Biznis Plan

FAKULTET INŢENJERSKIH NAUKA KRAGUJEVAC

Preduzetnički proces

BIZNIS PLAN

Profesor: Dr Miladin Stefanović

Studenti: Adamović SrĎan MSc Dilić Uroš BSc Lazarević Bojana BSc

Kragujevac 2011

SADRŢAJ

Naslovna

1

Sadržaj

2

1.O FIRMI

4

2. UVOD 2.1 Namena biznis plana 2.2 Tema biznisa 2.3 O šljivi

5 5 5 7

3. ANALIZA TRŢIŠTA I KONKURENCIJA 3.1 Ključni parametri tržišta koji se koriste u biznis planu 3.2 Ciljno tržište 3.3 UtvrĎivanje učešća na tržištu 3.4 UtvrĎivanje veličine tržišta 3.5 Mere za unapreĎenje proizvodnje i izvoza

9 9 9 10 10 11

4. SWOT ANALIZA

13

5. POSLOVNI PLAN

14

6. OPIS PROJEKTA 6.1 Ukupne investicije i konstrukcija finansiranja investicija

15 16

7. PROIZVODNI PROGRAM

19

8. UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA ŠLJIVE 8.1 Izbor sorti šljive

20 20

9. MERE ZA UNAPREĐENJE ŠLJIVARSTVA 9.1 Strategija razvoja tržišta svežeg voća 9.2 Planovi 9.3 NasleĎeno stanje 9.4 Akcije

23 23 25 25 26

10. MERE ZAŠTITE I BOLESTI ŠLJIVE 10.1 Šljiva kao lek – Jezgro šljive izvor vitamina B17

28 30

11. UPRAVLJANJE I ORGANIZACIJA

31

12. MARKETING

31 2

13. ZAKLJUĈAK 13.1 Zašto smo se odlučili za uzgoj šljive?

34 35

14. LITERATURA

36

3

1.O FIRMI

ZAŠTITNI ZNAK KOMPANIJE

NAZIV KOMPANIJE: “Šljivko” BIZNIS PLAN JE NAMENJEN: Republičkom fond za razvoj, radi odobrenja kredita u iznosu od 18 333 500 dinara ADRESA: Dušana ĐorĎevića 17, Kragujevac TELEFONSKI BROJ I FAX: 034/356-378 FAX 034/689-2789 IME I POLOŢAJ LICA ZA KONTAKT: Uroš Dilić - direktor E-MAIL: [email protected] WEB ADRESA: / MESEC I GODINA IZRADE: 12/2011 4

2.UVOD

2.1 NAMENA BIZNIS PLANA

Na osnovu prikazane konstrukcije finansiranja Investicionog programa, u ime preduzeća, podnet je zahtev Republičkom fondu za razvoj da odobri kredit preduzeću ,,Šljivko” u iznosu od : - Za osnovna sredstva

din. 12.534.400

- Za obrtna sredstva

din. 5.799.100

Ukupno:

din.18.333.500

Na čelu “Šljivka” nalazili bi se: Uroš Dilić, SrĎan Adamović i Bojana Lazarević.

2.2 TEMA BIZNISA

5

Šljiva kao voćna vrsta je veoma poznata ali nedovoljno iskorišćena.Kao voćna kultura šljiva ima veliki privredni značaj. Plodovi šljive su veoma pogodni i traženi za raznovrsnu domaću i industrijsku preradu, duboko smrzavanje i za potrošnju u svežem stanju. Brzo stupanje u rod, redovno i obilno raĎanje, kvalitetan rod, laka realizacija ostvarene proizvodnje po povoljnim cenama i druge osobine, čine šljivu veoma rentabilnom i korisnom kulturom. Pored toga u našoj zemlji postoje povoljni prirodni uslovi za proizvodnju šljive od ravničarsih do pretplaninskih predela. Visoka rentabilnost gajenje šljive uticala je da podizanje amaterskih i komercijalnih zasada uzima sve više maha i da je za njeno gajenje zainteresovan veliki broj proizvoĎača. Nas je zainteresovala proizvodnja šljive zbog njene biološke osobine, kao voćne vrste, najbolje sorte koje bi smo uključili u naše voćnjake, način gajenja, podizanje zasada kao i najnovija dostignuća u celokupnom procesu proizvodnje i prometa plodova šljive. Činjenice: 1) 2) 3) 4)

Šljiva u Srbiji je značajna ekonomska grana Šljiva je hrana, medicina i izvor raspoloženja Važan izvor prihoda Šljiva – srpski brend

- Srbija po proizvodnji šljive zauzima 2 mesto u Evropi i 4. mesto u svetu. - Srbija se nalazi na 3. mestu po potrošnji šljive po svetu i na ubedljivom prvom mestu po glavi stanovnika. - Potrošnja šljive u poslednjih deset godina je povećana za 40%

6

2.3 O ŠLJIVI

Šljiva voće slatkog ukusa i / ili kiseo, a koža može biti posebno kiseo. To je jasna i može da se jede sveže ili se koriste u džem odluka ili drugih recepata. Šljiva sok može biti fermentisani u šljiva vino , a kada destilovana, ovo proizvodi rakiju poznata u istočnoj Evropi, kao Šljivovica , Rakija , Tuica ili Palinka . U centralnoj Engleskoj, jabukovača, kao što su alkoholna pića poznat kao šljiva jerkum se pravi od šljiva. Suvim šljivama (ili suve šljive) su takoĎe slatko i sočno i sadrži nekoliko antioksidanasa . Šljive i suve šljive su poznati po svom laksativ efekat. Ovaj efekat se pripisuje različitim jedinjenja prisutna u voća, kao što dijetalnih vlakana , sorbitola , i isatin . suve šljive i orezati sok se često koriste kako bi to regulisao funkcionisanje sistema za varenje . Suvo orezati marketingu u Sjedinjenim Američkim Državama ima, u poslednjih nekoliko godina, počeli marketing svojih proizvoda kao "suvih šljiva". To je zbog "suvih šljiva" ima negativne konotacije u vezi sa starijim osobama koje pate od zatvora . Sušena, usoljena šljiva se koristi kao užinu, ponekad poznat i kao saladito ili Salao. Različitih ukusa suvih šljiva dostupni su na kineskom bakalinima i specijalizovane prodavnice širom sveta. Oni imaju tendenciju da budu mnogo za kosu od standardnog suvih šljiva. Krem, ginsing, začinjena i slana su meĎu uobičajene sorti. Likoris se uglavnom koristi da se intenzivira ukus ovih šljiva i koristi se da bi slane šljive pića i prelive za obrijao led ili baobing . Kiseli šljive su drugi tip sačuva dostupan u Aziji i meĎunarodnim specijalizovanim prodavnicama. Japanski sorta, pod nazivom umeboši , često se koristi za pirinač lopte, koji se zove onigiri ili omusubi. Ume , od kojih su umeboši, je blisko povezana, meĎutim, kajsije nego šljive. Bordo ulja od jezgra je napravljena od mesnate unutrašnji deo jamu šljive. 7

Šljive dolaze u širokom spektru boja i veličina. Neki su mnogo čvršće, navedeno od drugih, a neki su žute, bele, zelene ili crvene mesa, sa podjednako različitim boje kože. Šljiva sorte su danas u upotrebi su: •

Šljive ili damasta šljiva

•

Greengage (firma, zelena mesa i kože, čak i kada zreo)

•

Mirabel (tamno žuta, uglavnom gaji na severoistoku Francuske )

•

Satsuma šljiva (firma crveno meso sa crvenim kožom)

•

Viktorija (žuta meso sa crvenim ili sa išaranim kože)

•

Iellovgage ili zlatna šljiva (slično greengage, ali žuti)

Kada je cveće u rano proleće, šljivu će biti pokriveni u cvetovima , i dobra godina oko 50% cveće će biti oprašivanje i postati šljive. Cvetanje počinje nakon 80 dana raste stepen . Ako je vreme isuviše suva, šljive neće razviti prošlosti odreĎenoj fazi, ali će pasti sa drveta dok je još mali, zeleni pupoljci, i ako je neuobičajeno mokar ili ako šljive nisu bere čim su sazreli, voće može razviti gljivične stanja koje se naziva braon trulež . Braun Rot nije toksičan, i veoma mali pogoĎenim oblastima može biti odvojena od voća, ali ako ne trune odmah uhvaćen, voće više neće biti jestivo. Šljiva se koristi kao hranu fabrike larve nekih Lepidoptera , uključujući novembra moljac , vrbe lepotu i kratak skrivenih moljac . Srpska šljiva ( srpska : šljiva / Šljiva) je treći najveći proizvedeno u svetu i alkoholnog pića sljivovica (šljivovica) (srpski: šljivovica / Šljivovica) je nacionalno piće Srbija. Šljive u proseku 424.300 tona godišnje;.

8

3. ANALIZA TRŢIŠTA I KONKURENCIJA

Analiza tržišta podrazumeva: 1. Ulazak na tržište i tržišnu penetraciju. 2. Definisanje strategije za ulazak i tržišni prodor (9d a9ar, tehnologija, vreme, prepreke u okruženju). 3. UtvrĎivanje nivoa troškova ulaska na tržište. 4. Procenu alternativnih metoda ulaska i prodora uzimajući u obzir mogućnosti preduzeća. 5. Izbor metode.

3.1 KLJUĈNI PARAMETRI TRŢIŠTA KOJI SE KORISTE U BIZNIS PLANU Jedna od funkcija marketinškog pristupa izradi biznis plana je da navede preduzeća da traže najbolja tržišta za svoje proizvode ili da realizuju svoje vitalne funkcije (proizvodnju i marketing) na odgovarajućoj lokaciji 9d a najefikasniji način. Prvi korak pri definisanju tržišta je odreĎivanje kapaciteta tržišta, potencijala tržišta, potencijala prodaje i prodajnih kvota. Za ovaj biznis,zbog karakteristike i specifičnosti samog tržišta, velike su šanse za uspeh. Srbija, pogotovo Šumadija su sinonimi za šljivu i posmatraju se kao neodvojivi deo.

3.2 CILJNO TRŢIŠTE Procenom tražnje definiše se koja se trţišta mogu smatrati ciljnim trţištima proizvoda/firme. Tržišni subjekti koji učestvuju u formiranju ciljnog tržišta su: 9

1. potrošaĉi, pojedinci ili domaćinstva koja kupuju radi zadovoljenja sopstvenih potreba, 2. pravna lica-proizvoĎači, preraĎivači, neprofitne organizacije, uslužne delatnosti, koje robu i usluge kupuju da bi proizvele sopstvene proizvode i usluge koje će biti prodate, iznajmljene ili prenete drugima, 3. preprodavci ili velikoprodaje i maloprodaje koje kupuju robu i usluge radi dalje prodaje ili iznajmljivanja 4. vlada, ili država ili lokalne institucije koje obavljaju odreĎene funkcije.

3.3 UTVRĐIVANJE UĈEŠĆA NA TRŢIŠTU

Za utvrĎivanje učešća na tržištu treba uzeti u obzir tri grupe proizvoda i to: 1. proizvode koji su direktno konkurentni sa proizvodom »A« 2. proizvode supstitute za proizvod »A« koji se u odreĎenom smislu mogu smatrati ozbiljnim konkurentom (ali imaju svoje tržište) za proizvod »A«. Npr. supstitucije prirodnih materijala veštačkim, u saobraćaju svi vidovi prevoza su u meĎusobnoj konkurenciji. 3. proizvode supstitute iz istog proizvodnog programa (konkurencija marki proizvoda), npr. kafa turska, 10d a10ard, neskafe.

3.4 UTVRĐIVANJE VELIĈINE TRŢIŠTA Parametri za izračunavanje budućeg učešća na tržištu su: cena, aktivnosti na polju promocije, kvalitativna i ostala svojstva proizvoda, distribucija, nivo i kvalitet postprodajnih usluga. Promet šljive u Republici Srbiji se uglavnom obavlja preko tržnica na malo. U Srbiji je prinos 3,5 t/ha. Po proizvodnji od 400.000 t zauzimamo 4. mesto u svetu. Imamo 49.000.000 stabala, sa tendencijom stagnacije od 60-tih godina. Prinos po stablu je u Užoj Srbiji 9, a u Vojvodini 13,64 kg. Pad proizvodnje je 4% godišnje. Po okruzima najveća proizvodnja je u Kolubarskom (12%), a slede Mačvanski i Šumadijski. Zanimljivo je da je u Topličkom okrugu proizvodnja 270 kg / stanovniku. Od kompletne proizvodnje 37% ide u prepečenicu, 27% u meku rakiju, 28% u slatko i koncentrovane kaše, 6% u suvu šljivu i 2% u pekmez. Veliki 10d a10ar se javljaju u tehnologiji sušenja i pakovanja. Od ukupne proizvodnje tržištu se isporuči 6.000 t, kroz organizovan i promet na malo (pijaca 30%).

10

Specifičnost proizvodnje šljive u Srbije je veliko učešće porodičnih gazdinstava. Potrošnja šljive je kod poljoprivrednog stanovništva 5 kg / stanovniku, a kod ne poljoprivrednog 2 kg / stanovniku. Što se suve šljive tiče iz Srbije se izvozi pre svega u Rusku Federaciju 817 t, a pored nje i u Francusku i Nemačku. Rezultati su izuzetno skromni kada to uporedimo sa 1926. godinom kada je Srbija izvezla 66.000 t. Stona šljiva se izvozi pre svega u Bosnu i Hercegovinu i u zemlje u okruženju. Izvozna cena za stonu šljivu je u proseku 187,60 dolara po toni, dok najveću cenu plaća Španija 290. Kod suve šljive prosek je 1.061 a najveću cenu plaća Ruska federacija 1.732 dolara po toni.

3.5 MERE ZA UNAPREĐENJE PROIZVODNJE I IZVOZA Trenutno stanje u našoj šljivarskoj proizvodnji karakteriše sledeće: skroman prinos i kvalitet, proizvodnja je uslovljena tražnjom, 70% prometa se ostvari na malo (pijace) – loše i loša struktura prerade. Mere za unapreĎene šljivarske proizvodnje bi bile pre svega: uvoĎenje otpornih sorti (pre svega na virus šarke (plum pox)) tehnologija prerade i sušenja, poboljšanje komunikacije izmeĎu proizvoĎača i preraĎivača. Kod izvoza treba se fokusirati na sledeće: definisati izvoznu politiku, aktivno uključiti državne organe i obezbediti povoljne bankarske kredite, pokušati stvoriti robnu marku bar za suvu šljivu i šljivovicu i primenjivati marketing pristup pri izvozu. Za nastup na inostranom tržištu neophodno je da domaći proizvoĎači i osobito preraĎivači šljive poštuju 11d a11ard kvaliteta, počev od integralne zaštite u proizvodnji, preko serije standard kvaliteta ISO, do sistema HACCAP. Potrebno je 11d a se našim proizvoĎačima šljive i proizvoda od šljive ukaže na potrebu da oficijelno zaštite robnu marku (žig) svojih proizvoda. U svetu je potvrĎeno da se vrednost proizvoda činom zaštite njegove robne marke uvećava za najmanje 10 odsto. Treba pomoći i osnivanje udruženja proizvoĎača šljive i šljivovice. Ove asocijacije bi na osnovu pravilnika koje su prethodno usvojile zaštitile geografsku oznaku porekla proizvoda iste vrste ali različitih robnih marki sa odreĎenog geografskog lokaliteta. Kao primer se mogu navesti “čačanska šljivovica”,”valjevska šljivovica”,”suvoborska šljivovica” i tome slično. Potom bi se celokupna proizvodnja šljivovice plasirala sa jedinstvenim znakom identifikacije koji bi glasio “srpske šljivovice”. Jedino na taj način može se naše nacionalno piće u značajnijem obimu plasirati na inostrano tržište i poboljšati konkurentnost u odnosu na konjak, viski, votku ili tekilu.

11

3.6 KONKURENCIJA

Konkurenti “Šljivku” su: 1) uglavnom velika poljoprivredna domaćinstva iz Šumadijskog okruga, Kolubarskog okruga, Mačvanskog okruga 2) Od registrovanih preduzetnika izdvajamo: “Plemić Komerc” , “Podgorina frut” , “Milenić” , “Prodan – COP “ , “Nektar” i ostale. Njihova karakteristika je da : - otkupljuju šljive na veliko, - preradom - prodajom domaćim trgovinskim lancima, kao i izvozom u Rusiju, Hrvatsku, Makedoniju, Belgiji

12

4.SWOT ANALIZA

Prednosti

Nedostaci

1. Povoljna struktura zaposlenih

1. Slabija komunikacija izmeĎu nivoa

2. Dobra organizacija

2. Zastarele mašine

3. Niske cene 4. Kvalitet

Šanse

Opasnosti

1. Povećanje broja korisnika

1. Ulazak konkurencije

2. Pristup ekonomiji obima

2. Rast cena inputa

3. Ulaz na strano tržište

3. Sporiji rast tržišta

4. Jasno definisati ciljne grupe

13

5.POSLOVNI PLAN

Poslovni plan je “skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinačnih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzeća.” On predstavlja “čistu artikulaciju moderne menadžerske vizije, načina za njeno ostvarenje i rizika koji je u to uključen.” Za manja preduze}a koja posluju u prilično stabilnom poslovnom okruženju proces planiranja može biti i neformalan pregled nekih ključnih aspekata poslovanja preduzeća, napravljen od strane nekolicine menadžera iz menadžerskog vrha. Poslovni plan kao dokument koristi se za interne i eksterne svrhe. U zavisnosti od toga koja je svrha poslovnog plana, razlikova}e se i sadržaj, odnosno elementi poslovnog plana. Sa obzirom da je ovim poslovnim planom predviĎena proizvodnja šljive, neophodno je istaknuti koja je dužina radnog vremena, kao i sezonski faktori tj. period u godini kada se poveća prodaja proizvoda i potražnja za uslugama. Radi se o sezonskoj proizvodnji,ukazaće se potreba da se uvede još jedan proizvod, odnosno, proizvodnja finalnih proizvoda od šljive.Radnici bi bili zaposleni tokom cele godine, odnosno, i u zimskom periodu. Ukratko poslovni plan bi sadržao sledeće: - Proizvodnja većih količina prve klase plodova šljive, - Proizvodnja kvalitetnih sadnica šljive. - Prodaju svežih plodova, - Preostali deo plodova bi smo prodavali sušarama,preraĎivali u rakiju i prodavali velikim kompanijama za proizvodnju prirodnih sokova..Sa odobrenim kreditom povećali bi smo proizvodnju za 30%.

14

6.OPIS PROJEKTA

Tabela 1. Adaptacija proizvodnog pogona Rekonstrukcija sanitarnog čvora i garderobe Zamena krovnog pokrivača Kompletna zamena vodovodne i kanalizacione instalacije Kompletna zamena podova Zamena postojeće elektro instalacije i postavljanje nove, 5. pripremljene za priključak nove opreme 6. Molersko-farbarski radovi Ukupni troškovi adaptacije 1. 2. 3. 4.

480.000 1.380.000 1.200.000 830.000 1.950.000 520.000 6.360.000

Tabela 2. Transportna sredstva 1. 2.

Traktor Freza Ukupna vrednost

2.300.000 940.000 3.240.000

Proračun potrebnih obrtnih sredstava za realizaciju investicionog programa

A

Struktura obrtnih sredstava

Ukupne godišnje potrebe

Dani vezivanja

Koeficijent obrta

Potrebna obrtna sredstva

Obrtna sredstva

236,060,000

-

-

19,423,333

116,860,000

-

-

10,980,000

29,800,000

45

8

3,725,000

43,530,000

30

12

3,627,500

43,530,000

30

12

8,443,333

119,200,000

-

-

993,333

59,600,000

6

60

7,450,000

59,600,000

45

8

4,925,583

Trajna obrtna sredstva Zalihe sirovina i 1.1 repromaterijala Zalihe nedovršene 1.2 proizvodnje Zalihe gotovih 1.3 proizvoda Druga obrtna 2. sredstva Sredstva na žiro 2.1. računu Potraživanja od 2.2. kupaca 1.

15

B

Izvori iz tekućeg poslovanja

42,934,000

-

-

4,043,250

1.

Dobavljači

32,346,000

45

8

99,333

2.

Amortizacija

1,192,000

30

12

783,000

3.

Ostale obaveze

9,396,000

30

12

14,497,750

C

Potrebna obrtna sredstva

193,128,000

-

-

14,497,750

-

Dinarski deo

193,128,000

-

-

-

-

Devizni deo

-

-

-

-

6.1 Ukupne investicije i konstrukcija finansiranja investicija

Ukupna investiciona ulaganja

din. 45.793.750

A. Potrebna osnovna sredstva

din. 31.336.000

*Kredit republičkog fonda za razvoj (31.336.000* 40%) =

din. 12.534.400

*Sopstvena sredstva

din. 18.801.600

B. Potrebna obrtna sredstva

din. 14.497.750

*Kredit Republičkog fonda za razvoj (14.497.750* 40%)=

din. 5.799.100

*Sopstveno učešće

din. 8.698.650

Na osnovu prikazane konstrukcije finansiranja Investicionog programa, u ime preduzeća, podnet je zahtev Republičkom fondu za razvoj da odobri kredit preduzeću ,,Šljivko” u iznosu od: 16

- Za osnovna sredstva

din. 12.534.400

- Za obrtna sredstva

din. 5.799.100

Ukupno:

din.18.333.500

Tabela 5. Uslovi odobravanja kredita       

din.18.333.500 5% 5 godina / din.19.250.175 5 5

Iznos kredita Godišnja kamata Rok otplate Gres period Iznos kredita nakon dospeća Godišnji obračun rate Godišnji obračun kamate

Tabela 6. Obaveze po kreditima Godina

2012 god.

2013god.

2014god.

2015god.

2016god.

Kamata

962.509

770.007

577.505

385.003

192.502

Rata

3.850.035

3.850.035

3.850.035

3.850.035

3.850.035

Anuitet

4.812.544

4.620.042

4.427.540

4.235.038

4.042.537

Godina

2012 god.

2013god.

2014god.

2015god.

2016god.

Ukupno

Kredit

4812544

4620042

4427540

4235038

4042537

22137701

Ostali rashodi

5308715

5308715

5308715

5308715

5308715

26543575

10121259

9928757

9736255

9543753

9351252

48681276

8500000

10000000

12500000

14500000

16500000

62000000

-1621259

71243

2763745

4956247

7148748

13318724

Ukupni rashodi Prihodi Dobit

2014. dobit “Šljivka” biće pozitivna i iznosiće 1213729 dinara.

17

7. PROIZVODNI PROGRAM

- Proizvodnja većih količina prve klase plodova šljive,

- Proizvodnja kvalitetnih sadnica šljive.

- Kapacitet, trenutno,mini farme je 20 tona šljive.

18

- Tržišna cena šljive prve klase je 50 din/kg. - “Šljivko” se odlučio za prodaju 1240 tona svežih plodova, što bi donelo prihod od 13318724 dinara. - Preostali deo plodova bi smo prodavali sušarama, preraĎivali u rakiju i prodavali velikim kompanijama za proizvodnju prirodnih sokova. Tržišna cena kupovne rakije je 350 din/L .

- Sa odobrenim kreditom povećali bi smo proizvodnju za 30%. - Plasman proizvoda obezbeĎen je na domaćem i inostranom tržištu. Konkurencija je velika ali ćemo se izdvojiti svojim kvalitetom, cenom i količinom. - Za proizvodnju šljive rizici su mali jer nema opasnosti od mrazeva,dobro podnosi sušne periode, pogodne su za navodnjavanje.

19

8.UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA ŠLJIVE

Plodovi šljive se mogu upotreljavati na više načina: za razne oblike prerade, potrošnju u svežem stanju i u kulinarstvu za spremanje raznih poslastica .Posebno su cenjeni i mnogo traženi u prehrambenoj industriji kao sirovina za dobijanje sokova, sirupa, kompota, džemova, slatka i drugih proizvoda. Da bi se dobili proizvodi visokog kvaliteta, izmeĎu ostalog moraju se uzgajati kvalitetne sorte šljive, na vreme prskati od raznih bolesti kao i rezanje suvišnih grana.

8.1 IZBOR SORTI ŠLJIVE Većina sorti sljive je samooplodna pa su moguci jednosortni zasadi, mada bolje raĎaju ako se obezbede sorte oprašivači. Pri izboru sorte treba obratiti paznju na sledeće momente od kojih zavisi ekonomičnost proizvodnje sljive: Upotrebna vrednost plodova, mogućnosti realizacije plodova pojedinih sorti na trzištu, prilagodljivost sorte području i podneblju gde će biti lociran zasad i dr. Za gajenje na većim površinama mogu se preporučiti sledeće sorte: Ĉaĉanska lepotica Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Okalemljena na dzanarici je krzljiva do sredne bujna sorta. Rano prorodi i radja redovno i obilno u svim uslovima.Ova sorta sazreva krajem jula meseca. Plod je srednje krupan, prosecne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrlo privlacnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta sljive, ciji plodovi su prvenstveno namenjena stonoj potrošnji. Od plodova se, ako dobro sazru, moze dobiti veoma kvalitetna rakija.

Sorta Čačanska lepotica 20

Osetljiva je na plamenjacu i rdju. U normalnim uslovima ne pati od monilije (susenja cvetova i grancica i trulezi plodova). Tolerantna je na sarku sljive sto se smatra njenim posebnim kvalitetom. Stenlej Američka sorta. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i radja redovno i obilno. Zahteva redovnu i oštru rezidbu. Sazreva krajem avgusta, deset dana pre požegače. Plod je krupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti za potrošnju u svežem stanju, smrzavanje susenje i preradu u rakiju i druge proizvode. Rakija je solidnog kvaliteta ako plodovi dobro dozru i primeni se posebna tehnologija spravljanja rakije. Tolerantna je na šarku sljive, pa se moze gajiti u veoma zaraženim područjima. Otporna je na plamenjaču i rdju sljive. Veoma je osetljiv na moniliju (sušenje cvetova, grančica i truljenje plodova). Takodje, veoma je podložna napadu šljivine ose tako da je hemijska zaštita neophodna. . Ĉaĉanska rodna Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Predstavlja jednu od ekonomski najznačajnijih sorti u novim šljivicima Srbije. Srednje je bujna sorta. Odlicne je rodnosti, ali zahteva oštru i redovnu rezidbu radi postizanja redovnih i obilnih prinosa sa visokim kvalitetom ploda. Zri kada i stenlej.

Sorta Čačanska rodna Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je žuto, čvrsto, slatkonakiselo, prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je sitna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su univerzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju. 21

Najveca mana je osetljivost na šarku, ali su stete manje nego kod požegače. Otporna je na moniliu. Poţegaca Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskog kvaliteta, tako da je odlicna za preradu posebno u rakiju. Veoma je osetljiva na sarku sljive pa je njeno gajenje dovedeno u pitanje. Moze se gajiti jedino u nezarazenim podrucjima i sa upotrebom zdravog sadnog materijala. Pored toga osetljiva je na plamenjacu i rdju sljive. Za gajenje na manjim površinama u pojedinim lokalitetima sa specifičnim agroekološkim uslovima, mogu se preporučiti sorte namenjene potrošnji u svežem stanju: čačanska rana, kalifornijska plava, valerija, grossa di felicio, ali i neke sorte japanske šljive: Autumn giant, TC sun i dr.

22

9. MERE ZA UNAPREĐENJE ŠLJIVARSTVA

9.1 STRATEGIJA RAZVOJA TRŢIŠTA SVEŢEG VOĆA • PRODUŢENJE SEZONE GAJENJA – uvoĎenjem novih sorti pogodnih za duže čuvanje – osavremenjavanje pomotehničkih mera – gajenje u zatvorenom i polu zatvorenom prostoru • BERBA I KONTROLA KVALITETA – obuka o novim tehnikama berbe – uvoĎenje meĎunarodnih standarda kvaliteta – sertifikacija • PAKOVANJE I LOGISTIKA – analiza i unapreĎenje objekata za pakovanje svežeg voća – analiza i unapreĎenje transporta svežeg voća do meĎuarodnog tržišta – predlog projekta unapreĎenja objekata u lukama i na aerodroskim terminalima • PRODAJA I MARKETING – unapreĎenje sistema informisanja sa regionalnog i meĎunarodnog tržišta svežeg voća – meĎunarodna promocija svežeg voća iz Srbije putem medija – učešće proizvoĎača svežeg voća na specijalizovanim meĎunarodnim sajmovima

TRŢIŠNA PODRŠKA - Podsticaji za izvoz konzervisanog i sušenog voća, džemova, voćnih sokova i rakija – 10 % vrednosti.

23

STRUKTURALNA PODRŠKA • Subvencije podizanja novih zasada – 85/170 dinara po sadnici • Minimalni broj sadnica 1200 sadnica/ha • Nivo podsticaja po hektaru varira od 102.000 do 323.000 dinara • Uvodjenje HACCP • Podrška investicijama • Odobreno u 2006 11 ULO hladnjača - 267 miliona dinara • Odobreno u 2006 36 hladnjača i skladišta za voæe i povræe - 124 miliona dinara • Mere unapreĎenja sela KREDITNA PODRŠKA Dugoročni krediti • Dužina kredita = 5 godina • Dužina grejs perioda = 1 godine • Godišnja kamata = 5% INSTITUCIONALNA PODRŠKA • Priznavanje i introdukcija novih sorti – besplatno - Olakšana introdukcija stranih kvalitetnih sorti (54 sorti/podloga voæaka) - Ispitivanje sorti po rejonima gajenja radi davanja preporuke gajenja

24

9.2 PLANOVI

- Predlog nacrta Zakona o rakiji i ostalim alkoholnim pićima - Izrada nacionalne strategije borbe protiv šarke - Pravilnik o zaštiti geografskog porekla šljivovice - Zaštita geografskog porekla šljivovice

9.3 NASLEĐENO STANJE

- Posledice postojanja jednog lošeg zakona o zaštiti bilja (republički) i neprimenjivanja jednog prosečnog (saveznog) Zaštita bilja • Matična stabla u proizvodnim zasadima • Nepoštovanje prostorne izolacije • Izostanak testiranja matičnih stabala • Do 2004. testiranje 210.000 uzoraka sa količinom antiseruma dovoljnom za 20.000 uzoraka • “Puštanje” u promet dovoĎenjem % zaraze na “skoro” nulu

Sadni materijal • Fizička lica kao proizvoĎači sadnog materijala • Promet sadnica bilo kada, bilo gde i bilo kako Prava oplemenjivača • Poštuju se deklarativno, a naučni radnici ponosno prepričavaju koga 25

su sve prevarili kako bi “uneli” nove sorte • Zloupotreba kolekcija sa novim sortama iz naučnih institucija od strane naučnih radnika koji imaju privatne rasadnike gde umnožavaju te sorte bez regulisane licence

9.4 AKCIJE

2008 - Isključivanje svih laboratorija koje su samo izdavale papire bez izvršene analize - Testiranje matičnih zasada i proizvodnih zasada gde su bila umatičena pojedinačna stabla i njihova suspenzija zbog utvrĎenog prisustva šarke - Lomljenje šarkavih sadnica u rastilima 2009 - Formiranje regionalnih laboratorija za rutinsko testiranje na prisustvo šarke - Isključivanje svih proizvodnih zasada sa umatičenim stablima (1.727 stabala) i testiranje matičnih zasada koji su zadovoljili uslove prostorne izolacije (2655 stabala testirano, 388 pozitivnih uzoraka,18 zasada isključeno) - Isključivanje svih rastila bez prostorne izolacije i rastila gde je prisutna šarka (400.000 sadnica)- sadnice uništene, u prometu ostalo 1.177.274 sadnica 2010 - Nastavak mera iz 2005. – testirano 1868 stabala, 83 uzorka pozitivno, 569 stabala bez šarke, isključen matični zasad na Preljinskom brdu sa 1.216 stabala - Nastavak kontrola rastila - UtvrĎivanje prostorne izolacije godinu dana pre podizanja rastila ili matičnog zasada - Sadni materijal - Formiran Registar proizvoĎača sadnog materijala u koji su upisana pravna lica i preduzetnici 26

- Izvršeno prevoĎenje postojećih matičnih zasada u matične zasade sa standardnim sadnicama oznake SA - Uništene sadnice sorti koje nisu upisane u Registar sorti i gde nisu poštovana prava oplemenjivača

10. MERE ZAŠTITE I BOLESTI ŠLJIVE

27

Kao i druge vrste voćaka, i šljivu napadaju razne bolesti i mnoge štetočine koje joj mogu naneti znatne štete u koliko se ne primenjuju potrebne mere zaštite. Zbog toga je za uspešno gajenje ove kulture neophodno da se, pored preventivnih mera, zasaĎuju zdrave sorte,izbor otpornijih sorti,pogodnija lokacija kao i blagovremeno izvoĎenje svih agrotehničkih mera u zasadu. Bolesti koje najčešće napadaju šljivu su: monilija, ervinija, šarka, crveni pauk (pepelnica) itd.

28

29

10.1 ŠLJIVA KAO LEK – Jezgro šljive izvor vitamina B17

30

11. UPRAVLJANJE I ORGANIZACIJA

- U toku sezone berbe imamo 20 zaposlenih od kojih svako ima svoje zaduženje.

Red broj

Stručna sprema

1

NKV&PKV

4

2

KV

4

3

SSS

12

UKUPNO

Broj zaposlenih

20

- Jedna grupa vrši berbu plodova,druga, adekvatno reĎa plod u ambalažu, - Treća grupa vrši istovar i utovar .Za polivanje i obradu zemljišta preko godine koje nije svakodnevno potrebno, koristimo nekolicinu radnika koji vrše i druge poslove.Na čelu organizacije bilo bi stručno lice kao i mi.Zaposleni imaju završenu stručnu spremu.Tokom godina proizvodnje proširili bi smo broj radnika sa našim potrebama. - SaraĎivali bi smo sa velikim kompanijama koji otkupljuju plodove šljive kao što su :LaVita, Next, Nektar i drugi.Naši kupci bi bili inostrani dobavljači, kako inostrani tako i domaći marketi i prodavnice. - Sistem plaćanja bi se zasnivao isključivo u gotovini.Nadali bi smo se da bi i kupci bili istoimeni korisnici naših proizvoda.

31

12.MARKETING

Naše proizvode bi smo promovisali na razne načine kao što su: TV reklame, radio, internet, sajmovi... Garantovali bi smo u kvalitet naših proizvoda kao i u njihovu sigurnost tokom transporta. Marketing je koncept poslovanja orijentisan prema kupcima. U ovom konceptu projektovanje proizvoda i usluga počinje od potreba potrošača, a kao cilj delovanja postavlja se zadovoljstvo potrošača. U preduzećima gde je u potpunosti primenjen marketing koncet o potrošačima ne brine samo odeljenje za marketing već svi zaposleni, radeći sa svešću da rade zbog potrošača. Posvećenost potrošačima u ovim preduzećima posebno se odnosi na zaposlene koji su u direktnom kontaktu sa njima. Marketnig koncept dobija sve više pristalica zbog dobrih rezultata koje postiže, a javljaju se i brojne nadogradnje i poboljšanja osnovne ideje. Marketing koncept ima četiri osnovna elementa (poznata kao 4P) : - proizvod (product) - treba projektovati da zadovolji potrebe potrošača i bude konkurentan - cena (price) - odnosi se na cenu proizvoda ili usluge - distribucija (placement) - plasman proizvoda i usluga do potrošača - promocija (promotion) - pored reklama (ekonomske propagande) uključuje i druge vidove promocije : promotivne reasprodaje, nagradne igre, ličnu prodaju... Kombinacija ovih elemenata naziva se marketing miks. Cilj je da se postigne takva kombinacija elemenata (4R) da se stekne konkurenstka prednost (pozitivna karakteristika koja odvaja proizvod/uslugu od konkurenstih) i time zadovolje potrošači, a tako ostvari veća prodaja i veći profit. Tradicija je da agrarni proizvodi najbolju promociju imaju preko TV-a u jutarnjem špicu, preko sajmova poljoprivrede, i putem interneta. Sajmovi su nam osnovni vid prezentacije i preduzeća i proizvod, tako da ovom vidu komunikacije pristupamo veoma kompleksno.

32

Internet nam je drugi vid, na kojima baziramo komunikaciju.

33

13.ZAKLJUĈAK

DANAS –Robujemo praznom MIT-u (mi nekad izvozili ... niko nema takvu ...) – Proizvodnja je TRADICIONALNA (XIX i XX vek) – POSAO prave samo retki pojedinci koji samo pokazuju kako može – ŠANSU koriste drugi MORAMO – Srušiti MIT – Poštovati TRADICIJU da bi – Napravili POSAO sa šljivom i – Iskoristiti ŠANSU KAKO • Promenama pravila igre – Zakonima • Primenom Zakona • Promenom mentaliteta –Nauke • Struke – Proizvodjača 34

Kao što nam je poznato, da bi se bavili bilo kojim poslom moramo imati poslovni plan, koji će nam biti auto karta vodilja. Dobar broj preduzeća koji nije imao poslovni plan ili nije imao realan poslovni plan, propao je.U poslovnom planu šljive predviĎene su sve radnje koje se dešavaju u procesu proizvodnje.Ulaganje sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba da su efikasna i da donose ekonomske efekte tj. profit. Rezultat planiranja može dati razne efikasnosti. E>1;E=1 ili E<1. Ako je efikasnost veća od jedan, novo ulaganje ima profitnu efikasnost,dobro smo planirali priliv sredstava i rashode,nova ulaganja su izvodljiva i moguća.Ako je efikasnost jednaka 1,moramo nešto izmeniti u poslovnom planu da ostvarujemo veću efikasnost,ali i sa ovim rezultatima efikastnosti moguće su nova ulaganja.Ukoliko je efikasnost manja od jedan , nova ulaganja nisu efikasna, ostvarujemo gubitak i moramo u poslovnom planu odkloniti nedostatke koji utiču na negativnu efikasnost. Mislimo da je ovo jedan od boljih načina provere uspešnosti bilo kojeg preduzeća. Pored dobrog, realnog planiranja za uspeh preduzeća, vrlo je bitan i uspešan menadžer, a njegov je zadatak da proizvode šljive prezentuje na domaćem i inostranom tržištu po realnim cenama.Da bi proizvodi bili konkurentni na inostranom tržištu, moraju zadovoljiti evropske standarde.

13.1 Zašto smo se odluĉili za uzgoj šljive?

Velika ljubav prema voćarstvu je doprinela da se odlučimo za uzgoj šljiva.Imajući u vidu da svake godine stupa u veliku rodnost kvalitetnih plodova, koji imaju sve veću primenu u domaćinstvu, kulinarstvu i prehrambenoj industriji.Velika je potražnja za kvalitetnim plodovima šljive, uspeh je zagarantovan.

35

14. LITERATURA

1) http://www.moba.rs/izborsortisljive.htm 2) http://www.moba.rs/ 3) http://www.tehnologijahrane.com/ 4) http://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/PrezentacijasljivaCacak.pdf 5) http://besplatniseminarskiradovi.com/PREDUZETNISVO/KakoNapisatiBiznisPlan.htm 6) http://www.link-elearning.com/lekcija-Analiza-tr%C5%BEi%C5%A1ta_4477 7) http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=361 8) http://beograd.olx.rs/jezgra-sljive-izvor-vitamina-b17-iid-225680857

36