavno šemu sa drugim proporcijama. pri čemu promenijivi kapital iz godine u godinu umanjuje za 25 procenata. I kako hartija i ovu aritmetičku vežbu Tuganovu strpljivo podnosi, to pretstavlja za Tugana razlog da trijumfalno ,.dokazuje" da čak i pri apsolutnom smanjivanju potrošnje akumulacija i dalje teče kao po koncu. Ali i Tugan, najzad, mora priznati da njegova pretpostavka apsolutnog smanjenja promenljivog kapitala stoji u otsečnoj protivrečnosti sa stvarnošću. Promenljivi kapital, naprotiv, raste apsolutno u svima kapitalističkim zemljama, on samo relativno zaostaje u odnosu na još brži porast postojanog kapitala. Pretpostavimo međutim, - što odgovara stvarnom razvitku - iz godine u godmu samo brži porast postojanog i sporiji porast promenljivog kap1tala, kao i porast stope viška vrednosti, tada se pojavljuje ne~razmera između materijalnog sastava društvenog prmzvoda 1 sas:ava vrednosti kapitala. Uzmimo, naprimer, da je u MarxovoJ sem1 umesto stalne srazmere između postojanog i promenlJivog 5:1, stalno rastući viši sastav za priraštaj kapitala u drugoJ
+
="
253
godini 6: l, u trećoj 7: l, u četvrtoj B: l. Pretpostavimo, dalje u saglasnosti sa višom pr01zvodnostl rada, takođe. 1 stalan porast stope viška vrednosl! - recrmo, umest~ stabtlne stol"' viška vrednosti od 100 procenata, uprkos relatlvnog opadanJa promenljivog kapitala - redovno navedeni višak ~rednosti u Marxovoj šemi. Pođimo, naJzad, od redovnog kapttahzovanJa polovine prisvojenoga :Viška. vred':osti Jizuzev odeljak n .. p~ Marxu, u prvoj godim kapttahzuJe vtse od polovme, natme. 184 od 285 v). Tada dobijamo sledeći rezultat:
Prva godina I. 5000 p + 1000 pr + 1000 v= 7000 (sredstva za proizvodnju) JI. 1430 p + 285 pr + 285 v= 2000 (sredstva za potrošnju)
Druga godina 1. 5428 •;, p+ 1071
3 / . pr+ 1083 v= 7583 Il. 1587 5 /.p+ 311 2 /.pr+ 316v=2215
Treća
godina
I. 5903 p + 1139 pr + 1173 v= 8215 II. 1726 p + 331 pr + 342 v= 2399
Cetvrta godina I. 6424 p + 1205 pr+ 1271 v= 8900 Il. 1879 p + 350 pr+ 371 v= 2600
Ako bi se akumulacija razvijala na ovakav način, onda bi se pojavio deficit u sredstvima za proizvodnju u drugoj godini za 16, u trećoj za 45, u četvrtoj za 88 a u isto vreme bi se pokazao "išak sredstava za potrošnju u drugoj godini za 16, u trećoj za 45, u četvrtoj za 88. Deficit u sredstvima za proizvodnju može delimično da bude samo prividan. Usled porasta proizvodnosti rada porast mase sredstava za proizvodnju je brži nego porast njihove mase vrednosti, ili, drugim rečima, nastaje pojevtinjavanje sredstava za proizvodnju. Kako se pri sve većem razvitku tehnike proizvodnje ne radi pre svega o vrednosti, nego o upotrebnoj vrednosti, o materijalnim elementima kapitala, to se može, uprkos smanjivanju vrednosti do izvesne mere, stvarno pretpostaviti dovoljna količina sredstava za proizvodnju potrebnih za sve veću akumulaciju. To je ista ona pojava koja, među ostalim, zadržava pad profitne stope i čini ga samo tendeneiskim. Na 254
svaki n:'čin pa~, kao što naš slučaj pokazuje, pad profitne stope
ne b1 ?ID zadrzan, nego potpuno uk1nut. Naprotiv, ista okolnost ukazuJe na n:mogo _jači suvišak sredstava za potrošnju koja se ne ~ogu reahzov~tl nego_št~ to J?~Oizlazi iz s~e _vrednosti toga
suv':"ka. Ost~lo._bl tada .Jedino 111 da se kapitalisti odeljka
n
priSile d~ taJ _visak s~ P?troše~ kao što Mar~ inače sa njima
postupa, sto bt za te kapttahste zakon akumulactje opet skrenulo u pravcu proste reprodukcije, ili bi taj suvišak morao biti smatran kao suvišak bez prođe. Može se, dabome, odgovoriti da bi se deficitu u sredstvitna za proizvodnju koji se u našem primeru po-javio, moglo vrlo lako doskočiti; treba samo pretpostaviti da kapitalisti odeljka I svoj višak vrednosti kapitalizuju u pojačanoj meri. Stvarno ne postoji nikakav apsolutan razlog za pretpostavku da kapitalisti svaki put samo polovinu svoga viška vrednosti kapitalizuju, kako to Marx u svom primeru pretpostavlja. Napretku proizvodnosti rada može da odgovara stalno rastuća kvota kapitalisanog viška vrednosti. Ta pretpostavka sama po sebi je utoliko više dopuštena jer je i pojevtinjenje sredstava za potrošnju kapitalistićke klase vezano za napredak tehnike, tako da relativno smanjenje vrednosti njihovih utrošenih dohodaka (u poređenju sa kapitalizovanim delom) može da se za tu klasu izrazi u istom ili čak povećanom standardu života. Tako smerno, naprimer, pretpostaviti da će• manjak koji smo ustanovili u sredstvima za proizvodnju za odeljak I biti pokriven prenošenjem jednog dela konsumiranog viška vrednosti I (koji se u ovom odeljku, kao i svi delovi vrednosti proizvoda, pojavljuje u vidu sredstava za proizvodnju), u postojani kapital, i to u drugoj godini u iznosu od ll' h, u trećoj od 34, u četvrtoj od 66.* Rešenje jedne teškoće, međutim, samo povećava drugu. Potpuno je jasno: ukoliko više kapitalisti odeljka I svoju potrošnju relativno ograniče. da bi omogućili akumulaciju, utoliko više se na strani odeljka II pokaruje ostatak sredstava za potrošnju koja nemaju prođe i, prema tome, nemogućnost da postojani kapital uvećaju makar i na dotadašnjoj tehničkoj osnovi. Pretpostavka: •ve veće relativno ograničavanje potrošnje među kapitalistima I, moralo bi da bude upotpunjeno drugom pretpostavkom, naime, rastućim relativnim povećanjem privatne potrošnje kapitalista II, ubrzanjem akumulacije u I odeljku putem njenog usporavanja u II, razvitkom tehnike u I putem njenog nazatka u II.
* Brojke se pokazuju kao razlika između veličine ~tojanog ~a pitala koju smo za odeljak I pretpostavili pri stalnom razVltku t?hmk':
i veličine koju smo uzeli pri nepromenljivoj tehnici u MarxovoJ šem1
("Kapital", tom Il, str. 431, 432).
255
Ovi rezultati nisu nikakva slučajnost. Ono što našim gornjim pokušajima sa Marxovom šemom želimo da pokažemo jeste sledeće. Napredujuća tehnika mora se, prema Marxu, izraziti u relativnom porastu postoJanog kap1tala u poređenJU sa promenljivim. Iz toga proizlazi nužnost stalnog pomeranja u podeli kapitalizovanog viška vrednosti između p i pr. Kapitalisti Marxove šeme nisu, međutim, ni najmanje u mogućnosti da tu raspodelu vrše po miloj volji, jer su u svom poslu kapitalizovanja apriorno vezani za materijalni oblik svog viška vrednosti. Kako prema Marxovoj pretpostavci celokupna proširenje proizvodnje mora biti preuzeto isključivo sopstvenim kapitalistički proizvedenim sredstvima za proizvodnju i potrošnju - druga mesta proizvodnje i drugi načini proizvodnje tu ne postoje, kao ni drugi potrošači osim kapitalista i radnika oba odeljka - i kako na drugoj strani postoji pretpostavka glatkog toka akumulacije tako da celokupni proizvod oba odeljka u prometu biva bez ostatka utrošen, proizlazi sledeći rezultat: tehničko uobličenje proširene reprodukcije u ovom slučaju kapitalistima je unapred strogo propisano materijalnim oblikom viška proizvoda. Drugim rečima: prema Marxovoj šem1 proširenje proizvodnje može i mora biti preduzeto uvek samo na takvoj tehničkoj osnovici pri kojoj celokupni stvoreni višak vrednosti odeljka I kao i odeljka II biva iskorišćen, pri čemu se mora još imati u vidu da oba odeljka do svojih odnosnih elemenata proizvodnje mogu doći samo putem uzajamne razmene. Na taj način je svagdašnja podela viška vrednosti, koji se ima kapitalizovati, između postojanog i promenljivog kapitala kao i podela dodatnih sredstava za proizvodnju i sredstava za potrošnju (za radnike) između odeljka I i II unapred određena i utvrđena naturalnim i vrednosnim odnosima oba odeljka šeme. Ti naturalni i vrednosni odnosi izražavaju sami već sasvim određeno tehničko uobličenje proizvodnje. Tim je rečeno da pri produžavanju akumulacije pod pretpostavkom Marxove šeme svagdašnja data tehnika produkcije već unapred određuje i tehniku sledećeg perioda proširene reprodukcije. To znači: gko sa Marxovom šemom pretpostavimo da se kapitalističko proširenje proizvodnje uvek preduzima sa viškom vrednosti proizvedenim unapred u obliku kapitala, dalje, - što pak znači samo drugu stranu iste pretpostavke da akumulacija jednog odeljka kapitalističke proizvodnje može da se odvija samo u najstrožoj zavisnosti od akumulacije drugog odeljka, onda proizlazi da je pomeranje u tehničkoj osnovi proizvodnje (ukoliko se ono izražava odnosom p prema pr) nemoguće. To isto može se shvatiti još i na drugi način. Jasno je da progresivni viši organski sastav kapitala, to jest brži porast 256
pos~ojanog ..kap~t~la u poređenju sa promenljivim, mora naći
svoJ matenJalnl Izraz u bržem porastu proizvodnje sredsta proizvod_nju (odeljak I) u poređenju sa proizvodnjom sre~t'..~ za potrosnJu ~odelJak II). Takvootstupanje u tempu akumulacije oba od~lJka Je prema Marxovoj šemi direktno isključeno jer on~. po~:!:lva na SVOJOJ strogoj ravnomernosti. Samo po sebi ne sto]l mšta .':a putu shvatanju da sa napretkom akumulacij~ i nJene tehrucke osnove društvo stalno neki veći deo viška vrednosti, koji se ima kapita'lizovati, ulaže u odeljak sredstava za proizvodnju umesto u onaj sredstava za potrošnju. Kako su oba. odeljka p~oizvodnje samo grane iste društv•ene celokupne prOizvodnJe, ih, ako se hoće, pretstavljaju delimična preduzeća celokupnog kapitalista, to se protiv pretpostavke takvog progresivnog prenošenja jednog dela akumulisanog viška vrednosti - saobrazno tehničkim potrebama -iz jednog odeljka u drugi nema šta napomenuti, to odgovara i stvarnoj praksi kapitala. Ali pretpostavka je moguća samo dotle dok višak vrednosti namenjen kapitalizovanju imamo u vidu kao veličinu vrednosti. Ali Marxovom šemom i njenim povezanostima taj deo viška vrednosti vezan je za određen naturalni oblik stvari namenjen neposredno kapitalizovanju. Tako se višak vrednosti odeljb II izražava u sredstvima za potrošnju. A kako ova mogu biti realizovana samo od odeljka l, to nameravano prenošenje jednog dela kapitalizovanog viška vrednosti iz odeljka II u odeljak I ne može uspeti, prvo, zbog materijalnog oblika tog viška vrednosti, sa kojim odeljak I očigledno ne može ništa da počne, i, drugo, zato što odnosi razmene između oba odeljka dovode do toga da prenošenju jednog dela viška vrednosti u proizvodima Il u prvi odeljak mora da odgovara prenošenje jednake vrednosti u proizvodima I u drugi odeljak. Brži porast odeljka I u poređenju sa odeljkom II u okviru povezanosti Marxove šeme prosto nije moguće postići. Kako god, dakle, osmotrimo tehničko pomeranje načina proizvodnje u toku akumulacije, ono se ne može da ostvari a da ne naruši osnovne odnose Marxove šeme. Dalje: Prema Marxovoj šemi svagdašnji kapitalizovani višak vrednosti u sledećem proizvodnom periodu ulazi svakt put neposredno i bez ostatka u proizvodnju, jer on apriorno ima naturalni oblik, koji njegovu upotrebu (osim potrošljivog dela) dopušta samo na taj način. Stvaranje i tezaurisanje viška vrednosti u obliku novca, kao kapitala koji traži plasiranJe, prema toj šemi je isključeno. Za individualni kapital sam Marx uzima kao svagdašnje slobodne novčane oblike kapitala: prvo, r<:-
257
novčane sume koje pretstavljaju realizovani višak vrednosti ~li koje još nisu dostigle nužne minimalne granice za plasiranJe. Oba izvora slobodnog kapitala u obliku novca ne dolaze, među tim, u obzir sa stanovišta celokupnog kapitala. Jer, pretpootavimo da se jedan deo realizovanog društvenog viška vrednosti zamrznuo u novčanom obliku i da traži plasiranje, onda odmah nastaje pitanje: ko je tome delu oduzeo naturalni oblik i ko je dao novaca za to? Ako odgovorimo: pa, drugi kapitalisti, onda mora kod klase kapitalista, kako je to u šemi kroz dva odeljka prikazano, i taj deo viška vrednosti da važi ·kao stvarno plasiran, kao upotrebljen u proizvodnji, i mi bismo bili dovedeni do plasiranja viška vrednosti neposrednog i bez ostatka. Ili možda zamrzlost dela viška vrednosti u rukama izvesnih kapitalista u obliku novca znači zadržavanje odgovarajućeg dela viška proizvoda u njegovom materijalnom obliku u rukam& drugih kapitalista, nagomilavanje realizovanog viška vrednool! kod jednih - nemogućnost realizacije viška vrednosti kod drugih, mada su kapitalisti jedni za druge jedini kupci viška vrednosti. Time bi bio prekinut glatki tok reprodukcije p& dakle i akumulacije, kako je izložen u šemi. Imali bismo krizu, ali ne krizu zbog hiperprodukcije, nego zbog puke namere akumulacije, krizu kakvu je zamišljao Sismondi. Na jednom mestu svojih ,,Teorija" Marx veli ilričito da on "ovde uopšte ne istražuje slučaj kad je akumulisano više kapitala nego što se može uložiti u proizvodnju, naprimer, u obliku novca koji kod bankara leži neupotrebljen. Otuda p<>zajmljivanje inostranstvu" itd.* Marx te pojave upućuje u odeljak o konkurenciji. Ali važno je da se ustanovi da njegova šema direktno isključuje stvaranje ovakvog suvišnog kapitala. Konkurencija, ma koliko široko da obuhvatimo njen pojam, očigledno ne može tek stvoriti vrednosti, dakle ni kapital, koji r..e proizlazi iz procesa reprodukcije. Sema na taj način isključuje proširenje proizvodnje u sk<>kovima. Ona dozvoljava stalno proširenje koje ide tačno ukorak sa stvaranjem viška vrednosti i počiva na identitetu između realizacije i kapitalizovanja viška vrednosti. Iz istog razloga šema pretpostavlja takvu akumulaciju koja podjednako zahvata oba odeljka, dakle, sve grane kapitalističke proizvodnje. Skokovito proširenje prođe izgleda tu isto tako isključeno kao i jednostrani razvitak pojedinih kapitalističkih grana proizvodnje koje bi druge daleko pretekle . . Sem~, da!'le, pretpostavlja kretanje celokupnog kapitala koJe prollvrec1 stvarnom toku kapitalističkog razvitka. Istoriju
* 258
"Teorije", knj. II, deo 2, str. 520.
kapi!alističkog načina proizvodnje .~arakterišu na prvi pogled dve cin]e~Ice. s ]~dne s~rane, penod1cna ekspanzija u skokovima celo~ polJa J?fOIZVodnJe, s druge najveća neravnomernost u razVItk~ razmh grana proizvodnje. Istorija engleske pamučne m~ustnJe, kao naJkarakterističnija faza u istoriji kapitalističko~ nac1na prOizvodnJe od poslednje četvrti osamnaestog veka pa do
u sedamdesetih godina devetnaestog veka, sa stanovišta Marxove šeme bila bi potpuno neobjašnjiva. Najza?, šema je u. suprotnosti sa shvatanjem celokupnog kapitahsl!ckog procesa 1 njegovog toka kako ga je Marx izložio u III tomu "Kapitala". Osnovna misao toga shvatanja je imanen_tna protivrečnost između neograničene sposobnosti širenja proiZvodne snage i ograničene sposobnosti širenja društvene potrošnje pod kapitalističkim uslovima raspodele. Čujmo kako to Marx sam iscrpno opisuje u XV glavi: "Razvijanje unutrašnjih protivrečnosti zakona" (padajuće profitne stope): "Pod pretpostavkom da postoje potrebna sredstva za proizvodnju tj. dovoljna akumulacija kapitala, stvaranje višk1 vrednosti ne nalazi druge kakve granice osim radničkog stanovništva, kad je data stopa viška vrednosti, dakle stepen eksploatacije rada; niti druge kakve grnnice osim stepena eksploatacije rada, ikad je dato radničko stanovništvo. A kapitalistički proces proizvodnje sastoji se po svojoj suštini u proizvodnji viška vrednosti, pretstavljenog viškom proizvoda ili onim alikvotnim delom proizvedenih roba u kome je opredmećen neplaćeni rad. Ne srne se nikad zaboraviti da je proizvodnja tog viška vrednosti - a ponovno pretvaranje jednog njegovog dela u kapital, ili akumulacija, sačinjava sastavni deo te proizvodnje viška vrednosti - neposredna svrha i pobuda koja opredeljuje kapitalističku proizvodnju. Stoga se ova nikad ne srne prikazivati kao nešto što ona nije, naime kao proizvodnja koja za svoju neposrednu svrhu ima užitak, ili proizvođenje sredstava užitka za kapitalistu (a dabome još mnogo manje za radnike. R. L.). Tako radeći, potpuno se ispušta iz vida njen specifični karakter koji se pokazuje u čitavoj njenoj unutrašnjoj suštini. "Dobijanje tog viška vrednosti sačinjava neposredni proces proizvodnje, koji, kao što je rečeno, nema drugih granica nego one što su gore navedene. Čim je količina viška rada koja se dade iscediti opredmećena u robama, višak vrednosti je pro·· izveden. Ali je sa ovom proizvodnjom viška vrednosti završen samo prvi čin kapitalističkog procesa proizvodnje, nepos;edni proces proizvodnje. Kapital je usisao toliko i toliko neplacenog rada. S razvitkom procesa koji se izražava padanjem profitne stope, masa ovako proizvođenog vtška vrednosti naraste u
...
%59
ogromnoj meri. Sad dolazi drugi čin procesa.- Celokupna robna masa, celokupni proizvod, kako onaJ deo koE naknađuJe P":"_tojani i promenljivi kapit~!, tako 1 ~naJ koJI .pretstav!Ja. visak vrednosti, mora se prodati. Ne dogodi h se to, 1h se dogodi samo delimično, ili samo po cenama koje stoje ispod cena proizvodnje, onda je doduše radnik eksploatisan, ali se njegova eksploatacija za kapitalistu ne ostvaruje kao takva, može biti skopčana s nikakvim ili samo delimičnim ostvarenjem isceđenog viška vrednosti, pa i s delimičnim ili potpunim gubitkom njegova kapitala. Uslovi neposredne eksploatacije i uslovi njene realizacije nisu identični. Oni se razilaze ne samo vremenski i mesno, nego i pojmovno. Jedni su ograničeni samo proizvodnom snagom društva, drugi srazmernošću različitih grana proizvodnje i potrošačkom snagom društva. Ovu poslednju pak ne određuje ni apsolutna snaga proizvodnje, ni apsolutna snaga potrošnje., nego snaga potrošnje na osnovici antagonističkih odnosa raspodele, koja potrošnju velike mase društva svodi na rninimnm koji se može menjati samo u okviru više ili manje uskih granica. Nju zatim ograničava i nagon akumulacije, nagon za uvećanjem kapitala i za proizvodnjom viška vrednosti u proširenom razmeru. Ovo je za kapitalističku proizvodnju zakon, dat stalnim revolucijama u samim metodima proizvodnje i obezvređ'vanjem postojećeg kapitala koje je s njima stalno skopčano, opštom konkurentskom borbom i nužnošću da se proizvodnja poboljšava, a njen razmer proširi, prosto kao sredstvo za održanje i pod kaznom propasti. Zato se tržište stalno mon proširivati, tako da njegovi odnosi i uslovi koji njih regulišu sve više uzimaju obličje prirodnog zakona nezavisnog od proizvođača, sve više izmiču njihovoj kontroli. Unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi proširivanjem spoljašnjeg polja proizvodnje. Ali što se proizvodna snaga· više razvija, to više ona dolazi u opreku sa uskom osnovicom na kojoj počivaju odnosi potrošnje. Na ovoj osnovici, punoj protivrečnosti, nikako nije protivrečnost što je preobilje kapitala spojeno sa rastućim preobiljem stanovništva; jer ma da bi .se, spojivši to dvoje, masa proizvedenog viška vrednosti popela, upravo se time uvećava protivrečnost između uslova pod kojima se ovaJ višak vrednosti proizvodi, i uslova pod kojim se on ostvaruje."* .. Uporedimo li ova izlaganja sa šemom proširene reprodukCIJe, v1drmo da se to dvoje nikako ne slaže. Prema šemi ne postoji nikakv~ imanentna protivrečnost između proizvodnje VIška. yrednos~I 1 nJegove realizacije, štaviše postoji imanentna 1denhcnost. V1šak vrednosti rađa se ovde apriorno u naturalnom
* 260
K. Marx, "Kapital", tom III, str. 195, 186.
obliku sra~unator:n isklj~čivo za potrebe akumulacije. Već lz mesta prmzvodnJc. on 1zl~zi kao do.pun~~i kapital. Time je obezbeđena mog~~nost .nJegove reallzaClJe, naime, u samom nagonu a'ku"!"ulaCIJe kapitalista. Oni, kao klasa, određuju unapred da .s.e v1sak vr~dnosti, .~oj~ su prisvojili, proizvodi isključivo u IIIater!Jalno';" obhku, koJI nJegovu upotrebu za dalju akumulaciJU omogucuJe 1 usloVljava. Ostvarenje viška vrednosti i njegova akumulacija ovde su samo dve strane jednog te istog proces.a, pOJ~ovno one su identične. Za proces reprodukcije, kako Je on .Izložen u šemi, sposobnost potrošnje društva nije zbog toga mkakva granica proizvodnji. Tu se odvija proširenje proizvodnje iz godine u godinu automatski, a da potrošačka sposobnost društva ne prekoračuje njene ,.antagonističke odnose raspodele". To automatsko odvijanje proširenja akumulacije je, narayno, ,.za kapitalističku proizvodnju zakon - pod kaznom propasti" .. Ali prema analizi u III tomu "zato se tržište stalno mora da proširuje", ,.tržište" koje je očevidno iznad potrošnje kapitalista i radnika. A kada Tugan Baranovski neposredno posle toga sledeći stav kod Marxa: ,.unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi proširivanjem spoljašnjeg polja proizvodnje" tumači tako kao da je Marx ,.spoljašnje polje proizvodnje" zamišljao kao proizvodnju samu, onda on time či.rn nasilje ne samo smislu jezika nego i celom jasnom toku Marxove misli. ,.Spoljašnje polje proizvodnje" u ovom smislu sasvim jasno i nedvosmisleno nije proizvodnja sama, nego potrošnja koja .. mora bLti stalno proširivana". Da je Marx mislio to a ne nešto drugo, dovoljan je dokaz, naprimer, sledeće mesto u ,.Teorijama o višku vrednosti u: ,.Zato Ricardo dosledno poriče potrebu p1'0širivanja t1·žišta s proširivanjem proizvodnje i povećanjem kapitala. Sav kapital koji u nekoj zemlji postoji, može se u toj zemlji i korisno upotrebiti. On zato polemiše protiv A. Smitha, koji je, s jed>1e strane, njegovo (Ricardovo) gledište postavio i, sa svojim obič nim razumnim instinktom, njemu i protivrečio."* I još jedno drugo mesto kod Marxa pokazuje jasno da je njemu potpuno strana bila ideja Tugana Baran~vskog o pro~ izvodnji radi proizvodnje: .,Sem toga se, kao sto.smo v1deh (knj. II, odeljak III), vrši stalan promet između postoJ~nog kap•tala i postojanog kapitala (i kad se ne uzme u o~Zlr. ~brzana akumulacija), koji je isprva utoliko nezavisan od mdiv1dualne potrošnje što nikad u nju ne ulaz.i, ali koji je ipak nJome definitivno ograničen, pošto se prOizvodnJa postoJanog kapitala nikad ne vrši radi njega samog, već samo zato što od toga kapi-
* .,Teorije",
knj. II, deo 2, str. 564.
261
tala više treba onim oblastima proizvodnje čiji proizvodi ulaze u indivti.dualnu potrošnju."* Prema šemi u drugom tomu, na koju se Tugan Baranovski jedino poziva, tržište je, istina, istovetna sa proizvodnjom. Proširiti tržište znači ovde proširiti proizvodnju, jer je proizvodnja u ovom slučaju isključivo sama sebi tržište (potrošnja radnika je samo jedan momenat prmzvodn]e, narme, reprodukCIJe promenljivog kapitala). Zbog toga proširenje proizvodnje i proširenje tržišta imaju jednu istu granicu: veličinu društvenog kapitala ili stepen već postignute akumulacije. Ukoliko viška vrednosti biva više isceđeno- u naturalnom obliku kapitalautoliko više može biti akumulisano, a ukoliko se više akumuliše, utoliko više viška vrednosti može biti stavljeno u oblik kapitala. koji je njegov naturalni oblik, može biti realizovane. Prema šemi ne postoji, dakle, u analizi trećeg toma označena protivreč nost. Tu u procesu - kako je u šemi izloženo - ne postoji nikakva nužnost stalnog proširenja tržišta preko potrošnje kapitalista i radnika, a ograničena sposobnost potrošnje dru.štva ne pretstavlja nikakvu smetnju za nesmetano odvijanje i neograničenu sposobnost proširenja proizvodnje. Sema,- istina, dozvoljava krize, ali isključivo zbog nedostatka srazm.ere u proizvodnji, to jest zbog nedostatka društvene kontrole nad procesom proizvodnje. Ona, međutim, isključuje duboku osnovnu protivrečnost između sposobnosti proizvodnje i sposobnosti potrošnje kapitalističkog društva koja proizlazi upravo iz akumulacije kapitala, koja se periodično ispoljava u krizama i koja kapital prisiljava na stalno proširenje tržišta. Gl.ava dvadeset šesta REPRODUKCIJA KAPITALA I NJENA ISTORISKA SREDINA
Marxova šema proširene reprodukcije nije nam mogla, dakle, da objasni kako se proces akumulacije u stvarnosti odvija i istoriski probija. U čemu je razlog? Ni u čemu drugom nego u pretpostavkama same šeme. Ta šema nastoji da proces akumulacije izloži pod pretpostavkom da su kapitalisti i radnici jedini pretstavnici društvene potrošnje. Mi smo videli da Marx kroz sva tri toma "Kapitala" konsekventno i svesno kao teoretsku pretpostavku svoje analize uzima opštu i isključivu vladavinu kapitalističkog načina proizvodnje. Pod tim uslovima, kako
* 262
K. Marx, "Kapital", tom III, deo I, str. 250, 251.
prema šemi osim kapitalista i radnika ne postoie dabome
nika~ve. d~~ge ~u~tv_e..ne klase, ne ostaje drugo ~ego da sv~ "_t_reca II..ca kap1~ahstlckog društva: činovnici, liberalne profeSlJe, svestenstvo, l!~i., treba da budu ubroj ana kao potrošači u te
dve k~ase, a naroc1to u kapitalističku klasu. Ova pretpostavka
Je m~~~a teoretska Ispomoć, a u stvarnosti niti je bilo, niti
posto]! 1gde neko samodovoljno kapitalističko društvo za isključivom vladavinom kapitalističke proizvodnje. Takva pretpostavka je potpuno dozvoljeno teoretsko sredstvo za nuždu tamo gde ona ne menja uslove samog problema, nego samo pomaže
da budu izloženi u svojoj punoj jasnoći. Tako i pri analizi proste reprodukcije celokupnog društvenog kapitala. Tu problem sam počiva na sJedećoj fikciji: u društvu koje proizvodi kapitalistički, koje, dakle, proizvodi višak vrednosti, celokupni višak vrednosti utroši ona ista klasa koja taj višak prisvaja, bpitalistička klasa. Potrebno je izložiti kako se u takv1m prilikama mora da odvijaju društvena proizvodnja i reprodukcija. Ovde samo postavljanje problema pretpostavlja da proizvodnja nema drugih potrošača osim kapitalista i radnika, što potpuno odgovara Marxovoj pretpostavci opšte i isključive vladavine kapitalističkog načina proizvodnje. Jedna fikcija se teoretski poklapa sa drugom. Isto tako dozvoljena j e pretpostavka apsolutne vladavine kapitalizma pri analizi akumulacije individualnog kapitala, kako je izložena u I tomu .,Kapitala". Reprodukcija individualnog kapitala je elemenat ukupne društvene reprodukcije. Ali elemenat čije kretanje teče samostalno, u suprotnostima sa kretanjima ostalih, pri čemu celokupna kretanje društvenog kapitala ne daje možda mehaničku sumu individualnih kretanja kapitala, nego na svoj način pomeren rezultat. Ako se suma vrednosti individualnih kapitala kao i njihovih odgovarajućih delova: postojanog kapitala, promenljivog kapitala i viška vrednosti, i poklapa najtačnije sa veličinom vrednosti celokupnog društvenog kapitala, njegova oba sastavna dela i celokupnog viška vrednosti, ipak se potpuno odvaja materijalno pretstavljanje tih veličina vrednosti u respektivnim delovima društvenog proizvoda od materijalnog otelovljenp odnosa vrednosti individualnih kapitala. Odnosi reprodukcije individualnih kapitala ne poklapaju se, dakle, ni u svom materijalnom obliku, ni jedni s drugima, ni sa odnosima celokupnog kapitala. Svaki individualni kapital vrši svoj promet, pa, dakle, i akumulaciju potpuno na svoju ruku i pritom- pri normaln?m toku prometnog procesa - od drugih zavisi samo ut.ohko. sto svoj proizvod mora da uopšte realizuje i što za svoju mdlvldualnu delatnost mora da ima potrebna sredstva za prOlzvodnJU. 263
Da li su ta realizacija i sama ta sredstva za proizvodnju vezana •• kapitalističke proizvođačke krugove, to je za individualni kapital sas"U" svejedno. Naprotiv, . na!p.ovoljnija te?retska pretpostavka za analizu akumulaCIJe mdivldualnog kapltala Je shvatanje da kapitalistička proizvodnja pretstavlja jednu istorisku sredinu toga procesa, to jest da je ona postigla opštu 1 isključivu vladavinu.* Ali sad nastaje pitanje da li pretpostavke koje važe za indivjdualni kapital smerno smatrati kao dopustive i za celokupni kapital. Da je Marx zaista uslove akumulacije celokupnog kapital~ identifikovao sa uslovima akumulacije individualnog kapitala, potvrđuje on sam izrično na sledećem mestu: "Pitanje valja sad ovako formulisati: Pretpostavljajući opštu akumulaciju, to jest pretpostavljajući da se kapital više ili m.anje akumuliše u svima granama proizvodnje, što je ustvari uslov kapitalističke proizvodnje, i što je isto toliko nagon kapitaliste kao kapitaliote, kao što jE nagon zgrtača blaga da zgrće novac (ali što je i potrebno da bi kapitalistička proizvodnja išla napred) - koji su uslovi te opšte akumulacije, u čemu se ona sastoji?" I on odgovara: "Uslovi za aku.mu!aciju kapitala su, dakle, sasvim isti kao i za njegovu proobitnu proizvodnju i reprodukciju uopšte. A ti uslovj su bili: da se jednim delom novca ku:>i rđd, drugim delom roba (sirovina i mašinerija itd.)" ... "Akumulacija novog kapitala može se, d"kle, obavljati samo pod istim uslovima pod kojima i reprodukcija već postojećeg kapHala. "** U stvarnosti su realni uslovi kod akumulacije celokupnog kapitala sasvim drukčiji nego što su kod individualnog kapitala i kod jednostavne reprodukcije. Problem leži u sledećem: kako se odvija društvena reprodukcija pod uslovima da jedan rastući deo vjška vrednosti ne biva konsumiran, nego upotrebljen za proširenje proizvodnje? Utrošak društvenog proizvoda, ostavljajući postrani naknadu postojanog kapitala, u potrošnji radnika i kapitalista ovde je apriorno isključen, a ta okolnost je najbitniji momenat problema. Ali time je isključeno da radnici i kapitalisti sami mogu realizovati celokupni proizvod. Oni mogu
.* ,.Ukol.~o je v~i. kapital, ukoliko je r~vijenija proizvod.nost rada, _je vtsl razvoJn~ stepen kapitalističke proizvodnje uopšte, utoliko veca ~ mas_a _ro~e _koJa se nalazi na prelazu iz proizvodnje u potrošnju (mdustnsku 1 mdlVIdualnu), u promet na tržištu, i utoliko je veća sigurnost za svaki posebni kapital da će uslove svoje reprodukcije zateći ~~S~O~)a trži-štu." (K. Marx, "Teorije o višku vrednosti", knj. II, deo 2, ?koh~o J~
** K. Marx, "Teorije o višku vred!llosrti", knj. II. deo 2 str. 519. 520. "Akumulacija kapitala i krize". Podvučeno kod Marxa. ' 264
da sa~o realizll:ju uv_ek samo promenljivi kapital, utrošeni deo postoJ~nog kapitala 1 konsumirani deo viška vrednosti; a na ta] na~_In mogu da obezbede ~amo uslove za obnovu proizvodnje
u r:;n•Jem razmeru. _ Deo VIška vrednosti koji treba da bude
kapi_tahzov~nA ~e m~ze,. naprotiv, nikako da bude realizovan od samih rad~1k~ 1 kap1tahsta. Realizacija viška vrednosti za svrhe akumulaciJe Je, ?aJ
analizirali p~oblem akumulacije, od Ricarda i Sismondija do ~arxa, pol~z~h su upravo od te pretpostavke, koja je problem clillla nereslJlVlm. Pravo osećanje za neophodnost "trećih lica'' to jest potrošača izvan kruga neposrednih agenata kapitalističl<~ proizvodnje: radnika i kapitalista, za realizaciju viška vrednosti odvodio je do raznovrsnih izbegavanja rešenja: do "neproduktivne potrošnje", koja je kod Malthusa izražena u ličnosti zemljoposednika, kod Voroncova u militarizmu, kod Struvea u ,.liberalnim profesijama" i drugim privescima kapitalističke klase, zatim do uvlačenja spoljne trgovine koja kod svih skeptika akumulacije od Sismondija do Nikolaj-ona igra važnu ulogu kao ventil sigurnosti. Na drugoj strani nerešl}ivost zadatka je vodila ka odricanju akumulacije, kao kod Kirchmanna 1 Rodbertusa, ili u najmanju ruku ka tobožnjoj nužnosti da bi se akumulacija po mogućnosti do potrebne mere sprečavala, kao kod Sismondija i njegovih ruskih epigona, "narodnjaka". Ipak su tek dublja analiza i egzaktni šematski prikaz procesa celokupne reprodukcije koje je dao Marx, naročito njegov genijalni prikaz problema proste reprodukcije, mogli jasno da razotkriju punctum saliens problema akumulacije kao i ranjava mesta ranijih pokušaja njegovog rešenja. Analiza akumulacije celokupnog kapitala koja je kod Marx·a prekinuta tek što je otpočeta, i koja je, povrh toga, kao što je rečeno, bila pod. uticajem za problem nepovoljne polemike protiv Srnithove analize problema, nije direktno dala nikakvo gotovo rešenje, nego ga je, štaviše, na neki način otežala pretpostavkom o apsolutnoj vladavini kapitalističkog načina proizvodnje. Ali upravo cela analiza proste reprodukcije kod Marxa, kao i karakteristika kapitalističkog celokupnog procesa sa njegovim unutrašnjim protivrečnostima i njegovim odricanjem (u III tomu "Kapitala"), sadrže implicite soluciju problema akumulacije koja se nalaz• u saglasnosti sa ostalim delovima Marxovog učenja kao i istoriskim iskustvom i dnevnom praksom kapitalizma, i daje mogućnost da nedostaci šeme budu upotpunjeni. Sama. še~a JOroširene reprodukcije pokazuje pri pobližem posmatranJU ea~ t: svim svojim povezanostima dalje preko sebe na od'?ose koJI leže van kruga kapitalističke proizvodnje i akumulaciJe. 265
Mi smo proširenu reprodukciju dosada posmatrali samo sa jedne strane, naime, polazeći od pitanja: kako se višak vredn~sti realizuje? To je bila teškoća sa koJom se skeplict dosada IsklJU~ čivo zanimaju. Realizovanje viška vrednosti pretstavlja ustvar1 životno pitanje kapitalističke akumulacije. Ako u cilju uprošćenja pustimo potpuno iz vida fond potrošnje kapitalista, onda realizacija viška vrednosti iziskuje kao prvi uslov krug kupaca van kapitalističkog društva. Velimo: kupaca, a ne potrošača. Jer realizacija viška vrednosti sama po sebi apriorno ne kazuje apsolutno ništa o materijalnom obliku viška vrednosti. Odluču juće je to da višak vrednosti ne može biti realizovan ni od radnika ni od kapitalista, nego od društvenih slojeva ili društava koja sama ne proizvode kapitalistički. Pritom se mogu zamisliti dva različita slučaja. Kapitalistička proizvodnja pruža sredstva za potrošnju iznad sopstvenih potreba (radnika i kapitalista), čiji su kupci nekapitalistički slojevi i zemlje. Naprimer, engleska pamučna industrija u toku prve dve trećine devetnaestog veka isporučivala je (a čini to delimično i sada) pamučne izrađevine seljaštvu i gradskoj sitnoj buržoaziji evropskog kontinenta, zatim seljaštvu u Indiji, Americi, Africi itd. U tim slučajevima radilo se o potrošnji nekapitalističkih slojeva i zemalja, koja je činila osnovu za ogromno proširenje pamučne industrije u Engleskoj.* Za tu pamučnu industriju razvila se u samoj Engleskoj takođe i odgovarajuća mašinska industrija koja je izrađivala vretena i razboje, dalje, oslanjajući se na nju razvile su se industrije metala i uglja itd. U ovom slučaju je odeljak II (sredstva za potrošnju) realizovao u rastućem obimu svoje proizvode u vankapitalističkim društvenim slojevima, pri čemu je on sa svoje strane putem vlastite akumulacije stvorio rastuću potražnju za domaćim proizvodima odeljka
* Značaj
brojki:
pamučne
industrije za engleski izvoz vidi se iz sledećih
1893: Ukupni izvoz izrađevina 5540 miliona maraka, od toga pamučne izrađevine 1280 miliona maraka = 23 procenta. 2elezo i ostale metalne robe nepunih 17 procenata. 1898: Ukupni izvoz izrađevina 4668 miliona maraka, od toga 1300 miliona maraka pamučnih proizvoda = 28 procenata, železo i metalne robe 22 procenta. Upoređene sa Qvirn, brojke za Nemačku pokazuju: 1898: Ukupni izvoz 4010 miliona maraka, od toga pamučni proizvodi 231,9 miliona maraka = 5% procenta. Dužina izvezene pamučne pomodne robe 1898 godine iznosila je 514 milijardi jardi, od čega je 214 milijarde otišlo u Prednju Indiju (E Jaffe, "Engleska pamučna industrija i organizacija izvozne trgovine"
Schmollerov "Godišnjak", XXIV, str. 1033). ' 1908 iznosio je britanski izvoz samo pamučnog prediva 262 miliona maraka (Statist godišnjak Nemačke 1910).
266
I (sredstva .~a proizvodnj_u) i time tome odeljku pripomogao da realiZuJe VIsak vrednosti i poveća akumulaciju. Uzmimo obrnut ~lučaj. Kapitalistička proizvodnja izvozi sredstva za pr~lZV?d~JD: koja premašuju njene potrebe i nalaz 1 kup_ca u nekapita_Jistickim zemljama. Naprimer, engleska induslnJa Je .'sl'oruc1val~ u prvoj polovini devetnaestog veka konstr~kcwn1 ~materiJal za gradnju železnica u američke i ~uwstr~~ske drzave. Gradnja železnica sama po sebi ne znači JOS m IZdal":ka vladavinu kapitalističkog načina proizvodnje u n~koJ zeml_JL Stvarno su same železnice u ovim slučajevima b1le samo Jedna od prvih pretpostavki za prodiranje kapitalističke proizvodnje. Ili, nemačka hemiska industrija šalje sre~ stva za proizvodnju, kao boje, koje nalaze masovnu prođu u nekapitalističkim zemljama Azije, Afrike itd.* Tu odeljak 1 kapitalističke proizvodnje realizuje svoje proizvode u vankapitalističkim krugovima. Stalno progresivno proširenje u odeljku T, koje otuda nastaje, izaziva u zemlji kapitalističke proizvodnje odgovarajuće proširenje u odeljku II koji isporučuje životna sredstva za rastuću armiju radnika odeljka I. Svaki od ovih slučajeva razlikuje se od Marxove šeme. U jednom slučaju proizvod odeljka II premašuje potrebe oba odeljka, merene količinom promenljivog kapitala i konzumiranog dela višl
* Od anilinskih boja Nemačke šalje se, naprimer, jedna .pe_tina, a od njenog indiga polovina, u zemlje kao .što su Kina, Japan, Bntanska Indija, Egipat, aziska Turska, Brazilija i Meksiko. 267
van kru< rel="nofollow">a oba odeljka kapitalističke proizvodnje. Obe zamerke su, međ~tim, samo prividne i otpadaju kad se ima u vidu da svaki odeljak pretstavlja srazmernu vrednost maseyrmzvoda u njihovim odgovarajućim deloVJma. Pod kapJtahstlckom proizvodnjom višak vrednost~ je ~a~rža_n ne_ sam_o u celokup_?om proizvodu nego i u svakoJ poJedinoJ rob!. Ah to ne sprecava da se i celokupni društveni proizvod podeli na tri srazmerna dela, koja po svojoj vrednosti odgovaraju u društvu utrošenom postojanom kapitalu, promenljivom kapitalu i iznuđenom višku vrednosti, onako isto kao što individualni kapitalist pri sukces.ivnoj prodaji svoje posebne robne mase izračunava najpre naknadu svog utrošenog postojanog kapitala, pa onda pramenljivog kapitala (ili što je nepravilnije ali odgovara praksi: najpre svog stalnog, pa onda opticajnog kapitala) da bi ostatak kupovine knjižio kao svoj profit. Pri prostoj reprodukciji ovim srazmerama vrednosti odgovara i materijalni oblik ukupnog proizvoda: postojani kapital se opet pojavljuje u obliku sredstava za proizvodnju, promenljivi u obliku životnih sredstava za radnike, višak vrednosti u obliku životnih sredstava za kapitaliste. Međutim, prosta reprodukcija je u ovom kategorič kom smislu - potrošnja celokupnog viška vrednosti od strane kapitalista, - kao što znamo, samo teoretska fikcija. Sto se tiče proširene reprodukcije ili akumulacije, prema Marxovoj šemi i tu postoji stroga srazmernost između sastava vrednosti društvenog proizvoda i njegovog naturalnog oblika: višak vrednosti se pojavljuje u svome za kapitalizovanje određenom delu apriorno prema proporcionalnoj podeli materijalnih sredstava za proizvodnju i životnih sredstava za radnike, koja odgovaraju proširenju proizvodnje na datoj tehničkoj osnovici. Ovo shvatanje, koje počiva na samodovoljnosti i izolovanosti kapitalističke proizvodnje, pokazuje se, kao što smo videli, već pri realizaciji viška vrednosti kao nemoguće. Ali ako pretpostavimo da višak vrednosti bude ostvaren izvan kapitalističke proizvodnje, time bi se pokazalo da njegov materijalni oblik nema ničega zajedničkog sa potrebama same kapitalističke proizvodnje. Njegov materijalni oblik odgovara potrebama onih nekapitalističkih krugova koji pomažu njegovoj realizaciji. Kapitalistički višak vrednosti zbog toga može to zavisi od prilika - da dođe na svet u obliku sredstava za potrošnju kao, napnmer, u pamučnim materijama ili u obliku sredstava za proizvodnju kao, naprimer, u železničkom materijalu. To što pritom ovaj - u obliku proizvoda jednog odeljka realizov~ni -:- višak vre~osti pomaže posle toga realizaciji viška vrednosti arugog odeljka kod narednog proširivanja proizvodnje, ne menja ništa na činjenici da je društveni višak vrednosti kao 268
celina, delimično neposredno, delimično posredno realiZo i~van o?a odeljka. Ova. čir_>jenic~ j~ jednaka slučaj~ kada i;ti~ :r1dualn1 ~ap1tahst realizuJe SVOJ vLSak vrednosti, pa i onda kad Je cela nJei(ova roba u stanju da naknadi tek samo promenljivi 1lt postoJam kap1tal nekog drugog kapitalista. Realizacija viška vrednosti nije, međutim, jedini bitni momen~t rej>rodukcije. Pretpostavimo da je odeljak I višak vrednosti plasirao Izvan granica oba odeljka i da je bio u stanju da stavi u pokret svoju akumulaciju. Pretpostavimo, dalje, da on ~ma Izgleda na novo uvećanje prođe u onim krugovima. Time je !pak data tek polovina uslova za akumulaciju. Između usnice i ruba čaše može ioš mnogo štošta da se desi. Sada se kao drugi predus!ov akumulacije ispostavlja potreba nalaženja odgovarajućih materijalnih elemenata proširenja proizvodnje. Gde da ih uzmemo kada smo višak proizvoda ovog trenutka u obliku proizvoda I, to jest sredstava za proizvodnju, pretvorili u novac i to prodajom izvan kapitalističke proizvodnje? Transakcija, koja nam je pomogla pri realizaciji viška vrednosti, kao da je na druga vrata lišila nas pretpostavaka za transformaciju ovog realizovanog viška vrednosti u oblik produktivnog kapitala. I tako izgleda da smo bežeći od kiše upali u reku. Razmotrimo ovo pobliže. Mi ovde postupamo sa p, kako u odeliku I tako i u odeljku II, tako kao da je u pitanju ukupni postojani deo kapitala proizvodnje. To je, međutim, kao što znamo, netačno. Samo r1di uprošćenja šeme ovde je ispušteno iz vida da je p, koje figurira u odeljku I i II šeme samo jedon deo ukupnog postojanog kapitala, to jest onaj deo koji se nalazi u godišnjem prometu, koji j e u periodu proizvodnje utrošen, odnosno prenesen na proizvode. Bilo bi, međutim, potpuno apsurdno pretpostaviti da .ie kapitalistička proizvodnja ili i koja druga u svakom perio:iu proizvodnje ceJ.okupni svoj kapital potrošila i da bi mogla u svakom periodu da ga stvori iznova. Naprotiv, u pozadini proizvodnje kako je ona u šemi pl'ikazana, pretpostavlja se cela velika masa sredstava za proizvodnju, čije periodično celokupna obnavljanje je godišnjim obnavljanjem utrošenog dela u šemi nagovešteno. Sa porastom produktivnosti rada i proširenjem obima proizvodnje raste ta masa ne samo apsolutno nego i relativno u odnosu na onaj deo koji se u proizvodnji svagda utroši. A time raste i potencijalna efikasnost pootojanog kapitala. Za proširenje proizvodnje dolazi u obzir najpre jače naprezanje toga dela postojanog kapitala bez neposrednog uvećanja njegove vrednosti. "U ekstraktivnoj industriji, na pr. u rudnicima, -~rovine ne sačinjavaju sastavni deo predujmljenog kapitala. Tu pred269
met rada nije proizvod ranije izvršenog rada, već je besplatan poklon prirode - metalna rudača, ..minerali, kameni. ug~lj, kamen itd. Postojani kapital sastoJI se ovde gotovo lskl,IUčivo iz sredstava za rad, koja vrlo dobro mogu da podnose povećanu količinu rada (na pr. dnevnu i noćnu smenu radnika). Neka su sve druge okolnosti jednake, masa i vrednost pro!zvoda povećavaće se u upravnoj srazmeri prema primenjenom radu. Kao prvoga dana proizvodnja, ovde prvobitni tvorci vrednosti, pa dakle i tvorci materijalnih elemenata kapitala: čovek i priroda, idu zajedno. Zahvaljujući elastičnosti radne snage, područje akumulacije proširilo se, a da pootojani kapital niJe prethodno povećan. U poljoprivredi, seme i gnojivo igraju doduše istu ulogu koju i sirovine u industriji, i bez više semena ne možemo zasejati više zemlje, ali kad su sirovine i sredstva za rad već dati, poznato je kakvo čudotvorno delovanje na količinu proizvoda vrši čak i čisto mehaničko obrađivanje tla. Tako veća količina rada, koju daje dosadašnji broj radnika, povećava plodnost, ne tražeći preduimanje novih sredstava za rad. I u ovom slučaJu imamo opet neposredno delovanje čovekovo na prirodu, koje postaje neposrednim izvorom pojačane akumulacije bez intervencije kakvog novog kapitala. Naposletku, u pravoj industriji svaki dodajni utrošak rada ima za pretpostavku i odgovarajući veći utrošak sirovina, ali ne nužno i sredstava za rad. A pošto ekstraktivna industrija i poljoprivreda snabdevaju prerađivačku industriju i sirovinama koje ona obrađuje, i sirovinama za njena sredstva za rad, to se ova koristi i onim viškom u proizvodima koji su one proizvele bez preduimanja dodajnog kapitala. Iz ovoga izlazi ovaj opšti rezultat: Pripajajući sebi oba pratvorca bogatstva, radnu snagu i zemlju, kapital stiče takvu naponsku snagu koja mu dopušta da elemente svoje akumulacije protegne i preko granica koje mu prividno postavlja njegova vlastita veličina, granica koje mu postavlja vrednost i masa več proizvedenih sredstava za proizvodnju u kojima on egzistira."* A, dalje, ne može se nikako da shvati zašto bi se sva sredstva potrebna za proizvodnju i potrošnju morala da proizvedu -samo kapitalistički. Upravo to shvatanje leži, doduše, u osnovi Marxove šeme akumulacije, ali ono ne odgovara ni svakodnevnoj praksi i istoriji kapitala ni specifičnom karakteru toga načina proizvodnje. U prvoj polovini devetnaestog veka višak vrednosti je u Engleskoj proizlazio velikim delom u obliku pamučnih materija iz procesa proizvodnje. Materijalni elementi
* K. 270
Marx, "Kapital", tom I, str. 499, 500.
njegovog kapitalizovanja pretstavljali su, sa svoje strane kao
ni
~~rovi pamuk iz r_obc;>vlasničkih država ~meričke Unije kao z1t,? (z1vot~e nar:=ruce za engleske radrrike) sa poljana nevoljničke RuSIJe, Istina, s1gumo višak proizvoda, ali nipošto kapitalistički višak vrednosti. Koliko je kapitalistička akwnulacija zavisna od tih nekapitalistički proizvedenih sredstava za prov
izvodnju pokazuje pamučna kriza u Engleskoj usled prekido plantažne kulture američkim Secesionim ratom, ili kriza u evropskoj industriji platna usled prekida dovoza lana iz feudalne Rusije povodom rata na Istoku. Treba se, uostalom potsetiti samo na ulogu koju igra uvoz seljačkih, dakle, neka~ pitalistički proizvedenih žitarica za ishranu mase industriskih radnika u Evropi (to jest kao ~Ieme!lat promenljivog kapitala) pa da se uvidi koliko je kapitalistička akumulacija svojim materijalnim elementima povezana za nekapitalističke sfere. Sam karakter kapitalističke proizvodnje isključuje uostalom ograničavanje samo na kapitalistički proizvedena sredstva za proizvodnju. Bitno sredstvo u nagonu individualnog kapitala za povišenjem profitne stope jeste njegovo nastoj avanje za pojovtinjenjem elemenata postojanog kapitala. S druge strane, stalno povećavanje proizvodnosti rada, kao najvažniji način za povećavanje stope viška vrednosti, uključuje bezgraničnu korisnu upotrebu svih materija i uslova koje daju priroda i zemlja i vezano je za nju. Kapital u tom pogledu s obzirom na svoje biće i svoj način postojanja ne trpi nikakvih ·ograničenja. KapitalističKi naCin proizvodnje kao takav obuhvata dosada, posle više stotina godina svoga razvitka, tek deo celokupne wetske proizvodnje, njegov nastan je dosada bila uglavnom mala Evropa u kojoj, čak, postoji čitava oblast- kao seljačka poljoprivreda, samostalno zanatstvo - i veliki zemljišni prostor gde on još nije zavladao, zatim veliki delovi Severne Amerike i pojedini krajevi na kopnu drugih delova sveta. Uopšte uzev, kapitalistički način proizvodnje dosad je ostao ograničen uglavnom na industriju u zemljama umerene zone, dotk je, naprimer, na Istoku i Jugu srazmerno neznatno napredovao. I kad bi on, prema tome, bio upućen na elemente proizvodnje koje može dobiti u tim uskim granicama, onda bi njegov-a sadanja visina, čak celi njegov razvitak uopšte bio nemogućnost. Već od s_amo~ svog postanka kapitalistička proizvodnja u svojim ~blicun:' 1 zakonima kretanja bila je sračunata na blaga i pr01zvođacke snage cele zemlje kao na riznicu proizvodnih snaga. U SV()m nagonu prisvajanja proizvodnih snaga za ciljeve eksploataCIJe, kapital pretražuje ceo svet, on sebi pribavlja sredstva z~ proizvodnju iz svih uglova zemlje, otima ih, ili pribavlJa 1h od svih stepena kulture i od svih društvenih oblika. PitanJe obe271
zbeđenja materijalnih elemenata. ~k~u1acije kapitala, dal.e_k~ od toga da je bilo rešeno matenJalrum oblikom kap~tahs!JckJ proizvedenog viška vrednosti, pretvara se P':_e u sasv1m drugo pitanje, naime: za produk!Jvnu upotrebu v1ska vrednos!J potrebno je da kapital neprekidno i sve više ra~polaže celom· zemljinom kuglom, kako bi u izboru sredstava za proizvodnju kvalitativno i kvantitativno imao neograničen izbor. Trenutno iskorišćavanje novih sirovinskih oblasti u neograničenim količinama, kako u cilju da se kapital obezbedi od svih eventualnih promena i prekida u dovozu sirovina iz starih izvora, tako i za slučaj naglog proširivanja društvenih potreba, jeste jedna od neophodnih pretpostavki procesa akumulacije u njegovoj elastičnosti i u njegovim skokovima. Kad je Secesioni rat prekinuo dovoz američkog pamuka u Englesku pa je zbog toga u oblasti Lancashira izazvao poznatu "pamučnu glad .e, u najkraćem vremenu, kao da su činima dočarane, nastale su u Egiptu ogromne plantaže pamuka. Tu je orijentalna despotija udružena sa prastarim kulu~kim odnosima stvorila evropskom kapitalu polje delatnosti.J1lamo kapital sa svojim tehničkim sredstvima može u tako kratkom vremenu da dočara ovakve čudesne prevrate. Ali on može samo na prebkapitalističkom tlu primitivnih socijalnih odnosa da razvije toliku komandnu vlast nad materijalnim i ljudskim proizvodnim snagama koje spadaju u takva čuda. Drugi primer te vrste je ogromni porast svetske potrošnje kaučuka koji danas odgO'Vara redovnoj isporuci sirove gume u vrednosti od jedne milijarde maraka godišnje. Privrednu bazu ove proizvodnje sirovina čine primitivni načini eksploatacije u afričkim kolonijama kao i u Americi, koji pretstavljaju razne kombinacije ropstva i kulučenja a koje primenjuje evropski kapital.* Istina, mora se istaći da smo, pretpostavljajući da prvi ili drugi odeljak u nekapitalističkoj sredini realizuje samo svoj višak proizvoda, time, radi proveravanja Marxove šeme, UZ€li najpovoljniji slučaj koji odnose reprodukcije pokazuje u njihovoj čistoti. U stvarnosti nas ništa ne prisiljava da pretpostavimo da s.e u proizvodu odgovarajućeg odeljka nijedan deo postojanog i promenljivog kapitala ne realizuje izvan kapitali-
* Najnovija otkrića engleske Plave knjige -o pra.ksi "Peruvian Amazon Co., Ltd." u Putumayo-u pokazala su da međunarodni ka(pital čak i bez političke. fonne kolonijalnog režima, na teritoriji slobodne republike Peru urođenike dovodi prema sebi u stanje koje graniči sa ropstvom preduzeću, da bi time došao do proizvodnih sredstava iz primitivnih zemalja putem pljačke najvećega stila. Od 1900 ovo preduzeće engleskih i eg:zotičnih kapitalista bacilo je na londonsko trži§te oko 4000 tona putumayo-kaučuka. U to isto vreme ;~»hijeno je o'ko 30 000 uroder:cl.lm a onih lO 000 preživelih većinom su od dobijenih batina postali bogalji. 272
stičkih kr~g?ya. Pru;le toga može kako proširenje proizvodnje tako I dehmiC~o obnavlJanje istrošenih elemenata proizvodnje u sv~~ .materiJalnom obliku biti izvršeno proizvodima nekapi-
tahs!Ickih. k_rugova. On? što bi gornjim primerima trebalo da bud<; obJ~SnJeno, Jeste čmjenica da u najmanju ruku višak vrednosti k?J'. !'"eba da bude kapitalizovan i njemu odgovarajući deo kap~tal~st~~k~ mase prmzvoda nije moguće realizovati u okviru kapitahshckih kru.~o_va i da zbog toga on, bezuslovno, mora svoJe kupce potraziti u nekapitalistički proizvodećim društvenim slojevima i oblicima. Tako između svakog proizvodnog perioda, u kome se pro. ~zvodi ':'~ak v:ed';losti, i akumulacije koja tome sledi, u kojoj ce ~n ~I.II kap1tahzovan, leže dve razne transakcije - pretvaranJe VIska vrednosti u njegov .čisti oblik vrednosti, realizacija, i pretvaranje tog čistog oblika vrednosti u proizvodni oblik kapitala- koje seobe odvijaju između kapitalističke proizvodnje i nekapitalističkog sveta koji je okružuje. Tako se sa oba stanovišta: realizacije v-iška vrednosti, kao i pribavljanja elemenata postojanog kapitala, internacionalni promet apriorno pokazuje kao jedan od istoriskih uslova opstanka kapitalizma, internacionalni promet, koji je u datim konkretnim odnosima u suštini razmena između kapitalističkih i nekapitalistićkih oblika proizvodnje. Dosada smo akumulaciju posmatrali samo sa stanovišta viška vrednosti i postojanog kapitala. Treći osnovni elemenat akumulacije jeste promenljivi kapital. Rastuću akumulaciju stalno prati rastući promenljivi kapital. U Marxovoj šemi kao odgovarajući njen stvarni oblik pojavljuje se u društvenom proizvodu rastuća masa životni.h sredstava za radnike. Stvarni promenljivi kapital nisu međutim, životna sredstva za radnike, nego živa radna snaga za čiju reprodukciju su potrebne životne namim.ice. Među osnovne uslove akumulacije spada, dakle, njenim potrebama prilagođeni priliv živoga rada, koji biva od kapitala stavljen u pokret. Delimično će se povećanje te mase - ukoliko to prilike dozvolj avaju - postizavati produženjem radnog dana i intenzifikacijom rada. Međutim, u oba slučaja ovo povećanje živog rada ne izražava se, ili se izražava tek u neznatnoj meri kao najamnina za prekovremeni rad u porastu promenljivog kapitala. Oba metoda nalaze osim toga delimično u prirodnim, delimično u socijalnim otporima svoje određene prilično uzane granice koje ne mogu da pređu. Pro· gresivni porast promenljivog kapitala, koji prati akumulaCIJU, mora, dakle, naći svoj ;zraz u rastućem broju zaposlene radne snage. Odakle dolazi ta dodatna radna snaga? 18 Akumulacija kapitala
273
Pri analizi akumulacije individualnog kapitala Marx na to pitanje odgovara na sledeć~ način: "~ sad, d~ bi_ o:vvi s~tavn~ delovi stvarno funkcionisali kao kap1tal, kapltailstlckoJ klas1 potreban je dodatak rada. Ako se ne može povećati eksploatacija već zaposlenih radnika, bilo ekstenzivno ili intenzivno, moraju se zaposliti nove radne snage. I za ovo se već pobrinuo mehanizam kapitalističke proizvodnje reprodukujući radničku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a čija obična najamn!na dostiže ne samo za njeno održanje, već i za njeno množenje. Ove dodajne radne snage različite dobi, kojima radnička klasa svake godine snabdeva kapital, ima ovaj još samo da pripoji dodajnim sredstvima za proizvodnju koja se već nalaze u godišnjoj proizvodnji, pa je pretvaranje viška vrednosti u kapital gotova stvar."* Ovde se priraštaj promenljivog kapitala reducira jedino i direktno na prirodno uvećanje radničke klase, koju je kapital već uzeo pod svoju komandu, putem njenog razmnožavanja. To tačno odgovara šemi proširene reprodukcije koja prema Marxovoj pretpostavci kapitaliste i radnike poznaje kao jedine društvene klase, a kapitalističku proizvodnju kao jedini i apsolutni način proizvodnje. Pod tim pretpostavkama je prirodno umnožavanje radničke klase jedini izvor uvećanja postojećih radnih snaga pod komandom kapitala. Ali to shvatanje stoji u suprotnosti sa zakonima kretanja akumulacije. Prirodno umnožavanje radnika ne stoji ni vremenski ni kvantitativno u odnosu sa potrebama akumulišućeg kapitala. Naročito ono nije u stanju, kako to Marx sam sjajno izlaže, da ide ukorak sa momentalnim potrebama ekspanzije kapitala. Prirodno umnožavanje radničke klase, kao jedina osnova kretanja kapitala, isključilo bi odvijanje akumulacije u periodičnoj smeni snažne i slabe konjunkture, kao i u skokovitom proširenju oblasti pro-
* K. Marx, "Kapital", tom J, str. 479. Slično na jednom drugom mestu: ,.Najpre, dakle, deo viška vrednosti, i deo u životnim sredstvima odgovarajućeg mu viška proizvoda, treba pretvoriti u promenljivi kapital, to jest treba njime kupiti nov rad. To je samo onda mogućno ako broj radnika raste ili ako se radno vreme u toku kojeg rade produžava ... Međutim, to ne treba smatrati za stalno sredstvo akumulacije. Radničko stanovništvo može se povećati ako se prethodno neproizvodni radnici pretvore u proizvodne radnike, ili ako se delovi stanovništva koji ranije nisu radili, kao žene i deca, pauperi, uvuku u proces proizvodnje. Poslednju tačku ćemo ovde sasvim izostaviti. Najzad, apsolutnim porastom radničkog stanovništva s porastom stanovništva uopšte. Ako aku_mulacija treba da bude stalan, neprekidan proces, onda je taj apsolutm porast stanovništva uslov, mada se ono smanjuje u odnosu na upotrebljeni kapital. Uvećavanje stanovništva javlja se kao osnova akumulacije kao stalnog procesa. Ali to pretpostavlja prosečnu najamninu koja dopušta stalan porast radničkog stanovništva, a ne samo njegovu reprodukciju." ("Teorije o višku vrednosti", knj. II, deo 2, glava: "Pretvaranje dohotka u kapital", str. 513, 514.) 274
izvodnje i_ .tin:e. bi .i s.amu akumulaciju učinilo nemogućom. AkumulaciJa 1z1sku]e 1sto tako neograničenu slobodu kretanja u odnosu na porast promenljivog kapitala kao i u odnosu na elemente postojanog kapitala, dakle, neograničenu mogućnost raspolaganJa pnhvom radne snage. Prema Marxovoj analizi. ova potreba nalazi sVoj egzaktni izraz u stvaranju ,industriske rezervne armije radnika". Marxova šema proširene ;eprodukcije svakak
...
275
delovima sveta i u svima podnebljima, tako isto ona nije u stanju da izađe na kraj ni sa radnom snagom samo bele rase. Da bi iskoristio pređete u kojima je bela rasa nesposobna za rad, kapital potrebuje druge rase, uopšte, kapital mora da ima ne<; graničenu mogućnost raspolaganJa celom radnom snagom zemlJe da bi njome pokrenuo sve proizvodne snage zemlje - ukoliko . je to moguće u granicama proizvodnje viška vrednosti. A tu radnu snagu on nalazi najviše u čvrstim okovima tradicionalnih pretkapitalističkih odnosa proizvodnje iz kojih ova mora tel< da bude "oslobođena" da bi, potom, bila regrutovana u aktivnu armiju kapitala. Proces izlučenja radne snage iz sastava primitivnih sociJalnih odnosa i njeno usisavanje kapitalističkim sistemom najamnina pretstavlja jedan od najneophodnijih istoriskih osnova kapitalizma. Engleska pamučna industrija, kao prva izrazito kapitalistička grana proizvodnje, bila bi nemoguća ne samo bez pamuka južnih država Severnoameričke Unije nego isto taJm i bez miliona onih afričkih crnaca koji su presađeni u Ameriku da bi poslužili kao radna snaga na plantažama, a posle Secesionog rata su kao slobodni proletarijat prirasli klasi kapitalističkih najamnih radnika.* Značaj privlačenja potrebne radne snage iz nekapitalističkih država postaje za kapital vrlo osetljiv u formi takozvanog radničkog pitanja u kolonijama. Rešenju ovog pitanja služe svi mogući metodi "blage sile", kako bi radna snaga podređena drugim socijalnim autoritetima i uslovima proizvodnje od ovih bila otrgnuta i podvrgnuta komandi kapitala. Iz ove težnje proizlaze u kolonijalnim zemljama najčudnije mešavine između modernog najamnog sistema i primitivnih odnosa gospodstva i potčinje nosti.** Ove ilustruju opipljivo činjenicu da kapitalistička pro-
* Tablica objavljena neposredno uoči Secesionog rata u Sjedinjenim Državama sadržavala je sledeće podatke o vrednosti godišnje pro-izvodnje robovlasničkih država i o broju zaposlenih robova, od kojill je najveći deo radio na pamučnim plantažama: pamuka
1800 1810 1820 1830 1840 1850 1851
5,2 mil dol 15,1
"
26,3 " 34,1 " 74,6 " 101,8 " 137,3
robova 893.041 1,191.364 1,543.688 2,009.053 2,487.255 3,179.509 3,200.000.
(Simons, "Klasne borbe u istoriji Amerike". Dopunska sveska uz
"Neue Zeit", br. 7, str. 39.) ** Kao tipičan primer ovakvih mešovitih oblika navodi bivši engles.ki ~in.i~t~.r Bryc~ prilike u. južnoafričkim rudnicima dijamanata. "NaJzanunlJlVIJa u K1mberlyu, Jed:iJnstvena IPQjava u svetu, jesu dva
276
izvodnja ne može izaći na kraj bez radne snage iz d ·h socijalnih formacija. rug> Marx, d:'bome, podrobno pretresa kako proces prisvajanja neka?ltahshcJ:lh sredstava za proizvodnju tako i proces preobrazaJa selJastva u kapitalistički proletarijat. Cela 24 glava J tomu. _"Kapitala" posvećena je oRisu postanka englesko~ proletarlJata, polJopnvredne zakupmcke kapitalističke klase takozva!la "ComJ?o.unda", u koje bivaju ukonačeni i zatvoreni urođenici uposlem u vrudmc1ma. To su ogronmi ograđeni prostori natkriveni žič~nom mrezom ~mesto krova u cilju da se spreči da se što baci preko Zidova. Podzemru hodnik vodi u susedni rudnik. Radi se u tri smene po 8 časova, tako da radnik nije nikad duže pod zemljom od 8 časova uzasto~c~. Na ~utrašnjoj strani zida napravljene su kolibe u kojima ur«;'đ~mc1 ~t~nUJU i spavaju. U unutrašnjosti je bolnica, kao i škola, u koJOJ ra~;nci u slobodnim časovima mogu da uče čitanje i pisanje. Alkoholna. pica ~e ne prodaju. - Svi ulazi se strogo čuvaju, nikome nije dozvolJen pnstup unutra, ni urođenicima, ni belima. Zivotne namirnice isporučuje dućan koji pripada kompaniji i nalazi se u granicama zidova "Compound" radnika "De Beers"-jame imao je u doba moje pasete 2600 urođenika svih mogućih plemena, tako da su se u njemu nalazili egzemplari najraznovrsnijih crnačkih tipova od Natala i Pondolanda na jugu do Jezera Tanganjike na dalekom istoku. Oni dolaze sa svih strana, namamljeni visokim najamninama, obično od 18 do 30 maraka nedeljno, i ostaju tu .po 3 meseca i duže, a ,ponekitput čak i na duže vreme... U tome prostranom, pravougaonom Compoundu viđaju se zului iz Natala, Fingoi, Pondoi, Tombui, Basutoi, Bečuani, podanici Gungunhane sa portagalskih poseda, izvestan broj Matabela i Makalaka i mnogi takozvani Zambezi - momci iz plemena koja žive duž obe obale te reke. Ne izostaju čak ni Bušmani ili bar urođenici koji potiču od njih. Oni stanuju, dabome, miroljubivo zajedno i u svojim slobodnim časovima zabavljaju se na svoj način. Osim kocke videli smo i igru sličnu engleskoj "lisica i guske", koja se igra sa kamenčićima na dasci; i muziciraju na dva primitivna instrumenta: na tzv. kaferskom klaviru koji se sastoji iz železnih pločica nejednake dužine učvršćenih u okvir jedna do druge i iz još prostijeg instrumenta napravljenog od delića tvrdog drveta nejednake dužine, koji klepanjem mogu da izazovu nejednake glasove, rudimente melodije. Manji broj je čitao ili pisao pisma, a ostali su se zanimali kuvanjem ili ćeretanjem. Neka plemena brbljaju bez prestanka pa se u toj čudnoj crnačkoj retorti, idući od grupe do grupe, čuje čitavo tuce jezika. Posle više meseci uposlenja crnci obično ovo mesto napuštaju, da se vrate svom .plemenu. sa ušteđevinom stečenom u rudniku kupe sebi ženu i žive opet u svojim tradicionalnim odnosima (James Bryce, "Impressions of South Africa", 1897, nemačka izdanje 1900, str. 206.) Na istom mestu vidi takođe i zaista živi prikaz metoda kako se u Južnoj Africi rešava .,radničko pitanje". Tu saznajemo da crnce u Kimberlyu u Witwatersrandu. Natalu, Matabelelandu prisiljavaju na rad u rudnicima ~ plantažama na taj n_ačin ~to im oduzmu svu zemlju i svu stoku, to Jest sva sredstva za život, sto ih proletarizuju i usto još .i. demor.~išu rakijom (doc~ij~, kad ~eć dođu u Compound" kapitala, nJima koJI su se taman naVJkh da PIJU, alkohol~a pića najstrože zabranjuju: objekt eksploatacije mora biti sačuvan u upotrebljivom stanju), najzad teraju ih silom, hapšenjem, bičevanjem u "najamni sistem" kapitala.
277
kao i industriskog kapitala. U Marxovom opisu istaknutu ulogu u ovom procesu igra pljačka kolonijalnih zemalja od strane evropskog kapitala. Ali sve to, da .se dobro razll~Il::~o, samo po~ uglom posmatranja tzv. "prvobttne ak~ulactJe ... ~avederu procesi kod Marxa ilustruju samo posta':Je, porođaJm eas I:apttala označuju porođajne bolove pn tzlasku kapttahst!Ckog načina proizvodnje iz krila feudalnog društva. Cim da teoretsku analizu procesa kapitala - proizvodnje i prometa on se stalno vraća svojoj pretpostavci: opštoj i isključivoj vladavini kapitalističke proizvodnje. Mi vidimo, međutim, da je kapitalizam, i u SVOJOJ punoj zrelosti, u svakom pogledu upućen na istovremeno postojanje nekapitalističkih slojeva i društava. Taj odnos se ne iscrpljuje pukim pitanjem tržišta za "suvišni proizvod" kako su taj problem postavili Sismondi i docnije kritičari i skeptici kapitalističke akumulacije. Proces akumulacije kapitala je svim svojim uslovima vrednosti i materijalnim uslovima: postojanim kapitalom, promenljivim kapitalom i viškom vrednosti vezan za nekapitalističke oblike proizvodnje. Ovi poslednji pretstavljaju datu istorisku sredinu onoga procesa. Akumulacija kapitala se može pod pretpostavkom isključive i apsolutne vlasti kapitalističkog načina proizvodnje utoliko manje prikazati što se ona, štaviše, bez nekapitalističke istoriske sredine ne može ni u kom pogledu ni zamisliti. Naravno, Sismondi i njegovi sledbenici pokazivali su pravilan instirukt za uslove postojanja akumulacije kad su njene teškoće svodili jedino i samo na realizaciju viška vrednosti. Između uslova ove poslednje i uslova proširenja postoj anog i promenljivog kapitala u njihovom materijalnom obliku postoji značajna diferencija. Kapital ne može izaći na kraj bez sredstava za proizvodnju i bez radne snage cele zemaljske kugle; za nesmetano odvijanje njegovog akumuiacionog kretanja njemu su potrebna prirodna blaga i radne snage svih krajeva sveta. Kako se ti faktori nalaze faktično u pretežnoj većini u pov~zanostima pretkapitalističkih oblika proizvodnje to je istoriska sredina akumulacije kapitala,- to iz toga proizlazi neobuzc!ani nagon kapitala da zavlada .tim .krajevima zemlje i društvima. Samoj po sebi kapitalističkoj proizvodnji bi bilo posluženo, naprimer, kapitalistički vođenim plantažama kaučuka kao što su, naprimer, već podignute u Indiji. Ali stvarna prevlast Pekapitalističkih društvenih odnosa u zemljama onih proizvodnih grana stvara kod kapitala nastojanje da te zemlje i ta društva potčini sebi, pri čemu primitivni odnosi u svakom slučaju omogućuju tako vanredno brze i nasilne zahvate akumulacije kakvi se pod čisto kapitalističkim društvenim odnosima ne bi nikako mogli ni zamisliti .. 278
Drukčije stoji sa realizacijom viška vrednosti. Ova je apriorno vezana_ za. nekap1talističke proizvođače i potrošače kao takve. PostoJanJ_': nekapitali.stičkih kupaca viška vrednosti jeste, dakle, direktm ZIVot~ us!ov z:' kapital i njegovu .akumulaciju, utohko, dakle, odlucuJuca lacka u problemu akumulacije kapitala. . B!la to na ovaj ~~i na onaj način, kao istoriski proces, kapitahstlcka akumulaclJa upućena je u svim svojim odnosima faktički na nekapitalističke društvene slojeve i oblike. Rešenje problema, oko koga se provlači spor u političkoj ekonomiji skoro više od jednog stoleća, leži, da'kle, između oba ekstrema·: između sitnoburžoaske skepse Sismondija, Kirchmanna, Voroncova, Nikolaj-ona, koji su proglasili nemogućnost akumulacije, i gruboga optimizma Ricarda-Saya-Tugana Baranovskog, koji veruju da se kapitalizam može neograničeno oplođavati, što je samo logična konsekvencija - da je on večan. Rešenje, međutim, leži, u smislu Marxovog učenja, u dijalektičkoj protivrečnosti: da su kapitalističkoj akumulaciji za njeno kretanje potrebne nekapitalističke socijalne formacije kao njena sredina, da ona napreduje u stalnoj razmeni materija s.a njima i da ona samo dotle može da postoji dok nalazi ovu sredinu. Sa ove tačke mogu da budu revidirani pojmovi unutrašnjeg i spoljnog tržišta, koji su igrali toliko istaknutu ulogu u teoretskom sporu o problemu akumulacije. Unutrašnje i :>poljno tržište sigurno igraju veliku i u osnovi različitu ulogu u toku kapitalističkog razvitka, ali ne kao pojmovi političke geografije, nego kao pojmovi socijalne ekonomije. Unutrašnje tržište je sa stanovišta kapitalističke proizvodnje kapitalističko tržište, ono je ta proizvodnja sama kao kupac svojih vlastitih proizvoda i izvor za nabavku svojih vlastitih elemenata za proizvodnju. Vanjsko tržište za kapital je nekapitalistička socijalna sredina koja apsorbuje njegove proizvode da bi mu davala elemente za proizvodnju i radnu snagu. Sa tog stanovišta, ekonomski posmatrano, Nemačka i Engleska su u svojoj uzajamnoj razmeni roba jedna za drugu uglavnom unutrašnje, kapitalističko tržište, dočim razmena između nemačke industrije i nemačkih seljačkih potrošača kao i proizvođača za nemački kapital pretstavlja spoljne tržišne odnose. Kao što se vidi iz šeme reprodukClJe ovo su striktni, egzaktni pojmovi. U unutrašnjem kapitalističkom prometu mogu u najboljem slučaju biti realizovani samo o~re~ đeni delovi vrednosti celokupnog društvenog proizvoda: utrosem postojani kapital, promenljivi kapital i konzumirani deo viška vrednosti; naprotiv, onaj deo viška vrednosti koji je !'"me~Jen kapitalizovanju mora biti realizovan "napolju". Ako Je kaplh-
279
lizovanje viška vrednosti prava svrha i pokretačka pobuda~>ro izvodnje, to je, s druge strane, obnova postoJanog 1 promenlJ!Vog kapitala (kao i konzumiranog dela viška vrednosti) njena široka baza i njen preduslov. Ukoliko sa međunarodnim 1azvitkom kapitalizma pootaje kapitalizovanje viška vrednosti sve hitnijim i sve prekarnijim, utoliko široka baza postojanog i promenljivog kapitala kao mase, apsolutno, i u odnosu na višak vrednosti postaje sve moćnija. Otuda pojava puna protivrečnosti da stare kapitalističke zemlje jedne za druge p:retstavljaju sve šira tržišta, da one jedne za druge postaju sve neophodnije i da, u 1sto vreme, jedna drugu sve surevnjivije suzbijaju kao konkurente u odnosima sa nekapitalističkim zemljama.* Uslovi kapitalizovanja viška vrednosti i uslovi obnove celokupnog kapitala dolaze sve više jedni s drugima u protivrečnost koja je, uostalom, samo odraz zakona padajuće profitne stope, zakona punog protivrečnosti.
Glava dvadeset sedma BORBA PROTIV NATURALNE PRIVREDE
Kapitalizam dolazi na svet i razvija se istoriski u nekapitasocijalnoj sredini. U zapadnoevropskim zemljama njega je opkoljavala najpre feudalna sredina, iz čijeg je krila on izašao - kmetstvo na selu i esnafsko zanatstvo u gradu, - onda, JOOŠto je stresen feudalizam, dolazi pretežno seljačko-zanatska sredina, dakle, prosta robna proizvodnja u poljoprivredi i zanatstvu. Osim toga, evropski kapitalizam je opkoljen ogromnim prostranstvom vanevropskih kultura koje pokazuju celu skalu stepena razvitka od najprimitivnijih komunističkih hordi nomada lovaca i sabirača do seljačkih i zanatskih proizvođ~ča roba. U krilu te sredine probija se napred proces akumulacije kapitala. Pritom treba razlikovati tri faze: borbu kapitala sa naturalnom privredom, borbu sa robnom privredom i konkurentsku borbu kapitala na svetskoj pozornici za ostatke uslova aku-
lističkoj
mulacije.
Za svoj opstanak i razvitak kapitalizam zaliteva nekapitalističke oblike proizvodnje kao svoju sredinu. Ali njemu ne može biti od koristi svaki od tih oblika. Njemu su potrebni nekapitalistički društveni slojevi kao tržište za njegov višak
*U 280
ovom pogledu
tipični
su odnosi
između Nemačke
i Engleske.
yredn~ti,_ kao izvori za. nabavku sredstava za njegovu prol~vodnJU 1 kao rezery~an radne snage za njegov sistem najamnin~ .. Za sve te Cl~Jeve kapital ne može ništa da počne sa oblicima nat~ralnopn.vredne proizvodnje. U svima formacijama naturalne pnvrede --:- radilo s':. o primitivnim seljačkim opštinama .sa kolek~1vn1m vlasn1stvom na zemlju, feudalnim kmetskim odnosima ili slično - proizvodnja za sopstvene P?trebe _j_e karakteristika privrede pa zato ne postoji nikakva, 1li postOJI. tek neznatna potreba za stranim robama i po pravilu ne postoJ~ mkakav ~uvišak vlastitih proizvoda, ili u krajnjem slucaJu mkakva nuzna potreba da se proizvođač otarasi suvišnih proizvoda. A najznačajnije je međutim: svi oblici naturalnoprivredne proizvodnje pQčivaju na ovoj ili onoj vrsti povezanosti i sredstava za proizvodnju i radne snage. Komunistička seljačka opština kao i feudalno imanje i slično počivaju sa svojom privrednom organizacijom na sputavanju najvažniJeg sredstva za proizvodnju - zemlje - kao i radne snage pravom i običajem. Naturalna privreda stavlja, dakle, potrebama kapitala u svakom pogledu krute prepreke. Zato kapitalizam pre svega stalno i svuda vodi borbu za uništenje naturalne privrede u svi:ffi njenim istoriskim oblicima na koje naiđe, protiv robovlasničke privrede, protiv feudalizma, protiv primitivnog komunizma, protiv patrijarhalne seljačke privrede. U toj borbi glavni metod čine političko nasilje (revolucija, rat), državni poreski pritisak i jevtinoća roba, koji delimično idu uporedo, delimično sukcesivno jedno za drugim i međusobno se podržavaju. Ako se nasilje manifestovalo u borbi protiv feudalizma u Evropi u revolucionarnom obliku (građanske revolucije u 17, 18 i 19 veku u krajnjoj liniji spadaju ovamo), to se ono u vanevropskim zemljama, u borbi protiv primitivnih socijalnih oblika manifestovalo u obliku kolonijalne · politike. Poreski sistem' kao i trgovina koji su primenjivani u tim prilikama, naročito prema primitivnim zajednicama, pretstavljaju mešavinu političkog nasilja i ekonomskih faktora koji se prisno upotpunjavaju. Ekonomski ciljevi kapitalizma u borbi s društvima na bazi naturalne privrede jesu u pojedinostima sledeći: 1. da zav lada neposredno važnim izvorima pr?izvodmh snaga kao zemljom, divljačima, p_raš~ama, min.:rahma,. ?rugim kamel\jem i rudačama, prOizvodima egzo!Jcnog bilJnog carstva, kao kaučukom itd.; . 2. da radne snage "oslobodi" i prinudi da rade za kap1tal; 3. da uvede robnu privredu; 4. da poljoprivredu odvoji od zanatstva.
281
Pri prvobitnoj akumulaciji, to jest u prvim istori~kim počecima kapitalizma u Evrop1 na l8tek~ .SrednJe!1 veka l do
u 19 vek, "čišćenje seljaštva" u EngleskoJ 1 u zemlJama kontinentalne Evrope bilo je najznačajnije sredstvo za masovno pretvaranje sredstava i radne s~a~e u kapital. Taj isti za~at.ak vladajući kapital vrši i do danasnJeg dana u sasv1m drukClJlm ogromnim dimenzijama putem moderne kolonijalne politike. Iluzija je očekivati da će se kapitali.zam ikađa zadovoljiti_samo sredstvima za proizvodnju do kojih može doći putem trgovine robom. Teškoća za kapital leži već u tome što se na ogromnim prostranstvima zemljine kugle, podesnim za eksplo~taciju, proizvodne snage nalaze u posedu društvenih formacija koje ili nisu naklonjene trgovini robom, ili najvažnija sredstva za proizvodnju, do kojih je kapitalu stalo, uopšte ne nude na prodaju, jer oblici svojine i cela socijalna struktura to apriorno isključuju. Tu spada pre svega zemlja sa celim mineralnim bog>tstvom u svojoj utrobi, kao i površine sa livadama, šumama, vodama, dalje, stočnim stadima primitivnih stočarskih naroda. Osloniti se na proces legalnog unutrašnjeg raspadanja tih naturalnih privrednih oblika proračuna! na vekove i tek iščekivati njihove rezultate dok dovedu do eksproprijacije najvažnijih sredstava za proizvodnju putem robne trgovine - značilo bi za kapital isto to što i dići ruke od proizvodnih snaga tih oblasti. Iz toga izvodi kapitalizam prema kolonijalnim zemljama nasilno prisvajanje najvažnijih sredstava za proizvodnju kao životno pitanje. Kako su baš primitivne socijalne zajednice urođenika najjači bedem društva i njegovih materijalnih osnova opstanka, to se kao uvodni metod kapitala vrši sistematsko plansko razaranje i uništenje nekapitalističkih socijalnih zajednica na koje on u svom širenju naiđe. Tu se ne radi više o prvobitnoj akumulaciji, taj proces traje bez prekida sve do u današnje dane. Svako novo kolonijalno širenje biva prema tome praćeno tim upornim ratom kapitala protiv socijalnih i ekonomskih povezanosti urođenika kao i užasnom nasilnon1 pljačkom njihovih sredstava za proizvodnju i njihove radne snage. Nada da će kapitalizam moći biti upućen na isključivo ,.miroljubivu utakmicu", to jest na uređenu trgovinu robom kao što ona postoji među zemljama koje kapitalistički proizvode, kao na jedinu osnovicu svoje akumulacije, počiva na doktrinarnoj obmani koja veruje da akumulacija kapitala može da opstane bez proizvodnih snaga i potražnje primitivnih formacija, i da se može osloniti na spori proces unutrašnjeg raspadanja naturalne privrede. Kapitalistička akumulacija, sa svojom sposobnošću skokovnog širenja, isto onako kao što ne može da čeka
282
na pr~rodni priraštaj ..rad~og stanovništva i da se s njim zadovolJI, ~sto_ t~~ o. ne maz~ _n1 ?a sačeka prirodno sporo raspadanje nekapltahshckiJ:t for~ 1 nJlhov prelaz na robnu privredu i da se s ':'J lm pomm. Kap1tal ne poznaje drugo rešenje pitanja os\m nasllJa, koJe Je stalan metod akumulacije kapitala kao istoriskog procesa, ne samo pri njegovom postanku m'go i do današnjeg dana. Za p~imitivna društva u ovakvom slučaju radi se o nJihovom !,b1h 1h ne biti", i zato za njih nema drugog izbora nego otpo_r 1 borba na život i smrt do potpunog iscrpljenja ili IstreblJenJa. Zato su stalna vojnička okupacija kolonija, ustanci urođemka 1 kolom] alne ekspedicije u cilju savlađivanja ustanaka na dnevnom redu kolonijalnog režima kao stalne pojave. Nasilni metod je direktna posledica sudara kapitalizma sa naturalnoprivrednim formacijama, koje stavljaju prepreke njegovoj akumulaciji. Bez njihovih sredstava za proizvodnju i radne snage, kapital ne može da izađe na kraj, kao ni bez njihove potražnje za '1jegovim viškovima proizvoda. Da bi mogao da uzme od niih sredstva za proizvodnju i radnu snagu, da bi od njih stvorio kupce svojih roba, kapital svesno ide za tim da ih uništi kao samostalne socijalne tvorevine. Taj metod je sa stanovišta kapitala najcelishodniji jer je on u isto vreme i najbrži i donosi najveći profit. Druga strana ovog metoda je porast militarizma, o čijem ćemo značaju za akumulaciju govoriti u vezi sa drugim pitanjima u daljem izlaganju. Klasični primeri primene ovog metoda kapitala u kolonijama izraženi su u politici Engleza u Indiji i Francuza u Alžiru. Prastara privredna organizacija Indusa - komunistička seoska zajertnica - bHa se u raznim svojim oblicima održala kroz hiljade godina i prešla dugu istoriju unutrašnjeg razvitka uprkos svima olujama "u sferi političkih oblaka". U šestom veku pre hrišćanske ere prodrli su u indisku teritoriju Persijand i potčinili deo zemlje. Dva veka posle toga ušli su Grci i, kao nosioci potpuno strane kulture, ostavili iza sebe aleksandriske naseobine. Divlji Skiti su prodrli u zemlju. Vekovima su u Indiji vladali Arapi. Posle njih su se sa visina Irana spuštali Avganci, dok i oni nisu oterani divljim naletom tatarskih hord1 iz Transoksanije. Strahote i uništavanja obeležavali su put kojim su prošli Mongoli, cela sela su bila iskasapljena, a pitom~ polj a sa nežnim pirinčanim s,tabljikama crvenela su se od reka prolivene krvi. Ali induska seoska opština je sve nadživela. Jer muhamedanski osvajači koji su jedni druge smenjivali, ~st~v ljali su. najzad, unutrašnji socijalni život seljačke mase.' ':'Jegovu tradicionalnu strukturu. Oni su jedino. po~tavlJah .u provincijama svoje namesnike koji su k~ntrolisal~ VOJ':'u. orga':'lzaciju i skupljali od naroda namete. Sv1 osvaJaČ! su 1šh za tlm 283
da zavladaju zemljom i da je pljačkaju, nijedan nije imao računa da od naroda opljačka njegove proizvodne snage i da mu razori njegovu socijalnu organizaciju. Seljak je u carstvu velikog mogula stranim osvajačima morao d~ daje svoj g':di~ šnji danak u naturi, ali u svome selu on Je mogao da ztvr nesmetano i na svom "sholgura" gaji pirinač kao i njegovi preci. Onda su došli Englezi, i kužni zadalr kapitalističke civilizacije u kratkom vremenu učinio je ono što hiljade godina ranije nisu bile u stanju i što nije učinio ni mač Nogajaca: da uništi celu socijalnu organizaciju naroda. Cilj engleskog kapitala je bio, u krajnjoj liniji, da samu osnovu opstanka induske opštine: zemlju, stavi pod svoju vlast. Toj svrsi služila je, pre svega, odvajkada omiljena fikcija evropskih kolonizatora, po kojoj je sva zemlja u kolonijama vlasništvo političkih gospodara. Englezi su naknadno celu Indiju poklonili kao privatni posed velikom mogulu i njegovim namesni cima, da bi je, po tome, od njih baštinili kao njihovi ,.zakoniti" poslednici. Najugledniji naučnici političke ekonomije, kao James Mill poduprli su ovu fikciju uslužno "naučnim" razlozima, tako naročito famoznim zaključkom: mora se pretpostaviti. da svojina na zemlju u Indiji pripada vladaocu, "jer ako bismo pretpostavili da on nije bio sopstven.ik zemlje, onda ne bismo znali reći ko je bio sopstvenik?"* Prema tome, Englezi su već
* Pošto je u svojoj "Istoriji Britanske Indije" bez odabiranja i nekritički izneo svedočanstvo iz najraznovrsnijih izvora, iz Mungo Parka, Herodota, Volneya, Aooste, GarciJ.assa de la Vega, opata Grosiera, Barrowa, Diodora, Strabona i drugih iskonstruisaoo tezu da je u primitivnim odnosima zemlja uvek i svuda bila sopstvenost vladaoca, Mill po analogiji izvlači zaključak i za Indiju: "From these facts only one conclusion can be drawn, that the property of the soil resided in the sovereign; for if it did not reside in him, it will be impossible to show to whom it belooged." (James Mill, "The History of British India", 4 ed., 1840, vol. I, p. 311.) Iz ovih činjenica može se izvući samo jedan zaključak: da je zemlja bila sopstvenost vladaočeva; jer ako vlasništvo nije bilo u rukama vladaočevim, onda bi bilo nemoguće pokazati kome je ono pripadalo. Ovom klasičnom zaključku buržoaskog ekonomiste izdavač N. N. Wilson, koji je kao profesor sanskrita na univerzitetu u Oxfordu bio tačan poznavalac staroindiskih pravnih odnosa, dodao je vrlo zanimljiv komentar. Pošto je već u uvodu okarakterisao autora kao partiskog borca, koji je celu "Istoriju Britanske Indije" udesio radi opravdanja "theoretical views of Mr. Bentham" (teoretski (pOgledi g, Benthama) i pritom sumnjivim sredstvima dao karikaturu indiskog naroda (a portrait of the Hindus which has no resemblance whatever to the original, and which almost outrages humanity, - portret Indusa koji nema nikakve sličnosti sa originalom i koji je skoro nasilje nad čo večnošću), učinio je ovde sledeću napomenu: The greater part of the text and of the notes here is wholly irrelevant. The illustrations drawn from Mahometan practice, supposing them to be correct have nothing to do with the laws and rights of the Hindus. They ar~ not, however. 284
1793 godine u Beng~lu proizveli sve zemindare, to jest zatečene muslimans~e ub1ra~.e porez~.' ili i nasledne starešine tržišta, u ~opstvemke zemlJIŠta u nJihovim okruzima, kako bi na taj nacu; u VOJno'? ~oho_du ste~li u zemlJI broJne pristalice protiv sei Jastva,. N a 1sh n~c~~ .. om su postupali docnije pri novim osvaJ~nJima u provmCIJI Agri, u Oudhu i u Centralnim provmcl)_ama. P~sledJC~ _toga je bio niz burnih seljačkih ustanaka u ko)rma su cesto b1h proterivani ubirači poreza. Opštu pometnJU 1 anarh1J';'• _k?Ja Je usled toga nastala, engleski kapitalisti su znah_Jskonstih da veliki deo zemalja prigrabe u svoje ruke. Zatm; Je poresko opterećenje bezobzirno povišeno do te me;e da Je. progutala skoro celokupni plod rada stanovništva. Doslo se b1lo tako daleko (prema zvaničnim svedočanstvima engleskih poreskih vlasti iz godine 1854) da su seljaci u okruzima Delhija i Allahabada smatrali kao korisno da svoje zemljiŠ';~ udele daju pod zakup ili u zalog za sumu novca koj a na n]lh otpada kao porez. Pod delovanjem takvog poreskog sistema even accurate, and Mr. Mill's quides have misled him. 41
(Veći
deo teksta
i beležaka tu je sasvim beznačajan. Prikazi izneseni o muhamedanskoj
praksi, pretpostavljajući da su tačni, nemaju ničega zajedničkog sa zakonima i pravom Indusa. Oni, međutim, nisu čak ni ispravni i informatori g. Milla su ga obmanuli'.) Wilson 'Otsečno osporava naročito
teoriju o pravu sopstvenosti suverena na zemlju, naročito ukoliko se tiče Indije. O. e., str. 305, napomena.) I Henry Maine misli da su Englezi svoju početnu pretenziju na celokupni zemljišni posed u Indiji, koju Maine smatra iz osnova pogrešnom, preuzeli od svojih muslimanskih prethodnika: ,.The assumption which the English first made was one which they inherited from their Mahometan predecessors. It was, that all the soil belonged in absolute property to the sovereign, and that all private property in land existed by his sufferance. The Mahometan theory and the corresponding Mahometan practice had put out of sight the ancient view of the sovereigns rights, -which, though it assigned to him a far larger share of the produce of the land than any western ruler has ever clamed, yet in nowise denied the existance of private property in land." ("Village communities in the East and West", 5 izd., 1890, str. 104.) (Prvo priSvajanje koje su Englezi izvršili bilo je ono koje su nasledili od svojih prethodnika muslimana. To je bilo: da sva zemlja pripada kao apsolutno vlasništvo suverenu, i da svekoliko privatno vlasništvo u zemlji postoji po njihovoj toleranciji. Muslimanska teorija i odgovarajuća muslimanska praksa pustila je iz vida staro shvatanje prava suverena koja, ma koliko da mu dodeljuju daleko veći udeo u proizvodima zemlje nego što ih je ikad imao ma koji zapadnjački vladalac, ipak nikada nisu osporavala postojanje privatne svoji~e na zemlju.) Maksim Kov.alevSki je, naprotiv, temelj,i.to d'Okaza? d~~ ~e .to~ božnja "muslimanska teorija i praksa" prosta engleska _lZmisl]ot~~a. (Vidi njegovu odličnu studiju na ruskom jeziku: "Kolektivna SVOJina na zemlju, uzroci, tok i posledica njenog propadanja", .Moskva. 187!', deo L) Engleski naučnici kao, uostalo~ i njihovi francuski ~rugov1 d:r:-z~ se čvrsto sada, naprimer, slične priče koja se odnos~ na ~m~, u koJOJ tvrde da je sva tamošnja zemlja ,pripada~a ea~. (Vidi po?.tJanJe o~e legende kod Dr. o. Franke, "Pravni odnos1 u pltanJU zemlJišne svoJme u Kini", 1903.)
285
u induska sela počelo je sa svih strana da se uvlači i učvršćuje zelenaštvo i da kao rak razjeda iznutra socijalnu organizaciju.* Da bi ovaj proces ubrzali, Englezi su doneli zakon koji je bio u gruboj suprotnosti sa svima.trad?cijama_i pra~nim pojmovi~a seoske opštine: prinudno otuđivanJe seoskih polJa zbog poresk1h zaostataka. Stara plemenska zajednica pokušavala je uzaludno da se zaštiti protiv ove mere putem prava preče kupovine tih zemalja od strane zajednice opštine ili u ime srodnih zajednica. Raspadanje je bilo u punom jeku, na dnevnom redu su bile prisilne prodaje na javnim licitacijama, istupanja pojedinaca iz zajednice, zaduženja i eksproprijacija seljaka. Ali Englezi su pokušali da sve to nasilje, potpunu nesigurnost zemlj.oposedničkih odnosa i slom seljačkog gazdinstva Indusa, kao što je to obično bila njihova taktika u kolonijama, pretstave kao potrebu u interesu seljaka i radi njegove zaštite od urođeničkih ugnjetabi i eksploatatora.•• Engleska je prvo veštački stvorila zemljišnu aristokratiju u Indiji na račun prastarih prava svojine seljačkih opština, da bi, posle toga, seljaštvo štitila od tih ugnjetača i da bi, najzad, tu .,bespravno uzurpiranu zemlju" privela u ruke engleskih kapitalista.
* "The partition of inheritances and execution for debt levied on land are destroying the communities this is the formula heard now-a-days everywhere in India." (Podela nasledstva i rasprodaja za hipoteke na zemlju razorili su zajednice - to je formula koja se danas čuje po celoj Indiji.) (Henry Mail)_e, l. e., str. 113.) ** Ovo tipično osvetljenje zvanične engleske politike u kolonijama nalazi se, naprimer, kod dugogodišnjeg pretstavnika engleske vlasti u Indiji, Lorda Robertsa od Kandahara, koji kao objašnjenje ustanka sepoya ništa drugo ne urne da kaže nego same .,nesporazume" povodom očinskih namera engleskih upravljača: "Komisiji za naseljavanje krivo se prebacivala nepravičnost kad je ona, što je bila njena dužnost, kontrolisala pravo na posed zemljišta i na pravne osnove koje otuda proizlaze, kako bi po tome zakonitog posednika nekog imanja obavezala na zemljarinu ... Pošto su bili uspostavljeni mir i red, morala su biti ispitana prava na zemljišni posed ~oji je delimično bio stečen otimačinom i nasiljem, kako je to uobičajeno m,eđu domaćim regentima i dinastijama. Sa tog gledišta otvorena su isleđenja o pravu na posed itd. Rezultat isleđenja bio je da su mnoge porodice od pol&aja i uticaja jednostavno prisvojile svojinu od svojih tnanje uglednih suseda, ili su im nametnuli toliko teške poreske terete kojima su poklopili celokupna njihovo imanje. Sve je to sada na pravičan način izmenjeno. Mada je ova mera određena sa velikim obzirom i u najboljoj nameri, višim klasama je ipak bila krajnje neprijatna, a da nije uspelo umiriti mase. Vladajuće porodice su nam mnogo zamerile što smo pokušali da dovedemo do pravične podele prava i ravnomernog poreskog opterećenja zemlj išnog poseda. Mada je, s druge strane, seosko stanovništvo od naše vlade dovedeno u bolji položaj, ipak ono nije uvide1o da nameravamo da svim tim merama njihov položaj poboljšamo." (.,Forty-one Years in India", nemačka izdanje 1904, knj. l, str. 307.} 286
• . Tako je u Indiji u kratkom vremenu nastao veliki zemljism P?sed, a selJac~ su u ogromnim oblastima pretvoreni u osiromase?u prolet:"lr1zovanu masu sitnih zakupac§. sa kratki zakupn1m rokovima. m •. Najz~d,_i~š na jednoj markantnoj okolnosti dolazi do izrazaJa spemf1.cm m7t<;d kapitala u pitanju kolonizacije. Englezi ~u b1h prv1 osvaJaCI Indije koji su pokazali grubu ravnodusnosi z~ Javn~ kulturna dela privrednog karaktera. Arapi Avganc1, kao '.Mongoli, rukovodili su i potpomagali u Indijl IzgradnJU vehcanstven1h kanala prosecali zemlju cestama mostovima, presvođavali reke, kopali bunare vode. OsnivaČ mongolske dinastije u Indiji, Timur ili Tamerlan, brinuo se o kulturi zemljišta, navodnjavanju, sigurnosti puteva i snabdevanj~ .p:utnika.* "Primitivne radže Indije, avganski ili mongolski osvaJBCI, ponekad okrutni prema pojedincima, obeležili su svoju vlast barem onim divnim konstrukcijama koje danas nalazimo na svakom koraku i koje izgledaju kao delo neke rase divova ... Kompanija "Engleska istočnoindiska kompanija", koja je do
*
U
maksimama vladanja Timura (1783 sa persiskog prevedeno
na engleski), rečeno je: "And I commmded that they should build places 'Of wo-rship, and monasteries in every city; and that they should erect structures for the reception of travellers on the high roads and that they should make bridges across the rivers. And I command ed that the ruined bridges should be repaired; and that bridges should be constructed oVer the rivulets and over the rivers; and that on the roads, at the distance of one stage from each other, Kauruwansarai should be erected, and that guards and watcher &e. should be stationed on the road, and that in every Kauruwansa!"3.i people should be appointed to reside etc. And I ordained, whoever undertook the cultivation of waste lands, or built an aqueduct, or made a canal or planted a grave, or restored to culture a deserted district, that in the first year nothing should be taken from him, and that in the second year, whatever the subject voluntarily offered should be received, and that in the third year the duties should be collected according to the regulation." ("I zapovedih da izgrade mesta za službu božju, i manastire u svakom gradu; i da dižu građevine za prijem putnika na dalekim putevima, i da grade mostove preko reka. I zapovedih da oštećeni mostovi budu popravljeni; da budu mostovi izgrađeni preko potoka i preko reka; i da na putevima, od jedne stanice do druge budu podignuti karavansaraji (ko[olačišta) i da straže i čuvari budu postavljeni po putevima, i da za svaki karavansaraj budu određeni ljudi itd. I odredih da se, ko god preduzme obrađivanje puste zemlje, ili građenje vodovoda ili kopanje kanala, ili sađenje drveća, ili za obradu osposobi pustu oblast, u prvoj godini od njega ništa ne uzme, u drugoJ ono što on dobrovoljno dadne, a u trećoj obaveze da se vrše c;mako k;ako su propisane.") (James Mill, "The History of British India", 4 IZd., knJ. II,
str. 492---498.)
287
1858 vladala Indijom) nije otvorila nijedan izvor, nijedan bunar Iskopala, nijedan kanal izgradila, nijedan most podigla u korist Indusa."* Drugi svedok, Englez James Wilson, veli: "U provinciji Madras svako mora i nehotice da bude zapanjen veličanstve nošću starinskih uređaja za navodnjavanje, čiji su tragovi ostali sačuvani do u naše dane. Sistemi ustava koji su zadržavali tokove reka stvorili su čitava jezera da bi iz njih kanali na 60 i 70 milja unaokolo razvodili vodu. Na velikim rekama bilo je po 30-40 ovakvih brana ... Kišnica koja se slivala sa bregova bila je sakupljena u bazene udešene isključivo za ove svrhe, od kojih mnogi imaju i sada u obimu 15 do 25 milja. Te gorostasne gradnje bile su skoro sve završene pre 1750 godine. U epohi ratova kompanije sa mongolskim vladaocima i, moramo dodati, za vreme celog perioda naše vladavine u Indiji one su jako propale.**
Sasvim prirodno: engleskom kapitalu nije ni bilo stalo do toga da indiske opštinske zajednioe održi sposobne za život i da ih privredno podupre, nego, naprotiv, da ih razori, da im otme produktivne snage. Brzo rastuća neobuzdana požuda za akumulacijom koja po celoj svojoj prirodi živi od "konjunktura", koja nije u stanju da misli na sutrašnjicu, ne može da sa dalekovidnijeg stanovišta oceni vrednost starih privrednih kulturnih spomenika. U Egiptu su nedavno engleski inženjeri lupali glavu oko iznalaženja tragova sistema starih kanala kad je kapitalu zatrebala da na Nilu naprave veličanstvene brane, dok su u svojim indiskim provincijama sa tupom bezbrižnošću Botohuda puštali da sasvim propadnu. To plemenito delo svojih ruku Englezi su unekoliko naučili da cene tek kad je užasna glad, koja je izbila u okrugu Orissa, samo u jednoj godini pokosila milion ljudskih života i prisilila engleski parlamenat, 1867 godine, da odredi anketu o uzrocima nesreće. Momentalno engleska vlada pokušava da administrativnim putem spase seljaštvo od zelenaštva. "Punjab Alienation Act" (1900) zabranJuje otuđenje ili opterećenje seljačkog zemljišta u korist pripadnika drugih kasta osim zemljoradničke i čini ;zuzetke u pojedinim
* Grof Warren, "De l' etat moral de la population indigene". Navedeno kod Kovalevskog, l. e., str. 164. ** Historical and descriptive account of British India from the most remote period to the conclusion of the Afghan war by Hugh Murray, James Wilson, Greville, Prof. Jameson, William Wallace and Captain Dalrymple. Edinburg, 4 izd., 1843, sv. II, str. 427. Navedeno kod Kovalevskog, l. e., ("Istoriski i opisni izveštaj o Britanskoj Indiji od najudaljenijeg perioda do završetka avganskog rata od ...) 288
sluč~jevima zavisnim .od odobre'.'ja por<>skih vlasti.* Pošto su zašt_Itne. ~eze p~~s.tanh soCIJalnih zajednica Indusa smišljeno po~Idah . .' odgoJili Z<>lenaštvo, kom<> je kamatna stopa od ~5% ob1cna_ POJava,. _Englezi su upropašćenog i osiromašen')g mduskog seljaka stavili pod tutorstvo fiska i njegovih činovnika
to Jest pod "zaštitu" njegovih neposrednih krvopija. _ ' Uporedo sa mučeništvom Britanske Indij<>, i istorija francuske kapitalističke kolonijalne politike u Alžiru zaslužuje počasno me~to. U času kad su Francuzi zauzeli Alžir, masa a:;apsko-kabils~og stanovništva živela je pod prastarim socijalmm .1pnvredmm ~tanovama koje su se uprkos dugoj i živoi IStOflJI zemlJe odrzale sve do u XIX vek, pa delimično čak i do današnjih dana. Iako je u gradovima među Mavrima i Jevrejima, među trgovcima, zanatlijama i zelenašima vladalo privatno vlasništvo na zemlju, i na selu ogromna prostranstva zemlje već od vremena vazalne turske vlasti bila uzurpirana kao državni dome-ni, ipak je skoro polovina od celokupne obradive zemlje bila u nepodeljenoj sopstvenosti arapsko-kabilskih plemena, i tu su vladali prastari patrijarhalni običaji. Isti nomadski život, samo na površni pogled nestalan i neregulisan, stvarno pak strogo uređen i u najvišoj meri jednoličan još i u XIX veku kao i u prastara vremena, odvodio je mnoge arapske rodove s ljudima. ženama i decom, sa stadima i šatorima svakog leta u hladnije primorske oblasti Tella, gde pire vetrovi s mora, i svake zime vraćali ih opet pod zaštitu pustinjske toplote. Svako pleme i svaki rod imali su svoje određene puteve kretanja i svoje letnje i zimske stanice gde su podizali svoje šatore. Arapi zemljoradnici posedovali su zemlju takođe mnogo puta još u kolektivnoj svojini rodova. Isto tako patrijarhalno prema starodrevnim pravilima živela je i kabilska velika porodica pod voćstvom svojih biranih starešina. Domaćinstvom ovog velikog porodičnog kruga upravljala je nepodeljeno najstarija članica porodice, ili i na osnovu izbora porodice, ili su žene r<>dom preuzimale tu funkciju. Kabilska velika porodica, koja je svojom organizacijom na rubu afričke pustinje pretstavljala osobenu sliku i priliku čuvene "zadruge" Južnih Slovena bila je sopstvenica ne samo zemljišta nego i svih oruđa, oružja i novca, koji su bili potrebni za vršenje profesije svih njenih članova i koje su oni privredili. Kao privatna sopstvenost pripadala je samo odeća muškarcu, svakoj
* Victor v. Leyden, "A.grarverfassung und Grundsteuer in BritischOstindien", Jahrbuch fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, XXXVI. Jahrgang, Heft 4, str. 1855. 19 Akumulacija kapitala
289
ženi samo odeća i nakit koji je dobila na dar kao nevesta. Sva skupocenija odeća ili drago kamenje pripadali su kao nepodeljena svojina porodici i smeli su biti ko_dšćeni od pojedinaca samo po pristanku svih. Ako porod1ca mJe b1la mnogobroJna, hranila se l)a zajedničkom trpezom, za koju su sve žene redom kuvale, a najstarije su se s.tarale o podeli. Ako je pak krug lica bio suviše velik, onda je sledovanje životnih namimica u sirovom stanju u mesečnim obrocima delilo starešinstvo, pri čemu se pazilo na strogu jednakost pri podeli među individualne porodice, koje su hranu priređivale. Zajednicu su vezivale najtešnje veze solidarnosti, uzajamnog pomaganja i jednakosti, a parodične starešine su, umirući, sinovima kao amanet stavljali na srce da čuvaju porodičnu zajednicu.* Već turska vladavina, koja se u Alžir smestila u XVI veku, počela je da se ozbiljno meša u ove društvene odnose. Dabome da je ono što su docnije iznosili Francuzi bila samo izmišljena priča kao da su Turci za javne finansije konfiskovali celokupna urođeničko zemljište. Ta neobuzdana mašta, koja je samo Evropljanima mogla da padne na pamet, bila je u suštoj suprotnosti sa celokupnom osnovicom islama i njegovih vernika. Naprotiv, odnosi zemljoposeda seoskih opština i velikih porodica uglavnom nisu bili ni taknuti od strane Turaka. Jedino je jedan znatan deo neobrađenih zemljišta bio od strane Turaka ukraden rodovima kao državni domen i, pod upravom lokalnih turskih vlasti, pretvoren u begluke, koji su delimično neposredno za račun države obrađivani urođeničkom radnom snagom, delimično davani pod zakup uz zakupninu ili za naturalna davanja. Pored toga su Turci koristili svaku pobunu potčinjenih rodova i svaki metež u zemlji da opsežnim konfiskacijama
* ,.Presque toujours, le pere de familie en mourant recommande a ses descendants de vivre dans l'indivision, suivant l'exemple de leurs ai'eux: c'est lB sa derniere exhortation et son voeu le plus cher." (,.Skoro uvek, glava porodice umirući savetovao je svojim potomcima da žive nepodeljeni po primeru svojih starih: to je bio njegov poslednji savet i njegova najdraža želja.") (A. Hanotaux et A. Letourneux, ,.La Kabylie et les coutumes Kabyles", 1873, knj. II, ,.Droit civil", str. 468473.) Pisci, uostalom, stižu da gornjem zapanjujućem opisu velikog plemenskog komunizma dadnu sledeći mudri uvod: ,.Dans la ruche laborieuse de la familie associee, tous sont reunis dans un but commun, tous travaillent dans un mtenH gen.En-al; mais nul n'abdique sa libert-e et ne renonce a ses droits hereditaires. Chez aucune nation on ne trouve de combinaison qui soit plus _pres de l'egaiite et plus loin du communisme!" (.,U vrednoj košnici ud-ružene porodice svi su ujedinjeni oko postizanja zajedničkog cilja, svi rade u opštem interesu; ali niko se ne odriče svoje slobode ni svojih nasleđenih prava. Ni kod koje nacije ~~~~i se kombinacija koja bi bila bliža jednakostL i dalja od komu290
zemlj~~ta. ~većaju ~iskalne p_osed~ i na n~ima stvore vojničke ko!o!UJe, 1h da konf1s~o~~a u~anJa prodaJu na javno_; lici taciji, pn c~mu su o~a u naJV1se slucajeva dolazila u ruke turskih ili drugih zelenasa. Da ~i izbegli konfiskacije i poreski pritisak, mnogi selJaCI su se, tacno onako kao u Srednjem veku u Nemačkoj, stavljali pod zaštitu crkve koja je na taj način postala vrhovna z:mlJ~Vlas~uca velikih površina. Najzad, posle svih tih raznovrsruh zbiVanJa posednički odnosi u Alžiru u doba francuskog osvajanja pokazali su sledeću sliku: l 500 OCO hektara zemlje obuhvatili su državni domeni, 3 000 000 hektara neiskorišćene zemlje bilo je takođe u rukama države kao "zajedničko dobro svih pravovernih" (Bled-el-Islam); privatna svojina obuhvatala je 3 000 000 hektara koji su, još iz doba Rimljana, bili u rukama Berbera, i l 500 000 hektara je još u doba Turaka bilo prešlo u ruke privatnika. U nepodeljenom zajedničkom vlasništvu arapskih rodova ostalo je, dakle, svega još 5 000 000 hektara zemlje. što se tiče Sahare, u njoj se nalazilo oko 3 000 000 hektara obradive zemlje u područjima oaza delimično kao nepodeljeni posed velike rodovske porodice, delimično kao privatni posed. Ostalih 23 000 000 hektara su u većini pustinja. Pošto su od Alžira napravili svoju koloniju, Francuzi su sa velikom bukom otpočeli svoje civilizatorsko delo. U to doba Alžir je, pošto se u XVIII veku oslobodio turskog jarma, postao slobodno leglo morskog gusarstva, činio nesigurnim Sredozemno More i vodio trgovinu hrišćanskim robljem. Španija i Severneamerička Unija, koje su i same u to doba pravile velike poslove trgovinom robovima, nisu mogle podnositi nečovečnost alžirskih muhamedanaca pa su im objavile ogorčen rat. I u doba Velike francuske revolucije je protiv anarhije u Alžiru objavljen krstaški rat. Potčinjavanje Alžira Francuskoj izvršeno je, dakle, pod parolama borbe protiv ropstva i uvođenja sređenih civilizovanih odnosa. Praksa je ubrzo pokazala šta se krilo iza toga. Za četrdeset godina koje su protekle od potčinjavanja Alžira, kao što je poznato, nijedna evropska država nije preživela tolike brojne promene političkog sistema kao Francuska. Iza Restauracije je došla Julska revolucija i buržoaske kraljevstvo, za ovim Februarska revolucija, Druga republika, Druga imperija, najzad slom 1870 i Treća republika. Plemstvo!krupm finansijeri, sitna buržoazija, široki sloj srednje buržoaZIJe sm~ njivali su se u političkoj vlasti. Ali u celoj bujici ovih zbivanp ostala je nepromenjena politika Francuske u Alžiru, koja je od početka do kraja imala uvek jedan i isti cilj i tam? na rubu afričke peščane pustinje najbolje otkrila da su se drzavm _prevrati u Francuskoj u toku XIX veka uvek okretali oko 1stog
...
291
osnovnog interesa: oko vladavine kapitalističke buržoazije i njenog oblika sopstvenosti. Zakonski nacrt koji vam je podnesen na proučavanje reka~ je poslanik Humbert na sednici francuske nacionalne skupštine 30 juna 1873 kao izvestilac komisije za rad u agrarnim odnosima u Alžiru - nije ništa drugo do podizanje krova na građevini čiji je temelj postavljen čitavim nizom ordonanasa, dekreta, zakona i senatskih odluka, koji svi zajedno i svaki od njih napose idu samo za jednim ciljem: da utvrde privatno vlasništvo kod Arapa." Plansko, svesno uništavanje i podela zajedničke svojine bio je nepomični pol, prema kome se kretao kompas francuske kolonijalne politike bez obzira na sve vihore u unutrašnjem državnom životu u toku pola veka, i to iz sledećeg jasno spoznatog dvostrukog interesa. Pre svega, uništenje zajedničke svojine imalo je za zadatak da slomi moć arapskih rodova kao socijalnih udruženja i da time razbije njihov uporni otpor protiv francuskog jarma, koji se, i uprkos svojoj vojnoj nadmoćnosti Francuske, manifestovao u neprestanim pobunama plemena i koji je imao za posledicu neprestano ratno stanje u koloniji.* Dalje, propast zajedničkog vlasništva bila je preduslov da počne privredno uživanje osvojene zemlje, to jest da se oduzme zemlja iz ruku Arapa koji su je držali odnazad hiljadu godina i preda u ruke francuskih kapitalista. Tome cilju pre svega služila je ista nama već poznata fikcija, prema kojoj bi celokupne zemljište, prema muslimanskom zakonu, bilo svojina svagdašnjeg vladaoca. Tačno onako kao Englezi u Britanskoj Indiji, izjavljivali su guverneri Louis Philippa u Alžiru: da je postojanje zajedničke svojine čitavih plemena "nemogućnost". Na osnovu ove fikcije najveći deo neobrađenog zemljišta, naime pašnjaci, šume i livade, proglašen je za državnu svojinu i korišćen za ciljeve kolonizacije. Stvoren je ceo sistem naselja tzv. kantonmani (cantonnements), pri kom su francuski kolonisti naseljeni posred rodovskih zemljišta, starosedeoci su imali da se zbiju na minimalne površine svog poseda. Uredbama izdatim 1830, 1831, 1840, 1844, 1845, 1846 ove krađe arapskih rodovskih zemalja dobile su "zakonski" temelj. Taj sistem naseljavanja ustvari nije doveo do kolonizacije, nego je samo razvio neobuzdanu spekulaciju i zelenaštvo. Arapi su u većini slučajeva umeli da oduzete zemlje kupe nazad, ali su pritom upali u teške dugove. Francuski poreski pritisak delovao je u istom pravcu. Naročito je zakon od 16 jula 1851, koji je sve šume oglasio za v*. "~oramo s~ požuri ti - rekao je poslanik Didier u nacionalnoj skupstuu 1851 godme - da rasturimo rodovske zajednice, jer su one poluga svake opozicije protiv naše vladavine."
292
?ržavnu svojinu i tako 2_.4 miliona hektara, pola pašnjaka, pola
stkara,. ukrao od _uro?entka, oduzeo osnov opstanka stočarstvu. Pod ~lJuskom__ sv t~ tih zakona, ordonanasa i drugih mera, na~tala .t: u .svo]tns~ui~ odnosima zemlje neopisana zbrk'i. u cilju tskonscenJa vlada]uce grozničave spekulacije zemljom i u nadi skorog povratka zemlje, mnogi urođenici prodavali su Francuzima svoje zemlje, pri čemu je isti komad zemlje prodavan u
isto vreme. dvojici i trojici kupaca, pa se pored toga ispostav ljalo
da prodam kom~d zemlje uopšte ne pripada prodavcima, nego ~du kao neotuđiva svojina. Tako je jedno društvo za spekulaci'je oz Rou.ena verovalo da Je kupilo 20 000 hektara zemlje, pa se međutim, ustanovilo da je od sve te količine tek 1370 hektara moglo nazvati svojim vlasništvom. U drugom slučaju predala površina od 1230 hektara bila je izdeljena na parcele od po 2 hektara. Došlo je do čitavog niza sudskih sporova, pri čemu su francuski sudovi principijelno podržavali sve parcelacije i zahteve kupaca. Nesigurnost odnosa, spekulacije, zelenaštvo i anarhija, postali su opšta pojava. Ali plan francuske vlade da usred arapskog stanovništva stvori jak oslonac u masi francuskih kolonista završio je mizernim neuspehom. Zbog toga je francuska politika pod Drugim carstvom uzela drugi pravac: vlada je, posle trideset godina upornog odricanja zajedničke imovine, pri svoj svojoj evropskoj tvrdoglavosti, najzad morala da primi pouku, pa je konačno i zvanično priznah da ipak postoji nepodeljena rodovska svojina, ali to ipak samo zato da bi istim dahom objavila potrebu prinudne parcelacije te svojine. Taj dvostruki smisao ima senatska odluka od 22 aprila 1863. General Allard je izjavio u državnom savetu: "Vlada ne gubi iz vida da je opšti cilj njene politike slabljenje uticaja rodovskih starešina i rasturanje rodova. Na taj način ona će otstraniti poslednje ostatke feudalizma (!), čiji branioci se pojavljuju kao
op.ozicija vladinom predlogu... Uspostavljanje privatnog vlasništva, naseljavanje evropskih kolonista posred arapskih rodova ... to će biti najsigurnija sredstva za ubrzanje procesa rasturanja rodovskih zajednica."* Zakon iz godine 1863 stvorio je naročite komisije u cilju podele zemalja. Komisije su bile sastavljene ovako: jedan brigadni general ili kapetan kao predsedavajući, onda jedan potprefekt, jedan činovnik arapskih vojnih vlasti i jedan činovnik uprave domena. Ov1m rođemm poznavaocima privrednih; socijalnih prilika Afrike stavlJen.Je u dužnost trostruki zadatak: prvo, da .tačno odrede gramce
* Navedeno kod Kovalevskog, l. e., str. 217. Poznato j~ .~a je U; Francuskoj od Velike revolucije u modi da se svaka opoziCIJa vlad1 naziva otvorenom ili prikrivenom odbranom ,,feudalizma"! 293
rodovskog područja, zatim, da područje ~v.akog poJedinog. rod~ rasporede na pojedine njegove grane 11! vel!ke porodice 1, konačno da ova velikoporodična zemljišta razbiju na pojedinačne p~ivatne parcele. Pohod brigadnih generala u unutrašnjost Alžira bio je tačno izveden, komisije su se našle na licu mesta, pri čemu su one bile ge~metri, parc.:Iat~ri zem~je i povrh toga još i sud[je u svoim sporovima o zemlJI, u IStom l!cu. Generalni guverner Alžira imao je zadatak da sve deobne planove potvrdi u poslednjoj instanciji. Pošt~ su komisije ?eset godi':'a radile u znoju lica svoga, rezultat nJihovog rada b10 Je sledec>: od 1863 do 1873 od 700 arapskih rodovskih područja oko 400 je razdeljeno na velike porodice. Već tu je postavljen osnov budućoj nejednakosti, velikom posedu i sitnoj parceli. Jer prema veličini područja i broju članova dolazilo je na člana negde l do 4 hektara, negde 100 hektara pa čak i 180 hektara zemlje. Sa raspodelom se, međutim, stalo kod velikih porodica. Uprkos svim brigadnim generalima raspodela porodičnog područja je naišla na nepremostive teškoće u običajima Arapa. Cilj francuske politike: stvaranje individualnog vlasništva i njegovo prevođenje u posed Francuza, ponovo je bio uglavnom osujećen. Tek Treća republika, otvoreni buržoaski režim, imala je smelosti i cinizma da bez ·ikakvih okolišenja i bez pripremnih radova Drugog carstva pristupi rešenju ovog pitanja sa druge strane. Direktna raspodela područja svih 700 arapskih rodova na individualne udele, prisilno zavođenje privatnog vlasništva u najkraćem roku, bio je otvoreno izrečeni cilj zakona koji je nacionalna skupština izradila 1873 godine. Izgovor za ovo pružile su očajne prilike u koloniji. Tačno onako kao što je velika glad u Indiji 1866 engleskoj javnosti drastično predočila krasne rezultate engleske kolonijalne po1itike i dala povoda za određenje parlamentarne komisije radi istrage o nepravilnostima, tako je i Evropa krajem šezdesetih godina bila alarmirana vapajima bede koji su se čuli iz Alžira, gde su masovna glad i vanredno velika smrtnost među Arapima pružali bilans četrde setogodišnje francuske vladavine. Radi istraživanja uzroka toga stanja i radi usrećivanja Arapa nov,im zakonskim merama postavljena je komisija koja je došla do jednodušnog zaključka: da Arape može da spase jedino privatno vlasništvo! Tek tada će, naime, svaki AI1apin biti u mogućnosti da svoje imanje proda ili na njega uzme hipoteku da bi se tako mogao da štiti od bede. Da bi Arapima, dakle, bilo pomoženo u bedi koja je nastala, zbog krađe alžirske zemlje koju su Francuzi delimično već izvršili, kao i pod bremenom teških poreskih opterećenja i t' me nastalih zaduženja Arapa, objavljena je kao jedino sredstvo 294
spasenja: potpuna J?redaja Arapa u' kandže zelenaštva. Ta lakr?tJa pod~eta Je naciOnalnoj skupštini sa sasvim ozbiljnim licem pruhvacena od tog slavnog tela sa isto tolikom ozbiljno" ' Besramnc:_~t "pobedilaca" Pariske komune slavila je orgije. seu. Naroctt? dva argumenta poslužila su nacionalnoj skupštini kao obrazlozenJe novog zakona. Branioci tog zakonskog predlof1a stalno ~? naglašavali da sami Arapi silno žele zavođenje pnv":tn~ SVOJm:: Stvarno pak to su želeli oni, naime, spekulanti zemlJe 1 zelenas1 u Alžiru koji su imali interesa da svoje žrtve ,.oslobode" od zaštite rodovske povezanosti i njihove solidarnosti. _Naime, .dokle god je u Alžiru važilo muslimansko pravo. davanJe zemlJe u zalog nailazilo je na nepremostivu smetnju u neotuđivosti rodovskog i porodičnog poseda. Tek zakon ·iz 1863 probio je tu smetnju. Ali, da bi zelenaši dobili slobodno polje rada, trebalo je smetnju potpuno otkloniti. Drugi argumenat je bio ,.naučne" prirode. On je poticao iz istog duhovnog arsenala iz koga je poštovanja dostojni James Mill crpao svoje nerazumevanje svojinskih odnosa u Indiji: iz engleske klasične političke ekonomije. P~ivatno vlasništvo je nužni preduslov svake intenzivnije, bolje obrade zemlje u Alžiru; bolja obrada zemlje je uslov za preveniranja gladi, jer j-asno je da niko neće uložiti kapital .iJi intenzivan rad u zemlju koja nije njegova individualna svojina i čije plodove neće isključivo on uživati - tako su deklamovaH, puni zanosa, naučno obrazovani SmiJh -Ricardovi učenici. Cinjenice su, naravno, govorile drugim jezikom. One su pokazale ela su francuski spekulanti privatnu svojinu, koju su stvorili u Alžiru, koristili za sve drugo samo ne za intenzivniju i višu zemljoradnju. Od 400 000 hektara zemlje, koja je 1873 pripadala Francuzima, 120 000 hektara se nalazilo u rukama dva kapitalistička udruženja, Alžirske i Setifkompanije koje svoja zemljišta uopšte nisu same obrađivole. nego su ·ih davale domaćem stanovništvu u zakup, a zakupci su ih obrađivali na način kao pre hiljadu godina. Jedna četvr tina ostalih francuskih vlasnika bavila se isto tako slabo zemljoradnjom. Na veštački način nije se moglo dzbajati iz zemlje plasiranje kapitala, ni intenzivna obrada tla, ni oruđe, isto tako kao ni kapitalistički odnosi uopšte. Ovi su postojali samo u fantaziji francuskih spekulanata, gladnih profita, i u doktrinarnoj magli njihovih naučnih ideologa iz oblasti političke ekonomije. Radilo se o pustoj želji da se A~apima otme njihova baza opstanka, zemlja, pa su se pronalaztlt razm tzgovori i prazne fraze obrazloženja zakona iz 1873 godme. I uprkos ovoj otrcanosti argumentacije, uprkos očiglednoj lažljivosti 1
295
njegovog obrazloženj~ prihvaćen je sk~ro jedn_?glasno (26 jula 1873) zakon koji bi imao da stanovmstvu Alz1ra 1 nJegovom materijalnom blagostanju zada smrtni udarac. Nije dugo prošlo pa se pokazao neuspeh ovog nasilnog poduhvata. Politika Treće republike je pretrpela slom zbog teškoća da naprečac uvede buržoaske privatno vlasništvo u prastare komW1ističke velikoporodične zajednice, tačno onako kao što je na tome poslu pretrpela slom i politika Drugog carstva. Zakon od 26 jula 1873, koji je bio dopunjen drugim zakonom od 28 aprila 1887, posle 17-godišnjeg važenja dao je sledeći rezultat: do 1890 godine bilo je izdato 14 miliona franaka u postupku oko sređenja 1,6 miliona hektara zemlje. Računalo se da će produženje ovoga posla trajati do 1950 i da će morati stati daljih 60 miliona franaka. Ali cilj: uništenje velikog porodičnog ·komunizma još uvek ne bi bio postignut. Jedino, međutim, što je pri svem tom bilo odista i nesumnjivo postignuto, to je besomučna spekulacija zemljom, bujno uspevanje zelenaštva i ekonomska propast domaćeg stanovništva. Neuspeh nasilnog uvođenja privatnog vlasništva odveo je potom ka novom eksperimentu. Mada je alžirska generalna uprava već 1890 postavila komisiju, koja je zakone iz 1873 i 1887 preispitala i osudila, prošlo je ipak još sedam godina dok su se gospoda zakonodavci na Seini rešila da pristupe reformi u interesu upropašćene zemlje. Nova mera je otstupila od prinudnog uvođenja privatnog vlasništva po sili državne vlasti. Zakon od 27 februara 1897 kao i pravilnik alžirskog generalnog guvernera od 7 marta 1898 predviđaju uvođenje privatnog vlasništva po dobrovoljnom predlogu sopstvenikii ili kupaca.• Ali kako određene zakonske klauzule dopuštaju zavođenje privatne svojine na molbu jednog vlasnika bez saglasnosti drugih suvlasnika zemljišta, i kako pritisak zelenaša može u svakom momentu da navede zaduženog posednika na "dobrovoljnu molbu", 1 to novi zakon širom otvara vrata daljem razglodavanju i pljač kanju plemenske zemlje i velikoporodičnib poseda od strane francuskih i domaćih kapitalista. Osamdesetogodišnja vivisekcija nad Alžirom nailazi sada na sve slabiji otpor jer su Arapi potčinjenjem Tunisa 1881, pa najzad i Maroka, okruženi u još većoj meri od strane francuskog
* Uporedi G. K. Anton: .,Neuere Agrarpolitik in Algerien und Tunesien". Jahrbucb fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, 1900, str. 1341 i d. 296
k"pitala i predati Inu be~pomoćno na milost i nemilost. NajnoVIJI uspeh francuskog rez1ma u Alžiru je masovno · r . Arapa u Azisku Tursku.* lse ]avanJe
Gtava dvadeset osma UVOĐENJE
ROBNE PRIVREDE
. Drugi najvažniji preduslov kako za nabavku sredstava za pro:zvodn]u tako _i za realizaciju viška vrednosti jeste uvlacenJe n~turalnopr1vrednih zajednica, po njihovom razaranju i usled nJihovog razaranja, u 1·obni promet i robnu privredu. Svi nekapitali~t~čki slojevi i društva moraju za kapital postati kupci roba 1 moraJu mu prodavati svoje proizvode. Izgleda da tu barem počinju "mir" i "jednakost", do ut des, uzajamnost interesa, ,,miroljubiva utakmica" i "kulturni uticaji". Ako kapital i može da od stranih socijalnih zajednica nasilno otme sredstva za proizvodnju i da radne ljude silom prinudi da postanu objekt kapitalističke ~ksploatacije, on ih ipak ne može 5ilom učiniti kupcima njegovih roba, ne može i 1 • prisiliti da realizuju njegov višak vrednosti. Ovo shvatanje izgleda da potvrđuje okolnost da transportna sredstva železnice, brodarstvo, kanali - pretstavljaju neophodne preduslove širenja robne privrede u oblasti naturalne privrede. Osvajački pohod robne privrede počinje najčešće veličanstvenim kulturnim delima modernog saobraćaja, kao što su železničke pruge koje prosecaju prašume i probijaju planine, telegrafske žice razapete nad pustinjama, i okeanski parobrodi koji plove u strane luke. Ipak je miroljubivost tih prevrata samo prividna. Trgovinski odnosi istočnoindiskih kompanija sa zemljama začina bili su pljačka, iznuđivanje i prosta prevara pod zastavom trgovine, kao što su danas odnosi američkih kapitalista prema Indijancima u Kanadi, od kojih kupuju krzna, ili nemačkih · trgovaca prema afričkim crncima. Klasični primer "blage" i
* U govoru održanom 20 juna 1912 u francuskoj nacionalnoj skupštini, izvestilac komisije za reformu "Indigenata" (administrativnog pr~ vosuđa) u Alžiru., Albin Rozet, navodi činjenicu da su iz okruga Settf emigrirale hiljade Alžiraca. Iz Tlemcena se prošle godine za me~ec _da~a iselilo 1200 domorodaca. Cilj iseljavanja je Sirija. Jedan ise}]emk Je pisao iz svog novog zavičaja: "Smestio sam se sada u D<:'-~ask i potpuno sam srećan. Nas Alžiraca koji smo se ov~m~ dose!ill 1ma ovde u Siriji mnogo; ovdašnje vlasti dale su nam zemlJe 1 olak_sal~ d~ dođem~ do sredstava za njenu obradu." Alžirska vlada ometa 1sel]en]e na taJ način što - uskraćuje pasoše. (Vidi "Journal Officiel" od 21 juna 1912, str. 1594 i d.)
297
"miroljubive" trgovine robama sa za'?stalim društvima pretstavlja moderna istorija Kine, kroz koJU se, kao crvena n1t, od
početka četrdesetih godinapa Oita0m 19 vekom protežu ratovi
Evropljana sa ciljem da Kmu nasilno otvore robnom prometu. Putem misionara provocirano gonjenje hrišćana, od strane Evropljana izazvani neredi, periodični krvavi ratni pokolji u kojima bi trebalo da se bespomoćnost miroljubivog •emljoradnič kog naroda meri sa najmodernijom kapitalističkom ratnom tehnikom ujedinjenih evropskih velikih sila, teške ratne kontribucije sa celim sistemom javnog duga, sa evropskim zajmovima, evropskom kontrolom finansij a i evropskim zaposedanjem tvrđava, iznuđena otvaranje slobodnih luka i iznuđene koncesije evropskim kapitalistima za gradnju železnica, to su bile babice robnoj trgo0ni u Kini od početka četrdesetih godina prošlog veka pa do izbijanja kineske revolucije. Period otvaranja Kine evropskoj kulturi, to jest robnom prometu sa evropskim kapitalom, inaugurisan je opijumskim ratom u kom je Kina prisiljena da preuzima otrov sa indiskih plantaža i da ga pretvara u novac za engleske kapitaliste. U 17 stoJeću kulturu opijuma uvela je engleska Istočno-indiska kompanija najpre u Bengalu, a onda je preko njene filijale u Kantonu ovaj otrov raširen u Kinu. Početkom 19 veka cena opijuma je toliko nisko pala da je on ubrzo postao "sredstvo za narodni užitak". Još 1821 uvoz opijuma u Kinu iznosio je 4628 sanduka po prosečnoj ceni od 1325 dolara po sanduku, zatim je cena pala na polovinu, i 1825 popeo se kineski uvoz na 9621 sanduk, a 1830 na 26 670 sanduka.* Raz~rna dejstva otrova, naročito onih najjevtinijih vrsta koje troši siromašno stanovništvo, stvorila su javnu nevolju i kineske vlasti su bile izazvane na mučnu odbranu zabranom uvoza. Već 1828 je vicekralj Kantona zabranio uvoz opijuma, ali je to trgo0nu uputilo samo na druge lučke gradove. Jednom od p~kinških cenzora bila je poverena istraga po ovom pitanju i on je dao ovo mišljenje. "Doznao sam da pušači opijuma imaju tako Jaku želju za tim škodljivim medikamentom da čine sve i sva sumo da sebi pribave užitak ovoga. Kada ne dobiju opijuma u naviknuti čas, počinju im udo0 da dršću, krupne kaplje znoja im teku niz čelo i lice, i oni postaju nesposobni i za najneznatniji posao. A čim
* 1854 uvezeno je 77 379 sanduka. Docnije uvoz malo nazaduje ~sl~d povećanj~ domaće proiz_vodnje. Ipak Kina ostaje glavni kupac od md1sk1h plantaza, 1873--4 prmzvedeno je u Indiji 6,4 miliona kilograma opijuma, od čega je 6,1 miliona kilograma prodano u Kinu. Još uvek se iz Indije ~vozi u .~inu i Malajski Arhipelag godišnje 4,8 miliona kg u vrednosti 150 mtltona maraka. 298
im se donese lula opijuma, oni udišu nekoliko dimova d
· 0 nJega Opiju~ je, dakle, za sve one koji ga puše postao neizbež.na potreba. I c?vek se ne srne čuditi što pušači opijuma, ako ih mesne vlasti pozovu na o~govornost, mnogo radije podnose svaku kaznu nego da prokazu ime onog ko im opijum nabavlja. ~tkad~ mesne vlasti do bij aj u i poklone da bi trpele ovo zlo ih zadrzale pokrenuto isleđenje. Većina trgovac~ koji dovoz~ robu u Kanton krijumčari i opijum. . MišlJe?ja s~m da je opijum mnogo veće zlo nego kocka 1 da pusace OPIJuma treba :isto tako strogo kažnjavati kao i kockare." • <;::enzor je predložio da svaki utvrđeni pušač opijuma bude kaznJen sa 80 bambusovih šiba, a onaj koji ne bi hteo da prokaže prodavca sa sto šiba i tri godine izgnanstva. I, najzad, sa otvorenošću nečuvenom za evropske vlasti, ovaj perčinasti Katon iz Pekinga zaključio je svoje mišljenje: "Izgleda da se opijum uvozi većinom spolja preko nedostojnih činovnika koji ga u sporazumu sa nezajažljivim trgovcima šalju u unutrašnjost zemlje gde ga troše najpre mladi ljudi iz dobre porodice, potom bogati pl'ivatnici i trgovci, a najzad se on širi i među prosti svet. Ja sam saznao da se u svima provincijama pušači opijuma nalaze ne samo među civilnim činovništvom nego i u vojsci. Dok činovnici raznih okruga putem naredaba uvek iznova pooštravaju zakonsku zabranu prodaje opijuma, dotle puše njihovi roditelji, srodnici, potčinjeni i posluga i dalje, kao i ranije, a trgovci koriste zabranu da podignu cene. Čak i policija, koja je ·isto tako za to uzeta u službu, kupuje ovaj artikal, umesto da doprinese njegovom suzbijanju, i to je takođe razlog što se na sve zabrane i odredbe niko i ne osvrće."* Posle toga je izdan pooš tren zakon 1833 koji za svakog pušača opijuma predviđa sto šiba i dvomesečno stajanje na sramnom stubu. Guverneri provincija su obavezani da se u svojim godišnjim izveštaj ima osvrnu i na uspehe borbe protiv opijuma. Dvostruki uspeh ove borbe izlazi, dabome, na to da su s jedne strane u unutrašnjosti Kine, naime, u provincijama Honan, Sečuan i Kvejčan stvore!I: velike plantaže afiona i da je, s druge strane, Engleska Ktm objavila rat da bi je prisilila da dozvoli slobodan uvoz. Tako slavno "otvaranje" Kine evropskoj kulturi počinje u obliku opijumske lule. Prvi napadaj otpočeo je na Kanton. Gradsko utyrđenje '.'~ glavnom ulazu Biserne Reke bilo je kako se samo moze zamiSliti i smesta bivaju izlečeni.
* Navedeno
kod majora na raspoloženju J. Scheiberta, "Der Krieg
in China", 1903, str. 179.
299
primitivno. Njegov glavni objekt sastojao se iz brane od spletenih lanaca koja je svakog dana pn zalasku sunca b1vala u raznim otstojanjima pričvršćiva~a na. usađe~e ~~vene trupce, Usto treba imati u vlidu da su kmeskl topov1 b1li bez svakog uređaja za dizanje i spuštanje, da su u upotrebi bili, dakle, sasvim bezazleni. Sa takvim pr1m1hvrum utvrđenJem koJe JE taman još i moglo da spreči nekoliko trgovačkih brodova da uplove, dočekali su Kinezi engleski napad. Dva engleska ratna broda bila su dovoljna da ove primitivne uređaje razlup-.ju i da Englezima, 7 septembra 1839, nasilno otvore prolaz. Sesnaest rat-. nih džunki i trinaest brodova "upaljača" sa kojima su Kinezi dali otpor, bilo je slupano za tni četvrti časa i ra,ptšeno kojekud. Posle te prve pobede, Englezi su. svoju ratnu flotu još znatno pojačali i 1841 prešli u nov napad. Ovoga puta napad je bio izveden u isto vreme protiv flote i utvrđenja. Kineska flota se sastojala iz nešto ratnih džunki. Već prva zapaljiva raketa prodrla je kroz ogradu u barutanu jedne džunke tako da je odletela u vazduh zajedno sa svojom celom posadom. Posle kratkog vremena jedanaest džunki zajedno sa admiralskim brodom uništeno je, ostatak je potražio spas u divl.iem bekstvu. Akcija na kopnu iziskivala je nekoliko časova višo>. Pri potpunoj neupotrebljivosti kineskih topova, Englezi su promaršovall posred samih utvrđenja, uspeli su se na neku važnu kotu koja je bila ostala potpuno nezaposednuta, i sa nje su strašno mrrvarili Kineze. Završni račun bitke bio je: na kineskoj strani 600 poginulih, a na engleskoj strani jedan mrtav i 30 ranjenih, od kojih je više od polovine povređeno u času kad je slučajno neki magacin baruta odleteo u vazduh. Nekoliko nedelja docnije Englezi su izveli novo herojstvo. Trebalo je da zauzmu tvrđavu Anunghoj i Severni Vantong. Za taj cilj Englezi su pripremili ništa manje od 12 liniskih brodova u punoj opremi. Osim toga su Kinezi, opet, zaboravili na glavnu stvar, naime, da utvrde ostrvo Južni V:antong. Englezi su, dakle, tamo u najvećem spokojstvu iskrcali bateriju topova i tukli tvrđavu s jedne strane, a ratni brodovi su je držali s druge strane stalno pod vatrom. Bilo je potrebno samo nekoliko minuta da Kinezi budu najureni iz utvrđenja i da Englezi u njih uđu bez otpora. Neljudski prizor do koga je posle došlo - veli jedan engleski izveštaj - ostaće stalno predmet dubokog žaljenja za engleske oficire. Bežeći glavačke iz bombardovanih tvrđava Kinezi su padali u duboke opkope oko tvrđava, iz kojih su ~apiJi za spasenjem. J ame su bile visoko ispunjene telima Kineza, a na tu bespomoćnu ljudsku masu sepoyi su neprP.stano pucali - vele da je to bilo protiv zapovesti oficira. Tako je Kanton otvoren robnoj trgovini. 300
Istotako je bilo i sa ostalim lukama. 4 jula 1841 pojavila su se tn engleska ratna broda sa 120 topova kod ostrva ulaz~ u. grad Nu::gpo. Ostali brodovi su stigli sledećeg da~a~ Uvece Je engleski admiral poslao kineskom guverneru poruku sa zahtevom da mu preda ostrva. Guverner je odgovorio da nema snage ?a se ovom zahtevu -odupre, ali da on ne srne da ostrva ustupi bez naređenja vlade u Pekingu i da zato moli odlaganje. Ovo mu nije odobreno. U dva i po časa izjutra Englezi su otvorili juriš na nebranjeno ostrvo. Za devet minuta tvrđava i kuće bili su pretvoreni u gomilu ruševina koja se pušila. Trupe su se iskrcale na napuštenu obalu na kojoj su ležali polomljena koplja, sablje, štitovi, puške i nekoliko mrtvih ljudi, i pošli su pod bedeme _ostrvskog gr_ada Tinghai da bi ga zauzeli. Potpomognuti VOJniCima sa ostalih brodova koji su u međuvremenu stigli, Englezi su narednog jutra preduzeli juriš na gotovo nebranjene zidove i posle nekoliko minuta bili su gospodari grada. Ova slavna pobeda objavljena je sa engleske strane ovim skromnim izveštajem: "Jutro 5 jula 1841 sudbina je odredila kao značajan dan kada je po prvi put zastava Njenog Engleskog Veličanstva zalepršala nad najlepšim ostrvom Nebeskog Carstva Sredine, prva evropska zastava koja se pobedonosno vije iznad ovih rascvetanih polja."* 25 avgusta 1841 Englezi su se pojavili pred gradom Arnoj, čija je tvrđava bila naoružana sa nekoliko stotina topova najvećeg kineskog kalibra. Pri skoro potpunoj neupotrebljivosti ovih topova, kao i bespomoćnosti zapovednikii, zau'zimanje luke je opet bilo samo dečja igra. Engleski brodovi su se, sipajući stalno vatru, priblii!avali zidovima Kulangsua, B. onda je iskrcana pomorska pešadija i, posle kratke borbe, rasterala kineske trupe. Englezi su zapJenili u luci 26 ratnih džunki sa 128 topova koje je mornč·ad bila napustila. Kod jedne baterije topova Tatari su se herojski oduprli protiv konc~ntrisane vatre sa pet engleskih brodova, ali su im Englezi, koji su se bili iskrcali, zašli za leđa i izvršili nad njima pokolj do uništenja. Tako se završio slavni Opijumski rat. Ugovorom o miru 27 avgusta 1842 Englezi su dobili ostrva Hongkong, a Kanton, Arnoj, Fučou, Ningpo i Sangaj morali su biti otvoreni engleskoj trgovini. Petnaest godina docnije protiv Kine je otpočeo drugi rat. Ovoga puta su Englezi nastupali u društvu sa Francuzima. 1857 Kanton je isto onako herojski zauzet na juri3 kao u prvom ratu. Mirom u Tiencinu 1858 dozvoljen. je u':'~z -opijuma, dozvoljena evropska trgovina i ulaz evropslnm miSIjama u unutrašnjost Kine. Već 1859 Englezi su otvorili nova
*
Major Scheibert, l. e., str. 207.
301
neprijateljstva i rešili da razore kineska utvrđenja na Peiho-u, ali su posle krvave bitke odbijeni sa 464 mrtva i ranjena.* Sad su Engleska i Francuska istupile opet zajednički. Sa 12 600 engleskih i 7500 francuskih vojnika pod generalom Cousin-Montauban zauzeli su krajem avgusta 1860 najpre utvrđenje Taim bez ijednog metka, i prodrli do Tiencina i dalje ka Pekingu. Na tome pohodu došlo je 21 septembra 1860 do krvave bitke kod Palikiao-a, koja je predala Peking na milost i nemilost evropskim silama. Pobednici su ušli u gotovo opusteli grad Peking koji nije bio hranjen; opljačkali su najpre carsku palatu, pri čemu je general Cousin, docnije maršal i ,,grof od Palikiao-a", učestvovao lično i revnosno, a lord Elgin, potom, "za od.Inazdu", naredio da se cela p alata spali.**
* Carski ukaz iz trećeg dana osmog meseca u desetoj godini HsienFenga (6 septembra 1860) veli između ostalog: ,.Mi ni Engleskoj ni Fraricuskoj nikad nismo zabranjivali da sa Kinom trguju i mnogo godina između nas i njih je vladao mir. Ali pre tri godine Englezi su u zloj nameri prodrli u naš grad Kanton i naše službenike odveli u zarobljeništvo. Mi smo tada odustali od svih mera odmazde jer smo bili prinuđeni da priznamo da je vicekralj Jeh upornošću svojom u izvesnoj meri dao povoda neprijateljstvima. Pre dve godine došao je varvarski vođ Elgin prema severu i mi smo naredili vicekralju Cihlia, T'an Ting-Hsiangu, da ispita stanje pre nego bi se prešlo na pregovore. Ali varvar je iskoristio našu nespremnost, napao utvrđenje Taku i pošao ka Tiencinu. U brizi da narodu našem uštedimo ratne strahote, mi smo i ovoga puta odustali od odmazde i naredili Kuei-Liangu da pregovara o miru. Uprkos sramnim zahtevima varvara naredili smo Kuei-Liangu da pođe u Sangaj radi predloženog trgovinskog ugovora i dopustili, kao dokaz naše dobre volje, njegovu ratifikaciju. Bez obzira na sve ovo, varvarski vođ Bruce pokazao je ponovo tvr<..oglavost najnerazwnnije vrste i osmog meseca sa flotom ratnill brodova pojavio se u pristaništu Taku. Tu ga je Seng-Ko-Liu-Cin žestoko napao i prisilio na brzo povlačenje. Iz svega ovoga proizlazi da Kina nije verolomno prekršila datu reč i da varvari nisu u pravu. V tekućoj godini varvarski vođi Elgin i Gros ponovo su se pojavili na našim obalama. Ali Kina, ne želeći da se laća krajnjih mera, dozvolila im 'je iskrcavanje i posetu Pekingu u cilju ratifikovanja ugovora. Ko je mogao verovati u to da varvari kroz celo to vreme ništa drugo nisu radili do pleli spletke, da su sa sobom vodili vojsku vojnika i artiljerije, kojom su iz pozadine napali utvrđenja Taku i posle rasterivanja posade da su maršoovali na Tiencin!" (Kina IPOd caricom-udovicom, Berlin 1912, str. 25. Uporedt iz istog dela celu glavu "Bekstvo u Jehol"). ** Operacije evropskih heroja u cilju otvaranja Kine robnom prometu vezane su za još jedan krasan odeljak iz unutrašnje istorije Kine. Ubrzo posle pljačkanja letnje palate Mandžu-suverena Kineski Gordon" se uputio na pohod protiv buntovnika u Taipingu, i Hl63 preuzeo čak komandu nad carskim borbenim snagama Poraz ustanka, naime, bio je delo upravo engleske armije. Ali dok je znatan broj Evropljana dao živote svoje, među njima i jedan francuski admiral, da bi se u Kini Mandžu-dinastija održala, zastupnici robne trgovine su borbe u Kini 302
• Sada je evropskim silama priznaro pravo da u Pekingu drz~ ~VOJe P?Slanike, a Tit;ncin 1 ostah gradovi su otvoreni trgoVIm. Dok Je u EngleskoJ u Londonu, Manchesteru i drugim ~ndu~triskim okr:uzima Antiopijumska liga vodila borbu protiv sir~nJ_a otro':'a, r... JectJ:ta o~. parla. ment~ . postavljena komisija obJavila da Je UZlvanJe opiJuma skodlJIVo u najvišoj meri _ obezbeđen je Cifu-konvencijom 1876 slobodan uvoz opijuma u_ Kinu. U isto ~reme svi_dr~ayni u~ovorisa ~inom su Evropljaruma - trgovcrma kao 1 nuswnarrma - osigurali pravo sticanja zemlje u Kini. Pritom je pored vatre topova značajnu ulogu i!'(rala i. svesna prevara. Dvosrruslenost teksrova ugovora nije bila Jedina pogodna poluga koJa Je evropskom kapitalu omogućavala postupna proširenja u zauzetim područjima ugovornih luka. Na osnovu poznatog drskog falsifikata u kineskom tekstu francuske dopunske konvencije od 1860 koji je izveo katolički rrusionar Delamarre kao tumač, od kineske vlade je kasnije iznuđeno priznanje da je rrusionarima dozvoljena kupovina zemljišta ne samo u ugovornim lukama nego u svima provincijama carstva. Francuska diplomatija kao i naročito protestantske misije bili su jednodušni u osudi prepredene prevare katoličkog oca; ali im U> nije smetalo da energično insistiraju na izvršenju ovako falsifikovanog proširenog prava francuskih misija i da ta prava 1877 izričito prošire i na protestantske misije.* Otvaranje Kine robnoj trgovini koja je počela Opijumskim ratom zapečaćeno je nizom "zakupa" i kineskom ekspedicijom godine 1900, u kojoj su se trgovinski interesi evropskog kapitala otvoreno izmetnuli u pravu međunarodnu pljačku zemlje. Suprotnost između početne teorije i završne prakse evropskih "nosilaca kulture" u Kini i~tiče fino depeša carice-udovice, poslata engleskoj kraljici Viktoriji posle zauzeća utvrđenja Taku: Pozdrav Vašem Veličanstvu! U svima pregovorima Engl~ke sa Kineskim Carstvom otkako su uspostavljeni odnosi koristili da bi snabdevali oružjem kako one koji su se b?rili .z~ otv~ ranje Kine, tako i buntovnike protiv kojih su se on_i prv1 b~nh. ,_.Prllika za sticanje novca zavela je čestitog trgovca osim toga 1 na. Isporuku oružja i municije obema stranama, i kako su teškoće buntovnika da se tim artiklima snabdeju bile veće nego one s carSke stran_e, pa. .su z~!~ morali da plaćaju veće cene i na to pristajal~, to su. trg_ovci radiJe vrs1h isporuke buntovnicima i tako im omogućavali da poJačaJU otpo~ ne ~amo protiv carskih kineskih trupa nego i protiv trupa Engles~e ~. Francuske". (M. v. Brandt, "33 Jahre in Ostasien", 1901, sv. III, "Ch1~a , str. ll.) * Dr. o. Franke, "Die Rechtsverhaltnisse arn Grundetgentum in China", Leipzig 1903, str. 82 i d.
303
između nas, nikada sa strane Velike Britanije nije bilo reči o povećanju njenog teritorijalnog poseda, nego samo o živoj želji da unapređuje interese svoje trgovine. Posmatrajući či njenicu da je naša zemlja sada bačena u užasan rat, mi se potsećamo na to da veliki deo kineske trgovine, 70-BO procenata,
otpada na Englesku. Osim toga su Vaše pomorske carine najniže na svetu i vrlo je maJo ograničenja inostranog uvoza u Vaša pristaništa. Sve je to uticalo da su prijateljski odnosi sa britanskim trgovcima u našim ugovornim lukama bili u posle d· nje pola veka od naše obostrane koristi. Ali je naprečac nastupila promena· i protiv nas se diglo opšte nepoverenje. Mi bismo vas molili da promislite: ako bi putem kombinacije nekih okolnosti naša zemlja trebalo da izgubi svoju samostalnost i ako se Sile udruže da izvedu svoj već odavno nameravani plan da bi zauzele našu zemlju (u jednoj istovremeno posh;toj depeši japanskom caru, temperamentna Tcu-Hsi otvoreno govori o "zapadnim silama gladnim zemlje, čije proždrljive tigrovske oči škilje na nas"), to će ta okolnost nesrećno i sudbonosno uticati na Vašu trgovinu. Zasada se naša država trudi svim silama da stvori vojsku i sredstva koji bi joj obezbedili zaštitu. U međuvremenu mi se oslanjamo na Vaše dobre usluge kao posrednika i očekujemo hitno Vašu odluku."* Međutim, svaki rat evropskih nosilaca kulture ispunjen je pljačkom i krađama na veliko u kineskim carskim palatama, javnim zgradama, starim kulturnim spomenicima, kao godine 1860, kada su carsku palatu sa njenim basnoslovnim bogatstvom opljačkali Francuzi, ili 1900, kada su "sve nacije" kao za opkladu kraJe javno i privatno dobro. Zgarišta na ruševinama najvećih i najstarijih gradova, propast poljoprivrede na ogromnim seoskim površinama, nepodnošljivi poreski pritisak radi podmirenja ratnih kontribucija, bili su pratioci svake evropske invazije koj e su išle ruku pod ruku sa širenjem robne trgovine. Svaka od preko 40 kineskih Treaty ports (ugovornih luka) iskupljena je potocima krvi, pokoljem i ruševinom.
* "China
unter der Kaiserin-Witwe", str. 334.
Glava dvadeset deveta BORBA PROTIV SELJACKE PRIVREDE
Važ_na završn~ faza borbe sa naturalnom privredom je odvaJanJe pol!opn':'l":
* U Kini se domaća zanatska· radinost do u najnovije vreme održala u širokim razmerama čak i u građanskom svetu, pa i u tako velikim i starim trgovinskim gradovima kao što su napr. Ningpo sa svojih 300 000 stanovnika. "Još pre jednog ljudskog veka žene su same izrađivale obuću, šešire, košulje i ostale stvari za svoje muževe i za sebe. U to doba svet u Ningpou bi se mnogo čudio ako bi neka mlad.~ ž~a kupila nešto od trgovca što bi bila u stanju da izradi i marlJtVosću svojih ruku". (Dr. Nyok-Ching-Tsur, "Die gewerblichen Betriebsformen der Stadt Ningpo", Tiibingen 1909, str. 51.) ** Poslednja faza istorije seljačke prtvrede pod uticajem kap;ita~i stičke proizvodnje postavlja, dabome, ovaj odnos na glavu. ~propascen~ sitnim seljacima nameće se domaća radinost za kapita~shčke kaparase ili pak jednostavno: najamni rad u industriji postaJe za muš~arc~e glavno zanimanje, dok poljoprivreQni radovi prelaze na grbaču zena, staraca i dece. Primer za ugled pruža sitni seljak Wii.rttemberga. 20 Akumulacija kapitala
305
proizvodnje, sa svojim izvorima nabavke sirovina za obradu sa svetskog tržišta i svojim usavršenim o_~uđim_a u poređenju sa primitivnim seljačkim zanatstvom postOJI bez Ikakve sumnJe. Stvarno pak, u tome procesu odvajanja seljačke poljoprivrede od zanatstva značajnu ulogu igraju poreski pritisak, rat, rasipanje i monopolisanje nacionalnog zemljišta, sredstva koja spadaju podjednako u oblast nacionalne ekonomije, političkog nasilja i kaznenog zakonika. Nigde taj proces nije tako temeljito proveden kao u Sjedinjenim Državama Severne Amerike. Zeleznice, to jest evropski, uglavnom engleski kapital, korak po korak vodile su američkog farmera preko nepreglednih poljana istoka i zapada Unije. On je istrebljivao Indijance vatrenim oružjem, psima krvolocima, rakijom i sifilisom, da ih onda, nasilno, preseljava sa istoka na zapad, da bi njihovu zemlju prisvojio kao "slobodnu zemlju", krčio i obrađivao. Američki farmer, "čovek s one strane šume", bio je u stara dobra vremena pre Secesionog rata sasvim drugi čovek nego što je današnji. Znao je on otprilike sve i na svojoj usamljenoj farmi snalazio se sasvim dobro bez ikakve veze sa spoljnim svetom. "Današnji američki farmer - pisao je početkom devetnaestih godina senator Peffer, jedan od vođa Saveza farmera (Farmers Alliance) - sasvim je drugi čovek nego što je bio njegov predak pre pedeset ili sto godina. Mnogi od starijih sećaju se još vremena kada su se farmeri u znatnoj meri bavili zanatstvom, to jest kad su sami izrađivali znatan cieo onog' što im je za sopstvene potrebe bilo nužno. Svaki farmer je imao celu zbirku potrebnih alata pomoću kojih je izrađivao oruđa od drveta, vile, grablje, držalice za lopate i ručke za plugove, rude za kola i mnogo drugih drvenih sprava. Osim ovih radova, farmer je proizvodio lan i kudelju, vunu i pamuk. Tekstilne tkanine su bile izrađivc.ne na farmama, one su kući pređene i tkane. U kući je izrađivana i odeća, rublje i drugo, i sve to je on sam trošio. Na svakoj farmi postojala je naročita radionica za tesarski, stolarski i bravarski rad, a u samoj kući je bila grebenara za češljanje vune :i razboj. U kuć.' su rađeni ćilimi, ćebad i druge posteljne stvari. Na svakoj farmi su držane guske, čijim paperjem i perjem su punjeni jastuci i perine; llretek se prodavao na tržištu najbližeg grada. Zimi se na kobrna sa zapregom od 6 ili 8 konja vozilo na tržište - a nekad na udaljenost od po sto i dvesta milja - pšenica, brašno, kukuruz, 1 .t.a~o ~;zpovale za iduću godinu kolonijalne robe, izvesne m_~ tenJe 1 _shcno. I među farmerima se moglo naći raznih zanaIliJa. Za Izra.du kola na farmi bilo je potrebno jedna do d•1e godme. MateriJal z": takve potrebe nalazio se u blizini; vrsta građevmskog drveta bila je tačno utvrđena ugovorom sa susedom. 306
U određenom roku drvo je :noralo biti isporučeno, i tada se određeno vreme m?ra~o da sus.1~ tako da su obe strane tačno znale po~eklo svakog POJedinog dehca na kolima, odakle je koji deo dosao 1 ko.liko dugo Je bio sušen. U zimsko doba tesar je izrađi :rao, susedima prozorske okvire, šalone, vrata, ukrase i grede za Idu.~u sezonu. ~ad su j~s~nji ~razevi ~ošli, obućar je sedeo u k~c1 farmerovo] u ~glu 1 Iz~a~Ivao ~bucu za porodicu. Sve je to
bilo ~ađeno kod kuce a vehk1 deo Izdataka podmirivao se proizvodima sa ~arme. Kad je došla zima, bilo je vreme sn~bdevanja mesom: ono Je spremljeno i osušeno stavljano u ostavu. Voćnjak je davao voće za sokove, za pekmez, za razne konzerve, u potpuno dovoljnim količinama za potrebe kućanstva preko cele godine 1 preko toga. Pšenica je bila vršena malo po malo prema potrebama, tačJ;J.o koliko je bilo potrebe za gotovim novcem. Sve se očuvala i potrošilo. Posledica takvog načina gazdovanja bila je da je za vođenje posla trebalo srazmerno malo novca. Prosečno sto dolara godišnje moglo je biti dovoljno za najveću farmu da podmiri sve svoje potrebe: za plaćanje slugu, za opravku poljoprivrednili sprava, i za pokriće drugih slučajnih izdataka. '* Ova idila će posle Secesionog rata naglo završiti. Ogromni državni dug od šest milijardi dolara, koji je on naprtio Uniji, povukao je za sobom visoko poresko opterećenje. Usto posle rata počinje grozničavo razvijanje modernog saobraćaja, industrije, naročito mašinske industrije uz pripomoć raEtuće zaštitne carine. Radi potsticanja gradnje železnica i naseljavanja zemlje farmerima, železničkim društvima su davani ogromni pokloni iz nacionalnog zemlj išnog fonda; samo 1867 dobila w ona preko 74 miliona hektara zemlje. Zatim je železnička mreža rasla takođe na besprimeran način. 1860 ona još nije iznosUa 50 OIJO kilometara, 1870 imala je preko 85 000, a 1880 imala ja već više od 150 000 kilometara (u isto vreme od 1870 do 1880 ukupna železnička mreža u Evropi porasla je od 130 000 na 169 000 kilometara). Zeleznica i spekulanti zemljom izazvali su masovno useljavanje iz Evrope u Sjedinjene Države. Od 1869 do 1892. za 23 godine, uselilo se više od 4,5 miliona ljudi. U vezi sa tim Unija se u sve većoj meri osamostaljavala od evropske, a naročito engleske industrije i stvarala sopstvene manufakture, sopstvene industrije tekstila, železa, čelika, i mašina. Poljo~ri vreda je revolucionisana najbržim tempom. Već prvih godm~ posle građanskog rata, sopstvenici plantaža južnih država bil: 4
* W. A. Peffer, "The Farmer's side. His troubles and their rem~d.y/' New York 1891. Part II: How we got here. Chapt. I: Changed .cond1tlon of the Farmer. Str. 56-57. Uporedi A. M. Simons, "The Amencan Farmer", .2 ed, Chicago 1906, str. 74 i d.
...
307
su prinuđeni, zbog oslobođenja crnaca, da uved~ mašinski !?lug. Naročito farme na Zapadu koje su brzo nastaJale u vez1 sa gradnjom železnica postavljane su odmah od pocetka na r;aj~ moderniju mašinsku tehniku. "U 1sto vreme- p1sao Je IzvestaJ poljoprivredne komisije Sjedinjenih Američkih Država 1867 godine - dok je primena mašinerije na Zapadu zemljoradnju revolucionisala i odnos primenjenog lju<jskog rada svela na najniži dotada postignuti stepen, ... poljoprivredi se posvećuju istaknuti administrativni i organizatorski talenti. Farme od više hiljada hektara vođene su sa više spretnosti, sa smislom za celishodniju, ekonomičniju upotrebu raspoloživih sredstava i sa višim prinosom nego farme od 40 hektara."* J ednovremeno porastao j e ogromno teret posrednih i neposrednih poreza. Usred građanskog rata izrađen je nov finansiski zakon. Ratna tarifa od 30 juna 1864, koja čini osnovu današnjeg poreskog sistema, povisila je poreze na potrošnju i na dohodak u vanredno visokoj meri. Ruku pod ruku sa tim počelo je prvo orgijanje carinske zaštite koja je on~ visoke ratne poreze uzela kao izgovor da bi teška opterećenja domaće proi7vodnje izravnala zaštitnim carinama.** Gospoda Morrill, Stevens i drugi džentlmeni koji su koristili rat da bi na juriš· ostvarili svoj protekcionistički program zasnovali su sistem prema kome je carinska politika otvoreno i cinički postala oruđe svakog privatnog intEresa, stvaranja viškova.. Svaki domaći proizvođač koji bi došao pred zakonodavni kongres sa traženjem posebne zaštite putem carine, da bi time mogao da puni svoje džepove, bio je uvek predusretljivo zadovoljen. Carinski stavovi bili su toliko visoko dizani koliko god je ko tražio. "Rat je - pisao je Amerikanac Taussig - u mnogom pogledu delovao na naš nacionalni život osvežavajuće i oplemenjujuće. Ali njegovo neposredno delovanje na poslovni život i na
* Navedeno kod Lafarguea, Sejanje žitarica i trgovina žitom u Sjedinjenim Državama. "Die Neue Zeit", 1885, str. 344. (Clanak je najpre objavljen 1883 u jednom ruskom časopisu.) ** "The three revenue acts of June 30, 1864, practic3Jlly form on~ measure, and that probably the greatest meBJsure of taxation which the world has seen ... The internal revenue act was arranged, as Mr. David A. Wells had said, on the principle of the Irishman at Donnybrook fair: "Whenever )"'U see a head, hit it; whenever you see a commodity, tax it". Every thing was taxed, and taxed heavily." ("Tri poreska zakona od 30 juna 1864 praktički čine jednu meru, i to verovatno najveću zakonsku meru oporezovanja koju je svet ikad video ... Unutrašnji zakon o dohotku bio je izrađen, kako je gospodin David A. Wells rekao, na princ:pu Irca sa sajma u Donnybrooku: "Cim opaziš neku glavu, udri je; či~ opaziš kakvu robu, oporezuj je". Sve je bilo oporezovano, i oporezovano teško.") (F. W. Taussig, "The Tariff History of the United States", New York 1888, str. 164.) 308
celo_ z~konodavstvo u pog~edu novč.ani? interesa bJlo je demoralisuce.. Zakonod:-vac. J7 cesto gubio Iz Vl da gr.mičnu liniju Između J8V~e d~z~o~.ti 1 pnvatnog interesa. Vehka imanja su stvore~a zat:tv:alJUJUCl zakonskim promenama, koJe su zahtevane 1 propiSivane od istih ljudi koji su bili korisnici novih zakon_a I zemlja je sa sažaljenjem gledala kako čast. i poštenje po!I!Ickih lJudi msu ostali netaknuti." I ta tarifa koja ie značila čitav prevrat u ekonomskom životu zemlje, koja je :io godina imala da tra!e neizmenjeno i koja je u suštini uzev i dandanas ost~la osnoviCa cari~kopolitičkog zakonodavstva Sjedinjenih Drzava, progurana Je za cigla tn dana u Kongresu i za dva dana u Senatu - bez kritike, bez debate, bez ikakve opozicije.• Sa tim preokretom u finansiskoj politici Sjedinjenih Država počela je besramna parlamentarna korupcija Unije, otvo::-ena i nesavesna zloupotreba izbora, zakonodavstva i štampe kao oruđa golih interesa džepa krupnog kapitala. Parola "obogaćujte se'\ "Enrichissez-vons", postala je parola javnog života posle "plemenitog rata" za oslobođenje čovečanstva od "sramne mrlje ropstva"; Jankee, oslobodilac crnaca, slavio je orgije kao pustolov spekulacije na berzi, poklanjao je samome sebi, kao zakonodavac, nacionalna zemljišta, bogatio se putem carina i poreza, monopolima, prevarnim akcijama i krađama javne imovine. Industrija je procvetala. Sad su bila prošla vremena kad je mali i srednji farmer mogao da živi skoro bez gotovog novca, kad je svoje žito mogao da vrše samo prema potrebi, ovda-onda, kad mu je ustrebalo novaca. U novim prilikama farmer je morao uvek imati novaca, vrlo mnogo novaca da bi mogao da plati svoje poreze; on je uskoro morao da prodaje sve što je proizvodio da bi opet sve što mu je bilo potrebno kupovao od manufakturiste kao robu. "Kad se obratimo sadašnjici'\ veli Peffer, "vidimo da se skoro sve izmenilo. Naročito na celom Zapadu svi farmeri vrhu s.voje žito istovremeno, i prodaju ga isto tako odjednom. Farmer prodaje svoju stoku, a kupuje sveže meso ili slaninu, prodaje svoje svinje, a kupuje šunke i svinjsko meso, prodaje svoje povrće i voće, a kupuje ih kao konzerve. Ako se uopšte gaji lan, umesto da bi ga upreo, pa potom iz njega tkao platno i izrađivao rublje za svoju decu kako je to činjeno pre pedeset godina, on ga ovrše, proda seme, a slamu spali. Od pedeset farmera jedva ako jedan gaji o·:ce; on :una u
* The necessity of the situation, the critical state of the co~tr~, the urgent need of revenue,. may hc~.ve justifi~d. ~his haste,. w~tch, ~~ is safe to say, is unexampled m the history of ClVlhzed countne~. (,!Po treba situacije, • kritički· položaj države, hitna p~treba _za pr~t:'-odtm.~, treba da opravda ovu brzinu koja je, t<;> se maz~ sa stgurnoscu reci, bez primera u istoriji civilizovanih zemalJa. (Tauss1g, l. e., str. 168.) 309
vidu postojanje velikih farmi za gajenje ovaca i odande uzima vunu, i to u već gotovom obliku, kao sukno ili odeću. Njegova odeća se više ne izrađuje kod kuće, nego kupuje gotovu u gradu. Umesto da sam izrađuje alat za svoje domaćinstvo, kao vile, grablje itd., on odlazi u grad da kupi i držalicu za sekiru ili za čekić; on kupuje gotove konopce i ulare i sav mogući pribor za vezivanje i vuču; kupuje sukna za odeću ili čak gotovu odeću; kupuje konzervisano voće, slaninu, meso, šunke, kupuje danas skoro sve ono što je nekada sam proizvodio, i za sve to potreban mu je novac. Osim svega toga, i što je čudnije od svega drugoga, jeste sledeće: dok je ranije okućje Amerikanca bilo slobodno i bez dugova - ni jedno od hiljade nije bilo opterećeno hipotekom kao obezbeđenjem novčane pozajmice i dok je pri neznatnoj potrebi novca svaka farma raspolagala dovoljnom količinom novca, sada kada je potrebno deset puta VIŠe novca, imaju ga samo malo ili nimalo. Oko polovine farmi stoji. pod hipotekarnim dugom koji guta celu njihovu vrednost, a kamate su ogromne. Razlog ovom čudnom preokretu leži u manufakturama i fabrikama za obradu i preradu vune, lana, drveta, pamučnim predionicama i tkačnicama, fabrikama za konzerviranje mesa, voća itd., itd.; sitne farmerske radionice ustupile su svoje mesto velikim gradskim preduzećima. Susedna kolarska radionica ustupila je mesto velikom gradskom preduzeću gde se izrađuje sto do dvesta kola nedeljno; namesto obućarske radionice došla je velika gradska fabrika gde se najveći deo rada svršava mašinama.* I najzad je i poljoprivredni rad samog farmera postao mašinski rad. "Sada farmer ore, seje i žanje mašinama. Mašina žanje, veže snopove, a pomoću pare se vrše. Za vreme oranja farmer usput može da čita svoje jutarnje novine, i dok žanje 1 sedi na pokrivenom sedištu na svojoj mašini.** Ali ovaj prevrat u američkoj poljoprivredi posle .,Velikog rata" nije bio završetak, nego tek početak vrtloga u koji je farmer upao. Njegova istorija vodi automatski u drugu fazu razvitka kapitalističke akumulacije, koju ona u isto v1·eme odlično ilustruje. - Kapitalizam svuda suzbija i istiskuje naturalnu privredu, proizvodnju za sopstvenu potrebu, kombinaciju zemljoradnje sa zanatstvom, da bi na njihovo mesto postavio prostu robnu privredu. Njemu je robna privreda potrebna kao proda za sopstveni višak vrednosti. Robna proizvodnja j e opšti
* W. A. Peffer, l. e., str. 58. ** W: A. P~ffer, l. e., Introduction, str. 6. Sering računa da je srcč; nom 8~-ih ~o.dma n?ophodna gotovina za jedan "vrlo sls;:roman početak" na naJmanJOJ fann1, na Severa-zapadu iznosila 1200 do 1400 dolara. ~'i~i~ 3 l~ndwirtschaftliche Konkur·renz Nordamerikas", Leipzig 1887, 310
ob!ik . u kome kapi taliza':' tek može da uspev a. A kada se na :usevmama v~~turalne P:?-~cde jednostavna robna proizvodn ·a Jednom prosm,_ tada pocmJe odmah borba kapitala protiv nle. Sa_ ro~nom P~?!Zvod~Jom kapital ulazi u konkurentske odnose· pos~o JU J~ oz1votvono, on joj onoga časa osporava sredstva z~ pro~zvodn~u, r~dnu snagu i prođu. Prvo je bio cilj izolovanje pr01zvo~aca,_ nJegovo odvajanje od zaštitničke povezanosti putem zaJedmce, zatim odvaJanje zemljoradnje od zanatstva a sada odvajanje sitnog robnog proizvođača od sredstava z~ proizvodnJu. Mi smo videli da je "Veliki rat" u Američkoj Uniji otvorio eru grandiozne pljačke nacionalnih zemljišta od strane monopolističkih kapitalističkih društava i pojedinaca spekulanata. U vezi sa grozničavim građenjem železnica, i još više sa spekulacijom železnicama, nastala je besomučna spekulacija zemljištima, pri čemu su ogromna imanja, čitave oblasti, pala u ruke pojedinih pustolova i kompanija. Sa te strane je vođena od strane agenata, pravih jata skakavaca, sistematska propaganda sa svim sredstvima vašarske nesavesne reklame, pomoću svakojakih obmana i podvala vođena je silna reka imigracije iz Evrope u Sjedinjene Države. Pri!iv useljenika se stalož:o najpre u istočnim državama duž obale Atlantika. Ukoliko više je u tim oblastima rasla industrija, utoliko više se poljoprivreda pomerola na Zapad. "2itni centar" koji se 1850 nalazio kod Columbusa u državi Ohio, za narednih 50 godina se pomerio 99 milja prema severu i 680 milja prema zapadu. 1850 godine atlantske države su isporučivale 51,4% od ukupne žetve pšenice, a u 1880 samo još 13,6%; dok su centralne države na Severu isporučivale 1880 godine 71,1"%, zapadne su isporučivale 9,4%. Godine 1825 kongres Unije je pod Monroem zaključio da se Indijanci sa istoka Mississippija prebace na Zapad. Crvenokošci su se branili očajnički, ali su - onaj ostatak barem koji je još ostao pošteđen posle kasapljenja u 40 indijanskih ratova - kao nepotrebna starudija "očišćeni", kao čopor bivola p~o terani na Zapad, da bi tu bili zbij-eni kao divljač u ograđemm "rezervacijama". Indijanac je morao uzmaći pred farl?erom; a onda je došao red na farmera, koji je morao u~mac; P~~d kapitalom, pa je i sam potisnut na onu stranu MississippiJa. Američki farmer se selio za železničkom prugom ka zapadu ; severa-zapadu u obećanu zemlju, kojom su ga ~~varavaE agenti velikih spekulanata zemljištem. Ali najplocJ.;riJe ze~IJe ; one na najboljim položajima korist!la su kap1tahst!cka drustva za krupna gazdinstva vođena na čiSto kapitahshckoJ osnoVl. Pored farmera odvučenog 4 divljinu, nikla Je nJegova opasna 311
konkurentkinja i smrtna neprijatelj ica "bonanzafarma", krupnokapitalističko poljoprivredno gazdinstvo, kakvo ranije još nije bilo poznato ni u Starom ni u Novom sv-etu. Tu je vi'šak vredno~ sti proizvođen svim pomoćnim sredstvima moderne nauk-e 1 tehnike, "Olivier Dalrymple, čije ime je danas poznato na obema stranama Atlantskog Okeana - pisao je Lafargue 1885 -može se smatrati kao najbolji pretstavnik finansiskc poljoprivrede. Od 1874 godine on vodi jednu parobrodsku liniju nit Crvenoj Reci i 6 farmi koje pri.padaju jednom društvu finansijera, od ukupno 30 000 hektara. On je sve razdEiio u parcele po 800 hektara, a svaku parcelu u tri sekcije od po 267 hektara. Ovim sekcijama rukovode poslovođe i njihovi pomoćnici. Na svakoj sekciji su dignute barake za smeštaj po 50 ljudi i staj" za isto toliko konja i mazgi, usto kuhinje, magacini za životne namirnice za ljude i stoku, staje za mašine i, najzad, kovačke i bravarske radionice. Svaka sekcija ima svoj potpuni inventar. 20 pari konja, 8 duplih plugova, 12 sejačica sa konjskom zapregom i sedlom za sejača, 12 drljača sa čeličnim klinovima, 12 mašina kosačica-vezačica, 2 vršalice i 16 kola; sve je predviđeno da mašine i radne životinje (ljudi, konji, mazge) budu održavani u dobrom stanju i budu sposobni da dadu od sebe maksimum rada. Sve sekcije su povezane telefonima među sobom kao i sa centralnom upravom. "Tih šest farmi od 30 000 hektara površine obrađuJe armija od 600 radnika koji su vojnički organizovani; za vreme žetve centralna uprava unajmljuje još 500-600 pomoćnih radnika koji se raspoređuju po sekcijama. Kad poslovi ujesen budu završeni, radnici se otpuštaju, sa izuzetkom poslovođa i po 10 ljudi od sekcije. U ponekim farmama Dakote i Minnesote konji i mazge ne prezimljuju na radnom mestu. Cim se strništa preoru, stoka se u stadima od 100 do 200 pari goni 1000 do 1500 kilometara na jug, odakle se tek uproleće vraća natrag. Mehanfčari na konjima prate plugove, sejačice i žetelice r.a radu; čim nastane kvar, oni u galopu odjure ka dotičnoj mašini da je odmah oprave i opet stave u rad. Požnjevena žita se odvoze ka vršalicama, koje rade danonoćno bez prekida; vršalice se lože snopovima slame, koja se automatskim putem gura na ognjište kroz cevi od železnog lima. Zmo se mašinama vrše, oveje, izmeti i puni u vreće; a potom ga odmah voze na železnicu koja ide duž farme; odatle se vozi u Duluth ili Buffalo. Svake godine Dalrymple povećava svoju zasejanu površinu za daljih 2000 hektara. 1880 godine iznosila je 10 000 hektara."* Već krajem 70-tih godina bilo je pojedinih kapitalista i dru-
* 312
Lafargue, l. e., str. 345.
štava koji su posedovali površinu od 14 000-18 000 hektara pod
p~en1com. Otkako Je Lafargue ovo nap1sao, tehnički no.preci u američkoj krupnokapitalističkoj poljoprivredi i korišćenje ma-
učinili su dalje džinovske napretke.• S takvim kapitalističkim preduzećima američki farmer nije ~io u stanju da izdrži konkurenciju: U isto vreme dok ga Je opsh prevrat u odnosrma: na polJu ftnanSIJa, proizvodni~ i transporta Unije prinuđavao da digne ruke od proizvodnje za sopstvenu potrebu i da sve proizvodi za tržište, cene poljoprivrednih proizvoda su zbog ogrorrme rasprostranjenosti agrarne proizvodnje izvanredno snižene. A u isto vreme kad je mas~ farmera sudbinski prikovana za tržište, poljoprivredno tržište Unije se odjednom od lokalnog tržišta pretvorilo u svetska, na kome je nekoliko gigantskih kapitala i njihova spekulacija otpočelo -divlju igru. Sa godinom 1879 koja je za istoriju evropskih kao i američkih agrarnih odnosa značajna počinje masovni izvor američke pšenice za Evropu.**
šina
* Report of the U. S. Commissioner of Labor za 1898 godinu daje ove podatke o postignutim uspesima mašinskog rada nasuprot ruč nom radu: Radno vreme pri primeni mašina po utrošeno j jedinici:
Rad
minuta
časova
zasejavanje sitnih žitarica žetva i vršaj sitnih žitarica setva kukuruza branje kukuruza komušanje kukuruza zasejavanje pamuka obrada pamuka kosidba { kosa prema mašini sena kupljenje i pakovanje zasejavanje krompira zasejavanje paradajza obrada i berba paradajza
**
32,7 37,5 4,5 3,6 3,0 5,1 0,6 3,4 2,5 4,0 5,2
l 12 l ll l l
134
Radno vreme pri ručnom radu po istoj jedinici proizvoda Či!SOVa
minuta
lO 46 6 5 66 8 60 7 35 15 lO 324
55 40 15 40 48 20 30 20
Izv>oz .~enice iZ Unije za Evropu iznosio je u milio nima bušela: 1868/69 1874/75 1879/80 1885/86 1890/91 1899/1900
17,9 71,8 153,2 57,7 55,1 101,9
313
Koristi od ovoga proširenja tržišne oblasti bile su, razume se samo po sebi, monopolisane za krupni kapital: na jednoj strani rasle su džinovske f8rme, koje su sitnog ~armera pritiskivale svojom konkurencijom, na drugoj strani Je on posta·· jao žrtva spekulanata koji su otkupljivali njegove žito da bi njime na svetska tržište vršili pritisak. Bespomoćno prepušten moćnim silama kapitala, farmer je zapao u dugove što pretstavlja tipičnu formu propadanja seljačke privrerie. Prezaduženost farmi postala je uskoro javna nevolja. 1890 godine mlnistar poljoprivrede Unije Rusk pisao je u naročitoj okružnici povodom očajnog položaja farmera: "Teret hipoteka na farmama, kućama i zemlji uzima besumnje u najvišem stepenu uznemiravajuće razmere; ma koliko da su u pojedinim slučaje vima zajmovi besumnje uzimani prenagljeno, mora se ipak priznati da je znatna većina bila prinuđena da ih uzme ... Ti zajmovi, uzimani uz visoke kamate, počeli su zbog pada cena agrarnih proizvoda u najvišoj meri da tište i u mnogo slučajeva ugrožavaju farmera da izgubi i kuću i zemlju. To je vrlo mučno pitanje za sve one koji žele da doskoče ovome zlu od kog farmer stradava. Ispostavilo se da farmer pri sadašnjim cena1na, da bi došao do dolara radi otplate duga, mora ssda da proda (Juraschekovi "Pregledi svetske privrede", knj. VII, deo I, str. 32.) U isto vreme padala je cena pšenici loco farma od bušela u centima na sledeći način: 1870/79 1880/89 1895 1896 1897 1898
105 83 51 73 Bl 58
Od 1899, kad je najniža cena bušela bila 58 centi, kretala se cena opet prema gore: 1900 !901 1902 1903 1904
62 62 63 70 92
(Juraschek, l. e., str. 18.) Prema mesečnim podacima o spoljnoj trgovini cena za 1000 kg u jWlu 1912 bila je u markama:
Berlin Mannheim Odessa New York London Paris
314
pšenica 227,82 247,93 173,94 178,08
170,96 243,69
mnogo više svo) ih. proizvoda nego onda kad je taj dolar uzajmio Ka~ate se gorrulaJu: a otplata_d':'ga je postala skoro bezizgledna: Naoc1gled ?vako teskom polozaJu_ o kome govorimo, dobiti nov ~1potekarm zaJam. Je kraJnJe t~sko. "* Opšta zemljišna zaduzmost prema pop1su od 29 maJa 1891 obuhvatala je do -. 5 milio..na _gazd~nstava, o~. toga dve trećine farmerskih, a visi~a zaduzenJa ov1h poslednJih kretala se do iznosa od oko 2,2 mili~arde ~o~ara. ~~~~taj način", zaključuje Peffer, "položaj farmera J€ kraJnJe kr1tlcan (Farmers are passing through the valley and shadow of death" - Farmeri prolaze kroz "dolinu f senku smrti"); farma je postala nerenb.bilna stvar; cena poljoprivrednih proizvoda od Velikog rata je pala za 50 procenata; vrednost farmi je u poslednjem deceniju pala za 25-50 procenata; farmeri su se do grla zaglibili u dugove koji su obezbeđeni hi po. tekama, a u mnogo slučajeva nisu u stanju da obnove dug jer hipoteka sama pretstavlja sve manju vrednost; mnogi farmer: gube imanje, a žrvnjevi zaduženja ne prestaju da ih i dalje nemilosrdno drobe. Mi se nalazimo u rukama neke nemilosrdne sile; farma propada."** Prezaduženom i upro!JaŠćenom farmeru nije preostajalo ništa drugo do ili da traži spas u sporednim zaradama kao najamni radnik, ili da svoju privredu sasvim napusti 1 da prašinu "obećane zemlje", "žitnoga raja", koji je za njega postao pakao, >trese sa svojih stopala, pretpostavljajući da njegova farma već zbog nesposobnosti plaćanja nije pala u kandže poverilaca, što je sa hiljadama farmera bio slučaj. Sredinom osamdesetih godina mogle su se videti mnoge propale i napuštene farme. "Ako farmer nije u stanju da u utvrđenim rokovima otplaćuje svoj dug - pisao je Sering 1887 - onda kamata koju on mora da plaća raste na 12, 15, pa i 20 procenata. Banka, trgovac maši na. bakalin, svi navaljuju na njega i pljačkaju plodove njegovog teškog rada... Takav farmer ostaje onda ili kao zakupac na farmi, ili se seli dalje na Zapad i iznova pokušava sre~u. Nigde u Sevemoj Americi nisam ustvari video toliko zaduzenih, razočaranih i nezadovoljnih farmera kao u žitnim kraje_vima severozapadnih prerij a. Svaki poj ed ini farmer u Dakoti. sa kojim god sam razgovarao, bio je spreman da s:'~ju farmu proda."*** Poljoprivredni komesar u Vermontu saopst10 J€ 18.89 o već nadaleko poznatoj činjenici napuštanja far:m1 sled~.ce: "U ovoj državi", pisao je on, "mogu se naći vehke povrs1ne
* Kod W. A. Peffera, I. e., part. 1: Where we are. Chapt. II: Progress of Agriculture, str. 30, 31.
*:: ~·n!g,P~~b~~ l.la~,d~t:C~afUiche
Konkurrenz
Nordamerikas",
str. 433.
315
neobrađene ali za obradu pogodne zemlje, koja se može kupiti po cenama približnim cen3.ma u zapadnim držav~ma," usto_ u blizini škola i crkava i povrh svega sa pogodnostima zelezruca u blizini. Komesar nije obišao sve okruge države,. o kojima daje izveštaj, ali je posetio dovoljan broj mesta da bi "e l!':'erio da je veliki deo napuštenoga, a ramJe obra~1vanog zemlJlsta sada opusteo, mada bi znatan deo toga zemlJista pn valJanom radu mogao da da dobar dohodak." Komesar države New Hampshire objavio je 1890 spis u kome je 67 strana ispunjeno opisima farmi koje su se mogle dobiti po najjevtinijim cenama. Među njima su bile opisane 1442 napuštene farme sa stanbenim zgradama ko.ie su bile pre kratkog vremena ostavljene. To važi i za druge oblasti. Hiljade jutara površine, koja je bila pod pšenicom i kukuruzom, ostale su neobrađene i pretvorene u ledinu. Da bi napuštena zemljišta ponovo naselili, spekulanti su pravili prepredenu reklamu i mamili u zemlju mase novih useljenika, nove žrtve, koji su samo još brže doživeH sudbinu svojih prethodnika.• "U l:;~izini železnica i tržišta -veli se u jednom privatnom pismu ~ nema više nigde državnog zemljišta, sve je u rukama spekulanata. Naseljenik uzima slobodnu zemlju i važi kao farmer. Ali, njegova ekonomija kao farmera teško mu obezbeđuje opstanak i nije u stanju da konkuriše krupnom farmeru. On obrađuje zakonom propisani deo svoje farme, ali da bi obezbedio svoje blagostanje, mora da traži sporednu zaradu van kruga poljoprivrede. U Oregonu, naprimer, sreo sam naselJenika koji je pet godina bio sopstvenik 160
* 316
W. A. Peffer, I. e., str. 35, 36.
i staja._ Ali poslednjih godina sve to stoji prazno: ključ od kohb<; lezi kod suseda koji nmn je bio stavio na raspoloženje koh.bu za st~novanJe. Za vreme našeg tumaranja videli smo mnoge napusten~. parcele na kojima su bili vršeni pokušaji vođenJa ekonomiJe. Pre tri godine predloženo mi je da za sto dolara preuzmem farmu sa kućom za stanovanje. Docnije se prazna kuća srušila pod teretom snega~ U Oregonu smo videh mnoge napuštene farme sa kućom za stanovanje i povrtnjakom. Jedna od nJih, kOJU smo posetili, bila je odlično građena: čvrsta brvnara sagrade~ od majstorske ruke sa nešto sprava, i sve je to farmer napusho. Ko god je želeo mogao je sve to uzeti u posed besplatno."* Kuda odlazi upropašćeni farmer Sjedinjenih Država? On se sa svojim putničkim štapom kreće ka "žitnom centru'' i za železnicama. Zitni raj se proteže delimićno u Kanadu do Saskatchewana i Mackenzijeve reke, gde pšenica uspeva još pod 62 stepenom severne širine. Za njini ide jedan deo farmera Unije**, da bi u Kanadi još jedanput pokušali istu sreću kao i u Uniji. Kanada je poslednjih godina stupila u red zemalja žitnih izvoznica; ali u njoj je krupni kapital zavladao poljoprivrednom u još većoj meri.*** Rasturanje javnih zemljišta na privatnokapitalistička društva u Kanadi je vršeno još nakaznije nego u Sjedinjen'm Dr-
* Navedeno
kod Nikolaj-ona, l. e., str. 224.
** Useljenje u Kanadu iznosilo je 1901 49 149 lica. Godine !911 useljeno je preko 300 000 lica, od ko-jih 138 000 britanskih i 134 000 američkih useljenika. Kako je javljeno iz Montreala koncem maja 1912, priliv američkih farmera produžen je i u toku toga proleća. *** "Na putu kroz kanadski Zapad posetio sam samo jednu farmu koja je obuhvatala manje od 1000 ekera (1585 .pruskih jutara). Prema popisu 1881 u dominionu Kanade bilo je u Manitobi u doba popisa od samo 9077 posednika okupirano 2 384 337 ekera zemlje; na pojedinog pos ednika dolazilo je, dakle, ne manje od 2047 ekera, što čini presečnu veličinu kakva ni izdaleka ne postoji ni u jednoj državi SAD." (Sering, l. e., str. 376.) Početkom 80-ih godina, međutim, krupno gaz<..instv(l u Kanadi je bilo dosta retko. Ipak već Sering opisuje "Bell-farm"-u koja je pripadala nekom akcionarskom društvu, koja je imala 22 680 hektara i po svoj prilici bila uređena po uzoru na Dalrympleove farme. - Se: ring, koji je izglede kanadske konkurencije posmatrao vrlo hladn~ 1 skeptički izračunao je 80-ih godina da "plodonosni pojas" Zapadne Kanade ob~hvata površinu od 311 000 kvadratnih ~ilometara, ili _područje u veličini od tri petine cele Nemačke, od čega Je on uzeo pn ekstenzivnoj kulturi samo 38,4 miliona ekera _kao ~ultivis_ano zemlj!šte i od koga predviđa 15 miliona ekera za zase]avan]e pšemcom. (Se-nr:g, ~· e., str. 337 338.) Prema procenama "Manitoba Free Press"-a od sredme JUna 1912 i~osila je .površina za 10bradu jare pšenice u Kanadi ulete ~912 godine 112 miliona ekera, nasuprot površini od 19,2 miliona ekera Jare pšenice u' Sjedinjenim Državama. (Vidi "Berliner Tageblatt'', Handelszeitung br. 305 od 18 juna 1912.) 317
žavama. Povlastica i donacija kanadskom društvu pacifičke železnice pretstavlja besprimernu javnu pljačku od strane privatnog kapitala. Društvu ne samo da je obezbeđen monopol građenja železnica kroz dvadeset godina već mu je stavljena na raspoloženje besplatno celokupna površina za gradnju pruge od oko 713 engleskih milja u vrednosti od oko 35 miliona dolara; usto je država ne samo preuzela garantiju kroz 10 godina sa 3 procenta kamate na akciski kapital od 100 miliona dolara nego je dala još i zajam u gotovom u iznosu od 27'12 miliona dolara. Osim svega toga društvu je poklonjena zemljišna površina od 25 miliona ekera i to prema slobodnom izboru između površina najplodnijih i na najboljim mestima, pa i izvan neposrednoga poj asa koji se pruža duž železničke pruge. Tako su svi budući doseljenici na ogromnoj ovoj površini bili apriorno prepušteni na milost i nemilost železničkog kapitala. Zeleznička kompanija je pak, da bi što brže došla do novca, 5 miliona ekera od dobijene površine predala odmah "Severozapadnoj zemljišnoj kompaniji", tj. udruženju engleskih kapitalista pod voćstvom vojvode od Manchestera. Druga grupa kapitala koja je bogato obdarena javnim zemljištima bila je "Hudsonsbay Co", koja je kao otštetu za odustajanje od svojih privilegija na Severozapadu dobila pravo na ništa manje nego dvadeseti deo celokupne zemljišne površine u predelu između jezera Winnipeg, granice Sjedinjenih Država, Stenovitog Gorja i severnogSaskatchewana Ove dve grupe kapitala dobile su tako u svoje ruke zajedno pet devetina zemlje pogodne za naseljavanje. Od ostalih zemalja država je znatan deo razdelila na 26 kapitalističkih "društava za kolonizaciju".* Tako se farmer u Kanadi nalazi skoro sa •vih strana u mrežama kapitala i njegove spekulacije. I to uprkos masovnog useljavanja ne samo iz Evrope nego i iz Sjedinjenih Država! Evo kako izgleda karakteristika vladavine kapitala na svetskoj pozornici: iz Engleske je seljaka, pošto ga je istisnula sa njegove zemlje, oterala na Istok Sjedinjenih Američkih Država; a sa Istoka ka Zapadu, da bi od njega na razvalinama indijanske ~rivrede stvorila opet sitnog robnog proizvođača, sa Zapada ga J e, ponovo upropašćenog, potisnula na Sever - sa ~eleznički~ prugama ispred njega i ruševinama iza njega, to Jest sa kapitalom kao pionirom pred njim i kapitalom kao ubicom iza njegovih leđa. Opšti porast skupoće poljoprivrednih proizvoda došao je opet na IPesto dubokog pada cena devedesetih godina, ali američki sitni farmer je od toga imao isto toliko malo koristi kao i evJiQpski seljak.
* Sering, 318
l. e., str. 361 i d.
Broj farmi.. raste, n~r~vno, neprestano. Poslednjeg decenija proslog.veka nJihov broJ Je od 4,6 miliona porastao na 5 7 miliona, a 1 .u poslednJem deceniju njihov broj je porasta~ apsolutno. U 1sto vreme porasla Je ukupna vrednost farmi; u poslednJih 10 godma ona je od 751,2 miliona dolara porasla na 1652 8 ml!! ona dolara: • Opšti porast cena zemljišnih proizvoda trebalo Je, ~zgleda, da 1 farmerima pomogne da propevaju. Uprkos tome v1d1.mo da broJ zakupaca među farmerima raste još brže nego broJ farmera u celini. Zakupaca je bilo u odnosu na ukupan broj farmera Unije: w
1880 1890 1900 1910
25,5 procenata 28,4 35,3 37,2
Uprkos porastu cena zemljišnih proizvoda, sopstvenici farmi relativno u sve većoj meri ustupaju mesto zakupcima. Ovi pak, čiji broj sada iznosi već daleko iznad 'h svih farmera Unije, jesu u Sjedinjenim Državama sloj koji odgovara našim evropskim poljoprivrednim radnicima, dakle, pravi najamni robovi kapitala, večito fluktuirajući elemenat, koji naprezanjem snage stvara za kapital bogatstva, a da za sebe samoga nije u stanju da zaradi ništa drugo osim bedne i nesigurne egzistencije. Isti proces u sasvim drugom istoriskom okviru - u Južnoj Africi - pokazuje još jasnije "miroljubive metode" kapitalističke utakmice sa sitnim proizvođačima robe. Do šezdesetih godina prošloga veka v lada li su u KapskoJ koloniji i u Burskim republikama čisti seljački odnosi. Buri su dugo vremena živeli životom nomadskih stočara, oduzimajući Hotentotima i Kaferima najbolje ispaše, dok su njih same utamanjivali i potiskivali koliko su mogli. U osamnaestom veku učinila je kapitalu ogromne usluge kuga unesena brodovima Istočnoindiske kompanije, koja je pokosila čitava plemena Hotentota i tako oslobodila mesta za useljavanje Holanđana. Proširenjem svojim ka Istoku Holanđani su došli u sukob sa plemenima Bantu i nastao je dug period krvavih ratova sa Kaferima. Pobožni i Bibliji odani Holanđani koji su mnogo polagali na svoju staromodnu puritansku strogost u načinu života i na svoje poznavanj-e Staroga zaveta kao "izabrani narod" nisu se ipak zadovoljili pljačkom urođeničkih zemalja, nego su svoja poljoprivredna gazdinstva kao paraziti podizali na
* Ernst Schultze, "Das Wirtschaftsleben der Vereinigten Staaten", Jahrbuch fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, 1912, sv. IV, str. 1724. 319
grbači crnaca koje su prinuđavali da za njih rade kao robovi i u tom cilju sistematski i svesno ih korumpirati i živčano ra-
strojavali. Rakija je pritom igrala tako značajnu ulogu da se zabrana alkohola koju je objavila engleska vlada u Kapsko] koloniji razbila o najžešći otpor puritanaca. Uopšte uzevši, privreda Bura je do u šezdesete godine ostala pretežno patrijarhalna i naturalna. Tek 1859 izgrađena je kroz Južnu Afriku prva železnička ,pruga. Patrijarhalni karakter, dabome, nimalo nije sprečavao krajnju oporost i grubost Bura. Livingstone se, kao što je poznato, žalio mnogo više na Bure nego na Kafere. A crnci su im izgledali kao bogodani i predodređeni objekti za ropski rad, kao neophodna osnovica za seljačku privredu, pa je ukidanje ropstva u engleskim kolonijama 1836, uprkos otštete sopstvenicima u iznosu od 3 miliona funti sterlinga, bilo primljeno sa "Velikom seobom", "Great Trek 41 • Buri su se iselili iz Kapske kolonije preko Oranja i Vala, terali su pritom pred sobom Matabele ka severu preko Limpopo i potstrekavali ih protiv Makalaka. Kao što je američki farmer pod udarcima kapitalističke privrede terao pred sobom Indijance na Zapad, tako je Bur terao crnce na Sever. "Slobodne republike" između Oranja i Limpopo nastale su tako kao protest protiv nasrtaja engleske buržoazije na osveštano pravo robovlasništva. Siću šne seljačke republike nalazile su se u neprestanom gerilskom ratu sa crncima plemena Bantu. Preko crnačkih leđa vođena je, najzad, decenijama borba između Bura i engleske vlade. Kao izgovor za sukob između engleske vlade i republika služilo je crnačko pitanje, naime, tobožnja težnja engleske buržoazije za emancipacijom crnaca. Stvarno su tu došli seljačka privreda i krupnokapitalistička kolonijalna politika u među sobnu konkurentsku borbu oko Hotentota i Kafera, to jest u borbu oko njihove zemlje i njihove radne snage. Cilj oba suparnika bio je ustvari jedan isti: potčinjavanje, potiskivanje ili istrebljenje obojene rase, razaranje njihove društvene organizacije, prisvajanje njihovog zemljišta, i nasilna eksploatacija njihovog rada. Samo su metodi bili u osnovi različiti. Buri su bili za zastarelo ropstvo u malom srazmeru kao osnovicu patrijarhalne seljačke privrede, dok je engleska buržoazija bila za kapitalističku eksploataciju zemlje i urođenika, zasnovanu na modernoj i širokoj osnovi. Ustav Republike Transval proklamovao Je sa upornom surovošću: "Narod ne trpi Jednakost belih i crnih ni u državi ni u crkvi." U Oranju kao i ·~1 Transvalu nijedan crnac nije smeo imati zemlje niti je smeo putovat~ ?e~ pasoša il_i se n.oću pojavljivati na ulicama. Bryce priča slucaJ Jednog selJak_a (1 to Engleza) iz Istočnog Kaplanda, koji Je svome Kaferu b1cevanjem naneo smrt. Kad je zbog toga bio 320
pozvan na .odgovornost, sud ga je oslobodio svake krivice i nje/(OVl susedi su ga sa muzikom otpratili kući. Cesto se beli služe ti~ da slobodne rn;ođenike radnike, pošto im ovi po pogodbi svrse posao, zlostavlJaJu dok ovi ne pobegnu, tako da im ne bi morali platiti najamninu. . Engleska vlada se pridržavala sasvim protivne taktike. Ona Je dugo vrem-:na istupala kao zaštitnica urođenika, laskala je, naime, poglavicama, čuvala njihov autoritet i trudila se da im propiše pravo raspolaganja zemljištem. Staviše, ona je poglaVIce, .u~oliko se to moglo, po oprobanom metodu učinila sopstvemcima celokupnog plemenskog zemljišta, ma koliko da je to bilo u direktnoj suprotnosti i sa običajem i sa stvarnim socijalnim odnosima crnaca. Zemljište je, naime, kod svih plemena bilo zajednička svojina, pa i sami najsvirepiji, najdespotskiji vladaoci, kao što je bio Lobengula, poglavica Mata bela, imali su samo pravo i dužnost da svakoj porodici dodele parcelu " obradu i ova je ostajala u posedu porodice dokle god je stvarno bila obrađivana. Krajnji cilj engleske politike bio je jasan: ona je pripremala okolišnim putem o.timačinu zemlje vellkoga stila, pri čemu je plemenske poglavice urođenika koristila kao svoje oruđe. Ona se ograničila najpre na "pacifikaciju" crn~ca putem velikih vojničkih akcija. Devet krvavih ratova sa Kaferima vođenih do 1879 godine imali su zadatak da slome otpor plemena Bantu. Otvoreno i svom energijom nastupio j,e engleski kapital sa pravim svojim namerama tek kad su dva značajna događaja: 1867-70 godine otkriće dijamantskih polja u Kimberleju, a 1882-85 otkriće zlatnih rudnika u Transvalu, otvorila noVlt epohu u istoriji Južne Afrike. Uskoro ulazi u akciju Britanskojužnoafrička društvo, to jest Cecil Rhodes. U javnom mišljeniu Velike Britanije naglo je izvršen preokret. Požuda za južnoafričkim blagom naterala je englesku vladu na energične korake. Engleskoj buržoaziji nisu izgledali nikakvi troškovi i nikakve žrtve u krvi preveliki da bi zavladala nad zemljama Južne Afrike. Ogroman talas evropske emigracije sručio se na .Južnu Afriku. Do toga vremena useljavanje je bilo vrlo neznatno jer su Sjedinjene Države odvratile evropsku emigracijt; od Afrike. Otkako su otkrivena dijamantska i zlatna polJa, broJ belih u Južnoafričkim kolonijama je u skokovitom porastu: 1885-1895 samo na Witwatersrandu uselilo se 100 000 Engleza. Skromna seljačka privreda gurnuta je sada u pozadinu, rudarstvo je došlo u prvi red, a sa njim rudnički kapital. Engleska vlada je u svojoj politici napravila ošta~ okret. Pedesetih godina Engleska je Sandriverskim ugovorom 1 Elam1
..21 Akumulacija kapitala
321
fonteinskim ugovorom priznala Burske republike. Novim !mrsom je otpočela politička izolacija seljačkih držav~ okupac:Jom svih oblasti oko onih sićušnih repubilka, da b1 lm b1lo preseceno svako proširenje; a u isto vreme su bili progutani i tako dugo štićeni i favorizovani crnci. Engleski kapital je nastupao korak po korak. 1868 Engleska je zauzela i stavila pod svoju vlast zemlju Basuto, naravno na "ponovljene molbe" urođenika.* Godine 1871 dijamantska polja na Witwatersrandu oduzeta su od države Oranje i pod imenom "Zapadnog Griqualanda" priključena Engleskoj kao krunska kolonija. Godine 1879 potčinjena je ublast Zulu, da bi docnije bila priključena koloniji Nata!. Godine 1885 potčinjena je oblast Betchuana, da bi docnije bila priključena Kapskoj koloniji. Godine 1888 Engleska je potči nila Matabele i Mashonaland. Godine 1889 Britansko-južnoafričko društvo dobilo je povlasticu za oba ova područja i to, dabome, samo iz pažnje prema urođenicima i na njihove usrdne molbe.*' Godine 1884 i 1887 Engleska je anektirala Zaliv Sv. Lucije i celu istočnu obalu sve do portugalskih poseda. Godine 1894 ona je zauzela Tongaland. Matabela i Mashcna digle su se bile na još jedan očajnički otpor, ali je društvo, sa Rhodesom na čelu, ustanak ugušilo najpre u krvi, a docnije je primenilo oprobano sredstvo civilizovanja i pacifikacije urođenika: sagrađene su dve velike železnice u pobunjeničkim krajevima.
* ,.Moshesh, the great Basuto leader, the whose courage and statesmanship the Basutos owed their very existence as a people, was still alive at the time, but constant war with the Boers of the Orange Free State had brought him and his followers to the last stage of distress. Two thousand Basuto warriors had been killed, cattle had been carried ooff, native homes had been broken up and crops distroyed. The tribe vas reduced to the position of starving refugees, and nothing could save them but the protection of the British Government, which they had repeatedly implored." ("Moshesh, veliki vod Basuta, čijoj hrabrosti i državničkoj veštini Basuti duguju svoje postojanje kao narod, tada je još bio u životu, ali stalni rat sa Burima slobodne driave Oranje doveo je njega i njegove pristalice u najtežu nesreću. Dve hiljade Basuto-ratnika bilo je pobijeno, stoka odvedena, domovi urođenika razoreni a usevi uništeni. Pleme je bilo dovedeno u položaj izgladnelih begunaca, i niko nije mogao da ih spase osim zaštite britanske vlade, koju su oni u više mahova molili.") (C. P. Lucas, .,A Historical Geography of .the British Colonies", Oxford, tom IV, str. 60.') ** "The eastern section of the territory is Mashonaland, where, with the permission of King Lobengula, who claimed it, the British South Africa Company first established themselves." (.,Istočni deo teritorije zemlje Mashona, gde se, sa dozvolom kralja Lobengule koji Je polagao pravo na tu teritoriju, Britansko-južnoabičko društvo najpre bilo instaliralo." Lucas, l. e., str. 77 .) 322
. U tom izne:'adnom zag~ljaju Burskim republikama je postaJ,alo sve ~aguslJl:VIJe. ~h _r u un_utrašnjosti se sve ispreturalo. Mo~na struJa. ~selJavanJa 1 talas1 nove grozničave privrede kapitala _prebh su da razvale okvire malih seljačkih država. Probvre;nost Između seljačke privrede u polju kao i u državi 1 zahteva 1 potreba akumulacije kapitala bila je ogromna. Korak po korak republike su se, jedna za drugom, pokazale nedorasle za nove zadatke. Bespomoćnost i primitivnost administracije stalna opasnost od Kafera, koju Englezi nisu gledaH sa anti~ patijom,..korupcija koja s.e uvukla u Volksraad (Narodno veće) 1 podmlclvanJlma provodila volju krupnog kapitala, nedostatak policije bezbednosti koja bi bila u stanju da drži u zaptu razuzdana društva pustolova, nedostatak potrebne vode i saobraćajnih sredstava radi snabdevanja kolonije koja je narasla na 100 000 doseljenika, nedostatak radničkog zakonodavstva radi uređenja i obezbeđenja eksploatacije crnaca u rudarstvu, visoke zaštitne carine koje su kapitalistima poskupljavale radnu snagu, visoke tarife za dovoz uglja - sve je to dovelo do naglog i ošamućujućeg loma seljačkih republika. Protiv bujice mulja i lave kapitalizma, koja ih je gutala, u nezgrapnoj svojoj tvrdoglavosti one su se branile sredstvima koja su bila da se ne mogu zamisliti primitivnija, koja su mogla da se nađu samo u arsenalu tvrdoglavih i upornih seljaka: one su sve "Uitlandere" isključile iz svih političkih prava, mada je ovih bilo više nego njih samih, i mada su oni, nasuprot njima, pretstavljali kapital, moć, tendenciju vremena. Ali to je bila samo rđava šala, a vremena su bila ozbiljna. Pod seljačko republičkom lošom privredom dividende su znatno stradavale i nisu mogle da je više podnose. Kapital plasiran u rudnike bunio se. Britansko-južnoafr;čko društvo gradilo je železnice, potčinjavalo Kafere, organizovalo ustanke Uitlandera i najzad provociralo Burski rat. Kucnuo je poslednji čas seljačkog ga7dovanja. U Sjedinjenim Državama rat je bio polazna tačka prevrata, a u Južnoj Africi on je bio njegov završetak. Posledica je bila ista: pobeda kapitala nad sitnom seljačkom privredom koja je sa svoje strane nastala na razvalinama primitivne n"turalne privredne organizacije urođenika. Otpor Burokih republika protiv Engleske bio je isto toliko bezizgledan kao i otpor američkih farmera protiv vladavine kapitala u Sjedinjenim Državama. U novoj Južnoafričkoj Uniji, koja je namesto malih Seljačkih republika postala moderna velika država, - ostvarenje imperijalističkog programa Cecila Rhodesa vlast je sada i službeno prešla u ruke kapitala. Stare suprotnosti između Engleza i Holanđana utopile su se u novim
...
323
suprotnostima između kapitala i r:':~a: obe nac!ie ~apeč~ti~e _su svoje dirljivo bratimljenje u UmJl građanskim 1 pohtiCkrm obespravljenjem pet miliona obojenog radničkog stanovništva od strane jednog miliona belih. Pritom nisu bili lišeni prava samo crnci Burskih republika nego su delimično oduzeh i prava takođe i od crnaca Kapske kolonije, koji su od engleske vlade ranije bili dobili političku ravnopravnost. I upravo to plemenito delo, koje je imperijalističku ~olitiku ko':'erv~ti~aca krunisalo besramnim nasilJem, trebalo J€ da zavrs1 ·bas liberalna partija - uz oduševljeno odobravanje svih "liberalnih kretena Evrope", koji su sa ponosom i ganutošću u punoj samoupravi i slobodi, koje je Engleska poklonila malobrojnom delu belih u Južnoj Africi, slavili dokaz stvaralačke moći i veličine koji su imanentni liberalizmu Engleske. Propast samostalnog zanatstva usled kapitalističke konkurencije je poglavlje za sebe, koje je manje bučno ali zato ne i manje mučno. Kapitalistička kućna industrija je najmračniji odeljak ovog poglavlja. Nije potrebno pobliže ulaziti u ovo. Opšti rezultat borbe između kapitalizma i proste robne privrede je ovaj: kapital stupa sam namesto proste robne privrede, pošto je pre toga naturalnu privredu zamenio robnom. Kad kapitalizam živi, dakle, od nekapitalističkih formacija, tn on ustvari živi, pravilnije rečeno, od propasti tih formacija, a kad je njemu nekapita!istička sredina neizbežna potrebna za ciljeve akumulacije, onda treba imati u vidu da mu je ona potrebna kao hranljivo tle iz koga akumulacija isisava sokove za sebe. Istoriski shvaćeno, akumulacija kapitala je proces razmene materije koji se vrši između kapitalističkog i pretkapitalistič kog načina proizvodnje. Bez te razmene akumulacija kapitala ne može napredovati, akumulacija se sastoji, sa te strane ryo~ smatrano, u razjedanju i asimilaciji onog (pretkapitalističkog načina proizvodnje). Akumulacija kapitala, prema tome, ne može postojati bez nekapitalističkih formaciia, isto tako kao št0 ni ove ne mogu da ostanu pored kapitalističke. Samo u stalnom i neprekidnom drobljenju kapitalističkih formacija obezbeđeni su uslovi opstanka akumulacije kapitala. Ono što je Marx u svojoj šemi akumulacije shvatio kao pretpostavku odgovara, dakle, samo objektivnoj istonskoj tendenciji kretanja akumulacije i njenom teoretskom završnom rezultatu. Proces aktunulacije sadrži tendenciju da svuda namesto naturalne privrede uspostavi prostu robnu privredu, a da namesto proste robne privrede postavi kapitalističku privredu, da dovede do apsolutne vladavine proizvodnju kapitala kao jedini i isključivi način proizvodnje u svima zt::mljama i granama.
324
Ali tu p_oči':je ćor-sokak. Cim se jedanput postigne konačni rezultat -: sto Ipak ostaJe teoretska konstrukcija - akumulaCIJa post_aJe nemogućnost: realizacija i kapitalizovanje viška vrednosti pretvara se u nerešljiv zadatak. Onoga trenutka kad Marxova sema proširene reprodukcije odgovori stvarnosti ona nav~štav~ k~aj.',. istoris~u granicu kretanja akumulacije, dakle) kraJ k~!n~ahstlc.~e prmzvodnje. Nemogućnost akumulacije kapitahstlCki znaci nemogućnost daljeg razvitka proizvodnih snaga, a tlln:e objektivnu istorisku nužnost propasti kapitalizma. Iz_ toga prmzlazi protivrečno kretanje poslednje, imperijalističke faze, kao završnog perioda u istoriskom razvitku kapitala. Marxova šema proširene reprodukcije ne odgovara, prema tome, uslovima akumulacije dok se ova razvija: ona se ne može uključiti u čvrste uzajamne odnose i zavisnosti između oba velika odeljka društvene proizvodnje (odeljka sredstava za proizvodnju i odeljka sredstava za potrošnju) koje šema formuliše. Akumulacija nije samo unutrašnji odnos među granama kapitalističke privrede već je ona, pre svega, odnos između kapitala i nekapitalističke sredine, u kome svaka od dve velike grane proizvodnje može proces akumulacije da preduzme deHmično na sopstvenu ruku i nezavisno od druge grane, pri čemu se kretanje obe grane na svakom koraku ukršta i uzajamno prepliće. Komplikacija odnosa koji iz toga nastaju, različitost tempa i pravca u toku akumulacije oba odeljka, njihova naturalna i vrednosna povezanost sa nekapitalističkim oblicima proizvodnje, ne daju se formulisati određenim šematskim izrazima. Marxova šema akumulacije je samo teoretski izraz za onaj momenat kad vladavina kapitala bude dostigla svoju završnu granicu; utoliko je ona isto tako naučna fikcija kao i njegova šema proste reprodukcije koja teoretski formuliše polaznu tačku kapitalističke proizvodnje. A između obe ove fikcije nalazi se egzaktna spoznaja akumulacije kapitala i njenih zakona. Glava trideseta
INTERNACIONALNI ZAJAM Imperijalistička faza akumulacije kapitala ili faza svetske konkurencije kapitala obuhvata industrijalizaciju. i kapitahstičku emancipaciju ranijih interesnih zemalja kapitala, u Kojima je vršio realizaciJU svog viška vrednosti. Specifične operacione metode ove faze :jesu: spoljni zajmovi, građenJe železnica, revolucije i ratovi. Poslednji decenij, 1900-1910, naročito
325
je karakterističan za imperij alističko svetsko kretanje kapi tala. Fogotovo u Aziji i u delovima Evrope koji se graniče sa Azijom· u Rusiji, Turskoj, Persiji, Indiji, Japanu, Kini, kao 'i Severaoj Africi. Kao što se širenje robne privrede namesto naturalne i širenje kapitalističke proizvodnje namesto proste robne proizvodnje ostvarivalo putem ~atova, socijalnih kriza i uništenja čitavih društvenih formacija, tako se i danas kapitalističko osamostaljenje ekonomski interesnih zemalja i kolonija ostvaruje putem revolucija i ratova. U procesu kapitalističke emancipacije interesnih zemalja, revolucija je nužna da razori iz vremena naturalne privrede i proste robne privrede preuzete i stoga zastarele državne forme, i da stvori moderni državni aparat skrojen za ciljel.'e kapitalističke proizvodnje. U to spadaju ruska, tJrska i kineska revolucija. Sto te revolucije, naročito ruska i kineska, u isto vreme sa neposrednim političkim zahtevima vladavine kapitala preuzimaju i potrzavaju na površinu delimično raznovrsna zastarela pretkapitalistička razračunavanja, a delimično sasvim nove suprotnosti usn1erene protiv vladavine kapitala, uslovljava njihovu dubinu i njihovu ogromnu snagu, ali u isto vreme otežava i zadržava njihov pobedonosni tok. Rat spada obično u metod mlade kapitalističke države, sa ciljem da sa sebe strese tutorstvo neke stare države; on je vatreno krštenje i proba kapitalističke samostalnosti moderne države, pa zbog toga vojna reforma i uz nju finansiska reforma pretstavljaju svuda uvod u privredno osamostaljenje. Razvitak železničke mreže odražava otprilike prodiranje kapitala. Zeleznička mreža je najbrže napredovala četrdesetih godina u Evropi, pedesetih godina u Americi, šezdesetih godina u Aziji, sedamdesetih i osamdesetih godina u Australiji, a devedesetih godina u Africi.*
* Godine 1840 1850 1860 1870 1870 1890 1900 1910
326
2eleznička
mreža iznosila je u kilometrima:
u Evropi
Americi
2 925 23 504 51862 104 914 168 983 223 869 283 878 333 848
4754 15 064 53 935 93139 174 666 331417 402171 526 382
Aziji
Africi
Australiji
1393 8185 16 287 33 724 60 301 101916
455 1786 4 646 9 386 20114 36 854
367 l 765 7 847 18 889 24014 31 014
J~_vni zaja~ povezan sa gradnjom železnica i vojnim naoruzanJlm.a prah sve stadijume akumuLacije kapitala: uvođenje robne pnvrede, tndustnJahzactJU zemalJa 1 kapitalističko revo· luc_ionisanJe poljoprivrede, kao i emancipaciju mladih kapitali;l!cklh drzava. FunkCIJe zajma u akumulaciji kapitala su raznovrsne: on pretvara novac nekapitalističkih slojeva u kapital, pretvara u kapital. novac kao robni ekvi~alent (uštede sitnog srec~_?Jeg staleza) 1~ novac kaofond P;>trosnJe priveska kapitalisticke k~ase, vrs1 pretvaranJe novcanog kap1tala u proizV?dm kap1tal posredstvom državnih železničkili gradnji i vojnih 1sporuka, prenosi akumulisani kapital i.z starih kapitalističkih zemalja u nove. Zajam je prenosio kapital u XVI i XVII veku iz italijanskih gradova u Englesku, u XVIII veku iz Holandije u Englesku, u XIX veku iz Engleske u američke repubLike i u Australiju, ia: Francuske, Nemačke i Belgije u Rusiju, sada iz Nemačke u Tursku, iz Engleske, Nemačke, Francuske u Kinu i posredstvom Rusije u Persiju. U imperijalističkom periodu sp9ljni zajam igra Jstaknutu ulogu kao sredstvo osamostaljenja mladih kapitalističkih država. Potpuna protivrečnost imperijalističke faze pokazuje se izrazito u protivrečnostima modernog sistema spoljnih zajmova. Oni su neophodni za emancipaciju kapitalističkih zemalja koje se nalaze na usponu i u isto vreme najsigurnije sredstvo za stare kapitalističke zemlje d& mladim nametnu svoje starateljstvo, vrše kontrolu njihovih finansija i pritisak na njihovu spoljnu, carinsku i trgovinsku politiku. Oni su najbolje sredstvo da se akumulisanom kapitalu starih zemalja otvore sfere novih plasiranja i u isto vreme tim zemljama stvore novi konkurenti, da se krug kretanja akumulacije u celini proširi, a u isto vreme i suzi. Ove protivrečnosti internacionalnog sistema zajmova su klasičan dokaz toga koliko se uslovi za realizaciju i kapitalizovanje viška vrednosti vremenski i prostorno razilaze. Realizacija viška vrednosti iziskuje samo opšte proširenje robne proizvodnje, dok njegovo kapitalizovanje iziskuje progresivno potiskivanje proste robne proizvodnje od strane kapitalističke proizvodnje, čime kako realizacija tako i kapitalizovanje viška w
Prema 'Ovome porast je bio u procentirna u Aziji Americi Evropi 215 710 257 121 73 486 102 99 BB 61 107 B9 32 79 21 27
Godine 1840-50 1B50-
Afr:ci
350 156 104 114
Australiji
850 333 142 27
327
vrednosti bivaju svedeni u sve uže granice. Upotreba internacionalnog kapitala za izgradnju svetske železničke mreže odral'.ava ova pomeranja. Tridesetih do šezdesetih godina devetnaestog veka gradnja želez~ioa,. i zajmovi u_z:~i z~ ove cilje~e služili su ualavnom potisk1van]U naturalne 1 sirenJu robne privrede. To j~ bio slučaj sa severnoameričkim železnicama koj e su izgrađene evropskim kapitalom, to je bilo i sa ruskim zajmovima za železnice šezdesetih godina. Nasuprot tome, izgrad'lja železnica u Aziji u toku poslednjih dvadesetak godina, kao i u Africi, služi gotovo isključivo svrhama imperijalističke politike, privrednom monopolisanju i političkom potčinjavanju zemalja interesne sfere. To važi za istočnoaziske i centralnoaziske železničke gradnje Rusije. Rusko vojno zaposedanje Mandžurije pripremljeno je, kao što je poznato, odašiljanjem trupa radi osiguranja ruskih inženjera pri njihovim radovima na mandžurskoj železnici. Isti karakter imaju i Rusiji obezbeđene železničke koncesije u Persiji, nemačka železnička preduzeća u MaloJ Aziji i Mesopotamiji, kao i engleska i nemačka u Africi. Ovde se moramo osvrnuti na pogrešno shvatanje koje se tiče plasiranja kapitala u strane zemlje, i tražnje kapitala iz tih zemalja. Izvoz engleskog kapitala u Ameriku igrao je već početkom dvadesetih godina prošlog veka ogromnu ulogu i bio je u velikoj meri uzrok prvoj pravoj industriskoj i trgovinskoj krizi koja je Englesku zadesila 1825 godine. Od 1824 godine londonska berza bila je stalno preplavljena američkim hartijama od vrednosti. 1824-25 godine uzele su novostvorene države Južne i Centralne Amerike u Londonu za više od 20 miliona funt.i sterlinga državnih zajmova. Osim toga, tu je prodana ogromna količina južnoameričkih industriskih akcija i sličnih. Nagli polet i otvaranje jui:noameričkih tržišta doprineli su snažnom porastu izvoza engleskih roba u južnoamer~čke i sred. njoameričke države. Izvoz engleskih roba u te zemlje iznosio je: 1821 godine 2,9 miliona funti sterlinga 1825 godine 6,4 miliona funti sterlinga
Najvažniji predmet ovog izvoza bile su pamučne tkamne. Povodom_ jake potraž~je koja se pojavila, engleska proizvodnja p~mu~a Je naglo prosrrena, mnoge nove fabrike su podignute. Srrovr pamuk prerađen u Engleskoj imao je vrednost: 1821 godine 129 miliona funti sterlinga 1825 godme 167 miliona funti sterlinga
Na taj način bili su pripremljeni svi elementi krize. Tugan Baranovski postavlja sada pitanje: "Odakle su južnoameričke 328
države uzimale ~~edstva kada su bile u stanju 1825 godine da ~upe dva puta vise robe nego 1821? Ta sredstva su im isporucili sarru•.EngleZI. Zajmovi koji su zaključeni na londonskoj berzi sluziii su Im za plaćanje uvezenih roba.. Engleske fabrike Je obmanula potražnja koju su oni sami omogućili, i morali su, uskoro, da se vlastitim iskustvom pouče koliko su neosnovane bile njihove preterane nade."* ". . U ovom sl~čaju se činjenica što je južnoamerička potraznJa za engleskim robama bila izazvana engleskim kapitalom smatra kao nezdrava, neprirodna ekonomska pojava, kao ,.obmana". Tugan i ne zapaža da on i ovde preuzima shvatanje teoretičara sa kojim on, inače, ne želi da ima išta zajedničkog. Shvatanje da bi se engleska kriza 1825 mogla objasniti "čud nim" razvitkom odnosa između engleskog kapitala i j•Ižnoameričke potražnje pojavilo se već u vreme 'krize i nije niko drugi nego je baš Sismondi postavio isto pitanje kao i Tugan Baranovski, i u drugom izdanju svojih "Novih principa" opisao ove procese sa svom tačnošću: "Otvaranje ogromnog tržišta koje J'- i$panska AmeriKa pružila proizvodima industrije izgleda mi da je najznačajnije uticalo na ponovno ojačanje engleske manufakture. Engleska vlada je bila istog mišljenja, i jedna dotle nepoznata aktivnost vršena je kroz sedam godina posle krize 1818 godine, kako bi engleski izvdz bio odvezen u najdalje krajeve Meksika, Kolumbije, Brazilije, Rio de la Plate, Čilea i Perua. Pre nego što se ministarstvo rešilo da ove nove države prizna, već je bilo uči njeno što je trebalo da engleska trgovina bude zaštićena stanicama pomorskog brodarstva, koje su stalno bile okupirane ratnim brodovima čiji su komandanti imali više diplomatskih nego vojničkih ovlašćenja. Vlada je prkosila dreci Svete "lijanse i Engleska je priznala nove republike upravo istog trenutka kada je cela Evropa odlučila da ih uništi. Ali rna koliko velika bila tržišta koja je slobodna Amerika pružala, ona ipak ne bi bila dovoljna da prime sve robe koje je Engleska proizvodila iznad potreba potrošnje da zajmovi novih republika nisu iznenadno preko mere pojačali njihova sredstva za kupovinu engleske robe. Svaka američka država uzela je od Engleza u zajam neku sumu da bi time učvrstila svoj režim i, mada je to bio kapital, trošila ju je neposredno u istoj godini kao prihod, to Jest utrošila ju je potpuno na kupovinu engleske robe za javni račun, ili za plaćanje roba poslatih za račun privatnih lica. Stvorena su jednovremeno mnogobrojna društva sa ogromnim kapi taJima
* Tugan Baranovslri, "Studien zur Theorie und Geschichte der Handelskrisen", str. 74. 329
za eksploataciju svih američkih rudnika, ali sav novac koji su oni izdali bio je u isto vreme u Engleskoj prihod za plaćanje mašina koje su oni neposredno koristili ili za plaćanje roba koje su slate u mesta u kojima je trebalo da rade mašine. Tako dugo dok je potrajala ova čudna trgovina u kojoj su Englezi od Amerikanaca tražili samo da za engleski kapital kupuj u engleske robe, izgledao je razvitak engleskih manufaktura sjajan. Na potražnju nije više uticao dohodak, nego engleski kapital; Englezi su svoj e sopstvene robe slali u Ameriku i tamo ih kupovali i plaćal'i sopstvenim novcem, jedino što su sami sebi uskraći vali zadovoljstvo da ih sami uživaju.• Sismondi iz ovoga izvlači sebi svojstveni zaključak: da samo dohodak, to jest lična potražnja čini stvarnu granicu kapitalističkoj prođi, pa koristi i ovaj slučaj da bi, ponovo, upozorio na opasnost akumulacije. Stvarno je postupak koji je prethodio krizi 1825 godine ostao tipičan sve do današnjeg vremena za period prosperiteta i ekspanziju kapitala, i "čudni" odnos čini jednu od najvažnijih osnovica akumulacije kapitala. Specijalno u istoriji engleskog kapitala ponavlja se taj odnos redovno pred svaku krizu, kako to Tugan Baranovski potkrepljuje sledećim brojkama i činje nicama. Neposredni povod krize 1836 bila je pretrpanost tržišta Sjedinjenih Država engleskom robom. Ali i tu su engleske robe plaćene engleskim novcem. Godine 1834 robni uvoz Sjedinjenih Američkih Država premašio je njihov izvoz za šest miliona dolara, a uvoz plemenitih metala u Sjedinjene Države premašio je izvoz za skoro 16 miliona dolara. Još u samoj godini krize. 1836, pretek uvoza robe iznosio je 52 miliona dolara, a ipak je pretek uvoza plemenitih metala bio još uvek 9 miliona dolara. Taj priliv novca dolazio je, kao i priliv robe, uglavnom iz Engleske, gde su železničke akcije Sjedinjenih Država kupavane u velikom broju. Godine 1835-36 osnovana je u Sjedinjenim Državama 61 nova banka sa kapitalom od 52 miliona dolara, pretežno engleskog porekla. Englezi su, dakle, i ovoga puta, svoj izvoz finansirali sami. Isto tako engleskim novcem plaćen je besprimerni industriski uspon na severu Sjedinjenih Država koji se pokazao koncem pedesetih godina i koji je, u krajnjoj liniji, doveo do građanskog rata. Taj kapital je u Sjedinjenim Državama stvorio prošireno tržište za englesku industriju. I ne samo engleski, nego je i ostali evropski kapital učestvo vao prema svojoj mogućnosti u poslovima "čudne trgovine"; prema jednoj izjavi Schafflea za 5 godina - 1849-1854 -
* Sismon.di,
vačko
330
"Nouveaux Principes", tom, II, knj. IV, glava IV: "Trgobogatstvo dolazi sa porastom dohotka."
~Iožena j~ po raznim e.~opskilll:_berzama najmanje jedna mili~arda forn~.~ta. u a~encke hartiJe od vrednosti. U isto vreme
t~.zazvano oztvl~avanJe svetske industrije završilo je svetskim slomom 1857 godme. - Sezdesetih godina engleski kapital se požurio da, o~ u Americi, isti taj odnos stvori i u Aziji. On se maso~o odhva u Malu Aziju i u Istočnu Indiju, preduzima tu velicanstvene železničke gradnje - železnička mreža Britanske Indije iznosila je 1860 godine 1350, 1870 godine 7683, 1880 godine 14 977, 1890 godine 27 000 km - , iz čega je odmah proizašla poveć~na potražnja za engleskim robama. Ali je engleski kapital u Isto vreme, tek š~o je Secesioni rat bio završen, potekao ponovo u Sjedinjene Države. Ogromne železničke gradnje u američkoj Uniji šezdesetih i sedamdesetih godina - železnička mreža iznosila je 1850 godine 14 151, 1860 godine 49 292, 1870 godine 85 139, 1880 godine 150 717, 1890 godine 268 409 km plaćene su uglavnom engleskim kapitalom. Jednovremeno ie i materi j al potreban za gradnju ovih železnica dovezen takođe iz Engleske, što je jedan od glavnih uzroka skokovitom razvitku engleske industrije uglja i železa i potresu ovih grana zbog američkih kriza 1866, 1873, 1884. Ovde je, dakle, doslovno važilo on_!L.što je Sismondiju izgledalo očigledna bezumnost: EnglPzi su Sjedinjenim Državama svojim sopstv-enim železom i drugim materijalom podigli železnice, plaćali su za to sami sebi svojim sopstvenim kapitalom, a jedino su se odrekli "uživanja" tih železnica. Ta bezumnost je evropskom kapitalu ipak, uprkos periodičnim krizama, prijala tako dobro da je sredinom sedamdesetih godina londonska berza bila zahvaćena formalnom groznicom za inostranim zajmovima. Godine 1870-1875 zaključeno je u Londonu 260 miliona funti sterlinga takvih zajmova, - njihova neposredna posledica bila je nagli porast izvoza engleskih roba u egzotične zemlje; kapital je masovno odlazio tamo, ma koliko da su te egzotične zemlje povremeno posta j 1le bankroti. Krajem sedamdesetih godina su obustavile plaćanje kamata sasvim ili delimično: Turska, Egipat, Grčka, Bolivija, Kostarika, Ekvador, Honduras, Meksiko, Paragvaj, Peru, St. Domingo, Urugvaj, Venecuela. Uprkos tome, krajem osamdesetih godina pojavljuje se groznica za egzotičnim državmm zajmovima: Južnoameričke države, Južnoafričke koloruJe UZImaju ogromne količine evropskog kapitala. Zajmovi Repubilke Argentine, naprimer, iznosili su:
1874 godine 10 000 000 funti sterlinga 1890 godine 59 100 000 funti sterlinga
331
I tu Engleska gradi železnice vlastitim žel~zom i_ vlast!tim ugljem i plaća to vlastitim kapitalom. Argent111Ska zelezručka mreža iznosila je: 1883 godine 3 123 kilometra 1893 godine 13 691 kilometar
U isto vreme popeo se engleski izvoz u Argentinu: 1886 godine
železa mašina uglja
21,8 mlliona funti sterlinga 10,1 9,8
železa mašina uglja
31,6 mlliona funti sterlinga 16,4 19,0
1890 godine
Za samu Argentinu iznosio je engleski celokupni izvoz 1885 godine 4,7 miliona funti sterlinga, a 4 godine docnije već 10,7 miliona funti sterlinga. U isto vreme engleski kapital posredstvom državnih zajmova otiče u Australiju. Zajmovi triju kolonija: Viktorije, Novog Južnog Velsa i Tasmanije iznosili su krajem osamdesetih godina 112 mlliona funti sterlinga, od čega je 81 mllion funti sterlinga plasiran u gradnje železnica. :Ze!eznička mreža Australije iznosila je: 1880 godine 4 900 milja 1895 godine 15 600 milja
tu je Engleska isporučila u isto vreme i kapital i materijal za gradnju železnica. Zbog toga je i ona bila uvučena u v1tlog krizama 1890 u Argentini, Transvalu, Meksiku, Urugvaju, i 1893 u Australiji. U poslednja dva decenija u ovim odnosima je samo utoliko nastupila promena što pored engleskog kapitala, u inostranim plasiranjima, a naročito u zajmovima, aktivno učestvuju u znatnom iznosu i nemački, francuski i belgiski kapital. Gradnju železnicii u Maloj Aziji od pedesetih do osamdesetih godina izveo je engleski kapital. Otada se Male Azije u pojačanoj meri dočepao nemački kapital i on izvodi veliki plan izgradnje 332
Anadolsk': i Ba!ldadske železnice. Plasiranje nemačkog kapitala u TurskoJ .. 1~a~1va povećan izvoz nemačkih roba u tu zemlju. Nemackt Izvoz za Tursku iznosio je 1896 godine 20 miliona maraka, 1911 _113 miliona maraka, posebno pak za Azisku Tursku 1901 godi~~ 12 miliona maraka, 1911 37 miliona maraka. l u ovom s~u~aJu u":ezene nemačke robe plaćene su znatnim deloi? ne~ack1m kapitalom, a Nemci se, po rečima Sismondija uzd;zavaJu od zadovoljstva da sa1lhl uživaju svoje sopstven~ proiZvode. Razmotrimo stvam izbliže. Realizovani višak vrednosti koji ne može biti kapitalizovan u Engleskoj m Nemačkoj I zato leži nezaposlen, ulaže se u Argentini, Australiji, Kaplandu ili Mesopotamiji u gradnju /.eIezntca, vodogradnje, rudnike, itd. Mašine, materijal i slično povlače se Iz zemlje porekla kapitala I plaćaju se tim kapita·lom. Ali tako se isto radi I u zemlji sa kapitalističkom proizvodnjom: kapital mora sam da kupuje svoje elemente proizvodnje, mora se u njih uteloviti pre nego što može da se aktivira. Naravno, uživanje proizvoda ostaje u ovom slučaju zemlji, dok se u prvom slučaju prepušta inostrancima. Međutim, cilj kapitalističke proizvodnje nije uživanje proizvoda, nego višak vrednosti, akumulacija. Nezaposleni kapital nije imao u zemlji mogućnosti akumulacije jer nije bilo potrebe za dodatnim proizvodom. U inostranstvu pak, gde kapitalistička proizvodnja još nije razvijena, nastala je nova potražnja u nekapitalističkim slojevima ili ona silom biva stvarana. Za kapital je upravo to presudno što "uživanje" proizvoda prelazi na druge. Jer potrošnja vlastitih klasa: kapitalista i radnika, za svrhe akumulacije uopšte ne dolazi u obzir. "Uživanje" proizvoda mora svakako da realizuju i plate novi potrošači. Zato novi potrošači moraju imati novčana sredstva. Ova im obezbeđu.ie, delimično, u isto vreme nastupajuća razmena roba. Na gradnje železnica i rudnika (rudnika zlata itd.) nadovezuje se neposredno živa robna trgovina. Ova postepeno realizuje kapitale predujmljene u gradnju železnica ili u rudarstvo zajedno sa viškom vrednosti. Da li kapital, koji na taj način ide u inostranstvo, traži sebi polje rada na svoju ruku kao akciski kapital, ili on, posredstvom strane države, uzet kao državni zajam, svoje novo zaposlenje nalazi u industriji ili u saobraćaju, da li on u prvom slučaju pri akcionarskom osnivanju često puta pretrpi slom kao pi"evarantsko osnivanje, ili, u poslednjem slučaju, država koja ga uzima u zajam bankrotira i kapital na taj način delimično, ili sasvim, pripadne svojim ranijim sopstv:ni~if!la, sv~ to na stvari u celini ništa ne menja. Tako često i mdivtdualm 333
kapitali propadaju i u zemlji porekla u krizama. Glavna je stvar da akumulisani kapital stare zemlJe u novoJ nalaz! novu mogućnost da proizvodi višak vrednost~ i da ga r~alizuje, to jest da produži akumulaciju. Nove zemlJe obuhvataJU nove ve: like oblasti odnosa naturalne prtvrede, koJI btvaJU pretvorem u odnose robne privrede, ili u oblasti odnosa robne privrede koje. kapital potiskuje. Izgradnja železnica i rudnika (a naročito rudnika zlata) koji su karakteristični za plasiranje kapitala starih kapitalističkih zemalja u nove, imaju u najvećoj men to svojstvo da U dotadašnjim odnosima naturalne privrede naglo izazovu vrlo živu trgovinu robama. I jedna i druga su karakteristične u privrednoj istoriji kao miljokazi na putu brzog raspadanja starih privrednih formacija, socijalnih kriza, pojave modernih odnosa, to jest pre svega robne privrede i, zatim, proizvodnje kapitala. Uloga spoljnih zajmova kao i ulaganja kapitala u akcije inostranih železnica i rudnika pretstavlja zbog toga najbolju kritičku ilustraciju za Marxovu šemu akumulacije. U tim slučajevima je proširena reprodukcija kapitala kapitalizovanje ranije realizovanog viška vrednosti (ukoliko zajmovi ili inostrane akcije nisu pokriveni sitnoburžoaskim ili poluproleterskim ušteđevinama). Momenat, prilike i oblik u kojima je realizovan kapital starih zemalja, koji se odlivao u nove zemlje, nemaju ničeg zajedničkog sa njegovim sadašnjim poljem akumulacije. Engleski kapital koji je u Argentinu priticao u gradnji železnica možda je sam ranije bio u Kini realizovani opijum. Dalje: engleski kapital koji u Argentini gradi železnice nije samo u svom čistom obliku vrednosti, kao novčani kapital, engleskog porekla, nego i njegov materijalni oblik: železo, ugalj, mašine itd. - potiče iz Engleske, to jest upotrebni oblik viška vrednosti dolazi na svet ovde u Engleskoj apriorno u obliku podesnom za svrhe akumulacije. Radna snaga, materijalni upotrebni oblik promenljivog kapitala, u najviše slučajeva je inostrana: te urođeničke radne snage koje u novim zemljama bivaju od kapitala starih zemalja potčinjene kao novi objekt eksploatacije. Radi čistote istraživanja ml možemo ipak uzeti da je čak i radna snaga istog porekla kao i kapital. Stvarno, naprimer, novootvoreni zlatni rudnici izJ.skuju- pogotovo u prvo vreme - masovno useljavanje iz starih kapitalističkih zemalja i u njima, u velikoj meri, rade radnici iz tih zemalja. Mi možemO, dakle, pretpostaviti takav slučaj da u novoj zemlji novčani kapital, sredstva za proizvodnju i radna snaga dolaze u isto vreme iz stare kapitalističke zemlje, naprimer iz Engleske. U Engleskoj su, prema tome, bile date sve materijalne pretpostavke 334
~umula~ije: realizo~ani višak vr~dnosti kao novčani kapital, v1sa_k prm,zvoda u ~:o1zvodnom obhku i, najzad, rezerve radnika. Pa Ipakab.lmulaciJa u ~ngleskoj nije mogla da se odvija: Engle~kOJ 1 nJenun dotadasnjim kupcima nije trebalo železnica ni pros1:.en]a Indust~J.]e. Tek pojava novog područja, sa velik1m povrsmama nekap1talističke kulture, stvorila je kapitalu proširen krug potrošnje i omogućila mu proširenu reprodukciju, to Jest akumulaCiJU. Ko su zapravo ti novi potrošači? Ko je taj što u krajnjoj liniji plaća za inostrane zajmove i time realizuje višak vrednosti iz preduzeća osnovanih iz tih zajmova? U klasičnoj formi odgovor na ovo pitanje daje istorija internacionalnog zajma u Egiptu. Tri niza činjenica koje se uzajamno prepliću karakterišu unutrašnju istoriju Egipta u drugoj polovini devetnaestog veka: moderna preduzeća kapitala najvećeg stila, porast društvenog duga brzinom lavine i slom seljačke privrede. Još do u najnovije vreme u Egiptu je postojao kuluk i najbesramnij:l politika nasilja valija, a zatim khediva što se tiče zemljišnog poseda. Ali upravo ti primitivni odnosi pružali su neuporedivo plodno ,tle za operacije evropskog kapitala. Ekonomski moglo se raditi pre svega samo o tome da budu stvoreni uslovi za novčanu privredu. Ovi su bili stvoreni i direktnim novčanim sredstvima države. Mehmed Alija, tvorac modernog Egipta, primenio je tu sve do u tridesete godine metod patrijarhalne jednostavnosti: on je u ime države svake godine "kupovao" od felaha njihovu celokupnu žetvu da bi im docnije od toga minimum prodavao po povišenim cenama, to jest koliko je potrebno za njihov opstanak i za setvu. Dalje, on je naručivao pamuk iz Istočne Indije, šećernu trsku iz Amerike, indigo i biber i propisao felasima po državnoj potrebi šta imaju da seju, gde i koliko od svačega; a pritom su pamuk i indigo opet proglašeni za vladin monopol i samo su njoj mogli biti prodavani, dakle, samo od nje i prepredavani. Takvim metodima uvedena je u Egipat robna trgovina. Dabome da je Mehmed Alija mnogo učinio i za podizanje produktivnosti rada: naredio je da se pročiste stari kanali, kopaju bunari, a pre svega počeo je sa gradnjom ve.ličanstvenih brana na Nilu kod Kaliuba, što je u Egiptu otvonlo celu seriju kapitalističkih preduzeća. Ova su se docnije proširila na četiri velike oblasti: na uređaje za navodnJavanJe, od kojih uređaj kod Kaliuba zauzima prvo mesto - on je građen od 1845 do 1853 godine, i osim neplaćenog kulučarskog rada progutao je još i pedeset miliona maraka, .da bi se, uostalom, ceo ovaj rad pokazao uskoro kao neupotreblJIV; dalJe, na puteve,
335
među kojima je najznačajniji i ujedno za sudbinu Egipta najkobniji poduhvat bio Suecki Kanal, zatim na proizvodnju pamuka i proizvodni u šećera. Sa građenJem Sueckog Kanala Egipat je svoju glavu već bio metnuo u. om~u evropsko11 kapitala, iz koje više nije bio u stanJU da Je izvuce. Francuski kapital je otpočeo kao prvi, a engleski ga je odmah sledio u stopu; njihova ·konkurentska borba se odražava u unutrašnjim metežima kroz punih dvadeset narednih godina. Operacije francuskog kapitala koj; je izgradio velike i neupotrebljive brane na Nilu, kao i Suecki Kanal bili su možda najjedinstveniji primeri evropske akumulacije kapitala na račun pcimitivnih odnosa. Za dobročinstvo probijanja kanala koji je evropsko-azisku trgovinu odveo ispred nosa Egipta i tako je Egipat sam time ostao vrlo osetljivo oštećen, Egipat se obvezao da da 20 000 besplatnih kulučara kroz mnoge godine, drugo, da preuzme akcije u vrednosti od sedamdeset miliona maraka, što odgovara 40 otsto vrednosti celokupnog kapitala Suecke kompanije. Tih sedamdeset miliona bili su osnova ogromnog duga Egipta koji je dvadeset godina docnije doveo do njegove vojničke okupacije od strane Engleske. U poslovima oko navodnjavanja uvedena je iznenadna promena: prastare sakije, to jest crpke za navodnjavanje koje je kretala volovska zaprega, od kojih je u samoj delti kroz sedam meseci u godini radilo njih oko 50 000, zamenjene su delimično snažnim parnim crpkama. Saobraćaj na Nilu između Kaira i Assuana vršen je sada modernim parobrodima. Najkrupnije promene u privrednim odnosima Egipta donela je sejanje pamuka. Kao posledica američkog Secesionog rata i engleske pamučne gladi, koja je cenu pamuku od 60 do 80 pfeniga za kilogram naterala na četiri do pet maraka, i Egipat je bio zahvaćen groznicom sejanja pamuka. Sve se bacilo na 5ejanje pamuka, a pre svih drugih porodica vicekralja. Otima· čina zemlje u najvećoj razmeri, konfiskacija, iznuđena "kupovina" ili jednostavna krađa uvećali su brzo i ogromno zemljišni posed vicekralja. Bezbrojna sela su naprečac pretvorena u kraljevsko privatno vlasništvo, a da niko nije bio u stanju da objasni pravni osnov tog vlasništva. Sav taj ogromni kompleks zemlje trebalo je u najkraće .vreme da bude korišćen za plantaže pamuka. Ali to je celu tehniku tradicionalne egipatske zemljoradnje postavilo na glavu. Izgradnja nasipa u zemlji u cilju zaštite pamučnih polja od redovne poplave Nila, usto izdašno i uređeno veštačko navodnjavanje, duboko i neumorno oranje plugom, koje je felahu sa njegovom plitkom ralicom iz faraanskih vremena bilo nepoznato, najzad intenzivni rad oko žetve - sve to stavljalo je radnoj snazi Egipta sasvim ogromne
336
~ahteve. Ta ;adna snaga bila je, međutim, uvek ono isto kuluca;sko selJastvo nad kojim je država sebi prisvajala neogramceno pravo raspolaganja. Već su hdljade i hiljade felaha bile terane.. na kulu.k na ustave na Kaliubu, na Suecki Kan,al a sada s~ traze~e za. Iz~ad~ju nasipa, kanala i za rad na pla~tažama v~cekralJevskih ImanJa. Sada je dvadeset hiljada robova, koje je biO staviO na ra~položenje društvu Sueckog Kanala, bilo potrebno khed1vu, IZ čega je izbio prvi sukob sa francuskim kaPI!alom. Arbitraža Napoleona III priznala je Sueckom društvu otstetu u IZnosu od 67 miliona maraka. Khediv je na ovo utoliko lakše mogao. d~ pristane jer je ta suma najzad imala biti oguljena sa leđa Ishh onih felaha o čijoj radnoj snazi se sporilo. Sada se radilo o poslovima oko navodnjavanja. Iz Engleske i Francusk_e nabavljene su parne mašine, centrifugalne crpke i lakomobile. Mnoge stotine od ovih doputovale su iz Engleske u Aleksandriju i dalje parnim brodovima, niskim čamcima, i na leđima kamila u svim pravcima u unutrašnjost. Za obradu zemlje bili su potrebni parni plugovi, utoliko pre što je 1864 stočna kuga pomorila svu stoku. I te mašine dolazile su uglavnom iz Engleske. Fowlerovo preduzeće bilo je odjednom ogromno prošireno specijalno za potrebu vicekralja na račun Egipta.*
* "Otpočelo je - priča pretstavnik firme Fowler inženjer Eyth grozničavo telegrafisanje između Kaira, Londona i Leedsa: Kada Fowler može da isporuči 150 parnih plugova? - Odgovor: za godinu dana. Garantovana naprezanje svih snaga. - Ne zadovoljava. 150 parnih plugova moraju do proleća već biti u Aleksandriji! - Odgovor: Nemoguće! Fowlerova fabrika u svom tadašnjem sastavu mogla je, naime, da izbaci jedva tri parna .pluga nedeljno. Usto treba napomenuti da je aparat te vrste stajao 50 000 maraka, pa se, prema tome, radilo o porudžbini u iznosu od 7,5 miliona. Sledeći telegram Isma·il-paše: lroUko košta momentalno proširenje fabrike? Vicekralj je spreman da uputt potreban novac. Možete zamisliti da je u Leedsu gvožđe kovana dok je vruće. Ali i druge fabrike u Engleskoj i Francuskoj su pokrenute da isporučuju parne plugove. Arsenal u Aleksandriji, stovarište vicekraljevih dobara, punio se u vislni kuće kazanima, točkovima, bubnjevima, žičanim konopcima, sanducima svih vrsta; a gostionice drugog reda u Kai:ru bile su pune svežepečenih rukovalaca parnih plugova koji su na brzu brzinu udešeni od bravara. i kovača, od seljačke momčad~ i mladih ljudi punih nade, sposobnih za sve i ništa. Jer na svakom od tih parnih plugova meTao je da sedi barem jedan stručni pionir civilizacije. Sve to ša·renilo slale su efendije i2. Aleksandrije u zbrkanim masama u unutrašnjost, samo da dobiju mesta, kako bi barem naredni brod koji dođe mogao da izbaci svoj tovar. Niko nije imao ni pojma kako je sve to stizalo na svoj_e l!lesto opre~elie;-1"1., ili u neko drugo mesto kao mesto svog opredeljenJa. Ovde Je lezalo deset kazana na obali Nila, deset milja dalje mašine koje su pripadale ovima. Tu jedno malo brdo žičanih konopaca, a dvadeset sati dalje navi§e točkovi za tu užariju. Tu je sedeo engleski monter, gladan i oča-: jan, na gomili francuskih sanduka, a tamo se drugi opijao do b~vestt domaćim pićem. Efendije i ćatibi trčali su - prizivajući i samoga Alaha 22 Akumulacija kapitala
337
Treća vrsta mašina koje su Egiptu odjednom bile potrebne u masi bili su aparati za čišćenje pamuka i prese za njegovo pakovanje. Postrojenja za čišćenje pamuka nicala su u gradovima Delte tucetima. Sagasig, Tanta, Samanud i drugi počeli su da se dime kao engleski fabrički gradovi. Kroz banke Aleksandrije i Kaira kotrljali su se veliki imeci. Slom spekulacija sa pamukom nastupio je već naredne godine, kad je završetkom rata u Američkoj Uniji cena funte pamuka za nekoliko dana od 27 penija pala na 15 i 12 i najzad na 6 penija. - Sledeće godine Ismail-paša se bacio na novu spekulaciju: na proizvodnju šećerne trske. Trebalo je sada južnim državama Unije koje su izgubile svoje robove pravit! konkurenciju kulučarskim radom egipatskih felaha. Egipatska poljoprivreda je po drugi put &tavljena na glavu. Francuski i engleski kapitalisti su našli novo polje najbrže akumulacije. Godine 1868 i 1869 naručeno je 18 džinovskih fabrika šećera sa kapacitetom proizvodnje od 200 000 kg šećera dnevno, dakle, sa kapacitetom nekoliko puta većim od kapaciteta najvećih dotada poznatih postrojenja. Sest od ovih bilo je po.ručeno u Engleskoj, dvanaest u Francuskoj -ali je zbog nemačka-francuskog rata većina porudžbina prešla u Englesku. Na svakilJ. 10 kilometara duž toka reke Nila trebalo je da bude postavljena jedna od ovih fabrika, kao središte akruga od 10 kvadratnih kilometara površine koja je imala da isporučuje šećernu trsku. Svakoj fabrici trebalo je dnevno za puni rad dve hiljade tona šećerne trske. Dok su stotine starih parnih plugova iz perioda špekulacije pamuka razbijene ležale unaokolo, poručene su stotine novih za obradu šećerne trske. Hiljade felaha bilo je gonjena na plantaže, dok su druge hiljade kulučile na izgradnji kanala Ibrahimija. Batina i bič od kože nilskog konja zviždali su u punom dejstvu. Uskoro se postavilo i pitanje transporta: da bi ogromne mase šećerne trske bile dovezene u fabriku, morala je oko svake fabrike najbrže biti izgrađena železnička mreža, pokretne poljske železnice, leteće žičane železnice, ulič':ne lokomotive. I sve te ogromne porudžbine pale su u deo engleskom kapitalu. Godine 1872 otvorena je prva džinovska fabrika. Celiri hiljade kamila obavljale su privremeno poslove transporta. Ali se isporuka za rad potrebne količine trske pokaza la kao prosta nemogućnost. Radno osoblje je bilo potpuno nepodesno, u Pomoć - između Siuta i Aleksandrije, tamo i amo, i izrađivali beskrajne spisk~we stvari o_ čijim nazivima ni pojma nisu imali. Pa ipak je!, najzad, Jedan deo tth aparata stavljen u pokret. Parni plug je zadimio u Gornjem Egiptu. Civilisation et progres su opet učinili korak dalje." (,.Lebendige Kri:i.fte, sieben Vortrjge aus dem Gebiete de" Technik" Berlin 1908, str. 219.) '
338
felah-kulučar nije_ rnogao biti bičem odjednom preobražen u modernog mdustnskog radnika. Preduzeće je pretrpelo slom, mnoge. ~oručene ?'ašine nisu čak ni postavljene. Sa spekula-
CIJOm secera zavrsava se 1873 g. period džinovskih
kih
preduzeća
kapitalistič
u Egiptu. Ko je dao kapital za ta preduzeća? Internacionalni zajmovi. Jednu g~chnu pr~ svoje smrti (1B63) Said-paša je uzeo pivi zaJa_m ko]l Je_nominalno iznosio 66 miliona maraka, a stvarno je
dobiO, po odbitku provizija, diskonta itd. pedeset miliona maraka u gotovu. On je ovaj dug, kao i ugovor o Suecu zaveštao Ism.aiiu. Suecki Kanal natovario je na Egipat konačno dug od 340 miliona maraka. Godine 1B64 Ismail je zaključio prvi svoj zajam koji je iznosio 114 miliona nominalno sa 7 procenata, u gotovom 97 mil< ona sa B' l, procenata kamate. Ovaj •ajam je utrošen za jednu god[nu, od čega je, istina, 67 miliona
otišlo Društvu Sueckog Kanala kao naknada, a ostatak je uglavnom progutala epizoda pamučne groznice. Godine 1B65 napravljen je preko Englesko-egipatske banke prvi takozvam Dahazajam, za koji je kao zalog služio khedivov privatni posed; on je iznosio nominalno 68 miliona sa !} procenata, stvarno 50 miliona sa 12 procenata. Godine 1B66 posredovanjem firme Friihling i G6schen zaključen je nov zajam od 60 miliona nominalno, ili 52 miliona u gotovom, a godine 1B67 preko Otomanske banke od nominalno 40 a stvarno 34 miliona maraka. Tekući dug iznosio je u to vreme 600 miliona. Za konsolidaciju jednoga dela ovog duga zaključen je 1B6B preko bankarske kuće "Oppenheim i sinovci" veliki zajam od nominalno 23B miliona sa 7 procenata kamate, a stvarno Ismail je dobio samo 142 miliona sa 13% procenata. To je bilo dovoljno da se podmire troškovi raskošnih svečanosti otvaranja Sueckog Kanala pred vrhovima evropskog dvorskog finansiskog sveta i polusveta, i da se podmiri tom prilikom razvijeno bezumno rasipanje i da se turskom sultanu, vrhovnom suverenu, tutne u ruke nov bakšiš u iznosu od 20 miliona. Godine 1870 došao je zajam preko firme Bischoffsheim i Goldschmidt u iznosu nominalnih 142 miliona sa 7 procenata, a stvarno 100 miliona sa 13 procenata. On je služio tome da pokrije troškove šećerne epizode. Godine 1B72 i 1B73 došla su dva zajma preko Oppenheima, jedan mali od BO miliona sa 14 procenata i jedan veliki od nominalno -640 miliona sa 8 procenata koji je, pošto su menice otkupljene od bankara upotrebljene na isplatu, stvarno isplaćen samo sa 220 miliona u gotovom, a time je leteći državni dug bio sveden na polovinu.
...
33U
Godine 1874 učinjen je pokušaj da se emituje unutrašnji zajam u iznosu jedne milijarde maraka sa g~dišnj~m rentom od 9 procenata, ali je on doneo. 68 m1hona. Eg1patsk1 pap1r1 su pali na 54 procenta svoje nomma1ne vrednost!. Ukupm Javm dug popeo se, za 13 godina, od Said-pašine smrti,. od 3 293 000 funti sterlinga na 94 110 000 funt! sterlmga, to Jest porastao je za oko dve milijarde maraka.• Pretio je neposredni slom. Na prvi pogled sve ove operacije kapitala pretstavljaju vrhunac bezumlja. Jedan zajam je izazivao drugi, kamate starih zajmova podmirivane su iz novih zaduženja, a ogromne porudžbine industriskog materijala kod engleskog i francuskog industriskog kapitala plaćane su pozajmljenim engleskim i francuskim kapitalom. Stvarno je evropski kapital, uz opšte odmahivanje glavom i stenjanje Evrope zbog bezumnog ekonomisanja Ismailovog, pravio u Egiptu besprimerne basnoslovne poslove koji su u svetsk<>istoriskoj životnoj putanji kapitala uspeli samo jedanput kao fantastično, modernizovano izdanje bibliskih debelih egipatskih krava. Pre svega svaki zajam je bio zelenaška operacija pri kojoj je petina do trećina a i preko toga od tobožnje pozajmljene sume ostala zalepljena na prstima evropskih bankara. Zelenaške ka· mate morale su, međutim, biti na ovaj ili onaj način najzad plaćene. Odakle su priticala sredstva za njihovu isplatu? Ona su svoj izvor morala imati u samom Egiptu. A taj izvor je bio egipatski felah, seljačka privreda. Ona je, u krajnjoj liniji, davala sve najvažnije elemente grandioznim preduzećima kapitala. Ona je davala zemljište, jer je sve ono što je za kratko vreme bilo naduvano do džinovskih razmera, kao khedivov privatni zemljišni posed, koji je služio kao osnova planovima navodnjavanja, pamui::ne i šeć-erne spekulacij~. sve to nastalo je pljačkom i iznuđivanjem iz bezbrojnih sela. Seljačka privreda je davala i radnu snagu, i to besplatno, pri čem je održ~1vanje te radne snage za vreme njene eksploatacije bilo njena sopstvena briga. Kulučarski rad felaha bio je osnovica tehničkih čuda koja su u Egiptu stvarali evropski inženjeri i evropske mašine u postrojenjima za navodnjavanje, saobraća,inim sredstvima, u poljopr·ivredi i industriji Egipta. Na ustav.ama na Nilu kod Kaliuba kao i na Sueckom Kanalu, na gradnji železnica kao i na izgradnji nasipa, na pamučnim plantažama kao i u fabrikama šećera radile su nepregledne čete seljakakulučara, oni su, prema potrebi, prebacivani sa jednog
* Earl of Cromer, ,.Das heutige Aegypten", nemački prevod 1908, knj. l, str. ll. 340
posla na drugi, i bezgranično eksploatisani. Iako se na svakom koraku morala pokazati tehnička granica kulučar ske radne snage u svojoj upotrebljivosti za moderne svrhe ka;ntala, to Je ovo s druge strane bogato naknađena neograniče·· ~om k?mando~ nad masom, trajanjem eksploatacije, životnim ! radmm uslov1ma radne snage, koja je ovde kapitalu data u ruke. Seljačka privreda, međutim, nije davala samo zemlju i radnu snagu nego i novac. Tome je služio poreski sistem koji je pod utlcaJem kapitalističke privrede nabio felahu na ruke mu~ila. ?s~ovni porez na seljačka zemljišta, koji se stalno penjao, 1znos10 Je kraJem šezdesetih godina 55 maraka godišnje od hektara, dok je veliki posed u isto vreme plaćao 18 maraka od hektara, a kraljevska porodica od svojih ogromnih privatnih poseda nije plaćala ništa. Usto su dolazile uvek nove speci j alne dažbine, kao napnmer za održavanje uređaja za navodnjavanje, koji su služili gotovo isključivo kraljevskim imanjima, po 2,5 marke od hektara. Za svako stablo datule felah je morao da plati po 1,35 maraka, za svaku kolibu od naboja u kojoj je stanovao po 0,75 maraka. Usto je dolazila glavarina za svako muško lice izmd deset godina u iznosu od 6,50 maraka. Ukupno, felasi su za vreme Mehmed-Alije plaćali 50 miliona, pod Saidom 100 miliona, a pod Ismailom 163 miliona maraka. Ukoliko je više raslo zaduženje kod evropskog kapitala, utoliko se više moralo isceđivati iz seljačke privrede.• Godine 1869 povišeni su svi porezi za 10 pro<>enata i unapred naplaćeni za godinu 1870. Godine 1870 je porez na zemlju povišen za 8 maraka po hektaru. Sela u gornjem Egiptu počela su da se raseljavaju, kolibe su propadale, zemlja je ostavljana neobrađena, da bi se izbegli porezi. Godine 1876 povišen je porez na stabla datule za 50 pfeniga. Citava sela su izlazila da sekn svoja stabla datule i puščanom paljbom morala biti odvraćana od toga. Godine 1879, misli se, da je oko 10 000 felaha, nastanjenih više Siuta, umrlo od gladi, budući da nisu bili u stanju da plate porez za navodnjavanje svojih polja, i pobili su svoju stoku, da bi tako izbegli plaćanje poreza od stoke.••
* Uostalom, novac oguljen sa leđa egipatskih felaha slivao se u džepove evropskog kapitala još i zaobilaznim putem preko Turske. Tur-
ski zajmovi iz 1854, 1855, 1871, 1877 i 1886 zasnovani su na u više l!lahcv~
povećanom egipatskom danku, koji se plaća nepos-redno EngleskoJ banCI. ** ,.lt is stated by resi.dents in the Delta", ·~veštava "Times" iz Alcl~ sandrije 31 marta 1879 godine, "that the third quarter of_ the ye~r s taxation is now col1ected, and the old methods of collectiOn applied. This sounds strangely by the side of the news that people are dy1ng by the roadside, that great tracts of country are uncultivC;ted, because of the ;Ciscal burdens, and that tne farmers have sold therr cattle, the
341
Sad je felah najzad bio iscrpen do poslednje ke.pi krvi. Egipatska država je izvršila do kraja svoju funkciju kao aparat za isisavanje u rukama evropskog kapitala i postala suvišna. Khediv Ismail je razrešen dužnosti. Kapital je mogao pristupiti likvidaciji. Godine 1875 Engleska je kupila 172 000 akcija Sueckog Kanala za 80 miliona maraka, za što joj Egipat još i sada mora da plaća 394 000 egipatskih funti kao kamatu. Engleske komisije za "sređenje" egipatskih finansija stupile su u akaiju. čudnovato je da se evropski kapital ponudio da radi "spasavanja" odobrava sve nove džinovske zajmove, nimalo se ne plašeći užasnog stanja bankrotirane zemlje. Radi konverzije svih dugova, Cowe i Stokes su predlagali zajam u iznosu od 1520 miliona maraka uz 7 procenata, dok je Rivers Wilson mislio da je potrebno 2060 miliona. Credit Foncier je kupio milione letećih menica i pokušao da celokupni dug konsoliduje zajmom u iznosu od 1820 miliona maraka, ali to nije uspeo. Ali ukoli.ko je finansiska situacija bila očajnija i beznadnija, utoliko je bliži i neizbežniji bio čas kada je cela zemlja, sa svima svojim proizvodnim snagama, morala da padne u kandže evropskog kapitala. Oktobra 1878 zastupnici evropskih poverilaca iskrcali su se u Aleksandriji. Od strane engleskog i francuskog kapitala zavedena je dvostruka kontrola nad egipatskim finansijama. U ime dvostruke kontrole pronađeni su sada novi porezi, seljaci batinani i pritisnuti, tako da su plaćanja kamata, koja su 1876 godine privremeno bila obustavljena, 1877 ponovo otpočela da teku.• Sada su potraživanja evropskog kapitala postala cenwomen their finery, and that the usurers are filling the mortgage offices with their bonds and the courts with their suits of foreclosure." ("Uobičajeno je kod stanovnika u Delti da se treća četvrtina godišnje poreze ubira sada i da se ptimenjuje stari metod ubiranja. U novinama to čudno zvuči da narod umire kraj puteva, da su veliki delovi zemlje neobrađeni, i to zbog poreskih tereta, i da su seljc1ci prodali svoju stoku, žene svoju spremu, a da zelenaši pune zalc:.gaonice dobijenim obveznicama i sudnice svojim zahtevima da se zaloge proglase propalima.") (Navedeno kod Th. Rothsteina, Egypt's Ruin, 1910, stl·. 69-70.} . * "This produce", P!i§e dO!Piisni:k "Tirnes"-a !iz Aleksandrije, "consists wholly of taxes paid by the peasants in kind, and when one thinks of the poverty-stricken, over-driven, under-fed fellaheen in their miserable hovels, working late and early to till the pockets of the creditors, the punctual payment of the coupon ceases to be wholly a 5ubject of gratification." ("Taj proizV'Od se sastoji isključivo iz poreza koji su seli aci plati!~ dobrovoljno.' i ako ?eko pomisli na bedom pogođene, naporim"l slo~l)ene, nedovolJnO hranJene felahe u njihovim bednim krovinjarama, kOJ l rade od zvezde do zvezde da bi napunili džepove zajmodavaca, 'Onda uredno ;plaćanje ·kupona prestaje uopšte biti predmet zadovoljstva.") (Navedeno kod Th. Rothsteina, l. e., stT. 49.)
342
traJna tačka _pri vrednog života i jedino stanovište finansiskog s1stema. Godme 1878 došla je nova komisija i obrazovala poluevropsko m1mstarstvo. Godine 1879 egipatske finansije su bile stavljene pod tr~jnu kontrolu evropskog kapitala u licu "CornmJssJon _de la Dette Publique Egyptienne" u Kairu. Godine 1878 su clfluci, zemlje vicekralj eve porodice, u opsegu od 431 000 c~era pretvoreni u državne domene i dati evropskim kapitali~t~ma kao_ zalog _za državni dug; isto je to učinjeno i s&. zemlji~t:ma Da1ra, pnvatnim dobrom khediva, koja su uglavnom 1ezala u Gornjem Egiptu i obuhvatala 485 131 eker; docnije su ove zemlje prodale jednom konzorcijumu. Veliki deo ostalog zemljišta došao je u ruke kapitalističkih društava, naročito Suecke kompanije. Imanje duhovnih zajednica, kao džamija i škola, zapJenila j e Engleska na ime okupacionih troškova. Pobuna egipatske vojske, koju je evropska finansiska kontrola osudila na gladovanje, dok su evropski činovnici vukli masne plate, i provocirani ustanak do poslednje kapi iskrvavljenih masa u Aleksandriji, dali su željeni izgovor za odlučujući udarac. Godine 1882 ušle su u Egipat engleske trupe, da ga više ne napuste, da bi sprovele potčinjenje zemlje, kao posledicu onih grandioznih operacija kapitala u Egiptu odnazad 20 godina, kao završetak likvidacije egipatske seljačke privrede od strane evropskog kapitala*. - Ovde se pokazalo da su na prvi pogled apsurdne transakcije između evropskog zajmovnog i evropskog industriskog kapitala - čije su isporuke plaćane iz iznosa zajmovnog kapitala i pri čemu su kamate jednog zajma pokrivene kapitalom drugog zajma - bile sa stanovišta akumulacije kapitala zasnovane na vrlo racionalnom i "zdravom" odnosu. Kada odbacimo sve· zakulisne karike, onda se pokazuje činjenica da je evropski kapital jednostavno proždirao egipatsku seljačku privredu: ogromne površine zemljišta, bezbrojne radne snage i masa proizvoda rada koji su državi predavani kao poreza, u krajnjoj liniji su pretvoreni u evropski kapital i akumulisani. Jasno je da je transakcija, koja je normalni tok istoriskog ra-
* Eyth, istaknuti agent kulture kapitala u primitivnim zemljama, zaključuje karakteristično svoju majstorsku skicu o Egiptu, iz koje koristimo glavne podatke, sledećim imperijalističkim ispovedanjem vere: "Ono čime nas ova prošlost poučava ima obavezan značaj za budućnos~: Evropa je dužna da stavi i staviće svoju čvrstu ruku na zemlje koJe su nesposobne da sopstvenom snagom žive životom našeg ~~ena; Evropa će to učiniti pa ma za to bila potrebna i bor~a. u .koJO~ .ce s~ pravednost možda teško razlikovati od nepravde, u koJOJ bt ~htičko 1 istorisko praV'O često moralo biti ravno nesreći miliona, a politička nepravda - njihovom spasenju; a najmoćnija ruka završiće s neredom u celom svetu pa i na obalama Nila." (l. e., str. 247.) Ka~av .,pored~k" stvorila Engleska "na obalama Nila", na to nam Rothstem daJe dovolJno obaveštenje, l. e.
ie:
343
zvitka od nekoliko stotina godina zbila u dva do tri decenija, bila moguća samo pod zviždukom biča od kože nilskog konja, i da je upravo primitivnost egipatskih društvenih odnosa stvorila neuporedivu operacionu bazu za akumulaciju kapitala. Nasuprot basnoslovnom porastu kapitala na jednoj strani, pokaz•1je se ovde, pored ruševina seljačke privrede, na drugoj strani kao ekonomski rezultat pojava robnog prometa i izgradnja njegovih uslova u naprezanju produktivnih snaga zemlje. Obrađena i nasipima zaštićena zemljišta u Egiptu porasla su pod vladom Ismaila od 2 na 2,7 miliona hektara, mreža kanala od 73 000 na 87 000 kilometara, železnička mreža od 410 na 2020 kilometara. U Suecu i Aleksandriji izrađeni su dokovi, u Aleksandriji veličanstveni pristanišni uređaji, uvedene su pomorske parobrodske linije na Crvenom Moru za hadžije na putu u Meku i duž siriske li maloaziske obale. Izvoz Egipta koji je 1861 iznoSlo 89 miliona maraka, u 1864 otskočio je na 288 miliona, uvoz koji je pod Said-pašom iznosio 24 miliona porastao je pod Ismailom na 100 do 110 m'liona maraka. Trgovina, koja se posle otvaranja Sueckog Kanala oporavila tek osamdesetih godina, iznosila je 1890 na uvozu 163, na izvozu 149 miliona mar&ka. dok je 1900 uvoz bio 288, izvoz 355 miliona, a 1911 godine uvoz 577 a izvoz 593 miliona maraka. I sam Egipat je, naravno, pri tako rapidnom razvitku robne privrede pomoću evropskog kapitala, postao sopstvenost evropskog kapitala. Kao u Ki'1i, u najnovije vreme opet u Maroku, tako se i u Egiptu pokazalo da iza internacionalnih zajmova, gradnje železnica, vodogradnji t sličnih kulturnih dela militarizam stoji u zasedi kao izvršilac akumulacije kapitala. Dok
istočnjačke
države
grozničavom
brzinom proživljuju svoj razvitak od naturalne privrede ka robnoj privredi i od ove ka kapitalističkoj, one bivaju pragutane od internacionalnog kapitala, jer dok mu ne prodadu dusu na milost .i nemilost, ne mogu izvršiti preobražaj.
Jedan drugi dobar primer iz najnovijeg vremena jesu poslovi nemačkog kapitala u aziskoj Turskoj. Već rano je evropski, to jest engleski kapital, pokušao da zavlada tom oblašću koja leži na prastarom putu svetske trgovine između Evrope i Azije.*
* Anglo-indiska vlada je početkom 30-ih godina dalCl zadatak pukovniku Chesneyu da ispita plodnost Eufrata u cilju što kraće v~ze između Sredozemnog Mara i Persiskog Zaliva, odnosno Indije. Posle prethodnog rekognosciranja u toku zime 1831 godine, i posle temelj:tih priprema, krenula je prva ekspedicija na put 1835-37 godine. U vezi sa ovim engleski oficiri i činovnici ispitali su i snimili veće delove istočne Mesopotamijc. Radovi su trajali do 1866 godine, a da engleska vlada nije došla ni do kakvih praktičnih rezultata. Zamisao izgradnje puta od Sredozemnog Mora preko Persiskog Zahva za Indiju pokrenuta je od 344
, P7d
345
Upravi javnih otomanskih dugova koja će, sa svoje strane, železničkom društvu isplaćivati potrebne garantovane doplate. Svi deseci namenjeni pokriću garantija odobrenih od vlade, čine celinu. Godine 1898 je garantija za Eskišehir-Konija povišena od 219 na 296 turskih funti. Godine 1899 društvo je dobilo koncesiju za gradnju i iskorišćavanje pristaništa skupa sa uređajima u Hajdar-paši, za emitovanje varanata za gradnju elevatora za žito :i magazina za sve vrste roba, dalje, pravo da vrši sve utovare i istovare preko sopstvenog osoblja, i, najzad, u oblasti carina pravo uređenja neke vrste slobodne luke. Godine 1901 društvo je dobilo koncesiju za izgradnju bagdadske pruge Konija-Bagdad-Brasa-Persiski Zaliv (2400 kilometara), koja se preko linije Komja-Eregli-Burgurlu povezuje sa anadolskom prugom. Radi izvođenja ove koncesije od starog društva je stvoreno novo akcionarsko društvo koje je gradnju pruga, prvo do Burgurlu, predalo na izvođenje jednom građevinskom društvu osnovanom u Frankfurtu n. M. Od godine 1893 do 1910 turska vlada je isplatila doplatu: za prugu Hajdar-paša-Ankara 48,7 miliona franaka, za prugu Eskišehir-Konija 1,8 miliona turskih funti, svega dakle oko 90,8 miliona franaka* Najzad, koncesijom iz 1907 društvu su predati radovi oko isušenja jezera Karaviran i navodnjavanja Koniske ravnice. Ovi radovi su imali biti izvršeni za vladin račun u roku od 6 godina. Ovoga puta društvo je vladi stavilo na raspoloženje potrebne kapitale do iznosa 19,5 miliona franaka oa 5 procenata ukamaćenja i otplatom u roku od 36 godina. Za t0 je turska vlada založila: l) 25 000 turskih funti godišnje iz viškova založenih desetaka za službu kilometarskih garantija i raznih pozajmica, koji stoje pod administracijom Uprave javnih otomanskih dugova; 2) viškove prinosa desetaka koji se postignu na navodnjenim zemljištima u poređenju sa postignutim prosečnim prinosom kakav je bio poslednjih pet godina pre koncesije; 3) sve čiste prihode koji se pokažu kao posledica rada uređaja za navodnjavanje; 4) prihod od prodaje isušenih i navodnjenih zemljišta. Radi izvođenja radova društvo u Frankfurtu n. M. je stvorilo građevinsko društvo "za navodnjavanje Koniske ravnicecc sa kapitalom od 135 miliona franaka. Godine 1908 društvo je dobilo koncesiju za produženje lwniske železnice do Bagdact'a i Persiskog Zaliva, taknđe sa garantijom po kilometru. Četiri-postotni zajam za Bagdadsku železnicu u tri serije (54, 108 i 119 miliona franaka), koji je uzet radi isplate kilo-
* Saling, .,Borsenjajrrbuch", 346
1911/12, str. 2211.
metarske d oplate bio je obezbeđen zalogom desetka iz a· d' k bagdadskog, mosulskog, diarbekirskog, urfanskog i Jal~ssk0!' vilaJeta, za~ogom .ovnujskog poreza koni.Skog, adanskog p 1 ': skog 1 drugih vilaJeta.* • a ep Ovde se. osnova. akumulacije .pokazuje u sasvim jasnom svetlu. Nemack1 kapital gradi u aziskoJ Turskoj železnice, luke l u.~eđaJe z~ nav~dr:Javanje. Kod svih tih preduzeća on cedi iz A2;'Jata, koJe kor1st1 kao radnu snagu, nov višak vrednosti. Ali v~sak vredn~sti ~ora biti ".realizovan z~je~o sa svim proizvodmm. ~r~dstvima Iz Ne.'!'ac~e upotrebljemm u proizvodnji (železnicki matenJal, mas1ne 1td.). Ko pomaže ovom realizovanju?
* Saling, l. e., str. 360, 361. O ukupnoj sumi dopla~a za gradnju železnica u Turslro.i koju je ~ursk_~ vlada morala. da placa međunarodnom kapitalu, inženjer Presse! lZ Wurttember~a,_ kOJi je u tim poslovima u evropskoj Turskoj učestvo re~~ ~:~uri:mocmk barona von Hirscha a delimično i sam, daje ovaj Dužina u kilometrima Tri pruge evropske Turske . . . 1888,8 Do 1900 izrađena mreža aziske Turske 2513,2 Komisioni i drugi plaćeni troškovi Upravi javnog duga otomanske carevine na ime 'kirlometarske garanrtije u~rupn;-- ·
Plaćeno garantije u francima
33 099 352 53 811 538
9 351 209 96 262 099
Sve ovo, da .primetimo, samo do kraja 1899, od koga datuma će tek delimično tako biti plaćena garantija po kilometru. Deseci u najmanje 28 od 74 sandžaka cele aziske Turske bili su već u to vreme založeni kao garantija po kilometru. A sa celokupnom tom doplatom izgrađeno je u aziskoj Turskoj od 1856 do 1900 svega 2513 kilometara pruge (W. vo:-~ Presse!, "Les chemins de fer en Turquie d'Asie", Zi.irich 1900, str. 59). O manipulacijama železničkih društava na račun Turske, Presse! kao stručnjak daje sledeću sliku. Konstatuje da je Anadolske društvo koncesijom iz 1893 obećalo najpre izgradnju pruge preko Ankare za Bagdad, pa da je onda 'Objavilo neizvodljivost ovog svog sopstve•10g plana, da bi tu prugu koja je bila obezbeđena garantijama, prepustila svojoj sudbini i uzelo u rad jednu drugu preko Konije. "U čnsu kad uspeju da dobiju prugu Smirna-Ajdin-Diner, tražiće društva produženje do pruge Konija. A kad ta pruga bude završena, društvo će staviti u pok•·et sve snage da robni promet prisili da krene tim novim putem koji nema garantije po kilometru i koji, što je još važnije, svoje prihode ne mo:a ni u kom slučaju da deli sa vladom, dok su druge obavezne d~ daJu vladi deo viška od određene visine bruto-prihoda u slučaju da ovaJ bude veći od određene sume. Rezultat je sledeći: vlada od ajdinske l.nije neće dobiti ništa, a društvo će zgrnuti milione. Vlada će za linij~ Kasaba. i Ankara isplatiti skoro .sav iznos garantije po kilometru,_ al~ o~a nece smeti da se nada da će ikada moći da se koristi onim obecamm Iznosom od 25 procenata ;z vilim preko 15.000 franaka bruto-primitaka". (!. e.,
str. 7). 347
Delimično robni promet izazvan železnicama, lučkim i sličrum
postrojenjima koji se odgaja posred naturalno privrednih odnosa Male Azije. Delimično pak ukoliko robm promet ne raste dovoljno brzo da bi zadovoljio potrebe realizacije kapitala, od stanovništva se putem državne mašinerije njegovi naturalni prihodi prinudnim putem pretvaraju u robu, u novac, i upotrehljavaju za realizaciju kapitala zajedno sa viškom vrednosti. To je smisao "garantija po kilometru" bruto-prihoda kod samostalnih preduzeća inostranog kapitala kao i založnog jemstva kod zajmova. U oba slučaja, u beskrajnim varijacijama založem tzv. "deseci" (ušur) nisu ništa drugo do naturalna davanja turskih seljaka koji su malo pomalo povišena otprilike na 12 do 12% procenata. Seljak azijatskih vilajeta mora plaćati desetak jer bi mu on jednostavno bio otet putem žandarma ; državnih i mesnih činovnika. "Deseci 4', koji ovde pretstavljaju p:i-astari izraz na naturalnoj privredi zasnovane azijatske despotije, ne ubira turska vlada neposredno, nego preko zakupaca, ubirača poreza nalik na one iz ancien regime-a kojima država predviđeni iznos dažbina prodaje putem licitacije za svaki vilajet posebno. Kad je desetak nekog vilajeta zakupljen od strane spekulanta ili konzorcij uma, onda oni desetak svakog pojedinog sandžaka ustupaju drugim spekulantima, a ovi opet svoj deo ustupaju čitavom nizu manjih agenata. Kako svaki od ovih želi da pokrije svoje troškove i da što više zaradi, to desetak raste kao lavina u sve većoj meri ukoliko se više približava seljaku. Ako se zakupac u svojoj računici prevario, on se trudi da svoje račune izravna na štetu seljaka. Ovaj pak, gotovo stalno prezadužen, sa nestrpljenjem čeka kad će moći da proda svoju žetvu; ali kad svoje žito požnje, on sa vršidbom često nedeljama mora da čeka dok se zakupac desetka smiluje i dođe da uzme ~voj deo. Zakupac desetka, koji je obično trgovac žitom, koristi taj položaj seljaka kome preti opasnost da mu istrune ce la žetva. da ga prisili da mu žetvu proda po niskoj ceni, a protiv žalbi nezadovoljnika urne sebi da obezbedi pomoć činovnika, a naročito muktara (pretsednik opštine).* Internacionalnom Savetu Uprave javnih otomanskih dugova, koji neposredno upravlja porezima na so, duvan, alkoholna pića, desetkom na svilu i taksama za ribolov, deseci su založeni kao garantija po kilometru, kao sigurnoSt za zajmove, uvek sa klauzulom da Savet ima pravo učešća u zaključivanju zakupnih ugovora ukoliko se tiču desetka, i da će prihodi od desetka biti uneseni u kasu i u kancelarije međunarodnog Sa-
* Charles
1903, str. 84.
348
M
veta. Ukoliko. bi bilo nemoguće da se nađe zakupac desetka turska v lada ce s~ma desetak pokupiti u naturi i uneti u maga~ eme, a nJlhove klJučeve predati Savetu, koji će preuzeti prodaju desetka za svoj račun. . Ekonomska razmena materija između maloaziskog, siriskog 1 mesopota~kog seljaštva i nemačkog kapitala odvija se, dakle. ov1m putev1ma. Zitarice pcistižu sa poljana koniskog, bagdadskog, baserskog itd. vilajeta kao jednostavni upotrebni proizvod primitivne seljačke privrede i prelaze odmah u ruke poreskog zakupca kao državna dažbina. Tek u njegovoj ruci zrno postaJe roba, a kao roba novac, koji odlazi u državne ruke. Taj novac, koji je samo preobraženi oblik seljačkog žita koje uopšte nije ni proizvedeno kao roba, služi sada samo kao državna garantija za delimično plaćanje gradnje železnica i nji~ hovog pogona, to jest za realizaciju vrednosti u njih utrošenih sredstava za proizvodnju, kao i za realizaciju viška vrednosti pri gradnji i pogonu železnica, isceđenog iz aziskog seljaka i proletera. Kako su, osim toga, za gradnju železnica korišćena sredstva za proizvodnju proizvedena u Nemačkoj, to seljačko žito iz Male Azije, pretvorena u novac, služi pQzlaćenju viška vrednosti koji je isceđen iz nemačkih radnika pri izradi tih sredstava za proizvodnju. U ovoj funkciji novac iz ruku turske clržave prelazi u kase Nemačke banke, da bi tu bio akumulisan kao kapitalistički višak vrednosti u vidu osnivačkih dobiti, tantijema, dividendi i kamata u džepovima gospode Gwinnern, Siemensa, njihovih direktora, akcionara i mušterija Nemačke banke, kao i celog razgranatog sistema njihovih filijalnih društava. Ukoliko bi se ceo proces odvijao bez zakupca - što je u koncesijama predviđeno - u tome slučaju ceo zapleteni niz metamorfoza svodi se na najjednostavniji i najjasniji oblik: seljačko žito dolazi neposredno u ruke Uprave javnih otomanskih dugova, tj. u ruke poverilaca evropskog kapitala, i postaje tu, već u svom naturalnom obliku, prihod nemačkog i ostalog ,(ranog kapitala, ono vrši akumulaciju evropskog kapitala čak i pre nego što je sa sebe zbacilo svoj seljačko-azijatski upotrebni oblik, ono realizuje kapitalistiiOki višak vrednosti pre nego što je postalo roba i realizovalo sopstvenu vrednost. Razmena materije u ovom slučaju vrši. se u svom brutalnom i neprikrivenom obliku neposredno između evropskog kapitala i azijatske seljačke privrede, dok je turska država svedena na svoju stvarnu ulogu političkog aparata za isceđivanje seljačke pnv~7de ~a svrhe kapitala - što je uostalom postalo prava funkciJa sv1h istočnjačkih država u periodu kapitalističkog imperijalizma. !';'osao, koji s:golja izgleda kao besmislena tautologiJa: kao pla349
ćanje nemačke robe nemačkim .kapitalom .u. Aziji, pri ~:rnu valjani Nemci prepredenim Turcima os~a~lJaJU samo ~,uzlva nje" velikih kulturnih dela, - ustvan J€ razmena Između nemačkog kapitala i azijatske. seljačke privr~de, razmena izvršavana sredstvima državne prmude. Rezultati ovog posla su sledeći: na jednoj strani progresivna akumulacija kapitala i rastuća ,,interesna sfera" kao izgovor za dalju političku i privrednu ekspanziju nemačkog kapitala u Turskoj; na drug_oj strani železnice i robni promet na osnovu naglog raspadan1a, propadanja i isisavanja azijatske seljačke privrede cd strane države, kao i rastuća finansiska i politička zavisnost turske države od evropskog kapitala.• Glava trideset prva
ZASTITNE CARINE l AKUMULACIJA
Imperijalizam je politički izraz procesa akumulacije kapitala u njegovoj konkurentskoj borbi za ostatke još nezauzete nekapitalističke istoriske sredine sveta. Geografski, ta sredina obuhvata danas još najšire oblasti zemlje.)"Međutim, u poređe nju sa ogromnom masom već akumulisanog kapitala starih kapitalističkih zemalja koj·i se bori za mogućnosti prođe svoga viška proizvoda ·kao i za mogućnosti kapitalizovanja svoga viška vrednosti, dalje, u poređenju sa vrtoglavom brzinom kojom se danas oblasti pretkapitalističke kulture preobražavaju u kapitalističke, drugim rečima: u poređenju sa već postignutim visokim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga kapitala, područje koj" je za njegovu ekspanziju još preostalo izgleda kao neznatan ostatak. Prema tome se uobličava internacionalno postupan j e kapitala na svetskoj pozornici. Pri visokoj razvijenosti kapitalističkih zemalja i njihovoj sve žešćoj konkurenciji oko zavlađivanja nad nekapitalističkim oblastima imperijalizam postaje energičniji i agresivniji kako u svom nasilnom nastupanju protiv nekapitalističkog sveta, tako i u zaoštravanju protivnosti među konkurentskim kapitalističkim zemljama. Ukoliko sna-
* "Uostalom, u ovoj zemlji sve je skopčano sa teškoćama i zapetijano. Ako vlada zaželi da stvori monopol hartije za cigarete ili karata za igranje, odmah su tu Francuzi. i Austro-Ugarska da ulože veto u interesu svoje trgovine. Ako se radi o petroleumu, Rusija je tu da uč:ni !Prrigovore, pa čak i sile koje su nekom !l'adn.jom potpuno neza.interesovane daće sv:~j pristanak tek pcšto ga vežu za kakve bilQ aranžmane. Turskoj se dešava kao Sancho Pans-i za ručkom. Kad god ministar fin::~.n sija zaželi da reši neko pitanje, digne se koji bilo od diplomata da g'l uhvati za rukav i da mu iznese svoje veto." (Morawitz, 1. e., str. 70.) 350
žnije, energičnije i te~eljitije imperijalizam uspeva da dovede do sloma nekap1tahst1~ke kulture, utolik() brže on akumulaciji kap1tala oduz1ma tle 1spod nogu. ImpenJahzam je isto toliko 1stonsk.' metod za produženje e11zist~ncije .k.apitala, kao i najSJ,gurmJe sredstvo da se nJegovOJ egz1stenc1J1 naJkraćim putem obJektivno postavi cilj. Time nije rečeno da ta krajnja tačka mr:ra doslovno biti dostignuta. Već sama tendencija kapitali~1'\ckog razv1tka ka tome konačnom cilju izražava se u obliclm.1 koji završnu fazu kapitalizma pretvaraju u period katastrofa. Nada u miran razvitak akumulacije kapitala, u "trgovinu i radinost koje samo u miru cvetaju", celokupna ortodoksna mančesterska ideologija harmonije interesa između trgovinskih nacija sveta -druga strana harmonije interesa između kapitala i rada - potiče iz burnog i poletnog perioda klasične nacionalne ekonomije i izgledala je kao da svoju praktičnu potvrdu nalazi u kratkoj eri slobodne trgovine u Evropi 60-ih i 70-ih godina Ona ima za osnovicu pogrešnu dogmu engleske škole slobodne trgovine, kao da je promet robe jedini preduslov i pretpostavka akumulacije kapitala, kao da je ova istovetna sa robnom privredom. Cela Ricardova škola identifikovala je, kao što smo videli, akumulaciju kapitala i njene uslove reprodukcije sa prostom robnom proizvodnjom i sa uslovima prostog robnog prometa. Ovo se docnije pojavljuje još u većoj meri kod vulgarnog praktičnog pristalice slobodne trgovine. Sve dokazivanje Cobdenove lige bilo je podešeno prema posebnim interesima Iankaširskih fabrikanata izvoznika pamučne robe. Njihova glavna pažnja je bila usmerena na to da nađu kupce, a njihovo ispovedanje vere je glasilo: mi od inostranstva moramo kupovati da bismo tako, opet, kao prodavci indus.triskih proizvoda, tj. pamučnih roba, našli kupce za svoju pamučnu robu. Potrošač, u čijem interesU su Cobden i Bright tražili slobodnu trgovinu, naročito pojevtinjenje životnih namirnica, nije bio radnik koji troši hleb, nego kapitalist koji troši radnu snagu. Ovo jevanđelje nije nikad bilo stvarni izraz interesa akumulacije kapitala u celini. U samoj Engleskoj ono je već četr·· desetih godina uterano u laž opijumskim ratovima, koji su harmoniju interesa trgovačkih nacija Istočne Azije proklamovali grmljavinom topova, da bi se aneksijom Hongkonga ohrPula u suprotnost, u sistem "interesnih sfera."* Na evropskom
* I ne samo u Engleskoi. "Već 1859 godine je bro.i;~ra rasl?rostranjena kroz celu Nemačku, za čijeg pisca je označavan fabr1·k:ant D1ergardt iz Viersena, živo opomenula Nemač~u n~ potrebu_ da sebl za vremen: osigura istočno azisko tržište. Pos~oJalo _J_e ~amo Jedr:o sreds~v?~ ~a Snasuprot Japancima, uopšte istočmm AZI)ahma trgovmskopollhckl ne351
kontinentu 60-ih godina slobodna trgovina nije bila izraz interesa industriskog kapitala već zato što su vodeće trgovačke zemlje slobodne trgovine na kontinentu u to vreme bile pretežno agrarne, njihova krupna industrija je bila srazmerno još slabo razvijena. Sistem slobodne trgovine se probio štaviše kao mera političkog konstituisanja srednjoevropskih država. U Nemačkoj u doba Manteuffelove i Bismarckove politike to je bilo 'edno od specifično pruskih sredstava da se Austrija istisne iz Bunda, iz carinskog saveza i da se novi Nemački Rajh stavi pod prusko voćstvo. Ekonomski, slobodna trgovina se ovde oslanjala samo na interese trgovinskog kapitala, naime, na kapital gradova Hanse zainteresovan za svetsku trgovinu, i na agrarne interese potrošača. Od stvarne industrije samo se proizvodnja železa mogla pridobiti za slobodnu trgovinu, i to teškom mukom. koncesijom ukidanja carina na Rajni; a južnonemačka pamučna industrija ostala je nepopustljiva u stavu zaštitno-carinske opozicije. U Francuskoj su ugovori najvećeg povlašćenja, koji su postavili osnovicu za sistem slobodne trgovine u celoj Evropi, zaključivani od strane Napoleona III, bez kompaktne zaštitnocarinske parlamentarne većine iz redova industrijalaca i agrarr,ca i protiv nje. Vlada Drugog carstva je sam put trgovinskih vgovora koristila samo kao sredstvo za nuždu, a i Engleska ga je kao takvo primila, da bi mimoišla francusku parlamentarnu opoziciju i slobodnu trgovinu na internacionalnom polju ·progurala iza leđa zakonodavnih tela. Prvim osnovnim ugovorom između Francuske i Engleske, javno mišljenje Francuske bilo je jednostavno zaskočena."' Stari francuski sistem zaštitnih što postigne, a to je razvijanje vojne moći. Moćna mornarica, jzgrađeona iz sitnih ušteđevina nemačkog naroda bila je mladalački san. Nju je već o-davno Hannibal Fischer prodao na licitaciji. Pruska je imala svoje brodove, naravno ne neku imponirajuću pomorsku silu. Rešeno je bilo da se opremi jedna eskadra radi otvaranja pregovora o trgovinskom ugovoru u Istočnoj Aziji. Voćstvu misije, koja je imala i naučne zadatke, stavljen je na čelo jedan od najsposobnijih i najpromišljenijih pruskih državnika grof zu Eulenburg. On je svoj zadatak izveo pod najtežim okolnostima sa velikom spretnošću. Moralo se odustati od namere da se u isto vreme povežu trgovinske veze i sa Havajskim Ostrvima. Uostalom, ekspedicija je ostvarila svoj zadatak. Mada je berlinska štampa tada bila bolje obaveštena o svemu i povodom svake vesti o teškoćama koje su se pojavljivale pisala da ·su se one davno ranije predviđale, i da su svi takvi izdaci za flotne demonstracije rasipanje .!l-redstava pereskih obveznUka, ministarstvo nove ere nije se dalo zbuniti. Naslednicima je ostalo zadovoljstvo postignutog u51peha". (W. Lotz, "Die Jdeen der deutschen Handelspolitik", str. 80.) * "Une negociation officielle fut ouverte (-između francuske i ~n gleske vlade, pošto je Michel Chevalier sa Rich. Cobdenom svršio pr::thodne mere) au bout de.peu de jours: el!l:e :tu.t conduite avec le plus grand
352
carina uklonjen je donošenjem 32 carska dekreta objavljena u r;azdoblJu od.1853 do 1862 godine, i koji su zatim, da se kolik<>t~liko zadovolJ! forma, potvrđeni .,zakonodavnim putem". u Itah]! Je slobodna tq'lovma bila rekvizit Cavourove politike i njemh potre~a. oslanJanJa na Francusku. Već 1870 pod pritiskom pvnog m!slJenJa b1la Je pokrenuta anketa koja je otkrila ned<>volJnu podršku politici slobodne trgovine u zainteresovanim krugovima. NaJzad, u Rusiji je tendencija slobodne trgovine 60-1h godma b1la tek uvod u stvaranje široke osnove za robnu privredu i krupnu industriju. Ova tendencija je pretstavljala tek propratnu pojavu ukidanja kmetstva i stvaranja železničke mreže.* mystere. Le 5 janvier 1860 Napoleon III annonca ses intention:. dans une lettre-programme adressee au ministere d'Etat, M. Fould. Cette declaration E!clata comme un coup de foudre. Apres les incidents de l annee qui venait de finir, on comptait qu'aucune modification du rE!gime douanier ne serait tentee avant 1861. L'emotion fut generale. Neanmoins le traite fut sigru.§: le 23 janvier." ("Bilo je otpočelo zvanično pregovaranje u toku nekoliko dana: ovi pregovori bili su vođeni u najvećoj tajnosti. Peto& januara 1860 Napoleon III nagovestio je svoje intencije u ~rogramatskom pismu upućenom ministarstvu, M. Fouldu. Ova deklaracija del ovala je kao grom iz ved!'a neba. Posle incidenata u godini koja se upravo navršila, računalo se sa tim da neće doći do ma kakve izmene carinskog režima pre 1861. Uzbuđenje je bHo opšte. Pa ipak je ugovor bio potpisan 23 januara.") (Auguste Devers, "La politique commerciale de la France depuls 1860", Spisi društva za socija•lnu ;politiku, LI, str. 136.) * Revizija ruske carinske tarife u liberalnom smislu 1857 i 1868 godine, konačno ukidanje bezumnog sistema Kankrinovih zaštitnih carina bila je samo dopuna i izraz cele reforme koja se nametnula kao posledica sloma Krimskog rata. Ali snižavanje carinskih tarifa odgovaral'O je neposrednim interesima vlastelinskog poseda koji je i kao potrošač inostrane robe i kao proizvođač žita izvezenog u inostranstvo bio zaintereso-van za nesmetani trgovinski promet Rusije sa Zapadnom Evropom. "Slobodno privredno društvo", kao branilac interesa poljoprivrednika, konstatovalo je: "Za vreme proteklih 60 godina, od 1822 do 1882, poljoprivreda, najveći proizvođač u Rusiji, morala je če tiri puta da pretrpi neizmerne štete, čime je bila dovedena u krajnje kritičan položaj, a u sva četiri slučaja uzrok nedaćama ležao je u beskrajno visokim carinskim stavovima. Na$uprot tome, 32-godišnji period od 1845 do 1877, u kome su bile umerene carine, prošao je bez teškoća, i pored tri rata i jednog građanskog rata u zemlji (misli se !la poljski ustanak 1863. R. L~) od koj1h je svaki doveo do većeg ili manJeg naprezanja finansiskih snaga država." {"Memorandum Carskog slobodnog ekonomskog društva po pitanju Lrevizije ruske carinske tariJe", Petrograd 1890, str. 148.) Koliko malo se u Rusiji do u najn?V'ije v:reme br~ nioci slobodne trgovine ili barem umerenih zaštitmh can~a smeJ_u smatrati kao zastupnici interesa industriskog kapitala, pokazuJe vel! Čl njeni-ca što naučna podrška tog slobodnotrgovinskog po~eta, ~ozvano ,,Slobodno ekonomsko društvo", još 90-ih e-odina grmelo Je :proby,~ste~a kao protiv zla koje pretstavlja put za ."veštačko P.resađl'VanJe kapitalističke industrije u Rusiju; kapitalizam je denunc1ran, u duhu reakcionarnih .,narodnjaka", kao lea:lo modemoa: proletarijata, "one mase 23
AkU.mulacija kapitala
353
Tako slobodna trgovina kao međunarodni sistem apniorno nije mogla da u istoriji akumulacije kapitala n~ ostane ne~o - epizoda. Već iz tog razloga pogrešn~ Je oblasnJavatl opsh preokret ka zaštitnim carinama, od 70-Jh godma, samo kao odbranbenu meru protiv engleske slobodne trgovine.• Protiv ovog objašnjavanja govore činjenice da je u Nemoč koj kao i Francuskoj i Italiji kod preokreta ka zaštitnoj carini vodeća uloga pripadala .agrarnim interesima, koji nisu bili usmereni protiv konkurencije Engleske, nego protiv Sjedinjenih Država, da je, uostalom, zaštitna potreba za rastućom domaćom industrijom u Rusiji, naprimer, mnogo jače bd1a usmerena protiv Nemačke, a u Italiji protiv Francuske, nego protiv Engleske. Opšta trajna depresija na svetskom tržištu koja se povlačila od krize iz 70-ih godina i pripremala raspoloženje z;:t zaštitnu carinu, bila je isto tako malo vezana za monopol Engleske. Opni uz:rok za promene na frontu u oblasti zaštitnih carina ležao je, dakle, i dublje. Isključivo stanovište robnog prometo koje je poteklo iz slobodnotrgovinske iluzije harmonije interesa na svetskom tržištu, napušteno je čim je krupnoindustriski kapital u najvažnijim zemljama evropskog kontinenta uhvatio toliko korena da je postao svestan svojih uslova akumulacije. Među tim, ove su, nasuprot uzajamnosti interesa kapitalističkih država, sada u prednji plan isturile svoj antagonizam 1 konkurenciju u borbi za nekapitaLi.stičku istorisku sredinu. Kad je era slobodne trgovine otpočela, Istočna Azija je otvorena tek putem ratova u Kini, a u Egiptu je evropski kapital vojnički nesposobnih ljudi, bez kuće i kućišta, koji nemaju šta da izgube i koji već odavno ne uživaju dobar glas ... " (l. e., str. 171.' Uporedi i K. Loddšenski, "Istorija ruske carrinske tarife", Pct·rograd 1886. st:-. 239-258. * I Fr. Engels je bio istog mdšl~enja. U jednom od njegovih pisamo. Nikolaj-onu piše on 18 juna 1892: "Engleski pisci, zaslepljeni sv'Ojim otadžbinskim interesima, ne mogu nikako da shvate zašto .ie primer slobodne trgovine koji je dala Engleska, tako tvrdokorno svuda odbijen i potisnut principom zaštitnih carina. Naravno, oni se ]edn'Ostavno ne usuđuju da uvide da taj sistem zaštitnih carina sada već svud·1 primenjen - jednostavno više ;Jj manje razumno (u nekim slučajevima čak i apsolutno glupo) sredstvo odbrane protiv te iste engleske slobodne tr.govine koja je engleski indrustriskL monopol uzdLgl.a do njegove najviše visine. (Glupa je, naprimer, ta mera u slučaju Nemačke, koja je pod slobodnom trgovinom postala industriski velika zemlja i gde se zaštitn:i ~arina s~da pr?teže ~a poljoprivl·edne proizvode i sirovme, što p-Dvecava troskove mdustnske proizvodnje!) Ja opšti preokret ka carinskoj zaštiti ne smatram kao običnu slučajnost, nego kao teakciju protiv nep{)dnošljivog industriskog monopola Engleske. Oblik u kome je ta reakcija izvedena, može da bude neuspeo, nepodesan ili još go·:e, ali istoriska nužnost te reakcije izgleda mi da je sasvim jasna i očevidna." ("Pisma itd.", nemačka izdanje, str. 71.)
354
otpočinjao _tek svoje prve korake. Osamdese~ih godina, naporeda sa zast1tn1m cannama, polltlka ekspanziJe počinje sa raEgipta od strane Engleske. u Africi, francuska okupacija Tunisa i ekspedicija u Tonkin, nadiranje Italije u Assab i Massau, abisinski rat i stvaranje Eritreje, engleska osvajanja u Južnoj Africi - svi ti koraci dolazili su osamdesetih godina ;ukcesivno jedni za drugim kao karike u neprekinutom lancu Sukob između Italije i Francuske oko interesnih sfera u Tunisu bio je karakteristična predigra francusko-italijanskom carinskom ratu koji je izbio sedam godina docnije, koji je, opet, kao drastičan epilog zaključio slobodnotrgovinsku harmoniju inter~sa na evropskom kontinentu. Monopolisanje nekap.Jtalističkih područja ekspanzije u unutrašnjosti starih kapitalističkih zemalja, kao i napolju u prekomorskim zemljama, postalo je parola kapitala, dok je slobodna trgovina, politika "otvorenih vrata", postala specifični oblik nezaštićenosti nekapitalističkih zemalja prema internacionalnom kapitalu, i ravnoteža toga konkurišućeg kapitala postala prethodni stadijum potpunih ili delimričnih okupacija tih oblasti u vidu kolonija ili interesnih sfera. Sto je Engleska jedina ostala verna slobodnoj trgovini, to dolazi u prvom redu otuda što je ona kao najstarija kolonijalna imperija u svom posedu nekapitalističkih oblasti otpočetka nalazila operacionu bazu koja je njenoj akumulacijl kapitala do u najnovije vreme pružala skoro neograničene izglede i stavljala je stvarno Vl•n domašaja konkurencije drugih ka]»talistickih zemalja. Otuda opšti pritisaik kapitalističkih zemalja da se jedna od druge zatvore l'iaštitnim carinama, mada su one jedna za drugu postojale u sve većoj meri kupci roba, jedne na druge sve više bile upućene pri obnovi svojih materijalnih uslova reprodukcije, i mada su zaštitne carine danas, sa stanovišta tehničkog razvitka proizvodnih snaga, postale čak potpuno izlišne, naprotiv, umnogom dovode do veštačkog konzervisanja zastarelih načdna proizvodnje. Unutrašnja protivrečnost internacionalne politike zaštitnih carina, kao i karakter sistema internacionalnih zajmova, pun protivrečnosti, nije nista drugo do samo odraz istoriske protivrečnosti u koju su dospeli interesi akumulacije, tj. •realizacije d kapitalizacije viška vrednosti, njihove ekspanzije, u odnosu prema čistim stanovištima robne razmene. Ova činjenica, naime, nalazi svoj opilplj.iv izraz u tome što je moderni sistem visokih zaštitnih carina - saobrazno ~olon; jalnoj ekspanziji,; zaoštrenim suprotnostima u u":utr:ašDJO! ~pl talističkoj istoriskoj sredini - inaugurisan u velikoJ men 1 kao stućom energijom: okupacija nemačka kolonijalna osvajanja
".
355
osnova pojačanih vojnih naoružanja. lJ Nem!':čkoj ka? i u. Francuskoj, Italiji i Rusiji, svuda je pre~nJentaClJa ka ~htmm ea~ runama išla ruku pod ruku sa povecanJem voJske 1 u nJ egovoJ službi kao baza istovremeno otpočetog sistema evropske utakmice ~ naoružanju najpre na kopnu pa onda_ i na v~di. ~v~o~ ska slobodna trgovina, kojoj odgovara kontmentalm VOJni Slstem sa težištem u kopnenoj vojsci, gurnuta je u pozadinu u kori;t zaštitne carine kao baze i upotpunjenja imperija.lističk"g vojnog si:stema, čije je težište u sve većoj meri prebaci vano na mornaricu. Na taj način kapitalistička akumulacija kao celina, kao konkretan istoriski proces, ima dve različite strane. Jedna se odvija u mestu proizvodnje viška vrednosti - u fabrici, rudniku, na poljoprivrednom dobru- i na robnom ~ržištu. Akumu~ lacija je, posmatrana samo sa ove strane, č1sto ekornomsk1 proces, čija se najvažnija faza odigrava između kapitalista i najamnog radnika; ali u obe faze: u prostorijama fabrike, kao i na tržištu, ona se kreće isključivo u granicama robne razmene, razmene ekvivalenata. Mir, vlasništvo i jednakost u ovom slučaju vladaju kao forma, i bilo je potrebno mnogo oštre diJalektike naučne analize da bi se otkrilo kako se pri akumulaciji pretvara pravo vlasništva u prisvajanje tuđeg vlasništva, roDna rnzmena u eksploataciju, jednakost u klasnu vladavinu. Druga strana akumulacije kapitala vrši se između kapitala i nekapitalističkih oblika proizvodnje. Njena arena je svetska pozornica. Tu vladaju kao metodi: kolonijalna politika, internacionalni sistem zajmova, politika interesnlih sfera i ratovi. Tu potpuno neprikriveno i otvoreno dolaze do izraž'aja nas11je, prevara, ugnjetavanje, pljačka, pa staje truda da se u ovom haosu političkih nasilja i proba snaga otkriju strogi zakoni ekonomskog procesa. Buržoasko-liberalna teorija vidi samo jednu stranu: domen ,.miroljubive utakmice", tehničkih čuda i proste robne trgovine, da bi drugu stranu - oblast bučnih nasilja kapitala - kao manje-više slučajne manifestacije "spoljne poli.tilke 11 odvijala iz ekonomskog domena kapitala. Stvarno pak, politička vlast se i ovde pojavljuje samo kao nosilja ekonomskog procesa, obe strane akumulacije kapitala su uslovima reprodukcije samog kapitala organski međusobno povezane i tek zajedno one čine istorisku životnu putanju kapitala. Ne dolazi on na svet samo tim putem što mu "od glave do pete iz svih para curi krv i prljavština", nego se on, korak po korak, probija u svetu i na taj način što, pod sve težim konvulzivnim grčevima, priprema svoju sopstvenu propast. 3~6
Glava
tride~et droga
MILITARIZAM KAO OBLAST AKUMULACIJE KAPITALA
U istoriji kapitala militarizam vrši sasvim određenu funkciju. On prati ukorak akumulaciju u svim njenim istoriskim fazama. U periodu tzv. "prvobitne akumulacije'\ tj. u počecima evropskog kapitala militarizam igra odlučujuću ulogu u osvaJanju Novog sveta i zen1al,ia Indije koje daju začine, docnije u osvajanju modernih kolonija, razaranju socijalnih povezanosti primitivnih država i prisvajanju njihovih sredstava za proizvodnju, u iznuđivanju robnog prometa u zemljama čija je wcijalna struktura smetnja robnoj privredi, u nasilnom proletarizovanju urođenika i prinudnom uvođenju najarnnog rada u kolonije, u stvaranju i proširenju interesnih sfera evropskog kapitala u vanevropskim oblastima, pri iznuđavanju železničkih koncesija u zaostalim zemljama i u izvršenju pravnih potraživanja evropskog kapitala iz internaiJWnalnih zajmova, najzad, kao sredstvo međusobne konkurentske borbe kapitalističkih zemalja o oblasti nekapitalističke kulture. Usto dolazi još j.edna druga važna funkcija. I čisto ekonomski posmatrano, militarizam se za k;apital javlja kao prvoklasno sredstvo za realizaciju vi§ka vrednosti, tj. kao oblast <:kumulacije. U analizi pitanja: ko bi sve došao u obzir kao kupac mase proizvoda u kojoj leži 'kapi.talizovani višak vrednosti, mi smo če sto odbijali ukazivanje na državu i njene organe kao na potrošače. Mi smo ih, kao pretstavnike izvedenih vrela prihoda, uvrštavali u istu kategoriju korisnika viška vrednosti (ili delimično radnioke najamnine) u koju spadaju takođe i pretstavnici slobodnih profesija kao i sve moguće parazitske egzistencije današnjeg društva (..kralj, pop, profesor, kurva, najamni vojnik"). Ali takvo rešenje pitanja može se smatrati potpunim samo pod dve pretpostavke. Prvo, ako u duhu Marxove šeme reprodukcije pretpostavimo da država nema drugih poreskih izvora osim kapitalističkog viška vrednosti i kapitalističke radničke najamnine.* I drugo, ako državu sa njenim organima imamo u vidu
* Ovo shvatanje stvarno uzima Dr. Renner kao polaznu tačku svoje studije o porezima. "Sve što u toku jedne godine bude stvoreno u vr~d nostima - veli on - cepa se u ta četiri dela. Dakle, i porezi svake god me mogu biti crpeni samo iz njih: profit, kamata, renta i najamnina čine četiri naročita poreska :izvora." ("Das arbeitende Volk und die s_teu~rn", Beč 1909, str. 9.) Renner se, istina, odmah rposle toga potseca .1 na postojanje seljaka, ali sa njima on biva gotov jedn~m. rečen~com: Seljak je naprimer, u isto vreme i preduzetnik, i radnik, 1 zemlJopo;ednik, or{ u svom priv·rednom prinosu objedinjuje najamninu, pr.~ fit i· rentu." Jasno je da je ovakvo cepanje seljaštva na sve kategoriJe 357
samo kao potrošače. A:ko se, naime, radi o ličnoj potrošnj-i drZavnih činovntka (pa i "najamnog vojnika"), onda to znači -ukoliko se ta potrošnja pokriva sredstvima potrošnje radnika - delimično prenošenje potrošnje sa radničke klase na slojeve koji pretstavljaju privesak kapitalističke k;ase. . Uzmimo za momenat da ukupni Iznos Iznuđen od radn1ka putem posrednih poreza, koji znači odbitak od radničke potrošnje, biva korišćen za isplatu činovničkih plata i za snabdevanje stajaće vojske životnim sredstvima. U tom slučaJU u reprodukciji celokupnog društvenog kapitala neće doći ni do kakvih promena. Kako odeljak životnih sredstava tako i odeljak sredstava za proizvodnju ostaju neizmenjeni jer celokupna potreba društva nije ni kvalitativno ni kvantitativno pretrpela promenE. Sto je sada izmenjena, jeste samo odnos vrednosti između pr, kao rdbe radna snaga, i proizvoda odeljka II, tj. životnih sredstava. To isio pr, taj isti novčani izraz radne snage, sada će biti razmenjen sa manjom količinom životnih namirnica. šta biva sa ostatkom proizvodnje odeljka II koji se pojavljuje na ovaj način? Umesto da pripadne radnicima, on prelazi u ruke državnih činovnika i vojske. Umesto potrošnje radnika, stupa u istom obimu potrošnja organa kapitalističke države. Pri istovetnim uslovima reprodukcije nastupila je, dakle, promena u raspodeli celokupnog proizvoda: deo proizvoda odeljka II ranije namenjenih potrošnji radnicke klase, namenjenih pokriću pr, biće sada dodeljen potrošnji priveska kapitalističke klase. Sa stanovišta društvene reprodukcije ova promena izlazi na isto kao kad bi relativni višak vrednosti u određenom iznosu vrednosti apriorno bio uvećan i to uvećanje bilo upućeno delu viška vrednosti određenom za potrošnju kapitalističke klase i njenog pri veska. To znači da čerupanje radničke klase mehanizmom posrednog oporezivanja ra
358
ne dolazi u obzir kao sredstvo realizacije kapitalizovanog viška vrednosti. Naprotiv, može se reći: kad radnička klasa ne bi nosila najveći deo troškova održanja državnih činovnika i najamnih vojnika", onda bi te troškove u celini morali da ~ose kapitalisti sami. U tom slučaju bi za održanje organa svoje klasne vladavine morali da odvajaju odgovarajući deo neposredno iz viška vrednosti,f!>a bilo to na račun svoje sopstvene potrošnje, koju bi morali srazmerno ograničiti, bilo, što je verovatnije, na račun dela viška vrednosti namenjenog kapitalizovanju. Oni bi mogli manje kapitalizovati jer bi morali da izdaju više za neposredno održavanje svoje sopstvene klase. Pre\'aljivanje troškova za održavanje njihovog priveska većim delom na leđa radničke klase (i na pretstawllke proste robne proizvodnje: seljake i zanatlije), kapitalistima omogućuje da veći deo viška vrednosti oslobode za kapitalizovanje. To prevaljivanje ne znači odmah i mogućnost ovog kapita!izovanja, tj. ono još ne stvara novu oblast prođe, da bi tim oslobođenim viškom vrednosti moglo i stvarno da proizvodi nove robe i da ih i realizuje. Druga je stvar ako se poreskim sistemom u rukama države koncentrisana sredstva koriste za proizvodnju sredstava za rat. Troškovi militarizma se pokrivaju uglavnom-na bazi posrednih poreza i viso_kih zaštitnih carina, a plaćaju ih uglavnom radnička klasa i seljaštvo. Obe poreske kvote treba posmatrati odvojeno. Sto se tiče raciDičke klase, ceo ovaj posao nvodi se ekonomski na sledeće. Ako pretpostavimo da nije došlo do povećanja najamnina na nivo do koga su poskupela žiV'Otna sredstva (do čega dolazi u sadašnje vreme u odnosu na pretežnu masu radničke klase i što pogađa takođe, pod pritiskom kartela i organizacija preduzetnika, _u visokom stepenu i sindikalno organizovanu manjinu)*, onda posredno oporezivanje znači prenošenje jednog dela kupovne snage radničke klase na državu. Promenljivi kapital kao novčani kapital određene veličine služi sada kao i ranije tome da stavi u pokret odgovarajuću količinu živoga rada, dakle, odgovarajući pootojani kapital da koristi za ciljeve proizvodnje i da proizvodi odgovarajuću količinu viška vrednosti. Pošto se taj promet kapitala završi, dolazi do raspodele između radničke klase i države: jedan deo količine novaca dobijenog pri raspodeli za radnu snagu biva ustupljen državi. Dok je ranije ceo promenljivi kapital u svom materijalnom obliku kao radna snaga bio prisvajan od kapitala, sada od novčanog oblika promenljivog kapitala ostaje u rukama
--* Pitanje kartela i trustova kao specifične pojave imperijalističke faze na terenu unutrašnje konkurentske borbe između pojedinačnih grupa k~i~ o :mmwpoJ;sa.nje raspoliotivih oblasti alkumulacije i o poclelu profita, leži izvan okvira ovog rada. 359
radničke klase samo jedan deo, dok drugi deo dospeva u posed države. Transakcija se vrši svaki put posle završenog prometa kapitala između kapitala i rada, takoreći iza leđa kapitala, ona nepDISredno niukoliko ne dodiruje onaj _o':_'lovni deo . prom~ta kapitala i proizvodnje viška vrednosti, 1 cak se to nJe u prVI mah ništa ne tiče. Ali zato ona zad1re u uslove reprodukciJe celokupnog kapitala. Prenošenje jedRog dela kupovne snage radničke klase na državu znači da je udeo radničke klase' u potrošnji životnih namirnica u istoj srazmeri smanjen. Za celokupni kapital to je istovetna sa činjenicom da on pri jednakoj veličini promenljivog kapitala (kao novčani kapital i kao radna snaga) i pri jednakoj masi prisvojenog viška vrednosti mora proizvoditi manju količinu životnih sredstava za održanje ndn;čke klase, da joj stvarno daje uputnicu na manji udeo u ukupnom proizvodu. Iz toga proizlazi da će pri reprodukciji ukupnog kapitala otsada biti proizvedena manja količina životnih sredstava nego što to odgovara veličini vrednosti promenljivog kapitala, jer se izmenio sam odnos vrednosti između pramenljivog kapitala i količine životnih sredstava, u koja on biva realizovan; visina posrednog oporezivanja se izražava u povišenju cena životnih sredstava, dok novčani izraz radne snage, prema našoj pretpostavci, ostaje neizmenjen ili se bar ne menja srazmerno prema poskupljenju životnih sredstava. U kom pravcu će se vršiti pomeranje materij-alnih odnosa reprodukcije? Relativnim umanjenjem količine životnih sredstava potrebne za obnovu radne snage oslobađa se odgovarajuća količina postojanog kapitala i živog rada. Taj postojani kapital i taj živi rad mogu biti korišćeni za neku drugu proizvodnju, ukoliko se u društvu pokaže nova platežno sposobna potreba. Tu novu potrebu pretstavlja država sa delom radne snage radničke klase prisvojenim putem poreskog zakonodavstva. Ali potreba države, međutim, ovog puta nije usmerena samo na životna sredstva za održavanje državnih činovnika i posle onoga što je raspravljeno pod "trećim Incima", nego na specifičnu vrstu proizvoda, na sredstva militarizma za rat na kopnu i na vodi. Da bismo pobliže osmotrili pomeranja koja se pritom pojavljuju u društvenoj reprodukciji, uzmimo opet kao primer drugu MarxoV'll šemu akumulacije:
l. 5000 p + 1000 pr+ 1000 v= 7000 sredstava za proizvodnju ll. 1430 p + 285 pr + 285 v= 2000 sredstava za potrošnju
Uzmimo da će, zbog posrednih poreza i poskupljenja životnih sredstava Izazvanog tim putem, realna nadnica, tj. po360
trošnja radničke klase u celini, biti umanjena u iznosu vrednosti od 100. Radnici, dakle, i dalje, kao i ranije, dobijaju 1000 pr + + 28~pr =.1285 pr u novcu, ali stvarno za tu količinu dobijaju 5ada z1votn1h sredstava samo u vrednosti 1185. Novča.ni iznos od 100 koji je ravan iznosu poskupljenja životnih sredstava odlazi državi kao porez. Ona usto ima još i porez od seljaka itd' u porezima za vojnu opremu, recimo, u iznosu 150, ukupno 250. Tih 250 pretstavljaju sada novu potražnju za sredstvima za rat. Nas pak zasada interesuje samo ona 100 koja potiče iz radnih najamnina. Za zadovoljenje ove potrebe u sredstvima za rat u vrednosti od 100, nastaje odgovarajući ogranak proizvodnje kome Je - pod pretpostavkom jednakog, tj. prosečncg organskog sastav.a, ka'k.o je to uzeto u Marxovoj šemi - potrebno postojanog kapitala 71,5 i promenljivog 14,25: 71,5 p + 14,25 pr + 14,25 v = 100 (sredstva za rat) Za potrebe ove proizvodne grane moraju, dalje. biti stvorena sredstva za proizvodnju u iznosu vrednosti od 71,5 i životna sredstva u iznosu vrednosti od oko 13 (sa odgovarajućim smanjenjem realnih radnli.čkili najamnina u iznosu od oko'/,.). Na ovo se može odmah odgovoriti da je dobit kapitala, nastala iz povećane prođe ove nove privredne oblasti, samo prividna, jer smanjenje stvarne potrošnje radnličke klase imaće kao neizbežnu posledicu odgovarajuće ograničenje proizvodnje >.ivotnih sredstava. To ograničenje će se u odeljku II izraziti u sJedećoj srazmeri: 71,5 p+ 14,25 pr+ 14,25 v
~
100
Prema ovome moraće, međutim, i odeljak sredstava za proozvodnju da ogranilli svoj obim, tako da će se oba odeljka, zbog smanjenja potrošnje radničke klase, u tom slučaju odvi~ati ovako: I. 4949 p+ 989,75 pr+ 989,75 v= 6928,5 II. 1358,5 p+ 270,75 pr+ 270,75 v= 1900 Ako sada ta ista 100 posredstvom države oživotvori proizvodnju sredstava za rat u istom iznosu vrednosti i prema tome opet oživi i proizvodnju sredstava za proizvodnju, to onda na prvi pogled izgleda samo spoljno pomeranje u materijalnom obliku društvene proizvodnje: umesto količine životnih sredstava proizvodi se količina sredstava za rat. Kapital je, dakle, na jednoj strani dobio ono što je na drugoj strani b10 1zgubw. 361
Ili stvar može biti izražena i ovako: ono što na prođi gubi veliki broj kapitalista koji proizvode životna sredstva za radničke mase, to dobi j a mala grupa krupmh mdustnJ·alaca prmzvođača sredstava za rat. Ipak, stvar se ovako postavlja samo dotle .?ok stojimo na stanovištu individualnog kapitala. Sa tog stanovJSta, dabome, sasvim je svejedno da li se proizvodnja usmerava na ovu ili onu oblast. Za individualni kapital uopšte ne postoje odeljci ukupne proizvodnje, kako ih šema razlikuje, nego prosto robe i kupci, zato je za individualnog kapitalista sasvim svejedno da li on proizvodi životna sredstva -ili smrtonosna sredstva, konzerve, ili čelične oklope. Na ovo stanovište se često pozivaju protivnici militarizma, da bi dokazali da privredna plasiranja u ratna naoružanja za kapital znače da jednim kapita1istima koristi ono što je od drugih oduzeto.* Na drugoj strani kapital i njegov apologet pokušavaju da ovo gledište nametnu radničkoj klasi, uveravajući da putem posrednih poreza i državne potrebe nastupa pomeranje u materijalnom obliku reprodukcije; umesto druge robe, proizvode se krstanice i topovi, a blagodareći tome radnici nalaze svoje uposlenje i zarađuju svoj hleb u istoj ili većoj merl, svejedno da li ovde ili onde. Sto se tiče radnika, dovoljan je samo pogled na šemu pa da se otkrije šta je u tom prava istina. Radi uprošćenja paređenja, pretpostavljamo da proizvodnja ratnog materijala upošljava ~sti broj radnika koliko je njih ranije bilo uposleno na proizvodnji životnih sredstava za najamne radnike; iz toga proizlazi da oni sada pri radn.(}m učinku, koji odgova!"a nadnici od 1285 pr, dobijaju životnih sredstava za 1185. Sa stanovišta celokupnog kapitala stvari pak stoje drukči.ie. Za njega se ova 100 u rukama države, koja pretstavlja patra-
* U odgovoru ruskih marksista Voroncovu, koji je u svoje vreme mnogo slavljen, piše napr. prof. Manuilov: "Ovde se mora strogo razlikovati preduzetnička grupa koj 8. proizvodi sredstva za ratne potrebe i celokupnost kapitalističke klase. Za fabrikante koji proizvode topove, puške i drugi ratni materijal postojanje vojske je nesumnjivo korisno i neophodno. Moguće je da bi ukidanje sistema oružanog mira za finnu Krupp značilo propast, ali ne radi se o nekoj zasebnoj grupi preduzetnika, nego jedino o kapitalistima kao klasi, o kapitalističkoj proizvodnji u celini." Sa ovog posJednjeg stanovišta mora se primetiti da, "ako poreski teret leži uglavnom na masi radnog stanovništva, svako povećanje ovog tereta umanjuje kupovnu sposobnost tog stanovništva, a i potražnju Zi robom". Ova činjenica dokazuje "da militarizam, posmatran sa stanovišta proizvodnje ratnog materijala, istina, obogaćuje neke kapitaliste, ali šteti ostale, na jednoj strani on znači dobit, na drugoj gubitak". ("Der Bote der lurisprudenz", 1890, sv. l, "Militarismus und KapitaHsmus".) 362
7.nju za sredstvim~ za rat, javlja kao nova oblast prođe. Ta suma no;rca prethodno Je bila promenljivi kapital. Kao takva ona je :Tslla SVOJU ~logu, razmenila se za živi rad koji je proizveo visak vrednosti. Posle toga ona prekida promet promenljivog kapltala, odvaJa se od njega, i pojavljuje se kao nova kupovna snaga u rukama države. Kao da je nast!>la iz ničega, ona deluje upravo tako kao da je pronađeno sasvim novo polje prođe. ~aravno, kapital će u prvom redu imati za 100 umanjenu prođu z1votmh sredstava za radruike. Za individualnog kapitalistu 1adnik je isto toliko dobar potrošač i kupac robe kao i svaki drugi, kao kapitalist, država, seljak, "inostranstvo" itd. Ne zaboravimo ipak da je za celokupni kapital oshrana radničke klase samo malum necessarium (nužno zlo), samo obilazni put ka pravom cilju proizvodnje: stvaranju i realizovanju viŠ'ka vre:inosti. Ako pođe za rukom da se iznudi ista koLičina viška vrednosti, a da se radnoj snazi ne mora proizvesti ista količina životnih sredstava, utoliko je sjajniji posao. Na kraju krajP.va izlazi na isto kao kad bi - bez poskupljenja životnih sredstava - kapitalu uspelo da u odgovarajućoj meri obori novčane najamnine a da se pritom ne umanji obavljeni rad. Jer stalno obaranje najamnina ima kao dalju posledicu takođe smanjenje proizvodnje životnih sredstava. Kao god što mu je svejedno da li će za potrebe radnika morati proizvoditi manje životnih sredstava, kad nad njihovim najamninama vrši džeparoški posao, pa štaviše radi taj posao sa voljom i ljubavlju kad god mu se ukaže prilika, isto tako kapitalu kao celirui malo smetaju i žalbe što radnička klasa, blagodareći posrednom oporezivanju, koje ne biva izravnato povišenjem najamnina, pretshvlja m.tnju potražnju životnih sredstava. Dabome, pri neposrednom smanjenju najamruina razlika u promenljivom kapitalu ostaje u džepu kapitalista i, pri neizmenjenim cenama robe, uvećava relativni višak vrednosti, dok ona sada odlazi u državnu kasu. Ali s druge strane opšta i stalna smanjenja novčanih najamnina u svako doba su samo retko rrzvodljiva, a osobito pri visokoj razvijenosti sindikalnih organizacija. Lepa želja kapitala nailazi ovde na jake prepreke socijalne i političke pvirode. Naprotiv, obaranje realnih najamnina, posredstvom posrednih poreza, izvodi se kratkim putem brzo, glatko i opšte, a da se otpor protiv toga u najviše slučajeva očituje tek posle dužeg vremena na političkom polju, i bez neposrednog ekonomskog rezultata. Proizađe li iz toga najzad smanjenje proizvodnje životnih sredstava, to se cela radnja sa stanovišta 1o1kupnog kapitala ne javlja kao gubitak u prođi, nego kao ušteda troškova pri proizvodnji viška vrednosti. Proizvodnja životnih 363
sredstava za radnike jeste uslov sine qua non u proizvodnp viška vrednosti, naime, za reprodukciju žive .~adne snage, a nlkada sredstvo za realizovanje viška vrednosti. Uzmimo opet naš primer: I. 5000 p+ 1000 pr+ 1000 v= 7000 sredstava za proizvodnju Il. 1430 p + 285 pr+ 285 v= 2000 sredstava za potrošnju
Na prvi pogled izgleda kao da će ovde odeljak II i kod proizvodnje sredstava za potrošnJU ~a r.ad.nike prmz_vochtl ~ rea~ lizovati višak vrednosti, isto tako 1 odeJ.đak I, ukoliko proiZvodi sredstva za proizvodnju potrebna za proizvodnju tih životnih ;redstava. Ali taj privid iščezava kad imamo u vidu ukupni društveni proizvod. Taj se pokazuje ovako: 6430 p
+ 1285 pr + 1285 v
=
9000
Sada neka nastane smanjenje radničke potražnje za 100. Zbog odgovarajućeg ograničenja oba odeljka, pomeranja u reprodukciji izraziće se n~ ovaj način: I. 4949 p+ 989,75 pr+ 989,75 v= 6928,5 ll. 1358,5 p+ 270,75 pr+ 270,75 v= 1900
A društveni ukupni proizvod: 6307,5 p+ 1260,5 pr+ 1260,5 v = 8828,5
Na prv,i pogled može se utvrditi opšti deficit u obimu proizvodnje kao i u proizvodnji viška vrednosti. Ali to samo dotle dok imamo u vidu apstraktne veličine vrednosti u raščlanjavanju ukupnog proizvoda, a ne njihove materijalne povezanosti. Ako pogledamo pobliže, pokazuje se da deficit pogađa potpuno troškove održavanja radne snage i samo njih. Proizvodi se, dalje, manje životnih sredstava i sredstava za proizvodnju, a ovi su služili isključivo održanju radnika. Sada biva uposlen manji kapital i proizveden manji proizvod. Ali svrha kapitalističke proizvodnje nije da uopšte upošljava što veći kapital, nego rla postigne što veći višak vrednosti. Smanjenje kapitala je ovde nastalo samo otuda što održavanje radnika iziskuje manji kapital. Ako je ranija vrednost ukupnih troškova održavanja uposlenih radnika u društvu bila izražena sa 1285, to onc!a nastali deficit u ukupnom proizvodu = 171,5 (9000-8828,5) mora u celini da se odbije od tih troškova održavanja ;j tada dobijamo izmenjen sastav društvenog proizvoda: 364
~430 p+ 1113,5 pr+ 1285 v
= 8828,5
Post.~j~~i k~ pital i višak v:ed~osti ?st~li. su neizmenjent, promenlJlVl kajJ1tal drustva, placem rad Jedlm je umanjen. lli kak? neprome~Jena količina postojanog kapitala može da izne~ w
nadi, _uzm1mo, ~to odgovara i egzaktnom odvijanju, i smanjenje P?StoJanog kap1tala koje odgovara smanjenju radničkih životnih sredstava, tada dobijamo sledeće raščlanjavanje celokupnog društvenog proizvoda:
6307,5 p+ 1236 pr+ 1285 v =
8828,5
U oba slučaja višak vrednosti ostaje neizmenjen, uprkos smanJenJu ukupnog proizvoda, jer smanjeni su samo troškovi održavanja radnika i ništa drugo. Stvar se, dakle, može i ovako prikazati. Društveni celokupni proizvod može, prema svojoj vrednosti, biti raspoređen u tri proporcionalna dela koji svagda pretstavljaju isključivo celokupni postojani kapital društva, celokupni promenljivi kapital i celokupni višak vrednosti, i to tako kao da u prvom delu proizvoda ne bi bio sadržan ni atom novopridošlog rada, a u drugom i trećem ni atom sredstava za proizvodnju. Kako je ta masa proizvoda kao takva, prema svom materijalnom obliku, potpuno rezultat datog proizvodnog perio&a iz koga je proizašla, to se može- mada je postojani kapital kao veličina vrednosti rezultat ranijih proizvodnih perioda i samo se prenosi na nove proizvode- i ukupni broj zaposlenih radnika rasporediti u tri kategorije: u takve koji proizvode isključivo celokupni postojani kapital društva, u takve čija je isključiva profesija da se staraju oko održavanj•a svih radnika i, najzad, u takve koji stvaraju isključivo ukupni višak vrednosti kapitalističke klase. Ukoliko bi se pojavilo ograničenje potrošnje radnika, onda bi bio otpušten samo odgovarajući broj radnika iz druge kategorije. A1i ti radnici ne stvaraju apriorno višak vrednosti za kapital, njihovo otpuštanje, dakle, sa stanovišta kapitala nije gubitak, nego dobitak, smanjenje troškova proizvodnje viška vrednosti. Na drugoj strani pak pojavljuje se država sa novom prođom i svim čarima nove oblasti za realizaciju viška vrednosti. Jedan deo novčane sume sadržane u prometu promenljivog kapitala iskače iz koloseka tog prometa i u rukama države pretstavlja novu potražnju. Sto je poreskotehnički postupak drukčiji, naime, što je k81pital stvarno pr
ništa na ekonomskoj strani procesa. Ekonomski je odlučujuće da novčana suma koja funkcioniše kao promenljivi kapital posreduje najpre razmenu između kapitala i radne snage, da bi potom, pri razmeni između radnika kao potrošača " kapitalista kao prodavca robil., jedan njen deo iz ruku radnikovih otišao u ruke države kao porez. Suma novca koju je kapital ubacio u opticaj ispunjava tek _time u potpunosti svoju funkciju u razmeni sa radnom snagom, da bi, potom, u rukama države otpočela sasvim novu životnu putanju, naime, kao strana, za kapi tal kao i za radnika spol j ašnj a kupovna snaga upućena na nove proizvode, na naročitu granu proizvodnje, koja ne služi r.i održavanju kapitalističke klase ni održavanju radničke klase, i u kojoj kapital, prema tome, nalazi novu mogć.ćnost za stvaranje kao i realizaciju viška vrednosti. Ranije,' kad smo razmatrali upotrebu posrednih poreza isceđenih iz radnika za plate državnih činovnika i za zbrinjavanje vojske, pokazalo se da "usteda" na potrošnji radničke klase ekonomski vodi prebacivanju troškova lične potrošnje priveska kapitalis!iičke klase i oruđa njene klasne vladavine sa kapitalista na radnike, sa viška vrednosti na promenljivi kapital, i da u istoj meri oslobađa višak vrednosti za svrhe kapitaiizovanja. Sada vidimo kako upotreba poreze, iznuđene od radnika, za izradu sredstava
* Pogoršanje normalnih uslova života, pod kojima treba da se obnavlja živa radna snaga, vodi u krajnjem slučaju ka zakržljavanju same radne snage, smanjenju njenog prosečnog intenziteta 1 produktivnosti, dakle, i ka ugrožavanju uslova proizvodnje viška vrednosti. Sami dalji rezultati, koje kapital oseti tek posle dužih perioda, u njegovoj privrednoj računici ne dolaze odmah do v·ažnosti. Oni se izražavaju, naravno, neposredno u jednom opštem zaoštravanju odbranbenih akcija najamnih radnika. 366
Suma novca, koju je seljaštvo - koje ćemo ovde smatrati l:a? pretstavnike neproleterskih potrošačkih ma~a - predalo drzavi u v.Idu poreze, nije prvol rel="nofollow">itno predujmljena od kapitala 1 ne Izdv~Ja se IZ prometa kapitala. Ona je u rukama seljačke mase ekvivalenat realizovane robe, izraz vrednosti jednostavne robne proizvodnje. Ono što u ovom slučaju biva preneseno na državu jeste deo kupovne snage nekapitalistiCkih potrošača, dakle, kupovne snage koja a~priorno služi kapitalu za svrhe redlizovanja akumulacije viška vrednosti. Postavlja se pitanje da li se iz prenošenja kupovne snage ovih slojeva na državu za vojne potrel>e pojavljuju neke ekonomske promene i koje vrste. Na prvi pogled i ovde se radi o pomeranjima u materijalnom obliku reprodukcije. Umesto gomile sredstava za proizvodnju i životnih namirnica za seljačke potrošače, kapital će u istom iznosu vrednosti proizvoditi sredstva za rat za državu. Stvarno pak, pomeranje zahvata dubOiko. Pre svega će tekuća kupovna sposobnost nekapitalističkih potrošača, koju je stavila u tok država putem mehanizma oporezivanja, kvantitativno biti mnogo veća od one koja l>i se pojavila za njenu stvarnu sop>tvenu potrošnju. Tek moderni poreski sistem prisiljava seljaka na robnu privredu. Poreski pritisak prisiljava seljaka da stalno sve veći deo svog proizvoda pretvara u rol>u, on ga čini u •ve većoj meri kupcem, goni seljački proizvod u promet, a same seljake silom pretvara u kupce kapitalističke robe. Nadalje, pod uslovima seljačke rol>ne proizvodnje poreski siilo tezaurisano kao ušteđevina seljaka, sitnog srednjeg staleža, da u štedionicama i bankama povećava kapital koji traži plasiranje, postaje, naprotiv, sada u poseču drž&ve potražnja i mogućnost plasiranja za kapital. Dalje, ovde namesto velikog !>roja malih rascepkanih i vremenski odvojenih potražnji za rol>ama koje bi umnogom mogle !>iti podmirene i prostom robnom proizvodnjom, koje, dakle, za akumulaciju kapitala ne dolaze u obzir, pojavljuje se velillliku državnih vojnih porudžbina kupovna snaga mase potrošača biva koncentrisana u sn~žn~w v~ ličinu, oslobođena od nahođenja subjektivnih kolebanJa l!cmh 367
potrošača i obdarena· gotovo ritmičkim porastom. Najzad, pol uga celokupnog ovog automatskog i ritmičkog kretanja kapitalistič ke vojne proizvodnje leži u rukama samoga kapitala - preko aparata parlamentarnog zakonodavstva i štampe određene za stvaranje tzv. javnog mnenja. Usled toga ova specifična oblast akumulacije kapitala izgleda pre svega kao da ima neodređenu sposobnost ekspanzije. Dok svako drugo proširenje oblasti prođe i operacione baze za kapi tal u velikoj meri zavisi od istoriskih, socijalnih i političkih momenata koji Ježe van sfere volje kapitala, proizvodnja za militarizam pretstavlja oblast čije pravilno postupno proširenje izgleda da je u prvoj liniji uslovljeno odlučujućom voljom samoga kapitala. I stor iske nužnosti pooštrene svetske konkurPncij e kapi tala za svoje uslove akumulacije preobražavaju se tako za sam kapital u prvoklasno polje akumulacije. Ukoliko kapital energič nije upotrebljava militarizam radi prilagođavanja sredstava za proizvodnju i radne snage nekapitalističkih zemalja i društava posredstvom svoje internacionalne i kolonijalne politike, utoliko energičnije taj isti militarizam radi kod kuće, u kapitalističkim zemljama, na iscrpljenju nekapitalliltičkih slojeva tih zemalja, to jest na progresivnom oduzimanju kupovne snage od pretstavnika proste robne proizvodnje, kao i radničke klase, to jest da od prvih u sve većoj meri pij ačka njihove proizvodne snage, '0'1. drugima umanjuje količinu sredstava za život, da bi na račun obojih silno uvećao akumulaciju kapitala. Na obe strane pak uslovi akumulacije na izvesnoj vjsini preobraćaju se za kapital u uslove propasti. Ukoliko moćnije kapital, posredstvom militarizma napolju, u svetu, kao i kod kuće, obračunava sa egzistencijom nekapitalističkih slojeva i pogoršava uslove života svih radnih slojeva, utoliko se više dnevna istorija akumulacije kapitala na svetskoJ pozornici preobražava u neprekidni lanac političkih i socijalnih katastrofa i konvulzija, što će, zajedno sa periodičnim privrednim katastrofama u obliku kriza, produženje akumulacije uči niti nemogućim, a pobunu internacionalne radničke kla~e protiv vladavine kapitala neophodnom neminovnošću, čak i pre nego što ova ekol)omski naiđe na prirodnu grarucu koju je sama sebi stvorila.
Kapitalizam je prvi privredni oblik sa propagandističkom i>nagom, oblik koji ima tendenciju da se raširi po celoj zemljinoj kugli i potisne sve druge privredne oblike, koji pored sebe ne trpi nikakav drugi. Ali on je, u isto vreme, prvi koji ne može 368
postojati usamljen bez drugih privrednih oblika kao svoje sredine i životne hrane, koji se dalje u isto vreme, sa tendencijom da postane svetski oblik, raspada usled unutrašnje nesposobnosti da bude svetski oblik proizvodnje. On je živa istoriska protivrečru>st u sebi samom; njegovo kretanje akumulacije je izražaj, neophodno rešavanje i u isto vreme i uvećanje protivrečnosti. Na određenom stepenu razvitka ova protivrečnost ne može na drugi način biti rešena nego primenom osnova socijalizma, - primenom onog pri vrednog oblika koji sam po sebi pretstavlja svetski oblik a u sebi harmoničan sistem, jer neće biti usmeren na akumulaciju, nego na zadovoljenje životnih potreba samog radnog čovečanstva, najpunijim razvitkom svih proizvodnih snaga cele zemljine kugle.
24 Akumulacija kapitala
AKUMULACIJA KAPITALA m ŠTA SU EPIGONI UČINILI OD MARXOVE TEORIJE AnfiK.rifili.a
Habent sua fata libelli - knjige imaju svoju sudbinu. Kad sam pisala svoju "Akumulaciju", mučila me s vremena na vreme misao: sve teoretski zainteresovane pristalice Marxovog učenja reći će da ovo, što ja pokušavam da tako opširno izložim i potkrepim, pretstavlja nešto sto je samo po sebi razumljivo, da niko stvar drukčije nije zapravo ni zamišljao i da se rešenje problema jedino na taj način može zamisliti. Ali ispalo je drukCije. Niz kritičara u socijaldemokratskoj štampi izjavio je da je knjiga potpuno promašila u svojoj zamisli, jer da problem, koji bi trebalo rešavati, uopšte ne postoji na ovom polju, a ja da sam postala samo žrtva krivog shvatanja koje zaslužuje žaljen;e. Zaista, za pojavu moje knjige nadovezala su se zbiv>nja koja, svakako, treba nazvati neobičnim. "Recenzija" "Akumulacije" objavljena u "Vorwarts"-u od 16 februara 1913, tonom i sadržinom pretstavlja čak i za čitaoce koji su u materiju manje posvećeni, nešto sasvim upadljivo, utoliko upadljivije što kriHkovana knjiga, svojim čisto teoretskim karakterom, ne polemiše ni protiv kojeg ·od živih mal1ksista i drži se najstrože objektivnosti. Ne samo to. Protiv onih koji su objavili odobravajuću recenziju "Akumulacije" pokrenuta je neka vrsta službene akcije koju je centralni organ podržavao sa čudnom toplinom. Besprimeran i sam po sebi pomalo smešan postupak: u pitanju čisto teoretskog rada o ikomplikovanom, apstmktnona učno m problemu istupa čitava redakcija jednog političkog dnevnika - od koje ako su najviše dva člana knjigu uopšte i pročitali da bi korporativno izrekli o knjizi sud, osporavajući pritom svaku stručnost političkoekonomskim pitanjima ljudima kao sto su Franz Mehring i J. Karski, da bi kao "stručnjaci" bili obeleženi oni koji su moju knjigu pocepali! Koliko se sećam, ovako šta nije se desilo još nijednoj novoj publikaciji partiske literature, otkad ona postoji, a odista lllije čisto zlato ni biser sve što je ·kroz decemje i.7Ji.iilo u socijal-
373
demokratskim izdanjima. Ono neobično svih ovih postupaka jasno otkriva da su zacelo i druge strasti osim "čiste nauke" knjigom pogođene na ovaj ili onaj način. Da bi se, pak, sve ove povezanosti pravilno ocenile, treba odnosnu materiju poznavati bar u njenim osnovnim potezima. o čemu se radi u knjizi koja je tako žestoko napadnuta? Citalačku publiku obuzima veliki strah od materije kad ugledaju građu, ma koliko da ona čini njen spoljašnji i po sebi sporedni deo, izraženu obilnom upotrebom matematičkih formula. Naime, u kritikama moje knjige ove formule čine centralnu tačku, a neki od gospode strogih kritičara, da bi me temeljito podučili, poduhvatili su se da izgrade nove i još komplikovanije formule, od kojih običnog smrtnika na puki pogled podilazi blaga jeza. Mi ćemo docnije videti da ta ljubav mojih "stručn~aka" za šeme nije slučajna, nego da je ona najtešnje povezana sa njihovim gledanjem na samu stvar. A ipak je problem akumulacije sam po sebi čisto ekonomske, društvene prirode, i sa matematičkim formulama nema nikakvog posla, sasvim se lepo i bez njih može i izložiti i shvatiti. Kad je Marx u "Kapitalu", u odeljku o reprodukciji celokupnog društvenog kapitala konstruisao matematičke šeme, kao što je to sto godina pre njega činio Quesnay, osnivač fiziokratske škole i nacionalne ekonomije kao egzaktne nauke, to je obojici ovo sluililo samo radi olakšanja i objašnjenja izlaganja. Marxu kao i Quesnayu šeme su služile samo da bi očigledno pretstavili činjenicu, da se u zbivanjima privrednog života u građanskom društvu, uprkos njegovoj zbrci na površini i prividne vladavine individualne samovolje, radi u osnovi isto tako o strogo zakonitim uzajamnim povezanostima, otprilike onako kao u zbivanjima fizičke prirode. Kako se moja izlaganja o alkumulaciji zasnivaju na Marxovom prikazivanju, kao što sa njima kritički diskutuju, kako Marx naročito u pitanju akumulacije nije otišao dalje od postavljanja nekolikih šema i početka njihove analize - što je činilo polaznu tačku moje kritike to sam i ja, dabome, morala da se bavim Marxovim šemama. Jedno za to što nisam smela da ih samovoljno isključim iz Marxovog izlaganja, a drugo za to da bih baš objasnila nedovoljnost tog načina dokazivanja. Pokušajmo, dakle, da ceo problem obuhvatimo na najjednostavniji način bez ikakvih matematičkih formula. Težnja za profitom vlada kapitalističkim načinom proizvodnje. Za svakog kapitalista proizvodnja ima smisla i svrhe samo 374
ako mu o:no~ć~je da iz dana u dan i iz godine u godinu džepove PU'.'I "~Isti~ d?hotkom", to jest profitom koji preostaje pr~ko svih nJ~goVlh_ Izdataka kapitala. Ali osnovni zakon kapital';'tičke proiZvodnJe, za razliku od svakog drugog pnvrednog oblika zasnovanog na eksploataciji, nije profit u sjajnom zlatu nego stain~ Ta.stući profit. U tom cilju ne upotrebljava k~pitalist' opet kardmalno se razlikujući od drugih istoriskih tipov~ eksploatatora, plod svoje eksploatacije ni isključivo, čak ni u pr~o~ ~edu za svoj lični luksuz, nego u progresivnoj meri za po!acanJe same eksploatacije. Najveći deo postignutog profita pripaJ~. se op~t kapitalu, koristi za proširenje proizvodnje. Na taJ naein kapital se gomila, on se, prema Marxovom izražavanju, "akumuliše'C, a kao pretpostavka, kao i posledica akumulacije kapitalistička proizvodnja se sve dalje proširuje. Da bi se ovo privela u delo, nije ipak dovoljna dobra volja kapitalista, proces je povezan za objektivne društvene uslove koji se mogu shvatiti na sledeći način. Pre svega, za omogućenje eksploatacije mora u dovoljnoj meri postojati radna snaga. Da nje bude zaista dovoljno, za to se brine kapital preko mehanizma svoje proizvodnje, otkako je ova jednom istoriski stavljena u tok i postala donekle konsoli-dovana. I to, prvo, što uposlenim najamnim radnicima kakotako omogučuje da se dobijenom najamninom održe za ciljeve dalje eksploatacije i množe putem prirodnog razmnožavan ;a, ali i samo to omogućuje; i drugo, što stalnom proletarizacijom srednjih slojeva, kao i konkurencijom koju priređuje najamnom radniku mašinom u krupnoj industriji, stvara stalnu raspoloživu rezervnu armiju industriskog proletarijata. Kada je obezbeđen ovaj uslov, to jest osiguran stalno raspoloživ materijal za eksploataciju u obliku najamnog proletarijata i uređen sam mehanizam eksploatacije pomoću najamnog sistema, dolazi u obzir nov uslov akumulacije kapitala: mogućnost stalne prodaje roba proizvedenih od najamnih radnika, kako bi kapitalist dobio natrag u novcu ne samo sopstvene izdatke nego i od radne snage isceđeni višak vrednosti. "Prvi uslov akumulacije jeste da kapitalisti pođe za rukom da proda svoju robu i da najveći deo novca koji je na taj način dobio ponovo pretvori u kapital" ("Kapital", I, 7 odeljak, Uvod). Da se akumulacija vrši kao tekući proces, neophodna je za kapital trajna i sve veća mogućnost prođe roba. Osnovni uslov eksploatacije, kao što vidimo, stvara sebi kapital sam. Prvi tom Marxovog "Kapitala" je ovaj proces podrobno analizovao i izložio. A kako stojimo sa mogućnošću ostvarenja plodova ove eksplo: atacije, sa mogućnostima prođe? Od čega ove z~Vlse? ~ezi h možda u moći kapitala, ili u biću samog mehamzma nJegove
375
proizvodnje da prođu prem~ svojim potr~bama širi, kao ~to kapital svojim potrebama pnlagođava broJ radne snage? N1 u kom slučaju. Ovde dolazj do izraža_ja zavisnost kapital~ od društvenih uslova. Kapitalistička prmzvodnJa, uprkos sv1h kardlnalnih razlika od drugih istoriskih oblika proizvodnje, sa ovima svima, ipak, ima jedno zajedničko, da u krajnjoj liniji, mada za nju subjektivno dolazi u obzir kao merodavn~ svrha _samo interes profita, objektivno mora 1 ona da zadovolJI matenJalne potrebe društva, i da onu subjektivnu svrhu samo time i samo u toj meri može da postigne ukoliko udovoljava ovome objektivnom zadatku. Kapitalističke robe mogu samo tada i samo ute>liko biti prodane, profit koji u njima leži može samo utoliko biti pretvoren u novac, ako te robe zadovoljavaju potrebe društva. Stalno proširenje kapitalističke proizvodnje, tj. stalna akumUlacija kapitala vezana je, da:kle, isto tako za stalno proširenje društvene potrebe. Ali šta je to društvena potreba? Može li se ona na neki način određenije shvatiti, je li na neki način merljiva, ili smo upućeni samo na neodređen pojam? Ako se stvar posmatra onako kako se ona neposredno p<>kazuje na površini u svakodnevnoj praksi ekonomskog života, tj. sa stanovišta pojedinog kapitalista, onda je ona stvarno neshvatljiva. Neki kapitalist proizvodi i prodaje mašine. Njegovi su kupci drugi kapitalisti, koji kupuju njegove mašine da bi pomoću njlih opet kapitalistički proizvoddli druge robe. Onaj može, dakle, utoliko više da proda svoje robe ukoliko ovi drugi više proširuju svoju proizvodnju. On može utoliko brže da akumuliše ukoliko v.iše ostali u svojim granama proizvodnje akumulišu. U ovom slučaju "društvena potreba u, za koju je vezan naš kapitalist, jeste potreba drugih kapitalista, a pretpostavka njegovog proširenja proizvodinje jeste proširenje njihove. Drugi kapitalist proizvodi i prodaje životna sredstva za radnike. On ih može utoliko više prodati, dakle, utoliko više kapitala akumulisati, ukoliko kod drugih kapitalista, pa i njega samoga, bude uposleno više radnika, ili drugim rečima: ukoliko drugi kap;talisti više proizvode i akumulišu. Od čega, pak, zavisi to da li "drugi" mogu proširiti svoja preduzeća? Očigledno opet od toga da li "Ovi 11 kapitalisti, da li, naprimer, proizvođači mašina, životnih sredstava od njih u povećanoj meri preuzimaju njihove robe. "Društvena potreba", od' koje zavisi akumulacija kapitala, pri posmatranju izbliza izgleda tako kao da je ona o.kumulacija sama. Ukoliko kapital više akumuliše, utoliko vi<e· on aikumuliše; pobliže posmatranje izgleda, dakle, d:t se svodi na o~ praznu tautologiju ili na ovaj vrtoglavi krug: Ne vidi se· gde Je tu početak, gde je inicijativa impulsa. Vrtimo se očito. 276
u krugu, a problem nam se izmiče iz ruku. Tako stvarno i biva ah samo tako dugo dok stvar želimo da ispitujemo površinski sa stanovišta tržišta, to jest individualnog kapitala, te omiljene pLatforme vulgarnih ekonomista.• . . _Ali stv~r dobija od_mah lik i stroge konture čim se kapitahstlcka prmzvodnJa poene posmatrati kao celina sa stanovišta celokupnog kapitala, dakle, u krajnjoj liniji n~ način jedino merodavan i pravilan. To je upravo ono stanovište koje Marx po J?.rvi pu~ si~tematski ra~vija u drugom tomu svoga "Kapitala , a koJe Je on postaVIo kao osnovu cele svoje teori_;e. Suvereno privatno postojanje individualnog kapitala ustvari je samo spoljni oblik, površina privrednog života, koji jedino vulgarni ekonomisti smatraju za suštinu stvari i jedini izvor saznanja. Pod tom površinom i kroz svekolike suprotnosti konkurencije potvrđuje se činjenica da svi individualni kapitali čine društveno jedinstvenu celinu, da njihovim postojanjem i kretanjem vladaju zajednički društveni zakoni koji se samo usled otsustva plana i usled anarhije današnjeg sistema, iza leđa pojedinih kapitalista i protivno njihovoj svesti, iz pozadine probijaju putem samih otstupanja: Ako kapitalističku proizvodnju obuhvatimo kao celinu, onda ubrzo i društvena potreba postaje shvatljiva veličina koja se opipljivo raščlanjuje. Pretstavimo sebi da sve u kapitalističkom društvu proizvedene robe budu svake godine snesene na veliku gomilu, da bi odatle kao ukupna masa bile upotrebljene u društvu. Mi bismo ubrzo otkrili da se ta robna masa, sasvim razumljivo, izdvaja u nekoiiko velikih delova roba razne vrste i namene. U svakom društvenom obliku i u sva vremena proizvodnja je, na ovaj ili onaj način, uvek morala da obezbedi dve stvari. Na prvom mestu ona je, kako-tako, morala društvo da hrani, odeva i zadovolji matenijalnim stvarima njegove ostale kulturne potrebe, to jest, jednom reči: morala da obezbedi životna sredstva, u najširem smislu te reiii, za stanO>Vni.štvo svih njegovih slojeva i svih godina života. Drugo, svaki oblik proizvodnje, da bi omogućio dalji opstanak društva, dakle, da bi omogućio njegov dalji rad, morao je svakog puta u naknadu za sva utrošena sredstva za proizvodnju da proizvede nova sredstva .za proizvodnju: sirovine, oruđa, zgrade za rad itd. Bez zadovolJe-
* Jedan takav primer treba videti i kod ,.VOTwBrts"-oy~g rec~n zenta moje knj-ige, G. Ecksteina, koji se posle uvodnih značaJnil;t obecanja da će čitaoca poučiti o pojmovima društvene potrebe nekol!ko puta bespomoćno vrti u krugu ka·o mačka oko svoga repa, ne m1~Uć1 ~~ s mesta, i, najzad, izjavljuje da stvar "nije. ni jednos~~\·~a ru laka · To je tačno. Nekolike šuplje fraze mnogo su JednostavmJe 1 lakše. 377
nja ovih dveju najeleme~tarnijih potreba s~akog ljudskog društva bio bi nemoguć svaki kulturm razv1tak 1 napredak. ~ o tlm elementarnim zahtevima mora da vod1 u ce1ln1 računa 1 kapitalistička proizvodnja uprkos svoj anarhiji i nezavisno od sv1h interesa profita. Prema tome ćemo u onom kapitalističkom stovarištu celokupne robe, koje smo sebi zamislili, naći pre sv~ga veliki deo roba koji pretstavlja naknadu za sredstva za proizvodnJu utrošena u protekloj godini. To su nove sirovine, mašine, gradevine itd. (ili ono što Marx naziva "postojani kapital"), koje razni kapitalisti u svojim preduzećima proizvode jedni za druge i koje sve oni jedne za druge moraju da razmenjuju, da proil.vodnja u svim preduzećima može biti opet produžena u svom ranijem obimu. Kako su (prema našoj dosadašnjoj pretpostavci) ~apitalistička preduzeća ona koja sama isporučuju sva potrebna sredstva za proizvodnju za proces samog društvenog rada, to jP i razmena odgovarajućih roba na tržištu takoreći samo unutrašnja, domaća stvar kapitalista. Novac koji je potreban kao posrednik za svestranu ovu robnu razmenu dolazi dabo~e iz džepova same kapitalističke klase - jer svaki preduzetnik mora unapred raspolagati odgovarajućim novčanim kapitalom za svoj e preduzeće - i vraća se isto tako, dabome posle izvršene razmene, sa tržišta u džep kapitalističke klase. Kako mi ovde imamo u vidu samo obnavljanje sredstava za proizvodnju u ranijem obimu, to je iz godine u godinu dovoljna ista suma novca da posreduje ovo uzajamno snabdevanje kapitalista sredstvima za proizvodnju i da se ona opet, na kratkotrajno mirovanje, povrate u njihove džepove. Drugi veliki odeljak kapitalističke robne mase mora, kao u svakom društvu, sadržavati životna sredstva za stanovništvo. Ali kako se u kapitalističkom društvenom obliku raščlanjava stanovništvo i kako dolazi do svojih životnih sredstava? Dva osnovna oblika karakterišu kapitalistički način proizvodnje. Ptr.vo: opšta razmena robe, a to u ovom slučaju znači da niko od stanovništva ne dobija ni najmanje životno sredstvo iz društvene robne mase ako nema sredstava za njihovu kupovinu, ako nema novaca. Drugo: kapitalistički najamni sistem, to jest odnos u kome velika masa radnog naroda samo putem razmene radne snage sa kapitalom dolazi do kupovnih sredstava za robe i gde posednička klasa dolazi do svojih životnih sredstava sam~ putem eksploatisanja ovoga odnosa. Tako ikapitalrilstička proizvodnja sama od sebe pretpostavlja dve velike klase stanovništva: kapitaliste i radnike, koji u pogledu snabdevanja životnim sredstvima imaju iz osnova različite položaje. Ma koliko da je njihova sudbina pojedinom kapitalistu poslednja briga, 378
radnici se ipak_moraju_ hraniti, ~ar ukoliko je njihova radno snaga upotreblJIVa za CilJeve kap1tala, kako bi ostali sačuvani za daLju eksploataciju. Od celokupne mase robe koju su rad~ici proizveli kapitalistička klasa im dodeljuje godišnje obrok z1votmh s.~edstava tačno u srazmeri njihove upotrebljivosti u prmzvodnJI. Za kupovinu tih roba radnici dobijaju od svojih preduzetmka naJamnme u novčanom obliku. Putem razmene radnička klasa dobija, dakle, za prodaju svoje radne snage svake godine od kapitalističke klase tek određenu sumu novca čime ona opet iz društvene robne mase koja je, dabome, vlas;.uštvo kapitalista, razmenjuje deo životnih sredstava, koji joj biva priznat već prema njenoj kulturnoj visini i stanju klasne borbe. Novac, koji posreduje ovu drugu veliku razmenu u društvu, dolazi, dakle, opet iz džepa kapitalističke klase: svaki kapitalist mora za pogon svog preduzeća predujmiti t. zv. - kako ga je Marx nazvao- "promenljivi kapital", tj. mora predujmiti potrebni novčani kapital za kupovinu radne snage. A taj novac, kad radnici na svim stranama kupe svoja životna sredstva (a svaki radnik mora to činiti za sopstveno održanje i za održanje svoje porodice), vraća se do poslednje pare, opet u džepove kapitalista kao klase. Jer kapitalistički preduzetnici su oni koji radnicima prodaju njihova životna sredstva kao robe. A sada da vidimo šta je sa potrošnjom kapitalista samih. Zivotna sredstva kapitalističke klase pripadaju joj već kao robna masa pre svake razmene i to na osnovu kapitalističkog odnosa prema kome ove sve robe uopšte - izuzev jedino robu radnu snagu - dolaze na svet kao sopstvenost kapitala. Dabome da ona .,bolja" životna sredstva, baš zato što su robe, dolaze na svet samo kao vlasništvo mnogih rasturenih privatnih kapitalista, kao respektivno privatno vlasništvo svakog individualnog kapitalista. Zato da bi kapitalistička klasa došla do uživanja pripadajuće joj mase životnih sredstava - kao kod postojanog kapitala - mora se izvršiti svestrana promena posednika među kapitalistima. I ta društvena razmena mora biti posredovana novcem i kapitalisti opet moraju sami za tu svrhu da ubace u opticaj potrebnu količinu novca, jer i tu se radi, kao i pri obnovi postojanog kapitala, o unutrašnjoj domaćoj stvari klase preduzetnikii. A pošto se razmena izvrši, i ova novčana suma ne vraća opet u džep celokupne klase kapitalista, iz kog je i došla. Da svake godine i stvarno bude proizveden potrebni deo životnih sredstava skupa sa nužnim luksuzom za kapitaliste, zato se stara isti onaj mehanizam kapitalističke eksploatacije koji uopš~e reguliše najamni odnos. Kad bi radnici proizvodili samo toliko sredstava za život koliko je potrebno za njihovo sopstveno održanje, onda bi njihovo uposlenje sa stanovišta kapitala pret379
stavljalo čistu besmislicu. Njihovo uposlenje počii_;je da dob'ja smisao tek kad radnik preko svog sopstvenog odrzavanJa, koJe odgovara njegovoj najamnini, obezbeđuje i održanje svog "hranioca", to jest stvara za kapitalista prema Marxovoj terminologiji "višak vrednosti". A taj višak vrednosti, između ostalog, mora služim tome da kapitalističkoj klasi, kao svakoj eksploatatorskoj klasi u ranijim istoriskim periodima, obezbedi potrebno životno održanje i luksuz. Kapitalismma tada preostaje još naročiti trud da uzajamnom razmenom odgovarajućih roba i obezbeđenjem za to potrebnih novčanih sredstava obezbede trnovitu i punu odricanja egzistenciju sopstvene klase kao i njeno prirodno razmnožavanje. Sa ovim bi u našoj društvenoj celokupnoj robnoj kaši bilo svršeno najpre sa dva velika dela: sa sredstvima za proizvodnju za obnovu procesa rada, i sa životnim sredstvima za održanje stanovništva, to jest na jednoj strani radničke klase, a na drugoj kapitalističke klase. Da se razumemo. Može lako izgledati kao da erno mi dosada crtali slike koje su čist proizvod fantazije. Koji kapitalist danas to zna i koji kapitalist se uopšte brine o tome šta je i koliko je potrebno za naknađivanje porabačenog celokupnog kapitala, za ishranu celokupne radničke klase ili kapitalističke klase? Svaki preduzetnik proizvodi nasumce, utrkujući se s drugima i svaki ipak vidi taman samo ono što se zbiva pred njegovim nosom. Pa ipak, u tom konfuznom haosu anarhije i konkurencije, očigledno postoje, konačno, nevidljiva pravila, koja se probijU:, jer bi se kapitalističko društvo inače već davno raspalo u paramparčad. A ceo smisao političke ekonomije kao nauke, a napose sves:1i cilj Marxovog ekonomskog učenja, i sastoj[ se upravo u tome da pokaže ove skrivene zakone i da posred zbrke privatnih privreda uspostavi poredak i povezanost društvene celine. Za tim objektivnim nevidljivim pravilima kapitalističke akumulacije - nagomilavanja kapitala posredstvom napredujućeg proširenja prO·· izvodnje - moramo sada da tragamo. Sto ti zakoni, koje mi ovde izlažemo, nisu merodavni za svesne postupke delotvornih individualnih kapitala, što ustvari ne postoji organ društvene celine koji bi ova pravila svesno postavio i u život proveo, iz toga proizlazi samo da današnja proizvodnja, kao teturajući se, pro izvodeći stalno sada premnogo, a sada premalo, putem stalnih l<.olebanja cena i kriza vrši svoje zadatke. Ali upravo ta kolebanja cena i krize imaju za društvo u celini samo smisao da haotičnu privatnu proizvodnju, svakog časa i periodično, stalno ponovo užljebljuju u kolosek opštih velikih povezanosti, bez kojih bi se ona vrlo brzo morala raspasti. Kad mi ovde, dakle, sa Marxom pokušavamo da u krupnim potezima ocrtamo odnos
380
k~pitalističke ce~okupne proizvodnje prema društvenoj t b' IDI prosto prelaz1mo pre.ko specifičnih metoda kapitalizm~? :~le~ banJa cena 1 knza, koJima on one odnose stavlja u pokret · Idemo do dna stvari. ·• 1 Sa ova dv!' velika dela društvene robne mase, s kojima smo gotovi, ne moze Ipak o stvari biti rečeno sve što treba Ak b. eksploat.acija r~dni? ljudi služila samo tome da eksploaiator~m~ obezbedi ~~skosan ZIVOt, onda bismo imali vrstu modernizovanog robovlasmckog društva ili srednjevekovne feudalne vladavine ali .ne. mode:nu vladavinu kapitala. Njegova životna svrha poziv Je profit u obliku novca, nagomilavanje novčanog kapitala. Dakle, pravi istoriski smisao proizvodnje počinje tek tamo gde eksploatacija pređe preko tih granica. Višak vrednosti mora biti .ne sa~o dovoljan da dopusti staležu primerenu egzistenciju kap1tal~hcke klase, nego on mora da sadrži preko toga još i određeru deo namenjen akumulacij~. Cak taj dominantni pravi cilj je toliko merodavan da radnici bivaju samo u toj srazmeri uposleni, dakle i u položaj dovedeni, da za sebe obezbede mvotna sredstva, ukoliko prod.zvode taj profit :oa akumulaciju i ukoliko postoji izgled da će on u obliku novca stvamo moći i biti akumulisan. U našem zamišljenom stovarištu celokupne robe kapitalističkog društva moramo, prema tome, naći j oš i treći deo roba, koji nije namenjen ni za obnovu utrošemh sredstava za proizvodnju ni za održavanje radnika i kapitalista; sve ovo prešli smo već ranije. To će biti deo roba koje će pretstavljati onaj neprocenjivi deo viška vrednooti koji je isceđen iz radnika i koji, ustvari, čini životni cilj kapitala: profit, namenjen kapitalizovanju, akumulaciji. Koje vrste robe su to i kome u društvu su one potrebne, to jest ko će ih od kapitalista u:oeti da bi im konačno pomogao da najvažniji deo profita pretvore u suvo zlato? Ovde smo dospeli do suštine problema akumulacije i moramo ispitati sve pokušaje njegovog rešenja. Mogu li radnici, možda, biti ti koji će iz društvenog robnog magazina kupiti ovaj poslednji deo roba. Oni nemaju baš nikakvih kupovnih sredstava, osim najamnina dobijenih od 'preduzetnika i uzimaju u iznosu tih najamnina samo taman onaj deo koji im je škrto dodeljen u društvenom celokupnom proizvodu. Preko toga oni ne mogu ni za prebijenu paru da kupe "išta od kapitalističkih roba, ma kolii.lro mnogo nezadovoljenih životnih potreba imali. Namera i interes kapitalis:ičke klas~ ide za tim da onaj deo društvenog celokupnog prOizvoda kOJI radnici troše i kupovna sredstva za to budu odmereni što oskudnije, a ne što obilatije. Jer sa stanovišta kapitalista kao celo-
i
361
kupne klase - vrlo je značajno da se ovo st~novište istakne, za razliku od raznolikih shvatanJa md1v1dualmh kap1tahsta -:radnici za njih nisu kupci rob§., nisu "mušterijejj kao drugi, nego samo radna snaga čije je održavanje iz jednog dela njihovog sopstvenog proizvoda žalosna n~izbežt;ost, ~oja biva svedena na svagdašnju socijalno dopust1vu naJmanJu meru. . Mogu li, možda, sami kapitalisti biti kupci ?.nog posled?]eg dela svoje društvene robne mase, tako da pros~re SVOJU !lenu potrošnju? To bi, možda, i moglo da bude, bez obzira što je za luksuz vladajuće klase, uključujući čak sve njene ludosti, već u dovoljnoj meri zbrinuto. Ali, ako bi kapitalisti do kraja proćerdali celokupni višak vrednosti isceđen iz svojih radnika, onda od akumulacije ne bi bilo ništa. U tom slučaju, sa stanovišta kapitala, imali bismo sasvim neverovatan povrat u modernizovanu vrstu robovlasničke privrede ili feudalizma. Moguće je pak zamisliti i nešto obratno i to se prigodice marljivo praktikuje: kapitalističku akumulaciju sa robovlasničkim oblicima eksploatacije ili kmetstvom mogli smo posmatrati šezdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Državama, sada još u Rumuniji, i u raznim prekomorskim kolonijama. Ali obrnuti slučaj: moderni oblik eksploatacije, dakle, slobodni najamni odnos sa naknadnim antičkim ili feudalnim rastraćivanjem viška vrednosti, sa zanemarivanjem akumulacije, taj smrtni greh protiv svetoga duha kapitala ne može se prosto ni zamisliti. Treba imati u vidu da se ovde opet vrlo jako razlikuje stanovdšte celokupnog kapitala od stanovišta individualnog preduzetnika. Za ovog potonjeg se, naprimer, i luksuz "velike gospoštije" pojavljuje kao željeno proširenje prođe, dakle, kao prvoklasna pril>ka za ~kumulaciju. Za svoje kapitaliste zajedno kao klasu, utrošak celokupnog viška vrednosti na luksuz znači čisto bezumlje, ekonomsko samoubistvo, jer je to uništenje akumulacije u njenom korenu.
Ko, dakle, može biti kupac, potrošač onog dela društvene robne mase čija prodaja treba da omogući akumulaciju? Jedno Je jasno: to ne mogu biti ni radnici, ni kapitalisti. Ali ne postoje li u društvu još svakojaki drugi slojevi, kao činovnici, vojska, sveštenstvo, naučnici, umetnici, koji ne spadaju ni u radnike, ni u kapitaliste? Zar i sve te kategorije stanovništva ne moraju zadovoljiti svoju potrošnju, ne mogu li upravo one istupati kao traženi kupci suviška roba? Opet: za individualnog kapitalista, svakako! Ali je drukčije ako sve preduz=tnike posmatra'?o kao klasu, ako posmatramo celokupni drustvem kap1tal. Sv1 ov1 pobrojani društveni slojevi i profesije u kapitalističkom društvu su samo privesak kapitalističke klase. UpLtaJmo se: odakle crpu svoja sredstva za kupovinu činovnici, 382
voj~ici, _svešt~ni~~· u:n:tetn~ci itd., pa će se ispostaviti da se oni odrzavaJ':' delmucno IZ dzepa kapitalista, a delimično (posredstv_?m .sistema posrednih poreza) iz radničkih najamnina Ovi. sl_?JeVI ekonomski se ne mogu, dakle, za celokupni kapital broJat! kao posebna klasa potrošača, jer oni nemaju samostalnog Izvor~ kl!p~v;ne snage, nego su kao paraziti dveju velikih masa: kap1tahstii 1 radnika i već uključeni u njihovu J.>Otrošn'u. Zasada, _dakle, još uvek ne vidimo nikakve potrošače, ~i kakvu. mogucnost da nađemo kupca za poslednji deo roba, čija prodaJa treba tek da privede u delo akumulaciju. Najzad, izlaz iz ove teškoće je sasvim jednostavan. Vrteći se l!. ranijem krugu, mi se vladamo kao onaj jahač koji je očajno traz1o konJa na kome je sedeo. Možda su kapitalisti uzajamno kupc1 onog ostatka roba, -ne radi toga da bi je protraćili, nego upravo d
383
dobijaju iz samostalnog izvora, a _ne izvode ih iz. džeJ?a kapitalista kao radnici ili kao saradmc1 kapitala: drzavm orgam, vojsk;, sveštenstvo, slobodne profesije. To moraju, dakle, biti kupci koji do svojih sredstava za kupovmu dolaze na osnovu robne razmene, dakle, takođe na osnovu robne proizvodnje koja •e vrši van kruga kapitalističke robne proizvodnje; to moraju, dakle, biti proizvođači čija proizvodna sredstva se ne mogu smatrati kao kapital i koji sami ne pripadaju onim dvema kategorijama: kapitalista i radnika, ali kojima su ipak, na ovaj ili onaj način, potrebne kapitalističke robe. Ali gde se nalaze takvi kupci? Osim kapitalista, sa njihovom pratnjom parazita, u današnjem društvu nema drugih klasa ili slojeva. Tu dolazimo na čvornu tačku pitanja. Marx u drugom, kao i u prvom tomu "Kapitala", za pretpostavku svojih razmatranja uzima da je kapitalistički način proizvodnje jedini i isključivi oblik proizvodnje. On u prvoj knjizi veli: "Ovde se apstrahuje od međunarodne trgovine koja domaće vrste robil zamenjuje inostranim i pomoću koje neka nacija može da preobraća luksuzne predmete u sredstva za proizvodnju i životne namirnice, i obratno. Da bismo predmet proučavanja shvatili u njegovoj čistoti, oslobođen(og) sporednih okolnosti koje bi mogle smetati, moramo ovde ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistička proizvodnja svugde ustanovila i da je zavladala svima granama proizvodnje."* A u drugom tomu: "Prema našoj pretpostavci - opšta i isključiva vladavina kapitalističke proizvodnje - nema osim te klase (kapitalista) uopšte nikakve druge do radničke klase" (str. 278). Pod ovim uslovima u društvu pos-toje, naravno, samo kapitalisti sa priveskom i najamni proleteri, drugi slojevi, drugi proizvođači roba i potrošači ne mogu da se nađu, ali u tom slučaju kapitalistička akumulacija, kao što sam pokušala da to izložim, stoji pred nerešljivim pitanjem do kog smo, najzad, prispeli. Može se okretati i obrtati koliko se hoće, ali sve dotle dok ostaje pri -postavci da u društvu osim kapitalista i najamnih radnika nema više drugih slojeva, za kapitaliste kao celokupnu klasu je nemoguće da se oslobode onog suviška roba, da višak vrednosti pretvore u novac i da tako mogu da vrše akumulaciJu kapitala. . Ali Marxova postavka je bila samo teoretska pretpostavka sa ciljem olakšanja i uprošćenja istraživanja. Ustvari, kapitalistička proizvodnja, kao što svak zna i kao što Marx u "Kapitalu" naročito ističe, nije nipošto jedini i isključivi vladajući
* K. 384
Marx, "Kapital", tom l, str. 479, napoznena 21a.
nač~n proi_zvodnje. ~tvari?-? ~.svima kapitalističkim zemljama, ~a ~ u. o~:ID:a sa naJra~VlJenlJOm kru~nom iJ?-dustrijom, pored kap1tahshdcih .preduzeca u zanatstvu 1 u polJoprivredi postoje mnogobroJna s1tna z~natska i seljačka preduzeća koja vrše prostu robnu prmzvodnJu. Stvarno pored starih kapitalističkih zemalJa l u samoJ Evropi postoje još zemlje u kojima i dodanas p_reovlađuje seljačka i zanatska prod.zvodnj-a, kao naprimer RuSlJ~, Balkan, Skandinavija, Spanija. I najzad, pored kapitalishcke Evrope 1 Severne Amerike postoje ogromni kontinenti u kojima kapitalistička proizvodnja tek ako je uhvatila koren na nekoliko raštrkanih mesta, a inače narodi tih kontinenata pokazuju sve moguće pmvredne oblike, od primitivnih komunističkih do feudalnih, seljačkih i zanatskih. Svi ovi oblici društva i proizvodni e postoje i posto j ali su ne samo u mimom prostornom uporednom postojanju sa kapitalizmom, nego .:;e između njih i evropskog kapitala već od prvih početaka kapitalističke ere razvijala živa razmena materija sasvim osobene vrste. Kapitalistička proizvodnja je kao prava masovna proizvodnja upućena na kupce iz krugova seljaka i zanatlija starih zemalja kao i na potrošače svih dxugih zemalja, dok ona sa svoje strane tehnički ne može da izađe na kraj bez proizvoda tih slojeva i zemalja (bilo u sredstvima_za proizvodnju, bilo u životnim sredstvima). Tako se morao već od početka između kapitalističke proizvodnje i njene nekapitalističke istoriske sredine razvijati odnos razmene pri kom je kapital nalazio mogućnost kako da sopstveni višak vrednosti realizuje u suvo zlato za svrhe daljeg kapitalizovanja, tako i· da se snabde svim mogućim robama za proširenje sopstvene proizvodnje i, najzad, da razaranjem onih nekapitalističkih proizvodnih oblika obezbedi stalni novi pridolazak proletarizovanih radnih snaga. Ovo je samo gola ekonomska sadržina odnosa. Njihovo konkretno uobličenje u stvarnosti čini istoriski proces razvitka kapitalizma na svetskoj pozornici, sa svima njegovim šarolikim i živim raznovrsnostima. U razmeni sa svojom nekapitalističkom sredinom kapital prvenstveno nailazi na teškoće od naturalne privrede. obezbeđenih socijalnih odnosa i ograničenih potreba patrijarhalne seljačke privrede kao i od zanatstva. U ovom slučaju ka~ital pribegava "herojskim sredstvima", sekiri političkog nasllJ~· U samoj Evropi njegov prvi gest je- revolucion~rno sav!ađl vanje feudalne naturalne privrede. U prekomorsk1m zemlJ~ma pak podjarmljenje i razaranje tradici~n-alnih zajednica prv1 Je čin svetskoistoriski porođajni akt kap1tala, a potom traJna P?pr~tna pojava akumulacije. Razaranjem. pri~tivnih, ~aturalmh privrednih patrijarhalnih seljačkih odnosa bh zemalJa, evrop2i Akumulacija kapitala
385
ski kapital otvara tamo vrata robnoj razmeni i robn?j proizv~d~ nji, pretvara njihove stanovnike u kupe': kap1tahstJ:k1h. roba. 1 u isto vreme, posredstvom d1rektne mesavme plJackanJa pnrodnih blaga i nagomilanih bogatstava porobljenih naroda, silno ubrzava sopstvenu akumulaciju. Od početka XIX veka, ruku pod ruku sa ovim metodima ide i izvoz akumulisanog kapitala iz Evrope u nekapitalističke zemlje drugih delova sveta; tamo on, na novom polju, na razvalinama domaćih, starih oblika proizvodnje, nalazi nov krug kupaca svojih roba i time mogućnosti dalje akumulacije. Tako se kapitalizam, blagodareći uzajamnom delovanju sa nekapitalističkim društvenim krugoV'ima i zemljama, proš•iruje sve dalje, akumulišući pritom na njihov račun, a njih same u isto vreme stopu po stopu razjeda i potiskuje, da bi na njihovo mesto stupio sam. Ukoliko više kapitalističkih zemalja uzima učešća u tom lovu na akumulacione oblasti, i ukoliko su manje nekapitalističke oblasti koje su još otvorene svetskoj ekspanziji kapitala, utoliko ogorčenija postaje konkurentska borba kapitala za one akumulacione oblasti, utoliko više se njegova krstarenja na svetskoj pozornici razvijaju u lanac ekonomskih i političkih katastrofa: u svetske krize, ratove, revolucije. Ovim procesom, međutim, kapital sebi priprema Pr9:e_a,s_t, _i to na dva načina. Prvo, što svojim proširenjem na račun nekapitalističkih oblika proizvodnje bezobzirno stremi ka trenutku kada će se celokupna čovečanstvo uis.tinu sastojati samo iz kapitalista i najamnih proletera, i kada zbog toga postaje nem<:>guće svako dalje proširenje, dakle, akumulacija. U isto vreme on pojačava, u meri u kojoj se ova tendencija probija, klasne suprotnosti, međunarodnu privrednu i političku anarhiju, tako da pre nego što se pokažu poolednje konsekvencije ekonomskog razvitka, pre nego što apsolutna nepodeljena vlast kapitalističke proizvodnje bude u svetu postignuta, on mora izazvati ustanak međunarodnog proletarijata protiv postojanja vladavine kapitala. Eto tako, u najkraćim potezima, ja zamišljam problem i njegovo rešenje. Na prvi pogled ovo može izgledati samo kao čisto teoretsko sitničarenje. Pa ipak je praktično značenje problema sasvim očito. To je njegova veza sa najistaknutijem či njenicom današnjeg javnog života, sa imperijalizmom. A spoljne 1 t,ipične pojave imperijalističkog perioda suopffitwoznate: borba kapitalističkih država o kolonije i interesne sfere, o mogućnosti pl~sira~ja evr?pskog ~apitala, internacionalni sistem zajmova, m1htanzam, vtsoke zastltne carine, dominantna uloga bankovnog kapitala i kartelske industrije u svetskoj politici. Njena povezanost sa poslednjom fazom kapitalističkog razvitka, njen 386
~načaj za akumulaciju kapitala tako su izraziti da ih jasno vide pnznaJ~ .kako nosioc~ tako i protivnici imperijalizma. Socijaldemok~atlJa se, međutim, ne može zadovoljiti ovim empiriskim sazna~Jem. O~a mora na egzaktan način da otkrije ekonomsku 1
zakomtost ovili povezanosti, da poduhvati pravi koren velikog 1 raznoboJnog kompleksa pojava imperijalizma. Jer, kao i uvek .u ovakvim slučajevima, tek egzaktno teoretsko zahvatanje pro~l~ma u korenu, može da u našoj praksi u borbi protiv imperiJahzma _da onu sigurnost, jasnoću cilja i udarnu snagu koji su za pohbku proletarijata neophodni. I pre pojave Marxovog ,.Kapitala" bile su dobro poznate činjenice eksploatacije višk~ rada, profita. Ali tek egzaktna teorija viška vrednosti i njegovog st:raranja, zakona najamnine i industriske rezervne armije, kako 1h je Marx izgradio na svojoj teoriji vrednosti, dali su prak:st klasne borbe granitnu osnovu na kojoj se razvijao nemački radnički pokret, a njegovim stopama i celokupan internacionalni radnički pokret do Svetskog rata. Da teorij a sama po sebi nije dovoljna, i da se i za najbolju teoriju može povezati najgora praksa, dokaz je upravo sadašnji slom nemačke socijaldemokratije. Ali taj slom nije došao kao posledica Marxovog teoretskog saznanja, nego uprkos tim saznanjima. Taj slom može biti savladan samo tada ako praksa radničkog pokreta bude dovedena u saglasnost sa teorijom. Kako u celini i uopšte tako i u svakom važnijem sektoru klasne borbe sasvim čvrstu osnovu naše pozicije možemo izvući samo iz Marxove teori1e, iz mnogih nekorišćenih blaga Marxovih osnovnih dela. Van svake je sumnje da ekonomski koren imperijalizma može biti izveden specijalno iz zakona akumulacije kapitala i da sa njima mora biti doveden u saglasnost, jer imperijalizam u svojoj celini, već prema opštem empiričkom zapažanju, nije ništa drugo nego SJe~~!!'iČ!lLID.~tog__'l!J<_l!'J!!>lill:ije. Kako je, međutim, to moguće dok se i dalje nekritički držimo Marxo-:e pretpostavke iz drugog toma "Kapitala", skrojene za Ci'ruštvo u kome je kapitalistička proizvodnja jedina, u kome se celo stanovništvo sastoji isključivo iz kapitalista i najamnih radnika? Bez obzira kako se pobliže odrede unutrašnje ekonomsk~ pokretačke snage imperijalizma, u svakom slučaju toliko je jasno i opštepoznato: njegovo biće sastoji se upravo iz proširenja vladavine kapitala iz starih kapitalističkih zemalja na now oblasti i iz ekonomske i političke konkurentske borbe kapltalističkih zemalja o te oblasti. Marx smatra, međutim, kao št~ smo videli, u drugom tomu svog "Kapitala", da j.e ceo ~v.et v~c "jedna kapitalistička nacija", da su svi drugi pr~vred':'1. l soc~ Jalni oblici već iščezli. Kako je onda moguće obJasmtt rmpen-
...
387
jalizam u takvom društvu u kome za njega ustvari apsolutno nema više mesta? Smatrala sam da tu treba da otpočnem sa kritrkom. Izgledalo mi je da je neumesna i da izaziva smetnje teoretska pretpostavka o postojanju društva sasta~ljenog isključivo od kapitalista i radnikA, koja je po seb1 sasVlm opravdana 1 umesna za određene ciljeve proučavanja, - tako u prvom tomu "Kapitala", pri analizi individualnog kapitala i njegovih eksploatatorskih praksa u fabrici - kada se radi o akumulaciji celokupnog društvenog kapitala. Kako ova pretstavlja stvarni istoriski proces kapitalističkog razvitka, po mome mišljenju ona se ne može shvatiti ako se jednostavno pređe preko svih uslova te istoriske stvarnosti. Akumulacija kapitala kao istoriski proces probija se napred od prvog do poslednjeg dana unutar istoriske sredine raznih pretkapitalističkih forma ci j a, u stalnoj političkoj borbi i pod stalnim ekonomskim uzajamnim uticajima sa njima. Kako se mogu, dakle, pravilno shvatiti ovaj proces ti njegovi unutarnji zakoni kretanja u beskrvnoj teoretskoj fikciji koja celu ovu istorisku sredinu, tu borbu i te uzajamne uticaje, proglašava za nepostojeće? Upravo ovde mi izgleda da je, potpuno u duhu Marxove teorije, nužno da se napusti pretpostavka iz prvog toma "Kapitala" koja je tamo činila dragocene usluge, i da treba postaviti istraživanje akumulacije kao ukupnog procesa na konkretnu bazu razmena materija između kapitala i njegove istoriske sredine. Ako se to učini, onda, po mome shvatanju, rezultira objašnjenje procesa na prirodan način upravo iz samih Marxovih osnovnih učenja i u punoj sa glasnosti sa ostalim delovima njegovog ekonomskog glavnog dela. Marx sam je pitanje akumulacije celokupnog kapitala samo postavio, ali na njega nije dao odgovor. On je, istina, kao pretpostavku svoje analize uzeo pre svega čisto kapitalističko društvo, ali analizu na toj osnovi on ne samo da nije izveo dokraja, nego ju je upravo pri tom kardinalnom pitanju prekinuo. Da bi svoje shvatanje pretstavio očigledno, Marx je postavio nekoliko matematičkih šema, ali njihov smisao u odnosu na socijalne praktične mogućnosti i njihovo proveravanje sa toga stanovišta jedva da je i otpočeo, kad su mu bolest i smrt istrgle pero iz ruke. Rešenje ovoga kao i tolikih drugih problema jasno je da je ostalo kao zadatak njegovih učenika i moja "Akumulacija" je trebalo da bude pokušaj u tom pravcu. Rešenje koje sam ja našla moglo se smatrati kao ispravno ili pogrešno, ono je moglo biti kritikovano, napadano, upotpunjavana, ili na drugo rešenje ukazano. Od svega ovoga nije zbilo ništa. Desilo se nešto sasvim neočekivano: "stručnjaci" su
se
388
izja~ili da uopšte ne p~stoji problem koji bi trebalo da se rešava. Ma~~ova Iz!aganJa u drugom tomu "Kapitala" da su ~ulaciJU sasvim dovoljno i iscrpno objasnila, tamo je sve sasvrmv od;eđeno, baš šemama, do u tančine dokazano: da kapi~al 1?-oze Izyr.sno da raste, da proizvodnja može da se širi 03 cak 1 u slucaJu ako u svetu osim kapitalističke ne bi post~jala mkakva druga - nego samo kapitalistička privreda: da je ona sama. sebi tržište, i da je samo moja totalna nesposobnost da shvahm abecedu Marxovih šema mogla da me zavede da ovde vidim neki problem! Zamislite: . Istina, ve_ć puno jedno stoJeće traju kontroverze u politič koJ ekonomiJI o problemu akumulacije, o mogućnosti realizovanja viška vrednosti: dvadesetih godina u rasprama Sismondija sa Sayom, Ricardom i MacCullochom, pedesetih godina između Rodbertusa i von Kirchmanna, osamdesetih i devedesetih godina između ruskih "narodnjak§." i marksista. Najistaknutiji teoretičari nacionalne ekonomije u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Rusiji, uvek su iznova pretresali ovo pitanje i to i pre i posle pojave Marxovog "Kapitala". Problem nije davao mira istraživačima gde god je potstrekom oštre socijalne kritike u nacionalnoj ekonomiji pulsirao bujan duhovni život. Istina je, međutim, da drugi tom "Kapitala" nije završeno delo, kao što je to slučaj sa prvim tomom. On je ostao samo torzo i nepovezana zbirka manje-više gotovih fragmenata i nacrta kako ih istraživač za sopstveno potsećanje beleži, a njihova obrada je, međutim, stalno sprečavana i prekidana bolešću. Naročito analiza akumulacije celokupnog kapitala, o kojoj se ovde radi, kao poslednja glava rukopisa prošla je najgore: od 450 strana knjige ona obuhvata ciglih 35 i prekida se usred reči. Istina je da je i sam Marx za ovaj poslednji odeljak toma, prema Engelsovom svedočanstvu, smatrao da je "neophodno nužno preraditi" ga, i prema istom svedočanstvu ostao je "samo privremeno pretresanje predmeta". Odista, u toku svoje analize Marx je problem realizovanja viška vrednosti stalno odlagao · do završetka rukopisa, istakao svoje sumnje u uvek novom obliku i već time je on teškoće problema sam posvedočio. Istina je da između pretpostavki u kratkim fragmentima na završetku drugog toma, gde Marx obrađuje akumulaciju, i izlaganja u trećem tomu, gde izlaže "celokupna kretanje kapitala", kao i nekolikih značajnih zakona iz prvog toma, postoJe izrazite protivrečnosti na koje ja u svojoj knjizi podrobno ukazujem. . ... Istina je da se pokazuje neobuzdana navala kap1tahsl!cke proizvodnje u nekapitalističke zemlje već od prvog casa stupa-
389
nja kapitala na istorisku pozornicu, da se o~a kao crv:n~ .t;lit kroz ceo njegov razvitak, da pos~aJe sve ~,1acaJ.~lJ~, dok, najzad, četvrt veka unazad ne. nastupi u fazu lm~er!Jab 'ma, upravo kao odlučujući i dommantm faktor drustvenog života. Istina je da je već svakom poznato da nigde u svetu niti je kad postojala niti danas postoji zemlja u kojoj bi postojala isključivo kapitalistička proizvodnja, u kojoj bi postojali samo kapitalisti i najamni radnici. Društvo skrojeno prema pretpostavkama drugog toma "Kapitala" ne postoji nigde u realnoj stvarnosti. I uprkos svemu tome zvanični "stručnjaci" marksizma izjavljuju da problem akumulacije ne postoji, da je sve to kod Marxa konačno rešeno! Neobična pretpostavka akumulacije u drugom tomu nije im nimalo smetala; oni je, čnk, kao nešto na roči to nisu ni zapazili! I sada, upozoreni na ovu okolnost, oni upravo tu neobičnost smatraju kao sasvim u redu, hvataju se grčevito za tu pretstavu i udaraju ljutito po onom ko želi da vidi problem onde gde zvanični marksizam decenijama nije osetio ništa osim dopadanje! To je tako izrazit slučaj epigonstva da bi mogao biti upoređen samo sa anegdotskim slučajem iz kruga zatucanih nauč nika, kada je bilo u pitanju takozvano "preturanje tabaka" Kantovih "Prolegomena". Citavo jedno stoJeće vođen je u filozofskom svetu žestok spor o mnogostrukim zagonetkama Kantovog učenja, a naročito i o "Prolegomena", pri tumačenju Kantovog učenja stvorene su bile čitave škole koje su se uzajamno hvatale za kike. Najzad je profesor Vaihinger rešio barem jednu od najzamršenijih zagonetki na najprostiji način na svetu ukazavši da jedan deo paragrafa 4 "Prolegomena", koji ostalom delu tog paragrafa priliči kao "pesnica na oko", ne spada u taj paragraf, nego u paragraf 2, a da je štamparskom greškom originalnog izdanja odvojen od tog mesta i stavljen na pogrešno mesto. Svaki normalni čitalac danas to vidi odmah i sasvim jasno. Ali to nije bio u stanju da zapazi esnafski naučnik; kroz celo jedno stoJeće on je na štamparskoj grešci gradio dub<>koumne teoriJ e. Cak se zbilja našao neki teško učen čovek i profesor u Bonnu, da u 4 članka u "Philosophische Monatshefte" ogorčeno d<>kazuje da tobožnje "preturanje tabaka" ne postoji, da je ono što je otštampano kao štamparska greška ustvam pravi pravcati Kant i da je onaj ko se drznuo da u tome traga za štamparskom greškom nije shvatio jezgro Kantove filozofije. Eto tako se, otprilike, grčevito drže "stručnjaci" pretpostavke drugog toma Marxovog "Kapitala i matematičkih šemA provlači
11
390
zasnov.anih na njoj. Glavna sumnja moje kritike zasniva se
me~utim.'. na tome da matematičke ~em<;.u pitanju akumulacij~
uopste msta ~~ mogu dokazah, Jer Je nJihova istoriska pretpostavka neodrz1va. Kao odgovor na ovo vele mi: Ali šeme se sasvim glatko razrešuju, dakle, problem akumulaciie je rešen · ' on uopšte ne postoji. Evo primera ortodoksnC>g kulta formule. Otto Bauer, u "Neue Zeit"-u, na sledeći način pristupa pitanju koje sam postavila: Kako se realizuje višak vrednosti. On konstruiše četiri velike tablice brojeva u kojima mu nisu bila dovoljna samo slova latinice kako ih je Marx upotrebljavao za skraćeno obeležavanje pootojanog i promenljivog kapitala, nego Bauer dodaje još i nekoliko grčkih slova. Njegove tablice zbog toga izgledaju još u većoj meri zastrašujuće negoli sve šeme u Marxovom ,.Kapitalu". Sa tim aparatom on želi da dokaže kako kapitalisti, i poole obnove utrošenog kapitala, prodaju onaj suvišak robe u kom leži njihov višak vrednosti namenjen kapitalizovanju: ,.Povrh toga međutim (posle naknade starih sredstava za proizvodnju), kapitalisti žele da svoj akumulisani višak vrednosti iz prve godine koriste za proširenje postojećih ili za osnivanje novih preduzeća. Ako u sJedećoj godini hoće da koriste uvećani kapital u iznoou od 12 500, onda oni moraju već ove godine graditi radne prostorije, kupiti nove mašine, povećati svoje zalihe sirovina itd. itd." (,.Neue Zeit", 19la, broj 24, str. 863.) Tako bi problem bio rešen. ,.Hoće li kapitalisti" da svoju proizvodnju prošire, onda im je, naravno, potrebno i više sredstava za proizvodnju nego dotle, i tako su oni uzajamno svoji sopstveni kupci. U isto vreme njima će biti potrebno i više radr.ik§., i za te radnike više životnih sredstava koje oni, naravno, isto tako proizvode. Na taj način je celokupni suvišak sredstava za proizvodnju i životnih sredstava rasprodan i akumulacija može da otpočne. Kao što se vidi, izlazi sve samo na to da li kapitalisti proširenje proizvodnje ,.hoće" da preuzmu. A zašto oni to ne bi hteli? Pa, naravno da "hoće"! "Na taj način realizuje se čitava vrednost proizvodnje obe sfere, dakle, i ceo višak vrednosti", izjavljuje Bauer pobedonosno, i iz toga izvlači zaključ,.k:
"Na isti način možemo se uveriti i na osnovu tablice IV, da se ne samo u prvoj godini nego i u svakoj sledećoj celokupna vrednost proizvodnje obe sfere bez smetnje prodaje i tako realizuje celokupni višak vrednosti. Postavka drugarice Luxemburg da akumulisani deo viška vrednosti ne može biti realizovao je, dakle, pogrešna." (l. e., str. 886.) 391
Bauer samo nije primetio da mu za dolaženje do ovako sjajnog rezultata nisu bila potrebna sva ona duga i podrobna računanja sa četiri tablice i sa širokim i dugim, ovalno zagrađenim i četvorospratnim formulama. Rezultat do koga Bauer dospeva ne proizlazi, naime, ni naj~anje iz ti?- njegovih tabli~a, nego ga on jednostavno pretpostavlJa kao da Je dat. Sve ono st_o je trebalo ddkazati Bauer jednostavno pretpostavlJa. U tom leZI ~ve njegovo "dokazivanje". Ako kapitalisti hoće da prošire proizvodnju, i to u onoj meri koliko raspolažu dodatnim kapitalom, onda treba samo da taj dodatni kapital ubace u svoju sopstvenu proizvodnju (pod pretpostavkom, razume se, da oni samri proizvode sva potrebna sredstva za proizvodnju i sva životna sredstva!) pa im tada ne ostaje nikakav suvišak rob§. koji se ne može prodati; zar može biti išta jednostavnije od ovoga, i zar je, da bi se "dokazalo" nešto što je samo po sebi razumljivo, potrebno ikakvo stovarište formula sa latinskim i grčkim slovima? Ali, radi se o tome da li kapitalisti, koji izvesno uvek "hoće" da .akumulišu, to i mogu, tj. da li oni za proširenu proizvodnju nalaze uvek i progresivno prošireno tržište i gde ga nalaze? A na ovo pitanje ne mogu da odgovore nikakve aritmetičke operacije sa fingiranim brojevima na hartiji, nego jedino analiza ekonomskih, društvenih povezanosti proizvodnje. Ako zapitamo "stručnjake": "Sto kapitalisti "hoće" da prošire proizvodnju, to je u redu, ali kome će oni onda prodavati svoju uvećanu količinu robe?" oni odgovaraju: ,.Kapitalisti će uvek sami preuzimati te rastuće količine roba za svoja preduzeća jer "hoće" da st,alno proširuju proizvodnju." "A ko proizvode kupuje, to pokazuje ba'i šema," izjavljuje lapidarno "Vorw§rts"-ov recenzent G. Eckstein.* Kratko i jasno: Kapitalisti svake godine proširuju proizvodnju upravo za onoliko koliko su "prištedeli" na višku vrednosti, oni su sami svoji kupci i zato im pitanje tržišta ne čini ni najmanju brigu. Ova tvrdnja je polazna tačka celog "dokazivanja". Ovakvoj tvrdnji nije potrebno nikakvo matematičko formulisanje, ona se apsolutno ne može dokazati tim putem. Sama naivna pretp~stavka, kao da su matematičke formule ovde glavna stvar, 1 da b1 one mogle dokazati ekonomsku mogućnost takve akumulacije, najzabavnije je quiproquo ,.stručnih" čuvara marksizma i dovoljna sama po sebi da se Marx u grobu prevrne.
* Isto
tako A. Pannekoek u ,.Bremer Btirgerzeitung"-u od 29 janu-
ara. 1913; "Odgovor na ~ajjednostavniji način daje sama šema, jer svi prmz~odl nal~e _ta~_o (tJ. _no;t har~iji ,.Bremer Btirgerzeitung" -a) prođu.
Kupc1 su k_ap1tahsh 1 radmCI sami ... Ne postoji, dakle, nikakav problem za rešavanJe."
392
Marxu ni u snu nije na um padalo da svoje vlastite matematič~e šeme iznese možda kao dokaz da je akumulacija stvarno moguca samo u društvu sastavljenom od kapitalista i radnika. Marx Je ispitivao unutrašnji mehanizam kapitalističke akumulacije i postavio određene .ekonomske zakone na kojima proces poc1va. On Je 1zvodw otpnlike: Ako treba da se izvrši akumulacija. celokupnog kapitala, daikle, kod cele klase kapitalista, onda .Između oba velika odeljka društvene proizvodnje: prmzvodnJe sredstava za proizvodnju i proizvodnje životnih sredstava moraju postojati izvesni sasvim tačni kvantitativni odnosi. Samo u slučaju ako budu održani ti odnosi, tako da jedan veliki odelj,ak proizvodnje onom drugom stalno ide na ruku, moguće Je stalno progresivno proširenje proizvodnje, i u isto vreme što je cilj svega - iz nje izviruće stalno i neprekidno nesmetano nagomilavanje kapitala u oba odeljka. Da bi ovu svoju misao izložio i tačno prikazao, Marx skicira matematički primer, šemu sa proizvoljnim brojevima na osnovu kojih on pokazuje: tako i tako morale bi se pojedine stavke šeme (postojani kapital, promenljivi kapital, višak vrednosti) odnositi jedna prema drugoj ako akumulacija treba da se vrši. Da se, dakle, razumemo: Matematičke šeme su za Marxa J:rimer, ilustracija njegovih ekonomskih misli, kao što je "Tableau economique" za Quesnayevu teoriju, ili kao što su, naprimer zemljopisne karte sveta iz raznih vremena ilustracije svagdašnjih vladajućih i astronomskih geografskih shvatanja. D• li su zakoni akumulacije koje je Marx postavio ili, tačnije, fragmentarno nagovestio, tačni, očito je da to može pokazati samo ekonomska analiza sama, njeno upoređenje sa ostalim zakonima koje je Marx postavio, razmatranja raznih konsekvenci ja kojima oni vode, proveravanja pretpostavki od kojih one polaze i slič no. Sta treba da mislimo o "marksistima" koji svaku ovakvu kritiku odbijaju kao pothvat bez mozga, jer smatraju da je tačnost postavljenih zakona dokazana matematičkim šemama! Ja izražavam sumnju u to da li akumulacija može da se odvija u društvu sastavljenom isključivo od kapitalista i radnika, kao što je zamišljeno u .Marxovoj šemii., i postavljam mišljenje da se razvitak kapitalističke proizvodnje u svojoj celini ne mcže obuhvatiti u šematski odnos između čisto kapitalističkih preduzeća. Na to "stručnjaci" odgovaraju: Ali zacelo je to moguć.e! To se može sjajno dokazati "na osnovu tablice IV", "to_po~az_uJ~ upravo šeme", - tj. činjenica da se nizovi brojeva IZmišlJ en1 radi ilustracije mogu bez otpora sabirati i oduzimati! U Starom veku se verovalo u postojanje raznih bića iz carstva bajki: patuljaka, ljudi sa jednim okom, sa jednom rukom i nogom i mnogo drugih. Sumnja li, možda, iko da su ovakva 393
bića nekad zaista postojala? A mi ih viđamo tačno ucrtane na zemljopisnim kartama sveta. Nije li to dokaz da su one pretstave starih tačno odgovarale stvarnosti? Ali uzmimo prost primer. Za nameravanu gradnju železnice od grada A do grada B izrađen je predračun troškova i u tačnim brojkama izraču nato koliki će biti godišnji saobraćaj putnika i robe da hi osim amortizacije tekućih troškova preduzeća i uobičajenih "rezervi" mogla biti odbačena i "primerena" dividenda od, recimo, prvo 5%, a zatrlm 8%. Za osnivače železničl
* .. ~ k? proizvode ~uje, i to se vidi iz šema." "Drugarica Lux:mb:'rg )e 1z osnova knvo shvatila suštinu, svrhu i značaj Marxovih sema." G. Eckstein "VorwB.rts"~va recenzija, 16. II. 1913, prilog. 394
porasto'?- .proi:vodnje. A sa sta":oyišta kapital~ glavno pitanje J~ slede~e: Moze h tlm putem b1ti postignut d1 prikupljen ka• p1tahstlck1 proftt? Samo tada bi moglo biti reči o akumulaciji kapitala. Uzmi':'o opet jednostavan primer: kapitalist A proizvodi ugalJ, kap1tahst B fabrikuje mašine, kapitalist e proizvodi životna sredstva. Neka nam ova tri kapitalista pretstavljaju celokupnost kapitalističkih preduzetnika. Ako B proizvodi sve više mašina, A može da mu prodaje sve više uglja i zato će moći da uzima sve više mašina koje koristi u rudarstvu. Obojici treba sve više r-adnika, a ovima sve VJi.še životnih sredstava, dakle i e ima sve veću prođu, pa zbog toga i on postaje sve veći potrošač uglja kao i mašina koje su mu potrebne u njegovom preduzeću. I tako se stvar kreće u krugu penjući se sve više - ali samo tako dugo dok budemo mlatili praznu slamu. Pogledajmo, međutim, na stvari nešto konkretnije. Akumulisati kapital ne znači nagomilavati sve veća brda roba, nego sve više roba pretvarati u novčani kapital. Između nagomilavanja viška vrednosti u robama i primene tog viška vrednosti za proširenje proizvodnje leži svaki put odlučan skok, salto mortale robne proizvodnje, kako ga Marx naziva: prodaja za novac. Ili je ovo od značaja možda samo za indivi~ dualnog kapitalista, a ne i za celokupnu klasu, za društvo u celini? Nikako. Jer posmatrajući stvari sa društvenog gledišta, "ne srne se - veli Marx -pasti u manir, koji je Proudhon kopirao iz buržoaske ekonomije, pa stvar posmatrati tako kao da bi neko društvo s kapitalističkim načinom proizvodnje, posmatrano en bloc, kao celokupnost, izgubilo taj specifični, istorijski ekonomski karakter. Naprotiv. Mi onda imamo posla sa ukupnim kapitalistom" ("R;apital", knj. II, str. 355). Nagomilavanje profita kao novčanog kapitala čini upravo specifičan i sasvim bitan karakter kapitalističke proizvodnje i važi kako za klasu tako i za pojedinog preduzetnika. Upravo pri razmatranju akumulacije celokupnog kapitala, Marx i sam ističe "obrazovanje novog novčanog kapitala, koje obrazovanje prah stvarnu akumulaciju i nju u kapitalističkoj proizvodnji us!ov!java". ("Kapital", tom II, str. 421.) (Kurziv R. L.). U toku svoga istraživanja Marx se stalno vraća na pitanje: kako je moguća akumulacija novčanog kapitala kod klase kapitalista? Osmotrimo duhovito shvatanje "stručnjaka" i sa ove tačke. Kapitalist A prodaje svoje robe kapitalista B, dobija, dakle od B višak vrednosti u novcu. Ovaj svoju robu prodaje kc;pitalistu A i za pozlaćenje sopstvenog viška vrednosti dobija od A svoj novac opet natrag. Obojica prodaju svoje robe kapitalista e 1 dobi j aj u, dakle, i za svoj višak vrednosti novčani iznos od istoga 395
C. A odakle dobija ovaj? Od A i B. Drugi izvori za realizovanje viška vrednosti ne postoje, to jest prema pretpostavci ne postoje drugi potrošači roba. Je li moguće d~ na taj način_ dođe do obogaćenja A, B i C, izraženog u stvaranJU novog novcanog kapitala kod njih? Pretpostavimo za jedan m_omenat da k_od sve trojice rastu mase rob§. namenJene razmen1, da se pros1ren]e proizvodnje vrši nesmetano i da time rastu u robama pretstavljene mase viška vrednosti. Pretpostavimo da je eksploatacija izvršena, da je stvorena mogućnost bogaćenja, akumulacije. Ali da mogućnost postane stvarnost, potrebna je razmenu, realizovanje povećanog novog viška vrednosti u povećanom novom novčanom kapitalu. Zapamtimo, mi se ovde ne pitamo, kao što to čini Marx u više mahova u drugom tomu "Kapitala": odakle dolazi novac potreban za promet viška vrednosti?, da bi na ovo najzad odgovorio: od kopača zlata. Mi pitamo, naprotiv: kako novi novčani kapital dospeva u džepove kapitalista, kad su oni (apstrahujući radnike) među sobom jedini kupci rob:i.? Novčani kapital putuje ovde iz džepa u džep. Ali opet: možda ćemo postavljanjem ovakvih pitanja zalutati? Možda mogućnost gomilanja profita leži upravo u tom procesu stalnog pretakanja zlatnika iz jednog kapitalističkog džepa u drugi, u sukcesivnom realizovanju privatnih profita, pri čemu celokupna suma novčanog kapitala ni naj1nanje ne treba da raste jer nešto takvo kao "celokupni profit" svih kapitalista uopšte ne postoji osim u suroj teoriji? Ali -muka je to! - sa ovakvim shvatanjem morali bismo ceo III tom Marxovog "Kapitala" jednostavno baciti u vatru. Jer u njemu stoji u središtu, kao jedno od najvažnijih otkrića Marxove ekonomske teorije, učenje o prosečnom profitu. To teoriji vrednosti prvog toma daje tek realni smisao, a na ovoj opet počiva teorija viška vrednosti i drugi tom, pa bi tako i ovi tomovi morali da odu u vatru. Marxova ekonomska teorija stoji i pada sa shvatanjem o društvenom celokupnom kapitalu kao realnoj stvarnoj veličini koja svoj opipljivi izražaj nalazi upravo u kapitalističkom celokupnom profitu i njegovoj raspo~eli, i od čijeg neyidljivog kretanja potiču sva vidljiva kretanja md1V1dualmh kap1tala. Kapitalistički celokupni profit je ustvari mnogo realnija ekonomska veličina nego, naprimer, svagdašnja celokupna suma plaćenih radničkih najamnina. Ova poslednja poJaVlJU_Je se. naknadno kao statistički broj tek sabiranjem ISplaćenih ~Jamnma za neki vremenski period, dolk se celokupm proflt, naprotiv, javlja kao činilac u privrednom mehamzmu kao cehna hm što se putem konkurencije i kretanjem cena svakog momenta deli na individualne kapitale kao uobičajeni" prosečni profit ili kao ekstraprofit. " 396
.. Ostaje, ~akle, pri _ovome: društveni celokupni kapital postlz~ ~talno, 1 to u novcanom obhku, nek1 celokupni profit, koji za CilJev-; celokupne akumulacije mora stalno da laste. Ali kako je moguce da suma raste ako se sabirci premeštaiu uvek u
istom krugu samo iz džepa u džep. • . . Naizgled je moguće - kao što smo to dosad pretpostavlJah- da raste barem celokupna robna masa u kojoj je utelovlJen_ profit, a da jedino nabavljanje novca čini teškoću, .l to Je, mozda, samo tehničko pitanje novčanog opticaja. Ali i to je samo prividno, pri površnom posmatranju. Niti će celokupna
robna masa moći ma najmanje rasti, niti će moći biti proširenja proizvodnj-e, jer je za nju sa kapitalističkog stan.ovi.~ta na prvom koraku preduslov pretvaranje u novac, svestrano
već
realizovanje profita. Kapitalist A može povećane količine roba prodavati kapitalistu B, kapitalist B kapitalistu C, a C opet kapitalistima A i B, i realizovati profit, samo u slučaju ako bar jedan od njih konačno nađe prođu van ovog zatvorenog kruga. Ako toga ne bude, onda bi ova vrteška već posle nekoliko obrtaja škvipeći stala. Sa ove tačke treba sada oceniti misaonu dubinu mojih "stručnjakau kritičara kada mi dovikuju: "Kad drugarica Luxemburg veli: Mi se, očigledno, vrtimo u krugu. Proizvoditi više sredstava za potrošnju samo zato da bi se moglo održavati više radnika, i proizvoditi više sredstava za proizvodnju samo zato da bi se mogao taj višak radnika da zaposli, to je sa kapitalističkog stanovišta apsmdnost,teško je dokučiti kako ove reči treba da budu primenjene na Marxove šeme. Cilj kapitalističke proizvodnje je profit, a ovaj nastaje za kapitalista iz opisanog procesa. Sa kapitalističkog stanovišta on je, prema tome, sve drugo pre nego apsurdnost, on je, štaviše, upravo sa tog stanovišta otelovljenje razuma, tj. stremljenja za profitom." (G. Eckstein, "Vorwarts" od 16 februara 1913, prilog.) Uistinu "teško je dokučiti" šta je ovde zamašnije: da li naivno priznata potpuna nesposobnost da se uživi u Marxovu osnovnu teoriju društvenog celokupnog kapitala za razliku od individualnog kapitala, ili savršeno otsustvo svakog smisla za pitanje koje sam postavila. Ja velim: proizvodnja u sve širem obimu samo radi proizvođenja, sa kapitalističkog stanovišta je apsurdnost, jer pritom- pod pretpostavkama za koje se "struč njaci" hvataju - za celokupnu klasu kapitalista ne može da se realizuje profit, daJkle, ne može ni da se akumuliše. Na to mi odgovaraju: Nije to nikakva apsurdnost, jer pritom biva upravo profit akumulisan! A odakle vi to znate, "stručnjače"? Pa
397
krih šema! Iz ovih šema u koje mastilom na hartiji suvereno
ispisujemo nizove brojeva za _nizovi!fla, u -~oj ima se matematičke operacije odvijaju besprekorno 1 u kOJima se nema apmlutno nikakvog obzira na novčani kapital! Jedno je jasno: svaka kritika mora se beznadno razbiti o takvu jaku "stručnost" jer "stručnjaci" jednostavno, nepokolebljivo stoje na stanovištu individualnog kapitalista, koje je, istina, za analizu eksploatacije, tj. procesa proizvodnje, dakle do izvesne mere, dovoljno za razumevanje prvog toma "Kapitala", ali koje je potpuno pogrešno kad je u pitanju promet i reprodukcija kapitala. Drugi i treći tom Marxovog "Kapitala"', koje prosvetljava osnovna misao celokupnog društvenog kapitala, ostali su za njih mrtvi kapital u kome su učili samo slova, formul·e, "šeme", ali nisu zapazili duh. Marx sam svakako ntje bio nikakav "stručnjak". Jer nikad se ne smirujući pri aritmetičkom "procesu" svojih šema, on je stalno postavljao pitanje: kako je moguća opšta akumulacija, kako je moguće stvaranje novog novčanog kapitala kod klase kapitalista? Oduvek je to bilo zadržano za epigone da oplođujuće hipoteze učitelja pretvaraju u krutu dogmu i da nalaze zasićenu smirenost onde gde je pionirski duh osećao stvaralačku sumnju. Ali stanovište "stručnjaka" vodi ka čitavom nizu zanimljivih konsekvencija, kojima oni sebi očevidno nimalo nisu razbijali glavu. Prva konsekvenci ja. Ako je kapitalistička proizvodnja sama svoj neograničeni kupac proizvoda, tj. ako su proizvodnja i tržište identični, onda krize postaju neobjašnjive kao periodične pojave. Kako proizvodnja, "kao što pokazuju šeme", može da akumuliše po miloj volji na taj način što svoj porast koristi za novo proširenje, to je zagonetno kako i zašto mogu nastupiti stanja u kojima kapitalistička proizvodnja ne nalazi u dovoljnoj meri prođu za svoje robe. Prema receptu "stručnjaka" ona treba suviške roba da proguta samo sama, da ih strpa u proi~vodnju (delimično kao sredstva za proizvodnju, delimično kao žtvotna sredstva za radnike), "i isto tako svake sledeće godine" kako to pokazuje "tablica br. IV" Otta Bauera. Tada bi se nesvarljivi ostatak roba, naprotiv, pretvorio u novu blagodet akumulacije i profitiranja. Ali u svakom slučaju specifično Marxova shvatanje krize, prema kome ova proizlazi iz tendencije kap_i_:aia da u najkraćem vremenu preraste preko svih gramca trz1sta, po~t~Je apsurdnost. Jer kako bi mogla proizvodnja da prerasta trztste kad je ona sama sebi tržište, kad tržište, dakle, stalno samo od sebe automatski raste istom brzinom kao i ~~oizvodnja? Kako bi moglo biti, drugim rečima, da kapltahshcka proizvodnja periodično prerasta samu sebe? To bi
398
bilo kao kad bi neko, naprin:er, bio u stanju da preskoči svoju sopst':'~nu senku. Kap1tahshčk": knza postaJe noobjašnjJVa poJava 1h za nJU ostaJe samo Jedno objašnjenje: da kriza ne nastaje iz nesrazmere između sposobnosti proširenja kapitali~tičke proizvodnje i sposobnosti proširenja tržišta, nego prosto 1z nesrazmere između raznih grana kapitalističke proizvodnje. Ove bi same već mogle da budu dovoljni uzajamni kupci roba ali usled anarhije nema prave srazmere među raznim stvarima' pa j e j ednih proizvedeno premnogo a drugih premalo. Tim~ bismo okrenuli leđa Marxu i stigli najzad pod okrilje toliko žestoko naruživ3nog pravca vulgarne ekonomije, mančesterske škole i ~ađanskih harmonija "jadnika" Saya, koj! je još 1803 godine objavio dogmu: apsurdno je shvatati da od svih stvari može biti proizvedeno suviše; može biti samo delimičnih, ali ne i opštih kriza: ako stoga neka nacij a ima nekih proizvoda suviše, onda to samo dokazuje da je ona neke druge vrste proizvela premalo. Druga konsekvencija. Ako kapitalistička proizvodnja obrazuje sama dovoljno tržište za sebe, onda je kapitalistička akumulacija (objektivno uzevši) bezgraničan proces. Kako bi proizvodnja mogla da neometano dalje raste čak i kada bi na celom svetu bez izuzetka vladao kapital i čitavo čovečanstvo bilo sastavljeno samo od kapitalista i najamnih radnika, to jest kako bi mogla bezgranično razvijati proizvodne snage, budući da se tada ekonomskom razvitku kapitalizma ne bi postavljale nikakve granice, to bi se time srušio jedan od specifiČ'1o Marxovih stožernih stubova socijalizma. Prema Marxu je pobu'la radnika, njihova klasna borba - a u tome i leži garantija njihove pobedonosne snage - samo ideološki refleks objektivne istoriske neminovnosti socijalizma, koji se nameće iz objektivne privredne nemogućnosti kapitalizma na izvesnom određenom stupnju njegovog razvitka. Samo po sebi se razume da time nije rečeno -ovakve rezerve iz abecede marksizma, kao što ćemo videti, još uvek su neophodne za moje "stručnjake" - da će istoriski proces morati da bude iscrpen do poslednje ivice ekonomske nemogućnosti ili da će i moći da bude iscrpen. Objektivna tendencija kapitalističkog razvitka u pravcu onoga cilja dovoljna je pa da mnogo ranije budu izazvana takva zaoštrenja s.odjalnih i političkih suprotnosti u društvu i neodrživost prilika, da moraju vladajućem sistemu učiniti kraj. Ali same te sodjalne i ekonomske suprotnosti u krajnjoj liniji su samo proizvod ekonomske neodrživosti kapitalističkog sistema, i upravo iz toga izvora one crpu svoje rastuće zaoštravanje i to baš u onoj meri u kojoj ta neodrživost postaje opipljiva.
399
Ako pak, zajedno sa "stručnjacima", pretpostavimo n~ ograničene mogućnosti kapitalističke akumu~acije, onda s?cl-
jalizmu iščezava ispod nogu gramtno po~tolJe ':Jegove ~bJek tivne istoriske neminovnosti. U tom slucaJU m1 se gub1mo u magli predmarksističkih siste~a i škola koje • s~ socijaliza':"htele da izvedu iz nepravde 1 rđavostl danasnJeg sveta 1 !Z puke revolucionarne odlučnosti rad~ klasa.* Treća konsekvencija. Ako kapitalistička proizvodnja obrazuje sama dovoljno tržište za sebe i dozvoljava _svako proširenje za čitavu akumulisanu vrednost, -onda postaJe zagonetna još jedna druga pojava savremenog razvitka: užurbanost i lov za najudaljenijim tržištima i izvoz kapitala, tj. najmarkantnije pojave savremenog imperijalizma. Uistinu neshvatljivo! Čemu galama? čemu osvajanje kolonija, čemu opijumski ratovi četr desetih i šezdesetih godina i današnja trvenja o močvare u Kongu, o mesopotamske pustinje? Neka kapital sedi kod svoje kuće i neka se čestito tovi. Krupp neka čilo proizvodi za Thyssena, a Thyssen za Kruppa, neka svoje kapitale stalno ulažu u sopstvena preduzeća, neka ih jedan za drugog proširuju i tako redom. Istorisko kretanje kapitala je prosto neshvatljivo, a sa njim i današnji imperijalizam. Ili, možda, na snazi ostaje neocenjiva Pannekoekova izjava u ,.Bremer Biirgerzeitung"-u: da je jurnjava za nekapitalističkim tržištima, istina ,.stvarnost, ali nije neminovnost", što je pravi biser materijalističkog shvatanja istorije. Uostalom, sasvim ispravno! Sa postavkom "stručnjaka" socijalizam kao krajnji cilj prestaje da bude istoriska neminovnost, kao što i imperijalizam prestaje da bude njegov pripremni stadijum. Socijalizam postaje pohvalna odluka radničke klase, a imperijalizam samo niskost i zaslepljenost buržoazije. I tako ,.stručnjaci" dolaze pred alternativu koju ne mogu da izbegnu. Ili su kapitalistička proizvodnja i tržišta istovetni, kako to oni izvode iz Marxove šeme, tada su obrali bostan
* Ili nam, možda, ostaje još i maglO'Vita uteha nekog malog .,struč njaka" lista "Dresdener Volkszeitung", koji posle temeljitog uništenja moje knjige izjavljuje da će kapitalizam, najzad, propasti "zbog pada profitne stope". Ne znamo samo kako ovaj dobri čovek to sebi zamišlja: i~ .tako da. će na određen
h~arxova te?.rij_a ~riza, Marxova utemeljenje socijalizma i istons~CHnatenJallst~čko objašnjenje imperijalizma. lli pak kapital moze aku.In:uhs~II samo ukoliko u društvu nađe potrošače van
kap1tahsta 1 naJamnih radnika, tada je pretpostavka akumulacije - rastuća proda među nekapitalističkim slojevima i zemljama neizbežna. . Za gornj~ konsekvencije, u svoj svojoj osamljenosti, im:1m Jednoga sasvim nesurnnjivog i u najvećoj meri "stručnogu glavnog svedoka. J'lilo je to 1902 godine kada se pojavila knjiga "Teorija i . 1stonla knza u EngleskoJ" od ruskog marksističkog profesora Mtha1la Tugana Baranovskog. Tugan u toj knjizi, pošto je svoga Marxa na taj način "revidirao•' što je njegovu teoriju, deo po deo konačno zamenio banalnim mudrostima buržoaske vulgarne ekonomije, pored ostalih paradoksa zastupao je i gledište da krize potiču samo iz nedovoljne proporcionalnosti, a ne iz toga što razvijanje ktupovno sposobne potražnje društva ne ide u korak sa sposobnošću razvitka proizvodnje. I tu od Say a pozajmljenu mudrost dokazivao je on- a to je kod njega bilo r.ovo i izazvalo senzaciju u njegovoj teoriji - Marxovim šemama društvene reprodukcije iz drugog toma "Kapitala"! "Ako je samo moguće", veli Tugan, "proširiti aruštvenu proizvodnju, ako su za to dovoljne proizvodne snage, to kod proporcionalne raspodele društvene proizvodnje mora i potražnja iskusiti odgovarajuće proširenje, jer pod tim uslovima svaka novoproizvedena roba pretstavlja i novonastalu kupovnu snagu za sticanje drugih roba." (str. 25). Ovo "dokazuju" Marxove šeme, koje Tugan samo kopira drugim brojkama i iz njih izvlači zaključak:
"Navedene šeme morale su naočigled dokazati pravilo koje je samo po sebi vrlo jednostavno, a ipak, pri nedovoljnom razumevanju procesa reprodukcije društvenog kapitala, lako izaziva prigovore, naime, princip da društvena proizvodnja stvara sama svoje tržište." (Ja sam podvukla. R. L.) U svojoj ljubavi za paradoksima, Tugan Baranovski je zabasao dalje do zaključka da je l
401
(osim usled nedostatka srazmernosti); 2. dokaz da je ovo zaista tako, daju - matematičke šeme izrađene po Marxovom uzoru, tj. računske vežbe sabiranja i oduzimanja na trpeljivoj hartiji. Tugan j e ovo obj avio 1902 godine. Ali se odmah po tome zlo proveo. Karl Kautsky ga je odmah uzeo na nišan u "Neue Zeit"-u, i smele apsurdnosti ruskog revizionista, a mei:lu ostalim i njegov gorenavedeni "princip", podvrgao nemilosrdnoj kritici "Kad bi to bilo tačno - tako je pisao Kautsky- (naime, to da pri srazmernoj raspodeli društvene proizvodnje nema nikakve druge smetnje proširenju tržišta osim proizvodnih snaga kojima društvo raspolaže!), onda bi engleska industrija momla da raste utoliko brže ukoliko je veće njeno bogatstvo u kapitalu. Umesto toga ona doživljuje zastoje, rastući kapital odlazi iz zemlje u Rusiju, Južnu Afriku, Japan itd. Tu pojavu logično objašnjava naša teorija koja osnovni uzrok pojave kriza v;di u subkonsumpciji, i to objašnjenje čini jedan od stubova naše teorije; sa stanovišta Tugana Baranovskog ona je neshvatljiva." (..Neue Zeit" 1902, br. 5 (31) str. 140.) Koja je to "naša teorija" koju Kautsky ističe protiv teorije Tugana Baranovskog? Evo je rečima Kautskog: "Kapitalisti i radnici koje oni eksploatišu, sa porastom bogatstva prvih i brojnim porastom drugih, pretstavljaju, doduše, stalno rastuće ali samo po sebi nedovoljno tržište za sredstva potrošnje koja proizvodi kapitalistička krupna industrija, tržište koje ne raste istom brzinom kao što raste akamulacija kapitala i proizvodnost rada. Ova mora sebi naći dopunsko tržište izvan ovog kruga, među profesijama i narodim.a koji još ne proizvode na kapitalistički način. Ona takvo tržište i nalazi, i sve više ga i proširuje, ali ni to ne dovoljno brzo. Jer to dopunsko tržište ni izdaleka nema elasticitet i sposobnost širenja procesa kapitalističke proizvodnje. Cim se kapitalistička proizvodnja razvije u krupnu industriju kao što je bio slučaj u Engleskoj u XIX veku, ona ima mogućnost takvog skokovitog proširenja da ubrzo premašuje svako proširenje tržišta. Tako je svaki period prosperiteta, koji dolazi za znatnim proširenjem tržišta, apriorno osuđen na kratkovečnost i kriza mu je neizbežni završetak. Ovo je, koliko je nama poznato, u najkraćim potezima gledište koje je opšteusvojeno od svih "ortodoksnih" marksista kad je u pitanju teorija kriza koju je zasnovao Marx." (l. e., br 3 (29), str. 80. -Ja sam podvukla. R. L.) Mi se ovde nećemo osvrtati na to što je Kautsky za ovu teoriju okači.o krivo i dvosmisleno ime objašnjenja lrniaa .,subkonsumpcijom'' - objašnjenje koje Marx direktno ismejava u drugom tomu "Kapitala" na str. 250.
402
~i -~' zatim, nećemo osvrtati na to što Kautsky u celoj stvan '_'!dl_ s~I?o problem kriza, ne primećujući, kao što izgleda, da kap1tahst1cka akumulacija pretstavlja problem i nezavisno od konJunkturmh kolebanja. Osta_vljamo postrani, najzad, i to što je izjava Kautskog da potrosnJa kapitalista i radnika raste ali "ne dovoljno brzo" ~a ~kumu~aciju, i da je njoj zbog toga potrebno "dopunsko tržiste , prlliCno neodređena, jer on ne pokušava da zakačaljku akumulacije, koja se tu pojavljuje, uhvati egzaktno. N as ovde zanima samo to da Kautsky ovde, crno na belo iznosi kao svoje mišljenje i kao teoriju 0pšteusvojenu od svili ortodoksnih marksista": l. da kapitalisti i radnici sami za akumulaciju ne pretstavljaju dovoljno tržište; 2. da je kapitalističkoj akumulaciji potrebno i "dopunsko tržište" u nekapitalističkim slojevima i nacijama. Toliko je sigurno ovo: godine 1902 Kautsky je kod Tugana Baranovskog pobij a o potpuno iste tvrdnje koje sada "struč njaci" iznose protiv mog objašnjenja akwnulacije; a "struč njaci" marksističke ortodoksije pobijaju kod mene k3o strahovito skretanje od prave vere tačno isto to, samo egzaktno sprovedeno i na problem akumulacije primenjeno shvatanje, koje je Kautsky četrnaest godina ranije, u polemici protiv revizionista Tugana Baranovskog, izneo kao 0pšteusvojenu" teoriju kriza ortodoksnih marksista. A na koji način dokazuje· Kautsky svom partneru neodrživost njegovih teza? Upravo na osnovu Marxovih šema! Kautsky svome Tuganu pokazuje kako te šeme, ako se pravilno primene, - ja sam u svojoj knjizi to osvetlila pobliže pa ovde ne želim da se upuštam u to, kako Kautsky opernše sam sa tim .šemama - ne dokazuju tezu Tugana Baranovskog, već su, naprotiv, dokaz za teoriju kriza na osnovu "subkomsumpcije". Svet se koleba u svojim temeljima. Da li je i vrhovni struč njak najzad "suštinu, svrhu i značaj Marxovih šema" još temeljnije krivo shvatio nego i sam Tugan Baranovski? ... Ali Kautsky iz gledišta Tugana Baranovskog izvlači zanimljive konsekvencije. Da je to shvatanje prema iskazu Kautskog u otvorenoj punoj suprotnosti sa Marxovom teonjom kriza, da ono, zatim, čini sasvim neshvatljivim izvoz kapitala u nekapitalističke zemlje, to smo već naveli. Zadržimo se sada još samo na opštoj tendenciji tog stava: "Koju praktičnu vrednost imaju ... naša teoretska razmimoilaženja?" pita Kautsky. "Da li krize imaju svoj krajr.ji osnov u subkornsumpciji ili u manjkavoj srazmernosti društvene proizvodnje- je li to nešto više od pukog doktorskog pitanja?" 11
11
..
403
"Mnogi "praktičar" bi mogao doći u iskušenje. da tako_ J. rel="nofollow"><>: misli. Stvarno pak ovo pitanje dma vehki prakt:ičm znacaJ 1 upravo za sadašnja takticka razmimoilaženja o kojima se diskutuje u našoj partiji. Nije to slučajnost da reviziomzam naročito oštro pobija Marxovu teoriju kriza." I Kautsky je izložio naširoko da teorij a kriza Tugana Baranovsk:og, u suštini uzeta, izlazi na tobožnje "ublaženje klasnih suprotnosti", to jest da ona spada u teoretski inventar onoga pravca koji teži "ka preobražaju socijalne demokratije iz partije proleterske klasne borbe u demokratsku partiju, ili u levo krilo neke demokratske partije socijalističkih reformi". (l. e., br. 5 (31), str. 141.) Tako je pre 14 godina vrhovni "stručnjak" prema svima pravilima borbene tehnike na punih 36 štampanih strana "Neue Zeit"-a bacio na tle jeretiloa Tugana Baranovskog, pa je, najzad, sa skalpom oborenoga za pojasom, napustio bojište. A sada evo moram da doživim da "stručnjaci", verni uče nici svoga učitelja, moju analizu akumulacije žele da dotuku istim onim "osnovnim principomu koji je na lovištima u "Neue Zeit"-u stao života ruskog revizionista. Sta će na kraju u ovoj avanturi biti od gledišta koje je "koliko je nama poznato, opšteusvojeno od svih ortodoksnih marksista kad je u pitanju teorija kriza", to nam, dabome, nije sasvim jasno. Ali zbilo se još nešto originalnije, pošto je moja "Akumulacija" već smrvljena oružjem Tugana Baranovskog u "Vorwarts"-u, u "Bremer Bii.rgerzeitung"-u, u "Dresdner Volkszeitung"-u, u "Frankfurter Volksstirrune", pojavila se u "Neue Zeit"-u kritika Otta Bauera. I ovaj "stručnjak" istina veru;e, kao što smo videli, da matematičke šeme imaju čarobnu snagu u pitanjima društvene reprodukcije. Ali on sa Marxovim šemama ipak nije potpuno zadovoljan. On nalazi da one "nisu besprekorne", da su "proizvoljne i ne bez protivrečnosti ", što on objašnjava time što je Engels taj deo Marxovog dela "našao nedovršen" u zaostavštini učitelja. Zato on u znoju svog lica sam pravi nove šeme: "Zato smo ovde postavili šeme koje, čim se jednom prime pretpostavke, neće više sadržavati ništa proizvoljno." Tek sa tim novim šemama Bauer misli da je "dobio besprekornu osnovu za istraživanje problema koji je postavila drugarica Luxemburg" ("Neue Zeit", broj 23, str. 838). Ali pre svega Bauer je shvatio da se kapitalistička proizvodnja ne može "nesmetanou vrteti po magli i vetru, pa zato za akwnulaciju kapitala traži kakvu god bilo objektivnu društvenu osnoYU, koju najzad nalazi u porastu stanovništva. I tu počinje ono što je najčudnije. Prema jednodušnom glasu "stručnjaka", pod korporativnim blagoslovom redakcije 404
centralnog or.gana, moja knjiga je savršena besmislica, plitko r:erazun:tevanJe, problem akumulacije uopšte ne postoji kod Marxa Je već sve rešeno i šeme daju dovoljan odgovor. Bauer se, međutim, osetio prinuđenim da svoje šeme ipak veže na ne~to m~terij~lniju os?ovu nego što su puka pravila sabiranja 1 oduzimanJa: on uz1ma u obzir određen društveni odnos porast stanovništva; ,po njemu se ravnaju njegove tablice. Proširenje kapitalističke proizvodnje, kako bi ga šeme slikovito trebalo da pokažu, nije dakle suvereno kretanje kapitala oko sopstvene osovine, nego to kretanje prati samo svagdaSnji porast stanovništva. "Akumulacija pretpostavlja proširenje područja proizvodnje; područje proizvodnje se proširuje porastom stanovništva." - "U kapitalističkom načinu proizvodnje postoji tendencHa prilagođavanja akumulacije kapitala porastu stanovništva." -· "Tendencija ka prilagođavanju akumulacije porastu stanovništva vlada internacionalnim odnosima." - "U kapitalističkoj svetskoj privredi, posmatranoj kao celini, vidljivo je prilagođa· \'anje akumulacije porastu stanovništva u industriskom ciklusu. -Periodični povratak prosperiteta, krize depresije jeste em piriski izraz činjenice da mehanizam kapitalističke proizvodnje sam od sebe otklanja kako prekomernu tako i premalu akumulaciju, prilagođujući akumulaciju kapitala stalno porastu stanovništva." ("Neue Zeit", 1913, ·br. 24, str. 871-873. Sve podvučeno kod Bauera.) Docnije ćemo pobliže proučiti Bauerovu teoriju populacije. U svakom slučaju, međutim, jasno je: ova teorija pretstavlja po sebi nešto sasvim novo. Za ostale "stručnjake" je svako pitanje o društvenoj, ekonomskoj bazi akumulacije bilo čista besmislica, "uistinu teško dokučiva". Bauer, međutim, konstruiše či...: tavu teoriju da bi dao odgovor na ovo pitanje. Bauerova teorija populacije nije novina samo za ostale kritičare moje knjige: ona iskrsava prvi put u čitavoj marksistič koj literaturi. Nje nema ni u jednom od tri toma Marxovog ,,Kapitala", nje nema u "Teorijama o višku vrednosti", ni u drugim Marxovim spisima ne nalazi se trag Bauerovoj teorij1 populacije kao osnove akumulacije. Pogledajmo, dalje, kako je u svoje vreme Kautsky u "Neue Zeit"-u objavio i prikazao drugi tom "Kapitala". U opširnom prikazivanju sadržine drugog toma, Kautsky podrobno ~brađuJe prve odeljke o prometu, navodi verno sve formule 1 oznake kako ih je Marx koristio, pritom je posvetio celom odelJin~ o·:'"~ produkciji i prometu celokupnog društvenog kapitala", naJvaznijem i najoriginalnijem delu celog toma, od 20 štampan!h _stra.na čitave tri stranice. Na ove tri stranice Kautsky obrađuJe IsklJU405
čivo - razume se sa vernim prenošenjem neizbežnih šema uvodnu fikciju ,.proste reprodukcije", to jest kapitalističke proizvodnje bez profitiranja, koju Marx sam smatra za puku teoretsku polaznu tačku za istraživanje pravog problema: akumulacije celokupnog kapitala. Ovu poslednju Kautsky likvidira doslovce sa sledeća dva reda: "DalJe komphkaClJe, naJzad, pruža akumulacija viška vrednosti, proširenje proce~a proizvodnje." I tačloa. Ni rečce vdše tada, odmah posle pojave drugog toma ,.Kapitala", i ni rečce više od onda za svih trideset godina. Dakle, i tu ne samo da nema nikakvog traga Bauerovoj teoriji populacije, nego Kautsky celi odeljak o akumulaciji uopšte nije ni zapazio. Niti on tu zapaža kakav naročiti problem za čije rešenje je Bauer sada stvorio "besprekornu osnovicu", niti činjenicu da Marx tu svoju tek otpočetu analizu prekida usred reči, a da nije dao odgovor na pitanje koje je u više navrata sam bio postavljao. Posle toga Kautsky se još jednom navraća na drugi tom "Kapitala" i to povodom serije članaka protiv Tugana Baranovskog koju smo već pomenuli. Kautsky formuliše ono "koliko je nama poznato, gledište koje je opšteusvojeno od svih ortodoksnih marksista, teoriju kriza koju je zasnovao Marx", čija suština leži u tome da potrošnja kapitalista i radnika nije dovoljna kao osnova za akumulaciju, pa da je potrebno ,.dopunsko tržište", i to "među još kapitalistički neproizvodećim profesijama i narodima". Ali izgleda da Kautsky ne zapaža da ta ,.od ortodoksnih marksista opšteusvojena" teorija kriza ne samo da spada u paradokse Tugana Baranovskog nego da ona nikak~ ne odgovara ni Marxovim sopstvenim šemama o akumulaciji kao ni njihovoj opštoj pretpostavci u drugom tomu "Kapitala". Jer pretpostavka Marxove analize u drugom tomu je upravo društvo sastavljeno samo od radnika i kapitalista i šeme imaju upravo taj zadatak da izlože egzaktno, u vidu ekonomskog zakona, kako ove dve nedovoljne klase potrošača samo svojom potrošnjom treba iz godine u godinu da omoguće akumulaciJU. Još manje se kod Kautskog nalazi tu makar i najmanJI nagoveštaj o Bauerovoj teoriji populacije kao o nekoj pravoj osnovi Marxovih šema akumulacije. . Ak~, najzad, ~zmemo i Hilferdingov "Finansiski kapital", tu H1lferdmg, u glav1 XVI, posle uvoda u kome je Marxova izlaganje uslova reprodukcije celokupnog kapitala slavio najoduševljenijim izrazima divljenja - stvarno potpuno primerenim k~o najgenija.lnije do~.tignuće ovog "divnog dela'\ na 14 štampanih strana daJe od. reci do reči prepis dotičnih stranica Marxovog d~la, d.abo~: :aJ.edno sa matematičkim šemama, pri čemu se H1lferdmg Jos zah - opet sa pravom - što su ove šeme tako
406
malo uzimane .u o~~ir i tek su, blagodareći T ug anu Baranovsko~, na neki na~~n stekle priznanje. A šta Hilferding sam zapaza u celon; gemJalnom delu? Evo njegovih zaključaka: Marxove s~~e pokaZUJU "da u kapitalističkoj proizvodnJi kako reprodukCIJa u prostom tako i u proširenom razmeru moZe da se nesmetano odvija samo onda ako se ove proporcij·e održe. Obratno, !kriza može nastupiti i kod proste reprodukcijR ako se naruši !?r.oporaija, naprimer. između dotrajalog kapitala ,j kapitala kOJl rma da se kao nov mvestira. Dakle nipošto ne izlazi da k~a mora imati svoj uzrok u nedovoljnoj potrošnji masa, koja je tmanentna kapitalističkoj proizvodnji... Isto tako ni moguć nost opšte hiperprodukcije roba ne sleduje sama po sebi iz ovih šemaj naprotiv, može se pokazati kao moguće svako proširenje proizvodnje do koga uopšte može doći na osnovu postojećih proizvodnih snaga". (R. Hilferding, "Finansiski kapital", izd. "Kulture", Beograd 1952, str. 281. - Kurziv R. L.) To je sve. I Hilferding, dakle, u Marxovoj analizi akumulacije vidi samo i jedino osnovu za rešenje problema kriza, i to jer matematičke šeme pokazuju proporcije pri či.jem održanju je moguća nesmetana akumulacija. Iz toga Hilferdin5 izvlači dva zaključka: l. Krize nastaju isključivo zbog nesrazmernosti, -pri čem on "koliko je nama poznato, gledište koje je opšteusvojeno od svih ortodoksnih marksista, teoriju kriza koju je zasnovao Marx, iz subkonsumpeij e spušta u podzemni svet, i zamenjuje je teorijom kriza Tugana Baranovskog, koju je Kautsky kao revizionističku jeres smrvio u paramparčad, i u njenim konsekvencijama sasvim prirodno dolazi do tvrdnje "jadnik~" Saya: da je opšta hiperprodukcija nemoguća. 2. Nezavisno od kriza kao periodičnih poremećaja zbog nedostatka srazmernosti (u društvu koje se sastoji samo od kapitalista i radnika) stalnim "proširenjem" akumulacija kapitala može ići neograničeno dotle dokle god to dozvoljavaju svagdašnje proizvodne snage, čime je, opet, doslovno kopiran od Kautskog smrvljeni Tugan. Za Hilferdinga, dakle, problem akumulacije ne postoji nezavisno od kriza, jer "šeme pokazuju" da je "svako proširenje" moguće bezgranično, tj. da istovremeno sa proizvodnjom bez dalj ega raste i njena proda. O Bauerovoj granici porasta stanovništva tu nema ni t:raga, ni pomena da je ovakva teoriJa bila potrebna. Najzad i za samoga Bauera je njegova sadašnja teorija sasvim novo otkriće. Godine 1904, dakle već posle izvršenog obračuna između Kautskog i Tugana Baranovskog, Bauer je raspravljao u "Neue 407
Zeit"-u u dva članka specijalno teoriju kriza u svetlu Marxove teorije. On je tamo rekao da želi da po prvi put da povezan prikaz te teorije. Koristeći jedno mesto u drugom tomu Marxovog "Kapitala" koje pokušava da objasni desetogodišnji ciklus moderne industrije, Bauer krize svodi uglavnom na posebm oblik prometa stalnog kapitala. Ni jednom rečju on tu ne pominje temeljni značaj odnosa između obima proizvodnje i porasta stanovništva. Celokupna Bauerova teorija, ,.tendencija prilagođavanja porastu stanovništva", koja sada treba da objasni krize kao i visoku konjunkturu, akumulaciju, kao i internacionalnu emigraciju kapitala iz jedne zemlje u drugu i, najzad, imperijalizam - onaj superiorni zakon koji stavlja u pokret celokupni mehanizam kapitalističke proizvodnje i koji ga "'automatski reguliše", - sve to ~a Bauera, kao nd za ostali svet, nije uopšte postojalo! Sada, odgovarajući na moju knjigu, odjednom se pomalja osnovna teorija koja Marxove šeme stavlja čak na "besprekornu osnovicu", biva ad hoc iz rukava ist!·esena - da reši problem koji tobože nije ni postojao! Sta tek da kažemo o svim ostalim "stručnjacima"? Svedimo sve ovo što smo dosada rekli u nekoliko tačaka: l. Prema Ecksteinu i Hilferdingu (kao i prema Pannekoeku) nikakav problem akumulacije kapitala ne postoji. Sve je jasno, razumljivo samo po sebi, kao što "pokazuju" Marxove šeme. A moja kritika šema da se može objasniti samo mojom beskrajnom nesposobnošću da ih razwnem. Prema Baueru, međutim, brojke koje je Marx izabrao su "proizvoljno uzete i nisu bez protivrečnosti". Tek je on, Bauer, sada našao "primerenu ilustraciju za tok Marx ovih misli" i postavio "od proizvoJjnosti oslobođenu šemu". 2. Prema Ecksteinu i redakciji "Vorwarts"-a, moja knjiga .,mora biti odbačena" jer nema nikakve vrednosti, a prema malome "stručnjaku" iz "Frankfurter Volkstimme" (l februar 1913) ona je čak "u najvećoj meri štetna 11 • Prema Baueru pak, u njoj je "u pogrešnom objašnjenju !krize ipak skriveno pravo jezgro"; ona ukazuje na granice akumulacije kapitala ( Neue Zeit", 1913, br. 24, str. 873). " 3. Prema Ecksteinu i "Vorwarts"-u moja knjiga nema apsolutn? ~lk,akve yeze sa imperijalizmom: "Sa novim pojavama pulslraJuceg pnvrednog života uopšte knjiga ima toliko malo veze da Je 1sto tako mogla biti napisana i pre dvadeset i više godi~~-" ~o _B~~ero~om . .n:tišlj~~ju, moje istraživ~nje, ~ti~a, ne otkrl\ia "Jedtru , "ah susbnskt Jedan od korena 1mper1jahzmaj' (l. e., str. 874), što bi za takvu malu ličnost kao što sam ja bio već priličan podvig. ' ' 408
4. Prema Ecksteinu, Marxove šeme pokazuju kolika je stvarno potreban društva, one pokazuju .,mogućnost r~vnoteže" ali od koje se ~a~italistička ~tvarnost ... vrlo bitno udaljuJe", je; Je IspunJena teznJom za prof.1tom, oz cega nastaju krize· odmah u sledećem stupcu "izlaganje odgovara Marxovoj šerni' ali takođe i ~tv<_rrnosti" ,_je~ šema upravo pokazuje "kako se t~ j profit za kapitaliste reahzu]e". ("Vorwiirts", 16 februar 1913, prilog). Prema Pannekoeku ne postoji nikakvo stanje ravnoteže, nego samo magloviti vazdušni prostor: "Obim proizvodnje se može uporediti sa predmetom bez težine koji može da lebdi u svakom položaju. Za obim proizvodnje ne postoji nikakvo stanj~ ravnoteže u koje bi on pri otstupanjima mogao biti povraćen", - "industriski ciklus nije nikakvo kolebanje oko nekog preseč nog stanja koje bi bilo određeno nekom potrebom". ("Neue Zeit", 1913, br. 22, "Theoretisches zur Ursache der Krisen", str. 783, 792.) Prema Baueru Marxove šeme, čiji smisao je on konačno odgonetnuo, ne znače ništa drugo nego kretanje kapitalističke proizvodnje u njenom prilagođavanju porastu stanovništva. 5. Eckstein i Hilferding veruju u objektivnu ekonomsku mogućnost bezgranične akumulacije: "A ko proizvode kupuje, i to se vidi iz šema" (Edkstein), koje se na papiru r:1ogu da razviju u beskonačnost. Pannekoekov "predmet bez težine" može, međutim, kako on to sam veli, da ,.lebdi u svakom stanju" A prema Hilferdingu "može se pokazati mogućim svako proširenje proizvodnje koliko se ono može izvršiti uopšte pri postojećim snagama", jer kao što se to vidi iz šema, sa proizvodnjom raste automatski i pređa. Prema Baueru, samo "apologeti kapitala mogu dokazivati bezgraničnost akumulacije kapitala" i h teti tvrditi da "sa proizvodnjom automatski raste i snaga potrošnje"! ("Neue Zeit", 1913, br. 24, str. 873.) Na čem smo, dakle? Sta misle, najzad, gospoda "stručnjaci''? Je li bilo kod Marxa problema akumulacije, koji mi, svi zajedno, dosada nismo zapazili, ili je on i posle najnovijeg rešenja koje mu je dao Otto Bauer, samo plod moje "potpune nesposobnosti da operišem Marxovim šemama", kako je kazao recenzent "Vorw8..rts 4'-a? Jesu li Marxove šeme konačne istine poslednje instancije, nepogrešiva dogma, ili su one "proizvoljne, i ne bez protivrečnosti"? Zahvata li problem koji sam _ja nače~a u korene imperijalizma, ili on sa pojavama "današnJeg pulstrajućeg života nema ni najmanje veze"? I šta bi, najzad, tr~ balo da pretstavljaju, kao što Eckstein piše, Marxove šeme koJe su "postale slavne": samo teoretski zamišljeno "stanJe ravno-;teže" proizvodnje, sliku realne stvarnosti, doka~ mo~ćnostl "svakog proširenja", dakle, bezgranični porast proizv•.>d:>Je, d~ kaz njegove nemogućnosti s obzirom na subkonsumpClJU, prl409
lagođenje proizvodnje ~.ranici pora~ta st~novn~štva, Pannek~ kov dečji balon "bez teZine'\ Ih mozda JO~ ~ nesto drugo, . m?z~: . kamilu, i.1i l·asicu? Krajnje je vreme da, vec Jednom, "strucnJaCI počnu da se sporazumevaju_"o s~vari.. .. . ..
Ali zasada je to lepa sl!ka Jasnoce, harmomJe, Jednodusnosti oficijelnog marksizma u pogledu fundamentalnog dela drugog toma Marxovog .,Kapitala". I prava legitimacija za v~soko učenost, kojom su se ta gospoda sa propovedaomce okorrula na moju knjigu.• Pošto me je Otto Bauer tako oslobodio da dalje raspravljam sa oStalim "stručnjacima", obraćam se samom Ottu Baueru.
* ,.Vorwiirts"-ov recenzent Eckstein je od onoga o čemu se zapravo u glavnoj stvari radi, od svih ,.,stručnjaka" najmanje razumeo. On spada među onu vrstu novinar:::~. koja se pojavila sa porastom radničke štampe, koH su u stanju da pišu u svako doba i o svemu: o japanskom
parodičnom pravu, o modernoj biologiji, o istoriji socijalizma, teoriji saznanja, etnografiji, ·istoriji kulture, poEtičkoj ekonomiji, taktičkim problemima, - o svemu što god baš ustreba. Takvi univerzalni pisci kreću se potom po svim oblastima znanja sa -onom neskrupuloznom sigurnošću na kojoj im svaki ozbiljan naučnik može istinski da pozavidL Kad im nedostaje svako razumevanje za "preuzeti" predmet, oni g!'l nadomeštaju drskošću i nezgrapnošću. Evo samo dva primera za to; "Već tu se vid·i", veli Eckstein na jednom mestu svog priik.aza, "da autorka nije shvatila smisao i svrhu Marxovog izlaganja, a to saznanje se pojačava ostalom sadržinom knjige. Pre svega njoj je ostala potpuno nejasna već sama tehnika 'OVih šema. To se vidi potpuno jasno već na strani 78." Tamo se radi, naime, o tome da Marx proizvodnju novca u svojoj šemi svrstava u oOeljak sredstava za proizvodnjiJ.. Ja to u svojoj knjizi kritikujem pokušavajući da dokažem da, kako novac nije sredstvo za proizvodnju, iz takvog postavljanja moraju neizbežna da nastanu velike teškoće u egzaktnom prikazivanju. Eckstein na ovo stavlja sledeći začin: "Drugarica Luxemburg zamera što Marx proizvodnju novčanog materijala, dakle, zlata i srebra, svrstava u niz I, računa u proizvodnju sredstava za proizvodnju. To je tobože pogrešno. Zato ona pored Marxova dva niza postavlja još i treći koji treba da predoči p-roizvodnju. novčanog materijala. To je nesumnjivo dozvoljeno, ali nas zanima kako treba da se odvija razmena između ova tri niza." I evo ga već gorko razočaranog!· "U šemi koju je postavila drugarica Luxemburg teškoća nije samo vrlo velika, nego je čak nesavladljiva... Ona sama pak ne čini ni najmanji pokušaj da prikaže ove .,organske isprepletenosti". _I sam poluušaj morao bi je uveriti da je njena šema nemoguća", i tako sa elegancijom nastavlja Pritom "šemu koju je postavi"la drugarica Luxembu,rg" na str. 78, uopšte nisam "postavila" ja, nego - Marx! Ja tu jednostavno prenosim brojke iz drugog toma "Kapitala", strana 388, da bih pokazala kako se, po Marxu, proizvodnja novčanog materijala ne može sprovesti, i propraćam to izričito sledećim rečima: "Uostalom jedan rpogled na samu šemu Marxove reprodukcije pokazuje do kakvih bi nas nezgoda moralo da dovede h-rkanje sredstava za razmenu sa sredstvima za proizvodnju." I tu sada dolazi Eckstei'l, podmeće mi Marxovu šemu, koju ja kritikujem i na osnovu te šem~ okomljuje se na mene sa propovedaonice kao na neku glupu gusku kojoj je "i sama tehnika tih šema" ostala potpuno nejasna.
410
II
...U ~auerova tablična izračunavanja, dabome, da se neću up~stat!: Glavn! deo nje_govog. stava i njegove kritike moje knJige c1m. teonJa populac!Je, kOJU m1 on suprotstavlja kao bazu akumulaCIJe, a ta sama po sebi nema veze ni sa kakvim matematičkim šemama. N a sledećim stranicama pozabavićemo se dakle tom teorijom. Ali pre svega je potrebno da upoznamo' bare~ Je~an dr~gi primer. Na str. 423 drugog toma "Kapitala", Marx je pos~v1o SVOJU. prvu šemu akumulacije u kojoj kapitalistima jedno'! odelJk_a ostavl~a ~t~lno 50 otsto njihovog viška vrednosti za kapitalizovanJe, a J:apitahstrma drugog odeljka kako bog da, bez ikakvog određen~g pravila, nego ono što preostane posle podmirenja potreba prvog odelJka. Pokušala sam da kritikujem ovu pretpostavku kc..o proizvoljnu. Ali tu se pojavljuje Eckstein sa sledećim izlivom: "Pogeeška je, dakle, u samom načinu njenog računanja, a to pokazuje da ona nije shvatila suštinu Marxovih šema. Ona misli, naime, da su šeme zasnovane na zahtevu jednake stope akumulacije, tj. da one pretpostav:jaju da u oba razmatrana glavna odeljka društvene proizvodnje biva akumulisan:1 stalno u istom odnosu, da stalno isti Ueo viška vrednosti biva pretvoren u kapital. To je, međutim, sasvim proizvoljna postavka koja je u n es a. glasnosti sa činjenicama ... Ustvari ne postoji takva opšta stopa akumutacije i ona. bi teoretski bila besmislica." Tu leži tobože "teško objašnjiva zabluda autorke koja ponovo pokazuje da je suština Marxovih šem.-z ostala za nju potpuno zagonetna". Stvarni zakon jednake profitne stope stoji "u punoj suprotnosti sa umiš1jenim zakonom jednake akumulacije·' itd., veli sa sočnom temeljitošću, zasoljeno i zabibereno, onako već k:-tkll se Eckstein stara da me uništi. Ali, da vidimo. Samo 5 stranica dalje Marx postavlja drugi primer šeme akumulacije, i to ovoga puta stvarnu, fundamentalnu šemu kojom on operiše do kraja, dok je ona prva pretstavljala samo pokušaj, samo provizornu skicu. I u tom drugom, konačnom primeru Marx primenjuje istu stopu akumu~acije, "umišljeni zakon", u oba odetjka! "Teoretska besmislica", "puna suprotnost sa stvarnim zakonom jednake profitne stope", dakle, svi ti kapitalni pre stupi i ziOCini - nalaze se u Marxovoj šemi na 427 5trani II toma "Kapitala"; i u tim gresima Marx ostaje uporan do poslednjeg retk·.t II toma. Izliv se, i ovoga puta, sručio da glavu nesrećnog Marxa kome je, eto, "suština" njegove sopstvene šeme "ostala po.tpu.no zagonetna". Kolika neprijatnost za Ecksteina ne samo sa mnom nego i sa Ottom Bauerom, koji u svojoj "besprekornoj" šemi takođe ističe pretpostavku "da j t:> stopa akumulacije jednaka u oba odeljka" ("Neue Zeit", L e., str. 53~). Eto to je Eciksteinova kritika. I od takvog đetića koji ni Marxov "Kapital" nije čestito pročitao mora čovek sebi da dozvoljava te bezobrazluke~ Da se takva "recenzija" uopšte mogla u "Vorwi:irts"-u i pojaviti znak je cvetanja i vladavine tzv. "austromarksističke" epigonske škole .u ob~ centralna organa Socijaldemokratije, i ja se neću lišiti toga_, u.koliko m:. bog dozvoli da doživim drugo izdanje svoje knjige, da ovaJ b1ser saču vam u ,punom tekstu da bih ga spasla za potomstvo!
411
način, metod,
kako Bauer izvodi svoje tablične manipulaciie. Mada nam one nimalo ne služe za rešenje čisto ekonomskog, društvenog problema akumulacije, ipak su one vrlo karakteristične za samog Bauera, za shvatanje sa k:ojim on pristupa rešavanju problema. A taj postupak se može pokazati na nekolikim sasvim jednostavnim primerima koji će sa lakoćom moći da ocene i najobičniji smrtnici koji, inače, padaju u užas od ošamućujućih tablica i kabalističkih znakova. Uzimam za to samo tri primera. Na strani 836 "Neue Zeit"-a (1. e.) Bauer navodi kako se odvija akumulacija društvenog kapitala. On uzima, prema Marxu, obadva velika odeljka proizvodnje (l. proizvodnja sredstava za proizvodnju i 2. proizvodnja životnih sredstava), i to u prvom odeljku kao polaznu tačku postojan!i kapital 120 000 i yromenljivi 50 000 (što treba da pretstavlja hiljade ili milione maraka, ukratko: novčanu vrednost). U drugom odeljku uzima postojani kapital 80 000 a promenljiV'i 50 000. Brojke su, razume se, proizvoljne, ali njihovi međusobni odnosi su važni, jer oni, naime, izražavaju izvesne ekonomske pretpostavke od kojih Bauer polazi. Tako je u oba odeljka postojani kapital veći od promenljivog, da bi se izrazio stepen tehničkog napretka. Ova nadmoćnost postojanog kapitala nad promenljivim je u prvom odeljku još jača nego u drugom, jer i tehnika u prvom odeljlm obično čini brže napretke nego u drugom. Najzad, u saglasnosti s time je i celokupni kapital prvog odeljka veći nego drugog. To su, moramo upozoriti, sve samo Bauerove pretpostavke i to vrlo pohvalne, jer su u saglasnosti sa Marxovim pretpostavkama. Dovde je sve lepo. A sada dolazi akumulacija. Ona počinje na taj način što Bauer oba postojana kapitala povećava u ravnim iznosima sa po 10 000, i oba promenljiva u ravnim iznosima sa po 2500 (l. e.). Ali time odmah bivaju oborene sve gornje ekonomske pretpostavke. Jer l. nemoguće je da manji celokupni kapital drugog odeljka može da poraste u istom iznosu sa većim kapitalom prvog odeljka, jer se u tom slučaju njihov uzajamni odnos, uslovljen tehnikom, pomera unazad; 2. nemoguće je da dopunski kapitali u oba odeljka budu raspoređeni u ravnim iznosim.l između postojanog i promenljivog kapitala, jer originalni kapi tali nisu bili raspoređeni na isti način. I ovde Bauer ruši tehničku osnovu koju je sam postavio . . Tako cela stvar počinje time što Bauer sasvim proizvoljno SVOJe ekonomske pretpostavke već na prvom koraku akumulacije ignoriše. A zašto? Prosto za ljubav aritmetičkih rezultata ~a bi dobio čist račun sabiranjem i oduzimanjem i iz kog ~ mače ne bi mogao ispetljati.
412
Dalje. Po~le. proširenja proizvodnje izvršenog na ovak::w ~a~n~; Bauer zeb d~. nam pokaže kako se odvija drugi odlucuJ~CI a.~t akumulac~Je, onaj poznati "salto mortale", tj. realizaciJa v1ska vrednosl!. Potrebno je da nam bude pokazana razme~a uveća~e mase P~?izv?da i to tako ?.a s~ time postigne dalJ! stupanJ akumulaCIJe, lJ. ponovno proslrenJe proizvodnie To se zbiva na str. 863. · · Potrebno je sada da se izvrši razmena ovih masa roba koje su rezultat prve goddne proizvodnje: 220 000 sredstava za proizvodnju i 180 000 sredstava za život. Najpre se stvar odvija na uobičaje?i na~in: sva.~i odeljak koristi sail)- najveći deo sopstvenih masa roba delimlCno neposredno, delimično razmenom radi obnove starog, istrošenog kapitala, kao i za osiguranje sopstvene potrošnje kapitalističke klase. Dotle je sve u redu i dotle Bauer ide, dabome, stopama Marxovim. Ali sada počinje škakljiva tačka: proširenje proizvodnje za sledeću godinu, akumulacije>. Taj postupak počinje na sledeći način, i to sa poznatim nam c:tatom kao uvodom: "Povrh toga kapitalisti hoće da svoj akumulisani višak vrednosti iz prve godine upotrebe za proširenje postojećih ili za osnivanje novih preduzeća." Mi se ovde nemamo više da bavimo pitanjem kojim smo se ranije baviii: da Iii je kapitalističko "htenje" dovoljno. Ovde zajedno sa Bauerom stojimo na gledištu da je čoveku njegova volja njegovo nebesko carstvo, pa želimo da osmotrimo Bauerove manipulaciie kroz koje se ostvaruje ta suverena volja kapitalista. Dakle, Bauerovi kapitalisti prvog odeljka "hoće" od svog viška vrednosti 12 500 da opet plasiraju u preduzeće. Zašto toliko? Pa zato jer Bauer za glatko računanje treba upravo taJ broj: Lepo, predaćemo se Baueru na volju bez gunđanja, ali će nam samo jedno svakako biti dozvoljeno: da se čvrsto držimo pretpostavki koje je on sam postavio. Dakle, kapitalisti prvog odeljka odlučili su da od svog viška vrednosti 12 500 ulože u proizvodnju. Ali, pošto su 10 000 svojih roba već uložili u svoj vlastiti postojani kapital, i daljih 2500 tih r<>ba prodali drugom odeljku da bi d<>bili životne namirnice za dopunske radnike svojih uvećanih preduzeća, dešava se da im od celokupne robn~ mase još uvek ostane na stovarištu ostatak, i to 4666. Oni su vec konzumirali, svoj stari utrošeni kapital su ob~ovili, ~!ovi za proširenje preduzeća su uložili i to upravo tohko kohko su, posle savetovanja sa Bauerom, nametavali, pa im je ~oš uvek, ostao taj "ostatak koji teško podnose". Sta biva sa l!m ost•tkom od 4666? Ne zaboravimo samo da nisu kapitalisti prvog odeljka jedini ·koji "hoće" da akumulišu, nego da to isto "ho~e" i oni iz drugog odeljka. I oni tamo, makar da je njihov kap1tal manJi, v·
413
imaju ambiciju, kao što smo to već videli, da ulože 12 500 i da to na isti način rasporede kao i oni iz odeljka I, - taština, da bi podražavaH svoje bogatije kolege, koja ih zavodi toliko daleko da gube iz vida sve tehničke obzire. Bilo kako bilo, Zd uvećanje koje oni "hoće" potreban im je dopunski deo u srerlstvima za proizvodnju od prvog odeljka, i tu se, možda, pruža prilika da se na najjednostavniji način rešimo onoga nesvarljivog ostatka toga odeljka? Ali ne, sve je već unapred uzeto u obzir i uređeno. Uvećanje odeljka II je "planski" izvedeno, naime, prema planu koji je Bauer sam smislio. Tamo nema više mesta ni za jedan ekser. A ipak posle svega toga u odeljku je ostatak od 4666! Sta da radimo sa tim zalogom koji nam je ostao u rukama? "Gde će oni naći svoju prođu?" pita Bau~r (l. e., str. 863). I tu se dešava sledeće: "Kapitalisti industrije potrošnih dobara prenose deo akumulisanog viška vrednosti iz prve godine u industrije sredstava za proizvodnju: bilo da sami osnivaju fabrike u kojima se izrađuju sredstva za proizvodnju, bilo da jedan deo akumulisanog ' viška vrednosti posredstvom banaka stave na raspoloženje kapitalistima industrije sredstava za proizvodnju, bilo da kupe akcije društava koja proizvode sredstva za proizvodnju. - Industrija sredstava za proizvodnju će zato prodati robe u vrednosti 4666 onome kapitalu koji je akumulisan u industriji potrošnih dobara, ali je plasiran u industriju sredstava za proizvodnju. Industrija konzumnih dobara kupuje, dakle, pored sredstava za proizvodnju u vrednosti 85.334 (koja njene sopstvene potrebe potpuno podmiruje - R. L.), još i sredstva za proizvodnju u vrednosti 4666 namenjenih proizvodnji st~d stava za proizvodnju" (L e., str. 863). Th je, dakle, rešenje: prvi odeljak prodaje nesvarljivi ostatak 4666 drugom odeljku, ali ovaj ga ne koristi kod sebe negv ga "prenosi" -natrag prvom odeljku i upotrebljava ga za ponovno proširenje postojanog kapitala I. Opet nemamo ovde da se pobliže bavimo ekonomskim činjenicama Bauerovog "prenošenja", transfera, viška vredno!;ti iz odeljka II u odeljak I. Ovde mi Bauera slepo pratimo kroz visine i dubine, imajući u vidu uvek samo jedno: da li se u tim njegovim sopstvenim proizvoljno izabranim operacijama dešav:1 sve pošteno i čisto i da li se Bauer drži svojih sopstvenih pretpostavki. Kapitalisti odeljka I "prodaju", dakle, svoj ostatak roba 4666 kapitalistima odeljka II, a ovi ga "kupuju" tako što deo viška vrednosti koji su akumulisali prenose u odeljak I. Ali, stoJ! Ctme ga on1 "kupuJu"? Gde je taj deo viška vrednosti" kojim oni plaćaju ovu kupovinu? U Bauerovoj tablici nema o 11
414
tome _ni traga! Ce!~. masa roba odeljka II vec Je utrošena 7.a potrc:snJU kapitahstiCke kla~e oba odeljka kao i za obnovu 1 povecanJe promenlJivog kapitala (vidi sopstveno Bauerova izracunavanJe na ~tr. 865), svakak? do ostatka od 1167. Tih 1167 dobara za Ft:osnJu Jeste sve sto je drugom odeljku od viška vrednosti JOS preostalo. A tih 1167 Bauer koristi ne možda ma~ar ~~ "akontac~ju" onih 4666 sredstava za proizvodnju, nego o abi Ih upotrebiO kao promenljivi kapital za dopunske radnike koJI su potrebm uz onih tobože "kupljenih" 4666 sredstava za pr?izvodnju! Kako god stvar okrenemo, kapitahsti ll su svoj VIsak vrednosti glatko utrošili, oni izvrću džepove i ne nalaze u njima ni ~rebijene pare da bi kupili 4666 sredstava za proIzvodnJu koJa se nalaze na stovarištu. Na drugoj strani, kad bi ona kupovina i stvarno bila izvršena, onda bismo na strani odeljka I morali da vidimo v. zamenu za 4666 odgovarajuća dobra za potrošnju. Ali gde su ona i št~ odeljak I da počne sa njima? Bauer nam to ne otkriva ni jednom rečju. Mističnih 4666 u dobrima za potrošnju, koja bi kod ,.kupovine" morala biti razmenjena, iščezlo je bez traga. Ili da li stvar treba da shvatimo ovako: kapitahsti odeljka II imaju, možda, još nekih zaliha kapitala koje se u tablici ne vide, imaju, recimo, depozite u Nemačkoj banci i dignu sada u novcu 4666 radi kupovine sredstava za proizvodnju? Ali, dozvolite! Ako je Bauer tako nešto mislio, ako je on svoje tablice konstruisao kao prikaz "celokupnog društvenog kapitala" a pritom Jednim okom ~Ujio na tajne pretince sa zalihom kapitala koji može da koristi u času kad u svojim tablicama dođe u ćor sokak i zapne sa razmenom, onda je to čisto ruganje Marxovirn šemama. Celokupni društveni kapital je celokupni društver.1 kapital! Nema tu šta da se ni drmusa ni objašnjava. Onda tu mora časno, sve u paru, biti sadržano sve ono što društvo ima u kapitalu, tu spada i Nemačka banka sa depozitima; i celokupni promet mora da se odvija u okviru šeme, da se u tablici sasvim tačno i određeno Viidi i razaznaje i kako i šta - inače cela šema i celokupr1o računsko izmotavanje ne vredi ni po lule smrdljiva duvana! Ostaje, dakle, ovo: Manipulacije Bauerovih kapit.;lis_ta su čisto izmotavanje; ta gospoda prave se kao da prodaJU 1 kupuju 4666 sredstava za proizvodnju, a stvarno nemaju u džepu ni prebijene pare da ih kupe. Posredi je, dakle, Člst pok~o~ za koji će "bog da plati", kad kapitalisti I odeljka kap1tahstim~ II predaju ostatak svoje robne mase. A kap1tahsti. drugo:, odeljka na ovaj plemeniti gest da se pokažu otme~, od;lovaraju isto tako velikodušno: oni svojim kolegama taj poklon 415
odmah vraćaju i daju im još i svoj ostatak sredstava za pt proizvoda obe sfere biva prodana bez ikakve smetnje ne samo u prvoj godini nego i u svima sledećim, i realizovan i celokupni višak vrednosti. Kao što se vidi, pogrešna je postavka drugarice Luxemburg da akumulisani deo viška vrednosti neće moći biti realizovan." (l. e., str. 866.) Rezultat je u najvećoj meri prijatan, ali manipulacija koja je dovela do njega umanjuje donekle prijatnosti. Prostim rečima, ona je u ovome: Pošto je izvršena i završena razmena između oba odeljka društvene proizvodnje u cilju obnove i proširenja kapitala, kod odeljka I ostaje neprometnuti ostatak sredstava za proizvodnju u vrednosti 4666, a kod odeljka II isto tako višak sredstava za potrošnju u vrednosti 1167. Sta da otpočnemo sa njima? Da ih razmenimo pre svega, bar u iznosu manje svote? Ali, prvo i prvo ostao bi još uvek u odeljku I ostatak koji nikako ne može da nađe prođu, i mi bismo samo umanjili brojke, ali ne i nepriliku. Drugo opre svega: kakav bi ekonomski smisao i svrhu imala ta razmena? Šta bi mogao da počne odeljak I sa onim na taj način dobijenim potrošnim dobrima za dodatne radnike, jer posle razmene ne bi više imao na raspoloženju dovoljnu količinu sredstava za proizvodnju da ove radnike zaposli? I šta bi, isto tako, počeo odeljak II sa tako dobijenim novim sredstvima za proizvodnju budući da bi on upravo ovakvom razmenom ispustio iz ruku potrebna potrošna dobra za dodatne radnike? Razmena je, dakle, nemoguća, oba ostatka iz šeme ostaju uopšte bez prođe. Da bi se iz ove neprilike izvukao, Bauer izvodi sledeće majstorije: najpre fingira "prodaju" neotuđivog viška robe prvog odeljka drugom odeljku, a da pritom nijednom rečju ne odaje čime će ovaj drugi ovu kupovinu zaista i da plati. Drugo, posle fingirane "kupovine" on kapitaliste drugog odeljka dovodi da izvedu nešto originalno: da sa dobijenim sredstvima za proizvodnju iz sopstvenog odeljka isele u onaj drugi i da ih tamo plasiraju kao kapital i, treće, uz to preseljenje ponesu još i sop416
stve~a životi?-a s_redstva koja ne mogu prodati, da bi ih u strani odelJak plas1rah kao promenljivi kapital. Mož~. se zapitati: p~" zašto Bauer fingira ovu originalnu ~r~nsakCIJU, umesto _da v1skove sredstava za proizvodnju odmah 1 Jednost~vno os~v1 na svome mestu u prvom odeljku i da ih ~u ~onstt za pr?S1re~u p~oizyodn_j_u, ka~o to, na kraju kraje\'a, 1 b1va~ J?OSle svih nJe~ovlh carohJa. Ah u tome slučaju Bauer Je, bezec1 da se sklom od kiše, upao u reku, tj. u neuriliku da 111o~a da. objašnjava na koji način da se neophodni promenlJIVI_ kapital u obliku 1167 sredstava za potrošnju iz drugog odelJka prenese u pr':'i odeljak. Pošto to nije u stanju da objasni, a dalJa razmena proozvoda redovnim putem je došla u ćor-so kak, Bauer je prinuđen da pravi hokuspokus kojim gledaoca fascinira, da bi posle nekolikih čarolija svoje ostatke roba, koJi ne mogu da nađu prođu, u prvom odeljku spojio za poslednji čin akumulacije. . U svakom slučaju to je sasvim smela dosetka. Marx je prvi u istoriji nacionalne ekonomije podelu u dva odeljka društvene proizvodnje šematski postavio i prikazao. To je temeljna misao koja je celokupni problem društvene reprodukcije postavila na novu osnovicu i koja je tek omogućila njeno egzaktno istra±ivanje. Pretpostavka ove Marxove podele i njegove šeme bila Je cia između oba ova odeljka postoje samo odnosi razmene, što je upravo osnovni oblik za kapitalističku ili robnu proizvodnu privredu. Tog osnovnog uslova Marx se strogo drži i pri svojim operacijama sa šemama, kao što se sa železnom konsel::ventnošću drži svih svojih pretpostavki. I sada dolazi Bauer i kao usput obara čitavu Marxovu konstrukciju "prenoseći" bez razmene robe iz jednog odeljka tamo i amo u drugi, i u strogoj šemi vozika ih kao kiridžija, kao što kaže poljska poslovica: kao divlja gusl
Akumulacija kapitala
417
nove fabrike mašina. Bilo je potrebno upravo pokazati kako svestranom razmenom kapitalističkih roba postaje novčani kapital, koji jedini omogućuje fluktuaciju iz jedne grane proi rel="nofollow">vodnje u drugu. Dakle, prazno izvrdavanje je ako se u času kad razmena ne može biti izvršena, proizvodi koji nemaJ u prođe bez razmene "prenesu" u drugi odeljak proizvodnje. Isto tako čudnovata je i Bauerova dosetka da jedan odelja'< društvene proizvodnje vrši "osnivanja" u drugom odeljku. Marxovi "odeljci" ne znače nikakav lični registar preduzetnika, nego objektivne ekonomske kategorije. Ako kapitalist iz odeljka II sa delom svoga kapitala želi da .,osniva" i akumuliše i u odeljku l, to onda ne znači da odeljak sredstava za potrošnju suproizvodi u odeljku sredstava za proizvodnju, jer bi to bila ekonomska apsurdnost, nego samo da jedna ista ličnost u isto vreme fungira kao preduzetnik u svakom od obadva odeljka. Ekonomski tada ipak imamo posla sa dva kapitala, od kojih jedan proizvodi sredstva za proizvodnju, a drugi sredstva za potrošnju. Sto oba ta kapitala mogu da pripadaju jednoj istoj ličnosti, što se višak vrednosti iz oba sliva u isti džep, objektivno je to za analizu uslova društvene reprodukcije sasvim svejedno. Zato razmena ipak ostaje jedini most između ova dva odeljka, ili se pak on ruši kad bismo od obadva, umesto razmene, kao Bauer, smešali neku bezobličnu kašu u koJoj bi bila utopljena stroga Marxova konstrukcija, rezultat stogodišnjeg rvanja političke ekonomije za jasnoćom, a analiza reprodukcije se raspada u haos, u kome bi, ponovo, Say i slični duhovi smelo vršljali. Nota bene, sam Bauer, pre svega, polazi od ove pretp-:>stavke. Konstruišući svoje tablice, on kaže, naprimer, odmah u početku: .,Zbog toga u drugoj godini vrednost proizvoda industrije sredstava za potrošnju mora da iznosi 188 000, jer samo za tu sumu vrednosti mogu. biti razmenjena sredstva za potrošnju" (l. e., str. 863). Isto tako pita on, u času kada su gotove njegove tablice i kad treba da počne akumulacija: .,Ko će kupiti ove robe?" (l. e., str. 863). Bauer, dakle, i sam pretpostavljo da će sa ostvarenjem akumulacije uspeti samo ukoliko uspe da celokupnu količinu društvene robe bez ostatka proturi u razmeni između dva odeljka. I najzad na završetku, kad mu posle razmh akata razmene u oba odeljka ostanu robne mase koje nikako ne mogu biti razmenjene, on pokušava da se iz neprilike ;zvuče na taj način što oba odeljka navodi da tutnu uzajamne poklone i da se jedan drugome petljaju u poslove. I tako Bauer odmah na polaznoj tački svojih tablica sahranjuje svoje sopstvene pretpostavke, a u isto vreme i osnovni uslov Marxove šeme. 418
A sada treći primer. K~.o što j~. poznato, Marx svoje šeme za ilustraciju akumulaCIJe raZVIJa pod pretpostavkom da je postojani kapital u nepromeniJIVom _odnosu sa promenljivim kapitalom i da je stopa VISka vrednost! ISto tako nepromenljiva pa makar kapital progreslvno.rastao: Nasuprot tome, ja u svojoj knjizi, između ostalog, tvrdrm da Je ta pretpostavka nespojiva sa stvarnim životom ali da ju je Marx u svojim šemama uzeo radi lakšeg razvijanj~ akumulacije u svojim šemama. Već uzimanje u obzir tehničkog napr-:tka, tJ. P<;>Stupnog pomeranja u odnosima posto j anog i promeniJIVog kapitala, kao i porasta stope viška vrednosti, - rruslila sam - činilo bi nesavladljive teškoće prikazu akumulacije u Marxovoj šemi i pokazalo da proces kapitalističke akumulacije ne može biti zatvoren samo u uzajamne odnose čisto kapitalističke industrije. Međutim, Otto Bauer, za razliku od Marxa, u svojim tabli· cama uzima, doduše, u obzir tehnički napredak i vodi o njemu računa na izričit način time što pušta da postojani kapital iz godine u godinu raste dva puta brže nego promenljivi. Cak, u svojim daljim izlaganjima on tehničkom progresu daje odlučujući značaj u smeni konjunkture. Sta vidimo pak na drugoj strani? To da Bauer u isto vreme, "radi uprošćenja istraž'.vanja1', postavlja čvrstu, nepromenljivu stopu viška vrednosti! (l. e., str. 835). Da se dobro zapamti, naučna analiza, radi uprošćenja problema srne, dabome, da apstrahuje uslove stvarnosti ili da ih kombinuje, onako kako to bolje odgovara svagdašnjim njenim ciljevima. Matematičar srne svoju jednačinu po slobodnoj volji da reducira ili potencira. Fizičar srne, da bi objasnio relativnu brzinu padanja tela, da pravi eksperimente u bezvazdušnom prostoru. Isto tako i nacionalni ekonom za određene ciljeve istraživanja srne da isključi izvesne realne uslove privrednog života. Marx u celom prvom tomu "Kapitala" polazi od pretpostavke: l. da se sva roba prodaje po svojoj vrednosti, i 2. da radničke najamnine odgovaraju punoj vrednosti radne snage, a toj pretpostavci praksa, kao što je pozn~to, protivreči na svakom koraku. Marx je ovaj postupak prlmenJIVao • IZ razloga što je želeo da pokaže kako se čak i pod takvim najpovoljnijim uslovima za radnike, vrši kapitalistička ek~ploata cija. Njegova analiza zbog toga nije prestala biti nau eno. ~g zaktna, naprotiv, upravo na taj način on je dao nepokole~lJlyu osnovu za tačno ocenjivanje svakodnevne prakse sa nJemm otstupanjima. . Ali šta bi se reklo matematičaru koji bi ~ednu polovmu svoje jednačine množio sa dva, a drugu polovmu ostavio ne-
...
419
dirnutu ili delio sa dva? Sta da se misli o fizičaru koji bi, pri upoređivanju relativne brzine padanja raznih _tela, jedna tela posmatrao u vazdušnom, a druga u bezvazdusnom prostoru? Tako postupa Bauer. Marx kod svojih šema reprodukcije pretpostavlja, naravno, stalno fiksne viškove vrednosti, ma koliko da se upravo takva pretpostavka može smatrati kao nedozvoljen~ pri istraživanju akumulacije. Ali pri svojoj pretpostavd i u granicama svoje pretpostavke Marx Je postupao sasvim konsekventno: on je svugde puštao iz vida i tehnički napredak. Bauer postupa sasvim drukčije: on kao i Marx uzima čvr stu stopu viška vrednosti, u isto vreme pak, u suprotnosti s Marxom, on uzima u račun i snaž.an i neprekidan tehnički napredak! On u računicu uvlači tehnički napredak, mada ovaj ne uvećava eksploataciju, - dakle istovremeno dva uslova koji jedan drugog biju u lice, koji jedan drugog potiru. On nam onda velikodušno prepušta da sve njegove operacije proverimo, pod pretpostavkom rastuće stope viška vrednosti sa kojom on "najpre" nije računao i uverava nas da bi i tada teklo sve na opšte zadovoljstvo. Steta što Bauer nije smatrao za vredno da se potrudi i dovrši još i tu sitnicu umesto što je, tačno kao i drugi majstori računanja, majstoriju računskog izmotavanja prekinuo, pa nas, zbog neodložnih smetnji, ostavio na cedilu tačno nd mestu u kome je morao zapravo da otpočne sa pravim dokazivanjem.* Tek tada bi bio pružen barem aritmetički "dokaz" za Bauerovu tvrdnju. Ono pak što je on dosada dao r.ije više pomoćno sredstvo naučne analize, nego petljavina kOja ne može ništa ni da objasni ni da dokaže. Do ovoga časa još se nijednom reči nisam osvrtala na ekonomsku sadržinu Bauerovih tablica, nego sam jedino pokušal.a da na osnovu nekoliko primera pokažem koje metodP Bauer primenjuje i koliko održava svoje. sopstvene uslove. Upuštala sam se takođe pobliže u njegove manipulacije, ne radi toga da bih slavila jevtine trijumfe zbog bespomoćnosti njegovih šematskih operacija. Poneki njegovi grebeni mogli su lako biti izbegnuti sa malo vešliijom konstrukcijom tablice, - u čemu je, naprimer, Tugan Baranovski veliki majstor pred gospodom, ali naravno da u samoj stvari ne bi mogao mnogo više dokazati. O čemu se ovde radi, jeste način kako Bauer primenjuje Marxovu šemu, jeste činjenica da zbrka koju on pravi u svojim tablicama pokazuje očito koliko on urne da koristi Marxove šeme.
* Pannekoek, pošto je svoje tablice izračunao takođe sa brzo rastućim. kapital?m, ali . sa nepromenljivom stopom viška \'Tednosti, veli: "Na shčan načm kao 1 gore može se uzeti u obzir i postepena promena stope eksploatacije." ("Br-emer Btirgerzeitung" od 29 januara 1913.) Ali on prepušta čitaocu neka se sam pomuči. 420
. . ~uero~ kolega u "stručnosti", Eckstein, može Baue 1 u odrzati predi.ku "o temeljitom nepoznavanju Marxovih šema" o totalnoj "nesposobnosti da radi sa Marxovim šemama" itd: Ja~ pak ~adovolj':vam sa isticanjem ovih nekoliko primera, ne rad1 toga sto sam zelela da budem njegov nemilosrdan sudija kao njegov austromarksistički kolega, nego zato jer Bauer ,;a~ ivno izjavljuje: !,Rosa L>:xe_mburg se zadovoljava da uppzori na proizvoljnosti Marxov1h sema. - Mi pak pretpostavljamo da za Marxove misli damo saobraznu očiglednu pretstavu i da na šemi oslobođenoj svake proizvoljnosti produžimo svoja istraživanja. Radi toga smo postavili šeme koje, čim se jednom prihvati pretpostavka, više ne sadrže ništa proizvoljno, čije veličine, štaviše, sa prisilnom neizbežnošću proizlaze jedna ostajem ipak radije pri nekorigovanom Marxu i njegovim "proizvoljnostima" šem.a. Najzad, rrii ćemo još imati prilike da vidimo kakva je razlika između zabluda jednoga Marxa 1 omašaka nj egovih "stručnih" epigona. Bauer ne samo što že1i da me pouč:i nego on - temeljit kakav jeste - želi i da objasni moja lutanja. On je otkrio u čemu leži moja greška. "Pretpostavka drugarice Luxemburg da akumulisani višak vrednosti ne može biti realizovan jeste. dakle, pogrešna" - piše on pošto su gornjim manipulacijama njegove tablice "razrešene bez ostatka". "Kako je moguće da je drugarica Luxemburg došla do ove pogrešne pretpostavke?" Saaa dolazi zbunjujuće objašnjenje: "Mi smo pretpostavili da kapitalisti već prve godine kupuju ona sredstva za proizvodnju koja u drugoj godini treba da budu stavljena u pokret od strane priraštaj a radnog stanovništva, i da kapitalisti već u prvoj godini kupuju sva ona sredstva za potrošnju koja će u narednoj godini prodati onom priraštaju radničkog stanovništva. -Ako ovakvu pretpostavku ne bismo dozvolili, onda bi realizovanje viška vrednosti proizvedenog u prvoj goddn.i u ovoj godini ustvari bilo nemoguće." I još jednom: "Rosa Luxemburg misli da akumulisani deo viška vrednosti ne može biti realizovan. Uistinu on u prvoj godini ne može biti realizovan ako se materijalni elementi dopunskog proizvodnog kapitala kupuju tek v. drugoj godini" (1. e., str. 866). U tome grmu leži zec. Ja nisam znala da za fabriku, ako želimo da je otvorimo i stavimo u pokret u godini 1916, već u 1915 moraju biti gotove potrebne građevine, kupljene. mašine. i sirovine i pripremljene životne namirnice za radmke kop treba da budu postavljeni. Ja sam zamišljala da se fabnčko 421
preduzeće najpre otvori, pa se tek onda kupuje_ gradilište, da se najpre nameste radnici, pa se tek onda poseJe raž od koJe treba da se za njih peče hleb! Zaista čovek se mora smeJatl - 1 to zato što se ovakva otkrovenja objavljuju u naučnom organu marksizma. Otto Bauer, dakle, ozbiljno misli da su Marxove formule vezane za "godine", i ta dobričina se trudi da mi to popularno obj asni na dve štampane strane, pomoću trospratnih formula i latinskih i grčkih slova. Ali Marxove šeme akumulacije kapitala sa kalendarskim godinama nemaju ničega zajedničkog. Ono o čemu se kod Marxa radi jesu ekonomske metamorfoze proizvoda i njihova kapitalistička ulančanost, jeste to da u kapitalističkom svetu postoji niz ekonomskih procesa: proizvodnja - razmena - potrošnja, opet proizvodnja - razmena potrošnja, i tako u lancu bez kraja i kl)!lca. Kako je razmena neizbežna prolazna faza svih proizvoda i jedina veza između proizvođača, to se za sticanje profita i akumulaciju ne radi <.t prvom redu u kome vremenu se robe realizuju, nego o sledeće dve zamašne činjenice: l. da celokupni kapitalist, kao i svaki pojedini kap1talist ne može preduzeti proširenje proizvodnje dok ne izvrši razmenu svoje mase proizvedenih roba i 2. da celokupni kapitalist, kao i svaki pojedini kapitalist ne preduzima proširenje proizvodnje ako nema u izgledu prooirenje tržišta. A gde će celokupna kapitalistička klasa uspeti da nađe proširenu bazu za svoju akumulaciju? To je bilo pitanje. Bauer na njega daje, najzad, ovo pobliže objašnjenje: "Stvarno se i akumulisani višak vrednosti realizuje u kapitalističkom društvu. Realizacija se dakako vrši korak po kerak, postepeno. Tako su, naprimer, životne namirnice koje će biti utrošene u narednoj godini za ishranu dodatnih radnika, no pravilu svakako proizvedene već u prvoj godini i proizvođači su ih prodali krupnom trgovačkom kapitalu; deo viška vrednosti koji je otelovljen u tim životnim namirnicama realizuje se, dakle, već u prvoj godini. Realizovanje ostalog dela !og viška vrednosti postiže se kasnije prodajom tih životnih sredstava od trgovaca na veliko maloprodavcima i od ovih radnicima, - a utoliko je naša šema veran odraz stvarnosti" (!. e., str. 868). Ovde nam Bauer pruža bar jedan opipljiv primer kako za~iš~ja realizov_anje viška vrednosti, da li u prvoj ili drugoj god1n1: to se zb1va na taj način što životna sredstva bivaju prodav~na ?d proizvođač~ trgovcu na veliko, od ovoga maloprodav~u 1 naJ~ad od bakahna "dodatnom" radništvu. U krajnjoj lm!J> radniic1 su, dakle, oni koji ovde realizuju kapitalistički vi-
422
šak v~ed~~sti, koji pom:žu njegovom ~retvaranju u suvo zlato . .. Utoliko . Je Bauerova sema odraz horizonta individualnog kapltahsta 1 nJeg~vog teoretskog Sancho Panse, buržoaskog vulgarnog ekonomista. . Za pojedinog kapitalista je svakako svejedno da li je kupac nJegove robe Petar ili Pavle, radnik ili neki drugi, domaći ili stranac, selJak ili zanatlija. Pojedini kapitalist trpa svoj profit u džep bez obzira kome je robu prodao, a preduzetnici iz •truke životnih sredstava trpaju profit isto tako pri prodaji ivojih roba radnicima kao što to čine preduzetnici iz struke luksuznih roba kad svoje čipke, zlatne robe i dijamante prodaju dražesnoj ženskadiji "gornjih deset hiljada". Ali kada Bauer ovu plitku empiričku mudrost individualnog kapitalista i ne primećujući to nimalo, prenosi na celokupni kapital, kad ~n nije u stanju da razlikuje uslove reprodukcije individualnog kapitala - pa zašto je onda, za ime sveta, Marx uopšte pisao drugi tom svog "Kapitala"? U njemu je sadržano jezgro Marxove teorije reprodukcije, u njemu je odlučujuće postignuće ,.čudesnog dela", kako to veli Bauerov drug Hilferding, kojim je Marx nauku političke ekonomije po prvi put izveo iz haosa protivrečnosti i tapkajućih pokušaja Quesnaya, Adama Smitha i njegovih docnijih vulgarizatora, da bi konačno sa klasičnom jasnoćom postavio fundamentalnu razliku između dve kategorije: individualnog kapitala i celokupnog društvenog kapitaia u njihovim kretanjima! Ispitajmo sa ovog stanovišta Bauerova shvatanje makar samo najjednostavnijih sredstava. Gde će radnici uzeti novac kojim treba da pri kupovini životnih sredstava realizuju višak vrednosti kapitalista? Individualnom kapitalistu je sasvim svejedno kojim putem će njegova mušterija doći do novca, glavno je da ga ona ima, pa makar ga dobila na poklon, ili ukrala ili zaradila prostitucijom. Za celokupnu klasu kapitalista postoji, međutim, ovde nepokolebljiva činjenica da radnici samo od njih, samih kapitalista, u razmenu za svoju radnu snagu dobijaju sredstva kojima podmiruju svoje životne potrebe - najamnine. Oni dobijaju najamnine, kao što sam to već gore navela, pod uslovima koJi važe u modernoj robnoj proizvodnji, u dvostrukom obliku: prvo u vidu novca, a onda kao robu, pri čemu se novac vraća uvek na svoju polaznu tačku: u džep kapitalističke klase. Taj promet promenljivog kapitala potpuno iscrpljuje kupovnu sposobnost radnika i njihov doticaj razmene sa kapitalistom. Ako se rad~ ničkoj klasi dodeljuju životna sredstva, to društveno ne z":ab da kapital realizuje višak vrednosti, nego da on promenlJlVl kapital iskoriićuje u robama (realne najamnine), pri femt; on tačno u istom iznosu svoj wpstveni kapital iz prošlog penoda
izvlači natrag u novčanom obliku. To takozva~o realizovanje viška vrednosti prema Bauerovom receptu b1lo b1, dakle, u torne što bi kapitalistička klasa uvek i stalno deo novog kapitala u obliku roba razmenjivala za isto toliki deo sopstvenog već ranije prisvojenog kapitala u novcu! Kapitalistička klasa, dabome, stalno vrši ovu transakciju u stvarnosti, Jer mora da se pokorava žalosnoj nužnosti da svojoj radnoj snazi dodeli jedan deo celokupnog proizvoda kao sredstvo za održavanje, da bi je zato upregla u proizvodnju novog viška vrednosti u obliku robe. Samo što kapitalistička klasa još nikad nije uobrazila da ona ovim poslom ,,realizuje" svoj raniji višak vrednosti. Da ovo otkrij·e, ostalo je zadržano za Bauera.• Uostalom i kod samog Bauera postoji nejasna pretstava o tome da pretvaranje viška vrednosti u promenljivi kapital može da bude sve drugo samo ne "realizacija viška vrednosti". On o tome, naprimer, ne govori ni reči dok raspravlja o obnavljanju promenljivog kapitala u ranijem obimu. Tek kod "dodatnih radnika" počinje majstorija. Radnici, koje kapital već godinama zapošljava, dobijaju jednostavno najamnine u novcu, onda u sredstvima za život i proizvode za to višak vrednosti. Radnici pak koji pri proširenju preduzeća bivaju uposleni, doprinose JOŠ i nešto više: oni kapitalistima "realizuju" njihov višak vrednosti, i to na taj način što za novac, koji dobijaju :kao novčanlJ najamninu, kod istog kapitalista kupuju sredstva za život! Uopšte radnici realizuju samo svoju sopstvenu robu - radnu snagu - i čine za kapital dosta samim tim što proizvode višak vrednosti. Ako park radnike nazovemo "dodatnim 11 , ondu oni za račun kapitala treba da čine dvostruko čudo: l. da proizvode višak vrednosti u robi, i 2. da taj višak vrednosti realizuju još i u novac!
* Jedan mali "stručnjak" u "Dresden er Volkszeitung"-u (od 22. I. 1913) rešio je problem akumulacije na čudnO'vat način.• ,Svaka marka", poučava me on, ~,koju radnik dobija više, stvB!ra novu .investiciju kBipita.lu, za deset i više maraka, tako da borba radnika... stvara tržište za višak vrednosti i omogućuje akumulaciju kapitala u sopstvenoj zemlji.• Gle malog pametnjakovića! Ako narednog puta nekome od stručnjaka padne na pamet da usred ekonomskih razmatranja dopiše .,kukuriku", i to će, sasvim sigurno, i nepročitano biti otštampano kao uvodni članak u socijaldJenwk:ratskom organu. Da li gospoda u-rednici, naročito oni koji su akademski obrazovani, koji imaju pune ruke posla da iz parlamentarnih sala za zasedanje i kuloara pokreću točak svetske istorije, da li oni zbilja smatraju da je staromodno i preživelo sesti na tur i čitati teoretske knjige, kako bi bili u stanju da sebi stvore neki sud o problemima koji se pojavljuju. Tako šta je prijatnije prebaciti na kog bilo malog novinara koji makazama kroji privredne preglede iz engleskih američkih i drugih statističkih izdanja. ~ 424
Srećom ovde smo s.tigli do elementarnih pojmova proce.sa repr?dukc!Je, u pretsob!Je drugog toma ,.Kapitala", i sada je već sasvrm Jasno kohko Je Bauer pozvan da drugi tom ne samo objasni nego u<>pšte da Marxova izlaganja "oslobađa" od "proizvoljnosti" i da daje "prikladan izraz toku Marxovih misli". Opšti deo svoje kritike moje knjige Bauer kruniše sledećim pasusom: ,.Drugarica Luxemburg veruje da bi robe u kojima je oteIovljeno (a+~) (za obične smrtnike: robe u kojima je sadržan određeni višak vrednosti za kapitalizovanje, R. L.) morale biti prodate izvan kapitalističkog sveta, kako bi bilo omogućen<> realizovanje viška vrednosti koji je u njima opredmećen. Lepo, a kakve su tD robe? To su ona sredstva za proizvodnju koja su kapitalistima potrebna za proširenje njihovog aparata proizvodnje, i ona dobra za potrošnju koja se koriste za ishranu priraštaj a radničkog stanovništva." I Bauer, 7ačuđen svojom zbrkom pojmova, uzvikuje: ,.Ako bi te robe bile rasturene van kapitalističkog sveta, onda u sJedećoj godini uopšte ne bi m<>glo biti proizvodnje na proširen<>j osnovi, niti bi mogla biti nabavljena potrebna sredstva za proizvodnju za proširenje aparata proizvodnje, niti neophodna životna sredstva za ishranu uvećanog radništva. Odvajanje tog dela viška vrednosti sa kapitalističkog tržišta ne bi, kako to misli Rosa Luxemburg, akumulaciju omogućilo, nego bi, naprotiv, svaku akumulaciju onemogućilo." (1. e., str. 868. Podvučeno kod Bauera.) I još jednom na završetku svoga članka sasvim kategorički tvrdi: ,.Deo viška proizvoda u kome je otelovljen akumulisani deo viška vrednosti, ne može biti prodat seljacima i sitnoj buržoaziji po kolonijama, jer je potreban u samoj kapitalističkoj metropoli za proširenje aparata proizvodnje." (l. e., str. 873.) Svi dobri dusi hvale gospoda boga! Može Ii se naći reči i za takvu pretstavu i takvu kritiku? Pa tu smo potpuno već u carstvu totalne ekonomske bezazlenosti, to je već nivo arhičestitog v<>n Kirchmanna ili poštovanog ruskog arhikonfuščika Voroncova. Bauer veruje, dakle, sa punom ozbiljnošću da će kapitalističke r<>be ako budu rasturene u nekapitalističke slojeve ili zemlje tak<> glatko nestati kao kad bi bile bačene u more, pa bi tD u kapitalističkoj privredi ostavilo zjapeću pr<>valiju! Mozgajući o :r-Jlarxovim šemama, on u svojoj revnosti nije pr1metw ono što danas zna već i svak<> dete: da robe koje se izvoze ne uništavaju se, nego se -razmenjuju. i da se njima, p~ pravilu, u tim nekapitalJist.i.čkim zemljama d slojevima kupuJu druge robe, koje služe tome da kapitalističku privredu opet snabdeJu
425
sredstvima za proizvodnju i sredstvima za potrošnju! On 3a patosom karakteriše kao nešto do najvećeg stepena kobno za kapital i kao moju zaslepljenost ono što čini svakodnevnu stvarnost istorije kapitalizma od njenog prvog do poslednjeg dana! Cudne stvari, zaista. Već od dvadesetih godina pa sve do šezdesetih godina devetnaestog veka engleski kapitalizam je bez prestanka "rasturao" sopstvena sredstva za proizvodnju: ugalj i železo u Severnu i Južnu Ameriku, koje su tada bile nekapitalističke, i nije zbog toga propao, nego je, uvozeći iz Amerilte pamuk, šećer, pirinač, duvan, a docnije i pšenicu, napredovao i ugojio se. Nemački kapitalizam danas, sa vatrenom revnošću "rasturuje" svoje mašine, železne šipke, lokomotive i tekstilne proizvode u nekapitalističku Tursku, i umesto da zbog toga propadne, on je, naprotiv, spreman da svet potpali sa sve četiri strane samo radi toga da bi sebi u mnogo širem obimu obezbedio monopol u ovako ubistvenim poslovima. Da bi sebi otvorila mogućnost "rasturivanja" svojih kapitalističkih roba u nekapttalističku Kinu, Engleska i Francuska su kroz tri decenije vodile u Istočnoj Aziji krvave ratove, dok najzad, krajem XIX veka, ujedinjeni kapital Evrope nije preduzeo internacionalni krstaški pohod protiv Kine. Da, razmena robe sa selJacima i zanatlijama, dakle, sa nekapitalističkim proizvodima u samoj Evropi, u svakoj zemlji, tu pred našim nosem, jeste jedna od svakodnevnih pojava i u isto vreme, kao što to svako zna, jedan od neophodnih uslova postojanja kapitalističke industrije. I sad nam odjednom Otto Bauer otkriva da bi kapitalistička akumulacija bila nemoguća ako bi kapitalisti svoje robe, koje oni ili njihovi radnici ne potroše sami, "rasturali u nekapitalističku istorisku sredinu! Kao da bi, naprotiv, kapitalistički razvitak uopšte istoriski bio moguć kad bi kapital od svog postanka bio upućen isključivo na sredstva za proizvodnju i sredstva za potrošnju koja je sam proizveo! Tako se eto dešava da se čovek, u revnosti teoretskog mozganja, zapetlja! A karakteristično je za celi ovaj pravac ,.struč nih" epigona u marksističkoj teoriji i praksi - a to će se docnije višestruko potvrditi - da udubljujući se u apstraktnu ,.šemu~, on gubi svaki smisao za stvarnost i ukoliko neustrašivije tumara sa motkom po magli teorije, utoliko se jadnije spotiče o krupna zbivanja realnog života. Time smo završili sa Bauerovim preliminarnim postavkama i ~poznali njegove. metode i njegov postupak. Preostaje nam JOS glavna stvar: nJegova teorija populacije. 14
42ft
. "Svako,...d;ušt.v~ čiji. broj članov~ raste mora iz godine u godmu pros1nvatl 1 SVOJ aparat prOizvodnje. Ta neophodnost će isto tako važiti za socijalističko društvo budućnosti kao što važi i za kapitalističko društvo sadašnjosti, kao što je postojala za prostu robnu proizvodnju ili seljačku privredu u prošlosti koja je proizvodila za sopstvene potrebe." ("Neue Zeit", 1. e., str. 834.) Ovde je dato jezgro Bauerovog rešenja problema akumubcije. Za akumulaciju je kapitalu potrebna veća proda koja omogućuje realizovanje viška vrednosti. Odakle dolazi ta proda? Bauer odgovara: Stanovništvo kapitalističkog društva raste, kao svakog drugog, a time raste i potražnja za robama i time je uopšte data osnova akumulacije. "U kapitalističkom načinu proizvodnje postoji tendencija prilagođavanja akumulacije bpitala porastu stanovništva" (1. e., str. 871). Polazeći od ove osnovne tačke, Bauer isto tako konsekventno izvodi karakteristične kretnje kapitala i njene oblike. Na početku imamo stanje ravnoteže između proizvodnje i stanovništva, tj. onu srednju liniju oko koje gravitiraju konjunkture. Bauer pretpostavlja kao primer da stanovništvo prirasta sa pet procenata godišnje. "Ako treba da bude održana ravnoteža, onda i promenljivi kapital mora da poraste godišnje za pet procenata." Kako telmički napredak uvek opet relativno pojačava postojam deo kapitala (mrtva sredstva za proizvodnju) na račun promenljivog dela kapitala (najamnina za radnu snagu), to Bauer smatra, da bi to sasvim jako naglasio, da postojani kapital raste dvostruko brže nego promenljivi, tj. za deset procenata godišnje. Na toj osnovi on gradi one svoje "besprekorne" tablice sa čijim operacijama smo već upoznati i koje dalje treba da nas zanimaju jedino još radi njihovog ekonomskog sadržaja. U tim tablicama Bauer pušta da se celi društveni produkt glatko apsorbuje i zaključuje: "Proširenje polja proizvodnje, koje čini pretpostavku akumulacije, ovde je dato porastom stanovništva" (1. e., str. 869). Najvažnija tačka ovog "stanja ravnoteže", pri kojoj se almmulacija glatko odvija, jeste dakle uslov da promenljivi kapital raste istom brzinom kao i stanovništvo. Zadržimo 8e malo na ovom Bauerovom osnovnom zakonu akumulacije. Stanovništvo, prema Baueru, raste za pet procenata godišnje, pa zato i promenljivi kapital mora da raste za pet procenata. Ali šta to znači? "Promen!jivi kapital" je, svakako, 427
veličina vrednosti, to je suma najamnina koje se isplaćuju rJ.~ nicima izražena u određenom novčanom iznosu. Taj iznos moZe da pretstavlja razne količine sredstava za potrošnju. Uopšte mora, pri pretpostavci opšteg tehničkog napretka, dakle, rastuće proizvodnosti rada, relativno sve manja suma promenljivog kapitala odgovarati određenoj količini sredstava za potrošnju. Tako, ako stanovništvo godišnje prirasta za pet procenata, promenljivi kapital treba da naraste samo recimo za 4%, 41/z, 4 procenta itd. da bi mu omogućio isti standard života. A Bauer i pretpostavlja opšti tehnički napredak, jer on, da bi ga izrazio, pretpostavlja dvostruko brži porast postojanog kapitala. Pri toj postavci porast promenljivog kapitala, ravnomeran sa porastom stanovništva može se zamisliti samo u jednom slučaju: ako uprkos naglog i trajnog tehničkog napretka u svima granama proizvodnje, dakle, porasta produktivnosti rada, cene roba ostaJu uvek nepromenjene. Ali to bi značilo ne samo teoretski sahranu Marxovog učenja o vrednosti nego i praktički neshvatljivost sa kapitalističkog stanovišta. Jer pojevtinjenje roba je, kao oružje u konkurentskoj borbi, upravo potsticaj za individualni kapital da bi se pojavio kao pionir tehničkog napretka. Dozvolite! Treba li, možda, da stvar shvatimo ovako: uprkos porastu produktivnosti rada i time uslovljenog progresivnog pojevtinjavanja životnih sredstava, novčane najamnine (promenljivi kapital kao veličina vrednosti) ostaju neizmenjene jer životni standard radnika raste prema napretku. Tu bi, dakle, b:o uzet u obzir socijalni napredak radničke klase. Ako je, međutim, taj porast standarda života radničke klase toliko jak i postojan, tako da promenljivi kapital (suma novčanih najamnina) iz godine u godinu raste tačno u onom odnosu u kome raste broj radničkog stanovništva, onda to znači ni manje ni više nego da celokupni tehnički razvitak, sva prednost produktivnosti rada ide isključivo u korist radnika, tj. da- nezavisno od povećanja i svog privatnog standarda života kapitalisti svoju stopu viška vrednosti ne bi povisiti. Stvarno, kao što nam je poznato, Bauer u svojim tablicama predviđa nepromenljivu profitnu stopu. Istina, on nam veli da to čini "zasadn" i samo iz razloga "uprošćenja 11 , kao da bi našoj duhovnoj tr·Jmosti spremno pružio ruku i da bi nam olakšao da se uspnemo na prvu prečagu njegove teorije. Stvarno, pak, ta pretpostavka je - kako se sada vidi - ekonomski temeljni stub Bauerove teorije akumulacije, na kojoj počiva celokupna .,stanje ravno- • teže" između proizvodnje i potrošnje društva! Jer Bauer c;am priznaje izričito: .:•Naša šema (tablica IV) pretpostavlja l. da radništvo raste god1snJe sa pet procenata, 2. da promenljivi kapital raste u
428
jednakoj srazmeri . kao i radništvo i 3. da postojani kapit 3 1 raste.~ ~razmer1 koJa zahteva tehnički napredak brže nego promenlJIVI. Pod _t1m pretpostavkama nije nikakvo čudo što ne nastaje teš~oća za realizovanje viška vrednosti" (l. e., str. 869): Da, ah s~mo te pretp?stavke su "čudne", i to u najvišoj ~en. Jer. ~oJ.il:to se ne vrtlmo. sa _motkom po magli, nego stoJimo .'!a ISbns~I ~tv.~rnom kapitahstičkom tlu! kakav potsticaj postoJI za kapitahshcku klasu da ona primenJuJe tehnički napredak i baca sve zamašnije sume u postojani kapital, u mrtva sredstva za prOiizvodnju, ako celokupni rezultat ovih napredaka ide isključivo u korist radničke klase? Prema Marxu je stvaranje "relativnog viška vrednosti", povećanje stope eksploatacije putem pojevtinjenja radne snage jedini objektivni motiv za kapitalističku klasu kao celinu, da unapređuje tehnički napredak u proizvodnji, i stvarni objektivni rezultat kome nesvesno streme individualni kapitali u svojoj uzajamnoj konkurentskoj utakmici za ekstraprofitom. Cuđnovata Bauerova pretpostavka je, dakle, dok kapitalizam postoji, čista ekonomska nemogućnost. Ako zajedno sa njim pretpostavimo tehnički napredak, dakle, porast produktivnosti rada, onda iz toga kao sunce jasno sledi da je nemoguće da promenljivi kapital, suma novčanih najamnina, raste "u istoj srazmeri" sa broje:m shnovništva. Tako, ako ovo raste godišnje u stalnoj razmeri, promenljivi kapital može da raste u stalno opadajućoj razmeri, ako stanovništvo poraste godišnje, recimo, za pet proceneta, to će promenljivi kapital, recimo, da raste za 45 /r., 4'/-., 4'/,, 4'/, procenata itd. I obrnuto: da bi promenljivi kapital redovno godišnje rastao za 5 procenata, pri naglom tehničkom razvitku stanovništvo bi. moralo prirasti u rastućoj progresiji, recimo za 5 1 / , , 5 1/ , , 53 / , , 6 procenata -itd. Time se zakon "ravnotežeu koji je Bauer postavio ruši kao kula od karata. Dovoljno je utvrditi: njegovo ,.stanje ravnoteže", polazna tačka cele njegove teorije akumulacije prilagođene porastu stanovništva, izgrađeno je na dilemi dveju ekonomskih apsurdnosti koje protivreče biću kapitalizma i _svr~i akumulacije: da tehnički napredak ili robe uopšte ne poJevhnjuje, ili da to pojevtinjenje ide isključivo u prilog radnika, a ne akumulacije! Osvrnimo se sada malo na samu stvarnost! Bauerova shvatanje petprocentnog godišnjeg priraštaja stanovniš!v_a, razume se, samo je teoretski primer. On je mogao izabrati 1 dva prJcenta, ili isto tako i dvadeset procenata. Ali nije svejedno koliko iznosi stvarni prirast stanovništva kome bi, prema Baueru, morao da se tačno prilagodi kapitalistički razvitak. Na tom prm429
cipu počiva cela njegova teorija akumulacije. A šta nam pokazuje stvarni porast stanovništva, naprimer, u Nemačkoj? Godišnji priraštaj stanovništva, prema zvaničnim statistifkim podacima u vremenu 1816 do 1864 iznosio je 0,95 procenata, u periodu 1864 do 1910 1,09 procenata. Stvarno priraštaj stanovništva se odvija, dakle, tempom da se u vremenu 1816-1910, za skoro jedno stoleće, godišnji priraštaj popeo od 0,911 procenata na 1,09: za celih 0,13 procenata. Ili, ako pobliže uzmemo u obzir periode krupnokapitalističkog razvitka Nemačke, onda godišnji priraštaj stanovništva 1871 do 1880 iznosi 1,08 procenata, 1880 do 1890 0,89 procenata, 1890 do 1910 1,31 procenat, 1900 do 1910 1,41 procenat. Dakle, i tu priraštaj u toku če trdeset godina iznosi godišnje samo jednu trećinu procenta. Koliko je to u nesaglasnosti sa bujnim, besprimernim tempom porasta nemačkog kapitalizma za poslednju četvrtinu veka! Još sjajnije perspektive stvaraju se ako posmatramo druge kapitalističke zemlje. Prema poslednjim popisima godišnji priraštaj stanovništva iznosio je u Austro-Ugarskoj Evropskoj Rusiji Italiji Rumuniji Srbiji Belgiji Holandiji Engleskoj sa Skotskom i Irskom Sjedinjenim Državama Severne Amerike Francuskoj
0,87 procenata 1,37 0,63 1,50 1,60 1,03 1,38 0,87 1,90 0,18
• Kao što se vidi, kako apsolutne brojke porasta stanovnistva tako 1 međusobno upoređenje raznih zemalja sa st
3, 77 procenata 4,18 5,55 6,36 7,84
Kakva šteta da .nas tako sočni pašnjaci, koJi su dušu dali za B:kw:xn~I..aciJU k~p1tala, mame tamo gde uopšte nema nikakve
kaprtal!stlcke pr~rzvodnje i da se baš takvi izgledi tako jadno pretvaraJU u 1susene ledine u onoJ men u kojoj se mi približavamo postojbini kapitalizma! . Razmotrimo sada stvari nešto podrobnije. Akumulacija kapitala - veh Bauer - zavisi od porasta stanovništva ona se njemu tačno prilagođava. Kako je to sad, naprimer, sa 'Francuskom? Tu. priraštaj stanovništva stalno opada, prema posJednJem popisu stanovništva iznosio je još samo 0,18 procenata, stal!ov~ištvo se, dakle, lagano približava stanju stagnacije, a mozda 1 apsolutnom opadanju. Ali uprkos ovome stanju stagnacije stanovništva, kapital u Francuskoj sasvim veselo akumuliše i dalje, i to tako dobro da Francuska sa svojim reLervama kapitala može da podmiri ceo svet. U Srbiji vidimo pak da broj stanovništva dva puta brže raste nego u Engleskoj, ali se kapital u Engleskoj, kao što je poznato, akumuliše mnogo jače nego u Srbiji. Kako to dovesti u saglasnost? Odgovor na ove sumnje ukazuje samo na naše vlastito teško shvatanje: Bauerova teorija ne može da se odnosi na pojedinu zemlju i njeno stanovništvo ponaosob, ona ima u vidu stanovništvo uopšte. Došao bi, dakle, u obzir priraštaj čovečan stva uopšte. Odlično. Ali iz toga proizlazi još čudnovatija zagonetka. Jasno je bez daljega da godišnji priraštaj "čovečanstva" za kapitalističku akumulaciju može biti od značaja samo u onoj meri ukoliko je to čovečanstvo potrošač, kupac kapitalističke robe. Ne bi smelo da podleže ni!kakvoj sumnji to do utešna pojava brzog porasta stanovništva u Južnoj Nigeriji ili Severnom BOTlleU ima zasada za kapital veoma mali značaj kao baza za akumulaciju. Ili možda proširenje kruga kupaca kapitalističkih roba ma kako stoji u vezi sa prirodnim porastom stanovništva. U svakom slučaju jasno je toliko: •lm bi kapital sa svojim izgledima za akumulaciju morao da iščekuje na proširenje svog ranijeg kruga potrošača prirodnim uvećanjem stanovništva) onda bi on, verovatno, danas još uvek ležao u pelenama manufakturnog perioda, a možda ni dotle ne bi prispeo. Stvarno kapitalu ni u snu ne pada na um da čeka na to. Da bi bazu akumulacije proširio, on mnogo pre pribegava drugim, kraćim metodima: juriša sa svima sredstvima političke moći l. na naturalnu privredu, 2. na prostu robnu proizvodnju, da bi postepenim uništenjem ovih dveju, za svoj.u r~bu sticao u celom svetu sve novije krugove kupaca. Ah svr ovi metodi sukobljavaju se sa porastom stanovništva dotičnih zemalja i naroda na najdrastičniji način. 431
Tako krug kupaca kapitalističke robe može da raste u isto vreme dok broj stanovništva opada. Stvarno, kapitalistički metod stvaranja svetskog tržišta vrši se u jurišu na pdmitivnu naturalnu privredu ruku pod ruku sa desetkovanJem pa 1 istrebljenjem celih plemena. Taj proces prati kapitalistički razvitak od otkrića Amerike pa sve do naših dana. Treba se samo setiti Spanaca u Meksiku i Peru u XVI veku, Engleza u Severnoj Americi u XVII veku, u Australiji u XVIII veku, Holanđana na Malajskom Arhipelagu, Francuza u Severnoj Afdci, Engleza u Indiji u XIX veku i Nemaca u Jugozapadnoj Africi u XX veku. Isto tako su ratovi evropskog kapitala radi .,otvaranja" Kine vodili periodičnim masovnim ubijanjima kineskog stanovništva, dakle, neizbežno ka usporavanju njegovog pruodnog porasta. Dok je tako proširenje baze akumulacije kapitala u nekapitalistiilkim zemljama vezano sa delirničnim istrebljenjem stanovništva, ono je u zemljama gde kapitalistička proizvodnja ima koren bilo praćeno pomeranjima druge vrste u pri:-odnom porastu stanovništva. U oba faktora porasta: u učestalosti porođaja i u smrtnosti, vidimo u svima kapitalističkim zemljama dve suprotne tendencije. Broj porođaja je uopšte i postojano u nazadovanju. Tako je broj porođaja na 1000 stanovnika iznosio u Nemačkoj: 18711880 40,7, 1881-1890 38,2, 1891-1900 37,3, 1901-1910 33,9, 1911 29,5, 1912 29,1. Ista tendencija se jasno pokazuje pd p<>ređenju visoko razvijenih kapitalističkih zemalja sa zaostalijima. Na 1000 stanovnika bilo je porođaja (1911 ili 1912) u Nemačkoj 28, 3, Engleskoj 23,8, Belgiji 22,6, Francuskoj 19,0, Portugaliji 39,5, Bosni i Hercegovini 40,3, Bugarskoj 40,6, Rumuniji 43,4, Rusiji 46,8. Svi statističari, sociolozi i lekari smatraju ovu pojavu kao posledicu razvitka velegradskog života, fabričke industrije, nesigurnosti egzistencije, kulturnog uspona i slično, ukratko, kao posledicu kapitalističke kulture. U isto vreme moderni razvitak nauke i tehnike i isti kulturni uspon pružili su mogućnosti za uspešno suzbijanje smrtnosti. Tako je u Nemačkoj na 1000 stanovnika godišnje bilo smrtnih slučajeva: 1871-1880 28,8. 1881-1890 26,5, 18911900 23,5, 1901-1910 19,7, 1911 18,2, 1912 16,4. Istu sliku pokazuje poređenje visoko razvijenih kapitalističkih zemalja sa zaostalijim. Broj smrtnih slučajeva iznosio je na 1000 stanovnika (1911 ili 1912 godine): u Francuskoj 17,5, Nemačkoj 15,6, Belgiji 14,8, Engleskoj 13,3, Rusiji 29,8, Bosni i Hercegovini 26,1, Rumuniji 22,9, Portugaliji 22,5 i u Bugarskoj 21,8. Prema tome koliko svaki od ova dva faktora deluje jaće, dolazi do sporijeg ili bržeg priraštaja stanovništva. U svakom 432
slučaju i u sva~om pGgledu razvitak kapitalizma sa svojim eko?-omskim, SOCIJal~, materijalnim i duhovnim popratnim po-
Javama! akumulactja kapitala, utiče na porast stanovništva i
određuJe ga, a ne obrnuto. Cak uopšte može se konstatovati da uticaj kapitalističkog razvitka na kretanje stanovništva manjGm lli većom brzmom vodi ka usporavanju porasta stanovništva Ho~~ong i Bomeo nasuprot Nemačkoj i Engleskoj, Srbija i Ru~ mumJa nasuprot Francuskoj i Italiji govGre dovoljno jasno. I prema svem ovom nameće se, kao na dlanu, zaključak da Bauerova teorija izvrće na glavu stvarne povezanosti. Prilagođujući u svojim šematskim konstrukcijama akumulaciju kapitala prirodnom porastu stanovništva, on je, još jednom, potpuno izgubio iz vida svakodnevnu, celom svetu poznatu činjenicu realne stvarnosti da kapital štaviše na samu populaciju utiče: čas je istrebljuje masovno, čas ubrzava, čas usporava njen porast - sa opštim završnim rezultatom: ukoliko je brža akumulacija, utoliko je sporiji porast stanovništva. Lep quiproquG i to za istoriskGg materijalista koji zabe>ravlja da se malG osvrne na stvarnost i da se upita: pa, od čega onda zavisi sam porast stanovništva, od kog on čini zavisnom akumulaciju kapitala? Friedrich Albert Lange rekao je jednom zgodom u svojoj "Istoriji materijalizma ,.Mi JOŠ i dandanas imamo u Nemačkoj takozvanih filozofa koji na nel:i metafizičko nedotupavan način pišu velike rasprave o obrazovanju pretstave - i to čak sa pretenzijom na "egzaktno posmatranje posredstvom unutrašnjeg čula" - a da i ne pomišljaju da možda u njihovoj sopstvenoj kući ima dečjih soba u kojima se svojim vlastitim očima i ušima mogu da posmatraju barem •imptomi obrazovanja pretstava. Da li takvih filozofa ima u Nemačkoj joo i danas, to ne znam, ali izgleda da postoji sa:!a vrsta "metafizičke nedotupavnosti" koja pomoću egzaktnih še· ma!skih kalkulacija "unutrašnjeg čula" želi da reši društvene probleme, i pritom za·boravlja na oči, uši, na svet i dečju s?bu, i da je u 11 stručnjacimau zvaničnog marksizma naši~ naJpozvanije "naslednike klasične nemačke filozofije u. 11
:
3 Ali stvar je još mnogo lepša. Mi smo dosada razmatr~J.i ekonomske uslove porasta stanovništva, jer je Bauer hteo da IZgleda da se njegova teorija akumulacije zasniva na porastu stanovništva. Ustvari njegova teorija ima sasvim dr~..gu ,~nov~. Govoreći o "stanovništvuu i o "porastu stanovn1stva , on Je 11 Akumulacija kapitala
433
ustvari mislio na klasu kapitalističkih najamnih radnika, l samo na nju. . . . . Da bismo ovo dokazali, dovolJnO Je navest! sledeca mesta: "Mi pretpostavljamo da stanovništvo raste _godišnje za pet procenata. Ako treba da bude sačuvana ra~noteza (1z'!'eđu proizvodnje i društvene potrebe), mora dakle 1 promen!JtVt k.apttal (to jest suma plaćenih najamnina) da raste za pet procenata godišnje" (L e., str. 835). Ako je potrošnja stanovništva, za koje je proizvodnja sračunata, ravna promenljivom kapitalu, to jest plaćenoj sumi najamnina, onda kod toga "stanovništva" može biti re-či samo o radnicima. Ali Bauer to formuliše sam sasvim izričito: "Uvećanje promenljivog kapitala (dakle, sumu radničkih najamnina) izražava nabavku životnih sredstava za porast stanovništva" (L e., str. 834). I još kategoričnije na mestu koje sam već navela: "Naša šema pretpostavlja l. da radništvo raste godišnje za pet procenata, 2. da promenljivi kapital raste u jednakoj srazmeri kao i radništvo i 3. da postojani kapital (to jest izdaci za mrtva sredstva za proizvodnju) raste u razmeru koji zahteva tehnički napredak brže nego promenljivi. Pod tim pn tpostavkama nije nikakvo čudo što ne nastaje teškoća za realizaciju viška vrednosti" (L e., str. 869). Da jasno primetimo, prema Bauerovoj pretpostavci postoje samo dve klase u društvu: radnici i kapitalisti. "Kako u jednom društvu'', veli on, naprimer, nekoliko redaka dalje, "koje se sastoji samo od kapitalista i radnika, nezaposleni proleteri ne rp.ogu naći drugi dohodak nego dohodak u najamnini" itd. (L e., str. 869). Ni to shvatanje nije slučajno ni uzgredno, nego ono za Bauerova shvatanje problema ima presudni značaj: za njega, kao i za ostale "stručnjake", najvažnije je upravo da protiv mene dokažu da je, prema "šemi", i u društvu sa isključivo kapitalističkom proizvodnjom, sastavljenom iz samih kapitalista i radnika, akumulacija kapitala moguća i da se odvija glatko. U Bauerovoj teoriji postoje, dakle, još samo dve društvene klase uopšte: kapitalisti i proleteri. Ali akumulacija kapitala u svome rašćenju upravlja se samo prema klasi proletera. Najpre Bauer reducira stanovništvo svojom izričitom pretpostavkom na same radnike i kapitaliste, a potom on ga svojim operacijama reducira prećutno još samo na radnike. Oni su "stanovništvo" čijim potrebama se kapital prilagođava. Tako, najzad, inaa da se shvati da Bauer, kada govori u svojim šematskim izlaganjima o p~tprocentnom godišnjem "porastu stanovništva", ustvari ima u v1du da samo radničko stanovništvo raste za pet procenata godišnje. Ili bi, možda, ovde trebalo da shvatimo d;~ je taj porast proleterskog sloja samo delimična pojava opšteg ravno434
m~rnog
porasta _celokupnog stanovništva za pet procenata go-
disnJe? :Ut ;o bt btl<;>. opet_sasvim. novo otkriće, pošto je Marx teoretski vec utemelJIO, a 1 statistike po profesijama su to već
odavno dokazale da se u današnjem društvu svaka klasa kreće po sopstvenim zakonima populacije.
Stvarno ni Bauer ne misli na ravnomeran porast celokup-
nog stanovništva. Za njegove kapitaliste to svakako ne važi, nJegov godišnji priraštaj nije nipošto pet procenata, što se može lako dokazati. Na strani 835, kao fond potrošnje kapitalista Bauer u četiri vzastopne godine navodi sledeće iznose: 75 000, 77 750, 80 539 i 63 374. Ako Bauer smatra da najamnine radnika tačno rastu sa ovim brojkama, onda svakako smerno pretpostaviti da kapitalisti u svom standardu života u najmanju ruku ne prolaze gore nego radnici, i da i njihov dohodak, presudan za potrošnju, ide sa njihovim porastom. Ako je tako, onda se iz Bauerove šeme
iz potrošnje kapitalista kroz četiri godine pokazuje odgovarajući godišnji priraštaj kapitalističke klase: 5 procenata u drugoj godini, 3,6 procenata u trećoj, 3,5 procenata u četvrtoj. Ako tako bude išlo dalje, onda bi Bauerovi kapitalisti uskoro poćeli da izumiru, i tako bi problem akumulacije bio rešen na najosobeniji način. Ipak, nas ovde ne zanimaju privatne sudbine Bauerovih kapitalista, nego se radilo samo o tome da ustanovimo da Bauer, stalno govoreći o porastu stanovništva kao osnovi akumulacije, stalno ima u vidu samo porast klase najamnih radnika. Bauer to najzad i sam veli kad na strani 869 prostim rečima navodi: "Njeno povećanje (to jest stope akumulacije) tim putem mora biti vršeno tako dugo dok opet ne bude uspostavljena ravnoteža između porasta promenljivog kapitala i porasta stanovništva." Na strani 870 dolazi zatim objašnjenje: "Pod pritiskom rezervne industriske armije raste stopa viška vrednosti i sa njom stopa društvene akumulacije dotle dok ova ne postane dovoljno velika da, uprkos rastućem organskom sastavu isto tako brzo umnožava promenljivi kapital kao i radno stano~n!štvo. Cim dođe do toga, opet je uspostavljena ravnoteža između akumulacije i pOTasta stanovništva." Isto tako j asno i to kao opšte pravilo još il'dnom na strani 871: "U kapitalistič kom društvu postoji tendencija prilagođavanja akumulactJe kapitala porastu stanovništva. To prilagođavanje je izvršeno čim se promenljivi kapital (dakle, suma najamnina) isto tako b<:o uveća kao radničko stanovništvo; ~ postoj:mi kapital ras,~e br~e u razmeru nego što to zahteva razV'ltak p,rmzvodne s~age. I naJzad Bauer govori najsažetije na završetku svoga elanka: "Pre svega akumulacija je (u izolovanom kapitalističkom društvu
...
435
koja čini osnovu njegove šeme) ograničena porastom radnič kog stanovništva, jer pri datom organskom sastav:' kap1tala veličina akumulacije je određena porastom raspoloztvog radničkog stanOvništva" itd. (l. e., str. 873). Jasno je kao dan: pod prividnošću prilagođavanja akumulacije kapitala porastu stanovništva Bauer nameće kapitalu da se upravlja isključivo prema radničkoj klasi i njenom prirodnom porastu. Mi velimo izričito: prema njenom prirodnom porastu, jer u Bauerovom društvu koje ne zna za srednje klase, u kome postoje još samo kapitalisti i proleteri, isključeno je apriorno svako regrutovanje proletarijata iz sitnoburžoaskih i seljačkih slojeva i zato je prirodno razmnožavanje jedini mogući način njegovog umnožavanja. Upravo to prilagođavanje proleterskom stanovništvu Bauer uzima kao pre!kretnicu za kapitalističke smene u konjunkturama. I sa ove tačke moramo da proverimo njegovu teoriju. Videli smo: ravnoteža društvene proizvodnje i potrošnje biva postignuta kao promenljivi kapital, dakle, deo kapitala koji Je određen za radničke najamnine, raste istom brZinom kao i radničko stanovništvo. Ali kapitalistička proizvodnja mehanički teži da samu sebe stalno izbacuje iz svog koloseka, čas prema dole- ka "nedovoljnoj akumulaciji", čas prema gore- ka ,.preobilnoj akumulaciji". Posmatrajmo najpre prvo kretanje ove klackalice. Ako je prva ,.stopa akumulacije" preslaba, veli Bauer, to jest ako kapitalisti ne odlažu dovoljno novog kapitala ustranu da bi ga primenili u proizvodnji, "onda porast prornE'nljivog kapitala zaostaje za povećanjem radnog stanovništva koje traži rada. Stanje koje onda nastupa možemo nazvati stanje nedovoljne akumulacije" (l. e., str. 869). Bauer sada opisuje to stanje pobliže. Prva posledica nedovoljne akumulacije jeste stvaranje rezervne industrisKe armije. Deo priraslog stanovništva ostaje nezaposlen. Nezaposleni proleteri vrše pritisak na Pajamnine zaposlenih, najamnina pada, a stopa viška vrednosti raste. "Kako u društvu, koje se sastoji samo iz kapitalista 1 radnika, nezaposleni proleteri, osim putem najamnine, ne mogu do~i do drugog_ dohotka, najamnine moraju stalno padati, stopct 'Vtska vrednost-l mora stalno rasti, dok, uprkos relativno umdnjenom promenljivom kapitalu, celokupna radničko stanovmštvo ne nađe rada. Izmenjena raspodela proizvoda vrednosti, do ~oje zbog tog dolazi, biva izazvana činjenicom što je sa rastuelm organskim sastavom kapitala, u kome se izražava tehnički napredak, opala vrednost radne snage pa se stoga stvara re!ati~n. višak vr~dnost!." Iz toga prioo'štaja viška vrednosti ~a kap1tahste nastaJe JOŠ Jedan nov fond za ponovnu jaču akumu438
laciju, i ono što je time dato: življa potražnja za radnom snagom: "R:ast~, daJkle, i ~asa višk~ vre~rn:ti, koja se upotrebljava za povecanJe promenlJivog kapitala. NJeno povećanje na ovaj r:ačin mora b~ti _vršeno tako dugo "dok
•a7
isključuje, objavljujući, kao što smo videli, kao neophodno_ potreban za ravnotežu tačno ravnomeran porast promenlJlVog kapitala sa '~adničk
438
s~da ~ toku ~ sv_ima _zaraćez:ti~ i ne~tralnim državama, da pod vtsok1m po~can]em Industnskth naJamnina krvavu žetvu svetsk<:g rat:: ~~tno s~este _u svoje žitnice stvaranja profita, jeste na]dra.sticniJa sa~:ra ko~.a se m~že za~is~~ti na sušičavi kapital Bau~r:_ove fanta~IJ.:'. k?Jl samo 1z penod1cnog opšteg obaranja radn1stva na naJIDZl nivo oskudke može da zgrebe salo za nove poduhvate akumulacije! Jer ne zaboravimo: Pn opisu uspostavljene "ravnoteže" Bauer ponovo podvlači: "Pod pritiskom industriske rezervne armije raste stopa viška vrednosti i sa njom d~uštvena stopa akum~lacije dot!e dok cma ne bude dovoljno v~so~ da, uprkos rastucem organskom sastavu, promenljivi kapital Isto tako brzo uvećava kao i radničko stanovništvo. Cim to nastupi, industriska rezervna annija biva apsorbovana (nota bene: već po drugi put, jer se to jedanput već desilo i to kad je došlo do najdubljeg padanja nadnica, tj. na najnižoj tačci "nedovoljne akumulacije"!) i ravnoteža između akumulacije i porasta stanovništva uspostavljena" (l. e., str. 870). Posle ovog uspostavljanja "ravnoteže" dolazi odmah drugo otstupanje klatna - naviše, ka "prekomernoj akumulaciji". Taj proces Bauer opisuje sasvim jednostavno: "Raste li društvena stopa akumulacije (blagodareći poznatom obaranju najamnina! R. L.), to ona konačno dostiže tačku pri kojoj promenljivi kapital raste brže nego stanovništvo. Stanje koje nastaje u ovom slučaju nazivamo stanje prekomerne akumulacije." Sa ova dva retka rečeno je sve, i ništa više Bauer ne odaje o postanku prekomerne akumulacije. Dok nam je kao potstrek, koji uvek dovodi do nedovoljne akumulacije, naveo barem neko opipljivo činjenično stanje: tehnički napredak, to nas u pogledu na suprotno kretanje klatna prepušta potpuno našoj vlastitoj nedovoljnoj dovitljivosti. Mi saznajemo jedino da stopa akumulacije, kad je u porastu (to jest stvaranje kapitala sposobnog za plasiranje) "konačno" dostiže tačku kada potražnja za radnom snagom nadmašuje njenu ponudu. A zašto ona "konačnou mora da dostigne tu tačku? Pa tako, radi fizičkog zakona ustrajnosti, jer se klatno, prosto, nalazi u rpravcu uspona. Ali pred<>čimo sebi odakle je potekao taj uspon! Pod pritiskom radručke nezaposlenosti najamnine su uopšte pale. Iz toga pada naj~m~ nina proizašao je priraštaj raspoloživog kapitala. TaJ pnrastaJ može, naravno, da traje samo dok svi nezaposleni ne nađu zap<>slenj e, a to se u tom Bauerovom čudnom društvu zbiVa tek pri krajnje niskom stanju najamnina. Ali čim je. celokupna ~ad ničko stanovništvo zaposleno, tada 1 u ovom cudnom drust~~ najamnine prestaju da padaju i čak, kao ;. kod nas !'' ze~lJI, lepo počinju da se postepeno penju. A čim najamnme pocnu
439
da se penju mora i stopa akumulacije". koju Bauer crpe samo iz toga izvo;a, da pr~~tane da se penje, pa, sa svoje strane,v mora da nazaduje stvaranje novih kapitala. Kako ona onda moze n~ umorno i dalje da se penje pošto su nezaposlem SVI zaposlem, i čak "konačnou da dostigne tačku "prekomerne akumulacijeu? Uzalud čekamo na odgovor! Kad već moramo da ostanemo u magli u pitanju postanka prekomerne akumulacije, ne prolazimo ništa bolje ni sa poslednjim činom pretstave: proces kojim je, sa svoje strane, savladana prekomerna akumulacija i povraćena u središte ravnoteže . .,Ako je stopa akumulacije suviše visoka (razume se uvek samo u odnosu na raspoloživo radništvo i njegov priraštaJ! R. L.), tada rezervna armija biva ubrw apsorbovana (to joj se dešava već po treći put), najamnine rastu, stopa viška vrednosti pada." Usled toga pada i profitna stopa još brže nego što bi 'o:> bio slučaj zbog rastućeg organskog sastava kapitala. Iz svega ovoga proizlazi onda .,pustošeća kriza sa ogromnim neupotrebljenim kapitalom, masovnim uništenjem vrednosti i naglim padom profitne stope". Sada akumulacija opet biva usporena, .,porast promenljivog kapitala ostaje opet iza porasta stanovništva" (1. e., str. 871) i mi ponovo dospevamo u već poznato nam stanje "nedovoljne akumulacije". Ali zašto, za ime sveta, kod Bauera mora da dođe do .,pustošeće krize" u jeku prekomerne akumulacije? Prekornerna akumulacija kod Bauera ne znači ništa d•rugo nego da pramenljivi kapital raste brže nego radničko stanovništvo. Jednostavnim rečima to znači: tražnja radne snage nadmašuje ponudu tržišta rada. I da Ii iz toga treba da izbije savremena industriska i trgovinska kriza? Bauer se na ovome mestu, istina, ispomaže citatom iz Hilferdinga, koji takoreći treba da posluži kao neka zamena objašnjenju izbijanja kriza. Taj citat glasi: u času .,kada se upravo opisane tendencije opadajuće profitne stope ispolje nasuprot tendencijama koje su usled porasta potražnje imale za posle dicu porast cena i profita, onda izbija kriza 44 • Ali nezavisno od toga što ovaj Hilferdingov citat kod Bauera ne može ništa da objasni, jer on sam nije objašnjenje, nego pretstavlja samo opisivanje krize teško razumljivim rečima - taj stav posle Bauerovih spekulacija deluje otprilike kao cigla bačena na kokoške. U celom Bauerovom izlaganju ne postoji ni rastuća ni oadajuća "potražnja u za robama, koja bi mogla delovati na "poiast cena i p~ofita" .. Ko~ Bauera.. postoji ples sa samo dve figure: promenlJI':' ka~ntal 1 proletanJat (.,stanovništvo"). Celo kretanje a.lnunulaciJ€, nJena sred1šna osovina "ravnoteže 44 , njeno kretanje 440
~ore-dole oko ove ~redišne osovine rezultira jedino putem uza-
Jamne srazmernostl oba faktora: promenljivog kapitala i radn~čkogwsta~ovništva. O potražnji za ~obama, o prođi robA i njemm teskocama, kod Bauera nema n1 govora, on ih ne pomin_.e
ni jednom reči. Prekomerna akumulacija prema tome kod Ba~ era _ne sastoji se ni iz ~ega drugog~ do iz suviška promenljivog k~p1tal~, to Jest potraznJe za radmc1ma u poređenju sa njihoVIm pnrodn1m porastom. To je jedina "potražnja" koja kod Bauera dolazi u obzir kroz celo vreme. I iz toga treba da izb;je kriza i to, "pustošeća kriza"? Majstorija tek treba da nam bude
pokazana! Dakle, na običnoj zemlji, na kojoj živimo mi ostali, obično je da izbijanje krize dolazi iza konjunkture u kojoj je potražnja za radnicima dostigla najvišu napetost, a najamnina se
nalazi u porastu. Ali na zemlji ova poslednja pojava nije uzrok krize, nego prosto njena "ptica burni ea~~, kako to Marx veli u
drugom tomu "Kapitala", prosta propratna pojava drugih fak-
tora: naime, odnosa između proizvodnje i tTžišta.
·
Ma kako hteli da moderne periodrl.čne trgovinske krize objasnimo dubljim unutrašnjim povezanostima, svakako da one u realnoj stvarnosti za sve
posmatrače
proizlaze iz nesrazmere
između proizvodnje, tj. ponude robe i prođe, tj. potražnje za robama. Kod Bauera, naprimer, za koga pitanje prođe uopi;te i ne postoji, periodične krize se pojavljuju zbog nesrazmere između tražnje za radnom snagom i prirodnog umnožavanja radnika! Zbog toga jer se radnici ne umnožavaju onom brzinom koliko iziskuje rastuća potražnja kapitala, izbija "pustošeća kriza"! Periodična nestašica radnika kao jedini uzrok trgovin•kih kriza - to je sigurno jedno od najviše zbunjujućih otkrića političke ekonomije ne samo od Marxa naovamo, nego od Williama Petty-a, i dostojna kruna svih ostalih čudnih zako•1a koji na planeti Bauerovog društva vladaju akumulacijom kapitala i njenim konjunktl!rnim smenama. Sada nam je kretanje kapitala poznato u svima fazama, a Bauer sve u svemu svodi u sledeći harmonički završetak: "Kapitalistički način proizvodnje nosi, dakle, sam u __sebi mehanizam koji akumulaciju, zaostalu iza porasta stanovmstva, opet prilagođuje porastu stanovništva (hoće reći: porastu_ r_adničkog stanovništva)" (l. e., str. 870). I opet isto to sa naJJacrm naglaskom: "Ako posmatramo kapitalističku svetsku p~~vredu kao celinu, onda tendencija prilagođavanja akumulaciJe porastu st~ novništva (hoće reći: porastu radničkog stanovmštva), .!'ostaJe vidljiva u ciklusu. Prosperitet je prekomerna ~umulaciJa. Ova se sama ukida u krizi. A na to sledeća depresiJa Je penod ne-
dovoljne akumulacije. Ova sama sebe ukida, jer depresija ~ama iz sebe stvara uslove koji dovode ka vracanJU prospenteta.
Periodična smena prosperiteta, krize, depresije, jeste empiriski izraz činjenice da mehanizam kapitalističkog načina proizvodnje
automatski ukida prekomernu i nedovoljnu akumulaciju, akumulaciju kapitala uvek ponovo prilagođava porastu stanovništva (hoće reći: radničkog stanovništva)." 1\. e., str. 872. Sve podvučeno kod Bauera.) I sada više ne može biti nikakvog nesporazuma. Bauerov "mehanizam" se sastoji prosto iz sledećeg: u središtu kapitalističke svetske privrede stoji radnička klasa. Ona i njen prirodni porast jeste data činjenica, osovina, oko koje se vrti privredni život. Oko te osovine oscilira prornenljivi kapital (a sa njim u tehnički potrebnoj srazmeri i postojani). Cas je postojani kapital premalen da bi zaposlio sve proletere, tada on niskim najamninama istiskuje njihov priraštaj, a čas je opet prevelik, da bi našao dovoljan broj potrebnih proletera, zatim se on sam delimično uništava u krizi u svima slučajevima celokupna kretanje današnje proizvodnje i njene konjunkturne smene je samo večna težnja kapitala da se u svojoj veličini prilagođuje broju proletera i njihovom prirodnom množenju. To je, eto, srž Bauerovog "mehanizma", njegovih zapetljanih tabličnih majstorija i njegovih objašnjenja uz te majstorije. Marksistički iole školovanom čitaocu se ovde nameće slutnja koliko u toj Bauerovoj teoriji akumulacije ima Kopernikovog stvaralaštva u pogledu osnovnih zakona kapitalističke privrede. Ali, da bismo ovaj njegov napor ocenili u njegovom punom sjaju, moramo najpre da se upoznamo kako je Bauer sa svoga novootkrivenog centra gravitacije sposoban da igrajući se objasni sve delimične pojave kapitalističke svetske privrede. Smenu konjunktura, to jest vremenska kolebanja kapitala, već smo upoznali. A sada da vidimo još i prostorna. "Tendencija prilagođenja akumulacije porastu stanovništva (hoće reći: porastu radničkog stanovništva) vlada internacionalnim odnosima. Zemlje sa stalnom prekomernom akumulacijom plasiraju veliki, sve veći deo godišnje akumulisanog viška vrednosti u ·inostranstvo. Primeri. su za to: Francusk:;a. i Engleska (pa verovatno i Nemačka! R. L.). Zemlje sa trajnom nedovoljnom akumulacijom privlače kapital iz inostranstva i daju inostranstvu radnu snagu. Primer: agrarne zemlje Istočne Evrope" (l. e., str. 871). Kako se sve to čudnovato slaže! Kako je sve to kratke> i jasno! Tako formalno vidiš pred sobom smešak zadovoljstva sa kojim je Bauer pomoću svog novootkrivenog osnovnog zakona rešio najzamršenije probleme sa lakoćom kao u deČjoj igri. 442
Pokušajmo da ocenimo ove njegove metode sa nekoliko lakih kritičkih dodira: Postoje, dakle, zemlje "sa trajnom prekomernom akumulacija~", i zemlje sa "trajnom nedovoljnom akumulacijom·'. A šta Je ~? :/prekomerna akul?ulacija", i šta je "nedovoljna akumulaciJa ? Odgovor nalazimo odmah na sJedećoj stranici: "Prospentet Je prekomerna akumulacija ... Depresija je period nedovoljne akumulacije". Prema tome, ima zemalja sa trajrum Francuska, Engleska, Nemačka - i prosperitetom, to su zemalja sa trajnom depresijom - to su zemlje Istočne Evrope! Čudesno, zar ne? Drugo: Sta je uzrok nedovoljne akumulacije? Odgovor je odmah na prethodnoj stranici: "Napredak ka višem organskom sastavu (jednostavno: tehnički napredak) izaziva stalno nedovoljnu akumulaciju." Zemlje sa stalnom nedovoljnom akumulacijom moraju, prema tome, biti zemlje u kojima tehnički napredak deluje najpostojanije i najenergičnije- to su: "agrarne zemlje Istočne Evrope". - One pak sa stalnom prekomernom akumulacijom moraju biti zemlje najsporijeg i najslabijeg napretka to su Francuska, Engleska, Nemačka. Cudesno, zar ne? Kao kruna konstrukcije pojavljuju se očevidno Sjedinjene Američke Drž{lve, koje su istovremeno i zemlja sa ,.trajnom prekomernom akumulacijom", i sa "trajnom nedovoljnom akllmulacijom11, sa najenergičnijim tehničkim napretkom, i sa najsporijim tehničkim napretkom, za trajruim prosperitetom, i sa trajnom depresijom, jer one privlače - o čuda! - istovremeno i "trajno" kako kapital i radnu snagu iz drugih zemalja ... 4 Suočimo
Bauerov "mehanizam" sa Marxovim
Srž Bauerove teorije je tendencija prilagođenja kapitala postojećem radničkom stanovništvu i njegovom porastu. Prek;>merna akumulacija kod Bauera, naime, znači da kapital suv~.;;e brzo raste u poređenju sa proletarijatom, a nedovolj~a akumulacija pak - da on raste sporo u poređenju sa ovim .. Ob~l~e kapitala i nedostatak radne snage, nedostatak kapitala 1 obilJe radne snage - to su oba pola akumulacije u Bauerovom "mehanizmu". A šta vidimo kod Marxa? Posred svojih izlaganja Bauer upleće pasus iz trećeg to~~ Marxovog "Kapitala" koji govori o 11prekomerno] ~~u~ulaci]I , pa time izaziva utisak kao da bi Bauerova teoriJa bila samo ,.besprekorno" tumačenje Marxovog shvatanJa. Tako Bauer, 443
pošto je dospeo do svoga stanja "prekomerne ~kumulacije:': kaže: "Marx opisuje stanje prekomerne akumulaCIJe na sledec1 način:
,Prema tome, čim bi kapital narastao u takvom odnosu pre~a radničkom stanovništvu, da se ne može ni uvećati apsolutno radno vreme koje to stanovništvo daje, ni prošir;ti relativni višak radnog vremena (ovo poslednje i onako ne bi bilo izvodljivo u slučaju kad je tražnja za radom tako jaka, kad dakle postoji tendencija za dizanjem najamnina); kad dakle uvećani kapital proizvodi samo isto onoliku ili čak manju masu viška vrednosti nego pre svog uvećanja, onda bi došlo do apsolutne hiperprodukcije kapitala; tj. uvećani kapital K+/';. K ne bi proizvodio više profita, m proozvodio bi čak manje profita negoli kapital K pre svega uvećanja za /';.K. U oba ta slučaja došlo bi do snažnog i iznenadnog padanja opšte profitne stope, ali ovoga puta usled promene u sastavu kapitala, koja ne bi poticala iz razvitka proizvodne snage, već iz podizanja novčane vrednosti promenljivog kapitala (usled podignutih najamnina) i iz njemu saobraznog pada u odnosu viška rada prema potrebnom radu." ("Kapital", III, l, str. 202.) Ovome citatu Bauer pridodaje sledeći repić: "Ova tačka označava apsolutnu granicu akumulacije. Ako ona bude dostignuta, onda dolazi do prilagođavanja akumulacije porastu stanovništva (hoće reći, kao i U'lek kod Bauera: pora.stu radnič kog stanavnišwa) u pustošećoj krizi" itd. Prema tom<>, neobavešteni čitalac mora pretpostaviti da se kod Marxa radi, isto kao i kod Bauera, o stalnom prilagođa".anju kapitala radničkom stanovništvu, što Bauer isto tako ali skraćeno ponavlia svoji.rn rečima.
Ali pred citatom koji Bauer na'lodi, kod Marxa u istoj glavi, gotovo neposredno pred njim stoji sledeće: "Ova pletora (preobilje) kapit~la nastaje iz istih okolnosti koje izazivaju relativnu prena.seljenost, i stoga je poja'Ja koja ovu poslednju dopunjuje, mada obe stoje na suprotnim polovima, nezaposlen kapital na jednoj, a nezaposleno radničko stano'Jništvo na drugoj strani.'' ("Kapital", III, l, str. 202.) Sta sad? Prema Baueru, "prekomerna akumulacija" ne znači ništa drugo do obilje kapitala u odnosu na porast radnič· kog stanovništva, obilje kapitala koje je, dakle, identično sa nestašicom radničkog stanovništva, kao što je nedovoljna akumulacija, to jest nestašica kapitala u'Jek istovetna sa su'Jiškom radničkog stanovništva. Kod Marxa upravo obrnuto: suvišak kapitala dolazi u isto vreme sa suviškom radničkog stanovništva, a oboje potiče iz istih - trečih okolnosti. 444
U istoj glavi, posle mesta koje je Bauer naveo nešto dal' na straru 206, Marx veli: ' .Je, . . !'Nije Ilrotivrečnost što tu hiperprodukciju kapitala prati
v:se Ih.n_>anJe znatna relativna prenaseljenost. Iste okolnosti koje su poVISI~~ pro1z~~nu snagu rada, uvećale masu robnih proizvoda,.prosiTile trziSta, ubrzale akumulaciju kapitala, kako u masi t~ko 1 ':' vrednosti, i snizile profitnu stopu, iste okolnosti stvonle su 1 stalno stvaraju relativnu prenaseljenost·, prenaseljenost ..adni~ koje suvišni kapital ne upotrebljava (podvukla R. L.) zbog ruskog stepena eksploatacije rada po kome bi ih jedino mogao upotrebiti, ili bar zbog niske profitne stope koj u bi oni pri datom stepenu eksploatacije davali." . Na ~toj strani, nešto dalje, Marx veli i ovo: "6alje li 5e kapital u mostranstvo, onda se to ne događa zato što se on apsolutno ne bi mogao zaposliti u zemlji. Događa se to zato što se u inostranstvu može zaposliti po višoj profitnoj stopi. Ali LaJ je kapital apsolutno suviJni kapital za ·zaposleno radmčko st1novndštvo i uopšte za datu zemlju. On kao takav postoji pored relativno suvišnog stanovništva, i to je primer kako jedno mo:':e da postoji pored drugoga, i kako se uzajamno uslovljavaju." (Podvukla R. L.) To je, nadamo se, dovoljno jasno. Ali kako glasi podnaslov u glavi "Kapitala" iz koje je Bauer citirao Marxa? Glasi "Preobilje kapitala uz preobilje stanovništva" ("Kapital", liJ, l, str. 201). I tu je Baueru došla čudna misao da citat iz ove glave uplete u svoj "mehanizam", pa da direktno nakrpljenim dodatkom izazove utisak kao da on daje samo tumailenje Marxovog shvatanja! Ali, i sam legendarni naslov cele ove glave, koji ustvari pretstavlja poentu Marxove teorije koja se izlaže u ovome delu trećega toma, sam po sebi daje Bauerovoj konstrukciji tako jak udarac da se ceo oštroumni "mehanizam" prevrnuo preko glave. Jasno je: Bauerova "prekomema akumulacija" i Marxov:t prekomerna akumulacija su dva sasvim raznovrsna ekonomska pojma, čak suprotnosti! Kod Bauera je prekomerna akumulacija istovetna sa periadom prosperiteta, najvišom potražnjom radne snage, isisava· njem industriske rezervne armije. Kod Marxa suvišak kapita!a ide ruku pod ruku sa suviškom radnika, sa najvećom radn;č kom nezaposlenošću, prekomerna akumulacija je, d~~~Ie, ~s~o vetna sa krizom i najdubljom depresijom. Bauer IzJaVlJUJe: periodično ima previše kapitala, jer ima previše radnika. A Marx veli: periodično ima previše kapitala ~-usled toga .'!re· više radnika. Da ali na šta se odnosi ono "prev1se" kod oboJICe? U odnosu na mdgućnosti prođe pod "normalnim" uslovima koji
445
obezbeđuju potrebni profit. Kako tržište za kapitalističku robu periodično postaje preusko, mora deo kapitala da leži neiskor\šćen i zbog toga i jedan deo radne snage. Povezanost! ekonomskih uzroka i posledice kod Marxa su, dakle, sledeće: Tržište za kapitalističke robe (i to za prođu pod "normalnim" cenama u koje je, dakle, već Uračunat barem proseCni profit) pretstavlja u svakom momentu polaznu tačku. Prema njemu i njegovim kretanjima upravlja se svagdašnja veličina pramen-
ljivog kapitala. Prema ovome se onda, u drugoj liniji, podešava svagdašnji obim zaposlenog radničkog stanovništva. To se f:od Marxa vidi u prvom delu trećeg toma "Kapitala" na svakom mestu. Tako na strani 196, gde raspravlja o "unutrašnjim protivrečnostima" kapitalističke proizvodnje, koja se izjednačuje "proširenjem spoljašnjeg polja proizvodnje". Bauer takođe na jednoj strani govori o "proširenju polja proizvodnje", potrebnog za akumulaciju, što očito treba da bude samo ubogaljene ponavljanje gornjeg Marxovog stava, pa i tu prišiva jedan repić u duhu svoje fiksne ideje: "Polje proizvodnje biva prošireno porastom stanovništva (hoće reći: radničkog stanovništva)" (1. e., str. 872). Marx, međutim, daje sasvim određeno i jasno objašnjenje šta on podrazumeva pod proširenjem "spoljašnjeg polja proizvodnje". Već sam prethodni stav govori to lapidarno: "Zato se tTžište stalno mora proširivati" ("Kapital", III, l, str. 196. Podvukla R. L.) Isto tako i na strani 205 i 206 posle opisivanja krize i njenog savlađivanja: "! tako bi krug bio prevaljen iznova. Jedan deo kapitala koji je bio obezvređen zastojem u funkcionisanju povratio bi staru vrednost. Inače bi se s proširenim uslovima proizvodnje, s proširenim tržištem i sa uvećanom proizvodnom snagom opet išlo istim pogrešnim krugom." (Podvukla R. L.) Tako, kao što smo videli, na strani 206: "Iste okolnosti koje su povisile proizvodnu snagu rada, uvećale masu robnih proizvoda, proširi.le tržišta, ubrzale akumulaciju kapitala, kako u masi tako i u vrednosti, i snizile profitnu stopu, iste okolnosti stvorile su i stalno stvaraju relativnu prenaseljenost, prenaseljenost radnika koje suvišni kapital ne upotrebljava" itd. (Podvukla R. L.) Ovde je jasno kao na dlanu da sa "proiiirenjem spoljašnjeg polja" proizvodnje, to jest tržišta, Iviarx nije mogao misliti na porast radničkog stanovništva. J er proširenje tržišta tu ide ruku pod ruku kao pojava paralelna sa pretvaranjem radnika u suvišne, sa porastom armije nezaposlenih, dakle, sa srozavanjem kupovne sposobnosti radničke klase! Isto tako na strani 207: 446
. . "Ako se kaže da ne postoji (kod kriza) opšta hiperprodukCIJa,_ već nesrazmera među različnim granama proizvodnj,e" t sc ~me ~r~~meva .'~d·a ze71!'lje u k~ji1na kapitalističk-, ndči~ prm.zv?dn]e ntJe razvt]en trose i prcnzvode u takvom stepenu kako Je to pogodno zemljama s kapitalističkim načinom proizvodnje." (Kurziv R. L.) .ovde Ma?', izričito, krize svodi ne na poremećaj u sraz~err raspoloživog kapitala i raspoloživog radničkog stanovnistva, nego na poremećaj u razmeni između kapitalističkih i nekapitalističkih zemalja, čak, on ovu razmenu ovde obrađuje gotovo kao po sebi razumljivu osnovu akumulacije! I odmah nekoliko redaka dalje: "Kako bi inače mogla nedostajati tražnja za robama u kojima narodna masa oskudeva, i kako bi bilo mogućno da se ta tražnja mora tražiti u inostranstvu, na dalekim tržištim~ (kurr:iv R. L.), da bi se radnicima kod kuće mogla platiti prosečna mera potrebnih životnih sredstava?" Sasvim jasno i razumljivo Marx ovde kaže od čega zavisi stepen zaposlenosti radnika u kapitalističkim državama: od mogućnosti da kapitalistička roba nađe prođu na "dalekim tržištima". Time bi, svakako, bilo završeno Bauerova pozivanje na treći tom Marxovog "Kapitala". Kako, međutim, stojimo sa krat· kim stavom ·koji je Bauer koristio iz "Teorija o višku vrednosti" (knjiga II, deo 2, str. 514): "Uvećanje stanovništva javlja se kao osnova akumulacije kao stalnog procesa"? Nije li u tim rečima ceo Bauerov "mehanizam" sadržan u svom jezgru? Ali, i tu je Bauer iz kolača iščeprkao samo jedno zrno. Ceo pasus gl&si nešto drukčije. M:arx tu istražuje uslove preobražaja dohotka u kapital", to jest produktivnog plasiranja viška vrednosti. On razlaže da se to može postići samo tako što će novi dopunski delovi kapitala morati biti pretvoreni i to većim delom u postojani, a manjim delom u promenljivi kapital. "Najpre, dakle, deo viška vrednosti, i deo u životnim sredstvima odgovarajućeg mu višk::t proizvoda, treba pretvoriti u promenljivi kapital, to jest treb·.1 njime kupiti nov rad. To je samo onda mogućno ako broj radnika raste ili ako se radno vreme u toku kojeg rade produžava." Do ovoga će doći ako proleteri koji su ranije samo delimično bili zaposleni ;,ostanu potpuno zaposleni, ili ako radni dan bude produžen iznad normalne mere. Dalje dolaze u obzir slojevi pmletarijata koji dotada nisu radili produktivno: žene, deca, paupen. nNajzad" kaže Marx, "apsolutnim porastom radničkog. _stanovništva s porastom stanovništva uopšte. Ako akumu!ac11~ treba da bude stalan, neprekidan proces, onda je taj apsolutm porast 11
447
stanovništva uslov, mada se ono smanjuje u odnosu na upotrebljeni kapital." Tada dolazimo na onu rečenicu koju je Bauer wtrgnuo iz teksta: .,Uvećanje stanovništva javlja se kao osnova akumulacije kao stalnog procesa ... Tako Marx na istoj onoj strani "Teorija o višku vrednostt", koju Bauer takođe poteže kao klasično svedočanstvo. za svoj .,mehanizam"! Ako čitalac iz navedenog mesta na prVl pogled mora išta da sazna, to je sledeći tok Marxovih misli: Ako treba da dođe do akumulacije, to jest do proširenja proizvodnje, onda je za to potrebna i dodatna radna snaga. Bez rastućeg radničkog stanovništva ne može doći do stalnog proširenja proizvodnje. To, uostalom, zna i najobičniji radnik. Samo u tome smislu javlja se "uvećanje stanovništva kao osnova akumulacije". Kod Bauera, međutim, nije bilo pitanje da li je uvećanje radničkog stanovništva za akumulaciju potrebno, jer to koliko nam je poznato još nijedan smrtnik nije osporavao, nego da li je ono dovoljan uslov. Marx veli: do akumulacije ne može doći bez radničkog stanovništva koje raste. Bauer ovo obrće: da bi bilo akumulacije, dovoljno je da radlličko stanovništvo raste. Kod Marxa je akumulacija ovde pretpostavljena, mogućoost prođe bez teškoća data; što on istražuje, jesu oblici u kojima se ov·a akumulacija odvija; i tu on nalazi da je, pored ostalog, umnožavanje radnika nužan momenat akumulacije. Kod Bauera je, međutim, uvećanje radničkog stanovništva uslov po kome i zbog koga nastaje proširenje proizvodnje, ne brinući se dalje za tržište. Dakle, tačno isto izvrtanje Marxove misli u njenu suprotnost kao i kod klas.ičnog svedočanstva iz trećeg toma ,.Kapitala". Međutim, možda mi iz Marxovog citata suviše želimo da izvučemo? Možda je Bauer bio u mogućnosti da Marxove reči u svome smislu protumači, ili recimo: krivo shvati? Pa ipak, prava je zagonetka kako je moguće da Marxa u ovoj stvari neko može pogrešno da razume, pretpostavljajući da je glavu iz koje je Bauer rečenicu citirao zaista pročitao. Jer nekoliko stranica dalje, Marx osnovnu misao i pravi problem svoje analize precizira sledećim jasnim rečima: .,Pitanje valja sad ovako formulisati: Pretpostavljajući opštu akumulaciju, to jest pretpostavljajući da se kapital više Hi manje akumuliše u svima granama proizvodnje, što je ustvnri uslov kapitalističke proizvodnje, i što je isto toliko nagon kapitdiste kao kapitaliste, kao što je nagon zgrtača blaga da zgrće novac (ali što je i potrebno da bi kapitalistička .proizvodnja išla napred) - koji su uslovi te opšte akumulacije, u čemu se ona sastoji?"( Kurziv kod Marxa.) I on odgovara: ti uslovi su da 448
jednim delom novčanog kapitala bude kupljena radna snaga a drugun delom sredstva za proizvodnju (1. e., str. 519). ' I kao da b1 otklonio svaku sumnju, kao da je naslućivao svo~ bu~~ćeg "stručnog" učenika, on dodaje: "Mi ovde uopšte ne :Ist:azuJe~? sluča~ kad j~ akum~lisano više kapitala nego što s:, moze ul~Zltl u prmzvodnJu, napruner, .u ob.liku. novca koji kod b< nkara lez1 neupotreblJen. Otuda pozaJmlJlVanJe inostranstvu itd., ukratko, spekulacija sa investiranjem. Isto tako nećemo razmat~ti slučaj kad nije mogućno prodati masu proizvedene robe, krize 1td. To spada u odeljak o konkurenciji. Mi ćemo ovde ispitati samo oblike kapitala u. različnim fazama njegovog pro· cesa, pri čemu uvek pretpostavljamo da se roba prodaj t po svojoj vrednosti." (l. e., str. 520. Ja sam podvukla.) To dakle znači: Marx pretpostavlja proširenje prođe, mo· gućnost akumulacije i istražuje jedino na koja zbivanja se ovaj proces rastvara. Jedno od njih je uprezanje novih radnih snaga, i za to je potreban porast radničkog stanovništva. Bauer iz toga izvodi: da bi došlo do akumulacije, dovoljno je da raste broj radničkog stanovništva, čak do akumulacije dolazi jer radničko stanovništvo raste. Objektivni smisao i svrha akumulacije i njenog "mehanizma" jeste da se prilagode porastu radničkog stanovništva. Da bi čovek mogao živeti, uslov je da udiše vazduh. Iz toga bi mogao da sledi zaključak illa Bauer: Covek živi od vazduha, on živi da bi mogao da udiše vazduh, ceo njegov životni proces nije ništa drugo do "automatsko" prilagođavanje njegovog telesnog mehanizma na udisanje i izdisanje. Divni rezultati tumaranja sa motkom po magli apstraktnih spekulacija! Ali ovde prestaje šala, jer stvari su uistinu sve drugo pre nego vesele. Ne radi se više o mojoj ličnosti, i mojoj knjizi, nego o elementarnim shvatanjima samog Marxovog učenja. Sada i mi možemo da napustimo maglovite i strme visine trećeg toma "Kapitala" i "Teorija o višku vrednosti" koje su marksističkoj publici, sa malim izuzecima, nažalost ostale nepoznate, i da se vratimo prvom tomu "Kapitala", koji je, ustvari, dosada činio nacionalnoekonomsku bazu socijaldemokrctije. Tu može svaki čitalac kome je poznat prvi tom Marxovog glavnog dela sa lakim naporom da proveri celu Bauerovu konstrukciju: treba samo da otvori 23 glavu pa će na strani 533 naći ovo: Za modernu industriju s njenim desetogodišnjim ciklusom.::, bio bi to doista krasan zakon koji bi !ražnju i ponudu rada regulisao ne širenjem i skupljanjem kapitala, dakle ne prema tome kakve su. mu. kad potrebe oplođavanja vrednosti ... , već koji bi naprotiv kretanje .~apitala. u.čin!o ;-avisnim od apsolutnog kretanja mase stanovntstva. A 1pak Je to dogma :n Akumulacija kapitala
449
ekonomista." Marx misli da staru udogmu" buržoaske političke ekonomije o takozvanom fondu najamnina, koja je celokupni raspoloživi kapital društva smatrala kao s~sv1m određ:nu da_tu veličinu i njemu nasuprot zaposleno radniCko stanovn1stvo ucinila zavisnim od njegovog prirodnog porasta. Marx iscrpno polemiše protiv ove dogme, i neočekivano svome "stručnom'' učeniku udara jedan šamar za drugim. Tako ga Marx na strani 535 poučava: "Tražnja za radom ne znači isto što i uvećanje kapitala, ponuda rada ne znači isto što i uvećanje radničke klase, tako da tu uzajamno ne deluju dve sile međusobno nezavisne. Les des sont pipes (kocke su falsifikovane). Kapital dejstvuje jednot>remeno na obe strane. Ako njegova akumulacija s jedne strane uvećava tražnju za radom, s druge strane ona uvećava ponudu radnika "oslobađajući" ih" itd. U Bauerovom ,,mehanizmu" industriska rezervna armij3, kao što smo videli, nastaje kao posledica spore akumulacije koja zaostaje iza porasta stanovništva. Bauer veli kategorički: uPrvo dejstvo nedovoljne akumulacije jeste stvaranje industriske rezervne armije" (.,Neue Zeit", l. e., str. 869). Dake, ukoliko je akumulacija kapitala manja, utoliko je veća industriska rezervna armija. Tako prema Baueru. Cetiri stranice dalje od napred navedenog mesta Marx ga, međutim, poučava: .Sto je veće društveno bogatstvo, što je veći kapital koj; funkcioniše, i obim energija njegovog rastenja, pa prema tome ~ apsolutna veličina proletarijata i proizvodna snaga njegova rada, to je veća industrijska rezervna armija. Isti oni uzroci koji razvijaju ekspanzionu moć kapitala razvijaju i raspoloživu radnu snagu." A na istoj stranici Marx postaje sarkastičan: .,Sad je lako razumeti kako su budalasti ekonomisti mudraci kad radnicima propovedaju da svoj broj pril-agode potrebama op!ođavanja vrednosti kapitala. Kao da mehanizam kapitalističke proizvodnje i akumulacije ne izvodi stalno ovaj željeni proces prilagođavanja" (l. e., str. 539). Ko je, dakle, više "budalast": stari buržoaski mudraci koji su radnicima propovedali da se prilagode porastu kapitala, ili novi "austromarksistički" koji im predočuju da se kapital, obratno, stalno prilagođuje porastu radničkog stanovništva? Mislim da su ovi potonji više. Jer oni stari "budalastj" su rđavo subjektivno odrazili stvanri odnos. dok oni izvrću stvarnosti na glavu. ' U celoj toj glavi u kojoj govori o radničkom stanovništvu i njegovom porastu Marx stalno govori o .,potrebama oplemenjavanja" kapitala. Prema Marxu, radništvo se u svom porastu 450
prilagođui_e toj potrebi kapitala, od ovoga zavisi svagdašnji stepen _potraznJe radne snage, visina najamnina, življa ili mrtvija, konJur;~~ra, _prosperitet ili kriza. Kakve su to "potrebe oplođavanJa kap1tala.' o kojima Marx govori stalno a Bauer 0 njima
u svome ,,mehanizmu" ne kaže nijedne reči? . l!c isto~ glavi ~arx govor~ staln. o. _o "iznenadnim ekspanzi]am.a kapitala:.kOJima on daJe znacaJ u kretanju akumulacije k8pltaia. 1 radnkkog stanovništva. Cak, sposobnost iznenadne i neograručene ekspanzije kapitala prema Marxu je karakteristična crta i odlućujući momenat modernog krupnomdustriskog razVItka. Sta treba, dakle, razumeti pod tim "iznenadnim ekspanzijama" kapitala, koje su za Marxa toliko važne, a o koJima Bauer, ne kaže ni slova? Na ovo pitanje odgovor daje. sam Marx, u istoj glavi odmah spočetka, sledećim jasnim rečima: " ... naposletku, pošto se pod novim potsticajima nagona za bogaćenjem, napr. otvaTanjem novih tržišta i novih oblasti za plasiranje kapitala (kurziv R. L.) usled novog razvoja dru~tv~~}l. potreba itd. razmer akumulacije može iznenadno uvecatl... 1td. To isto još opširnije na strani 528: "Sa akumulacijom i uporednim razvitkom proizvodne snage rada uvećava se i sposobnost kapitala za IZnenadnu ekspanziju ne samo zato što rnste elastičnost kapitala koji je u funkcionisanju i apsolutno bogatstvo od kojega je kapital samo jedan elastičan deo, ne samo zato što (odavde podvukla R. L.) kredit, na svaki posebni nadražaj, za tren oka stavlja proizvodnji r.a raspoloženje znatan deo toga bogatstva kao dodajni kapital, nego još i zato što sami tehnički uslovi procesa proizvodnje, mašine, transportna sredstva itd. omogućavaju, u najvećem razmeru, najbrže pretvaranje viška proizvoda u dodajna sredstva za proizvodnju. Masa društvenog bogatstva, koja je s napretkom akumulacije postala preobilna, a sposobna je da se pretvori u dodajni kapital, besno nadire u stare grane proizvodnJe čije se tržište najednom širi ili u nove grane, kao železnice itd., čija je potreba nastala iz razvitka starih. U svima ovakvim slučajevima neophodno je da postoji mogućnost da se velike mase ljudi, imenada i bez uštrba po razmer proizvodnje u drugim oblastima bace na odlučne tačke. Te mase pruža suvišno stanovništvo." Ovde Marx, dakle, ne objašnjava samo kako dolazi do iznenadnih ekspanzija kapitala - naime, usled iznenadnog proširenja tržišta - nego formuliše još i naročitu funkciju rezerv.ne industriske armije: da bi se mogla "baciti" za one vanredne !.znenadne ekspanzije kapitala. U tome Marx vidi najvažni)u, pravu funkciju industriske rezervne armije, radi tih funkcija
...
451
on je naziva uslovom opstanka moderne krupn':'kapitalističke proizvodnje: stvaranje industrtske prenaselJenosb "postaJe polugom kapitalističke akumulacije, pa čak i jednim uslovom za opstanak . kapitalističkog načina proizvodnje... Dakle čitav oblik kretanja moderne industrije proizlazi iz neprestanog pretvaranja jednog dela radničkog stanovništva u nezaposlene ili poluzaposlene ruke." (L e., str. 528, 529. Svuda sam ja podvukla.) Najizrazitije i najsažetije Marx formuliše svoje shvatanje kad na str. 366 kaže: " ... " čim se uspostave opšti uslovi proizvodnje koji odgovaraju krupnoj industriji, dobija ovaj način rada elastičnost, sposobnost da se naglo u skokovima šiTi, ograničenu jedino siro\·inama ri tržištem." Kako sve ovo izgleda kod Bauera? U njegovom "mehanizmu" nema mesta iznenadnim ekspanzijama kapitala, dakle, elasticitet kapitala uopšte ne postoji. I to nema iz dva razloga. Prvo, jer se kod njega proizvodnja upravlja samo prema radničkom stanovništvu i njegovom porastu, tržišta pak kod Bauera ne igraju apsolutno nikakvu ulogu. Stanovništvo, međutim, u svom porastu putem prirodnog množenja dabome da nema skokovitih proširenja. Radničko stanovništvo, istina, pokazuje periodično iznenadna nabujavanja industriske rezervne armije, ali to se kod Bauera događa upravo u vremenima "n(..c.ovoljne akumulacije", dakle, najsporijeg porasta, oskudice raspoloživog kapitala u poređenju sa radničkom klasom. Drugo, iznenadnoj ekspanziji odgovara ne samo iznenadno proširenje tržišta kao pretpostavka nego i raspoloživa već akumulisana rezerva kapitala, ona rezerva koja, kako to veli Marx, "kredit, na svaki poseban nadražaj, za tren oka ... stavlJa proizvodnji na raspoloženje znatan deo toga bogatstva kao dodajni kapital". Kod Bauera je nešto tako isključeno. U njegovom "mehanizmu" je ponovni polet iz faze "nedovoljne akumulacije" moguć samo u toj meri ukoliko pod opštim pritiskom nezaposlenosti opšte obaranje najamnina dopusti novo pribiranje kapitala". Kako tako iznenadna ekspanzija kapitala sa stanovišta Bauerovog "mehanizma" ostaje isto toliko neobjašnjiva kao i izbijanje krize, to industriska rezervna armija u njem~ nema nikakve posebne funkcije. Bauer, istina, dozvljava da se ona periodično pojavljuje kao proizvod tehničkog napretka, ali joj ne zna .da odredi ulogu, osim jedino onu koja se kod Marxa poJ~~IJUJe tek n~ drugom planu: da kao olovni teg pritiskuje rad!?.lC~e naJamnme, da 'Ih obara. Ali ono što ovu prenta Marxu cm1_ da b~de "uslov opstanka", "poluga" kapitalističkog načina prmzvodnJe, toga kod Bauera uopšte nema. A da Bauer uistinu 452
ne zna šta da otpočne sa rezervnom industriskom armiJom dl}kazuje već komična okolnost što on nju u toku industrlsko" ciklusa tr~. I!~ ta ~,usi~aya 11 : pri najnižem stepenu "nedovoljn~ ~~~ul~CIJe , .pn naJVIšem stepenu "prekomerne akumulacije", 1 JOS pri prosecnom nivou ravnoteže! Ove čudnovatosti potiču iz jednostavnog razloga što se kod Bau~ra .celo ~retanje radničkog stanovništva ne vrši o~o kapitala 1 nJegoVIh "potreba oplođavanja", kao što je to koci Marxa i u. stvarnom životu, već obrnuto, celokupna kretanje kapi tala vrši se oko radničkog stanovništva i njegovog porasta. Kod Bauera se sa kapitalom događa ista stvar kao u priči o zecct sa ježom: kapital, zadihano, juri iza porasta radničkog stanovrJštva, da bi ga čas u trci pretekao, a čas iza njega zaostao i da bismo ga uvek na samom cilju čuli kako kaže: ej, već sam ovde! Ali kod Marxa je jasna misao da se radničko stanovništvo u svome množenju potpuno prilagođava kapitalu i svim njegovim izgledima na tržištu, da ovi njime vladaju, bacaju ga ovamo i onamo. To je kod Marxa osnovna misao u celom poslednjem delu prvog toma "Kapitala". Od 508 pa do 543 stranice, na svojih 40 štampanih stranica Marx se trudi da objasni ovo epohalno ekonomsko otkriće, "Ovo je apsolutni opšti zakon kap.italističke akumulacije", podvlači on, svodeći u zaključak. Onda dolazi još odeljak "Ilustracije", koje popunjavaju dobrili 65 štampanih stranica. A šta se tu pokazuje na primeru Engleske, tipične i vodeće zemlje kapitalističke proizvodnje? Pokazuje se to da je godišnji priraštaj stanovništva u Engleskoj u periodu od 1811 do 1861 iz godine u godinu stalno padao, u isto vreme raslo njeno bogatstvo, to jest da je kapitalistička akumulacija napredovala gigantskim koracima! To je ono što je Marx izneo i potkrepio bezbrojnim statističkim dokazima i osvet1io sa raznih strana. Možda će Bauer ovde učiniti ovakvu upadicu: Ali onaj gorostasni porast engleske industrije u XIX veku, samo po sebi je razumljivo, nije bio sračunat samo na englesko stanovništvo, i zbog toga se ne može upoređivati samo sa njim kao ekonomskom bazom. Pogledajte engleski izvoz u Sjedinjene Američke Države, u Južnu i Srednju Ameriku, pogledajte periodične krize u engleskoj industriji koje su izbile 1825 do 1867 posle svakog iznenadnog proširenja tržišta u tim zemljama. Odlično! Ali ka.d Bauer to zna, onda on zna sve, pa zna i to da je njegova teorija prilagođavanja akumulacije porastu radničkog stanovništva obmana, onda on zna šta je Marx u pl;'vom tomu "Kapitala" želeo da dokaže i ilustruje, naime, to da se broj radničkog stanovništva, nasuprot onome što vidimo kod Bauera, stalno prilagođava akumulaciju kapitala i njegovim "potrebama samooplođavanja" koje se stalno menjaju, to jest mogućnostima prođe. 453
To je upravo kulminaciona tačka teorije, izložene u prvom tomu "Kapitala". Tim pionirskim mislima ..l\1:arx o~~mhv~ta ceo duh svoje teorije kapitalističke eksploataCIJe, kardmalm odnos između kapitala i rada, naročiti "zakon populacije" kapitalistič kog perioda! A sada dolazi Bauer, i sa najmirnijim izrazom lica želi da ispretura celu ovu građevinu i objavi svetu da celokupna kretanje kapitala potiče iz tendencije njegovog prilagođavanja porastu radničkog stanovništva! Sadržajno je cela Bauerova konstrukcija, kao-što smo videli, samo mehur od sapunice. Ako Bauera korigujemo prihvatajući sa Marxom elastičnu društven" rezervu kapitala i njegovu svagdašnju sposobnost neograničene ekspanzije, onda je svršeno sa njegovom "nedovoljnom akumulacijom". Korigujemo Ii ga Marxovim stalnim stvaranjem industriske rezervne armije čija je funkcija da podmiruje potrebe kapitala i u doba najvećeg prosperiteta, onda je svršeno sa njegovom specifičnom "prekomernom akumulacijom". Korigujemo Ii ga, ako zajedno sa Marxom pretpostavimo jednostavno opadanje promenljivog kapitala u odnosu prema broj" radnika kao posledicu tehničkog napretka, onda je svršeno sa njegovom "ravnotežom". "Mehanizam" se rasplinjava u ništa. Ali značajnije od površnosti ove konstrukcije jeste njena osnovna misao: tobožnja tendencija kapitala da se u svom kretanju prilagođava radničkom stanovništvu. Ovde smo svedoci potpunog nipodaštavanja samog duha Marxove teorije. I taj sa samozadovoljnom pedanterijom izmudrijašeni sistem besmislice od koje se diže kosa na glavi, mogao je da se pojavi u zvaničnom organu marksističke teorije. U revnosti za dobru stvar, kada drski jeretik treba da bude spaljen na lomači, nije se opazilo da je u pitanju neko veći! Na polju prirodnih nauka kontrola i kritika danas su na sve strane budni kao na straži. Tu je, naprimer, sasvim isključeno da bi neko odjednom mogao pred svetom da
5
_ Toliko_ o Bauerovom objašnjenju akumulacije u njegovom elanku. A sta Je nJegov praktični zaključak? Njega Bauer formuliše sledećim rečima: "Rezultat našeg istraživanja jeste dakle l. da je akumuhcija moguća i u izolovanom kapitalističkom društvu, ukoliko ona ne prekoračuje svoju svagdašnju određenu granicu (naime porast raspoloživog radničkog stanovništva. R. L.); 2. da on~ automatski biva vraćena natl'lag na tu granicu samim mehanizmom kapitalističke proizvodnje" (1. e., str. 873). I odmah posle toga Bauer u završnoj glavi još jednom obuhvata suštinu svojih istraživanja u njenoj praktičnoj primeni. Tu čitamo: "Drugarica Luxemburg objašnjava irnperijalizam na sledeći način: U izolovanom kapitalističkom društvu bilo bi nemoguće pretvaranje viška vrednosti u kapital. Ono biva omogućeno time što kapitalistička klasa stalno širi svoje tržište, kako bi u oblastima koje još ne proizvode kapitalistički mogla da nađe prođu za deo viška proizvoda u kome je otelovljen akumulisani deo viška vrednosti. Tom cilju služi imperijalizam. Takvo objašnjenje je, kao što smo videli, nepravilno. Akumulacija je moguća i neophodna i u izo!ovanom kapitalističkom društvu" (l. e., str. 873. Ja sam podvukla.). Zaobilaznim putem, pomoću nove, naročito pronađene "teorije populacije", Bauer se upinje, po primeru ostalih "struč njaka", da dokaže kako kapitalistička proizvodnja i akumulacija mogu da postoje u cvatu i pod takvim uslovima na koje nijedan smrtnik u istinskoj stvarnosti još nigde nije naišao. ! na toj osnovi on želi da priđe problemu imperijalizma! Ali pre sv-ega ovde je potrebno utvrditi: kada se Bauer trudi da ostavi utisak kako on protiv mene zastupa Marxovo gledište koje je izloženo u drugom tomu "Kapitala", on u isto vreme podmeće Marxu sasvim druge, sopstvene izmišljene pretpostavke koje se u osnovi razlikuju od Marxovih. Kod Marxa se, naime, ne radi o "izolovanom kapitalističkom društvu" pored koga se apriorno može razumeti drugo, nekapitalističko, niti sam ja ma gde o takvom društvu govorila. Ta apsurdna slika je iskrsla tek u fantaziji Otta Bauera kao Venera iz morske pene. Potsetimo se kako Marx formuliše svoje pretpostavke. U prvom tomu "Kapitala" on veli izričito da hoće da to pretpostavi iz prostog razloga "da bismo predmet prouča vanja shvatili u njegovoj čistoti, oslobođen[og] sporednih okolnosti, koje bi mogle ometati", da mora, "ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju, i pretpostaviti da se kapitalistička
proizvodnja svugde učvrstila i da je zavladala svim industri'kim granama" (I, 479). U drugom tomu Marx isto tak'?. kategorički kaže da je njegova pre_:postavka kod 1Straz1va;>P akumulacije bila: "opšta i .sk!JUCtVa v!adavma kap·tta!tsttcke proizvodnje" (str. 278). (Kurziv R. L.) . Ovo je svakako prilično jasno. Ono što Marx pretpostavlJa nije, dakle, nil
impe_;ijalizam i nije potrebno da se dalje bavimo ma kakvim JStraZl~~Jlffi~ n_a tome području, jer bi on samom pretpostavkom bw IStoMski upravo pregažen, jednostavno: bačen ad acta. Pod to'?' pretpostavkom se isto tako ne može pokazati i izložiti proces 1stonske faze kao što se, naprimer, pretpostavljajući već nastalu opštu vlast feudalizma u Evropi, ne može izložiti proces slom~ Rtmskog Carstva. Stavljeni pred zadatak da današnji rmperJJalizam dovedu u saglasnost i vezu sa teorijom akumulacije, onako kako je ona fragmentarno nabačena u drugom tomu ,.K~pitalau, "stručniu Marxovi epigoni imali bi da se opredele za Jedno od dvoga. Ili da poreknu imperijalizam kao istori3ku neminovnost, ili pak, kako sam ja to učinila u svojoj knjizi, da Marxovu pretpostavku napuste kao pogrešnu i proces akumulacije istražuju pod stvarnim istoriski datim uslovima: kao kapitalistički razvitak u stalnom uzajamnom delovanju sa nekapitalističkom istoriskom sredinom. Jedan Eckstein, koji u celnj stvari o kojoj je reč uopšte ništa nije shvatio, dabome da nije došao ni u nepriliku da u ovoj alternativi vrši izbor. Otto Bauer pak, koji je konačno osetio da nešto nije u· redu, kao tipični pretstavnik "marksističkog centra'\ pokušava da nađe rešenje u kompromisu: Kapitalizam bi, istina, mogao sjajno da cveta na Robinzonovom ostrvu, ali u svojoj izolovanosti on ipak nailazi na "granicu" cvetanja, a tu granicu može preći samo ukoliko stupi u promet sa nekapitalističkom ;storiskom sredinom. "U pogrešnom objašnjenju (mome, R. L.) krije se ipak prav~ jezgro", objavljuje on na završetku. "Iako akumulacija u izolovanom kapitalističkom društvu nije nemoguća, ona je ipak stešnjena u granice. Imperijalizam stvarno s!uži tome ci!ju det te granice proširi... To nastoj anje je stvarno jedan koren, ali ne jedini koren imperijalizma" (l. e., str. 873, 4). Bauer, dakle, svoju robinzonadu "izolovane kapitalističke privrede" nije ozbiljno ni zamišljao kao naučnu pretpostavku, to jest kao ozbiljno shvaćenu jedinu bazu istraživanja, nego jP konstruišući "izolovanost" već unapred jednim okom škiljio na drt~ge, nekapitalističke zemlje. On nas nadugo i naširoko zabavlja svojim veštačkim mehanizmom kapitalističkog društva koje može .samostalno da živi i cveta, a pritom celo vreme prećutno drži u rezervi nekapitalističku istorisku sredinu da bi, ako nĐ svom Robinzonovom ostrvu dođe u nepriliku, mogao da istupi sa imperijalizmom, i najzad sa tom nekapitalističkom istoriskom sredinom. Onaj ko je pažljivo čitao fusnote povodom kritičkih. napomena u prvom tomu "Kapitala" u kojima se Marx raz;.a~nnav~ sa manipulacijama Saya, J. S. Milla, Careya, itd., moct ce sebt 457
ctprilike pret.staviti kako bi Marx udario po ovakvom naučnom metodu. Bilo kako bilo, mi smo konačno prispeli do imperijalizma. Završna glava Bauerovog članka nosi naslov: "Objašnjenje imperijalizma". Prema tome bi čitalac mogao očekivati da će g~ najzad i naći. Kako Bauer izj,avljuje da sam ja otkrila samo jedan koren imperijalizma, i to "ne jedini", morali bismo oprav·dano očekivati da će Bauer, sa svoga stanovišta, da otkrije osta!e korene. Ali, nažalost, do toga nije došlo. Do samoga kraja Bauer nijednom ne upućuje na druge korene, on čuva tajnu. Uprkos naslovu završne glave koji je toliko obećavao, i uprkos uvodu u završnu glavu, Bauer je ostao pri onom jedinom bednom "korenu" imperijalizma koji čini pravo jezgro moga pogrešnog objašnjenja. Pa ipak, moram priznati da mi je Bauer učinio dosta veliku koncesiju, i to u pitanju "jednog korena" koji on blagor.aklono kao "pravi" akceptira. Radi se, naime, i ovde o ili- ili, i kompromis koji Bauer pokušava da napravi, ustvari je neodrživ i kratkog daha kao i većina kompromisa. Ako je njegova na porast stanovništva nakalemljena teorij.a akumulacije pravilna, onda je odnosni "koren" potpuno suvišan, jer je tada imperijalizam jednostavno nemoguć. Stvarno tek sada počinjemo da se dosećamo u čemu leži "mehanizam" Bauerove akumulacije! On leži u tome što kapitalistička proizvodnja svoj obim automatski i stalno prilagcr· dava porastu radničke klase. U kom smislu može tu da se govori o "granici" akumulacije? Kapital pritom nema ni potrebe ni mogućnosti da istrčava preko te granice. Jer ako proizvodnja jednom- u fazi Bauerove "prekomerne akumulacije"- izraste iznad priraštaja radničke klase, onda će ona zato u narednGj fazi "nedovoljne akumulacije" opet zaostati iza raspoloživog radničkog stanovništva. U Bauerovom "mehanizmu'~ na taj način nema uopšte suvišnog kapitala koji bi mogao da se uzdigne iznad svoje "granicejj. Kao što smo videli, ta teorija, upravo iz istih razloga, isključuje svako stvaranje rezerve kapitala kao i sposobnost iznenadne ekspanzije proizvodnJe. Obilje kapitala se tu pojavljuje samo kao prolazna faza da bi periodično neizbežna bilo smenjeno drugim ekstremom: nestašicom kapitala; obe ove faze se u Bauerovoj teoriji smenjuju sa pe .. dantnom tačnošću, kao mlad i pun mesec. Za akumulaciju kapitala ovde ima tako malo "granica", isto tako malo kao i tRndencije da bude prekoračena; Bauer čak izričito kaže da će akumulacija "mehanizmom same kapitalističke proizvodnje" neprestano automatski biti svedena na tu grJ.nicu (l. e., str. 873). Sukob između težnje za proširenjem i tobožnje granice kapitala 458
ovde, d~kle, ne postoji uopšte. Tim pojmovima Bauer muči svo i "me~an1zam" samo radi toga da bi na neki veštački način na~ pravLO m~t od onog shvatanja ka imperijalizmu. Usiljenost te konstruk.C!Je naJbolJe potvrđuje tumačenje koje je morao da da o lmpenJalizmu sa stanovišta svoje teorije. ~ako je osovina, oko koje, pre~a ~aueru, oscilira kapital, radr_ucka k~as~, to ko~ Bauera pros~enJe granica akumulacije znac1 po:'.ecan]e radničkog stanovn1stva! Tako, naprimer, crno na belo c1tamo u "Neue Zeit"-u (l. e., str. 873) sledeće: "Pre svega akumulacija je ograničena porastom stanovništva. Imperijalizam umnožava radničku masu koja je prinuđena da kapitalu prodaje svoju radnu snagu. On to postiže na taj način što razara stare načine proizvodnje u kolonijalnim oblastima i time prisiljava milione ljudi ili da se iseljavaju u kapitalističke krajeve, ili da u svojoj domovini kuluče evropskom ili američkom kapitalu koji je tamo plasiran. Kako je pri datom organskom sastavu kapitala - veličina akumulacije određena porastom raspoloživog radničkog stanovništva, imperijalizam je, dakle, ustvari sredstvo za dalje rastezanje granica akumulacije." U tome je, dakle, glavna funkcija i glavna briga imperijalizma: da radnike doseljenjem iz kolonija ili na licu mest• "silno" poveća! I to, ma koliko da svak ko je pri zdravoj pameti zna, obrnuto, da u matičnim zemljama imperijalističkog kapitala postoji obrazovana i konsolidovana industriska rezervn 1 armija proletarijata i nezaposlenosti kao stalna pojava, dok se u kolonijama stalno čuju žalbe kapitala na nedostatak radničkih ruku! U svojoj silovitoj težnji za novim najamnim proleterima imperijalistički kapital beži, dakle, iz zemalja u kojima tehnički napreci, energični proces proletarizacije srednjih slojeva, rar;padanje proleterske porodice stalno popunjavaju rezerve rad·· nih ruku, i struji najradije tačno u one predele sveta gde su ukočeni društveni odnosi u tradicionalnim oblicima svojine podržavali radne snage u tako žilavim okovima da će decenije potrajati dok ti okovi mrvećom težinom kapitalističke vladavine kao poslednji rezultat ove vladavine puste na slobodu polovično upotrebljiv proletarijat! Bauer ovde fantazira o "silnomu prilivu novih radnika iz kolonija u stare pre-dele kapitalističke proizvodnje, dok svaki uračunljiv čovek zna da, obrnuto, uporedo sa izvozom kapitala iz starih zemalja u kolonije, dolazi do emigracije "suvišnih~' radnika u kolonije koji se, kako to veli Marx, "stvarno sele ~a kapitalom koji se iseljava". Pogledajte samo "silnu" struJ" ljudstva iz Evrope koja je u toku XIX veka nasehla Severn•1 i Južnu Ameriku, Južnu Afriku i Australiju. Pogledajte dalJe razne oblike "blagog" ropstva i prinudnog rada kojim je evrop459
ski i severoamerički kapital pribegao da bi sebi u afričkim kolonijama, u Zapadnoj Indiji, u Južn.oj Americi, na Južnom Moru, obezbedio nužni minimum radruh ruku! Prema Baueru engleski kapital je, dakle, pola veka vodio krvave ratove protiv Kine samo radi toga, da bi sebi, zbog sve veće nestašice radnika u Engleskoj, pre svega obezbedio ,.silan'' priliv kineskih kulija. O toj istoj prekoj potrebi se, valjda, radilo i za vreme krstaškog rata udružene imperij alis tičke Evrope rrotiv Kine pod kraj ovoga veka! Francuski kapital je u Maroku očevidno mnogo polagao na Berbere, da bi upotpunio deficit u francuskim fabričkim proleterima. Austriski imperijalizam išao je, naravno, u Srbiji i Albaniji u prvom redu u lov na sveže radne snage. A nemački kapital sada sa svećom traži industriske radnike po Maloj Aziji i Mesopotamiji, naročito zato što je pre Svetskog rata na svim poljima u Nemač koj vladala tako osetljiva nestašica radnika. Jasno je: Otto Bauer je opet kao "čovek koji spekuliše", u svojim operacijama sa motkom po magli izgubio vezu sa obič nom zemljom. On moderni imperijalizam hladnokrvno preobraća u težnju kapitala za novim radnim snagama. To bi trebalo da bude jezgro, najintimniji pokretački princip imperijalizma. Tek u drugoj liniji Bauer pominje još i potrebu za prekomorskim sirovinama, bez svake veze sa ekonomskom suštinom SVOJ~ teorije, onako iznenada, kao iz puške ispaljenu. J er ako akumulacija u odnosnom "izolovanom kapitalističkom društvu" može tako sjajno da napreduje, kako nam je to Bauer naslikao, enda ona na ovom čudesnom ostrvu mora da raspolaže i svim potrebnim prirodnim bogatstvima i božanskim darovima - sasvim drukčije nego bedni kapitalizam jedne stvarnosti, koji je od prvog dana svog postanka bio upućen na svetska sredstva za proizvodnju. I najzad u trećoj liniji, kao sasvim uzgredno, Bauer još i dva stava pominje, kao sporedni motiv imperijalizma, sticanje novih tržišta i to jedino kao sredstvo za ublaženje kriza- što je već samo po sebi- "takođe lepo mesto", naročito što na planeti, na kojoj mi živimo, iza s\'akog znatnog proširenja tržišta dolazi kao posledica upravo najveće zloštrenje krize! "Objašnjenje imperijalizma" koje nam daje Otto Bauer izgleda, dakle, otprilike ovako: "Prema našem shvatanju kapitalizam se može zamisiliti i bez ekspanzije" (I. e., str. 874). U tome kulminira njegova teorija "izolovane" akulumacije, i tu nas ~:'luer otpušta sa utešnim uveravanjem da "kapitalizam ovako 1h onako, sa ekspanzijom ili bez nje, sam sebe vodi u propast" ... To je istorisko-materijalistički metod istraživanja u struč noj manipulaciji. Kaitalizam se, dakle, može zamisliti i bez 460
e~panzije. ~~~ina, prema Marxu težnja kapitalizma za iznenad~um eks~_anZIJam~. pretstavlja upravo merodavni elemenat, najIStaknutl)e obelezJe r_nodernog razvitka; istina, ekspanzija prati ?eo iston~k'. tok kap~ tal~ i ona je u svojoj današnjoj završnoj, lmpenJahstJckoJ, faz1 pnmila takav nasilnički karakter da dovodi_ u pitanje celokupni kulturni život čovečanstva; istina je da Je upravo ta neukrotiva težnja kapitala za ekspanzijom, korak po korak, izgradila svetsko tržište, formirala modern:~ svetsku privredu i tek tako stvorila istorisku osnovicu za socijalizam; istina je da je proleterska internacionala, koja kapitalizmu treba da pripremi njegov kraj, i sama proizvod svet•ke ekspanzije kapitala. A1i sve to može ali i ne mora biti, jer moguće je zamisliti i drukčiji tok istorije. Uistinu šta se sve "može zamisliti" od strane jakog mislioca? "Prema našem shvatanju kapitalizam se može zamisliti i bez ekspanzije." Prema našem shvatanju moderni razvitak je moguć i bez otkrića Amerike i bez plovidbe oko Afrike. Zrelo razmišljajući, istorija ljudskog društva bi bila moguća i bez kapitalizma. Najzad, sunčani si· stem može se zamisliti i bez zemljine kugle. Nemačka filozofij rel="nofollow"> se može možda zamisliti i bez "metafizičkih apsurdnosti". Samo jedno izgleda nam, u krajnjoj lin;ji, kao neverovatno: da je takav "misleći" zvanični marksizam, kao duhovna avangarda radničkog pokreta u fazi imperijalizma, mogao da dovede do drugih rezultata, a ne do bednog fijaksa socijaldemokra tije koji danas preživljujemo usred Svetskog rata. Izvesno, taktika i praktično držanje u borbi ne zavisi neposredno od pitanja da li je drugi tom "Kapitala" završeno delo ili on pretstavlja samo fragmenat; da li se veruje ili se ne veruje u mogućnost akumulacije u "izolovanom" kapitalistič kom društvu; da li se Marxove šeme reprodukcije razumej~ ovako ili onako. Hiljade proletera su čestiti i odlični borci za ciljeve socijalizma i ne znajući ništa o svim ovim teoretskim problemima, - prosto na osnovu opštih načelnih spoznaja klasne borbe i na osnovu nepodmitljivog klasnog instinkta, kao i revolucionarnih tradicija pokreta. Ali između shvatanja i načina obrade teoretskih problema i prakse političkih partija postoji pri dužim vremenskim periodima uvek najuža povezanost. U deeeniji koji je prethodio izbijanju Svetskog rata, u nemač koj socijaldemokratiji - kao internacionalnoj metropo}l duhovnog života proletarijata - bilo je uopšte sve podeseno u pravcu potpune harmonije na teoretskom i praktičnom polju: ista bespomoćnost i ista neelastičnost osećala se 1 na _Jednom i na drugom, a upravo isti imperijalizam je bio nadmoc~a. vladajuća pojava u javnom životu koji je matirao teoretski 1 politički generalštab socijaldemokratije. Kaogod što se ponosna,
461
samodovoljna građevina zvanične nemačke socijaldemokratije pri prvoj svetskoistoriskoj probi pokazala. kao .. Potemkmo;/0 selo, isto tako se i umišljena teoretska "strucnost 1 nepogreslvost zvaničnog marksizma, koji je svakoj praksi pokreta davao blagoslov, pokazala kao puka pompezna kulisa iza koje se, uz netrpeljivost i pretencioznu dogmatsku strogost, knla unutrašnja nesigurnost i nesposobnost za akciju. Jalovoj rutini koja je znala da se kreće jedino po ugaženom koloseku "stare osveštane taktike", to jest ničeg drugog do parlamentarizma, odgovaralo je teoretsko epigonstvo koje se drži formula Učitelja, odričuĆI istovremeno živi duh njegovog učenja. Mi smo u navedenim primerima videli slučajeve ovog bespuća u areopagu "&tručnjaka". U našem slučaju veza sa praksom je još opipljivija neg-> što to može da izgleda na prvi pogled. U krajnjoj liniji u pitanju su dva razna metoda borbe protiv imperijalizma. Marxova analiza akumulacije je bila zasnovana u vremenu kada imperijalizam j oš nije bio stupio na svetsku pozornicu, a pretpostavka koju je Marx uzeo kao osnovu svoje analize: konačna apsolutna vlast kapitala u svetu upravo apriorno isključuje proces imperijalizma. Ali, u tom i leži razlika između zablude jednog Marxa i plitkih omašaka njegovih epigona - · jer i sama greška kod Marxa u ovom slučaju je plodonosna, i upućuje nas dalje. Problem koji je Marx postavio i ostavio otvoren u drugom tomu "Kapitala": kako se razvija akumulacija u krugu isključive vlasti kapitala - ostao je nerešljiv. Akumulacija je upravo pod tim okolnostima nemoguća. Potrebno je, međutim, samo onu po izgledu krutu teoretsku protiv'rečnost, koja odgovara duhu i celom Marxovom učenju i načinu mišljenja, provesti na istorisku dijalektiku, pa da protivrečnost Marxove šeme postane živo ogledalo svetske životne putanje kapitala, njegove sreče i - propasti. U isključivo kapitalističkoj istoriskoj sredini akumulacija je nemoguća. Zbog toga kapital od prvih početaka svog razvitka teži ekspanziji u nekapitalističke slojeve i zemlje, uništenju za·· natstva i seljaštva, proletarizovanju srednjih slojeva, kolonijalnoj politici, politici otvorenih vrata, izvozu kapitala. Samo stalnom ekspanzijom u nove oblasti proizvodnje i nove zemlje, kapital je oduvek bio u stanju da sebi osigura opstanak i razvitak. Ali ekspanzija u svom prodiranju u svet dovodi do sudara između kapitala i pretkapitalističkih društvenih oblika. Otuda nasilje, rat, revolucija, ukratko: katastrofa, životni elemenat kapitalizma od početka do kraja. Kapitalistička akumulacija napreduje i &iri se na račun nekapitalističkih naroda i zemalja, razjeda ih i potiskuje sve živlJ lm tempom. Opšta tendencija i završni rezultat tog proce8a 462
je isključiva svetska vlast kapitalističke proizvodnje. Kad ovo bu~~ post.Ignuto,. onda stupa na snagu Marxova šema: akumulaciJa, to Jest da~Ja ekspanzija kapitala postaje nemoguća, kapi~ahz.:tm. u.laZI u cor-sokak, on nije u stanju da i d:.llje služi kao ISto~ISkl .Inst_rumenat razvijanja proizvodnih snaga, on dostiže SVOJU ObJektivnu ekonomsku granicu. Protivrečnost Marxove šeme akumulacije je, dakle, dijalektički posmatrana samo živa protivrečnost između težnje kapitala za neograniče~im nadiranjem i granice koju on sam sebi postavlja putem sve većeg uništenja svih drugih proizvodnih oblika, između jednih proizvodnih snaga koje on svojim procesom akumulacije budi na celoj zemljinoj kugli, i uzane baze koju je samome sebi odredio zakonom akumulacije. Marxova šema akumulacije - ako je pravilno shvatimo upravo u svojoj nerazrešljivosti pokazuje egzaktno postavljenu ekonomski neizbežnu propast kapi· talizma u rezultatu procesa imperijalističke ekspanzije, čiji je naročiti zadatak da ostvari Marxovu pretpostavku: sveopštu, nedeljivu vladavinu kapitala. Može li do toga ikada doći! Svakako je to samo teoretska fikcija, upravo zato jer akumulacija kapitala nije samo ekonomski, već je politički proces. "Imperijalizam je isto toliko istoriski metod .za produženje egzistencije kapitala, kao i najsigurnije sredstvo da se njegovoj egzistenciji najkraćim putem objektivno postavi cilj. Time nije rečeno da ta krajnja tačka mora doslovno biti dostignuta. Već sama tendencija kapitalističkog razvitka ka tome konač nom cilju izražava se u oblicima koji završnu fazu kapitalizma pretvaraju u period katastrofa." ("Akumulacija kapitala", Etr. 351.) "Ukoliko moćnije kapital, posredstvom militarizma napolju. u svetu, kao i kod kuće, obračunava sa egzistencijom nekapitalističkih slojeva i pogoršava uslove života svih radnih slojeva, utoliko se više dnevna istorija akumulacije kapitala na svetskoj pozornici preobražava u neprekidni lanac političkih i socijalnih katastrofa i konvulzija, što će, zajedno sa periodičnim privrednim katastrofama u obliku kriza, produženje akumulacije uči niti mogućim, a pobunu internacionalne radničke klase proti.v vladavine kapitala neophodnom neminovnošću, čak i pre neg~ što ova ekonomski naiđe na prirodnu granicu koju je sama sebi stvorila" (l. e., str. 368). Tu, kao i inače uvek u istoriji, teorija vrši svoju punu ~lu žbu kad nam ukazuje tendenciju razvitka, logičnu, z~vrs':u tačku ka kojoj objektivno ide. Sama ona isto ~ako nece bih dostignuta kao što nije nikoji raniji period istorisk~g razVItka mogao da se ostvari do svoje krajnje konsekvenciJe. Utohko 463
manje ona treba da bude. postignuta uko~iko više društvena svest u ovom smislu utelovlJaVa u sOClJahstJckom proletanJatu, zahv~ti kao aktivni faktor u slepu igru snaga. Pravilno shvatanje Marxove teorije i u ovom slučaju daje ovoj svesti najvećma oplođujuće potsticaje i najsnažniji potstrek. • Današnji imperijalizam nije, kao u Bauerovoj šemi, prvi uvod za ekspantiju kapitala, nego samo poslednje poglavlje njegovog· istoriskog procesa ekspanzije: on je period sveopšte pooštrene svetske konkurencije kapitalističkih država o poslednje ostatke nekapitalističke sredine na zemlji. Ekonomska i politička katastrofa je u toj završnoj fazi isto toliko životni elemenat, normalni oblik postojanja kapitala, kao što je u svoje vreme "prvobitna akumulacija" bila u njegovoj fazi postanja. Kaogod što otkriće Amerike i pomorskog puta za Indiju nije bilo samo prometejski podvig ljudskog duha i kulture, kako se to pokazuje u liberalnoj legendi, nego nerazdvojno od toga i serija irodskih masovnih ubistava primitivnih naroda novoga sveta i grandiozne trgovine robljem sa narodima Afrike ·i Azije, tako je i u imperijalističkoj završnoj fazi privredna ekspanzija kapitalizma nerazdvojna od niza kolonijalnih osvajanja i svetskih ratova koje preživljujemo. Karakteristika imperijalizma kao poslednje konkurentske borbe za svetsku vlast kapitalizma nije samo naročita energija i svestranost ekspanzije, nego - a to je specifično znamenje da krug razvitka počinje da se zatvara - i da se odlučujuća borba za ekspanziju iz oblasti koje čine njegove objekte prebacuje u zemlje njegovog porekla. Time imperijalizam vraća katastrofu kao oblik života sa periferije kapitalističkog razvitka na njegovu polaznu tačku. Pošto je ekspanzija kapitala kroz četiri veka potkopavala opstanak i kulturu svih nekapitalističkih naroda u Aziji, Africi, Americi i Australiji, izlažući ih neprestanim konvulzijama i masovnom uništavanju, ona sada i same kulturne narode Evrope baca u niz katastrofa čiji završetak može biti samo propast kulture ili prelaz u socijalistički način proizvodnje. U svetlu ovakvog shvatanja izgrađuje se položaj proletarija.ta nasuprot imperijalizmu, radi opšteg obračuna sa vladavinom kapitala. Taktičke smernice za njegovo držanje date su ovom istoriskom alternativom. Sasvim drukčije stoji sa smernicama ako se pođe sa stanovišta zvaničnog "stručnog" marksizma. Vera u mogućnost akumul.acije u "izolovanom kapitalističkom društvu", vera da "se kap1talizam može zamisliti i bez ekspanzije", pretstavlja teoretsku formulu sasvim određene taktičke tendencije. To shvatanje sn:era na to da faza imperijalizma ne pretstavlja istorisku nernmov~os~, da se ona ne može smatrati kao od1učuju6i obračun ?a SOClJahzam, nego kao pakosna izmišljotina šake zaintereso464
~anih ... To shvatanje ide za tim da buržoaziju uveni kako su Imp_enJ_a~:am 1 mihtanzam za nju samu, i sa njenog sopstvenog kaptta.hst.tckog ,,tanovišta, štetni, i da tobožnju šaku korisnika 1m~n1ahzma treba izolovati i tako obrazovati blok proletarijata sa s1r?x~ gra~an.s. kl:ffi . sloJeVI~a,. kako b1 Imperijalizam bio "ublazen , "dehm·Icnim razoruzan]em" izgladneo, jednom reči: da mu budu "počupane bodlje"! Kao što je liberalizam u doba
svoga propadanja svoju apelaciju upućivao od rđavo obaveštene monarhije na monarhiju koju treba bolje obavestiti tako se "marksistički centar" sada od rđavo obaveštene burž~azije obrće ka onoj koju treba poučiti, od imperijalističkog puta katastrofa na međunarodne ugovore o razoružanju, od borbi velikih sila za svetsku diktaturu mača na put miroljubive federacije demokratskih nacionalnih država. I tako se opšti obračun u kome treba da bude rešena svetskoistoris'ka suprotnost između proletarijata i kapitala pretvara u utopiju istC>riskog kompromisa između -proletavi.iata i buržoazije, radi "ublaženja" impe-
rijalističkih suprotnosti među kapitalističkim državama.• Kritilku moje knjige Otto Bauer :oavršava ovim rečima: "Kapita1izam neće propasti zbog mehaničke nemogućnosti da realizuje višak vrednosti. On će propasti zbog nezadovoljstva
narodnih masa u koje ih nagC>ni. Ne istom tada kad poslednji seoljak ti sitni buržuj na svetu budu preobraženi u najamne radnike, pa kapitalJizam ne uzmogne više naći dodatno tržište; njega će mnC>go pre pokositi rastuće ne:oadovoljstvo sve bujnije i kroz mehanizam procesa kapitalis:tičke proizvodnje školovane, ujedinjene i organizovane radničke klase." Da bi tu
* U svome IPf·ikazu moje knjdge u "VorwiiN.s"-u februara 1913 Eckstein me je, pozajmi~i jednosrtavno izraz iz rečnika Kolb-HeiDe--David, denunciTao za ,.teoriju katastrofa". ("Sa teoretskim pretpostavkama padaju praktični zaključci, pre svega. teorija. katastrofa, Koju je drugarica Luxemburg izgradila na svome učenju o neophodnosti nekapitaHstićkih potrošača.(() Sada pak, otkako S'U se teoretičari tn.očvare "orije~ tisali" opet ulevo, denunc1ra me radi suprotnoga zloč·t~a pomagall]a desnog krila socij-aldem01lcratije. On Žl.lSti'o upozor8'Va da se Lenschu, onom istom Lenschu koji je u Svetskom ratu skrenuo ka lriniji KolbHei.ne---David, moja knjiga u svoje vreme svidela i da je on nju povoljno ocenio u ,.Leilpziger Volksblatt"-u! Zar veza nije jasna? Swnnjiv.o, vrlo sumnjivo! "Upravo zbog toga" se Eokstein našao pobuđen da mOJU knjigu onako temeljno uništi u "Vorwiirts"-u. Ali taj Lensch se pre rata još u većoj meril odu!evl}avao M·arxovim "Kapitailom". c;ruc i j~an M~x Gru.n.wald je na BerlUkoj škO:li za radni:člro obrazovanJe go~nama b10 oduševljen tumač Marxovog "Kapitala". Nije li jasan dokaz da.Je.Marxov "Kapital" na njega uticao da priželjkuje propast Engle~ke 1 p1še oduševljene članke prilikom HinrlenburgoVog rođendana? Alt, ta.kve omašk: se Eekstei.nlima događaju često: da stvMi kojih se dokapaJ~ na ovaJ način presele. Već i sam Bismarck se, kao što je poznato, žalio na takvu slepu revnost svojih novinarskih gmizavaca. 30 Akumulacija kapitala
465
pouku upravo meni uputio, morao. je Bau~, kao ~ajstor apstrakcije, da apstrahira ne samo ceh sm1sao 1 tendenCIJU mog shvatanja .akumulacije nego i jssne reči mojih izjava. Ali da njegove sopstvene hrabre reči treba shvatiti samo kao tipičnu apstrakciju "stručnog" marksizma, to jest kao nevin kolofonisk1 odblesak "čiste misli", dokazuje držanje te grupe teoretičara prilikom izbijanja Svetskog rata. Nezadovoljstvo sve bujnije, školovane i organizovane radničke klase pretvorilo se odjednom u politiku "uzdržavanja od glasanja" prilikom epohalnih odluka svetske istorije i u politiku "ćutanja" dok ne zazvon·' zvona mira. "Put ka moći", pisan u doba dubokog ·mira, dok je na svima vrhovima vladala tišina, koji je bio ocrtan sa virtuoznošću do u najsitnije tančine, obrnuo ~e pri prvoj snažnoj buri stvarnosti u "Put ka nemoći". Epigonstvo koje je poslednji decenij držalo. u svojim rukama zvanično teoretsko voćstvo radničkog pokreta u Nemačkoj, bankrotirala je pri. prvom izbijanju svetske krize i predalo je voćstvo jednostavno u ruke imperijalizmu. Jasno uviđanje tih povezanosti je jedna od najnužnijih pretpo~tavki za vraćanje ka proleterskoj politici, koja bi u periodu imperijalizma bila dorasJa svojim istoriskim zadacima. Bolećive duše će se opet žaliti kako se "marksisti svađaju među sobom", što osveštani "autoriteti" bivaju osporeni. Ali marksizam nije jedno tuce ljudi koji jedni drugima izdaju legitimacije "stručnosti", pred kojima bi masa pravovernih "muslimana" smela da umire u slepom poverenju. Marksizam je revolucionaran pogled na svet, koji mora da se stalno hvata u koštac u borbi z,a nova saznanja, i koji ništa ne prezire toliko kao okoštalost u jednom zauvek važeće kalupe, koji svoju životnu snagu osveštava najbolje u duhovnom zveketu oružja samokritike i u istoriskoj munji i gromu. Zato i ja mislim kao i Lessing, koji je pisao mlađem Reimarusu: .. Ali, šta da se radi! Svako neka kaže što mu izgleda istina. A istina sama neka bude prepuštena bogu."
PRILOG
G. ECKSTEIN
ROSA LUXEMBURG: AKUMULACIJA KAPITALA J:..
RIKAZ*
I. Odnos društvene proizvodnje i potrošnje kod Marxa
Teoretsko razumevanje svake privrede koja proizvodi robe zasniva se na poznavanju zakona vrednosti. Samo u slučaju ako nam je poznato po kojim pravilima se vrši robni promet možemo da odgonetnemo i tajne privrednog oblika. U kapitalističkom društvu se vrednost robe određuje radom koji je za njenu proizvodnju društveno potreban. Društveno potreban rad je, nezavisno od tehnike, kojom se ovde nećemo baviti, onaj rad koji je dovoljan da podmiri društvenu potrebu sa određe nom vrstom roba. Ako se, naprimer, u danom momentu na tržište donese više šešira ili više parnih mašina nego što to odgovara društvenoj potrebi, onda rad koji je otelovljen u suvišnim robama nije bio društveno potreban, on stoga i nije stvorio nikakvu vrednost, robe se neće moći prodati. Kolika je, među tim, društvena potreba za izvesnom vrsto-m roba, i od čega zavisi ta količina? Kao što se vidi, ovde se radi o jednom od osnovnih pitanja političke ekonomije. Takozvana subjektivistička ljuska poldtičke ekonomije, pretstavnici učenja ,.granične korisnosti", žele da priđu pitanju putem psiholoških rasuđivanja; ali šta mi vredi i najlepše psihološko rasuđivanje o moj oj živo tnoj potrebi za šeširom ako nemam novaca da ga kupim, i kako psihologija da dokuči kolika je potreba fabrikanta za parnom mašinom od 100 konjskih snaga? Jasno je da se društvena potreba određuje veličinom i raspodelom dohotka u društvu, kao i mogućnostima da se primenom sredstava za proizvodnju postigne profit. Jasno je isto tako da oba ova osnovna kriterija stoje jedan prema drugom u najtešnjem uzajamnom
* Rosa Luxemburg je nam€'ravala da Ecksteinovu kritiku ~j~nog dela otštampa uz novo izdanje kako bi taj "biser austromarks1shčkeo škole epigona - spasla potomstvu".
...
467
delov anju. Potreba za parnom mašinom .od~eđen~ ,i e. mogućno šću da se pomoću nje proizvode r??e koJe .e': moc1 b1t1 prodate sa profitom. Koliko roba će se moc1 prodati l po kOJOJ cem, zavisi opet od toga koliko je plaćeno za naJamn~n.e, prof1t, zeml]lšnu rentu itd. Visina ovih grana dohotka zaVlSl pak od odnosa i uslova proizvodnje. Kao što se vidi, pitanje koje valja rešiti nije nimalo jednostavno ni lako. J edno od naj genij alnijih Marx ovih dela j este što je ovo pitanje ne samo jasno postavio nego i na najoštroumnijJ. način na njega odgovorio. Treći odeljak drugog toma "Kapitala" u kome on na ovo odgovara, spada među najdublje, ali svakako i najteže partije celoga dela. Pre svega Marx ispituje kako bi proizvodnja i potrošnja jedna od druge zavisile kad u društvu ne bi bilo akumulacije tj. ako bi kapitalisti celokuprui višak vrednosti konzumirali i ništa ne bi upotrebili za uvećanje svoga kapitala. Ovo je svakako slučaj koji u stvarnosti spada samo u naj ređe izuzetke, ali to je jedini put na kome nauka može da uspe, da najsloženije pojave svede najpre na najjednostavniju osnovnu liniju, da <JVU iscrpno prouči, i tek onda da ispita uticaj onih momenata koje je prethodno namerno ostavila izvan posmatranja. Taj takozvani .,metod izolacije" Marx uopšte primenjuje u svom glavnom delu, a najmajstorskije možda upravo u glavama koje nas ovde zanimaju. On celokupnu društvenu proizvodnju deli u dve grupe, u proizvodnju sredstava za proizvodnju, dakle mašina, sirovina, fabričkih građevina itd., i proizvodnju sredstava za potrošnju, dakle životnih namirnica, kuća za stanovanie, ukratko, svih proizvoda koji ne ulaze odmah u proizvodnju, nego u neproduktivnu potrošnju društva; potom on istražuje na koji način su ove dve grane proizvodnje zavisne jedna od druge. Ako proizvodnja, kao što se to i pretpostavlja, treba da bude produžena u istom razmem, to jest bez proširenja, onda u oba odeljka moraju najpre biti naknađena sredstva za proizvodnju u onoj meri koliko su ona utrošena u toku minule godine, drugo, moraju biti ]Jroizvedena životna sredstva za radnike i kapitaliste koji troše celi svoj višak vrednosti. Na koji naćin se ta potrošnja vrši? Za naše pitanje je to sasvim svejedno, dakle napr. da li kapitalisti drže veliku poslugu, ili nabavljaju umet:~ička dela, ili podižu sjajne palate, ili grade ratne ·brodove. !~to tako za nas je ovde nevažno i pitanj e na koji način višak vrednosti biva oduzet od radnika, da li odmah pri isplati najamnina, ili eventualno i tek naknadno pri prodaji životnih namirnica po monopolskim cenama, ili putem carine ili posrednih poreza. Bitno je da se ukaže na isprepletenosti pri razmeni raznih delova proizvedene vrednosti i celokupnog društvenog 468
pr?izvoda. Ovaj postupak ~e Marx prikazao nizovima brojeva u sema;na drugog toma koJe su postale slavne. Posto Je !Sp! tao odnose pri prostoj reprodukciji (to jest bez aku~ulaciJe), Marx prelazi na još teži zadatak: na proučavanje uticaJa kOJ! akumulac1j~ mora da vrši na raspodelu proizvoda na razne grupe J. na prmzvodnju samu. I u ovom slučaju prikaz dabome ,m; odgov~:a ~eposredno stvarnosti, nego se kreće putem vrlo vehkl~..uproscenJ a. Radi se upravo o tome da budu u najJeclnostavruJun osnovnim linijama prikazane isprepletenosti celokupnog prometa, kao i uzajamne zavisnosti. Pri svem tom pomenuti od<:l_ici, tj. za pr.oizvodnju sredstava za proizvodnju i prO!zvodnJU zrvotnib nam1rn1ca, ne mogu dabome biti pesmatrani kao nezavisni j edan od drugog, jer se radi upravo o tome da bude proučena njihova uzajamna zavisnost. Ako, naprimer, pretpostavimo da su u jednom odeljku kapitalisti upotrebili polovinu svog viška vrednosti za uvećanje svog kapitala, to ne smerno bez daljeg pretpostaviti da je i u drugom odeljku akumulacija bila izvršena u istom razmeru, nego, naprotiv, najpre mora billi postavljen komplikovan račun da bi se utvrdilo kako najamnine u oba odeljka, kao i deo viška vrednosti, namenjen neposrednoj potrošnji bivaju zamenjeni za proizvode drugog odeljka, koji se sastoje iz životnih sredstava, ali i to kako će sredstva za proizvodnju u oba odeljka biti ne samo opet naknađena nego još i uvećana u odnosru. koji se nameće da ravnoteža u proizvodnji oba odeljka ostane održana. Uprkos svih mogućih uprošćenja koje je Marx preduzeo, ostao je, ipak, težak i komplikovan zadatak koji je, međutim, od najveće važnosti ·i značaja. Proučavanje toga stanja ravnoteže u proizvodnji omogućuje tek razumevanje poremećaja ove ravnoteže. Tako otprilike kao što lekar mora da , rouči funkcionisanje zdravog tela pre nego što može ući u razumevanje bolesti. Tek Marxova istraživanja zakona proste i proširene proizvodnje u uzajamnoj zavisnosti oba odeljka i u obostranoj razmeni pojedinih grupa vrednosti i proizvoda, kao i konačno o stanju novčanih poslova koji posreduju ovu razmenu omogućila su nam da se približimo problemu kriza, na kome je celokupna buržoaska ekonomija uzaludno polomila zube.
II. Marxova lema i krize Na značaj ovih Marxovih izlaganja upozorio je naročito ruski profesor Tugan Baranovski, ali je on ovu povezano~t krivo shvatio. On je produžio sa izračunavanjem M.arxovrh šema, pravio pokušaje menjanjem raznih pretpostavk~~ pa ~e ipak pokazalo da raWioteža pm napredujućoj akumulacrJI ostaJe 469
očuvana. Izgledalo je da u šemama, koje je Marx postavio, nije bilo mesta za poremećaje i zato je Tugan Baranovski zaključio da poremećaji, tj. krize, uopšte nisu nužne nego samo slučaj!e popratne pojave kapitalistiCke akumulacije; akumulacija, među tim, može mirno i nesmetano da ide svojim putem ako samo bivaju održane pravilne proporcije u proizvodnji. Ovaj zaključak koji je bio predmet živih raspri među ruskim i nemačkim marksistima, počiva na pogrešnom shvatanju svrhe i značaja Marxovih šema. One nemaju zadatak da pokažu stvarni razvitak kapitalističke akumulacije, nego, naprotiv, da pokažu kako se pod pretpostavkom kapitalističke akumulacije može zamisld.ti stanje ravnoteže između proizvodnje i potrošnje i kako se pri kapitalističkoj akumulaciji uobličava društvena potreba za sred;;tvima za proizvodnju i sredstvima za potrošnju. Izračunavanja Tugana Baranovskog su pokazala, dakle, samo odličnost Mar>
470
m~ž~ b~~~ samo pretpostavljene, ocenjivano, proizvodnjom 1 d va a na]dnvl]l]a spekulacija. Marxove šeme poka~uju kako bi kapitalistička proizvodnja mo:ala .da se odVIJa a.ko zeli da sačuva ravnotežu, one pokazuju koh_ko Je stv~rno :re hka ?ruštvena potreba za raznim vrstama p~_:nzvoda;_ ah pr~nzvodnJa se upravlja prema stanovištu najVlseg pr~f1ta, a hm_e se bitno udaljuje od društvene potrebe i ~z~~:~a:Je se postlze s vremena na vreme nasilnim putem u
Profesor Tugan Baranovski je, dakle, suštinu Marxovog izlaganja pogrešno shvatio kad je mislio da iz njega može da izvede zaključak da krize nisu nužne, nego samo slučajne, popratne pojave kapitalističke akumulacije. Taj nesporazum treba pre svega svesti na to što Marx sam nije stigao da svoju teoriju kriza na osnovu šema razvije. Još u većoj meni nego Tugan Baranovski, drugarica Luxemburg je u osnovi krivo shvatila suštinu, svrhu i značaj Marxavih šema.
III. Kako problem shvata Rosa Luxemburg U prvih šest glava svoje knjige autorka u uskoj vezi sa glavama 18 do 21 drugog toma "Kapitala", ali sa otstupanjem na koje ćemo se delimično morati još vratiti, daje skicu obrade problema raspodele društvenog godišnjeg proizvoda, tj. celokupnog prometa društvenog kapitala kod Quesnaya, Smitha i Marxa. U šestoj i sedmoj glavi ona donosi naročito Marxove šeme proširene reprodukcije koje smo ranije pomenuli, i počinje sa njihovom kritikom. Odlučujuće mesto je na strani 88-93 i sasvim slično na strani 250, 251 njene knjige. Ti stavovi čine jezgro izlaganJa, oni karakterišu stanovište autorke. Njena su razmatranja čisto apstraktna i zbog toga prisiljavaju kritičara, ako želi đa u njih uđe, da i sam pođe u te regione. Ona mmera što se kod Marxa ne vidli otkud dolazi stalna rastuća potražnja koja je osnovica stalno napredujućeg proširenja proizvodnje u Marxovoj šemi. Ako je ta zamerka tačna, onda to pokazuje da je celokupna izlaganje kod Marxa besmisleno i pogrešno; jer je upravo njeg~v cilj, kao što smo videli, da otkrije zakone po kojima se upravlJa promet raznih grupa vrednosti i proizvoda, po kojima se proizvodnja i potrošnja dovode u ravnotežu. Stvarno druganca Luxemburg vrši nad Marxovim izlaganjem nepovo!Jn;' .' ynlično podrugljtivu kritiku koju podupire razmm.uskhc_n~clma. (Uporedi naprimer stranu 79 i dalje. Ta podrugl]lVR knhka s: povlači naročito glavama 8 i 9.) Iz čega se sastoJe argumenti 471
kojima drugarica Luxemburg istupa protliv Marxa? Ona na strani 88, 89 veli: "Ona (stalno rastuća potražnja) nikako ne može potic~ti od samih kapitalista I i II (tj. ode!Jaka sredstava za prmzvodnJU i sredstava za potrošnju), tj. od njihove lične potrošnje. Naprotiv, akumulacija se upravo sastoji u tome da oni jedan - i to u najmanju ruku apsolutno rastući deo viška vrednosti ne troše sami, nego njime stvaraju dobra koja drugi upotrebljavaju ... Za koga proizvodi ovaj drugi, akumulisani deo viška vrednosti? Prema Marxovoj šemi kretanje počinje od odeljka I, od proizvodnje sredstava za proizvodnju. Ko ima potrebu za ovim umnoženim sredstvima za proizvodnju? Sema odgovara: potrebna &U odeljku II da bi mogao da proizvodi više životnih sredstava. Ali kome su potrebna povećana životna sredstva? Sema odgovara: upravo odeljku I, jer on sada ima više zapO·· slenih radnika." Ovo izgleda odgovara Marxovoj šemi ali takođe i stvarnosti sve do poslednjeg stava u kom je zaboravljena potrošnja kapitalista i da se ne radi o proizvodnji samo "životnih namirnica" nego o proizvodnji sredstava za potrošnju u koje spadaju naprimer i privatne i javne građevine, ali isto tako i topovi, kasarne, ratni brodovi itd. Kapitalistički način proizvodnje se rukovodi težnjom za profitom. Pitanje je, dakle, da li Marxove šeme pokazuju kako se taj profit za kapitaliste realizuje. A to se iz njih vidi potpuno jasno. U Marxovoj šemi koju drugarica Luxemburg potrzava sa naročitim zadovoljstvom, višak vrednosti koji pripada kapitalistima raste čak prilično brzo. On u prvoj godini iznosi 1285, u drugoj 1399, trećoj 1515, četvrtoj 1642 (možda miliona maraka, brojke su proizvoljno odabran~ sa ciljem da izlože samo odnose). Postupak koji drugarica Luxemburg izlaže ima, dakle, za kapitaliste vrlo dobar smisao. A ko proizvode kupuje, i to se vidi iz šema. Kad drugarica Luxemburg veli: "Mi se, očigledno, vrtimo u krugu. Proizvoditi više sredstava za potrošnju samo zato da bi se moglo održavati više radnika, i proizvoditi više sredstava za proizvodnju samo zato da bi se mogao taj višak radnika da zaposli, to je sa kapitalističkog stanovišta apsurdnost",- teško je dokučiti kako ove reči treba da budu primenjene na Marxove šeme. Cilj kapitalističke proizvodnje je profit, a ovaj nastupa za kapitalista iz opisanog procesa. Sa kapitalističkog stanovišta, on je prema tome ~~e pre ne~o ~psurdnost; on je, štaviše, upravo sa tog stanov1sta otelovlJenJe razuma, to jest stremljenja za profitom. - U ovome je dato jezgro misli drugarice Luxemburg, i cela knjiga, može se reći, vrti se oko toga. U tom je sve ono što ona ima da kaže novo o problemu akumulacije. 472
IV. Upotreba šema kod Rose Luxemburg Već t~ se vidi da autorka nije shvatila smisao i svrhu Marxo~? Iz1aganJ-a, a to saznanje se pojačava ostalom sadržinomi
Tamo Je ree o prostoj reprodukciji (to jest, dakle bez akumu:acije, bez u':ećanja kapitala). Drugarica Luxem'burg zamera sto Marx prmzvodnju novčanog materijala, dakle zlata i srebra, svrstava u niz I, računa u proizvodnju sredstava za proizvodnju. To je, tobože, pogrešno. Zato ona pored Marxova dva postav~jena niza postavlja još i treći, koji treba da predoči proIZVOdnJ~ novčanog materijala. To je nesumnjivo dozvoljeno; ali nas z amma kako treba da se odvij a razmena između ova tri ndza. U Marxovim šemama nala:re se stalno samo dva niza i ko god se bavio njihovim proučavanjem priznaće da je uzajamno prepletanje ova dva niza često upravo komplikovano i prilično teško. U šemi koju je postavila drugarica Luxemburg teškoća nije samo vrlo velika nego je čak nesavladljiva. Već i površan pogled na šemu pokazuje da suma najamnina i viška vrednosti iznosi 3010, a za sredstva za potrošnju ima samo 3000. U okviru proste reprodukcije razmena je prosto nemoguća. Istina, a utorka je na istoj strani nešto renije izričito konstatovala: "Tek bi prikaz proizvodnje i reprodukcije novca u njihovoj organskoj isprepletenosti sa oba drut,la odeljka društvene proizvodnje dao iscrpnu šemu celokupnog kapiitalističkog procesa u njegovim bitnim tačkama." Ona sama pak ne čini ni najmanji pokušaj da pl'i.kaže ove "organske isprepletenosti". I sam pokušaj morao bi je uveri ti da je njena šema nemoguća. Istu nesposobnost kao u rukovanju Marxovim šemama pokazala je ona i u glavi 25 u kojoj ponovo pokušava da obori Marxova izlaganja. Osim već navedenih argumenata, ona ovde pokušava da dokaz o nedovoljnosti Marxovih šema provede i matematički. Ona u postavkama ima u vidru rastuće širenje proletarijata, kao i okolnost da vrednost sredstava za proizvodnju u toku kapitalističkog razvitka raste brže m;go celokupna suma isplaćenih najamnina. Onda i računi pokazuJu da se prm~vo~nJa i potrošnja stvarno ne poklapaju, pa zato ponos1to obJavlJUJe ovaj rezultat. Stvarno pak do ovog rezultata dolazi j~dnostavno otuda što je tablica sasvim pogrešno računata; pogreska Je, dakle u samom načinu njenog r2čunanja, a to pokazuJe da ona nij~ shvatlila suštinu Marxovih šema. Ona misli, nai_me, da. su šeme zasnovane na zahtevu jednake stope akumulaciJe, to Jest da one pretpostavljaju da u oba razmatrana glavna odelJka društvene proizvodnje biva akumulisano stalno u 1stom odnosu, 473
da stalno isti deo viška vrednosti biva pretvoren u kapital. To je, međutim, sasvim proizvoljna pretpostavka, koja je u nesaglasnosti sa činjenicama. Taj slučaj nije pravilo, nego redak izuzetak. To Marxove šeme pokazuju sasvim jasno a to izričito priznaje drugarica Lux,emburg na strani 80-82. Ona, istina, misli da je u tome otkrila argumenat protiv ispravnosti šema o kojima tamo raspravlja. "Ne postoji nikakvo vidljivo pravilo u ovoj akumulaciji i potrošnji" (u od eljku Il), veli ona, "o be služe samo potrebama akumulacije u I." To j e potpuno tačno. Zada tak šema i jeste u tome da pokažu na koji način akumulacija jednog niza zavisi od akmulacije drugog. Kad bi gledište drugarice Luxemburg bilo pravilno, onda ne bi bila moguća nikakva izmena u uzajamnom odnosu raznih grana proizvodnje, svako prilagođavanje bi bilo dsključeno. Stvarno nema takve opšte stope akumulacije, ona bi i teoretski bila besmislica. Kada drugarica Luxemburg tvrdi (strana 257) da "takvo otstupanje u tempu akumulacije oba odeljka je prema Marxovoj šemi direktno isključeno jer ona počiva na svojoj strogoj ravnomernosti", to u ovom Leži jedva shvatljiva zabluda autorke, koja ponovo pokazuje da joj je suština Marxovih šema ostala potpuno zagonetna. Akumulacija u raznim granama proizvodnje zavisi od povoljnih izgleda da kapital u njima bude korisno plasiran. A taj izgled nije nipošto uvek jednak u svim granama proizvodnje. Stvarni zakon jednake stope profita stoji u punoj suprotnosti sa umišljenim zakonom jednake akumulacije. Metod računanja drugarice Luxemburg utoliko je čudniji što je ona sebi mogla da postavi pitanje: zašto je Marx pošao ovako okolišnim i komplikovanim putem izračunavanja kao što je to na strani 427 i 431 drugog toma "Kapitala" izložio, kad bi ga ka cilju mogao da dovede tako vrlo jednostavan i primitivan metod kakav je ona izabrala. U najvećoj meri, pak, iznenađuju rezultati izračunavanja u poslednjoj glavi knjige. Autorka pretpostavlja da se radnicima oba odeljka, i to samo njima, putem posrednih poreza oduzima iznos 100 koji biva upotrebljen za ratne izdatke. Takav postupak bi stvarno imao samo kao posledicu da u odeljku Il, u kome se izrađuju sredstva za život, bude proizvedeno više uniformi, kasarni, oklopnjača, a manje radničke odeće, životnih sredstava i stanbenih kuća za iznajmljivanje. Ovo pomeranje moglo bi samo posredno da ima povratni uticaj na odeljak ·r. Ratni materijal ekonomski spada nesumnjivo u red sredstava za p~trošnju .. Ka? što smo ranije već videli, principijelno u postavlJenom pitanJu nema razlike da li će "sredstva za potrošnju" utrošiti upravo sami kapitaListi. Drugarica Luxemburg, među tlm, konstruiše suprotnost između oba ova načina upotrebe. Ona 474
iz "sr~~tava za potro~n~u" .pravi u ~re~ oka "životna sredstva'\ pa m1sh stoga da pOJacanJe naoruzanJa mora imati naročitog :fekta. na promet celokupnog kapitala, i pritom dolazi do najcudm]lh re_zultata. Ako od radmka bude oduzet iznos 100, prema r.Jenmn racunu smanJUJe se godišnji iznos proizvoda za 171 : 5, dakle skoro dva puta toliko koliko iznosi celi iznos poreza. Kako se to treba da izvrši ostalo je zagonetno. Ali autorka ~zračunava i dalje ~najzad se ispostavlja da se u ukupnoj proizvodnji, dakle kad vec 1ma'!'o u vidu da će 100 biti uloženo u proizvodnju ratnog materiJala, pokazuje opadanje radničkih najamnina za 34:75, a da vrednost koja ulazi u godišnju proizvodnju sredstava za proizvodnju opada za 51. Kuda odlazi ovaj 51, ostaje 1sto tako zagonetka.
V.
Novčani
opticaj
Pomenute šeme igraju kod Marxa još i u drugom pogledu veliku ulogu. Jasno je da su za akumulaciju svagda potrebne veće sume novca; jer svaki kapital koji traži plasiranje pojavljuje se najpre u obliku novčanog kapitala. Ova nagomilavanja novca su za celokupnu privredu od najvećeg značaja, jer ona čine osnovicu celokupnog kreditnog sistema, pa se to može razumeti samo ako se shvati mehanizam koji vlada opticajem novca, a naročito njegovim nagomilavanjem (uporedi "Kapital" tom III, gl. 30-32). Zato Marx istraživanju ovoga pitanja posvećuje naročito pažnju i u glavama, koje ovde dolaze u obzir, ovome istraživanju je dato mnogo mesta. Cudnovato da je drugarica Luxemburg ova Marxova izlaganja potpuno pogrešno shvatila. Preokupirana zabludom da šeme ostavljaju otvoreno pitanje "odakle potiče stalno rastuća tražnja", ona je Marxova istraživanja po pitanju odakle dolazi novac koji kapitalisti moraju da nagomilavaju da bi ga mogli upotrebiti za akumulaciju, shvatila kao neSJPretno nabačena pitanje odakle dolazi novac za kupovinu preobilnih proizvo~a, tj. ko su kupci tih proizvoda. Dabome da onda u Marxov1m izlaganjima ne može naći odgovor na pitanje koje je Marx u svojim šemama, doduše, rešio, a koje u ovlim glavama apsolu:-no nije sebi postavio. Drugarica Luxemburg, međutim, _ne uv1đa svoju zabludu, nego čita lekciju Marxu, da je on na taJ problem "po.kušavao da odgovori pod krivim oblikom pitanja o "novča nim izvorima"". Radi se, međutim, tobože zaista o stvarnoJ potražnji, 0 korišćenju ;roba, a ne o novčanim izvor.ima z~ njihovo plaćanje. Koliko je autorka daleko od pravog _shvat~nJa on~ga o čemu se kod Marxa radi, naročito jasno prmzlaz1 !Z sledeceg stava: "U pogledu novca kao sredstva prometa moramo ovde ... 475
pretpostaviti da kapitalističko društvo uvek raspolaže količinom novca potrebnom za svoj prometni proces novca, ili da ono urne da za ovu svrhu pribavti sebi surogate." Ni Marx nije bio zadovoljan ovom postavkom, nego je preduzeo opširna istraživanja koja su kod drugarice Luxemburg naišla na zamerke.
Vl. Rešenje problema Kad je drugarica Luxemburg probleme predvidela onde gde oni postoje, a otkrila ih onde gde oni nikako ne postoje, tada je i rešenje koje ona daje svakako još čudnije nego problem sam. Veliko pitanje, čijem istraživanju je posvećena knjiga, formulisana je ovako (strana 251): ,.Za koga proizvode kapitalisti ako i ukoliko sami ne troše nego se "odriču~', tj. akumu!išu?" Mi smo videli da Marxove šeme na ovo pitanje odgovaraju, ali da drugarica Luxemburg odgovorom nije zadovoljna. A šta je njen odgovor? ,.Postojanje nekapitalističkih kupaca viška vrednosti" (str. 279), veli ona, ,.jeste dakle direktni životni uslov za kapital i njegovu akumulaciju, utoliko dakle odlučujuća tačka u problemu akumulacije kapitala", i posle toga drugarica Luxemburg, u podužim istoriskim izlaganjima opisuje kako kapital gura na izvoz u nekapitalističke zemlje, kako on svuda razara zatečene stare privredne oblike, eksploatiše narod, često nasiln<:> pij ačka što mu trgovina ne dopusti, i time stvara osnovu na kojoj se u tim zemljama razvija kapitalizam. Tako &e ikrug kapitalističke eksploatacije sve više sužava jer nekapitalističke zemlje l narodni slojevi bivaju sve više zahvaćeni kapitalizmom. Tako kapitalizam sam sebi kopa grob u koji najzad sam od sebe mora da se surva. Pitanje: .,Za koga proizvode kapitalisti?" nalazd, dakle, čudan odgovor: za sitne seljake u Evropi i Kini, za crnce u Centralnoj Africi, ukratko, za nekapitalističke zemlje i narodne slojeve. Cudnovato! Ali stvar postaje još čudnija ako je osmotrimo pobliže. Drugarica Luxemburg pokazuje koliko užasno kapitalizam eksploatiše upravo te nekapitalističke zemlje i narodne slojeve u njima, a to dsto su pokazali već i mnogi drugi pisci. Ali eksploatacija se sastoji u tome ako nekom oduzmemo više nego što mu damo. Međutim, pitanje je glasilo: Kuda odlazi suvišna vrednost koj•l akumulacija kapitala iz godine u godinu baca na tržište? A odgovor glasi: Ova suvišna vrednost biva tako plasirana što se prodaje nekapitali~tičkim narodima i klasama koji za nju daju mnogo veću protivvrednost. Kako ovim putem treba da je otklonjena tobožnja teškoća, ne možemo nikako da pronađemo. Ona je mnogo pre ovim j oš bitno zaoštrena. 476
Stvarno se vrši nasilan uvoz roba i prikaz procesa je kod Luxemburgove uglavnom ispravan; ali su ekonomski uzroci ovog ,izvoza, u šta ne mogu pobliže ulaziti u ok.vi·ru ove recen-
zije o knjizi, bitno različiti od onih koje a utorka navodi. Drugarica Luxemburg misli da je svojom knj.igom dala prilog ekonomskom objašnjenju imperijalizma. Nažalost to nije
nimalo slučaj. Stvarnim problemom imperijalizma bavi se samo 30 glava: "Internacionalni zaj.am", aJi u njoj nema ničeg novog.
Uopšte se novim pojavama pulzirajućeg privrednog života knjiga uopšte [ma tol.iiko malo veze da je isto tako mogla bi ti napisana i pre dvadeset i više godina. · Sa teoretskim pretpostavkama padaju praktični zaključci. pre svega teorija katastrofa, koju je drugarica Luxemburg izgradila na svom učenju o neophodnosti nekapitalističkih potrošača.
Zalosno je to kad se o jedinoj knjizi koja je bila namenjena proleterskog pokreta mora da izrekne ovako težak sud. Ali sa punim pravom nedavno je drug Mehring u sličnom slučaju rekao: "Sigurno nije nimalo prijatna dužnost o knjizi istomišljenika dati ovako negativan sud. Ali mi bismo izgutili svako pmvo da buržoasku književnost o Marxu stavljamo tako oštro pod lupu, kao što smo navikli, ako takve stvari ne bismo isto tako oštro kritikovali. A to još nije najpresudniji razlog. Ne unapređenju
samo iz obzira prema protivnicima, nego J.z obzira prema sop-
stvenoj partiji tako nešto se mora suzbiti."
REGISTAR IMENA A ikin, John, Dr - 453 Anton, G. K.- 296 Bastiat, Frederic- 173, 198 Bauer, Otto, Dr 391, 392, 398, 404--406, 40B-416, 41B, 420-431, 433-460, 454--466 Bentham, Jeremy - 284 Bergma.nn, Gustav Adolf - 153 Bismarck, Fi.irst Otto Eduard Leo.pold - 362, 365 Blanc, Jean Joseph Charles Louis -164 Blanqui, JerOme Adolphe - 164 Bouding - 240, 241 Bright, John - 351 BTissot, Jean Pier-re - 196 Bryce of Dechmont Viscount James - 276, 277, 320 Bii.cher, Karl - 230, 231 Bulgakov, Sergej Nikolajević 200, 204, 222-223, 235, 236, 238, 241, 245, 246 Cabet, Etienne - 164 Carey, Henry Charles - 457 Cavour, conte Camillo Benso 353
Cobden, Richard -
351, 352
Cerniševski, Nikolaj GavrilovJć 202 Dalrymple, OHver - 312, 317 Devers, Auguste - -853 Dieh!, Karl - 165, !BB, 197, 19B Dietzel, Heinrich - 188 Dii.hring, Eugen -139 Dupont de Nemours Pierre Samuel - 153 Eckstein, G. 377, 392, 394, 397, 408-411, 421, 457, 465 Engels, Friedrich 58, 64, 107, 116, 118, 139, 165, 176, 183, 203, 214-216, 219, 354, 389, 404
Franke, Otto, Dr -
2H5, 303
H ermann, von - 177 HeTZen, Aleksandar Ivanović- 202 Hilferding, Rudolf - 4{)6--409, 423, 440 Hobson- 236 Iljić, Vladimir vidi: Lenjin lsaijev, Andrej Aleksejević - 204 Isma.it-paša. - 5, 337-342, 344
Kabtukov, Niikolaj Aleksejević 204 Kant, Inunanuel - 246, 390 Karejev, Nikolaj Ivanović - 202 Karsky- 373 Kautsky, Karl - 165, 198, 239-241, 402-407 Kirchmann, Julius _Hermann von 164-173, 179, 182, 184, IB5, 191, 192, 196, 198, 232, 265, 279, 389, 425 Kovalevski, Maksim Maksimović - 285, 288 Kozack, Theophil - 197 Lafargue, Paul - 380, 312, 313 Lange, Friedrich Albert - 433 Lassalle, Ferdinand - 165 Lavrov, Petar Lavrović - 202 Lenjin, Uljanov Vladimir Ujić - 134, 204, 213, 232, 238, 239, 241
Lexis, Wilhelm -
197
Leyden, Victo.r von - 289 List, Friedrich - 230 Livingstone, David - 320 Lodiženski, K. - 354 Lotz, Walter - 352 Lucas, C. P. - 322 MacCultoch, John Ramsay - 120, 124, 134-146, 149, 152, 160, 162, 166, 169, 195, 252, 389 Maine, Henry - 285, 286 Matthus, Thomas Robert 120, 127, 152, 158--163, 166, 222, 228
479
Manuilov, Aleksandar Apolović 204, 362 Mar.-c, Karl - 3, 5, 7, 8, 13, 18, 20, 22, 28, 30-35, 41-55, 58, 61-67, 69, 70, 72, 73, 75,78-108, 110-119, 134, 135, 146, 148, 153, 156, 158160, 163, 165, 169, 176, 178, 179, 187, 189, 195, 196, 198, 199, 202, 203, 209, 210, 213, 215, 216, 222234, 237-241, 244, 245, 247, 249253, 255, 256, 258, 259, 261-265, 267, 270, 272-275, 277-279, 324, 325, 334, 357, 360, 371, 373, 374,377 -380, 384, 387-413, 417-423, 4?.5, 429, 435, 437, 441, 443-458, 461465 Mehmed, Alija - 336, 341 Meh Ting, Franz - 165, 197, 198 Mihairovski, Nikolaj KonstantinoVić- 202 Mm, James - 136, 153, 161, 162, 284, 287, 295 MiH, John Stuart - 207, 452 Mirabeau, Victor Riqueti de - 25 Monroe, James - 311 Morawitz, Charles - 348, 350 Nikolaj-on, (Nikolaj Francević Danielson) - 200, 203, 210-219, 223, 232, 265, 279, 317, 354 Nyok, Ching Tsur, Dr Owen, Robert -
305
122, 135, 136, 175
Pannekoek 392, 400, 408, 409, 420 Peel, Sir Robert - 180 Peffer, senator- 306, 307, 309, 315, 316 Petty, Si-r William - 441 Plehanov, Georgij Valentinović 201, 204 Proudhon, Pierre Josephe - 44, 93, 159, 164, 176, 195, 196, 395 Quesnay, Fran~9is - 3, 17-19, 25, 26, 29, 56, 66, 67, 153, 374, 393, 423 Renner, Kol'} rad, Dr - 357, 358 Rhodes, Cecil - 321, 323 Ricardo, David - 22, 23, 25, 30, 34, 67, 68, 70, 120, 126, 127, 134-136, 138, 140, 142-144, 146-163, 156 - 160, 163, 166-169, 173, 175179, 182, 186, 189, 192, 197, 198, 200, 207, 209, 210, 228, 244, 245, 261, 265, 279, 295, 351, 389
480
Rodbertus, Karl von Jagetzow 23, 164-166, 173-200, 203, 209, 210, 265, 389 Said-paša - 339-341, 344 Say, Jean Baptiste 22-24, 30, 120, 124-126, 134-136, 147, 148, 152-160, 162, 163, 166-169, 173, 182, 186, 189, 195, 198, 207, 228, 244, 245, 252, 279, 389, 399, 401, 407, 418, 457 Schatne, Albert Eberhard Friedrich - 219, 220, 230, 330 Schmoller, Gustav - 219-222 Schultz-e, Ernst - 319 Schultze-DeZitsch, Franz Hermann - 173, 198 Sering, Max - .no, 315, 317 Simmons - 307 Simons, Walter - 276 Sismondi, Jean Charles Leonard Simonde de - 6, 22, 75, 120-160, 162-167, 173, 175, 179, 183, 191, 192, 195, 198, 200, 203, 209, 210, 213, 217, 218, 232, 234, 239, 258, 265, 278, 279, 329, 330, 331, 333 Skvorcov, Ivan Ivanović - 204 Smith, Adam - 7, 17, 19-40, 47, 67-70, 117, 119, 126, 131, 132, 134, 135, 143, 153, 156, 167-169, 188, 192, 193, 197, 200, 261, 265, 295, 423 Sombart, Werner - 231 Spencer, Herbert - 4 Struve, Petar Bernhardović - 200, 204, 217-222, 230, 232, 233, 245, 265 St. Simon, Claude Henri de Rouvroy- 135 Taussig, Frank William - 308, 309 Tooke, Thomas - 108 Tucker, Josiah - 153 Tugan-Baranovski, Mihail Ivanović - 152, 200, 204, 229, 233-246, 248, 252, 253, 261, 262, 279, 328-330, 401-404, 406, 407, 420 Turgot, Anne-Robert Jacques- 453 Voroncov, Vasilij Pavlović - 200, 202-210, 213, 217, 218, 223, 232, 233, 265, 279, 362, 425 Wagner, Adolph 188, 197, 198, 219, 220, 222, 230 Wirth, Moritz - 197
PREDMETNI REGISTAR Afrika, afričke zemlje - 120, 138, 266, 267, 272, 276, 283, 289-297, 319-324, 326, 328, 331, 333, 344, 355, 402, 430---432, 459-461, 464 Vidi i Egipat
Britansko-južnoafrička
Akcionarsko društvo - 44 njena nemogućnost - 133, 134, 142, 144, 157, 172, 198, 227, 233, 245, 386 - prvobitna - 53, 183, 201, 278, 282, 357, 385, 464
proizvodnja vidi: Proizvodnja Cetokupni društveni kapital- vid1: Kapital Cetokupni društveni promet- vidi:
460 secesioni rat - 271, 272, 276, 306--308, 310, 311, 330, 331, 336 Amerika-sAD - 121, 145, 219, 221, 222, 230-232, 271, 276, 291, 306-309, 311, 313, 317-319, 321, 323, 330, 331, 338, 354, 382, 430, 443, 453 - zemlje Južne i Centralne Amerike- 117, 120, 215, 231, 266, 267, 272, 310, 315, 326, 327, 329-334, 385, 426, 430, 432, 453, 459--461, 464 Apstinencija, odricanje, .štednj-a 14, 64, 69, 79, 103, 114, 171, 174, 192, 193, 208, 251, 392 Vidi i Stednja Apstraktni rad - vidi: Rad Arapi - 289, 292, 294-297 Australija - 267, 326, 327, 332, 333, 432, 459 Austroma.rksisti- 411, 421, 450, 454 Austrougarska - 221, 350, 352, 430 Azija, aziske zemlje - 181, 215, 219, 267, 297, 326, 328, 331, 332, 344, 348-350, 352, 354, 430-433, 480, 464 Vidi i Indija, Japan, Kina
Celokupni proizvod -
Akumulacija -
Albanija -
Američki
društvo -
321-323 Bugarska - 432 Đurski rot 323 Celokupna
Prome~
vidi: Proiz-
vod Centralizacija kapitala - 71 Cikličko kretanje kapitalističke proizvodnje - 7, 12, 65, 66, 71 Vidi .i Kll'ize
Crnci - 4, 276, 277, 297, 308, 309, 320-324 164, 175, 198
Cartizam -
Depresije - 7, 200, 442 Vidi i Cikličko kretanje i Krize Dijalektika - 35, 148, 151, 196, 279, 356, 462, 463
Dobit - od kapLtala (po Rod.bertusu) 187, 188 - pred.uzetnička - 9, 168-170 Dohodak bruto i neto - 21, 22, 27 Vidi i Kapital i dohodak Država kao potro§ač - 163, 357,
358, 360, 362, 363, 365, 367 33, 34, 35
Dvojaki karakter rada -
Bosna i Hercegovina -
5, 12, 51, 145, 267, 272, 288, 331, 335-340, 343, 344, 354, 355 Eksploatacija, stepen eksploatacije 13, 16, 38, 39, 69, 72, 76, 77, 127129, 141, 151, 160, 165, 176, 178, 181, 187, 201, 205, 221, 239, 251, 259 260 271-274, 286, 297, 320, 323: 330: 334, 340, 341, H9, 356, 359, 375, 378-382, 387, 388, 396,
3l Akumulacija kapitala
481
Belgija - 231, 327, 430, 432 Blago - 63, 64, 69, 95-101, 103,
104, 107, 110, 114, 192, 264 432
Egipat -
Holandija -
398, 402, 419, 420, 445, 454 Eksproprijacija
setjaštva
-
214,
221, 275, 277, 282, 286, 287, 311 - proglašenjem zemlje svojinom političkih ,poglavica 284, 265, 292, 321 Engteska - 120-124, 135, 159, 164, 168, 176, 179, 206, 213, 218, 221, 222, 230-232, 235, 238, 240, 266, 270-272, 279, 280, 299, 302-304, 318, 321, 322, 324, 327-330, 332338, 342, 343, 351, 352, 354, 355, 389, 401, 402, 426, 430-432, 433, 442, 443, 453, 465
EngLeska pamučna industrija- 222,
259, 266, 270-272, 276, 328, 336 Feudalni sistem, feudalna privreda,
feudalno imanje, feudalni kmet - 4, 10, 12, 38, 48, 49, 66, 151, 152, 219, 271, 278, 280, 281, 289, 293, 305, 353, 381, 382, 385, 457 Fiksni kapital - vidi: Kapital Fiziokrati - 3, 18, 19, 23-25, 29, 30, 34, 36, 67, 169 Fond osiguranja, fond rezervni 54, 86, 87 Formule, obrasci
- društvenog dohotka - 154 - matematičke - 29, 64, 78, 79, 235-237, 374, 388-394, 397, 398, 400-411, 415, 417-422, 425--428, 433-435, 442, 461, 463 - sastava vrednosti robe kapitalističke proizvodnje 8, 9, 14, 38, 39, 41, 44, 45--43 - vrednosti kapitalističkog proizvoda (po Smithu) - 20, 35-37 Vidi i Seme reprodukcije i Tableau Francuska - 122, 135, 153, 155, 159, 164, 217, 221, 291, 292, 302, 303, 327, 337, 338, 352-356, 389, 426, 430-433, 442, 443 G-rčka-
331
327, 430
240, 280, 323-328, 343, 349-351, 356, 359, 386-388, 390, 400, 401, 408, 409, 455, 457·466 Indija- ll, 12, 38, 51, 121, 150, 181, 213, 232, 266, 267, 278, 283-288, 292, 294, 298, 326, 331, 344, 357, 432, 460, 464 - Jndisk.i pokolji - 181, 286 IndividuaLni kapitaL, individualni kapitalist- 10, ll, 17, 23, 32, 41, 45---48, 59, 66, 71, 72, 83, 95, 113, 129, 194, 203, 212, 26o--262, 264, 269, 271, 375-377, 395, 307, 398, 422, 423, 428 Industriska rezervna armija, rel.dtivna prenaseljenost, suvišno stanovniStvo - 69, 71, 72, 81, 144, 146, 275, 375, 387, 435-440, 444-446, 450-454, 459 Vidi i Nezaposlenost Inteligencija (u Rusiji) - 201-204 Imperijalizam -
Intenzivnost, intenzifikacija rada-
273, 295 Interesne sfere -
328, 350, 351, 355
-357, 386 Vidi i Kolonije 258, 298, 325-350, 355-357. 386, 449 kompanija 287, 297, 298, 319 Italija 120, 145, 221, 353-356, 430, 433 Izvoz kapitaLa - 240, 409 Vidi ti 2eleznice i Internacionalni zajmovi Internacionalni zajmovi -
Istočnoindiska
J~pan
-
!Sl, 267, 326, 402
Kafri, Kaferski ratovi - 319-321 Kamata - 9, 25, 91, 92, 111, 339-
343, 349, 357 - po Kirchrnannu 172, 192 Kanada - 297, 317, 318
167-170,
Kapital Harmonija, teorija o hannoniH -
120, 124, 144--147, 151, 153, 154, 156, 165, 173, 198, 200, 228, 245, 246, 351, 354, 355, 399 H'tperprodukcija -
6, 7, 54, 66, 102,
140, 143-145, 154, 161, 171, 184, 186, 206-210, 223, 244, 258, 380, 407, 444, 445, 447
482
- bankovni - 386, 438 - celokupni društveni 3, 7, 17-19, 21-23, 27, 29, 31, 32, 43-47, 50-55, 58----UO, 65, 66, 68, 69, 72, 73, 77, 83, 101, 108, 112, 118, 126, 135, 189, 190, 195, 199, 203, 206, 248-250, 258, 263-265, 269, 280, 358, 300, 362, 363, 374,
377. 3BO, 3B2, 3BB, 3B9, 393, 39539B, 406, 412, 415, 423, 450, 456 nacionalni (po sebi, per se) 23, 104, 197 ~
-
nepokretni - 8, 21, 130, 131 novčani ! 13, 395 obrtrui - B, 2&--29, 31, 39-41,
47, 130, 131, 151 - opticajni - 21, 24-26, 27-29, 49, 50, 5B, 69, 97, 10B, 109, 117, 130, 191, 26B - postojani - 9, 14, 16, 20, 21, 31, 37, 3B, 40, 41, 46-49, 52, 5759, 62---{!4, 67, 69-72, 75, 7B, B085, 93, 95---93, 100-104, 106, 108110, 112, 115, 119, 129-132, 134, 135, 143, 144, 150, 172, 1BB-190, 193, 223, 226, 22B, 229, 23B, 241, 242, 251, 253, 255-257, 260, 261, 263-265, 267-273, 275, 27B-2BO, 359-361, 364, 365, 37B, 379, 3B3, 391, 393, 412-414, 416, 419, 427429, 434, 435, 442, 447 - - njegova definicija- 8, 37, 41
-
proizvodni -
13-15, 40, 59,
60, 93, 95, 102, 103, 10B, 109, 113, 114, 269, 273, 327 - promenljivi - 9, 14, 16, 21, 26, 37, 39-42, 46, 47, 49, 57-59, 61, 63, 67, 70-72, 75, 7B, BO, Bl, BoB5, B9, 90, 93, 97, 105-109, 111, 112, 115, 116, 129-135, 150, 151, 170, 1B6, 1BB, 190, 193, 194, 224, 226, 22B, 229, 23B, 239, 241, 251254, 256, 257, 260, 262, 263, 265, 267-269, 271-275, 273-2BO, 334, 353-361, 363-366, 379, 391, 393, 412, 415-417, 419, 423, 424, 427429, 434-442, 444, 446, 447, 454 - - njegova definicija - a•. 41 - stalni, fiksni - 1B, 21, 25-31, 39-41, 47, 49-55, 69, 96, 97, 100, 101, 104, 110, 117, 130, 131, 191, 257. 26B, 40B - - njegova \iefinlcija- 51, 53, 54 - - njegovo obnavlJanje · - 49 -55 Kapital l dohodak po Man:u - 54, 69, 203, 447 po Rodbertusu - 193, 195 po Sayu - 23, 24, 30 po Sismon
po Smithu - 21, 22, 26, 27, 30, 31, 39, 40, 47, 195 Kapit~Hs~ićki
k:ap1tahzam, vreda -
način
proizvodn)e, prl-
kapitalistička
4--12, 15, 16, 22, 35, 3'),
4B, 57, 60, 61, 65, 6B, 73, B5, B6, BB, 90, 97, 106, 110, 115, 137, 144, 145, 147, 150, 15B, 160, 164, 179, 1BO, 1B2, 1B7, 190, 191, 193, 19;, 196, 200, 206, 209-224, 226-210, 232, 234-246, 248--250, 252, 25B- 260, 263-2B3, 305, 311, 312, 320, 323-327, 333, 341, 344, 351, 362, 36B, 375, 37B, 3B1, 3B5, 3B9, 395. 399, 400, 405, 407, 409, 417, 42), 426, 429-433, 43B, 441, 442, 446-448, 452, 455, 456, 460, 461, 463, 465 Kapitalizovanje
vUka
vrednosti;
kapitalizovani višak vrednosti vidi: Višak vrednosti Karteti- 386 Kina 5, ll, 181, 215, 267, 28'>,
29B, 299, 301-303, 305, 326, 327, 334, 344, 354, 426, 432, 460 Vidi i Opijumski ~at KLasna vtadavina -
43, 157, 282, 318, 356, 359, 366, 381, 3B6, 45~. 463, 464 Klasni antagonizam - 107, 151 Klasno društvo - 12, 18 Klauzula najvećeg povlašćenja
352 Kolonije, kolonijalna politika- 51,
131, 1B1, 221, 272, 276, 27B, 2B12B3, 2B6, 292-294, 31B, 320, 321, 326, 331, 355-357, 36B, 386, 400, 464 Kompenzacija, teorija kompenzaclje - 146 Komunistički manifest 175 Komunizam, komunističko društvo - 43, 194, 195, 2B1, 2B3, 290, 296 Konjunktura, prosperitet - 7, ll, 65, 179, 236, 240, 403, 419, 441443, 445, 451 Konkretni rad - vidi: Rad Konkurencija - 11, 12, 16, 17, 136, 145, 14B, 150, 151, 155, 157, 15B, 166-16B, 176, 190, 210, 212, 213, 222, 22B, 243, 250, 25B, 260, 2BO, 297, 311, 313, 316, 319, 324, 325, 327, 336, 33B, 350, 354-357, 359, 36B, 375, 377, 3BO, 3B6, 387, 396, 42B, 429, 449, 464 Kredit - 15B, 226, 249, 250, 451
483
Krize -
6--8, 12, 15, 65, 66, 71, 120, 121, 123, 124, 135, 139, 142, 143, 145, 147, 153, 154, 157, 158, 162166, 168, 169, 171-173, 179, 180, 182-186, 197-199, 201, 203, 205, 208, 209, 213, 223, 228, 229, 234236, 238, 240, 244, 248-250, 258, 262, 264, 271, 326, 329-332, 334, 354, 368, 380, 386, 398, 399, 401408, 440--442, 444--447, 449, 451453, 463 Kružno kretanje kapitala - 40, 66 Laissez jaire - 120, 136, 173, 200, 203 Luksuz, luksuzna r-oba- 14, 46, 63, 92, 114, 124, 141-143, 150, 163, 171-173, 192, 206, 375, 379-384, 423 Marksizam, marksist -
201-205,
220, 225, 227, 229, 233, 238, ?.44246, 362, 389, 390, 392-394, 399, 401, 405, 410, 422, 426, 433, 442, 449, 454, 457, 461, 462, 464--466 - ortodoksni 240, 246, 402407 Metod apstrakcije - 7 Militarizam 181, 204, 210, 222, 232, 265, 283, 291, 327, 344, 356369, 386, 463, 465 "Miroljubiva utakmica" -
282, 297,
356 Najamni rad - vidi: Rad Najamnina, nadnica - 8, 9, ll, 13,
19-24, 26-29, 31, 32, 37, 39, 42, 46, 56, 57, 63, 67, 70, 73, 74, 76, 89, 91, 105, 116, 121, 123, 151, 154, 159, 162, 163, 166-168, 170, 176179, 184-191, 194, 195, 209, 211, 220, 223, 225, 249, 250, 273, 274, 276, 277, 281, 321, 357, 363, 375, 379, 381-383, 387, 388, 396, 419, 423, 427, 428, 434--439, 442, 444, 451, 452 Napredak - ll, 12, 44, 52-55, '?0, 87, 123, 127, 142, 146, 150, 151, 157, 173, 178, 179, 181, 182, 190, 200, 202, 203, 205, 219, 221, 227, 237, 241, 243-245, 256, 257, 313, 379, 412, 419, 420, 427--429, 434, 437, 439, 443, 452, 454 Narodnjattvo, narrodnjaci 201204, 210, 212-220, 222, 227, 229, 230, 232, 238, 245, 265, 353, 389, 425
484
281, 283, 286, 306, 320, 350, 356, 357, 385, 461, 462
Nasi!je -
Naturalna privreda -
12, 187, 219,
280-297, 300, 311, 320, 323, 324, 326, 328, 334, 344, 347' 348, 385, 431, 432 Nekapitalistički
stojevi, nekapitali-
stička sredina 240, 266-269, 271-273, 275, 277-281, 283, 297, 324, 325, 327, 333, 335, 350, 354, 356-368, 384-386, 388, 389, 397, 400--403, 406, 425, 426, 432, 44 7' 456, 457' 462--465 Nemačka 120, 200, 217, 221, 222, 231, 266, 267, 279, 280, 305, 317, 327, 333, 347, 349, 351, 352, 354, 356, 389, 430, 432, 433, 442, 443, 460
Neomarksizam - 217 NeomerkantHizam - 221 Nepokretni kapital -vidi: Kapital
Nezaposlenost - 124, 150, 174, 209, 438--440, 444, 445, 452 Vidi i Industriska rezervna armija Novac - kao čisti oblik vrednosti i mera vrednosti - 9, 10, 13, 14, 42, 93-95 - kao prometno sredstvo, njegov e>pticaj - 16, 19, 56-68, 94, 95, 99, 102, 107, 110-114, 118, 137, 154, 162, 175, 224-226, 244, 245, 247, 249, 310, 330, 379, 397 - njegovi izvori - 97, 99-101, 105-113, 115, 224, 225, 396 - njegovo tezaurisanje, nekorišćeni bankovni depoziti n, 257, 258, 367, 415, 440 Vidi 1 Blago - problem novca - 35, 67 -radni- 175 Novčani
kapitat -
vidi: Kapital
Obrtni k.a.pital - vidi: Kapital Obrtni period - 108 Ob§čina 202, 214, 216 Odetjci proizvodnje - 28, 38, 47-
49, 57-59, 61-jl4, 67, 74--88, 93, 94, 97, 98, 102--107, 169, 212, 223 -226, 228, 229, 237, 238, 241, 243, 244, 250, 251, 253-258, 266-269, 272, 325, 358, 360-362, 364, 377' 378, 380, 381, 385, 391, 393, 410418 Vidđ i Trihotomija i Zlato
Odvajanje poljoprivrede i zanatstva 281, 3()5, 306, 3U Odvajanje radne snage od sredstat•a za. prob:vođnju - 37, 41,
127, 128, 152, 155, 157, 177, 205, 212-214, 249, 281, 311 181, 298, 301, 303, 351, 400 Opticajni kapital - vidi: Kapit.al Opijumski rat -
Organski sastav kapitala -
vidi:
Sastav kapitala Padajući
udeo najamnine u nacionalnom proizvodu po Rodbertusu
-
166, 178, 179, 184, 186, 190 4--6, 16, 42, 43, 64--66, 86-88, 140, 182, 234, 242, 282, 292, 332, 414, 416 Plasiranje i predujam kapitala 96, 110, 113, 114, 132, 147, 172, 257' 258, 323, 327' 328, 333, 334, 362, 367, 380, 417, 438, 439, 442, 447, 451, 459 Plan, planska privreda -
Plemenska, porodična zajednica -
286, 289, 291-293, 296 42, 44, 65, 86, 87, 101, 138, 146, 169, 189, 205, 206, 214, 222, 231, 241, 242
Podela rada Politička
ekonomija
burioaska - 3, 18, 19, 34, 44, 67, 69, 72, 93, 119, 120, 122, 124, 126, 127, 135, 152, 159, 165, 169, 172, 178, 197, 199, 200, 207, 208, 220, 230, 233, 245, 246, 389, 395, 401, 423, 450, 456 klasična 7, 24, 25, 31, 34, 66, 67, 69, 70, 122, 125, 134, 143, 146, 150, 152, 156, 157, 160, 164, 165, 167, 168, 172--184, 187-189, 192, 193, 197, 207, 245, 295, 351 naučna 3, 19 vulgarna - 7, 8, 24, 30, 45, 69, 124, 134, 135, 153, 154, 160, 165, 173, 189, 195, 241, 351, 377, 399, 401, 423 Ponuda i potražnja - 7, 8, 16, 89, 101, 137, 139, 144, 153, 161, 167, 176, 234, 244, 437, 439--441, 449, 450 Poreski sistem - 19, 91, 181, 182, 216, 281, 285, 286, 291, 293, 294, 304, 306, 308, 341, 342, 348, 358, 359, 361, 362, 366, 367 - - iP<JSredni porezi - 308, 358 -360, 363, 365, 366, 383
Portugal -
432
Postoja-r~i kapital vid~: KapUal PotražnJa efektivna, platežno sposobna, društvena - 6 10 88-90
101, 115, 116, 137, 212, 213, 221. 247, 360, 363, 367, 401 ' Proizvodnja vidi: !Proizvodnja i potrošnja Potrošnja, neposredna lična ~~8 59, 69, 74, 78, 83, 84, 114, 212, Potrošnja i
-
proiz_vodna -
172, 237, 238
P'ot~~~~j~k~i~~~sev;;d!9~s:?9~1 ~idi: Višak vrednosti, potrošnja Pozitivizam - 248 Pravo na rad - 164, 166, 167 Preduzeće 10, ll, 13, 66, 98, 122,
124, 168, 172, 185, 191, 192, 213, 217, 241, 257, 272, 313, 328, 333, 337, 339, 347, 348, 376, 378, 379, 385, 391-395, 400, 413, 422, 424, 438 Vidi i Privatno preduzeće, privatna privreda Preduzetnička dobit vidi: Dobit Prekomerna produkcija -
vidi Hi-
perprod·ukcij a Primitivne društvene organizacije, primitivni socijalni odnosi - 4,
10-12, 38, 48, 200, 219, 241, 272, 276, 278, 280-283, 289, 323, 334, 336, 343, 344, 357, 385, 432, 464 Privatno preduzeće, privatna priweda - 17, 43, 65, 182, 191 VJ.di i Predfuzeće Pri.vesak kapitalističke klase - 42, 45, 46, 72, 91, 109, 160, 163, 220, 250, 265, 327, 257-359, 366, 382, 384 Vidi i Treća lica Proces rada - 38, 51, 54, 243 Profit- 5, 8--11, 19, 21, 23, 25-27, 29-32, 34--36, 43, 44, 48, 66, 90, 105, 124--126, 128, 130, 132, 133, 140, 142, 161, 163, 172, 190, 194, 197, 201, 207, 208, 228, 243, 249, 250, 268, 271, 295, 357, 359, 374-376, 378,. 381, 387, 394--397, 400, !~· 409, 422, 423, 428, 439, 444, -
celolrupni -
396, 397 43, 44, 117, 271,
Profitna stopa -
411, 428, 440 - - tendencija njenog pada -
485
190, 191, 241, 246, 254, 255, 259, 280, 400, 411, 440, 444--446 Proizvod, celokupni proizvod, društveni proizvod, nacionalni proizvod, njegova vrednost i mate~rijalni oblik i raspodela 1821, 23, 26, 27, 30-32, 36, 41, 46, 47, 58, 63, 65, 66, 72, 73, 77, 78, 83, 89, 91, 94, 104, 112, 115, 119, 125, 127, 130, 132-135, 140, 142-144, 149, 154, 159, l60, 163, 165-172, 175, 182, 184-191, 194, !95, 207, 209, 211-213, 218, 223, 227, 240, 242, 260, 263, 264, 268, 273, 279, 358, 360, 364, 365, 381, 396, 424, 436 Proizvodna potrošnja - vidi: Potrošnja Proizvodne snage - 158, 159, 196, 19S--200, 239, 259, 260, 2BI' 2B2, 284, 288, 36B, 407, 463 Vidi i Proizvodnost rada Proizvodni kapital - vidi: Kapital Proizvodni odnosi, odnosi svojine4, 158, 159 Proizvodnja - celokupna - 8, 9, 18, 21, 27, 44-47, 62, 72, 95, 133, 194, 206, 247, 257 - za društvene potrebe- 6-8, 10, 12, 42, 65, 87, 88, 90, 160, 376, 381, 407 Proizvodnja i potrošnja - 3, 4, 15, 16, 18, 19, 22, 58, 66, 94, 133, 136, 138, 144, 147-149, 152, 155, 158, 163, 171, 179, 182, 185, 191, 206, 227-229, 234, 237-239, 241, 244, 246, 251, 257, 261-264, 401, 409, 422, 428 Proizvodnja
-
-
kapitalistička
proizvodnja viška vredno·
sti - 8, 9, ll, 12, 37, 42, 43, 46, 66, 69, 77, 90, 190, 259, 276, 279, 280, 310, 333, 350, 363, 364, 375, 376, 397
- - tendencija univerzalnosti - 116, 157, 158, 205, 218, 248-250, 262-265, 267, 274, 278, 318, 323-326, 368, 369, 381, 384, 386389, 393, 399, 406, 407, 434, 435, 438, 455---457' 460-464 - - teorija da je sama sebi cilj - 233, 235, 237, 238, 241, 244, 250, 252, 261, 262, 394, 397-401, 409
486
Proizvodnost rada -
4, 12, 13, 44,
69-72, 81, 87, 127, 128, 134, 140, 143, 149-151, 166, 172, 175, 17B, !BO, 164, IB5, !BB, 192, 211-213, 239, 241, 242, 252-254, 259, 260, 264, 269, 366, 402, 42B, 429, 445, 451 Promenljivi kapital vidi: rpital Prosta robna proizvodnja -
135, 173, 190, 245, 335, Ka-
vidi:
Robna priweda Protivrečno.o:ti
144, 174, 229, 325,
145, 177, 259, 327,
Rabaćenje
kapitalizma -
156, 179, 260, 355, -
15,
158, 160, 164, 165, 195, 200, 213-215, 263, 265, 279, 2BO, 369, 399, 446, 463
18, 25, 26, 41, 49, 50,
53, 55, 62, 64, 191, 207, 257, 380 Rad - apstraktni, društveno .potrebnr, i konkretni, korisn.i - 33-35, 37, 62, 67, 190 - drruštveni, ce;('lkupni društveni - 37, 42, 43, 4B, 49, 52, 55, 81, 159, 243 - intelektualni i fizički - 42 - najamni. plaćer.i i neplaćeni 10, 23, 24, 29, 31-33, 36-3B, 60, 243, 259 - produktivn.i i neproduktivni 34, 70, 125 - prošli, minuli, i sadašnji - 32, 33, 36, 37' 40, 44, 52, 53 - progresivnost njegove proizvodnosti ri njen kapiltalistički i opšti značaj 190, 241, 242, 252, 253, 255, 264, 271 Radna snaga - 4. 15, 17, 31. 39, 41, 42, 4~, 5~, 57, j9 73, 76, 86, BS-90, 106, 109, 129, 132, 170, 173, 226, 242, 243. 270, 273-278, 2Bl, 2B3, 290, 340, 341, 343, 347, 35B360, 363, 366, S75, 379, 3BO, 423, 427, 429, 43B, 440, 441, 443, 445, 446, 449-451, 460 - - problem Tadne s-nage 276, 277 Radni dan - 52 Radni period - 78 Raspodela celokupnog društvenog proizvoda 18-21, 23, 46, 94, 125, 159, 160, 195, 209, 260, 35B, 359, 436
Ravnoteža između proizvodnje i stanovni§tva (po Baueru) - 427
--429, 434---444, 453, 454, 458 6, 8, 12, 15, 18, 21, 22, 24, 34, 37, 38, 40, 44---46, 49, 5661, 63--65, 78, 80, 83-85, 87, 89, 92, 93, 102, 106, 107, ll2, 128, 129, 131-133, 137-141, 144, 148, 149, 153, 154, 156, 159, 161, 162, 169171, 176, 184, 185, 188, 195, 206, 207, 224, 226, 235, 236, 249, 256, 257, 279, 297, 298, 324, 333, 349, 350, 355, 356, 359, 364, 366, 378380, 383--386, 388, 396, 410, 413, 415--418, 422--425, 447 - celokupna - 44 - neposredna, trampa - 137, 154, 156, 161, 162, 166, 167 Realizacija roba uslov reprodukcije- B, 10, 14, 15, 17, 21, 37, 39, 50, 60, 79, 93, 94, 133, 148, 240, 252, 261, 263, 264, 422
51, 53-55, 60, 64, 65, 68-70, 72 -75, 85-87, 90, 94, 95, 97 98 100-104, 108, llO, ll2, 113.' 115: ll9, 130, 133, 135, 141, 143, 149, 191, 195, 223, 225, 226, 234, 239, ~~~: !~~· 255, 263-265, 268, 278,
Razmena -
ReaUzovanje
vi§ka
vrednosti
-
vidi: Vd§ak. vrednosti, realizovanje Relativna prenaseljenost -
vidi: Industriska rezervna armija 9, 19-21, 25-27, 29-32, 34--36, 66, 91, 92, Ill, 126-128, 133, 136, Iso, loB, 167, 187-189, 194, 197, 357 - po Rodbertusu - 186, 187 - primaoci r, - 163 - korisnici il'. po Rodbertusu 186
Renta -
Reprodukcija
-
individualnog kapitala - 44---47 Vidi ~ Individualni kapital mesto u r. po Kirchmannu -
168-170, 182, 185 osobenost u k:~p1talizmu - 4-7, 10, 12, 14, 15 . - pojam l karakteristika - 3, 4,
-
prQširena- 7, 10-17, 45, 53-56, 64, 68-79, BB-90, 94, 97, 9B, 101, 104, 105, 107, lOB, 113, ll5, ll9, 130, 133, 134, 141, 142, 149-151 155, 191, 199, 212, 224, 226-228: 234, 235, 239, 245, 247, 24B, 252, 256, 258, 260-262, 265, 267-269 273, 325, 328, 375, 376, 380, 382: 3B3, 3B5, 389, 391--400 402 405 :~: ::· 413, 417, 422, 425, 43a:
-.kao ~on kapitalistlčke .prolZVOcinJe - ll, 260, 261, 375 126, 128, 131 193 194, 456, 457 • Robna privreda, ll"obna proizvodnja - 8, 24, 34, 42, 85, B7, BB, 218, 265, 280, 281, 297, 304, 310, 3ll, 324--328, 334, 344, 347, 351, 353, 356, 357, 367, 36B, 427, 431 Robna rezerva 104 Robovlasnička privreda, rOpstvo - 4, 10, 12, 38, 4B, 106, ll2, 125, 151, 152, 176, 177, 187, IB8, 191, 272, 276, 281, 291, 309, 319, 320, 337, 338, 381, 382, 459, 464 Robinzonade -
Rumunija
433
Sastav
-
48, 227, 361, 436,
6
231, 382, 430, 432,
ll7, 120, 145, 200-206, 210, 21!, 213-219, 221, 222, 231, 232, 246, 271, 326-328, 350, 353, 354, 356, 385, 402, 430, 432
-
postavljanje p~oblema - 3, 4, 380, 389, 390, 392, 408 - preduslovi i de-.'stvo - 3-6, 4S - prekid toka - 5, 6, 258 vidi i Krize - prelaz sa ·proste r. u :proš:hrenu - 81, 98-101, 103, ll4, 239 - u pretkapitalističkim društvenim fonnacijama - 4, ll, 12 -·prosta- ll, 12, 17, 18, 45, 46,
-
Rusija -
kapitala, organski Hl, 69-72, 74--78, 81-85, 190, 238, 241, 251, 253, 256, 257, 393, 412, 419, 427, 428, 434-439, 440, 442--444, 459
Selja§tvo, zanatstvo i kućna; radi· nost, seljačka privreda 11,
201, 272, 327, 359,
202, 275, 335, 367,
215, 216, 221, 241, 271, 280, 281, 2B6, 305-325, 340, 341, 343, 349, 350, 385, 427, 456, 462 Sindikati - 201, 363 Skandinavske zemlje -
38~
487
Slavjanofiti - 202, 204 Slobodna trgovina - 120, 148, 173,
177 203, 351-355, 399
Slob~dni radnik - 42, 276, 321 Socijaldemokrati;a - 200, 387, 4(14,
449, 454, 461, 462, 465 !SOcijalisti - 87, 90, 158, 159, 165, 175, 178, 181, 197, 201-203, 242-246, 369, 399-401, 410, 461, 464 Spotjašnje polje proizvodnje 228, 260, 261, 446, Spoljna trgovina 92, 147, 148, 172, 180, 210, 222, 229, 230, 232, 235, 265 Vidi i Svet;s.ka trgovina i Tržište spoljno STbija - 430, 431, 433, 460 Srednji vek - 12, 38, 151, 155, 2_82, 291, 305, 381 Sredstva, oruđa rada - 3, 36, 38, 41, 54, 69, 70, 130, 169, 237, 242, 270 - za potrošnju, životna s-redstva - 29, 58, 63, 65, 67, 72, 74, 75, 77, 85, 86, 88, 89, 98, 100, 103, Ill, 129, 131, 156, 169, 172, 223, 224, 227, 238, 241, 244, 248, 250, 251, 254-257, 270, 361, 383, 392, 394, 397, 398, 402, 412-418, 421, 423, 426-428 - za proizvodnju - 29, 38, 58, 63 -65, 67, 70, 72, 74, 75, 77, 83, 85, 86, 89, 98, 100, 103, 128-131, 156, 169, 205, 212, 'J"I4. 223, 224, 227, 238, 241, 242, 248, 250, 251, 254, 256, 257, 263, 267, 270, 271, 278, 281-283, 297, 361, 377, 378, 380, 383, 384, 391-394, 397, 398, 410, 412-418, 422-428, 449 Stalni kapital - vidi: Kapital Stanovništvo, njegov priraštaj, porast - ll, 12, 42, 54, 68, 87, 90, 132, 260, 274, 275, 283, 375, 380, 394, 404-411, 425-437, 439-450, 452-455, 458, 459 Stanovni§tvo suviJno - vidi.: In-
SocijaJizam,
dust:-iska rezervna armija Stopa - akumulac.ije 411, 435, 436, 439, 440 - eksploatacije - 16, 69, 429 - profita - vidi: Profitna stopa - viš·ka vrednosti - 48, 185, 190, 191, 196, 199, 253, 254, 259, 271,
488
393, 419, 420, 428, 435, 438 439 5, 336, 337, 339, 340, 342, 344 Suvišak roba - 137, 139-142, 150, 185, 204-210, 213, 230, 232, 278, 382, 384, 391, 392, 398, 416 Suecki Kanat -
Svetska
trgovina,
međuna-rodna
trgovina - 92, 148, 206, 230, 231, 273, 344, 352, 384 Svojina, vlasništvo - 155, 175, 182, 183, 196, 214, 282, 295, 296, 305, 356, 379, 459 - kolektivna - 42, 182, 193, 194, 202, 214, 216, 281, 285, 286, 290293, 295, 321 - privatna - 64, 141, 194, 214, 243, 285, 289, 291-296, 337, 339, 340, 343, 379 - zemlji.šna - 127, 132, 162, 187189, 193, 195, 196, 213, 214, 216, 243, 281, 2e2, 284, 286, 287, 291293, 321, 335, 337, 339, 340, 343 Vit:ii i Eksproprijacija
Seme reprodukcije po Marxu: kapitalističke
- 48, 60-63, 65-68, 73, 74, 78, 85, ~03, 222-223, 324, 334, 357 proste - 38, 39, 41, 42, 44, 46-48, 52, 54, 56, 64, 72-74, 84-87, 195, 224, 265, 275, 325 proširene - 73-75, 77, 79-94, 114, 224, 228, 229, 232, 235-237, 239, 244, 245, 247-262, 267, 268, 270, 272-275, 324, 325, 360, 361, 374 Spanija - 291 Stednja, štedljivost, uštede ll, 22, 54, 70, 89, 100, l14, 130, 132, 172, 174, 192, 193, 196, 2ll, 438 Vidi i Apstineocija Tableau economique Quesnayev -
18, 19, 24, 25, 27, 56, 66, 68 Tableau Mirabeauov - 25 Treća tica- 91, 92, 109, Ill, 217-
223, 228, 263, 265, 360 Vidi i Pr:i,;vesak kapitalističke "klase Trihotomija odetjaka društvene proizvodnje - 61, 64 Trži§te:
-
problem tržišta - 166, 205, 206, 211, 222, 229, 261, 262, 278 prodajno, robno, radno ll, 13-17, 20, 45, 47, 99, 117, 120, 126, 128, 137, 139, 144, 152-154, 159,
161, 162, 166-16B, 177, 1B1-1B3, 1B6, 204, 206-20B, 219, 221, 223, 228-230, 232---235, 239, 240, 260, 264, 280, 311, 313, 316, 328-330, 356, 377, 378, 383, 389, 392, 394, 398-403, 406, 422, 425, 440, 441, 444, 446, 448, 451--453, 455, 460, 465 - spoljno i unutr<Jšnje - 92, 172, 180, 205, 206, 210-213, 215, 218221, 223, 226, 228-232, 235, 279, 313, 447 -
svetsko -
- - njegovo knpitalizovanje ll, 13-16, 22, GP, 70 72--77, 7984, 89, 92, 93, 95--97, 100, 101, 103, 113-116, 119, 130, 132, 134, 140-142, 149, 163, 172, 192, 193, 206, 210, 211, 220, 225, 226, 247, 248, 251, 254--259, 261, 262, 265, 26B, 269, 271-273, 279, 280, 325, 327, 333, 334, 350, 355, 357, 359, 366, 367, 375, 383, 385, 391, 395, 397, 406, 411, 413, 414, 416, 417' 421, 422, 425, 447, 451, 455 - - njegovo reo.lizovanje - 9, 14, 15, 39, 42, 4R, 58, 60, 61, B9, 92---94, 96, 97, ~·. 106-116, 119, 144, 14B, 150, [',l, 206, 21B, 220, 225-227, 232, 233, 247, 252, 257,
139, 144, 145, 148,
168, 206, 210, 221, 222, 231, 232, 313, 314, 354, 432, 456, 461 - revizija pojma tržišta - 279 Turska 267, 297, 326, 327, 331, 333, 341, 344, 347, 350, 426
258, 260-262, 2115-269, 272, 273,
27B-280, 297, 3?5, 327, 333-335, 347-349, 355, 357, 359, 363-367,
135, 158, 176, 183, 193, 195, 199, 214, 217
Utopije -
Velika Britanija - vidi: Engleska Vi.šak - proizvoda - 57, 72, 73, 78, 92, 94--103, 108, 112, 141-143, 171, 185, 208, 211, 212, 2411, 247, 248, 259, 271, 272, 335, 350, 425, 447, 451 - rada - 42, 43, 73, 98, 248, 259, 387, 444 -vrednosti - - celokupni - 20, 43, 44, 68, 112, 185, 226, 227, 263, 268, 391, 416 - - njegova rlefinicija - 8-10, 42, 68, 160 - - njegova polrošnja- 14, 60, 69, 72, 74, 76, 78, 80-86, 88-91, 96, 98, 108, 110-i13, 115, 116, 119, 141, 186, 187, 199, 222, 223, 225, 227, 232, 247, 255, 262, 264--269, 279, 280, 358, 359, 382 - - njegova· pttoizvodnja, .postojanje i sl., a, 9, ~ 1-14, 16, 20, 22, 24, 29, 30, 32, 36--40, 42, 43, 46, 48, 59--61, 63, 64, 67, 69 72, 74, 77, 78, 85, 89, 91, 95, 97, 104, 107, 110-112, 115, 13()-132, 140, 141, 143, 149, 150, 160, 167, 168, 170, 171, 185-191, 196, 197, 206, 208, 209, 233, 238, 243, 247, 250, 256, 257, 259-261, 263, 268, 270-273, 276, 278, 334, 349, 356-360, 363366, 380-382, 393, 395, 396, 424, 425, 429, 436--438, 444, 449, 450, 453, 455
:~~: m:-!~~: !~Lm·. !~t-:~~:
434, 455, 465 - - njegovo uništenje po Voroncovu - 208, 209, 233, 260 - - protivrečnost između njegove proizvodnje i realizovanja - 260, 278, 364 Vrednost
-
nova, novostvorena, i stara 32-35, 44, 70, 190, 211-213, 253, 396 - odnosi jzmeđu vrednosti i materijalnih oblika, momenata, p't'oizvoda 37, 40, 45--4B, 59, 63, 64, 66, 67, 72, 92, 93, 97, 170, 175, 190, 195, 24B, 253, 256 257, 260, 261, 267-269, 325, 364, 367 - problem v. - 7.. 8, 68 - teorije vrednosti buržoaSk:a - 207 Malthusova - 161 Marxova _ 8, 32, 34, 67, 208, 227,
~~·a~~!2~ 34, 67, 70, 163, 17617B,' 192, 209
Rođbertusova-175,
176, 17B, !BB, 191 Smithova- 19-21, 29-36, 39, 41, 67, 69, 70, 119, 132, 134, 135, 143, 167, 16B, IB7-IB9, 197 _ prometna - 175, 176, 191 Zadruga. - 289 Zajmovi internacionalni -
vidi:
Internacionalni zajmovi
489
Zakon populacije -
454
Vidi d Industris·ka rezervna armija Zakon vrednosti - 44 Zakupnina - 18, 23 Zaštitne carine- 168, 201, 221, 222,
307, 308, 323, 350-356, 359, 386 Zelenaštvo -
216, 286, 288, 291-
293, 295, 296, 340, 342
Zlato, njegova proizvodnja -
61-
65, 95, 96, 102, 107, 175, 192, 225, 226, 247, 396, 410 Zeleznice, nj,ihova gradnja 'i eksploatacija 215, 267, 2-98, 307,
311, 318, 323, 325, 327, 328, 331334, 338, 340, 344, 345, 347, 349, 350, 394 Zitni zakoni -
169
SADRZAJ Str. Predgovor
-
-
Predgovor
-
-
v AKUMULACIJA KAPITALA
Prvi odetjak PROBLEM REPRODUKCIJE Glava prva: Predmet istraživanja - - - - Glava druga: Analiza procesa reprodukcije ,kod Quesnaya i kod Glava
Glava Glava Gtava Glava Glava Glava
Adama Smitha treća: Kritika Smithove analize četvrta:
-
-
Marxova šema p-roste reprodukcije
17 30
-
-
peta: Opticaj novca Jesta: Pro.š:Lrena reprodukcija sedma: Analiza Marxove šeme proširene reprodukcije osma: Marxovi pokušaji rešenja teškoće deveta: Teškoća sa gledrišta prometnog procesa
41 56 66
79 94
107
Drugi ode!jak
ISTORISKI PRIKAZ PROBLEMA
Prvi okršaj Spor između Sismondija - Malthusa i Saya - Ricarda - MacCul:locha Glava deseta: Sismondijeva teorija reprodukcije Glava jedanaesta: MacCulloch protiv Sismondija Glava dvanaesta: Ricardo protiv Sismondija Glava trinaesta: Say protiv Sismondi.ja Glava četrnaesta: Malthus -
120 135 146 152 159
Drugi okršaj Spor
iz.među
Rodbertusa i von Kirchmanna
Str. 164 173 184
Glava petnaesta: Von Kirchmannova teorija reprodukcije Glava šesnaesta: Rodbe'rtusova kritika klasične škole Glava sedamnaesta: ROObertusova analiza reprodukcije -
Treći
okršaj
Struve, Bulgakov i Tugan Baranovski protiv Voroncova i Nikolaj-ona Glava Glava Glava Glava Glava
osamnaesta.: Problem u novom izdanju devetnaesta: Gospodin Voroncov i njegov ,.suvišak" dvadeseta: Nikolaj-on - dvadeset prva: "Treća lica" i tri svetska carstva Sbruvea dvadeset druga: Bulgakov i njegova dopuna Marxove ana-
200 204 210 217
lize--------------
222
Glava dvadeset treća: "Nesrazmernost" gospodina Tugana Baranov-
skog------------
Glava dvadeset četvrta: Kraj ruskog "legalnog" marksizma
Treći
-
-
233 244
odeljak
ISTORISKI USLOVI AKUMULACIJE Glava dvadeset peta: Protivrečnosti šeme proši-rene rep-rodukcije Glava dvadeset šesta: Reprodukcija kap·itala i njena istoriska sre-
247
dina-----------Glava dvadeset sedma: Borba protiv naturalne privrede Glava dvadeset osma: Uvođenje robne privrede Glava dvadeset deveta: Borba protiv seljačke privrede Glava trideseta: Internacionalni zajam - Glava trideset prva: Zaštitne carine i akumulacija Glava trideset druga: Militarizam kao oblast akumulacije kapitala
262 28~
297
305 325 350 357
AKUMULACIJA KAPITALA
ili Sta su epigoni učinili od Marxove teorije Ant~ritika
492
371
G. Eckstei.n ROSA LUXEMBURG: AKUMULACIJA KAPITALA
Str. PrJkaz I. Odnos društvene proizvodnje i potrošnje kod Marxa II. Marxove šeme i ikrize III. Kako problem shvata Rosa Luxemburg IV. Upotreba šema kod Rose Luxemburg V. Novčani opticaj VI. Rešenje problema -
467 469 471 473 475
476
Pii.lozi Registar imena Predmetni Tegistar
479 481
Redaktor prevoda Dr SVETISLAV POPOVIC
Izdavačko preduzeće
"Kultura", Beograd, Dečanska 29. Stamparija "Kultura", Beograd, Makedonska 4.
ROS.A.
LUXEMBURG
DIE AKKUMULATION DES KAPITALS Ein Beitrag zur Okooomieeben Erklllrung dee Imperinliemus
Pre1•eo Mll..A.N GA
VRTđ
ROSA LUXEMBURG
AKUMULACIJA KAPITALA PRILOG EKONOMSKOM OBJAŠNJENJU
1966
KULTURA
PREDGOVOR
Sa izdavanjem na našem jeziku glavnog teoretskog dela Roo.e Lll:"emJ:mrg, JUgoslovenska čitalačka publika, a posebno oni koJI aktlvn~ '.stvaralački rade na izgrađivanju socijalističke kulturne svesti 1 na daljem razvitku marksističke misli stiču mogućnost da proučavanjem ovog dela upoznaju jedn'og velikog pregaoca i teoretičara međunarodnog radničkog pokreta. Kad govorimo o korisnosti prevođenja njenih dela, ne radi se s~o o tome da se temeljitim proučavanjem korisno upotreblJava teoretsko delo Rose Luxemburg, kojim je ona, bez obzira na njene ozbiljne teoretske greške i promašaje, obogatila riznicu marksističke literature, nego i o tome da se upoznavanjem njenog literarnog životnog dela nadahnjuju novim moralnim snagama svi borci za socijalizam. Niko nije tako duboko i odlučno kritikovao niz osnovnih teoretskili zastranjivanja Rose Luxemburg kao Lenjin, pa ipak je on zahtevao da se prevedu i izdaju celokupna dela ove velike žene. Lenjin je ovako o tome pisao: "Njena biografija i njena sabrana dela (sa čijim izdavanjem nemoguće odugovlače nemački komunisti, za što im se može naći delimično izvinjenje jedino u neviđenom broju žrtava i u njihovoj teškoj borbi) biće najkorisniji primer za vaspitanje mnogih pokolenja komunista u celom svetu." 1 Svaki iole obrazovan čitalac zapaziće odmah da je "Akumulacija" Rose Luxemburg izašla ispod pera jednog mislioca velikog formata i najšire kulture. Rosa Luxemburg, međutim, stoji tu pred nama kao lik jedne od najvećih žena u istorij i sveta. Ona je jarki primer toga da samo socijalistički pokret može da bude put ka emancipaciji žena uopšte i ka razviJanJU najviših duhovnih potencija čovekovili. Moralna i intelektualna veličina ove žene kao da zasenjuje svojom svetlošću sve hkove velikih žena kroz savremenu i•toriju. Pokušajmo da uporedimo jednu madam Roland, veliku ženu-građanku iz velike Francul
Lenjin, Celokupna deta, tom XXVII, izd. III (na ruskom), str. 204.
v
ske revolucije sa drugaricom Luxemburg, pri čemu će se odmah nametnuti i upoređenje buržoaskih revolucija sa proleterskom revolucijom, pa će nam odmah biti jasno da je ambijenat socijalističke revolucije mogao da razvija veće, snažnije i svetli~e likove oba pola nego buržoaski revolucionarni pokret, da Je ,.velika komunistkinja", kako je Lenjin nazvao, jedan od najsnažnijih nagoveštaja velike budućnosti čovečanstva u kojoj će i žene najneposrednije upravljati velikim tokovima društvenog života. Celim svojim bićem Rosa Luxemburg smatrala se učenicom Karla Marxa, i što je pri tome bilo najvažnije, ona je ovu nauku shvatala onako kako je shvatao i sam Marx: kao učenje o uslovima oslobodilačke borbe proletarijata, kao uputstvo za sociJalističku akciju, a nikako kao neku dogmu. Sa daljim razvitkom objektivnog istoriskog procesa, sa prelaženjem radničkog pokreta u okviru ovog procesa iz jedne etape· u drugu, pred marksiste se nužno postavljao zadatak da idu "dalje od Marxa", ne tako što bi marksizam revidirali i "korigovali" kao što je či nio Bernstein, ili revizionistički "precizirali" kao što je to radio Staljin, nego što bi ga kao uputstvo za akciju razvijali u novim uslovima, što bi ga pre svega doveli u saglasnost sa novim ekonomskim činjenicama, jer one u savremenom svetu pretstavljaju odlučujuću istorisku silu. Očevidno je da u današnjoj epohi postoje daleko složenije, daleko šire i daleko konkretnije mogućnosti i zreliji uslovi za prelaz iz kapitalističkog u socijalističko društveno uredenje, nego što su postojali u vreme kada su osnivači naučnog socijalizma živeli i radili. Citajući "Akumulaciju.kapitala", videćemo sa kakvom je teoretskom savesnošću i zalaganjem iza koga su bile nasušne potrebe daljeg razvijanja revolucionarne misli, volje i akcije međunarodnog radničkog pokreta, radila na ovome delu ova v-elika revolucionarka. Videćemo kako je ona - i svojim revo-· lucionarnim instinktom, i svojom teoretskom svešću- shvatila da se pred marksističku teoriju postavio jedan džinovski nov zadatak: naučno istražiti i objasniti zakonitosti epohe kapitalističkih monopola, imperijalizma. Nove činjenice ekonomskog života udarale su prosto u oči, i nije se moglo ostajati SaJilU na njihovim golim empiriskim konstatacijama i saznanjima. Zadatak je bio da se razradi teorija imperija.lizrn.a. Za razliku ~d onih soCijal-demokrata koji su se, čak i iza paTavana jed nc,g oogmatskQg "marksizma", bavili prljavom praksom izdaje socijalističkih principa, intemacionalizma i revolucionarne akcije, Rosa Luxemburg je stalno insistirala na tome da se dalje pokrene živa marksistička misao, da učenici Kaa-la Marxa, umesto što bi tonuti u blatu sterilnog epigonstva i Opoil'tunizma, iskivaju 1
Vl
novo teoretsko oružje za veliku oslobodilačku borbu koj u su n~ovešt~.va!e katastrofalne. ekonomske krize i svetski ratov;, koJe proZIVlJavamo. Ako1 IUJe uspela"da ovome zadatku odgovon, međunaro.dm revolucionarni radnički pokret odaje Rosi Luxemburg pnz?anJe za sve te njene pokušaje. Ako ništ> drugo, ona Je SVOJOm "Akumulacijom" uzdrmala učmale duhove i ;pokrenula ~ednu &nažnu polemiku među marksistima onih zema!~ a gd.e .Je u to vreme socijalistički pokret bio najjači. C1taoc1 ce se takođe uveri ti sa kakvom je kristalnom iskrenošću i dobronamernošću pristupila Rosa Luxemburg ovom veliko~ ~o~tsko:n radu .. A kad su njeni kritičari, oficijelni .. ~cnJaCl , docekali nJeno delo sa Jednim sterilnim negatiVlZffiOm, tada 1m Je Rosa Luxemburg od~:ovorila svojom Antikritikom". Ovo delo, pripojena "Akumulaci]i kapitala'", ..pruža nam jasnu sliku sve nemoći marksističkih ekonomista u nemač koj socijaldemokratiji. Oni ne samo da nisu mogli razraditi jednu teoriju koja bi odgovarala novoj etapi u razvitku kapitalizma nego čak nisu mogli ni da temeljito shvate sam Marxov ,.Kapital", naročito kad se radilo o analizi prometa ukupnog društvenog kapitala, o procesu reprodukcije i celokupnom kretanju kapitalističkog privrednog mehanizma. Ovaj problem i dan danji zahteva od marksista vrlo intenzivna teoretska istraživanja. Nije bez razloga Lenjin govorio o tome da marksisti i 50 godina posle Marxove smrti nisu shvatili Marxa. Lenjin je to govorio u vezi sa primenom dijalektičkog metoda, smatrajući da se bez temeljitog proučavanja_.~o:sel?v~ .~~-~ ne može shvatiti ni Marxov metod, pa time ni gfavno 11jegovo aelo "Kapital". Teoretski zadatak je - pre svega - ispeti se strmim stazama do saznanja Marxove ekonomske nauke. Ali ovaj se zadatak u današnje vreme, kao i u vreme kada je Rosa Luxemburg pisala svoju "Akumulaciju kapitala", post~vlja ne više toliko kao cilj teoretske borbe i propagande koJI 1ma da uver· najšire mase proletarijata da je njihov istoriski poziv svrgavanje kapitalizma na osnovu nemin.ovnog kraha i propasti kapitalističkog načina proizvodnje, nego se on danas post~vlJa 1 kao praktičan zadatak svesnog rukovođenJa 1 pla~IranJa . !'roceS> reprodukcije društvene proizvodnje ta'!'o. gde Je politiCko gospodstvo kapitala već svrgnuta. Istraz1tl zakomtostl pr?"esa ukupne društvene reprodukcije je teoretski problem sa kOJim se već preko 150 godina muči i rve politička ekonomiJa. Danas P.ak, u prelaznom periodu između kapitalizma 1 soc•Jah~m.a •. koJI Je obeležen u kapitalizmu dubokim i širokim preobrazaJmm procesima ~VM3n~pgpo!iBtič~li_,"_ državnQ:lllQ:. nopolistlB
VII
njegovog umiranja, ovaj problem ekonomske nauke postao je problem svakodnevne ekonomske politike _koja se formuliše i sprovodi iz jednoga centra, od strane pOJedmlh vlada. U vezi i sa ovim praktičnim gorućim ekonomskim problemima u svetu, "Akumulacija kapitala" Rose Luxemburg pretstavlja jedan vrlo dragocen naučni materijal za teoriju reprodukcije, bez obzira na njene metodološke i sadržajne greške. Posle Marxovog "Kapitala" ovo delo Rose Luxemburg spada među najobimnija teoretska dela marksističke literature koja se odnose na problem društvene reprodukcije. Ono zbog toga pretstavlja takvo delo koje ne može mimoići ni jedan -ozbiljni istraživač zakonitosti procesa kapiblističke reprodukcije, kao i svaki onaj koji želi da se upozna sa ranijim dostignućima ekonomske nauke na rešavanju toga problema uopšte. U svome pokušaju da bi dala marksističku t~u proširene reprodukcije, odnosno akumulac!je kl!pitala, [ onda da bi na njenoj osnovi objasnila ·obliW~tr Jtraživanju istovremeno polazi od osnovnih Marxovih post'll!.ki o kapitalističkGm n~ ali da se iiiJ;oweraena-"sa njima kriti~zi kad-a j-e reč o- akumulariji kapitala. Sta je Rosa Luxemburg htela postići na rešavanju problema političke ekonomije u vezi sa epohom imperijalizma, o tome najbolje govori ona sama. U "Antikritici" ona piše: "I pre pojave Marxovog "Kapitala" bile su dobro poznate činjenice eksploatacije viška rada, profita. Ali tek egzaktna teorija viška vrednosti i njegovog stvaranja, zakona najamnine i industr-iske rezervne armije, kake ih je Marx izgradio na svojoj teoriji vrednosti, dali su praksi klasne borbe granitnu osnovu na kojoj se razvijao nemački radnički pokret, a njegovim stopama i celokupan internacionalni radnički pokret do Svetskog rata. Da teorija sama po sebi nije dovoljna, i da se i za najbolju teoriju može povezati najgora praksa, dokaz je upravo sadašnji slom nemačke socijaldemokra tije. A taj slom nije došao kao posledica Marxovog teoretskog saznanja, nego uprkos tim saznanjima. Taj slom može biti savladan samo tada ako praksa radničkog pokreta bude dovedena u saglasnost sa teorijom. Kako u celini i uopšte tako i u svakom važnijem sektoru klasne borbe sasvim čvrstu osnovu naše pozicije možemo izvući samo iz Mar-
VIJI
xove teorije, iz mnogih nekorišćenih blaga Marxovih 'h dela. "2 osnovn1 . . Međutim, ni j.e b~lo lako zasnovati teoretski učenje 0 impe!IJahzmu polazeć!, s Jedne strane, od golih novih činjenica ekonomske s~vru:n~i i, s ~ruge strane, od apstraktnih opštih zakona kapitalističkog nacma proizvodnje koje je otkrio Marx. Fored svestranog proučavanja novih činjenica i ,momenata razvitka kapitali~ma trebalo je zaista koristiti mnogo teoretsko blago temelJnnh radova Marxa. Pažljiviji čitalac moći će da dođe do zaključka da se Rosa Luxemburg, uprkos dubljeg poznavanja macl<sističke političke ekonomije, u svome radu 0 akumulaciji nije držala u dovoljnoj meri ovog svog saveta drugima na putu savlađi vanja teškoća u razvitku marksističke teorije kao nauke o uslovima borbe proletarijata za socijalistički preobražaj društva. Boreći se sa teškoćama teoretskog istraživanja krajnje komplikovanog problema, Rosa Luxemburg polazila je pri izgradnji svojih shvatanja, makar i kritikujući upravo na toj tački Marxa, suV'iše jednostrano od apstraktnih analiza i zaključaka drugog toma "Kapitala". U "Antikritici", gde u sažetom vidu izlaže svoje teoretske stavove o akumulaciji kapitala, ona o toj svojoj polaznoj tački ovako piše: "Van svake je sumnje da ekonomski koren imperijalizma može biti izveden specijalno iz zakona akumulacije kapitala i da sa njima mora biti doveden u saglasnost, jer imperijalizam u svojoj celini, već prema opštem empiričkom zapažanju, nijt ništa drugo nego specifični metod akumulacije."' Po našem mišljenju, upravo time što je došla na takvu tačku gledišta, naime da iz z~mulacije "specijalno" izvede glavne karakteristike kapitali~tičko(: i~perijaLizma i što je na ovaj uprošćeno gieđa!a 'Kao na "specificm metod akumulacije", Rosa Luxemburg je sebi suzila š.ir?ko .polJe. konkretno.~ istoriskog istraživanja, na čemu je ona toh~o I?Sistlrala, .l_:mne~t se pri tome protiv onih Marxovih apst~aktmh ~em~ u koJima Je on pokazao najimanentnije momente 1 zakomtosti procesa re: produkcije celokupnog društvenog kapitala. Da je ona u s_voJOJ analizi koristila zaista sve obilje izvora u delima Marxa 1 Engelsa, pre svega sva tri toma "Kapitala", um:sto što je odmah u početku na bazi svog posebnog metoda pacela da pronalazi ,.očigledne" protivrečnosti između tih delova "Kapitala", ona ~~ morala bar da se približi onom velikom rezultatu do koga Je došao Lenjin. 2
a
"Akumulacija kapitala" Op. e., str. 387.
"Antikritikaj', str. 387.
IX
Cudnovato je na prvi pogled i to što Rosa Luxemburg ne
uviđa koliko je potrebno u objašnjavanju imperijalizma, ako bismo ga definisali čak i kao "specifični metod akumulacije", uzeti u obzir čitav niz posrednih karika od momenata akumula-
cije individualnog kapitala i od najopštijih momenata akumulacije društvenog kapitala- koja se sastoji iz sume kretanja ind;vidualnih kapitala - do konkretnih, na površini datih pojava ekumulacije i njenih zakonitosti u imperijalizmu. N,jeni prig0= YQ.[i Marxovu metodu istraživanja rim~~n_knom 11 treć~ <:!del oma " apita a a vr su da se jasno vidi kako ~e ona po tbln pitanja UiJa:tti~tr.""'!i'lno razlikuje od MaPx_a. / "Bez obzira kako se pobliže odrede unutrašnje ekonomske J.:Okretačke snage imperijalizma -kaže R. L., - u svakom slučaju toliko je jasno i opštepoznato: njegovo biće sastoji se upravo iz proširenja vladavine kapitala iz starih kapitalističkih zemalja na nove oblasti i iz ekonomske i političke konkurentske borbe kapitalističkih zemalja o te oblasti. Marx smatra, među tim, kao što smo videli u drugom tomu svog "Kapitala", da je ceo svet već "jedna kapitalistička nacija", da su svi drugi privredni i socijalni oblici već iščezli. Kako je onda moguće objasniti imperijalizam u takvom društvu u kome za njega ustvari apsolutno nema više mesta?" 4
U trećem odeljku drugog toma "Kapitala" Marx analizira pitanj~ reprodukcije u "i
• "Aikumulacija kapitala" -
X
"Antikritika", str. 387, 388.
zmerama,. jer on .Podvrgava sebi sve ranije oblike proizvod · Imanenhu zako':' kapitaHstičke reprodukcije postaju time r;{~:
m1nantn1 zakoni- e~onomske J.StonJe savremenog sveta. Rosa Luxemb':lrg, n:7đ~bm, kao što smo videli, smatrala je ovaj metod nep~tmenlJlVlm, pa čak i nedopustivim, kad se radilo 0 reprođukctJl celokupnog društvenog kapitala. Nasuprot Marxu koJI aps_tr~huJe _odnose IZmeđu kapitalističkog sistema i doka-
pttal!istlCkth nacma proizvodn.ie, Rosa Luxemburg od ovih
odnosa stvara osnovu svoje teorije akumulacije. Stavljajući taJko ~ pep tar ~yoga istraživanja_ Ql)_O što Marx apstrahuje ~ i!!StOJl da svo u teori·u mu!acije zasnuje i na posebno·u;:orlJl rea lzam]e · oja je potpuno razAIClt;;:a' 1V arxove. na u "'tez1 s bm problemom u "Anbknhc1' ov o kaže: "Izgledalo mi je da je neurnesna i da izaziva smetnje teo1
retska pretpostavka o postojanju društva sastavljenog isključivo od kapitalista i radnika, koja je po sebi sasvim opravdana i urnesna za određene ciljeve proučavanja, - tako u prvom tomu "Kapitala", pri analizi individualnog kapitala i njegovih eksploatatorskih praksa u fabrici - kada se radi o akumulaciji celokupnog društvenog kapitala. Kako ova pretstavlja stvarni istoriski proces kapitalističkog razvitka, po mome mišljenju ona &e ne može shvatiti ako se jednostavno pređe preko svih uslova te istoriske stvarnosti. Akumulacija kapitala kao istoriski proces probija se napred od prvog do poslednjeg dana unutar istoriske sredine raznih pretkapitalističkih formacija, u stalnoj političkoj borbi i pod stalnim ekonomskim uzajamnim uticajima sa njima. Kako se mogu, dakle, pravilno shvatiti ovaj proce., i njegovi unutarnji z"koni kretanja u beskrvnoj teoretskoj fikciji koja celu ovu istorisku sredinu, tu borbu i te uzajamne uticaje proglašava za nepostojeće? Upravo ovde mi izgleda da je, potpuno u duhu Marxove teorije, nužno da se napusti pretpostavka iz prvog toma "K~: pitala" koja je tamo činila dragocene usluge, i da treba postavttl istraživanje akumulacije kao ukupnog procesa na konkretnu bazu razmena materija između kapitala i njegove istoriske sredine. Ako se to učini, onda, po mome shvatanju, rezultira objašnjenje procesa na prirodan način upravo iz .samih 11farxovih osnovnih učenja i u punoj saglasnost! sa ostahm delovtma nJegovog ekonomskog glavnog dela."' · Vrlo je interesantan ovakav stav Rose 1_uxemburg prem.!' Mar)fQ.Yam BJ3Sbaktnont tndotit:t illtražiuanja,--~ji u drugom tomu "Kapitala" ima svoj naročiti aspek~, kada 1ma;no na umu da ona sebe smatra Marxovim učenikom 1 kada tvrdt da u obla11
"Akumulacija kapitala" -
"Antikritika", str. 388.
XI
.sti ovog problema, problema akumulacije, postupa "sas\"im u duhu Marxove teorije". Ovakav stav približio je Rosu Luxemburg stavu mnogih revizionističkih kritičara Marxa koji, ne razumevaju6i u osnovi dijalektički metod analitičkog prodiranja u unutarnje povezanosti osnovnih odnosa ili kategorija kapitalističke proizvodnje, pronalaze da je Marx toliko apstraktan da njegovi zakoni nigde ne odgovaraju~ i njegov za,kon vrednosti ne odgovara stvarnosti, već da je on Jedna teoretska fikcija:' itd. Na bazi takvih shvatanja ovi kritičari, isto kao i Rosa Luxemburg, nužno pronalaze "očigledne protivrečnosti" izmeđU~ ili prvpg_j__ t~ma, ili iz~eđu_dru gQg iyrvog to~Kapib:hr"':J'Jalel
flijc4n2lil
XII
,?na nas 'f!re-csvega n~toji da ubedi da drugi ~ itala _ne Pf!,1s.tavlJa Z~'llrsen rad, nego je samo torzo kof p • s~ ragn_>.enata 1 nabačaj a i koje je Marx napisao za~:
~lCno, kao r~?nl Instrumenat u cilJu da bi pri istraživanju seb: Jas_no predoc1o problematiku. Pri tome ona navodi još kao v 1 · vaznu okolno~t to da je drugi tom .,Kapitala" toliko fragm:n~ taran 1 neJedinstven •ad__zbog toga što je Marx u svome radu b10 stalno prekidan b_olescu. A specijalno u pogledu same ana~Ize akumulaCIJe drustvenog kapitala, koja je sadržana u trecem odelJku drugog toma, ona ističe_ da je to pitanje najmanje teoretski obrađeno 1 da Je dato sasvim neoformljeno u obliku beleža~a, i tretirano .na ciglo 35 strana od 450 stra~a drugog toma, sto J€ nemoguca nesrazmera za raspravljanje ovog centralnog problema, kao, najzad, i to, da se i ovaj odeljak .,prekida takoreći na polovini reči". A što je još najinteresantnije da bi potkrepila ovo svoje shvatanje o vrednosti drugog toma :.Kapitala", Rosa Luxemburg poziva se na Engelsa koji je o trećem odeljku drugog toma napisao da ovaj odeljak .,u najvećoj meri zahteva preradu" i ostaje samo "provizornim razmatranjem pitanja". Da li je Rosa Luxemburg zaista u pravu kada se ovde na ovakav način poziva na Engelsa? Govoreći o Marxovim rukopisima drugog 1 trećeg toma "Kapitala", od kojih je prema Marxovoj poruci, kao ,.izvršilac Marxovog testamenta", i prema poruci Marxa preko svoje kćeri Elinor, Engels .,trebalo nešto da učini", Engels ovako piše u svome predgovoru drugom tomu .,Kapitala": .,Najteži komad prvog odeljka bio je nanovo prerađen u rukopisu V; ostatak prvog i čitav drugi odeljak (izuzev sedamnaestu glavu) nisu pružali nekih znatnill teorijskih teškoća: naprotiv mu (Marxu. - M. G.) se činilo da je veoma nužno preraditi treći odeljak, reprodukciju i promet društvenog kapitala. Naime, u rukopisu II, reprodukcija je prvo bila tretirana bez obzira na novčani opticaj čijim se posredstvom ona vrši. a onda opet s obzirom na njega. To je trebalo otstraniti i celi odelj "k uopšte tako preraditi da odgovori proširenom piščevom vidokrugu. Tako je postao .rukopis VIII, jedna -~veska od svega 70 strana kvarta; ali šta je Marx umeo da sab,Je u taJ prostor, pokazuje upoređenje sa štampanim trećim odeljkom, po odbitku mesta umetnutih iz rukopisa IL I ovaj rukopis samo je privremeno pretresanje predmet_a, pri čemu se u prvom redu radilo o tome das-;_ utvrde 1 razVlJU nova gledišta prema rukopisu II, zanemar~JUCl mo?'ent<; o kojima se nije imalo šta novo reći. Tu je uvucen 1 prosrren " Jedan bitan komad glave XVII drugog odeljka koji i 'inače donekle
XIII
zahvata i treći odeljak. Logički red često se prekida, raspravljanje mestimično pokaz?)" praznine, a nar'?čito je pri kraju sasvim fragmentarno. AZ. sta Je Marx hteo rect, to Je na ovaJ tit emaj način tu rečeno.'' 6 Engels koji je za štampu redigovao drugi i treći tom "Kapitala" kaže u istom predgovoru još i ovo: .,Moje prerade i umeci ne iznose svi skupa jedva desetak stranica, i samo su formalne prirode. Samo nabrajanjem rukopisnog materijala koji je Marx ostavio za II knjigu dokaz je s kakvom nesravnjivom savesnošću, s kakvom strogom samokriti1com je on težio da izradi svoja velika ekonomska otkrića pre nego što ih objavi, samokritikom koja mu je te'k •retko pružala mogućnoot da sadržinu i oblik izlaganja prilagodi svome vidokrugu koji je stalno proširivao novim studijama." 7
--ovo je objašnjenje o kakvom se ,.tarzu" radi kad govorimo o trećem odeljku drugog toma Marxovog ,.Kapitala". Iz pisma Marxa Danielsonu od 10 aprila 1879 može se videti kakvi su uzroci onemogućavali izdavanje druge sveske ,.Kapitala" još za vreme Marxovog života. Marx javlja svome ruskom prijatelju da je Bismarckov režim protiv socijalista onemogućio izdavanje drugog toma, ali da ga stvar ne ljuti iz više razloga, kao što su engleska industriska kriza i tadašnji tok stvari koji nije dozvoljavao da se iskustva krize "proizvodno iskoriste'', to jest teoretski obrade tako da bi se teorija reprodukcije mogla proveravati i na poukama tadašnjeg ,.industriskog ciklusa". Drugi razlog bila je ,.gomila materijala" koji je Marx dobio iz Rusije i SAD. A kao treći razlog Marx navodi svoju bolest koja mn .. znatno skraćuje radni dan". Ovo baca svetlo na pravu prirodu Engelsove konstatacije ,o tome da je treći odeljak druge knjige "Kapitala" "privremeno pretresanje predmeta" i "torzo". O tome kakvu je veliku naučnu vrednost, nasuprot Rooi Luxemburg, Engels vddeo u trećem odeljku drugog toma "Kapitala" vidi se iz Engelsovog pisma istom Danielsonu od 13 novembra 1885 godine, gde on piše: .. Nisam sumnjao u to da će vam drugi tom pričiniti zadovoljstvo koje je i meni priredio. Razlaganja koja on sadrži zahtevaju doista toliko mnogo da obični čitalac sebi neće dati truda da ih shvati i prati do kraja. To je danas slučaj u Nemač koj, gde se sva istorijska nauka, uključiv političku ekonomiju, srozala tako duboko da se jedva može još dublje srozati. Naši katedarski socijalisti nisu nikad bili nešto više od bednih fiJana "Kapital" II, izd. "Kulture". Beograd 1947, str. XI, XII. vukao M. G. ' L e., str. IX. - Podvukao M. G.
XIV
Pod-
tr?pskih ~ulgarn~h ekonomista, a sad su se spustili na nivo prostih brarulaca Bismarckovog državnog socijahzma. za njih će drugi t~m. uyek oot~ti z~pečaćena knjiga... I taiko nemačka "nauk~ pllJl u ovaJ nov1 tom, a da nije kadra da ga razume· samo J~ zdrav strah posledica zadržava od toga da ga javn~ kntiku]e, 1 tako zvanlCna ekonomska literatura oprezno ćuti u pogledu ovog toma. Ali će je treći deo naterati da se izjasni."' . Ne treba zabor~vli_ati činje~icu da je Marx još 1863 godine 1zradio na baz1 SVOJih sema SVOJ "tableau €conornique" i da je dak!~, 22 godine pre izlaska iz štampe drugog toma "Kapitala': IZradiO seb1.oonovne teoretske poglede na proces reprodukcije. On ova SVOJa teoretska shvatanja i otkrića nije bitno menjao nego samo produbljivao. Ne zoboravljajmo ni to da Marx u toku štampanja skoro svih svojih docnijih ekonomskih radova. poćev od I toma "Kapitala" pa do smrti, stalno upućuje na to da će u II tomu "Kapitala" prikazati reprodukciju društvenog kapitala. Marx nije imao samo u vidu neki tek naznačeni i 11ejasni plan o tome šta će u pogledu celokupnog društvenog procesa reprodukcije izložiti, nego mu je već bilo potpuno jasno i pri pisanju prvog toma "Kapitala", kao i pri koncipiranju trećeg toma, šta će u osnovnom sadržavati drugi tom "Kapitala" i kako će u njegovom teoretskom izlaganju biti prikazana reprodukcija društvenog kapitala. To se potvrđuje takođe i onim što on o reprodukciji kapitala i metodu .prilaženja tome problemu izlaže u svojim "Teorijama o višku vrednosti". Dakle, neumesna je primedba Rose Luxemburg da drugi tom "Kapitala", a posebno njegov treći odeljak, pretstavljaju Marxove maltene zabeleške pisane samo za vlastitu upotrebu, sa fragmentarnim karakterom uslovljenim bolešću. Nasuprot shvatanju R. Luxemburg naučnoj vrednosti trećeg odeljka drugog toma "Kapitala" imamo još jedno Engelsavo sasvim određeno mišljenje saopšteno u njegovom p1smu Viktoru Adleru od 16 marta 1895: "Odeljak III je odličan prikaz celokupnog kružnog kretanja robe i novca u kapitalističkom društvu, - kružnog kretanja koje se od fiziokrata naova:?'" prvi put ovde tretira; odUčan po sadržini, ali po f~rmt stras~o nezgrapan, prvo jer je skrpljen od dve prerade koJe postupaJu na dva različita metoda, a drugo jer je obrada br. 2 na s1lu bila završena u takvom stanju zdravlja kada je mozak patiO od hronične besanice. uD .. Smatrajući da je Marx postavio samo p:obl_em reprodukCije društvenog kapitala u uvećanom razmeru 1h, sto Je 1sto, sam~
"'!
• "Kalpital" II, Dodatak, str. 451, 452. ' 1. e., str. 452. - Podvukao M. G.
xv
postavio problem akumulacije, a da na nj ega nije odgovorio, Rosa Luxemburg je, hoteći da na bazi drugih Marxovih osnovnih postavki objasni ekonomsku suštinu savremenog imperijalizma, prešla ustvari na teren kritike Marxa u oblasti najosnovnijih njegovih shvatanja kapitalizma, jer problem akumulacije odražava bltne zakone kretanja samoga kapitalističkog društva. Interesantno je da Rosa Luxemburg to ne primećuje i da ne vidi da ovakav njen teoretski stav vodi, u krajnjoj konsekvenciji, ka negaciji čitavog Marxovog ekonomskog učenja. Jer, ako Marx nije rešio, već mu se zasluga samo sastoji u tome što je postavio problem reprodukcije celokupnog društvenog kapitala, onda nam marksizam nije pružio jedinstvenu i logički zatvorenu interpretaciju zakonitosti društvenog razvitka. Na taj na·~in, mada je celim svojim bićem htela suprotno, Rosa Luxem,llurg otvara širom vrata buržoaskim kritičarima Marxa. U svojoj "Antikritici 11 ona govori o teoretskom rešavanju problema akumulacije ovako: "Rešenje ovoga kao i tolikih drugih problema jasno je da je ostalo kao zadatak njegovih (Marxovih. - M. G.) učenika i moja "Akumulacija" je trebalo da bude pokušaj u tom pravcu. "Rešenje koje sam ja našla moglo se smatrati kao ispravno ili pogrešno, ono je moglo biti kritikovano, napadano, upotpunjavano, ili na drugo rešenje ukazano. Od svega ovoga nije se zbilo ništa. Desilo se nešto sasvim neočekivano: "struč njaci" su izjavili da uopšte ne postoji problem koji bi trebalo da s_e rešava! Marxova izlaganja u drugom tomu "Kapitala" da su·ak~iju sasvim dovoljno i iscrpno objasnila, tamo je sve sasvim određeno, baš šemama, do u tančine dokazano: da kapital može ~zvodnja moze da se siri,- pa čak i u slučaju ako u svetu osim kapitalističke ne bi postojala ni'kakva druga - ne o samo kapitalistička privreda: da je on~ sama sebi tržište · samo mo a o n s o ~ da sh-vatrm a cedll. Marxovih šema mogla da me zavede da ovd~ VIdim .nek1 problem!"iO
- ------- -
·----Da vidimo sada u najgrubljim potezima na kakvoj se metodološkoj i teoretskoj osnovi može objasniti razilaženje Rose Luksemburg sa Marxom u tako bitnom ;pitanju kao š,to je pitanje same akumulacije. A s d~ _o~veUiti svu dubinu nepremostivog jaza između nje i kritičara njene -~z redova nemačke socijaldemokratije. '
XVI
0
"Akumulacija kapitala" -
,,Antikritika", str. 388, 389.
III
Marx je na mn~g~ mesta u "Kapitalu", a 1pre svega u drugom to;n:'• .pose~no Is~ca~ ta~ve ;netodske zahteve koji ,jedino o~o~cu~u p:aviln? resenJe plt2nJa realizacije, odnosno naknađivanJa Jedni~ pr01zvo~a ~gima kružnim kretanjem kapitah, Ih ~;utem novca~w!!.?PhCaJa u kretanju celokupnog društvenog kapitala. On Je Izncito zahtevao da se iz anali~e opštih pitanja reprodukCIJe moraJu apstrahovati nesuštinski momenti kao spoljna trgovina, papirni novac, kreditne transakcije itd: i to ~e. ~amo zbog t.oga što_ bi ovi mo;nenti ometali analizu zam~glju
JUCI p:obl~ 1 vodec1 nas nuzno na stra.tllputicu, u nerešiv&.
komplikaciJe, nego i .zbog toga što se njima prikriva suština same stvari. Jer, suština se upravo pojavljuje u samom idealnom, "apstraktnom proseku" procesa reprodukcije. Marx, razvijajući svoju analizu, na više mesta govori o teškoćama rešavanja problema reprodukcije. Međutim, on, nasuprot Rosi Luxemburg, ne samo da govori o teškoćama analize, koje mogu biti savladane metodom apstrakcije kad se radi o problemu proširene reprodukcije, nello i kod problema proste reprodukcije. U svojoj kri.tici Smithovih i ,Ricardovih shvatanja procesa društvene reprodukcije Marx u trećem odeljku drugog toma ,.Kapitala" sasvim kategorički tvrdi da njegovo izlaganje, koje je u .vezi s tim pitanjem tamo dato, pruža u osnovnom rešenje za veliku većinu pitanja reprodukcije. Iako je u šemama stvar uzeta proiz'.'oljno, bez obzira na svaku stvarnu raspodelu celokupnog godišnjeg proizvoda društva i na njegove razmere, ipal.c će, govori na tome mestu Marx, ove razmere, kako ih šeme daju, ostati kvalitativno određujuće. Već nas to upuću,i.e._.Ill!.JQ..Jia Marxove šeme ne ma&!! bjti nikakve "besKrvne aostrak.~ije 1 \ nego, i kod proste, kao i kod proširene re rOd uk ci ·e, retstav1 mamena a rometa celokupn~no pl a a, unu rasnJl za on ovog pfometa. O, a Je -na ~. '!her I (pr+ v) =Tlpieste zakon koji određuje realno kret~Je prometa i u materijalnom i u vrednosnom o~nosu. Ist~ ka~ sto u fizici zakon ubrzanog padanja tela pod deJstvom teze rukad ne odgovara stvarnom kretanju tela zbog istovremenog dejstva drugih faktora (kao što je otpor vazduha, trenJe tela na koso] ravni, iLi, ako se radi, .recimo, o avionu, s?ag~ motor-3: 1 rad elise koji deluju u suprotnom pravcu), tak? ISto 1 kretanJe dr':'štvenog kapitala, njegov promet pretstavlJa. stal':o narusavan]e ovog zakona. Zakon se i ovde, u ekonom1c1 drus.tva, ostvaruJe putem svoga neostvarivanja. Ali zakon uvek deluJ~ kao tendencija i to nam j'e dovoljno da je uočava~;> na. bazi _oVlh zakono koji su tu dobili čak i oblik matemahcke Jednacme. Interen
Akumulacija kapitala
XVII
santno je zašto se Rosa Luxemburg plaši matematičkih formula, zašto od njih u političkoj ekonomiji zazire ako te formule jasno izražavaju zakon? ' Da bi do zakona akumulacije celokupnog društvenog kapitala putem naučne analize mogao uopšte doći, Marx je nužno morao apstrahovati stvarnu akumulaciju pojedinih kapitalistič 'kih zemalja i njihovu ;povezanost putem međunarodne razmene sa drugim zemljama. On se morao zadržati na pretpostavci prvog toma "Kapitala" pa kapitalistički svet, koji je ustvari konglomerat kapi~iiJl
XVIII
"Kapital" II, str. 333.
ovo ~k> Marx u gornjem citatu izričito označ'*'-ka
- ..
"kvari stroge odnose". Tak:Q::·je naprimep ll"lf dil .o-nesto-sto atrahze drustVene akumulacije uzeo r ~ !~u,flk.-:~J=~ište
it
Uziina opet r izvo_ a o se ona· ~~~ann tendenciskO , osecne profitne stopeazOava dnakzl akonu · d · n, a e niJe uzn~ao. " ~~~su razm·er i odnosi vrednosti proizvodnje ~tali
stacl-'?!nran~ , kako t_~ čini Marx -~ opštoj _analizi procesa reprodukCIJe. Ah ov': dVOJICa se?. međutim, razlikuju od Rose Luxemb~g po tome sto zbog nJiho':h konkretnih pretpostavki kre-
clita 1 prmzvodnosh rada msu negirali opšte momente i zalkomtosti procesa akumulacije kako ih je otkrivao i otkrio sam Marx . . Rosa L~urg dokazuje da je proširena._r.eprs.Nukcija .,!!em _ena u "c1stom", ideatffom k_apitalističkom druš u....je-~ na nJegovo osnov Cl e moze res1 1 pitanje g e i kapitalisti mog zameru putem realizacije u novac on - u društveno pr?izve?enih_ roba koja je.?buhvaćena viškom vrednosti, to jest orum nJegovun delom kOJI se akumuliše. Drugo, kaže ona, ne zna se odakle kapitalistima novac, zlato, koje je potrebno d3 b1 progresivno rastuće mase viška društvenog proizvoda mogle biti realizovane među samim kapitalistima. Za kapital je, po njenom mišljenju, neophodno nužno vankapitalističko tržište, jer druge mogućnosti realizacije u stvarnom kapitalizmu nema. Njen stav je sledeći: "Kada je obezbeđen ovaj uslov, to jest osiguran stalno raspoloživ materijal za eksploataciju u obliku najamnog proletarijata i uređen sam mehanizam eksploatacije pomoću najamnog sistema, dolazi u obzir nov uslov akumulacije kapitala: moguć no~t stalne prodaje roba proizvedenih od naj-amnih radnika, kako bi kapitalist dobio natrag u novcu ne samo sopstvene izdatke, nego i od radne znage isceđeni višak vrednosti. ~. lov. akumul~~a~list\ pođe za rukom da '!Jt:Q<:I_LSY.Q~ ~Ul · ·· ii.ovca.-Kore- a ta· n dobio onovo 'fjre1vori u kapital" (" ap1t " I, 7 odeljak, Uvod, str. 464). Da -se-akumulacij-a vrši kao tekući proces, neophodna je za kapital trajna i sve veća mogućnost prođe roba. Osnovni uslov eksploatacije, kao što vidimo, stvara sebi kapital sa:n. Prvi _tom Marxovog "Kapitala" je ovaj proces podrobno analizovao I Izložio .. A ka k? stojimo s!' mogućnošću ostv~renJa plodov; ov_~ eksploataciJe, sa mogucnostlma prođe? Od cega ov~ zavise. Lez. li možda u moći kapitala, ili u biću samog mehan~zr~a nJeg':ve proizvodnje da prođu prema svoj'im potrebama sm, kao sto kapital svojim potrebama prilagođava broj radne sn-age? N1 u kom slučaju. " 12 12
n•
.,Akumulacija ·kapitala" -
.,Antikritillta", str. 375, 376.
XIX
Pošto je zatim dokazivala kako radnici ne mogu biti kupci viška proizvoda, jer oni ustvari troše samo onaj deo godišnjeg društvenog proizvoda koji je obuhvaćen promenljivim kapitalom, i da kapitalisti ne mogu međusobno u vidu luksuznih pro· izvoda potrošiti ceo višak proizvoda, ona dalje nastavlja: "Ko, dakle, može biti kupac, potrošač onog dela društvene robne mase čija prodaja treba da omogući akumulaciju? Jedno je jasno: to ne mogu biti ni radnici, ni kapitalisti. Ali ne postoje li u društvu još svakojaki drugi slojevi, kao činovnici, v,ojska, sveštenstvo, naučnici, umetnici, koj i ne spadaju ni u radnike, ni u kapitaliste? Zar i sve .te kategorije stanovništva ne moraju zadovoljiti svoju potrošnju, ne mogu li upravo one istupati kao traženi kupci suviška roba? Opet: Za individualnog kapitalista, svakako! Ali je dmkčije ako sve preduzetnike posmatramo kao klasu, ako posmatramo celoikupni društveni kapital. Svi ovi pobrojani društveni slojevi i profesije u kapitalističkom društvu su samo privesak k"pitalističke klase. Upitajmo se: odakle crpu svoja sredstva za kupovinu činovnici, vojnici, sveštenici, umetnici itd., pa će se ispostaviti da se oni održavaju delimično iz džepa kapitalista, a delimično (posredstvom sistema posrednih poreza) iz radničkih naj amninil... Zasada, dakle, još uvek ne vidimo nikakve potrošače, nikakvu mogućnost da nađemo kupca za poslednji deo roba, čija prodaja treba tek da privede u delo akumulaciju. Najzad, izlaz iz ove teškoće je sasvim jednostavan. Vrteći se u ranijem krugu, mi se vladamo kao onaj jahač koji je očajno tražio konja na kome je sedeo. Možda su kapitalisti uzajamno kupci onog ostatka roba, - ne radi toga da bi je protraćili, nego upravo da bi je koristili za proširenje proizvodnje, za akumulaciju? Jer šta je akumulacija drugo nego upravo proširenje kapitalističke proizvodnje? Samo da bi odgovorile ovom cilju, one robe n'!> bi smele da postoje kao luksuzni predmeti za privatnu potrošnju kapitalista, nego kao razna sredstva za proizvodnju (novi postojani kapital), kao i životna sredstva za radnike. Lepo. Ali takvo rešenje parnera samo teškoću sadašnjeg momenta na sledeći. Jer čim pretpostavimo da je akumulacija krenula i proširena pro'izvodr.ja u narednoj godini na tržište izbaci mnogo veću masu roba nego u tekućoj godini, pojavljuje oe opet pitanje: gde ćemo tada naći kupca za ovu još više poraslu količinu roba? Ili će se, možda, odgovoriti: pa, i tu uvećanu količinu roba 1 azmeniće i u sledećoj godini opet kapitalisti sami između sebe i kori~titi je za dal.ie uvećanje proizvodnje i tako - iz godine u godmu - mogla bi ta vrteška da se vrti u praznom prostoru
xx
s~a oko sebe:' Samo to onda nije kapitalistička akumulaci·a to Jest ~agomil~vanJe nov.čano~ kapit~la, već obrnuto: to ·1 -~ samo ~:mzvođ:~Je ro?a rad1 pr01zvođen]a, a to sa kapitalističk~g stanov1sta znac1 sa'::rs7nu be~n:islicu. Ako kapitalisti kao klasa budu ~talno samo sam1 patrosa.~ celo~upne količine svojih roba --:-.sa 1zuze~kom onoga de}a XOJ! moraJu svagda dodeljivati radni~.o] klasi za ~Jeno odrzanJe, - ako oni moraju sami od sebe svo~~m sopstvenim vnoyce.~ stalno otk':Lpljivati robe i "pozlaći vatl. u nJima sa~~zan1 VIsak vre~os~I, onda je nagomilavanje prof1ta, akumulaCIJa kod klase kap1tahsta potpuno isključena."'" Takv:a Je ':'.~učna_ argumentacija Rose Luxemburg nasuprot MarxovoJ teOriJI realizaciJe. I to je polazna tačka za njenu vla-stitu teoriju realizacije viška vrednosti. Ona je rešenje našla u takozvanil1l....&J!:.eć~m licima", u dekapitalističkim načinima ;roizvodn_le. Samo na bazi tl'Zajamnog uslovljavanJa i meausoonog deJštva kapitalističke privrede dekapitalističkih društvenih formacija ili, drugim rečima, samo .putem spoljne trgovine između kapitalističkog sistema i njegovog btoriskog mi lj ea moguća je kapitalistička akumulacija. Da bi se videla dijametralna suprotnost pogleda Rose Luxemburg od Marxovih po pitanju akumulacije kapitala, evo šta kaže o ulozi spoljne trgovine sam Marx: "Kapitalistička proizvodnja uopšte ne postoji bez spoljne trgovine. Ali, ako se pretpostavi normalna godišnja reprodukcija u datom razmeru, onda je tim pretpostavljeno i to da spoljna trgovina samo naknađuje domaće artikle artiklima drukčijeg upotrebnog ili naturalnog oblika, ne dirajući odnose vrednosti, pa dakle ni odnose vrednosti u kojima se obe kategorije: sredstva za proizvodnju i sredstva potrošnje, međusobno razmenjuju, a isto tako ni odnose postojanog kapitala, promenljivog kapitala i viška vrednosti, na koje se vrednost proizvoda svake ove kategorije može raščlaniti. _Dylačenje spoljne ~'](_<>'::ine u ~a,lizu godišnje re,produkovafie vre~f.]tJ prOJzvod'!_~_ze, ~a kle, samo da zbuni, ne pružajući nije an novi momenat h1lo probh!tmrbllo-n%govom rešenju. Zato nju treba potpuno ISpu: stiti iz vida· dakle ovde se ima i zlato tretirati kao neposredni elemenat g~dišnje ~eprodukcije, a ne kao robni elemenat unesen spolja pomoću razmene." 14 .. Ovde je Marx kategoričan i sasvim jasan. I ovde se v1dJ koliko je malo opravdano i neukusno pozivati ~e na Marxovu besanicu. On. izričito kaže d:a kapitalizam ne m_2!e.,l'-Q§j,QjatLbe~ spoljne lPgovi!'te, a ipak je apstrahuje !tad se ra~l ?-~~n~stma l
-
"Akumulacija kapitala" u "Kapital11 II, str. 388.
18
-
----
"Antikritika", str. 382, 383.
XXI
t•rednosti u prometu društvenog kapitala pri nekoj normalna datoj reprodukciji. Kad se radi a vrednosti koja se samo nadaknađuje n}enim nosiocima, robama, ov.Q;e se pod ~~f:~lno d~ tom reprotit:~Jteijffln
iiiOi'Je
}3B8F~iinslm.P3raH kak~ptOO i pr
ši.ena rejlFBEittl<eija ai
<s,.
XXII
,
nji_hovog po:ekla, egzisten~~j~ tržišta kao svetskog tržišta. Sto v~1 o stran~ ~bama, va:~a 1. o stranom novcu; kao što prema nJemu rc;>bm kap1ta~ fm;.lkciOmše samo kao roba, tako taj novac prema nJe~u funkc1om..se samo kao novac; tu novac funk · ·š kao svetski novac. c10m e Ali ovdi'! treba napomenuti dve stvari. Prvo: Robe (Sp) prestaju biti robe čim je završen čin NSp, 1 postaJU Jedmm od. načina e~istencije industrijskog kapitala u nJego~om funkciJSkom obliku P, obliku proizvodnog kapi•tala. A s ti~.e Je .zatrt .~ra~ njiho~u poreklu; one postoje još samo kao ~bhc1 ~gz>ste~clJe md.ustnJskog k.apitala, pripojene su nJemu. Ah ostaJe da Je za nJihovo nadoknađivanje potrebna njihova reprodukcija, i utoliko je kapitalistički način proizvodnje u~lovljen načinima prmzvod.nje koji leže izvan njegovog razvoJnog stupnja. Njegova tendencija je pak da svaku proizvodnju po mogućstvu pretvori u robnu proizvodnju; glavno njegovo sredstvo za ovo sastoji se upravo u tome da ih uvuče u svoj prometni proces; a sama razvijena robna proizvodnja jeste kapitalistička robna proizvodnja. Intervencija industrijskog kapitala svugde un~pređuje ovaj preobražaj, a s njim i pretvaranje svih neposrednih proizvođača u najamne radnike ... S razvitkom kapttalističke proizvodnje pretpostavljena je i SVI'! se više razvija robna trgovina kao fUllkcija trgovačkog kapitala. Mi je, dakle, kadikad pretpostavljamo radi ilustrovanja pojedinih strana kapitalističkog prometnog procesa; ali kad vršimo njegovu opštu analizu, uzimamo da se prodaja vrši bez
mešanja trgovca, pošto njegovo mešanje prikriva više momenata kretanja."a _ Ovde je očigledno da Marx k&da želi da ilustruje Ljedln.. \t'Tan;j prometnog procesa celok.upnog društvenog kapita1Gfui_.) u'razJnatranje konkretne, u v1du razmene materiJe, naturalno uzajamno uslovljavanj.e procesa reprodukcije. u kapitalističkim zemljama sa procesima reprodukcije u zemlj.lL'}',~Plla lističkim načinima proizvodnje, ali kad vrši ppstu anahz1p, prometnog procesa kapitala onda..konkretnu r~na:;;trgs..mii ~jl~ strahuje, pa prema tome i spoljnu trgovinu sa zemlJama ClJ' načini E!'oizvodnje leže izvan kapitalističkog raz_vojr;og_stup~ nj al :C::Jji~ Marx nam ovde Jasno _.govon, ne pro~vre,~tvst sebi nigde""!'ii'!i"na kom mestu u kom bilo tomu "Kap1tala , o tome kako i ukoliko je proces reprodukcije kapitalističkog ?,ačina proizvodnje uslovljen najrazličitijim drugim SOC!Jalmm n~.cm1ma proizvodnje. Ova uslovljenost se bazira na reprodW
Podvukao M. G.
XXIII
IV Marxova dijalektika zasniva se pre svega na najopštijem zakonu i pojmu samokretanja, naime na tome da se pokretačke snage u razvitku jedne stvari, jednog organizma, jednog sistema ili jednog procesa ne nalaze izvan njih nego u njima samima. Ova postavka o dijalektičkom zakonu samokretanja od bitnije je važnosti što je predmet istraživanja udaljeniji u razvojnom stepenu materije od njenih stanja gde je glavna forma kretanja mehaničko kretanje (naprimer kretanje nebeskih tela i t. sl.). Na osnovu shvatanja o samokretanju izvor kretanja kapitalističkog sistema ekonomskih odnosa leži u protivrečnostima unutar samog toga sistema, a ne u protivrečnostima između tog sistema i drugih sistema. A kad Rosa Luxemburg govori o tome da se njena shvatanja procesa akumulacije d.-uštvenog kapitala baziraju na Marxovim postavkama i istovremeno se s njima kritički razilaze, onda na šta bi se drugo moglo ovo razilaženje odnositi nego na Marxov metod, pre svega na metod apstraktnog istraživanja koje on primenjuje možda u istom stepenu u drugom tomu "Kapitala" kad ana!izuje najopštije crte,, momente i zakonitosti prometa celokupnog društvenog kapitala, kao što ga primenjuje pri analizi robe i novca. I dok Rosa prihvata primenu takvog metoda u pogledu razvitka obli-ka robnog prometa i novca, dakle, ·pre svega u pogledu zakona vrednosti kako ga je Marx izložio u. prvom tomu "Kapitala", ona ne prihvata taj metod u pogledu procesa reprodukcije celokupnog društvenog kapitala kada se upravo radi da se ovaj promet XXIV
oomotri na bazi zakonva ~e?nos~i, ~t?. Marx i čini. Umesto toga Ros.a Luxemburg opste 1h nsJopstlJe kretanje kapitalističko prmzvodnJe, posmatrano kao :>k~mu_lacija kapitala, dovodi ~ zaviSnost od prom~ta sa nekapitahsbckim oblicima proizvodnje. O~a po~ma~ra .ovaJ proc~s obrnuto Marxu, ne tako da industriski kap1tal1 nJegova prm~v_odnja sami sebi &!varaju adekvatan prom:t 1 .odgovaraJuee trz1ste, nego da je kapitalistička proizvodnJa .bitno usloV:lJen~ prođom k~ju onaj deo kapitalističke robe koJI pretstavlJa VIsak vrednosti nužno mora naći na dekapitalističkoj robnoj pij aci. Cim j e tako postupila, ona odmah m?r~ da .u~lopi ~.anal~zu i "~~.rajska sredstva kapitala", nasilje, plJacku 1 1Stre~lJ1van]e. slabiJI!> od strane jačih, elemenat gospodstva 1 potcmJenosti, odnt, broJa britanskih divizija, topova 1 oklopmh brodova pre a kineskim vojnim odredima, džunkama i fortifikacijama, i francuskih regularnih trupa prema naoružanim marokans gorštacima itd. UstvgJ;La.rJ.a-. )_iz~ izmeđ~italisti~ ni~g dekapitalistiCKog i'š'tor~g m~se ~A.~~;,.burg na Jr~no-I=đm .terentC'Azat1ilstraciju svoje 'te-orije aku' mulacije kap1 a a ona nam""ilmvari predočava one metode koji su poznati iz epohe prvobitne akumulacije, za koje Marx kaže da su "sve drugo samo ne idilični." Jer, dok je "u kratkoj političkoj ekonomiji oduvek vladala idila", dotle je "poznato da u stvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljačka i ubijanje, jednom reči nasilje igra glavnu ulogu. " 16 Tu, ustvari, Rosa Luxemburg ne samo da klizi sa ter€!1a Marxove političke ekonomije nego klizi uopšte sa područja ekonomskih zakona proizvodP-je i uiD,ma za primarno ono što je sekundarno, što )e samo drugi izraz ili bolje reći daljnji odraz zakona proizvodnje - zakone prometa, robne razmene 1 političku nadgradnju. ~~mhJu:g,j.e§nom rečju., analizir.a kumulaci ·u 'tala kroz riz . eđunarOdiie robne razmene izme u · · wkog 1 o apitalističkih sistema, l.}' -~r.ećL P
16
xxv
A ovo kao da potpuno govori u prilog postavci Rose Luxemburg da se kapitalizam _razvija na razvalinama dokapitalističkog proizvodnje. Ah, ovde treba naJpre prunetJtJ da Marx, prvo govori o raspadanju feudalnog društva i, drugo, da on 1.t prvobitnoj akumulaciji kapitala ustvari razmatra predistoriju kapitala kad piše: "Tantae molis erat" [toliko j€ muka stalo! da se pokrenu "večiti prirodn1 zakoni" kapitalističkog način1 proizvodnje, da se izvrši proce~ rastavljanja izm·eđu radnika i uslova rada, da se na jednom polu društvena svedstva za prohvodnju i životne namirnice pretvore u ka.pitat, a na suprotnome polu masa naroda u najamne radnike u slobodne ,.radne ~iroma.he", taj veštački proizvod moderne istorije. 4118 Jasno je, iz ovoga, da se u ovoj oblasti ispttivanja radilo o istoriskom procesu nastanka kapitala i MaTx ga ispituje zai~ta onako kako se on jedino mogao ispitivati, ne na bazi nekih opštih "prirodnih zakona" ekonomskog razvitka, nego baš kao nc.silan proces, ulazeći konkretno "u krv i prljavštine" onogr, stvarnog istoriskog procesa na kome Rosa Luxemburg toliko insistira, li. kad je reč, ne o prvobitnoj, v·eć o savremenoj akumulaciji kapitala, suprotstavlja ga "beskrvnim ŠE-mama", ,.teoretskim fikcijama" i "matematičk~m formulama" Marxa. Marxu je kod ispitivanja same kapitalističke akumulacije tilo stalo do toga da otkrije zakone na osnovi već nastalog kapitalizma, zakone samokretanja kapitalizma koji deluju izvirući iz protivrečnosti samog sistema. Njemu j€, dakle, bilo stalo do vlastitih zakona kapitalizma, do njegovog automatskog kretahja, do periodičnog kretanja kapitala kao osamostaljene kapital-vrednosti, do kružnog kretanja kapitala kroz koje se on održava i ujedno oplođuje. Marx sam ovako kaže: "Sa akumulacijom kapitala razvija se specifično kapitalistički način proizvodnje, a sa specifičnim krzpitaLističkim načinom proizvodnje c.kumulacija kapitaVz.."H'
načina
Iz ovoga se sa svom očiglednošću može videti da je Marxu pri istraživanju samog proce~a akumulacije stalo najpre do toga da akumulaciju kapitala istražuje u odnosu na same specifično kapitalističke, ovom n~činu proizvodnje imanentne zakonitosti. Čujmo dalje samag Marxa: "Upravo kao što nebeska tela stalno ponavljaju jedno određeno kretanj'e kada su jednom upala u nj, tako i društvena proizvodnja ponavlja ono kretanje naizmeničnog širenja i skupljanja čim bude u nj ubačena. " 20 ·~
.. Kap.Jtal" I, str. 643.
•• l. e., str. 521. l. e., str. 529.
~~~
XXVI
.?
kakvoj se oprečnosti ~ Marxovim učenjem pojavl'u'::r.
teor~Ja Rose Lux~m~urg o _nemogućnosti realizacije viška V:e~:
n?sh unutar _ka.fntahzma 1 ? b~tll:~j zavisnosti kapitalizma i !'Jegovog traJanJa od dokap1tal!st!cke privrede može nam pos~atl potpu:no _Ja~~o kada prihvatimo Marxovu tezu da: "Mehamzam kap!tahsttc~og procesa proizvodnje, dakle, sam otklanja prepreke koJe sebl prolazno stvara. "2 1 ·Smatramo. ovde za. potrebno da istaknemo da cilj ovog predgovora mJe polem1ka sa teoretičarem i političarem formata Rose Luxemburg, koja svojom borbom, svojim teoretskim radov1ma i sv.ojom političkom akcijom obeležava celu jednu epohu revoluciOnarne borbe evropskog proletarijata. Nama je ovde stalo pre svega do toga da bismo čitaocima nj,ene "Akumulacije kapitala" olakšali razumevanje teoretske problematike i ukazali, konfrontirajući Rosu Luxemburg sa Marxom u pitanjima koja ona tretira, na njeno otstupanje od Marxove ekonomske teorij e i na neke greške u oblasti taktike zasnovane na praktično-političkim konsekvencijama njene teorije akumulacije kapitala. U tome cilju mi ćemo da čitaoc-e upoznamo sa juš nekim stavovima iz Marxovih teoretskih spisa. D,?k se Ro>;a Lux~ kreće,~ terenu konkretnih istm::iskih ispih vanja, M~~Stve~"unutrašnju igru" kapita11shčk~anizma. Zbog toga se on namerno ograničava ~u---:an~" rrocesa akumulacije i svesno apstrahuje, kao _§to '!_te Već v1de i, sve pojave koje prikrivaju tu unutrnš'nju, automatsku ig!'ii.T"OMarx ističe i na samom početku svoje analize akumulacije kapitala u I tomu "Kapitala" i tu na mnogo mesta stalno podvlači potrebu baš takve analize. On naprimer ceni i veliča Quesnay-a i ostale vodeće fiziokr~te upravo zbog toga što su umeli da postave u apstraktnom Vidu problem društvene reprodukcije. Tako on. kaže: "Fiziokrati su pravilno činili i mo1'a!i da čine kad su radi apstraktmh posmatranja buržoaskog društva apstrahovali spoljnu trgovinu."" U istom delu na jednom drugom mestu kad govon o uzrocima ~~~s":'~~- me~od~ istr~Zivan.ja ova~?: Mi ćemo ovde razmotril.i samo oblike koJe kapital dobiJa na r~zličnirn stupnjevima svoga razvitka. Nećemo, dakle, iz~a-~ gati realne odnose u čijim granicama se stvarno proces P_I'OIZ:i"odnj·e vrši. S~alno j:emo p~tF,_()St'l.,vljati da se roba prodaJe po, svojoj vrednosti. "Nećemo raz:natrati ni k?nkurenc!JU ka~;nta_Ia, kao ni kredit kao ni stvarm sastav drustva, koJe se mposto ne sastoji sa~o iz klasa radnika i industriskih kapitalista, gde, ::
51. -
"~:~;~~" 0 1 ·v~t~ 5!~~nosti~~
I, izd. "Kulture", Beograd 1953, str.
Podvukao M. G,
XXVII
dakle potrošači i proizvođači nisu identični ... Međutim, mi smo već ~ideli pri razmatranju noYca da on obuhvata mogućnost kriza ne samo ukoliko uopšte pretstavlja oblik koji se razlikuje od naturalnog oblika robe, nego i u svome obliku kao platežno sredstvo, ali to se j oš bolje vidi pri razmatranju opšte prirode kapitala još pre uzimanja u obzir daljih realnih odnosa, koji sačinjav~ju sve pretpostavke stvarnog procesa proizvodnje." 23 Iz ovoga jasno sledi da je Marx svoj metod istraživanja zakonitosti kapitalističke proizvodnje zasnivao na takvoj linijt 1saznanja koja ide najpre od najkonkretnijih, empiriskih činje nica ka najapstraktnijem razmatranju, i od ovo~->ll::jlća po~- Mada je Rosa L11xemonrg bila i geni·· J alna žena i, kako je naziva Lenjin, orao, njoj su izgledali uzleti u apstrakcije kakve Marx čin! u ispitivanju procesa reprodukl'ije celokupnog dru'itvenog kapitala "beskrvnim fikcijama" ili samo ličnim Marxovim radnim instrumentima da bi pomoću r.jih sebi na neki način preistavio problem u celini. Njoj se ove apstrakcije čine nedopu<:itlvim kad se radi o društvenom kapitalu, jer tada ove apstrakcije, po njenom mišljenju, uopšte ne odgovaraju realnosti. Zar upravo s takvog stanovišta nisu bUJžoaski Lrevizionistički krit;čari Marxa napadali na njegovu 'teoriju vrednosti? · U pitanju procesa društvene reprodukcije ovakvo gledište Rose Luxemburg nije nikakva novina. O tim istim stvarima nadugačko i naširoko vodila se desetak, petnaest, godina pre 1zlaska · " mpe n"ene,..~,AK u ac1 e · a uRusiji iz na u enjinom, na jednoj strani, i \,legalnih marksista" j -tom3ntičarskih iiarodnjaka, na drugoj strani, li čemu takođe Rosa Luxemburg piše u svojoj "Akumulaciji" kad govori o velikim kontrove-rzama među ekonomistima oko problema plasiranja viška proizvoda. Rosa Luxemburg, međutim, spominje Lenjina u svojoj "Akumulaciji" samo na jednom mestu i to samo u jednoj poluironičnoj primedbi. Verovatno je da ona nije proučavala te Lenjinove polemičke radove po pitanju tržišta, realizactje i procesa reprodukcije društvenog kapitala. Ono što je Lenjin tada namenio kritičarima Marxove teorije reprodukcije, kako je izneta u drugom tomu "Kapitala", unmogome se može primeniti i na Rosu Lu;c:emburg. Lenjin je, nasuprot ovim kritičarima, tada ovako pisao: "Pitanje realizacije je apstraktno pitanje, koje spada u teoriju kapitalizma 't.lOpšte. Pa ako sad uzmemo jednu zemlju ili celi svet, osnovni zakoni realizacije koje je Marx otkrio ostaju isti. 211
"Teorije o višku vrednosti" II, izd. "Kulture", Beograd
str. 530.
XXVIII
-1'95't
P_itan)e Sj)Oljne trgovine ili spoljno g tržišta jeste istori. sko .!'ItanJe,_ pitan~~ konkretnih wlova razvitka kapitaliz Jma u ovoJ ili -;moJ ze_mlJI u ovoj ili onoj epohi. . ~~đur~.o ~os malo u p}tanje koje Struvea "već odavno zanima ...koJa Je _prava n~ucna Yredn~st teorije realizacije? Tacno ona 1sta kao 1 vrednost sv1h ostalih postavki Marxove apstraktne t":'rlJ~-- Kad Stru':'ea. u751emiruje okolnost što je ,.potpuna realiz~CIJ": 1deal kaj)Jtalishcke proizvodnje, a nikako nJe~a ~tvarnost_ , ~ ga potsecamo na to da i svi ostali zakoni. kap1ta!1zma, koJe J~ Marx otkrio, tačno isto tako pretstavljaju samo. ideal kap1t~lizma, a nikako njegovu stvarnost. ,.Zadatak nail?- Je.-:- p1s~o ]~ ~arx - ..~a prik~žemo samo unutrašnju or!'amzac!JU kap1talishckog nacma prmzvodnje tako reći u njenom 1de":~no~ proseku." Te~epitala~·radnik dobiJa P':~. dn~sij~~To je jdeal kapitali-J zn;a,_ ali Teorij a rente pretposta~ vlJa da se celokupna poljoprivredno stanovništvo potpuno po-, cepalo na veleposednike, kapitaliste i najamne radnike. To je ideal ~stvarnost. Teorija realiza cije pretpostavlja srazmernu raspodelu proizvodnje. To je idea kapitalizma, ali nikako ne 1 njegova stvarnost. " 24 Ne ušavši sasvim duboko u Marxova ekonomsko učenje i ne usvojivši ga u potpunosti. Rosa Luxemburg je razočarana. rekli bismo, što ne može đa omiriše i napipa "vreme i prostor", što ne može jesti "voće" nego samo konkretno voće, jabuke ili kruške, što se nadala da će Marxova teorija reprodukcije objasniti akumulaciju u njenom istoriski konkretnom vidu, kao ,.specifičan metod akumulacije" u i · · · u. Hotecii j~ostrano i, rekli bismo, esorski" objasniti imperijalizam uglavnom • · · a ·· ;upnog društvenog K'a"jntala, Rosa Ll.V'elllhurg....se....ut1Sa Između Rlq5itajizma 1. nekapJtahstJc~ kih društvenih sr~ja. Ni Marx, m Engels, a m Lenjin, nikad nisu jedn~stavno prela~ili !'~eko pitanJa_ uza~ jamne delatnosti kapitalizma 1 dekap!tahsticloh formaCIJa, ah su oni ovo pitanje shvatili kao sasv1m konkretno !stonsko pltanje. čim je Rosa Luxemburg c_e~ te_oretsk1 problem akumulacije kapitala postavila na mehamcJstJck? s~ v~ tanJe međusobnog odnosa između kapitalizma 1 dekap1talishck~h form_a<;!Ja, to JU je nužno moralo dovesti i do nebuloznostl u obpsnJaVanJU ~• Lenjin, Celokupna dela, tom. IV, izd. IV (na rus·kom); Dodatak II tomu ,,Kapitala", str. 473.
XXIX
osnovnih protivrečnosti kapitalizma uopšte i samog imperijalizma posebno. Na osnovi njene teoretske koncepcije uzajamnog odnosa sistema kapitalizma sa sistemima ranijih istoriskih stupnjeva proizvodnje, ona je nužno morala da traži i osnovne zakonitosti imperijalizma u oblasti prometa, a ne u oblasti same proizvodnje. l$Qliko ~e ana.. _razlikuje a? Tvta_rxa. _ne sam.o ... po
ovim nego i po drug1m opstJm teoretsk1m p1tanJ1ma pohtlcke ekonomije, vidi se već jz toga. što ona u svojoj "A umulaciji kapitala" ne q_yori o o itič · omt o o n cionaZnoj ekanomi:.it_-a o e~ono · tim.. . .· . . .. namu~ a::. '1(1i smo u pr~đdu ovo pogresno prevod1h "pohtJcka ekonom1J3 , "politički ekonomisti" smatrajući da je Rosi Luxemburg "nacionalna ekonomija" sinonim za političku ekonomiju. Sada pak, pošto sam, pišući ovaj predgoyor, kritički dublje ušao u njena shvatanja, postalo mi je jasno da njeno primenjivanje terminot ,.nacionalna ekonomija" odgovnra njenim pogrešnim shvatanjima akumulacije kapitala. Ova ista greška pri prevodu potkrala se i u ruskom i u francuskom izdanju. Rosa Luxemburg se razilazi sa Marxom čak i po ta_l<:Q_opštim pitanjima kao što su its.n·a odnos · · -rmeta r: zmene 1 proozvodnje. U svome de u "Uvod u političku ekonoIDlJU , ltOje Je ona pisala pre "A·~umulacije kapitala", ona se razilazi sa Marxom i u pitanju uloge podele rada, kao i u pital}ju odnosa između razmene i ~od(fl'~· trpilredfilio]e s Marxom. Odnos Između razmene 1 proizvo nje Rosa Luxemburg karakteriše ovako: "Na taj način mi se spotičemo o čudnovatu protivrečnost: Razmena je moguća jedino pri privatnoj sopstvenosti i razvijenoj podeli rada, podela rada pak može nastati pri postojanju razmene i privatne sopstvenosti, dok privatna sopstvenost, sa svoje strane, može nastati samo zahvaljujući razmeni... Kako je moguće ovakvo prepletanje? Mi se očevidno vrtimo u zača ranom krugu ... Ali je ta bezizlaznost položaja samo prividna ... Sto se danas pojavljuje kao uzrok druge pojave, to će sutra biti njegova posledica i obrnuto, pri čemu te neprestane promene u odnosima ne zadržavaju tok života društva. 1125 Marx, međutim, kaže o ovom odnosu razmene i proizvodnje nešto sasvim drugo: "Takozvani exchange (razmena) između dealers i dealer~ (između privrednika) isto je tako po svojoj organizaciji potpuno određen proizvodnjom, kao što je i sam proizvodeća delatnost. Nezavisna pored proizvodnje, indiferentna prema njoj~ .pa-zm.e..~a se ispoljava samo u n ·em stadij umu, kad se prou
xxx
.,U~itičku
ekonomiju", na l!'uslrom, srtr. 189.
iz~zme.lliuje neposredno za potrošnju Ar l) ~me~ e podele rada, pa bila ova samonikla i~i .e v~~~a ra1 sam~ Istonski rezultat. 2) Privatna razmena im J · t · d · . a za pretpostavku pn v·~ .nu pro~zv? n] u; Intenzivnost razmene, kao i njena ekspan.ZIJa, k~o 1 DJe~a vrsta, određene su razvitkom i strukturom prmzvodnJe. Nap~mer, razmena između grada i sela; razmena Tako se razmena is~;>oljava u svima svojim na selu, .u gr~~u momentima Ih direktno uključena u proizvodnJ'i ili odred
?ez
:td.
nJOme. u26
ena
. Uopšte, Ros~. Luxemburg stavši na stanovište da kapitali)tacka ak~ulaCIJa • za~ Ujliaynom bitno od razmene sa doj
l
p!tah.stwk~Jjama daje na svoj način primat razm~I nad .P~mzvOdnjom. No. taj način ona izvrće Marxa, ah se pn tome nJOJ ne mogu pripisati neiskrene namere jer je ona u svojoj "Akulilll!e,ciJi.· kapitala", a pogotovo u "AnJ.ikrilici", otvoreno rekla kako i za~.
v Razilazeći se sa Marxom u najosnovnijim pitanjima političke ekonomije, Rosa Luxemburg je morala nužno da izgradi na toj teoretskoj osnovi čttalt sistem svoji~atanja: o~rijalizmu · , i posebne strateško-takticke kom:epdje. o · evo! · rrl'pita:m\i · - -aci
ae Marx, .,Kriti'ka političke ekonomije", Predgovor i uvod, izd. "Kulture", Beograd 1949, str. 33.
XXXI
Do svojih rezultata.,Le_11jin ~šao samo zahvaljujući tome što je do savršenstva vladaQ'1iil'arxdlli.m dtialektičkim metodom. A nasuprot nj-emu Rosa Luxemlfurg, kao što smo videli, ~1je potpuno shvatila Marxovu metodologiju, bar kad se radilo o najkrupnijim pitanjima političke ekonomije. Svak,.ko najbitnija pogreška njene teorije akumulacije, kao i na ovoj izgrađenog shvatanja imperijalizma, sastoji se u tome što ona nije videla da akumulacija kapitala dovodi do takvog stepena njegove koncentracije na kome niče novi kvalitet, na kome slobodna konkurencija porađa monopole. Ta osnovna tendencij~ u razvitku kapitalističke akumulacije ostala je izvan njene analize. Lenjinov pronicljivi dub pri analizi osnovnih svojstava epohe monopolističkog kapitale video je polaznu tačku svoga istraživanja u onom genijalnom uočavanju prelaznih i prolaznih tačaka razvitka kapitalizma prema socijalizmu koje je Marx osvetlio naročito u III tomu "Kapitala". Dok Rosa Luxemburg smatra da se ne može na bazi Marxove teorije akumulacije kapitala objašnjavati spoljna trgovina, kM ni pojava izvoza kapitala, koji u imperijalizmu postaje jedna od bitnih pojava, dotle Lenjin, dosledan rezultatima analize kapitalističkih zakonitosti kako ih je otkrio Marx, objašnjava, naprimer, izvoz kapitala ne više samo kao mogućnost koja nastaje u uslovimo kapitalističke akumulacije nego i kao nužnost usled sužavanj3 apsorpcione moći unutrašnjeg tržišta s proširenJem i porastom monopolnih cena, usled čega se pojačala beda masa, još više ukočio razvoj poljoprivrede. Ta nužnost izvoza kapitala nastaje i zbog toga što ulaganje kapitala u kartelizovanoj industriji nije više uvek mogućno i, najzC'd, što kartelni i državno-monot=-olistički protekcionizam u raznim zemljama onemogućuje izvoz robe. U takvim uslovima, dakle, izvoz kapitala je daleko pogodniji i postaje nužnim. Rosa Luxemburg pokušava da obrazloži ekonomsku nužnost imperijalizma, ali ono što ona smat,ra nužnošću njegovog razvitka, pokazuje se ne kao unutrašnja ekonomska nužnost samog kapitalizma, ne na dzvesnom specifičnom stepenu njegovog razvitka, nego kao nužnost kapitalizma od samog njegovog nastanka pa do njegove propasti. Zbog toga svega njena definicija imperijalizma ne sadrži u sebi kao bitan ekonomskoistoriski momenat, nego ona, slično Kautskom, ne smatrajući imperijalizam posebnim staclijem kapitalizma, vidi u njemu .amo poli!ičku ~li"-m&lll"ll!!Lna-..ll.azi ne novog, već 1starog kapitalizma. Zbog toga ga ona ovako defirtiše: "Imperijalizam je politički izraz procesa akumulacije kapitala u njegovoj konkurentskoj borbi za ostatke još nezauzete XXXII
'
nekapitalističke ist_orisk~ sredine--~veta. Geografski, ta sredina obuhvata danas JOS naJSlre <:blasti zemlje. Međutim, u poređe-
n~u ~a ~~omnom J?aso!f.l. vec ak~uhsanog kapitala starih kapl~a1ist1C~h zemalJa kOJI se bon. za mogućnosti prođe svoga v~~ka proozvo~a ka_o 1 za mogucnosti k_apitalizovanja svoga yu;ka vrednosti, dalJe, u poređenju sa vrtoglavom brzinom koJOrn ~ d~n~ oblasti yretkapitalističke kulture preobražavaju ~ kap~tal1~t1Cke, drug1m re~ima: u poređenju sa već postignutim VISokim stepenom razviJenost! proizvodnih snaga kapitala, područJe koJe Je za nJegovu ekspanziju još preostalo izgleda kao neznatan ostatak. Prema tome se uobličava internacionalno postupanje kapitala na svetskoj pozornici."" U njenoj "Antikritici", opet sasvim dosledno svojoj teoriji akumula~ije, ona vidi suštinu imperijalizma 11 širep~u gospodstva k~jegovo biće- kaže onasast0jl5e upravo iz proširenja vladavine kapitala iz starih kapitalističkih zemalja na nove oblasti i iz ekonomske i političke konkurentske borbe kapitalističkih zemalja o te oblasti. " 28 Ova se definicija bitno ne razlikuje od definicije imperijalizma koju je dao Kautski. Razlika je samo u tome što on pod "novim oblastllj:ia" razum~ agrarne zemlje. Kautski u svojoj knjizi "Mater.ij"alističko shvatanje istorije", osvrćući se na teoriju imperijalizma Rose Luxemburg stvarno i govori o tome da su dokapitalističi<e zemlje m tvari agrarne i da Rosa LuxembUrg samo na svoj način smatra kao "sasvim neospornu činje nicu" to da industrija ne može postojati bez poljoprivrede i da akumulacij•a u industriji zahteva proširenje proizvodnje u agrarnim oblastima povezanim sa industrijom. Pretpostavljamo da je čitaocima poznato kako se Lenjin u svome "Imperijalizmu, kao najvišem stadiju kapitalizma" obračunao sa Kautskim po tome pitanju. Lenjinova argumentacija protiv Kautskog može se po ovom pitanju odnositi takođe i na shvatanje impenijalizma kako ga daje Rosa Luxemburg u svoJOj "Akumulaciji". U trećem odeljku "Akumulacije" Rosa Luxemburg daj~ opširan istoriski materijal kojim pokušava da IlustruJe 1 dokaze svoje teoretske stavove. Ali ona u tome ne uspev a m h Je_ mogla uspeti. Imperijalistički ratovi za dominacijom nad kolomJal~Im sferama nisu bili uslovljavani težnjama oko _"realizaciJe _VI~k~ vrednosti", nego težnjom za svetskom dominaci~om ~aJJaCL monopolističkih grupa. Na mesto u d~adeset sedmoJ gl~~~ "Akumulacije", gde se govori o "uvođenJu robne pnvrede , LenJin 11 28
m
Alrumulacija kapitala", str. 350. ::AJtumulacija kapitala" - "Antikritika", str. 387.
Akumulacija kapitala
XXXIII
je dao marginalnu primedbu sledećim rečima: .~Zanimljivo!. ..
U početku "realizacija" Mehrwert-a, a onda pnca o nas1I.I:om zavođenju opijuma u Kini!!! Priča je vrlo interesantna i opširna
do detalja: Koliko je džunki potopljeno 7. IX. 1839 i t. sl.!! O učenosti!!" 29 Ova Lenjinova ironija nije slučajna, jer mnoge istoriske činjenice koje na1n iznosi Rosa Luxemburg ne dokazuju osnovanost njene teorije realizacije i drugih glavnih postavki iz prvog teoretskog odeljka "Akumulacije". Ci taoci se sa pravom mogu upitati kako i zašto unošenje opijuma sa indiskih plantaža u Kinu odražava nužnost realizacije viška vrednosti kapitalista u Engleskoj. Neke njene "ilustracije" dokazuju upravo suprotno od onoga što ona želi dokazati. Rosa Luxemburg govori naprimer o podjarmljivanju Egipta od strane engleskih kapitalista na osnovu nužnosti realizacije viška vrednosti. Na ovo Lenjin daje sledeću primedbu: "Propast Egipta vrlo dobro, po Rothsteinu itd. Zaključak: "nur durch die Nilpferdpeitsche" (jedino zahvaljujući biču od kože nilskog konja. M. G.). Upravo je tako! R. Luxemburg seče samu sebe! Ne radi "realizacije Mehrwerta" nego radi udobnosti eksploatacije ("Peitschen", besplatan rad etc.) preselio se kapital u divlje zemlje. Kamata je veća! Eto, to je sve. Pljačka zemlj-e (zabadava), zajmovi sa 12-13% etc., eto, gde leži koren/'130 I ova Lenjinova primedbo zasnovana je na boljem i pravilnijem poznavanju kako Marxovog teoretskog dela tako i samih činjenica epohe imperijalizma, nego što je to slučaj kod Rose Luxemburg. I Marxov zaključak, kao i ova Lenjinova primedba, demantuje Rosu Luxemburg. "Salje li se kapital u inostranstvo, - kaže Marx, - onda se to ne događa zato što se on apsolutno ne bi mogao zaposliti u zemlji. Događa se to zato što se u inostranstvu mcže zaposliti po višoj profitnoj stopi. " 31 Razume se da se ova Marxova teza ne odnosi doslovno na prezreli kapitaliLam u njegovom monopolističkom stadiju, ali Rosa Luxemburg negira mogućnost da se kapitali koji potiču iz onog dela društvenog proizvoda pretstavljenog u višku vrednosti u svakoj epohi kapitalizma uopšte mogu plasirati u samoj zemlji, stavši tako na poziciju suprotnu Marxovoj. Ne shvatajući istorisko mesto i prirodu monopola kao negacije kapitalizma u okvirima samog kapitalizma, u čemu se mogla vrlo lepo obavestili kod Marxa u trećem tomu "Kapitala", i što je Lenjin učinio, R. Luxemburg nije mogla da dublje shvati ne samo prave pokretačke snage ekonomskog istoriskog - -.. -LellTinski zborntk XX, str. 384. 80 Lenjinski zbornik XXII, str 390. 11 "Kapital" III, :ibr. 206.
XXXIV
-
procesa u okviru imperijalizma kao sladi" a k · · joj je ostao i zatvoren put k2 spoznaji i J dru~~tahz~~'- nego tog~ stadija kapitalizma. Zbog svega toga ona nij:;'~~~~~n~s~~ v_~lJr;tO teoretsJ:e sna~e ",da _shvati suštinu ostalih pojava im eri.J.ah_zma, ~ao sto su ~acanJa protekcionizma, militarizma, k~o n.t~a,~lzrna Itd._ U", adel] ku gde iznosi "istoriske uslove akumulaCIJe., on~ daJe cest?. lJ':~~vrlo snažne primere metoda gazdovanJ~ "vi,~oko ·r~~VIJenih zemalja" u "nedovoljno razvijenim ze~lJam~ kolont~alne sfere. Ali, ne vodeći računa o zahtevim'l koJe seb1 postavlJa monopolistički kapital,. o nužnostima njegove k.onkurentske borbe za novu podelu sveta, Rosa Luxe;"bur,!l bšava sebe takođe mogućnosti da pravilno ocenjuje svu
z~ost.re~..ost protl:rre~,nosti između kapitalizma i njegove doka-
p!tahshcke "sredme upravo onako kako se ta zaoštrenost ra· zvija na bazi novog, monopolističkog kapitalizma . .Na dstoj metodološkoj osnovi na kojoj je razvila svoju teon]U akumulacije i "dija]ektlčkog" odnosa kapitalističko~ sistema prema dokapitalističkim privrednim uređenjima, Rosa Luxemburg razvija i svoju os ori"u o dekolonizacljilw=lonijalnih zema! ·a se nu teori"u o ro as 1 p1 a ma. E"Vo,· naprimer, o dna o tome govori u svojoJ " n 1 n 1c1 :~ ~-"Tako se kapitalizam, blagodareći uzajamnom delovanju
sa
nekapitalističkim društvenim krugovima i zemljama, akumulišući pritom na njihov račun, a
širuje sve dalje,
pronjih
same u isto vreme stopu po stupu razjeda i potiskuje, da bi na njihovo mesto stupio sam. Ukoliko više kap~zemalia uzima učešća u tom tovtt ·na akumulacione oblasli, i ukoliko su manje nekapitalističke pbJasti~ ~:~:i;;~etskoj ekspanziji kapitala, utoliko ogorčen~ t ~ urentska borba kapitala za ane akumul~asti, utoliko više se njegova krstarenja na svetskoj poz~jaju u lanac ekonomskih i političkih katas~etske krize, ratove, re .. volucije. Ovim procesom, međutim, kapital sebi priprema propast, i to na dva načina. Prvo, što svojim proširenjem na račun nekapitaLističkih oblika proizvodnje bezobzirno stremi ka trenu~ ku kada će se celokupna čovečanstvo uistinu sastoJ ah samo IZ kapitalista i najamnih proletera i kada zbog toga.J: rel="nofollow">osta]e nemoguće svako dalje proširenje, dakle, akumulaciJa.-'U ~.~to vreme on pojačava u meri u kojoj se ova tendenciJa probiJa,. klasne suprotnosti, 'međunarodnu privrednu i političku anarhiJU, tako da pre nego što se pokažu poslednje konsekvenciJe ekonomskog razvitka, pre nego što aptolutna nepodelJena vla~t kapi~ talističke proizvodnje bude u s'1etu postignuta, on mora 1zazvali
xxxv
ustanak međunarodnog proletarijata protiv postojanja vladavine kapi tala. " 32 Zaključak koji se nameće iz ovog shvatanja jeste taj da će samo anarhija, ratovi i sa njima skopčano pojačano ugnjetavanje izazvati pobedonosni ustenak proletarijata, iako, po Rosi Luxemburg, kapitalizam sam u svome ekonomskom razvoJU može još da doživljuje veliku ekspanziju, tj. ima uslova za svoj razvitak u vremenu i pros.toru. Takav zaključak se ne može dovesti u saglasnost sa zaključcima klasika marksizma o tome da se unutar samog kapitalizma, igrom unutrašnjih snaga njegovog mehanizma stvaraju ekonomski prelazni oblici koji su već ekonomska negacija kapitalizma u samom njegovom okviru: monopolistički i dTžavnomonopolistički oblici kapitalizma. A ovi novi ekonomski oblici ne izazivaju samo ust.anak proletarijata nego i na nov način uslovljavaju ovaj "ustanak", određuju njegove nove oblike, dakle nove oblike borbe za socijalizam u svetu koji su adekvatni ovim novim ekonomskim oblicima. Najviše zbog previđanja ovih ekonomskih uslova političke borbe za socijalizam na nov način, kada su se u materijalnom privredno-organizaciOI.lQ!!l~O~~!~u:~~~;i~avaryja. ka.pitalističke proizvodnje več r@zvi 1 e --ptansk-e'~ sodjal!stičke privrede, kao što Je poKa:za-oveć Pr i sve s 1 ~ja~ mulacije Rose··Lux m - 1 sa njom • aa-teorija kraha kapitalizma, - tci teorija "kcw ru ovodstYQ__za akciju" nije mogla-lmillbjektivno revo~~rkos sve neosporne .subjekth·ne revolucionarnosh Rose Luxemburg. Praktične kon· &ekvendje te tearije;--a:ko ·bh;e primenila u svakodnevnoj borbi za socijalizan1, - da i ne govGrimo o uslovima te borbe kakvi postoje danas, nego o t!Slovima kada je Rosa Luxemburg pisala svoje delo, - nisu mogle dovesti do izgradnje jedne pravilne revolucionarne strategije. •l:emeljitiji studij ~o\ teoretskog dela Rose~urg, ubeđeni smo u to, pokazao i da se sve ~tičke politič ogrešne ocene i shvatanJa zasnivaju na pogr.ešnim ·za 'učci a- u -svojci;j "Akumulaciji kapitala". '~smo se upitali kakva je društveno-istoriska uslovljenost ov,ih shvatanja do kojih je došla Rosa Luxemburg, onda 'bismo kao n:o:jlkraćt odgovor na to mogli dati sledeću konstataf!ju: Shva · ose ~uxe~burg o imperi"aliz · -su u~JovJ0na e enom raz om zaostaJanja 1e · i unutar same nemač ·· ROSa •Luxemburg je ~ zr ga protiv čega se b~ celim 3
"
,.Akumulacija kapitala" -
XXXVI
"Antikritika", str. 386.
svojim bićem, pr tiv dogmatskog tvl'a · t . siri. u okvir nl " van a eore~ke ml~--:-......."~ • • T e... : ar s1z a Dr~_-nare:-m nema~............ ~ rg kao ksističke teore~e misli bila e oliko-_· .~ d vnik~ mar. t" t"' · · ·-· jell.i!__ a 1z te usam I Jenos 1 po 1cu 1 nJe~_s ~na..teGret&k.o.!g__plaUU.-· T"!'ko Je nać1 primera slienog Rosi LuxembUrg kod k · se. na Je?an ~udnovat ?a čin .i~.prepleće jed,n_s... r.~oiuciona:~~ pnr~vnost sa 1J.zvesn1m nerevoluci.Qllii..I.D.1m teoretskim shvatan]lrna. ·" ~-- ·
sn
v
•
•
ffi{"
Rosa Lux<;mburg nije -su.bi_ektivno nikada bila oportunist.
I zbo_g t~ga '_Ill Vld~mo kako je~_::- naročito poučena vehkun LSto;~sklm Iskustvima iz Prvog svetskog rata, Oktobar-
ske revoluCIJ_e 1 proleterske revolucije u Nemačkoj - da !spravlJa SVOJa pogr2šna teoretska shvatanja. Rosa Luxemburg je jedna od najvećih figura međunarod nog radničkog pokreta. Ona je mrzela buržoaziju i beskrajno volela proletarijat i bila je odana njegovoj borbi od početb svoje revolucionarne karijere pa sve do smrti. Usred kretanja klasne borbe u Nemačkoj, i ne njenom čelu, ona je, za razlikt! od mnogih drugih rukovodilaca nemačke socijaldemokratije, osetila imperijalizam kao novu epohu proleterske revolucije, iako ila nij!! te6iilšlb ShvaJ;jla kae noyu-~--.epa.ha...sarnng.-kapita ITzma. Ona je tražila diskusijli, ona je fnsistirala na tom d·a marksisti. razvijaju teoretsku misao da bi osvetlili i objasni!; uslove proleterske borbe u imperijalizmu. Njena ,.Antikritika" je dokumenat o njenoj herojskoj borbi, o takoreći fanatično] ustremljenosti njene intelektualne volje da bi se obračunala sa onima koji su marksizam pretvorili u mrtvu dogmu, u skup praznih formula. Ako Lenjin govori o va.pitnoj vrednosti svih dela Rose Luxemburg, onda se to može primeniti i na njenu "Akumulaciju kapitala". Revolucionarnim duhom i instinktom, kojim su prožeti svi spisi Rose Luxemburg, ona nas nada~nj_uje nepo: kolebljivom verom u pobedu proletarijata, u soc!Jahzam koJ' će spasonosno smenili ovu epohu, u kojoj starački kapitaliza~, zahvaćen opštom krizom, kroz katastrofe i ratove, k~oz naJveca krvoprolića kakva pamti ljudski rod, ide svome kraJu. Dela Rose Luxemburg, pa i njena .,Akumulacija kapitala", pokazuju "zdravo srce koje ima hrabrosti da zahteva istinu" (Hegel). .. . . Njena "Antikritika" bila je bojni klik koJ! Je po~_1vao sve revolucionarne duhove nemačkog i evropskog proletarlJata protiv birokratskog petrificiranja marksizma i njegovog zloupotre-
1
XXXVII
bljavania od strane onih koji su na početku rata, 1914, izdavši stvar proletarijata, prešli na stranu buržoazije. Pred marksizam i danas, kao i u doba kada je Rosa Lllxem-· burg pisala svoju ,.Akumulaciju", postavlja se zadatak da stvaralački misaono obuhvati evu najnoviju epohu prelaza iz kapitalizma u socijalizam, da objasni sve zakonitosti ovog objektivno'( ekonomsko-istoriskog procesa i da teoretski zasnuje nove taktičke oblike borbe za socijalizam. Samo na takvoj teoretskoi osnovi može da se stvara čvr~to jedinstvo svih snaga unutar radničkog pokreta, kao i snag? celog čovečanstva koje se bore protiv svega onoga što bi čovečanstvo sa procesom truljenja i izdisania kapitalizma moglo gurnuti u ponor novog rata. Međunarodna reakcija i njene agenture u međunarodnom radničkom pokretu i dalje neprestano rade na tome da cepaju i do bratoubilačke borbe razdvajaju međunarodni radnički pokret. Služeći se u tom cilju osvrštanim sredstvom izbijanja iz ruku proletari.iatu njegovog najubojnijeg oružja, reakcionarne buržoaske snage koriste sva svoja ogromna materijalna preimućstva, sav svoj ideološki uticaj, sve kanale i sve pukotine u borbi protiv marksizma. Revizionizam je uvek bio zamaskirani liberalizam, socijalistički obojena buržoaska idPologija. Ako se danas opravdano može govoriti na bazi razvitka društvenog kapitalizma o neol'beralizmu, te se i na planu borbe reakcionarne buržoazije protiv marksizma može sasv·im oprav~ano govoriti o neorevizionizmu. Ova.i poslednji služi se svim sredstvima. On danas spekuliše i pogrešnim teoretskim shvatanjima akumulacije kapitala i imperijalizma Rose Luxemburg, njenom kritikom Marxova.~ ,.Kapitala". Za to dcnas postoji mnogo primera. Nedavno je u Engleskoj izašla iz štampe ,.Akumulacijo kapitala". Predgovor tome engleskom izdanju napisala je Joan Robinson. Nju kao i samog prevodioca pre svega "raduje" okolnost što Rosa Luxemburg ,.kritikuje samog Marxa". Joan Robinson je danas vrlo renomirani engleski ekonomist i ona pripada onom krugu intelektualaca koji su preduzeli da "izmire" Ma~ sa J,notorl).i.m Iii Pihtjeur" 3ohnefl 1\[~qardORJ Keyne-
XXXVIII
;onove fo~mu e~lektičkog izmirenja marksizma sa kejnezijanstv~m. ~.n pokusaJu da se u t_~me cilju iskoristi i "Akumulacija kapitala Rose Luxemburg mJe slučajno ni to što Joan Robinsonova u pamenu tom p:e~govoru. ~zražava zadovoljstvo što Ros::t Luxemburg ?l~~~o cen1 S1smond1]a, a nezadovoljstvo s time što on~ "potcenJUJe .. Tugan Baranovskog koga kejnezovci uvrštavaJU među zasluzne prethodnike Keynesa. Kad smo već kod ovoga buržoaskog ekonomiste, Tugan Baranovskog, onda treba IStaknuti ono što je i Rosa Luxemburg za nJega rekla, na1me da Je 1ugan Baranovski u početku bio marks1st, pa )e ~r:da ma~ksizmu okrenuo leđa i prešao potpuno u tabor burzoaZIJe. To Je bio takođe jedan "izmirivač" marksizma sa buržoaskom ekonomijom. Svakako da je Tugan Baranovskl kao kakav poznavalac Marxove teorije reprodukcije poslužio buržoaskim ekonomistima epohe monopolističkog kapitala da udare kakve takve temelje za modernu buržoasku teoriju reprodukcije, za razradu takozvanog "agregatnog" metoda proučavanja kretanja celokupnog društvenog kapitala i uslova kriza hiperprodukcije. Naročito velika kriza 1929-1932 i razvoj državnog kapitalizma u vezi sa pripremama i vođenjem ratne privrede u okviru Drugog svetskog rata postavili su pred buržoasku ekonomsku teoriju _zahtev da se stvori neko adekvatno učenje o "dinamici" mehanizma "nacionalne ekonomije'\ tj. državnog kapitalističkog regulisanja iz jednog centra ovog mehanizma. Tako .ie i na plećima jednog Tugan Baranovskog, kao i na plećima J evansa, Mengera i Alfreda Marshall a, Keynes izgradio svoje učenje. A nije slučajno i to što je Keynes našao u Hjalmaru Schachtu praktičnog primenjivača svoje "Opšte teorije zaposlenosti, novca i kamate" u uslovima nacističko hitlerovskog gazdovanja u Nemačkoj. Ovi pokušaji neorevizioruista i le1rih kejnzovaca da se koriste delom Rose Luxemburg za svoje ciljeve, među kojima je teoretsko razoružavanje proletarijata glavni cilj, dokaz je samo koliko je nemoćna buržoazija da ospori međunarodnom revolucionarnom radničkom pokretu definitivnu teoretsku pobedu na planu političke ekonomije koju je u svoje vreme IZVOJevao Karl Marx. . .. Ovde bi se na adresu levih kejnzovaca mogla p nm em h ona narodna: našli crkvu gde će se bogu pomoliti! Rosa Luxemburg, koja je znala tako snažno da sc teoretski obračuna sa Ed':ardom Bernsteinom, i čija je izreka o izdaJ! SOClJalnedemokrallJ~ 1914 postala borbenom parolom praktičnog marksizma ne moze mkako poslužiti ciljevima neorcvlZlomzma.
Mi!an
Gavrić
AKUMULACIJA KAPITALA
PREDGOVOR Potsticaj za ovaj rad dao mi je popularni Uvod u političku ekonomiju koji sam već poduže vremena pripremala za isbg izdavača, ali su me u njegovom dovršenju stalno sprečavale moj,a delatnost na Političkoj školi ili agitacija. Kada sam januara ove godine opet pristupila da tu popularizaciju Marxovog ekonomskog učenja privedem kraju bar u osnovnim crtama, naišla sam na neočekivanu teškoću. Nikako mi ni.je polazilo za rukom da sa dovoljnom jasnoćom prikažem celokupni proces kapitalističke proizvodnje u njenim konkretnim odnosima kao ni njenu objektivnu istorisku granicu. Pri posmatranju izbliza došla sam do uviđavnosti da je to ne samo pitanje prikaza nego i problem koji teoretski stoji u vezi sa sadržinom II toma Marxovog "Kapitala" i koji istovremeno zahvata i praksu današnje imperijalističke politike kao i njenih ekonomskih korena. Ako je moj pokušaj, da taj problem naučno egzaktno obuhvatim, uspeo, onda bi ovaj rad mogao, osim čisto teoretskog interesa, imati, kako mi se čini, i neko značenje za našu političku borbu sa imperijalizmom. Decembra 1912
R. L.
PRVI ODELJAK
PROBLEM REPRODUKCIJE Glava prva
PREDMET ISTRAZIVANJA Me~u besmrtn~ Marxove zasluge za teoretsku političku ekonormJU spada nJegovo postavljanje problema reprodukcije celokupnog društvenog kapitala. Karakteristično je da u isto!iji političke ekonomije susrećemo samo dva pokušaja egzaktnog IzlaganJa problema: na njenom početku, kod oca fiziokratske škole, Quesnaya, i na njenom završetku, kod Karla Marxa. U međuvremenu problem ne prestaje da muči buržoasku političku ekonomiju, ali ona nikada nije umela ni da ga postavi svesno i u njegovom čistom obliku, izdvojen od srodnih sporednih problema s kojima se ukrštava, a još manje da ga reši. Međutim, s obzirom na osnovni značaj ovog problema može se na ovim pokušajima do izvesne mere pratiti uopšte razvitak same naučne ekonomije. U čemu se sastoji problem reprodukcije celokupnog kapitala? Doslovno uzevši, reprodukcija je naprosto ponovna proizvodnja, ponavljanje, obnavljanje procesa proizvodnje, pa se 11a prvi pogled i ne vidi u čemu bi se zapravo pojam reprodukcqe razlikovao od opšte razumljivog pojma produkcije, i zašto bi ovde bio potreban nov, neobičan izraz. Međutim, baš ;> ponavljanju, u stalnom povraćaju procesa prmzvodn]e sadrz~n J.e momenat važan po sebi. Pre svega, regularno ponavlJanJe proizvodnje je opšta pretpostavka i o~nova za re~ularnu potrošnju, a tim preduslov . z": kult~r~ opstanak lJ':dskog društva u svim njegovim istonskim obhc1ma; U ov~m smiSlu Je u pojmu reprodukcije sadržan kultum?IStoriSkl n;?menat. Proizvodnja se ne može ponovo preduz1rnatl, reprodukciJa se ne može izvršivati ako ne postoje određeni preduslov1: oruđa, 1'
3
sirovine i radna snaga kao rezultat prethodnog perioda proizvodnje. A na najprimitivnij.im ste~enima kulturnog_ razvoja, u počecima ovlađivanja spolJn?m pr1rodo':l;, ov:' mogucnost ob:'a:Vljanja proizvodnje zaviSI JOS svagda, VISe 1h manJe, od slucaJa. Sve dotle dok uglavnom lov ili ribolov pretstavljaju osnovu opstanka društva, regularnost u ponavljanju proizvodnje često prekidaju periodi opšteg gladovanja. Kod nekih primitivnih naroda zahtevi reprodukcije, kao procesa koji se regularno ponavlja, već su vrlo rano našli tradicionalan i društveno obavezan izraz u određenim obredima religioznog karaktera. Tako, prema temeljitim istraživanjima Spencera i Gillena, kult totema kod australiskih crnaca u osnovi nije ništa drugo nego u religioznu ceremoniju ustaljena tradicija izvesnih mera koje su društvene grupe od pamtiveka redovno ponavljale radi pribavljanja i očuvanja svoje animalne i biljne hrane. Ali tek obrađivanje zemlje motikom, pripitomljavanje domaćih životinja i gajenje stoke radi ishrane omogućuju regularno kružno kretanje potrošnje i proizvodnje, a to i jeste karakteristika reprodukcije. Utoliko se, dakle, sam pojam reprodukcije pojavljuje kao nešto više od prostog ponavljanja: on sadrži već izvesnu visinu ovlađivanja spoljnem prirodom od strane društva, ili, ekonomski izraženo, izvesnu visinu proizvodnosti rada. S druge strane, sam proces proizvodnje na svim stepenima društvenog razvitka pretstavlja jedinstvo dvaju različitih iako tesno međusobno povezanih - momenata: tehničkih i društvenih uslova, to jest određenog uobličenja odnosa ljudi prema prirodi i međusobnog odnosa ljudi. Reprodukcija zavisi v jednakoj meri od obe ove vrste odnosa. Koliko je ona povezana sa uslovima tehnike ljudskog rada i koliko je i sama rezultat određenog stepena razvitka proizvodnosti rada, upravo sad smo pomenuli. Ali postojeći društveni oblici proizvodnje nisu od manje određujućeg značaja. U nekoj primitivnoj komunističkoj agrarnoj opštini reprodukciju, kao i celi plan privrednog života, utvrđuju radni ljudi u svojoj celokupnosti i njihovi demokratski organi: Odluka o ponovnom započinjanju rada, njegova organizacija, briga za potrebne preduslove - sirovine, oruđa, radnu snagu i, najzad, određenje obima i rasporeda reprodukcije rezultat su planske saradnje svih u granicama opštine. U robovlasničkoj privredi ili na feudalnom imanju reprodukcija se iznuđava na osnovu odnosa go.spodstva nad lično šću i reguliše u svim pojedinostima, pri čemu granicu njenog obima pretstavlja u datom momentu pravo vladajuće sredine da raspolaže većim ili manjim krugom tuđe radne snage. U kapitalistički proizvodećem društvu reprodukcija dobija sasvim osoben oblik, što se vidi po izvesnim upadljivim momentima. 4
U. svakom drugo~. istorisk om poznatom društvu, reproduk~lJ,a se regularno vrsi.ukohk_o t? omogućavaju preduslovi: postoJeca ~redst:ra za ~r~~zvod~JU 1 radna snaga. Jedino Đpoljašnji uzroci: neki P':~tosec1 ~at 1li velika kuga, koji dovode do smaTIJen~a Astanovn1stva - 1 tlme do masovnog uništenja radne snage 1 zahha sredstav~ za proizvodnju obično irriaju za posledicu da se _reprodukcija na čitavim velikim područjima, na kojima Je raniJe cvetao kulturni život, za duže ili kraće vreme ne vrši ili. ~e ~rši sa~~ u neznatnoj meri. Slične pojave mogu se deli~ m1cnoJzazvatJ 1 despotskom odredbom o planu proizvodnje. Ako Je volJa faraona u starom Egiptu prikovala hiljade felaha kroz decenije za izgradnju piramida, ili ako je u novom Egiptu Ismailpaša otkomandovao 20 000 felaha kao kulučare za gradnju Sueckog Kanala, ili ako je car Schi-hoang-ti, osnivač dinastije Tsin, 200 godina pre hrišćanske ere, pustio da 400 000 ljudi umru od gladi i iscrpenosti i satro celo jedno pokoljenje da bi sagradio "Veliki zid" na severnoj granici Kine,- to je u svim tim sluča jevima imalo posledicu da su velike površine seljačke zemlje ostale neobrađene, da je regularni privredni život ovde prekinut za duge periode vremena. Ali ovi prekidi u reprodukciji imali su u svakom takvom slučaju sasvim vidljive, jasne uzroke u tome što se plan reprodukcije u celini jednostrano određivao odnosom gospodstva. U kapitalističkim proizvodećim društvima vidimo nešto drugo. U izvesnim periodima vidimo da postoje sva materijalna sredstva za proizvodnju kao i radna snaga potrebna za reprodukciju, da, s druge strane, potrebe društvene potrošnje ostaju nepodmirene i da je uprkos tome reprodukcija delimično ili sasvim prekinuta, ili se delimično vrši samo u smanjenom obimu. Međutim, ovde za teškoće procesa reprodukcije nisu odgovorna despotska upletanja u privredni plan. Vršenje reprodukcije, naprotiv, zavisi ovde, osim od svih tehničkih uslova, još i od čisto društvenog uslova da se proizvode samo oni proizvodi za koje postoji pouzdan izgled da će se moći realizovati, razmeniti za novac, i to ne samo realizovati uopšte nego 1 s ~r~: fitom određene uobičajene visine u zemlji. Profit kao kraJnJI cilj i određujući momenat vlada, dakle, ovde ne. samo prOizvodnjom nego i reprodukcijom, to jest ne samo ~1tan]em kak~ i šta svagdašnjeg procesa rada i raspodele prmzvoda nego 1 pitanjem da li će se, u kom obi'?u i kom sm_eru, proc~s rad~ opet vršiti kada se jedan _radm pe nod zavrsL. "~~a h prmz vodnja kapitalistički obhk, 1ma ga 1 reprodukCIJa. Dakle usled takvih čisto istorisko-društvemh momen~t~ proces reprodukcije u kapitalističkom društvu .~obiJa .u cehm
* K.
Marx, "Kapital .. , t<>m I, izdanJe "Kulture , Beog.ad 1947,
str. 465.
5
oblik osobenog, vrlo zamršenog problema. Već spoljna karakteristika kapitalističkog procesa reprodukcije pokazuje njegovu specifičnu istorisku osobenost: on obuhvata ne sa~o flTOlZvodnju nego i promet (proces razmene), on pretstavlJa nJlhovo jedinstvo. Pre svega kapitalistička proizvodnja je proizvodnja bezbrojnih privatnih proizvođača bez ikakvog planskog regulisanja, među kojima je razmena jedina društvena veza. Reprodukcija nalazi ovde svaki put kao oslonu tačku za utvrđenje društvenih potreba jedino iskustva prethodnog radnog perioda. Ali, ta iokustva su privatna iskustva pojedinih proizvođača koja ne nalaze nikakav obuhvatan društven izraz. Dalje, to nisu nikada pozitivna i neposredna iskustva o društvenim potrebama, nego su uvek posredna i negativna koja omogućuju da se iz kretanja cena datog momenta stvori zaključak o tome da je proizvedena količina proizvoda prevelika ili premalena u odnosu na platežno sposobnu potražnju. Koristeći pak ova iskustva o proteklom periodu proizvodnje, reprodukciju uvek započinju pojedini privatni proizvođači. Otuda se u sledećem periodu može opet pojaviti samo premnogo ili premalo proizvoda, pri čemu pojedine grane proizvodnje imaju svoj sopstveni tok, tako da se kod jednih može pokazati premnogo, a kod drugih, naprotiv, premalo proizvoda. Ali pri uzajamnoj tehničkoj zavisnosti gotovo svih pojedinih grana pro;.zvodnje, premnogo ili premalo proizvoda u nekoliko većih vodećih grana proizvodnje ima za posledicu ovu istu pojavu i u većini ostalih grana proizvodnje. Tako se s vremena na vreme naizmenično pojavljuje opšte obilje i opšta nestašica proizvoda u odnosu na društvenu potražnju. Iz ovoga već proizlazi da reprodukcija u kapitalističkom društvu dobija osoben oblik, drukčiji od svih drugih istoriskih oblika proizvodnje. Prvo, svaka grana proizvodnje kreće se do izvesnih granica nezavisno, što dovodi s vremena na vreme do kraćih ili dužih prekida u reprodukciji. Drugo, reprodukcije u pojedinim granama otstupaju od društvene potrebe i otstupanja periodično dovode do opšte nepodudarnosti, posle čega dolazi do opšteg prekida reprodukcije. Na taj način kapitalistička reprodukcija pruža sasvim osobenu sliku. Dok reprodukcija u sasvim drugom obliku privrede- ne uzimajući u obzir nasilna upletanja spolja - teče neprekidnim ravnomernim kružnim kretanjem, kapitalistička reprodukcija- da se upotrebi poznati izraz Sismondija - može se prikazati kao neprekidan niz pojedinih spirala s navojima koji su ispočetka mali, zatim sve veći, na kraju vrlo veliki, posle čega dolazi do naglog stezanja, a sledeća spirala 6
počinje ponovo malim navojima da bi do prek"d · isti lik. l a oprsala . Periodična sme~a najve~e~"proširenja reprodukcije i n·ezmo!!: naglog stezanJ?-. d.o dehmrcnog prekida, to jest ono štolse · oznacava kao penodrcm crklus depresije visoke konjunkt knze, to je. n_ajupadljivija osobenost kapitalističke reprodu~~Je 1 .• Među hm, vrlo Je važno još na početku utvrditi da peri~ od1cna smena kon]u~ktur~ i krize, doduše, pretstavljaju bitne mome_nte reprodukciJe, ah ne i problem kapitalističke reproduk_crJe ~o sebr, to J~st_sam problem. Periodična smena konjunk!ura l kr~e su ~pecr~rcn.a forma kretanja u kapitalističkom nacinu proizvodnJe, ah n1su sAmo to kretanje. Da bi se izložio proble'? bpitalističk~ r~;produkcije u svoj svojoj čistoti, moramo, stav1se, ne obz1rati se upravo na ovu periodičnu smenu ~onjunkt~ra i ~a krize. Ma koliko to izgledalo čudnovato, to je
Ipak sasvim raciOnalan metod, zapravo jedino moguć naučni nte-
tod istraživanja. Da bi se problem vrednosti pokazao u čistom obliku i rešio, ne smerno se obzirati na kolebanja cena. Shvatanje "vulgarne" ekonomije nastoji uvek da problem vrednosti reši ukazi vanjima na kolebanja ponude i potražnje. Klasična ekonomija od Smitha do Marxa posmatra stvar na sasvim obrnut način i tvrdi da kolebanja u uzajamnom odnosu ponude i potražnje mogu da objasne samo otstupanje cene od vrednosti, ali r.e i samu vrednost. Da bismo pronašli šta j e vrednost roba, moramo prići problemu sa pretpostavkom da se ponuda i potražnja održavaju u ravnoteži, to jest da se cena i vrednost roba poklapaju. Naučni problem vrednosti počinje, dakle, upravo onde gde prestaje delovanje ponude i potražnje. Upravo to isto važi i za problem reprodukcije celokupnog kapitala u kapitalističkoj privredi. Periodična smena konjunktura i krize deluju tako da se kapitalistička reprodukcija po pravilu koleba oko platežno sposobnih celokupnih potreba društva, udaljujući se od njih čas prema gore, čas opet spuštajući se ispod njih gotovo do potpunog pre~ kida. Međutim, ako se uzme duži period, ceo ciklus sa pramenljivim konjunkturama, onda se uravnotežuj u visoka konjunktura i kriza, to jest najveća prenapetost reprodukcije sa n.jenim najnižim nivoom i njenim prekidom, te u proseku celog ciklusa dobijamo izvesnu srednju veličinu reprodukcije. Ovai. pr9sek nije samo teoretska zamišljena slika nego i realna obJektivna činjenica. Jer uprkos naglih konjunkturnih kolebanja, uprkos kriza, potrebe društva bivaju više-manje zadov?ljene, reprodukcija ide dalje svojim zamršenim tokom, a pro:zvodne s:rage se sve više razvijaju. Kako se to, dakle, ostvaruJe ako kr;~•. 1 smene konjunktura ne uzmemo u obzir?- Ovde za~~avo !?.ocmJe sam problem, a pokušaj da se problem reprodukCIJe resr uka7
zi vanjem na periodičnost kriza u osnovi je isto tako osoben vu!: garnoj ekonomiji kao. i pok~šaj da se problem vre?nostl resi kolebanjima ponude 1 potraznJe. Uprkos tome m1 cemo dalJe videti da je politička ekonomija stalno pokazivala sklonost da problem reprodukcije, tek št;> ga je kol~ko-toliko svesn'? po.stavila m bar naslutila, nehotlcno pretvon u problem knza 1 da tako sama sebi spreči da dođe do rešenja. Kad u daljem izlaganju budemo govorili o kapitalističkoj reprodukciji, onda pod njom valja uvek razumeti onaj prosek koji se pokazuje kao srednja rezultanta smena konjunktura unutar nekog ciklusa. Celokupnu kapitalističku proizvodnju ostvaruju privatni proizvođači, čiji broj je neograničen i stalno se menja, i koji proizvode nezavisno jedan od drugog, bez svake društvene kontrole osim posmatranja kolebanja cena i bez svake društvene veze osim robne razmene. Kako se iz ovih nebrojenih, uzajanmo nepovezanih kretanja ostvaruje celokupna stvarna proizvodnja? Ako se tako postavi pitanje - a to je prvi opšti oblik u kome se problem neposredno javlja - onda se pritom previđa da privatni proizvođači u tom slučaju nisu obični proizvođači roba, nego kapitalistički proizvođači, kao i to da celokupna društvena proizvodnja nije proizvodnja radi zadovoljenja potreba potrošnje uopšte, a ni prosta robna proizvodnja, nego kapitalistička proizvodnja. Pogledajmo do kakvih promena dovodi ta činjenica u samom problemu. Proizvođač koji ne proizvodi samo robe, nego kapital, mora pre svega da proizvodi višak vrednosti. Višak vrednosti je krajnji cilj i glavni motiv kapitalističkog proizvođača. Proizvedene robe moraju da mu posle realizacije ne samo pokriju sve njegove izdatke nego i da mu donesu preko toga izvesnu količinu vrednosti kojoj ne odgovara nikakav utrošak sa njegove strane i koja je čist suvišak. Sa stanovišta ovakve proizvodnje viška vrednosti raspada se od kapitalista predujmljeni kapital - da on to i ne zna i uprkos lupetanjima koja on sam sebi i svetu trabunjao "nepokretnom" i "obrtnom" kapitalu- u jedan deo koji pre1stavlja njegove utroške na sredstva za proizvodnju (radne prostorije, sirovine i pomoćne materije, oruđa), i u drugi deo koji se izdaje na najamnine. Prvi deo koji svoju veličinu vre?nosti, upotrebom u procesu rada, prenosi bez promene na prmzvod, Marx naziva postojanim delom kapitala, a drugi deo ~oji prisvajanjem neplaćenog najamnog rada dovodi do povecan]a.. v~ednosti, do stvaranja viška vrednosti, on naziva promenlJIVIm delom kapitala. Sa ove tačke gledišta sastav vrednosti svake robe koja je proizvedena na kapitalistički način odgovara normalno formuli pr+ v,
.
8
p+
pri čemu p pretstavlja utrošenu postojanu kapital-vredno t Jest deo ':'r~dnost1 upotrebljenih mrtvih sredstava za sr~i~~ VodnJU kOJI J'; prenet na robu, pr znači utrošeni promenlji~ d kapitala, to Jest deo kapitala koji je izdan na najamn' eo naJz~d, ."": pr~,tstavlja višak vrednosti, to jest priraštaj ~~~~d~~ nost! koJ~ potJc; od neplaćenog dela najamnog rad~. Sva tri dela vrednosti sadrzana ~ t1; kon'kre.tnom obUku proizvedene roDe - _kako svakog poJedmog pnmerka tako i ukupne mase roba_ J?OS;r:atrane kao _celina, bilo da se radi o pamučnoj tka~1n1 . :h . o ha!etsktm. pretstava:na, c.evima iz liveno~ gvozda. 1h_ hberalm.m novmama. PrmzvodnJa roba nije svrha kap.ltahs_tJckog prmz;rođača, nego samo sredstvo za prisvaJanJe. VIska vrednost!. Međutim, dokle god se višak vrednosti nalaz! u robnom obliku, on je za kapitalistu neupotrebljiv. On mora, pošto bude proizveden, biti realizovan i pretvoren u svoj čisti oblik vrednosti, to j est u novac. Da se to dogocli i da kapitalist prisvoji višak vrednosti u obliku novca, mora da i celokupni njegovi utrošci kapitala odbace robni oblik i da mu se vrate u novčanom obliku. Tek ako to uspe, ako se, dakle, celokupna masa roba proda za novac po svojoj vrednosti, onda se postiže svrha proizvodnje. Formula P+Pr+v odnosi se sada na kvantitativni sastav novca koji je dobijen prodajom roba, tačno onako kao što se ranije odnosila na sastav vrednosti roba: jedan njegov deo (p) nadoknađuje kapitalistu njegove izdatke na utrošena sredstva za proizvodnju, drugi (pr) njegove izdatke na najamnine, a poslednji (v) čini u gotovom novcu očekivani višak, "čistu dobit 11 kapitalista.* Ovo pretvaranje kapitala iz prvobitnog oblika, koji pretstavlja polaznu tačku svake kapitalističke proizvodnje, u mrtva i živa sredstva za proizvodnju (to jest sirovine, oruđa i radnu snagu), a iz ovih, živim procesom rada, u robe, i najzad, iz roba, procesom razmene, ponovo u novac - i to u više novca nego u početnom stadijumu - ova transformacija kapitala nije, međutim, potrebna samo za proizvodnju i prisvajanje viška vrednosti. Svrha i potsticajni motiv kapitalističke proizvodnje nije kakav-takav višak vrednosti, u bilo kojoj količini, koji bi se jednokratno prisvojio, nego višak vrednosti bez ograničenja koji n':prekidn.~ raste, u sve većoj količini. To se, međutim, uvek moze poshci
* U ovom prikazu uzimamo da je višak vre?-nosti. istovet~D: sa profitom, što se zaista i dešava kod celokupne pi~oizvodnJe ~ kOJOJ_ se dalje jedino :iJ radt. Osim toga, ne uzimamo ~ obz1r ~elu VJška vredn-osti na njegove rpojedine delove: preduzetmčku do~I.t, kamatu na ~.:::a pital, rentu, jer je ta podela za problem reprodukciJe zasada bez V"ažnosti. 9
samo istim čarobnim sredstvom: kapitalističkom proizvodnjom, to jest prisvajanjem neplaćenog najam':og rada u J?roc:~u proizvodnje roba i realizovanjem roba koJe su na taJ. ":acm proizvedene. Proizvodnja koja se vazda Iznova otpoclnJe, reprodukcija kao regularna pojava, dobija time u kapitalističkom društvu sasvim nov motiv koji je bio nepoznat u svakom drugom obliku proizvodnje. Inače, u svakom drugom istoriski poznatom načinu privrede, određujući momenat reprodukcije su neprestane društvene potrebe potrošnje, bilo da su to potrebe potrošnje svdh trudbenika u agrarnokomunističkoj zajednici marke koje bivaju određene na demokratski način, ili potrebe antagonističkog klasnog društva koje bivaju određene na despotski način, robovlasničke privrede, feudalnog imanja i tome slično. U kapitalističkom načinu proizvodnje za pojedinog privatnog proizvođača - a samo takvi dolaze ovde u obzir vođenje računa o društvenim potrebama potrošnje uopšte nije pobuda za proizvodnju. Za njega postoji jedino platežno sposobna potražnja, a i ova samo kao neophodno sredstvo za realizovanje viška vrednosti; proizvodnja proizvoda za potrošnju koji zadovoljavaju platežno sposobnu potrebu društva je zbog toga, doduše, imperativna nužnost za individualnog kapitalista, ali je isto tako i zaobilazan put sa gledišta pravog motiva: prisvajanja viška vrednosti. To je taj motiv koji nagoni takođe na to da se reprodukcija stalno obavlja. Proizvodnja viška vrednosti je ta koja u kapitalističkom društvu čini da reprodukcija životnih potreba u celini postaje perpetuum mobile. Sto se tiče reprodukcije, kojoj je polazna tačka u kapitalističkom smislu uvek kapital, i to u svom čistom obliku vrednosti, u novčanom obliku, njoj se može očigledno samo tada pristupiti ako su proizvodi prethodnog perioda, robe, pretvoreni u svoj novčani oblik, realizovani. Kao prvi uslov reprodukcije pojavljuje se, dakle, za kapitalističkog proizvođača uspešna realizacija roba proizvedenih u prethodnom periodu proizvodnje. Sada dolazimo do druge važne okolnosti. Određivanje obima reprodukcije- u privatnom privrednom n:lčinu proizvodnjezavisi od volje i nahođenja individualnog kapitalista. Međutim, njegov glavni motiv je prisvajanje viška vrednosti, i to prisvajanje viška vrednosti u što bržoj progresiji. Prisvajanje viška yredno~ti m?že se ubrzati samo proširenjem kapitalističke proIzvodnJe koJa stvara višak vrednosti. U stvaranju viška vrednosti krupno preduzeće ima u svakom pogledu prednost nad s1tmm preduzećem. Kapitalistički način proizvodnje ne stvara, dakle, sam? sta~ni motiv za reprodukciju uopšte, nego motiv za sta.lno prostrenJe reprodukcije, za obnavljanje proizvodnje u vecem obimu nego ranije. lO
N e samo. to. Kap!!alistički način proizvodnje ne stvara !z gladi kapi tahsta ~ VIskom vrednosti samo pokretačku snagu ~ n~umorno prosiren]e reprodukcije, nego pretvara ovo ro~~r~n~e upravo u ~pso.lutan zakon, u privredni uslov opst~ka ~d1v;dua!nog ka~;nta.hsta .. Pod . vl::davinom konkurencije za md.i':'dualnog kapitalista _Je Jevtmoca roba najvažnije oružje u ?orbi za ~esto na ?roda]nom tržištu. Svi trajni metodi za snizen]~ tr?sko~a prOizvodnJe roba - koji ne postižu izvanredno povecanJe viška vredno~ti s~anjenj:m najanmine ili produzenJem radnog vremena 1 koJI mogu čak da naiđu na svakojake prepreke :- sv?
preduzećem.
Ove prednosti ]XJ'Većavaju se u vrlo širokim granicama zajedno sa proširenjem preduzeća. Svako povećanje jednih kapitalističkih preduzeća nameće se samom konkurencijom drugim preduzećima kao uslov njihovog opstanka. Odatle proizlazi stalna tendencija ka proširenju reprodukcije, koja se neprekidno, mehanički, u talasima, širi celom površinom privatne proizvodnje. Za individualnog kapitalista proširenje reprodukcije izražava se u tome što on jedan deo prisvojenog viška vrednosti pripaja kapita!lu, akumulira. Akumulacija, pretvaranje viška vrednosti u aktivni kapital, kapitalistički je izraz proširene reprodukcije. Proširena reprodukcija nije pronalazak kapitala. Staviše, ona je odvajkada pravilo u svakom istoriskom obliku društva koje se nalazi na privrednom i kulturnom usponu. Prosta reprodukcija - puko stalno ponavljanje procesa proizvodnje u pređašnjem obimu- jeste, doduše, moguća i može se posmatrati u dugim razdobljima društvenog razvoja. Tako je to, naprimer, u prastarirn agrarnim komunističkdm seoskim zajednicama, gde se priraštaj u stanovništva ne posvećuje pažnja postepenim proširenjem proizvodnje, nego periodičnim izdvaj":"j.em .l??to':'stva i osnivanjem isto tako sićušnih i samodovo!Jnih fihJ':lmh opština. Isto tako pružaju stara sitna zanat:ska pred~zeca .u Indiji ili Kini primer tradicionalnog ponavlJanJa pr01zv~dn]~ koje se nasleđivalo iz generacije u gener~C1JU, U}S~l~ obhc1ma l u istom obimu. Međutim, u svim takvim slucaJeVIma prosta reprodukcija je osnova i siguran znak opšte~ pnvr<;>.d':og 1 ku!~ turnog zastoja. Svi odlučujući napreci u proizvodnJI 1 kulturm ll
spomenici, kao veliki hidroteh~ički objekti htoka, egipatske piramide, rimske vojne ceste, grcka umetnost. ~ n~uka, razv~] zanatstva i gradova u Srednjem veku, b1h b1 n~moguc1 bez proširene reprodukcije, jer jedino postepeno povecan]e pr.mzvodnje preko neposredni~. potreba i stalni porast stanovmstva kao i njegovih potreba c1ne Istovremeno pnvrednu osnov~ 1 socijalni potstrek za odlučujuće kulturne progr~se. Naročito razmena i zajedno s njom postanak klasnog drustva 1 nJegov istoriski razvoj sve do kapitalističkog oblika privrede ne bi se mogli ni zamisliti bez proširene reprodukcije. Međutim, u kapitalističkom društvu proširena reprodukcija dobija neka nova obeležja. Pre svega ona ovde postaje, kao što je već navedeno, prinudni zakon za individualnog kap!tali~ta. Pros~a ~ep~uk~ cija, pa i samo nazadovanJe reprodukCIJe n1su, doduse, ISkl]ucem ni u kapitalističkom načinu proizvodnje. Štaviše, oni pretstavlJaju periodične pojav;. kriza posle -.isto t~ko p~riodičnog-: prevelikog napona pros1rene reprodukciJe u visokoJ konJunkturi. Ipak, tendencija kretanja reprodukcije - putem periodičnih kolebanja cikličnih smena konjunktura - kreće se u pravcu neprekidnog proširenja. Za individualnog kapitalista nemoguć nost da ide ukorak s ovom opštom tendencijom kretanja znači ispadanje iz konkurentske borbe, to jest privrednu smrt. Isto tu se radi još o nečem drugom. U svakom čisto naturalnom ili pretežno naturalnoprivrednom načinu proizvodnje - u nekoj agrarnokomunističkoj seoskoj zajednici Indije, ili na nekom rimskom poljoprivrednom imanju ("villa") sa robovskim radom, ili na feudalnom imanju Srednjeg veka, - pojam i svrha proširene reprodukcije odnose se samo na količinu proizvoda, na masu proizvedenih predmeta potrošnje. Potrošnja kao svrha određuje obim i karakter kako procesa rada u pojedinostima tako i reprodukcije uopšte. U kapitalističkom načinu privrede je drukčije. Kapitalistička proizvodnja nije proizvodnja za svrhe potrošnje, nego proizvodnja vrednosti. Odnosi vrednosti određuju celokupni proces proizvodnje kao i celokupni proces reprodukcije. Kapitalistička proizvodnja nije proizvodnja predmeta potrošnje, ni proizvodnja roba uopšte, nego je proizvodnja viška vrednosti. Proširena reprodukcija, dakle, znači u kapitalističkom smislu: proširenje proizvodnje viška vrednosti. Proizvodnja viška vrednosti se, doduše, vrši u obliku proizvod':je roba, u krajnjoj liniji, dakle, u obliku proizvodnje predmeta potrošnje. Međutim, ova dva gledišta se u reprodukciji neprestano razilaze usled porneranja u stepenu proizvodnosti rada. Ista veličina kapitala d veličina viška VTednosti, napredujući sa povećanjem proizvodnosti, pretstaviće se u većoj količini predmeta potrošnje. Proširenje proizvodnje u smislu proizvodnje
12
Yeće ma?e upo:~·ebnih vrednosti I?-~ mora, dakle, još da bude samo po sebi pro:nrena _reprodukCIJa u kapitalističkom snrislu. ~brnu.to, kap1~al moze be; ~ramene u proizvodnosti rada, u 1z~esn1m ~,:an~cama, .pove~anJem stepena eksploatacije naprimer sntzenJem naJamnma - postići veći višak vrednosti a da ne proizvede veću količinu proizvoda. Međutirn, u ovom kao i u onom slučaju proizvode se u jednakoj meri elementi proširene reprodukcije u kapitalističkom smislu. Naime, ovi elementi su: višak vrednosti, i to kao veličina vrednosti i kao zbir materijalnih sredstava za proizvodnju. Proširenje proizvodnje viška vrednosti postiže se po pravilu povećanjem kapitala, a ovo se postiže pripajanjem kapitalu jednog dela prisvojenoc; viška vrednosti. Pritom je svejedno da li se kapitalistički višak vrednosti upotrebljava za proširenje starog preduzeća ili kao samostalan ogranak za osnivanje novih preduzeća. Proširena reprodukcija u kapitalističkom smislu dobija, dakle, specifični izraz porasta kapitala progresivnim kapitalizovanjem viška vrednosti, ili, kako to Marx naziva, akumulacijom kapitala. Opšta formula proširene reprodukcije u režimu kapitala prikazuje se, dakle, na sledeći način:
(p
+ pr) + Y.... + v' X
pri čemu Y.... pretstavlja kapitalizovani deo viška vrednosti, pri-
x
svojenog u ranijem periodu proizvodnje, _a v' novi .viša.R: vr:~d nosti koji je proizveden iz uvećanog kap1tala. OvaJ noVl ':"sak vrednosti biće jednim delom ponovo kap1tahzovan .. Stalm t~k ovog naizmeničnog prisvajanja viška vredn;>sh 1 kapltahzovanJa viška vrednosti koji se uzajamno ~sl~vlJavaJU: pretstavlJa proces pro!irene reprodukcije u kap1talishckom snusl~. . . Samo što se mi ovde nalazimo tek pn opstoJ apstraktnoJ formuli reprodukcije. Pogledajmo pobliže konkretne uslove koJl su potrebni za ostvarenje ove formule. • .• . . Prisvojeni višak vrednosti, pošto je na trZlstu sreeno skt~ nuo robni oblik, pojavljuje se kao određena suma no~ca. U O_;'OJ formi on ima apsolutni oblik vrednosti u kome moze. zapocett svoju životnu putanju kao kapitaL Međutim, u tom obhku on se istovremeno nalazi tek na pragu svoje putanje. Novcem se ne može stvoriti nikakav višak vrednosti. .. . Da bi višak vrednosti koji je određen za akurnulaClJll_. blO stvarno i kapitalizovan, mora da uzme konkret~n oblik koJ t ~~ tek osposobljava da deluje kao proizvodni kapttal, t~ JeS~ kapital koji stvara nov višak vrednosti. Zato je nuzno se 13
on isto kao i originalni kapital, raspada na dva dela, na postojan de~ na mrtva sredstva za proizvodnju, i na promenljiv deo koji pretstavljaju najamnine. Tek tada će se on moći, po uzoru na stari kapital, podvesti pod formulu p+ pr+ v. Ali za to nije dovoljna samo dobra volja kapitalista da akumuliše, kao ni njegova "štedljivost" i "apstinencija", sa kojima on veći deo svog viška vrednosti upotrebljava za proizvodnju, umesto da ga u ličnom luksuzu potpuno proćerda. Staviše, za to je potrebno da on na robnom tržištu nađe konkretne oblike koje namerava da da svom novom priraštaju kapitala, dakle, u prvom redu, upravo materijalna sredstva za proizvodnju - sirovine, mašine itd. - koja su mu potrebna za planiranu i izabranu vrstu proizvodnje, da bi postojanom delu kapitala dao proizvodni oblile Drugo, mora da bude sposoban za transformaciju i onaj deo kapitala koji je određen da bude promenljiv, a za to je potrebno dvoje: pre svega da se na radnom tržištu nalazi u dovoljnom broju dodatne radne snage koja je baš potrebna da bi se novi priraštaj kapitala stavio u kretanje, i zatim - kako radnici ne mogu živeti od novca - da se na robnom tržištu nalaze i dodatne životne namirnice za koje mogu novouposleni radnici razmemti deo promenljivog kapitala koji su dobili od kapitalista. Ako postoje svi ti preduslovi, tada može kapitalist staviti u kretanje svoj kapitalizovani višak vrednosti i pustiti da on, kao kapital koji je u procesu, stvara nov višak vrednosti. Time zadatak još nije konačno rešen. Novi kapital zajedno sa proizvedenim viškom vrednosti nalazi se pre svega još u obliku nove dodatne mase roba bilo koje vrste. U tom obliku je novi kapital samo tek predujmljen, a višak vrednosti koji je on proizveo nalazi se tek u obliku koji je za kapitalista neupotrebljiv. Da bi novi kapital odgovorio svojoj životnoj svrsi, mora da se oslobodi svog robnog oblika i da se, zajedno sa viškom vrednosti koji je proizveo, vrati u ruke kapitalistu u čistom obliku vrednosti, kao novac. Ako to ne pođe za rukom, onda su novi kapital i višak vrednosti posve ili delimično propali, kapitalizovanje viška vrednosti je promašena, a akumulacija nije izvršena. Da bi se akumulacija stvarno izvršila, neophodno je, dakle, potrebno da dodatna količina roba, koju je novi kapital proizveo, osvoji seb1 mesto na tržištu da bi mogla biti realizovana. Tako vidimo da je proširena reprodukcija u kapitalističkim uslovima, to jest kao akumulacija kapitala, skopčana sa čitavim nizom osobenih uslova. Pogledajmo ih tačno. Prvi uslov: proizvodnja mora da stvara višak vrednosti, jer je višak vrednosti
14
elementarni oblik u ko~e je porast proizvodnje u kapitalistič kom smislu Jedino J?oguc. Ovaj uslov mora da se tačno ispuni u samom proc~u proiZv~je, u odnosu između kapitalista i radm~~·. u prmzvodnJl ro".~a. J?rugi uslov: da bi višak vrednosti kOJI Je o~ređe~ za ~ros.IrenJe reprodukcije bio prisvo1en, mora da, po tacnom :sp':lnJe~JU prvog uslova, bude najpre realizovan, dov~den ~ novcan1 obhk. Ovaj uslov nas dovodi na robno tržište gde IZgledi za razmenu odlučuju o daljoj sudbini viška vrednosti dakle i o su~bini b~duće reprodukcije. Treći uslov: pod pretpo~ stavkom da Je reahzovanJe viška vrednosti pošlo za rukom i da je jedan deo .realizovanog. višk.a vrednosti pripojen kapitalu rad1 akum!-'laClJe, .mora n~VI kap1tal naJpre da dobije proizvodni obhk, to Jest obhk mrtVIh sredstava za proizvodnju i oblik radne snage, zatlm mora deo kapitala koji je razmenjen za radnu snagu da primi oblik životnih namirnica za radnike. Ovaj uslov nas dovodi ponovo na robno tržište i na radno tržište. Ako se ovde nađe što je potrebno, ako se proširena reprodukcija robii ostvari, onda dolazi usto četvrtl uslov: dodatna količina robii, koja pretstavlja novi kapital zajedno sa novim viškom vrednosti, mora da se realizuje, da se pretvori u novac. Tek ako to pođe za rukom, onda se izvršila proširena reprodukcija u kapitalističkom smislu. Ovaj poslednji uslov dovodi nas ponovo na robno tržište. Tako se kapitalistička reprodukcija, kao i proizvodnja, neprestano odvija između mesta proizvodnje i robnog tržišta, između privatne kancelarije i fabričkog prostora, gde je "neovlašćenima pristup strogo zabranjen" i gde je suverena volja individualnog kapitalista vrhovni zakon, i robnog tržišta kome niko ne propisuje zakone, i gde ne važi nikakva volja i nikakva razboritost. Međutim, baš u proizvoljnosti i anarhiji koje vladaju na robnom tržištu individualni kapitalist dolazi do osećanja da je zavisan od društva, od celine individualnih proizvođača i potrošača. Za proširenje njegove reprodukcije njemu su potrebna dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna radna snaga pored životnih namirnica za ovu. Međutim, da li ih ima, to zavisi od momenata, okolnosti i procesa koji se odvijaju iza nje: govih leđa, posve nezavisno od njega. Da bi mogao reah;:ovatl svoju povećanu masu proizvoda, njemu je potrebno pr~~ueno tržište, ali stvarno proširenje potrošnje uopšte, a na;o_c1~o za robom takve vrste kakvu on ima, stvar je prema koJOJ Je on posve nemoćan. . Navedeni uslovi koji svi izražavaju imanentnu protlvnost između privatne pr~izvodnje i potroš;>je .~ njihove društvene povezanosti, nisu nikakvi novi mom_;ntl koJ l se. poJaV:JUJU tek u reprodukciji. To su opšte protivrecnosti kap1tahsbcke prmz15
vodnje. Ali oni pretstavljaju naročite teškoće proce"a reprodukcije i to iz sledećih razloga: sa gledišta reprodukcije, naročito proširene reprodukcije kapitalistički način proizvodnje ne pojavljuje se samo sa svojim opštim osnovnim obeležjima nerro i sa određenim ritmom kretanja, kao proces koj1 je u toku, pri čemu izlazi na videlo specifično međusobno zahvatanje pojedinih zupčanika njegovih perioda proizvodnje. Sa tog gledišta, dakle, pitanje ne glasi u svojoj opšto;ti: kako može svaki individualni kapitalist naći sredstva za pro·izvodnju i radnu snagu koJi su mu potrebni i proizvedene robe na tržištu prodati, iako ne postoji ni društvena kontrola ni plan koji bi međusobno uskladili proizvodnju i potražnju'! Odgovor na ovo pitanje glasi: s jedne strane, težnja individualnih kapitala za viškom vrednosti i njihova među sobna konkurencija, kao i automatska delovanja kapitalističke eksploatacije i kapitalističke konkurencije staraj u se da se proizvode svakovrsne robe, dakle i sredstva za proizvodnju, kao i da sve brojnija klasa proletarizovanih radnika uopšte stoji na raspoloženju kapitalu. S druge strane, otsustvo svakog plana u ovoj međusobnoj povezanosti ispoljava se u tome da se ravnoteža ponude i potražnje u svim oblastima postizava samo putem stalnih otstupanja od njihove međusobne usklađenosti, putem kolebanja cena svakog časa i putem konjunkturnih kolebanja i kriza periodično. Sa gledišta reprodukcije pitanje glasi drukčije: kako je moguće da neplansko snabdevanje tržišta sredstvima za proizvodnju i radnom snagom kao i uslovi prođe, koji se menjaju neplanski i neproračunljivo, obezbeđuju individualnom kapitalistu sredstva za proizvodnju, radnu snagu i mogućnost prođe koji odgovaraju u datom momentu njegovim potrebama akumulacije, dakle, u količini i vrsti koje rastu u nekom određenom kvantitativnom odnosu? Izrazimo stvar preciznije. Kapitalist proizvodi prema formuli koja nam je poznata u sledećem odnosu: . 40 p 10 pr 10 v, pri čemu je postojani kapital četini puta veći nego promenljivi, a stopa eksploatacije iznosi 100 procenata. Masa roba će tada pretstavljati vrednost od 60. Pretpostavimo da )e kapitalist u mogućnosti da polovinu svog v;ška vrednosti kapitalizuje i da pripaja tu polovinu starom kapitalu u istom sastavu kapitala. Sledeći proizvodni period izrazio bi se tada u formuli: 44 p ll pr ll v = 66. Pretpostavimo da je kapitalist i nadalje u mogućnosti da kapitalizuje polovinu svog viška vrednosti i to tako svake godine.
+
+
16
+
+
Da bi to mogao ostvariti, potrebno je ne samo da prosto uo šte nađe,, nego da nađe u određenoj progresiji sredstva z p. vodnJU, ra&:t~ snagu i tržište koji odgovaraju njegovom n~p~~~~ u akumulaCIJI. u Glava druga ANALIZA PROCESA REPRODUKCIJE KOD QUESNAYA l KOD ADAMA SMITHA
Dosada .smo razm~~rali reprodukciju sa stanovišta individualnog kapitaliSta, hp1cnog .pretsta~ika, agenta reprodukcije, kOJU .ostvaruJu sve sama poJedina pnvatna kapitalistička preduzeca. Ovo razmatranJe nam je već prilično ukazalo na teškoće OVO!f p~blema. Ali, čim pređemo sa posmatranja individualnog kapitalista na ~elokupnost kapitalista, teškoće rastu i postaju vanredno zamrsene. Već površa~ pogled J?Okazuje da se kapitalistička reprodukCIJa kao drustvena celina ne srne da shvati prosto kao mehanički zbir pojedinih privatnokapitalističkih reprodukcija. Mi smo, naprimer, videli da je jedna od osnovnih pretpostavki za proširenu reprodukciju individualnog kapitalista odgovarajuće proširenje njegovih mogućnosti realizacije roba n:l tržištu. Međutim, ovo proširenje može individualnom kapitalistu poći za rukom ne usled apsolutnog proširenja mogućnosti realizacije robe uopšte, nego usled konkurentske borbe na račun drugih individualnih kapitalista, tako da jednome koristi ono !;to drugi, ili više drugih kapitalista koji su istisnuti sa trž'šta, knjiže kao gubitak. Ovaj postupak doneće jednom kapitalistu kao proširenu reprodukciju ono što će drugima naturiti kao deficit u reprodukciji. Jedan kapitalist će moći da ostvari proširenu reprodukciju, drugi neće moći da ostvari ni prostu reprodukciju, a kapitalističko društvo u celini zabeležiće samo lokalno pomeranje, a ne kvantitativnu promenu u reprodukciji. Isto tako može se proširena reprodukcija jednog kapitalista vršiti sredstvima za proizvodnju i radnom snagom koje su drugi kapitalisti oslobodili bankrotstvom, dakle, potpunim ili delimičnim napuštanjem rE>produkcije. Ovi svakodnevni događaji dokazuju da je reprodukcija celokupnog društvenog kapitala nešto drugo nego beskraJno poVE>ćana reprodukcija individualnog kapitalista, ~a ~e reprodukcije pojedinih kapitala, štaviše, neprestano >;U
Akumulacija kapitala
17
njem mehanizma i zakona celokupne kapitalističke proizvodn,ie. potrebno je da postavimo pitanje: šta tr~b:' da r;zumem~ pod reprodukcijom celokupnog kaptt;Ll.a 1 da lt Je uops!e moguce. da se nešto nalik na celokupnu prOizvodnJU tskonstrmse IZ hao!tcne mase nebrojenih kretanja individualnih kapitala, koja se svakog trenutka menjaju po pravilima koja se ne mogu kontrolisati ni proračunati i koja delimično teku paralelno jedno pcred dru~ gog, a delimično se ukrštaju i potiru. Da li uopšte postoji nek! celokupni društveni kapital i šta uopšte pretstavlja taj pojam u realnoj stvarnosti? To je prvo pitanje koje mora sebi da postavi naučno istraživanje zakona reprodukcije. Otac fiziokratske škole, Quesnay, koji je pristupio problemu sa klasičnom neustrašivošću i jednostavnošću, u prvom svitanju političke ekonomije kao i buržoaskog privrednog poretka, uzeo je bez daljega, kao samo po sebi razumljivo, da celokupni kapital postoji kao realna, delujuća veličina. Njegov čuveni "Tableau economique" koji do Marxa nije niko odgonetnuo, prikazuje sa malo brojeva kretanje reprodukcije celokupnog kapitala, za koje Quesnay istovremeno smatra da mora da se shvati kao oblik robne razmene, to jest istovremeno kao prometni proces. "Tablica pokazuje kako se jedan po vrednosti određen godišnji rezultat nacionalne proizvodnje putem prometa tako raspodeljuje, da ... može da se vrši njegova prosta reprodukcija ... Bezbrojni individualni činovi prometa odmah su obuhvaćeni u njihovom karakterističnom društvenom masovnom kretanju prometu među velikim, funkcionalno određenim, ekonomskim klasama društva. 4 ''~Kod Quesnaya društvo se sastoji iz tri klase: iz proizvođačke klase, to jest iz poljoprivrednika, iz sterilne koja obuhvata sve one koji rade izvan poljoprivrede: u industriji, trgovini, slobodnim profesijama, i iz klase zemljoposednika, uključujući vladaoca i primaoca desetka. Celokupni nacionalni proizvod pojavljuje se u ruci proizvođačke klase kao količina životnih namirnica i sirovina u vrednosti od 5 milijardi li vri. Od toga dve milijarde pretstavljaju godišnji preduzetnički kapital poljoprivrede, i jedna milijarda godišnje rabaćenje stalnog kapitala, a dve milijarde su čisti dohodak koji ide zemljovlasnicima. Osim ovog celokupnog proizvoda imaju poljoprivrednici - koji su ovde zamišljeni u čisto kapitalističkom smislu kao zakupci - dve :nilijarde livri novca u ruci. Promet se sada odvija na taj način sto klasa zakupaca plaća zemljoposednicima dve milijarde u novcu (rezultat prethodnog prometnog perioda) na ime zakupnme. N]lme klasa zemljoposednika kupuje za jednu milijardu str. 2~~· Marx, "Kapital", tom Il, izdanje ,.Kulture", Beograd 1947,
18
živ~tna sredstva oo zakupaca, a za drugu milijardu :industriske pr
,.
19
pored rente, to jest celokupni višak vrednosti, i da ih, dakle, može zameni ti, ali da pritom nijedan deo vrednosti robne mase ne odgovara postojanom kap·italu koji je upotrebljen za prOizvodnju ovih roba. Prema Smithu formula vrednosti celokupnog kapitalističkog proizvoda j e pr v. "Cini se, da ta tri dijela (najamnina, profit i zemljišna renta) - kaže Smith tumačeći svoje poglede na primeru žita - ne sačinjavaju ni neposredno ni konačno cijelu cijenu žita. Možda bi se moglo pomisliti, da je četvrti dio potreban za nadomještanje zakupnikova kapitala ili za nadopunu trošenja i iskorišćavanja njegove tegleće stoke i drugog poljodjelskog oruđa. Ali treba imati u vidu, da se cijena svakog poljodjelskog oruđa, kao na primjer radnog konja, sama sastoji iz ista tri dijela: iz rente od zemlje na kojoj je uzgojen, iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika, koj l pr-edujmljuje i jedno i drugo, i rentu tog zemljišta i nadnice za taj rad. Prema tome, iako cijena žita može plaćati i cijenu i održavanje konja, cijela cijena se ipak ili neposredno ili konačno svodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit."~ Saljući nas, kako kaže Marx, na taj način od Pontija do Pilata (od nemila do nedraga), Smith uvek rastvara postojani kapital na pr v. Naravno, prigodice je Smith u to posumnjao i padao ponovo u suprotno shvatanje. U Drugoj knjizi on kaže: "U Prvoj knjizi sam pokazao, da se cijena najvećeg dijela robe svodi na tri dijela, od kojih jedan plaća nadnice za rad, drugi profite od kapitala, a treći rentu od zemlje, koja je upotrebljena, da se roba proizvede i dopremi na tržište. A kako je to slučaj, kako smo primijetili, s obzirom na svaku pojedinu robu uzetu zasebno, onda to mora biti i s obzirom na svu robu, koja sačinjava cjelokupni godišnji proizvod tla i rada svake zemlje, uzetu zajedno. Cjelokupna cijena ili zamjembena vrijednost tog godišnjeg proizvoda mora se svesti na ta ista tri dijela, i mora se dijeliti među različite stanovnike zemlje ili kao plaća za njihov rad, ili kao profit od njihova kapitala, ili kao renta od njihove zemlje." Ovde sada Smith zastaje i neposredno posle toga izjavljuje: "Ali, iako se na taj način cjelokupna vrijednost godišnjeg proizvoda tla i rada svake zemlje dijeli među njezine različite stanovnike i sačinjava njihov dohodak, ipak, kao što u renti nekog .privatnog posjeda, razlikujemo brutto i netto rentu, to bismo isto mogli razlikovati i u dohotku svih stanovnika neke velike zemlje. u
+
+
"Brutto renta nekog privatnog posjeda sadržava sve, što zakupnik plaća. Netto renta je ono, što ostaje slobodno vlasniku,
* Adam Smith, "Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda .. I, izdanje "Kulture", Zagreb 1952, str. 48. 20
pošto se odbiju troškovi uprave p
k
.
.
žnih tereta, ili ono što sebi on ~ož~Java : / SVlh dr;..tgih nu7.-Ulihu, namijenjenu neposrednoj .pot~~u~.~ 1!1?-a stavi u svoju svoj sto, kočiiu, ukrase svojoj kući i ;s~.ll~ 1 da potr?ši na vatna uživanja i zabave, a da ne ošteti o~,~lC.s v_o, n~ svoJ_a pristvarno bogatstvo nije razmjerno s br t~]e rm~n!e. NJegovo netto rentom." u o, vec ~ nJegovom
;
. "Brutto dohodak svih stanovnika neke vel"k l" zava C]elokupm godišnji proizvod njihova tl I e zdem Je sadrnetto dohodak 0 •t · a 1 ra a, a nJihov . . no, s o Im ostane slobodno poslije odbitka trosk?va u:dr~avan~~' prv?, njihova stalnog, i, drugo, njihova opticaJn?~ ap1ta~a, Ih ?no sto oni mogu, a da ne načnu Svoj kapital st~V1t!. 1~ SVOJU ~ahhu, namijenjenu neposrednoj potrošnji ui po rosi I na SVOJe ~-zdržavanje, udobnost i zabave. I njihovo stvarno bogatstvo filJe u razmjeru s njihovim brutto već ··8 TIJI hovim netto dohotkom."* ' . Međutjm, Smith ovde unosi deo vrednosti celokupnog proIzvoda ~OJI odgovara postoJanom k:'pitalu, samo zato da bi ga u. sledecez:n t~enutku ponovo 1zbac10 rastvaranjem na najamnme, profite 1 rente. I na kraju ostaje pri svojoj izjavi: "... Kao što strojevi i oruđa radinosti itd., koji sačinjavaju stalni kapital pojedinca ili društva, ne čine sastavni dio ni brutto ni netto dohotka kapitala pojedinca ni društva, tako ni novac pomoću kojega se cjelokupni dohodak društva redovito dijeli među sve njegove različite članove, sam ne čini sastavni dio tog dohotka."** Postojani kapital (koji Smith naziva fiksnim (fixed), nepokretnim) stavlja se, dakle, u isti red s novcem i ne ulCJzi uopšte u celokupni proizvod društva (njegov "bruto-dohodak"), uopšte ne postoji kao deo vrednosti celokupnog proizvoda! Kako i sam car gubi svoje pravo gde ničega nema, tako se očigledno iz prometa, iz uzajamne razmene tako sastavljenog celokupnog proizvoda može postići samo realizacija najamnina (pr) i viška vrednosti (v), a nikako se ne može naknaditi postojani kapital, tako da dalii tok reprodukcije postaje nemoguć. Doduše, Smith je znao sasvim tačno, i nije mu bilo ni nakraj pameti da ospori da svaki pojedini kapitalist pored fonda najamnina, to jest promenljivog kapitala, treba za obavl]an~e posla još i postojanog kapitala. Međutim, za celok~pnu kap~ talističku proizvodnju pri gornjoj analizi cena roba nestao .1e postojani kapital bez traga, na zagonetan način, i time je problem reprodukcije celokupnog kapitala iz osnova doveden na stranputicu. Ako je najosnovnija pretpostavka problema, to Jest
* I. ** l.
e., str 254. -;., str. 257.
21
prikaz celokupnog društvenog kapitala, doživela brodolom, jasno je da je posle toga i cela analiza morala pretrpeti slom. Pogrešnu teoriju A. Smitha preuzeli su Ricardo, Say, Sismondi i drugi, i svi su se spotakli prilikom razmatranja problema reprodukcije o ovu elementarnu teškoću: o prikaz celokupnog kapitala. Sa gornjom teškoćom pomešala se jedna druga, odmah na početku naučne analize. Sta je to celokupni društveni kapitali Kod pojedinca stvar je jasna: njegov kapital su njegovi preduzetnički izdaci. Vrednost njegovog proizvoda donosi mu pod pretpostavkom kapitalističkog načina proizvodnje, dakle, najamnog rada - pored njegovih ukupnih izdataka još i suvišak. to jest višak vrednosti, koji ne naknađuje njegov kapital, nego pretstavlja njegov čisti dohodak koji on može potpuno potrošiti a da ne okrnji svoj kapital, dakle, njegov fond potrošnje. Naravno, kapitalist može da jedan deo ovog čistog dohotka ,.uštedi", to jest da ga sam ne potroši, nego da ga pnpoji kapitalu. Međutim, to je druga stvar, nov proces, stvaranje novog kapitala koji će takođe biti ponovo naknađen, skupa sa suviškom, iz sledeće reprodukcije. Ali za pojedinca je uvek i u svakom slučaju kapital ono što mu je bilo kao poslovni predujam potrebno za proizvodnju, a dohodak ono što on troši ili može trošiti za sebe kao fond potrošnje. Ako sada zapitamo kapitalista: šta su najamnine koje on isplaćuje svojim radnicima, onda će odgovor glasiti: one su očigledno jedan deo njegovog poslovnog kapitala. Međutim, ako pitamo: šta su ove najamnine za radnike koji ih primaju, onda odgovor ne može nikako glasiti: one su kapital. Za radnike primljene najamnine nisu kapital nego dohodak, fond pOtrošnje. Uzmimo drugi primer. Fabrikant mašina proizvodi u svojoj fabrici mašine. Njegov proizvod je godišnje izvestan broj mašina. Međutim, u ovom godišnjem proizvodu, u njegovoj vrednosti, nalazi se kako kapital koji je fabrikant predujrnio tako i postignuti čisti dohodak. Jedan deo mašina koje je on proizveo, pretstavlja, dakle, njegov dohodak i određen je da u prometnom procesu, u razmeni taj dohodak formira. Međutim, ko od našeg fabrikanta kupuje njegove mašine taj ih očigledno ne kupuje kao dohodak, da bi ih potrošio, nego da ih upotrebi kao sredstvo za proizvodnju. Za njega su ove mašine kapital. . Ovim primerima dolazimo do rezultata: šta je za jednoga kap1tal, za drugoga je dohodak, i obratno. Kako se može pod tim okolnostima iskonstruisati nešto nalik na celokupni društveni kapital'? Zaista, gotovo cela naučna ekonomija do Marxa stva22
tal~ je zaključak ~a ne postoji nikakav društveni kapital, Kod S~ tha v1dimo JOS kolebanje i protivrečnosti u ovom pltan ·u a 1~~0. tako l kod R1carda. Ali već jedan Say izjavljuje k gončki: a• "rJa taj n~čin raspodeljuje se ukupna vrednost proizvoda u d':'stvu. Kazem ukupna vrednost, jer ako moj profit pretstavl]~ samo deo vreci;tosb prmzvod~, na čijoj sam proizvodnji sarađiva{), to preostali deo pretstavlJa profit mojih saproizvođača kOJI su pored mene takođe proizvodili. Fabrikant sukna kupuJe vunu ?d. zakupca; ~m plaća raznovrsne radnike i prodaJe suia_lo koJe J~ tako prmzvedeno po ceni koja mu naknađuje nJegove 1zdatke 1 ostavlja mu izvestan profit. On smatra kao profit, kao fond za svoj dohodak u svojoj industriji samo ono što mu preostane kao čist dohodak, po odbitku njegovih troškova. Ali, ovi troškovi bili su samo predujmovi koje on čini drugim proizvođačima raznih delova dohotka i koje će on sebi naknaditi iz bruto vrednosti sukna. To što je on platio zakupcu za vunu bio je dohodak zemljoradnika, njegovih pastira, sopstvenika zakupnog ima nj a. Zakupac smatra kao svoj neto proizvod samo ono što mu preostane nakon izmirenja svojih radnika i svog zemljovlasnika. Međutim, ono što je on njima platio pretstavljalo je deo dohotka ovih poslednjih: to je bila najamnina za radnike, a zakupnina za zemljovlasnika, dakle, za jednoga dohodak od rada, a za drugoga dohodak od njegovog zemljišta. A sve je to naknadila vrednost sukna. N e možemo sebi pretstaviti nijedan deo vrednosti ovog sukna koji ne bi služio tome da plati neki dohodak. Sva je njegova vrednost na taj način apsorbovana. "Iz ovoga se vidi da se izraz čisti proizvod može primeniti samo na pojedine preduzetnike, ali da su dohoci svih pojedinih preduzetnika uzeti zajedno ili dohoci društva ravni nacionalnom sirovom proizvodu. tla, kapitala i industrije (tako Say zove rad). To ruši sistem ekonomista XVIII stoJeća (fiziokrata), koji su smatrali kao društveni dohodak samo čisti proizvod tla 1 koji su zaključivali da društvo" može potrošiti sam~ vrednost koja odgovara ovom čistom proizvodu, kao da drustvo ne bt moglo potrošiti celu vrednost koju je stvorilo!"** . Say dokazuje ovu teoriju na način njemu svoJs!ven; Dok je Adam Smith nastojao da pruži dokaz na ta! nacm sto Je svaki privatni kapital uputio na svoje mesto. prmzvodnJe da bl ga pretvorio u prost proizvod rada, a svak1 _prmz~od rada, u strogo kapitalističkom smislu, shvatao kao zb1r placenog l ne-
l:
* o Rodbertusu i njegovom specifičnom pojmu "naciOnalnog kapitala" govorićemo niže u drugom odeljku. ** 1. B. Say, "Trailte d'Economie Politique", livre second, chap. V., 8-eme ed. Paris 1876, str. 376.
plaćenog rada, kao pr
+
v, i tako došao do toga da je konačno celokupni društveni proizvod rastvono na pr + v, Say se, naravno, požurio da ove klasične zabl~de sigurnom r~korrl: "popravi" i sroza na obične vulgarnosti. Sayevo dokazlvanJe zasniva se na tome da preduzetnik u svakom stadijumu proizvodnje plaća sredstva za proizvodnju (koja su za njega kapital) drugim ljudima, pretstavnicima ranijih stadijuma proizvodnje i da ovi ljudi ta plaćanja sa svoje strane delimično stavljaju u džep kao sopstven dohodak, a delimično upotrebljavaju kao naknadu za izdatke koje su oni sami predujmili da bi i drugim ljudima platili njihov dohodak. Smithov beskrajni lanac radnih procesa pretvara se kod Saya u beskrajan lanac uzajamnih predujmova na dohodak i naknada iz prodaje. I radnik je takođe ovde sasvim izjednačen sa preduzetnikom: njemu se dohodak "predujmljuje" u najamnini i on ga sa svoje strane plaća obavljenim radom. Tako se konačna vrednost celokupnog društvenog proizvoda pojavljuje kao zbir samih "predujmljenih" dohodaka, a u procesu razmene ide se za tim da se svl predujmovi naknade. Karakteristično je za Sayevu plitkost to što on društvenu povezanost kapitalističke reprodukcije pokazuje na primeru proizvodnje satova, to jest na grani koja je tada bila (a delimično je još i danas) čisto manufakturnog karaktera, u kojoj se "radnici" pojavljuju i kao sitni preduzetnici i u kojoj je proces proizvodnje viška vrednosti maskiran samim sukcesivnim aktima razmene prost~ robne proizvodnje. Na taj način Say najgrublje izražava zbrku koju je napravio Smith: celokupna masa proizvoda koju godišnje proizvede dru~tvo utroši se u svojoj vrednosti na same dohotke; ona se, dakle, godišnje u potpunosti i potroši. Ponovno započinjanje proizvodnje bez kapitala, bez sredstava za proizvodnju, postaje zagonetka, a kapitalistička reprodukcija nerešljiv problem. Ako se uporedi rpomeranje koje je problem reprodukcije pretrpeo od fiziokrata do Adama Smitha, onda ne možemo a da ne vidimo kako delimičan y&predak tako i delimičan nazadak. Karakteristično za fiziokratski ekonomski sistem bilo je shvatanje da jedino poljoprivreda stvara suvišak, to jest višak vrednosti, i da je prema tome poljoprivredni rad jedini proizvodni rad u kapitalističkom smislu. Shodno tome, vidimo u "Tableau economique" da "sterilna" klasa manufakturnih radnika, stvara vrednost samo za one iste dve milijarde koje troši na sirovine i životne namirnice. Shodno tome i odlaze u razmeni celokupne manufakturne robe klasama zakupaca i zemljopo>edmka popola, dok sama manufakturna klasa uopšte ne troši svoje sopstvene proizvode. Tako manufakturna klasa u vrednosti svoje robe vrši reprodukciju zapravo samo utrošenog opti24
cajno_!l kapitala, dok _se ovde uopšte ne stvara dohodak preduzetmcke ~!ase. Jedm1 dohodak društva preko svih izdataka kapltala koJl dolaz1_u promet stvara se u poljoprivredi, a troši ga klasa zeml]oradmka u obliku zemljišne rente, dok klasa zakupaca takođe samo naknađuje svoj kapital: jednu milijardu kama~ od ~1ksnog kap1tala i dve milijarde opticajnog poslovnog kapitala, sto se ukupno materijalno sastoji u dve trećine iz sirov~na i ~ivotnih _namirnica i u jednoj trećini iz manufakturnih pr01zvoda. NadalJe pada u oči da Quesnay postojanje stalnog kapitala, koJI on naz1va prvobitnim predujmovima (avances 1-·rimitives) za razliku od godišnjih predujmova (avances annuelles), prihvata uopšte jedino u poljoprivredi. Kod njega, izgleda, kao da manufaktura radi bez ikakvog fiksnog kapitala samo sa poslovnim kapitalom koji se godišnje obrće, i da shodno tome ne stvara u svojoj godišnjoj robnoj masi nikakav deo vrednosti za naknadu rabaćenja fiksnog kapitala (kao zgrada, oruđa itd.).* Nasuprot ovim očiglednim nedostacima, donosi engleska klasična škola odlučujući napredak pre svega time što S11aku vrstu robe proglašava za proizvodnu, to jest što otkriva da se višak vrednosti stvara kako u manufakturi tako i u poljoprivredi. Mi kažemo: engleska klasična škola jer Adam Smith i u ovom pogledu, pored jasnih i odlučnih izjava u pomenutom smislu, pada katkada lako i sam ponovo u fiziokratsko shvatanje. Tek kod Ricarda teorija radne vrednosti dobija svoj najviši i najdosledniji oblik koji je u okviru buržoaskog shvatanja mogla postići. Odatle sledi da u manufakturnom sektoru celokupne društvene proizvodnje moramo uzeti da se godi_šnje p_roizvodi izvestan višak preko celokupnog uloženog kap1tala, c1st dohodak, to jest višak vrednosti isto kao i u poljoprivredi."
* Uostalom, treba primetiti da Mirabeau u svojim "E:
S druge strane Smith je otkriće":'. da svaka vrsta rada ~ma pro-; duktivno svojstvo, da stvara v1sak vrednosti, bez obZJra da li se vrši u manufakturi ili u poljoprivredi, došao na to da i poljoprivredni rad mora proizvesti pored zemljišne rente za klasu zemljoposednika još i suvišak za klasu zakupaca preko celokupnih njenih izdataka u kapitalu. Tako je i nastao pored naknade kapitala još godišnji dohodak klase zakupaca.• Konačno 'e Smith, sistematskim produbljivanjem pojmova "ava:1.ces pri~tives" i "avances annuelles", koje je izneo Quesnay pod rubrikom fiksnog i obrtnog kapitala između ostaloga jasno pokazao da je manufakturnom sektoru društvene proizvodnje isto tako potreban fiksni kapital, pored obrtnog, kao i poljoprivredi, a sledstveno tome da je potreban i odgovarajući deo vrednosti za naknadu rabaćenja tog kapitala. Tako je Smith bio na najboljem putu da sredi pojmove o društvenom kapitalu i dohotku i da ih egzaktno prikaže. Vrhunac jasnoće do koje je on dopro u tom pogledu izražava sledeća formulacija: .,Iako je, nesumnjivo, celokupni godišnji proizvod tla i rada svake zemije konačno namijenjen podmirenju potrošnje njezinih stanovnika i tome, da im pribavi dohodak, ipak, kad prvo dolazi sa zemlje ili iz ruku produktivnih radnika, on se prirodno dijeli na dva dijela. Jedan od njih, i to često veći dio, u prvom je redu namijenjen nadomještanju kapitala ili obnovi životnih namirnica, sirovina i gotova rada, koji su se 1zvukli iz nekog kapitala. Drugi dio namijenjen je stvaranju dohotka ili vlasniku tog kapitala kao profit od njegova kapitala, ili nekoj drugoj osobi kao renta od njezine zemlje."** ("Wealth of Nations", ed. McCulloch 1828, I, str. 83). A u drugoj knjizi, u III pogLavlju, specijalno o industriskom radu: ,. ... Rad manufakturnog radnika općenito povećava vrijednost sirovina na koje se primjenjuje, za vrijednost uzdržavanja tog radnika i za vrijednost profita njegova gospodara. Naprotiv, rad kućnog sluge ne povećava vrijednost ničega. Iako manufakturnom radniku njegov gospodar predujmljuje nadnicu, manufak:~urni radnik ustvari ne stoji gospodara nikakva izdatka, jer se općemto vrijednost te nadnice vraća zajedno s profitom u povećanoj VI1ijednosti .predmeta" (L e., I, str. 297). * .,Radnici .... , koH se upotrebljavaju u poljodjelstvu, ne samo uzrokuju, kao radnici u manufakturama, reprodukciju vrijednosti koja je _jednaka njihovoj vlastitoj potrošnji ili kapitalu koji ih zapošljava, ZaJ_edno. ~ proji~om n;egovih vlasnika, već uzrokuju :i reprodukuju mnogo vece VrtJednosh. Iznad i povrh kapitala zakupnika i svih njegovih profita, oni redovito uzrokuju reprodukciju rente vlasnika zemlje" (l e,, L strr. 327). ** l e., I, str. 299. Naravno, Smith pretvara već u sledećoj rečenici kapital sasvim u najamnine, u ,promenlji.vi !kapttal: "That parr
of the an~ual produce of the land and labour of any country which replac~s a cap1tal, never is immediately employed to maintain any but productJve hands. It pays the wages of productive labour only. That which is
_ • ,.B~tto doh~dak .~vih stanovnika neke velike zeml' e saarzava CJelokupm g~dlS':'Jl prmzvod njihova tla i rada, a ~jihov :-etto doho<;tak o'?-o, sto 1m_ostane slobodno poslije odbitka trosk?va uzdr~avan1~· prv~ nJihova stalnog, i, drugo, njihova ooticaJnog k_ap1tala, 1h ono. sto oni mogu, a da ne načnu svoj k~pi ~-:I' sta~~~. u SVOJU. zahhu! namijenjenu neposrednoj potrošnji, th potrostb na SVOJ:. uzdrzavanje, udobnost i zabave. 1 njihovo stv~rno bogatstvo Tit] e u razmjeru s njihovim brutto, već s njihovlm netto dohotkom."* 9vde ~e poj_:>vljuju pojmovi celokupnog kapitala i dohotka u opste~ l strozem shvatanju_ nego u "Tableau economique": drustvem doho~ak oslobođen Jednostrane povezanosti s poljopnvredo:'?-, kap1tal u oba svoja obli~a, fiksnog i obrtnog kapitala, pros1ren u bazu celokupne drustvene proizvodnje. Namesto razlikovanja dvaju sektora proizvodnje, poljoprivrede i manufakture, koje dovodi do pometnje, ovde su u prvi red istaknute druge kategorije koje su od funkcionalnog značaja: razlikovanje kapitala i dohotka, zatim razlikovanje fiksnog i obrtnog kapitala. Odatle Smith prelazi na analizu uzajamnog odnosa i transformacija ovih kategorija u njihovom društvenom kretanju: u proizvodnji i prometu, to jest u društvenom procesu reprodukcije. On ovde ističe radikalnu razliku između fiksnog i obrtnog kapitala sa društvene tačke gledišta: ,.Očito je, da se cjelokupni trošak uzdržavanja stalnog kapitala (treba da glasi: fiksnog. M. G.) mora isključiti iz netto dohotka društva. Ni sirovine, koje su potrebne za održavanje korisnih strojeva i oruđa, njihovih korisnih zgrada itd., nl proizvod rada koji .ie potreban za prerađivanje tih sirovina u prikladni oblik, nikada ne mogu sačinjavati jedan dio netto dohotka društva. Doduše, cijena tog rada može sačinjavati jedan dio netto dohotka društva, jer radnici, koji su tako uposleni, mogu staviti cijelu vrijednost s:'oJlh nadnica u svoju zalihu, koja je namijenjena neposrednoJ poimmediately destined for constituting a revenue, .either as profit. or as rent may maintain indifferently either productlve or unproduchve hanrls." 1{Ed. McCulloch, sv. II, str. 98.) ("Onaj dio godišnjeg proizvoda tla i rada svake zemlje koji nadomješta kapital, nikada se _ne upo~re bljava neposredno za drugo nego za uzdržavai?-je. proizyo~mh ra~mk~. On plaća nadnice samo produktivnog rada. Ona] d10 godt.š~Jeg proizvoda rada i zemlje koji je neposredno namijenjen tome, da sačm1ava d'?hoda~: kao profit ili kao renta, može bez razlike uzdržavati produkhvne Ili neproduktivne radnike.") . . * 1. e., 1, str. 254. (U Hanžekovićevom prevodu je ovd~ 1 u ne~1m drugim citatima iz Smitha . reč "fixed". prevedena sa r~č1 .. ~talan , ~ reč "circoulating" sa "optioca]an". Među tl~. dos]~ poJmOvima bur žoaske političke ekonomije, mi, prevodect IzlaganJa. ~ame ~~tor.ke .?, učenju Smitha i drugih buržoaskih ekonomista, koristimo rec1 "fiksm 1 "obrtni". - (Napomena prevodioca.)
27
trošnji. Ali kod drugih vrsta rada, cijena i proizvod idu u zalihu, namijenjenu neposrednoj potrošnji, cijena u zalihu radnika, a proizvod u zalihu drugih ljudi, kojih se uzdržavanje, udobnosti i zabave povećavaju radom tih radnika."* Ovde nailazi Smith na važno razlikovanje između radnika koji proizvode sredstva za proizvodnju i onih koji proizvode sredstva za potrošnju. Kod prvih on primećuje da sastavni deo vrednosti, koji oni stvaraju u naknadu za svoje najamnine, dolazi na svet u obliku sredstava za proizvodnju (kao sirovine, mašine itd.), to jest da ovde deo proizvoda koji je određen za dohodak radnicima postoji u takvom naturalnom obliku koji ne može nikako služiti za potrošnju. Sto se tiče druge kategorije radnika, Smith primećuje da se ovde, nasuprot tome, celokupni proizvod pojavljuje u obliku artikala potrošnje, dakle kako onaj deo u njemu sadržane vrednosti koji nadoknađuje najamnine (dohodak) radnika, tako i ostali deo (Smith nije izrično kazao, ali prema smislu njegov bi zaključak trebalo da glasi: tako i deo koji pretstavlja utrošeni fiksni kapital). Mi ćemo dalje videti koliko se ovde Smith približio čvornoj tački analize sa koje je Marx pristupio rešavanju problema. Međutim, opšti zaklju(;ak pri kome ostaje sam Smith, ne istražujući dalj~ osnovno pitanje, sledeći je: Svakako se sve ono što je određeno za održavanje i obnavljanje fiksnog kapitala društva ne me>že uračunati u čisti dohC>dak društva. Kod obrtnog kapitala je drukčije. "lako je tako cjelokupni trošak uzdržavanja stalnog (fixed) kapitala nužno isključen iz netto dohotka društva, nije tako s troškom uzdržavanja opticajnog (circulating) kapitala. Od če tiri sastavna dijela, iz kojih se taj posljednji kapital sastoji: iz novca, živežnih namirnica, sirovina i gotova rada, o\ra tri posljednja, kao što smo već primijetili, redovito se izvlače iz opticajnog (circulating) kapitala i ulažu bilo u stalni (fixed) kapital društva ili u zalihu, namijenjenu neposrednoj potrošnji. Svaki dio tih potrošnih dobara, koji se ne upotrebljava za uzdržavanje opticajnog kapitala, ide u cijelosti u stalni kapital i sačinjava dio netto dohotka društva. Uzdržavanje tih triju dijelova opticajnog kapitala zato ne izvlači dio godišnjeg proizvoda iz netto dohotka društva, osim onoga, što je potrebno za uzdržavanje stalnog (fixed) kapitala."** Iz ovoga se vidi da je Smith ovde strpao u kategoriju obrtnog kapitala prosto sve osim već primenjenog fiksnog kapitala, dak~e, kako Životna sredstva i sirovine tako i celokupni robni kapital koji je>š nije realizovan (dakle, delimično još jednom ista *
** 28
l. e., I, str. 255. l. e., I, str. 256.
životna sredstv~ i sirovine, a delimično robe koje su prema svom naturalnom obliku od~eđene .da. nadomeste fiksni kapital), i da Je poJam obrtnog kapitala ucmw dvosrruslenim i neodr đ · Ali pored ove zbrke on pravi pritom još jednu dal' e en;m. razliku: JU vaznu "Opticajni (circulating) kapital društva različit je u t pogledu od opticajnog kapitala pojedinca. Opticajni kapital ~:. kog J)OJedmca potpuno je isključen od toga, da sačinjava neki d10 .nJegov'!- netto. dohotka, koJI se mora sastojati jedino iz njegovih profita:. Ali, Iako opti.cajni (circulating) kapital svakog poJedinca .sacmJaya dio opllcajnog kapitala društva, kojemu prtpada, mJe on Iz tog razloga također potpuno isključen od toga, da sačinjava dio netto dohotka društva." Smith objašnjava ovo sledećim primerom: "Iako se sva dobra u dućanu trgovca nikako ne smiju staviti u. n)egovu vlastitu zalihu, koja je namijenjena neposrednoj potrOSIIJI, ta se dobra mogu staviti u zalihu, namijenjenu neposrednoj potrošnji drugih ljudi, koji, iz dohodaka, koji potječu iz drugih fondova, mogu trgovcu redovito nadoknađivati vrijednost tih dobara, zajedno s profitima, a da ne uzrokuju nikakvo smanjenje ni njegova ni svog kapitala. 44 * Smith je ovde pronašao osnovne kategorije u odnosu na reprodukciju i na kretanje celokupnog društvenog kapitala. Fiksni i obrtni kapital, privatni kapital i društveni kapital, privatni dohodak i društveni dohodak, sredstva za proizvodnju i sredstva za potrošnju ovde su istaknuti kao velike kategorije i delimično su nagovešteni u svom stvarnom, objektivnom ukrstanju, a delimično utopljeni u subjektivnim teoretskim protivrečnostima Smithove analize. Uska, stroga i klasično prozirna ~erna fiziokratizma raspala se ovde u gomilu pojmova i odnosa koji na prvi pogled pretstavljaju haos. Međutim, iz ovoga haosa izlaze već donekle na videlo nove veze društvenog procesa reprodukcije koje su obuhvaćene dublje, modernije i življe nego kod Quesnaya, ali koje ostaju nedovršene u haosu kao Mikelanđelov Rob u svom mramornom bloku. To je samo jedna slika koju Smith prilaže problemu. Međutim, on ga istovremeno obuhvata i sa sasvim druge strane-:sa stanovišta analize vrednosti. Upravo ona Ista teoriJa o SVOJstvu svakog rada da stvara vrednost, teorija koja je učinila korak napred u poređenju sa fiziokratim~, zatim stro.go kapital~ stičko razlikovanje svakog rada na placem rad (koJI naknađuJe najamninu) i na neplaćeni rad (koji stv~ra višak vrednosti), kao i konačno stroga podela viška vrednosti na nJegove dve glavne kategorije: profit i zemljišnu renlll - što sve pretstavl]a na" l. e., I, str. 256.
29
predak u poređenju sa fiziokratskom analizom zaveli su Smitha na onu čudnovatu tVTdnju da se cena svake robe sastc.n iz najamnine + profit + z~mljišn~ renta, il_i, kraće, Marxovim izrazom, iz pr v. Otuda J~ sled1lo da se 1 celokupnost roba: koju je društvo godišnje prmzvelo, u SVOJOJ .ukupno]. vred":~st1 bez ostatka raspada na ova dva dela: na naJarnnme 1 na VJsak vrednosti. Ovde je trenutno potpuno nestala kategorija kapitala društvo ne proizvodi ništa nego dohodak, ništa nego artikle 'potrošnje, koje društvo potpuno i potroši. Reprodukcija bez kapitala postaje zagonetkom, a analiza problema u celini čini snažan korak unazad u poređenju sa fiziokratima. Smithovi posJednici prihvatili su njegovu dvostruku teoriju baš sa krive strane. Dok su važni zameci egzaktnog prikaza problema, koje on daje u Drugoj knjizi, ostali sve do Marxa netaknuti, dotle je analizu cena koja je iz osnova pogrešna i koju je on dao u Prvoj knjizi, najveći deo njegovih poslednika preuzeo kao dragoceno nasleđe, bilo da ju je bezbrižno prihvatio, kao Ricardo, bilo da ju je utvrdio u plitku dogmu, kao Say. Gde su kod Smitha postojale plodne sumnje i stimulirajuće protivrečnosti, tu je kod Saya nadmena apodiktičnost vulgarnog ekonomista. Za Saya postaje Smithova napomena, da za jednog može biti kapital ono što za drugog može biti dohodak, razlog da svako razlikovanje između kapitala i dohotka proglasi uopšte kao besmisleno na društvenom merilu. Naprotiv, besmislicu da se celokupna vrednost godišnje proizvodnje pretvara u same dohotke i da se potroši, Say uzdiže na stepen apsolutne dogme. Kako, dakle, društvo svake godine svoj celokupni proizvod potpuno potroši, to se društvena reprodukcija, koja tako funkcioniše bez sredstava za proizvodnju, pretvara u godišnje ponavljanje bibliskog čuda: stvaranje sveta iz ničega. U ovom stanju ostao je problem reprodukcije sve do Marxa.
+
Glaoa treća
KRITIKA SMITHOVE ANALIZE
Da rezimiramo ukratko rezultate do kojih je doprla Smithova analiza. Oni se mogu izraziti u sledećim tačkama: l. Postoji fiksni kapital društva koji ne ulazi ni u jedan deo čistog dr~štvenog dohotka. Taj fiksni kapital čine "sirovine ~o~e slu~e za održavanje korisnih mašina i industriskog oruđa 1 "prmzvod rada potreban za pretvaranje ovih sirovina u zahtev ani oblik". I kad Smith proizvodnju ovog fiksnog kapitala još izričito suprotstavlja proizvodnji neposrednih život30
nih namirnica kao naročitom načinu pro' od · pretvara fiksni kapital u ono što Marx n~zy nJe, 0 ~ ustvttri jest u deo kapitala koji postoji u svim mate~:l~ J>OstoJa~lm: ta za proizvodnju, nasuprot radnoj snazi. a nim sre stvlm:-t . 2. Posto_ji obrtni kapital društva. Od njega, međutim 0 _ sie IzdvaJanJa fiksn.~g d_<:la kapitala (to će reći: postoj~n~g· os~aJe sa~o katego:I]a z1vo~nih sredstava koja, međutim, n~ prets~av!Ja za drustvo kapital, nego čisti dohodak _ fo d potrosnJe. n . 3. Kapit~! i čisti dohodak pojedinaca ne poklapaju se s ka]Jital~m l ~1shm d?hotk_~m društva. Ono što je za društvo samo f1ksru kapital (hoce rec1 postojani), za pojedinca može biti ne kap1~al1 nego doh~dak, fond potrošnje, naime, u delovima vredn~h fiksnog kapitala, ?ajarrinine za radnike i profiti za kapitaliste. I obrnuto, obrtm kapital poJedmaca može za društvo dq ne bude kapital, nego dohodak, i to naročito ukoliko pretstavl;a životna sredstva. · 4. Ostvareni godišnji ukupni društveni proizvod ne sadrži u svojoj vrednosti ni atoma kapitala, nego se sav deli na tri vrste dohotka: najamnine, kapitalističke profite i zemljišne rente. Ko bi hteo da iz ovde izloženih odlomaka misli stvori sebi sliku godišnje reprodukcije celokupnog društvenog kapitala i njenog mehanizma morao bi ubrzo da očajava zbog posla. Kako •e, najzad, uprkos svemu, društveni kapital stalno obnavlja svake godine, kako se kroz dohodak obezbeđuje svakome potrošnja i istovremeno individue zadržavaju svoje gledište o kapitalu i o dohotku - sve to se nalazi još beskrajno daleko od rešenja. Potrebno je sebi pretstaviti celu idejnu zbrku i obilje protivrečnih gledišta pa da bi se shvatilo koliko je svetlosti uneo tek Marx u problem. Počnimo sa poslednjom dogmom Adama Smitha koja je već sama bila dovoljna da rešenje problema reprodukcije uklasičnoj političkoj ekonomiji r3Zbije. Koren Smithovog čudnog shvatanja da bi se vrednost celokupnog društvenog produkta morala bez ostatka rastvoriti na same najamnine, profite 1 zemljišne rente, leži upravo u njegovom naučll:om poimanju ~e orije vrednosti. Rad je izvor svake vrednosti. Svaka r?ba l•: posmatrana kao vrednost, proizvod rada i ništa više. Ah svaki obavljeni rad je istovremeno, kao najamni rad, ---: ovo Ident:-fikovanje ljudskog rada sa kapitalJ:;tičkim najammm rad?m J• upravo ono što je klasično kod S!llltha - 1 nakn~da za Izdate najamnine i suvišak iz neplaćenog rada, kao prof•t. za. kapitalista i renta za zemljovlasnike. Sto važi za svaku paJedmu robu 31
mora da važi i za celokupnost roba. Celokupna masa roba koj u društvo godišnje proizvodi je kao ~oličina. vrednosti s.amo proizvod rada,. i to kako plaćenog tako 1 neplacenog rada, 1 ra~tvara se dakle takođe na same najamnine i profite, pored rent!. }lara~no, k~d svakog rada dola?.e još u obzir sirovine, oru~a itd. Ali šta su drugo i same sirovine i oruđa nego takođe prmzvod1 rada, i to opet delimično plaćenog a delimično neplaćenog rad3. Možemo koliko nas je volja ići unazad, okretati i obrtati stvar kako hoćemo, ali u vrednosti, odnosno u ceni svih roba nećemo naći ništa što ne bi jednostavno bilo ljudski rad. Ali svaki rad se deli na deo koji naknađuje najamnine i na deo koji ide kapitalistima i zemljoposednicima. Nema ničeg drugog osim najamnina i profita, ali ipak postoji kapital - kapital pojedinaca i kapital društva. Kako izaći iz ove oštre protivrečnosti. Da se ovde stvarno radilo o teškom teoretskom pitanju, dokaz je okolnost koliko se dugo sam Marx zadubljivao u ovu materiju, a da spočetka nije mogao krenuti napred i naći izlaza, kao što se to može pratiti u njegovim "Teorijama o višku vrednosti".* Ali ipak mu je rešenje sjajno uspelo, i to na osnovu njegove teorije vrednosti. Smith je bio potpuno u pravu da vrednost svih roba, uzevši ih pojedinačno ili sve skupa, ne pretstavlja ništa drugo nego rad. On je bio isto tako u pravu kad je rekao: svaki rad (posmatran kapitalistički) rastvara se na plaćeni (koji nadoknađuje najamnine) i neplaćeni rad (koji kao višak vrednosti odlazi u ruke raznih klasa koje poseduju sredstva za proizvodnju). Ali on je zaboravio, ili pre bismo rekli prevideo da rad, pored svojstva da stvara novu vrednost, ima i svojstvo rla staru vrednost sadržanu u sredstvima za proizvodnju, prenosi na novu robu proizvedenu tim sredstvima. Pekarev radni d:1n od 10 časova ne može stvoriti veću vrednost nego onu od 10 časova, a tih 10 časova se u Kapitalističkom smislu rastvaraju na plaćene i neplaćene, na pr + v. Ali roba proizvedena u tih l O časova sa drža će više vrednosti nego što j e stvara 10-časovni rad. Naime, ona će sadržati još i vrednost brašna, utroška peći, radionice, goriva itd., ukratko rečeno, svih sredstava za proizvodnju koja su potrebna za pečenje hleba. Vrednost robe bi se mogla jednostavno rastvoriti na pr + v samo u slučaju kad bi čovek radio u vazduhu, bez sirovina, bez oruđa i bez radionice. Ali kako svaki materi j alni rad pretpostavlja bilo kakva sredstva za proizvodnju, koja su i sama proizvod prošlog rada, to se mora ovaj prošli rad, to jest njime stvorena vrednost, preneti i na novi proizvod. • "Teorije o višku vrednosti" I, izdanje str. 173-238.
32
11
Kulture", Beograd 1953,
. Ovde se ne radi o procesu koji važi samo za kapitalističku prmz":odnJU, n_ego . se radi o opštim osnovama ljudskog rada nezavisno. od ~tonskog. oblika društva: Rukovanje oruđima koJe sam covek IzrađuJe Jeste osnovna kulturnoistoriska karakteristika ljudsko~ društva. Pojam prošlog rada koji prethodi svakom !lov~m 1 priprema mu osnovu za delatnost, izražava kultumm~tonsku. povezanost između. čoveka i prirode, trajni ~a11ac uzaJamno ISprepletanih radnih napora ljudskog društva CIJI se postanak nazreva u sivom praskozorju nastajanja društvenog čoveka, a kraj može postići samo sa propašću čitavOa kulturnog čovečanstva. Svaki ljudski rad imamo, dakle, d~ •hvalimo kao rad koji se vrši korišćenjem sredstava za rad koja su već i sama proizvod ranijeg rada. Dakle, svaki nov proizvod sadrži ne samo novi rad koji mu je dao poslednji oblik nego još i prošli rad, koji ga je snabdeo materijom, oruđem za rad itd. U proizvodnji vrednosti, to jest u proizvodnji roba, u koju spada i kapitalistička proizvodnja, ova pojava ne iščezava, ona samo prima poseban izraz. Ona se izražava u dvo~ otrukom karakteru rada koji je proizveo robu i koji se pojavljuje, s jedne strane, kao koristan, konkretan rad bilo koje vrste, koji na neki način stvara koristan predmet, upotrebnu vrednost, a s druge strane, kao apstraktan, opšti, društveno potreban rad stvara vrednost. U svom prvom svojstvu on čini ono što je ljudski rad uvek činio: prošli rad, koji je sadrhn u korišćenim sredstvima za proizvodnju, prenosi na novi proizvod, samo što se prošli rad sada javlja kao vrednost, kao stara vrednost. U svom drugom svojstvu on stvara novu vrednost, koja se, sa kapitalističkog stanovišta, rastvara na plaćeni i neplaćeni rad, na pr + v. Prema tome, vrednost svake robe mora da sadrži kako staru vrednost koju rad, u svojstvu korisnog, konkretnog rada, prenosi sa sredstava za proizvodnju na robu tako i novu vrednost koju stvara taj isti rad u svom svojstvu kao društveno potreban svojim pukim utroškom, svojim trajanjem. Smith nije mogao da povuče ovu razliku, jer nije razlikovao dvostruki karakter rada kao stvaraoca vrednosti, i Marx veruje na jednom mestu da u ovoj osnovnoj zabludi Smithove teorije vrednosti mora da leži pravi dublji izvor njegove č~dno vate dogme, prema kojoj se sva proizvedena ~asa roba rastvara bez ostatka na p v*. Ovo nerazlikovanJe dvostrukog karaktera rada koji proizvodi robe: konkretnog, korisnog. i apstraktnog, društveno potrebnog, jeste ustvari jedna od naJIStak-
+
* l
"Kapital", tom II, str. 356.
Akumulacija kapitala
33
nutijih karakteristika ne samo Srnithove teorije vrednosti nego . .. .~ Ne brinući se za društvene posled!Ce svoJe teoriJe, klas1cna ekonomija je videla u ljudskom radu jedinog stvaraoca vrednosti i ovu teoriju razradila do one jasnoće koju nam pruža Rica;dova formulacija. Ali osnovna razlika između Ricardove i Marxove teorije radne vrednosti - razlika koju je ne samo pogrešno shvatila buržoaska ekonomija, nego je većinom ostala neuzimana u obzir i u popularizacijama Marxova učenja -jeste ta što Ricardo, u smislu svog opšteg prirodnopravnog shvatanja buržoaske privrede, smatra i stvaranje vrednosti takođe čisto prirodnim svojstvom ljudskog rada, individualnog konkretnog rada individualnog čoveka. Ovo shvatanje se ispoljilo još oštrije kod Adama Smitha koji je, naprimer, "sklonost za razmenu" proglasio za osobenost ljudske prirode, i to pošto ju je prethodno uzaludno tražio kod životinja, kao kod pasa i tako dalje. Uostalom Smith, iako sumnja u "sklonost za razmenu" kod životinja, smatra da životinjski rad ima svojstvo da stvara vrednost isto kao i ljudski rad. On to čini naročito u prilikam~ kad ponovo pada u fiziokratsko shvatanje: "Nijedan jednako veliki kapital ne pokreće veću količinu produktivnog rada nego kapital zakupnika. Ne samo njegove radne sluge već i njegova radna stoka- radnici i radna stoka. koji se upotrebljavaju u poljodjelstvu, ne samo uzrokuju, kao radnici u manufakturama, reprodukciju vrijednosti, koja je jednaka njihovoj vlastitoj potrošnji ili kapitalu, koji ih zapošljava, zajedno s profitima njegovih vlasnika vec uzrokuju i reprodukciju mnogo veće vrijednosti. Iznad i p0vrh kapitala zakupnika i svih njegovih profita, oni redovito uzrokuju reprodukciju rente vlasnika zemlje."* Ovde najdrastičnije dolazi do izražaja to da je Smith smatrao stvaranje vrednosti neposredno fiziološkim svojstvom rada, manifestacijom čovekovog životinjskog organizma. Kao što pauk ispreda paučinu iz svog tela, tako radni čovek stvara vrednost, - radni čovek naprosto, svaki čovek, koji proizvodi korisne predmete, jer je radni čovek po svojoj prirodi proizvođač roba, kao što ljudsko društvo po prirodi počiva na razmeni i kao što je robna privreda normalna forma ljudske prirode. Tek je Marx video u vrednosti naročit društveni odn05 koji nastaje pod određenim istoriskim uslovima, što ga je dovelo do toga da razlikuje dve strane rada koji proizvodi robe: konkretni, individualni rad i bezrazlični društveni rad, a tim
i teorije vrednosti cele klasične škole. .
* 34
A. Smith, l. e., I, str. 326.
razlikovanje~ je tek jasno sinulo, kao u svetlosti bl"eštave svetilJke, resen]e zagonetke novca. J .Da bi na ovaj ~a čin, u krilu buržoaske privrede, statički, razlikovao ?vost~kl karakter rada, razlikovao radnog čoveka 1 prmzvođaca. rob~, stvaraoca vrednosti, Marx je prethodno mo~ao da,_ u 1st?nsko~ razvoju, postavi dinamičko diferenciranJe_ prmzvođaca rob~ od radnog čoveka uopšte, to jest da shvati prOizvodnJu roba samo kao određen istoriski oblik društvene pr~izvod':'je. Jed~om ~<;čju, Marx je morao, da bi odgonetnuo h!Jeroghfe kap1tahshcke priVrede, priStupiti istraživanJU sa dedukClJOm koja je suprotna dedukciji klosika. Umesto da pristupi istraživanju sa verovanjem u "normalno-ljudsko" burž?askog načina proizvodnje, on je, sa ulaženjem u njegovu 1Stor1sku pr_ošlost, morao metafizičku dedukciju klasika da preokrene u nJenu suprotnost, u dijalektičku dedukciju.' Iz ovog se vidi da je za Smitha bilo nemoguće da jasno diferencira o be strane rada kao stvaraoca vrednosti, ukoliko taj rad s jedne strane prenosi staru vrednost sredstava za proizvodnju na novi proizvod, a s druge strane istovremeno stvara novu vrednost. Ipak nam izgleda da njegova dogma o rastvaranju celokupne vrednosti na pr + v potiče još i iz drugog izvora. Ne može se pretpostaviti da je Smith ispustio iz vida samu činjenicu da svaka proizvedena roba s~drži, pored vrednosti stvorene prilikom svoje neposredne proizvodnje, još i vrednost svih sredstava za proizvodnju utrošenih u svojoj proizvodnji. Upravo kroz to što nas on, da bi pokazao potpuno rastvaranje ukupne vrednosti isključivo na pr + v, stalno vodi iz jednog proizvodnog stadijuma u drugi raniji ili, kako se Marx izražava, vodi nas od Pontija do Pilata (od nemila do nedraga), Smith dokazuje da je on svestan same te činjenice. Cudnovato je pritom samo to da on takođe i staru vrednost sredstava za proizvodnju rastvara uvek iznova na pr +v i tako konačno u tu formulu stavlja celokupnu vrednost sadržanu u robi. On to čini u pasusu o ceni žita koji smo već citirali: "Na primjer, jedan dio cijene žita plaća rentu vlasniku zemlje, drugi plaća nadnice ili uzdržavanje radnika i tegleće stoke uposlenih u proizvodnji žita, a treći dio plaća profit zakupnika. Cini se da ta tri dijela ne sačinjavaju ni neposredno ni konačno cijelu cijenu žita. Možda bi se moglo pomisliti, d• Je 1 četvrti dio potreban za nadomještanje zakupnikova kapitala 11! za nadopunu trošenja i iskorišćavanja njegove tegleće stoke i drugog poljoprivrednog oruđa. Ali treba imati u vidu, da se ClJ~na svakog poljoprivrednog oruđa, kao na primjer radnog konJa, sama
..
*
R. Luxemburg, "Die Neue Zeit", XVIII, tom II, str. ltl4.
35
sastoji iz ista tri dijela: iz rente od zemlje, na kojoJ je uzgojen, iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika, koji predujmljuje i jedno i drugo, i r_~ntu t_og zemljišta i. nad~ nice za taj rad. Prema tome, 1ako ClJena z1ta moze placatl 1 cijenu i održavanje konja, cijela se cijena ipak ili neposredno ili konačno svodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit." Ono što je Smitha zbunilo, čini nam se da je sledeće: 1. Svaki rad se odvija nekim sredstvima za proizvodnju. Ali ono što pri nekom određenom radu pretstavlja sredstva za prcr izvodnju (sirovinu, oruđe itd.) jeste i samo proizvod nekog ranijeg rada. Za pekara je brašno sredstvo za proizvodnju kome on dodaje nov rad. Ali i samo brašno je proizašla iz rada mlinara za koga ono nije bilo sredstvo za proizvodnju, nego proizvod, upravo onako kao što je sada pecivo za pekara. Ovaj proizvod je pretpostavljao žito kao sredstvo za proizvodnju, ali ako pođemo još korak nazad, žito nije bilo za zemljoradnika sredstvo za proizvodnju, nego proizvod. Ne može se naći nijedno sredstvo za proizvodnju koje sadrži vrednost a da ne bi bilo proizvod nekog ranijeg rada. 2. S kapitalističkog gledišta iz toga proizlazi: celi kapital koji je od početka dc kraja upotrebljen za proizvodnju neke robe može se konačno svesti na određenu količinu obavljenog rada. 3. Celokupna vrednost robe, podrazumevajući sve izdatke kapitala, jednostavno se rastvara na određenu količinu rada. Sto važi za svaku robu, mora važiti i za celokupnost roba koje je društvo godišnje proizvela: i njihova celokupna vrednost se svodi na neku količinu obavljenog rada. 4. Svaki rad, obavljen u uslovima kapitalizma, deli se na dva dela: plaćeni deo koji naknađuje najamnine, i neplaćen; koji stvara profite i rente, to jest višak vrednosti. Svaki rad obavljen u uslovima kapitalizma odgovara formuli pr+ v.* Sve dosadašnje teze su potpuno tačne i nepobitne. Način na koji je Smith izrazio ove teze dokazuje snagu i sigurnost njegove naučne analize i njegov napredak u poređenju sa fiziokratima u shvatanju vrednosti i viška vrednosti. Samo što je on kod teze 3., u zaključku, napravio grubu omašku: celokupna vrednost godišnje proizvedene robne mase rastvara se na količinu rada koji je izvršen u toj godini, dok on sam na drugom mestu pokazuje da vrlo dobro zna da vrednost robe koju
* Ov~e ~e- uzimamo u obzir da se kod Smitha, s vremena na vreme, POJaVlJUJe suprotno shvatanje, po kome se cena roba ne rastvara r:a .I!r +v, nego je vrednost robe sastavljena iz pr+ v. To hrkanje je vaZlUJe _za Smi~hov~ teoriju vrednosti nego za predmet radi kojeg nas sada mteresuJe nJegova formula pr+v. 36
nac!j:> proi~vede u jednoj godini !'eophodno uključuje i rad raniJih. god1n:=t - naime, rad uklJucen u preuzetim sredstvim za prmzvodnJ u. a . Pa ipak _i e mor:'o d_a bude potpuno pogrešan Smithov za-
klJučak. 1zvucen IZ cetin gornJe sasv1m pravilno postavljene tez~, na1m_e, da celokupna vrednost svake robe, kao i godišnje pr01zvodnJe roba od strane društva, rastvara bez ostatka na
s:
pr + v. Smith identifikuje pravilnu tezu da svaka vrednost :obe ne pretstavlja ništa drugo nego društven rad, sa pogresnom tezom da svaka vrednost ne pretstavlja ništa drugo nego pr.+.':'· Formula pr + v izražava funkciju živog rada u kapitahstlckim ekonomskim odnosima, naime, dvostruku funkciju; l. Naknadu promenjenog kapitala (najamnina) i 2. stvaranje viška vrednosti za kapitalista. Ovu funkciju vrši najamni rad za vreme njegova korišćenja od strane kapitalista, i realizacijom vrednosti robe u novac kapitalist isto tako izvlači nnzad promenljivi kapital predujrnljen u najamnine kao što višak vrednosti stavlja u svoj džep. Prema tome, pr + v izražava odnos između najamnog radnika i kapitalista, odnos koji se završava svaki put sa proizvodnjom robe. Cim se roba proda i odnos pr + v za kapitalista realizuje u novac, tada se taj odnos i njegov trag u robi -gasi. Na robi i njenoj vrednosti apsolutno se ne vidi u kakvom odnosu je njena vrednost stvorena i da li je uopšte stvorena plaćenim i neplaćenim radom; jedina nesumnjiva činjenica je to da roba sadrži određenu količinu društveno potrebnog rada, što dolazi do izražaja u njenoj razmeni. Dakle, za samu razmenu kao i za upotrebu robe potpuno je svejedno da li se rad sadržan u robi rastvarao na pr+ v ili nije. U razmeni igra ulogu samo kvantitet rada kao vrednost, a u upotrebi igra ulogu samo njegovo konkretno svojstvo, njegova korisnost. Formula pr + v izražava, dakle, takoreći samo intimni odnos između kapitala i rada, društvenu funkciju najamnog rada koja se potpuno gasi u proizvodu. Drukčije je s~ izdanim delom kapitala koji je uložen u sredstva za prmzvodnju, sa postojanim kapitalom. Kapitalist mora P?red na~ jamnog rada da nabavi još i sredstva za proizvodnju, Jer svak; rad potrebuje za svoju aktivnost još i sirovina, oruđa, zgrada itd. Kapitalistički karakter i ovog uslova proizvodnje ispoljava se time što se ta sredstva za proizvodnju pojavljuju baš kao p, kao kapital, to jest, l. kao vlasništvo neke druge osob<; a ne onih koji rade, odvojeno od radne snage, kao vlasmstvo onih koji ne rade, i 2. kao prost predujam, kao izdatak _u eliJu proizvodnje viška vrednosti. Postojani kapital P. poJayiJUJ_e se ovde samo kao osnovica za pr + v. Ali postoJan! kapital lzra-
37
žava još i nešto više, naime, fun~ciju sredstava. za. pro~zvodnju u ljudskom procesu rada, nezavisno od ma ko}e Istonskodruštvene forme. Sirovine i oruđa za rad potrebni su stanovmku Ognjene Zemlje za proizvodnju njegovog porodičnog kajaka, ke>munističkoj seljačkoj opštini u Indiji pri obradi opštinskih oranidi, egipatskom felahu pri setvi njegovih seoskih p~lja kao i pri gradnji piramide za faraona, grčkom robu u maloJ atenskoJ manufakturi, feudalnom kmetu, srednjevekovnom esnafskom zanatliji i modernom najamnom radniku. Sredstva za proizvodnju proizašla iz ljudskog rada jesu izraz kontakta izmel!u ljudskog rada i prirodne materije i stoga su opšti, večni preduslov ljudskog procesa proizvodnje. Oznaka p u formuli p +pr + v izražava, dakle, određenu funkciju sredstava za proizvodnju koja ne iščezava sa prestankom rada. Dok je za razmenu kao i upotrebu robe potpuno bez značaja da li je ona proizvedena plaćenim ili neplaćenim radom, najamnim radom, robovskim, kmetovskim ili nekim drugim radom, za upotrebu robe je od odlučujuće važnosti da li je ona samo sredstvo za proizvodnju ili životna namirnica. Cinjenica da je pri proizvodnji mašina upotrebljen plaćen i neplaćen rad od značaja je samo za fabrikanta mašina i za njegove radnike. Za društvo koje dolazi do mašina putem razmene od značaja je samo njeno svojstvo sredstva za proizvodnju, njena funkciJa u pre>cesu proizvodnje. I s&svim tako kao što je svako društvo u svojoj proizvodnji oduvek moralo da vodi računa o važnoj funkciji sredstava za proizvodnju, što se u svakom periodu pre>izvodnje brinulo da se proizvedu potrebna sredstva za proizvodnju u sledećem periodu, tako isto i kapitalističko društvo može svake godine započeti svoju robnu proizvodnju po formuli pr + v, to jest eksploatisati najamni rad samo tada ako postoji potrebna količina sredstava za proizvodnju za obra7ovanje postojanog kapitala kao plod ranijeg perioda proizvodnje. Ova specifična povezanost svakog proteklog perioda proizvodnje sa sledećim, koja pretstavlja opštu, večnu osnovu društvenog procesa reprodukcije, a koja se sastoji u tome što jedan deo proizvoda svakog perioda biva namenjen za proizvodna sredstva sledećeg perioda, - izmakla je Smithovom oku. Njega kod sredstava za proizvodnju nije interesovala njihova specifična funkcija u procesu proizvodnje u kome su ona upotrebljena, nego samo činjenica da su ona sama, kao i svaka druga roba, proizvod najamnog rada primenjenog na kapitalistički način. Specifično kapitalistička funkcija najamnog rada u procesu proizvodnje viška vrednosti potpuno mu je sakrivala opštu, večnu funkciju sredstava za proizvodnju u procesu rada. 38
Njego~ pogled, pod utic~jem buržoaskog shvatanja, nije uopšte ~Ideo_ rza pos;~nog dr~stvenog odnosa između naj amnog rada 1 kapr~la, op~b .odnos ;zmeđu čoveka i prirode. Ovde, čini nam se,. I_ezr pravr rzvor cudnovate dogme Adama Smitha prema koJOJ se celokupna vrednost društvenog godišnjeg proizvoda rastvara na pr+ v. Sm1th Je preVJdeo da je p kao prvi član formu!~ ~ .+ pr + v neophodni izraz za opštu društvenu osnovu kap1tahstlcke eksploatacije najamnog rada.
Vrednost svake robe mora, dakle, da bude izražena u formuli p +pr+ v. Postavlja se sada pitanje dokle se ovo može primeniti na celokupnost roba proizvedenih u nekom društvu. Osvrnimo se na Smithove sumnje o tome, naime, na njegovu postavku prema kojoj se fiksni i obrtni kapital kao i dohodak pojedinca ne poklapaju sa istim kategorijama sa društvenog stanovišta. Sto je za jednoga obrtni kapital, za drugoga nije kapital, nego dohodak, kao, naprimer, predujam kapitala za najamnine. Ovo tvrđenje počiva na zabludi. Kad kapitalist isplaćuje radnicima najamnine, on im ne daje promenljivi kapital koji odlazi u ruke radnika da bi se preobrazio u njihov dohodak, nego on daje samo vrednosni oblik svog promenljivog kapitala za njegov prirodni oblik - radnu snagu. Promenljivi kapital je l!Vek u rukama kapitalista: prvo u novčanom obliku, zatim u vidu radne snage koju je kupio, kasnije u obliku dela vrednosti proizvedenih roba, da bi mu se konačno opet posle realizacije roba u novčani oblik- sa priraštajem- vratio. S druge strane, radnik nikada ne dolazi do poseda promenljivog kapitala. Za njega radna snaga ne pretstavlja nikada kapital, nego njegovu sposobnost (sposobnost da radi, jedino što on poseduje). Ako on nju otuđi i ako dobije novac kao najamninu, ova najamnina opet ne pretstavlja za njega kapital, nego cenu njegove proda te robe. Konačno, činjenica da radnik primljenom najamninom kupuje životne namirnice :rna sa funkcijom, koju je taj novac imao kao promenljivi kapital u rukama kapitalista, isto tako m~lo veze kao i privatna upotreba koju vrši svaki prodava~ robe s.a primljenim novcem. Prema tome, ne postaje promen!Jlyl kapital kapitalista radnikovim dohotkom, nego to postaJe cen3 radne snage koju je radnik prodao, a promenljivi kapit:'! ostaJe, kao i pre, u rukama kapitalista i kao takav funkcwmse. Isto tako je pogrešna pretpostavka da je d~h?dak (višak vrednosti) kapitalista, koji se nalazi, naprimer, u J_os nereahzo~ vanim mašinama, što je slučaj kod fabrikanata masma - f1ksm 39
kapital za nekog drugog, naime, za kupca ~?ašina: Ono što _čini dohodak fabrikanta mašina n1su same mas1ne 111 deo mas1na, nego višak vrednosti koji se. u. . njima nalazi, _dakle,~· n:plaće~i rad njegovih najamnih radmka. Posle prodaJe ma~ma ostaJe. ovaj dohodak kao i ranije u rukama fabnkanta mas1na, s tlm da je promenio samo pojavni oblik: iz oblika mašine pretvorio se u novčani oblik. I obrnuto, kupac mašine nije došao do poseda svog fiksnog kapitala tek kupovinom mašine, jer ga je on držao u rukama i ranije kao određen novčani kapital. Kupovinom mašine on je tom kapitalu dao samo odgovarajući materijalni oblik, kakav mu je bio potreban da bi kapital mogao da funkcioniše kao produktivan. Pre prodaje mašine kao i nakon njene prodaje, dohodak (viška vrednosti) ostaje u rukama fabrikanta mašina, a fiksni kapital u rukama drugoga - kapitalističkog kupca mašina. Tačno onako kao i u prvom primeru, promenljivi kapital ostaje uvek u rukama kapitalista, dohodak u rukama radnika. Kod Smitha i njegovih poslednika pometnju je izazvalo što su oni kod kapitalističke robne razmene pobrkali upotrebni oblik robA s njihovim odnosima vrednosti i zatim što nisu razlikovali pojedina kružna kretanja kapitala od kružnog kretanja robe koja se uzajamno prepleću iz koraka u korak. Jedan ;sti akt robne razmene može, posmatran s jedne strane, biti akt prometa kapitala, a s druge strane obična robna razmena, radi zadovoljenja potreba potrošnje. Pogrešna postavka: što je za jednoga kapital, za drugoga je dohodak, i obrnuto, svodi se, znači, na pravilnu postavku: što je za jednoga promet kapitala, za drugog je obična robna razmena, i obrnuto. Kroz ovo dolazi do izražaja samo sposobnost preobražaja kapitala u njegovom kretanju i isprepletenost raznih interesnih sfera u društvenom procesu razmene; oštro ocrtana postojanje kapitala u opreci prema dohotku i to u oba njegova izrazita oblika kao postajanog i promenljivog - ti~e se ne ukida. Pa ipak, sa svojim tvrđenjem da se kapital i dohodak poJedinaca ne poklapaju potpuno sa ovim kategorijama celokupnosti, Smith se približava sasvim blizu istini; ali su za samo otkriće povezanosti bile potrebne još dalje karike.
MARXOVA SEMA PROSTE REPRODUKCIJE
Razmotrimo formulu p+pr+v kao izraz celokupnog društvenog proizvoda. Radi li se ovde samo o teoretskoJ konstrukciji, o apstraktnoj šemi, ili ova formula u pr1men1 na cE:lokupno društvo ima realan smisao ima objektivnu društvenu egzistenciju? ' ~7k je Marx teoretski istakao postojani kapital, p, kao ka!7gonJU osnov~?g značaja. Već i sam Smith koji radi iskljuClVO sa kategoriJama f1ksnog 1 obrtnog kapitala pretvara ustvari 1 .nesvesno za sebe fiksni kapital u postojani, to jest on porl DJII? podrazumeva ne samo sredstva za proizvodnju koja se godmama rabate nego takođe i takva koja bivaju godišnje u celini apsorbovana u proizvodnju.* Sama njegova dogma da se celokupna vrednost rastvara na pr + v i argumenti kojima on to dokazuje vode ga tome da razlikuje dve kategorije uslova za proizvodnju: živi rad i sva mrtva sredstva za proizvodnj Ll. S druge strane, kad on pokušava da od individualnih kapitali\ i dohodaka iskonstruiše društveni proces reprodukcije, preostaje mu ustvari kao "fiksni" kapital- postojani. Svaki pojedini kapitalist upotrebljava za proizvodnju svojih rob§. izvesna materijalna sredstva za proizvodnju: zgrade, sirovine, oruđa. Za proizvodnju celokupnosti roba, u datom društvu, očigledno je potrebna celokupnost sredstava za proizvodnju upotrebljenih od strane individualnih kapitalista. Postojanje ovih sredstava za proizvodnju u društvu jeste sasvim realna činjenica, iako ona postoje jedino u obliku privatnih individualnih kapitala. Ovde dolazi do izražaja opšti, apsolutni uslov društvene proizvodnje u svim njenim istorisltim oblicima. Naročiti kapitalistički oblik ispoljava se u tome što materijalna oredstva za proizvodnju funkcionišu upravo kao p, kao kapital, to jest kao svojina onog koji ne radi, kao pol suprotan proletarizovanoj radnoj snazi, kao pendant najamnom radu. Promenljivi kapital, pr, jeste suma najamnina u društvu u toku godišnje proizvodnje stvarno plaćenih. I ta činjenica ima realnu objektivnu egzistenciju, mada se ona pojavljuje u bezbrojnim individualnim najamninama. U svakom društvu broj radne
* Radi jednostavnosti u smislu uobičajenog načina izražavanja, mi ovde i ubuduće govorimo uvek o godišnjoj proizvodnji, što uglavno~ odgovaTa sam~ za poljoprivredu. Za indusrtriski period proizvodnje i obrt kapitala nije uopšte potrebno da se poklapaju sa promenom godine.
41
snage stvarno uključene u proizvo_dnjui njen~_ godišnje oo_r~a~ vanje jesu pitanja od osnovne vaznost!. Naroc:h kap1tahst1c~l oblik ove kategorije, kao pr, kao promenlJIVl kapital, znaci: l. da radni ljudi dobijaju sredstva za opstanak u vidu najamnine, to jest kao cenu za svoju prodatu radnu snagu kao kapital u svojini drugih, neradnih posednika materijalnih sredstava za proizvodnju; 2. kao sumu novca, to jest samo kao obličje vrednosti svojih životnih sredstava. Isto tako pr izražava da su radnici "slobodni" - u dvostrukom smislu: lično slobodni i slobodni od svih sredstava za proizvodnju - kao i da je robna proizvodnja opšti oblik proizvodnje u datom društvu. Konačno, v višak vrednosti - pretstavlja celokupnu sumu svih viškova vrednosti koje su postigli individualni kapitalisti. U svakom društvu obavlja se višak rada, pa će se, naprimer, morati da obavlja i u socijalističkom društvu. I to u trostrukom smislu: kao količine rada za održavanje neradnih ljudi (za rad nesposobnih, dece, staraca, invalida, javnih činov nika i takozvanih liberalnih profesija, svih koji ne uzimaju neposrednog učešća u procesu proizvodnje*), kao fond osiguranja društva za slučajeve elementarnih nesreća koje ugrožavaju godišnji uspeh proizvodnje (nerodice, šumski požari, plave) i, konačno, kao fond za proširenje proizvodnje, bilo zbog porasta stanovništva bilo zbog kulturnog podizanja potreba. Kapitalistički oblik viška rada ispoljava se dvostruko: l. u tome što se višak rada obavlja kao višak vrednosti, to jest u robnom obliku koji se može realizovati u novac; 2. što se pojavljuje kao svojina neradnih posednika sredstava za proizvodnju. Najzad, obe figure pr+ v pretstavljaju zajedno isto tako objektivnu veličinu opšteg važenja: celokupnu sumu živog rada obavljenog u društvu u toku jedne godine. Svako ljudsko društvo, bilo kog istoriskog oblika, mora da se interesuje za ovu činjenicu, kako u odnosu na postignute rezultate, tako i u odnosu na postojeću i raspoloživu radnu snagu uopšte. Podela na pr + v je takođe opšta pojava nezavisna od pojedinih istoriskih oblika društva, kapitalistički izraz ove podele ne ispoljava se samo u kvalitativnim osobenostima jedne i druge figure koje su upravo istaknute nego takođe i u njihovom kvantitativnom odnosu, u tome da pr pokazuje tendenciju da bude spušteno
,o-
* U planski uređenom društvu, zasnovanom na kolektivnoj svoiini na sredstva za proizvodnju, podela između intelektualnog i fizičkog rada nema potrebe da se veže za posebne kategorije stanovnika. Ali ona _će se ~vek ispoljavati u postojanju određenog broja intelektualnih radmk.~ koJ L moraJU da budu materijalno održavani, pri čemu ove razne funkCIJe mogu pojedinci da vrše naizmence.
na fiziološki i socijalni minimum koji je potreban za opstanak radmh lJUdi, a da v pokazuJe tendenciju stalnog porasta u odnosu prema pr 1 na nJegovu štetu. Posi:dn~a .~kolnos~ izražava, najzad, prevlađujuću osobenost kapltahsli~ke prmzvodnje: činjenicu da je pravi cilj ove pr~)lzvodnJe 1 nJena glavna pobuda - stvaranje i prisvajanJ·e v1ska vrednosti. Vidi se da ?dnosi koji leže u osnovi kapitalističke formule celokupnog prOizvoda imaju opšte važenje i oni će u svakom planski orgamzovanom obliku privrede biti predmet svesnog reguhsanJa od strane društva - u komunističkom društvu od strane celokupnosti radnih ljudi i njihovih demokratskih organa, u društvu koje počiva na klasnoj vladavini od strane posedničkog jezgra i njegove despotske vlasti. U kapitalistič kom obliku proizvodnje nema planskog regulisanja celine. Celokupnost kapitala kao i roba društva sastoji se ustvari iz zbira rezbrojnih rascepkanih individualnih kapitala i pojedinih robnih stavova. Sa ovim se postavlja pitanje da li same ove sume u kapitalističkom društvu imaju neki viši smisao nego što je prosto statističko izlaganje koje je usto još vrlo netačno i kolebljivo. Ali ako na tu proizvodnju primenimo merila društva kao celine, onda dolazi do izražaja da je potpuno samostalno, suvereno individualno postojanje privatnokapitalističkih preduzeća samo istoriski uslovljeni oblik, dok mu je osnov društvena povezanost. Iako individualni kapitali deluju sasvim samostalno, a neko društveno regulisanje potpuno nedostaje, celokupna kretanje svih kapitala vrši se kao jedinstvena celina. I ovo celokupna kretanje ispoljava se, takođe, u specifično kapitalističkim oblicima. Dok se kod svakog planski organizovanog oblika proizvodnje regulisanje odnosi pre svega na odnos između celokupnog obavljenog rada, kao i rada koji ima da se obavi, i sredstava za proizvodnju (prema našoj formuli između (pr+ v) i p) ili između sume potrebnih sredstava za život i potrebnih sredstava za proizvodnju (u formuli isto (pr + v) prema p), u kapitalističkim uslovima sa društvenim radom potrebnim za održavanje mrtvih sredstava za proizvodnju kao i žive radne snage, postupa se kao sa celinom, kao sa kapitalom kome se nasuprot stavlja obavljeni višak rada kao v, višak vrednosti: Odnos obe ove veličine v i (p + pr) je realan, objektivan, opiplJIV odnos kapitalističkog društva, naime, pr~sečna profitna stopa: koJa stvarno postupa sa svakim pnvatmm kapitalom samo kao sa delom zajedničke celine, celokupnog društvenog kapitala? kome ovaj dodeljuje profit kao deo ukupnog viška vrednosti Isceđe43
nog u društvu, deo koji odgovara njegovoj veličini bez ~bzira na količinu koju je on stvarno post1gao. Celokupru drustvem kapital skupa sa svojim odg~va~ajućim pandanom, celoku!??tm društvenim viškom vrednosti, n1su dakle samo realne vehctne objektivnog postojanja, nego njihov odnos, prosečni profit, vodi i usmerava - posredstvom mehanizma zakona vrednosti celokupnu razmenu, naime, kvantitativne odnose razmene poj edinih vrsta robii, nezavisno od njihovih posebnih ~dno~a vrednosti, kao i društvenu podelu rada, to Jest dodelJ!vanJe odgovarajućih delova kapitala i radne snage pojedinim oblastima proizvodnje, razvoj proizvodnosti rada, naime, s jedne strane stimulisanje individualnih kapitala na pionirske radove, da bi se uzdigli iznad presečnog profita, a s druge strane širenje napredaka koje su postigli pojedinci na ukupnu proizvodnju itd. Jednom rečju: celokupni društveni kapital kroz prosečne profite potpuno vlada tobože samostalnim kretanjem individualnih kapitala.* Formula p pr v ne odgovara, dakle, samo sastavu vrednosti svake pojedine robe nego i celokupnosti kapitalistički proizvedenih rob§. u nekom društvu. Ali ovo se odnosi samo na sastav vrednosti. Izvan toga prestaje analogija. Pomenuta formula je, naime, potpuno tačna ako hoćemo da analiziramo - na razne njegove sastavne delove - celokupni proizvod društva koje proizvodi na kapitalistički način, kao celinu, kao proizvod rada jedne godine. Figura p pokazuje nam koliko je prošlog rada, koji je obavljen u ranijim godinama u obliku sredstava za proizvodnju, preuzeto u proizvod ove godine. Figura pr v pokazuje sastavni deo vrednosti proizvoda koji je stvoren novim radom isključivo u poslednjoj godini, i, konačno, odnos između pr i v pokazuje nam razdeobu godišnjeg radnog programa društva na održavanje radnika i održavanje onih koji ne rade. Ova analiza ostaje tačna i merodavna takođe i za reprodukciju individualnog kapitala, bez ikakvog obzira na materijalni oblik proizvoda koji je on stvorio.
+ +
+
* "Kad se govori o društvenom načinu posmatranja, kad se, dakle, posmatra celokupni društveni proizvod, koji uključuje kako reprodukciju društvenog kapitala, tako i individualnu potrošnju, ne sme se rpasti u man~r koji je Proudhon kopirpao jz buržoaske ekonomije, pa stvar posmatrah tako kao da bi neko društvo s kapitalističkim načinom proizvodnje, posmatrano en bloc, kao celokupnost, izgubilo taj svoj specifični, istorijski ekonomski karakter. Naprotiv. Mi onda imamo posla sa ukupnim kapitalistam. Celokupni kapital pojavljuje se kao akcionarski kapital svih pojedinačnih kapitalista zajedno. Ovo ak.cionarsko društvo ima sa mnogim drugim akcionarskim društvima zajedničko to da svako zna šta unutra meće, ali ne šta će izvući." (.,Kapital", tom ll, str. 355, 356.).
44
Kod kapitalista industrije mašina p kao i pr i v se uvek poJavlJUJU bez Izuz~tka u obliku. ~ašina ili delova mašina. Kod nJegovog kolege IZ .mdustnJ e secera p kao i pr i v dolaze na svet Iz procesa p~mzvodnje u obliku šećera. Kod vlasnika zabavnog lokala om su pretstavljeni u telesnim dražima igračic i "akrob~tima~·. Oni se razlikuju jedan od drugog u bezrazlič~ nom pr_01zvodu samo kao njegovi alikvotni delovi vredno.c;ti. A ovo Je potpuno dovoljno z.a reprodukciju individualnog kapitala. Jer r:produkCIJa mdivldualnog kapitala počinje sa vrednosnim obhcJem kap1tala, njena polazna tačka je izvesna suma nowa koj a prelazi iz realizacije gotovog proizvoda. Prema tome formula p + pr +-v je data osnova za podelu te sume nove~ na jedan deo za kupovinu materijalnih sredstava za proizvodnju, na drugi za kupovinu radne snage i na treći za ličnu potrošnju kapitalista u slučaju da se radi o prostoj reprodukciji, kao što mi ovde najpre pretpostavljamo, ili u slučaju da se radi o proširenoj reprodukciji samo jednini delom za ličnu potrošnju kapitalista a drugim delom za uvećanje kapitala. Razume se samo po sebi da se kapitalist mora - da bi opet pristupio stvamoj reprodukciji sa ovako podeljenim novčanim kapitalom - da obrati na robno tržište da bi došao do materijalnih pretpostavki proizvodnje: sirovina, oruđa itd. kao i radne snage. Da će individualni kapitalist tada na tržištu stvarno i naći sredstva za proizvodnju i radnu snagu, potrebne za svoj posao, individualnom kapitalistu, kao i njegovom naučnom ideologu, vulgamom ekonomistu, izgleda to takođe samo po sebi razumljivo. Drukčije je kad se radi o celokupnoj društvenoj proizvodnji. Sa gledišta celokupnog društva razmena roba može da izvrši samo translokaciju, svestranu izmenu mesta pojedinih delova celokupnog proizvoda, ali ona ne može da izmeni njegov materijalni sastav. Kako posle tako i pre ove izmene mesta, do reprodukcije celokupnog kapitala može da dođe samo onda kada se u celokupnom proizvodu, proizašlom iz poslednjeg proizvodnog perioda nalaze: l. dovoljna količina sredstava za proizvodnju; 2. dovoljne količine životnih sredstava za održavanje ranijeg broja radne snage; 3. last not least životna sredstva potrebna za "pristojno" održavanje klase kapitalista sa njihovom družinom. Ovde dospevamo u novu oblast: iz čistih odnosa vrednosti na materijalne momente. Sada se radi o upotrebnom obhku celokupnog društvenog produkta. Sto je za individualnog kap~ ta!ista potpuno bez interesa, za celokupna~ k~pitahsta postaJe ozbiljna briga. Dok je individualnom kapitahstu S;'~Jed~o, da li je šija ili vrat, da li je roba koju je proi~veo znasma, secer, veštačko đubrivo ili Jist slobodoumne mtehgenciJe, samo pod 45
pretpostavkom da može naći kupca za nju kako bi izvukao svoj kapital skupa sa viškom vrednosti, za celokupnog kapitalista, od ogromne je važnosti da njegov celokupni proizvod ima sasvim određeni upotrebni oblik, i to da se u tom celokupnom proizvodu mogu naći tri stvari: sredstva za proizvodnju za obnavljanje procesa rada, prosta životna sredstva za održanje radničke klase i bolja životna sredstva sa odgovarajućim luksuzom za održavanje samog celokupnog kapitalista. Staviše, želja u ovom pogledu nije opšta i maglovita, nego je sasvim tačno kvantitativno određena. Pitamo li se kolike količine stvari svih triju kategorija su potrebne celokupnom kapitalistu, dobićemo tačan proračun uvek pod pretpostavkom proste reprodukcije koju uzimamo za polaznu tačku - u sastavu vrednosti celokupnog proizvoda prošle godine. Formula p pr v koju smo dosada shvatali u celokupnom kapitalu, kao i u individualnom, kao prostu količinsku raspodelu celokupne vrednosti, t<, jest količine rada uložene u godišnji proizvod društva, sada se pojavljuje istovremeno kao data osnova materijalne raspodele proizvoda. Jasno je da celokupni kapitalist, da bi započeo reprodukciju u istom obimu, mora da zatekne u svom novom celokupnom proizvodu toliko sredstava za proizvodnju koliko odgovara veličini p, toliko prostih životnih sredstava za radnike !
+ +
46
jasno i.': da individua:ni kapi_tal može na stvar da gleda sa čistog stanovi.sta vrednosti 1 m~ter1jaln~ uslove da posmatra kao neki nebesk~ za~on samo ut~~Iko. ukohko, naprotiv, celokupni kapi!al vodi racu~a o m~;:e:IJalmm momentima. Ako ukupno p drustva ne b1 b1lo '1odJSnJe reprodukovano u obliku iste količine sredstava _za proizvodnJu, -~~da bi svaki individualni kapitali't uzalud ob1gravao robno trz1ste sa SVOJim u novac realizovanim p, ~n.ne bi mogao da na~~ potrebne materijalne uslove za svoju md!vidualnu reprodukCIJU. Sa gledišta reprodukcije nećemo znači, izaći na kraj sa opštom formulom p +pr +v za celo: kupni kapital - što pretstavlja dokaz više da je pojam reprodukcije nešto realno i više nego neka puka parafraza pojma produkcije. Mi moramo, naprotiv, da povučemo razlike materijalne prirode i celokupni kapital - umesto da ga pretstavimo kao jedinstvenu celinu - treba da pretstavimo u njegova tri glavna odeljka, ili, radi uprošćenja i kako to teoretski, pre svega, ne pretstavlja nikakvu nezgodu, treba da ga posmatramo u dva odeljka: kao proizvodnju sredstava za proizvodnju i kary proizvodnju životnih sredstava za radnike i kapitaliste. Svaki odeljak mora biti posmatran odvojeno, pri čemu svaki od njih treba da sadrži osnovne uslove kapitalističke proizvodnje. Ali istovremeno moramo istaći, sa gledišta reprodukcije, uzajamne veze oba odeljka. Jer oni upravo posmatrani samo u uzajamnoj povezanosti pokazuju osnove reprodukcije celokupnog društvenog kapitala kao celinu. Tako dolazi pri prikazu celokupnog kapitala i nJegovog celokupnog proizvoda do izvesne modifikacije ako pođemo od individualnog kapitala. Kvantitativno, kao veličina vrednosti. p društva sastoji se tačno iz sume individualnih postojanih kapitala, a ovo važi i za obe druge figure pr i v. Ali oblik pod kojim se oni pojavljuju je modifikovan. Dok se p individualnih kapitala iz procesa proizvodnje ponovo pojavljuje kao delić vrednosti beskrajnog šarenila upotrebnih predmeta, u celokupnom proizvodu ono se pojavljuje takoreći svedeno na određen~ količinu sredstava za proizvodnju. A isto tako su pr 1 v, koJI se kod individualnog kapitalista opet pojavljuju kao isečci najšarenije robne kaše, u celokupnom proizvod~ s-:edeni na odgovarajuće količine životnih sredstava za radnike 1 kap1tahste. _To je takođe činjenica s kojom se Smith takoreći sudana u svoJim razmatranjima nepodudarnosti kategorija fiksD;og . kapitala, obrtnog kapitala i dohotka kod individualnog kapitaliSta 1 kod društva. Došli smo do sledećih rezultata: 47
1. Proizvodnja celokupnog društva posmatrana u celi'.'i može se izraziti isto kao i proizvodnja individualnog kapitalista u formuli p+ pr+ v. . 2. Društvena proizvodnja se raspada u dva odelJka: proizvodnju sredstava za proizvodnju i proizvodnju životnih sredstava. 3. Oba odeljka se vode nn kapitalistički način, to jest kao proizvodnja viška ':'rednosti, te formula p + p;+ v nalazi primenu u pojedinostima takođe u svakom poJedmom odelJk•J. 4. Oba odeljka su upućen~ jedan na drugi i stoga moraju da pokazuju izvesne kvantitativne odnose. I to jedan mora da proizvodi sva sredstva za proizvodnju za oba odeljka, a drugi mora da proizvodi sva životna sredstva za radnike i kapitaliste oba odeljka. Polazeći sa ovog stanovišta Marx je konstruisao sledeću formulu kapitalističke reprodukcije:
L 4000 p+lOOO pr+lOOO v=6000 u sredstvima za proizvodnju JI. 2000 p + 500 pr + 500 v = ~000 u sredstvima za potrošnju.* Brojevi ove formule izražavaju veličine vrednosti, dakle, novca koje su proizvoljno uzete, ali njihove srazmere su egzaktne. Oba odeljka razlikuju se jedan od drugog po upotrebnom obliku proizvedenih roba. Njihov međusobni promet vrši se na sledeći način: prvi odeljak snabdeva sredstvima Z'l proizvodnju celu proizvodnju, dakle, sebe kao i drugi odeljak; iz toga već proizlazi da za nesmetani tok reprodukcije (ovde se još uvek radi o prostoj reprodukciji - o proizvodnji u starom obimu) celokupni proizvod prvog odeljka (6000 I) mora da bude ravan vrednosti zbira postojanih kapitala u oba odeljka (I 4000 p + II 2000 p). Isto tako drugi odeljak snabdeva životnim sredstvima celo društvo, dakle, kako vlastite radnike i k,jlpitaliste tako i sve iz prvog odeljka. Iz toga sledi da je za nesmetani tok potrošnje i proizvodnje i njihovo obnavljanje u ranijem obimu potrebno da ukupna količina životnih sredstava koju daje drugi odeljak bude po vrednosti jednaka iznosima dohotka svih zaposlenih radnika i kapitalista društva (ovde 3000 II= [1000 pr+ 1000 v] I+ [500 pr+ 500 v] II). Mi smo ovde samo ustvari izrazili u odnosima vrednosti ono što je osnov ne samo kapitalističke reprodukcije, nego reprodukcije svakog društva. U svakom društvu koje proizvodi bez obzira kakvog je društvenog oblika - u malim primitivrnm seoskim opštinama brazilskih Bakaira, u velikom ojkosu sa robovima jednog Timona Atenjanina ili na carskim feudalkoličine
* 48
,.Kapital", tom II, str. 323.
:'im dvorovi~~ Karla Velikog- raspoloživa količina rada drustva mora b!tl tako raspodelJena da bude proizvedeno u dov?lJnlm kohc1nama kako sredstava za proizvodnju tako i život~ mhsredstava~.Prva moraju·čak biti dovoljna kako za direktnu prmzvodnJU zivotmh sredstava tako i za buduće obnavljanje samih. sredstava wza pr?izvodnju, a ž~votna sredstva moraju biti dovol~na za. odrzavanJe radnika zaposlenih na njihovoj proizvodnJI kao ~ na J?fDlZ~odnji sre~tav.a z~ proizvodnju i povrh toga za odrzavanJe svih neradmh lJudi. Utoliko je Marxova šema u svojim opštim proporcijama opšta, apsolutna osnova društvene reprodukcije, samo što se ovde društveno potrebni rad pojavlduje kao vrednost, sredstva za proizvodnju kao postojani kapital, rad potreban za održavanje radnih ljudi kao prornenljivi kapital, a rad potreban za održavanje neradnih kao vibk vrednosti. Ali u kapitalističkom društvu promet između ta dva velika odeljka počiva na robnoj razmeni, na razmeni ekvivalenata. Radnici i kapitalisti odeljka I mogu dobiti od odeljka II tolib životnih sredstava koliko oni sami mogu njemu dati u SVOJoj vlastitoj robi, u sredstvima za proizvodnju. Ali potreba odeljka II za sredstvima za proizvodnju je određena veličinom njegovog postojanog kapitala. Iz toga, dakle, izlazi da suma pramenljivog kapitala i viška vrednosti u proizvodnji sredstava za proizvodnju (ovde [1000 pr+ 1000 v] I) mora biti jednab postojanom kapitalu u proizvodnji životnih sredstava (ovde 2000 p Il). Gornjoj šemi mora se staviti još jedna važna napomena. Pretpostavljeni postojani kapital oba njena odeljka ustvari je samo deo postojanog kapitala primenjenog od strane društva. Ovaj se rastvara na stalni - zgrade, oruđa, radna stoka -, koji funkcioniše u više proizvodnih perioda, ali u svakom periodu ulazi u proizvod samo sa jednim delom svoje vrednosti - u razmeri prema vlastitom rabaćenju - , i na opticajni - sirovine, pomoćne materije, materijal za ogrev i osvetljenje -, koji u svakom proizvodnom periodu ulazi u novi proizvod. sa celor_n svojom vrednošću. Međutim, za reprodukciju dola~1 u ob~1r samo deo sredstava za proizvodnju koji stvarno ulazi u prmzvodnju vrednosti, dok ostali, izvan proizvoda preostali ~eo.stal~ nog kapitala, koji produžuje da funkcioniše, treba, doduse, Imati u vidu, ali može pri egzaktnom prikazu društveno~ prometa biti ostavljen postrani, a da ne šteti time tačnost pnkaza. Ovo se može lako dokazati. Pretpostavimo da se postoj~ni kapital 6000 p I-og i II-og odeljka, koji stvarno ulazi u godišnji proizvod ovog od':lJka, sastoji iz 1500 p stalnog i 4500 opticajnog kapitala, pr; cemu 1500 p stalnog pretstavlja godišnje rabaćenJe zgrada, ma4
Akumulacija kapitala
49
šina radne stoke itd. Ovo godišnje rabaćenje neka pretstavlja 10o/; od celokupne vrednosti stalnog kapitala koji se primenjuJe Tad bismo ustvari imali u oba odeljka 15 000 p stalnog i 4 500 p opticajnog kapitala, dakle, ukupno 19 500 p 1500 pr celokupnog društvenog kapitala. Ali čitavi stalni kapital, čiji je vek (pri 10% godišnjem rabaćenju) pr~tpostavlje':' na 10 godina, mora biti obnovljen tek posle 10 godma. Međutim, svake godme jedna desetina njegove vrednosti ulazi u društvenu proizvodnju. Ukoliko bi se celokupni stalni kapital društva u istoj meri rabatio i imao isti vek, tada bi on morao - pri našoj pretpostavci - da se odjednom obnovi u celosti svakih deset godtna. Ali, ovo nije slučaj. Od raznih upotrebnih oblika i delova stalnog kapitala jedni traju kraće, drugi duže, rabaćenje i vek su sasvim različiti kod raznih rodova i individua stalnog kapitala. Iz toga sledi da ni obnavljanje, reprodukcija stalnog kapitala u njegovom konkretnom upotrebnom obliku ne treba nikad da se vrši odjednom u celosti, nego da se neprestano na raznim tačkama društvene proizvodnje vrši obnavljanje jednih delova stalnog kapitala, dok drugi delovi produžuju funkcionisanje još u svom starom obliku. Desetpostotno raba ćenje stalnog kanitala, koje smo u svom primeru pretpostavili, ne znači, dakle, da svakih 10 godina mora da dođe do jednokratne reprodukcije· stalnog kapitala u vrednosti od 15 000 p, nego da se mora svake godine prosečno obnavljati i nadomestiti deo ukupnog stalnog kapitala koji odgovara desetini vrednosti tog kapitala; to jest da u odeljku I koji treba da pokrije celokupnu potrebu društva u sredstvima za proizvodnju, godišnje pored reprodukcije svih sirovina, pomoćnih materija itd. opticajnog kapitala u vredn<>sti od 4500 mora da dođe još takođe i do stvaranja upotrebnih oblika stalnog kapitala, dakle, zgrada, mašina itd. u iznosu od 1500, koji odgovara stvarnom rabaćenju stalnog kapitala; ukupno 6000 p, što je i u šemi takođe pretpostavljeno. Ako odeljak I nastavi da obnavlja na ovaj način svake godine desetinu stalnog kapitala u njegovom upotrebnom obliku, tada će se pokazati da će svakih deset godina celi stalni kapital društva biti u svim svojim delovima nadomešten novim primercima, da je, znači, u gornjoj šemi potpuno uzeta u obzir reprodukcija i onih njegovih delova koje smo, po vrednosti, ostavili
+
pos trani.
Ovo zbivanje se praktično ispoljava u tome, što svaki kapitalist iz svoje godišnje proizvodnje, posle realizacije roba, ostavlja nastranu izvesnu sumu novca za amortizaciju stalnog kapitala. Ova pojedina godišnja otpisivanja moraju prvo dostići izvesnu visinu, pre nego što kapitalist stvarno obnovi svoj stalni liO
kapital, .odnosno nadomesti drugim, za proizvodnju sposob ... prlll!er~Im.a. Ova naizmenična delatnost godišnjeg rezervi~~~: nov:amh Iznosa za. obnavljanje stalnog kapitala i periodičnog kon.sćenJa akumuhsane sume na stvarno obnavljanje stalno kapital~ ne poklapa se, međutim, kod raznih individualnih ka~ pitalista, take da jedni još sku~ljaj':. novac dok drugi već preduzim~JU obnavlJanJe. Na ovaJ nacm dolazi svake godine do ob.navlJanJa dela stalnog kapitala. Novčani procesi ovde samo n:~skiraJu stvar~o zbrvanje koje karakteriše proces reprodukCIJe stalnog kapitala. Cak ka_d i i~bliza ~osmatram~ stvari, to je u potpunom redu. Stalni kapital uzima, doduse, u svojoj celosti učešće u procesu proizvodnje, ali samo kao masa upotrebnih predmeta. Zgrade, mašine, radna stoka ulaze u proces rada celom svoj om telesnom konstitucijom. Ali u proizvodnju vrednosti oni ula?e samo sa jednim delom svoje vrednosti, te otuda i proizlazi upravo njihova osobenost kao stalnog kapitala. Kako se u procesu reprodukcije (pod pretpostavkom proste reprodukcije) ide samo za tim da se opet naknadi u njihovom prirodnom obliku vrednost stvarno utrošena u životnim sredstvima kao i u sredstvima za proizvodnju, u toku godišnje proizvodnje, to stalni kapital dolazi u obzir za reprodukciju samo u meri u kojoj je stvarno ušao u proizvedene robe. Ostali deo vrednosti koji je otelovljen u celokupnom obliku stalnog kapitala od odlučujuće je važnosti za proizvodnju kao proces rada, ali ne postoji za godišnju društvenu reprodukciju kao proces stvaranja vrednosti. Uostalom, proces koji' ovde dolazi do izražaja u odnosima vrednosti važi isto tako za svako društvo, pa i za ono koje ne proizvodi robe. Kada, naprimer, kažemo da je za stvaranje ču venog jezera Moeris i njemu pripadajućih kanala Nila u starom Egiptu, onog divnog jezera o kome nam priča Herodot da je "stvoreno rukama", bio potreban desetogodišnji rad hiljade felalla i da je za održavanje ovih najveličanstvenijih vodnih postrojenja sveta svake godine bila potrebna puna radna snaga daljih 100 felaha (brojke su, razume se, proizvoljne) onda se može reći da je brana jezera Moeris sa kanalima posle svakih sto godina bila iznova reprodukovana, a da ustvan postroJe';Ja nisu bila iznova odjednom u celosti izgrađivana svako!( stoleca. To je tako istinito da je onda kad je ~a burnin; pokr:tima političke istorije i stranim osvajanjima doslo do vec uobicaJenog zanemarivanja starih kulturnih tvorevina, kakve su, n:apnmer, pokazali i Englezi u Indiji, i kad je iščezlo razumevanJ_'; za potrebe reprodukcije starodrevne kulture, s vremenom Iscezl~ I celo jezero Moeris, sa vodom, nasipima i kanalima, sa obe p1ram1d~ ~
M
u svojoj sredini i koloso~, ka~.i drugim čudes1;tim stv~_rim~, ne ostavivši za sobom ni naJman]l trag, kao da mkada mJe m postojalo. Samo deset redaka u Herodotu, mrlja na Ptolomejevoj karti sveta, kao i tragovi starih kultura i velikih sela i gradova svedoče da je nekada izvirao bogat lhlvot iz veličanstvenih vodnih postrojenja onde gde se danas prostiru napuštene peščane pustinje u unutrašnjosti Libije i napuštene baruštine duž morske obale . .Međutim, u jednom slučaju mogla bi nam samo Marxova šema proste reprodukcije sa stanovišta stalnog kapitala da izgleda nedovoljna i nepotpuna. Naime, to bi bilo onda kad bismo se preneli unazad u period proizvodnje u kome je celokupni stalni kapital tek bio stvoren. Ustvari, društvo poseduje više obavljenog rada nego što pretstavlja deo stalnog kapitala koji svaki put ulazi u vrednost godišnjeg proizvoda i biva od njega opet naknađivan. U brojkama našeg primera: celokupni društveni kapital ne iznosi 6000 p 1500 pr kao u šemi, nego 19 500 p 1500 pr. Godišnje, od stalnog kapitala koji prema našoj pretpostavci iznosi 15 000 p, 1500 biva, istina, reprodukovano u obliku odgovarajućih sredstava za proizvodnju. Ali toliko biva svake godine i utrošeno u toj istoj proizvodnji. Posle deset godina biće, doduše, potpuno obnovljen celi stalni kapital kao upotrebni oblik, kao zbir predmeta. Ali posle deset godina kao i u svakoj godini društvo poseduje 15 000 p u stalnom kapitalu, dok godišnje stvara samo 1500 p, ili u postojanom kapitalu poseduje ukupno 19 500, dok stvara samo 6000 p. Očigledno, mora da je društvo taj suvišak od 13 500 stalnog kapitala stvorilo svojim radom; ono poseduje više nagomilanog prošlog rada nego što to prOizlazi iz naše šeme reprodukcije. Svaki društveni radni dan u godini oslanja se već ovde, kao na datu podlogu, na mnogo ranije tokom godine obavljene i nagomilane radne dane. Ali, sa ovim pitanjem prošlog rada, koji je osnova svakom sadašnjem radu, mi se prenosimo na "početak svih početaka.c koji u privrednom razvoju čoveka važi isto toliko malo kao ~ u prirodnom razvoju materije. Sema reprodukcije ne želi 1 ne treba da pretstavi početni momenat društ,z,enog procesa in statu nascendi, nego ga uzima usred toka, kao kariku u "ži:-ota beskrajnom lancu". Prošli rad je uvek pretpostavka drustvenog procesa reprodukcije, ma koliko god ga mi daleko retrospektivno prosleđivali. Kao što društveni rad nema kraja, tako nema ni početka. Počeci osnova procesa reprodukcije gube se u onom o_s~itu. ~storije ci':ili~acije koji pripada legendi, u kome s~ v~bi l pnca o nastaJanJU Herodotovog jezera Moeris. Sa tehmck1m na~retkom i razvojem kulture menja se oblik sredstava za prOizvodnJU, nezgrapni palaeolyti bivaju zame-
+
52
+
njeni b~ušeni~ oruđem, kamena oruđa finim bronzanim i gvozdenim.. rucno oru~e parnom mašinom. Ali i pored svih mena u obli~u sre~stava z..a proizvodnju i u društvenim oblicima procesa prmzvodnJe, drustvo poseduje kao podlogu svog procesa rada U\~ek određenu količi'._'u opredmećenog prošlog rada, koJa mu sluzt kao baza za godtsnJU reprodukciju. U kapitalističkom načinu proizvodnje, prošli rad društva, na~omtlan u sredatvtma za proizvodnju, dobija oblik kapitala, 1 pitanJe o postanku prošlog rada, koji čini osnov procesa reprodukcije, pretvara se u pitanje o postanku kapitala. Ovaj je, dakako, mnogo manje legendaran, a mnogo više ispisan krvavim slovima u istoriji novog vremena kao poglavlje o takozvanoj prvobitnoj akumulaciji. Ali sama činjenica da mi ne možemo ni zamisliti prostu reprodukciju drukčije nego pod pretpostavkom prošlog nagomilanog rada, koji nadmašuje po cbimu rad obavljen godišnje za održavanje društva, dotiče osetljivo mesto proste reprodukcije i dokazuje da je ona, ne samo za kapitalističku proizvodnju nego i za kulturni napredak uopšte, samo fikcija. Da bismo egzaktno pretstavili samu ovu fikciju u šemi -, :tnoramo kao njenu pretpostavku da uzmemo rezultate prošlog procesa proizvodnje koji nam nije mogao biti ograničen na prostu reprodukciju, već je, štaviše, bio usmeren na proširenu reprodukciju. Da bismo objasnili ovu činjenicu na primeru, možemo celokupni stalni kapital društva uporediti sa železnicom. Trajašnost, dakle i godišnje rabaćenje raznih delova železnice su vrlo različiti. Takvi delovi kao što su vijadukti i tuneli mogu trajati stotinama godina, lokomotive desetinama godina, ostali vozni materijal pohaba se u vrlo kratkim rokovima, delimično za nekoliko meseci. Ali, pritom dolazi do izvesnog prosečnog rabaćenja koje traje, recimo, 30 godina; dakle, godišnje će se gubiti na vrednosti 'lao od ukupne sume. Ovaj gubitak na _yred~osti biva nepresta~o nak~ nađivan delimičnom reprodukCIJOm zelezmce (koJa moze uzeh vid opravki) time što će danas biti obnovljena kola, s~tra deo lokomotive, a prekosutra deonica koloseka. Na ovaJ nacm posle 30 godina (po našoj pretpostavci) biće stara železmca zamenjena novom, pri čemu se iz godine u godinu ost~~ruJe .Ista količina rada društva, dakle, vrši prosta reprodukciJa. Ah na ovaj način železnica može da bude samo repro~ukova.na,. ne može biti proizvedena. Da bi dospela u upotrebu • da bt _nJeno postepeno rabaćenje upotrebom bilo postepeno nakzđtvano, železnica prvo mora da bude u celini dogotovlJe':a. elezn~c~ se može opravljati komad po komad, ali se ne moze osposo ~ 1 za upotrebu komad po komad, danas osovina, sutra kola. o 53
je upravo ono što karakteriše stalni kapital, što on materijalno kao upotrebna vrednost svaki put ulazi u pr~ces rada u SVOJOJ celokupnosti. Da bi, dakle, odjednom dogotoVIlo nJen upotrebm oblik društvo mora za njenu proizvodnju da koncentriše odjedn~m veću količinu rada. Ono mora- da govorimo u brojkama svog primera - da za izgradnju železnice svoju količinu rada, koja se u toku 30 godina utroši na opravke, koncentriše na, recimo, dve ili tri godine. U ovom per,iodu izgradnje ono mora, prema tome, da uloži količinu rada koja premašuje prosek, znači, mora da pristupi proširenoj reprodukciji, posle čega se, po završetku izgradnje železnice, ono može vratiti na prostu reprodukciju. Razume se, pritom se ne srne svagdašnji celokupni stalni kapital društva zamisliti kao jedinstven, u svojim delovima povezan upotrebni predmet ili kompleks predmeta koji moraju uvek da budu odjednom proizvedeni. Ali sva važnija oruđa za rad, zgrade, saobraćajna sredstva, poljoprivredna postrojenja iziskuju za svoju proizvodnju veći izdatak koncentrisanog rada, što je isto tako tačno za modernu železnicu i vazdušni brod kao i za nebrušenu sekiru od kamena i ručni mlin. Iz toga sledi da se prosta reprodukcija sama p<> sebi može zamisliti samo u periodičnim smenama sa proširenom reprodukcijom, što je uslovljeno ne samo kulturnim napretkom i porastom stanovništva uopšte nego i ekonomskim oblikom stalnog kapitala ili sredstava za proizvodnju, koji u svakom društvu odgovaraju stalnom kapitalu. Marx se direktno ne bavi ovim protivrečjem između oblika stalnog kapitala i proste reprodukcije. On samo ističe potrebu stalne "hiperprodukcije", dakle, proširene reprodukcije u vezi sa neravnomErnom kvotom rabaćenja stalnog kapitala koja je u jednoj godini veća, u drugoj manja, a što može s vremena na vreme da ima za posledicu deficit u reprodukciji u slučaju kada bi se strogo pridržavala prosta reprodukcija. On se ovde, dakle, bavi proširenom reprodukcijom sa stanovišta fonda osiguranja društva u stalnom kapitalu, a ne sa stanovišta same njegove proizvodnje.* U sasvim drugoj vezi Marx potvrđuje indirektno, kako nam se čini u potpunosti, gore izloženo shvatanje. Analizirajući pretvaranje dohotka (revenue) u kapital u tomu II, deo 2 "Teorija o višku vrednosti", on raspravlja pitanje osobene reprodukcije stalnog kapitala, čije naknađivanje već samo po sebi pruža fond akumulacije i izvlači sledeće zaključke: ~· * "Kapital'', ..tom II, str. ~85---387. Uporedi takođe i o nužnosti prosirene reprodukCIJe sa stanovišta fon-da osiguranja uopšte, L e., str. 131.
54
. "Ali na šta. bismo hteli ovde da dođemo je sledeće: Kad bt . ukupm kapttal upot':_ebljen u mašinogradnji bio upravo toltkt. da naknađ~Je go~tsnje raba_ćenje mašinerije, on bi protzvo~o _mnogo ':'~se masma nego sto je godišnje potrebno, jer rabacenJe postOJl delom samo idealno, a realno se tek posle tz:res~og ~1za ~odin~ ~ora naknaditi in natura. Tako upotreblJem kapttal tsporucuJe, dakle, godišnje masu mašineriJe koja Je na raspolaganJu za nova ulaganJa kapttala i koja anticipira ta nova ulaganJa. Naprimer, graditelj mašina počinje svoju prmzvodnJu tokom .'?ve !(Odine. On daje, recimo, u toku godine za _12 000 f._ st. masmenJe. Za prostu reprodukciju mašinerije koJ u Je prmzveo on bi na taj način imao u toku svake od L1 narednih godina da proizvodi samo za 1000 f. st., pa čak ni ta godišnja proizvodnja ne bi se godišnje utrošila. Još manje bi se njegova proizvodnja utrošila ako bi on upotrebio ceo svoj kapital. Da bi ovaj produžio proizvodnju i da bi se samo neprekidno godišnje reprodukovao, potrebno je novo neprekidno proširivanje one fabrikacije kojoj su te mašine potrebne ..Toš više je pCYtrebno ako on sam akumuliše. Tu je, dakle, čak i onda ako se u toj ob!asti proizvodnje samo reprodukuje u nju u!oženi kapita!, potrebna stalna akumulacija u ostalim oblastima proizvodnje."* Proizvođača mašina iz Marxovog primera možemo da zamislimo kao oblast proizvodnje stalnog kapitala celokupnog društva. Iz toga onda sledi da zadržavajući se na prostoj reprodukciji u ovoj oblasti, to jest ako društvo svake godine primenj uje istu količinu rada za proizvodnju stalnog kapitala (što je praktično isključeno), ono mora u ostalim oblastima proizvodnje svake godine da se prihvata proširavanja proizvodnje. Ali ako društvo ovde održava samo prostu reprodukciju, tada ono mora da utroši na prosto obnavljanje jednom ostvarenog stalnog kapitala samo neznatan deo rada primenj enog na njegovo stvaranje. Ili - da bismo stvar izrazili obrnuto -· društvo mora s vremena na vreme, da bi sebi stvorilo velike investicije stalnog kapitala, čak i pod pretpostavkom proste re,produkcije u potpunosti, da periodično primeni proširenu reprodukciju. . Uporedo sa kultu~im napretkom ~enja s~ ne sa":.'o. o~hk nego i obim vrednostt sredstava za prmzvodnJu - tacmJe. " njima nagomilani društveni rad. Druš:vo ušteđuje, J;>;eko rada potrebnog za svoje neposredno odrzavanJe, sve vtse radnog vremena i radne snage, koje koristi za proizvodnJu sredstava
* Teorije 0 višku vrednosti", tom II, deo 2, izdanje "Kulture", Beograd 1954, str. 517. Podvučeno kod Marxa. 55
za proizvodnju u sve većem obin;u. Kako se ovo i~raž_av.~ ~ procesu reprodukcije? _}Cako drustv_o stvara - kap!tal~tlck1 izraženo - iz svog god!SnJeg rada vtse kap1tala nego sto J€ ])Te toga posedovalo? Ovo pitanje zadire u proširenu reprodukCIJU. kojom se ovde još ne možemo da bavimo. GLava peta
OPTICAJ NOVCA
Prilikom promatranja procesa reprodukcije dosada se nismo uopšte obazirali na opticaj novca. Ne mislimo pritom n~ novac kao pretstavnika vrednosti i meru vrednosti, jer su sv1 odnosi društvenog rada bili pretstavljeni i mereni upravo kao u novcu izražavani. Sada je, međutim, potrebno da se ispita data šema proste reprodukcije i sa gledišta novca kao sredstva razmene. Da bi se razumeo društveni proces proizvodnje, mora se, kao što je već stari Quesnay smatrao, pretpostaviti da se u posedu društva, pored izvesnih sredstava za proizvodnju i za potrošnju, nalazi još i izvesna suma novca.* Postavlja se dvostruko pitanje: u čijim rukama i kolika mora da bude ta suma. Prva, a to je izvan sumnje, jeste činjenica da najamn1 radnici primaju svoju najamninu u novcu da bi njime kupili sebi životna sredstva. S društvenog gledišta, u procesu reproaukcije dolazimo do toga da radnici dobijaju običnu uputnicu na određen fond životnih sredstava koji im biva doznačen, kao u svakom društvu bez obzira na to kakav je istoriski oblik
* U svom sedmom razmatranju uz "Tableau" ("Tablicu"'· pošto je polemisao protiv merkantilističke teorije novca koja izjednačava novac sa bogatstvom, Quesnay kaže: "La masse d'argent ne peut accroitre dans une nation qu'autant que cette reproduction elle-meme s'y accroit; autrement, l'accroissement de la masse d'argent ne pourrait se faire qu'au prejudice de la reproduction annuelle de richesses. - - Ce n'est donc pas par le plus ou le moins d'argent qu'on doit juger de l'opulence des Etats; aussi estime-t-on qu'un pecule, egal au revenu des proprietaires des terres, est beaucoup plus que suffisant pour une nation agricole oU la circulation se fait reguliE!rement et oU le commerce s'exerce avec confiance et en pleine li berte." ("Masa novca neke nacilje ne može se drukčije poveća'b:i. nego i)Ovećanjem same njene reprodukcije; u .protivnom, uvećanje mase novca moglo bi se vršiti samo na štetu godišnje reprodukcije bogatstava. - - Po tome d.a li ima više ili manje novca ne treba ceniti blagostanje države; takođe se misli da je gotovina koja je jednaka dohotku vlasnika zemlje mnogo više nego dovoljna za zemljoradničku naciju gde se promet vršt reguLarno i gde se trgovhna obavlja s poverenjem i u punoj slobodi." ("Analiza "Ekonomske tablice"", izdanje Oncken, str. 324 i 325.) 56
P.roizvodnje. Ali okolnost da radnici ovde ne dobijaju sv . z.1vot~a s~edstv·a dir:ktz:to, ...nego putem robne razmene, isto~~~ liko Je h1tna za kap1tahst1Cki oblik proizvodnje kao i okolnost da oni SVOJU rad~u sna~ stavljaju na raspoloženje posednichna s:..edstava za prmzvodnJu ne direktno na osnovu nekog odno 3 a licnog_ gospodstva, nego posr~dstvom robne razmene, naime, prodaJom radne snage. ProdaJa radne snage i slobodna kupovina z1v~tn1? ~:edstav~ od strane radnika jesu odlučujući momenat kap1talishc_ke prOizvodnje. I jedno i drugo se izražavaju i re"hzuJu novcamm obhkom promenljivog kapitala - pr. . .. Pre s:reg~, _novac, da~Ie, dol_azi u_ op~ic~j isplatom najammna. Kap1tahsh oba odelJka, svt kap1tahsh moraju pre svega d_a bace ~ov~c _u promet, svaki u iznosu najamnina koje je isplatlo. Kap1tahsh odeljka I moraju da poseduju u novcu 1000 a kapitalisti odeljka II 500, koje isplaćuju svojim radnici~a. U našoj šemi na ovaj način ulaze u opticaj dva novčana iznosa: I 1000 pr i II 500 pr. Oba bivaju preko radnika plasirana u životna sredstva, to jest u proizvode odeljka II. Time se održava radna snaga, to jest reprodukuje promenljivi kapital društva u svom naturalnom obliku - kao osnovica za ostalu reprodukciju kapitala. Osim toga, na ovaj način se kapitalisti II istovremeno oslobađaju svog celokupnog proizvoda 1500, i to 500 ustupaju vlastitim radnicima, 1000 radnicima iz odeljka I. Kapitalisti II su ovom razmenom došli u posed iznosa od 1500 u novcu: 500 im se vratilo kao vlastiti promenljivi kapital, koji će kao takav moći da ponovo dođe u promet, koji je, dakle, svoje kretanje privremeno završio. A 1000 je novopribavljena realizacijom jedne trećine sopstvenog proizvoda. Za ovu 1000 u novcu kupuju kapitalisti II od kapitalista I sredstva za proizvodnju, za obnovu utrošenog vlastitog postojanog kapitala. Ovom kupovinom odeljak II je obnovio u naturalnom obliku polovinu potrebnog postojanog kapitala (II p), a za to je kapitalistima I otišla suma novca od 1000. Za ove poslednJ.e! ovo je samo njihova vlastita suma novca koJu su om !Splati!L radnicima u vidu najamnina a koja im se sada, posle dv_a akta razmene, vraća, da bi kasnije opet mogla da funkcwmse kao promenljivi kapital, čime je kretanje ove novčane sume prethodno iscrpeno. Ipak društveni promet još nije završen. Kap!~ talisti I još nisu realizovali svoj višak proizvoda koJI se nalazL u obliku za njih neupotrebljivom, u obliku sredstava za P:
odeljka II za realizaciju sopstven~g višk:'- v_rednosti I 1000 v, dok oni sa svoje strane snabdevaJU kap1tahste II za to sredstvima za proizvodnju II 1000 p koja ovima nedostaju. Među~ tim, za posredovanje ove razmene treb~ nova s~:ma nov~a. Mr bismo, istina, mogli da sume novca koJe su ranlJe stavlJene u kretanje bacimo u promet još nekoliko puta, protiv čega se teoretski ne bi imalo šta da prigovol'i. Ipak, praktično ovo ne dolazi u obzir, jer potrebe potrošnje kapitalista moraju biti zadovoljavane isto tako neprekidno kao i potrebe radnika, znać1 obe idu paralelno sa procesom proizvodnje i moraju biti posredovane posebnim sumama novca. Iz toga sledi da kapitalisti oba odeljka, svi kapitalisti, moraju imati u ruci, pored iznosa novca za promenljivi kapital, još i zalihu novca za realizovanje sopstvenog viška vrednosti u predmete potrošnje. S druge strane, paralelno sa proizvodnjom - znači, pre realizovanja C€lokupnog proizvoda - ide neprekidna nabavka izvesnih delova postojanog kapitala, naime, njegov opticajni deo (sirovine i pomoćne materije, sredstva za osvetljenje itd.). Iz toga proizlazi da moraju imati u ruci izvesne novčane iznose ne samo kapitalisti I za pokriće svoje vlastite potrošnje, nego takođe i kapitalisti II za pokriće svojih potreba u postojanom kapitalu. Razmena I 1000 v u sredstvima za proizvodnju za II 1000 p u životnim sredstvima vrši se, dakle, posredstvom novca, koji predujmljuju delom kapitalisti I za svoje potrebe potrošnje a delom kapitalisti II za svoje potrebe proizvodnje.* Od ove novčane sume 1000, koja je potrebna za ovu razmenu, svalci odeljak kapitalista može da predujmi po 500 ili mogu u tom da izvrše podelu u drugoj srazmeri; u svakom slučaju, dve stvari ~u jasne: l. njihova celokupna zaliha novca mora da bude dovoljna da se izvrši razmena između I 1000 v i II 1000 p; 2. ma kako bila suma novca razdeljena, posle izvršene celokupne društvene mzmene svaka grupa kapitalista opet se nalazi u posedu jednake sume novca koliku je bila bacila u promet. Poslednje važi sasvim opšte za celokuimi društveni promet: pošto se promet izvrši, novac se uvek vraća na svoju polaznu tačku, tako da posle svestrane razmene svi kapitalisti su postigli dve stvari: prvo da svoje proizvode, prema čijem su naturalnom obliku bili ravnodušni, zamene za proizvode takvog naturalnog oblika kakav je njima potreban, bilo za sredstva za proizvodnju, bilo za sredstva za sopstvenu potrošnju, i drugo, da se novac, koji
* Marx ~":la tra ("Kapital", II, str. 340) za polaznu tačku ove razmene samo ~ovčam Izdatak od strane kapitalista II. Ovo ni u čemu ne menja n~včam rezultat prometa, kao što F. Engels tačno napominje u fusnoti,
ah ~o .. P~~tavka društvenom prometu ova napomena nije tačna: pravilniH Je prikaz samog Marxa (1. e., str. 325).
58
su sami bacili u promet da bi posredovao ovaj akt nalazi opet u njihovoj ruci. razmene, Sa_ stanovišta prostog robnog prometa ova pojava je neshvatlJIVa. Ovde ~apr~vwo _roba i novac stalno men}aju svoja mesta, po_sed robe IsklJu.cu_Je posed novca, novac stalno zauzima :ne~t
jednoj te istoj kategoriji agenata proizvodnje, promet do':odi samo do mene mesta novca i robe unutar Iste klase 1 odelJ ka. Isto tako novac potreban za ovaj promet, moTa da se nalazi unapred u rukama klase kapitalista, i on je deo njihovog kapitala. Dosada promet celokupnog društvenog kapitala, uzimajući čak u obzir i opticaj novca, sam po sebi nije pretstavljao ništa neobično. Da je za ovaj promet potrebno da društvo poseduje izvesnu sumu novca, mora odmah izgledati samo po sebi razumljivo iz dva razloga: prvo, opšti oblik kapitalističkog načina proizvodnje jeste robna proizvodnja, čime je dat i opticaj novca, drugo, promet kapitala počiva na stalnom preobraž~vanju tri oblika kapitala: novčanog kapitala, proizvodnog kapitala, robnog kapitala. Da bi ova preobražavanja bila omogućena, mora da postoji i novac, koji može da igra ulogu novčanog kapitala. I konačno, čim ovaj novac funkcioniše upravo kao kapital, - u našoj šemi imamo posla isključivo sa kapitalističkom proizvodnjom - time je rečeno da se ovaj novac mora da nalazi kao kapital u svakom obliku u posedu klase kapitalista, koja ga baca u promet da bi joj se iz prometa opet vratio. Samo jedan detalj može na prvi pogled da nas začudi: Ako kapitalisti ubacuju celi novac koji je u opticaju u društvu, iz toga sledi da kapitalisti i za realizovanje svog sopstvenog viška vrednosti moraju sami da predujme novac. Stvar izgleda tako kao da kapitalisti kao klasa moraju da plate svoj sopstveni višak vrednosti svojim vlastitim novcem. I kako klasa kapitalista mora već odranije da ima u posedu odgovarajući novac još pre svake realizacije proizvoda svakog proizvodnog perioda, to može da izgl
za realizovanje svog sopstvenog viška vrednosti nije · · šta drugo nego novčani oblik njihovog viška vredn'C:tl~e. mšlog pr?izvodnog perioda. Ako kapitalist mora za ~u~oe[~~ S::OJih Zivotmh sredstava da predujmljuje iz svog vlastito dzepa, dok se n]~gov novoproizvedeni višak vrednosti nalaz~ u naturaln~m obliku neupotrebljivom za potrošnju ili se njegov upotreb!J'~. naturalni oblik nalazi u tuđim rukama, onda je novac ko~1 ]e on ..sada sam sebi predujmio, s druge strane, dospeo u nJ~gov dzep kao rezultat realizacije njegovog viška vredn?"ti IZ prethodnog perioda. I ovaj novac će mu se opet vratiti kad bude realizovao svoj novi višak vrednosti koji je sakriven u robnom obliku. Prema tome, u toku mnogih perioda Izlazi da klasa kapitalista po pravilu iz prometa izvlači u svoje mreže pored svih naturalnih oblika svoga kapitala još i svoJa sopstvena sredstva za potrošnju, pri čemu njen prvobitni iznos novca ostaje stalno u njenom posedu netaknut. Iz posmatranja opticaja novca izlazi za individualnog kapitalista da on nikada ne može svoj novčani kapital da pretvori u punom iznosu u sredstva za proizvodnju, naprotiv, uvek mora da ostavi izvestan deo kapitala u novčanom obliku za ciljeve promenljivog kapitala, za najamnine, i dalje mora da zadrži rezerve kapitala za tekuću kupovinu sredstava za proizvodnju u toku perioda proizvodnje. Ali osim ovih rezervi kapitala mora on posedovati zalihu novca u svrhe lične potrošnje. Za proces reprodukcije celokupnog društvenog kapitala iz toga proizlazi nužnost proizvodnje i reprodukcije novčanog materijala. Kako se ona, prema našoj pretpostavci, isto tako mor.1 podrazumevati kao kapitalistička proizvodnja i reprodukcija,-· a po Marxovoj šemi, o kojoj smo govorili, mi poznajemo samo kapitalističku proizvodnju to šema mora da izgleda zapravo kao nepotpuna. Uz dva velika odeljka društvene proizvodnje: proizvodnje sredstava za proizvodnju i proizvodnje sredstavl za potrošnju morao bi da bude pridoda! kao treći odeljak proizvodnja sredstava za razmenu, za koje je upravo karakteristično da ne služe ni proizvodnji ni potrošnji, nego društveni rad pretstavljaju u bezrazličnoj robi nesposobnoj da zadovoljava potrebe. Istina, novac i proizvod11:j.~ novca, .ka~ i. ~raz mena i robna proizvodnja mnogo su stal'lJl od kapitalls!Ickog načina proizvodnje. Ali tek u ovom poslednjem promet ':'ovca je postao opšti oblik društvenog pro':"eta 1 kroz to. b1tm elemenat društvenog procesa reprodukciJe. Tek bl pnkaz prOizvodnje i reprodukcije novca u njihovoj ?rgans~OJ Isp~eplete nosti sa oba druga odeljka društvene prmzvo~Je dao 1s~rp:'u šemu celokupnog kapitalističkog procesa u nJegoVIm b1tmm tačkama.
61
Ovde se mi svakako udaljavamo od Marxa. Marx uvrštava proizvodnju zlata (radi jednostavnosti cel~kupn~ proiz';odnja novca svodi se na proizvodnju zlata) u prv1 odelJak drustvene proizvodnje. Proizvodnja zlata spada, kao i proizvodnja metala uopšte, ~·klasu I, u kategoriju koja obuhvata proizvodnju sredstava za proizvodnju."* Ov~ je tač~o sam? utoliko ukollko se radi o proizvodnji zlata u smlSlu prmzvodnJe metala, to Jest metala za industriske svrhe (nakit, zubne plombe itd.). Kao novac zlato nije metal, nego otelovljenje apstraktnog društvenog r~da i kao takvo isto tako nije sredstvo za proizvodnju kao ni sredstvo za potrošnju. Uostalom, jedan pogled na samu šemu reprodukcije pokazuje do kakvih bi nas nezgoda. moralo da dovede hrkanje sredstava za razmenu sa sredstv:rma za prmzvodnju. Ako postavimo pored oba odeljka društvene proizvodnje šematski prikaz godišnje proizvodnje zlata (u smislu novčanog materijala), dobićemo sledeća tri niza: I. 4000 p+ 1000 pr+ 1000 v=6000 u sredstvima za proizvodnju II. 2000 p+ 500 pr+ 500 v=3000 u sredstvima za potrošnju III. 20 p+ 5 pr+ 5 v= 30 u novčanim sredstvima Veličina očigledno ne optiče, nego
vrednosti 30 (koju je Marx izabrao kao primer) odgovara količini novca koja godišnje u društvu samo onom delu ove količine novca koji se godišnje reprodukuje, dakle, godišnjem rabaćenju novčanog materijala koji pri nepromenjenom obimu društvene reprodukcije i pri nepromenjenom trajanju obrta kapitala kao i pri istoj brzini robnog prometa ostaje u proseku jednak. Posmatramo li treću jednačinu kao sastavni deo prve, kao što to hoće Marx, doći ćemo do sledeće teškoće: postojani kapital trećeg odeljka 20 p sastoji se iz stvarnih, konkretnih sredstava za proizvodnju, kao i u druga dva ode! j ka (zgrada, alata, pomoćnih materi j a, posuda itd.), ali proizvod ovog odeljka 30 ns koji pretstavlja novac ne može u svom naturalnom obliku da funkcioniše kao postojani kapital ni u jednom procesu proizvodnje. Prema tome, ako ubrojimo ovaj proizvod 30 ns kao sastavni deo proizvoda prvog odeljka 6000 sp tada dobijamo društveni deficit u sredstvima za proizvodnju u istom iznosu vrednosti koji će reprodukciju u jednakom obimu onemogućiti ili u odeljku I ili u odeljku II. Prema dosadašnjoj pretpostavci- koja čini osnov cele Marxove šeme - proizvod svakog od oba odeljka u svom materijalnom upotrebnom obliku jeste polazna tačka reproduk-
* 62
"Kapital", tom Il, str. 388.
cije u. ce~ni; proporcije. šeme zasnivaju se na ovoj pretpostavci bez nJe bi se ona rastvonla u haos. Tako J· e prva te 1· 1 · ·' -~ t' .. 1 me Jna re aCIJa vr.,....nos '. poc1va a na jednačini: I 6000 sp= I 4000 p+ II 2000 p. ZB: :prmzvod III 30 ns ovo ne može da važi, jer zlato ne može (otpnhke u odr;osu I 20 p :f- II 10 p) da bude upotrebljeno l
preneti iz II v u II p. Rezultat: Jedan deo viška vred_nosti nagomilava se kao novčano blago."* Rezultat Je .?osta cudn~: rel="nofollow">vat. Dok smo mi posmatrali reprodukClJU _samo go
* ** 64
,.Kapital", tom II, str. 390. L e., str. 406.
~a? teret ~r_:u~tva sa p;ivatnom privredom koja dolazi do izrazaJa u g_~disnJe~ ut~osku znatne količine rada za izradu proizvoda koJI ne ~]~ze n1 k~o sredstva za proizvodnju ni kao sredsiv~ za J?O!rosnJu. OvaJ specifični utrošak rada društva ko·e pro!zvod~ na. kapt_talishčki način, koji iščezava u društveno r!~uhsanoJ_pnvred!, nalazi najegzaktniji izraz kao poseban od.... IJak u opstem ~rocesu reprodukcije celokupnog kapitala. Pritom J€ po!puno sve.Jedno da li mi mislimo na zemlju koja sama prolzv~dl zlat~, ;h na zemlju koja ga uvozi iz inostranstva. U potonJem slucaJu razmena samo posreduje jednak utrošak društvenog rada koji je bio neposredno potreban za proizvodnju zlata. Iz dosadašnjeg izlaganja se vidi da problem reprodukcije celokupnog kapitala nije tako prost kao što se to često zamišlja sa čistog stanovišta kriza, pri čemu se pitanje otprilike ovako postavlja: kako je moguće da u neplanskoj privredi bezbrojnih individualnih kapitala celokupne potrebe društva bivaju pokrivene njegovim celokupnim proizvodom? Ukazivanje na stalne oscilacije proizvodnje oko potražnje, to jest na periodičnu smenu konjunkture, trebalo bi tada da nam pruži odgovor. Kod ovakvog shvatanja, koje celokupni društveni proizvod tretira kao bezrazličnu robnu kašu i društvenu potrebu na podjednako maglovit način, previđa se najvažnije: differentia specifica kapitalističkog načina proizvodnje. Kapitalistički problem reprodukcije krije u sebi, kao što smo videli, čitavo mnoštvo egzaktnih odnosa koji se tiču kako specifično kapitalistič kih kategorija tako i - mutatis mutandis - opštih kategorija ljudskog rada, a njihovo sjedinjavanje kako u svojoj protivrečnosti tako i u svojoj podudarnosti pretstavlja sam problem. Marxova šema je naučno rešenje problema. Treba da se pitamo kakav značaj ima analizirana šema procesa reprodukcije za stvarnost. Prema ovoj šemi celokupm društveni proizvod ulazi lepo bez ostatka u pr~met, potre.~e potrošnje bivaju potpuno zadovoljene, reprodukc11a se odv11a glatko, opticaj novca ide za robnim prometom, kruzno. kretanJe društvenog kapitala se tačno z.atvara: Kako ~tvar IZgled~. u životu? Za planski vođenu pro1zvodn~u daJe sema u SVOJim odnosima tačnu osnovu podele drustvenog rad~ - uvek pretpostavljajući prostu reprodukciju, to jest prmzvodnJU -'' nepromenjenom obimu. U kapitalističkoj privredi nema kakve planske organizacije celokupnog procesa. Stoga ~ nJOJ_ 1 ne ide ništa tako glatko po matematičkoj. formuh kao sto to u šemi izgleda. Kružno kretanje reprodukCIJe,_ naprot1v, odv!Ja se uz ·stalno otstupanje od šematskih razmera, sto se 1spolpva.
m:
5 Akumulacija kapitala
63
u oscilacijama cena iz dana u dan, u stalnim kolebanjima profita, u neprekidnim strujanjima kapitala iz jedne grane proizvodni e u drugu, u periodičnim cikličkim oscilacijama reprodukcije između prenapetosti i krize. Ipak, pored svih ovih otstupanja šema pretstayli_a ona) društveno potrebni prosek oko koga se ova kretanJa vrse 1 kome ona uvek opet teže, kad god se od njega udalje. Ovaj prosek čini da se kolebljiva kretanja individualnih kapitala ne izvrgnu u haos, nego bivaju vraćena na određenu zakonitost, koja osigurava dalju egzistenciju društva uprkos otsustvu njegovog plana. Ako se uporedi Marxova šema reprodukcije sa ,.Tableau tconomique" Quesnaya, odmah pada u oči velika sličnost kao i velika razlika. Ove dve šeme na p@tku i na kraju putanje razvoja klasične političke ekonomije jesu jedina dva pokušaja egzaktnog prikaza prividnog haosa koji pretstavlja celokupna kretanje kapitalističke proizvodnje i potrošnje u njihovoj uzajamnoj isprepletenosti i njihovoj rascepkanosti na bezbrojne privatne proizvođače i potrošače. O be svode zbrkanu haotičnost u kretanju individualnih kapitala na nekoliko prostih velikih povezanosti u kojima je osigurana mogućnost egzistencije i razvoja kapitalističkog društva, uprkos njegovom neregulisanom anarhičnom mehanizmu. Obe, naime, ujedinjuju u sintezu dva gledišta, koja su temelj celokupnog kretanja društvenog kapitala: da je ono i~tovremeno, kao kretanje kapitala, proizvodnja i prisvajanje viška vrednosti, a kao društveno kretanje, proizvodnja i potrošnja materijalnih sredstava neophodnih za ljudski kulturni opstanak. U obe šeme promet proizvoda ka() robni promet posreduje celokupni proces, a kretanje novca se u obe šeme vrši samo kao spoljni izraz na površini kretanja robnog prometa. Ali u izvođenju ovih dveju velikih osnovnih linija leži dubok razmak između obe šeme. Quesnayev "Tableau" čini, isti!la proizvodnju viška vrednosti stožernom tačkom celokupne proizvodnje, ali njegova šema shvata višak vredno5\ti još pod naivnim feudalnim oblikom zemljišne rente, to jest uzima pogrešno parcijalni oblik kao celinu. Ona, takođe, pretvara materijalno razlikovanje u masi celokupnog proizvoda u drugu stožernu tačku društvene reprodukCIJe, ah Je shvata sa stanovišta naivne suprotnosti između poljoprivrednih i _manufakturnih proizvoda, znači, pogreš>lo uz1'!'-a spolJne razlike u ma terijama kojima radni čovek ima da rad1 za osnovne kategorije ljudskog procesa rada uopšte. 66
-. Kod M:'rxa je proizvodnja viška vredno&ti shvaćena u svom ostom 1 opstem, dakle, apsolutnom obliku proizvodn · k ·t- 1 !stovre.meno su uzeti u obzir večiti materijalni ~:Io:r 1 ~~~ 1zvodnJe u osnovnc:m. ra~likovanju sredstava za proizvodn~u i sredstava za potrosnJu 1 odnos i jednih i drugih sveđ · egzaktan odnos vrednosti. en m Ako se postavi_ pitanj:: zašto je rešenje problema koje je Qu~y. tako s~~~ o. naceo propalo u docni joj buržoaskoj poht_wkoJ ekon_omiJI 1 sta je bilo po~rebno za ogromni skok koji Je .uc1nlla anahza sa Marxovom šemom, tada se uglavnom ukazuJu. dva pred~slova. _Pre svega, Marxova šema reprodukcije zasruv:a se _na ]as~om 1 oštrom razlikovanju obe strane rada u robnoJ prOizvodnJI: konkretnog korisnog rada koji stvara određene upotr:bne vrednosti i apstraktnog, opšteljudskog rada koj• stvara drustveno P~!rebne vrednosti. Ova genijalna osnovna IruSao ~arxoye teoriJe vrednosti, koja mu je između ostalog omoguc1Ia resenJe problema novca, dovela ga je i do diferencijacije i integracije oba gledišta u celokupnom procesu proizvodnje: gledišta vrednosti i gled-išta materijalnih povezanosti. Drugo, osnovica šeme je oštro razlikovanje između postojanog i promenljivog kapitala, na osnovu koga je tek bilo moguće da se otkrije unutrašnji mehanizam proizvodnje viška vrednosti i da se ova kao odnos vrednosti dovede u egzaktan odnos sa obe materijalne kategorije, proizvodnje, sredstvima za proizvodnju i sredstvima za potrošnju. Svim ovim gledjjitima približila se klasična ekonomija posle Quesnaya, naime, kod Smitha i Ricarda. Kod Ricarda je teorija vrednosti dobila onu strogu formulaciju koja čini da je ona zbog toga često zamenjivana sa Marxovom teorijom vrednosti. Sa stanovišta svoje teorije vrednosti Ricardo je smatrao takođe pogrešnim Smithovo rastvaranje cene svih roba na pr v, koje je pričinilo toliko neprilika u analizi reprodukcije; no, on se nije dalje brinuo za ovu Smithovu pogrešku, kao što se nije zagrejao ni za problem celokupne reprodukciJe u njenoj celini. Uopšte, Ricardova analiza značila ~ izvesno~ smislu korak unazad u odnosu prema Srmthu, kao sto Je ovaJ učinio delimično korak unazad u odnosu prema fiziokratima. Ako je Ricardo razradio osnovne kategorije burž_oaske ekonomije - vrednost, najamninu, višak vrednosti, kapital -mnogo preciznije i jedinstvenije negoli ijedan njeg~v ~re.thodnik, on ih je tretirao na mnogo krući način. Adam _Smith Je_ Imao mno~o više smisla za žive uzajamne povezanosti, za veliko kreta~Je celine. Ako on u nekoj prilici i nije mnogo polagao na to sto je za jedan te isti problem našao ~va 0 ili,. kao kod pr~blema vrednosti, čak tri do četiri razna resen]a 1 sto Je u razmm de67
+
i:
..
!ovima analize smelo sam sebi protivrečio, to su ga upravo njegove protivrečnosti dovodile do toga da celinu zahvata stalno s raznih strana i shvati u kretanJu. Prepreka o koJU su se morala da spotaknu obojica -Smith i Ricardo- bila je njihov buržoaski skučeni horizont. Da bi se shvatile osnovne kategorije kapitalističke proizvodnje: vrednost i višak vrednosti u njihovom živom kretanju, kao. društye~ pro~es reprodukci)~· moralo se to kretanje da shvati IStonskl, pa 1 same kategoriJe kao istoriski uslovljene forme opštih radnih odnosa. Iz ovoga izlazi da je problem reprodukcije celokupnog kapitala mogao da reši samo koji soci j alis t. Između "Tableau econo!Ilique" i šeme reprodukcije u II tomu "Kapitala" lež':i., ne samo vremenski nego i sadržajno, cvetanje i kraj buržoaske ekonomije. Glava šesta PRO~nRENA
REPRODUKCIJA
Ono što nedostaje šemi proste reprodukcije· očevidno je: ona izlaže zakone oblika reprodukcije koji pod kapitalističkim odnosima proizvodnje može da se dogodi samo kao slučajan izuzetak. Pravilo kapitalističkog načina privrede, još više nego ijednog drugog, nije prosta reprodukcija, nego proširena reprodukcija.* Ipak šema ima potpuno naučno značenje. I to u dvostrukom smislu. Praktično i pri proširenoj reprodukciji na najveći deo ukupnog proizvoda treba uvek gledati kao na prostu reprodukciju. Ova potonja čini široku bazu na koju dolazi svag· dašnje proširenje proizvodnje preko dosadašnjih granica. Teoretski analiza proste reprodukcije pretstavlja isto tako neophodnu polaznu tačku svakog egzaktnog naučnog prikaza proširene reprodukcije. Prema tome, šema proste reprodukcije celokupnog društvenog kapitala sama po sebi vodi izvan svojih sopstvenih granica: ka problemu proširene reprodukcije celokupnog kapitala.
* "Pretpostavka proste reprodukcije, da je I (pr + v) = II p, ne samo da je neizmirljiva s kapitalističkom proizvodnjom - što uostalom ne isključuje da u industrijskom ciklusu od 10-11 godina neka godina često ima manju godišnju proizvodnju od prethodne, dakle da se čak ne izwši ni prosta repr:odukcija u odnosu prema prošloj godini. Nego bi se, uz prirodno go-dišnje uvećavanje stanovništva, i prosta reprodukcija mogla vršiti samo utoliko ukoliko bi odgovarajući veći broj neproizvodnih službenilka učestvovao u trošenju onih 1.500 !koje sačinja vaju celokupni višak vrednosti. Ali akumulacija kapitala, dakle stvarn::t kapitalistička proizv-odnja, bila bi pri tome nemoguća." ("Kapital", tom II, str. 433.) 68
Mi već poznaj erno istorisku osobenost •· cije na kapitalističkoj osnovici. ona mora pdrosirene repr~dukk 1 · · ka · l . . · a se pretstav1 kao a_ umu actJa pt.ta.,_a, to- Je Istovremeno njen specifični oblik i ~Jen uslo~. T? ~:xac~: celokupna društvena proizvodnja_ ko"a Je ?a kapl_tahshckoJ osnovici proizvodnja viška vrednosti .:._ maz~ sva~ ~ut da b~d~. proširena samo u onom smislu i u ono· ~er1 u k?JOJ dosadasnJl "!
:o.
69
tala u najamnine. Cudnovato je _da i Rica_rd~ koji _i e uvideo, makar i prigodice, pogrešnost Snuthovog ucenJa, uz1ma tak05le njegov pogrešni zaključak sa ~nogo naglaska, _ka~a kaze: Treba razumeti, da svi proizvodi J edne zemlJ e bi vaJ u potroiieni, ali najveću razliku koja se ~ade zamisliti čir;i. to _da li proizvode troše oni koji reproduku)U novu vre~nost il~ o~ koJI je ne reprodukuju. Kad kažemo da J€ dohodak ~:eđen_l prlpOJen kapitalu, tada mislimo da deo dohotka, za kOJl Je receno da Je pripojen kapitalu, troše produktivni radnici umesto neprod_uk: tivnih." Prema ovom čudnovatom shvatanju, po kome lJUdi potroše sve izrađene proizvode, dakle, prema tome u celokupnom društvenom proizvodu nema mesta za nepotrošna sredstva za proizvodnju: oruđa i mašine, sirovine i zgrade -, proširena reprodukcija se odvija takođe na čudnovat način, naime, tako što umesto jednog dela finijih životnih sredstava za klasu kapitalista u iznosu kapitalizovanog viška vrednosti, proizvode prosta životna sredstva za nove radnike. Neko drugo pomeranje osim onog unutar proizvodnje životnih sredstava, klasiČ'lla teorija proširene reprodukcije ne poznaje. Da se Marx, kao od šale obračunao sa ovom elementarnom Smithovom i Ricardovom greškom razume se samo po sebi posle onoga što je već rečeno. Upravo onako kao što kod proste reprodukcije pored proizvodnje potrebne količine životnih sredstava za radnike i kapitaliste- mora da dođe do redovnog obnavljanja postojanog kapitala, materijalnih sredstava za proizvodnju, mora isto tako i kod proširenja proizvodnje jedan deo novog dodatnog kapitala da bude upotrebljen za povećanje postojanog dela kapitala, to jest za uvećanje materijalnih sredstava za proizvodnju. Ovde dolazi u obzir još jedan drugi zakon koji je otkrio Marx. Postojani deo kapitala koji je klasična ekonomija stalno zaboravljala neprestano raste u odnosu prema promenljivom, za najamnine izdatom delu. Ovo je samo kapitalistički izraz opštih delovanja sve veće produktivnosti rada. Sa tehničkim napretkom živi rad je u stanju da u sve kraćem vremenu stavi u pokret sve veće količine sredstava za proizvodnju i preradi ih u proizvode. S kapitalističkog gledišta ovo znači progresivno smanjivanje izdataka za živi rad, za najamnine u odnosu prema izdacima za mrtva sredstva za proizvodnju. Proširena reprodukcija mora, dakle, ne samo nasuprot Smith-Ricardovom ;hvatanju da počne uvek sa pode l. om kapitalizovanog dela viška vrednosti na postojani i promenljivi kapital, nego ova podela mora sa tehničkim napretkom proizvodnje da dodeljuje relativno sve v~ć~ udeo za postojani, a relativno sve manju kvotu za promenlJIVI deo kapitala. Ova neprestana kvalitativna promena u sastavu kapitala pretstavlja specifični pojavni oblik akumula70
cije kapitala, to jest proširene reprodukciJ. e na kapi taliS. ti.k .
OSllOVICl.
*
C OJ
Dru!fa strana ovog stalnog pomeranja u odnosu postojano dela ka~ntala pn:ma promenljivom jeste ono što Marx naziv~ stvaranJem r~lativne prekobrojnosti radničkog stanovništva to Jest za srednJe potrebe oplođavanja kapitala prekobrojnog i zbog toga suy1šnog radničkog stanovništva. Proizvodnja ove uvek. P?sto}ece reze:ve nezaposlenih industriskih radnika (ovde se miSli u s1rem sm1slu: uključujući i proletarijat koji se nalazi po~ komandom trgovackog kap1tala), koJa sa svoje strane čini nuznu pretpostavku naglog povećanja proizvodnje u danima visoke konJunkture, uključena je u specifične uslove akumulacije kapitala.**
* "Specifi~no. kapitalistički način proizvodnje, razvitak proizvodne snage rada kOJl nJemu odgovara, i time prouzrokovana promena u C'rga.ns~t?!ll ~a.stavu k~tala! ne samo da idu u k-orak s napretkom akumulac_t_Je, Ih wsa .uvecavan}em društvenog bogatstva, nego koračaju neSTaVnJWO brze, ]er prostu akumulaciju, odn. apsolutno uvećavcmje celokupnog kapitala, prati centralizacija njegovih indivi-dualnih elelnenata, a te_hničku revoluciju dodajnog kapitala tehnička revolucija originalnog kapttala. Tako se, dakle, s nastavljanjem akumulacije, razmera postojanog prema promenljivom kapitalu, ako je isprva bila l :l, menja u 2 :l, 3 :l, 4 :l, 5: l, 7 :l itd., tako da se, prema uvećavanju kapitala, sađa preobraća u radnu snagu progresivno samo 1 /3, 1 / , , 1 /s, 1 /e, 1 / 8 itd., njegove celokupne vrednosti umesto ranije 1 l~. a naprotiv u sredstva za proizvodnju '/a, 3 /~., '/&, 5 /e, 7 /8 itd. Pošto tra.žnju za radom ne određuje obim celokupnog kapitala, već obim njegovog promenljivog sastavnog dela, to dakle ona biva sve manja što veći biva celokupni kapital, umesto da se srazmerno s njime uvećava kao što smo ranije ~~retpostavljali. Ona se smanjuje u odnosu prema veličini celokupnog kapitala· i u ubrzanoj progresiji s rastenjem ove veličine. Istina, s rastenjem celokupnog kapitala raste i njegov promenljivi sastavni deo, ili njemu pripojena radna snaga, ali u srazmeri koja stalno biva manja. Intervali, u kojim 1 se akumulacija vrši kao prosto uvećavanje proizvodnje na datoj tehničKoj osnovici bivaju sve kraći. Ne samo da biva potrebno da se akumulacijtl. celokupnog kapitala ubrzava u rastućoj progresiji da bi se mogao usisati neki dodajni broj radnika date veličine ili čak da bi se, usled stalnog preobražavanja starog kapitala, uposlili bar oni koji su već ~a radu. Sama ova rastuća akumulacija i centralizacija pretvara se sa SVOJe strane opet u izvor novih promena u sastavu kapi-tala, ili ponovnog ubrzanog opadanja njegovog promenljivog dela u poređenju s postojanim." ("Ka-
pita;~ ~~-r!đ;:;is~~~
tok kojim ide život moderne tndustrije, ~bl~ desetog,~dišnjeg ciklusa perioda srednje živosti, veliko~ poleta, krize l zastoja, ciklusa prekidanog manjirt?- kol-e?all:jima, !pOČIVa na st~lno~ formiranju, na većem ili manjem ustsavanJU, 1 na. ponovnom f~rmiranJU industrijske rezervne armije, ili suvišnog stanovmštva. S~~ SVOJ~ stran_e, promene industrijskog ciklusa regr~tuju suvišno st~~o~mstvo .1 P,?staJU jednim od najenergičnijih uzroka nJegove reprodukciJe. ("Kapital , tom I, str. 528.~
71
Prema tome iz akumulacije individualnog kapitala ima da izvedemo sledeć~ četiri momenta proširene reprodukcije: l. Obim proširene reprodukcije je u jzvesnim granicama nezavisan od porasta kapitala i može ga preteći. Metodi koji ovome vade jesu: povećanje eksploatacije radne snage i s~ag§. prirode, povećanje produktivnosti rada (u ovo poslednJe Je uključeno povećanje efikasnosti stalnog dela kapitala). 2. Polazna tačka svake stvame akumulacije ,ieste deoba onog dela viška vrednosti koji je namenjen za kapitalizovanje, na postojani i prome_nljivi kapital. 3. Akumulaciju kao društveni proces prati stalno parneranje u odnosu postojanog kapitala prema promenljivom, pri čemu deo kapitala izdat na mr.tya sredstva za proizvodnju stalno raste u srazmeru prema izdatom na najamnine. 4. Druga propratna pojava 1 uslov procesa akumula0ije jeste obrazovanje industriske rezervne armije. Ovi momenti dobijeni već iz kretanja reprodukcije individualnog kapitala pretstavljaju ogroman napredak prema analizi buržoaske ekonomije. Sad:1 se, međutim, radilo o tome da se, polazeći od kretanja individualnog kapitala prikaže akumulacija celokupnog kapitala. Prema šerni proste reprodukcije morali su se sada i za proširenu reprodukciju staviti u među sobne egzaktne odnose, pod uglom posmatranja akumulacije, kako momenti vrednosti proizvodnje viška vrednosti tako i materijalni momenti procesa rada (proizvodnja sredstava za proizvodnju i proizvodnja sredsl>va za potrošnju). Odlučujuća razlika između proširene i proste reprodukcije sastoji se u tome da kod potonje ceH višak vrednosti troši klasa kapitalista sa svojom pratnjom, dok kod prve deo viška vrednosti biva izuzet od lične potrošnje svog posednika, ali ne da bi bio tezaurisan, nego da bi bio pripojen aktivnom kapitalu, da bi bio kapitalizovan. Da bi ipak ovo moglo stvarno da se dogodi, potrebno je da novi dodatni kapital nađe i materijalne preduslove za svoje delovanje. Ovde, dakle, dolazi u obzir konkretni sastav celokupnog društvenog proizvoda. Marx kaže već u I tomu "Kapitala" pri razmatranju akumulacije individualnog kapitala: "Pre svega, godišnja proizvodnja mora da pruži sve one predmete (upotrebne vrednosti) iz kojih se imaju naknaditi oni ~aterijalni sastavni delovi kapitala koji su u toku godine utrosem. Kad se to odbiJe, ostaJe netto--proizvod ili višak proizvoda u kome je sadržan višak vrednosti. A iz č~ga se taj višak proizvoda sastoji? Možda u stvarima određenim da zadovoljavaJu potrebe i ćefove kapitalističke klase, koje dakle ulaze u 72
njen fond potrošni<;? Ali. ako bi to bilo sve, onda bi sav višak vrednosti biO profuck~n i vršila bi se samo prosta reprodukcija. Da b.1 se ak~muhsa~o, n;ora se jedan deo viška vrednosti pretvarati u kapital. Ah, osim da se prave čudesa, u kapital se mogu pretvarati samo takve stvari koje su upotrebljive u pro..cesu ra~a, t]. sreds,!:va za proizvodnju, a zatim stvari koje sluze radn1kovom odrzavanju, tj. životne namirnice. Prema to~e, jedan deo. godišnjeg viška rada mora se upotrebljavati za Izradu dodajmh sredstava za proizvodnju i životnih namirnica, kao višak preko količine koja je potrebna za naknadu pred u j ml j enog kapi tala. J ednom reči: višak vrednosti može se pretvoriti u kapital samo zato, što višak proizvoda čija je on vrednost, već sadrži materijalne sastavne delove 'novoga kapitala."* Svakako da nisu dovoljna ni dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna životna sredstva za radnike: potrebna je još i dodatna radna snaga da bi se proširena reprodukciJa stavila u kretanje. Ali ovaj uslov, prema Marxu, ne pretstavlja nikakvu naročitu teškoću. "1 za ovo se već pobrinuo mehanizam kapitalističke proizvodnje reprodukujući radničku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a čija obična najamnUta dostiže ne samo za njeno održanje, već i za njeno množenje. Ove dodajne radne snage različite dobi, kojima radnička klasa svake godine snabdeva kapital, ima ovaj još samo da pripoji dodajnim sredstvima za proizvodnju koja se već nalaze u godišnjoj proizvodnji, pa je pretvaranje viška vrednosti u kapital gotova stvar.""'* Ovde imamo prvo rešenje koje Marx daje problemu akumulacije celokupnog kapitala. Ne baveći se dalje u prvom tomu "Kapitala" pobliže ovom stranom pitanja, Marx se vraća problemu tek na kraju drugog toma svog glavnog dela: poslednja, 21 glava pD"većena je akumulaciji i proširenoj reprodukciji celokupnog kapitala. Pogledajmo sada izbliže šematski prikaz. akumulacije ko~ Marxa. Posle primera šeme proste reprodukCIJe, koje smo vec upoznali, Marx konstruiše šemu proširene reprodukcije. Upoređenjem obe šeme postiže se da se razlika koja među nJima postoji najjasnije istakne. Pretpostavimo da celokupni godišnji proizvod društva pret· stavlja vrednosna veličinu od 9000 (pod koJom se mogu ra-
* ,.Kapital", tom J, str. 479.
*"'
l. e. 73
z umeti milioni radnih časova :li, izraženo na kapitalistički način u novcu, bilo koja swna novca). Ovaj ukupni proizvod biva razdeljen na sledeći način: I. 4000 p + 1000 pr+ 1000 v= 6000} . II. 2000 p + 500 pr + 500 v= 3000 zbir 9000
Prvi odeljak pretstavlja sredstva za proizvodnju, drugi životna sredstva. Jedan pogled na brojčane srazmere pokazuje da ovde može da dođe samo do proste reprodukcije. Sredstva za proizvodnju proizvedena u prvom odeljku jednaka su zbiru sredstava za proizvodnju koja su stvarno utrošena u oba odeljka a čije prosto obnavljanje dozvoljava samo ponavljanje proizvodnje u ranijem obimu. S druge strane, celi proizvod odeljka životnih sredstava ravan je zbiru najamnina kao i viškova vrednosti u oba odeljka; to pokazuje da postojeća životna sredstva dozvoljavaju takođe samo uposlenje ranijeg broja radne snage i da istovremeno takođe celi višak vrednosti odlazi u životna sredstva, to jest u ličnu potrošnju klase kapitalista. Ali uzmimo sada isti celokupni proizvod od 9000 u sledečem sastavu: I. 4000 p + 1000 pr + 1000 v= 6000 } b" 9000 II. 1500 p + 750 pr + 7';0 v= 3000 z Ir
Ovde pada u
oči
dvostruka nesrazmemost. Proizvodna
količina sredstava za proizvodnju (6000) premaša u vrednosti za 500 količinu stvarno utrošenu u društvu (4000 p + 1500 p). Istovremeno količina proizvedenih životnih sredstava (3000) u
sa sumom plaćenih najamnina, to jest potreba radnika (1000 pr+ 750 pr) kao i sa sumom postignutih viškova vrednosti (1000 v+ 750 v) pr2tstavlja deficit od 500. Iz toga sledi da ~ kako je smanjivanje broja zaposlenih radnika isključeno potrošnja klase kapitalista mora da bude manja od viška vrednosti koji je ona prisvojila. Time su ispunjena oba preduslova koja su potrebna za proširenu reprodukciju na kapitalističkoj osnovi: jedan deo prisvojenog viška vrednosti ne biva konsumovan, nego upotrebljen u proizvodne ciljeve, a istovremeno bivaju proizvedena sredstva za proizvodnju u uveća noj količini, da bi kapi talizovani višak vrednosti mogao da bude stvarno upotrebljen na proširenje proizvodnje. Ako smo našli kod šeme proste reprodukcije da su njem društveni osnovni uslovi uključeni u sledeći egzaktni odnos:
poređenju
74
zbir proizvedenih sredstava za proizvodnju (proizvod d !"k I) mora po svojoj vrednosti da bude ravan postojanom k~p\J 1a oba odeljka, a zbir proizvedenih životnih sr<>dstava (pr<>i~:o~ odelJka II) ravan zb1ru promenljivog kapitala i viškova vred~osh u oba odel]ka, to moramo za proširenu reprodukciju da Izv~d<>mo obrnut e~aktan dvostruk odnos. Opšta pretpostavka pr~sirene repr.odukCIJe J<;"te: proizvod odeljka I je po vrednosti vec1. od posto! anog kapitala oba odeljka zajedno, proizvod odelJka II Je Isto. tako po vrednosti manji od sume promenljivog kapitala 1 v1skova vrednosti u oba odeljka. . Ali-~ ovim mi smo i.~ daleko ~ toga da smo iscrpli anailzu pros1rene reprodukCIJe, rm stOJllllO, pre bi se reklo tek na njenom početku. ' Naime, sada moramo da pratimo izvedene odnose šeme u njihovom daljem delovanju u toku prometa i odvijanja procesa reprodukcije. Ako se prosta reprodukcija može da uporedi sa jednim te istim krugom kojim ona uvek iznova protiče, to proširena reprodukcija liči, po Sismondijevim rečima, spirali koja ide uvek naviše. Dakle, treba najpre da ispitamo pobliže navoje ove spirale. Prvo opšte pitanje pdtom jeste: kako se odvija, dakle, pri pretpostavkama koje su nam sada poznate, stvarna akumulacija u oba odeljka, tako da svi kapitalisti kapitalizuju jedan deo svog viška vrednosti i istovremeno nalaze potrebne materijalne preduslove proširene reprodukcije. Marx je razjasnio pitanje pomoću sledećeg 3ematskog prikaza: Pretpostavimo da polovina viška vrednosti odeljka I biva akumulisana. Kapitalisti, dakle, upotrebljavaju 500 za svoju potrošnju, a 500 pretvaraju u kapital. Ovaj dodatni kapital od 500 mora, kao što sada znamo, da bi se aktivirao, da bude razdeljen na postojani i promenljivi. Pretpostavimo da odnos oba kapitala, uprkos proširenju proizvodnje, ostaje isti kao kod originalnog kapitala, to jest 4 : l. Tada će kapitalisti odeljka I svoj dodajni kapital od 500 tako razdeliti da će za 400 kupit1 nova sredstva za proizvodnju, a za 100 novu radnu snagu. Nabavljanje novih sredstava za proizvodnju za 400 .ne pretst~ylja nikakvu teškoću: znamo da je odeljak I već proizveo suv1smh sredstava za proizvodnju za 500. Od toga su •;, bil~ upotr.ebljene unutar odeljka I da bi se izvršilo proširenJe prmzvodnJe. Ali odgovarajuće pov<>ćanje promenljivog kapitala za lO?. u novcu nije dovoljno, nova dodatna radna sn.a~a mora naci.!. odgovarajuća životna sredstva, a ova mogu bttl uzeta samo. 1z odeljka II. Sada se, dakle, vrši promet između obadva vellka odeljka. Ranije, kod proste reprodukciJe, odelJak I Je uzunao za 75
1000 životnih sredstava od odeljka II za sopstvene radnike, sada on mora preko toga da uzme za radnike za 100 više životnih sredstava. Odeljak I će, prema tome, početi proširenu reprodukciju na sledeći način; 4400 p + 1100 pr. Odeljak II sa svoje strane prodajom dodatnih životnih sredstava od 100 je u stanju da od odeljka I pribavi sredstva za proizvodnju u istom iznosu više nego dosada. Ustvari je od ukupnog viška vrednosti u odeljku I još preostalo 100. Njih sada pribavlja odeljak II, da bi i on sa svoje strane preduzeo proširenje proizvodnje. Ali ni ovde se ne može mnogo učiniti samo sa više sredstava za proizvodnju: da bi se ona stavila u pokret, potrebna je dodatna radna snaga. Pretpostavimo i ovde da će dosadašnji sastav kapitala biti zadržan, znači da je odnos postojanog prema promenljivom kapitalu 2: l; tada je potrebno za akumulaciju dodatnih sredstava za proizvodnju od 100, nove radne snage za 50. Ali, za ovu novu radnu snagu potrebna su takođe u iznosu njihovih najamnina nova životna sredstva, koja daje sam odeljak Il. Od celokupnog proizvoda odeljka II moraju, prema tome, pored dodatnih životnih sredstava od 100 za nove radnike odeljka I da budu upotrebljena više nego dosaia još i životna sredstva za 50 za sopstvene radnike odeljka Il. Drugi odeljak počinje proširenu reprodukciju sledećim srazmerama: 1600 p + 800 pr. Sada je celokupni proizvod odeljka I (6000) ušao potpuno u promet: 5500 je bilo potrebno za prosto obnavljanje starih utrošenih sredstava za proizvodnju u oba odeljka, 400 je bila upotrebljeno za proširenje proizvodnje odeljka I, 100 za istu svrhu u odeljku ll. A što se tiče celokupnog proizvoda odeljka II (3000), 1900 je upotrebljeno za povećane ekipe radne sn:;ge u oba odeljka. Preostala 1100 u životnim sredstvima služi za ličnu potrošnju kapitalista, za trošenje njihovog viška vrednosti i to: 500 u ode1jku l, 600 za kapitaliste odeljka II, koji su od svoga viška vrednosti 750 kapitalizovali samo 150 (100 za sredstva za proizvodnju i 50 za najamnine radnika). . . ~ada može proširena reprodukcija da se odvija. Zadržimo h 1sti stepen eksploatacije = 100%, kao i kod prvobitnog kapitala, tada ćemo u sledećem periodu imati: l. 4400 p+ 1100 pr+ 1100 v= 6600} . ll. 1600 p 800 pr + 800 v= 3200 zbir 9800
+
76
Celokupni proizvod društva je porastao sa 9000 na 9800 višak vrednosti u prvom odeljku sa 1000 na 1100, u drugo"; odelJku sa 750 na 800, cilj kapitalističkog proširenja proizvodnje: povećana proiz_vodnja viška vrednosti, postignut je. Istovremeno materiJalni sastav celokupnog društvenog proizvoda opet daje višak sredstava za proizvodnju (6600) preko stvarno utrošenih (4400 + 1600) za 600, kao i deficit ~ivotnih sredstava (3200) u poređenju sa dosada plaćenim najamninama (1100 pr+ 800 pr) i postignutim viškom vrednosti (1100 v+ + 800). Ovim je već opet data materijalna osnovica kao nužnost da se deo viška vrednosti upotrebi ne za potrošnju klase kapitalista, nego za ponovno proširenje proizvodnje. Drugo proširenje proizvodnje i povećana proizvodnja viška vrednosti proizlaze tako sami od sebe sa svojrim matematičkim egzaktnim odnosima iz prvog proširenja. Jednom već otpočeta akumulacija kap1tala stalno mehanički prelazi svoj postignuti nivo. Krug se pretvorio u spiralu koja se sve više navija kao pod pritiskom nekog prirodnog matematičkog merljivog zakona. Ako pretpostavimo u sledećim godinama uvek isto kapitalizovanje polovine viška vre~nosti u odeljku l, . pri čem~ zadržavamo isti sastav kapitala 1 stepen eksploataCIJe, tada cemo dobiti sledeću progresiju u reprodukciji celokupnog kapitala: Druga godina: I. 4840 p + 1210 pr+ 1210 v= 7260 } zbir 10 780 II. 1760 p + 880 pr + 880 v= 3520 Treća
godina:
I. 5324 p + 1331 pr + 1331 V= 7986 II. 1936 p + 968 pr + 968 v= 3872
Cetvrta godina: I. 5856 p+ 1464 pr+ 1464 v= 878 4 II. 2129 p+ 1065 pr+ 10o5 v= 4249
l
zbir ll 858
l
zbir 13 033
Peta godina: I. 6442 p+ 1610 pr+ 1610 v= 966 2 } zbir 14 348 II. 2342 p + 1172 pr + 1172 v= 4686
Tako bi posle pet godina akumulacije celokupni _društvkent 9000 14 348 celokupm drustven\ aproizvod porastao od na ' 87 84 p + 2782 pr ~ pital od 5400 p + 1750 pr= 7150 na
= 11 566 a višak vrednosti od 1000 v + 500 v = 1500 v na 1464 v+ 'to65 v= 2529 v, pri čemu se lično u trošeni višak vrednosti od 1500 pre početka akumulacije popeo na 732 + + 958 (u poslednjoj godini) = 1690.* Klasa kapitalista je, dakle, mogla da više kapitalizuje, da vrši više "apstinencije" a ipak istovremeno da lepše ži.':'i. Društvo j.e postalo ~>?gatije u materijalnom pogledu: bogatiJe u sredstv1ma za prOizvodnJU, bogatije u životnim sredstvima i istovremeno u kapitalističkom smislu: ono proizvodi sve veći višak vrednosti. Celokupni proizvod ulazi potpuno u društveni promet: on služi delom za proširenje reprodukcije, delom za ciljeve potrošnje. Potrebe akumulacije kapitalista poklapaju se istovremeno sa materijalnim sastavom celokupnog društvenog proizvoda: to je onako kao što je Marx rekao u I tomu "Kapitala": porasli višak vrednosti može da se pripoji kapitalu upravo zato jer društveni višak proizvoda od samog početka dolazi na svet u materijalnom obliku sredstava za proizvodnju, u obliku koji upravo ne dozvoljava nikakvu drugu upotrebu nego primenu u procesu proizvodnje. U isto vreme proširenje reprodukcije izvršava se pod strogim održavanjem zakona prometa: uzajamno snabdevanje oba odeljka proizvodnje dodatnim sredstvima za proizvod nj" i životnim sredstvima vrši se kao razmena ekvivalenata, kao robna razmena, pri čemu akumulacija u jednom odeljku upravo omogućava i uslov ljava akumulaciju drugog. Komplikovani problem je tako pretvoren u šematsku progresiju čudesne jednostavnosti. Gore započeti lanac jednačina može se produžiti u beskonačnost. Treba se samo pridržavati jednostavnih pravila: povećanju postojanog kapitala u prvom odeljku, mora uvek d• odgovara određeno povećanje njegovog promenljivog kapitala, ali sa ovim poslednjim je apriorno određeno koliko veliko može da bude povećanje postojanog kapitala u drugom odeljku; ovo opet mora da bude praćeno odgovarajućim povećanjem promenljivog kapitala. Konačno, veličinom povećanog promenljivog kapitala u oba odeljka je uvek dato koliko od celokupne sume životnih sredstava preostaje za ličnu potrošnju klase kapitalif.ta. Konstatovaće se da se količina životnih sredstava koja je preostala za privatnu potrošnju kapitalista najtačnije poklapa sa nekapitalizovanim delom viška vrednosti u oba odeljka. Produženje šematskog razvoja akumulacije, uz pomenutih nekoliko lako shvatljivih pravila, nema, kao što je rečeno, nikakvih granica. Ali sad je vreme da se zapitamo: ne dolazimo li _do tako . čudesno prostih rezultata stoga što stalno vrs1mo samo Izvesne matematičke vežbe sabiranjem i oduzima-
* "Kapital", 78
tom II, str. 423---427.
nj~m,_ koje nam ne mogu prirediti nikakvo iznenađen·e i n ~ece h ~am ak~ulacija stog~ tako nes~etano u besko~aČnos: Jer papU' podnosi tako ~trplJivo da ~a Ispisuju matematički~ Jednačinam. .a. Drugim rec1ma, vreme Je da se osvrnemo na konkretne drustvene uslove akumulacije. Gl.a.va sedma
ANALIZA MARXOVE SEME PROSIRENE REPRODUKCIJE
Prvo proširenje proizvodnje izgledalo je ovako: l. 4400 p + 1100 pr + 1100 v= 6600 Il. 1600 p + 800 pr + 800 v= 3200
J
zbir 9800
Već
ovde dolazi jasno do izražaja uzajamna zavisnost akumulacije u oba odeljka. Ali ova zavisnost je osobene prirode. Akumulacija ovde polazi od odeljka I, dok odeljak II samo sledi kretanje, i to obim akumulacije biva određen jedino od strane odeljka l. Marx ovde provodi akumulaciju kapitalizujući u I polovinu viška vrednosti, a u II upravo samo onoliko koliko je potrebno da se obezbedi proizvodnja i akumulacija u I. Pritom on dozvoljava da kapitalisti odeljka II troše 600 v, dok kapitalisti I odeljka, koji prisvajaju vrednost dva puta veću i mnogo veći višak vrednosti, troše samo 500 v. U sJedećoj godini on uzima da kapitalisti I opet kapitalizuju polovinu svog viška vrednosti, a kapitaliste II, on, ovog puta više nego u prošloj godini i samovoljno, "prisiljava" da kapitalizuju onoliko koliko iziskuje I, pri čemu za potrošnju kapitalista II ovaj put ostaje 560 v, to jest manje nego u· prošloj godini, što je svakako prilično čudnovat rezultat akumulacije. Marx opisuje proces na sledeći način:
"Nek se sad pod I produži akumulisati u istoj srazmeri, dakle 550 v troši se kao dohodak, a 550 v akumuliše. Prvo se onda 1100 I pr na!knađuje sa 1100 II p, zatim ima još 550 I v da se realizuje u robama II jednakog iznosa; dakle, ukupno 1650 I (pr + v). Ali je postojani kapital Il, koji se ima naknaditi, samo = 1600, dakle(!). ostalih 50 mora se dopumtl JZ BOO II v. Ako ovde za prvi mah ne uzmemo u obzir novac, onda kao rezultat ove transakcije imamo: I. 4400 p+ 550 v (koje se ima kapitalizovati); pored toga u fondu potrošnje kapitalista i radnika 1650 (pr+ v), reahzovano u robama II p. II. 1650 p (naime 50 po gornjem dodate iz JI v) + 800 pr + + 750 v (fond potrošnje kapitalista). 79
Ali ako u JI ostane stari odnos između pr i p, onda se M 50 p mora predujmiti još 25 pr; tih 25 mora se uzeti iz 750 v; dakle dobijamo: II. 1650 p + 825 pr + 725 v. Pod I ima da se kapitalizuje 550 v; ako ostaje raniji odnos, od toga 440 sačinjava postojani kapital, a 110 promenljivi. Ovih 110 imaju se eventualno (!) crpsti rz 725 II v, lJ. sredstva potrošnje u vrednosti od 110 potroše radnici I umesto kapitaliste JI; dakle, ovi poslednji su prisiljeni (!) da kapitalizuju tih 110 v koje ne mogu potrošiti. To čini da od 725 II v preostane 615 JI v. Ali kad JI ovako pretvori tih 110 u dodajni postojani kapital, onda mu treba još i dodajni promenljivi kapital oj 55; i ovaj se mora opet uzeti iz njegovog viška vrednosti; kad se to odbije od 615 II v, ostaje 560 za potrošnju kapitaliJsta II i sada dobijamo, pošto su izvršeni svi aktuejni i potencijalni prenosi ovakvu kapital-vrednost: I. (4400 p+ 440 p)+ (1100 pr+ 110 pr)= = 4840 p+ 1210 pr= 6050 II. (1600 p+ 50 p+ 110 p) + (800 pr+ 25 pr + 55 pr)= 1760 p + 880 pr= 2640
l
zbir 8690"' ,
Doneli smo ovaj opširni citat, jer on drastično pokazuje kako Marx ovde postiže akumulaciju u I na račun odeljka II. Isto tako grubo postupa on sa kapitalistima odeljka životnih sredstava u sledećim godinama. U trećoj godini on im dopušta po istom pravilu da akumulišu 264 v i troše 616, ovog puta više nego u obe prethodne godine. U četvrtoj godini on dopušta da kapitalizuju 290 v, a 678 da potroše, u petoj oni akumulišu 320 v, .a troše 745 v. Pritom Marx čak kaže: "Ako stvar treba da teče normalno, onda se akumulacija u II mora izvršiti brže nego u I, jer će inače onaj deo od J (pr +v), koji se ima pretvoriti u robe II p, porasti brže nego II p za koje se jedino može razmeniti."** Ali navedene cifre ne samo da ne pokazuju bržu akumulaciju nego pre pokazuju kolebljivu akumulaciju u II odelj ku, pri čemu kao pravilo služi sledeće: Marx sprovodi akumulaciju sve dalje, dopušta odeljku I da proizvodi ria široj osnovici; akumulacija u II odeljku pojavljuje se samo kao per sledica i uslov akumulacije I odeljka: prvo, da bi preuzela su,·išna sredstva za proizvodnju, drugo, da bi isporučila potrebni
*
** 80
"Kapital", tom II, str. 425. L e., str. 426.
~šaku pot~ošnim.sredstvima za dodatnu radnu snagu. Inici·ahva kretanJa ostaJe c~lo vreme na strani I ode! jka, ll ode!!ak se poJavlJUJe kao p~sivan pnvesak. Tako i kapitalisti ll sv~ki put. sm~JU samo toliko da akumulišu, moraju toliko da potr "' koliko Je potrebno za akumulaciju u I. Dok odeljak I svaki~~~ kap_ItaiizuJe polovmu viška vrednosti a polovinu troši, što povlacl kao ~ed?V?O proširenje proizvodnje, tako i lične potrošnje klase kapitahsta, ..oba -~retanja u odeljku II odvijaju se u skokovima na sledec1 naein:
u l godini kapitalizuje se 150, troši 600 u 2 .. 240 560 u 3 .. 254 626
u 4 u 5
.. 290 • 320
678 745
Ne postoji nikakvo vidljivo pravilo u ovoj akumulaciji i potrošnji, obe služe samo potrebama akumulacije u I. Da su apsolutni brojevi šeme u svakoj jednačini uzeti proizvoljno, razume se samo po sebi, i to ne umanjuje njenu naučnu vrednost. Ono o čemu se radi jesu srazmere veličina, koje treba da i.raze egzaktno određene odnose. Ali srazmere akumulacije u odeljku I diktirane jasnom zakonitošću kao da su iokupljene potpuno proizvoljnom konstrukcijom srazmera u odeljku II. i ova okolnost daje povoda za proveravanje unutarnjoh pover:anosti izraženih analizom. Ali, moglo bi se pomisliti da se ovde radi samo o primeru ne naročito srećno izabranom. Sam Marx se ne zadovoljava navedenom šemom, nego odmah na to daje drugi primer da bi rasvetlio kretanje akumulacije. Sada su cifre jednačine poredane na sledeći način: 1. 5000 p+ 1000 pr+ 1000 v= 7000 J b' 9000 • II. 1430 p + 285 pr + 285 v = 2000 z Ir Ovde vidimo da je, za razliku od ranijeg primera, u oba odeljka isti sastav kapitala, naime, srazmera postojano% prema promenljivom je jednaka 5 :l. Ovo pretpostavlJa: vec znatan razvoj kapitalističke proizvodnje i prema tome prmzvodne snag~ društvenog rada; znatno već ranije izvršeno prošire~] e raz~era proizvodnje; konačno, razvoj svih ~slova koji ~tvar~] u re!~tlvnu prenaseljenost u radničkoj klasi. MI, dakle, ne Izvodimo VIse, kao u prvom prim eru, početni prvi prelaz. sa proste reprodukciJe
*
"Kapital'~,
tom Il, str. 427.
6 Akumulacija kapitala
81
na proširenu, koji uostalom ima samo apstraktnu teoretsku vrednost, nego razmatramo kretanje akumulacije usred toka, na već visokom stepenu razvitka. Same po sebi ove pretpostavke su potpuno dozvoljene i ne menjaju uostalom ništa u pravilima kojima treba da se rukovodimo pri odvijanju pojedinih navoja spirale reprodukcije. I ovde opet Marx uzima za polaznu tačku kapitalizovanje polovine viška vrednosti odeljka I: "Uzmimo sad da klasa kapitalista I troši polovinu viška vrednosti = 500, a drugu polovinu akumuliše. Onda bi se imalo pretvoriti (1000 pr + 500 v) I= 1500 u 1500 II p. Pošto je II p ovde jednako samo 1430, to se mora dodati 70 od viška vrednosti; odbivši to od 285 II v ostaje 215 II v. Dakle dobijamo: I. 5000 + 500 v (za kapitalisanje) + 1500 (pr + v) u fondu potrošnje kapitalista i radnika. II. 1430 p+ 70 v (za kapitalisanje) + 285 pr+ 215 v. Pošto II p ovde direktno anektira 70 II v, to se za pokretanje ovog dodajnog postojanog kapitala zahteva promenljiv kapital od ~ = 14; ovih 14 uzimaju se opet od 215 II v; ostaje 201 II v, te imamo: II. (1430 p+ 70 p)+ (285 pr+ 14 pr)+ 201 v." Posle ovih priprema, može da počne kapitalizovanje. Ono se odvija na sledeći način: U odeljku I, 500 v, koje će biti kapitalizovane, dele se na ''la= 417 p+ 'lo= 83 pr. Ova 83 preuzimaju jednak iznos od II v, koji kupuje elemente pcstojanog kapitala i prema tome se pripaja ka II p. Uvećanje II p za 83 uslovljava uvećanje II pr za 'Ir. od 83 = 17. Prema tome, imamo posle prometa: I. (5000 p + 417 v) + (1000 pr + 83 v) pr= = 5417 p + 1083 pr= 6500 zbir 8 .399 II. (1500p+ 83v)+ (299pr+ 17v)pr= = 1583 p + 316 pr= 1899 Kapital u I je narastao od 6000 na 6500, dakle za 1l,., u II od 1715 na 1899, dakle za nepunu '1 9 • Reprodukcija na ovoj osnovici u sJedećoj godini daje na kraju godine: I. 5417 p + 10'83 pr + 1083 v= 7583 } zbir 9798 II. 1583 p+ 316 pr+ 316 v= 2215 Ako se bude i dalje akumulisalo u istoj proporciji, tad . cemo na kraJu druge godine dobiti: I. 5869 p + 1173 pr + 1173 v= 8215 } II. 1715 p + 342 pr + 342 v= 2399 zbir 10 614 i na kraju treće godine:
l
82
+ +
l
+ +
I. 6358 p 1271 pr 1271 v= 8900 II. 1858 p 371 pr 371 v= 2600 zbir ll 500 Za tri godine celokupni društveni kapital se povećao od 6000 I 1715 II= 7715 na 7629 I 2229 II= 9858 a celok · proizvod od 9000 na ll 500. ' upm Ovde se akumulacija, za razliku od prvog primera, odvijala ravnomerno u oba odelJka: u prvom kao i u drugom počev cd druge go_dme kap1tahzovala se polovina viška vrednosti, a p~lovma tros1la._ P~mzvoljnost prvog primera izgleda, dakle. da lez1 sa~o na lc;>se Izabranim nizovima brojeva. Ipak treba· da prover1mo_ da h_ ovog puta nesmetani tok akumulacije ne pretstavlJa nesto v1se od matematičkih operacija sa spretno izabranim brojkama. Ono što pada u oči jednako u prvom i u drugom primeru kao opšte pravilo akumulacije, jeste uvek sledeće: da bi d~ akumulacije uopšte moglo doći, mora odeljak II svaki put da uloži toliko na proširenje postojanog kapitala koliko odeljak l ulaže, prvo, na proširenje potrošenog dela viška vrednosti i, drugo, na proširenje promenljivog kapitala. Ilustrovano na primeru prve godine, mora, naime, prvo da ·se doda postojanon1 kapitalu u II iznos od 70. Zašto? Jer ovaj kapital dosada pretstavlja 1430. Ali ako kapitalisti I hoće da polovinu svoga viška vrednosti (1000) akumulišu a polovinu da troše, onda su im potrebna životna sredstva za sebe kao i za svoje radnike u iznosu od 1500. Njih oni mogu dobiti od odeljka II samo u razmenu za sopstveni proizvod - sredstva za proizvodnju. Ali kako je odeljak II pokrio svoju sopstvenu potrebu u sredstvima za proizvodnju samo u iznosu sopstvenog postojanog kapitala (1430), to do razmene može da dođe samo u slučaju ako se odeljak II odluči da svoj postojani kapital uveća za 70, to jest. da proširi svoju sopstvenu proizvodnju, što se ne može ostvariti drukčije nego kapitalizovanjem odgovarajućeg dela viška vrednosti. Ako ovaj iznosi u odeljku II 285 v, to moraju od toga 70 da budu pripojeni postojanom kapitalu. Ovde je utvr~ den prvi korak u proširenju proizvodnje kod II kao uslov 1 posledica proširenja potrošnje kapitalista l. Pođimo dalje. Dosada je klasa kapitalista I mogla da utroši za ličnu potrošnju tek polovinu svoga viška vrednosti. Dl\ bi mogla drugu polovmu da kapttalizuje, ona mora iznos od 500 da podeh bar prema dosadanjem sastavu, dakle da pretvori 417 u postoJani, 83 u promenljivi kapital. Prva operacija nije skopčana m sa kakv~m teškoćama: kapitalisti I raspolažu suviškom sopstvenog prmzvoda u iznosu od 500 koji se sastoji od sredstava za prmzvodnJ':'• čiji naturalni oblik mu, dakle, omogućava da bude preuzet d1-
+
,.
+
83
rektno u proces proizvodnje; tako se vrši proširenje postojanog kapitala odeljka I iz odgovarajućeg iznosa sopstvenog proizvoda ovog odeljka. Ali da bi odgovarajući 83 mogli takođe da budu aktivirani kao promenljivi kapital, potrebna su u istom iznosu životna sredstva za nove radnike koje treba uposliti. Ovde drugi put izlazi na videlo zavisnost akumulacije u I od odeljka II: I mora od II da uzme za svoje radnike za 83 više životnih sredstava nego dosada. Kako ovo biva opet samo pomoću robne razmene, to ova potreba odeljka I može da bude zadovoljena samo pod uslovom da odeljak II sa svoje strane izjavi spremnost da proizvode odeljka I, to jest sredstva za proizvodnju, primi za 83. Kako on sa sredstvima za proizvodnju ne može da uradi ništa drugo nego da ih upatrebi u procesu proizvodnje, to se za odeljak II stvara mogućnost a istovremeno i potreba da svoj postojani kapital ponovo proširi i to za 83, zbog čega od viška vrednosti ovog odeljka opet 83 bivaju izdvojeni od lične potrošnje i upotrebljeni za kapitalizovanje. Drugi korak u proširenju proizvodnje odeljka II je uslovljen proširenjem promenljivog kapitala odeljka I. Sada kod odeljka I postoje svi materijalni uslovi akumulacije i proširena reprodukcija može da počne. Nasuprat tome, kod odeljka II je najpre došlo samo do dvokratnog proširenja postojanog kapitala. Iz ovog izlazi da je, ako novostečena sredstva za proizvodnju treba da budu stvarno korišćen a, potrebno odgovarajuće povećanje broja radne snage. Ako se zadrže dosadanje srazmere za novi postojani kapital od 153, potreban je novi promenljivi od 31. Ovim je rečeno da opet mora da bude kapitalizovana isto tolika količina viška vrednosti. Fond lične potrošnje kapitalista II oojavljuje se onda kao ostatak viška vrednosti (285 v), a posle odbitka dv<>kratnog povećanja postojanog kapitala (70 83) i odgovarajućeg povećanja promenljivog (31), ukupno 184, kao ostatak u iznosu od 101. Posle sličnih manipulacija u drugoj godini akumulacije, kod odeljka II se vrši podela viška vrednosti sa 158 za kapitalizovanje i 158 za potrošnju kapitalista, u trećoj godini 172 i 170. Mi smo ovaj proces stoga tako tačno posmatrali i korak po korak pratili jer pritom jasno izlazi da je akumulacij~ u odeljku II potpuno zavisna i potčinjena akumulaciji u I. Istina, ova zavisnost se više ne izražava u svojevoljnim pomeranjima pri podeli viška vrednosti u II, kao što je to bio slučaj kod prvog pnmera Marxove šeme, ali sama činjenica zavisnosti je ostala. čak i ako se sad višak vrednosti u oba odeljka deli lepo u dvo polovine - za ciljeve kapitalizovanja i za ličnu potrošnju. Uprkos ovom brojnom izjednačenju 'klase kapitalista u oba
+
84
odeljka, jasno je vidljivo da je celo kretanje akumulaci. e kren uto 1 aktivno. odelotvoreno od strane odeljka l, dok -~ 0~~ lJa~ II pas1vno ucestvo:rao. Ova zavisnost nalazi izraza u sle= ?ecem egzaktnom pravi.lu: akumulacija može da nastupi samo Istovremeno u oba odel]ka, i to pod uslovom da odeljak životnih sredstava svak1 put. pr.oširuje svoj postojani kapital tačno za c;nohko za kohko kap1_tahsti odeljka sredstava za proizvodnju prosirUJU SVOJ prm_ne:'IJlvi kapital i svoj fond lične potrošnje. Ova propor~.'Ja (pnra~taJ II p =e priraštaj I pr+ priraštaj r v) Je mate_mab~ka o~nov1ca Marxove šeme akumulacije, bez obzira u k~kv~m blS_mo ]e sve brojčanim proporcijama mogli primera radi pnkazati. . . _Sada treba da_ proverimo da li ovo strogo pravilo kapitallsticke akumulaCIJe odgovara stvarnim odnosi.ma. yratimo ~e najpre prostoj reprodukciji. Marxova šema glas~ kao sto se secamo: l. 4000 p + l 000 pr + l 000 v= 6000 u sredstvima za proizvodnju ll. 2000 p + 500 pr + 500 v = 3000 u sredstvima za potrošnju zbir 9000 celokupne proizvodnje I ovde smo utvrdili određene proporcije na kojima počiva prosta reprodukcija. Ove proporcije bile su: l. Proizvod odeljka I ravan je (po vrednosti) zbiru oba postojana kapitala u I i II. 2. Postojani kapital odeljka II, kao što izlazi iz tačke l, ravan je zbiru promenljivog kapitala i viška vrednosti u odeljku l. 3. Proizvod odeljka II, kao što izlazi iz tačaka l i 2, ravan je zbiru promenljivog kapitala i viška vrednosti u oba odeljka. Ovi odnosi šeme odgovaraju uslovima kapitalističke robne proizvodnje (svakako reducirane na prostu reprodukciju). Tako, naprimer, proporcija 2 je uslovljena robnom proizvodnjom, to jest okolnošću da preduzimači svakog odeljka mogu da dobij" proizvode drugog odeljka samo u razmenu za ekvivalente. Promenljivi kapital i višak vrednosti odeljka I uzeti zajedno izražavaju potrebu ovog odeljka u životnim sredstvima. Oni moraju da budu pokriveni iz proizvoda odeljka II, ali se oni mogu dobiti samo u razmenu za jednaku količinu vrednosti proizvoda l, to jest sredstava za proizvodnju. Kako odeljak II sa ovim ekvivalentom zbog njegovog naturalnog oblika n: može_ ništa drugo da uradi nego da ga upotrebi u procesu prOizvodnJe. kao postojani kapital, to je ovim data veličina postojanog kapitala odeljka II. Ako bi ovde došlo do disproporcije, ak~ bi,, napr;mer, postojani kapital u II (kao veličina vrednosti) bw vec1 od (pr v) J, to on ne bi mogao da bude potpuno pretvoren u
l
+
Bi
sredstva za proizvodnju, jer bi odeljak I imao suviše malu po trebu za životnim sredstvima. Ako bi postojani kapital II bio manji od (pr+ v) I, tada radne snage ovog odeljka ne bi mogle da budu zaposlene u ranijem obimu ili kapitalisti ne bi mog!J da potroše celi svoj višak vrednosti. U svim slučajevima pretpostavke proste reprodukcije su bile narušene. Ove proporcije ipak nisu puke matematičke vežbe i isto tako nisu uslovljene samo robnim oblikom proizvodnje. Da bismo se o tome osvedočili, imamo prosto sredstvo. Pretstavimo sebi za trenutak, umesto kapitalističkog, socijalistički način proizvodnje, dakle, planski regulisanu privredu u kojo; je, umesto razmene, stupila društvena podela rada. Neka bi i u ovom društvu postojala podela rada na proizvodnju sredstava za proizvodnju i na proizvodnju životnih sredstava. Pretstavimo sebi, dalje, da tehnički nivo rada uslovljava da na proizvodnju sredstava za proizvodnju bivaju upotrebljene dve trećine društvenog rada, a na proizvodnju životnih sredstava jedna trećina. Pretpostavimo da bi pod ovim uslovima za održanje celog radnog dela društva godišnje bilo dovoljno 1500 radnih jedinica (dana, meseci ili godina) i to prema pretpostavci: od toga 1000 u odeljku sredstava za proizvodnju, 500 u odeljku životnih sredstava, pri čemu svake godine bivaju korišćena sredstva za proizvodnju iz ranijeg radnog perioda, koja sama pretstavljaju proizvod od 3000 radnih jedinica. Međutim, ovaj program rada nije dovoljan za društvo, jer održavanje svih onih članova društva koji ne rade (u materijalnom, proizvodnom smislu) - dece, staraca, bolesnika, javnih službenika, umetnik.1 i naučnika - zahteva znatan povećani rad. Osim toga svako kulturno društvo treba za osiguranje za sva vremena za sluča Jeve nevolje elementarne prirode izvestan fond osiguranja. Uzmimo da održavanje svih neradnih ljudi zajedno sa fondom osiguranja iziskuje upravo još jednom onoliko rada koliko i sopstveno održavanje radnih ljudi, znači takođe još jednom toliko sredstava za proizvodnju. Tada bismo dobili prema ranije uzetim brojevima sledeću šemu regulisane proizvodnje: I. 4000 p + 1000 pr+ 1000 v= 6000 u sredstvima za proizvodnju II. 2000 p + 500 pr + 500 v= 3000 u životnim sredstvima, pri čemu p pretstavlja utrošena materijalna sredstva za proizvod_?jU, izražena u društvenom radnom vremenu, pr izražava d~ust:.rer:o potrebno radno vreme za sopstveno održavanje radmh l]ud1, a v za održavanje neradnih zajedno sa rezervnim fondom. 86
Ako s_ada p~overimo proporcije šeme, dobićemo sledeće· robna prmzvod~J a, dakle, kao ni razmena, ovde ne osto. · nego samo drustvena podela rada. Proizvodi ode!" k b' Je, dode!Jem u potrebnoj količini radnim ljudima ode! Jk a II tVaJu izvodi odeljka II bivaju dodeljeni svim radnim i ;er:d '.a )rodima (u o~a odeljka), kao i rezervnom fondu - ne ~~~o ~~~ se ~_vde vrs1 ~azmena .ekvivalenata, nego što društvena organiza~tJa planskt upr~v!Ja celokupnim procesom, zato što postoJece potrebe mor:"JU da budu p~krivene i jer proizvodnja zapravo 1 ne poznaJe nekt drugt ct!J nego pokrivanje društvenih potreba . . Uprkos tome proporcije veličina zadržavaju punu važnost. PrOizvod u. I mora da bude ravan I p II p; to naprosto znači da u I ode!] ku sva sredstva za proizvodnju korišćena od strane društva u njegovom godišnjem procesu rada moraju da budu svake godine obnovljena. Proizvod II mora biti ravan zbiru v) I (pr v) II; to znači da društvo treba svake godine (pr da proizvede u životnim sredstvima onoliko koliko odgovara potrebama svih njegovih radnih i neradnih članova, pored unašanja u rezervni fond. Proporcije šeme izgledaju isto tako prirodne i neophodne u planski regulisanom kao i u kapitalistič kom, na robnoj razmeni i anarhiji zasnovanom obliku privrede. Ovim je dokazana objektivna društvena važnost šeme, - bez obzira na to što se upravo na prostu reprodukciju, kako u kapitalističkom tako i u regulisanom društvu, može misliti samo teoretski, dok u praksi može ona da se dogodi samo izuzetno. Pokušajmo sada da na isti način proverimo šemu proširene reprodukcije. Pretstavimo sebi socijalističko društvo i uzmimo za osnovu svog proveravanja šeme drugog Marxovog pnmera. Sa stanovišta regulisanog društva mi moramo prići stvari, prirodno, ne od odeljka I, nego od odeljka II. Zamislimo da društvo rapidno raste, odakle proizlazi rastuća potreba za životnim sredstvima za radne i neradne ljude. Ova potreba se penje tako brzo da će - ako zasad ostavimo postrani napretke u produktivnosti rada - biti potrebna vazda rastuća količina rada za proizvodnju životnih sredstava. Potrebna količina ži':?tnih sredstava izražena u društvenom radu sadržanom u nJima, penJe se iz 'godine u godinu- recimo - u odnosu. 2000.:-:- 22}.5 2399 - 2600 itd. Da bi se proizvela ova rastuca koltcma ztvotnih sredstava tehnički je potrebna rastuća količina sredstava za proizvodnj~, koja - merena u društvenom ~adnom vremenu - raste u sledećem odnosu iz godine u godinu: 7000 7ii83 - 8215 - 8900 itd. Dalje, pretpostavimo da je za to proširenje proizvodnje potrebno godišnje izvršenje rada od 2570
l
+
+
+
+
87
- 2789 - 3030 - 3284 (brojevi odgovaraju dotičnim sumama od (pr+ v] I+ [pr+ v] II). I konačno, da je razdeoba godišnje ostvarenog rada takva da od toga svaki put polovina biva upotrebljena za održavanje samih radnih lj_udi, četvrtina z." održavanje onih koji ne rade, poslednJa .:etvrtlna za J?~~~r~?Je proizvodnje sledeće godine. Tada dob!Jan;o za SOC!Jahstlc~o društvo proporcije druge Marxove šeme pros1rene reprodukCIJe. Ustvari, proširenje proizvodnje u svakom društvu, tako i u regulisanom, moguće je samo tada l. ako društvo r. .aspol~že rastućim brojem radne snage, 2. 2-ko neposredno odrzavan]e društva u svakom radnom periodu ne iziskuje celo njegovo radno vreme, tako da deo vremena može da bude posvećen brizi za budućnost i za njene rastuće zahteve, 3. ako iz godine u godinu biva proizvedena dovoljno rastuća količina sredstava za proizvodnju, bez koje se ne može ostvariti progresivno proširenje proizvodni e. , Sa ovih opštih gledišta posmatmna Marxova šema proiiirene reprodukcije zadržava, prema tome,- mutatis mutandissvoje objektivno važenje i za planski regulisana društvo. Ispitajmo sada važenje šeme za kapitalističku privredu. Ovde treba pre svega da postavimo pitanje: šta je polazna tačka akumulacije? Sa ovog stanovišta treba da pratimo uzajamnu zavisnost procesa akumulacije u oba odeljka proizvodnje. Nesumnjivo je da je i u kapitalističkim uslovima odeljak II upućen na odeljak I toliko koliko je njegova akumulacija vezana na odgovarajuću količinu raspoloživih dodatnih sredstava za proizvodnju. Obrnuto, akumulacija u odeljku I je vezana za odgovarajuću dodatnu količinu životnih sredstava za dodatnu radnu ·snagu. Ali iz toga sada nikako ne proizlazi da je dovolj no pridržavati se oba uslova da bi akumulacija u oba odeljka stvarno počela, i iz godine u godinu se automatski odvijala, kao što to izgleda prema Marxovoj šemi. Navedeni uslovi akumulacije su zapravo samo uslovi, bez kojih do akumulacije ne može da dođe. Isto tako volja za akumulacijom može da postoji u I kao i u II odeljku. Ali sama volja i tehnički preduslovi akumulacije nisu dovoljni u kapitalističkoj robnoj privredi. Da bi se stvarno akumuliralo, to jest da bi proizvodnja bila proširena, za to je potreban još dalii uslov: proširenje platežno sposobne potražnje za robom. Odakle potiče, dakle, st~lno rastuća potražnja, koja se nalazi u osnovi progresivnog proširenja proizvodnje u Marxovoj šemi?
·
Pre svega, jasno je jedno: ona nikako ne može poticati od samih kapitalista I i II, tj. od njihove lične potrošnje. Naprotiv, akumulacija se upravo sastoji u tome da oni jedan - i to u 88
naj,?lanju. ruku a~~olutno rastući - deo viška vrednosti . _ne trase sam1, nego DJime stvaraju dobra koja d vaju. Lična potrošnja kapitalista doduše ras~Ugi ukotrebl]ajom, ona čak može i da raste s ~ogledo~ na ce~ak a umulacištnu vrednost. Ipak, samo deo viška vrednosti se o up;ub~_tro-· za potrošnju kapitalista. Osnova akumulacije je ba~p~ ~e ,Java viška vrednosti od strane kapitalista. za koga proiz:o~~"~~!e drugi, _aku~~h.sanl deo ~iška vrednosti? Prema Marxovoj šemJi kretanJe pocmJe od odelJka I, od proizvodnje sredstava za pro. Izv~dnJU. _Ko 1ma potrebu za ovim umnoženim sredstvima za protzvodnJu? Šema odgovara: potrebna su odeljku II da bi mogao ~a pro!~vodi više životnih sredstava. Ali kome su potrebna po':'ecana ztvot~a sre~tva? šema odgovara: upravo odeljku l, Jer on sada 1ma v1se zaposlen'ih radnika. Mi se, očigledno vrtimo u krt.gu. Proizvoditi više sredstava za potrošnju sam~ zato da bi se moglo održavati više radnika i proizvoditi više sredstava za proizvodnju samo zato da bi se mogao taj višak radnika da zaposli - to je sa kapitalističkog stanovišta apsurdnost. Za pojedinog kapitalista je, dakako, radnik isto t~ko dobar potrošač, tj. kupac njegove robe- ako je platežno sposoban-· kao i kapitalist ili inače ma ko drugi. U ceni robe koju prodaje radniku svaki pojedini kapitalist realizuje svoj višak vrednosti isto onako kao i u ceni svake robe koju prodaje bilo kom drugom kupcu. Drugačije stoji stvar sa stanovišta kapitalističke klase uzete u celini. Ova daje radničkoj klasi u celini •amo uputnicu na tačno određen deo celokupnog društvenog proizvoda u visini promenljivog kapitala. Kada, dakle, radnic1 kupuju životna sredstva, tada oni samo vraćaju nazad klasi kapitalista od njih primljenu sumu najamnina, uputnicu u visini promenljivog kapitala. Oni ne mogu prebijenu paru više da vrate, pre nešto manje, naime, ako mogu da ,,štede" da bi postali samostalni, da bi postali mali preduzetnici, što je ipak izuzetak. J edan deo viška vrednosti troši klasa kapitalista sama, u obliku životnih sredstava i zadržava u svom džepu za njega uzajamno razmenjeni novac. A ko uzima od nje proizvode u kojima je opredmećen drugi, kapitalizovani deo viška vrednosti? šema odgovara: delom sami kapitalisti, proizvodećt nov~ oredstva za proizvodnju radi proširenja proizvodnje, delom nov1 radnici koji su potrebni za primenu tih novih sredstava za p~o izvodnju. Ali da bi uposlili nove radmke_ da r~de noV1~ sredstvima za proizvodnju, mora - sa kapttahsilckog gledtšta - prethodno postojati neki cilj za proširenJe prolz':'odn]e, neka nova potražnja za proizvodima koji treba da se protzvedu.
89
Moglo bi se možda odgovoriti: prirodni priraštaj stanovništva stvara ovu rastuću potražnju. Stvarno, IDI smo kod svog hipotetičkog proučavanja proširene re!?_rodukcije u socijalistič kom društvu pošli od porasta stanovmstva 1 nJ:govJh potreba. Ali ovde, u socijalističkom društvu, I'otreba drustva bila Je dovoljna osnovica, kao što je ona tu 1 Jedim eJ!!. proizvodnJe. U kapitalističkom društvu problem 1zgl~da drukeiJe. kom se stanovništvu govori, kad govonmo o njegovom pnrastaju? M! poznajemo ovde --:- u .Marxo.voj šei?i ~.samo dve ~la~e !it~ novništva: kapitahste 1 radmke. PnrastaJ klase kap1tahsta Je već obuhvaćen u rastućoj apsolutnoj veličini utrošenog del• viška vrednosti. U svakom slučaju, on ne može da potroši višak vrednosti u potpunosti, jer bismo se tada vratili na prostu reprodukciju. Ostaju radnici. I radnička klasa se umnožava prirodnim priraštajem. Ali ovaj priraštaj sam po sebi 1\e interesuje ni najmanje kapitalističku privredu, kao polazna tačka porast• potreba. Proizvodnja životnih sredstava za pokriće I pr i II pr nije sama sebi cilj, kao što je to u društvu u kome radni ljudi i zadovoljenje njihovih potreba čine osnovicu privrednog sistema. U odeljku II (u kapitalističkom sistemu) ne proizvodi se toliko životnih sredstava zato što radnička klasa iz I i II mora da bude ishranjena. Obratno. Određeni broj radnika u I ; II može svakodnevno da se prehrani zato što njihova radna snaga može pod datim uslovima prođe da bude oplođena. To znači da polazna tačka za kapitalističku proizvodnju nisu dati broj radnika i njihova potreba, nego same ove veličine su ono stalno kolebljivo "zavisno promenljivo" kapitalističkih izgleda na profit. Treba se, dakle, zapitati, ne znači li prirodni priraštaj radničkog stanovništva takođe i novo povećanje platežno sposobne potražnje dalje preko promenljivog kapitala. To ne može biti slučaj. U našoj šemi jedini izvor novčanih sredstava za radničku klasu jeste promenljivi kapital. Promenljivi kapital anticipira, prema tome, priraštaj radništva. Jedno ili drugo: ili su najamnine tako odmerene da ishranjuju i novi naraštaj radnika, a tada novi naraštaj ne može ući još jednom u račun kao osnovica proširene potrošnje. Ili to nije slučaj, i onda moraju mladi radnici, novi naraštaj, saml da rade da bi dobili najamninu i životna sredstva. Tada je zaposleni novi naraštaj već obuhvaćen u broju zaposlenih radnika. Prirodni priraštaj stanovništva, prema tome, ne može da nam objasni proces akumulacije u Marxovoj šemi. Ali ipak! Društvo se ne sastoji - i u režimu kapitalizma samo od kapitalista i najamnih radnika. Pored ove dve klase
?
90
P?S.toji ~oš v~li~a masa ~tanovništva: zemljoposednici namešte mci,, ~r~padntci.slol;>Odnth profesija: lekari, advokati' umet · .?au~nici, p~tOJI JOS crkva sa svojim služiteljima sv~šten t mcl, ~ n~Jzad drz::va sa svojim činovnicima i vojsko~. Svi o~iv~~~~ ~ev1 stanov~1stva ne mog~wse ubroji.ti ni u kapitaliste ni u napmne radmke u k~tegonckom smislu reči. Ali njih društvo rno~a .da h.~an1 1 ~dr~ava. Prema tome, biće svakako da su ovt ~~o~ev1, koJI p~stoJe ~:.van kapitalista i radnika, oni čija tražnja cm! neophodmm ~ros1renje proizvodnje. Ipak je ovaj izlaz, pri b!I:;;e~ posmatranJu, samo pnv1dan. ZemiJoposednike kao potr?sa~e :ente, to Jest Jednog dela kapitahstJckog viška vrednosti, oceVldno, treba pribrojati klasi kapitalista: njihova potražnja Je ovde, gde posmatraJ?O viš";k vrednosti u njegovom nepodelJenom pnmarnom obliku, vec uzeta u obzir u potrošnji klase kapitalista. Slobodne profesije dobijaju svoja novčana sredstva tj. svoje uputnice na deo društvenog proizvoda najvećim delo~ direktno ili indirektno iz ruku klase kapitalista koji ih isplaćuju mrvicama svoga viška vrednosti. Utoliko njih treba kao potrošače viška vrednosti sa njihovom potrošnjom ubrojiti u klase kapitalista. Isto važi za sveštenstvo, samo što ono izvlači svoja sredstva delimično i od radnih ljudi, dakle iz radničkih najamnina. Konačno, država se sa svojim činovnicima i vojskom udržava iz poreza, a ovaj počiva ili na višku vrednosti ili na radničkim najamninama. Uopšte, mi ovde poznajemo - u granicama Marxove šeme- samo dva izvora dohotka u društvu: radničke najamnine ili višak vrednosti. Tako, svi navedeni slojevi naroda izvan kapitalista i radnika mogu da se pojave samo kao paraziti ove dve vrste dohotka. Pozivanje na ove "treće osobe" kao na kupce Marx sam odbacuje kao prosto izvrdavanje: "Svi čLanovi društva koji ne figurišu direktno u reprodukciji, sa radom ili bez rada, mogu svoj udeo u godišnjem robnom proizvodu - dakle svoja sredstva potrošnje - dobijati od prve ruke samo iz ruku onih klasa kojima proizvod pripada od prve ruke - proizvodnih radnika, industrijskih k~pitalista i zemljoposednika. Utoliko su njihovi dohoci m.ateria!Iter (st~arno) Izyedeni iz najamnine (proizvodnih radmka), profita 1 zem]Jisne rente, te se stoga prema onim originalnim dohocima poJaVlJuJU kao izvedeni. Ali s druge strane, primaoci o~ u ?vom smislu izvedenih dohodaka primaju ih na osnovu svoJe drustven~ funkcije: kao kralj, pop, profesor, kurva, naJa~~~ voJn,k Itd.~ te mogu, dakle, ove svoje funkcije smatrati original?l~ 1zvon~~ svojega dohotka."* Nasuprot ukazi"anju na potrosace kamata J zemljišne rente kao na kupce Marx kaže: "Ali, ako se onaJ deo
* "Kapital",
tom II, str. 300.
91
viška vrednosti roba, koji industrijski kapitalista mora da ustupi kao zemljišnu rentu ili kamatu drugim suvlasnicima viška vrednosti, kroz duže vreme ne može da realizuje prodajom samih roba, onda je kraj plaćanju rente ili kamate, te stoga zemljovlasnici i kamatoprimaoci ne mogu izdajući tu rentu ili kamatu služiti kao dei ex marhina (bogovi iz mašine) koji po volji unovčavaju određene delove godišnje reprodukcije. Isto tako stoji i sa izdacima svih tzv. neproizvodnih radnika, državnih činovnika, Iekara, advokata itd. i svih drugih iz te "široke publike" koja političkim ekonomistima čini "uslugu" da objasni što ovi nisu objasnili."* Kako se na ovaj način unutar kapitalističkog društva nikako ne mogu da otkriju vidljivi kupci roba, u kojima se nalazi akumulisani deo viška vrednosti, to preostaje još samo jedno: spo!jna trgovina. Ali nastaju mnogi prigovori protiv ovog metoda, da se spoljna trgovina posmatra kao udobno mesto istovara za proizvode sa kojima se inače u procesu reprodukcije ne zna šta da počne. Ukazivanje na spoljnu trgovinu znači samo izbegavanje rešenja i pokušaj da se teškoća koja se susreće u analizi prebaci sa jedne zemlje na drugu, a da se pritom ne reši. Analiza procesa reprodukcije uopšte se ne odnosi na pojedinu kapitalističku zemlju, nego na kapitalističko svetska ~ržište, za koje su sve zemlje unutrašnja tržišta. Marx ovo izričito ističe već u prvom tomu "Kapitala" pri razmatranju akumulacije: "Ovde se apstrahuje od međunarodne trgovine koja domaće vrste roba zamenjuje inostranim i pomoću koje neka nacija može da preobraća luksuzne predmete u sredstva za proizvodnju i životne namirnice, i obratno. Da bismo predmet proučavanja shvatili u njegovoj čistoti, oslobođenog sporednih okolnosti koje bi mogle smetati, moramo ovde ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistička proizvodnja svugde ustanovila i da je zavladala svima granama proizvodnje."** Analiza stvara istu teškoću ako stvar posmatramo još i sa druge strane. U Marxovoj šemi akumulacije pretpostavljene je da deo društvenog viška vrednosti, koji podleže kapitalizovanju. od samog početka dolazi na svet u naturalnom obliku, koji uslovljava i dozvoljava njegovu primenu u vidu akumulacije: "J ednom reči: višak vrednosti može se pretvoriti u kapital samo. zato, što višak proizvoda, čija je on vrednost, već sadrži ma-
* ** 92
"Kapital", tom II, str. 376. "Kapital", tom I, str. 479, nap. 21a.
terijalne sastavne delove no·1 oga kapital "* 1 • frama šeme imamo: a. zrazeno u cil. 5000 p + 1000 pr + 1000 v= 7000 u sredstvi vodnJU ma za prolz-
11. 1430 P+ 285 pr+ 285 v= 2000 u sredstvima za potrošnju
. Ovde može višak vr~dnosti u iznosu od 570 v da bude kapltahzovan, Jer on post?Jl. od samog početka u sredstvima za pro1zvodn]u a o~?J ~ol!?'ru sredstava za proizvodnju odgovara prekobrOJna kohcma ZlVotmh sredstava u iznosu od 114 v prema to.me! ukupno može biti kapitalizovano 684 v. Ali ovd~ pre:stavlJem proces prostog prenosa odgovarajućih sredstava za pro1zvodn]u u postoj~?-i kapital, a životnih sredstava u promenlJ!Vl kap1tal prohvrec1 osnovama kapitalističke robne proizvodnJe. Ma u kom se naturalnom obliku nalazio, višak vrednosti ne rr,o~.e biti direktno preveden u mesto proizvodnje, radi akumulaciJe, nego on prvo mora da bude realizovan, razmenjen u novac.** Višak vrednosti odeljka I u iznosu od 500 mogao bi da bude kapitalizovan, ali on mora u ovom cilju prvo da bude uopšte realizovan, on mora prvo da odbaci svoj naturalni oblik a da uzme svoj č-isti oblik vrednosti, pre nego što se opet pretvori u proizvodni kapital. Ovo se odnosi na svakog individualnog kapitalista, ali važi takođe i za društvenog kapitalista, jer je realizovanje viška vrednosti u čistom obliku vrednosti jedan od osnovnih uslova kapitalističke proizvodnje i pri društvenom posmatranju reprodukcije "ne srne se pasti u manir koji je Proudhon kopirao iz buržoaske ekonomije, pa stvar posmatrati tako kao da bi neko društvo s kapitalističkim načinom proizvodnje, posrnatrano "en bloc", kao celokupnost, izgubilo taj svoi .opecifični, istorijski ekonomski karakter. Naprotiv. Mi onda imamo posla sa ukupnim kn.pitalistom."**• Višak vrednosti, prema tome, mora neizostavno da prođe kroz novčani oblik, on prvo mora da odbaci oblik viška proizvoda, pre nego što ga opet uzme u cilju akumulacije. Sta su i ko su, međutim, kupci viška proizvoda odeljaka I i II? Da bi se samo reali~ovao viša~ vrednosti odeljaka I i II, mora prema prednJem. vec da posto]! proda između I i II. Samo tako bi višak vrednost! bw pretvoren u novac. Da bi ovaj realizovani višak vrednost! mogao da bude
*:
i.rt~:t~v~~9 'ne obaziremo na slu~ajeve gde deo pr~izvoda_. n~ primer ugalj u rudnicima, može da opet uđe u proces prmzvod!lJ.e direktno bez razmene. Za kapitalističku proizvodnju uzetU: u cehru ovo ru izuzetni slučajevi. Vidi Marx, "Teorije o višku vrednosti", tom II, deo !, str. 522 i d. *** "Kapital.. , tom II, str. 355. 93
dalje još upotreblj€'11 za proširen:' p;oizvoru;ju, za akumulaciju, za to je potreban izgled na J~ vecu budu cu prođu_ kop lSto tako leži izvan samih odeljaka I 1 II. Ova proda za v1sak vrednosti mora, prema tome, u svakoj godini da poraste za ..akum'!lisanu stopu viška vrednosti. Ili o~r.nuto: akumulaCIJa moze samo u onoj meri da nastup• u koJOJ raste proda Izvan odeljaka I i II. Glava osma
MARXOV! POKUSAJI RESENJA TESKOCE
Mi nalazimo da potpuno neobziranje na opticaj novca u šemi proširene reprodukcije, koje nam proces akumulacije pri·· kazuje tako lakim i jednostavnim, dovodi do velikih nezgoda. Pri analizi proste reprodukcije ovaj metod se pokazao kao potpuno opravdan. Tamo gde se proizvodnja vršila isključivo radt potrošnje i na nju bila sračunata novac je služio samo kao prolazni posrednik pri razdeobi društvenog proizvoda između različitih grupa potrošača i pri obnavljanju kapitala. Ovde, pri akumulaciji, novčani oblik ima bitnu funkciju: on ne služi više samo kao posrednik u robnom prometu već i kao pojavni oblik kapitala, kao momenat u prometu kapitala. Preobražaj viška vrednosti u novčani oblik jeste bitni ekonomski preduslov kapitalističke akumulacije, iako ona ne pretstavlja bitan momenat stvarne reprodukcije. Prema tome, između produkcije i reprodukcije ovde leže dve metamorfoze viška proizvoda: odbacivanje upotrebnog oblika, a zatim primanje naturalnog oblika koji odgovara ciljevima akumulacije. Nije važno što se možda radi o delovima godina koji bi ležali između pojedinih perioda proizvodnje. Sto se nas tiče, to bi mogli da budu meseci, ili metamorfoze pojedinih delova viška vrednosti u odeljku l i II mogle bi da se ukrštaju vremenski u svom smenjivanju. Ove smene godišnjih perioda u stvarnosti označavaju ne intervale vremena, nego sukcesiju ekonomskih preobražaja. Ali ova sukcesija mora da se održi bez obzira na to da li ona iziskuje kraće ili duže vreme, ako treba da se održi kapitalistički karakter akumulacije. Tako sa time opet doLazimo na pitanje: ko realizuje akumulisani višak vrednosti? Marx sam oseća prazninu u svojoj, naizgled, besprekorno.~ šemi akumulacije pa je problemu pristupao u više navrata sa raznih strana. Cujmo ga: .. u Prvoj knjizi pokazali smo kako akumulacija teče za pojedinačnog kapitalistu. Unovčavanjem robnog kapitala unovčava se i višak proizvoda koji pretstavlja višak vrednosti. OvaJ 94
višak vrednosti, pretvoren tako u novac k 'tal" pretvara u d~dajne n~turalne elemente sv~g p~~~zv~~o~o~vi~ tala. U slede.ce~ kruznom kretanju proizvodnje uvećani k/ ital daJe uvec"!'' proizvod. Ali se pojave kod individualr;o kapttala mo;a1u pokazatt
t
u celokupnoj godišnjoj proizvodnji
sasvim kao sto smo ko_d posmatranja proste reprodukcije videli da se sukcesl\:,no talozenJe - kod individualnog kapi tala _ nJegoVIh 1strosenih .stal?ih sastavnih delova u novcu, koji se gorrula kao blago, 1Zrazava i u godišnjoj društvenoj e _ r pro dukciji. "" (Kurziv R. L.) Dalje, ~arx :tstražuje mehanizam akumulacije upravo sa ovog stanov1sta, (J. pod uglom gledanja da višak vrednosti pre nego što biva akumulisan, mora da prođe kroz novčani dblik . . .. Ka~. na pr. kapital~sta A kroz jednu ili više godina prodaJe. kohc1ne robnog prmzvoda koje je on sukcesivno proizveo) on brne onda sukcesivno pretvara u novac i onaj deo robnog proizvoda koji je nosilac viška vrednosti - višak proizvoda dakle sam višak vrednosti koji je proizveo u robnom obliku zgrće taj novac postepeno i tako se stvara potencijalni novi novčani kapital; potencijalan zbog svoje sposobnosti i određenja da se pretvori u elemente proizvodnog kapitala. U stvan on izvršuje jednostavno obrazovanje blaga, koje nije neki elemenat stvarne reprodukcije. Pri tome se njegova delatnost sastoji isprva u tome da iz prometa sukcesivno izvlači opticajni novac, kod čega naravno nije isključeno da je opticajni novac, koji on tako tura pod katanac, i sam bio - pre no što je ušao u promet - deo ne'kog drugog blaga ... Novac se iz prometa izvlači i gomila kao blago prodajom robe bez narednog kupovanja. Ako se ova operacija shvati tako kao da se generalno izvršuje, onda se ne da videti otkuda treba da dođu kupci, pošto u tome procesu - a on se mora shvatiti kao opšti, pošto se svaki individualni kapital može nalaziti u proceduri akumulisanja - svako hoće da proda da bi stvorio blago, a niko da kupi. Kad bismo prometni proces između različiti~ ..delov_a godišnje reprodukcije zamislili da teče u pravOJ liniJI - sto l" pogrešno, jer se on s malo izuzetaka ."''':toJI vaz_da.IZ kretanJa koja su uzajamno povratna - morah b1smo poceh ~ p~mzvo .. đačem zlata (odn. srebra), koji kupuje .a da ne p~odaJe, ' p~et·: postaviti da svi drugi njemu prodaJu. On,da ~; sav god1snp društveni višak proizvoda (nosilac c:lokupnog :VIska vrednos~ prešao na njega i sve bi ostale kapitaliste de!ile ~eđu soho pro rata (prema udelu) njegov viišak proizvoda kOJI od prirode
* ,.Kapital",
tom II, str. 405.
95
postoji u novcu, naturalnu pozlatu _njegovog vi~ka vrednosti; jer je onaj deo proizvoda. pr01~vođaca .zlata, kOJI lm~ _da n.aknadi njegov funkc1onaln1 kapital, vec vezan 1 vec Je DJI~e raspoloženo. Onda bi višak vr~dno~ti pr~ izvođača zlata,. prolzveden u zlatu, bio jedini fond u. ko) ega b1 sve ostal~- kap!tah_ste izvlačile materiju za pretvaranJe u zlato svog god1sn;eg VIska proizvoda. On bi, dakle, po veličini vrednosti morao biti jednak celom društvenom godišnjem višku vrednosti, koji se prvo mora učauriti u oblik blaga. Ove besmislene pretpostavke pomogle bi jedino za to da se objasni mogućnost jednog opšteg istovremenog zgrtanja blaga, čime sama reprodukcija, osim na strani proizvođača zlata, ne bi odmakla ni za jedan korak. Pre no što rešimo ovu prividnu teškoću, treba da razlikujemo itd."" (Kurziv R. L.) Ovde Marx naziva teškoću u realizovanju viška vrednost: prividnom. Ali celo dalje proučavanje do kraja drugog tomo ,,Kapitala" služi savlađivanju ove teškoće: Marx prvo pokušava da reši pitanje ukazivanjem na obrazovanje blaga, koje neizbežna proizlazi iz separisanja raznih postojanih kapitala u procesu prometa. Kako se razna individualna plasiranja kapitala nalaze u raznom dobu starosti, ali jedan deo plasiranja biva uvek obnovljen tek posle dužeg vremenskog perioda, to vidimo da u svakom momentu poneki individualni kapitalisti već obnavljaju svoja plasiranja, a drugi za to samo stvaraju rezerve iz prodaje svoje robe, dok ne postignu visinu potrebnu za obnavljanje stalnog kapitala. Tako se na kapitalističkoj osnovici obrazovanje blaga odvija uvek paralelno sa društvenim procesom reprodukcije kao ispoljavanje i uslov osobenog obrta stalnog kapitala. "Recimo da A proda 600 (= 400 p+ 100 pr+ 100 v) kapitalisti B-u (koji može pretstavljati više od jednog kupca) On je prodao robu u vrednosti od 600 za 600 u novcu, od čega 100 pretstavlja višak vrednosti koji on izvlači iz prometa i zgrće kao novac; ali ova 100 u novcu samo je novčani oblik viška proizvoda koji je bio nosilac jedne vrednosti od 100. (Da bi problem obuhvatio u svoj čistoti, Marx je ovde pretpostavio, da se kapitalizuje celi višak vrednosti, znači, uopšte se nije obazirao na deo viška vrednosti upotrebljenog na ličnu potrošnju kapitalista; istovremeno, kako A', A", A"' tako i B', B", B"' pripadaju ovde odeljku I.) Obrazovanje blaga uopšte nije proizvodnja, dakle već unapred nije ni neki inkrement proizvodnje. Kapitalistova akcija sastoji se kod toga samo u tome da novac, dobijen prodajom viška vrednosti od 100, oduzme prometu, da ga zadrži i stavi zabranu na njega. Ovu operaciju ne vrši samo
* "Kapital•,
tom Il, str. 406, 407.
A, nego je na mnogobrojnim tačkama promet i druge kapitaliste, A', A", A"'...
·
·.
ne penferiJe vrše
. Ovo obrazovanje blaga izvršuje A samo utoliko uk l" k obzirom n~ njegov. višak proizvoda - istupa samo kaoo ~r~ yac, a _ne l~va toga ~ kao kupac. Dakle njegova sukcesivna prolZ~~dnJa VIska ~';~Izvoda - nosioca njegovog viška vrednosti koJl treba unovClti .-: pretpostavka je njegovog obrazovanja blaga. datome slucaJu, gde s7 posmatra samo promet 11 okviru kat':'goriJe I, nat':""alm ':~hk VIška proizvoda, kao i celokupnog prOizvoda, od koJega sacmJava Jedan deo, jeste naturalni oblik Jednog elementa postoJanog kapitala I, tj. sp'ada u kategoriju sredstav~ za proi~vodnju koja proizvode sredstva za proizvodnJU. Sta IZ toga biVa, lJ. za ko]•> funkciju služi u rukama kupaca . B, B', B" itd., videćemo odmah. __Ali što ovde treba prvo i~ati~ vidu jeste ovo: Ma da A pov laci lZ prometa novac za SVOJ visak vrednosti i gomila ga, on s drug..~ stran~ baca. u ~:~met robu.a da za nju ne izvlači drugu robu, cime se 1 B, B, B Itd. sa SVOJe strane osposobljavaju da u promet ubace novac i da za njega izvuku samo robu. U datom-o slučaju, ova roba ulazi, kako po svom naturalnom obliku, tako i po svojoj nameni, u postojani kapital B-a, B', B" itd. kao stalni ili tečni elemenat."* Sav ovde opisani proces za nas nije ·nav. Marx ga je već podrobno izložio pri prostoj reprodukciji, jer je on neophodan za objašnjenje kako se postojani kapital društva obnavlja pod uslovima kapitalističke reprodukcije. Zbog toga je najpre potpuno nejasno kako ovaj postupak treba da nam pomogne da rešimo osobenu teškoću na koju smo naišli pri analizi proširene reprodukcije. Ta teškoća se sastojala u sledećem: u cilju akumulacije jedan deo viška vrednosti kapitalisti ne troše, nego ga pripajaju kapitalu za proširenje proizvodnje. Pitamo se sada: gde su kupci za ovaj dodatni proizvod, koji ne troše sami kapitalisti, a koji još manje mogu potrošiti radnici, budući da je njihova potrošnja potpuno pokrivena iznosom svagdašnjeg promenljivog kapitala? Gde je potražnja za akumulisani višak vrednosti, ili kako Marx formuliše: otkuda dolazi novac da bi platio akumulisani višak vrednosti? Ako nam se u odgovoru na to ukazuje na proces obrazovanja blaga koji je rezultat postepene i vremenski odvojene obnove postojanog kapitala kod pojedinih kapitalista, tada se ne vidi uzajamna povezanost ovih stvari. Ako B, B', B", itd. kupuju od svojih kolega A, P:.'• A" sredstva za proizvodnju u cilju obnove svog stvarno utrosen':g postojanog kapitala, tada se u tom slučaju nalazimo u gram-
l!.
"' "Kapital", tom II, str. 408, 409. 7 Akumulacija kapitala
97
cama proste reprodukcije, i stvar nema baš nikakve veze 5Đ našom teškoćom. A ako se pretpostavi da kupovina sredstava za proizvodnju od strane B, B' B" itd. služi za proširenje njihovog postojanog kapitala u cilju akumulacije, to se na to odmah na dovezuje više pitanja. Pre svega: otkuda B, B', B" imaju novac da kupuju od A, A', A" dodatni višak proizvoda? Oni su sa svoje strane mogli da dođu do novca takođe samo prodaJom vlastitog viška proizvoda. Pre nego što pribave nova sredstva za proizvodnju za proširenje svojih preduzeća, tj. pre nego što se pojave kao kupci viška proizvoda namenjenog akumulac1ji, oni moraju prvo da se oslobode svog vlastitog viška proizvoda, tj. da se pojave kao prodavci. No kome su B, B', B" itd. proda]! svoj višak proizvoda? Vidi se da je teškoća samo prebačena sa A, A', A" na B, B', B" ali da nije otklonjena. U toku analize, za jedan momenat izgleda kao da je teškoća ipak rešena. Posle male digresije Marx je ponovo prihvatio nit proučavanja na sledeći način: "U- slučaju koji ovde posmatramo, ovaj se višak proizvoda unapred sastoji iz sredstava za proizvodnju sredstava za proizvodnju. Tek u ruci kapitalista B, B', B" itd. (I) ovaj višak proizvoda funkcioniše kao dodajni postojani kapital; ali on je to virtualiter (po svojoj sposobnosti) još pre no što se proda, već u ruci A, A', A" (l) koji obrazuju blago. Kad posmatramo samo obim vrednosti reprodukcije sa strane l, mi se još nalazimo u okviru granica proste reprodukcije, jer nikakav dodajni kapital nije bio pokrenut da se stvori ovaj virtualiter dodajni postojan, kapital (višak proizvoda), niti neki višak rada veći od onoga koji je utrošen na osnovici proste reprodukcije. Tu razlika leži samo u obliku primenjenog viška rada, u konkretnoj prirodi njegovog posebnog korisnog načina. On je utrošen na sredstva za proizvodnju za I p umesto za II p, u sredstva za proizvodnju za sredstva za proizvodnju, umesto u sredstva za proizvodnju za sredstva potrošnje. Kod proste reprodukcije bilo je pretpostavljeno da se celi višak vrednosti I troši kao dohodak, dakle na robe II; on se, dakle, sastojao samo iz takvih sredstava za proizvodnju koja ima da naknade postojani kapital II p u njegovom naturalnom obliku. Da bi se, dakle, izvršio prelaz od proste na proširenu reprodukciju, mora proizvodnja u odeljku I biti kadra izrađivati manje elemenata postojanog kapitala za II, ali onda za isto toliko više za I... · Izlazi, dakle, da se - ako stvar posmatramo samo pc obimu vrednosti - u okviru proste reprodukcije proizvodi materijalna podloga proširene reprodukcije. To je prosto višak rada radničke klase I, koji je direktno utrošen na proizvodnju sredstava za proizvodnju, na stvaranje virtuelnog dodajnog kapi98
tala I. Stvaranje virtuelnog dodajnog • . str~ne A, A',.':-'.' (I)- sukcesivnim prodav~~'j~:~ih:~~tal~~ sa prOlzvoda kOJI Je obrazovan bez ikakvog kapital" {.-k g VIs_ko nog. izdatk~ - ovde je, dakle, prosto novčaniiso~~i~gd~~~~~ prDizvedenih sredstava za proizvodnju 1."* J 0 Ovde izgled~ da se teškoća rasplinula pod našim rukama Akumu.laciJ~ n~ l~IskuJ~ nikakvih novih novčanih izvora: ranij~ su ~a~ kapitalisti trošili svoj višak vrednosti, znači morali su da tma~u u rukama odgovarajuću zalihu novca, jer znamo već !Z anahze pro~te _reprodukcije da klasa kapitalista sama mora da baci _u ophcaJ novac potreban za realizovanje svog višk::t vrednosti. Sada klasa kapitalista za jedan deo svoje novčane rezerye (~rume B, B' B" itd.) umesto sredstava za potrošnju kupuJe u rstom vrednosnom iznosu nova dodatna sredstva za proizvodnju, da bi proširila svoju proizvodnju. Ovim se u rukama dru~og dela kapitalista (naime A, A', A" itd.) sakuplja no:r_ac u Istom Iznosu. "Ovo ob~azovanje blaga ni na koji. nacm nema za pretpostavku dodaJno bogatstvo u plemenitom metalu, već .samo promenu funkcije novca koji je dosad opticao. On je upravo funkcionisao kao prometno sredstvo, sad funkcioniše kao blago, kao nastajući, virtuelna novi novčani kapital. u . . Tako bismo izašli iz teškoće. Samo nije teško pronaći koja nam je okolnost ovde učinila rešenje lakim: Marx je ovdP 10zmatrao akumulaciju u njenom prvom pojavljivanju in statu nascendi, gde je ona kao pupoljak upravo ispupila iz prostc reprodukcije. Po obimu vrednosti proizvodnja ovde još nije proširena, samo su njen raspored i njeni materijalni elementi drugačije sređeni. I zato nije nikakvo čudo da tada i novčani izvori izgledaju dovoljni. Ali rešenje koje smo našli i traje samo za trenutak: samo za prelaz od proste reprodukcije ka proširenoj, tj. upravo za slučaj zamišljen samo teoretski, ali koji u stvarno· sti ne dolazi u obzir. Ali ako se akumulacija već duže vremena vrši, pa svakog perioda proizvodnje baca na tržište veću masu vrednosti nego ranije, tada se pitamo: gde su kupci za ove dodatne vrednosti? Rešenje koje smo našli sada nas ostavlJa potpuno na cedilu. Osim toga i ono samo je prividno. Pri bližem posmatranju ono se okreće protiv nas upravo u istom. enom m?mentu u kome nam izgleda da nam je pomoglo da JZađemo IZ škripca. Naime, ako razmotrimo akumulaciju upravo u onom momentu kad se ona sprema da izađe iz krila proste reprodukcije, njena prva pretpostavka je: smanjenje potrošnje ka-
,.
* ,.Kapital", tom ** l. e., str. 412.
II, str. 411, 412.
gg
pitalističke klase. U istom momentu kad nalazimo mog_ućnost da pomoću ranijih prometnih sredstava preduzmemo pros1ren]e proizvodnje, u istoj meri gubi~o ~tare :potrošB;če. _Jer, ~a koga treba da se preduzima pros1ren]e prmzvodnJe, lJ. ko ce sutra kupiti od B, B', B" (I odeljka) povećanu količinu proizvoda koje su oni proizveli tako što su novac "otkinuli od usta", da bi njime od A, A', A" (II odeljka) otkupili nova sredstva za proizvodnju? Vidi se da je ovde bilo prividno rešenje, a ne teškoća, i Marx se sam u sleclećem momentu vraća na pitanje odakle B, B', B" uzimaju novac da bi od A, A', A" otkupili njihov višak proizvoda. "Ukoliko proizvodi što ih proizvode B, B', B" itd. (I) i sami opet u naturi ulaze u njihov proces, razume se samo sobom da se pro tanto (utoliko) jedan deo sop&tvenog njihovog viška proizvoda neposredno (bez posredstva prometa) prenosi u njihov proizvodni kapital i ulazi u ovaj kao dodajni elemenat postojanog kapitala. Ali pro tanto (utoliko) oni i ne unovčavaju višak proizvoda kapitalista A, A' itd. (I). Ne uzimajući ovo u obzir. otkuda novac dolazi? Znamo da su oni svoje blago obrazovali kao A, A' itd. prodajom svaki svojih viškova proizvoda i sad dospeli do mete gde njihov u blago nagomilani, čisto virtuelni novčani kapital treba efektivno da funkcioniše kao dodaj ni novčani kapital. Ali se s time samo okrećemo u krugu. Pitanje je još uvek odakle dolazi novac koji su B-ovi (I) ranije izvukli iz prometa i nagomilali?"* Odgovor koji Marx istovremeno daje, opet izgleda iznenađujuće jednostavan. "Ali već iz posmatranja proste reprodukcije znamo da se u rukama kapitalista I i II mora nalaziti izvesna masa novca radi prometa njihovog viška proizvoda. Tamo se novac, koji je služio samo za to da se kao dohodak potroši na sredstva potrošnje, vraćao kapitalistima u meri u kojoj su ga preduimali radi prometa svojih respektivnih roba; ovde se ponovo javlja isti novac, ali sa izmenjenom funkcijom. A-ovi 1 B-ovi (I) pružaju sebi naizmenično novac za pretvaranje viška proizvoda u dodajni virtuelni novčani kapital, i naizmenično bacaju novostvoreni novčani kapital natrag u promet kao kupovna sredstvo."** Ovde smo ponovo zapali u prostu reprodukciju. Savršeno je tačno da kapitalisti A i kapitalisti B stalno gomilaju malo po malo novac da bi s vremena na vreme obnovili svoj postojani (stalni) kapital i tako uzajamno jedni drugima pomogli u reali-
* "Kapital",
** 100
L e
tom Il, str. 414.
zaciji svog proizvoda. Ali ovo skupljeno blago ne pada s neba. Ono pretstavlJa samo~ malo po malo, skupljeni talog vrednosti stalnog kapitala koJa Je postepeno prenesena na proizvode, talog koJI Je }.'rodaJom proizvoda komad po komad realizovan. Na ovaJ nacm, skuplJeno blago može da bude uvek dovoljno samo za obnovu ~tarog kapitala; ono nikako ne može preko tih gramca d_a sluzi za kupovinu dodatnog postojanog kapitala. Ovako m_l JOS uvek ~e b1smo bili izvan granica proste reprodukcije. Ih pak dolazi kao nov dodatni novčani izvor deo prometnih sreds~ava koJa su dosada služila kapitalistima za njihovu ličnu potrosnJU a koJa sada treba da budu kapitalizovana. Ali ovim opet dolazimo na kratki izuzetni trenutak koji je prelaz od proste reprodukcije ka proširenoj, koji se samo teoretski mož' zamisliti. Dalje od ovog skoka akumulacija nije makla ni za stopu; mi se, Ustvari, samo vrtimo u krugu. Kapitalističko obrazovanje blaga, dakle, ne može nam pomoći da se izvučemo iz teškoća. I to se moglo predvideti, jer je samo postavljanje pitanja ovde krivo. Kod problema akumulacije ne radi se o tome otkuda dolazi novac, nego o tome: otkuda dolazi potražnja za dodatni proizvod koji nastaje iz kapitalistič kog viška vrednosti. To nije tehničko pitanje opticaja novca, nego ekonomsko pitanje reprodukcije celokupnog društveno!( kapitala. Jer, čak, kad apstrahujemo pitanje, kojim se Marx dosada jedini bavio: odakle B, B' itd. (I odeljka) imaju novac da kupuju od A, A' itd. (I odeljka) dodatna sredstva za proizvodnju, to posle" izvršene akumulacije iskrsava još važnije pitanje: a kome će B, B', itd. (I odeljka) sada prodati svoj narasli višak proizvoda? Marx ih konačno izvodi da jedni drugima prodaju svoje proizvode! "Može da bude da razni B, B', B" itd. (I), čiji virtuelni novi novčani kapital ulazi u operaciju kao aktivan kapital, moraju svoje proizvode (delove svog viška proizvoda) kupovati jedan od drugog i prodavati jedan drugome. Pro tanto (utohko) se novac predujmljen prometu viska proizvoda - kad proces teče nonnalno vraća različnim B-ovima, u istoj srazmen u kojoj su takav novac predujmili za promet svojih dotičnih roba."*
"Pro tanto" nije nikakvo rešenje: pitanj__a,. je_r, ~onačn_o, B, B', B" itd. (I) nisu se odrekli dela svOJe potrosnJ_e l msu SVOJU proizvodnju proširili zato da bi kasmJe kupovali Jedan od drugoga svoj uvećani proizvod - naime, sredst:-:a za prol~vodnJu. Uostalom, to je moguće takođe_sam~ u og~arucenoJ men. Prema Marxovoj pretpostavci postoJI, na1me, IZvesna podela rada,
* ,.Kapital",
tom II, str. 415.
101
unutar odeljka I, pri čemu A, A~ A" itd. (I) proizvode sredstva za proizvodnju sredstava za proizvodnju, B, B', B".itd. (I), naprotiv, sredstva za prmzvodnJU sredstava za potrosnJu. Dakle, ako bi proizvod A, A' itd. i mogao da ostane unutar odelJka J, to je proizvod B, B', B" itd. apriorno zb_?g svog naturalnog oblika određen za odeljak II (pr01zvodnJa z1votmh sredstava). Akumulacija kod B, B' itd. vodi nas, dakle, upravo ka prometu između I i IL Ovim sam tok Marxove analize potvrđuje da, ako treba da dođe do akumulacije unutar odeljka I, konačno direktno ili indirektno - mora da postoji povećana potražnja za sredstvima za proizvodnju u odeljku životnih sredstava. Ovde, dakle, kod kapitalista odeljka II treba da tražimo kupce za dodatni proizvod odeljka L Drugi Marxov pokušaj da reši problem odnosi se ustvari na potražnju kapitalista odeljka II. Njihova potražnja za dodatnim sredstvima za proizvodnju može imati samo smisao da povećaju svoj postojani kapital, II p. Ali ovde je sva teškoća jasno pala u oči: "Ali uzmimo da A (I) pretvara svoj višak proizvoda u zlato prodajući nekome B-u iz odeljka IL To se može dogoditi samo tako da A (I), pošto bude prodao sredstva za proizvodnj•1 B-u (II), ne kupi iza toga sredstva potrošnje; dakle samo njegovom jednostranom prodajom. A ukoliko se sad II p dade iz oblika robnog kapitala pretvoriti u naturalni oblik proizvodnog postojanog kapitala samo time što se ne samo I pr, nego i bar jedan deo od I v razmenjuje za jedan deo od II p, koje II p po· stoji u obliku sredstava potrošnje; a međutim A pretvara u zlato svoje I v time što se ova razmena ne izvršuje, već naprotiv na~ A povlači iz prometa novac koji je prodajom svoga I v dobio od II, umesto da ga kupovinom pretvori u sredstva potrošnje II p - to se na strani A-a (I) zbiva obrazovanje dodajnog virtuelnog novčanog kapitala; ali na drugoj strani leži nepokretno jedan deo postojanog kapitala B-a (II), po veličini vrednosti jednak, u obliku robnog kapitala, a da se ne može pretvoriti u naturalni oblik proizvodnog, postojanog kapitala. Drugim rečima: Jedan deo roba B-a (II), i to prima facie (na prvi pogled) deo bez čije se prodaje njegov postojani kapital ne može sasvim ponovo pretvoriti u proizvodni oblik, postao je nesposoban za prodaju; stoga s obzirom na njega dolazi do hiperprodukcije, koja, takođe s obzirom na njega, koči reprodukciju - čak i u neizmenjenom razmeru."• Pokušaj akumulacije na strani odeljka I prodajom dodatnog viška proizvoda odeljka II ovde je imao potpuno neočeki-
* 102
,.Kapital", tom II, str. 416, 417.
van rezultat: d<;ficit na strani kapitalista II, koji više ne mo u dav preduzmu n1 prost~ ~eproch~.kciju. Prispevši na ovu čvor~u tacku, Marx se zadublJUJe sasvim detaljno u analizu da b" · 1 pnšao stvari sasvim blizu: .,Pogle~ajmo samo akumulaciju_ u odeljku II nešto pobliže. Prva teškoca u odnosu na II p, tJ. nJegovo ponovno pretvaranje tz Jednog sastavnog dela robnog kapitala II u naturalni ob!"k p~to!anog kapitala II, tiče se proste reprodukcije. Uzmimo r~ niJU semu: (1000 pr + 1000 v) I razmenjuje se za: 2000 II p. "Ako se sad recimo polovina viška proizvoda I dakle 1000 . . ' - 2- v 11! 500 I v, opet pripoji kao postojani kapital odeljku I, onda ovaj deo viška proizvoda, zadržan u I, ne može da nakna~i nijedan deo od II p- Umesto da se pretvori u sredstva potrosnJe ... treba da sluzi kao dodaJno sredstvo proizvodnje u samom I. Tu fnnkciju on ne može vršiti istovremeno u I i u II. Kapitalista ne može izdati vrednoot svog viška proizvoda na sredstva potrošnje i u isto vreme sam proizvodno utrošiti višak proizvoda, tj. pripojiti ga svom proizvodnom kapitalu. Umesto 2000 I (pr+ v) može se, dakle pretvoriti u 2000 II p samo 1500, nalme (l 000 pr + 500 v) I; dakle 500 II p ne može se iz svog robnog oblika ponovo pretvoriti u proizvodni (postojani, kapital II."* Dosad smo se još jasnije ubedi1i o postojanju teškoće, ali nismo učinili ni koraka napred ka njenom rešenju. Uostalom ' ovde, na analizi, sveti se što Marx za objašnjenje problema almmulacije celo vreme uzima za osnovu fikciju početnog prelaza od proste ka proširenoj reprodukciji, dakle, momenat rađanja akumulacije, umesto da je zahvati usred njenog toka. No ova fikcija, koja nam je dok smo posmatrali akumulaciju same u okviru odeljka l, makar i za trenutak, davala prividno rešenje: kapitalisti l, budući da su se odrekli jednog dela svoje dojučerašnje privatne potrošnje, najednom su imali u rukama novo novčano blago, kojim su mogli da počnu kapitalizovanje - sama ta fikcija, sada, kada se obraćamo odeljku II, samo još više povećava teškoću. Jer se ovde "odricanje" od sh ane kapitalista I ispoljava u bolnom gubitku potrošača na čiju je potražnju računala proizvodnja. Kapitalisti odelJka Il, s kojima smo mi hteli da napravimo eksperimenat, da li ne pretstavljaju dugo tražene kupce za dodatni proizv?d akumulacije u odeljku I, utoliko manje nam mogu pomoc1 ~a se izvučemo iz teškoće što se oni sami nalaze u skr1pcu 1 pre
* "Kapital", tom II, str. 418. 103
svega ne znaju šta će sa svojim vlastitim neprodatim proizvodom. Vidi se do kakvih nezgoda dovodi pokušaj da se akumulacija kod jednih kapitalista odvija na štetu drugih kapitalista. Zatim Marx pokušava da obiđe teškoću, da bi odmah zatim ovaj pokušaj sam odbacio kao izvrdavanje. Naime, neprodati višak u odeljku II koji proizlazi iz akumulacije u odeljku I, mogao bi se posmatrati kao neophodna robna rezerva za sledeću godinu. Na ovo Marx odgovara svojom uobičajenom temeljitošću: ,,1. Ovakvo pravlj-enje rez-erve i njegova nužnost važi za sve kapitaliste, za I i za II. Posmatrani kao puki prodavci robe, oni se razlikuju samo time što prodaju robe različnih vrsta. Rezerva u robama II ima za pretpostavku raniju rezervu u robama I. Ako tu rezervu zanemarimo na jednoj strani, moramo to učiniti i na drugoj. A ako je uzmemo u obzir na obema stranama, onda se na problemu ništa nije izmenilo. - 2) Kao što se ova godina na strani II završava robnom rezervom za iduću godinu, tako je i otpočela s robnom rezervom na isto} strani, rezervom koja je došla iz prošle godine. Moramo je, dakle, pri analizi godišnje reprodukcije - svodeći ovu na njen najapstraktniji izraz - obadva puta brisati. Ostavljajući ovoj godini svu njenu proizvodnju, dakle i ono što ona kao robnu rezervu ustupa idućoj godini, mi j oj s druge strane uzimamo robnu rezervu koju je dobila od prošle godine, i s time stvarno imamo pred sobom celokupni proizvod prosečne godine kao predmet analize.- 3) Jednostavna okolnost, da nas teškoća koju treba obići nije sukobila kod posmatranja proste reprodukcije, dokazuje da se radi o specifičnoj pojavi koja nastaje samo usled različitog grupisanja (u odnosu na reprodukciju) elemenata I, usled izmenjenog grupisanja, bez kojega uopšte ne bi moglo da bude reprodukcije u proširenom razmeru. "* Ali poslednja primedba je upravljena protiv dosadašnjih pokušaja samog Marxa da se specifična teškoća akumulacije reši momentima koji već pripadaju prostoj reprodukciji, naime, onim obrazovanjem blaga u rukama kapitalista koje je vezano za postepeni obrt stalnog kapitala, a koje nam je ranije, u okviru odeljka I, trebalo da objasni akumulaciju. Marx, dalje, prelazi na šematski prikaz proširene reprodukcije, ali se yeć u idućem trenutku, pri analizi svoje šeme, opet sudara sa 1stom teškoćom, samo u nešto drukčijem obliku. On pretpostavlja da kapitalisti odeljka I akumulišu 500 v, ali da kapitalisti odeljka II sa svoje strane moraju 140 v da pretvore u postojani kapital, da bi omogućili akumulaciju onim prvim, i pita:
* .,Kapital", 104
tom II, str. 419.
"Il, dakle, mora kupiti 140 I v gotovim novcem, a da mu se taJ nov_a e ne vrati narednom prodajom robe klasi I. A to Je j)roces ~OJ l se postoJ an o ponavlJa p~1 svakoj novoj godišnjoj prOizvodnJI, ukollko Je ona reprodukCIJa u uvećanom razme Otkuda klasi II izvire novac za to?"* ru . . U daljem izlaganju Marx pokušava sa raznih strana da ovaJ 1zvor pronađe. Pre svega, on podvrgava bližem razmatranju izdatak kapitalista II za promenljivi kapital. Ovaj se nalazi, dakako, u novčanom obliku. Ali on se nikako ne može oduzeti od svoga cilja: od kupovine radne snage, da bi možda poslužio za kupovinu onih dodatnih sredstava za proizvodnju. "Ovo stalno ponavljano udaljavanje (promenljivog kapitala) od polazne tačke i vraćanje na nju - kapitalistov džep - ni na koji način ne umnožava novac koji se skita ovim krugom. To, dakle, nije neki izvor novčane akumulacije." Marx zatim uzima čak u razmatranje sva moguća izvrdavanja, da bi ih kao takva odbacio. "Ali stoj! Ne del li se tu napraviti neki mali profit?" uzvikuje on i ispituje ne bi li kapitalisti, obaranjem najamnina svojih radnika ispod normalnog presečnog nivoa, mogli d• postignu uštedu na promenljivom kapitalu i tako dođu do novog izvora novca za ciljeve akumulacije. Ovu pomisao on, naravno, odbacuje ustranu pokretom ruke: "Ali se ne srne zaboraviti da stvarno plaćenu normalnu najamninu (koja ceteris pari bus [pod inače jednakim okolnostima] određuje veličinu promenljivog kapitala) kapitalista nikako ne plaća iz dobrote, nego da je pod datim okolnostima mora plaćati. Time je ovaj način objašnjenja otstranjen."** On čak ulazi u skrivene metode "ušteda" kod promenljivog kapitala - truk-sistem, falsifikovanja itd. -da bi na kraju primetio: .,To je ista operacija kao pod l, samo prerušena i izvedena obilaznim putem. Mora se, dakle, ovde isto onako odbaciti kao i prva." Na ovaj način su ostali bez rezultata svi pokušaji da se iz promenljivog kapitala izvuče nov novčan izvor za ciljeve akumulacije: "Da'kle se sa 376 II .pr ne da ništa postići za pomenutu svrhu."*** . Marx se tada obraća na novčanu zalihu kapitalista II, kOJU oni drže u džepu za promet svoje sopstvene potrošni e, da bi proverio- nije Ii ovde preostala neka količina novca koja bi se dala upotrebiti za ciljeve kapitalizovanja. Ali on i.e. sam.!lazvao ovaj pokušaj čak ,.još sumnjivijim" nego što su b1h ram_J_I:_ .,Tu stoje jedni prema drugima samo kapitaliste iste klase, kOJI J';~' drugima i jedni od drugih prodaju i kupuju sredstva potrosnJe
*
"Kapital", tom II, str. 421.
•• l. e., str. 421, 422. ••• 1. e., str. 422, 423.
105
koj a oni proizvode. N ovac, potreb~n za ovu raz~enu, funkcioniše samo kao prometno sredstvo 1 mora se, ako Je tok norm~: lan vraćati natrag učesnicima, prema tome kako su ga b1h pre'dujmili prometu, da bi stalno nanovo prošao istu putanju." Zatim dolazi još jedan pokušaj koji, naravno, spada u kategoriju onih "izvrdavanja" koje M~rx bezobz.irno odbacuje:·p~kuš~j da se objasni obrazovanje novčanog kapitala u rukama J.ed.mb kapitalista odelj'ka II podvalama prema drugim kapitahshma istog odeljka, naime, prilikom međusobne prodaje sredstava za potrošnju. Izlišno je na ovom pokušaju se zadržavati. Zatim još jedan ozbiljan pokušaj: "Ili, pak, jedan deo od II v, koji se pretstavlja u potrebnim životnim sredstvima, pretvara se u okviru odeljka II neposredno u nov pi-omenljiv kapital."" . Kako može ovaj pokušaj da nam pomogne da se izvučemo iz teškoća, tj. da se pokrene akumulacija, nije sasvim jasno. Jer 1. ako nam obrazovanje dopun.9kog promenljivog kapitala u odeljku II još ne pomaže, budući da još nismo ostvarili ni dodatni postojani kapital II, nego smo upravo bili na putu da to tek omogućimo; 2. ako se pri ispitivanju ovaj put radilo o tome da se otkrije novčani izvor u odeljku II za kupovinu dodatnih sredstava za proizvodnju odeljka I, a ne o tome da se sopstveni dodatni proizvod odeljka II smesti gde bilo u sopstvenu proizvodnju; 3. ako pokušaj treba da znači da dotična životna sredstva mogu da budu "direktno", tj bez posredstva novca, upotrebljena u proizvodnji odeljka II opet kao promenljivi kapital, čime bi odgovarajuća količina novca iz promenljivog kapitala postala slobodna za ciljeve akumulacije, tada bismo morali da odbijemo pokušaj. Kapitalistička proizvodnja pod normalnim uslovima isključuje isplatu radnika direktno u životnim sredstvima; novčani oblik promenljivog kapitala, samostalna transakcija između radnika kao kupca roba i proizvođača sredstava za potrošnju, jeste jedna od bitnih osnova kapitalističke privrede. Sam Marx ističe sledeće u vezi s jednom drugom stvari: "Mi znamo da se stvarni promenljivi kapital sastoji iz radne snage, pa dakle i dodajni. Nije kapitalista I onaj koji kupuje od II potrebna životna sredstva za rezervu ili ih nagomilava za dodajne radne snage koje će imati da ~aposli, kako je to morao činiti držalac robova; sami radnici trguju sa odeljkom II ..... . Ovo se odnosi na kapitaliste II jednako kao i na kapitaliste I. Ovim je gornji Marxov pokušaj iscrpen.
*
** 106
"Kapital", tom II, str. 423. l e., str. 428.
Na kraju, on nas upućuje na poslednji deo Ka ·t .. 21 glavu II-gog toma, koji je Engels smestio pod IV"k pl ~lak· n•dno". Ovde nalazimo kratko objašnjenje: ao " a "Prvobitni novčani izvor za II jeste pr + v proiz odn" zlata. I, razmenjen~ za jedan deo od II p; samo ukoliko vproi~= vođac zlata nagomilava višak vrednosti ili ga pretvara u sredstva_ z~ prmzvodnJu I, dakle proširuje ~voju proizvodnju, ne ulaz1 nJegovo pr v u II; s druge strane, ukoliko akumulacija nov. ~a, . sa strane samog proizvođača zlata, konačno dovodi do pros1~ene reprodukcije, ulazi u II deo viška vrednosti proizvodnJe z~ata koj_i nije utrošen kao dohodak, za dodatni promenlJlVl k~p1tal :proizvođača zlata, favorizira u II novo obrazovanje blaga 11! pruza nova sredstva za kupovanje od I, a da direktno nJemu opet ne prodaje."* . Tako smo, pošto su propali svi mogući pokušaji da se obJasm akumulaCIJa, pošto smo vođeni od Poncija do Pilata od nemila do nedraga, od A I do B I, od B I do B II, kon~čno dospel• do istih proizvođača zlata, čije je uvlačenje u stvar, Marx odmah na početku analize okarakterisao kao "besmisleno". Ovim se završava analiza procesa reprodukcije a s njom i II-i tom "Kapitala", a da nam nije dala dugo traženo rešenje
+
teškoće.
Gl.a.va deveta
TESKOCA SA GLEDISTA PROMETNOG PROCESA
Analiza je, po našem mišljenju, imala grešku što je Marx tražio rešenje problema postavivši ga nepravilno u obliku pitanja o "novčanim izvorima". Međutim, radi se o efektivnoj potražnji, o korišćenju roba, a ne o novčanim izvorima da bi se one platile. U pogledu na novac, kao sredstvo prometa, moramo ovde, pl'i razmatranju procesa reprodukcije u celini, pretpostaviti da kapitalističko društvo uvek raspolaže količinom novca potrebnog za svoj prometni proces ili da ono urne da za ovu svrhu pribavi sebi surogate. Ono što treba objasniti jesu veliki društveni akti razmene koji bivaju izazvani realnim eko· nomskim potrebama. Ne srne se ispustiti iz vida da kapitalističk' višak vrednosti, pre nego što može da bude akumulisan, neizostavno mora da prođe novčani oblik. All, ipak, mi nastojimo da pronađemo ekonomsku potražnju za viškom proizvoda, ne interesujući se dalje za poreklo novca. Jer kao što sam Marx, "' "Kapital'', tom II, str. 434, 435.
1'07
na jednom drugom mestu, kaže: '!~ada novac !la. jedn.oj strani oživotvorava proširenu reprodukclJU na drugoJ, Jer !lle.r:a mo: gućnost postoji i bez novca: pošto novac sam po sebi mJe nein elemenat stvarne reprodukcije."* Da pitanje o "novčanom izvoru" za akumula.~iju pretst~vlja potpuno jalovo formulisanje problema akumulaciJe, pokazuJe se kod samog Marxa u drugom savezu. . . Naime, ista teškoća mu Je zadala posla vec Jednom u II tomu "Kapitala" pri proučavanju prometnog procesa. Već pri posmatranju proste reprodukcije, pri prometu viška vrednosti, on postavlja pitanje: 71 Ali, robni kapital se mora unovčiti pre no što se ponovo pretvori u proizvodni kapital, i pre no što se utroši višak vrednosti koji se u njemu nalazi. Otkuda dolazi novac za to? Ovo pitanje izgleda na prvi pogled teško, i dosad na njega nije odgovorio ni To oke ni ko drugi." I on sa svom bezobzirnošću ulazi u srž problema: "Uzmimo da je opticajni kapital od 500 f. st., koji je predujmljen u novčanom obliku, ma kakav bio njegov obrtni period, celokupni opticajni kapital društva, tj. kapitalističke klase. Nek višak vrednosti bude 100 f. st. Pa kako može čitava kapitalistička klasa stalno izvlačiti iz prometa 600 f. st., kad u njega stalno ubacuje samo 500 f. st.?"** Da se dobro razumemo, ovde se radi o prostoj reprodukciji u kojoj celi višak vrednosti biva upotrebljen za ličnu potrošnju klase kapitalista. Pitanje je trebalo, prema tome, od početka. postaviti preciznije: kako kapitalisti, pošto su za postojani i promenljivi kapital stavili u opticaj svega 500 funti sterlinga u novcu, mogu pribaviti svoja sredstva potrošnje u iznosu višk3 vrednosti - 100 funti sterlinga? Onda je odmah jasno da onih 500 funti sterlinga, koje stalno služe kao kapital za' kupovinu sredstava za proizvodnju i za isplaćivanje radnik§., ne mogu istovremeno služiti za pokriće lične potrošnje kapitalista. Dakle, otkud dolazi dodatni novac od 100 funti sterlinga, koji je kapitalistima potreban za realizovanje svog vlastitog viška vrednosti? Marx odmah odbija sva teoretska izvrdavanja kojima bi se možda moglo pribeći u odgovoru na pitanje: "Ne srne se sada pokušati obići teškoća zgodnim izgovorima. Na primer: Sto se tiče postojanog opticajnog kapitala, Jasno Je da ga svi ne plasiraju u isto vreme. Dok kapitalista A prodaje svoju robu, dakle dok za njega predujmljeni kapital
* "Kapital",
** 108
tom II, str. 406.
L e., str. 263.
uztma novč~ni oblik, dotle za kupca B njegov kapital, ko·i 0 _ stOJI u novc~nom ~bhku, naprotiv uzima oblik njegovih Jsr~d st~~a za prmzvodnJ~, koJe upravo A proizvodi. Istim činom koJl.~ A svome IJrOIZvedenom robnom kapitalu ponovo cta·e nov:can1 o. bhk, . daJ~ B svome ponovo proizvodni oblik, pretva:a ~a IZ no~canog obhka u sredstva za proizvodnju i radnu snagu, Ista novcana suma funkcioniše u dvostranome procesu k svakoj prostoj kupovini P-N. S druge strane, kad A po~~v~ pre~von. novac ,u sreds.tva za proi~vo?nju, kupuje on od C-a, a ovaJ s tim placa B-a Itd. Onda bi b1lo objašnjeno otkuda novac. Ah: •. Kapitalistič.ki karakter procesa proizvodnje ni na koji nactn ne menJa niJedan od zakona koje smo izneli odnosno količine novca koji optiče u robnom prometu (knj. I, gl. 3). . Kad s~, ?akle, ka_že da društveni opticajni kapital koji se Ima predujrmtl u novcanom obliku IZnosi 500 f. st., onda je tu već uzeto u račun da je ovo s jedne strane suma koja je istovremeno bila predujmljena, ali da s druge strane ova suma pokreće veći proizvodni kapital nego što je 500 f. st., jer naizmenično služi kao novčani fond raznih proizvodnih kapitala. Dakle, ovaj način objašnjavanja već pretpostavlja da postoji onaj novac čiju egzistenciju on treba da objasni. Zatim bi se moglo reći: Kapitalista A proizvodi artikle koje kapitalista B troši individualno, neproizvodno. Dakle, B svojim novcem nnovčava A-ov robni kapital, i tako ista novčana suma služi za unovčavanje B-ovog viška vrednosti i A-ovog opticajnog postojanog kapitala. Ali, ovde je još neposrednije pretpostavljene rešenje pitanja na koje treba da se odgovori. Naime, odakle B dobija novac za pokriće svog dohotka? Kako je on sam unovčio taj deo viška vrednosti svog proizvoda? Onda bi se, dalje, moglo reći da se onaj deo opticajnog promenljivog kapitala koji A stalno preduima svojim radnicima stalno vraća istome iz prometa, a da samo jedan naizmeničan deo toga leži stalno kod njega samog za plaćanje najamnine. Međutim, od izdavanja do povratka protiče izvesno vreme za koje novac isplaćen u najamnini može pored ostaloga služiti i za unovčenje viška vrednosti. Ali mi, prvo, znamo da što ~e to vreme veće, to veća mora biti i masa nC?včane rezerve koJU kapitalista A stalno mora držati in petto (spremljen u). A drugo. radnik izdaje novac, kupuje njime robe, te dakle pro tanto unovčava višak vrednosti koji se predmma u obliku promenlJivog kapitala, služi pro tanto i za ~o da unovči. višak vrednosti. Ne Ulazeći ovde još dublje u to pitanJe, kazacemo ov.de samo ovoliko: da potrošnja cele kapitalističke klase i neprmzv_?dnih lica koja od nje zavise ide jednovremeno uporedo s potrosnJom 109
radničke klase; dakle, u isto vreme kad radnici bacaju ':ovac u promet, moraju i kapitaliste bacati novac u pro"':'et ?a b t SVOJ višak vrednosti izdali kao dohodak; dakle, za ovaJ vtsa:k novac se mora izvući i:z; prometa. Gornje objašnjenje samo bi smanjilo količinu koja je za ovo potrebna, ali je ne bi otstranilo. Naposletku bi se moglo reći: Kod prvog plasiranja stalnog kapitala stalno se u promet baca jedna velika količina novca. koji tek postepeno, malo po malo, u toku godina, opet izvlači iz prometa onaj koji ga je u nj ubacio. Ne može li ta suma biti dovoljna da unovči višak vrednosti? Na ovo se ima odgovoriti da je u sumi od 500 f. st. (koja uključuje i obrazovanje blaga 7a potrebne rezervne fondove) možda već obuhvaćena primena ove sume kao stalnog kapitala, ako i ne od strane onoga kojt ju je ubacio, a ono od strane koga drugog. Osim toga je kod sume koja se izdaje za nabavku proizvoda koji služe kao stalm kapital već pretpostavljeno da je plaćen i višak vrednosti koji se nalazi u tim robama, a upravo se i pita otkuda taj novac dolazi". Na ovu poslednju tačku mi smo dužni, mimogred, da obratimo naročitu pažnju. Jer ovde Marx odbija da realizovanje viška vrednosti, čak pri prostoj reprodukciji, objasni obrazovanjem blaga za periodično obnavljanje stalnog kapitala. Kasnije, kada se radi o mnogo težoj realizaciji viška vrednosti kod akumulacije, on se više puta vraća, kao što smo videli, u vidu opita, na isto objašnjenje koje je odbacio kao "zgodno iz-· vrdavanje". Tad dolazi rešenje koje zvuči nešto neočekivano: "Opšti odgovor već je dat: Kad ima da cirkuliše robna masa od x X l 000 f. st., onda količina novčane mase potrebna za ovaJ promet ostaje apsolutno ista, bilo da ta robna masa sadrži ili ne sadrži višak vrednosti, bilo da je proizvedena kapitalističk: ili ne. Sam problem, dakle, ne postoji. Kad su inače dati uslovi, brzina novčanog opticaja itd., iziskuje se neka određena novčana suma da bi cirkulisale robne vrednosti x X 1000 f. st., potpuno nezavisno od okolnosti da li neposrednim proizvođačima tih roba pripada mnogo ili malo od te vrednosti. Ukoliko ovde neki problem postoji, on se podudara s opštim problemom: otkuda dolazi novčana suma potrebna za robni promet neke zemlje."* Odgovor je savršeno tačan. Na pitanje: otkud dolazi novac za promet viška vrednosti? odgovoreno je pri opštem pitanju: otkud dolazi novac da stavi u promet izvesnu količinu roba u zemlji? Podela mase vrednosti ovih robii u postojani kapital.
* "Kapital", 110
tom Il, str. 263-265.
promenljivi kapital i višak vrednosti, sa stan~višta novčan prometa kao takvog ne postoji i sa ovog gledišta nem 'k k og smisla. Dakle, samo sa gledišta novčanog prometa ~1f 1p;os~~g robno~_prome~a .,problem ne postoji". Ali problem postoji s! stanov1s_ta drustve~e reprodukcije u celini, samo ne srne da bude tako kn vo form uhs an da nas.. od!fovo~ vraća u pr<>•ti robni promet, gde problem_ ne pos!OJl. PitanJe, dakle, ne glasi: otkud dolazi novac. d~. reah~~Je VIsak vrednosti? nego mora da glasi: gde su potrosaci za VISak vrednosti? Tada se samo po sebi razume .. da novac ~?ra ~a se nalazi u ruci ovih potrošača i dil od nJih mora biti bacen u opticaj. Sam Marx se celo vreme vraća.. na problem, iako je tek malo pre toga izjavio da on ne p<>StOJI: .,A međutim postoje samo dve polazne tačke: kapitalista i radnik. Sva lica drugih kategorija ili moraju primati novac od ovih dveju klasa za svoje usluge, ili su, ukoliko ga dob!jaju bez protivusluge, suvlasnici viška vrednosti u obliku rente, kamate itd. Sto višak vrednosti ne ostaje ceo u džepovima industrijskog kapitaliste već ga ovaj mora delili s drugim licima, nema nikakve veze s pitanjem kojim se sad zanimamo. Pita se kako on unovčava svoj višak vrednOsti, a ne kako se docnije deli novar koji se za nj dobije. Za naš slučaj, dakle, imamo kapitalistu joo da smatramo kao jedinog vlasnika viška vrednosti. A što se tiče radnika, već je rečeno da je on samo sekundarna polazna tačka, dok je kapitalista primarna polazna tačka novca koji radnik baca u promet. Kada ga radnik izd,p.je plaćajući životna sredstva, novac, koji je prvo predujmljen kao promenljivi kapital. već izvršuje svoj drugi promet. Dakle, kapitalistička klasa ostaje jedina polazna tačka novčanog prometa. Kad joj za plaćanje sredstava za proizvodnju treba 400 f. st., a za plaćanje radne snage 100 f. st., onda baca u promet 500 f. st. Ali višak vrednosti k_oji se nalazi u proizvoo~, pri stopi od 100%, jednak je vrednosti oo 100 f. st. Kako moze onda iz prometa stalno izvlačiti 600 f. st., kad u njega stalno ubacuje samo 500 f. st.? Iz ničega ne biva ništa. Celokupna klasa kapitalista ne može iz prometa izvlačiti ništa što prethodno u nj nije bilo ubačeno. • Marx dalje odbacuje još jedno izvrdavanje, koJim_ ?i se možda moglo pokušati da se reši problem, naime, koriscenJe brzine u opticaju novca, koja dozvoljava da se sa manJe novca dovede u promet veća masa roba. Ovaj izlaz ne vodi, naravno. ničemu, jer je brzina opticaja novca već uzeta u obz1~, kad s~ uzme da je za promet mase roba. potrebno toliko i tohko funti sterlinga. Za ovim dolazi konačno rešenje problema:
111
Doista ma kako paradoksalno izgledalo na prvi pogled, sam~' kapit~listička klasa baca u promet novac koji služi za ostvarenje viška vrednosti koji se nalazi u robi. Ali nota bene (treba zapaziti): ona ga ne ubacuje kao predujmljen novac, dakle ne ubacuje ga kao kapital. Ona ga izdaje kao kupovna sredstvo za svoju individualnu potrošnju. Ovaj novac, dakle, nije ona predujmila, ma da je ona polazna tačka njegovu prometu."* Ovo razgovetno i iscrpno rešenje najbolje dokazuje da problem nije bio .prividan. Ono isto tako ne počiva na tome što smo otkrili neki nov "novčani izvor", da bismo realizovali višak vrednosti, nego što smo našli potrošače ovog viška vrednosti. Prema Marxovoj .pretpostavci mi se i ovde nalazimo još na tlu proste reprodukcije. To znači da klasa kapitalista sav svoj višak vrednosti upotrebljava za ličnu potrošnju. Kako su kapitalisti potrošači viška vrednosti, to nije toliko paradoksalno, nego, štaviše, samo po sebi razumljivo da oni moraju imati u džepu novac da bi sebi prisvojili naturalni oblik viška vrednosti - predmete potrošnje. Prometni akt razmene proizlazi kao nužnost iz činjenice što individualni kapitalisti svoj individualni višak vrednosti ili individualni višak proizvoda ne mogu, kao robovl,asnici, direktno trošiti. Naprotiv, naturalni materijalni oblik viška vrednosti, po pravilu, isključuje ovu upotrebu. Ali celokupni višak vrednosti svih kapitalista nalazi se pod pretpostavkom proste reprodukcije izražen u celo1-:upnom društvenom proizvodu u odgovarajućoj količini sredstava za potrošnju za klasu kapitalista, kao što celokupnoj sumi promenljivih kapitala odgovara po vrednosti jednaka količina životnih sredstava za klasu radnika i kao što postojanom kapitalu svih individualnih kapitalista skupa odgovara po vrednosti jednaka količina materijalnih sredstava za proizvodnju. Da bi individualni višak vrednosti koji je nepodesan za potrošnju razmenili za odgovarajuću količinu životnih sredstava, potreban je dvostruki akt robnog prometa: prodaja sopstvenog viška proizvoda i kupovina životnih sredstava iz društvenog viška proizvoda. Kako se ova dva akta odvijaju isključivo unutar klase kapitalista, između pojedinih kapitalista, to i novac, igrajući pritom ulogu posrednika, ide ovde samo iz jedne kapitalističke ruke .u drugu, ostajući uverl: u džepu klase kapitalista. Kako prosta reprodukcija unosi u razmenu uvek istu količinu vrednosti, to za promet viška vrednosti ,wake godine služi ista količina novca, te bi se moglo u krajnjem slučaju, pri izuzetnoj temeljitosti, možda, postaviti
* 112
"Kapital", tom II, str. 266.
pitanje: odakle je ova novčana suma, koja služi za posredovan · s?p:tvene potrošnje. kapitalista, došla nekad u džepove kapit~= hsta? Ah !'vo pttanJe prelazi u drugo opšte pitanje: otkuda je uapste d?sao nekada prvi novčani kapital u ruke kapitalista, onaJ novcam kapttal od ~oga su pored toga što se on upotrebi] ava za prmzvodna plasiranja, jedan deo uvek morali da zadrže u džepu za ciljeve lične potrošnje? Ali, tako postavljeno pttanJe vodt nas u fazu tzv. "prvobitne akumulaciie" tj. istoriskog postanja kapitala, i ispada iz okvira analize" prometnog procesa kao 1 procesa reprodukcije. Tako je stvar jasna i nedvosmislena - da se dobro razumemo: tako dugo dok se nalazimo na tlu proste reprodukcije. Ovde je problem realizacije viška vrednosti rešen samim pretpostavkama proste reprodukcije, on je zapravo anticipiran tt njenom pojmu. Ona upravo i počiva na tome da celi višak vrednosti troši klasa kapitalista, a time je rečeno da višak vrednosti moraju .da kupe oni, tj. da individualni kapitalisti moraju da ga otkupe jedni od drugth. "U ovom slučaju- kaže sam Marx- bili smo uzeli da je novčana suma koju kapitalista baca u promet za podmirenje svoje individualne potrošnje do prvog povratka njegovog kapitala tačno jednaka višku vrednosti koji on proizvodi, te koji zato ima i da unovči. Očigledno je da je ova pretpostavka proizvoljna u odnosu na pojedinačnog kapitalistu. Ali ona mora biti tačna za celokupnu kapitalističku klasu, kad pretpostavimo prostu reprodukciju. Ona pretpostavka izražava samo ono što i ova kaže, naime da se neproizvodno troši sav višak vrednosti, ali i samo on, dakle nijedan delić prvobitne glavnice k8pitala."* Ali prosta reprodukcija na kapitalističkoj osnovici u teoretskoj ekonomiji pretstavlja imaginarnu veličinu, naučno toliko opravdanu i neophodnu imaginarnu veličinu kao što jeV-I u matematici. Ipak problem realizacije viška vrednosti nije ovim nikako rešen za stvarnost, tj. za proširenu reprodukciju ili akumulaciju. J ovo sam Marx po drugi put potvrđuje, čim produžuje svoju analizu. . Otkuda dolazi novac za realizovanje viška vrednosll pod pretpostavkom akumulacije, tj. ne trošenja, nego kaj)italiz': vanja dela viška vrednosti? Prvi odgovor koji Marx daJe glast: "Sto se, prvo, tiče dodajnog novčanog kapitala, ~ahtevan~g za funkcionisanje rastućeg proizvodnog kapital~, ll;Jega pruza onaj deo ostvarenog viška vrednosti što ga kaj)ttah_sta baca u promet kao novčani kapital umesto kao n?vča':'l oblik doh_?tk~; Novac je već u ruci kapitalista. Samo mu Je prtmena drukctJa.
* "Kapital",
tom II, str. 267, 268.
8 Akumulacija kapitala
113
Ovo objašnjenje kao i njegova nedovoljnost poznati su nam
još iz proučavanja reprodukcije. Odgovor se, naime, oslanJa isključivo na momenat prvog prelaza od proste reprodukCIJe ka akumulaciji: još juče su kapitalisti trošili celi svoj višak vrednosti, znači, imali su u džepu i odgovarajuću količinu novca za njegov promet. Danas se odlučuju da deo viška vrednosti "uštede" i da ga produktivno plasiraju, umesto da ga proćer daju. Zato im je potrebno samo - pod pretpostavkom da su umesto luksuznih predmeta proizvedena materijalna sredstva za proizvodnju - da drukčije upotrebe samo deo svog ličnog novčanog fonda. Ali prelaz od proste ka proširenoJ reprodukciji je teoretska fikcija isto tako kao što je i prosta reprodukcija samog kapitala. I Marx produžava odmah dalje: "Ali, usled dodajnog proizvodnog kapitala, kao njegov proizvod, u promet se baca jedna dodajna masa robe. Sa ovom dodajnom robnom masom istovremeno je u promet bačen deo dodajnog novca potrebnog za njeno ostvarenje, naime ukoliko je vrednost te robne mase. jednaka vrednosti proizvodnog kapitala istrošenog u njenoj proizvodnji. Ova dodajna novčana suma upravo je predujmljena kao dodajni novčani kapital i zato se vraća natrag kapitalisti obrtom njegovog kapitala. Ovde se postavlja opet isto pitanje kao gore. Otkuda dolazi dodajni novac za realizovanje dodajnog viška vrednosti koji sad postoji u robnom obliku?" A sad, kad je problem opet postavljen u svoj svojoj oštrini, umesto rešenja dobijamo sledeći neočekivani odgovor: "Opšti odgovor opet je isti. Suma cena cirkulirajuće robne mase nije uvećana zato što su se popele cene date robne mase, nego zato što je masa sada oirkulirajućih roba veća nego masa ranije cirkulirajućih, a da to nije izravnato nekim padom cena. Dodajni novac, zahtevan za promet te veće robne mase veće vrednosti, mora se pribaviti ili uvećanim ekonomisanjem cirkulirajuće novčane mase - pa bilo to izravnavanjem plaćanja itd., bilo sredstvima koja ubrzavaju opticanje istih novčanih komada - ili pak pretvaranjem novca iz oblika blaga u oblik opticaj nog novca."*
Ovo rešenje se svodi na sledeće objašnjenje: Kapitalistička reprodukcija, pod uslovima neprekidne i rastuće akumulacije baca na tržište sve veću i veću masu robne vrednosti. Da bi s~ pustila. u pro~et ova masa roba rastuće vrednosti, potrebna je sve veca kohc1na novca. No ova rastuća količina novca mora da bude takođe pribavljena. Sve je ovo besumnje tačno i jasno, ah problem o kom se radilo ovim nije rešen, nego jl' iščezao.
* "Kapital", 114
tom II, str. 275, 276.
Ili jedno ili drugo. Ili se posmatra celokupni društ 1 proizvod (kapitalističke privrede) prosto kao robna masa 0~~~
đeJ?-~ vrednosti, kao "robna kaša", i vidi, pri uslovima akumulaclJe, s~mo por?-St ove ~ezrazlične robne kaše i njene mase
vrednosti. Tada ce trebat! samo da se konstatuje da je za promet ove vrednosne mase potrebna odgovarajuća količina novca da ova količina novca mora da raste ako raste masa vrednosti -. ak..o ~brzanje p~ometa i njegovo ekonomisanje ne uravnoteže pnrastaJ vrednosti. I na poslednje pitanje: otkuda konačno dolazi sav novac, može se dati odgovor sa Marxom: iz rudnika zlata. To je takođe jedno stanovište, naime, stanovište prostog robnog prometa. Ali tada ne treba unositi takve pojmove kao što su postojani i promenljivi kapital i višak vrednosti, koji ne pnpada]u prostoru robnom prometu, nego prometu kapitala i d~uštvenoj reprodukciji, i tada ne treba da se postavlja pitanJe: otkuda dolazi novac za realizaciju društvenog viška vrednosti, i to: l. pri prostoj reprodukciji, 2. pri proširenoj reprodukciji? Ovakva pitanja nemaju sa stanovišta prostog rob·nog i novčanog prometa nikakvog smisla ni sadržine. Ali ako su se ova pitanja već postavila i ako se proučavanje usmerila na kolosek prometa kapitala i društvene reprodukcije, onda se odgovor ne srne tražiti u sferi prostog robnog prometa, da bi se - budući da ovde problem ne postoji i na njega se ne može dati odgovor - na kraju objavilo: na problem je već davno dat odgovor - problem uopšte ne postoji. Prema tome, samo formulisanje pitanja kod Marxa bilo je celo vreme krivo. Nema nikal
..
115
protiv, baš zbog pretpostavke akumulacije oni nisu potrošači svog viška vrednosti čak i kad bi :- uzevši. aps!raktno - 1mah za ovo dovoljno novca u džepu. Ali ko drug! moze da pretstavlJa potražnju za robama u kojima je sadržan kapitalizovani višak proizvoda? . • . . . •. . "Prema našoj pretpostavci - o~sta 1 lSklJUClV~ vla?avma kapitalističke proizvodnje -nema os1m te klase uopste mkakve druge do radničke klase. Sve što radnička klasa kupuje jednako je sumi njene najamnine, jednako sumi promenljivog kapitala predujmljenog od celokupne kapitalističke klase." Prema tome, radnici su u stanju još manje nego klase kapitalista da realizuju kapitalizovani višak vrednosti, Ali neko ipak mora da ga kupi da bi kapitalisti ponovo imali u rukama predujmljeni akumulisani kapitaL A, međutim, osim kapitalista i radnika, ne može se neki drugi kupac zamisliti. "Kako će tu onda celokupna kapitalistička klasa akumulisati novac?"* Realizovanje viška vrednosti izvan ove dve jedine postojeće društvene klase izgleda isto toliko neophodno koliko nemoguće. Akumulacija kapitala je dospela u začarani krug. U II tomu "Kapitala", u svakom slučaju, ne nalazimo rešenje problema. Ako bismo se hteli zapitati- zašto se u Marxovom "Kapitaluu ne može naći rešenje ovog važnog problema kapitalističke akumulacije, to se pre svega mora uzeti u obzir okolnost da Il tom "Kapitala" nije bio dovršeno delo, nego rukopis koji je bio prekinut "usred reči". Već i spoljna forma naročito poslednje glave ovog toma pokazuje da su to više pribeleške za sopstveno potsećanje mislioca nego gotovi rezultati namenjeni prosvećivanju čitaoca. Ovu činjenicu nam dovoljno potvrđuje najpozvaniji svedok naime, izdavač Il-og toma, FriEdrich Engels. U svom predgovoru za II tom on na sledeći način izveštava o stanju predradnji i rukopisa koji su ostali iza Marxa, a koji su tre\>ali da posluže kao osnov za ovaj tom: "Samo nabrajanje rukopisnog materijala koji je Marx ostavio za IT knjigJ.l dokaz je s kakvom nesravnjivom savesnošću, s kakvom strogom samokritikom je on težio da izradi s~oja velika ekonomska otkrića pre no što ih objavi; samokritikom koJa mu Je tek retko pružala mogućnost da sadržinu i ~blik izlag~nja prilagodi svome vidokrugJ.l koji je stalno prosmvao nov1m studiJama. Evo iz čega se taj materijal sastoji: Prvo, jedan rukopis pod naslovom: Zur Kritik der Palitisehen Oekonomie, 1472 strane kvart-formata u 23 sveske, pisan od avgusta 1861 do juna 1863. To je nastavak prve sveske
* "Kapital", 116
tom II, str. 278, 279.
koj~ je poo tim .naslovom izišla u Berlinu 1859... Ma koliko da Je o~aJ rukopis dragocen, za ovo izdanje II knjige nije se mogao 1skor1stiti... Rukopis koji po datumu dolazi 1za jeste rukopis III knjige... ovoga Iz narednog perioda - posle izlaska I knjige _ ima 3 drugu knJigu zb!rka oo četiri rukopisa u folio-formatu, koje le sa'? Ma~x obelezw sa I do IV. Od toga je rukopis I (150 strana), kop .dat1ra verovatno oo 1865 ili 1867, prva samostalna, ali ;r1~e 1h manJe fragmentarna obrada II knjige u njenom sadasnJem r~poredu. I oo toga se nije ništa dalo upotrebiti. Rukopis III sastoJI se delom iz grupisanih citata i uputa na Marxove izvode ~ koji se većinom odnose na prvi odeljak II knjige _ delom IZ obrada pojedinih tačaka, naročito kritike načela A..smitha o stalnom i opticajnom.: kapitalu i o izvoru profita; zatim Jedan pnkaz odnosa stope Viska vrednosti prema profitno] stop1, što spada u III knjigu. Uputi su pružali malo novog materijala za eksploatisanje, obrade su kasnijim redakcijama bile pretečene kako za II, tako i za III knjigu, morale su, dakle. i one većinom biti ostavljene po strani. - Rukopis IV je za štampu spremna obrada prvog odeljka i prvih glava drugog ooeljka Druge knjige, te je i upotrebljen tamo gde po redu dolazi. Ma da se ispostavilo da je napisan pre rukopisa II, on se ipak zbog savršenijeg oblika, korisno mogao upotrebiti za dotični deo knjige; bilo je dovoljno dodati ponešto iz rukopisa II. - Ovaj poslednji rukopis je jedina donekle završena obrada Druge knjige i datira od 1870. Za beleške o konačnoj redakciji izričito kažu: ,,Za osnovu se mora uzeti druga obrada." Posle 1870 nastupila je opet pauza, poglavito usled bolesti. Kao što je obično činio, Marx je to vreme ispunio studijama; mnogobrojne sveske sa izvodima iz toga vremena ispunjene su agronomijom, američkim i osobito ruskim prilikama na selu, novčanim tržištem i bankarstvom, zatim prirodnim naukama: geologijom i fiziologijom, a osobito samostalnim matematičkim radovima. Početkom 1877 osećao se toliko oporavljen da je ponovo mogao pristupiti svom pravom radu. Od kraja marta 1877 datiraju upute i pribeleške iz gornja četiri rukopisa kao osnovice za novu obradu Druge knjige, čiji početak imamo u rukopisu V (56 folio-strana). On obuhvata prve četiri glave i još je nedovoljno izrađen; bitni momenti tretiraju se u primedbama ispod teksta; materijal je više sabran nego pročišćen, ah to J" poslednja potpuna izrada najvažnijeg dela prvog cde!Jka. :- Prv1 pokušaj da se iz ovoga napravi rukopis spreman za stamp~ pretstavlja rukopis VI (posle oktobra 1877, a pre JUla 1878), samo 17 strana u kvartu, obuhvatajući najveći deo prve glave;
117
a drugi - poslednji - rukopis VII, "2 j uli 1878", samo 7 folio-strana. Marxu je u to vreme, izgleda, postalo jasno da bez potpune revolucije njegovog zdravst_veno~ stanja nikada neće doći do toga da dovrši obradu Druge 1 Trece knJtge, kakva bt nJeg& samog zadovoljila. Doista, rukopisi _v-VIII .nos~ na sebi i ?~ više često tragove silne borbe protiv bolest! koJa ga Je prttlskivala. Najteži komad prvog odeljka bio je nanovo prerađen u rukopisu V; ostatak prvog i čitav drugi odeljak (izuzev sedamnaestu glavu) nisu pružali nekih znatnijih teorijskih teškoća; naprotiv mu se činilo da je veoma nužno preraditi treći odeljak, reprodukciju i promet društvenog kapitala. Naime, u rukopisu II, reprodukcija je prvo bila tretirana bez obzira na novčani opticaj čijim se posredstvom ona vrši, a onda opet s obzirom na njega. To je trebalo otstraniti i celi odeljak uopšte tako preraditi da odgovori proširenom piščevom vidokrugu. Tako je postao rukopis VIII, jedna sveska od svega 70 strana kvarta; ali šta je Marx umeo da sabije u taj prostor, pokazuje upoređenje sa štampanim trećim odeljkom, po odbitku mesta umet· nutih iz rukopisa II. I ovaj rukopis samo je privremeno pretresanje predmeta, pri čemu se u prvom redu radilo o tome da se utvrde i razviju nova gledišta prema rukopisu II, zanemarujući momente o kojima se nije imalo šta novo reći. Tu je uvučen i proširen i jedan bitan komad glave XVII drugr>g odeljka, koji i inače donekle zahvata u treći odeljak. Logički red često se prekida, raspravljanje mestimično pokazuje praznine, a naročito je pri kraju sasvim fragmentarno. Ali što je Marx hteo reći, to je na ovaj ili onaj način tu i rečeno. To je materijal za Drugu knjigu, iz kojega je, po ·izjavi koju je Marx ukratko pred smrt učinio svojoj kćeri Elinor, trebalo da ja "nešto načinim"."* Čovek mora da se zadivi ovom "nešto" koje je Engels uspeo da stvori iz takvog materijala. Iz njegovog preciznog izlaganja proizlazi sa savršenom jasnoćom, za pitanje koje nas interesuje, da od tri odeljka koji obrazuju II tom, za prva dva: o kružnom kretanju novčanog i robnog kapitala kao i o troškovima prometa i u obrtu kapitala, rukopis koji je ostavio Marx - bio je najspremniji za štampu. Nasuprot tome, treći odeljak koji obrađuje reprodukciju celokupnog kapitala, pretstavlja samo zbirku odlomaka, čija je prerada izgledala samo Marxu "preko potrebna". A iz ovog odeljka je poslednja, dvadeset prva glava, koja nas posebno interesuje: akumulacija i proši-
* 118
"Kapital", tom II, Predgovor, str. IX-XII.
rena reprodukcija, ostala najnedovršenija od cele knjige. Ona obuhvata sve. u svemu samo 35 štampanih stranica i prekida se usred analize. Pored o~e. spoljne okolnosti, od velikog uticaja je, između ostalog, b1o JOS Jedan drugi momenat. Proučavanje društvenog procesa reprodukcije počinje kod Marxa, kao što smo videli od Smithove analize, koja je propala, između ostalog, zbog po~ grešnog stava o sastavu cena svih roba iz pr+v. Polemika sa ovom dogmom dominira celom analizom procesa reprodukcije kod Marxa. Marx svu svoju pažnju posvećuje dokazivanju da celokupan društv~ni proizvod mora da služi n
* Vidi I i II tom "Kapitala". ** Vidi napr. "Kapital", tom II,
str. 298, 369, 376.
ug
DRUGI ODELJAK
ISTORISKI PRIKAZ PROBLEMA PRVI OKRSAJ
SPOR IZMEĐU SISMONDIJA-MALTHUSA SAYA-RICARDA-MACCULLOCHA Glava deseta SISMONDIJEVA TEORIJA REPRODUKCIJE
Prve ozbiljne sumnje da je kapitalistički poredak stvoren po podobi božjoj pojavile su se u buržoaskoj političkoj ekonomiji pod neposrednim utiskom prvih kriza u Engleskoj u godini 1815 i 1818/19. Okolnosti koje su dovele do ovih kriza bile su zapravo spoljne, naizgled slučajne prirode. Delom je bila Napoleonova kontinentalna blokada koja je Englesku za izvesno vreme veštački otsekla od njenih evropskih tržišta i pritom u kratkom vremenu pomogla znatan razvoj vlastite industrije u nekim oblastima u kontinentalnim držav:;tma, delom je bila materijalna iscrpenost kontinenta dugim periodom ratova ono što je posle prestanka kontinentalne blokade smanjilo očeki vanu prođu za engleske proizvode. No ove prve krize bile su ipak dovoljne da bi savremenicima predočile, u svoj njegovoj grozoti, naličje medalje društvenog oblika najboljeg na svetu. Pretrpana tržišta, magacini puni roba za koje nije bilo kupaca, mnogobrojna bankrotstva, a s druge strane vapijuća beda radničkih masa sve je to prvi put iskrsle pred oči teoretičara, koji su u svim tonovima slavili i objavljivali harmonične lepote buržoaskog laissez faire. Svi tadašnji trgovinski izveštaji, ča sopisi, priče putnika, obaveštavali su o gubicima engleskih trgovaca. U Italiji, Nemačkoj, Rusiji, u Braziliji, Englezi su prodavali svoje robne zalihe budzašto sa gubitkom od 1 / , do '/,. U 1818 godini žalili su se na Rtu Dobre Nade da su svi
12G
dubmi pretrpani evropskom r~bom, koja je nuđena po nižoj cen; nego';' Ev:opi, a da se mJe ~ogla prodati. Iz Kalkute su se cule __shcne zalbe. C1tav1 robni tovari vraćani su iz Nove HolandiJe u En~lesku. P,;ema izveštaju jednog savremenog putnika, u SJedinJe;mm :r?rzayam~ !'s kraja na kraj ove ogromne 1 tako bogate zemlJe, niJe bilo m Jednog grada, ni jedne varošice u kojoj količine robe izložene na prodaju ne bi znatno premašivale sredstva kupaca, mada su se prodavci trudili da namame kupce dugoročnim kreditima i bezbrojnim vrstama platežnih olakšica, obročnim plaćanjem i primanjem roba mesto isplate novcem". U to isto vreme čuo se u Engleskoj očajnički krik radnika. U "Edinburškoj reviji" ("Edinburgh Review") od maja 1820 objavljena je adresa notingamskih čarapara, u kojoj su sadržane sledeće reči: "Pri četrnaestočasovnom do šesnaestoča sovnom dnevnom radu mi zarađujemo samo četiri do sedam šilinga nedeljno i s tom zaradom moramo da prehranimo svoje žene i decu. Dalje, konstatujemo da smo, i pored toga što smo hlebom i vodom ili krompirima i solju morali da z.:>.menimo zdraviju hranu koja se ranije uvek mogla obilato da vidi na engleskim stolovima, često bili prisiljeni da posle zamornog rada čitavog dana, pošljemo svoju decu gladnu u krevet samo da ne čujemo njihov vapaj za hlebom. Najsvečanije izjavljujemo da za poslednjih osamnaest meseci jedva da smo ikada imali osećaje sitosti."*
* Izvod iz interesantnog dokumenta nalazi se u recenziji knjige ,Observations on the Injurious Consequences of the Restrictions upon Foreign Commerce. By a Member of the late Parliamen:"· Lond~o~ 1820. Ovaj članak pristalica slobodne trgovine slika, uopste, polozaJ radnika u Engleskoj u najmračnijim bojama. Između ostalog on navodi sledeće činjenice: ,. ... The manufacturing classes in Great Britain have been suddenly reduced from affluence and prospe~·ity to the extreme of poverty and misery. In one df the debates m the late Session of Parliament, it was stated, that the wages of weavers of Glasgow and its vicinity, which, when highest, had aver aged. about 25 s. or 27 s. a week, had been reduced in 1816 to 10 s.; an~ m 181P to the wretched pittance of 5 s. 6 d. or 6 s. They hav?__ not SH~ce been materially augmented." (., ...Radne k.last=; ~ Ve~iko) ~ri~an!JL su odJed -nput bačene iz izobilja i prosperiteta u kraJnJU sirotmJU 1 bedu. U debatama na poslednjem zasedanju Parlamenta, bilo je govo~a o to~e~-~a su prosečne najamnine tkača Glasgowa i njegove -~kolin~•. koJe 1?ok su bile na najvećoj visini, iznosile pr:osečno 25 Ili 27. šilmga ne e~n~ bile u 1816-oj godini snižene na 10 šilinga; a u 1819-0J na beda!l 0 ro od 5 šilinga i 6 penija ili 6 šilinga. Od toga vre_mena one se ms:ar~~; terijalno povećale.") U Lancashiru, prema istom Izyoruđ ne: el]~: šilinga tkača, kretaJ~ se pri 15-časc;,vno~ ~~d~o~~=~un!~~jn~ radila. dnevn~ 1Y k h' dok su "poluizgladnela deca za bila je mcžđa, jo~ po 12 do 16 časova. Beda u or s 1ru . 'k d je on veća. U pogledu adrese nottinghamskih čarapara, pisac aze a
"d'
v
121
Skoro u isto vreme, Owen u Engleskoj i Sismondi u Francuskoj digli su tada svoj glas sa najžešćim optužbama protiv kapitalističkog društva. Ali dok se Owen kao praktičan Englez, i kao građanin prve industriske zemlje, pretvorio u pobornika socijalne reforme velikih poteza, ~vajcarsk~ malograđanin. se izgubio u širokim optužbama protiv nesavrsenstva postoJeceg društvenog poretka i protiv klasične ekonomije. Ali upravo ovim Sismondi je buržoaskoj ekonomiji dao mnogo tvrđe orahe da ih lomi nego Owen čija se plodonosna praktična delatnost obraćala direktno proletarijatu. Da je Engleska, a osobito prva engleska kriza dala potstreka Sismondiju za njegovu socijalnu kritiku, on nam sam to opisuje iscrpno u predgovoru za 2 izdanje svog dela "Nouveaux principes d'economie politique ou de la richesse dans ses r"ports avec la population". (Prvo izdanje je izašlo 1819, drugo osam godina docnije.) "U Engleskoj sam izvršio svoj zadatak. Engleska je stvorila najznamenitije ekonomiste. Njihova učenja se još danas tamo predaju sa udvostručenom revnošću ... Sveopšta utakmica ili želja da se sve više proizvodi i po sve jevtinijoj ceni, u Engleskoj j·e već odavno vladajući sistem. Ja sam taj sistem napao kao opasan, sistem koji je omogućio najogromnije napretke engleske industrije, ali koji je u svom toku bacio radnike u strašnu bedu. Smatrao sam da treba da se pored ovih trzaja bogatstva postavim, da o svojim izlaganjima još jednom razmislim i da ih uporedim sa činjenicama. Proučavanje Engleske učvrstilo me je u mojim "Novim principima". U ovoj čudesnoj zemlji koja je, reklo bi se, u sebe sklonila veliko iskustvo da bi mogla da poučava ostali svet, video sam da se proizvodnja povećava a užici smanjuju. Izgleda da su tamo mase stanovništva kao i filozofi zaboravili da porast bogatstva nije cilj političke ekonomije, nego sredstvo, kojim se ona služi da bi unapredila sreću svih. Ja sam tu sreću tražio u svim klasama, ali je nigde nisam mogao da nađem. Visoka engleska aristokratija stvarno je postigla takav stepen bogatstva i raskoši koji prelazi sve što bi se moglo videti kod svih ostali~ naroda. Međutim, ona sama ne uživa u izobilju koje je, kako IZgleda, stekla na račun drugih klasa; nedostaje joj sigurnost: lišavanje se u svakoj porodici primećuje daleko više nego obilje... Među ovom titulisanom i netitulisanom aristokratijom trgovina zauzima značajno mesto; njena preduzeća sa~ is~:li~ao st~nj"7 i da je došao do zaključka da izjave radnika ni u naJmanJOJ men msu preterane (.,The Edinburgh Review" May ld20 NLXVI, str. 331 i d.). ' '
122
obuhvataju ce~i s.vet, njeni '?ameštenici prkose polarnom ledu 1 ekvatorskoJ. zez1,..dok svak1 od šefova, koji se okupljaju na berZl, rasp?laze ~nihon1ma. U isto vreme, u svim ulicama Lon~ona, kao 1 u u}!Cama ostalih velikih gradova Engleske, u ducamma Je 1zlozena roba koja bi bila dovoljna da podmi · potrošniu cel?g sveta. Ali, donosi li bogatstvo englesk;m trgove~ onu srecu koJU Je ono~ stanju da pruži? Ne, ni u jednoj zemlji msu ba;tk~otstva t.ako ce~ta. N1gde, ovi ogromni imeci, od kojih bi svaki b10 dovolJan za Jayni zajam za izdržavanje nekog carstva 1h neke repubilke, n1su takvom brzinom rasuti na sve strane sveta. SVI se tuže da nema dovoljno poslova da su oni teški i malo unosni. Pre nekoliko godina dve strašne krize upropastile su deo bankara, a pustošenje se proširilo na sve engleske manufakture:. I~tovre~eno•. jedna druga kriza upropastila je zakupce 1 uc1mla da Je nJeno povratno dejstvo osetila sitna trgovina. S druge strane, ova trgovina nije bila u stanju, uprkos svoj oj ogromnoj proširenosti, da pruži mladim lj udima zaposlenJe; sva mesta su zauzeta i u gornjim slojevima društva kao i u donjim najveći deo uzaludno nudi svoj rad, u nemogućnosti je da dođe do neke zarade. Da li je ovo nacionalno blagostanje, čiji materijalni napreci zasenjuju sve oči, konačno poslužilo za dobro sirotinje? Daleko od toga. U Engleskoj narod ima isto tako malo udobnosti u sadašnjosti, kao što ima malo sigurnosti za budućnost. Na selu više nema seljaka; oni su prisiljeni da ustupe mesto nadniča rima; u gradovima skoro više nema nikakvih zanatlija, ili nezavisnih malih industrijalaca, nego samo fabričk1h radnika. Industrijalac (što treba da znači najamni radnik. R. L.), da upotrebimo reč koju je sam ovaj sistem skovao, ne zna više šta to znači imati profesiju, on naprosto dobija najamninu, a kako mu ova najamnina ne može da bude podjednako dovoljna u sva vremena, on je skoro svake godine prisiljen da moli milostinju iz kredita za uboge. Ova bogata nacija našla je za korisnije da proda sve zlato i srebro koje je posedovala, da pređe na novčane uputmce 1 da celi svoj promet vrši posredstvom hartije. Ona se tako. d~ bome. lišila najznačajnije prednosti Fl&težnog sredstva, _st~lnosh cen~: imaoci novčanih uputnica na banke po unut~as'?Josh ~emlJe izlažu se svakodnevno opasnosti da kroz česta 1 u lZVe~noJ ~er1 epidemična bankrotstva budu upropašćeni, a cela drzava J• u svim svojim imovinskim odnosima izložena najve~~m trzaJin;ta kada neka neprijateljska invazija ili neka revoluciJa uzdrmaJu kredit Nacionalne banke. Engleska nacija našla Je da Je ekonomičnije odreći se vrsta obrađivanja zemlje koJe zahtevaJU 123
mnogo ručnog rada i otpusti!a je polo.vinu ob;.ađiva.ča zemlje koji su živeli na njenim polJima, kao sto Je uc1nlla 1 sa zanatlijama u gradovima; tkači ~u ustupili _mesto. "pov:er looms" (parnom razboju) i danas umiru od gla~~; ona Je nasla za ekonomičnije da sve radnike gurne !l~ naJ~IZU naJam~u;u, s kOJO~ bi mogli da žive, tako da radmc1, koJ l su sa':'o JOS proleten, ne osećaju nikakvog straha da se survaJu u JOS goru bedu podižući sve brojniju porodicu; ona je našla da je ekonomičnije da Irce hrani samo krompirima i da im daje za odelo samo> prnje i tako svaki brod donosi dnevno legije Iraca koji rade po jevtinijoj ceni nego Englezi, te ove isteruju iz svih zanata. Sta su, prema tome, plodovi ovog ogromnog nagomilanog bogatstva? Jesu li oni imali neki drugi efekat, a ne da rasprostiru brige, lišavanja, opasnost potpune propasti svih klasa? Nije li Engleska, kad je zaboravila ljude radi stvari, žrtvovala cilj sredstvima."* Mora se priznati da ovo ogledalo koje pretstavlja kapitalističko društvo otpre skoro stotinu godina ne ostavlja da se poželi ništa ni jasnije ni potpunije. Sismondi stavlja prst u sva ranjava mesta buržoaske ekonomije: ruševine sitnog zanatstva, depopulaciju sela, proletarizovanje srednjih slojeva, bedu radnika, potiskivanje radnika mašinama, nezaposlenost, opasnosti kreditnog sistema, socijalne suprotnosti, nesigurnost egzistencije, krize, anarhiju. Njegova opora i snažna skepsa pala je kao osoben piska v diskord posred sitnog optimizma vul .. garnoekonomskog zanašanja harmonijom koje se baškarilo u Engleskoj kao i u Francuskoj, sada onde u licu MacCullocha, ovde J. B. Saya, i koje je ovladalo celom oficijelnom naukom. Moguće je sebi lako pretstaviti kakav dubok i mučan utisak mora da su proizvele, naprimer, sledeće misli: "Raskoš je moguć samo tada kada se kupuje radom drugoga, a naporni rad bez odmora moguć je samo onda kad hoće da se nabave ne lakomislene drangulije, nego životne potrebe." (I, 60.) "Premda pronalazak mašine koja umnogostručava snage čoveka pretstavlja blagodat za ljude, nepravilna raspodela njenih blagodati pretvara je u bič siromašnih." (I, XXI.) "Profit preduzetnika nije ništa drugo nego pljačka radnika, on ne profitira zato što njegovo preduzeće donosi mnogo više nego što ono košta, nego zato što on ne plaća onoliko koliko ono
* I. C. L. Sirnonde de Sismondi: "Nouveaux prin~es d'economie poUtique" ("Novi principi političke ekonomije"), Nemački prevod od Roberta Pragera, Berlin 1901, I, XIII, pod naslovom, "N<:'ue Gnmdsatze dei" Politischen Okonomie". 124
košta, je; on ra?;ni~u ne ~aje dovoljnu nak:>adu za njegov rad Ovakva mdustriJa Je drustveno zlo, ona gura one koji rade ~ kraJnJU bedu, prav1 se samo kao da sopstveniku obezb đ · jedino obični profit od kapitala." (I, 71.) e UJe "Od onih koji među sobom dele nacionalni dohodak jed · stiču s~ake go~ine novim radom novo pravo na to, dr~gi v~ su ~~n~! e stei<J!. na to tra!~.O pravo prvobitnim radom, koji je godisnJl rad UClnlO unoSnlJlm." (I, 86.) !,Niš~a ne m.o~e sprečiti da svaki novi pronalazak u primenJenOJ mehan1c1 ne smanji broj radnog stanovništva. Ono je stalno izloženo ovoj opasnosti i buržoaske društvo ne zna ni za kakav Jek protiv toga." (II, 258.) "Besurnnje doći će vreme kada će nas naši unuci, zato što smo radne klase ostavili bez zaštite, smatrati ne manjim varvarima nego što oni smatraju kao i mi sami što smatramo za varvare nacije koje su sa tim klasama postupale kao sa robovima." (II, 337.) Sismondi, dakle, ide u svojoj kritici do kraja; on otklanja svako ulepšavanje i svaki izgovor koji ide za tim da pravda neke od mračnih strana kapitalističkog bogaćenja, na koje je on ukazao, kao privremene rane prelaznog perioda i završava svoje proučavanje sledećom primedbom protiv Saya: "Otpre sedam godina j a sam izložio ovu bolest društvenog tela, sedam godina ona nije prestajala da se povećava. U takvom neprestanom bolovanju ja ne mogu da vidim samo neugodnosti koje uvek prate prelazne periode i verujem da sam time, što sam se vratio na poreklo dohotka, pokazao da su zla od kojih ml trpimo neminovne posledice grešaka naše organizacije, koje nipošto neće skoro prestati."* Naime, Sismondi vidi izvor svih zala u disproporciji između kapitalističke proizvodnje i raspodele dohotka koju je ona stvorila, te on tu zahvata u problem koji nas interesuje, problem akumulacije. Rukovodni motiv njegove kritike klasične ekonomije je ovaj: kapitalistička proizvodnja biva potsticana na bezgraničnu ekspanziju bez ikakvog obzira na potrošnju, a ova je odmerena dohotkom. "Svi noviji ekonomisti - veli on - stvarno su pnznali da javni imetak, ukoliko je on samo skup privatnih imetaka, nastaje, uvećava se, deli se i propada istim procesima k~o i imetak svakog privatnika. Svi su znali sasvim dobro da Je pri privatnom imetku dohodak onaj deo na koji se mora obrattti sasvim posebna pažnja, da se prewa dohotku mora da _ravna potrošnja ili rashod, ako se ne želi r.l:zaranje kapitala. Ah kako
*L
e., II, str. 358.
125
u javnom imetku iz kapitala jednoga. n':'"taje doh~dak d':ugoga, oni su bili u neprilici kako da odluce sta Je kap1tal a sta dohodak te su smatrali za najjednostavnije da ovaj poslednji u svojiU: računanjima ostave potpuno postrani. Izostavivši da odrede tako bitnu količinu, Say i Ricardo su došli do uverenja da je potrošnja neograničena sila,, ili, u_ najmanjl:l ruku, da s~ njene granice određene samo prmzvodnJom, dok Je ona ustvan ograničena dohotkom. Oni su mislili da svako proizvedeno bogatstvo uvek nalazi potrošača i obodrili su proizvođače da stvore ovu pretrpanost tržišta, koja danas pretstavlja bedu civilizovanog sveta, umesto što je trebalo da upute proizvođače da mogu računati samo na one potrošače koji imaju dohodak. "• Sismondi je, dakle, u osnovu svog shvatanja stavio učenje o dohotku. šta je dohodak, a šta kapital? Ovom razlikovanju on je obratio najveću pažnju i nazvao ga 11 najapstraktnijim i najtežim pitanjem nacionalne privrede". Cetvrta glava u II knjizi posvećena je ovom pitanju. Sismondi počinje prouča vanje uobičajenom robinzonadom. Za "individualnog čoveka" razlikovanje između kapitala i dohotka bilo je "još tamno", tek je u društvu ono postalo stvar "koja menja sve iz osnova". Ali takođe i u društvu ovo razlikovanje je vrlo teško, naime, zbog one već poznate nam priče buržoaske ekonomije, prema kojoj "ono što je za jednoga kapital, za drugoga postaje dohodak", i obratno. Sismondi preuzima ovu zbrku koju je napravio Smith a koju je Say pretvorio u dogmu i u osnovu legitimnog opravdanja tupavosti i površnosti i doslovce kaže: "Mi stalno brkamo u svom duhu prirodu kapitala i dohotka; vidimo da ono što je za jednoga dohodak, za drugoga postaje kapital i jedan te isti predmet, dok prelazi iz ruke u ruku, dobija jedno za drugim najrazličitija imena, dok njegova vrednost, koja se odvaja od potrošenog predmeta, izgleda kao jedna natčulna količina, koju ovaj troši, a onaj razmenjuje, koja kod ovog propada zajedno sa samim predmetom, a kod drugoga se opet obnavlj a i tako dugo traje koliko i promet." Posle tog mnogo obećavajućeg uvoda, on se baca u teški problem i izjavljuje: Svako bogatstvo je proizvod rada. Dohodak je deo bogatstva, prema tome mora da potiče iz istog izvora. Međutim uobičajeno" je _ra.zlik~vanj~ triju vrsta dohotka, koje se ~a,~ivaju renta, profit 1 naJamnina, i koji potiču iz tri različita izvora: "od zemlje, akumulisanog kapitala i rada". što se tiče prve postavke, Of:la Je, razume se, pogrešna; pod bogatstvom u drustvenom snu~lu r.azume se suma korisnih predmeta - upotrebnih vrednosti, ah ove rusu samo proizvod rada nego i prirode, "1. e., I, XIX.
126
koja za njih daje materijal i podupire svojim snagama ]" d k; rad. Nasuprot tome, dohodak je pojam vrednosti on p ~u s· obim raspol~ganJa jedn?g ili više lica delom bog~tstva ~i~:~~: kupnog dr~stvenog pr01zv5'da. Kako Sismondi društveni dohodak proglasava delom drustvenog bogatstva, moglo bi se pomishtl_da_ on pod doho.tkom društva podrazumeva njegov stvarni godtsnJI fond potrosnJ_e. O~tal_i nepotrošeni deo bogatstva bio bt onda društvem kaptt~l, 1 rm bismo se na taj način približili, ~ naJmanJu. rukll: u slabim konturama, traženom razgraničenju Između kapttala 1 dohotka na društvenoj osnovi. Sam Sismondi već u idućem trenutku prihvata "uobičajeno" razlikovanje triju vrsta dohotka, od kojih samo jedna potiče iz "akumulisanog kapitala", dok se kod drugih pored kapitala pojavljuje još i "zemlja" i ,,rad". Pojam kapitala pritom začas opet iščezava u maglu. No pođimo dalje za Sismondijem. On se trudi da objasni u njihovom postojanju tri vrste dohotka koje odaju antagonističku društvenu bazu. Sasvim pravilno on uzima za polaznu tačku izvestan nivo proizvodnosti rada: "ZahvaljujuĆl naprecima industriske radinosti i nauke koji su potčinili čoveku sve prirodne snage, svaki radnik može svakog dana da proizvede sve više i više nego što mu je potrebno za potrošnju." Pošto je tako pravilno istakao produktivnost rada kao neophodnu pretpostavku i društvenu osnovicu eksploatacije, on daje z. stvarno postajanje eksploatacije tipično objašnjenje u smislu buržoaske ekonomije: "Ali u isto vreme, za koje njegov (radnikov) rad stvara bogatstvo, bogatstvo bi ga, kad bi se on njime počeo da koristi, slabo osposobljavalo za rad; takvo bogatstvo skoro nikada ne ostaje u rukama onoga koji je prinuđen da koristi svoje ruke za svoje održavanje." Pošto je tako eksploataciju i klasnu suprotnost, potpuno u saglasnosti sa sledbenicima Ricarda i Malthusa, učinio neophodnim stimulusom proizvodnje, on je došao na stvarni osnov eksploatacije: odvajanje radne snage od sredstava za proizvodnju: "Uopšte, radnik nije mogao da zadrži vlasništvo na zemlju: međutim, zemlja ima proizvodnu snagu, koju je ljudski rad na svoje zadovoljstvo regulisao za potrebe čoveka. Onaj koji poseduje zemlju na kojoj se obavlja rad zadržava za sebe, kao nagradu za koristi dobijene zahvaljujući ovoj proizvodnoj snazt, deo plodova rada u čijem je stvaranju imala učešća i nJegova zemlja." Ovo je renta. Dalje: "Radnik, u sadašnjem stanju civilizacije, nije mogao ~a sačuva vlasništvo na dovoljnu zalihu predmeta potrošnJe koJe treba za vreme izvođenja svog rada do momenta dok ne nađe kupca za proizvode svog rada. On više ne poseduJe strovme, 127
koje moraju često izdaleka da se dovoz.e a koje on treb:': za svog rada. Još manje on poseduJe skupocene masme, koje •u olakšale njegov rad i učinile ga beskrajno produktivnijim. Bogataš koji poseduje ova prehranbena sredstva, ove sirovine ove mašine, može sam da se uzdrži od rada, jer je on u iz~esnom smislu gospodar rada onoga kome isporučuje sredstva za rad. Kao platu za koristi koje je stavio radniku na raspoloženje on grabi sebi pre svega drugoga najveći deo plodova rada." Ovo je profit kapitala. Ono što ostaje od bogatstva posle dvokratnog skidanja skorupa, od strane zemljoposednika i kapitalista, jeste radnička najamnina, dohodak radnika. I Sismondi tome dodaje: "On ga troši, a da se ovaj ne obnavlja." Sismondi postavlja ovde kod najanmine- isto kao i kod rente - da je njeno neobnavljanje karaktet'istika dohotka- za razliku od kapitala. No ovo je tačno samo u odnosu na rentu i na potrošeni deo profita kapitala; naprotiv, deo društvenog proizvoda koji se troši kao najamnina potpuno se reprodukuje: u radnoj snazi najamnog radnika - za njeg~ samog kao roba koj u on uvek i7nova može da iznese na tržište da bi od njene prodaje živeo, i za društvo kao materijalni oblik promenljivog kapitala, koji pri godišnjoj ukupnoj proizvodnji mora uvek da se ponovo pojavi, ako reprodukcija ne treba da bude u deficitu. Pa ipak ovo što je dosada rečeno jeste u redu. Dosada smo saznali samo dve činjenice: proizvodnost rada dozvoljava eksploataciju radnih ljudi od strane neradnih, odvajanje radnih od sredstava za proizvodnju čini eksploataciju radnih stvarnom osnovom podele dohotka. No šta je dohodak, a šta je kapital, mi j oš uvek ne znamo i Sismondi pristupa tome da to obj asni. Kao što ima ljudi koji mogu da igraju samo ako počnu iz ugla gde stoji peć, tako Sismondi mora uvek da uzme zalet od svog Robinsona. "U očima izolovanog individualnog čoveka - celo bogatstvo nije bilo ništa drugo nego zaliha skupljena za momenat potrebe. Međutim, već i on razlikuje dve stvari pri tom čuvanju; jedan deo, koji on čuva da bi ga kasnije upotrebio za svoju neposrednu ili gotovo neposrednu upotrebu, i drugi deo, koji je on namenio za korišćenje u novoj proizvodnji. Tako je trebalo da ga jedan deo njegovog žita ishrani do iduće žetve, drugi deo, koji je on namenio za setvu, trebalo je da u narednoj godini. donese plod. Formiranje društva i zavođenje razmene omogucavalo je da se skoro do u beskonačnost uvećava ova setva, ovaj plodonosni deo akumulisanog bogatstva: ovo se zove kapital. u Ovo se zove samo benetanje. Po analogiji setve, Sismondi ovde identifikuje sredstva za proizvodnju sa kapitalom, što je
izvođenje
128
n~pravilno u dvbs~ruko?1 smislu. Prvo, sredstva za proizvodn ·Ll n1s~ sa~a J?O _seb1 kap~tal, nego su to samo pod sasvim odr~ đemm ~stonskim '?slovn~a, drugo, pojam kapitala nije iscrpen sredstvn~a za pr01z;rodn]u .. U kapitalističkom društvu _ pretpostav~vsi sv~ ono sto Je Sismondi ispustio iz vida - sredstvJ. za pr01zv~dn]U su samo deo kapitala, naime, postojani kapital. v ~no sto. Je ovde_ zbunilo Sismondija, to je, očevijno, pokus~] da poJam kap.Itala poveže sa materijalnim momentima drustvene reprodukciJe. Dokle god je on gore imao u vidu indiVIdualnog kapitalista, on je uporedo sa sredstvima za proizvodn_JU smavtra~ Sastavnim delom kapitala i životna sredstva ~ad~·u~a -sto Je, _opet, sa m!lterijalr:?g stanovišta reprodukcije mdividualnog kapitala pogresno. No cim on pokušava da razmotri materijalne osnove društvene reprodukcije i priprema se da ta č>;- o razlikuje s:edstva za potrošnju od sredstava za pro;zvodn]u, poJam kapitala mu se rastapa u rukama. ' Ali sam Sismondi oseća, da se jedino sredstvima za proizvodnju ne može da vrši ni proizvodnja, ni eksploatacija, štaviše, on ima pravilno osećanje da težište odnosa eksploatacije leži upravo u razmeni sa živom radnom snagom. I pošto je tako kapital sasvim sveo na postojani kapital, on ga neposredno iza toga sasvim svodi na promenljivi kapital: "Zemljoradnik koji je ostavljao sve žito, za koje je verovao da će mu biti potrebno do iduće žetve, uvideo je da bi za njega bilo podesnije da suvišak svog žita upotrebi na to da ishrani druge ljude, koji su za njega zemlju obrađivali i učinili da novo žito rodi; kao i one koji predu njegov lan i tkaju njegovu vunu" itd. "Pri ovoj delatnosti zemljoradnik je razmenjivac deo svog dohotka za kapital (tako stoji u strašnom prevodu gospodina Pragera; ustvari, trebalo bi da glasi: pretvarao je deo svoga dohotka u kapital) i to je ustvari proces kojim se stvara nov kapital.* Zita koje je on požnjeo osim onoga što mu je trebalo za ishranu pri njegovom vlastitom radu i osim onoga što je manio da zaseje da bi održao svoje gazdinstva na staroj visini, sačinjavalo je bogatstvo koje je on mogao da dade drugom, da rasipa ili troši u besposlici, a da usl~d toga ne postane siromašniji, to je bio dohodak; ali ako ga Je on ~potrebw ~a održavanje radnika koji će ponovo da proizvode, Ih. ako g~ Je razmenio za rad ili za plodove rada svojih manuelmh radmka,
part!:
* "En faisant cette operation le cultivateur ~hange~it _une, de son revenu en un capital; et c'est en effet touJours amst qu .u~ .e pital nouveau se fonne." (,.Ncruveaux principes etc.", seco.nde e
Akumulacija kapitala
129
svojih tkača, svojih rudara, ono se pretvorilo u trajnu, vrednost, koja se uvećavala i nije mogla da propadne: pretvor1lo se u kapitaL" . .. • . Ovde se izmešalo mnogo kukolJa sa z1tom. Za odrzavanJe proizvodnje na staroj visini, tj. za prostu repr~dukciju, ~gleda da je nužan još postojam kap1tal, 1ako se on zacudo svod1 samo na opticajni kapital (setva), dok se, nasuprot tom:~ prmzvodnJa stalnog kapitala potpuno zanemaruJe. No za pros1renJe reprodukcije, za akumulaciju, izgleda, da je i opticajni kapital suvišan, celi kapitalizovani deo viška vrednosti biva pretvoren u najamnine za nove radnike, koji očigledno rade u vazduhu, bez ikakvih sredstava za proizvodnju. Isto gledanje formuliše Sismondi još jasnije na drugom mestu: "Prema tome, bogataš brine za dobro siromašnih kada na svom dohotku vrši uštede i dodaje ih ovom kapitalu, jer, vršeći sam raspodelu godišnje proizvodnje, on ostavlja sve ono što naziva dohotkom da bi ga sam potrošio, nasuprot tome, sve ono što on naziva kapitalom, prepušta siromašnima kao dohodak." (L e., I, 84.) Ali u isto vreme Sismondi umesno ističe tajnu pravljenja profita i čin rađanja kapitala: višak vrednosti nastaje iz razmene kapitala za rad, iz promenljivog kapitala, a kapital nastaje iz akumulacije viška vrednosti. No, pri svemu tome mi nismo učinili nikakav znatniji napredak u razlikovanju kapitala i dohotka. Sismondi sada pokušava da razne elemente proizvodnje i dohotka pretstavi u odgovarajućim delovima celokupnog društvenog proizvoda: "Preduzetnik, isto kao i zemljoradnik ne upotrebljava celo svoje proizvodno bogatstvo na setvu; jedan deo on upotrebljava na zgrade, na mašine, na oruđe koje čini rad lakšim i plodonosnijim; isto tako kao što zemljoradnik jedan deo bogatstva upotrebljava na dugotrajne radove koji zemlju čine plodnijom. Tako vidimo kako nastaju razne vrste bogatstva i kako se malo po malo razdvajaju. Jedan deo bogatstva koje je društvo nagomilalo biva upotrebljen od svakog svog imaoca na to da rad učini korisnijim time što će bogatstvo trošiti postepeno, i n" to da čovekov rad prenese na slepe sile prirode; ovo se naziva nepokretnim (fiksnim) kapitalom i pod njim se podrazumevaju krčevine, kanali za navodnjavanje, fabrike i mašine svake vrste. D_rugi deo bogatstva je namenjen tome da bude potrošen, da b1 se reprodukovao u proizvodu koji je stvorio, ne prestajući da menja oblik, ali zadržavajući pritom svoju vrednost; ovaj deo, koji se naziva obrtnim kapitalom obuhvata u sebi setvu sirovine namenjene preradi i najazru{ine. Konačno, od ovai drugog dela odvaja se treći deo bogatstva: vrednost za koju gotov proizvod premašuje u njega uložene predujmove. Ova 130
vrednost, koj u smo nazvali dohotkom od kapitala, određena ·e za to da bude bez reprodukovanJa potrošena." J . Pošto je tako pokušao da s natezanjem izvrši podelu drustvenog kapitala na ne~a~erljive kate!1orije: nepokretni (fiksni) kapital, obrtn~ kapitali visak vrednosti, pokazuJe se neposredno Iza toga da. Sismondi kad govori o nepokretnom (fiksnom) kap~ talu, ~s~1 zapravo na postojani, a kad govori o obrtnom kapitalu m1sli na promenljivi, jer "sve što je stvoreno" određeno je za ljudsku potrošnju, ali nepokretni (fiksni) kapital,biva samo "indirekt~o.~~ potr~en, obrtni kapital, nasuprot tome, "služi fondu kOJI Je, u obhku najamnina, određen za ishranu radnika". N a taj način, mi bismo se opet unekoliko približili podeli celokupnog prmzvoda na postojani kapital (sredstva za proizvodnju). promenljivi kapital (životna sredstva radnika) i višak vrednosti (životna sredstva kapitalista). Ali ipak sva objašnjenja koja je Sismondi dosada dao po ovom predmetu koji on sam naziva osnovnim ne mogu se podičiti osobitom jasnoćom i u ovoj zbrci se svakako ne opaža nikakav napredak u poređenju sa Smithovim "blokovima misli". Sismondi to sam oseća i pokušava sa uzdahom da - "ovo kretanje bogatstva je savršeno apstraktno i za njegovo razumevanje je potrebna napregnuta pažnja" -sada problem objasni "najjednostavnijim od svih metoda". Prema tome, opet odlazimo u ugao gde stoji peć, tj. Robinsonu, samo što je Robinson sada pater familias i pionir kolonijalne politike. "Izolovani farmer, u udaljenoj koloniji na ivici pustinje, požnjeo je u jednoj godini sto vreća žita: u blizini nema tržišta kamo bi ga mogao odneti; ovo žito mora u svakom slučaju da bude potrošeno u roku od godine dana, inače ono za farmera ne bi imalo vrednosti; ali ovaj sa celom svojom porodicom ne može da potroši više nego trideset vreća; ovo će biti njegov rashod, razmena nj egovog dohotka, ovih trideset vreća neće se ni za koga više reprodukovati. On će tada dovesti radnike, iskrčiće šume, isušiće močvare u svom susedstvu i privešće ~ulturi deo pustinje. Ovi radnici poješće daljih trideset vreća žita; za njih će ovo biti rashod, oni su u stanju da naprave ovaj rashod kao cenu svog dohotka, tj. rada; za farmera to će biti razm~na, on je ovih trideset vreća pretvorio u nepokretni (fiksm) kapitaL (Ovde Sismondi pretvara promenljivi kapital čak u nepokretn~ (fiksni). On hoće da kaže: za ovih trideset vreća _koje s:' dobi_h kao najamninu radnici proizvode sredstva za pro"vodnJu, koJa će farmer moći da upotrebi za proširenje svog nepo~retn~g (fiksnog) kapitala.) Sada mu preostaje još četrdes~t vreca; n!'h će on posejati u ovoj godini, umesto dvadeset koJe Je po~eJaO u prošloj godini, ovo će biti njegov obrtni kapital kOJI Je on
••
131
udvostručio. Tako je potrošeno stotinu vreća, ali od ove stotine, sedamdeset je za njega sigurno plasirano i pojaviće se znatno umnožene jedne u narednoj žetvi, druge u potonjim žetvama. Izolovano~t farmera, kog smo izabrali kao primer, dozvoljava nam da upoznamo još bolje granice takve delatnosti. Ako on u ovoj godini može da po.tro~i .sam t? ~ezd_ese~ vreća ~d stoti~ e koju je požnjeo, ko će u •?uCOJ god1m poJesti dve s;ot;ne vreca, koje će biti dobijene povecanJem nJegove setve? Rec1 ce se: nJegova porodica, koja se umnožila. Besumnje, ali ljudska pokoJenja se ne umnožavaju tako brzo kao sredstva za održavanje. Kad bi naš farmer imao dovoljno ruku da svake godine udvostruči ovog časa pomenutu delatnost, njegova žetva žita bi se svake godine udvostručila, dok bi se njegova porodica mogla udvostručiti u najboljem slučaju svakih dvadeset i pet godina." Bez obzira na naivnost primera, na kraju se pojavljuje odlučujuće pitanje: gde je kupac za kapitalizovani višak vrednosti? Akumulacija kapitala može da poveća proizvodnju društva do u beskonačnost. Ali kako je sa potrošnjom društva• Ova je određena dohocima razne vrste. Ovo važno pitanje izložio je Sismondi u V glavi 2 knjige: "Razdeoba nacionalnog dohotka na različite klase građana." Ovde Sismondi čini nov pokušaj da celokupni proizvod društva prikaže u delovima: "S ove tačke gledišta nacionaln1 dohodak se sastoji iz dva dela: jedan obuhvata godišnju proizvodnju, a ta pretstavlja korist koja nastaje iz bogatstva; drugi deo je sposobnost za rad, koja izvire iz samog života. Pod bogatstvom m1 sada podrazumevamo isto tako svojinu na zemlju kao i kapital, a pod korišću podrazumevamo isto tako neto dohodak koji dobijaju zemljovlasnici, kao i profit kapitalista." Na taj način bivaju kao "bogatstvo" izdvojena iz "nacionalnog dohotka" sva sredstva za proizvodnju; a nacionalni dohodak se raspada na višak vrednosti i na radnu snagu, ili, tačnije, njen ekvivalenat - promenljivi kapital. Mi bismo, prema tome, ovde imali, iako ne dovoljno jasno istaknutu, podelu na postojani kapital, promenljivi kapital i višak vrednosti. Ali, neposredno zatim ispostavlja se da Sismondi pod "nacionalnim dohotkom" podrazumeva celokupni godišnji društveni proizvod. "Godišnja proizvodnja, ili rezultat svih godišnjih radova, sastoji se, isto tako, iz dva dela: jedan deo je korist koja izvire iz bogatstva, drugi deo je sposobnost za rad koju izjednačavamo sa delom bogatstva za koji se on razmenjuje, odnosno sa sred:tvima za održav~nj e. radnika." Ovde celokupni proizvod drustv~, po_ v~:dnostl, blV~ rastvoren u dva dela: promenljivi kapital 1 VIsak -:rednostl, a postojani kapital iščezava, i mi dospevamo na Smithovu dogmu, prema kojoj se cena svih roba
132
rastvara na· pr+ aim recima, ·· d v (ili sastoji iz pr + v) ili • dru b~ ce,l ok upni· prmzvo se sastoji samo iz sredstava za pot " · ( radnike i kapitaliste). rosnJu za Odavde se Sismondi približava pitanju realizacije celokup~og prmzv.~d~. Ka~o se, s jedne strane, swna dohodaka u dru~ stvu_ sastOJ! 1z naJamnina i profita od kapitala kao i od zemlJ!sne rente, da_kle, pretstavljena· sa pr + v, a s druge strane se c~lokupn1 prOizvod društva u isto vreme rastvara po vrednosti. na pr+ v, to se "nacionalni dohodak i godišnja proizvodnJa međ~sobno uravnotežuju" i moraju da budu jedno drugo~. ravm (po vrednosti): "Cela godišnja proizvodnja troši se godxsnJe, ah kako to delimično čine radnici, koji daju u. razl?enu za nju. svoj rad, oni je pretvaraju u (promenljivi) kapl tal 1 reJ:lrodukuJU ga; drugi deo troše kapitalisti, koji za njega razmenJUJU SVOJ dohodak." "Celokupni godišnji dohodak određen je da bude razmenjen za celokupnu godišnju proizvodnju." Iz toga Sismondi, konačno, u šestoj glavi 2 knjige: "Uzajamno određivanje
proizvodnje potrošnjom i rashoda prihodom", kon-
struiše sledeći egzaktni zakon reprodukcije: "Dohodak prošle godine mora da plati proizvodnju ove godine." Kako sada pri ovakvim pretpostavkama treba da se odvija kapitalistička akumulacija? Ako celokupni proizvod mora da bude bez ostatka potrošen od strane radnika i kapitalista, tada očevidno ne izlazimo iz proste reprodukcije, a problem akumulacije biva nerešljiv. Ustvari, Sismondijeva teorija izlazi na to da proglasi akumulaciju nemogućom. Jer, ko treba da kupi suvišak proizvoda u slučaju proširenja proizvodnje, kad je cela društvena potražnja pretstavljena zbirom najamnina radnika i ličnom potrošnjom kapitalista? Sismondi formuliše i objektivnu nemogućnost akumulacije u sledećem stavu: "Posle svega toga mora se reći da nikada nije moguće celokupnu godišnju proizvodnju (pri proširenoj reprodukciji. R. L.) razmeniti za celokupnu proizvodnju prethodne godine. Ako proizvodnja postepeno stalno raste, mora razmena svake godine da prouzrokuje mali gubitak, koji u isto vreme pretstavlja poboljšanje buduće situacije." Drugim rečima: akumulacija mora pri realizaciji celokupnog proizvoda svake godine da stvori suvišak koji se ne može prodati. Ali Sismondi je ustuknuo pred poslednjom kon· sekvencijom toga i odmah se spasava "na srednju ~iniju" m~l~ razumljivim izvrdavanjem: "Ukoliko je ovaj gub1ta~ _mah ' ako se dobro raspodeli, tada ga podnosi svako, n~ tuzec1 se na svoj dohodak. U ovome se upravo i sastoji ekonom1čnost naroda i niz ovih malih žrtava uvećava kapital i nacionalno bogatstvo." Naprotiv, ukoliko se akumulacija bezobzirno forsira, tada suvi'133
šak koji ne može da se proda prerasta u opštu nevolju i mi imamo krizu. Sismondijevo rešenje se tako pojavljuje kao sitnoburžoaski izlaz koji se sastoji u prigušivanju akumulacije. Polemika protiv klasične škole, koja se zauzimala za neograničeni razvoj proizvodnih snaga i proširenje proizvodnje, jeste stalan Sismondijev refren, te je celo njegovo delo posvećeno opome .. nama od fatalnih posledica neograničenog stremljenja ka akumulaciji. Sismondijevo izlaganje je dokazalo njegovu nesposobnost da proces reprodukcije shvati kao celinu. Ne govoreći o njegovom neuspelom pokušaju da kategorije kapitala i dohotka društveno razgraniči, njegova teorija reprodukcije boluje od osnovne zablude koju je preuzeo od Ad. Smitha, naime, od pretstave da se celokupni godišnji proizvod gubi bez ostatka na ličnu potrošnju, ne ostavljajući nikakav deo vrednosti za obnavljanje postojanog kapitala društva, isto tako da se akumulacija sastoji samo u pretvaranju kapitalizovanog viška vrednosti u dodatni promenljivi kapital. Ako su, kasnije, Sismondijevi kritičari, kao, naprimer ruski marksist Iljin*, ukazujući na ovu osnovnu omašku u analizi vrednosti celokupnog proizvoda, mislili da će celu Sismondijevu teoriju akumulacije moći odbaciti sa superiornim smeškom kao neodrživu, kao ,,besmislicu", to su samo time dokazali da oni sa svoje strane uopšte nisu zapazili sam problem o kome se kod Sismondija radilo. Da je samim uzimanjem u obzir onog dela vrednosti u celokupnom proizvodu koji odgovara postojanom kapitalu, problem akumulacije još daleko od toga da bude rešen, najbolje dokazuje kasnija analiza samoga Marxa, koji je prvi otkrio ovu grubu omašku Ad. Smitha. Ali još drastičnije je ovo potvrdila okolnost u sudbini same Sismondijeve teorije. Sa svojim shvatanjem Sismondi je zapao u najoštriji teoretski spor sa pretstavnicima i vulgarizatorima klasične škole: sa Ricardom. Sayom i MacCullochom. Obe strane zastupale su ovde dva suprotna stanovišta: Sismondi - nemogućnost akumulacije. Ricardo, Say i MacCulloch, naprotiv, njenu bezgraničnu mogućnost. Ali u odnosu na tu Smithovu omašku, obe strane su stajale na potpuno istoj platformi; kako Smith tako i njegovi protivnici, pri r~produkciji nisu obraćali pažnju na postojam kap1tal, 1 mko mJe Snnthovoj zbrci u pitanju rastvaranja celokupnog prmzvoda na pr v na tako pretenciozan način dao žig nepokolebljive dogme kao što je to učinio upravo Say.
+
* Vladimir 134
Iljin, ,.Ekonomske studije i članci", Petrograd 1899.
Ova_ zabavna ?~olnost trebalo bi da bude, zapravo, dovoljna da dokaze da rm _J Os du!(o nećemo biti u stanju da rešimo problem akumulaCIJe kapitala ako, zahvaljujući Marxu samo z~amo_ da celokupni društveni proizvod mora da sadrži, pored ž1votmh sredstava za potrošnju radnika i kapitalista (pr + v) još sredstva za proizvodnju (p) u cilju obnove već istrošenih' i da se ~~erna tol?e akumulacija sastoji ne samo iz povećanj~ promeniJIVog kapitala nego takođe i iz povećanja postojanog kapitala. Mi ćemo kasnije videti do koj.e je nove zablude u odnosu na akum':'Iaciju dovelo ovo naročit~. naglašavanje postojanog dela kapitala u procesu reprodukCIJe. No, ovde bi moglo da bude dovoljno konstatovanje činjenice da Smithova zabluda, u odnosu na reprodukciju celokupnog kapitala, ne pretstavlja možda neku specijalnu slabost u s;smondijevoj poziciji, nego, naprotiv, zajedničko tle na kome se razvio prvi spor oko problema akumulacije. Iz toga samo sledi da se buržoaska ekonomija poduhvatila zamršenog problema akumulacije, a da nije savladala elem·entarni problem proste reprodukcije, kao što naučno istraži vanj e, ne samo u ovoj oblasti, korača čudnom isprekidanom linijom i često kao da počinje da gradi gornje spratove zgrade pre nego što je temelj završen. Ovo u svakom slučaju svedoči o tome kakav je tvrd orah dao Sismondi svojom kritikom akumulacije buržoaskoj ekonomiji da ga razbije kad ona, uprkos svim providnim slabostima i bespomoćnostima njegove dedukcije, ipak nije mogla da izađe s njim na kraj. Glava jedanaesta
MACCULLOCH PROTIV SISMONDIJA
Sismondijevi Kasandrini vapaji protiv bezobzirnog širenja vladavine kapitala u Evropi, izazvali su protiv njega oštru opoziciju sa tri strane: u Engleskoj Ricard?vu š~olu,. u Francuskoj Smithovog vulgarizatora J. B. Saya 1 sens1momste. Dok su se Owenove ideje u Engleskoj, koje su isticale tamne strane industriskog sistema, a naročito krize, često poklapale sa SIsmondijevim idejama, škola drugog v~~1kog utop1sta, St .. S1';'ona, koja je naglašavala ideju o ekspanziJI. krup~e mdustriJe suom sveta i o neograničenom razvoJU pro1z':odmh .~na!(a IJuds~og rada osećala se silno uznemirena SismondiJeVlm vapaJem straha. Ali nas ovde interesuje, s teoretskog gLedišta, P!odonosm spor između Sismondija i sledbenika Ricardovih. U 1me oVIh, najpre je· MacCulloch u oktobru 1819, dakle, odm~h nako~ pojave dela "Nouveaux Pmncipes", napisao u "EdinburškoJ
135
reviji", ("Edinburgh Review") a~onimnu polemik~ proti~ Sismondija, koju je, kako se govo~1lo, odobrw sam R!Cardo: . Na ovu polemiku Sismondi Je 1820 odgovono u RosiJeVlm "Analima pravosuđa" ("Annales de Jurisprudence") pod naslovom: "Proučavanje pitanja: raste li u društvu istovremeno S3. sposobnošću proizvodnje i sposobnost potrošnje."**
*
Clanak u
"Edinburškoj reviji" bio je ustvari uperen protiv
Owena. Na 24 štampane strane on je oštro napao četiri sledeća dela: A New View of Society, or Essays on the Formation of Hwnan Cha;acter", "Observations on the Effects of the Manufacturing System", "Two Memorials on Behalf of the Working Classes, presented to the Goverrunents of America and Europe", i, najzad, "Three Tracts, and an Account of Pu blic Proceedings relative to the Employment of the Poor". Anonimni autor ·pokušava da do krajnjih sitnica dokaže Owenu kako njegove refo·nnatoTske ideje ni najmanje ne dopiru do stvarnih uzroka bede engles}l;:og rproletarijata, jer ovi stvarni uzroci su prelaz na obradu neplo-dnijih zemljišta {Ricardova teorija zemljišne rente!), carine na žito i visoki porezi koji pritiskuju i zaJrupci i fa:b-rikante. Dakle, slobodna trgovina i laisser faire - to je alfa i omega! Pri nesrn.etanoj akumulaciji svaki priraštaj proizvodnje, sam po sebi, stvoriće priraštaj potražnje. Ukazujući na Saya i Jamesa Milla, autor ovde okrivljuje Owena za "potpuno neznanje": "ln his rea.sonings, as well as in his plans, Mr. oWen shows himself profoundly ignorant of all the laws which reguhte the production 31Dd distributi.on of wealth." ("U svojim xasuđivanjima i u SV'Ojim planovima gosp. Owen se pokazuje potpunim neznalicom svih zakona koji regulišu proizvodnju i podelu bogatstva.") A od Owen:~. autor prelazi na Sismondija, ,pri čemu sam spor on formuliše na sledeći način: " ... He {Owen) conceives that when competition is nnchecked by any artificial regulations, and industry permitted to flow in its natural channels, the use of machinery may increase the supply of the several articles of wealth beyond the demand for them, and by creating an excess of all commodities, throw the working classes out of employment. This is the position which we hold to be fundamentally erroneous; amd as it is strongly insisted on by the celebrated M. de Sismondi in his "Nouveaux Principes d'Economie Politique", we must· entreat the in-dulgence of our readers while we endeavour to point out its fallacy, and to demonstrate, that the power of consuming necessarily increases with every increase in the power of 1Pfod.ucitng." "Edinburgh Review", akt. 1819, str. 470. (" ... On [Owen) misli, ako utalanica nije zaustavljena nekim veštačkim regulisanjima, i ako je industriji dopušteno da teče svojim prirodnim kanalima, da upotreba mašina može povećati suvišak pojedinih artikala bogatstva preko njihove potražnje i stvarajući suvišak svih roba, lišiti radne klase zaposlenja. To je tvrdnja za koju držimo da je iz osnova pogrešna; a kako pri njoj čvrsto ostaje slavljeni gosp. de Sismondi u svojim "Nouveaux Principes d'Economie Politique", moramo moliti svoje čitaoce za oproštenje što želimo da istaknemo njenu netačnost i da pokažemo da moć. potrošnje neminovno raste sa svakim porastom moći proizvodnje.") **.Naslov člank.a glasi u originalu: "Examen de cette question: Le pouv01r de consommer s'accroit-il toujours dans la societe avec le pouv~ir .de p~~ire?" N~je naan bilo moguće da nabavimo Rosijeve anale, ah S1smondt Je u svOJe drugo izdanje "Nouveaux Principes"-a uneo ~la nak u celini
136
?i~mondi ~onstat~je sam u svom odgovoru da je njegova ~a~asnJa ~olemi.~a staJ~~a u z~aku se!lki trgovinske krize: "Ova Istina, kOJU obOJl~a traztm? (S~smondi, x:aime, nije znao, kada je od~o:rarao, ko ~e ,?nonunru .. a~tor 1z "~dinburške revije" ["Edmburgh R_eVlew ]) :'. danasnJe vreme Je od najvećeg znacaJ~· Ona m?ze da vaz1 kao osn~vna za političku ekonomiju. Ops~e opad9:nJe nastupa_ u trgovini, u manufakturi i čak, bar u nek1m .~emlJama, u polJ.op~ivredi. Patnja je toliko dugotrajna, tohk.o ~zvanredt;a, n~daca Je ušla u toliko velik broj porodica, nemir 1 obeshraorenJe u sve, da izgledaju ugroženi temelji privrednog J?Oretka .. : Za ovo propadanje države koje je izazvalo tohko vehko vren]'e davana su dva suprotna objašnjenja. Radili ste previše, kažu jedni; radili ste premalo, kažu drugi. Ravnoteža će, govore prvi, biti tek tada uspostavljena, mir i blagostanje tek će se tada povratiti, kada budete potrošili celi suvišak roba, koji neprodan pritiskuje tržište, i kada u budućnosti budete saobrazili svoju proizvodnju sa potražnjom kupaca; ravnoteža, kažu drugi, nastupiće samo onda kada udvostručite svoje napore da akumulišete i reprodukujete. Varate se ako mislite, da su naša tržišta prepunjena, samo je polovina naših magazina puna, napunimo i drugu polovinu, ova nova bogatstva će biti razmenjena jedna za druga i uliće nov život u trgovinu." Ovde je Sismondi sa vanrednom jasnoćom istakao i formulisao pravo žarište spora. Ustvari, cela tvrdnja MacCullocha stoji i pada sa konstatacijom da je razmena ustvari razmena roba za robe. Prema tome, svaka roba pretstavlja ne samo ponudu nego i potražnju sa svoje strane. U vezi s tim dijalog se odvijao na sledeći način: MacCulloch: "Potražnja i ponuda su izrazi koji su samo korelativni i promenljivi. Ponuda jedne vrste dobra određuje potražnju za nekim drugim dobrom. Tako, potražnja za nekom datom količinom poljoprivrednih proizv-oda na,taje onda k~.da se u razmenu za njih nudi količina industriskih prmzvoda ClJ.a je proizvodnja koštala isto toliko koliko i prmzvod!'Ja polJopnvrednih proizvoda, a, s druge strane, stvarna potraznJ a za ov?m količinom industriskih proizvoda nastaje ~ada se kao protivvrednost nudi količina poljoprivrednih prmzvoda koJ! su pr
* L e.,
str. 470.
137
danas može da cveta u unutrašnjosti Afrike. Daleko pravo · jezgro mistifikacije sastoji se u tome št~ pri p~ostom robnom prometu novac igra samo ulogu posredmka. Alt upravo upletanje ovog posrednika, koje je u prometu R--:- ~ - R (roba--: novac - roba) razdvojilo oba akta - prodaJU 1 kupovmu - 1 učinilo ih vremenski i prostorno jedan od drugog nezavisnim, ima za posledicu da prodaju nipošto ne mora odmah da pratt kupovina i, drugo, da kupovina i prodaj a nikako nisu vezane za ista lica, nego se, samo u retkim izuzetnim slučajevima odvijaju među istim "personae dramatis". Ali ovu besmislenu netačnu pretpostavku upravo čini MacCulloch, kada jedno drugom suprotstavlja, s jedne strane industriju, a s druge strane polj oprivredu istovremeno kao kupca i prodavca. Opštost kategorija koje su usto još prikazane u svojoj celini kao vršioci razmene, maskira ovde stvarnu rascepkanost ove društvene podele rada, koja vodi do bezbrojnih privatnih akata razmene, pri kojima se poklapanje kupovina sa prodaj ama uzajamnih roba pojavljuje kao jedan od najređih izuzetaka. MacCullochovo uprošćeno shvatanje robne razmene uopšte čini ekonomsko značenje i istorisku pojavu novca potpuno nerazumljivim, kada ono od robe pravi direktno novac i netačno joj pridaje svojstvo neposredne razmenljivosti. No Sismondijev odgovor je svakako nesumnjivo prilično nespretan. Da bi dokazao neprimenljivost MacCullochovog prikaza robne razmene za kapitalističku proizvodnju, on nas vodi na Lajpciški sajam knjiga: "Na sajam knjiga u Lajpcigu dolaze svi knjižari iz cele Nemačke, svaki sa četiri ili pet dela, koja je izložio, a od kojih je svako delo u pojedinom izdanju štampano u 500 ili 600 pnmeraka. Svaki od njih razmenjuje svoje knjige za druge i odnosi kući 2400 svezaka, kao što je 2400 doneo na sajam. Ali on je odneo četiri različita dela, a donosi kući 200 različitih dela. To je korelativna i promenljiva potražnja i proizvodnja Ricardovog učenika. Jedna kupuje drugu, jedna plaća drugu, jedna je posledica druge, ali prema našem mišljenju, prema mišljenju knjižara i publike, potražnja i potrošnja još nisu počele. Loša knjiga, pa ma ona u Lajpcigu bila i razmenjena, pokraj svega ostaje neprodana (ovo je grdna Sismondijeva zabluda! R. L.), njome će isto tako malo biti ispunjene police knjižara, bilo zbog toga što niko nema potrebe za njom, bilo što Je potreba za !'jom već zadovoljena. Knjige razmenjene u Lajpctgu prodavace se samo tada ako knjižari nađu privatna lica koja ne samo da ih traže nego su spremna da podnesu i neku žrtvu da bi ih izvukla iz prometa. Tek ova lica pretstavljaju 138
stvarn~ potraž11:ju." UJ?rkos svojoj naivnosti, ovaj primer jasno pokazuJe, ~a S1smond1 ne naseda lukavstvu svoga protiv 'k 1 da zna o cemu se ovde u suštini radi.* nl a Sad MacCulloch dalje pokušava da razmatranj~ sa apstrakt.ne robne !azmene ~krene na konkretne socijalne odnose: "yz~mo, naJ?rlme;, da Je zemljoradnik stotini radnika predUJIDlO h~anu 1 odec':l, ~ da su mu ovi proizveli namirnice kojE. su d~volJne za .200 lJUd!, dok je fabrikant sa svoje strane stotini radn~~a pr~dUJmlo hranu i odeću, za koje će mu ovi na ... prav1t1 ode"':' za dve stotine ljudi. Tada će zakupcu, posle odbl!kahran: 1 odela za svo)e sopstv~ne radnike, ostati na raspoJozenJ u Jos hrane za sto tm u drug~h, dok će fabrikant u, posle naknade odela za SVOJe sopstvene radnike, preostati još sto odela za tržište. U ovom slučaju obe vrste robe biće razmenjene jedna za drugu, suvišak namirnica određuje potražnju za odelima, a suvišak odel.a određuje potražnju za hranom." Ne zna se šta bi trebalo više da nas začudi pri ovoj hipotezi: besmislenosti konstrukcije, koja postavlja na glavu sve stvarne odnose, ili bezazornost sa kojom je upravo sve ono što je trebalo dokazati već unapred stavljeno u premise, da bi zatim važilo kao "dokazano". Svakako, prema ovome, sajam knjiga u Lajpcigu pokazuje se kao obrazac dubokog i realističkog načina mišljenja. Da bi dokazao da u svako vreme, za svaku vrstu roba može biti stvorena neograničena potražnja, MacCulloch uzima za primer dva proizvoda koji spadaju u najnasušnije i najelementarnije potrebe svakog čoveka: hranu i odeću. Da bi dokazao da se robe mogu u svakoj proizvoljnoj količini uneti u razmenu, bez obzira na potrebu društva, on uzima primer u kom su dve količine proizvoda apriorno, u dlaku tačno, prilagođene potrebama, gde, dakle, društveno ne postoji nikakav suvišak, ali pritom društveno potrebnu količinu naziva "suviškom" - naime, u odnosu na ličnu potrebu proizvođača za svojim sopstvenim proizvodom, i tako sjajno dokazuje da svaki proizvoljni "suvišak" u robama može da bude razmenjen odgo-· varajućim "suviškom" u drugim robama! Da bi konač~o dokazao da razmena među različitim privatno proizvođemm robama
* Sismondijev sajam knjiga u Lajpcigu, kao mikrokozmo.s k~pita lističkog svetskog tržišta, uostalom, proslavljao je posle 5~ g~dma Jedno radosno uskrsnuće - u naučnom ,.sistemu" Eugena Duhrmg.~. I ~~ad Engels u svome kritičkom .šibanju zlosrećne~ univerz~lnog gemJa ?bJa.šnjava tu ideju time što se Dtihrin.g ~z nJU. rpo~z~Je kao. "pr~L n~: mački literartus" .što on .prave industri.Ske krtze zeh da ob)asm zamL
šljenim krizama' na Lajpciškom sajmu knjiga, ~uru na mo~ b~r~~ čaši vode to je veliki misliJ.a<e (Dtihring) opet l ovde, kao 1 u .01 ihu mnogim ~Lučajevima ,koje je Engels utvrdio, jednostavno napravio t pozajmicu kod nekog drugog.
139
može da bude ostvarena - uprkos toga što njihove količine, njihovi troškovi proizvodnje, njihov značaj za društvo, prirodno moraju da budu različiti - on uzima kao pruner dve apnorno potpuno jednake količine roba, P?tpuno jednakih. proizvo;Jnih troškova i potpuno jednake ops te neophodnosti za. drustv?· Ukratko, da bi dokazao da su u neplanskoJ kapJtallshckoJ pnvalnoj privredi krize nemoguće, on konstruiše strogo planski regulisanu proizvodnju, u kojoj uopšte nema nikakve hiperprodukcije. Ali glavna dosetka dovitljivog MacCullocha leži u nečem drugom. U debati se radi o problemu akumulacije. To što je mučilo Sismondija i čim je on mučio Ricarda i njegove sledbenike bilo je sledeće: gde naći kupca za suvišak roba ako deo viška vrednosti biva kapitalizovan, tj. upotrebljen za proširenje proizvodnje preko društvenog dohotka, umesto da b\lde privatno potrošen od strane kapitalista? Sta biva sa kapitalistič kim viškom vrednosti, ko kupuje robe u kojima se on nalazi? Tako je pitao Sismondi. A ponos Ricardove škole, njen zvanični pretstavnik na katedri Londonskog univerziteta, autoritet za ladanje engleske ministre liberalne partije, kao i za londonsk: City, božanstvepi MacCulloch, odgovorio je na to time što je konstruisao pnmer u kome se uopšte ne proizvodi nikakav višak vrednosti! Njegovi "kapitalisti'' samo se muče u ime Isusovo sa poljoprivredom i fabričkom proizvodnjom: celi društveni pr~izvod skupa sa "suviškom" dovoljan je samo za p~r trebe radnika, za najamninu, dok "zakupac" i "fabrikant" gladni i goli upravljaju proizvodnjom i razmenom. Na ovo je Sismondi dreknuo sa opravdanim nestrpljenjem: "U momentu kada ispitujemo šta biva sa suviškom proizvodnje nad potrošnjom radnika, ne srne se izgubiti iz vida ovaj suvišak. koji obrazuje neophodni profit rada i neophodni udeo poslodavca." A1i Vulgarus (MacCulloch) hiljadu puta potencira svoju besmislenost kada čitaocu sugeriše "da postoji hiljada zakupaca" i isto tako "hiljada fabrikanata" koji postupaju isto tako genijalno kao i onaj pojedinac. Naravno, razmena teče opet glatko po želji. Konačno, on postavlja da se "kao rezultat spretnije primene rada i uvođenja mašina" produktivnost rada P?većava tačno za dvostruko, i to na taj način što "svaki od hiljade zakupaca, koji predujmljuje svojoj stotini radnika hranu i odelo, dobija natrag običnih namirnica za dve stotine osoba i osim toga šećer, duvan i vino, koji su jednake vrednosti kao i ova hran~''.. dok .~vaki fabrikant analognom procedurom, pored dosadasnJe kohcme odeće za sve radnike dobija još i vrpce čipke i ba tiste", "na čiju je proizvodnju u.irošena 'ista ~uma i 140
koji će s~edstveno tome. imati razmenljivu vrednost ko'a ·e ~avn~ oV1m d vern.a stotinama komada odeće". Pošto je J ta~o rsto:rs~u .~erspe~tlvu potpl;l;tO izvrn~o i pretpostavio na· re kapr~~llstlcku .I?nvatnu s:roJ:.OU sa ?aJamnim radom, a zati~ u kasniJem s~adiJ_un:u onaJ. mvo proizvodnosti rada koji eksploatacrJ ~ uops te ~1n1 mogu;?m, on sada uzima da se ovaj pro gr es u prmzvodn?vstr rad~ vrsr u svim oblastima u potpuno istom temp~, da visak prmzvoda s~ake grane proizvodnje sadrži pot~ puno IS~u vrednost, ~a s; deh na potpuno isti broj lica, a zatim P?s~avl]a ~a se razni vrskovr proizvoda jedni za druge razmenJUJU, - l gle. tada! - sve se op~t razmenjuje glatko i bez ostataka, na. opste zad~volJstv:'·. Pr':.tom je Mac, pored mnogih aru~h ~es~sle~.ostr, ucrnro J?S 1 tu sto Je dopustio da se njegovi "kap1tahsl! , kOJI su dosad z!Veli od vazduha i svoju profesiju obavljali u Adamovom kostimu, sada hrane samo šećerom duvanom i vinom, a svoja tela ukrašavaju samo vrpcama, čipkama i ba \istima. Ali glavna dosetka leži opet u naglom obrtu kojim je on izbegao sam problem. Sta biva od kapitalističkog viška vrednosti, tj. od viška vrednostn koji ne biva upotrebljen za vlastitu potrošnju kapitalista, nego za proširenje proizvodnje? To je bilo pitanje. A MacCulloch na ovo odgovara, jedanput: da se uopšte ne obazire na proizvodnju, viška vrednosti, i drugi put -da celi višak vrednosti upotrebljava u proizvodnju luksuznih predmeta. No ko je kupac za novu proizvodnju luksuznih predmeta? Prema MacCullochovom primeru očevidno upravo kapitalisti (njegovi zakupci i fabrikanti), jer osim ovih, u njegovom primeru, postoje još samo radnici. Prema tome, imamo potrošnju celog viška vrednosti za lične ciljeve kapitalista, ili drugim rečima: prostu reprodukciju. MacCulloch, dakle, odgovara na pitanje o kapitalizaciji viška vrednosti ili tako što se ne obazire na bilo kakav višak vrednosti, ili tako što u istom momentu kada višak vrednosti nastaje, umesto akumulacije Fetpostavlja prostu reprodukciju. Iluziju, kao da ipak govori o proširenoj reprodukciji, on postiže opet smicalicom :- J:ao i ranije kod tobožnjeg razmatranja "suviška"- na1me, tlJ?e sto prvo konstruiše nemoguć slučaj kapitalističke proizvod';Je be? viška vrednosti, da bi zatim pojavu viška vrednosti citaoct~ sugerisao kao proširenje proizvodnje. . . . . .. No Sismondi nije bio potpuno dorastao lim IZVIJanJlma škotskog akrobate. On, koji je dosada svoga Maca korak ~? korak pritiskao uza zid i dokazao mu "očevidnu besmislenost ' sam se zapleo u odlučujućoj tačci spora. Trebalo. Je da svom protivniku na gornju razmetljivost hladnokrvno. IZJ~VI: "Prepoštovani! Svaka čast gipkosti vašega duha, ah Vl hocete da se 141
kao jegulja izmigoljite od stvari. Ja celo vreme pitam: ko će da bude kupac viška proizvoda, ako će kapitalisti? umesto d~ potpuno rastraće svoj višak vrednosti, upotreb1h ga za cilJeve akumulacije, tj. za proširenje proizvodnje? A vi mi na to odgovarate: e pa, oni će ovo proširenje proizvodnje preduzeti u vidu proizvodnje luksuznih predmeta, a ove luksuzne predmete, prirodno, potrošiće oni sami. Ali ovo je opsenarstvo. Jer, ukoliko kapitalisti izdaju višak vrednosti na luksuzne predmete n same sebe, oni ga troše, a ne akumulišu. Ali radi se upravo o tome da li je akumulacija moguća, a ne o ličnom luksuzu kapitalista. Dakle, ili dajte - ako možete - jasan odgovor n• ovo, ili sami idite onamo gde se dobija vaše vino i raste vaš duvan, a što se mene tiče, i biber." Umesto da je tako pritisnuo Vulgarusa, Sismondi je najednom postao moralan, patetičan i socijalan. On uzvikuje: "Ko će se pojaviti sa potražnjom, ko će uživati, da li seoska i gradska gospoda ili njihovi radnici? U njegovoj (Macovoj) novoj pretpostavci imamo suvišak proizvoda, profit od rada. Kome on ostaje?" I on sam odgovara sledećom tiradom: "Mi dobro znamo - i istorija trgovine nas dovoljno uči da radnik nema koristi od umnožavanja proizvoda rada: njegova najamnina neće biti uvećana. Ricardo je jednom sam rekao da to ne srne da bude, ako se neće da dopusti opadanje javnog bogatstva. Jezovito iskustvo nas, naprotiv, uči da najamnina zapravo skoro uvek biva smanjena u srazmeru sa tim poveća njem. Ali, u čemu se tada sastoji efekat porasta bogatstva za javno blagostanje? Naš autor je pretpostavio hiljadu zakupaca koji uživaju dok sto hiljada poljoprivrednih radnika rade, hiljadu fabrikanata koji se obogaćuju dok sto hiljada zanatlija stoji pod njihovom komandom. Do eventualne sreće koja se može postići uvećanjem lakomislenih luksuznih naslađivanja, dolazi na taj način samo stoti deo nacije. No bi li ovaj stoti deo, koji je pozvan da potroši celi suvišak proizvoda radničke klase, bio u stanju da to učini i onda kad ova proizvodnja neprekidno raste zahvaljujući napretku mašina i kapitala. Po pretpostavci autora mora za:kupac Hi fabrikant da svaki put kada se nacion.alni proizvod udvostruči, svoju potrebu ustostruči; ako je nacwnalno bogatstvo, zahvaljujući pronalasku tolikih mašina, danas sto puta toliko koliko je bilo u vreme kada je ono pokrivalo samo proizvodne troškove, danas mora svaki gospodar da troši toliko proizvoda koliko bi bilo dovoljno za održavanje deset hiljada radnika." I ovde Sismondi opet veruje da je ušao u trag nastanku kriza: "Pretpostavimo doslovno da bogataš ~ože da potroši proizvode koje je proizvela deset hiljada radnika, među tim proizvodima vrpce, čipke i svilenu robu, čije-
142
nam je'];>Oreklo pisac pokazao, Ali pojedinac čovek b' daJwtroši.. u istom od_nosu proizvode poljoprivrede:n.:in~.~~g: zacme. koJI Se kod R1carda pojavljuju u procesu razmene (Si~ smond1, .~o~,I Je te~ docniJe upoznao anonimnog pisca "Edinburške reVIJe (,~Edinburgh Revie':"':.J, :' početku je očigledno sumnJa~ na RI~ar?a d~ Je on pisao elanak), bili bi suviše za trl?ezu Je~og Jed_!nog ~?vek~. Oni neće biti prodani, ili bolje ~ecenc\. n~ce se ~nse moci ~?rzah odnos između poljoprivrednih 1 fabnckih prmzvoda kOJI se pojavljuje kao osnovica celog nJegovog Sistema. u Mi vidimo, dakle, kako je Sismondi upao u MacCul!ochovu klopku: ':'mesto da ':'skrati. odgovor na pitanje o akumulacij: uka.ziya?.Jem na p~mzv?dnJU l':ks~znih predmeta, on, ne primeCUJUCI pomeranJe boJnog polJa, Ide za svojim protivnikom u ovu oblast i ovde smatra za potrebno da zameri samo dve stvari. Prvo, on MacCullochu stavlja moralni prigovor zbog toga što on višak vrednosti prepušta kapitalistima umesto masi radnih ljudi, te se na taj način zapleće u polemiku protiv raspodele u kapitalističkom načinu privrede, Drugo, on nalazi neočekivano put sa ove stranputice natrag ka prvobitnom problemu, koji on, međutim, sada već ovako postavlja: kapitalisti, dakle, troše celi višak vrednosti u luksuz. Lepo! Ali, zar je neki čovek u stanju da svoju potrošnju tako brzo i tako bezgranično proširuje kao što napreci produktivnosti rada omogućuju porast viška proizvoda? Ovde je, dakle, Sismondi sam ostavio na cedilu svoj vlastiti problem i umesto da teškoću kapitalističke akumulacije vidi u nestašici potrošača, pored radnika i kapitalista, on sad nalazi teškoću proste reprodukcije u fizičkim granicama potrošačke sposobnosti samih kapitalista. Kako potrošačka sposobnost kapitalista za luksuz ne može da ide ukorak sa proizvodnošću rada, dakle, sa porastom viška vrednosti, mora doći do hiperprodukcije i kriza. Mi smo već ranije ovaj tok misli našli kod Sismondija u njegovim "Novim principima", ("Nouveaux Principes"), i mi u tom nalazimo d(jkaz da njemu samom njegov problem nije uvek bio sasvim jasan, Nikakvo čudo. Problem akumulacije može se shvatiti u svoj oštrini samo onda ako se raščisti sa problemom proste reprodukcije. A koliko je Sismondi u tome još zapinjao, to smo već videli. Uprkos svemu tome, Sismondi nije nikako, u prvo'!' slučaju, kada je ukrstio oružje sa epigonima klasične škole, biO slabija strana, Naprotiv, on je konačno naterao na uzmak svo,ga protivnika, Iako je Sismondi krivo shvatao nalelementarniJC osnove društvene reprodukcije, te je zanemar1vao postoJan! kapital, sasvim u duhu Smithove dogme, to on u tome, svakako, 143
nije zaostajao iza svoga protivnika: za MacCullocha takođe ne postoji postojani kapital, njegovi zakupci i fabrikanti "pre·: dujmljuju" samo hranu i adetu za svoJe radnike, 1 ce1okupn1 društveni proizvod sastoji se samo od hrane i odeće. Iako su tako oba međusobno jednaki u elementarnoj pogrešci, Sismondi beskrajno nadmašuje svoga Maca po svome smislu za protivrečnosti kapitalističkog načina proizvodnje. Na Sismondijevu. skepsu u pogledu mogućnosti realizacije viška vrednosti, Ricardov sledbenik mu je konačno ostao dužan odgovora. Isto tako Sismondi je nadmoćan i onda kada on sitom zadovoljstvu propovednika harmonije i apologeta, za koga "ne postoji nikakav višak proizvodnje iznad potražnje, nikakva pretrpanost tržišta, nikakve patnje", baca u lice vapaj očajanja nottingharnskih proletera, kada do kazuj e da zavođenje mašina po rmrodnoj nužnosti stvara "suvišno stanovništvo u, najzad i naročito, kad ističe opštu tendenciju kapitalističkog svetskog tržišta sa njegovim protivrečnostima. MacCulloch jednostavno osporava mogućnost opšte hiperprodukcije i za svaku delimičnu hiperprodukciju on ima u džepu oprobana sredstvo: .,Može se prigovoriti", kaže on, "da se, prihvatajući načelo, da se potražnja stalno uvećava srazmerno sa proizvodnjom, ne može objasniti pretrpanost i zastoj koje stvara nesređena trgovina. Mi odgovaramo vrlo spokojno: pretrpanost je posledica uvećanja neke naročite klase roba, kojima ne odgovara srazmeran porast roba koje mogu da im posluže kao protivvrednost. Za vreme dok naša hil j ada zakupaca i isto toliki broj fabrikanata svoje proizvode razmenjuju i jedan drugom pružaju tržište, hiljada novih kapitalista koji se pridružuju društvu, od kojih svaki zapošljava u zemljoradnji stotinu radnika, bez sumnje mogu povući za sobom neposrednu pretrpanost tržišta poljoprivrednim proizvodima, jer nedostaje istovremeno povećanje proizvodnje manufakturnih roba koje oni treba da kupe. Ali ako jedna polovina ovih novih kapitaLista postane fabrikantima, oni će proizvoditi manufakturne robe, koje su dovoljne za kupovinu bruto produkta druge polovine. Ravnoteža se opet uspostav lj a i hil j ada i pet stotina zakupaca će sa hil j adom i pet stotina fabrikanata razmeniti svoje odgovarajuće proizvode sa upravo istom lakoćom sa kojom su hiljada zakupaca i hiljada fabnkanata razmenili ranije svoje proizvode." Na ovu lakrdiju koja "savršeno spokojno" balansira s motkom po magli, odgovara Sismondi, ukazujući na stvarna pomeranja i prevrate svetskog tržišta koja su se izvršila na njegove oči: . " ... U divlje ~emlje ~e unesena kultura i politički prevrati, 1zmena u f1nans1skom sistemu, mir, odmah su omogućili da u 144
luke starih zemalja .~oje s~. bave poljoprivredom uplove bro?ovt sa tovarima kOJI su bth skoro jednaki njihovim ukupnim zetvama. Ogromne _pr~vmc!Je na obalama Crnog Mora koje je RusiJa nedavno. C!Vthzovala, Egipat, koji je nedavno doživeo promenu vladavme, Berberija, kojoj je bilo zabranjeno gusarenJe,. OdJedanp~t•. su. ISpraznili ambare Odese, Aleksandrije i Tumsa otprerruvst nJihove zalihe u italijanske luke; ove zemlje 1za;vale su tak':'e prekomernosti žita da je delatnost zakupaca d~z s':'1h morskih .':bala počela donositi gubitke. Ostala Evropa n~Je sigurna od _shcn~g prevrata, izazvanog ogromnim proširenJem nove zemlJe, koJa se na obalama reke Misisipija odJednom počela obrađivati, i koja izvozi sve svoje proizvode. Cak uticaj Nove Holandije može jednog dana da bude uništavajući po englesku industriju, ako ne u pogledu životnih namirnica, čiji je transport suviše skup, a ono s obzirom na vunu i druge poljoprivredne proizvode, čiji prevoz je lakši." A kakav savet je dao MacCulloch u vezi sa ovom agrarnom krizom u Južnoj Evropi? Polovina novih poljoprivrednika treba da postanu fabrikanti! Na što odgovara Sismondi: .. Ovaj savet može se ozbiljno dati samo Tatarima na Krimu ili egipatskim felasima" - i on tome dodaje: .,Još nije došao momenat za podizanje novih fabrill
lJ Akumulacija kapitala
145
Glava dvanaesta RICARDO PROTIV SISMONDIJA
Za Ricarda, očevidno, stvar nije bila rešena sa MacCullo"hovim odgovorom na Sismondijeve teoretske prigovore. Za razliku od poslovnog "škotskog arhipodvaladžije" kako Marx naziva MacCullocha, Ricardo je tra3io istinu i sačuvao pritom pravu skromnost velikog mislioca.* Da je Sismondijeva polemika protiv samog Ricarda, kao i protiv njegovog "učenika", ostavila na Ricarda dubok utisak, dokazuje to što je on iz osnova izmenio svoj stav prema pitanju delovanja mašina. Ovde upravo pripada Sismondiju zasluga da je po prvi put pokazao naličje medalje klasičnog učenja o harmoniji. U IV knjizi svojih "Nouveaux Principes" u VII-oj glavi: "0 podeli rada i o mašinama" i u VII-oj knjizi, glava VII, koja nosi značajan naslov: "Mašine stvaraju suvišak stanovništva", Sismondi je napao učenje koje su raširili Ricardovi apologeti, o tome da mašine stvaraju isto toliko, ili još i više prilike za rad najamnim radnicima, nego što su im oduzele potiskivanjem živog rada. Protiv ove takozvane teorije kompenzacije Sismondi je istupio sa svom oštrinom. Njegovi "Nouveaux Principes" po· javili su se 1819 - dve godine posle Ricardovog glavnog dela. U trećem izdanju svojih "Principles" u godini 1821, dakle već posle polemike između MacCullocha i Sismondija, Ricardo je uvrstio novu glavu (XXXI), gde otvoreno priznaje svoju zabludu i izjavljuje potpuno u duhu Sismondija: "da mišljenje radničke klase o tome da je primena mašina često pogubna po njihove interese, ne počiva na predrasudi i zabludi, nego se potpuno podudara sa pravilnim osnovnim principima nacionalne i državne privrede." Pritom se on, isto kao i Sismondi, osetio pob uđenim da se ogradi od sumnjičenja, kao da je on protiv tehničkog progresa, ali se spasava, istina manje bezobzirno od Sismondija, izgovorom da zlo dolazi samo postepeno: "Da bih osvetlio osnovnu postavku, pretpostavio sam da su usavršene mašine trenutno otkrivene i primenjene u čitavoj proširenosti. Ali u stvarnosti do ovih otkrića je dolazilo postepeno i ona više
* Karakteristično j~ da je Ricardo, kada je 1819 bio izabran u Parlamenat, on koji je tada već uživao najveći ugled zb.Jg svojih ekonomskih dela, ;pisao jednom svom prijatelju: "Jamačno :mate da sedim u Donjem domu. Bojim se da od mene tu neće imati velike koristi. Dva puta sam !pOkušao da govorim, ali sam govorio sa strašnom- tremom te sam očajan da li ću savladati strah koji me obuhvati kad sluša~ zvuk svoga glasa." Ovakve "treme" bile su brbljivcu Cullochu savršeno ne·poznate. 146
deluju na. primenu. već ušteđenog i akumulisanog kapitala nego na povlacenJe kapitala iz dosadašnjeg plasiranja." Ipak j)roblem kriza i akumulacije nije davao Ricardu mira. U poslednJo! god1m svoga života, 1823, ostao je nekoliko dano u .Zenev1, da b1 sa S1smondijem lično diskutovao o ovom predmetu. Kao pl."d OVI~ r~zgovor~ pojavio se u maju 1824 u ,.Revue Encycloped•que S•smondiJev članak: "0 ravnoteži potrošnje : proizvodnje",~ ("Sur la balance des consommations avec les prC: ductions"). U svojim "Principles", Ricardo je u odlučujućem pitanju potpuno preuzeo od plitkog Saya učenje o harmoniji u odnosima između proizvodnje i potrošnje. U glavi XXI on kaže: "S~y je dovoljno ?okazao da još nema tako velikog kapitala koJI ne b1 u nekoJ zemlji mogao da bude primenjen, jer potražnji postavlja granice samo proizvodnja. Svako proizvodi samo sa namerom da svoj proizvod sam potroši ili da ga proda, a svako prodaje samo sa namerom da kupi druga dobra koja će mu služiti neposredno za potrošnju ili za to da budu primenjena u budućoj proizvodnji. Onaj koji proizvodi postaje na taj način neminovno ili sam potrošač svog proizvoda, ili kupac i potrošač proizvoda nekih drugih proizvođača." Protiv ovog Ricardovog shvatanja Sismondi je već u svojim ,,Nouveaux Principes 4' žestoko polemisao, te se i usmena debata obrtaJa isključivo oko gornjeg pitanja. Cinjenicu postojanja kriza, koje su upravo bile tek prošle u•Engleskoj i drugim zemljama, Ricardo nije mogao da ospori. Radilo se samo o njihovom objašnjenju. Značajno je, pritom, jasno i precizno for-mulisanje problema sa kojim se Sismondi složio sa Ricardom u početku njihove debate: obojica su isključivala pitanje spoline trgovine. Sismondi je dobro shvatio značaj i nužnost spolJne trgovine za kapitalističku proizvodnju, kao i potrebu njenog širenja. U ovome on nije nikako zaostajao iza Ricardove škole
* Sismondi nam o toj diskusiji priča sledeće: "Gospodin Ricardo, čija je nedavna smrt duboko ožalostila ne samo njegovu po:~dicu i njegove prijatelje nego i sve one koje je ozario svojom svet~oscu, sve one koje je zagrejao svojim plemenitim osećanjima, zaustav1_o se n~ nekoliko dana u Zen.evi u iposlednjoj gnd'ini svoga života. DISkutovah smo zajedno, u dva ili navrata, o ovom osnovn?m p:Lt_alllju po ko~e su naša gledišta bila suprotna. U svoje razmatranJe on 1e •Jn~o tolu{~ uglađenosti, dobronamernosti, ljubavi z~ _ist~u koj~m ~e od~1kov~o 1 takvu jasnoću, kakvu sami njegovi učen1c1 ms.':~ o.č~kryall, nav1knutl ~~ budu na vrhuncu apstrakcije kakvu je on od nJlh w~k1vao u svom ka~I netu." Clanak ,.0 ravnoteži" je otštampan u 2 ·izdan} U "Nouveaux Prmcipes", tom II, str. 408.
t'n
...
147
slobodne trgovine. On ju je čak znatno nadm~šio dijalektičkim shvatanjem te tendencije kapitala za ekspanZIJom; on Je Jasno izjavljivao da industrija "biva prinuđena da traži prođu na tllđim tržištima, gde je ugrožavaju još veći prevrati",* on je, kao što smo videli, pretskazivao nastajanje opasne konkurencije za evropsku industriju u prekomorskim zemljama, što je oko 1820 godine ipak pretstavljalo delo dostojno poštovanja, koje je svedočilo o dubokom Sismondijevom pogledu na odnose kapitala u svetskoj privredi. Pri svem tom Sismondi je bio daleko od toga da problem realizacije viška vrednosti, problem akumulacije postavi u zavisnost od spoljne trgovine kao jedine mogućnosti spasenja, kao što su mu docnije kritičari hteli da sugerišu. Naprotiv, već u glavi šestoj druge knjige, Sismondi sam izričito veli: "Da bi se ova proračuna vanja mogla lakše pratiti i radi uprošćenja ovog pitanja, mi smo dosada spoljnu trgovinu ostavili potpuno postrani i pretpostavili da jedna nacija postoji sasvim sama za sebe; ljudsko društvo je samo ova izolovana po§_tojeća nacija, i sve što je tačno u odnosu na naciju bez spoljne trgovine, isto tako je tačno i za celi lju:lski rod." Drugim rečima: Sismondi je stavio svoj problem tačno pod •ste pretpostavke pod koje ih je docnije stavio i Marx, posmatrajući celo svetska tržište kao isključivo kapitalistički proizvodeće društvo. U ovim pretpostavkama, on se složio i sa Ricardom: "Mi smo, obojica, kaže on, isključili iz pitanja slučaj kada nacija više prodaje strancima nego što od njih kupuje i tako nalazi rastuće spoljno tržište za rastuću proizvodnju u zemlji. Naš zadatak nije da rešavamo pitanje da li će uspesi ili neuspesi rata ili politike neke nacije moći pribaviti nove potrošače: mora se dokazati da ih ona sama sebi stvara kada povećava svoju proiz~ vodnju." Ovde je Sismondi problem realizacije viška vrednosti sa svom oštrinom tako formulisao kako ovaj problem pred nas istupa u političkoj ekonomiji u sve kasnije vreme. Ricardo, naime, ustvari tvrdi da proizvodnja sama sebi stvara prođu; u tome on, kao što smo videli i kao što ćemo još videti, ide Sayovim stopama. Teza koju je Ricardo formulisao u sporu sa Sismondijem glasila je: "Pretpostavimo da stotina zemljoradnika proizvodi hiljadu vreća žita, a stotina fabrikanata vune· da proizvodi hiljadu aršina sukna; apstrahujmo sve druge proizvode korisne za čo veka, sve posrednike među njima i pretpostavimo da su ov! proizvođači jedini na svetu: tako oni razmenjuju svoju hiljadu dohot:a~njiga IV, glava IV: "Trgovačko bogatstvo ide za porastom
148
aršina za ~voju h:i_ljadu ~reća; pretpostavimo da su, blagodareći J?ro~r~su. I~du~triJe, pr~I~vo?-~e sn~ge nar~sle za desetinu, tada ce I.sh II lJudi ra~~e~n!J _hilJadu 1 sto arsina za hiljadu i sto vreca 1 svaki_ od nJih ce biii bolje odeven i bolje ishranjen; no·: p~~gres. povtsav~ razmenu na hiljadu i dve stotine aršina za hilJ~du 1 d;--e stotme vreća i tako dalje: porast proizvodnje stalno uvecava uz1tke prmzvođača.' 1 * . Sa dubokim sr~mom se ~ora . k_onstato':ati da dedukcije velikog __ RIC~rda stoJe ovde mazda JOS na n1zem nivou nego dedukCIJe "skotskog podvaladžije" MacCullocha. Opet smo 00 • zvani da p~isustvujemo kao posmatrači harmoničnom i gr~ci oz~om ~adigravanju između "aršinA" i "vreća", pri čemu je bas ono sto tr_eba da bude dokazano - a to je njihov odnos proporciOnalnosti - Jednostavno pretpostavljene. lli j 1š bolje: sve pretpostavke problema o kojima se radilo naprosto su zbog toga ostavljene postrani. Problem, predmet spora - da to ponovo opet konstatujemo - sastojao se u sledećem: ko je potrošač i kupac suviška proizvoda koji nastaje kada kapitalisti proizvode robe preko potrošnje svojih radnika i svoje vlastite potrošnje, tj. kada deo viška vrednosti kapitalizuju i koriste na to da prošire proizvodnju, da uvećaju kapital? Na ovo odgovara Ricardo ne dotičući se uopšte ni jednom rečju uvećanja kapitala. On nam u raznim etapama proizvodnje ocrtava samo postepeno povišenje proizvodnosti rada. Prema njegovoj pretpostavci biće uvek sa istim brojem radne snage proizvedena prvo hiljada vreća žita i hiljada aršina vunene tkanine, zatim hiljada i sto vreća i hiljada i sto aršina, zatim hiljada i dvesta vreća i hiljada i dvesta aršina i tako graciozno dalje. Ne uzimajući u obzir dosadno prikazivanje vojnički ravnomernog pokreta maršovanja na obe strane i podudaranje samog brojl predmeta koji treba da budu razmenjeni, u celom primeru nema ni reči o proširenju kapitala. Mi celo vreme imamo pred sobom ne proširenu reprodukciju, nego prostu reprodukciju, pri kojoJ raste samo masa upotrebnih vrednosti, ali ne i vrednost celokupnog društvenog proizvoda. Kako je za razmenu važna ne količina upotrebnih vrednosti, nego samo njihova veličina vrednosti, a ova u Ricardovom primeru ostaje uvek ista, to se on ustvari ne miče s mesta, mada se pravi kao da analizira progresivno proširenje proizvodnje. Konačno, kod Ricarda uopšte nema kategorija reprodukcije do kojih nam je stalo. MacC~l Joch najpre izvodi svoje kapitaliste da pro.izvo~e bez :'Iska vrednosti i da žive od vazduha, ali on bar pnznaJe postoJanJ<; radnika i ukazuje na njihovu potrošnju. Kod Ricarda nema n1
* "Nouveaux
Principes", 2 l!d., str. 416.
149
govora o radnicima, a r:zlika između. promenljivog kapita)a i viška vrednosti - uopste ne postoJI. Nasuprot tome, vec Je manje važno da se Rica:do_, upr.avo kao i ,njegov ~~enik, nimalo ne obzire na postoJam kap1tal: on hoce da res1 problem realizacije viška vrednosti i proširenj~_p:oizvodnje, ~: pretpo_: stavljajući ništa više nego da postOJI 1zvesna kohcma roba koje bivaju uzajamno razmenjene. Ne primećujući potpuno pomeranje bojnog polja, Sismondi se valjano potrudio da fantazije svog slavnog gosta 1 protivnika, - pri čijim se pretpostavkama, kako se on žalio, "mora izgubiti iz vida vreme i prostor kao što to čine nemački metafizičari",- spusti na zemlju i raščlani u njihovim nevidljivim protivrečnostima. On kalemi Ricardovu hipotezu na "društvo u njegovoj faktičnoj organizaciji sa radnicima bez svojine, čija se najamnina utvrđuje utakmicom i koje njihov gazda može da otpusti kad mu više nisu potrebni", jer- primećuje Sismondt koliko tačno toliko skromno - "naši planovi se baš odnose na ovu privrednu organizaciju". I on otkriva raznovrsne teškoće i konflikte s koj ima su skopčani progresi proizvodnosti rada pod kapitalističkim uslovima. On dokazuje da pomeranja u tehnici rada koja j~ Ricardo pretpostavio, s društvene tačke gledišta, moraju da dovedu do sledećih alternativa: ili će u odnosu na porast proizvodnosti odgovarajući deo radnika biti otpušten, i tada ćemo dobiti na jednoj strani suvišak proizvoda a na drugoj strani nezaposlenost i bedu, dakle, vernu sliku savremenog društva; ili će suvišni proizvod biti upotrebljen za održavanje radnika u jednoj novoj grani proizvodnje: u proizvodnji luksuznih predmeta. Dovde dospevši, Sismondi se uzdiže iznad Ricarda odhJčnom nadmoćnošću. On se najednom seća da postoji postojani kapital i sada je on taj koji je odlučno pritesnio engleskog klasičara: .,Da bi se mogla osnovati nova manufaktura, manufaktura luksuznih predmeta, potreban je takođe i nov kapital; moraju da se grade mašine, poručuju sirovine, mora da stupi u dejstvo daleka trgovina, jer se bogataši ne zadovoljavaju rado užicima proizvedenim u njihovoj blizini. Gde nalazimo sada taj novi kapital koji je možda mnogo znatniji nego onaj potreban poljoprivredi? ... Naši radnici za proizvo~.nju luksuznih predmeta još su daleko od toga da jedu žito nas1h zeml]oradnika, da nose odela naših fabrika, oni još nisu tu,. mož?a još nisu rođeni, n_jihovi zanati još ne postoje, sirovine, ~OJ e om treba da obrade, Još nisu stigle iz Indij e: svi oni koJima om treba da daJu hleba uzalud na njega čekaju." Sismondi sad uzhna u obzir postojani kapital ne samo u proizvodnji luksuzmh predmeta nego takođe i u poljoprivredi, i dalje Ricardu odgovara: "Potrebno je da se ne uzima u obzir vreme
150
kad se oret:postavlja da će zemljoradnik koji, zahvaljujući ronalas_ku. mc:s1na Ih napretku poljoprivredne radinosti, mož~ da P?veca prm~vodnu sn~_gu ~vojih radnika za trećinu, naći i kapital,, do_volJa~_za pr?sir~nJe eksploatacije za jednu trećinu, za
povecanJe SVOJih pol~opr!Vrednih oruđa, oračkog pribora stoke ambar il, 1. ?brtm kapital, koji mu je potreban da dočeka' ostva~ renJe svoJih prihoda." . Ovd<; Sismond~ kida sa hasnom klasične škole po kojoj se pr1. pov~anJ u kap1~ala. ct;li dodatni. kapital troši isključivo na naJar;nnme, na ~anlabJ!m kap1tal, 1 po tome se jasno odvaja od R~cardovog ucenJa, -.što ga .ipak nije smetalo da, tri godine kas!ll.J_e, u drug?m IzdanJU SVOJih "Nouveaux Principes", bez r:viZ~Je prop~stl. sve one pogreške koje se zasnivaju na onom
ucenJU ..Prot;v Jednostavnog Ricardovog učenja o harmoniji,
S1smondi IStlce, dakle, dva odlučujuća momenta: s jedne strane objektivne teškoće proširenog procesa reprodukcije koji u ka~ pitalističkoj stvarnosti nikako ne teče tako glatko kao u maglovitoj hipotezi Ricarda, a s druge strane, činjenicu da se svaki tehnički napredak u proizvodnosti društvenog rada pod kapitalističkim uslovima vrši uvek na račun radničke klase i otkupljuje njenim patnjama. I još u trećoj važnoj stvari pokazuje Sismondi svoju superiornost u upoređenju sa Ricardom: nasu.. prot Ricardu sa njegovom grubom tesnogrudošću, za koju osim buržoaske privrede uopšte ne postoje neki drugi oblici društva, Sismondi zastupa široke horizonte dijalektičkog shvatanja: "Naše oči su se- kaže on - toliko navikle na ovu novu organizaciju društva, na ovu opštu konkurenciju, koja se izvrgla u neprijateljstvo između klase bogatih i klase radnih ljudi, da više sebi ne možemo ni zamisliti neku drugu vrstu egzistencije, mada nas ostaci tih egzistencija sa svih strana okružuju. Veruje se da ću moći biti doveden do apsurda ako mi se predoče greške ranijih sistema. Ustvari, dva ili tri sistema organizacije nižih klasa izređala su se jedan za drugim, ali, da li smerno zbog toga što su oni, pošto su najpre stvorili nešto dobroga, odmah zatim prouzrokovali strašne muke ljudskom rodu, izvesti zaključak da mi danas imamo pravi sistem, da !'ećemo otkriti osnovni nedostatak sistema najamnog rada, kao sto smo ga otkrili kod sistema ropstva, vazalstva i esnafa? Dok su :oJadala ta tri sistema takođe se nije moglo zamJsl!tJ kakav b1 se sistem mogao zav~sti umesto njih: pobolj.šanje P"':toJećeg poretka izgledalo je isto toliko nemoguće kollko 1 sn;esno. Besumnje, doći će vreme, kada će nas naši unuci ...zato sto sl!lo radne klase ostavili bez zaštite, smatrati ne manJim varv~nma nego što i mi sami smatramo za varvare nacije koje suoa tlm klasama
151
postupale kao sa robovima." Svoje d_uboko razumevanje za istoriske odnose Sismondi je doka rel="nofollow">.ao IZJavom u koJOJ Je sa eplgramskom oštrinom razlikovao ulogu proletarijata u modernom društvu od uloge proletarijata rimskog društva. Ne manje dubok pokazuje se Sismondi kada u svojoj polemici protiv Ricarda analizira ekonomske osobenosti robovlasničkog sistema i feudalne privrede i njihovo relativno istorisko značf'nje, konačno. kada kao preovlađujuću opštu tendenciju buržoaske ekonomijE' konstatuje: "da potpuno odeli svaku vrstu vlasništva od svake vrste rada". Tako se i drugi sukob Sismondija sa klasičnom školom završio, kao i prvi, neslavno za njegovog protivnika.* Glava trinaesta
SAY PROTIV SISMONDIJA
Clanak Sismondija protiv Ricarda, objavljen 1824 u majskom broju "Revue Encyclopedique", izazvao je konačno na pozornicu tadašnjeg "prince de la science economique", J. B. Saya, tobožnjeg pretstavnika, baštinika i popularizatora Smithove škole na kontinentu. U julu iste godine, Say je, pošto je već u svojim pismima Malthusu polem.isao u "Revue Encyclopedique" protiv Sismondijevog shvatanja, odgovorio u članku pod naslovom: "0 ravnoteži između potrošnje i proizvodnje", na što je Sismondi opet objavio kratak odgovor na odgovor. Red polemičkih turnira bio je, dakle, stvarno obratan od reda teoretskih zavisnosti. Jer je upravo Say bio onaj koji je prvi saopštio Ricardu ono učenje o bogodanoj ravnoteži između proizvodnje i potrošnje koju je ovaj predao u nasledstvo MacCullochu. Ustvari, Say je već u godini 1803 u svom delu "Udžbenik političke ekonomije" ("Traite d'Economie Politique"), u XXII-goj glavi I-ve knjige: .,0 tržištima", postavio sledeći lapidarni stav:" ... proizvodi se plaćaju proizvodima. Ako stoga jedna nacija ima suviše pro-
* Kad stoga gospodin Tugan-Baranovski, u interesu Say-RicCllfdovog stanovišta ikoje je i on zastupao, saopštava o sporu između SisrnonSismondi bio prisiljen da "prizna pravilnost učenja, da svome protivnilku učini sve (pOtrebne ustupke", da Je SJ.Sm.O!lldi "napustio svoju vlastitu teoriju, koja dosada ima toliko mnogo pristalica" i da je "pobeda u ovom sporu na Ricardovo; strani" (S~dije o teoriji i .istoriji trgovinskih kriza u Engleskoj, 1901, str. 176), to Je tako - tvrdl.ffio --:- lakomislen srud, kome ne mamo mnogo primera u ozbiljnim naučnim delima.
j:
dij~ i .Ricarda, da koJ~ Je _osporavao 1
152
izvoda je.dne vrste, onda pos~oji sredstvo da ih proda, a ono se sas~JI u tom~ da s~. prmzvedu proizvodi druge vrste.~~~ Ovde !~am~ naJpozn.atlJU . !;>rmulaciju mistikacije koju je pnhvatJla RJCardova skola 1 skala vulgarnih ekonomista kao ugaoni kamen učenja o hanno~iji.** Glavno Sismondijevo delo. uzeto u osnovi, pr~tstavljalo je neprekidnu polemiku protiv ovog stava. Međutim, u "Revue Encyclopediqueu Sav okreće oštricu i izvodi sledeći zapanjujući obrt: " ... Kada se prigovara da svako lJudsko društvo, blagodareći ljudskoj inteligenciji i preimućstvu da koristi snage koje mu pružaju priroda i veština može da proizvodi sve predmete pogodne za zadovoljenje svojih potreba i za povećanje svojih užitaka u većoj količim nego što je to društvo u stanju da potroši, to bih ja pitao, kako to da mi ne poznajemo nijednu naciju koja je potpuno opskrbljena, jer je čak i kod onih koje važe kao cvatuće sedam osmina stanovništva lišeno mase proizvoda koji se smatraju neophodnim, neću da kažem kod bogatih porodica, nego čak i u skromnom domaćinstvu? U ovom trenutku ja boravim u selu koje se nalazi u jednom od najbogatijih kantona Francuske. Pa ipak, od tamošnjih dvadeset kuća ima ih devetnaest u kojima, kad
* "L'argent ne remplit qu'un office passager dans ce double €:change. Les €:changes tennines, il se trouve qu'on a paye des produits avec des produits. En consequence quand une nation a trop de produits dans un genre, le mayen de les ecouler est d'en creer d'un autre genre." (.,U ovoj dvostruJroj razmeni novac vrši samo rprolaz.nu službu. Kad se razmene završe, onda se nalazi da su proizvodi plaćeni proizvodima. Prema tome, kad neka nacija ima suviše rproizvoda jedne vrste, sredstvo da ih proda jeste da proizvede proizvode druge vrste.") (J. B. Say, "Traite d'Economie Politique", Paris 1803, tom I, str. 154.) ** Ustvari Sayu je ovde ,pr]pada:lo samo pretenciozno i dogmatsko fiksiranje misli koje su drugi :iskazali. Kao što j.e na to Bergmann u svojoj "Istoriji teorij§. kriza" (Stuttgart 1895) skrenuo pažnju, nalaze se potpuno slične misli o identičnosti !Jl
u njih uđem, vidim samo prostu hranu i ~išta. što bi g?vori~o udobnom živo tu porodice, ništa od stvan koJ e Englezi nazivaju "konforom" itd.* Obrazu odličnoga Saya treba se diviti. On je bio taj koji je tvrdio da u kapitalističkoj priv:':_edi ne_može da bu~e teškoća, ne može da bude nikakvog suviska, nikakVIh kriza, mkakve nevolje, jer se robe uzajamno kupuju, te samo treba sve više proizvoditi da bi se sve svršilo na opšte zadovoljstvo. U njegovoj ruci je ovaj stav pretvoren u dogmu vulgarnoekonomskog učenja o harmoniji. Sismondi je protiv ovog istupio sa oštrim protestom i dokazao neodrživost ovog shvatanja; on je ukazao na to da nije moguće prodati svaku količinu roba, nego da svagdašnji dohodak društva (pr+ v) pretstavlja krajnju gra· nicu do koje može da se realizuje neka količina robii. Ali kako se najamnine radnika svode na goli minimum egzistencija, a potrošačka sposobnost klase kapitalista ima takođe svoje prirodne granice, to širenje proizvodnje vodi ka zastoju na tržištu, ka krizama i još većoj bedi narodnih masa. Sada se pojavljuje Say i odgovara sa majstorski simuliranom naivnošću: Da, ako vi tvrdite da je uopšte moguće proizvoditi suviše mnogo proizvoda, onda otkuda to da u našem društvu ima tako mnogo paćenika, golih i gladnih? Objasnite mi, grofe Orindure, ovo protivrečje prirode? Say, u čijem se sopstvenom stavu glavna smicalica sastoji u tome da on ignoriše novčani opticaj i da operiše neposrednom robnom razmenom, sada podmeće svom protivniku kao da ovaj govori o pretek u proizvoda, ne u odnosu na kupovna sredstva društva, nego u odnosu na njegove stvarne potrebe! Pritom Sismondi, upravo što se tiče ove kardinalne tačke svojih dedukcija, zaista nije ostavio nikakve sumnje. On u knjizi II, glava VI svojih "Nouveaux Principes" izričito kaže: "Čak i onda kada u društvu ima vrlo veliki broj ljudi koji se loše hrane, loše odevaju i loše stanuju, to društvo traži samo ono što može da kupi, ali kupovati može samo svojim dohotkom." Nešto dalje Say i sam to dopušta, ali odmah zatim izvodi novo podmetanje svome protivniku: "Ne nedostaju u nekoj naciji potrošači- veli on- nego sredstva za kupovanje. Sismondi veruje da će ta sredstva biti znatnija ako proizvodi budu redi i prema tome skuplji a njihova proizvodnja bude donosila radnicima veću najamninu."** Ovde Say pokušava da teoriju Sisl!londija, koji napada same temelje kapitalističke organizaciJe, nJenu anarhiju u proizvodnji i celi njen način raspodele, svede
0
* .,Revue Encyclop€:dique", ** l. e., str. 21. 154
tom XXIII, juli 1824, str. 20.
na vlastiti vulgarni metod mi.'\ljenja, ili tačnije rečeno, metod brblJanJa: on parodira nJegove "Nouveaux Principes" u odbranu "retk~ti" roba i visoki~ c~n~: I on, nasuprot Sismondiju, peva slavopoJku uspehu kap1tal!shcke akumulacije, on govmi da_ će nacije-:- ako l'roizv~dnja bude _življa,_ radna snaga broj. mJa, ob1m prOizvodnJe pros1ren - "b1h bolJe i opštije snabdevene". Pritom on veliča stanje industriski razvijenih zemalja u poređenju sa srednjevekovnom bedom. A nasuprot tome "maksime" Sismondija, po mišljenju Saya, krajnje su opasne z~ buržoasko društvo: "Zašto on (Sismondi) zahteva proučavanje zakona koji bi obavezali preduzetn.ike da garantuju egzistenciju radnika zaposlenih kod njih? Ovakvo proučava:1.je paralizovalo bi preduzetnički duh; već sama bojazan da bi država mogla da se umeša u privatne ugovore pretstavlja bič i ugrožava blagostanje nacije.** Nasuprot ovom opštem apologetskom br. bij anju Saya, Sismondi još jednom vraća debatu na njenu suštinu: "Sigurno je da nisam nikada odricao da je Francuska od vremena Luja XIV udvostručila svoje stanovništvo i svoje potrebe umnogostručila, kao što mi se to prebacuje; ja sam samo tvrdio da je umnogostručavanje proizvoda dobro, ako onu biva traženo, plaćeno i upotrebljeno, a da ono, naprotiv, znači zlo kada za njim nema potražnje i kada sva nada proizvođača počiva na tome da odvoje potrošače od proizvoda preduzeća koja konkurišu njegovim proizvodima. Ja sam nastojao da pokažem da se prirodni tok razvitka nacija sastoji u progresivnom povećanju njihova blagostanja i prema tome i povećanju njihove potražnje za novim proizvodima i sredstava za njihovo plaća nje. Ali posledice naših ustanova, našeg zakonodavstva, koje su lišile radničku klasu svake sop_stvenosti i svake zaštite, u isto vreme su potstakle na neregulisan rad koji nije u skladu ni sa
* l. e., str. 29. Say o-ptužuje Sismondija kao lm-vnog neprijatelja buržoaskog društva u sledećoj patetično-j deklamaciji: "C'est contre l'or ganisa1lion moderne de la societe; organisarf:ion qui, en d.Đpouillant !'homme qui trarvaille de toute autre proprrete que celle ~~ ~es .bras, ne lui d-onne aucune garantLe contre une concurrence d1ngee a son prejudice. Quoi! .parce que la societe garantit a toute esp€ce d'entre:p;e_neur la libre d.isposition de ses capitaux, c'est a dire de sa pr~net.>. elle dt?:pouille l'homme qui travaille! Je le repete: rien de plus dangereux que des vues qui conduisent a regler l'usage des pro.prii~tes." Je~, .,I-es bras et les facult€!5" - "sont aussi des proprietes"! ("To je prottv sa.~ vremene organizacije društva; orga01izacije koja, li.š~vajući ~veka kOJi radi svakog vlasništva osim .njegovih ruku, ne daJe mu nikakve garantije protiv konkurencije usmerene na njegovu št~tu. Pa šta! z~r zato što društvo garantuje svakom preduzetniku slobodno ras.polagam.Je svojim kapitalima, to jest svojim vlasništvom, da ono lišav~w svega_ čoveka lroji radi! Ja ponavljam: nema ništa oa>asn1je od gledtsta.,~oJa ~ode ka regulisanju upotrebe vlasništva.'1 Jer "ruke i sposobnost! - "JeSU takođe vlasništva"!) 4
155
potražnjom ni sa kupovnom moći i, prema tome, još više pooštrava bedu." I on zaključuje debatu time što poziva site propovednike učenja o harmoniji da raz~isle o prilikama "koje se opažaju kod bogatih naroda, kod kOJih zaJedno sa matenJalnim bogatstvom neprestano raste Javna beda, kod koJih klase, koje sve proizvode, svakim danom bivaju sve više dovedene u položaj da ne mogu ništa da uživaju". U ovoj piskavoj disonansi protivrečnosti kapitalizma završava se prvi okršaj za problem akumulacije kapitala. Ako rezimiramo tok i rezultate ovog prvog spora, to se mogu utvrditi dve tačke: 1. Uprkos svoj zbrci u Sismondijevoj analizi, ispoljava se njegova nadmoćnost nad Ricardovom školom i nad tobožnjim šefom Smithove škole: Sismondi posmatra stvari sa stanovišta reprodukcije, on nastoji - koliko može - da objasni pojmove vrednosti: kapital i dohodak i materijalne momente: sredstva za proizvodnju i sredstva za potrošnju u njihovom uzajamnom odnosu u celokupnom društvenom procesu. U tome je on najbliži A. Smith u. Samo što on protivrečnosti celokupnog procesa, koje se kod Smitha pojavljuju kao njegove subjektivne teoretske protivrečnosti svesno ističe kao osnovni tok svoje analize, a problem akumulacije kapitala formuliše kao čvornu tačku i glavnu teškoću. U ovome Sismondi pretstavlja nesumnjiv napredak prema Smithu. Nasuprot tome, Ricardo sa svojim epigonima, kao i Say, zastaje u toku cele debate isključivo u pojmovima prostog robnog prometa; za njih postoji samo formula R - N - R (roba - novac - roba), pri čemu je oni još izvrću u direktnu robnu razmenu i misle da su ovom jalovom teorijom iscrpli sve probleme procesa reprodukcije i akumulacije. To je korak unazad u poređenju sa Smithom, i Sismondi je odlučno u preimućstvu prema toj skučenosti! Upravo kao socijalni kritičar on ovde pokazuje mnogo više smisla za kategorije buržoaske ekonomije negoli njeni 7Jakleti apologeti, isto kao što je kasnije Marx kao socijalist pokazao beskrajno više razumevanja za differentia specifica kapitalističkog privrednog mehanizma do tančina nego cela buržoaska politička ekonomija. Kad Sismondi (u knjizi VII, glava VII) uzvikuje R1cardu: "Stal Bogatstvo je sve, a ljudi ništa?", to u tome dolazi do izražaja ne samo "etička" slabost njegovog sitnoburžoaskoa shvatanja u poređenju sa strogom Ricardovom klasičnom objek~ tivnošću nego i socijalnim osećanjima izoštreni pogled kritičara na žive društvene povezanosti ekonomike, dakle, takođe na ?jene protivrečnosti i teškoće, kome nasuprot stoji kruta skucenost apstraktnog shvatanja Ricarda i njegove škole. Spor je samo podvukao da R1cardo kao i epigoni Smitha u podjednakoj 156
m~ri .nis':' bili u stanju ni da shvate zagonetku akumulacije koJU Im Je zadao S1Smondi, akamoli da je reše. 2. No rešenje zagonetke je bilo već i time onemogu· što je cela diskusija bila ?•čena na sporedni kolosek i kon~~~~ trisana oko P.roblem~ kri~a. IzbiJanJe prve krize ovladalo je prirodno di~kus9om, .•h Je Isto. tako P;irodno, na obe strane, omelo da se UVI~I ČinJenica da krize uopste ne pretstavljaju problem akumulaCIJe, nego samo njenu specifičnu spoljašnju formu samo Jedan momenat ~ cikličkoj figuri kapitalističke reproduk~ CIJe. Iz t~.g~ Je prmz~slo da se debat~, na kraju krajeva, morala zavrsiti dvostrukim qUiproquo: pritom je jedna strana izvodila direktno iz kriza nemogućnost akumulacije, a druga strana je izvodila direktno iz robne razmene nemogućnost kriza. Dalji tok kapitalističkog razvitka trebalo je da dovede obe dedukcije podjednako ad ,absurdum. Pri svemu tome Sismondijeva kritika ostaje prvi teoretski poziv na uzbunu protiv vladavine kapitala od visokog istoriskog značaja: on naveštava propadanje klasične ekonomije, koja nije mogla da reši probleme koje je sama probudila. Kad Sismondi uzvikuje uplašeno gledajući na posledice kapitalistič kog gospodstva, to on, sigurno, nije bio reakcionar u tom smislu da bi možda maštao o povratku na pretkapitalističke odnose, mada on, ponekad sa zadovoljstvom, daje preimućstvo patrijarhalnim oblicima proizvodnje u poljoprivredi i zanatstvu naj vladavinom kapitala. On se protiv toga više puta i vrlo energično ograđivao, tako napr. u svome članku protiv Ricarda u "Revue Encyclopedique": "Već čujem kako mi se stavljaju prigovori da se protivim usavršavanju zemljoradnje i tehnike i svakom ljudskom progresu, da ja, besumnje, varvarstvo pretpostavljam civilizaciji, budući da je plug mašina, a ašov još starija mašina i da bi prema mom sistemu trebalo da čovek obrađuje zemlju samo golim rukama. Ja ništa slično nisam rekao i moram, jednom za svagda, da se ogradim protiv svakog zaključka koji se pripisuje mom sistemu, a koji ja sam nisam izvukao. Mene nisu razumeli, ni oni koji me napadaju ni oni koji me brane, i ja sam često crvenio kako zbog svojih saveznika tako i zbog svojih protivnika ... Neka se dobro upamti: ja ne upućujem prigovore ni protiv mašina ni protiv napretka civilizacije ili pronalazaka, nego protiv današnje organizacije društva, organizacije, koja, za vreme dok lišava radnika svake druge sopstvenosti osim njegovih ruku, ne daje mu ni najmanJU zaštitu protiv konkurencije, protiv besomučnog trgovanJa kaJe se uvek svršava na njegovu štetu i čija žrtva, prirodno, on mora da bude." Polazna tačka Sismondijeve kritike jesu, besumnJ.e. interesi proletarijata, i on je potpuno u pravu kada svoJU 157
osnovnu težnju ovako formuliše: "Ja želim jedino da nađem sredstva kako bi se plodovi rada obezbedili onima koji obavljaju rad, a koristi od mašina dale onima koji ih stavljaju u aktivnost." Dakako, kada je trebalo da pobliže okarakteriše društvenu organ~zaciju, kojoj on teži, on to izbegava i priznaje svoju nesposobnost: "Pitanje šta sada treba da radimo je veoma teško i mi nikako nemamo nameru da se danas njime bavimo. Zelimo da ubedimo ekonomiste, potpuno, koliko smo sami u to ubeđeni, da je njihova nauka dosada išla pogTešnim putem. Ali mi nemamo dovoljno poverenja u sebe da im pokažemo pr3vi put: potrebno bi bilo isuviše veliko naprezanje našega uma da bismo sebi pretstavili uobličenje društva kakvo bi trebalo da bude. Ta gde bi se našao toliko jak čovek da bi zamislio organizaciju koja još ne postoji, da bi video budućnost kad nam je tako teško upoznati sadašnjost?" Ovo otvoreno priznanje nesposobnosti, da se preko kapitalizma sagleda u budućnost, koje je dao oko 1820 god., ne služi Sismondiju na sramotu- jer je to bilo vreme kada je gospodstvo krupnog industriskog kapitala tek prekoračilo istoriski prag i kada je ideja socijalizma bila mo· guća tek u utopiskom obliku. Ali kako Sismondi, na ovaj način, nije mogao da ide ni dalje od kapitalizma ni iza kapitalizma, to je za njegovu kritiku preostao samo sitnoburžoaski srednji put. Skepsa u odnosu na mogućnosti punog razvitka kapitalizma, i sa ov,im proizvodnih snaga, dovela je Sismondija do toga da poziva na prigušivanje akumulacije, na umeravanje juriša u širenju gospodstva kapitala. A u tom leži reakcionarna strana njegove kritike.*
* M8rX se u svojoj istoriji opozicije protiv Ricardove škole i njenog tumačenja samo kratko dotakao Sismondija. On kaže na jednom mestu: "Ja Sismondija isključujem iz svog istoriskog pregleda jer kritika njegovih pogleda pripada drugom delu pregleda - kojim se ja mogu baviti tek posle ovog spisa - realnom kretanju kapitala (konkurencije i kredit)". ("Teorije o višku vrednosti", tom III, str. 52.) Ipak, nešto dalje, u vezi sa Malthusom, Marx posvećuje jedan pasus - u osnovnim, crtama svakako iscrpan i Sismondiju: "Sismondi duboko oseca, da kapitalistička proizvodnja sebi protivreči; da njene forme, njeni proizvodni odnosi, s jedne strane, potstiču na neobuzdan razvo~ p~oizvod~ih snag~ i bogatstva; da su ovi odnosi, s druge strane, uslovlJen~; da n]e_na protivrečja između upotrebne vrednosti i prometne vre~nosh,_ rob_e 1 ~ove~, kupovine i prodaje, proizvodnje i potrošnje, kapitala 1 na]ammne Itd. uzimaju utoliko veće razmere ukoliko se dalje razvi)a pro_izvodna _snaga. On, naime, oseća osnovnu protivrečnost, ~eobuzdaru razv~~ak proizvodne snage i uvećanje bogatstva koje se u
~~~a~:~~~~s~s~dp~~~z~~đ~~;an!en~~~~iJ~es žf~f:e s~~~r~i~~- 0~~~~~
~od njege:'- krize_ nisu slu~ajnos~i kao kod Ricarda, nego bitne erupcije 1manentnih prohvrečnosh na visokom stepenu i u određenim periodima. No on se stalno koleba: treba li država da sputava proizvodne snage da bi ih učinila adekvatnim proizvodnim odnosima, ili pro-
158
Glava četrn.aesta.
MALTHUS
Istovren;eno kad. i Sismondi, Ma! thus je poveo delimično rat protiv RICar.dove skale. U drugom izdanju svog dela kao i u svOJim polemikama _S1smondi se poziv~ na Malthusa kao na glavnog svedoka. On Je u .,Revue Encyclopedique" ovako formullsao svoj ratni pohod u zajednici sa Malthusom: .. s. druge strane, Malthus je u Engleskoj tvrdio (protiv Ricarda 1 Saya), kao što sam to i ja pokušao na kontinentu da potražnja nije neophodna posledica proizvodnje, da potrebe i želje čoveka, svakako, nemaju granica, ali da ove potrebe i ove želje mogu da budu zadovoljene potrošnjom samo utoliko ukoliko su sjedinjene sa sredstvima razmene (prometnim sredstvima). Mi smo tvrdili da nije dovoljno ova sredstva razmene pribaviti da bi ona dospela u ruke onih koji imaju ove želje ili potrebe, da je čak često slučaj da sredstva razmene u društvu rastu, a da se potražnja za radom ili najamnina smanjuju; da tada želje i potrebe jednog dela stanovništva ne mogu da budu izvodne odnose da bi ih učinila adekvatnim proizvodnim snagama? On p-ritom često beži u /Prošlost, ,postaje lauđator temporis acb i hteo bi regulisanjem dohotka u odnosu na kapital ili raspodele u odnosu na .proizvo
159
zadovoljene i da potrošnja takođe opad:'. Konačno sm_o tvrdili da nedvosmisleni znak blagostanJa drustva mJe rastuca prmzvodnja bogatstava, nego rast:'ća potražnja za rado~ ili rastuća ponuda najamnine koja pruza nagradu za rad. Rtcardo 1 Say nisu odricali da je rastuća potražnja za radom znak blagostanJa, ali su tvrdili da potražnja mora nastati iz porasta proizvodnje. Malthus i ja to odričemo. Mi tvrdimo da su oba ova povećanja posledice uzroka koji su uzajamno potpuno nezavisni, a katkada čak i suprotni. Po našem mišljenju tržište se pretrpava. kada potražnja za radom nije prethodila proizvodnji i nije ju pratila: nova proizvodnja tada postaje uzrok propasti, a ne blagostanja." Ove reči ostavljaju utisak kao da je izmedu Sismondija i Malthusa, bar u njihovoj opoziciji protiv Ricarda i njegove škole, postojala široka saglasnost i zajednica po oružju. Marx smatra Malthusovo delo "Principles of Political Economy" koje je objavljeno 1820 direktno plagijatom dela "Nouveaux Principes" koje je izašlo godinu dana ranije. U pitanju koje nas interesuje često postoji između obojice u mnogom pogledu direktna suprotnost. Sismondi kritikuje kapitalističku proizvodnju, on je odi učno napada, on je njen tužilac. Malthus je njen apologet. Ali ne u tom smislu da odriče njene pr<>tivrečnosti, kao MacCulloch ili Say, nego u obrnutom smislu, što on protivrečnosti brutalno uzdiže na stepen prir<>dnog zakona i smatra ih apsolutno neprikosnovenim. Sismondijeva misao vodilja jesu interesi radnika: cilj kome on stremi, makar i u <>pšroj i neodređenoj f<>rmi, jeste temeljna reforma raspodele u korist proletarijata. Malthus je ideolog interesa onog sloja parazita kapitalističke eksploatacije koji se hrane <>d zemljišne rente i na državnim jasliroa, a cilj za koji se on zauzima jeste dodeljivanje što je moguće većeg dela viška vrednosti ovim "neproizvodnim potrošačima". Opšte Sismondijevo stanovište je pretežno etičko, socijal-reformatorsko: on "ispravlja<~ klasike, ističući nasuprot njima "da je jedini cilj akumulacije potrošnja", on zastupa prigušivanje akumulacije. Malthus, naprotiv, oštro izjavljuje da je akumulacija jedini cilj proizvodnje i prep<>ručuje neograničenu akumulaciju od strane kapitalista, akumulaciju koju on hoće da dopuni i osigura bezgraničnom potrošnjom njenih parazita. Konačno, polazna tačka Sismondljeve kritike bila je analiza procesa reprodukcije, odnos kapitala i dohotka u društvenom razmeru. Malthus u svojoj opoziciji protiv Ricarda polazi od apsurdne teorije vrednosti i i~ nje izvedene vulgarne teorije viška vrednosti. 160
koja hoć~ da_ objasni kapitalistički profit iz povišenja cena na vrednost roba.• . U šestoj ~!avi svog del~ .,Definitions in Poli tica! Economy" koJe se poJaVIlo 1827, a koJe Je posvetio James Millu Malthus se o~eće isc;rpnom kritikom protiv stava o identiČnosti ponude • po~raznJe .. U. SVOJim "Elements of Political Economy", str. 233, M1!! Je IZJaVIo: .,Sta se time nužno mislilo kada kažemo da su ponuda i potražnja jedna drugoj prilagođene (accomodated to one another) ? To znači da se dobra koja su proizvedena nekom količinom rada razmenjuju za dobra koja su proizvedena jednakom količinom rada. Ako se složlilno sa ovom pretpostavkom,. onda je sve ostalo jasno. Tako, ako se par cipela pr01zvod1 Jednakom količinom rada kao i šešir, ponuda i potražnja će biti prilagođene jedna drugoj dokle god se razmenjuju jedno za drugo šešir i cipele. Ako bi se desilo da cipele padnu u vrednosti u poređenju sa šeširom, to bi ovo pokazalo da je na tržište doneseno više cipela nego šešira. Cipela bi, tada, bilo više nego što je potrebno. Zašto? Zato što proizvod izvesne količine rada u cipelama ne bi mogao više da bude razmenjen za drugi proizvod iste količine rada. Ali zbog istog tog uzroka postojeća količina šešira bi bila nedovoljna, jer bt izvesna suma rada, pretstavljena u šeširima, bila sada razmenjena za veću sumu rada u cipelama." Protiv ovih plitkih tautologija Malthus je istakao dvoje. Pre svega, on skreće Mil! u pažnju na to da njegova konstrukcija lebdi u vazduhu. Stvarno, proporcija u kojoj se razmenjuju šeširi i cipele može da ostane potpuno nepromenj ena, a opet mogu i jedni i drugi da postoje u suviše velikoj količini u poređenju sa potražnjom. A to će se ispoljiti u tome što će i jedni i drugo biti predavani po cenama koje stoje ispod troškova proizvodnje (sa jednim umerenim profitom). "No, može li se u tom slučaju reći", pita on, "da ponuda šešira odgovara potražnji za šeširima, ili da ponuda cipela odgovara potražnji za cipelama. kada se kako ove tako i oni nalaze u takvom višku da se ne mogu razmeniti pod uslovima koji obezbeđuju njihovu stalnu ponudu?"**
Malthus dakle ovde suprotstavlja Millu mogućnost op§te hiperprodukclje: "U poređenju sa troškovima proizvodnje, sve se robe mogu penjati i padati (u ponudi) jednovremeno. ""* . Drugo, on protestuje protiv omiljenog man~ra ko~ M1lla kao i Ricarda i njegovih epigona da svoje teze kroJe na duektnu
* K. Marx, "Teorije o višku vrednosti"! tom II~,. str. 1-29, gde je Malthusova teorija vrednosti i profita detalJnO anallz1rana. ** ***
Malthus, ,.DefinitiOIIlS in Political Economy", 1827, str. 51. l. e., str. 64.
ll AkumUlacija kapitala
161
razmenu proizvoda. "Odgajivač hmelja", kaže on, "koji donosi na tržište možda stotinu vreća hmelja, misli toliko na ponudu u šeširima i cipelama koliko i na sunčane pege. O čemu on onda misli? I šta on hoće da dobije u razmenu za svoj hmelj? Izgleda da je g. Mill mišljenja da bi odavalo najveće neznanJe u političkoj ekonomiji ako bi se reklo da odgajivač hmelja hoće novac. Ipak se ja ne plašim od opasnosti da ću biti proglašen velikom neznalicom, i izjavljujem da je upravo novac ono što on (odgajivač hmelja) potrebuje." Naime, renta koju mora da plati vlasnaku zemlje, kao i najamnine koje mora da plati radnicima, kao, najzad, i kupovina sirovina ; alata koje on treba za produženje svojih plantaza mogu da budu pokriveni samo novcem. Na ovoj tačci insistira Malthus sa velikom podrobnošću; on nalazi da je upravo "zapanjujuće" to što poznati ekonomisti pribegavaju najsmelijim, najnemogućnijim primerima radije nego pretpostavci novčane razmene.* Uostalom, Malthus se zadovoljava time što nam opisuje taj mehanizam po kome suviše velika ponuda, padom cena ispod troškova proizvodnje, automatski povlači ograničavanje proizvodnje i obrnuto. "Ali ova tendencija da se prekomerna ili nedovoljna proizvodnja Ječe prirodnim tokom stvari, nije nikakav dokaz da ova zla ne postoje." Vidi se da se Malthus, uprkos svom dijametralno suprotnom stanovištu po pitanju kriza, kreće potpuno istim kolosekom kao Ricardo, Mill, Say i MacCulloch: za njega takođe postoji samo robna. razmena. Društveni proces reprodukcije sa svojim velikom kategorijama i vezama, koji je Sismondija u celini zahvatio, ovde nije ni najmanje uziman u obzir. Pri tolikim mnogostruk.im suprotnostima u osnovnom shvatanju između Sismondijeve kritike i Malthusove kritike, postoji zajedničko samo u sledećem:
* "I SU!PPDSe they are afraid of the ·imputation of th.ink:ing that wealth consists in money. But though it is certainly true that wealth does not consist in money, it is equally true that money is a most powerful agent in the distribution of wealth, and those who, in a country where a O exchanges are practically effected by money, continue the attempt to explain the principles of demand and supply, and the vari~tions of wages and profits, by referring chiefly to hats, shoes, corn, su1ts of clothi111g, &e, must of IIl.ecessity fail." (L e., S. 60, 111apom.ena.) ("Pretpostavljam da se oni plaše da će im se pripisati mišljenje da smatraju da se bogatstvo sastoji u novcu. Ali je, mada je sigurno tačno da se bogatstvo ne sastoji u novcu, isto toliko tačno da je novac najsnažniji činilac u raspodeli bogatstva. I oni koji u zemlji gde se sve razmene ?bavljaju pomoću novca produžuju sa objašnjavanjima principa ponude l potražnje, na taj način što uzimaju primer uglavnom sa šeširima, cipelama, žitom, odelima itd., moraju neminovno da pogreše.") 162
~- Obojica, n~suprot ~ic~~rdo~im sledbenicima i Sayu, od~acuJ.u stav_ o apnorr:? ucvrscenOJ ravnoteži između potrošnie p~m_z,;r~dn]e; 2.. obop~a tvrde da postoji mogućnost ne samo
l
deiimlcmh nego 1 opshh kriza. _Ali ovde zajedničko prestaje. Dok Sismondi uzroke kriza traz1 ~ ~ISko~ n1you najamnina i u ograničenoj sposobnosti za potrosllJU kap1talista, dotle Malthus, obrnuto, niske najamninE pretv~r~ u prr~od~n zakon kretanja populacije, a za ograničenu P?_trosnJU kap~talista_ on nalazi naknadu u potrošnji parazita vr~ka vre~no~b, kao sto Je plemstvo, sveštenstvo, čije sposobnostr za trosenJe bogatstava i za luksuz nemaju granica: crkva ima do bar stomak. I kada oba, Mal thus i Sismondi, za izbavljenje kapitalističke ak~~ulacije i za njeno spasenje iz škripca traže kategoriju potrosaca kOJI kupuJu, a ne prodaJu, to je Sismondi traži u cilju da suvišak društvenog proizvoda preko potrošnje radnika i kapitalista, dakle, kapitalizovani deo viška vrednosti proda, a Ma~thus da uopšte stvori profit. No kako lica koja primaju rentu i žive na •ačun države, koja samo moraju tek da dobiju kupovna sredstva uglavnom iz ruke kapitalista, mogu ovima da pomognu u prisvajanju profita kupovinom roba sa povišenjem cene, za Malthusa, naravno, ostaje tajna. Pri ovako velikim suprotnostima, oružani savez između Malthusa i Sismondija bio je prilično površne prirode. I ako je Malthus, kako Marx kaže, Sismondijeve "Nouveaux Principes" pretvorio u Malthusov1.1 karikaturu, to je Sismondi Malthusovu kritiku protiv Ricarda učinio nešto suviše Sismondijevom, ističući samo ono što je zajedničko i citirajući ga kao glavnog svedoka. S druge strane, on, svakako prigodice, podleže Malthusovom uticaju, kada uneko· liko preuzima njegovu teoriju državnog rasipništva kao nužnog pomagača akumulacije, teonju koja direktno protivreči njegovoj sopstvenoj polaznoj tačci. Uopšte uzevši, Malthus nije uneo u problem reprodukcije ništa svoga, on ga čak nije ni razumeo; on se vrti u svom sporu sa Ricardovim sledbenicima, kao što su se ovi vrteli u svom sporu sa Sismondijem, uglavnom u pojmovima prostog robnog prometa. U prepirci između njega i Ricardove škol: radilo se o neproduktivnoj potrošnji parazita viška vrednost,, to je bila prepirka o razdeobi viška vrednosti, a ne spor o društvenim osnovama kapitalističke reprodukcije. Malthusova konstrukcija se sl'UŠi!a čim su fiksirane njegove apsurdne greške u teoriji profita. Sismondijev.a kritika se održava, a njegov problem ostaje nerešen čak i ako se primi Ricardova teonJa vrednosti sa svim svojim konsekvencijama. ll'
163
DRUGI OKRSAJ
SPOR
IZMEĐU
RODBERTUSA I VON KIRCHMANNA Glava petnaesta
VON KIRCHMANNOVA TEORIJA REPRODUKCIJE
I druga teoretska polemika o problemu akumulscije potstaknuta je aktuelnim zbivanjima. Dok je Sismondi na svoju opoziciju klasičnoj školi bio potstaknut prvom engleskom krizom i bedom radničke klase koju je ona izazvala, to je Rodbertus skoro dvadeset i pet godina docnije za svoju kritiku kapitalističke proizvodnje crpao povod u pojavi revolucionarnog radničkog pokreta koji je u međuvremenu izbio. Ustanc1 tkača svile u Lianu i čartistički pokret u Engleskoj sa svojom kritikom protiv "najboljeg" od svih društvenih oblika odzvanjali su u ušima buržoazije sasvim drukčije nego neodređene aveti koje je prva kriza izazvala na pozornicu. Najstariji socijalnoekonomski spis Rodbertusov koji potiče verovatno s kraj a tridesetih godina, a pisan je bio za list "Augsburger Allgem. Zeitung" ah ga ovaj nije hteo objaviti, nosi značajni naslov: "Zahtevi radnih klasa" i počinje rečima: "Sta hoće radne klase? Hoće li drugi moć1 da im to uskrate? Hoće li to, što one traže, biti grobnica savremene kulture? - Da će u svoje vreme istorija ova pitanja uastaviti sa velikom upornošću, znali su rnisaoni ljudi, a čartistički zborovi i zbivanja u Birminghamu pokazali su to jasno i obič ii.Vffi svetu." Uskoro će, četrdesetih godina, najživlje previranje revolucionarnih ideja doći do izražaja u Francuskoj u najraznovrsnijim tajnim udruženjima i socijalističkim školamaProudhona, Blanquija, Cabeta, Louis Blanca itd. - i u Februarskoj revoluciji, u proklamaciji "prava na rad", u junsk.im danima, u prvom opštem ratu između dva sveta kapitalisti~kog društva, izazvati epohalnu eksp~oziju protivrečnosti prikrivenih u njegovom krilu. Sto se tiče kriza, kao drugog vidljivog lika ovih suprotnosti, to iz perioda drugog spora raspolažemo neuporedivo bogatijim materijalom za razmatranja nego što je
164
bilo početk~m dvadesetih godina. stoJeća. Diskusija između R?dbert~a ~ von .K1rchmanna vodlla se pod neposrednim utiscl_ma knza IZ g~)(lin_e 1837, 1839, 1847, pa čak i pre prve svetske knze 1857 (zanimlJIVO delo Rodbertusovo: "Die Handelskrisen und d1e Hyp~thekenn~t der Grundbesitzer'" potiče iz godine 1858). UnutrasnJe prohvrečnosti kapitalističke privrede izvršile su na l_todber~usoye .?či ~asvim drukčije oštru kritiku učenja engle~klh klasika 1 n]lhOVIh vulgarizatora o harmoniji u EngleskoJ 1 na Kontinentu nego u doba kada je Sismondi bio digao svoj glas. Da je Rodbertusova kritika, uostalom, stajala pod neposrednim uticajem Sismondijeve, dokazuje citat iz Sismondija o Rodbertusovom najstarijem radu. Sa savremenom francuskom literaturom opozicije protiv klasične škole Rodbertus je, dakle, bio dobro upoznat; možda je on manje poznavao mnogobrojniju englesku literaturu, pa u toj okolnosti i ima, kako je poznato. legenda nemačkog profesorskog sveta o takozvanom "prioritetu" Rodbertusa pred Marxom u pitanju "utemeljenja socijalizma", svoj jedini slabi koren. Profesor Di eh! u svojoj skic1 o Rodbertusu u "Handwiirterbuch der Staatswissenschaften" piše: "Rodbertusa valja nazvati pravim osnivačem naučnog socijalizma u Nemačkoj, jer je već pre Marxa i Lassalla on svojim spisima iz godine 1839 i 1842 dao potpun socijalistički sistem, kritiku Smithovog učenja, novu teoretsku osnovicu i predloge za socijalnu reformu." Ovo je on ponovio 1901 (drugo izdanje), časno, smerno i bogobojažljivo, posle svega i uprkos svemu onome što su za razbijanje ove profesorske legende bili napisali Engels, Kautsky i Mchr;ng. Da je, uostalom, monarhistički, nacionalno i pruski raspoloženi "socijalist" Rodbertus, koji je bio komunist za budućnost od posle 500 godina, a za sadašnjost pristalica čvrste stope eksploatacije od dvesta procenata, nasuprot međunarodnom "prevratniku" Marxu u očima svih nemačkih naučnika političke ekonomije jednom zauvek svagda morao osvojiti palmu "prioriteta", razume se samo po sebi i ne može biti pokolebano ni najubedljivijim dokazima_. Ipak, nas ovde mnima druga strana Rodbertusov~ anah~e. Ish taj Diehl nastavlja svoj panegirik na sledeći načm: "Ah Rodbertus nije delovao samo kao pionir socijaliz~a, nego l celokupna nauka političke ekonomije l
*
,.Trgovinske krize i nevolje zemljovlasničkih hipoteka".
165
riskih kategorija kapitala itd." Sa pomenutim velikim Rodbertusovim podvizima, a naročito sa onim "itd.'\ imamo nameru da se ovde pazabavimo. Spor između Rodbertusa i von Kirchmanna izazvan je glavnim delom prvoga: "Prilog saznanju naših državnoprivrednih prilika", objavljenim 1842, na koje je von Kirchmann odgovorio dvema raspravama u časopisu "Demokratische BHitter": "0 zemljišnoj renti u socijalnom pogledu" i "Društvo razmene", a Rodbertus je na ovo replicirao 1850 i 1851 godine svojim ,.Socijalnim pismima". Taiko je diskusija došla na teoretsku oblast na kojoj je trideset godina ranije izvojevana polemika između Malthus-Sismondija i Say-Ricardo--MacCullocha. Već u svom najranijem spisu Rodbertus je izrekao misao da ĆP u današnjem društvu, pri rastućoj produktivnosti rada, radnička najamnina zauzimati sve manji udeo u nacionalnom proizvodu - misao za koju je on izjavio da kao na svoju "polaže pravo", koju je on tada, pa sve do svoje smrti, dakle kroz tri decenije, stalno ponavljao u raznim varijacijama. U tome padajućem udelu najamnine Rodbertus vidi opšti koren svih zala današnje privrede, naročito pauperizma i kriza, koje skupa on označava kao "socijalno pitanje sadašnjice". Von Kirchmann sa ovim objašnjenjem nije saglasan. On smatra da pauperizam dolazi kao posledica delovanja rastuće zemljišne rente, a krize da su posledica nedostatka tržišta. O ovome on naročito ističe da "najveći deo socijalnih zala ne leži u nedostatku proizvodnje, nego u nedostatku prođe proizvedenih dobara; da je neka zemlja utoliko više izložena opasnostima bede i oskudice ukoliko je u stanju više da proizvede, ukoliko više raspolaže sredstvima da zadovolji sve potrebe". I radničko pitanje sadržano je u ovome, jer i "izvikana pravo na rad svodi se, na kraju krajeva, na pitanje tržišta". "Vidi se, zaključuje von Kirchmann, da je socijalno pitanje skoro istovetna sa pitanjem tržišta. Pa i same nedaće mnogo ozloglašene konkurencije iščeznuće čim se otvore sigurna tržišta robe; tada će od sve povike ostati samo njene dobre strane: ostaće utakmica da isporučuje dobre i jevtine robe, ali će iščeznuti borba na život i smrt koja ima svoj osnov samo u tržištima koja su nedovoljna za .sve."* Razlika u shvatanjima Rodbertusa i von Kirchmanna očita je. Rodbertus vid.i koren zla u nepravilnoj raspodeli nacionalnog
* Von
Kirchmannovi argumenti su kod Rodbertusa vrlo opširno od
reči do reči navedeni. Potpun primerak "Demokratische Blatter" sa o~alnim čla~om, prema uveravanju Rodbertusovog izdavača, ne
moze da se dobiJe,
166
pro~zvoda .. a voD: Kirc?mann u tržišnim granicama kapitalističkP p:~:nzvodnJe~. Prr O~OJ ko~~~i~~ u. von Kirchmannovim izlaga: nJima, I1arocrto u nJegovoJ 1dihcnoJ pretstavi kapitalističke kon~ur~n~:Je, svedene na :pohvalnu utakmicu za najboljom i najJ~vti~Jo~.:obom.' kao 1 u svođenju izvikanog prava na rad na pitanJe trz1sta, K1rchmann ipak pokazuje donekle više razumevanja za ranjavu tačku kapitalističke proizvodnje: njene tržišne graruce, nego Rodbertus koji se vezuje samo na pitanja raspodele. Ov~~ !e, da~le, ':on Kirchmann taj koji opet prihvata problem, kOJI Je ramJe. b10 stavio na dnevni red Sismond1. Pa ipak von K.irchmann niJe sporazuman sa objašnjenjem i rešenjem problema od strane Sismoodija; on čak stoji više na strani Sismondijevih oponenata. On ne samo da akceptira Ricardova teoriju zemljišne rente, ne samo Smithovu dogmu d~ se cena robe sastoji iz samo dva dela, iz kamate od kapitala i '~ajamnine" (von Kirchmann pretvara višak vrednosti u "kamatu od kapitala"), nego i Say-Ricardovu tezu da se proizvodi kupuju samo proizvodima a proizvodnja sama sebi da stvara prođu, tako da gde izgleda da j'e na jednoj strani previše proizvedeno, na drugoj strani da je proizvedeno samo premalo. Vidi se, von Kirchmann ide stopama klasika, ali u svakom slučaju to je "nemačka izdanje klasika" sa nmogobrojnim "ako" i "ali". Tako von Kirchmann nalazi, prvo, da Sayev zakon prirodne ravnoteže između proizvodnje i potražnje "stvarnost još ne iscrpljuje", pa dodaje: "U prometu leže prikriveni još i drugi zakoni koji sprečavaju čisto ostvarenje tih stavova, i kada bismo ih otvorili, tada bi mogla biti objašnjena sadašnja pretrpanost tržišta, a njihovim otkrićem možda otkriven i put kako da se to veliko zlo izbegne. Mi verujemo da u sadašnjem društvenom poretku postoje tri odnosa koji dovode do protivrečnosti između onoga nepobitnog Sayevog zakona i stvarnosti." Ti odnosi su: ,.suviše nejednaka raspodela proizvoda" - tu von Kirchmann, kao što vidimo, naginje u izvesnoj meri Sismondijevom shvatanju -, teškoće koje priroda pričinjava čovečjem radu u proizvodnji sirovina, i najzad nedostaci trgovine kao posredničke operaciJe između proizvodnje i potrošnje. Ne upuštajući se pobhze u obe poslednje "smetnje" Sayevog zakona, osmotrimo von K.irchmannovu argumentaciju u vezi sa prvom tačkom: "Prvi odnos - izjavljuje on - može se kraće izra~iti či njenicom "da radnička nadnica stoji suviše nisko" i d~ IZ to~a nastaje zastoj u prođi. Onome koji zna da se cene roba sasta! e iz dva dela: iz kamate od kapitala i radničke najamnme, moze ovo tvrđenje izgledati neobično; ako je :adnička naJamnma niska, niske su i cene roba, a ako su nadnice visoke, VIsoke su 167
i cene roba. (Kao što se vidi, von Kirchmann prima Smithovu dogmu čak i u njenoj najnaopakijoj verziji: cena se ne rastvara na radničku najamninu + višak vrednosti, nego se ona sastoji iz njih kao njihova jednostavna suma, - shvatanje gde se sam Smith najviše udaljio od svoje teorije radne vrednosti.) Najamnina i cena stoje tako u pravom srazmeru i uzajamno se uravnotežuju. Engleska je samo zato ukinula svoje carine na žito, meso i druge životne namirnice da bi postigla obaranje radničkih najamnina i tako omogućila kapitalistima da daljim pojevtinjenjem robe potisnu na svetskim tržištima svakog drugog konkurenta. To je, međutim, samo delimično tacno, i ne utiče na srazmer u kom se proizvod deli između kapitala i radnika. U suviše nejednakoj raspodeli između kapitala i radnika leži prvi i najvažniji razlog što se Sayev zakon u stvarnosti ne izvršuje, zbog čega uprkos proizvodnji u svima granama sva tržišta ipak pate od prenatrp anosti." Ovo svoje tvrđenje von Kirchmann izlaže opširno na jednom primeru. Po ugledu na klasičnu školu on nas, razume se, vbdi u zamišljeno izolirano društvo, koje nam pruža neotporan iako ne i zahvalan objekt za eksperimente iz političke ekonomije. Zamislite neko mesto, sugeriše nam von Kirchmann, koje ima ni manje ni više nego 903 stanovnika, i to tri preduzetnika sa po tri stotine radnika. Mesto podmiruje svojom proizvodnjom sve potrebe svog stanovništva i to preko tri preduzeća od kojih se jedno stara za odeću, drugo za ishranu, osvetljenje, ogrev i sirovine, treće za stanove, nameštaj i oruđa. Svakome od ta tri odeljka preduzetnik sam obezbeđuje potreban "kapital i sirovine". Plaćanje radnika u svakom od ova tri preduzeća vrši se tako da radnici polovinu godišnjeg proizvoda dobijaju u vidu najamnine, a druga polovina ostaje preduzetniku kao "kamata od njegovog kapitala i kao preduzetnička dobit". Količina robe koju svako od ovih preduzeća isporučuje upravo je dovoljna da pokrije potrebe sva 903 stanovnika. Tako to mesto ima obezbeđene "sve uslove opšteg blagostanja" za sve svoje stanovnike i sve prema tome polazi Uvek čilo i vesela srca na rad. Ali posle nekoliko dana se radost i blagostanje preobraćaju u opšti vapaj i škrgut 2lUba: na von Kirchmannovom ostrvu blaženih dešava se, naime, nešto što niko ne bi onde oče kivao, baš kao ni da se sruši nebo; izbila je prava pravcata, moderna industriska i trgovinska kriza! Onih 900 radnika imaju samo najneophodnije i naj oskudnije: odeću, hranu i stanovanje, a tri preduzetnika imaju svoje magacine pune odeće i sirovina, a stanove prazne; oni se žale na nedostatak prođe, a radnici, obratno, na nedovoljno zadovoljenje svojih potreba. A otkud su izbile illae lacrimae? Da li zato, kako pretpostavljaju Ricardo 168
i Sa~, što ~d 1jednih proizvoda ima previše, a od drugih premalo. N1posto. odg~~ara V
jednako velike" količine proizvoda. A razmen~ sama, _ma koliko se celokupna dokazivanje vrtelo upravo oko nJe, u pnmeru von Kirchmanna ne igra nikakvu ulogu, jer se kod njega ne raspodeljuje vrednost, nego količina proizvoda, masa upotreb!'ih vrednosti kao takvih. Sa druge strane u interesantnom ,.mestu" von Kirclunannove uobrazilje, u njegovom "mestu" vrši se prvo raspodela proizvoda, a zatim po izvršenoj raspodeli treba da bude opšta razmena, dok u zemaljskom svetu kapitalističke proizvodnje, kao što je poznato, razmena, naprotiv, otpočinje raspodelu proizvoda i posreduje je. Pritom se pri von Kirchmannovoj raspodeli dešavaju najčudesnije stvari: istina, cena proizvoda, dakle i celokupnog društvenog proizvoda, sastoji se, "kao što se zna", samo iz "najanmine i kamate od kapitala", samo iz pr v, pa dakle i celokupni proizvod se, prema tome, raspodeljuje individualno bez ostatka između radnika i preduzetnik3, i pritom je, na svoju nesreću, von Kirchmann zadržao u slabom sećanju da je za svaku proizvodnju potrebno i tako nešto kao oruđa i sirovine. On zato u svoje "mesto" pod životnim namirnicama krijumčari sirovine, a pod nameštajem oruđe; ali se postavlja pitanje: kad dođe do opšte raspodele, kome će pripadati ove nesvarljive stvari: radnicima kao najamnina, ili kapitalistima kao preduzetnička dobit? Svaka od ove dve strane lepo bi zahvalila na njima. I pod takvim pretpostavkama treba tada da dođe do kulminacije pretstave: do razmene između radnika i preduzetnika. Osnovrui akt razmene kapitalističke proozvodnj e, akt razmene između najamnih radnika i kapitalista, von Kirchmann pretvara iz razmene između živog rada i kapitala u razmenu proizvoda! Ne prvi akt: razmena između radne snage i promenljivog kapitala, nego drugi akt: realizovanje najamnine primljene iz promenljivog kapitala biva stavljen u središte celog mehanizma, i obrnuto, celokupna robna razmena kapitalističkog društva svodi se isključivo na tu realizaciju najamnine! A onda dolazi ono što je najlepše: ta razmena između radnika i preduzetnika, koja je došla u žarište celog privrednog života, pri pobližem razmatranju nije uopšte nikakva razmena, do nje uopšte ne dolazi. Jer kad svi radnici dobiju svoju najamninu u naturi, i to u polovini svog sopstvenog proizvoda, razmena može da se vrši još samo među samim radnicima koji sada razmenjuju svoju najamninu koja se sastoji kod jednih samo od odeće, kod drugih samo od životnih namirnica, a kod trećih samo od nameštaja, tako da svaki radnik realizuje svoju ~a~amninu po trećinu u hrani, odeći i nameštaju. Sa preduzetn1c1ma cela ova razmena nema nikakve veze. Preduzetnici pak sede, za svoj račun, sa svojim viškom vrednosti koji se sastoji od polovine od svega onoga što je ovo društvo proizvela
+
170
od o?~će, živ~tni~ na~rnica, nameštaja i, njih trojica, samohrani_ 1 p~epus~en1 sanu sebi, ne znaju ni sami šta da otpočnu sa__ svrm tlm tnc~ma. U ov:oj nesreći, koju je stvorio sam von K1r~mann, ne b1 mo~Ia rumala pomoći nijedna ma kako velikodusna raspodela prmzvoda. Naprotiv, ukoliko je veći deo društvez;tog proizvoda koji je dodeljen radnicima, utoliko bi oni manJe pos}a.Ima_li sa pr;duzetnicima pri njegovoj razmeni, jer bi u tom slucaJU b10 povecan samo obim uzajamne razmene među radn\cima. Sv~ rel="nofollow">tko da bi u tom slučaju preduzetnicima ostala na leđima manja količina viška proizvoda, ali ne možda zato što bi razmena tog viška proizvoda bila olakšana, nego samo zato jer bi bio umanjen sam višak vrednosti. O razmeni viška pr~ izvoda između radnika i preduzetnika ne bi moglo biti reči ni sada kao ni ranije. Mora se priznati da na ovako srazmerno malom prostoru nanizana tolika gomila detinjarija i ekonomskih besmislica premašuje čak i onu meru koja bi se mogla upisati u dobro jednom pruskom državnom tužiocu; - von Kirchmann je, kao što je poznato, bio državni tužilac i to, što mu čini čast, u dva maha disciplinski kažnjeni državni tužilac. Pa ipak, posle svojih preliminarija, koja su tako malo obeća vala, von Kirchmann se ustremijuje direktno na stvar. On uviđa da je neupotrebljivost viška vrednosti ovde nametnuta njegovom sopstvenom premisom: konkretnim upotrebnim oblikom viška vrednosti. On sada preduzetnike upućuje da polovinom količine društvenog rada prisvojenog kao višak vrednosti ne proizvode "proste robe" za radnike, nego luksuzne robe. Kako je "suština luksuzne robe da ona potrošaču omogućuje da troši više kapitala i radne snage nego što je to moguće pri prostGj robi", to će ova tri preduzetnika sama samcata da postignu da onu celu polovinu ukupnog društvenog rada potroše u čipkama, otmenim kočijama itd. I tako, neće ništa preostati što se ne bi moglo prodati, i kriza će biti srećno prebrođena, hiperprodukcija će biti onemogućena jednom zauvek, kap1ta·· listi i radnici će biti u sigurnim odnosima, a čudesno sredstvo, koje je von Kirchmann, pronašao, koje je omogućilo ta dobročinstva i uspostavilo ravnotežu između proizvodnje i potroŠnJe zove se: luksuz! Drugim rečima: savet koji ovaj dobri. čovek daje kapitalistima koji ne znaju šta da otpočnu sa svoJ!m V!: šk om vrednosti koji se ne može realizovati, glasi: neka. ga satru pojedu. U kapitalističkom svetu je, dabome, 1 lu~suz veo. odavno poznat kao pronalazak, - ali krize su besnele 1 besne _IPak· Odakle dolazi to? "Odgovor može biti samo taj - poucava nas von Kirchmann - da taj zastoj u prođi dolazi u st':' arnon: svetu samo otuda što još uvek ima prema!o luksuza, 1h drug!m re: čima: da se u redovima kapitalista, to jest redoV!ma omh koJ!
171
imaju sredstva za potrošnju, još uvek suviše malo t~oši.u ~a neumesna apstinencija kapitalista dolazi iz rđave nav1ke, ~OJU je politička ekonomija pogrešno ne_gov~la: od sklono~h za stednjom u cilju "proizvodne potrosnJe . Drug1m rec1ma: knze dolaze od akumulacije,- to je von Kirchmannova osnovna teza. On je dokazuje opet još i_ednin;_ p~merom __dirljive nai~':l:osti. Pretpostavile, veli on, "slucaJ kOJl b1 u političkOJ ekonomlJl b10 pohvaljen kao bolji", kad bi preduzetnici rekli: Mi nećemo da utrošimo svoje prihode do poslednje pare na sjaj i luksuz, nego ćemo ih opet produktivno uložiti. Sta znači to? Ništa drugo nego otvoriti nove poslove raznih vrsta pomoću kojih bivaju opet stvarani proizvodi; prodajom ovih proizvoda nastaće kamate (von Kirchmann misli na profit) za onaj kapital koji je nastao od nepotrošenih prihoda koje su trojica preduzetnika cštedeli i plasirali. Tri preduzetnika se reše, dakle, da na ličnu potrošnju utroše proizvod od 100 radnika, to jest da svoj luksuz znatno ograniče, i da radnu snagu ostalih 350 radnika sa kapitalom, koji su oni koristili, utroše na podizanje novih preduzeća proizvodnje. Sad nastaje pitanje: u kojim preduzećima proizvodnje treba da budu korišćeni ovi fondovi? "Tri preduzetnika imaju da se opredele ili da opet zasnuju preduzeća za prostu robu, ili preduzeća za luksuznu robu u, - jer po von Kirchmannovoj pretpostavci postojani kapital ne biva reprodukovan, a celokupni društveni proizvod se sastoji iz samih sredstava za potrošnju. Ali time bivaju preduzetnici stavljeni pred dilemu koja nam je već poznata: ako proizvode "proste robe", nastaće kriza, jer radnici nemaju sredstava da kupe još i za dopW1Ska životna sredstva, budući da su već izmireni dobijenom polovinom vrednosti proizvoda, a ako proizvode luksuznu robu, moraju je opet sami i potrošiti. Tertium non datur (trećega nema). Ni spoljna trgovina ne može ništa izmeniti na dilemi, jer efekat trgovine leži samo u tome da "poveća raznovrsnost roba unutrašnjeg tržišta", ili da poveća proizvodnost. "Ili su, dakle, inostrane robe - proste robe, u tom slučaju kapitalist ih neće kupiti, a radnik ih opet ne može kupiti, jer nema sredstava, ili su luksuzne robe, - u tom slučaju radnik je, prirodno, još manje u stanju da ih kupi, a kapitalist ih, radi svoje težnje da štedi, isto tako neće kupiti." Koliko god su svi ovi von Kirchmannovi argumenti primitivni, kroz njih ipak sasvim lepo i jasno probija njegova osnovna misao kao i mOra teoretske nacionalne ekonomije do svog punog izražaja: u društvu sastavljenom isključivo od radnika i kapitalista akumulacija se poka:uJe kao. potpuno nemoguća. Von Kirchmann iz toga l":_Vlaci_ zaklJucak te bez ikakvog uvijanja pobija akumulaciju, ,,stednJu", "prmzvodnu potrošnju'' viška vrednosti; protiv kla-
172
sične ekonorni~e k'?j.~ ov~ zablude propoveda oštro polemiše; a kao Jek prot~ v. knza koJe. ~astaju sa porastom produktivnosti rada preporucuJ e. sve vec1 luksuz. Vidi se, koliko je von Kirchmann u SVOJim teoretskim premisama bio prosta karikatura R1~rdo-S~yeva, ~oli'ko je on u svojim zaključcima karikatura S1smond1Jeva. B1lo je ipak potrebno da se pitanja koja je von Kirchmann postavio osmotre sasv.im oštro, kako bi se pravilno mogla oceniti Rodbertusova antikritika i ishod spora." Glava §esnaesta RODBERTUSOVA KRITIKA KLASICNE SKOLE
Rodbertus zahvata stvari dublje od von Kirchmanna. On koren zla traži u samim osnovama društvene organizacije i vladajućoj školi slobodne trgovine objavljuje ogorčen rat. Dabome, on ne polazi u rat protiv sistema nesmetanog robnog prometa ili slobode radinosti koje on u celini i potpuno prihvata, nego protiv manchesterstva, protiv laissez faire u unutrašnjim socijalnim odnosima privrede. U njegovo vreme je, posle perioda burnog poleta klasične ekonomi j e, već bila uzela maha ona neskrupulozna apologetika koja je u basnoslovnom vulgarnom ekonomistu i idolu svih filistara gospodinu Fredericu Bastiatu sa njegovim "harmonijama" našla najuspeliji izraz. Uskoro su i razni Schulzei počeli da hvataju maha po Nemač koj kao mizerne ćiftinske imitacije francuskog proroka harmonija. Protiv tih beskrupuloznih .,torbara slobodne trogovine' digao se Rodbertus sa svojom kritikom . .,Pet šestina nacije je- uzvikuje on u svom "Prvom socijalnom pismu" upućenom von Kirchmannu (1850) - neznatnošću svog dohotka ne samo isključeno od najvećeg dela blagodeti civilizacije, nego podleže S vremena na vreme i najužasnijim erupcijama stvarne bede i stalno je izloženo njenoj neposrednoj opasnosti. A ipak su to upravo stvaraoci svekolikog bogatstva društva. Njihov rad počinje sa izlaskom a završava sa zalaskom sunca, traje d~ u sam~ noć, ali nikakav napor ne može da izmeni ovu sudb1n~: On1 ne mogu da povise svoj dohodak, pa samo gube i posledn.J' slobodni trenutak, koji bi im još preostao za obrazovanJe. nFhov.~g duha. Spremni smo da poverujemo da je napretk~ CIVIlizaciJe toliko patnje bilo potrebno za njegovo postolJe. Ali evo odJednom zračak mogućnosti da ova žalosna neizbežnost bude promenjena: pojavio se niz najčudesnijih pronalazaka, - pron.alazaka koji ljudsku radnu snagu više nego ustostrucavaJu. 173
N aci on alno bogatstvo - nacionalna imovina u odnosu na broj stanovništva- raste radi toga u sve većoj p_rogresiji. Ja pitam: može li biti prirodnije posledice, pravednijeg zah~eva, nego d~ stvaraocima onog starog i ovog novog bogatstva bude nekako obezbeđena korist iz tog povećanja? da se ili i njihov dohodak poveća, ili njihovo radno vreme smanji, ili da što veći braj njih pređe u redove onih srećnika koji su privilegovani da ubiru plodove rada? Ali državna privreda, ili, bolje rečeno, nacionalna privreda, bila je kadra da ostvari samo suprotnost od svega toga. Istovremeno dok nacionalno bogatstvo raste, raste i osiromašenje onih klasa, čak posebni zakoni moraju da spreče još veća produženja radnog dana, a broj radnih klasa raste u većem srazmeru od broja drugih klasa. Pa 1 to nije dosta: Stostruko pojačana radna snaga koja za pet šestiHa nacije nije donela nikakvo olakšanje, postaje periodično još i baukom poslednje šesti ne nacije, a time celog društva." "Kolike protivrečnosti dakle, a naročito na privrednom polju! A kolike protivrečnosti na društvenom polju uopšte! Društveno bogatstvo raste, a pratilac tog porasta bogatstva je porast siromaštva i bede. Stvaralačka snaga sredstava za proizvodnju je u porastu, a poslectica toga je njihovo odbacivanje. - Društveni uslovi iziskuju da materijalni položaj radničkih klasa bude uzdignut na više podjednak stepen sa njihovim političkim položajem, a privredni uslovi odgovaraju na sve to njihovim sve većim unižavanjem. - Društvu je potreban nesmetan uspon njegovog bogatstva, a današnji rukovodioci proizvodnje moraju taj uspon da zaustavljaju, kako ne bi bila povećana beda. Samo se jedno nalazi u harmoniji! Naopakim prilikama odgovara naopaki stav vladajućeg dela društva, naopako traženje uzroka tih zala onde gde on ne leži. To je egoizam koji se često zaogrće plaštom morala. On kao uzroke pauperizma optužuje poroke radnika. Njihovoj tobožnjoj nenasitosti i neekonomičnosti pripisuje krivicu za zločinstva koja nadmoćne činjenice nad njima vrše; a kada pri tim činjenicama ni sam ne može više da zatvori oči pred neodgovornošću radnika, tada stvara teoriju "o neophodnosti siromaštva". Bez prestanka taj egoizam poručuje radnicima samo ora et lahora, kao dužnost njihovu propoveda im apstinenciju i štedljivost, i bedi radništva, u krajnjoj liniji, dodaje još i povrede njihovih prava od strane zavoda za prinudnu štednju. On ne vidi da slepa sila prometa pretvara molitvu pre rada u kletvu prinudne nezaposlenosti, da - štedljivost znači nemogućnost ili svirepost, i da je konačno moral 174
ostao _uve~. bez. efekt~ u ustima onih o kojima pesnik zna da "potaJno PIJU v1no a Javno propovedaju vodu"."* Mada ove reči, hrabre po sebi, - trideset godina posle SismondiJ a 1 Owena, dv_adeset godina posle optužbi engleskih soCIJalista RlC~rdove skale, najzad posle čartističkog pokreta, posle J unske bttke 1, last not least, posle pojave Komunističkog mar:If_esta, - nisu m?gle pretendovati na to da imaju pionirski znacaJ na ovome polJU, sada se utoliko više radilo o naučnom fundiranju. tih optužbi. Rodbertus tu daje ceo sistem koji se može svesti na sledeće zbijene stavove. . ~sto~~ski posti_g~uti nivo proizvodnosti rada u zajednici sa "InstituCIJama pozitivnog prava", to jest privatnim vlasništvom blagodareći zakonima 11 prometa prepuštenog samom sebi" iza~' zvali su čitav niz naopakih i nemoralnih pojava. Tako ' l. prometnu vrednost namesto "normalne", "konstituisane vrednosti" i time današnji metalni novac umesto pravog "svojoj ideji odgovarajućeg" "papirnatog bona" ili "radnog novca". "Prva (istina) je: da su sva ekonomska dobra proizvod rada, ili, kako se to još i drukčije obično izražavalo, da je jedino rad produktivan. Taj stav još ne znači da je vrednost proizvoda uvek ravna koštanju rada, drugim rečima, da bi rad već danas mogao da pretstavlja i merila vrednosti." Naprotiv, istina je "da to još nije državno-privredna činjenica, nego tek državno-privredna ideja".** "Kad bi se vrednost mogla konstituisati prema radu koji je na proizvod utrošen, još bi se i mogao zamisliti novac koji bi bio, da tako kažemo, kao napismena priznanica iz listova istrgnutih iz opšte konto-knjige, ispisane na najjevtinijem materijalu, na dronjku. Takve priznanice dobio bi svako za vrednost koju je proizveo i koju bi on opet ostvario kao uputnicu na isto toliku vrednost dela nacionalnog produkta koji se ima razdeliti... Ako, međutim, vrednost iz koga bilo razloga ne može ili još ne može biti konstituisana, onda novac sam l'o sebi mora pretstavljati onoliku vrednost koliku treba da hkvtdira, da već sam nosi sa sobom kao zalogu ili jemstvo, i za~~ da bude već sam i1ll"ađen od dragocenog dobra, zlata •h srebra."*** Ali čim se javlja kapitalistička robna proizvodnja: odmah se sve postavlja na glavu: "Konstituisanje vrednosti mora nestati jer vrednost može da postoji još samo. kao prometna vrednost. "•••• A "kako vrednost nije mogla b1t1 konsh-
* Dr. Karl Rodbertus-Jagetzow, "Schriften", Berlin 1899, Ba!lld III, str. 172-174, 184. **
**"' ****
l. e., str. 104, 105. l. e., I, str. 99. l. e., I, str. 175.
175
tuisana ni novac ne može biti samo novac, on ne može potpuno da odiovara svojoj ideji".~ "Pri praYi;čnoj n~adi pri ra~ meni (morala bi) prometna vrednost prmz~oda biti ravna koh: čini rada koji je u nju utrošen; morale br u prmzvodrma brtl razmenjivane uvek jednake količine rada." Ali i podpretpostav: kom da svako proizvodi upravo upotrebne .vrednosti koJe drugi potrebuje, "moralo bi, jer se ?vde r~dilo _o lj~dskom _saznanju i volji, ipak da uvek prethodi prav1~no. rzracun~vanJ~, rzra~: nanje i utvrđenje količina rada sadrzamh u prmzvodima koJI se razmenjuju, pa bi o tome morao postojati zakon kome se Ll Česnici razmene pokoravaju" .*• Kao što je poznato, Rodbertus sa naglaskom ističe svoje pravo na prioritet prema Proudhonu u otkriću "konstituisane vrednosti", što mu se laka srca može priznati. Kako je ta "ideja" bila samo bauk koji je izvesno vreme pre Rodbertusa u Engleskoj teoretski korišćen ali praktično već bio pokopan, i kako je "ideja" bila ništa drugo nego utopističko izopačenje Ricardovog učenja o vrednosti, to je najbolje pokazao Marx u svojoj "Bedi filozofije" kao i Engels u svome predgovoru ovome delu. Zato nije potrebno da se dalje bavimo ovom "pesmom buduć nosti na dečjoj svirajci". 2. Iz "procesa razmene" proizašla je "degradacija" rada na robu, a radnička najamnina na "vrednost koštanja" umesto fiksne kvote njenog udela u proizvodu. Rodbertus svoj zakon najamnine izvodi smelim istoriskim skokom neposredno iz ropstva, pri čemu on specifična obeležja, koja kapitalistička robna proizvodnja stavlja na eksploataciju, smatra samo za varljive laži i sa moralne tačke gledišta grmi na njih: "Tako dugo dok su još sami proizvođači bili vlasništvo neproizvođača, dok je postojalo ropstvo, bio je privatni interes "gospodar§." jedino merodavan i on je jednostavno određivao veličine onoga dela (radničkog udela). Otkada su proizvođači postigli punu ličnu slobodu, ali i ništa više preko toga, sporazumevaju se obe strane o visini najamnine unapred. Najamnina je, kako se to danas kaže, predmet "slobodnog ugovora", to jest predmet konkurencije. Time je, dabome, rad podređen istim zakonima prometne vrednosti koji,ma podležu i proizvodi, on sam dobija prometnu vrednost; visina njegove najamnine zavisi od delovanja ponude i potražnje." Pošto je stvari tako postavio na glavu, i prometnu vrednost radne snage izveo iz konkurencije, odmah posle toga, naravno, on njenu vrednost izvodi iz njene prometne· vrednosti: "Rad dobija u režimu zakona prometne vrednosti, kao i proiz-
*
** 176
l. e., I, str. 176. l. e., II, str. 65.
vodi, neku yrstu "vrednosti koštanjau koja ispoljava privlačnu ~nagu ?~ nJego~ pr?metnu._vr~dnost, na iznos najamnine. To Je onaJ Iznos naJamnine kOJI Je potreban da ga održava na snazi", to jest koji mu_ daje snagu za sopstveno p;~dužavanje, pa makar samo u nJenom potomstvu, to je takozvano neophodz:to ?državanje" .. Ali to za Rodbertusa nije konstat~~ija obJe~tivmh ekonoJ?"kih ~~ko~a, nego jedino predmet moralnog ogorcenJa. TvrđenJe klastcne skole da "rad nema veće vrednosti nego koliko najamnine dobija" Rodbertus naziva "ciničnim" i on se odlučuje na to da otkrije "niz Zabluda" koje su dovel~ do tih "grubih i nemoralnih zaključaka".* "Isto toliko ponižavajuća pretstava kao i ova bila je ona koja je radničku najamninu ocenjivala prema nužnom održavanju ili u istom smislu kao i opravku mašina, pa se i kod rada koji se pretvorio u razmenljivu robu, kod tog načela, izvora svih dobara, govorilo o "prirodnoj ceni" ili "koštanju" kao i kod njegovog proizvoda, i tu prirodnu cenu, to koštanje rada stavljalo u iznos dobara koji je potreban da bi se rad uvek iznova mogao dovesti na tržište." Taj karakter robe i odgovarajuće utvrđivanje vrednosti radne snage nisu, međutim, ništa drugo nego zlonamerna izvrtanja škole slobodne trgovine, i umesto da, kao engleski Ricardovi učenici, ukaže na protivrečnosti unutar kapitalističke robne proizvodnje: između određivanja vrednosti rada i odredivanja vrednosti stvorene radom, Rodbertus, kao dobar Prus, optužuje kapitalističku robnu proizvodnju zbog protivrečnosti sa pozitivnim državnim pravom. "Koliko apsurdno neopisivo protivrečje u shvatanju onih nacionalnih ekonoma", uzvikuje on "koji hoće da u oblasti. prava dadu radnicima pravo suodlučivanja o sudbini društva, a nacionalnoekonomski još uvek žele da se s~ njima postupa samo kao sa robom!"*~ Postavlja se samo pitanje: zašto radnici trpe još uvek ovako ludu i vapijuću nepravdu? - prigovor koji je, naprimer, von Hermann digao protiv Ricardove teorije vrednosti. Na to Rodbertus odgovara: "Sta bi trebalo da su učinili radnici, .da posle svog oslobođenja, nisu hteli da podnose takvo u.ređe~Je? Zamislite sebe u njihovom položaju! Oni su oslobođem goll! th u ritama, sa ničim drugim osim svoje radne snage. Sa uklđa njem ropstva ili kmetstva prestala je moralna ili pravna obaveza gospodara da bivše svoje robove hrane ili da se staraJu o njihovim neophodnim potrebama. Ali njihove potrebe su l dalje ostale· oni su morali da žive. Kako je trebalo da se svojom radnod. snagom staraju za taj život? Da uzmu nešto od
* **
l. e., I, str. 182-184. l. e., II, str. 72.
12 Akumulacija kapitala
177
raspoloživog društvenog kapitala i da, time ~roizvode sr~dstva za svoje održavanje? Ali kap1tal u drustvu pnpadao Je vec drugima, a ne njima, i izvršioC:i _"prava" ne ~i to trpeli." ~ta J~ drugo preostalo, dakle, radmc1ma? "Samo Jedna alternativa: 1h srušiti pravni poredak društva, ili pod približno starim privrednim uslovima, iako u izmenjenom pravnom položaju, vratiti se svojim ranijim gospodarima, sopstvenicima zemlje i kapitala i kao najamninu primati što su ranije dobijali kao plću!" Srećom za čovečanstvo kao i za prusku državu, radnici su bili "tako pametni" da civilizaciju "ne izbace iz njenog koloseka" pa su se radije herojski potčinili podlim zahtevima svojih "pređašnjih gospodara". Tako je nastao kapitalistički sistem najamnine i zakon najamnine kao "približno ropstvo", kao proizvod zloupotrebe sile kapitalista i bezizlaznog položaja kao i pitome pokornosti proletera, ako ćemo da verujemo na reč pionirskim teoretskim objašnjenjima istoga Rodbertusa koga je, kao što je poznato, Marx teoretski "pokrao". U ·pogledu ove teorije najamnine "prioritet" pripada svakako Rodbertusu, jer su engleski socijalisti i ostali socijalni kritičari najamni sistem analizirali sa mnogo manje sirovosti i primitivnosti. Originalno je pritom da Rodbertus celi utrošak moralnog zgražanja nad postarukom i ekonomskim zakonima sistema najamnina nije koristio da izvede zaključke da treba učiniti kraj takvoj užasnoj nepravdi, "apsurdnoj i neopisivoj protivrečnosti u. Ni blizu! On uzastopno umiruje svoje savremenike da njegovo urlanje protiv eksploatacije ne bi shvatili suviše tragično: nije on lav, nego samo pitomo jagnješce, stolar Schnock*. Etička teorija zakona najamnine je samo potrebna da se iz nje izvuče dalji zaključak:
3. Iz određivanja najamnine putem "zakona prometne vrednosti", proizlazi, naime, da sa napretkom produktivnosti rada udeo radnika na proizvodu biva sve manji. Tu smo dospeli na Arhimed ovu ta čiku Rodbertusovog "sistema". "Padajući u deo najamnine'c je "njegova sopstvena" najznačajnija ideja koju on od pojave svog "Prvog socijalnog pisma" (verovatno 1839) stalno ponavlja sve do svoje smrti 'i "pretenduje" na nju kao na svoje vlasništvo! Istina, ta "ideja" je prost logički zaključak iz Ricardove teorije vrednosti, istina, ona je sama po sebi sadržana u teoriji fonda najamnina, koja je od klasičara pa do pojave Marxovog "Kapitala" vladala buržoaskom političkom ekonomijom. Ipak Rodbertus misli da je sa ovim "otkrićem" p~stao neka v_rs;a Galileja u političkoj ekonomiji pa svoje ucenJe o "padaJucem udelu najamnine" poteže kao objašnjenje
* 178
l. e., IV, str. 225.
svih zala_ i protivrečnosti ':' kapitalističkoj privredi. Iz padaj uteg udela naJ~~m..I?e. on IZ~~ di pre svega pauperizam, koji kod njega, P?red. kn:a' .. cini "SOCIJ~lno pitanje". I bilo bi zgodno naklo~.Je?oJ. paznJI sav:eme~Ika željnih Marxove krvi preporučiti cm] enicu .?!i' ~?d use, DIJe Marx,. neg.~ ~pravo ~odbertus, koji je mno~o bhz_I, nJihovo~ sr~~~ ~naJ koJI _Je po _svim pravilima po~tavlO te?riJU paupenzaCIJe 1 to u na]grubl]em njenom izrazu· 1, za raz,h~u od ~arxa, nije je uzimao u obzir samo kao simp: t~m, Yt;,c Je od nJe napravio centralnu tačku svog "socijalnog pitanJa . T~eba san;o pogledati njegovo dokazivanje apsolutne paupenzaCIJe radmcke klase kako je to izvedeno u Prvom socijalnom pismu" upućenom von Kirchmannu. Osim:' toga mora "padajući srazmerni udeo najamnine" da povuče i objašnjenje drugih osnovnih pojava "sqcijalnog pitanja": kriza. Tu Rodbertus prilazi problemu ravnoteže između potrošnje i proizvodnje i dodiruje celokupni kompleks spornih pitanja koja stoje sa njim u vezi, pitanja o kojima se u svoje vreme vodila borba već između Sismondija i Ricardove škole. Poznavanje kriza kod Rodbertusa je, prirodno, počivalo na mnogo bogatijem činjeničkom materijalu stvarnog života nego kod Sismondija. U svom "Prvom socijalnom pismu" Rodbertus prikazuje četiri krize: 1818-19, 1825, 1837-39 i 1847. Blagodareći dužem posmatranju, Rodbertus je bio u stanju da delimično dublje osmotri samu suštinu kriza, nego što su bili u mogućnosti njegovi prethodnici. Tako on već 1850 formuliše periodičnost kriza i to njihovo povraćanje u sve kraćim intervalima ali u sve većoj oštrini: "Svaki put, u srazmeri sa porastom bogatstva, strahota ovih kriza je bivala sve teža i žrtve koje one gutaju bile su sve veće. Kriza 1818-19, mada je već bila izazvala paniku u trgovini i zabrinutost u nauci, bila je relativno beznačajna u poređenju sa krizom 1825-26 godine. Ova je kapitalu Engleske zadala takve rane da su i najslavniji državni upravljači nacionalne privrede sumnjali u njeno potpuno ozdravljenje, a ipak je ova kriza bila još premašena onom iz 1836-1837. A krize iz 1839--40 i 1846--47 nanele su još težu pustoš nego njihove prethodnice." ,.Međutim, po dosadašnjim iskustvima krize se vraćaju u sve kraćim vremenskim razmacima. Od prve krize do treće prošlo je 18 godina, o~ druge ~o četvrte 14 godina, a od treće do pete 12 godina. Vec se mnoze znaci pretstojeće nove nesreće, mada je neosporno_ 1848 godma njeno izbijanje zadržala."* DalJe, Rodbertus zapa za da se kao redovne preteče krize obično javljaju vanredan polet proizvodnje, veliki tehnički na,preci industrije: .,svaka poJedma od nJih
* l. 12'
e., III, str. 110, 111.
179
(kriza) došla je posle izvanrednog perioda industriskog procvata".* On na osnovi istorije krizA opisuje da "one dolaze
stalno samo posle značajnog porasta produktivnosti".** Rodbertus pobija vulgarno shvatanje koje želi da krize učini samo novčanim i kreditnim poremećajima i kritikuje celo promašena Peelovo zakonodavstvo o banknotama; on opširno dokazuje svoje shvatanje u sastavu "0 trgovinskim krizama i nevoljama hipoteka" iz godine 1858, gde između ostalog veli: "Varaju se stoga isto tako oni koji trgovinske krize smatraju samo novčanim. berzanskim ili kreditnim krizama. One takve izgledaju samo spolJa pri svom prvom nastupu."*** Vredi napomenuti isto tako i
oštar pogled Rodbertusov na značaj spoljne trgovine u vezi sa problemom kriza. Sasvim isto tako kao i Sismondi, on konstatuje neminovnost ekspanzije kapitalističke proizvodnje, ali ujedno i činjenicu da usled toga mora da porastu razmeri periodičnih kriza. "Spoljna trgovina", veli on u svom delu "Prilog osvetljenju socijalnog pitanja", drugi deo, sveska I, - "odnosi se prema trgovinskim zastojima kao dobročinstvo prema pauperizmu, -oni se u krajnjoj liniji samo
uvećavaju".****
A u na-
vedenom članku "Trgovinske krize i nevolje hipoteka" on veli: ,.Što bi se za sprečavanje budućih izbijanja "kriza" moglo primeniti, jeste samo sredstvo sa dve oštrice: proširenje spoljnjeg tržišta. Ziva nastojanje za ovakvim proširenjem je najvećim
delom ništa drugo do morbidni nadražaj koji izvire iz obolelog organa. Budući da na unutrašnjem tržištu jedan faktor, proizvodnost, vazda raste, a drugi, kupovna snaga, za nacije ostaje vazda isti, trgovina mora da traži da
najveći
deo
neograniče
nost drugog faktora dopuni na spoljnim tržištima. Ono što ovaj nadražaj umiruje, usporava barem novo izbijanje zla. Svako novo spoljno tržište nalik je stoga na odlaganje socijalnog pitanja. Na isti način deluje kolonizacija u nekultivisane zemlje. Evropa sebi podiže tržište gde ga dosad nije bilo. Ali tim sredstvom se, u osnovi, zlo samo zabašuruje. Kad nova tržišta budu zasićena, onda se pitanje samo ponovo vraća svojoj staroj
polaznoj tačci, ograničenom faktoru kupovne snage nasuprot neograničenom faktoru proizvodnosti, i novo izbijanje biva udaljeno samo od manjeg tržišta, da bi na većem izbilo u još širim dimenzijama i u još žešćim incidentima. A kako zemlja ipak ima granice i stoga i zadobijanju novih tržišta jednom mora
*
**
*** **** 180
l. e., III, str. 108. l. e., r. str. 62. l. e., rv, str. 226. l. e., III, str. 186.
doći ~raj, to naj.zad mora doći kraj i samom odlaganju rešen· pitanJa. Ono naJzad mora biti definitivno rešeno."* Ja
* L _e., IV, str. 233. ~ v~zi sa ovim zanimljivo je videti kako je Rod~ertus, po~e~ sve SVOJe etičke halabuke o sudbini nesrećnih radnih klas_a, ';l ~rakst tstup~o kao kra_jnje razuman i realistički misleći prorok kapttahstlčke kolont]alne pohtike u smislu današnjih svenemaca" .,Odavde", piše on, u napomeni uz navedeni stav, "može ~e na brzin~ pog.l.~dati .~ačaj otvaranj~ Azije, posebno Kine i Japana, ovih najbogatiJih trztsta sveta kao 1 održanja Indije pod engleskom vlašću. Socijalno pitanje time dObija vremena (ogromni osvetnik eksploatisanih pokazuje ovde eksploatatorima na naivan način sredstvo k:aJro će što više moći produžiti svoju "su·Ludu i zločinačku zabludu" svoje "nemoralno" shvatanje, i svoju "vapijuću nepravdu"!), jer (ov~ filozofska rezignacija je neuporediva) sadašnjosti nedostaje za rešenje socijalnog pitanja i nekoristoljubivosti i moralne ozbiljnosti kao i uviđavnosti. Društveno.privredna korist sama po sebi svakako još nije dovoljan pravni osnov za nasilnu intervenciju. Osim toga neodrživa je i striktna primena modernog prirodnog i internacionalnog prava na sve nacije zemljine kugle, ma kom kulturnom stepenu one pripadale. (Ko ovde ne bi pomislio na reči Dorinena u Molierovom "Tartuifu": nLe ciel defend, de vraie, certains contentements, mais il y a avec lui des accomodements ... ") Naše međunarodno pravo je proizvod hrišćanske etičke kulture i prema tome, jer celokupna pravo počiva na uzajamnosti, ono može delimično poslužiti samo kao mera za odnose prema narodima koji pripadaju istoj kulturi. Njegova primena preko tog kruga bila bi prirodnopravna i međunarodnopravna sentimentalnost, od koje bi nas izlečile indiske grozote. Hrišćanska Evropa bi morala, štaviše, da primi u sebe ponešto od osećanja, koja su Grke i Rimljane pobudila da sve druge narode sveta smatraju za varvare. Tada bi se i u novijim nacijama Evrope probudio onaj svetsko-istoriski nagon koji je rukovodio Stare da svoju domaću kulturu prošire širom cele zemlje (orbis terrarum). Oni bi tada zajedničkom akcijom Aziju ponovo osvojili za istoriju. A na tu aa.jednicu nadovezali bi se najveći socijalni napreci, čvrsto obezbeđenje evropskog mira, smanjenje vojsak~, kolonizacija Azije u smislu starorimskiom, drugim rečima, prava sohdarnost interesa u svima oblastima društvenog života." Prorok eksploa· tisanih i ugnjetavanih sa svojom vizijom kapitalističke kolonijalne ekspanzije ovde skoro postaje pesnik. A !aj poetsk_i polet mor~ biti utoliko više cenjen kad se zna da se "hnšćanskoettčka kultura baš tada pokrila tolikim delima slave, kao što je bio, napr .•. ~pijumskl rat u Kini i "indiske grozote" - naime, grozote Engle:z:a pnlik:OJ? k~yavog ugušenja ustanka sepoya. U svom !,Drugom ~octJ~.lnom ptsmu , godine 1850 Rodbertus je mislio da b1, doduše, IstonJa morala "pon.ovo da razma'hne bičem revolucije nad društvom", uko~ko bi _nedostaJala moralna snaga" za rešenje socijalnog pitanja, to ]est za ~menu n.~ Pravične raspodele bogatstva. (l. e., II, str. 83). Osam ~~ma doc_ntJe on, kao valjan Prus, pretpostavlja kao ?c:'lje da se bi~. hn~canskoe.hčke kolonijalne poLitike zavitla nad urođemc1ma u kolomJa~?lr? zemlJama. 1 sasvim je to logično da ,.pravi osnivač naučnog. soci]allzrr~.a u Nemačka'" bude i vatren pristalica militarizma i da nJegove reči.~ :,sma:njenjul vojsakS." treba shvatiti samo kao licentia poetica u buJtCt r~čt. u svom Prilogu osvetljenju socijalnog pitanja", Il deo, P.f.'a :_~01:· on razlaž; da, "celi nacionalni pores_ki teret nepr~stan~;r~:~s ~~a pritisk~ čas u poskupljenju cena robe na kOJU se troši naJamn • 181
Rodbertus je anarhiju kapitalističke privatne proizvodnje posmatrao kao faktor koji stvara krize, samo kao jedan među drugim faktorima, ne kao pravi uzrok kriza uopšte, nego kao izvor određene podvrste kriza. Tako on o izbijanju "krize" u von Kirchmannovom "mestu" veli: "Ja neću sada da tvrdim da se ta vrsta zastoja prođe ne pojavljuje i u stvarnosti. Tržište je danas veliko, mnoge su potrebe i mnogo ima grana proizvodnje, proizvodnost je znatna, znaci zahteva su nejasni i varljivi, preduzimači bez uzajamnog poznavanja obima svoje proizvodnje, - može, dakle, lako da se desi da se oni prevare u količini određene potrebe roba i da tržište pretrpaju." Rodbertus otvoreno izjavljuje da bi ovakve krize mogle biti izbegnute samo putem planske organizacije privrede, putem ,.potpunog preobražaja" današnjih svojinskih odnosa, spajanjem svih sredstava za proizvodnju "u ruke jedne jedine društvene vlasti". On se žuri, naravno, da i u ovom slučaju odmah doda, radi umirenja duhova, da ostavlja otvoreno pitanje da li je takvo stanje moguće, "ali u svakom slučaju to bi b\la jedina moguć nost da se spreči ovakva vrsta zastoja prođe". On ističe, dakle, ovde da on anarhiji današnjeg načina proizvodnje pripisuje odgovornost samo za izvesni specijalni pojavni oblik kriza. Rodbertus sa ironijom odbacuje Say-Ricardovu tvrdnju o prirodnoj ravnoteži između potrošnje i proizvodnje i, sasvim kao i Sismondi, prevagu daje kupovnoj sposobnosti društva koju on, opet kao i Sismondi, čini zavisnom od raspodele dohodaka. Ali ipak nikako ne prihvata Sismondijevu teC)riju kriza, osobito u njenim zaključcima, i zauzima protiv nje oštar stav. Dok je Sismondi, naime, u bezgraničnom proširenju proizvodnje, bez obzira na granice dohotka, video izvor zla i prema tome propovedao kanalisanje proizvodnje, Rodbertus se, suprotno tome, zalaže za najsnažnije i bezgranično proširenje pmizvodnje, bogatstva, proizvodnih snaga. Društvu je, misli on, potrebno nesmetano povećanje njegovog bogatstva. Ko odbacuje bogatstvo društva, on odbacuje s njegovom moći i društveni napredak, a sa ovim i sve njegove vrline; ko sprečava napredak društvenog bogatstva, koči uopšte napredak samoga društva. Svako povećanje znanja, htenja i sposobnosti u društvu vezano je za pona novčanu radničk~ najamninuu, pri čemu opšta vojna obaveza ,.posmatrana sa stanoVlšta državnih tereta, za radne klase ne znači više ni porez, nego ona dobija karakter višegodišnje kontiskacije celog dohotka". Tome on br:z:o d~aje: "Da ne bih bio krivo shvaćen, primećujem, da sam odl~~an pn.s~ahca današnjeg našeg vojnog ustrojstva (dakle, pruskog vomog ustroJstv:a kontrarevolucije), ma koliko ono i bilo teško za radne klase i ma koliko izgledale visoke finansiske žrtve koje se od posedničke klase za njega zahtevaju. u (1. e., III, str. 34J Ne, nema pogovora, Schnock nije lav!
182
veća nje bogat:'~va.• Polazeći s.a. to~a stanovišta, Rodbertus ·e toplo prep?rucivao Sistem emiS10nih banaka koje je smatr~o ka? ne1zbeznu ~snoviCu ~rzog i . . neograničenog proširenja osnivacke delatnosti. Kako nJegov elanak o nevolji hipoteka iz ~ine .1858,. tako ve.ć i rasprava objavljena 1845 o pruskoj n~~= canoJ .~rl~_I, pos":ecene .su tome dokazivanju. On se i direktno polem1suc: okrece protiv opomena u duhu Sismondijevom pri čem~ o~, 1 ~ ovom slučaju,, ~itanju prila~ prvo na svoj eti,čko utoplskl na cm. "PreduzetniCI - deklamuJe on- nisu u suštini drugo do narodnoprivredni činovnici· koji kada naprezanjem svih snaga, stavljaju u pogon nacionalna sred~tva za proizvodnju, koja im je institucija vlasništva neopozivo poverila čine samo svoju dužnost. Jer kapital postoji, ponavljam, sam~ u cilju proizvodnje." A dalje on nastavlja na stvar: "lli da li bi trebalo da oni (preduzetnici) akutne slučajeve oboljenja učine čak hroničnim time što bi otpočetka i stalno radili manjim snagama od onih koje u svojim sredstvima stvarno imaju, i na taj način niži stepen žestine iskupe permanentnim trajanjem zla? Čak i kada bismo bili tako ludi da im takav savet damo. oni ne bi mogli da ga poslušaju. Po čemu bi svetski proizvođači mogli da prepoznaju da je neko tržište već na rubu oboljenja? Svi oni proizvode, a da jedan za drugog ne znaju; oni rade u svim uglovima i krajevima zemlje za tržište udaljeno stotine milja tako ogromnim snagama da je proizvodnja ciglo jednog meseca dovoljna da prekorači onu granicu - kako se onda može zamisliti da tako raskomadana a ipak tako moćna proizvodnja može da blagovremeno stekne pregled o toj dovoljnosti? Gde su ustanove, kao, naprimer, statistički biroi, koje bi bile obaveštavane o toku stvari i bile im pritom od pomoći? Ali što je još gore, jedini barometar tržišta jeste cena, njeno penjanje i padanje. Ali ona nije kao barometar koji pretskazuje temperaturu tržišta, nego barometar koji meri temperaturu kakva jeste. Pada li cena, znači da je granica već prekoračena i da je zlo već nastupilo."** Ova, bez sumnje, protiv Sismondi~a U J.? Ućena polemika pokazuje da su između obojice u shvatan.Ju knz~ postojale vrlo bitne razlike. Pa kada Engels u "Anll-Duhr':.ngu kaže••• da objašnjavanje kri•a sumpkonsumpCIJ.om police od Sismondija, i da ga je Rodbertus p~ell?'eo od ..nJega, and":. to. strogo uzeto, nije tačno. Rodbertusu '. Sis~on~IJ':' Je zaJ_edmc}
*:: ti~i ~k:tn~~i.ng",
napomena na strani 343. -
prevod u izdanju .,Kulture", Beograd 1953,
Prev.
183
glavi. Nije nikad dohodak radničke m.as~ uzrok hiper;produkcije, pa ni ograničena sposobnost potrosnJe kap1tahsta, kao kod Sismondija, nego samo činjenica što dohodak radnika sa napretkom proizvodnosti rada pretstavlja sve manji deo vrednosti proizvoda. Rodbertus svome protivniku izričito dokazuje da zastoji u prođi ne izviru iz beznačajnosti udela radnih klasa: "Pretstavite sebi - poučava on von Kirchma1_1na - da su ti udeli tako maleni da ovlašćenici pritom imaju samo goli život, ali fiksirajte udele samo u kvotu, u srazmerni deo, koji zauzimaju iz proizvoda, pa dopustite zatim da se proizvodnost rado. poveća i vi ćete imati i stalnu posudu za vrednosti koja može da primi u sebe sve veću sadržinu; na taj način imaćete i Rve veće blagostanje i radnih klasa... Obrnuto, pretstavite sebi udele radnih klasa koliko hoćete visoke, pa dopustite da oni pri porastu proizvodnosti padnu na sve manju kvotu nacionalnog proizvoda, to će ti udeli, doduše, dotle dok ne budu svedeni na njihovu današnju beznačajnost, još uvek štititi od prevelikog lišavanja, jer će njihova proizvodna sadržina biti još uvek znatno veća od današnje, ali će oni ipak odmah čim počnu da padaju, povući za sobom nezadovoljenje koje se povećava u naše trgovinske krize, nezadovoljenje koje izbija bez krivice kapitalista i samo zato jer su obim svoje proizvodnje podesili prema datoj veličini udela."* Dakle, "padajući udeo najamnine" je stvarni uzrok kriza; a jedino efikasno sredstvo protiv njih je zakonska odredba koja bi utvrdila da udeo radnika u nacionalnom produktu pretstavlja stalnu i nepromenljivu kvotu. U ovu čudnu misao mora čovek dobro prodreti da kako treba oceni njen ekonomski sadržaj. Gtava sedamnaesta RODBERTUSOVA ANALIZA REPRODUKCIJE
Pre svega, šta treba da znači shvatanje da smanjenje udela radnika mora "odmah" da izazove prekomernu proizvodnju i trgovinske krize? Ovo shvatanje će biti razumljivo samo ako pretp_ostavimo da Rodbertus shvata da se "nacionalni proizvod" rel="nofollow">astoJI IZ dva dela: udela radnika, i udela kapitalista, dakle, pr+ v, pri čemu se ova dva dela mogu uzajamno razmenjivati. Stvarno, Rodbertus mestimice govori skoro u tom smislu. U svom "Prvom socijalnom pismu" on veli: "Siromaštvo radnih klasa
* l e., l, str. 59.
184
nik~d ne dozvolj":~a da njihov dohodak postane korito nabujale proizvodnJe:. Suv~~ak prooz~oda koji bi u rukama radnika no samo l'obolJsao nJihov pol oza j nego u isto vreme bio i te g k · · bi. podigao' vr~dnost ostatka koji preostaje kod preduzetni~~ i t:m~ Im st~ur1o uslov ~a produženje njihovih preduzeća u dosadasnJem obimu, umanJUJe vrednost celog produkta u očima pre_:luzetmk": tako du~oko da onaj usl~v iščezava, i u najboljem sl":caJu radmke prel'usta nJihoVOJ naviknutoJ oskudici."* "Teg", kOJI u rukama radmka povećava "vrednost" kod preduzetnika "~adržano~ ostat~a", :nože da ovde znači samo potražnju. Tako bismo sreeno pnspeh u von Kirchmannovo čuveno mesto" gde radnici sa kapitalistima vrše razmenu svoj1h naja~nina z~ višak proizvoda, i gde krize nastaju radi toga što je promenljivi kapital mali a višak vrednosti veliki. O ovom neobičnom shvatanju pisali smo već gore. Na drugim pak mestima Rodbertus iznosi drukčije shvatanje. U "Cetvrtom socijalnom pismu" on svoju teoriju tumači tako da stalno pomeranje u srazmeru potražnje koja je pretstavljena udelom radničke klase i potražnje koju stvara udeo klase kapitalista mora stvoriti konačnu disproporciju između potrošnje i proizvodnje: "AH kako! Ako sadg preduzetnici, doduše, nastoje da se održe stalno u granicama onih udela, ali su se ti udeli kod samih radnika, velike većine društva, neprimetno ali sa neodoljivom snagom stalno sve više i više smanjivali? Ako su se oni kod tih klasa, stalno u istoj meri smanjivati, kao što se proizvodnost uvećavala?u "Da li radi toga kapitalisti, dOik proizvodnju podešavaju i moraju da podešavaju samo prema dosadašnjoj veličini udela, da bi bogatstvo učinili opštim, ne proizvode ipak i stalno preko dosadašnjih udela i tako prouzrokuju stalno nezadovoljenje potreba koje se penje do zastoja prođe?"** Prema tome, pojavu kriza treba da objasnimo ovako:
nacionalni proizvod sastoji se iz izvesne količine "prostih roba"
kako bi to rekao von Kirchmann. namenjenih radnicima i finijih roba namenjenih kapitalistima. Količina ovih prvih pretstavljena je sumom najamnina, a ovih d':'gih .celokuP.nim. viškom vrednosti. Ako se kapitalisti u SVOJOJ proizvodnJI drze toga, a proizvodnost rada se pritom razvija, onda već u ~ar:dnom trenutku mora da se ispostavi nesrazmera. J.er danasnJI ud_eo radnika nije više onaj jučerašnji, nego manJI; ako Je . JUce, recimo, potražnja "proste robe". izno~ila šest ~e,?rmna nacw~al~ nog proizvoda, to onda danas lZilm:' samo .J?s r;t sedmma, i preduzetnici koji su svoja preduzeca podesili za sest sedrruna
* l. ** l.
e., III, str. 176. e., I, str. 53, 57.
185-
"proste robe" sa bolnim iznenađ~njem će ~orati konstato:rat~ da su suviše proizveli roba za Jednu sedmtnu. Ako, poucent ovim iskustvom, ushtednu da sutra svoju proizvodnju podese tako da proizvedu "proste robe" samo za pet sedmina ukupne vrednosti nacionalnog proizvoda, onda se izlažu opasnosti novog razočarenja jer će prekosutra udeo najamnina pretstavljati zacelo još samo četiri sedmine, itd. Ova originalna teorija izaziva odmah čitav niz blagih sumnji. Ako naše trgovinske krize potiču isključivo otuda što "udeo najamnina" radničke klase, promenljivi kapital, čini sve manji deo ukupne vrednosti nacionalnog proizvoda, onda taj fatalni zakon u sebi samom krije, u isto vreme, i Jek protiv zla koje je pričinio, jer se hiperprodukcija odnosi na sve manji deo celokupnog proizvoda. Rodbertus, istina, voli izraze kao "ogromna većina" potrošača, "velika narodna masa" potrošača čiji u deo sve više opada; ali nije važno koliki broj glava sudeluje pri potražnji, već kolika je vrednost koju ona pretstavlja. A ta vrednost, prema Rodbertusu, čini sve neznatniji deo celokupnog proizvoda. Ekonomska osnovica kriza time post aj e sve uža i postavlja se samo pitanje: kako dolazi do toga da su krize, uprkos tome, kako to Rodbertus utvrđuje, prvo, opšte, i, drugo, sve žešće. Ako, dalje, udeo najamnine čini jedan deo nacionalnog proizvoda, onda višak vrednosti, prema Rodbertusu, čini drugi deo. Sto se na kupovnoj snazi radničke klase gubi, prirasta kao kupovna snaga kapitalističke klase; ako pr postaje sve manje, zato v postaje sve veće. Po sopstvenoj gruboj šemi Rodbertusovoj kupovna snaga društva u celini svojoj ne može usled toga biti izmenjena. Sam on veli: "Ja znam vrlo dobro da, konačno, ukoliko udeo radnika pada, utoliko prirasta udelima korisnika renti (kod Rodbertusa "renta" znači višak vrednosti) pa da, prema tome, kupovna snaga stalno i u celini ostaje sebi jednaka. Ali što se tiče proizvoda koji je iznet na tržište, kriza izbija već pre nego što je ovaj priraštaj mogao da dođe do izražaja."* U najboljem slučaju može, dakle, da se radi o tome da se u istoj meri ispostavlja kod prostih roba" da ih je previše. a kod finijih roba namenjenih kapitalistima da ih je premalo. Rodbertus ovde nehotice nailazi na oso benu 5tazu teorije SayRicardove, koju je on tako vatreno pobijao: hiperprodukciji na jednoj strani, odgovara redovno nedovoljna proizvodnja na drugoj strani. A kako se udeli vrednosti radničke i kapitalističke ~!ase stalno pomeraju na štetu radnika u korist kapitalista, to ce naše trgovinske krize u celini dobijati sve više karakter periodične nedovoljne proizvodnje, umesto hiperprodukcije! Ali 11
* 186
l. e., I, str. 206.
pustimo ove za~onetke. Sto. se iz svega ovoga vidi to je da Rodbertus s_a SVOJir:t stanovi~tem da je ~acionalni proizvod po vrednostt sas~a':lJen ~~1_110 Iz ~;ra ~ela, rz pr i v, prihvata potpuno shvatanJe 1 !radlClJU klas1ene skole koju on sa toliko žestine pob~Ja,.----:- sam? sto Je on svoje shvatanje začinio još i time da kap~tallsh sam1 konzumiraju celokupni višak vrednosti. On to ~znce su:ropa~~o na VIše mesta; tako u svom "Cetvrtom sociJalnoi"? _prs~u.: "Prema ~?me, moramo upravo, da bismo prvo pronasli prmc1p rente (viska vrednosti) uopšte, princip raspodele prm.~:'oda rada na. najamninu i rentu, ostaviti postrani uzroke koJI dovode do diferenciranja rente na zemljišnu rentu i r1a rentu od kapitala."* U "Trećem pismu": "Zemljišna renta dobit kapitala i radnička najamnina, ponavljam, jesu dohoci: Zemljoposednici, kapitalisti i radnici hoće od toga da žive, to jest da podmiruju svoje neposredne ljudske potrebe. Dobra koja oni dobijaju kao svoj dohodak moraju za taj cilj biti upotrebljiva."** Nigde nezgrapnije nije formulisana falsifikovanje kapitalističke privrede nego što je to učinio Rodbertus prikazujući njeno postojanje radi proizvodnje za neposrednu poiro·· šnju, pa, sigurno, i u tome ima Rodbertus lovorike "prioriteta" pred Marxom i pred svim vulgarnim ekonomistima. A da kod čitaoca zaista ne bi nastala sumnja o toj njegovoj konfuziji, u istom pismu, malo dalje, on kapitalistički VIšak vrednosti kao ekonomsku kategoriju stavlja neposredno u isti red sa dohotkom antičkih robovlasnika: "Sa prvim stanjem (ropstvo) spojena je najprostija naturalna privreda; deo proizvoda rada koji je oduzet od dohotka, radnika ili robova i čini vlasništvo gospodara ili sopstvenika, pripašće nepodeljen kao renta jedinom sopstveniku zemljišta, kapitala, radnika li proizvoda rada; čak se ovde ni kao pojmovi ne mogu razlikovati zemljišna renta i dobit kapitala"'**. Najizrazitiju ekonomsku razliku između eksploatacije u reilimu ropstva i moderne kapitalističke eksploatacije, Rodbertus vidi u cepanju viška vrednosh, to Jest "dohotka" oduzetog od radnika, na zemljišnu rentu i dob1t kapitala. Nije specifična istoriska forma podele novostvorene vrednosti između rada okapitala, nego je podela viška vrednosti na razne korisnike, koja je bez ikakvog značaja za proces proizvodnje, - odlučujuća činjenica kapitalističkog. n•čina p:oizvodnje! Inače kapitalistički višak vrednosh .ostaJe .kao ~eima isto što je bila "jedna jedina renta" robovlasmka: pmvatm fond potrošnje eksploatatora!
* l. ** l.
***
e., I, str. 19.
e., II, str. 110. l. e., II, str. 144.
187
Naravno da Rodbertus samome sebi protivreči i opet na drugim mestima, pa se potseća i na postojaffi. kapital i na pot":ebu njegovog obnavljanja u procesu reprodukciJe. On u tom slucaJU umesto podele ukupnog proizvoda na dvoje: pr+ v, uzima podelu na troje: p+pr+v. U svom "Trećem pismu" on razlaže o obLicima reprodukcije u doba robovlasničke privrede: "Budući da će gospodar želeti da deo robovskog rada bude upotrebljen za održavanje u jednakom stanju ili čak i poboljšanje polja, stada i oruđa u poljoprivredi i fabrikaciji, to će se ono, što se danas naziva "naknada kapitala", izvesti tako da će deo nacionalnog produkta privrede uvek odmah neposredno i bez posredovanja razmene, pa čak i bez prometne vrednosti biti korišćen za održavanje imetka u ranijem stanju."* I onda prelazeći na kapitalističku reprodukciju veli: "Sada će deo vrednosti proizvoda rada biti korišćen ili uračunat kao "naknada kapitala" radi održanja imanja u ranijem stanju; u tom cilju će deo vrednosti proizvoda rada u novčanoj najamnini radnika biti korišćen za njihovo održavanje i konačno će ostati deo vrednosti u rukama sopstveillika zemljišta, kapitala i proizvoda rada kao njihov dohodak ili renta."** Ovde imamo izričito podelu na tri dela: na postojani kapital, promenljivi kapital i višak vrednosti. Isto tako on jo-' jednom izričito, u "Trećem pismu", formuliše kao osobenost svoje "nove" teorije: "Pošto je, dakle, prema ovoj teoriji, pri dovoljnoj proizvodnosti rada, onaj deo vrednosti proizvoda koji posle naknade kapitala preostane kao dohodak - usled sopstvenosti zemlje i kapitala - razdeljen između radnil:a i sopstvenika kao najamnina ti renta ... itd."*** Rodbertus je ovde, kako izgleda, napravio odlučan korak dalje u analizi vrednosti ukupnog proizvoda od one koju je dala klasična škola; ne;to dalje on čak direktno kritikuje Smithovu "dogmu"; i treba se samo čuditi što su učeni obožavaoci njegovi, gospoda Wagner, Dietzel, Diehl i kompanija, propustili da i ovde svom ljubimcu u jednom tako važnom pitanju ekonomske teorije obezbede "prioritet" ispred Marxa. - Stvarno pak i u ovom slučaju sa prioritetom stvar stoji tako isto labavo kao i sa njegovom teorijom vrednosti U
* l. ** l. *** l. 188
e., II, str. 146. e., II, str. 155. e., II, str. 223.
u k?ju je ulazio pipa~ući, pokazuje najbolje baš njegova kritik Sm1~h~n~e do~me, koJa glasi od reči do reči: nVi znate da sv~ naucn101 nac1_onalne ekonomije, već od Ad. Smitha pa nadal'e:rred~ost p~mzvoda rastvaraju u najamninu, zemljišnu redt~ 1 dob1t kap1tala, pa da, prema tome, ideja da se dohodak raznih klasa 1 pog~tovo rente zasniva na podeli proizvoda nije nova. Ah ekonorrus\1 odmah nailaze na stranputicu. Svi oni ne izuzimajući čak ni Ricardovu školu, pre svega, padaju ~ grešku što ne shvataju celi proizvod, finalni proizvod, celi nacionalni p~oizvod kao .jedinicu u kojoj učestvuju radnici, zemljoposedmcl 1 kap1tahst1, nego deobu sirovog proizvoda shvataju kao posebnu deobu u kojoj učestvuju samo dva učesnika. Tako ti sistemi vide već i u samom sirovom proizvodu kao i samom proizvodu fabrikacije, u svakom od njih, posebno dobro dohotka. -Druga njihova greška je, zatim;- ovde sa izuzetkom Ricarda a i Smitha - što prirodnu činjendcu, da rad bez sudelovanja materije, dakle bez zemlje, ne može proizvoditi nikakvo dobro, shvataju kao ekonomsku činjenicu, a kao primarnu shvatili su društvenu činjenicu da se u podeli rada upotrebljava kapital u današnjem smislu te reči. Tako oni postavljaju fikciju da postoji osnovni privredni odnos za koji oni, pri podeli na posede zemljišta, kapitala i rada u društvu, svode udele tih raznih posednika na taj način što zemljišna renta proizlazi iz saradnje zemlje koju zemljoposednik daje za proizvodnju, dobit kapitala iz saradnje kapitala koji kapitalist na to upotrebi, a najamnina najzad iz saradnje rada. Sayova škola koja je tu zabludu najfinije isprela, stvara sebi čak pojam proizvodne službe tla, kapitala i rada, koja odgovara proizvodnom udelu onih raznih sopstvenika, da bi opet iz takve produktivne službe obj asniJa udeo na proizvodu. - Na sve se, najzad, nadovezuje, treće, l:ak besmislica, koja tvrdi: dok najamnina i delovi rente bivaju izvedeni iz vrednosti proizvoda, da opet ti vrednost proizvoda biva izvedena iz najamnine i delova rente i da se oni tako međusobno jedno na drugom zasnivaju. Kod nekih se ta besmislica manifestuje tako da u dva uzastopna poglavlja pokušavaju da utvrde "uticaj renti na cene proizvodnje" i "uticaj cena proizvodnje na rente"."* .. . Sa ovim izvrsnim kritičkim primedbama od kOJlh J• poslednja naročito fina i u izvesnom smislu anticipira odnosnu kritiku u drugom tomu Marxovog "Kapitala", Rodbertus mirno prihvata glavnu omašku klasične škole i njenih vulgarmh epigona, naime, potpuno zanemarenje dela vrednosti celokupnog proizvoda koji je potreban za naknadu društvenog postoJanog
*
L e., II, str. 226.
189
kapitala. Ta zbrka mu je i olakšala da se uhvati u koštac protiv .,padajućeg udela najamnina". . Vrednost ukupnog društvenog prmzvoda raspada se pod kapitalističkim oblicima proizvodnje na tri dela, od kojih jedan odgovara vrednosti postojanog kapitala, drug11znosu naJammne, to jest promenljivom kapitalu, i treći celokupnom vi~k':' vred~ nosti kapitalističke klase. U ovom sastavu vrednosh ce onaJ deo vrednosti koji odgovara promenljivom kapitalu bivati relativno sve manj.i, i to iz dva razloga. Prvo, u okviru figure p+ pr+ v parnera se odnos p prema (pr+v), to jest odnos postoj anog kapitala prema novoj vrednosti u smeru što p postaje relativno sve veće a (pr+v) sve manje. To je jednostavan izraz rastuće proizvodnosti ljudskog rada, koji važi apsolutno za sva društva koja ekonomski napreduju, nezavisno od njihovih istoriskih oblika i koji znači samo da živi rad postaje sposoban da za sve kraće vreme sve veću količinu sredstava za proizvodnju preradi u upotrebne predmete. Kako (pr ;t v) u odnosu na ukupnu vrednost proizvoda pada, to sa njima pada i pr kao deo vrednosti ukupnog proizvoda. Opirati se tome, hteti to padanje zau.staviti, znači, drugim rečima, protiViti se napretku produktivnosti rada i njegovim opštim posledicama. Zatim i u sastavu (pr+v) nastaje pomeranje u pravcu relativnog smanjenja pr, i relativnog povećanja v, to jest da od stvorene nove vrednosti sve manji deo otpada na najamnine a sve veći biva prisvajan kao višak vrednosti. To je specifično kapitalistički izraz progresa produktivnosti rada, ali on u kapitalističkim u.slovima proizvodnje ima apsolutnu važnost isto tako kao i onaj prvi zakon. Hteti državnim merama zabraniti da pr bude sve manje u srazmeri prema v, znači hteti zabraniti da se progresivna produktivnost rada, koja smanjuje troškove proizvodnje svih roba, odnosi i na osnovnu robu, radnu snagu, znači ovu jednu robu hteti izuzeti ispod ekonomskih delovanja tehničkih progresa. I još više: "padajući udeo najamnina" je samo drugi izraz rastenja stope viška vrednosti, koja pretstavlja najjače i najefikasnije sredstvo zaustavljanja pada profitne stope, [ zbog toga pretstavlja pokretački motiv kapitalističke proizvodnje uopšte, a naročito tehničkog progresa u toj proizvodnji. .,Padajući udeo najamnina" hteti ukinuti zakonskom intervencijom znači isto što i isključiti raison d'etre kapitalističke privrede, otseći ruke i noge njegovom životnom principu. Pretstavimo stvar konkretno. Pojedini kapitalist, a i kapitalističko društvo kao celina, ne poznaju uopšte vrednost proizvoda kao zbir društve~o potrebnog rada, niti su u stanju da je tako shvate. Kap1tahst nJU poz_naJe samo u izvedenom, i putem konkurencij~ na glavu postav!Jenom obliku troškova proizvodnje. Dok se 190
vrednost proizvoda raspada na del?ve vredn.osti p + pr +v. u
svesti kap1tal~sta .se, naprotiv~. t.ros~oVI prmzvodnje sastoje iz
p+pr+v. Pa 1 om mu pred oci Izlaze u pomerenoj perspektivi i preobražena~ obliku l. .kao rab.ać~nje njegovog stalnog kapitala, 2. kao nJegovi_ Izdaci na optiCaJ nom kapitalu uključivši tu 1
ll.Zdavtke na ~adntcke naJamnine, .3. kao "uobičajena", to jest
prosecna prof1tna stopa na ukupm njegov kapital. Kako sada treba da postupi taj kapitalist, recimo, prinuđen nekim zako-
nom u Rodbertusovom smislu, da sačuva "stalni udeo naiam-
nina" u odnosu na celokupnu vrednost proizvoda? Ova ~isao mu je isto toliko duhovita kao kada bi se zakonom želelo da utvrdi: da pri izradi svih roba. sirovina nikad ne srne da iznosi ni manje ni više od jedne
trećine
celokupne cene rob§.. Jasno
je da je glavna misao Rodbertusova, na koju je on bio ponosan kao na Archimedovo otkriće i u koju se uzdao da će radikalno da izleči kapitalističku proizvodnju, sa svih gledišta kapitalističkog načina proizvodnje prava i rekordna glupost, do koje se moglo i dospeti samo onom konfuzijom o teoriji vrednosti koja kod Rodbertusa kulminira u neuporedivom stavu: da "proizvod mora sada (u kapitalističkom društvu) imati isto tako prometnu vrednost kao što je u antičkoj privredi morao imati upotrebnu vrednost" .• U antičkom društvu moralo se jesti hleba i mesa da bi se od toga živelo, a sada se ljudi zasite već kada znaju cene mesa i hleba! A ono što najjasnije proizlazi iz cele Rodbertusove fiksne ideje o "fiksnom udelu najamnina" jeste njegova potpuna nesposobnost da shvati kapitalističku akumulaciju. Već iz ranijih citata moglo se razabrati da on, dosledno naopakim shvatanjima da je svrha kapitalističke proizvodnje izrada predmeta potrošnje radi zadovoljenja "čovečjih potreba", ima u vidu isključivo jednostavnu, prostu reprodukciju. Kod njega se uvek čuje o "naknadi kapitala" i o neophodnosti da kapitalisti budu osposobljeni da održavaju "svoja preduzeća u dosadašnjem obimu." Njegova glavna ideja je neposredno uperena protiv akumulacije kapitala. Utvrditi stopu. višk~ vrednosti, sprečiti njen porast, znači isto što i parahzovatl , &kumulaciju kapitala. Stvarno je za Sismondija kao i za von Kirchmanna pitanje o ravnoteži proizvodnje i potrošnje bilo pitanje akumulacije, to jest proširene kapitalističke ~<; produkcije. Obojica su poremećaje u ravnoteži _reprodukciJe izvodili iz akumulacije, čiju mogučnost su oboJICa o<}r:~ah. Samo što je jedan kao sredstvo protiv nj~ preporu~Ivao kočenje proizvodnih snaga uopšte, a drugi preporucivao
* l.
e., ll, str. 156.
191
rastuću
upotrebu tih snaga u luksuznoj proizvodnji, u potpunoj kornsumpciji viška vrednosti. Rodbertus ": ov?m slu:
čaju ide svojim sopstvenim putev1ma. Dok su se oru (S1smond1
i von Kirchmann) trudili da sa manje ili više uspeha shvate pojavu kapitalističke akumulacije, Rodbertus se bori protiv samog nj enog pojma. "Ekonomisti posle Smitha su jedan drugom redom govorili i kao opštu i apsolutnu istinu postavljali da kapital nastaje samo štednjom i akumulacijom."* Protiv ove "zablude" diže se u borbu Rodbertus naoružan do zuba, i na šezdeset štampanih strana dokazuje na dlaku da kapital ne nastaje štednjom, nego radom, da ,,zabluda" ekonomista u pitanju "štednje" potiče otuda što oni imaju pogrešna shvatanja da produktivnost leži u kapitalu; a ta zabluda da potiče konačno Jz druge zablude: da je kapital - kapital. Von Kirchmann sa svoje strane je dobro shvatio šta se krije iza kapitalističke "štednje". On sasvim zgodno veli: "Akumulacija kapitala se, kao što je poznato, ne sastoji Jz prosto.'( gomilanja zaliha ili prikupljanja metalnih i zlatnih zaliha, koje potom leže neiskorišćene po podrumima sopstvenika, nego ko hoće da štedi čini to u cilju da ili sam, ili preko drugih lica, svoju ušteđevinu ponovo upotrebi koristonosno, da bi iz nje izvlačio dohotke. Ovi dohoci su mogući samo u slučaju ako ovi kapitali budu upotrebljeni za nova preduzeća koja su posredstvom svojih proizvoda kadra da odbace one tražene kamate. Jedan gradi brod, drugi žitnicu, treći kultiviše pustu ledinu, četvrti naručuje novu mašinu za tkanje, peti kupuje više kože i uzima više pomoćnika da bi proširio svoju obućarsku radnju itd. Tek pri takvoj upotrebi ušteđeni kapital može doneti kamate (treba reći: profit), što ustvari i jeste konačni cilj svake štednje".** Sto von Kirchmann ovde bespomoćnim rečima ali u celini pravilno izlaže, nije ništa drugo nego proces kapitalizovanja viška vrednosti, kapitalistička akumulacija, koja pretstavlja celi smisao "štednje" koju je klasična ekonomija "nočevši od Adama Smitha" sa pravilnim instinktom preporučivaia. Von Kirchmann j e sa svog gledišta sasvim konzekventan kada, jer - prema njegovom shvatanju, kao i prema Sismondijevorn krize proizlaze neposredno -iz akumulacije, ustaje protiv akumulacije, protiv "štednje". Rodbertus je, međutim, ovde "temeljniji" čovek. Na svoju nesreću on je iz Ricardove teorije vrednosti došao do saznanja da je rad jedini izvor vrednosti, dakle i kapitala. l ta elementarna mudrost njemu je potpuno dovoljna pa
* l. **· l. 192
e., I, str. 240.
e, II, str. 25.
d~ postane potpuno slep za ~ve komplikovane odnose proizvod_nJe. kapitala 1 kretanJ.a kap1tala. Kako kapital nastaje radom, to J~ or~~a akumulaCIJa kapitala, to jest "štednjaj', kanitalizovanJe VIska vrednosti - čista podvala. · Da bi r!lsp}~ ovaj zamršeni čvor zabluda "nacionalnih ekono~a pocevs1 od Ada_ma Smitha'\ on uzima, kao što se samo po sebi razume, nekog "Izolovanog domaćina", i na tom nesreć
nom .. crvu vr~i dugotrajnu vivisekciju, da bi na njemu dokazao sve sto mu Je ~trebno. Tako on tu nalazi već i "kapital", to Jest, razume se, cuvenu "prvu motku" koja nacionalnoj ekonomiji "počevši od Smitha" mlati plodove svoje teorije kapitala sa drveta saznanp. Da li motka proizlazi možda iz štednje"? pita se Rodbertus. I kako svaki normalan čovek r;zume da štednjom ne može da se proizvede motka, nego da je Robinzen motku morao da napravi iz drveta, time je samo po sebi već dokazano da je "teorija štednje" skroz pogrešna. Dalje: ,,izolovani domaćin" svojom motkom mlati sebi sa drveta plod; taj plod je njegov "dohodak". "Da je kapital izvor dohodaka, to bi se ovaj odnos morao pokazati već u ovom prvobitnom i najjednostavnijem procesu. Može li se, međutim, bez nasilja nad stvarima i pojmovima, motka nazvati izvorom dohotka ili dela dohotka, koji je sadržan u omlaćenom plodu, može Ii se taj dohodak u celini, ili delimično, svesti na motku kao njegov uzrok, sasvim ili delimično smatrati za proizvod motke?"* Zaista ne. A kako plod nije proizvod motke kojom je omlaćen, nego drveta na kome je rastao, time je Rodbertus, i opet, dokazao da su ekonomisti "počevši od Smitha" grubo grešiJ.i tvrdeći da prihod potiče od kapitala. Pošto je tako na "privredi" Robinzona objasnio sve osnovne pojmove političke ekonomije, Rodbertus tako stečeno saznanje prenosi najpre na zamišljeno društvo .. bez kapitala i bez vlasništva nad zemljom", to jest sa komunističkim posedom, a posle toga još na društvo "sa kapitalom i vlasništvom nad zemljom", to jest na današnje društvo. I gle! Svi zako m Robinzonove privrede, tačka po tačka, pokazali su se kao dobri u obe ove društvene forme. Tu Rodbertus postavlja teoriju kapitala i dohotka, koja pretstavlja vrhunac njegove utopističke fantazije. Pošto je otkrio da kod Robinzona "kapital" Jednostavno i prosto čine sredstva za proizvodnju, to o!' 1 u kapitalističkoj privredi identifikuje kapital sa s;edstv1ma za proizvodnju i na taj način, jednim zamahom, kap1tal svodi ~a postojani kapital, i protestuje u ime pravičnosti i moral~ pr~tlv toga što se sredstva za održanje radn!ka, ':j1hov~ naJamnme smatraju kao kapital. On se žučno bor1 protiV poJ!na promen-
* l.
e., I, str. 250.
1:1 Akumulacija kapitala
1!13
ljivog kapitala, jer je taj pojam svemu kriv. .,Kad bi_ n~cionalni ekonomi hteli samo - apeluJe on - da obrate paznJU mome izlaganju i ela bez predrasuda ispitaju da li su u pravu oni ili ja! Tu leži čvorište svih zabluda vladajućeg sistema o kapitalu, tu je krajnji razlog teoretske i praktične nepravičnosti prema radničkim klasama."* "Pravičnost" traži, naime, da ~e "realna dobra od kojih je sastavljena najamnina" radnika ne računaju u kapital, nego u kategoriju dohotka. Rodbertus, istina, zna vrlo dobro da za k"pitalista najamnine koje je on .,predujmio" čine deo njegovog kapitala, isto onako kao što je to i drugi deo predujmljen u mrtva sredstva za proizvodnju. Ali za Rodbertusa to važi samo za individualni kapital. A čim počne da razmatra društveni celokupni proizvod i celokupnu proizvodnju, on kapitalističke kategorije proizvodnje proglašava za iluziju, pakosnu izmišljotinu, i "nepravičnost". "Sasvim nešto drugo nego kapital sam po sebi, predmeti kapitala, kapital sa stanovišta naciie, jeste privatni kapital, kapital kao imovina, kapital kao sopstvenost, ono što se danas obično podrazumeva pod imenom "kapital."** Individualni kapitalisti proizvode kapitalistički, ali društvo kao celina tačno onako kao i Robinzon, to jest kao celokupni sopstvenik, komunistički: "Da snda celokupni nacionalni proizvod na svim raznim stepenim:J. proizvodnje u većim ili manjim delovima pripada kao sopstvenost pojedinim privatnim licima, koja nikako ne mogu da budu ubrojena u prave proizvođače, da pravi proizvođači taj celi nacionalni proizvod stvaraju uvek samo u službi tog malog broja vlasnika, a da sami nisu suvlasnici na svoj im sopstvenim proizvodima, sve to sa tog opšteg i nacionalnog stanovišta ne čini nikakvu razliku.'' Dabome, da
* l. e., str. 295. I tu je Rodbertus celog svog života preživao uvek jedne iste ideje, koje je 1842 izneo u svom delu "Prilog saznanju": "Međutim se čak za današnje stanje otišlo tako daleko da se ne samo radnička najamnina nego i rente i profit uračunavaju u troškove dobara. Ovo shvatanje zaslužuje stoga da se temeljito opovrgne. Dve stvari čine osnovu toga shvatanja: a) kriva pretstava o kapitalu, u kojoj se radnička najamnina računa u kapital na isti način kao pomoćne materije i oruđa, dok ona ustvari stoji na istoj linlji sa rentom i profitomj b) hrkanje troškova proizvoda sa izdacima preduzetnika ili troilrovima ;preduzeća." (.,Zur Erkenntnis", Neubrandenburg und Fried-· land, G. Bamewitz, 1842, str. 14.) ** l. e., I, str. 304. Tačno tako već i u "Prilog s32mlanju": "Mora se razlikovati kapital u užem ili pravom smislu od kapitala u širem smislu ili fond~.p~eduzeća. Onaj obuhvata stvarnu zalihu oruđa i materija, ovaj fond kOJl ]e potreban za pokretanje preduzeća pod današnjim uslovima pod~le ra~a. Ona) je za proizvodnju apsolutno neophodni kapital, a :'VaJ relahvn~ nuzno~t na?letnuta samo današnjim prilikama. Onaj deo Je, dakle, kapital u uzem 1 pravom smislu reči, samo sa njim se poklapa pojam nacionalnog kapitala." (l. e., str. 23, 24). 194
se ~z ovog. nameću izvesne osobenosti odnosa i za društvo kao celinu, na1me, prvo. "razmena" kao posrednik i, drugo, nejednaka ra.spodela p~mzV?da. "Kol~ko g~d malo smetaju sva ta delovanJa .~a, ~ao 1 raniJe, kretanJe nacwnalnog proizvoda i njegovo uobhc.enJe ostanu uglavnom isti (kao pod vlašću komunizma), tako Isto ona i sa nacionalnog stanovišta ne menjaju ni u kom pogledu već odranije postojeću suprotnost između kapitala i dohotka." Sismondi se trudi u, n znoju lica svoga, kao i Smith i ":'nogi drugi, da pojam kapitala i dohotka razmrsi iz protivrecnosh kap1tahshcke prmzvodnje; Rodbertusa u tom pogledu nimalo. ne boli glava za društvo kao celinu: on se, jednostavno, ne obz1re na specijalne određene oblike kapitalističke proizvodnje; on "kapitalom" naziva sredstva za proizvodnju, a "dohotkom" sredstva z.a potrošnju i - nikom ništa! "Sopstvenost zemljišta i sopstvenost kapitala imaju bitan uticaj samo no individualne učesnike prometa. Ako pak naciju shvatimo kao celinu, to prestaje ovaj uticaj na individue."* Kao što se vidi čim pristupi pravom problemu: kapitalističkom celokupnom proizvodu i njegovom kretanju, Rodbertus za istoriske osobenosti proizvodnje pokazuje omalovažavanje tipično utopisti; za njega bi, kao saliveno, odgovaralo ono što je Marx rekao za Proudhona: da onoga časa čim počne govoriti o društvu kao celini, on čini to tako kao da je ono prestalo biti kapitalističko. S druge strane, upravo na Rodbertusovom slučaju može se još jedanput videti koliko je bespomoćna celokupna politička ekonomija pre Marxa tapkala u mestu sa svojim nastojanjem da dovede u saglasnost materi j alno gledište procesa rada sa gledištima kapitalističke proizvodnje C: vrednosti, i oblika kretanja individualnog kapitala sa oblicima kretanja celokupnog društvenog kapitala. Ovi napori se kreću obično između dva ekstrema: vulgarnog shvatanja po uzoru Saya i MacCullocha, za koje uopšte postoje samo istoriske koncepcije individualnog kapitala, i utopiskog shvatanja po uzoru Proudhona i Rodbertusa, za koje postoje samo stanovišta procesa rada. Tek posle ovih lutanja nauči se čovek da ceni ono ogromno svetlo koje je Marx svojom šemom jednostavne reprodukcije bacio na celi problem, u kojoj su sva ta stanovišta obuhvaćena kako u svojoj skladnosti tako i u svojoj protivrečnosti i gde je zlokobna zbrka mnogobrojnih tomova razrešena u cigla dva niza broJeva zapanjujuće jednostavnosti. Da pri takvom shvatanju kapitala i dohotka kapitalističko prisvajanje postaje neobjašnjivo, jasno je samo po sebL Rodbertus ga jednostavno proglašava "pljačkom" i optužuJe ga
*
".
l. e., l, str. 292.
195
pred forumom prava svojine koj.u. ono. sramno vređa. _"Kad, dakle - ta lična sloboda (radmka) koJa pravno uklJUCUJe u sebi ;opstvenost na vrednost proizvoda rada, zbog prinude koju nad radnikom vrši svojina na zemlju i kapital, u prak~i dovodi do eksploatacije onog vlasničkog prava (radnikovog na vrednost proizvoda), - to izgleda kao da neki veliki instinktivni strah, da bi istorija iz toga mogla izvući svoj': stroge neumoljive si!D-: gizme, sopstvenike zadržava da ne priznaJU ovu veliku 1 opstu nepravdu."* .,Zato je najzad ta (Rodbertusova) teorija u svima svojim pojedinostima potpun dokaz da su svi oni hvalioci današnjih odnosa svojine, koji ipak ne mogu da se oduče da sopstvenost zasnivaju na radu, u punoj protivrečnosti sa svojim sopstvenim principom. Ona dokazuje da današnji odnosi svojine počivaju upravo na opštoj povredi toga principa, i da ona velika individualna imanja koja se u današnjem društvu gomilaju, ... sa svakim novo rođenim radnikom povećavaju pij ačku koja se odvajkada nagomilava u društvu."** A kad je višak vrednosti na taj način proglašen za "plj ačku", to porast stope viška vrednosti izgleda kao .,čudnovata greška u današnjoj nacionalno-ekonomskoj organizaciji".*** Proudhon je u svom prvom pamfletu ispreo barem paradoksalni i grubi ali revolucionarno zvučeći stav Brissota: svojina je krađa. Rodbertus dokazuje da je kapital krađa izvršena na svojini. Ako se s tim uporedi u prvom tomu Marxovog "Kapitala" glava o preobražaju zakona vlasništva u zakone kapitalističkog prisvajanja, koja pretstavlja remek-delo istoriske dijalektike, moći će se još jednom utvrditi Rodbertusov "prioritet". U svakom slučaju Rodbertus je svojom deklamacijom protiv kapitalističkog prisvajanja sa stanovišta "prava vlasništva" onemogućio sebi da shvati postanak viška vrednosti iz kapitala, kao što je ranije deklamacijama protiv "štednje" onemogućio sebi razumevanje postanka kapitala iz viška vrednosti. I tako Rodbertusu nedostaju sve pretpostavke za razumevanje kapitalističke akumulacije pa je, najzad, doterao tako daleko da je i pred von Kirchmannom izvukao kraći kraj. Rezimirajmo: Rodbertus hoće neograničeno proširenje proizvodnje, ali bez svake "štednje", to jest bez kapitalističke akumulacije! On hoće neograničeno pojačanje proizvodnih snaga - ali i stalnu stopu viška vrednosti putem državnog zakona! Jednom rečju: on pokazuje savršeno nerazwnevanje pravih osnova kapitalističke proizvodnje, koju želi da refor-
* l. e., II, str. 136. ~:: i: ~:: i.\::.r·6~.25. 196
miše, kao i najznačajnijih rezultata klasične političke ekono · · protiv kojih sa svojom kritikom ratuje. ffi!Je Zato profesor Diehl, naravno, veli da je Rodbertus u te t·etsk~~ . naci?nalnoj_ ekono~i~i ~v.ojon;t ,~novom teorijom d: hotka 1 rru:I1kova!'Jem log:tck1h ·l 1stonsk1h kategorija kapitala (onaJ svesru "kapital po sebi" u suprotnosti sa individualnim kapitalom) delovao kao pionir. I zato ga profesor Adolf Wagner, dabome, naziva "RlCardom ekonomskog socijalizma" da bi tako svoje vlastito nerazumevanje u odnosu na Ricarda, kao i u odnosu na Rodbertusa i na socijalizam dokumentovao jednim udarcem. Lexis čak nalazi da je Rodbertus "svom engleskom suparniku" u najmanju ruku n;van u snazi apstraktnog mišljenja, ali da ga daleko nadmašuje u "virtuoznosti otkrića najdubljih povezanosti pojava", u "živahnosti fantazije" i, pre svegau svom "etičkom stavu prema privrednom životu", Ono, među tim, što je Rodbertus u teoretskoj ekonomiji, osim kritike Ricardove zemljišne rente, stvarno dao: njegovo mestimično sasvim jasno razlikovanje viška vrednosti i profita, njegovo tretiranje viška vrednosti kao celine sa svesnim razlikovanjima njegovih parcijalnih pojava, njegova delimično izvrsna kritika Smithove dogme o sastavu vrednosti roba, njegovo oštro formulisanje periodičnosti~ i analiza oblika pod kojima se one pojavljuju- dragoceni pokušaji da bi analiza napredovala dalje od Smith-Ricardove, koji su delimično neuspeli zbog konfuzije u osnovnim shvatanjima - sve su to za oficijelne obožavaoce Rodbertusa bila španska sela. Franz Mehring je već upozorio na čudnu sudbinu Rodbertusovu da za svoja tobožnja veličanstvena stvaranja u domenu političke ekonomije bude dignut u nebesa, a za svoje stvarne političke zasluge od tih istih ljudi da bude tretiran kao "glup deran". U našem slučaju ne radi se čak o protivrečnostima između njegovog ekonomskog i političkog dela: u oblasti političke ekonomije njegovi kadioci podigli su mu veliki spomenik na peščanom polju na kome je on sa bezn~d nim žarom utopiste celog života kopao, dok su ono nekoliko skromnih leja, u koje je on bio stavio plodne sadnice, prepustili da se uguše u korovu i budu zaboravljene."*
* Uostalom, najgori spomenik su mu podigli izdavači njegovih del~ posle njegove smrti. Ta učena gospoda: prolf.esor Wagner, dr .. Kozak, Moritz Wirth i kako se svi oni ne zovu, koji se u predgovorim~ P?smrtnog izdanja njegovih dela uzajamno grde kao ~lja_ n~vaspttamh slugu u pretsoblju, raspravljaju svoja lična ogovaranJa 1 sitne sur:ev: njivosti i jedan drugoga coram publico ruže, nisu pritom pokazah n~ najelementaTniju brigu i !Pijetet da bi utvrdili vreme ka~ sll; nastali pojedini Rodbertusovi rukopisi koje su prona~li. Tek ~eh_rmg J~ trebao da ih poduči da najstariji Rodbertusov rukopis ne potičev IZ goc;Ime. 183!, kako je to profesor Wagner suvereno rešio, nego da moze pohcah naJ197
U celini uzevši, ne može se tvrditi da se problem akumulacije posle prve naučne kontraverze, u obradi pruskopomerauskoj, pomakao sa svog starog mesta. Ako je u međuvremenu ekonomska nauka o harmoniji sišla sa visine Ricarda na BastiatSchulzea, to se i soci j alna kritika u istoj srazmeri sroza la od Sismondija na Rodbertusa. I dok je Sismondijeva kritika iz godine 1819 pretstavljala istoriski događaj, Rodbertusove reformne ideje su već pri prvoj svojoj pojavi, a docnije pogotovo, pretstavljale bedan nazadak. U polemici između Sismondija i Say-Ricarda jedna strana je dokazivala nemogućnost akumulacije zbog kriza i upozoravala na opasnosti od razvoja proizvodnih snaga. Druga strana pak dokazivala je nemogućnost kriza i preporučivala neograničen razvoj akumulacije. Svaka od njih je, uprkos apsurdnosti polazne tačke, bila na svoj n&čin dosledna. Von Kirchmann i Rodbertus, obojica, polaze od činjenice kriza, a nisu ni mogli drukčije. Ma koliko da su sada, posle pola veka istoriskih iskustava, krize upravo svojom periodičnošću jasno pokazale da ranije iz godine 1839, jer se u njemu odmah u prvim redovima govori o istoriskim zbivanjima iz čartističkog pokreta koja spadaju u tu godinu, što je jedan profesor nacionalne ekonomije takoreći po službenoj dužnosti morao da zna. Prof. Wagner pak, koji se u predgovoru Rodbertusovih dela toliko pravi važan i svojom užasnom "zauzetošću" svakog trenutka postaje dosadan, i koji uopšte samo sa svojim .,kolegama po struci" govori sa omalovažavanjem ostalog prostog sveta, pred skupom svojih kolega po struci primio je elegantnu Mehringovu lekciju kao veliki čovek - ćutke! Prof. Diehl je u "HandwOrterbuch der Staatswissenschaften" datum 1837 jednostavno ispravio na 1839, a da ni slova nije napomenuo kada ga je i ko ga je prosvetio. Vrhunac je postignut u novom "za narod" namenjenom "najjevtinijem" izdanju iz 1899 od Puttkammera i Miihlbrechta, jedinom koje je pozavađanu gospodu izdavače miroljubivo sjedinila, ali je njihove svađe preuzelo u predgovore; izdanje u kome je ranija Wagnerova sveska II postala sveska I, ali se Wagner ipak izvodi da u uvodu sveske III i dalje neprestano mirno govori o svesci II; gde je "Prvo socijalno pismo" dospela u svesku III, "Drugo" i "Treće" u svesku II, a "Cetvrto" u svesku I; gde tekući red "Socijalnih pisama", "Kontroverzi" delova "_Priloga. s~znanju" i sveske, hronološke i logične povezanosti, datum IzdavanJa 1 datum postanka spisa, sve to pretstavlja besprimeran haos k.~o otprili!ce s~oje~. zemljine kore posle nekolikih vulkanskih erup~ CIJa. Jamacno IZ PIJeteta prema profesoru Wagneru u tome izdanju je - godine 1899 - zadržan datum najstarijeg Rodbertusovog rada 1837 godine, iako Mehringova pouka potiče već iz 1894 godine! Treba uporediti ovo izdanje sa Dietzovim izdanjem Marxove zaostavštine pri ređenom od Mehringa i Kautskog, pa će se videti kako se u prividno spoljnim stvarima odražavaju dublje povezanosti: tako se ceni naučno nasle~e _majstora. klasnosvesnog proletarijata, a onako se od strane zv:~mčm_h naučmka_ bu:žoazije traći zaostavština čoveka koji je, ~~~ma nJihovoJ sopstvenoJ zamteresovanoj legendi, bio prvoklasan genlJ. Su um cuique (Svakom svoje) - glasila je Rodbertusova parola. 4
198
nisu ništa drugo do ob~~k kretanja kap~talističke reprodukcije, ipak Je 1 tu_ problem pros1re~e. reprodukCIJe celokupnog kapitala, akumulaCIJe, potpuno Jdentlfikovan sa problemom kriza i time gurnut na mrtvi kolosek traženja nekog sredstva protiv kriza. Jedna strana vidi pritom Jek u potpunoj potrošnji viška vrednosti od strane kapitalista, to jest u odustajanju od akumulacije, - dok druga strana vidi to sredstvo u zakonskom utvrđivanju stopa viška vrednosti, to jest takođe u odricanju od akumulacije. Naročito Rodbertusova bubica zasniva se na shvatanju da je on očekivao i preporučivao neograničen porast proizvodnih snaga i bogatstva bez kapitalističke akumulacije. U vreme kad će visoki stupanj zrelosti kapitalističke proizvodnje naskoro omogućiti Marxu da da njenu fundamentalnu analizu, poslednji pokušaj buržoaske ekonomije, da savlada problem reprodukcije, izrodio se u besmislenu detinjastu utopiju.
TREC! OKRSAJ
STRUVE, BULGAKOV I TUGAN BARANOVSKI PROTIV VORONCOVA I NIKOLAJ-ONA Gtava osamnaesta PROBLEM U NOVOM IZDANJU
U istoriski sasvim drukčijem okviru nego što su bila oba prva, odigrala se treća kontroverza o pitanju kapitalističke akumulacije. Ovoga puta radnja se odigravala početkom osamdesetih do sredine devedesetih gomna, a njena arena je bila Rusija. Kapitalistički razvitak na Zapadu bio je već dostigao svoju zrelost. Nekadašnje ružičasto shvatanje klasičara SmithRicarda u početnom stadiju razvitka kapitalističkog društva bilo se već odavno raspršalo. I zainteresovani optimizam vulgarno-manchesterskog učenja o harmoniji bio je zanemeo pod poraznim utiscima sloma sveta sedamdesetih godina, kao i pod žestokim udarcima klasnih borbi koje su se počevši od šezdesetih godina rasplamsale u svima kapitalističkim zemljama. Pa i -od samih socijalnoreformnih zakrpljenih harmonija, koje su naročito u Nemačkoj paradirale još početkom osamdesetlh godina, ostao je ubrzo samo mamurluk; dvanaest godina vre~ mena iskušenja izuzetnog zakona protiv Socijaldemokratije dovelo je do gorkog otrežnjenja, pocepalo konačno sve kulise harmonije i otkrilo golu stvarnost suprotnosti u kapitalističkim odnosima u punoj njihovoj oštrini. Optimizam je otada bio moguć još samo u taborima radničke klase koja je bila na usponu, i u redovima njenih teoretskih prvaka. Optimizam, dabome ne u odnosu na prirodnu ili veštački stvorenu unutrašnju ravnotežu kapitalističke privrede i njeno večno trajan,iP, već u tom smislu što razvitak proizvodnih snaga koji ona moćno unapređuje, upravo svojim unutrašnjim protivrečnostima stvara odlično istorisko zemljište za progresivni razvitak društva u nove ekonomske i socijalne oblike. Negativna tendencija depresije u prvom periodu kapitalizma koju je nekad Sismondi jedi'Jo 200
imao pred očima, a koju je još Rodbertus video četrdes t'h · pedesetih g'?dina, bila je sada izravnata tendencijom use 1 ~ puno nad~ 1 pob~?onosno uzdizanje radničke klase u dj~~~: smdtkalnoJ 1 pohtickoJ akciji. J ~~ko je u to doba bilo stanje društva u Zapadnoj Evropi. DrukeiJe Je, dabo.me, bilo u to doba u Rusiji. Tu sedamdesete 1 osam?esete ~adme u . svakom pogledu pretstavljaju perioti ~nutra~nJe knze, sa sv1m .njenim .mu:kama. Kr_up~a industnja Je sl~v1la _upravo tek SVOJe nastoJanJe pod uticaJima perioda VIS~k1h zastitruh canna. U otpočetom ubrzanom unapređivanju kapitalizma od strane .apsolutističke vlade pretstavljalo je prekretmcu uv~enJe carme u. zlatu 1877 godine na zapadnoj gromei. "Prvobit;>~ akumul~CIJa" kapttala napredovala je u Rus:ji SJaJnO pod zastitom razmh potpora, garantija, premija i državnih porudžbina, i ubirala profite, koji su u to doba na Zapadu već spadali u carstvo bajke. Unutrašnje prilike Rusije u to doba pružale su, međutim, sve pre nego privlačnu i optim;stičku sliku. Na selu je propadanje i raspadanje seljačke privrede pod pritiskom fiskalnog isisavanja i novčane privrede urodilo strahovitim stanjem, periodičnim gladnim godinama i periodičnim seljačkim nemirima. S druge strane, fabrički proletarijat u gradovima još nije bio socijalno i duhovno konsolidovan u modernu radničku klasu. Pogotovo u najvećem industriskom središnjem okrugu Moskva-Vladimir, najznačaj nijem sedištu ruske tekstilne industrije, proletarijat je najvećim delom još bio srastao sa poljoprivredom i bio poluseljački. Prema tome, primitivni oblici eksploatacije izazivali su i P"imitivne manifestacije odbrane. Tek početkom osamdesetih godina spontane pobune fabričkih radnika u moskovskom okrugu, u kojima su razarane mašine, dale su povoda za prve asnove fabričkog zakonodavstva u carskoj imperiji. Ako je privredna strana javnog života u Rusij.i pokazivala tako na svakom koraku piskave disonance prolaznog perioda, to je njoj odgovarala i kriza u duhovnom životu. "Narodnjački", samonikli ruski socijalizam koji se teoretski zasnivao na osobenostima ruskog agrarnog uređenja, posle neuspeha svog kr~) nje revolucionarnog izražaja: terorističkih akcija preko .partiJe "Narodnaja volja", bio je politički bankrotirao. Na dru~oJ. stram pojavili su se prvi spisi Georgija Plehanova tek 188~._,1885, i trebalo je da oni u Rusiji unesu marksistički metod .mtslJ<;nJa. ali su - izgleda - za još otprilike jedan deceniJ bth od neznatnog uticaja. U toku osamdesetih, a delimično 1 devedesetih godina, u duhovnom životu ruske inteligenCJJe - u~ravo opoziciona nastrojene socijalističke inteligencije - prevlađiVala 201
je originalna mešavina samoniklih ostataka n~:odnjaštva_ i r:adohvat prikupljenih elemenata Marxove teon]e, - mes~vma čija je najizrazitija crta bila skepsa u pogledu mogucnosti razvitka kapitalizma u Rusiji. Pitanje: da Ii da Rusija kapitalistički razvitak proživi po primeru zapadnoevropskom zanimalo je rusku inteligenciJU vrlo rano. Ona je i u Zapadnoj Evropi videla najpre samo tamne strane kapitalizma, njegovo razorno delovanje na tradicionalne patrijarhalne oblike proizvodnje, i na blagostanje i sigurnost egzistencije širokih narodnih masa. Na drugoj strani izgledala je ruska seljačka kolektivna svojina na zemlju, čuvena "obščina" kao mogućna polazna tačka za viši socijalni razvitak u Rusiji, koji će mimoilazom kapitalističkog stadijuma sa njegovim patnjama kraćim i manje mukotrpnim putem nego zapadnoevropske zemlje Rusiju dovesti u obećanu zemlju socijalizma. Zar da ta srećna mogućnost, ta jedinstvena istoriska prilika, bude proigrana time što će se u Rusiji ubrzavati presađivanje kapitalističkog načina proizvodnje uz pomoć države, uništiti seljački oblik poseda i proizvodnje, i širom otvoriti vrata proletarizo· vanju, bedi i nesigurnosti egzistencije radnih masa? Ovo osnovno pitanje zaokupljalo je duhovni život ruske inteligencije od seljačke reforme, pa i pre nje; od Hercer.a a pogotovu od Černiševskog ono je bilo središnja os oko koje se izradio ceo pogled na svet - "narodnički", "narodnjački". Ovaj duhovni pravac koji se izražavao pod raznim vidovima i tendencijama - od izrazito reakcionarnih učenja "slavjanofila" do revolucionarne teorije terorističke partije -stvorio je u Rusiji ogromnu književnost. Sa jedne strane ona je stvorila bogat materijal na polju pojedinačnih istraživanja privrednih oblika ruskog života, naročito o "narodnoj proizvodnji'' i njenim osobenim oblicima, o poljoprivredi seljačke opštine, o seljačkoj domaćoj radinosti, "artelu", kao i o duhovnom životu seljaštva, o sektama i slično. Sa druge strane razvila se osobena beletristika kao umetnički odraz socijalnih odnosa punih suprotnosti, u kojima se borilo staro sa novim i korak u korak sa svih strana sve više pritiskivalo duh masom teških problema. Najzad iz istog tog korena sedamdesetih i osamdesetih god;na nikla je originalna domaća filozofija istorije koja je želela da "subjektivni metod u sociologiji", "kritičku misao" napravi merodavnim faktorom istoriskog razvitka, ili tačnije: da deklasiranu inteligenciju učini nosiljom istoriskog napretka. Ona je u Petru Lavrovu, Nikoli Mihailovskom, prof. Karejevu i V. Voroncovu našla svoje glavne pobornike. 202
.. ~Od te ~el e obimne i vrlo razgranate oblasti "narodnjačke~~ k~Jtze:vnostl_ nas ov~e ~a~~ma samo _jedna strana: borba mišljenJa C! tzgledtma k.apttahstickog razv1tka u Rusiji, pa i ova samo uko!lk~ s_~ oslanJ~l_a na opšta razmatranja društvenih uslova kap1tahst1Ckog nacma proizvodnje. A to zbog toga što će ta razmatranJa osamdesetlh i devedesetih godina u ruskoj polemičkoj literaturi igrati veliku ulogu. . Pre svega.radilo se o ruskom k~pitalizmu i njegovim izgle·· drma, ah Je ~skuslJa koJa se razv1la iz toga sasvim prirodno obuhvatila opste probleme vazvitka kapitalizma, pri čemu su primer i iskustva Zapada igrali najznačajniju ulogu kao dokazni materijal. Za teoretski sadržaj potonje diskusije jedna činjenica je bila od presudnog značaja: ne samo da je Marxova analiza kapitalističke proizvodnje, kako je ona izložena u prvom tomu "Kapitala", već bila postala zajedničko dobro obrazovane Rusije, nego je 1885 izišla bila i druga knjiga sa analizom reprodukcije celokupnog kapitala. To je diskusiji dalo bitno drukčije obeležje. Problem kriza nije više prikrivao, kao što je to bilo u prethodnim slučajevima, pravo jezgro diskusije. Pitanje reprodukcije ukupnog kapitala, akumulacije, u svom čistom obliku, bilo je po prvi put postavljeno u centar diskusije. Analiza se nije više gubila u bespomoćnom tapkanju oko pojmova dohotka i kapitala, individualnog kapitala i celokupnog kapitala. Stajalo se sada već na čitavoj podlozi Marxove šeme društvene reprodukcije. I najzad, ovoga puta nije se uopšte više radilo o sporovima između manchesterstva i socijalne reforme, nego izmedu dve varijante socijalizma. Skepsu u pogledu mogućnosti kapitalističkog razvitka zastupali su u duhu Sismondija i delimice Rodbertusa sitnoburžoaski "narodnjački" konfuščiki, konfuzna varijanta ruskog socijalizma, pozivajući se i sami mnogostruko na Marxa, dok je optimistička shvatanje pretstavljalo marksističku školu u Rusiji. Nastupila je bila, dakle, potpuna promena scenerije. Od dvojice glavnih pretstavnika "narodnjačkog" pra~ca jedan je bio Voroncov, poznat u Rusiji uglavnom !'od svo.J_lm književničkim pseudonimom "V. V." (početna slova 1mena), cudan svetac, koji je u političkoj ekonomiji bio potp":"o konfuz~~ a kao teoretičar nije se mogao uopšte uzeti ozbllJnO. Drug1, naprotiv, Nikolaj-on (Danielson), bio je čovek širokog obraz~ vanja i temeljit poznavalac marksizma, izdavač ruskog pr~voaa prvog torna Marxovog .,Kapitala", lični prijatelj Marxa 1 Engelsa i sa obojicom u živoj ličnoj prepisci (koja je na ruskom jeziku objavljena 1908 godine). Naroi\ito Voroncov je osamdesetih godina vršio veliki uticaj na javno mišljenje ruske mtehgen203
cije; on je taj protiv koga je ruski_marksizam u prvom redu morao da izvojuje pobedu. U pitanju opštih mogućnosti razvitka kapitalizma u Rusiji, koje nas ovde zanima, protiv obojice imenovanih pretstavnika skepse pojavio se devedesetih godina čitdv niz protivnika iz redova nove generacije ruskih marksista naoružanih istoriskim iskustvom i poznavanjem Zapadne Evrope; među njima su, pored Georgija Plehanova, bili prof. Kablukov, prof. Manuilov, prof. Isaj
Sto su se pretstavnici "narodnjačke" teo~ije u Rusiji bili baviti pitanjem kapitalističke reprodukcije, razlog je bio u njihovom verovanj u da kapitalizam u Rusiji nema izgleda, i to zbog nedostatka tržišta. V. Voroncov je svoju teoriJu u tom smislu razradio u časopisu "Otečestveni zapisi" i u drugim časopisi~a u čitavom nizu članaka, koji su 1882 sabrani u knjigu 1 ObJaVlJeni pod naslovom "Sudbina kapitalizma u RusiJI", posle toga, 1883, u majskom broju istog časopisa u članku pod naslovom "Suvišak pri snabdevanju tržišta robama", u septembarskom broju časopisa "Ruska misao" 1889 u članku O militarizmu i kapitalizmu", u knjizi "Naši pravci" 1893, i najzad 1~95 godine u .obliku knjige pod naslovom "Crte teoretske polihck~ ekononuJ.e:•. Stav_ Voroncovljev prema kapitalističkom razvJtku.u_:rtuslJI ne moze se tako lako shvatiti. On ne stoji ni na stran1 clSto slavJanofllske teorije koja iz "osobenosti" ekonomske strukture Rusije i njenog osobenog "narodnog duha" počeli
204
izvodi apsurd':' ost i P?gu?n?_st !
* .. Otečestveni zapisi", 1883, V, Savremeni pregled, str. 4.
**
l. e., str. l O.
205
biti u stanju da ovlada celokupnom proizvodnjom u Rusiji. T~ majstoriju nije ona dosada potpuno Izvela m u Jedr rel="nofollow">OJ ze~l]l na svetu, čak ni u EngleskoJ. Takvu skepsu u pogledu buducnosti ruskog kapitalizma trebalo bi, dakle, pre svega shvatit! sa internacionalnog gledišta. I zaista tu Voroncovljeva teorija izlazi na sasvim opšta razmatranja o prirodi i životnim uslovima kapitalizma, ona se oslanja na opšte teoretske poglede o procesu reprodukcije celokupnog društvenog kapitala. Voroncov na sledeći jasan način formuliše naročitu povezanost kapitalističkog načina proizvodnje sa pitanjem tržišta: "Nacionalna podela rada, podela svih industriskih grana na zemlje zainteresovane u svetska j trgovini nema sa kapitalizmom ničega za j edničkog. Tržište koje se na taj način stvara, potražnja za proizvodima raznih zemalja koja nastaje iz ovakve podele rada među narodima, nema, po svome karakteru, ništa zaJedničkog sa tržištem koje je potrebno kapitalističkom načinu proizvodnje . ... Proizvodi kapitalističke industrije dolaze na tržište u drugom cilju: njih se ne tiče pitanje da li su podmirene sve potrebe zemlje; nije potrebno da oni bezuslovno, namesto sebe, pruže preduzetniku neki drugi materijalni proizvod koji bi poslužio za ličnu potrošnju. Njihova je glavna svrha: da realizuju višak vrednosti prikriven u sebi. A kakav je to višak vrednosti koji sam po sebi kapitalista interesuje? Sa stanovišta sa koga mi ovo pitanje posmatramo, pomenuti višak vrednosti jeste suvišak proizvodnje iznad potrošnje u unutrašnjosti zemlje. Svaki radnik proizvodi više nego što sam potroši, a svi ti suvišci sakupljaju se u malo ruku; posednici ovih suvišaka troše ih sami, pa ih u tome cilju u unutrašnjosti svoje zemlje kao i u stranim zemljama razmenjuju za najraznovrsnija životna sredstva i luksuzne predmete; pa ipak, koliko god jeli, pili i plesali ·oni nisu u stanju da spiskaju čitav višak vrednosti; još uvek preostaje znatan ostatak koji oni nisu u stanju da razmene za neki drugi proizvod, nego ga se moraju sasvim naprosto otresti, pretvoriti ga jednostavno u novac, jer će inače ionako propasti. Kako nema nikoga u zemlji ko bi taj ostatak od njih preuzeo. to 'on mora biti izvezen u inostranstvo - i tu leži uzrok zašto zemlje koje se kapitalizuju ne mogu da izađu na kraj bez spoljnih tržišta."* Gornji citat koji smo mi preveli doslovno sa svima osobenostima Voroncovljevog načina izražavanja, može čitaocima poslužiti da naslute duhovitost ovog ruskog teoretičara, pri čijem čitanju čovek proživljava najdragocenije trenutke.
*l 206
e., str. 14.
.. I~te poglede je Voroncov docnije, 1895, obuhvatio u svojoj knJlZl "Crte teo~<;tske ekonomije". Pos!ušajmo šta on tu kaže. Voroncov polennse protiv pogl~da Say-Ricarda, naročito još 1 protiv pogleda J. St. M1IIa, kOJI su osporavali mogućnost opšte hiperprodukciJe. ~r>tom on otkriva ono što niko pre njega nije zn~c:_: on J_e pronasa?. Izvor svii: za~luda .~.lasičr_:e škole u pogledu kr>za. TaJ I~vor lezi u po~resnoL teonJI troskova proizvodnje koJOJ se burzoaska ekonomiJa potcinJava. Sa stanovišta troškova proizvodnje (koje Voroncov uzima bez profita, što takođe niko pre njega.t;ije.učinio) J?~ofit kao; krize svakako da se ne mogu m zannshti m obJasmti. Ali treba se naslađivati sopstvenim rečima tog originalnog mislioca: "Prema učenju buržoaske političke ekonomije vrednost proizvoda je određena radom utrošenim za njegovu proizvodnju. Ali tek što je dala definiciju vrednosti, ona na nju odmah zaboravlja pa pri daljem objašnjenju ona pojave razmene zasniva na drugoj teoriji, u kojoj je rad zamenjen troškovima proizvodnje. Tako se dva proizvoda uzajamno razmenjuju u tolikim količinama da na obema stranama budu jednaki troškovi proizvodnje. Pri takvom shvatanju razmene za suvišak roba u zemlji stvarno nema mesta. Neki proizvod godišnjeg rada radnika sa toga stanovišta se pojavljuje kao pretstavnik izvesne količine materijala iz koga je izrađen, oruđa koja su pritom porabaćena, i proizvoda koji su služili za održanje radnika za vreme perioda proizvodnje. Pri njegovoj pojavi na tržištu on (sigurno "proizvod"! R. L.) ima zadatak da izmeni svoj upotrebni oblik, da se ponovo preobrazi u sirovinu, u proizvode za radnika i u vrednost potrebnu za obnovu oruđa za rad; a posle toga procesa njegovog rastavljanja na sastavne delove nastaće proces njihovog ponovog spajanja. proces proizvodnje, i u toku tog procesa biće utrošene sve navedene vrednosti, ali će zato nastati proizvod koji pretstavlja kariku i2lmeđu minule i buduće potrošnje." Iz toga sasvim oo obenog pokušaja da se društvena reprodukcija prikaže kao neprekidan proces sa stanovišta teorije troškova proizvodnje, sledi momentano, kao iz puške ispaljen, sledeći zaključak: "Ako, dakle, posmatramo celokupnu masu proizvoda neke ZEmlje, nećemo naći nikakvog suviška robe koji bi prelaziO J?Otrebe društva· sa stanovišta teorije vrednosti buržoaske naciOnalne ekonom'ije, suvišak koji ne bi mogao naći prođu uopšte ne 1nože da postoji." Pošto je Voroncov sa krajnje samovoljnim ~as~lJ<;:U nad buržoaskom teorijom vrednosti" dobit kapitala ISkiJUCIO iz tr;škova proizvodnje, to on taj svoj propust odmah po~Ie toga pretvara u veličanstveno otkriće: "AI_i .naved~na anahz.a otkriva još jednu crtu u donedavno] vladaJUCOJ teoriJ~ vrednosti. pokazuje se da na terenu te teorije nema mesta m za prof1t
207
kapitala." Tu dolazi dokazivanje koje zapanjuje svojom krat~ koćom i jednostavnošću: "Stvarno, ako ~OJ prmzvod, ~OJl pretstavlja troškove proizvodnje od 5 ;ubalJa, bude z~enJen za drugi proizvod iste vrednosti, onda ce ono sto sam Ja dob10 biti dovoljno samo da pokrije moje stvarne izdatke, a za svoJe odricanje (tačno tako ,rečeno! R. L.) r;eću dobiti ništa." I sada Voroncov zahvata problem u nJegovoJ osnovr: "Tako se ispostavlja da je na tlu strogo logičnog razvitka ideja buržoaske političke ekonomije sudbina suvrška robe na tržištu ista kao i sudbina kapitalističkog profita. Ta okolnost daje nam pravo da zaključimo da su obe pojave u međusobnoj zavisnosti, da je mogućnost jedne uslovljena postojanjem druge. I zaista: tako dugo dok ne postoji profit, ne postoji ni suvišak roba ... Drukčije je ako se profit stvara u zemlji. On ne stoji ni u kakvoj organskoj vezi sa proizvodnjom, on je pojava koja nije tehnički-prirodno uslov ljena i vezana za ovu poslednjt!, nego samo svojom spoljnom, društvenom formom. Proizvodnji su za njeno produženje potrebni... sam.o sirovina, oruđa, životna sredstva za radnike i ona sama zato troši samo odgovarajući deo proizvoda; suvišak pak, koji čini profit i koji ne nalazi za sebe mesta u stalnom elementu industriskog života. - u proizvodnji, -mora za sebe da traži druge potrošače koji sa proizvodnjom nisu organski vezani, potrošače koji do izvesnog stepena imaju slučajan karakter. On (suvišak) takve potrošače može naći, ali j e moguće da ih ne nađe u potrebnoj meri; u tom slučaju mi ćemo na tržištu imati suvišak robe."* U najvećoj meri zadovoljan sa ovako "jednostavnim" objašnjenjem koje je višak proizvoda oglasilo kao izmlšljotinu kapitala a kapitalista kao "slučajnog" potrošača koji "nije organski" povezan sa kapitalističkom proizvodnjom, razvija Voroncov dalje, na osnovu Marxove "dosledne" teorije radne vrednosti koju je on, prema sopstvenoj izjavi, dalje "koristio", razvitak kriza neposredno iz viška vrednosti, i to na sledeći način: .,Ako se ono što u troškove proizvodnje ulazi u obliku najamnine utroši od radnog dela stanovništva, to višak vrednosti, sa izuzetkom onog dela koji je potreban za proširenje proizvodnje, zahtevano od tržišta, mora biti uništen (doslovno tako! R. L.) od strane samih kapitalista. Ako su oni u stanju da to učine, i ako to i učine, onda nema suviška roba, ako pak nisu i ne učine to - tada nastaje hiperprodukcija, industriska kriza, istiskivanje radnika iz fabrika i druge nezgode." Ko je pak, u krajnjoj liniji, kriv za sve te nedaće? Prema gospodinu Voroncovu kriv je .,nedovoljan elasticitet ljudskog organizma,
* "Crte 208
teoriske političke ekonomije", Petrograd 1895, str. 157.
koji nije u stanj~ da proširuje svoje sposobnosti trošen·a or1:om brzinom ~?JOI_n,. r_aste. višak. vrednosti". Tu genijal~u mtsao OI_I fome misli ~a pri~a Rod~ertu~ovo.- "~nduk~h,11:i metod istraživanj~ doveo Je do Iste teonJe kriza 1 osiromasenJa, koju je Rodbertus objektivno bio postavio",* izjavljuje on pobednički.. Sta Voroncov podrazumeva pod "induktivnim metodom istraživanja", koji on suprotstavlja "objektivnom", nije, razume se, sasvim jasno, ali pošto kod gospodina Voroncova ništa nije nemoguće, moguće je da pod njim treba razumeti i Marxovu teoriju. Ali ni Rodbertus nije mogao da prođe "nekorigovan" kroz ruke ovag originalnog ruskog mislioca. Rodbertusovoj teoriji čini Voroncov samo tu ispravku što iz nje isključuje ono što je kod Rodbertusa bila centralna tačka celog sistema: utvrđenje udela najamnina u vrednosti celokupnog proizvoda. Prema gospodinu Voroncovu ~ ta bi mera, naime, bila samo palijativno sredstvo protiv kriza jer "neposredni uzrok pomenutih pojava (hip~rprodukcija, nezaposlenost itd.) nije u tome što je udeo radnih klasa u nacionalnom dohotku premalen nego u tome što kapitalistička klasa nije u stanju da potroši svake godine onu masu proizvoda koja joj pripadne."** A pošto je upravo odbacio Rodbertusovu reformu raspodele dohotka, Voroncov, najzad, stiže putem svoje "strogo logične konzekvencije" do sledeće prognoze buduće sudbine kapitalizma: "Ako posle svega ovoga industriskoj organizaciji koja vlada u Zapadnoj Evropi bude suđeno da i dalje cveta i napreduJe, to će biti moguće samo pod uslovom da se nađu sredstva koJa će uništiti (doslovno tako! R. L.) onaj deo nacionalnog dohotka koji prelazi sposobnost potrošnje kapitalističke klase a. 1pak dolazi u njene ruke. Najjednostavnije rešenje ovoga pitanJa bila bi odgovarajuća izmena u podeli nacionalnog dohotka među saučesnike proizvodnje. Kapitalistički režim i:>io bi za dugo vreme osiguran kad bi preduzetnici od svakog pora~ta ~ac1~ nalnog dohotka za sebe zadržali samo toliko koliko Im Je
* .,Militarizam i ** 14
kapitalizam", .,Ruska misao", 1889, knj. IX, str. 78.
l. e., str. 80.
Akumulacija kapitala
209
potrebno za zadovoljenje svojih želja i ćefova, a ostatak prepustili radničkoj klasi, to jest masi stan~vništv~:"* :rako, naJzad, kaša sastavljena iz Ricarda, Marxa, S1smond1]a 1 Rodbertusa završava otkrićem da bi kapitalistička proizvodnja bila od hiperprodukcije radikalno izlečena i da bi mog1a za sva vremena da "cveta i napreduje" ako bi samo kapitalisti digli ruke od kapitalizovanja viška vrednosti, i odgovarajući deo viška vrednosti poklonili radnicima. Međutim, dok se kapitalisti ne urazume da prime dobri savet gospodina Voroncova, oni se drže drugih sredstava, kojima svake godine "unište" deo svog viška vrednosti. Među ta isprobana sredstva spada, između ostalog, savremeni militarizam, i to,- kako gospodin Voroncov, neumitan kao smrt, zna da sve stvari izvrne tumbe, - tačno u onoj meri u kojoj troškovi militarizma ne bivaju izmereni sredstvima radne i narodne mase, nego iz dohotka kapitalističke klase. Ali, pre svega drugog, sredstvo spasenja kapitalizma nalazi se u spoljnoj trgovini. A to je, međutim, "Ahilova peta u ruskog kapitalizma. Kao poslednji za stolom svetskog tržišta, ruski kapitalizam ostaje praznih šaka pri konkurenciji starijih kapitalističkih zemalja Zapada, i tako ruski kapitalizam sa gubitkom izgleda na inostranim tržištima gubi ujedno i na;osnovniji uslov svoje životne sposobnosti. Rusija će, dakle, ostati "carstvo seljaka" i "narodne proiz.rodnje". "Ako je sve to tačno- zaključuje Voroncov svoju raspravu o "Suvišku pri snabdevanju tržišta robama", - onda se iz toga nameću granice vlasti kapitalizma u Rusiji: poljoprivreda mora biti izuzeta ispod njegovog voćstva; ali i u oblasti industrije ne srne njegov razvitak suviše uništavajuće delovati na domaću radinost koja je pri našim klimatskim prilikama (!) za blagcrstanje velikog dela stanovništva neophodna. Ako bi čitalac primetio na to da se kapitalizam neće upuštati u ovakve kompromise, mi mu odgovaramo: utoliko gore po njega." Tako, na završetku, gospodin Voroncov pere ruke i za svoju ličnost otklanja svaku odgovornost za dalju sudbinu privrednog razvitka u Rusiji. Glava dvadeseta
NIKOLAJ-ON
Drugi teoretičar ,.narodnjačke" kritike, Nikolaj-on, pristupa poslu sa drukčijim ekonomskim obr,azovanjem i stručno šću. Jedan od najtemeljitijih poznavalaca ruskih privrednih
* l.
:no
e., str. 83. Uporedi "Crte itd.•, str. 196.
odnosa, on je već 1880 pobudio pažnju javnosti svojom raspravom o kapitalizovanju poljoprivrednih dohodaka (u časopisu ,.Slovo"). Trinaest godina docnije, pobuđen velikom glađu u Ru~ji 1891 g~dine, on je izdao knjigu pod naslovom: "Crte naše dru~~v:ne J!~Ivr~de_ posle reforme", u kojoj nastavlj3 svoje raniJe IstrazivanJe 1 na osnovu naširoko zasnovanog materijala bogato dokumentovanog činjenicama i brojkama, nastoji d~ dokaže razvitak kapitalizma u Rusiji, da je taj razvitak za ruski narod postao izvor svih njegovih zala pa i gladi. Svoja razmatranja o sudbini kapitalizma u Rusiji Nikolaj-on zasniva na određenoj teoriji o uslovima razvitka kapitalističke proizvodnje uopšte, a ta teorija je upravo ono što nas zanima. Za kapitalistički način privređivanja tržište je od presud· nog značaja. Svaka kapitalistička nacija se zbog toga trudi da sebi obezbedi što veće tržište. Ona se pre svega obraća, dabome, na svoje sopstveno unutrašnje tržište. Na izvesnom stepenu razvitka kapitalističkoj naciji njeno unutrašnje tržište nije više dovoljno, i to iz sledećih razloga: Celi novi godišnji proizvod društvenog rada može da se podeli na dva dela: jedan deo koji radnici dobijaju u vidu svojih najamnina, a drugi deo koji kapitalisti prisvajaju sebi. Prvi deo je u stanju da iz prometa izvuče samo onu količinu sredstava za život koja po svojoj vrednosti odgovara sumi najamnina plaćenih u zemlji. Usto, kapitalistička privreda ima izrazitu tendenciju da taj deo u sve većoj meri smanjuje. Metodi koje ona u tome cilju primenjuje jesu: produženje radnog vremena, povećanje intenziteta rada, povećanje njegove proizvodnosti posredstvom tehničkih usavršavanja, koja omogućuju da se namesto muških radnih snaga postavljaju ženske i nedorasli i koja, najzad, omogućuju da odrasli radnici delimično budu sasvim istisnuti sa rada. Pa i u slučaju kad najamnine ostalih uposlenih radnika rastu, nikad taj porast ne može biti ravan uštedama kapitalista koje su uslov.. ljene ovim pomeranjima. Iz svega toga nameće se zaključak da se uloga radničke klase kao kupca na unutrašnjem tržištu sve više smanjuje. Usto se razvija još i drugi proces: kapitalistička proizvodnja, korak po korak, proširuje svoju vlast na zanate koji su kod poljoprivrednog stanovništva bili sporedno zanimanje; ona na taj način seljaštvo lišava vrela privređivanja jednog za drugim, a to utiče da kupovna snaga seoskog stanovništva prema proizvodima industrije sve više slabi, tako da se unutrašnje tržište i s te strane sve više sužava. Osvrnemo li se, međutim, na udeo kapitalističke klase, vidimo da ni ona nije u stanju da realizuje celi novostvoreni proizvod, ali iz sasvim obratnih razloga. Ma koliko velike bile potrebe potrošnje ove klase, ona ipak ne može da lično potroši celi godišnji višak pro-
...
izvoda: prvo, što deo od toga m_?ra. da s': primeni za prošir':nje proizvodnje, za tehnička pobolJsanJa koJa su svakom md!VldUalnom kapitalistu nametnuta kao uslov opstanka u konkurentskoj borbi; drugo, što sa porastom kapitalističke proizvodnje raste i ona grana proizvodnje koja obezbeđuje proizvodnju sredstava za proizvodnju, kao što su rudarstvo, industrija mašina itd. i čiji proizvod po svom upotrebnom obliku apriorno isklJučuje ličnu potrošnju a uslovljava funkciju u svojstvu kapitala; treće, najzad, što veća proizvodnost rada i ušteda kapitala, koja može biti postignuta masovnom proizvodnjom jevtinih rob§., društvenu proizvodnju upućuje sve više upravo u pravcu proizvodnje masovnih artikala koju šaka kapitalistu nije u stanju da potroši. Mada višak vrednosti nekog kapitalista može biti realizovan u višak proizvoda drugih kapitalista, i obratno, to se ipak odnosi samo na proizvode jedne određene grane, naime, grane životnih sredstava. Ali glavna pobuda kapitalističke proizvodnje nije zadovoljenje potreba lične potrošnje. To se odražava i u tnm što proizvodnja životnih srecbtava u celini stalno sve više zaostaje prema proizvodnji sredstava za proizvodnju. "Na taj načm vidimo da, kao što proizvod svake fabrike daleko premašuje potrebe radnika, uposlenih u toj fabrici, i preduzetnika za tim proizvodom, isto tako i celokupni proizvod neke kapitalističke nacije daleko premašuje potrebe celokupnog uposlenog stanovništva, i premašuje ih upravo zato jer je nacija kapitalistička. jer njena društvena podela snaga nije sračunata na zadovoljenje stvarnih potreba stanovništva, nego jedino na zadovoljenje platežno sposobnih potreba. Isto onako, dakle, kao što individualni fibrikant ni jedan jedini dan ne može opstati kao kapitalist, ako bi proda njegove robe bila ograničena samo na potrebe njegovih radnika i na njegove lične potrebe, tako se ni razvijena kapitalistička nacija ne može zadovoljiti samo svojim sopstvenim unutrašnjim tržištem." Tako kapitalistički razvitak ima tendenciju da na izvesnoj visini samome sebi pravi smetnje. Te smetnje u krajnjoj liniji potiču odatle što sve veća proizvodnost rada s obzirom na odvajanje neposrednih proizvođača od sredstava za proizvodnju ne dolazi u korist celog dr~štva, nego samo pojedinih preduzetnika, dok mase radne snage 1 radnog vremena tim procesom bivaju ,.oslobođene", postaju suvišne i ne samo za društvo izgubljene nego mu padaju još i na teret. Stvarne potrebe narodne mase mogu sa~o u _toj meri biti bolje zadovoljene ako prevagu dobije ,.narodni naein proizvodnJe zasnovan na spajanju proizvođač~ sa sredstvima za proizvodnju. Ali kapitalizam nastojava da pri212
grabi upravo te sfere proizvodnje i da tako uništi glavni faktor svog ~?pstven~~ p~ocvata. Zar nisu, naprimer, periodične gladi u IndiJI, do koJih Je dolazilo svake desete ili jedanaeste godine bile uzrokom periodičnosti industriskih ,kriza u Engleskoj: U tu prohvrečnost dospeva pre ili docnije svaka nacija koja je pošla putem kapitalističkog razvitka, jer ona leži u samom tom načinu proizvodnje. Ukoliko pak jedna nacija docnije pođe putem kapitalizma, utoliko oštrije se izražava ova protivrečnost, Jer posle zasićenja unutrašnjeg tržišta ona nije u stanju da nađe zamen u na 1nostranom, jer je ovo već izranije zauzeto od starijih konkurentskih zemalja. Iz svega ovoga proizlazi da su granice kapitalizmu postavljene rastućom bedom koju uslovljava njegov sopstveni razvitak, porastom broja suvišnih radnika koji nemaju nikakve kupovne moći. Rastućoj proizvodnosti rada, koja neobično brzo podmiruje svaku platežno sposobnu potrebu društva, odgovara rastuća nesposobnost sve većeg broja narodnih masa da zadovolje svoje najhitnije potrebe, suvišku roba koje se ne mogu prodati odgovara oskudica širokih masa u najnužnijem. To su opšti pogledi Nikolaj-ona.• Kao što se vidi, Nikolaj-un poznaje svoga Marxa i oba prva toma "Kapitala" dobro ~e iskoristio. Pa ipak je cela njegova argumentacija čisto sismondiska: kapitalizam vodi čak ka sužavanju unutrašnjeg tržišta pauperizacijom masa, sva nesreća u modernom društvu dolazi. dakle, od razaranja "narodnog" načina proizvodnje, to jest od uništenja sitnih preduzeća - to su njegovi rukovodni motivi. Kod Nikolaj -<Jna slavljenje jedinospasavajućeg sitnog preduzeća kao osnovni ton celokupne njegove kritike dolazi do izraža'a mnogo jasnije i otvorenije nego kod Sismondija.•• Na kraju krajeva je realizacija kapitalističkog celokupnog proizvoda u granicama društva nemoguća, ona može uspeti još samo blagodareći inostranim tržištima. Ovde Nikolaj-on, uprkos sasvim razLičitim polaznim teoretskim tačkama, zajedno sa Voroncovom dolazi do istog zaključka čiji smisao, primenjen na Rusiju, pretstavlja ekonomsko obrazloženje skepse u pogledu na kapitalizam u Rusiji. U Rusiji kapitalističk.i razvitak ima samo mračne strane, samo pauperizaciju narodnih masa, jer je on od spoljnih tržišta apriorno otsečen i zato je razvijanje kapitalizma u Rusiji kobna "greška".
* Uporedi "Crte naše socijalne privrede", 338-341.
**
naročito str. 202-205,
"narodnjaka" sa shvatanje~ Sismondijevi:rn dokarzao je u pojedinostima Vlad. lljin 1897 u rasprav: .Prilog karakteristici ekonomskog romantizma". Upadljivu
sličnost stava ruskih
213
Stigavši dovde, Nikolaj-on je zagrmeo kao starozavet.1i prorok: "Umesto da se držim~ st~roc:Jrevnih vekovn1h tr~dlClJa, umesto da razvijamo nasleđeru prmc1p čvrste povezanosti neposrednih proizvođačao sa sredstvima za proizvodnj.u, ~esto. da koristimo tekovine zapadnoevropske nauke, da 1h pr1memmo na oblike proizvodnje koji počivaju na seljal!koj sopstvenost1 sredstava za proizvodnju, umesto da proizvodnost njihovog rada uvećamo koncentracijom sredstava za proizvodnju u njihove ruke, umesto da se ne povodimo za zapadnoevropskim oblikom proizvodnje ali da koristimo njegovu organizaciju, njegovu snažnu kooperaciju, njegovu podelu rada, njegove mašine itd. itd., umesto da razvijamo princip koji leži u osnovici seljačko~ zemljoposeda i da ga primenimo na seljačku obradu zemlje, umesto da seljaštvu u tome cilju otvorimo pristup ka nauci i njenoj primeni, umesto svega toga mi smo udarili sasvim suprotnim putem. Mi ne samo da nismo sprečili razvitak kapitalističkih oblika proizvodnje, iako su oni zasnovani na eksproprijaciji seljaštva, nego smo, obrnuto, svim svojim snagama potpomogli posunovraćenje celog svog privrednog života koje je dovelo do gladi 1891 godine." Nesreća je napredovala već daleko; pa ipak još nije dockan za povratak. Naprotiv, za Rusiju se nameće preka potreba potpune reforme ekonomske politike, s obzirom na preteću proletarizaciju i preteću propast, kao što su u svoje vreme bile potrebne Aieksandrove reforme posle Krimskog rata. Socijalna reforma koju Nikolaj-on preporučuje potpuno je utopiska i tim se oštrije nego kod Sismondija ističe sitnoburžoaska i reakcionarna strana shvatanja, što ruski .,narodnjak~' o tom piše za sedamdeset godina docnije. Prema njegovom mišljenju, naime, jedini način spasenja Rusije od kapitalističke poplave bila bi: stara "obščina", na kolektivnoJ svojini na zemlju zasnovana seoska opština. Na nju bi- razume se merama koje su ostale tajnom Nikolaj-ona - trebalo naka.. lemi ti rezultate moderne krupne industrije i savremene naučne tehnike, kako bi ona mogla ela posluži kao osnova za viš1 "podruštvljeni" oblik proizvodnje. Rusija nema drugog izbora osim tu alternativu: ili napuštanje kapitalističkog razvitka ili propast i smrt. •
* l. e., str. 322 i sledeće. Fr. Engels je stanje u Rusiji ocenjivao drukčije. U više mahova on je pokušavao da ubedi Nikolaj-ona da je za ~usiju put. ~upnoind~triskog razvitka neizbežan, i da su patnje RuSIJe samo hp~čne prohvrečnosti kapitalizma. Tako on piše 22 septembra 1892 godme: "Ja, dakle, tvrdim sada da industriska proizvodnja sa_d~šnjice bezusl_ov~o znači krupnu industriju sa primenom pare, elektncltet~ me~mčkih_ vretena i razboja. i najzad sa mašinskom proizvodnJom sarruh mašma. Od onoga trenutka kada je Rusija uvela kod sebe železnice, za nju je i uvođenje svih onih najmodernijih sredstava 214
Posle poražavaJuce krihke kapiiahzma NtkolaJ-on dolazt do ts!og starog uruverzalnog Jeka "narodnjaka" koji Je već pedesetih godina, tada naravno sa mnogo v1še p~ava, stavlJen za pro~odnju J?OStal? već unapred rešeno pitanje. Vi morate biti u stanj':l da. sanu ~VOJe sopstvene lokomotive, vagone, železnice itd. P?I?ravlJa~ 1 usavrsavate, a da biste to mogli raditi jevtino, vi morate b1h u stanJU da sve te stvari koje valja da popravljate, kod svoje kuće
~ kcm.struišete. Od onoga trenutka kad je ratna tehnika postala Jedna od ~ana k~pne industrije (oklopni brodovi, moderna artiljerija brzon:~t~e 1 re~tirke, čelični naboji, bezdimni barut itd.), krupna in~ dus_t~IJ3, bez kQje se sve to ne može proizvoditi,' i za vas je postala politička neophodnost. Sve te stvari ne mogu biti izrađene bez visoko razvijene metalne industrije, a ova opet ne može da se razvija bez odgovarajućeg razvitka svih drugih industriskih grana, naročito tekstilne industrije." I dalje u istom pismu: .,Dokle god je ruska industrija upućena samo na svoje unutrašnje tržište, njeni proizvodi mogu pokrivati samo unutrašnju potrebu. Ta potreba će rasti samo vrlo sporo, i meni se čini, štaviše. da će se ona pri sadašnjim uslovima ruskog života morati pre da umanji. Jer jedna od neizbežnih posledica krupnoindustriskog ra%Vitka leži upravo u tome da ona svoje sopstveno unutrašnje tržište razara posredstvom istoga procesa kojim ga je stvorila. Ona ga stvara razarajući osnovu seljačke domaće radinosti. Seljaštvo, medutim, ne može živeti bez domaće radinosti. Seljaci će biti uništeni kao seljaci; njihova kupovna moć biće svedena na minimum i dok se ne snađu u novim uslovima života, kao proleteri, oni će pretstavljati vrlo usko tržište za novostvorene fabrike i preduzeća. Kapitalistička proizvodnja je ekonomska prelazna faza puna unutrašnjih protivrečnosti, koje se razvijaju i postaju vidljive samo u razmeru njenog sopstvenog razvitka. Ta tendencija, da sebi stvara tržište, i da ga u isto vreme uništava, čini jednu od tih protivrečnosti. Druga takva protivrečnost je ono .,bezizlazno stanje" do koga ona dovodi i koje u zemlji bez inostranih tržišta, kao što je Rusija, nastupa brže nego u zemljama koje su, manje ili više, već osposobljene za konkurenciju na otvorenom svetskom tržištu. To po izgledu sasvim bezizlazno stanje, kod ovih potonjih zemalja, međutim, nalazi izlaz u herojskim sredstvima trgovinske politike, to jest u nasilnom otvaranju novih tržišta. Poslednje novo tržište za prođu engleske robe koje je nedavno otvoreno na taj način i koje se pokazalo kao sposobno da privremeno oživi blagostanje jeste - Kina. Zato engleski kapital polaže toliko na gradnju železnica u Kini. Ali kineske železnice znače razaranje cele osnove kineskog sitnog seoskog gazdinstva i domaće radinosti; ali kako ovo zlo ovde neće biti ni donekle izravnato razvitkom sopstvene krupne industrije, to će stotine miliona naroda b!ti predane potpunoj nesposobnosti za život. Kao posledica takvog stanJ_a mar~ se pojaviti masovno iseljavanje kakvo svet dosada nije video, 1 An:tenka, Azija i Evropa biće preplavljene omraženim Kinezima. Ovaj novt konkurent u radu konkurisaće američkom, australiskom i evropskom radu na osnovu kineskih shvatanja o zadovoljavajućem standardu života, a kineski nivo života je, kao što se zna, najniži od svih na svetu. Ako u čitavom sistemu proizvodnje u Evropi do toga vremena ne ~ude izvršen prevrat, biće potrebno da taj prevrat tada ot~J?čne." ("Pis~ Karla Marxa i Engelsa Nikolaj-onu u. Preveo (na rusk1) . G. Lopat~! Petrograd 1908, str. 79.) - Mada je Engels razvitak prilika u RUSlJl
21i
kao "specifično rusk~" zaloga višeg socijal~og ra;vitka; Engels je to sredstvo, međutlm, 1875 u "Volksstaat -u, u elanku "Iz beglička literatura", označio kao za život nesposoban zaostatak prastarih ustanova sa reakcionarnim karakterom. "Dalji razvitak Rusije u buržoaskom pravcu", pisao je Engels tada, "uništio bi malo po malo, i tu opštinsku svojinu, a da ruska vlada pritom: ne bi trebalo da se umeša sa "bajonetima i knutom" {kako su to zamišljali revolucionarni "narodnjaci". R. L.). Pod pritiskom poreza i zelenaštva opštinska svojina na zemlju nije više nikakva blagodat, ona postaje okov. Seljaci od nJe često beže, sami ili sa porodicom, da bi se prehranjivali kao pečalbari, a zemlju napuštaju. Jasno je da je opštinska svojind u Rusiji već davno preživela svoje doba procvata i po svoj prilici ide ususret svome raspadanju." Time je Engels, već osamnaest godina pre Nikolaj-onovog glavnog dela o pitanju ,.obščine", pogodio pravo u nišan. Kad je Nikolaj-on posle togd ponovo hrabro dočarao istu avet "obščine", to je utoliko bio loš istoriski anahronizam što je otprilike već decenij docnije pogreb "obščine" izvršen po državnoj potrebi. Apsolutistička vlada koja se kroz pola stoJeća na svu silu trudila da za čisto fiskalne ciljeve veštački održi aparat seljačke zemljišne opštine bila je primorana da ovaj Sizifov posao sama napusti. Uskoro se na agrarnom pitanju, kao najmoćnijem faktoru ruske revolucije, pokazalo sasvim jasno koliko je stara "narodnjačka" iluzija dospela u pozadinu borbe usled stvarnog ekonomskog tob stvari, i obrnuto, koliko je snažno kapitalistički razvitak u Rupratio sa toliko pažnje i pokazivao za njega najveće interesovanje, ipak je odlučno odbijao svako mešanje u ruski spor. On se o tome izjasnio u svome pismu od 24 novembra 1894, dakle kratko pred svoju smrt, ovako: .,Moji ruski prijatelji obasipaju me skoro posvednevno i nedeljno molbama da istupim sa svojim primedbama protiv ruskih časopisa i knjiga u kojima su reči našeg Autora (tako on naziva Marxa u pismu. R. L.) ne samo krivo tumačene nego i netačno navedene; pritom ti prijatelji tvrde da bi moje mešanje bilo dovoljno da se stvar dovede u red. Ali ja sve takve predloge odbijam stalno i neopozivo, jer ja se ne mogu - a da pritom ne zanemarim sadanji pravi i ozbiljni rad mešati u polemiku koja se vodi u dalekoj zemlji i na jeziku na kome ja još uvek ne mogu čitati tako slobodno i lako kao što to mogu na zapadnoevropskim jezicima koje bolje poznajem, 1 u književnosti o kojoj ja, u najboljem slučaju, dobijam u ruke samo poneke slučajne fragmente, a da pritom ni izbliza nisam u mogućnosti da spor makar i približno sistematski i tačno pratim u svim njegovim fazama i pojedinostima. Svuda ima ljudi koji se, kad jednom zauzmu neki određen stav, nimalo ne ustručavaju da za svoju odbranu izvrću tuđe misli i da se služe svakojakim nečasnim sredstvima, pa kad se to pokazalo pre!"-a našem Autoru, bojim se da ni sa mnom neće postupati sa više obura pa me, najzad, prisiliti da uđem u spor najpre radi odbrane drugih, a posle radi sebe samoga." O. e.. str. 90.)
216
siji, koji su o~i oplaki'::ali i proklinjali kao mrtvorođenče, umeo da marufestuJe SVOJU z1votnu sposobnost i svoj plodni rad posred munJe i grmljavine. Taj obrt stvari će još jednom, i poslednji put, u svim izmenjenim i.storiskim prilikama imati da utvrdi da sodjalna kritika kapitalizma, koja teoretski polazi od sumnJe u nJegovu sposobnost razvitka, sa logičkom fatalnošću vodi u reakcionarsku utopiju - kako ona u Francuskoj 1819, tako ona u Nemačkoj 1842 i 1893 u Rusiji.• Glava dvadeset prva
"TRECA LICA" I TRI SVETSKA CARSTVA STRUVEA
Osvrnimo se sada na kritiku gornjih pogleda kako su je dali ruski marksisti. Petar Struve, koji je 1894 u listu "Sozia!politisches Zentralblatt" (III god., broj l) u članku pod naslovom "Prilog oceni kapitalističkog razvitka Rusije" dao iscrpnu ocenu Nikolaj-· onove knjige, objavio je 1894 na ruskom jeziku knjigu "Kritičke napomene pitanju ekonomskog razvitka Rusije", u kojoj "narodnjačke" teorije podvrgava mnogobrojnoj kritici. U pitanju koje nas ovde zanima Struve se, međutim, ograničava kako u odnosu na Voroncova tako i u odnosu na Nikolaj-<>na uglavnom na d~ kaz da kapitalizam ne smanjuje svoje unutrašnje tržište, već, obrnuto, da ga proširuje. Pogreška Nikolaj-anova, koju je on preuzeo od Sismondija, očevidna je kao na dlanu. Obojica su .izlagali samo jednu stranu procesa kapitalističkog razaranja starodrevnih tradicionalnih oblika proizvodnje sitnog preduzeća. Oni su videli samo opadanje blagostanja koje je iz toga proiz-
* Uostalom, preživeli prvaci teoretičari narodnjačkog pesimizma. naročito gospodin V. Voroncov, ostali su verni svojim shvatanjima do kraja, uprkos svega što se u međuvremenu odigralo u Rusiji - činjenica koja više služi na čast njihovom karakteru nego njihovoj pameti. Godine 1902 pisao je gospodin V. V. sa pozivom na krizu iz godine 1900-1902: "Dogmatsko učenje neomarksizma gubi naglo svoju moć nad duhovima i čak njegovim zvaničnim apologetima postalo je jasno da su najnoviji uspesi individualizma biljka bez korena... U prvom deceniju dvadesetog veka vraćamo se tako usled toga istom shvatanju ekonomskog razvitka Rusije, koje je pokolenje sedamdesetih godina prošlog veka zaveštalo svojim naslednicim.a." (Vidi časopis "Narodna privreda", oktobar 1902, navedeno kod A. Finn-Jenotajevskog "Savremena privreda Rrusije" (189D-1910~, Petrograd 1911, str. 2.) Umesto da uvide da njihova teorija "nema korena", ovi poslednji Mohikanci narodnjaštva još i danas govore da "nema korena" ekonomska stva~ost; živ primer netačnosti Barrereovih reči: "il n'y a que les morts qw ne reviennent pas" (.,S3IllO mrtvi se ne vraćaju"). 217
lazilo, padanje širokih slojeva stanovništva u bedu. Oni nisu primećivali šta znači druga ekonomska strana ovog procesa: ukidanje naturalne privrede i dolazak robne privrede u selo na nj-eno mesto. Ali to znači da kapitalizam, uvlačenjem u svoje područje sve novijih krugova ranije samostalnih i samodovoljnih proizvođača, na svakom koraku pretvara u kupce svojih roba i nove slojeve koji to pre nisu bili. Tok kapitalističkog razvitka je, dakle, upravo obrnut od onoga kako ga "narodnjaci" slikaju <'o ugledu na Sismondija: kapitalizam ne uništava svoje unutrašnje tržište nego ga sebi stvara prvenstveno prodiranjem novčane privrede. Sto se naročito tiče Voroncovljeve teorije o nemogućnosti realizacije viška vrednosti na unutrašnjem tržištu, nju Struve pobija na sledeći način. Osnovna teza Voroncovljeve teorije je u tome da se razvijeno kapitalističko društvo sastoji samo iz preduzetnikii i radnika: Nikolaj-on takođe celo vreme operiše sa istom pretstavom. Sa te tačke realizacija celokupnog kanitalističkog proizvoda se i ne može shvatiti. Voroncovljeva teorija je utoliko tačna "kad konstatuje činjenicu da višak vrednosti ne može biti realizovan ni potrošnjom kapitalista, ni potrošnjom radnika, nego da pretstavlja potrošnju trećih lica".* Ali, prema tome, treba utvrditi da takva "treća lica" u. svakom kapitalističkom društvu zaista i postoje. Pretstava Voroncovljeva i Nikolaj-onova nije ništa drugo nego fdkcija "koja nas ni za dlaku ne može pomaći u pravcu razwnevanja nekog industriskog procesa".** Ne postoji kapitalističko društvo, pa makar koliko ono bilo razvijeno, koje bi se sastojalo iz samih preduzetnikii i radnika. "U samoj Engleskoj sa Walesom na svaku 1000 privredno sposobnih stanovnika na industriju otpada 545, na trgovinu 172, na poljoprivredu 140, na neodređeni i nestalni najamni rad 81, na državnu službu, slobodne profesije itd. 62." Dakle, i u samoj Engleskoj postoje u masama "treća lica", i upravo ona su ta koja pomažu realizaciju viška vrednosti, uko· liko on nije utrošen u potražnji samih preduzetnika. Da li je potrošnja "trećih lica" za realizaciju celog viška vrednosti dovoljna, to pitanje Struve ostavlja otvoreno, u svakom slučaju "suprotno od toga trebalo bi da bude tek dokazano" .••• Za R.rsiju kao veliku zemlju sa ogromnim stanovništvom to se sigurno ne može dokaz;ati. Rusija je upravo u srećnom položaju da joj inostrana tržišta nisu potrebna i u tome je ona - tu Struve
*
,.Kritičke
primedbe ..... , str. 251.
** L e., str. 255.
*"** 218
L e., str. 252.
praVI pozaJmicu iz duhovnog blaga profesora Wagnera Schaf!lea 1 Schmollera- u istom srećnom položaJu kao i SJ~dmJene
Amenčke Države. "Ako primer SjedinJenih Amenčk1h Država nešto dokazUJe, onda dokazuJe samo ]edno, naime, čin]emcu da kapitahstička industrija pod pogodnim okolnostima može dostići vrlo visok stepen razvitka, oslonjena gotovo isključivo na domaće tržište."* Ovaj stav oč~?vidno ilustruje neznatni industri-
ski izvoz Sjedinjenih Američkih Država' 1882 godine. Kao opštu tezu Struve postavlja sledeće: "Ukoliko je veća teritorija i veći broj stanovništva neke zemlje, utoliko manje su joj potrebna inostrana tržišta za njen kapitalistički razvitak." Polazeći· sa toga stanovišta on stvara zaključak u pogledu kapitalizma u Rusiji - upravo obrnuto od "narodnjaka" - i vidi njegovu sjajniju budućnost nego u drugim zemljama. "Napredni razvitak poljoprivrede na bazi robne proizvodnje mora stvoriti tržište na koje će se ruski industriski kapitalizam osloniti u svome razvitku. To tržište može neodređeno rasti u razmerama sa ekonomskim i kulturnim dizanjem zemlje i uporedo s tim napredovaće potiskivanje naturalne privrede. U tome pogledu kapitalizam u Rusiji se nalazi u boljem položaju nego u drugim zemljama."** I Struve izlaže u pojedinostima, u živopisnim bojama otvaranje novih tržišta u Rusiji, blagodareći sibirskoj železnici, u Sibiriji, u Srednjoj Aziji i Prednjoj Aziji, u Persiji. u balkanskim zemljama. Struve nije zapazio da je u zaletu svojih prorokovanja od "neodređeno rastućeg" Wlutrašnjeg tržišta prešao na sasvim određena inostrana tržišta. N ekoliko godina docnije on je i politički stajao u logoru tih priželjkivača
* l. e., str. 260. " ...Struve je potpuno na krivom putu kada situaciju u Rusiji upoređuje sa onom u Sjedinjenim Američkim Državama da bi opovrgao ono što on naziva Vašim pesimističkim mnenjem o budućnosti. On kaže da će rđave posledice najnovijeg kapitalističkog razvitka • Rusiji bitl prebrođene sa jednakom lakoćom kao u Sjedinjenim Američkim Državama. Pritom on sasvim gubi iz vida da Sjedinjene Države od svog početka pretstavljaju novu buržoasku državu, da su ih osnovali sitna buržoazija i seljaci koji su pobegli pred evropskim feudalizmom da bi izgradili čisto buržoaske društvo. U Rusiji pak imamo osnovu primitivnog komunističkog karaktera, takoreći gentilno dru§tvo koje prethodi civilizaciji, - koje se sada, dabome, raspada, ali još uve~ p~t stavlja osnovu na kojoj operiše i deluje kapitalistička revoluciJa (Jer je to stvarno socijalna revolucija). U Americi se novčana pri_vreda po_t.-: puno stabilizovala već više od stotinu godina unazad, delk. Je u RusiJI naturalna privreda donedavno bila gotovo opšte pravi~o bez s':a~og izuzetka. Otuda svakcime mora biti jasno da nagovešteru preobrazaJ u Rusiji mora imati mnogo silniji i žešći karakter prepraćen sa ne~po redivo većim patnjama nego što je to bilo u Americi." Engelsovo p1smo Nikolaj-onu 17 oktobra 1893. "Pisma .. .'', str. 85.
*"' l
e., str. 284.
219
ruskog kapitalizma, čiji liberalni program imperijalističke ekspanzije je on još kao "marksist" teoretski zasnovao. Iz Struveove argumentacije govori stvarno samo snažan optimizam u odnosu na neograničene sposobnosti razvitka kapitalističke proizvodnje. Sto se pak tiče ekonomskog obrazloženja ovakvog optimizma, ne može se reći da ono ima jaku osnovu. Struveovi glavni oslonci akumulacije viška vrednosti jesu "treća lica~'.- Sta on pod tim podrazumeva nije otkrio dovoljno jasno; ali njegova ukazivanja na englesku statistiku po profesijama pokazuju da on pod njima podrazumeva razna lica u privatnoj i državnoj službi, liberalne profesije, ukratko, slavau "veliku publiku", na koju buržoaski vulgarni ekonomisti obično ukazuju sa neodređenim gestom kad zapadnu u ćor-sokak, a za koju je Marx rekao da ekonomistima čine "usluge", da objasne stvari za koje inače nema objašnjenja. Jasno je, ako se govori o potrošnji kapitalista i radnika u smislu kategorija, da se kod toga ne podrazumevaju preduzetnici kao individualne ličnosti, nego kapitalistička klasa kao celina, zajedno sa celim svojim priveskom nameštenik§., drOOvnih činovnik§., liberalnih profesija itd. Sva ta "treća lica", koja zacelo postoje u svima kapitalističkim društvima, ekonomski su uglavnom paraziti viška vrednosti, ukoliko se ne pojavljuju delimično i kao paraziti radničkih najamnina. Ti slojevi svoja sredstva za kupovinu mogu izvoditi ili iz radničke najamnine ili iz viška vrednosti i oni to, ukoliko je moguće, rade i jedno i drugo; ali uglavnom treba ih smatrati za parazite viška vrednosti. Njihova potrošni~ Je time uključena u potrošnju kapitalističke klase, i kad ih Struve uvodi na mala vrata na pozornicu i pretstavlja ih kapitalistu kao "treća lica" da ga izvuku iz neprilike 1 pomognu mu da realizuje višak vrednooti, to će prepredeni šićardžija odmah na prvi pogled u toj "velikoj publici" prepoznati parazitsku bratiju koja mu iz njegovog džepa prvo izvlači novac da bi onda tim njegovim rrovcem kupovala njegove robe. Sa Struveovim "trećim licima" ne može se, dakle, ništa otpočeti. Isto tako neodrživa je i njegova teorija o inostranoj prođi i o njenom značaju za kapitalističku proizvodnju. Struve ovde ide u potpunooti stopama "narodnjaka" u njihovom mehaničkom shvatanju, po kome kapitalistička zemlja, prema šemi profesorskog udžbenika, najpre što temeljnije popase "unutrašnje tržište", da bi se, posle toga, kad ovo bude potpuno ili približno iscrpena, osvrnula na inostrana tržišta. Odavde Struve, idući stopama Wagnera, Schafflea i Schmollera, dospeva do besmi.;lenog shvatanja da zemlja sa "velikom teritorijom" i sa mnogobrojnim stanovništvom u svojoj kapitalističkoj proizvodnji moie 220
čin~ti "_sa~odovoljnll: :elinu", i da ona na "neodređe'lo vrem~" moze 1z~c1 na. k~aJ_; samo .sa svojim unutrašnjim tržištem.• Stvarno. Je kap1!~hshck~ prmzvodnj a od iskona svetska proizyodnJa 1 on~ pocmJe vec od svoje kolevke -obratno od onoga sto JOJ prop~uJe J?edantski recept nemačke katedarske mudrosh - da prmzvod1 za svetska tržište. Njene pojedine pionirske grane u ~ngleskoJ, kao tekstilna industrija, industrija železa i uglJa, traz1le su seb1 prođu po svim zemljama i delovima sveta dok u unutrašnj~sti zemlje raspadanje seljačkog poseda, propa~ danJe zanatstva .1 stare domaće radinosti još ni izbliza nisu bili završeni. ~eka kogod pokuša izaći sa takvim mudrim predlogom, napnmer, pred nemačku hemisku industriju, ili nemačl-.. u elektrotehniku, da svoju delatnost, umesto što stvarno rade za svih pet delova sveta, ograniče na unutrašnje nemačka tržiste koje još nije iscrpena u tolikim drugim granama domaće industrije i koje čak biva snabdeveno masovno spolja industriskim proizvodima. Ili objasnite nemačkoj mašinskoj industriji da :-te treba da ide na inostrana tržišta jer se, prema statistici nemač kog uvoza, crno na belo, vidi da veliki deo potreba N emač::e
* Reakcionarnu stranu nemačke profesorske teorije o "tri svetska carstva" - Velikoj Britaniji, Rusiji i Sjedinjenim Državama - pokazuje, između ostalog, jasno profesor Schmoller u svom stoletnom trgovinsko-političkom razmatranju u kome sa setom klima svojom sedom naučničkom glavom nad "neomerkantilističkim", to će reći imperijalističkim prohtevima tri arhizlikovca, i pledira za snažnu nemačku mornaricu i evropski carinski savez uperen protiv Engleske i Amerike radi "ciljeva sve više duhovne, moralne i estetske kulture, kao i radi socijalnog napretka''r pa veli: "Iz te svetske ekonomske zategnutosti za Nemačku, kao prva njena dužnost, nameće se stvaranje snažne mornarice, pa eventualno i da bi, za borbu tako opremljena, bila tražena kao saveznica od svetskih sila. Ona ne može i ne treba da tera osvajačku politiku, kao ove tri svetske sile (kojima gospodin Schmoller, kako to veli na drugom mestu, "ne čini nikakve zamerke" .,što su ponovo pošle putevima ogromnog kolonijalnog osvajanja"). Ali ona mora biti sposobna da slomi eventualnu tuđu blokadu Severnog Mora, da zaštiti svoje kolonije i svoju veliku trgovinu i da državama koje se sa njom udruže obezbedi istu zaštitu. Nemačka, kao i Austro-Ugarska i Italija, ujedinjene u trojni savez, imaju sa Francuskom zadatak da umere agresivnu politiku tri svetske sile koja ugrožava sve osrednje države, jer to treba želeti' u interes~ političke ravnoteže, u interesu održanja svih ostalih država: one, zajedno, moraju da obezbede: umerenost u osvajanju, u sticanju kolor:t!~a, .u jednostranoj, preteranoj zaštitnoj carinskoj politici, u eksplo!'lta~tJI. ~v1~ slabijih i rđavom postupanju sa njima ... Od toga takođe za:r1se 1 CI~JeVt celokupne više duhovne, moralne i estetske kulture, kao 1 sveko~1kog socijalnog napretka, koji u dvadesetom stoleću ne podn<:'s.e po~elu .~ttave zemlje na tri svetska carstva i brutalan "neomerkanhhza~ kOJI on~ osnivaju. ("Die Wandlungen in der europf:iischen HandelspJliLJ:k O-es ~IX Jahrhunderts" Jahrbuch fi.ir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, xxrv,' s. 381.) 221
u toj vrsti proizvoda biva P?kriven u~oz.?m .iz ino..stranstya. ?,~ stanovišta ove šeme "spolJne trgov1ne ne moze se n1 pnc1 ovakvim povezanostima svetskog tržišta sa njihovom hiljada: strukom razgranatošću i nijansama podele rada. Industnskl razvitak Sjedinjenih Država, koje su danas opasan konkurent Engleske na svetskom tržištu, pa čak i u samoj Engleskoj, kao što tuku i nemačku konkurenciju, naprimer, u elektrotehnici na svetskom tržištu pa i u samoj Nemačkoj, - sve ovo je obori1o nemilosrdno Struveove dedukcije koje su, uostalom, bile zastarele već u času kad ih je on stavljao na hartiju. Struve prihvata i grubo shvatanje ruskih narodnjaka prema kome se međunarodne povezanosti kapitalističke svetske privrede sa njenom istoriskom tendencijom stvaranja živog jedinstvenog organizma sa društvenom podelom rada, koja se oslanja na celu raznovrsnost prirodnog bogatstva i uslova za proizvodnju na svetu, svode uglavnom na prostu brigu trgovca za "tržište". Fundamentalna uloga neograničenog snabdevanja kapitalističke industrije ~ivotnim sredstvima, sirovinama i pomoćnim materijama, i radnom snagom, što je sve sračunato za svetska tržište isto kao i prođa gotovih roba, gubi se iz vida ili veštački sužava pri fikciji tri samodovoljna svetska carstva Wagnera i Schmollera: Engleske sa kolonijama, Rusije i Sjedinjenih Država, koj e Struve preu.rima od nemačkih profesora. Sama istorija engleske pamučne industrije, koja u sebi sadrži skraćenu istoriju kapitalizma u celini, i čije su poprište kroz celo XIX stoJeće bili svih pet svetskih kontinenata, pretstavlja na svakom koraku potsmeh ovom profesorskom detinj astom shvatanju, čiji jedini realni smisao leži u tome što daje za vij eno teoretsko opravdanje sistema zaštitnih carina. Glava dvadeset druga
BULGAKOv I NJEGOVA DOPUNA MARXOVE ANALIZE
Drugi kritičar "narodnjačke" skepse, S. Bulgakov, odmah naprosto otklanja Struveova ., treća lica" kao kotvu spasenja kapitalističke akumulacije. Kad mu se ona pomenu, on samo sleže ramenima. "Većina ekonomista (pre Marxa), veli on, rešavala je pitanje u tome smislu što je zamišljala kao neizbežna neka "treća lica" da bi kao neki deus ex machina presekla Gordijev čvor, to jest potrošila višak vrednosti. Kao takva lie& pojavljuju se čas zemljoposednici koji žive raskošno (kao kod Malthusa), čas kapitalisti koji žive raskošno, čas militarizam i 222
slično. Bez takvih vanrednih sredstava. višak vrednosti nije u stanJU da nađe sebi prođu, on se ughb1 na tržištima i izaziva hiperprodukciju i krize."* "Tako gospodin Struve smatra da se kapitalistička proizvodnja u svom razvitku može osloniti na potrošnju nekih fantastičnih trećih lica. Ali gde je izvor kupovne snage "velike publike" čije je naročito opredeljenje Ja utroši višak vrednosti?"** Bulgakov sa svoje strane celi problem apriorno postavlja na analizu ukupnog društvenog proizvoda i njegove reprodukcije kako ju je dao Marx u drugom tomu "Kapitala". On odlično shvata da rešenje pitanja akumulacije mora početi prvo od jednostavne reprodukcije, i da se mora ući u tančine njenog mehanizma. Ovde je, naime, važno da čo vek bude načisto sa potrošnjom viška vrednosti i najamnina onih grana proizvodnje koje izrađuju proizvode koji se ne mogu tr-ošiti za ličnu potrošnju, a s druge strane sa prometom onoga dela ukupnog društvenog proizvoda koji pretstavlj-a utrošeni postojani kapital. To je, međutim, sasvim nov zadatak koga ni ekonomisti nisu bili svesni i koji je tek Marx postavio. "U cilju rešenja tog zadatka Marx sve kapitalistički proizvedene robe deli u dve velike i bitno različite kategorije: u proizvodnju sredstava za proizvodnju, i proizvodnju sredstava za potrošnju. U samoj ovoj podeli sadržano je više teoretskog smisla nego što ga ima u svima prethodnim prepirkarna o teoriji tržišta."*** Kao što se vidi, Bulgakov je izmzit i oduševljen pristalica Marxove teorije. On formuliše takođe kao zadatak svoje studije teoretsko proveravanje učenja da kapitalizam ne može postoja!l bez inostranih tržišta. "U tome cilju autor je koristio vrlo značajnu ali ne znamo zašto - u nauci skoro neprimenjenu analizu društvene reprodukcije koju K. Marx daje u drugom odeljku drugog toma "Kapitala". Mada se ta analiza ne može smatrati kao završena, ona ipak po našem mišljenju i u svojoj neobrađenoj verziji pruža dovoljno osnova za drugo rešenje pitanja tržišta nego što je ono koje su usvojili gospoda Nikolajon, V. Voroncov i drugi, a koju oni pripisuju K. Marxu."**** Rešenje pak koje je Bulgakov sam izveo iz samog Marxa on formuliše na sledeći način: "Kapitalizam može pod izvesnim prilikama opstati isključivo blagodareći unutr~njem tržištu; ne postoji nikakva unutrašnja nužda, osobena kapitalističkom načinu proizvodnje, da jedino spoljnje tržište može proguta!l su-
* S. Bulgakov, "0 trži.Atima za kapital.ističke proizvode", teoretska studija, Moskva 1897, str. 15. ** l. e., str. 32, napomena. **" I. e., str. 27. ***" l e., str. 2, 3. 223
višak kapitalističke proizvodnje. To je zaključak do koga je autor došao studijom pomenute analize društvene reprodukcije." Sada smo, dakle, radoznali da čujemo Bulgakovljevo dokazivanje u prilog navedene teze. Ono pre svega ispada neočekivano jednostavno. Bulgakov verno pruža već poznatu nam Marxovu šemu proste reprodukcije sa komentarima kojri njegovom razumevanju čine svaku čast. Zatim navodi isto tako poznatu nam Marxovu šemu proširene reprodukcije - i time je traženi dokaz već pružen. "N a osnovu rečenoga, nije više teško odrediti u čemu će se sastoJati akumulacija: I (odeljak sredstava za proizvodnju) mora proizvesti dodatna sredstva za proizvodnju potrebna za proširenje proizvodnje kako za sebe tako i za II (odeljak sredstava za potrošnju), a II će opet morati da isporuči dodatna sredstva za potrošnju za proširenje promenljivog kapitala I i Il. Ako pustimo iz vida novčani opticaj, onda se proširenje proizvodnje ograničava na razmenu dodatnih proizvoda l, koje treba II, i dodatnih proizvoda Il, koji su potrebni odeljku I." Bulgakov ovde verno sledi Marxove izvode pa i ne zapaža da njegova te?.a dosada ostaje još uvek samo na hartij-i. On misli da je tim matematičkim formulama rešio pitanje akumulacije. Van svake je sumnje da se zaista mogu zamisliti proporcije koje on prepisuje od Marxa. Isto tako je sigurno, da ako treba da se izvrši proširenje proizvodnje, da se ono može izvršiti u ovim formulama. Ali Bulgakov previđa glavno pitanje: za koga se vrši proširenje proizvodnje, čiji mehanizam on istražuje? Kako se akumulacija može prikazati na hartiji u matematičkim proporcijama, samim tim ona je za Bulgakova već izvršena. Ipak, tek što je stvar proglasio za rešenu, već idućeg trenutka pri pokušaju da novčani opticaj uvuče u analizu, on nailazi na pitanje: odakle potiče novac kod I i II, potreban za kupovinu dodatnih proizvoda? Mi smo kod Marxa videli kako se ranjavo mesto njegove analize - pravo pitanje gde se nalaze potrošači za proširenu proizvodnju - pojavljuje stalno u nepravilnom obliku pitanja dodatnih novčanih izvora. Bulgakov ovde ropski :,ledi Marxm• metod posmatranja i preuzima isto· zavodljivo postavljanje pitanja, a da i ne zapaža pomeranje u njemu sadržano. On, naravno, utvrđuje da "sam Marx u svojim rukoph:.nim sveskama po kojima je izrađena II knjiga "Kapitala", na ovo pitanje nije dao odgovor". Utoliko zanimljiviji mora biti odgovor koji pokušava da na to pitanje, na svoju ruku, izvede jed::m Marxov ruski đak. "Nama izgleda veli Bulgakov, "da celom Marxovom u(!enju najbolje odgovara sledeće rešenje. Novi promenljivi kapital u novčanom obliku koji II isporučuj~ za I i za sebe, nalazi !';VOj 41
224
,
robni ekvivalent u višku vrednosti II. Već pri razmatran· proste reprodukcije. mi smo videl~ da. kapitalisti moraj1.1 sa~~ ~a ubacuJ~ u opticaJ novac za realizaCIJU svoga viška vrednosti 1 da se laJ no:':ac, najzad, vraća u džep kapitalista od kog je ; potekao. Kohe1na novca, potrebna za promet viška vrednosti određuje se opštim zakonom robnog prometa vrednošću rob& u kojoj je ona uključena, podeljena prosečnim brojem obrtaja novca .. Isti zakon se primenjuje i ovde. Kapitalisti II moraju trna b Izvesnu sumu novca za promet svog viška vrednosti, oni prema tome, moraju imati izvesnu novčanu zalihu. Ta zalih~ mora biti dovoljno velika, da bi bila dovoljna kako za promet onog dela viška vrednosti koji pretstavlja fond potrošnje, tako i onoga koji kao kapital treba da bude akumulisan." Bulgakov dalje razvija stanovište da je za pitanje koliko je potrebno u zemlji novca za promet određene količine roba potpuno svejedno da li deo tih roba pretstavlja višak vrednosti ili ne. "Ali opšte pitanje: odakle uopšte dolazi novac u zemlju, rešava se u tome smislu da ovaj novac dolazi od proizvođača zlata." Ako je sa proširenjem proizvodnje potrebno u zemlji više novca, onda ,e, prema tome, proširuje i proizvodnja zlata.• I tako smo, eto, srećno prispeli do proizvođača zlata, koji već kod Marxa igra ulogu boga iza kulisa, deus ex machina. Mora se priznati da Bulgakov nije opravdao one nestrpljive nade koje su polagane u njegovo novo rešenje problema. "Njegovo" rešenje pitanJa nije se ni za korak odmaklo od analize koju je dao Marx. Ono se svodi na sledeća tri krajnje jednostavna stava: Prvo pitanje: Koliko novaca je potrebno da se kapitalizovani višak vrednosti realizuje? Odgovor: toliko koliko je potrebno prema opštem zakonu robnog prometa. Drugo pitanje: odakle kapitalisti uzimaju taj novac da kapitalizovani višak vrednosti reaHzuju? Odgovor: baš oni ga moraju imati. Treče pitanje: odakle UOF·šte dolazi novac u zemlju? Odgovor: od proizvođača zlata. Način objašnjenja koji je po vanrednoj jednostavnosti svojoj više sumnjiv nego ubedljiv. Ipak, teoriju o proizvođačima zlata kao bogu iza kulis~, deus ex machina, kapitalističke akumulacije nije potrebno pobtjati. Sam Bulgakov je to već lepo učinio. Osamdeset stranica dalje, on u sasvim drugom pitanju, Taspravljajući o teoriji fonda najamnine, protiv koje se on bez ikakve vidljive potrebe zapleo nadugo i naširoko u polemiku, ponovo se vraća na proizvođača zlata. I tu odjednom razvija sledeće odlučno razmatranje: "Već nam je poznato da među drugim proizvođačim~ postoji i proizvođač zlata koji s jedne strane čak i pn prosto]
* l. e., str. 56--55. 15 Akumulacija kapitala
225
reprodukciji povećava apsolutnu količinu optkajnog novca u zemlji, a s druge strane kupuJe sredstva za prmzvodnJu 1 ~red stva za potrošnju, a da sa svoje strane robu ne prodaJe, pn cemu on za kupljene robe plaća neposredno opštim ekvivalentom razmene koji pretstavlja sam njegov sopstveni proizvod. Ne bi li proizvođač novca eventualno mogao učiniti uslugu da kod JI otkupi njegov celi akumulisani višak vrednosti i da za to plati zlatom, koje će JI posle toga upotrebiti za kupovinu sredstava za proizvodnju kod I i za proširenje promenljivog kapitala, tj. za kupovinu dodatne radne snage? Kao stvarno inostrane tržište javlja se prema tome proizvođač'zlata. Ipak je to potpuno apsurdna pretpostavka. Prihvatcti nju značilo bi da se proširenje društvene proizvodnje učini zavisnim od proširenja proizvodnje zlata. (Bravo!) To sa svoje strane pretpostavlja porast proizvodnje zlata, koji niukoliko ne odgovara stvarnosti. Ako je proizvođač zlata obavezan da kod JI preko svojih radnika otkupi celi akumulisani višak vrednosti, onda to znači da njegov promenljivi kapital svakog dana i svakog časa mora da raste. Ali odgovarajući tom porastu mora, isto tako, da raste i postojani kapital i višak vredno"ti, dakle, ceia proizvodnja zlata morala bi uzeti upravo ogromne razmere. (Bravo!) Umesto statističkog proveravanja ove apsurdne pretpostavke (što bi uostalom bilo možda i skoro nemoguće), dovoljr,o je upozoriti na činjenicu koja sama ruši ovu pretpostavku. Ta činjenica je razvitak kredita koji prati razvitak kapitalističke privrede. (Bravo!) Kredit ima tendenciju smanjivanja količine novca u opticaju (naravno relativno, ne apsolutno) i pojavljuje se kao nužna dopuna razvitka privrede sa robnim prometom, koja bi inače zbog nedostatka metalnog novca vrlo brzo naišla na svoje granice. Smatram da je suvišno da ovde brojkama dokazujem koliko malu ulogu igra metalni novac u poslovima razmene. Na taj način, postavljena hipoteza stoji u neposrednoj i očiglednoj protivrečnosti sa činjenicama i mora biti odbačena."* Bravissimo! Vrlo lepo! Ali sa ovim je Bulgakov u isto vreme "odbacio" i svoje dosada jedino objašnjenje pitanja kako i preko koga biva realizovan kapitalizovani višak vrednosti. Uostalom, i ovim sopstvenim pobijanjem samoga sebe, on je samo nešto opširnije izložio ono što je Marx rekao jednom jedinom reči, kad je hipotezu o proizvođaču zlata koji guta celokupni društveni višak vrednosti nazvao "besmislenom"! .. Dabome da Bulgakovu, kao i ruskim marksistima uopšte, kOJI su se ov1m pitanjem iscrpno bavili, pravo rešenje leži na
* 226
l. e., str. 132 i dalje.
sasvim drugoj stranL Kako on, tako i Tugan Baranovsk.i i Iljin polagali su težište na to da suprotna strana - skeptici _ ~ odnosu na mogućnost reprodukcije čini kapitalnu gr:?šku u anahzi vrednosti celokupnog proizvoda. Oni, pogotovo Voroncov smatrali su da se celokupni društveni proizvod sastoji iz sred~ stava za potrošnju i polazili su od pogrešne pretpostavke da pravi cilj kapitalističke proizvodnje leži uopšte u potrošnji. Tu - IZJaVlJUJU marksisti - leži koren čitavog krivog shvatanja i iz tog izvora potiču sve umišljene teškoće realizovanj a viška vrednosti, zbog ikojih su skeptici razbij ali glavu. "B!agodareći tom pogrešnom shvatanju ova škola je sama sebi stvorila nepostojeće tešikoće: kako normalni uslovi kapitalističke proizvodnje pretpostavljaju da potrošni fond kapitalista pretstavlja samo Jedan i to manji deo viška vrednosti, dok se veći deo odbija za proširenje proizvodnje, onda je jasno da teškoće koje je sebi uobrazila ova škola, "narodnjaci", ustvari uopšte i ne postoje."* Pada u oči sa kojom somorazumljivošću Bulgakov previđa sam problem, pa izgleda čak i ne sluti da tek pri pretpostavci proširene reprodukcije pitanje: za koga? postaje neotklonjiva, to jest ono pitanje koje je vrlo sporedno pr; pretpostavci lične potrošnje ukupnog viška vrednosti. Sve te "umišljene teškoće" raspršavaju, kao dim, dva Marxova otkrića koja njegovi ruski sledbenici neumorno suprotstavljaju svojim protivnicima. Prvo je činjenica da sastav vrednosti društvenog proizvoda nije pr+v, nego p+pr+v, i da sa naprecima kapitalističike proizvodnje deo p u tome stavu u srazmeru prema pr biva sve veći, dok u isto vreme u višku vrednosti kapitalizovani deo stalno raste u srazmeru prema delu za potrošnju. Sa ove tačke Bulgakov postavlja celu teoriju o odnosu proizvodnje prema potrošnji u kapitalističkom društvu. Ona kod ruskih marksista, a naročito kod Bulgakova, igra tako važnu ulogu da je potrebno da je upoznamo u potpunosti. "Potrošnja veli Bulgakov - podmirenje društvenih potreba, čini samo sporedan momenat prometa kapitala Obim proizvodnje određuje se obimom kapitala, a ne veličinom društvenih potreba. Razvitak proizvodnje ne samo da mJ.e praćen porastom potrošnje, već između jedne i druge postoJt čak i nepomirljiv antagonizam. Kapitalističika proizvodnJa_ ne poznaje drugu potrošnju osim platežno sposobne, a J>latezno sposobni potrošači mogu biti samo oni koji primaju naJamn;ne ili višak vrednosti, i njihova kupovna snaga odgovar~ tacn~ obimu tih dohodaka. Mi smo, međutim, videli da osnovm zakom razvitka kapitalističke proizvodnje imaju tendenciju da smanje
* IS'
l. e., str. 20.
227
relativnu veličinu promenljivog kapitala, kao i fonda potrošnje kapitalista (ma koliko ona apsolutno bila u porastu). Može se, dakle, reći da razvitak proizvodnje umanjuje potrošnju.* Na taj se način uslovi proizvodnje i potrošnje nalaze u protivrečnosti. Proširenje proizvodnje ne može se izvesti i ne izvodi se za račun potrošnje. To proširenje je, međutim, osnovni unutrašnji zakon kapitalističke proizvodnje koji prema svakom individualnom kapitalistu uzima oblik strogog imperativa konkurencije. Izlaz iz ove protivrečnosti je taj da tržište za dodatmr količinu proizvoda pretstavlja samo proširenje proizvodnJe. "Unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi proširi vanjem spoljašnjeg polja proizvodnje." ("Kapital", tom III, l, str. 196.) (Ovde Bulgakov navodi jednu Marxovu rečenicu u sasvim izvrnutom smislu, na šta ćemo se navratiti docnije.) Upravo smo pokazali kako je to moguće. (Bulgakov misli na analizu šeme proširenja reprodukcije.) Pritom veći deo toga proširenja očigledno otpada na odeljak I, to jest na proizvodnju postojanog kapitala, a samo (relativno) manji deo na odeljak II, koji proizvodi dobra za neposrednu potrošnju. U tome pomeranju samo u odnosu odeljka I i II sa dovoljno jasnosti dolazi do izražaja uloga koju igra potrošnja u kapitalističkom društvu, kao i ukazivanje na to gde treba tražiti najvažnije tržište kapitalističkih roba.'""* "... 1 u tim uzanim okvirima (zainteresovanosti za profitom i kriza) i na tom trnovitom putu kapitalistička proizvodnja može da se razvija neograničeno, bez obzira na smanjenje potrošnje i njemu uprkos. U ruskoj li tera tum je češće ukazi vano na nemogućnost znatnog porasta kapitalističke proizvodnje bez spoljnih tržišta, i to s obzirom na smanjenje potrošnje. Pritom je uloga potr<>šnje u kapitalističkom društvu bila sasvim pogrešno ocenjena. !spustilo se iz vida da potrošni a uopšte nije svrha kapitalističke proizvodnje, da proizvodnja ne živi od porasta potrošnje, nego od proširenja spoljašnjeg polja proizvodnje koje upravo stvara tržište za kapitalistički proizvedene proizvode. Na rešenju nerešljivog zadatka: iznalaženje sredstava za proširenje potrošnje, koju !kapitalistički način proizvodnje teži da umanji, mučio se čitav niz istraživača Malthusove škole, koji nisu mogli da se zadovolje površnim učenjem o harmoniji škole Ricard<>-Say. Tek je Marx dao analizu stvarne povezanosti: on je pokazao da porast potrošnje fatalno zaootaje i da ~ora zaostajati iza porasta proizvodnje, ma kakva "treća lica" bila pronalažena. Zato potrošnja i njen obim ni na koji način ~mogu biti smatrani kao neposredna granica proširenju pro*
** 228
Podvučeno
kod Bulgakova.
l. e., str. 161.
izy_odnje. ?tstup~nje <>? ove _Prave svrhe_ proizvodnje kapitalistička prmzvodnJa placa krizama, ah Je ona nezavisna od po~rošnje. ~roši~enje proizvodnje nalazi svoju granicu jedino u obimu kapitala 1 samo od njega ona zavisi."* Ovde se teorija Bulgakova i Tugana Baranovskog podmeće direktno Marxu. Ruskim marksistima je toliko izgledalo da ona neposredno prmzlazi iz Marxovog učenja i da se u njegovo uče nje organski uključuje. Još jasnije tu teoriju formuliše Bulgakov na drugom mestu kao neposredno objašnjenje same Marxove šeme proširene reprodukcije. Pošto kapitalistički način proizvodnje već prodre u neku zemlju, njegov unutrašnji razvitak počinje da se odvija po sJedećoj šemi: "Proizvodnja postojanog kapitala sačinjava odeljak I društvene reprodukcije, koji već sam otvara samostalnu potražnju u obimu sopstvenog promenljivog kapitala odeljka I, kao i fonda potrošnje sv<>iih kapitalista. Odeljak II sa svoje strane otvara potražnju za proizvodima I. Na taj način se već od samog početka kapitalističke proizvodnje stvara zatvoren krug, u kome kapitalistička pro-· izvodnja ne zavisi ni od kog spoljnog tržišta, već je sama seb1, dovoljna i sposobna da se posredstvom akumulacije razvij,· takoreći automatski."** A na drugom mestu on je zabasao čak i do ovog nezgrapnog formulisanja svoje teorije: "Jedino tržište za proizvode kapitalističke proizvodnje je ta proizvodnja sama."***
Cela smelost ove teorije, koja je u rukama ruskih marksista postala glavno oružje kojim su na pitanju tržišta tukli svoje protivnike, "narodnjačke" skeptike, može se samo tada pravilno oceniti ako sebi predočimo u koliko neverovatnoj protivrečnosti ta teorija stoji sa svakodnevnom praksom, sJ svima poznatim činjenicama kapitalističke stvarnosti. I još više: toj teoriji koja je trijumfalno objavljena kao najovejanija marksistička istina, moramo se čuditi još u većoj meri ako pomisHmo da ona počiva na jednostavnom kolosalnom quiproquo. Ali ovo pitanje ćemo raspraviti pobliže kasnije kada bude reč o Tuganu Baranovskom. Na pogrešnom shvatanju o odnosu potrošnje prema proizvodnji u kapitalističkom društvu Bulgakov gradi, dalje, skroz naopaku teoriju spoljne trgovine. Sa stanovišta gornjeg shvatanja reprodukcije spoljnoj trgovini stvarno nema mesta. Ako kapitalizam u svakoj zemlji odmah, od prvih početaka svoga razvitka, izgrađuje sebi onaj poznati "zatvoreni krug" u kome • l. e., str. 167. t e., str. 210. Naše podvlačenje. l e., str. 238.
** ***
se neograničeno sam oko sebe vrti kao mačka oko svoga repa, i ako je samome sebi dovoljan, ako sam sebi stvara n~ograni čeno tržište i ako je samom sebi stimulus za proširenJe, onda je svaka kapitalistička zemlja ekonomski sama po sebi zatvorena ,.samodovoljna" celina. Spoljna trgovina bi tada bila shvatljiva samo u jednom slučaju: kao sredstvo da se prirodni· nedostatak zemlje na izvesnim proizvodima tla i klime pokrije uvozom spolja, samo kao nuždom nametnuti uvoz sirovina ili životnih namirnica. I stvarno Bulgakov, pošto je tezu ,.narodnjaka" postavio direktno na glavu, stvara teoriju međunarodne trgovine kapitalističkih država u kojoj uvoz poljoprivrednih proizvoda čini osnovni alctivni elemenat, a industriski izvoz pretstavlja samo nuždom nametnuto pokriće toga uvoza. Među narodni promet roba izgleda tu kao uslovljen ne prirodom načina proizvodnje, nego prirodnim uslovima zemaljA - u svakom slučaju teorija koja nije pozajmljena od Marxa, nego od nemačkih naučnika buržoaske političke ekonomije. Kao što je Struve svoju šemu o tri svetska carstva pozajmio od Wagnera i Schafflea, tako je Bulgakov od pokojnog Lista pozajmio podelu država u kategorije prema "poljoprivrednom stanju" i "poljoprivrednomanufakturnom stanju", koju on modificira prema napretku vremena u "manufakturna stanje" i "agri:kul· turnomanufakturno stanje". Prvu kategoriju je sama priroda osudila na nedostatak vlastitih sirovina i žive>tnih namirnica, i zbog toga je ona upućena na spoljnu trgovinu; potonju kategoriju pak priroda je snabdela svima potrebama i ona može da ignoriše međunarodnu trgovinu. Primer prve kategorije je Engleska, druge Sjedinjene Američke Države. Za Englesku bi ukidanje spoljne trgovine značilo ekonomsku agoniju i smrt, za Sjedinjene Države pak samo prolaznu krizu posle koje bi zacelo potpuno ozdravile: "ovde se proizvodnja može razvijati neograničeno na bazi unutrašnjeg tržišta."* Ta teorija, koja pretstavlja dostojno nasledstvo nemačke političke ekonomije sve do današnjeg dana, izvesno nema ni pojma o povezanostima kapitalističke svetske privrede i današnji svetski promet svodi otprilike na osnovice iz doba Feničana. Tak::>, naprimer, profesor Biicher docira: "Zabluda je ako se misli da se iz olakšanja u internacionalnom prometu iz ere liberalizma srne izvući zaključak da se period nacionalne privrede približuje kraju i da ustupa mesto periodu svetske privrede ... Istina je da danas vidimo u Evropi niz država koje nemaj u nacionalne samostalnosti u snabdevanju dobrima utoliko ukoliko moraju da znatne količine sredstava za svoju ishranu i užitke
*l 230
e., str. 199.
povlače iz inostranstva, dok je njihova industriska proizvodna delatnost d~lek~. prerasla preko nacionalne potrebe i stalno
prmzvod1 suv1ske CIJa vrednost mora da u stranim oblast· . potrošnje bude oplođena. Ali, koegzistencija takvih zem~~~ 1nd~str1ske. prmzvodnje i zemalja proizvodnje sirovina, koje su uzaJamno Jedna na drugu upućene, ta "međunarodna podela rada'\ nije niš~~. drugo nego znak da se čovečanstvo nalazi pred us?onom na VISI stepen razvitka, koji bi pod imenom svetske pr~vrede ... mora~ biti suprotstavljen ranijim stepenima. Jer, s Jedne strane, JOŠ nijedan privredni stepen nije garantovao stalno punu autarhiju zadovoljenja potreba; svaki je ostavljao izve~ne praznine koje su na ovaj ili onaj način morale biti popunJene. S drug~. st!'ane, svaka takozvana svetska privreda, dosada barem, mJe pokazala pojave koje bi od nacionalne privrede otstupale u bitnim obeležjima; veliko je pitanje da li će se u doglednom vremenu u tome išta izmenitl. "* Kod Bulgakova iz ovoga shvatanja proizlazi svakako neočekivan
* K. Bticher "Entstehung der Volkswirtschaft", 5 izd., str. 147. Najnovije delo na ovome polju je teorija profesora Sombarta, prema kojoj mi ne urastamo u svetsku privredu, već, obrnuto, od nje se sve više udaljujemo: .,Kulturni narodi, tvrdim štaviše to, danas su u odnosu na svoju celokupnu privredu ne bitno više, nego pre manje povezani uzajamnim trgovinskim odnosima. Pojedina nacionalna privreda nije danas u većoj, nego pre se može reći da je u manjoj meri uvučena u svetsko tržište nego što je bila pre 100 ili pre 50 godina. U najmanju ruku, međutim, ... pogrešno je shvatiti da internacionalni trgovinski odnosi dobijaju srazmerno povećano značenje za modernu nacionalnu privredu. Obrnuto je tačno." Sombart se sa ironijom osvrće na shvatanje o rastućoj internacionalnoj podeli rada, na rastuću potrebu spoljnih tržišta, ma koliko unutrašnje tržište ne bill.o sposobno da se u odgovarajućoj meri proširi; Sombart sa svoje strane je uveren da "pojedine nacionalne privrede postaju sve savršeniji mikrokozmi i da unutrašnje tržište za sve radinosti premašuje sve više po svom značaju svetsko tržište". (,.Die deutsche Volkswirtschaft im neunzehnten Jahrhundert", 2 izd., 1909, str. 399-420.) - Ovo poražavajuće otkriće pretstavlja, dabome, usvajanje bizarne šeme koju je izmislio sam gospodin profesor, prema kojoj kao zemlja izvoznica - ne znamo samo zašto - treba da važi jedino i isključivo ona zemlja koja svoj uvoz plaća suviškom poljoprivrednih proizvoda koji premaši sopstvene potrebe, plaća dakle "tlom". Prema toj šemi ,.zemlje izvoznice" su Rusija,. Rumunija, Sjedinjene Države Amerike, Argentina, a Nemačka, Engleska, Belgija - nisu. Kako kapitalistički razvitak u Sjedinjenim Državama i u Rusiji može pre ili kasnije tražiti suvišak poljoprivrednih p"'oizvoda z.a unutrašnje rpotrebe, postaje jasno da će u svetu biti sve manje "zema.Uja izvoznica" Pot će i svetska privreda morati jednog dana iščeznuti. Drugo Sombartovo otkriće je da velike kapitalističke zemlje, zato jer nisu "zemlje izvoznice", svoj uvoz u sve većoj meri dobijaju .,ba?ava", na.ime ~ao kam~t~ na izvezene kapitale. Za profesora Sombarta Izvoz kapitala Isto kao 1 IZVOZ indust:riske robe nema značaja: "S vremenom ćemo doći tako daleko da uvooimo, a da ne izvozimo." (1. e., str. 422.) M-oderno, senzacionalno i nacifrano. 231
zaključak; njegova teorija neograničene sposobnosti razvitka kapitalizma ograničena je samo na neke zemlJe sa pnrodmm uslovima. U Engleskoj, naprimer, kapitalizam u dogledno vreme mora propasti zbog iscrpenosti svetskog trž.išta, dok mu u isto vreme pretstoji neograničen procvat i razvitak usled "samodovoljnosti" u Sjedinjenim Državama, Indiji i u - Rusiji. Ipak, nezavisno od ovih očitih čudnovatosti, Bulgakovljeva argumentacija u odnosu na spoljnu trgovinu krije takođe u sebi fundamentalno nerazumevanje. Glavni Bulgakov ljev argumenat protiv skeptika od Sismondija do Nikolaj-ona, koji su mislili da se u cilju ostvarenja kapitalističkog viška vrednosti mora zvati u pomoć inostrano tržište, jeste sledeći: ovi teoretičari su spoljnu trgovinu posmatrali očevidno kao "bezdanu provaliju" koja, nepovratno, guta sav onaj suvišak kapitalističke proizvodnje koji se. ne može prodati u zemlji. Nasuprot tome, Bulgakov trijumfujući ističe da spoljna- trgovina uopšte nije nikakva "provalija", a pogotovu da ona nije "bezdana", da ona pretstavlja dvosek mač, da izvoz ide uvek skupa sa uvozom i da se oni prilično održavaju u ravnoteži. Sve ono, dakle, što se na jednoj granici izveze, na drugoj granici će biti opet uvezeno, samo u izmenjenom upotrebnom obliku. "Za uvezene robe, koje pretstavljaju ekvivalent izvezenih, mora se naći proda u granicama danog tržišta: ali prođe na njemu nema, znači, dakle, da ispomoć sa spoljnom prođom povlači za sobom samo nove teškoće."* Na drugom mestu on veli da je izlaz koji su ruski "narodnjaci" otkrili za realizaciju viška vrednosti: spoljna tržišta, "mnogo manje srećan nego što je bio izlaz koji su Lili našli Malthus, von Kirchmann i sam Voroncov kao pisac rasprave o militarizmu i kapitalizmu".** Bulgakov pokazuJe ovde da on, pored sveg svog oduševljenog izlaganja Marxovih šema reprodukcije, nikako nije shvatio u čemu je suština problema oko koga su tapkali skeptici od Sismondija d~ Nikolajona; on otklanja spoljnu trgovinu kao tobožnji izlaz iz teškoća, jer ona višak vrednosti koji je našao prođu "makar to bilo i u izmenjenom obliku", ponovo uvozi u zemlju. Bulgakov, dakle, misli, u saglasnosti sa grubom pretstavom von Kirchmanna i
*
l. e., str. 132. l e., str. 236. Ovo gledište još oštrije fonnuliše V. Iljin: "Roman(tako on naziva skeptike) veli: kapitalisti ne mogu utrošiti višak vrednosti, dakle, moraju ga prodati u inostranstvo. Ja pitam: daju li možda kapitalisti svoj proizvod inostrancima badava, ili ga možda bacaju u more? Ako ga prodaju, to znači da za njega dobijaju ekvivalent; ako pak izvoze izvesne proizvode, to znači da oni druge opet uvoze."' ("Ekonomske studije i članci", str. 26.) Uostalom Iljin daje mnogo pravilnije objašnjenje uloge spoljne trgovine u kapita:lističkoj proizvodnji nego Struve i Bulgakov.
**
tičar
232
Voroncova, da se radi o tome da određena količina višk d nos~J bude. un~~ena, da iščezne sa lica zemlje, i ne slut~ :e~ rad1 o reah.zactjt, o metamorfozi robe dakle upravo 0 · : nom oblikuu viška vrednosti. ' ' "tzmenJe. . I tako B>;lgakov, najzad, iako drugim putevima, dolazi u Ist: Rim kao 1 S?uve_: on objavljuje samodovoljnost kapitaliahc~e akumulaCIJe ko]a sama guta svoje proizvode kao Kronos ~VOJ_u decu, ~ rađa se IZ same sebe, sve moćnija. Sa ove pozicije JOŠ Je ~o Je_dan korak ka vraćanju od marksizma buržoaskoj ekonomiJI. TaJ korak je srećno napravio Tugan Baranovski.
Glava dvadeset
treća
,,NESRAZMERNOST" GOSPODINA TUGANA BARANOVSKOG
Ovoga teoretičara uzeli smo da razmatramo kao poslednjeg, mada J€ on svoje shvatanje na ruskom jeziku formulisao već 1894, pre Struvea i Bulgakova. To čitrimo delimično iz razloga što je on tek docnije svoju teoriju razvio na nemačkom jeziku i u zrelijoj formi u delima "Studien zur Theorie und Geschichte der Handelskrisen in England" 1901 i u "Theoretische Grundlagen des Marxismus" 1905 godine, a delimično i zbog toga jer je on iz zajedničkih postavki navedenih marksističkih kritičara izvukao najdalekosežnije konsekvencije. I Tug;m Baranovski, kao i Bulgakov, polazi od Marxove analize društvene reprodukcije. I on je u ·toj analizi našao ključ za snalaženje u celokupnom složenom i zbunjujućem kompleksu pitanja. AH dok je Bulgakov istupao kao' oduševljen učenik Marxov, trudeći se da samo verno, razvija njegovo učenje i svoje zaključke pripisivao Marxu, Tugan Baranovski, obrnuto, poučava Marxa da nije razumeo kako da koristi svoje sopstveno sjajno istraživanje procesa reprodukcije. Najvažniji opšti zaključak do koga je Tugan došao na osnovu Marxovih stavova i koji čini stožer cele njegove teorije jeste taj da kapitalistička akumulacija nasuprot shvatanjima skeptika - ne samo što je moguća kod kapitalističkog oblika dohotka i potrošnje nego da je ona uopšte nezavisna od dohotka i potrošnje. Nije potrošnja, nego je proizvodnja sama sebi najbolje tržište. Zato je proizvodnja identična sa prođom, i jer je proširenJe proizvodnje samo po sebi neograničeno, zato nema granica m sposobnost apsorbovanja njenih proizvoda. "Navedene šeme", veli on, "morale bi naočigled dokazati osnovni princip, koji je 233
sam po sebi vrlo jednostavan, ali koji pri nedovoljnom razumevanju procesa reprodukcije društvenog kapitala lako Izaziva zamerke, naime, princip da kapitalistička proizvodnja sebi stvara tržište. Ako je samo moguće društvenu proizvodnju proširiti, ako su proizvodne snage dovoljne za to, to pri srazmerno~ yodeli društvene proizvodnje mora i potražnja u odgovarajućoJ srazmeri da raste, jer pod tim uslovima svaka novoproizvedena roba pretstavlja novu kupovnu snagu za nabavku drugih roba. Iz upoređenja proste reprodukcije društvenog kapitala sa nje~ govom reprodukcijom na proširenoj osnovici može se izvućt zaključak od najveće važnosti, da je u kapitalističkoj privredi potražnja za robama, u izvesnom smislu, nezavisna od celokupnog obima društvene potrošnje. Celokupni obim društvene potrošnje može se smanjivati a istovremeno ukupna društvena potražnja za robama rasti, ma koliko to izgledalo apsurdno sa stanovišta "zdravog ljudskog razuma"."* I na isti način dalje: ,.Kao rezultat naše apstraktne analize procesa reprodukcije društvenog kapitala, proizašao je zaključak da pri srazmernoj podeli društvene proizvodnje ne može doći do suvišnog dru-štvenog proizvoda."*" Sa ove tačke Tugan revidira Marxovu teoriju kriza koja, prema Tuganu, bazira na Sismondijevoj .,supkonsumpciji": ,.Prošireno shvatanje - koje je do izvesne mere i sam Marx zastupao - da beda radnika, koji čine ogromnu većinu stanovništva, radi nedostatka potražnje čini nemogućom realizaciju proizvoda kapitalističke proizvodnje koja se sve više širi - treba okarakterisati kao pogrešno. Mi smo videli da kapitalistička proizvodnja sama sebi stvara tržište, a potrošnja je samo jedan od momenata kapitalističke proizvodnje. Kad bi društvena proizvodnja bila planski organizovana, kad bi rukovodioci proizvodnje imali potpun pregled tržišta 1 moć da rad i kapital iz jedne grane proizvodnje slobodno prenose u. drugu, onda ponuda roba nikad ne bi mogla premašiti potraZnju, bez obzira na ma koliko nisku društvenu potrošnju."**"' Jedina okolnost koja periodično dovodi do pretrpanosti tržišta jeste nedostatak srazmere pri proširenju proizvodnje. Tok kapitalističke akumulacije pod takvom pretpostavkom Tugan izlaže na sledeći način: "šta bi... radnici... proizvodili pri srazmernoj podeli proizvodnje? Očevidno svoja sopstvena životna sredstva i sredstva za proizvodnju. A čemu bi ova služi!~_? Pro~irenju proizvodnje u narednoj godini. Proizvodnji koJih prmzvoda? Opet sredatava za proizvodnju životnih sred-
* "Studien
zur Theorie und Geschichte der Handelskrisen in
England", Jena 1901, str. 25. ** l. e., str. 34. *** l e., str. 33.
234
s~ava. _za r?-dnike -. i tako bez kraj_ a i konca.""' Qvq igra 5 ~ pita_nJI~a 1 odgovoru~a, mora se prrmetiti, nije nikakvo pod~
rug~v:an]e samom sebi, nego je zamišljena kao nešto sasvim ozbllJn?. I tako se, eto, za akumulaciju kapitala otvaraju t.;skraJne pe;~pekllve: "Ako je... proširenje proizvodnje prak~Icki bezgraniCno,. ?n da _moramo uzeti da je i proširenje tržišta Isto tako bezgraniCno, Jer pri srazmernoj raspodeli društvene pr?izvod'f'!'je, 'za_ proširenje tržišta nema nikakve druge granice omm prmzvodnth snaga kojima društvo raspolaže.".,. Kako proizvodnja na taj način stvara sama svoju prođu to i spoljnoj trgovini kapitalističkih država biva dodeljen osob'eni mehanički zadatak sa kojim smo upoznati već kod Bulgakova. Spoljno tržište je, naprimer, za Englesku neophodno potrebno. "Ne dokazuje li to da kapitalistička proizvodnja stvara suvišan proizvod za koji_na unutrašnjem tržištu nema mesta. Zašto je Engleskoj uopšte potrebno spoljno tržište? Zbog toga jer se znatan deo kupovne snage Engleske izdaje za nabavku inostranih roba. Uvoz inostranih roba za unutrašnje tržište Engleske čini apsolutno nužnim i• izvoz engleskih roba na in ostran o trži~ šte. Kako Engleska ne može biti bez inostranoga uvoza, to i izvoz za nju pretstavlja uslov njenog opstanka, jer inače ne bi imala čime da plati za svoj uvoz."*** Ovde je, dakle, poljoprivredni uvoz taj koji, daje potstreka, koji se mora označiti kao odlučujući faktor, a isto tako nalazimo dve kategorije zemalja "jedne poljoprivrednog i jedne industriskog tipa", koje su od prirode upućene na razmenu jedna s drugom- potpuno prema šemi nemačkih profesora. Kakvo je sada dokazivanje za ovakvo smelo rešenje problema akumulacije kod Tugana Baranovskog, rešenje kojim on osvetljava i problem kriza i čitav niz drugih problema? Teško je poverovati, ali je utoliko značajnije to utvrditi: dokazivanje Tugana sastoji se isključivo i jedino u Marxovoj šemi proširene reprodukcije. Ni više, ni manje. Tugan Baranovski istina na više mesta govori v:sokoparno o svojoj "apstraktnoj analizi procesa reprodukcije društvenog kapitala", o "gvozdenoj logici" svoje analize, ali cela njegova "analiza" svodi se ipak samo na kopiju Marxove šeme proširene reprodukcije, samo sa druKčije izabranim brojkama. U celoj Tuganovoj studiji nema nigde ni traga nekog drugog dokaza. U Marxovoj šemi stvarno teku glatko, kao po koncu, akumulacija, proizvodnja, realiz~cija, razmena, reprodukcija. I dalje "akumulacija" stvarno moze dh
• L e., str. 191. l e., str. 231. l. e., str. 35.
** ***
Podvučeno
u originalu.
235
se produžuje "ad infinitum". na~me, .dokle ~od i~a. do~oljno hartije i mastila. I ta bezazlena vez banJa sa ar1tmet~ckm~ _Jedn~ činama na hartiji Tugan Baranovsk1 sa punom ozbiiJnoscu pnkazuje kao dokaze da se stvari zaista tako razvijaju i u samom životu. "Navedene šeme morale su jasno dokazati" ... A na drugom mestu on Hobsona, koji je bio uveren u nemogućnost akumulacije, pobija na sledeći način: "Sema broj 2 reprodukcije društvenog kapttala na proširenoj osnovici odgovara Hobsonovom razmatranju slučaja akumulacije kapitala. Da li se vidi, međutim, u toj šemi nastajanje kakvog suvišnog proizvoda? Ni na koji način!"* Dakle, kako "ti šemi" ne nastaje nikakav suvišak proizvoda, tako je i Hobson već pobijen i stvar je time rešena. Naravno, Tugan Baranovski zna vrlo dobro da u gruboj stvarnosti ne teče baš sve tako glatko. Ima stalnih kolebanja pri razmeni i periodičnih kriza. Ali krize se pojavljuju samo zato jer se ne obraća pažnja na srazmere pri proširenju proizvodnje, to jest jer se svet ne drži unapred razmera "šeme broj 2". Kad bi se svi držali te šeme, onaa ne bi bilo kriza i u kapitalističkoj proizvodnji sve bi išlo glatko, kao na hartiji. Ali će Tugan morati priznati da se kad proces reprodukcije u celini raspravljamo kao proces u stalnom toku - krize mogu opravdano i apstrahovati. Makar se "srazmernost" svakog trenutka i remetila, u proseku konjunktura ona se uvek ponovo uspostavlja putem samih otstupanja, putem svakodnevnih kolebanja cena i periodično putem kriza. Da se ona u celini, kako bilo da bilo, stvarno održava, dokazuje okolnost što kapitalistička privreda i dalje postoji i razvija se, a inače bismo već odavno doživeli veliki haos i slom. Prosečno, kao konačni rezultat, Tuganova "srazmernost" se održava, iz čega treba zaključiti da se stvarnost upravlja prema šemi br. 2. I kako se ta šema može provoditi do u beskonačnost, to i akumulacija kapitala može da se vrši ad infinitum. Pri svemu ovome ne pada u oči rezultat do koga je do,ao Tugan Baranovski, naime, shvatanje da šema uistinu odgovara stvarnostima života -videli smo da je tako isto mislio i Bulgakov -, nego okolnost da nije smatrao za potrebno dq poste.vi pitanje: da Ii je "šema" tačna i što, umesto da dokaže šemu, on, obrnuto, šemu samu, aritmetičku vežbu na hartiji, uzima kao dokaz da se stvari u životu zaista onako razvijaju. Bulgakov se pošteno trudio da Marxovu šemu prenese na konkretne odnose kapitalističke privrede i kapitalističke razmene, pokušavajući :ia se probije kroz teškcx'e koje su iz toga proizlazije, u čemu, na-
* 236
l. e., str. 191.
ravno, _nije uspeo, _dok se najzad nije zaglibio u Marxovoj analizi mada Je potpuno Jasno gledao na nju kao nezavršenu prek· t ' Tug~~u Baranovskom nisu potrebni nikakvi dokazi,' on ~~~1 ~~ razbiJa nJ?Ogo glavu oko problema: kako se aritmetičke _ porCIJe r~avaJu n~. z_adovoljavajući način i ·kako se one po ~~~i mog_u dalJe produzitl, onda mu je to upravo dokaz da kaoitahstlcka akumulaCIJa može produžiti svoje stalne i beskrajne ~avoJ_e - pod r;zervom. :poznate "_s~a.zmer~ost~'_', koja se pak, sto n1 Tugan nece osponh, na ovaJ 1h onaJ nac1n ipak uplete. Tugan Baranovski ima, dabome, jedan posredan dokaz da šema sa svojim vanrednim rezultatima odgovara stvarnosti, da ona pretstavlja njen verni odraz. To je činjenica što je u kapitalističkom društvu, sasvim u saglasnosti sa šemom, ljudsko potrošnja stavljena iza proizvodnje, što je prva sredstvo a druga sama sebi cilj, kao što je ljudski rad izjednačen sa "radom" mašina: "Tehnički napredak dolazi do izražaja u tome što značaj sredstava za rad, mašine, u sve većoj meri uzima maha u poređenju sa živim radom, radnikom. Sr~dstva za proizvodnju igraju sve veću ulogu u procesu proizvodnje i na robnom tržištu. Radnika potiskuje mašina, a u isto vreme biva potisnuta u pozadinu i potražnja koja potiče iz potrošnje radnika u upoređenju sa potražnjom koja nastaje iz proizvodne potrošnje sredstava za proizvodnju. Cela mašinerija kapitalističke privrede dobija karakter nekog mehanizma koji kao da postoji sam za sebe, u kome se potrošnja ljudi pojavljuje kao jednostavan momenat u procesu reprodukCije i prometa kapitala."* Ovo otkriće Tugan smatra kao osnovni zakon kapitalističkog načina privrede, a potvrda za to dolazi do izražaja u sasvim opipljivoj pojavi: sa odvijanjem kapitalističkog razvitka raste sve više odeljak sredstava za proizvodnju u poređenju sa odeljkom sredstava za potrošnju, na štetu ovoga. Upravo je sam Marx, kao što je poznato, postavio ovaj zakon i njegov šematski prikaz reprodukcije počiva na tome zakonu, mada Marx nastala pomeranja u interesu uproštenja, u daljem razvijanju svoje šeme cifarski nije uzimao u obzir. Tu, dakle, u automatskom porastu odeljka sredstava za proizvodnju u poređenju sa odeljkom sredstava za potrošnju, našao je Tugan jedini objektivni egzaktni dokaz za svoju teoriju: da je u kapitalističkom društvu ljudska potrošnja sve manje važna, a proizvodnja da u sve većoj meri postaje sama sebi cilj. Ovu misao on uzima kao ugaoru kamen celokupne svoje teoretske zgrade. "U svim industriskim zemljama, proglašava on, pokazuje se ista pojava - svuda razvitak nacionalne privrede ide stopama istog osnovnog zakona.
* l.
e., str. 27.
23T
Montana industrija koja stvara sredstva za proizvodnju celokupne moderne privrede dolaz:i u_ sve već~j me~i u p~vi pla~. T:me u relativnom nazadovanJU 1zvoza on1h bntanskth fabnkata koji služe neposrednoj potrošnji dolazi do izražaja i sam osnovni zakon kapitalističkog razvitka: ukoliko više napreduje tehnika, utoliko više nazaduju sredstva za potrošnju u odnosu na sredstva za proizvodnju. Potrošnja ljudi igra sve manju ulogu u odnosu na proizvodnu potrošnju sredstava za proizvodnju."* Mada je Tugan i ovaj "osnovni zakon" u potpunosti i gotov uzeo od Marxa kao i sve druge svoje "osnovne" misli, ukoliko one pretstavljaju nešto opipljivo i egzaktno, on ipak njim nije zadovoljan i žuri se da Marxa odmah pouči znanjem koje je on od Marxa crpao. Tako je Marx opet, kao ćorava koka, našao biser, samo što on, eto, ne zna šta bi sa njim otpočeo. Tek je Tugan Baranovski znao da ovo "osnovno" otkriće oplodi za nauku. U njegovoj ruci ovaj otkriveni zakon odjednom rasvetljuje celi mehanizam kapitalističke privrede: tu, u tome zakonu porasta odeljka sredstava za proizvodnju na račun odeljka sredstava za potrošnju, dolazi bistro, jasno, egzaktno i merljivo do izražaja da je za kapitalističko društvo lična ljudska potrošnja sve manje važna. da ona čoveka stavlja u isti red sa sredstvom za proizvodnju, da je, dakle, Marx bio potpuno u zabludi kad je u svoje vreme mislio da samo čovek stvara višak vrednosti a ne takođe i mašina, da ljudska potrošnja pretstavlja granicu za kapitalističku proizvodnju, iz čega moraju danas da se pojavljuju periodične krize, a sutra će morati proizaći za kapitalističku privredu slom i kraj sa užasom. Ukratko, u "osnovnom zakonu" porasta sredstava za proizvodnju na račun sredstava za potrošnju ogleda se kapitalističko društvo kao celina, sa svojim specifičnim bićem, onako kako ga Marx nije shvatio, a Tugan Baranovski ga je, najzad, srećno odgonetnuo. Već ranije smo videli kakvu je odlučujuću ulogu igrao pomenuti kapitalistički "osnovni zakon" u sporu između ruskih marksista i skeptika. Bulgakovljeve izjave su nam već poznate. Isto tako se izražava jedan drugi marksist u svojoj polemici protiv "narodnjaka", V. Iljin, koga smo već pomenuli: "Kao što je poznato, zakon razvitka kapitalističke proizvodnje sastoji se u tome da postojani kapital raste brže nego promenljivi, to jest da se sve veći deo novoformiranih kapitala obraća odeljku društvene proizvodnje za izradu sredstava za proizvodnju. Razumljivo je da ovaj odeljak mora bezuslovno brže rasti nego odeljak za proizvodnju sredstava za potrošnju,
* 238
l. e., str. 58.
to jest n~s.;upa upra~o. ono što je Sismondi proglašavao kao "ne~og~ce , ."opas.no. l~~· Pre~a tom~, sredstva za potrošn·u ~ opst?J mas1 kapitahs.tlcke p~mzvodnJe zauzimaju sve manJje 1 m"!'J,'; mesta .. A to Je ono ~to potp:;mo odgovara istoriskoj ,. m.st)t kapttaltzma t. nJegOVOJ spectftcnoJ soctjalnoj strukturi. prv~ se, ~tme, ~a.sto)t u razvitku proizvodnih snaga dru.štva (p~mzvodnJa. ra.dt proiz_vodnje) a. druga iskli.učuje korišćenj~ ovth od masa stanovnistva. "* .. Tug.~ BaranovsJ?, naravno, i tu ide dalje od drugih. UztVaJUC~ . . ~ paradoksima, on sebi dozvoljava šalu da pruži matemahck1 dokaz kako su akumulacija kapitala i proširenje proizvodnje mogući čak i pri apsolutnom opadanju potrošnje. Ovde ga Je Kautsky ulovio u naučno ne baš salonskom manevru, naime, u tom kako je svoju smelu dedukciju podesio za jedan speci~ičan momenat: za prelaz od proste ka proširenoj reprodukCIJI, momenat koji teoretski može poslužiti samo kao izuzetak, ali praktično uopšte ne dolazi u obzir.**
* Vladimir Iljin, "Ekonomske studije i članci. Prilog karakteristici ekonomskog romantizma". Petrograd 1890, str. 20. Od istoga autora potiče, uostalom, i tvrdnja da proširena reprodukcija počinje tek sa kapitalizmom. lljin nije opazio da mi, sa jednostavnom reprodukcijom, koju on uzima kao zakon za sve pretkapitalističke načine proizvodnje, po svoj prilici još ni danas ne bismo bili dalje od paleolitskih strugaljki. ** "Die Neue Zeit", XX god., 2, Krisentheorien, st:. 116. Kad Kautsky brojkama dokazuje Tuganu, na osnovu produženja šeme proširene reprodukcije, da potrošnja mora bezuslovno rasti, i to "tačno u onom istom srazmeru kao što raste masa vrednosti sredstava za proizvodnju", na to treba učiniti dve n3jp<)mene: Prvo, Kautsky, isto kao i Marx u svojoj šemi, nije imao u vidu napredak proizvodnosti rada, pa zato potrošnja izgleda relativno veća nego što bi odgovaralo stvarnosti. Drugo, da porast potrošnje na koju Kautsky tu ukazuje, dolazi sam kao posledica, rezultat proširene reprodukcije, a nije njena osnova i njena svrha: on uglavnom proizlazi iz porasta promenljivog kapitala, iz porasta korišćenja novih radnika. Ali održavanje tih radnika ne može se smatrati ni kao cilj ni kao zadatak proširenja reprodukcije, isto tako uostalom kao ni rastuća lična potrošnja kapitalističke klase. Upozorenje Kautskoga oba:ra, dakle, potpuno posebnu muši'C'U Tuganovu: njegovu zamisao da konstruiše proširenu reprodukciju i pri apsolutnom opadanju potrošnje; naprotiv, on ne ulazi u osnovno pitanje odnosa proizvodnje prema potrošnji sa stanovišta procesa reprodukcije. Na jednom drugom mestu istog čolanka mi istina vidimo ovo: "Kapitalisti kao i radn.ici eksploatisan.i od njih, sa povećanjem bogatstva ,prvih i rastućim brojem drugih, stvaraju sve veće tržište, ali ne toliko brzo kao što raste akumulacija kapitala i produktivnost rada, i ovo tržište ne može samo biti dovoljno za sva ona sredstva za potrošnju koja stvara kapitalistička krupna industrija. Ona mora naći dopunsko trži§te i_zva_n svoje sfere u profesijama i nacijama koje još ne proizvode _kapitalistički. Ona ga i nalazi i proširuje isto tako sve više, ali ne lSt? tak~ i dovoljno brzo. Jer to dopunsko tržište ni izblizC~: nema. one. elastJč.nos~l i sposobnosti širenja kapitalističkog procesa proizvodnJe. C1m ~e kapitalistička proizvodnja razvije u krupnu industriju, kao što Je to u 239
Sto se tiče Tuganovog "osnovnog zakona", Kautsky veli da je on prosta prividnost koja se poja~ljuje samo zato što Tugan Baranovski ima u v1du samo uobhcavanJe proizvodnJe Engleskoj bilo već u prvoj četvrti devetnaestoga veka, ona stiče mogućnost tako naglog razvitka na skokove da ubrzo prerasta svako proširenje tržišta. Tako je svaki period prosperiteta, kome sleduje znatno proširenje tržišta, apriorno osuđen na kratkovečnost i kriza se pojavljuje kao njegov neizbežni završetak. To bi bila u najkraćim potezima, koliko mi znamo, teorija kriza koju je zasnovao Marx i ~oju primaju svi "ortodoksni" marksisti" (1. e., str. 80). Kautsky ne ulazi u to da dov~e u saglasnost shvatanje o realizaciji celokupnog proizvoda sa Marxovom šemom proširene reprodukcije možda zato, kao što se to vidi iz citata .što on problem posmatra isključivo sa gledišta kriz3., to jest sa gledišta društvenog proizvoda kao bezrazlične robne mase u njenoj celokupnoj količini, a ne sa gledišta njenog raščlanjavanja u procesu reprodukcije. Ovo poslednje pitanje, izgleda, dodirnuo je pobliže i L. Bouding, koji u svojoj sjajnoj kritici istoga Tugana Baranovskog daje ovu formulaciju: "Da u kapitalističkim zemljama proizvedeni višak proizvoda nije - sa izuzecima koje ćemo docnije navesti - zadržao točkove proUvodnje u njihovim kretanjima, nije razlog u tome što je proizvodnja veštije raspoređena na razne sfere ili što je iz proizvodnje pamučnih roba .postala proizvood.nja mašina, nego zaof:o što, na osnovu činjenice da su neke zemlje kapitalistički ranije preobražene nego ostale i što i sada ima još zemalja koje su ostale kapitalistički nerazvijene, kapitalističke zemlje zaista imaju spoljn-f svet u koji su mogle da ubace proizvode koje kod kuće nisu mogle da potroše, sasvim svejedno da li su proizvodi bili pamučne ili železne robe. Time ne mislimo reći da prelaz od pamučnih roba na železne kao na vodeći proizvod nema možda značaja za glavne kapitalističke zemlje. Naprotiv, značaj je od vrlo velike važnosti. Ali njegova važnost je sasvim drukčija nego što mu je daje Tugan Baranovski. On pokazuje početak kraja kapitalizma. Dok su ka'pitalističke zemlje izvozile robu za potrošnju, dotle je bilo izgleda za kapitalizam u tim zemljama. Tada još nije bilo reči o tome koliko je velika sposobnost apsorbovanja nekapitalističkog spoljnog sveta za kapitalistički proizvedene robe, i koliko dugo će ona još da traje. Pora!!!t proizvodnje mašina za izvoz u glavnim kapitalističkim zemljama na štetu dobara za !pOtrošnju pokalluje da su i oblasti :koje su ranije stajale po strani od kapitalizma i zbog toga važile kao preuzimaoci viška proizvoda kapitalističkih zemalja, sada uvučene u vrtlog kapitalizma, pokazuje da se i njihov sopstveni kapitalizam razvija, da one same proizvode dobra za svoju sopstvenu potrošnju. Sada, kada se one nalaae u početnom stadijumu svoga kapitalističkog razvitka, njima su još potrebne kapitalistički proizvedene mašine. Ali uskoro oni ni njih više neče trebati. One će same proizvoditi svoju železnu robu, isto onako kao što sada proizvode svoje pamučne robe i robe za ostalu potrošnju. Tada one ne samo da će prestati da budu preuzimači viška proizvoda pravih kapitalističkih zemalja nego će i same proizvoditi mkove proizvoda koje će teško moći prodati." (.,Die Neue Zeit", XXV god., l, Mathe~ matische Formeln gegen Karl Marx, S. 604.) Bouding ovde pruža vrlo značajne prognoze velikih komplikacija u razvitku međunarodnog kapitalizma Dalje on u tom savezu dolazi logički na pitanje imperijalizma. Nažalost pri završetku rasprave on svoju oštru analizu upućuje krivom stazom, kada celokupnu proizvodnju za vojsku i celi sistem međuna rodnog ~za kapitala u nekapitalističke zemlje stavlja pod pojam.
240
u s~arim zemljama ka~italističke krupne industrije: "Tačno je" veh Kautsky, "da broJ mesta na koJima se direktno izrađuju proiz~odi za ličnu pQtro~nju sve. više p~da srazmerno rastućoj podeli rada p:ema ostalim mestima prmzvodnje koja izrađuju za one p~ve l Jed~o drugom _oru?a, ~a..šin~, si~ovine, transportna sredstva1td. Dok Je u ~rvob~tnoJ selJa~koJ pn vredi lan u gazdin-
stvu koJe ga Je prmzvodilo obrađivan sopstvenim oruđem i pripreman za ljudsku upotrebu, sada valjda stotine preduzeća sudeluju na izradi jedne košulje, proizvodnji sirovog pamuka, proizvodnji železničkih šina, lokomotiva i vagona, koji ih dovezu do pristaništa" itd. "Pri međunarodnoj podeli rada radi se o tome da pojedine zemlje - stare industriske zemlje - svoju proizvodnju za ličnu potrošnju još samo sporo mogu da šire, dol>: proizvodnja sredstava za proizvodnju kod njih i dalje brzo napreduje i za puls njihovog ekonomskog života oostaie ona mnogo merodavnija nego proizvodnja sredstava za potrošnju. Ko pitanje postavlja samo sa stanovišta jedne nacije, lako dolazi do uverenja da proizvodnja sredstava za proizvodnju može stalno brže da raste negoli proizvodnja sredstava za potrošnju, da ona za ovu nije vezana." Ovo pitanje, to jest shvatanje da je proizvodnja sredstava za proizvodnju nezavisna od potrošnje, jeste, n~ravno, vulgarnoekonomska fatamorgana Tugana Baranovskog. Nije tako i sa činjenicom kojom on želi da potkrepi ovaj svoj pogrešni zaključak: brži porast odeljka sredstava za proizvodnju " poređenju sa porastom odeljka sredstava za potrošnju. Ta činjenica se ne može poreći, i to ne samo za stare industriske zemlje nego svuda gde tehnički napredak dominira proizvodnjom. Na njemu počiva Marxov osnovni zakon tendenciskog padanja profitne stope. Ali uprkos tome ili upravo zato velika je greška kad Bulgakov, Iljin, i Tugan Baranovski uobražavaju da su u tome zakonu otkrili specifično biće kapitalističke privrede, kao privrede za koju je proizvodnja sama sebi cilj, a da je ljudska potrošnja samo od sporednog značaja. Porast postojanog kapitala na račun promenljivog samo je kapitalistički izraz opštih delovanja rastuće produktivnosti rada. Formula p pr iz kapitalističkog jezi:ka prenesena na Jezik društvenog procesa rada znači samo toliko: ukoliko je viša produktivnost ljudskog rada, utoliko je kraće vreme u kome se
>
"rasipništva". - Uostalom, mora se utvrditi da Boudin~. tač~o kao i Kautsky, zakon bržeg porasta odeljka sredstava za protzvodnJU u poređenju sa odeljkom životnih sredstava smatra kao zabludu Tugana Baranovskog. 16 Akumulacija kapitala
2H
određena količina sredstava za proizvodnju pretvara u gotove proizvode.' To je opšti zakonijudsk_oga radakoji je bio u važno~ sti isto tako u svim pretkap!tahstlcklm obhc1ma prmzvodnJe, ' koji će biti u važnosti i u budućnosti, u .socijalističkom dru~tvu. Izražen u materijalnom upotrebnom obliku celokupnog drustvenog proizvoda taj za·kon se mora manifestovati u sve većoj upotrebi društvenog radnog vremena na izradi sredstava za proizvodnju, u upoređenju sa proizvodnjom sredstava za potrcr šnju. čak u socijalistički organizovanoj, planski rukovođenoj društvenoj privredi ovo pomeranje bi moralo ići znatno brže nego u sadašnjoj kapitalističkoj. Na prvom mestu u poljopri-
*
"Ako apstrahujemo od prirodnih uslova, kao plodnosti tla itd.
i od umešnosti nezavisnih proizvođača koji rade izdvojeni, umešnosti
koja se ipak više
očituje
kvalitativno u valjanosti negoli kvantitativno
u masi
izrađevine, društveni stepen proizvodnosti rada izražava se relativnom obimu sredstava za proizvodnju koja jedan radnik sa istim naprezanjem radne snage pretvara u prOOzvod za dato
u
radno vreme. Masa sredstava za proizvodnju, s kojima on funkcioniše, uvećava se s proizvodnošću njegova rada. Tu ova sredstva za proizvodnju igraju dvostruku ulogu. Uvećanje jednih jeste posiedica, uveća nje drugih jeste uslov za uvećavanje proizvodnosti rada. Na pr.: Uz manufakturnu podelu rada i primenu mašinerije prerađuje se za isto vreme više sirovina, u proces rada ulazi dakle veća masa s~'Ovina ! p0moćnih materija. To je posledica povećanja proizvodnosti rada. S druge strane, masa primenjenih mašina, tegleće marve, mineralnog gnojiva, cevi za odvodnjavanje itd., jeste uslov za uvećavanje proizvodnosti rada. Isto tako i masa onih sredstava za proizvodnju koja je skoncentrisana u zgradama, džinovskim pećima, transportnim sredstvima itd. Ali, bilo uslov ili posledica, uvećanje obima sredstava za proizvodnju, naspram radne snage koja im je pripojena, izražava porast proizvodnosti rada. - Uvećanje ove poslednje ispoljava se dakle u opadanju. mase rada u odnosu prema ma.si sredstava za proizvodnju koja ona pokreće, iti u opadanju veličine subjektivnog faktora procesa rada u poređenju s njegovim objektivnim činiocima." ("Kapital'', tom I, str. 517--519). I još na jednom drugom mestu: "Ranije smo videli da s razvitkom proizvodnosti rada, pa dakle i s razvitkom kapitalističkog načina proizvodnje koji razvija društvenu proizvodnu snagu rada više no svi drugi raniji načini proizvodnje stalno raste masa sredstava za proizvodnju koja su procesu jednom za svagda pripojena u obliku sredstava za rad i koja u njemu stalno nanovo funkcionišu tokom dužeg ili kraćeg perioda (zgrade, mašine itd.), i da je rastenje te mase pretpostavka i posledica razvitka društvene proizvodne snage rada. Uvećavanje bogatstva u ovom obliku, uvećavanje koje nije samo apsolutno nego i relativno (upor. knj· l, gl. 23, 2), karakteristično je pre svega po kapitalistički način proizvodnje. Ali, materijalni oblici egzistencije postojanog kapitala, sredstava za proizvodnju, ne sastoje se samo iz ovakvih sredstava za rad, nego i iz materijala za rad na najrazličnijim stupnjevima obrade, i iz pomoćnih materija. S razmerom proizvodnje i jačanjem proizvodne snage rada pomoću kooperacije, po~ele rada, mašinerije itd., raste masa sirovine, pomoćnih materija itd., :~.e 10~~)ze u svakodnevni proces reprodukcije." ("Kapital", tom II,
242
v~~di će pr~mena racionalne naučne tehnike na najširoj osnovi b! tl omogucena tek kada padnu ograde koje razvitku poljoprivrede postavlJa pnvatna zemljišna sopstvenost. Iz toga bi u velikoj oblasti p~oizvodnje nastao ogroman prevrat, koj 1 bi se odr~z10 _kao opsh ~ezultat u obinmom istiskivanju živOg rada mašms_k1m rado~, 1 u preduzimanju tehni..č_kih zadata1ka najveće~ st1la, z~. ko~ e danas ne postoje nikakvi uslovi. Drugo, pr:mena mas1nen]e u procesu proizvodnje uopšte biće postavlJena na novu ekonomsku bazu. U sadašnjosti mašine se ne pojavljuju kao konkurent živom radu, nego samo kao konkurent plaćenom delu živog rada. Najniža granka primenljivost1 mašine u kapitalističkoj proizvodnji određena je kostanjem radne snage koju je ona istisnula. To znači da za kapitaliste mašina dolazi u obzir samo tada ako njena cena koštanja - prt istoj proizvodnoj sposobnosti - iznosi manje nego što iznose nadnice radnika koje ona istiskuje. Sa stanovišta društvenog procesa rada, kojd može biti merodavan samo u socijalističkom društvu, mašina ne mora stupiti u konkurenciju sa radom potrebnim za održavanje radnih ljudi, nego sa celokupmm njihovim obavljenim radom. To mači da za društvo u kome ne igraju ulogu stanovišta profita, nego je merodavna ušteda ljudskoga rada, primena mašine već tada može bi,ti ekonomski imperativ ako njena izrada košta manje rada nego što ona ušteđuje na živom radu. Mi puštamo iz vida da u mnogim slu·· čajevima upotreba mašina može doći u obzir gde su u pitanju zdravlje i slični obziri prema interesima radnih ljudi, pa i u slučaju da ona ne dostigne ekonomski minimalnu granicu uštede. U svakom slučaju raspon između ekonomske primenljivosti mašina u kapitalističkom i u socijalističkom društvu u najmanju ruku odgovara razlici između živog rada i njegovog plaćenog dela, to jest taj raspon može biti tačno izmeren celim kapitalističkim viškom vrednosti. Iz toga proizlazi da će se sa isključenjem kapitalističkih prof-iterskih interesa i sa uvođenjem društvene organizacije rada, granica za primenu mašina momentano pomeriti za celi iznos kapitalističkog viška vrednosti i da će se, prema tome, tek tada otvoriti ogromno nepregledno polje za njen osvajački pohod. Tada bi se opipljivo moral? pokazati da kapitalistički način proizvodnje, koji toboz daJe potstreka najvišem razvitku tehnike, stvarno radi svojih imanentnih profiterskih inteTesa pretstavlja veliku socijalnu smetnju tehničkom napretku, a da će otklanjanje te _smetnle tehnički napredak silno krenuti pa će kapitalis~ička pr?lzvodnJa prema tome novom napretku izgledati kao decJa Igra~~··. Izražen u sastavu društvenog proizvoda, taJ tehmcki preokret može značiti samo to da proizvodnja sredstava za pro-
...
243
izvodnju u socijalističkom društv';l- merena. radnim yremer:om - mora nesravnjeno brže porast! u poređenJU sa prmzvodnJom sredstava ~a potrošnju nego danas. I tako se odnos oba odeljka društvene proizvodnje, u kome su ruski marksi&ti videli specifični izraz kapitalističke izopačenosti, nipodaštavanja potreba ljudske potrošnje, pokazao, naprotiv, kao verni izraz napr_edujućeg savlađivanja prirode posredstvom društvenog rada, lZraz koji bi najizrazitije morao da se pokaže tek tada kad ljudske potrebe postanu jedino merodavno stanovište proizvodnje. Jedini objektivni dokaz za "osnovni zakon" Tugana Baranovskog, prema tome, ruši se kao "osnovni" quiproquo, a cela njegov:a konstrukcija, iz koje je on izveo "novu teoriju kriza'' zajedno sa "nesrazmernošću", svodi se na svoju papirnatu osnovu: na šemu proširene reprodukcije koju je ropski prepisao od Marxa. Glava dvadeset
četvrta
KRAJ RUSKOG .,LEGALNOG" MARKSIZMA
Zasluga je ruskih "legalnih'' marksista a naročito Tugaaa Baranovskog što su u borbi sa skepticima kapitalističke akumulacije oplodili nauku izlaganjem analize društvenog procesa reprodukcije i njegovog šematskog prikaza prema Il tomu Marxovog .,Kapitala". Ali kako je Tugan Baranovski šematsko izlaganje pogrešno smatrao za samo rešenje problema namesto za njegovu formulaciju, on je došao do zaključaka koji su same osnove Marxovog učenja morali postaviti na glavu. Tuganovo shvatanje da kapitalistička proizvodnja može sama za sebe da stvori neograničenu prodaju i da je nezavisn~ od potrošnje odvelo ga je ravno ka Say-Ricardovoj teonji o prirodnoj ravnoteži među proizvodnjom i potrošnjom, potražnjom i ponudom. Razlika je samo u tome što su se SayRicardo kretali isključivo na liniji prostog robnog prometa, dok Tugan to shvatanje jednostavno prenosi na promet kapitala. Njegova teorija kriza iz "nesrazmernosti" jeste, u osnovi uzeto, parafraza stare plitke Sayeve apsurdnosti. Ako je neke robe suviše proizvedeno, to dokazuje jedino da je neke druge robe proizvedeno premalo; samo što Tugan ovu apsurdnost iznosi jezikom Marxove analize procesa reprodukcije. I kada on, nasuprot Sayu, izjavljuje da zaista postoji mogućnost opšte hiperprodukcije, i to ukazujući na opticaj novca, koji je Say sasvim zanemario. to Tuganove zadovoljavajuće operacije s Marxovom šemom stvarno počivaju na onom istom zanemarenju novčanog 244
opticaja k~~ je_ to Qivalo ~?d Say": i Ricarda praksa pri problem,?' knza. :!sema. br. 2 postaJe odmah puna bodlji sa
zaka~alJkam~ c1m_ poene:_ d~ se transponuje na novčani opticaj. Na t1m bodlJama 1 zakacalJkama ostao je Bulgakov viseći kad je pok:zša? da do kraja do:nisli prekinutu Marxovu analizu~ !o spaJanJe <>'!- Marx~ P?ZaJmljenog oblika mišljenja sa sadrzaJem Say-R~cardov1_h .'deJa Tugan Baranovski je skromno
SVOJ "pokusaJ SJ.nteze Marxove teorije sa klasičnom ekonomijom". · I tako se optimistička teorija koja je branila mogućnost 1 sposobnost razvoja kapitalističke proizvodnje protiv sitnoburž~as~ih sw:nnji, ~~le skor~ jednog ve~a, i preko Marxovog ucenJa, u hcu SVOJih legalmh pretstavmka vraća opet svojo 1 polaznoJ tačci: Say-Ric~du. Tri "marksista" najzad prispevaju do burzoaskth "harmon1sta" dobnh starih vremena, tik pre pada u greh i pre izgnanstva buržoaske političke ekonomije iz raja nevinosti, - krug je zatvoren. "Legalni" ruski marksisti besumnje su ostali pobednici nad svojim protivnicima, "narodnjacima'\ ali oni su pobedili isuvi~e. Sva trojica - Struve, Bulgakov, Tugan Baranovski - u vatri borbe dokazali su više nego što je trebalo dokazati. Radilo se o tome da li je kapitalizam uopšte, a naročito u Rusiji, sposoban za razvitak; navedeni marksisti su sposobnost kapitalizma toliko temeljno izložili da su teoriski dokazali čak i mogućnost njegovog večnog postojanja. Jasno je ako se pretpostavi mogućnost neograničene i beskrajne akumulacije kapitala da je dokazana i neograničena životna sposobnost kapitala. Akumulacija je specifično kapitalistički metod proširenja proizvodnje, razvitka proizvodnosti rada, zamaha proizvodnih snaga, ekonomskog napretka. Ako je kapitalistički način proizvodnje u stanju da obezbedi neograničeni porast proizvodnosti snaga, ekonomski napredak, onda je on nesavladljiv. Najvažniji objektivni oslonac naučne socijalističke teorije lomi se, politička akcija socijalizma, idejna sadržina proleterske klasne borbe prestaje da bude refleks ekonomskih procesa, a socijalizam prestaje da bude istoriska neophodnost. Dokazivanje koje je krenulo od moguć nosti kapitalizma, prispelo je do nemogućnosti socijalizma. Tri ruska marksista bila su svakako svesna da su u borbi napustila pozicije. Oduševljen kulturnom misijom kapitalizma, Struve se, naravno, nije mnogo brinuo zbog gubitka dragocene zaloge.• Bulgakov je pokušao za nuždu da začepi brešu
krstio kao
političkom
* Godine 1901 u izdatoj zbirci svojih ruskih članaka, Struve u uvodu veli: "Godine 1894 kad je objavio svoje ,.Kritičke.. ~a~ome~e P~ pitanju ekonomskog razvitka Rusije", autor je u filozo~JI bto krttičkt pozitivUt, u sociologiji i političkoj ekonomiji izrazit tako ne skroz 245
provaljenu u socijalističkoj teoriji drugom z~krpom te iste teorije: on se nadao da kapttahstlčka pnvreda, uprkos svojoj imanentnoj uravnoteženosti između proizvodnje i prođe, ipak mora da propadne, i to zbog opadanja profitne. stope. Tu nešto maglovitu utehu Bulgakov Je sam odbac10 kad, zaboravljajući na poslednju dasku za spasavanje koju je bio 'pružio socijalizmu, odjednom poučava Tugana Baranovskog: da opadanje profitne stope za krupne kapttale biva izravnato porastom kapitala. • Najzad Tugan Baranovski, najkonsekventnije od svih, sa grubom razdraganošću primitivca, ruši sve objektivne ekonomske stubove socijalističke teorije i podiže u svom duhu "lepši" svet na temelju "etike". Individua protestuje protiv privrednog poretka koji svrhu (čoveka) preobraća u sredstvo, a sredstvo (proizvodnju) u svrhu".** Koliko su slaba i otrcana bila nova fundiranja socijalizma pokazala su sva tri imenovana marksista na svojoj ličnosti, jer su socijalizmu okrenuli leđa tek što su mu dali nova fundiranja. Dok su se mase u Rusiji borile zalažući .svoje živote za ideale novoga društvenog poretka koji će u svoje vreme svrhu (ćoveka) postaviti iznad sredstava (proizvodnje), sklonila se lndividua" u zavetrinu i u Kantu našla filozofsko i etičko smirenje. Legalni ruski marksisti završili su praktično onde kuda ih je odvela njihova teoretska pozicija: u taboru buržoaskih "harmonija" 11
ortodoksni marksist. Otada su kako pozi.tivizam. tako i na njemu zasnovani (!) marksizam autoru prestali biti jedina istina, prestali su da potpuno opredeljuju njegov pogled na svet. On je bio prinuđen da na sopstVenu ruku traži i izradi nov idejni sistem. Zadrti dogmatizam. koji sve one koji drukčije misle ne samo da pobija nego ih usto i moralno-psihološki uhodi, vidi u takvom radu samo ,.epikurejsku nepo~ stojanost uverenja". On nije u stanju da shvati da je pravo kritike samo po sebi jedno od najdragocenijih prava žive, misaone individue. Tog prava autor ne misli da se odrekne pa makar mu stalno pretila opasnost da bude pod optužbom zbog ,.nepostojanosti". (,.0 raznovrsnim temama", Petrograd 1901.) * Bulgakov, l. e., str. 252. ** T. Baranovski, "Studije", str. 229.
TRECI ODELJAK
ISTORISKI USLOVI AKUMULACIJE Glava dvadeset peta PROTIVRECNOSTI SEME PROSIRENE REPRODUKCIJE
U prvom odeljku utvrdili smo da Marxova šema akumulacije ne daje odgovor na pitanje: za koga se ustvari vrši proširena akumulacija? Ako se šema uzme'aostoirno onako kako je ana IziOzena u II tomu "Kapitala" na završetku, onda izgleda kao da je kapitalistička proizvodnja isključivo sama realizovala svoj celi višak vrednosti i da je kapitalizovani višak vrednosti upotrebila za sopstvene potrebe, To Marx potvrđuje svojom anal·izom šeme, u kojoj on više puta pokušava da promet te šeme ostvari isključivo novčanim sredstvima, to jest potražnjom kapitalista i radnika, - pokušaj koji ga, najzad, odvodi ka proizvođaču zlata da ga uvede u repmdukciju kao boga iza kulisa, deux ex machina. Tu dolazi i ono vrLo značaino mesto u I tomu "Kapitala", koje se mora shvatiti u istom smislu: "Pre svega, godišnja proizvodnja mora da pruži sve one predmete (upotrebne vrednosti) iz kojih se imaju naknaditi oni materijalni sastavni delovi kapitala koji su u toku godine utrošeni. Kad se to odbije, ostaje netto-proizvod, ili višak proh:voda u kome je sadržan višak vrednosti. A iz čega se taj višak prodzvoda sastoji'~ Možda u stvarima određenim da zadovoljavaju potrebe i ćefove kapitalističke klase, koje daJde ulaze u njen fond potrošnje. Ali ako bi to bilo sve, onda bi sav višak vrednosti bio profućkan i vršila bi se samo prosta reprodukcija Da bi se akumulisalo, mora se jedan deo viška vrednosti pretvarati u kapital. Ali, osim da se prave čudesa, u kapital se . mogu pretvarati samo takve stvari !
namirnice. Prema tome, jedan deo godišnjeg viška rada mora se upotrebljavati z!' izradu d;>dajnih sredst~va za proizvodnju _i životnih narnirmca, kao VlS"k preko kohcme koJa Je potrebna za naknadu predujmljenog kapitala. Jednom reči: višak vrednosti može se pretvoriti u kapital samo zato što višak proizvoda, čija je on vrednost, već sadrži materijalne sastavne delove novoga kapitala." ("Kapital", tom I, str. 479.) Tu se za akumulaciju postavljaju sledeći uslovi: J. Višak vrednosti koji treba da bude kapitalizovan pojavljuje se u naturalnom obliku kapitala (kao dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna Životna sredstva za radmke). 2. Proširenje kapitalističke proizvodnje izvodi se isključivo vlastitim (kapitalistički proizvedenim) sredstvima za proizvodnju i životnim sredstvima. 3. Obim svagdašnjeg proširenja proizvodnje (akumulacije) dat je apriorno svakog puta obimom viška vrednosti (koji se ima kapitalizovati). On ne može biti veći jer je vezan za količinu sredstava za proizvodnju i životnih sredstava, koja pretstavljaju višak proizvoda, ali ne može biti ni manji jer bi, inače, deo viška proizvoda u svom naturalnom ·obliku bio neupotrebljiv. Ova otstupanja prema gore ili dole mogu izazvati periodična kolebanja i krize koje ovde nećemo razmatrati; u proseku višak proizvoda koji se ima kapitalizovati mora da se poklapa sa stvarnom akumulacijom. 4. Kako kapitalistička proizvodnja sama apsorbuje svoj višak proizvoda, to za akumulaciju kapitala nema granica. Ovim uslovima odgovara i Marxova šema proširene reprodukcije. Tu se akumulacija odvija a da se nimalo ne vidi za koga, za koje nove potrošače se konačno proizvodnja sve dalje proširuje. Sema pretpostavlja otprilike sledeći razvitak: industrija uglja se proširuje, da se proširi i industrija železa. Ova se proširuje, da se proširi mašinska industrija. Ova se proširuje radi proširenja proizvodnje sredstava za potrošnju. A ova poslednja se, sa svoje strane, proširuje radi održavanja rastuće armije radnika u industrijama uglja, železa, mašina i svojih sopstvenih radnika. I tako "ad infinitum" u krugu- prema teoriji Tugana Baranovskog. Da Marxova šema, posm.atrana sama. stvarno dozvoljava takvo tumačenje, dokazuje sama okolnost što Marx prema vlastitim, izrečnim i ponovnim tvrdnjama uopšte preduzima da prikaže proces akumulacije celokupnog kapitala u društvu sastavljenom isključivo od kapitalista i radnika. Mesta koja se odnose na to nalaze se u svakom tomu "Kapitala 44 • U I tomu, upravo u glavi o ,,Pretvaranju viška vrednosti u kapital" kaže se: ,.Da bismo predmet proučavanja shvatili 248
u njegovoj čistoti, oslobođenog sporednih .okolnosti koje bi mog~e smetatl·'· n:oramo ovde ceo trgovmskt svet posmatrab kao Jednu naCIJ_U 1pretpostaviti da se _kapitalistička proizvodnja svugde ustanoVIla 1 da ]e zavladala sVIma granama proizvodn · " (str. 4 79, napomena 2la). Je U II tomu tu pretpostavku susrećemo više puta. Tako u glav1 XVII o prometu viška vrednosti čitamo: . "Postoje samo dve polazne tačke: kapitalista i radnik. Sva lica drugih kategorija ili moraju primati novac od ovih dveju klasa za SVOJe .u;;lu!te, ili su, wkoliko ga dobijaju bez protivusluge, suvlasm~1 VIska vrednosti u obliku rente, kamate itd ... Dakle, kapitalistička klas,. ostaje jedina polazna tačka novčanog prometa" (str. 266), Dalje u istoj glavi, naročito o opticaju novca pod pretpostavkom akumulacije, kaže: "Ali teškoća nastaje onda kad ne pretpostavimo delimičnu, već opštu akumulaciju novčanog kapitala u kapitalističkoj klasi. Prema našoj pretpostavci - opšta i isključiva vladavina kapitalističke proizvodnje - nema osim te klase nikakve druge do radničke klaše" (str. 278). To isto opet nalazimo u XX glavi: " ... jer tu ima samo dve klase: radnička klasa, koja raspolaže samo svojom radnom snagom; kapitalistička klasa, koja ima monopolski posed društvenih sredstava za proizvodnju kao i novca" (str. 344). U III tomu, kod izlaganja celokupnog razvitka kapitalističke proizvodnje, Marx veli izcičito: "Zamislimo kao da je celo društvo sastavljeno jedino od industrijskih kapitalista i najamnih radnika. Zatim ostavimo po strani promene cena, koje sprečavaju velike delove celokupnog kapitala da se naknade u svojim prosečnim proporcijama, i koje, kod opšte povezanosti celog prOcesa reprodukcije, kakvu osobito razvija kredit, uvek moraju izazvati privremene opšte zastoje. Ostavimo po strani takođe i prividne poslove i špekulativne razmene, koje kreditni sistem potstiče. Onda bi neku krizu bilo moguće objasniti jedino nesrazmerom proizvodnje u raznim granama, kao i .nesrazmerom u kojoj bi potrošnja samih kapitalista stajala prema njihovoj akumulaciji. Ali kako stvari stoje, naknada kapitala predujrnljenih u proizvodnju zavisi velikim delom od potrošne sposobnooti neproizvodnih klasa, dok je potrošna spooobnost radnika ograničena delom zakonima najamnine, delom time što se oni upotrebljavaju samo dok se mogu upotrebljavati s profitom za kapitalističku klasu". (str: 421). Ovaj poslednji citat odnosi se na pitanje knza koJe m: razmatramo; ali ovaj citat nedvosmisleno pokazuJe da Marx 249
"kako stvari stoje" stavlja kretanje celokupnog kapitala u za_vi~ snost jedino od tri kategorije potrošača: od kapitalista, radmka i "ne-proizvodnih klasa", to jest od slojeva koji čine privesa_k kapitalističke klase ("kralj, pop, profesor, kurva, najamni VOJ· nik"),- slojeva koje on u II tomu "Kapitala" sa punim pravom tretira kao pretstavnlke izvedene kupovne snage i prema tome kao parazite viška vrednosti ili najamnine. Najzad u "Teorijama o višku vrednosti", knjiga II, deo 2, str. 530 Marx formuliše opšte pretpostavke, pod kojima akumcilaciju, u odeljku "Akumulacija kapitala i krize", na sledeći način:
"Mi ćemo ovde razmotriti samo oblike koje kapital dobija na različnim stupnjevima svoga razvitka. Nećemo, dakle, izlagati realne odnose u čijim grqnicama se stvarni proces proizvodnje vrši. Stalno ćemo pretnootavljati da se roba prodaje po svojoj vrednosti. Nećemo razmatrati ni konkurenciju kapitala, kao ni kredit, kao ni stvarni sastav društva, koje se nipošto ne sastoji samo iz klasa radnika i industriskih kapitalista, gde, dakle, potrošači i proizvođači nisu identični. Prva kategorija, [potrošači], (čiji su dchoci delom sekundarni, izvedeni iz profita i najamnine, a ne prvobitni) mnogo je šira od druge, [kategorije proizvođača], i otuda način kako troši svoj dohodak i obim ovog poslednjeg proizvode veoma velike modifikacije u ekonomskoj strukturi a specijalno u procesu prometa i reprodukcije kapitala." I tu, dakle, Marx, iako govori o "stvarnom uređenju društva", ima u vidu samo parazite viška vrednosti i najamnina, dakle, samo privesak kapitalističkih glavnih kategorija proizvodnje. Nema, dakle, sumnje da je Marx želeo da pretstavi proces akumulacije u društvu ]q>je se sastojli isključivo iz kapitalista i radnika, pod o.pštom i isključivom vladavinom kapitalističkog načina proizvodnje. Pod tim pretpostavkama njegova šema no dopušta drugo tumačenje nego proizvodnju radi proizvodnje. Potsetimo se na drugi primer Marxove šeme proširene reprodukcije.
Prva godina l. 5000 p+ 1000 pr +1000 v= 7000 (sredstva za prOizvodnju) II. 1430 p + 285 pr + 285 v= 2000 (sredstva za potro5nj u) 9000
250
Druga godina l. 5417 p+ 1083 pr+ 1083 v= 7583 (sredstva za proizvodnju) ll. 1583 P+ 316 pr+ 316 V= 2215 (sredstva za potrošnju) 9798 Treća
godina
I. 5869p+ 1173pr + 1173v=8215 (sredstva za proizvodnju) Il. 1715 p + 342 pr + 342 v= 2399 (sredstva za potrošnju) 10614
Cetvrta godina i. 6358 p+ 1271 pr+ 1271 v= 8900 (sredstva za proizvodnju) II. 1858 p + 371 pr + 371 v= 2600 (sredstva za potrošnju) 11500
Ovde se akumulacija iz godine u godinu stalno vrši u toj meri da svaki put od postignutog viš>ka vrednosti polovinu potroše kapitalisti, a druga polovina se kapitalizuje. Kod kapitalizovanja se stalno uzima ista tehnička baza za dopunski kapital kao i za prvobitni kapital, to jest isti organski sastav ili podela na postojani i promenljivi kapital, i i~ta stopa eksp\0atacije (uvek 100 procenata). Prema Marxovom shvatanju u I tomu "Kapitala", kapitalizovani deo viška vrednosti pojavljuje se apriorno u obliku dodatnih sredstava za proizvodnju i životnih sredstava za radnike. I jedno i drugo služe tome da sve više pojačaju proizvodnju u odeljcima I i II. Za ko~a treba da služi to sve V·eće jačanje proizvodnje, to je iz Marxovih pretpostavki šeme nedokučivo. Dahome da sa porastom proizvodnje raste u isto vreme i potrošnja društva: raste potrošnja kapitalista (u prvoj godini ona Iznosi, Izražena u vrednosti, 500 + 142, u drugoj 542 + 158, u trećoj 586 + 171, u četvrtoj 635 + 185), a raste i potrošnja radnika: njen tačni indeks, izražen u vrednosti, jeste promenljivi kapital koji iz godine u godinu raste u oba odeljka. Ipak - apstrahujući sve ostalo - rastuća potrošnja kapitalističke klase u svakom slučaju ne može biti smatrana kao svrha akumulacije; naprotiv, ukoliko ta potrošnja postoji i raste, nema akumulacije; lična potrošnja kapitalista dolazi u okvir proste reprodukcije. Staviše, postavlja se pitanje: za koga proizvode kapitalisti ako i ukoliko sami ne troše nego se "odriču 41 , to jest akumulišu? Još manje se može smatrati ~a je držanje sve veće radničke armije cilj neprekidne akumulaciJe
251
kapitala. Kapitalističkl, potrošnja radnika je pos.ledica akumulacije, a nikad joj nije svrha i pretpostavk~,. os1m ako osnove kapitalističke proizvodnje ne b1smo !?ostavih na glavu. A u svakom slučaju radnici mogu konzwmrat1 uvek samo deo proizvodnje, koji· odgovara promenljivom kapitalu, i ni za mr~u više. Ko realizuje, dakle, ovaj stalno rastući višak vrednosti? Sema odgovara: kapitalisti sami, i samo oni. A šta rade sa svojim rastućim viškom vrednosti? Sema odgovara: upotrebljavaju ga za sve veće proširenje svoje proizvodnje. Ti kapitalisti su, dakle, fanatici proširenja proizvodnle radi proširenja proizvodnje. Oni određuju da se rade sve novije i novije mašine, da bi njima stalno opet gradili nove mašine. Ali ono što mi na taj način dobijamo nije akumulacija kapitala, nego rastuća proizvodnja sredstava za proizvodnju, bez ikakve svrhe, i samo smelost jednoga Tugana Baranovskog i njegovo uživanje u paradoksima potrebni su da se pretpostavi da ta neumorna vrteška u praznom vazdušnom prostoru može da bude veran teoretski odraz kapitalističke stvarnosti i prava konsekvencija Marxovog učen j a.* Osim nacrta analize proširene reprodukcije, koji je odmah na početku prekinut i koji nalazimo u II tomu "Kapitala", Marx je vrlo opširno i jasno izložio svoje opšte shvatanje o karakterističnom toku kapitalističke akumulacije u svom celom delu. a naročito u III tomu. Potrebno je samo uživeti se u to shvatanje pa da se odmah zapaze bez teškoće nepotpunosti šeme na kraju ll toma. Ako šemu proširene reprodukcije ispitamo sa stanovišta Marxove teorije, moramo naći da ona u više pogleda stoj i sa njom u protivrečnosti. Pre svega, šema nikako ne uzima u obzir napredujuć~ porast proizvodnosti rada. Ona uprkos akumulacije iz godine u godinu pretpostavlja stalno isti sastav kapitala, to jest istu tehničku osnovicu procesa proizvodnje. Taj postupak je po sebi za uprošćenje analize potpuno dopustiv. Neobziranje na promene u tehnici, koje teku uporedo sa procesom akumulacije kapitala i koje su nerazdv.ojne od njega, moraju se uzeti u račun, barem naknadno, kad se IStražuju konkretni uslovi realizacije celokupnog društvenog proizvoda i reprodukcije. Ako se uzmu u obzir napr-e ci produktivnosti rada, onda iz toga proizlazi da stva m 3. masa. društvenog proizvoda - kako sredstava za proizvodnju tako 1 sredstava za potrošnju - još brže raste nego masa nje-
* "Nikad originalni mislioci ne izvlače apsurdne konsekvence. Oni to ostavljaju ljudima kao .što su Say i MacCuUoch." ("Kapital", tom II, str. 316, 317 .) Mi ovde dodajemo: i Tuganima Baranovsklrna. 252
gove vrednosti, k~o je šema pokazuje. Druga strana toga porasta mase. upotrebruh vr~dno:st.i jeste takođe i pomeranje odnosa vrednosti. Po gvozdeno] log1c1 Marxovog dokazivanja, koje čim :;edan od ugaonih kamenova njegove teorije, sve veći razvitak pr~i.~vodn?sti rada izražava se u tome što pri rastućoj akumulaclJl kap1tala sastav kapitala kao i stopa viška vrednosti ne mogu ostati konstantni kao što se to u Marxovoj šemi pretpostavlj":. Naprotiv: sa napretkom akumulacije mora i (postojani kap1ta1) da raste u oba odeljka ne samo apsolutno nego i relativno u odnosu_ na j)r v ili p~ema celokupnoj novostvorenoj vrednosti (drustveni Izraz prOizvodnosti rada); u isto vreme mora da raste postojani kapital u odnosu na promenljivi, a isto tako višak vrednosti u odnosu na promenlj•ivi kapital ili stopa viška vrednosti (kapitalistički izraz produktivnosti rada). Sto ove promene ne nastupaju doslovno svake godine, ništa ne menja na stvari, kao ni to što se oznake "prva, druga, treća itd. godina" u Marxovoj šemi ne odnose na kalendarske godine i mogu da znače koje bilo vremenske intervale. Najzad, promene u sastavu kapitala kao i u stopi viška vrednosti mogu biti proizvoljno označene u prvoj, trećoi, petoj, sedmoj itd. ili u drugoj. šestoj, devetoj itd. godini. Radi se o tome da one uopšte i kao periodična pojava budu uzete u obzir. Upotpunimo ii šemu u tome smislu, videće se da i kod takvog metoda akumulacije svake godine mora nastajati rastući deficit u sredstvima za proizvodnju i rastući suvišak u sredstvima za potrošnju. Tugan Baranovski, naravno, koji je u stanju da na hartiji savlada sve teškoće, konstruiše jednostavno šemu sa drugim proporcijama. pri čemu promenijivi kapital iz godine u godinu umanjuje za 25 procenata. I kako hartija i ovu aritmetičku vežbu Tuganovu strpljivo podnosi, to pretstavlja za Tugana razlog da trijumfalno ,.dokazuje" da čak i pri apsolutnom smanjivanju potrošnje akumulacija i dalje teče kao po koncu. Ali i Tugan, najzad, mora priznati da njegova pretpostavka apsolutnog smanjenja promenljivog kapitala stoji u otsečnoj protivrečnosti sa stvarnošću. Promenljivi kapital, naprotiv, raste apsolutno u svima kapitalističkim zemljama, on samo relativno zaostaje u odnosu na još brži porast postojanog kapitala. Pretpostavimo međutim, - što odgovara stvarnom razvitku - iz godine u godmu samo brži porast postojanog i sporiji porast promenljivog kap1tala, kao i porast stope viška vrednosti, tada se pojavljuje ne~razmera između materijalnog sastava društvenog prmzvoda 1 sas:ava vrednosti kapitala. Uzmimo, naprimer, da je u MarxovoJ sem1 umesto stalne srazmere između postojanog i promenlJivog 5:1, stalno rastući viši sastav za priraštaj kapitala u drugoJ
+
="
253
godini 6: l, u trećoj 7: l, u četvrtoj B: l. Pretpostavimo, dalje u saglasnosti sa višom pr01zvodnostl rada, takođe. 1 stalan porast stope viška vrednosl! - recrmo, umest~ stabtlne stol"' viška vrednosti od 100 procenata, uprkos relatlvnog opadanJa promenljivog kapitala - redovno navedeni višak ~rednosti u Marxovoj šemi. Pođimo, naJzad, od redovnog kapttahzovanJa polovine prisvojenoga :Viška. vred':osti Jizuzev odeljak n .. p~ Marxu, u prvoj godim kapttahzuJe vtse od polovme, natme. 184 od 285 v). Tada dobijamo sledeći rezultat:
Prva godina I. 5000 p + 1000 pr + 1000 v= 7000 (sredstva za proizvodnju) JI. 1430 p + 285 pr + 285 v= 2000 (sredstva za potrošnju)
Druga godina 1. 5428 •;, p+ 1071
3 / . pr+ 1083 v= 7583 Il. 1587 5 /.p+ 311 2 /.pr+ 316v=2215
Treća
godina
I. 5903 p + 1139 pr + 1173 v= 8215 II. 1726 p + 331 pr + 342 v= 2399
Cetvrta godina I. 6424 p + 1205 pr+ 1271 v= 8900 Il. 1879 p + 350 pr+ 371 v= 2600
Ako bi se akumulacija razvijala na ovakav način, onda bi se pojavio deficit u sredstvima za proizvodnju u drugoj godini za 16, u trećoj za 45, u četvrtoj za 88 a u isto vreme bi se pokazao "išak sredstava za potrošnju u drugoj godini za 16, u trećoj za 45, u četvrtoj za 88. Deficit u sredstvima za proizvodnju može delimično da bude samo prividan. Usled porasta proizvodnosti rada porast mase sredstava za proizvodnju je brži nego porast njihove mase vrednosti, ili, drugim rečima, nastaje pojevtinjavanje sredstava za proizvodnju. Kako se pri sve većem razvitku tehnike proizvodnje ne radi pre svega o vrednosti, nego o upotrebnoj vrednosti, o materijalnim elementima kapitala, to se može, uprkos smanjivanju vrednosti do izvesne mere, stvarno pretpostaviti dovoljna količina sredstava za proizvodnju potrebnih za sve veću akumulaciju. To je ista ona pojava koja, među ostalim, zadržava pad profitne stope i čini ga samo tendeneiskim. Na 254
svaki n:'čin pa~, kao što naš slučaj pokazuje, pad profitne stope
ne b1 ?ID zadrzan, nego potpuno uk1nut. Naprotiv, ista okolnost ukazuJe na n:mogo _jači suvišak sredstava za potrošnju koja se ne ~ogu reahzov~tl nego_št~ to J?~Oizlazi iz s~e _vrednosti toga
suv':"ka. Ost~lo._bl tada .Jedino 111 da se kapitalisti odeljka
n
priSile d~ taJ _visak s~ P?troše~ kao što Mar~ inače sa njima
postupa, sto bt za te kapttahste zakon akumulactje opet skrenulo u pravcu proste reprodukcije, ili bi taj suvišak morao biti smatran kao suvišak bez prođe. Može se, dabome, odgovoriti da bi se deficitu u sredstvitna za proizvodnju koji se u našem primeru po-javio, moglo vrlo lako doskočiti; treba samo pretpostaviti da kapitalisti odeljka I svoj višak vrednosti kapitalizuju u pojačanoj meri. Stvarno ne postoji nikakav apsolutan razlog za pretpostavku da kapitalisti svaki put samo polovinu svoga viška vrednosti kapitalizuju, kako to Marx u svom primeru pretpostavlja. Napretku proizvodnosti rada može da odgovara stalno rastuća kvota kapitalisanog viška vrednosti. Ta pretpostavka sama po sebi je utoliko više dopuštena jer je i pojevtinjenje sredstava za potrošnju kapitalistićke klase vezano za napredak tehnike, tako da relativno smanjenje vrednosti njihovih utrošenih dohodaka (u poređenju sa kapitalizovanim delom) može da se za tu klasu izrazi u istom ili čak povećanom standardu života. Tako smerno, naprimer, pretpostaviti da će• manjak koji smo ustanovili u sredstvima za proizvodnju za odeljak I biti pokriven prenošenjem jednog dela konsumiranog viška vrednosti I (koji se u ovom odeljku, kao i svi delovi vrednosti proizvoda, pojavljuje u vidu sredstava za proizvodnju), u postojani kapital, i to u drugoj godini u iznosu od ll' h, u trećoj od 34, u četvrtoj od 66.* Rešenje jedne teškoće, međutim, samo povećava drugu. Potpuno je jasno: ukoliko više kapitalisti odeljka I svoju potrošnju relativno ograniče. da bi omogućili akumulaciju, utoliko više se na strani odeljka II pokaruje ostatak sredstava za potrošnju koja nemaju prođe i, prema tome, nemogućnost da postojani kapital uvećaju makar i na dotadašnjoj tehničkoj osnovi. Pretpostavka: •ve veće relativno ograničavanje potrošnje među kapitalistima I, moralo bi da bude upotpunjeno drugom pretpostavkom, naime, rastućim relativnim povećanjem privatne potrošnje kapitalista II, ubrzanjem akumulacije u I odeljku putem njenog usporavanja u II, razvitkom tehnike u I putem njenog nazatka u II.
* Brojke se pokazuju kao razlika između veličine ~tojanog ~a pitala koju smo za odeljak I pretpostavili pri stalnom razVltku t?hmk':
i veličine koju smo uzeli pri nepromenljivoj tehnici u MarxovoJ šem1
("Kapital", tom Il, str. 431, 432).
255
Ovi rezultati nisu nikakva slučajnost. Ono što našim gornjim pokušajima sa Marxovom šemom želimo da pokažemo jeste sledeće. Napredujuća tehnika mora se, prema Marxu, izraziti u relativnom porastu postoJanog kap1tala u poređenJU sa promenljivim. Iz toga proizlazi nužnost stalnog pomeranja u podeli kapitalizovanog viška vrednosti između p i pr. Kapitalisti Marxove šeme nisu, međutim, ni najmanje u mogućnosti da tu raspodelu vrše po miloj volji, jer su u svom poslu kapitalizovanja apriorno vezani za materijalni oblik svog viška vrednosti. Kako prema Marxovoj pretpostavci celokupna proširenje proizvodnje mora biti preuzeto isključivo sopstvenim kapitalistički proizvedenim sredstvima za proizvodnju i potrošnju - druga mesta proizvodnje i drugi načini proizvodnje tu ne postoje, kao ni drugi potrošači osim kapitalista i radnika oba odeljka - i kako na drugoj strani postoji pretpostavka glatkog toka akumulacije tako da celokupni proizvod oba odeljka u prometu biva bez ostatka utrošen, proizlazi sledeći rezultat: tehničko uobličenje proširene reprodukcije u ovom slučaju kapitalistima je unapred strogo propisano materijalnim oblikom viška proizvoda. Drugim rečima: prema Marxovoj šem1 proširenje proizvodnje može i mora biti preduzeto uvek samo na takvoj tehničkoj osnovici pri kojoj celokupni stvoreni višak vrednosti odeljka I kao i odeljka II biva iskorišćen, pri čemu se mora još imati u vidu da oba odeljka do svojih odnosnih elemenata proizvodnje mogu doći samo putem uzajamne razmene. Na taj način je svagdašnja podela viška vrednosti, koji se ima kapitalizovati, između postojanog i promenljivog kapitala kao i podela dodatnih sredstava za proizvodnju i sredstava za potrošnju (za radnike) između odeljka I i II unapred određena i utvrđena naturalnim i vrednosnim odnosima oba odeljka šeme. Ti naturalni i vrednosni odnosi izražavaju sami već sasvim određeno tehničko uobličenje proizvodnje. Tim je rečeno da pri produžavanju akumulacije pod pretpostavkom Marxove šeme svagdašnja data tehnika produkcije već unapred određuje i tehniku sledećeg perioda proširene reprodukcije. To znači: gko sa Marxovom šemom pretpostavimo da se kapitalističko proširenje proizvodnje uvek preduzima sa viškom vrednosti proizvedenim unapred u obliku kapitala, dalje, - što pak znači samo drugu stranu iste pretpostavke da akumulacija jednog odeljka kapitalističke proizvodnje može da se odvija samo u najstrožoj zavisnosti od akumulacije drugog odeljka, onda proizlazi da je pomeranje u tehničkoj osnovi proizvodnje (ukoliko se ono izražava odnosom p prema pr) nemoguće. To isto može se shvatiti još i na drugi način. Jasno je da progresivni viši organski sastav kapitala, to jest brži porast 256
pos~ojanog ..kap~t~la u poređenju sa promenljivim, mora naći
svoJ matenJalnl Izraz u bržem porastu proizvodnje sredsta proizvod_nju (odeljak I) u poređenju sa proizvodnjom sre~t'..~ za potrosnJu ~odelJak II). Takvootstupanje u tempu akumulacije oba od~lJka Je prema Marxovoj šemi direktno isključeno jer on~. po~:!:lva na SVOJOJ strogoj ravnomernosti. Samo po sebi ne sto]l mšta .':a putu shvatanju da sa napretkom akumulacij~ i nJene tehrucke osnove društvo stalno neki veći deo viška vrednosti, koji se ima kapita'lizovati, ulaže u odeljak sredstava za proizvodnju umesto u onaj sredstava za potrošnju. Kako su oba. odeljka p~oizvodnje samo grane iste društv•ene celokupne prOizvodnJe, ih, ako se hoće, pretstavljaju delimična preduzeća celokupnog kapitalista, to se protiv pretpostavke takvog progresivnog prenošenja jednog dela akumulisanog viška vrednosti - saobrazno tehničkim potrebama -iz jednog odeljka u drugi nema šta napomenuti, to odgovara i stvarnoj praksi kapitala. Ali pretpostavka je moguća samo dotle dok višak vrednosti namenjen kapitalizovanju imamo u vidu kao veličinu vrednosti. Ali Marxovom šemom i njenim povezanostima taj deo viška vrednosti vezan je za određen naturalni oblik stvari namenjen neposredno kapitalizovanju. Tako se višak vrednosti odeljb II izražava u sredstvima za potrošnju. A kako ova mogu biti realizovana samo od odeljka l, to nameravano prenošenje jednog dela kapitalizovanog viška vrednosti iz odeljka II u odeljak I ne može uspeti, prvo, zbog materijalnog oblika tog viška vrednosti, sa kojim odeljak I očigledno ne može ništa da počne, i, drugo, zato što odnosi razmene između oba odeljka dovode do toga da prenošenju jednog dela viška vrednosti u proizvodima Il u prvi odeljak mora da odgovara prenošenje jednake vrednosti u proizvodima I u drugi odeljak. Brži porast odeljka I u poređenju sa odeljkom II u okviru povezanosti Marxove šeme prosto nije moguće postići. Kako god, dakle, osmotrimo tehničko pomeranje načina proizvodnje u toku akumulacije, ono se ne može da ostvari a da ne naruši osnovne odnose Marxove šeme. Dalje: Prema Marxovoj šemi svagdašnji kapitalizovani višak vrednosti u sledećem proizvodnom periodu ulazi svakt put neposredno i bez ostatka u proizvodnju, jer on apriorno ima naturalni oblik, koji njegovu upotrebu (osim potrošljivog dela) dopušta samo na taj način. Stvaranje i tezaurisanje viška vrednosti u obliku novca, kao kapitala koji traži plasiranJe, prema toj šemi je isključeno. Za individualni kapital sam Marx uzima kao svagdašnje slobodne novčane oblike kapitala: prvo, r<:-
257
novčane sume koje pretstavljaju realizovani višak vrednosti ~li koje još nisu dostigle nužne minimalne granice za plasiranJe. Oba izvora slobodnog kapitala u obliku novca ne dolaze, među tim, u obzir sa stanovišta celokupnog kapitala. Jer, pretpootavimo da se jedan deo realizovanog društvenog viška vrednosti zamrznuo u novčanom obliku i da traži plasiranje, onda odmah nastaje pitanje: ko je tome delu oduzeo naturalni oblik i ko je dao novaca za to? Ako odgovorimo: pa, drugi kapitalisti, onda mora kod klase kapitalista, kako je to u šemi kroz dva odeljka prikazano, i taj deo viška vrednosti da važi ·kao stvarno plasiran, kao upotrebljen u proizvodnji, i mi bismo bili dovedeni do plasiranja viška vrednosti neposrednog i bez ostatka. Ili možda zamrzlost dela viška vrednosti u rukama izvesnih kapitalista u obliku novca znači zadržavanje odgovarajućeg dela viška proizvoda u njegovom materijalnom obliku u rukam& drugih kapitalista, nagomilavanje realizovanog viška vrednool! kod jednih - nemogućnost realizacije viška vrednosti kod drugih, mada su kapitalisti jedni za druge jedini kupci viška vrednosti. Time bi bio prekinut glatki tok reprodukcije p& dakle i akumulacije, kako je izložen u šemi. Imali bismo krizu, ali ne krizu zbog hiperprodukcije, nego zbog puke namere akumulacije, krizu kakvu je zamišljao Sismondi. Na jednom mestu svojih ,,Teorija" Marx veli ilričito da on "ovde uopšte ne istražuje slučaj kad je akumulisano više kapitala nego što se može uložiti u proizvodnju, naprimer, u obliku novca koji kod bankara leži neupotrebljen. Otuda p<>zajmljivanje inostranstvu" itd.* Marx te pojave upućuje u odeljak o konkurenciji. Ali važno je da se ustanovi da njegova šema direktno isključuje stvaranje ovakvog suvišnog kapitala. Konkurencija, ma koliko široko da obuhvatimo njen pojam, očigledno ne može tek stvoriti vrednosti, dakle ni kapital, koji r..e proizlazi iz procesa reprodukcije. Sema na taj način isključuje proširenje proizvodnje u sk<>kovima. Ona dozvoljava stalno proširenje koje ide tačno ukorak sa stvaranjem viška vrednosti i počiva na identitetu između realizacije i kapitalizovanja viška vrednosti. Iz istog razloga šema pretpostavlja takvu akumulaciju koja podjednako zahvata oba odeljka, dakle, sve grane kapitalističke proizvodnje. Skokovito proširenje prođe izgleda tu isto tako isključeno kao i jednostrani razvitak pojedinih kapitalističkih grana proizvodnje koje bi druge daleko pretekle . . Sem~, da!'le, pretpostavlja kretanje celokupnog kapitala koJe prollvrec1 stvarnom toku kapitalističkog razvitka. Istoriju
* 258
"Teorije", knj. II, deo 2, str. 520.
kapi!alističkog načina proizvodnje .~arakterišu na prvi pogled dve cin]e~Ice. s ]~dne s~rane, penod1cna ekspanzija u skokovima celo~ polJa J?fOIZVodnJe, s druge najveća neravnomernost u razVItk~ razmh grana proizvodnje. Istorija engleske pamučne m~ustnJe, kao naJkarakterističnija faza u istoriji kapitalističko~ nac1na prOizvodnJe od poslednje četvrti osamnaestog veka pa do
u sedamdesetih godina devetnaestog veka, sa stanovišta Marxove šeme bila bi potpuno neobjašnjiva. Najza?, šema je u. suprotnosti sa shvatanjem celokupnog kapitahsl!ckog procesa 1 njegovog toka kako ga je Marx izložio u III tomu "Kapitala". Osnovna misao toga shvatanja je imanen_tna protivrečnost između neograničene sposobnosti širenja proiZvodne snage i ograničene sposobnosti širenja društvene potrošnje pod kapitalističkim uslovima raspodele. Čujmo kako to Marx sam iscrpno opisuje u XV glavi: "Razvijanje unutrašnjih protivrečnosti zakona" (padajuće profitne stope): "Pod pretpostavkom da postoje potrebna sredstva za proizvodnju tj. dovoljna akumulacija kapitala, stvaranje višk1 vrednosti ne nalazi druge kakve granice osim radničkog stanovništva, kad je data stopa viška vrednosti, dakle stepen eksploatacije rada; niti druge kakve grnnice osim stepena eksploatacije rada, ikad je dato radničko stanovništvo. A kapitalistički proces proizvodnje sastoji se po svojoj suštini u proizvodnji viška vrednosti, pretstavljenog viškom proizvoda ili onim alikvotnim delom proizvedenih roba u kome je opredmećen neplaćeni rad. Ne srne se nikad zaboraviti da je proizvodnja tog viška vrednosti - a ponovno pretvaranje jednog njegovog dela u kapital, ili akumulacija, sačinjava sastavni deo te proizvodnje viška vrednosti - neposredna svrha i pobuda koja opredeljuje kapitalističku proizvodnju. Stoga se ova nikad ne srne prikazivati kao nešto što ona nije, naime kao proizvodnja koja za svoju neposrednu svrhu ima užitak, ili proizvođenje sredstava užitka za kapitalistu (a dabome još mnogo manje za radnike. R. L.). Tako radeći, potpuno se ispušta iz vida njen specifični karakter koji se pokazuje u čitavoj njenoj unutrašnjoj suštini. "Dobijanje tog viška vrednosti sačinjava neposredni proces proizvodnje, koji, kao što je rečeno, nema drugih granica nego one što su gore navedene. Čim je količina viška rada koja se dade iscediti opredmećena u robama, višak vrednosti je pro·· izveden. Ali je sa ovom proizvodnjom viška vrednosti završen samo prvi čin kapitalističkog procesa proizvodnje, nepos;edni proces proizvodnje. Kapital je usisao toliko i toliko neplacenog rada. S razvitkom procesa koji se izražava padanjem profitne stope, masa ovako proizvođenog vtška vrednosti naraste u
...
%59
ogromnoj meri. Sad dolazi drugi čin procesa.- Celokupna robna masa, celokupni proizvod, kako onaJ deo koE naknađuJe P":"_tojani i promenljivi kapit~!, tako 1 ~naJ koJI .pretstav!Ja. visak vrednosti, mora se prodati. Ne dogodi h se to, 1h se dogodi samo delimično, ili samo po cenama koje stoje ispod cena proizvodnje, onda je doduše radnik eksploatisan, ali se njegova eksploatacija za kapitalistu ne ostvaruje kao takva, može biti skopčana s nikakvim ili samo delimičnim ostvarenjem isceđenog viška vrednosti, pa i s delimičnim ili potpunim gubitkom njegova kapitala. Uslovi neposredne eksploatacije i uslovi njene realizacije nisu identični. Oni se razilaze ne samo vremenski i mesno, nego i pojmovno. Jedni su ograničeni samo proizvodnom snagom društva, drugi srazmernošću različitih grana proizvodnje i potrošačkom snagom društva. Ovu poslednju pak ne određuje ni apsolutna snaga proizvodnje, ni apsolutna snaga potrošnje., nego snaga potrošnje na osnovici antagonističkih odnosa raspodele, koja potrošnju velike mase društva svodi na rninimnm koji se može menjati samo u okviru više ili manje uskih granica. Nju zatim ograničava i nagon akumulacije, nagon za uvećanjem kapitala i za proizvodnjom viška vrednosti u proširenom razmeru. Ovo je za kapitalističku proizvodnju zakon, dat stalnim revolucijama u samim metodima proizvodnje i obezvređ'vanjem postojećeg kapitala koje je s njima stalno skopčano, opštom konkurentskom borbom i nužnošću da se proizvodnja poboljšava, a njen razmer proširi, prosto kao sredstvo za održanje i pod kaznom propasti. Zato se tržište stalno mon proširivati, tako da njegovi odnosi i uslovi koji njih regulišu sve više uzimaju obličje prirodnog zakona nezavisnog od proizvođača, sve više izmiču njihovoj kontroli. Unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi proširivanjem spoljašnjeg polja proizvodnje. Ali što se proizvodna snaga· više razvija, to više ona dolazi u opreku sa uskom osnovicom na kojoj počivaju odnosi potrošnje. Na ovoj osnovici, punoj protivrečnosti, nikako nije protivrečnost što je preobilje kapitala spojeno sa rastućim preobiljem stanovništva; jer ma da bi .se, spojivši to dvoje, masa proizvedenog viška vrednosti popela, upravo se time uvećava protivrečnost između uslova pod kojima se ovaJ višak vrednosti proizvodi, i uslova pod kojim se on ostvaruje."* .. Uporedimo li ova izlaganja sa šemom proširene reprodukCIJe, v1drmo da se to dvoje nikako ne slaže. Prema šemi ne postoji nikakv~ imanentna protivrečnost između proizvodnje VIška. yrednos~I 1 nJegove realizacije, štaviše postoji imanentna 1denhcnost. V1šak vrednosti rađa se ovde apriorno u naturalnom
* 260
K. Marx, "Kapital", tom III, str. 195, 186.
obliku sra~unator:n isklj~čivo za potrebe akumulacije. Već lz mesta prmzvodnJc. on 1zl~zi kao do.pun~~i kapital. Time je obezbeđena mog~~nost .nJegove reallzaClJe, naime, u samom nagonu a'ku"!"ulaCIJe kapitalista. Oni, kao klasa, određuju unapred da .s.e v1sak vr~dnosti, .~oj~ su prisvojili, proizvodi isključivo u IIIater!Jalno';" obhku, koJI nJegovu upotrebu za dalju akumulaciJU omogucuJe 1 usloVljava. Ostvarenje viška vrednosti i njegova akumulacija ovde su samo dve strane jednog te istog proces.a, pOJ~ovno one su identične. Za proces reprodukcije, kako Je on .Izložen u šemi, sposobnost potrošnje društva nije zbog toga mkakva granica proizvodnji. Tu se odvija proširenje proizvodnje iz godine u godinu automatski, a da potrošačka sposobnost društva ne prekoračuje njene ,.antagonističke odnose raspodele". To automatsko odvijanje proširenja akumulacije je, narayno, ,.za kapitalističku proizvodnju zakon - pod kaznom propasti" .. Ali prema analizi u III tomu "zato se tržište stalno mora da proširuje", ,.tržište" koje je očevidno iznad potrošnje kapitalista i radnika. A kada Tugan Baranovski neposredno posle toga sledeći stav kod Marxa: ,.unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi proširivanjem spoljašnjeg polja proizvodnje" tumači tako kao da je Marx ,.spoljašnje polje proizvodnje" zamišljao kao proizvodnju samu, onda on time či.rn nasilje ne samo smislu jezika nego i celom jasnom toku Marxove misli. ,.Spoljašnje polje proizvodnje" u ovom smislu sasvim jasno i nedvosmisleno nije proizvodnja sama, nego potrošnja koja .. mora bLti stalno proširivana". Da je Marx mislio to a ne nešto drugo, dovoljan je dokaz, naprimer, sledeće mesto u ,.Teorijama o višku vrednosti u: ,.Zato Ricardo dosledno poriče potrebu p1'0širivanja t1·žišta s proširivanjem proizvodnje i povećanjem kapitala. Sav kapital koji u nekoj zemlji postoji, može se u toj zemlji i korisno upotrebiti. On zato polemiše protiv A. Smitha, koji je, s jed>1e strane, njegovo (Ricardovo) gledište postavio i, sa svojim obič nim razumnim instinktom, njemu i protivrečio."* I još jedno drugo mesto kod Marxa pokazuje jasno da je njemu potpuno strana bila ideja Tugana Baran~vskog o pro~ izvodnji radi proizvodnje: .,Sem toga se, kao sto.smo v1deh (knj. II, odeljak III), vrši stalan promet između postoJ~nog kap•tala i postojanog kapitala (i kad se ne uzme u o~Zlr. ~brzana akumulacija), koji je isprva utoliko nezavisan od mdiv1dualne potrošnje što nikad u nju ne ulaz.i, ali koji je ipak nJome definitivno ograničen, pošto se prOizvodnJa postoJanog kapitala nikad ne vrši radi njega samog, već samo zato što od toga kapi-
* .,Teorije",
knj. II, deo 2, str. 564.
261
tala više treba onim oblastima proizvodnje čiji proizvodi ulaze u indivti.dualnu potrošnju."* Prema šemi u drugom tomu, na koju se Tugan Baranovski jedino poziva, tržište je, istina, istovetna sa proizvodnjom. Proširiti tržište znači ovde proširiti proizvodnju, jer je proizvodnja u ovom slučaju isključivo sama sebi tržište (potrošnja radnika je samo jedan momenat prmzvodn]e, narme, reprodukCIJe promenljivog kapitala). Zbog toga proširenje proizvodnje i proširenje tržišta imaju jednu istu granicu: veličinu društvenog kapitala ili stepen već postignute akumulacije. Ukoliko viška vrednosti biva više isceđeno- u naturalnom obliku kapitalautoliko više može biti akumulisano, a ukoliko se više akumuliše, utoliko više viška vrednosti može biti stavljeno u oblik kapitala. koji je njegov naturalni oblik, može biti realizovane. Prema šemi ne postoji, dakle, u analizi trećeg toma označena protivreč nost. Tu u procesu - kako je u šemi izloženo - ne postoji nikakva nužnost stalnog proširenja tržišta preko potrošnje kapitalista i radnika, a ograničena sposobnost potrošnje dru.štva ne pretstavlja nikakvu smetnju za nesmetano odvijanje i neograničenu sposobnost proširenja proizvodnje. Sema,- istina, dozvoljava krize, ali isključivo zbog nedostatka srazm.ere u proizvodnji, to jest zbog nedostatka društvene kontrole nad procesom proizvodnje. Ona, međutim, isključuje duboku osnovnu protivrečnost između sposobnosti proizvodnje i sposobnosti potrošnje kapitalističkog društva koja proizlazi upravo iz akumulacije kapitala, koja se periodično ispoljava u krizama i koja kapital prisiljava na stalno proširenje tržišta. Gl.ava dvadeset šesta REPRODUKCIJA KAPITALA I NJENA ISTORISKA SREDINA
Marxova šema proširene reprodukcije nije nam mogla, dakle, da objasni kako se proces akumulacije u stvarnosti odvija i istoriski probija. U čemu je razlog? Ni u čemu drugom nego u pretpostavkama same šeme. Ta šema nastoji da proces akumulacije izloži pod pretpostavkom da su kapitalisti i radnici jedini pretstavnici društvene potrošnje. Mi smo videli da Marx kroz sva tri toma "Kapitala" konsekventno i svesno kao teoretsku pretpostavku svoje analize uzima opštu i isključivu vladavinu kapitalističkog načina proizvodnje. Pod tim uslovima, kako
* 262
K. Marx, "Kapital", tom III, deo I, str. 250, 251.
prema šemi osim kapitalista i radnika ne postoie dabome
nika~ve. d~~ge ~u~tv_e..ne klase, ne ostaje drugo ~ego da sv~ "_t_reca II..ca kap1~ahstlckog društva: činovnici, liberalne profeSlJe, svestenstvo, l!~i., treba da budu ubroj ana kao potrošači u te
dve k~ase, a naroc1to u kapitalističku klasu. Ova pretpostavka
Je m~~~a teoretska Ispomoć, a u stvarnosti niti je bilo, niti
posto]! 1gde neko samodovoljno kapitalističko društvo za isključivom vladavinom kapitalističke proizvodnje. Takva pretpostavka je potpuno dozvoljeno teoretsko sredstvo za nuždu tamo gde ona ne menja uslove samog problema, nego samo pomaže
da budu izloženi u svojoj punoj jasnoći. Tako i pri analizi proste reprodukcije celokupnog društvenog kapitala. Tu problem sam počiva na sJedećoj fikciji: u društvu koje proizvodi kapitalistički, koje, dakle, proizvodi višak vrednosti, celokupni višak vrednosti utroši ona ista klasa koja taj višak prisvaja, bpitalistička klasa. Potrebno je izložiti kako se u takv1m prilikama mora da odvijaju društvena proizvodnja i reprodukcija. Ovde samo postavljanje problema pretpostavlja da proizvodnja nema drugih potrošača osim kapitalista i radnika, što potpuno odgovara Marxovoj pretpostavci opšte i isključive vladavine kapitalističkog načina proizvodnje. Jedna fikcija se teoretski poklapa sa drugom. Isto tako dozvoljena j e pretpostavka apsolutne vladavine kapitalizma pri analizi akumulacije individualnog kapitala, kako je izložena u I tomu .,Kapitala". Reprodukcija individualnog kapitala je elemenat ukupne društvene reprodukcije. Ali elemenat čije kretanje teče samostalno, u suprotnostima sa kretanjima ostalih, pri čemu celokupna kretanje društvenog kapitala ne daje možda mehaničku sumu individualnih kretanja kapitala, nego na svoj način pomeren rezultat. Ako se suma vrednosti individualnih kapitala kao i njihovih odgovarajućih delova: postojanog kapitala, promenljivog kapitala i viška vrednosti, i poklapa najtačnije sa veličinom vrednosti celokupnog društvenog kapitala, njegova oba sastavna dela i celokupnog viška vrednosti, ipak se potpuno odvaja materijalno pretstavljanje tih veličina vrednosti u respektivnim delovima društvenog proizvoda od materijalnog otelovljenp odnosa vrednosti individualnih kapitala. Odnosi reprodukcije individualnih kapitala ne poklapaju se, dakle, ni u svom materijalnom obliku, ni jedni s drugima, ni sa odnosima celokupnog kapitala. Svaki individualni kapital vrši svoj promet, pa, dakle, i akumulaciju potpuno na svoju ruku i pritom- pri normaln?m toku prometnog procesa - od drugih zavisi samo ut.ohko. sto svoj proizvod mora da uopšte realizuje i što za svoju mdlvldualnu delatnost mora da ima potrebna sredstva za prOlzvodnJU. 263
Da li su ta realizacija i sama ta sredstva za proizvodnju vezana •• kapitalističke proizvođačke krugove, to je za individualni kapital sas"U" svejedno. Naprotiv, . na!p.ovoljnija te?retska pretpostavka za analizu akumulaCIJe mdivldualnog kapltala Je shvatanje da kapitalistička proizvodnja pretstavlja jednu istorisku sredinu toga procesa, to jest da je ona postigla opštu 1 isključivu vladavinu.* Ali sad nastaje pitanje da li pretpostavke koje važe za indivjdualni kapital smerno smatrati kao dopustive i za celokupni kapital. Da je Marx zaista uslove akumulacije celokupnog kapital~ identifikovao sa uslovima akumulacije individualnog kapitala, potvrđuje on sam izrično na sledećem mestu: "Pitanje valja sad ovako formulisati: Pretpostavljajući opštu akumulaciju, to jest pretpostavljajući da se kapital više ili m.anje akumuliše u svima granama proizvodnje, što je ustvari uslov kapitalističke proizvodnje, i što je isto toliko nagon kapitaliste kao kapitaliote, kao što jE nagon zgrtača blaga da zgrće novac (ali što je i potrebno da bi kapitalistička proizvodnja išla napred) - koji su uslovi te opšte akumulacije, u čemu se ona sastoji?" I on odgovara: "Uslovi za aku.mu!aciju kapitala su, dakle, sasvim isti kao i za njegovu proobitnu proizvodnju i reprodukciju uopšte. A ti uslovj su bili: da se jednim delom novca ku:>i rđd, drugim delom roba (sirovina i mašinerija itd.)" ... "Akumulacija novog kapitala može se, d"kle, obavljati samo pod istim uslovima pod kojima i reprodukcija već postojećeg kapHala. "** U stvarnosti su realni uslovi kod akumulacije celokupnog kapitala sasvim drukčiji nego što su kod individualnog kapitala i kod jednostavne reprodukcije. Problem leži u sledećem: kako se odvija društvena reprodukcija pod uslovima da jedan rastući deo vjška vrednosti ne biva konsumiran, nego upotrebljen za proširenje proizvodnje? Utrošak društvenog proizvoda, ostavljajući postrani naknadu postojanog kapitala, u potrošnji radnika i kapitalista ovde je apriorno isključen, a ta okolnost je najbitniji momenat problema. Ali time je isključeno da radnici i kapitalisti sami mogu realizovati celokupni proizvod. Oni mogu
.* ,.Ukol.~o je v~i. kapital, ukoliko je r~vijenija proizvod.nost rada, _je vtsl razvoJn~ stepen kapitalističke proizvodnje uopšte, utoliko veca ~ mas_a _ro~e _koJa se nalazi na prelazu iz proizvodnje u potrošnju (mdustnsku 1 mdlVIdualnu), u promet na tržištu, i utoliko je veća sigurnost za svaki posebni kapital da će uslove svoje reprodukcije zateći ~~S~O~)a trži-štu." (K. Marx, "Teorije o višku vrednosti", knj. II, deo 2, ?koh~o J~
** K. Marx, "Teorije o višku vred!llosrti", knj. II. deo 2 str. 519. 520. "Akumulacija kapitala i krize". Podvučeno kod Marxa. ' 264
da sa~o realizll:ju uv_ek samo promenljivi kapital, utrošeni deo postoJ~nog kapitala 1 konsumirani deo viška vrednosti; a na ta] na~_In mogu da obezbede ~amo uslove za obnovu proizvodnje
u r:;n•Jem razmeru. _ Deo VIška vrednosti koji treba da bude
kapi_tahzov~nA ~e m~ze,. naprotiv, nikako da bude realizovan od samih rad~1k~ 1 kap1tahsta. Realizacija viška vrednosti za svrhe akumulaciJe Je, ?aJ
analizirali p~oblem akumulacije, od Ricarda i Sismondija do ~arxa, pol~z~h su upravo od te pretpostavke, koja je problem clillla nereslJlVlm. Pravo osećanje za neophodnost "trećih lica'' to jest potrošača izvan kruga neposrednih agenata kapitalističl<~ proizvodnje: radnika i kapitalista, za realizaciju viška vrednosti odvodio je do raznovrsnih izbegavanja rešenja: do "neproduktivne potrošnje", koja je kod Malthusa izražena u ličnosti zemljoposednika, kod Voroncova u militarizmu, kod Struvea u ,.liberalnim profesijama" i drugim privescima kapitalističke klase, zatim do uvlačenja spoljne trgovine koja kod svih skeptika akumulacije od Sismondija do Nikolaj-ona igra važnu ulogu kao ventil sigurnosti. Na drugoj strani nerešl}ivost zadatka je vodila ka odricanju akumulacije, kao kod Kirchmanna 1 Rodbertusa, ili u najmanju ruku ka tobožnjoj nužnosti da bi se akumulacija po mogućnosti do potrebne mere sprečavala, kao kod Sismondija i njegovih ruskih epigona, "narodnjaka". Ipak su tek dublja analiza i egzaktni šematski prikaz procesa celokupne reprodukcije koje je dao Marx, naročito njegov genijalni prikaz problema proste reprodukcije, mogli jasno da razotkriju punctum saliens problema akumulacije kao i ranjava mesta ranijih pokušaja njegovog rešenja. Analiza akumulacije celokupnog kapitala koja je kod Marx·a prekinuta tek što je otpočeta, i koja je, povrh toga, kao što je rečeno, bila pod. uticajem za problem nepovoljne polemike protiv Srnithove analize problema, nije direktno dala nikakvo gotovo rešenje, nego ga je, štaviše, na neki način otežala pretpostavkom o apsolutnoj vladavini kapitalističkog načina proizvodnje. Ali upravo cela analiza proste reprodukcije kod Marxa, kao i karakteristika kapitalističkog celokupnog procesa sa njegovim unutrašnjim protivrečnostima i njegovim odricanjem (u III tomu "Kapitala"), sadrže implicite soluciju problema akumulacije koja se nalaz• u saglasnosti sa ostalim delovima Marxovog učenja kao i istoriskim iskustvom i dnevnom praksom kapitalizma, i daje mogućnost da nedostaci šeme budu upotpunjeni. Sama. še~a JOroširene reprodukcije pokazuje pri pobližem posmatranJU ea~ t: svim svojim povezanostima dalje preko sebe na od'?ose koJI leže van kruga kapitalističke proizvodnje i akumulaciJe. 265
Mi smo proširenu reprodukciju dosada posmatrali samo sa jedne strane, naime, polazeći od pitanja: kako se višak vredn~sti realizuje? To je bila teškoća sa koJom se skeplict dosada IsklJU~ čivo zanimaju. Realizovanje viška vrednosti pretstavlja ustvar1 životno pitanje kapitalističke akumulacije. Ako u cilju uprošćenja pustimo potpuno iz vida fond potrošnje kapitalista, onda realizacija viška vrednosti iziskuje kao prvi uslov krug kupaca van kapitalističkog društva. Velimo: kupaca, a ne potrošača. Jer realizacija viška vrednosti sama po sebi apriorno ne kazuje apsolutno ništa o materijalnom obliku viška vrednosti. Odluču juće je to da višak vrednosti ne može biti realizovan ni od radnika ni od kapitalista, nego od društvenih slojeva ili društava koja sama ne proizvode kapitalistički. Pritom se mogu zamisliti dva različita slučaja. Kapitalistička proizvodnja pruža sredstva za potrošnju iznad sopstvenih potreba (radnika i kapitalista), čiji su kupci nekapitalistički slojevi i zemlje. Naprimer, engleska pamučna industrija u toku prve dve trećine devetnaestog veka isporučivala je (a čini to delimično i sada) pamučne izrađevine seljaštvu i gradskoj sitnoj buržoaziji evropskog kontinenta, zatim seljaštvu u Indiji, Americi, Africi itd. U tim slučajevima radilo se o potrošnji nekapitalističkih slojeva i zemalja, koja je činila osnovu za ogromno proširenje pamučne industrije u Engleskoj.* Za tu pamučnu industriju razvila se u samoj Engleskoj takođe i odgovarajuća mašinska industrija koja je izrađivala vretena i razboje, dalje, oslanjajući se na nju razvile su se industrije metala i uglja itd. U ovom slučaju je odeljak II (sredstva za potrošnju) realizovao u rastućem obimu svoje proizvode u vankapitalističkim društvenim slojevima, pri čemu je on sa svoje strane putem vlastite akumulacije stvorio rastuću potražnju za domaćim proizvodima odeljka
* Značaj
brojki:
pamučne
industrije za engleski izvoz vidi se iz sledećih
1893: Ukupni izvoz izrađevina 5540 miliona maraka, od toga pamučne izrađevine 1280 miliona maraka = 23 procenta. 2elezo i ostale metalne robe nepunih 17 procenata. 1898: Ukupni izvoz izrađevina 4668 miliona maraka, od toga 1300 miliona maraka pamučnih proizvoda = 28 procenata, železo i metalne robe 22 procenta. Upoređene sa Qvirn, brojke za Nemačku pokazuju: 1898: Ukupni izvoz 4010 miliona maraka, od toga pamučni proizvodi 231,9 miliona maraka = 5% procenta. Dužina izvezene pamučne pomodne robe 1898 godine iznosila je 514 milijardi jardi, od čega je 214 milijarde otišlo u Prednju Indiju (E Jaffe, "Engleska pamučna industrija i organizacija izvozne trgovine"
Schmollerov "Godišnjak", XXIV, str. 1033). ' 1908 iznosio je britanski izvoz samo pamučnog prediva 262 miliona maraka (Statist godišnjak Nemačke 1910).
266
I (sredstva .~a proizvodnj_u) i time tome odeljku pripomogao da realiZuJe VIsak vrednosti i poveća akumulaciju. Uzmimo obrnut ~lučaj. Kapitalistička proizvodnja izvozi sredstva za pr~lZV?d~JD: koja premašuju njene potrebe i nalaz 1 kup_ca u nekapita_Jistickim zemljama. Naprimer, engleska induslnJa Je .'sl'oruc1val~ u prvoj polovini devetnaestog veka konstr~kcwn1 ~materiJal za gradnju železnica u američke i ~uwstr~~ske drzave. Gradnja železnica sama po sebi ne znači JOS m IZdal":ka vladavinu kapitalističkog načina proizvodnje u n~koJ zeml_JL Stvarno su same železnice u ovim slučajevima b1le samo Jedna od prvih pretpostavki za prodiranje kapitalističke proizvodnje. Ili, nemačka hemiska industrija šalje sre~ stva za proizvodnju, kao boje, koje nalaze masovnu prođu u nekapitalističkim zemljama Azije, Afrike itd.* Tu odeljak 1 kapitalističke proizvodnje realizuje svoje proizvode u vankapitalističkim krugovima. Stalno progresivno proširenje u odeljku T, koje otuda nastaje, izaziva u zemlji kapitalističke proizvodnje odgovarajuće proširenje u odeljku II koji isporučuje životna sredstva za rastuću armiju radnika odeljka I. Svaki od ovih slučajeva razlikuje se od Marxove šeme. U jednom slučaju proizvod odeljka II premašuje potrebe oba odeljka, merene količinom promenljivog kapitala i konzumiranog dela višl
* Od anilinskih boja Nemačke šalje se, naprimer, jedna .pe_tina, a od njenog indiga polovina, u zemlje kao .što su Kina, Japan, Bntanska Indija, Egipat, aziska Turska, Brazilija i Meksiko. 267
van kru< rel="nofollow">a oba odeljka kapitalističke proizvodnje. Obe zamerke su, međ~tim, samo prividne i otpadaju kad se ima u vidu da svaki odeljak pretstavlja srazmernu vrednost maseyrmzvoda u njihovim odgovarajućim deloVJma. Pod kapJtahstlckom proizvodnjom višak vrednost~ je ~a~rža_n ne_ sam_o u celokup_?om proizvodu nego i u svakoJ poJedinoJ rob!. Ah to ne sprecava da se i celokupni društveni proizvod podeli na tri srazmerna dela, koja po svojoj vrednosti odgovaraju u društvu utrošenom postojanom kapitalu, promenljivom kapitalu i iznuđenom višku vrednosti, onako isto kao što individualni kapitalist pri sukces.ivnoj prodaji svoje posebne robne mase izračunava najpre naknadu svog utrošenog postojanog kapitala, pa onda pramenljivog kapitala (ili što je nepravilnije ali odgovara praksi: najpre svog stalnog, pa onda opticajnog kapitala) da bi ostatak kupovine knjižio kao svoj profit. Pri prostoj reprodukciji ovim srazmerama vrednosti odgovara i materijalni oblik ukupnog proizvoda: postojani kapital se opet pojavljuje u obliku sredstava za proizvodnju, promenljivi u obliku životnih sredstava za radnike, višak vrednosti u obliku životnih sredstava za kapitaliste. Međutim, prosta reprodukcija je u ovom kategorič kom smislu - potrošnja celokupnog viška vrednosti od strane kapitalista, - kao što znamo, samo teoretska fikcija. Sto se tiče proširene reprodukcije ili akumulacije, prema Marxovoj šemi i tu postoji stroga srazmernost između sastava vrednosti društvenog proizvoda i njegovog naturalnog oblika: višak vrednosti se pojavljuje u svome za kapitalizovanje određenom delu apriorno prema proporcionalnoj podeli materijalnih sredstava za proizvodnju i životnih sredstava za radnike, koja odgovaraju proširenju proizvodnje na datoj tehničkoj osnovici. Ovo shvatanje, koje počiva na samodovoljnosti i izolovanosti kapitalističke proizvodnje, pokazuje se, kao što smo videli, već pri realizaciji viška vrednosti kao nemoguće. Ali ako pretpostavimo da višak vrednosti bude ostvaren izvan kapitalističke proizvodnje, time bi se pokazalo da njegov materijalni oblik nema ničega zajedničkog sa potrebama same kapitalističke proizvodnje. Njegov materijalni oblik odgovara potrebama onih nekapitalističkih krugova koji pomažu njegovoj realizaciji. Kapitalistički višak vrednosti zbog toga može to zavisi od prilika - da dođe na svet u obliku sredstava za potrošnju kao, napnmer, u pamučnim materijama ili u obliku sredstava za proizvodnju kao, naprimer, u železničkom materijalu. To što pritom ovaj - u obliku proizvoda jednog odeljka realizov~ni -:- višak vre~osti pomaže posle toga realizaciji viška vrednosti arugog odeljka kod narednog proširivanja proizvodnje, ne menja ništa na činjenici da je društveni višak vrednosti kao 268
celina, delimično neposredno, delimično posredno realiZo i~van o?a odeljka. Ova. čir_>jenic~ j~ jednaka slučaj~ kada i;ti~ :r1dualn1 ~ap1tahst realizuJe SVOJ vLSak vrednosti, pa i onda kad Je cela nJei(ova roba u stanju da naknadi tek samo promenljivi 1lt postoJam kap1tal nekog drugog kapitalista. Realizacija viška vrednosti nije, međutim, jedini bitni momen~t rej>rodukcije. Pretpostavimo da je odeljak I višak vrednosti plasirao Izvan granica oba odeljka i da je bio u stanju da stavi u pokret svoju akumulaciju. Pretpostavimo, dalje, da on ~ma Izgleda na novo uvećanje prođe u onim krugovima. Time je !pak data tek polovina uslova za akumulaciju. Između usnice i ruba čaše može ioš mnogo štošta da se desi. Sada se kao drugi predus!ov akumulacije ispostavlja potreba nalaženja odgovarajućih materijalnih elemenata proširenja proizvodnje. Gde da ih uzmemo kada smo višak proizvoda ovog trenutka u obliku proizvoda I, to jest sredstava za proizvodnju, pretvorili u novac i to prodajom izvan kapitalističke proizvodnje? Transakcija, koja nam je pomogla pri realizaciji viška vrednosti, kao da je na druga vrata lišila nas pretpostavaka za transformaciju ovog realizovanog viška vrednosti u oblik produktivnog kapitala. I tako izgleda da smo bežeći od kiše upali u reku. Razmotrimo ovo pobliže. Mi ovde postupamo sa p, kako u odeliku I tako i u odeljku II, tako kao da je u pitanju ukupni postojani deo kapitala proizvodnje. To je, međutim, kao što znamo, netačno. Samo r1di uprošćenja šeme ovde je ispušteno iz vida da je p, koje figurira u odeljku I i II šeme samo jedon deo ukupnog postojanog kapitala, to jest onaj deo koji se nalazi u godišnjem prometu, koji j e u periodu proizvodnje utrošen, odnosno prenesen na proizvode. Bilo bi, međutim, potpuno apsurdno pretpostaviti da .ie kapitalistička proizvodnja ili i koja druga u svakom perio:iu proizvodnje ceJ.okupni svoj kapital potrošila i da bi mogla u svakom periodu da ga stvori iznova. Naprotiv, u pozadini proizvodnje kako je ona u šemi pl'ikazana, pretpostavlja se cela velika masa sredstava za proizvodnju, čije periodično celokupna obnavljanje je godišnjim obnavljanjem utrošenog dela u šemi nagovešteno. Sa porastom produktivnosti rada i proširenjem obima proizvodnje raste ta masa ne samo apsolutno nego i relativno u odnosu na onaj deo koji se u proizvodnji svagda utroši. A time raste i potencijalna efikasnost pootojanog kapitala. Za proširenje proizvodnje dolazi u obzir najpre jače naprezanje toga dela postojanog kapitala bez neposrednog uvećanja njegove vrednosti. "U ekstraktivnoj industriji, na pr. u rudnicima, -~rovine ne sačinjavaju sastavni deo predujmljenog kapitala. Tu pred269
met rada nije proizvod ranije izvršenog rada, već je besplatan poklon prirode - metalna rudača, ..minerali, kameni. ug~lj, kamen itd. Postojani kapital sastoJI se ovde gotovo lskl,IUčivo iz sredstava za rad, koja vrlo dobro mogu da podnose povećanu količinu rada (na pr. dnevnu i noćnu smenu radnika). Neka su sve druge okolnosti jednake, masa i vrednost pro!zvoda povećavaće se u upravnoj srazmeri prema primenjenom radu. Kao prvoga dana proizvodnja, ovde prvobitni tvorci vrednosti, pa dakle i tvorci materijalnih elemenata kapitala: čovek i priroda, idu zajedno. Zahvaljujući elastičnosti radne snage, područje akumulacije proširilo se, a da pootojani kapital niJe prethodno povećan. U poljoprivredi, seme i gnojivo igraju doduše istu ulogu koju i sirovine u industriji, i bez više semena ne možemo zasejati više zemlje, ali kad su sirovine i sredstva za rad već dati, poznato je kakvo čudotvorno delovanje na količinu proizvoda vrši čak i čisto mehaničko obrađivanje tla. Tako veća količina rada, koju daje dosadašnji broj radnika, povećava plodnost, ne tražeći preduimanje novih sredstava za rad. I u ovom slučaJu imamo opet neposredno delovanje čovekovo na prirodu, koje postaje neposrednim izvorom pojačane akumulacije bez intervencije kakvog novog kapitala. Naposletku, u pravoj industriji svaki dodajni utrošak rada ima za pretpostavku i odgovarajući veći utrošak sirovina, ali ne nužno i sredstava za rad. A pošto ekstraktivna industrija i poljoprivreda snabdevaju prerađivačku industriju i sirovinama koje ona obrađuje, i sirovinama za njena sredstva za rad, to se ova koristi i onim viškom u proizvodima koji su one proizvele bez preduimanja dodajnog kapitala. Iz ovoga izlazi ovaj opšti rezultat: Pripajajući sebi oba pratvorca bogatstva, radnu snagu i zemlju, kapital stiče takvu naponsku snagu koja mu dopušta da elemente svoje akumulacije protegne i preko granica koje mu prividno postavlja njegova vlastita veličina, granica koje mu postavlja vrednost i masa več proizvedenih sredstava za proizvodnju u kojima on egzistira."* A, dalje, ne može se nikako da shvati zašto bi se sva sredstva potrebna za proizvodnju i potrošnju morala da proizvedu -samo kapitalistički. Upravo to shvatanje leži, doduše, u osnovi Marxove šeme akumulacije, ali ono ne odgovara ni svakodnevnoj praksi i istoriji kapitala ni specifičnom karakteru toga načina proizvodnje. U prvoj polovini devetnaestog veka višak vrednosti je u Engleskoj proizlazio velikim delom u obliku pamučnih materija iz procesa proizvodnje. Materijalni elementi
* K. 270
Marx, "Kapital", tom I, str. 499, 500.
njegovog kapitalizovanja pretstavljali su, sa svoje strane kao
ni
~~rovi pamuk iz r_obc;>vlasničkih država ~meričke Unije kao z1t,? (z1vot~e nar:=ruce za engleske radrrike) sa poljana nevoljničke RuSIJe, Istina, s1gumo višak proizvoda, ali nipošto kapitalistički višak vrednosti. Koliko je kapitalistička akwnulacija zavisna od tih nekapitalistički proizvedenih sredstava za prov
izvodnju pokazuje pamučna kriza u Engleskoj usled prekido plantažne kulture američkim Secesionim ratom, ili kriza u evropskoj industriji platna usled prekida dovoza lana iz feudalne Rusije povodom rata na Istoku. Treba se, uostalom potsetiti samo na ulogu koju igra uvoz seljačkih, dakle, neka~ pitalistički proizvedenih žitarica za ishranu mase industriskih radnika u Evropi (to jest kao ~Ieme!lat promenljivog kapitala) pa da se uvidi koliko je kapitalistička akumulacija svojim materijalnim elementima povezana za nekapitalističke sfere. Sam karakter kapitalističke proizvodnje isključuje uostalom ograničavanje samo na kapitalistički proizvedena sredstva za proizvodnju. Bitno sredstvo u nagonu individualnog kapitala za povišenjem profitne stope jeste njegovo nastoj avanje za pojovtinjenjem elemenata postojanog kapitala. S druge strane, stalno povećavanje proizvodnosti rada, kao najvažniji način za povećavanje stope viška vrednosti, uključuje bezgraničnu korisnu upotrebu svih materija i uslova koje daju priroda i zemlja i vezano je za nju. Kapital u tom pogledu s obzirom na svoje biće i svoj način postojanja ne trpi nikakvih ·ograničenja. KapitalističKi naCin proizvodnje kao takav obuhvata dosada, posle više stotina godina svoga razvitka, tek deo celokupne wetske proizvodnje, njegov nastan je dosada bila uglavnom mala Evropa u kojoj, čak, postoji čitava oblast- kao seljačka poljoprivreda, samostalno zanatstvo - i veliki zemljišni prostor gde on još nije zavladao, zatim veliki delovi Severne Amerike i pojedini krajevi na kopnu drugih delova sveta. Uopšte uzev, kapitalistički način proizvodnje dosad je ostao ograničen uglavnom na industriju u zemljama umerene zone, dotk je, naprimer, na Istoku i Jugu srazmerno neznatno napredovao. I kad bi on, prema tome, bio upućen na elemente proizvodnje koje može dobiti u tim uskim granicama, onda bi njegov-a sadanja visina, čak celi njegov razvitak uopšte bio nemogućnost. Već od s_amo~ svog postanka kapitalistička proizvodnja u svojim ~blicun:' 1 zakonima kretanja bila je sračunata na blaga i pr01zvođacke snage cele zemlje kao na riznicu proizvodnih snaga. U SV()m nagonu prisvajanja proizvodnih snaga za ciljeve eksploataCIJe, kapital pretražuje ceo svet, on sebi pribavlja sredstva z~ proizvodnju iz svih uglova zemlje, otima ih, ili pribavlJa 1h od svih stepena kulture i od svih društvenih oblika. PitanJe obe271
zbeđenja materijalnih elemenata. ~k~u1acije kapitala, dal.e_k~ od toga da je bilo rešeno matenJalrum oblikom kap~tahs!JckJ proizvedenog viška vrednosti, pretvara se P':_e u sasv1m drugo pitanje, naime: za produk!Jvnu upotrebu v1ska vrednos!J potrebno je da kapital neprekidno i sve više ra~polaže celom· zemljinom kuglom, kako bi u izboru sredstava za proizvodnju kvalitativno i kvantitativno imao neograničen izbor. Trenutno iskorišćavanje novih sirovinskih oblasti u neograničenim količinama, kako u cilju da se kapital obezbedi od svih eventualnih promena i prekida u dovozu sirovina iz starih izvora, tako i za slučaj naglog proširivanja društvenih potreba, jeste jedna od neophodnih pretpostavki procesa akumulacije u njegovoj elastičnosti i u njegovim skokovima. Kad je Secesioni rat prekinuo dovoz američkog pamuka u Englesku pa je zbog toga u oblasti Lancashira izazvao poznatu "pamučnu glad .e, u najkraćem vremenu, kao da su činima dočarane, nastale su u Egiptu ogromne plantaže pamuka. Tu je orijentalna despotija udružena sa prastarim kulu~kim odnosima stvorila evropskom kapitalu polje delatnosti.J1lamo kapital sa svojim tehničkim sredstvima može u tako kratkom vremenu da dočara ovakve čudesne prevrate. Ali on može samo na prebkapitalističkom tlu primitivnih socijalnih odnosa da razvije toliku komandnu vlast nad materijalnim i ljudskim proizvodnim snagama koje spadaju u takva čuda. Drugi primer te vrste je ogromni porast svetske potrošnje kaučuka koji danas odgO'Vara redovnoj isporuci sirove gume u vrednosti od jedne milijarde maraka godišnje. Privrednu bazu ove proizvodnje sirovina čine primitivni načini eksploatacije u afričkim kolonijama kao i u Americi, koji pretstavljaju razne kombinacije ropstva i kulučenja a koje primenjuje evropski kapital.* Istina, mora se istaći da smo, pretpostavljajući da prvi ili drugi odeljak u nekapitalističkoj sredini realizuje samo svoj višak proizvoda, time, radi proveravanja Marxove šeme, UZ€li najpovoljniji slučaj koji odnose reprodukcije pokazuje u njihovoj čistoti. U stvarnosti nas ništa ne prisiljava da pretpostavimo da s.e u proizvodu odgovarajućeg odeljka nijedan deo postojanog i promenljivog kapitala ne realizuje izvan kapitali-
* Najnovija otkrića engleske Plave knjige -o pra.ksi "Peruvian Amazon Co., Ltd." u Putumayo-u pokazala su da međunarodni ka(pital čak i bez političke. fonne kolonijalnog režima, na teritoriji slobodne republike Peru urođenike dovodi prema sebi u stanje koje graniči sa ropstvom preduzeću, da bi time došao do proizvodnih sredstava iz primitivnih zemalja putem pljačke najvećega stila. Od 1900 ovo preduzeće engleskih i eg:zotičnih kapitalista bacilo je na londonsko trži§te oko 4000 tona putumayo-kaučuka. U to isto vreme ;~»hijeno je o'ko 30 000 uroder:cl.lm a onih lO 000 preživelih većinom su od dobijenih batina postali bogalji. 272
stičkih kr~g?ya. Pru;le toga može kako proširenje proizvodnje tako I dehmiC~o obnavlJanje istrošenih elemenata proizvodnje u sv~~ .materiJalnom obliku biti izvršeno proizvodima nekapi-
tahs!Ickih. k_rugova. On? što bi gornjim primerima trebalo da bud<; obJ~SnJeno, Jeste čmjenica da u najmanju ruku višak vrednosti k?J'. !'"eba da bude kapitalizovan i njemu odgovarajući deo kap~tal~st~~k~ mase prmzvoda nije moguće realizovati u okviru kapitahshckih kru.~o_va i da zbog toga on, bezuslovno, mora svoJe kupce potraziti u nekapitalistički proizvodećim društvenim slojevima i oblicima. Tako između svakog proizvodnog perioda, u kome se pro. ~zvodi ':'~ak v:ed';losti, i akumulacije koja tome sledi, u kojoj ce ~n ~I.II kap1tahzovan, leže dve razne transakcije - pretvaranJe VIska vrednosti u njegov .čisti oblik vrednosti, realizacija, i pretvaranje tog čistog oblika vrednosti u proizvodni oblik kapitala- koje seobe odvijaju između kapitalističke proizvodnje i nekapitalističkog sveta koji je okružuje. Tako se sa oba stanovišta: realizacije v-iška vrednosti, kao i pribavljanja elemenata postojanog kapitala, internacionalni promet apriorno pokazuje kao jedan od istoriskih uslova opstanka kapitalizma, internacionalni promet, koji je u datim konkretnim odnosima u suštini razmena između kapitalističkih i nekapitalistićkih oblika proizvodnje. Dosada smo akumulaciju posmatrali samo sa stanovišta viška vrednosti i postojanog kapitala. Treći osnovni elemenat akumulacije jeste promenljivi kapital. Rastuću akumulaciju stalno prati rastući promenljivi kapital. U Marxovoj šemi kao odgovarajući njen stvarni oblik pojavljuje se u društvenom proizvodu rastuća masa životni.h sredstava za radnike. Stvarni promenljivi kapital nisu međutim, životna sredstva za radnike, nego živa radna snaga za čiju reprodukciju su potrebne životne namim.ice. Među osnovne uslove akumulacije spada, dakle, njenim potrebama prilagođeni priliv živoga rada, koji biva od kapitala stavljen u pokret. Delimično će se povećanje te mase - ukoliko to prilike dozvolj avaju - postizavati produženjem radnog dana i intenzifikacijom rada. Međutim, u oba slučaja ovo povećanje živog rada ne izražava se, ili se izražava tek u neznatnoj meri kao najamnina za prekovremeni rad u porastu promenljivog kapitala. Oba metoda nalaze osim toga delimično u prirodnim, delimično u socijalnim otporima svoje određene prilično uzane granice koje ne mogu da pređu. Pro· gresivni porast promenljivog kapitala, koji prati akumulaCIJU, mora, dakle, naći svoj ;zraz u rastućem broju zaposlene radne snage. Odakle dolazi ta dodatna radna snaga? 18 Akumulacija kapitala
273
Pri analizi akumulacije individualnog kapitala Marx na to pitanje odgovara na sledeć~ način: "~ sad, d~ bi_ o:vvi s~tavn~ delovi stvarno funkcionisali kao kap1tal, kapltailstlckoJ klas1 potreban je dodatak rada. Ako se ne može povećati eksploatacija već zaposlenih radnika, bilo ekstenzivno ili intenzivno, moraju se zaposliti nove radne snage. I za ovo se već pobrinuo mehanizam kapitalističke proizvodnje reprodukujući radničku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a čija obična najamn!na dostiže ne samo za njeno održanje, već i za njeno množenje. Ove dodajne radne snage različite dobi, kojima radnička klasa svake godine snabdeva kapital, ima ovaj još samo da pripoji dodajnim sredstvima za proizvodnju koja se već nalaze u godišnjoj proizvodnji, pa je pretvaranje viška vrednosti u kapital gotova stvar."* Ovde se priraštaj promenljivog kapitala reducira jedino i direktno na prirodno uvećanje radničke klase, koju je kapital već uzeo pod svoju komandu, putem njenog razmnožavanja. To tačno odgovara šemi proširene reprodukcije koja prema Marxovoj pretpostavci kapitaliste i radnike poznaje kao jedine društvene klase, a kapitalističku proizvodnju kao jedini i apsolutni način proizvodnje. Pod tim pretpostavkama je prirodno umnožavanje radničke klase jedini izvor uvećanja postojećih radnih snaga pod komandom kapitala. Ali to shvatanje stoji u suprotnosti sa zakonima kretanja akumulacije. Prirodno umnožavanje radnika ne stoji ni vremenski ni kvantitativno u odnosu sa potrebama akumulišućeg kapitala. Naročito ono nije u stanju, kako to Marx sam sjajno izlaže, da ide ukorak sa momentalnim potrebama ekspanzije kapitala. Prirodno umnožavanje radničke klase, kao jedina osnova kretanja kapitala, isključilo bi odvijanje akumulacije u periodičnoj smeni snažne i slabe konjunkture, kao i u skokovitom proširenju oblasti pro-
* K. Marx, "Kapital", tom J, str. 479. Slično na jednom drugom mestu: ,.Najpre, dakle, deo viška vrednosti, i deo u životnim sredstvima odgovarajućeg mu viška proizvoda, treba pretvoriti u promenljivi kapital, to jest treba njime kupiti nov rad. To je samo onda mogućno ako broj radnika raste ili ako se radno vreme u toku kojeg rade produžava ... Međutim, to ne treba smatrati za stalno sredstvo akumulacije. Radničko stanovništvo može se povećati ako se prethodno neproizvodni radnici pretvore u proizvodne radnike, ili ako se delovi stanovništva koji ranije nisu radili, kao žene i deca, pauperi, uvuku u proces proizvodnje. Poslednju tačku ćemo ovde sasvim izostaviti. Najzad, apsolutnim porastom radničkog stanovništva s porastom stanovništva uopšte. Ako aku_mulacija treba da bude stalan, neprekidan proces, onda je taj apsolutm porast stanovništva uslov, mada se ono smanjuje u odnosu na upotrebljeni kapital. Uvećavanje stanovništva javlja se kao osnova akumulacije kao stalnog procesa. Ali to pretpostavlja prosečnu najamninu koja dopušta stalan porast radničkog stanovništva, a ne samo njegovu reprodukciju." ("Teorije o višku vrednosti", knj. II, deo 2, glava: "Pretvaranje dohotka u kapital", str. 513, 514.) 274
izvodnje i_ .tin:e. bi .i s.amu akumulaciju učinilo nemogućom. AkumulaciJa 1z1sku]e 1sto tako neograničenu slobodu kretanja u odnosu na porast promenljivog kapitala kao i u odnosu na elemente postojanog kapitala, dakle, neograničenu mogućnost raspolaganJa pnhvom radne snage. Prema Marxovoj analizi. ova potreba nalazi sVoj egzaktni izraz u stvaranju ,industriske rezervne armije radnika". Marxova šema proširene ;eprodukcije svakak
...
275
delovima sveta i u svima podnebljima, tako isto ona nije u stanju da izađe na kraj ni sa radnom snagom samo bele rase. Da bi iskoristio pređete u kojima je bela rasa nesposobna za rad, kapital potrebuje druge rase, uopšte, kapital mora da ima ne<; graničenu mogućnost raspolaganJa celom radnom snagom zemlJe da bi njome pokrenuo sve proizvodne snage zemlje - ukoliko . je to moguće u granicama proizvodnje viška vrednosti. A tu radnu snagu on nalazi najviše u čvrstim okovima tradicionalnih pretkapitalističkih odnosa proizvodnje iz kojih ova mora tel< da bude "oslobođena" da bi, potom, bila regrutovana u aktivnu armiju kapitala. Proces izlučenja radne snage iz sastava primitivnih sociJalnih odnosa i njeno usisavanje kapitalističkim sistemom najamnina pretstavlja jedan od najneophodnijih istoriskih osnova kapitalizma. Engleska pamučna industrija, kao prva izrazito kapitalistička grana proizvodnje, bila bi nemoguća ne samo bez pamuka južnih država Severnoameričke Unije nego isto taJm i bez miliona onih afričkih crnaca koji su presađeni u Ameriku da bi poslužili kao radna snaga na plantažama, a posle Secesionog rata su kao slobodni proletarijat prirasli klasi kapitalističkih najamnih radnika.* Značaj privlačenja potrebne radne snage iz nekapitalističkih država postaje za kapital vrlo osetljiv u formi takozvanog radničkog pitanja u kolonijama. Rešenju ovog pitanja služe svi mogući metodi "blage sile", kako bi radna snaga podređena drugim socijalnim autoritetima i uslovima proizvodnje od ovih bila otrgnuta i podvrgnuta komandi kapitala. Iz ove težnje proizlaze u kolonijalnim zemljama najčudnije mešavine između modernog najamnog sistema i primitivnih odnosa gospodstva i potčinje nosti.** Ove ilustruju opipljivo činjenicu da kapitalistička pro-
* Tablica objavljena neposredno uoči Secesionog rata u Sjedinjenim Državama sadržavala je sledeće podatke o vrednosti godišnje pro-izvodnje robovlasničkih država i o broju zaposlenih robova, od kojill je najveći deo radio na pamučnim plantažama: pamuka
1800 1810 1820 1830 1840 1850 1851
5,2 mil dol 15,1
"
26,3 " 34,1 " 74,6 " 101,8 " 137,3
robova 893.041 1,191.364 1,543.688 2,009.053 2,487.255 3,179.509 3,200.000.
(Simons, "Klasne borbe u istoriji Amerike". Dopunska sveska uz
"Neue Zeit", br. 7, str. 39.) ** Kao tipičan primer ovakvih mešovitih oblika navodi bivši engles.ki ~in.i~t~.r Bryc~ prilike u. južnoafričkim rudnicima dijamanata. "NaJzanunlJlVIJa u K1mberlyu, Jed:iJnstvena IPQjava u svetu, jesu dva
276
izvodnja ne može izaći na kraj bez radne snage iz d ·h socijalnih formacija. rug> Marx, d:'bome, podrobno pretresa kako proces prisvajanja neka?ltahshcJ:lh sredstava za proizvodnju tako i proces preobrazaJa selJastva u kapitalistički proletarijat. Cela 24 glava J tomu. _"Kapitala" posvećena je oRisu postanka englesko~ proletarlJata, polJopnvredne zakupmcke kapitalističke klase takozva!la "ComJ?o.unda", u koje bivaju ukonačeni i zatvoreni urođenici uposlem u vrudmc1ma. To su ogronmi ograđeni prostori natkriveni žič~nom mrezom ~mesto krova u cilju da se spreči da se što baci preko Zidova. Podzemru hodnik vodi u susedni rudnik. Radi se u tri smene po 8 časova, tako da radnik nije nikad duže pod zemljom od 8 časova uzasto~c~. Na ~utrašnjoj strani zida napravljene su kolibe u kojima ur«;'đ~mc1 ~t~nUJU i spavaju. U unutrašnjosti je bolnica, kao i škola, u koJOJ ra~;nci u slobodnim časovima mogu da uče čitanje i pisanje. Alkoholna. pica ~e ne prodaju. - Svi ulazi se strogo čuvaju, nikome nije dozvolJen pnstup unutra, ni urođenicima, ni belima. Zivotne namirnice isporučuje dućan koji pripada kompaniji i nalazi se u granicama zidova "Compound" radnika "De Beers"-jame imao je u doba moje pasete 2600 urođenika svih mogućih plemena, tako da su se u njemu nalazili egzemplari najraznovrsnijih crnačkih tipova od Natala i Pondolanda na jugu do Jezera Tanganjike na dalekom istoku. Oni dolaze sa svih strana, namamljeni visokim najamninama, obično od 18 do 30 maraka nedeljno, i ostaju tu .po 3 meseca i duže, a ,ponekitput čak i na duže vreme... U tome prostranom, pravougaonom Compoundu viđaju se zului iz Natala, Fingoi, Pondoi, Tombui, Basutoi, Bečuani, podanici Gungunhane sa portagalskih poseda, izvestan broj Matabela i Makalaka i mnogi takozvani Zambezi - momci iz plemena koja žive duž obe obale te reke. Ne izostaju čak ni Bušmani ili bar urođenici koji potiču od njih. Oni stanuju, dabome, miroljubivo zajedno i u svojim slobodnim časovima zabavljaju se na svoj način. Osim kocke videli smo i igru sličnu engleskoj "lisica i guske", koja se igra sa kamenčićima na dasci; i muziciraju na dva primitivna instrumenta: na tzv. kaferskom klaviru koji se sastoji iz železnih pločica nejednake dužine učvršćenih u okvir jedna do druge i iz još prostijeg instrumenta napravljenog od delića tvrdog drveta nejednake dužine, koji klepanjem mogu da izazovu nejednake glasove, rudimente melodije. Manji broj je čitao ili pisao pisma, a ostali su se zanimali kuvanjem ili ćeretanjem. Neka plemena brbljaju bez prestanka pa se u toj čudnoj crnačkoj retorti, idući od grupe do grupe, čuje čitavo tuce jezika. Posle više meseci uposlenja crnci obično ovo mesto napuštaju, da se vrate svom .plemenu. sa ušteđevinom stečenom u rudniku kupe sebi ženu i žive opet u svojim tradicionalnim odnosima (James Bryce, "Impressions of South Africa", 1897, nemačka izdanje 1900, str. 206.) Na istom mestu vidi takođe i zaista živi prikaz metoda kako se u Južnoj Africi rešava .,radničko pitanje". Tu saznajemo da crnce u Kimberlyu u Witwatersrandu. Natalu, Matabelelandu prisiljavaju na rad u rudnicima ~ plantažama na taj n_ačin ~to im oduzmu svu zemlju i svu stoku, to Jest sva sredstva za život, sto ih proletarizuju i usto još .i. demor.~išu rakijom (doc~ij~, kad ~eć dođu u Compound" kapitala, nJima koJI su se taman naVJkh da PIJU, alkohol~a pića najstrože zabranjuju: objekt eksploatacije mora biti sačuvan u upotrebljivom stanju), najzad teraju ih silom, hapšenjem, bičevanjem u "najamni sistem" kapitala.
277
kao i industriskog kapitala. U Marxovom opisu istaknutu ulogu u ovom procesu igra pljačka kolonijalnih zemalja od strane evropskog kapitala. Ali sve to, da .se dobro razll~Il::~o, samo po~ uglom posmatranja tzv. "prvobttne ak~ulactJe ... ~avederu procesi kod Marxa ilustruju samo posta':Je, porođaJm eas I:apttala označuju porođajne bolove pn tzlasku kapttahst!Ckog načina proizvodnje iz krila feudalnog društva. Cim da teoretsku analizu procesa kapitala - proizvodnje i prometa on se stalno vraća svojoj pretpostavci: opštoj i isključivoj vladavini kapitalističke proizvodnje. Mi vidimo, međutim, da je kapitalizam, i u SVOJOJ punoj zrelosti, u svakom pogledu upućen na istovremeno postojanje nekapitalističkih slojeva i društava. Taj odnos se ne iscrpljuje pukim pitanjem tržišta za "suvišni proizvod" kako su taj problem postavili Sismondi i docnije kritičari i skeptici kapitalističke akumulacije. Proces akumulacije kapitala je svim svojim uslovima vrednosti i materijalnim uslovima: postojanim kapitalom, promenljivim kapitalom i viškom vrednosti vezan za nekapitalističke oblike proizvodnje. Ovi poslednji pretstavljaju datu istorisku sredinu onoga procesa. Akumulacija kapitala se može pod pretpostavkom isključive i apsolutne vlasti kapitalističkog načina proizvodnje utoliko manje prikazati što se ona, štaviše, bez nekapitalističke istoriske sredine ne može ni u kom pogledu ni zamisliti. Naravno, Sismondi i njegovi sledbenici pokazivali su pravilan instirukt za uslove postojanja akumulacije kad su njene teškoće svodili jedino i samo na realizaciju viška vrednosti. Između uslova ove poslednje i uslova proširenja postoj anog i promenljivog kapitala u njihovom materijalnom obliku postoji značajna diferencija. Kapital ne može izaći na kraj bez sredstava za proizvodnju i bez radne snage cele zemaljske kugle; za nesmetano odvijanje njegovog akumuiacionog kretanja njemu su potrebna prirodna blaga i radne snage svih krajeva sveta. Kako se ti faktori nalaze faktično u pretežnoj većini u pov~zanostima pretkapitalističkih oblika proizvodnje to je istoriska sredina akumulacije kapitala,- to iz toga proizlazi neobuzc!ani nagon kapitala da zavlada .tim .krajevima zemlje i društvima. Samoj po sebi kapitalističkoj proizvodnji bi bilo posluženo, naprimer, kapitalistički vođenim plantažama kaučuka kao što su, naprimer, već podignute u Indiji. Ali stvarna prevlast Pekapitalističkih društvenih odnosa u zemljama onih proizvodnih grana stvara kod kapitala nastojanje da te zemlje i ta društva potčini sebi, pri čemu primitivni odnosi u svakom slučaju omogućuju tako vanredno brze i nasilne zahvate akumulacije kakvi se pod čisto kapitalističkim društvenim odnosima ne bi nikako mogli ni zamisliti .. 278
Drukčije stoji sa realizacijom viška vrednosti. Ova je apriorno vezana_ za. nekap1talističke proizvođače i potrošače kao takve. PostoJanJ_': nekapitali.stičkih kupaca viška vrednosti jeste, dakle, direktm ZIVot~ us!ov z:' kapital i njegovu .akumulaciju, utohko, dakle, odlucuJuca lacka u problemu akumulacije kapitala. . B!la to na ovaj ~~i na onaj način, kao istoriski proces, kapitahstlcka akumulaclJa upućena je u svim svojim odnosima faktički na nekapitalističke društvene slojeve i oblike. Rešenje problema, oko koga se provlači spor u političkoj ekonomiji skoro više od jednog stoleća, leži, da'kle, između oba ekstrema·: između sitnoburžoaske skepse Sismondija, Kirchmanna, Voroncova, Nikolaj-ona, koji su proglasili nemogućnost akumulacije, i gruboga optimizma Ricarda-Saya-Tugana Baranovskog, koji veruju da se kapitalizam može neograničeno oplođavati, što je samo logična konsekvencija - da je on večan. Rešenje, međutim, leži, u smislu Marxovog učenja, u dijalektičkoj protivrečnosti: da su kapitalističkoj akumulaciji za njeno kretanje potrebne nekapitalističke socijalne formacije kao njena sredina, da ona napreduje u stalnoj razmeni materija s.a njima i da ona samo dotle može da postoji dok nalazi ovu sredinu. Sa ove tačke mogu da budu revidirani pojmovi unutrašnjeg i spoljnog tržišta, koji su igrali toliko istaknutu ulogu u teoretskom sporu o problemu akumulacije. Unutrašnje i :>poljno tržište sigurno igraju veliku i u osnovi različitu ulogu u toku kapitalističkog razvitka, ali ne kao pojmovi političke geografije, nego kao pojmovi socijalne ekonomije. Unutrašnje tržište je sa stanovišta kapitalističke proizvodnje kapitalističko tržište, ono je ta proizvodnja sama kao kupac svojih vlastitih proizvoda i izvor za nabavku svojih vlastitih elemenata za proizvodnju. Vanjsko tržište za kapital je nekapitalistička socijalna sredina koja apsorbuje njegove proizvode da bi mu davala elemente za proizvodnju i radnu snagu. Sa tog stanovišta, ekonomski posmatrano, Nemačka i Engleska su u svojoj uzajamnoj razmeni roba jedna za drugu uglavnom unutrašnje, kapitalističko tržište, dočim razmena između nemačke industrije i nemačkih seljačkih potrošača kao i proizvođača za nemački kapital pretstavlja spoljne tržišne odnose. Kao što se vidi iz šeme reprodukClJe ovo su striktni, egzaktni pojmovi. U unutrašnjem kapitalističkom prometu mogu u najboljem slučaju biti realizovani samo o~re~ đeni delovi vrednosti celokupnog društvenog proizvoda: utrosem postojani kapital, promenljivi kapital i konzumirani deo viška vrednosti; naprotiv, onaj deo viška vrednosti koji je !'"me~Jen kapitalizovanju mora biti realizovan "napolju". Ako Je kaplh-
279
lizovanje viška vrednosti prava svrha i pokretačka pobuda~>ro izvodnje, to je, s druge strane, obnova postoJanog 1 promenlJ!Vog kapitala (kao i konzumiranog dela viška vrednosti) njena široka baza i njen preduslov. Ukoliko sa međunarodnim 1azvitkom kapitalizma pootaje kapitalizovanje viška vrednosti sve hitnijim i sve prekarnijim, utoliko široka baza postojanog i promenljivog kapitala kao mase, apsolutno, i u odnosu na višak vrednosti postaje sve moćnija. Otuda pojava puna protivrečnosti da stare kapitalističke zemlje jedne za druge p:retstavljaju sve šira tržišta, da one jedne za druge postaju sve neophodnije i da, u 1sto vreme, jedna drugu sve surevnjivije suzbijaju kao konkurente u odnosima sa nekapitalističkim zemljama.* Uslovi kapitalizovanja viška vrednosti i uslovi obnove celokupnog kapitala dolaze sve više jedni s drugima u protivrečnost koja je, uostalom, samo odraz zakona padajuće profitne stope, zakona punog protivrečnosti.
Glava dvadeset sedma BORBA PROTIV NATURALNE PRIVREDE
Kapitalizam dolazi na svet i razvija se istoriski u nekapitasocijalnoj sredini. U zapadnoevropskim zemljama njega je opkoljavala najpre feudalna sredina, iz čijeg je krila on izašao - kmetstvo na selu i esnafsko zanatstvo u gradu, - onda, JOOŠto je stresen feudalizam, dolazi pretežno seljačko-zanatska sredina, dakle, prosta robna proizvodnja u poljoprivredi i zanatstvu. Osim toga, evropski kapitalizam je opkoljen ogromnim prostranstvom vanevropskih kultura koje pokazuju celu skalu stepena razvitka od najprimitivnijih komunističkih hordi nomada lovaca i sabirača do seljačkih i zanatskih proizvođ~ča roba. U krilu te sredine probija se napred proces akumulacije kapitala. Pritom treba razlikovati tri faze: borbu kapitala sa naturalnom privredom, borbu sa robnom privredom i konkurentsku borbu kapitala na svetskoj pozornici za ostatke uslova aku-
lističkoj
mulacije.
Za svoj opstanak i razvitak kapitalizam zaliteva nekapitalističke oblike proizvodnje kao svoju sredinu. Ali njemu ne može biti od koristi svaki od tih oblika. Njemu su potrebni nekapitalistički društveni slojevi kao tržište za njegov višak
*U 280
ovom pogledu
tipični
su odnosi
između Nemačke
i Engleske.
yredn~ti,_ kao izvori za. nabavku sredstava za njegovu prol~vodnJU 1 kao rezery~an radne snage za njegov sistem najamnin~ .. Za sve te Cl~Jeve kapital ne može ništa da počne sa oblicima nat~ralnopn.vredne proizvodnje. U svima formacijama naturalne pnvrede --:- radilo s':. o primitivnim seljačkim opštinama .sa kolek~1vn1m vlasn1stvom na zemlju, feudalnim kmetskim odnosima ili slično - proizvodnja za sopstvene P?trebe _j_e karakteristika privrede pa zato ne postoji nikakva, 1li postOJI. tek neznatna potreba za stranim robama i po pravilu ne postoJ~ mkakav ~uvišak vlastitih proizvoda, ili u krajnjem slucaJu mkakva nuzna potreba da se proizvođač otarasi suvišnih proizvoda. A najznačajnije je međutim: svi oblici naturalnoprivredne proizvodnje pQčivaju na ovoj ili onoj vrsti povezanosti i sredstava za proizvodnju i radne snage. Komunistička seljačka opština kao i feudalno imanje i slično počivaju sa svojom privrednom organizacijom na sputavanju najvažniJeg sredstva za proizvodnju - zemlje - kao i radne snage pravom i običajem. Naturalna privreda stavlja, dakle, potrebama kapitala u svakom pogledu krute prepreke. Zato kapitalizam pre svega stalno i svuda vodi borbu za uništenje naturalne privrede u svi:ffi njenim istoriskim oblicima na koje naiđe, protiv robovlasničke privrede, protiv feudalizma, protiv primitivnog komunizma, protiv patrijarhalne seljačke privrede. U toj borbi glavni metod čine političko nasilje (revolucija, rat), državni poreski pritisak i jevtinoća roba, koji delimično idu uporedo, delimično sukcesivno jedno za drugim i međusobno se podržavaju. Ako se nasilje manifestovalo u borbi protiv feudalizma u Evropi u revolucionarnom obliku (građanske revolucije u 17, 18 i 19 veku u krajnjoj liniji spadaju ovamo), to se ono u vanevropskim zemljama, u borbi protiv primitivnih socijalnih oblika manifestovalo u obliku kolonijalne · politike. Poreski sistem' kao i trgovina koji su primenjivani u tim prilikama, naročito prema primitivnim zajednicama, pretstavljaju mešavinu političkog nasilja i ekonomskih faktora koji se prisno upotpunjavaju. Ekonomski ciljevi kapitalizma u borbi s društvima na bazi naturalne privrede jesu u pojedinostima sledeći: 1. da zav lada neposredno važnim izvorima pr?izvodmh snaga kao zemljom, divljačima, p_raš~ama, min.:rahma,. ?rugim kamel\jem i rudačama, prOizvodima egzo!Jcnog bilJnog carstva, kao kaučukom itd.; . 2. da radne snage "oslobodi" i prinudi da rade za kap1tal; 3. da uvede robnu privredu; 4. da poljoprivredu odvoji od zanatstva.
281
Pri prvobitnoj akumulaciji, to jest u prvim istori~kim počecima kapitalizma u Evrop1 na l8tek~ .SrednJe!1 veka l do
u 19 vek, "čišćenje seljaštva" u EngleskoJ 1 u zemlJama kontinentalne Evrope bilo je najznačajnije sredstvo za masovno pretvaranje sredstava i radne s~a~e u kapital. Taj isti za~at.ak vladajući kapital vrši i do danasnJeg dana u sasv1m drukClJlm ogromnim dimenzijama putem moderne kolonijalne politike. Iluzija je očekivati da će se kapitali.zam ikađa zadovoljiti_samo sredstvima za proizvodnju do kojih može doći putem trgovine robom. Teškoća za kapital leži već u tome što se na ogromnim prostranstvima zemljine kugle, podesnim za eksplo~taciju, proizvodne snage nalaze u posedu društvenih formacija koje ili nisu naklonjene trgovini robom, ili najvažnija sredstva za proizvodnju, do kojih je kapitalu stalo, uopšte ne nude na prodaju, jer oblici svojine i cela socijalna struktura to apriorno isključuju. Tu spada pre svega zemlja sa celim mineralnim bog>tstvom u svojoj utrobi, kao i površine sa livadama, šumama, vodama, dalje, stočnim stadima primitivnih stočarskih naroda. Osloniti se na proces legalnog unutrašnjeg raspadanja tih naturalnih privrednih oblika proračuna! na vekove i tek iščekivati njihove rezultate dok dovedu do eksproprijacije najvažnijih sredstava za proizvodnju putem robne trgovine - značilo bi za kapital isto to što i dići ruke od proizvodnih snaga tih oblasti. Iz toga izvodi kapitalizam prema kolonijalnim zemljama nasilno prisvajanje najvažnijih sredstava za proizvodnju kao životno pitanje. Kako su baš primitivne socijalne zajednice urođenika najjači bedem društva i njegovih materijalnih osnova opstanka, to se kao uvodni metod kapitala vrši sistematsko plansko razaranje i uništenje nekapitalističkih socijalnih zajednica na koje on u svom širenju naiđe. Tu se ne radi više o prvobitnoj akumulaciji, taj proces traje bez prekida sve do u današnje dane. Svako novo kolonijalno širenje biva prema tome praćeno tim upornim ratom kapitala protiv socijalnih i ekonomskih povezanosti urođenika kao i užasnom nasilnon1 pljačkom njihovih sredstava za proizvodnju i njihove radne snage. Nada da će kapitalizam moći biti upućen na isključivo ,.miroljubivu utakmicu", to jest na uređenu trgovinu robom kao što ona postoji među zemljama koje kapitalistički proizvode, kao na jedinu osnovicu svoje akumulacije, počiva na doktrinarnoj obmani koja veruje da akumulacija kapitala može da opstane bez proizvodnih snaga i potražnje primitivnih formacija, i da se može osloniti na spori proces unutrašnjeg raspadanja naturalne privrede. Kapitalistička akumulacija, sa svojom sposobnošću skokovnog širenja, isto onako kao što ne može da čeka
282
na pr~rodni priraštaj ..rad~og stanovništva i da se s njim zadovolJI, ~sto_ t~~ o. ne maz~ _n1 ?a sačeka prirodno sporo raspadanje nekapltahshckiJ:t for~ 1 nJlhov prelaz na robnu privredu i da se s ':'J lm pomm. Kap1tal ne poznaje drugo rešenje pitanja os\m nasllJa, koJe Je stalan metod akumulacije kapitala kao istoriskog procesa, ne samo pri njegovom postanku m'go i do današnjeg dana. Za p~imitivna društva u ovakvom slučaju radi se o nJihovom !,b1h 1h ne biti", i zato za njih nema drugog izbora nego otpo_r 1 borba na život i smrt do potpunog iscrpljenja ili IstreblJenJa. Zato su stalna vojnička okupacija kolonija, ustanci urođemka 1 kolom] alne ekspedicije u cilju savlađivanja ustanaka na dnevnom redu kolonijalnog režima kao stalne pojave. Nasilni metod je direktna posledica sudara kapitalizma sa naturalnoprivrednim formacijama, koje stavljaju prepreke njegovoj akumulaciji. Bez njihovih sredstava za proizvodnju i radne snage, kapital ne može da izađe na kraj, kao ni bez njihove potražnje za '1jegovim viškovima proizvoda. Da bi mogao da uzme od niih sredstva za proizvodnju i radnu snagu, da bi od njih stvorio kupce svojih roba, kapital svesno ide za tim da ih uništi kao samostalne socijalne tvorevine. Taj metod je sa stanovišta kapitala najcelishodniji jer je on u isto vreme i najbrži i donosi najveći profit. Druga strana ovog metoda je porast militarizma, o čijem ćemo značaju za akumulaciju govoriti u vezi sa drugim pitanjima u daljem izlaganju. Klasični primeri primene ovog metoda kapitala u kolonijama izraženi su u politici Engleza u Indiji i Francuza u Alžiru. Prastara privredna organizacija Indusa - komunistička seoska zajertnica - bHa se u raznim svojim oblicima održala kroz hiljade godina i prešla dugu istoriju unutrašnjeg razvitka uprkos svima olujama "u sferi političkih oblaka". U šestom veku pre hrišćanske ere prodrli su u indisku teritoriju Persijand i potčinili deo zemlje. Dva veka posle toga ušli su Grci i, kao nosioci potpuno strane kulture, ostavili iza sebe aleksandriske naseobine. Divlji Skiti su prodrli u zemlju. Vekovima su u Indiji vladali Arapi. Posle njih su se sa visina Irana spuštali Avganci, dok i oni nisu oterani divljim naletom tatarskih hord1 iz Transoksanije. Strahote i uništavanja obeležavali su put kojim su prošli Mongoli, cela sela su bila iskasapljena, a pitom~ polj a sa nežnim pirinčanim s,tabljikama crvenela su se od reka prolivene krvi. Ali induska seoska opština je sve nadživela. Jer muhamedanski osvajači koji su jedni druge smenjivali, ~st~v ljali su. najzad, unutrašnji socijalni život seljačke mase.' ':'Jegovu tradicionalnu strukturu. Oni su jedino. po~tavlJah .u provincijama svoje namesnike koji su k~ntrolisal~ VOJ':'u. orga':'lzaciju i skupljali od naroda namete. Sv1 osvaJaČ! su 1šh za tlm 283
da zavladaju zemljom i da je pljačkaju, nijedan nije imao računa da od naroda opljačka njegove proizvodne snage i da mu razori njegovu socijalnu organizaciju. Seljak je u carstvu velikog mogula stranim osvajačima morao d~ daje svoj g':di~ šnji danak u naturi, ali u svome selu on Je mogao da ztvr nesmetano i na svom "sholgura" gaji pirinač kao i njegovi preci. Onda su došli Englezi, i kužni zadalr kapitalističke civilizacije u kratkom vremenu učinio je ono što hiljade godina ranije nisu bile u stanju i što nije učinio ni mač Nogajaca: da uništi celu socijalnu organizaciju naroda. Cilj engleskog kapitala je bio, u krajnjoj liniji, da samu osnovu opstanka induske opštine: zemlju, stavi pod svoju vlast. Toj svrsi služila je, pre svega, odvajkada omiljena fikcija evropskih kolonizatora, po kojoj je sva zemlja u kolonijama vlasništvo političkih gospodara. Englezi su naknadno celu Indiju poklonili kao privatni posed velikom mogulu i njegovim namesni cima, da bi je, po tome, od njih baštinili kao njihovi ,.zakoniti" poslednici. Najugledniji naučnici političke ekonomije, kao James Mill poduprli su ovu fikciju uslužno "naučnim" razlozima, tako naročito famoznim zaključkom: mora se pretpostaviti. da svojina na zemlju u Indiji pripada vladaocu, "jer ako bismo pretpostavili da on nije bio sopstven.ik zemlje, onda ne bismo znali reći ko je bio sopstvenik?"* Prema tome, Englezi su već
* Pošto je u svojoj "Istoriji Britanske Indije" bez odabiranja i nekritički izneo svedočanstvo iz najraznovrsnijih izvora, iz Mungo Parka, Herodota, Volneya, Aooste, GarciJ.assa de la Vega, opata Grosiera, Barrowa, Diodora, Strabona i drugih iskonstruisaoo tezu da je u primitivnim odnosima zemlja uvek i svuda bila sopstvenost vladaoca, Mill po analogiji izvlači zaključak i za Indiju: "From these facts only one conclusion can be drawn, that the property of the soil resided in the sovereign; for if it did not reside in him, it will be impossible to show to whom it belooged." (James Mill, "The History of British India", 4 ed., 1840, vol. I, p. 311.) Iz ovih činjenica može se izvući samo jedan zaključak: da je zemlja bila sopstvenost vladaočeva; jer ako vlasništvo nije bilo u rukama vladaočevim, onda bi bilo nemoguće pokazati kome je ono pripadalo. Ovom klasičnom zaključku buržoaskog ekonomiste izdavač N. N. Wilson, koji je kao profesor sanskrita na univerzitetu u Oxfordu bio tačan poznavalac staroindiskih pravnih odnosa, dodao je vrlo zanimljiv komentar. Pošto je već u uvodu okarakterisao autora kao partiskog borca, koji je celu "Istoriju Britanske Indije" udesio radi opravdanja "theoretical views of Mr. Bentham" (teoretski (pOgledi g, Benthama) i pritom sumnjivim sredstvima dao karikaturu indiskog naroda (a portrait of the Hindus which has no resemblance whatever to the original, and which almost outrages humanity, - portret Indusa koji nema nikakve sličnosti sa originalom i koji je skoro nasilje nad čo večnošću), učinio je ovde sledeću napomenu: The greater part of the text and of the notes here is wholly irrelevant. The illustrations drawn from Mahometan practice, supposing them to be correct have nothing to do with the laws and rights of the Hindus. They ar~ not, however. 284
1793 godine u Beng~lu proizveli sve zemindare, to jest zatečene muslimans~e ub1ra~.e porez~.' ili i nasledne starešine tržišta, u ~opstvemke zemlJIŠta u nJihovim okruzima, kako bi na taj nacu; u VOJno'? ~oho_du ste~li u zemlJI broJne pristalice protiv sei Jastva,. N a 1sh n~c~~ .. om su postupali docnije pri novim osvaJ~nJima u provmCIJI Agri, u Oudhu i u Centralnim provmcl)_ama. P~sledJC~ _toga je bio niz burnih seljačkih ustanaka u ko)rma su cesto b1h proterivani ubirači poreza. Opštu pometnJU 1 anarh1J';'• _k?Ja Je usled toga nastala, engleski kapitalisti su znah_Jskonstih da veliki deo zemalja prigrabe u svoje ruke. Zatm; Je poresko opterećenje bezobzirno povišeno do te me;e da Je. progutala skoro celokupni plod rada stanovništva. Doslo se b1lo tako daleko (prema zvaničnim svedočanstvima engleskih poreskih vlasti iz godine 1854) da su seljaci u okruzima Delhija i Allahabada smatrali kao korisno da svoje zemljiŠ';~ udele daju pod zakup ili u zalog za sumu novca koj a na n]lh otpada kao porez. Pod delovanjem takvog poreskog sistema even accurate, and Mr. Mill's quides have misled him. 41
(Veći
deo teksta
i beležaka tu je sasvim beznačajan. Prikazi izneseni o muhamedanskoj
praksi, pretpostavljajući da su tačni, nemaju ničega zajedničkog sa zakonima i pravom Indusa. Oni, međutim, nisu čak ni ispravni i informatori g. Milla su ga obmanuli'.) Wilson 'Otsečno osporava naročito
teoriju o pravu sopstvenosti suverena na zemlju, naročito ukoliko se tiče Indije. O. e., str. 305, napomena.) I Henry Maine misli da su Englezi svoju početnu pretenziju na celokupni zemljišni posed u Indiji, koju Maine smatra iz osnova pogrešnom, preuzeli od svojih muslimanskih prethodnika: ,.The assumption which the English first made was one which they inherited from their Mahometan predecessors. It was, that all the soil belonged in absolute property to the sovereign, and that all private property in land existed by his sufferance. The Mahometan theory and the corresponding Mahometan practice had put out of sight the ancient view of the sovereigns rights, -which, though it assigned to him a far larger share of the produce of the land than any western ruler has ever clamed, yet in nowise denied the existance of private property in land." ("Village communities in the East and West", 5 izd., 1890, str. 104.) (Prvo priSvajanje koje su Englezi izvršili bilo je ono koje su nasledili od svojih prethodnika muslimana. To je bilo: da sva zemlja pripada kao apsolutno vlasništvo suverenu, i da svekoliko privatno vlasništvo u zemlji postoji po njihovoj toleranciji. Muslimanska teorija i odgovarajuća muslimanska praksa pustila je iz vida staro shvatanje prava suverena koja, ma koliko da mu dodeljuju daleko veći udeo u proizvodima zemlje nego što ih je ikad imao ma koji zapadnjački vladalac, ipak nikada nisu osporavala postojanje privatne svoji~e na zemlju.) Maksim Kov.alevSki je, naprotiv, temelj,i.to d'Okaza? d~~ ~e .to~ božnja "muslimanska teorija i praksa" prosta engleska _lZmisl]ot~~a. (Vidi njegovu odličnu studiju na ruskom jeziku: "Kolektivna SVOJina na zemlju, uzroci, tok i posledica njenog propadanja", .Moskva. 187!', deo L) Engleski naučnici kao, uostalo~ i njihovi francuski ~rugov1 d:r:-z~ se čvrsto sada, naprimer, slične priče koja se odnos~ na ~m~, u koJOJ tvrde da je sva tamošnja zemlja ,pripada~a ea~. (Vidi po?.tJanJe o~e legende kod Dr. o. Franke, "Pravni odnos1 u pltanJU zemlJišne svoJme u Kini", 1903.)
285
u induska sela počelo je sa svih strana da se uvlači i učvršćuje zelenaštvo i da kao rak razjeda iznutra socijalnu organizaciju.* Da bi ovaj proces ubrzali, Englezi su doneli zakon koji je bio u gruboj suprotnosti sa svima.trad?cijama_i pra~nim pojmovi~a seoske opštine: prinudno otuđivanJe seoskih polJa zbog poresk1h zaostataka. Stara plemenska zajednica pokušavala je uzaludno da se zaštiti protiv ove mere putem prava preče kupovine tih zemalja od strane zajednice opštine ili u ime srodnih zajednica. Raspadanje je bilo u punom jeku, na dnevnom redu su bile prisilne prodaje na javnim licitacijama, istupanja pojedinaca iz zajednice, zaduženja i eksproprijacija seljaka. Ali Englezi su pokušali da sve to nasilje, potpunu nesigurnost zemlj.oposedničkih odnosa i slom seljačkog gazdinstva Indusa, kao što je to obično bila njihova taktika u kolonijama, pretstave kao potrebu u interesu seljaka i radi njegove zaštite od urođeničkih ugnjetabi i eksploatatora.•• Engleska je prvo veštački stvorila zemljišnu aristokratiju u Indiji na račun prastarih prava svojine seljačkih opština, da bi, posle toga, seljaštvo štitila od tih ugnjetača i da bi, najzad, tu .,bespravno uzurpiranu zemlju" privela u ruke engleskih kapitalista.
* "The partition of inheritances and execution for debt levied on land are destroying the communities this is the formula heard now-a-days everywhere in India." (Podela nasledstva i rasprodaja za hipoteke na zemlju razorili su zajednice - to je formula koja se danas čuje po celoj Indiji.) (Henry Mail)_e, l. e., str. 113.) ** Ovo tipično osvetljenje zvanične engleske politike u kolonijama nalazi se, naprimer, kod dugogodišnjeg pretstavnika engleske vlasti u Indiji, Lorda Robertsa od Kandahara, koji kao objašnjenje ustanka sepoya ništa drugo ne urne da kaže nego same .,nesporazume" povodom očinskih namera engleskih upravljača: "Komisiji za naseljavanje krivo se prebacivala nepravičnost kad je ona, što je bila njena dužnost, kontrolisala pravo na posed zemljišta i na pravne osnove koje otuda proizlaze, kako bi po tome zakonitog posednika nekog imanja obavezala na zemljarinu ... Pošto su bili uspostavljeni mir i red, morala su biti ispitana prava na zemljišni posed ~oji je delimično bio stečen otimačinom i nasiljem, kako je to uobičajeno m,eđu domaćim regentima i dinastijama. Sa tog gledišta otvorena su isleđenja o pravu na posed itd. Rezultat isleđenja bio je da su mnoge porodice od pol&aja i uticaja jednostavno prisvojile svojinu od svojih tnanje uglednih suseda, ili su im nametnuli toliko teške poreske terete kojima su poklopili celokupna njihovo imanje. Sve je to sada na pravičan način izmenjeno. Mada je ova mera određena sa velikim obzirom i u najboljoj nameri, višim klasama je ipak bila krajnje neprijatna, a da nije uspelo umiriti mase. Vladajuće porodice su nam mnogo zamerile što smo pokušali da dovedemo do pravične podele prava i ravnomernog poreskog opterećenja zemlj išnog poseda. Mada je, s druge strane, seosko stanovništvo od naše vlade dovedeno u bolji položaj, ipak ono nije uvide1o da nameravamo da svim tim merama njihov položaj poboljšamo." (.,Forty-one Years in India", nemačka izdanje 1904, knj. l, str. 307.} 286
• . Tako je u Indiji u kratkom vremenu nastao veliki zemljism P?sed, a selJac~ su u ogromnim oblastima pretvoreni u osiromase?u prolet:"lr1zovanu masu sitnih zakupac§. sa kratki zakupn1m rokovima. m •. Najz~d,_i~š na jednoj markantnoj okolnosti dolazi do izrazaJa spemf1.cm m7t<;d kapitala u pitanju kolonizacije. Englezi ~u b1h prv1 osvaJaCI Indije koji su pokazali grubu ravnodusnosi z~ Javn~ kulturna dela privrednog karaktera. Arapi Avganc1, kao '.Mongoli, rukovodili su i potpomagali u Indijl IzgradnJU vehcanstven1h kanala prosecali zemlju cestama mostovima, presvođavali reke, kopali bunare vode. OsnivaČ mongolske dinastije u Indiji, Timur ili Tamerlan, brinuo se o kulturi zemljišta, navodnjavanju, sigurnosti puteva i snabdevanj~ .p:utnika.* "Primitivne radže Indije, avganski ili mongolski osvaJBCI, ponekad okrutni prema pojedincima, obeležili su svoju vlast barem onim divnim konstrukcijama koje danas nalazimo na svakom koraku i koje izgledaju kao delo neke rase divova ... Kompanija "Engleska istočnoindiska kompanija", koja je do
*
U
maksimama vladanja Timura (1783 sa persiskog prevedeno
na engleski), rečeno je: "And I commmded that they should build places 'Of wo-rship, and monasteries in every city; and that they should erect structures for the reception of travellers on the high roads and that they should make bridges across the rivers. And I command ed that the ruined bridges should be repaired; and that bridges should be constructed oVer the rivulets and over the rivers; and that on the roads, at the distance of one stage from each other, Kauruwansarai should be erected, and that guards and watcher &e. should be stationed on the road, and that in every Kauruwansa!"3.i people should be appointed to reside etc. And I ordained, whoever undertook the cultivation of waste lands, or built an aqueduct, or made a canal or planted a grave, or restored to culture a deserted district, that in the first year nothing should be taken from him, and that in the second year, whatever the subject voluntarily offered should be received, and that in the third year the duties should be collected according to the regulation." ("I zapovedih da izgrade mesta za službu božju, i manastire u svakom gradu; i da dižu građevine za prijem putnika na dalekim putevima, i da grade mostove preko reka. I zapovedih da oštećeni mostovi budu popravljeni; da budu mostovi izgrađeni preko potoka i preko reka; i da na putevima, od jedne stanice do druge budu podignuti karavansaraji (ko[olačišta) i da straže i čuvari budu postavljeni po putevima, i da za svaki karavansaraj budu određeni ljudi itd. I odredih da se, ko god preduzme obrađivanje puste zemlje, ili građenje vodovoda ili kopanje kanala, ili sađenje drveća, ili za obradu osposobi pustu oblast, u prvoj godini od njega ništa ne uzme, u drugoJ ono što on dobrovoljno dadne, a u trećoj obaveze da se vrše c;mako k;ako su propisane.") (James Mill, "The History of British India", 4 IZd., knJ. II,
str. 492---498.)
287
1858 vladala Indijom) nije otvorila nijedan izvor, nijedan bunar Iskopala, nijedan kanal izgradila, nijedan most podigla u korist Indusa."* Drugi svedok, Englez James Wilson, veli: "U provinciji Madras svako mora i nehotice da bude zapanjen veličanstve nošću starinskih uređaja za navodnjavanje, čiji su tragovi ostali sačuvani do u naše dane. Sistemi ustava koji su zadržavali tokove reka stvorili su čitava jezera da bi iz njih kanali na 60 i 70 milja unaokolo razvodili vodu. Na velikim rekama bilo je po 30-40 ovakvih brana ... Kišnica koja se slivala sa bregova bila je sakupljena u bazene udešene isključivo za ove svrhe, od kojih mnogi imaju i sada u obimu 15 do 25 milja. Te gorostasne gradnje bile su skoro sve završene pre 1750 godine. U epohi ratova kompanije sa mongolskim vladaocima i, moramo dodati, za vreme celog perioda naše vladavine u Indiji one su jako propale.**
Sasvim prirodno: engleskom kapitalu nije ni bilo stalo do toga da indiske opštinske zajednioe održi sposobne za život i da ih privredno podupre, nego, naprotiv, da ih razori, da im otme produktivne snage. Brzo rastuća neobuzdana požuda za akumulacijom koja po celoj svojoj prirodi živi od "konjunktura", koja nije u stanju da misli na sutrašnjicu, ne može da sa dalekovidnijeg stanovišta oceni vrednost starih privrednih kulturnih spomenika. U Egiptu su nedavno engleski inženjeri lupali glavu oko iznalaženja tragova sistema starih kanala kad je kapitalu zatrebala da na Nilu naprave veličanstvene brane, dok su u svojim indiskim provincijama sa tupom bezbrižnošću Botohuda puštali da sasvim propadnu. To plemenito delo svojih ruku Englezi su unekoliko naučili da cene tek kad je užasna glad, koja je izbila u okrugu Orissa, samo u jednoj godini pokosila milion ljudskih života i prisilila engleski parlamenat, 1867 godine, da odredi anketu o uzrocima nesreće. Momentalno engleska vlada pokušava da administrativnim putem spase seljaštvo od zelenaštva. "Punjab Alienation Act" (1900) zabranJuje otuđenje ili opterećenje seljačkog zemljišta u korist pripadnika drugih kasta osim zemljoradničke i čini ;zuzetke u pojedinim
* Grof Warren, "De l' etat moral de la population indigene". Navedeno kod Kovalevskog, l. e., str. 164. ** Historical and descriptive account of British India from the most remote period to the conclusion of the Afghan war by Hugh Murray, James Wilson, Greville, Prof. Jameson, William Wallace and Captain Dalrymple. Edinburg, 4 izd., 1843, sv. II, str. 427. Navedeno kod Kovalevskog, l. e., ("Istoriski i opisni izveštaj o Britanskoj Indiji od najudaljenijeg perioda do završetka avganskog rata od ...) 288
sluč~jevima zavisnim .od odobre'.'ja por<>skih vlasti.* Pošto su zašt_Itne. ~eze p~~s.tanh soCIJalnih zajednica Indusa smišljeno po~Idah . .' odgoJili Z<>lenaštvo, kom<> je kamatna stopa od ~5% ob1cna_ POJava,. _Englezi su upropašćenog i osiromašen')g mduskog seljaka stavili pod tutorstvo fiska i njegovih činovnika
to Jest pod "zaštitu" njegovih neposrednih krvopija. _ ' Uporedo sa mučeništvom Britanske Indij<>, i istorija francuske kapitalističke kolonijalne politike u Alžiru zaslužuje počasno me~to. U času kad su Francuzi zauzeli Alžir, masa a:;apsko-kabils~og stanovništva živela je pod prastarim socijalmm .1pnvredmm ~tanovama koje su se uprkos dugoj i živoi IStOflJI zemlJe odrzale sve do u XIX vek, pa delimično čak i do današnjih dana. Iako je u gradovima među Mavrima i Jevrejima, među trgovcima, zanatlijama i zelenašima vladalo privatno vlasništvo na zemlju, i na selu ogromna prostranstva zemlje već od vremena vazalne turske vlasti bila uzurpirana kao državni dome-ni, ipak je skoro polovina od celokupne obradive zemlje bila u nepodeljenoj sopstvenosti arapsko-kabilskih plemena, i tu su vladali prastari patrijarhalni običaji. Isti nomadski život, samo na površni pogled nestalan i neregulisan, stvarno pak strogo uređen i u najvišoj meri jednoličan još i u XIX veku kao i u prastara vremena, odvodio je mnoge arapske rodove s ljudima. ženama i decom, sa stadima i šatorima svakog leta u hladnije primorske oblasti Tella, gde pire vetrovi s mora, i svake zime vraćali ih opet pod zaštitu pustinjske toplote. Svako pleme i svaki rod imali su svoje određene puteve kretanja i svoje letnje i zimske stanice gde su podizali svoje šatore. Arapi zemljoradnici posedovali su zemlju takođe mnogo puta još u kolektivnoj svojini rodova. Isto tako patrijarhalno prema starodrevnim pravilima živela je i kabilska velika porodica pod voćstvom svojih biranih starešina. Domaćinstvom ovog velikog porodičnog kruga upravljala je nepodeljeno najstarija članica porodice, ili i na osnovu izbora porodice, ili su žene r<>dom preuzimale tu funkciju. Kabilska velika porodica, koja je svojom organizacijom na rubu afričke pustinje pretstavljala osobenu sliku i priliku čuvene "zadruge" Južnih Slovena bila je sopstvenica ne samo zemljišta nego i svih oruđa, oružja i novca, koji su bili potrebni za vršenje profesije svih njenih članova i koje su oni privredili. Kao privatna sopstvenost pripadala je samo odeća muškarcu, svakoj
* Victor v. Leyden, "A.grarverfassung und Grundsteuer in BritischOstindien", Jahrbuch fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, XXXVI. Jahrgang, Heft 4, str. 1855. 19 Akumulacija kapitala
289
ženi samo odeća i nakit koji je dobila na dar kao nevesta. Sva skupocenija odeća ili drago kamenje pripadali su kao nepodeljena svojina porodici i smeli su biti ko_dšćeni od pojedinaca samo po pristanku svih. Ako porod1ca mJe b1la mnogobroJna, hranila se l)a zajedničkom trpezom, za koju su sve žene redom kuvale, a najstarije su se s.tarale o podeli. Ako je pak krug lica bio suviše velik, onda je sledovanje životnih namimica u sirovom stanju u mesečnim obrocima delilo starešinstvo, pri čemu se pazilo na strogu jednakost pri podeli među individualne porodice, koje su hranu priređivale. Zajednicu su vezivale najtešnje veze solidarnosti, uzajamnog pomaganja i jednakosti, a parodične starešine su, umirući, sinovima kao amanet stavljali na srce da čuvaju porodičnu zajednicu.* Već turska vladavina, koja se u Alžir smestila u XVI veku, počela je da se ozbiljno meša u ove društvene odnose. Dabome da je ono što su docnije iznosili Francuzi bila samo izmišljena priča kao da su Turci za javne finansije konfiskovali celokupna urođeničko zemljište. Ta neobuzdana mašta, koja je samo Evropljanima mogla da padne na pamet, bila je u suštoj suprotnosti sa celokupnom osnovicom islama i njegovih vernika. Naprotiv, odnosi zemljoposeda seoskih opština i velikih porodica uglavnom nisu bili ni taknuti od strane Turaka. Jedino je jedan znatan deo neobrađenih zemljišta bio od strane Turaka ukraden rodovima kao državni domen i, pod upravom lokalnih turskih vlasti, pretvoren u begluke, koji su delimično neposredno za račun države obrađivani urođeničkom radnom snagom, delimično davani pod zakup uz zakupninu ili za naturalna davanja. Pored toga su Turci koristili svaku pobunu potčinjenih rodova i svaki metež u zemlji da opsežnim konfiskacijama
* ,.Presque toujours, le pere de familie en mourant recommande a ses descendants de vivre dans l'indivision, suivant l'exemple de leurs ai'eux: c'est lB sa derniere exhortation et son voeu le plus cher." (,.Skoro uvek, glava porodice umirući savetovao je svojim potomcima da žive nepodeljeni po primeru svojih starih: to je bio njegov poslednji savet i njegova najdraža želja.") (A. Hanotaux et A. Letourneux, ,.La Kabylie et les coutumes Kabyles", 1873, knj. II, ,.Droit civil", str. 468473.) Pisci, uostalom, stižu da gornjem zapanjujućem opisu velikog plemenskog komunizma dadnu sledeći mudri uvod: ,.Dans la ruche laborieuse de la familie associee, tous sont reunis dans un but commun, tous travaillent dans un mtenH gen.En-al; mais nul n'abdique sa libert-e et ne renonce a ses droits hereditaires. Chez aucune nation on ne trouve de combinaison qui soit plus _pres de l'egaiite et plus loin du communisme!" (.,U vrednoj košnici ud-ružene porodice svi su ujedinjeni oko postizanja zajedničkog cilja, svi rade u opštem interesu; ali niko se ne odriče svoje slobode ni svojih nasleđenih prava. Ni kod koje nacije ~~~~i se kombinacija koja bi bila bliža jednakostL i dalja od komu290
zemlj~~ta. ~većaju ~iskalne p_osed~ i na n~ima stvore vojničke ko!o!UJe, 1h da konf1s~o~~a u~anJa prodaJu na javno_; lici taciji, pn c~mu su o~a u naJV1se slucajeva dolazila u ruke turskih ili drugih zelenasa. Da ~i izbegli konfiskacije i poreski pritisak, mnogi selJaCI su se, tacno onako kao u Srednjem veku u Nemačkoj, stavljali pod zaštitu crkve koja je na taj način postala vrhovna z:mlJ~Vlas~uca velikih površina. Najzad, posle svih tih raznovrsruh zbiVanJa posednički odnosi u Alžiru u doba francuskog osvajanja pokazali su sledeću sliku: l 500 OCO hektara zemlje obuhvatili su državni domeni, 3 000 000 hektara neiskorišćene zemlje bilo je takođe u rukama države kao "zajedničko dobro svih pravovernih" (Bled-el-Islam); privatna svojina obuhvatala je 3 000 000 hektara koji su, još iz doba Rimljana, bili u rukama Berbera, i l 500 000 hektara je još u doba Turaka bilo prešlo u ruke privatnika. U nepodeljenom zajedničkom vlasništvu arapskih rodova ostalo je, dakle, svega još 5 000 000 hektara zemlje. što se tiče Sahare, u njoj se nalazilo oko 3 000 000 hektara obradive zemlje u područjima oaza delimično kao nepodeljeni posed velike rodovske porodice, delimično kao privatni posed. Ostalih 23 000 000 hektara su u većini pustinja. Pošto su od Alžira napravili svoju koloniju, Francuzi su sa velikom bukom otpočeli svoje civilizatorsko delo. U to doba Alžir je, pošto se u XVIII veku oslobodio turskog jarma, postao slobodno leglo morskog gusarstva, činio nesigurnim Sredozemno More i vodio trgovinu hrišćanskim robljem. Španija i Severneamerička Unija, koje su i same u to doba pravile velike poslove trgovinom robovima, nisu mogle podnositi nečovečnost alžirskih muhamedanaca pa su im objavile ogorčen rat. I u doba Velike francuske revolucije je protiv anarhije u Alžiru objavljen krstaški rat. Potčinjavanje Alžira Francuskoj izvršeno je, dakle, pod parolama borbe protiv ropstva i uvođenja sređenih civilizovanih odnosa. Praksa je ubrzo pokazala šta se krilo iza toga. Za četrdeset godina koje su protekle od potčinjavanja Alžira, kao što je poznato, nijedna evropska država nije preživela tolike brojne promene političkog sistema kao Francuska. Iza Restauracije je došla Julska revolucija i buržoaske kraljevstvo, za ovim Februarska revolucija, Druga republika, Druga imperija, najzad slom 1870 i Treća republika. Plemstvo!krupm finansijeri, sitna buržoazija, široki sloj srednje buržoaZIJe sm~ njivali su se u političkoj vlasti. Ali u celoj bujici ovih zbivanp ostala je nepromenjena politika Francuske u Alžiru, koja je od početka do kraja imala uvek jedan i isti cilj i tam? na rubu afričke peščane pustinje najbolje otkrila da su se drzavm _prevrati u Francuskoj u toku XIX veka uvek okretali oko 1stog
...
291
osnovnog interesa: oko vladavine kapitalističke buržoazije i njenog oblika sopstvenosti. Zakonski nacrt koji vam je podnesen na proučavanje reka~ je poslanik Humbert na sednici francuske nacionalne skupštine 30 juna 1873 kao izvestilac komisije za rad u agrarnim odnosima u Alžiru - nije ništa drugo do podizanje krova na građevini čiji je temelj postavljen čitavim nizom ordonanasa, dekreta, zakona i senatskih odluka, koji svi zajedno i svaki od njih napose idu samo za jednim ciljem: da utvrde privatno vlasništvo kod Arapa." Plansko, svesno uništavanje i podela zajedničke svojine bio je nepomični pol, prema kome se kretao kompas francuske kolonijalne politike bez obzira na sve vihore u unutrašnjem državnom životu u toku pola veka, i to iz sledećeg jasno spoznatog dvostrukog interesa. Pre svega, uništenje zajedničke svojine imalo je za zadatak da slomi moć arapskih rodova kao socijalnih udruženja i da time razbije njihov uporni otpor protiv francuskog jarma, koji se, i uprkos svojoj vojnoj nadmoćnosti Francuske, manifestovao u neprestanim pobunama plemena i koji je imao za posledicu neprestano ratno stanje u koloniji.* Dalje, propast zajedničkog vlasništva bila je preduslov da počne privredno uživanje osvojene zemlje, to jest da se oduzme zemlja iz ruku Arapa koji su je držali odnazad hiljadu godina i preda u ruke francuskih kapitalista. Tome cilju pre svega služila je ista nama već poznata fikcija, prema kojoj bi celokupne zemljište, prema muslimanskom zakonu, bilo svojina svagdašnjeg vladaoca. Tačno onako kao Englezi u Britanskoj Indiji, izjavljivali su guverneri Louis Philippa u Alžiru: da je postojanje zajedničke svojine čitavih plemena "nemogućnost". Na osnovu ove fikcije najveći deo neobrađenog zemljišta, naime pašnjaci, šume i livade, proglašen je za državnu svojinu i korišćen za ciljeve kolonizacije. Stvoren je ceo sistem naselja tzv. kantonmani (cantonnements), pri kom su francuski kolonisti naseljeni posred rodovskih zemljišta, starosedeoci su imali da se zbiju na minimalne površine svog poseda. Uredbama izdatim 1830, 1831, 1840, 1844, 1845, 1846 ove krađe arapskih rodovskih zemalja dobile su "zakonski" temelj. Taj sistem naseljavanja ustvari nije doveo do kolonizacije, nego je samo razvio neobuzdanu spekulaciju i zelenaštvo. Arapi su u većini slučajeva umeli da oduzete zemlje kupe nazad, ali su pritom upali u teške dugove. Francuski poreski pritisak delovao je u istom pravcu. Naročito je zakon od 16 jula 1851, koji je sve šume oglasio za v*. "~oramo s~ požuri ti - rekao je poslanik Didier u nacionalnoj skupstuu 1851 godme - da rasturimo rodovske zajednice, jer su one poluga svake opozicije protiv naše vladavine."
292
?ržavnu svojinu i tako 2_.4 miliona hektara, pola pašnjaka, pola
stkara,. ukrao od _uro?entka, oduzeo osnov opstanka stočarstvu. Pod ~lJuskom__ sv t~ tih zakona, ordonanasa i drugih mera, na~tala .t: u .svo]tns~ui~ odnosima zemlje neopisana zbrk'i. u cilju tskonscenJa vlada]uce grozničave spekulacije zemljom i u nadi skorog povratka zemlje, mnogi urođenici prodavali su Francuzima svoje zemlje, pri čemu je isti komad zemlje prodavan u
isto vreme. dvojici i trojici kupaca, pa se pored toga ispostav ljalo
da prodam kom~d zemlje uopšte ne pripada prodavcima, nego ~du kao neotuđiva svojina. Tako je jedno društvo za spekulaci'je oz Rou.ena verovalo da Je kupilo 20 000 hektara zemlje, pa se međutim, ustanovilo da je od sve te količine tek 1370 hektara moglo nazvati svojim vlasništvom. U drugom slučaju predala površina od 1230 hektara bila je izdeljena na parcele od po 2 hektara. Došlo je do čitavog niza sudskih sporova, pri čemu su francuski sudovi principijelno podržavali sve parcelacije i zahteve kupaca. Nesigurnost odnosa, spekulacije, zelenaštvo i anarhija, postali su opšta pojava. Ali plan francuske vlade da usred arapskog stanovništva stvori jak oslonac u masi francuskih kolonista završio je mizernim neuspehom. Zbog toga je francuska politika pod Drugim carstvom uzela drugi pravac: vlada je, posle trideset godina upornog odricanja zajedničke imovine, pri svoj svojoj evropskoj tvrdoglavosti, najzad morala da primi pouku, pa je konačno i zvanično priznah da ipak postoji nepodeljena rodovska svojina, ali to ipak samo zato da bi istim dahom objavila potrebu prinudne parcelacije te svojine. Taj dvostruki smisao ima senatska odluka od 22 aprila 1863. General Allard je izjavio u državnom savetu: "Vlada ne gubi iz vida da je opšti cilj njene politike slabljenje uticaja rodovskih starešina i rasturanje rodova. Na taj način ona će otstraniti poslednje ostatke feudalizma (!), čiji branioci se pojavljuju kao
op.ozicija vladinom predlogu... Uspostavljanje privatnog vlasništva, naseljavanje evropskih kolonista posred arapskih rodova ... to će biti najsigurnija sredstva za ubrzanje procesa rasturanja rodovskih zajednica."* Zakon iz godine 1863 stvorio je naročite komisije u cilju podele zemalja. Komisije su bile sastavljene ovako: jedan brigadni general ili kapetan kao predsedavajući, onda jedan potprefekt, jedan činovnik arapskih vojnih vlasti i jedan činovnik uprave domena. Ov1m rođemm poznavaocima privrednih; socijalnih prilika Afrike stavlJen.Je u dužnost trostruki zadatak: prvo, da .tačno odrede gramce
* Navedeno kod Kovalevskog, l. e., str. 217. Poznato j~ .~a je U; Francuskoj od Velike revolucije u modi da se svaka opoziCIJa vlad1 naziva otvorenom ili prikrivenom odbranom ,,feudalizma"! 293
rodovskog područja, zatim, da područje ~v.akog poJedinog. rod~ rasporede na pojedine njegove grane 11! vel!ke porodice 1, konačno da ova velikoporodična zemljišta razbiju na pojedinačne p~ivatne parcele. Pohod brigadnih generala u unutrašnjost Alžira bio je tačno izveden, komisije su se našle na licu mesta, pri čemu su one bile ge~metri, parc.:Iat~ri zem~je i povrh toga još i sud[je u svoim sporovima o zemlJI, u IStom l!cu. Generalni guverner Alžira imao je zadatak da sve deobne planove potvrdi u poslednjoj instanciji. Pošt~ su komisije ?eset godi':'a radile u znoju lica svoga, rezultat nJihovog rada b10 Je sledec>: od 1863 do 1873 od 700 arapskih rodovskih područja oko 400 je razdeljeno na velike porodice. Već tu je postavljen osnov budućoj nejednakosti, velikom posedu i sitnoj parceli. Jer prema veličini područja i broju članova dolazilo je na člana negde l do 4 hektara, negde 100 hektara pa čak i 180 hektara zemlje. Sa raspodelom se, međutim, stalo kod velikih porodica. Uprkos svim brigadnim generalima raspodela porodičnog područja je naišla na nepremostive teškoće u običajima Arapa. Cilj francuske politike: stvaranje individualnog vlasništva i njegovo prevođenje u posed Francuza, ponovo je bio uglavnom osujećen. Tek Treća republika, otvoreni buržoaski režim, imala je smelosti i cinizma da bez ·ikakvih okolišenja i bez pripremnih radova Drugog carstva pristupi rešenju ovog pitanja sa druge strane. Direktna raspodela područja svih 700 arapskih rodova na individualne udele, prisilno zavođenje privatnog vlasništva u najkraćem roku, bio je otvoreno izrečeni cilj zakona koji je nacionalna skupština izradila 1873 godine. Izgovor za ovo pružile su očajne prilike u koloniji. Tačno onako kao što je velika glad u Indiji 1866 engleskoj javnosti drastično predočila krasne rezultate engleske kolonijalne po1itike i dala povoda za određenje parlamentarne komisije radi istrage o nepravilnostima, tako je i Evropa krajem šezdesetih godina bila alarmirana vapajima bede koji su se čuli iz Alžira, gde su masovna glad i vanredno velika smrtnost među Arapima pružali bilans četrde setogodišnje francuske vladavine. Radi istraživanja uzroka toga stanja i radi usrećivanja Arapa nov,im zakonskim merama postavljena je komisija koja je došla do jednodušnog zaključka: da Arape može da spase jedino privatno vlasništvo! Tek tada će, naime, svaki AI1apin biti u mogućnosti da svoje imanje proda ili na njega uzme hipoteku da bi se tako mogao da štiti od bede. Da bi Arapima, dakle, bilo pomoženo u bedi koja je nastala, zbog krađe alžirske zemlje koju su Francuzi delimično već izvršili, kao i pod bremenom teških poreskih opterećenja i t' me nastalih zaduženja Arapa, objavljena je kao jedino sredstvo 294
spasenja: potpuna J?redaja Arapa u' kandže zelenaštva. Ta lakr?tJa pod~eta Je naciOnalnoj skupštini sa sasvim ozbiljnim licem pruhvacena od tog slavnog tela sa isto tolikom ozbiljno" ' Besramnc:_~t "pobedilaca" Pariske komune slavila je orgije. seu. Naroctt? dva argumenta poslužila su nacionalnoj skupštini kao obrazlozenJe novog zakona. Branioci tog zakonskog predlof1a stalno ~? naglašavali da sami Arapi silno žele zavođenje pnv":tn~ SVOJm:: Stvarno pak to su želeli oni, naime, spekulanti zemlJe 1 zelenas1 u Alžiru koji su imali interesa da svoje žrtve ,.oslobode" od zaštite rodovske povezanosti i njihove solidarnosti. _Naime, .dokle god je u Alžiru važilo muslimansko pravo. davanJe zemlJe u zalog nailazilo je na nepremostivu smetnju u neotuđivosti rodovskog i porodičnog poseda. Tek zakon ·iz 1863 probio je tu smetnju. Ali, da bi zelenaši dobili slobodno polje rada, trebalo je smetnju potpuno otkloniti. Drugi argumenat je bio ,.naučne" prirode. On je poticao iz istog duhovnog arsenala iz koga je poštovanja dostojni James Mill crpao svoje nerazumevanje svojinskih odnosa u Indiji: iz engleske klasične političke ekonomije. P~ivatno vlasništvo je nužni preduslov svake intenzivnije, bolje obrade zemlje u Alžiru; bolja obrada zemlje je uslov za preveniranja gladi, jer j-asno je da niko neće uložiti kapital .iJi intenzivan rad u zemlju koja nije njegova individualna svojina i čije plodove neće isključivo on uživati - tako su deklamovaH, puni zanosa, naučno obrazovani SmiJh -Ricardovi učenici. Cinjenice su, naravno, govorile drugim jezikom. One su pokazale ela su francuski spekulanti privatnu svojinu, koju su stvorili u Alžiru, koristili za sve drugo samo ne za intenzivniju i višu zemljoradnju. Od 400 000 hektara zemlje, koja je 1873 pripadala Francuzima, 120 000 hektara se nalazilo u rukama dva kapitalistička udruženja, Alžirske i Setifkompanije koje svoja zemljišta uopšte nisu same obrađivole. nego su ·ih davale domaćem stanovništvu u zakup, a zakupci su ih obrađivali na način kao pre hiljadu godina. Jedna četvr tina ostalih francuskih vlasnika bavila se isto tako slabo zemljoradnjom. Na veštački način nije se moglo dzbajati iz zemlje plasiranje kapitala, ni intenzivna obrada tla, ni oruđe, isto tako kao ni kapitalistički odnosi uopšte. Ovi su postojali samo u fantaziji francuskih spekulanata, gladnih profita, i u doktrinarnoj magli njihovih naučnih ideologa iz oblasti političke ekonomije. Radilo se o pustoj želji da se A~apima otme njihova baza opstanka, zemlja, pa su se pronalaztlt razm tzgovori i prazne fraze obrazloženja zakona iz 1873 godme. I uprkos ovoj otrcanosti argumentacije, uprkos očiglednoj lažljivosti 1
295
njegovog obrazloženj~ prihvaćen je sk~ro jedn_?glasno (26 jula 1873) zakon koji bi imao da stanovmstvu Alz1ra 1 nJegovom materijalnom blagostanju zada smrtni udarac. Nije dugo prošlo pa se pokazao neuspeh ovog nasilnog poduhvata. Politika Treće republike je pretrpela slom zbog teškoća da naprečac uvede buržoaske privatno vlasništvo u prastare komW1ističke velikoporodične zajednice, tačno onako kao što je na tome poslu pretrpela slom i politika Drugog carstva. Zakon od 26 jula 1873, koji je bio dopunjen drugim zakonom od 28 aprila 1887, posle 17-godišnjeg važenja dao je sledeći rezultat: do 1890 godine bilo je izdato 14 miliona franaka u postupku oko sređenja 1,6 miliona hektara zemlje. Računalo se da će produženje ovoga posla trajati do 1950 i da će morati stati daljih 60 miliona franaka. Ali cilj: uništenje velikog porodičnog ·komunizma još uvek ne bi bio postignut. Jedino, međutim, što je pri svem tom bilo odista i nesumnjivo postignuto, to je besomučna spekulacija zemljom, bujno uspevanje zelenaštva i ekonomska propast domaćeg stanovništva. Neuspeh nasilnog uvođenja privatnog vlasništva odveo je potom ka novom eksperimentu. Mada je alžirska generalna uprava već 1890 postavila komisiju, koja je zakone iz 1873 i 1887 preispitala i osudila, prošlo je ipak još sedam godina dok su se gospoda zakonodavci na Seini rešila da pristupe reformi u interesu upropašćene zemlje. Nova mera je otstupila od prinudnog uvođenja privatnog vlasništva po sili državne vlasti. Zakon od 27 februara 1897 kao i pravilnik alžirskog generalnog guvernera od 7 marta 1898 predviđaju uvođenje privatnog vlasništva po dobrovoljnom predlogu sopstvenikii ili kupaca.• Ali kako određene zakonske klauzule dopuštaju zavođenje privatne svojine na molbu jednog vlasnika bez saglasnosti drugih suvlasnika zemljišta, i kako pritisak zelenaša može u svakom momentu da navede zaduženog posednika na "dobrovoljnu molbu", 1 to novi zakon širom otvara vrata daljem razglodavanju i pljač kanju plemenske zemlje i velikoporodičnib poseda od strane francuskih i domaćih kapitalista. Osamdesetogodišnja vivisekcija nad Alžirom nailazi sada na sve slabiji otpor jer su Arapi potčinjenjem Tunisa 1881, pa najzad i Maroka, okruženi u još većoj meri od strane francuskog
* Uporedi G. K. Anton: .,Neuere Agrarpolitik in Algerien und Tunesien". Jahrbucb fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, 1900, str. 1341 i d. 296
k"pitala i predati Inu be~pomoćno na milost i nemilost. NajnoVIJI uspeh francuskog rez1ma u Alžiru je masovno · r . Arapa u Azisku Tursku.* lse ]avanJe
Gtava dvadeset osma UVOĐENJE
ROBNE PRIVREDE
. Drugi najvažniji preduslov kako za nabavku sredstava za pro:zvodn]u tako _i za realizaciju viška vrednosti jeste uvlacenJe n~turalnopr1vrednih zajednica, po njihovom razaranju i usled nJihovog razaranja, u 1·obni promet i robnu privredu. Svi nekapitali~t~čki slojevi i društva moraju za kapital postati kupci roba 1 moraJu mu prodavati svoje proizvode. Izgleda da tu barem počinju "mir" i "jednakost", do ut des, uzajamnost interesa, ,,miroljubiva utakmica" i "kulturni uticaji". Ako kapital i može da od stranih socijalnih zajednica nasilno otme sredstva za proizvodnju i da radne ljude silom prinudi da postanu objekt kapitalističke ~ksploatacije, on ih ipak ne može 5ilom učiniti kupcima njegovih roba, ne može i 1 • prisiliti da realizuju njegov višak vrednosti. Ovo shvatanje izgleda da potvrđuje okolnost da transportna sredstva železnice, brodarstvo, kanali - pretstavljaju neophodne preduslove širenja robne privrede u oblasti naturalne privrede. Osvajački pohod robne privrede počinje najčešće veličanstvenim kulturnim delima modernog saobraćaja, kao što su železničke pruge koje prosecaju prašume i probijaju planine, telegrafske žice razapete nad pustinjama, i okeanski parobrodi koji plove u strane luke. Ipak je miroljubivost tih prevrata samo prividna. Trgovinski odnosi istočnoindiskih kompanija sa zemljama začina bili su pljačka, iznuđivanje i prosta prevara pod zastavom trgovine, kao što su danas odnosi američkih kapitalista prema Indijancima u Kanadi, od kojih kupuju krzna, ili nemačkih · trgovaca prema afričkim crncima. Klasični primer "blage" i
* U govoru održanom 20 juna 1912 u francuskoj nacionalnoj skupštini, izvestilac komisije za reformu "Indigenata" (administrativnog pr~ vosuđa) u Alžiru., Albin Rozet, navodi činjenicu da su iz okruga Settf emigrirale hiljade Alžiraca. Iz Tlemcena se prošle godine za me~ec _da~a iselilo 1200 domorodaca. Cilj iseljavanja je Sirija. Jedan ise}]emk Je pisao iz svog novog zavičaja: "Smestio sam se sada u D<:'-~ask i potpuno sam srećan. Nas Alžiraca koji smo se ov~m~ dose!ill 1ma ovde u Siriji mnogo; ovdašnje vlasti dale su nam zemlJe 1 olak_sal~ d~ dođem~ do sredstava za njenu obradu." Alžirska vlada ometa 1sel]en]e na taJ način što - uskraćuje pasoše. (Vidi "Journal Officiel" od 21 juna 1912, str. 1594 i d.)
297
"miroljubive" trgovine robama sa za'?stalim društvima pretstavlja moderna istorija Kine, kroz koJU se, kao crvena n1t, od
početka četrdesetih godinapa Oita0m 19 vekom protežu ratovi
Evropljana sa ciljem da Kmu nasilno otvore robnom prometu. Putem misionara provocirano gonjenje hrišćana, od strane Evropljana izazvani neredi, periodični krvavi ratni pokolji u kojima bi trebalo da se bespomoćnost miroljubivog •emljoradnič kog naroda meri sa najmodernijom kapitalističkom ratnom tehnikom ujedinjenih evropskih velikih sila, teške ratne kontribucije sa celim sistemom javnog duga, sa evropskim zajmovima, evropskom kontrolom finansij a i evropskim zaposedanjem tvrđava, iznuđena otvaranje slobodnih luka i iznuđene koncesije evropskim kapitalistima za gradnju železnica, to su bile babice robnoj trgo0ni u Kini od početka četrdesetih godina prošlog veka pa do izbijanja kineske revolucije. Period otvaranja Kine evropskoj kulturi, to jest robnom prometu sa evropskim kapitalom, inaugurisan je opijumskim ratom u kom je Kina prisiljena da preuzima otrov sa indiskih plantaža i da ga pretvara u novac za engleske kapitaliste. U 17 stoJeću kulturu opijuma uvela je engleska Istočno-indiska kompanija najpre u Bengalu, a onda je preko njene filijale u Kantonu ovaj otrov raširen u Kinu. Početkom 19 veka cena opijuma je toliko nisko pala da je on ubrzo postao "sredstvo za narodni užitak". Još 1821 uvoz opijuma u Kinu iznosio je 4628 sanduka po prosečnoj ceni od 1325 dolara po sanduku, zatim je cena pala na polovinu, i 1825 popeo se kineski uvoz na 9621 sanduk, a 1830 na 26 670 sanduka.* Raz~rna dejstva otrova, naročito onih najjevtinijih vrsta koje troši siromašno stanovništvo, stvorila su javnu nevolju i kineske vlasti su bile izazvane na mučnu odbranu zabranom uvoza. Već 1828 je vicekralj Kantona zabranio uvoz opijuma, ali je to trgo0nu uputilo samo na druge lučke gradove. Jednom od p~kinških cenzora bila je poverena istraga po ovom pitanju i on je dao ovo mišljenje. "Doznao sam da pušači opijuma imaju tako Jaku želju za tim škodljivim medikamentom da čine sve i sva sumo da sebi pribave užitak ovoga. Kada ne dobiju opijuma u naviknuti čas, počinju im udo0 da dršću, krupne kaplje znoja im teku niz čelo i lice, i oni postaju nesposobni i za najneznatniji posao. A čim
* 1854 uvezeno je 77 379 sanduka. Docnije uvoz malo nazaduje ~sl~d povećanj~ domaće proiz_vodnje. Ipak Kina ostaje glavni kupac od md1sk1h plantaza, 1873--4 prmzvedeno je u Indiji 6,4 miliona kilograma opijuma, od čega je 6,1 miliona kilograma prodano u Kinu. Još uvek se iz Indije ~vozi u .~inu i Malajski Arhipelag godišnje 4,8 miliona kg u vrednosti 150 mtltona maraka. 298
im se donese lula opijuma, oni udišu nekoliko dimova d
· 0 nJega Opiju~ je, dakle, za sve one koji ga puše postao neizbež.na potreba. I c?vek se ne srne čuditi što pušači opijuma, ako ih mesne vlasti pozovu na o~govornost, mnogo radije podnose svaku kaznu nego da prokazu ime onog ko im opijum nabavlja. ~tkad~ mesne vlasti do bij aj u i poklone da bi trpele ovo zlo ih zadrzale pokrenuto isleđenje. Većina trgovac~ koji dovoz~ robu u Kanton krijumčari i opijum. . MišlJe?ja s~m da je opijum mnogo veće zlo nego kocka 1 da pusace OPIJuma treba :isto tako strogo kažnjavati kao i kockare." • <;::enzor je predložio da svaki utvrđeni pušač opijuma bude kaznJen sa 80 bambusovih šiba, a onaj koji ne bi hteo da prokaže prodavca sa sto šiba i tri godine izgnanstva. I, najzad, sa otvorenošću nečuvenom za evropske vlasti, ovaj perčinasti Katon iz Pekinga zaključio je svoje mišljenje: "Izgleda da se opijum uvozi većinom spolja preko nedostojnih činovnika koji ga u sporazumu sa nezajažljivim trgovcima šalju u unutrašnjost zemlje gde ga troše najpre mladi ljudi iz dobre porodice, potom bogati pl'ivatnici i trgovci, a najzad se on širi i među prosti svet. Ja sam saznao da se u svima provincijama pušači opijuma nalaze ne samo među civilnim činovništvom nego i u vojsci. Dok činovnici raznih okruga putem naredaba uvek iznova pooštravaju zakonsku zabranu prodaje opijuma, dotle puše njihovi roditelji, srodnici, potčinjeni i posluga i dalje, kao i ranije, a trgovci koriste zabranu da podignu cene. Čak i policija, koja je ·isto tako za to uzeta u službu, kupuje ovaj artikal, umesto da doprinese njegovom suzbijanju, i to je takođe razlog što se na sve zabrane i odredbe niko i ne osvrće."* Posle toga je izdan pooš tren zakon 1833 koji za svakog pušača opijuma predviđa sto šiba i dvomesečno stajanje na sramnom stubu. Guverneri provincija su obavezani da se u svojim godišnjim izveštaj ima osvrnu i na uspehe borbe protiv opijuma. Dvostruki uspeh ove borbe izlazi, dabome, na to da su s jedne strane u unutrašnjosti Kine, naime, u provincijama Honan, Sečuan i Kvejčan stvore!I: velike plantaže afiona i da je, s druge strane, Engleska Ktm objavila rat da bi je prisilila da dozvoli slobodan uvoz. Tako slavno "otvaranje" Kine evropskoj kulturi počinje u obliku opijumske lule. Prvi napadaj otpočeo je na Kanton. Gradsko utyrđenje '.'~ glavnom ulazu Biserne Reke bilo je kako se samo moze zamiSliti i smesta bivaju izlečeni.
* Navedeno
kod majora na raspoloženju J. Scheiberta, "Der Krieg
in China", 1903, str. 179.
299
primitivno. Njegov glavni objekt sastojao se iz brane od spletenih lanaca koja je svakog dana pn zalasku sunca b1vala u raznim otstojanjima pričvršćiva~a na. usađe~e ~~vene trupce, Usto treba imati u vlidu da su kmeskl topov1 b1li bez svakog uređaja za dizanje i spuštanje, da su u upotrebi bili, dakle, sasvim bezazleni. Sa takvim pr1m1hvrum utvrđenJem koJe JE taman još i moglo da spreči nekoliko trgovačkih brodova da uplove, dočekali su Kinezi engleski napad. Dva engleska ratna broda bila su dovoljna da ove primitivne uređaje razlup-.ju i da Englezima, 7 septembra 1839, nasilno otvore prolaz. Sesnaest rat-. nih džunki i trinaest brodova "upaljača" sa kojima su Kinezi dali otpor, bilo je slupano za tni četvrti časa i ra,ptšeno kojekud. Posle te prve pobede, Englezi su. svoju ratnu flotu još znatno pojačali i 1841 prešli u nov napad. Ovoga puta napad je bio izveden u isto vreme protiv flote i utvrđenja. Kineska flota se sastojala iz nešto ratnih džunki. Već prva zapaljiva raketa prodrla je kroz ogradu u barutanu jedne džunke tako da je odletela u vazduh zajedno sa svojom celom posadom. Posle kratkog vremena jedanaest džunki zajedno sa admiralskim brodom uništeno je, ostatak je potražio spas u divl.iem bekstvu. Akcija na kopnu iziskivala je nekoliko časova višo>. Pri potpunoj neupotrebljivosti kineskih topova, Englezi su promaršovall posred samih utvrđenja, uspeli su se na neku važnu kotu koja je bila ostala potpuno nezaposednuta, i sa nje su strašno mrrvarili Kineze. Završni račun bitke bio je: na kineskoj strani 600 poginulih, a na engleskoj strani jedan mrtav i 30 ranjenih, od kojih je više od polovine povređeno u času kad je slučajno neki magacin baruta odleteo u vazduh. Nekoliko nedelja docnije Englezi su izveli novo herojstvo. Trebalo je da zauzmu tvrđavu Anunghoj i Severni Vantong. Za taj cilj Englezi su pripremili ništa manje od 12 liniskih brodova u punoj opremi. Osim toga su Kinezi, opet, zaboravili na glavnu stvar, naime, da utvrde ostrvo Južni V:antong. Englezi su, dakle, tamo u najvećem spokojstvu iskrcali bateriju topova i tukli tvrđavu s jedne strane, a ratni brodovi su je držali s druge strane stalno pod vatrom. Bilo je potrebno samo nekoliko minuta da Kinezi budu najureni iz utvrđenja i da Englezi u njih uđu bez otpora. Neljudski prizor do koga je posle došlo - veli jedan engleski izveštaj - ostaće stalno predmet dubokog žaljenja za engleske oficire. Bežeći glavačke iz bombardovanih tvrđava Kinezi su padali u duboke opkope oko tvrđava, iz kojih su ~apiJi za spasenjem. J ame su bile visoko ispunjene telima Kineza, a na tu bespomoćnu ljudsku masu sepoyi su neprP.stano pucali - vele da je to bilo protiv zapovesti oficira. Tako je Kanton otvoren robnoj trgovini. 300
Istotako je bilo i sa ostalim lukama. 4 jula 1841 pojavila su se tn engleska ratna broda sa 120 topova kod ostrva ulaz~ u. grad Nu::gpo. Ostali brodovi su stigli sledećeg da~a~ Uvece Je engleski admiral poslao kineskom guverneru poruku sa zahtevom da mu preda ostrva. Guverner je odgovorio da nema snage ?a se ovom zahtevu -odupre, ali da on ne srne da ostrva ustupi bez naređenja vlade u Pekingu i da zato moli odlaganje. Ovo mu nije odobreno. U dva i po časa izjutra Englezi su otvorili juriš na nebranjeno ostrvo. Za devet minuta tvrđava i kuće bili su pretvoreni u gomilu ruševina koja se pušila. Trupe su se iskrcale na napuštenu obalu na kojoj su ležali polomljena koplja, sablje, štitovi, puške i nekoliko mrtvih ljudi, i pošli su pod bedeme _ostrvskog gr_ada Tinghai da bi ga zauzeli. Potpomognuti VOJniCima sa ostalih brodova koji su u međuvremenu stigli, Englezi su narednog jutra preduzeli juriš na gotovo nebranjene zidove i posle nekoliko minuta bili su gospodari grada. Ova slavna pobeda objavljena je sa engleske strane ovim skromnim izveštajem: "Jutro 5 jula 1841 sudbina je odredila kao značajan dan kada je po prvi put zastava Njenog Engleskog Veličanstva zalepršala nad najlepšim ostrvom Nebeskog Carstva Sredine, prva evropska zastava koja se pobedonosno vije iznad ovih rascvetanih polja."* 25 avgusta 1841 Englezi su se pojavili pred gradom Arnoj, čija je tvrđava bila naoružana sa nekoliko stotina topova najvećeg kineskog kalibra. Pri skoro potpunoj neupotrebljivosti ovih topova, kao i bespomoćnosti zapovednikii, zau'zimanje luke je opet bilo samo dečja igra. Engleski brodovi su se, sipajući stalno vatru, priblii!avali zidovima Kulangsua, B. onda je iskrcana pomorska pešadija i, posle kratke borbe, rasterala kineske trupe. Englezi su zapJenili u luci 26 ratnih džunki sa 128 topova koje je mornč·ad bila napustila. Kod jedne baterije topova Tatari su se herojski oduprli protiv konc~ntrisane vatre sa pet engleskih brodova, ali su im Englezi, koji su se bili iskrcali, zašli za leđa i izvršili nad njima pokolj do uništenja. Tako se završio slavni Opijumski rat. Ugovorom o miru 27 avgusta 1842 Englezi su dobili ostrva Hongkong, a Kanton, Arnoj, Fučou, Ningpo i Sangaj morali su biti otvoreni engleskoj trgovini. Petnaest godina docnije protiv Kine je otpočeo drugi rat. Ovoga puta su Englezi nastupali u društvu sa Francuzima. 1857 Kanton je isto onako herojski zauzet na juri3 kao u prvom ratu. Mirom u Tiencinu 1858 dozvoljen. je u':'~z -opijuma, dozvoljena evropska trgovina i ulaz evropslnm miSIjama u unutrašnjost Kine. Već 1859 Englezi su otvorili nova
*
Major Scheibert, l. e., str. 207.
301
neprijateljstva i rešili da razore kineska utvrđenja na Peiho-u, ali su posle krvave bitke odbijeni sa 464 mrtva i ranjena.* Sad su Engleska i Francuska istupile opet zajednički. Sa 12 600 engleskih i 7500 francuskih vojnika pod generalom Cousin-Montauban zauzeli su krajem avgusta 1860 najpre utvrđenje Taim bez ijednog metka, i prodrli do Tiencina i dalje ka Pekingu. Na tome pohodu došlo je 21 septembra 1860 do krvave bitke kod Palikiao-a, koja je predala Peking na milost i nemilost evropskim silama. Pobednici su ušli u gotovo opusteli grad Peking koji nije bio hranjen; opljačkali su najpre carsku palatu, pri čemu je general Cousin, docnije maršal i ,,grof od Palikiao-a", učestvovao lično i revnosno, a lord Elgin, potom, "za od.Inazdu", naredio da se cela p alata spali.**
* Carski ukaz iz trećeg dana osmog meseca u desetoj godini HsienFenga (6 septembra 1860) veli između ostalog: ,.Mi ni Engleskoj ni Fraricuskoj nikad nismo zabranjivali da sa Kinom trguju i mnogo godina između nas i njih je vladao mir. Ali pre tri godine Englezi su u zloj nameri prodrli u naš grad Kanton i naše službenike odveli u zarobljeništvo. Mi smo tada odustali od svih mera odmazde jer smo bili prinuđeni da priznamo da je vicekralj Jeh upornošću svojom u izvesnoj meri dao povoda neprijateljstvima. Pre dve godine došao je varvarski vođ Elgin prema severu i mi smo naredili vicekralju Cihlia, T'an Ting-Hsiangu, da ispita stanje pre nego bi se prešlo na pregovore. Ali varvar je iskoristio našu nespremnost, napao utvrđenje Taku i pošao ka Tiencinu. U brizi da narodu našem uštedimo ratne strahote, mi smo i ovoga puta odustali od odmazde i naredili Kuei-Liangu da pregovara o miru. Uprkos sramnim zahtevima varvara naredili smo Kuei-Liangu da pođe u Sangaj radi predloženog trgovinskog ugovora i dopustili, kao dokaz naše dobre volje, njegovu ratifikaciju. Bez obzira na sve ovo, varvarski vođ Bruce pokazao je ponovo tvr<..oglavost najnerazwnnije vrste i osmog meseca sa flotom ratnill brodova pojavio se u pristaništu Taku. Tu ga je Seng-Ko-Liu-Cin žestoko napao i prisilio na brzo povlačenje. Iz svega ovoga proizlazi da Kina nije verolomno prekršila datu reč i da varvari nisu u pravu. V tekućoj godini varvarski vođi Elgin i Gros ponovo su se pojavili na našim obalama. Ali Kina, ne želeći da se laća krajnjih mera, dozvolila im 'je iskrcavanje i posetu Pekingu u cilju ratifikovanja ugovora. Ko je mogao verovati u to da varvari kroz celo to vreme ništa drugo nisu radili do pleli spletke, da su sa sobom vodili vojsku vojnika i artiljerije, kojom su iz pozadine napali utvrđenja Taku i posle rasterivanja posade da su maršoovali na Tiencin!" (Kina IPOd caricom-udovicom, Berlin 1912, str. 25. Uporedt iz istog dela celu glavu "Bekstvo u Jehol"). ** Operacije evropskih heroja u cilju otvaranja Kine robnom prometu vezane su za još jedan krasan odeljak iz unutrašnje istorije Kine. Ubrzo posle pljačkanja letnje palate Mandžu-suverena Kineski Gordon" se uputio na pohod protiv buntovnika u Taipingu, i Hl63 preuzeo čak komandu nad carskim borbenim snagama Poraz ustanka, naime, bio je delo upravo engleske armije. Ali dok je znatan broj Evropljana dao živote svoje, među njima i jedan francuski admiral, da bi se u Kini Mandžu-dinastija održala, zastupnici robne trgovine su borbe u Kini 302
• Sada je evropskim silama priznaro pravo da u Pekingu drz~ ~VOJe P?Slanike, a Tit;ncin 1 ostah gradovi su otvoreni trgoVIm. Dok Je u EngleskoJ u Londonu, Manchesteru i drugim ~ndu~triskim okr:uzima Antiopijumska liga vodila borbu protiv sir~nJ_a otro':'a, r... JectJ:ta o~. parla. ment~ . postavljena komisija obJavila da Je UZlvanJe opiJuma skodlJIVo u najvišoj meri _ obezbeđen je Cifu-konvencijom 1876 slobodan uvoz opijuma u_ Kinu. U isto ~reme svi_dr~ayni u~ovorisa ~inom su Evropljaruma - trgovcrma kao 1 nuswnarrma - osigurali pravo sticanja zemlje u Kini. Pritom je pored vatre topova značajnu ulogu i!'(rala i. svesna prevara. Dvosrruslenost teksrova ugovora nije bila Jedina pogodna poluga koJa Je evropskom kapitalu omogućavala postupna proširenja u zauzetim područjima ugovornih luka. Na osnovu poznatog drskog falsifikata u kineskom tekstu francuske dopunske konvencije od 1860 koji je izveo katolički rrusionar Delamarre kao tumač, od kineske vlade je kasnije iznuđeno priznanje da je rrusionarima dozvoljena kupovina zemljišta ne samo u ugovornim lukama nego u svima provincijama carstva. Francuska diplomatija kao i naročito protestantske misije bili su jednodušni u osudi prepredene prevare katoličkog oca; ali im U> nije smetalo da energično insistiraju na izvršenju ovako falsifikovanog proširenog prava francuskih misija i da ta prava 1877 izričito prošire i na protestantske misije.* Otvaranje Kine robnoj trgovini koja je počela Opijumskim ratom zapečaćeno je nizom "zakupa" i kineskom ekspedicijom godine 1900, u kojoj su se trgovinski interesi evropskog kapitala otvoreno izmetnuli u pravu međunarodnu pljačku zemlje. Suprotnost između početne teorije i završne prakse evropskih "nosilaca kulture" u Kini i~tiče fino depeša carice-udovice, poslata engleskoj kraljici Viktoriji posle zauzeća utvrđenja Taku: Pozdrav Vašem Veličanstvu! U svima pregovorima Engl~ke sa Kineskim Carstvom otkako su uspostavljeni odnosi koristili da bi snabdevali oružjem kako one koji su se b?rili .z~ otv~ ranje Kine, tako i buntovnike protiv kojih su se on_i prv1 b~nh. ,_.Prllika za sticanje novca zavela je čestitog trgovca osim toga 1 na. Isporuku oružja i municije obema stranama, i kako su teškoće buntovnika da se tim artiklima snabdeju bile veće nego one s carSke stran_e, pa. .su z~!~ morali da plaćaju veće cene i na to pristajal~, to su. trg_ovci radiJe vrs1h isporuke buntovnicima i tako im omogućavali da poJačaJU otpo~ ne ~amo protiv carskih kineskih trupa nego i protiv trupa Engles~e ~. Francuske". (M. v. Brandt, "33 Jahre in Ostasien", 1901, sv. III, "Ch1~a , str. ll.) * Dr. o. Franke, "Die Rechtsverhaltnisse arn Grundetgentum in China", Leipzig 1903, str. 82 i d.
303
između nas, nikada sa strane Velike Britanije nije bilo reči o povećanju njenog teritorijalnog poseda, nego samo o živoj želji da unapređuje interese svoje trgovine. Posmatrajući či njenicu da je naša zemlja sada bačena u užasan rat, mi se potsećamo na to da veliki deo kineske trgovine, 70-BO procenata,
otpada na Englesku. Osim toga su Vaše pomorske carine najniže na svetu i vrlo je maJo ograničenja inostranog uvoza u Vaša pristaništa. Sve je to uticalo da su prijateljski odnosi sa britanskim trgovcima u našim ugovornim lukama bili u posle d· nje pola veka od naše obostrane koristi. Ali je naprečac nastupila promena· i protiv nas se diglo opšte nepoverenje. Mi bismo vas molili da promislite: ako bi putem kombinacije nekih okolnosti naša zemlja trebalo da izgubi svoju samostalnost i ako se Sile udruže da izvedu svoj već odavno nameravani plan da bi zauzele našu zemlju (u jednoj istovremeno posh;toj depeši japanskom caru, temperamentna Tcu-Hsi otvoreno govori o "zapadnim silama gladnim zemlje, čije proždrljive tigrovske oči škilje na nas"), to će ta okolnost nesrećno i sudbonosno uticati na Vašu trgovinu. Zasada se naša država trudi svim silama da stvori vojsku i sredstva koji bi joj obezbedili zaštitu. U međuvremenu mi se oslanjamo na Vaše dobre usluge kao posrednika i očekujemo hitno Vašu odluku."* Međutim, svaki rat evropskih nosilaca kulture ispunjen je pljačkom i krađama na veliko u kineskim carskim palatama, javnim zgradama, starim kulturnim spomenicima, kao godine 1860, kada su carsku palatu sa njenim basnoslovnim bogatstvom opljačkali Francuzi, ili 1900, kada su "sve nacije" kao za opkladu kraJe javno i privatno dobro. Zgarišta na ruševinama najvećih i najstarijih gradova, propast poljoprivrede na ogromnim seoskim površinama, nepodnošljivi poreski pritisak radi podmirenja ratnih kontribucija, bili su pratioci svake evropske invazije koj e su išle ruku pod ruku sa širenjem robne trgovine. Svaka od preko 40 kineskih Treaty ports (ugovornih luka) iskupljena je potocima krvi, pokoljem i ruševinom.
* "China
unter der Kaiserin-Witwe", str. 334.
Glava dvadeset deveta BORBA PROTIV SELJACKE PRIVREDE
Važ_na završn~ faza borbe sa naturalnom privredom je odvaJanJe pol!opn':'l":
* U Kini se domaća zanatska· radinost do u najnovije vreme održala u širokim razmerama čak i u građanskom svetu, pa i u tako velikim i starim trgovinskim gradovima kao što su napr. Ningpo sa svojih 300 000 stanovnika. "Još pre jednog ljudskog veka žene su same izrađivale obuću, šešire, košulje i ostale stvari za svoje muževe i za sebe. U to doba svet u Ningpou bi se mnogo čudio ako bi neka mlad.~ ž~a kupila nešto od trgovca što bi bila u stanju da izradi i marlJtVosću svojih ruku". (Dr. Nyok-Ching-Tsur, "Die gewerblichen Betriebsformen der Stadt Ningpo", Tiibingen 1909, str. 51.) ** Poslednja faza istorije seljačke prtvrede pod uticajem kap;ita~i stičke proizvodnje postavlja, dabome, ovaj odnos na glavu. ~propascen~ sitnim seljacima nameće se domaća radinost za kapita~shčke kaparase ili pak jednostavno: najamni rad u industriji postaJe za muš~arc~e glavno zanimanje, dok poljoprivreQni radovi prelaze na grbaču zena, staraca i dece. Primer za ugled pruža sitni seljak Wii.rttemberga. 20 Akumulacija kapitala
305
proizvodnje, sa svojim izvorima nabavke sirovina za obradu sa svetskog tržišta i svojim usavršenim o_~uđim_a u poređenju sa primitivnim seljačkim zanatstvom postOJI bez Ikakve sumnJe. Stvarno pak, u tome procesu odvajanja seljačke poljoprivrede od zanatstva značajnu ulogu igraju poreski pritisak, rat, rasipanje i monopolisanje nacionalnog zemljišta, sredstva koja spadaju podjednako u oblast nacionalne ekonomije, političkog nasilja i kaznenog zakonika. Nigde taj proces nije tako temeljito proveden kao u Sjedinjenim Državama Severne Amerike. Zeleznice, to jest evropski, uglavnom engleski kapital, korak po korak vodile su američkog farmera preko nepreglednih poljana istoka i zapada Unije. On je istrebljivao Indijance vatrenim oružjem, psima krvolocima, rakijom i sifilisom, da ih onda, nasilno, preseljava sa istoka na zapad, da bi njihovu zemlju prisvojio kao "slobodnu zemlju", krčio i obrađivao. Američki farmer, "čovek s one strane šume", bio je u stara dobra vremena pre Secesionog rata sasvim drugi čovek nego što je današnji. Znao je on otprilike sve i na svojoj usamljenoj farmi snalazio se sasvim dobro bez ikakve veze sa spoljnim svetom. "Današnji američki farmer - pisao je početkom devetnaestih godina senator Peffer, jedan od vođa Saveza farmera (Farmers Alliance) - sasvim je drugi čovek nego što je bio njegov predak pre pedeset ili sto godina. Mnogi od starijih sećaju se još vremena kada su se farmeri u znatnoj meri bavili zanatstvom, to jest kad su sami izrađivali znatan cieo onog' što im je za sopstvene potrebe bilo nužno. Svaki farmer je imao celu zbirku potrebnih alata pomoću kojih je izrađivao oruđa od drveta, vile, grablje, držalice za lopate i ručke za plugove, rude za kola i mnogo drugih drvenih sprava. Osim ovih radova, farmer je proizvodio lan i kudelju, vunu i pamuk. Tekstilne tkanine su bile izrađivc.ne na farmama, one su kući pređene i tkane. U kući je izrađivana i odeća, rublje i drugo, i sve to je on sam trošio. Na svakoj farmi postojala je naročita radionica za tesarski, stolarski i bravarski rad, a u samoj kući je bila grebenara za češljanje vune :i razboj. U kuć.' su rađeni ćilimi, ćebad i druge posteljne stvari. Na svakoj farmi su držane guske, čijim paperjem i perjem su punjeni jastuci i perine; llretek se prodavao na tržištu najbližeg grada. Zimi se na kobrna sa zapregom od 6 ili 8 konja vozilo na tržište - a nekad na udaljenost od po sto i dvesta milja - pšenica, brašno, kukuruz, 1 .t.a~o ~;zpovale za iduću godinu kolonijalne robe, izvesne m_~ tenJe 1 _shcno. I među farmerima se moglo naći raznih zanaIliJa. Za Izra.du kola na farmi bilo je potrebno jedna do d•1e godme. MateriJal z": takve potrebe nalazio se u blizini; vrsta građevmskog drveta bila je tačno utvrđena ugovorom sa susedom. 306
U određenom roku drvo je :noralo biti isporučeno, i tada se određeno vreme m?ra~o da sus.1~ tako da su obe strane tačno znale po~eklo svakog POJedinog dehca na kolima, odakle je koji deo dosao 1 ko.liko dugo Je bio sušen. U zimsko doba tesar je izrađi :rao, susedima prozorske okvire, šalone, vrata, ukrase i grede za Idu.~u sezonu. ~ad su j~s~nji ~razevi ~ošli, obućar je sedeo u k~c1 farmerovo] u ~glu 1 Iz~a~Ivao ~bucu za porodicu. Sve je to
bilo ~ađeno kod kuce a vehk1 deo Izdataka podmirivao se proizvodima sa ~arme. Kad je došla zima, bilo je vreme sn~bdevanja mesom: ono Je spremljeno i osušeno stavljano u ostavu. Voćnjak je davao voće za sokove, za pekmez, za razne konzerve, u potpuno dovoljnim količinama za potrebe kućanstva preko cele godine 1 preko toga. Pšenica je bila vršena malo po malo prema potrebama, tačJ;J.o koliko je bilo potrebe za gotovim novcem. Sve se očuvala i potrošilo. Posledica takvog načina gazdovanja bila je da je za vođenje posla trebalo srazmerno malo novca. Prosečno sto dolara godišnje moglo je biti dovoljno za najveću farmu da podmiri sve svoje potrebe: za plaćanje slugu, za opravku poljoprivrednili sprava, i za pokriće drugih slučajnih izdataka. '* Ova idila će posle Secesionog rata naglo završiti. Ogromni državni dug od šest milijardi dolara, koji je on naprtio Uniji, povukao je za sobom visoko poresko opterećenje. Usto posle rata počinje grozničavo razvijanje modernog saobraćaja, industrije, naročito mašinske industrije uz pripomoć raEtuće zaštitne carine. Radi potsticanja gradnje železnica i naseljavanja zemlje farmerima, železničkim društvima su davani ogromni pokloni iz nacionalnog zemlj išnog fonda; samo 1867 dobila w ona preko 74 miliona hektara zemlje. Zatim je železnička mreža rasla takođe na besprimeran način. 1860 ona još nije iznosUa 50 OIJO kilometara, 1870 imala je preko 85 000, a 1880 imala ja već više od 150 000 kilometara (u isto vreme od 1870 do 1880 ukupna železnička mreža u Evropi porasla je od 130 000 na 169 000 kilometara). Zeleznica i spekulanti zemljom izazvali su masovno useljavanje iz Evrope u Sjedinjene Države. Od 1869 do 1892. za 23 godine, uselilo se više od 4,5 miliona ljudi. U vezi sa tim Unija se u sve većoj meri osamostaljavala od evropske, a naročito engleske industrije i stvarala sopstvene manufakture, sopstvene industrije tekstila, železa, čelika, i mašina. Poljo~ri vreda je revolucionisana najbržim tempom. Već prvih godm~ posle građanskog rata, sopstvenici plantaža južnih država bil: 4
* W. A. Peffer, "The Farmer's side. His troubles and their rem~d.y/' New York 1891. Part II: How we got here. Chapt. I: Changed .cond1tlon of the Farmer. Str. 56-57. Uporedi A. M. Simons, "The Amencan Farmer", .2 ed, Chicago 1906, str. 74 i d.
...
307
su prinuđeni, zbog oslobođenja crnaca, da uved~ mašinski !?lug. Naročito farme na Zapadu koje su brzo nastaJale u vez1 sa gradnjom železnica postavljane su odmah od pocetka na r;aj~ moderniju mašinsku tehniku. "U 1sto vreme- p1sao Je IzvestaJ poljoprivredne komisije Sjedinjenih Američkih Država 1867 godine - dok je primena mašinerije na Zapadu zemljoradnju revolucionisala i odnos primenjenog lju<jskog rada svela na najniži dotada postignuti stepen, ... poljoprivredi se posvećuju istaknuti administrativni i organizatorski talenti. Farme od više hiljada hektara vođene su sa više spretnosti, sa smislom za celishodniju, ekonomičniju upotrebu raspoloživih sredstava i sa višim prinosom nego farme od 40 hektara."* J ednovremeno porastao j e ogromno teret posrednih i neposrednih poreza. Usred građanskog rata izrađen je nov finansiski zakon. Ratna tarifa od 30 juna 1864, koja čini osnovu današnjeg poreskog sistema, povisila je poreze na potrošnju i na dohodak u vanredno visokoj meri. Ruku pod ruku sa tim počelo je prvo orgijanje carinske zaštite koja je on~ visoke ratne poreze uzela kao izgovor da bi teška opterećenja domaće proi7vodnje izravnala zaštitnim carinama.** Gospoda Morrill, Stevens i drugi džentlmeni koji su koristili rat da bi na juriš· ostvarili svoj protekcionistički program zasnovali su sistem prema kome je carinska politika otvoreno i cinički postala oruđe svakog privatnog intEresa, stvaranja viškova.. Svaki domaći proizvođač koji bi došao pred zakonodavni kongres sa traženjem posebne zaštite putem carine, da bi time mogao da puni svoje džepove, bio je uvek predusretljivo zadovoljen. Carinski stavovi bili su toliko visoko dizani koliko god je ko tražio. "Rat je - pisao je Amerikanac Taussig - u mnogom pogledu delovao na naš nacionalni život osvežavajuće i oplemenjujuće. Ali njegovo neposredno delovanje na poslovni život i na
* Navedeno kod Lafarguea, Sejanje žitarica i trgovina žitom u Sjedinjenim Državama. "Die Neue Zeit", 1885, str. 344. (Clanak je najpre objavljen 1883 u jednom ruskom časopisu.) ** "The three revenue acts of June 30, 1864, practic3Jlly form on~ measure, and that probably the greatest meBJsure of taxation which the world has seen ... The internal revenue act was arranged, as Mr. David A. Wells had said, on the principle of the Irishman at Donnybrook fair: "Whenever )"'U see a head, hit it; whenever you see a commodity, tax it". Every thing was taxed, and taxed heavily." ("Tri poreska zakona od 30 juna 1864 praktički čine jednu meru, i to verovatno najveću zakonsku meru oporezovanja koju je svet ikad video ... Unutrašnji zakon o dohotku bio je izrađen, kako je gospodin David A. Wells rekao, na princ:pu Irca sa sajma u Donnybrooku: "Cim opaziš neku glavu, udri je; či~ opaziš kakvu robu, oporezuj je". Sve je bilo oporezovano, i oporezovano teško.") (F. W. Taussig, "The Tariff History of the United States", New York 1888, str. 164.) 308
celo_ z~konodavstvo u pog~edu novč.ani? interesa bJlo je demoralisuce.. Zakonod:-vac. J7 cesto gubio Iz Vl da gr.mičnu liniju Između J8V~e d~z~o~.ti 1 pnvatnog interesa. Vehka imanja su stvore~a zat:tv:alJUJUCl zakonskim promenama, koJe su zahtevane 1 propiSivane od istih ljudi koji su bili korisnici novih zakon_a I zemlja je sa sažaljenjem gledala kako čast. i poštenje po!I!Ickih lJudi msu ostali netaknuti." I ta tarifa koja ie značila čitav prevrat u ekonomskom životu zemlje, koja je :io godina imala da tra!e neizmenjeno i koja je u suštini uzev i dandanas ost~la osnoviCa cari~kopolitičkog zakonodavstva Sjedinjenih Drzava, progurana Je za cigla tn dana u Kongresu i za dva dana u Senatu - bez kritike, bez debate, bez ikakve opozicije.• Sa tim preokretom u finansiskoj politici Sjedinjenih Država počela je besramna parlamentarna korupcija Unije, otvo::-ena i nesavesna zloupotreba izbora, zakonodavstva i štampe kao oruđa golih interesa džepa krupnog kapitala. Parola "obogaćujte se'\ "Enrichissez-vons", postala je parola javnog života posle "plemenitog rata" za oslobođenje čovečanstva od "sramne mrlje ropstva"; Jankee, oslobodilac crnaca, slavio je orgije kao pustolov spekulacije na berzi, poklanjao je samome sebi, kao zakonodavac, nacionalna zemljišta, bogatio se putem carina i poreza, monopolima, prevarnim akcijama i krađama javne imovine. Industrija je procvetala. Sad su bila prošla vremena kad je mali i srednji farmer mogao da živi skoro bez gotovog novca, kad je svoje žito mogao da vrše samo prema potrebi, ovda-onda, kad mu je ustrebalo novaca. U novim prilikama farmer je morao uvek imati novaca, vrlo mnogo novaca da bi mogao da plati svoje poreze; on je uskoro morao da prodaje sve što je proizvodio da bi opet sve što mu je bilo potrebno kupovao od manufakturiste kao robu. "Kad se obratimo sadašnjici'\ veli Peffer, "vidimo da se skoro sve izmenilo. Naročito na celom Zapadu svi farmeri vrhu s.voje žito istovremeno, i prodaju ga isto tako odjednom. Farmer prodaje svoju stoku, a kupuje sveže meso ili slaninu, prodaje svoje svinje, a kupuje šunke i svinjsko meso, prodaje svoje povrće i voće, a kupuje ih kao konzerve. Ako se uopšte gaji lan, umesto da bi ga upreo, pa potom iz njega tkao platno i izrađivao rublje za svoju decu kako je to činjeno pre pedeset godina, on ga ovrše, proda seme, a slamu spali. Od pedeset farmera jedva ako jedan gaji o·:ce; on :una u
* The necessity of the situation, the critical state of the co~tr~, the urgent need of revenue,. may hc~.ve justifi~d. ~his haste,. w~tch, ~~ is safe to say, is unexampled m the history of ClVlhzed countne~. (,!Po treba situacije, • kritički· položaj države, hitna p~treba _za pr~t:'-odtm.~, treba da opravda ovu brzinu koja je, t<;> se maz~ sa stgurnoscu reci, bez primera u istoriji civilizovanih zemalJa. (Tauss1g, l. e., str. 168.) 309
vidu postojanje velikih farmi za gajenje ovaca i odande uzima vunu, i to u već gotovom obliku, kao sukno ili odeću. Njegova odeća se više ne izrađuje kod kuće, nego kupuje gotovu u gradu. Umesto da sam izrađuje alat za svoje domaćinstvo, kao vile, grablje itd., on odlazi u grad da kupi i držalicu za sekiru ili za čekić; on kupuje gotove konopce i ulare i sav mogući pribor za vezivanje i vuču; kupuje sukna za odeću ili čak gotovu odeću; kupuje konzervisano voće, slaninu, meso, šunke, kupuje danas skoro sve ono što je nekada sam proizvodio, i za sve to potreban mu je novac. Osim svega toga, i što je čudnije od svega drugoga, jeste sledeće: dok je ranije okućje Amerikanca bilo slobodno i bez dugova - ni jedno od hiljade nije bilo opterećeno hipotekom kao obezbeđenjem novčane pozajmice i dok je pri neznatnoj potrebi novca svaka farma raspolagala dovoljnom količinom novca, sada kada je potrebno deset puta VIŠe novca, imaju ga samo malo ili nimalo. Oko polovine farmi stoji. pod hipotekarnim dugom koji guta celu njihovu vrednost, a kamate su ogromne. Razlog ovom čudnom preokretu leži u manufakturama i fabrikama za obradu i preradu vune, lana, drveta, pamučnim predionicama i tkačnicama, fabrikama za konzerviranje mesa, voća itd., itd.; sitne farmerske radionice ustupile su svoje mesto velikim gradskim preduzećima. Susedna kolarska radionica ustupila je mesto velikom gradskom preduzeću gde se izrađuje sto do dvesta kola nedeljno; namesto obućarske radionice došla je velika gradska fabrika gde se najveći deo rada svršava mašinama.* I najzad je i poljoprivredni rad samog farmera postao mašinski rad. "Sada farmer ore, seje i žanje mašinama. Mašina žanje, veže snopove, a pomoću pare se vrše. Za vreme oranja farmer usput može da čita svoje jutarnje novine, i dok žanje 1 sedi na pokrivenom sedištu na svojoj mašini.** Ali ovaj prevrat u američkoj poljoprivredi posle .,Velikog rata" nije bio završetak, nego tek početak vrtloga u koji je farmer upao. Njegova istorija vodi automatski u drugu fazu razvitka kapitalističke akumulacije, koju ona u isto v1·eme odlično ilustruje. - Kapitalizam svuda suzbija i istiskuje naturalnu privredu, proizvodnju za sopstvenu potrebu, kombinaciju zemljoradnje sa zanatstvom, da bi na njihovo mesto postavio prostu robnu privredu. Njemu je robna privreda potrebna kao proda za sopstveni višak vrednosti. Robna proizvodnja j e opšti
* W. A. Peffer, l. e., str. 58. ** W: A. P~ffer, l. e., Introduction, str. 6. Sering računa da je srcč; nom 8~-ih ~o.dma n?ophodna gotovina za jedan "vrlo sls;:roman početak" na naJmanJOJ fann1, na Severa-zapadu iznosila 1200 do 1400 dolara. ~'i~i~ 3 l~ndwirtschaftliche Konkur·renz Nordamerikas", Leipzig 1887, 310
ob!ik . u kome kapi taliza':' tek može da uspev a. A kada se na :usevmama v~~turalne P:?-~cde jednostavna robna proizvodn ·a Jednom prosm,_ tada pocmJe odmah borba kapitala protiv nle. Sa_ ro~nom P~?!Zvod~Jom kapital ulazi u konkurentske odnose· pos~o JU J~ oz1votvono, on joj onoga časa osporava sredstva z~ pro~zvodn~u, r~dnu snagu i prođu. Prvo je bio cilj izolovanje pr01zvo~aca,_ nJegovo odvajanje od zaštitničke povezanosti putem zaJedmce, zatim odvaJanje zemljoradnje od zanatstva a sada odvajanje sitnog robnog proizvođača od sredstava z~ proizvodnJu. Mi smo videli da je "Veliki rat" u Američkoj Uniji otvorio eru grandiozne pljačke nacionalnih zemljišta od strane monopolističkih kapitalističkih društava i pojedinaca spekulanata. U vezi sa grozničavim građenjem železnica, i još više sa spekulacijom železnicama, nastala je besomučna spekulacija zemljištima, pri čemu su ogromna imanja, čitave oblasti, pala u ruke pojedinih pustolova i kompanija. Sa te strane je vođena od strane agenata, pravih jata skakavaca, sistematska propaganda sa svim sredstvima vašarske nesavesne reklame, pomoću svakojakih obmana i podvala vođena je silna reka imigracije iz Evrope u Sjedinjene Države. Pri!iv useljenika se stalož:o najpre u istočnim državama duž obale Atlantika. Ukoliko više je u tim oblastima rasla industrija, utoliko više se poljoprivreda pomerola na Zapad. "2itni centar" koji se 1850 nalazio kod Columbusa u državi Ohio, za narednih 50 godina se pomerio 99 milja prema severu i 680 milja prema zapadu. 1850 godine atlantske države su isporučivale 51,4% od ukupne žetve pšenice, a u 1880 samo još 13,6%; dok su centralne države na Severu isporučivale 1880 godine 71,1"%, zapadne su isporučivale 9,4%. Godine 1825 kongres Unije je pod Monroem zaključio da se Indijanci sa istoka Mississippija prebace na Zapad. Crvenokošci su se branili očajnički, ali su - onaj ostatak barem koji je još ostao pošteđen posle kasapljenja u 40 indijanskih ratova - kao nepotrebna starudija "očišćeni", kao čopor bivola p~o terani na Zapad, da bi tu bili zbij-eni kao divljač u ograđemm "rezervacijama". Indijanac je morao uzmaći pred farl?erom; a onda je došao red na farmera, koji je morao u~mac; P~~d kapitalom, pa je i sam potisnut na onu stranu MississippiJa. Američki farmer se selio za železničkom prugom ka zapadu ; severa-zapadu u obećanu zemlju, kojom su ga ~~varavaE agenti velikih spekulanata zemljištem. Ali najplocJ.;riJe ze~IJe ; one na najboljim položajima korist!la su kap1tahst!cka drustva za krupna gazdinstva vođena na čiSto kapitahshckoJ osnoVl. Pored farmera odvučenog 4 divljinu, nikla Je nJegova opasna 311
konkurentkinja i smrtna neprijatelj ica "bonanzafarma", krupnokapitalističko poljoprivredno gazdinstvo, kakvo ranije još nije bilo poznato ni u Starom ni u Novom sv-etu. Tu je vi'šak vredno~ sti proizvođen svim pomoćnim sredstvima moderne nauk-e 1 tehnike, "Olivier Dalrymple, čije ime je danas poznato na obema stranama Atlantskog Okeana - pisao je Lafargue 1885 -može se smatrati kao najbolji pretstavnik finansiskc poljoprivrede. Od 1874 godine on vodi jednu parobrodsku liniju nit Crvenoj Reci i 6 farmi koje pri.padaju jednom društvu finansijera, od ukupno 30 000 hektara. On je sve razdEiio u parcele po 800 hektara, a svaku parcelu u tri sekcije od po 267 hektara. Ovim sekcijama rukovode poslovođe i njihovi pomoćnici. Na svakoj sekciji su dignute barake za smeštaj po 50 ljudi i staj" za isto toliko konja i mazgi, usto kuhinje, magacini za životne namirnice za ljude i stoku, staje za mašine i, najzad, kovačke i bravarske radionice. Svaka sekcija ima svoj potpuni inventar. 20 pari konja, 8 duplih plugova, 12 sejačica sa konjskom zapregom i sedlom za sejača, 12 drljača sa čeličnim klinovima, 12 mašina kosačica-vezačica, 2 vršalice i 16 kola; sve je predviđeno da mašine i radne životinje (ljudi, konji, mazge) budu održavani u dobrom stanju i budu sposobni da dadu od sebe maksimum rada. Sve sekcije su povezane telefonima među sobom kao i sa centralnom upravom. "Tih šest farmi od 30 000 hektara površine obrađuJe armija od 600 radnika koji su vojnički organizovani; za vreme žetve centralna uprava unajmljuje još 500-600 pomoćnih radnika koji se raspoređuju po sekcijama. Kad poslovi ujesen budu završeni, radnici se otpuštaju, sa izuzetkom poslovođa i po 10 ljudi od sekcije. U ponekim farmama Dakote i Minnesote konji i mazge ne prezimljuju na radnom mestu. Cim se strništa preoru, stoka se u stadima od 100 do 200 pari goni 1000 do 1500 kilometara na jug, odakle se tek uproleće vraća natrag. Mehanfčari na konjima prate plugove, sejačice i žetelice r.a radu; čim nastane kvar, oni u galopu odjure ka dotičnoj mašini da je odmah oprave i opet stave u rad. Požnjevena žita se odvoze ka vršalicama, koje rade danonoćno bez prekida; vršalice se lože snopovima slame, koja se automatskim putem gura na ognjište kroz cevi od železnog lima. Zmo se mašinama vrše, oveje, izmeti i puni u vreće; a potom ga odmah voze na železnicu koja ide duž farme; odatle se vozi u Duluth ili Buffalo. Svake godine Dalrymple povećava svoju zasejanu površinu za daljih 2000 hektara. 1880 godine iznosila je 10 000 hektara."* Već krajem 70-tih godina bilo je pojedinih kapitalista i dru-
* 312
Lafargue, l. e., str. 345.
štava koji su posedovali površinu od 14 000-18 000 hektara pod
p~en1com. Otkako Je Lafargue ovo nap1sao, tehnički no.preci u američkoj krupnokapitalističkoj poljoprivredi i korišćenje ma-
učinili su dalje džinovske napretke.• S takvim kapitalističkim preduzećima američki farmer nije ~io u stanju da izdrži konkurenciju: U isto vreme dok ga Je opsh prevrat u odnosrma: na polJu ftnanSIJa, proizvodni~ i transporta Unije prinuđavao da digne ruke od proizvodnje za sopstvenu potrebu i da sve proizvodi za tržište, cene poljoprivrednih proizvoda su zbog ogrorrme rasprostranjenosti agrarne proizvodnje izvanredno snižene. A u isto vreme kad je mas~ farmera sudbinski prikovana za tržište, poljoprivredno tržište Unije se odjednom od lokalnog tržišta pretvorilo u svetska, na kome je nekoliko gigantskih kapitala i njihova spekulacija otpočelo -divlju igru. Sa godinom 1879 koja je za istoriju evropskih kao i američkih agrarnih odnosa značajna počinje masovni izvor američke pšenice za Evropu.**
šina
* Report of the U. S. Commissioner of Labor za 1898 godinu daje ove podatke o postignutim uspesima mašinskog rada nasuprot ruč nom radu: Radno vreme pri primeni mašina po utrošeno j jedinici:
Rad
minuta
časova
zasejavanje sitnih žitarica žetva i vršaj sitnih žitarica setva kukuruza branje kukuruza komušanje kukuruza zasejavanje pamuka obrada pamuka kosidba { kosa prema mašini sena kupljenje i pakovanje zasejavanje krompira zasejavanje paradajza obrada i berba paradajza
**
32,7 37,5 4,5 3,6 3,0 5,1 0,6 3,4 2,5 4,0 5,2
l 12 l ll l l
134
Radno vreme pri ručnom radu po istoj jedinici proizvoda Či!SOVa
minuta
lO 46 6 5 66 8 60 7 35 15 lO 324
55 40 15 40 48 20 30 20
Izv>oz .~enice iZ Unije za Evropu iznosio je u milio nima bušela: 1868/69 1874/75 1879/80 1885/86 1890/91 1899/1900
17,9 71,8 153,2 57,7 55,1 101,9
313
Koristi od ovoga proširenja tržišne oblasti bile su, razume se samo po sebi, monopolisane za krupni kapital: na jednoj strani rasle su džinovske f8rme, koje su sitnog ~armera pritiskivale svojom konkurencijom, na drugoj strani Je on posta·· jao žrtva spekulanata koji su otkupljivali njegove žito da bi njime na svetska tržište vršili pritisak. Bespomoćno prepušten moćnim silama kapitala, farmer je zapao u dugove što pretstavlja tipičnu formu propadanja seljačke privrerie. Prezaduženost farmi postala je uskoro javna nevolja. 1890 godine mlnistar poljoprivrede Unije Rusk pisao je u naročitoj okružnici povodom očajnog položaja farmera: "Teret hipoteka na farmama, kućama i zemlji uzima besumnje u najvišem stepenu uznemiravajuće razmere; ma koliko da su u pojedinim slučaje vima zajmovi besumnje uzimani prenagljeno, mora se ipak priznati da je znatna većina bila prinuđena da ih uzme ... Ti zajmovi, uzimani uz visoke kamate, počeli su zbog pada cena agrarnih proizvoda u najvišoj meri da tište i u mnogo slučajeva ugrožavaju farmera da izgubi i kuću i zemlju. To je vrlo mučno pitanje za sve one koji žele da doskoče ovome zlu od kog farmer stradava. Ispostavilo se da farmer pri sadašnjim cena1na, da bi došao do dolara radi otplate duga, mora ssda da proda (Juraschekovi "Pregledi svetske privrede", knj. VII, deo I, str. 32.) U isto vreme padala je cena pšenici loco farma od bušela u centima na sledeći način: 1870/79 1880/89 1895 1896 1897 1898
105 83 51 73 Bl 58
Od 1899, kad je najniža cena bušela bila 58 centi, kretala se cena opet prema gore: 1900 !901 1902 1903 1904
62 62 63 70 92
(Juraschek, l. e., str. 18.) Prema mesečnim podacima o spoljnoj trgovini cena za 1000 kg u jWlu 1912 bila je u markama:
Berlin Mannheim Odessa New York London Paris
314
pšenica 227,82 247,93 173,94 178,08
170,96 243,69
mnogo više svo) ih. proizvoda nego onda kad je taj dolar uzajmio Ka~ate se gorrulaJu: a otplata_d':'ga je postala skoro bezizgledna: Naoc1gled ?vako teskom polozaJu_ o kome govorimo, dobiti nov ~1potekarm zaJam. Je kraJnJe t~sko. "* Opšta zemljišna zaduzmost prema pop1su od 29 maJa 1891 obuhvatala je do -. 5 milio..na _gazd~nstava, o~. toga dve trećine farmerskih, a visi~a zaduzenJa ov1h poslednJih kretala se do iznosa od oko 2,2 mili~arde ~o~ara. ~~~~taj način", zaključuje Peffer, "položaj farmera J€ kraJnJe kr1tlcan (Farmers are passing through the valley and shadow of death" - Farmeri prolaze kroz "dolinu f senku smrti"); farma je postala nerenb.bilna stvar; cena poljoprivrednih proizvoda od Velikog rata je pala za 50 procenata; vrednost farmi je u poslednjem deceniju pala za 25-50 procenata; farmeri su se do grla zaglibili u dugove koji su obezbeđeni hi po. tekama, a u mnogo slučajeva nisu u stanju da obnove dug jer hipoteka sama pretstavlja sve manju vrednost; mnogi farmer: gube imanje, a žrvnjevi zaduženja ne prestaju da ih i dalje nemilosrdno drobe. Mi se nalazimo u rukama neke nemilosrdne sile; farma propada."** Prezaduženom i upro!JaŠćenom farmeru nije preostajalo ništa drugo do ili da traži spas u sporednim zaradama kao najamni radnik, ili da svoju privredu sasvim napusti 1 da prašinu "obećane zemlje", "žitnoga raja", koji je za njega postao pakao, >trese sa svojih stopala, pretpostavljajući da njegova farma već zbog nesposobnosti plaćanja nije pala u kandže poverilaca, što je sa hiljadama farmera bio slučaj. Sredinom osamdesetih godina mogle su se videti mnoge propale i napuštene farme. "Ako farmer nije u stanju da u utvrđenim rokovima otplaćuje svoj dug - pisao je Sering 1887 - onda kamata koju on mora da plaća raste na 12, 15, pa i 20 procenata. Banka, trgovac maši na. bakalin, svi navaljuju na njega i pljačkaju plodove njegovog teškog rada... Takav farmer ostaje onda ili kao zakupac na farmi, ili se seli dalje na Zapad i iznova pokušava sre~u. Nigde u Sevemoj Americi nisam ustvari video toliko zaduzenih, razočaranih i nezadovoljnih farmera kao u žitnim kraje_vima severozapadnih prerij a. Svaki poj ed ini farmer u Dakoti. sa kojim god sam razgovarao, bio je spreman da s:'~ju farmu proda."*** Poljoprivredni komesar u Vermontu saopst10 J€ 18.89 o već nadaleko poznatoj činjenici napuštanja far:m1 sled~.ce: "U ovoj državi", pisao je on, "mogu se naći vehke povrs1ne
* Kod W. A. Peffera, I. e., part. 1: Where we are. Chapt. II: Progress of Agriculture, str. 30, 31.
*:: ~·n!g,P~~b~~ l.la~,d~t:C~afUiche
Konkurrenz
Nordamerikas",
str. 433.
315
neobrađene ali za obradu pogodne zemlje, koja se može kupiti po cenama približnim cen3.ma u zapadnim držav~ma," usto_ u blizini škola i crkava i povrh svega sa pogodnostima zelezruca u blizini. Komesar nije obišao sve okruge države,. o kojima daje izveštaj, ali je posetio dovoljan broj mesta da bi "e l!':'erio da je veliki deo napuštenoga, a ramJe obra~1vanog zemlJlsta sada opusteo, mada bi znatan deo toga zemlJista pn valJanom radu mogao da da dobar dohodak." Komesar države New Hampshire objavio je 1890 spis u kome je 67 strana ispunjeno opisima farmi koje su se mogle dobiti po najjevtinijim cenama. Među njima su bile opisane 1442 napuštene farme sa stanbenim zgradama ko.ie su bile pre kratkog vremena ostavljene. To važi i za druge oblasti. Hiljade jutara površine, koja je bila pod pšenicom i kukuruzom, ostale su neobrađene i pretvorene u ledinu. Da bi napuštena zemljišta ponovo naselili, spekulanti su pravili prepredenu reklamu i mamili u zemlju mase novih useljenika, nove žrtve, koji su samo još brže doživeH sudbinu svojih prethodnika.• "U l:;~izini železnica i tržišta -veli se u jednom privatnom pismu ~ nema više nigde državnog zemljišta, sve je u rukama spekulanata. Naseljenik uzima slobodnu zemlju i važi kao farmer. Ali, njegova ekonomija kao farmera teško mu obezbeđuje opstanak i nije u stanju da konkuriše krupnom farmeru. On obrađuje zakonom propisani deo svoje farme, ali da bi obezbedio svoje blagostanje, mora da traži sporednu zaradu van kruga poljoprivrede. U Oregonu, naprimer, sreo sam naselJenika koji je pet godina bio sopstvenik 160
* 316
W. A. Peffer, I. e., str. 35, 36.
i staja._ Ali poslednjih godina sve to stoji prazno: ključ od kohb<; lezi kod suseda koji nmn je bio stavio na raspoloženje koh.bu za st~novanJe. Za vreme našeg tumaranja videli smo mnoge napusten~. parcele na kojima su bili vršeni pokušaji vođenJa ekonomiJe. Pre tri godine predloženo mi je da za sto dolara preuzmem farmu sa kućom za stanovanje. Docnije se prazna kuća srušila pod teretom snega~ U Oregonu smo videh mnoge napuštene farme sa kućom za stanovanje i povrtnjakom. Jedna od nJih, kOJU smo posetili, bila je odlično građena: čvrsta brvnara sagrade~ od majstorske ruke sa nešto sprava, i sve je to farmer napusho. Ko god je želeo mogao je sve to uzeti u posed besplatno."* Kuda odlazi upropašćeni farmer Sjedinjenih Država? On se sa svojim putničkim štapom kreće ka "žitnom centru'' i za železnicama. Zitni raj se proteže delimićno u Kanadu do Saskatchewana i Mackenzijeve reke, gde pšenica uspeva još pod 62 stepenom severne širine. Za njini ide jedan deo farmera Unije**, da bi u Kanadi još jedanput pokušali istu sreću kao i u Uniji. Kanada je poslednjih godina stupila u red zemalja žitnih izvoznica; ali u njoj je krupni kapital zavladao poljoprivrednom u još većoj meri.*** Rasturanje javnih zemljišta na privatnokapitalistička društva u Kanadi je vršeno još nakaznije nego u Sjedinjen'm Dr-
* Navedeno
kod Nikolaj-ona, l. e., str. 224.
** Useljenje u Kanadu iznosilo je 1901 49 149 lica. Godine !911 useljeno je preko 300 000 lica, od ko-jih 138 000 britanskih i 134 000 američkih useljenika. Kako je javljeno iz Montreala koncem maja 1912, priliv američkih farmera produžen je i u toku toga proleća. *** "Na putu kroz kanadski Zapad posetio sam samo jednu farmu koja je obuhvatala manje od 1000 ekera (1585 .pruskih jutara). Prema popisu 1881 u dominionu Kanade bilo je u Manitobi u doba popisa od samo 9077 posednika okupirano 2 384 337 ekera zemlje; na pojedinog pos ednika dolazilo je, dakle, ne manje od 2047 ekera, što čini presečnu veličinu kakva ni izdaleka ne postoji ni u jednoj državi SAD." (Sering, l. e., str. 376.) Početkom 80-ih godina, međutim, krupno gaz<..instv(l u Kanadi je bilo dosta retko. Ipak već Sering opisuje "Bell-farm"-u koja je pripadala nekom akcionarskom društvu, koja je imala 22 680 hektara i po svoj prilici bila uređena po uzoru na Dalrympleove farme. - Se: ring, koji je izglede kanadske konkurencije posmatrao vrlo hladn~ 1 skeptički izračunao je 80-ih godina da "plodonosni pojas" Zapadne Kanade ob~hvata površinu od 311 000 kvadratnih ~ilometara, ili _područje u veličini od tri petine cele Nemačke, od čega Je on uzeo pn ekstenzivnoj kulturi samo 38,4 miliona ekera _kao ~ultivis_ano zemlj!šte i od koga predviđa 15 miliona ekera za zase]avan]e pšemcom. (Se-nr:g, ~· e., str. 337 338.) Prema procenama "Manitoba Free Press"-a od sredme JUna 1912 i~osila je .površina za 10bradu jare pšenice u Kanadi ulete ~912 godine 112 miliona ekera, nasuprot površini od 19,2 miliona ekera Jare pšenice u' Sjedinjenim Državama. (Vidi "Berliner Tageblatt'', Handelszeitung br. 305 od 18 juna 1912.) 317
žavama. Povlastica i donacija kanadskom društvu pacifičke železnice pretstavlja besprimernu javnu pljačku od strane privatnog kapitala. Društvu ne samo da je obezbeđen monopol građenja železnica kroz dvadeset godina već mu je stavljena na raspoloženje besplatno celokupna površina za gradnju pruge od oko 713 engleskih milja u vrednosti od oko 35 miliona dolara; usto je država ne samo preuzela garantiju kroz 10 godina sa 3 procenta kamate na akciski kapital od 100 miliona dolara nego je dala još i zajam u gotovom u iznosu od 27'12 miliona dolara. Osim svega toga društvu je poklonjena zemljišna površina od 25 miliona ekera i to prema slobodnom izboru između površina najplodnijih i na najboljim mestima, pa i izvan neposrednoga poj asa koji se pruža duž železničke pruge. Tako su svi budući doseljenici na ogromnoj ovoj površini bili apriorno prepušteni na milost i nemilost železničkog kapitala. Zeleznička kompanija je pak, da bi što brže došla do novca, 5 miliona ekera od dobijene površine predala odmah "Severozapadnoj zemljišnoj kompaniji", tj. udruženju engleskih kapitalista pod voćstvom vojvode od Manchestera. Druga grupa kapitala koja je bogato obdarena javnim zemljištima bila je "Hudsonsbay Co", koja je kao otštetu za odustajanje od svojih privilegija na Severozapadu dobila pravo na ništa manje nego dvadeseti deo celokupne zemljišne površine u predelu između jezera Winnipeg, granice Sjedinjenih Država, Stenovitog Gorja i severnogSaskatchewana Ove dve grupe kapitala dobile su tako u svoje ruke zajedno pet devetina zemlje pogodne za naseljavanje. Od ostalih zemalja država je znatan deo razdelila na 26 kapitalističkih "društava za kolonizaciju".* Tako se farmer u Kanadi nalazi skoro sa •vih strana u mrežama kapitala i njegove spekulacije. I to uprkos masovnog useljavanja ne samo iz Evrope nego i iz Sjedinjenih Država! Evo kako izgleda karakteristika vladavine kapitala na svetskoj pozornici: iz Engleske je seljaka, pošto ga je istisnula sa njegove zemlje, oterala na Istok Sjedinjenih Američkih Država; a sa Istoka ka Zapadu, da bi od njega na razvalinama indijanske ~rivrede stvorila opet sitnog robnog proizvođača, sa Zapada ga J e, ponovo upropašćenog, potisnula na Sever - sa ~eleznički~ prugama ispred njega i ruševinama iza njega, to Jest sa kapitalom kao pionirom pred njim i kapitalom kao ubicom iza njegovih leđa. Opšti porast skupoće poljoprivrednih proizvoda došao je opet na IPesto dubokog pada cena devedesetih godina, ali američki sitni farmer je od toga imao isto toliko malo koristi kao i evJiQpski seljak.
* Sering, 318
l. e., str. 361 i d.
Broj farmi.. raste, n~r~vno, neprestano. Poslednjeg decenija proslog.veka nJihov broJ Je od 4,6 miliona porastao na 5 7 miliona, a 1 .u poslednJem deceniju njihov broj je porasta~ apsolutno. U 1sto vreme porasla Je ukupna vrednost farmi; u poslednJih 10 godma ona je od 751,2 miliona dolara porasla na 1652 8 ml!! ona dolara: • Opšti porast cena zemljišnih proizvoda trebalo Je, ~zgleda, da 1 farmerima pomogne da propevaju. Uprkos tome v1d1.mo da broJ zakupaca među farmerima raste još brže nego broJ farmera u celini. Zakupaca je bilo u odnosu na ukupan broj farmera Unije: w
1880 1890 1900 1910
25,5 procenata 28,4 35,3 37,2
Uprkos porastu cena zemljišnih proizvoda, sopstvenici farmi relativno u sve većoj meri ustupaju mesto zakupcima. Ovi pak, čiji broj sada iznosi već daleko iznad 'h svih farmera Unije, jesu u Sjedinjenim Državama sloj koji odgovara našim evropskim poljoprivrednim radnicima, dakle, pravi najamni robovi kapitala, večito fluktuirajući elemenat, koji naprezanjem snage stvara za kapital bogatstva, a da za sebe samoga nije u stanju da zaradi ništa drugo osim bedne i nesigurne egzistencije. Isti proces u sasvim drugom istoriskom okviru - u Južnoj Africi - pokazuje još jasnije "miroljubive metode" kapitalističke utakmice sa sitnim proizvođačima robe. Do šezdesetih godina prošloga veka v lada li su u KapskoJ koloniji i u Burskim republikama čisti seljački odnosi. Buri su dugo vremena živeli životom nomadskih stočara, oduzimajući Hotentotima i Kaferima najbolje ispaše, dok su njih same utamanjivali i potiskivali koliko su mogli. U osamnaestom veku učinila je kapitalu ogromne usluge kuga unesena brodovima Istočnoindiske kompanije, koja je pokosila čitava plemena Hotentota i tako oslobodila mesta za useljavanje Holanđana. Proširenjem svojim ka Istoku Holanđani su došli u sukob sa plemenima Bantu i nastao je dug period krvavih ratova sa Kaferima. Pobožni i Bibliji odani Holanđani koji su mnogo polagali na svoju staromodnu puritansku strogost u načinu života i na svoje poznavanj-e Staroga zaveta kao "izabrani narod" nisu se ipak zadovoljili pljačkom urođeničkih zemalja, nego su svoja poljoprivredna gazdinstva kao paraziti podizali na
* Ernst Schultze, "Das Wirtschaftsleben der Vereinigten Staaten", Jahrbuch fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirtschaft, 1912, sv. IV, str. 1724. 319
grbači crnaca koje su prinuđavali da za njih rade kao robovi i u tom cilju sistematski i svesno ih korumpirati i živčano ra-
strojavali. Rakija je pritom igrala tako značajnu ulogu da se zabrana alkohola koju je objavila engleska vlada u Kapsko] koloniji razbila o najžešći otpor puritanaca. Uopšte uzevši, privreda Bura je do u šezdesete godine ostala pretežno patrijarhalna i naturalna. Tek 1859 izgrađena je kroz Južnu Afriku prva železnička ,pruga. Patrijarhalni karakter, dabome, nimalo nije sprečavao krajnju oporost i grubost Bura. Livingstone se, kao što je poznato, žalio mnogo više na Bure nego na Kafere. A crnci su im izgledali kao bogodani i predodređeni objekti za ropski rad, kao neophodna osnovica za seljačku privredu, pa je ukidanje ropstva u engleskim kolonijama 1836, uprkos otštete sopstvenicima u iznosu od 3 miliona funti sterlinga, bilo primljeno sa "Velikom seobom", "Great Trek 41 • Buri su se iselili iz Kapske kolonije preko Oranja i Vala, terali su pritom pred sobom Matabele ka severu preko Limpopo i potstrekavali ih protiv Makalaka. Kao što je američki farmer pod udarcima kapitalističke privrede terao pred sobom Indijance na Zapad, tako je Bur terao crnce na Sever. "Slobodne republike" između Oranja i Limpopo nastale su tako kao protest protiv nasrtaja engleske buržoazije na osveštano pravo robovlasništva. Siću šne seljačke republike nalazile su se u neprestanom gerilskom ratu sa crncima plemena Bantu. Preko crnačkih leđa vođena je, najzad, decenijama borba između Bura i engleske vlade. Kao izgovor za sukob između engleske vlade i republika služilo je crnačko pitanje, naime, tobožnja težnja engleske buržoazije za emancipacijom crnaca. Stvarno su tu došli seljačka privreda i krupnokapitalistička kolonijalna politika u među sobnu konkurentsku borbu oko Hotentota i Kafera, to jest u borbu oko njihove zemlje i njihove radne snage. Cilj oba suparnika bio je ustvari jedan isti: potčinjavanje, potiskivanje ili istrebljenje obojene rase, razaranje njihove društvene organizacije, prisvajanje njihovog zemljišta, i nasilna eksploatacija njihovog rada. Samo su metodi bili u osnovi različiti. Buri su bili za zastarelo ropstvo u malom srazmeru kao osnovicu patrijarhalne seljačke privrede, dok je engleska buržoazija bila za kapitalističku eksploataciju zemlje i urođenika, zasnovanu na modernoj i širokoj osnovi. Ustav Republike Transval proklamovao Je sa upornom surovošću: "Narod ne trpi Jednakost belih i crnih ni u državi ni u crkvi." U Oranju kao i ·~1 Transvalu nijedan crnac nije smeo imati zemlje niti je smeo putovat~ ?e~ pasoša il_i se n.oću pojavljivati na ulicama. Bryce priča slucaJ Jednog selJak_a (1 to Engleza) iz Istočnog Kaplanda, koji Je svome Kaferu b1cevanjem naneo smrt. Kad je zbog toga bio 320
pozvan na .odgovornost, sud ga je oslobodio svake krivice i nje/(OVl susedi su ga sa muzikom otpratili kući. Cesto se beli služe ti~ da slobodne rn;ođenike radnike, pošto im ovi po pogodbi svrse posao, zlostavlJaJu dok ovi ne pobegnu, tako da im ne bi morali platiti najamninu. . Engleska vlada se pridržavala sasvim protivne taktike. Ona Je dugo vrem-:na istupala kao zaštitnica urođenika, laskala je, naime, poglavicama, čuvala njihov autoritet i trudila se da im propiše pravo raspolaganja zemljištem. Staviše, ona je poglaVIce, .u~oliko se to moglo, po oprobanom metodu učinila sopstvemcima celokupnog plemenskog zemljišta, ma koliko da je to bilo u direktnoj suprotnosti i sa običajem i sa stvarnim socijalnim odnosima crnaca. Zemljište je, naime, kod svih plemena bilo zajednička svojina, pa i sami najsvirepiji, najdespotskiji vladaoci, kao što je bio Lobengula, poglavica Mata bela, imali su samo pravo i dužnost da svakoj porodici dodele parcelu " obradu i ova je ostajala u posedu porodice dokle god je stvarno bila obrađivana. Krajnji cilj engleske politike bio je jasan: ona je pripremala okolišnim putem o.timačinu zemlje vellkoga stila, pri čemu je plemenske poglavice urođenika koristila kao svoje oruđe. Ona se ograničila najpre na "pacifikaciju" crn~ca putem velikih vojničkih akcija. Devet krvavih ratova sa Kaferima vođenih do 1879 godine imali su zadatak da slome otpor plemena Bantu. Otvoreno i svom energijom nastupio j,e engleski kapital sa pravim svojim namerama tek kad su dva značajna događaja: 1867-70 godine otkriće dijamantskih polja u Kimberleju, a 1882-85 otkriće zlatnih rudnika u Transvalu, otvorila noVlt epohu u istoriji Južne Afrike. Uskoro ulazi u akciju Britanskojužnoafrička društvo, to jest Cecil Rhodes. U javnom mišljeniu Velike Britanije naglo je izvršen preokret. Požuda za južnoafričkim blagom naterala je englesku vladu na energične korake. Engleskoj buržoaziji nisu izgledali nikakvi troškovi i nikakve žrtve u krvi preveliki da bi zavladala nad zemljama Južne Afrike. Ogroman talas evropske emigracije sručio se na .Južnu Afriku. Do toga vremena useljavanje je bilo vrlo neznatno jer su Sjedinjene Države odvratile evropsku emigracijt; od Afrike. Otkako su otkrivena dijamantska i zlatna polJa, broJ belih u Južnoafričkim kolonijama je u skokovitom porastu: 1885-1895 samo na Witwatersrandu uselilo se 100 000 Engleza. Skromna seljačka privreda gurnuta je sada u pozadinu, rudarstvo je došlo u prvi red, a sa njim rudnički kapital. Engleska vlada je u svojoj politici napravila ošta~ okret. Pedesetih godina Engleska je Sandriverskim ugovorom 1 Elam1
..21 Akumulacija kapitala
321
fonteinskim ugovorom priznala Burske republike. Novim !mrsom je otpočela politička izolacija seljačkih držav~ okupac:Jom svih oblasti oko onih sićušnih repubilka, da b1 lm b1lo preseceno svako proširenje; a u isto vreme su bili progutani i tako dugo štićeni i favorizovani crnci. Engleski kapital je nastupao korak po korak. 1868 Engleska je zauzela i stavila pod svoju vlast zemlju Basuto, naravno na "ponovljene molbe" urođenika.* Godine 1871 dijamantska polja na Witwatersrandu oduzeta su od države Oranje i pod imenom "Zapadnog Griqualanda" priključena Engleskoj kao krunska kolonija. Godine 1879 potčinjena je ublast Zulu, da bi docnije bila priključena koloniji Nata!. Godine 1885 potčinjena je oblast Betchuana, da bi docnije bila priključena Kapskoj koloniji. Godine 1888 Engleska je potči nila Matabele i Mashonaland. Godine 1889 Britansko-južnoafričko društvo dobilo je povlasticu za oba ova područja i to, dabome, samo iz pažnje prema urođenicima i na njihove usrdne molbe.*' Godine 1884 i 1887 Engleska je anektirala Zaliv Sv. Lucije i celu istočnu obalu sve do portugalskih poseda. Godine 1894 ona je zauzela Tongaland. Matabela i Mashcna digle su se bile na još jedan očajnički otpor, ali je društvo, sa Rhodesom na čelu, ustanak ugušilo najpre u krvi, a docnije je primenilo oprobano sredstvo civilizovanja i pacifikacije urođenika: sagrađene su dve velike železnice u pobunjeničkim krajevima.
* ,.Moshesh, the great Basuto leader, the whose courage and statesmanship the Basutos owed their very existence as a people, was still alive at the time, but constant war with the Boers of the Orange Free State had brought him and his followers to the last stage of distress. Two thousand Basuto warriors had been killed, cattle had been carried ooff, native homes had been broken up and crops distroyed. The tribe vas reduced to the position of starving refugees, and nothing could save them but the protection of the British Government, which they had repeatedly implored." ("Moshesh, veliki vod Basuta, čijoj hrabrosti i državničkoj veštini Basuti duguju svoje postojanje kao narod, tada je još bio u životu, ali stalni rat sa Burima slobodne driave Oranje doveo je njega i njegove pristalice u najtežu nesreću. Dve hiljade Basuto-ratnika bilo je pobijeno, stoka odvedena, domovi urođenika razoreni a usevi uništeni. Pleme je bilo dovedeno u položaj izgladnelih begunaca, i niko nije mogao da ih spase osim zaštite britanske vlade, koju su oni u više mahova molili.") (C. P. Lucas, .,A Historical Geography of .the British Colonies", Oxford, tom IV, str. 60.') ** "The eastern section of the territory is Mashonaland, where, with the permission of King Lobengula, who claimed it, the British South Africa Company first established themselves." (.,Istočni deo teritorije zemlje Mashona, gde se, sa dozvolom kralja Lobengule koji Je polagao pravo na tu teritoriju, Britansko-južnoabičko društvo najpre bilo instaliralo." Lucas, l. e., str. 77 .) 322
. U tom izne:'adnom zag~ljaju Burskim republikama je postaJ,alo sve ~aguslJl:VIJe. ~h _r u un_utrašnjosti se sve ispreturalo. Mo~na struJa. ~selJavanJa 1 talas1 nove grozničave privrede kapitala _prebh su da razvale okvire malih seljačkih država. Probvre;nost Između seljačke privrede u polju kao i u državi 1 zahteva 1 potreba akumulacije kapitala bila je ogromna. Korak po korak republike su se, jedna za drugom, pokazale nedorasle za nove zadatke. Bespomoćnost i primitivnost administracije stalna opasnost od Kafera, koju Englezi nisu gledaH sa anti~ patijom,..korupcija koja s.e uvukla u Volksraad (Narodno veće) 1 podmlclvanJlma provodila volju krupnog kapitala, nedostatak policije bezbednosti koja bi bila u stanju da drži u zaptu razuzdana društva pustolova, nedostatak potrebne vode i saobraćajnih sredstava radi snabdevanja kolonije koja je narasla na 100 000 doseljenika, nedostatak radničkog zakonodavstva radi uređenja i obezbeđenja eksploatacije crnaca u rudarstvu, visoke zaštitne carine koje su kapitalistima poskupljavale radnu snagu, visoke tarife za dovoz uglja - sve je to dovelo do naglog i ošamućujućeg loma seljačkih republika. Protiv bujice mulja i lave kapitalizma, koja ih je gutala, u nezgrapnoj svojoj tvrdoglavosti one su se branile sredstvima koja su bila da se ne mogu zamisliti primitivnija, koja su mogla da se nađu samo u arsenalu tvrdoglavih i upornih seljaka: one su sve "Uitlandere" isključile iz svih političkih prava, mada je ovih bilo više nego njih samih, i mada su oni, nasuprot njima, pretstavljali kapital, moć, tendenciju vremena. Ali to je bila samo rđava šala, a vremena su bila ozbiljna. Pod seljačko republičkom lošom privredom dividende su znatno stradavale i nisu mogle da je više podnose. Kapital plasiran u rudnike bunio se. Britansko-južnoafr;čko društvo gradilo je železnice, potčinjavalo Kafere, organizovalo ustanke Uitlandera i najzad provociralo Burski rat. Kucnuo je poslednji čas seljačkog ga7dovanja. U Sjedinjenim Državama rat je bio polazna tačka prevrata, a u Južnoj Africi on je bio njegov završetak. Posledica je bila ista: pobeda kapitala nad sitnom seljačkom privredom koja je sa svoje strane nastala na razvalinama primitivne n"turalne privredne organizacije urođenika. Otpor Burokih republika protiv Engleske bio je isto toliko bezizgledan kao i otpor američkih farmera protiv vladavine kapitala u Sjedinjenim Državama. U novoj Južnoafričkoj Uniji, koja je namesto malih Seljačkih republika postala moderna velika država, - ostvarenje imperijalističkog programa Cecila Rhodesa vlast je sada i službeno prešla u ruke kapitala. Stare suprotnosti između Engleza i Holanđana utopile su se u novim
...
323
suprotnostima između kapitala i r:':~a: obe nac!ie ~apeč~ti~e _su svoje dirljivo bratimljenje u UmJl građanskim 1 pohtiCkrm obespravljenjem pet miliona obojenog radničkog stanovništva od strane jednog miliona belih. Pritom nisu bili lišeni prava samo crnci Burskih republika nego su delimično oduzeh i prava takođe i od crnaca Kapske kolonije, koji su od engleske vlade ranije bili dobili političku ravnopravnost. I upravo to plemenito delo, koje je imperijalističku ~olitiku ko':'erv~ti~aca krunisalo besramnim nasilJem, trebalo J€ da zavrs1 ·bas liberalna partija - uz oduševljeno odobravanje svih "liberalnih kretena Evrope", koji su sa ponosom i ganutošću u punoj samoupravi i slobodi, koje je Engleska poklonila malobrojnom delu belih u Južnoj Africi, slavili dokaz stvaralačke moći i veličine koji su imanentni liberalizmu Engleske. Propast samostalnog zanatstva usled kapitalističke konkurencije je poglavlje za sebe, koje je manje bučno ali zato ne i manje mučno. Kapitalistička kućna industrija je najmračniji odeljak ovog poglavlja. Nije potrebno pobliže ulaziti u ovo. Opšti rezultat borbe između kapitalizma i proste robne privrede je ovaj: kapital stupa sam namesto proste robne privrede, pošto je pre toga naturalnu privredu zamenio robnom. Kad kapitalizam živi, dakle, od nekapitalističkih formacija, tn on ustvari živi, pravilnije rečeno, od propasti tih formacija, a kad je njemu nekapita!istička sredina neizbežna potrebna za ciljeve akumulacije, onda treba imati u vidu da mu je ona potrebna kao hranljivo tle iz koga akumulacija isisava sokove za sebe. Istoriski shvaćeno, akumulacija kapitala je proces razmene materije koji se vrši između kapitalističkog i pretkapitalistič kog načina proizvodnje. Bez te razmene akumulacija kapitala ne može napredovati, akumulacija se sastoji, sa te strane ryo~ smatrano, u razjedanju i asimilaciji onog (pretkapitalističkog načina proizvodnje). Akumulacija kapitala, prema tome, ne može postojati bez nekapitalističkih formaciia, isto tako kao št0 ni ove ne mogu da ostanu pored kapitalističke. Samo u stalnom i neprekidnom drobljenju kapitalističkih formacija obezbeđeni su uslovi opstanka akumulacije kapitala. Ono što je Marx u svojoj šemi akumulacije shvatio kao pretpostavku odgovara, dakle, samo objektivnoj istonskoj tendenciji kretanja akumulacije i njenom teoretskom završnom rezultatu. Proces aktunulacije sadrži tendenciju da svuda namesto naturalne privrede uspostavi prostu robnu privredu, a da namesto proste robne privrede postavi kapitalističku privredu, da dovede do apsolutne vladavine proizvodnju kapitala kao jedini i isključivi način proizvodnje u svima zt::mljama i granama.
324
Ali tu p_oči':je ćor-sokak. Cim se jedanput postigne konačni rezultat -: sto Ipak ostaJe teoretska konstrukcija - akumulaCIJa post_aJe nemogućnost: realizacija i kapitalizovanje viška vrednosti pretvara se u nerešljiv zadatak. Onoga trenutka kad Marxova sema proširene reprodukcije odgovori stvarnosti ona nav~štav~ k~aj.',. istoris~u granicu kretanja akumulacije, dakle) kraJ k~!n~ahstlc.~e prmzvodnje. Nemogućnost akumulacije kapitahstlCki znaci nemogućnost daljeg razvitka proizvodnih snaga, a tlln:e objektivnu istorisku nužnost propasti kapitalizma. Iz_ toga prmzlazi protivrečno kretanje poslednje, imperijalističke faze, kao završnog perioda u istoriskom razvitku kapitala. Marxova šema proširene reprodukcije ne odgovara, prema tome, uslovima akumulacije dok se ova razvija: ona se ne može uključiti u čvrste uzajamne odnose i zavisnosti između oba velika odeljka društvene proizvodnje (odeljka sredstava za proizvodnju i odeljka sredstava za potrošnju) koje šema formuliše. Akumulacija nije samo unutrašnji odnos među granama kapitalističke privrede već je ona, pre svega, odnos između kapitala i nekapitalističke sredine, u kome svaka od dve velike grane proizvodnje može proces akumulacije da preduzme deHmično na sopstvenu ruku i nezavisno od druge grane, pri čemu se kretanje obe grane na svakom koraku ukršta i uzajamno prepliće. Komplikacija odnosa koji iz toga nastaju, različitost tempa i pravca u toku akumulacije oba odeljka, njihova naturalna i vrednosna povezanost sa nekapitalističkim oblicima proizvodnje, ne daju se formulisati određenim šematskim izrazima. Marxova šema akumulacije je samo teoretski izraz za onaj momenat kad vladavina kapitala bude dostigla svoju završnu granicu; utoliko je ona isto tako naučna fikcija kao i njegova šema proste reprodukcije koja teoretski formuliše polaznu tačku kapitalističke proizvodnje. A između obe ove fikcije nalazi se egzaktna spoznaja akumulacije kapitala i njenih zakona. Glava trideseta
INTERNACIONALNI ZAJAM Imperijalistička faza akumulacije kapitala ili faza svetske konkurencije kapitala obuhvata industrijalizaciju. i kapitahstičku emancipaciju ranijih interesnih zemalja kapitala, u Kojima je vršio realizaciJU svog viška vrednosti. Specifične operacione metode ove faze :jesu: spoljni zajmovi, građenJe železnica, revolucije i ratovi. Poslednji decenij, 1900-1910, naročito
325
je karakterističan za imperij alističko svetsko kretanje kapi tala. Fogotovo u Aziji i u delovima Evrope koji se graniče sa Azijom· u Rusiji, Turskoj, Persiji, Indiji, Japanu, Kini, kao 'i Severaoj Africi. Kao što se širenje robne privrede namesto naturalne i širenje kapitalističke proizvodnje namesto proste robne proizvodnje ostvarivalo putem ~atova, socijalnih kriza i uništenja čitavih društvenih formacija, tako se i danas kapitalističko osamostaljenje ekonomski interesnih zemalja i kolonija ostvaruje putem revolucija i ratova. U procesu kapitalističke emancipacije interesnih zemalja, revolucija je nužna da razori iz vremena naturalne privrede i proste robne privrede preuzete i stoga zastarele državne forme, i da stvori moderni državni aparat skrojen za ciljel.'e kapitalističke proizvodnje. U to spadaju ruska, tJrska i kineska revolucija. Sto te revolucije, naročito ruska i kineska, u isto vreme sa neposrednim političkim zahtevima vladavine kapitala preuzimaju i potrzavaju na površinu delimično raznovrsna zastarela pretkapitalistička razračunavanja, a delimično sasvim nove suprotnosti usn1erene protiv vladavine kapitala, uslovljava njihovu dubinu i njihovu ogromnu snagu, ali u isto vreme otežava i zadržava njihov pobedonosni tok. Rat spada obično u metod mlade kapitalističke države, sa ciljem da sa sebe strese tutorstvo neke stare države; on je vatreno krštenje i proba kapitalističke samostalnosti moderne države, pa zbog toga vojna reforma i uz nju finansiska reforma pretstavljaju svuda uvod u privredno osamostaljenje. Razvitak železničke mreže odražava otprilike prodiranje kapitala. Zeleznička mreža je najbrže napredovala četrdesetih godina u Evropi, pedesetih godina u Americi, šezdesetih godina u Aziji, sedamdesetih i osamdesetih godina u Australiji, a devedesetih godina u Africi.*
* Godine 1840 1850 1860 1870 1870 1890 1900 1910
326
2eleznička
mreža iznosila je u kilometrima:
u Evropi
Americi
2 925 23 504 51862 104 914 168 983 223 869 283 878 333 848
4754 15 064 53 935 93139 174 666 331417 402171 526 382
Aziji
Africi
Australiji
1393 8185 16 287 33 724 60 301 101916
455 1786 4 646 9 386 20114 36 854
367 l 765 7 847 18 889 24014 31 014
J~_vni zaja~ povezan sa gradnjom železnica i vojnim naoruzanJlm.a prah sve stadijume akumuLacije kapitala: uvođenje robne pnvrede, tndustnJahzactJU zemalJa 1 kapitalističko revo· luc_ionisanJe poljoprivrede, kao i emancipaciju mladih kapitali;l!cklh drzava. FunkCIJe zajma u akumulaciji kapitala su raznovrsne: on pretvara novac nekapitalističkih slojeva u kapital, pretvara u kapital. novac kao robni ekvi~alent (uštede sitnog srec~_?Jeg staleza) 1~ novac kaofond P;>trosnJe priveska kapitalisticke k~ase, vrs1 pretvaranJe novcanog kap1tala u proizV?dm kap1tal posredstvom državnih železničkili gradnji i vojnih 1sporuka, prenosi akumulisani kapital i.z starih kapitalističkih zemalja u nove. Zajam je prenosio kapital u XVI i XVII veku iz italijanskih gradova u Englesku, u XVIII veku iz Holandije u Englesku, u XIX veku iz Engleske u američke repubLike i u Australiju, ia: Francuske, Nemačke i Belgije u Rusiju, sada iz Nemačke u Tursku, iz Engleske, Nemačke, Francuske u Kinu i posredstvom Rusije u Persiju. U imperijalističkom periodu sp9ljni zajam igra Jstaknutu ulogu kao sredstvo osamostaljenja mladih kapitalističkih država. Potpuna protivrečnost imperijalističke faze pokazuje se izrazito u protivrečnostima modernog sistema spoljnih zajmova. Oni su neophodni za emancipaciju kapitalističkih zemalja koje se nalaze na usponu i u isto vreme najsigurnije sredstvo za stare kapitalističke zemlje d& mladim nametnu svoje starateljstvo, vrše kontrolu njihovih finansija i pritisak na njihovu spoljnu, carinsku i trgovinsku politiku. Oni su najbolje sredstvo da se akumulisanom kapitalu starih zemalja otvore sfere novih plasiranja i u isto vreme tim zemljama stvore novi konkurenti, da se krug kretanja akumulacije u celini proširi, a u isto vreme i suzi. Ove protivrečnosti internacionalnog sistema zajmova su klasičan dokaz toga koliko se uslovi za realizaciju i kapitalizovanje viška vrednosti vremenski i prostorno razilaze. Realizacija viška vrednosti iziskuje samo opšte proširenje robne proizvodnje, dok njegovo kapitalizovanje iziskuje progresivno potiskivanje proste robne proizvodnje od strane kapitalističke proizvodnje, čime kako realizacija tako i kapitalizovanje viška w
Prema 'Ovome porast je bio u procentirna u Aziji Americi Evropi 215 710 257 121 73 486 102 99 BB 61 107 B9 32 79 21 27
Godine 1840-50 1B50-
Afr:ci
350 156 104 114
Australiji
850 333 142 27
327
vrednosti bivaju svedeni u sve uže granice. Upotreba internacionalnog kapitala za izgradnju svetske železničke mreže odral'.ava ova pomeranja. Tridesetih do šezdesetih godina devetnaestog veka gradnja želez~ioa,. i zajmovi u_z:~i z~ ove cilje~e služili su ualavnom potisk1van]U naturalne 1 sirenJu robne privrede. To j~ bio slučaj sa severnoameričkim železnicama koj e su izgrađene evropskim kapitalom, to je bilo i sa ruskim zajmovima za železnice šezdesetih godina. Nasuprot tome, izgrad'lja železnica u Aziji u toku poslednjih dvadesetak godina, kao i u Africi, služi gotovo isključivo svrhama imperijalističke politike, privrednom monopolisanju i političkom potčinjavanju zemalja interesne sfere. To važi za istočnoaziske i centralnoaziske železničke gradnje Rusije. Rusko vojno zaposedanje Mandžurije pripremljeno je, kao što je poznato, odašiljanjem trupa radi osiguranja ruskih inženjera pri njihovim radovima na mandžurskoj železnici. Isti karakter imaju i Rusiji obezbeđene železničke koncesije u Persiji, nemačka železnička preduzeća u MaloJ Aziji i Mesopotamiji, kao i engleska i nemačka u Africi. Ovde se moramo osvrnuti na pogrešno shvatanje koje se tiče plasiranja kapitala u strane zemlje, i tražnje kapitala iz tih zemalja. Izvoz engleskog kapitala u Ameriku igrao je već početkom dvadesetih godina prošlog veka ogromnu ulogu i bio je u velikoj meri uzrok prvoj pravoj industriskoj i trgovinskoj krizi koja je Englesku zadesila 1825 godine. Od 1824 godine londonska berza bila je stalno preplavljena američkim hartijama od vrednosti. 1824-25 godine uzele su novostvorene države Južne i Centralne Amerike u Londonu za više od 20 miliona funt.i sterlinga državnih zajmova. Osim toga, tu je prodana ogromna količina južnoameričkih industriskih akcija i sličnih. Nagli polet i otvaranje jui:noameričkih tržišta doprineli su snažnom porastu izvoza engleskih roba u južnoamer~čke i sred. njoameričke države. Izvoz engleskih roba u te zemlje iznosio je: 1821 godine 2,9 miliona funti sterlinga 1825 godine 6,4 miliona funti sterlinga
Najvažniji predmet ovog izvoza bile su pamučne tkamne. Povodom_ jake potraž~je koja se pojavila, engleska proizvodnja p~mu~a Je naglo prosrrena, mnoge nove fabrike su podignute. Srrovr pamuk prerađen u Engleskoj imao je vrednost: 1821 godine 129 miliona funti sterlinga 1825 godme 167 miliona funti sterlinga
Na taj način bili su pripremljeni svi elementi krize. Tugan Baranovski postavlja sada pitanje: "Odakle su južnoameričke 328
države uzimale ~~edstva kada su bile u stanju 1825 godine da ~upe dva puta vise robe nego 1821? Ta sredstva su im isporucili sarru•.EngleZI. Zajmovi koji su zaključeni na londonskoj berzi sluziii su Im za plaćanje uvezenih roba.. Engleske fabrike Je obmanula potražnja koju su oni sami omogućili, i morali su, uskoro, da se vlastitim iskustvom pouče koliko su neosnovane bile njihove preterane nade."* ". . U ovom sl~čaju se činjenica što je južnoamerička potraznJa za engleskim robama bila izazvana engleskim kapitalom smatra kao nezdrava, neprirodna ekonomska pojava, kao ,.obmana". Tugan i ne zapaža da on i ovde preuzima shvatanje teoretičara sa kojim on, inače, ne želi da ima išta zajedničkog. Shvatanje da bi se engleska kriza 1825 mogla objasniti "čud nim" razvitkom odnosa između engleskog kapitala i j•Ižnoameričke potražnje pojavilo se već u vreme 'krize i nije niko drugi nego je baš Sismondi postavio isto pitanje kao i Tugan Baranovski, i u drugom izdanju svojih "Novih principa" opisao ove procese sa svom tačnošću: "Otvaranje ogromnog tržišta koje J'- i$panska AmeriKa pružila proizvodima industrije izgleda mi da je najznačajnije uticalo na ponovno ojačanje engleske manufakture. Engleska vlada je bila istog mišljenja, i jedna dotle nepoznata aktivnost vršena je kroz sedam godina posle krize 1818 godine, kako bi engleski izvdz bio odvezen u najdalje krajeve Meksika, Kolumbije, Brazilije, Rio de la Plate, Čilea i Perua. Pre nego što se ministarstvo rešilo da ove nove države prizna, već je bilo uči njeno što je trebalo da engleska trgovina bude zaštićena stanicama pomorskog brodarstva, koje su stalno bile okupirane ratnim brodovima čiji su komandanti imali više diplomatskih nego vojničkih ovlašćenja. Vlada je prkosila dreci Svete "lijanse i Engleska je priznala nove republike upravo istog trenutka kada je cela Evropa odlučila da ih uništi. Ali rna koliko velika bila tržišta koja je slobodna Amerika pružala, ona ipak ne bi bila dovoljna da prime sve robe koje je Engleska proizvodila iznad potreba potrošnje da zajmovi novih republika nisu iznenadno preko mere pojačali njihova sredstva za kupovinu engleske robe. Svaka američka država uzela je od Engleza u zajam neku sumu da bi time učvrstila svoj režim i, mada je to bio kapital, trošila ju je neposredno u istoj godini kao prihod, to Jest utrošila ju je potpuno na kupovinu engleske robe za javni račun, ili za plaćanje roba poslatih za račun privatnih lica. Stvorena su jednovremeno mnogobrojna društva sa ogromnim kapi taJima
* Tugan Baranovslri, "Studien zur Theorie und Geschichte der Handelskrisen", str. 74. 329
za eksploataciju svih američkih rudnika, ali sav novac koji su oni izdali bio je u isto vreme u Engleskoj prihod za plaćanje mašina koje su oni neposredno koristili ili za plaćanje roba koje su slate u mesta u kojima je trebalo da rade mašine. Tako dugo dok je potrajala ova čudna trgovina u kojoj su Englezi od Amerikanaca tražili samo da za engleski kapital kupuj u engleske robe, izgledao je razvitak engleskih manufaktura sjajan. Na potražnju nije više uticao dohodak, nego engleski kapital; Englezi su svoj e sopstvene robe slali u Ameriku i tamo ih kupovali i plaćal'i sopstvenim novcem, jedino što su sami sebi uskraći vali zadovoljstvo da ih sami uživaju.• Sismondi iz ovoga izvlači sebi svojstveni zaključak: da samo dohodak, to jest lična potražnja čini stvarnu granicu kapitalističkoj prođi, pa koristi i ovaj slučaj da bi, ponovo, upozorio na opasnost akumulacije. Stvarno je postupak koji je prethodio krizi 1825 godine ostao tipičan sve do današnjeg vremena za period prosperiteta i ekspanziju kapitala, i "čudni" odnos čini jednu od najvažnijih osnovica akumulacije kapitala. Specijalno u istoriji engleskog kapitala ponavlja se taj odnos redovno pred svaku krizu, kako to Tugan Baranovski potkrepljuje sledećim brojkama i činje nicama. Neposredni povod krize 1836 bila je pretrpanost tržišta Sjedinjenih Država engleskom robom. Ali i tu su engleske robe plaćene engleskim novcem. Godine 1834 robni uvoz Sjedinjenih Američkih Država premašio je njihov izvoz za šest miliona dolara, a uvoz plemenitih metala u Sjedinjene Države premašio je izvoz za skoro 16 miliona dolara. Još u samoj godini krize. 1836, pretek uvoza robe iznosio je 52 miliona dolara, a ipak je pretek uvoza plemenitih metala bio još uvek 9 miliona dolara. Taj priliv novca dolazio je, kao i priliv robe, uglavnom iz Engleske, gde su železničke akcije Sjedinjenih Država kupavane u velikom broju. Godine 1835-36 osnovana je u Sjedinjenim Državama 61 nova banka sa kapitalom od 52 miliona dolara, pretežno engleskog porekla. Englezi su, dakle, i ovoga puta, svoj izvoz finansirali sami. Isto tako engleskim novcem plaćen je besprimerni industriski uspon na severu Sjedinjenih Država koji se pokazao koncem pedesetih godina i koji je, u krajnjoj liniji, doveo do građanskog rata. Taj kapital je u Sjedinjenim Državama stvorio prošireno tržište za englesku industriju. I ne samo engleski, nego je i ostali evropski kapital učestvo vao prema svojoj mogućnosti u poslovima "čudne trgovine"; prema jednoj izjavi Schafflea za 5 godina - 1849-1854 -
* Sismon.di,
vačko
330
"Nouveaux Principes", tom, II, knj. IV, glava IV: "Trgobogatstvo dolazi sa porastom dohotka."
~Iožena j~ po raznim e.~opskilll:_berzama najmanje jedna mili~arda forn~.~ta. u a~encke hartiJe od vrednosti. U isto vreme
t~.zazvano oztvl~avanJe svetske industrije završilo je svetskim slomom 1857 godme. - Sezdesetih godina engleski kapital se požurio da, o~ u Americi, isti taj odnos stvori i u Aziji. On se maso~o odhva u Malu Aziju i u Istočnu Indiju, preduzima tu velicanstvene železničke gradnje - železnička mreža Britanske Indije iznosila je 1860 godine 1350, 1870 godine 7683, 1880 godine 14 977, 1890 godine 27 000 km - , iz čega je odmah proizašla poveć~na potražnja za engleskim robama. Ali je engleski kapital u Isto vreme, tek š~o je Secesioni rat bio završen, potekao ponovo u Sjedinjene Države. Ogromne železničke gradnje u američkoj Uniji šezdesetih i sedamdesetih godina - železnička mreža iznosila je 1850 godine 14 151, 1860 godine 49 292, 1870 godine 85 139, 1880 godine 150 717, 1890 godine 268 409 km plaćene su uglavnom engleskim kapitalom. Jednovremeno ie i materi j al potreban za gradnju ovih železnica dovezen takođe iz Engleske, što je jedan od glavnih uzroka skokovitom razvitku engleske industrije uglja i železa i potresu ovih grana zbog američkih kriza 1866, 1873, 1884. Ovde je, dakle, doslovno važilo on_!L.što je Sismondiju izgledalo očigledna bezumnost: EnglPzi su Sjedinjenim Državama svojim sopstv-enim železom i drugim materijalom podigli železnice, plaćali su za to sami sebi svojim sopstvenim kapitalom, a jedino su se odrekli "uživanja" tih železnica. Ta bezumnost je evropskom kapitalu ipak, uprkos periodičnim krizama, prijala tako dobro da je sredinom sedamdesetih godina londonska berza bila zahvaćena formalnom groznicom za inostranim zajmovima. Godine 1870-1875 zaključeno je u Londonu 260 miliona funti sterlinga takvih zajmova, - njihova neposredna posledica bila je nagli porast izvoza engleskih roba u egzotične zemlje; kapital je masovno odlazio tamo, ma koliko da su te egzotične zemlje povremeno posta j 1le bankroti. Krajem sedamdesetih godina su obustavile plaćanje kamata sasvim ili delimično: Turska, Egipat, Grčka, Bolivija, Kostarika, Ekvador, Honduras, Meksiko, Paragvaj, Peru, St. Domingo, Urugvaj, Venecuela. Uprkos tome, krajem osamdesetih godina pojavljuje se groznica za egzotičnim državmm zajmovima: Južnoameričke države, Južnoafričke koloruJe UZImaju ogromne količine evropskog kapitala. Zajmovi Repubilke Argentine, naprimer, iznosili su:
1874 godine 10 000 000 funti sterlinga 1890 godine 59 100 000 funti sterlinga
331
I tu Engleska gradi železnice vlastitim žel~zom i_ vlast!tim ugljem i plaća to vlastitim kapitalom. Argent111Ska zelezručka mreža iznosila je: 1883 godine 3 123 kilometra 1893 godine 13 691 kilometar
U isto vreme popeo se engleski izvoz u Argentinu: 1886 godine
železa mašina uglja
21,8 mlliona funti sterlinga 10,1 9,8
železa mašina uglja
31,6 mlliona funti sterlinga 16,4 19,0
1890 godine
Za samu Argentinu iznosio je engleski celokupni izvoz 1885 godine 4,7 miliona funti sterlinga, a 4 godine docnije već 10,7 miliona funti sterlinga. U isto vreme engleski kapital posredstvom državnih zajmova otiče u Australiju. Zajmovi triju kolonija: Viktorije, Novog Južnog Velsa i Tasmanije iznosili su krajem osamdesetih godina 112 mlliona funti sterlinga, od čega je 81 mllion funti sterlinga plasiran u gradnje železnica. :Ze!eznička mreža Australije iznosila je: 1880 godine 4 900 milja 1895 godine 15 600 milja
tu je Engleska isporučila u isto vreme i kapital i materijal za gradnju železnica. Zbog toga je i ona bila uvučena u v1tlog krizama 1890 u Argentini, Transvalu, Meksiku, Urugvaju, i 1893 u Australiji. U poslednja dva decenija u ovim odnosima je samo utoliko nastupila promena što pored engleskog kapitala, u inostranim plasiranjima, a naročito u zajmovima, aktivno učestvuju u znatnom iznosu i nemački, francuski i belgiski kapital. Gradnju železnicii u Maloj Aziji od pedesetih do osamdesetih godina izveo je engleski kapital. Otada se Male Azije u pojačanoj meri dočepao nemački kapital i on izvodi veliki plan izgradnje 332
Anadolsk': i Ba!ldadske železnice. Plasiranje nemačkog kapitala u TurskoJ .. 1~a~1va povećan izvoz nemačkih roba u tu zemlju. Nemackt Izvoz za Tursku iznosio je 1896 godine 20 miliona maraka, 1911 _113 miliona maraka, posebno pak za Azisku Tursku 1901 godi~~ 12 miliona maraka, 1911 37 miliona maraka. l u ovom s~u~aJu u":ezene nemačke robe plaćene su znatnim deloi? ne~ack1m kapitalom, a Nemci se, po rečima Sismondija uzd;zavaJu od zadovoljstva da sa1lhl uživaju svoje sopstven~ proiZvode. Razmotrimo stvam izbliže. Realizovani višak vrednosti koji ne može biti kapitalizovan u Engleskoj m Nemačkoj I zato leži nezaposlen, ulaže se u Argentini, Australiji, Kaplandu ili Mesopotamiji u gradnju /.eIezntca, vodogradnje, rudnike, itd. Mašine, materijal i slično povlače se Iz zemlje porekla kapitala I plaćaju se tim kapita·lom. Ali tako se isto radi I u zemlji sa kapitalističkom proizvodnjom: kapital mora sam da kupuje svoje elemente proizvodnje, mora se u njih uteloviti pre nego što može da se aktivira. Naravno, uživanje proizvoda ostaje u ovom slučaju zemlji, dok se u prvom slučaju prepušta inostrancima. Međutim, cilj kapitalističke proizvodnje nije uživanje proizvoda, nego višak vrednosti, akumulacija. Nezaposleni kapital nije imao u zemlji mogućnosti akumulacije jer nije bilo potrebe za dodatnim proizvodom. U inostranstvu pak, gde kapitalistička proizvodnja još nije razvijena, nastala je nova potražnja u nekapitalističkim slojevima ili ona silom biva stvarana. Za kapital je upravo to presudno što "uživanje" proizvoda prelazi na druge. Jer potrošnja vlastitih klasa: kapitalista i radnika, za svrhe akumulacije uopšte ne dolazi u obzir. "Uživanje" proizvoda mora svakako da realizuju i plate novi potrošači. Zato novi potrošači moraju imati novčana sredstva. Ova im obezbeđu.ie, delimično, u isto vreme nastupajuća razmena roba. Na gradnje železnica i rudnika (rudnika zlata itd.) nadovezuje se neposredno živa robna trgovina. Ova postepeno realizuje kapitale predujmljene u gradnju železnica ili u rudarstvo zajedno sa viškom vrednosti. Da li kapital, koji na taj način ide u inostranstvo, traži sebi polje rada na svoju ruku kao akciski kapital, ili on, posredstvom strane države, uzet kao državni zajam, svoje novo zaposlenje nalazi u industriji ili u saobraćaju, da li on u prvom slučaju pri akcionarskom osnivanju često puta pretrpi slom kao pi"evarantsko osnivanje, ili, u poslednjem slučaju, država koja ga uzima u zajam bankrotira i kapital na taj način delimično, ili sasvim, pripadne svojim ranijim sopstv:ni~if!la, sv~ to na stvari u celini ništa ne menja. Tako često i mdivtdualm 333
kapitali propadaju i u zemlji porekla u krizama. Glavna je stvar da akumulisani kapital stare zemlJe u novoJ nalaz! novu mogućnost da proizvodi višak vrednost~ i da ga r~alizuje, to jest da produži akumulaciju. Nove zemlJe obuhvataJU nove ve: like oblasti odnosa naturalne prtvrede, koJI btvaJU pretvorem u odnose robne privrede, ili u oblasti odnosa robne privrede koje. kapital potiskuje. Izgradnja železnica i rudnika (a naročito rudnika zlata) koji su karakteristični za plasiranje kapitala starih kapitalističkih zemalja u nove, imaju u najvećoj men to svojstvo da U dotadašnjim odnosima naturalne privrede naglo izazovu vrlo živu trgovinu robama. I jedna i druga su karakteristične u privrednoj istoriji kao miljokazi na putu brzog raspadanja starih privrednih formacija, socijalnih kriza, pojave modernih odnosa, to jest pre svega robne privrede i, zatim, proizvodnje kapitala. Uloga spoljnih zajmova kao i ulaganja kapitala u akcije inostranih železnica i rudnika pretstavlja zbog toga najbolju kritičku ilustraciju za Marxovu šemu akumulacije. U tim slučajevima je proširena reprodukcija kapitala kapitalizovanje ranije realizovanog viška vrednosti (ukoliko zajmovi ili inostrane akcije nisu pokriveni sitnoburžoaskim ili poluproleterskim ušteđevinama). Momenat, prilike i oblik u kojima je realizovan kapital starih zemalja, koji se odlivao u nove zemlje, nemaju ničeg zajedničkog sa njegovim sadašnjim poljem akumulacije. Engleski kapital koji je u Argentinu priticao u gradnji železnica možda je sam ranije bio u Kini realizovani opijum. Dalje: engleski kapital koji u Argentini gradi železnice nije samo u svom čistom obliku vrednosti, kao novčani kapital, engleskog porekla, nego i njegov materijalni oblik: železo, ugalj, mašine itd. - potiče iz Engleske, to jest upotrebni oblik viška vrednosti dolazi na svet ovde u Engleskoj apriorno u obliku podesnom za svrhe akumulacije. Radna snaga, materijalni upotrebni oblik promenljivog kapitala, u najviše slučajeva je inostrana: te urođeničke radne snage koje u novim zemljama bivaju od kapitala starih zemalja potčinjene kao novi objekt eksploatacije. Radi čistote istraživanja ml možemo ipak uzeti da je čak i radna snaga istog porekla kao i kapital. Stvarno, naprimer, novootvoreni zlatni rudnici izJ.skuju- pogotovo u prvo vreme - masovno useljavanje iz starih kapitalističkih zemalja i u njima, u velikoj meri, rade radnici iz tih zemalja. Mi možemO, dakle, pretpostaviti takav slučaj da u novoj zemlji novčani kapital, sredstva za proizvodnju i radna snaga dolaze u isto vreme iz stare kapitalističke zemlje, naprimer iz Engleske. U Engleskoj su, prema tome, bile date sve materijalne pretpostavke 334
~umula~ije: realizo~ani višak vr~dnosti kao novčani kapital, v1sa_k prm,zvoda u ~:o1zvodnom obhku i, najzad, rezerve radnika. Pa Ipakab.lmulaciJa u ~ngleskoj nije mogla da se odvija: Engle~kOJ 1 nJenun dotadasnjim kupcima nije trebalo železnica ni pros1:.en]a Indust~J.]e. Tek pojava novog područja, sa velik1m povrsmama nekap1talističke kulture, stvorila je kapitalu proširen krug potrošnje i omogućila mu proširenu reprodukciju, to Jest akumulaCiJU. Ko su zapravo ti novi potrošači? Ko je taj što u krajnjoj liniji plaća za inostrane zajmove i time realizuje višak vrednosti iz preduzeća osnovanih iz tih zajmova? U klasičnoj formi odgovor na ovo pitanje daje istorija internacionalnog zajma u Egiptu. Tri niza činjenica koje se uzajamno prepliću karakterišu unutrašnju istoriju Egipta u drugoj polovini devetnaestog veka: moderna preduzeća kapitala najvećeg stila, porast društvenog duga brzinom lavine i slom seljačke privrede. Još do u najnovije vreme u Egiptu je postojao kuluk i najbesramnij:l politika nasilja valija, a zatim khediva što se tiče zemljišnog poseda. Ali upravo ti primitivni odnosi pružali su neuporedivo plodno ,tle za operacije evropskog kapitala. Ekonomski moglo se raditi pre svega samo o tome da budu stvoreni uslovi za novčanu privredu. Ovi su bili stvoreni i direktnim novčanim sredstvima države. Mehmed Alija, tvorac modernog Egipta, primenio je tu sve do u tridesete godine metod patrijarhalne jednostavnosti: on je u ime države svake godine "kupovao" od felaha njihovu celokupnu žetvu da bi im docnije od toga minimum prodavao po povišenim cenama, to jest koliko je potrebno za njihov opstanak i za setvu. Dalje, on je naručivao pamuk iz Istočne Indije, šećernu trsku iz Amerike, indigo i biber i propisao felasima po državnoj potrebi šta imaju da seju, gde i koliko od svačega; a pritom su pamuk i indigo opet proglašeni za vladin monopol i samo su njoj mogli biti prodavani, dakle, samo od nje i prepredavani. Takvim metodima uvedena je u Egipat robna trgovina. Dabome da je Mehmed Alija mnogo učinio i za podizanje produktivnosti rada: naredio je da se pročiste stari kanali, kopaju bunari, a pre svega počeo je sa gradnjom ve.ličanstvenih brana na Nilu kod Kaliuba, što je u Egiptu otvonlo celu seriju kapitalističkih preduzeća. Ova su se docnije proširila na četiri velike oblasti: na uređaje za navodnJavanJe, od kojih uređaj kod Kaliuba zauzima prvo mesto - on je građen od 1845 do 1853 godine, i osim neplaćenog kulučarskog rada progutao je još i pedeset miliona maraka, .da bi se, uostalom, ceo ovaj rad pokazao uskoro kao neupotreblJIV; dalJe, na puteve,
335
među kojima je najznačajniji i ujedno za sudbinu Egipta najkobniji poduhvat bio Suecki Kanal, zatim na proizvodnju pamuka i proizvodni u šećera. Sa građenJem Sueckog Kanala Egipat je svoju glavu već bio metnuo u. om~u evropsko11 kapitala, iz koje više nije bio u stanJU da Je izvuce. Francuski kapital je otpočeo kao prvi, a engleski ga je odmah sledio u stopu; njihova ·konkurentska borba se odražava u unutrašnjim metežima kroz punih dvadeset narednih godina. Operacije francuskog kapitala koj; je izgradio velike i neupotrebljive brane na Nilu, kao i Suecki Kanal bili su možda najjedinstveniji primeri evropske akumulacije kapitala na račun pcimitivnih odnosa. Za dobročinstvo probijanja kanala koji je evropsko-azisku trgovinu odveo ispred nosa Egipta i tako je Egipat sam time ostao vrlo osetljivo oštećen, Egipat se obvezao da da 20 000 besplatnih kulučara kroz mnoge godine, drugo, da preuzme akcije u vrednosti od sedamdeset miliona maraka, što odgovara 40 otsto vrednosti celokupnog kapitala Suecke kompanije. Tih sedamdeset miliona bili su osnova ogromnog duga Egipta koji je dvadeset godina docnije doveo do njegove vojničke okupacije od strane Engleske. U poslovima oko navodnjavanja uvedena je iznenadna promena: prastare sakije, to jest crpke za navodnjavanje koje je kretala volovska zaprega, od kojih je u samoj delti kroz sedam meseci u godini radilo njih oko 50 000, zamenjene su delimično snažnim parnim crpkama. Saobraćaj na Nilu između Kaira i Assuana vršen je sada modernim parobrodima. Najkrupnije promene u privrednim odnosima Egipta donela je sejanje pamuka. Kao posledica američkog Secesionog rata i engleske pamučne gladi, koja je cenu pamuku od 60 do 80 pfeniga za kilogram naterala na četiri do pet maraka, i Egipat je bio zahvaćen groznicom sejanja pamuka. Sve se bacilo na 5ejanje pamuka, a pre svih drugih porodica vicekralja. Otima· čina zemlje u najvećoj razmeri, konfiskacija, iznuđena "kupovina" ili jednostavna krađa uvećali su brzo i ogromno zemljišni posed vicekralja. Bezbrojna sela su naprečac pretvorena u kraljevsko privatno vlasništvo, a da niko nije bio u stanju da objasni pravni osnov tog vlasništva. Sav taj ogromni kompleks zemlje trebalo je u najkraće .vreme da bude korišćen za plantaže pamuka. Ali to je celu tehniku tradicionalne egipatske zemljoradnje postavilo na glavu. Izgradnja nasipa u zemlji u cilju zaštite pamučnih polja od redovne poplave Nila, usto izdašno i uređeno veštačko navodnjavanje, duboko i neumorno oranje plugom, koje je felahu sa njegovom plitkom ralicom iz faraanskih vremena bilo nepoznato, najzad intenzivni rad oko žetve - sve to stavljalo je radnoj snazi Egipta sasvim ogromne
336
~ahteve. Ta ;adna snaga bila je, međutim, uvek ono isto kuluca;sko selJastvo nad kojim je država sebi prisvajala neogramceno pravo raspolaganja. Već su hdljade i hiljade felaha bile terane.. na kulu.k na ustave na Kaliubu, na Suecki Kan,al a sada s~ traze~e za. Iz~ad~ju nasipa, kanala i za rad na pla~tažama v~cekralJevskih ImanJa. Sada je dvadeset hiljada robova, koje je biO staviO na ra~položenje društvu Sueckog Kanala, bilo potrebno khed1vu, IZ čega je izbio prvi sukob sa francuskim kaPI!alom. Arbitraža Napoleona III priznala je Sueckom društvu otstetu u IZnosu od 67 miliona maraka. Khediv je na ovo utoliko lakše mogao. d~ pristane jer je ta suma najzad imala biti oguljena sa leđa Ishh onih felaha o čijoj radnoj snazi se sporilo. Sada se radilo o poslovima oko navodnjavanja. Iz Engleske i Francusk_e nabavljene su parne mašine, centrifugalne crpke i lakomobile. Mnoge stotine od ovih doputovale su iz Engleske u Aleksandriju i dalje parnim brodovima, niskim čamcima, i na leđima kamila u svim pravcima u unutrašnjost. Za obradu zemlje bili su potrebni parni plugovi, utoliko pre što je 1864 stočna kuga pomorila svu stoku. I te mašine dolazile su uglavnom iz Engleske. Fowlerovo preduzeće bilo je odjednom ogromno prošireno specijalno za potrebu vicekralja na račun Egipta.*
* "Otpočelo je - priča pretstavnik firme Fowler inženjer Eyth grozničavo telegrafisanje između Kaira, Londona i Leedsa: Kada Fowler može da isporuči 150 parnih plugova? - Odgovor: za godinu dana. Garantovana naprezanje svih snaga. - Ne zadovoljava. 150 parnih plugova moraju do proleća već biti u Aleksandriji! - Odgovor: Nemoguće! Fowlerova fabrika u svom tadašnjem sastavu mogla je, naime, da izbaci jedva tri parna .pluga nedeljno. Usto treba napomenuti da je aparat te vrste stajao 50 000 maraka, pa se, prema tome, radilo o porudžbini u iznosu od 7,5 miliona. Sledeći telegram Isma·il-paše: lroUko košta momentalno proširenje fabrike? Vicekralj je spreman da uputt potreban novac. Možete zamisliti da je u Leedsu gvožđe kovana dok je vruće. Ali i druge fabrike u Engleskoj i Francuskoj su pokrenute da isporučuju parne plugove. Arsenal u Aleksandriji, stovarište vicekraljevih dobara, punio se u vislni kuće kazanima, točkovima, bubnjevima, žičanim konopcima, sanducima svih vrsta; a gostionice drugog reda u Kai:ru bile su pune svežepečenih rukovalaca parnih plugova koji su na brzu brzinu udešeni od bravara. i kovača, od seljačke momčad~ i mladih ljudi punih nade, sposobnih za sve i ništa. Jer na svakom od tih parnih plugova meTao je da sedi barem jedan stručni pionir civilizacije. Sve to ša·renilo slale su efendije i2. Aleksandrije u zbrkanim masama u unutrašnjost, samo da dobiju mesta, kako bi barem naredni brod koji dođe mogao da izbaci svoj tovar. Niko nije imao ni pojma kako je sve to stizalo na svoj_e l!lesto opre~elie;-1"1., ili u neko drugo mesto kao mesto svog opredeljenJa. Ovde Je lezalo deset kazana na obali Nila, deset milja dalje mašine koje su pripadale ovima. Tu jedno malo brdo žičanih konopaca, a dvadeset sati dalje navi§e točkovi za tu užariju. Tu je sedeo engleski monter, gladan i oča-: jan, na gomili francuskih sanduka, a tamo se drugi opijao do b~vestt domaćim pićem. Efendije i ćatibi trčali su - prizivajući i samoga Alaha 22 Akumulacija kapitala
337
Treća vrsta mašina koje su Egiptu odjednom bile potrebne u masi bili su aparati za čišćenje pamuka i prese za njegovo pakovanje. Postrojenja za čišćenje pamuka nicala su u gradovima Delte tucetima. Sagasig, Tanta, Samanud i drugi počeli su da se dime kao engleski fabrički gradovi. Kroz banke Aleksandrije i Kaira kotrljali su se veliki imeci. Slom spekulacija sa pamukom nastupio je već naredne godine, kad je završetkom rata u Američkoj Uniji cena funte pamuka za nekoliko dana od 27 penija pala na 15 i 12 i najzad na 6 penija. - Sledeće godine Ismail-paša se bacio na novu spekulaciju: na proizvodnju šećerne trske. Trebalo je sada južnim državama Unije koje su izgubile svoje robove pravit! konkurenciju kulučarskim radom egipatskih felaha. Egipatska poljoprivreda je po drugi put &tavljena na glavu. Francuski i engleski kapitalisti su našli novo polje najbrže akumulacije. Godine 1868 i 1869 naručeno je 18 džinovskih fabrika šećera sa kapacitetom proizvodnje od 200 000 kg šećera dnevno, dakle, sa kapacitetom nekoliko puta većim od kapaciteta najvećih dotada poznatih postrojenja. Sest od ovih bilo je po.ručeno u Engleskoj, dvanaest u Francuskoj -ali je zbog nemačka-francuskog rata većina porudžbina prešla u Englesku. Na svakilJ. 10 kilometara duž toka reke Nila trebalo je da bude postavljena jedna od ovih fabrika, kao središte akruga od 10 kvadratnih kilometara površine koja je imala da isporučuje šećernu trsku. Svakoj fabrici trebalo je dnevno za puni rad dve hiljade tona šećerne trske. Dok su stotine starih parnih plugova iz perioda špekulacije pamuka razbijene ležale unaokolo, poručene su stotine novih za obradu šećerne trske. Hiljade felaha bilo je gonjena na plantaže, dok su druge hiljade kulučile na izgradnji kanala Ibrahimija. Batina i bič od kože nilskog konja zviždali su u punom dejstvu. Uskoro se postavilo i pitanje transporta: da bi ogromne mase šećerne trske bile dovezene u fabriku, morala je oko svake fabrike najbrže biti izgrađena železnička mreža, pokretne poljske železnice, leteće žičane železnice, ulič':ne lokomotive. I sve te ogromne porudžbine pale su u deo engleskom kapitalu. Godine 1872 otvorena je prva džinovska fabrika. Celiri hiljade kamila obavljale su privremeno poslove transporta. Ali se isporuka za rad potrebne količine trske pokaza la kao prosta nemogućnost. Radno osoblje je bilo potpuno nepodesno, u Pomoć - između Siuta i Aleksandrije, tamo i amo, i izrađivali beskrajne spisk~we stvari o_ čijim nazivima ni pojma nisu imali. Pa ipak je!, najzad, Jedan deo tth aparata stavljen u pokret. Parni plug je zadimio u Gornjem Egiptu. Civilisation et progres su opet učinili korak dalje." (,.Lebendige Kri:i.fte, sieben Vortrjge aus dem Gebiete de" Technik" Berlin 1908, str. 219.) '
338
felah-kulučar nije_ rnogao biti bičem odjednom preobražen u modernog mdustnskog radnika. Preduzeće je pretrpelo slom, mnoge. ~oručene ?'ašine nisu čak ni postavljene. Sa spekula-
CIJOm secera zavrsava se 1873 g. period džinovskih
kih
preduzeća
kapitalistič
u Egiptu. Ko je dao kapital za ta preduzeća? Internacionalni zajmovi. Jednu g~chnu pr~ svoje smrti (1B63) Said-paša je uzeo pivi zaJa_m ko]l Je_nominalno iznosio 66 miliona maraka, a stvarno je
dobiO, po odbitku provizija, diskonta itd. pedeset miliona maraka u gotovu. On je ovaj dug, kao i ugovor o Suecu zaveštao Ism.aiiu. Suecki Kanal natovario je na Egipat konačno dug od 340 miliona maraka. Godine 1B64 Ismail je zaključio prvi svoj zajam koji je iznosio 114 miliona nominalno sa 7 procenata, u gotovom 97 mil< ona sa B' l, procenata kamate. Ovaj •ajam je utrošen za jednu god[nu, od čega je, istina, 67 miliona
otišlo Društvu Sueckog Kanala kao naknada, a ostatak je uglavnom progutala epizoda pamučne groznice. Godine 1B65 napravljen je preko Englesko-egipatske banke prvi takozvam Dahazajam, za koji je kao zalog služio khedivov privatni posed; on je iznosio nominalno 68 miliona sa !} procenata, stvarno 50 miliona sa 12 procenata. Godine 1B66 posredovanjem firme Friihling i G6schen zaključen je nov zajam od 60 miliona nominalno, ili 52 miliona u gotovom, a godine 1B67 preko Otomanske banke od nominalno 40 a stvarno 34 miliona maraka. Tekući dug iznosio je u to vreme 600 miliona. Za konsolidaciju jednoga dela ovog duga zaključen je 1B6B preko bankarske kuće "Oppenheim i sinovci" veliki zajam od nominalno 23B miliona sa 7 procenata kamate, a stvarno Ismail je dobio samo 142 miliona sa 13% procenata. To je bilo dovoljno da se podmire troškovi raskošnih svečanosti otvaranja Sueckog Kanala pred vrhovima evropskog dvorskog finansiskog sveta i polusveta, i da se podmiri tom prilikom razvijeno bezumno rasipanje i da se turskom sultanu, vrhovnom suverenu, tutne u ruke nov bakšiš u iznosu od 20 miliona. Godine 1870 došao je zajam preko firme Bischoffsheim i Goldschmidt u iznosu nominalnih 142 miliona sa 7 procenata, a stvarno 100 miliona sa 13 procenata. On je služio tome da pokrije troškove šećerne epizode. Godine 1B72 i 1B73 došla su dva zajma preko Oppenheima, jedan mali od BO miliona sa 14 procenata i jedan veliki od nominalno -640 miliona sa 8 procenata koji je, pošto su menice otkupljene od bankara upotrebljene na isplatu, stvarno isplaćen samo sa 220 miliona u gotovom, a time je leteći državni dug bio sveden na polovinu.
...
33U
Godine 1874 učinjen je pokušaj da se emituje unutrašnji zajam u iznosu jedne milijarde maraka sa g~dišnj~m rentom od 9 procenata, ali je on doneo. 68 m1hona. Eg1patsk1 pap1r1 su pali na 54 procenta svoje nomma1ne vrednost!. Ukupm Javm dug popeo se, za 13 godina, od Said-pašine smrti,. od 3 293 000 funti sterlinga na 94 110 000 funt! sterlmga, to Jest porastao je za oko dve milijarde maraka.• Pretio je neposredni slom. Na prvi pogled sve ove operacije kapitala pretstavljaju vrhunac bezumlja. Jedan zajam je izazivao drugi, kamate starih zajmova podmirivane su iz novih zaduženja, a ogromne porudžbine industriskog materijala kod engleskog i francuskog industriskog kapitala plaćane su pozajmljenim engleskim i francuskim kapitalom. Stvarno je evropski kapital, uz opšte odmahivanje glavom i stenjanje Evrope zbog bezumnog ekonomisanja Ismailovog, pravio u Egiptu besprimerne basnoslovne poslove koji su u svetsk<>istoriskoj životnoj putanji kapitala uspeli samo jedanput kao fantastično, modernizovano izdanje bibliskih debelih egipatskih krava. Pre svega svaki zajam je bio zelenaška operacija pri kojoj je petina do trećina a i preko toga od tobožnje pozajmljene sume ostala zalepljena na prstima evropskih bankara. Zelenaške ka· mate morale su, međutim, biti na ovaj ili onaj način najzad plaćene. Odakle su priticala sredstva za njihovu isplatu? Ona su svoj izvor morala imati u samom Egiptu. A taj izvor je bio egipatski felah, seljačka privreda. Ona je, u krajnjoj liniji, davala sve najvažnije elemente grandioznim preduzećima kapitala. Ona je davala zemljište, jer je sve ono što je za kratko vreme bilo naduvano do džinovskih razmera, kao khedivov privatni zemljišni posed, koji je služio kao osnova planovima navodnjavanja, pamui::ne i šeć-erne spekulacij~. sve to nastalo je pljačkom i iznuđivanjem iz bezbrojnih sela. Seljačka privreda je davala i radnu snagu, i to besplatno, pri čem je održ~1vanje te radne snage za vreme njene eksploatacije bilo njena sopstvena briga. Kulučarski rad felaha bio je osnovica tehničkih čuda koja su u Egiptu stvarali evropski inženjeri i evropske mašine u postrojenjima za navodnjavanje, saobraća,inim sredstvima, u poljopr·ivredi i industriji Egipta. Na ustav.ama na Nilu kod Kaliuba kao i na Sueckom Kanalu, na gradnji železnica kao i na izgradnji nasipa, na pamučnim plantažama kao i u fabrikama šećera radile su nepregledne čete seljakakulučara, oni su, prema potrebi, prebacivani sa jednog
* Earl of Cromer, ,.Das heutige Aegypten", nemački prevod 1908, knj. l, str. ll. 340
posla na drugi, i bezgranično eksploatisani. Iako se na svakom koraku morala pokazati tehnička granica kulučar ske radne snage u svojoj upotrebljivosti za moderne svrhe ka;ntala, to Je ovo s druge strane bogato naknađena neograniče·· ~om k?mando~ nad masom, trajanjem eksploatacije, životnim ! radmm uslov1ma radne snage, koja je ovde kapitalu data u ruke. Seljačka privreda, međutim, nije davala samo zemlju i radnu snagu nego i novac. Tome je služio poreski sistem koji je pod utlcaJem kapitalističke privrede nabio felahu na ruke mu~ila. ?s~ovni porez na seljačka zemljišta, koji se stalno penjao, 1znos10 Je kraJem šezdesetih godina 55 maraka godišnje od hektara, dok je veliki posed u isto vreme plaćao 18 maraka od hektara, a kraljevska porodica od svojih ogromnih privatnih poseda nije plaćala ništa. Usto su dolazile uvek nove speci j alne dažbine, kao napnmer za održavanje uređaja za navodnjavanje, koji su služili gotovo isključivo kraljevskim imanjima, po 2,5 marke od hektara. Za svako stablo datule felah je morao da plati po 1,35 maraka, za svaku kolibu od naboja u kojoj je stanovao po 0,75 maraka. Usto je dolazila glavarina za svako muško lice izmd deset godina u iznosu od 6,50 maraka. Ukupno, felasi su za vreme Mehmed-Alije plaćali 50 miliona, pod Saidom 100 miliona, a pod Ismailom 163 miliona maraka. Ukoliko je više raslo zaduženje kod evropskog kapitala, utoliko se više moralo isceđivati iz seljačke privrede.• Godine 1869 povišeni su svi porezi za 10 pro<>enata i unapred naplaćeni za godinu 1870. Godine 1870 je porez na zemlju povišen za 8 maraka po hektaru. Sela u gornjem Egiptu počela su da se raseljavaju, kolibe su propadale, zemlja je ostavljana neobrađena, da bi se izbegli porezi. Godine 1876 povišen je porez na stabla datule za 50 pfeniga. Citava sela su izlazila da sekn svoja stabla datule i puščanom paljbom morala biti odvraćana od toga. Godine 1879, misli se, da je oko 10 000 felaha, nastanjenih više Siuta, umrlo od gladi, budući da nisu bili u stanju da plate porez za navodnjavanje svojih polja, i pobili su svoju stoku, da bi tako izbegli plaćanje poreza od stoke.••
* Uostalom, novac oguljen sa leđa egipatskih felaha slivao se u džepove evropskog kapitala još i zaobilaznim putem preko Turske. Tur-
ski zajmovi iz 1854, 1855, 1871, 1877 i 1886 zasnovani su na u više l!lahcv~
povećanom egipatskom danku, koji se plaća nepos-redno EngleskoJ banCI. ** ,.lt is stated by resi.dents in the Delta", ·~veštava "Times" iz Alcl~ sandrije 31 marta 1879 godine, "that the third quarter of_ the ye~r s taxation is now col1ected, and the old methods of collectiOn applied. This sounds strangely by the side of the news that people are dy1ng by the roadside, that great tracts of country are uncultivC;ted, because of the ;Ciscal burdens, and that tne farmers have sold therr cattle, the
341
Sad je felah najzad bio iscrpen do poslednje ke.pi krvi. Egipatska država je izvršila do kraja svoju funkciju kao aparat za isisavanje u rukama evropskog kapitala i postala suvišna. Khediv Ismail je razrešen dužnosti. Kapital je mogao pristupiti likvidaciji. Godine 1875 Engleska je kupila 172 000 akcija Sueckog Kanala za 80 miliona maraka, za što joj Egipat još i sada mora da plaća 394 000 egipatskih funti kao kamatu. Engleske komisije za "sređenje" egipatskih finansija stupile su u akaiju. čudnovato je da se evropski kapital ponudio da radi "spasavanja" odobrava sve nove džinovske zajmove, nimalo se ne plašeći užasnog stanja bankrotirane zemlje. Radi konverzije svih dugova, Cowe i Stokes su predlagali zajam u iznosu od 1520 miliona maraka uz 7 procenata, dok je Rivers Wilson mislio da je potrebno 2060 miliona. Credit Foncier je kupio milione letećih menica i pokušao da celokupni dug konsoliduje zajmom u iznosu od 1820 miliona maraka, ali to nije uspeo. Ali ukoli.ko je finansiska situacija bila očajnija i beznadnija, utoliko je bliži i neizbežniji bio čas kada je cela zemlja, sa svima svojim proizvodnim snagama, morala da padne u kandže evropskog kapitala. Oktobra 1878 zastupnici evropskih poverilaca iskrcali su se u Aleksandriji. Od strane engleskog i francuskog kapitala zavedena je dvostruka kontrola nad egipatskim finansijama. U ime dvostruke kontrole pronađeni su sada novi porezi, seljaci batinani i pritisnuti, tako da su plaćanja kamata, koja su 1876 godine privremeno bila obustavljena, 1877 ponovo otpočela da teku.• Sada su potraživanja evropskog kapitala postala cenwomen their finery, and that the usurers are filling the mortgage offices with their bonds and the courts with their suits of foreclosure." ("Uobičajeno je kod stanovnika u Delti da se treća četvrtina godišnje poreze ubira sada i da se ptimenjuje stari metod ubiranja. U novinama to čudno zvuči da narod umire kraj puteva, da su veliki delovi zemlje neobrađeni, i to zbog poreskih tereta, i da su seljc1ci prodali svoju stoku, žene svoju spremu, a da zelenaši pune zalc:.gaonice dobijenim obveznicama i sudnice svojim zahtevima da se zaloge proglase propalima.") (Navedeno kod Th. Rothsteina, Egypt's Ruin, 1910, stl·. 69-70.} . * "This produce", P!i§e dO!Piisni:k "Tirnes"-a !iz Aleksandrije, "consists wholly of taxes paid by the peasants in kind, and when one thinks of the poverty-stricken, over-driven, under-fed fellaheen in their miserable hovels, working late and early to till the pockets of the creditors, the punctual payment of the coupon ceases to be wholly a 5ubject of gratification." ("Taj proizV'Od se sastoji isključivo iz poreza koji su seli aci plati!~ dobrovoljno.' i ako ?eko pomisli na bedom pogođene, naporim"l slo~l)ene, nedovolJnO hranJene felahe u njihovim bednim krovinjarama, kOJ l rade od zvezde do zvezde da bi napunili džepove zajmodavaca, 'Onda uredno ;plaćanje ·kupona prestaje uopšte biti predmet zadovoljstva.") (Navedeno kod Th. Rothsteina, l. e., stT. 49.)
342
traJna tačka _pri vrednog života i jedino stanovište finansiskog s1stema. Godme 1878 došla je nova komisija i obrazovala poluevropsko m1mstarstvo. Godine 1879 egipatske finansije su bile stavljene pod tr~jnu kontrolu evropskog kapitala u licu "CornmJssJon _de la Dette Publique Egyptienne" u Kairu. Godine 1878 su clfluci, zemlje vicekralj eve porodice, u opsegu od 431 000 c~era pretvoreni u državne domene i dati evropskim kapitali~t~ma kao_ zalog _za državni dug; isto je to učinjeno i s&. zemlji~t:ma Da1ra, pnvatnim dobrom khediva, koja su uglavnom 1ezala u Gornjem Egiptu i obuhvatala 485 131 eker; docnije su ove zemlje prodale jednom konzorcijumu. Veliki deo ostalog zemljišta došao je u ruke kapitalističkih društava, naročito Suecke kompanije. Imanje duhovnih zajednica, kao džamija i škola, zapJenila j e Engleska na ime okupacionih troškova. Pobuna egipatske vojske, koju je evropska finansiska kontrola osudila na gladovanje, dok su evropski činovnici vukli masne plate, i provocirani ustanak do poslednje kapi iskrvavljenih masa u Aleksandriji, dali su željeni izgovor za odlučujući udarac. Godine 1882 ušle su u Egipat engleske trupe, da ga više ne napuste, da bi sprovele potčinjenje zemlje, kao posledicu onih grandioznih operacija kapitala u Egiptu odnazad 20 godina, kao završetak likvidacije egipatske seljačke privrede od strane evropskog kapitala*. - Ovde se pokazalo da su na prvi pogled apsurdne transakcije između evropskog zajmovnog i evropskog industriskog kapitala - čije su isporuke plaćane iz iznosa zajmovnog kapitala i pri čemu su kamate jednog zajma pokrivene kapitalom drugog zajma - bile sa stanovišta akumulacije kapitala zasnovane na vrlo racionalnom i "zdravom" odnosu. Kada odbacimo sve· zakulisne karike, onda se pokazuje činjenica da je evropski kapital jednostavno proždirao egipatsku seljačku privredu: ogromne površine zemljišta, bezbrojne radne snage i masa proizvoda rada koji su državi predavani kao poreza, u krajnjoj liniji su pretvoreni u evropski kapital i akumulisani. Jasno je da je transakcija, koja je normalni tok istoriskog ra-
* Eyth, istaknuti agent kulture kapitala u primitivnim zemljama, zaključuje karakteristično svoju majstorsku skicu o Egiptu, iz koje koristimo glavne podatke, sledećim imperijalističkim ispovedanjem vere: "Ono čime nas ova prošlost poučava ima obavezan značaj za budućnos~: Evropa je dužna da stavi i staviće svoju čvrstu ruku na zemlje koJe su nesposobne da sopstvenom snagom žive životom našeg ~~ena; Evropa će to učiniti pa ma za to bila potrebna i bor~a. u .koJO~ .ce s~ pravednost možda teško razlikovati od nepravde, u koJOJ bt ~htičko 1 istorisko praV'O često moralo biti ravno nesreći miliona, a politička nepravda - njihovom spasenju; a najmoćnija ruka završiće s neredom u celom svetu pa i na obalama Nila." (l. e., str. 247.) Ka~av .,pored~k" stvorila Engleska "na obalama Nila", na to nam Rothstem daJe dovolJno obaveštenje, l. e.
ie:
343
zvitka od nekoliko stotina godina zbila u dva do tri decenija, bila moguća samo pod zviždukom biča od kože nilskog konja, i da je upravo primitivnost egipatskih društvenih odnosa stvorila neuporedivu operacionu bazu za akumulaciju kapitala. Nasuprot basnoslovnom porastu kapitala na jednoj strani, pokaz•1je se ovde, pored ruševina seljačke privrede, na drugoj strani kao ekonomski rezultat pojava robnog prometa i izgradnja njegovih uslova u naprezanju produktivnih snaga zemlje. Obrađena i nasipima zaštićena zemljišta u Egiptu porasla su pod vladom Ismaila od 2 na 2,7 miliona hektara, mreža kanala od 73 000 na 87 000 kilometara, železnička mreža od 410 na 2020 kilometara. U Suecu i Aleksandriji izrađeni su dokovi, u Aleksandriji veličanstveni pristanišni uređaji, uvedene su pomorske parobrodske linije na Crvenom Moru za hadžije na putu u Meku i duž siriske li maloaziske obale. Izvoz Egipta koji je 1861 iznoSlo 89 miliona maraka, u 1864 otskočio je na 288 miliona, uvoz koji je pod Said-pašom iznosio 24 miliona porastao je pod Ismailom na 100 do 110 m'liona maraka. Trgovina, koja se posle otvaranja Sueckog Kanala oporavila tek osamdesetih godina, iznosila je 1890 na uvozu 163, na izvozu 149 miliona mar&ka. dok je 1900 uvoz bio 288, izvoz 355 miliona, a 1911 godine uvoz 577 a izvoz 593 miliona maraka. I sam Egipat je, naravno, pri tako rapidnom razvitku robne privrede pomoću evropskog kapitala, postao sopstvenost evropskog kapitala. Kao u Ki'1i, u najnovije vreme opet u Maroku, tako se i u Egiptu pokazalo da iza internacionalnih zajmova, gradnje železnica, vodogradnji t sličnih kulturnih dela militarizam stoji u zasedi kao izvršilac akumulacije kapitala. Dok
istočnjačke
države
grozničavom
brzinom proživljuju svoj razvitak od naturalne privrede ka robnoj privredi i od ove ka kapitalističkoj, one bivaju pragutane od internacionalnog kapitala, jer dok mu ne prodadu dusu na milost .i nemilost, ne mogu izvršiti preobražaj.
Jedan drugi dobar primer iz najnovijeg vremena jesu poslovi nemačkog kapitala u aziskoj Turskoj. Već rano je evropski, to jest engleski kapital, pokušao da zavlada tom oblašću koja leži na prastarom putu svetske trgovine između Evrope i Azije.*
* Anglo-indiska vlada je početkom 30-ih godina dalCl zadatak pukovniku Chesneyu da ispita plodnost Eufrata u cilju što kraće v~ze između Sredozemnog Mara i Persiskog Zaliva, odnosno Indije. Posle prethodnog rekognosciranja u toku zime 1831 godine, i posle temelj:tih priprema, krenula je prva ekspedicija na put 1835-37 godine. U vezi sa ovim engleski oficiri i činovnici ispitali su i snimili veće delove istočne Mesopotamijc. Radovi su trajali do 1866 godine, a da engleska vlada nije došla ni do kakvih praktičnih rezultata. Zamisao izgradnje puta od Sredozemnog Mora preko Persiskog Zahva za Indiju pokrenuta je od 344
, P7d
345
Upravi javnih otomanskih dugova koja će, sa svoje strane, železničkom društvu isplaćivati potrebne garantovane doplate. Svi deseci namenjeni pokriću garantija odobrenih od vlade, čine celinu. Godine 1898 je garantija za Eskišehir-Konija povišena od 219 na 296 turskih funti. Godine 1899 društvo je dobilo koncesiju za gradnju i iskorišćavanje pristaništa skupa sa uređajima u Hajdar-paši, za emitovanje varanata za gradnju elevatora za žito :i magazina za sve vrste roba, dalje, pravo da vrši sve utovare i istovare preko sopstvenog osoblja, i, najzad, u oblasti carina pravo uređenja neke vrste slobodne luke. Godine 1901 društvo je dobilo koncesiju za izgradnju bagdadske pruge Konija-Bagdad-Brasa-Persiski Zaliv (2400 kilometara), koja se preko linije Komja-Eregli-Burgurlu povezuje sa anadolskom prugom. Radi izvođenja ove koncesije od starog društva je stvoreno novo akcionarsko društvo koje je gradnju pruga, prvo do Burgurlu, predalo na izvođenje jednom građevinskom društvu osnovanom u Frankfurtu n. M. Od godine 1893 do 1910 turska vlada je isplatila doplatu: za prugu Hajdar-paša-Ankara 48,7 miliona franaka, za prugu Eskišehir-Konija 1,8 miliona turskih funti, svega dakle oko 90,8 miliona franaka* Najzad, koncesijom iz 1907 društvu su predati radovi oko isušenja jezera Karaviran i navodnjavanja Koniske ravnice. Ovi radovi su imali biti izvršeni za vladin račun u roku od 6 godina. Ovoga puta društvo je vladi stavilo na raspoloženje potrebne kapitale do iznosa 19,5 miliona franaka oa 5 procenata ukamaćenja i otplatom u roku od 36 godina. Za t0 je turska vlada založila: l) 25 000 turskih funti godišnje iz viškova založenih desetaka za službu kilometarskih garantija i raznih pozajmica, koji stoje pod administracijom Uprave javnih otomanskih dugova; 2) viškove prinosa desetaka koji se postignu na navodnjenim zemljištima u poređenju sa postignutim prosečnim prinosom kakav je bio poslednjih pet godina pre koncesije; 3) sve čiste prihode koji se pokažu kao posledica rada uređaja za navodnjavanje; 4) prihod od prodaje isušenih i navodnjenih zemljišta. Radi izvođenja radova društvo u Frankfurtu n. M. je stvorilo građevinsko društvo "za navodnjavanje Koniske ravnicecc sa kapitalom od 135 miliona franaka. Godine 1908 društvo je dobilo koncesiju za produženje lwniske železnice do Bagdact'a i Persiskog Zaliva, taknđe sa garantijom po kilometru. Četiri-postotni zajam za Bagdadsku železnicu u tri serije (54, 108 i 119 miliona franaka), koji je uzet radi isplate kilo-
* Saling, .,Borsenjajrrbuch", 346
1911/12, str. 2211.
metarske d oplate bio je obezbeđen zalogom desetka iz a· d' k bagdadskog, mosulskog, diarbekirskog, urfanskog i Jal~ssk0!' vilaJeta, za~ogom .ovnujskog poreza koni.Skog, adanskog p 1 ': skog 1 drugih vilaJeta.* • a ep Ovde se. osnova. akumulacije .pokazuje u sasvim jasnom svetlu. Nemack1 kapital gradi u aziskoJ Turskoj železnice, luke l u.~eđaJe z~ nav~dr:Javanje. Kod svih tih preduzeća on cedi iz A2;'Jata, koJe kor1st1 kao radnu snagu, nov višak vrednosti. Ali v~sak vredn~sti ~ora biti ".realizovan z~je~o sa svim proizvodmm. ~r~dstvima Iz Ne.'!'ac~e upotrebljemm u proizvodnji (železnicki matenJal, mas1ne 1td.). Ko pomaže ovom realizovanju?
* Saling, l. e., str. 360, 361. O ukupnoj sumi dopla~a za gradnju železnica u Turslro.i koju je ~ursk_~ vlada morala. da placa međunarodnom kapitalu, inženjer Presse! lZ Wurttember~a,_ kOJi je u tim poslovima u evropskoj Turskoj učestvo re~~ ~:~uri:mocmk barona von Hirscha a delimično i sam, daje ovaj Dužina u kilometrima Tri pruge evropske Turske . . . 1888,8 Do 1900 izrađena mreža aziske Turske 2513,2 Komisioni i drugi plaćeni troškovi Upravi javnog duga otomanske carevine na ime 'kirlometarske garanrtije u~rupn;-- ·
Plaćeno garantije u francima
33 099 352 53 811 538
9 351 209 96 262 099
Sve ovo, da .primetimo, samo do kraja 1899, od koga datuma će tek delimično tako biti plaćena garantija po kilometru. Deseci u najmanje 28 od 74 sandžaka cele aziske Turske bili su već u to vreme založeni kao garantija po kilometru. A sa celokupnom tom doplatom izgrađeno je u aziskoj Turskoj od 1856 do 1900 svega 2513 kilometara pruge (W. vo:-~ Presse!, "Les chemins de fer en Turquie d'Asie", Zi.irich 1900, str. 59). O manipulacijama železničkih društava na račun Turske, Presse! kao stručnjak daje sledeću sliku. Konstatuje da je Anadolske društvo koncesijom iz 1893 obećalo najpre izgradnju pruge preko Ankare za Bagdad, pa da je onda 'Objavilo neizvodljivost ovog svog sopstve•10g plana, da bi tu prugu koja je bila obezbeđena garantijama, prepustila svojoj sudbini i uzelo u rad jednu drugu preko Konije. "U čnsu kad uspeju da dobiju prugu Smirna-Ajdin-Diner, tražiće društva produženje do pruge Konija. A kad ta pruga bude završena, društvo će staviti u pok•·et sve snage da robni promet prisili da krene tim novim putem koji nema garantije po kilometru i koji, što je još važnije, svoje prihode ne mo:a ni u kom slučaju da deli sa vladom, dok su druge obavezne d~ daJu vladi deo viška od određene visine bruto-prihoda u slučaju da ovaJ bude veći od određene sume. Rezultat je sledeći: vlada od ajdinske l.nije neće dobiti ništa, a društvo će zgrnuti milione. Vlada će za linij~ Kasaba. i Ankara isplatiti skoro .sav iznos garantije po kilometru,_ al~ o~a nece smeti da se nada da će ikada moći da se koristi onim obecamm Iznosom od 25 procenata ;z vilim preko 15.000 franaka bruto-primitaka". (!. e.,
str. 7). 347
Delimično robni promet izazvan železnicama, lučkim i sličrum
postrojenjima koji se odgaja posred naturalno privrednih odnosa Male Azije. Delimično pak ukoliko robm promet ne raste dovoljno brzo da bi zadovoljio potrebe realizacije kapitala, od stanovništva se putem državne mašinerije njegovi naturalni prihodi prinudnim putem pretvaraju u robu, u novac, i upotrehljavaju za realizaciju kapitala zajedno sa viškom vrednosti. To je smisao "garantija po kilometru" bruto-prihoda kod samostalnih preduzeća inostranog kapitala kao i založnog jemstva kod zajmova. U oba slučaja, u beskrajnim varijacijama založem tzv. "deseci" (ušur) nisu ništa drugo do naturalna davanja turskih seljaka koji su malo pomalo povišena otprilike na 12 do 12% procenata. Seljak azijatskih vilajeta mora plaćati desetak jer bi mu on jednostavno bio otet putem žandarma ; državnih i mesnih činovnika. "Deseci 4', koji ovde pretstavljaju p:i-astari izraz na naturalnoj privredi zasnovane azijatske despotije, ne ubira turska vlada neposredno, nego preko zakupaca, ubirača poreza nalik na one iz ancien regime-a kojima država predviđeni iznos dažbina prodaje putem licitacije za svaki vilajet posebno. Kad je desetak nekog vilajeta zakupljen od strane spekulanta ili konzorcij uma, onda oni desetak svakog pojedinog sandžaka ustupaju drugim spekulantima, a ovi opet svoj deo ustupaju čitavom nizu manjih agenata. Kako svaki od ovih želi da pokrije svoje troškove i da što više zaradi, to desetak raste kao lavina u sve većoj meri ukoliko se više približava seljaku. Ako se zakupac u svojoj računici prevario, on se trudi da svoje račune izravna na štetu seljaka. Ovaj pak, gotovo stalno prezadužen, sa nestrpljenjem čeka kad će moći da proda svoju žetvu; ali kad svoje žito požnje, on sa vršidbom često nedeljama mora da čeka dok se zakupac desetka smiluje i dođe da uzme ~voj deo. Zakupac desetka, koji je obično trgovac žitom, koristi taj položaj seljaka kome preti opasnost da mu istrune ce la žetva. da ga prisili da mu žetvu proda po niskoj ceni, a protiv žalbi nezadovoljnika urne sebi da obezbedi pomoć činovnika, a naročito muktara (pretsednik opštine).* Internacionalnom Savetu Uprave javnih otomanskih dugova, koji neposredno upravlja porezima na so, duvan, alkoholna pića, desetkom na svilu i taksama za ribolov, deseci su založeni kao garantija po kilometru, kao sigurnoSt za zajmove, uvek sa klauzulom da Savet ima pravo učešća u zaključivanju zakupnih ugovora ukoliko se tiču desetka, i da će prihodi od desetka biti uneseni u kasu i u kancelarije međunarodnog Sa-
* Charles
1903, str. 84.
348
M
veta. Ukoliko. bi bilo nemoguće da se nađe zakupac desetka turska v lada ce s~ma desetak pokupiti u naturi i uneti u maga~ eme, a nJlhove klJučeve predati Savetu, koji će preuzeti prodaju desetka za svoj račun. . Ekonomska razmena materija između maloaziskog, siriskog 1 mesopota~kog seljaštva i nemačkog kapitala odvija se, dakle. ov1m putev1ma. Zitarice pcistižu sa poljana koniskog, bagdadskog, baserskog itd. vilajeta kao jednostavni upotrebni proizvod primitivne seljačke privrede i prelaze odmah u ruke poreskog zakupca kao državna dažbina. Tek u njegovoj ruci zrno postaJe roba, a kao roba novac, koji odlazi u državne ruke. Taj novac, koji je samo preobraženi oblik seljačkog žita koje uopšte nije ni proizvedeno kao roba, služi sada samo kao državna garantija za delimično plaćanje gradnje železnica i nji~ hovog pogona, to jest za realizaciju vrednosti u njih utrošenih sredstava za proizvodnju, kao i za realizaciju viška vrednosti pri gradnji i pogonu železnica, isceđenog iz aziskog seljaka i proletera. Kako su, osim toga, za gradnju železnica korišćena sredstva za proizvodnju proizvedena u Nemačkoj, to seljačko žito iz Male Azije, pretvorena u novac, služi pQzlaćenju viška vrednosti koji je isceđen iz nemačkih radnika pri izradi tih sredstava za proizvodnju. U ovoj funkciji novac iz ruku turske clržave prelazi u kase Nemačke banke, da bi tu bio akumulisan kao kapitalistički višak vrednosti u vidu osnivačkih dobiti, tantijema, dividendi i kamata u džepovima gospode Gwinnern, Siemensa, njihovih direktora, akcionara i mušterija Nemačke banke, kao i celog razgranatog sistema njihovih filijalnih društava. Ukoliko bi se ceo proces odvijao bez zakupca - što je u koncesijama predviđeno - u tome slučaju ceo zapleteni niz metamorfoza svodi se na najjednostavniji i najjasniji oblik: seljačko žito dolazi neposredno u ruke Uprave javnih otomanskih dugova, tj. u ruke poverilaca evropskog kapitala, i postaje tu, već u svom naturalnom obliku, prihod nemačkog i ostalog ,(ranog kapitala, ono vrši akumulaciju evropskog kapitala čak i pre nego što je sa sebe zbacilo svoj seljačko-azijatski upotrebni oblik, ono realizuje kapitalistiiOki višak vrednosti pre nego što je postalo roba i realizovalo sopstvenu vrednost. Razmena materije u ovom slučaju vrši. se u svom brutalnom i neprikrivenom obliku neposredno između evropskog kapitala i azijatske seljačke privrede, dok je turska država svedena na svoju stvarnu ulogu političkog aparata za isceđivanje seljačke pnv~7de ~a svrhe kapitala - što je uostalom postalo prava funkciJa sv1h istočnjačkih država u periodu kapitalističkog imperijalizma. !';'osao, koji s:golja izgleda kao besmislena tautologiJa: kao pla349
ćanje nemačke robe nemačkim .kapitalom .u. Aziji, pri ~:rnu valjani Nemci prepredenim Turcima os~a~lJaJU samo ~,uzlva nje" velikih kulturnih dela, - ustvan J€ razmena Između nemačkog kapitala i azijatske. seljačke privr~de, razmena izvršavana sredstvima državne prmude. Rezultati ovog posla su sledeći: na jednoj strani progresivna akumulacija kapitala i rastuća ,,interesna sfera" kao izgovor za dalju političku i privrednu ekspanziju nemačkog kapitala u Turskoj; na drug_oj strani železnice i robni promet na osnovu naglog raspadan1a, propadanja i isisavanja azijatske seljačke privrede cd strane države, kao i rastuća finansiska i politička zavisnost turske države od evropskog kapitala.• Glava trideset prva
ZASTITNE CARINE l AKUMULACIJA
Imperijalizam je politički izraz procesa akumulacije kapitala u njegovoj konkurentskoj borbi za ostatke još nezauzete nekapitalističke istoriske sredine sveta. Geografski, ta sredina obuhvata danas još najšire oblasti zemlje.)"Međutim, u poređe nju sa ogromnom masom već akumulisanog kapitala starih kapitalističkih zemalja koj·i se bori za mogućnosti prođe svoga viška proizvoda ·kao i za mogućnosti kapitalizovanja svoga viška vrednosti, dalje, u poređenju sa vrtoglavom brzinom kojom se danas oblasti pretkapitalističke kulture preobražavaju u kapitalističke, drugim rečima: u poređenju sa već postignutim visokim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga kapitala, područje koj" je za njegovu ekspanziju još preostalo izgleda kao neznatan ostatak. Prema tome se uobličava internacionalno postupan j e kapitala na svetskoj pozornici. Pri visokoj razvijenosti kapitalističkih zemalja i njihovoj sve žešćoj konkurenciji oko zavlađivanja nad nekapitalističkim oblastima imperijalizam postaje energičniji i agresivniji kako u svom nasilnom nastupanju protiv nekapitalističkog sveta, tako i u zaoštravanju protivnosti među konkurentskim kapitalističkim zemljama. Ukoliko sna-
* "Uostalom, u ovoj zemlji sve je skopčano sa teškoćama i zapetijano. Ako vlada zaželi da stvori monopol hartije za cigarete ili karata za igranje, odmah su tu Francuzi. i Austro-Ugarska da ulože veto u interesu svoje trgovine. Ako se radi o petroleumu, Rusija je tu da uč:ni !Prrigovore, pa čak i sile koje su nekom !l'adn.jom potpuno neza.interesovane daće sv:~j pristanak tek pcšto ga vežu za kakve bilQ aranžmane. Turskoj se dešava kao Sancho Pans-i za ručkom. Kad god ministar fin::~.n sija zaželi da reši neko pitanje, digne se koji bilo od diplomata da g'l uhvati za rukav i da mu iznese svoje veto." (Morawitz, 1. e., str. 70.) 350
žnije, energičnije i te~eljitije imperijalizam uspeva da dovede do sloma nekap1tahst1~ke kulture, utolik() brže on akumulaciji kap1tala oduz1ma tle 1spod nogu. ImpenJahzam je isto toliko 1stonsk.' metod za produženje e11zist~ncije .k.apitala, kao i najSJ,gurmJe sredstvo da se nJegovOJ egz1stenc1J1 naJkraćim putem obJektivno postavi cilj. Time nije rečeno da ta krajnja tačka mr:ra doslovno biti dostignuta. Već sama tendencija kapitali~1'\ckog razv1tka ka tome konačnom cilju izražava se u obliclm.1 koji završnu fazu kapitalizma pretvaraju u period katastrofa. Nada u miran razvitak akumulacije kapitala, u "trgovinu i radinost koje samo u miru cvetaju", celokupna ortodoksna mančesterska ideologija harmonije interesa između trgovinskih nacija sveta -druga strana harmonije interesa između kapitala i rada - potiče iz burnog i poletnog perioda klasične nacionalne ekonomije i izgledala je kao da svoju praktičnu potvrdu nalazi u kratkoj eri slobodne trgovine u Evropi 60-ih i 70-ih godina Ona ima za osnovicu pogrešnu dogmu engleske škole slobodne trgovine, kao da je promet robe jedini preduslov i pretpostavka akumulacije kapitala, kao da je ova istovetna sa robnom privredom. Cela Ricardova škola identifikovala je, kao što smo videli, akumulaciju kapitala i njene uslove reprodukcije sa prostom robnom proizvodnjom i sa uslovima prostog robnog prometa. Ovo se docnije pojavljuje još u većoj meri kod vulgarnog praktičnog pristalice slobodne trgovine. Sve dokazivanje Cobdenove lige bilo je podešeno prema posebnim interesima Iankaširskih fabrikanata izvoznika pamučne robe. Njihova glavna pažnja je bila usmerena na to da nađu kupce, a njihovo ispovedanje vere je glasilo: mi od inostranstva moramo kupovati da bismo tako, opet, kao prodavci indus.triskih proizvoda, tj. pamučnih roba, našli kupce za svoju pamučnu robu. Potrošač, u čijem interesU su Cobden i Bright tražili slobodnu trgovinu, naročito pojevtinjenje životnih namirnica, nije bio radnik koji troši hleb, nego kapitalist koji troši radnu snagu. Ovo jevanđelje nije nikad bilo stvarni izraz interesa akumulacije kapitala u celini. U samoj Engleskoj ono je već četr·· desetih godina uterano u laž opijumskim ratovima, koji su harmoniju interesa trgovačkih nacija Istočne Azije proklamovali grmljavinom topova, da bi se aneksijom Hongkonga ohrPula u suprotnost, u sistem "interesnih sfera."* Na evropskom
* I ne samo u Engleskoi. "Već 1859 godine je bro.i;~ra rasl?rostranjena kroz celu Nemačku, za čijeg pisca je označavan fabr1·k:ant D1ergardt iz Viersena, živo opomenula Nemač~u n~ potrebu_ da sebl za vremen: osigura istočno azisko tržište. Pos~oJalo _J_e ~amo Jedr:o sreds~v?~ ~a Snasuprot Japancima, uopšte istočmm AZI)ahma trgovmskopollhckl ne351
kontinentu 60-ih godina slobodna trgovina nije bila izraz interesa industriskog kapitala već zato što su vodeće trgovačke zemlje slobodne trgovine na kontinentu u to vreme bile pretežno agrarne, njihova krupna industrija je bila srazmerno još slabo razvijena. Sistem slobodne trgovine se probio štaviše kao mera političkog konstituisanja srednjoevropskih država. U Nemačkoj u doba Manteuffelove i Bismarckove politike to je bilo 'edno od specifično pruskih sredstava da se Austrija istisne iz Bunda, iz carinskog saveza i da se novi Nemački Rajh stavi pod prusko voćstvo. Ekonomski, slobodna trgovina se ovde oslanjala samo na interese trgovinskog kapitala, naime, na kapital gradova Hanse zainteresovan za svetsku trgovinu, i na agrarne interese potrošača. Od stvarne industrije samo se proizvodnja železa mogla pridobiti za slobodnu trgovinu, i to teškom mukom. koncesijom ukidanja carina na Rajni; a južnonemačka pamučna industrija ostala je nepopustljiva u stavu zaštitno-carinske opozicije. U Francuskoj su ugovori najvećeg povlašćenja, koji su postavili osnovicu za sistem slobodne trgovine u celoj Evropi, zaključivani od strane Napoleona III, bez kompaktne zaštitnocarinske parlamentarne većine iz redova industrijalaca i agrarr,ca i protiv nje. Vlada Drugog carstva je sam put trgovinskih vgovora koristila samo kao sredstvo za nuždu, a i Engleska ga je kao takvo primila, da bi mimoišla francusku parlamentarnu opoziciju i slobodnu trgovinu na internacionalnom polju ·progurala iza leđa zakonodavnih tela. Prvim osnovnim ugovorom između Francuske i Engleske, javno mišljenje Francuske bilo je jednostavno zaskočena."' Stari francuski sistem zaštitnih što postigne, a to je razvijanje vojne moći. Moćna mornarica, jzgrađeona iz sitnih ušteđevina nemačkog naroda bila je mladalački san. Nju je već o-davno Hannibal Fischer prodao na licitaciji. Pruska je imala svoje brodove, naravno ne neku imponirajuću pomorsku silu. Rešeno je bilo da se opremi jedna eskadra radi otvaranja pregovora o trgovinskom ugovoru u Istočnoj Aziji. Voćstvu misije, koja je imala i naučne zadatke, stavljen je na čelo jedan od najsposobnijih i najpromišljenijih pruskih državnika grof zu Eulenburg. On je svoj zadatak izveo pod najtežim okolnostima sa velikom spretnošću. Moralo se odustati od namere da se u isto vreme povežu trgovinske veze i sa Havajskim Ostrvima. Uostalom, ekspedicija je ostvarila svoj zadatak. Mada je berlinska štampa tada bila bolje obaveštena o svemu i povodom svake vesti o teškoćama koje su se pojavljivale pisala da ·su se one davno ranije predviđale, i da su svi takvi izdaci za flotne demonstracije rasipanje .!l-redstava pereskih obveznUka, ministarstvo nove ere nije se dalo zbuniti. Naslednicima je ostalo zadovoljstvo postignutog u51peha". (W. Lotz, "Die Jdeen der deutschen Handelspolitik", str. 80.) * "Une negociation officielle fut ouverte (-između francuske i ~n gleske vlade, pošto je Michel Chevalier sa Rich. Cobdenom svršio pr::thodne mere) au bout de.peu de jours: el!l:e :tu.t conduite avec le plus grand
352
carina uklonjen je donošenjem 32 carska dekreta objavljena u r;azdoblJu od.1853 do 1862 godine, i koji su zatim, da se kolik<>t~liko zadovolJ! forma, potvrđeni .,zakonodavnim putem". u Itah]! Je slobodna tq'lovma bila rekvizit Cavourove politike i njemh potre~a. oslanJanJa na Francusku. Već 1870 pod pritiskom pvnog m!slJenJa b1la Je pokrenuta anketa koja je otkrila ned<>volJnu podršku politici slobodne trgovine u zainteresovanim krugovima. NaJzad, u Rusiji je tendencija slobodne trgovine 60-1h godma b1la tek uvod u stvaranje široke osnove za robnu privredu i krupnu industriju. Ova tendencija je pretstavljala tek propratnu pojavu ukidanja kmetstva i stvaranja železničke mreže.* mystere. Le 5 janvier 1860 Napoleon III annonca ses intention:. dans une lettre-programme adressee au ministere d'Etat, M. Fould. Cette declaration E!clata comme un coup de foudre. Apres les incidents de l annee qui venait de finir, on comptait qu'aucune modification du rE!gime douanier ne serait tentee avant 1861. L'emotion fut generale. Neanmoins le traite fut sigru.§: le 23 janvier." ("Bilo je otpočelo zvanično pregovaranje u toku nekoliko dana: ovi pregovori bili su vođeni u najvećoj tajnosti. Peto& januara 1860 Napoleon III nagovestio je svoje intencije u ~rogramatskom pismu upućenom ministarstvu, M. Fouldu. Ova deklaracija del ovala je kao grom iz ved!'a neba. Posle incidenata u godini koja se upravo navršila, računalo se sa tim da neće doći do ma kakve izmene carinskog režima pre 1861. Uzbuđenje je bHo opšte. Pa ipak je ugovor bio potpisan 23 januara.") (Auguste Devers, "La politique commerciale de la France depuls 1860", Spisi društva za socija•lnu ;politiku, LI, str. 136.) * Revizija ruske carinske tarife u liberalnom smislu 1857 i 1868 godine, konačno ukidanje bezumnog sistema Kankrinovih zaštitnih carina bila je samo dopuna i izraz cele reforme koja se nametnula kao posledica sloma Krimskog rata. Ali snižavanje carinskih tarifa odgovaral'O je neposrednim interesima vlastelinskog poseda koji je i kao potrošač inostrane robe i kao proizvođač žita izvezenog u inostranstvo bio zaintereso-van za nesmetani trgovinski promet Rusije sa Zapadnom Evropom. "Slobodno privredno društvo", kao branilac interesa poljoprivrednika, konstatovalo je: "Za vreme proteklih 60 godina, od 1822 do 1882, poljoprivreda, najveći proizvođač u Rusiji, morala je če tiri puta da pretrpi neizmerne štete, čime je bila dovedena u krajnje kritičan položaj, a u sva četiri slučaja uzrok nedaćama ležao je u beskrajno visokim carinskim stavovima. Na$uprot tome, 32-godišnji period od 1845 do 1877, u kome su bile umerene carine, prošao je bez teškoća, i pored tri rata i jednog građanskog rata u zemlji (misli se !la poljski ustanak 1863. R. L~) od koj1h je svaki doveo do većeg ili manJeg naprezanja finansiskih snaga država." {"Memorandum Carskog slobodnog ekonomskog društva po pitanju Lrevizije ruske carinske tariJe", Petrograd 1890, str. 148.) Koliko malo se u Rusiji do u najn?V'ije v:reme br~ nioci slobodne trgovine ili barem umerenih zaštitmh can~a smeJ_u smatrati kao zastupnici interesa industriskog kapitala, pokazuJe vel! Čl njeni-ca što naučna podrška tog slobodnotrgovinskog po~eta, ~ozvano ,,Slobodno ekonomsko društvo", još 90-ih e-odina grmelo Je :proby,~ste~a kao protiv zla koje pretstavlja put za ."veštačko P.resađl'VanJe kapitalističke industrije u Rusiju; kapitalizam je denunc1ran, u duhu reakcionarnih .,narodnjaka", kao lea:lo modemoa: proletarijata, "one mase 23
AkU.mulacija kapitala
353
Tako slobodna trgovina kao međunarodni sistem apniorno nije mogla da u istoriji akumulacije kapitala n~ ostane ne~o - epizoda. Već iz tog razloga pogrešn~ Je oblasnJavatl opsh preokret ka zaštitnim carinama, od 70-Jh godma, samo kao odbranbenu meru protiv engleske slobodne trgovine.• Protiv ovog objašnjavanja govore činjenice da je u Nemoč koj kao i Francuskoj i Italiji kod preokreta ka zaštitnoj carini vodeća uloga pripadala .agrarnim interesima, koji nisu bili usmereni protiv konkurencije Engleske, nego protiv Sjedinjenih Država, da je, uostalom, zaštitna potreba za rastućom domaćom industrijom u Rusiji, naprimer, mnogo jače bd1a usmerena protiv Nemačke, a u Italiji protiv Francuske, nego protiv Engleske. Opšta trajna depresija na svetskom tržištu koja se povlačila od krize iz 70-ih godina i pripremala raspoloženje z;:t zaštitnu carinu, bila je isto tako malo vezana za monopol Engleske. Opni uz:rok za promene na frontu u oblasti zaštitnih carina ležao je, dakle, i dublje. Isključivo stanovište robnog prometo koje je poteklo iz slobodnotrgovinske iluzije harmonije interesa na svetskom tržištu, napušteno je čim je krupnoindustriski kapital u najvažnijim zemljama evropskog kontinenta uhvatio toliko korena da je postao svestan svojih uslova akumulacije. Među tim, ove su, nasuprot uzajamnosti interesa kapitalističkih država, sada u prednji plan isturile svoj antagonizam 1 konkurenciju u borbi za nekapitaLi.stičku istorisku sredinu. Kad je era slobodne trgovine otpočela, Istočna Azija je otvorena tek putem ratova u Kini, a u Egiptu je evropski kapital vojnički nesposobnih ljudi, bez kuće i kućišta, koji nemaju šta da izgube i koji već odavno ne uživaju dobar glas ... " (l. e., str. 171.' Uporedi i K. Loddšenski, "Istorija ruske carrinske tarife", Pct·rograd 1886. st:-. 239-258. * I Fr. Engels je bio istog mdšl~enja. U jednom od njegovih pisamo. Nikolaj-onu piše on 18 juna 1892: "Engleski pisci, zaslepljeni sv'Ojim otadžbinskim interesima, ne mogu nikako da shvate zašto .ie primer slobodne trgovine koji je dala Engleska, tako tvrdokorno svuda odbijen i potisnut principom zaštitnih carina. Naravno, oni se ]edn'Ostavno ne usuđuju da uvide da taj sistem zaštitnih carina sada već svud·1 primenjen - jednostavno više ;Jj manje razumno (u nekim slučajevima čak i apsolutno glupo) sredstvo odbrane protiv te iste engleske slobodne tr.govine koja je engleski indrustriskL monopol uzdLgl.a do njegove najviše visine. (Glupa je, naprimer, ta mera u slučaju Nemačke, koja je pod slobodnom trgovinom postala industriski velika zemlja i gde se zaštitn:i ~arina s~da pr?teže ~a poljoprivl·edne proizvode i sirovme, što p-Dvecava troskove mdustnske proizvodnje!) Ja opšti preokret ka carinskoj zaštiti ne smatram kao običnu slučajnost, nego kao teakciju protiv nep{)dnošljivog industriskog monopola Engleske. Oblik u kome je ta reakcija izvedena, može da bude neuspeo, nepodesan ili još go·:e, ali istoriska nužnost te reakcije izgleda mi da je sasvim jasna i očevidna." ("Pisma itd.", nemačka izdanje, str. 71.)
354
otpočinjao _tek svoje prve korake. Osamdese~ih godina, naporeda sa zast1tn1m cannama, polltlka ekspanziJe počinje sa raEgipta od strane Engleske. u Africi, francuska okupacija Tunisa i ekspedicija u Tonkin, nadiranje Italije u Assab i Massau, abisinski rat i stvaranje Eritreje, engleska osvajanja u Južnoj Africi - svi ti koraci dolazili su osamdesetih godina ;ukcesivno jedni za drugim kao karike u neprekinutom lancu Sukob između Italije i Francuske oko interesnih sfera u Tunisu bio je karakteristična predigra francusko-italijanskom carinskom ratu koji je izbio sedam godina docnije, koji je, opet, kao drastičan epilog zaključio slobodnotrgovinsku harmoniju inter~sa na evropskom kontinentu. Monopolisanje nekap.Jtalističkih područja ekspanzije u unutrašnjosti starih kapitalističkih zemalja, kao i napolju u prekomorskim zemljama, postalo je parola kapitala, dok je slobodna trgovina, politika "otvorenih vrata", postala specifični oblik nezaštićenosti nekapitalističkih zemalja prema internacionalnom kapitalu, i ravnoteža toga konkurišućeg kapitala postala prethodni stadijum potpunih ili delimričnih okupacija tih oblasti u vidu kolonija ili interesnih sfera. Sto je Engleska jedina ostala verna slobodnoj trgovini, to dolazi u prvom redu otuda što je ona kao najstarija kolonijalna imperija u svom posedu nekapitalističkih oblasti otpočetka nalazila operacionu bazu koja je njenoj akumulacijl kapitala do u najnovije vreme pružala skoro neograničene izglede i stavljala je stvarno Vl•n domašaja konkurencije drugih ka]»talistickih zemalja. Otuda opšti pritisaik kapitalističkih zemalja da se jedna od druge zatvore l'iaštitnim carinama, mada su one jedna za drugu postojale u sve većoj meri kupci roba, jedne na druge sve više bile upućene pri obnovi svojih materijalnih uslova reprodukcije, i mada su zaštitne carine danas, sa stanovišta tehničkog razvitka proizvodnih snaga, postale čak potpuno izlišne, naprotiv, umnogom dovode do veštačkog konzervisanja zastarelih načdna proizvodnje. Unutrašnja protivrečnost internacionalne politike zaštitnih carina, kao i karakter sistema internacionalnih zajmova, pun protivrečnosti, nije nista drugo do samo odraz istoriske protivrečnosti u koju su dospeli interesi akumulacije, tj. •realizacije d kapitalizacije viška vrednosti, njihove ekspanzije, u odnosu prema čistim stanovištima robne razmene. Ova činjenica, naime, nalazi svoj opilplj.iv izraz u tome što je moderni sistem visokih zaštitnih carina - saobrazno ~olon; jalnoj ekspanziji,; zaoštrenim suprotnostima u u":utr:ašDJO! ~pl talističkoj istoriskoj sredini - inaugurisan u velikoJ men 1 kao stućom energijom: okupacija nemačka kolonijalna osvajanja
".
355
osnova pojačanih vojnih naoružanja. lJ Nem!':čkoj ka? i u. Francuskoj, Italiji i Rusiji, svuda je pre~nJentaClJa ka ~htmm ea~ runama išla ruku pod ruku sa povecanJem voJske 1 u nJ egovoJ službi kao baza istovremeno otpočetog sistema evropske utakmice ~ naoružanju najpre na kopnu pa onda_ i na v~di. ~v~o~ ska slobodna trgovina, kojoj odgovara kontmentalm VOJni Slstem sa težištem u kopnenoj vojsci, gurnuta je u pozadinu u kori;t zaštitne carine kao baze i upotpunjenja imperija.lističk"g vojnog si:stema, čije je težište u sve većoj meri prebaci vano na mornaricu. Na taj način kapitalistička akumulacija kao celina, kao konkretan istoriski proces, ima dve različite strane. Jedna se odvija u mestu proizvodnje viška vrednosti - u fabrici, rudniku, na poljoprivrednom dobru- i na robnom ~ržištu. Akumu~ lacija je, posmatrana samo sa ove strane, č1sto ekornomsk1 proces, čija se najvažnija faza odigrava između kapitalista i najamnog radnika; ali u obe faze: u prostorijama fabrike, kao i na tržištu, ona se kreće isključivo u granicama robne razmene, razmene ekvivalenata. Mir, vlasništvo i jednakost u ovom slučaju vladaju kao forma, i bilo je potrebno mnogo oštre diJalektike naučne analize da bi se otkrilo kako se pri akumulaciji pretvara pravo vlasništva u prisvajanje tuđeg vlasništva, roDna rnzmena u eksploataciju, jednakost u klasnu vladavinu. Druga strana akumulacije kapitala vrši se između kapitala i nekapitalističkih oblika proizvodnje. Njena arena je svetska pozornica. Tu vladaju kao metodi: kolonijalna politika, internacionalni sistem zajmova, politika interesnlih sfera i ratovi. Tu potpuno neprikriveno i otvoreno dolaze do izraž'aja nas11je, prevara, ugnjetavanje, pljačka, pa staje truda da se u ovom haosu političkih nasilja i proba snaga otkriju strogi zakoni ekonomskog procesa. Buržoasko-liberalna teorija vidi samo jednu stranu: domen ,.miroljubive utakmice", tehničkih čuda i proste robne trgovine, da bi drugu stranu - oblast bučnih nasilja kapitala - kao manje-više slučajne manifestacije "spoljne poli.tilke 11 odvijala iz ekonomskog domena kapitala. Stvarno pak, politička vlast se i ovde pojavljuje samo kao nosilja ekonomskog procesa, obe strane akumulacije kapitala su uslovima reprodukcije samog kapitala organski međusobno povezane i tek zajedno one čine istorisku životnu putanju kapitala. Ne dolazi on na svet samo tim putem što mu "od glave do pete iz svih para curi krv i prljavština", nego se on, korak po korak, probija u svetu i na taj način što, pod sve težim konvulzivnim grčevima, priprema svoju sopstvenu propast. 3~6
Glava
tride~et droga
MILITARIZAM KAO OBLAST AKUMULACIJE KAPITALA
U istoriji kapitala militarizam vrši sasvim određenu funkciju. On prati ukorak akumulaciju u svim njenim istoriskim fazama. U periodu tzv. "prvobitne akumulacije'\ tj. u počecima evropskog kapitala militarizam igra odlučujuću ulogu u osvaJanju Novog sveta i zen1al,ia Indije koje daju začine, docnije u osvajanju modernih kolonija, razaranju socijalnih povezanosti primitivnih država i prisvajanju njihovih sredstava za proizvodnju, u iznuđivanju robnog prometa u zemljama čija je wcijalna struktura smetnja robnoj privredi, u nasilnom proletarizovanju urođenika i prinudnom uvođenju najarnnog rada u kolonije, u stvaranju i proširenju interesnih sfera evropskog kapitala u vanevropskim oblastima, pri iznuđavanju železničkih koncesija u zaostalim zemljama i u izvršenju pravnih potraživanja evropskog kapitala iz internaiJWnalnih zajmova, najzad, kao sredstvo međusobne konkurentske borbe kapitalističkih zemalja o oblasti nekapitalističke kulture. Usto dolazi još j.edna druga važna funkcija. I čisto ekonomski posmatrano, militarizam se za k;apital javlja kao prvoklasno sredstvo za realizaciju vi§ka vrednosti, tj. kao oblast <:kumulacije. U analizi pitanja: ko bi sve došao u obzir kao kupac mase proizvoda u kojoj leži 'kapi.talizovani višak vrednosti, mi smo če sto odbijali ukazivanje na državu i njene organe kao na potrošače. Mi smo ih, kao pretstavnike izvedenih vrela prihoda, uvrštavali u istu kategoriju korisnika viška vrednosti (ili delimično radnioke najamnine) u koju spadaju takođe i pretstavnici slobodnih profesija kao i sve moguće parazitske egzistencije današnjeg društva (..kralj, pop, profesor, kurva, najamni vojnik"). Ali takvo rešenje pitanja može se smatrati potpunim samo pod dve pretpostavke. Prvo, ako u duhu Marxove šeme reprodukcije pretpostavimo da država nema drugih poreskih izvora osim kapitalističkog viška vrednosti i kapitalističke radničke najamnine.* I drugo, ako državu sa njenim organima imamo u vidu
* Ovo shvatanje stvarno uzima Dr. Renner kao polaznu tačku svoje studije o porezima. "Sve što u toku jedne godine bude stvoreno u vr~d nostima - veli on - cepa se u ta četiri dela. Dakle, i porezi svake god me mogu biti crpeni samo iz njih: profit, kamata, renta i najamnina čine četiri naročita poreska :izvora." ("Das arbeitende Volk und die s_teu~rn", Beč 1909, str. 9.) Renner se, istina, odmah rposle toga potseca .1 na postojanje seljaka, ali sa njima on biva gotov jedn~m. rečen~com: Seljak je naprimer, u isto vreme i preduzetnik, i radnik, 1 zemlJopo;ednik, or{ u svom priv·rednom prinosu objedinjuje najamninu, pr.~ fit i· rentu." Jasno je da je ovakvo cepanje seljaštva na sve kategoriJe 357
samo kao potrošače. A:ko se, naime, radi o ličnoj potrošnj-i drZavnih činovntka (pa i "najamnog vojnika"), onda to znači -ukoliko se ta potrošnja pokriva sredstvima potrošnje radnika - delimično prenošenje potrošnje sa radničke klase na slojeve koji pretstavljaju privesak kapitalističke k;ase. . Uzmimo za momenat da ukupni Iznos Iznuđen od radn1ka putem posrednih poreza, koji znači odbitak od radničke potrošnje, biva korišćen za isplatu činovničkih plata i za snabdevanje stajaće vojske životnim sredstvima. U tom slučaJU u reprodukciji celokupnog društvenog kapitala neće doći ni do kakvih promena. Kako odeljak životnih sredstava tako i odeljak sredstava za proizvodnju ostaju neizmenjeni jer celokupna potreba društva nije ni kvalitativno ni kvantitativno pretrpela promenE. Sto je sada izmenjena, jeste samo odnos vrednosti između pr, kao rdbe radna snaga, i proizvoda odeljka II, tj. životnih sredstava. To isio pr, taj isti novčani izraz radne snage, sada će biti razmenjen sa manjom količinom životnih namirnica. šta biva sa ostatkom proizvodnje odeljka II koji se pojavljuje na ovaj način? Umesto da pripadne radnicima, on prelazi u ruke državnih činovnika i vojske. Umesto potrošnje radnika, stupa u istom obimu potrošnja organa kapitalističke države. Pri istovetnim uslovima reprodukcije nastupila je, dakle, promena u raspodeli celokupnog proizvoda: deo proizvoda odeljka II ranije namenjenih potrošnji radnicke klase, namenjenih pokriću pr, biće sada dodeljen potrošnji priveska kapitalističke klase. Sa stanovišta društvene reprodukcije ova promena izlazi na isto kao kad bi relativni višak vrednosti u određenom iznosu vrednosti apriorno bio uvećan i to uvećanje bilo upućeno delu viška vrednosti određenom za potrošnju kapitalističke klase i njenog pri veska. To znači da čerupanje radničke klase mehanizmom posrednog oporezivanja ra
358
ne dolazi u obzir kao sredstvo realizacije kapitalizovanog viška vrednosti. Naprotiv, može se reći: kad radnička klasa ne bi nosila najveći deo troškova održanja državnih činovnika i najamnih vojnika", onda bi te troškove u celini morali da ~ose kapitalisti sami. U tom slučaju bi za održanje organa svoje klasne vladavine morali da odvajaju odgovarajući deo neposredno iz viška vrednosti,f!>a bilo to na račun svoje sopstvene potrošnje, koju bi morali srazmerno ograničiti, bilo, što je verovatnije, na račun dela viška vrednosti namenjenog kapitalizovanju. Oni bi mogli manje kapitalizovati jer bi morali da izdaju više za neposredno održavanje svoje sopstvene klase. Pre\'aljivanje troškova za održavanje njihovog priveska većim delom na leđa radničke klase (i na pretstawllke proste robne proizvodnje: seljake i zanatlije), kapitalistima omogućuje da veći deo viška vrednosti oslobode za kapitalizovanje. To prevaljivanje ne znači odmah i mogućnost ovog kapita!izovanja, tj. ono još ne stvara novu oblast prođe, da bi tim oslobođenim viškom vrednosti moglo i stvarno da proizvodi nove robe i da ih i realizuje. Druga je stvar ako se poreskim sistemom u rukama države koncentrisana sredstva koriste za proizvodnju sredstava za rat. Troškovi militarizma se pokrivaju uglavnom-na bazi posrednih poreza i viso_kih zaštitnih carina, a plaćaju ih uglavnom radnička klasa i seljaštvo. Obe poreske kvote treba posmatrati odvojeno. Sto se tiče raciDičke klase, ceo ovaj posao nvodi se ekonomski na sledeće. Ako pretpostavimo da nije došlo do povećanja najamnina na nivo do koga su poskupela žiV'Otna sredstva (do čega dolazi u sadašnje vreme u odnosu na pretežnu masu radničke klase i što pogađa takođe, pod pritiskom kartela i organizacija preduzetnika, _u visokom stepenu i sindikalno organizovanu manjinu)*, onda posredno oporezivanje znači prenošenje jednog dela kupovne snage radničke klase na državu. Promenljivi kapital kao novčani kapital određene veličine služi sada kao i ranije tome da stavi u pokret odgovarajuću količinu živoga rada, dakle, odgovarajući pootojani kapital da koristi za ciljeve proizvodnje i da proizvodi odgovarajuću količinu viška vrednosti. Pošto se taj promet kapitala završi, dolazi do raspodele između radničke klase i države: jedan deo količine novaca dobijenog pri raspodeli za radnu snagu biva ustupljen državi. Dok je ranije ceo promenljivi kapital u svom materijalnom obliku kao radna snaga bio prisvajan od kapitala, sada od novčanog oblika promenljivog kapitala ostaje u rukama
--* Pitanje kartela i trustova kao specifične pojave imperijalističke faze na terenu unutrašnje konkurentske borbe između pojedinačnih grupa k~i~ o :mmwpoJ;sa.nje raspoliotivih oblasti alkumulacije i o poclelu profita, leži izvan okvira ovog rada. 359
radničke klase samo jedan deo, dok drugi deo dospeva u posed države. Transakcija se vrši svaki put posle završenog prometa kapitala između kapitala i rada, takoreći iza leđa kapitala, ona nepDISredno niukoliko ne dodiruje onaj _o':_'lovni deo . prom~ta kapitala i proizvodnje viška vrednosti, 1 cak se to nJe u prVI mah ništa ne tiče. Ali zato ona zad1re u uslove reprodukciJe celokupnog kapitala. Prenošenje jedRog dela kupovne snage radničke klase na državu znači da je udeo radničke klase' u potrošnji životnih namirnica u istoj srazmeri smanjen. Za celokupni kapital to je istovetna sa činjenicom da on pri jednakoj veličini promenljivog kapitala (kao novčani kapital i kao radna snaga) i pri jednakoj masi prisvojenog viška vrednosti mora proizvoditi manju količinu životnih sredstava za održanje ndn;čke klase, da joj stvarno daje uputnicu na manji udeo u ukupnom proizvodu. Iz toga proizlazi da će pri reprodukciji ukupnog kapitala otsada biti proizvedena manja količina životnih sredstava nego što to odgovara veličini vrednosti promenljivog kapitala, jer se izmenio sam odnos vrednosti između pramenljivog kapitala i količine životnih sredstava, u koja on biva realizovan; visina posrednog oporezivanja se izražava u povišenju cena životnih sredstava, dok novčani izraz radne snage, prema našoj pretpostavci, ostaje neizmenjen ili se bar ne menja srazmerno prema poskupljenju životnih sredstava. U kom pravcu će se vršiti pomeranje materij-alnih odnosa reprodukcije? Relativnim umanjenjem količine životnih sredstava potrebne za obnovu radne snage oslobađa se odgovarajuća količina postojanog kapitala i živog rada. Taj postojani kapital i taj živi rad mogu biti korišćeni za neku drugu proizvodnju, ukoliko se u društvu pokaže nova platežno sposobna potreba. Tu novu potrebu pretstavlja država sa delom radne snage radničke klase prisvojenim putem poreskog zakonodavstva. Ali potreba države, međutim, ovog puta nije usmerena samo na životna sredstva za održavanje državnih činovnika i posle onoga što je raspravljeno pod "trećim Incima", nego na specifičnu vrstu proizvoda, na sredstva militarizma za rat na kopnu i na vodi. Da bismo pobliže osmotrili pomeranja koja se pritom pojavljuju u društvenoj reprodukciji, uzmimo opet kao primer drugu MarxoV'll šemu akumulacije:
l. 5000 p + 1000 pr+ 1000 v= 7000 sredstava za proizvodnju ll. 1430 p + 285 pr + 285 v= 2000 sredstava za potrošnju
Uzmimo da će, zbog posrednih poreza i poskupljenja životnih sredstava Izazvanog tim putem, realna nadnica, tj. po360
trošnja radničke klase u celini, biti umanjena u iznosu vrednosti od 100. Radnici, dakle, i dalje, kao i ranije, dobijaju 1000 pr + + 28~pr =.1285 pr u novcu, ali stvarno za tu količinu dobijaju 5ada z1votn1h sredstava samo u vrednosti 1185. Novča.ni iznos od 100 koji je ravan iznosu poskupljenja životnih sredstava odlazi državi kao porez. Ona usto ima još i porez od seljaka itd' u porezima za vojnu opremu, recimo, u iznosu 150, ukupno 250. Tih 250 pretstavljaju sada novu potražnju za sredstvima za rat. Nas pak zasada interesuje samo ona 100 koja potiče iz radnih najamnina. Za zadovoljenje ove potrebe u sredstvima za rat u vrednosti od 100, nastaje odgovarajući ogranak proizvodnje kome Je - pod pretpostavkom jednakog, tj. prosečncg organskog sastav.a, ka'k.o je to uzeto u Marxovoj šemi - potrebno postojanog kapitala 71,5 i promenljivog 14,25: 71,5 p + 14,25 pr + 14,25 v = 100 (sredstva za rat) Za potrebe ove proizvodne grane moraju, dalje. biti stvorena sredstva za proizvodnju u iznosu vrednosti od 71,5 i životna sredstva u iznosu vrednosti od oko 13 (sa odgovarajućim smanjenjem realnih radnli.čkili najamnina u iznosu od oko'/,.). Na ovo se može odmah odgovoriti da je dobit kapitala, nastala iz povećane prođe ove nove privredne oblasti, samo prividna, jer smanjenje stvarne potrošnje radnličke klase imaće kao neizbežnu posledicu odgovarajuće ograničenje proizvodnje >.ivotnih sredstava. To ograničenje će se u odeljku II izraziti u sJedećoj srazmeri: 71,5 p+ 14,25 pr+ 14,25 v
~
100
Prema ovome moraće, međutim, i odeljak sredstava za proozvodnju da ogranilli svoj obim, tako da će se oba odeljka, zbog smanjenja potrošnje radničke klase, u tom slučaju odvi~ati ovako: I. 4949 p+ 989,75 pr+ 989,75 v= 6928,5 II. 1358,5 p+ 270,75 pr+ 270,75 v= 1900 Ako sada ta ista 100 posredstvom države oživotvori proizvodnju sredstava za rat u istom iznosu vrednosti i prema tome opet oživi i proizvodnju sredstava za proizvodnju, to onda na prvi pogled izgleda samo spoljno pomeranje u materijalnom obliku društvene proizvodnje: umesto količine životnih sredstava proizvodi se količina sredstava za rat. Kapital je, dakle, na jednoj strani dobio ono što je na drugoj strani b10 1zgubw. 361
Ili stvar može biti izražena i ovako: ono što na prođi gubi veliki broj kapitalista koji proizvode životna sredstva za radničke mase, to dobi j a mala grupa krupmh mdustnJ·alaca prmzvođača sredstava za rat. Ipak, stvar se ovako postavlja samo dotle .?ok stojimo na stanovištu individualnog kapitala. Sa tog stanovJSta, dabome, sasvim je svejedno da li se proizvodnja usmerava na ovu ili onu oblast. Za individualni kapital uopšte ne postoje odeljci ukupne proizvodnje, kako ih šema razlikuje, nego prosto robe i kupci, zato je za individualnog kapitalista sasvim svejedno da li on proizvodi životna sredstva -ili smrtonosna sredstva, konzerve, ili čelične oklope. Na ovo stanovište se često pozivaju protivnici militarizma, da bi dokazali da privredna plasiranja u ratna naoružanja za kapital znače da jednim kapita1istima koristi ono što je od drugih oduzeto.* Na drugoj strani kapital i njegov apologet pokušavaju da ovo gledište nametnu radničkoj klasi, uveravajući da putem posrednih poreza i državne potrebe nastupa pomeranje u materijalnom obliku reprodukcije; umesto druge robe, proizvode se krstanice i topovi, a blagodareći tome radnici nalaze svoje uposlenje i zarađuju svoj hleb u istoj ili većoj merl, svejedno da li ovde ili onde. Sto se tiče radnika, dovoljan je samo pogled na šemu pa da se otkrije šta je u tom prava istina. Radi uprošćenja paređenja, pretpostavljamo da proizvodnja ratnog materijala upošljava ~sti broj radnika koliko je njih ranije bilo uposleno na proizvodnji životnih sredstava za najamne radnike; iz toga proizlazi da oni sada pri radn.(}m učinku, koji odgova!"a nadnici od 1285 pr, dobijaju životnih sredstava za 1185. Sa stanovišta celokupnog kapitala stvari pak stoje drukči.ie. Za njega se ova 100 u rukama države, koja pretstavlja patra-
* U odgovoru ruskih marksista Voroncovu, koji je u svoje vreme mnogo slavljen, piše napr. prof. Manuilov: "Ovde se mora strogo razlikovati preduzetnička grupa koj 8. proizvodi sredstva za ratne potrebe i celokupnost kapitalističke klase. Za fabrikante koji proizvode topove, puške i drugi ratni materijal postojanje vojske je nesumnjivo korisno i neophodno. Moguće je da bi ukidanje sistema oružanog mira za finnu Krupp značilo propast, ali ne radi se o nekoj zasebnoj grupi preduzetnika, nego jedino o kapitalistima kao klasi, o kapitalističkoj proizvodnji u celini." Sa ovog posJednjeg stanovišta mora se primetiti da, "ako poreski teret leži uglavnom na masi radnog stanovništva, svako povećanje ovog tereta umanjuje kupovnu sposobnost tog stanovništva, a i potražnju Zi robom". Ova činjenica dokazuje "da militarizam, posmatran sa stanovišta proizvodnje ratnog materijala, istina, obogaćuje neke kapitaliste, ali šteti ostale, na jednoj strani on znači dobit, na drugoj gubitak". ("Der Bote der lurisprudenz", 1890, sv. l, "Militarismus und KapitaHsmus".) 362
7.nju za sredstvim~ za rat, javlja kao nova oblast prođe. Ta suma no;rca prethodno Je bila promenljivi kapital. Kao takva ona je :Tslla SVOJU ~logu, razmenila se za živi rad koji je proizveo visak vrednosti. Posle toga ona prekida promet promenljivog kapltala, odvaJa se od njega, i pojavljuje se kao nova kupovna snaga u rukama države. Kao da je nast!>la iz ničega, ona deluje upravo tako kao da je pronađeno sasvim novo polje prođe. ~aravno, kapital će u prvom redu imati za 100 umanjenu prođu z1votmh sredstava za radruike. Za individualnog kapitalistu 1adnik je isto toliko dobar potrošač i kupac robe kao i svaki drugi, kao kapitalist, država, seljak, "inostranstvo" itd. Ne zaboravimo ipak da je za celokupni kapital oshrana radničke klase samo malum necessarium (nužno zlo), samo obilazni put ka pravom cilju proizvodnje: stvaranju i realizovanju viŠ'ka vre:inosti. Ako pođe za rukom da se iznudi ista koLičina viška vrednosti, a da se radnoj snazi ne mora proizvesti ista količina životnih sredstava, utoliko je sjajniji posao. Na kraju krajP.va izlazi na isto kao kad bi - bez poskupljenja životnih sredstava - kapitalu uspelo da u odgovarajućoj meri obori novčane najamnine a da se pritom ne umanji obavljeni rad. Jer stalno obaranje najamnina ima kao dalju posledicu takođe smanjenje proizvodnje životnih sredstava. Kao god što mu je svejedno da li će za potrebe radnika morati proizvoditi manje životnih sredstava, kad nad njihovim najamninama vrši džeparoški posao, pa štaviše radi taj posao sa voljom i ljubavlju kad god mu se ukaže prilika, isto tako kapitalu kao celirui malo smetaju i žalbe što radnička klasa, blagodareći posrednom oporezivanju, koje ne biva izravnato povišenjem najamnina, pretshvlja m.tnju potražnju životnih sredstava. Dabome, pri neposrednom smanjenju najamruina razlika u promenljivom kapitalu ostaje u džepu kapitalista i, pri neizmenjenim cenama robe, uvećava relativni višak vrednosti, dok ona sada odlazi u državnu kasu. Ali s druge strane opšta i stalna smanjenja novčanih najamnina u svako doba su samo retko rrzvodljiva, a osobito pri visokoj razvijenosti sindikalnih organizacija. Lepa želja kapitala nailazi ovde na jake prepreke socijalne i političke pvirode. Naprotiv, obaranje realnih najamnina, posredstvom posrednih poreza, izvodi se kratkim putem brzo, glatko i opšte, a da se otpor protiv toga u najviše slučajeva očituje tek posle dužeg vremena na političkom polju, i bez neposrednog ekonomskog rezultata. Proizađe li iz toga najzad smanjenje proizvodnje životnih sredstava, to se cela radnja sa stanovišta 1o1kupnog kapitala ne javlja kao gubitak u prođi, nego kao ušteda troškova pri proizvodnji viška vrednosti. Proizvodnja životnih 363
sredstava za radnike jeste uslov sine qua non u proizvodnp viška vrednosti, naime, za reprodukciju žive .~adne snage, a nlkada sredstvo za realizovanje viška vrednosti. Uzmimo opet naš primer: I. 5000 p+ 1000 pr+ 1000 v= 7000 sredstava za proizvodnju Il. 1430 p + 285 pr+ 285 v= 2000 sredstava za potrošnju
Na prvi pogled izgleda kao da će ovde odeljak II i kod proizvodnje sredstava za potrošnJU ~a r.ad.nike prmz_vochtl ~ rea~ lizovati višak vrednosti, isto tako 1 odeJ.đak I, ukoliko proiZvodi sredstva za proizvodnju potrebna za proizvodnju tih životnih ;redstava. Ali taj privid iščezava kad imamo u vidu ukupni društveni proizvod. Taj se pokazuje ovako: 6430 p
+ 1285 pr + 1285 v
=
9000
Sada neka nastane smanjenje radničke potražnje za 100. Zbog odgovarajućeg ograničenja oba odeljka, pomeranja u reprodukciji izraziće se n~ ovaj način: I. 4949 p+ 989,75 pr+ 989,75 v= 6928,5 ll. 1358,5 p+ 270,75 pr+ 270,75 v= 1900
A društveni ukupni proizvod: 6307,5 p+ 1260,5 pr+ 1260,5 v = 8828,5
Na prv,i pogled može se utvrditi opšti deficit u obimu proizvodnje kao i u proizvodnji viška vrednosti. Ali to samo dotle dok imamo u vidu apstraktne veličine vrednosti u raščlanjavanju ukupnog proizvoda, a ne njihove materijalne povezanosti. Ako pogledamo pobliže, pokazuje se da deficit pogađa potpuno troškove održavanja radne snage i samo njih. Proizvodi se, dalje, manje životnih sredstava i sredstava za proizvodnju, a ovi su služili isključivo održanju radnika. Sada biva uposlen manji kapital i proizveden manji proizvod. Ali svrha kapitalističke proizvodnje nije da uopšte upošljava što veći kapital, nego rla postigne što veći višak vrednosti. Smanjenje kapitala je ovde nastalo samo otuda što održavanje radnika iziskuje manji kapital. Ako je ranija vrednost ukupnih troškova održavanja uposlenih radnika u društvu bila izražena sa 1285, to onc!a nastali deficit u ukupnom proizvodu = 171,5 (9000-8828,5) mora u celini da se odbije od tih troškova održavanja ;j tada dobijamo izmenjen sastav društvenog proizvoda: 364
~430 p+ 1113,5 pr+ 1285 v
= 8828,5
Post.~j~~i k~ pital i višak v:ed~osti ?st~li. su neizmenjent, promenlJlVl kajJ1tal drustva, placem rad Jedlm je umanjen. lli kak? neprome~Jena količina postojanog kapitala može da izne~ w
nadi, _uzm1mo, ~to odgovara i egzaktnom odvijanju, i smanjenje P?StoJanog kap1tala koje odgovara smanjenju radničkih životnih sredstava, tada dobijamo sledeće raščlanjavanje celokupnog društvenog proizvoda:
6307,5 p+ 1236 pr+ 1285 v =
8828,5
U oba slučaja višak vrednosti ostaje neizmenjen, uprkos smanJenJu ukupnog proizvoda, jer smanjeni su samo troškovi održavanja radnika i ništa drugo. Stvar se, dakle, može i ovako prikazati. Društveni celokupni proizvod može, prema svojoj vrednosti, biti raspoređen u tri proporcionalna dela koji svagda pretstavljaju isključivo celokupni postojani kapital društva, celokupni promenljivi kapital i celokupni višak vrednosti, i to tako kao da u prvom delu proizvoda ne bi bio sadržan ni atom novopridošlog rada, a u drugom i trećem ni atom sredstava za proizvodnju. Kako je ta masa proizvoda kao takva, prema svom materijalnom obliku, potpuno rezultat datog proizvodnog perio&a iz koga je proizašla, to se može- mada je postojani kapital kao veličina vrednosti rezultat ranijih proizvodnih perioda i samo se prenosi na nove proizvode- i ukupni broj zaposlenih radnika rasporediti u tri kategorije: u takve koji proizvode isključivo celokupni postojani kapital društva, u takve čija je isključiva profesija da se staraju oko održavanj•a svih radnika i, najzad, u takve koji stvaraju isključivo ukupni višak vrednosti kapitalističke klase. Ukoliko bi se pojavilo ograničenje potrošnje radnika, onda bi bio otpušten samo odgovarajući broj radnika iz druge kategorije. A1i ti radnici ne stvaraju apriorno višak vrednosti za kapital, njihovo otpuštanje, dakle, sa stanovišta kapitala nije gubitak, nego dobitak, smanjenje troškova proizvodnje viška vrednosti. Na drugoj strani pak pojavljuje se država sa novom prođom i svim čarima nove oblasti za realizaciju viška vrednosti. Jedan deo novčane sume sadržane u prometu promenljivog kapitala iskače iz koloseka tog prometa i u rukama države pretstavlja novu potražnju. Sto je poreskotehnički postupak drukčiji, naime, što je k81pital stvarno pr
ništa na ekonomskoj strani procesa. Ekonomski je odlučujuće da novčana suma koja funkcioniše kao promenljivi kapital posreduje najpre razmenu između kapitala i radne snage, da bi potom, pri razmeni između radnika kao potrošača " kapitalista kao prodavca robil., jedan njen deo iz ruku radnikovih otišao u ruke države kao porez. Suma novca koju je kapital ubacio u opticaj ispunjava tek _time u potpunosti svoju funkciju u razmeni sa radnom snagom, da bi, potom, u rukama države otpočela sasvim novu životnu putanju, naime, kao strana, za kapi tal kao i za radnika spol j ašnj a kupovna snaga upućena na nove proizvode, na naročitu granu proizvodnje, koja ne služi r.i održavanju kapitalističke klase ni održavanju radničke klase, i u kojoj kapital, prema tome, nalazi novu mogć.ćnost za stvaranje kao i realizaciju viška vrednosti. Ranije,' kad smo razmatrali upotrebu posrednih poreza isceđenih iz radnika za plate državnih činovnika i za zbrinjavanje vojske, pokazalo se da "usteda" na potrošnji radničke klase ekonomski vodi prebacivanju troškova lične potrošnje priveska kapitalis!iičke klase i oruđa njene klasne vladavine sa kapitalista na radnike, sa viška vrednosti na promenljivi kapital, i da u istoj meri oslobađa višak vrednosti za svrhe kapitaiizovanja. Sada vidimo kako upotreba poreze, iznuđene od radnika, za izradu sredstava
* Pogoršanje normalnih uslova života, pod kojima treba da se obnavlja živa radna snaga, vodi u krajnjem slučaju ka zakržljavanju same radne snage, smanjenju njenog prosečnog intenziteta 1 produktivnosti, dakle, i ka ugrožavanju uslova proizvodnje viška vrednosti. Sami dalji rezultati, koje kapital oseti tek posle dužih perioda, u njegovoj privrednoj računici ne dolaze odmah do v·ažnosti. Oni se izražavaju, naravno, neposredno u jednom opštem zaoštravanju odbranbenih akcija najamnih radnika. 366
Suma novca, koju je seljaštvo - koje ćemo ovde smatrati l:a? pretstavnike neproleterskih potrošačkih ma~a - predalo drzavi u v.Idu poreze, nije prvol rel="nofollow">itno predujmljena od kapitala 1 ne Izdv~Ja se IZ prometa kapitala. Ona je u rukama seljačke mase ekvivalenat realizovane robe, izraz vrednosti jednostavne robne proizvodnje. Ono što u ovom slučaju biva preneseno na državu jeste deo kupovne snage nekapitalistiCkih potrošača, dakle, kupovne snage koja a~priorno služi kapitalu za svrhe redlizovanja akumulacije viška vrednosti. Postavlja se pitanje da li se iz prenošenja kupovne snage ovih slojeva na državu za vojne potrel>e pojavljuju neke ekonomske promene i koje vrste. Na prvi pogled i ovde se radi o pomeranjima u materijalnom obliku reprodukcije. Umesto gomile sredstava za proizvodnju i životnih namirnica za seljačke potrošače, kapital će u istom iznosu vrednosti proizvoditi sredstva za rat za državu. Stvarno pak, pomeranje zahvata dubOiko. Pre svega će tekuća kupovna sposobnost nekapitalističkih potrošača, koju je stavila u tok država putem mehanizma oporezivanja, kvantitativno biti mnogo veća od one koja l>i se pojavila za njenu stvarnu sop>tvenu potrošnju. Tek moderni poreski sistem prisiljava seljaka na robnu privredu. Poreski pritisak prisiljava seljaka da stalno sve veći deo svog proizvoda pretvara u rol>u, on ga čini u •ve većoj meri kupcem, goni seljački proizvod u promet, a same seljake silom pretvara u kupce kapitalističke robe. Nadalje, pod uslovima seljačke rol>ne proizvodnje poreski si
potrošača i obdarena· gotovo ritmičkim porastom. Najzad, pol uga celokupnog ovog automatskog i ritmičkog kretanja kapitalistič ke vojne proizvodnje leži u rukama samoga kapitala - preko aparata parlamentarnog zakonodavstva i štampe određene za stvaranje tzv. javnog mnenja. Usled toga ova specifična oblast akumulacije kapitala izgleda pre svega kao da ima neodređenu sposobnost ekspanzije. Dok svako drugo proširenje oblasti prođe i operacione baze za kapi tal u velikoj meri zavisi od istoriskih, socijalnih i političkih momenata koji Ježe van sfere volje kapitala, proizvodnja za militarizam pretstavlja oblast čije pravilno postupno proširenje izgleda da je u prvoj liniji uslovljeno odlučujućom voljom samoga kapitala. I stor iske nužnosti pooštrene svetske konkurPncij e kapi tala za svoje uslove akumulacije preobražavaju se tako za sam kapital u prvoklasno polje akumulacije. Ukoliko kapital energič nije upotrebljava militarizam radi prilagođavanja sredstava za proizvodnju i radne snage nekapitalističkih zemalja i društava posredstvom svoje internacionalne i kolonijalne politike, utoliko energičnije taj isti militarizam radi kod kuće, u kapitalističkim zemljama, na iscrpljenju nekapitalliltičkih slojeva tih zemalja, to jest na progresivnom oduzimanju kupovne snage od pretstavnika proste robne proizvodnje, kao i radničke klase, to jest da od prvih u sve većoj meri pij ačka njihove proizvodne snage, '0'1. drugima umanjuje količinu sredstava za život, da bi na račun obojih silno uvećao akumulaciju kapitala. Na obe strane pak uslovi akumulacije na izvesnoj vjsini preobraćaju se za kapital u uslove propasti. Ukoliko moćnije kapital, posredstvom militarizma napolju, u svetu, kao i kod kuće, obračunava sa egzistencijom nekapitalističkih slojeva i pogoršava uslove života svih radnih slojeva, utoliko se više dnevna istorija akumulacije kapitala na svetskoJ pozornici preobražava u neprekidni lanac političkih i socijalnih katastrofa i konvulzija, što će, zajedno sa periodičnim privrednim katastrofama u obliku kriza, produženje akumulacije uči niti nemogućim, a pobunu internacionalne radničke kla~e protiv vladavine kapitala neophodnom neminovnošću, čak i pre nego što ova ekol)omski naiđe na prirodnu grarucu koju je sama sebi stvorila.
Kapitalizam je prvi privredni oblik sa propagandističkom i>nagom, oblik koji ima tendenciju da se raširi po celoj zemljinoj kugli i potisne sve druge privredne oblike, koji pored sebe ne trpi nikakav drugi. Ali on je, u isto vreme, prvi koji ne može 368
postojati usamljen bez drugih privrednih oblika kao svoje sredine i životne hrane, koji se dalje u isto vreme, sa tendencijom da postane svetski oblik, raspada usled unutrašnje nesposobnosti da bude svetski oblik proizvodnje. On je živa istoriska protivrečru>st u sebi samom; njegovo kretanje akumulacije je izražaj, neophodno rešavanje i u isto vreme i uvećanje protivrečnosti. Na određenom stepenu razvitka ova protivrečnost ne može na drugi način biti rešena nego primenom osnova socijalizma, - primenom onog pri vrednog oblika koji sam po sebi pretstavlja svetski oblik a u sebi harmoničan sistem, jer neće biti usmeren na akumulaciju, nego na zadovoljenje životnih potreba samog radnog čovečanstva, najpunijim razvitkom svih proizvodnih snaga cele zemljine kugle.
24 Akumulacija kapitala
AKUMULACIJA KAPITALA m ŠTA SU EPIGONI UČINILI OD MARXOVE TEORIJE AnfiK.rifili.a
Habent sua fata libelli - knjige imaju svoju sudbinu. Kad sam pisala svoju "Akumulaciju", mučila me s vremena na vreme misao: sve teoretski zainteresovane pristalice Marxovog učenja reći će da ovo, što ja pokušavam da tako opširno izložim i potkrepim, pretstavlja nešto sto je samo po sebi razumljivo, da niko stvar drukčije nije zapravo ni zamišljao i da se rešenje problema jedino na taj način može zamisliti. Ali ispalo je drukCije. Niz kritičara u socijaldemokratskoj štampi izjavio je da je knjiga potpuno promašila u svojoj zamisli, jer da problem, koji bi trebalo rešavati, uopšte ne postoji na ovom polju, a ja da sam postala samo žrtva krivog shvatanja koje zaslužuje žaljen;e. Zaista, za pojavu moje knjige nadovezala su se zbiv>nja koja, svakako, treba nazvati neobičnim. "Recenzija" "Akumulacije" objavljena u "Vorwarts"-u od 16 februara 1913, tonom i sadržinom pretstavlja čak i za čitaoce koji su u materiju manje posvećeni, nešto sasvim upadljivo, utoliko upadljivije što kriHkovana knjiga, svojim čisto teoretskim karakterom, ne polemiše ni protiv kojeg ·od živih mal1ksista i drži se najstrože objektivnosti. Ne samo to. Protiv onih koji su objavili odobravajuću recenziju "Akumulacije" pokrenuta je neka vrsta službene akcije koju je centralni organ podržavao sa čudnom toplinom. Besprimeran i sam po sebi pomalo smešan postupak: u pitanju čisto teoretskog rada o ikomplikovanom, apstmktnona učno m problemu istupa čitava redakcija jednog političkog dnevnika - od koje ako su najviše dva člana knjigu uopšte i pročitali da bi korporativno izrekli o knjizi sud, osporavajući pritom svaku stručnost političkoekonomskim pitanjima ljudima kao sto su Franz Mehring i J. Karski, da bi kao "stručnjaci" bili obeleženi oni koji su moju knjigu pocepali! Koliko se sećam, ovako šta nije se desilo još nijednoj novoj publikaciji partiske literature, otkad ona postoji, a odista lllije čisto zlato ni biser sve što je ·kroz decemje i.7Ji.iilo u socijal-
373
demokratskim izdanjima. Ono neobično svih ovih postupaka jasno otkriva da su zacelo i druge strasti osim "čiste nauke" knjigom pogođene na ovaj ili onaj način. Da bi se, pak, sve ove povezanosti pravilno ocenile, treba odnosnu materiju poznavati bar u njenim osnovnim potezima. o čemu se radi u knjizi koja je tako žestoko napadnuta? Citalačku publiku obuzima veliki strah od materije kad ugledaju građu, ma koliko da ona čini njen spoljašnji i po sebi sporedni deo, izraženu obilnom upotrebom matematičkih formula. Naime, u kritikama moje knjige ove formule čine centralnu tačku, a neki od gospode strogih kritičara, da bi me temeljito podučili, poduhvatili su se da izgrade nove i još komplikovanije formule, od kojih običnog smrtnika na puki pogled podilazi blaga jeza. Mi ćemo docnije videti da ta ljubav mojih "stručn~aka" za šeme nije slučajna, nego da je ona najtešnje povezana sa njihovim gledanjem na samu stvar. A ipak je problem akumulacije sam po sebi čisto ekonomske, društvene prirode, i sa matematičkim formulama nema nikakvog posla, sasvim se lepo i bez njih može i izložiti i shvatiti. Kad je Marx u "Kapitalu", u odeljku o reprodukciji celokupnog društvenog kapitala konstruisao matematičke šeme, kao što je to sto godina pre njega činio Quesnay, osnivač fiziokratske škole i nacionalne ekonomije kao egzaktne nauke, to je obojici ovo sluililo samo radi olakšanja i objašnjenja izlaganja. Marxu kao i Quesnayu šeme su služile samo da bi očigledno pretstavili činjenicu, da se u zbivanjima privrednog života u građanskom društvu, uprkos njegovoj zbrci na površini i prividne vladavine individualne samovolje, radi u osnovi isto tako o strogo zakonitim uzajamnim povezanostima, otprilike onako kao u zbivanjima fizičke prirode. Kako se moja izlaganja o alkumulaciji zasnivaju na Marxovom prikazivanju, kao što sa njima kritički diskutuju, kako Marx naročito u pitanju akumulacije nije otišao dalje od postavljanja nekolikih šema i početka njihove analize - što je činilo polaznu tačku moje kritike to sam i ja, dabome, morala da se bavim Marxovim šemama. Jedno za to što nisam smela da ih samovoljno isključim iz Marxovog izlaganja, a drugo za to da bih baš objasnila nedovoljnost tog načina dokazivanja. Pokušajmo, dakle, da ceo problem obuhvatimo na najjednostavniji način bez ikakvih matematičkih formula. Težnja za profitom vlada kapitalističkim načinom proizvodnje. Za svakog kapitalista proizvodnja ima smisla i svrhe samo 374
ako mu o:no~ć~je da iz dana u dan i iz godine u godinu džepove PU'.'I "~Isti~ d?hotkom", to jest profitom koji preostaje pr~ko svih nJ~goVlh_ Izdataka kapitala. Ali osnovni zakon kapital';'tičke proiZvodnJe, za razliku od svakog drugog pnvrednog oblika zasnovanog na eksploataciji, nije profit u sjajnom zlatu nego stain~ Ta.stući profit. U tom cilju ne upotrebljava k~pitalist' opet kardmalno se razlikujući od drugih istoriskih tipov~ eksploatatora, plod svoje eksploatacije ni isključivo, čak ni u pr~o~ ~edu za svoj lični luksuz, nego u progresivnoj meri za po!acanJe same eksploatacije. Najveći deo postignutog profita pripaJ~. se op~t kapitalu, koristi za proširenje proizvodnje. Na taJ naein kapital se gomila, on se, prema Marxovom izražavanju, "akumuliše'C, a kao pretpostavka, kao i posledica akumulacije kapitalistička proizvodnja se sve dalje proširuje. Da bi se ovo privela u delo, nije ipak dovoljna dobra volja kapitalista, proces je povezan za objektivne društvene uslove koji se mogu shvatiti na sledeći način. Pre svega, za omogućenje eksploatacije mora u dovoljnoj meri postojati radna snaga. Da nje bude zaista dovoljno, za to se brine kapital preko mehanizma svoje proizvodnje, otkako je ova jednom istoriski stavljena u tok i postala donekle konsoli-dovana. I to, prvo, što uposlenim najamnim radnicima kakotako omogučuje da se dobijenom najamninom održe za ciljeve dalje eksploatacije i množe putem prirodnog razmnožavan ;a, ali i samo to omogućuje; i drugo, što stalnom proletarizacijom srednjih slojeva, kao i konkurencijom koju priređuje najamnom radniku mašinom u krupnoj industriji, stvara stalnu raspoloživu rezervnu armiju industriskog proletarijata. Kada je obezbeđen ovaj uslov, to jest osiguran stalno raspoloživ materijal za eksploataciju u obliku najamnog proletarijata i uređen sam mehanizam eksploatacije pomoću najamnog sistema, dolazi u obzir nov uslov akumulacije kapitala: mogućnost stalne prodaje roba proizvedenih od najamnih radnika, kako bi kapitalist dobio natrag u novcu ne samo sopstvene izdatke nego i od radne snage isceđeni višak vrednosti. "Prvi uslov akumulacije jeste da kapitalisti pođe za rukom da proda svoju robu i da najveći deo novca koji je na taj način dobio ponovo pretvori u kapital" ("Kapital", I, 7 odeljak, Uvod). Da se akumulacija vrši kao tekući proces, neophodna je za kapital trajna i sve veća mogućnost prođe roba. Osnovni uslov eksploatacije, kao što vidimo, stvara sebi kapital sam. Prvi tom Marxovog "Kapitala" je ovaj proces podrobno analizovao i izložio. A kako stojimo sa mogućnošću ostvarenja plodova ove eksplo: atacije, sa mogućnostima prođe? Od čega ove z~Vlse? ~ezi h možda u moći kapitala, ili u biću samog mehamzma nJegove
375
proizvodnje da prođu prem~ svojim potr~bama širi, kao ~to kapital svojim potrebama pnlagođava broJ radne snage? N1 u kom slučaju. Ovde dolazj do izraža_ja zavisnost kapital~ od društvenih uslova. Kapitalistička prmzvodnJa, uprkos sv1h kardlnalnih razlika od drugih istoriskih oblika proizvodnje, sa ovima svima, ipak, ima jedno zajedničko, da u krajnjoj liniji, mada za nju subjektivno dolazi u obzir kao merodavn~ svrha _samo interes profita, objektivno mora 1 ona da zadovolJI matenJalne potrebe društva, i da onu subjektivnu svrhu samo time i samo u toj meri može da postigne ukoliko udovoljava ovome objektivnom zadatku. Kapitalističke robe mogu samo tada i samo ute>liko biti prodane, profit koji u njima leži može samo utoliko biti pretvoren u novac, ako te robe zadovoljavaju potrebe društva. Stalno proširenje kapitalističke proizvodnje, tj. stalna akumUlacija kapitala vezana je, da:kle, isto tako za stalno proširenje društvene potrebe. Ali šta je to društvena potreba? Može li se ona na neki način određenije shvatiti, je li na neki način merljiva, ili smo upućeni samo na neodređen pojam? Ako se stvar posmatra onako kako se ona neposredno p<>kazuje na površini u svakodnevnoj praksi ekonomskog života, tj. sa stanovišta pojedinog kapitalista, onda je ona stvarno neshvatljiva. Neki kapitalist proizvodi i prodaje mašine. Njegovi su kupci drugi kapitalisti, koji kupuju njegove mašine da bi pomoću njlih opet kapitalistički proizvoddli druge robe. Onaj može, dakle, utoliko više da proda svoje robe ukoliko ovi drugi više proširuju svoju proizvodnju. On može utoliko brže da akumuliše ukoliko v.iše ostali u svojim granama proizvodnje akumulišu. U ovom slučaju "društvena potreba u, za koju je vezan naš kapitalist, jeste potreba drugih kapitalista, a pretpostavka njegovog proširenja proizvodinje jeste proširenje njihove. Drugi kapitalist proizvodi i prodaje životna sredstva za radnike. On ih može utoliko više prodati, dakle, utoliko više kapitala akumulisati, ukoliko kod drugih kapitalista, pa i njega samoga, bude uposleno više radnika, ili drugim rečima: ukoliko drugi kap;talisti više proizvode i akumulišu. Od čega, pak, zavisi to da li "drugi" mogu proširiti svoja preduzeća? Očigledno opet od toga da li "Ovi 11 kapitalisti, da li, naprimer, proizvođači mašina, životnih sredstava od njih u povećanoj meri preuzimaju njihove robe. "Društvena potreba", od' koje zavisi akumulacija kapitala, pri posmatranju izbliza izgleda tako kao da je ona o.kumulacija sama. Ukoliko kapital više akumuliše, utoliko vi<e· on aikumuliše; pobliže posmatranje izgleda, dakle, d:t se svodi na o~ praznu tautologiju ili na ovaj vrtoglavi krug: Ne vidi se· gde Je tu početak, gde je inicijativa impulsa. Vrtimo se očito. 276
u krugu, a problem nam se izmiče iz ruku. Tako stvarno i biva ah samo tako dugo dok stvar želimo da ispitujemo površinski sa stanovišta tržišta, to jest individualnog kapitala, te omiljene pLatforme vulgarnih ekonomista.• . . _Ali stv~r dobija od_mah lik i stroge konture čim se kapitahstlcka prmzvodnJa poene posmatrati kao celina sa stanovišta celokupnog kapitala, dakle, u krajnjoj liniji n~ način jedino merodavan i pravilan. To je upravo ono stanovište koje Marx po J?.rvi pu~ si~tematski ra~vija u drugom tomu svoga "Kapitala , a koJe Je on postaVIo kao osnovu cele svoje teori_;e. Suvereno privatno postojanje individualnog kapitala ustvari je samo spoljni oblik, površina privrednog života, koji jedino vulgarni ekonomisti smatraju za suštinu stvari i jedini izvor saznanja. Pod tom površinom i kroz svekolike suprotnosti konkurencije potvrđuje se činjenica da svi individualni kapitali čine društveno jedinstvenu celinu, da njihovim postojanjem i kretanjem vladaju zajednički društveni zakoni koji se samo usled otsustva plana i usled anarhije današnjeg sistema, iza leđa pojedinih kapitalista i protivno njihovoj svesti, iz pozadine probijaju putem samih otstupanja: Ako kapitalističku proizvodnju obuhvatimo kao celinu, onda ubrzo i društvena potreba postaje shvatljiva veličina koja se opipljivo raščlanjuje. Pretstavimo sebi da sve u kapitalističkom društvu proizvedene robe budu svake godine snesene na veliku gomilu, da bi odatle kao ukupna masa bile upotrebljene u društvu. Mi bismo ubrzo otkrili da se ta robna masa, sasvim razumljivo, izdvaja u nekoiiko velikih delova roba razne vrste i namene. U svakom društvenom obliku i u sva vremena proizvodnja je, na ovaj ili onaj način, uvek morala da obezbedi dve stvari. Na prvom mestu ona je, kako-tako, morala društvo da hrani, odeva i zadovolji matenijalnim stvarima njegove ostale kulturne potrebe, to jest, jednom reči: morala da obezbedi životna sredstva, u najširem smislu te reiii, za stanO>Vni.štvo svih njegovih slojeva i svih godina života. Drugo, svaki oblik proizvodnje, da bi omogućio dalji opstanak društva, dakle, da bi omogućio njegov dalji rad, morao je svakog puta u naknadu za sva utrošena sredstva za proizvodnju da proizvede nova sredstva .za proizvodnju: sirovine, oruđa, zgrade za rad itd. Bez zadovolJe-
* Jedan takav primer treba videti i kod ,.VOTwBrts"-oy~g rec~n zenta moje knj-ige, G. Ecksteina, koji se posle uvodnih značaJnil;t obecanja da će čitaoca poučiti o pojmovima društvene potrebe nekol!ko puta bespomoćno vrti u krugu ka·o mačka oko svoga repa, ne m1~Uć1 ~~ s mesta, i, najzad, izjavljuje da stvar "nije. ni jednos~~\·~a ru laka · To je tačno. Nekolike šuplje fraze mnogo su JednostavmJe 1 lakše. 377
nja ovih dveju najeleme~tarnijih potreba s~akog ljudskog društva bio bi nemoguć svaki kulturm razv1tak 1 napredak. ~ o tlm elementarnim zahtevima mora da vod1 u ce1ln1 računa 1 kapitalistička proizvodnja uprkos svoj anarhiji i nezavisno od sv1h interesa profita. Prema tome ćemo u onom kapitalističkom stovarištu celokupne robe, koje smo sebi zamislili, naći pre sv~ga veliki deo roba koji pretstavlja naknadu za sredstva za proizvodnJu utrošena u protekloj godini. To su nove sirovine, mašine, gradevine itd. (ili ono što Marx naziva "postojani kapital"), koje razni kapitalisti u svojim preduzećima proizvode jedni za druge i koje sve oni jedne za druge moraju da razmenjuju, da proil.vodnja u svim preduzećima može biti opet produžena u svom ranijem obimu. Kako su (prema našoj dosadašnjoj pretpostavci) ~apitalistička preduzeća ona koja sama isporučuju sva potrebna sredstva za proizvodnju za proces samog društvenog rada, to jP i razmena odgovarajućih roba na tržištu takoreći samo unutrašnja, domaća stvar kapitalista. Novac koji je potreban kao posrednik za svestranu ovu robnu razmenu dolazi dabo~e iz džepova same kapitalističke klase - jer svaki preduzetnik mora unapred raspolagati odgovarajućim novčanim kapitalom za svoj e preduzeće - i vraća se isto tako, dabome posle izvršene razmene, sa tržišta u džep kapitalističke klase. Kako mi ovde imamo u vidu samo obnavljanje sredstava za proizvodnju u ranijem obimu, to je iz godine u godinu dovoljna ista suma novca da posreduje ovo uzajamno snabdevanje kapitalista sredstvima za proizvodnju i da se ona opet, na kratkotrajno mirovanje, povrate u njihove džepove. Drugi veliki odeljak kapitalističke robne mase mora, kao u svakom društvu, sadržavati životna sredstva za stanovništvo. Ali kako se u kapitalističkom društvenom obliku raščlanjava stanovništvo i kako dolazi do svojih životnih sredstava? Dva osnovna oblika karakterišu kapitalistički način proizvodnje. Ptr.vo: opšta razmena robe, a to u ovom slučaju znači da niko od stanovništva ne dobija ni najmanje životno sredstvo iz društvene robne mase ako nema sredstava za njihovu kupovinu, ako nema novaca. Drugo: kapitalistički najamni sistem, to jest odnos u kome velika masa radnog naroda samo putem razmene radne snage sa kapitalom dolazi do kupovnih sredstava za robe i gde posednička klasa dolazi do svojih životnih sredstava sam~ putem eksploatisanja ovoga odnosa. Tako ikapitalrilstička proizvodnja sama od sebe pretpostavlja dve velike klase stanovništva: kapitaliste i radnike, koji u pogledu snabdevanja životnim sredstvima imaju iz osnova različite položaje. Ma koliko da je njihova sudbina pojedinom kapitalistu poslednja briga, 378
radnici se ipak_moraju_ hraniti, ~ar ukoliko je njihova radno snaga upotreblJIVa za CilJeve kap1tala, kako bi ostali sačuvani za daLju eksploataciju. Od celokupne mase robe koju su rad~ici proizveli kapitalistička klasa im dodeljuje godišnje obrok z1votmh s.~edstava tačno u srazmeri njihove upotrebljivosti u prmzvodnJI. Za kupovinu tih roba radnici dobijaju od svojih preduzetmka naJamnme u novčanom obliku. Putem razmene radnička klasa dobija, dakle, za prodaju svoje radne snage svake godine od kapitalističke klase tek određenu sumu novca čime ona opet iz društvene robne mase koja je, dabome, vlas;.uštvo kapitalista, razmenjuje deo životnih sredstava, koji joj biva priznat već prema njenoj kulturnoj visini i stanju klasne borbe. Novac, koji posreduje ovu drugu veliku razmenu u društvu, dolazi, dakle, opet iz džepa kapitalističke klase: svaki kapitalist mora za pogon svog preduzeća predujmiti t. zv. - kako ga je Marx nazvao- "promenljivi kapital", tj. mora predujmiti potrebni novčani kapital za kupovinu radne snage. A taj novac, kad radnici na svim stranama kupe svoja životna sredstva (a svaki radnik mora to činiti za sopstveno održanje i za održanje svoje porodice), vraća se do poslednje pare, opet u džepove kapitalista kao klase. Jer kapitalistički preduzetnici su oni koji radnicima prodaju njihova životna sredstva kao robe. A sada da vidimo šta je sa potrošnjom kapitalista samih. Zivotna sredstva kapitalističke klase pripadaju joj već kao robna masa pre svake razmene i to na osnovu kapitalističkog odnosa prema kome ove sve robe uopšte - izuzev jedino robu radnu snagu - dolaze na svet kao sopstvenost kapitala. Dabome da ona .,bolja" životna sredstva, baš zato što su robe, dolaze na svet samo kao vlasništvo mnogih rasturenih privatnih kapitalista, kao respektivno privatno vlasništvo svakog individualnog kapitalista. Zato da bi kapitalistička klasa došla do uživanja pripadajuće joj mase životnih sredstava - kao kod postojanog kapitala - mora se izvršiti svestrana promena posednika među kapitalistima. I ta društvena razmena mora biti posredovana novcem i kapitalisti opet moraju sami za tu svrhu da ubace u opticaj potrebnu količinu novca, jer i tu se radi, kao i pri obnovi postojanog kapitala, o unutrašnjoj domaćoj stvari klase preduzetnikii. A pošto se razmena izvrši, i ova novčana suma ne vraća opet u džep celokupne klase kapitalista, iz kog je i došla. Da svake godine i stvarno bude proizveden potrebni deo životnih sredstava skupa sa nužnim luksuzom za kapitaliste, zato se stara isti onaj mehanizam kapitalističke eksploatacije koji uopš~e reguliše najamni odnos. Kad bi radnici proizvodili samo toliko sredstava za život koliko je potrebno za njihovo sopstveno održanje, onda bi njihovo uposlenje sa stanovišta kapitala pret379
stavljalo čistu besmislicu. Njihovo uposlenje počii_;je da dob'ja smisao tek kad radnik preko svog sopstvenog odrzavanJa, koJe odgovara njegovoj najamnini, obezbeđuje i održanje svog "hranioca", to jest stvara za kapitalista prema Marxovoj terminologiji "višak vrednosti". A taj višak vrednosti, između ostalog, mora služim tome da kapitalističkoj klasi, kao svakoj eksploatatorskoj klasi u ranijim istoriskim periodima, obezbedi potrebno životno održanje i luksuz. Kapitalismma tada preostaje još naročiti trud da uzajamnom razmenom odgovarajućih roba i obezbeđenjem za to potrebnih novčanih sredstava obezbede trnovitu i punu odricanja egzistenciju sopstvene klase kao i njeno prirodno razmnožavanje. Sa ovim bi u našoj društvenoj celokupnoj robnoj kaši bilo svršeno najpre sa dva velika dela: sa sredstvima za proizvodnju za obnovu procesa rada, i sa životnim sredstvima za održanje stanovništva, to jest na jednoj strani radničke klase, a na drugoj kapitalističke klase. Da se razumemo. Može lako izgledati kao da erno mi dosada crtali slike koje su čist proizvod fantazije. Koji kapitalist danas to zna i koji kapitalist se uopšte brine o tome šta je i koliko je potrebno za naknađivanje porabačenog celokupnog kapitala, za ishranu celokupne radničke klase ili kapitalističke klase? Svaki preduzetnik proizvodi nasumce, utrkujući se s drugima i svaki ipak vidi taman samo ono što se zbiva pred njegovim nosom. Pa ipak, u tom konfuznom haosu anarhije i konkurencije, očigledno postoje, konačno, nevidljiva pravila, koja se probijU:, jer bi se kapitalističko društvo inače već davno raspalo u paramparčad. A ceo smisao političke ekonomije kao nauke, a napose sves:1i cilj Marxovog ekonomskog učenja, i sastoj[ se upravo u tome da pokaže ove skrivene zakone i da posred zbrke privatnih privreda uspostavi poredak i povezanost društvene celine. Za tim objektivnim nevidljivim pravilima kapitalističke akumulacije - nagomilavanja kapitala posredstvom napredujućeg proširenja prO·· izvodnje - moramo sada da tragamo. Sto ti zakoni, koje mi ovde izlažemo, nisu merodavni za svesne postupke delotvornih individualnih kapitala, što ustvari ne postoji organ društvene celine koji bi ova pravila svesno postavio i u život proveo, iz toga proizlazi samo da današnja proizvodnja, kao teturajući se, pro izvodeći stalno sada premnogo, a sada premalo, putem stalnih l<.olebanja cena i kriza vrši svoje zadatke. Ali upravo ta kolebanja cena i krize imaju za društvo u celini samo smisao da haotičnu privatnu proizvodnju, svakog časa i periodično, stalno ponovo užljebljuju u kolosek opštih velikih povezanosti, bez kojih bi se ona vrlo brzo morala raspasti. Kad mi ovde, dakle, sa Marxom pokušavamo da u krupnim potezima ocrtamo odnos
380
k~pitalističke ce~okupne proizvodnje prema društvenoj t b' IDI prosto prelaz1mo pre.ko specifičnih metoda kapitalizm~? :~le~ banJa cena 1 knza, koJima on one odnose stavlja u pokret · Idemo do dna stvari. ·• 1 Sa ova dv!' velika dela društvene robne mase, s kojima smo gotovi, ne moze Ipak o stvari biti rečeno sve što treba Ak b. eksploat.acija r~dni? ljudi služila samo tome da eksploaiator~m~ obezbedi ~~skosan ZIVOt, onda bismo imali vrstu modernizovanog robovlasmckog društva ili srednjevekovne feudalne vladavine ali .ne. mode:nu vladavinu kapitala. Njegova životna svrha poziv Je profit u obliku novca, nagomilavanje novčanog kapitala. Dakle, pravi istoriski smisao proizvodnje počinje tek tamo gde eksploatacija pređe preko tih granica. Višak vrednosti mora biti .ne sa~o dovoljan da dopusti staležu primerenu egzistenciju kap1tal~hcke klase, nego on mora da sadrži preko toga još i određeru deo namenjen akumulacij~. Cak taj dominantni pravi cilj je toliko merodavan da radnici bivaju samo u toj srazmeri uposleni, dakle i u položaj dovedeni, da za sebe obezbede mvotna sredstva, ukoliko prod.zvode taj profit :oa akumulaciju i ukoliko postoji izgled da će on u obliku novca stvamo moći i biti akumulisan. U našem zamišljenom stovarištu celokupne robe kapitalističkog društva moramo, prema tome, naći j oš i treći deo roba, koji nije namenjen ni za obnovu utrošemh sredstava za proizvodnju ni za održavanje radnika i kapitalista; sve ovo prešli smo već ranije. To će biti deo roba koje će pretstavljati onaj neprocenjivi deo viška vrednooti koji je isceđen iz radnika i koji, ustvari, čini životni cilj kapitala: profit, namenjen kapitalizovanju, akumulaciji. Koje vrste robe su to i kome u društvu su one potrebne, to jest ko će ih od kapitalista u:oeti da bi im konačno pomogao da najvažniji deo profita pretvore u suvo zlato? Ovde smo dospeli do suštine problema akumulacije i moramo ispitati sve pokušaje njegovog rešenja. Mogu li radnici, možda, biti ti koji će iz društvenog robnog magazina kupiti ovaj poslednji deo roba. Oni nemaju baš nikakvih kupovnih sredstava, osim najamnina dobijenih od 'preduzetnika i uzimaju u iznosu tih najamnina samo taman onaj deo koji im je škrto dodeljen u društvenom celokupnom proizvodu. Preko toga oni ne mogu ni za prebijenu paru da kupe "išta od kapitalističkih roba, ma kolii.lro mnogo nezadovoljenih životnih potreba imali. Namera i interes kapitalis:ičke klas~ ide za tim da onaj deo društvenog celokupnog prOizvoda kOJI radnici troše i kupovna sredstva za to budu odmereni što oskudnije, a ne što obilatije. Jer sa stanovišta kapitalista kao celo-
i
361
kupne klase - vrlo je značajno da se ovo st~novište istakne, za razliku od raznolikih shvatanJa md1v1dualmh kap1tahsta -:radnici za njih nisu kupci rob§., nisu "mušterijejj kao drugi, nego samo radna snaga čije je održavanje iz jednog dela njihovog sopstvenog proizvoda žalosna n~izbežt;ost, ~oja biva svedena na svagdašnju socijalno dopust1vu naJmanJu meru. . Mogu li, možda, sami kapitalisti biti kupci ?.nog posled?]eg dela svoje društvene robne mase, tako da pros~re SVOJU !lenu potrošnju? To bi, možda, i moglo da bude, bez obzira što je za luksuz vladajuće klase, uključujući čak sve njene ludosti, već u dovoljnoj meri zbrinuto. Ali, ako bi kapitalisti do kraja proćerdali celokupni višak vrednosti isceđen iz svojih radnika, onda od akumulacije ne bi bilo ništa. U tom slučaju, sa stanovišta kapitala, imali bismo sasvim neverovatan povrat u modernizovanu vrstu robovlasničke privrede ili feudalizma. Moguće je pak zamisliti i nešto obratno i to se prigodice marljivo praktikuje: kapitalističku akumulaciju sa robovlasničkim oblicima eksploatacije ili kmetstvom mogli smo posmatrati šezdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Državama, sada još u Rumuniji, i u raznim prekomorskim kolonijama. Ali obrnuti slučaj: moderni oblik eksploatacije, dakle, slobodni najamni odnos sa naknadnim antičkim ili feudalnim rastraćivanjem viška vrednosti, sa zanemarivanjem akumulacije, taj smrtni greh protiv svetoga duha kapitala ne može se prosto ni zamisliti. Treba imati u vidu da se ovde opet vrlo jako razlikuje stanovdšte celokupnog kapitala od stanovišta individualnog preduzetnika. Za ovog potonjeg se, naprimer, i luksuz "velike gospoštije" pojavljuje kao željeno proširenje prođe, dakle, kao prvoklasna pril>ka za ~kumulaciju. Za svoje kapitaliste zajedno kao klasu, utrošak celokupnog viška vrednosti na luksuz znači čisto bezumlje, ekonomsko samoubistvo, jer je to uništenje akumulacije u njenom korenu.
Ko, dakle, može biti kupac, potrošač onog dela društvene robne mase čija prodaja treba da omogući akumulaciju? Jedno Je jasno: to ne mogu biti ni radnici, ni kapitalisti. Ali ne postoje li u društvu još svakojaki drugi slojevi, kao činovnici, vojska, sveštenstvo, naučnici, umetnici, koji ne spadaju ni u radnike, ni u kapitaliste? Zar i sve te kategorije stanovništva ne moraju zadovoljiti svoju potrošnju, ne mogu li upravo one istupati kao traženi kupci suviška roba? Opet: za individualnog kapitalista, svakako! Ali je drukčije ako sve preduz=tnike posmatra'?o kao klasu, ako posmatramo celokupni drustvem kap1tal. Sv1 ov1 pobrojani društveni slojevi i profesije u kapitalističkom društvu su samo privesak kapitalističke klase. UpLtaJmo se: odakle crpu svoja sredstva za kupovinu činovnici, 382
voj~ici, _svešt~ni~~· u:n:tetn~ci itd., pa će se ispostaviti da se oni odrzavaJ':' delmucno IZ dzepa kapitalista, a delimično (posredstv_?m .sistema posrednih poreza) iz radničkih najamnina Ovi. sl_?JeVI ekonomski se ne mogu, dakle, za celokupni kapital broJat! kao posebna klasa potrošača, jer oni nemaju samostalnog Izvor~ kl!p~v;ne snage, nego su kao paraziti dveju velikih masa: kap1tahstii 1 radnika i već uključeni u njihovu J.>Otrošn'u. Zasada, _dakle, još uvek ne vidimo nikakve potrošače, ~i kakvu. mogucnost da nađemo kupca za poslednji deo roba, čija prodaJa treba tek da privede u delo akumulaciju. Najzad, izlaz iz ove teškoće je sasvim jednostavan. Vrteći se l!. ranijem krugu, mi se vladamo kao onaj jahač koji je očajno traz1o konJa na kome je sedeo. Možda su kapitalisti uzajamno kupc1 onog ostatka roba, -ne radi toga da bi je protraćili, nego upravo d
383
dobijaju iz samostalnog izvora, a _ne izvode ih iz. džeJ?a kapitalista kao radnici ili kao saradmc1 kapitala: drzavm orgam, vojsk;, sveštenstvo, slobodne profesije. To moraju, dakle, biti kupci koji do svojih sredstava za kupovmu dolaze na osnovu robne razmene, dakle, takođe na osnovu robne proizvodnje koja •e vrši van kruga kapitalističke robne proizvodnje; to moraju, dakle, biti proizvođači čija proizvodna sredstva se ne mogu smatrati kao kapital i koji sami ne pripadaju onim dvema kategorijama: kapitalista i radnika, ali kojima su ipak, na ovaj ili onaj način, potrebne kapitalističke robe. Ali gde se nalaze takvi kupci? Osim kapitalista, sa njihovom pratnjom parazita, u današnjem društvu nema drugih klasa ili slojeva. Tu dolazimo na čvornu tačku pitanja. Marx u drugom, kao i u prvom tomu "Kapitala", za pretpostavku svojih razmatranja uzima da je kapitalistički način proizvodnje jedini i isključivi oblik proizvodnje. On u prvoj knjizi veli: "Ovde se apstrahuje od međunarodne trgovine koja domaće vrste robil zamenjuje inostranim i pomoću koje neka nacija može da preobraća luksuzne predmete u sredstva za proizvodnju i životne namirnice, i obratno. Da bismo predmet proučavanja shvatili u njegovoj čistoti, oslobođen(og) sporednih okolnosti koje bi mogle smetati, moramo ovde ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistička proizvodnja svugde ustanovila i da je zavladala svima granama proizvodnje."* A u drugom tomu: "Prema našoj pretpostavci - opšta i isključiva vladavina kapitalističke proizvodnje - nema osim te klase (kapitalista) uopšte nikakve druge do radničke klase" (str. 278). Pod ovim uslovima u društvu pos-toje, naravno, samo kapitalisti sa priveskom i najamni proleteri, drugi slojevi, drugi proizvođači roba i potrošači ne mogu da se nađu, ali u tom slučaju kapitalistička akumulacija, kao što sam pokušala da to izložim, stoji pred nerešljivim pitanjem do kog smo, najzad, prispeli. Može se okretati i obrtati koliko se hoće, ali sve dotle dok ostaje pri -postavci da u društvu osim kapitalista i najamnih radnika nema više drugih slojeva, za kapitaliste kao celokupnu klasu je nemoguće da se oslobode onog suviška roba, da višak vrednosti pretvore u novac i da tako mogu da vrše akumulaciJu kapitala. . Ali Marxova postavka je bila samo teoretska pretpostavka sa ciljem olakšanja i uprošćenja istraživanja. Ustvari, kapitalistička proizvodnja, kao što svak zna i kao što Marx u "Kapitalu" naročito ističe, nije nipošto jedini i isključivi vladajući
* K. 384
Marx, "Kapital", tom l, str. 479, napoznena 21a.
nač~n proi_zvodnje. ~tvari?-? ~.svima kapitalističkim zemljama, ~a ~ u. o~:ID:a sa naJra~VlJenlJOm kru~nom iJ?-dustrijom, pored kap1tahshdcih .preduzeca u zanatstvu 1 u polJoprivredi postoje mnogobroJna s1tna z~natska i seljačka preduzeća koja vrše prostu robnu prmzvodnJu. Stvarno pored starih kapitalističkih zemalJa l u samoJ Evropi postoje još zemlje u kojima i dodanas p_reovlađuje seljačka i zanatska prod.zvodnj-a, kao naprimer RuSlJ~, Balkan, Skandinavija, Spanija. I najzad, pored kapitalishcke Evrope 1 Severne Amerike postoje ogromni kontinenti u kojima kapitalistička proizvodnja tek ako je uhvatila koren na nekoliko raštrkanih mesta, a inače narodi tih kontinenata pokazuju sve moguće pmvredne oblike, od primitivnih komunističkih do feudalnih, seljačkih i zanatskih. Svi ovi oblici društva i proizvodni e postoje i posto j ali su ne samo u mimom prostornom uporednom postojanju sa kapitalizmom, nego .:;e između njih i evropskog kapitala već od prvih početaka kapitalističke ere razvijala živa razmena materija sasvim osobene vrste. Kapitalistička proizvodnja je kao prava masovna proizvodnja upućena na kupce iz krugova seljaka i zanatlija starih zemalja kao i na potrošače svih dxugih zemalja, dok ona sa svoje strane tehnički ne može da izađe na kraj bez proizvoda tih slojeva i zemalja (bilo u sredstvima_za proizvodnju, bilo u životnim sredstvima). Tako se morao već od početka između kapitalističke proizvodnje i njene nekapitalističke istoriske sredine razvijati odnos razmene pri kom je kapital nalazio mogućnost kako da sopstveni višak vrednosti realizuje u suvo zlato za svrhe daljeg kapitalizovanja, tako i· da se snabde svim mogućim robama za proširenje sopstvene proizvodnje i, najzad, da razaranjem onih nekapitalističkih proizvodnih oblika obezbedi stalni novi pridolazak proletarizovanih radnih snaga. Ovo je samo gola ekonomska sadržina odnosa. Njihovo konkretno uobličenje u stvarnosti čini istoriski proces razvitka kapitalizma na svetskoj pozornici, sa svima njegovim šarolikim i živim raznovrsnostima. U razmeni sa svojom nekapitalističkom sredinom kapital prvenstveno nailazi na teškoće od naturalne privrede. obezbeđenih socijalnih odnosa i ograničenih potreba patrijarhalne seljačke privrede kao i od zanatstva. U ovom slučaju ka~ital pribegava "herojskim sredstvima", sekiri političkog nasllJ~· U samoj Evropi njegov prvi gest je- revolucion~rno sav!ađl vanje feudalne naturalne privrede. U prekomorsk1m zemlJ~ma pak podjarmljenje i razaranje tradici~n-alnih zajednica prv1 Je čin svetskoistoriski porođajni akt kap1tala, a potom traJna P?pr~tna pojava akumulacije. Razaranjem. pri~tivnih, ~aturalmh privrednih patrijarhalnih seljačkih odnosa bh zemalJa, evrop2i Akumulacija kapitala
385
ski kapital otvara tamo vrata robnoj razmeni i robn?j proizv~d~ nji, pretvara njihove stanovnike u kupe': kap1tahstJ:k1h. roba. 1 u isto vreme, posredstvom d1rektne mesavme plJackanJa pnrodnih blaga i nagomilanih bogatstava porobljenih naroda, silno ubrzava sopstvenu akumulaciju. Od početka XIX veka, ruku pod ruku sa ovim metodima ide i izvoz akumulisanog kapitala iz Evrope u nekapitalističke zemlje drugih delova sveta; tamo on, na novom polju, na razvalinama domaćih, starih oblika proizvodnje, nalazi nov krug kupaca svojih roba i time mogućnosti dalje akumulacije. Tako se kapitalizam, blagodareći uzajamnom delovanju sa nekapitalističkim društvenim krugoV'ima i zemljama, proš•iruje sve dalje, akumulišući pritom na njihov račun, a njih same u isto vreme stopu po stopu razjeda i potiskuje, da bi na njihovo mesto stupio sam. Ukoliko više kapitalističkih zemalja uzima učešća u tom lovu na akumulacione oblasti, i ukoliko su manje nekapitalističke oblasti koje su još otvorene svetskoj ekspanziji kapitala, utoliko ogorčenija postaje konkurentska borba kapitala za one akumulacione oblasti, utoliko više se njegova krstarenja na svetskoj pozornici razvijaju u lanac ekonomskih i političkih katastrofa: u svetske krize, ratove, revolucije. Ovim procesom, međutim, kapital sebi priprema Pr9:e_a,s_t, _i to na dva načina. Prvo, što svojim proširenjem na račun nekapitalističkih oblika proizvodnje bezobzirno stremi ka trenutku kada će se celokupna čovečanstvo uis.tinu sastojati samo iz kapitalista i najamnih proletera, i kada zbog toga postaje nem<:>guće svako dalje proširenje, dakle, akumulacija. U isto vreme on pojačava, u meri u kojoj se ova tendencija probija, klasne suprotnosti, međunarodnu privrednu i političku anarhiju, tako da pre nego što se pokažu poolednje konsekvencije ekonomskog razvitka, pre nego što apsolutna nepodeljena vlast kapitalističke proizvodnje bude u svetu postignuta, on mora izazvati ustanak međunarodnog proletarijata protiv postojanja vladavine kapitala. Eto tako, u najkraćim potezima, ja zamišljam problem i njegovo rešenje. Na prvi pogled ovo može izgledati samo kao čisto teoretsko sitničarenje. Pa ipak je praktično značenje problema sasvim očito. To je njegova veza sa najistaknutijem či njenicom današnjeg javnog života, sa imperijalizmom. A spoljne 1 t,ipične pojave imperijalističkog perioda suopffitwoznate: borba kapitalističkih država o kolonije i interesne sfere, o mogućnosti pl~sira~ja evr?pskog ~apitala, internacionalni sistem zajmova, m1htanzam, vtsoke zastltne carine, dominantna uloga bankovnog kapitala i kartelske industrije u svetskoj politici. Njena povezanost sa poslednjom fazom kapitalističkog razvitka, njen 386
~načaj za akumulaciju kapitala tako su izraziti da ih jasno vide pnznaJ~ .kako nosioc~ tako i protivnici imperijalizma. Socijaldemok~atlJa se, međutim, ne može zadovoljiti ovim empiriskim sazna~Jem. O~a mora na egzaktan način da otkrije ekonomsku 1
zakomtost ovili povezanosti, da poduhvati pravi koren velikog 1 raznoboJnog kompleksa pojava imperijalizma. Jer, kao i uvek .u ovakvim slučajevima, tek egzaktno teoretsko zahvatanje pro~l~ma u korenu, može da u našoj praksi u borbi protiv imperiJahzma _da onu sigurnost, jasnoću cilja i udarnu snagu koji su za pohbku proletarijata neophodni. I pre pojave Marxovog ,.Kapitala" bile su dobro poznate činjenice eksploatacije višk~ rada, profita. Ali tek egzaktna teorija viška vrednosti i njegovog st:raranja, zakona najamnine i industriske rezervne armije, kako 1h je Marx izgradio na svojoj teoriji vrednosti, dali su prak:st klasne borbe granitnu osnovu na kojoj se razvijao nemački radnički pokret, a njegovim stopama i celokupan internacionalni radnički pokret do Svetskog rata. Da teorij a sama po sebi nije dovoljna, i da se i za najbolju teoriju može povezati najgora praksa, dokaz je upravo sadašnji slom nemačke socijaldemokratije. Ali taj slom nije došao kao posledica Marxovog teoretskog saznanja, nego uprkos tim saznanjima. Taj slom može biti savladan samo tada ako praksa radničkog pokreta bude dovedena u saglasnost sa teorijom. Kako u celini i uopšte tako i u svakom važnijem sektoru klasne borbe sasvim čvrstu osnovu naše pozicije možemo izvući samo iz Marxove teori1e, iz mnogih nekorišćenih blaga Marxovih osnovnih dela. Van svake je sumnje da ekonomski koren imperijalizma može biti izveden specijalno iz zakona akumulacije kapitala i da sa njima mora biti doveden u saglasnost, jer imperijalizam u svojoj celini, već prema opštem empiričkom zapažanju, nije ništa drugo nego SJe~~!!'iČ!lLID.~tog__'l!J<_l!'J!!>lill:ije. Kako je, međutim, to moguće dok se i dalje nekritički držimo Marxo-:e pretpostavke iz drugog toma "Kapitala", skrojene za Ci'ruštvo u kome je kapitalistička proizvodnja jedina, u kome se celo stanovništvo sastoji isključivo iz kapitalista i najamnih radnika? Bez obzira kako se pobliže odrede unutrašnje ekonomsk~ pokretačke snage imperijalizma, u svakom slučaju toliko je jasno i opštepoznato: njegovo biće sastoji se upravo iz proširenja vladavine kapitala iz starih kapitalističkih zemalja na now oblasti i iz ekonomske i političke konkurentske borbe kapltalističkih zemalja o te oblasti. Marx smatra, međutim, kao št~ smo videli, u drugom tomu svog "Kapitala", da j.e ceo ~v.et v~c "jedna kapitalistička nacija", da su svi drugi pr~vred':'1. l soc~ Jalni oblici već iščezli. Kako je onda moguće obJasmtt rmpen-
...
387
jalizam u takvom društvu u kome za njega ustvari apsolutno nema više mesta? Smatrala sam da tu treba da otpočnem sa kritrkom. Izgledalo mi je da je neumesna i da izaziva smetnje teoretska pretpostavka o postojanju društva sasta~ljenog isključivo od kapitalista i radnikA, koja je po seb1 sasVlm opravdana 1 umesna za određene ciljeve proučavanja, - tako u prvom tomu "Kapitala", pri analizi individualnog kapitala i njegovih eksploatatorskih praksa u fabrici - kada se radi o akumulaciji celokupnog društvenog kapitala. Kako ova pretstavlja stvarni istoriski proces kapitalističkog razvitka, po mome mišljenju ona se ne može shvatiti ako se jednostavno pređe preko svih uslova te istoriske stvarnosti. Akumulacija kapitala kao istoriski proces probija se napred od prvog do poslednjeg dana unutar istoriske sredine raznih pretkapitalističkih forma ci j a, u stalnoj političkoj borbi i pod stalnim ekonomskim uzajamnim uticajima sa njima. Kako se mogu, dakle, pravilno shvatiti ovaj proces ti njegovi unutarnji zakoni kretanja u beskrvnoj teoretskoj fikciji koja celu ovu istorisku sredinu, tu borbu i te uzajamne uticaje, proglašava za nepostojeće? Upravo ovde mi izgleda da je, potpuno u duhu Marxove teorije, nužno da se napusti pretpostavka iz prvog toma "Kapitala" koja je tamo činila dragocene usluge, i da treba postaviti istraživanje akumulacije kao ukupnog procesa na konkretnu bazu razmena materija između kapitala i njegove istoriske sredine. Ako se to učini, onda, po mome shvatanju, rezultira objašnjenje procesa na prirodan način upravo iz samih Marxovih osnovnih učenja i u punoj sa glasnosti sa ostalim delovima njegovog ekonomskog glavnog dela. Marx sam je pitanje akumulacije celokupnog kapitala samo postavio, ali na njega nije dao odgovor. On je, istina, kao pretpostavku svoje analize uzeo pre svega čisto kapitalističko društvo, ali analizu na toj osnovi on ne samo da nije izveo dokraja, nego ju je upravo pri tom kardinalnom pitanju prekinuo. Da bi svoje shvatanje pretstavio očigledno, Marx je postavio nekoliko matematičkih šema, ali njihov smisao u odnosu na socijalne praktične mogućnosti i njihovo proveravanje sa toga stanovišta jedva da je i otpočeo, kad su mu bolest i smrt istrgle pero iz ruke. Rešenje ovoga kao i tolikih drugih problema jasno je da je ostalo kao zadatak njegovih učenika i moja "Akumulacija" je trebalo da bude pokušaj u tom pravcu. Rešenje koje sam ja našla moglo se smatrati kao ispravno ili pogrešno, ono je moglo biti kritikovano, napadano, upotpunjavana, ili na drugo rešenje ukazano. Od svega ovoga nije zbilo ništa. Desilo se nešto sasvim neočekivano: "stručnjaci" su
se
388
izja~ili da uopšte ne p~stoji problem koji bi trebalo da se rešava. Ma~~ova Iz!aganJa u drugom tomu "Kapitala" da su ~ulaciJU sasvim dovoljno i iscrpno objasnila, tamo je sve sasvrmv od;eđeno, baš šemama, do u tančine dokazano: da kapi~al 1?-oze Izyr.sno da raste, da proizvodnja može da se širi 03 cak 1 u slucaJu ako u svetu osim kapitalističke ne bi post~jala mkakva druga - nego samo kapitalistička privreda: da je ona sama. sebi tržište, i da je samo moja totalna nesposobnost da shvahm abecedu Marxovih šema mogla da me zavede da ovde vidim neki problem! Zamislite: . Istina, ve_ć puno jedno stoJeće traju kontroverze u politič koJ ekonomiJI o problemu akumulacije, o mogućnosti realizovanja viška vrednosti: dvadesetih godina u rasprama Sismondija sa Sayom, Ricardom i MacCullochom, pedesetih godina između Rodbertusa i von Kirchmanna, osamdesetih i devedesetih godina između ruskih "narodnjak§." i marksista. Najistaknutiji teoretičari nacionalne ekonomije u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Rusiji, uvek su iznova pretresali ovo pitanje i to i pre i posle pojave Marxovog "Kapitala". Problem nije davao mira istraživačima gde god je potstrekom oštre socijalne kritike u nacionalnoj ekonomiji pulsirao bujan duhovni život. Istina je, međutim, da drugi tom "Kapitala" nije završeno delo, kao što je to slučaj sa prvim tomom. On je ostao samo torzo i nepovezana zbirka manje-više gotovih fragmenata i nacrta kako ih istraživač za sopstveno potsećanje beleži, a njihova obrada je, međutim, stalno sprečavana i prekidana bolešću. Naročito analiza akumulacije celokupnog kapitala, o kojoj se ovde radi, kao poslednja glava rukopisa prošla je najgore: od 450 strana knjige ona obuhvata ciglih 35 i prekida se usred reči. Istina je da je i sam Marx za ovaj poslednji odeljak toma, prema Engelsovom svedočanstvu, smatrao da je "neophodno nužno preraditi" ga, i prema istom svedočanstvu ostao je "samo privremeno pretresanje predmeta". Odista, u toku svoje analize Marx je problem realizovanja viška vrednosti stalno odlagao · do završetka rukopisa, istakao svoje sumnje u uvek novom obliku i već time je on teškoće problema sam posvedočio. Istina je da između pretpostavki u kratkim fragmentima na završetku drugog toma, gde Marx obrađuje akumulaciju, i izlaganja u trećem tomu, gde izlaže "celokupna kretanje kapitala", kao i nekolikih značajnih zakona iz prvog toma, postoJe izrazite protivrečnosti na koje ja u svojoj knjizi podrobno ukazujem. . ... Istina je da se pokazuje neobuzdana navala kap1tahsl!cke proizvodnje u nekapitalističke zemlje već od prvog casa stupa-
389
nja kapitala na istorisku pozornicu, da se o~a kao crv:n~ .t;lit kroz ceo njegov razvitak, da pos~aJe sve ~,1acaJ.~lJ~, dok, najzad, četvrt veka unazad ne. nastupi u fazu lm~er!Jab 'ma, upravo kao odlučujući i dommantm faktor drustvenog života. Istina je da je već svakom poznato da nigde u svetu niti je kad postojala niti danas postoji zemlja u kojoj bi postojala isključivo kapitalistička proizvodnja, u kojoj bi postojali samo kapitalisti i najamni radnici. Društvo skrojeno prema pretpostavkama drugog toma "Kapitala" ne postoji nigde u realnoj stvarnosti. I uprkos svemu tome zvanični "stručnjaci" marksizma izjavljuju da problem akumulacije ne postoji, da je sve to kod Marxa konačno rešeno! Neobična pretpostavka akumulacije u drugom tomu nije im nimalo smetala; oni je, čnk, kao nešto na roči to nisu ni zapazili! I sada, upozoreni na ovu okolnost, oni upravo tu neobičnost smatraju kao sasvim u redu, hvataju se grčevito za tu pretstavu i udaraju ljutito po onom ko želi da vidi problem onde gde zvanični marksizam decenijama nije osetio ništa osim dopadanje! To je tako izrazit slučaj epigonstva da bi mogao biti upoređen samo sa anegdotskim slučajem iz kruga zatucanih nauč nika, kada je bilo u pitanju takozvano "preturanje tabaka" Kantovih "Prolegomena". Citavo jedno stoJeće vođen je u filozofskom svetu žestok spor o mnogostrukim zagonetkama Kantovog učenja, a naročito i o "Prolegomena", pri tumačenju Kantovog učenja stvorene su bile čitave škole koje su se uzajamno hvatale za kike. Najzad je profesor Vaihinger rešio barem jednu od najzamršenijih zagonetki na najprostiji način na svetu ukazavši da jedan deo paragrafa 4 "Prolegomena", koji ostalom delu tog paragrafa priliči kao "pesnica na oko", ne spada u taj paragraf, nego u paragraf 2, a da je štamparskom greškom originalnog izdanja odvojen od tog mesta i stavljen na pogrešno mesto. Svaki normalni čitalac danas to vidi odmah i sasvim jasno. Ali to nije bio u stanju da zapazi esnafski naučnik; kroz celo jedno stoJeće on je na štamparskoj grešci gradio dub<>koumne teoriJ e. Cak se zbilja našao neki teško učen čovek i profesor u Bonnu, da u 4 članka u "Philosophische Monatshefte" ogorčeno d<>kazuje da tobožnje "preturanje tabaka" ne postoji, da je ono što je otštampano kao štamparska greška ustvam pravi pravcati Kant i da je onaj ko se drznuo da u tome traga za štamparskom greškom nije shvatio jezgro Kantove filozofije. Eto tako se, otprilike, grčevito drže "stručnjaci" pretpostavke drugog toma Marxovog "Kapitala i matematičkih šemA provlači
11
390
zasnov.anih na njoj. Glavna sumnja moje kritike zasniva se
me~utim.'. na tome da matematičke ~em<;.u pitanju akumulacij~
uopste msta ~~ mogu dokazah, Jer Je nJihova istoriska pretpostavka neodrz1va. Kao odgovor na ovo vele mi: Ali šeme se sasvim glatko razrešuju, dakle, problem akumulaciie je rešen · ' on uopšte ne postoji. Evo primera ortodoksnC>g kulta formule. Otto Bauer, u "Neue Zeit"-u, na sledeći način pristupa pitanju koje sam postavila: Kako se realizuje višak vrednosti. On konstruiše četiri velike tablice brojeva u kojima mu nisu bila dovoljna samo slova latinice kako ih je Marx upotrebljavao za skraćeno obeležavanje pootojanog i promenljivog kapitala, nego Bauer dodaje još i nekoliko grčkih slova. Njegove tablice zbog toga izgledaju još u većoj meri zastrašujuće negoli sve šeme u Marxovom ,.Kapitalu". Sa tim aparatom on želi da dokaže kako kapitalisti, i poole obnove utrošenog kapitala, prodaju onaj suvišak robe u kom leži njihov višak vrednosti namenjen kapitalizovanju: ,.Povrh toga međutim (posle naknade starih sredstava za proizvodnju), kapitalisti žele da svoj akumulisani višak vrednosti iz prve godine koriste za proširenje postojećih ili za osnivanje novih preduzeća. Ako u sJedećoj godini hoće da koriste uvećani kapital u iznoou od 12 500, onda oni moraju već ove godine graditi radne prostorije, kupiti nove mašine, povećati svoje zalihe sirovina itd. itd." (,.Neue Zeit", 19la, broj 24, str. 863.) Tako bi problem bio rešen. ,.Hoće li kapitalisti" da svoju proizvodnju prošire, onda im je, naravno, potrebno i više sredstava za proizvodnju nego dotle, i tako su oni uzajamno svoji sopstveni kupci. U isto vreme njima će biti potrebno i više radr.ik§., i za te radnike više životnih sredstava koje oni, naravno, isto tako proizvode. Na taj način je celokupni suvišak sredstava za proizvodnju i životnih sredstava rasprodan i akumulacija može da otpočne. Kao što se vidi, izlazi sve samo na to da li kapitalisti proširenje proizvodnje ,.hoće" da preuzmu. A zašto oni to ne bi hteli? Pa, naravno da "hoće"! "Na taj način realizuje se čitava vrednost proizvodnje obe sfere, dakle, i ceo višak vrednosti", izjavljuje Bauer pobedonosno, i iz toga izvlači zaključ,.k:
"Na isti način možemo se uveriti i na osnovu tablice IV, da se ne samo u prvoj godini nego i u svakoj sledećoj celokupna vrednost proizvodnje obe sfere bez smetnje prodaje i tako realizuje celokupni višak vrednosti. Postavka drugarice Luxemburg da akumulisani deo viška vrednosti ne može biti realizovao je, dakle, pogrešna." (l. e., str. 886.) 391
Bauer samo nije primetio da mu za dolaženje do ovako sjajnog rezultata nisu bila potrebna sva ona duga i podrobna računanja sa četiri tablice i sa širokim i dugim, ovalno zagrađenim i četvorospratnim formulama. Rezultat do koga Bauer dospeva ne proizlazi, naime, ni naj~anje iz ti?- njegovih tabli~a, nego ga on jednostavno pretpostavlJa kao da Je dat. Sve ono st_o je trebalo ddkazati Bauer jednostavno pretpostavlJa. U tom leZI ~ve njegovo "dokazivanje". Ako kapitalisti hoće da prošire proizvodnju, i to u onoj meri koliko raspolažu dodatnim kapitalom, onda treba samo da taj dodatni kapital ubace u svoju sopstvenu proizvodnju (pod pretpostavkom, razume se, da oni samri proizvode sva potrebna sredstva za proizvodnju i sva životna sredstva!) pa im tada ne ostaje nikakav suvišak rob§. koji se ne može prodati; zar može biti išta jednostavnije od ovoga, i zar je, da bi se "dokazalo" nešto što je samo po sebi razumljivo, potrebno ikakvo stovarište formula sa latinskim i grčkim slovima? Ali, radi se o tome da li kapitalisti, koji izvesno uvek "hoće" da .akumulišu, to i mogu, tj. da li oni za proširenu proizvodnju nalaze uvek i progresivno prošireno tržište i gde ga nalaze? A na ovo pitanje ne mogu da odgovore nikakve aritmetičke operacije sa fingiranim brojevima na hartiji, nego jedino analiza ekonomskih, društvenih povezanosti proizvodnje. Ako zapitamo "stručnjake": "Sto kapitalisti "hoće" da prošire proizvodnju, to je u redu, ali kome će oni onda prodavati svoju uvećanu količinu robe?" oni odgovaraju: ,.Kapitalisti će uvek sami preuzimati te rastuće količine roba za svoja preduzeća jer "hoće" da st,alno proširuju proizvodnju." "A ko proizvode kupuje, to pokazuje ba'i šema," izjavljuje lapidarno "Vorw§rts"-ov recenzent G. Eckstein.* Kratko i jasno: Kapitalisti svake godine proširuju proizvodnju upravo za onoliko koliko su "prištedeli" na višku vrednosti, oni su sami svoji kupci i zato im pitanje tržišta ne čini ni najmanju brigu. Ova tvrdnja je polazna tačka celog "dokazivanja". Ovakvoj tvrdnji nije potrebno nikakvo matematičko formulisanje, ona se apsolutno ne može dokazati tim putem. Sama naivna pretp~stavka, kao da su matematičke formule ovde glavna stvar, 1 da b1 one mogle dokazati ekonomsku mogućnost takve akumulacije, najzabavnije je quiproquo ,.stručnih" čuvara marksizma i dovoljna sama po sebi da se Marx u grobu prevrne.
* Isto
tako A. Pannekoek u ,.Bremer Btirgerzeitung"-u od 29 janu-
ara. 1913; "Odgovor na ~ajjednostavniji način daje sama šema, jer svi prmz~odl nal~e _ta~_o (tJ. _no;t har~iji ,.Bremer Btirgerzeitung" -a) prođu.
Kupc1 su k_ap1tahsh 1 radmCI sami ... Ne postoji, dakle, nikakav problem za rešavanJe."
392
Marxu ni u snu nije na um padalo da svoje vlastite matematič~e šeme iznese možda kao dokaz da je akumulacija stvarno moguca samo u društvu sastavljenom od kapitalista i radnika. Marx Je ispitivao unutrašnji mehanizam kapitalističke akumulacije i postavio određene .ekonomske zakone na kojima proces poc1va. On Je 1zvodw otpnlike: Ako treba da se izvrši akumulacija. celokupnog kapitala, daikle, kod cele klase kapitalista, onda .Između oba velika odeljka društvene proizvodnje: prmzvodnJe sredstava za proizvodnju i proizvodnje životnih sredstava moraju postojati izvesni sasvim tačni kvantitativni odnosi. Samo u slučaju ako budu održani ti odnosi, tako da jedan veliki odelj,ak proizvodnje onom drugom stalno ide na ruku, moguće Je stalno progresivno proširenje proizvodnje, i u isto vreme što je cilj svega - iz nje izviruće stalno i neprekidno nesmetano nagomilavanje kapitala u oba odeljka. Da bi ovu svoju misao izložio i tačno prikazao, Marx skicira matematički primer, šemu sa proizvoljnim brojevima na osnovu kojih on pokazuje: tako i tako morale bi se pojedine stavke šeme (postojani kapital, promenljivi kapital, višak vrednosti) odnositi jedna prema drugoj ako akumulacija treba da se vrši. Da se, dakle, razumemo: Matematičke šeme su za Marxa J:rimer, ilustracija njegovih ekonomskih misli, kao što je "Tableau economique" za Quesnayevu teoriju, ili kao što su, naprimer zemljopisne karte sveta iz raznih vremena ilustracije svagdašnjih vladajućih i astronomskih geografskih shvatanja. D• li su zakoni akumulacije koje je Marx postavio ili, tačnije, fragmentarno nagovestio, tačni, očito je da to može pokazati samo ekonomska analiza sama, njeno upoređenje sa ostalim zakonima koje je Marx postavio, razmatranja raznih konsekvenci ja kojima oni vode, proveravanja pretpostavki od kojih one polaze i slič no. Sta treba da mislimo o "marksistima" koji svaku ovakvu kritiku odbijaju kao pothvat bez mozga, jer smatraju da je tačnost postavljenih zakona dokazana matematičkim šemama! Ja izražavam sumnju u to da li akumulacija može da se odvija u društvu sastavljenom isključivo od kapitalista i radnika, kao što je zamišljeno u .Marxovoj šemii., i postavljam mišljenje da se razvitak kapitalističke proizvodnje u svojoj celini ne mcže obuhvatiti u šematski odnos između čisto kapitalističkih preduzeća. Na to "stručnjaci" odgovaraju: Ali zacelo je to moguć.e! To se može sjajno dokazati "na osnovu tablice IV", "to_po~az_uJ~ upravo šeme", - tj. činjenica da se nizovi brojeva IZmišlJ en1 radi ilustracije mogu bez otpora sabirati i oduzimati! U Starom veku se verovalo u postojanje raznih bića iz carstva bajki: patuljaka, ljudi sa jednim okom, sa jednom rukom i nogom i mnogo drugih. Sumnja li, možda, iko da su ovakva 393
bića nekad zaista postojala? A mi ih viđamo tačno ucrtane na zemljopisnim kartama sveta. Nije li to dokaz da su one pretstave starih tačno odgovarale stvarnosti? Ali uzmimo prost primer. Za nameravanu gradnju železnice od grada A do grada B izrađen je predračun troškova i u tačnim brojkama izraču nato koliki će biti godišnji saobraćaj putnika i robe da hi osim amortizacije tekućih troškova preduzeća i uobičajenih "rezervi" mogla biti odbačena i "primerena" dividenda od, recimo, prvo 5%, a zatrlm 8%. Za osnivače železničl
* .. ~ k? proizvode ~uje, i to se vidi iz šema." "Drugarica Lux:mb:'rg )e 1z osnova knvo shvatila suštinu, svrhu i značaj Marxovih sema." G. Eckstein "VorwB.rts"~va recenzija, 16. II. 1913, prilog. 394
porasto'?- .proi:vodnje. A sa sta":oyišta kapital~ glavno pitanje J~ slede~e: Moze h tlm putem b1ti postignut d1 prikupljen ka• p1tahstlck1 proftt? Samo tada bi moglo biti reči o akumulaciji kapitala. Uzmi':'o opet jednostavan primer: kapitalist A proizvodi ugalJ, kap1tahst B fabrikuje mašine, kapitalist e proizvodi životna sredstva. Neka nam ova tri kapitalista pretstavljaju celokupnost kapitalističkih preduzetnika. Ako B proizvodi sve više mašina, A može da mu prodaje sve više uglja i zato će moći da uzima sve više mašina koje koristi u rudarstvu. Obojici treba sve više r-adnika, a ovima sve VJi.še životnih sredstava, dakle i e ima sve veću prođu, pa zbog toga i on postaje sve veći potrošač uglja kao i mašina koje su mu potrebne u njegovom preduzeću. I tako se stvar kreće u krugu penjući se sve više - ali samo tako dugo dok budemo mlatili praznu slamu. Pogledajmo, međutim, na stvari nešto konkretnije. Akumulisati kapital ne znači nagomilavati sve veća brda roba, nego sve više roba pretvarati u novčani kapital. Između nagomilavanja viška vrednosti u robama i primene tog viška vrednosti za proširenje proizvodnje leži svaki put odlučan skok, salto mortale robne proizvodnje, kako ga Marx naziva: prodaja za novac. Ili je ovo od značaja možda samo za indivi~ dualnog kapitalista, a ne i za celokupnu klasu, za društvo u celini? Nikako. Jer posmatrajući stvari sa društvenog gledišta, "ne srne se - veli Marx -pasti u manir, koji je Proudhon kopirao iz buržoaske ekonomije, pa stvar posmatrati tako kao da bi neko društvo s kapitalističkim načinom proizvodnje, posmatrano en bloc, kao celokupnost, izgubilo taj specifični, istorijski ekonomski karakter. Naprotiv. Mi onda imamo posla sa ukupnim kapitalistom" ("R;apital", knj. II, str. 355). Nagomilavanje profita kao novčanog kapitala čini upravo specifičan i sasvim bitan karakter kapitalističke proizvodnje i važi kako za klasu tako i za pojedinog preduzetnika. Upravo pri razmatranju akumulacije celokupnog kapitala, Marx i sam ističe "obrazovanje novog novčanog kapitala, koje obrazovanje prah stvarnu akumulaciju i nju u kapitalističkoj proizvodnji us!ov!java". ("Kapital", tom II, str. 421.) (Kurziv R. L.). U toku svoga istraživanja Marx se stalno vraća na pitanje: kako je moguća akumulacija novčanog kapitala kod klase kapitalista? Osmotrimo duhovito shvatanje "stručnjaka" i sa ove tačke. Kapitalist A prodaje svoje robe kapitalista B, dobija, dakle od B višak vrednosti u novcu. Ovaj svoju robu prodaje kc;pitalistu A i za pozlaćenje sopstvenog viška vrednosti dobija od A svoj novac opet natrag. Obojica prodaju svoje robe kapitalista e 1 dobi j aj u, dakle, i za svoj višak vrednosti novčani iznos od istoga 395
C. A odakle dobija ovaj? Od A i B. Drugi izvori za realizovanje viška vrednosti ne postoje, to jest prema pretpostavci ne postoje drugi potrošači roba. Je li moguće d~ na taj način_ dođe do obogaćenja A, B i C, izraženog u stvaranJU novog novcanog kapitala kod njih? Pretpostavimo za jedan m_omenat da k_od sve trojice rastu mase rob§. namenJene razmen1, da se pros1ren]e proizvodnje vrši nesmetano i da time rastu u robama pretstavljene mase viška vrednosti. Pretpostavimo da je eksploatacija izvršena, da je stvorena mogućnost bogaćenja, akumulacije. Ali da mogućnost postane stvarnost, potrebna je razmenu, realizovanje povećanog novog viška vrednosti u povećanom novom novčanom kapitalu. Zapamtimo, mi se ovde ne pitamo, kao što to čini Marx u više mahova u drugom tomu "Kapitala": odakle dolazi novac potreban za promet viška vrednosti?, da bi na ovo najzad odgovorio: od kopača zlata. Mi pitamo, naprotiv: kako novi novčani kapital dospeva u džepove kapitalista, kad su oni (apstrahujući radnike) među sobom jedini kupci rob:i.? Novčani kapital putuje ovde iz džepa u džep. Ali opet: možda ćemo postavljanjem ovakvih pitanja zalutati? Možda mogućnost gomilanja profita leži upravo u tom procesu stalnog pretakanja zlatnika iz jednog kapitalističkog džepa u drugi, u sukcesivnom realizovanju privatnih profita, pri čemu celokupna suma novčanog kapitala ni naj1nanje ne treba da raste jer nešto takvo kao "celokupni profit" svih kapitalista uopšte ne postoji osim u suroj teoriji? Ali -muka je to! - sa ovakvim shvatanjem morali bismo ceo III tom Marxovog "Kapitala" jednostavno baciti u vatru. Jer u njemu stoji u središtu, kao jedno od najvažnijih otkrića Marxove ekonomske teorije, učenje o prosečnom profitu. To teoriji vrednosti prvog toma daje tek realni smisao, a na ovoj opet počiva teorija viška vrednosti i drugi tom, pa bi tako i ovi tomovi morali da odu u vatru. Marxova ekonomska teorija stoji i pada sa shvatanjem o društvenom celokupnom kapitalu kao realnoj stvarnoj veličini koja svoj opipljivi izražaj nalazi upravo u kapitalističkom celokupnom profitu i njegovoj raspo~eli, i od čijeg neyidljivog kretanja potiču sva vidljiva kretanja md1V1dualmh kap1tala. Kapitalistički celokupni profit je ustvari mnogo realnija ekonomska veličina nego, naprimer, svagdašnja celokupna suma plaćenih radničkih najamnina. Ova poslednja poJaVlJU_Je se. naknadno kao statistički broj tek sabiranjem ISplaćenih ~Jamnma za neki vremenski period, dolk se celokupm proflt, naprotiv, javlja kao činilac u privrednom mehamzmu kao cehna hm što se putem konkurencije i kretanjem cena svakog momenta deli na individualne kapitale kao uobičajeni" prosečni profit ili kao ekstraprofit. " 396
.. Ostaje, ~akle, pri _ovome: društveni celokupni kapital postlz~ ~talno, 1 to u novcanom obhku, nek1 celokupni profit, koji za CilJev-; celokupne akumulacije mora stalno da laste. Ali kako je moguce da suma raste ako se sabirci premeštaiu uvek u
istom krugu samo iz džepa u džep. • . . Naizgled je moguće - kao što smo to dosad pretpostavlJah- da raste barem celokupna robna masa u kojoj je utelovlJen_ profit, a da jedino nabavljanje novca čini teškoću, .l to Je, mozda, samo tehničko pitanje novčanog opticaja. Ali i to je samo prividno, pri površnom posmatranju. Niti će celokupna
robna masa moći ma najmanje rasti, niti će moći biti proširenja proizvodnj-e, jer je za nju sa kapitalističkog stan.ovi.~ta na prvom koraku preduslov pretvaranje u novac, svestrano
već
realizovanje profita. Kapitalist A može povećane količine roba prodavati kapitalistu B, kapitalist B kapitalistu C, a C opet kapitalistima A i B, i realizovati profit, samo u slučaju ako bar jedan od njih konačno nađe prođu van ovog zatvorenog kruga. Ako toga ne bude, onda bi ova vrteška već posle nekoliko obrtaja škvipeći stala. Sa ove tačke treba sada oceniti misaonu dubinu mojih "stručnjakau kritičara kada mi dovikuju: "Kad drugarica Luxemburg veli: Mi se, očigledno, vrtimo u krugu. Proizvoditi više sredstava za potrošnju samo zato da bi se moglo održavati više radnika, i proizvoditi više sredstava za proizvodnju samo zato da bi se mogao taj višak radnika da zaposli, to je sa kapitalističkog stanovišta apsmdnost,teško je dokučiti kako ove reči treba da budu primenjene na Marxove šeme. Cilj kapitalističke proizvodnje je profit, a ovaj nastaje za kapitalista iz opisanog procesa. Sa kapitalističkog stanovišta on je, prema tome, sve drugo pre nego apsurdnost, on je, štaviše, upravo sa tog stanovišta otelovljenje razuma, tj. stremljenja za profitom." (G. Eckstein, "Vorwarts" od 16 februara 1913, prilog.) Uistinu "teško je dokučiti" šta je ovde zamašnije: da li naivno priznata potpuna nesposobnost da se uživi u Marxovu osnovnu teoriju društvenog celokupnog kapitala za razliku od individualnog kapitala, ili savršeno otsustvo svakog smisla za pitanje koje sam postavila. Ja velim: proizvodnja u sve širem obimu samo radi proizvođenja, sa kapitalističkog stanovišta je apsurdnost, jer pritom- pod pretpostavkama za koje se "struč njaci" hvataju - za celokupnu klasu kapitalista ne može da se realizuje profit, daJkle, ne može ni da se akumuliše. Na to mi odgovaraju: Nije to nikakva apsurdnost, jer pritom biva upravo profit akumulisan! A odakle vi to znate, "stručnjače"? Pa
397
krih šema! Iz ovih šema u koje mastilom na hartiji suvereno
ispisujemo nizove brojeva za _nizovi!fla, u -~oj ima se matematičke operacije odvijaju besprekorno 1 u kOJima se nema apmlutno nikakvog obzira na novčani kapital! Jedno je jasno: svaka kritika mora se beznadno razbiti o takvu jaku "stručnost" jer "stručnjaci" jednostavno, nepokolebljivo stoje na stanovištu individualnog kapitalista, koje je, istina, za analizu eksploatacije, tj. procesa proizvodnje, dakle do izvesne mere, dovoljno za razumevanje prvog toma "Kapitala", ali koje je potpuno pogrešno kad je u pitanju promet i reprodukcija kapitala. Drugi i treći tom Marxovog "Kapitala"', koje prosvetljava osnovna misao celokupnog društvenog kapitala, ostali su za njih mrtvi kapital u kome su učili samo slova, formul·e, "šeme", ali nisu zapazili duh. Marx sam svakako ntje bio nikakav "stručnjak". Jer nikad se ne smirujući pri aritmetičkom "procesu" svojih šema, on je stalno postavljao pitanje: kako je moguća opšta akumulacija, kako je moguće stvaranje novog novčanog kapitala kod klase kapitalista? Oduvek je to bilo zadržano za epigone da oplođujuće hipoteze učitelja pretvaraju u krutu dogmu i da nalaze zasićenu smirenost onde gde je pionirski duh osećao stvaralačku sumnju. Ali stanovište "stručnjaka" vodi ka čitavom nizu zanimljivih konsekvencija, kojima oni sebi očevidno nimalo nisu razbijali glavu. Prva konsekvenci ja. Ako je kapitalistička proizvodnja sama svoj neograničeni kupac proizvoda, tj. ako su proizvodnja i tržište identični, onda krize postaju neobjašnjive kao periodične pojave. Kako proizvodnja, "kao što pokazuju šeme", može da akumuliše po miloj volji na taj način što svoj porast koristi za novo proširenje, to je zagonetno kako i zašto mogu nastupiti stanja u kojima kapitalistička proizvodnja ne nalazi u dovoljnoj meri prođu za svoje robe. Prema receptu "stručnjaka" ona treba suviške roba da proguta samo sama, da ih strpa u proi~vodnju (delimično kao sredstva za proizvodnju, delimično kao žtvotna sredstva za radnike), "i isto tako svake sledeće godine" kako to pokazuje "tablica br. IV" Otta Bauera. Tada bi se nesvarljivi ostatak roba, naprotiv, pretvorio u novu blagodet akumulacije i profitiranja. Ali u svakom slučaju specifično Marxova shvatanje krize, prema kome ova proizlazi iz tendencije kap_i_:aia da u najkraćem vremenu preraste preko svih gramca trz1sta, po~t~Je apsurdnost. Jer kako bi mogla proizvodnja da prerasta trztste kad je ona sama sebi tržište, kad tržište, dakle, stalno samo od sebe automatski raste istom brzinom kao i ~~oizvodnja? Kako bi moglo biti, drugim rečima, da kapltahshcka proizvodnja periodično prerasta samu sebe? To bi
398
bilo kao kad bi neko, naprin:er, bio u stanju da preskoči svoju sopst':'~nu senku. Kap1tahshčk": knza postaJe noobjašnjJVa poJava 1h za nJU ostaJe samo Jedno objašnjenje: da kriza ne nastaje iz nesrazmere između sposobnosti proširenja kapitali~tičke proizvodnje i sposobnosti proširenja tržišta, nego prosto 1z nesrazmere između raznih grana kapitalističke proizvodnje. Ove bi same već mogle da budu dovoljni uzajamni kupci roba ali usled anarhije nema prave srazmere među raznim stvarima' pa j e j ednih proizvedeno premnogo a drugih premalo. Tim~ bismo okrenuli leđa Marxu i stigli najzad pod okrilje toliko žestoko naruživ3nog pravca vulgarne ekonomije, mančesterske škole i ~ađanskih harmonija "jadnika" Saya, koj! je još 1803 godine objavio dogmu: apsurdno je shvatati da od svih stvari može biti proizvedeno suviše; može biti samo delimičnih, ali ne i opštih kriza: ako stoga neka nacij a ima nekih proizvoda suviše, onda to samo dokazuje da je ona neke druge vrste proizvela premalo. Druga konsekvencija. Ako kapitalistička proizvodnja obrazuje sama dovoljno tržište za sebe, onda je kapitalistička akumulacija (objektivno uzevši) bezgraničan proces. Kako bi proizvodnja mogla da neometano dalje raste čak i kada bi na celom svetu bez izuzetka vladao kapital i čitavo čovečanstvo bilo sastavljeno samo od kapitalista i najamnih radnika, to jest kako bi mogla bezgranično razvijati proizvodne snage, budući da se tada ekonomskom razvitku kapitalizma ne bi postavljale nikakve granice, to bi se time srušio jedan od specifiČ'1o Marxovih stožernih stubova socijalizma. Prema Marxu je pobu'la radnika, njihova klasna borba - a u tome i leži garantija njihove pobedonosne snage - samo ideološki refleks objektivne istoriske neminovnosti socijalizma, koji se nameće iz objektivne privredne nemogućnosti kapitalizma na izvesnom određenom stupnju njegovog razvitka. Samo po sebi se razume da time nije rečeno -ovakve rezerve iz abecede marksizma, kao što ćemo videti, još uvek su neophodne za moje "stručnjake" - da će istoriski proces morati da bude iscrpen do poslednje ivice ekonomske nemogućnosti ili da će i moći da bude iscrpen. Objektivna tendencija kapitalističkog razvitka u pravcu onoga cilja dovoljna je pa da mnogo ranije budu izazvana takva zaoštrenja s.odjalnih i političkih suprotnosti u društvu i neodrživost prilika, da moraju vladajućem sistemu učiniti kraj. Ali same te sodjalne i ekonomske suprotnosti u krajnjoj liniji su samo proizvod ekonomske neodrživosti kapitalističkog sistema, i upravo iz toga izvora one crpu svoje rastuće zaoštravanje i to baš u onoj meri u kojoj ta neodrživost postaje opipljiva.
399
Ako pak, zajedno sa "stručnjacima", pretpostavimo n~ ograničene mogućnosti kapitalističke akumu~acije, onda s?cl-
jalizmu iščezava ispod nogu gramtno po~tolJe ':Jegove ~bJek tivne istoriske neminovnosti. U tom slucaJU m1 se gub1mo u magli predmarksističkih siste~a i škola koje • s~ socijaliza':"htele da izvedu iz nepravde 1 rđavostl danasnJeg sveta 1 !Z puke revolucionarne odlučnosti rad~ klasa.* Treća konsekvencija. Ako kapitalistička proizvodnja obrazuje sama dovoljno tržište za sebe i dozvoljava _svako proširenje za čitavu akumulisanu vrednost, -onda postaJe zagonetna još jedna druga pojava savremenog razvitka: užurbanost i lov za najudaljenijim tržištima i izvoz kapitala, tj. najmarkantnije pojave savremenog imperijalizma. Uistinu neshvatljivo! Čemu galama? čemu osvajanje kolonija, čemu opijumski ratovi četr desetih i šezdesetih godina i današnja trvenja o močvare u Kongu, o mesopotamske pustinje? Neka kapital sedi kod svoje kuće i neka se čestito tovi. Krupp neka čilo proizvodi za Thyssena, a Thyssen za Kruppa, neka svoje kapitale stalno ulažu u sopstvena preduzeća, neka ih jedan za drugog proširuju i tako redom. Istorisko kretanje kapitala je prosto neshvatljivo, a sa njim i današnji imperijalizam. Ili, možda, na snazi ostaje neocenjiva Pannekoekova izjava u ,.Bremer Biirgerzeitung"-u: da je jurnjava za nekapitalističkim tržištima, istina ,.stvarnost, ali nije neminovnost", što je pravi biser materijalističkog shvatanja istorije. Uostalom, sasvim ispravno! Sa postavkom "stručnjaka" socijalizam kao krajnji cilj prestaje da bude istoriska neminovnost, kao što i imperijalizam prestaje da bude njegov pripremni stadijum. Socijalizam postaje pohvalna odluka radničke klase, a imperijalizam samo niskost i zaslepljenost buržoazije. I tako ,.stručnjaci" dolaze pred alternativu koju ne mogu da izbegnu. Ili su kapitalistička proizvodnja i tržišta istovetni, kako to oni izvode iz Marxove šeme, tada su obrali bostan
* Ili nam, možda, ostaje još i maglO'Vita uteha nekog malog .,struč njaka" lista "Dresdener Volkszeitung", koji posle temeljitog uništenja moje knjige izjavljuje da će kapitalizam, najzad, propasti "zbog pada profitne stope". Ne znamo samo kako ovaj dobri čovek to sebi zamišlja: i~ .tako da. će na određen
h~arxova te?.rij_a ~riza, Marxova utemeljenje socijalizma i istons~CHnatenJallst~čko objašnjenje imperijalizma. lli pak kapital moze aku.In:uhs~II samo ukoliko u društvu nađe potrošače van
kap1tahsta 1 naJamnih radnika, tada je pretpostavka akumulacije - rastuća proda među nekapitalističkim slojevima i zemljama neizbežna. . Za gornj~ konsekvencije, u svoj svojoj osamljenosti, im:1m Jednoga sasvim nesurnnjivog i u najvećoj meri "stručnogu glavnog svedoka. J'lilo je to 1902 godine kada se pojavila knjiga "Teorija i . 1stonla knza u EngleskoJ" od ruskog marksističkog profesora Mtha1la Tugana Baranovskog. Tugan u toj knjizi, pošto je svoga Marxa na taj način "revidirao•' što je njegovu teoriju, deo po deo konačno zamenio banalnim mudrostima buržoaske vulgarne ekonomije, pored ostalih paradoksa zastupao je i gledište da krize potiču samo iz nedovoljne proporcionalnosti, a ne iz toga što razvijanje ktupovno sposobne potražnje društva ne ide u korak sa sposobnošću razvitka proizvodnje. I tu od Say a pozajmljenu mudrost dokazivao je on- a to je kod njega bilo r.ovo i izazvalo senzaciju u njegovoj teoriji - Marxovim šemama društvene reprodukcije iz drugog toma "Kapitala"! "Ako je samo moguće", veli Tugan, "proširiti aruštvenu proizvodnju, ako su za to dovoljne proizvodne snage, to kod proporcionalne raspodele društvene proizvodnje mora i potražnja iskusiti odgovarajuće proširenje, jer pod tim uslovima svaka novoproizvedena roba pretstavlja i novonastalu kupovnu snagu za sticanje drugih roba." (str. 25). Ovo "dokazuju" Marxove šeme, koje Tugan samo kopira drugim brojkama i iz njih izvlači zaključak:
"Navedene šeme morale su naočigled dokazati pravilo koje je samo po sebi vrlo jednostavno, a ipak, pri nedovoljnom razumevanju procesa reprodukcije društvenog kapitala, lako izaziva prigovore, naime, princip da društvena proizvodnja stvara sama svoje tržište." (Ja sam podvukla. R. L.) U svojoj ljubavi za paradoksima, Tugan Baranovski je zabasao dalje do zaključka da je l
401
(osim usled nedostatka srazmernosti); 2. dokaz da je ovo zaista tako, daju - matematičke šeme izrađene po Marxovom uzoru, tj. računske vežbe sabiranja i oduzimanja na trpeljivoj hartiji. Tugan j e ovo obj avio 1902 godine. Ali se odmah po tome zlo proveo. Karl Kautsky ga je odmah uzeo na nišan u "Neue Zeit"-u, i smele apsurdnosti ruskog revizionista, a mei:lu ostalim i njegov gorenavedeni "princip", podvrgao nemilosrdnoj kritici "Kad bi to bilo tačno - tako je pisao Kautsky- (naime, to da pri srazmernoj raspodeli društvene proizvodnje nema nikakve druge smetnje proširenju tržišta osim proizvodnih snaga kojima društvo raspolaže!), onda bi engleska industrija momla da raste utoliko brže ukoliko je veće njeno bogatstvo u kapitalu. Umesto toga ona doživljuje zastoje, rastući kapital odlazi iz zemlje u Rusiju, Južnu Afriku, Japan itd. Tu pojavu logično objašnjava naša teorija koja osnovni uzrok pojave kriza v;di u subkonsumpciji, i to objašnjenje čini jedan od stubova naše teorije; sa stanovišta Tugana Baranovskog ona je neshvatljiva." (..Neue Zeit" 1902, br. 5 (31) str. 140.) Koja je to "naša teorija" koju Kautsky ističe protiv teorije Tugana Baranovskog? Evo je rečima Kautskog: "Kapitalisti i radnici koje oni eksploatišu, sa porastom bogatstva prvih i brojnim porastom drugih, pretstavljaju, doduše, stalno rastuće ali samo po sebi nedovoljno tržište za sredstva potrošnje koja proizvodi kapitalistička krupna industrija, tržište koje ne raste istom brzinom kao što raste akamulacija kapitala i proizvodnost rada. Ova mora sebi naći dopunsko tržište izvan ovog kruga, među profesijama i narodim.a koji još ne proizvode na kapitalistički način. Ona takvo tržište i nalazi, i sve više ga i proširuje, ali ni to ne dovoljno brzo. Jer to dopunsko tržište ni izdaleka nema elasticitet i sposobnost širenja procesa kapitalističke proizvodnje. Cim se kapitalistička proizvodnja razvije u krupnu industriju kao što je bio slučaj u Engleskoj u XIX veku, ona ima mogućnost takvog skokovitog proširenja da ubrzo premašuje svako proširenje tržišta. Tako je svaki period prosperiteta, koji dolazi za znatnim proširenjem tržišta, apriorno osuđen na kratkovečnost i kriza mu je neizbežni završetak. Ovo je, koliko je nama poznato, u najkraćim potezima gledište koje je opšteusvojeno od svih "ortodoksnih" marksista kad je u pitanju teorija kriza koju je zasnovao Marx." (l. e., br 3 (29), str. 80. -Ja sam podvukla. R. L.) Mi se ovde nećemo osvrtati na to što je Kautsky za ovu teoriju okači.o krivo i dvosmisleno ime objašnjenja lrniaa .,subkonsumpcijom'' - objašnjenje koje Marx direktno ismejava u drugom tomu "Kapitala" na str. 250.
402
~i -~' zatim, nećemo osvrtati na to što Kautsky u celoj stvan '_'!dl_ s~I?o problem kriza, ne primećujući, kao što izgleda, da kap1tahst1cka akumulacija pretstavlja problem i nezavisno od konJunkturmh kolebanja. Osta_vljamo postrani, najzad, i to što je izjava Kautskog da potrosnJa kapitalista i radnika raste ali "ne dovoljno brzo" ~a ~kumu~aciju, i da je njoj zbog toga potrebno "dopunsko tržiste , prlliCno neodređena, jer on ne pokušava da zakačaljku akumulacije, koja se tu pojavljuje, uhvati egzaktno. N as ovde zanima samo to da Kautsky ovde, crno na belo iznosi kao svoje mišljenje i kao teoriju 0pšteusvojenu od svili ortodoksnih marksista": l. da kapitalisti i radnici sami za akumulaciju ne pretstavljaju dovoljno tržište; 2. da je kapitalističkoj akumulaciji potrebno i "dopunsko tržište" u nekapitalističkim slojevima i nacijama. Toliko je sigurno ovo: godine 1902 Kautsky je kod Tugana Baranovskog pobij a o potpuno iste tvrdnje koje sada "struč njaci" iznose protiv mog objašnjenja akwnulacije; a "struč njaci" marksističke ortodoksije pobijaju kod mene k3o strahovito skretanje od prave vere tačno isto to, samo egzaktno sprovedeno i na problem akumulacije primenjeno shvatanje, koje je Kautsky četrnaest godina ranije, u polemici protiv revizionista Tugana Baranovskog, izneo kao 0pšteusvojenu" teoriju kriza ortodoksnih marksista. A na koji način dokazuje· Kautsky svom partneru neodrživost njegovih teza? Upravo na osnovu Marxovih šema! Kautsky svome Tuganu pokazuje kako te šeme, ako se pravilno primene, - ja sam u svojoj knjizi to osvetlila pobliže pa ovde ne želim da se upuštam u to, kako Kautsky opernše sam sa tim .šemama - ne dokazuju tezu Tugana Baranovskog, već su, naprotiv, dokaz za teoriju kriza na osnovu "subkomsumpcije". Svet se koleba u svojim temeljima. Da li je i vrhovni struč njak najzad "suštinu, svrhu i značaj Marxovih šema" još temeljnije krivo shvatio nego i sam Tugan Baranovski? ... Ali Kautsky iz gledišta Tugana Baranovskog izvlači zanimljive konsekvencije. Da je to shvatanje prema iskazu Kautskog u otvorenoj punoj suprotnosti sa Marxovom teonjom kriza, da ono, zatim, čini sasvim neshvatljivim izvoz kapitala u nekapitalističke zemlje, to smo već naveli. Zadržimo se sada još samo na opštoj tendenciji tog stava: "Koju praktičnu vrednost imaju ... naša teoretska razmimoilaženja?" pita Kautsky. "Da li krize imaju svoj krajr.ji osnov u subkornsumpciji ili u manjkavoj srazmernosti društvene proizvodnje- je li to nešto više od pukog doktorskog pitanja?" 11
11
..
403
"Mnogi "praktičar" bi mogao doći u iskušenje. da tako_ J. rel="nofollow"><>: misli. Stvarno pak ovo pitanje dma vehki prakt:ičm znacaJ 1 upravo za sadašnja takticka razmimoilaženja o kojima se diskutuje u našoj partiji. Nije to slučajnost da reviziomzam naročito oštro pobija Marxovu teoriju kriza." I Kautsky je izložio naširoko da teorij a kriza Tugana Baranovsk:og, u suštini uzeta, izlazi na tobožnje "ublaženje klasnih suprotnosti", to jest da ona spada u teoretski inventar onoga pravca koji teži "ka preobražaju socijalne demokratije iz partije proleterske klasne borbe u demokratsku partiju, ili u levo krilo neke demokratske partije socijalističkih reformi". (l. e., br. 5 (31), str. 141.) Tako je pre 14 godina vrhovni "stručnjak" prema svima pravilima borbene tehnike na punih 36 štampanih strana "Neue Zeit"-a bacio na tle jeretiloa Tugana Baranovskog, pa je, najzad, sa skalpom oborenoga za pojasom, napustio bojište. A sada evo moram da doživim da "stručnjaci", verni uče nici svoga učitelja, moju analizu akumulacije žele da dotuku istim onim "osnovnim principomu koji je na lovištima u "Neue Zeit"-u stao života ruskog revizionista. Sta će na kraju u ovoj avanturi biti od gledišta koje je "koliko je nama poznato, opšteusvojeno od svih ortodoksnih marksista kad je u pitanju teorija kriza", to nam, dabome, nije sasvim jasno. Ali zbilo se još nešto originalnije, pošto je moja "Akumulacija" već smrvljena oružjem Tugana Baranovskog u "Vorwarts"-u, u "Bremer Bii.rgerzeitung"-u, u "Dresdner Volkszeitung"-u, u "Frankfurter Volksstirrune", pojavila se u "Neue Zeit"-u kritika Otta Bauera. I ovaj "stručnjak" istina veru;e, kao što smo videli, da matematičke šeme imaju čarobnu snagu u pitanjima društvene reprodukcije. Ali on sa Marxovim šemama ipak nije potpuno zadovoljan. On nalazi da one "nisu besprekorne", da su "proizvoljne i ne bez protivrečnosti ", što on objašnjava time što je Engels taj deo Marxovog dela "našao nedovršen" u zaostavštini učitelja. Zato on u znoju svog lica sam pravi nove šeme: "Zato smo ovde postavili šeme koje, čim se jednom prime pretpostavke, neće više sadržavati ništa proizvoljno." Tek sa tim novim šemama Bauer misli da je "dobio besprekornu osnovu za istraživanje problema koji je postavila drugarica Luxemburg" ("Neue Zeit", broj 23, str. 838). Ali pre svega Bauer je shvatio da se kapitalistička proizvodnja ne može "nesmetanou vrteti po magli i vetru, pa zato za akwnulaciju kapitala traži kakvu god bilo objektivnu društvenu osnoYU, koju najzad nalazi u porastu stanovništva. I tu počinje ono što je najčudnije. Prema jednodušnom glasu "stručnjaka", pod korporativnim blagoslovom redakcije 404
centralnog or.gana, moja knjiga je savršena besmislica, plitko r:erazun:tevanJe, problem akumulacije uopšte ne postoji kod Marxa Je već sve rešeno i šeme daju dovoljan odgovor. Bauer se, međutim, osetio prinuđenim da svoje šeme ipak veže na ne~to m~terij~lniju os?ovu nego što su puka pravila sabiranja 1 oduzimanJa: on uz1ma u obzir određen društveni odnos porast stanovništva; ,po njemu se ravnaju njegove tablice. Proširenje kapitalističke proizvodnje, kako bi ga šeme slikovito trebalo da pokažu, nije dakle suvereno kretanje kapitala oko sopstvene osovine, nego to kretanje prati samo svagdaSnji porast stanovništva. "Akumulacija pretpostavlja proširenje područja proizvodnje; područje proizvodnje se proširuje porastom stanovništva." - "U kapitalističkom načinu proizvodnje postoji tendencHa prilagođavanja akumulacije kapitala porastu stanovništva." -· "Tendencija ka prilagođavanju akumulacije porastu stanovništva vlada internacionalnim odnosima." - "U kapitalističkoj svetskoj privredi, posmatranoj kao celini, vidljivo je prilagođa· \'anje akumulacije porastu stanovništva u industriskom ciklusu. -Periodični povratak prosperiteta, krize depresije jeste em piriski izraz činjenice da mehanizam kapitalističke proizvodnje sam od sebe otklanja kako prekomernu tako i premalu akumulaciju, prilagođujući akumulaciju kapitala stalno porastu stanovništva." ("Neue Zeit", 1913, ·br. 24, str. 871-873. Sve podvučeno kod Bauera.) Docnije ćemo pobliže proučiti Bauerovu teoriju populacije. U svakom slučaju, međutim, jasno je: ova teorija pretstavlja po sebi nešto sasvim novo. Za ostale "stručnjake" je svako pitanje o društvenoj, ekonomskoj bazi akumulacije bilo čista besmislica, "uistinu teško dokučiva". Bauer, međutim, konstruiše či...: tavu teoriju da bi dao odgovor na ovo pitanje. Bauerova teorija populacije nije novina samo za ostale kritičare moje knjige: ona iskrsava prvi put u čitavoj marksistič koj literaturi. Nje nema ni u jednom od tri toma Marxovog ,,Kapitala", nje nema u "Teorijama o višku vrednosti", ni u drugim Marxovim spisima ne nalazi se trag Bauerovoj teorij1 populacije kao osnove akumulacije. Pogledajmo, dalje, kako je u svoje vreme Kautsky u "Neue Zeit"-u objavio i prikazao drugi tom "Kapitala". U opširnom prikazivanju sadržine drugog toma, Kautsky podrobno ~brađuJe prve odeljke o prometu, navodi verno sve formule 1 oznake kako ih je Marx koristio, pritom je posvetio celom odelJin~ o·:'"~ produkciji i prometu celokupnog društvenog kapitala", naJvaznijem i najoriginalnijem delu celog toma, od 20 štampan!h _stra.na čitave tri stranice. Na ove tri stranice Kautsky obrađuJe IsklJU405
čivo - razume se sa vernim prenošenjem neizbežnih šema uvodnu fikciju ,.proste reprodukcije", to jest kapitalističke proizvodnje bez profitiranja, koju Marx sam smatra za puku teoretsku polaznu tačku za istraživanje pravog problema: akumulacije celokupnog kapitala. Ovu poslednju Kautsky likvidira doslovce sa sledeća dva reda: "DalJe komphkaClJe, naJzad, pruža akumulacija viška vrednosti, proširenje proce~a proizvodnje." I tačloa. Ni rečce vdše tada, odmah posle pojave drugog toma ,.Kapitala", i ni rečce više od onda za svih trideset godina. Dakle, i tu ne samo da nema nikakvog traga Bauerovoj teoriji populacije, nego Kautsky celi odeljak o akumulaciji uopšte nije ni zapazio. Niti on tu zapaža kakav naročiti problem za čije rešenje je Bauer sada stvorio "besprekornu osnovicu", niti činjenicu da Marx tu svoju tek otpočetu analizu prekida usred reči, a da nije dao odgovor na pitanje koje je u više navrata sam bio postavljao. Posle toga Kautsky se još jednom navraća na drugi tom "Kapitala" i to povodom serije članaka protiv Tugana Baranovskog koju smo već pomenuli. Kautsky formuliše ono "koliko je nama poznato, gledište koje je opšteusvojeno od svih ortodoksnih marksista, teoriju kriza koju je zasnovao Marx", čija suština leži u tome da potrošnja kapitalista i radnika nije dovoljna kao osnova za akumulaciju, pa da je potrebno ,.dopunsko tržište", i to "među još kapitalistički neproizvodećim profesijama i narodima". Ali izgleda da Kautsky ne zapaža da ta ,.od ortodoksnih marksista opšteusvojena" teorija kriza ne samo da spada u paradokse Tugana Baranovskog nego da ona nikak~ ne odgovara ni Marxovim sopstvenim šemama o akumulaciji kao ni njihovoj opštoj pretpostavci u drugom tomu "Kapitala". Jer pretpostavka Marxove analize u drugom tomu je upravo društvo sastavljeno samo od radnika i kapitalista i šeme imaju upravo taj zadatak da izlože egzaktno, u vidu ekonomskog zakona, kako ove dve nedovoljne klase potrošača samo svojom potrošnjom treba iz godine u godinu da omoguće akumulaciJU. Još manje se kod Kautskog nalazi tu makar i najmanJI nagoveštaj o Bauerovoj teoriji populacije kao o nekoj pravoj osnovi Marxovih šema akumulacije. . Ak~, najzad, ~zmemo i Hilferdingov "Finansiski kapital", tu H1lferdmg, u glav1 XVI, posle uvoda u kome je Marxova izlaganje uslova reprodukcije celokupnog kapitala slavio najoduševljenijim izrazima divljenja - stvarno potpuno primerenim k~o najgenija.lnije do~.tignuće ovog "divnog dela'\ na 14 štampanih strana daJe od. reci do reči prepis dotičnih stranica Marxovog d~la, d.abo~: :aJ.edno sa matematičkim šemama, pri čemu se H1lferdmg Jos zah - opet sa pravom - što su ove šeme tako
406
malo uzimane .u o~~ir i tek su, blagodareći T ug anu Baranovsko~, na neki na~~n stekle priznanje. A šta Hilferding sam zapaza u celon; gemJalnom delu? Evo njegovih zaključaka: Marxove s~~e pokaZUJU "da u kapitalističkoj proizvodnJi kako reprodukCIJa u prostom tako i u proširenom razmeru moZe da se nesmetano odvija samo onda ako se ove proporcij·e održe. Obratno, !kriza može nastupiti i kod proste reprodukcijR ako se naruši !?r.oporaija, naprimer. između dotrajalog kapitala ,j kapitala kOJl rma da se kao nov mvestira. Dakle nipošto ne izlazi da k~a mora imati svoj uzrok u nedovoljnoj potrošnji masa, koja je tmanentna kapitalističkoj proizvodnji... Isto tako ni moguć nost opšte hiperprodukcije roba ne sleduje sama po sebi iz ovih šemaj naprotiv, može se pokazati kao moguće svako proširenje proizvodnje do koga uopšte može doći na osnovu postojećih proizvodnih snaga". (R. Hilferding, "Finansiski kapital", izd. "Kulture", Beograd 1952, str. 281. - Kurziv R. L.) To je sve. I Hilferding, dakle, u Marxovoj analizi akumulacije vidi samo i jedino osnovu za rešenje problema kriza, i to jer matematičke šeme pokazuju proporcije pri či.jem održanju je moguća nesmetana akumulacija. Iz toga Hilferdin5 izvlači dva zaključka: l. Krize nastaju isključivo zbog nesrazmernosti, -pri čem on "koliko je nama poznato, gledište koje je opšteusvojeno od svih ortodoksnih marksista, teoriju kriza koju je zasnovao Marx, iz subkonsumpeij e spušta u podzemni svet, i zamenjuje je teorijom kriza Tugana Baranovskog, koju je Kautsky kao revizionističku jeres smrvio u paramparčad, i u njenim konsekvencijama sasvim prirodno dolazi do tvrdnje "jadnik~" Saya: da je opšta hiperprodukcija nemoguća. 2. Nezavisno od kriza kao periodičnih poremećaja zbog nedostatka srazmernosti (u društvu koje se sastoji samo od kapitalista i radnika) stalnim "proširenjem" akumulacija kapitala može ići neograničeno dotle dokle god to dozvoljavaju svagdašnje proizvodne snage, čime je, opet, doslovno kopiran od Kautskog smrvljeni Tugan. Za Hilferdinga, dakle, problem akumulacije ne postoji nezavisno od kriza, jer "šeme pokazuju" da je "svako proširenje" moguće bezgranično, tj. da istovremeno sa proizvodnjom bez dalj ega raste i njena proda. O Bauerovoj granici porasta stanovništva tu nema ni t:raga, ni pomena da je ovakva teoriJa bila potrebna. Najzad i za samoga Bauera je njegova sadašnja teorija sasvim novo otkriće. Godine 1904, dakle već posle izvršenog obračuna između Kautskog i Tugana Baranovskog, Bauer je raspravljao u "Neue 407
Zeit"-u u dva članka specijalno teoriju kriza u svetlu Marxove teorije. On je tamo rekao da želi da po prvi put da povezan prikaz te teorije. Koristeći jedno mesto u drugom tomu Marxovog "Kapitala" koje pokušava da objasni desetogodišnji ciklus moderne industrije, Bauer krize svodi uglavnom na posebm oblik prometa stalnog kapitala. Ni jednom rečju on tu ne pominje temeljni značaj odnosa između obima proizvodnje i porasta stanovništva. Celokupna Bauerova teorija, ,.tendencija prilagođavanja porastu stanovništva", koja sada treba da objasni krize kao i visoku konjunkturu, akumulaciju, kao i internacionalnu emigraciju kapitala iz jedne zemlje u drugu i, najzad, imperijalizam - onaj superiorni zakon koji stavlja u pokret celokupni mehanizam kapitalističke proizvodnje i koji ga "'automatski reguliše", - sve to ~a Bauera, kao nd za ostali svet, nije uopšte postojalo! Sada, odgovarajući na moju knjigu, odjednom se pomalja osnovna teorija koja Marxove šeme stavlja čak na "besprekornu osnovicu", biva ad hoc iz rukava ist!·esena - da reši problem koji tobože nije ni postojao! Sta tek da kažemo o svim ostalim "stručnjacima"? Svedimo sve ovo što smo dosada rekli u nekoliko tačaka: l. Prema Ecksteinu i Hilferdingu (kao i prema Pannekoeku) nikakav problem akumulacije kapitala ne postoji. Sve je jasno, razumljivo samo po sebi, kao što "pokazuju" Marxove šeme. A moja kritika šema da se može objasniti samo mojom beskrajnom nesposobnošću da ih razwnem. Prema Baueru, međutim, brojke koje je Marx izabrao su "proizvoljno uzete i nisu bez protivrečnosti". Tek je on, Bauer, sada našao "primerenu ilustraciju za tok Marx ovih misli" i postavio "od proizvoJjnosti oslobođenu šemu". 2. Prema Ecksteinu i redakciji "Vorwarts"-a, moja knjiga .,mora biti odbačena" jer nema nikakve vrednosti, a prema malome "stručnjaku" iz "Frankfurter Volkstimme" (l februar 1913) ona je čak "u najvećoj meri štetna 11 • Prema Baueru pak, u njoj je "u pogrešnom objašnjenju !krize ipak skriveno pravo jezgro"; ona ukazuje na granice akumulacije kapitala ( Neue Zeit", 1913, br. 24, str. 873). " 3. Prema Ecksteinu i "Vorwarts"-u moja knjiga nema apsolutn? ~lk,akve yeze sa imperijalizmom: "Sa novim pojavama pulslraJuceg pnvrednog života uopšte knjiga ima toliko malo veze da Je 1sto tako mogla biti napisana i pre dvadeset i više godi~~-" ~o _B~~ero~om . .n:tišlj~~ju, moje istraživ~nje, ~ti~a, ne otkrl\ia "Jedtru , "ah susbnskt Jedan od korena 1mper1jahzmaj' (l. e., str. 874), što bi za takvu malu ličnost kao što sam ja bio već priličan podvig. ' ' 408
4. Prema Ecksteinu, Marxove šeme pokazuju kolika je stvarno potreban društva, one pokazuju .,mogućnost r~vnoteže" ali od koje se ~a~italistička ~tvarnost ... vrlo bitno udaljuJe", je; Je IspunJena teznJom za prof.1tom, oz cega nastaju krize· odmah u sledećem stupcu "izlaganje odgovara Marxovoj šerni' ali takođe i ~tv<_rrnosti" ,_je~ šema upravo pokazuje "kako se t~ j profit za kapitaliste reahzu]e". ("Vorwiirts", 16 februar 1913, prilog). Prema Pannekoeku ne postoji nikakvo stanje ravnoteže, nego samo magloviti vazdušni prostor: "Obim proizvodnje se može uporediti sa predmetom bez težine koji može da lebdi u svakom položaju. Za obim proizvodnje ne postoji nikakvo stanj~ ravnoteže u koje bi on pri otstupanjima mogao biti povraćen", - "industriski ciklus nije nikakvo kolebanje oko nekog preseč nog stanja koje bi bilo određeno nekom potrebom". ("Neue Zeit", 1913, br. 22, "Theoretisches zur Ursache der Krisen", str. 783, 792.) Prema Baueru Marxove šeme, čiji smisao je on konačno odgonetnuo, ne znače ništa drugo nego kretanje kapitalističke proizvodnje u njenom prilagođavanju porastu stanovništva. 5. Eckstein i Hilferding veruju u objektivnu ekonomsku mogućnost bezgranične akumulacije: "A ko proizvode kupuje, i to se vidi iz šema" (Edkstein), koje se na papiru r:1ogu da razviju u beskonačnost. Pannekoekov "predmet bez težine" može, međutim, kako on to sam veli, da ,.lebdi u svakom stanju" A prema Hilferdingu "može se pokazati mogućim svako proširenje proizvodnje koliko se ono može izvršiti uopšte pri postojećim snagama", jer kao što se to vidi iz šema, sa proizvodnjom raste automatski i pređa. Prema Baueru, samo "apologeti kapitala mogu dokazivati bezgraničnost akumulacije kapitala" i h teti tvrditi da "sa proizvodnjom automatski raste i snaga potrošnje"! ("Neue Zeit", 1913, br. 24, str. 873.) Na čem smo, dakle? Sta misle, najzad, gospoda "stručnjaci''? Je li bilo kod Marxa problema akumulacije, koji mi, svi zajedno, dosada nismo zapazili, ili je on i posle najnovijeg rešenja koje mu je dao Otto Bauer, samo plod moje "potpune nesposobnosti da operišem Marxovim šemama", kako je kazao recenzent "Vorw8..rts 4'-a? Jesu li Marxove šeme konačne istine poslednje instancije, nepogrešiva dogma, ili su one "proizvoljne, i ne bez protivrečnosti"? Zahvata li problem koji sam _ja nače~a u korene imperijalizma, ili on sa pojavama "današnJeg pulstrajućeg života nema ni najmanje veze"? I šta bi, najzad, tr~ balo da pretstavljaju, kao što Eckstein piše, Marxove šeme koJe su "postale slavne": samo teoretski zamišljeno "stanJe ravno-;teže" proizvodnje, sliku realne stvarnosti, doka~ mo~ćnostl "svakog proširenja", dakle, bezgranični porast proizv•.>d:>Je, d~ kaz njegove nemogućnosti s obzirom na subkonsumpClJU, prl409
lagođenje proizvodnje ~.ranici pora~ta st~novn~štva, Pannek~ kov dečji balon "bez teZine'\ Ih mozda JO~ ~ nesto drugo, . m?z~: . kamilu, i.1i l·asicu? Krajnje je vreme da, vec Jednom, "strucnJaCI počnu da se sporazumevaju_"o s~vari.. .. . ..
Ali zasada je to lepa sl!ka Jasnoce, harmomJe, Jednodusnosti oficijelnog marksizma u pogledu fundamentalnog dela drugog toma Marxovog .,Kapitala". I prava legitimacija za v~soko učenost, kojom su se ta gospoda sa propovedaomce okorrula na moju knjigu.• Pošto me je Otto Bauer tako oslobodio da dalje raspravljam sa oStalim "stručnjacima", obraćam se samom Ottu Baueru.
* ,.Vorwiirts"-ov recenzent Eckstein je od onoga o čemu se zapravo u glavnoj stvari radi, od svih ,.,stručnjaka" najmanje razumeo. On spada među onu vrstu novinar:::~. koja se pojavila sa porastom radničke štampe, koH su u stanju da pišu u svako doba i o svemu: o japanskom
parodičnom pravu, o modernoj biologiji, o istoriji socijalizma, teoriji saznanja, etnografiji, ·istoriji kulture, poEtičkoj ekonomiji, taktičkim problemima, - o svemu što god baš ustreba. Takvi univerzalni pisci kreću se potom po svim oblastima znanja sa -onom neskrupuloznom sigurnošću na kojoj im svaki ozbiljan naučnik može istinski da pozavidL Kad im nedostaje svako razumevanje za "preuzeti" predmet, oni g!'l nadomeštaju drskošću i nezgrapnošću. Evo samo dva primera za to; "Već tu se vid·i", veli Eckstein na jednom mestu svog priik.aza, "da autorka nije shvatila smisao i svrhu Marxovog izlaganja, a to saznanje se pojačava ostalom sadržinom knjige. Pre svega njoj je ostala potpuno nejasna već sama tehnika 'OVih šema. To se vidi potpuno jasno već na strani 78." Tamo se radi, naime, o tome da Marx proizvodnju novca u svojoj šemi svrstava u oOeljak sredstava za proizvodnjiJ.. Ja to u svojoj knjizi kritikujem pokušavajući da dokažem da, kako novac nije sredstvo za proizvodnju, iz takvog postavljanja moraju neizbežna da nastanu velike teškoće u egzaktnom prikazivanju. Eckstein na ovo stavlja sledeći začin: "Drugarica Luxemburg zamera što Marx proizvodnju novčanog materijala, dakle, zlata i srebra, svrstava u niz I, računa u proizvodnju sredstava za proizvodnju. To je tobože pogrešno. Zato ona pored Marxova dva niza postavlja još i treći koji treba da predoči p-roizvodnju. novčanog materijala. To je nesumnjivo dozvoljeno, ali nas zanima kako treba da se odvija razmena između ova tri niza." I evo ga već gorko razočaranog!· "U šemi koju je postavila drugarica Luxemburg teškoća nije samo vrlo velika, nego je čak nesavladljiva... Ona sama pak ne čini ni najmanji pokušaj da prikaže ove .,organske isprepletenosti". _I sam poluušaj morao bi je uveriti da je njena šema nemoguća", i tako sa elegancijom nastavlja Pritom "šemu koju je postavi"la drugarica Luxembu,rg" na str. 78, uopšte nisam "postavila" ja, nego - Marx! Ja tu jednostavno prenosim brojke iz drugog toma "Kapitala", strana 388, da bih pokazala kako se, po Marxu, proizvodnja novčanog materijala ne može sprovesti, i propraćam to izričito sledećim rečima: "Uostalom jedan rpogled na samu šemu Marxove reprodukcije pokazuje do kakvih bi nas nezgoda moralo da dovede h-rkanje sredstava za razmenu sa sredstvima za proizvodnju." I tu sada dolazi Eckstei'l, podmeće mi Marxovu šemu, koju ja kritikujem i na osnovu te šem~ okomljuje se na mene sa propovedaonice kao na neku glupu gusku kojoj je "i sama tehnika tih šema" ostala potpuno nejasna.
410
II
...U ~auerova tablična izračunavanja, dabome, da se neću up~stat!: Glavn! deo nje_govog. stava i njegove kritike moje knJige c1m. teonJa populac!Je, kOJU m1 on suprotstavlja kao bazu akumulaCIJe, a ta sama po sebi nema veze ni sa kakvim matematičkim šemama. N a sledećim stranicama pozabavićemo se dakle tom teorijom. Ali pre svega je potrebno da upoznamo' bare~ Je~an dr~gi primer. Na str. 423 drugog toma "Kapitala", Marx je pos~v1o SVOJU. prvu šemu akumulacije u kojoj kapitalistima jedno'! odelJk_a ostavl~a ~t~lno 50 otsto njihovog viška vrednosti za kapitalizovanJe, a J:apitahstrma drugog odeljka kako bog da, bez ikakvog određen~g pravila, nego ono što preostane posle podmirenja potreba prvog odelJka. Pokušala sam da kritikujem ovu pretpostavku kc..o proizvoljnu. Ali tu se pojavljuje Eckstein sa sledećim izlivom: "Pogeeška je, dakle, u samom načinu njenog računanja, a to pokazuje da ona nije shvatila suštinu Marxovih šema. Ona misli, naime, da su šeme zasnovane na zahtevu jednake stope akumulacije, tj. da one pretpostav:jaju da u oba razmatrana glavna odeljka društvene proizvodnje biva akumulisan:1 stalno u istom odnosu, da stalno isti Ueo viška vrednosti biva pretvoren u kapital. To je, međutim, sasvim proizvoljna postavka koja je u n es a. glasnosti sa činjenicama ... Ustvari ne postoji takva opšta stopa akumutacije i ona. bi teoretski bila besmislica." Tu leži tobože "teško objašnjiva zabluda autorke koja ponovo pokazuje da je suština Marxovih šem.-z ostala za nju potpuno zagonetna". Stvarni zakon jednake profitne stope stoji "u punoj suprotnosti sa umiš1jenim zakonom jednake akumulacije·' itd., veli sa sočnom temeljitošću, zasoljeno i zabibereno, onako već k:-tkll se Eckstein stara da me uništi. Ali, da vidimo. Samo 5 stranica dalje Marx postavlja drugi primer šeme akumulacije, i to ovoga puta stvarnu, fundamentalnu šemu kojom on operiše do kraja, dok je ona prva pretstavljala samo pokušaj, samo provizornu skicu. I u tom drugom, konačnom primeru Marx primenjuje istu stopu akumu~acije, "umišljeni zakon", u oba odetjka! "Teoretska besmislica", "puna suprotnost sa stvarnim zakonom jednake profitne stope", dakle, svi ti kapitalni pre stupi i ziOCini - nalaze se u Marxovoj šemi na 427 5trani II toma "Kapitala"; i u tim gresima Marx ostaje uporan do poslednjeg retk·.t II toma. Izliv se, i ovoga puta, sručio da glavu nesrećnog Marxa kome je, eto, "suština" njegove sopstvene šeme "ostala po.tpu.no zagonetna". Kolika neprijatnost za Ecksteina ne samo sa mnom nego i sa Ottom Bauerom, koji u svojoj "besprekornoj" šemi takođe ističe pretpostavku "da j t:> stopa akumulacije jednaka u oba odeljka" ("Neue Zeit", L e., str. 53~). Eto to je Eciksteinova kritika. I od takvog đetića koji ni Marxov "Kapital" nije čestito pročitao mora čovek sebi da dozvoljava te bezobrazluke~ Da se takva "recenzija" uopšte mogla u "Vorwi:irts"-u i pojaviti znak je cvetanja i vladavine tzv. "austromarksističke" epigonske škole .u ob~ centralna organa Socijaldemokratije, i ja se neću lišiti toga_, u.koliko m:. bog dozvoli da doživim drugo izdanje svoje knjige, da ovaJ b1ser saču vam u ,punom tekstu da bih ga spasla za potomstvo!
411
način, metod,
kako Bauer izvodi svoje tablične manipulaciie. Mada nam one nimalo ne služe za rešenje čisto ekonomskog, društvenog problema akumulacije, ipak su one vrlo karakteristične za samog Bauera, za shvatanje sa k:ojim on pristupa rešavanju problema. A taj postupak se može pokazati na nekolikim sasvim jednostavnim primerima koji će sa lakoćom moći da ocene i najobičniji smrtnici koji, inače, padaju u užas od ošamućujućih tablica i kabalističkih znakova. Uzimam za to samo tri primera. Na strani 836 "Neue Zeit"-a (1. e.) Bauer navodi kako se odvija akumulacija društvenog kapitala. On uzima, prema Marxu, obadva velika odeljka proizvodnje (l. proizvodnja sredstava za proizvodnju i 2. proizvodnja životnih sredstava), i to u prvom odeljku kao polaznu tačku postojan!i kapital 120 000 i yromenljivi 50 000 (što treba da pretstavlja hiljade ili milione maraka, ukratko: novčanu vrednost). U drugom odeljku uzima postojani kapital 80 000 a promenljiV'i 50 000. Brojke su, razume se, proizvoljne, ali njihovi međusobni odnosi su važni, jer oni, naime, izražavaju izvesne ekonomske pretpostavke od kojih Bauer polazi. Tako je u oba odeljka postojani kapital veći od promenljivog, da bi se izrazio stepen tehničkog napretka. Ova nadmoćnost postojanog kapitala nad promenljivim je u prvom odeljku još jača nego u drugom, jer i tehnika u prvom odeljlm obično čini brže napretke nego u drugom. Najzad, u saglasnosti s time je i celokupni kapital prvog odeljka veći nego drugog. To su, moramo upozoriti, sve samo Bauerove pretpostavke i to vrlo pohvalne, jer su u saglasnosti sa Marxovim pretpostavkama. Dovde je sve lepo. A sada dolazi akumulacija. Ona počinje na taj način što Bauer oba postojana kapitala povećava u ravnim iznosima sa po 10 000, i oba promenljiva u ravnim iznosima sa po 2500 (l. e.). Ali time odmah bivaju oborene sve gornje ekonomske pretpostavke. Jer l. nemoguće je da manji celokupni kapital drugog odeljka može da poraste u istom iznosu sa većim kapitalom prvog odeljka, jer se u tom slučaju njihov uzajamni odnos, uslovljen tehnikom, pomera unazad; 2. nemoguće je da dopunski kapitali u oba odeljka budu raspoređeni u ravnim iznosim.l između postojanog i promenljivog kapitala, jer originalni kapi tali nisu bili raspoređeni na isti način. I ovde Bauer ruši tehničku osnovu koju je sam postavio . . Tako cela stvar počinje time što Bauer sasvim proizvoljno SVOJe ekonomske pretpostavke već na prvom koraku akumulacije ignoriše. A zašto? Prosto za ljubav aritmetičkih rezultata ~a bi dobio čist račun sabiranjem i oduzimanjem i iz kog ~ mače ne bi mogao ispetljati.
412
Dalje. Po~le. proširenja proizvodnje izvršenog na ovak::w ~a~n~; Bauer zeb d~. nam pokaže kako se odvija drugi odlucuJ~CI a.~t akumulac~Je, onaj poznati "salto mortale", tj. realizaciJa v1ska vrednosl!. Potrebno je da nam bude pokazana razme~a uveća~e mase P~?izv?da i to tako ?.a s~ time postigne dalJ! stupanJ akumulaCIJe, lJ. ponovno proslrenJe proizvodnie To se zbiva na str. 863. · · Potrebno je sada da se izvrši razmena ovih masa roba koje su rezultat prve goddne proizvodnje: 220 000 sredstava za proizvodnju i 180 000 sredstava za život. Najpre se stvar odvija na uobičaje?i na~in: sva.~i odeljak koristi sail)- najveći deo sopstvenih masa roba delimlCno neposredno, delimično razmenom radi obnove starog, istrošenog kapitala, kao i za osiguranje sopstvene potrošnje kapitalističke klase. Dotle je sve u redu i dotle Bauer ide, dabome, stopama Marxovim. Ali sada počinje škakljiva tačka: proširenje proizvodnje za sledeću godinu, akumulacije>. Taj postupak počinje na sledeći način, i to sa poznatim nam c:tatom kao uvodom: "Povrh toga kapitalisti hoće da svoj akumulisani višak vrednosti iz prve godine upotrebe za proširenje postojećih ili za osnivanje novih preduzeća." Mi se ovde nemamo više da bavimo pitanjem kojim smo se ranije baviii: da Iii je kapitalističko "htenje" dovoljno. Ovde zajedno sa Bauerom stojimo na gledištu da je čoveku njegova volja njegovo nebesko carstvo, pa želimo da osmotrimo Bauerove manipulaciie kroz koje se ostvaruje ta suverena volja kapitalista. Dakle, Bauerovi kapitalisti prvog odeljka "hoće" od svog viška vrednosti 12 500 da opet plasiraju u preduzeće. Zašto toliko? Pa zato jer Bauer za glatko računanje treba upravo taJ broj: Lepo, predaćemo se Baueru na volju bez gunđanja, ali će nam samo jedno svakako biti dozvoljeno: da se čvrsto držimo pretpostavki koje je on sam postavio. Dakle, kapitalisti prvog odeljka odlučili su da od svog viška vrednosti 12 500 ulože u proizvodnju. Ali, pošto su 10 000 svojih roba već uložili u svoj vlastiti postojani kapital, i daljih 2500 tih r<>ba prodali drugom odeljku da bi d<>bili životne namirnice za dopunske radnike svojih uvećanih preduzeća, dešava se da im od celokupne robn~ mase još uvek ostane na stovarištu ostatak, i to 4666. Oni su vec konzumirali, svoj stari utrošeni kapital su ob~ovili, ~!ovi za proširenje preduzeća su uložili i to upravo tohko kohko su, posle savetovanja sa Bauerom, nametavali, pa im je ~oš uvek, ostao taj "ostatak koji teško podnose". Sta biva sa l!m ost•tkom od 4666? Ne zaboravimo samo da nisu kapitalisti prvog odeljka jedini ·koji "hoće" da akumulišu, nego da to isto "ho~e" i oni iz drugog odeljka. I oni tamo, makar da je njihov kap1tal manJi, v·
413
imaju ambiciju, kao što smo to već videli, da ulože 12 500 i da to na isti način rasporede kao i oni iz odeljka I, - taština, da bi podražavaH svoje bogatije kolege, koja ih zavodi toliko daleko da gube iz vida sve tehničke obzire. Bilo kako bilo, Zd uvećanje koje oni "hoće" potreban im je dopunski deo u srerlstvima za proizvodnju od prvog odeljka, i tu se, možda, pruža prilika da se na najjednostavniji način rešimo onoga nesvarljivog ostatka toga odeljka? Ali ne, sve je već unapred uzeto u obzir i uređeno. Uvećanje odeljka II je "planski" izvedeno, naime, prema planu koji je Bauer sam smislio. Tamo nema više mesta ni za jedan ekser. A ipak posle svega toga u odeljku je ostatak od 4666! Sta da radimo sa tim zalogom koji nam je ostao u rukama? "Gde će oni naći svoju prođu?" pita Bau~r (l. e., str. 863). I tu se dešava sledeće: "Kapitalisti industrije potrošnih dobara prenose deo akumulisanog viška vrednosti iz prve godine u industrije sredstava za proizvodnju: bilo da sami osnivaju fabrike u kojima se izrađuju sredstva za proizvodnju, bilo da jedan deo akumulisanog ' viška vrednosti posredstvom banaka stave na raspoloženje kapitalistima industrije sredstava za proizvodnju, bilo da kupe akcije društava koja proizvode sredstva za proizvodnju. - Industrija sredstava za proizvodnju će zato prodati robe u vrednosti 4666 onome kapitalu koji je akumulisan u industriji potrošnih dobara, ali je plasiran u industriju sredstava za proizvodnju. Industrija konzumnih dobara kupuje, dakle, pored sredstava za proizvodnju u vrednosti 85.334 (koja njene sopstvene potrebe potpuno podmiruje - R. L.), još i sredstva za proizvodnju u vrednosti 4666 namenjenih proizvodnji st~d stava za proizvodnju" (L e., str. 863). Th je, dakle, rešenje: prvi odeljak prodaje nesvarljivi ostatak 4666 drugom odeljku, ali ovaj ga ne koristi kod sebe negv ga "prenosi" -natrag prvom odeljku i upotrebljava ga za ponovno proširenje postojanog kapitala I. Opet nemamo ovde da se pobliže bavimo ekonomskim činjenicama Bauerovog "prenošenja", transfera, viška vredno!;ti iz odeljka II u odeljak I. Ovde mi Bauera slepo pratimo kroz visine i dubine, imajući u vidu uvek samo jedno: da li se u tim njegovim sopstvenim proizvoljno izabranim operacijama dešav:1 sve pošteno i čisto i da li se Bauer drži svojih sopstvenih pretpostavki. Kapitalisti odeljka I "prodaju", dakle, svoj ostatak roba 4666 kapitalistima odeljka II, a ovi ga "kupuju" tako što deo viška vrednosti koji su akumulisali prenose u odeljak I. Ali, stoJ! Ctme ga on1 "kupuJu"? Gde je taj deo viška vrednosti" kojim oni plaćaju ovu kupovinu? U Bauerovoj tablici nema o 11
414
tome _ni traga! Ce!~. masa roba odeljka II vec Je utrošena 7.a potrc:snJU kapitahstiCke kla~e oba odeljka kao i za obnovu 1 povecanJe promenlJivog kapitala (vidi sopstveno Bauerova izracunavanJe na ~tr. 865), svakak? do ostatka od 1167. Tih 1167 dobara za Ft:osnJu Jeste sve sto je drugom odeljku od viška vrednosti JOS preostalo. A tih 1167 Bauer koristi ne možda ma~ar ~~ "akontac~ju" onih 4666 sredstava za proizvodnju, nego o abi Ih upotrebiO kao promenljivi kapital za dopunske radnike koJI su potrebm uz onih tobože "kupljenih" 4666 sredstava za pr?izvodnju! Kako god stvar okrenemo, kapitahsti ll su svoj VIsak vrednosti glatko utrošili, oni izvrću džepove i ne nalaze u njima ni ~rebijene pare da bi kupili 4666 sredstava za proIzvodnJu koJa se nalaze na stovarištu. Na drugoj strani, kad bi ona kupovina i stvarno bila izvršena, onda bismo na strani odeljka I morali da vidimo v. zamenu za 4666 odgovarajuća dobra za potrošnju. Ali gde su ona i št~ odeljak I da počne sa njima? Bauer nam to ne otkriva ni jednom rečju. Mističnih 4666 u dobrima za potrošnju, koja bi kod ,.kupovine" morala biti razmenjena, iščezlo je bez traga. Ili da li stvar treba da shvatimo ovako: kapitahsti odeljka II imaju, možda, još nekih zaliha kapitala koje se u tablici ne vide, imaju, recimo, depozite u Nemačkoj banci i dignu sada u novcu 4666 radi kupovine sredstava za proizvodnju? Ali, dozvolite! Ako je Bauer tako nešto mislio, ako je on svoje tablice konstruisao kao prikaz "celokupnog društvenog kapitala" a pritom Jednim okom ~Ujio na tajne pretince sa zalihom kapitala koji može da koristi u času kad u svojim tablicama dođe u ćor sokak i zapne sa razmenom, onda je to čisto ruganje Marxovirn šemama. Celokupni društveni kapital je celokupni društver.1 kapital! Nema tu šta da se ni drmusa ni objašnjava. Onda tu mora časno, sve u paru, biti sadržano sve ono što društvo ima u kapitalu, tu spada i Nemačka banka sa depozitima; i celokupni promet mora da se odvija u okviru šeme, da se u tablici sasvim tačno i određeno Viidi i razaznaje i kako i šta - inače cela šema i celokupr1o računsko izmotavanje ne vredi ni po lule smrdljiva duvana! Ostaje, dakle, ovo: Manipulacije Bauerovih kapit.;lis_ta su čisto izmotavanje; ta gospoda prave se kao da prodaJU 1 kupuju 4666 sredstava za proizvodnju, a stvarno nemaju u džepu ni prebijene pare da ih kupe. Posredi je, dakle, Člst pok~o~ za koji će "bog da plati", kad kapitalisti I odeljka kap1tahstim~ II predaju ostatak svoje robne mase. A kap1tahsti. drugo:, odeljka na ovaj plemeniti gest da se pokažu otme~, od;lovaraju isto tako velikodušno: oni svojim kolegama taj poklon 415
odmah vraćaju i daju im još i svoj ostatak sredstava za p
stve~a životi?-a s_redstva koja ne mogu prodati, da bi ih u strani odelJak plas1rah kao promenljivi kapital. Mož~. se zapitati: p~" zašto Bauer fingira ovu originalnu ~r~nsakCIJU, umesto _da v1skove sredstava za proizvodnju odmah 1 Jednost~vno os~v1 na svome mestu u prvom odeljku i da ih ~u ~onstt za pr?S1re~u p~oizyodn_j_u, ka~o to, na kraju kraje\'a, 1 b1va~ J?OSle svih nJe~ovlh carohJa. Ah u tome slučaju Bauer Je, bezec1 da se sklom od kiše, upao u reku, tj. u neuriliku da 111o~a da. objašnjava na koji način da se neophodni promenlJIVI_ kapital u obliku 1167 sredstava za potrošnju iz drugog odelJka prenese u pr':'i odeljak. Pošto to nije u stanju da objasni, a dalJa razmena proozvoda redovnim putem je došla u ćor-so kak, Bauer je prinuđen da pravi hokuspokus kojim gledaoca fascinira, da bi posle nekolikih čarolija svoje ostatke roba, koJi ne mogu da nađu prođu, u prvom odeljku spojio za poslednji čin akumulacije. . U svakom slučaju to je sasvim smela dosetka. Marx je prvi u istoriji nacionalne ekonomije podelu u dva odeljka društvene proizvodnje šematski postavio i prikazao. To je temeljna misao koja je celokupni problem društvene reprodukcije postavila na novu osnovicu i koja je tek omogućila njeno egzaktno istra±ivanje. Pretpostavka ove Marxove podele i njegove šeme bila Je cia između oba ova odeljka postoje samo odnosi razmene, što je upravo osnovni oblik za kapitalističku ili robnu proizvodnu privredu. Tog osnovnog uslova Marx se strogo drži i pri svojim operacijama sa šemama, kao što se sa železnom konsel::ventnošću drži svih svojih pretpostavki. I sada dolazi Bauer i kao usput obara čitavu Marxovu konstrukciju "prenoseći" bez razmene robe iz jednog odeljka tamo i amo u drugi, i u strogoj šemi vozika ih kao kiridžija, kao što kaže poljska poslovica: kao divlja gusl
Akumulacija kapitala
417
nove fabrike mašina. Bilo je potrebno upravo pokazati kako svestranom razmenom kapitalističkih roba postaje novčani kapital, koji jedini omogućuje fluktuaciju iz jedne grane proi rel="nofollow">vodnje u drugu. Dakle, prazno izvrdavanje je ako se u času kad razmena ne može biti izvršena, proizvodi koji nemaJ u prođe bez razmene "prenesu" u drugi odeljak proizvodnje. Isto tako čudnovata je i Bauerova dosetka da jedan odelja'< društvene proizvodnje vrši "osnivanja" u drugom odeljku. Marxovi "odeljci" ne znače nikakav lični registar preduzetnika, nego objektivne ekonomske kategorije. Ako kapitalist iz odeljka II sa delom svoga kapitala želi da .,osniva" i akumuliše i u odeljku l, to onda ne znači da odeljak sredstava za potrošnju suproizvodi u odeljku sredstava za proizvodnju, jer bi to bila ekonomska apsurdnost, nego samo da jedna ista ličnost u isto vreme fungira kao preduzetnik u svakom od obadva odeljka. Ekonomski tada ipak imamo posla sa dva kapitala, od kojih jedan proizvodi sredstva za proizvodnju, a drugi sredstva za potrošnju. Sto oba ta kapitala mogu da pripadaju jednoj istoj ličnosti, što se višak vrednosti iz oba sliva u isti džep, objektivno je to za analizu uslova društvene reprodukcije sasvim svejedno. Zato razmena ipak ostaje jedini most između ova dva odeljka, ili se pak on ruši kad bismo od obadva, umesto razmene, kao Bauer, smešali neku bezobličnu kašu u koJoj bi bila utopljena stroga Marxova konstrukcija, rezultat stogodišnjeg rvanja političke ekonomije za jasnoćom, a analiza reprodukcije se raspada u haos, u kome bi, ponovo, Say i slični duhovi smelo vršljali. Nota bene, sam Bauer, pre svega, polazi od ove pretp-:>stavke. Konstruišući svoje tablice, on kaže, naprimer, odmah u početku: .,Zbog toga u drugoj godini vrednost proizvoda industrije sredstava za potrošnju mora da iznosi 188 000, jer samo za tu sumu vrednosti mogu. biti razmenjena sredstva za potrošnju" (l. e., str. 863). Isto tako pita on, u času kada su gotove njegove tablice i kad treba da počne akumulacija: .,Ko će kupiti ove robe?" (l. e., str. 863). Bauer, dakle, i sam pretpostavljo da će sa ostvarenjem akumulacije uspeti samo ukoliko uspe da celokupnu količinu društvene robe bez ostatka proturi u razmeni između dva odeljka. I najzad na završetku, kad mu posle razmh akata razmene u oba odeljka ostanu robne mase koje nikako ne mogu biti razmenjene, on pokušava da se iz neprilike ;zvuče na taj način što oba odeljka navodi da tutnu uzajamne poklone i da se jedan drugome petljaju u poslove. I tako Bauer odmah na polaznoj tački svojih tablica sahranjuje svoje sopstvene pretpostavke, a u isto vreme i osnovni uslov Marxove šeme. 418
A sada treći primer. K~.o što j~. poznato, Marx svoje šeme za ilustraciju akumulaCIJe raZVIJa pod pretpostavkom da je postojani kapital u nepromeniJIVom _odnosu sa promenljivim kapitalom i da je stopa VISka vrednost! ISto tako nepromenljiva pa makar kapital progreslvno.rastao: Nasuprot tome, ja u svojoj knjizi, između ostalog, tvrdrm da Je ta pretpostavka nespojiva sa stvarnim životom ali da ju je Marx u svojim šemama uzeo radi lakšeg razvijanj~ akumulacije u svojim šemama. Već uzimanje u obzir tehničkog napr-:tka, tJ. P<;>Stupnog pomeranja u odnosima posto j anog i promeniJIVog kapitala, kao i porasta stope viška vrednosti, - rruslila sam - činilo bi nesavladljive teškoće prikazu akumulacije u Marxovoj šemi i pokazalo da proces kapitalističke akumulacije ne može biti zatvoren samo u uzajamne odnose čisto kapitalističke industrije. Međutim, Otto Bauer, za razliku od Marxa, u svojim tabli· cama uzima, doduše, u obzir tehnički napredak i vodi o njemu računa na izričit način time što pušta da postojani kapital iz godine u godinu raste dva puta brže nego promenljivi. Cak, u svojim daljim izlaganjima on tehničkom progresu daje odlučujući značaj u smeni konjunkture. Sta vidimo pak na drugoj strani? To da Bauer u isto vreme, "radi uprošćenja istraž'.vanja1', postavlja čvrstu, nepromenljivu stopu viška vrednosti! (l. e., str. 835). Da se dobro zapamti, naučna analiza, radi uprošćenja problema srne, dabome, da apstrahuje uslove stvarnosti ili da ih kombinuje, onako kako to bolje odgovara svagdašnjim njenim ciljevima. Matematičar srne svoju jednačinu po slobodnoj volji da reducira ili potencira. Fizičar srne, da bi objasnio relativnu brzinu padanja tela, da pravi eksperimente u bezvazdušnom prostoru. Isto tako i nacionalni ekonom za određene ciljeve istraživanja srne da isključi izvesne realne uslove privrednog života. Marx u celom prvom tomu "Kapitala" polazi od pretpostavke: l. da se sva roba prodaje po svojoj vrednosti, i 2. da radničke najamnine odgovaraju punoj vrednosti radne snage, a toj pretpostavci praksa, kao što je pozn~to, protivreči na svakom koraku. Marx je ovaj postupak prlmenJIVao • IZ razloga što je želeo da pokaže kako se čak i pod takvim najpovoljnijim uslovima za radnike, vrši kapitalistička ek~ploata cija. Njegova analiza zbog toga nije prestala biti nau eno. ~g zaktna, naprotiv, upravo na taj način on je dao nepokole~lJlyu osnovu za tačno ocenjivanje svakodnevne prakse sa nJemm otstupanjima. . Ali šta bi se reklo matematičaru koji bi ~ednu polovmu svoje jednačine množio sa dva, a drugu polovmu ostavio ne-
...
419
dirnutu ili delio sa dva? Sta da se misli o fizičaru koji bi, pri upoređivanju relativne brzine padanja raznih _tela, jedna tela posmatrao u vazdušnom, a druga u bezvazdusnom prostoru? Tako postupa Bauer. Marx kod svojih šema reprodukcije pretpostavlja, naravno, stalno fiksne viškove vrednosti, ma koliko da se upravo takva pretpostavka može smatrati kao nedozvoljen~ pri istraživanju akumulacije. Ali pri svojoj pretpostavd i u granicama svoje pretpostavke Marx Je postupao sasvim konsekventno: on je svugde puštao iz vida i tehnički napredak. Bauer postupa sasvim drukčije: on kao i Marx uzima čvr stu stopu viška vrednosti, u isto vreme pak, u suprotnosti s Marxom, on uzima u račun i snaž.an i neprekidan tehnički napredak! On u računicu uvlači tehnički napredak, mada ovaj ne uvećava eksploataciju, - dakle istovremeno dva uslova koji jedan drugog biju u lice, koji jedan drugog potiru. On nam onda velikodušno prepušta da sve njegove operacije proverimo, pod pretpostavkom rastuće stope viška vrednosti sa kojom on "najpre" nije računao i uverava nas da bi i tada teklo sve na opšte zadovoljstvo. Steta što Bauer nije smatrao za vredno da se potrudi i dovrši još i tu sitnicu umesto što je, tačno kao i drugi majstori računanja, majstoriju računskog izmotavanja prekinuo, pa nas, zbog neodložnih smetnji, ostavio na cedilu tačno nd mestu u kome je morao zapravo da otpočne sa pravim dokazivanjem.* Tek tada bi bio pružen barem aritmetički "dokaz" za Bauerovu tvrdnju. Ono pak što je on dosada dao r.ije više pomoćno sredstvo naučne analize, nego petljavina kOja ne može ništa ni da objasni ni da dokaže. Do ovoga časa još se nijednom reči nisam osvrtala na ekonomsku sadržinu Bauerovih tablica, nego sam jedino pokušal.a da na osnovu nekoliko primera pokažem koje metodP Bauer primenjuje i koliko održava svoje. sopstvene uslove. Upuštala sam se takođe pobliže u njegove manipulacije, ne radi toga da bih slavila jevtine trijumfe zbog bespomoćnosti njegovih šematskih operacija. Poneki njegovi grebeni mogli su lako biti izbegnuti sa malo vešliijom konstrukcijom tablice, - u čemu je, naprimer, Tugan Baranovski veliki majstor pred gospodom, ali naravno da u samoj stvari ne bi mogao mnogo više dokazati. O čemu se ovde radi, jeste način kako Bauer primenjuje Marxovu šemu, jeste činjenica da zbrka koju on pravi u svojim tablicama pokazuje očito koliko on urne da koristi Marxove šeme.
* Pannekoek, pošto je svoje tablice izračunao takođe sa brzo rastućim. kapital?m, ali . sa nepromenljivom stopom viška \'Tednosti, veli: "Na shčan načm kao 1 gore može se uzeti u obzir i postepena promena stope eksploatacije." ("Br-emer Btirgerzeitung" od 29 januara 1913.) Ali on prepušta čitaocu neka se sam pomuči. 420
. . ~uero~ kolega u "stručnosti", Eckstein, može Baue 1 u odrzati predi.ku "o temeljitom nepoznavanju Marxovih šema" o totalnoj "nesposobnosti da radi sa Marxovim šemama" itd: Ja~ pak ~adovolj':vam sa isticanjem ovih nekoliko primera, ne rad1 toga sto sam zelela da budem njegov nemilosrdan sudija kao njegov austromarksistički kolega, nego zato jer Bauer ,;a~ ivno izjavljuje: !,Rosa L>:xe_mburg se zadovoljava da uppzori na proizvoljnosti Marxov1h sema. - Mi pak pretpostavljamo da za Marxove misli damo saobraznu očiglednu pretstavu i da na šemi oslobođenoj svake proizvoljnosti produžimo svoja istraživanja. Radi toga smo postavili šeme koje, čim se jednom prihvati pretpostavka, više ne sadrže ništa proizvoljno, čije veličine, štaviše, sa prisilnom neizbežnošću proizlaze jedna
preduzeće najpre otvori, pa se tek onda kupuje_ gradilište, da se najpre nameste radnici, pa se tek onda poseJe raž od koJe treba da se za njih peče hleb! Zaista čovek se mora smeJatl - 1 to zato što se ovakva otkrovenja objavljuju u naučnom organu marksizma. Otto Bauer, dakle, ozbiljno misli da su Marxove formule vezane za "godine", i ta dobričina se trudi da mi to popularno obj asni na dve štampane strane, pomoću trospratnih formula i latinskih i grčkih slova. Ali Marxove šeme akumulacije kapitala sa kalendarskim godinama nemaju ničega zajedničkog. Ono o čemu se kod Marxa radi jesu ekonomske metamorfoze proizvoda i njihova kapitalistička ulančanost, jeste to da u kapitalističkom svetu postoji niz ekonomskih procesa: proizvodnja - razmena - potrošnja, opet proizvodnja - razmena potrošnja, i tako u lancu bez kraja i kl)!lca. Kako je razmena neizbežna prolazna faza svih proizvoda i jedina veza između proizvođača, to se za sticanje profita i akumulaciju ne radi <.t prvom redu u kome vremenu se robe realizuju, nego o sledeće dve zamašne činjenice: l. da celokupni kapitalist, kao i svaki pojedini kap1talist ne može preduzeti proširenje proizvodnje dok ne izvrši razmenu svoje mase proizvedenih roba i 2. da celokupni kapitalist, kao i svaki pojedini kapitalist ne preduzima proširenje proizvodnje ako nema u izgledu prooirenje tržišta. A gde će celokupna kapitalistička klasa uspeti da nađe proširenu bazu za svoju akumulaciju? To je bilo pitanje. Bauer na njega daje, najzad, ovo pobliže objašnjenje: "Stvarno se i akumulisani višak vrednosti realizuje u kapitalističkom društvu. Realizacija se dakako vrši korak po kerak, postepeno. Tako su, naprimer, životne namirnice koje će biti utrošene u narednoj godini za ishranu dodatnih radnika, no pravilu svakako proizvedene već u prvoj godini i proizvođači su ih prodali krupnom trgovačkom kapitalu; deo viška vrednosti koji je otelovljen u tim životnim namirnicama realizuje se, dakle, već u prvoj godini. Realizovanje ostalog dela !og viška vrednosti postiže se kasnije prodajom tih životnih sredstava od trgovaca na veliko maloprodavcima i od ovih radnicima, - a utoliko je naša šema veran odraz stvarnosti" (!. e., str. 868). Ovde nam Bauer pruža bar jedan opipljiv primer kako za~iš~ja realizov_anje viška vrednosti, da li u prvoj ili drugoj god1n1: to se zb1va na taj način što životna sredstva bivaju prodav~na ?d proizvođač~ trgovcu na veliko, od ovoga maloprodav~u 1 naJ~ad od bakahna "dodatnom" radništvu. U krajnjoj lm!J> radniic1 su, dakle, oni koji ovde realizuju kapitalistički vi-
422
šak v~ed~~sti, koji pom:žu njegovom ~retvaranju u suvo zlato . .. Utoliko . Je Bauerova sema odraz horizonta individualnog kapltahsta 1 nJeg~vog teoretskog Sancho Panse, buržoaskog vulgarnog ekonomista. . Za pojedinog kapitalista je svakako svejedno da li je kupac nJegove robe Petar ili Pavle, radnik ili neki drugi, domaći ili stranac, selJak ili zanatlija. Pojedini kapitalist trpa svoj profit u džep bez obzira kome je robu prodao, a preduzetnici iz •truke životnih sredstava trpaju profit isto tako pri prodaji ivojih roba radnicima kao što to čine preduzetnici iz struke luksuznih roba kad svoje čipke, zlatne robe i dijamante prodaju dražesnoj ženskadiji "gornjih deset hiljada". Ali kada Bauer ovu plitku empiričku mudrost individualnog kapitalista i ne primećujući to nimalo, prenosi na celokupni kapital, kad ~n nije u stanju da razlikuje uslove reprodukcije individualnog kapitala - pa zašto je onda, za ime sveta, Marx uopšte pisao drugi tom svog "Kapitala"? U njemu je sadržano jezgro Marxove teorije reprodukcije, u njemu je odlučujuće postignuće ,.čudesnog dela", kako to veli Bauerov drug Hilferding, kojim je Marx nauku političke ekonomije po prvi put izveo iz haosa protivrečnosti i tapkajućih pokušaja Quesnaya, Adama Smitha i njegovih docnijih vulgarizatora, da bi konačno sa klasičnom jasnoćom postavio fundamentalnu razliku između dve kategorije: individualnog kapitala i celokupnog društvenog kapitaia u njihovim kretanjima! Ispitajmo sa ovog stanovišta Bauerova shvatanje makar samo najjednostavnijih sredstava. Gde će radnici uzeti novac kojim treba da pri kupovini životnih sredstava realizuju višak vrednosti kapitalista? Individualnom kapitalistu je sasvim svejedno kojim putem će njegova mušterija doći do novca, glavno je da ga ona ima, pa makar ga dobila na poklon, ili ukrala ili zaradila prostitucijom. Za celokupnu klasu kapitalista postoji, međutim, ovde nepokolebljiva činjenica da radnici samo od njih, samih kapitalista, u razmenu za svoju radnu snagu dobijaju sredstva kojima podmiruju svoje životne potrebe - najamnine. Oni dobijaju najamnine, kao što sam to već gore navela, pod uslovima koJi važe u modernoj robnoj proizvodnji, u dvostrukom obliku: prvo u vidu novca, a onda kao robu, pri čemu se novac vraća uvek na svoju polaznu tačku: u džep kapitalističke klase. Taj promet promenljivog kapitala potpuno iscrpljuje kupovnu sposobnost radnika i njihov doticaj razmene sa kapitalistom. Ako se rad~ ničkoj klasi dodeljuju životna sredstva, to društveno ne z":ab da kapital realizuje višak vrednosti, nego da on promenlJlVl kapital iskoriićuje u robama (realne najamnine), pri femt; on tačno u istom iznosu svoj wpstveni kapital iz prošlog penoda
izvlači natrag u novčanom obliku. To takozva~o realizovanje viška vrednosti prema Bauerovom receptu b1lo b1, dakle, u torne što bi kapitalistička klasa uvek i stalno deo novog kapitala u obliku roba razmenjivala za isto toliki deo sopstvenog već ranije prisvojenog kapitala u novcu! Kapitalistička klasa, dabome, stalno vrši ovu transakciju u stvarnosti, Jer mora da se pokorava žalosnoj nužnosti da svojoj radnoj snazi dodeli jedan deo celokupnog proizvoda kao sredstvo za održavanje, da bi je zato upregla u proizvodnju novog viška vrednosti u obliku robe. Samo što kapitalistička klasa još nikad nije uobrazila da ona ovim poslom ,,realizuje" svoj raniji višak vrednosti. Da ovo otkrij·e, ostalo je zadržano za Bauera.• Uostalom i kod samog Bauera postoji nejasna pretstava o tome da pretvaranje viška vrednosti u promenljivi kapital može da bude sve drugo samo ne "realizacija viška vrednosti". On o tome, naprimer, ne govori ni reči dok raspravlja o obnavljanju promenljivog kapitala u ranijem obimu. Tek kod "dodatnih radnika" počinje majstorija. Radnici, koje kapital već godinama zapošljava, dobijaju jednostavno najamnine u novcu, onda u sredstvima za život i proizvode za to višak vrednosti. Radnici pak koji pri proširenju preduzeća bivaju uposleni, doprinose JOŠ i nešto više: oni kapitalistima "realizuju" njihov višak vrednosti, i to na taj način što za novac, koji dobijaju :kao novčanlJ najamninu, kod istog kapitalista kupuju sredstva za život! Uopšte radnici realizuju samo svoju sopstvenu robu - radnu snagu - i čine za kapital dosta samim tim što proizvode višak vrednosti. Ako park radnike nazovemo "dodatnim 11 , ondu oni za račun kapitala treba da čine dvostruko čudo: l. da proizvode višak vrednosti u robi, i 2. da taj višak vrednosti realizuju još i u novac!
* Jedan mali "stručnjak" u "Dresden er Volkszeitung"-u (od 22. I. 1913) rešio je problem akumulacije na čudnO'vat način.• ,Svaka marka", poučava me on, ~,koju radnik dobija više, stvB!ra novu .investiciju kBipita.lu, za deset i više maraka, tako da borba radnika... stvara tržište za višak vrednosti i omogućuje akumulaciju kapitala u sopstvenoj zemlji.• Gle malog pametnjakovića! Ako narednog puta nekome od stručnjaka padne na pamet da usred ekonomskih razmatranja dopiše .,kukuriku", i to će, sasvim sigurno, i nepročitano biti otštampano kao uvodni članak u socijaldJenwk:ratskom organu. Da li gospoda u-rednici, naročito oni koji su akademski obrazovani, koji imaju pune ruke posla da iz parlamentarnih sala za zasedanje i kuloara pokreću točak svetske istorije, da li oni zbilja smatraju da je staromodno i preživelo sesti na tur i čitati teoretske knjige, kako bi bili u stanju da sebi stvore neki sud o problemima koji se pojavljuju. Tako šta je prijatnije prebaciti na kog bilo malog novinara koji makazama kroji privredne preglede iz engleskih američkih i drugih statističkih izdanja. ~ 424
Srećom ovde smo s.tigli do elementarnih pojmova proce.sa repr?dukc!Je, u pretsob!Je drugog toma ,.Kapitala", i sada je već sasvrm Jasno kohko Je Bauer pozvan da drugi tom ne samo objasni nego u<>pšte da Marxova izlaganja "oslobađa" od "proizvoljnosti" i da daje "prikladan izraz toku Marxovih misli". Opšti deo svoje kritike moje knjige Bauer kruniše sledećim pasusom: ,.Drugarica Luxemburg veruje da bi robe u kojima je oteIovljeno (a+~) (za obične smrtnike: robe u kojima je sadržan određeni višak vrednosti za kapitalizovanje, R. L.) morale biti prodate izvan kapitalističkog sveta, kako bi bilo omogućen<> realizovanje viška vrednosti koji je u njima opredmećen. Lepo, a kakve su tD robe? To su ona sredstva za proizvodnju koja su kapitalistima potrebna za proširenje njihovog aparata proizvodnje, i ona dobra za potrošnju koja se koriste za ishranu priraštaj a radničkog stanovništva." I Bauer, 7ačuđen svojom zbrkom pojmova, uzvikuje: ,.Ako bi te robe bile rasturene van kapitalističkog sveta, onda u sJedećoj godini uopšte ne bi m<>glo biti proizvodnje na proširen<>j osnovi, niti bi mogla biti nabavljena potrebna sredstva za proizvodnju za proširenje aparata proizvodnje, niti neophodna životna sredstva za ishranu uvećanog radništva. Odvajanje tog dela viška vrednosti sa kapitalističkog tržišta ne bi, kako to misli Rosa Luxemburg, akumulaciju omogućilo, nego bi, naprotiv, svaku akumulaciju onemogućilo." (1. e., str. 868. Podvučeno kod Bauera.) I još jednom na završetku svoga članka sasvim kategorički tvrdi: ,.Deo viška proizvoda u kome je otelovljen akumulisani deo viška vrednosti, ne može biti prodat seljacima i sitnoj buržoaziji po kolonijama, jer je potreban u samoj kapitalističkoj metropoli za proširenje aparata proizvodnje." (l. e., str. 873.) Svi dobri dusi hvale gospoda boga! Može Ii se naći reči i za takvu pretstavu i takvu kritiku? Pa tu smo potpuno već u carstvu totalne ekonomske bezazlenosti, to je već nivo arhičestitog v<>n Kirchmanna ili poštovanog ruskog arhikonfuščika Voroncova. Bauer veruje, dakle, sa punom ozbiljnošću da će kapitalističke r<>be ako budu rasturene u nekapitalističke slojeve ili zemlje tak<> glatko nestati kao kad bi bile bačene u more, pa bi tD u kapitalističkoj privredi ostavilo zjapeću pr<>valiju! Mozgajući o :r-Jlarxovim šemama, on u svojoj revnosti nije pr1metw ono što danas zna već i svak<> dete: da robe koje se izvoze ne uništavaju se, nego se -razmenjuju. i da se njima, p~ pravilu, u tim nekapitalJist.i.čkim zemljama d slojevima kupuJu druge robe, koje služe tome da kapitalističku privredu opet snabdeJu
425
sredstvima za proizvodnju i sredstvima za potrošnju! On 3a patosom karakteriše kao nešto do najvećeg stepena kobno za kapital i kao moju zaslepljenost ono što čini svakodnevnu stvarnost istorije kapitalizma od njenog prvog do poslednjeg dana! Cudne stvari, zaista. Već od dvadesetih godina pa sve do šezdesetih godina devetnaestog veka engleski kapitalizam je bez prestanka "rasturao" sopstvena sredstva za proizvodnju: ugalj i železo u Severnu i Južnu Ameriku, koje su tada bile nekapitalističke, i nije zbog toga propao, nego je, uvozeći iz Amerilte pamuk, šećer, pirinač, duvan, a docnije i pšenicu, napredovao i ugojio se. Nemački kapitalizam danas, sa vatrenom revnošću "rasturuje" svoje mašine, železne šipke, lokomotive i tekstilne proizvode u nekapitalističku Tursku, i umesto da zbog toga propadne, on je, naprotiv, spreman da svet potpali sa sve četiri strane samo radi toga da bi sebi u mnogo širem obimu obezbedio monopol u ovako ubistvenim poslovima. Da bi sebi otvorila mogućnost "rasturivanja" svojih kapitalističkih roba u nekapttalističku Kinu, Engleska i Francuska su kroz tri decenije vodile u Istočnoj Aziji krvave ratove, dok najzad, krajem XIX veka, ujedinjeni kapital Evrope nije preduzeo internacionalni krstaški pohod protiv Kine. Da, razmena robe sa selJacima i zanatlijama, dakle, sa nekapitalističkim proizvodima u samoj Evropi, u svakoj zemlji, tu pred našim nosem, jeste jedna od svakodnevnih pojava i u isto vreme, kao što to svako zna, jedan od neophodnih uslova postojanja kapitalističke industrije. I sad nam odjednom Otto Bauer otkriva da bi kapitalistička akumulacija bila nemoguća ako bi kapitalisti svoje robe, koje oni ili njihovi radnici ne potroše sami, "rasturali u nekapitalističku istorisku sredinu! Kao da bi, naprotiv, kapitalistički razvitak uopšte istoriski bio moguć kad bi kapital od svog postanka bio upućen isključivo na sredstva za proizvodnju i sredstva za potrošnju koja je sam proizveo! Tako se eto dešava da se čovek, u revnosti teoretskog mozganja, zapetlja! A karakteristično je za celi ovaj pravac ,.struč nih" epigona u marksističkoj teoriji i praksi - a to će se docnije višestruko potvrditi - da udubljujući se u apstraktnu ,.šemu~, on gubi svaki smisao za stvarnost i ukoliko neustrašivije tumara sa motkom po magli teorije, utoliko se jadnije spotiče o krupna zbivanja realnog života. Time smo završili sa Bauerovim preliminarnim postavkama i ~poznali njegove. metode i njegov postupak. Preostaje nam JOS glavna stvar: nJegova teorija populacije. 14
42ft
. "Svako,...d;ušt.v~ čiji. broj članov~ raste mora iz godine u godmu pros1nvatl 1 SVOJ aparat prOizvodnje. Ta neophodnost će isto tako važiti za socijalističko društvo budućnosti kao što važi i za kapitalističko društvo sadašnjosti, kao što je postojala za prostu robnu proizvodnju ili seljačku privredu u prošlosti koja je proizvodila za sopstvene potrebe." ("Neue Zeit", 1. e., str. 834.) Ovde je dato jezgro Bauerovog rešenja problema akumubcije. Za akumulaciju je kapitalu potrebna veća proda koja omogućuje realizovanje viška vrednosti. Odakle dolazi ta proda? Bauer odgovara: Stanovništvo kapitalističkog društva raste, kao svakog drugog, a time raste i potražnja za robama i time je uopšte data osnova akumulacije. "U kapitalističkom načinu proizvodnje postoji tendencija prilagođavanja akumulacije bpitala porastu stanovništva" (1. e., str. 871). Polazeći od ove osnovne tačke, Bauer isto tako konsekventno izvodi karakteristične kretnje kapitala i njene oblike. Na početku imamo stanje ravnoteže između proizvodnje i stanovništva, tj. onu srednju liniju oko koje gravitiraju konjunkture. Bauer pretpostavlja kao primer da stanovništvo prirasta sa pet procenata godišnje. "Ako treba da bude održana ravnoteža, onda i promenljivi kapital mora da poraste godišnje za pet procenata." Kako telmički napredak uvek opet relativno pojačava postojam deo kapitala (mrtva sredstva za proizvodnju) na račun promenljivog dela kapitala (najamnina za radnu snagu), to Bauer smatra, da bi to sasvim jako naglasio, da postojani kapital raste dvostruko brže nego promenljivi, tj. za deset procenata godišnje. Na toj osnovi on gradi one svoje "besprekorne" tablice sa čijim operacijama smo već upoznati i koje dalje treba da nas zanimaju jedino još radi njihovog ekonomskog sadržaja. U tim tablicama Bauer pušta da se celi društveni produkt glatko apsorbuje i zaključuje: "Proširenje polja proizvodnje, koje čini pretpostavku akumulacije, ovde je dato porastom stanovništva" (1. e., str. 869). Najvažnija tačka ovog "stanja ravnoteže", pri kojoj se almmulacija glatko odvija, jeste dakle uslov da promenljivi kapital raste istom brzinom kao i stanovništvo. Zadržimo 8e malo na ovom Bauerovom osnovnom zakonu akumulacije. Stanovništvo, prema Baueru, raste za pet procenata godišnje, pa zato i promenljivi kapital mora da raste za pet procenata. Ali šta to znači? "Promen!jivi kapital" je, svakako, 427
veličina vrednosti, to je suma najamnina koje se isplaćuju rJ.~ nicima izražena u određenom novčanom iznosu. Taj iznos moZe da pretstavlja razne količine sredstava za potrošnju. Uopšte mora, pri pretpostavci opšteg tehničkog napretka, dakle, rastuće proizvodnosti rada, relativno sve manja suma promenljivog kapitala odgovarati određenoj količini sredstava za potrošnju. Tako, ako stanovništvo godišnje prirasta za pet procenata, promenljivi kapital treba da naraste samo recimo za 4%, 41/z, 4 procenta itd. da bi mu omogućio isti standard života. A Bauer i pretpostavlja opšti tehnički napredak, jer on, da bi ga izrazio, pretpostavlja dvostruko brži porast postojanog kapitala. Pri toj postavci porast promenljivog kapitala, ravnomeran sa porastom stanovništva može se zamisliti samo u jednom slučaju: ako uprkos naglog i trajnog tehničkog napretka u svima granama proizvodnje, dakle, porasta produktivnosti rada, cene roba ostaJu uvek nepromenjene. Ali to bi značilo ne samo teoretski sahranu Marxovog učenja o vrednosti nego i praktički neshvatljivost sa kapitalističkog stanovišta. Jer pojevtinjenje roba je, kao oružje u konkurentskoj borbi, upravo potsticaj za individualni kapital da bi se pojavio kao pionir tehničkog napretka. Dozvolite! Treba li, možda, da stvar shvatimo ovako: uprkos porastu produktivnosti rada i time uslovljenog progresivnog pojevtinjavanja životnih sredstava, novčane najamnine (promenljivi kapital kao veličina vrednosti) ostaju neizmenjene jer životni standard radnika raste prema napretku. Tu bi, dakle, b:o uzet u obzir socijalni napredak radničke klase. Ako je, međutim, taj porast standarda života radničke klase toliko jak i postojan, tako da promenljivi kapital (suma novčanih najamnina) iz godine u godinu raste tačno u onom odnosu u kome raste broj radničkog stanovništva, onda to znači ni manje ni više nego da celokupni tehnički razvitak, sva prednost produktivnosti rada ide isključivo u korist radnika, tj. da- nezavisno od povećanja i svog privatnog standarda života kapitalisti svoju stopu viška vrednosti ne bi povisiti. Stvarno, kao što nam je poznato, Bauer u svojim tablicama predviđa nepromenljivu profitnu stopu. Istina, on nam veli da to čini "zasadn" i samo iz razloga "uprošćenja 11 , kao da bi našoj duhovnoj tr·Jmosti spremno pružio ruku i da bi nam olakšao da se uspnemo na prvu prečagu njegove teorije. Stvarno, pak, ta pretpostavka je - kako se sada vidi - ekonomski temeljni stub Bauerove teorije akumulacije, na kojoj počiva celokupna .,stanje ravno- • teže" između proizvodnje i potrošnje društva! Jer Bauer c;am priznaje izričito: .:•Naša šema (tablica IV) pretpostavlja l. da radništvo raste god1snJe sa pet procenata, 2. da promenljivi kapital raste u
428
jednakoj srazmeri . kao i radništvo i 3. da postojani kapit 3 1 raste.~ ~razmer1 koJa zahteva tehnički napredak brže nego promenlJIVI. Pod _t1m pretpostavkama nije nikakvo čudo što ne nastaje teš~oća za realizovanje viška vrednosti" (l. e., str. 869): Da, ah s~mo te pretp?stavke su "čudne", i to u najvišoj ~en. Jer. ~oJ.il:to se ne vrtlmo. sa _motkom po magli, nego stoJimo .'!a ISbns~I ~tv.~rnom kapitahstičkom tlu! kakav potsticaj postoJI za kapitahshcku klasu da ona primenJuJe tehnički napredak i baca sve zamašnije sume u postojani kapital, u mrtva sredstva za prOiizvodnju, ako celokupni rezultat ovih napredaka ide isključivo u korist radničke klase? Prema Marxu je stvaranje "relativnog viška vrednosti", povećanje stope eksploatacije putem pojevtinjenja radne snage jedini objektivni motiv za kapitalističku klasu kao celinu, da unapređuje tehnički napredak u proizvodnji, i stvarni objektivni rezultat kome nesvesno streme individualni kapitali u svojoj uzajamnoj konkurentskoj utakmici za ekstraprofitom. Cuđnovata Bauerova pretpostavka je, dakle, dok kapitalizam postoji, čista ekonomska nemogućnost. Ako zajedno sa njim pretpostavimo tehnički napredak, dakle, porast produktivnosti rada, onda iz toga kao sunce jasno sledi da je nemoguće da promenljivi kapital, suma novčanih najamnina, raste "u istoj srazmeri" sa broje:m shnovništva. Tako, ako ovo raste godišnje u stalnoj razmeri, promenljivi kapital može da raste u stalno opadajućoj razmeri, ako stanovništvo poraste godišnje, recimo, za pet proceneta, to će promenljivi kapital, recimo, da raste za 45 /r., 4'/-., 4'/,, 4'/, procenata itd. I obrnuto: da bi promenljivi kapital redovno godišnje rastao za 5 procenata, pri naglom tehničkom razvitku stanovništvo bi. moralo prirasti u rastućoj progresiji, recimo za 5 1 / , , 5 1/ , , 53 / , , 6 procenata -itd. Time se zakon "ravnotežeu koji je Bauer postavio ruši kao kula od karata. Dovoljno je utvrditi: njegovo ,.stanje ravnoteže", polazna tačka cele njegove teorije akumulacije prilagođene porastu stanovništva, izgrađeno je na dilemi dveju ekonomskih apsurdnosti koje protivreče biću kapitalizma i _svr~i akumulacije: da tehnički napredak ili robe uopšte ne poJevhnjuje, ili da to pojevtinjenje ide isključivo u prilog radnika, a ne akumulacije! Osvrnimo se sada malo na samu stvarnost! Bauerova shvatanje petprocentnog godišnjeg priraštaja stanovniš!v_a, razume se, samo je teoretski primer. On je mogao izabrati 1 dva prJcenta, ili isto tako i dvadeset procenata. Ali nije svejedno koliko iznosi stvarni prirast stanovništva kome bi, prema Baueru, morao da se tačno prilagodi kapitalistički razvitak. Na tom prm429
cipu počiva cela njegova teorija akumulacije. A šta nam pokazuje stvarni porast stanovništva, naprimer, u Nemačkoj? Godišnji priraštaj stanovništva, prema zvaničnim statistifkim podacima u vremenu 1816 do 1864 iznosio je 0,95 procenata, u periodu 1864 do 1910 1,09 procenata. Stvarno priraštaj stanovništva se odvija, dakle, tempom da se u vremenu 1816-1910, za skoro jedno stoleće, godišnji priraštaj popeo od 0,911 procenata na 1,09: za celih 0,13 procenata. Ili, ako pobliže uzmemo u obzir periode krupnokapitalističkog razvitka Nemačke, onda godišnji priraštaj stanovništva 1871 do 1880 iznosi 1,08 procenata, 1880 do 1890 0,89 procenata, 1890 do 1910 1,31 procenat, 1900 do 1910 1,41 procenat. Dakle, i tu priraštaj u toku če trdeset godina iznosi godišnje samo jednu trećinu procenta. Koliko je to u nesaglasnosti sa bujnim, besprimernim tempom porasta nemačkog kapitalizma za poslednju četvrtinu veka! Još sjajnije perspektive stvaraju se ako posmatramo druge kapitalističke zemlje. Prema poslednjim popisima godišnji priraštaj stanovništva iznosio je u Austro-Ugarskoj Evropskoj Rusiji Italiji Rumuniji Srbiji Belgiji Holandiji Engleskoj sa Skotskom i Irskom Sjedinjenim Državama Severne Amerike Francuskoj
0,87 procenata 1,37 0,63 1,50 1,60 1,03 1,38 0,87 1,90 0,18
• Kao što se vidi, kako apsolutne brojke porasta stanovnistva tako 1 međusobno upoređenje raznih zemalja sa st
3, 77 procenata 4,18 5,55 6,36 7,84
Kakva šteta da .nas tako sočni pašnjaci, koJi su dušu dali za B:kw:xn~I..aciJU k~p1tala, mame tamo gde uopšte nema nikakve
kaprtal!stlcke pr~rzvodnje i da se baš takvi izgledi tako jadno pretvaraJU u 1susene ledine u onoJ men u kojoj se mi približavamo postojbini kapitalizma! . Razmotrimo sada stvari nešto podrobnije. Akumulacija kapitala - veh Bauer - zavisi od porasta stanovništva ona se njemu tačno prilagođava. Kako je to sad, naprimer, sa 'Francuskom? Tu. priraštaj stanovništva stalno opada, prema posJednJem popisu stanovništva iznosio je još samo 0,18 procenata, stal!ov~ištvo se, dakle, lagano približava stanju stagnacije, a mozda 1 apsolutnom opadanju. Ali uprkos ovome stanju stagnacije stanovništva, kapital u Francuskoj sasvim veselo akumuliše i dalje, i to tako dobro da Francuska sa svojim reLervama kapitala može da podmiri ceo svet. U Srbiji vidimo pak da broj stanovništva dva puta brže raste nego u Engleskoj, ali se kapital u Engleskoj, kao što je poznato, akumuliše mnogo jače nego u Srbiji. Kako to dovesti u saglasnost? Odgovor na ove sumnje ukazuje samo na naše vlastito teško shvatanje: Bauerova teorija ne može da se odnosi na pojedinu zemlju i njeno stanovništvo ponaosob, ona ima u vidu stanovništvo uopšte. Došao bi, dakle, u obzir priraštaj čovečan stva uopšte. Odlično. Ali iz toga proizlazi još čudnovatija zagonetka. Jasno je bez daljega da godišnji priraštaj "čovečanstva" za kapitalističku akumulaciju može biti od značaja samo u onoj meri ukoliko je to čovečanstvo potrošač, kupac kapitalističke robe. Ne bi smelo da podleže ni!kakvoj sumnji to do utešna pojava brzog porasta stanovništva u Južnoj Nigeriji ili Severnom BOTlleU ima zasada za kapital veoma mali značaj kao baza za akumulaciju. Ili možda proširenje kruga kupaca kapitalističkih roba ma kako stoji u vezi sa prirodnim porastom stanovništva. U svakom slučaju jasno je toliko: •lm bi kapital sa svojim izgledima za akumulaciju morao da iščekuje na proširenje svog ranijeg kruga potrošača prirodnim uvećanjem stanovništva) onda bi on, verovatno, danas još uvek ležao u pelenama manufakturnog perioda, a možda ni dotle ne bi prispeo. Stvarno kapitalu ni u snu ne pada na um da čeka na to. Da bi bazu akumulacije proširio, on mnogo pre pribegava drugim, kraćim metodima: juriša sa svima sredstvima političke moći l. na naturalnu privredu, 2. na prostu robnu proizvodnju, da bi postepenim uništenjem ovih dveju, za svoj.u r~bu sticao u celom svetu sve novije krugove kupaca. Ah svr ovi metodi sukobljavaju se sa porastom stanovništva dotičnih zemalja i naroda na najdrastičniji način. 431
Tako krug kupaca kapitalističke robe može da raste u isto vreme dok broj stanovništva opada. Stvarno, kapitalistički metod stvaranja svetskog tržišta vrši se u jurišu na pdmitivnu naturalnu privredu ruku pod ruku sa desetkovanJem pa 1 istrebljenjem celih plemena. Taj proces prati kapitalistički razvitak od otkrića Amerike pa sve do naših dana. Treba se samo setiti Spanaca u Meksiku i Peru u XVI veku, Engleza u Severnoj Americi u XVII veku, u Australiji u XVIII veku, Holanđana na Malajskom Arhipelagu, Francuza u Severnoj Afdci, Engleza u Indiji u XIX veku i Nemaca u Jugozapadnoj Africi u XX veku. Isto tako su ratovi evropskog kapitala radi .,otvaranja" Kine vodili periodičnim masovnim ubijanjima kineskog stanovništva, dakle, neizbežno ka usporavanju njegovog pruodnog porasta. Dok je tako proširenje baze akumulacije kapitala u nekapitalistiilkim zemljama vezano sa delirničnim istrebljenjem stanovništva, ono je u zemljama gde kapitalistička proizvodnja ima koren bilo praćeno pomeranjima druge vrste u pri:-odnom porastu stanovništva. U oba faktora porasta: u učestalosti porođaja i u smrtnosti, vidimo u svima kapitalističkim zemljama dve suprotne tendencije. Broj porođaja je uopšte i postojano u nazadovanju. Tako je broj porođaja na 1000 stanovnika iznosio u Nemačkoj: 18711880 40,7, 1881-1890 38,2, 1891-1900 37,3, 1901-1910 33,9, 1911 29,5, 1912 29,1. Ista tendencija se jasno pokazuje pd p<>ređenju visoko razvijenih kapitalističkih zemalja sa zaostalijima. Na 1000 stanovnika bilo je porođaja (1911 ili 1912) u Nemačkoj 28, 3, Engleskoj 23,8, Belgiji 22,6, Francuskoj 19,0, Portugaliji 39,5, Bosni i Hercegovini 40,3, Bugarskoj 40,6, Rumuniji 43,4, Rusiji 46,8. Svi statističari, sociolozi i lekari smatraju ovu pojavu kao posledicu razvitka velegradskog života, fabričke industrije, nesigurnosti egzistencije, kulturnog uspona i slično, ukratko, kao posledicu kapitalističke kulture. U isto vreme moderni razvitak nauke i tehnike i isti kulturni uspon pružili su mogućnosti za uspešno suzbijanje smrtnosti. Tako je u Nemačkoj na 1000 stanovnika godišnje bilo smrtnih slučajeva: 1871-1880 28,8. 1881-1890 26,5, 18911900 23,5, 1901-1910 19,7, 1911 18,2, 1912 16,4. Istu sliku pokazuje poređenje visoko razvijenih kapitalističkih zemalja sa zaostalijim. Broj smrtnih slučajeva iznosio je na 1000 stanovnika (1911 ili 1912 godine): u Francuskoj 17,5, Nemačkoj 15,6, Belgiji 14,8, Engleskoj 13,3, Rusiji 29,8, Bosni i Hercegovini 26,1, Rumuniji 22,9, Portugaliji 22,5 i u Bugarskoj 21,8. Prema tome koliko svaki od ova dva faktora deluje jaće, dolazi do sporijeg ili bržeg priraštaja stanovništva. U svakom 432
slučaju i u sva~om pGgledu razvitak kapitalizma sa svojim eko?-omskim, SOCIJal~, materijalnim i duhovnim popratnim po-
Javama! akumulactja kapitala, utiče na porast stanovništva i
određuJe ga, a ne obrnuto. Cak uopšte može se konstatovati da uticaj kapitalističkog razvitka na kretanje stanovništva manjGm lli većom brzmom vodi ka usporavanju porasta stanovništva Ho~~ong i Bomeo nasuprot Nemačkoj i Engleskoj, Srbija i Ru~ mumJa nasuprot Francuskoj i Italiji govGre dovoljno jasno. I prema svem ovom nameće se, kao na dlanu, zaključak da Bauerova teorija izvrće na glavu stvarne povezanosti. Prilagođujući u svojim šematskim konstrukcijama akumulaciju kapitala prirodnom porastu stanovništva, on je, još jednom, potpuno izgubio iz vida svakodnevnu, celom svetu poznatu činjenicu realne stvarnosti da kapital štaviše na samu populaciju utiče: čas je istrebljuje masovno, čas ubrzava, čas usporava njen porast - sa opštim završnim rezultatom: ukoliko je brža akumulacija, utoliko je sporiji porast stanovništva. Lep quiproquG i to za istoriskGg materijalista koji zabe>ravlja da se malG osvrne na stvarnost i da se upita: pa, od čega onda zavisi sam porast stanovništva, od kog on čini zavisnom akumulaciju kapitala? Friedrich Albert Lange rekao je jednom zgodom u svojoj "Istoriji materijalizma ,.Mi JOŠ i dandanas imamo u Nemačkoj takozvanih filozofa koji na nel:i metafizičko nedotupavan način pišu velike rasprave o obrazovanju pretstave - i to čak sa pretenzijom na "egzaktno posmatranje posredstvom unutrašnjeg čula" - a da i ne pomišljaju da možda u njihovoj sopstvenoj kući ima dečjih soba u kojima se svojim vlastitim očima i ušima mogu da posmatraju barem •imptomi obrazovanja pretstava. Da li takvih filozofa ima u Nemačkoj joo i danas, to ne znam, ali izgleda da postoji sa:!a vrsta "metafizičke nedotupavnosti" koja pomoću egzaktnih še· ma!skih kalkulacija "unutrašnjeg čula" želi da reši društvene probleme, i pritom za·boravlja na oči, uši, na svet i dečju s?bu, i da je u 11 stručnjacimau zvaničnog marksizma naši~ naJpozvanije "naslednike klasične nemačke filozofije u. 11
:
3 Ali stvar je još mnogo lepša. Mi smo dosada razmatr~J.i ekonomske uslove porasta stanovništva, jer je Bauer hteo da IZgleda da se njegova teorija akumulacije zasniva na porastu stanovništva. Ustvari njegova teorija ima sasvim dr~..gu ,~nov~. Govoreći o "stanovništvuu i o "porastu stanovn1stva , on Je 11 Akumulacija kapitala
433
ustvari mislio na klasu kapitalističkih najamnih radnika, l samo na nju. . . . . Da bismo ovo dokazali, dovolJnO Je navest! sledeca mesta: "Mi pretpostavljamo da stanovništvo raste _godišnje za pet procenata. Ako treba da bude sačuvana ra~noteza (1z'!'eđu proizvodnje i društvene potrebe), mora dakle 1 promen!JtVt k.apttal (to jest suma plaćenih najamnina) da raste za pet procenata godišnje" (L e., str. 835). Ako je potrošnja stanovništva, za koje je proizvodnja sračunata, ravna promenljivom kapitalu, to jest plaćenoj sumi najamnina, onda kod toga "stanovništva" može biti re-či samo o radnicima. Ali Bauer to formuliše sam sasvim izričito: "Uvećanje promenljivog kapitala (dakle, sumu radničkih najamnina) izražava nabavku životnih sredstava za porast stanovništva" (L e., str. 834). I još kategoričnije na mestu koje sam već navela: "Naša šema pretpostavlja l. da radništvo raste godišnje za pet procenata, 2. da promenljivi kapital raste u jednakoj srazmeri kao i radništvo i 3. da postojani kapital (to jest izdaci za mrtva sredstva za proizvodnju) raste u razmeru koji zahteva tehnički napredak brže nego promenljivi. Pod tim pn tpostavkama nije nikakvo čudo što ne nastaje teškoća za realizaciju viška vrednosti" (L e., str. 869). Da jasno primetimo, prema Bauerovoj pretpostavci postoje samo dve klase u društvu: radnici i kapitalisti. "Kako u jednom društvu'', veli on, naprimer, nekoliko redaka dalje, "koje se sastoji samo od kapitalista i radnika, nezaposleni proleteri ne rp.ogu naći drugi dohodak nego dohodak u najamnini" itd. (L e., str. 869). Ni to shvatanje nije slučajno ni uzgredno, nego ono za Bauerova shvatanje problema ima presudni značaj: za njega, kao i za ostale "stručnjake", najvažnije je upravo da protiv mene dokažu da je, prema "šemi", i u društvu sa isključivo kapitalističkom proizvodnjom, sastavljenom iz samih kapitalista i radnika, akumulacija kapitala moguća i da se odvija glatko. U Bauerovoj teoriji postoje, dakle, još samo dve društvene klase uopšte: kapitalisti i proleteri. Ali akumulacija kapitala u svome rašćenju upravlja se samo prema klasi proletera. Najpre Bauer reducira stanovništvo svojom izričitom pretpostavkom na same radnike i kapitaliste, a potom on ga svojim operacijama reducira prećutno još samo na radnike. Oni su "stanovništvo" čijim potrebama se kapital prilagođava. Tako, najzad, inaa da se shvati da Bauer, kada govori u svojim šematskim izlaganjima o p~tprocentnom godišnjem "porastu stanovništva", ustvari ima u v1du da samo radničko stanovništvo raste za pet procenata godišnje. Ili bi, možda, ovde trebalo da shvatimo d;~ je taj porast proleterskog sloja samo delimična pojava opšteg ravno434
m~rnog
porasta _celokupnog stanovništva za pet procenata go-
disnJe? :Ut ;o bt btl<;>. opet_sasvim. novo otkriće, pošto je Marx teoretski vec utemelJIO, a 1 statistike po profesijama su to već
odavno dokazale da se u današnjem društvu svaka klasa kreće po sopstvenim zakonima populacije.
Stvarno ni Bauer ne misli na ravnomeran porast celokup-
nog stanovništva. Za njegove kapitaliste to svakako ne važi, nJegov godišnji priraštaj nije nipošto pet procenata, što se može lako dokazati. Na strani 835, kao fond potrošnje kapitalista Bauer u četiri vzastopne godine navodi sledeće iznose: 75 000, 77 750, 80 539 i 63 374. Ako Bauer smatra da najamnine radnika tačno rastu sa ovim brojkama, onda svakako smerno pretpostaviti da kapitalisti u svom standardu života u najmanju ruku ne prolaze gore nego radnici, i da i njihov dohodak, presudan za potrošnju, ide sa njihovim porastom. Ako je tako, onda se iz Bauerove šeme
iz potrošnje kapitalista kroz četiri godine pokazuje odgovarajući godišnji priraštaj kapitalističke klase: 5 procenata u drugoj godini, 3,6 procenata u trećoj, 3,5 procenata u četvrtoj. Ako tako bude išlo dalje, onda bi Bauerovi kapitalisti uskoro poćeli da izumiru, i tako bi problem akumulacije bio rešen na najosobeniji način. Ipak, nas ovde ne zanimaju privatne sudbine Bauerovih kapitalista, nego se radilo samo o tome da ustanovimo da Bauer, stalno govoreći o porastu stanovništva kao osnovi akumulacije, stalno ima u vidu samo porast klase najamnih radnika. Bauer to najzad i sam veli kad na strani 869 prostim rečima navodi: "Njeno povećanje (to jest stope akumulacije) tim putem mora biti vršeno tako dugo dok opet ne bude uspostavljena ravnoteža između porasta promenljivog kapitala i porasta stanovništva." Na strani 870 dolazi zatim objašnjenje: "Pod pritiskom rezervne industriske armije raste stopa viška vrednosti i sa njom stopa društvene akumulacije dotle dok ova ne postane dovoljno velika da, uprkos rastućem organskom sastavu isto tako brzo umnožava promenljivi kapital kao i radno stano~n!štvo. Cim dođe do toga, opet je uspostavljena ravnoteža između akumulacije i pOTasta stanovništva." Isto tako j asno i to kao opšte pravilo još il'dnom na strani 871: "U kapitalistič kom društvu postoji tendencija prilagođavanja akumulactJe kapitala porastu stanovništva. To prilagođavanje je izvršeno čim se promenljivi kapital (dakle, suma najamnina) isto tako b<:o uveća kao radničko stanovništvo; ~ postoj:mi kapital ras,~e br~e u razmeru nego što to zahteva razV'ltak p,rmzvodne s~age. I naJzad Bauer govori najsažetije na završetku svoga elanka: "Pre svega akumulacija je (u izolovanom kapitalističkom društvu
...
435
koja čini osnovu njegove šeme) ograničena porastom radnič kog stanovništva, jer pri datom organskom sastav:' kap1tala veličina akumulacije je određena porastom raspoloztvog radničkog stanOvništva" itd. (l. e., str. 873). Jasno je kao dan: pod prividnošću prilagođavanja akumulacije kapitala porastu stanovništva Bauer nameće kapitalu da se upravlja isključivo prema radničkoj klasi i njenom prirodnom porastu. Mi velimo izričito: prema njenom prirodnom porastu, jer u Bauerovom društvu koje ne zna za srednje klase, u kome postoje još samo kapitalisti i proleteri, isključeno je apriorno svako regrutovanje proletarijata iz sitnoburžoaskih i seljačkih slojeva i zato je prirodno razmnožavanje jedini mogući način njegovog umnožavanja. Upravo to prilagođavanje proleterskom stanovništvu Bauer uzima kao pre!kretnicu za kapitalističke smene u konjunkturama. I sa ove tačke moramo da proverimo njegovu teoriju. Videli smo: ravnoteža društvene proizvodnje i potrošnje biva postignuta kao promenljivi kapital, dakle, deo kapitala koji Je određen za radničke najamnine, raste istom brZinom kao i radničko stanovništvo. Ali kapitalistička proizvodnja mehanički teži da samu sebe stalno izbacuje iz svog koloseka, čas prema dole- ka "nedovoljnoj akumulaciji", čas prema gore- ka ,.preobilnoj akumulaciji". Posmatrajmo najpre prvo kretanje ove klackalice. Ako je prva ,.stopa akumulacije" preslaba, veli Bauer, to jest ako kapitalisti ne odlažu dovoljno novog kapitala ustranu da bi ga primenili u proizvodnji, "onda porast prornE'nljivog kapitala zaostaje za povećanjem radnog stanovništva koje traži rada. Stanje koje onda nastupa možemo nazvati stanje nedovoljne akumulacije" (l. e., str. 869). Bauer sada opisuje to stanje pobliže. Prva posledica nedovoljne akumulacije jeste stvaranje rezervne industrisKe armije. Deo priraslog stanovništva ostaje nezaposlen. Nezaposleni proleteri vrše pritisak na Pajamnine zaposlenih, najamnina pada, a stopa viška vrednosti raste. "Kako u društvu, koje se sastoji samo iz kapitalista 1 radnika, nezaposleni proleteri, osim putem najamnine, ne mogu do~i do drugog_ dohotka, najamnine moraju stalno padati, stopct 'Vtska vrednost-l mora stalno rasti, dok, uprkos relativno umdnjenom promenljivom kapitalu, celokupna radničko stanovmštvo ne nađe rada. Izmenjena raspodela proizvoda vrednosti, do ~oje zbog tog dolazi, biva izazvana činjenicom što je sa rastuelm organskim sastavom kapitala, u kome se izražava tehnički napredak, opala vrednost radne snage pa se stoga stvara re!ati~n. višak vr~dnost!." Iz toga prioo'štaja viška vrednosti ~a kap1tahste nastaJe JOŠ Jedan nov fond za ponovnu jaču akumu438
laciju, i ono što je time dato: življa potražnja za radnom snagom: "R:ast~, daJkle, i ~asa višk~ vre~rn:ti, koja se upotrebljava za povecanJe promenlJivog kapitala. NJeno povećanje na ovaj r:ačin mora b~ti _vršeno tako dugo "dok
•a7
isključuje, objavljujući, kao što smo videli, kao neophodno_ potreban za ravnotežu tačno ravnomeran porast promenlJlVog kapitala sa '~adničk
438
s~da ~ toku ~ sv_ima _zaraćez:ti~ i ne~tralnim državama, da pod vtsok1m po~can]em Industnskth naJamnina krvavu žetvu svetsk<:g rat:: ~~tno s~este _u svoje žitnice stvaranja profita, jeste na]dra.sticniJa sa~:ra ko~.a se m~že za~is~~ti na sušičavi kapital Bau~r:_ove fanta~IJ.:'. k?Jl samo 1z penod1cnog opšteg obaranja radn1stva na naJIDZl nivo oskudke može da zgrebe salo za nove poduhvate akumulacije! Jer ne zaboravimo: Pn opisu uspostavljene "ravnoteže" Bauer ponovo podvlači: "Pod pritiskom industriske rezervne armije raste stopa viška vrednosti i sa njom d~uštvena stopa akum~lacije dot!e dok cma ne bude dovoljno v~so~ da, uprkos rastucem organskom sastavu, promenljivi kapital Isto tako brzo uvećava kao i radničko stanovništvo. Cim to nastupi, industriska rezervna annija biva apsorbovana (nota bene: već po drugi put, jer se to jedanput već desilo i to kad je došlo do najdubljeg padanja nadnica, tj. na najnižoj tačci "nedovoljne akumulacije"!) i ravnoteža između akumulacije i porasta stanovništva uspostavljena" (l. e., str. 870). Posle ovog uspostavljanja "ravnoteže" dolazi odmah drugo otstupanje klatna - naviše, ka "prekomernoj akumulaciji". Taj proces Bauer opisuje sasvim jednostavno: "Raste li društvena stopa akumulacije (blagodareći poznatom obaranju najamnina! R. L.), to ona konačno dostiže tačku pri kojoj promenljivi kapital raste brže nego stanovništvo. Stanje koje nastaje u ovom slučaju nazivamo stanje prekomerne akumulacije." Sa ova dva retka rečeno je sve, i ništa više Bauer ne odaje o postanku prekomerne akumulacije. Dok nam je kao potstrek, koji uvek dovodi do nedovoljne akumulacije, naveo barem neko opipljivo činjenično stanje: tehnički napredak, to nas u pogledu na suprotno kretanje klatna prepušta potpuno našoj vlastitoj nedovoljnoj dovitljivosti. Mi saznajemo jedino da stopa akumulacije, kad je u porastu (to jest stvaranje kapitala sposobnog za plasiranje) "konačno" dostiže tačku kada potražnja za radnom snagom nadmašuje njenu ponudu. A zašto ona "konačnou mora da dostigne tu tačku? Pa tako, radi fizičkog zakona ustrajnosti, jer se klatno, prosto, nalazi u rpravcu uspona. Ali pred<>čimo sebi odakle je potekao taj uspon! Pod pritiskom radručke nezaposlenosti najamnine su uopšte pale. Iz toga pada naj~m~ nina proizašao je priraštaj raspoloživog kapitala. TaJ pnrastaJ može, naravno, da traje samo dok svi nezaposleni ne nađu zap<>slenj e, a to se u tom Bauerovom čudnom društvu zbiVa tek pri krajnje niskom stanju najamnina. Ali čim je. celokupna ~ad ničko stanovništvo zaposleno, tada 1 u ovom cudnom drust~~ najamnine prestaju da padaju i čak, kao ;. kod nas !'' ze~lJI, lepo počinju da se postepeno penju. A čim najamnme pocnu
439
da se penju mora i stopa akumulacije". koju Bauer crpe samo iz toga izvo;a, da pr~~tane da se penje, pa, sa svoje strane,v mora da nazaduje stvaranje novih kapitala. Kako ona onda moze n~ umorno i dalje da se penje pošto su nezaposlem SVI zaposlem, i čak "konačnou da dostigne tačku "prekomerne akumulacijeu? Uzalud čekamo na odgovor! Kad već moramo da ostanemo u magli u pitanju postanka prekomerne akumulacije, ne prolazimo ništa bolje ni sa poslednjim činom pretstave: proces kojim je, sa svoje strane, savladana prekomerna akumulacija i povraćena u središte ravnoteže . .,Ako je stopa akumulacije suviše visoka (razume se uvek samo u odnosu na raspoloživo radništvo i njegov priraštaJ! R. L.), tada rezervna armija biva ubrw apsorbovana (to joj se dešava već po treći put), najamnine rastu, stopa viška vrednosti pada." Usled toga pada i profitna stopa još brže nego što bi 'o:> bio slučaj zbog rastućeg organskog sastava kapitala. Iz svega ovoga proizlazi onda .,pustošeća kriza sa ogromnim neupotrebljenim kapitalom, masovnim uništenjem vrednosti i naglim padom profitne stope". Sada akumulacija opet biva usporena, .,porast promenljivog kapitala ostaje opet iza porasta stanovništva" (1. e., str. 871) i mi ponovo dospevamo u već poznato nam stanje "nedovoljne akumulacije". Ali zašto, za ime sveta, kod Bauera mora da dođe do .,pustošeće krize" u jeku prekomerne akumulacije? Prekornerna akumulacija kod Bauera ne znači ništa d•rugo nego da pramenljivi kapital raste brže nego radničko stanovništvo. Jednostavnim rečima to znači: tražnja radne snage nadmašuje ponudu tržišta rada. I da Ii iz toga treba da izbije savremena industriska i trgovinska kriza? Bauer se na ovome mestu, istina, ispomaže citatom iz Hilferdinga, koji takoreći treba da posluži kao neka zamena objašnjenju izbijanja kriza. Taj citat glasi: u času .,kada se upravo opisane tendencije opadajuće profitne stope ispolje nasuprot tendencijama koje su usled porasta potražnje imale za posle dicu porast cena i profita, onda izbija kriza 44 • Ali nezavisno od toga što ovaj Hilferdingov citat kod Bauera ne može ništa da objasni, jer on sam nije objašnjenje, nego pretstavlja samo opisivanje krize teško razumljivim rečima - taj stav posle Bauerovih spekulacija deluje otprilike kao cigla bačena na kokoške. U celom Bauerovom izlaganju ne postoji ni rastuća ni oadajuća "potražnja u za robama, koja bi mogla delovati na "poiast cena i p~ofita" .. Ko~ Bauera.. postoji ples sa samo dve figure: promenlJI':' ka~ntal 1 proletanJat (.,stanovništvo"). Celo kretanje a.lnunulaciJ€, nJena sred1šna osovina "ravnoteže 44 , njeno kretanje 440
~ore-dole oko ove ~redišne osovine rezultira jedino putem uza-
Jamne srazmernostl oba faktora: promenljivog kapitala i radn~čkogwsta~ovništva. O potražnji za ~obama, o prođi robA i njemm teskocama, kod Bauera nema n1 govora, on ih ne pomin_.e
ni jednom reči. Prekomerna akumulacija prema tome kod Ba~ era _ne sastoji se ni iz ~ega drugog~ do iz suviška promenljivog k~p1tal~, to Jest potraznJe za radmc1ma u poređenju sa njihoVIm pnrodn1m porastom. To je jedina "potražnja" koja kod Bauera dolazi u obzir kroz celo vreme. I iz toga treba da izb;je kriza i to, "pustošeća kriza"? Majstorija tek treba da nam bude
pokazana! Dakle, na običnoj zemlji, na kojoj živimo mi ostali, obično je da izbijanje krize dolazi iza konjunkture u kojoj je potražnja za radnicima dostigla najvišu napetost, a najamnina se
nalazi u porastu. Ali na zemlji ova poslednja pojava nije uzrok krize, nego prosto njena "ptica burni ea~~, kako to Marx veli u
drugom tomu "Kapitala", prosta propratna pojava drugih fak-
tora: naime, odnosa između proizvodnje i tTžišta.
·
Ma kako hteli da moderne periodrl.čne trgovinske krize objasnimo dubljim unutrašnjim povezanostima, svakako da one u realnoj stvarnosti za sve
posmatrače
proizlaze iz nesrazmere
između proizvodnje, tj. ponude robe i prođe, tj. potražnje za robama. Kod Bauera, naprimer, za koga pitanje prođe uopi;te i ne postoji, periodične krize se pojavljuju zbog nesrazmere između tražnje za radnom snagom i prirodnog umnožavanja radnika! Zbog toga jer se radnici ne umnožavaju onom brzinom koliko iziskuje rastuća potražnja kapitala, izbija "pustošeća kriza"! Periodična nestašica radnika kao jedini uzrok trgovin•kih kriza - to je sigurno jedno od najviše zbunjujućih otkrića političke ekonomije ne samo od Marxa naovamo, nego od Williama Petty-a, i dostojna kruna svih ostalih čudnih zako•1a koji na planeti Bauerovog društva vladaju akumulacijom kapitala i njenim konjunktl!rnim smenama. Sada nam je kretanje kapitala poznato u svima fazama, a Bauer sve u svemu svodi u sledeći harmonički završetak: "Kapitalistički način proizvodnje nosi, dakle, sam u __sebi mehanizam koji akumulaciju, zaostalu iza porasta stanovmstva, opet prilagođuje porastu stanovništva (hoće reći: porastu_ r_adničkog stanovništva)" (l. e., str. 870). I opet isto to sa naJJacrm naglaskom: "Ako posmatramo kapitalističku svetsku p~~vredu kao celinu, onda tendencija prilagođavanja akumulaciJe porastu st~ novništva (hoće reći: porastu radničkog stanovmštva), .!'ostaJe vidljiva u ciklusu. Prosperitet je prekomerna ~umulaciJa. Ova se sama ukida u krizi. A na to sledeća depresiJa Je penod ne-
dovoljne akumulacije. Ova sama sebe ukida, jer depresija ~ama iz sebe stvara uslove koji dovode ka vracanJU prospenteta.
Periodična smena prosperiteta, krize, depresije, jeste empiriski izraz činjenice da mehanizam kapitalističkog načina proizvodnje
automatski ukida prekomernu i nedovoljnu akumulaciju, akumulaciju kapitala uvek ponovo prilagođava porastu stanovništva (hoće reći: radničkog stanovništva)." 1\. e., str. 872. Sve podvučeno kod Bauera.) I sada više ne može biti nikakvog nesporazuma. Bauerov "mehanizam" se sastoji prosto iz sledećeg: u središtu kapitalističke svetske privrede stoji radnička klasa. Ona i njen prirodni porast jeste data činjenica, osovina, oko koje se vrti privredni život. Oko te osovine oscilira prornenljivi kapital (a sa njim u tehnički potrebnoj srazmeri i postojani). Cas je postojani kapital premalen da bi zaposlio sve proletere, tada on niskim najamninama istiskuje njihov priraštaj, a čas je opet prevelik, da bi našao dovoljan broj potrebnih proletera, zatim se on sam delimično uništava u krizi u svima slučajevima celokupna kretanje današnje proizvodnje i njene konjunkturne smene je samo večna težnja kapitala da se u svojoj veličini prilagođuje broju proletera i njihovom prirodnom množenju. To je, eto, srž Bauerovog "mehanizma", njegovih zapetljanih tabličnih majstorija i njegovih objašnjenja uz te majstorije. Marksistički iole školovanom čitaocu se ovde nameće slutnja koliko u toj Bauerovoj teoriji akumulacije ima Kopernikovog stvaralaštva u pogledu osnovnih zakona kapitalističke privrede. Ali, da bismo ovaj njegov napor ocenili u njegovom punom sjaju, moramo najpre da se upoznamo kako je Bauer sa svoga novootkrivenog centra gravitacije sposoban da igrajući se objasni sve delimične pojave kapitalističke svetske privrede. Smenu konjunktura, to jest vremenska kolebanja kapitala, već smo upoznali. A sada da vidimo još i prostorna. "Tendencija prilagođenja akumulacije porastu stanovništva (hoće reći: porastu radničkog stanovništva) vlada internacionalnim odnosima. Zemlje sa stalnom prekomernom akumulacijom plasiraju veliki, sve veći deo godišnje akumulisanog viška vrednosti u ·inostranstvo. Primeri. su za to: Francusk:;a. i Engleska (pa verovatno i Nemačka! R. L.). Zemlje sa trajnom nedovoljnom akumulacijom privlače kapital iz inostranstva i daju inostranstvu radnu snagu. Primer: agrarne zemlje Istočne Evrope" (l. e., str. 871). Kako se sve to čudnovato slaže! Kako je sve to kratke> i jasno! Tako formalno vidiš pred sobom smešak zadovoljstva sa kojim je Bauer pomoću svog novootkrivenog osnovnog zakona rešio najzamršenije probleme sa lakoćom kao u deČjoj igri. 442
Pokušajmo da ocenimo ove njegove metode sa nekoliko lakih kritičkih dodira: Postoje, dakle, zemlje "sa trajnom prekomernom akumulacija~", i zemlje sa "trajnom nedovoljnom akumulacijom·'. A šta Je ~? :/prekomerna akul?ulacija", i šta je "nedovoljna akumulaciJa ? Odgovor nalazimo odmah na sJedećoj stranici: "Prospentet Je prekomerna akumulacija ... Depresija je period nedovoljne akumulacije". Prema tome, ima zemalja sa trajrum Francuska, Engleska, Nemačka - i prosperitetom, to su zemalja sa trajnom depresijom - to su zemlje Istočne Evrope! Čudesno, zar ne? Drugo: Sta je uzrok nedovoljne akumulacije? Odgovor je odmah na prethodnoj stranici: "Napredak ka višem organskom sastavu (jednostavno: tehnički napredak) izaziva stalno nedovoljnu akumulaciju." Zemlje sa stalnom nedovoljnom akumulacijom moraju, prema tome, biti zemlje u kojima tehnički napredak deluje najpostojanije i najenergičnije- to su: "agrarne zemlje Istočne Evrope". - One pak sa stalnom prekomernom akumulacijom moraju biti zemlje najsporijeg i najslabijeg napretka to su Francuska, Engleska, Nemačka. Cudesno, zar ne? Kao kruna konstrukcije pojavljuju se očevidno Sjedinjene Američke Drž{lve, koje su istovremeno i zemlja sa ,.trajnom prekomernom akumulacijom", i sa "trajnom nedovoljnom akllmulacijom11, sa najenergičnijim tehničkim napretkom, i sa najsporijim tehničkim napretkom, za trajruim prosperitetom, i sa trajnom depresijom, jer one privlače - o čuda! - istovremeno i "trajno" kako kapital i radnu snagu iz drugih zemalja ... 4 Suočimo
Bauerov "mehanizam" sa Marxovim
Srž Bauerove teorije je tendencija prilagođenja kapitala postojećem radničkom stanovništvu i njegovom porastu. Prek;>merna akumulacija kod Bauera, naime, znači da kapital suv~.;;e brzo raste u poređenju sa proletarijatom, a nedovolj~a akumulacija pak - da on raste sporo u poređenju sa ovim .. Ob~l~e kapitala i nedostatak radne snage, nedostatak kapitala 1 obilJe radne snage - to su oba pola akumulacije u Bauerovom "mehanizmu". A šta vidimo kod Marxa? Posred svojih izlaganja Bauer upleće pasus iz trećeg to~~ Marxovog "Kapitala" koji govori o 11prekomerno] ~~u~ulaci]I , pa time izaziva utisak kao da bi Bauerova teoriJa bila samo ,.besprekorno" tumačenje Marxovog shvatanJa. Tako Bauer, 443
pošto je dospeo do svoga stanja "prekomerne ~kumulacije:': kaže: "Marx opisuje stanje prekomerne akumulaCIJe na sledec1 način:
,Prema tome, čim bi kapital narastao u takvom odnosu pre~a radničkom stanovništvu, da se ne može ni uvećati apsolutno radno vreme koje to stanovništvo daje, ni prošir;ti relativni višak radnog vremena (ovo poslednje i onako ne bi bilo izvodljivo u slučaju kad je tražnja za radom tako jaka, kad dakle postoji tendencija za dizanjem najamnina); kad dakle uvećani kapital proizvodi samo isto onoliku ili čak manju masu viška vrednosti nego pre svog uvećanja, onda bi došlo do apsolutne hiperprodukcije kapitala; tj. uvećani kapital K+/';. K ne bi proizvodio više profita, m proozvodio bi čak manje profita negoli kapital K pre svega uvećanja za /';.K. U oba ta slučaja došlo bi do snažnog i iznenadnog padanja opšte profitne stope, ali ovoga puta usled promene u sastavu kapitala, koja ne bi poticala iz razvitka proizvodne snage, već iz podizanja novčane vrednosti promenljivog kapitala (usled podignutih najamnina) i iz njemu saobraznog pada u odnosu viška rada prema potrebnom radu." ("Kapital", III, l, str. 202.) Ovome citatu Bauer pridodaje sledeći repić: "Ova tačka označava apsolutnu granicu akumulacije. Ako ona bude dostignuta, onda dolazi do prilagođavanja akumulacije porastu stanovništva (hoće reći, kao i U'lek kod Bauera: pora.stu radnič kog stanavnišwa) u pustošećoj krizi" itd. Prema tom<>, neobavešteni čitalac mora pretpostaviti da se kod Marxa radi, isto kao i kod Bauera, o stalnom prilagođa".anju kapitala radničkom stanovništvu, što Bauer isto tako ali skraćeno ponavlia svoji.rn rečima.
Ali pred citatom koji Bauer na'lodi, kod Marxa u istoj glavi, gotovo neposredno pred njim stoji sledeće: "Ova pletora (preobilje) kapit~la nastaje iz istih okolnosti koje izazivaju relativnu prena.seljenost, i stoga je poja'Ja koja ovu poslednju dopunjuje, mada obe stoje na suprotnim polovima, nezaposlen kapital na jednoj, a nezaposleno radničko stano'Jništvo na drugoj strani.'' ("Kapital", III, l, str. 202.) Sta sad? Prema Baueru, "prekomerna akumulacija" ne znači ništa drugo do obilje kapitala u odnosu na porast radnič· kog stanovništva, obilje kapitala koje je, dakle, identično sa nestašicom radničkog stanovništva, kao što je nedovoljna akumulacija, to jest nestašica kapitala u'Jek istovetna sa su'Jiškom radničkog stanovništva. Kod Marxa upravo obrnuto: suvišak kapitala dolazi u isto vreme sa suviškom radničkog stanovništva, a oboje potiče iz istih - trečih okolnosti. 444
U istoj glavi, posle mesta koje je Bauer naveo nešto dal' na straru 206, Marx veli: ' .Je, . . !'Nije Ilrotivrečnost što tu hiperprodukciju kapitala prati
v:se Ih.n_>anJe znatna relativna prenaseljenost. Iste okolnosti koje su poVISI~~ pro1z~~nu snagu rada, uvećale masu robnih proizvoda,.prosiTile trziSta, ubrzale akumulaciju kapitala, kako u masi t~ko 1 ':' vrednosti, i snizile profitnu stopu, iste okolnosti stvonle su 1 stalno stvaraju relativnu prenaseljenost·, prenaseljenost ..adni~ koje suvišni kapital ne upotrebljava (podvukla R. L.) zbog ruskog stepena eksploatacije rada po kome bi ih jedino mogao upotrebiti, ili bar zbog niske profitne stope koj u bi oni pri datom stepenu eksploatacije davali." . Na ~toj strani, nešto dalje, Marx veli i ovo: "6alje li 5e kapital u mostranstvo, onda se to ne događa zato što se on apsolutno ne bi mogao zaposliti u zemlji. Događa se to zato što se u inostranstvu može zaposliti po višoj profitnoj stopi. Ali LaJ je kapital apsolutno suviJni kapital za ·zaposleno radmčko st1novndštvo i uopšte za datu zemlju. On kao takav postoji pored relativno suvišnog stanovništva, i to je primer kako jedno mo:':e da postoji pored drugoga, i kako se uzajamno uslovljavaju." (Podvukla R. L.) To je, nadamo se, dovoljno jasno. Ali kako glasi podnaslov u glavi "Kapitala" iz koje je Bauer citirao Marxa? Glasi "Preobilje kapitala uz preobilje stanovništva" ("Kapital", liJ, l, str. 201). I tu je Baueru došla čudna misao da citat iz ove glave uplete u svoj "mehanizam", pa da direktno nakrpljenim dodatkom izazove utisak kao da on daje samo tumailenje Marxovog shvatanja! Ali, i sam legendarni naslov cele ove glave, koji ustvari pretstavlja poentu Marxove teorije koja se izlaže u ovome delu trećega toma, sam po sebi daje Bauerovoj konstrukciji tako jak udarac da se ceo oštroumni "mehanizam" prevrnuo preko glave. Jasno je: Bauerova "prekomema akumulacija" i Marxov:t prekomerna akumulacija su dva sasvim raznovrsna ekonomska pojma, čak suprotnosti! Kod Bauera je prekomerna akumulacija istovetna sa periadom prosperiteta, najvišom potražnjom radne snage, isisava· njem industriske rezervne armije. Kod Marxa suvišak kapita!a ide ruku pod ruku sa suviškom radnika, sa najvećom radn;č kom nezaposlenošću, prekomerna akumulacija je, d~~~Ie, ~s~o vetna sa krizom i najdubljom depresijom. Bauer IzJaVlJUJe: periodično ima previše kapitala, jer ima previše radnika. A Marx veli: periodično ima previše kapitala ~-usled toga .'!re· više radnika. Da ali na šta se odnosi ono "prev1se" kod oboJICe? U odnosu na mdgućnosti prođe pod "normalnim" uslovima koji
445
obezbeđuju potrebni profit. Kako tržište za kapitalističku robu periodično postaje preusko, mora deo kapitala da leži neiskor\šćen i zbog toga i jedan deo radne snage. Povezanost! ekonomskih uzroka i posledice kod Marxa su, dakle, sledeće: Tržište za kapitalističke robe (i to za prođu pod "normalnim" cenama u koje je, dakle, već Uračunat barem proseCni profit) pretstavlja u svakom momentu polaznu tačku. Prema njemu i njegovim kretanjima upravlja se svagdašnja veličina pramen-
ljivog kapitala. Prema ovome se onda, u drugoj liniji, podešava svagdašnji obim zaposlenog radničkog stanovništva. To se f:od Marxa vidi u prvom delu trećeg toma "Kapitala" na svakom mestu. Tako na strani 196, gde raspravlja o "unutrašnjim protivrečnostima" kapitalističke proizvodnje, koja se izjednačuje "proširenjem spoljašnjeg polja proizvodnje". Bauer takođe na jednoj strani govori o "proširenju polja proizvodnje", potrebnog za akumulaciju, što očito treba da bude samo ubogaljene ponavljanje gornjeg Marxovog stava, pa i tu prišiva jedan repić u duhu svoje fiksne ideje: "Polje proizvodnje biva prošireno porastom stanovništva (hoće reći: radničkog stanovništva)" (1. e., str. 872). Marx, međutim, daje sasvim određeno i jasno objašnjenje šta on podrazumeva pod proširenjem "spoljašnjeg polja proizvodnje". Već sam prethodni stav govori to lapidarno: "Zato se tTžište stalno mora proširivati" ("Kapital", III, l, str. 196. Podvukla R. L.) Isto tako i na strani 205 i 206 posle opisivanja krize i njenog savlađivanja: "! tako bi krug bio prevaljen iznova. Jedan deo kapitala koji je bio obezvređen zastojem u funkcionisanju povratio bi staru vrednost. Inače bi se s proširenim uslovima proizvodnje, s proširenim tržištem i sa uvećanom proizvodnom snagom opet išlo istim pogrešnim krugom." (Podvukla R. L.) Tako, kao što smo videli, na strani 206: "Iste okolnosti koje su povisile proizvodnu snagu rada, uvećale masu robnih proizvoda, proširi.le tržišta, ubrzale akumulaciju kapitala, kako u masi tako i u vrednosti, i snizile profitnu stopu, iste okolnosti stvorile su i stalno stvaraju relativnu prenaseljenost, prenaseljenost radnika koje suvišni kapital ne upotrebljava" itd. (Podvukla R. L.) Ovde je jasno kao na dlanu da sa "proiiirenjem spoljašnjeg polja" proizvodnje, to jest tržišta, Iviarx nije mogao misliti na porast radničkog stanovništva. J er proširenje tržišta tu ide ruku pod ruku kao pojava paralelna sa pretvaranjem radnika u suvišne, sa porastom armije nezaposlenih, dakle, sa srozavanjem kupovne sposobnosti radničke klase! Isto tako na strani 207: 446
. . "Ako se kaže da ne postoji (kod kriza) opšta hiperprodukCIJa,_ već nesrazmera među različnim granama proizvodnj,e" t sc ~me ~r~~meva .'~d·a ze71!'lje u k~ji1na kapitalističk-, ndči~ prm.zv?dn]e ntJe razvt]en trose i prcnzvode u takvom stepenu kako Je to pogodno zemljama s kapitalističkim načinom proizvodnje." (Kurziv R. L.) .ovde Ma?', izričito, krize svodi ne na poremećaj u sraz~err raspoloživog kapitala i raspoloživog radničkog stanovnistva, nego na poremećaj u razmeni između kapitalističkih i nekapitalističkih zemalja, čak, on ovu razmenu ovde obrađuje gotovo kao po sebi razumljivu osnovu akumulacije! I odmah nekoliko redaka dalje: "Kako bi inače mogla nedostajati tražnja za robama u kojima narodna masa oskudeva, i kako bi bilo mogućno da se ta tražnja mora tražiti u inostranstvu, na dalekim tržištim~ (kurr:iv R. L.), da bi se radnicima kod kuće mogla platiti prosečna mera potrebnih životnih sredstava?" Sasvim jasno i razumljivo Marx ovde kaže od čega zavisi stepen zaposlenosti radnika u kapitalističkim državama: od mogućnosti da kapitalistička roba nađe prođu na "dalekim tržištima". Time bi, svakako, bilo završeno Bauerova pozivanje na treći tom Marxovog "Kapitala". Kako, međutim, stojimo sa krat· kim stavom ·koji je Bauer koristio iz "Teorija o višku vrednosti" (knjiga II, deo 2, str. 514): "Uvećanje stanovništva javlja se kao osnova akumulacije kao stalnog procesa"? Nije li u tim rečima ceo Bauerov "mehanizam" sadržan u svom jezgru? Ali, i tu je Bauer iz kolača iščeprkao samo jedno zrno. Ceo pasus gl&si nešto drukčije. M:arx tu istražuje uslove preobražaja dohotka u kapital", to jest produktivnog plasiranja viška vrednosti. On razlaže da se to može postići samo tako što će novi dopunski delovi kapitala morati biti pretvoreni i to većim delom u postojani, a manjim delom u promenljivi kapital. "Najpre, dakle, deo viška vrednosti, i deo u životnim sredstvima odgovarajućeg mu višk::t proizvoda, treba pretvoriti u promenljivi kapital, to jest treb·.1 njime kupiti nov rad. To je samo onda mogućno ako broj radnika raste ili ako se radno vreme u toku kojeg rade produžava." Do ovoga će doći ako proleteri koji su ranije samo delimično bili zaposleni ;,ostanu potpuno zaposleni, ili ako radni dan bude produžen iznad normalne mere. Dalje dolaze u obzir slojevi pmletarijata koji dotada nisu radili produktivno: žene, deca, paupen. nNajzad" kaže Marx, "apsolutnim porastom radničkog. _stanovništva s porastom stanovništva uopšte. Ako akumu!ac11~ treba da bude stalan, neprekidan proces, onda je taj apsolutm porast 11
447
stanovništva uslov, mada se ono smanjuje u odnosu na upotrebljeni kapital." Tada dolazimo na onu rečenicu koju je Bauer wtrgnuo iz teksta: .,Uvećanje stanovništva javlja se kao osnova akumulacije kao stalnog procesa ... Tako Marx na istoj onoj strani "Teorija o višku vrednostt", koju Bauer takođe poteže kao klasično svedočanstvo. za svoj .,mehanizam"! Ako čitalac iz navedenog mesta na prVl pogled mora išta da sazna, to je sledeći tok Marxovih misli: Ako treba da dođe do akumulacije, to jest do proširenja proizvodnje, onda je za to potrebna i dodatna radna snaga. Bez rastućeg radničkog stanovništva ne može doći do stalnog proširenja proizvodnje. To, uostalom, zna i najobičniji radnik. Samo u tome smislu javlja se "uvećanje stanovništva kao osnova akumulacije". Kod Bauera, međutim, nije bilo pitanje da li je uvećanje radničkog stanovništva za akumulaciju potrebno, jer to koliko nam je poznato još nijedan smrtnik nije osporavao, nego da li je ono dovoljan uslov. Marx veli: do akumulacije ne može doći bez radničkog stanovništva koje raste. Bauer ovo obrće: da bi bilo akumulacije, dovoljno je da radlličko stanovništvo raste. Kod Marxa je akumulacija ovde pretpostavljena, mogućoost prođe bez teškoća data; što on istražuje, jesu oblici u kojima se ov·a akumulacija odvija; i tu on nalazi da je, pored ostalog, umnožavanje radnika nužan momenat akumulacije. Kod Bauera je, međutim, uvećanje radničkog stanovništva uslov po kome i zbog koga nastaje proširenje proizvodnje, ne brinući se dalje za tržište. Dakle, tačno isto izvrtanje Marxove misli u njenu suprotnost kao i kod klas.ičnog svedočanstva iz trećeg toma ,.Kapitala". Međutim, možda mi iz Marxovog citata suviše želimo da izvučemo? Možda je Bauer bio u mogućnosti da Marxove reči u svome smislu protumači, ili recimo: krivo shvati? Pa ipak, prava je zagonetka kako je moguće da Marxa u ovoj stvari neko može pogrešno da razume, pretpostavljajući da je glavu iz koje je Bauer rečenicu citirao zaista pročitao. Jer nekoliko stranica dalje, Marx osnovnu misao i pravi problem svoje analize precizira sledećim jasnim rečima: .,Pitanje valja sad ovako formulisati: Pretpostavljajući opštu akumulaciju, to jest pretpostavljajući da se kapital više Hi manje akumuliše u svima granama proizvodnje, što je ustvnri uslov kapitalističke proizvodnje, i što je isto toliko nagon kapitdiste kao kapitaliste, kao što je nagon zgrtača blaga da zgrće novac (ali što je i potrebno da bi kapitalistička .proizvodnja išla napred) - koji su uslovi te opšte akumulacije, u čemu se ona sastoji?"( Kurziv kod Marxa.) I on odgovara: ti uslovi su da 448
jednim delom novčanog kapitala bude kupljena radna snaga a drugun delom sredstva za proizvodnju (1. e., str. 519). ' I kao da b1 otklonio svaku sumnju, kao da je naslućivao svo~ bu~~ćeg "stručnog" učenika, on dodaje: "Mi ovde uopšte ne :Ist:azuJe~? sluča~ kad j~ akum~lisano više kapitala nego što s:, moze ul~Zltl u prmzvodnJu, napruner, .u ob.liku. novca koji kod b< nkara lez1 neupotreblJen. Otuda pozaJmlJlVanJe inostranstvu itd., ukratko, spekulacija sa investiranjem. Isto tako nećemo razmat~ti slučaj kad nije mogućno prodati masu proizvedene robe, krize 1td. To spada u odeljak o konkurenciji. Mi ćemo ovde ispitati samo oblike kapitala u. različnim fazama njegovog pro· cesa, pri čemu uvek pretpostavljamo da se roba prodaj t po svojoj vrednosti." (l. e., str. 520. Ja sam podvukla.) To dakle znači: Marx pretpostavlja proširenje prođe, mo· gućnost akumulacije i istražuje jedino na koja zbivanja se ovaj proces rastvara. Jedno od njih je uprezanje novih radnih snaga, i za to je potreban porast radničkog stanovništva. Bauer iz toga izvodi: da bi došlo do akumulacije, dovoljno je da raste broj radničkog stanovništva, čak do akumulacije dolazi jer radničko stanovništvo raste. Objektivni smisao i svrha akumulacije i njenog "mehanizma" jeste da se prilagode porastu radničkog stanovništva. Da bi čovek mogao živeti, uslov je da udiše vazduh. Iz toga bi mogao da sledi zaključak illa Bauer: Covek živi od vazduha, on živi da bi mogao da udiše vazduh, ceo njegov životni proces nije ništa drugo do "automatsko" prilagođavanje njegovog telesnog mehanizma na udisanje i izdisanje. Divni rezultati tumaranja sa motkom po magli apstraktnih spekulacija! Ali ovde prestaje šala, jer stvari su uistinu sve drugo pre nego vesele. Ne radi se više o mojoj ličnosti, i mojoj knjizi, nego o elementarnim shvatanjima samog Marxovog učenja. Sada i mi možemo da napustimo maglovite i strme visine trećeg toma "Kapitala" i "Teorija o višku vrednosti" koje su marksističkoj publici, sa malim izuzecima, nažalost ostale nepoznate, i da se vratimo prvom tomu "Kapitala", koji je, ustvari, dosada činio nacionalnoekonomsku bazu socijaldemokrctije. Tu može svaki čitalac kome je poznat prvi tom Marxovog glavnog dela sa lakim naporom da proveri celu Bauerovu konstrukciju: treba samo da otvori 23 glavu pa će na strani 533 naći ovo: Za modernu industriju s njenim desetogodišnjim ciklusom.::, bio bi to doista krasan zakon koji bi !ražnju i ponudu rada regulisao ne širenjem i skupljanjem kapitala, dakle ne prema tome kakve su. mu. kad potrebe oplođavanja vrednosti ... , već koji bi naprotiv kretanje .~apitala. u.čin!o ;-avisnim od apsolutnog kretanja mase stanovntstva. A 1pak Je to dogma :n Akumulacija kapitala
449
ekonomista." Marx misli da staru udogmu" buržoaske političke ekonomije o takozvanom fondu najamnina, koja je celokupni raspoloživi kapital društva smatrala kao s~sv1m određ:nu da_tu veličinu i njemu nasuprot zaposleno radniCko stanovn1stvo ucinila zavisnim od njegovog prirodnog porasta. Marx iscrpno polemiše protiv ove dogme, i neočekivano svome "stručnom'' učeniku udara jedan šamar za drugim. Tako ga Marx na strani 535 poučava: "Tražnja za radom ne znači isto što i uvećanje kapitala, ponuda rada ne znači isto što i uvećanje radničke klase, tako da tu uzajamno ne deluju dve sile međusobno nezavisne. Les des sont pipes (kocke su falsifikovane). Kapital dejstvuje jednot>remeno na obe strane. Ako njegova akumulacija s jedne strane uvećava tražnju za radom, s druge strane ona uvećava ponudu radnika "oslobađajući" ih" itd. U Bauerovom ,,mehanizmu" industriska rezervna armij3, kao što smo videli, nastaje kao posledica spore akumulacije koja zaostaje iza porasta stanovništva. Bauer veli kategorički: uPrvo dejstvo nedovoljne akumulacije jeste stvaranje industriske rezervne armije" (.,Neue Zeit", l. e., str. 869). Dake, ukoliko je akumulacija kapitala manja, utoliko je veća industriska rezervna armija. Tako prema Baueru. Cetiri stranice dalje od napred navedenog mesta Marx ga, međutim, poučava: .Sto je veće društveno bogatstvo, što je veći kapital koj; funkcioniše, i obim energija njegovog rastenja, pa prema tome ~ apsolutna veličina proletarijata i proizvodna snaga njegova rada, to je veća industrijska rezervna armija. Isti oni uzroci koji razvijaju ekspanzionu moć kapitala razvijaju i raspoloživu radnu snagu." A na istoj stranici Marx postaje sarkastičan: .,Sad je lako razumeti kako su budalasti ekonomisti mudraci kad radnicima propovedaju da svoj broj pril-agode potrebama op!ođavanja vrednosti kapitala. Kao da mehanizam kapitalističke proizvodnje i akumulacije ne izvodi stalno ovaj željeni proces prilagođavanja" (l. e., str. 539). Ko je, dakle, više "budalast": stari buržoaski mudraci koji su radnicima propovedali da se prilagode porastu kapitala, ili novi "austromarksistički" koji im predočuju da se kapital, obratno, stalno prilagođuje porastu radničkog stanovništva? Mislim da su ovi potonji više. Jer oni stari "budalastj" su rđavo subjektivno odrazili stvanri odnos. dok oni izvrću stvarnosti na glavu. ' U celoj toj glavi u kojoj govori o radničkom stanovništvu i njegovom porastu Marx stalno govori o .,potrebama oplemenjavanja" kapitala. Prema Marxu, radništvo se u svom porastu 450
prilagođui_e toj potrebi kapitala, od ovoga zavisi svagdašnji stepen _potraznJe radne snage, visina najamnina, življa ili mrtvija, konJur;~~ra, _prosperitet ili kriza. Kakve su to "potrebe oplođavanJa kap1tala.' o kojima Marx govori stalno a Bauer 0 njima
u svome ,,mehanizmu" ne kaže nijedne reči? . l!c isto~ glavi ~arx govor~ staln. o. _o "iznenadnim ekspanzi]am.a kapitala:.kOJima on daJe znacaJ u kretanju akumulacije k8pltaia. 1 radnkkog stanovništva. Cak, sposobnost iznenadne i neograručene ekspanzije kapitala prema Marxu je karakteristična crta i odlućujući momenat modernog krupnomdustriskog razVItka. Sta treba, dakle, razumeti pod tim "iznenadnim ekspanzijama" kapitala, koje su za Marxa toliko važne, a o koJima Bauer, ne kaže ni slova? Na ovo pitanje odgovor daje. sam Marx, u istoj glavi odmah spočetka, sledećim jasnim rečima: " ... naposletku, pošto se pod novim potsticajima nagona za bogaćenjem, napr. otvaTanjem novih tržišta i novih oblasti za plasiranje kapitala (kurziv R. L.) usled novog razvoja dru~tv~~}l. potreba itd. razmer akumulacije može iznenadno uvecatl... 1td. To isto još opširnije na strani 528: "Sa akumulacijom i uporednim razvitkom proizvodne snage rada uvećava se i sposobnost kapitala za IZnenadnu ekspanziju ne samo zato što rnste elastičnost kapitala koji je u funkcionisanju i apsolutno bogatstvo od kojega je kapital samo jedan elastičan deo, ne samo zato što (odavde podvukla R. L.) kredit, na svaki posebni nadražaj, za tren oka stavlja proizvodnji r.a raspoloženje znatan deo toga bogatstva kao dodajni kapital, nego još i zato što sami tehnički uslovi procesa proizvodnje, mašine, transportna sredstva itd. omogućavaju, u najvećem razmeru, najbrže pretvaranje viška proizvoda u dodajna sredstva za proizvodnju. Masa društvenog bogatstva, koja je s napretkom akumulacije postala preobilna, a sposobna je da se pretvori u dodajni kapital, besno nadire u stare grane proizvodnJe čije se tržište najednom širi ili u nove grane, kao železnice itd., čija je potreba nastala iz razvitka starih. U svima ovakvim slučajevima neophodno je da postoji mogućnost da se velike mase ljudi, imenada i bez uštrba po razmer proizvodnje u drugim oblastima bace na odlučne tačke. Te mase pruža suvišno stanovništvo." Ovde Marx, dakle, ne objašnjava samo kako dolazi do iznenadnih ekspanzija kapitala - naime, usled iznenadnog proširenja tržišta - nego formuliše još i naročitu funkciju rezerv.ne industriske armije: da bi se mogla "baciti" za one vanredne !.znenadne ekspanzije kapitala. U tome Marx vidi najvažni)u, pravu funkciju industriske rezervne armije, radi tih funkcija
...
451
on je naziva uslovom opstanka moderne krupn':'kapitalističke proizvodnje: stvaranje industrtske prenaselJenosb "postaJe polugom kapitalističke akumulacije, pa čak i jednim uslovom za opstanak . kapitalističkog načina proizvodnje... Dakle čitav oblik kretanja moderne industrije proizlazi iz neprestanog pretvaranja jednog dela radničkog stanovništva u nezaposlene ili poluzaposlene ruke." (L e., str. 528, 529. Svuda sam ja podvukla.) Najizrazitije i najsažetije Marx formuliše svoje shvatanje kad na str. 366 kaže: " ... " čim se uspostave opšti uslovi proizvodnje koji odgovaraju krupnoj industriji, dobija ovaj način rada elastičnost, sposobnost da se naglo u skokovima šiTi, ograničenu jedino siro\·inama ri tržištem." Kako sve ovo izgleda kod Bauera? U njegovom "mehanizmu" nema mesta iznenadnim ekspanzijama kapitala, dakle, elasticitet kapitala uopšte ne postoji. I to nema iz dva razloga. Prvo, jer se kod njega proizvodnja upravlja samo prema radničkom stanovništvu i njegovom porastu, tržišta pak kod Bauera ne igraju apsolutno nikakvu ulogu. Stanovništvo, međutim, u svom porastu putem prirodnog množenja dabome da nema skokovitih proširenja. Radničko stanovništvo, istina, pokazuje periodično iznenadna nabujavanja industriske rezervne armije, ali to se kod Bauera događa upravo u vremenima "n(..c.ovoljne akumulacije", dakle, najsporijeg porasta, oskudice raspoloživog kapitala u poređenju sa radničkom klasom. Drugo, iznenadnoj ekspanziji odgovara ne samo iznenadno proširenje tržišta kao pretpostavka nego i raspoloživa već akumulisana rezerva kapitala, ona rezerva koja, kako to veli Marx, "kredit, na svaki poseban nadražaj, za tren oka ... stavlJa proizvodnji na raspoloženje znatan deo toga bogatstva kao dodajni kapital". Kod Bauera je nešto tako isključeno. U njegovom "mehanizmu" je ponovni polet iz faze "nedovoljne akumulacije" moguć samo u toj meri ukoliko pod opštim pritiskom nezaposlenosti opšte obaranje najamnina dopusti novo pribiranje kapitala". Kako tako iznenadna ekspanzija kapitala sa stanovišta Bauerovog "mehanizma" ostaje isto toliko neobjašnjiva kao i izbijanje krize, to industriska rezervna armija u njem~ nema nikakve posebne funkcije. Bauer, istina, dozvljava da se ona periodično pojavljuje kao proizvod tehničkog napretka, ali joj ne zna .da odredi ulogu, osim jedino onu koja se kod Marxa poJ~~IJUJe tek n~ drugom planu: da kao olovni teg pritiskuje rad!?.lC~e naJamnme, da 'Ih obara. Ali ono što ovu prenta Marxu cm1_ da b~de "uslov opstanka", "poluga" kapitalističkog načina prmzvodnJe, toga kod Bauera uopšte nema. A da Bauer uistinu 452
ne zna šta da otpočne sa rezervnom industriskom armiJom dl}kazuje već komična okolnost što on nju u toku industrlsko" ciklusa tr~. I!~ ta ~,usi~aya 11 : pri najnižem stepenu "nedovoljn~ ~~~ul~CIJe , .pn naJVIšem stepenu "prekomerne akumulacije", 1 JOS pri prosecnom nivou ravnoteže! Ove čudnovatosti potiču iz jednostavnog razloga što se kod Bau~ra .celo ~retanje radničkog stanovništva ne vrši o~o kapitala 1 nJegoVIh "potreba oplođavanja", kao što je to koci Marxa i u. stvarnom životu, već obrnuto, celokupna kretanje kapi tala vrši se oko radničkog stanovništva i njegovog porasta. Kod Bauera se sa kapitalom događa ista stvar kao u priči o zecct sa ježom: kapital, zadihano, juri iza porasta radničkog stanovrJštva, da bi ga čas u trci pretekao, a čas iza njega zaostao i da bismo ga uvek na samom cilju čuli kako kaže: ej, već sam ovde! Ali kod Marxa je jasna misao da se radničko stanovništvo u svome množenju potpuno prilagođava kapitalu i svim njegovim izgledima na tržištu, da ovi njime vladaju, bacaju ga ovamo i onamo. To je kod Marxa osnovna misao u celom poslednjem delu prvog toma "Kapitala". Od 508 pa do 543 stranice, na svojih 40 štampanih stranica Marx se trudi da objasni ovo epohalno ekonomsko otkriće, "Ovo je apsolutni opšti zakon kap.italističke akumulacije", podvlači on, svodeći u zaključak. Onda dolazi još odeljak "Ilustracije", koje popunjavaju dobrili 65 štampanih stranica. A šta se tu pokazuje na primeru Engleske, tipične i vodeće zemlje kapitalističke proizvodnje? Pokazuje se to da je godišnji priraštaj stanovništva u Engleskoj u periodu od 1811 do 1861 iz godine u godinu stalno padao, u isto vreme raslo njeno bogatstvo, to jest da je kapitalistička akumulacija napredovala gigantskim koracima! To je ono što je Marx izneo i potkrepio bezbrojnim statističkim dokazima i osvet1io sa raznih strana. Možda će Bauer ovde učiniti ovakvu upadicu: Ali onaj gorostasni porast engleske industrije u XIX veku, samo po sebi je razumljivo, nije bio sračunat samo na englesko stanovništvo, i zbog toga se ne može upoređivati samo sa njim kao ekonomskom bazom. Pogledajte engleski izvoz u Sjedinjene Američke Države, u Južnu i Srednju Ameriku, pogledajte periodične krize u engleskoj industriji koje su izbile 1825 do 1867 posle svakog iznenadnog proširenja tržišta u tim zemljama. Odlično! Ali ka.d Bauer to zna, onda on zna sve, pa zna i to da je njegova teorija prilagođavanja akumulacije porastu radničkog stanovništva obmana, onda on zna šta je Marx u pl;'vom tomu "Kapitala" želeo da dokaže i ilustruje, naime, to da se broj radničkog stanovništva, nasuprot onome što vidimo kod Bauera, stalno prilagođava akumulaciju kapitala i njegovim "potrebama samooplođavanja" koje se stalno menjaju, to jest mogućnostima prođe. 453
To je upravo kulminaciona tačka teorije, izložene u prvom tomu "Kapitala". Tim pionirskim mislima ..l\1:arx o~~mhv~ta ceo duh svoje teorije kapitalističke eksploataCIJe, kardmalm odnos između kapitala i rada, naročiti "zakon populacije" kapitalistič kog perioda! A sada dolazi Bauer, i sa najmirnijim izrazom lica želi da ispretura celu ovu građevinu i objavi svetu da celokupna kretanje kapitala potiče iz tendencije njegovog prilagođavanja porastu radničkog stanovništva! Sadržajno je cela Bauerova konstrukcija, kao-što smo videli, samo mehur od sapunice. Ako Bauera korigujemo prihvatajući sa Marxom elastičnu društven" rezervu kapitala i njegovu svagdašnju sposobnost neograničene ekspanzije, onda je svršeno sa njegovom "nedovoljnom akumulacijom". Korigujemo Ii ga Marxovim stalnim stvaranjem industriske rezervne armije čija je funkcija da podmiruje potrebe kapitala i u doba najvećeg prosperiteta, onda je svršeno sa njegovom specifičnom "prekomernom akumulacijom". Korigujemo Ii ga, ako zajedno sa Marxom pretpostavimo jednostavno opadanje promenljivog kapitala u odnosu prema broj" radnika kao posledicu tehničkog napretka, onda je svršeno sa njegovom "ravnotežom". "Mehanizam" se rasplinjava u ništa. Ali značajnije od površnosti ove konstrukcije jeste njena osnovna misao: tobožnja tendencija kapitala da se u svom kretanju prilagođava radničkom stanovništvu. Ovde smo svedoci potpunog nipodaštavanja samog duha Marxove teorije. I taj sa samozadovoljnom pedanterijom izmudrijašeni sistem besmislice od koje se diže kosa na glavi, mogao je da se pojavi u zvaničnom organu marksističke teorije. U revnosti za dobru stvar, kada drski jeretik treba da bude spaljen na lomači, nije se opazilo da je u pitanju neko veći! Na polju prirodnih nauka kontrola i kritika danas su na sve strane budni kao na straži. Tu je, naprimer, sasvim isključeno da bi neko odjednom mogao pred svetom da
5
_ Toliko_ o Bauerovom objašnjenju akumulacije u njegovom elanku. A sta Je nJegov praktični zaključak? Njega Bauer formuliše sledećim rečima: "Rezultat našeg istraživanja jeste dakle l. da je akumuhcija moguća i u izolovanom kapitalističkom društvu, ukoliko ona ne prekoračuje svoju svagdašnju određenu granicu (naime porast raspoloživog radničkog stanovništva. R. L.); 2. da on~ automatski biva vraćena natl'lag na tu granicu samim mehanizmom kapitalističke proizvodnje" (1. e., str. 873). I odmah posle toga Bauer u završnoj glavi još jednom obuhvata suštinu svojih istraživanja u njenoj praktičnoj primeni. Tu čitamo: "Drugarica Luxemburg objašnjava irnperijalizam na sledeći način: U izolovanom kapitalističkom društvu bilo bi nemoguće pretvaranje viška vrednosti u kapital. Ono biva omogućeno time što kapitalistička klasa stalno širi svoje tržište, kako bi u oblastima koje još ne proizvode kapitalistički mogla da nađe prođu za deo viška proizvoda u kome je otelovljen akumulisani deo viška vrednosti. Tom cilju služi imperijalizam. Takvo objašnjenje je, kao što smo videli, nepravilno. Akumulacija je moguća i neophodna i u izo!ovanom kapitalističkom društvu" (l. e., str. 873. Ja sam podvukla.). Zaobilaznim putem, pomoću nove, naročito pronađene "teorije populacije", Bauer se upinje, po primeru ostalih "struč njaka", da dokaže kako kapitalistička proizvodnja i akumulacija mogu da postoje u cvatu i pod takvim uslovima na koje nijedan smrtnik u istinskoj stvarnosti još nigde nije naišao. ! na toj osnovi on želi da priđe problemu imperijalizma! Ali pre sv-ega ovde je potrebno utvrditi: kada se Bauer trudi da ostavi utisak kako on protiv mene zastupa Marxovo gledište koje je izloženo u drugom tomu "Kapitala", on u isto vreme podmeće Marxu sasvim druge, sopstvene izmišljene pretpostavke koje se u osnovi razlikuju od Marxovih. Kod Marxa se, naime, ne radi o "izolovanom kapitalističkom društvu" pored koga se apriorno može razumeti drugo, nekapitalističko, niti sam ja ma gde o takvom društvu govorila. Ta apsurdna slika je iskrsla tek u fantaziji Otta Bauera kao Venera iz morske pene. Potsetimo se kako Marx formuliše svoje pretpostavke. U prvom tomu "Kapitala" on veli izričito da hoće da to pretpostavi iz prostog razloga "da bismo predmet prouča vanja shvatili u njegovoj čistoti, oslobođen[og] sporednih okolnosti, koje bi mogle ometati", da mora, "ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju, i pretpostaviti da se kapitalistička
proizvodnja svugde učvrstila i da je zavladala svim industri'kim granama" (I, 479). U drugom tomu Marx isto tak'?. kategorički kaže da je njegova pre_:postavka kod 1Straz1va;>P akumulacije bila: "opšta i .sk!JUCtVa v!adavma kap·tta!tsttcke proizvodnje" (str. 278). (Kurziv R. L.) . Ovo je svakako prilično jasno. Ono što Marx pretpostavlJa nije, dakle, nil
impe_;ijalizam i nije potrebno da se dalje bavimo ma kakvim JStraZl~~Jlffi~ n_a tome području, jer bi on samom pretpostavkom bw IStoMski upravo pregažen, jednostavno: bačen ad acta. Pod to'?' pretpostavkom se isto tako ne može pokazati i izložiti proces 1stonske faze kao što se, naprimer, pretpostavljajući već nastalu opštu vlast feudalizma u Evropi, ne može izložiti proces slom~ Rtmskog Carstva. Stavljeni pred zadatak da današnji rmperJJalizam dovedu u saglasnost i vezu sa teorijom akumulacije, onako kako je ona fragmentarno nabačena u drugom tomu ,.K~pitalau, "stručniu Marxovi epigoni imali bi da se opredele za Jedno od dvoga. Ili da poreknu imperijalizam kao istori3ku neminovnost, ili pak, kako sam ja to učinila u svojoj knjizi, da Marxovu pretpostavku napuste kao pogrešnu i proces akumulacije istražuju pod stvarnim istoriski datim uslovima: kao kapitalistički razvitak u stalnom uzajamnom delovanju sa nekapitalističkom istoriskom sredinom. Jedan Eckstein, koji u celnj stvari o kojoj je reč uopšte ništa nije shvatio, dabome da nije došao ni u nepriliku da u ovoj alternativi vrši izbor. Otto Bauer pak, koji je konačno osetio da nešto nije u· redu, kao tipični pretstavnik "marksističkog centra'\ pokušava da nađe rešenje u kompromisu: Kapitalizam bi, istina, mogao sjajno da cveta na Robinzonovom ostrvu, ali u svojoj izolovanosti on ipak nailazi na "granicu" cvetanja, a tu granicu može preći samo ukoliko stupi u promet sa nekapitalističkom ;storiskom sredinom. "U pogrešnom objašnjenju (mome, R. L.) krije se ipak prav~ jezgro", objavljuje on na završetku. "Iako akumulacija u izolovanom kapitalističkom društvu nije nemoguća, ona je ipak stešnjena u granice. Imperijalizam stvarno s!uži tome ci!ju det te granice proširi... To nastoj anje je stvarno jedan koren, ali ne jedini koren imperijalizma" (l. e., str. 873, 4). Bauer, dakle, svoju robinzonadu "izolovane kapitalističke privrede" nije ozbiljno ni zamišljao kao naučnu pretpostavku, to jest kao ozbiljno shvaćenu jedinu bazu istraživanja, nego jP konstruišući "izolovanost" već unapred jednim okom škiljio na drt~ge, nekapitalističke zemlje. On nas nadugo i naširoko zabavlja svojim veštačkim mehanizmom kapitalističkog društva koje može .samostalno da živi i cveta, a pritom celo vreme prećutno drži u rezervi nekapitalističku istorisku sredinu da bi, ako nĐ svom Robinzonovom ostrvu dođe u nepriliku, mogao da istupi sa imperijalizmom, i najzad sa tom nekapitalističkom istoriskom sredinom. Onaj ko je pažljivo čitao fusnote povodom kritičkih. napomena u prvom tomu "Kapitala" u kojima se Marx raz;.a~nnav~ sa manipulacijama Saya, J. S. Milla, Careya, itd., moct ce sebt 457
ctprilike pret.staviti kako bi Marx udario po ovakvom naučnom metodu. Bilo kako bilo, mi smo konačno prispeli do imperijalizma. Završna glava Bauerovog članka nosi naslov: "Objašnjenje imperijalizma". Prema tome bi čitalac mogao očekivati da će g~ najzad i naći. Kako Bauer izj,avljuje da sam ja otkrila samo jedan koren imperijalizma, i to "ne jedini", morali bismo oprav·dano očekivati da će Bauer, sa svoga stanovišta, da otkrije osta!e korene. Ali, nažalost, do toga nije došlo. Do samoga kraja Bauer nijednom ne upućuje na druge korene, on čuva tajnu. Uprkos naslovu završne glave koji je toliko obećavao, i uprkos uvodu u završnu glavu, Bauer je ostao pri onom jedinom bednom "korenu" imperijalizma koji čini pravo jezgro moga pogrešnog objašnjenja. Pa ipak, moram priznati da mi je Bauer učinio dosta veliku koncesiju, i to u pitanju "jednog korena" koji on blagor.aklono kao "pravi" akceptira. Radi se, naime, i ovde o ili- ili, i kompromis koji Bauer pokušava da napravi, ustvari je neodrživ i kratkog daha kao i većina kompromisa. Ako je njegova na porast stanovništva nakalemljena teorij.a akumulacije pravilna, onda je odnosni "koren" potpuno suvišan, jer je tada imperijalizam jednostavno nemoguć. Stvarno tek sada počinjemo da se dosećamo u čemu leži "mehanizam" Bauerove akumulacije! On leži u tome što kapitalistička proizvodnja svoj obim automatski i stalno prilagcr· dava porastu radničke klase. U kom smislu može tu da se govori o "granici" akumulacije? Kapital pritom nema ni potrebe ni mogućnosti da istrčava preko te granice. Jer ako proizvodnja jednom- u fazi Bauerove "prekomerne akumulacije"- izraste iznad priraštaja radničke klase, onda će ona zato u narednGj fazi "nedovoljne akumulacije" opet zaostati iza raspoloživog radničkog stanovništva. U Bauerovom "mehanizmu'~ na taj način nema uopšte suvišnog kapitala koji bi mogao da se uzdigne iznad svoje "granicejj. Kao što smo videli, ta teorija, upravo iz istih razloga, isključuje svako stvaranje rezerve kapitala kao i sposobnost iznenadne ekspanzije proizvodnJe. Obilje kapitala se tu pojavljuje samo kao prolazna faza da bi periodično neizbežna bilo smenjeno drugim ekstremom: nestašicom kapitala; obe ove faze se u Bauerovoj teoriji smenjuju sa pe .. dantnom tačnošću, kao mlad i pun mesec. Za akumulaciju kapitala ovde ima tako malo "granica", isto tako malo kao i tRndencije da bude prekoračena; Bauer čak izričito kaže da će akumulacija "mehanizmom same kapitalističke proizvodnje" neprestano automatski biti svedena na tu grJ.nicu (l. e., str. 873). Sukob između težnje za proširenjem i tobožnje granice kapitala 458
ovde, d~kle, ne postoji uopšte. Tim pojmovima Bauer muči svo i "me~an1zam" samo radi toga da bi na neki veštački način na~ pravLO m~t od onog shvatanja ka imperijalizmu. Usiljenost te konstruk.C!Je naJbolJe potvrđuje tumačenje koje je morao da da o lmpenJalizmu sa stanovišta svoje teorije. ~ako je osovina, oko koje, pre~a ~aueru, oscilira kapital, radr_ucka k~as~, to ko~ Bauera pros~enJe granica akumulacije znac1 po:'.ecan]e radničkog stanovn1stva! Tako, naprimer, crno na belo c1tamo u "Neue Zeit"-u (l. e., str. 873) sledeće: "Pre svega akumulacija je ograničena porastom stanovništva. Imperijalizam umnožava radničku masu koja je prinuđena da kapitalu prodaje svoju radnu snagu. On to postiže na taj način što razara stare načine proizvodnje u kolonijalnim oblastima i time prisiljava milione ljudi ili da se iseljavaju u kapitalističke krajeve, ili da u svojoj domovini kuluče evropskom ili američkom kapitalu koji je tamo plasiran. Kako je pri datom organskom sastavu kapitala - veličina akumulacije određena porastom raspoloživog radničkog stanovništva, imperijalizam je, dakle, ustvari sredstvo za dalje rastezanje granica akumulacije." U tome je, dakle, glavna funkcija i glavna briga imperijalizma: da radnike doseljenjem iz kolonija ili na licu mest• "silno" poveća! I to, ma koliko da svak ko je pri zdravoj pameti zna, obrnuto, da u matičnim zemljama imperijalističkog kapitala postoji obrazovana i konsolidovana industriska rezervn 1 armija proletarijata i nezaposlenosti kao stalna pojava, dok se u kolonijama stalno čuju žalbe kapitala na nedostatak radničkih ruku! U svojoj silovitoj težnji za novim najamnim proleterima imperijalistički kapital beži, dakle, iz zemalja u kojima tehnički napreci, energični proces proletarizacije srednjih slojeva, rar;padanje proleterske porodice stalno popunjavaju rezerve rad·· nih ruku, i struji najradije tačno u one predele sveta gde su ukočeni društveni odnosi u tradicionalnim oblicima svojine podržavali radne snage u tako žilavim okovima da će decenije potrajati dok ti okovi mrvećom težinom kapitalističke vladavine kao poslednji rezultat ove vladavine puste na slobodu polovično upotrebljiv proletarijat! Bauer ovde fantazira o "silnomu prilivu novih radnika iz kolonija u stare pre-dele kapitalističke proizvodnje, dok svaki uračunljiv čovek zna da, obrnuto, uporedo sa izvozom kapitala iz starih zemalja u kolonije, dolazi do emigracije "suvišnih~' radnika u kolonije koji se, kako to veli Marx, "stvarno sele ~a kapitalom koji se iseljava". Pogledajte samo "silnu" struJ" ljudstva iz Evrope koja je u toku XIX veka nasehla Severn•1 i Južnu Ameriku, Južnu Afriku i Australiju. Pogledajte dalJe razne oblike "blagog" ropstva i prinudnog rada kojim je evrop459
ski i severoamerički kapital pribegao da bi sebi u afričkim kolonijama, u Zapadnoj Indiji, u Južn.oj Americi, na Južnom Moru, obezbedio nužni minimum radruh ruku! Prema Baueru engleski kapital je, dakle, pola veka vodio krvave ratove protiv Kine samo radi toga, da bi sebi, zbog sve veće nestašice radnika u Engleskoj, pre svega obezbedio ,.silan'' priliv kineskih kulija. O toj istoj prekoj potrebi se, valjda, radilo i za vreme krstaškog rata udružene imperij alis tičke Evrope rrotiv Kine pod kraj ovoga veka! Francuski kapital je u Maroku očevidno mnogo polagao na Berbere, da bi upotpunio deficit u francuskim fabričkim proleterima. Austriski imperijalizam išao je, naravno, u Srbiji i Albaniji u prvom redu u lov na sveže radne snage. A nemački kapital sada sa svećom traži industriske radnike po Maloj Aziji i Mesopotamiji, naročito zato što je pre Svetskog rata na svim poljima u Nemač koj vladala tako osetljiva nestašica radnika. Jasno je: Otto Bauer je opet kao "čovek koji spekuliše", u svojim operacijama sa motkom po magli izgubio vezu sa obič nom zemljom. On moderni imperijalizam hladnokrvno preobraća u težnju kapitala za novim radnim snagama. To bi trebalo da bude jezgro, najintimniji pokretački princip imperijalizma. Tek u drugoj liniji Bauer pominje još i potrebu za prekomorskim sirovinama, bez svake veze sa ekonomskom suštinom SVOJ~ teorije, onako iznenada, kao iz puške ispaljenu. J er ako akumulacija u odnosnom "izolovanom kapitalističkom društvu" može tako sjajno da napreduje, kako nam je to Bauer naslikao, enda ona na ovom čudesnom ostrvu mora da raspolaže i svim potrebnim prirodnim bogatstvima i božanskim darovima - sasvim drukčije nego bedni kapitalizam jedne stvarnosti, koji je od prvog dana svog postanka bio upućen na svetska sredstva za proizvodnju. I najzad u trećoj liniji, kao sasvim uzgredno, Bauer još i dva stava pominje, kao sporedni motiv imperijalizma, sticanje novih tržišta i to jedino kao sredstvo za ublaženje kriza- što je već samo po sebi- "takođe lepo mesto", naročito što na planeti, na kojoj mi živimo, iza s\'akog znatnog proširenja tržišta dolazi kao posledica upravo najveće zloštrenje krize! "Objašnjenje imperijalizma" koje nam daje Otto Bauer izgleda, dakle, otprilike ovako: "Prema našem shvatanju kapitalizam se može zamisiliti i bez ekspanzije" (I. e., str. 874). U tome kulminira njegova teorija "izolovane" akulumacije, i tu nas ~:'luer otpušta sa utešnim uveravanjem da "kapitalizam ovako 1h onako, sa ekspanzijom ili bez nje, sam sebe vodi u propast" ... To je istorisko-materijalistički metod istraživanja u struč noj manipulaciji. Kaitalizam se, dakle, može zamisliti i bez 460
e~panzije. ~~~ina, prema Marxu težnja kapitalizma za iznenad~um eks~_anZIJam~. pretstavlja upravo merodavni elemenat, najIStaknutl)e obelezJe r_nodernog razvitka; istina, ekspanzija prati ?eo iston~k'. tok kap~ tal~ i ona je u svojoj današnjoj završnoj, lmpenJahstJckoJ, faz1 pnmila takav nasilnički karakter da dovodi_ u pitanje celokupni kulturni život čovečanstva; istina je da Je upravo ta neukrotiva težnja kapitala za ekspanzijom, korak po korak, izgradila svetsko tržište, formirala modern:~ svetsku privredu i tek tako stvorila istorisku osnovicu za socijalizam; istina je da je proleterska internacionala, koja kapitalizmu treba da pripremi njegov kraj, i sama proizvod svet•ke ekspanzije kapitala. A1i sve to može ali i ne mora biti, jer moguće je zamisliti i drukčiji tok istorije. Uistinu šta se sve "može zamisliti" od strane jakog mislioca? "Prema našem shvatanju kapitalizam se može zamisliti i bez ekspanzije." Prema našem shvatanju moderni razvitak je moguć i bez otkrića Amerike i bez plovidbe oko Afrike. Zrelo razmišljajući, istorija ljudskog društva bi bila moguća i bez kapitalizma. Najzad, sunčani si· stem može se zamisliti i bez zemljine kugle. Nemačka filozofij rel="nofollow"> se može možda zamisliti i bez "metafizičkih apsurdnosti". Samo jedno izgleda nam, u krajnjoj lin;ji, kao neverovatno: da je takav "misleći" zvanični marksizam, kao duhovna avangarda radničkog pokreta u fazi imperijalizma, mogao da dovede do drugih rezultata, a ne do bednog fijaksa socijaldemokra tije koji danas preživljujemo usred Svetskog rata. Izvesno, taktika i praktično držanje u borbi ne zavisi neposredno od pitanja da li je drugi tom "Kapitala" završeno delo ili on pretstavlja samo fragmenat; da li se veruje ili se ne veruje u mogućnost akumulacije u "izolovanom" kapitalistič kom društvu; da li se Marxove šeme reprodukcije razumej~ ovako ili onako. Hiljade proletera su čestiti i odlični borci za ciljeve socijalizma i ne znajući ništa o svim ovim teoretskim problemima, - prosto na osnovu opštih načelnih spoznaja klasne borbe i na osnovu nepodmitljivog klasnog instinkta, kao i revolucionarnih tradicija pokreta. Ali između shvatanja i načina obrade teoretskih problema i prakse političkih partija postoji pri dužim vremenskim periodima uvek najuža povezanost. U deeeniji koji je prethodio izbijanju Svetskog rata, u nemač koj socijaldemokratiji - kao internacionalnoj metropo}l duhovnog života proletarijata - bilo je uopšte sve podeseno u pravcu potpune harmonije na teoretskom i praktičnom polju: ista bespomoćnost i ista neelastičnost osećala se 1 na _Jednom i na drugom, a upravo isti imperijalizam je bio nadmoc~a. vladajuća pojava u javnom životu koji je matirao teoretski 1 politički generalštab socijaldemokratije. Kaogod što se ponosna,
461
samodovoljna građevina zvanične nemačke socijaldemokratije pri prvoj svetskoistoriskoj probi pokazala. kao .. Potemkmo;/0 selo, isto tako se i umišljena teoretska "strucnost 1 nepogreslvost zvaničnog marksizma, koji je svakoj praksi pokreta davao blagoslov, pokazala kao puka pompezna kulisa iza koje se, uz netrpeljivost i pretencioznu dogmatsku strogost, knla unutrašnja nesigurnost i nesposobnost za akciju. Jalovoj rutini koja je znala da se kreće jedino po ugaženom koloseku "stare osveštane taktike", to jest ničeg drugog do parlamentarizma, odgovaralo je teoretsko epigonstvo koje se drži formula Učitelja, odričuĆI istovremeno živi duh njegovog učenja. Mi smo u navedenim primerima videli slučajeve ovog bespuća u areopagu "&tručnjaka". U našem slučaju veza sa praksom je još opipljivija neg-> što to može da izgleda na prvi pogled. U krajnjoj liniji u pitanju su dva razna metoda borbe protiv imperijalizma. Marxova analiza akumulacije je bila zasnovana u vremenu kada imperijalizam j oš nije bio stupio na svetsku pozornicu, a pretpostavka koju je Marx uzeo kao osnovu svoje analize: konačna apsolutna vlast kapitala u svetu upravo apriorno isključuje proces imperijalizma. Ali, u tom i leži razlika između zablude jednog Marxa i plitkih omašaka njegovih epigona - · jer i sama greška kod Marxa u ovom slučaju je plodonosna, i upućuje nas dalje. Problem koji je Marx postavio i ostavio otvoren u drugom tomu "Kapitala": kako se razvija akumulacija u krugu isključive vlasti kapitala - ostao je nerešljiv. Akumulacija je upravo pod tim okolnostima nemoguća. Potrebno je, međutim, samo onu po izgledu krutu teoretsku protiv'rečnost, koja odgovara duhu i celom Marxovom učenju i načinu mišljenja, provesti na istorisku dijalektiku, pa da protivrečnost Marxove šeme postane živo ogledalo svetske životne putanje kapitala, njegove sreče i - propasti. U isključivo kapitalističkoj istoriskoj sredini akumulacija je nemoguća. Zbog toga kapital od prvih početaka svog razvitka teži ekspanziji u nekapitalističke slojeve i zemlje, uništenju za·· natstva i seljaštva, proletarizovanju srednjih slojeva, kolonijalnoj politici, politici otvorenih vrata, izvozu kapitala. Samo stalnom ekspanzijom u nove oblasti proizvodnje i nove zemlje, kapital je oduvek bio u stanju da sebi osigura opstanak i razvitak. Ali ekspanzija u svom prodiranju u svet dovodi do sudara između kapitala i pretkapitalističkih društvenih oblika. Otuda nasilje, rat, revolucija, ukratko: katastrofa, životni elemenat kapitalizma od početka do kraja. Kapitalistička akumulacija napreduje i &iri se na račun nekapitalističkih naroda i zemalja, razjeda ih i potiskuje sve živlJ lm tempom. Opšta tendencija i završni rezultat tog proce8a 462
je isključiva svetska vlast kapitalističke proizvodnje. Kad ovo bu~~ post.Ignuto,. onda stupa na snagu Marxova šema: akumulaciJa, to Jest da~Ja ekspanzija kapitala postaje nemoguća, kapi~ahz.:tm. u.laZI u cor-sokak, on nije u stanju da i d:.llje služi kao ISto~ISkl .Inst_rumenat razvijanja proizvodnih snaga, on dostiže SVOJU ObJektivnu ekonomsku granicu. Protivrečnost Marxove šeme akumulacije je, dakle, dijalektički posmatrana samo živa protivrečnost između težnje kapitala za neograniče~im nadiranjem i granice koju on sam sebi postavlja putem sve većeg uništenja svih drugih proizvodnih oblika, između jednih proizvodnih snaga koje on svojim procesom akumulacije budi na celoj zemljinoj kugli, i uzane baze koju je samome sebi odredio zakonom akumulacije. Marxova šema akumulacije - ako je pravilno shvatimo upravo u svojoj nerazrešljivosti pokazuje egzaktno postavljenu ekonomski neizbežnu propast kapi· talizma u rezultatu procesa imperijalističke ekspanzije, čiji je naročiti zadatak da ostvari Marxovu pretpostavku: sveopštu, nedeljivu vladavinu kapitala. Može li do toga ikada doći! Svakako je to samo teoretska fikcija, upravo zato jer akumulacija kapitala nije samo ekonomski, već je politički proces. "Imperijalizam je isto toliko istoriski metod .za produženje egzistencije kapitala, kao i najsigurnije sredstvo da se njegovoj egzistenciji najkraćim putem objektivno postavi cilj. Time nije rečeno da ta krajnja tačka mora doslovno biti dostignuta. Već sama tendencija kapitalističkog razvitka ka tome konač nom cilju izražava se u oblicima koji završnu fazu kapitalizma pretvaraju u period katastrofa." ("Akumulacija kapitala", Etr. 351.) "Ukoliko moćnije kapital, posredstvom militarizma napolju. u svetu, kao i kod kuće, obračunava sa egzistencijom nekapitalističkih slojeva i pogoršava uslove života svih radnih slojeva, utoliko se više dnevna istorija akumulacije kapitala na svetskoj pozornici preobražava u neprekidni lanac političkih i socijalnih katastrofa i konvulzija, što će, zajedno sa periodičnim privrednim katastrofama u obliku kriza, produženje akumulacije uči niti mogućim, a pobunu internacionalne radničke klase proti.v vladavine kapitala neophodnom neminovnošću, čak i pre neg~ što ova ekonomski naiđe na prirodnu granicu koju je sama sebi stvorila" (l. e., str. 368). Tu, kao i inače uvek u istoriji, teorija vrši svoju punu ~lu žbu kad nam ukazuje tendenciju razvitka, logičnu, z~vrs':u tačku ka kojoj objektivno ide. Sama ona isto ~ako nece bih dostignuta kao što nije nikoji raniji period istorisk~g razVItka mogao da se ostvari do svoje krajnje konsekvenciJe. Utohko 463
manje ona treba da bude. postignuta uko~iko više društvena svest u ovom smislu utelovlJaVa u sOClJahstJckom proletanJatu, zahv~ti kao aktivni faktor u slepu igru snaga. Pravilno shvatanje Marxove teorije i u ovom slučaju daje ovoj svesti najvećma oplođujuće potsticaje i najsnažniji potstrek. • Današnji imperijalizam nije, kao u Bauerovoj šemi, prvi uvod za ekspantiju kapitala, nego samo poslednje poglavlje njegovog· istoriskog procesa ekspanzije: on je period sveopšte pooštrene svetske konkurencije kapitalističkih država o poslednje ostatke nekapitalističke sredine na zemlji. Ekonomska i politička katastrofa je u toj završnoj fazi isto toliko životni elemenat, normalni oblik postojanja kapitala, kao što je u svoje vreme "prvobitna akumulacija" bila u njegovoj fazi postanja. Kaogod što otkriće Amerike i pomorskog puta za Indiju nije bilo samo prometejski podvig ljudskog duha i kulture, kako se to pokazuje u liberalnoj legendi, nego nerazdvojno od toga i serija irodskih masovnih ubistava primitivnih naroda novoga sveta i grandiozne trgovine robljem sa narodima Afrike ·i Azije, tako je i u imperijalističkoj završnoj fazi privredna ekspanzija kapitalizma nerazdvojna od niza kolonijalnih osvajanja i svetskih ratova koje preživljujemo. Karakteristika imperijalizma kao poslednje konkurentske borbe za svetsku vlast kapitalizma nije samo naročita energija i svestranost ekspanzije, nego - a to je specifično znamenje da krug razvitka počinje da se zatvara - i da se odlučujuća borba za ekspanziju iz oblasti koje čine njegove objekte prebacuje u zemlje njegovog porekla. Time imperijalizam vraća katastrofu kao oblik života sa periferije kapitalističkog razvitka na njegovu polaznu tačku. Pošto je ekspanzija kapitala kroz četiri veka potkopavala opstanak i kulturu svih nekapitalističkih naroda u Aziji, Africi, Americi i Australiji, izlažući ih neprestanim konvulzijama i masovnom uništavanju, ona sada i same kulturne narode Evrope baca u niz katastrofa čiji završetak može biti samo propast kulture ili prelaz u socijalistički način proizvodnje. U svetlu ovakvog shvatanja izgrađuje se položaj proletarija.ta nasuprot imperijalizmu, radi opšteg obračuna sa vladavinom kapitala. Taktičke smernice za njegovo držanje date su ovom istoriskom alternativom. Sasvim drukčije stoji sa smernicama ako se pođe sa stanovišta zvaničnog "stručnog" marksizma. Vera u mogućnost akumul.acije u "izolovanom kapitalističkom društvu", vera da "se kap1talizam može zamisliti i bez ekspanzije", pretstavlja teoretsku formulu sasvim određene taktičke tendencije. To shvatanje sn:era na to da faza imperijalizma ne pretstavlja istorisku nernmov~os~, da se ona ne može smatrati kao od1učuju6i obračun ?a SOClJahzam, nego kao pakosna izmišljotina šake zaintereso464
~anih ... To shvatanje ide za tim da buržoaziju uveni kako su Imp_enJ_a~:am 1 mihtanzam za nju samu, i sa njenog sopstvenog kaptta.hst.tckog ,,tanovišta, štetni, i da tobožnju šaku korisnika 1m~n1ahzma treba izolovati i tako obrazovati blok proletarijata sa s1r?x~ gra~an.s. kl:ffi . sloJeVI~a,. kako b1 Imperijalizam bio "ublazen , "dehm·Icnim razoruzan]em" izgladneo, jednom reči: da mu budu "počupane bodlje"! Kao što je liberalizam u doba
svoga propadanja svoju apelaciju upućivao od rđavo obaveštene monarhije na monarhiju koju treba bolje obavestiti tako se "marksistički centar" sada od rđavo obaveštene burž~azije obrće ka onoj koju treba poučiti, od imperijalističkog puta katastrofa na međunarodne ugovore o razoružanju, od borbi velikih sila za svetsku diktaturu mača na put miroljubive federacije demokratskih nacionalnih država. I tako se opšti obračun u kome treba da bude rešena svetskoistoris'ka suprotnost između proletarijata i kapitala pretvara u utopiju istC>riskog kompromisa između -proletavi.iata i buržoazije, radi "ublaženja" impe-
rijalističkih suprotnosti među kapitalističkim državama.• Kritilku moje knjige Otto Bauer :oavršava ovim rečima: "Kapita1izam neće propasti zbog mehaničke nemogućnosti da realizuje višak vrednosti. On će propasti zbog nezadovoljstva
narodnih masa u koje ih nagC>ni. Ne istom tada kad poslednji seoljak ti sitni buržuj na svetu budu preobraženi u najamne radnike, pa kapitalJizam ne uzmogne više naći dodatno tržište; njega će mnC>go pre pokositi rastuće ne:oadovoljstvo sve bujnije i kroz mehanizam procesa kapitalis:tičke proizvodnje školovane, ujedinjene i organizovane radničke klase." Da bi tu
* U svome IPf·ikazu moje knjdge u "VorwiiN.s"-u februara 1913 Eckstein me je, pozajmi~i jednosrtavno izraz iz rečnika Kolb-HeiDe--David, denunciTao za ,.teoriju katastrofa". ("Sa teoretskim pretpostavkama padaju praktični zaključci, pre svega. teorija. katastrofa, Koju je drugarica Luxemburg izgradila na svome učenju o neophodnosti nekapitaHstićkih potrošača.(() Sada pak, otkako S'U se teoretičari tn.očvare "orije~ tisali" opet ulevo, denunc1ra me radi suprotnoga zloč·t~a pomagall]a desnog krila socij-aldem01lcratije. On Žl.lSti'o upozor8'Va da se Lenschu, onom istom Lenschu koji je u Svetskom ratu skrenuo ka lriniji KolbHei.ne---David, moja knjiga u svoje vreme svidela i da je on nju povoljno ocenio u ,.Leilpziger Volksblatt"-u! Zar veza nije jasna? Swnnjiv.o, vrlo sumnjivo! "Upravo zbog toga" se Eokstein našao pobuđen da mOJU knjigu onako temeljno uništi u "Vorwiirts"-u. Ali taj Lensch se pre rata još u većoj meril odu!evl}avao M·arxovim "Kapitailom". c;ruc i j~an M~x Gru.n.wald je na BerlUkoj škO:li za radni:člro obrazovanJe go~nama b10 oduševljen tumač Marxovog "Kapitala". Nije li jasan dokaz da.Je.Marxov "Kapital" na njega uticao da priželjkuje propast Engle~ke 1 p1še oduševljene članke prilikom HinrlenburgoVog rođendana? Alt, ta.kve omašk: se Eekstei.nlima događaju često: da stvMi kojih se dokapaJ~ na ovaJ način presele. Već i sam Bismarck se, kao što je poznato, žalio na takvu slepu revnost svojih novinarskih gmizavaca. 30 Akumulacija kapitala
465
pouku upravo meni uputio, morao. je Bau~, kao ~ajstor apstrakcije, da apstrahira ne samo ceh sm1sao 1 tendenCIJU mog shvatanja .akumulacije nego i jssne reči mojih izjava. Ali da njegove sopstvene hrabre reči treba shvatiti samo kao tipičnu apstrakciju "stručnog" marksizma, to jest kao nevin kolofonisk1 odblesak "čiste misli", dokazuje držanje te grupe teoretičara prilikom izbijanja Svetskog rata. Nezadovoljstvo sve bujnije, školovane i organizovane radničke klase pretvorilo se odjednom u politiku "uzdržavanja od glasanja" prilikom epohalnih odluka svetske istorije i u politiku "ćutanja" dok ne zazvon·' zvona mira. "Put ka moći", pisan u doba dubokog ·mira, dok je na svima vrhovima vladala tišina, koji je bio ocrtan sa virtuoznošću do u najsitnije tančine, obrnuo ~e pri prvoj snažnoj buri stvarnosti u "Put ka nemoći". Epigonstvo koje je poslednji decenij držalo. u svojim rukama zvanično teoretsko voćstvo radničkog pokreta u Nemačkoj, bankrotirala je pri. prvom izbijanju svetske krize i predalo je voćstvo jednostavno u ruke imperijalizmu. Jasno uviđanje tih povezanosti je jedna od najnužnijih pretpo~tavki za vraćanje ka proleterskoj politici, koja bi u periodu imperijalizma bila dorasJa svojim istoriskim zadacima. Bolećive duše će se opet žaliti kako se "marksisti svađaju među sobom", što osveštani "autoriteti" bivaju osporeni. Ali marksizam nije jedno tuce ljudi koji jedni drugima izdaju legitimacije "stručnosti", pred kojima bi masa pravovernih "muslimana" smela da umire u slepom poverenju. Marksizam je revolucionaran pogled na svet, koji mora da se stalno hvata u koštac u borbi z,a nova saznanja, i koji ništa ne prezire toliko kao okoštalost u jednom zauvek važeće kalupe, koji svoju životnu snagu osveštava najbolje u duhovnom zveketu oružja samokritike i u istoriskoj munji i gromu. Zato i ja mislim kao i Lessing, koji je pisao mlađem Reimarusu: .. Ali, šta da se radi! Svako neka kaže što mu izgleda istina. A istina sama neka bude prepuštena bogu."
PRILOG
G. ECKSTEIN
ROSA LUXEMBURG: AKUMULACIJA KAPITALA J:..
RIKAZ*
I. Odnos društvene proizvodnje i potrošnje kod Marxa
Teoretsko razumevanje svake privrede koja proizvodi robe zasniva se na poznavanju zakona vrednosti. Samo u slučaju ako nam je poznato po kojim pravilima se vrši robni promet možemo da odgonetnemo i tajne privrednog oblika. U kapitalističkom društvu se vrednost robe određuje radom koji je za njenu proizvodnju društveno potreban. Društveno potreban rad je, nezavisno od tehnike, kojom se ovde nećemo baviti, onaj rad koji je dovoljan da podmiri društvenu potrebu sa određe nom vrstom roba. Ako se, naprimer, u danom momentu na tržište donese više šešira ili više parnih mašina nego što to odgovara društvenoj potrebi, onda rad koji je otelovljen u suvišnim robama nije bio društveno potreban, on stoga i nije stvorio nikakvu vrednost, robe se neće moći prodati. Kolika je, među tim, društvena potreba za izvesnom vrsto-m roba, i od čega zavisi ta količina? Kao što se vidi, ovde se radi o jednom od osnovnih pitanja političke ekonomije. Takozvana subjektivistička ljuska poldtičke ekonomije, pretstavnici učenja ,.granične korisnosti", žele da priđu pitanju putem psiholoških rasuđivanja; ali šta mi vredi i najlepše psihološko rasuđivanje o moj oj živo tnoj potrebi za šeširom ako nemam novaca da ga kupim, i kako psihologija da dokuči kolika je potreba fabrikanta za parnom mašinom od 100 konjskih snaga? Jasno je da se društvena potreba određuje veličinom i raspodelom dohotka u društvu, kao i mogućnostima da se primenom sredstava za proizvodnju postigne profit. Jasno je isto tako da oba ova osnovna kriterija stoje jedan prema drugom u najtešnjem uzajamnom
* Rosa Luxemburg je nam€'ravala da Ecksteinovu kritiku ~j~nog dela otštampa uz novo izdanje kako bi taj "biser austromarks1shčkeo škole epigona - spasla potomstvu".
...
467
delov anju. Potreba za parnom mašinom .od~eđen~ ,i e. mogućno šću da se pomoću nje proizvode r??e koJe .e': moc1 b1t1 prodate sa profitom. Koliko roba će se moc1 prodati l po kOJOJ cem, zavisi opet od toga koliko je plaćeno za naJamn~n.e, prof1t, zeml]lšnu rentu itd. Visina ovih grana dohotka zaVlSl pak od odnosa i uslova proizvodnje. Kao što se vidi, pitanje koje valja rešiti nije nimalo jednostavno ni lako. J edno od naj genij alnijih Marx ovih dela j este što je ovo pitanje ne samo jasno postavio nego i na najoštroumnijJ. način na njega odgovorio. Treći odeljak drugog toma "Kapitala" u kome on na ovo odgovara, spada među najdublje, ali svakako i najteže partije celoga dela. Pre svega Marx ispituje kako bi proizvodnja i potrošnja jedna od druge zavisile kad u društvu ne bi bilo akumulacije tj. ako bi kapitalisti celokuprui višak vrednosti konzumirali i ništa ne bi upotrebili za uvećanje svoga kapitala. Ovo je svakako slučaj koji u stvarnosti spada samo u naj ređe izuzetke, ali to je jedini put na kome nauka može da uspe, da najsloženije pojave svede najpre na najjednostavniju osnovnu liniju, da <JVU iscrpno prouči, i tek onda da ispita uticaj onih momenata koje je prethodno namerno ostavila izvan posmatranja. Taj takozvani .,metod izolacije" Marx uopšte primenjuje u svom glavnom delu, a najmajstorskije možda upravo u glavama koje nas ovde zanimaju. On celokupnu društvenu proizvodnju deli u dve grupe, u proizvodnju sredstava za proizvodnju, dakle mašina, sirovina, fabričkih građevina itd., i proizvodnju sredstava za potrošnju, dakle životnih namirnica, kuća za stanovanie, ukratko, svih proizvoda koji ne ulaze odmah u proizvodnju, nego u neproduktivnu potrošnju društva; potom on istražuje na koji način su ove dve grane proizvodnje zavisne jedna od druge. Ako proizvodnja, kao što se to i pretpostavlja, treba da bude produžena u istom razmem, to jest bez proširenja, onda u oba odeljka moraju najpre biti naknađena sredstva za proizvodnju u onoj meri koliko su ona utrošena u toku minule godine, drugo, moraju biti ]Jroizvedena životna sredstva za radnike i kapitaliste koji troše celi svoj višak vrednosti. Na koji naćin se ta potrošnja vrši? Za naše pitanje je to sasvim svejedno, dakle napr. da li kapitalisti drže veliku poslugu, ili nabavljaju umet:~ička dela, ili podižu sjajne palate, ili grade ratne ·brodove. !~to tako za nas je ovde nevažno i pitanj e na koji način višak vrednosti biva oduzet od radnika, da li odmah pri isplati najamnina, ili eventualno i tek naknadno pri prodaji životnih namirnica po monopolskim cenama, ili putem carine ili posrednih poreza. Bitno je da se ukaže na isprepletenosti pri razmeni raznih delova proizvedene vrednosti i celokupnog društvenog 468
pr?izvoda. Ovaj postupak ~e Marx prikazao nizovima brojeva u sema;na drugog toma koJe su postale slavne. Posto Je !Sp! tao odnose pri prostoj reprodukciji (to jest bez aku~ulaciJe), Marx prelazi na još teži zadatak: na proučavanje uticaJa kOJ! akumulac1j~ mora da vrši na raspodelu proizvoda na razne grupe J. na prmzvodnju samu. I u ovom slučaju prikaz dabome ,m; odgov~:a ~eposredno stvarnosti, nego se kreće putem vrlo vehkl~..uproscenJ a. Radi se upravo o tome da budu u najJeclnostavruJun osnovnim linijama prikazane isprepletenosti celokupnog prometa, kao i uzajamne zavisnosti. Pri svem tom pomenuti od<:l_ici, tj. za pr.oizvodnju sredstava za proizvodnju i prO!zvodnJU zrvotnib nam1rn1ca, ne mogu dabome biti pesmatrani kao nezavisni j edan od drugog, jer se radi upravo o tome da bude proučena njihova uzajamna zavisnost. Ako, naprimer, pretpostavimo da su u jednom odeljku kapitalisti upotrebili polovinu svog viška vrednosti za uvećanje svog kapitala, to ne smerno bez daljeg pretpostaviti da je i u drugom odeljku akumulacija bila izvršena u istom razmeru, nego, naprotiv, najpre mora billi postavljen komplikovan račun da bi se utvrdilo kako najamnine u oba odeljka, kao i deo viška vrednosti, namenjen neposrednoj potrošnji bivaju zamenjeni za proizvode drugog odeljka, koji se sastoje iz životnih sredstava, ali i to kako će sredstva za proizvodnju u oba odeljka biti ne samo opet naknađena nego još i uvećana u odnosru. koji se nameće da ravnoteža u proizvodnji oba odeljka ostane održana. Uprkos svih mogućih uprošćenja koje je Marx preduzeo, ostao je, ipak, težak i komplikovan zadatak koji je, međutim, od najveće važnosti ·i značaja. Proučavanje toga stanja ravnoteže u proizvodnji omogućuje tek razumevanje poremećaja ove ravnoteže. Tako otprilike kao što lekar mora da , rouči funkcionisanje zdravog tela pre nego što može ući u razumevanje bolesti. Tek Marxova istraživanja zakona proste i proširene proizvodnje u uzajamnoj zavisnosti oba odeljka i u obostranoj razmeni pojedinih grupa vrednosti i proizvoda, kao i konačno o stanju novčanih poslova koji posreduju ovu razmenu omogućila su nam da se približimo problemu kriza, na kome je celokupna buržoaska ekonomija uzaludno polomila zube.
II. Marxova lema i krize Na značaj ovih Marxovih izlaganja upozorio je naročito ruski profesor Tugan Baranovski, ali je on ovu povezano~t krivo shvatio. On je produžio sa izračunavanjem M.arxovrh šema, pravio pokušaje menjanjem raznih pretpostavk~~ pa ~e ipak pokazalo da raWioteža pm napredujućoj akumulacrJI ostaJe 469
očuvana. Izgledalo je da u šemama, koje je Marx postavio, nije bilo mesta za poremećaje i zato je Tugan Baranovski zaključio da poremećaji, tj. krize, uopšte nisu nužne nego samo slučaj!e popratne pojave kapitalistiCke akumulacije; akumulacija, među tim, može mirno i nesmetano da ide svojim putem ako samo bivaju održane pravilne proporcije u proizvodnji. Ovaj zaključak koji je bio predmet živih raspri među ruskim i nemačkim marksistima, počiva na pogrešnom shvatanju svrhe i značaja Marxovih šema. One nemaju zadatak da pokažu stvarni razvitak kapitalističke akumulacije, nego, naprotiv, da pokažu kako se pod pretpostavkom kapitalističke akumulacije može zamisld.ti stanje ravnoteže između proizvodnje i potrošnje i kako se pri kapitalističkoj akumulaciji uobličava društvena potreba za sred;;tvima za proizvodnju i sredstvima za potrošnju. Izračunavanja Tugana Baranovskog su pokazala, dakle, samo odličnost Mar>
470
m~ž~ b~~~ samo pretpostavljene, ocenjivano, proizvodnjom 1 d va a na]dnvl]l]a spekulacija. Marxove šeme poka~uju kako bi kapitalistička proizvodnja mo:ala .da se odVIJa a.ko zeli da sačuva ravnotežu, one pokazuju koh_ko Je stv~rno :re hka ?ruštvena potreba za raznim vrstama p~_:nzvoda;_ ah pr~nzvodnJa se upravlja prema stanovištu najVlseg pr~f1ta, a hm_e se bitno udaljuje od društvene potrebe i ~z~~:~a:Je se postlze s vremena na vreme nasilnim putem u
Profesor Tugan Baranovski je, dakle, suštinu Marxovog izlaganja pogrešno shvatio kad je mislio da iz njega može da izvede zaključak da krize nisu nužne, nego samo slučajne, popratne pojave kapitalističke akumulacije. Taj nesporazum treba pre svega svesti na to što Marx sam nije stigao da svoju teoriju kriza na osnovu šema razvije. Još u većoj meni nego Tugan Baranovski, drugarica Luxemburg je u osnovi krivo shvatila suštinu, svrhu i značaj Marxavih šema.
III. Kako problem shvata Rosa Luxemburg U prvih šest glava svoje knjige autorka u uskoj vezi sa glavama 18 do 21 drugog toma "Kapitala", ali sa otstupanjem na koje ćemo se delimično morati još vratiti, daje skicu obrade problema raspodele društvenog godišnjeg proizvoda, tj. celokupnog prometa društvenog kapitala kod Quesnaya, Smitha i Marxa. U šestoj i sedmoj glavi ona donosi naročito Marxove šeme proširene reprodukcije koje smo ranije pomenuli, i počinje sa njihovom kritikom. Odlučujuće mesto je na strani 88-93 i sasvim slično na strani 250, 251 njene knjige. Ti stavovi čine jezgro izlaganJa, oni karakterišu stanovište autorke. Njena su razmatranja čisto apstraktna i zbog toga prisiljavaju kritičara, ako želi đa u njih uđe, da i sam pođe u te regione. Ona mmera što se kod Marxa ne vidli otkud dolazi stalna rastuća potražnja koja je osnovica stalno napredujućeg proširenja proizvodnje u Marxovoj šemi. Ako je ta zamerka tačna, onda to pokazuje da je celokupna izlaganje kod Marxa besmisleno i pogrešno; jer je upravo njeg~v cilj, kao što smo videli, da otkrije zakone po kojima se upravlJa promet raznih grupa vrednosti i proizvoda, po kojima se proizvodnja i potrošnja dovode u ravnotežu. Stvarno druganca Luxemburg vrši nad Marxovim izlaganjem nepovo!Jn;' .' ynlično podrugljtivu kritiku koju podupire razmm.uskhc_n~clma. (Uporedi naprimer stranu 79 i dalje. Ta podrugl]lVR knhka s: povlači naročito glavama 8 i 9.) Iz čega se sastoJe argumenti 471
kojima drugarica Luxemburg istupa protliv Marxa? Ona na strani 88, 89 veli: "Ona (stalno rastuća potražnja) nikako ne može potic~ti od samih kapitalista I i II (tj. ode!Jaka sredstava za prmzvodnJU i sredstava za potrošnju), tj. od njihove lične potrošnje. Naprotiv, akumulacija se upravo sastoji u tome da oni jedan - i to u najmanju ruku apsolutno rastući deo viška vrednosti ne troše sami, nego njime stvaraju dobra koja drugi upotrebljavaju ... Za koga proizvodi ovaj drugi, akumulisani deo viška vrednosti? Prema Marxovoj šemi kretanje počinje od odeljka I, od proizvodnje sredstava za proizvodnju. Ko ima potrebu za ovim umnoženim sredstvima za proizvodnju? Sema odgovara: potrebna &U odeljku II da bi mogao da proizvodi više životnih sredstava. Ali kome su potrebna povećana životna sredstva? Sema odgovara: upravo odeljku I, jer on sada ima više zapO·· slenih radnika." Ovo izgleda odgovara Marxovoj šemi ali takođe i stvarnosti sve do poslednjeg stava u kom je zaboravljena potrošnja kapitalista i da se ne radi o proizvodnji samo "životnih namirnica" nego o proizvodnji sredstava za potrošnju u koje spadaju naprimer i privatne i javne građevine, ali isto tako i topovi, kasarne, ratni brodovi itd. Kapitalistički način proizvodnje se rukovodi težnjom za profitom. Pitanje je, dakle, da li Marxove šeme pokazuju kako se taj profit za kapitaliste realizuje. A to se iz njih vidi potpuno jasno. U Marxovoj šemi koju drugarica Luxemburg potrzava sa naročitim zadovoljstvom, višak vrednosti koji pripada kapitalistima raste čak prilično brzo. On u prvoj godini iznosi 1285, u drugoj 1399, trećoj 1515, četvrtoj 1642 (možda miliona maraka, brojke su proizvoljno odabran~ sa ciljem da izlože samo odnose). Postupak koji drugarica Luxemburg izlaže ima, dakle, za kapitaliste vrlo dobar smisao. A ko proizvode kupuje, i to se vidi iz šema. Kad drugarica Luxemburg veli: "Mi se, očigledno, vrtimo u krugu. Proizvoditi više sredstava za potrošnju samo zato da bi se moglo održavati više radnika, i proizvoditi više sredstava za proizvodnju samo zato da bi se mogao taj višak radnika da zaposli, to je sa kapitalističkog stanovišta apsurdnost",- teško je dokučiti kako ove reči treba da budu primenjene na Marxove šeme. Cilj kapitalističke proizvodnje je profit, a ovaj nastupa za kapitalista iz opisanog procesa. Sa kapitalističkog stanovišta, on je prema tome ~~e pre ne~o ~psurdnost; on je, štaviše, upravo sa tog stanov1sta otelovlJenJe razuma, to jest stremljenja za profitom. - U ovome je dato jezgro misli drugarice Luxemburg, i cela knjiga, može se reći, vrti se oko toga. U tom je sve ono što ona ima da kaže novo o problemu akumulacije. 472
IV. Upotreba šema kod Rose Luxemburg Već t~ se vidi da autorka nije shvatila smisao i svrhu Marxo~? Iz1aganJ-a, a to saznanje se pojačava ostalom sadržinomi
Tamo Je ree o prostoj reprodukciji (to jest, dakle bez akumu:acije, bez u':ećanja kapitala). Drugarica Luxem'burg zamera sto Marx prmzvodnju novčanog materijala, dakle zlata i srebra, svrstava u niz I, računa u proizvodnju sredstava za proizvodnju. To je, tobože, pogrešno. Zato ona pored Marxova dva postav~jena niza postavlja još i treći, koji treba da predoči proIZVOdnJ~ novčanog materijala. To je nesumnjivo dozvoljeno; ali nas z amma kako treba da se odvij a razmena između ova tri ndza. U Marxovim šemama nala:re se stalno samo dva niza i ko god se bavio njihovim proučavanjem priznaće da je uzajamno prepletanje ova dva niza često upravo komplikovano i prilično teško. U šemi koju je postavila drugarica Luxemburg teškoća nije samo vrlo velika nego je čak nesavladljiva. Već i površan pogled na šemu pokazuje da suma najamnina i viška vrednosti iznosi 3010, a za sredstva za potrošnju ima samo 3000. U okviru proste reprodukcije razmena je prosto nemoguća. Istina, a utorka je na istoj strani nešto renije izričito konstatovala: "Tek bi prikaz proizvodnje i reprodukcije novca u njihovoj organskoj isprepletenosti sa oba drut,la odeljka društvene proizvodnje dao iscrpnu šemu celokupnog kapiitalističkog procesa u njegovim bitnim tačkama." Ona sama pak ne čini ni najmanji pokušaj da pl'i.kaže ove "organske isprepletenosti". I sam pokušaj morao bi je uveri ti da je njena šema nemoguća. Istu nesposobnost kao u rukovanju Marxovim šemama pokazala je ona i u glavi 25 u kojoj ponovo pokušava da obori Marxova izlaganja. Osim već navedenih argumenata, ona ovde pokušava da dokaz o nedovoljnosti Marxovih šema provede i matematički. Ona u postavkama ima u vidru rastuće širenje proletarijata, kao i okolnost da vrednost sredstava za proizvodnju u toku kapitalističkog razvitka raste brže m;go celokupna suma isplaćenih najamnina. Onda i računi pokazuJu da se prm~vo~nJa i potrošnja stvarno ne poklapaju, pa zato ponos1to obJavlJUJe ovaj rezultat. Stvarno pak do ovog rezultata dolazi j~dnostavno otuda što je tablica sasvim pogrešno računata; pogreska Je, dakle u samom načinu njenog r2čunanja, a to pokazuJe da ona nij~ shvatlila suštinu Marxovih šema. Ona misli, nai_me, da. su šeme zasnovane na zahtevu jednake stope akumulaciJe, to Jest da one pretpostavljaju da u oba razmatrana glavna odelJka društvene proizvodnje biva akumulisano stalno u 1stom odnosu, 473
da stalno isti deo viška vrednosti biva pretvoren u kapital. To je, međutim, sasvim proizvoljna pretpostavka, koja je u nesaglasnosti sa činjenicama. Taj slučaj nije pravilo, nego redak izuzetak. To Marxove šeme pokazuju sasvim jasno a to izričito priznaje drugarica Lux,emburg na strani 80-82. Ona, istina, misli da je u tome otkrila argumenat protiv ispravnosti šema o kojima tamo raspravlja. "Ne postoji nikakvo vidljivo pravilo u ovoj akumulaciji i potrošnji" (u od eljku Il), veli ona, "o be služe samo potrebama akumulacije u I." To j e potpuno tačno. Zada tak šema i jeste u tome da pokažu na koji način akumulacija jednog niza zavisi od akmulacije drugog. Kad bi gledište drugarice Luxemburg bilo pravilno, onda ne bi bila moguća nikakva izmena u uzajamnom odnosu raznih grana proizvodnje, svako prilagođavanje bi bilo dsključeno. Stvarno nema takve opšte stope akumulacije, ona bi i teoretski bila besmislica. Kada drugarica Luxemburg tvrdi (strana 257) da "takvo otstupanje u tempu akumulacije oba odeljka je prema Marxovoj šemi direktno isključeno jer ona počiva na svojoj strogoj ravnomernosti", to u ovom Leži jedva shvatljiva zabluda autorke, koja ponovo pokazuje da joj je suština Marxovih šema ostala potpuno zagonetna. Akumulacija u raznim granama proizvodnje zavisi od povoljnih izgleda da kapital u njima bude korisno plasiran. A taj izgled nije nipošto uvek jednak u svim granama proizvodnje. Stvarni zakon jednake stope profita stoji u punoj suprotnosti sa umišljenim zakonom jednake akumulacije. Metod računanja drugarice Luxemburg utoliko je čudniji što je ona sebi mogla da postavi pitanje: zašto je Marx pošao ovako okolišnim i komplikovanim putem izračunavanja kao što je to na strani 427 i 431 drugog toma "Kapitala" izložio, kad bi ga ka cilju mogao da dovede tako vrlo jednostavan i primitivan metod kakav je ona izabrala. U najvećoj meri, pak, iznenađuju rezultati izračunavanja u poslednjoj glavi knjige. Autorka pretpostavlja da se radnicima oba odeljka, i to samo njima, putem posrednih poreza oduzima iznos 100 koji biva upotrebljen za ratne izdatke. Takav postupak bi stvarno imao samo kao posledicu da u odeljku Il, u kome se izrađuju sredstva za život, bude proizvedeno više uniformi, kasarni, oklopnjača, a manje radničke odeće, životnih sredstava i stanbenih kuća za iznajmljivanje. Ovo pomeranje moglo bi samo posredno da ima povratni uticaj na odeljak ·r. Ratni materijal ekonomski spada nesumnjivo u red sredstava za p~trošnju .. Ka? što smo ranije već videli, principijelno u postavlJenom pitanJu nema razlike da li će "sredstva za potrošnju" utrošiti upravo sami kapitaListi. Drugarica Luxemburg, među tlm, konstruiše suprotnost između oba ova načina upotrebe. Ona 474
iz "sr~~tava za potro~n~u" .pravi u ~re~ oka "životna sredstva'\ pa m1sh stoga da pOJacanJe naoruzanJa mora imati naročitog :fekta. na promet celokupnog kapitala, i pritom dolazi do najcudm]lh re_zultata. Ako od radmka bude oduzet iznos 100, prema r.Jenmn racunu smanJUJe se godišnji iznos proizvoda za 171 : 5, dakle skoro dva puta toliko koliko iznosi celi iznos poreza. Kako se to treba da izvrši ostalo je zagonetno. Ali autorka ~zračunava i dalje ~najzad se ispostavlja da se u ukupnoj proizvodnji, dakle kad vec 1ma'!'o u vidu da će 100 biti uloženo u proizvodnju ratnog materiJala, pokazuje opadanje radničkih najamnina za 34:75, a da vrednost koja ulazi u godišnju proizvodnju sredstava za proizvodnju opada za 51. Kuda odlazi ovaj 51, ostaje 1sto tako zagonetka.
V.
Novčani
opticaj
Pomenute šeme igraju kod Marxa još i u drugom pogledu veliku ulogu. Jasno je da su za akumulaciju svagda potrebne veće sume novca; jer svaki kapital koji traži plasiranje pojavljuje se najpre u obliku novčanog kapitala. Ova nagomilavanja novca su za celokupnu privredu od najvećeg značaja, jer ona čine osnovicu celokupnog kreditnog sistema, pa se to može razumeti samo ako se shvati mehanizam koji vlada opticajem novca, a naročito njegovim nagomilavanjem (uporedi "Kapital" tom III, gl. 30-32). Zato Marx istraživanju ovoga pitanja posvećuje naročito pažnju i u glavama, koje ovde dolaze u obzir, ovome istraživanju je dato mnogo mesta. Cudnovato da je drugarica Luxemburg ova Marxova izlaganja potpuno pogrešno shvatila. Preokupirana zabludom da šeme ostavljaju otvoreno pitanje "odakle potiče stalno rastuća tražnja", ona je Marxova istraživanja po pitanju odakle dolazi novac koji kapitalisti moraju da nagomilavaju da bi ga mogli upotrebiti za akumulaciju, shvatila kao neSJPretno nabačena pitanje odakle dolazi novac za kupovinu preobilnih proizvo~a, tj. ko su kupci tih proizvoda. Dabome da onda u Marxov1m izlaganjima ne može naći odgovor na pitanje koje je Marx u svojim šemama, doduše, rešio, a koje u ovlim glavama apsolu:-no nije sebi postavio. Drugarica Luxemburg, međutim, _ne uv1đa svoju zabludu, nego čita lekciju Marxu, da je on na taJ problem "po.kušavao da odgovori pod krivim oblikom pitanja o "novča nim izvorima"". Radi se, međutim, tobože zaista o stvarnoJ potražnji, 0 korišćenju ;roba, a ne o novčanim izvor.ima z~ njihovo plaćanje. Koliko je autorka daleko od pravog _shvat~nJa on~ga o čemu se kod Marxa radi, naročito jasno prmzlaz1 !Z sledeceg stava: "U pogledu novca kao sredstva prometa moramo ovde ... 475
pretpostaviti da kapitalističko društvo uvek raspolaže količinom novca potrebnom za svoj prometni proces novca, ili da ono urne da za ovu svrhu pribavti sebi surogate." Ni Marx nije bio zadovoljan ovom postavkom, nego je preduzeo opširna istraživanja koja su kod drugarice Luxemburg naišla na zamerke.
Vl. Rešenje problema Kad je drugarica Luxemburg probleme predvidela onde gde oni postoje, a otkrila ih onde gde oni nikako ne postoje, tada je i rešenje koje ona daje svakako još čudnije nego problem sam. Veliko pitanje, čijem istraživanju je posvećena knjiga, formulisana je ovako (strana 251): ,.Za koga proizvode kapitalisti ako i ukoliko sami ne troše nego se "odriču~', tj. akumu!išu?" Mi smo videli da Marxove šeme na ovo pitanje odgovaraju, ali da drugarica Luxemburg odgovorom nije zadovoljna. A šta je njen odgovor? ,.Postojanje nekapitalističkih kupaca viška vrednosti" (str. 279), veli ona, ,.jeste dakle direktni životni uslov za kapital i njegovu akumulaciju, utoliko dakle odlučujuća tačka u problemu akumulacije kapitala", i posle toga drugarica Luxemburg, u podužim istoriskim izlaganjima opisuje kako kapital gura na izvoz u nekapitalističke zemlje, kako on svuda razara zatečene stare privredne oblike, eksploatiše narod, često nasiln<:> pij ačka što mu trgovina ne dopusti, i time stvara osnovu na kojoj se u tim zemljama razvija kapitalizam. Tako &e ikrug kapitalističke eksploatacije sve više sužava jer nekapitalističke zemlje l narodni slojevi bivaju sve više zahvaćeni kapitalizmom. Tako kapitalizam sam sebi kopa grob u koji najzad sam od sebe mora da se surva. Pitanje: .,Za koga proizvode kapitalisti?" nalazd, dakle, čudan odgovor: za sitne seljake u Evropi i Kini, za crnce u Centralnoj Africi, ukratko, za nekapitalističke zemlje i narodne slojeve. Cudnovato! Ali stvar postaje još čudnija ako je osmotrimo pobliže. Drugarica Luxemburg pokazuje koliko užasno kapitalizam eksploatiše upravo te nekapitalističke zemlje i narodne slojeve u njima, a to dsto su pokazali već i mnogi drugi pisci. Ali eksploatacija se sastoji u tome ako nekom oduzmemo više nego što mu damo. Međutim, pitanje je glasilo: Kuda odlazi suvišna vrednost koj•l akumulacija kapitala iz godine u godinu baca na tržište? A odgovor glasi: Ova suvišna vrednost biva tako plasirana što se prodaje nekapitali~tičkim narodima i klasama koji za nju daju mnogo veću protivvrednost. Kako ovim putem treba da je otklonjena tobožnja teškoća, ne možemo nikako da pronađemo. Ona je mnogo pre ovim j oš bitno zaoštrena. 476
Stvarno se vrši nasilan uvoz roba i prikaz procesa je kod Luxemburgove uglavnom ispravan; ali su ekonomski uzroci ovog ,izvoza, u šta ne mogu pobliže ulaziti u ok.vi·ru ove recen-
zije o knjizi, bitno različiti od onih koje a utorka navodi. Drugarica Luxemburg misli da je svojom knj.igom dala prilog ekonomskom objašnjenju imperijalizma. Nažalost to nije
nimalo slučaj. Stvarnim problemom imperijalizma bavi se samo 30 glava: "Internacionalni zaj.am", aJi u njoj nema ničeg novog.
Uopšte se novim pojavama pulzirajućeg privrednog života knjiga uopšte [ma tol.iiko malo veze da je isto tako mogla bi ti napisana i pre dvadeset i više godina. · Sa teoretskim pretpostavkama padaju praktični zaključci. pre svega teorija katastrofa, koju je drugarica Luxemburg izgradila na svom učenju o neophodnosti nekapitalističkih potrošača.
Zalosno je to kad se o jedinoj knjizi koja je bila namenjena proleterskog pokreta mora da izrekne ovako težak sud. Ali sa punim pravom nedavno je drug Mehring u sličnom slučaju rekao: "Sigurno nije nimalo prijatna dužnost o knjizi istomišljenika dati ovako negativan sud. Ali mi bismo izgutili svako pmvo da buržoasku književnost o Marxu stavljamo tako oštro pod lupu, kao što smo navikli, ako takve stvari ne bismo isto tako oštro kritikovali. A to još nije najpresudniji razlog. Ne unapređenju
samo iz obzira prema protivnicima, nego J.z obzira prema sop-
stvenoj partiji tako nešto se mora suzbiti."
REGISTAR IMENA A ikin, John, Dr - 453 Anton, G. K.- 296 Bastiat, Frederic- 173, 198 Bauer, Otto, Dr 391, 392, 398, 404--406, 40B-416, 41B, 420-431, 433-460, 454--466 Bentham, Jeremy - 284 Bergma.nn, Gustav Adolf - 153 Bismarck, Fi.irst Otto Eduard Leo.pold - 362, 365 Blanc, Jean Joseph Charles Louis -164 Blanqui, JerOme Adolphe - 164 Bouding - 240, 241 Bright, John - 351 BTissot, Jean Pier-re - 196 Bryce of Dechmont Viscount James - 276, 277, 320 Bii.cher, Karl - 230, 231 Bulgakov, Sergej Nikolajević 200, 204, 222-223, 235, 236, 238, 241, 245, 246 Cabet, Etienne - 164 Carey, Henry Charles - 457 Cavour, conte Camillo Benso 353
Cobden, Richard -
351, 352
Cerniševski, Nikolaj GavrilovJć 202 Dalrymple, OHver - 312, 317 Devers, Auguste - -853 Dieh!, Karl - 165, !BB, 197, 19B Dietzel, Heinrich - 188 Dii.hring, Eugen -139 Dupont de Nemours Pierre Samuel - 153 Eckstein, G. 377, 392, 394, 397, 408-411, 421, 457, 465 Engels, Friedrich 58, 64, 107, 116, 118, 139, 165, 176, 183, 203, 214-216, 219, 354, 389, 404
Franke, Otto, Dr -
2H5, 303
H ermann, von - 177 HeTZen, Aleksandar Ivanović- 202 Hilferding, Rudolf - 4{)6--409, 423, 440 Hobson- 236 Iljić, Vladimir vidi: Lenjin lsaijev, Andrej Aleksejević - 204 Isma.it-paša. - 5, 337-342, 344
Kabtukov, Niikolaj Aleksejević 204 Kant, Inunanuel - 246, 390 Karejev, Nikolaj Ivanović - 202 Karsky- 373 Kautsky, Karl - 165, 198, 239-241, 402-407 Kirchmann, Julius _Hermann von 164-173, 179, 182, 184, IB5, 191, 192, 196, 198, 232, 265, 279, 389, 425 Kovalevski, Maksim Maksimović - 285, 288 Kozack, Theophil - 197 Lafargue, Paul - 380, 312, 313 Lange, Friedrich Albert - 433 Lassalle, Ferdinand - 165 Lavrov, Petar Lavrović - 202 Lenjin, Uljanov Vladimir Ujić - 134, 204, 213, 232, 238, 239, 241
Lexis, Wilhelm -
197
Leyden, Victo.r von - 289 List, Friedrich - 230 Livingstone, David - 320 Lodiženski, K. - 354 Lotz, Walter - 352 Lucas, C. P. - 322 MacCultoch, John Ramsay - 120, 124, 134-146, 149, 152, 160, 162, 166, 169, 195, 252, 389 Maine, Henry - 285, 286 Matthus, Thomas Robert 120, 127, 152, 158--163, 166, 222, 228
479
Manuilov, Aleksandar Apolović 204, 362 Mar.-c, Karl - 3, 5, 7, 8, 13, 18, 20, 22, 28, 30-35, 41-55, 58, 61-67, 69, 70, 72, 73, 75,78-108, 110-119, 134, 135, 146, 148, 153, 156, 158160, 163, 165, 169, 176, 178, 179, 187, 189, 195, 196, 198, 199, 202, 203, 209, 210, 213, 215, 216, 222234, 237-241, 244, 245, 247, 249253, 255, 256, 258, 259, 261-265, 267, 270, 272-275, 277-279, 324, 325, 334, 357, 360, 371, 373, 374,377 -380, 384, 387-413, 417-423, 4?.5, 429, 435, 437, 441, 443-458, 461465 Mehmed, Alija - 336, 341 Meh Ting, Franz - 165, 197, 198 Mihairovski, Nikolaj KonstantinoVić- 202 Mm, James - 136, 153, 161, 162, 284, 287, 295 MiH, John Stuart - 207, 452 Mirabeau, Victor Riqueti de - 25 Monroe, James - 311 Morawitz, Charles - 348, 350 Nikolaj-on, (Nikolaj Francević Danielson) - 200, 203, 210-219, 223, 232, 265, 279, 317, 354 Nyok, Ching Tsur, Dr Owen, Robert -
305
122, 135, 136, 175
Pannekoek 392, 400, 408, 409, 420 Peel, Sir Robert - 180 Peffer, senator- 306, 307, 309, 315, 316 Petty, Si-r William - 441 Plehanov, Georgij Valentinović 201, 204 Proudhon, Pierre Josephe - 44, 93, 159, 164, 176, 195, 196, 395 Quesnay, Fran~9is - 3, 17-19, 25, 26, 29, 56, 66, 67, 153, 374, 393, 423 Renner, Kol'} rad, Dr - 357, 358 Rhodes, Cecil - 321, 323 Ricardo, David - 22, 23, 25, 30, 34, 67, 68, 70, 120, 126, 127, 134-136, 138, 140, 142-144, 146-163, 156 - 160, 163, 166-169, 173, 175179, 182, 186, 189, 192, 197, 198, 200, 207, 209, 210, 228, 244, 245, 261, 265, 279, 295, 351, 389
480
Rodbertus, Karl von Jagetzow 23, 164-166, 173-200, 203, 209, 210, 265, 389 Said-paša - 339-341, 344 Say, Jean Baptiste 22-24, 30, 120, 124-126, 134-136, 147, 148, 152-160, 162, 163, 166-169, 173, 182, 186, 189, 195, 198, 207, 228, 244, 245, 252, 279, 389, 399, 401, 407, 418, 457 Schatne, Albert Eberhard Friedrich - 219, 220, 230, 330 Schmoller, Gustav - 219-222 Schultz-e, Ernst - 319 Schultze-DeZitsch, Franz Hermann - 173, 198 Sering, Max - .no, 315, 317 Simmons - 307 Simons, Walter - 276 Sismondi, Jean Charles Leonard Simonde de - 6, 22, 75, 120-160, 162-167, 173, 175, 179, 183, 191, 192, 195, 198, 200, 203, 209, 210, 213, 217, 218, 232, 234, 239, 258, 265, 278, 279, 329, 330, 331, 333 Skvorcov, Ivan Ivanović - 204 Smith, Adam - 7, 17, 19-40, 47, 67-70, 117, 119, 126, 131, 132, 134, 135, 143, 153, 156, 167-169, 188, 192, 193, 197, 200, 261, 265, 295, 423 Sombart, Werner - 231 Spencer, Herbert - 4 Struve, Petar Bernhardović - 200, 204, 217-222, 230, 232, 233, 245, 265 St. Simon, Claude Henri de Rouvroy- 135 Taussig, Frank William - 308, 309 Tooke, Thomas - 108 Tucker, Josiah - 153 Tugan-Baranovski, Mihail Ivanović - 152, 200, 204, 229, 233-246, 248, 252, 253, 261, 262, 279, 328-330, 401-404, 406, 407, 420 Turgot, Anne-Robert Jacques- 453 Voroncov, Vasilij Pavlović - 200, 202-210, 213, 217, 218, 223, 232, 233, 265, 279, 362, 425 Wagner, Adolph 188, 197, 198, 219, 220, 222, 230 Wirth, Moritz - 197
PREDMETNI REGISTAR Afrika, afričke zemlje - 120, 138, 266, 267, 272, 276, 283, 289-297, 319-324, 326, 328, 331, 333, 344, 355, 402, 430---432, 459-461, 464 Vidi i Egipat
Britansko-južnoafrička
Akcionarsko društvo - 44 njena nemogućnost - 133, 134, 142, 144, 157, 172, 198, 227, 233, 245, 386 - prvobitna - 53, 183, 201, 278, 282, 357, 385, 464
proizvodnja vidi: Proizvodnja Cetokupni društveni kapital- vid1: Kapital Cetokupni društveni promet- vidi:
460 secesioni rat - 271, 272, 276, 306--308, 310, 311, 330, 331, 336 Amerika-sAD - 121, 145, 219, 221, 222, 230-232, 271, 276, 291, 306-309, 311, 313, 317-319, 321, 323, 330, 331, 338, 354, 382, 430, 443, 453 - zemlje Južne i Centralne Amerike- 117, 120, 215, 231, 266, 267, 272, 310, 315, 326, 327, 329-334, 385, 426, 430, 432, 453, 459--461, 464 Apstinencija, odricanje, .štednj-a 14, 64, 69, 79, 103, 114, 171, 174, 192, 193, 208, 251, 392 Vidi i Stednja Apstraktni rad - vidi: Rad Arapi - 289, 292, 294-297 Australija - 267, 326, 327, 332, 333, 432, 459 Austroma.rksisti- 411, 421, 450, 454 Austrougarska - 221, 350, 352, 430 Azija, aziske zemlje - 181, 215, 219, 267, 297, 326, 328, 331, 332, 344, 348-350, 352, 354, 430-433, 480, 464 Vidi i Indija, Japan, Kina
Celokupni proizvod -
Akumulacija -
Albanija -
Američki
društvo -
321-323 Bugarska - 432 Đurski rot 323 Celokupna
Prome~
vidi: Proiz-
vod Centralizacija kapitala - 71 Cikličko kretanje kapitalističke proizvodnje - 7, 12, 65, 66, 71 Vidi .i Kll'ize
Crnci - 4, 276, 277, 297, 308, 309, 320-324 164, 175, 198
Cartizam -
Depresije - 7, 200, 442 Vidi i Cikličko kretanje i Krize Dijalektika - 35, 148, 151, 196, 279, 356, 462, 463
Dobit - od kapLtala (po Rod.bertusu) 187, 188 - pred.uzetnička - 9, 168-170 Dohodak bruto i neto - 21, 22, 27 Vidi i Kapital i dohodak Država kao potro§ač - 163, 357,
358, 360, 362, 363, 365, 367 33, 34, 35
Dvojaki karakter rada -
Bosna i Hercegovina -
5, 12, 51, 145, 267, 272, 288, 331, 335-340, 343, 344, 354, 355 Eksploatacija, stepen eksploatacije 13, 16, 38, 39, 69, 72, 76, 77, 127129, 141, 151, 160, 165, 176, 178, 181, 187, 201, 205, 221, 239, 251, 259 260 271-274, 286, 297, 320, 323: 330: 334, 340, 341, H9, 356, 359, 375, 378-382, 387, 388, 396,
3l Akumulacija kapitala
481
Belgija - 231, 327, 430, 432 Blago - 63, 64, 69, 95-101, 103,
104, 107, 110, 114, 192, 264 432
Egipat -
Holandija -
398, 402, 419, 420, 445, 454 Eksproprijacija
setjaštva
-
214,
221, 275, 277, 282, 286, 287, 311 - proglašenjem zemlje svojinom političkih ,poglavica 284, 265, 292, 321 Engteska - 120-124, 135, 159, 164, 168, 176, 179, 206, 213, 218, 221, 222, 230-232, 235, 238, 240, 266, 270-272, 279, 280, 299, 302-304, 318, 321, 322, 324, 327-330, 332338, 342, 343, 351, 352, 354, 355, 389, 401, 402, 426, 430-432, 433, 442, 443, 453, 465
EngLeska pamučna industrija- 222,
259, 266, 270-272, 276, 328, 336 Feudalni sistem, feudalna privreda,
feudalno imanje, feudalni kmet - 4, 10, 12, 38, 48, 49, 66, 151, 152, 219, 271, 278, 280, 281, 289, 293, 305, 353, 381, 382, 385, 457 Fiksni kapital - vidi: Kapital Fiziokrati - 3, 18, 19, 23-25, 29, 30, 34, 36, 67, 169 Fond osiguranja, fond rezervni 54, 86, 87 Formule, obrasci
- društvenog dohotka - 154 - matematičke - 29, 64, 78, 79, 235-237, 374, 388-394, 397, 398, 400-411, 415, 417-422, 425--428, 433-435, 442, 461, 463 - sastava vrednosti robe kapitalističke proizvodnje 8, 9, 14, 38, 39, 41, 44, 45--43 - vrednosti kapitalističkog proizvoda (po Smithu) - 20, 35-37 Vidi i Seme reprodukcije i Tableau Francuska - 122, 135, 153, 155, 159, 164, 217, 221, 291, 292, 302, 303, 327, 337, 338, 352-356, 389, 426, 430-433, 442, 443 G-rčka-
331
327, 430
240, 280, 323-328, 343, 349-351, 356, 359, 386-388, 390, 400, 401, 408, 409, 455, 457·466 Indija- ll, 12, 38, 51, 121, 150, 181, 213, 232, 266, 267, 278, 283-288, 292, 294, 298, 326, 331, 344, 357, 432, 460, 464 - Jndisk.i pokolji - 181, 286 IndividuaLni kapitaL, individualni kapitalist- 10, ll, 17, 23, 32, 41, 45---48, 59, 66, 71, 72, 83, 95, 113, 129, 194, 203, 212, 26o--262, 264, 269, 271, 375-377, 395, 307, 398, 422, 423, 428 Industriska rezervna armija, rel.dtivna prenaseljenost, suvišno stanovniStvo - 69, 71, 72, 81, 144, 146, 275, 375, 387, 435-440, 444-446, 450-454, 459 Vidi i Nezaposlenost Inteligencija (u Rusiji) - 201-204 Imperijalizam -
Intenzivnost, intenzifikacija rada-
273, 295 Interesne sfere -
328, 350, 351, 355
-357, 386 Vidi i Kolonije 258, 298, 325-350, 355-357. 386, 449 kompanija 287, 297, 298, 319 Italija 120, 145, 221, 353-356, 430, 433 Izvoz kapitaLa - 240, 409 Vidi ti 2eleznice i Internacionalni zajmovi Internacionalni zajmovi -
Istočnoindiska
J~pan
-
!Sl, 267, 326, 402
Kafri, Kaferski ratovi - 319-321 Kamata - 9, 25, 91, 92, 111, 339-
343, 349, 357 - po Kirchrnannu 172, 192 Kanada - 297, 317, 318
167-170,
Kapital Harmonija, teorija o hannoniH -
120, 124, 144--147, 151, 153, 154, 156, 165, 173, 198, 200, 228, 245, 246, 351, 354, 355, 399 H'tperprodukcija -
6, 7, 54, 66, 102,
140, 143-145, 154, 161, 171, 184, 186, 206-210, 223, 244, 258, 380, 407, 444, 445, 447
482
- bankovni - 386, 438 - celokupni društveni 3, 7, 17-19, 21-23, 27, 29, 31, 32, 43-47, 50-55, 58----UO, 65, 66, 68, 69, 72, 73, 77, 83, 101, 108, 112, 118, 126, 135, 189, 190, 195, 199, 203, 206, 248-250, 258, 263-265, 269, 280, 358, 300, 362, 363, 374,
377. 3BO, 3B2, 3BB, 3B9, 393, 39539B, 406, 412, 415, 423, 450, 456 nacionalni (po sebi, per se) 23, 104, 197 ~
-
nepokretni - 8, 21, 130, 131 novčani ! 13, 395 obrtrui - B, 2&--29, 31, 39-41,
47, 130, 131, 151 - opticajni - 21, 24-26, 27-29, 49, 50, 5B, 69, 97, 10B, 109, 117, 130, 191, 26B - postojani - 9, 14, 16, 20, 21, 31, 37, 3B, 40, 41, 46-49, 52, 5759, 62---{!4, 67, 69-72, 75, 7B, B085, 93, 95---93, 100-104, 106, 108110, 112, 115, 119, 129-132, 134, 135, 143, 144, 150, 172, 1BB-190, 193, 223, 226, 22B, 229, 23B, 241, 242, 251, 253, 255-257, 260, 261, 263-265, 267-273, 275, 27B-2BO, 359-361, 364, 365, 37B, 379, 3B3, 391, 393, 412-414, 416, 419, 427429, 434, 435, 442, 447 - - njegova definicija- 8, 37, 41
-
proizvodni -
13-15, 40, 59,
60, 93, 95, 102, 103, 10B, 109, 113, 114, 269, 273, 327 - promenljivi - 9, 14, 16, 21, 26, 37, 39-42, 46, 47, 49, 57-59, 61, 63, 67, 70-72, 75, 7B, BO, Bl, BoB5, B9, 90, 93, 97, 105-109, 111, 112, 115, 116, 129-135, 150, 151, 170, 1B6, 1BB, 190, 193, 194, 224, 226, 22B, 229, 23B, 239, 241, 251254, 256, 257, 260, 262, 263, 265, 267-269, 271-275, 273-2BO, 334, 353-361, 363-366, 379, 391, 393, 412, 415-417, 419, 423, 424, 427429, 434-442, 444, 446, 447, 454 - - njegova definicija - a•. 41 - stalni, fiksni - 1B, 21, 25-31, 39-41, 47, 49-55, 69, 96, 97, 100, 101, 104, 110, 117, 130, 131, 191, 257. 26B, 40B - - njegova \iefinlcija- 51, 53, 54 - - njegovo obnavlJanje · - 49 -55 Kapital l dohodak po Man:u - 54, 69, 203, 447 po Rodbertusu - 193, 195 po Sayu - 23, 24, 30 po Sismon
po Smithu - 21, 22, 26, 27, 30, 31, 39, 40, 47, 195 Kapit~Hs~ićki
k:ap1tahzam, vreda -
način
proizvodn)e, prl-
kapitalistička
4--12, 15, 16, 22, 35, 3'),
4B, 57, 60, 61, 65, 6B, 73, B5, B6, BB, 90, 97, 106, 110, 115, 137, 144, 145, 147, 150, 15B, 160, 164, 179, 1BO, 1B2, 1B7, 190, 191, 193, 19;, 196, 200, 206, 209-224, 226-210, 232, 234-246, 248--250, 252, 25B- 260, 263-2B3, 305, 311, 312, 320, 323-327, 333, 341, 344, 351, 362, 36B, 375, 37B, 3B1, 3B5, 3B9, 395. 399, 400, 405, 407, 409, 417, 42), 426, 429-433, 43B, 441, 442, 446-448, 452, 455, 456, 460, 461, 463, 465 Kapitalizovanje
vUka
vrednosti;
kapitalizovani višak vrednosti vidi: Višak vrednosti Karteti- 386 Kina 5, ll, 181, 215, 267, 28'>,
29B, 299, 301-303, 305, 326, 327, 334, 344, 354, 426, 432, 460 Vidi i Opijumski ~at KLasna vtadavina -
43, 157, 282, 318, 356, 359, 366, 381, 3B6, 45~. 463, 464 Klasni antagonizam - 107, 151 Klasno društvo - 12, 18 Klauzula najvećeg povlašćenja
352 Kolonije, kolonijalna politika- 51,
131, 1B1, 221, 272, 276, 27B, 2B12B3, 2B6, 292-294, 31B, 320, 321, 326, 331, 355-357, 36B, 386, 400, 464 Kompenzacija, teorija kompenzaclje - 146 Komunistički manifest 175 Komunizam, komunističko društvo - 43, 194, 195, 2B1, 2B3, 290, 296 Konjunktura, prosperitet - 7, ll, 65, 179, 236, 240, 403, 419, 441443, 445, 451 Konkretni rad - vidi: Rad Konkurencija - 11, 12, 16, 17, 136, 145, 14B, 150, 151, 155, 157, 15B, 166-16B, 176, 190, 210, 212, 213, 222, 22B, 243, 250, 25B, 260, 2BO, 297, 311, 313, 316, 319, 324, 325, 327, 336, 33B, 350, 354-357, 359, 36B, 375, 377, 3BO, 3B6, 387, 396, 42B, 429, 449, 464 Kredit - 15B, 226, 249, 250, 451
483
Krize -
6--8, 12, 15, 65, 66, 71, 120, 121, 123, 124, 135, 139, 142, 143, 145, 147, 153, 154, 157, 158, 162166, 168, 169, 171-173, 179, 180, 182-186, 197-199, 201, 203, 205, 208, 209, 213, 223, 228, 229, 234236, 238, 240, 244, 248-250, 258, 262, 264, 271, 326, 329-332, 334, 354, 368, 380, 386, 398, 399, 401408, 440--442, 444--447, 449, 451453, 463 Kružno kretanje kapitala - 40, 66 Laissez jaire - 120, 136, 173, 200, 203 Luksuz, luksuzna r-oba- 14, 46, 63, 92, 114, 124, 141-143, 150, 163, 171-173, 192, 206, 375, 379-384, 423 Marksizam, marksist -
201-205,
220, 225, 227, 229, 233, 238, ?.44246, 362, 389, 390, 392-394, 399, 401, 405, 410, 422, 426, 433, 442, 449, 454, 457, 461, 462, 464--466 - ortodoksni 240, 246, 402407 Metod apstrakcije - 7 Militarizam 181, 204, 210, 222, 232, 265, 283, 291, 327, 344, 356369, 386, 463, 465 "Miroljubiva utakmica" -
282, 297,
356 Najamni rad - vidi: Rad Najamnina, nadnica - 8, 9, ll, 13,
19-24, 26-29, 31, 32, 37, 39, 42, 46, 56, 57, 63, 67, 70, 73, 74, 76, 89, 91, 105, 116, 121, 123, 151, 154, 159, 162, 163, 166-168, 170, 176179, 184-191, 194, 195, 209, 211, 220, 223, 225, 249, 250, 273, 274, 276, 277, 281, 321, 357, 363, 375, 379, 381-383, 387, 388, 396, 419, 423, 427, 428, 434--439, 442, 444, 451, 452 Napredak - ll, 12, 44, 52-55, '?0, 87, 123, 127, 142, 146, 150, 151, 157, 173, 178, 179, 181, 182, 190, 200, 202, 203, 205, 219, 221, 227, 237, 241, 243-245, 256, 257, 313, 379, 412, 419, 420, 427--429, 434, 437, 439, 443, 452, 454 Narodnjattvo, narrodnjaci 201204, 210, 212-220, 222, 227, 229, 230, 232, 238, 245, 265, 353, 389, 425
484
281, 283, 286, 306, 320, 350, 356, 357, 385, 461, 462
Nasi!je -
Naturalna privreda -
12, 187, 219,
280-297, 300, 311, 320, 323, 324, 326, 328, 334, 344, 347' 348, 385, 431, 432 Nekapitalistički
stojevi, nekapitali-
stička sredina 240, 266-269, 271-273, 275, 277-281, 283, 297, 324, 325, 327, 333, 335, 350, 354, 356-368, 384-386, 388, 389, 397, 400--403, 406, 425, 426, 432, 44 7' 456, 457' 462--465 Nemačka 120, 200, 217, 221, 222, 231, 266, 267, 279, 280, 305, 317, 327, 333, 347, 349, 351, 352, 354, 356, 389, 430, 432, 433, 442, 443, 460
Neomarksizam - 217 NeomerkantHizam - 221 Nepokretni kapital -vidi: Kapital
Nezaposlenost - 124, 150, 174, 209, 438--440, 444, 445, 452 Vidi i Industriska rezervna armija Novac - kao čisti oblik vrednosti i mera vrednosti - 9, 10, 13, 14, 42, 93-95 - kao prometno sredstvo, njegov e>pticaj - 16, 19, 56-68, 94, 95, 99, 102, 107, 110-114, 118, 137, 154, 162, 175, 224-226, 244, 245, 247, 249, 310, 330, 379, 397 - njegovi izvori - 97, 99-101, 105-113, 115, 224, 225, 396 - njegovo tezaurisanje, nekorišćeni bankovni depoziti n, 257, 258, 367, 415, 440 Vidi 1 Blago - problem novca - 35, 67 -radni- 175 Novčani
kapitat -
vidi: Kapital
Obrtni k.a.pital - vidi: Kapital Obrtni period - 108 Ob§čina 202, 214, 216 Odetjci proizvodnje - 28, 38, 47-
49, 57-59, 61-jl4, 67, 74--88, 93, 94, 97, 98, 102--107, 169, 212, 223 -226, 228, 229, 237, 238, 241, 243, 244, 250, 251, 253-258, 266-269, 272, 325, 358, 360-362, 364, 377' 378, 380, 381, 385, 391, 393, 410418 Vidđ i Trihotomija i Zlato
Odvajanje poljoprivrede i zanatstva 281, 3()5, 306, 3U Odvajanje radne snage od sredstat•a za. prob:vođnju - 37, 41,
127, 128, 152, 155, 157, 177, 205, 212-214, 249, 281, 311 181, 298, 301, 303, 351, 400 Opticajni kapital - vidi: Kapit.al Opijumski rat -
Organski sastav kapitala -
vidi:
Sastav kapitala Padajući
udeo najamnine u nacionalnom proizvodu po Rodbertusu
-
166, 178, 179, 184, 186, 190 4--6, 16, 42, 43, 64--66, 86-88, 140, 182, 234, 242, 282, 292, 332, 414, 416 Plasiranje i predujam kapitala 96, 110, 113, 114, 132, 147, 172, 257' 258, 323, 327' 328, 333, 334, 362, 367, 380, 417, 438, 439, 442, 447, 451, 459 Plan, planska privreda -
Plemenska, porodična zajednica -
286, 289, 291-293, 296 42, 44, 65, 86, 87, 101, 138, 146, 169, 189, 205, 206, 214, 222, 231, 241, 242
Podela rada Politička
ekonomija
burioaska - 3, 18, 19, 34, 44, 67, 69, 72, 93, 119, 120, 122, 124, 126, 127, 135, 152, 159, 165, 169, 172, 178, 197, 199, 200, 207, 208, 220, 230, 233, 245, 246, 389, 395, 401, 423, 450, 456 klasična 7, 24, 25, 31, 34, 66, 67, 69, 70, 122, 125, 134, 143, 146, 150, 152, 156, 157, 160, 164, 165, 167, 168, 172--184, 187-189, 192, 193, 197, 207, 245, 295, 351 naučna 3, 19 vulgarna - 7, 8, 24, 30, 45, 69, 124, 134, 135, 153, 154, 160, 165, 173, 189, 195, 241, 351, 377, 399, 401, 423 Ponuda i potražnja - 7, 8, 16, 89, 101, 137, 139, 144, 153, 161, 167, 176, 234, 244, 437, 439--441, 449, 450 Poreski sistem - 19, 91, 181, 182, 216, 281, 285, 286, 291, 293, 294, 304, 306, 308, 341, 342, 348, 358, 359, 361, 362, 366, 367 - - iP<JSredni porezi - 308, 358 -360, 363, 365, 366, 383
Portugal -
432
Postoja-r~i kapital vid~: KapUal PotražnJa efektivna, platežno sposobna, društvena - 6 10 88-90
101, 115, 116, 137, 212, 213, 221. 247, 360, 363, 367, 401 ' Proizvodnja vidi: !Proizvodnja i potrošnja Potrošnja, neposredna lična ~~8 59, 69, 74, 78, 83, 84, 114, 212, Potrošnja i
-
proiz_vodna -
172, 237, 238
P'ot~~~~j~k~i~~~sev;;d!9~s:?9~1 ~idi: Višak vrednosti, potrošnja Pozitivizam - 248 Pravo na rad - 164, 166, 167 Preduzeće 10, ll, 13, 66, 98, 122,
124, 168, 172, 185, 191, 192, 213, 217, 241, 257, 272, 313, 328, 333, 337, 339, 347, 348, 376, 378, 379, 385, 391-395, 400, 413, 422, 424, 438 Vidi i Privatno preduzeće, privatna privreda Preduzetnička dobit vidi: Dobit Prekomerna produkcija -
vidi Hi-
perprod·ukcij a Primitivne društvene organizacije, primitivni socijalni odnosi - 4,
10-12, 38, 48, 200, 219, 241, 272, 276, 278, 280-283, 289, 323, 334, 336, 343, 344, 357, 385, 432, 464 Privatno preduzeće, privatna priweda - 17, 43, 65, 182, 191 VJ.di i Predfuzeće Pri.vesak kapitalističke klase - 42, 45, 46, 72, 91, 109, 160, 163, 220, 250, 265, 327, 257-359, 366, 382, 384 Vidi i Treća lica Proces rada - 38, 51, 54, 243 Profit- 5, 8--11, 19, 21, 23, 25-27, 29-32, 34--36, 43, 44, 48, 66, 90, 105, 124--126, 128, 130, 132, 133, 140, 142, 161, 163, 172, 190, 194, 197, 201, 207, 208, 228, 243, 249, 250, 268, 271, 295, 357, 359, 374-376, 378,. 381, 387, 394--397, 400, !~· 409, 422, 423, 428, 439, 444, -
celolrupni -
396, 397 43, 44, 117, 271,
Profitna stopa -
411, 428, 440 - - tendencija njenog pada -
485
190, 191, 241, 246, 254, 255, 259, 280, 400, 411, 440, 444--446 Proizvod, celokupni proizvod, društveni proizvod, nacionalni proizvod, njegova vrednost i mate~rijalni oblik i raspodela 1821, 23, 26, 27, 30-32, 36, 41, 46, 47, 58, 63, 65, 66, 72, 73, 77, 78, 83, 89, 91, 94, 104, 112, 115, 119, 125, 127, 130, 132-135, 140, 142-144, 149, 154, 159, l60, 163, 165-172, 175, 182, 184-191, 194, !95, 207, 209, 211-213, 218, 223, 227, 240, 242, 260, 263, 264, 268, 273, 279, 358, 360, 364, 365, 381, 396, 424, 436 Proizvodna potrošnja - vidi: Potrošnja Proizvodne snage - 158, 159, 196, 19S--200, 239, 259, 260, 2BI' 2B2, 284, 288, 36B, 407, 463 Vidi i Proizvodnost rada Proizvodni kapital - vidi: Kapital Proizvodni odnosi, odnosi svojine4, 158, 159 Proizvodnja - celokupna - 8, 9, 18, 21, 27, 44-47, 62, 72, 95, 133, 194, 206, 247, 257 - za društvene potrebe- 6-8, 10, 12, 42, 65, 87, 88, 90, 160, 376, 381, 407 Proizvodnja i potrošnja - 3, 4, 15, 16, 18, 19, 22, 58, 66, 94, 133, 136, 138, 144, 147-149, 152, 155, 158, 163, 171, 179, 182, 185, 191, 206, 227-229, 234, 237-239, 241, 244, 246, 251, 257, 261-264, 401, 409, 422, 428 Proizvodnja
-
-
kapitalistička
proizvodnja viška vredno·
sti - 8, 9, ll, 12, 37, 42, 43, 46, 66, 69, 77, 90, 190, 259, 276, 279, 280, 310, 333, 350, 363, 364, 375, 376, 397
- - tendencija univerzalnosti - 116, 157, 158, 205, 218, 248-250, 262-265, 267, 274, 278, 318, 323-326, 368, 369, 381, 384, 386389, 393, 399, 406, 407, 434, 435, 438, 455---457' 460-464 - - teorija da je sama sebi cilj - 233, 235, 237, 238, 241, 244, 250, 252, 261, 262, 394, 397-401, 409
486
Proizvodnost rada -
4, 12, 13, 44,
69-72, 81, 87, 127, 128, 134, 140, 143, 149-151, 166, 172, 175, 17B, !BO, 164, IB5, !BB, 192, 211-213, 239, 241, 242, 252-254, 259, 260, 264, 269, 366, 402, 42B, 429, 445, 451 Promenljivi kapital vidi: rpital Prosta robna proizvodnja -
135, 173, 190, 245, 335, Ka-
vidi:
Robna priweda Protivrečno.o:ti
144, 174, 229, 325,
145, 177, 259, 327,
Rabaćenje
kapitalizma -
156, 179, 260, 355, -
15,
158, 160, 164, 165, 195, 200, 213-215, 263, 265, 279, 2BO, 369, 399, 446, 463
18, 25, 26, 41, 49, 50,
53, 55, 62, 64, 191, 207, 257, 380 Rad - apstraktni, društveno .potrebnr, i konkretni, korisn.i - 33-35, 37, 62, 67, 190 - drruštveni, ce;('lkupni društveni - 37, 42, 43, 4B, 49, 52, 55, 81, 159, 243 - intelektualni i fizički - 42 - najamni. plaćer.i i neplaćeni 10, 23, 24, 29, 31-33, 36-3B, 60, 243, 259 - produktivn.i i neproduktivni 34, 70, 125 - prošli, minuli, i sadašnji - 32, 33, 36, 37' 40, 44, 52, 53 - progresivnost njegove proizvodnosti ri njen kapiltalistički i opšti značaj 190, 241, 242, 252, 253, 255, 264, 271 Radna snaga - 4. 15, 17, 31. 39, 41, 42, 4~, 5~, 57, j9 73, 76, 86, BS-90, 106, 109, 129, 132, 170, 173, 226, 242, 243. 270, 273-278, 2Bl, 2B3, 290, 340, 341, 343, 347, 35B360, 363, 366, S75, 379, 3BO, 423, 427, 429, 43B, 440, 441, 443, 445, 446, 449-451, 460 - - problem Tadne s-nage 276, 277 Radni dan - 52 Radni period - 78 Raspodela celokupnog društvenog proizvoda 18-21, 23, 46, 94, 125, 159, 160, 195, 209, 260, 35B, 359, 436
Ravnoteža između proizvodnje i stanovni§tva (po Baueru) - 427
--429, 434---444, 453, 454, 458 6, 8, 12, 15, 18, 21, 22, 24, 34, 37, 38, 40, 44---46, 49, 5661, 63--65, 78, 80, 83-85, 87, 89, 92, 93, 102, 106, 107, ll2, 128, 129, 131-133, 137-141, 144, 148, 149, 153, 154, 156, 159, 161, 162, 169171, 176, 184, 185, 188, 195, 206, 207, 224, 226, 235, 236, 249, 256, 257, 279, 297, 298, 324, 333, 349, 350, 355, 356, 359, 364, 366, 378380, 383--386, 388, 396, 410, 413, 415--418, 422--425, 447 - celokupna - 44 - neposredna, trampa - 137, 154, 156, 161, 162, 166, 167 Realizacija roba uslov reprodukcije- B, 10, 14, 15, 17, 21, 37, 39, 50, 60, 79, 93, 94, 133, 148, 240, 252, 261, 263, 264, 422
51, 53-55, 60, 64, 65, 68-70, 72 -75, 85-87, 90, 94, 95, 97 98 100-104, 108, llO, ll2, 113.' 115: ll9, 130, 133, 135, 141, 143, 149, 191, 195, 223, 225, 226, 234, 239, ~~~: !~~· 255, 263-265, 268, 278,
Razmena -
ReaUzovanje
vi§ka
vrednosti
-
vidi: Vd§ak. vrednosti, realizovanje Relativna prenaseljenost -
vidi: Industriska rezervna armija 9, 19-21, 25-27, 29-32, 34--36, 66, 91, 92, Ill, 126-128, 133, 136, Iso, loB, 167, 187-189, 194, 197, 357 - po Rodbertusu - 186, 187 - primaoci r, - 163 - korisnici il'. po Rodbertusu 186
Renta -
Reprodukcija
-
individualnog kapitala - 44---47 Vidi ~ Individualni kapital mesto u r. po Kirchmannu -
168-170, 182, 185 osobenost u k:~p1talizmu - 4-7, 10, 12, 14, 15 . - pojam l karakteristika - 3, 4,
-
prQširena- 7, 10-17, 45, 53-56, 64, 68-79, BB-90, 94, 97, 9B, 101, 104, 105, 107, lOB, 113, ll5, ll9, 130, 133, 134, 141, 142, 149-151 155, 191, 199, 212, 224, 226-228: 234, 235, 239, 245, 247, 24B, 252, 256, 258, 260-262, 265, 267-269 273, 325, 328, 375, 376, 380, 382: 3B3, 3B5, 389, 391--400 402 405 :~: ::· 413, 417, 422, 425, 43a:
-.kao ~on kapitalistlčke .prolZVOcinJe - ll, 260, 261, 375 126, 128, 131 193 194, 456, 457 • Robna privreda, ll"obna proizvodnja - 8, 24, 34, 42, 85, B7, BB, 218, 265, 280, 281, 297, 304, 310, 3ll, 324--328, 334, 344, 347, 351, 353, 356, 357, 367, 36B, 427, 431 Robna rezerva 104 Robovlasnička privreda, rOpstvo - 4, 10, 12, 38, 4B, 106, ll2, 125, 151, 152, 176, 177, 187, IB8, 191, 272, 276, 281, 291, 309, 319, 320, 337, 338, 381, 382, 459, 464 Robinzonade -
Rumunija
433
Sastav
-
48, 227, 361, 436,
6
231, 382, 430, 432,
ll7, 120, 145, 200-206, 210, 21!, 213-219, 221, 222, 231, 232, 246, 271, 326-328, 350, 353, 354, 356, 385, 402, 430, 432
-
postavljanje p~oblema - 3, 4, 380, 389, 390, 392, 408 - preduslovi i de-.'stvo - 3-6, 4S - prekid toka - 5, 6, 258 vidi i Krize - prelaz sa ·proste r. u :proš:hrenu - 81, 98-101, 103, ll4, 239 - u pretkapitalističkim društvenim fonnacijama - 4, ll, 12 -·prosta- ll, 12, 17, 18, 45, 46,
-
Rusija -
kapitala, organski Hl, 69-72, 74--78, 81-85, 190, 238, 241, 251, 253, 256, 257, 393, 412, 419, 427, 428, 434-439, 440, 442--444, 459
Selja§tvo, zanatstvo i kućna; radi· nost, seljačka privreda 11,
201, 272, 327, 359,
202, 275, 335, 367,
215, 216, 221, 241, 271, 280, 281, 2B6, 305-325, 340, 341, 343, 349, 350, 385, 427, 456, 462 Sindikati - 201, 363 Skandinavske zemlje -
38~
487
Slavjanofiti - 202, 204 Slobodna trgovina - 120, 148, 173,
177 203, 351-355, 399
Slob~dni radnik - 42, 276, 321 Socijaldemokrati;a - 200, 387, 4(14,
449, 454, 461, 462, 465 !SOcijalisti - 87, 90, 158, 159, 165, 175, 178, 181, 197, 201-203, 242-246, 369, 399-401, 410, 461, 464 Spotjašnje polje proizvodnje 228, 260, 261, 446, Spoljna trgovina 92, 147, 148, 172, 180, 210, 222, 229, 230, 232, 235, 265 Vidi i Svet;s.ka trgovina i Tržište spoljno STbija - 430, 431, 433, 460 Srednji vek - 12, 38, 151, 155, 2_82, 291, 305, 381 Sredstva, oruđa rada - 3, 36, 38, 41, 54, 69, 70, 130, 169, 237, 242, 270 - za potrošnju, životna s-redstva - 29, 58, 63, 65, 67, 72, 74, 75, 77, 85, 86, 88, 89, 98, 100, 103, Ill, 129, 131, 156, 169, 172, 223, 224, 227, 238, 241, 244, 248, 250, 251, 254-257, 270, 361, 383, 392, 394, 397, 398, 402, 412-418, 421, 423, 426-428 - za proizvodnju - 29, 38, 58, 63 -65, 67, 70, 72, 74, 75, 77, 83, 85, 86, 89, 98, 100, 103, 128-131, 156, 169, 205, 212, 'J"I4. 223, 224, 227, 238, 241, 242, 248, 250, 251, 254, 256, 257, 263, 267, 270, 271, 278, 281-283, 297, 361, 377, 378, 380, 383, 384, 391-394, 397, 398, 410, 412-418, 422-428, 449 Stalni kapital - vidi: Kapital Stanovništvo, njegov priraštaj, porast - ll, 12, 42, 54, 68, 87, 90, 132, 260, 274, 275, 283, 375, 380, 394, 404-411, 425-437, 439-450, 452-455, 458, 459 Stanovni§tvo suviJno - vidi.: In-
SocijaJizam,
dust:-iska rezervna armija Stopa - akumulac.ije 411, 435, 436, 439, 440 - eksploatacije - 16, 69, 429 - profita - vidi: Profitna stopa - viš·ka vrednosti - 48, 185, 190, 191, 196, 199, 253, 254, 259, 271,
488
393, 419, 420, 428, 435, 438 439 5, 336, 337, 339, 340, 342, 344 Suvišak roba - 137, 139-142, 150, 185, 204-210, 213, 230, 232, 278, 382, 384, 391, 392, 398, 416 Suecki Kanat -
Svetska
trgovina,
međuna-rodna
trgovina - 92, 148, 206, 230, 231, 273, 344, 352, 384 Svojina, vlasništvo - 155, 175, 182, 183, 196, 214, 282, 295, 296, 305, 356, 379, 459 - kolektivna - 42, 182, 193, 194, 202, 214, 216, 281, 285, 286, 290293, 295, 321 - privatna - 64, 141, 194, 214, 243, 285, 289, 291-296, 337, 339, 340, 343, 379 - zemlji.šna - 127, 132, 162, 187189, 193, 195, 196, 213, 214, 216, 243, 281, 2e2, 284, 286, 287, 291293, 321, 335, 337, 339, 340, 343 Vit:ii i Eksproprijacija
Seme reprodukcije po Marxu: kapitalističke
- 48, 60-63, 65-68, 73, 74, 78, 85, ~03, 222-223, 324, 334, 357 proste - 38, 39, 41, 42, 44, 46-48, 52, 54, 56, 64, 72-74, 84-87, 195, 224, 265, 275, 325 proširene - 73-75, 77, 79-94, 114, 224, 228, 229, 232, 235-237, 239, 244, 245, 247-262, 267, 268, 270, 272-275, 324, 325, 360, 361, 374 Spanija - 291 Stednja, štedljivost, uštede ll, 22, 54, 70, 89, 100, l14, 130, 132, 172, 174, 192, 193, 196, 2ll, 438 Vidi i Apstineocija Tableau economique Quesnayev -
18, 19, 24, 25, 27, 56, 66, 68 Tableau Mirabeauov - 25 Treća tica- 91, 92, 109, Ill, 217-
223, 228, 263, 265, 360 Vidi i Pr:i,;vesak kapitalističke "klase Trihotomija odetjaka društvene proizvodnje - 61, 64 Trži§te:
-
problem tržišta - 166, 205, 206, 211, 222, 229, 261, 262, 278 prodajno, robno, radno ll, 13-17, 20, 45, 47, 99, 117, 120, 126, 128, 137, 139, 144, 152-154, 159,
161, 162, 166-16B, 177, 1B1-1B3, 1B6, 204, 206-20B, 219, 221, 223, 228-230, 232---235, 239, 240, 260, 264, 280, 311, 313, 316, 328-330, 356, 377, 378, 383, 389, 392, 394, 398-403, 406, 422, 425, 440, 441, 444, 446, 448, 451--453, 455, 460, 465 - spoljno i unutr<Jšnje - 92, 172, 180, 205, 206, 210-213, 215, 218221, 223, 226, 228-232, 235, 279, 313, 447 -
svetsko -
- - njegovo knpitalizovanje ll, 13-16, 22, GP, 70 72--77, 7984, 89, 92, 93, 95--97, 100, 101, 103, 113-116, 119, 130, 132, 134, 140-142, 149, 163, 172, 192, 193, 206, 210, 211, 220, 225, 226, 247, 248, 251, 254--259, 261, 262, 265, 26B, 269, 271-273, 279, 280, 325, 327, 333, 334, 350, 355, 357, 359, 366, 367, 375, 383, 385, 391, 395, 397, 406, 411, 413, 414, 416, 417' 421, 422, 425, 447, 451, 455 - - njegovo reo.lizovanje - 9, 14, 15, 39, 42, 4R, 58, 60, 61, B9, 92---94, 96, 97, ~·. 106-116, 119, 144, 14B, 150, [',l, 206, 21B, 220, 225-227, 232, 233, 247, 252, 257,
139, 144, 145, 148,
168, 206, 210, 221, 222, 231, 232, 313, 314, 354, 432, 456, 461 - revizija pojma tržišta - 279 Turska 267, 297, 326, 327, 331, 333, 341, 344, 347, 350, 426
258, 260-262, 2115-269, 272, 273,
27B-280, 297, 3?5, 327, 333-335, 347-349, 355, 357, 359, 363-367,
135, 158, 176, 183, 193, 195, 199, 214, 217
Utopije -
Velika Britanija - vidi: Engleska Vi.šak - proizvoda - 57, 72, 73, 78, 92, 94--103, 108, 112, 141-143, 171, 185, 208, 211, 212, 2411, 247, 248, 259, 271, 272, 335, 350, 425, 447, 451 - rada - 42, 43, 73, 98, 248, 259, 387, 444 -vrednosti - - celokupni - 20, 43, 44, 68, 112, 185, 226, 227, 263, 268, 391, 416 - - njegova rlefinicija - 8-10, 42, 68, 160 - - njegova polrošnja- 14, 60, 69, 72, 74, 76, 78, 80-86, 88-91, 96, 98, 108, 110-i13, 115, 116, 119, 141, 186, 187, 199, 222, 223, 225, 227, 232, 247, 255, 262, 264--269, 279, 280, 358, 359, 382 - - njegova· pttoizvodnja, .postojanje i sl., a, 9, ~ 1-14, 16, 20, 22, 24, 29, 30, 32, 36--40, 42, 43, 46, 48, 59--61, 63, 64, 67, 69 72, 74, 77, 78, 85, 89, 91, 95, 97, 104, 107, 110-112, 115, 13()-132, 140, 141, 143, 149, 150, 160, 167, 168, 170, 171, 185-191, 196, 197, 206, 208, 209, 233, 238, 243, 247, 250, 256, 257, 259-261, 263, 268, 270-273, 276, 278, 334, 349, 356-360, 363366, 380-382, 393, 395, 396, 424, 425, 429, 436--438, 444, 449, 450, 453, 455
:~~: m:-!~~: !~Lm·. !~t-:~~:
434, 455, 465 - - njegovo uništenje po Voroncovu - 208, 209, 233, 260 - - protivrečnost između njegove proizvodnje i realizovanja - 260, 278, 364 Vrednost
-
nova, novostvorena, i stara 32-35, 44, 70, 190, 211-213, 253, 396 - odnosi jzmeđu vrednosti i materijalnih oblika, momenata, p't'oizvoda 37, 40, 45--4B, 59, 63, 64, 66, 67, 72, 92, 93, 97, 170, 175, 190, 195, 24B, 253, 256 257, 260, 261, 267-269, 325, 364, 367 - problem v. - 7.. 8, 68 - teorije vrednosti buržoaSk:a - 207 Malthusova - 161 Marxova _ 8, 32, 34, 67, 208, 227,
~~·a~~!2~ 34, 67, 70, 163, 17617B,' 192, 209
Rođbertusova-175,
176, 17B, !BB, 191 Smithova- 19-21, 29-36, 39, 41, 67, 69, 70, 119, 132, 134, 135, 143, 167, 16B, IB7-IB9, 197 _ prometna - 175, 176, 191 Zadruga. - 289 Zajmovi internacionalni -
vidi:
Internacionalni zajmovi
489
Zakon populacije -
454
Vidi d Industris·ka rezervna armija Zakon vrednosti - 44 Zakupnina - 18, 23 Zaštitne carine- 168, 201, 221, 222,
307, 308, 323, 350-356, 359, 386 Zelenaštvo -
216, 286, 288, 291-
293, 295, 296, 340, 342
Zlato, njegova proizvodnja -
61-
65, 95, 96, 102, 107, 175, 192, 225, 226, 247, 396, 410 Zeleznice, nj,ihova gradnja 'i eksploatacija 215, 267, 2-98, 307,
311, 318, 323, 325, 327, 328, 331334, 338, 340, 344, 345, 347, 349, 350, 394 Zitni zakoni -
169
SADRZAJ Str. Predgovor
-
-
Predgovor
-
-
v AKUMULACIJA KAPITALA
Prvi odetjak PROBLEM REPRODUKCIJE Glava prva: Predmet istraživanja - - - - Glava druga: Analiza procesa reprodukcije ,kod Quesnaya i kod Glava
Glava Glava Gtava Glava Glava Glava
Adama Smitha treća: Kritika Smithove analize četvrta:
-
-
Marxova šema p-roste reprodukcije
17 30
-
-
peta: Opticaj novca Jesta: Pro.š:Lrena reprodukcija sedma: Analiza Marxove šeme proširene reprodukcije osma: Marxovi pokušaji rešenja teškoće deveta: Teškoća sa gledrišta prometnog procesa
41 56 66
79 94
107
Drugi ode!jak
ISTORISKI PRIKAZ PROBLEMA
Prvi okršaj Spor između Sismondija - Malthusa i Saya - Ricarda - MacCul:locha Glava deseta: Sismondijeva teorija reprodukcije Glava jedanaesta: MacCulloch protiv Sismondija Glava dvanaesta: Ricardo protiv Sismondija Glava trinaesta: Say protiv Sismondi.ja Glava četrnaesta: Malthus -
120 135 146 152 159
Drugi okršaj Spor
iz.među
Rodbertusa i von Kirchmanna
Str. 164 173 184
Glava petnaesta: Von Kirchmannova teorija reprodukcije Glava šesnaesta: Rodbe'rtusova kritika klasične škole Glava sedamnaesta: ROObertusova analiza reprodukcije -
Treći
okršaj
Struve, Bulgakov i Tugan Baranovski protiv Voroncova i Nikolaj-ona Glava Glava Glava Glava Glava
osamnaesta.: Problem u novom izdanju devetnaesta: Gospodin Voroncov i njegov ,.suvišak" dvadeseta: Nikolaj-on - dvadeset prva: "Treća lica" i tri svetska carstva Sbruvea dvadeset druga: Bulgakov i njegova dopuna Marxove ana-
200 204 210 217
lize--------------
222
Glava dvadeset treća: "Nesrazmernost" gospodina Tugana Baranov-
skog------------
Glava dvadeset četvrta: Kraj ruskog "legalnog" marksizma
Treći
-
-
233 244
odeljak
ISTORISKI USLOVI AKUMULACIJE Glava dvadeset peta: Protivrečnosti šeme proši-rene rep-rodukcije Glava dvadeset šesta: Reprodukcija kap·itala i njena istoriska sre-
247
dina-----------Glava dvadeset sedma: Borba protiv naturalne privrede Glava dvadeset osma: Uvođenje robne privrede Glava dvadeset deveta: Borba protiv seljačke privrede Glava trideseta: Internacionalni zajam - Glava trideset prva: Zaštitne carine i akumulacija Glava trideset druga: Militarizam kao oblast akumulacije kapitala
262 28~
297
305 325 350 357
AKUMULACIJA KAPITALA
ili Sta su epigoni učinili od Marxove teorije Ant~ritika
492
371
G. Eckstei.n ROSA LUXEMBURG: AKUMULACIJA KAPITALA
Str. PrJkaz I. Odnos društvene proizvodnje i potrošnje kod Marxa II. Marxove šeme i ikrize III. Kako problem shvata Rosa Luxemburg IV. Upotreba šema kod Rose Luxemburg V. Novčani opticaj VI. Rešenje problema -
467 469 471 473 475
476
Pii.lozi Registar imena Predmetni Tegistar
479 481
Redaktor prevoda Dr SVETISLAV POPOVIC
Izdavačko preduzeće
"Kultura", Beograd, Dečanska 29. Stamparija "Kultura", Beograd, Makedonska 4.
Related Documents
Akumulacija Kapitala _ Prilog Ekonomskom O - Rosa Luxemburg
February 2021 0
Crema De Cara Rosa Rosa
February 2021 0
Cerezo Rosa
January 2021 1
Investicijsko Bankarstvo I Trziste Kapitala
January 2021 1
Buck-morss, Susan. Predocavanje Kapitala
March 2021 0More Documents from "alal0"
Akumulacija Kapitala _ Prilog Ekonomskom O - Rosa Luxemburg
February 2021 0
Dosetka I Njen Odnos Prema Nesvesnom (odab - Sigmund Freud.pdf
February 2021 2
Full-draft-as-of-dec-5-2019
March 2021 0
Caratula
January 2021 3
Baritone (ricordi)
March 2021 0