Dosetka I Njen Odnos Prema Nesvesnom (odab - Sigmund Freud.pdf

■

«Ш Ј® :

N- : vi m o m

•.ii!

ODABRANA DELA SLGMUNDA FROJDA K n j l g a t t i ( i. nOSETKA I NJEN 'ODNOS PREMA NKS VESNOM

UREDNIK: [>r HUOC' K L A .1 N

SIGMUND

FROJD

DOSETKA I NJEN ODNOS PREMA NESVESNOM Proveo s nemnčkog T om islai!

M A TIC A

Be kit

S HPS KA

Naslov originala Der Witz und seine Beziehunp zum U nbewussten

A ANALITIČKI DEO

I

UVOD Ko je je d n o m osećao p o tre b u da se u lite ra tu ri, u e s te tič a ra i psihologa o b av esti o p riro d i i vezam a dosetk e m oraće začelo p riz n a ti d a filozofi ni izdaleka đosetki nisu posvetili onu p a ž n ju k o ju ona po svojoj ulozi u našem du h o v n o m živ o tu zaslu žu je. Sam o si m ali bro j filozofa m ože n a b ro jiti koji su se tem eljitije bavili p ro b le m im a dosetk e. D oduše, m edu onim a koji su se bavili pro b lem o m d o se tk e n a la z e se i s ja jn a ime­ na p esn ik a Z ana P a u la (Je a n P au l, o dnosno F. llii h ter) i filozofa T. F išera (Th. V ischer), K u n a Fišera (K uno F isch er) i T. L ipsa (Th. Lipps); ali i u ovih a u ­ tora te m a tik a d o setk e im a sp o re d a n zn ačaj, dok je glav n a p a ž n ja is p itiv a n ja p osvećena o b u h v a tn ije m i p riv la č n ije m p ro b le m u kom ičnog. Na o snovu lite r a tu r e n a jp re se slič e u tisak da ц potp u n o n e m ogućno o b ra d iti d o selk u d ru g a č ije izuzev u vezi sa k om ičnim . P o L ipsu (K om ik u n d H u m o r — K om ika i hum or, 1898),' d o se tk a je „ p o tp u n o su b je k tiv n a ko m ika", tj kom ika „k o ju m i stv a ra m o , k o ja je vezana za naš« d e la n je kao tak v o , p rem a kojoj se u vek odnosim o kan * Beitrage z.ur Aslhetik (l'rilozi eslcticl), ured. Theodoi Lipps i Richard Maria Werner. VI. — Knjiga kojoj zahvalju­ jem podsticaj i mogućnost da se poduhvatim ovog ogleda

g

Dosetka 1 njen odnos prema nesvesnom

nadm oćan subjekt, n ikada kao objekt, pa ni kao do­ brovoljan o b je k t” (str. 80). O vom e je kao dopuna do­ dala napom ena: dosetka znači uop.šie „svako svosno i spretn o s tv a ra n je kom ike, bilo kom ike nazora ili kom ike situ a c ije ” (str. 78). K. F išer ob jašn jav a odnos d osetke prem a komič­ nom pomoću k a rik a tu re , koja je u njegovom p rika­ zu um etn u ta između d osetke i kom ičnog (O ber den Witz [O dosetki), 1889). P red m et kom ike je ružno u bilo kojem od njegovih oblika: ,,Gde je to ružno pri­ kriveno, tu ono m ora da se o tk rije u svetlosti komič­ nog p osm atranja, a gde se m alo ili jedva prim ećuje, tu se m ora izvući na videlo i lako razjasn iti da bude pred nam a potpuno jasn o i belodano . . . Tako nastaje k a rik a tu ra ” (str. 45). — „N aš celokupni duhovni svet, intelek tu aln o carstvo naših m isli i predstava, ne ot­ kriv a se spoljnom posm atran ju , on se ne može pred­ staviti neposredno slikovito i očigledno, a ipak sadrži svoje p repreke, nedostatke, izopačenja, m noštvo srnešnoga i kom ičnih ko n trasta. Da bi se to istaklo i učinilo pristu p ačn im estetskom posm atran ju , potreb­ na je snaga koja je u sta n ju ne sam o neposredno da predstavi objek te već i da sam e te pred stav e razm a­ tra i da ih učini jasn ijim : potreb n a je snaga misao­ nog osvetljav an ja. Ta snaga je samo sud. Sud koji stv ara kom ičan k o n trast je dosetka, ona je neprim etno bila p risu tn a već i u k arik a tu ri, ali ona tek u sudu dostiže svoju osobenu lo rm u i slobodno p odručje svo­ ga ra zv itk a” (str. 49). Kao što se vidi, k a ra k te r kojim se dosetka odli­ kuje u okviru komičnog Lips nalazi u d elanju, u ak­ tivnom ponašanju subjekta, dok K. F išer doselku od­ ređ u je po odnosu p rem a njenom p redm etu, koji treba da je p rikriveno ružno u svetu misli. O snovanost ovih definicija dosetke ne može se proveriti; one se, štaviše, jedva mogu razum eti ako ih ne posm atram o u sklopu konteksta iz kojeg su one istrg n u te; i tako bi bilo neophodno da proučim o kako ti autori prikazuju komično, ne bismo li od njih nešto saznali o dosetki. Međutim, na drugim m estim a zapažam o da isti autori

Uvod

9

um e ju da d a ju b itn e i o p števažeće k a ra k te ristik e do­ setke, a da p ri tom n e u z im aju u o b zir n je n odnos p rem a kom ičnom . D efin icija d o setk e u K. Fi.šera, koja, kao što iz­ gleda, sam og a u to ra n a jv iše zadov o ljav a, glasi: „Do­ setk a je su d k o ji se poig ra va " (str. 51). Radi o b ja šn je ­ n ja ovog izraza a u to r nas u p u ć u je n a an a lo g iju : „kao što se e ste tsk a sloboda sasto ja la u to m e što sm o stv a ri p o sm atrali kao da se ig ram o ” (str. 50). N a drugom m estu se e stetsk i sta v p re m a je d n o m o b je k tu o d re­ đ u je uslovom da od tog o b je k ta n išta n e zah levam o, osobito n ik ak v o zad o v o lja v a n je n a ših v a žn ih p o tre ­ ba, već da se zado v o ljav am o tim e što u živam o posm atraju ć i ga. E stetsk i sta v je, su p ro tn o rad n o m , sta v kao pri igri. — „M ožda bi iz e ste tsk e slobode m ogla da pro iste k n e n ek a v rsta ra su đ iv a n ja , oslobođenog uobi­ ča jen ih okova i sm ern ica, k o ju ću, zbog n je n o g porčkla, n a zv ati „ sudom k o ji se p o igrava", i m ožda je u tom p ojm u sa d rž a n p rv i uslov, ako ne i cela form ula koja re šav a n aš z a d atak . 'S loboda d a je d o setku a do­ setk a d a je slo b o d u ’, kaže 2 a n P a u l. 'D o setk a je p uka igra id e ja m a ’ ” (str. 24). O d v a jk a d a je bilo o m iljen o d a se d o setka definiše kao v e štin a d a se m ed u n esličn im p ro n a đ u slič­ nosti, d a k le s a k riv e n e sličnosti. 2 a n P a u l je tu m isao sam d u h o v ito izrazio na sledeći n ačin : „D osetka je p re ru še n sv e šte n ik koji v en čav a sv ak i p a r.” T. Fišer do p u n ja v a : „O n n a jr a d ije v en čav a o ne p aro v e čija se ro d b in a p ro tiv i toj vezi.” F išer, m e đ u tim , n a pom inje da posto je d o se tk e u k o jih ne m ože b iti gov o ra o pore đ e n ju , pa p re m a to m e ni o p ro n a la ž e n ju sličnosti. On, dakle, d efin iše d o setk u , blago o d stu p a ju ći od 2 a n a P au la, kao v e štin u d a se sa izn en a đ u ju ć o m b rz i­ nom poveže u je d in stv e n u celin u više p re d sta v a koje su, po svom u n u tra š n je m s a d rž a ju i p o d ru č ju kojem p rip a d a ju , m eđ u so b n o zap ra v o tu đ e . K. F išer zatim ističe da se u nizu d u h o v itih su d o v a neće naći slič­ nosti, nego razlik e, a L ips sk re ć e p a ž n ju na to da se te d e fin ic ije o d nose na d u h o v ito st k oju d u h o v it čovek posed u je, a ne n a d o se tk u koju pravi.

II)

Dosetku i njen oil nos

111 iie.si'i-snoni

Drugi u izvesnom sm islu m eđusobno povezani aspekti koji su uzeti u obzir pri o d ređ iv an ju pojma ili opisivanju dosetke jesu „kontrast predstava", „sm i­ sao u b esm islici”, „zapanjenost i p ro sre tljc n je ”. Na k o n tra st p red stav a sta v lja ju akcenat defini­ cije kao ona K rep elin a (K rai lelin). Dosetka je ..svo­ jevoljno povezivanje ili sp rezan je dveju predstava koje su na bilo koji način oprečne, i to većinom po­ moću jezičke asocijacije '. K ritičaru kao što je Lips nije teško da o tk rije p otpunu nedovoljnost te defini­ cije, ali on sam ne isk lju ču je m om enal k ontrasta, već ga samo pom era na d rugo m esto. ..K ontrast dalje ostaje, ali on n ije ovako ili onako izražen kontrast pred stav a povezanih rečim a, već k o n trast ili prolivurečnost u značenju i n edostatku značenja reći" (str 87). P rim eri o b ja šn ja v a ju kako ovo poslednic treba razum eti. „ K o n trast n asta je tek na taj način što . . njegovim rečim a prid ajem o značenje koje im onda opet ne možem o p rid a v a ti" (str. 90). U daljem ra z v ija n ju ove poslednje odredbe po­ staje značajn a suprotnost izm eđu ...smisla i 1 vsmislice". ,,Ono što za tre n u ta k sm atram o da ima smisla, to stoji pred nam a kao potpuno besm isleno. U tome se u takvom slu čaju sastoji kom ični proces” (str. К*> i d.). „D uhovitim se čini neki iskaz onda kada mu sa psihološkom neophodnošću pripisujem o izvesno zna­ čenje, a dok m u ga prip isu jem o odm ah opet i odri­ čemo. P ri tom e se pod tim značenjem mogu podrazum evati razne stv ari. Jednom iskazu mi pridajem o neki smisao, a znam o da ga, po sudu logike, ne može im ati. Mi u njem u nalazim o neku istinu, koju onda. po zakonim a iskustva ili opštim navikam a našeg m i­ šljenja, ipak u njem u ne možemo naći. Mi mu prida­ jem o logično ili praktično značenje koje prevazilazi njegov pravi sadržaj, da bism o upravo to značenje porekli čim osm otrim o svojstvo tog iskaza. U svakom slučaju, psihološki proces koji u nam a izaziva duho­ vit iskaz i na kojem počiva osećanje kom ike sastoji se u neposrednom p relasku od onog pozajm ljivanja, prihv atanja, prizn av an ja istinitosti ka saznanju ili u ti­ sku relativne n ištavnosti.”

Uvod

11

Ma koliko da ova ra sp ra v a zvuči u v erljivo, ipak osećam o p o tre b u da postav im o p ita n je da ii su p ro t­ nost izm eđu sm isla i besm isla na kojoj počiva osećan je kom ike, d oprinosi o d re đ e n ju po jm a dosetke. uko­ liko se ona ra z lik u je od kom ičnog. I m om en at „ z ap an jen o sti i p ro s v e lljc n ja " uvodi duboko u p ro b lem odnosa d o setk e p rem a kom ici. K ant veli za kom ično u o p šte da ono im a čud n o sv o jstvo da nas sam o za tre n u ta k m ože zav a ra ti. H ejm an s (Hevm ans, Z e itsc h rift fiir P sychologie X I, 1896) o b ja šn ja ­ va k ako se d e jstv o je d n e d o setk e o s tv a ru je p u tem n e­ p osred n e sm e n e za p a n je n o sti i p ro sv e tlje n ja . Svoje m išlje n je on o b ja šn ja v a na p rim e ru je d n e s ja jn e do­ setk e H a jn eo v e (H eine): Je d a n od n jeg o v ih likova, ja d a n p ro d av ač lu trijs k ih sre ć a k a H irš-H ija c in t hvali se kako se velik i b a ro n R otšild p re m a n je m u ophodio kao p re m a sebi rav n o m , p o tp u n o fam ilio n a rn o. Ovde se reč ko ja je n osilac d o setk e n a jp re p o ja v lju je sam o kao pog rešn o s k lo p lje n a reč, kao n ešto n e razum ljivo, zagonetno. T im e o na z a p a n ju je . K om ik a n a sta je iz ra zre še n ja za p a n je n o sti, iz ra z u m e v a n ja reči. Lips ovo još d o p u n ju je o b ja š n je n je m da ovom p rv o m s ta d iju m u p ro sv e tlje n ja , s h v a ta n ju d a re č k o ja zap a n ju je znači i ovo i ono, sledi d ru g i s ta d iju m u ko jem se u v i­ đa da n as je o va b e sm islen a reč z a p a n jila a o nda d o ­ bila p ra v i sm isao. T ek ovo d ru g o p ro sv e tlje n je , s a ­ zn a n je d a je sv e to p ro u z ro k o v a la je d n a po k rite riju m u običn e je z ič k e p ra k se b e sm islen a reč, to razrešen je u nep o sto jeće, s tv a ra k o m ik u (str. 95). B ilo k o je od ova d v a s h v a ta n ja nam se činilo p ri­ hv a tljiv ijim , iz la g a n je o z a p a n je n o sti i p ro sv c tlje n ju prib ližiće n a s je d n o m o d re đ e n o m sa z n a n ju . Ako, n a ­ im e, kom ično d e jstv o H a jn eo v o g izraza fa m ilionarno počiva n a r a z re š e n ju p riv id n o b e sm islen e reči, onda, začelo, d o setk u tre b a tra ž iti u g ra d n ji i u k a ra k te ru te tak o g ra đ e n e reči. N ezavisno od o vih n a k ra ju p r e tre s a n ih gledišta, svi au to ri p r iz n a ju je d n u d ru g u osobenost dosetke kao b itn u . „ K ratkoća je telo i d u ša d o setke. štaviše ona sam a", veli 2 a n P a u l (V o rsch u le d e r A sthetik

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

(Uvod u estetiku] I, § 45) i tim e sam o m o difikuje je ­ dan govor starog b rb ljiv c a P olonija u Sekspirovom Ham leiu: Slog, јог je srž oštroumlja kratkoća Opširnost teto tek i spoljni nakit Da budem kratak.

Z načajan je zatim opis kratk o će dosetke u Lipsa (str. 90). „D osetka ono što k azuje ne k azuje uvek sa malo, ali uvek sa prem alo reči, tj. rečim a koje po strogoj logici ili po običnom načinu govora ili m išlje­ nja za to nisu dovoljne. Ona to n ajzad može da iska­ že upravo tim e što to p re ć u tk u je .” „Da dosetka m ora da istak n e nešto skriveno ili prik riv e n o ” (K. Fišer, str. 51). to smo već čuli prili­ kom njenog u p o red iv an ja sa k arik atu ro m . Ističem ovu k a ra k te ristik u još jednom , je r je i ona više u vezi sa prirodom dosetke nego sa n jenom p ripadnošću komici.

Znam da ovi jad n i isečci iz radova a u to ra o do­ setki ne mogu prikazati vred n o st tih radova. S obzi­ rom na teškoće da se tako složeni i fino iznijansirani misaoni tokovi rep ro d u k u ju bez nesporazum a, ne mogu one koji su željni znan ja da poštedim tru d a da željeno o b jašn jen je p otraže na sam im izvorima. Ali ne znam da li će se sa tih izvora v ra titi potpuno za­ dovoljni. K riteriju m i i osobine dosetke, koji su nave­ deni u a u to ra i gore pobrojani — aktivnost, odnos prem a sadržaju našeg m išljenja, k a ra k te r suda koji se poigrava, sp ajan je nosličnog. k o n trast predstava, „smisao u besm islici", neposredna sm ena zapanjeno­ sti i prosvetljenja, o b elodanjivanje skrivenog i naro­ čiti vid kratkoće dosetke — čine nam se, doduše, na prvi pogled tako tačni i da se tako lako mogu doka­ zati prim erim a da nema opasnosti da vrednost takvih saznanja potcenim o; ali to su disiecta m em bra, koje bismo želeli da vidim o spojene u jed n u organsku ce-

Uvod

13

linu. Oni, na k ra ju , p o z n av an ju d o setk e ne d oprinose više nego što, n a p rim er, niz a n e g d o ta d oprinosi kara k te riz a c iji je d n e ličnosti o kojoj bism o s pravom želeli da im am o b io g rafiju . P o tp u n o nam n e dostaje uvid u v e ro v a tn u p o v ezanost p o je d in ih odredbi, kao, na p rim er, k ak v e veze m ože im ati k ra tk o ć a dosetke sa n jen im k a ra k te ro m kao sudom koji se p o igrava, i, nad alje, n ed o sta je nam o b ja š n je n je da li do setka m ora da zadovolji sve te u slove da bi b ila d o setk a ili sam o pojed in e m eđu njim a, i k oji se onda m ogu zam eniti dru g im a, a koji su n eophodni. Isto tak o želeli bism o da im am o i podelu d o se ta k a na osnovu n jih o v ih oso­ bina koje su is ta k n u te kao b itn e. P o d ela k o ju n a la ­ zim o u a u to ra polazi s je d n e s tra n e od te h n ič k ih sre d ­ stava, s d ru g e s ir a n e od u p o tre b e d o setk e u govoru (dosetka ko ja p očiva na sličn o sti zvuka, ig ra rečim a, — k a rik ira ju ć a , k a ra k te ris tič n a do setk a, d u h o v ita li­ kvidacija). Mi, dakle, n e bism o b ili u ned o u m ici da daljem poslu oko isp itiv a n ja d o se tk e p okažem o n jeg o ve cilje ­ ve. D a bism o postig li u sp eh , m o rali bism o u taj posao ili da u n esem o nov a g le d išta ili da p o ja č a v a n jem naše paž n je i p r o d u b ljiv a n je m našeg in te re s o v a n ja pok u ­ šam o da d ospem o d a lje . M ožem o seb i p o sta v iti zada­ ta k da b a re m ov im p o sle d n jim sre d stv o m n e š k r ta ­ rim o. Ip ak , p a d a u oči sa kolik o se m alo p rim e ra do­ seta k a k o je su p riz n a te k a o d o se tk e a u to ri zadovo­ lja v a ju u sv o jim is tra ž iv a n jim a i kak o sv aki au to r preu zim a iste p rim e re od s v o jih p re th o d n ik a . Mi se ne sm em o o d reći o b av eze d a an a liz ira m o one iste p rim e re k o jim a su se već k lasičn i a u to ri poslužili u rado v im a o d o setk i; ali p o red to g a n a m e ra v a m o da se o sv rn em o i n a no v m a te rija l k ak o bism o d obili širu osnovu za n a še z a k lju č k e . J a s n o je d a ćem o za p re d ­ m et n aših is p itiv a n ja u zeti ta k v e p rim e re d osetaka koji su n a n as sa m e u životu o stav ili n a jja č i u tisak i n ajv iše n as zasm ejali. D a li je te m a o d o setk i v re d n a tak v o g tru d a ? M i­ slim da u to n e tre b a s u m n ja ti. A ko n e uzm em u ob­ zir ličn e m otive, k oji tre b a d a se o tk riju u to k u ovih stu d ija , i koji m e go n e d a ste k n e m u v id a u pro b le­

].}

Dosetka i njen odnos /ireina nesvesnom

ma tiku dosetke, mogu se pozvati na činjenicu d a je sveukupno duševno zb iv an je duboko povezano, a to psihološkom saznanju, čak i na nekom udaljenom oodručju, obezbeduje v red n o st i za d ru g a područja, koja se ne može unap red odrediti. P odsetićem o i na činjenicu kakvu osobenu, u pravo fascin an tn u draž do­ setka ispoljava u našem d ru štv u . J e d n a nova dosetka đeluje skoro kao dogadaj od opšteg interesa; ona se kao najn o v ija pobednička vest prenosi od jednog do drugog. Cak ni znam en iti ljudi, koji s m a tra ju vrednim da saopšte svoj životni put, da kažu koje su g ra­ dove i zem lje videli i sa kojim su istak n u tim ljudim a dolazili u dodir ne zaziru od toga da u svom životo­ pisu zapišu da su čuli ovu ili onu odličnu d osetku.’

J. V. Falke, Lcbenserinncrungcn (Životne uspomene),

II

TEHNIKA DOSETKE P re p u stićem o se? volji slu č a ja i uzećem o prvi p ri­ m e r s kojim sm o se su sre li u p re th o d n o m o d eljk u . U d elu S lik e s puta koji nosi n aslov „K u p alište L u k e ” ', H. H a jn e o p isu je d iv a n lik p ro d a v c a lu tr ij­ skih srećk i i o p e ra to ra ž u lje v a H irša -H ija c in ta iz H am b u rg a, koji se p esn ik u h v ali sv o jim v ezam a s bo­ gatim baro n o m R otšildom i na k ra ju kaže: I ta k o mi bog pom ogao, g o spodine d o k to re, sed eo sam p ored Salom ona R otšilda i on se p re m a m en i o phodio kao p re ­ m a sebi rav n o m , sasv im fa m ilio n a m o . H e jm an s i L ips su na ovom o dličnom p rim e ru koji je u s ta n ju d a izazove sn a ž a n sm eh o b ja sn ili po­ reklo kom ičnog d e js tv a d o se tk e iz „z a p a n je n o sti i p r o s v e tlje n ja ” (v.g.). Mi ćem o, m e đ u tim , ovo p ita n je ostav iti po s tra n i i p o sta v iti d ru g o p ita n je : š ta je to zapravo što gov o r H irš a -H ija c in ta čini dosetkom ? U obzir m ogu doći sam o d v e m ogu ćn o sti: ili je m isao iz­ ražena tom rečen ico m ono što po sebi im a k a ra k te r duhovitog, ili je p a k d o se tk a sa d rž a n a u izrazu koji jc m isao n ašla u toj rečen ici. T am o g d e n am se bude pokazao k a r a k te r dosetk e, tam o ćem o poći za njim i pokušati da ga u tv rd im o . • I.ucca, ćuvena stara banja kraj istoim enog grada u istočnoj provinciji Italije (Napomena prevodioca).

16

Dosetka i njen odnos pтета nesvesnom

Je d n a m isao može biti izražena različitim jezićkim form am a — dak le rečim a — koje ju podjednako prikladno mogu iskazati. U govoru H irša-H ijacinta im amo o dređenu form u izraza je d n e misli, i to, kao što naslućujem o, n aročito osobenu form u koja se ne može baš tako lako razum eti. P okušajm o da tu istu misao što je m ogućno v ern ije izrazim o dru g im rečim a Lips je to već učinio i tim e je u neku ru k u obja­ snio pesnikov izraz. On kaže (str. 87): „Mi razum em o da H ajne želi da kaže da je su sre t bio fam ilijaran, na­ im e od one poznate v rste kada usled m ilionerstva su­ sret obično nije n aročito srd ačan .” Nećemo izm eniti sm isao o b jašn jen ja ako prih v atim o je d n u d rugu v er­ ziju koja se m ožda bolje uklap a u govor H irša-H ija­ cinta: „R otšild se prem a m eni ophodio kao p rem a sebi ravnom , sasvim fam ilijarno, tj. koliko je to jedan milioner u s ta n ju .” Mi bism o još dodali da „snishodljivost jednog bogataša uvek im a nečeg neugodnog za onoga koji je do živ ljav a”.* Bilo da ostanem o p ri ovoj ili da prih v atim o neku drugu, istovrednu form u laciju m isli, vidim o da je pi­ tan je koje sm o sebi postavili već rešeno. K arakter dosetke u ovom slu čaju n ije vezan za misao. P rim edba koju je H ajn e stavio u u sta svom H iršu-H ijacintu tačna je i oštroum na, ona neosporno u sebi im a gorči­ ne, što je kod toga sirom aha, suočenog sa tako veli! n bogatstvom , lako sh v atljivo, ali se ne bismo usu­ dili da je nazovem o duhovitom . Ako bi neko ko pri prenošenju n ije u sta n ju da se oslobodi pesnikove vi­ zije sm atrao da je i m isao sam a po sebi duhovita, onda m ožemo da ukažem o na sig u ran k rite riju m karaktera duhovitog koji se izgubio p rilikom tog prenošenja. Govor H irša-H ijacin ta podstakao nas je da se glasno nasm ejem o, njegovo po sm islu verno prenošenje u Lipsa ili u nekoj drugoj v erziji možda će nam se do­ * Istom dosetkom ćemo se pozabaviti i na drugom me­ tlu i tada ćemo imati razloga da u Lipsovom objašnjenju, na koje se naSe nadovezuje. izvršimo korekturu, koja, među­ tim, neće omesti dalje izlaganje.

Tehnika dosetke

17

pasti, m ožda će n as p odstaći n a razm išlja n je , ali nas neće zasm ejati. Ako p ak k a r a k te r d o setk e u n ašem p rim e ru n ije sad ržan u m isli, o nda ga tre b a p o tra ž iti u form i, u rečim a k o jim a je izražen a. D a bism o u tv rd ili šta se može o značiti k ao te h n ik a reči ili izraza te dosetke i šta m o ra d a se nalazi u d u bokoj vezi sa prirodom dosetke, p o tre b n o je d a pro u čim o sam o osobenost tog načina iz ražav an ja, pošto se k a r a k te r i d e jstv o d e ­ setk e gu b e k a d a je zam en im o nečim d ru g im . Mi se. uostalom , p o tp u n o slažem o sa d ru g im a u to rim a kada p rid ajem o to lik i zn ačaj jezičk o j fo rm i d o setke. Tako, na p rim e r, veli K. F iš e r (str. 72): „ Р ге sv ega je sam a form a ono što sud čini d o setkom , i tu se prisećam o reči 2 a n a P a u la k o je u p ra v o tu p riro d u d o setke u istom izrazu o b ja š n ja v a ju i d o k a z u ju : ’Do te m ere za­ visi pob ed a od sam og p oložaja, bilo ra tn ik a , bilo re ­ čen ica’.” U čem u se, dak le, sa sto ji „ te h n ik a ” te dosetke? S ta se zbilo sa m išlju , n a p rim e r, u našoj v erziji dok od n je n ije p o sta la o na d o setk a k ojoj se tak o slatk o sm ejem o? Z b ile su se d v e stv a ri, kak o n a m p okazuje up o re đ e n je n a še v e rz ije sa p e sn ik o v im tek sto m . P rv o je došlo do zn a tn o g skra ćen ja . D a bism o p o tp u n o iz­ razili m isao sa d rž a n u u d osetki, m o ra li sm o na re če ­ nicu: ,,R. se p rem a m e n i o phodio kao p re m a sebi r a v ­ nom , sa sv im fa m ilija rn o " , d a dod am o reč e n ic u koja je, sv ed en a n a n a jk ra ć i o blik, g lasila: tj. k o liko je to kod jed n o g m ilio n era m oguće, i ta d a sm o jo š osetili p o tre b u za d o p u n sk im o b jašn jen jem .* U p e sn ik a stoji daleko k ra ć e : ,,R. se p rem a m e n i o phodio kao p rem a sebi r a v ­ nom , sa sv im fa m ilio n a rn o .” U d o se tk i se izgubilo ogra n ič e n je k o je se d ru g o m re čen ico m n ad o v ez u je na prvu, u k ojoj se k o n s ta tu je fa m ilija rn o ophođenje. A li to o g ra n ič e n je ip a k n ije n a sta lo bez zam ene po kojoj bi se ono m oglo r e k o n s tru is a ti. Došlo je i do je d n e d ru g e izm ene. R eč „ fa m ilija rn o ” u n e d u h o v i­ * Sasvim slično važi i za prenošenje Lipsovo. : Frojd. Odabruna dcln. III

]8

Dosetka i njen odnos ргеш« nesvesnotn

tom izrazu m isli izm en jen a je u te k stu dosetke u „ ja ­ ru ilio n am o ” i nem a su m n je da je za taj oblik vezan k a ra k te r d osetke i e fek at sm eha. N ovostvorena reč se svojim početkom f o d udara sa rečju „fam ilijarno" u prvoj rečenici a svojim k ra jn jim slogovim a sa rečju ..m ilionar” u d rugoj rečenici, ona tako reći zastupa je ­ dan deo reči „m jlionar" iz d ru g e rečenice, pa tim e i celu d ru g u rečenicu, i na taj način nam omogućava da odgonetnem o d ru g u rečenicu, koja je u dosetki izostavljena. N ju treb a opisati kao m ešovitu tvorevinu iz dve kom ponente: „ fa m ilija rn o ” i „m ilio n ar”, i mi dolazim o u isku šen je da n je n nastan ak iz tih dveju reči grafički prikažemo.* fam ili ja rn o m ili oner fam tlionarno M eđutim , proces koji je sam u m isao uobličio u dosetku možemo sebi p re d stav iti na sledeći način, koji isprva može da se čini prilično fan tastičnim , ali pri svem u tom e d a je uprav o stv arn o postojeći rezultat,,R. se prem a meni ophodio sasvim fam ilijarno, tj. koliko je to kod jednog m ilionera moguće." Z am islim o sada da na ove rečenice d eluje neka snaga sažim anja i p retpostavim o da je dru g a rečeni­ ca iz bilo kojeg razloga m an je otporna. Ova će onda nestati, njen značajni sastav n i deo, reč „m ilioner” koja je u sta n ju da se su p ro tstav i p ritisk u biće, tako reći, sabijen a uz prvu rečenicu, stopiće se sa njoj tako sličnim elem entom te rečenice — „fam ilijarno”, i upravo ta slučajno d a ta m ogućnost da se spase bitni deo d ruge rečenice ići će na ru k u likvidaciji drugih, nevažnijih delova. Tako onda n a staje dosetka: • Slogovi zajednički obema rečima su ovde masno od­ štampani nasuprot različitim tipovima posebnih delova obeiu reči. Sasvim je pojmljivo da podudarnost reči u viže slo­ gova pruža tehnici dosetke podstreka za građenje mešovilih reći (meianlca).

Tehnika dosetke

19

R. se p rem a m en i ophodio sasvim fam ili on arno. (m ili) (am o) N e u zim aju ći u o b zir sn ag u sažim an ja, koja nam je n ep oznata, opisaćem o p roces s tv a ra n ja dosetke, d a­ kle te h n ik u dosetk e u ovom slu č a ju , kao sa žim a n je sa stv a ra n je m za m en e, a za p ra v o se zam en a u našem p rim e ru sa sto ji u s tv a ra n ju je d n e m e šo v ite reči (m eSanice). T a m ešo v ita reč „ fa m ilio n a rn o ”, k o ju kao sa ­ m o staln u reč ne raz u m e m o ali je u sk lo p u u kojem se nalazi od m ah razu m em o i p rih v a ta m o kao reč sa sm i­ slom, je s te n osilac d e js tv a d o se tk e ko je n a s nagoni na sm eh; n je n m eh a n iz a m n am o tk riv a n je m teh n ik e d osetke n ik ak o n ije po stao ja sn iji. U kojoj m eri može proces jezičkog sa ž im a n ja sa stv a ra n je m zam ene p u ­ tem m ešo v ite reči u n a m a d a izazove u ž iv a n je i da nas p risili n a sm eh? P rim e ć u je m o d a je to je d a n d ru g i problem , č ije re š a v a n je m ožem o odlo žiti dok n e b u ­ dem o p ro n a šli p u t do n jeg a. Z a sa d a ćem o o stati pri te hn ici d o setke. N aša p re tp o s ta v k a d a te h n ik a d o setk e ne može b iti b e z n a č a jn a za sa z n a n je sam e n je n e p riro d e podstiče n a s da p rv o isp itam o d a li p o sto je jo š i d rugi p rim e ri d o se ta k a k o ji su g ra đ e n i kao H ajn eo v o „fam iiio n a m o ” . N jih n e m a b aš ta k o m nogo, ali ih u svakom slu č a ju im a to lik o d a bi se m ogla s k u p iti je d n a m ala g ru p a k o ja se o d lik u je s tv a ra n je m m ešo v itih reči. Sam H a jn e je iz reči m ilio n e r n a p ra v io d ru g u d o set­ ku, ta k o reći k o p ira ju ć i sam o g sebe, n a ta j n ačin što g ovori o je d n o m „ M illio n a rr-u " (Ideen, gl. X IV ), što je sasvim v id ljiv o sažeto iz M illio n a r (m ilio n ar) i N arr (budala, d a k le m ilio n e r-b u d a la ) i, slično kao i p rvi p rim er, izra ž a v a s u z b ije n u s p o re d n u m isao. Evo d ru g ih p rim e ra k o je sam saznao: B erlinci n a ziv a ju iz v estan b u n a r (B ru n n e n ) u svom g rad u , čija je g ra d n ja g ra d o n a č e ln ik u F o rk e n b e k u (F orckenbeck) donela m nogo n e v o lja, F o r c k e n b e c k e n (Becken = b a ­ zen); ovom n a ziv u se ne m ože p oreći d u h o v ito st, iako je re č „ B ru n n e n ” (bu n ar) p rv o m o ra la da p r e tr p i prom enu u n e u o b ič aje n ije „B ec k e n ” (bazen) da bi se u

20

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

nazivu pod u d arala u nekom zajedničkom elem entu. — Zlobna duhov ito st E vrope je svojevrem eno jednog vlad ara po im enu Leopold p re k rstila u Kleopold (Cleopold) zbog njegovih ta d a šn jih veza sa dam om čije je im e bilo K leo (Cleo), d ak le je d a n nesu m n jiv rezul­ ta t procesa sažim anja, koji u p otrebom jednog slova održava je d n u nezgodnu aluziju. — Lična im ena uopšte veom a lako p o staju p re d m e t o brade teh n ik e doset­ ke: u Beču su živela d va b ra ta po im enu Z alin ger (Sa­ linger), od kojih je je d a n bio berzanski posrednik, senzal. To je dalo povoda d a .je d a n b ra t dobije ime Sensalinger (Senzalinger), dok je za drugog, radi ra ­ zlikovanja, prihvaćen neugodan naziv S ojzalinger (Scheusalinger, od Scheusal = čudovište). To je bilo zgodno i sigurno duhovito; n e znam da li je bilo opravdano. D osetka se obično na to mnogo ne obazire. P ričali su m i sledeću d osetku sa sažim anjem : je ­ dan m lad čovek koji je u in o stran stv u dugo vodio bezbrižan život posećuje, posle dugog odsustva, svog p rija te lja i ovaj, iznenađen, p rim eću je na ruci posetioca bu rm u . „ S ta ”, u zviknu on, „vi ste oženjeni?” „D a”, glasi odgovor: „Trauring, aber w a h r (Venčani prsten, ali je tako).” D osetka je izvrsna; u reči „Trau­ ring” (venčani p rsten) sažete su obe kom ponente — reč: E hering (burm a) prom en jen a u Trauring (venčani prsten) i rečenica: Traurig, aber w a h r (Na žalost, tako je). D ejstvu dosetke ovde ne sm eta okolnost da mešovita reč zapravo n ije neka nerazu m ljiv a tvorevina koja inače ne postoji, kao „fam ilionarno”, već se pot­ puno p o dudara sa jed n im od dva sažeta elem enta. U jednom razgovoru n enam erno sam dao m ate­ rijala za dosetku koja je opet sasvim analogna prim eru „fam ilionarno” . Pričao sam jednoj dam i o velikim zaslugam a jednog n aučnika koji je po mom m išljenju bio nepravedno zapostavljen. „Ali taj čovek zaslužu­ je spom enik” („A ber d e r M ann verd ien t doch ein M onum ent”), sm atrala je ona. „M ogućno je da će ga jednom d obiti”, odgovorih ja, „ali m om entano on ima malo uspeha („A ber m om entan ist sein Erfolg sehr gering”). „M onum ent" (spomenik) i m om entano (tre­

Tehnika dosetke

21

nutno) su su p ro tn o sti. D am a sje d in ju je sad a ove su ­ pro tn o sti: „Poželim o m u d a k le m o n u m e n ta la n u sp e h ” („Also w iinschen w ir ih m e in en m o n u m e n ta n e n E rfolg”). Je d n o j odličnoj o b ra d i iste te m e n a engleskom jezik u (A . A . B rill F re u d ’s T h e o ry o f w it, J o u rn a l of ab n o rm a l Psychology, 1911 — F ro jd o v a te o rija do­ setke) z a h v a lju je m neko lik o p rim e ra iz d ru g ih je zi­ ka, koji p o k azu ju isti m e h an izam sa ž im a n ja kao naš p rim e r „fa m ilio n a rn o ” . E ngleski a u to r d e K v in s i (de Q uincey), p rič a B ril, napom enuo je neg d e d a se u s ta r ih lju d i p okazuje sklo n o st za „aneedotage” (tra b u n ja n je ). R eč je sažeta iz reči ko je se delim ičn o p o k la p a ju : a n ecd o te (anegdo­ ta) i d otage (staračk o tra b u n ja n je , izlapelost). U je d n o j a n o n im n o j k r a tk o j p rič i B ril je pro č i­ tao d a su božični p ra z n ic i označen i kao „ the alcoholid a y s” (alkoholni d ani). T u im am o s p a ja n je reči alco­ hol (alkohol) i h o lid a ys (p razn ičn i d an i, p raznik). K a d a je F lo b e r (F la u b e rt) o b jav io svoj čuveni rom an Sa la m b o , č ija se ra d n ja o d ig ra v a u s ta ro j K a rtagini, S e n t-B e v (S ain te-B eu v e) g a je zbog p ed a n tn o g s lik a n ja d e ta lja ism ejao k ao C a rthaginoiserie: C a rta ginois e h in o ise rie * N ajb o lji p r im e r d o se tk e iz o v e g ru p e reči potiče od je d n o g od p rv a k a A u s trije , k o ji sad a, p o sle zn a č a j­ ne n a u č n e i ja v n e d ela tn o sti, z a u zim a viso k d rža v n i položaj. Uzeo sa m seb i slo b o d u d a d o se tk e k o je se p ri­ pisu ju toj osobi, i k o je s tv a rn o sv e p o k a z u ju istu s tru k tu ru , u p o tre b im k ao m a te rija l za ova is tra ž iv a ­ • Cartaginois -= Kartagina; Chinoiserie - franc, kineska stvar; predmeti um etničkog zanatstva kineskog porekla ili izrađeni na kineski način. Pojam obuhvata pokućstvo i de­ koracije po kineskom ukusu, a tako se naročito zovu i sitni ukrasni predmeti i sve nastrano i komplikovano. Ovde spoj reči Kartagina i šinoazerija znači detaljno, m inuciozno pri­ kazivanje Kartagine (Prim. prev.).

22

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

n ja ,1 рге svega zbog toga što bi bilo teško naći bolji m aterijal. G ospodinu N. sk re n u ta je jednog d an a p ažnja na pisca koji se pročuo nizom zaista dosadnih članaka koje je objavio u jednom bečkom dnevnom listu. Članci u celini o b ra đ u ju m ale epizode iz odnosa Napoleona I sa A ustrijom . A u to r je riđokos. Gospodin N. pita, čim je čuo im e: „1st das n ich t der rote Fadian, der sich durch die G eschichte der Napolecmiden zieht?” („N ije li to onaj crv en i F a d ija n koji se pro­ vlači kroz isto riju N apoleonida?”). Da bism o u tv rd ili te h n ik u ove dosetke, m oram o na n ju p rim en iti onaj postu p ak red u k cije koji je izm enom izraza u n ištav a i na n jen o m esto opet stavlja prvobitni pu n sm isao, koji se iz jed n e d obre dosetke sa sigurnošću može o tk riti. D osetka gospodina N. o riđokosom F ad ija n u p roizišla je iz dve kom ponente, iz negativnog suda o piscu i iz sećan ja na čuveno рогеđ e n je k ojim G ete (Goethe) započinje izvode „Iz O tilijinog d n ev n ik a” u ro m an u Izbori po srodnosti*. Neza­ dovoljna k ritik a m ogla je g lasiti: To je, dakle, taj čo­ vek koji večito i u vek nanovo piše sam o dosadne felj­ tone o N apoleonu u A ustriji! Ova izjava, pak, uopšte nije duhovita i sasvim sigurno n ije tak v a da bi nas mogla zasm ejati. T ek kad se oba p rim era dovedu u međusobnu vezu i kada podlegnu osobenom procesu 1 Imam li prava na to? Ja do ovih dosetaka. koje su u ovom gradu (Beču) opštepoznate i svuda se prepričavaju, ni­ sam došao putem indiskrecije. Izvestan broj tih dosetaka ob­ javio je E. Hanslik (E. Hanslick) u listu „Neue Freie Presse" i u svojoj autobiografiji. Molim da mi se oprosti za izvr­ tanja koja se u usmenom prenošenju teško mogu izbeći a koja bi možda mogla pogoditi druge. - „Ćuli smo za jedno naročito uređenje u engleskoj mor­ narici. Sva užad kraljevske flote, od najjačih do najslabijih, pletena su tako da se kroz celo uže provlači jedna crvena nit (ein roter Faden), koja se ne može izvući a da se ne rasplete celo uže, po čemu se i kod najmanjih vidi da pripadaju kruni. Isto tako se i kroz Otilijin dnevnik provlači nit naklonosti i privrženosti, koja sve povezuje i odlikuje cellnu".

Tehniku dosetke

23

sažim an ja i sta p a n ja , n a sta je d osetka. i to p rv o ra z re d ­ na d o setk a'. Veza izm eđu neg ativ n o g su d a o d osadnom isioričaru i lepog p o red en ja u Izb o rim a po sro d n o sti m ora da je, iz razloga koje ovde još ne m ogu d a razjasnim , nastala na m a n je je d n o sta v a n način nego u mnogo sličnih slu čajev a. Poku.šaću da v e ro v a tn i s tv a rn i p ro ­ ces zam enim sledećom k o n stru k c ijo m . M ožda je prvo elem en at staln o g p o n a v lja n ja iste te m e p ro b u d ila u gospodina N. b lag u re m in isc e n c iju na pozn ato m esto iz Izbora po srodnosti, k o je se v ečinom p o grešno ci­ tira sa „provlači se kao crven a n i t ” „ C rv e n a n it” pore đ e n ja vrši sad a p re o b ra ž a j no d e jstv o n a izraze prve rečen ice usled slu č a jn e o kolnosti d a je i k ritik o v a n i crven, n aim e riđokos. R ečenica je m ogla g lasiti: D a­ k le ta j riđ o ko s čo v e k p iše te dosadne fe ljto n e o Napoleonu. S ad a je počeo p roces k oji je išao za sa žim anjem oba d ela. P od p ritisk o m tog procesa, k o ji je u istov e tn o sti ele m e n ta „ crven " našao p rv i oslonac, reč do­ sad n o (langw eilig) a sim ilo v ala se sa re č ju n it (Faden) i p re tv o rila se u fa d (dosadno), i s a d a su o be kom po­ n e n te m ogle d a se sto p e u te k s t dosetk e, u ko jem ovog p u ta sko ro v iše im a u d e la c ita t nego p rv o b itn o sig u r­ no je d in o postojeći p re z riv i sud. T aj c rv en i čovek, dakle, piše te g lupe, dosadne (fade) stv a ri o N. C rvena n it (F aden) k o ja se k ro z s v e p rovlači N ije li to ta j c rv e n i g lu p a k k o ji se pro v lači kroz istu­ ri ju N. O brazlo žen je, ali i k o re k tu ru ovog o b ja šn je n ja , daću d o cn ije u je d n o m o d e ljk u k a d a ovu d o setku b u ­ dem an a liz ira o i sa d ru g ih a n e sam o fo rm a ln ih s ta ­ novišta. Ma šta u ovom o d e ljk u bilo su m n jiv o, u č i­ nje n ic u d a je ov d e došlo do s a ž im a n ja ne m ože se su m n ja ti. R e z u lta t sa ž im a n ja je, s je d n e s tra n e, opet znatn o s k ra ć e n je , s d ru g e s tra n e , pak, u m esto u p ad ­ ljivog g r a đ e n ja reči p u te m m e ša n ja im am o рге p ro ­ 1 Dovoljno je samo da napomenem« koliko se malo tu zapažanje, koje se redovno ponavlja, slaže sa tvrdnjom d;< je dosetka sud koji se poigrava.

24

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

žim anje sastav n ih delova obeju kom ponenti. ..Roter F ad ijan ” (C rveni glupak) kao pu k a pogrdna reč ne­ kako bi m ogla da o pstane; u našem slučaju to je si­ gurno p ro d u k t sažim anja. Ako bi na ovom m estu neki čitalac postaQ neza­ dovoljan zbog n ačina p o sm atran ja koji p re ti da mu uništi zadovoljstvo u dosetki a da m u p ri tom e ne može objasniti izvor tog zadovoljstva, onda ga p riv re­ meno m oram zam oliti da bu d e strp ljiv . Mi se nalazi­ mo tek kod te h n ik e dosetke, čije isp itiv an je nam oDećava izvesna o b ja šn je n ja k ad a ga budem o dovoljno široko zasnovali. A nalizom poslednjeg p rim e ra m i smo već, u slu­ čaju da naiđem o na proces sažim an ja u drugim prim erim a, p rip rem ljen i na to da ono što je suzbijeno nekom mešovitom tvorevinom reči već zam enjeno ne­ kom d rukčijom izm enom izraza. Na osnovu drugih dosetaka gospodina N. videćem o u čem u se ta d ru k ­ čija zam ena može sastojati. „Ја sam s n jim putovao te te -a -b e te .” N išta lakše nego da se ova dosetka red u k u je. Očigledno onda iz­ raz može glasiti sam o ovako: „Putovao sam sa X-om tete-a -tete i X je glu p a ž iv o tin ja .” N ijedna od ove dve rečenice n ije duhovita. Ili, sa­ žeto u je d n u rečenicu: „Putovao sam sa onom glupom živo tin jo m X . te te -a -te te ”, što je isto tako m alo duho­ vito. D osetka n a staje tek kada se izostavi „glupa ži­ votinja" i u zam enu za to jedno tete izm eni svoje t u b, te sa tom m alom m odifikacijom izostavljena „ži­ votinja” ipak dolazi do izražaja. Mogli bismo tehniku ove gru p e dosetaka op.sati kao sažim anje sa malom m o difikacijom i mi naslućujem o da će dosetka biti utoliko bolja ukoliko je m odifikacija neznatnija. Sasvim je slična, iako ne nekom plikovana, tehnika jedne d ruge dosetke. Gospodin N. kaže u razgovoru za jednu osobu za koju se može reći ponešto pohvalno, a mnogo loše: „Da, sujeta je jedna od njegove četiri A hilove p e t e Laka m odifikacija se ovde sastoji u 1 Istu duhovitu reć je, navodno, već Hajne upotrebio u vezi sa Alfredom de Miseom.

Tehnika dosetke

25

tom e da se um esto o je d n o j A h ilo v o j peti, k o ju i sam ju n a k poseduje, govori o četiri. A li č e tiri pete, d akle če tiri noge, im a sam o ž iv o tin ja. P re m a to m e su obe m isli, sažete u dosetki, glasile: ,,Y . je, ne u zim a ju ć i u obzir n je g o v u su je tu , sja ja n čo vek; ali ga ja ipak ne sim p a tišem , on je p re živ o tin ja nego č o v e k ”1. S lična je, sam o m nogo je d n o sta v n ija , d ru g a je d ­ n a do setk a k o ju sam čuo u je d n o m p o rodičnom k ru g u „in s ta tu n a sc e n d i” . Je d a n od d v a b ra ta , g im n az ija­ laca, od ličan je đak, dok je d ru g i sasvim prosečan. A li jed n o m se i u zornom d ečak u u školi d esila nezgo­ da i m a jk a iz ražav a sv o ju z a b rin u to s t da bi ta j doga­ đaj mogao p re d s ta v lja ti p o četak tra jn o g p o g oršanja. D ečak k o ji je do sa d a bio u senci svoga b r a ta sp rem n o uluči ovu p rilik u . Da, kaže on, K a rl n a z a d u je četvoronoške. M odifikacija se ovde sa sto ji u m alo m d o d a tk u radi p o tv rd e da on aj d ru g i i po njeg o v o m su d u n aza­ du je . T a m o d ifik acija, m eđ u tim , z a stu p a i z a m e n ju je stra s tv e n p le d o aje za so p stv e n u stv a r: U opšte ne tr e ­ ba d a m islite da je tolik o p a m e tn iji od m en e ako je u školi im ao bolji uspeh. O n je sam o je d n a g lu p a živo­ tin ja , tj. m nogo g lu p lji od m ene. L ep p rim e r sa ž im a n ja sa lakom m od ifikacijom pok azu je i veom a p o z n a ta d o se tk a gosp o d in a N., koja za je d n u osobu iz ja v n o g živ o ta veli „da im a v e lik u bu d u ćn o st za so b o m ”. O va d o se tk a se o dnosila na m lađ eg čoveka, k oji je, k ak o je izgledalo, sv o jim poreklom , v a sp ita n je m i sv o jim ličn im oso b in am a bio pre d o d re đ e n d a je d n o g d a n a p re u z m e v odstvo je d n e velike stra n k e i da na n je n o m čelu d ođe do vlasti. Ali vrem e n a su se izm en ila, s tra n k a je oslab ela, i sad a se m oglo p re d v id e ti d a i čovek koji je bio p re d o d re ­ đen za n je n o g v ođu neće d a le k o d ospeti. N a jk ra će ге1 Jedna od komplikacija tehnike ovog primera sastoji so u tome što se m odifikacija kojom se zamenjuje izostavljena pogrda može označiti kao aluzija na ovu, pošto ona do nje dovodi tek preko jednog završnog procesa. O jednom drugom momentu koji ovde komplikuje tehniku vidi u daljem izla­ ganju.

26

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

dukovana verzija, kojom bi se ova dosetka m ogla zam eniti, glasila bi: „Taj čo vek je pred sobom im ao v e ­ liku budućnost, ali je s n jo m sad svršeno.” Umesto „imao” i završne rečenice im am o m alu izm enu u glav­ noj rečenici, tim e što se „pred” zam en ju je sa „za”, svojom supro tn o šću .' Skoro istom m odifikacijom se gospodin N. poslu­ žio u slu čaju gospodina koji je postao m in istar poljo­ p riv re d e a da n ije im ao n ikakve d ru g e kvalifikacije no što se sam bavio zem ljoradnjom . Ja v n o m n jenje je im alo p rilik e da ga upozna kao n a jm a n je obdarenog od svih koji su ikada zauzim ali taj položaj. Kada je, m eđutim , podneo o stavku na taj položaj i posvetio se svojim poljop riv red n im interesovanjim a, gospodin N. je za n jega rekao: On se kao Cincinat* vratio na svoje m esto pred plugom . R im ljanin koji je isto tako bio pozvan da napu­ sti zem ljo rad n ju i da zauzm e visok položaj ponovo je zauzeo svoje m esto iza pluga. Ispred pluga je onda, kao i danas, išao sam o — vo. Uspelo sažim an je sa lakom m odifikacijom pred­ stav lja i p rim er kada K a rl K raus o jednom takozva­ nom žu rn alisti-rev o lv erašu (ucenjivaču) kaže da je sa O riente r presszug ”-om (O rijen t ucenjivačkim vozom) otputovao u jed n u od b alkanskih zem alja. Sigurno se u ovoj reči nalaze obe druge: „O rientexpresszug” (O rijentekspres) i „ E rpressung” (učena). Usled kon­ kretn o g sklopa reč „Erpressung" dolazi do izražaja 1 U tehnici ove dosetke sudeluje još jedan momenat koji sada neću navesti, ali ću ga kasnije spomenuti. Radi se o sadržajnom karakteru modifikacije (prikazivanju pomoću su­ protnosti, protivnog smisla). Tehniku dosetke ništa ne spre­ čava da se istovremeno posluži većim brojem sredstava, кпјн, međutim, možemo samo redom upoznati. * Cincinat, Lucius Quinclius — rimski patricij koga su po legendi pozvali sa oranja da se primi diktature kada sc Rim našao u teškoj situaciji. Obavivši povereni mu zadatak za svega šesnaest dana. odrekao se diktature i vratio se na svoj posed.

Tehniku dosetke

27

sam o kao m o d ifik acija reči „ O rien te x p re sszu g ”, koju zah tev a glagol. O va do setk a je za nas, tim e što to ­ bože p re d sta v lja šta m p a rsk u g rešk u , i u d ru gom po­ gledu in te re sa n tn a . Niz ovih p rim e ra m ogli bism o lak o da p roširim o, ali m islim da nam n isu p o tre b n i novi slu čajev i d a bi­ smo sig u rn o u tv rd ili osobine te h n ik e u ovoj drugoj grup i — g ru p i d o setak a k o je p o čiv aju n a sa ž im anju sa m o difikacijom . U po red im o li, pak, d ru g u g ru p u sa prvom , čija se te h n ik a sa sto ja la u sa ž im a n ju sa g ra ­ đ en jem m ešo v itih reči, o n d a ćem o lako u v id e ti d a r a ­ zlike nisu su štin sk e i d a g ra n ic e n isu č v rste. G ra đ e ­ n je m ešo v itih reči (m ešanica), k ao i m o d ifik acija, po­ d re đ u je se p o jm u s tv a r a n ja zam ene, i ako hoćem o, m ožemo g r a đ e n je m e šo v itih reči o p isati i k ao m odifi­ kac iju o snovne reči pom oću d ru g o g ele m e n ta .

Mi ćem o, m e đ u tim , ovde p rv i p u t p re d a h n u li i za p ita ti se sa k o jim se od m o m e n a ta p o z n a tih iz lite ­ ra tu r e n aš p rv i re z u lta t p o tp u n o ili d elim ičn o pod u ­ dara. O čigledno sa m o m en to m k ra tk o ć e , k oji 2 a n P au l naziv a d ušom dosetk e. K ra tk o ć a sa m a po sebi nije d u h o v ita (w itzig), in a č e bi sv a k i la k o n izam bio dosetka. K ra tk o ć a d o setk e m o ra b iti n a ro č ite v rste. Mi se sećam o d a je L ips pok u šao pobliže d a opiše sp e­ cifičnost s k ra ć iv a n ja u do setk i. T u je o n d a i počelo naše isp itiv a n je i m i sm o u tv rd ili d a je k ra tk o ć a do­ setk e često re z u lta t n aro č ito g p ro cesa k o ji je u te k ­ stu d o setk e ostav io je d a n d ru g i tr a g — s tv a r a n je za­ m ene. A li, p rim e n ju ju ć i p o stu p a k r e d u k c ije koji ide za tim da pon išti o sobeni p ro ces sa ž im a n ja , u tv rđ u ­ jem o, takođe, d a je d o se tk a v e z a n a sam o za iz raz reči koji se s tv a ra p u te m sa ž im a n ja . N arav n o , sa d a se naše p u n o in te re so v a n je o k re ć e ovom n a ro č ito m i do sada skoro n ezap ažen o m procesu. U z to jo š n e m ože­ mo d a raz u m e m o k ak o iz n je g a m ože d a n a sta n e sve ono što je u dosetk i v re d n o — u ž iv a n je k oje n am ona donosi.

28

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

D a li su u bilo kojem drugom pod ru čju duševnog života već poznati neki slični procesi kakve smo ovde opisali kao te h n ik u dosetke? Svakako, u jednom je ­ dinom p odručju, i to u podru čju koje naizgled leži prilično po stran i. G odine 1900. objavio sam knjigu koja, kao što kazu je njen naslov (T um ačenje snova), pokušava da objasni zagonetnost sna i da ga p rotu­ mači kao izdanak n orm alnog duševnog rada. Tamo m anifestnu, često čudnu sadržinu sna suprotstavljam latentnim , ali potpuno k o rek tn im m islim a sna od ko­ jih ona potiče, i isp itu jem procese koji iz latentnih m isli snova s tv a ra ju san, kao i psihičke snage koje sud elu ju u tom preob ražaju . S veukupnost tih proce­ sa p reo b ražav an ja nazivam rad o m sna i kao deo toga rad a sna opisao sam proces sažim an ja koji pokazuje najveću sličnost sa procesom teh n ik e dosetke i, kao i ovaj, vodi sk raćiv an ju i stv a ra zam ene istog ka rak ­ te ra. Svakom e su iz ličnog sećanja na sopstvene sno­ ve poznate m ešovite tvo rev in e osoba a i objekata koji se p o ja v lju ju u snovim a; štaviše, san stv a ra takve m ešovite tvorevine i od reči, koje se onda analizom mogu raščlan iti (na prim er: A utodidasker = autodid ak t 1 L ask er (T um ačenje snova, 1900, str. 206)'. U dru g im slučajevim a, i to još češće, proces sažim anja sna ne stv a ra m ešovite tvorevine, već slike koje pot­ puno liče na neki o b jek at ili neku ličnost, izuzev je d ­ nog d odatka ili izm ene koja potiče iz nekog drugog izvora, d akle isto tak v e m odifikacije kao u dosetkam a gospodina N. Nem a su m n je da ovde kao i tam o imamo isti psihički proces koji možemo prepoznati po iden­ tičnim o stvarenjim a. J e d n a tako dalekosežna analo­ gija teh n ik e dosetke sa radom sna sigurno će pove­ ćati naše intereso v an je za onu p rvu teh n ik u i u nama oživeti n adu da ćemo iz upoređenja dosetke sa snom izvući poneki dobitak za njen o razjašn jen je. Ali, mi ćemo se u zdržati od toga posla je r znamo da smo teh n ik u ispitali tek na sasvim m alom broju dosetaka, tako da ne možemo znati da li će analogija kojom Gcs. Werkc, Band II/III.

Tehnika dosetke

29

želim o da se poslužim o b iti od k o risti. Mi, dakle, n a ­ puštam o p o re đ e n je sa snom i v raćam o se teh n ici do­ setke; n a ovom m estu našeg is p itiv a n ja ostavljam o, tako reći, da visi je d n a n it k o ju ćem o docnije, m ožda, opet p rih v a titi.

S ledeće što želim o d a sazn am o je s te d a li se p ro ­ ces sa ž im a n ja sa s tv a ra n je m z am en e m ože u tv rd iti kod svih d o setaka. ta k o d a se on m ože s m a tra ti opštim k a ra k te ro m te h n ik e d o setke. Sećam se je d n e d o se tk e k o ja m i je, stic a jem n a ­ ročitih okolnosti, o sta la u seć a n ju . Je d a n od velik ih u č ite lja u m ojoj m lad o sti, za k o jeg sm o m islili d a ne um e da ceni d o b ru do setk u , k ao što n ik a d a od nje g a nism o ni čuli n e k u n je g o v u d o setk u , došao je jednog dan a sm eju ći se u in s titu t i o b jasn io n am , sp re m n ije nego inače, povod svom v eselom rasp o lo žen ju . „ P ro ­ čitao sam je d n u o d ličn u do setk u . U je d a n p a rišk i sa­ lon u v ed en je m la d čovek k o ji je n av o d n o bio ro đak velikog 2 . 2 . R usoa (J. J . R ousseau) i im ao isto ime. P o re d toga je bio i riđokos. M eđ u tim , o n se ponašao tako n e sp re tn o d a je dom aćica g o spodinu k o ji ga je doveo, u zn a k k ritik e , re k la : „V ous m 'a v e z fa it conn a itre u n je u n e h o m m e тоих e t sot, m a is n o n pas u n R o u s s e a u " („Vi s te m e u p o zn ali s je d n im m ladićem riđ im i g lu p im , a n e sa R uso o m ”). I ponovo se sm ejao. P o n o m e n k la tu ri a u to ra ovo je d o se tk a k o ja po­ čiva n a sličn o sti z v u k a (K langw itz), i to d o se tk a niže vrste, ko ja se p o ig ra v a sa lič n im im enom , kao, n a p ri­ m er, d o setk a u go v o ru m o n a h a iz V a le n šta jn o vo g lo­ gora, koji je, k ao što je p o znato, stv o re n po u zoru na A bra h a m a a S a n ta K la ru (A b ra h a m a S a n ta C lara); „LSsst sich nennen den W allenstein, ја freilich 1st er uns alien ein Stein des Anstosses und Argernisses.”1 1 Tek ćemo docnije moći pokazati da ova dosetka zbog jednog drugog momenta zaslužuje višu ocenu.

30

Dosetka i njen odnos prema nesvesnoin (Naziva se ValenStajnom pa zaista nam je svima kamen spoticanja i negodovanja).

U čem u se, m eđutim , sastoji te h n ik a ove dosetke? Tu se pokazuje da se već u prvom novom slučaju ne nalazi k a ra k te r za koji smo očekivali da bi mogao biti o pšta pojava. O vde nem am o izostavljanja reči. jed v a i skraćiv an ja. D am a sam a u dosetki kazuje sko­ ro sve što bism o m ogli podm etn u ti njenim mislima. „O čekivala sam jednog ro đ ak a 2 . 2 . Rusoa, možda i duhovnog srodnika, a gle, ovo je g lup riđokos mladić, — тоих et sot.” J a sam tu, doduše, mogao da ubacim je d n u dopunu, u m etak, ali ta j pokušaj redu k cije ne uništav a dosetku. O na i d a lje postoji i vezana je za sazvučje R ousseau — ro u x e t sot. Tim e je, pak, doka­ zano da u stv a ra n ju ove dosetke sažim anje sa stv ara ­ njem zam ene nem a nikakvog udela. Ali šta onda su d elu je u stv a ra n ju ove dosetke? Novi pokušaji re d u k cije m i p o kazuju da dosetka do­ tle pru ža o tpora dok im e R ousseau nije zam enjeno ne­ kim d rugim im enom . U m esto ovog im ena, upotrebiću, na prim er, im e R asin (Racine) i k ritik a dam e, koja isto tako ostaje m oguća kao i рге toga, izgubila je odm ah svaki tra g duhovitosti. Sada znam gde treba da p o tražim te h n ik u ove dosetke, ali sam još uvek u nedoum ici u pogledu n jen e form ulacije; pokušaću da dam ovu form ulaciju: te h n ik a te dosetke sastoji se u tom e da se jed n a te ista reč — ime — p ojavljuje u dvo ja ko j upotrebi: jednom je u p o treb ljen a kao celina a drugi p u t je ra sta v lje n a na svoje slogove kao u ka­ kvoj šaradi. Navešću nekoliko p rim era koji su po svojoj teh­ nici identični sa ovim. Je d n a dam a, Italiian k a, navodno se osvetila Napoleonu I zbog jed n e njegove netak tičn e napomene dosetkom koja je počivala na istoj tehnici dvostruke Upotrebe. Napoleon joj je na jednom dvorskom balu, pokazujući na njen e zem ljake, rekao: „ Tutti gli ftaliani danzano si m ale" („Svi Italijan i loše plešu"), a ona je sprem no odgovorila: „Non tu tti, m a buona p arte”

Tehnika dosetke

31

(„Ne svi, ali d o b a r d eo”, ili: „N e svi, ali B o n a p a rta ”) /B ril, l.c ./ Po T. F iše ru i K. F išeru , k a d a je u B e rlin u je d ­ nom p rik a z a n a A n tig o n a (A ntigone), k ritik a je sm a­ tra la da p re d sta v i n e d o sta je a n tič k i k a ra k te r. B e rlin ­ ska d u h o v ito st je ovu k ritik u p rih v a tila n a sledeći način: „ A n tik? Oh, n e e ” („A ntička? O, n e ”). U le k a rsk im k ru g o v im a odom aćen a je slična do­ setk a sa r a s ta v lja n je m n a slogove. K ad a se nekom m ladom p a c ije n tu postav i p ita n je d a li je n e k ad a m a­ stu rb ira o , on d a se sig u rn o n ik a d a n e d o b ija d ru g ačiji odgovor nego: „О n a, n ie ” („О ne n ik a d a , odnosno O n an ie = o n a n ija ”). U sv a tr i p rim e ra , k o ji će b iti d o v o ljn i za tu v r ­ stu, im am o istu te h n ik u d o setke. J e d n a re č se u tim prim e rim a u p o tre b lja v a d v a p u ta , je d n o m kao celina, dru g i p u t ra s ta v lje n a n a slogove i ta d a ti slogovi im a ­ ju sasv im d ru g a č iji sm isao .1 V iše stru k a u p o tre b a iste reči, je d n o m kao celine a o n d a u slogovim a n a k o je se o n a m ože ra s ta v iti, bio je p rv i slu čaj te h n ik e s ko jo m sm o se su sre li a koja 1 Kvalitet tih dosetaka počiva na tome Sto se istovrem e­ no upotrebljava i jedno drugo sredstvo tehnike daleko veće VTednosti (v.d.) — Na ovom mestu mogu, uostalom, da skre­ nem pažnju na vezu dosetke sa zagonetkom. Filozof Fr. Brentano (Fr. Brentano) izmislio je jednu vrstu zagonetaka u ko­ jih treba pogoditi jedan m ali broj slogova, koji, sjedinjeni u reč, sastavljeni na ovaj ili onaj način, daju drugi sm isao, na primer: . . . Liess mich das Platanenblatt ahnen ( ... dade mi da naslutim list platana, odnosno rodoslov) ili: Wie du dem Inder hast verschrieben, in der Hast verschrieben? (Kao Sto si Indijcu prepisao, u brzini pogreSno prepisao?) Slogovi koje treba pogoditi zamenjuju se u rečenici rečju dal, koja se ponavlja u odgovarajućem broju. Jedan kolega se filozofu duhovito osvetio, kada je, čuvši za veridbu filo­ zofa, koji je već bio u poodmaklim godinama, upitao: Daldaldal daldaldal? (Brentano brent-a-no? — Brentano, gori li joS?) [U originalu je izraz dat u formi dijalekta. — Nap. prev.). U čemu se sastoji razlika između tih D aldal-zagonetaka i gornjih dosetaka? Razlika je u tome Sto je u prvih teh­ nika navedena kao uslov i tekst treba pogoditi, dok je u dosetkama saopšter. tekst a tehnika skrivena.

32

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

odstupa od teh n ik e sažim anja. Posle kratk o g razm i­ šlja n ja m oram o na osnovu m noštva p rim era koji nam nadolaze zak lju čiti da ova n ovootkrivena teh nika po svoj prilici nije o graničena sam o na to sredstvo. Oči­ gledno postoji jed an zasad još nepreg led an niz mo­ gućnosti da se isti m a te rija l reči upo treb i u v išestru­ ke sv rh e u jednoj rečenici. Da li, možda, sve te mo­ gućnosti p red sta v lja ju teh n ičk a sre d stv a dosetke? Iz­ gleda da je tako; sledeći p rim eri dosetaka to će po­ kazati. Možemo prvo uzeti isti m a te rija l reči i izvršiti sam o izvesnu izm enu u n jihovom rasporedu, redosledu. U koliko je izm ena m anja, ukoliko se рге stiče u ti­ sak da je istim rečim a iskazan različit smisao, utoliko je dosetka u tehničkom pogledu uspelija. D. S picer (D. S pitzer, W iener Spaziergange (Beč­ ke šetnje), II, str. 42): „Das E h ep aar X. le b t a u f ziem lich grossem Fusse. Nach d e r A nsicht d e r einen soli d e r Mann viel v erd ien t und sich đ abei etw as zuruckg elegt haben, nach a n d eren w ied er soli sich die F ra u etwas zuruckgelegt und dabei v iel v erd ien t hab en .” („B račni p a r X. živi na p rilično velikoj nozi. Po m išljen ju jed n ih m už je m nogo zaradio i p ri tom e sta­ vio nešto na stranu, po d ru g im a je opet, navodno, žena išla malo na stra n u i p ri tom e m nogo zaradila.”) U pravo đavolski d obra dosetka! I sa koliko malo sred stav a je načinjena! Mnogo zaradio — nešto stavio na stra n u (Viel v erd ien t — sich etw as zuruckgelegt), m alo išla na s tra n u (doslovno: m alo legla nagnula se unazad, na leda (napom ena prev.) — mnogo zaradila (sich etw as zuruckgelegt — viel v erdient); tu, zapra­ vo, nem a ničeg drugog do p rem eštan ja tih dveju fra­ za, čim e se ono što je rečeno za m uža razlikuje od onog što je za ženu nagovešteno. Doduše, ni ovo ovde ne sačinjava svu teh n ik u dosetke.1 1 Kao ni u odličnoj dosetki o Oliveru Vendelu Homsu (Oliver Wendell Holmes) koju navodi Bril: „Put not your trust in money, but put your money in trust” (,.Ne polaži veru u novac već novac polaži u trust").

Tehnika dosetke

33

B ogatstvo m ogućnosti o tv a ra se teh n ici dosetke kad se „ višestruka u potreba istog m a terija la" tako proširi da se reč, ili reči za koje je do setk a vezana jednom m ogu u p o tre b iti u n e p ro m en jen o m značenju, dru g i put, pak, s m alom m o d ifik a c ijo m . Evo, na p rim er, jed 'H d ru g e d o setk e gospo­ dina N.: On je čuo da se je d a n g< -podin, koji je sam ro ­ đeni J e v re jin , p ogrdno izražav a o J e v re jim a . „G ospo­ dine d vorski s a v e tn ič e ”, reče on, „vaš a n te se m itiza m mi je bio poznat, vaš a n tise m itiza m za m en e je nešto novo." O vde je izm en jen o sam o je d n o slovo, čija se m o ­ difik acija “ ri n e m arn o m izgovoru je d v a p rim ećuje. O vaj prim« г podseća n a d ru g e d o setk e g ospodina N koje počiv aju na m odifikaciji, ali za raz lik u od njih n ed o staje m u sažim an je; u sam oj d o setk i je sve r e ­ čeno što tre b a da b ude rečeno. „Z n am da ste ra n ije sam i bili Je v re jin ; čudim se, dakle, što u p ra v o vi g r­ dite J e v r e je .” O dličan p rim e r ta k v e d o se tk e na p rin c ip u m odi­ fikacije je p o zn ata izreka: T ra d u tto re — T raditore! (Prevodilac — izdajnik). S ličnost o b eju reči, ko ja se sk o ro p re tv a ra u id e n ­ tičnost, veom a u p e č a tljiv o p rik a z u je nužn o st koja prevodioca dovodi u položaj da se ogreši o svog a u ­ to ra .' R azn o v rsn o st m ogućih lak ih m o d ifik acija je u tih d o setak a tak o v elika da više n ije d n a ne liči p o t­ puno na d ru g u . Evo je d n e d o setk e koja se, navodno, zbila na ispi­ tu iz p ra v n ih n au k a : K a n d id a t tre b a da p re v e d e jedno Ovde se najavljuje jedna protivrečnosl koja onda izoslaje. Drugi deo rečenice ukida tu protivrečnost. Uostalom, dobar primer za neprevodljivosl dosetke koja se odlikuje ta­ kvom tehnikom. 1 Bril navodi sasvim sličnu dosetku na principu m odi­ fikacije: Amantes - amentes (zaljubljeni - bezumni).

34

Doselku I njen odnos prerrui iKsnestioi«

mesto iz Corpus juris. „Labeo a it” . . ." Ja padam, kaže on . . . Vi padate, kažem ja, odgovori ispitivač i ispit je završen. Ko ime velikog prav n ik a zam enjuje jed­ nom rečju, i to pogrešno zapam ćenom , taj naravno i ne zaslužuje ništa bolje. Ali tehnika dosetke sastoji se u tom e da ispitivač upotreb ljav a skoro iste reči koje pokazuju n eznanje kan d id ata da bi ovoga ka­ znio. D osetka je, osim loga, p rim er „doskočljivosti". sprem nosti da se duhovito odgovori, čija tehnika, kao što ćemo videti, ne odstupa mnogo od tehnike koju sm o ovde izložili. Reči su plastičan m a terijal s kojim se mnogo šta može započeti. Postoje reči koje su u određenoj upo­ trebi izgubile p rvobitno puno značenje k o je u d ru ­ gom sklopu još uvek im aju. U jednoj dosetki Lihtenberga (Lichtenberg) o d abrane su upravo one okolnosti u kojim a izbledele reči opet m oraju dobiti svoje puno značenje. „Kako ram ide7”, upita slepac hromog. „Kao što v id ite ”, odgovori hrom i slepcu. U nem ačkom jeziku postoje i reči koje se u jed ­ nom drugom sm islu mogu upotrebiti u punom i pra­ znom značenju, i to zapravo u više značenja. Naime, dva različita izdanka istog korena, od kojih se jedan razvio u reč s punim značenjem a drugi u izbledeli k rajn ji ili sufiksni slog, mogu ipak da budu istovetni, da potpuno jednako glase. Istozvućnost između jedne pune reči i jednog izbledelog sloga može biti i slučaj­ na. U oba slučaja tehnika dosetke može iz takvog jezičkog m aterijala da izvuče koristi. S lajerm ah eru (Schleierm acher) se, na prim er, pripisuje dosetka koja nam je važna kao skoro čist prim er za takva tehnička sredstva: „Eifersuchl ist eine Leidenschaft, die m it Eifer sucht, was Leiden sch a fft" („Ljubom ora je strasi koja sa strašću traži ono što stvara bol"). • Labeo je ime rimskog pravnika iz I veka. labes znači pad. Kandidat je ..Labeo ail" mesto: Labeo kaže — shvatio i preveo kao: Padam, kaže (Napom. prev.).

Tehnika dosetke

35

Ovo je, neosporno, duhovito, iako kao dosetka nije baš n aročito snažno. O vde o tp ad a ceo niz m om e­ nata koji nas p ri analizi d ru g ih d o setak a m ogu zbu­ niti sve dok svak u od n jih pojed in ačn o analiziram o. Misao izražena u te k stu nem a n ik ak v e v rednosti, ona svak ak o d a je priličn o n e d o v o ljn u d e fin iciju lju ­ bom ore. O „sm islu u b esm islici", „ sk riv en o m sm islu ” , „zapan jen o sti i p ro sv e tlje n ju ” ne m ože b iti ni govora. K o n trast p re d sta v a neće se moći u tv rd iti ni uz n a j­ veći napor, a su p ro tn o st izm eđu reči i onoga što one znače u tv rd ićem o sam o uz veliko nasilje. O nekom sk raćen ju nem a tra g a ; tek st, n a p ro tiv , o sta v lja utisak opširnosti. A ipak je to d osetka, čak i veom a savršena. N jena je d in a u p a d ljiv a osobina je ste ona sa čijim n e­ stankom n e sta je i d o setka, n aim e da ovde iste reči d o ž iv ljav aju v iše stru k u u p o tre b u . Tako o nda stojim o pred izborom : da li ovu d o setk u da sv rsta m o u onaj p ododeljak u k ojem se reči jed n o m u p o tre b lja v a ju kao celine a d ru g i p u t r a s ta v lje n e (kao Rousseau, A n ­ tigone), ili u onaj d ru g i u kojoj raz n o v rsn o st nastaje usled p u nog i izbledelog z n ačen ja d elova reči. P ored ovoga je sam o još je d a n d ru g i m o m en at z n ačajan za te h n ik u dosetke. O vde je u sp o sta v lje n je d a n neu o b i­ čajen odnos, p re d u z e ta je n ek a v rsta s je d in ja v a n ja na taj n ačin što je lju b o m o ra (E ifersu ch t) d e fin isan a s a ­ m im svojim im enom , tak o reći sam a sobom. I to je, kao što ćem o v ideti, je d n a te h n ik a d o setke. O ba ova m om enta m o raju , dakle, po sebi b iti d o v o ljn a da je d ­ nom govoru d a ju tra ž e n i k a r a k te r d osetke. Ako se d a lje p ozabavim o razn o v rsn o šću „više­ s tru k e u p o tre b e ” iste reči, onda ćem o odjed n om prirnetiti da p re d sobom im am o o blike „dvojak o g znače­ n ja ” ili „ig re re čim a ” , koji su već odavno poznati i ocenjeni kao te h n ik e d osetke. Z ašto sm o se tru d ili da nanovo o tk rije m o n ešto što sm o m ogli da saznam o \Z n ajp liće ra sp ra v e o d osetki? Radi n ašeg o p rav d a n ja m ožemo zasad sam o d a kažem o da u tom fenom enu jezičkog izraza ipak ističem o je d n u d ru g u s tra n u . Ono što u a u to ra tre b a da pokaže da d o setk a im a k a ra k te r „ ig re ” , to u nas sp ad a pod g led ište „ v iše stru k e u po­ treb e".

36

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

D alji slučajevi sa višestrukom upotrebom , koji se kao dvojako značenje mogu u jed in iti u novu, treću grupu, m ogu se lako sv rsta ti u pododeljke, koji se, naravno, m eđusobno ne odv ajaju na osnovu bitnih razlika, kao što se ni cela treća g rupa ne odvaja od druge. Tu, рге svega, postoje: a) slučajevi dvojakog značenja jednog im ena i njegovog p redm etnog značenja, na p rim er: „Otkači se od našeg d ru štv a, P ištolju" (u Sekspira)'. „Mehr H of als F reiung", reče jedan duhoviti Bečlija, m isleći na lepe devojke, koje ljudi već više godina o basipaju pohvalam a ali koje još uvek nisu našle m uževe. „H of” i „ F reiu n g ” su dva trg a koji leže jed an pored drugog u u n u trašn jo sti grada Beča.® H ajne: „Ovde u H am burgu ne vlada sramni M akbet, već Banko" (Banquo). Gde se n eprom enjeno im e ne može upotrebiti — moglo bi se reći — zloupotrebiti — , tu se njegovo dvojako značenje može ostv ariti pomoću jedne od nam a već poznatih m alih m odifikacija: „Zbog čega su F rancuzi odbili Loengrina?", pi­ talo se u sada već prošlim vrem enim a. O dgovor je glasio: „Elsa’s (Elsass) w egen". Zbog Elze, odnosno Elzasa. b) dvojako značenje realnog i m etaforičnog zna­ čenja reči koje p red stav lja izdašan izvor za tehniku dosetke. Navešću sam o jed an p rim er: Jed an kolega, lekar, poznat kao šaljivdžija, reče jednom prilikom pesniku A rtu ru Snicleru (A rth u r Schnitzler): „Ne ču­ dim se što si postao veliki pesnik. Pa već je tvoj otac svojim savrem enicim a držao ogledalo (Spiegel vorgehalten).” Ogledalo koje je upotrebljavao otac pe1 Henri IV (IN). Falstaf kaže svom zastavniku Pištolju: „Neću da okineš ovde. Idi iz našeg društva. Pištolju' (Prevod Živojina Simića i Sime Pandurovića). U originalu je: di­ scharge yourself, što ima dvojako značenje: i otkačiti se 1 ispaliti, okinuti. — (Nap. prevodioca). * Od: Jemandem den Hof machen udvarati se nekome, nekoj devojci. a freien, das Freien prositi devojku, prošnja — (Napomena prev.).

Tehnika dosetke

37

snika, čuveni lek ar d r S n icler, bio je larin g o sk o p ;' po jednoj poznatoj izreci H am leta, sv rh a p ozorišne igre, dak le i p esnika koji tu ig ru s tv a ra , sa sto ji se u tom e „da tako reći b u d e ogledalo p riro d e : da v rlin i pokaže njen o sopstveno lice, po ro k u n jeg o v u so p stv enu sliku a stoleću i biću sv eta da pokaže njeg o v oblik i u s tro j­ stv o ” (III, 2). c) prav o dvo jak o z n a čen je ili „ig ra rečim a” , lako reći idealan slu čaj v iše stru k e u p o tre b e ; n ad reč ju se ovde ne vrši n asilje, ona se ne ra z b ija na n je n e delove, slogove, o na ne m o ra d a p re trp i n ik a k v e m odi­ fikacije, n iti d a sfe ru kojoj p rip a d a , m ožda kao lično ime, zam eni n ekom dru g o m ; o na će b aš ta k v a k akva je ste i tak o kako sto ji u rečen ičn o m sklopu, z a h v a lju ­ jući p ovoljnosti o d re đ e n ih okolnosti, isk azati dva sm isla. P rim e ri za to izdašno n am sto je na rasp o lag an ju : Po K. Fišeru, je d n a od p rv ih a k c ija p o slednjeg N apoleona k ao re g e n ta b ila je, kao što je poznato, kon fisk acija d o b a ra O rlean o v ih . T aj d o gađaj jednom izvrsnom igrom rečim a p ro k o m e n ta risa n je n a sledeći način: „C’est le p re m ie r vo l de l’aig le” („То je prvi let /p lja č k a / o rla ”). „V ol" znači let, ali i — pljačka. L uj X V je želeo da isk u ša d u h o v ito st je d n o g svog d vo ran in a, čiji su m u ta le n t h v a lili; p rv o m prilikom n ared i d v o ra n in u d a n ačin i d o setk u na n jegov, k ra ­ ljev, ra ču n ; on sam , k ra lj, želi da b u d e „siže" te do­ setke. D v o ran in m u odgovori sp re tn o m duhovitom izrekom : ,,Le ro i n ’est pas s u je t” („ K ralj n ije siže”). „ S u je t” znači i — p o danik. L ek ar, koji u p ra v o odlazi od bolesn ičk e p o stelje jedne žene, kaže m u žu koji ga isp raća, k lim a ju ći g la­ vom: „V aša žena m i se ne dopada." „M eni se već dugo ne dopada, p o h ita ovaj da se saglasi sa le k are m ." L e k a r je, n a rav n o , m islio n a sta n je te žene, ali je sv o ju z a b rin u to st zbog b o lesnice izrazio ta k v im ге* Laringoskop — medicinski instrument — ogledalo za pregled grla (Nap. prev ).

38

Dosetka i njen odnos prema nest’esnoni

cima da m už u njim a može naći potvrdu za svoju ličnu averziju. H ajne je za je d n u satiričn u kom ediju rekao: „Ova satira ne bi postala tako zajedljiva da je pesnik imao više da jed e." Ova dosetka pre predstav lja prim er m etaforičnog i običnog dvojakog značenja nego p ra ­ vu igru rečim a, ali kom e je stalo do toga da se drži strogih granica? D rugi jed an p rim er igre rečim a ispričali su a u ­ tori (H ejm ans, Lips) u takvom obliku da se njen sm i­ sao ne može razu m eti.' T ačnu verziju i oblik našao sam nedavno u jednoj inače m alo upotrebljivoj zbirci dosetaka.S afir je jednom sreo Rotšilda. Tek što su malo popričali kad Safir reče: „Č ujte, Rotšilde, tan ak sam na novcu, mogli biste da mi pozajm ite 100 dukata." „Т ја”, odgovori Rotšild, „to mi neće biti tako teško, ali samo pod uslovom da n ap rav ite jednu dosetku." „То mi neće biti teško”, od v rati Safir. „Dobro, onda dođite su tra u m oju k a n celariju .” S afir je stigao tačno u ugovoreno vrem e. „A h”, reče Rotšild kada ugle'..Kada Safir'', veli Hejmans. „jednom bogatom poveriocu kojem je došao u posetu, na pitanje: Sie kommen uohl um die 300 Gulden (Vi sigurno dolazite zbog 300 guldcna) odgo­ vara: Nein, Sie kommen um die 300 Gulden (Ne. vi ćete iz­ gubiti 300 guldena), onda je upravo ono što on misli jezićki sasvim korektno rećeno i u nimalo neobićnoj formi. U suštini, stvari stoje ovako: Odgovor Safirov je po sebi u najlepšem redu. Ali Safir upotrebljava iste reći koje je prethodno upotrebio njegov poverilac. Mi. dakle, ne možemo drugačije no da ih u tom smislu u kojem ih je ovaj upotrebio i prihvati­ mo. 1 onda Safirov odgovor uopšte više nema nikakvog smi­ sla. Poverilac uopšte ne „dolazi”. On i ne može doći zbog 300 guldena, tj. on ne može doći da donese 300 guldena. Osim loga on kao poverilac nema šta da donese već da traži. Po­ što se Safirove reči na taj način istovremeno otkrivaju kao smisao i besmislica, nastaje komika". (Lips, str. 97). Po gor­ njoj verziji, koja je radi razjašnjenja reprodukovana u celini, tehnika ove dosetke daleko je jednostavnija nego što Lips misli. Safir ne dolazi da donese 300 guldena. već da ih prvo uzme od bogataša. Time otpada rasprava o ..smislu i besmi­ slici" u ovoj dosetki. * Das grosse Buch der Witze (Velika knjiga dosetaka), skupio i izdao Vili Herman (Willi Hermann). Berlin I90L

Tehniko doselke

da pridošlog Safira. „Sie k o m m en nm Ihre 100 Dnk a te n ” („Vi d o lazite po vaših 100 d u k a ta ") „Ne”, od­ govori ovaj — „Sie ko m m e n um Ihre 100 D u ka len ” — „Vi ćete izgubiti vaših 100 d u k a ta , pošto mi sve do sud n jeg a d ana neće pasti na um da vam ih v ra tim .’’ „W as stellen diese S ta tu e n vor?” (,,Sta p re d sta v ­ ljaju, odnosno is tu ra ju ove sta tu e ? "), u p ita jedan stra n a c jednog B erlinca p red redom spo m enika na jednom jav n o m trg u . „Т ја", odgovori ovaj. „ili levu ili desnu n o g u ".1 H ajn e u P utu po Harcu: ,,U ovom tre n u tk u se i ne sećam svih im ena s tu d e n a ta , a m eđ u pro fesorim a ima poneki koji još n e m a ju n ikakvog im e n a .” Možda će nam pomoći u d ijag n o stičk o j d ife re n ­ cijaciji ako ovde p rik lju č im o je d n u d ru g u opšte po­ z natu profeso rsk u d osetku. „R azlika izm eđu red o v ­ nih (ordentlich) i va n red n ih (a u ssero rd en tlich ) p ro fe ­ sora sastoji se u tom e što redovni p rofesori ne s tv a r a ­ ju ništa izuzetno (au ssero rd en tlich es) a v an redni n i­ šta v aljan o (o rd entliches). To je, začelo, igra sa dva značen ja reči „o rd e n tlic h ” i „ a u sse ro rd e n tlich ", sa značenjem : ono što je u red u i van red a (ovde s ta ­ lež, d ru štv e n i položaj), s je d n e s tra n e , i značenjem : valjano, odnosno izuzetno, sa d ru g e. O kolnost da se ova d o setka slaže s d ru g im p rim e rim a koji su nam poznati podseća nas da je ovde dalek o u p a d ljiv ija v i­ šestru k a p rim en a nego d v o jak o zn ačenje. U rečenici se i ne ču je n išta d ru g o već u vek nanovo reč „ o rd e n t­ lich ” (redovni) čas u svom p rav o m sm islu, čas modifikovana u n eg ativ n o m sm islu. O sim toga ovde je opet o stv aren a v eštin a d e fin isa n ja jed n o g pojm a pom oću njegovog glasovnog sklopa (up. E ifersu ch t ist eine L eidenschaft — L ju b o m o ra je s tra st itd.), ta č n ije re ­ čeno, da se dva k o re la tiv n a pojm a d efin išu je d an po­ moću drugog, iako u n eg ativ n o m sm islu, što dovodi do v eštačk e iz u k ršta n o sti. N ajzad se i ovde m ože ista ­ ći g le d ište sje d in ja v a n ja , s tv a ra n ja d u b lje p ovezano­ 1 Dalju analizu ove igre rečima vidi u daljem izlaganju.

40

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

sti m edu elem entim a kazanog nego što bi se po n ji­ hovoj p rirodi m oglo očekivati. H ajne u P u tu po Harcu: „Poslužitelj S. me po­ zdravio veoma kolegijalno je r je i on pisac i često me je spom injao u svojim polugodišnjim spisim a; kao što me je i inače često citirao (tj. pozivao — zitiert hat) i kada me nije nalazio kod kuće, bio je tako dobar da poziv (die Z itation) kredom napiše na moja vrata." „Bečki šetač” D anijel S picer našao je za društve­ ni tip koji je cvetao u doba osnivanja carstva lakon­ sku, ali začelo i veoma duho v itu biografsku k ara k te ­ ristik u : „Gvozdeno čelo — gvozdena kasa — gvozde­ na k ru n a (eiserne K rone).” (Ovo poslednje je orden za koji je bila vezana i plem ićka titula). Odlično sje­ din jav an je — sve, tak o reći, od gvožđa. Tu „višestru­ ku u p o tre b u ” om ogućuju različita značenja prideva „eisern ” (gvozden), koja, m eđutim , međusobno ne protivreče na u p ad ljiv način. D ruga jed n a igra rečim a olakšaće nam, možda, da pređem o na novu p odvrstu tehnike dvojakog zna­ čenja. Je d a n d uhoviti kolega bio je u vrem e D rajfusove afere a u to r sledeće dosetke: „Ova devojka m e podseća na D rajfusa. Armija ne v eru je u n jen u n evinost.” Reč „nevinost", na čijem dvojakom značenju po­ čiva dosetka, im a u jednom sklopu uobičajeno znače­ nje, kojem odgovaraju su p ro tn a značenja: krivica, prestup, a u drugom sklopu im a seksualno značenje i u okviru tog sm isla joj odgovara suprotno značenje seksualnog iskustva. Postoji veoma mnogo takvih prim era dvojakog značenja i u svim tim prim erim a je za dejstvo dosetke veoma važan seksualni smisao. Za ovu gru p u bi se možda mogla rezervisati oznaka „dvosm islice O dličan p rim e r takve dvosm islene dosetke pred­ stav lja dosetka D. Spicera: „Ро m išljenju jednih muž je mnogo zaradio i pri tom e stavio nešto na stranu, po m išljenju drugih, pak. žena je malo išla na stran u i p ri tome mnogo za­ radila.”

Tehnika dosetke

41

Ali ako se ovaj p rim e r d v ojakog z n ačen ja s dvosm islicom u poredi sa d ru g im p rim e rim a , o nda pada u oči ra zlik a ko ja za te h n ik u n ije sasvim b eznačajna. U dosetki o „ n e v in o sti” nam je je d a n sm isao reči isto toliko blizak kao i d ru g i; z aista se ne bi moglo reći da li je uobičajen ije, odnosno da li nam je pozna­ tije seksu aln o ili n esek su aln o z n a čen je reči. D rugačije je pak u p rim e ru S picerovom ; u n je m u se je dno b a­ nalno z n ačen je reči „stavio nešto na s tr a n u ” daleke više n a tu ra , ono tako reći p re k riv a i sk riv a seksualno značenje ko je bi nekom bezazlenom čoveku još m o­ glo i da pro m ak n e. U zm im o ra d i oštro g k o n tra sta d ru ­ gi je d a n p rim e r d v ojakog zn ač e n ja u ko jem se o d u ­ stalo od ta k v o g s k riv a n ja sek su aln o g z n a čen ja — H ajneov opis k a ra k te ra je d n e d o p a d jiv e d am e; „Sie kon n te n ic h ts a bschlagen a u sse r ih r W asser” .* To zvu­ či kao sk a red n o st, u tisak d o setk e je d v a da i dolazi do iz ražaja.1 A li osobenost d a nam oba zn a č e n ja izraza sa d v o jak im z n ačen jem nisu p o d jed n ak o b liska m ože da se ja v i i u d o setk am a bez sek su a ln e sad ržine, bilo da je je d n o z n a čen je po sebi u o b ičajen ije, bilo da je usled sklopa sa d ru g im delo v im a rečen ice n aglašeno (na p rim e r: c’est le p re m ie r vol de l ’aigle — to je prvi let o rla); p red lažem da se svi ti slu č a je v i označe kao dv o ja k a zn ač e n ja sa aluzijom .

Do sad a sm o u poznali već toliko ra z n ih te h n ik a dosetk e d a se p rib o ja v a m da bism o m ogli d a izgubi­ mo p reg led tih te h n ik a . P o k u šajm o stoga da dam e k ra ta k p reg led : * Rečenica počiva na dvojakoj upotrebi reći abschlagen. Po sebi glagol abschlagen znači odbiti, suzbiti itd., a u sklo­ pu fraze Wasser abschlagen - pomokriti se, pustiti vodu. Dakle: Ona nije mogla ništa da odbije (odnosno: pusti) do svoju vodu (Nap. prev.). 1 Up. za ovo K. Fišera (str. 85), koji za takve dosetke sa dvojakim značenjem u kojima oba značenja nisu podjednako istaknuta, već je jedno iza drugog, predlaže naziv „dvosmi-

42

I Sažim anje: a) s građ en jem mešovitih reči b) s m odifikacijom II Upotreba istog m aterijala: c) d) e) f)

celina i delovi p re stro ja v a n je laka m odifikacija iste reči u punom i praznom značenju

III D vojako značenje: g) h) i) k) 1)

im e i p redm etno značenje m etaforičko i realno značenje dvojako značenje (igra rečima) dvosm islica dvojako značenje sa aluzijom

Ova raznovrsnost zbunjuje. Ona bi nas mogla učin iti nezadovoljnim što smo se posvetili upravo problem u tehničkih sredstava dosetke i mogla bi u nam a izazvati su m n ju da ipak p recenjujem o njihovo značenje za u tv rđ iv an je bitnog u dosetki. Kada toj olakšavajućoj pretpostavci na putu ne bi stajala ne­ oboriva činjenica da se dosetka svaki put uništava čim uklonim o postignuća tih tehničkih sredstava u izrazu! Mi smo. dakle, ipak upućeni na to da u toj raznovrsnosti potražim o jedinstvo. Moralo bi bili mo­ guće da se sve te tehnike svedu pod jedan im enitelj. Kako već rekosmo, drugu i treću grupu nije teško sjediniti. Dvojako značenje, igra rečima, jeste samo idealan slučaj upotrebe istog m aterijala. Ovo drugo je pri tome očigledno obuhvatniji pojam. P rim eri raščlanjavanja, p restro jav an ja istog m aterijala, višestruke upotrebe sa lakom m odifikacijom (c, d. e) ne bi se šlica", koji sam ja gore upotrebio u drugom smislu. Takvo davanje naziva je stvar sporazuma jeziCka praksa se joS nije definitivno odluiila.

Tehnika closelke

4:5

m ogli podred iti po jm u d vojakog zn ačen ja bez nasilja. Ali k akve zajed ničk e c rte postoje izm eđu tehnike prve g ru p e — sažim an ja sa stv a ra n je m zam ene - - i teh n ik e one d ru g e dve, v iše stru k e p rim en e istog m a­ terijala? Meni se čini da tu p ostoji veom a je d n o stav n a i jasn a zajed n ičk a crta. U p o treb a istog m a te rija la je sam o sp ecifičan slučaj sa žim an ja; igra rečim a nije ništa d rugo do sa ž im a n je bez stv a ra n ja zam ene — sažim anje o sta je viša k a teg o rija. S vim tim te h n ik a m a vlada te n d en cija sa b ija n ja ili tačn ije: te ndencija uštede. Cini se da je sve stv a r ekonom isanja,' kao što veli prin c H a m let (T h r ift, H oratio, th rift! Štednja. Horacije, šted n ja). P ro v e rim o tu u šted u na po jed in im p rim erim a. „C'est le p rem ier vol de l'aigle". To je prv i let orla. Da, ali to je let za plenom . Vol, na sreću te dosetke znači i „ le t” i „ p lja č k a ” . Z ar se pri to m e n išta n ije sa želo i uštedelo? S asvim sig u rn o cela d ru g a m isao, i ta ­ ko da je izostav ljen a bez zam ene. D vojako značenje reči vol čini ta k v u zam en u suvišnom , ili isto tako tačno: reč vol sad rži zam enu za iz o stav ljen u m isao, tako da p rv a rečenica u opšte ne tre b a n ek u d o p u n u ili izm enu. To je u p rav o b lag o d et dv o jak o g zn ačenja. Evo dru g o g p rim e ra : G vozdeno čelo — gvozdena kasa — g v ozdena k ru n a . K ak v a izv a n re d n a u šteda u poređ en ju sa iz lag an jem m isli u k ojem ne bi bilo iz­ raza „g vozdeno” ! ,,S p o treb n o m drsk o šću i besavesnošću n ije teško steći veliki im etak a kao nag rad a za ta k v e zasluge, p riro d n o , neće izostati ni plem ićka titu la .” Da, u ovim p rim e rim a je sažim an je, d a k le u šte ­ da, očevidno. Ali m o ra se do k azati da ona postoji u svim p rim e rim a . G de se nalazi u šte d a u ta k v im dosetk am a kao Rousseau — ro u x et sot, A n tig o n e — A ntik? o-nee, u k o jim a sm o n a jp re zapazili ned o sta­ tak sa žim an ja, koje su nas p re svega p o d stak le da utv rd im o te h n ik u v iše stru k e u p o tre b e istog m a te ri­ jala? O vde, svak ak o , ne bism o uspeli sa sažim anjem , ali ako ga zam en im o pojm om „ u š te d e ” koji m u je n a ­ dređ en , o nda će to ići bez poteškoća. Lako je reći šta

44

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

ušteđujem o u prim erim a Rousseau, Antigone, itd. Naša se u šteda sastoji u tom e što ne izražavam o kri­ tik u , ne stv aram o sud, i jedno i drugo je već sadrža­ no u samom prim eru. U p rim eru L eidenschaft — E ifersucht (strast — ljubom ora) ušteđujem o sebi mučno sa sta v lja n je definicije: E ifersucht, L eiden­ schaft (strast — ljubom ora) i E ifer sucht (strast traži), Leiden sch afft (bol stvara); tom e dodamo dopunske reči i definicija je gotova. Slično važi za druge dosad analiziran e slučajeve. Gde se n a jm a n je uštedi, kao u igri rečim a S afira: „Sie kom m en um Ih re 100 Duk a te n ” („Vi dolazite zbog vaših 100 d u k a ta ”), tu se barem u šteđ u je novo g rađ en je odgovora; oblik p ita­ nja je dovoljan i za oblik odgovora. To je malo, ali sam o u tom m alom e je sadržana dosetka. V išestruka u potreba istih reči i za p itan je i za odgovor sigurno spada u „šte d n ju ”. Baš tako kako H am let shvata i tu ­ mači okolnost da je sm rti njegovog oca tako brzo usledila u d aja njegove m ajke: Na svadbeni sto su Izneseni hladni kolati daće.

M eđutim , рге nego što „tendenciju ka uštedi” prihvatim o kao najo p štiji k a ra k te r tehnike dosetke i postavim o p ita n je odakle potiče, šta znači i kako iz nje proističe elem enat uživanja u dosetki, dozvolićemo da dođe do reči i jed n a su m n ja koja ima prava da bude saslušana. Može biti da svaka tehnika dosetke pokazuje tendenciju da bude šk rta u izrazu, ali odnos se ne može obrnuti. N ije svaka šk rto st izraza, svako skraćenje sam o po sebi duhovito. Jednom smo već bili dospeli do ove tačke i to onda kada smo se još nadali da ćemo moći da pokažem o da u svakoj dosetki deluje proces sažim anja i tada smo sebi stavili oprav­ dan prigovor da lakonizam još ne pred stav lja dosetku. K a ra k te r dosetke, dakle, m ora da je vezan za neku naročitu v rstu skraćivanja i uštede, i naše traganje za zajedničkim u tehnici dosetke neće nas približiti rešenju postavljenog zadatka sve dok ne upoznamo lu specifičnost. Osim toga im ali smo h rabrosti da pri­

Tehnika dosetke

45

znam o da u šted e koje teh n ik a d o setke o s tv a ru je ne mogu da nam im ponuju. O ne m ožda podsećaju na način šte d n je nek ih dom aćica ko je odlaze na u d a lje ­ nu tržn icu zato što je povrće tam o za nekoliko helera je ftin ije , ali p ri tom potro še v re m e i novac za ргеvoz. S ta u šte đ u je sebi dosetk a svojom teh n ik om ? Da sastav i nekoliko novih reći ko je bi se i inače većinom bez tru d a pojavile: um esto toga, ona m o ra da se tru d i da p ro n ađ e tu je d n u reč koja će o b u h v a titi obe misli; ona izraz je d n e m isli često m o ra p rvo da prenosi u nek u n eu o b ičajen u fo rm u sve dok jo j ona ne da oslo­ nac za poveziv an je sa d ru g o m m išlju . Z a r ne bi bilo jed n o sta v n ije , lak še i zap rav o š te d ljiv ije da se obe izraze onako k ako se u p rav o zgodi, i ako se p ri tom e ne po jav i n išta zajed n ičk o u izrazu? Z a r se u šted a u izrečenim rečim a ne p o n ištav a u tro šk o m in te le k tu a l­ nog n apora? I ko pri tom e u šte đ u je , kom e će to biti od k oristi? M ožemo p riv re m e n o da se oslobodim o ovih su m ­ nji ako sam u s u m n ju p rem estim o na neko d ru go m e­ sto. P ozn ajem o li z a ista već sve v rste te h n ik e d o se t­ ke? S ig u rn o je o b a z riv ije sk u p lja ti nove p rim ere i an a liz ira ti ih.

Nismo jo š pom en u li zaista velik u , m ožda n a j­ b ro jn iju g ru p u do setak a, i m ožda n as je na to navela čin jen ica da se te d o setk e p o tc e n ju ju . To su dosetke koje se obično n a z iv a ju ka la m b u rim a (C a lem bourgs nem ački K a lau er); ove d o setk e sm a tra ju se najnižom vrsto m igre rečim a, v ero v a tn o zbog toga što su „ naj­ je ftin ije " , što se m ogu n a p ra v iti sa n a jm a n je tru d a Tako te d o setk e p o sta v lja ju n a jm a n je za h te v a te h ­ nici izraza, dok p ra v a ig ra rečim a p o sta v lja najviše z ah tev a te h n ici izraza. Dok u igri rečim a oba znače­ n ja tre b a da dođ u do izraza u istoj i sto g a sam o je d ­ nom u p o tre b lje n o j reči, d o tle je u k a la m b u ru do­ voljno da te d v e reči za oba z n a čen ja n ekom svojom sličnošću, i to sličnošću ko ja se ne m ože p revideti.

46

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

podsećaju jed n a na drugo, bilo nekom opštom slič­ nošću svoje s tru k tu re , rim ovanom sazvučnošću, istovetnošću nekih početnih glasova i t. si. G om ilanje ta ­ kvih p rim era koji su dobili ne baš sasvim prikladan naziv K langw itze, dosetke na osnovu zvučnih slič­ nosti, nalazim o u m onahovoj propovedi u V alenštajnovom logoru: ..Kiimmert sich mehr um den Krug als den Krieg, Wetzt lieber don Schnabel als den Sabel, Krissl den Ochsen lieber als den Oxenxlirn'. Der Rhein.sfrom ist ge worden zu einem Peinslroni, Die Kloster sind ausgenommene 1fester. Die Bi.sfumer sind verwandell in VViisltumer, Und alle die gesegneten deutschen Lander Sind verkehrl worden in Elender." Više mari za vrč no za rat Radije oštri kljun no sablju, Radije ždere vola no Oksenštirna. Reka Rajna postala je rekom patnje. Manastiri su ispražnjena gnezda, Biskupije su pretvorene u pustošije. I sve blagoslovene nemačke zemlje Pretvorene su u zemlje jada

Dosetka naročito rado m odifikuje jedan od vo­ kala reči, na p rim er: Heveši (Hevesi, Almanaccando, Put po Italiji, str. 87) kaže za jednog italijanskog pesnika koji je bio prisiljen da u heksam etrim a opeva jednog nem ačkog cara koga je inače m rzeo: „Kad već ne može da uništi Cezare, on istrebljava barem cezure. Pri m noštvu k alam bura koji nam stoje na raspo­ laganju bilo bi, možda, od posebnog interesa da istak­ nemo jedan zbilja loš prim er, koji potiče od Hajnea. Pošto je (knjiga Le G rand, gl. V) dugo pred svojom damom izigravao „indijskog p rinca”, on skida masku i priznaje: „Madam! Ja sam vas s l a g a o ... Ja sam isto lako bio u K a lku ti (K alkutta) kao što je tamo

Tehnika dosetke

47

bilo k a lk u tsk o pečen je (K a lk u tte n b ra te n ) koje sam juče im ao za ru čak ". O čigledno, g re šk a ove dosetke sastoji se u tom e što obe slične reči nisu sam o slične već su zapravo identične. P tica od koje je jeo pečenje se tako zove je r potiče iz iste te K a lk u te ili, navodno, dolazi odande. K. F išer je ovim form am a do setk e posvetio ve­ liku p ažn ju i on ih je strogo odelio od „ig re re čim a ” ..K alam bur je loša igra rečim a, je r se on re čju ne igra kao rečju, već kao zvukom ." Ig ra rečim a, pak, „polazi od zvuka reči i ulazi u sam u reč". S d ru g e stran e, on u b ra ja i do setk e kao „ fam ilio n a rn o” , A n ti­ gone (A ntik? o nee) itd. u dosetk e k o je p o čivaju na aličnosti zvuka. Ne v idim p o tre b e da m u u tom e sle ­ dim . I u igri rečim a je reč za n as sam o zvučna slika za k oju se v ezu je ovaj ili onaj sm isao. Jez ič k a praksa, m eđ u tim , ne ra z lik u je stro g o to d v o je i k ada se o „k a la m b u ru " govori sa p rezirom , a o „igri re čim a ” sa izvesnim resp ek to m , onda su, izgleda, ta v red n o v a­ nja u slo v ljen a dru g im , a ne te h n ičk im gledištim a. O bratim o sam o m alo pažn je na to k a k v e su v rste dosetke koje nam se sao p šta v a ju kao „ k a la m b u ri” Neke osobe p o sed u ju d a r da, k ad a su veom a ra spolo­ žene, duže v rem en a na sv ak u reč k o ja im se kaže od­ govore k a lam b u ro m . J e d a n m oj p rija te lj, inače uzor skrom nosti kada je reč o n jegovim uspesim a na n a ­ učnom p olju, obično se hvali tom svojom sposobnošću. Kada je d ru štv o koje je je d n o m tak o dugo z abavljao izrazilo č u đ en je zbog njeg o v e istra jn o sti, rek ao je: Ja , ich liege h ie r a u f d e r K a -L a u e r (Da, ja ovde vrebam prilik u da n a p ra v im k a la m b u r)1, a k ad su ga zam olili da konačno već jed n o m p re sta n e on d a je postavio uslov da ga prog lase P oet-o m K a-lau reatu s-o m *. Oba

1 Kalauer - - kalambur, auf der Lauer sein vrebali, čekati iz busije (Nap. prev.). * Poeta laureatus je lovorom ovenćan pesuik. Običaj da Se slavni pesnici tako krunišu potiče još od starih Grka (Nap.

48

Dosetku i njen odnos prema nesvesnom

prim era su odlične dosetke sa sažim anjem i građe­ njem m ešovite reči. Svakako, već po nesporazum im a oko razgraničavan ja izm eđu kalam b u ra i igre rečim a vidimo da nam k alam b u r ne može pomoći da upoznam o jed n u sasvim novu teh n ik u dosetke. Ako u kalam b u ru i ne postoji težnja za višesm islenom upotrebom istog m aterijala, akcenat ipak pada na p ronalaženje poznatog, na usaglašavanie obeju reči koje služe k alam buru, i prema lom e je ovaj sam o jed n a p odvrsta g rupe koja svoj v rhunac dostiže u pravoj igri rečima.

M eđutim , stv arn o postoje dosetke koje se po svo­ joj tehnici skoro uopšte ne mogu povezati sa gru p a­ ma dosetaka koje smo dosad razm atrali. Za H ajnea se priča kako se jedne večeri nalazio u jednom pariškom salonu sa pesnikom Sulijcom (Soulie) i s n jim razgovarao; uto je ušao jedan od onih pariških k raljev a novca koje, ne sam o zbog novca, u poreduju sa M idasom i ubrzo je ovaj bio okružen masom koja ga je p ozdravljala sa najvećim poštova­ njem . „P ogledajte sam o”, reče S ulije H ajneu, „kako se tam o devetn aesti vek k lan ja zlatnom te le tu ”. H aj­ ne, bacivši pogled na predm et poštovanja, odgovori tako reći isprav ljaju ći ga: ,.Oh, taj mora da je već sta riji” (K. Fišer, str. 82). U čem u se, dakle, sastoji tehnika ove odlične do­ setke? K. Fišer sm atra da se ona sastoji u igri reči­ ma: „Tako, na prim er, reč „zlatno tele” može da ima značenje M amona a i idolopoklonstva, u prvom sluča­ ju je zlato glavna stvar, a u drugom predstava živo­ tinje; ona može da posluži da se neko ko ima mnogo novca a vrlo malo pam eti o karakteriše na način koji baš n ije laskav”. Ako načinim o eksperim ent i uklo­ nimo izraz „zlatno tele", onda svakako uništavamo dosetku. P retpostavim o da Sulije kaže: „Pogledajte samo kako se ljudi o kupljaju oko tog blesana, samo zato što je bogat”, to, naravno, više uopšte nije du-

Tehnika dosetke

49

hcvito. U tom slu č a ju v iše i ne postoji m ogućnost za Hajneov odgovor. Ali m i ćem o se p o d setiti da se ovde u o pšte ne radi o m ožda duh o v ito m p o re đ e n ju S ulijeo v o m već o odgovoru H ajneovom , koji je sig u rn o d aleko duhovitiji. O nda n e sm em o da d iram o u frazu o zlatnom te ­ letu. ona je p red u slo v za H ajn eo v e reći, i re d u k cija srne sam o da o b u h v a ti te H ajn eo v e reči. Ako reći: ,.0. taj m ora da je već s ta r iji” razv ijem o , onda ih o tp ri­ like m ožem o z a m en iti sam o na ovaj n ačin: ,,0 , to više n ije tele, to je već o d ra sta o vo.” Za H ajneovu dosetk u bilo je, dakle, dovo ljn o da „zlatn o te le upo­ treb i ne više m e tafo ričk i, nego lično, da ga upotrebi u odnosu n a sam og b o gataša. N ije li to dvo jak o znače­ n je m ožda već bilo sa d ržan o u Sulijeo v o m m išljenju? M eđutim , šta se zbiva? Sad nam se čini da ova red u k cija n ije sasv im u n ištila H ajn eo v u d osetku. da je, štaviše, n je n a su štin a o sta la n e ta k n u ta . Sada stv a r izgleda tak o kao d a S u lije kaže: „ G le d a jte sam o kako se d e v e tn a e sti v ek tam o k la n ja zlatn o m teletu ! ', a H ajn e o d govara: „О, to više n ije tele, to je već vo!" I ta re d u k o v a n a v e rz ija jo š u v ek p re d s ta v lja dosetku. D ru g ačija re d u k c ija H a jn eo v ih reči, m e đ u tim , nije mogućna. S le ta što ovaj lepi p rim e r sad rži ta k o k om plikovane te h n ič k e uslove. Ni pom oću n je g a ne možem o doći do r a z ja š n je n ja , sto g a ćem o ga o sta v iti i p o tra ­ žiti d o setk u u kojoj ćem o, kak o n am se čini. naći izvesnu u n u tra š n ju sro d n o st sa p re th o d n im prim erom . N eka to b u d e je d n a od tak o z v a n ih „d o setki o k u ­ p a n ju ” , ko je g ovore o z a z ira n ju g alic ijsk ih Je v re ja od k u p a n ja . J e r m i n e za h te v a m o od n aših p rim e ra da bud u otm en i, n as n e in te re s u je n jih o v o poreklo, već sam o n jih o v k v a lite t, to d a li su u sta n ju da nas zasm e ju i da li su d o sto jn i n ašeg teo rijsk o g in te reso v a nja. O ba o va z a h te v a n a jb o lje is p u n ja v a ju u p rav o do­ setk e o J e v re jim a . D va J e v r e jin a su sre ć u se u b lizin i k u p a tila . „Hast du g e n o m m e n ein B ad?” („ Jesi li uzeo je d n o k u p a­ tilo ?”), u p ita je d a n . „W ieso?” („ Z ašto ”), u p ita drugi, „feh lt eins?" („ Z a r je d n o n e d o sta je ? ”). * Frojd. Odabrana dcla. III

50

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

A ko se jednoj dosetki slatko sm ejem o, onda ni­ smo baš u n a jp rik lad n ijo j dispoziciji da ispitam o n je ­ nu tehniku. Sloga n a stu p aju izvesnc teškoće da se uđe u te analize. N am eće nam se pomisao: ..To jc* korpičan n esporazum ” — Dobro, ali šta je sa tehnikom te dosetke? — O čigledno je posredi dvojaka upotreba reči: nehm en (uzeti). Za jednog ta reć predstavlja bezbojan pomoćni glagol, za drugog pak glagol sa neosi.tbljenim značenjem . Dakle: imamo slučaj u kojem se je d n a reč u p o treb ljav a u „punom ” i „praznom " značenju (grupa II, f). Zam enim o li izraz „em B«d ђепот т еп" (uzeo kupatilo) istovrednim , jednostav­ nijim izrazom gebadet (kupao), onda će dosetka biti uništena. O dgovor više nije p rikladan. D osetka je. da­ kle, vezana za izraz „депот т еп ein Bad" (uzeo ku­ patilo). To je sasvim tačno, ali se čini da je i u ovom slu­ čaju red u k cija započeta na nepravilnom m estu. Do­ setka se ne nalazi u p ita n ju već u odgovoru, u protiv p ilan ju : „Kako? Z ar nedostaje jedno?” I ovaj od­ govor se ne može lišiti svoje duhovitosti nikakvim proširenjem ili prom enom koja bi njen smisao osta­ vila netak n u tim . Isto tako nam se čini da je u odgo­ voru drugog Je v re jin a značajnije to šio on previda kupan je nego to što pogrešno razum e reč „nehm en" (uzeti). Ali ni ovde nam još nije sve jasno i mi ćemo potražiti još jedan, treći prim er. Evo opet jedne dosetke o Je v re jim a u kojoj je samo form a jev rejsk a, dok joj srž ima opšteljudski karak ter. Sigurno i ovaj p rim er ima svoje nepoželj­ ne kom plikacije, ali srećom ne one koje su nas dc sada om etale da stvari jasno vidimo. Žaleći se na svoju bedu, jedan sirom ah je uzajmio 25 forinti od svog im ućnog poznanika. Još istog dana ga dobrotvor srete u jednom restoranu za či­ nijom lososa sa m ajonezom . On ga prekori: „Kako, vi posuđujete novac od m ene i onda sebi naru ču jete lo­ sos sa majonezom. J e li vam za to bio potreban moj novac?" „Ne razum em vas”, odgovori ukoreni, „kada nemam para, onda ne m ogu da jedem losos sa m ajo­ nezom, kada im am para, onda ne sm em da jedem lo­

Tehnika dosetke

51

sos sa m ajonezom . K ada, d akle, za pravo treb a da je ­ dem losos sa m a jo n ezo m ? ’’ O vde n ajzad ne m ožem o više d a o tk rije m o n ik a ­ kvo dvojako zn ačenje. Ni p o n a v lja n je izraza „losos sa m ajonezom " ne m ože s a d rž a ti te h n ik u dosetke, je r to ne p re d sta v lja „v iše stru k u u p o tre b u ” istog m a te ­ rijala, već je sam om sad ržin o m u slo v ljen o stv a rn o po­ na v lja n je istog m a te rija la . M ožda ćem o sa ovom a n a ­ lizom za tre n u ta k b iti bespom oćni, m ožda ćem o pribeći to m e da ovoj anegdoti, k o ja n a s je zasm ejala, osporim o k a ra k te r d osetke. S ta se inače z n ačajn o m ože reći za o dgovor siro ­ m aha? Da se on n a z a p rav o u p a d ljiv n ačin o d likuje logičnošću. A li n eo p rav d an o , je r je o dgovor nelogičan. C ovek se b ra n i što je p osuđeni novac u p o lreb io na poslasticu i p ita kao da je on u p ra v u — k ada z a p ra ­ vo srne da je d e losos. A li to i n ije p ra v i odgovor; za j­ m odavac m u ne p re b a c u je što je sebi d o p u stio d a jede losos baš toga d an a k ad a je pozajm io novac, već ga podseća da, s o bzirom n a njegovo m a te rija ln o stan je , uopšte nem a p ra v a da p o m išlja n a ta k v e poslastice. O vaj jed in o m ogući sm isao p re k o ra o sirom ašeli bonvivan ne uzim a u obzir, on o d g o v ara k ao d a p rekor n ije razum eo, od g o v ara n a n ešto sasv im d rugo. M ožda u p rav o u tom s k r e ta n ju o d govora od sm i­ sla p re k o ra leži te h n ik a d osetke? M ožda bi se slična p ro m en a gledišta, p o m e ra n je psih ičk o g a k c e n ta m o­ glo do k azati i u oba ra n ija p rim e ra u k o jim a smo im ali u tisa k da su m u slični. G le, sasv im lako u sp ev am o da to d okažem o i da tim e z aista o tk rije m o te h n ik u ovih p rim e ra . S ulije skreće H ajn eu p a žn ju n a to d a se d ru š tv o u d e v e tn a ­ estom v ek u k la n ja „zlatn o m te le tu " — u p ra v o onako kao što je to n ek ad a činio je v re js k i n a ro d u pustin ji. Tom e bi o tp rilik e odg o v arao o v ak av H ajn e o v odgo­ vor: ,,Da, ta k v a je lju d s k a p riro d a , h ilja d e godina u opšte je n isu izm en ile", ili n e k i d ru g i odgovor ko­ jim bi izrazio sv oju sag lasn o st. H ajn e, m e đ u tim , svo­ jim odgovorom sk re ć e od p o d sta k n u te m isli, on u op­ šte ne o d g o v ara n a n ju , već se posluži d v o ja k im zna­ čen jem fraze o „ z latn o m te le tu ” k ak o bi pošao spo­

52

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

rednim putem , te p rih v a ta jed an njen deo — reč „ te le ” — i odgovara kao da je ta reč u Sulijeovom go­ voru b ila naglašena: „О, to više n ije te le ” itd .1 Jo š je ja sn ije sk re ta n je u dosetki o k u panju. Taj prim e r zahteva grafičk i prikaz. P rv i p ita: H ast du genom m en ein Bad? (Jesi li uzeo jed n o kupatilo). A kcenat je na elem entu Bad (kupatilo). D rugi odgovara kao da je p itan je glasilo: H ast du gen o m m en ein Bad? (Jesi li uzeo kupatilo). F orm ula­ cija „genom m en ein B ad?” (uzeo kupatilo) treb a samo da om ogući ovo pom eran je akcenta. K ad bi pitanje glasilo: „H ast du gebadet? (Jesi li se kupao), onda pom eran je uopšte ne bi bilo moguće. N eduhoviti od­ govor bi onda glasio: K upao? Sta m isliš tim e? J a ne znam šta je to (G ebadet? W as m einst du? Ich weiss nicht, w as das ist!). T ehnika dosetke, m eđutim , sastoji se u p o m eran ju ak centa sa reći „b aden” (kupati se) n a reč „n eh m en ” (uzeti).2 V ratim o se p rim eru o „lososu sa m ajonezom ” kao najčistijem . Novo u tom prim eru zanim aće nas u više pravaca. P re svega, m oram o tehnici koju smo otkrili dati naziv. P redlažem da je označimo kao pom eranje, je r se n jen a suština sastoji u sk re ta n ju misaonog toka, pom eranju psihičkog akcenta na nešto drugo od ono­ ga što čini početnu tem u. Z atim m oram o da ispitamo u kakvom se odnosu nalazi tehnika poineranja prema izrazu dosetke. Naš p rim e r (losos sa majonezom) po­ kazu je nam da je dosetka s pom eranjem u velikom step en u nezavisna od jezičkog izraza. Ona n ije veza­ na za reč već za tok misli. Da bismo je uništili, ne po­ 1 Hajneov odgovor je kombinacija dveju tehnika dosetke: skretanja i aluzije. On ne kaže direktno: „То je vo.” * Reč „nehmen" (uzeti) usled svoje višestrane upotreblji­ vosti veoma je podesna za stvaranje igre rečima, od kojih ću nasuprot opisanoj dosetki sa pomeranjem saopštiti jedan čist primer: „Jedan poznati berzanski spekulant i direktor banke pošao je sa prijateljem u šetnju u Rlngstrasse. Pred jednom kafanom on predloži prijatelju: „Udimo i uzmimo nešto”. Prijatelj ga zadrža: „Ali gospodine dvorski savelniče, pa unu­ tra su ljudi!”

Tehnika dosetke

53

m aže nam n ik ak v a zam en a reči p ri kojoj se zadržava sm isao odgovora. R ed u k cija je m ogućna sam o ako izm enim o tok m isli i sladokusac d ire k tn o odgovori na p rekor, ali u v e rziji do setk e to n ije slu čaj, je r je sla ­ dokusac izbegao d ire k ta n odgovor. R ed u k o v ana v e r­ zija onda bi glasila: „O no što m i p rija , toga n e mogu da se o d reknem , a g d e uzim am novac za to, to m i je sasvim svejedno. Eto vam o b ja š n je n ja zašto baš d anas je d e m losos sa m ajonezom , p ošto s te m i p o zajm ili no­ vac.” — A li to ne bi bila d o se tk a već cinizam . Poučno je u p o re d iti ov u d o se tk u s je d n o m koja joj je po sm islu veom a slična: J e d a n čovek k oji se odao piću z a ra đ u je n ovac za život u m aloj v aro ši na ta j naćin što d a je časove (lek­ cije). No, n jeg o v p o ro k po step en o p o sta je o pšte po­ zn a ta s tv a r i on usled to g a g u b i većin u sv o jih u čeni­ ka. J e d a n p rija te lj d o b ija z a d a ta k da ga pn.savctuje da se pop rav i. „V idite, k ad b iste se o d rek li pića, onda b iste m ogli da d a je te časove deci n a jo tm e n ijih poro­ dica u g ra d u . D akle u č in ite to.” - - „М а šta vam je?", glasio je s rd it odgovor. „ Ј а d a je m le k c ije (časove) da bih m ogao da p ije m ; zar da ostav im p iće da bili dobijao le k c ije (časove)?” I ova d o se tk a je p riv id n o logična, kao što nam je to palo u oči i u p rim e ru „lososa sa m a jo n ezom ” , ali to više n ije d o se tk a sa p o m e ra n je m . O dgovor je d i­ rek ta n . O vde se cinizam , koji je tam o sk riv en, otvo­ reno p riz n a je . — „P iće m i je g la v n a s tv a r .” T eh n ik a ove do setk e z ap rav o je veom a o sk u d n a i ne m ože da nam o b jasn i n je n o dejstv o , o na se sa sto ji u p re stro ­ ja v a n ju istog m a te rija la , stro ž e u zelo u to m e što se p re o k reće re la c ija sre d stv o — cilj izm eđu pića i d a v a ­ n ja ili d o b ija n ja lek cija. C im p ri re d u k c iji o ^aj mom e n a t u izrazu više ne nag lašav am , u n išta v a m d o set­ ku, d a k le o tp rilik e ovako: „ K ak av je to besm islen zahlev? Za m en e je piće n a jv a ž n ija s tv a r, a ne d a v an je le k c ija (časova). D a v a n je časova je za m ene sam o sred stv o da bih m ogao d a lje d a p ije m .” D osetka je, dakle, z aista vezan a za izraz. U d o setk i o k u p a n ju je zav isn o st d o setk e od te k ­ sta (H ast d u g enom m en ein Bad? — Je s i li uzeo k u ­

54

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

patilo?) neosporna i ako se te k st izmeni, onda dolazi i do u k id an ja dosetke. T ehnika je, naim e, ovde komplikovanija, ona sp aja dvojako značenje (od podvr­ ste f) i pom eranje. O blik p ita n ja je takav da dopu­ šta dvojako značenje, i dosetka n a staje na taj način što se odgovor ne nadovezuje na sm isao za kojim ide pitan je, već na sporedni smisao. Mi smo, prem a tome, u sta n ju da nađem o red u k ciju koja će u izrazu saču­ vati elem en at dvojakog značenja, a ipak ukinuti do­ setku, tim e što ćemo elim inisati sam o pom eranje: „Jesi li uzeo kupatilo? — Sta da li sam uzeo? K u­ patilo? S ta je to?” Ali to više n ije dosetka, nego po­ sprdno ili šaljivo p reteriv an je. Sasvim sličnu ulogu ig ra dvojako značenje u H ajneovoj dosetki o „zlatnom te le tu ”. Ono omogućava da razgovor sk ren e sa p odstaknutog misaonog toka, što se u dosetki o lososu s m ajonezom dešava bc-z takvog o slan jan ja na reči. U red u k ciji bi Sulijeove reči i H ajneov odgovor glasili o tp rilik e ovako: „Ра to kako ovo dru štv o ovde o k ru žu je ovog čovcka, sam o zato što je bogat, podseća m alo na obožavanje zlatnog teleta.” I H ajne: „То što ga zbog njegovog bogatstva tako slave, to i n ije ono najgore. Ali vi mi prem alo naglašavate da m u se zbog njegovog bogatstva o prašta njegova glupost.” Tim e bi, iako je dvojako značenje očuvano, dosetka sa pom eran jem bila uništena. O vde m oram o b iti sprem ni da će nam se preba­ citi da ta tan a n a razlikovanja silom razd v ajaju ono što inače p re d sta v lja celinu. Ne daje li svaki slučaj dvojakog značenja povoda pom eranju, sk retan ju toka m isli s jednog sm isla na drugi? A mi treb a da se slo­ žim o s tim da se „dvojako značenje" i ..pom eranje” utv rd e kao re p rezen tan ti dva sasvim različita tipa te ­ h n ik e dosetke? Doduše, taj odnos izm eđu dvojakog značenja i p o m eranja svakako postoji, ali on nema ni­ kakve veze sa našim razlikovanjem tehnika dosetke. P ri dvojakom značenju dosetka ne sadrži ništa više do jed n u reč koja može da se tum ači na više načina, koja slušaocu dozvoljava da s jedne misli prede na drugu, što se možda — sa izvesnim nasiljem — može izjednačiti s pom eranjem . Dosetka koja počiva na po-

Tehnika dosetke

55

m eran ju , m eđ u tim , sadrži sam a to k m isli u kojem je izvršeno tak v o pom eran je; p o m e ra n je je ovde deo onog ra d a koji je stv o rio d osetku, a ne onog koji je potreb an da se ona razu m e. Ako nam ova razlika ne bi bila dovoljno jasn a, onda nam u re d u k c iji sto ji na rasp o lag an ju jed n o uvek pouzdano sre d stv o pomoću kojeg ćem o je ra z jasn iti. M eđutim , mi ne želim o onom prigovoru da osporim o svaku vred n o st. On nam sk re ­ će p ažn ju na to da p sihičke p rocese p ri stv a ra n ju do­ setk e (rad dosetke) ne sm em o da pome.šamo sa psi­ hičkim p rocesim a p ri p rim a n ju d o setk e (rad poim a­ nja). Sam o su oni p rv i p ro c e si1 p re d m e t n ašeg sa d a­ šn je g isp itiv a n ja .2 Po sto je li jo š neki d ru g i p rim e ri te h n ik e pom eran ja ? N ije ih lako naći. Je d a n sasv im čist prim er, kojem n ed o sta je i ta u našem uzo rk u p re n a g la šen a lo­ gika, p re d s ta v lja sledeća dosetk a; J e d a n trg o v ac k o n jim a p re p o ru č u je m u š te riji ja ­ haćeg ko n ja: „A ko u zm ete ovog k o n ja i u z ja šete ga u 4 sa ta u ju tro , onda ste u šest i po u B ra tislav i.” — „S ta ću u B ratisla v i u šest i po u ju tr u ? " P o m e ra n je je ovde, svakako, očevidno. T rgovac spo m in je ra n i d olazak u m alu v a ro š očigledno s nam erom da na p rim e ru pokaže v re d n o st k onja. M ušte­ r ija ne u zim a u ob zir v re d n o st živ o tin je, u koju dalje n e su m n ja, i o sta je sam o pri podacim a uzetim prim era rad i. R ed u k ciju ove do setk e onda n ije teško iz­ vršiti. V iše teškoća p rire đ u je je d a n d ru g i p rim e r, koji je svojom te h n ik o m p riličn o n e p ro ziran , ali se ipak može ra z re š iti kao d v o jak o zn a č e n je s p o m eranjem . 1 O ovim drugim procesima vidi docnije odeljke. г Možda ovde neće bili suvišno da se kaže nekoliko reči radi bližeg objašnjenja: do pomeranja redovno dolazi između jedne izjave i odgovora koji tok misli produžnva u drugom pravcu, suprolnom od onog u kojem je bio pošao u izjavi. Da je opravdano odvojiti pomeranje od dvojakog značenja vidi se najbolje po primerima u kojima se oba elementa kombinuju. gde dakle tekst izjave dozvoljava dvojako zna­ čenje. koje govornik nije nameravao da izrazi, ali koje od­ govoru ukazuje put ka pomeranju (Vidi primere).

56

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Dosetka govori o tom e kako se je d a n šadhen (jevrejski provodadžija) pravdao; ona p ripada, dakle, grupi dosetki kojom ćemo se još više p u ta pozabaviti. P rovodadžija je prosiocu kazao da otac devojke n ije živ. Posle verid b e se pokaže da otac još živi i da se nalazi u zatvoru. P rosilac sad prebaci šadhenu što je lagao. „ Р а ”, odgovori ovaj, „šta sam vam rekao? Zar je to život?” D vojako značenje sadržano je u reči „život" i po­ m e ra n je se sastoji u tom e da se provodadžija sa obič­ nog sm isla reči, koji ima svoju supro tn o st u reči „sm rt", prebacio na sm isao koju reč ima u frazi: To n ije život. On pri tom e svoju tad ašn ju izjavu n aknad­ no ob jašn jav a kao izjavu sa dvojakim značenjem , iako je to v išestruko značenje baš ovde prilično daleko. U tom pogledu teh n ik a bi bila slična onoj u dosetki o „zlatnom te le tu " i u „dosetki o kup an ju ". Ali ovde treb a uzeti u obzir još jedan drugi m om enat koji svo­ jom n am elljivošću om eta razu m ev an je tehnike. Mo­ glo bi se reći da je ovo „ k a rak terističn a" dosetka, ona teži da na p rim eru ilu stru je karak terističn u mešavinu lažljive d rskosti i doskočljive duhovitosti provodadžijine. Videćemo da je to sam o pred n ja strana, fa­ sada dosetke: njen smisao, tj. n jena n am era sasvim je d rugačija. Mi sada nećem o pokušati da je redukujem o ', nego ćemo to odložiti za kasnije. Posle ovih kom plikovanih prim era koji se teško analiziraju bićemo opet zadovoljni kad u jednom slu­ čaju budem o mogli da nađem o potpuno čist i jasan uzorak „dosetke s pom eranjem ". - Jed an prosjak moli bogatog barona da mu pruži finansijsicu pomoć za puto v an je u Ostende: lekari su mu. veli, radi opora \ ka preporučili m orsko kupatilo. ..Dobro, ja ću vam nešto za to dati", reče bogataš. ..ali zar m orate da idete baš u O stende, u n ajskuplje m orsko kupatilo?" ..Gospodine barune", glasio je prekorni odgovor, ,,kad je u p itan ju moje zdravlje, onda mi ništa nije skupo. - Sigurno, sasvim ispravno gledište, samo ne baš

Tehnika dosetke

57

isprav n o u p o ložaju u ko jem je m olilac. O dgovor je d a t sa sta n o v išta bogatog čoveka. P ro sja k se ponaša kao da je to n jegov so p stv en i novac k o ji tre b a da ž rtv u je za svo je z d rav lje, kao da se n ovac i zd rav lje tiču je d n e te iste osobe.

V ratim o se o p e t tak o poučnom p rim e ru dosetke 0 „lososu sa m ajon ezo m ” . I ovaj p rim e r pokazao nam je je d n u sv o ju s tra n u , kod k oje sm o m ogli zapaziti up a d ljiv udeo logičkog ra d a , an alizo m sm o saznali da je ta logika tre b a lo da p rik rije je d n u m isao n u grešku, naim e p o m e ra n je to k a m isli. Ovo n as može, iako sam o p utem po v eziv an ja k o n tra sta , p o d se titi r.a d ru g e do­ setke, koje n a su p ro t tom e o tv o ren o p rik a z u ju nešto apsu rd n o , n ek u besm islicu, n e k u glu p o st. R adoznali smo da vidim o u čem u se sasto ji te h n ik a tih d osetaka. N avešću, рге svih, n a jja č i i u je d n o najčišći p ri­ m e r cele g ru p e. To je op et je d n a d o se tk a o J e v re jim a . Icig je re g ru to v a n u a rtile riju . O n je očigledno in te lig e n ta n m om ak, ali k r u t i bez in te re sa za v o j­ nu slu žb u . Je d a n od n je g o v ih p r e tp o s ta v lje n ih koji m u je n a k lo n je n poziva ga n a s tra n u i kaže: „Icig, nisi ti za nas. D aću ti je d a n sa v et: K u p i seb i je d a n top 1 osam ostali se." O vaj sav et, k o je m se m ožem o sla tk o n a sm ejali, očigledna je b esm islica. P a topovi se ne m ogu kup o ­ vati a p o jed in ac kao b o rac u o p šte se ne m ože osam o­ sta liti, on n e m ože ta k o reći „d a se okući ’. M eđutim , ni za tre n u ta k n ećem o b iti u n edoum ici da ovaj savet ne p re d s ta v lja sam o p u k u besm islicu, već da je to d u ­ hov ita besm islica, iz v rsn a do setk a. N a koji n ačin, d a ­ kle, b esm islica p o sta je dosetk a? N e m oram o d ugo d a ra zm išljam o . N a osnovu iz­ la g a n ja a u to ra d a tih u uv o d u m ožem o da dokučim o da se u ta k v o j d u h o v ito j besm islici k rije određeni sm isao. U našem p rim e ru sm isao se lak o može p ro ­ naći. O ficir k oji je a rtile rc u Icigu dao besm islen sa ­ vet sam o se p ra v i g lu p im d a bi m u pokazao kako se

58

Dosetka i njen odnos prema nesnosnom

glupo ponaša. On podražava Iciga. „Daću ti savet koji je isto tako glup kao što si i ti!.” On p rih v ata Icigovu glupost i predočava m u je na taj način što tu glupost čini osnovom svog predloga koji m ora da odgovara Icigovim željam a, je r ako bi ovaj posedovao svoj sopstveni top i ako bi se vojničkim pozivom bavio za svoj račun, čem u bi onda služili njegova inteligencija i častoljublje! K ako bi održavao laj top i kako bi se upoznao s njegovim m ehanizm om , što je neophodno da bi m ogao da izdrži k o n kurenciju sa drugim posednicim a topova! P rek in u ću analizu ovog prim era kako bih jednim kraćim i jednostavnijim , ali ne tako upadljivim slu­ čajem dosetke s besm islicom , pokazao isti smisao besm islice. „Nikada se ne roditi, to bi bilo najbolje za sm rt­ nu decu čo veeanstra.” „A li”, dodadoše m udraci iz li­ sta Fliegende B la tter (Leteći listovi), od 100.000 ljudi to se desi jed va jednom č o veku .” M odem a dopuna staro j m udroj izreci čisla je be­ smislica. koja onim prividno opreznim ..jedva” posta­ je još g luplja. Ali ona se kao neosporno taćno ograni­ čen je nadovezuje na p rvu rečenicu, pa nam, dakle, može o tvoriti oči da uvidim o da ona sa strahopošto­ vanjem saslušana m udrost nije ništa drugo do besmi­ slica. Ko se nikada n ije rodio, taj uopšte i ne može bili ljudsko stvo ren je: za toga ne postoji ni pojam do­ broga ni pojam najboljega. Ovde besm islica u dosetki služi, kao u prim eru o artilercu Icigu, o tk rivanju i prik aziv an ju je d n e dru g e besmislice. Ovome mogu da dodam treći prim er, koji po sa­ moj svojoj sadržini ne bi zaslužio ovo opširno izlaga­ nje koje ono zahteva, ali opet veoma jasno ilustruje upotrebu besm islice u dosetki radi prikazivanja neke druge besmislice: Jedan čovek koji m ora da pode na put poverava svoju čerku p rija te lju s molbom da za vrem e njego­ vog odsustva bdi nad njenim vrlinam a. V rativši se po­ sle nekoliko meseci. on zatiče svoju čerku u drugom slanju. Naravno, on prekoreva svog prijatelja. Ovaj, navodno, ne može sebi da objasni ovu nezgodu. ,,Gde

Tehnika dosetke

59

je sp av ala?”, u p ita n a k ra ju otac. ,,U sobi s m ojim sinom .” — „K ako si m ogao d a d o p u stiš da sp av a u sobi s tv o jim sinom , kad sam te tak o lepo zam olio da je čuvaš?” — „ Р а izm eđu n jih je bio je d a n španski zid. Tu je bio k re v e t tv o je ćerke, a o vde m og sina, a izm eđu n jih španski zid.” „А ako je tvoj sin zaobišao španski zid?” — „Je d in o ako je tak o b ilo ” , odgovori ovaj zam išljeno. ,,U tom slu č a ju bi bilo m ogućno.” U slu čaju ove. po sv o jim k v a lite tim a inače p ri­ lično slabe, do setk e veom a lako ćem o izv ršiti r e d u k ­ ciju. O na bi, očigledno, g lasila ovako: Ti n em aš p ra ­ va d a m i nešto p re b acu ješ. K ako m ožeš b iti ta k o glup i da svo ju ć e rk u d aš u k uću u k ojoj će živeti p ored jednog m ladog čoveka? K ao d a bi u ta k v im u slovim a neko mogao da jem či za v rlin u je d n e d evojke! P riv id ­ na g lup o st p r ija te lja , dakle, sam o je o gledalo g lupo­ sti oca. P o stu p k o m re d u k c ije u k lo n ili smo g lu p o st iz dosetke, a tim e sm o u n ištili i sam u do setk u . Sam og elem en ta „g lu p o sti” n ism o se oslobodili; u sk lo p u r e ­ čenice, re d u k o v a n e n a n je n sm isao, on n alazi d rugo m esto. Sad a m ožem o da pok u šam o d a izv ršim o re d u k ­ ciju i d o setk e o to p u . O ficir bi tre b a lo d a kaže: „Icig, znam d a si ti in te lig e n ta n poslovan čovek. A li m o ram ti reći d a si veo m a g lu p ako n e u v iđ a š d a u vojsci stv a ri n e m ogu d a se o d v ija ju kao u poslovnom živo­ tu , gde svak o ra d i n a sv o ju ru k u i p ro tiv dru g o g. U vojsci se čovek m o ra p o tč in ja v a ti n alo zim a i s a ra d iv a ti.” T e h n ik a d o sa d a šn jih d o se ta k a n a p rin c ip u b esm i­ slice sasto ji se, dak le, s tv a rn o u iz n o šen ju nečeg g lu ­ pog, besm islenog, a sm isao toga sa sto ji se u tom e da se ilu stru je , p re d s ta v i n e što d ru g o što je glu p o i b e­ sm isleno. Im a li u p o tre b a besm islice u te h n ic i d o se tk e u vek to značen je? Evo jo š je d n o g p rim e ra k o ji d a je po­ tv rd a n odgovor: K ad a su F o k io n u je d n o m p lje sk a li p osle govora, on se o b ra ti sv o jim p r ija te ljim a : „K a k v e sa m to g lu ­ posti reka o ? ”

60

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

O vo p ita n je zvuči besm isleno. A li mi ubrzo shvatam o njegov sm isao. „S ta sam to kazao što se tom glupom n arodu moglo tako dopasti? J a bih zbog ovog aplauza zapravo treb ao da se stidim ; ako se ovim glupacim a to dopalo, onda to i nije m oglo b iti naročito pam etn o .” D rugi prim eri, m eđutim , pokazuju nam da se besm islica veom a često u p o treb ljav a u tehnici do­ setk e a da pri tom e uopšte nem a sv rh u da prikaže neku d ru g u besm islicu. Jed n o m poznatom u n iverzitetskom profesoru, koji je im ao običaj da svoju nim alo privlačnu disci­ plinu bogato začinjava doselkam a, čestitaju rođenje d e te ta koje je dobio već u poodm aklim godinama. „D a”, odgovori on čestitarim a, ..čudno je to šta su lju d sk e r u k e u sta n ju da učine." Ovaj odgovor čini se izuzetno besm islenim i n eprikladnim . Deca se sm a­ tra ju božjim blagoslovom, sasvim nasuprot delu ljud­ skih ru k u . Ali brzo će nam pasti na um da ovaj odgo­ vor ipak im a svoj sm isao i to opsenjuje. Ni govora o tom e da srećni otac hoće da se pravi glup da bi nešto drugo ili d ru g e osobe označio glupim a. Naoko besmi­ slen, odgovor nas iznenađuje, zapanjuje, kako bismo rekli služeći se autorovim rečim a. Videli smo da au­ tori dejstvo tak v ih dosetaka izvode iz sm enjivanja „zapanjenosti i p ro sv etljen ja". O tom e ćemo kasnije pokušali da donesem o sud; zasad se zadovoljavamo da naglasim o da se tehnika ove dosetke sastoji u iska­ zivanju nečeg što zapanjuje, nečeg besmislenog. Posebno m esto m edu lim dosetkam a koje poči­ vaju na gluposti zauzim a jed n a L ihtenbergova do­ setka. On se čudi da su m ačkam a upravo na onom m e­ sni gde im se nalaze oči u krzno usečene d re rupe. Čuditi se nečem u što je sam o po sebi razum ljivo, ne­ čem u što je zapravo obeležjc id entiteta, začelo je giuposl. To podscča na jedan sasvim ozbiljno shvaćen usklik u Mišelea (Michelet) (?.ena), koji, koliko se scćam, otp rilik e glasi ovako: Kako je to priroda lepo udesila da d ele čim se rodi zatiče m ajku koja je sprem na da se b rine o njem u! Mišeleova rečenica je

Tehnika dosetke

stv a rn o glupost, ali iza L ih ten b erg o v e do setke koja se poslužila glupošću u n ek u sv rh u , se nešto krije. Sta? To, narav n o , u ovom tre n u tk u ne m ožem o reći

S ada sm o već n a osnovu d v e g ru p e p rim e ra videli da se ra d dosetk e o d stu p a n jim a od norm alnog načina m išljen ja, p o m e ra n je m i besm islico m , služi kao teh n ičk im sre d stv im a ra d i s tv a ra n ja duhovitog izraza. S ig u rn o je o p ra v d a n o oček iv ati da se i dru g e m isaone greške m ogu na isti n ačin u p o tre b iti. N eko­ liko p rim e ra te v rste se zaista i m ogu n a v esti: J e d a n gospodin ulazi u p o slastičarn icu i p o ručuje parče to rte ; m eđ u tim , on ub rzo v raća to rtu n a tra g i nam esto n je tra ž i čašicu lik e ra . P ošto je popio liker, sp re m a se da n a p u sti lokal a da n ije platio. V lasnik ra d n je ga zadržav a. „S ta ho ćete od m en e?” — „Da pla tite lik e r.” — „ Р а za n jeg a sam v am dao to r tu .” — „A li ni n ju n iste p la tili.” — „ N ju n isa m n i pojeo." I ova pričica p riv id n o je logična, ali ta j p rivid mi već p oznajem o kao p rik la d n u fa sad u za g re šk u u m išlje n ju . G rešk a se o čigledno sa sto ji u to m e da lu ­ kav a m u š te rija usp o sta v lja vezu k o ja n e postoji — vezu izm eđu v ra ć a n ja to rte i u z im a n ja lik e ra . O b je k ­ tivn o s ta n je se, štav iše, ra sp a d a u d v e ra d n je k oje su za p ro d av ca n ezav isn e je d n a od dru g e, dok sam o u lič­ noj n am eri m u š te rije sto je u odnosu zam ene. O n je prv o uzeo to rtu i v ra tio je, pa, p re m a tom e, za n ju n išta n e d u g u je ; o n d a u zim a lik e r i za n je g a je d u ­ žan da p la ti. M ože se reći d a m u š te rija re la c iju „za to ” u p o tre b lja v a u d v o jak o m zn a č e n ju ; tač n ije : on pom o­ ću dv o jak o g z n a č e n ja u s p o sta v lja v ezu k o ja o b jek ­ tiv n o n e p o sto ji.1 1 Slična tehnika besm islice nastaje kad dosetka želi da održi vezu koja je prividno očuvana specifičnim uslovim a svoga sadržaja. U to spada Lihtenbergov nož bez sečiva ko­ jem nedostaje drška. Slična je dosetka koju je ispričao J. Falke (I.e.): „Је li to ono mesto na kojem je velingtonški vojvoda izgovorio te reči?” — „Da, to je to mesto, ali te reči nije nikada izgovorio.”

62

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Sada je p rilik a tu da priznam o nešto što baš nije nevažno. Mi se ovde bavim o ispitivanjem teh n ike do­ setk e na osnovu p rim era i treb alo bi, dakle, da bude­ mo sigurni da su p rim eri koje smo odabrali zaista prav e dosetke. M eđutim , stv ari stoje tako da smo u ćelom nizu p rim e ra u nedoum ici da li dotični prim er možem o nazvati dosetkom . Mi ne raspolažem o jednim k rite riju m o m рге nego što je ispitiv an je urodilo ta ­ kvim jed n im k riteriju m o m ; jezička p raksa je nepo­ uzdana i m ora i sam a biti p o dvrgnuta ispitivanju u pogledu n jen e o p ravdanosti; pri odlučivanju ne mo­ žemo se ni na šta drugo osloniti do na izvesno ,,oseća n je” koje možemo in te rp re tira ti u tom sm islu da u našem su đ en ju donosimo odluku na osnovu odre­ đenih k rite rija koji još nisu dostupni našem saznanju. Ako želim o da dam o zadovoljavajuće obrazloženje, onda se ne sm em o pozvati na to „osećanje”. Kod posled n jeg navedenog p rim era u nedoum ici smo da li ga sm em o p red stav iti kao dosetku, možda kao jednu specifičnu dosetku, ili prosio kao sofizam. Mi, zapra­ vo, još ne znam o u čem u se sastoji k a ra k te r dosetke. N asuprot tom e je sledeći prim er, koji, tako reći, pokazuje k om plem entarnu g rešku u m išljen ju — ne­ sum njivo jednu dosetku. O pet je to jed n a p riča o ргоvodadžiluku: P rovodadžija brani devojku koju je preporučio od p rim edaba mladog čoveka. „T ašta mi se ne dopa­ da veli mu ovaj, „zlobna je i g lupa.” — „Ali vi se ne ženile taštom nego ćerkom .” — „Da, ali ona nije više ni tako m lada, a n ije ni neka lepota.” — „То ne mari ništa: ako i nije m lada i lepa, utoliko će vam bili v ern ija.” — „Л ni novca baš nem a mnogo.” „Ко govori još o novcu? Z ar se ženite zbog novca? Pa vi hoćete ženu!” — „Ali ona im a i g rbu.” — „Ра šta biste vi hleli? Da nem a ni je d n u m anu?” U stvari, dakle, radi se o devojci koja nije ni m lada ni lepa i ima malo miraza, odbojnu m ajku, a osim loga još i znatnu m anu. To sigurno nisu okolno­ sti koje idu u prilog devojci. Provodadžija um e kod svake pojedine m ane da kaže sa kojeg stanovišta se čovek s njim a može pom iriti; tako on onda grbu.

Tehnika dosetke

63

m anu koja se ne m ože o p rav d ali, p o sm a tra kao je ­ dan n ed o statak koji m oram o d o p u stiti svakom čoveku. O pet je p risu ta n p riv id logike koji je k a ra k te risti­ čan za sofizam i tre b a da p rik rije g re šk u u m išljen ju . Devojka, očigledno, im a ceo niz m ana, i to izvestan broj n e d o statak a prek o k ojih bi se m oglo preći i je d ­ nu m an u ko ja se ne m ože zaobići: ta d ev o jk a n ije za udaju . P o sred n ik se tak o p o stav lja kao da je svaka p ojed in ačn a m ana n jegovim izgovorom o tk lonjena, dok zap rav o sa svakom m anom o sta je je d a n deo o b ezv ređ en ja koji se su m ira sa sledećim . N jem u je stalo do toga da svaki fa k to r p o sm a tra pojed inačno i o db ija d a ih sk u p i u jed an zb ir osobina. Isti sta v je srž jed n o g d ru g o g sofizm a kojem su se lju d i m nogo sm ejali, ali bi se m oglo p o su m n jati u o p rav d an o st da se on nazove doselkom . A. je od B. p ozajm io je d a n b a k a rn i kotao; no B. je, pošto m u je kotao v raćen, tužio A. zato što se na nje m u sad a nalazi v elik a ru p a koja ga čini n e u p o tre b ­ ljiv im . M eđutim , A. se b ran i sledećim rečim a: „Prvo, od B. uo p šte nisam posudio n ik a k a v kolao; drugo, k o ­ tao je već kada sam ga od n jeg a dobio im a o rupu; treće, kotao sa m v ra tio u isp ra v n o m sta n ju ." Svaki pojed in ačn i p rig ov o r je po sebi d o b ar; u zeli svi sk u ­ pa, ovi p rig o v o ri je d a n d ru g o g isk lju č u ju . O no što se m ora p o sm a tra ti povezano A. u zim a izolovano, po stu ­ p a ju ć i onako k ako p ro v o d ad žija p o stu p a sa m a nam a nev este. M ožemo i reći: A. u p o tre b lja v a „ i” n a m estu g de je m oguća sam o u p o tre b a sveze ,,ili-ili” . S d ru g im je d n im sofizm om su srećem o se u sledećoj priči o p ro v o d ad žilu k u . P ro silac p rim e ć u je da n ev e sta im a je d n u kraću nogu i da šepa. P ro v o d a d ž ija o d b a c u je prig o v or. „N i­ ste u p ra v u . P re tp o s ta v ite d a se ž e n ite ženom koja im a z d ra v e noge. K ak v e v a jd e im a te od toga? Ni je ­ d an d an n ećete b iti sig u rn i da n eće pasti, polom iti nogu i on d a za ceo život o sta ti hro m a. P a o nda bo­ lovi, u z b u đ en je, le k a rsk i raču n ! A li ako u zm ete ovu, onda vam se to ne m ože d esiti; tu im a te g o to vu stvar!" P riv id logičnosti o vde je p riličn o p ro v id a n i niko n eće već „gotovoj n e sre ć i” d a ti jo š i p re d n o st nad sa ­

64

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

mom m ogućnom nesrećom . G rešku u sam om misao­ nom procesu lakše ćem o zapaziti u jednom drugom prim eru, jednoj priči, koju ne m ogu sasvim da oslo­ bodim žargona. U h ram u u K rak o v u sedi veliki rab in N. i moli se bogu zajedno sa svojim učenicim a. Odjednom ra ­ bin k rik n u i kada ga učenici upitaše šta m u je, on reče: „Ovog časa je izdahnuo veliki rab in L. u Lav ovu”. P astv a se uvila u crno za pokojnikom . U toku nared n ih d an a su se lju d i rasp itiv ali kod onih koji su dolazili iz Lavova kako je um ro rabin, od čega je bo­ lovao, ali ovi o tom e nisu um eli ništa da kažu, je r su ga bili ostavili u najb o ljem zdravstvenom stanju. Na k ra ju se sasvim pouzdano isp ostavlja da rabin L. u Lavovu uopšte n ije um ro onog časa kada je rabin N. telepatski osećao njegovu sm rt, pošto je još živ. Jedan stra n a c iskoristi p rilik u da zavitlava jednog učenika krakovskog ra b in a zbog ovog događaja. „То je jam ač­ no bila velik a blam aža za vašeg rab in a što je onda video da lavovski ra b in L. um ire. Covek je još dan-dan as živ.” „Ne m a ri”, odgovori učenik, „der К пск von K rakau bis nach L em berg w ar doch grossartig" (Pogled od K rakova do Lavova je ipak bio veličan­ stven). O vde se otvoreno p rizn aje m isaona greška, koju nalazim o u oba poslednja prim era. V rednost predsta­ ve n astale u fantaziji neprilično se veliča u odnosu prem a realnosti: m ogućnost se skoro izjednačuje sa stvarnošću. Pogled preko p ro stran stv a koje deli K rakov od Lavova bio bi jedno im pozantno telepatsko o stv aren je da je urodio nečim istinitim , ali učeniku nije do toga stalo. P o stojala je m ogućnost da rabin u Lavovu u m ire u onom tre n u tk u kada je krakovski rabin obznanio njegovu sm rt i u učenika se naglasak pom era sa uslova pod kojim bi delo učitelja bilo do­ stojno d iv ljen ja na bezuslovno div ljen je tom e delu. ,,In m agnis rebus voluisse sat est" — pokazuje slično stanovište. Kao što se u tom prim eru zanem aruje stv arn o st u korist m ogućnosti, tako u prethodnom p rim eru provodadžija traži od prosca da mogućnost da jed n a žena usled neke nesreće može da postane

Tehnika dosetke

65

hrom a p rih v a ti kao n ešto daleko n ajz n a č a jn ije, tako da se sam o p ita n je d a li je s tv a rn o h ro m a potpuno potiskuje. Ovoj g ru p i s o jis tiik ih m isaonih g re ša k a p rik lju ­ čuje se d ru g a je d n a za n im ljiv a g ru p a, u kojoj se m i­ saona g re šk a može označiti kao auto m a tska . M ožda je to sam o ćud slu čaja što svi p rim e ri ko je ću n avesti iz ove g ru p e opet sp a d a ju u p rič e o prov o d ad žijam a. „P ro v o d ad žija je n a razg o v o re o n ev esti poveo jed n o g pom oćnika koji tre b a da p o tk re p i njegove iz­ jav e. D evojka je kao v ita jela, veli prov o d ad žija. Kao jela, p o n av lja odjek. — A što im a oči, to tre b a videti. — K akve sam o oči im a! — p o tk re p lju je o djek. — A obrazovana je kao n ije d n a d ru g a. — I to k ako o b ra ­ zovana! — Ali je d n o je lačno, p riz n a je prov o dadžija, im a m alu g rb u . — I to k a k v u grbu! — p o tv rd i opet odjek .” „M ladoženja je, pošto m u je p re d sta v lje n a nevesta, veom a n eugodno izn en ađ en i zove p ro v o dadžiju na s tra n u kako bi m u šap ato m saop štio sv o je p rim edbe. „Z ašto ste m e doveli ovam o? — u p ita ga on p re korno. R užna je i sta ra , zrik a v a je, im a loše zube i k rm e ljiv e o č i . . . ” — „M ožete g lasno g o v o riti” , p re ­ kide ga pro v o d ad žija, „ona je i g lu va ." „M lad o žen ja sa prov o d ad žijo m p rv i p u t posećuje kuću n e v e ste i dok u salo n u č e k a ju da se po javi po­ rodica, p ro v o d ad žija m u sk re n u p a ž n ju n a sta k le n i orm an u ko jem je izložena s re b rn in a . „P o g led a jte sam o ovo, po ovim s tv a rim a m ožete da v id ite koliko su ovi lju d i b o g ati.” — „ A li” , u p ita n e p o v e rljiv o m la ­ dić, „z a r n e bi bilo m oguće da su o ve lepe stv a ri sam o za ovu p rilik u p o z a jm lje n e kako bi izazvale u ti­ sak b o g a tstv a ? ” — S ta vam p ad a na p a m e t? ”, odgo­ vori p ro v o d ad žija n ezadovoljno. „К о će o v im ljudim a nešto p o za jm iti? " U sv a tri slu č a ja dog ađ a se ista stv a r. O soba koja je v iše p u ta uzasto p ce n a isti n ačin re a g o v ala pro d u žava n a isti n ačin d a se iz ražav a i u sledećoj prilici gde je to n e p riličn o i n e o d g o v ara n a m e ra m a te oso­ be. O na z a b o ra v lja d a se p rik lo n i z a h te v im a situ a cije tim e što se povodi za au to m a tiz m o m nav ik e. T ako po­

66

Dosetka i njen odnos prema nesnosnom

magač u prvoj priči zabo rav lja da je poveden sa za­ datkom da prosca pridobije za predloženu neveslu i pošto je do sada odgovorio svom zadatku na taj način što je izložene v rlin e neveste potkrepio svojim ponav­ ljanjem , to on sada podvlači i njen u m anu — grbu, koja je sa bojaznošću pom enuta, a koju je on trebalo da u m anji. Provodadž.iju u drugoj priči je n ab rajanje m ana i n edostataka neveste toliko fasciniralo da on sam iz svog iskustva listu tih m ana dopunjava, iako to sigurno nije bio njegov zadatak ni njegova nameга. I na k ra ju je, u trećoj priči, provodadž.iju toliko ponela revnost da m ladog čoveka uveri u bogatstvo porodice da će, da bi sam o u jednoj tački dokazivanja bio u p ravu, izneti nešto što će uništiti ceo njegov tru d . Svuda autom atizam odnosi pobedu nad svrsi­ shodnom izm enom m išljen ja i izražavanja. To je lako uvideti, ali ako smo pažljivi, onda nas m ora zbuniti činjenica da se ove tri priče sa istim pravom mogu označiti kao „kom ične” kao što smo ih naveli kao duhovite. O tk riv an je psihičkog autom a­ tizm a sp ada u teh n ik u komičnog kao i svako razotkri­ vanje, sv aka sam oizdaja. Mi se odjednom suočavamo sa problem om odnosa dosetke prem a komici a trudili smo se da ga zaobiđem o (vidi uvod). Jesu li ove priče možda sam o „kom ične” a ne i „duhovite”? Deluje li ovde kom ika istim sredstvim a kao i dosetka? I opet: u čem u se sastoji specifičan k a ra k te r duhovitog (des W itzigen)? M oramo k o nstatovati da se tehnika poslednje gru p e dosetaka koju smo an alizirali ne sastoji ni u čem u drugom e do u p rim eni „grešaka u m išljen ju ”, ali smo prisiljeni da priznam o da je isp itivanje tih dosetaka do sada više pom utilo stvari nego što je do­ velo do razjašn jen ja. M eđutim , mi se ne odričemo na­ de da ćemo potpunijim poznavanjem tehnika dosetke dospeti do rezu ltata koji će biti polazna tačka za dalja ispitivanja.

Tehnika dosetke

67

Sledeći p rim e ri dosetke, sa k o jim a ćem o n a sta ­ viti naše isp itiv an je, zadaće n am m a n je m u k a. N jiho­ va teh n ik a podseća n as рге sv ega n a nešto poznato. Na p rim er, do setk a L ih ten b erg a: „Januar je m esec u k o je m č o vek s v o jim dobrim p rija te ljim a izražava lepe ž e lje a ostali m eseci su oni u k o jim a se one ne isp u n ja v a ju .” Pošto se za ove d o setke рге m ože reći da su fine nego snažne, i pošto se slu že sre d stv im a k o ja baš nisu nam etljiv a, to ćem o n jih o v u tisa k p rv o d a pojačam o n a b ra ja n je m ta k v ih p rim era. „ L ju d sk i živ o t se raspada u d v e polo vin e, u p rvo j čovek čezne za dru g o m polo vin o m , a u d ru g oj čezne za p o v ra tk o m p rv e .” „Die E rfa h ru n g b e ste h t darin, dass m a n erfiihrt, w as m a n n ic h t zu erfa h re n w iin sc h t.” — „Iskustvo (saznanje) sa sto ji se u to m e da čovek sazna (iskusi) ono što ne želi da sazn a (iskusi).” (Oba p rim e ra u K. Fišera). Ovi p rim e ri nas neizbežno pod sećaju na je d n u gru p u p rim e ra k o ju sm o r a n ije o b rad ili a k o ja se od­ lik u je „ v išestru k o m u p o treb o m istog m a te rija la ” . N a­ ročito će n as posled n ji p rim e r p odstaći da p ostavim o p ita n je zašto ga nism o tam o uklo p ili u m esto što ga ovde navodim o u. novom sklopu. Isk u stv o se o p e t opi­ su je svojim so p stv en im rečim a, kao što je to n a onom m estu bio slu čaj sa lju b o m o ro m (up. E ifersu cht). Ja se n e bih m nogo n i s u p ro ts ta v lja o ovom prig o voru. U oba d ru g a p rim e ra , koji su sličnog k a ra k te ra , m eđ u ­ tim , čini m i se d a je u p a d ljiv iji i z n a č a jn iji d ru g i je ­ dan m o m en at nego v iše stru k a u p o tre b a istih reči, ko­ joj ovde n ed o sta je sv e što bi se g ra n ič ilo sa d v o ja ­ kim značen jem . Z a p rav o hoću d a ista k n e m da su ovde usp o sta v lje n a no v a i n e o ček iv an a je d in stv a , m e đ u ­ sobne veze izm eđu p re d sta v a i d efin ic ija p rek o m e đ u ­ sobnih odnosa ili p u te m veze sa nekom trećo m za je d ­ ničkom crto m . J a bih ta j pro ces nazvao sje d in ja v a ­ nje; on je očigledno a n alo g an saž im a n ju p u te m sabija n ja u iste reči. T ako se d v e polovine lju d skog ži­ vota o p isu ju pom oću jed n o g izm eđu n jih o tk rivenog odnosa; u p rv o j se čezne za d ru g o m polovinom a u

68

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

drugoj se čezne za p ovratkom p rve polovine. Tu su, tačn ije rečeno, dve veom a slične m eđusobne veze iza­ bran e za p re d sta v lja n je stv ari. Sličnosti veza odgo­ vara onda sličnost reči, koja nas je upravo m ogla podselili na v išestru k u upo treb u istog m aterijala (herbeiwiinschen ' čeznuti za nečim ; zuruckw iinschen = čeznuli za povratkom ). U L ihtenbergovoj dosetki su ja n u a r i njem u su p ro tstav ljen i mcseci o k arakterisani putem jednog opet modifikovanog odnosa prem a ne­ čem trećem ; to su želje koje se prim aju u tom jednom m esecu i koje se u dru g im m esecim a ne ostvaruju. Razlika prem a višestrukoj upotrebi istog m aterijala, koja se, pak, p ribližava dvojakom značenju, ovde je prilično ja sn a .1 1 Poslužiću se ranije pomenutim osobenim negativnim odnosom dosetke prema zagonetki, po kojem prva skriva ono što druga pokazuje, da bih. bolje nego što to gornji primeri omogućavaju, opisao „sjedinjavanje". Mnoge zagonetke koje je filozof G. T. Fehner (G. T. Fechncr) sam izmišljao da hi, oslepevši, ispunio vreme, odlikuju se visokim stepenom sje­ dinjavanja, što im daje posebnu draž. Uzmimo, na primer, lepu zagonetku br. 203 (Ratselbiichlein von dr Mises — Knji­ žica zagonetaka od dr Mizcsa. četvrto prošireno izdanje, b.g.): ..Die beiden erston finden ihre Ruhstatte Im Paar der andern, und das Ganze macht ihr Bette.” (Prva dva nalaze svoje počivalište u paru ostalih (slogova), i celina čini njihovu postelju). Od oba para slogova koje treba pogoditi nije ništa navedeno izuzev njihovog međusobnog odnosa, a od celine samo odnos prema prvom paru slogova. (Odgonetka glasi: Totengraber — grobar). Ili sledeća dva primera i opisa putem odnosa prema istom ili modifikovanom trećem: Вг. 170 „Die erste Silb’ hat Zahn' und Haare, Die zweite Zahne in den Haaren. Wer auf den Zahnen nicht Haare, Vom Ganzen kaufe keine Waare.” (Rosskamm) (Prvi slog ima zube 1 kosu, Drugi zube u kosi, Ko nema dlake na zubima, Nek ne kupuje robu kod celine).

Tehnika dosetke

69

L ep p rim e r d o setke sa sje d in ja v a n je m , kojem nije p o treb n o o b jašn jen je, je ste sledeća d osetka: F ran cu sk i pesn ik oda J. B. Ruso (J. B. R ousseau) napisao je je d n u odu poto m stv u (d la p o sterite); Volte r (V oltaire) je sm atrao da ova p esm a po svojoj vrednosti ni u kom slu č a ju nem a p ra v a da dospe do po­ tom stva, pa je duho v ito rekao: „O va pesm a neće stići na sv o ju a dresu." (Po K. F išeru). P o sled n ji p rim e r m ože n am sk re n u ti p a ž n ju na to da takozv an e d u h o v ite doskočice u su štin i počiva­ ju na p rin c ip u s je d in ja v a n ja . T a d o skočljiva du h o v i­ to st zap rav o se sa sto ji u to m e što se sa o d b ran e p re ­ lazi u napad, u „ u k rš ta n ju k o p a lja ” , u „p la ć a n ju istom m e ro m ”, d a k le u u sp o sta v lja n ju je d n o g neočekivanog je d in stv a izm eđu n a p a d a i p ro tiv n a p a d a . (Reč „Rosskamm” sastavljena je od reči Ross — konj, i Kamm = češalj, dok sama reč Rosskamm može da znači i češagija i džambas, trgovac konjima. — Nap. prev.). Вг. 168 „Die erste Silbe frisst, Die andere Silbe isst. Die dritte wird gefressen, Das Ganze wird gegessen.” (Sauerkraut) (Prvi slog ždere, Drugi jede, Treći slog se ždere, Celina se jede). (Ncmačka reč „Sauerkraut" — znači kiseli kupus, rastavljena na slogove, ima značenja Sau -= svinja; er --- on; Kraut = = kupus. — Nap. prev.). Savršen slučaj sjedinjavanja imamo u jednoj zagonetki od Slajermahera, koja se ne može drugačije nazvali nego du­ hovitom: „Von der letzten umschlungon Schwebt das vollendete Ganze Zu den zwei ersten empor.” (Galgenstrick) Većini svih zagonctaka koje počivaju na principu slogova ne­ dostaje sjedinjavanje, to znači da je obeležje po kojem treba odgonetnuti jedan slog sasvim nezavisno od obeležja drugog, trećeg sloga, i opet od osnove za sam ostalno odgonetanje

70

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Na prim er: p e k ar kaže kafedžiji kome je zagnojen p rst: „Taj prst ti je sigurno dospeo u tvoje pivo?" — K afedžija: „Nije, ali m i se jedna od tvojih zem ički zabila pod n o k a t.” (Po U berhorstu, Das Komische — Kom ično, II, 1900). N jegovo presv etlo kneževsko veličanstvo putuje po svojoj zem lji i u m asi zapazi jednog čoveka koji upadljivo liči na njega. On m u m ahnu da priđe, pa ga upita: „Је li vaša m a jka možda nekada služila na dvoru?” — „Ne, vaša svetlo sti", glasio je odgovor, „ali je m oj otac služio na dvoru." V irtem berški vojvoda K arlo nailazi slučajno na jednom od svojih jah ačk ih izleta na nekog farbara koji rad i svoj posao. „Капп er m einen Schim m el blau farben?” (M ožete li mog belca obojiti u plavo?), doviknu m u vojvoda, na što je dobio sledeći odgovor: „Jatvohl, D urchlaucht, w en n er das Sieden vertragen kann." (Da, visočanstvo, ako može da podnese vrenje). Kod ovog izvrsnog „ v raćan ja m ilo za drago” — koje na besm isleno p ita n je odgovara na isto tako ne­ moguć način — sud elu je još jed an drugi tehnički mom en at koji bi izostao da je odgovor farb ara glasio: „Nein, D urch lau ch t; ich fiirchte, d e r Schim m el wird das S ieden nicht v e rtra g e n .” (Ne, visočanstvo, bojim se da belac neće podneti vrenje). S jed in jav an ju stoji na raspolaganju još jedno drugo, naročito interesan tn o tehničko sredstvo — геdan je stv ari pomoću sveze i. Takvo red an je znači po­ vezanost; mi ga ne shvatam o d rukčije. Kada, na pri­ m er, H ajne u P utu po Натси o g radu G etingenu priča: „Stanounici Getingena obično se dele na studente, projesore, filistre i stoku", onda taj zbir shvatam o upravo u tom sm islu koji se H ajneovom dopunom još naglašava: „а ta su četiri staleža veoma oštro podvo­ je n a ”. Ili kada govori o školi, gde je toliko m orao da trp i „latinski, batine i geografiju”, onda ovo redanje, koje središnjim položajem batin a između dva pred­ m eta p ostaje sasvim jasno, želi da nam kaže da učenikovo shvatan je, nedvosm isleno izraženo preko ba­ tina, začelo treb a da proširim o i na latinski i geo­ grafiju.

Tehnika dosetke

71

M eđu p rim e rim a „duhovitog n a b ra ja n ja ” („koor­ d in acija”) u Lipsa nalazim o ovaj stih koji je veom a sličan H ajneovom izrazu „ stu d en ti, p rofesori, filistri i sto k a": Mit eiiter Gubel und mit Miih' Zog ihn die Mutter uus der Bnih'. (Sa viljuškom i sa mukom Izvuče ga majka iz čorbe)

kao da je m u k a in s tru m e n t kao v ilju šk a, d o d aje Lips svoj k o m en tar. Mi, m eđ u tim , im am o u tisak kao da ovaj stih i n ije d u h o v it; on je d oduše veom a kom ičan, dok je H ajneovo n a b ra ja n je n esu m n jiv a d o setka. Mo­ žda čem o se docnije, k ad a više ne b udem o m orali za­ obilaziti problem odnosa izm eđu do setk e i kom ike, p rise titi ovih d o setaka.

U p rim e ru o vojvodi i fa rb a ru zapazili smo da bi to bila do setk a na osnovu sje d in ja v a n ja ako bi farb arov odgovor glasio: Ne, bojim se da belac neće podn eti v re n je . M eđutim , n jegov odgovor je glasio: Da, visočanstvo, ako m ože da p odnese v re n je . U z a m enjivan ju onog „ n e ” , k o je bi tu z ap rav o tre b a lo d a bude u p o tre b lje n o sa „ d a ”, n alazi se novo teh n ičk o sre d ­ stvo do setk e č iju ćem o u p o tre b u p ra titi u d ru g im p ri­ m erim a. Evo je d n e je d n o sta v n ije d osetke, iz su sedstva up rav o p o m en u te do setk e u K. F išera: F rid rih V eliki čuo je za n ekog sv e šle n ik a u S leziji koji je bio na glasu da o d ržav a veze sa du h o v im a; on pozove tog čoveka k sebi i p rim i ga s p ita n je m : „Vi um e te da p ri­ ziv a le d u h o v e ? ”. O dgovor je glasio: „Na zapovest, v e ­ ličanstvo, a li oni n e do la ze .” O vde je sad a sasvim uoč­ ljivo da se sre d stv o d o se tk e ni u čem u d ru g om nije sasto jalo nego što je je d in o m ogući odgovor — „N e” — z am en jen svojom su p ro tn o šću . D a bi se ovo zam e-

72

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

njiv a n je ostvarilo, m oralo se na „d a” p rikačiti jedno „a li”, tako da „ d a” i ,,alj” u stv a ri odgovaraju zna­ čenju „n e” . Ovo p rika ziva n je p osredstvom suprotnosti, kako ćemo ga nazvati, služi radu dosetke u raznim v arija n ­ tam a. U sledeća d va p rim era p o jav lju je se skoro u čistoj formi: H ajne: „Ova žena je sa više svojih crta ličila na m ilosku V eneru: i ona je vanredno stara, i ona nem a zuba a na žućka sto j površini svoga tela ima neko liko belih m rlja .” To je p rik aziv an je ružnoće posredstvom njenih podudarnosti sa otelovljenjem lepote; te podudarnosti se, naravno, m ogu sasto jati samo u osobinam a koje su tako izrečene da im aju dvojako značenje ili u spored­ nim stv arim a. Ovo poslednje odnosi se na ovaj drugi prim er: L ihtenberg: V eliki duh. „Оп je u sebi sjedinio osobine najvećih ljudi; gla­ vu je držao koso kao A leksandar; u v e k je morao da se čupka po kosi kao Cezar; pio je k a fu kao Lajbnic, a kada bi se jed n o m udobno zavalio u svoju naslonja­ ču, onda bi pri tom e zaboravio na jelo i piće kao N ju tn i bilo je potrebno da se, kao i ovaj, budi; svoju periku nosio je kao dr Džonson, a jedno dugm e na pantalonam a u v e k m u je bilo otkopčano kao u Servantesa.” Naročito lep p rim e r prikaziv an ja posredstvom suprotnosti, u kojem se potpuno o dustaje od upotrebe reči sa dvojakim značenjem , doneo je J. F. F alke sa jednog pu to v an ja u Irsku. Pozornica je k abinet vo­ štan ih figura, kažim o kab in et m adam Tiso (Tussaud). I ovde je p risu tan vodič koji sa svojim objašnjenjim a vodi je d n u gru p u m ladih i starih posetilaca od figu­ re do figure. „This is the D uke o f W ellington and his horse”, („Ovo je Vojvoda V elington i njegov konj”l. ob jašnjava on, na što jed n a m lada gospođica upita: „W hich is the D uke o f W ellington and w hich is his horse?” — „Just, as jou like m y p re tty child", glasio je odgovor, „you pay the m o n ey and you have the choice." (Koje je vojvoda od Velingtona a koje je njegov konj? — Kako vi želite, drago m oje dete, vi

Tehnika dosetke

73

plaćate i n a vam a je d a izaberete). (U spom ene, str. 271). R edu k cija ove irsk e do setk e bi glasila: Ovo je bezobrazluk, šta ovi lju d i iz k a b in e ta v o štan ih figu­ ra n u d e publici! K onj i ja h a č se n e m ogu ra spozna­ vati (šaljivo p re te riv a n je ). I za to d ajem o n a š novac! Ovžj izraz nezado v o ljstv a sad a se d ra m a tiz u je i o b ra ­ zlaže na jed n o m m alom in cid en tu , u m esto publike uopšte n a stu p a je d n a dam a, fig u ra ja h a č a se individualizu je, to m o ra b iti vojvoda od V elinglona, koji je u Irsk o j tak o p o p u laran . B ezo b razlu k posed nika ili vodiča, pak, koji lju d im a izvlači n o vac iz d žepa i za to im n išta ne pru ža, p rik a z u je se pom oću su p rotnosti, putem je d n o g g ovora u kojem on seb e ističe kao savesnog poslovnog čoveka k ojem n iš ta v iše ne leži na srcu nego p o što v an je p ra v a ko je je p u b lik a ste k la plaćan jem . S ad a p rim eću jem o d a te h n ik a ove doset­ ke i n ije sasvim je d n o sta v n a . T im e što je n a đ en n a­ čin d a nas v ara lic a u v e ra v a u sv o ju savesnost, d o set­ ka p re d sta v lja slučaj p rik a z iv a n ja p u te m su p ro tn o sti; ali tim e što on to čini u situ a c iji k a d a se od n je g a za­ hte v a n ešto sasvim drugo, te od g o v ara istic a n jem po­ slovne solidnosti k ad se od n je g a o č ek u je r a z ja šn je n je sličnosti fig u ra, ovo p r e d s ta v lja p rim e r p o m eranja. T e h n ik a d o setk e sasto ji se u kom b in aciji oba sredstva. Od ovog p rim e ra n ije tak o u d a lje n a je d n a m ala g ru p a k o ja bi se m ogla n a z v a ti d o setk am a sa n ad m e­ tan je m , n a d b ija n je m (O berb ietu n g sw itz). U n jih se ono „ d a ”, ko je bi u re d u k c iji bilo n a svom m estu, za­ m e n ju je je d n im „ n e ”, k o je je, m eđ u tim , u sled svoje sad rž in e isto v re d n o s je d n im p o jačan im „ d a ” , a isto ta k o je i u o b rn u to m slu č a ju . P ro tiv re č n o st tu stoji n a m estu p o tv rd e s n a d m e ta n je m ; tako, n a prim er, Lesingov e p ig ra m 1: „Die gule Galathee! Man sagt, sic schwarz’ ihr Haar; Da doch ihr Haar schon schwarz, als sie es kaufte, war." (Dobra Galateja! Kažu da svoju kosu boji crno; Ali pošlo je njena kosa već bila crna kada ju Je kupila). 1 Po uzoru iz „Grćke antologije".

74

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Ili L ihtenbergova zlobna, priv id n a o d brana uče­ nosti: „Na nebesim a i na ze m lji postoje više stvari nego što vaša učenost m ože sebi da predstavi”, rekao je prin c H am let prezrivo. L ihten b erg zna da ova osuda ni izdaleka nije dovoljno oštra, pošto ne obuhvata sve što se može prigovoriti školskoj m udrosti. On, dakle, dod aje ono što nedostaje: „Ali im a dosta toga i u škol­ sko j m u d ro sti što se ne nalazi ni na nebu ni na zem­ lji.” N jegovo izlaganje, doduše, ističe ono čime nas školska učenost obeštećuje za n edostatak koji Hamlet k ritik u je , ali u tom obeštećenju sadržan je i drugi i još veći prekor. Jo š su jasn ije, je r su oslobođene svakog traga pom eranja, d ve je v re jsk e dosetke, koje su u svakom slu čaju p rilično grube. D vojica J e v re ja govore o k upanju. „Ја se svake godine ku p a m je d n o m ”, veli jedan, „bez obzira da li mi je to potrebno ili ne.” Jasn o je da on ovim hvalisavim u v eravanjem u svoju h igijenu o tk riv a svoju nehigijenu. J e d a n Je v re jin prim eću je u bradi drugoga tra ­ gove jela. „Ja ti m ogu reći šta si juče jeo .” — „Ра kaži.” — „Dakle, jeo si sočivo.” — „Pogrešio si, to je bilo p rekju če!” S ja jn a dosetka s nad b ijan jem (nadm etanjem ), koja se lako može svesti na p rikazivanje putem su­ protnosti, je ste i sledeća dosetka: K ralj posećuje h iru ršk u kliniku i zaliče profeso­ ra pri operaciji, tj. p ri am putaciji jedne noge, i poje­ din e faze o p eracije kralj p ropraća glasnim izražava­ njem svoga zadovoljstva. „Bravo, bravo, dragi moj tajni savelniče.” Posle obavljene operacije profesor p ristu p a k ra lju i upita ga, duboko se poklonivši: ,,Zapoveda Ii, veličanstvo, i drugu nogu?" Ono što je profesor u sebi mogao da misli dok je kralj izražavao svoje oduševljenje, to se sigurno ne bi moglo reći u takvom, neizm enjenom obliku: „Ра ovo čoveku m ora da se čini kao da ovom jadnom đa­ volu am p u tiram nogu po kraljevskom nalogu i samo zbog kraljevskog zadovoljstva. J a zaista im am druge

Tehnika dosetke

75

razloge za ovu o p e ra c iju .” A li onda p ro feso r stu p a pred k ra lja i kaže: „ Ј а nem am d ru g ih razloga za ope­ ra ciju nego sam o nalog vašeg veličan stv a. M ene je priz n a n je ko je m i je odato tako oduševilo da sam o očekujem zapovest vašeg v elič a n stv a pa da a m p u ti­ ram i z d rav u nogu." On na ta j n ačin u sp ev a da stavi do zn a n ja ono šta m isli, što k a z u je su p ro tn o od ono­ ga što m isli a što m o ra da p reću ti. T aj iskaz koji je su p ro ta n onom e što m isli je s te je d n o n e v ero v atno pre te riv a n je (nadm etanje). P rik a z iv a n je stv a ri pom oću su p ro tn o sti, kao što vidim o u ovim p rim e rim a , je s le sre d stv o te h n ik e do­ setk e koje se često u p o tre b lja v a i snažno d elu je. Ali ne sm em o p re v id c ti i nešto d rugo, a to je da ova te h n ik a ni u kom slu č a ju n ije sv o jstv e n a sam o do­ setki. K ad a M arko A n to n ije, pošto je je d n im dugim govorom na trg u izm enio rasp o lo žen je slu šalaca u vezi C ezarova leša, n a k ra ju o p et izgo v ara reči: „ J e r B ru t je č astan čovek . . . ” onda on zna da će m u n a ro d d o v ik n u ti p ra v i sm isao njeg o v ih reči: „O ni su izdajice: časni lju d i!” Ili k ad a S im p lizissim u s (Sim plicisim us) zbirku neču v e n ih b ru ta ln o sti i cinizm a o značava kao izraze „ duševn ih lju d i”, on d a je i to p rik a z iv a n je posred­ stvom su p ro tn o sti. A li to se n aziv a „iro n ijo m ” , a ne više dosetkom . Iro n iji n ik a k v a d ru g a te h n ik a i n ije svo jstv e n a nego te h n ik a p rik a z iv a n ja stv a ri pomoću su p ro tn o sti. O sim toga, čitam o i slu šam o o ironičnoj dosetki. V iše se, dakle, ne m ože s u m n ja ti u to d a sam a te h n ik a n ije d o v o ljn a da se o k a ra k te riš e dosetka. K to m e m o ra doći jo š n ešto d rugo, što do sa d a nism o pron ašli. S d ru g e s tra n e , jo š uv ek n ije o p o v rg n u ta činjen ica d a se sa p o stu p k o m p re o b ra ž a v a n ja teh n ik e u k id a d osetka. Z asad n am m ožda p ad a tešk o da u m i­ slim a sjed in im o obe č v rste ta č k e ko je sm o u tv rd ili za nje n o ra z ja šn je n je .

76

Dosetka i njen odnos prema nešvesnom

Ako p rik aziv an je pom oću suprotnosti spada u teh n ičk a sred stv a dosetke, onda se u nam a ja v lja nada da bi d osetka m ogla da se k o risti i njegovom suprotnošću — prik aziv an jem posredstvom sličnog i srod­ nog. N aša d alja istraživ an ja zaista nam mogu pokazati da je to teh n ik a jed n e nove, naročito obim ne grupe m isaonih dosetaka. O sobenost te tehnike mnogo bolje ćemo opisati ako um esto prik aziv an ja pomoću „srod­ nog” stavim o: posredstvom istorodnog ili pomoću onog što je povezano. Mi ćemo, Staviše, početi sa poslednjom osobinom i odm ah je o bjasniti na osnovu jednog prim era. Je d n a am eričk a anegdota pripoveda: Dvojici b eskrupuloznih poslovnih ljudi pošlo je za rukom da nizom prilično sm elih p o duhvata steknu veliki im e­ tak i sada se tru d e da se n a tu re visokom društvu. N jim a se, izm eđu ostalog, učinilo svrsishodnim da ih p o rtre tira n aju g led n iji i n ajsk u p lji slik a r u gradu, čije su slike bile veom a cenjene. Skupocene slike su onda prvi p u t izložene na jednom velikom prijem u i oba dom aćina su lično povela n a ju ticajn ijeg znalca um elnosti i k ritič a ra p rem a zidu salona na kojem su jed an pored drugog bila obešena oba p o rtre ta kako bi izm am ili njegov sud div ljen ja. Ovaj je dugo posm atrao slike, potom je klim ao glavom kao da mu ne­ što n edostaje i na k ra ju je samo upitao, pokazujući na slobodan pro sto r izm eđu dve slike: „And where is the Saviour?” („А gde je Spasitelj? Ili: N edostaje mi slika S p a site lja ”). Sm isao ovih reči je jasan. O pet se radi o prika­ zivanju nečega što se ne može d irektno iskazati. Ko­ jim putem se o stv aru je to „ indirektno prikazivanje?” Sledićem o p u t od iskaza dosetke u n atrag nizom lako oslv arljiv ih asocijacija i zaključaka. Po p itan ju : G de je Spasitelj, slika Spasitelja? na­ slućujem o da su govornika obe slike podsetile na je ­ dan prizor koji je poznat i njem u i nam a, a koji je. m eđutim , p redstavljao ono što je ovde nedostajalo — sliku Spasitelja u sredini izm eđu druge dve slike. Po­ stoji sam o jedan takav slučaj: H ristos obešen između dva lupeža. D osetka naglašava ono što nedostaje, slič­

Tehnika dosetke

77

nost je vezana za slike levo i desno od S p a site lja p re ­ ko koje d osetka p relazi. Sličnost m ože da se sastoji sam o u tom e što i te slik e ko je su obešene u salonu p re d sta v lja ju slike lupeža. D akle, ono što je k ritič a r hteo da kaže, a n ije m ogao kazati, bilo je ovo: Vi ste dva lupeža: o p širn ije: S ta m e b rig a za vaše slike? Vi ste d va lupeža, ja to znam . I on je to na k ra ju preko nekoliko asocijacija i zak lju č a k a rekao na n a ­ čin koji ćemo označiti alu zijo m . O dm ah se p risećam o da sm o se već su sreli sa a lu ­ zijom . Naim e, u slu čaju dvo jak o g zn ačen ja: kada je od d va z n ačen ja sa d rž a n a u istoj reči je d n o — kao uob ičajen ije i češće — tak o istu re n o da n am n a jp re m ora pasti na p am et, dok ono d ru g o z n ačen je — kao b leđe — dalek o zaostaje, mi sm o on d a ta j slu čaj ozna­ čili kao d vo ja k o zn ačenje sa a lu zijo m . Kod celog niza dosad an a liz ira n ih slu č a je v a p rim e tili sm o da n jih o ­ va te h n ik a n ije je d n o sta v n a i sad a u tv rđ u je m o da je alu z ija onaj n jih o v m o m e n a t koji k o m p lik u je stv a ri (na p rim er, upo red i d o selk u na osnovu p re s tro ja v a ­ n ja o ženi koja je m alo pošla na s tra n u i p ri tom e m nogo zarad ila, ili d o setk u na osnovu besm islice pri če stita n ju na rođenom d e te tu , k ad a se kaže da je č u d ­ no šta lju d sk e ru k e m ogu sve da u rade). U am eričk o j aneg d o ti im am o sad a p re d nam a alu z iju oslobođenu d v o jak o g zn a č e n ja i u n je n ala zi­ m o kao n je n u o d lik u — zam en u n ečim što je povezano sa sklopom m išlje n ja . L ako je u v id e ti da u p o tre b ljiv i sklop m ože b iti ra z n o v rsta n . D a se n e bism o izgubili u m no štv u , izložićem o sam o n a jiz ra z itije v a rija n te i to sam o na osnovu m alo p rim e ra . Veza ko ja je u p o tre b lje n a kao zam en a m ože biti sam o p uki p r izv u k , ta k o da ta p o d v rsta p o sta je slična k a la m b u ru u igri rečim a. M eđutim , to n ije sličnost d v e ju reči ko je pod sećaju je d n a n a d ru g u , već celih rečenica, k a ra k te ristič n ih sklopova reči itd. N a p rim e r, L ih te n b e rg je stv o rio iz rek u : „N ove ban je dobro leće” (N eu e B ad er h e ile n gut), k o ja nas odm ah podseća n a poslovicu: N o v e m e tle dobro m e tu (N eu e B esen k e h r e n gut), s k o jo m su jo j z ajedničke p rv a i p o sle d n ja re č i cela s tr u k tu r a rečen ice. O na je

78

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

začelo u glavi duhovitog m islioca n astala kao podražavanje poznatoj poslovici. Izreka L ihtenbergova po­ sta je lako alu zija na poslovicu. Pom oću te aluzije se nešto nagovešlava što se ne izgovara direktno, naime da u d elovanju ban ja su d elu je još nešto drugo a ne sam o te rm aln a voda, koja po svojim svojstvim a osta­ je ista. Na sličan način se tehnički može razrešiti druga jed n a šala ili dosetka L ihtenbergova: „Ein Mddchen, кии т zivo lj M oden a lt” — „D evojka sta ra jedva dva­ naest m oda.” To podseća na v rem ensku odredbu „dvanaest m cseci” (zwolf M onden-M onale) i možda je prvobitno po sredi bila g reška u p isanju ovog poslednjeg izraza koji je d opušten u poeziji. Ali to što se za o d ređ iv an je staro sti jednog ženskog bića up o treblja­ va m oda koja se stalno m enja um esto m eseca koji se m enja im a svog dubokog sm isla. Veza može da se sastoji u potpunoj jednakosti koju rem eti sam o je d n a mala m odifikacija. Ta tehni­ ka se, dakle, opet odvija paraleln o sa tehnikom reči. Obe v rste dosetke izazivaju skoro isti utisak, ali je ipak bolje da se one razdvoje na osnovu zbivanja pri rad u dosetke. Evo p rim era je d n e tak v e igre rečim a ili kalam bura: Velika pevačica M arija V ilt (M arie Wilt), koja nije b ila čuvena sam o po opsegu svoga glasa, bila je uvred en a što je naslov jednog pozorišnog kom ada na osnovu poznatog rom ana od 2 . V erna u potrebljen kao alu zija na n je n u izobličenu pojavu: „Putovanje oko Vilto ve za 80 dana" („Die Reise im die W ilt in 80 T agen”). Ili: S v a k i hva t kraljica (tj. kraljica od glave do pete), m odifikacija poznatog Sekspirovog „Svaki pa­ lac k r a lj” (tj. kralj od glave do pete) i aluzija na ovaj citat koji se odnosi na jed n u otm enu i natprosečno visoku dam u. U stv ari se tom e ne bi moglo ništa ozbiljno prigovoriti ako bi neko ovu dosetku uvrstio u sažim anja sa m odifikacijom kao zamenom (Up. tć4e-a-bete). Jed a n p rija te lj je za jednu častoljubivu osobu koja je u ostv ariv an ju svojih ciljeva bila svojeglava

Tehnika dosetke

79

rekao: „Ет hat ein Ideal vo r d em K o p /” („On im a je ­ dan ideal p re d g lav o m ”). „E in B re tl vo r dem. K opf haben ” (im ati dask u u glavi) — u o b ičajen a je fraza na koju a lu d ira m o d ifik acija i čiji sm isao ona ovde sta v lja u sv o ju službu. I ovde se te h n ik a m ože opisati kao sažim an je sa m odifikacijom . K ada se m odifik acija o g ran ičav a na p ro m enu slo­ va, kao n a p rim e r: D ic h te ritis (D ich ter — pesnik), onda se a lu zija posred stv o m m o d ifik acije skoro ne m ože razlik o v ati od sa žim an ja sa zam enom . A luzija na opasnu bolest d ifte riju (D ip h teritis) o značava i pesništvo nepozv an ih kao o p šte o pasnu p ojavu. P a rtik u le n eg acije om o g u ću ju veom a lepe alu zi­ je sa m alim izm enam a. „M oj n e su v e rn ik S p inoza” (M ein U nglaubensgenosse), reče H ajn e. Mi božjom n em ilošću n a d n ičari, k m etovi, crnci, k u lu č a ri itd . . . tako po čin je u L ih te n b e rg a je d a n m a n ife st tih n esrećn ik a koji u svakom slu čaju im a ju više p ra v a na takvo titu lisa n je nego k ra lje v i i k n eževi na nem odifikovane titu le. J e d a n oblik alu z ije n ajzad je i izo sta v lja n je reči, k oje se m ože u p o red iti sa sa žim an jem bez s tv a rn e za­ m ene. Z a p rav o se kod sv ak e a lu z ije n ešto izo stavlja, n aim e p u te v i m isli koji vode do alu zije. R adi se sam o o tom e da li je u p a d ljiv ija p ra z n in a ili p a k zam ena u te k stu alu z ije ko ja d elim ično isp u n ja v a p razninu. T ako bism o se p re k o n iza p rim e ra od u p a d ljiv o g isp u ­ š ta n ja reči v ra tili n a tra g do p ra v e alu zije. Iz o sta v lja n je reči bez z am en e im am o u sledećem p rim e ru : U Beču živi je d a n d u h o v it i b o rb en pisac koji je zbog o štrin e sv o jih in v e k tiv a više p u ta fizički n a p ad a n od s tra n e o n ih k oje je on nap ad ao . K ada je u jedn o m d ru š tv u bilo reči o n ekom novom p re stu p u je d n o g od njeg o v ih u s ta lje n ih p ro tiv n ik a , nek o od p ri­ su tn ih reče: K ada X to b ude čuo, op et će d o b iti Samar. U teh n ik u ove d o setk e sp a d a p re sveg a zap a n jen o st zbog p riv id n e besm islice, j e r n a m ni u kom slu čaju n ije ja sn o da d o b ija n je ša m a ra m ože b iti n e p o sredna p osledica to g a što se n ešto čulo. B esm islice će n estati ako u p ra z n in u ubacim o: onda će n a p isa ti je d a n tako z a je d ljiv članak p ro tiv dotičn o g d a itd. T eh nička

80

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

sre d stv a ove d osetke su, dakle, alu zija posredstvom izo stav ljan ja reči i besmislica. H ajne: „Ег lobt sich so stark, dass die Riiucherkerzch en irn Preise steig en ” — „On se toliko hvali da će skočiti cene svećicam a za kađ en je.” Ova praznina lako se može ispuniti. Ono što je izostavljeno zamenjen o je jed n im zaključkom , koji pak kao aluzija vodi n a tra g na isto — sam ohvalisanje zaudara. Evo opet dva J e v re jin a p red kupalištem ! „O pet je prošla jedna godina!" — uzdiše jedan. Ovi p rim eri ne o stav ljaju m esta sum nji da izo­ sta v lja n je reči spada u aluziju. Jed n a, još u vek u p adljiva, prazn in a nalazi se u sledećem p rim eru koji je, ipak, p rava i tačna dosetka sa aluzijom . Posle jed n e u m elničke svečanosti u Beču izdata je kn jig a šala, u kojoj je izm eđu ostalih bila zabeležena i sledeća veom a čudna izreka: „Žena je kao kišobran. Covek onda sebi ipak u zm e kom fo rta b el (fija ker).” K išobran ne štiti dovoljno od kiše. Ono „onda ipak" može sam o da znači: kada pada jak a kiša, a ko m fortabel — fija k e r je javno prevozno sredstvo. M eđutim , pošto ovde im am o posla s form om poređenja, to ćemo te m eljn iju analizu ove dosetke odložiti za m alo kasnije. P rav i osinjak najpeckavijih aluzija sadrži H ajneova kn jig a K upalište L u ke, koja ovu form u na um etnički način u p o treb ljav a u polem ičke sv rh e (protiv grofa P latena). Mnogo ra n ije nego što čitalac može da n asluti, pisac tu pomoću aluzija od n ajraznovrsni­ je građ e p re lu d ira određenu tem u koja n ije naročito pogodna za d irek tn u obradu, kao, na prim er, u izvr­ tan jim a reči H irša-H ijacin ta: „Vi ste suviše korpu­ len tn i a ja sam suviše m ršav, vi im ate mnogo uobra­ zilje a ja im am utoliko više poslovnog duha, ja sam pra k tič a r a vi ste dijaretićar, ukratko, vi ste sasvim moj antipodeks". — „Venus U rinia” — debela Gudel sa D reckw all-а (blatni bedem) u H am burgu — i t.sl.; onda zbivanja o kojim a pesnik pripoveda doživljavaju obrt, koji, naizgled isprva svedoči sam o o nepristoj­ noj razuzdanosti pesnika, ali uskoro otkriva svoj sim ­

Tehnika dosetke

81

boličan odnos ka polem ičkoj n a m e ri i sam im tim se istovrem eno o b z n a n ju je deo alu zija. K onačno kreće napad na P la te n a i o nda iz sv ak e rečenice, ko je H ajne u p ra v lja p ro tiv ta le n ta i k a ra k te ra svog p ro tivnika, k u lja ju i izv iru alu zije n a već pozn atu tem u m uške grofove lju b av i. N a p rim e r: „Iako m u m uze nisu n a k lo n jen e, on ipak u svo­ joj v lasti im a g enije jezika, ili štav iše on um e da iz­ vrši n a silje n ad n jim ; je r n je m u n ed o sta je slobodna lju b a v tog g enija, on i za ovim m ladićem m o ra u p o r­ no da trč i i on je u s ta n ju da o b u h v a ti sam o spoljne o blike koji se u p rk o s svojim lepim ob lin am a nikada ne isk azu ju p lem en ito .” „N jem u se onda d ešav a ono što se d ešava noju, koji m isli da je d ovoljno sa k riv e n ako g lav u zabije u pesak tak o da se sam o vidi trtic a . N aša u zvišena ptica u ra d ila bi b o lje k ad a bi trtic u zabila u pesak a pokazala g la v u .” A lu zija je m ožda n a jla k še i najčešće sred stvo do­ setk e i čini osnovu većine d o setak a k ra tk a v eka; mi sm o n av ik li da te d o setk e uplićem o u n aš razgovor i one ne podnose o d v a ja n je od tog tla, kao ni izolovano k on z e rv ira n je . U p rav o se kod alu z ije ponovo p risećam o onog odnosa koji je bio počeo da n as z b u n ju je u oceni te h n ik e d osetke. Ni alu z ija n ije po sebi d u ­ hovita, p o sto je k o re k tn o o stv a re n e alu z ije koje ne m ogu im ati ta j k a ra k te r. D u h o v ita je sam o „ d uhovi­ ta ” aluzija, tak o da nam obeležje dosetke, koje sm o p ra tili sve do te h n ik e, tam o o p et n estaje. J a sam alu z iju je d n o m p rilik o m označio kao „in­ d ire k tn o p r ik a z iv a n je ” i sad a p rim e ć u je m da se raz li­ čite v rs te a lu zije s p rik a z iv a n je m pom oću su p ro tn o sti i s te h n ik a m a ko je jo š tre b a sp o m en u ti sasvim dobro m ogu sje d in iti u je d n u je d in u v e lik u g ru p u , za koju bi te rm in „ in d irektn o p r ik a z iv a n je " bio n a jo b u h v a tniji naziv. G reška u m išlje n ju — sje d in ja v a n je — in ­ d ire k tn o p rik a ziv a n je — ta k o se, dakle, zovu gledišta pod k o ja bi se m ogle p o d v esti te h n ik e m isaone do­ setk e (G edankenw itz) k o je sm o do sad a upoznali. D aljom analizom našeg m a te rija la u tv rd ili smo, kako n am se čini, je d n u n ovu p o d v rstu in d ife re n tn o g

6

1

Frojd, Odabrana dela, П

82

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

prik aziv an ja, koju možemo precizno okarakterisati, ali je možem o p o tk rep iti sam o sa malo prim era. To je p rik aziv an je posredstva m alog i najm anjeg; njegov zad atak sastoji se u tom e da pomoću jednog sićušnog d e talja potpuno izrazi ceo k a ra k te r. S v rstav anje ove g ru p e u alu ziju om ogućeno nam je tim e što je taj sićušan d etalj u vezi s onim što tre b a prikazati, što se on iz te veze da izvesti kao posledica, na prim er: J e d a n galicijski J e v re jin p u tu je železnicom: on se lepo raskom otio, raskopčao kaput, noge stavio na klu­ pu. U to uđe jed an m oderno odeven gospodin, Jevrejin se odm ah p rib rao i skrom no seda na svoje mesto. S tra­ nac p relistav a neku k njigu, raču n a nešto, razm išlja i odjednom u p ita Je v re jin a : „M olim vas, kada je Jom k ip u r? ” (dan pom irenja). „Aesoi", reče Jev re jin i, рге nego što je odgovorio, položi opet noge na klupu. Ne može se poreći da se ovo p rikazivanje pomo­ ću m alog nadovezuje na tenden ciju za uštedom, koju smo posle isp itiv an ja teh n ik e igre rečim a zadržali kao poslednji zajednički elem enat. V eom a sličan je sledeći p rim er: L ekar koji je bio u m oljen da gospođi baronici pri p orođaju bude na ruci izjavi da taj tre n u ta k još nije došao i p redlaže b aronu da u m eđuvrem enu u susednoj sobi odig raju p a rtiju k arata. Posle izvesnog vre­ m ena d opire do ušiju oba m uškarca kuk n jav a gospo­ đe baronice. „Ah m on Dieu, que je souffre!" („О, bože moj, koliko p a tim ”). S u p ru g skoči sa stolice, ali lekar odm ahuje: „N ije ništa, igrajm o d alje.” Malo kasnije porodilja se opet čuje: „M ein Gott, m ein Gott. Was fiir Schm erzen!” („Bože moj, bože moj, kakvi bolo­ vi!”) — „ Z ar nećete ući, gospodine profesore?” — upi­ ta baron. — „Ne, ne, još nije vrem e.” Na k raju se iz susedne sobe jasno čuje: „At, w aih, w aih geschrien” („Ајој, ајој, vičem ”). T ada lek ar baci k a rte i reče: „V rem e je .” Ova dobra dosetka pokazuje na prim eru postepenog m en jan ja kukn jav e otm ene žene koja se porađa kako bol uslovljava da se izvorna priroda pro­ bije kroz sve naslage vasp itan ja i kako se jedna va­ žna odluka s pravom dovodi u zavisnost od jednog naizgled beznačajnog iskaza.

Tehnika dosetke

83

O jed n o j dru g o j v rs ti in d ire k tn o g p rik az iv a n ja kojom se dosetk a služi, o po ređ en ju , nism o tako dugo govorili zato što njegovo p ro su đ iv a n je nailazi na nove teškoće ili zato što se te teškoće, sa k o jim a sm o im ali već posla u d ru g im p rilik am a, n aro čito ja sn o pokazu­ ju . Mi sm o već m alo ra n ije p riz n a li da sm o kod po­ je d in ih p rim e ra k oji analizi sto je n a rasp o la g an ju bili u nedoum ici da li ih uo p šte m ožem o u b ro jiti u dosetke i tad a nam se činilo d a ta n esig u rn o st opasno potresa tem e lje n aše analize. Ni kod jed n o g d ru g o g m a te rija ­ la, pak, n e osećam tu n esig u rn o st ja č e i češće nego u dosetk e k o ja počiva na p o ređ en ju . O sećan je ko je m eni — i v e ro v atn o jed n o m v elikom b ro ju d ru g ih pod istim u slovim a — k azu je: O vo je je d n a d o setka, to se m ože s m a tra ti dosetkom , jo š рге nego što je otk riv en n je n sk riv e n i b itn i k a ra k te r, to osećan je m e kod ša­ ljiv ih p o re đ e n ja n a jp re o sta v lja n a cedilu. Ako sam p o ređ en je isp rv a bez d v o u m lje n ja označio kao d o set­ ku, o nda mi se tre n u ta k k a sn ije čini da je zadovolj­ stvo ko je m i o na p rič in ja v a d ru g a č ije g k v a lite ta od zad o v o ljstv a k oje m i p rire đ u je je d n a d o setk a; a okol­ nost da su d u h o v ita p o re đ e n ja sam o v eom a re tk o u sta n ju d a izazovu eksp lo ziv an sm eh, čim e se osvedočav a je d n a d o b ra d o setka, o n em ogućava m e da se na u o b ičajen način o tm em su m n ji — tim e što ću se og ra­ nič iti na n a jb o lje i n a je fe k tn ije p rim e re v rste. L ako je po k azati da p o sto je v an re d n o lepi i delotv o rn i p rim e ri p o re đ e n ja , koji ni u kom slu č aju na nas ne o sta v lja ju u tisa k d o setke. T a k a v je d a n p rim e r je lepo u p o re đ e n je nežn o sti k o ja se p ro v lači k roz O tilijin d n e v n ik sa crv en o m n iti en g lesk e m o rn a rice ; ne m ogu da se uzd ržim da u istom sm islu nav ed em i je ­ dan d ru g i p rim e r ko jem se jo š u v ek div im i koji još uvek v rši sn ažan u tisa k n a m ene. To je p o ređ en je kojim je F e rd in a n d L asal (F e rd in a n d L assale) za v r­ šio je d a n od sv o jih ču v e n ih o d b ra m b e n ih g ovora (Die W issen sch aft u n d A rb e ite r — N au k a i rad n ici): „O su­ d a na k o ju bi čovek koji je, k ao što sam vam objasnio.

84

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

svoj život posvetio devizi „N auka i rad n ici” naišao na svom putu, ne bi na n jega m ogla učiniti drugačiji utisak od onoga koji na hem ičara, zadubljenog u svo­ je n aučne eksperim ente, čini, na p rim er, p rskanje re­ torte. Blago nabirajući čelo zbog otpora m aterije, on će, čim je otklo n jen a sm etnja, m im o nastaviti svoja ispitiva n ja i radove.” B ogat izbor odličnih i šaljiv ih p o ređenja nalazi­ mo u L ihtenbergovim spisim a (II t. G ottinger Ausgabe, 1853); iz n jih ću i uzeti m a terijal za naše ispi­ tiv an je. „Gotovo je nem ogučno poneti zu b lju istine kroz g u žvu a da se pri to m e n eko m e ne oprlji brada.” Ovo začelo ostav lja d uhovit utisak, ali ako se pa­ žljiv ije pogleda, onda se prim eću je da duhovito dejslvo ne p roističe iz sam og poređenja već iz jednog sporednog svojstva tog p o ređenja. „Z ublja istine” za­ p ravo n ije novo poređenje, već jedno odavno upražnjavano poređenje, koje je spalo na fiksiranu frazu, kao što se to uvek dešava kada jedno p oređenje ima sreće i k ad a ga govorni jezik prih v ati. Dok u izrazu „zublja istin e ” upo ređ en je još jed v a prim ećujem o, dotle m u se u L ih ten b erg a v raća p rvobitna puna sna­ ga, pošto se na tom poređ en ju dalje gradi i iz njega izvlači zaključak. T akva upotreb a izbledelih izraza u pu n o m značenju, m eđutim , već nam je poznata kao teh n ik a dosetke, ona ima svoje m esto u višestrukoj upotreb i istog m aterijala. Sasvim je lako m oguće da šaljiv i utisak L ihtenbergove rečenice potiče samo od o sla n jan ja na tu te h n ik u dosetke. Isti sud će svakako moći da važi i za jedno drugo šaljivo poređenje istog autora. „Ein grosses L ich t w ar d er Mann eben nic'nt, a b e r ein grosser L e u c h te r . . . E r w ar Professor der Philosophie.” („Veliko svetio taj čovek baš n ije bio, ali je bio veliki sv e ć n ja k . . . Bio je profesor filo­ zofije”). Ako se jed an n aučnik nazove velikim svetlom, lum en m undi, onda to već odavno više ne predstavlja delotvorno poređenje, bez obzira da li je prvobitno

Tehnika dosetke

85

delovalo kao d osetka ili ne. A li p o re đ e n je se osvežava, vraća m u se njeg o v a p u n a sn ag a tim e što se iz njega izvodi je d n a m o d ifik acija i n a ta j način d o b ija jedno drugo, novo poređ en je. Izgleda da je Uslov do setke sa­ držan u način u kako je d ru g o p o re đ e n je n astalo a ne u ova dva p o ređ en ja. To bi bio slu čaj iste te h n ik e do­ setk e kao u p rim e ru o zu blji. Sledeće p o re đ e n je o sta v lja d u h o v it u tisa k iz je d ­ nog dru g o g razloga, k oji bi se, m eđ u tim , m ogao na sličan način p ro su d iti: „ Ја p o sm atram re c en zije kao je d n u v rs tu dečjih bolesti ko je m a n je ili više n a p a d a ju novoro đ ene k n ji­ ge. P o sto je p rim e ri d a n a jz d ra v ije od to g a u m iru a slab e često p režive. Pon ek e ih u o p šte ne d o bijaju. C esto se p o kušavalo da im se p re d u p re d i pom oću am a jlija u v idu pregovora i po sv eta ili d a se u n išti čak p u te m so p stv e n ih sudova; ali to ne pom aže u v ek .” U p o ređ en je re c en zija sa d ečjim b o lestim a poči­ va isp rv a sam o na p re d sta v i da bolesti n a p a d a ju decu k ra tk o v rem e pošto su u g le d a la sv eta. N e u su đ u jem se da o dlučim da li je to u tom o b lik u duho vito. A li ond a se ono n a sta v lja : p o k azu je se da se i d a lje su d ­ bine no v ih k n jig a m ogu p rik a z a ti u o k v iru istog po­ re đ e n ja ili p u te m p o re đ e n ja k o ja se o sla n ja ju n a d ru ­ ga p o ređ en ja. T ak v o p ro d u ž a v a n je je d n o g p o ređenja bez su m n je je d uhovito, ali m i već znam o kak vom te ­ hnikom je to uslo v ljen o ; to je slu čaj sje d in javanja, u sp o sta v lja n ja je d n e n eslu ćen e veze. K a ra k te r sje d i­ n ja v a n ja se, m eđ u tim , tim e ne m e n ja što se ono ovde sasto ji u n a d o v eziv an ju n a neko p re th o d n o po ređenje. K od n iza d ru g ih p o re đ e n ja dolazim o u iskušenje da neosporno p ostojeći d u h o v iti u tisa k p rip išem o n e­ kom d ru g o m m o m en tu , k oji o p e t nem a n ik a k v e d ru g e veze sa p riro d o m p o re đ e n ja po sebi. To su u p o ređ e n ja ko ja sad rže nek i u p a d ljiv sklop, često n eko sje d i­ n je n je k o je zvuči a p su rd n o , ili se p ak ta k v im jednim sklopom z a m e n ju ju kao re z u lta to m p o re đ e n ja . V e­ ćina L ih te n b e rg o v ih p rim e ra sp ad a u ovu g ru pu. „ Š te ta je što se kod p isaca ne m ože v id eti učena iznu trica , kako bi se moglo isp ita ti šta su je li.” „U če­ na iz n u tric a ", to je zap a n ju ju ć e , z a p rav o a p surdno

86

Dosetka i njen odnos ртета nesvesnorr.

a trib u ira n je koje se raz ja šn ja v a tek kroz poređenje. K ako bi bilo kada bi šaljiv i utisak ovog poređenja potpuno počivao na zapan ju ju ćem k a ra k te ru ovog sklopa? Ovo bi odgovaralo jednom od nam a dobro po­ znatih sred stav a dosetke, n aim e prik aziv an ju pomo­ ću besm islenosti. L ih ten b erg je isto upoređ en je u zim anja knjiške i d u hovne h ra n e sa uzim anjem fizičke h ran e upotrebio i u jednoj d rugoj dosetki. „Ег h ie lt se h r viel vom L ern en a u f der S tube und w a r also ganzlich fiir g elehrte S ta llfu tte ru n g .” („On je p ridavao veliku važnost učen ju u sobi, pa je dakle sasvim bio za u čenu šta lsku ishranu”). Isto apsu rd n o ili u n a jm an ju ru k u upadljivo a tri­ b u iran je, koje je, kako već prim ećujem o, pravi nosi­ lac dosetke, nalazim o i u drugim poređenjim a istog au to ra: „Das ist die W etterseite m einer m oralischen Konstitu tio n , da kan n ich etw as a u sh alten .” („То je osojna stra n a m oje m oralne konstitucije, tu sam prilično iz­ d rž ljiv ”). „ Je d e r M ensch h a t auch seine moralische B ack­ side, die e r n ich t ohne N ot zeigt und die e r so lange als m oglich m it den H osen des guten Anstandes zudeek t.” („Svaki čovek im a svoju m oralnu pozadinu, koju ne p okazuje bez n evo lje i koju, sve dok je to mogućno, p okriva pantalonam a dobre pristojnosti.”) Izraz „m oralna pozadina” upadljivo je atrib u ira­ nje koje tu sto ji kao re z u lta t poređenja. K tome do­ lazi još i produženje poređenja s pravom igrom reči­ ma („N ot” = nevolja) i jed n im drugim , još neuobiča­ jen im sklopom („pantalone dobre pristo jn o sti”), koji je m ožda sam po sebi duhovit, je r pantalone tim e što su to pantalone dobre p ristojnosti, tako reći, sam e po­ staju duhovite. Ne tre b a onda da se čudim o, ako celina na nas ostavlja utisak jednog vrlo duhovitog po­ ređ en ja; počinjem o da prim ećujem o da sasvim uopšteno naginjem o k tom e da k a ra k te r koji je vezan samo za jedan deo celine u našem suđenju proširimo na tu celinu. „P antalone lepe pristojnosti” podsećaju, uostalom , na jed an sličan zapanjujući stih od H ajnea:

Tehnika dosetke

87

„Bis m ir alte Knop/e rissen an der Hose der Geduld" (Dok mi ne popucaše sva dugmad na pantalonama strpljenja)

N eosporno je da oba po sled n ja u p o re đ e n ja nose u sebi k a ra k te r koji se ne m ože naći u svim a dobrim , tj. p rik lad n im p o ređ en jim a. Moglo bi se reći da su ta po ređ en ja u visokom ste p e n u „degradirajuća", ona sp aja ju je d n u stv a r visoke k ateg o rije, nešto a p s tra k t­ no (ovde: lepa p risto jn o st, s trp lje n je ) sa nekom stv ari vrlo k o n k re tn e p riro d e i nisk e v rste (pantalone). Moraćem o jo š u jed n o m dru g o m sklopu da razm otrim o da li ta osobenost im a n e k ak v e veze sa dosetkom . Po­ kušajm o ovde da a n aliziram o je d a n d ru g i p rim e r u kojem je ta j k a ra k te r d e g ra d ira n ja n aro čito jasan. T rgovački pom oćnik V a jn b erl u N estrojevoj (N estroy) la k rd iji E inen J u x w ill er sich m a ch en (Hoće da n a ­ pravi šegu) m a šta o tom e kako će se jed n o m kao soli­ dan sta ri trg o v ac sećati sv o jih m lad ih d an a i kaže: „Kada se tako u p risn o m razgovoru bu d e razbijao led pred m a g a zin o m sećanja, kada za svođena vra ta pro­ šlosti opet b u d u otvo ren a i buda fa n ta zije bude n a tr­ pana n e k a d a šn jo m ro b o m .” To su začelo u p o ređenja a p stra k tn ih pojm ova sa sasvim običnim , k o n k retn im predm etim a, ali d osetk a je s a d rž a n a — isk lju čivo ili sam o delim ičn o — u o kolnosti da se je d a n trgovački pom oćnik služi tim p o re đ e n jim a k o ja su u z eta iz pod­ ru č ja njeg o v e sv a k o d n ev n e d e latn o sti. M eđutim , to poveziv an je a p stra k tn o g s tim običnim , kojim je n je ­ gov živ o t inače bogat, je ste je d a n a k t sjed in ja vanja. V ratim o se L ih ten b erg o v im p o ređ en jim a. „ M otivi k o ji čo veka p o d stiču da n e što u č in i m ogli bi biti sre đ e n i kao 32 v e tra i n jih o v a im e n a bi se m o ­ gla o b lik o v a ti na sličan način, na prim er: hleb — hleb — slava ili slava — slava — h le b .” I ovde je, kao što je to često u L ih ten b ergovim dosetkam a, u tisa k tačnog, duhovitog, oštro u m n o g tako snažan da naš su d o k a ra k te ru du h o v ito g ovim može biti zaveden. K ada se u jed n o j tak v o j izreci odličnom

08

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

sm islu p rik lju či m alo duhovitosti, onda ćemo verovatno biti zavedeni da tu celinu proglasim o za odličnu dosetku. J a bih se, štaviše, usudio da tv rd im da sve to što je u tom e zaista duhovito proističe iz čuđenja zbog ču dne k om binacije „hleb — slava” . Uzeto kao dosetka, ovo je prik aziv an je pom oću besmislice. Č udan sklop ili ap surdno atrib u ira n je samo za sebe može se p o sm atrati kao re z u lta t jednog рогеđ enja: L ihtenberg: „Eine zw eischlafrige Frau — Ein einschlafriger K irch en sch tu h l” („Žena koja spava sa dva m u škarca — U spavljujuća crkvena stolica”). Iza oba izraza stoji poređ en je sa krevetom , u oba prim era de lu je pored zapanjenosti i tehnički m om enat aluzi­ je; u prvom slu čaju d elu je aluzija na uspavljujuće dejstv o propovedi, u drugom na neiscrpnu tem u sek­ sualnih odnosa. D ok smo do sada sm atrali da jedno poređenje, kad god bi nam se činilo duhovitim , taj utisak zahva­ lju je u k lju čen ju jed n e od nam a poznatih tehnika do­ setke, dotle, pak, izgleda da nekoliko drugih prim era svedoče o tom e da i jedno p o ređenje sam o po sebi može biti duhovito. Evo L ihtenbergove karak teristike izvesnih oda: „O ne su u poeziji ono što su besm rtna dela Ja­ koba Bem ea u prozi, neka vrsta piknika, pri čemu autor daje reči a čitalac sm isao.” „K ada filozofira, onda obično p redm ete obasjava prija tn o m m esečinom , koja je u celini dopadljiva, ali se ni jed an jed in i pred m et ne vidi jasno.” Ili H ajne: „Njeno lice ličilo je na jedan Codex palim psestus, gde ispod novocrnog kaluđerskog pismo crkvenog teksta p ro viru ju uglasti stihovi starogrčkog ljubavnog p esnika.” Ili n eprekidno u p oređivanje sa jako izraženom tendencijom om alovažavanja u K upalištu Luke: „Katolički pop o bavlja svoj posao kao neki trgo­ vački pom oćnik koji je nam ešten u nekoj veletrgovi­ ni; crkva, velika firm a, čiji je šef papa, daje mu odre­ đeni posao i za taj posao dobija određenu nadnicu: on radi polako kao i svaki čovek koji ne radi za svoj

Tehnika dosetke

raču n i im a pun o kolega, te u velikom poslovnom p ro ­ m etu lako o staje n ezapažen — sam o m u k re d it firm e leži na srcu, i još više b rig a da se on održi, pošto bi pri ev en tu aln o m b a n k ro tu izgubio svoj posao. Pro­ te sta n tski pop, pak, svuda je sam svoj g o spodar i oba­ v lja v ersk e poslove za svoj raču n . On se ne bavi vele­ trgovinom kao njegov katolički kolega već trgovinom na m alo; i pošto se za n ju m o ra sam b rin u ti, to on ne srne b iti n em aran , on m ora lju d im a da h v ali svoje a rtik le v ere a a rtik le svojih k o n k u re n a ta da obezvre­ đ u je i on, kao p ra v i trgovčić, pu n esn afsk e zavisti p rem a velikim firm am a, sto ji u svojoj m aloj budi iz­ dvojen od velik e kuće u R im u, ko ja zapo šljava više hilja d a knjig o v o đ a i nosača i im a sv o je f a k to rije na sve četiri s tra n e sv e ta !” S o bzirom na ove, kao i m noge d ru g e p rim ere, ipak više ne m ožem o p o ricati d a i p o re đ e n je po sebi može b iti d u h o v ito a d a se ta j u tisa k ne bi m orao do­ voditi u vezu sa jed n o m od p o zn atih te h n ik a dosetke. Ali nam onda uo p šte n ije ja sn o čim e je o d ređen d u ­ hovit k a ra k te r u p o ređ en ja, pošto on sig u rn o n ije sa­ d ržan u p o re đ e n ju kao form i izraza m isli ili u ak tu u p o ređ iv an ja. Ne m ožem o d ru g a č ije d a u rad im o nego da p o re đ e n je sv rsta m o u v rste „ in d irektn o g p rik a zi­ va n ja ”, k o jim a se služi te h n ik a d osetke, i m i m oram o p ro b lem k oji nam se kod p o re đ e n ja pokazao u m nogo ja sn ijo j fo rm i nego kod ra n ije o b ra đ e n ih sred stav a dosetke o stav iti n erešen im . M ora, svakako, p ostojati neki p oseban razlo g koji nam p ri p o re đ e n ju o težava, i to više nego kod d ru g ih iz ra ž a jn ih form i, o d lučivanje da li je to neko p o re đ e n je d o setk a ili to nije. M eđutim , ni ova š u p ljin a u n ašem s a z n an ju ne daje n am razlo g a d a se žalim o što je o va p rv a a naliza p ro te k la bez re z u lta ta . S obzirom n a č in jen icu d a smo m orali b iti sp re m n i da raz lič itim o sobinam a dosetke prip išem o in tim n u povezanost, bilo bi neoprezno da smo očekivali da ćem o u p o tp u n o sti moći d a r a z ja ­ snim o je d n u s tra n u p ro b lem a рге nego što sm o bacili pogled na n jegove d ru g e stra n e . Mi ćem o sada, svak a ­ ko, m o ra ti da se pro b lem o m p ozabavim o i s dru g e stran e.

90

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Jesm o li sig u rn i da našem isp itiv an ju n ije izm a­ kla ni je d n a od m ogućih te h n ik a dosetke? To, svaka­ ko, ne možem o reći, ali se daljim ispitivanjem novog m a te rija la možem o u v eriti da smo upoznali najčešća i n ajv a ž n ija tehnička sred stv a rad a dosetke, u najm a­ n ju ru k u toliko koliko je p otrebno za stv a ra n je suda o p riro d i tog psihičkog procesa. T akav sud, za sada još ne postoji; s dru g e stran e, sada smo došli do jed ­ nog značajnog u p u tstv a iz kojeg p ravca treb a da oče­ kujem o d a lje raz ja šn je n je problem a. Z anim ljivi pro­ cesi sažim an ja sa stv a ra n je m zam ene, koje smo u tv r­ dili kao jezgro teh n ik e igre rečim a, uputili su nas na s tv a ra n je sna, u čijem su m ehanfem u o tkriveni isti psihički procesi. U pravo u tom pravcu, m eđutim , upu­ ću ju i te h n ik e dosetke: pom eranje, m isaone greške, besm islica, in d irek tn o prik aziv an je pomoću suprot­ nog, koji se svi zajedno ponav ljaju u tehnici rada sna. San zah v a lju je p om eranju svoj začuđujući izgled koji nas o dvraća od toga da u njem u vidim o nastavak naših bud n ih m isli; up o treb a besm islice i apsurdnosti u sn u uticala je na to da m u se porekne dostojanstvo jednog psihičkog p ro d u k ta i zavelo je autore da uslove stv a ra n ja sna vide u rasp ad an ju duhovne aktiv­ nosti, obustavi k ritik e m orala i logike. Prikazivanje pomoću suprotnosti u snu tako je uobičajeno da čak i pop u larn e knjige tum ačen ja snova, koje su potpuno pogrešne, ra č u n aju s n jim ; indirektno prikazivanje, zam ena m isli u snu nekom aluzijom , nečim malim, ne­ kom sim bolikom sličnom poređenju, upravo je to što način izražavanja sna razlik u je od načina izražava­ nja našeg m išljen ja u budnom s ta n ju .1 Jed n a tako dalekosežna p o dudarnost kao što je ona izm eđu sred­ stava rad a dosetke i sred stav a rada sna jedva da može biti slučajna. Je d a n od naših docnijih zadataka biće da opširno prikažem o tu podudarnost i da tragam o za njenom osnovom. 1 Up. moje „Traumdeutung" (Tumačenje snova), od. IV, Rad sna.

III TEN DEN CIJE DOSETKE K ada sam p ri k ra ju p re th o d n o g o d eljk a zapisivao H ajn eo v o p o re đ e n je k atoličkog sv e šten ik a s nam eštenikom je d n e v e le trg o v in e a p ro te sta n tsk o g s je d n im sam o staln im trgovčićem , osećao sam n ek u n elagodnost koja m e je o d v ra ć a la d a u p o tre b im to p o ređ enje. G o­ vorio sam sebi da će se m eđ u m o jim čitaocim a naći vero v atn o nek o lik o n jih za ko je n ije sam o re lig ija isključivo d o sto jn a po što v an ja, već i n je n o u stro jstv o i n je n p erso n al; ti bi se čitaoci sam o lju tili zbog ovog p ore đ e n ja i dospeli bi u sta n je a fe k ta ko je bi ih onda lišavalo sv akog in te re s a da ra z lik u ju da li je to po re­ đen je d u h o v ito po sebi ili se ono čini d u h o v itim sam o usled n e k ih d o d a ta k a . U d ru g ih p o ređ en ja, n a p rim e r, u onom o p rija tn o j m esečini k ojom izvesna filozofija o b a sjav a p re d m e te , n e bi m o rali da se b rin em o zbog takv o g n e g ativ n o g u tic a ja n a je d a n deo čitalaca, a što bi om etalo n aše isp itiv a n je . I n ajre lig io z n iji čovek bio bi u s ta n ju d a sebi stv o ri su d o n ašem p ro b lem u. Lako je u tv rd iti k a r a k te r do setk e za koji je ve­ zan a ra z lič ito st re a k c ije slu šalaca n a d osetku. D oset­ ka je je d n o m sam a sebi sv rh a i ne služi n ik akvoj n a­ ročitoj n am eri, a d ru g i p u t se s ta v lja u slu žb u jed n e ta k v e n a m e re ; o na je ta d a — tenden cio zn a . Sam o se do se tk a k o ja im a o d re đ e n u te n d e n c iju izlaže opasno­ sti da će naići n a osobe ko je ne žele da je sa slu šaju

92

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

D osetku bez tend en cije označio je T. Fišer kao „apstra ktn u ” dosetku; ja ću je rad ije nazvati „beza­ zlenom ". Pošto smo m alopre dosetku po m aterijalu koji n jen a teh n ik a o b rađ u je podelili u igru rečim a i m isaonu dosetku, m oram o ispitati odnos te podele p rem a ovoj novoj, uprav o izloženoj podeli. Igra reči­ m a i m isaona dosetka, s je d n e stran e, a p strak tn a i te n ­ denciozna dosetka, s d ru g e stran e, m eđutim , ne stoje ni u kakvom odnosu m eđusobnog uticaja; to su me­ đusobno potpuno nezavisne podele d uhovitih tvorevi­ na. Možda je neko stekao utisak da su bezazlene do­ setk e pretežn o igre rečim a, dok se kom plikovanija te h n ik a m isaone dosetke većinom stav lja u službu ja k ih ten d en cija; postoje, doduše, bezazlene dosetke koje se služe igrom rečim a i jednakošću po zvuku, a isto tako postoje bezazlene dosetke koje se služe svim sred stv im a m isaone dosetke. Isto tako nije teško po­ kazati da tendenciozna dosetka po svojoj tehnici ne m ora b iti n išta d rugo do igra rečim a. Tako, na pri­ m er, d osetke koje se „ ig ra ju ” ličnim im enim a često im aju u v red ljiv u , povred ljiv u tendenciju; one, razu­ m e se, sp ad aju u igre rečim a. N ajbezazlenije od svih dosetaka su opet igre rečim a, kao, na prim er, u novi­ je vrem e om iljene rim e p re tu ralice — Schiittelreim , čija se teh n ik a sastoji u višestrukoj upotrebi istog m a te rija la sa jednom sasvim naročitom m odifika­ cijom : „Und weil er Geld in Menge hatte lag stets er in der Hangematte” (I pošto je imao novaca u izobilja, ležao je stalno u visećoj mreži)

N adam o se da niko neće osporiti da se dopadlji­ vost kod te v rste inače skrom nih rim a sastoji u onom istom po čem u prepoznajem o dosetku. D obre p rim ere ap stra k tn ih ili bezazlenih misao­ n ih dosetaka obilato nalazim o m eđu Lihtenbergovim poređenjim a, od kojih smo neke već upoznali. Dodaću još nekoliko:

Tendencije dosetke

„Sie h a tte n ein O ktavband.ch.en nach G ottingen g esch ickt u n d an L e ib u n d S e e le e in en Q uartanten w ied er b eko m m e n ." („Poslali su u G e tin g en k n jiži­ cu veličine osm ine a dobili n a tra g k n jižicu koja je po telu i duši bila č e tv rtin a ”). „Da bi se ova zgrada podigla onako ka ko treba, m ora p re svega da se n a p ra vi dobar te m e lj, a tu ne zna m za bolji te m e lj no kada se na s v a k i sloj -pro odm ah nasloži jed a n sloj -k o n tra .” „Jedan rada m isao, d ru g i je k rsti, tre ć i s n jom ra đ a decu, č e tv rti je p o sećuje na sa m rti a p e ti je sa­ h ra n ju je ” (u p o ređ en je sa sje d in ja v a n je m ). „Оп ne sam o što n ije verovao u du h o ve, već ih se čak n ije n i bojao." D osetka je o vde isk lju čiv o sa d r­ žana u besm islenom p rik a z iv a n ju k o je ono što se obično sm a tra m a n je važnim s ta v lja u k o m p arativ, a ono što se sm a tra zn a č a jn im u zim a u p ozitivu. K ada bism o se o d rek li tog du h o v ito g ru h a , o nda bi ovo gla­ silo ovako: m nogo je lak še razu m o m s a v la d a ti strah pre d duh o v im a nego se u nekoj stv a rn o j p rilici su ­ p ro tsta v iti osećanju stra h a . To uo p šte više i nije d u ­ hovito, ali je začelo tačno i još p rem alo ocen jeno psi­ hološko saz n a n je i to ono isto sa z n a n je ko je je Lesing izrazio pozn atim rečim a: „N isu svi oni slobodni koji se ru g a ju svojim la n ­ cim a.” Isk o ristić u p rilik u k o ja m i se ovde p ru ž a da o tklo n im je d a n u svak o m slu č a ju m oguć nesp orazum . N aim e, „ b e z azlen a” ili „ a p stra k tn a ” , do setk a ni u kom slu č a ju n e tre b a da znači isto što i „ b e sa d rž a jn a ” do­ setka, nego sam o d a označav a s u p ro tn o st p re m a „ te n ­ d encioznim ” dosetk am a, o k o jim a će posle b iti reči. I bezazlena d o setka, tj. d o setk a bez te n d en cije, m ože kao što p o k azu je g o rn ji p rim e r, b iti veom a sad rž ajn a, dak le da isk a z u je n e što v redno. S a d rž in a je d n e do­ setke, m eđ u tim , n ezav isn a je od d o setk e i o na je sa ­ d rž in a m isli k o ja se o vde iz ražav a n a d u h o v it način p u te m posebnog u re đ e n ja . N arav n o , k ao što časovnič ari u o b ičav aju d a n a ro čito d o b a r sa tn i m ehanizam o p re m e sk u pocenom k u tijo m , tak o se i kod d osetke m ože d esiti da se n a jb o lja o s tv a re n ja d o setke u po­ tre b e kao ru h o za isk a z iv a n je n a js a d rž a jn ijih m isli.

94

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Ako, pak, kod m isaone dosetke strogo pazimo na razlik u izm eđu m isaone sadržine i duhovitog ruha, onda ćemo doći do jednog saznanja, koje će nam mo­ žda moći ra z ja sn iti m noge n esigurnosti u našem sudu o dosetki. P o kazuje se, m eđutim , što dabom e iznena­ đuje, da naše u živanje u dosetki iskazujem o posle su­ m arnog u tisk a koji na nas čine n jen a sadržina i njeno ostv aren je, i dopuštam o da nas jed an fak to r upravo zav ara u pogledu obim a drugog. Tek nam redukcija dosetke o tk riv a da smo bili u zabludi. To se, uostalom , odnosi i na ig ru rečim a. Kada čujem o form u laciju : „Die E rfah ru n g besteh t darin, dass m an e rfa h rt, w as m an n ich t w tinscht erfahren zu h a b e n ” („Iskustvo se sastoji u tom e da čovek sa­ znaje [iskusi] ono što ne bi želeo da je saznao [isku­ sio]”), — onda smo zapanjeni, v erujem o da saznajem o je d n u novu istin u i p otrebno nam je izvesno vrem e pa da u tom obliku prepoznam o o trcan u m udrost: „Na grešk am a se uči” („D urch Schaden w ird m an klug”, K. Fišer). O dlično o stv aren je dosetke: iskustvo — E r­ fah ru n g definiše se skoro sam o upotrebom reči e r­ fah re n — saznati, iskusiti — toliko nas zavarava da precen ju jem o sad ržin u rečenice. Isto to nam se deša­ va i u slu čaju L ihtenbergove dosetke o „ja n u aru ”, ko ja nam n išta više ne k azuje nego što već odavno znam o — da se novogodišnje želje tako retko ostva­ ru ju kao i d ru g e želje, i u m nogim sličnim slučaje­ vima. S up ro tn o st ovom e doživljavam o u drugim dosetkam a, u kojim a nas očigledno opčinjava tačnost i prav iln o st m isli, tako da tak v u rečenicu nazivamo sjajn o m dosetkom , dok je u stv a ri samo sam a misao sja jn a a o stv aren je dosetke često veom a slabo. U pra­ vo je u L ihtenbergovim dosetkam a misaono jezgro često daleko v re d n ije od ruha, form e dosetke, na koju onda neposredno p roširujem o sud o prvom elem entu. Tako, na p rim er, napom ena o „zublji istine” jedva da je i šaljivo upoređenje, ali je ona tako izvrsna da mi tu rečenicu rado ističem o kao naročito duhovitu. L ihtenbergove dosetke su izvanredne, pre svega, svojom m isaonom sadržinom i svojom tačnošću. Gete

Tendencije dosetke

95

(Goethe) je s p rav o m rek ao za ovog a u to ra da njego­ ve šaljiv e i d u h o v ite dosetk e u p rav o sk riv a ju p roble­ me, tačn ije: da se p rib liž a v a ju re še n ju p roblem a. Kada on, n a p rim e r, kao d o b ru dosetk u z ap isuje sledeću rečenicu: „Ег las im m e r A g a m e m n o n a n s ta tt ang en om m en, so se h r h a tte e r d en H o m er g elesen ” — „U vek bi p ro ­ čitao A g a m e m n o n m esto a n g e n o m m e n — p re tp o sta ­ vivši, toliko je čitao H o m era,” (tehnički: g lupost + sla g a n je reči po zvučnosti), da tim e n ije n išta dru g o o tk rio do ta jn u om aški u č ita n ju 1. Sličn a je dosetka čija nam se te h n ik a čin ila p riličn o m an jk av o m : „Оп se čudio da m a čke baš na to m m e s tu im aju usečene ru p e u krzn o gde im se nalaze oči." G lupost koja se ovde o b e lo d a n ju je sam o je p riv id n a ; u stv a ri, iza ove n a iv n e p rim e d b e k r ije se velik i p ro b lem telo logije o živ o tin jsk o j g rađ i; u o p šte n ije baš sam o po sebi ra zu m ljiv o d a se kap ci o tv a ra ju onde gde je rožnjača o tk riv en a, sv e d ok n a m is to rija ra z v o ja taj sklop n e razjasn i. Im aćem o, dakle, na u m u da je d n a d u h o v ita re ­ čenica o sta v lja n a nas d u h o v it utisak , p ri čem u nism o u sta n ju da razd v o jim o u deo m isao n e sad rž in e od ud ela ra d a d osetke; m ožda će se za ovo k a sn ije n aći jed ­ no još z n a č a jn ije u p o re đ e n je .

Z a n aše te o rijsk o ra z ja š n je n je su štin e d osetke biće n am bezazlene d o setk e od veće v re d n o sti nego tend en cio zn e a b esa d rž a jn e , v r e d n ije od m isaonih do­ setak a. B ezazlene, i b e sa d rž a jn e ig re rečim a, n a p ri­ m er, predočiće n am p ro b le m d o setk e u n ajč istijo j fo r­ mi, j e r ćem o kod n jih izbeći opasn o st da n as te n d e n ­ cije i z a b lu d a usled dob ro g sm isla zbune. N a takvom 1 Up. moju „Psihopatologiju svakodnevnog života” (Psychopatologie des Alltagslebens), 1904, 10 izd. 1923 (Ges. V/erke, t IV).

96

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

m a te rija lu n aše sazn an je može da postigne nov na­ p redak. Izab raću što je m ogućno bezazleniji p rim er igre rečim a: J e d n a devojka, kojoj n aja v lju ju posetu baš u tre ­ n u tk u k ada se oblači, ja d a se ovim rečim a: „Ach wie schade, g erad e w enn m an am a nziehendsten ist, darf m an sich n ich t sehen lassen” 1 („K akva šteta, upravo kada je čovek „am a n z ieh en d sten '’ — n ajprivlačniji, ne srne se po k azati”). M eđutim , pošto se u meni ja v lja su m n ja da li im am p rav a da ovu dosetku označim kao dosetku bez tendencije, to ću je zam eniti jednom drugom , v e­ om a naivnom , kojoj se m ožda ne može stav iti takav prigovor. U kući gde sam pozvan u goste poslužuje se na k ra ju obeda poslastica nazvana R oulard — rolat, čije sp ra v lja n je p re tp o sta v lja priličn u veštinu u kuvanju. ,,Zu H ause gem acht?” („Је li to domaći proizvod?”), u p ita stoga je d a n od gostiju, a dom aćin odgovori: „Ја, gewiss, ein H om e-R oulard (Home Rule)* („Da, na­ ravno, jed an dom aći ro la t”). Ovog p u ta nećem o ispitiv ati tehniku dosetke, već nam erav am o da našu pažn ju posvetim o jednom d ru ­ gom, zapravo najv ažn ijem m om entu. Ova im provizov ana d osetka — toga se dobro sećam — priredila je p risu tn im a zadovoljstvo i zasm ejala nas. U ovom, kao i u nebro jen im d ru g im slučajevim a, osećanje uživanja u slušalaca n ije moglo da potiče od tendencije a ni od m isaone sadržine dosetke; ne o staje nam ništa drugo no da to osećanje uživanja dovedem o u vezu sa tehni­ kom dosetke. Tehnička sred stv a dosetke, koja smo m alopre opisali, — sažim anje, pom eranje, indirektno 1 R. Kleinpaul, Die Ratsel der Sprache (Zagonetka jezi­ ka), 1890. • Home Rule = engl. samouprava. Program irskog na­ cionalnog pokreta koji je krajem prošlog veka težio parla­ mentarnim putem da ostvari samoupravu Irske. Ugovorom iz 1921. godine Irci su dobili Home Rule, slobodnu državu kao britanski dominion (Nap. prev.).

Tendencije dosetke

97

prik a z iv a n je itd. — u sta n ju su, d akle, d a u slušaoca izazovu osećan je u živ an ja, iako jo š n e m ožem o d a sa­ gledam o kako o na to postižu. Tako n a lak način dola­ zim o do d ru g e d e fin ic ije u o b ja šn je n ju d osetke; p rv a je glasila da je k a ra k te r do setk e vezan za fo rm u iz­ raza. P rise tim o se sam o d a n am d ru g a d e fin icija za­ prav o n ije re k la n išta novo. O na sam o izo lu je ono što je već bilo sa d ržan o u našem ra n ije stečenom isku­ stv u . Sećam o se da je u slu čajev im a k ad a nam je uspevalo da re d u k u je m o dosetku, tj. d a z a d ržavajući pažljivo sm isao zam enim o n ečim d ru g im n je n izraz, bio u k in u t ne sam o n je n k a ra k te r već i e fe k a t sm eha, d a k le i sam o u ž iv a n je u dosetki. Mi sad a ne m ožem o poći d a lje a d a p re th o d n o ne prečistim o s tv a ri sa našim filozofskim a u to rim a. Filozofi koji d o setk u s v rs ta v a ju u kom ično i o sam om kom ičnom ra sp ra v lja ju u e stetici estetsko p re d s ta v lja n je k a ra k te rišu uslovom da p ri tom e od p re d m e ta ne želim o ništa, da n am p re d m e ti nisu po­ tre b n i ra d i z a d o vo ljen ja je d n e od n aših v elik ih život­ nih po treb a, već da tre b a da se zadovoljim o n jihovim po sm a tra n je m i u ž iv an jem u p red stav i. „То uživanje, ta v rs ta p r e d s ta v lja n ja čisto je e stetsk a, ona počiva sam o u sebi, ona svoju s v rh u im a sam o u sebi i ne isp u n ja v a n ik a k v e d ru g e životne s v rh e .” (K. Fišer, str. 68). T eško d a ćem o doći u k o n tra d ik c iju sa tim Fišerovim rečim a, m ožda ćem o njeg o v u m isao sam o p re neti u n aš n ačin iz ra ž a v a n ja kad ističem o da se du h o ­ vito stv a ra n je ip ak ne m ože n a zv ati činom bez sv rh e i cilja, pošto je ono sebi n eosporno postav ilo cilj da u slušaoca izazove u ž iv an je. S u m n ja m da sm o u s ta n ju da se bilo čega p o d u h v atim o , a d a p ri tom e ne dolazi u ob zir n ek a n a m e ra . K ad a nam naš dušev n i a p a ra t baš n ije p o tre b a n za is p u n je n je nekog od naših neop­ hodnih z ad o v o ljen ja, on d a ga p u šta m o da sam dela za uživ an je, mi težim o d a iz n jegovog ra d a izvučem o uživ an je. Cini m i se da je to o pšti u slov k ojem podleže celok u p n o e ste tsk o p re d s ta v lja n je , ali se suviše m alo ra z u m e m u e s te tik u d a b ih tu d e fin ic iju mogao da izvedem ; m eđ u tim , o d osetki, n a osnovu ona dva

98

Dosetka i njen odnos ^тета nesvesnom

m alopre stečena saznanja, mogu da tv rd im da pred­ sta v lja ra d n ju koja teži da iz duševnih procesa — in­ te le k tu a ln ih ili d ru g ih — ostv ari uživanje. Sigurno postoje još i d ru g e ra d n je koje teže za tim istim ci­ ljem . Možda se one ra z lik u ju po p odručju duševnog ra d a iz kojeg hoće da crp e uživanje, m ožda po m eto­ di kojom se p ri tom e služe. O tom e tre n u tn o ne mo­ žem o odlučiti, ali čvrsto ostajem o pri tom e da su teh­ nika dosetke i ten d en cija za uštedom koja delimično njom e v lada dovedeni u vezu radi stv a ra n ja uživanja. P re nego što se poduhvatim o da rešim o zagonet­ ku kako tehnička sred stv a dosetke mogu u slušaoca da izazovu uživanje, podsetim o se da smo radi pojed­ no sta v lje n ja i veće jasnoće tendenciozne dosetke pot­ puno potisli na stra n u . Mi, dakako, m oram o pokušati da razjasnim o šta su ten d en cije dosetke i na koji im način one služe. P re svega, jed n o zapažanje nas opom inje da ten ­ dencioznu dosetku u našem tra g a n ju za poreklom uživ an ja u dosetki ne ostavim o po stran i. Osećanje uživ an ja koje izaziva bezazlena dosetka većinom je sam o o srednje; ja sn a dopadljivost, lak sm ešak, to je većinom sve što je u sta n ju da postigne u slušaoca, a od toga e fek ta tre b a m ožda jed an deo otpisati na ra ­ čun n je n e m isaone sadržine, kao što smo to prim etili kod o d govarajućih prim era. D osetka bez tendencije skoro nikada ne postiže one iznenadne prolom e smeha, koji tendencioznu dosetku čine tako neodoljivom. Pošto te h n ik a u obe v rste dosetke može biti ista, to se u nam a može prob u d iti su m n ja da tendenciozna do­ setka, z a h v alju ju ći svojoj tendenciji, raspolaže izvo­ rim a uživ an ja do kojih bezazlena dosetka nem a p ri­ stupa. T endencije dosetke sada se m ogu lako pregledati. Tam o gde dosetka n ije sv rh a sam a sebi, gde je ona bezazlena, tam o ona stu p a u službu sam o dve tenden­ cije koje dop u štaju sje d in jen je pod jedno gledište; ona je ili ag resivna dosetka (koja služi agresiji, sati­ ri, odbrani) ili je opscena dosetka (koja služi razobličenju). M oram o odm ah napom enuti da tehničko svoj­

Tendencije dosetke

99

stvo d o setke — da li ig ra rečim a ili m isaona dosetka — nem a n ik ak v e veze sa tim dvem a ten d en cijam a. Sad je p o treb n o da se o p širn ije izloži na koji n a ­ čin d o setka služi tim te n d en cijam a. J a bih to isp iti­ v an je počeo sa dosetkom razgolićenja, tj. sa dosetkom koja razgolićuje, a ne sa agresivnom dosetkom . O va je, doduše, d aleko re d e bila u d o sto jen a analize, kao da se ovde izvesna o d bojnost p re n e la sa sad ržin e na pred m et; sam o, nećem o dozvoliti da nas to zbuni, pošto ćem o u skoro naići na je d a n g ra n ič n i slučaj do­ setke, koji obećava da će nam ra z ja s n iti više ne ja sn ih tačaka. Z n a se šta se po d razu m ev a pod „ sk ared n o šću ” („Z ote”): n am e rn o istic a n je sek su a ln ih č in jen ica i od­ nosa u govoru. M eđutim , ova d e fin ic ija n ije m nogo ub e d ljiv ija od d ru g ih d efin icija. P r e d a v a n je o a n ato ­ m iji se k su a ln ih o rg an a ili fiziologiji sn o šaja ne m ora, uprk o s toj defin iciji, da im a bilo k a k v u d o d irn u tačku sa skared n o šću . Uz to je jo š p o tre b n o da se sk a red n i izraz u p u ti jed n o j o d ređenoj osobi k o ja čoveka sek su ­ alno n a d ra ž u je i k o ja je, saslu šav ši sk ared n o st, saz n a­ la za u z b u đ e n je g o v o rn ik a i tim e sam a tre b a da b ude sek su aln o n a d ražen a. U m esto da b u d e u zb u đ ena, ona m ože da b u d e p o stiđ en a ili zb u n je n a , što sam o p re d ­ s ta v lja je d n u re a k c iju p ro tiv n jen o g u z b u đ e n ja i tim zaobilaznim p u te m p riz n a n je tog u z b u đ en ja. S k are đ na reč je, dakle, p rv o b itn o u p u ćen a ženi i m ože se izjed n ačiti sa p o k u ša je m zav o đ en ja. K ad a se, m e đ u ­ tim , je d a n m u šk a ra c u m uškom d ru š tv u za b a v lja p r i­ čan jem i slu ša n je m sk a re d n ih izraza, on d a je p ri tom e p risu tn a p rv o b itn a situ a c ija , k o ja u sled socijalnih p re p re k a ne m ože b iti o stv a re n a . K o se sm eje sk a red n o sti k o ju je čuo, ta j se sm e je kao gled alac p rizo­ ra je d n e sek su a ln e ag resije. S ek su aln o koje čini s a d rž in u sk a re d n o sti o b u h v a­ ta više nego ono posebno u oba pola; ono p o vrh toga ob u h v a ta još i ono za o ba pola zajed n ičk o na koje se proteže stid , d a k le e k sk re m e n ta ln o u ćelom njegovom opsegu. To je, m eđ u tim , opseg koji sek su aln o im a u dečjem u z ra stu , g d e za tu p re d sta v u tak o reći postoji je d a n odvodni k an a l u k o jem se sek su aln o i e k sk re -

100

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

m en taln o je d v a ili uopšte ne o d v ajaju .1 Svuda u m i­ saonom p o d ru čju psihologije neuroza seksualno u k lju č u je još i ek skrem entalno, k ad se ono tum ači u starom , in fan tiln o m sm islu. S k ared n o st je kao neko razgolićavanje seksualno d ife re n tn e ličnosti, kojoj je ona upućena. Izgovara­ njem opscenih reči, ona n a p a d n u tu osobu prisiljava da sebi p re d stav i odgovarajući deo tela ili rad n je i po­ k a zu je joj da n apadač sam tako nešto im a pred oči­ m a. Ne m ože biti su m n je da je uživanje u razgolićavan ju seksualnog izvorni m otiv 'skarednosti. R a z jašn jen je može im ati sam o koristi ako se ovde vratim o n a tra g sve do osnova. Sklonost da polnu po­ sebnost gledam o razgolićenu jed n a je od izvornih k om ponenata našeg libida. Ona sam a je, možda, već je d n a zam ena, ona izvire iz uživanja u dodirivanju seksualnog koje se može sm a tra ti p rim arnim . I ovde je, kao što je često slučaj, gled an je odm enilo pipanje, d odir.2 Libido gled an ja ili dodira je kod svakog poje­ dinca p risu ta n na dva načina, aktivan i pasivan, m u­ ški i ženski, i izg rađ u je se u zavisnosti od prevage polnog k a ra k te ra pretežno u jednom ili drugom prav­ cu. Kod m ale dece lako se može zapaziti sklonost ka sam orazgolićenju. O nde gde jezgro te sklonosti ne d oživljava sudb in u da bude p rekriveno i ugušeno, tam o se ono razvija u ekshibicionistički nagon koji je u odraslih m u šk araca poznat kao p erverzija. Kod žene je p asivna sklonost ka ekshibiciji skoro redovno pre k riv e n a veličanstvenom reaktivnom sposobnošću seksualne stid ljivosti, ali tako da joj u odevanju ipak ostanu otvorena v ralan ca za ispade. D ovoljno je samo napom enuti koliko je rastegljivo i po konvenciji i okolnostim a v arijab iln o m erilo ekshibicije koje ženi od ređ u je šta je dopušteno. 1 Vidi moje „Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie” (Tri rasprave o seksualnoj teoriji), 1905 (Ges. Werke, V). * Molov (Moli) kontrektacioni nagon (Untersuchungen iiber die Libido scxualis, 1898).

Tendencije dosetke

101

Kod m u šk arca o staje veliki ste p e n te te ž n je kao deo libida i služi u vodu u polni čin. A ko se ta tež n ja pokazuje p ri prv o m p rib liž a v a n ju ženi, onda se ona iz d va razloga m o ra poslužiti govorom . P rv o , d a bi se ženi pokazala i, drugo, je r izaziv an je p re d sta v e putem govora m ože kod sam e žene d a izazove isto v etno uz­ b uđ e n je i da kod n je p ro b u d i sk lo n o st k a pasivnoj ekshibiciji. T aj govor koji želi da p rid o b ije, osvoji, još nije sk ared n o st, ali prelazi u sk ared n o st. N aim e, tam o gde se sp re m n o st žene brzo p okazuje, tu je opsceni govor k ra ta k , on će u brzo u stu p iti m esto seksualnoj ra d n ji. D ru k č ije je k a d a se n e m ože ra č u n a ti s brzom sprem n o šću žene, nego um esto to g a kod n je nastu p e o db ram b en e re a k c ije . T ad a govor k o ji sek su alno uz­ b u đ u je p o sta je kao sk a re d n o st sam om sebi cilj; pošto je se k su aln a ag re sija u svom n a p re d o v a n ju do sam og ak ta zadržan a, to se ona z a d ržav a n a iz aziv an ju uzb u ­ đ e n ja i izvlači u živ a n je iz znak o v a u z b u đ e n ja kod žene. A g resija p ri to m e začelo m e n ja i svoj k a ra k te r u istom sm islu kao i svako libidinozno u z b u đ e n je ko­ je m se s u p ro ts ta v lja n ek a p re p re k a ; o na p o sta je d i­ re k tn o n e p rija te ljsk a , surova, ona, d akle, p ro tiv te pre p re k e poziva u pom oć sad ističk u k o m p o n en tu polnog nagona. N e p o p u stljiv o st žene je, d akle, sledeći uslov za stv a ra n je sk a re d n o sti; sv akako, sam o ta k v a nepo* pu stljiv o st k o ja izgleda sam o kao o d la g a n je i ne osta v lja u tisak da će d a lji tru d b iti b ezizgledan. Ide­ alan slu čaj tak v o g o tp o ra kod žene n a s ta je pri isto­ vrem en o m p risu stv u nekog d ru g o g m u šk arca, nekog trećeg lica, je r je ta d a brzo p o p u šta n je žen e m anje-vi.še isključeno. Ovo treće lice p o staje u skoro od n a j­ većeg z n ačaja za ra z v ita k sk a re d n o sti: no, p re svega ne srne se p re n e b re g n u ti p risu stv o žene. K od seoskog stan o v n ištv a ili u k afan i kod m alog čoveka m ože se zapaziti da tek p rib liž a v a n je k eln e ric e ili g o stioničarke p o b u đ u je p o jav u sk are d n o sti; n a višem so cijalnom slep en u im am o su p ro tn u p ojavu, tu p risu stv o nekog ženskog bića o su je ć u je p o jav u sk a re d n o sti; m uškarci zad rž a v a ju sebi ovu v rstu zabave, k o ja p rvobitno p re tp o sta v lja p risu stv o stid ljiv e žene, za tre n u ta k k a­

102

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

da su sam i „izm eđu sebe”. Tako postepeno gledalac, sada slušalac, postaje n am esto žene ona instanca kojoj je n a m en jen a sk ared n o st i ova se takvom prom enom već približav a k a ra k te ru dosetke. N ašu pažn ju od ovog tre n u tk a m ogu privući dva m om enta: uloga trećeg lica, slušaoca, i sadržajni uslovi sam e skarednosti. T endenciozna dosetka uopšte zahteva tri lica; njoj je pored onog lica koje p ravi dosetku potrebno i d rugo lice koje postaje objek at n e trp eljiv e ili seksu­ aln e agresije, a i treće lice kod kojeg se ostv aruje nu­ m era dosetke — da izazove uživanje. D ublje obrazlo­ žen je za te odnose potražićem o kasnije, za sada ćemo se držati činjenice koja se tako obelodanjuje što se dosetki ne sm eje onaj ko ju je napravio, dakle u njoj ne uživa n jen au to r, već pasivni slušalac. U tom istom odnosu n alaze se tri lica skarednosti. Taj proces bi se mogao ovako opisati: čim žena osujećuje zadovoljenje, libidinozni im puls p rvog lica razvija n ep rijateljsku te n d en ciju p ro tiv tog drugog lica i poziva prvobitno suvišno tre ć e lice koje m u je sm etalo da m u bude sa­ veznik. S kared n im govorom prvog lica razgolićuje se žena pred tim trećim licem, koje se sada kao slušalac — lakim zadovoljenjem svog libida — podmićuje. Z načajno je da je tak v a u p otreba skarednosti veom a om iljen a u običnom narodu i da ona nikada ne n edostaje u veselom raspoloženju. V redno je pa­ žnje, pak, i to da se pri takvom kom plikovanom po­ stupku, koji u sebi nosi toliko mnogo oznaka tenden­ ciozne dosetke, sam oj skarednosti ne p ostavlja nije­ dan od form alnih zahteva koji k arak terišu dosetku. N eskrivena obnaženost p rire đ u je prvom licu zado­ voljstvo a treće lice nagoni na smeh. Tek se u fin ije obrazovanog dru štv a tome p ridru­ žuje i form alni uslov dosetke. Tu skarednost postaje duho v ita i ona se trp i sam o ako je duhovita. Od teh­ ničkih sredstava ona n ajviše upotreb ljav a aluziju, tj. zam en jiv an je nečim m alim , nečim što se nalazi u da­ lekoj vezi a što slušalac u svojoj predstavi rekonstruiše u punu i d irek tn u opscenost. Ukoliko je nesklad izm eđu onoga što je u skarednosti dato direktno i

Tendencije dosetke

103

onoga što ona u slušaocu nužno podstiče veći, utoliko će d osetka biti fin ija, uto lik o će p re im ati p ristu p a i u dobro dru štv o . Pored g ru b e i fine aluzije, d uhovitoj skared n o sti sto je na ra sp o lag an ju , kao što se to na p rim e rim a m ože lako pokazati, sv a o stala sred stv a igre rečim a i m isaone dosetke. Ovde, n ajzad, p o staje jasn o šta do setk a o stv a ru ­ je u službi svoje ten d en cije. O na om ogućava zadovo­ lje n je izvesnog n agona (pohotljivog i agresivnog) pro ­ tiv je d n e p re p re k e ko ja jo j stoji na p u tu , o na zaobi­ lazi tu p re p re k u i tim e o stv a ru je u živ a n je iz jednog izvora u ž iv an ja koji je usled p re p re k e postao n e p ri­ stup ačan . Ta p re p re k a koja sto ji na p u tu n ije zapravo ništa d ru g o do u sk lad u sa višim step en o m obrazova­ nja i d ru štv a p o jačan a nesposobnost žene da podnese n esk riv en o seksualno. 2 e n a ko ja je u p rolaznoj s itu a ­ ciji zam išljen a kao p risu tn a sm a tra se i n a d a lje p ri­ sutn o m ili n je n u tic a j na m u šk arce i u n jen o m odsu­ stvu i n a d a lje d e lu je zastra šu ju ć e . M ože se zapaziti kako m u šk arce viših staleža d ru štv o d ev o jak a iz ni­ skih slo jev a odm ah podstiče da d u h o v itu sk a red n o st v ra te na nivo p rim itiv n e sk a red n o sti. Snagu k oja ženi, a u m an jo j m eri i m uškarcu, otežava u ž iv an je u otv o ren o j opsceni ili je o nem ogu­ ćava nazivam o „ p o tisk iv a n je ” i u njoj prepo znajem o isti psihički proces koji u ozb iljn im slu čajev im a bo­ lesti iz sv esti o d s tra n ju je č itav e k om plekse d u ševnih p o k re ta zajed n o sa njih o v im izdancim a, i koji je u tv r ­ đen kao je d a n od g lav n ih uzro čn ih fak to ra n a stan k a tako zv an ih p sihoneuroza. Mi k u ltu ri i višem obrazo­ v a n ju p rip isu je m o veliki u tic a j na o b razo v an je po ti­ sk iv a n ja i sm a tra m o da pod tim u slovim a dolazi do pro m en e p sihičke organ izacije, k oju čovek m ože da donese sa sobom kao n asleđ en u sklonost, p re m a kojoj se inače p rija tn o osećan je sada p o ja v lju je kao nešto n e p rih v a tljiv o i o d b ija svim p sihičkim sn agam a. R a­ dom p o tisk iv a n ja od stra n e k u ltu re gube se p rim a r­ ne m ogućnosti u ž iv an ja ko je sad a c e n zu ra u nam a od­ bacuje. Covekovoj psihi, m eđ u tim , teško pada svako od ric a n je i ta k o on d a n alazim o da ten d en cio zna do­ setk a p re d s ta v lja sre d stv o ko jim se p re k id a o drica­

104

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

nje i ponovo stiče ono izgubljeno. K ada se smejemo nekoj finoj opscenoj dosetki, onda se sm ejem o onom istom što se ljak a navodi n a sm eh kada čuje neku pro stu i g ru b u skared n o st; uživ an je u oba slučaja po­ tiče iz istog izvora; mi, m eđutim , ne bism o bili u sta­ n ju da se nasm ejem o nekoj gruboj skarednosti, mi bism o se stid eli ili bi nam se činilo o d vratnim ; mi možemo tek onda da se sm ejem o k ada nam je do­ setk a posudila svoju pomoć. Cini nam se, dakle, da se p o tv rđ u je ono što smo na p očetku p retp o stav ljali: da tendenciozna dosetka raspolaže d ru g im izvorim a u živanja nego što je to slučaj u bezazlene dosetke, u koje je svako uživanje nekako vezano za teh n ik u . Možemo ponovo da nagla­ simo da u tendencioznoj dosetki nism o u sta n ju da na osnovu našeg osećanja razlikujem o koji deo uži­ v a n ja potiče iz izvora te h n ik e a koji iz izvora tenden­ cije. Strogo uzevši, mi, dakle, ne znam o čem u se sme­ jem o. Kod svih opscenih dosetaka podležem o bleštavoj zabludi o „ k v alitetu " dosetke, ukoliko on zavisi od form aln ih uslova; te h n ik a tih dosetaka često je ve­ om a jadna, dok im je efe k a t sm eha ogroman.

Sada ćem o isp ita ti da li je uloga dosetke u službi agresiv n e ten d en cije ista. O vde odm ah nailazim o na iste uslove. A gresivni im pulsi pro tiv ljudi sa kojim a živimo podležu od na­ šeg individualnog detin jstv a, kao i od dečjeg doba lju d sk e k u ltu re, istim ograničenjim a, istom neprekid­ nom p otiskivanju kao i naše seksualne težnje. Mi još nism o stigli tako daleko da bismo bili u stan ju da vo­ lim o naše nep rijatelje, ili da im posle prim ljenog ša­ m ara po desnom obrazu pružim o i levi; i svi m oralni propisi o g raničavanja ak tiv n e m ržnje još i danas nose u sebi veoma jasn a obeležja koja pokazuju da su ona prvobitno važila sam o za m alu zajednicu saplemenika. Čim možemo da se osećamo kao pripadnici jednog naroda, mi onda sebi dozvoljavam o da u odnosu na neki drugi, stran i narod prenebregnem o većinu tih

Tendencije Vosetke

105

ogran ičen ja. A li sm o u n u ta r n ašeg sopstvenog kru g a ipak učin ili n a p re d a k u sa v la d a v a n ju ag re siv n ih d u ­ ševnih p o k re ta ; kako L ih te n b e rg d ra stič n o kaže: Tam o gde se sad a kaže: Izvinite, tam o je čovek ra n ije dobijao p rek o u šiju . N asilnu agresiv n o st, k o ja je zakonom zab ra n je n a , odm enila je in v e k tiv a rečim a, i b olje po­ zn av an je p re p le te n o sti lju d sk ih o sećanja sv e više nas svojom doslednom devizom „Tout co m p ren d re c’est to u t pard o n n er” — „S ve ra z u m e ti znači sve p ra š ta ti” — lišava sposobnosti da se na b ližn jeg a koji nam je stao n a p u t lju tim o . Jo š kao deca o b d aren i snažnim sklonostim a ka ag resiji, do cn ije nas v iša ličn a k u ltu ra uči da je nedo stojn o u p o tre b lja v a ti p o g rd n e reči, pa se čak i tam o g de je b o rb a po sebi dozv o ljen a u va n redn o j m eri povećao bro j s tv a ri k oje ne sm e ju biti u p o tre b ije n e kao sre d stv a borbe. O tk ad a sm o m orali da se odrek n em o iz ra ž a v a n ja n e p rija te ljsk o g stava pu te m ak c ije — u čem u n as sp re č a v a b estra sn o treće lice, u čijem je in te re su o d rž a v a n je ličn e bezbednosti, — izg rad ili sm o sasvim slično kao kod seksu a ln e ag re sije je d n u novu te h n ik u pog rd e k o ja ide za tim da p rid o b ije to tre ć e lice p ro tiv našeg n e p rija te lja . Tim e što n e p rija te lja činim o m alim , podlim , niskim , kom ičnim , m i sebi zaobilaznim p u te m o stv a ru jem o za­ dovoljstvo p obede nad n jim , a što n a m tre ć e lice koje n ije uložilo n ik a k a v tru d posved o ču je sv o jim sm ehom . Sad a m ožem o da pređ em o na ulogu do setke u n e­ p rija te ljsk o j ag resiji. D osetka će n a m d o p u stiti da kod n e p rija te lja isk o ristim o ono sm ešno, k o je zbog p re ­ p rek a ko je se tom e p ro tiv e nism o sm eli da iskažem o glasno, ili ne n a m ern o ; o na će, d akle, o pet zaobići ograničenja i o tv o riti izvo re u živ a n ja k o ji su bili po­ stali n ep ristu p a čn i. O na će, n a d a lje , sv o jim o stv a re ­ njem u ž iv a n ja p rid o b iti slušaoca d a bez stro ž ije ргоvere s ta n e na n ašu stra n u , kao što sm o m i u dru g im prilik a m a p oneseni b ezazlenom d osetkom p re c e n jiv ali sad ržin u d u h o v ito izražen e rečenice. „D ie L a ch e r auf seine S eite z ie h e n ” — p riv u ć i sm ejače n a sv o ju s tra ­ nu, veli sasv im ta č n im izrazom n aš jezik. Posm otrim o, na p rim e r, d o setk e g ospodina N.. rase ja n e po p re th o d n o m o d eljk u . S v e su to pogrde.

106

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Izgleda kao da bi gospodin N. hteo glasno da viče: Ali m in ista r poljo p riv red e je sam o jedan vo! Osta­ v ite m e n a m iru s tim ***; pa taj se naduvao od suje­ te! N isam čitao d osadnije stv a ri od napisa tog istoričara o N apoleonu u A ustriji! Ali, visok položaj na kojem se nalazi onem ogućava ga da te svoje sudove iskaže u toj form i. Oni stoga u zim aju u pomoć do­ setku, koja im obezbeduje p rijem kod slušaoca, što u neduhovitoj form i ne bi sigurno postigli uprkos n ji­ hove ev e n tu a ln e istinitosti. J e d n a od tih dosetaka je naročito poučna, ona o „riđem g lu p ak u ” (ro ter Fadian); ona je m ožda i n a ju p ečatljiv ija. Sta nas kod n je nagoni na sm eh i potpuno skreće naše interesovan je sa p ita n ja da li je jadnom piscu učinjena ne­ pra v d a ili ne? Sig u rn o duho v ita form a, duhovitost dak le; ali čem u se pri tom e sm ejem o? Nema sum nje sam oj ličnosti koja nam se p re d stav lja kao „ro ter Fad ia n ” (riđi glupak) i n aročito tom e što je ridokosa. O brazovan čovek se odvikao da ism ejava telesne mane, a i to što je neko riđokos više nije telesna m ana koja bi zasluživala da joj se sm ejem o. Ali zato je ona, dakako, sm ešna đacim a i običnom narodu, pa i za k u ltu rn i stu p an j izvesnih kom unalnih i p a rlam entar­ nih pred stav n ik a. I sada je ta dosetka gospodina N. om ogućila, i to n a veom a vešt i znalački način, da se mi, odrasli i osećajni ljudi, riđoj kosi istoričara X. sm ejem o kađ školarci. To, sigurno, nije bila nam era gospodina N.; no, veoma je neizvesno da li neko ko svojoj d uhovitosti p u šta na volju m ora da poznaje njen u prav u n am eru. Dok je u ovim slučajevim a prep rek a koja se isprečila agresiji, koja se zaobilazi pomoću dosetke, bila u n u tra šn je p riro d e — estetski o tpor protiv pogrde — dotle ona u dru g im slučajevim a može biti čisto spolja šn je prirode. Kao, na prim er, u slučaju kada viso­ čanstvo pita stranca, kod kojeg mu je palo u oči da tako jak o liči na njega: da li je njegova m ajka nekada bila u rezidenciji, a sprem an odgovor glasi: Ne, ali je moj otac bio u rezidenciji. U pitani bi sigurno želeo da raspali drzn ik a koji se usudio da takvom aluzijom povredi uspom enu na voljenu m ajku; ali taj bezobra­

Tendencije dosetke

107

znik je knez koji se n e sm e u d a riti, čak ni u vrediti, ukoliko čovek n e želi d a tu svoju o svetu p la ti svojom egzistencijom . To bi, dakle, značilo da u v re d u tre b a ćutk e p ro g u ta ti, ali na sreću do setk a po k azuje p u t kojim se ona bez o p asnosti m ože o sv etiti: pom oću te h ­ ničkog sre d stv a sje d in ja v a n ja p rih v a ta se alu zija i onda se ona okreće p ro tiv nap ad ača. U tisak d uhovitog je ovde tak o ja k o o d ređ en te n d en cijo m da sm o skoro skloni da zaboravim o da je i p ita n je sam og napadača na osnovu a lu zije duho v ito . S p o ljn e okolnosti tak o često o su je ć u ju v re đ a n je ili iz g o v aran je u v re d ljiv o g odgovora da se ten d en c i­ ozna do setk a u p o tre b lja v a sa posebnom sim p a tijo m da bi se om ogućila a g re sija ili k ritik a u odnosu n a one koji se n alaze n a v išim položajim a i p olažu p ra v a na au to rite t. D osetka ta d a p re d s ta v lja p o b u n u p rotiv takv o g a u to rite ta , o slobođenje od n jegovog p ritisk a. U tom m o m en tu se i sasto ji d raž k a rik a tu re , kojoj se čak i ta d a sm ejem o k ad a je slabo u spela, sam o zato što jo j p rip isu jem o u zaslugu d a p r e d s ta v lja pobunu pro tiv a u to rite ta . A ko im am o u v id u d a je ten d en cio zn a dosetka u tolikoj m eri p odesna za n a p a d e na ono što je veliko, dosto ja n stv e n o i m oćno, k oje je u n u tra šn jim p re p re ­ kam a ili sp o ljn im o kolnostim a zaštićeno p ro tiv d ire k t­ nog om alo v ažav an ja, on d a sm o p risilje n i n a posebno tu m a č e n je je d n e g ru p e d o se ta k a k oje se, kak o izgleda, bave sa m a n je v re d n im i nem o ćn im osobam a. M islim na p rič e o provo d ad žiji, od k o jih sm o n ek e u poznali pri an alizi ra z n o v rsn ih te h n ik a m isaone d osetke. U pojed in im tim dosetk am a, k ao u p rim e rim a : „O na je i glu v a ” i „Т а ko će tim lju d im a nešto p o zajm iti!”, po­ sred n ik je ism ejan kao n eo p rezan i n e p ro m išljen čo­ vek, koji p o sta je sm ešan zato što m u se istin a tako reći au to m a tsk i izm akla. Ali slaže li se ono što smo, s je d n e s tra n e , sazn ali o su štin i ten d en cio zn e dosetke i to što n a m se, s d ru g e s tra n e , toliko dopalo n a tim pričam a, sa jad n o šću ličnosti ko jim a se dosetka, iz­ gleda, sm eje? J e s u li to p ro tiv n ici d o sto jn i dosetke? Ne dešav a li se, štav iše, to da se d o setk a sam o zak la­ n ja iza p o sre d n ik a da bi pogodila n ešto m nogo v ažni­

108

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

je, da ona, kako kaže poslovica, u d ara po džaku, dok m isli na m agarca? Ovo sh v a ta n je se stv arn o ne može odbaciti. G o rn je tu m ačen je p riča o provodadžijam a dozvo­ lja v a d a produžim o posao. Istin a je da ovim pričam a ne m oram p om nije da se pozabavim , da mogu da se zadovoljim tim e da u ovim p ričam a vidim „šale” i d a im osporim k a ra k te r dosetke. Postoji, dakle, takođe i je d n a su b je k tiv n a uslovljenost dosetke; m i smo je sada zapazili i d ocnije ćemo je m orati ispitati. Ona pokazuje da je sam o ono d osetka što ja sm atram da je dosetka. Ono što je za m ene dosetka, to za drugoga m ože b iti sam o je d n a kom ična priča. M eđutim , pobudi li d osetka tu su m n ju , onda to može doći samo otuda što ona im a je d n u v id ljiv u stran u , jed n u — u našim slu čajev im a kom ičnu — fasadu, kojom će se pogled jednoga zasititi, dok će neki d ru g i pokušati da pogle­ da iza nje. Može se i po jav iti su m n ja da je fasada nam en jen a da zaseni ispitivački pogled, da tak v e priče, dakle, tre b a n ešto da sak riju . U svakom slučaju, ako su naše provodadžijske priče dosetke, onda su utoliko bolje dosetke što su, zah v alju ju ći svojoj fasadi, u sta n ju da sa kriju ne sam o ono što im a da kažu, nego i da k azuju nešto — što je zabranjeno. N astavak analize, pak, koja otk riv a to skriveno i rask rin k a v a te priče sa komičnom fasadom kao ten­ denciozne dosetke, bio bi sledeći: Svako ko dopusti da m u tako u jednom nesm otrenom tre n u tk u izmakne istin a zapravo je srećan što se oslobađa prilvorstva. To je jed n o tačno i dalekosežno psihološko saznanje. Bez tak v e u n u tra šn je saglasnosti neće niko dopustiti da ga n advlada au tom atizam koji ovde iznosi istinu na videlo.1 Time*se, m eđutim , sm ešna ličnost provodadžije m en ja u sim patičnu osobu dostojnu sažalje­ nja. K ako m ora biti blažen čovek kad može najzad da odbaci te re t p retv aran ja, kada odm ah iskorišćava 1 To jc isti mehanizam koji vlada omaškama u govoru i drugim fenomenima samoizdaje. Vidi: ..Psihopatologija sva­ kodnevnog života”.

Tendencije dosetke

109

p rv u p rilik u da glasno kaže p re o sta li deo istine! Čim p rim e ć u je da je s tv a r izg u b ljen a, d a se n e v esta m la­ đom čoveku ne dopada, on će rad o odati da ona posedu je jo š je d n u sk riv e n u m an u k o ju ovaj n ije zapazio, ili će isk o ristiti p rilik u da n av ed e a rg u m e n t koji je značajan kao d e ta lj, k ako bi na ta j n ačin iskazao svoj p re z ir p re m a lju d im a za ko je rad i: T a m olim vas, ko će ovim lju d im a nešto pozajm iti! C elokupni e lem enat sm ešnoga p ad a sada n a u priči sam o d o ta k n u te ro d i­ telje, koji ovako v a ra n je sm a tra ju d ozvoljenom stv a ­ ri, sam o da bi u d ali sv o ju ć erk u , zatim n a ja d n o st devojaka, k oje d o p u šta ju da b u d u u d a te pod takvim okolnostim a, te n a n e d o sto jn o st b ra k o v a koji se sk la ­ p a ju pod ta k v im u slovim a. P o sre d n ik je p ra v i čovek koji srne da iskaže ta k v u k ritik u , j e r on n a jv iše po­ zn a je ta k v e zloupotrebe, ali ne srne glasno da ih ob­ znan i j e r je siro m ah k oji u p ra v o živi od toga što tim z lo u p o treb am a ko risti. U sličnom k o n flik tu , m eđutim , n alazi se i n a ro d n i d uh, k oji je stv o rio ovu i slične priče; je r on zna da ta k v o p rik a z iv a n je z b iv an ja pri za k lju č e n ju b ra k o v a ide n a u š trb sv eto sti sk lopljenih brakova. S etim o se i z a p ažan ja p ri isp itiv a n ju te h n ik e do­ setk e — da besm islica u dosetki često za m e n ju je po­ ru g u i k ritik u u m islim a k o ja sto ji iza d osetke, čiine n jen a ra d n ja , u ostalom , čini isto što i ra d n ja sna; ovde nam se to s ta n je s tv a ri nanovo p o tv rđ u je . Da po­ ru g a i k ritik a nisu n a m e n je n i ličnosti posred n ika, koji je u p re th o d n im d o setk am a sam o n astu p a o kao ispa­ štalo dosetke, p o k azu je i je d a n d ru g i niz d o setaka. u kojim a je prov o d ad žija, n a p ro tiv , p re d s ta v lje n kao jača ličnost č ija je d ija le k tik a d o rasla svakoj teškoći. To su p riče sa logičnom u m esto sa k om ičnom fasa­ dom , sofističke m isao n e d osetke. U jed n o j od tih p ri­ ča p ro v o d ad žija o d b acu je m an u n e v e ste — ona h ra ­ ma. To je b a r „sv rše n a čin je n ic a ” ; žena sa zdravim n ogam a, pak, n alazi se u sta ln o j o p asnosti da m ože da pad n e i polom i nogu i on d a bi došli bolest, bolovi, tr o ­ škovi lečen ja, a sve će to čovek sebi u šte d e ti ako uzm e d ev o jk u k o ja je već hro m a. U je d n o j d ru g o j p riči on o db acu je ceo niz p rig o v o ra k o je pro silac u p u ć u je n a

110

Dosetka i njen odnos prema nesoesnom

raču n devojke, i to svaku pojedinačno sa dobrim a r­ gum entim a, da bi m u kod poslednje m ane, koja se ne da u lepšati, u p u tio prekor, kao da od p rethodnih p ri­ govora n ije n išta ostalo: S ta biste vi hteli, zar da nem a n ijed n e m ane? N ije teško da se u oba prim e­ ra ukaže na slabo m esto u argum en taciji; mi smo to učinili i kod analize tehnike. Ali sada nas interesuje nešto drugo. K ada se govoru provodadžije d aje tako ja k logički izgled koji se p ri pom noj analizi pokazuje kao privid, o nda se istin a k rije u tom e da dosetka da je za prav o provodadžiji; misao se ne u suđuje da m u ozbiljno da za pravo, ona zam en ju je tu ozbiljnost prividom koji d osetka stv ara, ali šala i ovde, kao što je to često slučaj, o daje zbilju. Nećemo pogrešiti ako za sve te p riče sa logičnom fasadom pretpostavim o da stv arn o m isle to što tv rd e sa nam erno pogrešnim obrazloženjem . T ek ova up o treb a sofizm a za skrive­ no p rik aziv an je istin e d aje m u k a ra k te r dosetke, koji, dakle, uglavnom zavisi od tendencije. Naime, u obe priče tre b a da bude nagovešteno da se prosilac zaista prav i sm ešnim kad tako brižljivo sak u p lja nevestine pozitivne osobine, koje su zapravo sve tako nevažne, i kad pri tom e zab o rav lja da treb a da bude sprem an da se oženi stv o ren jem koje će nem inovno im ati neku m anu, dok bi zapravo jed in a osobina koja bi brak sa m an je ili više nesavršenom ženom učinila snošljivim bila m eđusobna naklonost i sprem nost na osećajno prilagođavanje, o čem u u celoj rasp rav i nem a ni pom ena. Ovo u ovim p rim erim a sadržano ism evanje prosca, u kojem p osrednik sasvim dobro igra ulogu ja ­ čega, dolazi daleko ja sn ije do izražaja u drugim pri­ čam a. U koliko su ove priče jasnije, utoliko je u njim a m an je teh n ik e dosetke; one su, tako reći, samo njeni granični slučajevi sa čijom tehnikom im aju zajednič­ ko sam o stv a ra n je fasade. Usled iste tendencije i nje­ nog sk riv a n ja iza fasade, one postižu, međutim , puno dejstvo dosetke. Sirom aštvo u tehničkim sredstvim a osim toga objašn jav a okolnost da mnoge dosetke te v rste ne mogu bez veće štete da se liše komičnog ele­ m enta žargona, koji d elu je slično tehnici dosetke.

Tendencije dosetke

Ц |

Takva je d n a priča, koja p ri svoj snazi ten d e n ci­ ozne d osetke više n išta ne pokazuje od n je n e tehnike, je ste sledeća: P ro v o d ad žija p ita: „S ta z a h te v a te od vaše n e v este?” — O dgovor: „M ora b iti lepa, bogata i obrazo v an a.” — „D obro”, veli p o srednik, „ali od toga ću n a p ra v iti tr i p a rtije .” O vde se m om ku up u ć u je p re k o r d irek tn o , a ne više u ru h u dosetke. U dosad ašn jim p rim e rim a U vijena ag re sija još uvek je bila u sm e re n a p ro tiv ličnosti, u d o setkam a o provodad žilu k u n a p a d je u sm eren p ro tiv svih s tra ­ nak a koje u č e stv u ju u trg o v in i oko sk la p a n ja bra k a: neveste, m lad o žen je i n jih o v ih ro d ite lja . M eđutim , objek ti n ap ad a do setk e m ogu isto tak o b iti i in stitu ­ cije, zatim ličnosti, u koliko su nosioci tih in stitu c ija, m o raln i i religiozni propisi, živ o tn a s h v a ta n ja koja uživ aju ta k a v ugled da se p rig o v o r u p u ćen na njihov ra ču n n e m ože d ru g a č ije p o ja v iti do pod m askom do­ setke, i to do setk e k o ja je p o k riv e n a svojom fasadom . Iako je, m ožda, p ro b lem na koji se ova tendenciozna dosetk a u s tre m lju je m ali, n je n i oblici i p o ja v n e fo r­ m e veom a su razn o v rsn e. M islim d a bi bilo d obro da ovu v rstu ten d en cio zn ih d o setak a označim o posebnim im enom . K oje bi im e bilo prik lad n o , pokazaće se po­ što b udem o a n a liz ira li n ekoliko p rim e ra te vrste. P odsetiću n a o ne d v e priče: o o sirom ašenom g u r­ m anu koga p o zajm ljiv ač zatiče za „lososom sa m ajo ­ nezom ” , i o u č ite lju pijan ici, k o je sm o upo znali kao sofističke do setk e n a osnovu p o m e ra n ja ; sa d a ću p ro ­ dužiti sa njih o v o m analizom . Mi sm o o ta d a čuli d a bi m isao, k ad je p riv id logike v ezan za fasad u je d n e p ri­ če, u s tv a ri h te la d a kaže: O vaj čovek je u p rav u , ali se zbog o tp o ra n a d ru g o j s tra n i n ije usu đ iv ao d a čoveku na d ru g i n ačin d a za p ra v o do u jed n o j tački u kojoj je lako do k azati da n ije u p ra v u . Iz a b ra n a „роen ta ” je p ra v i k om prom is izm eđ u n jegovog p rav a i njegovog n e m a n ja p ra v a , što n a ra v n o n ije n ik ak v a odluka, ali začelo odg o v ara k o n flik tu u n am a sam im a. Obe p riče su je d n o sta v n o ep ik u re jsk e , o ne k ažu: Da, čovek je u p rav u , n em a n ičeg v re d n ije g od u živ an ja i priličn o je n ev ažno n a koji ga n ačin sebi p rib av lja . To zvuči s tra šn o n e m o raln o i sig u rn o i n ije m nogo

112

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

bolje, ali u su štin i n ije n išta drugo nego „Сагре d iem ” poete koji se poziva n a n esigurnost života i besplodnost o d rican ja p u n ih vrlin am a. Ako ideja da čovek u dosetki o lososu sa m ajonezom , navodno, im a pravo da na n as d e lu je tako odbojno, onda to dolazi samo otu d a što se istin a ilu stru je jed n im zadovoljstvom najn iže vrste, i to zadovoljstvom koje nam se čini izlišnim . U stv ari, svaki od nas u svom životu imao je časove i v rem e kada je toj životnoj filozofiji davao ža pravo, a m oralnom učen ju prebacivao da um e samo da po stav lja zahteve bez nekog obeštećenja. Otkada više ne veru jem o u o nostrani život, u kojem sva od­ ric a n ja tre b a da bud u n ag rađ en a zadovoljstvom , uži­ v an jem — postoji, uostalom , veom a m alo religioznih ljudi, ako se o d rican je uzm e kao obeležje verovanja, — otad a „Сагре diem " („Iskoristi dan; uživaj što se d a ”) po staje o zbiljna opom ena. J a ću rado odložiti za­ dovoljenje, ali znam li ja da li ću su tra još biti tu? ,,Di d om an’ non c’e certezza "1 („S utra n ije nešto po­ uzdano”). R ado ću se odreći svih načina zadovoljava­ nja koje d ru štv o z a b ran ju je, ali mogu li biti siguran u to da će m i d ru štv o to odricanje nag rad iti tim e što će mi — iako sa izvesnim odlaganjem — p ružiti je ­ dan cd dozvoljenih načina? Može se glasno reći ono što te dosetke šapuću: Z elje i p rohtevi čovekovi im a­ ju p ra v a da se oglase, i pored sveg strogog i bezobzir­ nog m orala i u naše d ane je snažnim i dirljiv im reče­ nicam a rečeno da je taj m oral samo sebičan propis m alo b ro jn ih bogataša i silnika, koji u svako doba, bez odlaganja, m ogu zadovoljiti svoje želje. Sve dok me­ dicina ne bude uspela da obezbedi naš život i soci­ ja ln e in stitu cije ne bud u učinile više da ga učine ra ­ dosnijim , sve dotle se u nam a neće moći ugušiti glas koji se diže pro tiv m oralnih propisa. Svaki iskren čo­ vek će na k raju , b arem p rem a sebi, učiniti ustupak. Taj konflikt može se rešiti sam o zaobilaznim putem preko jednog novog saznanja. Svoj život čovek mora tako da veže za život dru g ih ljudi, on m ora biti u Lorenco di Mcdifi (Lorenzo dei Medici).

Tendencije dosetke

113

sta n ju da se tak o d uboko id e n tifik u je sa dru g im a, da zak id an je sopstvenog životnog v ek a p o sta je p rem o sti­ vo, i z a h tev i so p stv en ih p o tre b a n e sm e ju se isp u n iti na nezak o n it način, već ih čovek m o ra o stav iti n eispu­ njenim , j e r sam o p o sto ja n je ta k o b ro jn ih n eo stv are­ nih zah te v a m ože da ra z v ije sn ag u za izm enu d ru štv e ­ nog p o retk a. No, n e m ogu se sve ličn e p o tre b e n a taj način odložiti i p re n e ti n a dru g e, i jed n o o p šte i ko­ načno re še n je k o n flik ta n e postoji. S ada znam o k ako dosetk e k o je sm o n a k ra ju a n a ­ lizirali tre b a d a nazovem o: to su ciničke d osetke; to što one sk riv a ju , to su cinizm i. M eđu in s titu c ija m a k o je cinička d o setk a obično n ap ad a n ije d n a n ije važn ija, n iti te m e ljn ije zaštićena m oraln im p ropisim a, a ip a k n ije d n a d ru g a ne m am i više na n a p a d kao — in s titu c ija b ra k a , kojoj su, dakle, ciničke d o setk e n a jv iše i posvećene. N ijed n o pravo n ije lič n ije od p ra v a n a sek su a ln u slobodu, a nigde k u ltu ra n ije p o k u šala da izv rši ja č e p o d ja rm ljiv an je nego n a p o d ru č ju sek su aln o sti. Z a n aše p o tre b e biće dovoljan je d a n je d in i p rim e r, onaj p o m en u ti „Zapis u spom enici p rin c a K a rn e v a la ” : „Z en a je kao k išo b ra n — čovek on d a sebi ipak uzm e k o m fo rta b e l (fija k e r).” K om p lik o v an u teh n ik u to g a p rim e ra već smo obradili: je d n o z ap an ju ju će, naizg led n em ogućno upore đen je, koje, m e đ u tim , kao što sa d a vidim o, po sebi nije d uhovito, z atim je d n a a lu z ija (kom fortabel, fija ­ k e r = ja v n o prev o zn o sred stv o ) i k ao n a jja č e te h ­ ničko sre d stv o im am o iz o sta v lja n je nečeg što još više povećava n e ra z u m ljiv o st. U p o re đ e n je b i se m oglo ob­ ja sn iti n a sledeći način : Covek stu p a u b ra k da bi se obezbedio od n a p a d a ču lnosti, a on d a se ip ak ispo­ sta v lja da b ra k n e o m ogućava z a d o v o ljen je je d n e n e­ što jače p o treb e, isto ta k o kao što čovek p onese kišo­ bra n d a bi se z a štitio od kiše a on d a ip a k pokisne. U oba slu č a ja čovek m o ra d a se o sv rn e za jačom za šti­ tom , ovde m o ra d a uzm e ja v n o prev o zn o sredstvo, a onde žene ko je se m ogu d o b iti za novac. S ad a je do­ setk a sko ro p o tp u n o zam e n je n a cinizm om . Mi se ne usu đ u jem o d a g lasno i ja v n o kažem o d a b ra k n ije I Frojd. Odabrana dela. 1П

1 ]4

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

institu cija koja će zadovoljiti seksualnost m uškarca, izuzev ako čoveka m ožda na to goni lju b av za istinom i re fo rm ato rsk a stra s t jednog K ristijan a fon Erenfelsa (C hristian von Ehrenfels).1 Snaga te dosetke leži u tom e što je ona — sasvim m ogućnim zaobilaznim p utem — to ip ak rekla. N aročito povoljan slučaj za tendencioznu doset­ ku stv a ra se kada se n am erav an a k ritik a pobune usm erav a p ro tiv sopstvene ličnosti, opreznije rečeno, pro tiv je d n e ličnosti u kojoj sopstvena ličnost ima svog udela, jed n e zbirn e ličnosti dakle, na prim er sopstvenog n aroda. Taj uslov sam okritike može nam objasn iti kako je baš na tlu jev rejsk o g narodnog živo­ ta izrastao izvestan b roj odličnih dosetaka, od kojih sm o ovde n aveli dosta prim era. To su priče koje su stv o rili J e v re ji i koje su u p eren e pro tiv jevrejskih n astran o sti. D osetke koje o Je v re jim a p rave stranci većinom su b ru ta ln e la k rd ije, u kojim a se dosetka na­ d o k n ađ u je činjenicom da J e v re jin za stran ce važi kao kom ična figura. I je v re jsk e dosetke koje potiču od J e v re ja se slažu s tim , ali one poznaju njihove stv a r­ ne greške, kao i njih o v u povezanost sa njihovim pred­ nostim a, a udeo sopstvene ličnosti je u tom e što se k ritik u je ta j inače tak o teško ostv arljiv i subjektivni uslov ra d a dosetke. Uostalom , m eni je nepoznato da li se inače često dešava da se jed an narod u tolikoj m eri šali na ra č u n svog sopstvenog bića. K ao p rim e r za ovo mogu da ukažem na već pom en u tu p riču u kojoj Je v re jin u vozu odm ah odbacu­ je svu p risto jn o st u ponašan ju kada je saznao da je pridošlica njegov su narodnik. Tu dosetku smo upo­ znali kao p rim e r slikovitog prik aziv an ja putem jed­ nog d etalja, pomoću nečeg najm anjeg; ona treba da ilu stru je d em okratski način m išljen ja Jev reja, koje ne p rizn aje razliku izm eđu gospodara i slugu, ali, na žalost, rem eti i disciplinu i sarad n ju . D rugi jedan, naročito in te re sa n ta n niz dosetaka opisuje m eđusob­ ne odnose izm eđu sirom ašnih i bogatih Je v reja; ju1 Vidi njegove članke u Politisch-antropologische Revue, II, 1903.

Tendencije dosetke

115

naci tih d o setaka su p ro sja k (Schn o rrer) i m ilosrdni dom aćin ili b aron. — P ro sja k k o ji je sv ak e n ed elje gost u istoj kući p o ja v lju je se jed n o g d an a u p ra tn ji nekog n epoznatog m ladića; ovaj se tak o p o naša kao da će i on sesti s n jim a za trp ezu . „К о je to ? ”, u p ita dom aćin. Dobio je sledeći odgovor: „O n je od prošle ned elje m oj zet; obećao sam m u ish ra n u za p rv u go­ din u .” — T e n d en cija tih p riča je u v ek ista; ona će se najja sn ije po k azati u sledećoj priči: P ro sja k prosi u barona novac za odlazak u b a n ju u O stendeu; lek ar m u je zbog n e k ih njeg o v ih tegoba p rep o ru čio m orsku ban ju . B aro n sm a tra da je O stende su v iše sk upo m e­ sto i da bi m u isto tak o d obro pom oglo i neko je f ti­ n ije m esto. A li p ro sja k o d b ija ta j pred lo g sledećim rečim a: G ospodine b arone, k ad je u p ita n ju m oje zdrav lje, on d a m i n išta n ije p reskupo! To je s ja jn a dosetk a n a osnovu p o m eran ja, k o ju sm o m ogli da uzm em o kao u z o rak za tu v rstu . B aron, očigledno, želi d a ušted i svoj novac, p ro sjak , m eđ u tim , o dgovara tako kao da je baro n o v novac njeg o v so p stv en novac, koji o nda sv ak ak o m ože m a n je d a ceni nego svoje zd rav lje. C ovek se ovde p odstiče da se sm eje d rsko­ sti ovog zah tev a, ali ove dosetk e izuzetn o n isu u k ra ­ šene fasad o m k o ja bi ra z u m e v a n je odv ela u p ogre­ šnom prav cu . Istin a k o ja sto ji iza to g a je da prosjak, koji novac bo g ataša u m islim a tr e tir a kao svoj sopstveni, po sv e tim p ro p isim a J e v r e ja sko ro im a prava na tu zam enu. N arav n o , p ro te s t k o ji je stv o rio ovu dosetk u u p e re n je p ro tiv zakona k o ji čak i vern ik a tako tešk o p ritisk u je . D ru g a je d n a p riča v eli: N eki p ro sja k su sre će na step en icam a do m a je d n o g b o g ataša dru g o g prosjaka, kolegu po pozivu, koji ga o d v ra ć a od d a lje g puta. „Nem oj d an as ići gore, b a ro n je n ešto loše raspoložen, nikom e n e d a je više od jed n o g g u ld e n a .” — „ Ip ak ću poći g o re ”, o d v ra ti p rv i p ro sjak . „Z ašto da m u poklo­ nim ta j je d a n gu ld en ? P o k la n ja li on m eni štogod?” O va se d o setk a služi te h n ik o m besm islice n a taj način što p ro sja k u isto m m o m en tu k a d a se sprem a da b aro n a m oli da m u udeli n ešto tv rd i d a m u ovaj n išta ne p o k lan ja. B esm islica je sam o p riv id n a; sko-

116

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

10 je tačno da m u bogataš n išta ne poklanja, pošto ga

zakon o bavezuje da udeli m ilostinju, te on njem u, strogo uzevši, m o ra b iti zahvalan što m u p ruža mo­ gućnost da čini dobročinstva. Obično građansko shvata n je m ilo stin je ovde je u sukobu sa religioznim shvatan jem , ono se otvoreno b uni pro tiv religioznog shvata n ja u priči o b aronu, koji duboko potresen prosjakovom životnom povešću poziva svoje sluge: Izbacite ga n apolje, slom iće m i srce! Ovo otvoreno iznošenje te n d en cije opet p re d sta v lja g ranični slučaj dosetke. Od žalbe ko ja više n ije d u hovita: „Z aista nije nika­ kva p riv ile g ija biti bogat m eđu Jev rejim a. Tuđi jad onem ogućava nas da uživam o u sopstvenoj sreći”, ove poslednje priče u d a lju ju se samo slikovitim prikazi­ van jem u pojedinačnoj situaciji. D ruge priče, koje u tehničkom pogledu opet pred­ sta v lja ju g ran ičn e slučajev e dosetke, svedoče o dubo­ kom pesim ističkom cinizm u, kao, na p rim er, sledeća: Bolesnik koji teško čuje traži lekarevu pomoć; lekar m u u tv rđ u je d ijagnozu da verovatno pije mnogo ra ­ kije i da je zato nagluv. On ga odvraća od tog poroka i p a c ije n t obećava da će poslušati savet. Nešto kasnije le k a r su sre tn e na ulici svog pacijen ta i upita ga gla­ sno kako se oseća. „H vala”, glasio je odgovor. „Ne mo­ ra te tak o da vičete, gospodine doktore, odrekao sam se pića i sada opet dobro ču jem ”. Posle izvesnog v rem ena dolazi do novog su sreta. D oktor ga sada norm alnim glasom u p ita za zdravlje, ali prim eti da ga ovaj nije razum eo. „K ako? S ta? — Cini m i se da vi opet pijete ra k iju ”, p ro d ere m u se d oktor na uvo, i zato opet ni­ šta ne č u je te ”. „M ožda ste u p ra v u ”, odgovori nagluvi. „Počeo sam opet da pijem rak iju , ali reći ću vam zašto. Sve dok nisam pio, dobro sam čuo, ali sve što sam čuo n ije bilo tako dobro kao ra k ija .” — Tehnički ova dosetka n ije ništa drugo do slikovito prikazivanje; žargon, um etn ičk a sred stv a p ripovetke m oraju da služe cilju da se izazove sm eh, ali iza toga vreba tuž­ no p itan je: N ije li čovek sa svojim izborom u pravu? Ove pesim ističke priče a lu d iraju na raznovrsnu, beznadežnu nevolju Je v rejin a, pa ih zbog toga sklopa m oram o sv rstati u tendenciozne dosetke.

Tendencije dosetke

Ц7

D ruge, u sličnom sm islu ciničke dosetke, i dodu­ še ne sam o je v re jsk e priče, n a p a d a ju religiozne dog­ m e i sam u v e ru u boga. P rič a o „ rab ijev o m p o gledu”, čija se te h n ik a sa sto ja la u g rešci u m išlje n ju , tim e što je izjed n ačila m a štu i stv a rn o st (bilo bi održivo i shvata n je da se ra d i o p o m eran ju ), je d n a je ta k v a cinička ili k ritič k a d o setk a k o ja se okreće p ro tiv ču d otvoraca i sig u rn o p ro tiv v e re u čuda. N avodno je H ajn e na sam rti n a p ra v io u p rav o bogo h u ln u d osetku. K ada ga je lju b azn i sv ešten ik u p u tio n a b ožju m ilo st i ulivao m u nade da će m u bog o p ro stiti greh e, on je navodno odgovorio: „ B ien sur, q u ’il m e pardonnera; c'est son m etie r.” („Sig u rno d a će m i op ro stiti, to je njegov za n a t”). To je je d n o d e g ra d ira ju ć e u p o ređ en je, u te h ­ ničkom p ogledu im a sam o v re d n o st aluzije, je r m e-' tier, z a n a t ili poziv, p o sed u je z a n a tlija ili le k a r,м to zapravo sam o je d a n je d in i m e tie r. S n ag a dosetke je, m eđutim , u n je n o j ten d en ciji. O na n e tre b a n išta d ru ­ go da kaže nego: S ig u rn o će m i o p ro stiti, zato je on i tu, ni u k a k v u d ru g u s v rh u ga sebi n isam angažovao (kao što čovek sebi u zim a, an g a ž u je svog le k a ra, svog advokata). I tak o se jo š u s a m rtn ik u koji tu bespo­ moćno leži b u d i sv est da je on sebi stv o rio boga i oprem io ga moći, k ako bi se n jim e u d ato j p rilici i poslužio. Ono što se sm a tra lo stv o re n je m o tk riv a se još k ra tk o v re m e p re svog u n iš te n ja kao stv aralac.

Do sad a o b ra đ e n im v rsta m a tenden cio zne do­ setke: d osetki k o ja ra zg o liću je ili sk a re d n o j dosetki, agresiv n o j (n e p rija te ljsk o j), ciničkoj (k ritičk o j, b ogohulnoj) dosetki, p rik lju čio bih, kao č e tv rtu i n a jre d u , je d n u novu v r­ stu dosetke, čiji ćem o k a r a k te r p rik a z a ti je d n im do­ brim p rim ero m . D va J e v re jin a su sreću se u vozu n a jed n oj galicijskoj železničkoj stan ici. „V idi sam o k a k a v si ti lažov”, p ra sn u ovaj dru g i. „K ad kažeš da p u tu je š u

118

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Krakov, onda zapravo želiš da ja p overujem da p u tu ­ ješ u Lavov. A li sada zaista znam da p u tu ješ u K ra­ kov. Z ašto dakle, lažeš?” O va d ivna priča, koja o stav lja utisak prevelike oštroum nosti, očigledno d e lu je svojom tehnikom be­ sm islice. D rugi J e v re jin tre b a da prim i ргеког da laže zato što je rekao da p u tu je u K rakov, što u istinu i je ste cilj njegovog p u tovanja! Ovo jako tehničko sred stv o — besm islica — ovde je, pak, sjedinjeno s jednQm d rugom tehnikom — tehnikom p rikaziva­ n ja pom oću suprotnosti, je r po nepobijenoj tvrd n ji prvoga, onaj d ru g i laže kad govori istinu, a govori istin u k ad laže. O zbiljniji sadržaj ove dosetke, m eđu­ tim , je ste p ita n je o uslovim a istine; dosetka, opet, ukazu je na je d a n problem i koristi nepouzdanost je d ­ nog od naših najčešće u p o treb ljav an ih pojm ova. Da li je to istin a kada stv a ri opisujem o tak v e kakve su i kada ne m arim o kako će slušalac razu m eti ono što je rečeno? Ili je to sam o je z u itsk a istina? A ne sastoji li se p ra v a istina, štaviše, u tom e da se im a obzira p re ­ m a slušaocu i n je m u posreduje v ern a slika njegovog sopstvenog znan ja? S m atram da se dosetke te vrste doista raz lik u ju od dosetaka dru g ih v rsta da bih im mogao o d red iti posebno m esto. Ono što one napadaju n ije n ek a osoba ili neka in stitu cija već samo pouzda­ nost n ašeg saznanja, jed n o od n aših spekulativnih dobara. N jim a bi, dakle, odgovaralo ime: „skeptičke” dosetke. U toku naših izlaganja o tendencijam a dosetke došli smo, m ožda, do ponekih razjašn jen ja i sigurno smo dobili z n atn e podsticaje za dalja ispitivanja; ali re z u ltati ovog o deljka spojiće se sa onim iz p rethod­ nog u jed an težak problem . Ako je tačno da je uži­ van je koje dosetka donosi s jed n e stra n e vezano za teh n ik u a s d ru g e s tra n e za tendenciju, onda se po­ sta v lja p itan je: pod kojim se zajedničkim gledištem ta dva tako različita izvora uživanja dosetke mogu sjediniti?

в SINTETIČKI DEO

IV MEHANIZAM UŽIVANJA I PSIHOGENEZA DOSETKE Poći ćem o, sada, od toga da pouzdano saznam o iz kojih izvora dolazi osobito u ž iv a n je k oje n a m dosetka p rire đ u je . Z nam o da se m ožem o p re v a riti i n aše uži­ vanje u m isaonoj sa d rž in i rečen ice zam en iti sa p ra ­ vim u ž iv a n je m k o je d o setk a izaziva, ali isto tako zna­ mo da ono u su štin i im a d v a izv o ra — n je n u te h n i­ ku i te n d e n c iju d o setke. S ad a b ism o h te li d a saznam o na koji n a čin iz o vih izv o ra n a s ta je u ž iv a n je , d a upo­ znamo m e h an izam o s tv a re n ja to g a uživ an ja. Cini n a m se d a će se tra ž e n o o b ja šn je n je mnogo lakše naći u ten d en cio zn o j dosetki nego u bezazlenoj. Počećemo, dakle, sa p rvom . U tendencioznoj d o setk i u ž iv a n je p ro ističe iz toga što se z a d o v o ljav a je d n a ten d e n c ija , čije bi zad ovolje­ nje inače izostalo. N ije p o tre b n o d a lje izlag ati da je takvo z a d o v o ljen je je d a n izv o r u ž iv an ja. A li n ačin na koji d o setk a o s tv a ru je u ž iv a n je vezan je za n a ročite uslove i m ožda se od tih uslo v a m ogu d o b iti dalja o bjašn jen ja. P o tre b n o je o vde ra z lik o v a ti d v a sluča­ ja. J e d n o sta v n iji slu čaj im am o k ad a se zad o v oljenju te n d en cije isp re č ila n ek a sp o lja šn ja p re p re k a k oja se zaobilazi pom oću d o setke. T a k a v slu čaj sm o im ali, na p rim e r u odgovoru k o ji je k n ez dobio na p ita n je da

122

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

li je m ajk a u p itanog nek ad a živela na dvoru, ili u rečim a znalca u m etnosti, kom e dve bogate protuve pok azu ju svo je p o rtre te : „A nd w h ere is the S aviour?" („А gde je sp a site lj? ”). T endencija u jednom slučaju ide za tim da na pogrdu odgovori istom merom, u drugom , pak, da um esto traženog m išljen ja da jednu porugu; tom e se su p ro tsta v lja ju čisto spoljni m om enti — m oćni položaj osoba kojim a je k ritik a upućena. Može nam , doduše, pasti u oči da te i analogne do­ setk e tendenciozne p rirode, m a koliko da nas zado­ voljav aju , ipak nisu u sta n ju da ostvare snažan efek a t sm eha. D ru g ačije je kada d irek tn o j realizaciji tendenci­ je ne sto je na p u tu spoljni m om enti već neka u n u tra ­ šn ja prep rek a, k ada se tendenciji su p ro tstav lja neko u n u tra š n je duševno u zbuđenje. Taj uslov bi po našoj pretp o stav ci bio o stvaren, na prim er, u agresivnim dosetk am a gospodina N., u kojeg visokorazvijena estetsk a k u ltu ra zauzdava ja k u sklonost ka invektivam a. Pom oću d osetke se savladava u n u trašn ji otpor u tom specijalnom slučaju, sm etn ja se u klanja. Time se, kao u slu čaju sp o ljašn je p repreke, om ogućava za­ dovoljen je ten d en cije i izbegava u gušivanje i s njim povezano „psihičko g om ilanje” ; m ehanizam razvitka uživ an ja u toliko bi za oba slu čaja bio isti. Na ovom m estu, svakako, osećamo sklonost da se d u b lje pozabavim o razlikam a u psihološkoj situa­ ciji u slu čaju spo ljašn je i u n u tra šn je prepreke, pošto nam se čini da se u k la n ja n je m u n u tra šn je p repreke može postići neuporedivo veći učinak uživanja. Ali, ja p redlažem da ovde budem o skrom ni i da se p ri­ vrem eno zadovoljim o tom jednom konstatacijom , koja ostaje pri onom e što je za nas bitno. Slučajevi spolja­ šn je i u n u tra šn je p rep rek e razlik u ju se samo po tome da se ovde jed n a već postojeća prep rek a uklanja, dok se tam o izbegava s tv a ra n je jed n e nove prepreke. Mi ne pribegavam o suviše spekulaciji ako tvrdim o da je za stv aran je, kao i za o državanje jedne psihičke sm etnje, po treb n a „psihička e n erg ija”. Pokaže li se da se u oba slučaja upotrebom tendenciozne dosetke

Mehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

123

postiže u živanje, o nda je re a ln o p re tp o sta v iti da ta ­ kov dobita k u živ a n ja odgovara u šteđ en o j psihičkoj energiji. T im e bism o op et došli n a p rin c ip u štede, koji smo n a jp re sre li kod te h n ik e ig re rečim a. M eđutim , dok sm o isp rv a sm a tra li d a u šte d u n alazim o u tom e da se u p o treb i veom a m alo reči ili po m ogućstvu iste reči, ovde n as dalek o o b u h v a tn iji sm isao u štede podseća n a psihički u tro ša k e n e rg ije uopšte i mi m oram o sm a tra ti m ogućim da se b ližim o d re đ e n je m još veo­ ma nejasn o g p o jm a „psihički u tro ša k e n e rg ije” p ri­ bližim o su štin i do setke. Izvesnu n eja sn o ć u k o ju p rilik o m o b rad e m e h a­ nizm a u ž iv a n ja u tenden cio zn o j dosetki nism o m ogli da uklonim o p rim am o kao p ra v e d n u kazn u zato što smo ono što je k o m p lik o v a n ije p okušali da razjasnim o p re no što sm o ra z ja sn ili ono jed n o sta v n ije , tj. te n ­ dencioznu d o setk u p re bezazlene. Z apam tićem o d a je izgledalo kao d a „ušteda u u tr o š k u e n erg ije kočenja ili u g n je ta v a n ja " čini ta jn u o s tv a re n ja u ž iv a n ja te n ­ denciozne d o setk e i p ozabavićem o se sad a m eh a n i­ zmom u ž iv a n ja u b ezazlenoj dosetki. N a osnovu o d g o v a ra ju ć ih p rim e ra b ezazlene do­ setke, kod k o jih se nism o m o ra li b o ja ti da će naš sud biti om eten sa d rž in o m ili te n d en cijo m , m o rali smo za k lju čiti d a su sam e te h n ik e d o setk e izvori u živ a n ja i mi ćemo sa d a is p ita ti d a li se to uživ an je, m ožda, može p rip isa ti u šte d i p sih ičk e en e rg ije . K od jed n e grup e tih d o se ta k a (u ig ri rečim a) te h n ik a se sasto ­ ja la u to m e d a se n aš p sih ičk i sta v u sm e ri n a zvuk reči um esto n a n je n sm isao, d a sam a (akustička) p re d ­ stav a reči s tu p i n a m esto n je n o g zn a č e n ja d atog p re ­ ko odnosa p re m a p re d s ta v a m a stv a ri. Mi z aista sm e­ mo p re tp o sta v iti d a je tim e d ato velik o o lak šan je psihičkom r a d u i d a se p ri je d n o j o z b iljn ijo j u p o treb i reči m oram o u izvesnoj m e ri n a p re g n u ti d a bism o se uzdržali od tog u godnog p o stu p k a. M ožem o zapaziti da u b olesnim s ta n jim a m isao n ih procesa, u k o jim a je m ogućnost k o n c e n tra c ije p sih ičk e e n e rg ije n a jedno m esto v ero v a tn o o g ran ičen a, ta k v e v rs te p re d sta v a

124

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

reči kao zvuka stv arn o stu p a ju u p rv i plan, ispred zn ačenja reči, i da tak v i bolesnici u svojim govorima idu, kako fo rm u la glasi, za „spoljašnjim ” um esto za „u n u tra šn jim " aso cijacijam a pred stav e reči. I u deteta, koje je još naviklo d a sa rečim a postupa kao sa stv arim a, p rim ećujem o sklonost da iza iste ili slič­ ne reči tra ž i isti smisao, što po staje izvorom mnogih zab lu d a ko jim a se o drasli sm eju. Ako nam onda u do­ setki p rire đ u je očevidno zadovoljstvo da upotrebom iste reči ili njoj slične reči iz jednog k ru g a predstava dospem o u d ru g i k ru g u d a lje n ih pred stav a (kao u slu­ čaju H om e-R oulard iz k ru g a p red stav a k u hinje u kru g p re d sta v a politike), onda se to zadovoljstvo, sva­ kako s pravom , može svesti n a u štedu psihičke e ner­ gije. U živanje u dosetki koja počiva na takvom „k ra t­ kom sp o ju ” izgleda da je u toliko veće ukoliko su oba pu tem iste reči povezana k ru g a p red stav a m eđusob­ no s tra n iji, ukoliko su u d alje n iji jed an od drugog, ukoliko je, dakle, pom oću tehničkog sredstva dosetke postig n u ta veća u šted a u m isaonom pu tu . N apom eni­ mo, uostalom , da se dosetka ovde služi jednim sred­ stvom koje ozbiljno m išljen je odbacuje i pomno iz­ beg av a.1 1 Ako smem sebi dozvoliti da pođem malo ispred izla­ ganja u tekstu, onda na ovom mestu mogu malo da osvetlim uslov koji je za jezičku praksu, kako izgleda, merodavan pri odlučivanju da li je neka dosetka „dobra" ili „loša”. Ako sam pomoću jedne reči koja ima dvojako značenje ili je malo modifikovana kratkim putem dospeo iz jednog kruga predstava u drugi krug predstava, pri čemu se između oba kruga isto­ vremeno ne ostvaruje značajna veza, onda sam napravio „lošu” dosetku. U toj lošoj dosetki je ta jedna reč, „poenta”, jedino postojeća veza između obe disparatne predstave. Ta­ kav slučaj je gore upotrebljeni primer: Home-Roulard (do­ maći rolat). Međutim, „dobra dosetka" će biti ostvarena kada dečje očekivanje dobije svoju potvrdu i kada se sličnošću reči stvarno istovremeno iskazuje i jedna druga bitna slič­ nost u smislu, kao u primerima: Traduttore — Tradittore (prevodilac — izdajica). Obe disparatne predstave koje su ovde povezane jednom spoljašnjom asocijacijom stoje, osim toga, u smlsaonoj vezi, koja o njima iskazuje srodnost. Spoljašnja asocijacija zamenjuje samo unutrašnju vezu; ona služi tome da je pokaže ili objasni. „Prevodilac” se ne zove

Mehanizam uživanja i psihopeneza dosetke

125

K od d ru g e g ru p e te h n ič k ih s re d sta v a d osetke — sje d in ja v a n ja , jed n a k o sti po zv uku, v iše stru k e upo­ trebe, m o d ifik acije p o zn atih izraza, alu z ija n a citate — m ože se kao zajed n ičk o o beležje istaći okolnost da se svaki p u t nalazi n ešto p oznato tam o g d e se um esto toga m oglo o čekivati nešto novo. To ponovno nalaž e­ nje p oznatog izaziva osećan je u ž iv a n ja i o pet nam nije tešk o d a ta k v o u ž iv a n je p repoznam o kao u ž iva­ nje iz u štede, tj. d a ga dovedem o u vezu sa uštedom psihičke e n erg ije. Izgleda da svi a u to ri p riz n a ju d a to ponovno n a ­ laženje poznatog, to „ p re p o z n a v a n je ”, izaziva u ž iva­ nje. G ros (G roos)1 kaže: „ P re p o z n a v a n je je sv uda gde nije p rev iše m eh an izo v an o (kao, n a p rim e r, p ri obla­ čenju, g d e . . . ) povezano sa osećan jem u živ anja. Već sam k v a lite t pozn ato g u blagoj form i p ro p rać en je onim blagim osećan jem u godnosti k o je isp u n jav a F a ­ usta k ad a posle je d n o g n e p rija tn o g s u s re ta o pet stupa u svoju r a d n u sobu . . . ” A ko tak o a k t p rep o z n a v an ja izaziva uživ an je, o nda m ožem o oček iv ati da čovek može doći n a pom isao da tu sposobnost u p raž n ja v a radi n je sam e, d a k le d a u ig ri s n jo m eksp erim entiše. U stv ari, A risto te l je u ra d o sti zbog p rep o zn av an ja video osnovu u ž iv a n ja u u m e tn o sti i ne m ože se po­ reći da se ta j p rin c ip n e srne p re v id e ti, iako on nem a tako dalekosežan zn ačaj kao što A risto te l p r e t­ postavlja. G ros on d a izlaže ig re re č im a čiji se k a r a k te r sa ­ stoji u to m e da se ra d o st zbog p re p o z n a v a n ja poveća­ va tim e što će m u se n a p u t s ta v iti p re p re k e , dakle što će se o stv a riti „psihičko g o m ila n je ” ko je se u k la ­ samo slično kao „izdajica” ; on i jeste neka vrsta izdajnika; on, tako reći, s pravom nosi to ime. Ova ovde izložena razlika poklapa se sa dcobom izme­ đu „šale” i dosetke, o čemu će docnije biti reči. Bilo bi, m e­ đutim, nepravedno da se primeri kao Home-Roulard isključe iz izlaganja o prirodi dosetke. Cim uzimamo u obzir osobito uživanje dosetke, mi smatramo da „loše dosetke” kao do­ setke ni u kom slučaju nisu loše tj. nepodesne za izazivanje uživanja. 1 Die Spiele des M enschen (Igre čoveka), 1899.

126

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

nja sa aktom p repoznavanja. N jegov pokušaj obja­ šn jen ja odustaje, m eđutim , od pretp o stav k e da p re­ poznavanje po sebi im a k a ra k te r uživanja, tim e što pozivajući se na te igre u živanje zbog prepoznavanja svodi na radost zbog m oći, zbog savlad av an ja jedne teškoće. S m atram da je ovaj drugi m om enat sekiftidarnog značaja i ne vidim razloga zašto bi trebalo od stu p iti od jed n o stav n ijeg sh v a ta n ja — da prepozna­ van je po sebi, tj. p u tem o lakšanja psihičke energije, im a k v a lite t uživ an ja i da se igre koje počivaju na tom u živ an ju uprav o sam o služe tim m ehanizm om go­ m ilan ja kako bi n jih o v iznos bio što veći. T akode je opšte prih v aćen a činjenica da rim a, aliteracija, re fre n i d ru g e form e pon av ljan ja sličnih p o dudarnosti reči po zv uku u poeziji k oriste isti iz­ vor u ž iv an ja — ponovno nalažen je poznatog. „Ose­ ćan je m oći” ne ig ra n ik ak v u vid ljiv u ulogu u tim te h n ik am a koje p o kazuju toliko veliku sličnost sa „višestrukom u p o treb o m ” u dosetki. S obzirom na bliske veze izm eđu prepoznavanja i sećan ja n ije više sm elo p re tp o stav iti da postoji i uživanje u sećanju, to znači da a k t sećanja po sebi p ra ti o sećanje uživ an ja sličnog porekla. Gros, izgle­ da, takvo sh v a ta n je ne odbacuje potpuno, ali uživa­ nje u sećan ju opet izvodi iz „osećanja m oći”, u kojem — čini m i se kao da n ije u p ra v u — traži glavni uz­ rok uživ an ja u skoro svim igram a. Na „ponovnom nalažen ju poznatog” počiva i upo­ treb a jednog drugog tehničkog pomoćnog sred stva do­ setke o kojem do sada n ije bilo reči. M islim na mo­ m enat aktueln o sti, koji u m nogih dosetaka predstav­ lja izdašan izvor uživ an ja i objašn jav a nekoliko oso­ bitosti u životnoj povesti dosetke. Postoje dosetke koje su p otpuno slobodne od tog uslova, a u jednoj rasp rav i u dosetki p risiljen i smo da se skoro isklju­ čivo poslužimo tak v im prim erim a. M eđutim , ne mo­ žemo zaboraviti da smo se možda još više nego ta ­ kvim dosetkam a duga veka sm ejali drugim dosetkama koje sada verovatno ne bism o ni pom enuli je r zahtev aju duge kom entare, a ni pomoću kom entara ne bism o uspeli da postignem o njihovo nekadašnje

M ehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

127

dejstvo. O ve p o to n je dosetk e sad rž a v a le su aluzije na ličnosti i događaje koji su sv o jev rem en o b ili „ aktuelni”, izazivali opšte in te re so v a n je i jo š do b ijali u n a ­ petosti. P ošto se to in te re so v a n je ugasilo, pošto je određena a fe ra p ro šla i okončana, to su i te dosetke izgubile je d a n deo sv o je moći da izazovu uživanje, i to p riličan deo. T ako se m en i d o setk a k o ju je načinio moj lju b azn i d om aćin k a d a je poslasticu k o ja je n u ­ đena uokolo n azvao H o m e-R o u la rd d an as ni izdaleka ne čini ta k o d o b ra kao onda k a d a je H o m e-R ule bila staln a ru b rik a u p o litičk im v e stim a n aših novina. P o­ kušam li sad a zaslu g u te dosetk e da o d red im opisom da nas ta je d n a reč, u š te đ u ju ć i n am v e lik zaobilazni put m isli, odvodi iz k ru g a p re d s ta v a k u h in je u tako u daljeni k ru g p re d sta v a po litik e, on d a b ih ta j opis m orao p re in a č iti, „ d a n as ta reč odvodi iz k ru g a p re d ­ stava k u h in je u n je m u sam om ta k o u d a lje n i kpug pred stav a politik e, kojem , m eđ u tim , sig u rn o p ripada naše in te re so v a n je zato što n a s zap ra v o n ep re k id n o zanim a”. D ru g a je d n a d o setk a: „O va d e v o jk a m e podseća n a D ra jfu sa ; a rm ija n e v e ru je u n je n u n e v in o st” , takođe je izbledela, iako su sva n je n a te h n ič k a sred ­ stva o sta la n eiz m e n je n a . Z a p a n je n o st izazvana upoređen jem i dv o sm islen o st reči „n e v in o st” n e m ogu to da n a d o k n ad e i d a u č in e d a ta a lu z ija k o ja se onda odnosila n a s tv a r is p u n je n u svežim u z b u đ e n je m sada podseti n a je d n u s v rše n u z a n im ljiv o st. E vo jo š je d n e a ktu eln e dosetk e: P re sto lo n a sle d n ic a L u jz a o b ratila se k re m a to rij u m u u G oti za o b a v e šte n je o ceni sp a lji­ vanja, k re m ira n ja . U p ra v a je o d govorila: „Obično 5 000 m a ra k a , ali v a m a će se z a ra č u n a ti sam o 3 000 m araka, pošto s te je d n o m već d u rc h g e b ra n n t* (spalje­ ni)” ; ta k v a d o se tk a se d an a s čini n eodoljivom ; posle izvesnog v re m e n a će jo j u n ašem s u d u sig u rn o opasti vrednost, a jo š n ešto k a sn ije, k a d a se više neće moći ispričati bez k o m e n ta ra — ko je b ila p rin ceza L ujza i šta se p o d ra z u m e v a pod n je n im „ D u rc h g e b ra n n t-

' Durchbrennen znači spaliti, izgoreti, pregoreti, a u prenosnom sm islu uhvatiti maglu, pobeći (Nap. prev.).

128

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

sein ” (u h v atiti m aglu), ostaće uprkos dobroj igri re ­ čim a bez d ejstva. V eliki broj d osetaka koji kru ži unaokolo stiče tako izvesnu tra jn o st, zapravo svoj životopis koji se sastoji iz doba p ro cv ata i doba propasti i završava se potp u n im zaboravom . P o tre b a lju d i da iz svojih m i­ saonih procesa o stv are uživ an je stv a ra o..da, oslanja­ jući se na sve n ovija sv ak odnevna in teresovanja, nove dosetke. Ž ivotna snaga a k tu e ln ih dosetaka nije neka n jim a svojstv en a snaga; ona se pu tem aluzije posu­ đ u je od onih d ru g ih in tereso v an ja čiji tok određuje i su d b in u dosetke. M om enat ak tuelnosti, koji se, do­ duše, kao p rolazan ali naročito izdašan izvor uživanja p rik lju č u je posebnim izvorim a dosetke, ne može jed ­ nostavno b iti izjednačen sa m om entom ponovnog n a­ laženja poznatog. Radi se, štaviše, o naročitoj kvali­ fikaciji poznatog ko ja m ora da se o d likuje svežinom, recentnošću i ne srne biti d o d irn u ta zaboravom. I u o b razovanju sna nailazim o na naročito om iljenu upo­ treb u recentnog, pa se ne možem o oteti pretpostavci da se asocijacija sa recen tn im nag rađ u je, dakle olak­ šava, izvesnom sv ojevrsnom nagradom uživanja. S je d in jav an je, koje je sam o ponavljanje u pod­ ru čju m isaone povezanosti um esto pon av ljanja m ate­ rijala, dobilo je u G. T. F e h n era (G. Th. Fechner) po­ sebno p riz n a n je kao izvor uživ an ja dosetke. Fehner kaže (V orschule d e r A sth etik I, X V II — Uvod u este­ tiku): „Ро m om m išljen ju glavnu ulogu u području koje ovde im am o pred nam a igra princip jedinstve­ nog povezivanja raznolikog ali su m u p otrebni i spo­ redni uslovi koji će ga podu p reti da bi zadovoljstvo, što ih slučajevi koji ovamo sp ad aju m ogu da pruže, svojim osobitim k arak tero m naterao preko granice.” 1 U svim tim slučajevim a ponavljanja istog sklopa ili istog m a te rija la reči, ponovnog nalaženja poznatog i recentnog, ne može nam se osporiti da uživanje koje smo pri tom e osetili pripišem o uštedi psihičke ener­ 1 Odeljak XVII ima naslov: „О umnim i duhovitim uporedenjima, igri rečima i drugim slučajevima koji imaju ka­ rakter zabave, veselosti i smešnoga".

Mehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

129

gije, ако se pokaže d a je to g led ište plodno za ra z ja ­ šnjen je pojed in o sti i za stic a n je no v ih opštih znanja. Mi znam o d a jo š tre b a d a ra z ja sn im o način n a koji se o stv a ru je ušted a, kao i sm isao izraza „psihička e n erg ija” . T reća g ru p a te h n ič k e do setk e — u v ećini sluča­ jeva ovde je u p ita n ju m isao n a d o setk a — , koja obu­ h vata m isao n e grešk e, p o m eran ja, besm islenost, p ri­ k azivanje pom oću s u p ro tn o sti i dr., im a n a p rv i po­ gled, m ožda, posebno obeležje i n e o d a je n ikakvu srodnost sa te h n ik a m a ponovnog n ala ž e n ja poznatog ili teh n ik o m zam en e p re d m e tn ih aso cijacija asocija­ cijam a reči; p o red sv eg a toga je u p ra v o lako ovde do­ kazati g le d ište u šte d e ili o la k ša n ja p sih ičk e energije. S vak ak o je v a n su m n je da je lak še i lagodnije odstu p iti s p u ta m isli k o jim se k re n u lo nego ga se držati, da je lak še po m ešati razn o lik o sti nego ih su ­ p ro tsta v lja ti, i da je čak n aro čito ugodno p rih v atiti načine z a k lju č iv a n ja k o je logika o dbacuje, n a k raju da se p ri sk la p a n ju reči ili m isli z a n em ari uslov da treba da im a ju i nekog sm isla; m eđ u tim , u p ravo to čine te h n ik e d o setk e o k o jim a je reč. M eđutim , ču đ e­ nje će izazv ati tv r d n ja da ta k v a d e la tn o st ra d a dosetke otvara je d a n izv o r u živ a n ja , pošto p re m a svim tak v im slabim o stv a re n jim a procesa m išlje n ja izvan dosetke možemo o setiti sam o n e p rija tn o osećan je odbojnosti. U ozbiljn o m živ o tu „ u ž iv a n je u besm islici” , kako bismo sk raćen o m ogli reći, sv ak ak o je tak o p rik riv e ­ no da ga sko ro i n em a. Da bism o dokazali da ono po­ stoji m oram o se p o zab av iti sa d v a s lu č a ja u kojim a je ono još v id ljiv o i op et p o sta je v id ljiv o — p o n ašanjem deteta k o je uči i p o n a ša n je m odraslo g čoveka u to k ­ sički izm en jen o m ra sp o lo žen ju . U v re m e k ada dete uči da u p o tre b lja v a reči svog m a te rn je g jezika, ono očigledno uživ a da sa tim m a te rija lo m „p o ig ravajući se e k sp e rim e n tiše ” (Gros) i ono sp a ja reči n e v ez u ju ­ ći se za sm isao n u u slo v lje n o st sa c iljem d a tako po­ stigne u živ a n je u ritm u ili rim i. To zadovo ljstvo mu se postepeno u sk ra ć u je , sv e dok m u n a k r a ju ne o sta­ nu sam o sklopovi reči sa sm islom k o ji je dopušten< U kasn ijim g odinam a, pak, iz b ija ju te ž n je d a se p re-

130

Dosetka i njen odnos prema nesresnom

vazidu naučena ogran ičen ja u upotrebi reči tim e što se one pomoću o d ređenih d odataka izobliče, te odre­ đenim sred stv im a izm ene svoje form e (reduplikacija. m ucav jezik) ili se, čak, za upo treb u m eđu drugovim a stv ara poseban jezik; te težn je se takode jav ljaju u duševnih bolesnika o dređenih kategorija. K akav god bio m otiv za kojim je d ete pošlo kada je počelo sa takvim igram a, m islim da se u daljem razvoju njim a p red aje sa svešću da su one besmislene i da ono nalazi zadovoljstvo u draži onog što je razum zabranio. D ete sada koristi igru da bi se oslobodilo pritisk a kritičkog razum a. M eđutim , mnogo su sna­ žnija ona ogran ičen ja koja m oraju uzeti m aha pri vasp itan ju u pravom m išljen ju i od v ajan ju istinitog od lažnog u realnosti, i stoga je otp o r protiv n asilja mi­ sli i realn o sti dalekosežan i d u g o trajan ; pod takvo gledište sp ad aju čak i fenom eni delatnosti fantazije. Moć k ritik e je u kasnijem dobu d e tin jstv a i u peri­ odu u čen ja koje p relazi doba p u b e rte ta većinom tako narasla da će se uživ an je u „oslobođenoj besm islici” retko kada usu d iti da se neposredno izrazi. Covek se ne u su đ u je da izgovori besm islice; ali m eni se čini da je sklonost ka besm islenom , neum esnom delanju, što je k a rak terističn o za dečaka, d irek tan izdanak uži­ van ja u besm islici. U patološkim slučajevim a se lako može videti kako je ta sklonost tako pojačana da ona opet lako ovladava govorom i odgovorom učenika; u nekoliko neuro tičn o obolelih gim nazijalaca mogao sam da se uv erim da je u njihovim greškam a ne m a­ njeg udela im ala nesvesno delu ju ća želja za uživa­ njem u sopstvenim glupostim a nego njihovo stvarno neznanje. S tu d e n t onda ne p re staje da dem onstrira protiv d ik ta tu re m isli i realnosti, on oseća da njihova vlast postaje sve n etrp e ljiv ija i neograničenija. D obar deo studentskog šegačenja spada u ovu reakciju. Covek je u pravo „neum oran tražilac u živanja” — ne sećam se više u kojeg sam auto ra našao ovaj srećan izraz - i svako odricanje jednom doživljenog užitka pada mu veoma teško. S tu d en t pokušava s veselom besmi­ slicom ćaskanja, uz pivo, da sebi spase uživanje u

M ehanizam uživanja i psiltogeneza dosetke

13J

slobodi m išljen ja, koje ško lo v an jem sve više gubi. Da, još m nogo kasn ije, k ada se kao zreo čovek su sre­ će sa d ru g im lju d im a na nau čn o m k ongresu i kada se opet oseća kao učenik, onda posle zav rše tk a sednicc odštetu za novo izraslu sm e tn ju u m išlje n ju m oraju da m u p ru že k afan sk e no v in e (die K n eipzeitung) koje izobličavaju n o vostečena z n a n ja d a ju ći im oblik be­ smislice. ..Č av rljan je uz p iv o ” (B ierschw efel) i „k afanske novine” (K n eipzeitung) svedoče svojim im en im a da je k ritik a koja je potisla u živ a n je u b esm islici postala već tako ja k a da se čak ni p riv re m e n o ne m ože uklo­ niti bez to ksičkih sre d sta v a . P ro m e n a rasp o lo ženja je n a jv re d n ija s tv a r koju alkohol m ože d a p ru ži čoveku i zbog koje se ovog „ o tro v a ” n e m ogu odreći svi ljudi podjednako. V edro raspo lo žen je, bilo da je proisteklo iznu tra ili toksički izazvano, u m a n ju je sn ag e kočenja, kritiku, i tim e o p e t p o sta ju p ristu p a č n i izvori uživa­ nja, na k o jim je ležao te r e t p ritisk a . V an red n o je po­ učno vid eti kak o z a h tev i koji se p o sta v lja ju dosetki padaju sa p o v ećan jem veselog rasp o lo žen ja. Veselo raspoloženje u p rav o z a m e n ju je do setk u , kao što ona m ora d a se tru d i d a zam eni rasp o lo žen je, u kojem inače dolaze do iz ra ž a ja s p u ta n e m ogućnosti u živanja, među n jim a i u ž iv a n je u besm islici. „Sa m alo d u h a i m nogo u g o d n o sti” . Pod d ejstv o m alk o h o la o d ra sta o čovek o pet po­ staje d e te kom e slobodno ra sp o la g a n je sv o jim tokom misli bez p r id rž a v a n ja p ritis k a logike p rire đ u je uži­ vanje. N adam o se d a sm o pokazali da te h n ik e besm islice u dosetki o d g o v a ra ju je d n o m izvoru u ž iv a n ja . D ovolj­ no je da sam o ponovim o d a to u ž iv a n je p ro izilazi iz uštede p sihičke en e rg ije , iz o la k ša n ja od pritiska kritike. Ako se još jed n o m o sv rn em o na te h n ič k e dosetke, koje su raz d v o je n e u tr i g ru p e, zapažam o da se prva i treća g ru p a — z a m e n jiv a n je p re d m e tn e asocijacije reči i u p o tre b a besm islice — m ogu o b u h v a titi kao ponovna v a sp o sta v lja n ja sta rih sloboda i kao r a ste re ­ ćenja od p ritisk a in te le k tu a ln o g v a sp ita n ja : to su psi­

132

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

hička o la k ša n ja ko ja se m ogu dovesti u izvesnu su­ p ro tn o st p rem a uštedi, k o ja čini teh n ik u d ruge grupe. Sva te h n ik a dosetke, a tim e i celokupno uživanje koje p roističe iz tih teh n ik a, svodi se, dakle, na dva p rin ­ cipa: n a o lak šan je već postojeće psihičke en ergije i ušted u p sihičke en e rg ije k oju tek tre b a uložiti. Obe v rste te h n ik e i o stv a re n ja uživ an ja p oklapaju se, uo­ stalom , — b arem u celini — sa deobom dosetke u igru rečim a i m isaonu dosetku.

P re th o d n a izlag an ja odvela su nas iznenadno do uvida u isto riju razv o ja ili psihogenezu dosetke, ko­ jom ćemo se sada pobliže pozabaviti. U poznali smo pre d stu p n je v e dosetke, čiji ra zv itak do tendenciozne d osetke v ero v atn o može da o tk rije nove veze između različitih k a ra k te ra dosetke. Uopšte, p re svake doset­ ke postoji nešto što m ožemo označiti kao ig ru ili šalu. Igra se — ostanim o p ri tom im enu — ja v lja u deteta k ada uči da upotreb i reč i da povezuje misli. Ta igra, verovatno, sledi je d an od nagona koji d ete nagoni da vežba svoje sposobnosti (Gros); pri tome, ono nailazi na u živ an ja koja proizlaze iz p o n av ljan ja sličnog, po­ novnog n a lažen ja poznatog, jednakosti po zv u k u , itd. i ona se p o kazuju kao neočekivane uštede psihičke energije. Ne tre b a se čuditi što ti efekti uživanja podstre k a v a ju d ete na ig ru i što ga podstiču da tu igru produži bez obzira na značenje reči i sklop rečenica. Igra rečim a i m islim a, m otivisana određenim efekti­ m a uživ an ja iz uštede, b ila bi, dakle, prvi p redstupanj dosetke. Ovu ig ru p rek id a ja čan je jednog m om enta koji zaslužuje da se označi kao k ritik a ili razum nost. Igra se sada o dbacuje kao besm islena ili direktno apsurd­ na; usled kritik e, ona postaje nem ogućna. Sada je isključeno da se drugačije, izuzev slučajnošću iz onih izvora ponovnog nalaženja poznatog itd., ostvari uži­ vanje, ili se m ožda desi da odraslog nekako obuzme veselo raspoloženje koje, slično vedrom raspoloženju

Mehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

133

deteta, u k id a k ritič k u s m e tn ju . S am o u tom slučaju će sta ra ig ra stic a n ja u ž iv a n ja b iti ponovo om ogućena, ali n a ta j slu čaj čovek n e voli d a ček a a isto neće da se o d rek n e n je m u pozn ato g u ž iv an ja. On, dakle, tr a ­ ga za sre d stv im a k o ja će ga u č in iti nezav isn im od ve­ selog rasp o lo žen ja; d a ljim ra zv o jem do do setke u p ra ­ vljaju obe te ž n je — te ž n ja d a se izbegne k r itik a i te ­ žnja da se n a d o k n ad i raspo lo žen je. T im e p o čin je d ru g i p re d s tu p a n j dosetk e — šala. Potreb n o je sa d a d a se p o stig n e u ž iv a n je u igri i da se p ri to m e ip a k u ć u tk a p rim e d b a k ritik e k o ja n e bi dozvolila d a se p o ja v i o sećan je u živ a n ja . Tom e cilju vodi sam o je d a n je d in i p u t. B esm isleno s p a ja n je reći ili a p su rd n o n iz a n je m isli m o ra ip ak im a ti nekog sm i­ sla. C elokupna u m e tn o s t ra d a d o setk e se angažuje da bi se p ro n a šle ta k v e reči i ta k v e k o n ste la c ije m isli u ko jim a je ta j uslo v o stv a re n . S v a te h n ič k a sred stv a dosetke u p o tre b lje n a su već ovde, u šali, a n i u jezičkoj u p o tre b i n e n alazim o n ik a k v u k o n z e k v e n tn u r a ­ zliku izm eđu ša le i dosetk e. Ono što šalu r a z lik u je od dosetke, to je što sm isao re čen ice k o ja je oslobođena od k ritik e n e m o ra im a ti n e k u n a ro č itu v red nost, on ne m ora b iti nov, n iti sam o d o b ar; ta reč e n ic a se u p ra ­ vo tako m o ra fo rm u lisa ti, iak o je n eu o bičajeno, su v i­ šno, b eskorisno da se ta k o kaže. U šali sto ji n a prvom m estu zado v o ljstv o što je om ogućeno ono što je k r i­ tika z a b ran ila. J e d n a č ista šala je, n a p rim e r, k ad a S la je rm a h e r definiše lju b o m o ru kao s tra s t k o ja stra stv e n o traži ono što s tv a ra p a tn ju , bol. S ala je i to k ad profesor K estn er (K astn er), koji je u X V III v ek u p re d av ao fi­ ziku u G e tin g en u — i p ra v io d o setk e — s tu d e n tu po im enu K rie g k (nem . reč K rieg znači rat), koji m u je rekao d a im a 30 godina, kaže: ;,Eh, pa to onda im am čast da vidim : den 3 0 -ja h rig e n K rie g ” (trid e seto g o d i­ šnji rat) 1 Na p ita n je za k oje su p ozw e odlučila n j e ­ gova četiri sina, m a js to r Zloki tanak: ]e odgovorio o v a ­ kvom salom Zvvei h en .. a n d .:л е . hnule.. i .Dva,:.-

134

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

ca lece i dvojica b le je ” [dva lek ara i dva pevača]). O bav ešten je je bilo tačno, pa stoga više i n ije pružalo m ogućnosti za d alji n apad; ali ono, to obaveštenje, nije ništa dodalo onome što je rečeno u zagradi a da već u r.jem u n ije bilo sadržano. O čevidno je da je odgovor uzeo d ru g u form u sam o zbog zadovoljstva koje proističe iz sje d in ja v a n ja i jed n ak o sti ove reči po zvuku. Cini mi se da stv a ri sada konačno postaju jasne. U o cen jiv an ju te h n ik a dosetke staln o nam je sm etalo što one nisu svojstv en e sam o dosetki, a ipak je izgle­ dalo da je n jen a su štin a vezana za n jih, pošto se n ji­ hovim o d stra n je n je m p u tem red u k cije uvek gubio i k a ra k te r d o setke i uživ an je koje ona priređ u je. Sada prim ećujem o da su ono što smo opisali kao tehnike dosetke — a što ćemo u određenom sm islu i dalje tako m orati n azivati — da su to, štaviše, izvori iz kojih dosetka crpi uživ an je i nas ne čudi što i drugi po­ stupci sa istom svrhom crp e iz istih izvora. Međutim, teh n ik a ko ja je svo jstv en a dosetki i koja samo njoj pripada sasto ji se u njenom p ostupku da p rim enu tih sre d sta v a koja izazivaju u živanje obezbedi od prigo­ vora k ritik e koja bi to uživ an je ukinula. O tom po­ stu p k u m ožem o k azati m alo opštih stvari; rad dosetke izražava se, kao što je već pom enuto, u izboru takvog m a te rija la reči i ta k v ih m isaonih situ acija koje će dopu stiti da s ta ra igra rečim a i m islim a položi ispit kritik e, i u tu sv rh u m o raju na n a jv eštiji način biti iskorišćene sve osobitosti jezičkog blaga i sve konste­ lacije m isaonog sklopa. Možda ćem o k asnije doći u situ aciju da rad dosetke o karakterišem o jednom odre­ đenom osobinom; zasad ostaje n erazjašnjeno kako se može izvršiti taj po dosetku tako k oristan izbor. Ten­ dencija i postignuće dosetke da sklopove reči i misli koje izazivaju uživ an je obezbedi i zaštiti od kritike jav lja ju se već u šali kao bitn a osobina dosetke. Od samog početka njeno ostv aren je se sastoji u tome da ukloni u n u tra šn je p re p rek e i da učini korisnim izvore uživanja koji su usled te p rep rek e postali n e p ristu­ pačni, i videćem o da će ona tokom celog razvitka osta­ ti v erna tom k arak teru .

M ehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

135

Sada smo u situ a c iji d a pokažem o p ravo m esto m om entu „sm isla u besm islici” (up. uvod), kojem autori p rid a ju tako veliki značaj za obeležav anje do­ setke i za ra z ja šn je n je o stv a re n ja uživ an ja. Dve č v r ­ ste tačke uslovljen o sti dosetke, n je n a ten d e n cija da ostvari ig ru p u n u u živ a n ja i n je n a te ž n ja da je za­ štiti od k ritik e razum a, o b ja šn ja v a ju bez d aljega za­ što je n eka do setk a za je d n o sh v a la n je besm islena a za neko d ru g o im a svog sm isla ili b arem izgleda do­ pustiva. K ako ona to čini, to o sta je stv a r ra d a doset­ ke; onde gde jo j to n ije uspelo, onde se o na odbacuje kao „besm islica”. M eđutim , n ije nam ni nužno da uživanje koje d o setk a izaziva izvedem o iz oprečnosti koje pro ističu iz n jen o g sm isla i istovrem enog besm isla, bilo d ire k tn o , bilo p u te m „ z a p a n jen o sti i pro sv et­ ljen ja ” . Isto ta k o nam se n e n am eće ргека potreba da se pobliže p o zabavim o p ita n je m k ako uživanje može da p ro iste k n e iz naizm en ičn e p ro m en e stava. tj. da se d o setk a je d n o m s m a tra besm islenom a onda se opet u v iđ a da im a svoga sm isla. P sihogeneza dosetke pokazala nam je da u ž iv a n je ko je do setk a izaziva po­ tiče od ig re re č im a ili od o slo b ađ an ja b esm islenosti 1 da je n je n sm isao sam o za to o d ređ en da to uživanje zaštiti od o p asnosti d a ga k ritik a ukine. T im e bi p ro b lem b itn o g k a ra k te ra dosetke bio objašnjen već n a p rim e ru šale. S ad a m ožem o da se pozabavim o p ita n je m d a lje g ra z v itk a šale sve do n je ­ nog v rh u n c a u ten d en cio zn o j d osetki. S ala još stav lja na prv o m esto te n d e n c iju da nam p rire d i zadovolj­ stvo i zadov o ljav a se tim e d a ono što kaže ne bude besm isleno ili p o tp u n o b esad ržajn o . A ko je to što ona iskazuje s a d rž a jn o i vred n o , o nda ša la p relazi u do­ setku. J e d n a m isao k oja bi bila v re d n a n ašeg in te re ­ sovanja čak i kada bi b ila izražen a u n a jp ro stijo j fo r­ mi, odevena je sad a u je d n u fo rm u ko ja sam a po sebi mora u nam a izazvati d o p ad ljiv o st (u ž iv an je)1. Pom i1 Kao primer koji može da pokaže razliku između Sale 1 prave dosetke neka posluži odlična igra rečima kojom je jedan član „Građanskog ministarstva" u Austriji odgovorio na pitanje о solidarnosti kabineta: ,,Wie sollen wir fiirein-

136

Dosetka t njen odnos prema nesvesnom

slićemo d a se tak v o p o d ru štv lja v a n je sigurno nije ostvarilo bez n ek e n a m e re i potrudićem o se da doku­ čimo n a m e ru ko ja čini tem elj o brazovanja dosetke. Jed n o već ra n ije, uzgred nabačeno zapažanje odvešće nas na trag . R anije sm o napom enuli da jed n a dobra dosetka u nam a izaziva, tako reći, opšti utisak uživa­ nja, a da p ri tom e nism o u sta n ju da neposredno ra ­ zlikujem o koji udeo uživ an ja potiče od duhovite for­ m e a koji od izv rsn e m isaone sadržine. U toj podeli mi se uvek prev arim o : jednom precen ju jem o kvalitet dosetke usled toga što se divim o m isli sadržanoj u njoj, a uskoro zatim , o brnuto, precen ju jem o vrednost m isli zbog zadovoljstva koje nam p rire đ u je duhovito ruho. Mi ne znam o šta nam p rire đ u je zadovoljstvo i čem u se sm ejem o. M oguće je da je ta nepouzdanost našeg suda, ko ja se može sm a tra ti realnom , predstav­ ljala m otiv za stv a ra n je p rav e dosetke. Misao traži da bu d e o d en u ta u ru h o dosetke, je r se tim e preporu­ čuje našoj pažn ji, i može da nam se čini značajnijom , vrednijom , a p re svega stoga što to ru h o podmićuje i z b u n ju je našu k ritik u . Mi smo skloni da m isli pripišem o ono što nam se dopalo u duhovitoj formi, ali mi isto tak o više nism o skloni da nešto sm atram o netačnim što nam je p rired ilo uživanje i da tim e z atr­ pam o izvor jednog uživanja. Ako nas je dosetka zasm ejala, onda je, uostalom , u nam a vaspostavljena ona za k ritik u n ajn ep o v o ljn ija dispozicija, je r nam je onda s je d n e tačk e n a tu ren o ono raspoloženje kojem je već ig ra b ila dovoljna a dosetka se upravo svim sred stv im a tru d ila da ga nadoknadi. Iako smo maloрге u tv rd ili da tak v u dosetku treb a označiti kao beza­ zlenu, kao dosetku koja još n ije tendenciozna, ipak ne smem o poreći da je, strogo uzevši, samo šala netenander einstehen konnen, wenn wir einander nicht ausstehen konnen? (Kako da budemo solidarni, da se založimo jedan za drugog, kada se međusobno ne slažemo?) Tehnika: upo­ treba istog materijala sa malom (suprotnom) modifikacijom; korektna i odlična misao: nema solidarnosti bez ličnog spo­ razuma. Suprotnost modifikacije (einstehen — zalagati se za drugog, jamčiti; ausstehen — trpeti, podnositi) odgovara nesaglaSljivostl koju misao iznosi i služi joj da je predstavi.

M ehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

137

denciozna, tj. d a o n a služi sam o n a m e ri da izaziva uživanje. D osetka, zapravo, n ik a d a n ije bez te n d e n ­ cije — m a k a r d a je u n jo j s a d rž a n a m isao bez ten ­ dencije, i m a k a r o na b ila sam o od te o rijsk o g m isao­ nog in teresa; o n a im a d ru g u n a m e ru — da m isao p ot­ pom ogne u v e lič a v a n je m i da je za štiti od k ritik e. Ona ovde op et iz ražav a sv o ju p rv o b itn u p riro d u tim e što se su p ro tsta v lja je d n o j sili k o ja sp u ta v a i o g raničava — u ovom s lu č a ju k ritič k o m sudu. T a p rv a u p o tre b a d o setk e k o ja id e d a lje od s tv a ­ ran ja u ž iv a n ja p o k azu je p u t d a ljim u p o tre b a m a . Do­ setka je sad a u tv rđ e n a kao psih ičk i fa k to r moći, čija težina m ože b iti od odlu čn o g z n ačaja k ad p adne u ovaj ili onaj tas. V elik e te n d e n c ije i n agoni duševnog života u p o tre b lja v a ju je u sv o je sv rh e. P rv o b itn o netendenciozna dosetk a, k o ja je počela kao igra, dolazi sekundarno u v ezu sa te n d e n c ija m a k o jim a n išta što se s tv a ra u d u šev n o m živ o tu n e m ože zadugo izmaći. Mi već znam o š ta je ona u s ta n ju da u čin i u službi razgolićavajuće, n e p rija te ljs k e , ciničke, sk e p tič k e te n ­ dencije. U opscenoj d osetki, k o ja je p ro izišla iz sk a­ rednosti, o n a od p ris u tn o g tre ć e g lica, k o je je isprva om etalo se k su a ln u situ a c iju , s tv a ra sav ezn ik a pred kojim se žen a m o ra stid e ti, tim e što ga p rid o b ija saopšta v an jem svog u ž iv a n ja . U slu č a ju ag re siv n e te n d e n ­ cije slušaoca k o ji je isp rv a bio ra v n o d u šan , istim sredstvom o n a p re tv a ra u u če sn ik a u svojoj m rž n ji ili preziru i svom n e p r ija te lju stv a ra , n a m e sto ran ijeg jednog jedinog, celu a rm iju p ro tiv n ik a . U prv om slu ­ čaju ona sa v la d a v a p re p re k e stid a i p risto jn o sti n u ­ deći n a g rad u u v id u u ž iv a n ja ; u d ru g o m slu čaju, opet, obara k ritič k i sud, k o ji bi in ače isp itao sp o ra n slučaj. U trećem i č e tv rto m slu č a ju , u službi cin ičk e i sk e p ­ tičke te n d en cije, d o se tk a r a z b ija re s p e k t p re d in stitu ­ cijam a i istin a m a u k o je je slu ša la c v ero v ao tim e što, s jed n e stra n e , p o ja č a v a a rg u m e n t i, s d ru g e strane, preduzim a je d n u n o v u v rs tu n a p ad a. O nde g d e se a r ­ gum ent tru d i d a k r itik u slu šao ca p riv u č e n a svoju stran u , tu d o se tk a teži d a tu k ritik u p o tisn e u stra n u . Nem a su m n je d a je o n a iz a b ra la psihološki d elotvorniji put.

138

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

P ri ovom preg led u o stv aren ja tendenciozne do­ setk e istupilo nam je u pred n ji plan ono što je lakše videti, a to je dejstv o dosetke na onog ko je čuje. Za razu m ev an je dosetke zn ačajn ije je ono što ona ostva ru je u duševnom životu onog ko je pravi ili, kao što bi jed in o p ravilno treb alo reći, kom e pada na pa­ met. Jed n o m sm o već nam eravali — a sada imamo ra ­ zloga da se toga ovde latim o — da psihičke procese dosetke pro stu d iram o s obzirom na njihovu podeljenost na dve osobe. Zasad ćemo pretpo stav iti da psi­ hički proces u slušaoca koji je podstak n u t dosetkom u većini slu čajev a rep ro d u k u je psihički proces u stvaraoca dosetke. S p oljašnjoj p repreci koja u sluša­ oca tre b a da bude savlad an a odgovara neko u n u tra ­ šnje kočenje u onog duhovitog lica koje dosetku priča. U n a jm a n ju ru k u , kod ovog duhovitog lica okolnost da on očekuje n eku spoljašn ju p rep rek u p risutna je kao p red stav a koja koči. U pojedinim slučajevim a je u n u tra šn ja p re p re k a koja se savladava pomoću ten ­ denciozne dosetke evidentna; za dosetke gospodina N., na p rim er, m ožem o reći da ne om ogućavaju samo slušaocim a uživ an je u ag resiji p utem optužbi, nego da m u pre svega om ogućavaju produkciju istih. Od svih u n u tra šn jih p rep rek a ili u g n jetav an ja naročitu pažnju zaslužuje jed n a v rsta, je r je najdalekosežnija; ona se označava im enom „p otiskivanje” i prepoznaje se po svom postignuću — duševne pokrete koji su mu potpali, kao i njihove izdanke, isključuje iz sfere svesnog. Cućemo da je tendenciozna dosetka u stanju da oslobodi uživanje čak i iz takvih izvora koji podležu p o tiskivanju. Ako se na tak av način, kao što je gore napom enuto, savlad av an je spoljašnjih prepreka može svesti na savlad av an je u n u tra šn jih sm etnji i potiskivanja, onda se može reći da tendenciozna do­ setka od svih razvojnih stu p n jev a dosetke najjasnije pokazuje k a ra k ter rad a dosetke — da oslobodi uživa­ nje o tk lan jan jem p repreka. Ona pojačava one tenden­ cije u čiju se službu stav lja tim e što im dovodi po­ moć od u g njetenih duševnih pokreta ili se uopšte stavlja u službu ugnjetenih tendencija.

M ehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

139

Rado ćem o se složiti s m išlje n je m da su to ostva­ re n ja tendenciozne dosetke, a ip ak ćem o se m orati p rise titi da ne sh v atam o na koji jo j n ačin ta ostv a­ re n ja m ogu uspeti. N jen a sn ag a sasto ji se u o stv a re­ n ju u ž iv an ja što ih crpi sa izvora ko je p re d sta v lja ju igre rečim a i o slobođenje besm islica, a ako tre b a su ­ diti po utiscim a koje su n eten d en cio zn e šale ostavile na nas, onda k o ličinu to g u ž iv a n ja ni u kom slučaju ne m ožemo s m a tra ti tak o v elikom da bism o joj mogli poverovati da p o sed u je sn ag u za u k id a n je u k o ren jenih sm e tn ji i p o tisn u tih d o živ ljaja. O vde, u stvari, nem am o jed n o sta v n o d elo v a n je snage, već složeniji odnos izazivanja. U m esto da izložim d alek i zaobilazni p ut k ojim sam došao do u v id a u ta j odnos, pokušaću da to p rik ažem k ra tk im sin te tič k im putem . U svojoj V o rsch u le d er A s th e tik (Uvod u e ste ti­ ku, I T, V) G. T. F e h n e r je p ostavio „p rin c ip e stetske pom oći ili p o ja č a v a n ja ” , k oji izlaže sledećim rečim a„Iz n e p ro tivrečn o g stica n ja u slova u živa n ja , koji za sebe m alo znače, p roishodi veći, često m nogo veći re ­ zulta t nego što to odgovara vre d n o sti u živ a n ja p o je ­ dinačnih uslova za sebe, v eći a da bi se m ogli o b jasni­ ti kao zb ir d elovanja p o jed in a čn ih u živa n ja ; sam im stica jem ta k v e v r ste , čak, m o že se postići p ozitivan rezu lta t, m o že se preći prag u živ a n ja gde su pojedm t fa k to ri za to su v iše slabi; sam o što se, u poređenju sa d ru g im , m ora o setiti veće u ž iv a n je .”' Cini m i se da n am te m a d o setk e n e p ru ž a m nogo p rilik a d a se po tv rd i tačn o st ovog p rin c ip a koji se m ože pokazati na m nogim d ru g im u m etn ičk im tv o rev in am a. Od do­ setk e sm o n a u č ili n ešto d ru g o što b a re m sp a d a u bli­ zinu ovog p rin cip a, a to je da p ri d e lo v a n ju više fak tora koji izaziv aju u ž iv a n je nism o u s ta n ju d a sv a ­ kom e od n jih od red im o on aj udeo koji im u tom sklopu s tv a rn o p rip a d a . Može se, m eđ u tim , v a rira ti situ acija p rih v a ć e n a u p rin c ip u pom oći i za te nove uslove m ože se p o sta v iti niz p ita n ja k o ja bi bila do-

1 Str. 52. drugog izdanja. Leipzig 1897. Fehnerov.

Kurziv j'

140

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

sto jn a odgovora. S ta se uopšte dešava kada se u je d ­ noj konstelaciji susreću uslovi uživ an ja sa uslovom nep rija tn o sti (nelagodnosti)? Od čega onda zavisi re­ zu lta t i sam njegov predznak? T endenciozna dosetka je poseban slučaj m eđu tim m ogućnostim a. P risutan je je d a n d uševni p o k ret ili težn ja koja je htela da oslobodi uživ an je iz jednog određenog izvora i koja bi ga, kad ne bi bila om etena, i oslobodila, a osim toga postoji i je d n a d ru g a težn ja koja d elu je nasu p rot tom ra z v itk u u živanja, koja ga, dakle, sprečava i ugnje­ tava. S tru ja koja u g n je ta v a m ora, kao što ishod po­ kazuje, za izvesnu m eru b iti ja č a od ugn jeten e struje, koja se stoga ipak ne uk lan ja. Sada neka se tom e p rik lju č i neka d ruga težnja koja bi iz istog procesa oslobodila uživanje, iako sa dru g ih v rela, koja, dakle, d elu je u sm islu ugnjetavajuće težnje. K akav u tom slu čaju može b iti ishod? Jed a n p rim e r će nas u tom e bolje o rijen tisati nego što bi ova šem atizacija to m ogla da pokaže. P retpo­ stavim o da postoji težn ja da se izvesna osoba naruži; tom e se, pak, u tolikoj m eri su p ro tstav lja osećanje uljudnosti, estetsk e k u ltu re, da to ru žen je m ora izo­ stati; ako bi se ta težn ja probila, na p rim e r usled izm enjene situ acije afek ta ili raspoloženja, onda bi se taj proboj ten d en cije ru žen ja docnije prim ao sa nelagodnošću. P oruga će, dakle, izostati. U kazuje se, m eđutim , m ogućnost da se od m a terijala reči i misli koje poruzi stoje na raspolaganju načini dobra do­ setka, d akle da se uživanje oslobodi iz d rugih izvora kojim a iste p re p rek e ntf stoje na putu. Ali ovaj drugi razvoj u živanja m orao bi izostati ako poruga ne bi bila dozvoljena; no, čim se ovo poslednje dopusti, onda je s tim povezano i novo oslobađanje uživanja. Iskustvo sa tendencioznom dosetkom pokazuje da pod takvim uslovim a p otčinjena tendencija može, uz po­ moć uživanja koje o stvaruje, dobiti snagu kojom će savladati još jaču prep rek u . G rdi se je r se tim e omo­ gućuje dosetka. A li postignuto uživanje ne potiče samo od dosetke, ono je neuporedivo veće, mnogo veće od u živanja koje ona postiže, tako da moramo pretpostaviti da je m alopre ugnjetenoj tendenciji

Mehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

141

uspelo d a se o stv a ri skoro bez ik ak v o g do b itk a. U ta ­ kvim okolnostim a, u slu č a ju ten d en cio zn e dosetke n ajv iše se sm ejem o. M ožda ćem o isp itiv a n je m uslo v a s m e ja n ja moći sebi stv o riti p la stič n iju p re d s ta v u o p o jav i pomoći koju do setk a p ru ž a p ro tiv u g n je ta v a n ja . M eđutim , mi i sada vidim o d a je slu čaj ten d en cio zn e do setke spe­ cijalan slučaj p rin c ip a pom oći. Je d n a m ogućnost p ra v lje n ja u ž iv a n ja p rik lju č u je se nekoj situ ac iji u kojoj je je d n a d ru g a m o gućnost p ra v lje n ja uživanja osujećena, tak o d a ova sa m a za sebe n e bi bila u sta ­ n ju da o stv a ri u ž iv an je; r e z u lta t je s tv a ra n je uživanja koje je m nogo veće od u ž iv a n ja što ga je posedovala m ogućnost k o ja se p rik lju č ila to j situ a c iji. O va poto­ n ja m ogućnost d elo v ala je, ta k o reći, kao n a g ra d a za zavođenje; pom oću p ru ž e n o g m alo g iznosa uživanja p o stig n u t je veom a v e lik iznos, k o ji bi se inače teško ostvario. Im am dov o ljn o ra zlo g a d a p re tp o sta v im da ovaj p rin cip o d g o v ara je d n o m u s tro js tv u k o je se po­ kazu je n a m nogim m eđ u so b n o u d a lje n im p o d ručjim a duševnog života i s m a tra m celish o d n im da u živanje koje služi iza z iv a n ju velik o g o slo b a đ a n ja u živanja označim o k ao p reth o d n o u živ a n je (p re d u živanje), a prin cip kao p rin cip p re th o d n o g u ž iv a n ja (preduživanja). S a d a sm o u m ogu ćn o sti d a fo rm u lišem o način d elo v a n ja te n d en cio zn e d o setk e: o n a se s ta v lja u slu ­ žbu te n d e n c ija da bi p o sred stv o m u ž iv a n ja koje do­ setk a izaziva kao p re d u ž iv a n je u k lo n ila u g n je ta v a n je i po tisk iv a n je i izazv ala njeg o v o u ž iv an je. A ko sada bacim o pogled n a n je n ra z v ita k , on d a njožem o reći da je d o setk a od p o četk a do svog p u n o g o s tv a re n ja o sta ­ la v e rn a svom e biću. O na p o čin je k ao je d n a igra, kako bi iz slobodne u p o tre b e re č i i m isli o stv a rila uživ a­ nje. Cim ja č a n je ra z u m a tu n je n u ig ru re čim a i m i­ slim a o su je ć u je kao n e što b esm isleno, onda se ona p reo b ražav a u šalu d a bi m ogla da zad rži te izvore a iz o slo b ađ an ja b e sm isla d a o stv a ri novo u ž iv anje. Kao p rva, još n ete n d e n c io z n a dosetk a, o n a on d a m islim a posu đ u je sv o ju pom oć i ja č a ih p ro tiv n a p a d a k ritič ­ kog suda, p ri čem u k o risti p rin c ip m e ša n ja izvora

142

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

uživanja i na k ra ju se p rik lju č u je velikim tendenci­ jam a koje se bore sa u g n jetav an jem kako bi po prin ­ cipu uživanja uklonila u n u tra šn je p repreke. Razum, kritički sud, u g n je ta v a n je — to su snage protiv ko­ jih se redom bori; ona zadržava prvo b itn e izvore uži­ van ja u rečim a a na nivou šale o tv ara sebi u klanja­ njem p re p re k a nove izvore uživanja. Uživanje koje stvara, bilo da se ono zasniva na igri ili pak proističe iz u k id an ja p rep rek a, možemo svagda izvesti iz ušte­ de psihičke energije, ukoliko takvo sh v atan je ne protivreči suštini uživ an ja i ukoliko se ne pokaže još negde d ru g d e plodonosnim .' 1 Potrebno je da se naknadno ukratko osvrnemo još na besmislenu dosetku koju smo u izlaganju malo zapostavili. S obzirom na značaj koji pridajemo momentu „smisla u besmislici", mogli bismo doći u iskušenje da zahtevamo da svaka dosetka mora biti besmislena dosetka. To, međutim, nije nužno zato što samo igra mislima neminovno vodi u be­ smislicu, dok drugi izvor uživanja koje dosetka pričinjava, igra rečima, samo ponekad ostavlja taj utisak i ne izaziva redovno kritiku koja je s njom vezana. Dvostruki koren uži­ vanja koje dosetka pričinjava — u igri rečima i u igri mi­ slima, što odgovara najvažnijoj podeli na igre rečima i mi­ saone dosetke, — suprotstavlja se kao osetna poteškoća jed­ noj sažetoj formulaciji opštih definicija o dosetki. Igra re­ čima stvara, očigledno, uživanje usled gore nabrojenih mo­ menata saznanja itd., pa je stoga samo u maloj meri podlo­ žna ugnjetavanju. Igra mislima ne može biti motivisana ta­ kvim uživanjem; ona je potpala pod jedno veoma energično ugnjetavanje, i uživanje koje može da pruži samo je uživa­ nje zbog ukinute prepreke; prema tome, može se reći da uži­ vanje koje dosetka pričinjava pokazuje jedno jezgro prvo­ bitnog uživanja koje stvara igra u ruho od uživanja izazvano ukidanjem prepreka. — Mi, naravno, ne prihvatamo kao tačno da uživanje u besmislenoj dosetki potiče otuda što nam je uspelo da uprkos ugnjetavanju oslobodimo jednu besmi­ slicu, dok bez daljeg primećujemo da nam je Igra rečima pri­ činila uživanje. — Besmislica koja je zaostala u misaonoj dosetki stiče sekundarnu funkciju da našu pažnju napregne pomoću zaprepašćenja, ona služi kao pojačavajuće sredstvo za delovanje dosetke, ali samo onda ako je nametljiva, lako da zaprepašćenje za znatan delić vremena može da prethodi razumevanju. Na primer, ranije smo pokazali da besmislica u dosetki može k tome biti upotrebljcna da prikaže jedan sud sadržan u misli. Ali ni to nije primarno značenje besmi­ slice u dosetki.

Mehanizam uživanja i psihogeneza dosetke

143

Besmislenim doselknma mogao bi se priključiti ceo ni? produkcija sličnih dosetaka, koje nemaju prikladnog imena, ali bi moglo da im se da oznaka „glupost koja izgleda duho­ vita". Njih ima veoma mnogo; uzeću, primera radi, samo dva: Covek kome je servirana riba zagrabi dva puta, i to sa obe ruke, u majonez i onda provuče ruke kroz kosu. Pošto ga je sused začuđeno pogledao, on izgleda prim ečuje svoju grešku, pa se izvinjava: „Izvinite, m islio sam da je spanać.” Ili: ,,2ivot je lančani m ost”, veli jedan. — „Kako?" upita drugi. — „Sta ja znam”, glasi odgovor. Ovi ekstremni primeri deluju tim e što očekujemo do­ setku, pa se trudimo da iza besm islice pronađemo neki nji­ hov skriven smisao. Ali mi ne nalazim o nikakav smisao, oni su zaista besmislice. Zahvaljujući ovoj varci, omogućeno je za trenutak da se oslobodi uživanje u besmislici. Te dosetke nisu potpuno lišene tendencije; to su „nasedaljke", one pripovedaču priređuju izvesno uživanje tim e što slušaoca zavode i ljute. A slušalac onda ugušuje svoju ljutnju tim e što namerava da sam postane pripovedač.

V MOTIVI DOSETKE. DOSETKA KAO SOCIJALNI PROCES G ovoriti o m otivim a dosetke moglo bi izgledati suvišno, pošto se n am era da se o stvari uživanje mora uzeti kao dovoljan m otiv ra d a dosetke. No, s jedne stran e, nije isključeno da u p rodukciji dosetke sudeluju još i neki d ru g i m otivi, a s dru g e stra n e se, s ob­ zirom na izvesna poznata iskustva, m ora postaviti tem a su b je k tiv n e u slovljenosti uopšte. To, p re svega, zah tev aju dva činioca. Iako je rad d osetke odličan p u t da se iz psihičkih zbivanja ostvari uživanje, ipak se vidi da nisu svi ljudi na isti način sposobni da se posluže ovim sredstvom . Rad dosetke ne sto ji na raspolag an ju svim a ljudim a, a u izdašnoj m eri sam o m alom bro ju lju d i za koje se u pohvalnom sm islu kaže da su d uhoviti (da im aju du­ ha). „D uhovitost” se ovde ja v lja kao n aročita sposob­ nost, otp rilik e u step en u sta re „duševne sposobnosti”, i ona se kao p ojava pokazuje kao prilično nezavisna od dru g ih sposobnosti: inteligencije, fantazije, pamće­ nja itd. Kod duho v itih lju d i treba, dakle, p retposta­ viti postojanje posebnih sklonosti ili psihičkih uslova koji om ogućuju ili potpom ažu duhovitost. B ojim se da u ispitivanju te tem e nećem o stići naročito daleko. Sam o nam ponegde uspeva da, pola­

Motivi dosetke. Dosetka kao socijalni proces

[45

zeći od raz u m e v a n ja je d n e je d in e dosetke, dođemo do sazn an ja su b je k tiv n ih uslova u duši onoga koji je dosetk u načinio. Sasvim slu čajn o nam u p rav o doset­ ka sa kojom sm o počeli naša isp itiv a n ja i tehnici do­ setk e dop u šta da stek n em o u v id a u su b je k tiv n u uslovlienost dosetke. M islim na H ajn eo v u d osetku, kojoj su i H ejm ans i L ips poklonili p a žn ju : Sedeo sam po red S alom ona R otšilda i on se prem a m eni ophodio kao p re m a sebi ravnom , sasvim fam ilio n arn o ” (K u p a lište L uke). O vu reč H a jn e je stav io u u sta jed n o j kom ičnoj osobi, H iršu -H ija c in tu , k olekcionaru, o p e ra to ru i taksatoru iz H am b u rg a, so b a ru kod o tm enog b arona K risto fo ra G u m p elin a (ra n ije G um pel). P e sn ik u se, oči­ gledno, ta j n jegov lik veom a d opada, j e r on d ozvolja­ va da H irš-H ija c in t vodi g lav n u reč i da kaže n a j­ zab av n ije i n ajslo b o d o u m n ije m isli; on ga oprem a prak tičn o m m u d ro šću jed n o g S an ča P anse. Covek mora požaliti što je H ajn e, koji, k ako izgleda, n ije imao sklonosti za d ra m sk o o b lik o v an je, ovaj divan lik u brzo nap u stio . N a n e m alo m esta n am se čini kao da iz H irša -H ija c in ta g ovori sam pesn ik iza jed n e tank e m aske i ub rzo sm o s ig u rn i da je ta j lik sam o jedn a sa m o p aro d ija p esnikova. H irš sa o p štav a razloge zbog ko jih se o d rek ao svog ra n ije g im en a i zašto se sada zove H ijacint. „Uz to im am jo š i tu k o rist” , p ro ­ duži on, „da na m om p e č a tu već sto ji je d n o H, te ne m oram da dam da m i se izrad i nov p e č a t.” Istu u šte ­ du, m eđ u tim , n a p ra v io je i sam H a jn e k ad a je p ri­ likom p o k ršte n ja svo je im e H a rry zam enio im enom H einrich. S ad a se svak o kom e je p o zn ata pe'snikova. životna p ovest m o ra se titi da je H a jn e u H a m burgu, o dakle je i njeg o v H irš-H ija c in t, im ao u ja k a koji se isto tak o zvao i koji je k ao b o g at čovek igrao veliku ulogu u njegovom životu. I u ja k se zvao S a lom on, isto tako kao i s ta ri R otšild koji je ja d n o g H irša prim io tako fam ilio n arn o . Ono što je u u stim a H irš a -H ija ­ cinta izgledalo kao p u k a šala, u brzo će, k ad a to pripišem o nećak u H a riju -H a jn rih u , o tk riti pozadinu punu o zb iljn e g orčine. O n je p rip a d a o toj porodici, znam o i to da je veom a želeo da se oženi jed nom od

146

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

ćerki tog u jak a ali ga je rođaka odbila, a ujak se p re­ ma n jem u uvek ophodio kao p rem a sirom ašnom ro­ đaku, m alo „fam ilionarno". Bogati rođaci u H am bur­ gu nisu ga n ikada uzim ali ozbiljno; sećam se priče jedne m oje sta re tetk e koja je udajom dospela u po­ rodicu H ajneovih; ona je jednog dana kao lepa mlada žena za porodičnom trpezom pored sebe zatekla jed­ nog čoveka koji joj se činio neprivlačnim i prema kome su se i ostali odnosili sa nipodaštavanjem . Ni ona nije osećala neku p otrebu da prem a njem u bude ljubaznija; tek mnogo godina kasnije saznala je da je taj nem arn i i zanem areni rođak bio pesnik H ajnrih Hajne. Koliko je H ajne zbog tog odbojnog stava svo­ jih bogatih rođaka u m ladosti i k asnije patio, poznato je na osnovu ponekih svedočanstava. Na tlu takvog subjektivnog d o življaja izrasla je onda dosetka ,.fam ilio n aran ” . I u nekim dru g im dosetkam a velikog podrugljivca mogli bi se p re tp o stav iti slični subjektivni uslovi, ali m eni n ije više poznat nijedan p rim er na kojem bi se to moglo pokazati na sličan uverljiv način; sto­ ga se o priro d i tih sličnih uslova teško može kazati nešto preciznije, a pored toga nećemo odm ah biti sprem ni da za svaku dosetku tražim o slično komplikovane uslove nastanka. Ni u duhovitim produkci­ jam a d ru g ih čuvenih ljudi nije lako sagledati njihov nastanak; kada, na p rim er, o L ihtenbergu saznajemo da je bio težak hipohondar i čovek opterećen raznim nastranostim a, onda se nekako stiče utisak da subjek­ tivni uslovi rada dosetke često baš nisu tako udaljeni od uslova n eurotičkih oboljenja. Većina dosetki kruži uokolo anonim no, naročito one koje nastaju povodom nekih dnevnih zbivanja; moglo bi se radoznalo pita­ ti: kakvi su to ljudi od kojih potiče ta produkcija do­ setaka. Ako čovek kao lek ar ima p rilike da upozna jednu od osoba koje su u svojoj sredini poznate kao šaljivdžije i autori m nogih p rom etnih dosetaka dok se u nekom drugom pogledu inače uopšte ne ističu, onda ga može iznenaditi otkriće da je ta duhovita glava razbijena ličnost sklona nervoznim oboljenjim a. Nedovoljnost dokum entovanih dokaza pak, sigurno će

Motivi dosetke. Dosetka kao socijalni proces

147

nas o d v ra titi od toga da ta k v u p sih o n eu ro tičku kon­ stitu c iju u tv rd im o kao red o v an ili n užan su b jek tiv n i uslov za o b razo v an je dosetke. J a s n iji slu čaj op et p r e d sta v lja ju je v re js k e doset­ ke, koje su, kao što je već p om enuto, n a p ra v ili baš sam i Je v re ji, dok se je v re js k e p riče d rugog porekla skoro n ik ad a ne izdižu iznad nivoa kom ične lak rd ije ili b ru ta ln e sp rd n je . O vde se izgleda po k azu je uslov ličnog učešća kao u H ajneovoj dosetki „fa m ilio n arn o ” i n jegov značaj se izgleda sa sto ji u tom e da se osobi o težava d ire k tn a k ritik a ili ag re sija i ona om ogućava samo zaobilaznim pu tem . D rugi su b je k tiv n i uslovi ili p o tp o re ra d a dosetke m an je su o b av ijen e tam om . P ro d u k c iju bezazlenih dosetaka ne re tk o p o b u đ u je často lju b iv a te ž n ja da se ispolji svoj du h , da se sebe prik aže, — je d a n nagon koji se m ože iz je d n a č iti sa e k sh ib icijo m na sek su al­ nom plan u . P o sto ja n je b ro jn ih sp u ta n ih nagona, čije je u g u šiv a n je saču v alo izv estan ste p e n labilnosti, p re d sta v lja ć e n a jp o v o ljn ije d ispozicije za p ro dukciju ten d enciozne d o setke. T ako kao m otivi s tv a ra n ja do­ setk e m ogu n a s tu p iti n aro č ito p o je d in e k o m ponente sek su aln e k o n stitu c ije je d n o g čoveka. Ceo niz opsce­ nih dosetk i d o zv o ljav a n a m da z a k lju čim o d a u n ji­ hovih a u to ra po sto ji sk riv e n a sk lo n o st k a ekshibiciji; tend enciozne d o setk e sa a g resiv n o m n a m e ro m n ajb o ­ lje polaze za ru k o m o nim o sobam a kod k o jih se može dokazati d a u n jih o v o m sek su aln o m biću p ostoji je d ­ na sn ažn a sa d istič k a k o m p o n e n ta k o ja je u životu m an je ili više sp u ta n a . D ru g a č in je n ic a k o ja za h te v a d a isp itam o su b je k ­ tivn u u slo v lje n o st d o setk e je s te o p šte p oznato isk u ­ stvo da se n iko n e m ože zad o v o ljiti tim e da je do se t­ ku n a p rav io za sebe sam og. S a rad o m dosetke n e ­ razdvojno je pov ezan a te ž n ja za sao p šta v a n je m doset­ ke; ta te ž n ja ta k o je sn a ž n a d a se o na dosta često o stv a ru je i p re n e b re g a v a n je m v ažn ih sm e tn ji. I u slučaju kom ičnog sao p šte n je d ru g o j osobi p ru ž a zado­ voljstvo, ali ono n ije n eo phodno; u kom ičnom se, gde se na nj n aiđe, m ože i sam uživ ati. M eđutim , u slu ­ čaju d o setke je d ru g a č ije , mi sm o p risilje n i da je sa-

148

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

opštim o; psihički proces njenog stv aran ja, izgleda, nije okončan sa činom zam išljan ja dosetke, preostaje još nešto što će saopštenjem zam isli dovršiti nepoznat proces s tv a ra n ja dosetke. N ajpre, mi ne m ožem o dokučiti na čem u se za­ sniva nagon za saopštavanjem dosetke. Ali u dosetki zapažam o je d n u d ru g u osobinu koja se opet razlikuje od kom ičnog. K ada se susrećem s kom ičnim, onda i sam m ogu da m u se slatk o nasm ejem ; radovaću se, svakako, i onda kada njegovim saopštenjem uspem i nekog drugog da navedem na sm eh. D osetki koja mi je pala na pam et, koju sam sam načinio, ne mogu sam da se sm ejem , uprkos nepobitnog zadovoljstva koje mi ona p rire đ u je . M ogućno je da je m oja potreba da dosetku nekom saopštim nekako u vezi sa očevidnim efektom sm eha koji je ona izazvala a koji je meni sam om bio uskraćen. Z ašto se ne sm ejem svojoj sopstvenoj dosetki? I k akva je p ri tom e uloga onog drugog lica? Pozabavim o se p rvo ovim poslednjim pitanjem . U slu čaju kom ičnog dolaze, uopšte uzev, u obzir dve osobe ili lica, izuzev moga J a još i lice na kome nala­ zim ono što je kom ično; ako mi se neki p redm eti čine kom ični, onda se to zbiva putem jed n e v rste personi­ fikacije koja n ije re tk a u našem zam išljanju. Komični proces zadovoljava se sa ta dva lica, sa J a i licem objekta; treće lice se može prik lju čiti, ali nije neop­ hodno. Kao igra sa sopstvenim rečim a i mislima, do­ setka je isp rv a lišena lica-objekta, ali ona već na p re d stu p n ju šale, ako joj je uspelo da igru i besm i­ slicu zaštiti od prigovora razum a, zahteva jedno d ru ­ go lice kom e će moći da saopšti svoj rezultat. Ovo drugo lice u dosetki, m eđutim , ne odgovara licu-objek tu , već trećem licu, onom drugom u komike. Iz­ gleda da se u šali odluka da li je rad n ja dosetke ispu­ nila svoj zadatak prenosi na drugo lice, kao da Ja nije sigurno u svoj sud o tom e. I bezazlena dosetka koja pojačava m isao zahteva prisustvo drugog lica kako bi p roverila da li je postigla svoju nam eru. Ako se dosetka sta v lja u službu neprijateljsk ih tendencija ili tendencija koje idu za razgolićavanjem , onda se

Motivi dosetke. D osetka kao socijalni proces

I4g

ona može opisati kao psihički proces izm eđu tri lica, koja su ista kao u kom ici, ali je uloga tre ć e g lica pri tom e d ru k č ija ; psihički p roces d o setke o d v ija se iz­ m eđu prv o g lica, izm eđu J a i trećeg, stra n o g lica, a ne kao u kom ičnom izm eđu J a i lica-o b jek ta. D osetka nailazi i u tre ć e g lica d o setk e n a su b je k ­ tivn e uslove k o ji cilj iz a z iv a n ja u ž iv a n ja m ogu da uči­ ne nedokučivim . K ao što S e k sp ir podseća (Love’s L a b o u r’s lost — N e n a g rađ en i lju b a v n i tru d , V, 2): „А jest's prosperity lies in the ear of him that hears it, never in the tongue of him that m akes i t . . . ” (Uspeh dosetke nalazi se u uhu onog koji sluša a ne u ustima onog koji je pravi)

Ko je o b u zet o z b iljn im m islim a, ta j je n epodesan da šali p o tv rd i d a jo j je usp elo d a sp ase u ž iv an je u rečim a. O n sam m o ra b iti u v eselom ili b a r in d ife re n t­ nom rasp o lo žen ju da bi m ogao d a p rih v a ti ulogu tr e ­ ćeg lica šale. Ista p re p re k a p ro d u ž a v a se i n a bezazle­ nu i te n d en cio zn u d o setk u ; kod p o sled n je se, m e đ u ­ tim, kao no v a p re p re k a ja v lja o tp o r te n d e n c iji kojoj dosetk a želi d a služi. S p re m n o st d a se sm ejem o iz v r­ snoj opscenoj d o setk i izostaće u s lu č a ju k ad se razgolićen je odnosi na je d n o g visoko p o štovanog rođaka trećeg lica; u je d n o m sk u p u s v e šte n ik a i popova niko se ne bi sm eo u su d iti da iznese H a jn eo v a p o ređ en ja kato ličk ih i p r o te s ta n ts k ih popova sa sitn im trg o v ci­ m a i n am e šte n ic im a je d n e v e letrg o v in e, a p re d p u b li­ kom o d an ih p r ija te lja m og p ro tiv n ik a n e bi n i n a jd u ­ h ov itije in v e k tiv e k o je b ih u p ra v io p ro tiv n je g a bile prim lje n e kao d o setk e već k ao in v e k tiv e , one bi kod slušalaca izazv ale n ezad o v o ljstv o a n e u ž iv an je. Izvestan s te p e n n a k lo n o sti ili izv esn a in d ife re n tn o st, od­ sustvo sv ih o n ih m o m e n a ta k o ji bi m ogli da izazovu jak a osećan ja k o ja bi b ila s u p ro tn a ten d en ciji, neo p ­ hodan je u slov ako tre ć e lice tre b a da s u d e lu je u do­ vrše n ju p ro cesa d osetke.

]5 0

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

Gde tak v e p re p re k e d ejstv u dosetke otpadaju, tu se ja v lja fenom en kojem ćemo sada posvetiti naše isp itiv an je — fenom enu što se uživanje koje je do­ setk a p rire d ila ja sn ije pokazuje u trećeg lica nego u njenog autora. M oram o se zadovoljiti da kažemo: ja ­ snije, iako bism o bili skloni da se upitam o da li je uživanje slušaoca in ten ziv n ije od uživanja tvorca do­ setke, zato što nam , što je razum ljivo, n edostaju sre d ­ stv a za o d m eravan je i u p oređivanje. Ali mi vidimo da slušalac svoje u živanje posvedočuje svojim eksplo­ zivnim sm ehom , pošto je prvo lice dosetku izložilo većinom o zbiljnim izrazom lica. K ada dosetku koju sam negde čuo prenosim dalje, onda ja, da ne bih pokvario n jeno dejstvo, p ri p ripovedanju m oram isto tako da se ponašam kao i onaj ko ju je napravio Sada se p o stav lja p ita n je da li iz te uslovljenosti smeha koji je dosetka izazvala možemo izvući neke za­ ključke o psihičkom procesu p ri stv a ra n ju dosetke. Ne može nam b iti cilj da ovde uzm em o u obzir sve što je rečeno i o b javljeno o p rirodi sm eha. Od tak v e nam ere može da nas zastraši rečenica koju je Diga (Dugas), đ ak Riboa (Ribot), stavio na početak svoje kn jig e Psychologie du rire (Psihologija smeha. 1902): „II n ’est pas de fa it plus banal et plus etudie que le rire; ii n ’en est pas qu i ait eu le don d ’exciter davantage Ia curiosite du vulgaire et celle des philosophes, ii n ’en est pas su r lequel on ait recueilli plus d’observationes et bati plus de theories, et avec cela ii n'en est pas qui d em eure plus inexplique, on serait te m e de rire avec les sceptiques q u ’il fa u t etre content de rire et de ne pas chercher a sđvoir pourquoi on rit, d ’autant que p e u t-e tre la re flexio n tue le rire, et q u ’il serait alors contradictoire q u ’elle en decouvrtr les causes’’ (str. 1). (Nema b an aln ije n iti više izučavane pojave od sm eha; nem a n ijedne pojave koja bi bila u stanju da više probudi radoznalost prostog čoveka i filozofa, niti pojave o kojoj je priku p ljen o više zapažanja i iz­ građeno više teorija; ali i pored svega toga nema po­ jave koja je više n erazjašnjena od ove; čovek je u

Molii'i dosetke. Dosetka kao socijalni prove-.s

151

iskušenju da sa skep ticim a kaže da tre b a biti zado­ voljan sm ehom (sm ejanjem ) i da ne tre b a trag ati za tim zašto se sm ejem o, tim p re što ra z m išlja n je možda u b ija sm eh i što bi onda bilo k o n tra d ik to rn o o tkrivati njegove uzroke.) N aprotiv, nećem o p ro p u stiti da za naše potrebe upotrebim o jed n o m išlje n je o m ehanizm u sm eha (sm ejanja), koje se odlično u k lap a u naš kru g misli Mislim na pokušaj o b ja šn je n ja H. S p en sera (H. S p en ­ cer) u njegovom član k u „P hysiology of L a u g h te r” 1 (Fiziologija sm eha). Po S p en seru je sm eh fenom en p ra ž n je n ja d u šev ­ nog u zb u đ e n ja i dokaz za to da je p sihička prim ena tog u z b u đ en ja iz n en ad a n aišla na p re p re k u . Psiholo­ šku s itu a c iju ko ja se zav rša v a sm ehom , on opisuje sledećim rečim a: „ La u g h ter n a tu ra lly results only w hen consciousness is u naw ares tra n sferred from great th in g s to sm a ll — o n ly w h e n th ere is w hat we m ay call a d e s c e n d i n g in c o n g ru ity ." 1 (Smeh, prirodno, n a s ta je sam o k ad a se sv est n eočekivano p re­ nosi sa v elik ih na m ale stv a ri — sam o ako postoji ono što m ožemo n azv ati d e g ra d ira ju ć im neslaganjero). 1 H. Spenser, The physiology of laughter (first published in Macmillan's Magazine for March 1860) Essays II. 1901. 5 Razne tačke ove odredbe zahtevale bi u jednom ogle­ du o komičnom uživanju podrobniju anulizu. koju su drugi autori već preduzeli a koja nama. svakako, leži malo po strani. — Cini mi se da Spenser nije imao mnogo sreće u objašnjavanju zašto pražnjenje pronalazi upravo one putevc koji svojim uzbuđenjem uslovljavaju stvaranje somatske slike sniclia. Hleo bih da dam jedan jedini prilog temi liziološkog razjašnjenja smeha, dakle izvođenju ili tumačenju akcije mišića karakterističnih za smeh, koja je, i pre i posle Darvina, opširno pretresana, ali još uvek nije konačno rešena. Koliko mi je poznato, najpre se grimasa razvlačenja krajeva usta. koja je tako karakteristična za smeh. javlja u zadovoljnog i prezasićenog odojčeta kada usnulo ispušta dojku. Ona je tamo pravi izražajni pokret, pošto odgovara odluci da se hrana više ne primi, predstavljajući, lako reći. jedno „dosta” ili. štaviše, „predosta”. Možda je taj prvobitni smisao zadovoljene prezasićenosti, docnije sm eška. koji da­ kako ostaje osnovni fenomen smejanja. pribavio odnos ka radnjama pražnjenja punim uživanja.

152

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

U sasvim sličnom sm islu k a ra k te rišu francuski au to ri (Diga) sm eh kao „ detente” (opuštanje), kao po­ jav u opu štan ja, a i form ula A. Bejnsa (A. Bains): „Laug h ter a re lie f fro m re stra in t” — Sm eh je olak­ šanje od o graničenja, — čini m i se da m nogo m anje odudara od s h v a ta n ja Spenserovog nego što bi po­ neki a u to ri želeli da n as uvere. Mi doduše osećamo p otrebu da Spenserovu misao m odifikujem o i da p red stav e sadržan e u njoj preci­ ziram o, delom i izm enim o. Mi bismo rek li da smeh n astaje onda, kada je psihička en erg ija koja je ranije u p o treb ljen a za zaposedanje određenih psihičkih puteva p ostala neu p o treb ljiv a, tako da ona slobodno može da se isprazni. Svesni smo toga kakvo „loše svetio” bacam o na sebe takvim tum ačenjem , ali se usuđujem o da iz spisa Lipsa o komici i hum oru, u kojem se mogu dobiti i dru g a obaveštenja a ne samo o komici i hum oru, za naše pokriće citiram o ovu iz­ vrsnu rečenicu: „N a k raju , psihološki pojedinačni problem i uvek vode duboko u psihologiju, tako da se u osnovi n ijed an psihološki problem ne može posmatra ti izolovano" (str. 71). Pojm ovi „psihička energija”, „p ra ž n je n je ” i p o sm atran je psihičke energije kao jednog k v a n tite ta postali su mi m isaonom navikom otkako sam psihopatološke činjenice sebi počeo filo­ zofski da sređujem , i već sam u svom Tum ačenju snova (1900), slažući se sa Lipsom, pokušao da kao „zapravo psihički d elotvorno” utv rd im po sebi psi­ hički nesvesne procese a ne sadržaje svesti.1 Cini mi se da se od Lipsovih uobičajenih p redstava udalja­ 1 Uporedl odeljke u citiranoj knjizi Lipsa, gl. VII „Ober die psychische Kraft" — O psihičkoj snazi, itd. (Uz to „Tu­ mačenje snova”, VIII) — „OpSti je stav, dakle: Faktori psi­ hičkog života nisu sadržine svesti već po sebi nesvesna psi­ hička zbivanja. Zadatak psihologije, ukoliko ne želi samo da opisuje sadržine svesti, mora onda da se sastoji u tome da iz ustrojstva sadržine svesti i njenog vremenskog sklopa otkrije prirodu tih nesvesnih procesa. Takva jedna psiholo­ gija će, međutim, brzo ustanoviti da postoje čak raznovrsne osobine tih zbivanja koje nisu reprezentovane u odgovaraju­ ćim sadržinama svesti." (Lips. I.e. str. 123).

Motivi dosetke. Dosetka kao socijalni proces

153

vam sam o kad govorim o „zap o sed an ju psih ičkih pute v a ”. Isk u stv a o p o m erljiv o sti e n e rg ija d už od re đ e­ nih a so cijativ n ih staza i o skoro n e u n ištiv o m o d ržava­ nju trag o v a p sih ičk ih p rocesa pred o čili su mi, u stv a ­ ri, da p okušam d a ra z ja sn im to nepoznato. Da bih izbegao n esporazum , m o ram dod ati da ne n am eravam da ćelije i v la k n a ili sistem e n e u ro n a k oji d anas za­ uzim aju sv o je m esto p ro k la m u je m za te psih ičke puteve, iako bi se ta k v i p u te v i m ogli p rik a z a ti n a još n en azn ačljiv n ačin p u te m o rg a n sk ih ele m e n a ta n e rv nog sistem a. U sm eh u su, dakle, po n ašem m išlje n ju d a ti uslo­ vi da se o na količina p sih ičk e e n e rg ije k o ja je do tada bila u p o tre b lje n a za z a p o sed an je slobodno isp razni, a pošto doduše, sv ak i sm eh n ije je d in i zn ak uživanja, ali je to sv ak ak o sm eh k o ji je izazvan dosetkom , to smo skloni da to u ž iv a n je dovedem o u vezu sa u k id a­ njem d o sad ašn jeg zap o sed an ja. K ad a v idim o da se slušalac dosetk e sm eje, a da tv o ra c te d o setk e n e m ože da se sm eje, on d a n a m to m ože k a z a ti da se u slušaocu uk la n ja i p ra z n i e n e rg ija k o ja je p o tre b n a za zapose­ danje, dok p o teškoće p ri s tv a ra n ju d o setk e n a sta ju u u k id a n ju z a p o sed an ja ili u m ogućnosti p ra žn jen ja. Psihički proces u slušaoca, u tre ć e g lica dosetke, jed ­ va da se m ože b o lje o k a ra k te risa ti nego k ad se istakne da on sa veom a m alim ličn im ulogom dolazi do u živa­ nja ko je izaziva dosetk a. O no m u se, ta k o reći, po­ klan ja. Reči d o setk e k o je on č u je n em in o v n o izazi­ vaju u n je m u on u p re d s ta v u ili m isao n i sk lo p čijem su se s tv a ra n ju i u n je g a s u p ro ts ta v lja le ta k o velike u n u tra š n je p re p re k e . O n bi m o rao d a uloži sopstvene napore d a bi ih sam o stv a rio k ao p rv o lice, on bi u to m orao d a uloži n a jm a n je o noliko p sih ičk e sn age ko­ liko bi o d g o v aralo snazi p re p re k e , u g n je ta v a n ja ili potisk iv an ja. T aj psih ičk i u tro ša k je sebi uštedeo; po našim ra n ijim izlag an jim a, re k li bism o da njegovo uživanje o d g o v ara toj u šted i. P o sle n ašeg u v id a u m e­ hanizam sm eh a, reći ćem o, n a p ro tiv , da je in v e stira ­ na e n e rg ija u p o tre b lje n a za k o čen je o d jed n o m stv a ­ ran jem d o tad u sk ra ć e n e p re d sta v e p u te m au d itiv n o g

154

Dosetka i njen odnos prema nesresnom

prije m a postala suvišna, da je u klonjena i sloga sprem n a da se putem sm eha isprazni. U suštini se obe p red stav e svode na isto, je r ušteđena energija tačno odgovara p repreci koja je postala suvišna. Očigledni­ ji je, pak, poslednji prikaz, je r nam dopušta da kaže­ mo da se slušalac dosetke sm eje količinom psihičke en erg ije koja je o tk lan jan jem prep rek e postala slo­ bodna: tu količinu en erg ije tako reći. on troši na sm eh. Ako lice koje stv ara dosetku ne može da se sm e­ je, onda to ukazuje, tako smo upravo rekli, na jedno sk re ta n je od procesa u trećeg lica koji se odnosi na uk id an je kočenja ili na mogućnost njegovog pražnje­ nja. Ali prvi od dva slu čaja ne dolazi u obzir, kao što ćemo odm ah videti. K očenje m ora biti ukinuto u prvog lica, inače ne bi nastala dosetka čije je stv ara ­ nje im alo uprav o da savlada takav jedan otpor. Isto tako bi bilo nem oguće da prvo lice oseti uživanje iza­ zvano dosetkom koje smo upravo m orali da izvedemo iz u k id an ja kočenja. O staje, dakle, samo drugi slu­ čaj, da prvo lice ne može da se sm eje iako oseća za­ dovoljstvo zato što je m ogućnost pražn jen ja ometena. Takva sm etn ja u pražn jen ju , koje je uslov za smeh, može da proistek n e iz toga što se oslobođenoj en e r­ giji p otrebnoj za zaposedanje odm ah odredi neka druga endopsihička prim ena. Dobro je što smo zapa­ zili tu m ogućnost; uskoro ćemo joj posvetiti više pa­ žnje. U prvog lica dosetke može, m eđutim , biti realizovan jed an dru g i uslov koji vodi do istog rezultata. Možda uprkos ostvarenog u kidanja snage kočenja uopšte nije oslobođena n ikakva količina energije spo­ sobne za izražavanje. U prvog lica dosetke odvija se proces rad a dosetke koji m ora da odgovara određe­ nom iznosu novog psihičkog utroška. P rvo lice, da­ kle, sam o pronalazi snagu koja ukida prepreku; iz toga ona sigurno o stv aru je uživanje, u slučaju ten­ denciozne dosetke čak i veoma znatno uživanje, po­ što p rethodno uživanje stečeno putem rada dosetke sam o preuzim a na sebe dalje uk lan jan je prepreka, ali utrošak rada dosetke se svakako odbija od dobitka

Motici dosetke. Dosetka kao socijalni proces

155

ostvarenog p ri u k la n ja n ju p re p re k e — isti onaj u tro ­ šak koji u slušaoca do setk e ne dolazi u obzir. Radi potk re p lje n ja gore rečenog m ože se još nav esti da do­ setk a i u tre ć e g lica gubi svoj efe k a t sm eha čim se od nje zah tev a u tro ša k m isaonog rad a. A lu zije dosetke m oraju b iti očigledne, ono što je izostav ljeno m ora se lako do p u n iti; sa b u đ e n je m svesnog m isaonog in ­ te re so v a n ja po p ra v ilu je onem ogućeno i d ejstvo d o ­ setke. U ovom e leži z n a čajn a ra z lik a izm eđu dosetke i zagonetke. M ožda p sih ičk a k o n stelacija za vrem e rad a dosetk e u o p šte n ije pov o ljn a da se ono što je stečeno stv a rn o isp razn i. Mi ovde sv ak ak o nism o u sta n ju da dođem o do d u b ljih sa z n an ja; je d a n deo n a ­ šeg p roblem a, zašto se tre ć e lice sm eje, m ogli smo bolje o b ja sn iti nego njeg o v d ru g i deo, zašto se d r u ­ go lice ne sm eje. U svakom slu č a ju sm o sada, ako zadržim o ova sh v a ta n ja o uslovim a sm e ja n ja i p sihičkom procesu u trećeg lica, došli u situ a c iju da m ožem o na zadovo­ ljav aju ći način o b ja sn iti je d a n ceo niz osobina d o set­ ke, koje su n am bile p o zn ate ali ih nism o razum eli. Ako u trećeg lica tre b a d a b u d e oslobođena ona k o li­ čina in v e stira n e e n e rg ije k o ja je sposobna za p ra ­ žnjenje, onda m o ra b iti isp u n je n o v iše uslova ili je poželjno d a po sto ji više p o v o ljn ih uslova kao p o drš­ ka. 1) M ora b iti sig u rn o da tre ć e lice ta j u tro šak e n e r­ gije za z a p o sed an je z a ista čini. 2) M ora b iti sprečeno da ta en e rg ija , k ad je p o sta la slobodna, d o b ije d rugu psihičku p rim e n u n a m esto da b u d e m o to ričk i isp ra­ žnjena. 3) Može b iti sam o od k o risti ako se snaga za­ posedanja k o ju tre b a osloboditi u tre ć e g lica p re th o d ­ no još pojača, ako se p o te ra do v rh u n c a . S vim tim n am eram a slu že izv esn a sre d s tv a ra d a do setke koja bism o m ogli o b u h v a titi kao se k u n d a rn e ili pom oćne tehnike. P rv i od tih u slova u tv rđ u je je d n u od podobnosti trećeg lica k ao slu šao ca dosetk e. O no a p so lu tno m ora da je u tolikoj p sihičkoj p o d u d a rn o sti sa p rv im licem da rasp o laže sa istim u n u tra š n jim p re p re k a m a koje je ra d n ja d o setk e u p rv o g sa v lad ala. Ko o ček u je s k a re d ­ nosti, neće b iti u s ta n ju da iz d u h o v itih d osetki koje

156

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

razgolićuju ostv ari neko u živanje; n apadi gospodina N. neće naići na razu m ev an je u neobrazovanih ljudi koji su nav ik li da svojoj želji da g rd e puste na volju. S vaka d osetka tak o traži svoju publiku, a sm ejati se istim d o setkam a dokaz je dalekosežne psihičke podu­ darnosti. O vde smo, uostalom , dospeli do jed n e tačke koja nam dozvoljava da jo š tačn ije ispitam o proces koji se od v ija u trećeg lica. Ono m ora biti u stanju da po navici u sebi stvori istu p rep rek u koju je do­ setka sav lad ala u prvog lica, tako da se u njem u čim čuje dosetku nasilno ili autom atski probudi sprem ­ nost na tu p rep rek u . Ta sprem nost na prep rek u, koju m oram da označim kao stv a rn i utro šak analogan jed­ noj m obilizaciji u arm iji, istovrem eno se otkriva kao suvišna ili kao zadocnela i tim e se p utem sm eha pra­ zni još in status nascendi.1 D rugi uslov za o stv a re n je stv arn o g pražnjenja, naim e da se osujeti dru g ačija upotreb a oslobođene en ergije, ja v lja se kao daleko važniji uslov. On daje teorijsko o b jašn jen je za n esigurnost d ejstva dosetke. u slučaju k ada se u slušaoca pu tem m isli izražene dosetkom izazivaju veom a uzbudljive predstave, pri čem u onda od po dudarnosti ili pro tiv u rečja između ten d en cija dosetke i misaonog toka, kojim je slušalac ponet, zavisi da li će zbivanju dosetke biti poklonjena pažnja ili će m u ona b iti uskraćena. Od još većeg te ­ orijskog in teresa je pak jed an niz pom oćnih tehnika dosetke, koje očigledno im aju za svrhu da pažnju slušalaca uopšte odvuku od zbivanja dosetke, tako da se ovo autom atski odvija. N am erno kažem: autom at­ ski a ne: nesvesno, je r bi ova oznaka bila pogrešna. Ovde se rad i sam o o tom e da se preveliko zaposedanje pažnje pri slu šan ju dosetke drži d a lje od psihič­ kog procesa, a upo treb ljiv o st tih pomoćnih tehnika daje nam p rav a da pretpostavim o da upravo zaposedan je pažnje im a velikog udela u n adziravanju i no­ voj upotrebi oslobođene energ ije zaposedanja. 1 Gledište in status nascendi pokazao je Hejmans (Zeitsehrift fiir Psychologie XI) u malo drukčijem sklopu.

Motivi dosetke. Dosetka kao socijalni proces

157

Izgleda d a u opšte n ije lako izbeći endopsihičku prim en u in v e stira n ih e n e rg ija k oje su postale su v i­ šne, je r u našim m isaonim p rocesim a m i nep rekidno uobičavam o da ta k v a zap o sed an ja (in vesticije) pom erimo s jed n o g p u ta n a d ru g i a d a p ri tom p ra ž n je n je m ništa ne izgubim o od n jih o v e e n e rg ije. D osetka se u tu sv rh u služi sledećim sre d stv im a . P rvo, teži za što sažetijim izrazom , kako bi p a ž n ji p ru ž ila što m anje nap ad n ih tačak a. D rugo, d rži se uslova la k e ra z u m lji­ vosti (up. gore); čim bi z a h te v a la m isaoni rad i da se vrši izbor izm eđu različ itih m isao n ih p u tev a, m orala bi da ugrozi d e jstv o ne sam o usled neizbežnog u tro ­ ška en e rg ije m išlje n ja već i usled b u đ e n ja pažnje. Osim toga se služi m a jsto rijo m da odvuče p a žnju na nešto d ru g o n a ta j n ačin što jo j u izrazu d o setke p ru ­ ža nešto što će je vezati, tak o da se u m eđ u v rem en u može o b av iti oslo b o đ en je e n e rg ije k o čen ja i n je n o n e ­ om etano p ra ž n je n je . T u n a m e ru već is p u n ja v a ju izo­ sta v lja n ja reči u te k stu ; o na po d stiču n a to da se te prazn in e isp u n e, i n a ta j n a č in u s p e v a ju da proces dosetke oslobode p a žn je. O vde se, ta k o reći, teh n ik a zagonetke, k o ja p riv la č i p až n ju , s ta v lja u slu žbu rad a dosetke. Jo š su d e lo tv o rn ije tv o re v in e fasade koje smo n a ro čito zap azili u n e k ih g ru p a tendencioznih dosetki. Silo g ističk e fa sa d e izv rsn o is p u n ja v a ju svrhu vezivanja p a ž n je je d n im n jo j p o sta v lje n im zadatkom . Dok počinjem o d a raz m išlja m o u čem u li se mogla sasto jati g re šk a to g odgovora, m i se već sm ejem o; naša p a ž n ja je iz n en ađ en a, p ra ž n je n je oslobođene en erg ije k o čen ja je obav ljen o . To isto važi i za do­ setke sa kom ičnom fasadom , u k o jih ko m ik a pom aže tehnici d osetke. K om ična fa sad a p o tpom aže dejstvo dosetke na v iše način a, o na v ez iv a n je m p a ž n je ne om ogućava sam o au to m a tiz a m p rocesa d osetke, već olakšava i p ra ž n je n je od s tr a n e d o setk e tim e što p r e t­ hodno o stv a ru je p ra ž n je n je od s tr a n e kom ičnog. K o­ m ika ovde p o tp u n o d e lu je kao p o d m itljiv o p rethodno uživ an je i tak o m ožem o da ra zu m em o što p oneke do­ setke m ogu sasv im da se o d re k n u p re d u ž iv a n ja koje se s tv a ra pom oću u o b ič a je n ih s re d s ta v a d o setke, i da se k o riste sam o ele m e n to m kom ičnog kao p re th o d n im

158

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

uživanjem . Od p rav ih te h n ik a dosetke naročito su važne p o m eran je i prik aziv an je pomoću apsurdnog, koje pored svoje uobičajene sposobnosti razvijaju i sposobnost od v raćan ja p ažnje potreb n e za autom atski tok procesa do setk e.1 Već naslućujem o, a kasn ije ćemo moći još bolje da sagledam o, da sm o sa uslovom sk re ta n ja otkrili jed n u c rtu psihičkog procesa u slušaoca dosetke koja baš n ije tako n ebitna. U sklopu sa ovim možemo shva­ titi još i nešto drugo. Prvo, o tkuda to da u slučaju dosetke skoro nik ad a ne znam o čem u se smejemo, iako to analitičk im ispitiv an jem možemo u tv rd iti. Taj sm eh je u p rav o re z u lta t jednog autom atskog procesa koji je om ogućen u d aljen jem naše svesne pažnje. Drugo, počinjem o da razum em o osobitost dosetke da se njen o puno dejstv o na slušaoca o stv aru je upravo 1 Na jednom primeru dosetke s pomeranjem hteo bih da izložim još jedan drugi zanimljiv karakter tehnike do­ setke. Genijalna glumica Galmajer (Gallmeyer) navodno je jednom na nepoželjno pitanje „Koliko imate godina?" odgo­ vorila „poput Grete i postideno spuštenih očiju": „U Brnu". To je, eto. uzor jednog pomeranja; upitana za godine starosti, ona odgovara podatkom o mestu rođenja, anticipira, dakle, naredno pitanje, i stavlja do znanja: Na to pitanje ne želim da odgovorim. A ipak osećamo da karakter dosetke ovde ne dolazi sasvim čisto do izražaja. Skretanje od pitanja je su­ više jasno, pomeranje je suviše očevidno. Naša pažnja odmah shvata da se radi o namernom pomeranju. U drugih dosetaka koje počivaju na pomeranju, ono je skriveno; kod takvih dosetaka naša pažnja vezana je trudom da se ono pronađe i utvrdi. U jednoj od dosetki pomeranja (u kojoj kao odgovor na preporuku jahačkog konja imamo rečenicu „Sta da radim u šest i po u Bratislavi?”), pomeranje je takode nametljivo, ali u naknadu za to ono na pažnju deluje besmisleno zbunjujuće, dok u razgovoru s glumicom odmah umemo da od­ redimo mesto njenog pomeranja. — U drugom pravcu odstu­ paju od dosetke takozvana „šaljiva pitanja”, koja inače mogu da se služe najboljim tehnikama. Evo primera jednog takvog šaljivog pitanja sa tehnikom pomeranja: Sta je kanibal koji je pojeo svog oca i svoju majku? — Odgovor: Siroče! — A ako je uz to pojeo i sve svoje rođake? — Univerzalni naslednik. — A gde takvo čudovište još uživa neke simpatije? U Leksikonu pod slovom S. Šaljiva pitanja nisu zbog toga pra­ ve dovršene dosetke što se traženi duhoviti
Mtirii’i dosetke. Dosetka kao socijalni proces

159

onda kada je ona za ovoga nešto novo, kada m u ona p ristu p a kao iznen ađ en je. T a osobina d osetke koja oslovljava n je n k ra ta k životni vek i poziva na stv a ­ ran je novih d o setaka pro ističe očigledno iz prirode iznenađenja — da ono ne uspeva d v a p u ta. P ri po­ nav lja n ju je d n e do setk e p a ž n ja je u sre d sre đ en a na sećanje kako je ona izgled ala prv i put. O davde se onda o tv a ra m ogućnost ra z u m e v a n ja te ž n je da se do­ setk a ispriča d ru g im a koji je jo š nisu čuli. V erovatno se jed an deo m ogućnosti u ž iv a n ja koji o tp ada usled ned o statk a no v in e o p et c rp e iz u tisk a koji dosetka čini na onoga za koga je ona n ešto novo. M ožda je i neki an alogni m otiv te ra o tv o rca dosetk e da je saopšti d rugom e. K ao povlašćen ja, iako ne više kao uslove procesa dosetke, n avodim kao tre ć e ona te h n ič k a pomoćna sred stv a ra d a dosetk e k o ja su o d re đ e n a da povećaju iznos e n e rg ije koji tre b a da b u d e isp ra ž n je n , i da na taj n ačin po v ećaju d e jstv o d o setke. O na, doduše, ve­ ćinom p o v ećav aju i p a ž n ju k o ja je o k re n u ta dosetki, ali o p et u m a n ju ju n je n u tic a j tim e što p a ž n ju isto­ vrem eno v ezu ju i koče u n je n o j p o k re tljiv o sti. Sve što izaziva in te re so v a n je i z a p re p a šć e n je d e lu je u ta dva prav ca, d a k le p re sv eg a ono što je besm isleno, isto ta k o k o n tra st, „ k o n tra s t p re d s ta v a ” , koji su po­ neki au to ri h te li d a p ro g lase za b ita n k a r a k te r do­ setke, u ko jem ja, m eđ u tim , n e m ogu d a v idim ništa drugo do p o ja č a v a ju ć e sre d stv o za d e lo v a n je dosetke. Sve zap re p a šć u ju ć e izaziva u slušaoca ono s ta n je po­ dele en erg ije, k o je je L ips označio kao „psihičko g o ­ m ila n je ”, i on je, sv akako, bio u p ra v u da p re tp o sta v i da će „ p ra ž n je n je ” b iti u to lik o veće u koliko je veće bilo p re th o d n o go m ilan je. Izla g a n je L ipsa, doduše, ne odnosi se izričito na d o setk u već na kom ično uopšte; ali veom a je v ero v a tn o d a n am se m ože d esiti da se p ra ž n je n je u d o setk e k o je o slobađa e n e rg iju kočenja na isti način p u te m g o m ila n ja povišava. P o sta je n am ja sn o da te h n ik u d o setk e u opšte od­ ređ u ju d v o jak e ten d e n c ije ; te n d e n c ije k o je om oguća­ vaju s tv a ra n je d o se tk e u p rv o g lica i te n d e n c ije koje treba da o stv a re što je m oguće veće d e jstv o uživanja

160

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

u trećeg lica. Jan u sovsko dvoličje dosetke, koje prvo­ bitni dob itak uživ an ja obezbeđuje od napada k ritič­ kog razum a, i m ehanizam p rethodnog uživanja spa­ d aju u p rv u ten d en ciju ; d alja kom plikacija tehnike usled uslova izloženih u ovom odeljku proizlazi iz obzira p rem a trećem licu dosetke. D osetka je tako po sebi je d a n dvojezički še re t koji istovrem eno služi dva gospodara. Sve što ide za ostv aren jem uživanja sra ­ čun ato je u dosetki na treće lice, kao da u prvog lica tom e sto je n a p u tu nesavladive u n u tra šn je prepreke. Tako se dobija potp u n u tisak o neophodnosti tog tre ­ ćeg lica za d o v ršen je procesa dosetke. Dok smo, me­ đutim , još bili u sta n ju da steknem o prilično dobai uvid u p riro d u tog procesa u trećeg lica, osećamo da nam je odgovarajući proces u prvog lica još obavijen tam om . Do sada sm o od d va p itan ja: Zašto ne možemo da se sm ejem o dosetki koju smo sam i napravili? i — zašto sm o p risiljen i da sopstvenu dosetku ispričamo drugom e? odgovor dobili sam o na prvo pitanje. Mi možemo sam o da pretpostavim o da izm eđu obe činje­ nice koje tre b a ra z jasn iti postoji u n u tra šn ja veza, da smo stoga prin u đ en i da našu dosetku saopštimo drugom e je r ne možemo sam i da joj se sm ejemo. Na osnovu naših sazn an ja o uslovim a dobijan ja i pra­ žn jen ja uživ an ja u trećeg lica možemo za prvo lice zak lju čiti da u njeg a nedo staju uslovi za p ražnjenje koji su za o stv aren je uživ an ja možda tek nepotpuno ispunjeni. Ne može se onda odbaciti pretpostavka da naše u živanje dopunjujem o na taj način što mi za nas nem ogući sm eh postižemo zaobilaznim putem preko utisk a lica koje smo naveli na smeh. Mi se, tako reći, sm ejem o „p a r ricochet”, kako kaže Diga. Smeh spada u izraze psihičkog sta n ja koji su u velikom stepenu zarazni; kad ja drugog pričanjem dosetke navodim na sm eh, onda se ja zapravo njim e služim da bih izazvao svoj sopstven smeh, i zaista se može zapa­ ziti da onaj koji je isprva ozbiljnim izrazom lica ispri­ čao dosetku, potom p rih v ata sm eh drugoga smejući se i sam na um eren način. Saopštavanje svoje dosetke drugom e moglo bi, dakle, da posluži u više nameraprvo, da mi da objektivnu sigurnost o uspehu doset-

Motivi dosetke. Dosetka kao socijalni proces

161

ke, drugo, da u p o tp u n im svo je sopstveno u živ anje p u ­ tem re a k tiv n o g d e jstv a tog dru g o g n a m ene, treće, da — p ri p o n a v lja n ju d o setk e k o ju nism o sam i n a p ra ­ vili — otklonim o g u b ita k u ž iv a n ja usled u k idanja m om enta novine. Na k ra ju ovih iz la g a n ja o psih ičk im procesim a dosetke koji se o d ig ra v a ju izm eđu d v a lica možemo se o sv rn u ti n a m o m e n a t u štede, k o ji n a m se od prvog ra z ja šn je n ja o teh n ici d o setk e činio z n ačajn im za n je ­ no psihološko tu m a č e n je . Od n ajn e p o sre d n ije g ali i najje d n o sta v n ije g tu m a č e n ja te u štede, po kojem se u n je ra d i o iz b e g av an ju psihičkog u tro šk a uopšte, a što bi se o stv a rilo o g ra n ič a v a n je m u u p o tre b i reči i u o stv a re n ju m isao n ih veza, o d avno sm o se u d aljili. Već sm o ta d a re k li: ono što je sažeto i lakonski izre ­ čeno, to jo š u v e k n ije du h o v ito . K ra tk o ć a do setke je naro čite p riro d e , to je u p ra v o „d u h o v ita ” kratkoća. P rv o b itn o o s tv a re n je u ž iv a n ja k o je je d o n ela igri re ­ čim a i m islim a sv a k a k o je poticalo od čiste u štede u energ iji, ali sa ra z v o je m ig re u d o se tk u m o rala je i te n d en cija š te d n je d a p o m eri sv o je ciljeve, j e r protiv tog ogrom nog u tro šk a n a še m isao n e d ela tn o sti sig u r­ no ne bi došlo u o b zir ono što bi se u šted elo u p o tre ­ bom istih reči ili izb e g a v a n je m je d n o g novog sklopa misli. S v akako, sm em o sebi dozvoliti d a psihičku ekonom iku u p o red im o s nek o m trg o v in sk o m radnjom . Sve dok je u ra d n ji p ro m e t veom a m ali, d o tle je veo­ ma važno d a se u celini veom a m alo troši, odnosno da se režijsk i tro šk o v i sv ed u n a n a jm a n ju m eru. Š te d ­ ljiv o st ide jo š n a a p so lu tn u v isin u u tro šk a . Z načaj re ­ žijskih tro šk o v a p o sta je d ocnije, k a d a se ra d n ja već uhodala, sv e m a n ji; sada v iše n ije važno k oliki će biti iznos u tro šk a , sam o ako pro m el i p rih o d mogu do­ voljno da se po v ećaju . Suzdrži,, ivost u izdacim a za rad n ju bila bi sitn ičav a, pa čak bi donosila i štete. Ipak bi bilo n ep ra v iln o p re tp o sta v iti da kod tog apso­ lutn o velikog u tro šk a više ne bi bilo p ro sto ra za ten ­ denciju šte d n je . Sef, k oji je po p riro d i svojoj sklon štednji, p o svetiće se sad a šte d n ji u p o jed in ostim a i biće zadov o ljan ako se ista s tv a r k o ja je r a n ije iziski­ vala veće izd atk e m ože n a b a v iti uz m a n je troškove, ti Frojd. Odabrana di ln. III

162

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

ma koliko u šteda u poređ en ju s visinom ukupnog utroška izgledala m ala. Na sasvim analogan način ostaje i u našem složenom psihičkom pogonu pojedi­ načna ušted a izvor u živanja, kao što nam to mogu pokazati sv akodnevna zbivanja. Ko je ra n ije u svo­ joj sobi im ao lam pu na gas, a sada je prešao na elek­ trično o svetljenje, taj će prilično dugo pri okretanju električnog prek id ača d oživljavati jasno osećanje uži­ vanja, n aim e sve dotle dok u njem u u tom m omentu bude oživljavalo sećanje na one kom plikovane radnje koje su bile potreb n e za p a lje n je lam pe na gas. Isto tako će za n as ostati izvor u živanja one u poređenju s psihičkim celokupnim utroškom m ale uštede u psi­ hičkoj e n erg iji kočenja koje dosetka o stvaruje, zato što se p reko n jih u šteđ u je pojedinačni u trošak koji činim o iz navike a koji sm o i ovog pu ta već bili sprem ni da učinim o. Taj m om enat očekivanja utro ­ ška, odnosno da se priprem am o na utrošak, neospor­ no stu p a u p red n ji plan. J e d n a lokalizovana u šteda kao ova upravo posm atran a neće p ro p u stiti p rilik u da nam priredi tre­ n utno uživanje, ali tra jn o olak šan je se njom ne ostva­ ru je sve dok ono što je ušteđeno može biti upotrebIjeno na d rugom m estu. T ek kada ta p rim ena na ne­ koj drugoj stra n i ne može b iti izbegnuta, specijalna ušteda se opet p re tv a ra u jedno opšte olakšanje psi­ hičkog u troška. Tako za nas sa boljim uvidom u psi­ hičke procese dosetke m om enat o lakšanja dolazi na m esto uštede. O naj prvi m om enat, očevidno, daje veće osećanje u živanja. Proces u prvog lica dosetke stv ara u živanje pu tem o tk la n ja n ja kočenja, sm anji­ van ja lokalnog u troška; on se, izgleda, ne sm iruje sve dok putem posredovanja ubačenog trećeg lica ne po­ stigne opšte o lakšanje pu tem p ražnjenja.

TEORIJSKI DEO

VI ODNOS DOSETKE PREMA SNU I NESVESNOM P ri k r a ju o đ e ljk a k o ji je bio p o svećen o tk riv a ­ n ju te h n ik e d o setk e rek li sm o d a se p rocesi sa žim anja sa s tv a ra n je m i bez s tv a r a n ja zam ene, te se ta k o p ro ­ cesi p o m e ra n ja , p rik a z iv a n ja p u te m besm islice, p u ­ tem su p ro tn o sti, in d ire k tn o g p rik a z iv a n ja , i dr., za koje sm o u tv rd ili d a s u d e lu ju u s tv a ra n ju dosetke, uveliko p o d u d a ra ju sa p ro cesim a „ ra d a s n a ” ; i m i smo se o bavezali d a ćem o, s je d n e stra n e , p a ž ljiv ije pro ­ učiti te sličnosti, i d a ćem o, s d ru g e stra n e , isp itati ono što je z a jed n ičk o d o setk i i s n u i što se, izgleda, na ta k a v n a č in n a g o v eštav a. To u p o re đ iv a n je bi nam bilo veom a o lak šan o k a d a bism o je d a n do d v a p re d ­ m eta p o re đ e n ja — „ ra d s n a ” — m ogli d a uzm em o kao n ešto p o znato. M eđ u tim , v ero v a tn o će b iti b o lje da ne pođem o od te p re d p o sta v k e ; ste k a o sam u tisak da je m o je T u m a č e n je sn ova, o b ja v lje n o 1900. godi­ ne, u s tru č n ih k o leg a izazv alo više „ z a p re p a šće n ja ” nego što je d onelo „ p ro s v e tlje n ja ”, i ja zn am d a su se širi čita la č k i k ru g o v i zad o v o ljili tim e d a sadržinu knjig e sv ed u n a je d n u re č („ isp u n je n je ž e lje ”), koja se m ože lak o z a p a m titi a isto ta k o lak o i z lo u p otrebiti. B aveći se d a lje o n d e o b ra đ e n im p ro b lem im a, na šta m i m o ja le k a rs k a p ra k s a k ao p sih o te ra p e u ta d aje

166

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

dosta povoda, nisam , m eđutim , nailazio sam na nešto što bi od m ene zahtevalo da izm enim ili popravim svoje m išljen je, te stoga mogu m im o sačekati tre n u ­ tak kada će m e čitaoci razu m eti ili k ada će mi jedna razložna k ritik a dokazati osnovne zablude m ojih po­ gleda. R adi p o ređ en ja sa dosetkom , ovde ću u saže­ tom o bliku p onoviti ono n a jn u ž n ije o snu i radu sna. S an poznajem o na osnovu našeg većinom fragm e n tarn o g sećan ja k oje se ja v lja posle buđenja. On je onda sklop većinom vizuelnih (ali i drugačijih) čuln ih utisak a, koji su nam prik azali n ek akav tobožnji doživljaj, a u n jih m ogu biti u p leten i m isaoni procesi (..znanje” u snu) i m an ifestacije afekta. Ono što pam ­ tim o kao san, to nazivam „manifestnom, sadržinom sna". O na je većinom p otpuno apsu rd n a i zbrkana, ponekad opet sam o jed n o ili sam o drugo; ali i kad je sasvim ko rek tn a, kao u nekim stra šn im snovima, ona se našem duševnom životu ja v lja kao nešto sirano čije p oreklo ne um em o sebi da objasnim o. O bjašnje­ n je za ta sv o jstv a sn a tražilo se do sada u n jem u sa­ mom, tim e što su se ona sm a tra la kao znaci jedne ne­ redovne, d isocirane i tak o reći „usp av an e” delatnosti ne rv n ih elem enata. N asu p ro t tom e, pokazao sam da se ta tako čud­ na „ m an ifestn a" sad ržin a sn a redovno može objasniti kao osakaćen i izm enjen opisni p rikaz izvesnih ko­ re k tn ih p sihičkih tv o rev in a ko je zaslužuju naziv „ la­ ten tn e m isli sna". Ove se upoznaju na taj način što se m an ifestn a sad ržin a sna, bez obzira na njen mo­ gućni p riv id n i sm isao, razlaže na svoje sastavne delove i onda slede n iti asocijacije koje polaze od sva­ kog tog sada izolovanog elem enta. Ovi se m eđusobno p repliću i vode n a k ra ju u sp let m isli koje nisu pot­ puno k orektne, već se sasvim lako uklap aju u nama poznati sklop n aših d uševnih procesa. Tokom te „ana­ lize” sadržin a sna je odbacila sve osobitosti koje nas začuđuju; ako analiza tre b a da nam uspe, onda upor­ no m oram o da odbijam o kritičk e prim edbe koje se neprekidno u p u ću ju reprodukciji pojedinačnih po­ sredničkih asocijacija.

Oduos dosetke /ircrmi snu i nesresnoni

Jg7

Iz u p o re đ e n ja zapam ćene m a n ife stn e sadržine sna sa tak o u tv rđ e n im la te n tn im m islim a sna proishodi pojam „ra d a sn a". K ao rad sna tre b a označiti sav zb ir p re o b ra ž a jn ih procesa koji su la te n tn e m i­ sli sn a p rev eli u m a n ife sta n san. S ada je za rad sna vezano č u đ en je ko je je u n am a m alo p re on izazvao. D elatnost ra d a sn a m ože se pak opisati n a sledeći način: je d a n većinom veom a kom p lik o v an sklop mi sli, koji je izgrađen u to k u d a n a a n ije doveden do kraja, je d a n o sta ta k d a n a z a d ržav a i za v rem e noći onu k o ličinu e n e rg ije — in te re so v a n je — koji je p ri­ grabio i p re ti d a o m ete sp a v a n je . R ad sn a ta j dnevni ostatak p re o b ra ć a u san i čini bezopasnim za sp av a­ nje. D a bi se ra d u sn a p ru ž ila n a p a d n a tačka, dnevni ostatak m o ra b iti sp osoban za stv a ra n je želja, što nije naročito teško o stv a rljiv uslov. Z e lja ko ja proizlazi i? misli sn a p re d sta v lja p re d s tu p a n j i do cn ije jezgre sna. Isk u stv o k o je p otiče od a n aliza — a n e teorija sna — kaže n am d a je d e te tu d o v o ljn a bilo kakva preo stala ž e lja iz ja v e d a izazove san, koji je onda povezan i im a sm isla a v ećinom je k ra ta k i lako se oseća kao „ is p u n je n je ž e lje ” . U odraslo g je opšlevažeći u slov za že lju k o ja s tv a ra san da je nepoznata svesnom m išlje n ju , d a je d a k le p o tisn u ta ž e lja ili pak može d o b iti p o ja č a n ja k o ja su sv esti nep o zn ata. Bez p rih v a ta n ja nesv esn o g u g o re izloženom sm islu ne bih umeo d a lje d a ra z v ije m te o riju sn a n iti d a tum ačim em p irijsk i m a te rija l an a liz a sn ova. Iz d e lo v a n ja te nesvesne ž e lje n a za sv est k o re k tn i m a te rija l m isli sna nasta je san . T aj m a te rija l se p ri tom , ta k o reći, od­ vlači u sfe ru nesvesnog, ta č n ije rečen o p re p u šta se obradi k a k v a se d ešav a n a ste p e n u n esv esn ih m isao­ nih procesa i k a k v a je k a ra k te ris tič n a za ta j stepen K a ra k te ristik e nesv esn o g m išlje n ja i n jeg o v e ra z li­ ke od „p re d sv e sn o g ”, k o je m ože p o sta ti svesno, do sada pozn ajem o sam o n a osnovu r e z u lta ta u p ra v o tog „rada s n a ” . Jed n o novo i n e b aš je d n o sta v n o u č e n je koje je suprotno n a v ik a m a m iš lje n ja tešk o da m ože biti raz­ jašn jen o u ovako sažeto m p rik a z u . O vim izlaganjem dakle, ne m ogu im ati n ik a k v u d ru g u n a m e ru no da

168

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

ukažem na o p širn iju obrad u nesvesnog u svom T u­ m a čenju snova i na radove Lipsa, koji mi se čine veo­ ma značajnim . Meni je poznato da se onaj koji se na­ lazi pod snažnim uticajem dobrog školskog filozof­ skog obrazo v an ja ili donekle zavisi od nekog tako­ zvanog filozofskog sistem a odup ire da p rih vati „пеsvesno psihičko” u Lipsovom i m ojem sm islu i da bi njegovu nem ogućnost n a jra d ije hteo da dokaže na osnovu defin icije psihičkog. A li d efinicije su konven­ cionalne i d a ju se izm eniti. Cesto sam doživljavao da osobe koje o sporavaju nesvesno kao nešto apsurdno ili nem ogućno, svoje u tisk e nisu donosile sa izvora sa kojih je, b a r za m ene, p otekla nužnost da priznam njegovo postojanje. Ti protivnici nesvesnog nikada nisu o sm otrili efe k a t je d n e posthipnotičke sugestije i veom a ih je začudilo ono što sam im saopštio kao pri­ m er iz m ojih analiza n ehipnotisanih n eurotičara. Oni n ikada nisu p rih v a ta li m isao da je nesvesno nešto što stv arn o n e znam o a što smo neoborivim zaključcima p risiljen i da dopunim o, već su pod tim podrazum evali nešto što bi m oglo biti svesno, nešto što upravo nismo m islili, što n ije stajalo u „središtu pažn je”. Oni nika­ da nisu ni pokušali da se u egzistenciju takvih nesvesnih m isli u svom ličnom životu osvedoče analizom je d n eg sopstvenog sna, a kada sam pokušavao da s n ji­ m a izvršim ta k v u analizu, onda su svoje sopstvene doživljaje p rih v a ta li sam o sa čuđenjem i zbunjenošću. Stekao sam u tisak da p rih v a ta n ju nesvesnog u znat­ noj m eri sto je na p u tu afektivni otpori zato što niko ne želi da upozna svoje nesvesno, pa je onda i n aju­ godnije poricati m ogućnost njegovog postojanja. Rad sna, dakle, kojem se vraćam posle ove digre­ sije, podvrgava m isaoni m a terijal pren et u optativ (željni način) jednoj posve osobitoj obradi. N ajpre on sa form e želje prelazi na form u prezenta, zam enjuje ono „О da je ” sa „ je ste ”. To „ jeste” nam enjeno je nalucinantnom p red stav ljan ju , što sam označio kao „re­ gre siju ” rad a sna; to je p u t od misli do slika zapažanja ili, ako bism o se hteli izraziti, s obzirom na još nepo­ znatu — ne anatom ski shvaćenu — topiku duševnog ap arata, od p redela m isaonih tvorevina do predela

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

169

čulnih o p ažanja. N a tom p u tu , k oji je su p ro ta n r a ­ zvojnom p ra v c u d u šev n ih kom p lik acija, m isli snova postaju očigledne; n a p o sle tk u se u tv rđ u je p lastična situ a c ija kao jezg ro m a n ife stn e „slik e sn a ” . D a bi se postigla ta k v a m o gućnost čulnog p re d sta v lja n ja , m isli sna su m o rale p re trp e ti od lu čn e p re o b ra ž a je svog iz­ raza. A li za v re m e re g resiv n o g p re tv a ra n ja m isli ц č ulne slik e n a n jim a se i d a lje v rše pro m en e, koje se delim ično p o im aju k ao n u ž n e a d ru g im delom su iz­ n en ađ u ju će. K ao n u ž a n sp o red an u sp eh re g re sije r a ­ zum em o o kolnost da su sko ro sve re la c ije u n u ta r m i­ sli k o je su ih stv o rile za m a n ife sta n san izgubljene. Rad sn a p re u z im a za p rik a z iv a n je , tak o reći, sam o sirovi m a te rija l p re d sta v a , a ne i u z a ja m n e veze m edu m islim a ili b a re m za d rž a v a seb i slobodu da p ređ e p re ­ ko n jih . N a su p ro t tom e, iz re g re s ije ponovnog preo ­ bra ž a ja u ču ln e slik e ne m ožem o izvesti je d a n drugi deo ra d a sna, u p ra v o o naj k o ji n am je z n a čajan za analo g iju sa stv a ra n je m d o setke. Z a v re m e ra d a sna m a te rija l m isli snova d o ž iv ljav a je d n o n a ro č ito sabija n je ili sa žim a n je. P o lazn e ta č k e toga sa ž im an ja su sve ono što je slu č a jn o ili po sa d rž a ju zajedničko, a što se n alazi u m islim a sna; k ako to po p ra v ilu nije dovoljno za izdašno sažim an je, to se u ra d u sna stv a ­ raju nove, v ešta č k e i p o v ršn e sličnosti, i u tu sv rh u se rad o u p o tre b lja v a ju čak i reči u čijem se glasov­ nom o bliku stiču ra z n a z n ačen ja. S až im a n je m novo­ stvoreni zaje d n ič k i ele m e n ti u laze kao re p re z e n ta n ti mišli sn a u m a n ife stn u sa d rž in u sna, tak o da je d an elem en at sn a o d g o v ara je d n o j tački s tic a n ja i u k ršta nja za m isli sna, te s obziro m n a te m isli uo p šte m ora biti označen kao „v iše stru k o d e te rm in is a n ” . Č injenica sažim anja je on aj deo ra d a sn a koji se n a jla k še zapaža; d ovoljno je zap isan i te k st je d n o g sn a u p o rediti sa zapisom m isli sn a ste č e n ih analizom da bi se stek a o dobar u tisa k o zam ašn o sti sa ž im a n ja u snu. N ije tak o lak o u v e riti se u d ru g u v elik u prom enu koju ra d sn a o stv a ru je n a njeg o v im m islim a, u onaj proces koji sam nazvao p o m e ra n je m sna. O no se sastoji u to m e što se u m a n ife stn o m sn u u c e n tru (ili tački u k ojoj se stiču i u k rš ta ju ), i to sa v elik im č u l­

170

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

nim intenzitetom , p o ja v lju je ono što je u m islim a sna bilo p erifern o i sporedno; a isto tako i obratno. Otuda .san u odnosu na m isli sna izgleda pom eren i upravo tim pom eran jem postiže se da se on budnom dušev­ nom životu čini stra n im i nerazum ljivim . Da bi do takvog p o m eran ja došlo, m oralo je biti mogućno da inv e stira n a e n e rg ija neom etano pređ e sa važnih p red stav a na nevažne, što u norm alnom svesnom m i­ šlje n ju m ože sam o da izazove utisak „misaone grešk e” . Preo b ražaj u n ešto što može biti prikazano, saži­ m an je i p o m eranje, to su tri v elike delatnosti koje možem o p rip isa ti ra d u sna. Č e tv rta delatnost, kojoj u tu m ačen ju snova m ožda nism o posvetili dovoljno pa­ žnje, ne dolazi ovde u obzir za naše svrhe. P ri kon­ sekventnom izvođenju id eja o „topici duševnog apa­ ra ta ” i „re g re siji” — a sam o tako bi ove radne hi­ poteze im ale nek u vred n o st — m orali bismo pokušati da odredim o na kojim m estim a reg resije nastaju razni preo b ražaji m isli sna. T aj pokušaj još n ije ozbiljno preduzet; ipak, barem o pom eran ju sa sigurnošću se može reći da se m ože odigrati n a m isaonom m ateri­ jalu dok se nalazi na stu p n ju nesvesnih zbivanja. Sa­ žim anje v erovatno tre b a zam išljati kao proces koji se p roteže na ceo tok sve do stizanja u oblast zapa­ žanja, ali se uglavnom m oram o zadovoljiti pretpo­ stavkom istovrem enog delovanja svih snaga koje sudelu ju u stv a ra n ju sna. Pored sve uzdržljivosti koja je, razum ljivo, p ri obradi ovakvih problem a neophod­ na, i uzim ajući u obzir i princip ijeln e sum nje u ta ­ kva istraživ an ja koje ovde n ije potrebno izlagati, usu­ đujem se p retp o stav iti da proces rad a sna koji pri­ prem a san treb a sm estiti u oblast nesvesnog. U celini bi se, dakle, u stv a ra n ju sna, g rubo uzevši, m ogla ra ­ zlikovati tri stad iju m a: prvo, prem eštan je predsvesnih o stataka dana u nesvesno, u čemu verovatno učestvuju uslovi stan ja spavanja, zatim pravi rad sna u nesvesnom i, treće, regresija tako obrađenog m a­ te rijala sna na opažanje u kojem vidu san postaje svestan.

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

17J

Mogu se zapaziti sledeće sn ag e koje su d elu ju u obrazo v an ju sn a: želja za sp av an jem , en e rg ija zapo­ sedan ja koja je jo š p re o sta la u d n ev n im o stacim a po­ sle sn ižen ja zbog s ta n ja sp a v a n ja , p sih ičk a en erg ija nesvesne želje ko ja stv a ra san i o tp o rn a sn aga „cen­ z ure” ko ja v lad a na ja v i i k o ja n ije p o tp u n o u k in u ta za vrem e sp a v a n ja . Z a d a ta k sn a je, p re svega, da sa­ vlada k očenje c e n zu re i u p ra v o ta j za d a ta k se rešava p o m e ra n jim a p sih ičk e e n e rg ije u m a te rija lu od kojeg se sa sto je m isli sna. S etim o se sad a š ta je bio povod d a p rilik om ispi­ tiv a n ja do setk e p o m islim o n a san. U tv rd ili sm o da su k a ra k te r i d e jstv o d o setk e v ezani za o d re đ e n e iz ra ­ žajn e form e, za te h n ič k a sre d stv a , m eđ u k o jim a su n a ju p a d ljiv iji ra z n i vidovi sa žim an ja, p o m e ra n ja i in ­ d irek tn o g p rik a z iv a n ja . P ro cese koji v ode do istih re­ zultata, do sažim an ja, p o m e ra n ja i in d ire k tn o g p ri­ kazivanja, u poznali sm o, m eđ u tim , kao osobitosti rada sna. Ne n am eće n am se ovom p o d u d arn o šću z ak lju ­ čak da ra d do setke i ra d sn a m o ra ju b iti id e n tičn i b a­ rem u jed n o j b itn o j tačk i? M eni se čini da n a m je rad sna sad a ra z o tk riv e n u sv o jim n a jv a ž n ijim osobina­ ma; od p sih ičk ih pro cesa u d o setk i s k riv e n nam je u pravo on aj deo k o ji m ožem o u p o re d iti sa rad om sna proces o b ra z o v a n ja d o se tk e u p rv o g lica. N e bi li tr e ­ balo da pop u stim o u isk u še n ju i d a ovaj proces konstru išem o po a n a lo g iji sa o b ra z o v a n je m sna? Poneke c rte sna dosetki su ta k o s tra n e d a na o b ra zo v anje do­ setk e ne sm em o p re n e ti ni n jim a o d g o v arajući deo rad a sna. R e g re sija to k a m isli do o p až a n ja sigurno otpada u slu č a ju dosetk e; ali d ru g a d v a s ta d iju m a u o brazo v an ju sna, p a d a n je n e k e p re d sv e sn e m isli u sferu nesv esn o g i n esv e sn a o b ra d a , d a la bi nam , ako ih p re d sta v im o za o b ra z o v a n je dosetk e, u p ra v o onaj re z u lta t k o ji m ožem o z a p aziti u d osetki. O dlučim o se, dakle, za p re tp o sta v k u da je to to k o b ra z o v an ja do­ setke u p rv o g lica. J e d n a p red sv e sn a m isao prepušta se za tr e n u ta k n e sv e sn o j obradi i u b rzo će svesno opa­ žanje d o h v a titi n je n re zu lta t. P re nego što ovu tv r d n ju isp itam o u p o je d in o sti­ ma, m o ram o jo š p o m e n u ti je d a n p rig o v o r k o ji može

172

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

biti opasan po našu pretp o stav k u . Mi polazim o od či­ njenice da te h n ik a d osetke u k azu je na iste procese koji su nam poznati kao osobitosti ra d a sna. Sada je p ro tiv toga lako reći da teh n ik e dosetke ne bismo opi­ sali kao sažim anje, pom eran je itd. i da ne bismo dospeli do tak o dalekosežnih p o dudarnosti u sredstvi­ ma p rik a z iv a n ja dosetke i sn a da p rethodno poznava­ nje ra d a sn a n ije podm itilo naše sh v a ta n je o tehnici dosetke, tako da u osnovi u dosetki sam o nalazimo potv rd u oček iv an ja sa kojim a sm o joj sa stra n e sna i prišli. T akva je d n a geneza p odudarnosti ne bi bila sigurna g a ra n tija za opstan ak naše tv rd n je van naše pred rasu d e. G ledišta sažim anja, pom eranja, in d ire k t­ nog p rik a z iv a n ja zaista n ije n ijed an dru g i a u to r isti­ cao kao izražajn e form e dosetke. To bi bio m ogućan prigovor, ali zato još ne m ora biti opravdan. Isto tako bi izoštrenost n ašeg s h v a ta n ja usled znanja o radu sna moglo b iti neophodno za sagledanje stv arn e po­ dudarnosti. O dluka će ipak zavisiti sam o od toga da li će kritičk o p ro v e rav an je na pojedinim prim erim a moći dokazati da je tak v o tum ačen je tehnike dosetke usiljeno odnosno da su u njegovu korist potisnuta druga, bliža i d u b lja tum ačen ja, ili će m orati da pri­ zna da se očekivanja sa stra n e sna zaista mogu po­ tv rd iti na dosetki. Mislim da ne tre b a da se plašimo takve k ritik e i da nam je naš postupak redukcije po­ uzdano pokazao u kojim je izražajnim form am a tr e ­ balo tražiti teh n ik e dosetke. To što smo tim tehnika­ ma dali im ena koja su već an ticip irala re z u lta t podu­ darnosti izm eđu te h n ik e dosetke i rad a sna, to je bilo naše pravo, zapravo ništa drugo do pojednostavljenje koje se lako može o pravdati. D rugi je d an prigovor ne bi tako teško pogodio našu stvar, ali se ne bi dao ni tako lako pobiti. Mo­ glo bi se reći da teh n ik e dosetke koje tako фЉго od­ govaraju našim a am eram a, doduše, zaslužuju prizna­ nje, ali da to ipak nisu sve m ogućne ili u praksi upo­ tre b lja v a n e teh n ik e dosetke. Moglo bi se reći da smo, budući pod uticajem rad a sna kao uzora, birali samo one tehnike dosetke koje njem u odgovaraju, dok dru ­ ge, koje smo prevideli, pokazuju da takva podudar­

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

173

nost ne p re d sta v lja op štu pojav u . J a se sad a stvarno ne u su đ u jem tv rd iti da sam uspeo d a sve dosetke koje su u o p ticaju ra z ja sn im u p ogledu n jih o v e tehnike, te stoga o sta v lja m o tv o re n u m o gućnost d a će m oje n a b ra ja n je te h n ik a do setk e p o k azati poneku ne p o t­ punost, ali ja nisam n ije d a n vid te h n ik e koji sam u o ­ čio n am e rn o isk lju čio iz r a z m a tra n ja i tv rd im da n a j­ češća i u n ajvećoj m eri k a ra k te ris tič n a te h n ička sre d ­ stv a d o setke nisu izm ak la m ojoj p ažnji. Jo š je d a n d ru g i k a r a k te r dosetk e se na zadovo­ ljav aju ći način u k la p a u n aše s h v a ta n je ra d a dosetke koje polazi od sna. K aže se, doduše, da se dosetka „p ra v i”, ali se oseća da se čovek p ri to m e d ru k čije ponaša nego k ad a se izriče n e k i sud, s ta v lja neki p ri­ govor. D osetka im a n a sasv im iz ra z it n ačin k a ra k te r neh o tičn e „ p o m isli”. Covek n e zna, n a p rim er, tr e ­ n u ta k ra n ije k o ju će d o setk u n a p ra v iti, pa da je onda sam o zaodene u reči. S tav iše, on oseća nešto što se ne da d e fin isati, što bih n a jp re u p o red io s odsustvom , s iz n en ad n im is p u šta n je m in te le k tu a ln e nap etosti, i onda je o d jed n o m d o se tk a tu , v ećinom isto v rem eno sa svojim ru h o m . P o n e k a s re d s tv a d o setke, na p rim e r: poređ en je i alu z ija , p rim e n ju ju se v a n n je u izraža­ van ju m isli. J a m ogu n a m e rn o da n a p ra v im aluziju. P ri tom e im am n a jp re n a u m u (u u n u tra š n je m sluhu) d ire k ta n izraz m o je m isli, ja seb e s p u ta v a m u izraža­ van ju te m isli jed n o m su m n jo m k o ja o dgovara toj situaciji, sk o ro se o d lu č u je m d a d ire k tn i izraz zam enim je d n o m form o m in d ire k tn o g izraza, i on d a n a p ra ­ vim a lu z iju ; ali ta k o n a s ta la alu z ija , k o ja je stv o re n a pod m ojom n e p re k id n o m k o n tro lo m , n ije n ik ad a d u ­ hovita m a k oliko d a je in a č e u p o tre b ljiv a ; d uhovita aluzija se n a p ro tiv ja v lja a d a u o p šte u sv o jim m i­ slim a nisam m ogao d a p ra tim te p rip re m n e faze. Neću da p rid a je m su v iše važn o sti tom to k u d o g a đ anja; te ­ ško da je on od o d lu č u ju ć e g zn ačaja, ali se d obro sla­ že sa našom p re tp o sta v k o m da se p ri o b ra z o v a n ju do­ setke za tr e n u ta k n a p u š ta je d a n to k m isli, koji onda iznenada k ao d o se tk a isk rsa v a iz nesvesnog. D osetke se i u a so cijativ n o m pogledu naročito ponašaju. O ne često, k a d a su n a m p o treb n e, n e stoje

174

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

na ra sp o lag an ju našem pam ćenju, ali se zato drugi pu t ja v lja ju nezavisno od naše volje, i to na m estima našeg toka m isli gde ne shvatam o njihovo uplitanje. Ovo su opet sam o m ale crte, ali one ipak u k azuju na njihovo poreklo iz nesvesnog. Sakupim o sada k a ra k te re dosetke koji se mogu dovesti u vezu sa n jen im obrazovanjem u nesvesnom. To je, p re svega, k ara k te ristič n a kratk o ća dosetke — jedno njeno doduše ne neizbežno, ali neobično kara k ­ terističn o obeležje. K ada smo prvi p u t naišli na nju, bili sm o skloni da u njoj vidim o izraz tendencije za štednjom , ali sm o to s h v a ta n je sam i obezvredili lako p rih v a tljiv im prigovorim a. Sada nam se, pak, ona čini kao znak nesvesne o brade koju je doživela misao dosetke. Ono što joj odgovara u snu, sažim anje, ne možemo, naim e, povezati ni sa jed n im drugim mo­ m entom osim sa lokalizacijom u nesvesnom i moramo pretp o stav iti da su u nesvesnom procesu m isli dati uslovi za ta k v a sažim anja k ojih n em a u predsvesnom .1 T reb a očekivati da se p ri procesu sažim anja gube neki n jem u p otčinjeni elem enti, dok d rugi ele­ m enti koji preu zim aju u n jih in v estiran u energiju sažim anjem o jačaju ili se p rejak o izgrade. K ratkoća dosetke b ila bi, dakle, kao i k ratkoća sna jed na nu­ žna p ro p ra tn a pojav a sažim anja, koja se ja v lja u oba slu čaja — kao re z u lta t procesa sažim anja. Tom рогеklu im ala je i kratk o ća dosetke da zahvali za svoj na­ ročiti k a ra k te r, koji se bliže ne može odrediti, ali koji se oseća kao veom a u p adljiv. Mi smo ra n ije je d a n re z u lta t sažim anja, v išestru­ ku u p o treb u istog m aterijala, ig ru rečim a, jednakost po zvuku, sh v atili kao lokalizovanu uštedu a uživa­ n je koje s tv a ra (bezazlena) dosetka izveli smo iz takve 1 Sažimanja kao redovan i značajan proces mogao sam osim u slučaju rada sna i tehnike dosetke dokazati u joS jednom drugom duSevnom procesu, u mehanizmu normal­ nog (ne tendencioznog) zaboravljanja. Pojedinačni utisci se zaboravljaju na taj način Sto se u svojim dodirnim tačkama sažimaju. Zamenjivanje analognih utisaka je jedan od predstupnjeva zaboravljanja.

Oduo.s- dost Ike prema snu i nesvesnom

175

uštede; k asn ije sm o p rv o b itn u n a m e ru d osetke našb u tom e što o stv a ru je tak v o u ž iv an je u rečim a; to joj na step en u ig re n ije bilo om etano, ali jo j je u toku in telek tu aln o g ra zv o ja o g ra n ičav ala ra z u m n a kritika. Sada sm o se odlučili za p re tp o sta v k u d a ta k v a saži­ m anja k a k v a služe teh n ici d o setk e n a s ta ju za vrem e m isaonog p rocesa a u to m a tsk i, bez n a ro č ite nam ere u nesvesnom . N e ra d i li se tu o d v a ra z lič ita sh vatanja iste čin jen ice ko ja su m eđ usobno n espojiva? Ne verujem , to su dod u še d v a raz lič ita s h v a ta n ja i ona zah tev aju da b u d u u sk lađ en a, ali ona ne protivreče jedno dru g o m e. S am o je je d n o stra n o d rugom , a kada m eđu n jim a bud em o u sp o stav ili vezu, on d a ćemo ve­ rov atn o z n a ti n ešto više. S h v a ta n je d a su ta k v a sa­ žim an ja izvori u ž iv a n ja sasv im se d o b ro slaže sa p r e t­ postavkom d a o n a u nesv esn o m lako n alaze uslove za svoj n a sta n a k ; m i, n a p ro tiv , m o tiv a c iju za p on iran je u n esvesno v idim o u okoln o sti d a tam o lak o n astaje dosetki p o tre b n o sa ž im a n je k o je donosi u ž iv anje. I za d ru g a d v a m o m en ta, k o ji se n a p rv i pogled čine m e­ đusobno sasv im tu đ im i k o ji kao d a se su sreću n e ­ kim nep o željn im slu čajem , d u b lja a n aliza će pokazati da su p risn o p ovezani, p a u b iti i sro d n i. M islim na obe tv rd n je : d a je dosetk a, s je d n e stra n e , za v rem e svog ra z v o ja n a ste p e n u igre, d a k le u d ečjem dobu razum a, m ogla d a stv o ri ta k v a s a ž im a n ja k o ja do­ nose u živ an je, i da ona, s d ru g e stra n e , n a višim stu p n jev im a p ostiže to isto p o n ira n je m m isli u n e­ svesno. N aim e, in fa n tiln o je izv o r nesvesnog, nesvesni m isaoni p rocesi n isu n ik a k v i d ru g i p rocesi do p ro ­ cesi koji se s tv a ra ju sam o i je d in o u ra n o m dečjem dobu. M isao k o ja u sv rh u o b ra z o v a n ja d o setke po­ nire u n esvesno tra ž i tam o sam o s ta ri zavičaj n ek a d a­ šnje ig re rečim a. M išlje n je se za časak v ra ć a n a d etinji nivo, k ak o bi se o p e t dočepalo d e tin je g izvora uživanja. K ad a to već n e b ism o znali iz istra živ an ja psihologije n euroza, o n d a bi n as d o setk a m o ra la n a­ vesti na s lu tn ju d a ta neo b ičn a n esv esn a o b rad a nije ništa d ru g o nego in fa n tiln i tip ra d a m išlje n ja . Sam o se ovo in fa n tiln o m išlje n je , sa sv o jim osobitostim a koje su se o d ržale u nesv esn o m o d raslo g čoveka, ne

176

Dosetka i njen odnos -prema nesvesnom

može tak o lako zapaziti u deteta, zato što se ono ve­ ćinom k o rig u je tako reći in sta tu nascendi. U nizu slučajeva to ipak uspeva i onda se svaki p u t smejemo „dečjoj g lu p o sti”. Svako o tk riv a n je takvog nesvesnog de lu je na n as u opšte kao „kom ično”.1 P riro d u tih n esvesnih misaonih procesa lakše je u tv rd iti u izrazim a bolesnika od ponekih psihičkih porem ećaja. Veom a v erovatno bismo, po pretpostavci staro g G rizin g era (G riesinger), bili u sta n ju da razu­ mem o d e liriju m e d uševnih bolesnika i da se njim a ko ristim o kao sao pštenjim a, kad im ne bismo p ristu ­ pali sa zah tev im a svesnog m išljenja, nego na njih prim en jiv ali našu veštinu tu m ačen ja kao, na prim er, na snove.2 I za san sm o svojevrem eno dokazivali da pre d sta v lja „ p o v ratak duševnog života na em brio­ nalno sta n o v ište ” .3 N a procesim a sažim anja smo tako iscrpno pre ­ tresli značaj analogije izm eđu dosetke i sna da u da­ ljem izlag an ju možem o b iti kraći. Znam o da pome­ ra n ja u ra d u sn a uk azu ju na uticaj cenzure svesnog m išljenja, pa ćemo, prem a tome, kada m eđu tehni­ kam a d osetke susretnem o pom eranje, biti skloni da pretpostavim o da i p ri o b razovanju dosetke ulogu igra n eka sila kočenja. Mi već znam o da je to opšta pojava; te ž n ja d osetke da dostigne staro uživanje u besm islici ili sta ro uživ an je u rečim a nailazi u nor­ m alnom raspoloženju na p re p rek u u vidu prigovora kritičkog razum a, koja za svaki pojedinačni slučaj m ora b iti savladana. Ali u načinu na koji rad doset­ ke rešav a taj zadatak pokazuje se duboka razlika iz­ među dosetke i sna. U rad u sna taj zadatak se redov­ 1 Mnogi neurotični pacijenti koji su kod mene na psiho­ analitičkom lečenju redovno svojim smehom pokazuju da je uspeo napor da se njihovom svesnom opažanju verno prikaže skriveno nesvesno i oni se smeju i onda kada sadržina otkri­ venog to ni u kom slučaju ne bi opravdavala. Uslov za to je, svakako, da su se tom nesvesnom primakli dovoljno blizu da bi ga mogli shvatiti kada im ga lekar odgonctne i izloži * Pri tome ne smemo zaboraviti da vodimo računa o izopačcnju usled cenzure koja deluje još i u psihozi. 3 „Tumačenje snova".

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

177

no rešav a p o m eran jem , izborom p re d sta v a koje su dovoljno daleko od o nih k o jim a je s ta v lje n prigovor da bi od c e n zu re bile p ro p u šten e, a ipak su izdanci tih p re d sta v a čiju su psih ičk u e n e rg iju p reuzeli prenevši je svu n a sebe. P o m e ra n ja sto g a ne o d sustvuju ni u jed n o m sn u i dalek o su o b u h v a tn ija ; u p o m era ­ nja n e tre b a u b ro jiti sam o s k re ta n ja sa toka m isli već i sve v rs te in d ire k tn o g p rik a z iv a n ja , naro čito za­ m enu jed n o g z n ačajn o g ali sab lažn jiv o g e lem enta n e ­ kim in d ife re n tn im , koji će se cen zu ri čin iti bezazle­ nim a koji p re d s ta v lja kao nek u sasvim d aleku alu ­ ziju n a p rv i ele m e n a t, d a k le zam enu nekom sim bo­ likom , nek im p o d re đ e n je m , n ečim m alim . Ne može se poreći da delovi to g in d ire k tn o g p rik a z iv a n ja n a­ sta ju već u p re d sv e sn im m islim a sna, tako, na p r i­ m er, sim bolično p rik a z iv a n je j p rik a z iv a n je upoređenjem , j e r m isao in ače ne bi dosp ela do ste p e n a p red svesnog izraza. In d ire k tn a p rik a z iv a n ja te v rste i a lu ­ zije, č ija se veza sa on im p ra v im lako m ože pronaći, dop u šten a su i m nogo u p o tre b lja v a n a iz ra ž a jn a sre d ­ stva i u n ašem svesnom m išlje n ju . A li ra d sna u prim eni tih sre d sta v a in d ire k tn o g p rik a z iv a n ja ne zna za gran ice. Pod p ritisk o m cen z u re sv ak a v rsta veze je d o voljno d o b ra za zam en u aluzijom , dozvoljeno je pom e ra n je sa je d n o g e le m e n ta na svak i d rugi. Za rad sn a je n a ro č ito u p a d ljiv o i k a ra k te ris tič n o zam enjiv a n je u n u tra š n jih a so cijacija (sličnost, uzro čna po­ vezanost itd.) ta k o z v a n im s p o lja šn jim asocijacijam a (istovrem enost, k o n tig v ite t u p ro sto ru , je d n a k o st po zvuku). Sv a ta sre d s tv a p o m e ra n ja ja v lja ju se i kao te h ­ nike d osetke, ali o n d a se v ećinom d rže g ra n ic a koje su p o sta v lje n e n jih o v o j p rim e n i u svesnom m išlje­ nju, a m ogu i sasv im d a n ed o sta ju , iako i d o setka re ­ dovno im a da reši je d a n z a d a ta k kočenja. T u po d re ­ đenu ulo g u p o m e ra n ja u ra d u d o setk e razu m ećem o ako se setim o d a d o setk i u o p šte sto ji n a ra sp o la g an ju jedn a d ru g a te h n ik a ko jo m se o na s u p ro ts ta v lja ko­ čenju, da, štav iše, nism o n ašli n išta što bi za n ju bilo k a ra k te ristič n ije od u p ra v o te te h n ik e . D osetka, n a ­ ime, n e s tv a ra k o m p ro m ise k ao san, o na se ne u k la 12 Frojd. Odabrana dela. 1П

178

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

n ja kočenju, nego in sistira na tom e da ig ran je rečim a ili besm islicom održi neprom enjenom , ali se ograni­ čava na izbor onih slu čajev a u kojim a ta igra ili be­ sm islica može istovrem eno da izgleda dopuštena (šala) ili du h o v ita (dosetka), zah v alju ju ći višem islenosti reči i raznovrsnosti m islenih relacija. N išta dosetku ne iz­ d v aja od svih d ru g ih psihičkih tvo rev in a koliko ta nje n a dv o stran o st i dvojezičnost i, b a r s te strane, au to ri su se nag lašav an jem „sm isla u besm islici” n aj­ više približili spozn av an ju dosetke. S obzirom na bezizuzetnu p rev last te dosetki svojstvene teh n ik e za sa v lad av an je njen ih prepreka, moglo bi se s m a tra ti suvišnim da se ona u pojedinim slučajev im a još služi tehnikom p o m eranja; ali, s jed­ ne stran e, izvesne v rste te teh n ik e i dalje ostaju za dosetku d ragocene kao ciljevi i izvori uživanja, na prim e r p ravo p o m eran je (sk retan je misli) koje je iste priro d e kao i besm islica; a s d ru g e stran e, ne srne se zaboraviti da n ajviši step en dosetke, tendenciozna dosetka, često m ora da savlada d vojake p repreke, one koje se isp rečav aju njoj sam oj i one koje se isprečavaju n jenoj te n d en ciji i da su joj za ispun jen je ovog poslednjeg zad atk a pogodne aluzije i pom eranja. B ogata i neobuzdana u p o treb a in direktnog pri­ kazivanja, p o m eran ja i naročito aluzija u radu sna im a je d n u posledicu koju ne pom injem zbog njenog sopstvenog značaja, već stoga što je ona za m ene bila su b jek tiv n i povod da se pozabavim problem om do­ setke. K ada se nekom neupućenom ili nenaviknutom saopšti je d n a analiza sna, u kojoj se, dakle, izlažu čudni, za svesno m išljen je sablažnjivi putevi aluzija i pom eran ja kojim a se rad sna služi, onda čitaoca obu­ zim a neki nelagodan utisak, pa će ta tum ačenja oceniti kao „ duhovita”, ali očigledno neće u njim a videti uspele dosetke, već usiljen e dosetke, koje se nekako ogrešuju o prav ila dosetke. Taj utisak se lako može ob jasniti: on dolazi otu d a što rad sna radi istim sred­ stvim a kao i dosetka, ali u upotrebi tih sredstava pre­ koračuje g ranice kojih se dosetka drži. Uskoro ćemo

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

179

videti da je dosetk a usled uloge tre ć e g lica vezana za izvestan uslov koji ne važi za san. M eđu te h n ik a m a ko je su z a jed n ičk e dosetki i snu pobu đ u ju izvesno in te re so v a n je p rik a z iv a n je pom o­ ću su p ro tn o sti i u p o tre b a besm islice. P rv o spada u ja k a sre d stv a dosetke, kao što sm o izm eđu ostalog m ogli da v idim o n a p rim e rim a „d o setk e sa nad b ijan je m ”. U ostalom , p rik a z iv a n je pom oću su p rotnosti n ije m oglo da se oslobodi izvesne p a ž n je kao većina ostalih te h n ik a dosetke; ko se tru d i da, kao okoreli šaljiv d žija, m e h an izam ra d a do setk e u sebi po m ogućstv u n a m e rn o po k ren e, ta j će usk o ro u stanoviti da će na je d n u tv rd n ju n a jla k š e odgovoriti dosetkom ako se d rži s u p ro tn o g i p re p u sti sp o n tan o j m isli da se m ogućni p rig o v o r toj su p ro tn o sti o tkloni d ru g ač i­ jim tu m ačen jem . M ožda p rik a z iv a n je pom oću su p ro t­ nosti z a h v a lju je ta k v u o m ilje n o st okolnosti da ono čini jezg ro je d n o g d ru g o g n a č in a m isaonog izraž av a ­ n ja k o ji donosi u ž ita k a za čije ra z u m e v a n je n e m o­ ram o da se ob raćam o n esvesnom . M islim n a iro n iju koja se v eom a p rib liž a v a dosetk i i u b ra ja u p o dvrste kom ike. N je n a su štin a je u to m e da iskažem o su p ro t­ nost onom e što n a m e ra v a m o d a saop štim o drugom e ali ovom u š te đ u je m o o tp o r tim e što m u tonom , pro p ra tn im g estovim a, m alim stilsk im o b eležjim a — kad je po sre d i pisan o p rik a z iv a n je — sta v lja m o do zn a ­ n ja d a i sam i m islim o ono što je su p ro tn o našem iskazu. Iro n ija se m ože p rim e n iti sam o on d e gde je onaj d ru g i p rip re m lje n d a č u je ' su p ro tn o st, tako da njegova sk lo n o st d a p ro tiv u re č i ne m ože izostati. Usled te u slo v ljen o sti ir o n ija se veom a lako izlaže opasnosti d a n e b u d e sh v aćen a. O sobi k oja je up o ­ tre b lja v a , iro n ija d a je p re im u ć stv a d a lak o m ože za­ obići teškoće d ire k tn ih izraza, kao, n a p rim e r, u invek tiv am a; u slušao ca o n a izaziva kom ično uživanje, vero v atn o tim e što ga p o d stiče d a stav i u p o k re t e n e r­ giju za su p ro ts ta v lja n je a što se od m ah p o k azuje kao suvišno. T ak v o u p o re đ e n jc d o setk e sa je d n o m njoj bliskom v rsto m kom ičnog m ože n as u č v rstiti u p re t­ postavci d a je odnos p re m a nesv esn o m ono što je

180

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

osobeno za dosetku, što je m ožda i o dvaja od kom ike.1 U ra d u sna p rik aziv an ju pom oću suprotnosti pri­ pada jo š daleko veća uloga nego u dosetki. San ne voli sam o da dve sup ro tn o sti prikaže pomoću jedne te iste m ešovite tvorevine; on veom a često preobraća jed an p re d m e t iz misli sna u njegovu suprotnost, tako da iz toga izrasta velik a teškoća za rad tum ačenja. „Ni o jednom elem en tu koji može im ati svoju suprot­ nost ne zna se isp rv a da li je u m islim a sna sadržan pozitivno ili negativ n o .”2 M oram da naglasim da ta činjenica još nikako n ije n aišla na razum evanje. Ali izgleda da ona uka­ zuje na važan k a ra k te r nesvesnog m išljenja, kojem po svoj p rilici nedo staje proces sličan „su đ en ju ” . Namesto odbaciv an ja suda nalazim o u nesvesnom „potiski­ v a n je ”. P o tisk iv an je se v erovatno može tačno opisati kao m e đ u stu p an j izm eđu odbram benog refleksa i osude.3 B esm islica, ap surdnost, koja se tako često ja v ­ lja u snu i koja m u je donela toliko nezasluženog p re­ zira, nije, m eđutim , nik ad a n astala slučajno sticajem elem en ata pred stav a, već se svaki p u t može dokazati da ju je rad sna n am erno propustio i nam enio prika­ ziv an ju ogorčene k ritik e i p rezrivog otpora un u tar m isli sna. A p surdnost sadržine sna zam enjuje, dakle, u m islim a sna sud: to je besm islica. U svom T um ače­ n ju snova ja sam posvetio veliku pažnju tom pitanju, 1 Na odvajanju iskaza od propratnih izražajnih pokreta (u najširem smislu) počiva i karakter komike koji se ozna­ čava kao njena „suvoča". * „Traumdeutung” — „Tumačenje snova” (Ges. Werke, II/III). s Ovo veoma čudno i još nedovoljno poznato ponašanje relacije suprotnosti u nesvesnom svakako nije bez vrednosti za razumevanje „negativizma” u neurotičara i duševnih bo­ lesnika. (Up. dva poslednja rada o tome: Blouler, „Ober die negative Suggestibilitat” /О negativnoj sugestibilnosti/, Psych.-Neurol. Wochenschrifl, 1904, i Otto Gross, „Zur Differentialdiagnostik negativistischer Phanomene” (Prilog di­ ferencijalnoj dijagnostici negativističkih fenomena) u istom časopisu, dalje moj referat „Ober den Gegensinn der Urworte" /О protivsmislu prareči/ (Ges. Werke, VIII).

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

181

je r sam m islio d a ću se na taj način n a ju b ed ljiv ije su p ro tsta v iti zab lu d i da san uo p šte n ije psihički fe­ nom en, zabludi koja z a tv a ra p u t k a sa z n a n ju nesve­ snog. S ad a sm o sazn ali (pri ra šč la n jiv a n ju izvesnih tendencioznih dosetki) d a se besm islica u dosetki upo­ treb lja v a u iste sv rh e p rik a z iv a n ja . Isto tak o znamo da je besm islena fa sa d a do setk e naro čito pogodna da poveća psih ičk i u tro ša k u slušaoca i d a tim e povisi količinu e n e rg ije k o ja će se p u te m sm eh a osloboditi za p ra ž n je n je . O sim toga n e sm em o za b o ra v iti da je besm islica u d o setk i s v rh a sam oj sebi, j e r n a m era da se sta ro u ž iv a n je u besm islici ponovo zado b ije spada u m o tiv e ra d a d o setke. P o sto je d ru g i p u te v i da se po­ novo dođe do besm islice i iz n je izvuče u ž iv anje; n ji­ ma se slu že k a rik a tu ra , p re te riv a n je , p a ro d ija i tr a ­ vestija i s tv a ra ju ta k o „ko m ičn u b e sm islicu ” . Podvrgnem o li ove iz ra ž a jn e fo rm e sličnoj analizi kao što sm o to u čin ili sa d osetkom , ustan o v ićem o da se svi oni m ogu o b ja sn iti bez n esv e sn ih pro cesa u našem sm islu. Sad a ra zu m em o i zašto se k a rik a tu ri, p reterivan ju , p a ro d iji m ože p rik lju č iti obeležje „ d u hovi­ tog” kao d o p u n a; ra z lič ito st „ p sih ičk ih p o p rišta ” to om ogućava.1 M islim d a n a m je sm e š ta n je ra d a d o setke u si­ stem nesvesn o g a zn a tn o d obilo u v re d n o sti otkako nam je om ogućilo ra z u m e v a n je č in jen ice da te h n ik e za k oje je d o se tk a v e zan a ip ak n isu n jen o isključivo dobro. P o n e k e s u m n je k o je sm o za v re m e n aših po­ četn ih isp itiv a n ja m o ra li d a odložim o sad a se veom a lako m ogu re šiti. U to lik o više m o ram o se zam isliti nad su d o m koji bi da n am kaže kak o je neosp orno po­ stojeći odnos d o setk e p re m a nesvesnom tačan sam o za izvesne k a te g o rije te n d en cio zn e d o setke, dok smo mi sp re m n i d a ga p ro širim o n a sve v rs te i raz vojne stu p n je v e d osetke. N e sm em o z a n e m a riti o b avezu da p roverim o tu p rim e d b u . S ig u ra n slu čaj o b razovanja dosetke u nesv esn o m m ože se p re tp o sta v iti k ad a je reč o d o se tk a m a u slu žb i n esv e sn ih ili p u te m nesve1 To je izraz G. T. Fehnera, koji je postao značajan za moja shvatanja.

Odnos dosetke prema snu i nesvesnom

183

sa tak v im zak lju čk o m ne dospe do nekog poznatog već, štaviše, nekog stra n o g p o d ru č ja koje je za m i­ šlje n je nešto novo, o nda se z ak lju čak naziva „hipote­ zom”, i s prav o m se odnos hipoteze prem a m a te rija ­ lu n a osnovu kojeg je fo rm u lisan a ne sm a tra „doka­ zom”. H ipoteza je te k o nda „d o k azan a" kada se do nje može dospeti i d ru g im pu tem , k ad a se može pokazati da je o na ste c ište i d ru g ih tokova. T akav dokaz pri našem je d v a začetom z n a n ju o n esvesnim zbivanjim a ne možem o im ati. Z n aju ći da sto jim o na tlu na koje se još uo p šte n ije stu p ilo , mi se, dak le, zadovoljavam o tim e da sa našeg sta n o v išta p o sm a tra n ja u područje neispitanog istu rim o je d n u je d in u , m alu i nesigurnu dasku. Na toj osnovi nećem o m nogo izg rad iti. Povežem o li ra z lič ite stu p n je v e d o setk e sa po n ju povoljnim d u ­ ševnim d ispozicijam a, onda o tp rilik e m ožem o reći ovo: šala p ro ističe iz v ed ro g rasp o lo žen ja kojem je. izgleda, sv o jstv e n a sklo n o st ka sm a n je n ju duševnih zaposedanja. O na se već služi sv im a k a ra k te ristič n im tehn ik am a d o setke i is p u n ja v a n jen osnovni uslov iz­ borom tak v o g m a te rija la reči ili ta k v e m isaone pove­ zanosti k ak v i za d o v o lja v a ju kako z a h tev e o s tv are n ja uživ an ja tak o i za h te v e ra z u m n e k ritik e . Z aključićemo da s p u š ta n je m isaonog zap o sed an ja na nesvestan stup an j, olak šan o veselim rasp o lo žen jem , postoji već u šali. U b e za zlen o j d o setki, koja, m eđ u tim , ujedno izražava je d n u zn a č a jn u m isao, o tp ad a ta po tpora od stra n e ra sp o lo žen ja; o vde m oram o p re tp o sta v ili n a ­ ročito ličnu sposobnost, k o ja dolazi do izraza u lakoći sa kojom se n a p u šta p red sv e sn a zapo sed n u tost i za tre n u ta k z a m e n ju je nesvesnom . J e d n a te n d encija koja staln o v reb a da obnovi p rv o b itn o stic a n je u živa­ nja d osetkom vuče još k o leb ljiv i pred sv esn i izraz m i­ sli nadole. U v eselom rasp o lo žen ju , vero v atn o , većina ljudi sposobna je da p ro d u k u je šale: sposobnost za p ra v lje n je d o selk e p ostoji sam o u m alo osoba n ezavi­ sno od rasp o lo žen ja. N ap o slelk u , kao n a jjači podsticaj za rad d o setk e d e lu je p o sto ja n je ja k ih te n d e n ci­ ja koje do p iru sv e do sfe re nesvesnoga i koje p re d ­ sta v lja ju n a ro č itu sposobnost za d u h o v ito s tv a ra n je i

184

Doselku i njen odnos prema nesvesnom

m ogu da nam objasn e zašto su su b jek tiv n i uslovi do­ setk e tako često ispunjeni u neurotičnih osoba. Pod uticajom jak ih ten d en cija može da postane d uhovit i onaj koji nem a tu sposobnost. Sa tim poslednjim prilogom , sa tim iako hipotetičkim o b jašn jen jem rad a dosetke u prvog lica. okončano je, m eđutim , strogo uzevši, i naše in tere ­ sovanje za dosetku. P re o sta je nam još jedno malo up o red en je dosetke sa bolje poznatim snom, ali ćemo odm ah u n ap red očekivati da dve tako raznolike du­ ševne ra d n je, pored one već u tv rđ e n e podudarnosti, m ogu sam o još da pokazuju razlike. N ajvažnija ra ­ zlika sasto ji se u njihovom socijalnom ponašanju. San je p otpuno asocijalan duševni prod u k t; on nem a šta da saopšti drugom e; n astavši u n u ta r jed n e ličnosti kao kom prom is d uševnih sila koje se u njoj bore, on sam oj toj osobi o staje nerazu m ljiv i stoga je i za neku d ru g u osobu n ezanim ljiv. Ne samo što ne mora da p rid a je važnosti razum ljivosti, on, štaviše, mora da se čuva da bude razum ljiv, je r bi inače bio uni­ šten: on može da o p stane sam o ako je m askiran. On sloga može neom etano da se posluži mehanizm om koji vlada nesvesnim m isaonim zbivanjim a sve do izopačenja koje se više ne može ukin u ti. D osetka je napro­ tiv n ajso cijaln ija od svih d uševnih ra d n ji koie teže da o stv are uživanje. Njoj su često p otrebna tri lica a radi njenog d ovršenja se traži učešće nekog drugog lica u duševnom procesu koji je sam a podstakla. Za nju je, dakle, obavezan uslov razum ljivosti, ona ne srne da angažuje m ogućna izopačenja u nesvesnom. putem sažim anja i pom eranja, više nego što razum e­ vanje trećeg lica može da savlada. Uostalom, i jedno i drugo, i san i dosetka, izraslo je u sasvim različitim područjim a duševnog života i nalazi se u psihološkom sistem u na m estim a koja su jedno od drugog veoma udaljena. San je još uvek želja, iako toliko izmenjena da se ne može prepoznati, dosetka je razvijena igra. U prkos svoj svojoj praktičnoj ništavnosti, san zadr­ žava vezu sa velikim interesim a života; on pokušava da zadovolji potreb e regresivnim zaobilaznim putem halucinacije, a to što je prip u šten ima da zahvali

Odnos dosetke prem a snu i nesvesnom

185

samo živoj noćnoj p o treb i za sp av an jem . D osetka, pak, teži d a izvuče m ali d o b itak u ž iv an ja iz čiste, slo­ bodne d e latn o sti našeg du šev n o g a p a ra ta , a da docni­ je ta k a v d o b itak ulovi k ao sp o red n i d o b itak za v re ­ me njeg o v e d elatn o sti, te tak o se ku n d a rn o preuzim a važne fu n k c ije ko je su o k re n u te spoljnom sv etu. San prevashodno služi u šted i n e p rija tn o sti, d o setk a sticanju u ž iv an ja; u oba ta c ilja su sreću se, m eđ u tim , sve naše d u šev n e d e latn o sti.

VII DOSETKA I VIDOVI KOMIČNOG Mi sm o se p roblem im a kom ičnog približili na ne­ običan način. Činilo nam se da dosetka, koja se inače sm a tra kao jed n a p odvrsta kom ike, pruža dosta oso­ b itosti koje om ogućuju d irek tn o prilaženje, i tako smo, dokle nam je to bilo mogućno, izbegavali njen odnos prem a ob u h v atn ijo j kategoriji komičnog ne pro p u štaju ći da uz p u t prih v atim o nekoliko mom ena­ ta koji se m ogu p rim en iti na komično. U stanovili smo bez teškoća da se komično u socijalnom sm islu dru g ačije ponaša nego dosetka. Ono se može zadovo­ ljiti sa sam o d va lica, s jed n im koje to komično u tv r­ đ u je i s d ru g im na kom e se ono u tv rđ u je. T reće lice, kome se to kom ično saopštava, pojačava taj komični proces, ali m u ne d odaje ničeg novog. U dosetki je to treće lice neophodno za d ovršenje procesa koji do­ nosi u živanje; naprotiv, drugo lice može otpasti ako nije reč o tendencioznoj, agresivnoj dosetki. Dosetka se pravi, kom ika se nalazi, utv rđ u je, i to pre svega na osobam a (licima), tek u d aljem prenosu i na ob­ jektim a, situ acijam a i t. si. Za dosetku znamo da se izvori uživanja koja tre b a podstaći (izazvati) ne na­ laze u drugim osobama, već u sopstvenim misaonim tokovim a. Videli smo zatim da dosetka ponekad ume opet da otvori izvore kom ike koji su postali nepri-

Dosetka i vid o vi komičnog

187

stupačni, i da kom ično d o setk i često služi kao fasada i da jo j z a m e n ju je p re th o d n o uživ an je, koje se inače ostv a ru je pom oću p o zn ate te h n ik e. S d ru g e strane, problem i kom ičnog p o kazali su se tak o složenim i tako su do sad a u spešno p rk o sili svim p o k u šajim a геšen ja filozofa d a ne sm em o očekivati da ćemo ih, tako reći, potezom r u k e sa v la d a ti ako im b udem o prilazili sa stra n e dosetke. Uz to sm o za isp itiv a n je dosetke u po treb ili je d a n in s tru m e n t k o jim se d ru g i još nisu služili; k o ristili sm o se n ašim z n a n je m o ra d u sna; za isp itiv a n je kom ičnog n e raspolažem o sličnim p reimućstvom , i stoga m ožem o oček iv ati da o su štini ko­ mike nećem o n išta d ru g o sa zn ati no što sm o već pri izučav an ju d o setk e o tk rili, uk o lik o ova sp ad a u ko­ m ično i ukolik o u svom sop stv en o m biću sad rži izvesne njeg o v e n e p ro m e n je n e ili m odifik o v an e crte. O na v rs ta kom ičnog k o ja je n ajb liž a dosetki, to je naivno. N aivno se u o p šte kao i kom ično nalazi, ono se ne p ra v i kao dosetk a, i z ap rav o se n aiv n o uopšte ne m ože n a p ra v iti, d ok u o b lasti čisto kom ičnog do­ lazi u obzir i p ra v lje n je kom ičnog, izaziv an je kom ike. N aivno m o ra bez n a še g d o p rin o sa d a izv ire iz govora d ru g ih osoba, ko je u kom ičnom ili u dosetki sto je n am esto d rugog lica. N aivno n a s ta je k a d a n eko po tp u ­ no p relazi p rek o n e k e p re p re k e , je r ta k v a u n jega ne p ostoji, k a d a se, dak le, čini da je bez ikak vog n a­ pora sa v lad av a. U slov d a n e što d e lu je naiv n o je to da nam je p o znato d a u te osobe n em a o ne p re p re k e, in a ­ če nećem o reći d a je n aiv n a , nego d rsk a, o nda joj se nećemo sm e ja ti, nego se ra z g n e v iti. D ejstv o naivnog je n eodoljivo i ra z u m e v a n ju se ono čini jed n ostavno. E nerg ija k o ju obično tro šim o n a k o čen je p o staje iz­ nenada slu ša n je m n a iv n o g govora n e u p o tre b ljiv a i ona se o slobađa sm ehom ; p ri to m e n ije p o treb no sk re ­ ta n je pažn je, v e ro v a tn o zbog toga što se p re p re k a n e­ posredno o tk la n ja a n e p o sred stv o m n ek e izazvane operacije. Mi se p ri to m e pon ašam o an alogno trećem licu d osetke, kom e se bez sopstv en o g tru d a u šteda ko­ čenja d a je n a poklon. Pošto sm o, p ra te ć i ra z v ita k od ig re do dosetke, stek li u v id u g enezu p re p re k a , nećem o se čuditi što

188

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

p ojavu naivnog u većini slučajev a nalazim o u deteta, u d aljem pren o su zatim u neobrazovanog odraslog čoveka, koga u pogledu njegove in telek tu aln e razvi­ jenosti m ožem o sh v a titi kao dete. Za upoređ enja sa dosetkom podesniji su, prirodno, naivni govori nego n aiv n e ra d n je, je r se d osetka obično ispoljava u vidu govora, a ne ra d n je. K a ra k terističn o je da se naivni govori, kao govor dece, bez nasilja m ogu označiti i kao „n aiv n e do setk e”. Podu d arn o st kao i razloge ra­ zličitosti izm eđu d osetke i n aivnosti lako ćemo uvid eti n a osnovu nekoliko prim era. J e d n a devojčica od tri i po godine opom inje svo­ ga b ra ta : „N em oj toliko da jed eš od toga je la je r ćeš se razb o leti i onda ćeš m o rati da uzm eš bubicinu." „B ubicinu?”, u p ita m ajk a, „šta je to?” „K ada sam bila bolesna", prav d alo se dete, „m orala sam takođe da uzim am m edicinu.” D ete m isli da se sredstvo koje lek ar p re p isu je zove M adizin — M adizin = lek (Madi od M adel = devojčica) — kada je nam enjeno devojčicam a i z a k lju ču je da se ono m ora zvati B ubi-zin (Bube, B ubi-dečak) kada je dobija dečak. Ovo je na­ prav ljen o kao d o setka ko ja počiva na igri rečima, koja o periše tehnikom jedn ak o sti po zvuku, i zaista se m oglo zbiti i kao stv a rn a dosetka; u tom e slučaju, upola nevoljno, poklonili bism o joj naš sm ešak. A kao p rim er n aivnosti nam se čini odličnim i navodi nas da se glasno sm ejem o. M eđutim , u čem u je ovde razlika izm eđu dosetke i naivnog? O čigledno ne u reči ili tehnici, koje su za obe m ogućnosti iste, već u je d ­ nom m om entu koji je na prvi pogled prilično daleko od oba elem enta. Radi se sam o o tom e da li sm atram o da je govornik imao n am eru da ispriča jednu dosetku, ili da je — d ete — u v ereno na osnovu svog nekorigovanog nezn an ja u o pravdanost svoje nam ere, htelo da izvuče ozbiljan zaključak. Sam o u ovom poslednjem slučaju rad i se o naivnosti. Ovde nam pre sve­ ga p rivlači pažn ju takvo uživljavanje jedne druge osobe u psihički proces produ k tiv n e osobe. A naliza jednog drugog p rim era potvrdiće to shvatan je. Jed an par, b ra t i sestra, dvanaestogodišnja devojčica i desetogodišnji dečak, izvode pred publi­

Dosetka i v id o vi komičnog

}gg

kom sa sta v lje n o m od u ja k a i te ta k a , p ozorišnu igru koju su sam i sa stav ili. S cena p re d s ta v lja kolibu na obali m ora. U p rv o m čin u se oba pesn ik a-g lu m ca, si­ rom ašni r ib a r i n jeg o v a č e stita žena, žale n a teška v rem ena i sla b u z arad u . M už odluči da sa svojim čam cem pođe p re k o dalek o g m o ra i n egde drugde potraži sreću i bogatstv o ; posle nežnog ra s ta n k a i o pro štaja sp u šta se zavesa. D ru g i čin o d ig rav a se n e­ koliko g odina k a sn ije . R ib a r se v ra ć a kao b ogat čo­ vek sa velik im džakom novca i sa d a p riča svojoj ženi, koju nalazi p re d izbom kak o ga čeka, k ako m u je sreća b ila n a k lo n je n a u dalek o j zem lji. Z ena ga po­ nosno p re k in e : „N i ja za to v re m e nisam bila len a ” , — i ponosno o tk rije pogled u izbu u kojoj se na podu vidi d v a n a e st v e lik ih lu ta k a k o je kao tob o žn ja deca s p a v a ju . . . N a to m m e stu je glu m ce p re k in u o b uran smeh gled alaca, što oni sebi n isu m ogli o b jasniti. Oni su z b u n jen o zu rili u sv o je ro đake, koji su do tog m o­ m en ta bili veom a u lju d n i i n a p e to slu šali. P re tp o ­ stav k a pod k ojom se ta j sm eh m ože o b ja sn iti je ste m išlje n je g le d a la c a d a m lad i p esnici još n išta ne zna­ ju o uslo v im a n a s ta ja n ja dece, te stoga i m ogu verovati da b i se žen a h v a lila poto m stv o m ro đ enim za v rem e du žeg o d su stv a m u že v lje v o g i da bi se m už s njom z a jed n o rad o v ao . A li ono što su p esnici produkovali n a o snovu ta k v o g n e z n a n ja m ože se nazvati besm islicom , ap su rd n o šću . T reći slu č a j će n a m p o k a z a ti jo š je d n u dru g u tehn ik u u slu žb i n a iv n o g a k o ju sm o upozn ali u do­ setki. R o d itelji su za g u v e rn a n tu svojoj m aloj devojčici uzeli „ F ra n c u s k in ju ” , ali dev o jčica n ije njom o duševljena. T ek što se no v o an g ažo v an a g u v e rn a n ta udaljila, m a la d ev o jčica je već glasn o iz re k la svoju kritik u : „I to tre b a d a b u d e F ra n c u sk in ja ! M ožda ona sebe tak o n aziv a j e r je je d n o m ležala s je d n im F ra n ­ cuzom !” To bi čak m o g la b iti p o d n o šljiv a do setka — dvojako zn a č e n je sa d vosm islicom ili d vosm islenom aluzijom , d a je d e te im alo p o jm a o m ogućnosti d v o ja­ kog zn ačen ja. U s tv a ri, ono je je d n u ša ljiv u izreku o p a tv o ren o sti k o ju je često čulo p re n e lo n a n je m u ne­ sim p atičn u s tr a n k in ju („То tr e b a d a b u d e p ra v o zla­

190

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

to? To je m ožda n ekada ležalo k raj zlata!”). Zbog tog detetovog n eznanja, koje tak o tem eljn o m enja psihič­ ki tok slušalaca koji razum eju, njegov govor postaje naivan. Usled tog uslova postoji, m eđutim , i pogre­ šno shvaćena n aivnost; mi u d e te ta možemo da p re t­ postavim o n ezn an je koje više ne postoji a deca se če­ sto p ra v e naivnom kako bi došla do neke slobode koju inače ne bi dobila. Na ovim p rim e rim a može se objasn iti položaj na­ ivnog izm eđu d osetke i komičnog. Sa dosetkom se po­ jav a naivnog (u govoru) slaže u reći i sadržini, ono ostv a ru je zlo u p o treb u reči, neku besm islicu ili ska­ rednost. Ali ovde potp u n o otp ad a psihički proces u prve, p ro d u k tiv n e osobe, koji nam je kod dosetke p ru ­ žao toliko in teresan tn o g i zagonetnog. N aivna osoba v e ru je da se na sasvim n orm alan i jednostavan način poslužila svojim izražajn im sred stv im a i tokovima misli i ne zna ni za kak v u sp orednu n am eru; ona iz stv a ra n ja naivnog i ne izvlači neki dobitak uživanja. Sva sv o jstv a naivnog p ostoje sam o u sh v a ta n ju oso­ be koja slu ša a ko ja se po d u d ara sa trećim licem do­ setke. Osoba k oja proizvodi naivno čini to bez m uke; u n je otp ad a kom plikovana teh n ik a koja je u dosetki određena da pom oću razu m n e k ritik e p arališe p re­ preku, zato što ona još ne p oseduje tu p repreku, tako da je u sta n ju da neposredno i bez kom prom isa iska­ že besm islicu i sk arednost. U toliko je pojava naiv­ nog gran ičn i slučaj dosetke, koji n a staje kada se u form uli s tv a ra n ja d osetke veličina te cenzure svede na nulu. A ko je dejstvo dosetke bilo uslovljeno lim e da se oba lica n alaze pod pritiskom istih p rep reka ili u n u tra šn jih otpora, onda se kao uslov za pojavu na­ ivnog može u tv rd iti da u jed n e osobe postoje prepre­ ke kojih je dru g a osoba lišena. S h v atan je naivnog na­ lazi se u osobe koja je opterećena preprekam a, isklju­ čivo u n je dolazi i do uživanja koje donosi naivno, i mi već naslućujem o da to uživanje n astaje otklanja­ njem p repreke. K ako je uživanje koje izaziva doset­ ka istog porekla — jezgro čini uživanje m reči i be­ smislici, a om otač od o tk la n ja n ja i olakšanja —, taj

Dosetka i vid o vi komičnog

slični odnos p re m a p re p re c i uzro k je u n u trašn jo j srodnosti n aivnog sa d osetkom . U oba slu čaja uživa­ nje n a sta je o tk la n ja n je m u n u tra š n je p re p re k e . Ali psihički proces u re c ep tiv n o g lica (sa ko jim se u slu ­ čaju n aivnog naše J a red o v n o p o istovećuje, dok se pri dosetki m ožem o s ta v iti i u položaj p ro d u k tiv n o g lica) u slu čaju naiv n o g uto lik o je k o m p lik o v an iji ukoliko je u p ro d u k tiv n o g lica, u p o re đ e n ju sa dosetkom , uprošćeniji. N a re c e p tiv n o lice n aiv n o ko je ono čuje, s je d n e s tra n e , m o ra d e lo v ati kao d o setka, o čemu upravo m ogu d a svedoče naši p rim e ri, je r je njem u kao p ri d o setk i sam tr u d uložen u slu ša n je om ogućio uk id a n je cenzure. A li sam o je d a n deo u ž iv a n ja koje naivno donosi d o p u šta ta k v o o b ja šn je n je , pa bi čak u drug im slu č a je v im a n aivnog, n a p rim e r p ri slu šanju naiv n ih sk a re d n o sti, bio u grožen. Č ovek bi n a neku naivnu sk a re d n o st bez d a lje g m ogao re a g ovati sa istom srd žb o m s ko jo m se, n a p rim e r, o b a ra na s tv a r­ nu sk a re d n o st, k ad n am je d a n d ru g i m o m e n at n e bi uštedeo tu srd ž b u i isto v re m e n o p ru žio zn ača jn iji udeo u ž iv a n ja u naiv n o m . Taj d ru g i m o m e n a t d a t n a m je p re d sta v o m onog m alopre p o m en u to g uslo v a po ko m e nam , d a bism o priznali p o ja v u n a ivnog, m o ra b iti p o znato d a licu koje p roizvodi to n aiv n o n e d o s ta je p re p re k a . Sam o kad je to u tv rđ e n o , m i ćem o se sm e ja ti u m esto da se ljutim o. Mi, d ak le, uzim am o u o b zir psih ičk o sta n je p ro d u k tiv n o g lica, u živ lja v a m o se u to sta n je , po k u ­ šavam o d a ga ra zu m em o n a ta j način što ga u p o ređ u jem o sa n ašim sta n je m . Iz ta k v o g u ž iv lja v a n ja i upoređ iv a n ja pro izlazi u š te d a e n e rg ije k o ju oslobađam o putem sm eha. M ogla bi se d a ti p re d n o s t je d n o sta v n ije m p rik a ­ zivanju polazeći od m isli d a tim e što to lice n ije m o­ ralo da s a v la d a n ik a k v u p re p re k u n a ša srdžba^ p o sta­ je suvišn a; do sm eh a, dak le, d olazi n a ra č u n u šteđene srdžbe. D a b ih ovo u celini p o g rešn o s h v a ta n je otk lo ­ nio, izdvojiću o š trije d v a slu č a ja k o ja sam u gornjem izlaganju bio sjed in io . N aivno k o je se p re d n am a po­ javi m ože im a ti p riro d u dosetk e, k ao u n ašim p rim e ­ rim a, ili p riro d u sk a re d n o sti, n e p risto jn o g u opšte, što

192

Dosetka i njen odnos ртета nesvesnom

će n aročito onda b iti tačno k ada se ono ne izražava u vidu govora već u vidu rad n je. Ovaj poslednji slučaj stv arn o m ože da zavede; po n jem u bi se moglo p re t­ postaviti da u živ an je n a sta je iz ušteđ en e i preinačene srdžbe. A li p rv i slučaj je onaj koji donosi razjašnje­ nje. N aivan govor, na p rim e r o bubicini, može po sebi da d e lu je kao m ala d osetka i ne d aje povoda za srdž­ bu; ovo je sig u rn o redi, ali čistiji i daleko poučniji slučaj. Sve dok m islim o da je d e te slogove „m edi" u reči „M edizin” (lek) ozbiljno i bez sporedne nam ere sm atralo iden tičn im sa svojim nazivom „M adi” (de­ vojčica), d o tle se u živ an je izazvano onim što smo čuli pojačava, a da to po jačan je više nem a n ikakve veze sa uživ an jem k oje izaziva dosetka. Ono što je rečeno posm atraćem o sada sa dva stanovišta, jednom tako kako je to bilo u deteta, onda opet kako bi nam a iz­ gledalo, i mi ćemo p ri p o ređ en ju u tv rd iti da je dete našlo je d n u id entičnost, da je savladalo jed nu pre­ pre k u k o ja za n as postoji, a zatim se to otprilike na­ stav lja kao kad bism o sebi rekli: Ako želiš da razumeš ono što si čuo, onda sebi možeš da uštediš e ner­ g iju p o tre b n u za održav an je te b rane. E nergija oslo­ bođena p ri takvom p o ređ en ju izvor je uživanja u na­ ivnom i p razn i se sm ehom ; to je, svakako, ista en er­ gija k oju bism o inače p retv o rili u gnev da ga razum e­ van je p ro d u k tiv n e osobe, a u ovom slučaju i priroda rečenog, nisu isključili. U zmemo li, pak, slučaj naivne dosetke kao obrazac za dru g i slučaj naivno nepristoj­ nog, onda ćemo videti da i ovde u šteda u kočenju može d irek tn o da proiziđe iz poređenja, da ne m ora­ mo p retp o stav iti započet i onda ugušen gnev, i da ovaj odgovara sam o jednoj d rugačijoj p rim eni tako oslo­ bođene en ergije, dok su p ri dosetki protiv te prim ene bili neophodni složeni zaštitni u ređaji. To u p oređenje, ta u šteda energije p ri uživljavanju u duševni proces p roduktivnog lica mogu za n a­ ivno b iti od značaja sam o onda ako se ne odnose samo na naivno. U stv ari se u nas p o jav lju je p retpostav­ ka da je ovoj dosetki potpuno stra n m ehanizam deo, i to možda bitn i deo psihičkog procesa u komičnom. S te stra n e — to je, dakako, n ajvažnija stran a naiv­

Dosetka i viđotri komičnog

193

noga — n aivno se p o k azu je kao je d a n vid komičnog. Ono što se u našim p rim e rim a naiv n o g govora još do­ daje u ž iv an ju u d o setk i je s te „kom ično” uživ anje. Za ovo u živ an je b ili bism o skloni d a sasvim uopšteno sm atram o d a n a s ta je u sled e n e rg ije u šte đ e n e pri upoređ iv an ju izjav a n ek o g d ru g o g sa našim izjavam a. No, kako se ovde nalazim o p re d m išlje n jim a do kojih još nism o stig li, to ćem o n a jp re d o v ršiti p re tre sa n je naivnog. N aivno bi, dakle, bilo je d a n vid kom ičnog, ukoliko u ž iv a n je u n je m u proish o d i iz d ife ren c ije u u trošku e n e rg ije, d ife re n c ije k o ja n a s ta je p ri poku­ šaju da se ra z u m e neko d ru g o lice, i ono se p ribližava dosetki pod u slovom d a e n e rg ija k o ja se u štedi pri up o ređ iv an ju m o ra b iti e n e rg ija k o č e n ja .1 U tv rd im o b rzo jo š neko lik o p o d u d a rn o sti i raz li­ ka izm eđu po jm ov a do k o jih sm o n a k ra ju dospeli i onih koji se već o d avno p o m in ju u psiho lo g iji kom i­ ke. P o ja v a u ž iv lja v a n ja , h te n je da se razum e, očigled­ no n ije n išta d ru g o n ego „kom ično p o z a jm ljiv an je” koje od v re m e n a Ž an a P a u la ig ra ulogu u analizi ko­ mičnog; „ u p o re đ iv a n je ” d u šev n o g p rocesa d ru gog lica sa so p stv en im o d g o v ara „psihološkom k o n tra s tu ”, ko­ jem ovde n a jz a d n alazim o m esto, pošto u dosetki n i­ smo zn ali š ta d a počnem o s n jim . U o b ja š n je n ju ko­ m ičnog u živ a n ja , m eđ u tim , o d stu p am o od m nogih a u ­ tora po k o jim a to u ž iv a n je n a s ta je usled k olebanja pažnje ko ja se k re ć e ta m o -am o izm eđu oprečnih pred stav a. T ak a v m eh a n iz a m u ž iv a n ja ne bism o m o­ gli ra z u m e ti, m i u k a z u je m o n a to d a p ri u p o ređ iv a­ nju k o n tra s ta dolazi do d ife re n c ije en e rg ija , koja, ne bude li u p o tre b lje n a u n e k u d ru g u s v rh u , o staje slo­ bodna za p ra ž n je n je i tim e izv o r u ž iv a n ja .2 1 Ja sam ovde svuda naivno identitikovao sa naivnokomičnim, što svakako nije uvek dopustivo. Ali to je dovolj­ no za naše namere da karaktere naivnog studiramo na „na­ ivnoj dosetki" i „naivnoj skarednosti”. Dalje i dublje istraži­ vanje pretpostavljalo bi nameru da se tim putem dokuči su­ ština komičnog. * I Bergson (Bergson, Le rire — Smeh, 1904, str. 99) od­ bacuje dobrim argumentima takvo izvođenje komičnog uži13 Frojd, Odabrana dcla. III

194

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

P ro b lem u kom ičnog prilazim o sa strepnjom . Bilo bi suviše sm elo očekivati da bi naša ra z m a tra n ja mo­ gla do p rin eti nešto o d lučujuće rešav an ju komičnog, budući da radovi velikog niza m islilaca nisu urodili jed n im opšte zadovoljavajućim o b jašnjenjem . Mi, za­ ista, ne n am eravam o ništa drugo nego da ona gledi­ šta koja su se nam a pokazala vred n im za dosetku p re­ nesem o d onekle u po d ru čje komičnog. K om ično se n a jp re p o ja v lju je kao nenadano ot­ kriće proizišlo iz so cijalnih odnosa m eđu ljudim a. Ono se nalazi u osoba, i to u njihovim pokretim a, ob­ licim a, p o stupcim a i k a ra k te rn im crtam a, prvobitno verovatno sam o u telesnim a kasn ije i u njihovim du­ ševnim osobinam a, odnosno u isp oljavanju tih osobi­ na. P o sredstvom jed n o g veom a rasp ro stran jen og vida perso n ifik acije postaju kom ični, zatim , i životinje i m rtv i pred m eti. K omično, m eđutim , može da se od­ voji od osobe, tim e što se sagleda uslov pod kojim jed n a osoba p o staje kom ična. Tako n a staje komično situ acije i sa tak v im sazn an jem d a ta je m ogućnost da se je d n a osoba po volji načini kom ičnom tim e što će se sta v iti u situ a c ije u kojim a se za njeno delanje prikaču ju ti uslovi kom ičnog. O tkriće da čovek poseduje moć da nekog d rugog učini kom ičnim otv ara pri­ stu p neslućenom dobitk u kom ičnog uživanja i postaje izvor jednoj visoko izgrađenoj tehnici. Covek isto tako može sam og sebe načiniti kom ičnim kao i druge. S red stv a koja služe da se nešto n ap rav i komičnim jesu: s ta v lja n je u kom ične situacijo, podražavanje, p reru šav an je, ra zo tk riv an je, k arik iran je, parodija i tra v e stija i dr. Sam o se po sebi razum e da ove tehni­ ke m ogu biti u službi n ep rija te ljsk ih i agresivnih ten­ dencija. Je d n u osobu možemo načiniti komičnom da bism o je om alovažavali, da bism o je lišili p rava na dostojanstvo i a u to rite t. Ali, čak i kada bi takva navanja, koje je neosporno pod uUcajem težnje da se stvori analogija sa smehom onoga koga golicaju. — Na sasvim dru­ gom nivou je objašnjenje komičnog uživanja u Lipsa, koje bi se moralo prikazati u vezi sa njegovim shvatanjem ko­ mičnog kao nečeg „neočekivanog malog".

Dosetka i vidovi komičnog

195

ш ега b ila re d o v n a k ad se nek o način i kom ičnim , to ne bi m orao b iti sm isao sp o n tan o g kom ičnog. Iz ovog n e sistem atsk o g p re g le d a p o jav e kom ič­ nog već vidim o da se kom ičnom m o ra o d red iti veom a široko p o d ru č je po stan k a, i d a u k om ičnim p ojavam a ne tre b a oček iv ati tako sp ecijalizo v an e uslove kao npr. u n aivnim . D a bism o ušli u tra g uslovu koji važi za kom ično, n a jv a ž n iji je izbor nekog polaznog slu ­ čaja; uzećem o ko m ik u p o k reta, je r se sećam o da se n a jp rim itiv n ije scensko izv o đ en je — p a n to m im a — služi tim sre d stv o m da bi n as zasm ejalo. O dgovor na p ita n je zašto se sm ejem o p o k re tim a k lovna glasio bi: zato što n am se čine p re te ra n im i n ecelishodnim . Mi se sm ejem o je d n o m su v iše v elikom u tro šk u energije. Potražim o on aj uslov izvan v eštačk i p ra v lje n e kom i­ ke, d a k le o nde gd e se ona m ože sp o n tan o naći. Po­ k reti d e te ta n am se ne čine kom ičn im iako se ono praćak a i skače. K om ično je, m eđ u tim , k ad a de te pri p isan ju istu re n im jezik o m p ro p ra ć a k re ta n je p e rn i­ ce; u tim p ro p ra tn im k re tn ja m a v idim o suv išnu upo­ tre b u p o k re ta , k o ju b ism o sebi p ri istom poslu uštedeli. N a isti n a čin k o m ičn e su n a m i d ru g e p ro p ra tn e k re tn je ili čak i sam o su v iše p o ja č a n e iz ra ž a jn e k re t­ n je i u o d raslih . T ak o su sasv im česti slu č ajev i te v rste ko m ik e p o k re ti k o je izvodi k u g laš pošto je p u ­ stio ku g lu , sv e do k p ra ti n je n tok, kao da bi ga n a­ knadno m ogao u sm e riti; tak o su k om ične sve grim ase u k o jim a je n o rm a ln i izraz d u še v n ih u z b u đ e n ja ргеte ran , p a i o n d a k a d a n e h o tice n a sta ju , kao u osoba koje p a te od h o re je (C horea St. V iti); tak o će se s tr a ­ stveni p o k re ti n ek o g m o d e rn o g d irig e n ta u čin iti ko­ m ičnim svak o m n em u z ik a ln o m čoveku k o ji ne ra z u ­ me n jih o v u neo p h o d n o st. Š tav iše, kom ično telesnih oblika i c rta lica iz d a n a k je te k o m ik e p o k reta, ovi se s h v a ta ju k ao r e z u lta t n e u m e re n ih i b esm islenih pokreta. R azro g ačen e oči, k u k a s t nos p o v ijen p rem a ustim a, k lo p av e uši, g rb a i to m e slično d e lu ju ve ro ­ vatno sam o u to lik o kom ično u k oliko se p ri tom e za­ m išljaju p o k re ti k o ji bi b ili p o tre b n i za o b razovanje tih crta, p ri čem u se nos, uši i d ru g i delovi te la zam i­ šlja ju p o k re tn ijim neg o što u s tv a rn o s ti je su . Bez

196

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

su m n je je kom ično k ada neko „m ože da m rda uši­ m a ” i sasvim 6igurno bi bilo još kom ičnije kada bi mogao da podiže ili sp u šta nos. D obar deo komičnog d ejstv a ko je na n as v rše životinje dolazi od zapažanja ta k v ih p o k re ta u n jih koje m i nism o u sta n ju da po­ dražavam o. Na koji način, m eđutim , dolazim o do toga da se sm ejem o k ad a vidim o da su pok reti nekog drugog lica suvišni i necelishodni? M eni se čini, upoređivanjem p o k re ta zapaženog u drugog lica sa onim koji bih ja izveo da sam na njegovom m estu. Oba lica koja se u p o re đ u ju m o raju , naravno, biti svedena na istu m eru i ta m era je m oj inervacioni u trošak ener­ gije povezan sa pred stav o m p o k reta u jednom kao i u d rugom slu čaju . O va tv rd n ja m ora biti o b jašnjena i zah tev a d a lje izlaganje. O no što ovde dovodim o u m eđusobnu vezu, to je, s je d n e stran e, psihički u tro šak p ri određenom zam išljan ju i, s d ru g e stran e, sadržin a tog što je zam i­ šljeno. N aša tv rd n ja ne ide za tim da pokaže da ono p rvo n ije uvek i p rin cip ijeln o nezavisno od ovog d ru ­ gog, od sadržin e p redstave, naročito ne zam išljanja nečeg velikog, što zah tev a veći utro šak nego zamišlja n je nečeg m alog. Sve dok se radi samo o zamišlja n ju različito velikih p okreta, neće nam , po svoj prilici, teorijsk o obrazloženje naše definicije i njeno dokazivanje pom oću p o sm atran ja činiti poteškoća. Pokazaće se da se u ovom slučaju jedno svojstvo za­ m išljan ja zaista po d u d ara sa jednim svojstvom zam i­ šljenog, iako nas psihologija inače odvraća od takvog zam enjivanja. P re d sta v u o jednom po k retu određene veličine stekao sam tim e što sam taj p okret izvodio ili ga po­ dražavao, i p ri toj akciji sam u svojim inervacionim osećajim a upoznao m eru za taj p o k ret.1 1 Sećanje na taj inervacioni utrošak energije ostaće bi­ tan deo predstave o tom pokretu i u mom duševnom životu će uvek biti vidova mišljenja pri kojima ta predstava neće biti nićim drugim reprezenlovana do tim utroškom. U drugim sklopovima može nešto drugo da zameni taj elemenat. na

D osetka i vid o vi komičnog

197

Kada- u n ek e d ru g e osobe zapazim sličan, m anje ili više velik i p o k re t, o nda će n a jsig u rn iji p u t do гаzum ev an ja — do ap e rc e p c ije — tog p o k re ta biti da ga p o d ražav an jem sam izvedem , a on d a u p o ređenjem mogu da o dlučim p ri ko jem je p o k re tu m oj utrošak bio veći. T ak v a te ž n ja k a p o d ra ž a v a n ju sig u rn o se po­ ja v lju je p rilik o m p o s m a tra n ja p o k reta. U istinu, pak, ne o stv a ru je m p o d ra ž a v a n je , kao što više ne sričem iako sam s ric a n je m nau čio d a čitam . N am esto pod­ ražavan ja p o k re ta , pom oću m o jih m išića s ta v ljam njih o v u p re d sta v u p o sred stv o m tra g o v a m o jih seća­ n ja n a u tro ša k p rilik o m sličn ih p o k reta. Z a m išljanje ili „ m išlje n je ” r a z lik u ju se od d e la n ja ili izvođenja pre sv ega po to m e što p o m e ra m nogo m a n je in vesti­ ran e e n e rg ije i za d rž a v a g la v n i u tro ša k en e rg ije od otican ja. N a koji način , pak, dolazi u p re d sta v i do iz­ raza k v a n tita tiv n i m o m e n a t — ono m a n je ili više ve­ liko — zap aženog p o k re ta ? I ak o u p re d sta v i sastav ­ ljenoj od k v a lite ta n ije p rik a z a n k v a n tite t, kako onda m ogu ra z lik o v a ti p re d s ta v e različ ito v e lik ih pokreta, kako on d a m ogu n a č in iti u p o re đ e n je ko je je ovde n e­ ophodno? O vde n am fiziologija p o k a z u je p u t tim e što nam kazu je d a i p ri z a m iš lja n ju te k u in e rv a c ije k a m išići­ ma, koje, n a ra v n o , o d g o v a ra ju sam o jed n o m sk ro m ­ nom u tro šk u e n e rg ije . M eđ u tim , veom a je p rih v a tlji­ va p re tp o sta v k a d a se ta j in e rv acio n i u tro šak koji p rati z a m išlja n je u p o tre b lja v a za p rik a z iv a n je k v an ­ tita tiv n ih fa k to ra p re d sta v e , d a je on veći kada se zam išlja n ek i v e lik i p o k re t nego k ad se ra d i o m alom . Pre d sta v a 0 većem p o k re tu b ila bi, dakle, ovde s tv a r­ no veća, tj. p re d s ta v a p ro p ra ć e n a v ećim u troškom energije. P o s m a tra n je p o k a z u je n e p o sred n o da su lju d i n a­ vikli da v eliko i m alo u s a d rž in a m a izraze raznolikim utroškom e n e rg ije u je d n o m v id u m im ik e p re d sta v ­ ljanja (zam išlja n ja ). primer, vizuelne predstave cilja, pokreta, predstava reči, a u određenim vidovim a apstraktnog m išljenja biće dovoljan je­ dan znak umesto pune sadržine predstave.

198

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

K ad a neko d ete ili čovek iz naroda, ili pak p ri­ padnik izvesnih rasa nešto saopštava ili opisuje, onda se lako m ože videti da se govornik ne zadovoljava tim e da svoju p re d sta v u slušaocu predoči izborom ja ­ snih reči, već da n jen u sad ržin u prik azu je i svojim izražajnim pok retim a; on povezuje m im ičko prikazi­ vanje sa jezičkim . On n aročito označava k v a ntitete i inten zitete. „Visoko b rd o ”, p ri toj izjavi će podići svo­ ju ru k u iznad glave; „m ali p a tu lja k ”, tada se spušta skoro do zem lje. Možda se odvikao od slik an ja ru k a­ ma, ali će to ipak činiti glasom , a ako se i u tom može savlad ati, onda se možem o k lad iti da će, opisujući nešto veliko, razrogačiti oči, a kada prik azu je nešto m alo da će sk u p iti oči. Na taj način ne izražava svoje afekte, već stv a rn o sad ržin u onoga što zam išlja. T reb a li p ri tom e sm a tra ti da tu potreb u za m i­ mikom izaziva tek zah tev da se nešto saopšti, kada do b ar deo tog način a p rik aziv an ja uopšte izmiče pa­ žnji slušaoca? Ja, n aprotiv, v erujem , da ta mimika, iako m an je živa. postoji van svakog saopštavanja, da se ona o stv a ru je i onda kada neka osoba za sam u sebe nešto zam išlja, kad nešto slikovito m isli; da ta osoba onda izražava veliko i m alo na svom telu kao i za vrem e govora, b a r sa prom enjenom inervacijom na licu i o rganim a čula. Štaviše, m ogu da predpostavim da je telesn a in erv acija konsenzualna sadržini zam i­ šljenog bila početak i izvor m im ike u sv rh u saopšta­ van ja; ona je m orala sam o da se pojača, sam o da se učini upad ljiv o m d ru g im a kako bi m ogla da posluži toj n am eri. Z astu p aju ći tak o sh v a ta n je da bi „izrazu duševnih p o k reta", koji je poznat kao sporedno telesno dejstvo dušev n ih procesa, trebalo dodati taj „iz­ raz sad ržin e p re d sta v e ”, m eni je svakako jasno da m oje prim ed b e u vezi s k ategorijom velikog i malog ne iscrp lju ju tu tem u. Mogao bih još štošta dodati pre nego što se dođe do fenom ena napetosti, kojima jed n a osoba telesno iskazuje usredsređenost svoje pažnje i nivo a p strak cije na kojem se njeno m išljenje upravo zadržava. Taj p red m et sm atram prilično zna­ čajnim i v eru jem da bi istraživanje m im ike zam išljanja na drugim područjim a estetike moglo na sličan

Dosetka i vidovi komičnog

199

način b iti k orisno kao što je ovde bilo k orisno za ra ­ zum evanje kom ičnog. Da se, sada, v ra tim o na k om iku p o k reta; ponoviću da će sa percep cijo m nekog o d ređenog p o k reta bili dat i im puls za n jegovo p re d s ta v lja n je uz izvestan utrošak e n e rg ije. Ja , d akle, tro šim izvesnu energiju pri „p o k u šaju da ra z u m e m ” , p ri ap ercep ciji tog po­ kreta, ja se u tom delu d u ševnog p rocesa ponašam kao da sam se stav io u položaj p o sm a tra n e osobe. Ve­ rovatno isto v rem en o o b raćam p až n ju i na cilj tog po­ k reta i m ogu n a osnovu ra n ije g isk u stv a da ocenim m eru u tro šk a e n e rg ije p o tre b n e za p o stizan je toga cilja. P ri tom e ne uzim am u ob zir p o sm a lra n u osobu i ponašam se kao da bih sam hteo da postignem cilj toga p o k reta. O be ove m ogućnosti z a m išlja n ja idu za upored en jem p o sm a tra n o g p o k re ta s m ojim sopstvenim. P ri n e u m e re n o m i n ecelishodnom p o k retu n e­ kog d rugog lica m oj veći u tro ša k e n e rg ije radi razum ev an ja biće ,,in sta tu s n a sc e n d i” , tak o reći u tre ­ nutku m obilizacije ukočen, p ro g lašen suv išn im i tim e će biti oslobođen za d a lju u p o tre b u , e v e n tu aln e za p ra ž n jen je p u te m sm eh a. T ak v e v rs te bi bio, ako uz to postoje i d ru g i povoljni uslovi, n a sta n a k uživanja u kom ičnom p o k re tu — je d n a, u p o re đ e n ju n sopstvenim p o k reto m , in e rv a c io n a e n e rg ija koja je kao višak po stala n e u p o tre b ljiv a . S ada vid im o da n aša isp itiv a n ja m oram o n a sta ­ viti u d va p ra v c a k ako bism o, prvo, u tv rd ili pod ko­ jim u slovim a dolazi do p ra ž n je n ja su v išn e e n e rg ije i, drugo, kako b ism o isp itali da li se d ru g i slu čajevi ko­ mičnog m ogu n a sličan n ačin sh v a titi kao kom ično pokreta. P o zabavićem o se, n a jp re , ovim d ru g im slučajem i posle kom ičnog u p o k re tu i ra d n ji razm o trićem o slu ­ čaj kom ičnog koji nalazim o u d u h o v n im d e la tnostim a i k a ra k te rn im c rta m a dru g o g a. K ao uzo rak te v rs te m ožem o u zeti kom ičnu b e­ smislicu k ak v u n a isp itim a pro izv o d e k a n d id ati-n e znalice; m alo je poteže, d ak ako, d a ti jed n o sta v an p ri­ m er za k a ra k te rn e c rte . N e srne n as z b u n iti to što se besm islica i glu p o st, k o je ta k o često d e lu ju kom ič­

200

Dosetka i njen odnos ртета nesvesnom

no, ipak ne osećaju u svim a slučajevim a kao komične, kao što nam se isti k a ra k te ri, kojim a se jednom sm e­ jem o što su nam kom ični, d ru g i p u t čine dostojnim p re zren ja i m ržnje. O va činjenica, koju ne smemo pren eb reći u k a zu je sam o na to da za kom ično d e j­ stvo, pored nam a već poznate okolnosti poređenja, do­ laze u o bzir još i d ru g e okolnosti, uslovi koje ćemo isp itati u vezi sa d rugom tem om . K om ično koje nalazim o u duhovnim i duševnim osobinam a nekog d rugog lica, očevidno, opet je rezul­ ta t jednog p o ređ en ja izm eđu tog lica i moga Ja, ali po ređ en ja čiji je re z u lta t, začudo, su p ro tan rezultatu u slu čaju kom ičnog p o k reta ili kom ične rad nje. U ovom p o slednjem slu čaju bilo je komično ako je d ru ­ gi uložio više e n erg ije nego što sam ja m islio da je upotreb im ; u slu čaju dušev n e ra d n je kom ično n a sta­ je ako je d ru g i uštedeo en e rg iju koju ja sm atram ne­ ophodnom , je r besm islica i g lupost su nedom ašaji. U prvom slu čaju se sm ejem o zato što je sebi stv a r su­ više otežao, u d rugom pak zato što ju je uzeo suviše olako. Izgleda, dakle, da je za kom ično dejstvo važna sam o razlik a izm eđu obe te in v estiran e energije — e n e rg ije „u ž iv lja v a n ja ” i en erg ije moga Ja, a ne u čiju je k o rist ta razlika. M eđutim , ova osobenost, koja isprva unosi pom etn ju u naše su đ en je nestaje, ako se prisetim o da p ra v a c 'n a še g ličnog razvoja ka jednom višem step en u k u ltu re traži da ograničim o rad svojih m išića i povećam o svoj m isaoni rad. P ovećanjem na­ šeg m isaonog u tro šk a postižem o sm an jen je našeg utro šk a k re ta n ja za isto postignuće; o tom k ulturnom uspehu u pravo svedoče naše m ašine.1 U klapa se, dakle, u jed n o jedinstveno shvatanje kada nam se čini da je kom ičan onaj koji, u poređe­ nju s nam a, na svoje telesne ra d n je troši suviše a na svoje d uševne ra d n je prem alo energije, pa se ne može poreći da je naš sm eh u oba ta slučaja izraz naše nadmoći u odnosu na njega, a tu nadm oć osećamo kao uživanje. K ada se odnos u oba slučaja obrne, kada 1 „Ко nema u glavi, ima u nogama", kaže (poslovica.

D osetka i widotn komičnog

201

nalazim o d a je te le sn i u tro ša k e n e rg ije d ru g e osobe m an ji a d u šev n i veći nego u nas, on d a se više ne sm e­ jem o, onda se čudim o i d iv im o .1 O vde izloženo iz v ira n je kom ičnog u ž iv a n ja iz u p o re đ iv an ja d ru g e osobe sa so p stv en im J a — iz d i­ feren cije izm eđu u tro šk a e n e rg ije za u ž iv a n je i sop­ stvenog u tro šk a — v e ro v a tn o je, g e n etsk i gledano, najv ažn ije. M eđutim , sasv im je izvesno da n ije osta­ lo i jed in o . Mi sm o n eg d e je d n o m učili da od u sta ­ jem o od tak v o g u p o re đ iv a n ja d ru g e osobe sa svojim Ja i d a d ife re n c iju k o ja donosi u ž iv a n je uzim am o sam o s je d n e stra n e , bilo iz u ž iv a n ja ili iz z b iv an ja u sopstvenom J a , čim e je i d okazano da osećanje n a d ­ moći n em a n e k e b itn e veze sa kom ičnim u živanjem . M om enat u p o re đ iv a n ja je za n a s ta n a k to g uživanja neophodan; m i n alazim o d a se to u p o re đ iv a n je odi­ grav a izm eđu d v e in v e stira n e en e rg ije , k o je brzo sle­ de je d n a za d ru g o m i odnose se n a istu r a d n ju ; te en erg ije ili u sp o sta v lja m o u sebi u ž iv lja v a ju ći se u drugog ili ih n a lazim o bez ta k v o g odnosa u sopstve­ nim d u šev n im pro cesim a. P rv i slu čaj, u kojem , dakle, d ru g a osoba jo š ig ra n e k u ulogu, sam o što se ona ne u p o ređ u je sa našim J a , n a s ta je o nda k ad a d iferen c iju izm eđu in v e stira n ih e n e rg ija k o ja donosi u živanje stv a ra ju s p o lja šn ji u tic a ji, k o je m ožem o o b u h v atiti pod p ojm om „ s itu a c ija ”, zbog čega se ovaj vid kom ike i naziva k o m ik a situ a cije. O sobine osobe od koje ko­ mično potiče, p ri tom e, n isu b itn e ; m i se sm ejem o i onda k ad a sebi m o ram o reći da bism o u istoj situ ac iji m orali u č in iti isto. O vde izvlačim o kom ik u iz odnosa čoveka p re m a često nad m o ćn o m sp o lja šn je m svetu, a taj sv e t za d u še v n a z b iv a n ja u čoveku p re d s ta v lja ju konvencije i n em in o v n o sti d ru š tv a , p a čak i čovekove lične tele sn e p o tre b e . T ip ičan slu čaj ove d ru g e v rste im am o on d a k a d a n ek o g a u d e la tn o sti ko ja angažuje njegove d u še v n e sn a g e izn e n a d a o m ete nek i bol ili 1 Ova neprekidna oprečnost u uslovlm a komičnog, tako da se kao izvor komičnog uživanja pojavljuje čas nešto su­ višno a čas nešto nedovoljno, u priličnoj meri je dopnnelc zbrci oko tog problema. Up. Lips (I.e. str. 47).

202

Dosetka i n jen odnos ртета -nesvesnom

neka ek sk re m e n ta ln a potreba. S upro tn o st koja nam pri u ž iv lja v a n ju p ru ža kom ičnu d iferenciju jeste su­ pro tn o st izm eđu velikog in tereso v an ja pre o m etanja i m inim alnog koje posle om etan ja još p reostane za n je­ govu dušev n u d elatnost. Osoba koja nam pruža tu di­ feren ciju postaje nam opet kom ična kao slabija; ali ona je slab ija sam o u p o ređenju sa svojim ran ijim Ja, a ne u p o ređ en ju sa nam a, je r mi znam o da se u istoj situ aciji ne bism o m ogli ponašati d rukčije. Značajno je, pak, da nam je slabost toga čoveka komična samo u slu čaju u živ ljav an ja, d akle u dru g e osobe, dok bi­ sm o sam i u slu čaju tak v ih ili sličnih nezgoda imali sam o m učna osećanja. V erovatno nam , tek stoga što nelagodnost d ržim o na odsto jan ju od naše ličnosti, to om ogućuje da d iferen ciju koja proizlazi iz upoređe­ n ja naizm eničnih zaposedanja doživljujem o kao uži­ vanje. D rugi izvor komičnog, koji nalazim o u našim sopstv en im p rom enam a zaposedanja, sadržan je u našim odnosim a p rem a budućem , koje smo navikli da an ti­ cipiram o u svojim pred stav am a očekivanja. Pretpo­ stav ljam da sv aka naša pred stav a očekivanja počiva na k v a n tita tiv n o određenoj energiji koja se u slučaju razo čaran ja sm a n ju je za određenu razliku, i ovde se opet pozivam na m alopređašnje napom ene o „mimici p re d sta v lja n ja ” . No, čini mi se da je lakše dokazati stv a rn o m obilizovanu e n erg iju za zaposedanje (inve­ stiran je) u slučajevim a očekivanja. U nizu slučajeva sasvim je očevidno da se očekivanje izražava motoričnim prip rem am a, n a jp re u svim a slučajevim a u ko­ jim a očekivani događaj postav lja zahteve tom m otilitetu , i ove p rip rem e se bez daljega m ogu k v antita­ tivno o d rediti. K ad očekujem da u hvatim loptu koja mi je bačena, onda svoje telo dovodim u napeto sta­ nje koje tre b a da ga osposobi da se odupre udaru lopte i suvišni pokreti koje činim kad se uhvaćena lopta pokaže lakom čine m e kom ičnim u očima gleda­ laca. O čekivanje m e je navelo na suvišan utrošak po­ kreta. Isto se dešava kada, na prim er, iz korpe dižem neki plod sm atraju ći da je težak, ali se onda pokaže da sam se prevario, da je šupalj, naprav ljen od voska.

D osetka i vidom komičnog

203

Naglim p o k reto m uvis m o ja ru k a odaje da sam za tu sv rh u bio p rip re m io p re v e lik u in e rv a c iju i zbog toga ću b iti ism ejan . P o sto ji b a r je d a n slu čaj koji po­ kazuje da se e n e rg ija o ček iv a n ja u fiziološkom ekspe­ rim en tu m ože n e p o sred n o izm eriti. U Pavlovljevim opitim a o se k re c iji p lju v a č k e p o k azu ju se psim a, ko­ jim a je n a č in je n a p lju v a č n a fistu la, ra zličite n a m ir­ nice: izlučene k oličin e p lju v a č k e ta d a v a rira ju , p re ­ ma to m e da li su uslovi o p ila pojačali ili izneverili očekivanja p sa d a bu d e n a h ra n je n o nim što m u se po­ kazalo. I tam o g d e ono što o č ek u jem p o sta v lja zahteve samo m ojim o rg a n im a čula, a ne m ojem m otilitetu, mogu d a p re tp o sta v im d a se o ček iv a n je izražava u izvesnom m o to ričn o m u tro š k u rad i u sre d sre đ iv a n ja čula, ra d i o d v ra ć a n ja d ru g ih , neoček iv an ih utisaka, i ja u opšte u s m e ra v a n je p a ž n je m ogu sh v a titi kao motoričnu r a d n ju k o ja je ra v n a izvesnom u tro šk u e n e r­ gije. S m em za tim p re tp o s ta v iti d a p rip re m n a d elatnost o č e k iv an ja neće b iti n ezav isn a od v eličine očeki­ vanog utisk a, nego da ću ono što je v eliko ili malo u toj d ela tn o sti m im ički p rik a z a ti v ećim ili m a n jim n a ­ porom , kao u slu č a ju sa o p šta v a n ja i u slu čaju m išlje­ nja bez o č e k iv an ja. E n e rg ija o ček iv a n ja će se svakako sastojati iz više k o m p o n en ti, a i za m o je raz o ča ran je će doći u o b z ir ra z n e m ogućnosti, ne sam o da li je ono što se desilo č u ln o veće ili m a n je od onog što sam očekivao već i d a li to za slu ž u je v eliko in te re so v an je koje sam uložio u sv o je o ček iv an je. To m e n avodi na pom isao d a p o re d u tro š k a e n e rg ije za p rik a ziv an je velikog i m alo g (m im ik e p re d s ta v lja n ja ), uzm em u ob­ zir i u tro ša k za n a p e to st p a ž n je (u tro šak o čekivanja), i u d ru g im s lu č a je v im a uz to i u tro ša k n a a p strak ci­ ju. Ali ti d ru g i v idovi u tro š k a lako se m ogu svesti na utro šak za v elik o i m alo, j e r su i ono in te re sa n tn ije , uzvišenije, pa čak i a p s tra k tn ije sam o n aro čito o d re ­ đeni sp ecijaln i slu č a je v i većega. A ko dodam o da se po L ipsu izm eđu o stalo g k v a n tita tiv n i — a ne k v ali­ tativ n i — k o n tra st u p rv o j lin iji sm a tra izvorom ko­ mičnog u živ a n ja , o n d a ćem o b iti p o tp u n o zadovoljni

204

Dosetka 1 njen odnos prema nesvesnom

što sm o za polaznu ta čk u našeg isp itiv an ja izabrali kom ično po k reta. R azvijajući K an to v u p ostavku „da je komično jed n o oček iv an je koje se rasp lin u lo u n išta ”, Lips je u svojoj ovde više p u ta citiran o j knjizi pokušao da ko­ m ično u ž iv an je sasvim uopšteno izvede iz očekivanja. U prkos m nogim poučnim i v red n im rezu ltatim a ko­ jim a je ta j pokušaj urodio, ja bih se, ipak, složio sa k ritik o m izraženom od s tra n e d ru g ih autora, po kojoj je L ips p o d ru čje iz kojeg kom ično potiče u mnogo čem u suviše suzio i da njegove fenom ene nije mogao da potčini svojoj fo rm u li bez velikog nasilja.

L ju d i se nisu zadovoljili tim e da uživaju u ko­ mičnom onde gde u doživ ljav an ju na kom ično naiđu, već su težili da ga n am erno proizvedu, i mi ćemo o su štin i kom ičnog više saznati, ako proučim o sredstva koja služe da se nešto načini kom ičnim . K omično se, p re svega, može izazvati na sopstvenoj ličnosti radi u v e se ljav an ja d rugih, na prim er, ako se napravim o nev eštim ili glupim . T ada se kom ika isto tako proiz­ vodi kao da je čovek stv a rn o takav, tim e što se ispu­ n ja v a uslov p o ređ en ja koji dovodi do d iferencije u tro šk a en erg ije: m eđutim , čovek sam usled toga ne postaje sm ešan ili prezren, nego, štaviše, ponekad m ože da izazove div ljen je. O sećanje nadm oći se neće p ojaviti u onog drugog ako on zna da se p rvi samo pre tv a ra , i to je dobar, nov dokaz za principijelnu nezavisnost kom ike od osećanja nadmoći. Kao sredstvo da se neko dru g i načini komičnim služi, pre svega, sta v lja n je u situ acije u kojim a se, usled lju d sk e zavisnosti od spoljašn jih okolnosti, na­ ročito socijalnih m om enata, p ostaje komičan, bez ob­ zira na lične osobine pogođenog lica; to je, dakle, iskorišćav an je kom ike situacije. To sta v lja n je u komičnu situ aciju može biti realno (a practical jo ke — šala na račun nekoga) tim e što se nekom e podm etne noga, tako da on padne kao neki nespretnjaković, što se

D osetka i vidovi komičnog

205

neko p rik aže kao g lu p a k tim e što se isk o risti njegova lakovernost, što se po k u ša u b e d iti u n ešto besm isleno i t. si., ili ono m ože b iti fin g ira n o pom oću govora ili igre. D obro pom oćno s re d stv o a g resije, u čiju se slu ­ žbu p ra v lje n je kom ičn im često sta v lja , p red stav lja okolnost da je kom ično u ž iv a n je n ezavisno od rea ln o ­ sti kom ične situ acije, ta k o d a je z a p rav o svako n e ­ moćno izložen m ogućnosti d a b u d e n a p ra v lje n ko­ mičnim. M eđutim , p o sto je jo š i d ru g a sre d s tv a za p ra v lje ­ nje kom ičnim , k o ja zaslu ž u ju d a b u d u posebno ispi­ tana i delom o tk riv a ju no v e isto čn ik e kom ičnog uži­ vanja. O vam o sp ad a, n a p rim e r, p o d ra ž a v a n je , koje slušaocu p ru ž a izu zetn o u ž iv a n je i čini svoj pred m et kom ičnim čak i k a d a se jo š u zd rž a v a od k a rik ira ju ćeg p re te riv a n ja . M nogo je lak še isp ita ti kom ično dejstvo k a rik a tu re n ego d e jstv o p u k o g p o d ražavan ja. K arik a tu ra , p a ro d ija i tr a v e s tija , k ao i n jih o v a p ra k ­ tična s u p ro tn o st: ra z o tk riv a n je , o k re ć u se p ro tiv lica i o b jek ata k o ji polažu p ra v o n a a u to rite t i p o štovanje, koji su u nek o m sm islu u zv iše n i. To su postupci za om alovažavanje, H era b se tz u n g , kak o to isk azuje srećan izraz nem ačk o g je z ik a .1 U zvišeno je nešto veliko u prenosnom , p sih ičk o m sm islu , i h teo b ih da iska­ žem p re tp o sta v k u , ili b o lje rečen o obnovim , da se to, kao i telesn o v eliko, p rik a z u je v ećim u tro šk o m e n e r­ gije. P o tre b n o je sam o m alo p o s m a tra n ja d a bi se u tv rd ilo d a ja , k a d a go v o rim o uzvišenom , svoj glas dru k č ije in e rv ira m , d a je d ru k č iji i m oj izraz lica i da težim da celo k u p n o sv o je te lesn o d rž a n je , tako reći, uskladim sa d o sto ja n stv o m onoga što p rik a z u je m . J a sebe p risilja v a m n a sv e č a n izgled, n e m nogo dru g ač i­ je nego k a d a tre b a d a se u p u tim u d ru štv o n ek e uzvi­

1 Degradation. A. Bain (The emotions and the will, 2nd edit. 1865, — Emocije i volja) kaže: The occassion of the Lu­ dicrous is the degradation of some person or interest, pos­ sessing dignity, in circum stances that excite no other strong emotion (str. 248). — SmeSno je degradacija neke ličnosti ill interesa koji poseduju dostojanstvo, u okolnostim a koje ne izazivaju neko drugo snažno osećanje.

206

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

šene ličnosti, nekog m o narha, nekog kneza nauke. Te­ ško da ću pogrešiti ako p retp o stav im da ova drukčija in erv acija m im ike p re d sta v lja n ja odgovara višku u tro šk a en erg ije. T reći slučaj takvog viška utroška en e rg ije n alazim začelo kada se prep u stim a p strak t­ nim m isaonim tokovim a um esto uobičajenim k onkret­ nim i plastičn im predstavam a. Ako m e upravo p rika­ zani postupci o m alovažavanja uzvišenog navedu da to uzvišeno zam islim kao nešto obično, pri čem u se ne m oram uzdržavati, u čijem idealnom prisu stv u mogu biti „k o m o tan ”, kako glasi vojnička form ula, onda mi ti postupci u šte đ u ju veći u tro šak svečane prinude, i u p o ređ en je ovakvog zam išljan ja, p odstaknutog sa do­ tad uobičajenim , koje istovrem eno teži da se ostvari, opet proizvodi d iferen ciju u troška, koja putem smeha može biti ispražn jen a. K a rik a tu ra , kao što je poznato, stv a ra degrada­ ciju na taj način što iz sv eukupnog izraza uzvišenog ob jek ta izd v aja je d n u je d in u po sebi kom ičnu crtu, koja je m o rala da se prev id i sve dok se mogla videti sam o u celini slike. N jenom izolacijom sada se može postići kom ičan efekat, koji se u našem sećanju pro­ teže na celinu. P ri tom e je uslov da nas p risustvo sa­ mog uzvišenog ne zadržava u dispoziciji poštovanja. Ako u stv a rn o sti tak v e prev iđ en e kom ične c rte nema, onda se k a rik a tu ra bez dvou m ljen ja stv a ra p reterivan jem nečega što po sebi n ije komično. O pet je ka­ rak te ristič n o za poreklo komičnog uživanja da to falsifik o v an je stv arn o sti ne ide b itno na u štrb efekta k arik atu re. P arodija i tra vestija degradaciju uzvišenog po­ stižu na d ru g i način tak o što ra z a ra ju jedinstvo izme­ đu nam a p oznatih k a ra k te ra ličnosti i njihovih reči i dela, bilo da uzvišene ličnosti ili njihove reči zamen ju ju nižim . U tom e se ra z lik u ju od karikature, ali ne po m ehanizm u produ k cije kom ičnog uživanja. Isti m ehanizam v red i još i za ra zotkrivanje, koje dolazi u obzir sam o gde je neko p revarom prisvojio dosto­ jan stv o i a u to rite te koji m u se u stvarnosti m oraju oduzeti. K omični efek at razo tk riv an ja upoznali smo na nekoliko p rim era dosetaka kao u onoj priči o ot-

D osetka i vid o vi komičnog

207

menoj dam i k oja p rilik o m p rv ih p o ro đ a jn ih bolova viče: „ Ah, m o n d ie u " („Ah, bože m o j”), dok lek a r ne želi da jo j p ru ži pom oć sv e dok n ije v ik n u la: „А ја ј!” Pošto sm o u poznali k a ra k te re kom ičnog, više ne m o­ žemo o sp o rav ati da je ova p rič a zap rav o p rim e r ko­ mičnog d e m a sk ira n ja i d a nem a o p ra v d an o g razloga da b ude n azv a n a d osetkom . N a d o setk u ona podseća sam o inscenacijom , te h n ič k im sre d stv o m „p rik aziv a­ nja pom oću n a jm a n je g ”, ovde, dakle, k rik o m koji se sm atra d o v o ljn im za u tv rđ iv a n je ind ik acije. M eđu­ tim, o sta je d a se n a še jezičko o sećanje, ako ga pozo­ vemo d a ono donese o d lu k u , n e u stru č a v a da takvu priču n azove d osetkom . O b ja šn je n je za to možemo naći ako p ro m islim o da je z ič k a p ra k sa n e polazi od naučnih sa z n a n ja o su štin i d o setk e do ko jih sm o mi došli ovim te g o b n im isp itiv a n je m . K ako u d elatnost dosetke sp a d a d a ponovo učin i p ristu p a č n im p rik r i­ vene izv o re kom ičnog u živ a n ja , to u slobodnoj an alo ­ giji sv ak a m a js to rija k o ja n e iznosi n a videlo očevid­ nu k om iku m ože b iti n a z v a n a d o setkom . Ovo poto­ nje, pak, p rev a sh o d n o važi za ra z o tk riv a n je , kao i inače za d ru g e m e to d e p ra v lje n ja k o m ičn im .1 U „ ra z o tk r iv a n je ’’ m o g u se r a č u n a ti i oni, nam a već p oznati, n a č in i d a se n e što u čin i kom ičn im koji deg ra d ira ju d o sto ja n stv o p o jed in ca tim e što skreću pažnju n a n je g o v u o p šte lju d sk u slabost, a n aročito na zavisnost n je g o v ih d u še v n ih p o stig n u ć a do te lesnih potreba. R a z o tk riv a n je se o n d a p o isto v eću je sa opo­ menom : ovaj i o n aj, k o m e se sv i d iv e kao nek om po­ lubogu, ta k o đ e je sam o čo vek kao ti i ja. Z atim , ova­ mo sp a d a ju sv a n a s to ja n ja d a se iza b o g a tstv a i pro ­ vidne slobode p sih ič k ih p o stig n u ća o tk rije m onotoni psihički a u to m a tiz a m . P rim e re ta k v ih „ ra z o tk riv a ­ nja ” upo zn ali sm o u p ro v o d a d ž ijsk im d o setk am a i već smo ta d a bili u n e d o u m ici d a li te-p rič e tre b a u b ro jiti u dosetke. S a d a s većo m sig u rn o šć u m ožem o odlučiti 1 „Tako se uopšte naziva dosetkom svako svesno i spret­ no izazivanje komike, bila to komika pogleda ili situacije. Naravno, ni ovaj pojam dosetke ne možemo ovde upotrebiti. ’ U ps fl.c. str. 78).

208

Dosetka i njen odnos ртета nesvesnom

da je anegdota o jeci, koja p o tv rđ u je sve tv rd n je ргоv odadžijine i na k ra ju i pojačava njegovo prizn anje da n evesta im a grbu, u zvikujući: „I to kakvu grbu!” — u suštin i kom ična priča, p rim e r ra z o tk riv an ja psihič­ kog autom atizm a. K om ična priča ovde, ipak, služi samo kao fasada; za svakoga ko obraća pažnju na skriveni sm isao anegdota o provodadžijam a sve to ostaje odlično inscen iran a dosetka. Za onoga koji ne p ro d ire tak o duboko ostaće kom ična priča. Slično n e ­ što važi i za d ru g u dosetku o provodadžiji, koji, da bi pobio neki prigovor, na k ra ju svojim usklikom : „Ali, m olim vas, ko će takvim ljudim a nešto pozaj­ m ili!”, p riz n a je istinu; kom ično ra z o tk riv an je kao fa­ sada za dosetku. A li k a ra k te r dosetke je ovde daleko neosporniji, je r je govor provodadžije istovrem eno i p rik aziv an je pom oću su p rotnosti. Želeći da dokaže da su lju d i bogati, on u jedno dokazuje da nisu bogati, već veom a sirom ašni. D osetka i kom ika ovde se kombin u ju i p o u čavaju nas da isti iskaz može istovrem e­ no b iti i du h o v it i kom ičan. Rado se koristim o prilikom da se sa kom ike ra ­ zo tk riv an ja v ratim o na dosetku, je r je naš p ravi za­ d atak razja šn je n je odnosa izm eđu dosetke i komike, a г.е od ređ iv an je su štin e komike. Stoga ćemo slučaju o tk riv a n ja psihičkog autom atizm a, u kojem nas je osećanje da li je nešto kom ično ili duhovito ostavilo na cedilu, p rik lju č iti jed an dru g i slučaj, u kojem se takođe m eđusobno p repliću dosetka i kom ika — slučaj besm islenih dosetaka. Naša analiza će nam, m eđutim , n ajzad pokazati da se na ovom drugom slu­ čaju sticaj dosetke i kom ike može izvesti teorijski. Prilikom izlaganja teh n ik e dosetke utvrdili smo da je upotreb a tak v ih načina m išljenja kakvi su u ne­ svesnom uobičajeni, a kakvi se u sferi svesnoga mogu samo sm atrati kao „m isaone g reške”, tehničko sre d ­ stvo m nogih dosetaka, u čiji smo k a ra k te r dosetke onda ipak posum njali, tako da smo bili skloni da ih jednostavno klasifikujem o kao kom ične priče. U našoj nedoum ici nismo mogli da dođem o do odluke je r nam isprva nije bio poznat b itni k a ra k te r dosetke. Docnije smo utv rd ili, pomoću analogije sa radom sna, da se

Dosetka i vidovi komičnog

209

on sastoji u tom e što rad do setk e o stv a ru je kom pro­ mis izm eđu z ah tev a ra z u m n e k ritik e i nagona da se ne o dreknem o staro g u živ an ja u reči i besm islici. Ono što je tako o stv aren o kao kom prom is, kada je predsvesni začetak misli za tre n u ta k bio p re p u šte n nesvesnoj obradi, zadovoljavalo je u svim slu čajev im a oba zahteva, ali se k ritici p re d sta v lja lo u različitim for­ m am a, pa je od n je m oralo da prim i ra z ličite ocene. Jed a n p u t je do setk a usp ela da lu k av o iskam či ruho jedne bezn ačajn e ali ipak d o p u stiv e rečenice, drugi put da se p ro k riju m č a ri u izrazu je d n e v red n e m isli; ali u gran ičn o m slu č a ju kom p ro m isa o d re k la se da z a ­ dovolji k ritik u , pa se, p rkoseći izvorim a u ž iv an ja ko­ jim a je rasp o lag ala, p re d njo m p o jav ila kao pu k a b e­ sm islica, ne p re z a ju ć i da izazove n jen o p ro tivljenje, je r je m ogla da ra č u n a s tim d a će slu šalac popraviti izopačenje n jen o g izraza p u te m nesv esn e o b rade i tako jo j o p et v ra titi n je n sm isao. U kojem slu č a ju će, pak, d o se tk a p red kritikom izgledati kao b esm islica? N aro čito o nda k ad a se služi onim n a čin im a m išlje n ja koji su uo b ičajen i u nesv e ­ snom a z a b ra n je n i u svesnom m išlje n ju , d a k le m isao­ nim grešk am a. Izvesni n ačin i m išlje n ja u nesvesnom zadržani su, naim e, i u svesnom m išlje n ju , na prim er: neke v rs te in d ire k tn o g p rik a z iv a n ja , alu z ija itd., iako njihova sv esn a u p o tre b a podleže većim o g ra n iče n ji­ ma. S tim te h n ik a m a d o se tk a n eće izazvati nezado­ voljstvo k ritik e , ili veom a m alo; ta j u sp eh postići će tek kada kao te h n ik u u p o tre b i i ona s re d stv a o koji­ ma svesno m išlje n je neće više n išta da zna. Dosetka još uvek m ože da izbegne nezadov o ljstv o k ada p re ­ krije p rim e n je n u m isao n u g rešk u , k ad a je obavije velom logike, kao u priči o to rti i lik eru , o lososu sa majonezom , i sličnim . A ko pak o tv o ren o iznosi m isa­ onu g rešku, on d a je p rig o v o r k r itik e izvestan. U tom slu č a ju dosetki će nešto d ru g o biti od ko­ risti. M isaone g re šk e koje ona kao n ačine nesvesnog m išljen ja u p o tre b lja v a za svoju te h n ik u čine se k ri­ tici — iako ne redovno — kom ičnim . Svesno d o p u šte ­ nje nesv esn ih način a m išljen ja, koji su odbačeni kao pogrešni, p re d sta v lja sre d stv o za stv a ra n je kom ičnog

210

Dosetka , njen odnos prema nesvesnom

uživanja, i to je lako razum eti je r je za ostvarenje predsvesnog zaposedanja sigurno potrebno više e n er­ gije nego za dop u štan je nesvesnog. Kako mi pri slu­ šanju misli koja kao da je g rađena u nesvesnom ovu upoređujem o sa njenom korekturom , to za nas na­ staje diferen cija u u trošku energije, iz koje proističe komično uživanje. D osetka koja se služi takvim m i­ saonim greškam a u tehničke svrhe i koja sloga izgle­ da besm islena može, dakle, istovrem eno delovali i komično. Ne uđem o li dosetki u trag. onda nam opet ostaje sam o kom ična priča, šala. Priča o pozajm ljenom kotlu, koji je kada je vra­ ćen imao rupu, pri čem u se pozajm ljivač pravdao da on, prvo, uopšte nije pozajm io nikakav kotao, drugo, da je ovaj već u tre n u tk u kada je pozajm ljen bio probušen i, treće, da ga je neoštećenog, bez rupe vratio vlasniku, izvanredan je p rim er komičnog dejstva uslovljenog d o puštenjem nesvesnog načina m išljenja U pravo to m eđusobno isključivanje više misli, od ko­ jih je svaka za sebe dobro motivisana, otpada u ne­ svesnom. San u kojem se m anifestuju načini m išlje­ nja nesvesnog ne zna, u skladu s tim, za ili-ili', već samo za istovrem eno naporedno postojanje stvari. U onom prim eru sna koji sam , uprkos njegovoj složeno­ sti, u svom T um ačenju snova izabrao za uzor rada tu­ mačenja-’, pokušavam da se oslobodim p rekora da bo­ love m oje p acijen tk in je psihičkim lečenjem nisam ot­ klonio. Moja obrazloženja glase: 1. ona je sama kriva za tu boljku je r neće da prih v ati m oje rešenje; 2. njeni bolovi su organskog porekla, pa me se stoga ništa ne tiču; 3. njeni bolovi su u vezi sa njenim stanjem udo­ vice, za što ja nisam kriv; 4. njeni bolovi potiču od jedne injekcije koja je data nečistom iglom, a tu injek­ ciju joj je dao neko drugi. Svi ti razlozi stoje tako je ­ dan pored drugog kao da n ijedan ne isključuje drugi. Ja bih um esto .,i” iz sna m orao da stavim jedno ,,ili-ili” kako bih izbegao prekor da je to besmislica. 1 To samo. u najboljem slučaju, ubacuje pripovedač kao tumačenje. » (Ges Werke. t. II/III).

Doselka i vidovi lcomić>iog

211

Slična kom ična priča b ila bi ona po kojoj je u jednom m ađ arsk o m selu kovač počinio zločin koji zaslužuje sm rtn u kaznu, ali je opštinski p o glavar od­ lučio da za kaznu obesi ne kovača već jednog krojača, zato što u selu žive d v a k ro ja č a a- sam o taj je d a n ko­ vač, a kazne m o ra b iti. T akvo p o m e ra n je sa ličnosti kiivca na nekog d ru g o g p ro tiv u reči, priro d n o, svim zakonim a sv esne logike, ali ni u kom slu č a ju načinu m išljen ja nesvesnog. Ne u s tru č a v a m se da ovu priču nazovem kom ičnom , a ipak sam onu priču o kotlu svrstao u dosetke. M eđutim , p riz n a je m da bi bilo mnogo tač n ije da se i ova p o sled n ja označi kao „ko­ m ična" nego kao d u h o v ita. Ali sad a razu m em kako se m ože desiti da m e m o je inače pouzdano osećanje može o stav iti u n edoum ici da li je n ek a p rič a kom ična ili duh o v ita. Ovo je slu čaj k ad a ne mogu na osnovu osećanja da d onesem od lu k u , slu čaj k ad a kom ika n a­ s ta je o tk riv a n je m n ačin a m išlje n ja sv o jstv en ih isk lju ­ čivo nesvesnom . T a k v a p rič a m ože u jed n o da bude i kom ična i d u h o v ita ; ali o na će n a m en e o sta v iti u ti­ sak du h o v ito g i k a d a je sam o k om ična zato što me u po tre b a m isaonih g re ša k a n esvesnog podseća na d o ­ setku, isto tak o kao i m a lo p re p rip re m e za o tk riv an je sk riv e n e kom ike. M oram p r id a ti veliki značaj tom e da ra zjasnim tu n a jo se tljiv iju ta č k u m o jih ra z m a tra n ja , odnos do­ setk e p re m a kom ici, te ću sto g a ovo što je rečeno do­ p un iti sa neko lik o n e g a tiv n ih rečenica. N a jp re m o­ ram s k re n u ti p a ž n ju n a to d a ovde o b ra đ e n i slučaj sticaja do setk e i ko m ik e n ije id e n tič a n sa p rethodnim . To je, doduše, je d n a ta n a n ija razlik a, ali se ona sa sigurnošću m ože u tv rd iti. U p re đ a šn je m slu ča ju ko­ m ik a je po ticala od o tk riv a n ja psihičkog auto m atizm a. O vaj p ak ni u kom slu č a ju n ije sv o jstv en sam o n e ­ svesnom i ne ig ra n ek u u p a d ljiv u ulogu m eđu te h n i­ kam a dosetke. R a z o tk riv a n je stu p a sam o slu čajno u vezu sa d osetkom , tim e što služi jed n o j d ru g o j tehnici dosetke, na p rim e r p rik a z iv a n ju pom oću sup rotnosti. U slu čaju d o p u šta n ja n esv esn ih n ačin a m išlje n ja sticaj d osetke i k om ike je neophodan, je r isto sredstvo

212

Dosetka i njen odu os prema nesvesnom

koje u prvog lica dosetke služi tehnici oslobađanja uživanja po svojoj prirodi u trećeg lica stv ara komič­ no uživanje. Moglo bi se doći u iskušenje da se ovaj poslednji slučaj uopšti i odnos dosetke prem a komici potraži u tom e da dosetka na treće lice delu je po m ehanizm u kom ičnog uživanja. Ali o tom e nem a govora, dodir sa kom ičnim se ni u kom slučaju ne odnosi na sve ili sam o većinu dosetaka; u većini slučajeva dosetka i kom ika m o raju jasn o da se odvajaju. Kad god dosetka uspe da se oslobodi utiska besm islenosti, dakle u ve­ ćini dvosm islenih dosetaka i dosetaka sa aluzijom , u slušaoca ne može da se o tk rije nikakvo dejstvo koje bi bilo slično kom ičnom . N ačinim o opit sa ranije saopštenim prim erim a ili sa nekoliko novih koje ću na­ vesti. T eleg ram -čestitk a povodom sedam desetog rođen­ dana jednog kockara: „ Trente et quarante" — T ride­ set i č e trd eset (Podela sa aluzijom ). Heveši (Hevesi) opisuje jednom proces fabričke proizvodnje d uvana: „Die hellgelben B latter . . . w urden da in eine B eize g e tu n k t und in dieser Tunke gebeizt.” — „Svetložuti lis to v i. . . su umočeni u lug i u tom m očilu su zaluženi” (V išestruka upotreba istog m aterijala). M adam e de M aintenon nazvana je Mme de Muintenant. — (M odifikacija im ena). Prof. K estn er (K astner) veli svome princu koji je prilikom jed n e d em onstracije stao pred durbin. „Moj prinče, dobro ja znam da ste vi p resvetli (durchlauchtig), ali niste providni (durchsichtig).” G rof A ndraši (A ndrassy) nazvan je „der M inister des schonen A usseren" (m inistar lepe spoljašnjosti, lepog izgleda, M inister des A usseren = m inistar spoljnih poslova). Moglo bi se zatim pom isliti da bar sve dosetke sa fasadom besm islenosti m oraju da se čine komičnim i da tako i deluju. Podsetiću samo na činjenicu da takve dosetke veoma često sasvim d rugačije deluju na slu­ šaoca, da izazivaju zapanjenost i sklonost da ih od­ baci. Radi se, dakle, očigledno o tom e da li se besmi-

Dosetka i vid o vi komičnog

213

šlica d osetke p o ja v lju je kao kom ična ili kao prosta, puka besm islica, a uslove za to još nism o ispitali. P re ­ m a tom e, ostajem o p ri z a k lju č k u da dosetk u po n je ­ noj p riro d i tre b a o d v a ja ti od kom ičnog i da se ona s n jim e susreće, s je d n e s tra n e , u izvesnim spec ijal­ nim slu čajev im a, s d ru g e stra n e , u ten d en ciji da ostv ari u živ a n je iz in te le k tu a ln ih izvora. Dok tako isp itu je m o veze izm eđu d osetke i ko­ m ike, o tk riv a n am se sad a ona ra z lik a k oju m oram o naglasiti kao n a jv a ž n iju i k o ja isto v rem en o ukazuje na je d a n osnovni psihološki k a ra k te r kom ike. Izvor uživ an ja u dosetki m o rali sm o d a sm estim o u n e sve­ sno; n ik a k a v povod za istu lo k alizaciju ne m ožemo naći za kom ično. N ap ro tiv , sve a n alize ko je sm o do sada p red u zeli u k a z u ju n a to d a izvor kom ičnog uži­ v a n ja čini u p o re đ e n je d v a ju u tro ša k a e n erg ije, koje mi, oba, m oram o u v rs titi u predsv esn o . D osetka i ko­ m ika se, p re svega, ra z lik u ju po p sihičkoj lo kalizaciji: dosetka je ta ko reći prilog ko m ic i iz p odručja n e ­ svesnog. N e m oram o sebe o k r iv lja v a ti što smo se upustili u je d n u d ig re siju , s obzirom na to da je odnos doset­ ke p re m a kom ici bio povod koji nas je gonio na isp iti­ v a n je kom ičnog. No, začelo, već je v re m e da se v ra ­ tim o našoj sad ašn jo j tem i: o b ra d i s re d sta v a koja slu ­ že tom e da se n ešto n a p ra v i k om ičnim . P re th o d n o smo pretre sli k a rik a tu ru i ra z o tk riv a n je , je r od n jih m o­ žemo u zeti n ekoliko sp o n a k o jim a ćem o nadovezali analizu kom ike p o dražavanja. P o d ra ž a v a n je je, sva kako, većinom p o m ešano sa k a rik a tu ro m , sa p re te : van jem p o jed in ih in ače n eu p a d ljiv ih c rta a nos: u sebi k a ra k te r o m alo v ažav an ja. A li izgleda da njego va su štin a ovim n ije iscrp en a; n eosporno je da ono p.; sebi p re d s ta v lja je d a n v a n re d n o izdašan izvor komič­ nog u ž iv an ja, je r se n a ro čito sm ejem o u p rav o v ere .■ sti p o d ra ž a v a n ja . Z a ovo n ije lako d a ti zadovoljava juće o b ja šn je n je , ako ne želim o da se p rik lju čim Bergsonovom s h v a ta n ju ', po ko jem se kom ika pod: 1 Bergson, „Le rire”, essai sur la sig n ifim lu mique, 3me edition, Paris, 1904.

214

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

žavanja približava komici izazvanoj otkriv an jem psi­ hičkog au tom atizm a. B ergson sm atra da komično de­ luje na sve ono što u žive osobe podseća na beživotan m ehanizam . N jegova form ula za ovo glasi: Mecanisation de Ia vie — m ehanizacija života. On o b jašnja­ va kom iku pod ražav an ja nadovezujući na jedan pro­ blem koji je P askal (Pascal) postavio u svojim Pensees (Misli); zašto se čovek sm eje kad u p oreduje dva slična lica od kojih nijedno po sebi ne d eluje komično. „Živo po našem o čekivanju nikad ne tre b a da se ponovi na potpuno sličan način. Tam o gde naiđem o na takvo po­ nav ljan je, svaki p u t naslućujem o jed an m ehanizam koji se k rije iza tog živog.” K ada čovek vidi dva lica suviše velike sličnosti, onda pom išlja na dva otiska iste form e ili пл sličan p ostupak m ehaničke proizvod­ nje. U kratko, uzrok sm eha bio bi u tim slučajevim a o dstu p an je živoga u pravcu beživotnog; možemo reci degrad acija živoga na beživotno. Uostalom, ako p ri­ hvatim o ova priv lačn a izlaganja Bergsonova, ne pada nam teško da njegovo sh v atan je potčinim o našoj sopstvenoj form uli. P oučeni iskustvom da je svako živo biće nešto za sebe i da od našeg razum evanja zahte­ va neku v rstu u tro šk a energije, mi smo razočarani kad usled sav ršen e podudarnosti ili zapanjujuće imi­ tacije ne m oram o da investiram o novu energiju. Ali smo razočarani u sm islu o lakšanja i energija očekiva­ nja koja je postala suvišna isp ražn ju je se putem sm e­ ha. Ista form ula o b uhvatila bi i sve slučajeve komične ukočenosti (raideur), profesionalnih navika, fiksnih ideja i fraza koje se p o navljaju u svakoj prilici, a koje je B ergson razm otrio. Svi ti slučajevi sveli bi se na upoređenje energ ije očekivanja sa energijom po­ trebnom za razum evanje onoga što je ostalo jednako, pri čem u se naše veće očekivanje oslanja na zapaženu individualnu raznovrsnost i plastičnost živog. Pri podražavanju, dakle, izvor kom ičnog uživanja ne bi bila komika situacije, već kom ika očekivanja. Kako komično uživanje uopšte izvodimo iz je d ­ nog upoređivanja, to nam je dužnost da ispitamo i ko­ mično sam og poređenja, koje takođe služi kao sred­ stvo za u p rav ljan je komičnim. Naše interesovanje za

Dosvlfca i t'ldoui komičnog

215

ovo p ita n je pojačaće se ako se prisetim o da nas često i u slu čaju p o ređ en ja „ o sećan je” — da li nešto treba nazvati dosetkom ili sam o kom ičnim — o stavlja na cedilu. O va tem a, n aravno, zaslužila bi više p ažnje nego što joj mi sa sta n o v išta našeg in te re so v a n ja možemo posvetiti. G lavno sv o jstv o koje nas pri p o ređ enju inte re su je je ste : da li je ono tačno, tj. da li ono upozo­ rav a na stv a rn o p ostojeću p o d u d arn o st izm eđu dva razna o b jek ta. P rv o b itn o u živ an je u pronalaženju jedn ak o g (Groos, str. 103) n ije jed in i m otiv koji pod­ stiče u p o treb u p o ređ en ja, p o re đ e n je je uz to podesno za je d n u u p o tre b u koja sa sobom donosi olakšanje in telek tu aln o g rad a, kada se, naim e, kao što je veći­ nom uobičajeno, nep o zn ato u p o re d u je sa poznatijim a p stra k tn o sa k o n k retn im , i tim u p o red en jem o b ja ­ šnjav a ono što je nep o zn ato i teže. Z a svako takvo upoređ en je, n aro čito a p stra k tn o g sa realn im , vezana je izvesna d e g ra d a c ija i izvesna u šte d a en e rg ije za a p stra k c iju (u sm islu m im ik e p re d sta v lja n ja ), ali ona narav n o n ije d o v o ljn a da bi k a ra k te r kom ičnog jasno došao do izražaja. O vaj se ne p o ja v lju je od jedanput, već postepeno iz u ž iv a n ja zbog o la k ša n ja na osnovu u p o ređ en ja; postoje m nogi slu č a je v i koji sam o dodi­ ru ju kom ično, u k o jim a bi se m oglo p o su m n ja ti da li uopšte p o k azu ju k om ičan k a ra k te r. N esum njivo ko­ m ično p o staje u p o re đ iv a n je k ad a se izm eđu oba ob­ je k ta p o re đ e n ja ra z lik a u nivou u tro šk a en e rg ije za ap stra k c iju povećava, k ad a se nešto o zbiljno i n epo­ znato, n a ro čito in te le k tu a ln e ili m o ra ln e priro de, upore đ u je s n ečim b a n a ln im i niskim . P re th o d n o uživa­ nje u o la k ša n ju i d o p rin o s iz uslova m im ike p re d sta v ­ lja n ja m ogu n ek ak o d a o b jasn e postepeni, k v a n tita ­ tivnim okoln o stim a o d ređ en i, p re la z a k o pšteg u živa­ nja u kom ično p ri p o re đ e n ju . Z ačelo ću izbeći nespo­ razu m e tim e što ću n a g lasiti da kom ično u živ anje pri upo re đ e n ju ne izvodim iz k o n tra s ta oba p re d m eta p o ­ re đen ja, već iz d ife re n c ije oba u tro šk a za ap stra k ciju . Ono tešk o u h v a tljiv o n epoznato, a p stra k tn o , zapravo in te le k tu a ln o uzvišeno, sa d a se, usled navodnog pod u d a ra n ja s nečim po zn atim niskim , za koje je svaki

216

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

utrošak ap stra k c ije izlišan, razotk riv a kao nešto isto tako nisko. K om ika podređ en ja svodi se, dakle, na slučaj d egradacije. P o ređ en je može, kao što smo ra n ije videli, biti duhovito bez tra g a kom ične prim ese, naim e onda kada se u pravo kloni om alovažavanja. Tako je upored e n je istin e sa zubljom , koja ne može da se nosi kroz gužvu a da se p ri tom e nekom ne o p rlji brada, čisto duhovito, zato što se jed an iščileli izraz („zublja isti­ ne”) uzim a u punoj vrednosti, a nim alo komično zato što zublja, iako je kon k retan p redm et, kao objekat nije lišena izvesne otm enosti. Ali jedno upoređenje može lako da bu d e kako duhovito tako i komično, i to nezavisno jed n o od drugog, tim e što upoređivanje po sta je sred stv o za izvesne teh n ik e dosetke, na prim er, za u je d in ja v a n je ili aluziju. Tako je N estrojevo (N estroy) po ređ en je sećanja sa „m agazinom ” istovre­ meno i d uhovito i kom ično; kom ično je zbog vanredne degrad acije k oju psihološki pojam u poređenju sa jednim „m agazinom ” m ora da pretrp i, a duhovito je zbog toga što je onaj koji to u p oređenje upotrebljava trgovački pomoćnik, pa se u tom u p oređivanju ostva­ ru je jed n o sasvim neočekivano u jed in jav an je izme­ đu psihologije i njegovog poziva. H ajneova rečenica: „Sve dok mi se nisu pokidala sva dugm ad na pantalonama strp lje n ja ” — ostav lja n a jp re samo utisak jednog odličnog p rim era komično ponižavajućeg poredenja; ali pri bližem ra z m a tra n ju m ora joj se priznati i k a ra k te r duhovitog, je r upoređenje kao sredstvo aluzije d opire u područje skarednog i tako uspeva da oslobodi uživanje u skarednom . Iz istog m aterijala nastaje za nas putem jednog naravno ne sasvim slu­ čajnog spoja istovrem eno i komično i duhovito uži­ vanje; možda uslovi jednog potpom ažu nastanak d ru ­ gog, za „osećanje” koje treb a da nam kaže da li ovde imamo dosetku ili kom iku, takvo ujedinjavanje utiče zb unjujuće i odluku može doneti tek pažljivo ispiti­ vanje nezavisno od dispozicije uživanja. Ma koliko bilo prim am ljivo da se traga za tom intim nijom uslovljenošću d obijanja komičnog uživa­ nja, a u to r ipak m ora sebi prigovoriti da ga ni njego-

Dosetka i vidovi komičnog

217

vo p re th o d n o o b razo v an je ni njegov poziv ne ovla­ šću ju da svo ja isp itiv a n ja p ro teg n e dalek o preko sfere dosetke i on se u su đ u je da p riz n a da m u u p ravo tem a kom ičnog u p o re đ iv a n ja p o k azu je njeg o v u n ekom pe­ tentnost. Mi ćem o se, d akle, rad o p o d setiti toga da m nogi au to ri n e p riz n a ju stro g o pojm ovno i k o n k retno od­ vaja n je do setk e od kom ike, na koje sm o bili podstaknuti, i da ovi d o setk u jed n o sta v n o s h v a ta ju kao „ko­ m ično g o v o ra” ili „ re č i” . R adi isp itiv a n ja tog sh v atanja izabraćem o po je d a n p rim e r n a m e rn e i n ehotične kom ike gov o ra za u p o re đ e n je sa dosetkom . Na je d ­ nom ra n ije m m estu već sm o rek li da sm a tram o da sm o u sta n ju da ra z lik u je m o k om ičan govor od d u ­ hovitog govora. „Mit einer Gabel und mit Miih’ zog ihn die Mutter aus der Briih' ” (Sa viljuškom i sa mukom, izvuče ga majka iz čorbe.)

je sam o kom ično; ali H a jn eo v a re č en ica o č etiri k a­ ste s ta n o v n ištv a g ra d a G etin g e n a izv a n re d n o je d u ­ hovita: Profesori, studenti, filistri i stoka.

Z a n a m e m u ko m ik u g ovora uzeću kao uzorak S tete n h a jm o v (S te tte n h e im ) „ V ip h e n ” (W ippchen). S te te n h a jm a n a z iv a ju d u h o v itim zato što u van re d nom ste p e n u p o sed u je sposobnost da izazove pojavu kom ičnog. D u h o vito st k oja se „ im a ” n a su p ro t dosetki koja se „ p ra v i” z a ista je odlično o d re đ e n a tom sp o ­ sobnošću. N eosporno je d a su pism a b e rn a u e rsk o g koresp o n d e n ta V ip h e n a d u h o v ita , u to lik o što sadrže m noštvo d o se ta k a sv a k e v rste , m eđ u n jim a i veom a usp elih („svečano s v u č e n i” — za p a ra d u kod d iv lja ­ ka); ono p a k što tim tv o re v in a m a d a je n jih o v svoj­ stven i k a r a k te r n isu te p o je d in a č n e dosetke, već ko­ m ičnost gov o ra ko ja u n jim a skoro p reo b iln o kulja«

218

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

„W ippchen” je sigurno prvobitno satirički zamišlje­ na figura, je d n a m odifikacija F rajtagovog (G. Fievlag), Sm oka (Schmock), jednog od onih neobrazova­ nih tipova koji trg u ju k u ltu rn im blagom nacije i zlo­ up o tre b lja v a ju ga, ali autorovo užtvanje u komičnim efektim a, koje je postigao prikazujući tu figuru, oče vidno je sa tiričku tenden ciju postepeno potisnulo u drugi plan. T vorevine V iphena su velikim delom „ko­ mične b esm islice” ; auto i se, uostalom s pravom, slu ­ žio veselim raspoloženjem , postignutim gom ilanjem takvih efek ata kako bi pored potpuno dopuštenog izneo i svak o jak e neukusnosti, što se samo za sebe ne bi moglo podneti. V iphenova besm islica sada se usled posebne teh n ik e p o jav lju je kao specifična besmislica. Osm otrim o li te „dosetke” m alo bolje, pašće nam n a ­ ročito u oči nekoliko v rsta koje daju pečat celoj pro­ dukciji. V iphen prevashodno upotreb ljav a složenice (rezu ltate stap an ja), m odifikacije poznatih izraza i ci­ tata i zam ene pojedinih banalnih elem enata višim, vrednijim izražajnim sredstvim a. To se svakako pri­ bližava tehnici dosetke. S ta p a n ja su, na p rim er (izabrano iz predgovora i prv ih stran ica celog niza): „T urska im a novaca kao sena na m oru”, što je skrpljeno od dva izraza: „Novaca kao sen a” „Novaca kao peska na m oru" 111: „ Ја nisam ništa više do ogoleli stub koji svedoči u prohujalom s ja ju ” , zgusnuto iz „ogolelo drvo” i ..stub koji itd .”. Ili: „G de je A rijadnina nit koja vodi iz Scile ove A ugijeve štale?” ; za tu form ulaciju su tri grčka m ita priložila svaki po jedan elem enat. M odifikacije i zam ene mogu se bez velikog na­ silja sažeti; n jihov k a ra k te r proizlazi iz narednih pri­ m era sv ojstvenih Viphenu, u kojim a se redovno pro­ bija jed an drugi, već poznati, često banalni tekst, koji je već poslao opšte mesto: ■ „M ir P ap ier und T inte hoher zu hangen". — „H artiju i m astilo obesiti mi više.” Kaže se: einem den Brotkorb hoher hangen, — odmaći od nekoga korpu za hleb — slikovito za: nekoga staviti u otežavajuće

m it nog

219

udove. Z ašto se, d akle, ova slika ne bi sm ela p roteg­ nuti na d ru g i m ate rija l? „B itk e u kojim a Rusi izvlače jed n o m deblji, a jednom ta n ji kraj.* Sam o je p rv a izreka, kao što je poznato, u u p o treb i; po tom e kako je ona izvedena ne bi ni bilo b esm isleno da se i d ru g a počne u p o tre b ­ ljav ati. „Već se ra n o u m eni ja v lja o Peg az.” Sa zam enom „pesn ik ” ovo je je d n a au to b io g ra fsk a fraza koja je usled česte u p o tre b e već obezv ređ en a. „ P eg az” , do­ duše, n ije toliko p rik la d a n kao zam en a za „pesnik", ali sto ji u m isaonoj re laciji p rem a toj reči, a i visokozvučna je reč. ,,So d u rc h le b te ich d o rn en v o lle K in d e rsc h u h e”, —„ Tako sam p roživeo trn o v ite d e č je cip ele.” „Izga­ ziti d ečje cip e le ” je je d n a od slika u vezi sa pojm om d e tin jstv a . Iz m noštva d ru g ih tv o re v in a V iphenovih mogu se poneke istaći kao p rim e ri čiste kom ike, na p rim er kao kom ično raz o č a ra n je : S a tim a je tr a ja la borba, n ajzad je o stala n e rešen a, ili kao kom ično ra z o tk riv a ­ nje (neznanja); Klio, M eduza isto rije ; cita ti kao: Haben t sua fata m organa. N aše in te re so v a n je , m eđutim , pre p o b u đ u ju s ta p a n ja i m od ifik acije, j e r ponovo d o ­ nose p o zn ate te h n ik e dosetk e. U poredim o, n a prim er, uz m o d ifik acije d o setk e kao: On im a velik u b u d u ć ­ nost za sobom — On im a ideal p re d glavom — L ih­ tenb erg o v e do setk e sa m o d ifik acijam a: N ove banje dobro leče i t. si. T re b a li tv o re v in e V iphenove sa istom te h n ik o m n a zv ati dosetk am a, ili čim e se one ra z lik u ju od n jih ? S ig u rn o na to n ije teško odgovoriti. Setim o se da d osetk a slušaocu p o k azu je d v a lica, da ga p risilja v a na d v a raz lič ita s h v a ta n ja . U b esm islen ih dosetaka. kao što su ove p o sled n je po m en u te, je d n o sh v atanje, koje u zim a u o b zir sam o ob lik reči, g lasi: — to je be­ sm islica; d ru g o s h v a ta n je , koje, idući za aluzijam a, * Doslovno: jednom kraći (den Kiirzeren), a jednom duži. tj. jednom budu poraženi, a jednom pobede (Prim. prev.).

220

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

u slušaoca prolazi kroz nesvesno, nalazi u tom e izvr­ stan sm isao. U V iphenovim tvorev in am a koje su slič­ ne d osetkam a jed n o od lica dosetke je prazno, kao za­ kržljaloj to je g lava Jan usova, ali je sam o jedno lice izvajano. Nećemo dospeti ni do čega ako dopustimo da nas teh n ik a zavede u nesvesno. U prim erim a sta­ pan ja ne dolazim o ni do jednog slu čaja u kojem oba stopljena dela zaista d aju neki novi sm isao; oni se pri p okušaju analize potpuno raspadaju. Modifikacije i zam ene vode kao u dosetki do uobičajenih i pozna­ tih reči, ali m o difikacija ili zam ena ne kazuje sama ništa drugo, a po prav ilu i n išta mogućno ili upotreb­ ljivo. Za te „dosetke” p reostaje, dakle, samo jedno shv atan je: da su besm islice. Čovek po svom nahođe­ nju može odlučiti da li će ta k v e tvorevine koje su se oslobodile jednog od n a jh itn ijih k ara k te ra dosetke nazvati „lošim ” d osetkam a ili ih uopšte neće označiti kao dosetke. T akve zak ržljale dosetke nesum njivo ostavljaju kom ičan efek at koji možemo objasniti na više načina. Ili kom ika n a sta je iz o tk riv a n ja načina m išljenja ne­ svesnog, kao u ra n ije p osm atranim slučajevim a, ili uživanje proističe iz upo ređ en ja sa savršenom doselkom. N išta nas ne sprečav a da pretpostavim o da se ovde susreću oba načina n a sta ja n ja kom ičnog uživa­ nja. Ne može se odbaciti m ogućnost da ovde upravo neodoljivo oslan jan je na dosetku od besm islice čini kom ičnu besm islicu. Postoje, naim e, dru g i slučajevi koje je lako ргоzreti a u kojim a tak v a nedovoljnost, poređenjem sa onim što bi treb alo da se postigne, besm islicu čini ne­ odoljivo kom ičnom . Pan d an dosetke, zagonetka, mo­ žda će nam za ovo dati bolje prim ere nego sam a do­ setka. Jed n o šaljivo p ita n je glasi, na prim er, ovako: S ta je to: visi o zidu i njim e se mogu obrisati ruke? Bila bi to veom a glupa zagonetka ako bi odgovor glasio: ručnik. Taj odgovor se, štaviše, odbacuje. — Ne, to je haringa. — Ali zaboga, glasiće tada zaprepašćeni prigovor, h aringa ne visi o zidu. — Pa, mo­ žeš je obesiti na zid. — Ali ko će obrisati ruke o ha­ ringu? — Pa, glasi um irujući odgovor, ne m oraš ako

Dosstka j vidovi komifnog

221

nećeš. — Ovo o b ja šn je n je , dato pom oću d va tipična pom eran ja, p o k azu je koliko tom e p ita n ju n edostaje da bi bila p ra v a zagonetka, i zbog te ap so lu tn e nedovoljnosti ono je, m esto d a b u d e sam o besm isleno g lu ­ po — neodoljivo kom ično. N a ta k a v način, ne p rid r­ žavajući se b itn ih uslova, m ogu d ak le od dosetke, za­ gonetke i drugoga, što po sebi izaziva kom ično uživa­ nje, da se način e izvori kom ičnog uživ an ja. Jo š m a n je teškoća p rič in ja v a ra z u m e v a n ju slučaj neho tičn e kom ike govora, k oji veom a često možemo naći, na p rim e r, u pesm am a F rid e rik e K em pner (F rie d e rik e K e m p n e r)'. Gegen die Vivisektion Ein unbekanntes Band der Seelen kettet Den Mcnschen an das arme Tier. Das Tier hat einen W illen — ergo Seele — Wenn auch — ’ne kleinere als wir.

P rotiv vivisek cije Nepoznata spona duša vezuje Coveka za jadnu životinju. Životinja ima volju — ergo dušu — Iako manju od naše. .

Ili je d a n razg o v o r izm eđu nežnih su p ru ž n ik a: Der Kontraat ,,Wie gliicklich bin ich”, ruft sie leise. „Auch ich”, sagt lauter ihr Gemahl, ,,Es macht mich deine Art und Weisc Sehr stolz auf m eine gute Wahl!"

VI izdanje. Berlin 1в»1.

..Kako sam srećnn”. veli ona tiho. „I ja". ieče glasnije n;en muž, ..Tvoja priroda i ponaianje Cine me ponosnim na moj dobar izbor!"

Ovde nem a ničega što bi podsećalo na dosetku. Ali, bez sum nje, ove „poetske tvorevine" čini komič­ nim njihova nedovoljnost, van red n a n espretnost n ji­ hovog načina izlaganja, koji je vezan za svakodnevne izraze ili izraze uzete iz novinarskog stila, priglupa ograničenost m isli, po m an jk an je svakog ti aga poet­ skog načina m išljen ja ili govora. Pri svem u tome ipak nije sam o po sebi razum ljivo što su nam pesme K em pnerove kom ične; mnoge slične tvorevine nam st čine lošim, ali im se ne sm ejem o, već se ljutim o na njih. U pravo nas veličina o dstojanja od onoga što od pesm e zahtevam o goni da ih shvatim o komično; kad bi ta diferen cija ispala m anja, bili bismo pre sklo­ ni sm ehu nego kritici. Uz to se komično dejstvo pesam a K em pnerove obezbeđuje i sporednim okolnosti­ ma, neosporno dobrom nam erom pesnikinje i izvesnom srdačnom osećajnošću koju zapažamo iza njenih nem oćnih fraza i koja razoružava naš podsm eh i našu srdžbu. O vde se opet susrećem o sa problem om čije smo rešav an je bili odgodili. D iferencija u utrošku energ ije sigurno je osnovni uslov komičnog uživanja, ali p o sm atran je pokazuje da iz takve diferencije ne proizlazi svaki p u t uživanje. Koji uslovi m oraju još biti ispunjeni ili koje sm etn je m oraju biti otklonjene da bi iz te diferen cije en erg ija stv arn o moglo da ргоiziđe komično uživanje? M eđutim , p re nego što od­ govorimo na to p itanje, konstatovaćem o, kao završe­ tak preth o d n ih izlaganja, da se komično govora ne poklapa sa dosetkom , da dosetka, dakle, mora biti nešto drugo nego komično govora.

Dosetka i nidoni kotiiičnofi

222

P o d u h v ataju ći se sad zad atk a da odgovorim o na poslednje po stav ljen o p ita n je o uslovim a nastanka kom ičnog u živ an ja ili d ife re n c ije e n e rg ija, smemo sebi do p u stiti o lak šan je koje nam može p rire d iti sam o uživanje. T ačan odgovor na to p ita n je bio bi id e n ti­ čan sa iscrpnim p rikazom p riro d e kom ičnog, za što niti posedujem o sposobnost niti smo za taj posao n a­ dležni. Zadovoljićem o se opet tim e što ćem o problem kom ičnog sam o toliko o sv etliti dok se ne bu de jasno izdvojio od p ro b lem a dosetke. S vim a te o rija m a kom ičnog njih o v i k ritič a ri p ri­ govorili su da im d e fin ic ije p re v iđ a ju ono što je bitno za kom ično. K om ično počiva na jed n o m k o n trastu p re d stav a; da, u koliko taj k o n tra st d e lu je komično, ne d ru g ačije. O sećanje kom ike potiče od r a sp lin ja ­ v an ja jed n o g o ček iv an ja; da, ako to raz o č a ra n je baš n ije m učno. P rigo v o ri su, nem a su m n je, opravdani, ali se oni p re c e n ju ju ako se na osnovu n jih z a k lju ­ čuje da je b itn a ozn ak a kom ičnog do sad a izm akla raz u m e v a n ju . Ono što u m a n ju je op štu važn ost onih defin icija, to su u slovi koji su za n a sta n a k kom ičnog u živ an ja n eophodni, ali se u n jim a ne m o ra tra ž iti su ­ štin a kom ike. O d b aciv an je p rig o v o ra i ra z ja šn je n je o tp o ra p ro tiv d e fin ic ija kom ičnog, sv akako, tek onda nam je lako k ad a im am o u vidu da kom ično u živanje pro ističe iz d ife re n c ije k oja n a sta je u p o re đ e n jem dv eju en e rg ija . K om ično u ž iv a n je i efe k a t po kojem se ono p rep o zn aje, sm eh, m ogu te k onda n a s ta ti kada ta dife re n c ija p o stan e u p o tre b ljiv a i sp re m n a za p ra ž n je ­ nje. Ako se d ife re n c ija , čim je sag led an a, u p o treb i u nek u d ru g u sv rh u , nećem o d oživeti efe k a t u živanja, već u n a jb o lje m slu č a ju blago o sećan je u živ a n ja pri kojem se ne ja v lja kom ičan k a ra k te r. K ao što u do­ setk e m o ra ju biti p re d u z e te n a ro č ite m e re da bi se sprečila d ru g a č ija p rim e n a e n e rg ije ko ja je postala suvišna, tak o i kom ično u ž iv a n je m ože n a sta ti sam o u u slovim a koji is p u n ja v a ju ovaj p o slednji zahtev Stoga su slu č a je v i u k o jim a u n iz a n ju naših p re d ­ sta v a n a sta ju ta k v e d ife re n c ije u u tro šk u e n e rg ija n e­ obično b ro jn i; slu č a je v i u k o jim a iz n jih proizlazi ko­ m ično sra z m e rn o su retki.

224

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

P osm atraču koji m a i sam o ovlaš sagleda uslove za n a stan ak kom ičnog iz diferen cije u utrošku en erg ije nam eću se dva zapažanja: prvo, da postoje slučajevi u kojim a se kom ika p o jav lju je redovno kao nešto neizbežno i, n a su p ro t ovima, drugi slučajevi u kojim a to p otpuno zavisi od uslova toga slučaja i od stan o v išta p osm atrača; drugo pak, da neobično velike diferen cije veom a često prevazilaze nepovoljne uslo­ ve, tako da u prkos ovim a n a sta je komično osećanje U vezi sa prvom tačkom m ogle bi se ustanoviti dve klase: klasa n eum itnog kom ičnog i klasa slučajnog komičnog, iako se već u sam om početku ne bi sm e b očekivati da neu m itn o st kom ičnog u prvoj klasi bude bez izuzetka. Bilo bi zanim ljivo da se trag a za odlu­ čujućim uslovim a za obe klase. Za d ru g u klasu uglavnom važe uslovi od kojih je jed an deo obuhvaćen kao „izolovanje” komičnog slučaja. P o d ro b n ija analiza pokazuje otp rilik e sledeće okolnosti: a) N ajpovoljniji uslov za n a sta ja n je komičnog uživanja p re d sta v lja opšte vedro raspoloženje u ko­ jem je čovek „raspoložen za sm eh ”. U toksično ve­ drom raspoloženju skoro se sve čini komičnim, vero­ vatno usled poređ iv an ja sa utroškom energije u nor­ malnom stan ju . D osetka, kom ika i sve slične metode stican ja u živanja iz d uševne delatnosti nisu zapravo ništa drugo do putevi da se to vedro raspoloženje — eu fo rija — , ukoliko ne postoji kao opšta dispozicija psihe, ponovo zadobije iz jed n e jedine tačke. b) Na sličan način povoljno d eluje i očekivanje komičnog, prip rem n o st na komično uživanje. Otuda su uz nam eru da se nešto učini komičnim, ako ta nam era postoji i u onog drugog, dovoljne tako m ale di­ ferencije da bi se one verovatno previdele da su se dogodile u nenam ernom doživljavanju. Ko uzme da čita kom ičnu lite ra tu ru ili ode u pozorište da gleda neku lakrdiju, sm ejaće se, zahvaljujući toj nam ed, •■tvarima koje u njegovom običnom životu verovatno ne bi p red stav ljale slučaj komičnog. On se naposletku smeje i kada se seti da se sm ejao pri očekivanju da se sm eje, kada vidi da kom ičar tek nastupa i kada

Dosetka i vidovi komičnog

225

ovaj još n ije ni pokušao d a ga zasm eje. Stoga čovek p rizn aje da se n ak n a d n o stid i onoga čem u je u pozorištu m ogao da se sm eje. c) N epovoljni uslovi za kom iku p roizlaze iz vrste duševne d e latn o sti kojom sc in d iv id u a tre n u tn o z i nim a. M isaoni rad ili rad zam išljan ja, koji ide za o stv aren jem o z b iljn ih ciljeva, o m ela podobnost in ­ vesticija za p ra ž n je n je , ko ja joj jc p otrebo,i za n jih o ­ va pom eran ja. tak o da se sam o neočekivano v eliki' di feren cije u en e rg ija m a m ogu p ro b iti do k o m ič in e uži­ vanja. Po k om iku su naro čito nepovoljni svi vidovi procesa m išlje n ja koji su d ovoljno u d a lje n i od oči­ glednog da z a u sta v lja ju m im ik u zam islj.m ja. |>п ap stra k tn o m ra z m išlja n ju više uo p šte nem a m-.-st.i х.. kom iku, osim ako se la j n ačin m išlje n ja iznenada prekine. d) P rilik a za o slo b ađ an je kom ičnog u živ anja iščc zava i onda ako je p a ž n ja u p ra v o u sm eren a na upoređiv an je iz kojeg m ože d a p ro iste k n e kom ika U ta ­ kvim okoln o stim a gubi sv o ju kom ičnu snagu 0110 šm inače n ajp o u z d a n ije d e lu je k o m ičn o .-Jed an pokret ili neko du h o v n o p o stig n u će ne m ože p o stati kom ične za onoga čije je in te re so v a n je u p ra v o u sm ereno na tc da ih u p o re đ u je s je d n im m e rilo m ko je m u je jasne pred očim a. T ako isp itiv aču n ije k om ična besm islica koju k a n d id a t p ro d u k u je u svom n ez n a n ju ; on se zbog toga lju ti, dok se kolege k a n d id ata, koji se da leko više in te re s u ju za to kako će ovaj proći negu koliko zna, toj b esm islici sla tk o sm eju . U čitelj g i­ m n astik e ili ig ra n ja veom a će re tk o p ronaći nešto ko­ m ično u p o k re tim a sv o jih u čenika, a propoi edm k u opšte ne p rim e ć u je kom ično u k a ra k te rn im m anam a ljudi, koje k o m ed io g raf um e ta k o d e lo tv o rn o da o tk ri­ je. K om ični proces ne podnosi p re v e lik u u sredsiedt-nost pažn je, 011 m o ra da teče po tp u n o r,e/uj>aženo po čem u je, u ostalom , veom a sličan dosetki. Protiviirečilo bi n o m e n k la tu ri ..procesi svesti ', koju sam iz određ en ih razloga u p o tre b io u T u m a č e n ju sm .ni, ako bi se kom ični proces nazvao nužno n e sv isn n n . Оп. n ap ro tiv , p rip a d a p red sv esn o m i za ta k v e procese koji se o d ig ra v a ju u p re d sv e sti i na ko je n ije u sredsredc

22fi

/

I(<7 i njen odno* prem a iieairinuir,

na pažnja, kao na svesne procese, može se zgodno upntrcbiti naziv „ a u to m atsk i”. Proces upoređivanja en erg ija m ora ostati auto m atsk i ako tre b a da izazove kom ično uživanje. o) Kom iku veom a sp u tav a ako slučaj iz kojeg ona treb a da n a sta n e istovrem eno d aje povoda i snažnom oslobađanju afek ta. P ra ž n je n je d e lo tv o m e diferencije tada je po p rav ilu isključeno. A fekti, dispozicije i u sm erenost individue u svakom pojedinačnom slu­ čaju pokazuju da se kom ično p o ja v lju je ili iščezava sa stan o v ištem pojed in e osobe, d a apsolutno komično postoji sam o u izuzetnim slučajevim a. Zavisnost ili relativ n o st kom ičnog usled toga daleko je veća nego u dosetke, koja se n ik ad a ne zbiva, već se redovno pravi, i pri čijem s tv a ra n ju već može da se obrati p ažnja na uslove pod kojim a će b iti prim ljena. A fekti se, m eđutim , n a jin te n z iv n ije ra z v ija ju pod uslovima koji o m etaju kom iku i n ijed n a s tra n a ne prev iđa zna­ čaj te po jav e.1 S toga se kaže da se osećanje komičnog n a jp re o stv a ru je u upola in d iferen tn im slučajevim a bez veće angažovanosti o sećanja ili interesa. Ali upravo u slučajevim a sa oslobađanjem afe k ta može se videti d a n aročito ja k a d iferen cija en erg ija uspo­ stavlja au tom atizam p ra ž n jen ja. K ada pukovnik B ut­ ler, na opom ene O ktavija, „gorko se sm ejući” odgo­ vara uzvikom : „Hvala od doma Austrijskog!"

onda njegovo ogorčenje n ije sprečilo sm eh izazvan sećanjem na razočaranje, koje je, kako on sm atra, doživeo, a s d ru g e stra n e pesnik veličinu tog razoča­ ran ja ne može u p e čatljiv ije p rikazati nego što poka­ zuje kako je ono usreći oluje razbu k talih afekata u stan ju da iznudi sm eh. M islim da se ovo o bjašnjenje može prim eniti na sve slučajeve u kojim a se smeh javlja u d rugačijim p rilikam a, u situacijam a koje nisu ugodne, zajedno sa intenzivnim , m učnim ili na­ petim , afektim a. ' „1лкп |C tebi smejatl se, tebe se to dalje ne liče."

Dosetka i vidom komičnog

227

f) A ko jo š dodam o d a ra z v ija n je kom ičnog uži­ van ja m ože b iti p o d sta k n u to sv ak im d ru g im ra d o ­ snim dod atk o m kao nek o m v rsto m k o n ta k tn o g delov an ja (po p rin c ip u p re th o d n o g u ž iv a n ja u ten dencio­ znoj dosetki), on d a uslove kom ičnog u ž iv a n ja začelo nism o o b rad ili p o tpuno, ali sv ak ak o za naše potrebe dovoljno. O nda vidim o da tim uslovim a, kao i nepostojan o sti i zavisn o sti kom ičnog efe k ta n ije d n a dru g a p re tp o sta v k a n e od g o v ara tak o kao o na ko ja kom ično uživ an je izvodi iz p ra ž n je n ja je d n e d ife re n c ije i koja, u n a jra z lič itijim o kolnostim a, n e m ože nik ak o d ru k ­ čije b iti u p o tre b lje n a .

P o d ro b n iji p rik a z zaslužilo bi jo š kom ično u pod­ ru č ju se k su aln o g i opscenog, k o je ćem o, m eđutim , ovde d otaći sam o sa nek o lik o nap o m en a. P o laznu tačk u i ovde p re d s ta v lja lo b i razg o lićen je. S lu čajno razgolićen je d e lu je n a n as kom ično, j e r lak o ću s kojom uživam o u to m p riz o ru u p o re đ u je m o s v elik im u tro ­ škom e n e rg ije koji bi in ače bio p o tre b a n za postiza­ n je tog cilja. S lu čaj se ta k o p rib liž a v a slu č a ju naivnokom ičnog, ali je je d n o s ta v n iji od ovog. S v ak o razgo­ lićenje, č iji gledaoci ili slušaoci u s lu č a ju sk are d n e dosetk e p o sta je m o p o sred stv o m nek o g tre ć e g lica, je d ­ nako je p r a v lje n ju ko m ičn im razg o lićen e osobe. Čuli smo d a je z a d a ta k d o setk e d a zam en i sk a re d n o st i da tako ponovo o tv o ri je d n o iz g u b ljen o v relo kom ičnog u ž iv an ja. N a su p ro t tom e, p ris lu š k iv a n je nek o g razgolića v a n ja za onog k o ji slu ša n e p re d s ta v lja slučaj ko­ m ike, j e r so p stv en i n a p o r p ri to m e u k id a u slov kom ič­ nog u živ a n ja ; o v d e p re o s ta je sam o se k su aln o u živa­ n je u o nom e što se videlo. K ad a o naj koji je p rislu ­ škivao p rič a d ru go m e, osoba k o ja je ž rtv a p rislu šk i­ van ja o p e t p o sta je kom ična, zato što p re te ž e sta n o ­ vište d a je p ro p u s tila u tro š a k e n e rg ije k o ji bi radi s k riv a n ja n je n e ta jn e bio n a m estu . Irtače se iz pod­ ru č ja se k su aln o g i opscenog, p o re d u ž iv a n ja u sek su ­ alnom u z b u đ e n ju , s tv a ra ju n a jb o g a tije m ogućnosti za

228

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

d o b ijan je kom ičnog u živanja, je r se čovek može poka­ zati u svojoj zavisnosti od telesn ih potreb a (degrada­ cija) ili se iza tra ž e n ja d u ševne lju b av i može otkriti telesni p ro h te v (razotkrivanje).

Poziv da se i su štin a kom ičnog potraži u njegovoj psihogenezi proizašao je neočekivano iz lepe i sveže Bergsonove kn jig e (L e rire — Sm eh). Bergson, čije smo form u le za o d re đ iv an je k a ra k te ra kom ičnog već upoznali — „mecanisation de la vie", „substitution quelconque de l'artificiel au n a tu rel" („m ehanizacija života", „zam en jiv an je p rirodnog v eštačkim ”) — do­ lazi putem bliske asocijacije pojm ova sa autom atizm a na a u to m a t i tru d i se da niz kom ičnih efek ata dove­ de u vezu sa izbledelim sećanjem na neku dečju ig račku. P ri tom on se jednom uzdiže do stanovišta koje doduše ubrzo opet n ap u šta: on pokušava da ko­ mično objasni kao n a knadno d ejstvo dečjih radosti. „P eul-etre d ev rions-nous pousser la sim plification plus loin encore, re m o n ter a nos souvenirs les plus anciens, chercher dans les је и х qui am userent Tenfant, la prem iere ebauche des com binaisons qui font rire l’hom m e .. . Trop so u ven t surtout nous meconnaissons ce q u ’il y a d ’encore enfantin, pour ainsi dire, dans la plu p a rt de nos em otions joyeuses" (str. 68 i d.). („Možda bism o sim plifikacije morali da poguram o još dalje, da se vratim o do naših n ajstarijih uspom ena, da u igram a kojim a se d ete zabavljalo po­ tražim o prvi nagoveštaj kom binacija koje čine da se čovek sm eje . . . Suviše često mi ne prepoznajem o ono, tako reći, d etin jasto kojeg još ima u najvećem delu naših radosnih em ocija”). — Pošto smo dosetku pra ­ tili unazad, sve do dečje igre rečim a i mislima, koju razum na k ritik a ne dopušta, to nas m ora privlačiti da pođemo i za ovim Bergsonovim pretpostavkam a o infan tiln im k orenim a komičnog. Z aista nailazim o na ceo niz odnosa koji nam, kao što se čini, obećavaju značajne re zu ltate ako ispita­

D osetka i vidovi komičnog

229

mo odnos ko m ik e p re m a d e te tu . Sam o d e te nam ni u kom slu č a ju ne čini se kom ičnim iako njegovo biče isp u n jav a sve u slove k o ji p ri u p o re đ e n ju sa našim bićem d a ju ko m ičn u d ife re n c iju : su v išn i utrošak en e rg ije n a p o k rete, kao i m ali d u h o v n i utro šak, go­ spo d a re n je te le sn ih fu n k c ija d u šev n im d e latnostim a i d ru g e c rte . D ete d e lu je n a n as kom ično sam o onda k ada se ne p o n aša kao dete, nego kao ozbiljan, o d ra ­ stao čovek, i k ad a se p o n aša kao d ru g e osobe koje se p re ru ša v a ju ; ali sv e do k za d rž a v a p riro d u d e teta, do­ tle nam ono, k a d a ga p o sm atram o , p rič in ja v a čisto za­ dovoljstvo, k o je m ožda podseća n a kom ično. Mi ga nazivam o n a iv n im k ad n am p o k azu je sv o ju n e sp u ta ­ nost, a n a iv n o -k o m ičn im naziv am o one njeg o ve iska­ ze k o je bism o u n ek o g d ru g o g o cenili kao ska red n e ili duh o v ite. S d ru g e s tra n e , d e te tu n e d o sta je o sećanje za ko­ m iku. T a re č en ica kao d a n a m k a z u je više nego da se kom ično o sećan je te k u to k u du šev n o g razvoja negde je d n o m p o ja v lju je kao i što -šta drugo, i to n i­ pošto n e bi bilo čudno, pogotovo što m oram o priz n ati da je to o sećan je već sasv im ja sn o izraženo u godina­ m a ko je m o ram o r a č u n a ti u d ečje. No ip ak se može pokazati da tv r d n ja d a d e te tu n ed o sta je osećanje za kom ično sa d rž i više nego n e što sam o po sebi ra zu m ­ ljivo. P re svega, lak o je u v id e ti da ne m ože d ru g ačije biti ako je isp ra v n o n a še s h v a ta n je ko je osećanje za kom ično izvodi iz d ife re n c ije u tro šk a e n e rg ije n a sta ­ le p ri ra z u m e v a n ju dru g o g . U zm im o op et kom ično po k re ta kao p rim e r. U p o re đ e n je ko je d a je d ife re n ciju , uobličeno u sv e sn e fo rm u le, g lasi: T ako on to radi, i: Tako bih ja to radio, ta k o sam ja to u radio. D etetu, m eđ u tim , n e d o sta je m e rilo sad rž a n o u d ru g o j re če­ nici, ono n a p ro sto ra z u m e tim e što po d ražav a, ono to čini isto tak o . V a sp ita n je p o k la n ja d e te tu sta n d a rd :’ Tako to tre b a d a u ra d iš; ak o se tim sta n d a rd o m služi p ri u p o re đ iv a n ju , o n d a m u je b lizak zak lju č a k : Ovaj to nije d o b ro u rad io , i: J a to m ogu bolje. U tom sluStandard u sm islu: obrazac, merilo (Prim. prev.).

230

Dosetka i njen odnos ртета nesvesnom

čaju ism ejav a onog drugog, ism ejava ga osećanjem nadm oći. N išta nas ne sp rečava da i ovaj sm eh obja­ snim o diferen cijo m u tro šk a en ergije, ali po analogiji sa slu čajev im a ism ejav an ja koji se nam a dešavaju možemo z a k lju čiti da d e teto v sm eh iz nemoći nije p ro p raćen osećanjem kom ičnog. To je sm eh čistog u živanja. K ad a se u n as jasn o pojavi sud o sopstvenoj nadm oći, m i se sam o sm eškam o um esto da se sm e­ jem o, ili ako se sm ejem o, onda svest o svojoj nadm o­ ći ipak jasn o razlik u jem o od kom ičnog koje nas n a ­ goni na sm eh. V erovatno je isp rav n o reći da se d e te sm eje iz čistog zadovoljstva pod razn im okolnostim a koje osećam o kao „kom ične” i ne um em o da ih motivišemo, dok su m otivi d e te ta jasn i i m ogu se navesti. Kada se, na p rim er, neko na ulici oklizne i padne, m i se sm ejem o zato što je ta j u tisak — ne zna se zašto — kom ičan. D ete se u istom slu čaju sm eje iz osećanja nadm oći ili zluradosti: Ti si pao, a ja nisam . Izgleda da izvesni m otivi uživ an ja u d e te ta iščezavaju u odra­ slih; zato, pod istim uslovim a, m i im am o osećanje „kom ičnog” kao zam enu za ono što smo izgubili. Ako bism o sm eli da uopštavam o, onda bi bilo prilično p rim am ljiv o da tražen i specifični k ara k te r kom ičnog u v rstim o u sferu b u đ en ja infantilnog, da kom ično shvatim o kao ponovo osvojeni „izgubljeni dečji sm eh ”. O nda bi se m oglo reći da se sm ejemo diferen ciji u tro šk a e n erg ije izm eđu onog drugog i m ene kad god u onom drugom ponovo nađem dete. Ili, ta čn ije izraženo, potpuno upoređenje koje dovodi do kom ičnog glasilo bi: T ako on radi — J a to rad im d ru k čije — On to radi onako kako sam ja to radio kad sam bio dete. T aj sm eh bi se, dakle, svaki p u t odnosio na јзоred en je izm eđu J a odrasle osobe i J a kao deteta. с а к bi se i nejednako značenje kom ične diferencije, to što mi se čas ono više a čas ono m anje u troška e ner­ gije čini kom ičnim slagalo sa in fantilnom uslovljenošću: kom ično je, p ri tom, stv arn o uvek na strani infantilnog Tome ne protivureči što dete samo kao

Dosvtka i vidovi копп<пшч

-гЦ

objekat u p o re đ e n ja na m ene ne o stav lja kom ičan u ti­ sak, već u tisa k čistog u živ an ja; pa ni to što ovo upo­ ređ e n je sa in fa n tiln im d e lu je sam o onda komično kad a se izbegne n ek a d ru g a u p o treb a d iferen cije. Jer, pri tom e, dolaze u o bzir uslovi p ra ž n je n ja . Sve ono što p sihički proces u k lju č u je u je d a n sklop ometa p ra ž n je n je su v išn e in v e stira n e en e rg ije i o d ređ u je je za n ek u d ru g u u p o tre b u ; ono što jedan psihički akt izoluje, to p o tpom aže p ra ž n je n je Sloga svesno usm era v a n je p a ž n je na d e te kao osobu s kojom se upoređ u je o n em ogućava p r a ž n je n je koje je potreb n o za ko­ mično u ž iv an je; sam o p ri p red sv esn o j investiciji n a ­ s ta je slično p rib liž a v a n je izolaciji kakvo, uostalom , možem o p rip isa ti i d u šev n im procesim a d e te ta Doda­ tak p o re đ e n ju : T ako sam kad sam bio d e te i ja ra ­ dio, iz k o jeg bi proizlazilo kom ično d ejstvo. došao bi, dakle, za s re d n je d ife re n c ije tek onda u obzir kada nijed an d ru g i sk lo p ne bi m ogao da o vlada oslobođe­ nim v iškom e n e rg ije . Z ad ržim o li se jo š pri p o k u šaju da su štin u ko­ mičnog n a đ em o u p red sv esn o m n ad o v eziv an ju na in­ fantilno, o nda m o ram o poći k o ra k d a lje od B ergsona i p riz n a ti da p o re đ e n je iz k o jeg p ro ističe kom ično ne m ora da p ro b u d i s ta ro d e tin je u ž iv a n je i d e tin ju igru, već je dovo ljn o ako ono sam o d o ta k n e d e tin je biće uopšte, pa m ožda čak i d e č ju p a tn ju . Mi se tim e ud a ­ ljav am o od B ergsona, ali o stajem o u sk la d u s našim shv a ta n je m , ako kom ično u ž iv a n je ne dovodim o u vezu sa z a p am ćen im u ž iv an jem , već u v ek nanovo sa nekim u p o re đ e n je m . M ožda slu č a je v i p rv e v rste, po­ k riv a ju , d o nekle, ono što je red o v n o i n eodoljivo ko­ mično. U p o tre b im o o vde m aločas p o m e n u tu shem u kom ičnih m ogućnosti. Rekli sm o da se kom ična di­ feren cija nalazi ili: a) p o re đ e n je m izm eđu onog dru g o g i Ja , ili b) p o re đ e n je m sasv im u n u ta r d rugoga, ili c) p o re đ e n je m u n u ta r n ašeg Ja. U p rv o m slu č a ju , on aj d ru g i činio bi m i se kao dete, u d ru g o m bi se sam sp u stio na nivo d e teta, a u trećem slu č a ju bih d e te našao u sam om sebi. U prvi slučaj sp a d a ju kom ično p o k re ta i oblika, d uhovnog

2'S2

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

delan ja i k a ra k te ra ; infan tiln o koje bi tom e odgova­ ralo bili bi nagon za pokretom i duhovna i moralna nerazv ijen o st deteta, tako da bi mi, na prim er, glupak bio kom ičan ukoliko m e podseća na leno dele, a zao čovek na neposlušno dete. O d elin jem uživanju, koje je o drasli čovek izgubio, moglo bi se govoriti samo u jednom slu čaju onde gde dolazi u obzir d e te tu svoj­ stveno uživ an je u p okretu. D rugi slučaj, u kojem kom ika sasvim počiva na „už iv lja v a n ju ”, o b u h v ata n a jb ro jn ije mogućnosti, ko­ miku situacije, p re te riv a n ja (k arikature), podražava­ nja, deg rad acije i ra zo tk riv an ja. To je onaj slučaj ko­ jem u v ođenje in fan tiln o g gledišta najviše koristi. Je r kom ika situ a c ije zasniva se većinom na neprilikam a, u kojim a ponovo nalazim o bespom oćnost deteta; n a j­ gora od tih neprilik a, om etan je dru g ih delatnosti usled neu m itn ih zah tev a priro d n ih potreba, odgovara stan ju d e te ta kada još ne vlada telesnim funkcijam a. Gde kom ika situ acije d elu je putem ponavljanja, tamo se ona o slanja na d e te tu svojstveno uživanje u ne­ prekidnom po n av ljan ju (pitanja, p ričan je priča), čime ono odraslom čoveku p ostaje tegobno. P reterivanje, koje još i odraslom čoveku pričin jav a uživanje, uko­ liko može da se o p ravda pred njegovom kritikom , u vezi je sa karak terističn o m neum erenošću deleta, s njegovim nepoznavanjem svih k v an titativ n ih od­ nosa? koje ono kasn ije upoznaje nego kvalitativne. O dm erenost, ublažavanje i dozvoljenih im pulsa, pužni je plod vasp itan ja i sliče se uzajam nim kočenjem du­ ševnih delatnosti koje su povezane u jednu celinu. Gde ta celina slabi, u nesvesnom pri sanjanju, u monoideizm u psihoneuroza, tu se ponovo p ojavljuje neum erenost deteta. Kom ika podražavanja pričinila je našem razumevanju relativno velike teškoće sve dok smo pri tome gubili iz vida m om enat infantilnog. Podražavanje je, m eđutim , najbolja veština deteta i pokretački motiv većine njegovih igara. C astoljublje deteta daleko m an je ide za isticanjem znanja među njem u sličnim nego za podražavanjem velikih. Od odnosa deleta prem a odraslim a zavisi i kom ika om alovažavanja, ko­

D osetka ( vidom komičnog

233

je m u d ečjem životu o dgovara snish o d ljiv o st od ra ­ slog. M alo što m ože d e te tu p rič in iti veće zadovoljstvo nego k ad a se o d rasli sp u sti na njegov nivo, kada se odre k n e sv o je teg o b n e nadm oći i k ad a se s n jim igra kao sa sebi ra v n im . O lak šan je, ko je u d e te ta stv ara čisto uživ an je, u o d raslo g kao om alo v ažav an je posta­ je sre d stv o za p ra v lje n je k o m ičnim i izv o r kom ičnog uživ an ja. O ra z o tk riv a n ju znam o d a počiva n a d e­ g rad aciji. N a n a jv e ć e tešk o će n ailazi in fa n tiln o obrazlože­ n je tre ć e g slu čaja, kom ik e oček iv an ja, što začelo ob­ ja šn ja v a okoln o st zašto oni au to ri koji su ovaj slučaj u svom s h v a ta n ju kom ičnog isticali u p rv i p lan nisu nalazili povoda d a in fa n tiln i m o m en at uzm u u obzir za k om iku. K om ično o ček iv a n je je d e te tu začelo najstra n ije , sposobnost d a ovo sh v a ti p o ja v lju je se u n je ­ ga n a jk a sn ije . U v ećini ta k v ih slu č a je v a k oji se o d ra­ slom čin e k om ični, d e te će v e ro v a tn o osećati sam o r a ­ zo čaran ja. M oglo bi se, m e đ u tim , poći od b laženstva o č e k iv an ja i la k o v e rn o sti d e te ta da bi se razu m elo da se „kao d e te ” sebi činim o kom ičn im k a d a podlegnem o kom ičnom ra z o č a ra n ju . Iak o bi iz p re th o d n o g iz la g a n ja pro izišla izvesna v e ro v atn o ća d a se kom ično o sećan je m ože otp rilik e ovako p re v e sti: kom ično je ono što odraslo m n e p ri­ liči, ipak, usled m og celo k u p n o g s ta v a p re m a kom ič­ nom p ro b lem u , ja n em am d o v o ljn o sm elosti d a ovu po sled n ju reč e n ic u b ra n im sličn o m ozbiljnošću kao one m a lo p re fo rm u lisa n e . N isam u sta n ju da od lu ­ čim da li je sp u š ta n je na nivo d e te ta sam o sp ecijalan slučaj k om ične d e g ra d a c ije ili sv a k o m ik a u osnovi počiva n a d e g ra d a c iji do niv o a d e te ta .1

1 To Sto je izvor komičnom uživanju u „kvantitativnom kontrastu", upoređen/u velikog sa malim, koje, r.ajzad, izra­ žava i bitnu relaciju deteta prema odraslom, to bi zaista bio čudan sticaj kada komično ne bi im alo više nikakve druge veze sa infantilnim.

234

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

A naliza k oja bi m a i sam o ovlaš o brađivala pro­ blem kom ičnog bila bi grd n o n epotpuna ako ne bi sadržala b a r nekoliko napom ena o hum oru. Suštin­ ska srodnost obeju p ojava toliko je van sum nje da svaki pokušaj tu m ačen ja komičnog m ora dati b ar jed ­ nu kom ponentu za razu m ev an je hum ora. Ma koliko da je izvrsnih i zn ačajn ih m isli izrečeno o vrednosti hum ora, koji kao jed n o od n ajviših psihičkih posti­ gnuća uživa i posebnu naklonost m islilaca, mi ipak ne m ožem o od u stati od p o kušaja da njegovu suštinu izrazim o prib ližav aju ći je form ulam a o dosetki i ko­ mičnom. Ćuli smo da je o slobađanje neugodnih afekala najjača sm e tn ja kom ičnom dejstv u . Cim n ekoristan pokret čini štetu , g lupost dovodi do nesreće, razoča­ ran je nanosi bol, svršeno je i sa mogućnošću komič­ nog efekta, b a r za onoga koji ne može da se odbrani od takvog neraspoloženja, koji je sam pogođen njim ili m ora da im a u dela u njem u, dok onaj koji ne učestv u je u tom e svedoči svojim ponašanjem da je u situ aciji dotičnog slu čaja sve sadržano što je po­ trebno za kom ično dejstvo. A h um or je sredstvo da se ostv ari u živanje uprkos neugodnim afektim a koji to o m etaju; on se zalaže za tak av razvoj afekata, on se postav lja na n jihovo m esto. Uslov za to d at je ako postoji situ acija u kojoj smo, shodno našim navikam a, u iskušenju da dam o m aha nekom m učnom afektu i ako zatim na nas d e lu ju m otivi da se taj afekt su­ zbije „in sta tu n ascendi” . U pravo u navedenim sluča­ jevim a bi, dakle, osoba koja je pogođena štetom , bo­ lom itd. m ogla da postigne hum orističko uživanje, dok se osoba koja u tom e ne učestvuje sm eje iz komičnog uživanja. U živanje u hum oru, ne možemo drukčije to da kažemo, n a staje onda na račun tog izostalog oslo­ bođenja afekta, ono proističe iz ušteđene energije afekta. H um or zahteva n ajm an je m edu svim a vidovima komičnog; njegov proces dovršava se već u jednoj jedinoj osobi, učešće neke dru g e osobe ne dodaju mu ništa novo. U živanje u hum oristićkom zadovoljstvu

Dosetka i vidovi komitnou

235

koje je u m en i n a sta lo m ogu da zadržim za sebe a da p ri tom u o p šte n e osećam p o treb u da to saopštim nekom d rugom . N ije lako reći šta se p ri s tv a ra n ju hum o rističk o g z ad o v o ljstv a u toj osobi zbiva; m eđu­ tim , izv estan u v id će se ipak steći ako se isp itaju slu ­ čajevi sao p šten o g ili d o življenog hu m o ra, u kojim a za h v a lju ju ć i svom ra z u m e v a n ju h u m o rističk e osobe dolazim do isto g u ž iv a n ja kao i ona. N a jg ru b lji vid hum o ra, tak o z v a n i „ G a lg en h u m o r” („h u m o r pod vešalim a"), m ože n as o tom p oučiti. T ako lupež koga u p o n ed eljak v ode n a g u b ilište veli: „No, ova nedelja dobro p o čin je.” To je zap ra v o do setk a je r je p rim edba po sebi sasv im tačn a, s d ru g e stra n e p ak na sasvim besm islen n a čin d e p la sira n a je r za n je g a više neće biti d a ljih d o g a đ a ja u to j n e d elji. Da bi se n a p rav ila tak v a d o setk a p o tre b a n je h u m o r, to znači: p otrebno je p re ć i p re k o sv eg a onoga što p o četak te n e d elje iz­ d v a ja od sv ih ostalih , p o ric a ti ra z lik u iz ko je bi m o­ gli p roizići m o tiv i za sasv im n a ro č ita d u šev n a u zbu­ đen ja. Isti slu čaj im am o u p rim e ru k ad a osu đ enik na p u tu za g u b ilište m oli d a m u se da šal k ako se ne bi prehladio, p re d o stro ž n o st k o ja bi in ače b ila veom a pohv aln a, ali je p re d k o bnom su d b in o m k o ja tom v ra tu n ep o sre d n o p re d sto ji s tra h o v ito su v išn a i n e­ važna. M ora se re ć i d a u to j blague (šala) im a n e k a­ k ve d u še v n e v eličine, u to m z a d rž a v a n ju svog uobi­ čajenog b ića i o d v ra ć a n ju od o noga što bi to biće m oralo d a obo ri i b aci u o č a ja n je . T a v rs ta veličanstv en o sti h u m o ra ja v lja se, očevidno, u slu č a je v im a u kojim a n a še d iv lje n je n e n ailazi n a sm e tn je u okolno­ stim a h u m o ristič k e osobe. U Igoovom E m a n iju (V ictor H ugo, „ H ern an i”) ban d it k o ji se u m ešao u z a v e ru p ro tiv svoga k ralja, K arla I S p an sk o g i K a rla V nem ačk o g cara, pao je u ru k e ovog svog m oćnog n e p rija te lja ; on već unapred vidi s v o ju su d b in u k ao v e le iz d a jn ik a čiji je zlo­ čin d okazan, n je g o v a g la v a će pasti. A li to p red v iđ a ­ nje ga n e sp re č a v a d a n a s tu p i k ao šp an sk i g ra n d sa □ aslednim p ra v im a i d a izjav i da n e m isli da se od­ rek n e n ije d n e p riv ile g ije k o je p rip a d a ju jednom

236

D osetka i njen odnos prema nesvesnom

gran d u . Spanskom g ran d u bilo je dozvoljeno da u prisu stv u svog k raljev sk o g gospodara im a šešir na glavi. „Nos tetes ont le dro u De tomber couverles deoant de tol”. (Naše glave imaju pravo Da padnu pokrivene pred to bon i)

O vo je veličan stv en hum or, i ako se mi kao slušaoci ne sm ejem o, onda je to stoga što naše divljenje pre k riv a h um orističko uživanje. U slučaju lupeža koji ne želi da se na p u tu za gubilište preh lad i mi se gro­ hotom sm ejem o. S itu acija koja bi osuđenika m orala da baci u o čajan je m ogla bi u nas da izazove inten­ zivno saučešće; m eđutim , to saučešće je osujećeno tim e što razum em o da on, koji je tim e n ajbliže pogo­ đen, situ aciju ne uzim a ozbiljno. Usled toga našeg ra zu m ev an ja e n erg ija za saučešće, koja je u nama već bila p rip rem ljen a, po staje neup o treb ljiv a i mi je se oslobađam o pu tem sm eha. Nas, tako reći, zaražava ravnod u šn o st lupeža, za koju, m eđutim , p rim e­ ćujem o da ga je stala velik u trošak psihičkog rada. U šteđena sam ilost je jed an od najčešćih izvora hum orističkog uživanja. H um or M arka T vena (Mark Twain) obično se služi tim m ehanizm om . K ada nam on iz života svoga b ra ta pripoveda kako je ovaj kao nam ešten ik jednog velikog preduzeća za izgradnju puteva usled prev rem en e eksplozije jedne m ine poleteo u vazduh, te daleko od svog radnog mesta opet pao na zem lju, onda se u nam a nem inovno bude osećanja saučešća za unesrećenog: hteli bismo da pitamo da li m u se pri tom udesu nešto desilo: ali nastavak priče — da je b ra tu odbijeno pola dnevnice „zbog u daljav an ja sa radnog m esta” — potpuno o tklanja sam ilost u namami mi postajem o skoro isto la k o neosetljivi kao i oni preduzim aći i >sto tako ravnodušni prem a even tu aln im povredam a b rata. Drugi put nam Mark Tven iznosi svoj rodoslov, koji on vodi unatrag sve do jednog d ruga K ristofora Kolumba. Međutim,

Dosetka i vidovi komičnog

237

pošto n a m je opisao k a r a k te r ovog p re tk a , čiji se ceo p r tlja g sa sto ji od nekoliko kom ada ru b lja , od kojeg je sv ak i kom ad sa d ru k č ijo m oznakom , ne možemo d a se n e sm ejem o na ra č u n ušteđ en o g p ije te ta, kojem sm o n a po četk u te p o rodične povesti h teli da se p re­ dam o. M ehanizam h u m o rističk o g u ž iv a n ja neće pri tom biti o m eten našim zn a n je m da je ta priča o p retku fin g ira n a i d a ta fik cija služi sa tiričn o j te ndenciji d a ra z o tk rije u le p ša v a n je koje se nalazi u takvim p rip o v estim a d ru g ih lju d i; ta j m eh an izam je isto tako nezavisan od u slova re aln o sti kao u slu č a ju p rav lje n ja kom ičnim . D ru g a je d n a priča M arka T v en a u kojoj on prip o v ed a k ak o je n jegov b ra t sebi n a p ra v io pod­ zem ni k v a rtir, u koji je u neo k rev et, sto i lam pu, i kojem je k ao k rov služilo je d n o veliko, u sred ini probušeno p a rč e vo štan o g (neprom očivog) p latn a, kako je pak u noći, p ošto je stan bio gotov, kroz otvor u tavan ici je d n a k ra v a koju su te ra li kući p ala na sto i ugasila lam p u , kako je b ra t s trp ljiv o pom agao da se živ o tin ja izd ig n e g o re i njegovo b o ra v ište op et dove­ de u red, kak o je to isto op et činio k ad a se isti ru svaj ponovio i n a re d n e noći, i zatim sv ak e noći: ta k v a je d ­ na p rič a p o sta je kom ičn a sv o jim p o n av ljan jem . Ali M ark T v en je z a v rša v a s n ap om enom da je b ra t na k ra ju , u č e trd e s e t i šesto j noći, k ad a je k ra v a opet pala, p rim e tio : „ S tv a r sa d a p o sta je d o sad n a” , i tu mi ne m ožem o da su zd ržim o n aše h u m o rističk o u živanje, je r sm o već od av n o o čekivali da čujem o kako se b ra t zbog ove nezgode k o ja se u p o rn o p o n a v lja — n a lju ­ tio. O naj s itn i h u m o r k oji n am a sam im a polazi za ru ­ kom u živ o tu po p r a v ilu s tv a ra m o na ra č u n srdžbe, um esto d a se lju tim o .1 1 Veličanstveno humorističko dejstvo jednog lika kakav je debeli riter ser Džon Falstaf počiva na ušteđenom preziru I ušteđenom negodovanju. U njemu, doduše, vidim o nedo­ stojnog izelicu. Ispičuturu i varalicu, ali našu osudu obezoružava ceo niz momenata. Mi shvatamo da on sam sebe vidi tako kao što mi o njemu sudim o; on nam imponuje svojom duhovitošču, a osim toga njegova telesna nakaznost izaziva kontaktno dejstvo u korist komičnog shvatanja njegove lično­

238

Dosetka • njen odnos prema nesvesnom

Vidovi hu m o ra su vanred n o raznovrsni u zavi­ snosti od p riro d e osećajnog im pulsa koji se ušteđuje u k o rist hum o ra: sam ilosti, srdžbe, bola, ganutosti itd. Ovi im pulsi m ogli bi se naoko nizati bez k raja i zato što se carstvo hu m o ra sve više p ro širu je kada um etn ik ili pisac u sp eju da hum oristički savladaju još n esav lad an e em ocije, da ih sličnim veštinam a kao u p reth o d n im p rim erim a p re tv o re u izvor hum orističkog uživ an ja. U m etnici S im plizissim us-a, na pri­ m er, postizali su začuđ u ju će uspehe u o stvarivanju hum o ra n a ra ču n jeze i odvratn o sti. P o javne oblike hum o ra o d ređ u ju , uostalom , d ve osobitosti koje su u vezi sa uslovim a njegovog nastan k a. H um or može, prvo, da se pojavi u spoju sa dosetkom ili nekom drusti umesto ozbiljnog, kao da naši zahtevi o moralu 1 časti moraju da se odbiju od lako debele trbušine. Njegove ujdur­ me su u celini bezazlene i skoro opravdane komičnom niskošću onih koje je prevario. Mi priznajemo da ovaj jadnik ne srne želeti da živi i uživa kao i svaki drugi čovek, i skoro ga sažaljevamo što ga u glavnim situacijama nalazimo kao igračku u rukama nekoga, u poređenju s njim daleko radmoćnog. Stoga ne možemo da se ljutimo na njega i sve ono što pri tom ušteđujemo u srdžbi dodajemo komičnom uži­ vanju koje on inače izaziva. Ser Džonov lični humor proiz­ lazi zapravo iz nadmoći jednog Ja kojem ni njegovi telesni ni moralni defekti ne mogu da oduzmu vedrinu i samo­ pouzdanje. Duhoviti vitez Don Kihot de la Manča, nasuprot tome. lik je koji sam nema humora i koji nama svojom ozbiljno­ šću pričinjava uživanje koje bi se moglo nazvati humorističkim, iako njegov mehanizam pokazuje značajno odstu­ panje od mehanizma humora. Don Kihot je prvobitno čisto komična figura, veliko dete, kome su maštarije njegovih riterskih knjiga udarile u glavu. Poznato je da pesnik isprva s njim ništa drugo nije hteo i da je to stvorenje postepeno preraslo prve namere svoga tvorca. Međutim, pošto je pesnik ovu smešnu osobu obdario najdubljom mudrošću i najpleme­ nitijim namerama i učinio je simboličnim predstavnikom Jednog idealizma koji veruje u ostvarenje svojih ciljeva, koji ozbiljno shvata svoje dužnosti 1 bukvalno ispunjava svoja obećanja, ova osoba prestaje da deluje komično. Kao što hu­ morističko uživanje inače nastaje sprečavanjem nekog emo­ tivnog Impulsa, tako slično ono ovde nastaje ometanjem ko­ mičnog uživanja. Ali ovim primerima se već znatno udaljujemo od običnih slučajeva humora.

Dosetka i vidovi komičnog

239

gom v rsto m kom ičnog, p ri čem u m u p ad a u deo za­ d a ta k d a o d stra n i u d ato j situ a c iji sa d ržan u m oguć­ nost ra z v o ja afe k a ta , što bi p re d sta v lja lo prepreku za d ejstv o u ž iv an ja. D rugo, h u m o r može taj razvoj afe k a ta da u k in e po tp u n o ili sam o delim ično, šio je čak i češći slu čaj, j e r je lakši rad. i što d a je različite oblike „ slo m ljen o g ” 1 h u m o ra, h u m o r koji se kroz suze osm eh u je. O n a fe k tu o duzim a je d a n deo njego­ ve e n e rg ije i za to m u d a je h u m o rističk i p rizvuk. H u m o rističk o u ž iv a n je stečen o p u te m uživljavan ja potiče, k ao što se u g o rn jim p rim e rim a m oglo za­ paziti, od je d n e n a ro č ite te h n ik e sličn e p o m eranju te h n ik e k ojom se p rip re m lje n o o slobođenje afek a ta osu je ć u je a in v e s tira n a e n e rg ija u sm e ra v a na nešto drugo, često i sp o red n o . Z a p o im an je p rocesa kojim se u sam oj h u m o ristič k o j osobi o stv a ru je to pom e­ ra n je i s k re ta n je od ra z v o ja a fe k a ta ovim n ije ništa dobijeno. Mi v idim o da p rim a la c p o d ražav a tvorca hu m o ra u n jeg o v im d u šev n im procesim a, ali p ri tom e ne sa z n a je m o n išta o sn a g a m a k o je ovaj p roces u tv o rcu om o g u ćav aju . M ože se sam o reći d a ako n ek o m e pođe za ru ­ kom da, n a p rim e r, p re đ e p re k o n ekog bolnog afek ta tim e što sebi p red o č a v a v e ličin u sv e tsk ih in te re sa kao su p ro tn o st so p stven o j sićušnosti, on d a u to m e ne vi­ dim o p lod h u m o ra već filozofskog m išlje n ja , pa nam i n e donosi u ž iv a n je ako se u živim o u n jeg o v tok m i­ sli. H u m o rističk o p o m e ra n je , dakle, u o sv e tlje n ju svesne p a ž n je isto je to lik o n e m ogućno kao i kom ično u p o re đ e n je ; ono je k ao i ovo vezano za uslo v d a m ora o sta ti p red sv e sn o ili a u to m atsk o . Do izv esn ih ra z ja š n je n ja o h u m o ristič k o m pom e­ r a n ju d o speće se ak o se ono p o sm a tra u sv e tlu je d ­ nog o d b ra m b e n o g p rocesa. O d b ra m b e n i p rocesi su psihički k o re la ti re fle k sa b e ž a n ja i im a ju za d atak da o su je te n a s ta n a k n e la g o d n o sti iz u n u tra š n jih izvora; 1 Termin koji se u esteUci Fr. T. Fišera upotrebljava u sasvim drugom sm islu.

240

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

pri isp u n ja v a n ju tog zad atk a oni služe duševnom zbi­ v a n ju kao a u to m atsk a reg u lacija, koja se doduše na posletku p okazuje štetn o m i stoga m ora b iti potčinjena svesnom m išljen ju . Je d a n o d ređen vid te odbrane, neuspelo potiskivanje, u tv rd io sam kao d ejstvujući m ehanizam u n a stan k u psihoneuroza. H um or se sada može sh v a titi kao najv iša od tih o dbram benih radnji On od b ija da sad ržin u p red stav a povezanu sa neugod­ nim afektom o trg n e od svesne pažnje, kao što to čini potiskivanje, i tim e nadv lad a autom atizam odbrane; to postiže na ta j način što pronalazi sredstva da već p rip rem ljen o m o slobađanju nelagodnosti oduzm e n je ­ govu en e rg iju i da ovu putem p ra ž n je n ja p retvori u uživanje. M ogućno je, čak, da m u sredstva za to opet sta v lja na ra sp o lag an je veza sa in fantilnim . Samo u dečjem životu bilo je intenzivnih m učnih afek ata ko­ jim a bi se o drasli d anas sm eškao, kao što se hum ori­ sta sm eje svojim sad ašn jim m učnim afektim a. Uzdi­ zanje svoga Ja , o čem u svedoči hum orističko pom era­ nje — čiji bi prevod glasio: Suviše sam velik (veličan­ stven) da bi m e se ti povodi mogli neugodno dojm iti — mogao bi da u tv rd i na osnovu upoređ en ja svog sa­ dašn jeg J a sa svojim dečjim . Ovo sh v a ta n je donekle p o tk re p lju je uloga in fan tiln o g u n eurotičkim proce­ sima p o tiskivanja. Posm atran o u celini, hu m o r je bliži komičnom nego dosetki. S kom ičnim m u je zajednička i psihič­ ka lokalizacija u predsvesnom , dok se dosetka, kac što smo m orali pretp o stav iti, obrazuje kao kom pro­ mis izm eđu nesvesnog i predsvesnog. Zato humor nema u dela u jednom osobitom karak teru , u kojem se dosetka i kom ika susreću, a koji, možda, mi do sada nismo dovoljno oštro istakli. Uslov za nastanak ko­ mičnog je da budem o p o dstaknuti da istovrem eno ili brzo, jedno za drugim , za isti rad zam išljanja upotrebimo dva različita načina, dve vrste predstava, izme­ đu kojih onda dolazi do „upo ređ iv an ja” i iz čega ргоističe kom ična d iferencija. T akve d iferencije u utro ­ šku en erg ije n astaju izm eđu stranog i sopstvenog

Dosetka i vidovi komičnog

241

uo bičajenog i izm enjenog, onog Sto se očekivalo i onog Sto se zbilo.1 P r i d o setk i dolazi u ob zir za proces koji se od­ vija u slušaoca dosetk e d ife re n c ija izm eđu dva isto­ vrem eno n a s ta la n a č in a s h v a ta n ja , koji ra d e sa raz li­ čitim utro šk o m . Je d n o od ta d v a sh v a ta n ja , sledeći alu z ije sa d rž a n e u dosetki, ide istim p u te m kao i m i­ sao k ro z nesvesno, d ru g o o sta je n a površin i i zam išlja dosetk u kao i n e k a k a v d ru g i g ovorni izraz k oji je iz pred sv esti d o p ro u sv est. M ožda n e b i bilo n eoprav­ dano ako bi se u ž iv a n je k o je izaziva sa slu šan a dosetka izvelo iz d ife re n c ije izm eđu ta d v a način a zam iš lja n ja * Mi ov d e o d o setk i k azu jem o ono isto što sm o opi­ sali k ao n je n u ja n u so v sk u dvoglavost, dok nam se odnos izm eđ u d o se tk e i ko m ik e jo š činio n erešenim .3 * Ako se ne bojim o da ćemo pojmu očekivanje donekle pričiniti nasilje, onda možemo po postupku Lipsa veliko pod­ ručje komičnog ubrojiti u komiku očekivanja; ali bi se vero­ vatno upravo najoriglnalnijl slučajevi komike, koji proizlaze Iz upoređivanja nekog tuđeg utroška energije sa sopstvenim. najmanje uklopili u takvo obuhvaćeno područje. 5 Pri ovoj form uli se bez daljeg može ostati jer ona ne vodi ni do čega što bi protlvrečilo ranijim izlaganjima. Dife­ rencija između obe energije mora se uglavnom svesti na ušteđenu energiju kočenja. Pomanjkanje te uštede kočenja kod komičnog 1 izostajanje kvantitativnog kontrasta u do­ setke uslovlll bi, pored sveg slaganja u karakteru dvojakog rada predstava za isto shvatanje, razliku između komičnog osećanja i utiska dosetke. * Osobitost takozvanog „double face" — dvostrukog lica — prirodno, nije Izmakla pažnji autora. Melino (Melinaud), od koga sam uzeo gom ji izraz (Pourquoi rit-on? — Zašto se čovek smeje, obj. u Revue des deux mondes. februar 1895), ovako form uliše uslov smejanja: „Се qui fait rire, c'est ce qui est & la fois, d’un cdtć, absurde et de l’autre. famllier.” („Ono Sto prouzrokuje emeh, to Je ono što je u isti mah s jedne strane apsurdno a s druge strane blisko"). Ova formulacija više odgovara dosetki nego komičnom, ali ne obuhvata ni ono prvo u celinl. — Bergson (1-c. str. 98) definlše komičnu situaciju „interferencijom serija” (interfćrence des series): „Une situation est toujours comlque quand elie appartlent en mćm e tem ps a deux series d ’ćvenem ents absolument indćpendantes, et qu'elle peut s’lnterprćter a la fols dans deux sens tout dlffćrents”. — ..Jedna situacija je uvek komična U Frojd. Odabrana del*, n i

242

Dosetka i njen odnos prema nesvesnom

U h u m o ru k a ra k te r koji je ovde sta v ljen u prvi plan p o staje nejasan . Mi, doduše, doživljavam o hu­ m orističko u živ an je onde gde se izbegava em otiv­ ni im puls k oji bism o očekivali kao nešto što po n a­ vici ide uz dotičnu situ aciju , i u tom sm islu i hum or spad a pod p ro širen i pojam kom ike očekivanja. Ali u hu m o ru se više ne ra d i o d va različita vida zam išljan ja iste sadržin e; okolnost da situacijom ovladava em ocija sa k a ra k te ro m nelagodnosti koja treb a da se otkloni — onem ogućuje upo ređ en je sa k arakterom pri kom ičnom i u dosetki. H um orističko pom eranje zapravo je slučaj one d ru g ačije u p otrebe oslobođene energije, koji se pokazao tak o opasnim po komično dejstvo.

S tig li smo do k ra ja našeg zadatka, pošto smo m e­ hanizam h u m orističkog uživ an ja sveli na form ulu analognu onoj za kom ično u živanje i dosetku. S m atra­ li sm o da u živ an je u dosetki proizlazi iz ušteđene energije kočenja, uživ an je u kom ici iz ušteđene ener­ gije zam išljanja (investiranja), a uživanje u hum oru iz u šteđene energije osećanja. P ri sva ta tr i načina rad a našeg duševnog a p a ra ta uživanje potiče od ušte­ de; sva tr i n ačina p o d u d araju se u tom e što predstav­ lja ju m etode da se iz d uševne d elatnosti ponovo stekn e uživ an je ko je se u pravo razvojem te delatnosti izgubilo. J e r eu fo rija koju tim putem težim o da po­ stignem o n ije ništa drugo nego raspoloženje jednog životnog doba u kojem smo svoj psihički rad uopšte podm irivali m alim ulag an jem energije, raspoloženje našeg d etin jstv a, u kojem nism o znali za komično, nismo bili sposobni za dosetku i n ije nam bio potre­ ban hu m o r da bism o se u životu osećali srećni.

koda istovremeno pripada dvema serijama događaja, koje su potpuno nezavisne jedna od druge, i kada u isti mah može biti interpretirana u dva sasvim različita smisla." — Za Lipsa Je komika „veličina 1 malenkost istoga”.

A N ALITIČ KI DEO I Uvod II Tehnika dosetke III Tendencije dosetke B SINTETIČKI DEO IV Mehanizam uživanja i psihogeneza dosetke V Motivi dosetke. Dosetka kao socijalni proces C TEORIJSKI DEO VI Odnos dosetke prema snu i nesvesnom VII Dosetka i vidovi kom ltnog

IZDAVAČKO PREDUZEĆE MATICE SRPSKE Novi Sad ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA I—VIII dra HUCA KLAJNA Ш Izdanje Jezička redakcija: LAZA ATANACKOVIC Korice: MIRKO STOJ NIC

•RADISA TIMOTIĆ«

Na osnovu mišljenja Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, neuku I kulturu SAPV br. 413-es od 11. maru 1*79. godine, ova knjiga oslo­ bođena Je osnovnog poreza na promet