Ami Lorin - Ljubav I Kocka.pdf

Čitateljski raj

Naslov originala Amii Lorin GAMBLER'S LOVE

BIBLIOTEKA EKSTAZA BROJ 65 - februar 1987. Sken i obrada: Čitateljski raj

2

Čitateljski raj

1. Činilo se da putu nema kraja, i kada se već udaljavala od Misisipija prema istoku, Viši je u sopstvenim kolima počela da se oseća kao zatvorenik. Na usnama joj se pojavio vragolast osmeh, dok je razmišljala o planu koji je nedavno smislila. Zatvoriti se u kola, mislila je, sigurno nije najbolji način da se provede slobodno vreme. Ali, još malo pa će stići na Istočnu obalu i neka je prokleta ako je ikad ponovo napusti. Auto-put se ispred nje širio, i ona je zadovoljno vozila, gotovo sama, jer je retko nailazilo poneko vozilo; s obzirom na to da je sredina nedelje, saobraćaj je bio veoma redak. Za to vreme razmišljala je o proteklih nekoliko nedelja. Dosta joj je. Kada je donela tu odluku? Da li je to bio utorak? Ili sreda? Nije mogla da se seti, ali to nije ni bilo važno. Važno je da joj je ostala dosledna. Dosta joj je bilo noćnog rada, dimom ispunjenih prostorija i slično. Da li je moguće da je sve to nekad izgledalo uzbudljivo? Da, morala je da prizna samoj sebi, zaista je tako bilo. Pre mnogo godina, onda kada je iz nje zračila ambicija, kada su je snovi okupirali - tada je to bilo zanimljivo. A onda, odjednom, počele su te mnoge godine da se gomilaju i da joj postaju teret. Viši naglo zažmuri nekoliko puta, kako bi sprečila suze. Čemu to, šta vredi plakati? Ima dvadeset devet godina, i ako je išta naučila u svome životu, to je da suze ne pomažu. Podigla je ruku, primakla je obrazu i obrisala suze. Vreme je za kafu, pomisli. Posmatrala je put i odahnu kada je ugledala restoran, na jednom ispustu. Skrenula je sa puta, parkirala kola na prvom slobodnom mestu i automatski proverila da li je sve u redu što se tiče njenon izgleda. Nije joj se dopalo to što je bleda. Kada je

3

Čitateljski raj izašla iz kola, oseti hladan talas ranonovembarskog vetra, i požuri. U restoranu je bilo tiho, a samo jedan sto i dve stolice za šankom bili su zauzeti. Skliznuvši na jednu, Viši naruči kafu. Zatim upali cigaretu, razmišljajući o tome zašto je nezadovoljna sobom. Prestala je da puši pre više od šest meseci, a onda je ponovo počela pre dve nedelje, kada su je nezadovoljstvo i nemir potpuno obuzeli. Uzdahnula je, a zatim se nasmešila konobarici koja je spustila kafu ispred nje. Sada je baš vreme da se probudi i suoči se sa stvarnošću, bez obzira koliko je ona bolna. Ponovo uzdahnuvši, Viši podiže šoljicu s kafom. Polako je pijuckajući, pokuša da zamisli reakciju svojih roditelja na svoj nenajavljeni dolazak. Možda je trebalo da ih pozove i da im kaže da dolazi kući, ali je, sigurna u njihovu dobrodošlicu i rešena da se ne vraća. Nikada se neće vratiti na Zapadnu obalu. To što zna da je jedan od hiljadu slučajeva koji ne uspevaju, nije za nju bilo nikakvo olakšanje. Snovi teško napuštaju onog koji ih sniva. Nestrpljivo se pomerajući u stolici, Viši plati kafu i požuri prema kolima. Poslepodne se sve više bližilo sumraku. Pre nego što je sela za volan, zastade i pomno pogleda oblak koji se primicao, preteći da za koji trenutak sruči kišu. Još jedan uzdah ču se kroz njene bledunjave usne. Pomisao na vožnju kroz snažni pljusak obeshrabrivao je. Pogledavši na kompleks motela iza sebe, Viši poče da se koleba da li da ostane ili ne. Mrzela je da vozi kroz kišu. Izazov da sačeka dok ne prođe nalet kiše gotovo je pokoleba. Ali ipak kliznu za volan i zalupi vrata kola i krenu. Dva časa kasnije, osetila je umor u mišićima ramena, a i oči su je bolele od napora da gleda kroz nalete kiše. Zbog toga, ona skrenu sa puta i sa olakšanjem uparkira kola ispred motela. Na recepciji je zatražila jednokrevetnu sobu. Kada je ušla, spustila se u udobnu stolicu i glasno odahnula. Bila je potpuno mokra, a i bilo joj je hladno. Ipak, neko vreme sedela je

4

Čitateljski raj nepomično, slušajući udare kiše o prozor. Zadrhtavši, ustade, pode prema prozoru i povuče zastore nadole. Okrenula se prozoru leđima i skinula džemper, a zatim i pantalone, sve vreme drhteći. Ostavivši odeću pored svojih vlažnih cipela, Viši krenu u kupatilo da se okupa. Stajala je ispod tuša sve dok nije potpuno prestala da drhti. Vrativši se u sobu, otvori kofer koji je donela sobom u motel i izvadi čist veš i odeću. U jednom trenutku pogleda u svoj lik u ogledalu iznad stočića. Postavivši se kao uspravni kip, studirala je svoju figuru. Sve to nije tako loše. Peškir obmotan oko glave otkrivao je nekoliko čuperaka njene guste tamnosmeđe kose, a njeno lice obasjavale su plave oči. Nesvesno, Viši primeti da je njeno lice više nego lepo. Vragolast osmeh zaigra njenim usnama. Ali, izuzetno lep izgled donosio joj je samo neprijatnosti i udvaranja suprotnog pola, a bez svega toga lepše bi živela. Jedan muškarac joj je čak rekao da je očaravajuća. Viši se nervozno okrenu od ogledala. Kakva je budala bila kada se za tog čoveka udala. Iako je sad već skoro šest godina otkad nije videla i čula svog bivšeg muža, sama pomisao na njega uticala je da se oseća neprijatno. Uspomena na taj kratak, nemiran brak povećala je Višino osećanje poraza. Činilo joj se da je ona ta koja uvek gubi. Drhteći, pokuša da ovo osećanje odagna od sebe, i usredsredila se na to šta da obuče za večeru. Kada je posle nekoliko minuta završila sa oblačenjem, izvadila je fen iz kofera i osušila svoju gustu kosu, a zatim se našminkala. Kada je ušla u restoran i sela, Viši u prvi mah nije primetila drzak pogled muškarca koji je sedeo sa jednom dražesnom mladom ženom nekoliko stolova dalje od nje. Iako mu je žena sa kojom je sedeo nešto govorila, njegove oči nepristojno su pretraživale Višino telo. Primetivši da je uporno posmatra, Viši skloni pogled. Nijedanput više nije pogledala u njegovom pravcu, ali njegov lik izazvao je na nju dubok utisak. Tako je ličio na Breda da je ona, i ne znajući ništa o tom muškarcu, osetila sažaljenje prema ženi koja je sedela s njim. Lice toga muškarca suviše je lepo, donja usna mu je izuzetno senzualna, oči pohotne. Viši je i dalje osećala

5

Čitateljski raj njegov pogled na sebi. Razdražena njegovom drskošću, požurila je da što pre završi s večerom. Izašla je iz sale za ručavanje što je brže mogla. Kada se vratila u sobu, brzo se raspremila. Još uvek je bilo rano za spavanje, ali naporna vožnja veoma je izmorila, tako da je bila sigurna da će brzo zaspati. Ali, prevarila se. To što je videla čoveka koji toliko liči na Breda, pokrenulo je čitav lanac uspomena i nije joj dalo mira. Koliko je samo bila uzbuđena tada u Vegasu. Desilo se to u jednoj maloj sobi jednog malog hotela, ali to joj nije uopšte bilo važno. Jedino joj je bilo važno to što je ona konačno bila tamo, u Las Vegasu! Bred je bio u publici druge večeri. Kako je u to vreme, u dvadeset drugoj godini bila impresivna, a u isto vreme naivna. Bred je sasvim zloupotrebio tu njenu naivnost. Viši je još uvek mogla da čuje umiljavanja koja je tako zavodljivo, a u isto vreme lažno izgovarao. O, Bože! Ona zadrhta u tami, shvativši da je slepo verovala svakoj njegovoj reči. Mora biti da ga je to strašno zabavljalo. A kako je platila svu tu svoju veru i pouzdanje. Dve nedelje posle ubrzane ceremonije zaruka postala je bolno svesna da je jedini razlog zbog koga je Bred objavio njihovu vezu to što je znao da bez legalizovanja neće biti njegova. Veoma jednostavno, ona je bila izazov za njega. U dvadeset devetoj godini Viši je još uvek patila što je u dvadeset drugoj bila tako detinjasto naivna. Do đavola sa svim tim!, pomisli. Razdražena i umorna, zavukla je ruku ispod jastuka i okrenula se na drugu stranu. Na Breda i njihov kratki, nesrećni brak nije dugo mislila. A sada je jedan muškarac koji strahovito liči na njega, odjednom uticao na nju da, evo, celo veče razmišlja o prvom od svojih brojnih promašaja. Viši zatvori oči. Kako ide jedna pesma u kojoj se govori o zaljubljivanju, nešto poput nemoj se nikad zaljubiti u kockara. Ona je živi dokaz za to.

6

Čitateljski raj Svoju prvu, strasnu ljubav poklonila je upravo tom čoveku-kockaru. Tokom šest meseci živela je na „sedmom nebu“. Verovala mu je iskreno. Ubilo ju je to što ga je šest meseci posle venčanja zatekla sa drugom ženom. To je istovremeno uništilo njenu veru u sve mu škarce, naročito u kockare. Sada, šest godina posle svega, bol se povukao, ali je ostalo samožaljenje. U to vreme, i u profesiji kojom se bavila, u zabavljačkoj profesiji, ona je zaista bila veoma nezrela. Veoma malo je znala o surovoj stvarnosti. Tako je dozvolila da je požanje savršeni žetelac. Razmišljanje o prvoj sredini u kojoj je boravila za trenutak je potisnula ružne uspomene. Sada joj se vraća i namerava da u njoj zauvek ostane. Zaspala je radujući se dobrodošlici punoj suza radosnica, koju će joj poželeti širom otvorenih ruku njeni roditelji i mlada sestra. Takva je njena porodica. Rano se probudila i posle na brzinu obavljenog doručka, požurila je prema kolima, zadovoljna što nije ponovo videla onog čoveka koji ju je sinoć onako uporno gledao. Sledeća dva dana bila je okupirana mislima o dočeku. Kada je ušla u državu Pensilvaniju, duboko je udahnula vazduh, ubedena da oseća koliko je čistiji u njenoj zavičajnoj državi. Osećala je umor u celom telu u trenutku kada se sa makadamskog puta spustila na usku stazu koja vodi prema maloj kući na farmi njenih roditelja. Više je, sa suzama, gledala u kuću svoje mladosti. Bila je bela, oivičena tamnozelenim ivicama na prozorskim oknima i zastorima. To je delo njenog marljivog oca. Negovana bašta oko kuće bila je rejon njene majke. Sve je bilo spremno za zimu. Levo od kuće dizala se staja, koja je služila kao skladište i garaža za dvoje kola. Viši zastade dah od uzbuđenja. Ugasila je motor i podigla ručnu kočnicu. Pogledom je žudno potražila čvornovato drvo jabuke. Talas uspomena je preplavi.

7

Čitateljski raj Razmišljala je o svojoj starijoj sestri: Kako je Matilda mrzela svoje ime, i kako su je ona i brat Džošua kinjili zbog toga. Ipak, do dana današnjeg, samo su ona i Džoš zadržali to ekskluzivno pravo, pored roditelja, naravno, da Matildu zovu njenim pravim imenom. - Viši! - začu se ushićeni cik njene sestre. Ona brzo skrenu pogled na majušnu figuru koja je žurno koračala prema njoj. Njena sestra bila je jedino dete koje je nasledilo majčin stas i koje nije dobilo ime po nekoj od baka. Izašaviši iz kola, Viši se priseti krštenja svoje mlade sestre. Višina majka je i pored očevog protivljenja bebi dala ime po čuvenoj filmskoj zvezdi! Bet joj se baci u naručje. - Kako si dospela ovamo? Naravno, očigledno je da si došla kolima, ali otkud to? Hoću da kažem, sjajno je što si ovde, ali... Izgledaš fantastično, ali... - Hej, hej, polako - smejala, se Viši. - Odgovoriću ti na sva pitanja, ali reci mi prvo gde su ostali? - Čvrsto zagrlivši Bet, Viši se ispitivački zagleda u lepo lice svoje mlađe sestre. - Danas je petak, je li? - Bio je, jutros, kada sam otišla iz hotela - nasmeja se Viši. - E pa, onda, gde bi mogli da budu osim kod Zelenog Zmaja. - Pa da, gde drugde? - odgovori Viši, srećna što je ovde, kod kuće, sve nepromenjeno, čak i uobičajeni nedeljni odlazak roditelja na veliku pijacu i aukciju. - Poludeće od radosti kada se vrate - uzbuđeno zaključi Beti. Zašto nam nisi javila da dolaziš? - Ma nemoj, pa da propustim da vidim kako skačete kada me vidite? - zadirkivala je Viši svoju mlađu sestru. Hajdemo do kola da istovarimo stvari. Pošto je prodala nameštaj koji je nakupovala tokom proteklih deset godina, sve što je Viši sada posedovala moglo se strpati u prtljažnik. Videvši četiri kofera i isto toliko kutija, Bet ispitivači pogledala u Viši.

8

Čitateljski raj - Ti se ne vraćaš u Kaliforniju, je li tako? - upita sestru, toplo se nadajući. - Ne - odmahnu Viši glavom. - Ostajem kod kuće zauvek. Bet, koja je imala dvadeset jednu godinu, po glasu kojim je njena starija sestra ovo izgovorila, mogla je da shvati razlog. Znala je koliko je Viši čeznula za uspehom na polju zabave, a i da je marljivo radila ne bi li postigla taj cilj. - Stvarno ostavljaš posao? - nežno je upitao čigledno iznenađena. - Da, stvarno prestajem s tim - odlučno saopšti Viši. - Ali... - poče Bet u znak protesta. - Razgovaraćemo o tome kasnije - preseče je Viši. - A sada, mislim da je bolje da istovarimo stvari, pre nego što padne mrak. Bet je pričala sve vreme dok su unosile prtljag u spavaću sobu, koja je bila Višina od njene pete godine. Pre toga, ona je delila sa Matildom koja je, napunivši trinaest godina, dramatično izjavila da hoće da ima svoju sobu. Pošto je Džošu, tada sedmogodišnjaku, pripadala druga spavaća soba na spratu, ostaje potkrovlje na raspolaganju. Da bi ga osposobio za korišćenje njihov otac je proveo celu tu zimu premeravajući, testerišući i kucajući u potkrovlju. Kada je prvih dana marta završio, veliko potkrovlje bilo je pretvoreno u dve male spaveće sobe i odeljak za garderobu. Prostudiravši nove prostorije, Džoš se oduševio i uskoro je preselio sve svoje stvari u jednu od tih soba. Tako je njegova soba na drugom spratu dugo ostala prazna, sve dok se Bet nije uselila u nju, osam godina kasnije. Kada su Viši i Bet završile sa raspremanjem stvari, mrak je već uveliko pao. - Viši, ja umirem od gladi - objavi Bet dok su silazile niz stepenice. - Meni će biti dosta šolja kafe - odahnu Viši. - Ali, prvo hoću da se istuširam.

9

Čitateljski raj - Mama je spremila čorbu od povrća pre nego što je otišla reče Bet, uputivši se pravo u kuhinju. - Podgrejaću je i skuvaću kafu dok se ti istuširaš. - Važi, mala - nasmeši se umorno Viši. - Neću dugo. - Samo ti budi koliko ti treba - doviknu joj Bet. - Nikud ne žurimo. Viši krenu u pravcu svoje sobe i odjednom zastade ugledavši se u ogledalu iznad toaletnog stočića. Nije bila oduševljena tom mladom ženom koja joj je uzvraćala pogled. Izgledala je veoma umorno. Ponovo je ispitivala svoj lik. U ovom trenutku svaka od njenih dvadeset devet godina jasno se ocrtavala na njenom licu. Bore su se jasno videle oko njenih plavih očiju, a obrazi i usne bili su potpuno bledi. Nezadovoljna, naglo se okrenu i promrmlja: - I to je znači, zabava? Nekako je uspela da umor otkloni kupanjem, a blaga šminka donekle joj je povratila boju lica. Uskoro Viši se našla u kuhinji. Bet je bila nagnuta nad štednjakom u trenutku kada je Viši ušla u kuhinju. - Razmećeš se svojim kulinarskim veštinama, a? - zadirkivala je Viši. - Savršeno miriše - priznade - a i čorba. - Pohvali mamu za to - odmahnu Bet. - Mama još uvek zauzima prvo mesto u tome. Sto je bio postavljen. Viši sede na svoje mesto, zadovoljna što ga ponovo zauzima. Sa prvim zalogajem, oseti da je zaista konačno kod kuće. Činilo joj se da niko na svetu ne pravi bolju čorbu od povrća od njene majke. Višin pogled tumarao je celom kuhinjom. Sve joj je bilo veoma poznato i blisko. I tako uredno i čisto. Njeni šezdesetogodišnji roditelji još uvek su se borili da sve bude savršeno u njihovoj kući. Posle ukusne čorbe i slanih biskvita, zasladile su se bundevarom i kafom. - Jutros je napravljena - objavi Bet. - Prva u sezoni.

10

Čitateljski raj - Izvrsna je - nasmeši se Viši. - Nisam jela poštenu bundevaru već dve godine, koliko nisam bila kod kuće. - Pa, onda, samo izvoli - ponosno je ponudi Bet. - Mama još uvek sprema za četvoro; nikad nije mogla da se navikne. A Matilda i Džoš mogu da navrate svaki čas. - Kako to misliš, da navrate sa tolike udaljenosti? - Šta da ti kažem, mama kʼo mama. - Bilo kako bilo, pita je veoma dobra, baš kao kod kuće. - Ti stvarno zvučiš kao neko ko se strašno uželeo kuće. - Možda i jesam - priznade Viši. - A bilo mi je svega dosta. Bet je neko vreme ćutala, a zatim, ponovo napunivši šoljice kafom, tiho upita: - Šta se, u stvari, dogodilo, Viši? - Apsolutno ništa - u Višinom osmehu bilo je gorčine. Jednostavno sam shvatila da se ništa neće dogoditi. - Ustavši, ode do stola gde je spustila ručnu torbu. Izvadi tabakeru i ponovo se okrenu Bet. - Jednom reči, dušo, poraz - reče. Zastala je da upali cigaretu pa nastavi: - Zaista ne smem sebi da dozvolim ovu naviku. U ovom trenutku, nisam baš u najboljoj finansijskoj situaciji. - Švorc si? - Pa - Viši zastade - recimo da sam veoma blizu. Imam prokleto malo ušteđevine. A uskoro ću morati da jurim neki ozbiljan posao. - Onda si stvarno mislila kada si rekla da je poraz u pitanju uzviknu Bet. - Zaboravićeš sve snove o zlatnim pločama? - Već sam ih odavno zaboravila - odgovori Viši. - Oblaci su se natmurili nada mnom. Sada sa sigurnošću znam da neće biti nikakve slave, nikakvog bogatstva ni zlatnih ploča. - Ali, Viši - poče Bet. - Nećemo više o tome. Umorna sam od svega, od klubova, čak i onih malih, intimnih, gde, u stvari, niko i ne sluša ono što ti

11

Čitateljski raj radiš. Umorna sam od muškaraca koji misle da sam laka ženska. Jednostavno, glava mi je puna. Nekoliko trenutaka u kuhinji je vladala tišina. Viši ugasi cigaretu i odmah zapali drugu. - Izvini, dušo - izvinjavala se nežno sestri. - Zaista nisam mislila da ti se isplačem na ramenu. - Oklevala je nekoliko trenutaka, a zatim se nasmeja: - nameravala sam da se mami izjadam. - Viši bespomoćno slegnu ramenima. - E pa, dosta je bilo imidža koji sam izigravala kao nezavisna, sposobna poslovna žena. - Stvarno si se umorila, je li? - na Betinom licu videla se briga za sestru. - Da, stvarno. Osećam se kao neki pregaženi tinejdžer, kome su lađe potonule. Dosta mi je bežanja od kuće, želim da joj se vratim. U tom trenutku vrata se otvoriše i začu se glas za kojim je Viši tako čeznula: - Viktorija Lin Parks, zašto nam nisi javila da dolaziš? Da smo to znali, tata i ja ni za trenutak ne bismo izašli iz kuće.

2.

Ležeći u krevetu, Viši se prisećala davnih dana. - Požuri ti, mala. Ne želiš valjda već prvog dana da zakasniš u školu,- Četrnaestogodišnja Matilda je zadirkivala svoju šestogodišnju sestru, upravo u ovoj sobi. - Pomeraj te kosti - desetogodišnji Džoš dozivao je mršavu, sedmogodišnju Viši - onda su je zvali Viki. - Zove te brbljava Sju. - Hoće li mama umreti? - pitala je glasom punim suza osmogodišnja Viši. - Naravno da neće, budalo - ubeđivala je šesnaestogodišnja Matilda. - Mama će se vratiti kući sa novim bratom ili sestrom.

12

Čitateljski raj - Vi-ki. - Vi-ši. - Ne, ne, Bet, pazi, ovako - četrnestogodišnji Džoš učio je svoju osamnaestomesečnu sestru. - Vi-ki. Sada ti kaži. - Vi-ši. - Svi su se smejali bebinim naporima. - Doobro. - Džoš bi slegnuo ramenima. - Pobedila si, mala, Viši. I tako joj je to i ostalo. Viši se naglo uspravi u krevetu i obgrli kolena, snažno poželeviši da zagrli Matildu i Džošuu. Da, zaista, ti jesi budala, mislila je Viši, ali, tako je lepo biti kod kuće! Baš kao što je očekivala i otac i majka zaplakati su od sreće kada su je ugledali. Na majčino insistiranje, pozvali su telefonom Matildu u Vilijem-sport. - Došla si kući, da ostaneš - uzviknula je oduševljeno Matilda. - O, Viši, pa to je divno. Kladim se da mama i tata skaču od radosti. Mmm, je li ti mama rekla? - ubrzano je govorila. - Biću baka u aprilu, a sada kada si ti ovde, svi ćemo biti ponovo zajedno. Sećanje na sestrin srećan glas natera je na suze. Dok je tražila maramicu, Viši poče da razmišlja o vestima koje joj je Matilda javila. Mala Nen, prvo unuče njenih roditelja, trudna je. Nemoguće, pomisli, mada je prošlog septembra bila kod kuće upravo zbog njenog venčanja. Kako su lepo oni izgledali, i devetnestogodišnja Nen i njena sedamnaestogodišnja sestra, Brenda. Kada razmišlja o toj prilici, ne može a da ne pomisli da je i sama Matilda izgledala izuzetno lepo, u svojoj trideset sedmoj godini. Čim su završili razgovor, majka pozva Džoušin broj u Istonu. Njegova reakcija na vesti bila je ista kao i Matildina, kada su mu javili da Viši ostaje kod kuće.

13

Čitateljski raj - Hej, pa to je sjajno! - gotovo uzviknu Džoš. - Mora da si mamu i tatu usrećila. Jedva čekam da kažem Karolini. Viši se kikotala u tihoj sobi, zabavljena onim što joj je Džošua rekao za ženu i sina, to gde se oni nalaze. To je bilo previše. Suze su prešle u smeh. Pokvareni Robert, crna vrana u porodici, i časovi plesanja! Nije se isplakala u majčinom krilu, niti je uopšte plakala. Njeni roditelji prihvatili su, bez ikakvog ispitivanja, njeno objašnjenje da je umorna od noćnog rada. Viši je bila sigurna da ih nije obmanula. Isto tako, bilo joj je jasno da oni neće pokušavati da je prisile da im sve ispriča. Odahnuvši sa zadovoljstvom, Viši se ponovo vrati pod pokrivače. Zatvori oči, umiri se, pokušavajući, da zaspi a novi glasovi su se umešali, nekako čak bolni, i posle svih šest godina. „Imaš prelepo telo, stvoreno za ljubav. Nema tu ničeg čega treba da se stidiš. Dozvoli mi da te volim, draga. Hoću da kažem, da te stvarno volim.“ Koliko puta joj je Bred šaputao ove strasne reči tokom one dve kratke nedelje, od dana kada su se upoznali do onog kada joj je stavio prsten na ruku? Mnogo puta, čak više nego što je ona želela. Ali, htela ona to ili ne, gorko-slatke uspomene i dalje su se smenjivale u njenim mislima. Očiju čvrsto zatvorenih, Viši oseti kako joj obrazi rumene, dok je u mislima bila u Bredovom zagrljaju, nevino srećna, ispunjena fizičkom željom. Ranjiva u svojoj ljubavi i poverenju koje pruža, ona je od svog lepog mladog supruga učinila centar svog postojanja, i u fizičkom i emotivnom smislu. I tokom šest sledećih meseci Bred je u potpunosti iskoristio njeno poverenje, i iz dana u dan tražio nova sredstva i puteve za zadovoljavanje sebe samog. Na kraju tih šest meseci, Bred se pokazao krajnje mizeran. Na tu pomisao jeknu prilično glasno. Ona je otkrila, i to na veoma ponižavajući i zaprepašćujući način, kakva je on bio mizerija, tačno šest meseci posle njihovog venčanja. Odjednom Viši poče nestrpljivo i nervozno da se meškolji ispod pokrivača, pokušavajući, i to uzaludno, da spreči bujicu

14

Čitateljski raj uspomena. Želela je da prekine ovo samoponižavanje, ali nije uspela u tome. - Ti postaješ moj život - Bred se kleo strasno, i to bezbroj puta tokom tih šest meseci - postaješ jedini razlog mog postojanja. Ona mu je verovala. Njegovo umiljato lice izražavalo je nežnost, njegove ruke su je vešto milovale. Bred ju je vezao za sebe svojim spretnim lažima. - Potrebna si mi, isto kao što mi je vazduh potreban. Nijedna žena koju sam upoznao nije imala snagu da me učini tako potpunim kao što ti umeš. Bilo je sve više ovakvih reči sećala se Viši cinično. ,,A ja sam progutala mamac. Ali, do đavola, bila sam tako neverovatno čista, naivna, a Bred je bio tako spretan u svemu, da je i neko iskusniji mogao da nastrada.“ Ali, ove reči nežnosti bile su jedine kojih se sećala. Umorna od naizmeničnog samooptuživanja i samoodbrane, ona se prepustila uspomenama. Četiri meseca posle svadbe, Bredov umiljati glas ublažio je i neprijatnu vest da ona možda neće biti u mogućnosti da zatrudni. - Pa, mi imamo jedno drugo - umiljavao joj se. - I ti imaš svoju karijeru. - Veoma ubrzo posle toga Viši se pitala da li je njegov dubok uzdah bio izraz razočaranja ili olakšanja. Viši je smatrala čistom srećom kada je dobila angažman u istom hotelu u kome su se njih dvoje sreli, a u vreme „proslave šest meseci braka“. Bred je čak uspeo da osigura istu sobu u kojoj su proveli prvu bračnu noć. Imala je angažman za dva prikazivanja tokom jedne večeri, prvo za vreme večere, a drugo kasnije, za one koje ostaju duže. Bred, strasni kockar, koji je uživao u svakom trenutku kockanja, bilo da gubi ili dobija, nije se nijednom pojavio. Ali, svake noći u toku te dve nedelje, u neko doba, za vreme njenog drugog šoua, dolazio bi u salu. Viši je uvek znala kada je on ušao, jer, gdegod da je bio, ženske oči su ga uvek pratile.

15

Čitateljski raj One noći kada se uopšte nije pojavio, Viši se zabrinula. Potražila ga je u nekoliko prostorija. Mislila je da joj možda priređuje iznenađenje zbog slavlja. Pitajući se kakvo bi to iznenađenje moglo biti, osetila je uzbuđenje i požurila u njihovu sobu. Sećanje na ove trenutke učinilo je da zaroni glavu u jastuk, kako bi ugušila jecaj koji joj se oteo s usana. Preživela je šok u trenutku kada je ušla u sobu. Kako je bila glupa da i ne pomisli zbog čega su vrata bila zaključana. Drhtali su joj prsti od uzbuđenja, ali nekako je uspela da uvuče ključ u bravu, i tiho otvori vrata. Sobu je obasjavala svetlost od lampe na stočiću, i jasno osvetljavala par koji se meškoljio u krevetu. Skamenila se od iznenađenja i bola, pokušavajući da ubedi sebe da joj se privida. Ali, to nije bilo moguće. Žena sa kojom je bio Bred služila je koktele u sali u kojoj je ona nastupala. Njih dvoje su bili tako obuzeti sobom da Viši ni sada ne zna šta ih je navelo da je primete. Da li je vrisnula ili glasno jeknula? Do današnjeg dana, nije uspela da tačno utvrdi kuda je te noći otišla. Zna samo da je šetala gradom, koji kao da nikada nije spavao, šetala je sve do jutra. Ušla je, zatim, u kancelariju jednog advokata. Samo za tih nekoliko noćnih sati, Viši je odrasla. Hladnim prstima obrisa suze. Ona nije oplakivala onu ženu koju danas predstavlja, već onu naivnu, od pre šest godina. Iščeznuće te naivnosti bilo je izuzetno bolno. Teško je bilo ponovo sagraditi sve u dvadeset trećoj godini, posle razvoda, šest meseci posle posete advokatu. Bilo joj je još teže što je ona bila prvi član svoje velike porodice, koji se razvodi. Bilo je nekoliko muškaraca u njenom životu ovih godina. Ali nijednom od njih nije dopuštala da joj se previše približe. To nije bilo lako, jer, dok ih je odbijala, vodila je tihu borbu sa samom sobom. Bred je u njoj pobudio senzualno biće i onu prirodnu strast. Imala je sve prirodne potrebe i htenja zdrave, mlade žene. Strah joj je dao snagu da uguši te potrebe. Zaklela se da nikada više neće dozvoliti da je neko povredi na taj način.

16

Čitateljski raj Ali, odricanje je imalo svoju cenu, i posle šest godina, nezadovoljstvo i usamljenost postali su previše jaki da bi im se oduprla, a njene emocije bile su sve jače iz dana u dan. Ote joj se još jedan vapaj i Viši besno poče da gužva pokrivač. Možda bi trebalo da nađem ljubavnika, pomisli ona u očajanju. Stranca za jednu noć, odabranog hladnokrvno i pribrano, sa jednom jedinom namerom: olakšanje i ispunjenje - i to sopstveno. Posle svih ovih godina neće znati kako sve to da obavi. Nedostaje joj hrabrost. Dve nedelje nežne majčine brige i očeve zaštite, uz sestrinu ljubav, nisu u potpunosti ispunile prazninu koju je Viši duboko u sebi osećala. Već prvog vikenda posle njenog povratka, Matilda, njen muž Tom i njihova najmlađa kćerka Brenda došli su u posetu. Prvog dana Viši i Matilda dugo su razgovarali. Viši je saznala sve detalje o zdravlju trudne sestričine, i o Matildinom zadovoljstvu koje je bilo očigledno. Drugog dana su svi bili okupljeni u prijatnom ćaskanju, koje su povremeno narušavali glasni upadi Bet i Brende. Sledećeg vikenda došao je Džoš. Tokom tih dana, Viši je konačno počela da se oseća kao nekad. Utoliko joj je bilo teže da krene u Atlantik Siti, gde je trebalo da završi neke poslove. Ali, ipak je otišla dogovorenog vikenda. Atlantik Siti više nije onakav grad, kakvog ga je Viši upoznala kao osmogodišnja devojčica, kada je cela njena porodica u njemu provela odmor. Ona se, morala je da prizna, malo čega sećala. Promena je bila tako očigledna da nije mogla a da je ne primeti. Iako su ulice bile pretrpane kolima i turističkim autobusima, u gradu je bilo nečeg što je odavalo utisak zaboravljenog, poput neke izbledele lepotice čiji obožavaoci i ljubavnici polako nestaju i ostavljaju je napuštenu. Sama vožnja kroz grad učinila je da se Viši rastuži. U centru grada bilo je sasvim drugačije. Tamo se osećao život. Putnici su izlazili iz autobusa, taksija i privatnih kola. Ženski smeh nadjačavao je ostale glasove, a sve to nadvisivale su prodorne zviždaljke hotelskih vratara.

17

Čitateljski raj Hotel u kome je trebalo da nastupa Viši je pronašla lako sledeći uputstva koja je dobila. Otišla je da pogleda malu salu u kojoj će pevati; bila je mala i intimna. Posle kratkog razgovora sa šefom sale, otišla je u svoju sobu. Istuširala se i pripremila za predstojeći nastup. Prvi nastup u nedelju prošao je glatko. Na početku drugog, kada je pogledom obuhvatila polupraznu prostoriju, spazila je smeđokosog muškarca koji je sedeo sam za jednim od prednjih stolova i netremice gledao u nju. Posle čitavih deset godina nastupanja Viši je već bila navikla da ljudi zure u nju, ali bilo je nečeg veoma neprijatnog u upornom pogledu tog čoveka. Tokom nastupa, dok je izvodila brojne numere, uhvatila je sebe kako često gleda u njega. I svaki put, osećala je na sebi onaj isti prodorni, drski pogled. Njegovo lice nije pokazivalo ništa. Da li mu se možda nije dopao njen glas? Da li je uživao? Viši nije mogla da razazna, jer se on nije smešio, niti mrštio. Samo je sedeo, posmatrajući je uporno i hladno. Kada je završila te večeri i uputila se žurno prema svojoj sobi. Razmišljala je: ako je cilj tog čoveka bio da je uznemiri i iritira, sasvim je uspeo. Ukoliko je želeo da ga ona primeti, i u tome je uspeo; jedva da je primetila ikog drugog u sali. Njeni snovi bili su neka vrsta košmara u kome se neprestano pojavljivalo bezizražajno lice čoveka koji sedi ispred nje. Kada je u ponedeljak uveče počeo njen nastup, gotovo da se plašila da pogleda po sali. Onog čoveka nikad dotad nije videla na svojim nastupima, ali... Viši se prepusti popularnoj pesmi. Na suprotnoj strani sale, pogled joj se naglo zaustavi. Vratio se! Iznenada, poželevši da potrči do zaklona, nastojala je da program skrati, kako bi što pre nestala. Kako je poslednjih nekoliko akorda odzvanjalo kroz salu, Viši prede pogledom po njoj, zastavši da pozdravi svoje goste i promrmlja uobičajeno tiho: „Hvala vam“. Revnosno se trudila da izbegne deo sale u kojem je sedeo njen mučitelj, ali je ubrzo bila blokirana, iako je tog čoveka

18

Čitateljski raj izbegavala. Njegove reči bile su isto tako direktne, kao i pogled koji joj je upućivao. - Imate veoma seksi glas - reče joj tiho. - Ali, naravno, vi to već znate. Pre nego što je zaustila da odgovori, on promrmlja poziv koji je zvučao više kao naređenje. - Dođite da popijete nešto sa mnom. - Njegovo grubo lice odjednom ozari osmeh. - Dozvolite mi da vam ponudim večeru. Ne sačekavši odgovor, u stvari, još dok je govorio, uhvati je dugim, tankim prstima za ruku i povede u pravcu stola za kojim je sedeo nekoliko trenutaka pre toga. Zabavljena iznenadnom promenom koju je izazvao njegov osmeh, Viši se zbunjeno kretala, za njim. Shvatila je šta je uradila tek kada ga je ugledala za stolom. - Slušajte, gospodine - oklevala je Viši za trenutak, a obrve su joj se ispitivački dizale. - Larkin - tiho joj odgovori. - Benet Larkin. - Slušajte, gospodine Larkin - ponovo poče Viši. - Hvala vam na ponudi, ali - nije produžila, jer je on prekinu. - Pretpostavljam da neki put pojedete nešto? - uglovi njegovih lepo izvajanih, tankih usana razvukoše se u novi osmeh. - Da, naravno, ali - poče, ali je on još jednom prekinu. - Pa, onda, zašto ne biste jeli sa mnom? - upita je blago. - Pa, ja vas čak ni ne znam! - uzviknu Viši. - Pa, ne još - spremno odgovori on. - U tome i jeste stvar, treba da večerate sa mnom. - Gospodine Larkin, ja - Viši zastade, dok je tražila pristojne izraze za odbijanje; pa, na kraju, zašto bi kinjila svoje goste koji plaćaju. - Ben, zovite me Ben - reče blago. - Molim? - Njegov tihi glas utopi se u prigušenom zamoru drugih gostiju, i ona ga nije čula. - Rekoh, zovem se Ben.

19

Čitateljski raj - Pa, dobro - Viši oseti čudnu smetnju u grlu. - Izvinite, ali... - Da li imate već zakazanu večeru? - odjednom njegov glas postade grub. - Ne! - U istom trenutku odgovori Viši, a onda samu sebe ukori što se nije setila da jednim lažnim ,,da“ skrati muke. - E, pa, onda, u čemu je stvar? - podiže on glas, istovremeno smešeći se. - Zašto bismo oboje večerali sami, kada možemo jedno drugom da pravimo društvo?

3.

Pa, u stvari, i zašto bi, pomisli Viši. Ako želi da bude iskrena sa samom sobom, mora da prizna da je već umorna od usamljenosti. Čudno je, mislila je, posmatrajući Beneta Larkina i sećajući se proteklih godina, koliko je bila usamijena. Imala je prijatelje, naravno, ali sve su to, ipak, na neki način, bila površna prijateljstva. Osim odnosa sa Bredom, koga nije želela da računa. Da li je ovih nekoliko dana u Atlantik Sitiju bilo dosadno i pusto? Jeste, ako uporedi one divne dane koje je provela kod kuće sa porodicom. - Je li pitanje bilo tako teško? - upita Benet Larkin, naglo je prenuvši i skrenuvši pažnju na sebe. - Molim? O, izvinite, a gde ste mislili da večeramo? - Svejedno mi je - slegnu on ramenima. - Da li je to važno? - Pa, ne, u stvari, nije - konačno odgoviri Viši. - Mogli bismo da večeramo ovde, u nekoj od svih ovih sala mahnu on rukom, kao da je želeo da time obuhvati celu zgradu ili - zastade, a onda upita: - da li ste gladni? Hoću da kažem, da li ste stvarno gladni? - Pa - oklevala je, a onda iskreno odgovori: - da, kada dobro promislim, zaista sam veoma gladna.

20

Čitateljski raj Nije dobro spavala prethodne noći, a onda je toga jutra, pokušavajući da otkloni umor, popila dosta kafe. U tom trenutku mučile su je tri stvari - nervoza, glad i čudno osećanje usamljenosti. - Ima jedan japanski restoran nedaleko odavde - reče on. Jela su izvrsna, a najveći deo pripremaju upravo ispred gosta. Veoma su ljubazni i predusretljivi. Da li vam se ideja dopada? tiho završi. - Veoma - priznade Viši. - Pa, zašto smo onda još uvek ovde? naglo ustade i požuri prema njenoj stolici da joj pomogne da ustane, ne dajući joj vremena da se predomisli. - Moram da uzmem kaput - reče Viši u trenutku kada se Ben uputio ka izlazu. - Dobro. - Odmerivši je, dodade: - Dok vi to uradite, pozvaću restoran da rezervišem mesto. - Ponovo je prodorno pogleda i reče: - Vidimo se u holu, a ja ću naručiti taksi. - Zar ne bismo mogli da prošetamo? - upita Viši, osećajući potrebu za svežim vazduhom. - Naravno, ako vi to više volite - pristade Benet. - Malo šetnje može da poboljša apetit. Vidimo se na izlazu. Uz put, obrati pažnju na svoj lik u ogledalu i zaključi da je bolje da skine šminku koju je nanela pred nastup, ako ne želi da svi bulje u nju. Svesna toga da minuti brzo prolaze, i da je Benet Larkin čeka napolju, žurno i pažljivo skide šminku. I sve to vreme, pokušavala je da izbegne pomisao da se upravo spreme za sastanak sa apsolutnim strancem. Dok se približavala izlazu, Viši ugleda Beneta pre nego on nju, i iskoristi kratak trenutak da ga dobro prostudira. U slabo osvetijenom holu, njegova kosa bila je tamnosmeđa, gotovo kao njena. Ali, na samom izlazu, u dobro osvetljenom prostoru, Viši zaključi da je njegova kosa kestenjasta. Bio je viši od većine muškaraca koji su u tom trenutku prolazili pored njega a ramena su mu bila široka. Dobro skorjeno odelo savršeno mu je stajalo. Prstima je nervozno pucketao dok je čekao. Nekoliko minuta ranije, u mračnoj sali, njegovo lice izgledalo je grubo. Međutim, sada, na svetlu, bilo je sasvim drukčije. Lepo

21

Čitateljski raj oblikovana glava odjednom se okrenula, obuhvativši pogledom ljude koji su izlazili iz hotela. Najzad Benet i nju ugleda. Obuzdavajući uzbuđenje, Viši se blago nasmeši, pitajući se: Šta ja to radim? - Već sam počeo da mislim da se nećete pojaviti - promrmlja Benet, dok mu je Viši prilazila. - Da li ste se predomišljali? - Viši se nije obazirala na njegov ton. U šta ona to ide?, nervozno i uplašeno se pitala. Treba li da pokuša da se izvuče? pitala se. Hoće li on to prihvatiti? Odgovor je došao bez oklevanja. Ne, neće. Bila je sigurna da joj neće dopustiti da se predomisli. - Ne, nisam - jednostavno odgovori. Izvinite što ste me dugo čekali. Morala sam da skinem šminku. - Viši nikad ranije nije videla takvu boju očiju kakve je imao Benet. Bile su smeđe, a činilo se kao da imaju neku crvenu nijansu. Slegnuvši ramenima, pošla je prema vratima koja joj je on otvorio. Posle topolote zadimljenog hola, oštar vazduh imao je prijatan efekat. Viši je koračala pored Bena, s rukama u džepovima kaputa. - Da li ste vi umorni, ili ste uvek ovako tihi? - upita je on i ispitivački je pogleda. Ona proguta knedlu i odgovori: - Da, malo sam umorna, ali, istina je i da sam uvek ćutljiva. To dolazi od toga što sam tako često sama, mogla je da doda, ali, naravno, nije. - Sada mi je lakše - reče Benet. - Zamalo da pomislim da je razlog tome to što sam ja u vašem društvu. Danas su zaista retke ćutljive žene - nastavi on. - Većina žena koje ja znam neprestano brbljaju, i to obično o nevažnim stvarima. - Nevažnim za koga? - Viši nije izdržala da ne upita. Zašto muškarci misle da su stvari koje njih zanimaju važne, pomisli. - Oho, znači, ćutljivi ste, ali umete i da bocnete - oseti zadovoljstvo u njegovom glasu. - O, da, povremeno - upozori ga Viši. - Imam ja zube.

22

Čitateljski raj - Stvarno? - zasvetleše njegove oči. - To je veoma zanimljivo. Zapamtiću to. Nešto u njegovom glasu izazva drhtaj njenog tela. Pažljivo, Viši, ovaj zna kako da se ponaša u svim situacijama, pomisli ona. U tom trenutku stigoše do hotela. Odmah im šef restorana pokaza sto, postavljen za osmoro. Jedan mlad par, tako očigledno zaljubljen, već je bio za stolom. Pogledali su u njih radoznalo, i Ben pruži ruku muškarcu. - Benet Larkin - predstavi se on. - A ovo je Viktorija Parks. Predstavio je i nju, dobro zapamtivši ime sa plakata za nastup. - Kevin i Dona Vitlii - nasmeši se mladi muškarac, ponovo usredsredivši pažnju na svoju ženu. - Na medenom mesecu - promrmlja Ben. Iako su brzo dobili piće, pripremanje jela nije počelo dok sto nije bio popunjen: Ostali gosti bili su jedan stariji par i dve žene, za koje je Viši procenila da imaju negde između četrdeset i četrdeset pet godina. Baš kako joj je Ben predočio, veći deo jela spremljen je za stolom. Tokom večere i razgovora za stolom, Viši je saznala da je mladi par na bračnom putovanju, a dve dame na jednodnevnom izletu autobusom, dok je stariji par na putu za Floridu. Najvažnija informacija za Viši bila je da je Benet Larkin u tom gradu bio samo zbog jedne jedine stvari - zbog kockanja. Viši je, naravno, mogla to da pretpostavi, ali ipak je nerviralo. Međutim, to ne mora da znači da mu je ceo život kocka, Viši je samu sebe podsećala. Zašto pokušava da pronađe opravdanja za ovog čoveka, kada bi moglo lako da se ispostavi da je isti kao Bred. Pošto su se ljubazno oprostili od ostalih gostiju za stolom, Viši i Ben izađoše iz restorana. - Hoćete li da uzmemo taksi, ili da prošetamo natrag? - upita je Ben. - Posle tako dobre hrane, mislim da je bolje da šetamo nasmeja se Viši. - Ne sećam se da sam skoro tako dobro jela. Benove oči ponovo prodorno pogledaše njeno telo.

23

Čitateljski raj - Čini se da vi jedva uopšte i jedete - primeti on. - Je li to zaobilazni put da mi kažete da sam mršava kao raga? - upita ona. Bila je više nego osetljiva. - Ma, ne - ospori on. - To je više kao kompliment. Vaša linija je savršena, bar za moj ukus. Posle svih ovih godina nastupanja pred velikom publikom, navikla je na komplimente, iskrene i one druge. Zašto baš komentar ovog stranca izaziva neko čudno osećanje u njoj? Nema sumnje da ju je to uzdrmalo, čudno?! Viši odjednom shvati da oni još uvek stoje na izlazu restorana, zadržavajući one iza sebe. On je vrlo dobro znao da je izazvao u njoj pometnju, to je potvrđivao njegov zadovoljni izraz lica. Uživao je u svakom trenutku. Viši promrmlja „hvala“ i prođe pored njega, izašavši na ulicu. Nije se ni zaustavila da proveri da li je pored nje, već poče da korača štoje brže mogla. - Čemu žurba? Njegovi prsti uhvatiše je za ruku, i ona zastade. Od iznenađenja, nije mogla za trenutak ni reč da progovori. Osećala je neku čudnu drhtavicu celim telom. - Kasno je, zaista poče ona. Njegov laki smeh sprečio je da nastavi. O, Bože, šta joj se to događa? Viši nije mogla da se seti da joj se ikad desilo nešto slično posle... Ne! Neće o njemu da misli. Pokušala je da izvuče ruku iz njegove, ali Ben je i dalje čvrsto držao. - Nemoj da paničiš, lepotice - Ben joj šapnu. - Nemam nameru da ti bilo šta šokantno predložim. - Odmahnuo je glavom. - Ali, neću ni da te pustim. Uživaj u šetnji i prekrasnoj noći. Opusti se i pusti stvari da teku prirodnim tokom - reče joj smireno. Viši je veoma dobro znala na kakav tok misli, na upravo onaj tok koji je ona izbegavala svih ovih godina. Drhtaj ispunjen strahom ili očekivanjem obuze celo Višino telo. Naravno, i Benet Larkin je to osetio. - Zaboga, ženo, opusti se - zastade i okrenu lice prema njenom. - Tako si uplašena i nervozna kao neka tinejdžerka koja ima prvi sastanak. Ali, s obzirom da nisi nikakva tinejdžerka, u čemu je onda problem?

24

Čitateljski raj Viši zbuni njegov ton. Šta ovaj čovek misli da je? Da li misli da mu to što ju je izveo na večeru daje pravo da je ispituje ovako? Ili da daje komentare na njeno ponašanje i godine? A ne dopada joj se ni to što je nazvao „ženom“. Još jednom Viši pokuša da izvuče ruku iz njegove, ali nije uspela. - Molim vas, pustite mi ruku. - Viši je bila ponosna na hladnoću glasa koju je uspela da postigne. - Neću - hladnokrvno reče - prvo mi odgovori. Njegova nepokolebljivost je uzdrma. - U pravu si - obrecnu se ona napokon. - Daleko sam ja od tinejdžerke. Dosta sam se ja „družila“, kako bi neki rekli. Ako i imam problem, onda su to muškarci, i to upravo kao ti, koji su previše sigurni u nešto. A sada, pusti mi ruku, i nemoj više da me zoveš „ženo“.- Oho-ho, ti si čak i oštrija nego što sam mislio. Neko te je prešao, je li? - To se tebe zaista ne tiče - procedi ona kroz zube. - Tačno - složi se Ben, što nju još više iznervira. - Ali, to me ne sprečava da se pitam šta li ti je taj neko učinio. - Možeš da se pitaš do sutra, - odgovori mu ljutito. - Ja u svakom slučaju nemam nameru da se dodvoravam tvojoj radoznalosti. - Ponovo pokuša da istrgne ruku iz njegove, ali opet bez uspeha. - I, ako nemaš ništa protiv, umorna sam i hoću da idem u svoju sobu. - Dobro - uzdahnu on, i bez upozorenja, trgnu je i pode napred. Sledećih nekoliko trenutaka vladala je neprijatna tišina. Kada su se našli u hotelu, ispred njene sobe, Ben preseče tu tišinu. Dok je ona otključavala vrata, reče joj: - Viktorija, čekaj. - Njegova ruka pođe ka njenom ramenu, a zatim nežno podiže njenu glavu prema njegovoj. Njegovo lice bilo je zbunjeno. Proklet da sam ako znam zašto te je uznemirilo to što sam rekao. Ali, pošto vidim da te je uznemirilo, onda izvini. Ako ti obećam da neću više postavljati lična pitanja, hoćeš li da večeraš sutra sa mnom? Viši oseti snažno kucanje srca. Bila je zbunjena, mada je znala da ako ima imalo razuma, reći će „ne“ na njegov predlog.

25

Čitateljski raj - Hoću - odgovori, ne osvrćući se na razum. - Lepo. - Osetila je njegov topli dah na čelu. Krenuo je da je poljubi, znala je to, a ipak je nepomično stajala. Nije mogla da se pomeri, a oči su joj bile prikovane za njegovo lepo oblikovana usta, koja su se približavala njenim. - Bene! Protivljenje koje se sastojalo u šaputanju njegovog imena, došlo je prekasno. Njegove usne već su se spojile s njenim. Onda se on naglo trže i koraknu nazad. Zgrabi ključeve iz njene ruke i otvori joj vrata, rekavši joj: „Laku noć, Viktorija“. Zatim je ponovo ovlaš poljubi i udalji se hodnikom. Trgavši se kao iz transa, Viši žurno uđe u sobu, zaključa vrata, a onda, duboko udahnuvši, sede u naslonjaču. „Šta je to u ovom muškarcu?“, pitala se. Ma, ne, ona preteruje. On je privlači, ali to je čista fizička privlačnost i ništa više. Ona može s tim da izađe na kraj. Dok je tumarala po maloj sobi, spremajući se za spavanje, Viši pokuša da razloži svoj totalno nerazuman pristanak na Benetov predlog. Nikad ranije nije izašla sa nepoznatim čovekom. Zar čak i Breda nije držala podalje od sebe nekoliko dana pošto su se upoznali? Čak nije ni izlazila s njim? Ali, tako joj nedostaje kuća, tako je usamljena, mnogo više nego što je to osećala u dvadeset drugoj godini. Tada je imala obećanu budućnost, koja joj je pomagala da prebrodi bol samoće. Posle toliko dugog perioda Benet Larkin ja zapalio prvu iskru života u njoj. Viši odjednom zastade, upozoravajući sebe: dobro pazi, Viši Parks, da varnica ne rasplamsa žestoku vatru. Već si se opekla jednom. Igraj sada hladno. Toliko mnogo muškaraca srela je tokom svih ovih godina, od kojih su neki bili zaista izuzetno zgodni i šarmantni i u poređenju s njima Ben je bio samo privlačan, i to nekako suviše grubo. Viši ponovo oseti isti talas uzbuđenja kako struji njenim telom. Da li je to u pitanju? Da li je upravo ta gruba muškost ono što joj se dopada? Ona zadrhta. Nije ništa znala o njemu osim da je pravi muškarac.

26

Čitateljski raj Zaspala je misleći na Bena Larkina, ponovo se pitajući: šta je to u njemu?

4.

Utorak joj je protekao gotovo isto kao i ponedeljak, osim jedne bitne razlike: - celoga dana Višine misli okupirala je Benova slika, izazivajući u njoj u isto vreme uzbuđenje i strepnju. Osećala je povremeno i neko detinjasto uzbuđenje, čak je nekoliko puta čula nešto novo u svom glasu dok je pevala te večeri na prvom nastupu. Šminkajući se pred ogledalom u garderobi, ona nije mogla a da ne primeti prirodno rumenilo na svojim obrazima. Češljajući svoju gustu smeđu kosu, krtički je sebe posmatrala u ogledalu. Haljina koju je imala na sebi dosta je koštala, ali je i vredela. Konačno zadovoljna sjajem svoje kose, ona vrati četku u tašnu, i pročistivši grlo, vrati se na pozornicu. Brzim pogledom obuhvati celu salu i iznenadi se kada primeti da Ben nije tamo. Viši je pevala besprekorno, a između songova razgovarala je sa publikom. Istovremeno, osećala je kako razočaranje sve više raste u njoj. On je kockar. Zar nije odavno naučila da kockarima ne treba verovati? Ali, stalno joj se vraćala misao da on možda nije takav, možda ga je loše procenila... Činilo se kao da nikada neće završiti nastup. Napokon, ostala joj je još samo jedna pesma. Onda će moći da se vrati u sobu i isplače, da nešto baci, polomi, da opsuje sve kockare. Uputivši osmeh svojim slušaocima pre početka poslednje pesme, ona primeti kako je u salu ušao i probijao se prema stolu Ben Larkin. Oseti kako je radost nadvladava, i to se osećalo i u njenom glasu. Kada je završila pesmu, prolomio se buran aplauz.

27

Čitateljski raj - Žao mi je što sam stigao ovako kasno. - Viši oseti drhtavicu kada joj se Ben nasmešio, otkrivši svoje savršeno bele zube. - Bojim se da sam propustio veoma zanimljiv nastup. - Hvala - promrmlja ona i uzvrati mu osmehom. - Nemoj da sedaš - Ben je uhvati za ruku. - Kola su napolju. Idi, skini šminku što brže možeš. - Ali... - Idi - izgovorio je nežno - nećeš valjda da ljudi čekaju da im sklonimo kola s puta. Više na brzinu skide šminku, uze kaput i požuri prema Benu, koji je, bez reči, izvede iz zgrade i povede ka luksuznom crnom automobilu. Otvori joj vrata da uđe, a zatim pređe na stranu vozača i sede za volan. Viši je ćutala dok nisu izašli iz grada. Posle napetog dana, osećanje zadovoljstva obuzimalo je sve više. - Rizikujem da dobijem kritiku da sam njuškalo, pa pitam, da li smem da znam kuda idemo? Podstaknut njenim izazivačkim tonom, Ben je odmeri šeretskim pogledom. - Lepo ti je, a? - zadirkivao je. - Večeraćemo u jednom restoranu nekoliko kilometara odavde. - Nastavio je, ne čekajući da mu ona odgovori. - Da li ti to odgovara? Viši se nasmeja, što je bio dovoljan znak da je dobro raspoložena. - Da li bi nešto menjalo na stvari kada bih rekla da mi nije lepo? - Strašno mnogo - izigravao je Ben ozbiljnost. - Bio bih zaprepašćen. - Mislim da pokušavaš da me zafrkavaš - smejući, se zaključi ona. - O, ne - otezao je Ben - ako ikad to budem pokušao, nećeš morati da misliš o tome - znaćeš. Njegov glas izazva snažnu toplinu u njenom telu i Viši je bila zadovoljna što je mrak sakrio njene porumenele obraze.

28

Čitateljski raj Šta mi je, pitala se, posmatrajući ga iz profila. Da joj je bilo ko drugi tako nešto rekao, i to tako sugestivnim tonom, ona bi se odmah povukla za ledeni zid. Zašto ovaj čovek ima moć da me učini da pocrvenim kao derište? Pa, on je najverovatnije samo običan kockar?! Da sam iole pametna, ne bih ovde ni bila, mislila je. - Da li ti to mene kažnjavaš ćutanjem? - Je li trebalo da odgovorim na tvoj štos? - O, dušo, nije to bio štos. To je bilo obećanje. Kako da odgovori na ovo? Srećom, bila je spašena od tog napora, jer u tom trenutku Ben skrenu ka parkiralištu ispred jednog jednospratnog restorana. U velikoj trpezariji samo nekoliko gostiju. Na ulazu ih pozdravi veoma prijatna domaćica restorana. Kada su seli, Ben primeti: - Veoma dobro izgleda, je li? - Da - složi se Viši, zaprepašćena uznemirenošću koju je izazvao u njoj njegov komentar o izgledu druge žene. - Ali, ne bi mogla da konkuriše ni tvom malom prstu dodade, zadirkujući je, očigledno primetivši promenu u njenom tonu. Posmatrao je pažljivo, lice i gornji deo njenog tela, zaustavivši se za trenutak na njenim zadrhtalim grudima. - Bene, p-prestani, molim te - zamoli ga ona, nervozno se vrteći u stolici. - Zašto? - pogleda je pravo u oči. - Je lʼ nosiš prsluče? - upita je. - To te se ne ti... - poče, ali je ponovo prekinu njegov blagi smeh. - Ne verujem da ga nosiš - smejao se, zadovoljan rumenilom koje se pojavilo na njenim bledim obrazima. - Naravno, moraću da proverim. - Ništa ti nećeš da proveriš! - uzvikmu Viši. Benov smeh odzvanjao je širom sale, privlačeći poglede gostiju i posluge.

29

Čitateljski raj - O, Viktorija, baš si divna - zadirkivao je Ben. - Hvataš se za mamac kao izgladnela riba. - Bolje ti pazi - odbrusi mu ona - može da ti se desi da uloviš barakudu sa sićušnim, ali oštrim zubima. - Aha, tako znači. Ali, barakuda nije parnjak ajkuli, koja ima velike i oštre zube. A ova ajkula je već spremna da proguta barakudu. Uz to, ova barakuda je veoma zgodna žrtva. - Srećom, ribu će spasti ribolovac u obliku konobara. Hoćeš li da poručiš barakudu? - Tako mogu samo još više da ogladnim - uspe Ben da kaže pre nego što je konobar prišao njihovom stolu. Poručili su kompletnu večeru. - Viktorija je tako dugačko i komplikovano ime. Zar te nikad nisu zvali Viki, ili, recimo Vik? - Viši - reče ona. - Šta? - Vi-ši - odgovori jasno i glasno, slegnuvši ramenima. Imam sestru mlađu osam godina. Kada je počela da govori, nije mogla da izgovori Viki. Uvek bi rekla Viši. Tako se to zadržalo. - Drago mi je - reče Ben. - Posebno je, baš kao i ti. - Kako sam ja to posebna? - upita iznenađeno Viši. - Na mnogo načina. Reći ću ti jednom. - Jednom. Reci mi sada. Ben pogleda oko sebe, po sali, sada praznoj. - Na javnom smo mestu - ponovo je zadirkivao. - Moraćeš da me podsetiš kad budemo potpuno sami. - Da li ti uvek voliš da mučiš ljude? Jesi li to radio i kao mali? Pre nego što je stigao da joj odgovori, ona nastavi: - Da li si ti uopšte bio mali dečak - bilo joj je teško da ga zamisli drugačije nego ovako kako je sada izgledao. - Naravno da sam i ja jednom bio mali. Čak sam jednom bio i beba. - Ozbiljno? Njegove oči su joj se smešile. - Jesi li možda mislila da su me moji roditelji pronašli jednog lepog dana, sasvim odraslog, negde u nekom ćošku?

30

Čitateljski raj - Hoćeš da kažeš, kao dete prirode, a? - prihvati Viši. - Mogu ti reći, nisam daleko od toga. Bolje pazi da se ne tiskaš uz mene. Sama pomisao da je uz njega, opet pobudi uzbuđenje u Višinom telu, i ona zamuca: - Imaš li braću ili sestre? - Kukavico - zadirkivao je. - Bene, budi ozbiljan - molila je ona. - Sasvim sam ozbiljan - odgovori joj. - Ima dosta stvari koje ću, na kraju, ja s tobom raditi. I to je još jedno obećanje. - Bene, molim te - preklinjala ga je, zaboravivši večeru, i utonuvši u njegove prelepe gotovo očaravajuće oči. - Je li barakuda spremna da zaključi borbu? - Ne na tvojoj udici - odgovori Viši. - Nego ćeš se kriti u plićacima, a? - glasno je upita. - Dobro. Podići ću mamac za trenutak. Da, imam jednog brata, ali nemam nijednu sestru. Brat mi je mlađi i nije tako strašan kao ja. - Da li se i on kocka? - Viši se odmah pokaja zbog ovoga što ga je pitala, jer se Ben načas namršti, a svetio u njegovim očima zatamne. Zurio je u nju dugo pre nego što joj odgovori pitanjem. - Zar ima neko ko se ne kocka? - Naravno da ima! - uzviknu ona - ja. - Mislim da se svi kockaju - izjavi Ben nepokolebljivo. Zajedno s tobom. - Ja se ne kockam - odmahnu Viši u znak protesta. - Ja nikad... - Dobro, zaboravi - prekide je on. - Ne volim da se svađam dok jedem. - Oči mu ponovo postadoše sjajne, i on se opet smešio. - To je loše za varenje, znaš. - Ali, Bene... - uspela je samo to da izgovori, jer je Ben ponovo prekide, odlučno osujetivši njen pokušaj protesta. - Pomenula si mlađu sestru. Imaš li još koga? - Još jednu sestru i jednog brata - uzdahnu Viši. - Oboje su stariji od mene - dodade.

31

Čitateljski raj - A imaš li muža koji te čeka kod kuće? - upita on, tobož uzgred. - Ne - odgovori, trudeći se da zadrži isti ton - A ti ženu? - Više ne - smrknuto izjavi Ben. Ona podiže obrve ispitivački, a on, slegnuvši ramenima, nastavi: - Pre tri godine sam se razveo. - Šijem te za tri - zaprepastila ga je. - Ja sam se razvela ima već šest godina. - Mora da si bila veoma mlada - bila je to namerna proba za ispitivanje njenih godina, Viši je to dobro znala. - Imala sam dvadeset tri godine. - A ja trideset jednu - i Ben se izjasni o svojim godinama. - To je uvek ružna stvar, bez obzira na godine. - Jeste - klimnu glavom. - Imaš li decu iz tog braka? - dalje je ispitivao. - Ne - odgovori, a pomisli „Hvala Bogu“. - A ti? - Da, jednog dečaka. Sa mnom je. Blagi Bože! Drhtaj prođe Višinim telom. On je plašio. Njegovo lice postepeno postade granitno tvrdo. Ovo je pogrešno izabran čovek za kinjenje, pomisli ona. U tom trenutku, ne znajući ništa o svemu tome, Viši oseti sažaljenje prema Benovoj bivšoj ženi. - Čedu je sedam godina. Pogledajući ga s vremena na vreme, Viši pokuša da razazna u kakvom je raspoloženju. Uzdah olakšanja ču se kroz njene usne, kada primeti da je izraz njegovog lica znatno omekšao, i da su njegove oči ponovo povratile svoj sjaj. - Je li on tako čvrst kao ti? - izlete joj pre nego što je uspela samu sebe da zaustavi. - Ne još - smejao se Ben. - Ali, biće. - Smeh je postajao gorak. Njega nijedna žena neće preći. Potrudiću se da ga pustim u svet potpuno pripremljenog. - Da on njih prelazi, je li tako? - upita Viši. - To je ružno, je l' da?

32

Čitateljski raj - Veoma - odgovori ona, vidno nestrpljiva. - Dobro. - Ben podiže ruke u znak povinovanja. - Shvatio sam. Ali, radi sopstvene odbrane, moram da kažem da ga podučavam kako da se na najbolji način ophodi prema jednoj - jednoj dami. Njegova smišljeno izvedena pauza nije promakla Viši. Bezobraznik, pomisli ona besno, da li ga podučava i kako da se ophodi prema jednoj ne-dami? - Nešto nije u redu? Ona se nesigurno nasmeši. - Odjednom sam pomislila da mene smatraš damom. - I to veoma posebnom damom - promrmlja ubedljivo. Pred kraj večere, dok su pili kafu, Ben se oglušio o dogovor. Podigavši svoju čašu, za trenutak je ispitivao pogledom njen sadržaj, a zatim pogledao Viši i svojom čašom dotakao njenu. Popio je gutljaj, zatim sačeka da i ona uradi isto, pa reče: - Amareto, piće ljubavnika. - Njegov osmeh je pozivao, pozivao na sve. - I mi ćemo to biti. To je još jedno obećanje. - Nemoj da se kladiš na to, kockaru - ljutito ga posavetova Viši. Bila je zaista besna, ali ispod tog besa, u njoj je tinjalo uzbuđenje koje je istovremeno plašilo i privlačilo. - Moram priznati da se ipak kladim - reče joj. - Bene... - Popij kafu. - Očima je prelazio po sali. - Mislim da domaćica želi da nam kaže nešto. Očigledno je da bulji u nas. Padala je kiša kada su izašli iz restorana. - Volim da jašem na kiši, ali, mrzim da se vozim dok pada. Zadrhtala je, setivši se pljuska koji je pratio kada se nedavno vraćala kući. - Sedi pozadi i uživaj - reče joj Ben. - Meni ne smeta da vozim kroz kišu. Dremljiva posle obilne večere, Viši se udobno smesti u kožno sedište automobila. Uveravajući sebe da on neće nikako uspeti da ispuni drsko obećanje bez njenog pristanka, zatvori oči i prepusti se prijatnoj vožnji.

33

Čitateljski raj - Viši - Benov nežan glas probudio je iz pol usna. Uspravivši se, ona pogleda ispred sebe. - Izvini, Bene - morala je da zastane, jer joj se zevalo. - Nisam navikla da mnogo jedem ovako kasno. Od toga mi se odmah spava - objasni ona. - Izvinjenje se prihvata - toplo se nasmeši Ben - ali uopšte nije bilo potrebno da se izvinjavaš. Ti naporno radiš, pa se i umoriš. - Oklevao je za trenutak, a onda naglasi: - Naročito ne meni. Pošto su upravo izlazili iz kola, Viši nije reagovala na to što je rekao. Ali, pitala se zbog čega baš ne njemu. Ipak, postavi mu pitanje dok je pratio prema njenoj sobi. - Pa, zato što sam svedok toga koliko energije potrošiš za svaki nastup -- objasni on. Ali, pošto su se trenuci ćutanja nastavili, Viši nije imala drugog izbora do da njegov odgovor prihvati površno. Kada su prišli njenoj sobi, ona izvadi ključ iz tašne, ne bi li uspela brzo da umakne. Ben naravno, to primeti i uze ključ iz njene ruke, a zatim sam otključa vrata. - Hoćeš li da mi ponudiš usne? - izazivao je. - Ili opet moram da ti kradem poljubac? - Bene, ja... - Dobro - uzdahnu on duboko. - Kako hoćeš. - Lice mu dobi odlučan izraz dok je spuštao glavu prema njenoj. - Ali, ako već moram da ga ukradem, mogu i da dobijem vrednu nagradu. Poljubi je. Nikada u životu niko je nije ljubio kao što to Ben čini sada. Nema nikakvog postupnog procesa. Njegove usne su napadale, gutale, a onda pobeđivale, a ruke su je polako primicale njegovom telu. Znajući da je pobeđena, pre nego što je uspela da pruži otpor, Viši se povinova njegovoj nadmoći. Sa pojavom prvog znaka predavanja, Benova taktika prebaci se na drugo polje. Nastavi da poništava njenu i najmanju nadu za pružanje otpora.

34

Čitateljski raj Budio je u njoj uzbuđenje, čulnu eksploziju, i to se osećalo na svakom deliću njenog tela. Bež razmišljanja, bez oklevanja, Višine ruke skliznuše oko njegovog struka, i ona se pribi uz njega, mrmljajući u znak protesta kada je on odvojio usne od njenih. - Viši - zaječa on - da li znaš šta mi radiš? - Da - priznade. - Onda me pozovi u sobu - kolebljivo joj predloži. - Ne mogu da vodim ljubav s tobom u hodniku. Odjednom se svako probuđeno Višino čulo sledi. Šta ona to radi? Je li poludela? Ona nije takva, zar ne? Ledena, a ipak drhteći od uzbuđenja, borila se sama sa sobom. - Ne možeš da vodiš ljubav sa mnom uopšte - uzviknu ona. Bene molim te, ne mogu. On naglo spusti ruke s njenog tela i koraknu unazad. Lice mu se smrknu. - Zašto si takva? - hladno je upita. - Ja... ja - šta je mogla da mu kaže? Kako da odbrani ono što i sama ne razume? - Nemoj da se naprežeš - Ben gotovo zareža. Naglim pokretom okrenu se da pođe niz hodnik, ali se ne pomeri nekoliko trenutaka. Jedva dišući, Viši ga je posmatrala. Odahnula je kada je ugledala kako je zategnutost mišića na njegovim leđima malo oslabila. Kada se okrenuo prema njoj, činilo se da su svi znaci besa nestali. - Mislim da nijednu ženu nisam toliko želeo kao tebe - reče joj nežno. - Pošteno te upozoravam, Viši. Ti bi trebalo da znaš da nameravam da te imam - i to uskoro. - Oči su mu se sužavale, njene usne odjednom zadrhtaše. - Lepojko, ti si se isto toliko uzbudila kao i ja. Neću ja biti jedini koji će imati nevolje da zaspi. Smešio se gotovo zajedljivo. - Neću da ti poželim laku noć, jer oboje znamo da ona to neće biti. - Zatim se okrete i ode.

35

Čitateljski raj

5.

Nekoliko časova kasnije Viši se uverila u tačnost Benove oproštajne rečenice. Noć nije bila laka; u stvari, bila je veoma teška i mučna. Viši je sada osećala sve one delove tela koje nije osećala toliko godina. Telo joj je žudelo za oslobađanjem. Na usnama je još uvek osećala Benove usne, koža joj je i dalje tinjala od njegovog dodira. A najneprijatnije bilo joj je saznanje da ga želi strasno. Ovo je potpuno nerazumno, mislila je ona ljuta na sebe, pokušavajući da smiri emocije. Besomučno je tražila opravdanje za svoje ponašanje. Dugo sam već sama. Umorila sam se. Počinjem da gubim razum. Nije vredelo. Negde pre zore, iznurena i fizički i psihički, Viši je morala da se pomiri sa neprijatnom činjenicom da je očajanje obuzelo posle Benovog odlaska. Rekao joj je da nijednu drugu ženu nije toliko želeo. Ona je znala kako je on to mislio, jer je njena želja za njegovim telom bila ravna njegovoj. Breda je volela svim svojim srcem i dušom, a ipak, čak ni na samom vrhuncu u njihovom vođenju ljubavi, on nije imao moć da je dovede do ovog stepena saznanja o samoj sebi. Upravo zbog toga bila je zaprepašćena kada je shvatila da Ben poseduje tu moć. Ona zagnjuri glavu u jastuk i zajeca. Postojalo je nekoliko različitih tipova muškaraca koje je ona zanimala i to su: tip konstrukcijskog inženjera, uspešnog biznismena i snalažljivog propagandiste. Svi su joj se dopadali, i to neki čak i izuzetno mnogo. Ipak, niko od njih nije uspeo da probije ledeni zid kojim se opasala posle Bredove prevare. Ovaj stranac je sada, samo za nekoliko trenutaka dok ju je grlio, uspeo ne samo da probije tu barijeru nego i da je ozbiljno uzdrma.

36

Čitateljski raj Šta je to, pitala se Viši u očajanju, što je toliko privlači ovom čoveku? Nesvesna pobuna protiv moralističkog vaspitanja? Ili neshvatljiva čežnja da odbaci opreznost i prepusti se riziku? Ili potajno ludilo? Viši nije znala niti je mogla pretpostaviti da je Ben opsednut kockanjem onoliko koliko je to bio Bred. Njene misli su se neprestano menjale strahovitom brzinom, a ipak, nije znala odgovor. Ali, jedno je znala: biće luda ako mu se ponovo približi. On bi mogao strašno da je povredi. Ako ga bude ponovo videla, izazivaće sudbinu, i patnju, jer jedno je bilo sigurno: prošli su sati od njegovog odlaska, a ona ga je istom silinom želela. Uprkos razumu i svim procenama, još uvek je čeznula za njegovim snažnim zagrljajem. Obuzeta tom željom, konačno je utonula u dubok san.

*** Viši nikad nije volela sredu, kao dan usred nedelje. Uvek je bilo nečeg veoma napornog ili dosad nog u tom danu. Ovoga puta sreda joj je izuzetno teško pala. Tri sata spavanja ipak nije osta vilo traga na njenom licu, zaključi, dok se spretno šminkala. Pripremajući se za izlazak iz sobe pokušala je da smisli najbolji način kako da izbegne Beneta Larkina. Bože, pa i sama pomisao na njega je uzbuđivala. Viši zadrhta. Kada je završila sa šminkanjem, ona izvadi lepe vunene pantalone i džemper od kašmira. Tamne čizme sa visokim potpeticama naglašavale su njene vitke noge. Čak i na jednom mestu kao što je ovaj hotel, gde su lepe žene uobičajena pojava, pogledi su je pratili na svakom koraku. Izabrala je mesto na kojem je sedela svih prethodnih jutara, tako da je isti konobar poslužio, ne propustivši da joj odmah uputi kompliment. - Izgledate tako dobro da bismo mogli da vas uvrstimo u dezerte našeg menija. - Hvala vam - uzvratila je osmehom.

37

Čitateljski raj Iako je konobar bio otprilike istih godina kao i njena sestra, Viši se osećala prijatno. Deo dana pre prvog nastupa ispunila je probama. Nije imala prilike da se u tom razdoblju sretne sa bilo kim do muzičara koji su je okruživali. To joj je i odgovaralo. U njenoj glavi bila je samo jedna osoba: Benet Larkin. Tokom pauza skrivala se u maloj garderobi, pokušavajući da samu sebe ubedi da uopšte nije nervozna zbog poslednjeg, večernjeg nastupa. Najzad, konačno je došlo vreme za taj nastup, a tada se pojavio i čovek koji je zaokupljao njene misli sve to vreme. Razapeta između želje i nagona da mu potrči u zagrljaj i druge da se bori za sebe, Viši nekako ipak uspe da izvede sve svoje numere, i to bez greške. A onda, kada je i poslednja pesma bila završena, ona se uobičajeno zahvali publici. Za sve to vreme pokušala je i uspela da ućutka unutrašnji glas koji joj je govorio da ne bude kukavica i da ne sme da pobegne. Ima još samo tri dana do kraja angažmana, govorila je sebi, a onda može da odleti svojoj kući. Naravno, ona može da izađe na kraj s njim i svojim mučnim osećanjima. Stojeći nasred sale, čekao je Ben. - Izgledaš veoma seksi večeras, i što se glasa, i što se odeće tiče - podeli joj kompliment kada mu se približila. Ako si nameravala da me zapališ, uspelo ti je. Ali, prvo da vidimo nešto drugo. Nisam ništa jeo od jutros i umirem od gladi. Potrči i brzo se spremi. „Reci mu sada“, govorio joj je neki glas. „Kaži mu da si umorna za izlazak. Kaži mu da ti nije dobro. Da si na ivici nervnog sloma. Kaži mu bilo šta, ali sada.“ Viši je dobro znala da treba da posluša savet koji je osluškivala. Pa onda, zašto, pitala je samu sebe nekoliko trenutaka kasnije ispred ogledala, zašto ga tako ponizno slušaš?! Jer, ona ga je zaista slušala. Kada je video da okleva, Ben jednostavno ponovi: Idi - i ona je otišla. Mora biti da sam stvarno budala, zaključila je. Ali, u svakom slučaju, ako ostanem hladna i zadržim emocije za sebe, moći ću bezbedno da večeram s njim.

38

Čitateljski raj Njene plave oči prekorno su je posmatrale u ogledalu. Ali, ja želim da ga vidim. Opirala se ona svome pogledu. Bar mogu da kontrolišem fizičke stvari uveravala je samu sebe. O, da, naravno, rugao joj se jedva čujni glas. Ben je čekao naslonjen nehajno na zid ispred garderobe. Dok mu se približavala, Viši oseti jače kucanje srca. - Ja sam sve gladniji - promrmlja on, pruživši joj ruku. - Ali u ovom času, moraću da se zadovoljim hranom. Viši nije mogla čak ni da se pretvara da ga nije razumela, jer je i sam pogled na njegovo telo budio njenu seksualnu potrebu. Igra se s vatrom, znala je to, pa ipak, kada je on pošao, povukavši je za ruku, ona krenu za njim bez imalo oklevanja. Baš kao i prethodne večeri, njegova kola su ih čekala. Ali, za razliku od prethodne večeri, kao da je Ben namerno izbegavao intimnu atmosferu: večerali su u velikom, sjajno osvetljenom restoranu. Hrana je bila obična, mada veoma dobra, a Ben je jeo kao da je stvarno umirao od gladi. Na svoje iznenađenje, Viši već posle prvog zalogaja shvati da je i ona veoma gladna, i pojede isto kao i Ben. Posle večere, dok su pili kafu, Ben je izvadio jednu malu kutiju iz džepa. - Imam nešto za tebe - reče nežno, pružajući joj kutijicu preko stola. - Mali poklon. - Ali, zašto?! - Samo ti otvori - nasmeši se on zagonetno. - Garantujem da te neće ujesti. Premeštajući kutijicu iz ruke u ruku, kao da je zaista pomišljala da će je nešto iz nje ujesti. Viši polako podiže poklopac. Sa usana joj se ote uzdah, kada je ugledala savršeno izrađenu zlatnu narukvicu. - Ali, Bene - Viši zaprepašćeno pogleda prema njemu - ja ovo ne mogu da primim. Ovo sigurno košta stravično mnogo. Krenula je da mu vrati poklon, ali Ben istog trenutka svojom rukom poklopi njenu.

39

Čitateljski raj - Cena se tebe ne tiče. Osim toga - nastavi zadirkujući je, dok je stavljao narukvicu - večeras sam rizikovao i sada slavim što sam imao sreće na kocki. Odjednom, od večere koju je Viši slatko pojela, bi joj muka. Koliko puta je čula slične reči od Breda? Doduše, Benov glas nije odavao tako grozničavo uzbuđenje kao Bredov, ali, to je i prirodno, Ben je stariji, zreliji nego što je to Bred onda bio. Boreći se sa mukom od očajanja koje se budilo u njoj, Viši pokuša prstima koji su drhtali da otkopča narukvicu. Da li Ben očekuje da mu ona na neki način plati za ovo? Ben rukom spreči Višine prste da otkopčaju narukvicu. - Bene, ja... - reči su presahle na njenim usnama, u trenutku kada je podigla glavu i ugledala izraz njegovog lica. Je li ga možda uvredila? - Neću moći da dođem da te vidim sutra uveče - Benov kontrolisani glas odzvanjao je u njenim mislima. - Zašto? - Viši se pokaja što je to izustila. Njen glas imao je nečeg posedničkog u sebi, nečeg na šta ona nije imala pravo. Pa ipak, činilo se da je to Benu godilo, jer se izraz njegovog lica pretvori u zadovoljni osmeh. - Jer sam obećao Čedu da ću da budem kod kuće - objasni. Naslonivši se na stolicu, klimnu glavom u pravcu konobarice i zatraži još kafe. - On je kod mog brata, Majka, s njegovom porodicom - nastavi kada je konobarica otišla. - Zadovoljan je tamo, ali očekuje da me vidi sutra kada se probudi. - Pogledavši na sat, dodade - tačnije, danas. - Naravno - promrmlja Viši u znak razumevanja. A onda ga upita: - Znači, sutra ćeš se za praznik lepo zabaviti. - Bez sumnje - nasmeja se Ben. - Moja snaha je savršena kuvarica. Ne bi me iznenadilo da čujem da je spremala hranu cele nedelje samo za ovaj dan. U stvari - nastavi ozbiljno - Šeli je zaista fantastična. Osim što je dobra kuvarica, ona je i divna majka i pedantna domaćica - ote mu se jedva primetan osmeh sa usana. Ona sigurno zna kako da usreći muža, jer je moj brat često veoma veseo.

40

Čitateljski raj Viši oseti snažan bol u grudima dok je Ben pričao o mnogobrojnim vrlinama svoje snahe. Šta to znači?, pitala se začuđena. Je li to zavist? Valjda nije ljubomora? Srećom, Ben je spasao od daljeg samoispitivanja. - Tebi će sigurno nedostajati porodica za praznik, a? - upita je, očigledno shvatajući da je nešto muči. - Da - odgovori Viši iskreno, a onda se nasmeja samoj sebi. To je stvarno smešno. Jedva da sam nekoliko praznika provela s njima za ovih deset godina otkad sam počela sa nastupanjem. Slegnu ramenima, kao da je pokušavala da se oslobodi svoje tuge. - Bar ću moći Božić da proslavim kod kuće. - Zar nećeš nastupati u hotelu za vreme praznika? - upita Ben naglo i oštro, što iznenadi Viši. - Neću - odmahnu glavom, zbunjena Benovim izrazom na licu. - Potpisala sam za ovu nedelju, a onda ponovo za vikend posle Božića do Nove godine. - To znači da ti ideš kući... kada? - upita Ben. - Planirala sam da krenem u nedelju ujutro - odgovori Viši. Hoću da stignem kući pre nego što se moji vrate iz crkve. - A gde ti je kuća? - tiho je upita. - U Pensilvaniji - odgovori posle duže pauze. - Pensilvanija je velika država - reče Ben na njeno očigledno opiranje da otkrije tačno mesto kuće njenih roditelja. - Blizu Lankastera - odgovori nerado. Koliko blizu? - insistirao je. - Bene - ona poče da se nervira. - Viši - nežno izgovori Ben. Viši se nasmeja. - Nekoliko večera ne daje ti dozvolu da ispitaš celu moju životnu istoriju - reče mu izveštačeno grubo. - Nisam te pitao za to - spremno joj odgovori Ben. - Samo za adresu. - Fresno, u Kaliforniji - slaga Viši. - Upravo si rekla da živiš u Pensilvaniji - uzdajnu on.

41

Čitateljski raj - Moji roditelji su u Pensilvaniji - objasni Viši. - Ja sam kod njih u poseti dok ne završim s ovim angažmanom. Već osam godina ne živim u Pensilvaniji. - To poslednje je zaista bilo istina. - Dobro, a koja je tvoja adresa u Fresnu? - bio je uporan Ben. Viši je oklevala, a zatim, slegnuvši ramenima, dade mu svoju bivšu adresu. Uostalom, nije važno, uveravala je sebe; nije ostavila na pošti ni u staroj zgradi svoju novu adresu. Viši je posmatrala Bena dok je zapisivao adresu u crni kožni notes, za koji je bila sigurna da je bio pun ženskih imena i njihovih adresa. Svaki kockar koga je ona upoznala - a bilo ih je mnogo u vreme dok je bila sa Bredom - kao da je znao armije žena, uključujući i samog Breda. Činilo se da kockari vole raznovrsnost u svim vrstama igara koje igraju. Viši nije bila u stanju da zaustavi drhtaj koji je obuze. - Je li ti hladno? -- upita je Ben. - Malo. Mora da je zahladnilo napolju. Duva neki vetar. - Nije baš sasvim slagala. Osećala je neki hladan vetar. - Onda, hajdemo odavde - još jednom pogleda na sat. Moraću uskoro da krenem na put. Tek nekoliko kilometara pre hotela, Ben prekide tišinu. - Jesi li sigurna da će ti biti dobro sutra, kada budeš sama upita je zabrinuto i nežno. Posle svih godina samoće, ovo je istinski uzbudilo. Problem je bio u tome što Viši nije želela da joj se to dogodi sa jednim kockarom. Ne, nikada s njima. - Da, biću malo usamljena - priznade. - Ali, budi siguran, preživeću. - Njen kratki smeh sadržavao je malo gorčine. - Ako ništa drugo, bar umem da preživim. Ben oštro pogleda prema njoj, ali, kako su već stigli ispred hotela, on ne reče ništa. Posle nekoliko trenutaka, Viši je već stajala ispred vrata od svoje sobe, posmatrajući Bena kako otključava bravu. Kada su ušli, on upali svetio i okrenu se prema njoj: Hoće li opet pokušati isto što i sinoć? Može li mu odoleti ako pokuša? Da li ona uopšte želi da mu odoli? Da! Ne. Ne znam,

42

Čitateljski raj pomisli Viši na kraju. Ben je stajao tik uz nju i njegova blizina uzdrma njenu razumnost. Dok je spuštao glavu prema njenoj, pokušala je tiho da mu se opre: - Bene, nemoj... - Samo jedan poljubac za oproštaj - promrmlja, a zatim spusti usne na njene. - Nedostajaćeš mi sutra - prošaputa i pomilova je po obrazu vrhovima prstiju. - I vratiću se u petak, važi? Viši klimnu glavom, boreći se protiv iznenadne topline koju oseti u svojim očima. - Hoću li i ja tebi nedostajati? - promrmlja u njeno uvo. - Da - odgovori, jedva dišući, govoreći sebi da uopšte ne želi da je on ponovo poljubi. - Viši - zaječa Ben, a onda odjednom ustuknu. - Moram da idem, obećao sam Čedu, ali - koraknu prema njoj pre nego što se ukoči. Činilo se kao da su njegove oči plamtele nad njenim licem. Bićeš ovde kada se vratim, je li? - Da, naravno - Višin glas je drhtao od osećanja sa kojima se borila. Njegova ruka, neobično čvrsta, krenu da podigne njeno lice prema svom, i on je ponovo poljubi. - Vidimo se u petak - prošaputa. - A sada, uđi pre nego što se predomislim i zgrabim te. Stajao je ispred nje, napet, dok ona nije zaključala vrata. Naslonila se na njih, teško dišući, čula je kako se udaljava. Drhteći od uzbuđenja, Viši je polako koračala kroz sobu, prema krevetu. Sela je na ivicu kreveta, ukočena, ruku čvrsto skrštenih na krilu, i tupo gledala u vrata, boreći se sa snažnom željom da skoči i potrči za njim. Šta joj se ovo događa? Šta joj on radi? Nije ona neka zaluđena tinejdžerka koja treba da padne kada ga ugleda. A ipak, to je upravo ono što je ona osećala, bila je nesigurna, blizu suza. Konačno, sa vrata, spustila je pogled prema čvrsto stegnutim rukama i slika je postala nejasna. Zlatna narukvica na njenom zglobu kao da joj se rugala.

43

Čitateljski raj Na trećem spratu, u njenoj sobi u kući roditelja, na samom dnu jedne od njenih kutija, nalazila se zaključana kožna kutija za nakit. U njoj je bilo tuce skupocenog nakita: prstenje, ogrlice, narukvice, minđuše, svih mogućih poklona koje joj je Bred od onoga što je na kocki dobijao, kupovao. Viši je tu kutiju zaključala pre šest godina. I od tada je nije otvorila. Mogla je da proda sve to. Mogla je i da da nekome, i da baci, jer joj ništa nije značilo. Ali, čuvala je taj nakit da bi je podsećao na to koliko malo vrede te stvari kada su poklonjene bez pravog osećanja. Bred je, u stvari, nikada nije voleo. Njegovi pokloni uvek su bili mamac. I od trenutka kada je istrčala iz one hotelske sobe, gde ga je našla u zagrljaju s drugom, sav taj nakit više nije imao nikakvog značaja za nju. Sada je jedan drugi muškarac, još jedan kockar, svoj dobitak zamenio za svetlucavi poklon. A samo noć pre toga rekao joj je otvoreno koliko je želi. Da li je i njegov poklon mamac? Sa Višinih usana ote se jecaj i ona se licem baci na krevet, šta je to što privlači takve muškarce? I šta je to što nju vuče njima? Jer nju nešto vuče Benetu Larkinu, nešto veoma jako. Nema smisla poricati to, čak ne ni samoj sebi. Najzad, Viši savlada san.

*** Praznik je za nju bio samo jedan običan dan. Kada se probudila bila je neraspoložena. Ali, trebalo je da se spremi za nastup. Zato, ode u kupatilo da se istušira. To je koliko-toliko osveži. Zatim se obukla. Bilo je više posetilaca nego što je to mogla da očekuje za jedan porodični praznik. Zahvalna zbog njihove pažnje, želela je da im bude što prijatnije, da ih što bolje zabavi. Njihov odgovor pun oduševljenja održavao ju je u istom raspoloženju sve vreme, između početka prvog nastupa i završetka poslednje numere. I tokom celog dana, i najmanji pokret njene ruke, podsetio bi je na Bena. Pokušavajući da što duže boravi van prazne sobe, Viši se pridruži svojim muzičarima: popila je sa njima piće za laku noć,

44

Čitateljski raj što ih sve iznenadi. Svake večeri su je pozivali, a ona ih je uvek učtivo odbijala. Veoma brzo je shvatila da svi oni znaju pravi razlog što je s njima u društvu. - Baš je bez veze, a - prokomentarisa glavni gitarista. Očigledno nije očekivao da ona odgovori, jer je nastavio, mrmljajući: - Raditi za vreme praznika baš je bez veze. - Aha - dodade bubnjar. - To je otprilike jedina stvar oko koje se moja stara i ja raspravljamo - zastade za trenutak, a onda se nasmeja i dodade - osim novca, naravno. - Šta se desilo sa onim visokim tipom koji te je jurio, Viši? upita je gitarista. Viši se odjednom ukruti, ali nekako uspe da održi glas na istoj visini. - Otišao je da provede praznik sa svojom porodicom. - Kada je odgovorila, sišla je sa barske stolice. Ono što je sada najmanje želela bila su pitanja o „onom visokom tipu“. Odmahnuvši glavom na drugu ponudu za piće, Viši se zahvali na društvu, požele im svima laku noć, i nerado se uputi prema svojoj sobi. Umorna ali ne i pospana, Viši se istušira, a onda obukavši spavaćicu, sklupča se na krevetu, uzevši ljubavni roman koji je prethodne nedelje kupila u hotelskoj prodavnici. Upravo je čitala veoma delikatnu scenu u priči, kada se začu tiho kucanje na vratima. To je tako trglo i uplašilo da je u trenutku ispustila roman na pod. Ponovo se začulo kucanje i ona pogleda na sat. Bilo je veoma kasno i ona ponovo pogleda prema vratima, ovoga puta prilično uplašeno. Ko se, do đavola... - Viši? Iako je glas bio veoma tih, nije mogla da pogreši čiji je. S prigušenim uzdahom radosti, Viši potrča sa kreveta prema vratima. - Bene! - uzviknu, jedva dišući kada mu je otvorila vrata. To je bilo sve što je uspela da izgovori pre nego što je on spustio svoje usne na njene. Ljubeći je Ben je nežno gurnuo natrag u sobu, nogom zalupivši vrata. U ruci je držao nešto nezgrapno što je sprečavalo

45

Čitateljski raj Viši da mu se više približi. Kada je podigao glavu, ona je videla da je u ruci držao veliku papirnatu kesu. Šta je to? pomisli ona, dok je glas očito napuštao od uzbuđenja. Benove oči milovale su je pogledom, a njegove usne otvarale su se u nežan, očaravajući osmeh. - Ovo? - pitao je, kao da je čitao njene misli. Kada je klimnula glavom, on promrmlja: - Imam osećaj da si večeras preskočila večeru. Jesam li u pravu? - Ona umesto odgovora ponovo klimnu glavom i njegov osmeh postade još nežniji. - Ovo je - on ispruži kesu - moja divna lepotice, ovo je tvoja praznična večera, zajedno sa vinom. - Ali, nije baš vreme... - poče nesigurno Viši. - Nema veze - Ben odmah uskoči - sada, kada sam ovde, ništa drugo nije važno. Viši je želela da se usprotivi njegovom uverenju, ali, ako je htela da bude iskrena, nije želela da mu protivreči. Sada joj zaista ništa drugo osim ove njene divne male sobe nije važno. - Ali, ovde nemam sto - smejala se Viši, pokazujući na oskudan nameštaj u sobi. Ben osmotri sobu, a onda pogleda dole, na tepih. - Pa, onda ćemo da priredimo praznični piknik - zaključi, spustivši kesu na pod i skinuvši kaput. Viši zastade dah u grlu, koliko od toga što ga je sa divljenjem gledala, toliko i zbog njegovog predloga. Do tada je uvek imao na sebi elegantno odelo, eventualno sportski sako, sa lepom košuljom i kravatom. Međutim, sada je bio u izbledelim farmerkama koje su mu savršeno stajale. Isto tako, izbledela košulja naglašavala je širinu njegovih ramena. Jedva uspevši da skloni pogled s njega, ona prošaputa: - Piknik? Ovde? Kako? - Da li imaš čist peškir? - Da, ali... - Nema ali... - Donesi peškir, a meni prepusti ostalo - zahtevao je Ben.

46

Čitateljski raj Viši se vratila iz kupatila sa velikim belim peškirom i, pridržavajući se Benove komande, raširi ga na podu pored kreveta, mršteći se sve vreme. Kleknuvši uz ivicu peškira, Ben stavi kesu pored sebe i poče da vadi raznorazne stvari iz nje, poput čarobnog mađioničara, koji vadi zečeve iz šešira. Kada ih je sve poredao na peškir, poče da ih otvara. - Sendviči od ćuretine. Zelena salata. Paradajz. Krastavci. Maslinke. Čips, Plastične viljuške. Plastični noževi. Papirni tanjiri. Papirne salvete. Dve prave čaše za vino. I - zastade radi većeg efekta - i rashlađeni šampanjac.

6.

Naslonjena leđima na jednu stranu kreveta Viši uzdahnu. Nije dosad ni shvatala koliko je gladna, a ipak je bacala novčić sa Benom da vidi ko će da dobije poslednju polovinu poslednjeg sendviča sa ćuretinom. Ona je pobedila. Ona prinese čašu usnama i popi gutljaj šampanjca, gledajući u Bena preko čaše. On se istegao na podu preko puta nje, ruku skrštenih ispod glave. Izgledao je dugačak i vitak, ali izuzetno privlačan. Pogledom je prešla preko celog njegovog tela i natrag. Susrevši se s njegovim očima, naglo zastade. - Pa, jela si - promrmlja on izazivački. - Molim? - Viši pokuša da pročisti grlo. - Kako to misliš? - Taj pogled koji si mi uputila bio je tako izgladneo, ptico pevačico. Sav sam zadrhtao. Umesto odgovora, Viši samo spusti pogled i popi još nekoliko gutljaja penušavog vina. I on govori o drhtanju! Atmosfera koja ih je okruživala mnogo se razlikovala od uobičajene. Ponašali su se kao dva bezbrižna mlada čoveka na neočekivanom odmoru.

47

Čitateljski raj Ben je zadirkivao, prepričavajući joj zabavne događaje i nezgode iz svoje prošlosti. - Moja majka je stalno govorila da se plaši da skine, ma i za trenutak, pogled sa mene uvek kada sam aktivno učestvovao u nekom sportu - smejao se, seća jući se. - Ako bih igrao košarku, i ako bi se desilo da ona za trenutak skloni pogled s mene, istog trenutka, obavezno bih se našao na podu, i to obično zamršeno sa još jednim igračem, kako se borim za loptu. Uvek je tvrdila kako sam ja dobijao više modrica, čvoruga i slomljenih kostiju nego šest drugih dečaka. - Igrao si žustro, je li? - nasmeja se Viši. - Pa, recimo da sam pokušavao da dam sve od sebe - priznade Ben. - Sećam se naročito jedne utakmice bejzbola. Majka je, naravno, bila u prvom redu publike, a ja sam branio prvu bazu. U jednom trenutku skočio sam za loptu i isprečio se pravo na putu onoga koji se zaleteo. - I šta se desilo? - zadihano upita Viši, zaneta njegovom pričom. - Uleteo je pravo u mene. On je odleteo na desnu, a ja na levu stranu. - Odmahnuo je glavom. - Sam đavo zna šta se sa loptom desilo! Ja sam, u svakom slučaju, završio u bolnici, sa napuklim zglobom i blagim potresom. Jadna majka. Zaista snosim odgovornost za svaku sedu vlas u njenoj kosi. U tom trenutku Viši se razneži, a Ben joj u tom trenutku zabacio glavu, ushićeno se smejući. - Mama je uvek govorila da ću jednom i ja dobiti svoje, i bila je u pravu. Čed je dosad bio sto puta u bolnici, i to uvek zbog nečeg veoma hitnog. - Zvuči kao da iver ne pada daleko od klade - primeti suvo Viši, na šta joj Ben osorno odgovori: - Pa, pretpostavljam da je tako. - A onda naglo promeni temu, postavši zabavan i veseo. Viši nije mogla da se seti kada se tako slatko smejala na tako smešne i besmislene Benove upadice, ali, zaista je sve to bilo zabavno, i ona je uživala u svakom minutu.

48

Čitateljski raj Popivši poslednji gutljaj vina iz svoje čaše, Viši se uspravi i poče da raščišćava ostatke improvizovanog piknika, svesna Benovog pogleda koji je pratio svaki njen pokret. Ben je uhvati za ruku i privuče k sebi. - Bene, kasno je već, stvarno mislim da bi trebalo da kreneš. Viši pokuša da se uspravi. Ali, Ben se jednostavno otkotrlja do nje i pritisnu je svojim telom. Iznenađena, a pomalo i uplašena, Viši je ležala savršeno mirno, zureći u njega. - Mislio sam na tebe ceo dan. - Spustivši glavu, Ben okrznu njene usne svojim, a onda poče da je ljubi uz samu ivicu uha. - Dok sam sa Čedom, gledao prazničnu paradu na televiziji, mislio sam na tebe - promrmlja on, i dalje je ljubeći. - Dok sam jeo snahinu savršenu večeru, mislio sam na tebe. Njenim telom prostruja jeza. - Kada sam gledao fudbalsku utakmicu sa Čedom i Majkom, opet sam mislio na tebe. - Glas mu je ponovo bio prigušen. - A kada sam ležao u krevetu, pokušavajući da zaspim, i tada sam mislio na tebe. - Njegove usne pronašle su puls na njenom vratu, koji je snažno lupao. - Ti - Viši zastade dah, i ona jedva uspe da izgovori: - ti si noćas već pokušao da zaspiš? - O, da - nežno se nasmeja Ben. - Hteo sam da rano ujutru krenem. Zato sam rano i otišao u krevet, odmah kada sam stavio Čeda da spava. - Njegove usne kretale su se po njenom vratu i ponovo se vraćale na uvo. - Samo sam gubio vreme. Nije bilo nade da ću zaspati. Sve o čemu sam mogao da mislim bila si ti. Strah i obazrivost prepustili su se toplini koja je osvajala Višino telo. Benov miris pored nje zamutio je njene misli, zbunjivao je sasvim. Njegovo telo koje je osećala na sebi, uzbuđivalo je do ludila. A njegov glas, koji je više mrmljao nego govorio, budio je harmoniju u njoj. - I ja sam na tebe mislila. Njegovi prsti rasplitali su joj kosu, i on okrete njeno lice ka svome. - Zagrli me - šaputao je. - Poljubi me. Pokaži mi da sam ti nedostajao onoliko koliko i ti meni.

49

Čitateljski raj Ne zaustavivši se da razmisli, Viši obavi ruke oko njegovog zategnutog vrata i spusti usne na njegove. - Viši... Osećala je njegove prste na kopči svoga kaiša, i u tom trenutku sevnu nešto u njenim mislima, i ona se naglo odmače od njega. - Nemoj, Bene! - Ja sam zreo muškarac, Viši, a ne klinac - šaputao joj je nešto grublje. - Ja ne mogu da se uključujem i isključujem po komandi. On otkopča kaiš na njenoj haljini. Njegove divne oči, koje su sjajile varnicama najjače vatre, sagorevale su na njenom drhtavom telu, sada potpuno vidljivom. - Ti ne želiš isto koliko i ja ft tebe - reče Ben, očiju prikovanih za vrhove njenih grudi koje su se probijali kroz tanku tkaninu. Spuštajući polako glavu, dotače njene grudi. Viši zapljusnu talas čulnog zadovoljstva. Njegove usne kružile su njenim grudima, izuzetno je uzbuđujući. Toplina njegove ruke na njenoj goloj koži ponovo upozori Viši. Otrgnuvši se od njega, počela se vrpoljiti na podu. - Bene, molim te, prestani - bojim se - tiho je jecala. - Bojiš se? - Ben ispravi glavu, - Viši, pa ti si zrela žena. Bila si udata, i verovatno si imala još nekog posle... - Ne, nisam! - Njeno očajničko poricanje zbuni ga i to se oseti u njegovom tonu. - Nije bilo drugih, u tome je stvar. Nisam mogla da dopustim da me bilo ko dotakne. - Blagi Bože - promrmlja Ben. A onda, spustivši glavu na njen vrat, prošapta: - Koliko dugo je to trajalo? - Skoro šest godina - priznade ona nerado. - Nemaš čega da se plašiš - nežno joj je šaputao u uvo. - Neću da te forsiram. Ni da te povredim. - Podigavši glavu, nežno joj reče: - Pogledaj me, Viši. - Bene ja... - Pogledaj me.

50

Čitateljski raj Njegova ruka ponovo je milovala i vraćala toplinu i mekoću njenom ukrućenom telu. Sa slatkim uzdahom Viši okrete glavu i pogleda u njegove sjajne oči. - Ti me želiš - šaputao je. - Znam da me želiš. I ti znaš da ja tebe želim. Nemoj da misliš na prošlost. Pusti je. Zagrli me i pribij se uz mene. Ja ću te odvesti na mesto gde nema straha i bola, gde je samo zadovoljstvo, i to za oboje. Toplina njegovog glasa otopi hladnoću koja se probijala do tog trenutka. Njegova nežna ruka ponovo je budila uspavanog lava. - Poljubi me, Bene - jecala je Viši, prepustivši se toj želji koja raste. - Voli me. Odvedi me na to mesto.

*** Prvo što je Viši pomislila kada se probudila bilo je da je već sigurno uveliko dan, pošto je sunce koje se probijalo kroz jedini prozor u sobi, bilo visoko. Drugo što je pomislila bilo je: Ja sam gola kao od majke rođena! Sada već potpuno budna, bila je svesna težine Benove ruke na svome telu, i što je važnije, druge tople ruke koja joj je milovala grudi. Ben. Uspomene na sate koje je provela u njegovom zagrljaju ponovo su jurnule u njene misli i, uzdahnuvši zadovoljno, Viši zatvori oči, prepuštajući se sećanju. On joj je obećao mesto u kojem se neće bojati niti će je nešto boleti, i nežno, šapućući joj blage reči nejasno izgovorene, ali sa jednim jedinim značenjem, svojim rukama, usnama i jakim telom, ispunio joj je obećanje. Viši je to mesto posetila mnogo puta pre toga, naravno, tokom šest meseci braka sa Bredom, ali ipak, sa Benom je sve bilo drugačije, tako savršeno novo, neistraženo. Možda, mislila je sanjivo, možda je to mesto, to kraljevstvo čisto čulnog. Ćudljivi osmeh pojavi se na njenim usnama. Oseti kako joj se smeh budi dok se telo pored nje pomera.

51

Čitateljski raj - Dobro jutro. Nežno, njegov topli dah pomilova joj osetljivu kožu pored uveta. Istog trenutka, Viši se približi njegovim usnama. - Dobro jutro. Okrenuvši glavu malo, dotače njegove usne. - Jesi li se dobro odmorila? - upita je, prekidajući posle svake reči i ljubeći je. - Divno - zadihano izusti Viši, dok je on budio novi život u njenom telu. - A ti? Okrenuvši se prema njemu, Viši ga pogleda u oči. - Jesam li te učinio srećnom? - Veoma srećnom - priznade Viši, milujući ga po grudima. - Hoću li te ponovo usrećiti? - pozivao je. - Da, molim te, učini to. Bila je u kupatilu i nežni mlaz tople vode veoma joj je prijao. Probudila se, konačno, nekoliko trenutaka pre toga, ne verujući časovniku na koji je pogledala. Prošlo je više od pola dana. Izašavši iz kade, osušila se peškirom, a zatim je skinula kapu za kupanje. Naglim trzajem glave zabacila je svoju gustu, mrku kosu i raščetkala je. Obukavši se, čvrsto je zategla pojas, otvorila vrata i izašla u spavaću sobu baš u trenutku kada se Ben budio. - Zdravo - cerio se, dok su mu polusanjive oči tumarale njenim telom. - Zdravo ti - nasmeši se i ona, posmatrajući ga pažljivo. Ben je bio go do pojasa, i izgledao je savršeno izazivački. Podsetivši se na to koliko je sati, Viši skloni pogled s njegovog tela i ode ka toaletnom stočiću da se našminka. Jednim krajičkom oka, videla ga je kako se zadovoljno proteže. - Ova fizička aktivnost stvara apetit - zadirkivao je, bučno zevajući. - Ja umirem od gladi. A ti? - Mmm - promrmlja Viši, pažljivo nanoseći rumenilo. - Ali, potrebnija mi je šolja kafe. Naslonivši se na naslon stolice, Viši ponovo uze četku za kosu, i namršti se kada ugleda nekoliko zamršenih mesta na njoj.

52

Čitateljski raj - Donesi tu četku ovamo u daj da ja to uradim - zapovedi Ber uspravljajući se u krevetu. - Bene, vreme je! - Viši se neubedljivo usprotivi. - Neće biti potrebno više vremena meni da to uradim nego tebi - zaključi on. - Sada, dođi odmah ovamo. Uzdahnuvši u znak poraza, Viši priđe krevetu, pruživši mu četku, sede na ivicu kreveta i okrete mu leđa. Laganim i nežnim pokretima, Ben iščetka sve čvorove u njenoj kosi, pomažući se prstima. - Obožavam tvoju kosu - nežno joj reče. - Podseća me na čokoladu. - Nagnuvši se prema njoj, zaroni lice u njenu kosu. A onda, razdvojviši je, spusti nežan poljubac na vrh njenog vrata. - Obožavam čokoladu. Jak bol oseti Viši u grudima i ona se ugrize za usnu da ne bi jauknula. Koliko je puta promrmljao tu reč obožavam ili volim tokom proteklih nekoliko sati? - Volim da osetim tvoju kožu pod rukama - reče joj. - Volim oblik tvojih usana - šaputao je, prelazeći rukama preko njenih usana. - Volim da vodim ljubav s tobom - disanje mu se polako vraćalo u normalno. Ali, nijednom joj nije uputio reči: „Volim te“, pomisli Viši sa bolom. Naravno, suviše je rano. Znaju se manje od nedelju dana. Ona je drhtala dok je Ben ljubio po vratu. Privlačnost koja je među njima vladala, bila je veoma jaka, ali za Viši fizička privlačnost odavno nije povlačila za sobom i samu ljubav. Uznemirena ovim mislima, Viši se prenu i pomeri. - Šta je? Ona nije morala da vidi njegovo lice, pa da zna da se namrštio. - Ništa. Izbegla je sopstvene oči u ogledalu. Ništa, osim što se bojim da sam se zaljubila, i da baš nisam načisto kako da se iskobeljam, pomisli.

53

Čitateljski raj - Zašto si se tako odjednom odmakla od mene? - insistirao je da mu odgovori. Nije nameravala da mu otkrije svoje misli i dileme. - Hoću da popijem šolju kafe, Bene - odgovori s nameštenom lakoćom - i ubrzo ću imati problema sa vremenom, ako ovako nastavim a zatim dodade: - Zar nisi rekao da umireš od gladi? Tek kada se krajevi njene kućne haljine otvoriše, Viši shvati da na sebi nema ništa. O, zaboga, zaječa ona u sebi, zašto ne ide u kupatilo? Oklevajući od nelagodnosti, brzo pogleda u njega. - Mislio sam da ti se pije kafa, a? - reče Ben, dopuštajući joj da shvati da on veoma dobro zna zašto ona okleva. - Bene, molim te. - Naravno, ako si se predomislila. - Nije se obazirao na njenu molbu, već se udobnije smestio u postelji. - Zašto se ne vratiš u krevet na pola sata? - Podiže jedan kraj pokrivača, pozivajući je. Nestrpljenje, frustracija i sev ljuti ne ukrutili su joj telo. Ne trudeći se da odgovori, otišla je do ormana sa odećom. Skinula je kućnu haljinu, bila mu je okrenuta leđima. - Okreni se, Viši. Bila je to nežna komanda, ali ipak komanda. - Bene! - Okreni se. Glas mu je bio još nežniji, ali komanda se još više osećala. Ponosito podignuvši glavu, Viši se polako okrete prema njemu, ne mogavši da kontroliše crvenilo svoga lica koje je gorelo. Ben je ćutao dok ju je posmatrao od glave do pete. Tek kada su mu se oči ponovo spustile na lice, video je da su joj oči zatvorene. - Pogledaj u mene, Viši. Ona oseti kako joj vrelina kulja u lice dok je dizala kapke. - Ti si zaista lepa žena - reče značajno. - Nema razloga da se neprijatno osećaš. Naročito kada si sa mnom. Izazivački osmeh lebdeo mu je na usnama. - Dobro, sada možeš da se obučeš, ali je nameravam da te posmatram za to vreme. Po meni, oblačenje žene je nešto što može najviše da uzbudi.

54

Čitateljski raj - Bene! - uzviknu Viši, još više zbunjena njegovim primedbama. Njegov ushićeni smeh učinio je da je ona bezglavo počela da korača napred-nazad ispred ormana sa odećom. Zgrabila je crvenu haljinu i nervozno, svesna Benovog pogleda koji je nije napuštao ni za trenutak, obukla se na brzinu. Obula je sandale, a zatim je žurno iščetkala kosu i ponovo okrenula lice prema Benu. - Senzacionalno. - Odobri on njen izbor haljine. A onda, na njen potpuni užas, zbaci pokrivač sa sebe i skoči sa kreveta, očiju punih uzbuđenja. Kako božanstveno on izgleda! Nema ni trunke suvišne težine na njegovom visokom, mišićavom telu. Da li se još uvek bavi sportom? pitala se Viši. - Pa? - insistirao je on, trudeći se da zadrži ozbiljan izraz. - Senzacionalno - Viši je uspela da stidljivo izgovori. Još jednom njegov zadovoljni smeh ispuni malu sobu u kojoj su se nalazili. - Ti si jedno dragoceno stvorenje, da li ti to znaš? - upita je. Znajući da ona na to ne može da odgovori, on je upozori! - Beži odavde dok još možeš, vidimo se u kafeu za petnaestak minuta. Zaprepašćujuće, ali ne samo da je stigao za tih petnaest minuta, nego i nekoliko minuta ranije. Taman je popila sok i upravo počela da jede tost i pijuckala drugu šolju kafe, kada joj se Ben pridružio. - Je li to sve što ćeš da jedeš? - mrštio se on zbog njenog slabog doručka. - Nikad ne doručujem obilno - odgovori Viši posmatrajući njegovo obrijano lice. Imao je na sebi tamnosmeđe pantalone i pulover sa tamnim prugama. Pruge na ramenima naglašavale su njihovu širinu i Viši uzdrhta pomislivši na neodoljivu privlačnost njegovog tela. Ona oseti kako su joj se obrazi ponovo zarumenili. Bila je veoma zahvalna Benu što je upravo u tom trenutku bio okupiran proučavanjem menija.

55

Čitateljski raj Podigavši čašu i prinevši je ustima, Viši srknu nekoliko gutljaja. Ovoga puta sama si to tražila, rekla je sebi. U dvadeset drugoj godini čoveku se može oprostiti što se ponaša kao budala. Ali, uplitanje u istu glupost u dvadeset devetoj godini - to povlači samo sažaljenje. Ne, odmahnu glavom, ja sigurno nisam zaljubljena, meni se to ne može desiti. Ovo je samo fizička privlačnost, pravdala se sebi. Pokušavajući da izbegne odgovor na pitanja koja je samoj sebi postavljala, nehajno je posmatrala stolove oko sebe. Kroz žamor u restoranu čula je Bena kako poručuje doručak. Pogledala je prema konobarici. Izraz na devojčinom licu pokazivao je upravo sve ono što je Viši videla na licima nekoliko mladih žena koje su sedele u toj prostoriji. Sve one nisu skrivale svoje interesovanje za privlačnog muškarca koji sedi za njenim stolom. Iako joj je osećanje koje je gorelo u njoj bilo potpuno nepoznato, u isto vreme bilo je nepogrešivo prepoznatljivo. Uzdahnuvši, Viši priznade da ono što u tom trenutku oseća nije ništa drugo do prosta ljubomora. Pored toga, priznala je konačno samoj sebi da ono što joj se dešava tih dana pokazuje da se zaljubila. Odjednom, želela je da se udalji od Bena za neko vreme, i, završivši kafu koju sada nije želela, spusti l je na tacnu i odgurnu stolicu nazad. - Hej, ti - tiho protestova Ben. - Kuda ćeš? - Na posao - odgovori Viši, izbegavajući njegov pogled. - Ali, imaš još vremena. - On pogleda na sat i namršti se. Otkud ta iznenadna žurba? - Nije žurba - slaga Viši. - Imam problema sa jednom numerom i hoću da je isprobam sa momcima. Iako se i dalje mrštio, Ben prihvati ovo na brzinu izmišljeno objašnjenje i ustade. Kad se ona pomerila od stola, uhvatio ju je za ruku. - Vidimo se, je li u redu? - upita, netremice je gledajući. - Pa, naravno - poče ona, a onda zadihano izgovori - o, Bene! baš u trenutku kada je on hteo da je poljubi pred svim gostima.

56

Čitateljski raj Njegov mio smeh odzvanjao joj je u ušima dok je žurno izlazila iz kafea, pokušavajući da izmakne radoznalim pogledima. Preostali deo dana i noć, kao i sledeći dan i noć činili su se kao da izmiču neverovatno velikom brzinom. Saopštila je Benu svoju nameru da u nedelju sama ujutro pođe kući, iako nije izgledalo da je on presrećan zbog toga, ipak nije pokušao da je odvrati. On je bio na svakom njenom izvođenju i sedeo za istim stolom, svaki put joj deleći komplimente kada bi mu se pridružila. Obe večeri insistirao je da pođe s njim na laku večeru između dva izvođenja. I obe te noći izvodio bi je na kasnu večeru ponovo u jedan od mnogih hotelskih restorana. I oba puta radije je birao njenu sobu nego njegovu. Nisu mnogo govorili, ali su se stalno nežno držali za ruke. U subotu kasno uveče, satima posle povratka u njenu sobu, Ben započe temu koju su oboje do tada pažljivo izbegavali. - Ostani sa mnom sutra celog dana - molio je svojim dubokim glasom.- Nema razloga da budeš kod kuće ranije, je li tako? - Nije čekao da mu odgovori, i dalje je insistirao: - A ni ja ne moram da se vratim na posao pre ponedeljka ujutro. - Ti radiš? - iznenadi se Viši, do tada uverena da svi kockari, poput Breda, ne rade ništa drugo osim kockanja. - Bože, pa naravno da radim!? - Ovoga puta Ben je bio iznenađen. - Ja... mmm... Njegove oči zasjaše od uzbuđenja. - Ja radim nešto što ima veze sa verovatnoćom, tako da kažem. Da li si misila da opstajem uz pomoć privatnog prihoda ili tako nečeg? - Ne, ovaj... zamuckivala je Viši. - U stvari, ne znam ni šta sam mislila. - Znala je veoma dobro šta je mislila; samo nije htela da mu otkrije svoje pretpostavke. I, bilo kako bilo, protekle nedelje sigurno nije bio zaokupljen poslom. - A-ha! - Zatresao je glavom kao da je upravo nešto razjasnio. - Garantujem ti da radim. - Glas mu je zvučao prekorno. - U svakom slučaju, biću u jednom novom projektu koji počinje od ponedeljka ujutro i sve to, zajedno sa svim prazničnim planovima koje je Čed napravio, bogami, neće mi dati da se mnogo odmaram pre Božića. - Zastao je i poljubio je. - Nedelja će biti naš poslednji

57

Čitateljski raj dan koji ćemo provesti zajedno pre Božića. Ostani sa mnom, molim te. - Ali, Bene, rekla sam svojima da ću biti kod kuće do podneva - objašnjavala je Viši. - Osim toga, zaista ne bih volela da vozim noću. - Dobro, to mogu da razumem - priznade on. - Ali, mogla bi da ostaneš bar do poslepodneva. Bar sačekaj dok ručamo zajedno, i još uvek ćeš moći da stigneš kući pre mraka. Ne treba ti više od tri sata. Za sve to vreme obasipao je poljupcima i Viši, prepustivši se svojim čulima koja su gorela, po pusti. U nedelju, rano ujutro vodili su ljubav tako burno da se to graničilo sa vatrom. Iako su svim snagama pokušavali da zadrže to nedeljno jutro, podne i vreme ručka neumitno je došlo i prošlo. Stigao je i trenutak kada se odlazak više nije mogao odlagati. Ben je izneo njene stvari do hotelskog ulaza i predao ih vrataru pre nego što se okrenuo da je uhvati za ruke. - Doći ćeš prvi dan posle Božića, je li tako? - glas mu je bio promukao i čudan. - Da - prošaputa ona, osećajući napor da se obuzda. - I ja ću tada doći - obeća on. Savivši glavu, poljubi je veoma nežno, a onda, pustivši joj ruke, koraknu nazad. - Srećan Božić, Viši. Vidimo se za četiri nedelje. - Vidimo se - reče ona. A onda koraknu prema njemu nežno ga poljubi u obraz, prošaputavši; - Srećan Božić tebi i Čedu, Bene. - Rekavši to, okrenu se i žurno ode prema svojim kolima. Nije joj palo na pamet sve dok nije prešla već stotinu kilometara od Atlantik Sitija da je sasvim zaboravila da ga pita kakvim se poslom bavi.

58

Čitateljski raj

7.

U toku vožnje, Viši je sve vreme morala da se bori sa snažnom željom da okrene kola i vrati se Benu. Ali, ona je znala da bi bilo besmisleno ako to uradi, jer joj je Ben rekao da će ubrzo posle njenog odlaska otići, kada spakuje stvari i plati račun. Ipak, potreba da bude s njim nije iščeznula. Jutro je bilo sveže i vedro, ali već negde oko ručka pojavili su se oblaci i narušili plavetnilo neba. Što je Viši dalje odmicala, nebo je postajalo sve mračnije. Bila je na nekih desetak kilometara daleko od kuće, kada je kiša počela da pada. U tom trenutku prestala je da samu sebe prekoreva što nije pristala na Benovu molbi, da ostane ceo dan. Ona zaista ne voli da vozi noću, a još manje po kiši. Viši duboko uzdahnu i skrenu na puteljak koji je vodio do kuće njenih roditelja. Baš kao i nekoliko nedelja pre toga, Bet je izašla pred kola da je pozdravi. - Zdravo - doviknu joj, sišavši sa stepenica ispred trema. - Baš si stigla na večeru. Kako je bilo? - Veoma dobro - nasmeši se Viši. - Bolje nego što sam očekivala. Otvorivši prtljažnik, ona izvadi kofere i dodade: - Dobri su bili ovi moji iz grupe, pa sam i ja onda morala da budem dobra. - Bez veze - frknu Bet, uzevši jedan od kofera. - Ti si uvek bila dobra. Smejale su se u trenutku kada im se otac pridružio, izašavši iz kuhinje. - Kakvo je to cerekanje? - pitao ih je - Kada je shvatio da je jedina reakcija na ove njegove reči njihov osmeh, uzvrati im. - Baš je dobro kada vas čovek čuje da se opet zajedno smejete priznade on, zagrlivši Viši. - Dobrodošla kući, dušo. - Toplo je pozdravi. - Kako je bilo? - odzvanjalo je Betino pitanje.

59

Čitateljski raj - Divno - smejala se Viši, shvativši da joj kasnije isto pitanje predstoji od majke. - Pričaću vam za stolom. - Osim, naravno, nekoliko detalja, mislila je ona, koje nameravam da zadržim za sebe. Kao što je Viši očekivala, prve reči koje je njena majka izgovorila bile su: - Je li sve bilo u redu? Dok su se gostili, Viši je u najkraćim crtama, iznela događaje tokom nedelje a onda, pošto nijedan od njih nije bio u Atlantik Sitiju, posle procvata hotela sa kazinima, počela je veoma detaljno da opisuje sve hotele u kojima je bila. Dok su pili kafu i jeli kolače, majka pogleda mršteći se kroz prozor, na koji se slivala kiša. - Nadam se da ova kiša ne najavljuje hladnoću - zabrinuto primeti. - Držala sam pesnice da lepo vreme ostane za sledeći vikend. - Zašto? - upita Viši. - Šta se događa sledećeg vikenda? - Džon i njegova porodica dolaze na jedan dan sledeće nedelje - objasni majka. - Džon će da pomaže teti oko ukrašavanja za Božić. - O, to će biti zabavno - uzviknu Bet, dok su joj oči primetno svetiucale. - Čitav jedan dan će nam pokloniti pokvareni Robert. - Prestani, Bet - korila je majka, boreći se sa sopstvenim osmehom na usnama. - Tvoj bratanac nije pokvaren. On je samo više dečačić nego mnogi drugi. Opis unuka njene majke probudi uspomenu u Višinoj glavi. „Majka je uvek tvrdila da sam ja dobijao više modrica i ožiljaka nego ostalih šest dečaka, sećala se ona Benovih reči. Da li je i Ben, pitala se ona sanjivo, bio isti takav pokvareni Robert u svojoj petoj godini? Viši je morala da savlada smeh. Bilo je teško zamisliti Bena kao malog dečaka koji seje strah. Ali opet, mislila je Viši, on je pokazao đavolačku stranu svog karaktera više puta. - Da li ti to dremaš, Viši? Betino pitanje prenu je iz sanjarenja i, odagnavši uspomene, Viši se nasmeši i izvini se sestri.

60

Čitateljski raj - Izvinite me. Obuhvatila je pogledom troje dragih ljudi za stolom. - Malo sam umorna. Mislim da ću odmah čim vam pomognem oko raspremanja stola otići u krevet. - Ne moraš ništa ti da pomažeš. Pošto sam ja jedno srce od čoveka, ja ću to srediti - ponudi Bet - tako da ti možeš već sada da ideš na spavanje - nastavi ona. - Čak ću i da ti donesem torbu koja ti treba. - O, Bet, ti si tako dobra da čovek ne poveruje - pohvali Viši svoju sestru. - Blagi Bože -- vajkao se otac. - Poštedi me kuće sa ženama. Pretpostavljam da je jedini pravi odmor za mene čitanje novina. Viši, Johana i Bet se pogledaše, a onda prsnuše u smeh, poput tri šiparice. Čim se raspakovala, Viši odmah pojuri u krevet i zagleda se u tavanicu, osećajući da joj Ben nedostaje više nego što je mogla i pomisliti. Šta on sad radi, pitala se čežnjivo. I gde je? Nikad ga nije upitala gde stanuje. Povremeno je pominjao centralni Nju Džersi, ali to je bilo veoma neprecizno. Ali, kada je već kod toga, i ona je njemu dala pogrešnu adresu. A čak mu nije rekla ni telefonski broj svojih roditelja! Pa, uzdahnu Viši, to nije dobar početak za neku trajnu vezu. Bilo kako bilo, Viši je ipak gajila nadu u svom srcu. Prvi dan posle Božića. Reči, poput tihe molitve, odzvanjale su u Višinoj glavi. Pre nego što je zaspala, pomislila je kako se ne seća nijednog Božića, osim onih kada je bila mala, kada je nestrpljivo čekala Božić. Viši je bila sigurna da će joj dani proći jezivo sporo, ali zahvaljujući njenoj majci, nisu. Pošto nije imala šta da radi, niti je kuda išla, Viši je stalno bila u farmerkama i lakoj majici. Tako je bilo i tog ponedeljka ujutro. Kada je ušla u kuhinju, bilo joj je veoma milo, kada je videla majku u pantalonama i staroj flanelskoj košulji koju je uzela od oca, s rukavima povijenim do lakata. Stajala je na lestvicama, brišući nešto na kuhinjskom elementu. Sve je u kuhinji bilo razmešteno.

61

Čitateljski raj Prozori su bili bez zavesa, stolice skupljene u jednom uglu, a svi ukrasi koji su visili na zidu sada su se nalazili na stolu. Iznenađena Viši, upita majku: - Šta ti to radiš? - Igram - uzvrati majka spremno. Viši se nasmeja. U svojoj šezdesetoj godini smisao za humor kod njene majke bio je tako istančan kao da joj je trideset godina. Majčine oči zasvetlucaše dok je uzvraćala osmeh. - Ima soka u frižideru, hleb je u kutiji, a kafa ti je u džezvi. Posluži se. - Rekavši to, okrenu se prema zidu. Očistivši jedan ugao stola i privukavši ponovo stolicu, Viši je napravila sebi tost i sipala sok. Stojeći pored frižidera i pijuckajući sok, mrštila se u pavcu majke. - Ne bi trebalo to da radiš - posavetova je. - Jedino tako mogu da dođem dovde i da obrišem - odgovori majka odsečno, a onda okrenuvši lice prema kćerki, nežno dodade. - Znaš, nisam ja baš oronula. - Znam, znam - odmahnu Viši glavom. - Znam da možeš više od mnogih koji nemaju ni pola tvojih godina, ali ipak me malo nervira kada te vidim gore. Zašto ne siđeš i popiješ sa mnom šolju kafe? Kada doručkujemo, ja ću to da obrišem. Viši i Johana su provele celu tu nedelju u spremanju kuće. Iz kuhinje su prešle u trpezariju, a zatim i u ostale delove kuće, uključujući i treći sprat. Do subote ujutro Viši je već počela da ponovo oseća strahopoštovanje prema svojoj majci, jer ona ne samo da je držala korak sa Viši, nego je i prednjačila i žurno poslovala po kući. - Izgledaš kao da ši imala jezivo napornu nedelju - reče Bet, koja je lukavo izbegla spremanje, izvlačeći se na školu. - Malo napornog rada nikome ne šteti - odgovori Johana, svojoj mlađoj kćerki. - Ti možeš da postaviš sto, mlada damo reče joj nešto strože, a onda dodade: - Viši, idi napolje i zovni oca. U štali je. Viši posluša majku, koračajući kao da se boji da će isprljati tek izglancani pod.

62

Čitateljski raj Nedeljno jutro svanulo je vedro i toplo. Mir kuće bio je narušen dolaskom Džoša, Karoline i njihovog „pokvarenog“ Roberta. U trenutku kada je snažno zagrlila petogodišnjeg bratanca, Viši je samu sebe ubeđivala da je Robert samo više radoznao nego ostala deca, a da nikako nije pokvaren. Ali, do kasnog poslepodneva uspela je da se uveri u suprotno: Robert je uspeo da se umeša u skoro sve, tako vukući za sobom ne samo rođenu majku, već i Viši i Johanu. Bet, pošto je izašla posle ručka, još jednom uspe da izmakne. Čim se spustio mrak, i svetla se upalila, svi su ušli u kuću i počeli da se dive dekorativnim radovima koje su davno napravili Ljuk i Džoš. I, kao po dogovoru, oboje su istovremeno uzdahnuli. - Ne mogu da verujem da je ostalo manje od tri nedelje do Božića - primeti Karolina. - Imam tako mnogo da uradim za pripremanje, a znam da će nedelje bukvalno proleteti. Možda za tebe, mislila je Viši. Ali, za mene, nedelje će biti produ ge. Odjednom, uplašena od svoje čežnje za Benom, i želje da bude s njim, a da ne bi mislila o njemu, Viši žurno ode u kuhinju da počne pripremanje večere; - Imam ideju - reče Džoš dok su večerali. - Kada završimo s jelom, mogli bismo da se odvežemo do Božičnog sela u Benvilu! Robert bi se oduševio. Robert ne bi bio jedini, pomisli Viši. Za razliku od mnogih drugih muškaraca, Džoš nije patio od preteranih priprema za praznike. Uživao je u svakom trenutku, i njegov entuzijazam bio je zarazan. - Zvuči zabavno - složi se Ljuk, otkrivajući da je Džoš od njega nasledio svoju ljubav za ovakve stvari. - Neka Viši vozi - dodade, zadirkujući je. - Mnogo si dobar - suvo odgovori Viši. - Ali, u pravu si, zvuči zanimljivo. Ima već skoro petnaest godina otkad nisam tamo bila. - Onda ćeš biti prijatno iznenađena - pridruži im se Bet, upravo se vrativši kući. - Bila sam gore sa nekom dečurlijom prošle godine, i stvarno je veliko. Te noći, kada smo mi bili, bilo je parkirano bar dvadeset turističkih autobusa.

63

Čitateljski raj Betina tvrdnja veoma brzo pokazala se tačnom, kada su se našli na vrhu malog brežuljka na seoskom putu, odakle su videli sjajno osvetljenu turističku atrakciju. Nije to bilo pravo selo, već malecko naselje, sa malim kućama i stazama, koje su sve bile ukrašene i osvetljene, i sve su bile vlasništvo bogatog farmera koji je sve to počeo iz hobija i pretvorio u atrakciju koja privlači gomile ljudi svake godine. Šetajući uskim, obeleženim stazicama, i smejući se dok je posmatrala Roberta kako uživa u velikim figurama iz Diznijevih filmova, Viši odjednom zaželi da se šeta, sa Benom, ruku pod ruku, upravo isto kao Džoš i Karolina što u ovom trenutku šetaju. To je prilično luckasto, pomisli ona. Viši je zaista želela šolju vruće kafe kada su. rumenih obraza, ušli u zgradu gde će ručati. Prostorija je bila prepuna turista, i dok je čekala na red, Viši pogleda na časovnik koji je stajao na zidu, i ne poverova. Pa oni su šetali skoro dva sata! Nije ni čudo što je Robert molio da ga ponesu. On će sigurno od zamora zaspati. Nešto kasnije pozdavili su se i rastali. Još pre nego što je Viši dovezla svoju porodicu do kuće, veoma je bila pospana i zažali što na sebi nema spavaćicu, da bi mogla odmah da uskoči u krevet. Druga nedelja prošla je isto tako brzo i ispunjeno kao i prethodna. Majka je, pošto je završila veliko spremanje kuće, izjavila da namerava da se posveti spremanju božičnih kolača. Tako su Viši i majka veći deo nedelje provele u mešenju. Otac im je pomogao oko čišćenja oraha, i seckao kandirarno voće. Do četvrtka, veliki četvrtasti sto bio je pokriven divnim božičnim kolačima. Viši od svoje devetnaeste godine nije pomagala majci oko Božića i sada je uživala u tome. Kada je Bet došla iz koledža za praznik, već se u celoj kući osećao miris spremnih kolača. Istog trenutka, ona, zadovoljno primeti: - Mmmm, ala ovde miriše na Božić. Osećam se kao mala devojčica, uzbuđena i željna svega.

64

Čitateljski raj Naravno, Višina božična želja odnosila se na jednu visoku, mršavu mušku figuru, dve snažne, a pri tom nežne ruke koje je grle, i na divno oblikovane usne. U petak uveče Viši je sa svojom majkom sedela za kuhinjskim stolom, a božične kutije bile su između njih. Dok je majka potpisivala tekst na čestitkama, a Viši pisala adrese na kovertima, Johana joj je pričala o mnogobrojnim prijateljima, koje Viši dugo nije videla. Tog vikenda njih četvoro, Johana, Ljuk, Bet i Viši, ukrasili su kuću. Kuhinja, trpezarija i dnevna soba bile su okićene raznovrsnim ukrasima. Sve je bilo spremno osim božične jelke, koju će postaviti nedelju dana pre velikog praznika. U ponedeljak, treće nedelje, Višina majka je, kao da je osetila kćerkinu potrebu da posluje oko nečega, objavila za vreme doručka da tog dana počinju s nabavkom za Božić. Otac je to propratio glasnim uzvikom, iako je veoma uživao u dekorisanju kuće, spreamanju kolača, čak i u pakovanju poklona, Ljuk Svajgart je mrzeo kupovinu iz dna duše. - Dragi, smiri se - smirivala ga je Johana. - Ove godine ćeš biti pošteđen. Viši i ja ćemo to da obavimo. - Ona uputi ispitivački pogled prema kćerki, koja klimnu glavom u znak odobravanja. Sve što ti imaš da uradiš - nastavi majka umiljato - je da obezbediš novac. - Uvek ima neka 'caka' - promrmlja otac, vadeći novčanik iz džepa. Jutro je bilo vedro i sunačno, ali osećao se hladni vazduh koji je nagoveštavao dolazak zime. Dok je išla prema automobilu, Viši duboko udahnu oštar vazduh. - Kuda da vozim, godpođo? - upita majku kada su sele u kola. - Počećemo u Lankasteru - odgovori Johana. Vozeći prema Lankasteru i ogromnom centru za kupovinu, Viši je s ljubavlju osmatrala pejzaž kroz koji je vozila. Sve je to podsećalo na njeno detinjstvo. U Lankasteru su Viši i majka počele sa šoping-maratonom. Pred kraj nedelje, kada je i Višina snaga bila na izmaku, kupovina je bila završena. U petak uveče sručivši se u jednu od fotelja u

65

Čitateljski raj dnevnoj sobi, Viši je detaljno prepričavala Bet o mestima gde su obavljale kupovinu. - ...i tako smo mi potrošile tamo ostatak dana i veliki deo novca - uzdahnu Viši. - A onda smo se u utorak odvezle do Redinga - nastavi ona, na Betino zadovoljstvo. - Ne samo da smo ušle u svaku veću radnju u gradu, nego smo zavirile i u ona dva šoping-centra na periferiji. U tom trenutku Bet više nije mogla da izdrži i poče da se smeje. - I da li veruješ da smo čak otišle i u Alentaun da svratimo u onaj veliki centar? - Naravno da ti verujem - smejala se Bet. - I ja sam obila noge na istom putu prošle godine. Ali, ipak, moraš da priznaš, zabavno je pazariti s mamom, zar ne? - O, da - priznade Viši, smejući se. - Uživala sam u svakom trenutku, dok su me noge grozno bolele. A, osim toga, gdegod smo bile, božićne dekoracije bile su savršene. Ono što Viši nije priznala bilo je to koliko je puta uhvatila sebe da razmišlja o Benu. Treba li, pitala se ona, da kupi neku sitnicu koju će mu dati posle Božića, kada se budu videli? Na kraju je odlučila da mu pokloni nešto i kupila mu je novčanik. U subotu uveče otac je postavio jelku na metalno postolje, i već za nekoliko sati divan miris jelovine osećao se u celoj kući. Odmah posle subotnje večere, Ljuk, Bet i Viši, zajedno sa Johanom, koja je bila najodgovornija za nadgledanje, ukrasili su jelku. Posle odlaska Bet i roditelja na spavanje, Viši je neko vreme ostala u prizmelju. Sa čašom belog vina u ruci, slušajući jednu od omiljenih ploča, sedela je sklupčana u uglu sofe i sanjivo gledala u svetlucavo drvo. Baš kao i prve noći kada je došla iz Kalifornije kući, glasovi koji su je podsećali na prethodne godine, ponovo su se javili u njenim mislima, vraćajući je na Božićne proslave koje su prošle.

66

Čitateljski raj

*** „Meti, ako ne požuriš, idemo bez tebe“, vikao je iz hodnika tog ranog božičnog jutra, osmogodišnji Džoš. Viši je, isto tako uzbuđena i željna proslave, sedela šćućurena na gornjem stepeniku. Bilo je nazamislivo da bilo ko od njih i pomisli da siđe sam. Uvek su se čekali, da bi potom sišli zajedno. Kada je imala pet godina, Viši nije mogla ni da pomisli da je trinaestogodišnja Meti namerno gnjavila u kupatilu da bi ocu dala vremena da spremi foto-aparat, kako bi uspeo da ih slika onog trenutka kada ugledaju gomilu poklona ispod jelke. „Ovo je najlepše drvo na svetu“, glas pun straha pripadao je četvorogodišnjoj Bet. Ona je, preneražena, zastala na dnu stepenica. Viši, Džoš i Matilda poredali su se iza nje. „O, Tome, divno je“, šaputala je uzbuđeno osmogodišnja Matilda dok je posmatrala, vlažnih očiju, verenički prsten koji joj je njen budući muž poklonio ispred celog 'klana' Svajgart, na dan Božića. Viši je sva treptala. Obrisavši suze otpila je veliki gutljaj vina iz čaše. Celog tog dana, ne znajući zašto, borila se da ne zaplače, a sada je sebe uveravala da je to zbog toga što shvata kako vreme neumitno brzo protiče. Ona nikad nije imala redovni mesečni ciklus. Tako ni ovog puta nije primetila da su prošli dani kada je trebalo da ima menstruaciju. Tih nekoliko dana pre Božića bili su ispunjeni pakovanjem poklona i posetama prijateljima i susedima koje Viši nije videla više od godinu dana. Kuća je odzvanjala od smeha, kada su uoči Božića došli Metir Tom, Brenda, zatim dražesna Nen i njen očito ponosni suprug Mič. Kada su, ubrzo posle večere, posle zagrljaja i poljubaca zajedno sa čestitkama za srećan Božić, otišli za Vilijemsport, Viši je ponovo jedva uspevala da zaustavi suze. Božično jutro bilo je mirno. Pokloni ispod jelke otvoreni su tek oko ručka, kada su se pojavili Džoš i njegova porodica.

67

Čitateljski raj Poslepodne i veće još jednom je nadvladao smeh u kući kada je Robert, inače centar pažnje, zabavljao prisutne. Iako su za druge praznični sati prošli veoma brzo, za Viši to nije bilo dovoljno brzo. Neprestano je razmišljala samo o jednom: Sutra, videću Bena sutra, konačno!

8.

Toga jutra posle Božića, Benovo ime bilo je u njenim mislima. Boreći se sa željom da na brzinu zgrabi kofer i natrpa stvari potrebne za put, i da sedne u kola, ipak, smogla je snage da se pridruži ukućanima za doručkom. - I nisi se predomislila za odlazak? - upita je majka. - Čika Džon i tetka Keti biće razočarani ako ne pođeš s nama. - A da ne pominjemo Marka - dodade Bet. - Da, u svakom slučaju, ne pominjimo Marka - zadirkivala je Viši. Bet se smejala od sveg srca, a Viši joj se, iako to nije želela, ubrzo pridruži. - Dobro, devojke - nežno ih ukori Johana. - Ne budite tako neljubazne. Mark je zaista veoma fin mladić. - Ali glup, mama - ubaci Bet. Praveći se kao da nije čula, Johana nastavi: - On je veoma savestan, vredan... - To su mu jedini kvaliteti - završi Bet umesto majke. Okrenuvši se od štednjaka, za kojim je pripremala omiljeni doručak za oca, majka reče: - Mark je pažljiv i pun obzira. Veoma je dobar sin i biće dobar muž i Otac. - Doduše, nezanimljiv - proceni Bet, prkoseći majci. - I taj stari glupi Mark uvek se nabacivao Viši.

68

Čitateljski raj Sa uzdahom, Johana se vrati štednjaku. Niko se nije usudio da protivreči Betinoj izjavi, jednostavno zato što su svi znali da je to istina. I, iako je svaka reč hvale koju je majka izgovorila bila tačna, Bet je bila u pravu: Mark je bio dosadan. Markovi roditelji, tačnije otac, odrasli su kao susedi Višinog oca, i ostade doživotni prijatelji. Mark je, u trideset petoj godini, bio jedini potomak porodice Hartman, i svih tih godina majka ga je štitila poput bebe. Viši je imala u nekako sestrinsko osećanje prema njemu, i rastuživalo je da prizna da ga jednostavno može opisati kao nezanimljivog. - Izvini, majko - poče Viši, pravdajući se, ali je otac prekide, ulazeći u kuhinju. - Izvini, zašto? - pitao je radoznalo, prelećući pogledom od Viši od Johane, dok je skidao jaknu. - Zamolila sam Viši da ponovo razmisli o odluci da danas krene za Atlantik Siti - odgovori Johana umesto Viši. - Znam da će Džon, Keti i Mark biti razočarani ako odemo bez nje. - Znam da će biti razočarani - složi se Ljuk, a onda dodade, u odbranu Višine odluke - ali razumom Višinu odluku. Ako danas krene, neće morati da žuri. - Upravo tako - uskoči Viši, pronašavši izlaz. - Ako čekam do sutra, imaću samo nekoliko sati za odmor pre nastupa. Ako krenem danas, imaću dovoljno vremena i za vožnju i za odmor objasni ona strpljivo. - Mogu dobro da se ispavam i da budem odmorna za posao. Viši, ništa osim neke stravične nezgode u porodici ne bi je moglo sprečiti da toga dana vidi Bena, onako kako je planirala. - Mama, bolje da odustaneš - savetovala je Bet. - Jadni Mark moraće da podnese razočaranje. - E, sada je dosta, Bet Svajgart - uzviknu Johana. - Ja sam mislila da ti voliš Marka. - Naravno da ga volim - branila se Bet, savladavajući smeh u grlu.

69

Čitateljski raj - Ona te izaziva, Johana - reče Ljuk tiho, između zalogaja. Ako imaš sreće, i ako je ignorišeš, možda će te pustiti na miru. Kako mogu da ignorišem nekog ko ne zatvara usta? - upita majka, polako se smirujući. - Doobro - Bet se i dalje i smejala. - Zatvoriću usta. I ja to mogu. Tema je promenjena i doručak je završen u miru. Prezime Hartman nije više pominjano dok ga Viši nije izgovorila u trenutku kada su njeni roditelji i Bet polazili. - Pozdravite Hartmanove od mene - zamoli majku, - i recite im da ću ih posetiti početkom nove godine. Napokon, kada je majku po treći put uverila da će pažljivo voziti, Viši je ostala sama. Okrenuvši se otrča u svoju sobu i poče da se pakuje. Pogledavši na mali putni budilnik pored kreveta, izračuna da, ako krene za nepun sat, mogla bi da stigne u Atlantik Siti oko ručka. Da li će Ben biti tamo kada ona stigne?, pitala se, dok je žurno pakovala stvari. A šta ako se uopšte ne pojavi? Viši zastade nasred sobe. Pojaviće se. Mora da se pojavi! Ona se ugrize za usnu, uznemirena novim osećanjem koje je obuzelo. Nije ga videla četiri nedelje, a i sama pomisao na njega uzbuđivala je. Je li moguće tako se zaljubiti za kratko vreme? Ono što je plašilo, bilo je pomisao na to da je jednom skupo platila zaljubljivanje. Hoće li i ovoga puta? Prenuvši se iz sanjarenja, Viši se vrati pakovanju. Pa, osim ljubavi prema kockanju, ta dva muškarca nemaju ništa zajedničko. Nasuprot Bredu, Ben je zreo, smiren i siguran. Biće tamo, Viši je uveravala sebe, pevušeći neku božićnu pesmicu koju je nekoliko puta čula prethodne nedelje. Ubrzo je shvatila da je velika gužva na putu, ali je ipak, relativno brzo stigla do skretanja. Na tom putu bila je kolona. Konačno, stigla je do mosta Vitman preko reke Delaver. Kada je prešla most i sišla na put za Atlantik Siti, mogla je da vozi najvećom dozvoljenom brzinom sve do Atlantik Sitija.

70

Čitateljski raj Predstavivši se na recepciji, Viši se uputi u istu sobu u kojoj je bila četiri nedelje pre toga i, nešto kasnije, raspakovala se, uzbuđena. I, šta sada? Kada je sve stvari raspakovala, Viši je zastala neodlučno. Je li Ben stigao? I, sama pomisao na to da bi Ben mogao da bude tako blizu, učinila je da njeno srce počne da kuca brže, i ne mogavši više ni trenutka da stoji na istom mestu, ona krenu ka toaletnom stočiću i poče da se šminka. Nešto kasnije, našla se u holu ispred recepcije. Bilo je mnogo sveta, i ona se jedva probi do recepcionera. - Mogu li da vam pomognem? - Da, molim vas - oklevala je Viši, a zatim uzbuđeno nastavi Da li imate prijavljenog gospodina Beneta Larkina? - Larkina - ponovi on, dok je žurno prelistavao spisak gostiju. - Ne gospođo, nemamo nijednog Larkina. Izvinite. Nijednog Larkina, ponavljala je Viši u sebi, zaprepašćena očajanjem koje je u tom trenutku osetila. Grizući donju usnu, ponovo se obrati službeniku na recepciji. - Molim vas, da li biste bili ljubazni da pogledate de li imate rezervaciju za gospodina Larkina? - Samo trenutak. - Nestao je na nekoliko trenutaka, a onda, kada se vratio, odgovori: - Žao mi je, ali nemam rezervaciju na to ime. - Hvala. - Pokušavajući da se nasmeši, Viši se polako okrete i uputi, ne znajući ni sama kuda. Ben nije ovde, i neće doći. Bilo joj je muka, i odjednom se oseti veoma umornom. Koračajući kroz gomilu ljudi koji su se smejali, borila se da ne zaplače kao napušteno dete. Kada je primetila da je ljudi čudno gledaju, Viši se ispravi i usredsredi na to da se povrati. Kafa! Treba da pronađe mesto gde će da popije kafu. I da se nisi slučajno usudila da plačeš, dodade ona u sebi. Viši se žurno uputi prema restoranu. Kada je sela, poruči kafu i salatu - specijalitet restorana.

71

Čitateljski raj Nekoliko minuta kasnije, pijuckala je kafu. Poslednje Benove reči bile su: „Vidimo se za četiri nedelje.“ Pa, gde je sada? Je li ga nešto sprečilo? Ili, možda se predomislio? Viši dozva konobara da joj ponovo sipa kafu, i on je upita: - Salata vam se ne dopada, gospodo? - Salata je sasvim u redu, hvala vam - uzdahnu Viši, umorno i uze u ruku viljušku. - Nemojte se ljutiti - zamoli ljubazno. - Samo idite, molim vas. Uvređeni konobar se kruto povuče, a Viši ubrzo posle toga skloni tanjir i viljušku. Do đavola, gde je sada Benet Larkin. Možda je u nekom drugom hotelu!? Viši se ozari novom idejom. Naravno! Kakva je budala ona. I ona je već primetila kako je grad prepun. Možda Ben nije mogao da rezerviše sobu u ovom hotelu. Ali, to ne znači da je on uopšte tu. Ne samo da se malo odobrovoljila, nego odjednom postade gladna i navali na salatu. Kada je prinela šoljicu kafe ustima, odjednom ugleda sjajnu zlatnu narukvicu. Krijući osmeh iza šoljice, ona ubedi ssbe da se ponaša kao šiparica. Nešto kasnije plati i izađe iz restorana.

*** Celog dana Viši je ostala u svojoj sobi. U sedam sati, samopouzdanje je polako iščezavalo, i ona izađe iz sobe i krenu na večeru. Bila je odsutna manje od jednog sata. U povratku ubrzano je koračala, prekorevajući sebe zbog nedostatka ponosa. Očigledno je, samo ti još ne shvataš da se on neće pojavjji, govorila je u sebi. A ipak, žurila je. Nekoliko trenutaka posle deset sati, umorna, ipak uze novu cigaretu. Taman je htela da je zapali, kada joj pogled pade na već prepunu pepeljaru. Do đavola, promrmlja ona naglas, gadeći se same sebe. Proteklih nekoliko nedelja smanjila je drastično pušenje, a sada, evo, pali cigaru za cigarom. Bacivši nezapaljenu cigaretu na stočić, okrenu se i uputi prema kupatilu. Jedini problem je u tome što ne učiš neke stvari,

72

Čitateljski raj pomisli ona. Muškarcima ne treba verovati, a pogotovo ne kockarima. Upravo je oprala zube i brisala usta peškirom kada se začu tiho kucanje na vratima. - Viši! Ben! Peškir joj ispade iz ruke. Ona izlete iz kupatila kao da je odjednom buknuo požar. Izgubila je nekoliko dragocenih sekundi dok je s mukom otključavala bravu, a onda širom otvori vrata, uzvikujući nežno: - Gde si...?! - To je bilo sve što je uspela da izgovori pre nego što se našla u njegovom snažnom zagrljaju. - O, Bože, mislio sam da nikad neću stići - govorio je Ben ljubeći je. Nejasno, Viši je čula kako se vrata zatvaraju, i onda se prepusti uzbuđenju. Odjednom je, u njegovom zagrljaju, zaboravila sve sate čekanja. - Osećam ukus paste u tvojim ustima - nasmeši se Ben. - Nisi valjda kretala na spavanje bez mene, a? Viši pročisti grlo. O, Bože, izgleda tako - tako fantastično! Znala je da je zaljubljena u njega. Ali, kako je sve to sada očigledno. Odjednom, želela je da se pribije uz tog čoveka zauvek. Jačina novog osećanja koje je obuzimalo plašila je. Posle nekoliko pokušaja, uspela je da se za trenutak odvoji od njega. - Šta je? - Nežno je upitao Ben, pokušavajući da je zadrži u zagrljaju. Zatim osmeh sa njegovih usana nestade, i on se namršti. - Ništa - Odmahnu Viši glavom, kako bi potvrdila svoj odgovor. - Ja... mislila sam da nećeš doći - prošaputa žurno. Ben uze njenu bradu u ruke i lako je protrese pre nego što je ponovo poljubi. - Rekao sam ti da ću doći, je li tako? - Da, ali... - Ali, zadržao sam se na porodičnom prazniku kod roditelja preseče je. - Planirao sam da odvedem Čeda kod njih jutros rano, i da ostanem kratko, a onda da krenem ovamo. - Uzdahnuo je. Međutim, pored Majka i njegove porodice, kuća je bila puna

73

Čitateljski raj tetaka, stričeva, nećaka... Neke od njih godinama nisam video i jednostavno nisam mogao da ih se otarasim. - Vragolasto se smeškao. - Gotovo da sam veći deo dana proveo gledajući na sat. Praktično sam pobegao tek posle večere. Zastao je da bi je poljubio. A onda, pustivši je iz zagrljaja, naredi joj: - Oblači se. Idemo odavde. - Da se oblačim? Idemo napolje!? - Tupo ponovi Viši. - Kako to misliš? Kuda ćemo? Ben se uputi prema ormanu i izvadi kofere. - Rezervisao sam sobu u motelu izvan grada, gotovo na plaži. - Baci kofere na krevet i otvori ih, a onda dodade: - Tamo će nam biti udobnije i prijatnije. - Ali, ja... - Negodovanje je prekinuto u trenutku kada je Ben prišao, mršteći se. - Ali, ti šta? Planirala si da budemo zajedno, je li tako? Da li je tako? Viši prođe rukom preko kose. U stvari, ni sama nije znala kako je planirala ovaj susret, ali, priznala je da je podsvesno znala da će biti zajedno u sobi. Ona oseti kako joj obrazi rumene. - Da, planirala sam. - E, pa, onda dobro. - Benovo lice postade ponovo opušteno. Nadam se da ne misliš da bismo mogli ovde da ostanemo. Tako je tesno, da bismo se stalno sudarali. Uz put sam rezervisao sobu i ostavio svoje stvari tamo. Velika je i prijatna. A krevet je dva puta veći od ovog. - On pokaza rukom na krevet u sobi. - Hajde, Viši. Obuci pantalone, ubaci stvari u kofere i hajdemo odavde. Ostavio sam kola tamo gde ne smem i zamolio da i tvoja kola izvezu sa parkirališta. - Jesi li ti lud? Ne mogu tek tako da izletim odavde. - Ma, obuci bilo šta; uostalom, imaćeš kaput preko, pa niko neće videti. Osim toga, to će nam ubrzati stvar kada stignemo u našu sobu. Reč „naša“ bila je efektna. Viši je tako volela tu reč i to učini da ona istog trenutka poče sa spremanjem. Sve što je bilo potrebno da uradi, završila je za manje od jednog sata.

74

Čitateljski raj Soba je zaista bila velika, kako je Ben obećao. Bila je to kombinacija dnevne i spavaće sobe, a imali su i malu kuhinju. - Postoji još jedan razlog što sam kasno stigao. - Rekavši to, Ben je povede u kuhinju i pokaza na prepun frižider. - Išao sam u kupovinu. Jesi li gladna? - Umirem od gladi - priznade Viši, smešeći mu se. - I ja - Složio se Ben. Prišavši joj, zagrli je i privuče sebi. - Ali, to će da pričeka. - Povivši glavu, poljubi je. - Mmm, da - šaputao je. - Ti ćeš biti dezert. Pomisao na hranu odjednom iščeze iz Višinih misli brzo kako se i pojavila. U stvari, iščezle su druge misli osim onih vezanih za snažnu čežnju posle četvoronedeljne gladi za Benovim telom. Šapućući Benovo ime, srećna, Viši se prepusti njegovom telu. - O, kako te želim! - uzvikivao je Ben. - Ja sam tebe neprestano želela tokom ove četiri nedelje. Benov pogled govorio je koliko je želi. Polako, nežno je skinuo, dok su mu oči sijale od sreće. Nepomična, teško dišući, Viši odjednom poče da drhti. - Bene, molim te - molila je ona promuklim glasom. - Tako te želim, da me sve boli. Ako uskoro ne budemo vodili ljubav... Ben je uze u naručje i ponese prema krevetu.

*** Kada se Viši probudila, oseti oštar vazduh i pre nego što je otvorila oči, okrenu se prema toplom telu pored sebe. Osećala je hladan metal na svojoj koži. Raširivši oči, ona ugleda zlatnu ogrlicu, istovetnu kao i narukvica na njenom članku. Ukočivši se, netremice je gledala u skupocenu, sjajnu ogrlicu na svojim nagim grudima. Šta je ovo, je li to plaćanje usluge? Mučna pomisao sledila je. - Srećan Božić. Nežnost koju je osećala u Benovom glasu odagna neprijatne misli. Viši je gledala u oči tako tople da je iznenada nestala hladnoća koju je osetila.

75

Čitateljski raj - Nisam mogao da odolim - reče on s vragolastim osmehom na usnama, dok su mu oči sijale od zadovoljstva. - Bilo je divno zapakovano, mogu da ti kažem. - Njegov osmeh otkrio je pravilne, brle zube. - Kao neko dete, nisam mogao da sačekam da se probudiš i da ga otvoriš. Hteo sam da je vidim na tvojoj mekoj i divnoj koži. Dok sam otvarao paketić, narukvica je jednostavno skliznula na tako uzbudljivo mesto, da ja nisam mogao da je pomerim. - Lice mu se uozbiljilo, i njegov glas postade radoznao: Da li ti se dopada? - Da - prošaputa Viši nekako kruto. - Veoma mi se dopada. Hvala ti. On je ležao pored nje, nalakćen, i nekoliko trenutaka posle toga spusti glavu na njen vrat. - Milo mi je - promrmlja promuklo. - Milo mi je zato što se ti meni dopadaš na mnogo različitih načina. Usnama je ispitivao njen vrat, lice, a onda pronađe njene usne. - Izgledaš tako mirna, tako zadovoljna, gotovo u zanosu. Benove oči su se smešile kao da su znale neku tajnu. - Niko na prvi pogled ne bi verovao da se iza onako hladne spoljašnjosti krije tako strasna žena. Viši oseti da joj obrazi gore i zatvori oči. Nije mogla da ospori njegovu tvrdnju. Kako i može posle ove noći? Seti se sati koje je provela u njegovom zagrljaju. Gorela je od ljubavi od samog početka. Zajedno sa njegovom gladnom željom došli su do eksplozije. Celo njeno telo trepti od uspomena. - Tako si lepa - šapnu Ben. - I voleo bih da provedem ceo dan ovde uz tebe, ali - zastade da bi izazvao efekat - ali, zaista sam željan prave hrane. Glumeći da je ljuta, Viši prikupi snagu i izgura ga iz kreveta, na pod. - E, za ovo ćeš morati da spremiš doručak - promrmlja Ben, pokušavajući da sakrije smeh.

76

Čitateljski raj

9. Viši je spremila doručak Benu i sebi, i dala mu božićni poklon koji je on prihvatio sa iskrenim iznenađenjem i radošću. Posle doručka, šetali su ruku pod ruku, na hladnom decembarskom vetru pored okeana. Sledećih dana šetnja je postala jutarnji ritual za njih, ritual za kojim je sledio sledeći, mnogo prizemniji i topliji. - Voleo bih da ne moraš da se vratiš na posao - Uzdahnu Ben prvog jutra dok su ležali pod zajedničkim pokrivačem. - Ali, ja zaista moram. Potpisala sam ugovor. - Njene oči molile su ga da je shvati. - Nikad nisam izneverila ugovor, Bene. Ni zbog bolesti niti iz bilo kakvog drugog razloga. Ne mogu ni sada to da uradim. - Nije dodala da, je ovaj ugovor upravo njen poslednji da je u pitanju ponos i da ona želi da svoju profesionalnu karijeru završi bez ijedne mrlje. - Dobro, izvini - osmeh mu je zaigrao na usnama. - U pravu si. Moraćemo pametno da koristimo vreme koje imamo na raspolaganju. I, zaista su ga pametno koristili: smejali su se mnogo, voleli se mnogo, i tokom onih časova kada ona nije radila, ponašali su se kao da su sami na svetu. U stvari, oni su se igrali stvaranja sopstvenog doma. Viši je to znala, ali je stalno odbijala da o tome detaljnije razmišlja. Jer, Ben joj se nije ničim obavezao, niti je nešto tako od nje tražio. Pa ipak, poput pupoljka koji se polako otvara pod toplinom sunca, Višina ljubav prema Benu rasla je svakim danom. Razgovarali su, ponekad uzgred, a ponekad veoma živahno, čak su raspravljali o svemu što bi im padalo na pamet, nekad slažući se, a drugi put svađajući se oko raznih stvari, uključujući i politiku i religiju. Ali, nijednom se niko od njih dvoje nije usudio da govori o budućnosti, ništa dalje od Višinog trenutnog angažmana. Ako bi sebi dopustila da razmišlja o tome, bolelo bi je, pa jednostavno to nije dozvolila. Žudno pokušavajući da zaustavi

77

Čitateljski raj svaki trenutak sa Benom, Viši je odbacila sve što nema veze sa onim što joj se trenutno događa. Međutim, tih dana ipak je razmišljala, čak sumnjala zašto joj je izostao mesečni ciklus. U vreme kada je radila u hotelu, cela Višina ličnost, uključujući i njen glas, odražavala je sreću koju je Ben uneo u njen život. Igrom sudbine, sada, kada je već donela odluku da prestane s pevanjem, publika je odgovarala oduševljeno na novi život koji se osećao u njenom glasu. U isto vreme, Ben je pokazivao neverovatnu ljubomoru na svakog muškarca u publici koji bi pokazao ma i najmanji interes za Viši. Sedeo je i dalje za istim stolom za kojim je to činio četiri nedelje pre toga, tokom svakog Višinog nastupa, mršteći se. Do utorka, ona mu je već nekoliko puta predložila da ode da izgubi nešto novca za kockarskim stolovima, dodajući uz to: - Onda ćeš stvarno imati razloga da se mrštiš. Ben se stidljivo nasmeja: - Zar sam se zaista mrštio? - Dovoljno da to svi iz grupe primete. - Viši klimnu glavom, dok su joj oči sijale od zadovoljstva. - Naročito Ken, za bubnjevima. Umro je od smeha. Ako je ovo Bena uopšte uzbuđivalo, umeo je to dobro da sakrije. Podigavši ruku, pomilovao je po obrazu. - Dobro, dušo - smešio se nežno. - izgubiću se. - Okrenuo se da pode, a onda zastao i pogledao natrag, dok su mu oči boje trešnje sjajile. - A tog Kena pozdravi od mene. Posle ovoga, Ben se ređe pojavljivao, a kada je dolazio, kupovao je piće svim članovima grupe, ćaskajući s njima. Kada se poslednji nastup završio u sredu, Viši je morala da krene u potragu za Benom. Do tada, sve vreme izbegavala je kazino, kao da su mine bile postavljene u njemu. Polako mu se približavala, znajući da je prepun onih koji su se nadali u fantastični dobitak. Iznenađena mnoštvom posetilaca - revnosnih kockara, Viši se polako probijala kroz prostranu sobu, dok joj je pogled tragao za dragim i poznatim licem.

78

Čitateljski raj Zastavši, pogledala je niz uzan prolaz, zaprepašćena gomilom koja se tiskala oko pobednika koji se smejao. Tiho savetujući ženu - pobednika da zgrabi dobitak i pobegne, Viši krenu dalje. Napokon, ugleda Bena za jednim stolom i srce joj burno zakuca. On je stajao relativno nezainteresovano, naslonjen na jednu stranu stola, dok je izraz njegovog lica odavao dosadu. O, kako je elegantan. Njegovo moderno skrojeno, tamnosmeđe odelo isticalo je njegova široka ramena i vitko telo. Košulja mu je bila krem boje, i savršeno se slagala sa tamnim odelom i kosom. Kravata je bila gotovo iste nijanse kao i njegove oči. Kao začarana, Viši krenu prema njemu, strasno želeći da ga dodirne, da ga zagrli. Kako sam mogla i da pomislim da sam zaljubljena u Breda, pitala se Viši. U poređenju sa onim što sada oseća, ono što je osećala prema Bredu liči na šiparičku zaluđenost. Ono što oseća prema Benu je više nego ljubav, to je totalna izgubljenost, i to je upravo ono što je plašilo. Ona bi mogla, znala je, da sa ovim čovekom učini sve na svetu. A to nije dobro. Nisu ni pominjali zajedničku budućnost i, s obzirom na to kako se osećala, bojala se da će ostati pogođena. A to je bilo još gore. Svaki delić njenog zdravog razuma govorio joj je da mora da se sabere, onoliko koliko to može posle svega. Mora da ostane dok kocka ne bude bačena poslednji put, odluči. - Zdravo. - Benov nežni pozdrav trže je iz razmišljanja. Podigavši pogled prepun osećanja, Viši mu odgovori: - Zdravo. Odjednom ga ču kako je duboko udahnuo. Negde sa sredine stola pozvali su ga da se usredsredi na igru, i on brzim pokretom ruke nagovesti da je izašao iz igre. Ni za trenutak nije skinuo pogled s njenog lica. - Želiš me sada, ovog trenutka, zar ne? - izgovori tako da ga je samo ona mogla čuti. Viši klimnu glavom. - Da. - I ja tebe - priznade neodlučno. Zatim ponovo duboko udahnu i naglo ustade. Pokupivši uložene čipove sa stola, strpao ih je u džep sakoa, kratko objavivši:

79

Čitateljski raj - Unovčiću ovo kasnije. - Okrenuvši se od stola, obgrli je oko struka ii, spustivši glavu ka njenoj, prošaputa na njeno uvo: - Hajdemo kući. Kasnije, dok je budna ležala tiho sklupčana pored Benovog tela, Viši je zakljjućila da je kuća, dom sa Benom u njemu, najdivnije mesto na svetlu, ma gde bilo. Vođenje ljubavi sa Benom uzburkalo je njenu senzualnost, i ona je izgubila i najmanji delić stida. Viši je dobro znala da je Ben pre nje znao mnogo drugih žena. Ali, to je uopšte nije uzbuđivalo. Ben je zreo čovek. Ono što je činilo uznemirenom bilo je to koliko će žena doći posle nje. Jer, čak i u najintenzivnijem trenucima ljubavi, kada bi joj njejgov promukli glas šaputao najuzbudljivije ljubavne izjave, nijednom i nije izgovorio ništa što bi ličilo na obavezivanje. Da li je Ben osećao išta drugo prema njoj do obične, doduše, jake fizičke privlačnosti? Ovo pitanje poče da je muči. Bilo je trenutaka kada je i bila sigurna da joj je on uzvraćao ljubav jednakom merom. Pa ipak, on nikada nije glasno izgovarao te reči i, dok ne kaže da je voli, ona u to ne može da poveruje. Ne budi tako gramziva, budalo, prekorevala je sebe. On ništa ne traži od tebe; ni ti nemaš pravo da od njega nešto zahtevaš. Nemoj da tražiš ruku kada ti je dao prst. Ujutru je Viši svoja osećanja ponovo kontrolisala. Neće, zaklela se sebi pre nego što je zaspala, neće tražiti od Bena ništa što on ne želi da joj da. To što se ona u njega zaljubila je njen problem, a ne njegov. Njen ugovor sa hotelom biće završen poslednjim nastupom u petak uveče i, iako je prvobitno planirala da krene kući u subotu ujutro, pristala je da ostane sa Benom u motelu preko vikenda. Sve što je mogla da uradi, odlučila je, bilo je da čeka i krije svoja osećanja i da moli Boga da se Ben izjasni što se tiče planova za budućnost. Doček Nove godine bio je gala veče u hotelu, završivši se kasno ujutru sledećeg dana.

80

Čitateljski raj Iako se Viši pridružila gostima u zabavi i videla Bena kako to isto radi, svoju pravu proslavu imali su u svojoj sobi, u rane sate jutra. Tada su, u prostranom krevetu u motelu, popili šampanjac i nesebično se predali jedno drugom. Ako se Viši nadala da će se Ben otvoreno izjasniti na početku nove godine, grdno se prevarila i razočarala, jer on nije izgovorio nijednu reč u vezi s tim. Pio je u njeno zdravlje, u čast njene lepote, njene strastvenosti, ali nije izrekao nijednu reč vezanu za njihovu zajedničku budućnost. U petak se Viši probudila s glavoboljom. Ječeći od bola, Viši se prevrtala po krevetu. Ispred nje je stajao Ben, okupan i obrijan. Izgledao je sjajno u tesnim farmerkama i pletenoj majici. Stajao je pored kreveta i držao u ruci čašu sa odvratnom crvenom tečnošću. Pruži joj čašu. - Šta je to? - Moje tajno sredstvo - odgovori on. - Ispij ga. Tako ćeš pročistiti sve što ti smeta u glavi. Mršteći se i mrmljajući: „fuj“, Viši ipak uze čašu i poče polako da srkuće crvenu tečnost. U stvari, i nije tako odvratno, zaključi Viši posle trećeg gutljaja. Šta je to? Sok od paradajza, očigledno jeste, ali čega još ima? Tabaska? I? Ovog jutra joj je pamćenje bilo slabo i, odustavši od igre pogađanja, ispi napitak do dna, kako joj je Ben savetovao. - Nisi baš voljna da piješ, a? - primeti Ben sa zadovoljnim izrazom na licu. - Popila si samo nekoliko čaša šampanjca. Mogu da zamislim kakva bi bila posle pijančenja cele noći. - On podiže obrve ispitivački. Viši odmahnu glavom, a onda zastade i progovori: - Nisam. Nosila sam sve vreme sobom čašu sa ledenim čajem. - Zastala je da vrhom jezika ovlaži ispucala usta a zatim dodade: Retko popijem nešto osim čaše vina za večerom. - Rekao bih da je to pametna stvar - smejao se Ben. Zatim sede na ivicu kreveta, nagnu se prema njoj i poljubi je u bledi obraz.

81

Čitateljski raj - Ali, sada mi je lakše. Za trenutak sam se prepao da ti je zlo od preterane noćašnje aktivnosti. - Baš si zao, Benete Larkine - ukori ga Viši. - Znam, znam - zadovoljno se nasmeja Ben. - Zar nije tako zabavno? - Pre nego što je mogla bilo šta da mu odgovori, Ben skoči. - Znaš šta - izjavi on - pošto sam ja sve u svemu jedna divna osoba, spremiću kafu dok se ti tuširaš, šta kažeš na to? - Ludo dobro. Ben se smejao dok je pratio do kupatila. Na njeno veliko iznenađenje, tuš je stvarno povratio. Onda joj je Ben spremio tost i insistirao da ga pojede uz kafu. Kada su odlazili u hotel, glava je već manje bolela osim što je povremeno osećala tupi bol. Ben je za sve to vreme pravio zabavu od toga. Njegovo zadovoljstvo nastavilo se tokom njenog prvog i drugog nastupa. Za vreme pauze posle drugog Viši se iznervirala što se on previše smejao, pa je pogrešila, zato mu naredi da se „izgubi“. Još više zabavljen njenim zahtevom Ben otegnutim glasom reče: - Kako ti kažeš, dušo - i ode prema kazinu. Viši ga je posmatrala dok se nije izgubio u gomili. Neka čudna zebnja ispuni je. Ben se nije pojavio na njenom poslednjem nastupu. A Viši je, razapeta između želje da „rastegne poslednje trenutke svog profesionalnog života“ i potrebe da što pre završi s tim i ode, postajala sve očajnija. Napokon, došla je poslednja pesma. Posle toga zahvalila se publici sa suzama u očima. Gotovo je, karijera u koju se upustila sa mladalačkim entuzijazmom i velikom nadom je gotova. Ona mora da nađe Bena. Sada, više nego dosad, želela je njegovo poverenje, njegovu pribranost i njegovo zadirkivanje. Možda joj je mislila je Viši, ovo poslednje potrebnije nego išta drugo.

82

Čitateljski raj Odbivši Kenovu ponudu za poslednje piće Viši je izašla iz restorana i ušla u kazino. Kao i obično, prostorija je bila prepuna i ona se kroz nju jedva probijala. Praznično raspoloženje još uvek je prevladavalo, što se moglo videti po dobrom raspoloženju većine gostiju koje je Viši posmatrala. U jednom trenutku gurnu je jedan mladić koji je bio bar osam godina mlađi od nje. Njen moral odjednom bi podignut, kada je on odmerio od glave do pete i blago rekao: - Žao mi je, lepotice. Ne, kada dobro razmislim, ne treba uopšte da mi bude žao, jer ti si najbolje parče koje sam video poslednjih nekoliko nedelja. Iako su ovo bile drske reči, njegov osmeh bio je stidljiv i Viši nije mogla da mu se ne nasmeje. - Pretpostavljam da nećeš da pristaneš na jedno piće, a? završi mladić, pun nade. - Ne, hvala - odbi Viši uljudno. - Treba da se nađem sa prijateljem. - Pa, ko pita, taj ne skita. - Smešeći se, namignu joj i krenu dalje. Međutim, osetila je naglu promenu u svom raspoloženju i produži pored kockarskih stolova. Poče da očajava i da misli da nikada neće naći Bena. U tom trenutku zaustavi je grupa starijih žena koje su blokirale prolaz. - Treba da pođete sa mnom do blagajnika - jedna plavokosa dama uzbuđeno je govorila ostalima. Odlučivši da sačeka kraj razgovora, Viši je slušala. - Šta ima tako uzbudljivo tamo? - promrmlja druga sedokosa dama. Kontrolišući svoj osmeh, Viši je unaokolo posmatrala goste, čekajući da se tajna otkrije. - Vidiš onog mladića za onim prozorom? Onog divnog mladića sa ženom koja mu visi oko vrata? - i dalje se odvijao razgovor.

83

Čitateljski raj Viši pokuša da istegne vrat kako bi videla mladića sa ženom oko vrata. Znala je da neće moći da ga vidi, ali je isto tako bila toliko pristojna da nije mogla da pomeri jednu od tih dama, već je stajala mirno, strpljivo čekajući objašnjenje. - Ja, nikad! - uzviknu četvrti član društva. - Nikad se ne bih ljubila na javnom mestu! - O, nije to ništa. Trebalo je da ih vidiš pre nekoliko minuta, kada sam ja bila pored njih. Kunem ti se, ova mu se prilepila. Sve vreme se smeje, mazi ga i ljubi. Viši jedva zadrža kikot. - Zašto? Je li znaš zašto? - Znam, da, znam. - Plavokosa je zastala da bi privukla pažnju svih, a onda dodade. - Verujem da ta iznenadna ljubav potiče od čipova u vrednosti od trideset četiri hiljade dolara. - Trideset četiri hiljade! - četiri glasa uzviknuše zajedno. Trideset četiri hiljade dolara! Viši ponovi u sebi. Mali dramatični trenutak konačno je prošao, četiri dame su produžile svojim zabavnim putem, a Viši brzo prođe kroz uzani prolaz, radoznala da ugleda pobednika i njegovo usamljeno društvo. Prizor kojem su njene oči prisustvovale sledi je. Bio je tamo samo jedan par. Plavokosa mlada žena bila je dražesno privlačna, a ruke su joj bile oko struka muškarca. Između nabijanja novčanica u džepove, čovek koji se smešio, dopuštajući ženi da ga ljubi. Viši ovu mladu ženu nikada pre toga nije videla. Muškarac je zaista bio zgodan. A taj muškarac bio je Benet Larkin. Telo joj je bilo ukrućeno i sleđeno, a oči su joj se širile od užasa. Stajala je, jedva dišući, posmatrala je „srećni par“. Kada su joj prve suze jurnule na oči, jedna druga slika pojavi se u njenoj glavi i nametnu se sceni koja se odigravala ispred nje. Viši je pokušavala da odagna iz misli sliku nage žene i muškarca, isprepletenih na njenom bračnom krevetu. Slika je postajala sve jasnija, samo što je ovog puta nagi muškarac na krevetu bio Ben.

84

Čitateljski raj Isto onako kao i pre šest godina, ona je polako uzmicala, dok joj se glava njihala s jedne na drugu stranu, i dok su joj reči neverovanja „ne, ne, ne“ dolazile kroz čvrsto stegnute usne. - Hej, vi! Viši zaboravi na sve ljude oko sebe i trže se kada je uletela u jednog čoveka. Bila je potpuno bleda. - Hej, vi - ponovi čovek potpuno drugačijim glasom. Onaj prvobitni ton sadržavao je nestrpljenje, dok je ovaj drugi izražavao zabrinutost! - Je li vam zlo? - Šta? - Viši je treptala i bila zahvalna što je slika konačno nestala. - O, ne, dobro mi je. - Ne izgledate baš kao da vam je dobro - insistirao je sredovečni muškarac, uhvativši je za mišice kao da je želeo da je ispravi. - Ja... dobro mi je, zaista - ponovi Viši. - Samo je veoma toplo ovde, zar ne? - snađe se. - Idem napolje da udahnem malo svežeg vazduha i sve će biti u redu. - Dobro, ako ste sigurni da ne treba da vam pomognem. - Ne, hvala vam. - Očajno želeći da što pre izađe, dodade. Požuriću napolju da udahnem vazduh, ako mi dopustite. - O, da. - Gotovo da je muškarac pocrveneo i u svakom drugom trenutku Viši bi konstatovala da je on veoma ljubazan i zgodan čovek. - Naravno ali pričuvajte se, je li me čujete? - Hoću, hoću. - Oslobodivši se njegovih ruku, Viši odjuri napolje.

*** Šćućurena na zadnjem sedištu taksija, Viši se sećala scene u kazinu. Imala je na sebi kaput, i čvrsto držala tašnu, znači, nešto vremena je uz put izgubila dok je to uzimala. Tačno se seća kako je ušla u taksi i rekla vozaču ime motela. Suze su joj tekle niz obraze i drhtala je dok je u hotelskoj sobi pakovala stvari. Nije ni o čemu razmišljala. Jednostavno, reagovala je na navalu osećanja; i svako od tih osećanja govorilo joj je: beži.

85

Čitateljski raj Otvorila je vrata od sobe. S jednim koferom u ruci, krenula je da uzme drugi i zastala, ugledavši sjajnu narukvicu na ruci. Spustila je kofer i otkopčala narukvicu, a onda i ogrlicu. Vrativši se prema krevetu, spusti na pokrivač nakit koji je upravo skinula. - Idi do đavola, Bene Larkine - šaputala je ogorčeno. - I ponesi sobom sve svoje dobitke. Zgrabila je kofere i izašla, zatvorivši tiho vrata za sobom. Nekako je uspela da dođe do kola, otključala ih je sela za volan i krenula. Jedva je vozila, jer su joj suze neprestano nadolazile. Kada je izašla iz grada, zastala je na jednom ispustu i dobro se isplakala. Proklet bio, proklet bio. Ove reči odzvanjale su u njenoj glavi. Verovatno bi dugo ostala plačuči da nije dežurna patrola zastala da je pita da li joj treba pomoć. Kada je ubedila patrolu da joj ne treba nikakva pomoć, odjednom se sabrala. Nema vremena za plakanje, rekla je sebi. čekaj dok stigneš kući. čekaj do sutra. Ali, sada, sredi se i beži.

10.

Ostatak noći i subotnjeg jutra Viši je provela u motelu u predgrađu Filadelfije. Dok se nije iscrpljena spustila na krevet, uspevala je da čvrstom voljom odagna emocije. U trenutku kada je legla, napetost se ponovo vratila. Potpuno obučena, jecala je u tišini sobe, satima, i premorena, najzad je zaspala. Probudila se negde oko zore, hladna i izgužvana, pitajući se gde je. Totalna praznina bila je u njenoj glavi. A onda su se uspomene vratile sa bolom. Jecajući, ustala je iz kreveta. Njeni pokreti bili su kruti i nekoordinisani. Ubrzo se vratila u krevet i prepustila dubokom snu.

86

Čitateljski raj Lupanje vratima u susednoj sobi probudilo je Viši kasno tog jutra. Ovoga puta bila je potpuno svesna gde je. Benova slika kako se smeje sa drugom ženom bila je jasna kao dan u njenoj glavi. Njen Ben! Viši je ljutito pokušavala da zaustavi navalu suza. Prestani, smesta prestani, naređivala je sebi! Da, bio je to njen Ben? Njen Ben, i Ben te mlade žene, i verovatno mnogih drugih žena. Prokleti bili svi kockari! Odjednom, u njoj je eksplodiralo. Zbacivši pokrivač sa sebe, izletela je iz kreveta. Mora da krene. Mora da se istušira i obuče. Mora da ide kući. Počinje proces brisanja Bena i svega vezanog za njega. Rezervoar za benzin bio je dopola pun kada je Viši skrenula na put ka farmi svojih roditelja. Osetila je glad, jer nije ništa jela od ručka prethodnog dana. Koliko je loše i iscrpljeno izgledala videlo se po reakciji porodice. Majka se uznemirila. Otac je gunđao, a sestra je, kao i obično, komentarisala. - Izgledaš kao da te preturio kamion. Kakvu si ti to paklenu nedelju imala u Atlantik Sitiju? - Paklenu, to je pravi izraz - izgovori Viši tupo. Zar je zaista samo jedna nedelja prošla otkad je izletela iz ove kuće, presrećna što će uskoro ponovo biti u zagrljaju voljenog? Voljenog! Viši zadrhta. U tom trenutku ona je znala da, ako ne bude uskoro legla, jednostavno će pasti. - Malo sam spavala poslednjih nekoliko dana - pokuša da objasni. - Ako vam ne smeta, preskočila bih večeru i odmah otišla na spavanje. Pričaću vam o svemu sutra. Sutra. Ta reč okupirala je Viši i narednih dana. Tako mnogo sutra, i svako od tih sutra je prazno, beznačajno. A najteža stvar koju je morala da podnese bilo je to što je znala da će svakog novog jutra, podneva ili noći nastaviti da svim srcem voli Beneta Larkina. Želela je da ga mrzi. Pokušala je da ga mrzi. Nemilosrdnom odlučnošću, stalno je obnavljala u mislima scenu iz kazina. Sećala se svega, do najsitnijih detalja, čak i sjaja u Benovim očima. Bolelo je kada je obnavljala prizor, ali to ništa nije menjalo. Ona ga je i dalje volela.

87

Čitateljski raj Srećom, njeni roditelji prihvatili su njeno na brzinu izmišljeno objašnjenje da je imala prepuno posla i da se zamorila. Ali, Viši nije bila sigurna da je i Bet uspela da ubedi. S vremena na vreme Bet bi je veoma čudno i zabrinuto pogledala.

*** Jednog subotnjeg jutra sredinom januara sumnja koja je uznemirila Viši pokazala se ispravnom. Posle detaljnog proučavanja ličnog kalendara i računanja dana, bila je sigurna: trudna je! Preneražena, Viši je jedva uspela da sedne na krevet. Budalo, budalo, korila je sebe nemilosrdno. Ali, rekli su joj da najverovatnije nikad neće moći da zatrudni i, iako je to bilo čak pre šest godina, nije imala razloga da pomisli da se nešto izmenilo. Da li je Ben mislio da ona uzima pulule? Mora biti da jeste, zaključi. Šta da radim? - pitala se u panici. Rodićeš dete. Benovo dete, glasio je odgovor. Benovo dete. Nešto čudno zagolica joj stomak. Ima malo novca, i mada je imala nekoliko razgovora u vezi sa poslovima protekle nedelje, nije imala nikakve sigurne izglede za posao. Pa ipak, činilo joj se da joj to nije važno. Rodiće Benovo dete! U nedelju u posetu je došla porodica Hartman. Džon i Keti su se malo promenili otkad ih je Viši poslednji put videla. Mark se uopšte nije izmenio; bio je nežan, ljubazan, pažljiv - i dosadan do zla boga. Zaokupirana sopstvenim mislima i problemima, Viši nije primećivala Markove stidljive poglede. Međutim, Bet je sve to pažljivo proučavala. Kada su Hartmanovi otišli, ona se ustremi na sestru. - Ako ikad budeš u škripcu - smejala se Bet - uvek možeš da se udaš za Marka.

88

Čitateljski raj - Kako to misliš, da budem u škripcu - iznenađena, Viši je netremice gledala u Bet. Da li to znači da je njena sestra shvatila šta se dešava s njom? - Hoću da kažem, ako ne pronađeš posao - smejala se Bet i dalje. - Stari dobri Mark naprosto je lud za tobom. - Ne budi smešna - reče Viši, osetivši olakšanje. - Nisam smešna - bunila se Bet. - On je uvek bio lud za tobom i, što je najneverovatnije, nije se promenio za sve ove godine. Kada smo ih posetili posle Božića, sve vreme me je gnjavio pričajući o tebi. - Ja zaista volim Marka - reče Viši ozbiljno. - Ali, ja... - Svakako - uskoči Bet - znam šta hoćeš da kažeš. U ponedeljak, rano ujutru Viši se odvezla do klinike u Lankasteru da bi proverila da li je u drugom stanju. Odgovor je bio pozitivan. Začudo, tek posle ove potvrde, Viši je prvi put osetila mučninu. U subotu ujutro bila je u kupatilu, povraćala je, kada je Bet iznenada uletela bez kucanja. - Viši, ti... - umesto da nastavi, uzviknu - Hej, pa tebi nije dobro? Zbunjenja što je sestra našla u ovakvoj situaciji, ona odmahnu rukom i zadihano izgovori: - Bet, molim te, idi. Ništa mi nije, samo me malo muči stomak. - Jedva da je uspela da izgovori poslednje reči kada ponovo oseti muku. - Ovo je ipak nešto ozbiljnije od obične muke - zabrinuto objavi Bet. - Verovatno imaš neki virus. Idem da kažem mami da zove lekara. - Nemoj! - naredi Viši. - Nemoj da uznemiravaš mamu, ne treba mi doktor. - Ali, ponovo je telo odalo. - Neka mama odluči - reče Bet, okrenuvši se prema vratima. - Bet, molim te, sačekaj! - Ali, nije ti dobro, i ja... - Trudna sam. - Nije mogla više da se brani.

89

Čitateljski raj - Trudna si?!... - uzviknu Bet, ne verujući. - Zna li mama? Kada su joj prošli grčevi, Viši odmahnu glavom i uspravi se. Ne, ne zna. Tek pre nekoliko dana i sama sam saznala. - Viši uzdahnu i nastavi: - Slušaj, sečakej me u mojoj sobi dok se umijem i operem zube. Tamo ćemo razgovarati. Dok je čekala Bet su se obrve dizale u neverici. - Ovo je neverovatno?! - rekla je zatim tiho kada je Viši nešto kasnije, u svoje sobe zatvorila vrata. - Kako li se ovo dogodilo? Odmahnuvši rukom i napravivši grimasu, Viši ne odgovori na ovo pitanje. - Pa, znam kako. Ali, ne znam kada? S kim? Jesi li viđala nekog u Kaliforniji? Jesi li zato došla kući? - Ma ne, ne - odgovori Viši, spustivši se na krevet. - Desilo se kada sam nastupala u Atlantik Sitiju u novembru. Srela sam... srela sam čoveka... - Išla si u krevet sa nepoznatim čovekom!? Viši trepnu, iznenađena sestrinim šokiranim izrazom lica. - Molim te, Bet, govori tiše - zamoli Viši sestru. - Osim toga, ja nisam uskočila u krevet sa strancem. - Ipak, mislila je ona, zar nije to upravo ono što je uradila? Ova misao je bolela, i ona produži: On je... ja, ovaj, Bet, kakve to ima veze? - I, šta on kaže na to? - upita Bet. - On i ne zna - promrmlja Viši. - I neće ni saznati, - dodade. - Neće saznati?! - ponovi Bet zbunjeno. - Ali, zašto? Pa, on je otac deteta. On ima pravo da zna, a da ne govorim o odgovornosti. Slika koja ni za trenutak nije bila odsutna iz njenih misli, iskrsnu ponovo pred njenim očima: jedna mlada žena ljubi se sa Benom. - On nema nikakvih prava - reče grubo. - I ja za to preuzimam odgovornost. - Nećeš valjda da rodiš dete van braka? - upita Bet šokirana. - Zašto da ne? Mnoge žene to danas rade. - Ako se u njenom glasu osetilo pomanjkanje uverenosti, u Betinom nije. - Ali, ne ovde, to moraš da znaš. O, da, naravno, to se ponekad događa, ali nije baš svakodnevna stvar. I, u svakom slučaju, ne u ovoj porodici - naglasi ona.

90

Čitateljski raj U tom trenutku, Viši poče da razmišlja o svojoj porodici. U nekom smislu, ona je pionir porodice: prva je zakoračila u polje zabave i biznisa, prva koja se razvela. A Bet je upravo potvrdila njen strah. Ugrizavši se za usnu, Viši je umorno posmatrala svoju sestru. - Ja ću to uraditi, Bet - uzdahnu. - Oni će jednostavno morati da se naviknu. Znam da će biti šokirani, ali... - glas joj je postajao sve tiši. - Mislim da je šokirani slaba reč - upozori je Bet. - Mogu da zamislim Džošovu reakciju, a i Matildinu. Nekad sam ti zavidela priznade Bet. - Ali, ne više. Kada ćeš da kažeš mami i tati? - Uskoro. Klimnuvši glavom, Bet krenu prema vratima: - Ja... volela bih da mogu nešto da ti pomognem - reče nežno, ne gledajući prema sestri. - Znam, ali ne možeš - Viši proguta knedlu. - Hvala ti. Posle ovoga, ona je znala da će veoma brzo morati da razgovara sa roditeljima ili će preuzeti rizik da se oda pred majkom, kao što je to bilo sa Bet. Pa ipak, dan je protekao veoma brzo, a ona je još uvek oklevala. U nedelju, dok su roditelji bili u crkvi. Viši je, spremajući ručak za sve, odlučila da razgovara s njima čim završe s jelom. Sve napetija, ona pozdravi Marka Hartmana, koji se pojavi na vratima, dok su Bet i ona završavale posao oko sudova. Posle nekoliko minuta konvencionalnog razgovora, iznenada se začu zvono na vratima. Viši, zadovoljna što će moći nečim drugim da se zabavi, skoči i uputi se prema vratima. - Ja ću - uzviknu, preduhitrivši oca, koji se spremao da ustane. Otvorila je vrata. U trenutku se sledila, čvrsto stežući kvaku. - Zdravo, Viši. Ben je izgledao mršaviji nego ikad. - Ako zalupiš vrata, ja ću ih polomiti - upozori je on nežno, dobro shvativši njene namere.

91

Čitateljski raj Viši ovlaži usne i izgovori s teškom mukom: - šta hoćeš od mene? Cinični osmeh pojavi se na njegovim usnama i Viši od toga zadrhta. Ben je izgledao umoran i iscrpen, ali i dovoljno besan. - Hoću samo objašnjenje - konačno progovori on. - U stvari, hoću više objašnjenja. - Ne... ne mogu sada da razgovaram - gotovo preplašena, promuca ona. - I-mamo go-gosta, i... - Viši, kogod da je, pozovi ga unutra i zatvori vrata - doviknu otac nestrpljivo. - Neću valjda da grejem još i trem. Odjednom, Viši nije mogla da izdrži da stoji u istoj sobi zajedno sa Benom. Bolelo je i da ga gleda. Kako može da ga predstavi roditeljima kao usputnog poznanika? Ona nosi njegovo dete, zaboga! Jednostavno, ne može to da uradi. Ona krenu rukom prema vratima, u nameri da ih zatvori. - Čula si šta ti je čovek rekao. - Neprijatan osmeh i dalje je bio na njegovim usnama i Ben koraknu napred, prinudivši je da ustukne. - Da li znaš šta radiš? - mrmljala je Viši dok je on prolazio pored nje. - Naravno. A ti? - Nije bilo vremena da pokuša da odgovori, jer je Bet upravo doletela niz stepenice, sa ispitivačkim osmehom na licu. - Zdravo, ja sam Bet... Zastala je iščekujući i smešeći se. Za trenutak, izraz Benovog lica se sasvim promeni. Uzvrativši joj osmeh, Ben pruži ruku Bet. - Zdravo, ja sam Ben Larkin. - E pa, Bene Larkine, zašto ne skineš kaput i uđeš? - pozva ga Bet. Do tog trenutka Viši nije primetila da je Ben imao na sebi kaput. Ali, naravno, mora nositi kaput, pa januar je. Na ivici histeričnog plača, ona ga povede prema dnevnoj sobi, potom ga na brzinu i nespretno predstavi prisutnima. Osećala je svakim delićem svojih čula da je Ben bio prilično napet kada ga je predstavljala Marku. Pa ipak, to nije pokazao.

92

Čitateljski raj Kada mu je majka ponudila šolju kafe, ljubazno je prihvatio. Posle pet minuta, već su svi bili usredsredeni na ono što je on govorio. Viši jedno vreme nije shvatala o čemu on govori, prepuštena svojim mislima. Konačno je čula reč Kalifornija. Viši se sabrala i pokušala da čuje. - Avion je sleteo u Filadelfiji pre nekoliko sati - govorio je Ben. - Mislio sam, pošto sam bio tako blizu, da mogu da navratim i vidim Viši. To što je upotrebio njeno skraćeno ime, bilo je dovoljno da Viši primeti njegovo stanje. Možda je mogao drugima da izgleda opušten i raspoložen, ali ona je dobro znala kako se on oseća. Jedino kada bi bio ljut ili uzbuđen zbog nečega, on je zvao Viši. U tom trenutku znala je da je veoma mnogo ljut na nju. I još jednom usredsredila se na ono o čemu je on govorio. - Ne, nismo se upoznali u Kaliforniji - odgovarao je Ben na pitanje koja je postavila Višina majka. - U stvari, ja sam upoznao Viši dok je ona nastupala u Atlantik Sitiju za praznike. Usredsređena jedino na Benove reči, Viši nije primetila Betino iznenađenje koje se videlo na njenom licu. Šta to sada njen otac pita? Nešto u vezi sa tim koliko je dugo morao da vozi Ben. - Vremenska prognoza kaže da će sneg padati večeras, znate upozoravao je Ljuk. - O, da, znam - odgovori Ben s poštovanjem. - Danas više neću voziti. - Nasmeši se posle ovoga. - Bar ne dalje od sobe koju sam rezervisao za noćas. Pomenuo je ime motela na auto-putu, koji je bio petnaestak kilometara udaljem od Višine kuće. Ona se nadala da će Ben krenuti kući kada pođe od njih. Sada kada je ta njena nada uzdrmana, zna da će biti neizbežan i razgovor oči u oči sa Benom.

93

Čitateljski raj Mark je sedeo preko puta nje za stolom i vrpoljio se, pokušavajući da uhvati Višin pogled. Dok nije ustao, ona je potpuno bila zaboravila da je tu. - Trebalo bi da krenem - reče Mark, a onda dodade: - Mrzim da vozim po snegu. Ne primećujući neprijatan izraz na Benovom licu, Viši ustade da isprati Marka do vrata. Dok je oblačio kaput u predsoblju, Mark joj reče nešto što je potvrdilo koliko on brzo shvata stvari. - On ti je veoma važan, je li? - upita je tiho, dokazujući joj da, je dok je cela njena porodica bila usredsređena na Bena, on sve vreme posmatrao nju i njene reakcije. Ne mogavši da ga laže, Viši nerado klimnu glavom. - Znao sam to - Mark je netremice gledao, dok mu se umiranje nade ogledalo u očima. - Mogu li nešto da ti pomognem? Izgleda da je stari dosadni Mark bio jedina osoba koja je naslutila Višine nevolje. Zahvalna, ona ipak odmahnu glavom. - Ti si stvarno divan prijatelj, Mark - promrmlja. - Ali... Ponovo odmahnu glavom. - Dobro - Mark se igrao sa kvakom na vratima. - Ako ti zatreba prijatelj, pozovi me. Iako je znala da ga nikad neće pozvati, Viši mu obeća. - Hoću, Mark. Hvala ti. Kada se vratila u dnevnu sobu, Ben se spremao da krene. - Ne, hvala vam. Kasno sam ručao - govorio je on njenoj majci koja ga je, očigledno, pozivala da ostane na večeri. - Moram da idem. - Koračajući krupnim koracima prema izlazu, spusti ruku na Višino rame i reče: - Ne brini, mogu da pronađem vrata i sam. Zvaću te - dodade glasom koji je sadržavao upozorenje: „Bolje da se javiš.“ Viši je morala da odgovara na pitanja koja su joj za stolom postavljali roditelji. Bar nije morala da se pravda Bet, jer je ona otišla u posetu drugarici. U jednom trenutku, zazvoni telefon. Spustivši krpu koju je držala u ruci, ona se dobrovoljno oglasi:

94

Čitateljski raj - Ja ću - i uputi se prema predsoblju, prema malom stolu gde se nalazio telefon. - Dođi ovamo - naredi Ben kada mu je ona rekla „zdravo“. - I to odmah. Zašto je mislila da će on čekati do sutra pa tek onda zvati? Da li je on ikad uradio nešto što je ona pretpostavljala da će uraditi? Nije joj čak ni dao vremena da odbije. Promuklo i grubo je ponovio: - Dođi odmah, Viši - i zalupio je slušalicu posle izgovorenog broja motelske sobe. Neću, mislila je ona prkosno. On ne može da mi naređuje. Nisam ja dete. Neću da idem. I šta on tu sada može? Može ponovo da dođe ovamo i da napravi rusvaj, govorilo je nešto u njoj. Shvativši da još uvek stoji pored telefona čvrsto držeći slušalicu, ona se pribra i uputi prema ormaru i uze kaput. Večernje nebo bilo je puno oblaka dok je Viši vozila prema motelu. Nije ni primetila da je prošla pored očevih kola, za čijim je volanom sedela Bet. Na parkingu motela bilo je samo četvoro kola. Dlanovi su joj bili vlažni. Pomislila je da je Ben sigurno gleda kroz prozor, jer su vrata njegove sobe bila širom otvorena dok im se ona približavala. Osetivši da joj noge drhte, Viši polako uđe u osvetljenu sobu.

11.

- Jesi li trudna? Grubo postavljeno pitanje je pogodi snagom rakete. U trenutku kada je čula kako je Ben zalupio vrata, shvati da ima posla sa čovekom koga razdire bes.

95

Čitateljski raj Iznenađena brzinom njegovog napada, Viši je nepomično stajala, dok je osećala žmarce po telu. Istovremeno, osećala je začetak besa u samoj sebi. Bet! To mu je sigurno Bet rekla. Pošto mu nije odgovorila na pitanje, Ben je sada prišao, čvrsto stisnuvši ruke na svojim bokovima, dok su mu oči žarko sijale, a izraz lica bio smrknut. - Odgovori mi, prokleta da si - naređivao je on kroz stisnute zube. - Jesam - priznade ona. - Jesam, trudna sam... pa šta onda? - Pa šta onda?! - ponavljao je on, ne verujući. - Pa Šta onda? I, kada si planirala da mi kažeš? - Ti si siguran da je tvoje? - hladno upita Viši. A zatim joj se, pogledavši u Bena, krv sledi u žilama. - Ti baš hoćeš rusvaj? Veoma dobro znaš da je dete moje. Ko bi drugi mogao da bude otac? - Mark Hartman. - U trenutku kada je izgovorila ovo ime, Viši zažali. Nije fer da uvlači Marka u ovu zbrku, čak ni ovako bezazleno. Po izrazu Benovog lica shvati da je pogrešila. - O, ti zaista hoćeš da napravim rusvaj - pretio je on. - Nemoj da me izazivaš, Viši. Nisam raspoložen za zafrkavanje. - Duboko udahnu, a zatim dodade: - Venčaćemo se odmah. - Ne! - uzviknu ona. - Nećemo. - Kako to misliš, nećemo? - Upravo onako kao što sam rekla - odgovori Viši, isto tako oštro kao što je Ben upitao. - Neću da se udam za tebe, Bene. - Znači, dobar sam za krevet, ali ne i za udavanje? Je li tako? gotovo je vikao, mada mu se u glasu oseti da je povređen isto koliko i ljut. Njegov odgovor, više karakterističan za žene, u svakoj drugoj situaciji bio bi joj smešan. Ali, Viši se nije smejala. U stvari, bila je na ivici suza. - Da, upravo tako - priznade progutavši knedlu. - A sada, ako je to sve zbog čega si želeo da me vidiš, ja bih pošla. - Okrenula se, a on pode za njom, zgrabi je za ruku i privuče k sebi. - Nikuda ti ne ideš - režao je.

96

Čitateljski raj - Bar ne dok ne rešimo ovo. - Nema tu ništa da se rešava - vikala je Viši, neuspešno pokušavajući da se otrgne od njega. - Neću da se udam za tebe i gotovo. Stegao je još čvršće, ali vodio je računa da je ne povredi. - A šta ćemo s detetom? - upita je. - Moje je. Ja ću da brinem o njemu. - Ponovo je pokušala da se istrgne iz njegovih ruku. I opet nije u tome uspela. - Ništa ne želim od tebe. - Ti već imaš nešto od mene - ispravi je Ben grubo. - I ono je moje isto koliko i tvoje, i ja ga želim. Viši je ćutala nekoliko trenutaka. - Kako to misliš, ti ga želiš? i upita kroz stisnute zube. - Upravo onako kao što sam rekao - smešio se Ben, ali je taj osmeh ispunjavao strahom. - Ako nećeš da ga deliš sa mnom u braku, ja ću ti ga uzeti. - Ti to ne možeš! - uzviknu Viši. Benov odgovor bio je odlučan i nemilosrdan. - Hoćeš da se kladiš? - Ne, neću da se kladim, jer ćeš ti u svakom slučaju izgubiti. - Ne, Viši, neću izgubiti. - U glasu mu se osećala apsolutna sigurnost. - Ali... ali ti to ne možeš! - Viši je netremice gledala u njega. Kako možeš? Ne misliš valjda da pokušaš... - Ne budi smešna - obrecnu se on. - Jednostavno ću se tužiti s tobom za izdržavanje i pobediću - dodade hladnokrvno. On je pretio da joj uzme njeno dete! Njenu bebu! Boreći se sa paničnim osećanjem u grudima, Viši uspe da se samo prezrivo nasmeši. - Ja sam, ili ću biti, detetova majka. Nijedan sudija ti neće dodeliti staranje o detetu ako se ja tome usprotivim. A to ću sigurno učiniti. - I, izgubićeš. - Njegova sigurnost je uzdrma. Pre nego što je mogla bilo šta da kaže na ovo, on je već obasipao pitanjima.

97

Čitateljski raj - Imaš li novca? Jesi li zaposlena? Imaš li bilo kakvih ozbiljnih izgleda za zaposlenje? Možeš li da obezbediš pristojan dom i ostalo za dete? - Ja... ja... - nije nastavila. - Odgovor na svako od ovih pitanja je ne, i ti to znaš - preseče je. - I svako od ovih pitanja biće ti postavljeno pred sudijom. S druge strane, je mogu da odgovorim na sva ova pitanja sa „da“. Smešio se sa sažaljenjem, a onda dodade. - Šta misliš, kome će sudija dodeliti dete? - Ali, tu su moji roditelji - očajnički pokuša da se odbrani Viši. - Oni će mi pomoći. - O, divno. Ti ćeš, znači, predati dete njima u njihovim godinama. Kako je to promišljeno od tebe. I ljubazno. Njena slobodna ruka krenu prema još uvek ravnom stomaku da ga pomiluje. - Bene, molim te, nemoj to da mi radiš - molila ga je. Preklinjanje je bilo sve što joj je ostalo. Znala je da će bez podrške, ako on zaista podnese molbu da mu se dodeli dete, ona izgubiti. - Koliko ti želiš ovo dete? - ovoga puta je stegao toliko da je ruka zabolela. Trudeći se da ne primeti koliko je boli, i fizički i psihički, Viši pokuša da odgovori smirenim glasom. - Veoma mnogo - priznade. Višino iznenada oslobođeno telo zanjiha se. - Mnogo - ponovi promuklo. - Toliko mnogo da se udaš za mene? - ustuknuvši, posmatrao je netremice. - I da spavaš sa mnom ponovo? - nežno je upita. U tom trenutku njeno telo zadrhta i on to primeti. - Bene, rekla sam ti... - ona ponovo poče da se ljuti. - Ne postoji nijedan drugi način da ga zadržiš - preseče je Ben. - Bez obzira koliko je tebi teško da u to poveruješ, meni je to dete potrebno isto koliko i tebi. - Ali, zašto? - Viši gotovo zaplaka. - Imaš Čeda. Slegnuvši ramenima, Ben se okrenu od nje. - Mogla bi baš i da skineš kaput i da sedneš - predloži on, i sam se spusti na jednu od stolica u sobi.

98

Čitateljski raj Iako je skinula kaput, Viši nije sela. Jednostavno, nije mogla, bila je suviše napeta. Stojeći ispred njega, Viši pokuša da ga natera da promeni mišljenje, podsećajući ga da on ima sina. - Bene, ti imaš Čeda. Dozvoli mi da ja imam svoje dete. - Celo za sebe, je li? I da ja uopšte nemam prava na njega? Ni da ga posetim? Ni da učestvujem u njegovom vaspitanju? Ni u izdržavanju? - Ti imaš Čeda - ponovi ona. Najpre Viši je mislila da joj Ben neće odgovoriti, a onda joj on jasno i glasno reče: - Da, ja imam Čeda i ja sam mu otac u svakom smislu te reči osim u jednom... - Zastao je, kao da za trenutak nije bio siguran da li želi da nastavi. A onda završi: - Ja nisam Čedov prirodni otac. Viši je zurila u njega, ne verujući. - Pa, to je ludost! Rekao si mi da si ga dobio da se staraš o njemu posle razvoda. Ako nije tvoje dete, zašto bi ga ti... - Tada nisam znao. Žena mi je to rekla baš kada je suđenje završeno. Nije želela da se obavezuje, rekla mi je, pa me je pustila da poverujem da je Čed moje dete, znajući da ću se boriti za njega. Bila je apsolutno u pravu. Viši zausti da nešto kaže, a onda odustade. - Proverio sam sastav krvi. Dete zaista nije moje. I ja hoću da imam sopstveno dete, Viši. Kako god znam i umem. I sada je to na tebi. Osetila se kao u zamci. Koračala je celom dužinom sobe, pokušavajući da smisli rešenje. Kada bi samo mogla da nabavi nešto novca, mogla bi da nestane. Kada bi samo... Džoš! Džoš bi joj pozajmio nešto, znala je to. - Mogu li da dobijem malo vremena? - upita ga. - Pa da ponovo pobegneš? Mora biti da se šališ. Dovoljno sam imao muke dok sam te našao. Nemam nameru to da ponovim. Nisam ja baš za Šerloka Holmsa. - To mi je jasno. Više si tip kockara. - Šta to, do đavola, znači? - obrecnu se Ben i naglo ustade. - Niije važno - nejasno odgovori Viši, i poče da misli o nečem drugom. - Kako si me pronašao? - bilo je sledeće pitanje.

99

Čitateljski raj - Veoma prosto, draga moja. Prvo sam otišao na adresu koju si mi dala. Rekli su mi da si se odselila, a da nisi ostavila novu adresu. To je bilo pre dve nedelje. - U tom trenutku stavio je ruke u džepove, nervozno se igrajući prstima. Viši shvati da se on jedva obuzdava da je ne zgrabi i prodrma. - Prošlog vikenda odvezao sam se natrag u Atlantik Siti. Otišao sam u hotelsku upravu. Odbili su da mi kažu bilo šta o tebi. Kada sam stigao do Kena, više nisam bio siguran zašto sam želeo da te pronađem. -- Ali, Ken nije imao adresu mojih roditelja! - Da, ali je znao ime tvog poslodavca! - Berni! - Da, upravo Berni. Vratio sam se avionom u Kaliforniju. To je bilo juče. Najpre, nije želeo ništa da mi kaže, ali kada sam ga ubedio da smo imali ljubavničku svađu, otvorio se. Rekao mi je sve o tome kako si prekinula posao i odlučila da kreneš kući. Rekao mi je i gde je ta kuća. I, eto me ovde sada, na usluzi. - Nisi imao prava - poče Viši ljutito. - Ja sam mislio da imam sva prava. Mislio sam da mi je vreme koje smo proveli zajedno dalo pravo da bar dobijem objašnjenje zašto si otišla onako. Viši je stajala savršeno mirna. Videla ga je kako se smeje i ljubi sa ženom ispred sebe, ta slika joj nije izlazila iz glave: Ona ga pogleda u oči i izgovori laž: - Ja... ja sam jednostavno zaključila da je vreme da pođem kući; flert je prošao. - Flert? - Benov glas sledi joj krv u žilama. - Flert? E, pa, draga moja, bojim se da će „flert“ morati da se nastavi. Hoću da kažem, ako želiš da zadržiš dete. Sve je govorilo da je rasprava sa Benom besmislena, ali Viši ipak još jednom pokuša. - Bene, molim te, nemoj. Zar ne vidiš kako je to nepravedno prema detetu? Ne sme da se rodi u porodici u kojoj će vladati nesloga.

100

Čitateljski raj - Nesloga? Misliš da će biti nesloge? Pa, nismo se baš tako loše slagali onda u motelu. I nismo, sve dok sam ja verovala da sam jedina. Kako bih mogla da podnesem da spavam s tobom, živim s tobom i svaki dan se pitam koliko drugih ima pored mene? mislila je, a naglas je samo reče: - Neću da se udam. Već sam jednom bila na tom putu. Ne dopada mi se scenografija jednostavno. - Do đavola, Viši! Nisam ja bio grub prema tebi, nego on. Ako oboje budemo vredno radili na tome, možeš se osloboditi toga. Mi to moramo. - Uzdahnuo je, i Viši je u tom trenutku ugledala tugu, razočarenje na njegovom licu. A onda je sve to nestalo. - Osim toga, nema drugog načina. Ti hoćeš dete. Ja ga hoću. Mi jednostavno moramo da ga delimo. Na kraju, Viši ipak popusti. - Dobro, dobro! Udaću se za tebe, proklet bio, ali ćemo završiti na sudu. - Kako si lepo prihvatila moju bračnu ponudu. Sutra ćemo to obaviti. - Sutra! ponovi Viši, zaprepašćena. - Ali, ti sigurno hoćeš da pripremiš Čeda. - Čed će prihvatiti sve što mu ja kažem. Kada odem kući, ti ćeš biti sa mnom. Moram da ti kažem da ti zaista ništa ne verujem, Viši. Ostajem u ovoj sobi dok se ne venčamo. - Ja neću pobeći, Bene. Znam kada sam pobeđena. - O, svakako. Ipak, ja ostajem ovde. Mislim da možemo to da obavimo u subotu. A sada se obuci i krećemo. - Šta možemo noćas da uradimo? - Da kažemo tvojim roditeljima. - Ja ću im to reći. Ne moraš da ideš sa mnom. - Znam da ne moram da idem s tobom, ali idem. Ja sam to sredio, ja ću se i pojaviti pred tvojim roditeljima s tim. Viši i Ben su se odvezli, svako svojim kolima, Višinim roditeljima. Zatekli su ih u kuhinji.

101

Čitateljski raj - Mama, tata, ja... ja... - Viši je u drugom stanju - reče Ben. - Mi ćemo se venčati. - To se događa u većini porodica - promrmlja Ljuk posle kratke, napete pauze. Ustavši, pruži ruku Benu. - Izvinite što sam bio nagao - izvinjavao se Ben. - Ali, mislio sam da je ovako najbolje. Činilo se da Ljuk ne razume šta Ben govori, ali se složi s njim. - Znam šta hoćete da kažete. I, kada će se to desiti? - U subotu - odgovori Ben. - Odlično. Za to vreme Bet, Viši i Johana izmenjaše poglede. - Pa, Johana, zar nemaš ništa da kažeš na ovo? - Šta ima tu da se kaže? Izgleda da ste vas dvojica već sve rekli. Više bih volela da to bude malo konvencionalnije, ali, eto, događa se i to. Kakve planove imate? - gledala je čas u Viši, čas u Bena. - Zapravo nikakve - priznade Viši. - Samo da se što pre venčamo. Ja imam kod kuće malog sina i hoću što pre da mu se vratim. Znam da će on obožavati Viši baš kao i ja. - I ja znam da ću njega voleti. - Viši je ovo izgovorila posle duge borbe sa sobom, ali je tako mislila. Ben je uskoro otišao, a Viši je bila toliko umorna da je ubrzo zaspala. Ujutru se našla sama sa majkom u kuhinji i zaključila da je ona već očarana Benom. Saopštila joj je da je Džoša i Meti pozvala i da će oni sa porodicama prisustvovati venčanju. U utorak Viši i Ben posetili su porodičnog lekara, a nešto posle toga Viši je utvrdila kako je Ben saznao da je ona u drugom stanju. Bet mu je rekla, kao što je i pretpostavljala.

*** Subota je osvanula vedra, ali prilično hladna, i Viši je želela da dan što pre prođe. Ona je volela Bena, možda još više nego pre. I želela je da ga ima samo za sebe. Ipak, morala je da provede dan

102

Čitateljski raj sa celom porodicom. Svi su bili iznenađeni i u isto vreme srećni. Rano poslepodne odvezli su se do matičara i za manje od petnaest minuta već je sve bilo gotovo. Veselje je počelo čim su se vratili kući. Viši se trudila da pomogne majci i da tako na neki način odloži kontakt sa Benom. Nekoliko puta je za to vreme primetila kako Ben ozbiljno razgovara s njenom starijom sestrom ili sa bratom. Njihov odlazak je bio bučan. Bilo je planirano da uzmu Benove stvari iz motela i da voze prema njegovoj kući. Međutim, kada su stigli do motela, Ben se predomislio. - Ostaćemo ovde noćas i poći ćemo rano ujutru. - A-ali - mucala je ona, odjednom nervozna. - Umoran sam za svađu, Viši. Izađi iz kola, molim te. Kada su ušli u sobu, Ben je odmah poslovno saopštio: - Ti možeš prva u kupatilo, u redu je. Ona je odlagala povratak u sobu što je duže mogla.

12. Ben je stajao ispred kreveta na kome je upravo podavio pokrivač. Bio je visok i vitak, kao i uvek, i na sebi je imao samo gaćice. - Izgledaš umorno - reče tiho, pokazavši na krevet. - Zašto ne uđeš? - Bene, ja neću da spavam s tobom. - Zašto? Nekad ti je bilo lepo. - Da, nekad. Pre nego što sam shvatila da treba da te delim sa drugom. Ben se odjednom uozbilji. - Bolje bi bilo da objasniš to što si rekla. Kako se usuđuje da se pravi naivan?, mislila je Viši. - Čekam odgovor, Viši - zastao je ispred nje.

103

Čitateljski raj Ona odjednom oseti umor. Zatvorivši oči, poče: - Ja sam se udala u dvadeset drugoj godini. I bila. sam velika budala. - Kakve to ima veze sa... - Iako nema nikakve sličnosti između tebe i Breda u drugim stvarima, ipak, zajedničko vam je da se kockate. - Hej, stani malo - uzviknu Ben, u znak protesta. - Bili smo u braku šest meseci. On se isto tako pojavljivao svake večeri kada sam nastupala. Do poslednje noći. Tu Viši zastade da bi otvorila oči i pogledala ga. - Nisam ni shvatala paralelu, ali, eto, ni on se nije pojavio poslednje večeri. Ja sam ga pronašla u našoj sobi, u krevetu s drugom ženom. Ben je u tom trenutku zgrabi za ruke. - Viši, čekaj. Ona nastavi. - Dakle, bio je u krevetu sa konobaricom. - Viši. Žao mi je zbog svega što si doživela, ali ne shvatam kakve to veze ima sa... Rekla si, za razliku od... Šta si time mislila? - Ja sam pronašla i tebe - odgovori mu umorno. - Ne shvatam. Nisam te video otkad si mi rekla da se izgubim. - Znam, ali ja sam tebe videla. Stajao si, i to ne sam. Bili ste zagrljeni i smejali ste se i ljubili. - Viši, pobogu, to je... - Dok sam vas gledala, bio mi je u mislima Bred. Samo, ovoga puta, ti si bio u pitanju i bol koji sam posetila bio je nepodnošljiv. - Viši! Slušaj me! To je bila Majkova žena, Šeli! Slušaj me! Njih dvoje su me pronašli u kazinu. Da si prišla, videla bi Majka pored nas. Da si mi samo prišla. - O, Bene. Nisam mogla tada da ti priđem. Ne možeš da shvatiš kako mi je bilo. - Mogu da zamislim. Tako je meni bilo kada si ti bila sa Markom Hartmanom. Lagala si me, je lʼ da? O, volim te, Viši! Nisam znao šta da radim kada sam našao praznu sobu. - Bene, i ja tebe volim. I to mnogo.

104

Čitateljski raj - Bio sam lud bez tebe ovih nedelja. U tom trenutku vreme i mesto za njih više nisu postojali. Kada su se probudili, Viši reče: - Bojim se. - Čega? - Jednom sam se udala za kockara. Šta li će sada biti? - Pa, rekao sam ti da se kockam samo iz hobija. Ja imam posao. Ja sam istraživač. - O, kako sam bila glupa. Mogla sam sve da upropastim. - Nema veze, ja ću te uvek voleti. Sve ostalo nije važno. - KRAJ -

105