Didaktika Seminarski Rad.docx

UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET “MIHAJLO PUPIN” – ZRENJANIN

POJAM, FAKTORI I VRSTE NASTAVE PREDMET: DIDAKTIKA

PROFESOR: DR Snežana Babić Kekez

STUDENT: Marjan Dobrosavljevic Broj indeksa: MPT 8/18 Zrenjanin, 2019.

SADRŽAJ: 1. UVOD .................................................................................................................................... 3 2. NASTAVA ............................................................................................................................ 4 2.1. DIDAKTIČKE KONCEPCIJE NASTAVE ................................................................... 4 3. FAKTORI NASTAVE ........................................................................................................ 8 3.1. NASTAVNI SADRŽAJI ................................................................................................ 8 3.2. CILJEVI I ZADACI NASTAVE .................................................................................... 8 4. KALSIFIKACIJA I VRSTE NASTAVE ........................................................................ 10 4.1. NASTAVNI SISTEMI................................................................................................. 11 4.2. HEURISTIČKA NASTAVA ....................................................................................... 12 4.3. PROGRAMIRANA NASTAVA ................................................................................. 13 4.4. EGZEMPLARNA NASTAVA .................................................................................... 14 4.5. PROBLEMSKA NASTAVA ...................................................................................... 14 4.6. INDIVIDUALIZOVANA NASTAVA ....................................................................... 16 4.7. KOMPJUTERIZOVANA NASTAVA ........................................................................ 17 4.8. TIMSKA NASTAVA .................................................................................................. 18 ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 19 LITERATURA ....................................................................................................................... 20

2

1. UVOD Nastava je osnovna odrednica didaktike. To je organizovani institucionalni i izvaninstitucionalnu interakcijski stvaralački napor u savladavanju propisanih sadržaja i sticanju znanja, sposobnosti i navika te osposobljavanje studenata za dalji permanentni rad. Cilj nastave je stvaranje kritičke, slobodne, autonomne, stvaralačke, humane, obrazovane, multikulturalne, multietičke i multikonfesionalne učenikove ličnosti, koja je otvorena za sve sadašnje i buduće progresivne promene u sebi i društvu u kojem se nalazi. Osnovni činioci nastave su: 1. 2. 3. 4.

Nastavnik ( koji puočava), Učenici( koji uče ), Didaktički oblikovani sadržaji koje treba savladati, Čime se uči (nastavna sredstva i mediji ).

Tokom nastavnog procesa učitelj odabranim načinom (metodom) izlaže učenicima nastavno gradivo i zadaje im različite zadatke. Ovu aktivnost nazivamo poučavanjem. Učitelj odabire i priprema izvore nastavnih sadržaja, načine njihovog prikazivanja s namerom da učenicima olakša razumijevanje i usvajanje predviđenog gradiva. Učenici aktivno promatraju i izvršavaju zadatke s ciljem usvajanja programom određenih znanja, veština i navika. Učenici uče nastavne sadržaje.

3

2. NASTAVA Nastava je složen proces, planski organizovan i vođen u kome učenici usvajaju znanja, stiču veštine i navike, psihofizički se razvijaju i svestrano vaspitavaju. Procesom rukvodi nastavnik obučen didaktičko - metodički i psihološki. Tri osnovna zadatka nastave su: 1. MATERIJALNI( sticanje znanja, veština i navika) 2. FORMALNI ( psihofizički razvoj ) 3. VASPITNI ( svestrano vaspitanje) DAKLE : « Nastava je planski, organizovan vaspitno-obrazovni proces kojim rukovodi nastavnik čiji je zadatak da pomaže učenicima da stiču znanja, veštine i navike i da se razvijaju kao ličnosti ». Ona je vaspitno - obrazovni proces gde je vaspitanje širi pojam od nastave ( porodica takođe vaspitava i drugi). - Nastavni sadržaji su naučno dokazani i didaktički oblikovani primereni uzrastu učenika. - Akcenat nastave je na misaonom, fizičkom i praktičnom razvoju , a ne na memorisanju činjenica. 2.1. DIDAKTIČKE KONCEPCIJE NASTAVE Koncepcija Jana Amosa Komenskog/ 1592- 1670 / Odredio školsku godinu, uveo razrede i odelenja, razvrstao gradivo po predmetima, napravio raspored časova, uvezao čvršće školski rad. Nastavnik umesto jednog radi sa više učenika ( 30 ) pa do ( 300) kasnije primenjeno u Engleskoj u XX veku. Postupnost u nastavi ( od bližeg ka daljem, od poznatog ka nepoznatom, od jednostavnog ka složenom). Podelom na predmete i planiranje po časovima sedmicama i školskoj godini nastava postaje mnogo organizovanija. Paradoksalno : Slabost njegove koncepcije proističe iz njegove prednosti (nastavnik radi sa celim razredom-obezbeđena masovnost i ekonomičnost školovanja što je važan kvalitet , ali se favorizuje frontalni oblik rada-koji ima ozbiljnije slobosti). - Nastavnik govori učenici upijaju, - Interakcija nastavnik učenik na minimum, - 80% vremena na času otpada na prenošenje nastavnih informacija, - Povratna informacija koliko su učenici usvojili znanje je neznatna ( za kratko vreme učenici ako nisu direktni akteri brzo zaborave upijeno znanje ). ZAKLJUČAK: Sačuvati vrednosti ovog modela i izbeći njegove ozbiljne slabosti. Koncepcija Johana Fridriha Herbarta (1776-1841 ), Svoju « NAUČNU PEDAGOGIJU « temelji na etiki i psihologiji. Cilj: Izgraditi čvrst karakter i volju prema etičkim načelima: (untrašnja sloboda, savršenost, dobročinstvo , pravičnost i odmazde)

4

Pedagogiju deli na: a) PRAKTIČNU (bavi se porodicom, domovima i školom ), b) TEORIJSKU (bavi se suštinom vaspitanja i obrazovanja, pojam, potrebe i sredstva). Nastavu čine : jasnoća, asocijacija, sistem i metoda. Isticao važnost interesovanja u nastavi i izučavanje zakonitosti nastavnog procesa. Po njemu nastavnikova uloga je prenošenje gotovih znanja. Ne poklanja pažnju učenju, već analizi nastavnikovih postupaka i kako on trebada radi da bi učenici savladali nastavne sadržaje. Njegova teorija o formalnim stepenima imala je negativne posledice gde su sputavani stavralaštvo i inicijativa nastavnika. Koncepcija Džona Djuia ( 1859-1952 ), američki pedagog začetnik i pristaša Teorije pragmatizma. Nauka i znanje treba da budu u službi praktičnih potreba koji produkuju istinu. On kritikuje tradicionalnu nastavu ( ne zasniva se na interesovanju učenika nego njihovom disciplinovanju kaznama, odvojena od života, ne podstiče učeničke sposobnosti. Didaktika po njemu treba da uči učenike životu. Nastava se oslanja na lično iskustvo učenika. Učenik je u centru. Kvalitet nastave meri se aktivnošću učenika. Protivnik je nastave po razredno - predmetnom sistemu nego istu vodi u radionice, laboratorije, kabinete, školske ekonomije, biblioteke. Nastavnik je bolji ukoliko su učenici aktivniji.

-

Djuijeva PROJEKT- METODA: postavljanje praktičnog problema, zajedničko sagledavanje tog problema, zajednički plan za rešavanje problema, donošenje zaključaka za prihvatanje/odbijanje hipoteze, na kraju praktična primena, Protvnik je podele na predmete.

-

Potpuno je suprotan Herbartu: umesto « nastave→praktična«, umjesto nastavnika « predavača « →nastavnik saradnik i savetnik, Djui didaktiku smatra kao teoriju učenja na teoriju nastave, Traži poštovanje učenika čija se interesovanja rešavaju.

Njegova koncepcija doprinela je uvažavanju učenika, interesovanju učenika i potrebama, da se škola poveže sa praksom, da se didaktika bavi učenikom i učenjem, da se analizira više rad učenika nego nastavnika. Suprostavljajući se Herbartu otišao je u drugu krajnost što čini njegove slabosti: (Precenjivao je iskustvo i mogućnosti učenika , njegovim konceptom ne stiču sesistematizovana znanja, nastava je nedovoljano planska, postoje rupe u znanjima).

5

Džerom Bruner/ koncepcija/američki psiholog, dao doprinos didaktici kao teoriji obrazovanja. Teorija učenja odgovara na pitanje ŠTA / sadržina procesa učenja/, a teorija nastave na pitanje KAKO / najuspešnije ostvariti proces učenja i nastave. Po njemu u toriji nastave bitna su tri činioca: 1. PRIRODA OSOBE KOJA UČI 2. PRIRODA ZNANJA 3. PRIRODA SAZNAJNOG PROCESA Učenike staviti u situaciju da rešavaju probleme gde se razvijaju njihove sposobnosti. Prethodna znanja koristiti u savladavanju novih znanja. Svrha nastave je da učenik samostalno rešava problem. Otkriće je po njemu najviši nivo znanja. Po Bruneru teorija nastave sadrži: 1. 2. 3. 4. 5.

Iskustvo radi razvijanja učenikovih naklonosti. Strukturisanje znanja da bi se ono razumjelo. Specifikovanje osnovnih stvari koje treba naučiti. Uloga uspeha / neuspeha, nagrade/ kazne u učenju. Postupci za stimulisanje mišljenja. Po njemu nastavu treba uputiti na istraživanje

Savremana didaktika/karateristike/: 1. Teorija saznanja/ i materijalističku filozofiju / nastava je saznajni proces, percepcija, usvajanje znanja, praktična verifikacija usvojenih znanja i veština /. 2. Prenošenje gotovih znanja, samostalno rešavanje problema i učenje putem otkrića nisu dati jednom za sva vremena→ dinamični procesi. 3. Nastavnik nije jedini izvor znanja, nego upravlja nastavni proces aktivirajući što više učenike osmostaljujući ih. 4. Korištenje znanja dožovotno učenje kao i učenje za praktičnu upotrebu. 5. Primena diferenciranih nastavnih planova i programa ( jedan deo je zajednički → obavezan za sve, a drugi dio je izborni→ prema sklonostima). 6. Primena teorije informacija: ( nastavnik → učenik),( učenik →nastavnik ) Kibernetsko - informacijski pristup nastavi najviše su dali Rusi ( Talizina i Galjperin) navodeći kibernetske zahteve: 1. Utvrditi cilj upravljanja, 2. Ustanoviti početni sistem upravljanja, 3. Obezbediti program sistema upravljanja, 4. Obezbediti povratnu informaciju na kraju procesa, 5. Preraditi dobijene informacije, 6. Korekcija radnog procesa.

6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Didaktička formulacija kibernetskih zahteva: Utvrditi cilj nastave, Postaviti kriterujume za merenje rezultata nastave, Sagledati početno stanje psihičke aktivnosti / znanja / učenika, Predvideti kroz kakva psihička stanja prolaze učenici, Obezbediti povratnu vezu u nastavi, Regulisati /korigovati / nastavni process, Utvrditi algoritam nastave.

Oni su na ovaj način uradili: racionalizaciju nastave, efikasnost nastave, kontrolu rezultata i korekciju nastave kada je to potrebno.

7

3. FAKTORI NASTAVE Faktori nastave: učenik→nastavnik→sadržaji nastave. Po načinu na koji se stiče obrazovanje se deli: 1. 1.Obrazovanje koje se nesvesno stiče / komunikacija u porodici, socijalnoj sredini /, 2. Svesno obrazovanje → u školi kroz nastavni proces, A. Učenik: od objekta do subjekta - objekat : učenik prima znanje; on je pasivan - subjekat: aktivnost u nastavi, učesnik u planiranju, evaulaciji i realizaciji nastavnog plana. - Sadržaj: Obogaćuje učenika, formiraju se stavovi prema određenim moralnim, estetskim i drugim vrednostim. B. Nastavnik: - bira nastavne sadržaje koji su uslovljeni nastavnim planom i programom, - on oblikuje didaktičku građu, - znatan uticaj na nastavni sadržaj, - on vaspitava , obrazuje , podstiče učenike. DOBAR NASTAVNIK: Profesionalac ( stručnjak ) dobru didaktičko-metodičku kulturu, on organizuje, podstiče, primjenjuje različite stilove učenja i kada treba primeni određene strategije kompenzacije, ne odriče se uticaja učenika, dobar saradnik sa učenicim/ demokratsko rukovođnje / više uspeha u nastavi. 3.1. NASTAVNI SADRŽAJI Sadržaji su kontakt relacije učenik-nastavnik. Sadržaji utiču na stil i pristup nastavnika i učenika. Građa određuje kako će učenik učiti, favorizovanje jednog faktora je greška ali učenika treba staviti u centar/ pedocentristi/. Nastava kao kibernetički sistem koji se sastoji od: - predmetnog ( nastavnih sadržaja ), - sistema poučavanja i - sistema učenja. Na ovaj način faktori u nastavi / nastavnik, učenik i gradivo/ dovode u uzajamnu vezu dinamički iz samog procesa i shvataju sa kao kiberenetički sistem.

3.2. CILJEVI I ZADACI NASTAVE Svaka organizovana delatnost ostvaruje se zahvaljujući postavljenim ciljevima. Nastava svoje zadatke ostvaruje na temeljima opšteg cilja odgovarajuće vrste škole. Zadaci si utvrđeni nastavnim planom i programom:

8

Zadaci se svrstavaju u tri kategorije: 1. Materijalni ili obrazovni zadaci; ( kroz nastavu škola obezbjeđuje učenicima da stiču znanje, veštine i navike po programu ). Učenici upoznaju svet oko sebe, shvataju prirodne i društvene pojave i mišljenje kao najveći evolutivni put čoveka. 2. Formalni zadaci nastave: Formalni / funkcionalni / zadaci nastave svode se da se glavna pažnja u nastavi posveti psihofizičkom razvoju učenika / misaonom, čulnom, verbalnom, praktičnom i fizičkom razvoju /. Dakle stečeno znanje + zdrav psihofizički razvoj= uspeh. 3. Vaspitni zadaci: Nastava je jedinstven proces čiji je zadatak sticanje znanja, razvijanje sposobnosti ivaspitanje. Vaspitni zadaci su izraženiji i društvenim naukama nego prirodnim. Materijalne, formalne i vaspitne zadatke treba gledati jedinstveno.

9

4. KALSIFIKACIJA I VRSTE NASTAVE -

Prema enciklopedijskom rečnik pedagogije→ vrste nastave: individualna, razredna, grupna ( prema broju učenika ), nastava u školi, nastava na daljinu i samonastava.

-

Vladimir Poljak klasifikuje nastavu na: redovnu, dopunsku, dodatnu, izbornu, fakultativna, dopisna, nastava putem radija i televizije.

-

Tihomir Prodanović-Radisav Ničković: nastava putem rešavnja problema, programirana nastava, nastava u školi sa produženim boravkom, indivividualizovana nastava.

-

Pero Šimleša: nastava u školi, nastava na daljinu, samonastava / pojedninac sam uči /→ nema nastavnika,

-

Nikola Filipović, prema institucionalnom kriteriju nastava se deli na: osnovnoškolska, srednjoškolska, visokoškolska.

-

Prema objektima izvođenja: učionička, nastava u prirodi, kulturnim i drugim objektima.

10

-

Prema dominantnosti didaktičkih medija: televizijska, audio, kompjuterska i multimedijska.

-

Prema pripadnosti nastavnog predmeta, naučnoj oblasti: nastava prirodnih, društvenih, lingvističkih, umetničkih predmeta.

-

Prema kriteriju didaktičkog modelovanja: informativno, ilustrativno, predavačka, egzemplarna, individualizovana, programirana, problemska, timska, mikro-nastavna.

-

Prema obliku komunikacije sa učenicima: direktna i indirektna nastava

4.1. NASTAVNI SISTEMI Nastavni sistem je celovito oblikovanje nastavnog procesa. Svaki sistem odlikuje se specifičnim vezama osnovnih faktora nastave (učenik-nastavnik-sadržaji). Nastavni sistemi→sistemi nastave→didaktički sistemi→nastavne strategije→mikrostrategije nastave→multistrategije nastave i sl. (isto značenje )

-

Sistem tradicionalne nastave izvodi se kao: predavačka, predavačko-prikazivačka katehetička, majeutička nastava ili nastava u kombinaciji njihovih varijanti.

Ovde je nastavnik u direktnom odnosu sa nastavnim sadržajem, a učenik u indirektnom odnosu sa nastavnim sadržajem i sa nastavnikom. U tradicionalnoj nastavi dominantna je uloga nastavnika i pasivna uloga učenika

11

-

NASTAVNI SISTEMI: 5←1. Individualizovana nastava 4←2. Problemska nastava 7←3. Timska nastava 2←4. Programirana nastava 3←5. Egzemplarna nastava 10←6.Saradnička nastava 11←7.Integrativna nastava 1←8. Heruistička nastava 6←9. Kompjuterizovana nastava 8←10.Responsibilna nastava 9←11.Mentorska nastava

4.2. HEURISTIČKA NASTAVA Grčka reč HEURESKEIN ili pronalaziti, otkrivati ili ( razvojna; genetička; induktivna nastava). To je nastava gde učenici samostalno traže put saznanja, nastavnik ih nenametljivo vodi kao da su oni sami otkrili saznanja. Učenik otkriva ranije poznato. Ova nastava ima majeutički razgovor gde se učeniku nude alternativna pitanja dolazeći do istine. Dobar nastavnik pomoću pravilnih pitanja vodi učenika do tačnog rešenj. Nedostatak joj je što je nastavnik dominantan u razgovoru i učenik koji odgovara, ostali zapostavljeni. Prednost u odnosu na tradicionalnu /predavačku/ nastavu je što ovde učenici bolje shvataju nastavni sadržaj. Primer: Učenicima damo: 1. činjenične podatke, 2. uputstvo, 3. više zaključaka od kojih oni biraju tačnu. Na primer: 1. Dati podaci: Biljke uskog lišća bolje podnose sušu od biljaka širokog lišća, 2. Uputstvo: Izaberi jedan od zaključaka koji najbolje objašnjavaju navedenu pojavu, Zaključak: 1. jer je sitnije lišće čvršće i otpornije, 2. jer je isparavanje vode manje ako list ima manju površinu, 3. jer većem lišću treba više hrane. Na primer: Propadanje skijaša kroz snijeg zavisi od : 1. visine snega, 2. težine skijaša, 3. od veličine površine na koju se oslanjamo.

12

4.3. PROGRAMIRANA NASTAVA Ovde se učenik misaono-logički vodi od shvatanja i usvajanja nastavnih sadržaja specijalno pripremljenih tj. programiranog gradiva. Programirati se može ono gradivo koje ima jasnu logičko-matematičku strukturukoje udovoljava kibernetičkim i matematičkim uslovima programiranja. Možemo programirati nastavne sadržaje za jedan predmet za jednu školsku godinu ili manje. Elementi programirane nastave: 1. Program, 2. Tema , 3. Programirana sekvenca, 4. Povezani članci / njih više u skvenci / su najmanji element programiranog gradiva koji se sastoji: 1.Upustva, 2.Informacija, 3.Zadatka, 4. Prostora za rad . 5. Povratne informacije /tačno rješenje /.

1. Program → iznosi sve bitne činjenice koje trebaju učenici savladati→savladavaju se prvo manje složeni delovi kasnije složeniji.Sadržaji se nemogu preskakati/ kontinuitet usvajanja /, 2. Tema→ sadržajna logička celina iz nastavnog programa/ napr: rečenica ili brojevi/ 3. Sekvenca→ logički deo teme / napr: nezavisne rečenice /, 4. Članak→ /korak, porcija, doza/je najmanja jedinica programirane nastave, 5. Algoritam /uputstvo/ → sa utvrđenim redosledom operacija koje treba obavitida bi se problem rešio. Vrste programa za programiranu nastavu su: 1. Linerani program: »Korak po korak»→ pravolinijski - Tu se ne uvažavaju razlike u sposobnostima učenika→slabost - Osnivač Skiner ( 1954 ) - 1→ 2→ 3→ 4→ Linearni program 2. Razgranati program: Omogućava učeniku koji zna neke članke da ih preskoči, a koji ne zna upućuje nadodatnu informciju u bočnom članku. Učenici koji imaju više znanja idu pravolinijski, a sa manjim znanjem « cik-cak», manja misaona aktivnost učenika. 3. 3.Kombinovani program: Kombinacija linearnog i razgranatog programa Cilj spojiti prednosti, a izbeći slabosti prethodnih programa Napr. Upotreba velikog slova: Nudi se više odgovora 1. hidrocentrala « Đerdap « 2. hidrocentrala « đerdap « 3. Hidrocentrala « đerdap «

13

4.4. EGZEMPLARNA NASTAVA Egzemplar = primerak, uzorak ili paradigmatska nastava. To je uzorna nastava, nastava za primjer, za ugled. Iz celovitog predmeta koji se dobro analizira slede faze: 1. Selekcija sadržaja /sadržaji se svrstavaju u teme: -iz mase sličnog sadržaja izdvaja se reprezentativno / egzemplarno / Napr: Tema→žitarice→reprezentativno→ pšenica. 2. Obrada egzemplarnog sadržaja koji se obrađuje na najvišem didaktičko-metodičkom nivou 3. Samostalan rad učenika→ učenici sami obrađuju analogne/ slične /sadržaje ( raž, ječam, zob ), 4. Obnavljanje i sistematizacija sadržaja→ tj. egzemplari koje je obradio nastavnik i analogni koje su obradili učenici. Cilj je da je stečeno znanje logičko povezano, da učenici pojedine sadržaje shvate kao deo celine. U četvroj fazi vrši se proveravanje usvojenog znanja gde se utvrđuju odrđene slabosti koje se kroz proces rada ispravljaju. Nova varijanta egzemplarne nastave je: Interaktivna egemplarna nastava čije su etape: 1. uvođenje učenika u interaktivne nastavne aktivnosti, 2. nastavnikova obrada egzemplarnih nastavnih sadržaja, 3. formiranje grupa / parova/ učenika i podela radnih zadataka, 4. interaktivno / grupno ili tandemsko / učenje i poučavanje analognih sadržaja, 5. prezentacija rezultata interaktivnog učenja analognih nastavnih sadržaja, 6. povezivanje/sinteza/egzemplarnihi analognih nastavnih sadržaja, 7. osvrt na realizovane aktivnosti u uputstva za dalji rad. Pozitivno u egzemplarnoj nastavi je što omogućuje stvaralački rad učenika inastavnika. Ona se ipak mora sagledavati u sistemu drugih vidova i oblika nastavnog plana.

4.5. PROBLEMSKA NASTAVA

-

Problemska nastava ili nastava rešavanjem problema: metoda otkrivanja, metoda istraživanja, istraživačka nastava i sl.

Cilj škole je da učenici stečeno znanje mogu samostalno primeniti u novim okolnostima. Na taj način razvija se njihovo stvaralačko mišljenje što je i glavni cilj i zadatak problemske nastave. Ovde nastavnik nije emiter gotovih znanja nego saradnik takve nastave u kojoj učenici samostalno rešavaju probleme razvijajući svoje apstraktno mišljenje i metalne kapacitete. Od apstraktnog do stvaralačkog mišljenja psiholozi visoko pozicionira učenje rješavanjem problema.

14

-

Pojam problem:→ To je zadatak koji treba odrediti koji ima sledeće odlike: popuniti neku prazninu na osnovu podataka koji nisu dati, različit broj mogućnosti za rešavanje, rešavanje ne pomoću ustaljenih algoritama naego na osnovu stvaralačkog pristupa i iskustva, rešavanje problema produbljuje se znanje , usvajaju nova znanja i razvijaju mentalne mogućnosti.

Etape / faze / problemske nastave: 1. Pripremanje učenika: - stvaranje problemske situacije, - izazivanje radoznalosti, - motivacija učenika da uoče probleme i pristupe njegovom rešavanju. 2. -

Učenikovo samostalno rešavanje problema: predlaganje i izbor hipoteze, rasčlanjivanje problema na manje delove /celine / neposredno rešavanje problema / provera hipoteze za svaki deo / izvođenje zaključaka.

3. Proveravanje rešenja→ primena stečenih znanja u novim situacijama U problemskoj nastavi razvijaju se misaone operacije učenika kao što su: planiranje; pretpostavljanje; anticipiranje; analogije, komparacije; analiziranje; sistematiziranje, zaključivanje itd. Učenik sam vrši izbor i sled misaonih operacija. Ovde je učenik više subjekt nego objekt nastave gde je njegova aktivnost u prvom planu, a nastavnikova pomoć u drugom. Postavljeni problem treba da bude primeran uzrastu učenika, da se oslanjana njihova iskustva i predznanja i da doprinosi formiranju i razvijanju različitih tehnika samostalnog učenja. Misaonom aktivnošću rešavaju se problemska pitanja, na primer: - čime bakterije izazivaju truljenje organskih materija, - šta bi se desilo kad bi čovek uništio sve grabljivice u šumi ? Na ovakovom času / problemske nastave / reorganizacije nastavnog procesa učenje postaje produktivnije, a položaj učenika i nastavnika transformisani su u pravcu novih naučno utemeljenih savremenih uloga. Varijanta problemske nastave je Interaktinva problemska nastava. Etape interaktivne problemske nastave: 1. Zajednički uvod u rešavanje problema, 2. Formiranje grupa ili parova učenika za rešavanje problema, 3. Interaktivno / grupno ili tandemsko/ rešavanje problema, 4. Prezentovanje rezultata interaktivnog rešavanja problema, 5. Analiza i ocena rada na rešavanju problema, 6. Uopštavanje rezultata i sinteza znanja, 7. Eventualno zadavanje domaćeg zadatka. Nastavnici određuju koji se nastavni sadržaj obrađuje na problemski način.

15

4.6. INDIVIDUALIZOVANA NASTAVA Individualna nastava predstavlja nametnuti rad, jednak zadatak za sve učenike bez obzira na obrazovanje, motivacione, intelektualne i ostale razlike. Individualizovana nastava sastoji se u tome da se za svakog učenika bira poseban rad koji mu najviše odgovara. U takvom nastavnom sistemu učenik je u direktnom odnosu prema gradivu, povremeno direktno kontaktira sa nastavnikom koji nije u direktnom odnosu prema sadržaju učenja već u fazi pripremanja i vrednovanja nastavnog rada. Oblici individualizovane nastave: 1. Nastava različitih nivoa složenosti ( zasniva se na individualnim razlikama među učenicima) Interaktivna nastava različitih nivoa složenosti: - određivanje nivoa znanja svakog učenika, - zajedničke uvodne nastavne aktivnosti-formiranje grupa ili parova, - iteraktivni rad na diferenciranim vežbama uz traženje povremene nastavikove pomoći, - kooperativno vrednovanje odgovora i rešenja (uzajamno-tandemsko, samovrednovanje, nastavnikovo vrednovanje, njihova kombinacija), - završne zajedničke aktivnosti( prezentacija najboljih rezultata, osvrt na tok rada, određivanje tipa naredne vežbe), U ovoj nastavi učenici su oslobođeni klišea, imaju nove ideje i rešenja za nove načine rešenja problema te da pronalaze nova značenja i funkcije sadržaja ( redifinicija). 2. Primena nastavnih listića→je listić na kojem je napisan zadatak za pojednca ili grupu. Tipovi listića:→dopunjavanja; dvostrukog ili višestrukog izbora; upoređivanja; grafičkog predstavljanja; problemskog karatera i sl. Po nameni listići se dijele ne: a) listići za usvajanje novih sadržaja, b) listići za vežbanje i ponavljanje. Najbolja podela nastavnih listića bila bi temeljena na diferenciranim zadacima: a) po složenosti i težini, b) po metodičkim upustvima( diferencirano vođenje u učenju ), 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Rešavanje zadataka na tri nivoa težine. Diferencirani grupni rad, Individualno planirana nastava, Mikro nastava, Razgranati model programirane nastave, Grananje nastave u školi na redovnu , dopunsku i dodatnu, Kompjuterizacija učenja i nastave.

16

4.7. KOMPJUTERIZOVANA NASTAVA

-

-

Malo se upotrebljava→razlozi: nedostatak takvih uređaja ( hardvera ) i nedostatak obrazovanih računarskih programa (softvera ) iz opšte obrazovnih i stručnih predmeta. Sada postoje: štamparsko, grafički program, statistički program, programi za informatičko opismenjavanje, programi za pojedine uslužne poslove. KRITERIJ DOBRE KOMPJUTERSKE LEKCIJE SU:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Pregledno i estetski dobro oblikovana slika, Mogućnost davanja pomoćnih informacija, Listanje napred-nazad, Maksimalno korištenje grafikonom, Brza reakcija sistema na akcije učenika, Ugradnja internog kalkulatora, Komunikacija učenik nastavnik , Funkcijsko definisanje tastature, Automatsko registrovanje svih ili odabranih parametara o načinu, rezultatima i vremenu korištenja lekcije, 10. Mogućnost povezivanja s drugim lekcijama, 11. Informacije učenika o stepenu njegovog znanja i veštine, 12. Korištenje senzorskim ekranom.

PREDNOSTI KOMPJUTERIZOVANE NASTAVE: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Bolji efekti, povećanje kvaliteta i kvaniteta znanja i veština, Veći nivo individualizacije učenika, Omogućavanje skupih i opasnih eksperimenata i ogleda, Povećanje preciznosti u postavljanju zadataka, zahteva i pitanja i udavanju odgovora, Redovno informisanje učenika o stepenu njegove obučenosti i osposobljenost, Automatizacija praćenja uspeha pojedinca i grupe, kao i evidencije o tome.

17

NEDOSTACI KOMPJUTERIZOVANENASTAVE: 1. Nije najbolja tehnologija za sve predmete (filozofske, književne,umetničke), 2. Obrazovanje uz kompjuter nije prilagođeno najsposobnijima, 3. Pripremanje kompjuterizovane lekcije je skupo, njime se ne štedi ni novacni vreme ( 100 sati za takvu lekciju se utroši, a ona traje 1 sat) 4. Kompjuterska lekcija teško se prenosi iz jednog u drugi etnosistem ( zbog jezičkih barijera).

4.8. TIMSKA NASTAVA Je sistem nastavnog rada u kome se više nastavnika realizuje programske sadržaje jednog ili više srodnih predmeta. Tu su podeljene uloge i precizirani zadaci. Postoje dve varijante timske nastave: a) koordinirana →izvode više nastavnika srodnih predmeta. Oni razmenjuju i pripremaju nastavu, nastavna sredstva, instrumente za vrednovanje.- zajednički rad uskađuje vođa tima. b) asocijativna→ zajedno tim nastavnika planira i programira i zajednički realizuje raposdeljene programske zadatke nastave. Prednosti timske nastave: studioznije, planiranje, pripremanje i vrednovanje nastavnog rada, obogaćivanje i dinamiziranje nastavnog procesa, kvalitetnija realizacija nastavnog programa, bolja korelacija vaspitno-obrazovnih sadržaja, racionalnije, korišćenje vremena, prostora, literature i nastavnih sredstava.

18

ZAKLJUČAK Opšti cilj nastave je da omogući optimalan razvoj potencijala svakog pojedinca, odnosno da omogući učenicima da aktivno, stvaralački osvoje i dalje razvijaju iskustva i znanja čovečanstva vezana za veštine i navike. Na osnovu procesa saznanja istine o prirodi, čoveku i društvu, u nastavi se vrši istovremeno i postepeno formiranje pogleda na svet, nastava podstiče i razvija psihofizičke sposobnosti u meri u kojoj je ona naučno utemeljena i stvaralački i didaktički oblikovana, i obrnuto. Posle sticanja fundamentalnih, opštih znanja, razvijanja produktivnih strategija mišljenja i rešavanje problema u nastavi, učenik stiče osnove struke i konkretnije se profesionalno osposobljava. U nastavi je neophodno obezbediti mogućnosti uspostavljanja demokratske participacije učesnika (učenika i nastavnika) u pripremanju, izvodjenju i vrednovanju nastave, odnosno njihovu kooperativnost, maksimalnu angažovanost i zajedničku odgovornost. Moderna i produktivna nastava osposobljava učenike za samostalno i stvaralačko ispostavljano i razvijanje, odnosno omogučuje process njihovog postepenog autentičnog i društvenog poželjnog osamostaljivanja u učenju, životu i radu, omogućuju njihovo kasnije uspoešno i doživotno samoučenje. Organizacija savremene nastave podrazumeva uvažavanje učenikovog predznanja, njegovih sposobnosti, iskustva, obrazovnih potreba i intresovanja, jer je učenik neposredan akter komunikacijskih aktivnosti u nastavi koje su usmerene na njegovo vaspitanje, obrazovanje, integrisanje u društvu i razvijanje slobodne ličnosti. U našim školama preovladava pretežno tradicionalana organizacija nastave u kojoj su učenici češće u pasivnoj poziciji. Takva nastava ne pruža mogućnost za celovit razvoj sposobnosti učenika.

19

LITERATURA [1] Babić-Kekez, S., Ivan Tasić, (2012), Didaktika, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet “Mihajlio Pupin” – Zrenjanin [2] Babić-Kekez, S. (2012), Organizovanje slobodnih aktivnosti učenika modelom responsibilne nastave, Banja Luka: Naša škola br. 3-4/2001. [3] Babić-Kekez, S. (1997), Korišćenje udžbenika u nastavi, Novi Sad, br. 5-6/97 [4] Stevanović, M (1988), Percepcija u nastavi, Novi Sad [5] Krneta, Lj. (1974), Pedagogija (Didaktika), Beograd: Naučna knjiga

20