Evrokod 1, Deo 1-1 - Dejstva Na Konstrukcije - En-1991!1!1

DGKS Е

V R

EN 1991-1-1:2002 Evrokod 1

О Р

S К

1

s т А

N

DEJSТVA

NA KONSTRUKCIJE ~

DEO 1-1:

ZAPREMINSKE TEZINE, SOPSТVENA TEZINA, KORISNA OPTERECENJA ZAZGRADE ~

I

D А

R D

Beograd, novembar 2009.

Оуај

prevod

па

srpski jezik Evropskog standarda

EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE Evrokod 1: EN 1991-1-1:2002 DEJSТVA О ео 1-1 :

NA KONSTRUKCIJE

ZAPREMINSKE TEZINE, SOPSТVENA TEZINA, KORISNA OPTERECENJA ZA ZGRADE

objavljuje эе u okviru druge faze PROJEKT А: UVODENJE EVROPSКlH STANDARDA U GRADEVINARSТVO КАО NACIONALNIH STANDARDA SRBIJE

NOSIOCI PROJEKTA: Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Drustvo gradevinskih konstruktera Srbije - DGKS Inzenjerska komora Srbije Institut za standardizaciju Srbi;e

PROJEKTNI TIM za ovu fazu Projekla: Prof. dr Богде VuksanoviC, rukovodilac Projekta, Prof. dr Dusan Najdanovil: i prof. dr Aleksandar Pakvor, ЕС 1 V. prof. dr Zlatko MarkoviC i prof. dr Dragan Budevac, ЕСЗ V. prof. dr Bosko Stevanovic, ЕС5 i ЕС6 Prof. dr Petar Anagnosti, ЕС7 V. prof. dг Оогде Ladinovic, ЕС8

EVROKOD 1 Оео1-1:

Prevod: Struёпа

redakcija:

Izdavac : za izdavaca: Tehnicki urednik: Ргјргета i sta mpa : Tiraz:

dr Aleksandar Pakvor dr Dusan Najdanovic

Gradevinski fakullet Uпivеrzitеtз u Beogradu Dеkзп , prof. dr Doгде Vuksanovil: Slојз ТосЈогоујс

Dеd rзрlаs l , Веоgгзd

700 primeraka ISBN 978-85-7518-113-2

Beograd, novembar 2009.

PREDGOVOR uz prevod

па

srpski jezik

E vгopskog s tandaгda

EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE Оео 1·1 : ZAPREMINSKE TEZINE, SOP$ТVENA TEZINA, KORISNA OPTERECENJA zд ZGRADE

Оуај prevod па srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 1: Dejs tva па konstrukcije, Ое о 1·1 : Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za zgrade (EN 1991-1-1 : 2002), pripremljen је u okviru druge faze projekla Usvajanje Evrop skih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda Srbije, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za slandardizaciju Srblje ј nosioca Projekta Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Druga faza Projekla obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 dеlоvз Evrokodova za konslrukcije : Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina , korisna opterecenja za zgrade Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-3: Dejstva snega Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-4: Dejstva уе!га Evrokod 1: Dejslva па konslrukcije, Dео 1-5: Termicka dejslva Evrokod 3: Р гогасип celicnih konslrukcija, Dео 1-3: Opsla pravila - Dооајпа pravila za hladno obIikovane lankozidne elemenle i limove Evrokod 3: Proracun eelicnih konstrukcija, Dео 1-5: Puni limeni elementi Evrokod 3: Proracun eelicnih konslrukcija, Dео 1-10: Izbor cetika u pogledu zilavosli i svojslava ро оеЫјјп! Evrokod 5: Proracun drvenih kons!rukcija, Dео 1-1: Opsta ргаујlа ј pravila za zgrade Evrokod 6: Proracun zidanih konslrukcija. Dео 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije Evrokod 7: Geotehnicki рroгаси п, Dео 1: Opsla pravila Evrokod В: Proracun seizmicki olpornih konslrukcija , Dео 1: Ops!a pravila. seizmicka dejstva i pravila za zgrade Evrokod В: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, Dео 3: Ргосепа stanja i ојасапје zgrada Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa ре! ёеlоуа koji su ргеуеоепј i pubIikovani 2006. godine u okviru prve faze Projekta, а сјје se usvajanje ocekuje оо kraja оуе godine , sacinjavaju set propisa za proracun objekata u zgradarstvu . Njima su obuhvaCene konstrukcije оё svih Iradicionalnih gradevinskih materijala (betona, celika, drvela, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenja) koja su karakleristicna za konslrukcije u zgradarslvu. Tako se otvaraju mogucnosli za projeklovanje objekala u zgradarslvu u polpunosti prema savremenim evropskim propisima, koji се uskoro postali i nasi slandardi. Bez obzira slo Srbija jos пјје clan CEN-a, usvajanje Evropskih slапdагdэ је uslov za ulэzаk u Evropske inlegracije, ра otuda proizilazi ogroman znacaj usvajanja Evrokodova za konslrukcije kako Ы se omogutio povralak naseg gradevinarslva па pozicije па kojima smo nekada bili i koje bismo zeleli da ропоуо zauzmemo. Delaljniji рооаСЈ о islorijatu, sadгz.aju, ciljevima i obIasli РГЈтепе Evrokodova za konsl rukcije mogu se пас! u prevodu predgovora ovog slandarda, па stranicama koje slede. Prevod ovog Evropskog slandarda па srpski jezik predat је odgovarajucim Komisijama Instiluta za standardizaciju Srbije i mote se sa sigurnoscu ocekivati оа се u relativno kratkom угетепи Ыlј i formalno odobren za primenu kao па!; nacionalni slandard. Realizacija druge faze Projekla omogucena је оопасЈјот i uz finansijsku podrsku velikog ЬГОја nasih [јгтј i instilucija u obIasti gradevinarstva. Те [јгте i inslilucije, sponzori Projekla. prikazani su па kraju knjige. Svima koji su па Ыlо koji пасјп pomogli realizaciju ovog, izuzetno znacajnog projekta za nase gradevinarstvo, i оујт pulem iskazujemo veliku zahvalnosl.

Beograd, avgusl 2009. PROJEKTNI TIM

NAPOMENA:

standarda пе mote se korisliti za druge патепе . snose nikakvu odgovornost za njegovu neovla~Cenu ргјтепџ .

Оуај ргеуod Evгopskog

Obradivafi

пе

EN 1991-1-1 :2002 PREDGOVOR Ovaj dokument EN 1991-1-1:2002, ргфгет Ј о је za konstrukcije", сјј! sekretarijat se nalazi u 8SI.

Теhпiсki

komitet

CENrтC

250

" E vгokodovi

Ovaj Evropski standard тога da dobije status nacionalnog standarda , bilo pubI ikovanjem identicnog teksta , ili njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002. , а protivrecni nacionalni standardi тогаји da budu stavljeni уап snage najkasnije тапа 2010. godine. CE N rтC

Aneksi

250 је odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.

А ј

8 su informativni.

Ovaj dokument zamenjuje ENV 1991-2-1: 1995. Ргета internim propisima CEN/CEN ELEC, organizacije za пасЈопаlпе standarde sledecih zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija , Belgija, Ce5ka RepubJika, Danska, Finska, Francuska , GrGka, Holandija, Iгska , Island, Italija, Luksembuгg , Madarska, Malta, Nemacka, Noгveska , Portugalija , SlovaGka, ЗраПЈја, Svajcarska, Svedska i Ujedinjeno Kгaljevstvo .

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA Komisija Evropske zajednice је 1975. godine odlucila da pokгene poseban program aktivnosti u oblasti konstrukcija, zasnovan па clanu 95 Ugovora о EZ. Cilj ovog programa Ыо је uklanjanje tehnickih prepreka za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija (Evropskih standarda i tehniGkih odobrenja). U okviгu tog programa aktivnosti Komisija је pokrenula inicijativu za donosenje zbirke harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata , koja Ы , u pгvoj fazi, sluzila kao alteгnativa vazecim nacionalnim р гаvШmа u dri:avama Glanicama, а kasnije ЬЈ ih i potpuno zamenila. U toku sledecih petnaest godina Komisija је , uz pomoc Upravnog odbora , u kojem su bili predstavnici dri:эvа clanica, rukovodila razvojem programa Evrokodova, 5to је dovelo do izrade pгve generacije evropskih propisa u toku 1 980~ ih godina. dri:эvе clanice Evropske unije i Evropskog udruzenja za slobodnu tгgovinu Free Trade Associalion) EFTA, odlucile su 1989. godine, па osnovu spoгazuma ' izmedu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadleznost CEN, kako Ы јт se obezbed io buduci status Evropskih standarda (EN). Qvo је , ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta i/Ш Odluka Komisija , koje se odnose па Evropske stапdа гd е (па primeг , Direktiva Saveta 89/ 106/ ЕЕС о gradevinskim proizvodima СРО i Direktive Saveta 9З/З7/ЕЕС, 92/501ЕЕС i 89/440/ ЕЕС о javnim radovima i uslugama, kao i еkvivа l епtпе Direktive EFTA, donete u cilju usроstаvlјапја uпutга5пјеg tri:ista).

Komisija i

(Еигореап

Program Evrokodova za kопstгukсiје obuhvata sledece standarde koji se, od veceg Ьгоја posebnih Delova: EN 1990 EN 1991 EN 1992

Evrokod О: Evrokod 1: Evrokod 2:

gепега l по ,

sastoje

Osnove proracuna konstrukcija (Basis о' Structural Design) Dejstva па konstrukcije (Actions ОП structures) Proracun betonskih konstrukcija (Design о' concrete structures)

Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za slandardizaciju CEN . koji se od nosi па rad па Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata ( ЕС/СЕN/О З/89) .

4

EN 1991-1-1 :2002 EN 1993 EN 1994

Evrokod 3: Evrokod 4:

EN EN EN EN

Evrokod Evrokod Evrokod Evrokod

1995 1996 1997 1998

EN 1999

5: 6: 7: 8:

Evrokod 9:

Ргогасип

celicnih konstrukcija (Design о' steel structures) spregnutih konstrukcija od celika i betona (Design о' composite steel and concгete structures) Ргогаёип drvenih konstrukcija (Design о( timber structures) Ргогасип zidanih konstrukcija (Design о{ mазопгу structures) Geotehnicki ргогаёип (Geotechnical design) Ргогаёип seizmicki otpornih konstrukcija (Design о' structures (ог earthquake resistance) Ргогаёип konstrukcija od aluminijumskih legura (Design о' aluminium alloy structures) Ргогаёип

Standardima Evrokodova potvrduje se odgovo гn ost organizacija za standardizaciju u svakoj driavi ёlапЈс! i obezbeduje njihovo pravo da, па nacionalnom nivou, odrede vrednosti koji ma se definise siguгnost konstrukcija kada se {е vrednosti razlikuju od driave do driave. STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA Driave ё lапјсе EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti za sledece svrhe: -

-

kao sredstva za dokazivanje usaglasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata sa Osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/ЕЕС, posebno sa Osnovnim zahtevom Ьroј 1 - Nosivost i stabi lnost (MechanicaJ resistance and stability), kao i sa Osnovnim zahtevom Ьгој 2 - Siguгnost u slucaju pozara (Safely јп case о! fire): kao osnova za sastavljanje ugovora za gгадеviпskе radove i odgovarajuce inzenjerske usluge; kao okvir za izradu harmonizovanih tehnitkih specifikacija za gгадеviпskе proizvode - EN i ЕТА.

Evrokodovi su, u тегј u kojoj se odnose па same gradevinske objekte, direktno povezani sa Interpretativnim dokumentima2 па koje se poziva ё l ап 12 СРО , mada se ро svojoj prirodi razlikuju od harmonizovanih standarda g гадеviпskih proizvoda 3 . Zbog toga se tehnitki aspekti koji proizilaze iz rada па Evrokodovima moraju adekvatno da razmatraju па Tehnickim komitetima CEN i/Ш radnim grupama Е ОТА koje rade па standardima proizvoda, kako Ы se postigla puna uskladenost tih tehnitkih specifikacija sa Evrokodovima. Standardima Evrokodova оdгеdепа su opsta pravila za svakodnevnu upotrebu u proracunu kako klasicnih, tako i savremenih konstrukcija u сеlЈпј i njenih elemenata. Neuoblcajeni паёiпi gradenja Ш uslovi proracuna nisu роsеЬпо obuhvaceni i projektant u takvim slucajevima treba da zahteva dopunske ekspertske analize.

2 Ргета clanu з.з СРО, suslinski zahlevi (Essential Requirements) ERs moraju, u konkrelnom obIiku, da budu dati u Inlerpretalivnim dokumentima, da Ы se oslvarile neophodne veze izmedu suslinskih zahleva i mandata za izradu harmonizovanih ENs i ЕТ AGsfET As. 3 Ргета clanu 12 СРО, Inlerprelativna dokumenta moraju da: а) daju konkrelan obIik suslinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnickih osnova, kao i ukazivanja па klase ili nЈуое za svaki zahlev, kada је 10 neophodno: Ь) ukai:u па metode korelacije tih klasa ili nјуоа zahteva sa tehnickim specifikacijama, па ргјтег, metode proracuna i dokaza, tehnicka pravila za ргогасиn objekala ild; с) slui:e kao referenlna dokumenta za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske tehnicke alesle. Evrokodovi, uslvari, imaju slicnu ulogu u obIasti ER 1 i u delu ER 2.

5

EN 1991-1-1 :2002 NАСЮNА L NI

STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI

Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi , sаdгzэvасе kompletan tekst Evrokoda (ukljucujuci 5уе anekse). onako kako 9а је pubI ikovao CE N. Оуот tekstu moze da prethodi nacionalna naslovna strana i nacionalni predgovor, а da mu па kraju bude dodat Nacionalni aneks. Nacionalni aneks moze da sad rzi sэ m о podatke о ОПЈт paгametrim a za koje su u Evrokodu ostavljene mogucnosti za nacionalni izboг ; to su takozvani nacionalno odredeni parametri , koji se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji , kao 5to su :

-

vred nosti i/ili klase, kada 5U u Evrokodu date alternative; vгednosti koje se primenjuju kada ј е u Evrokodu data samo oznaka ; specificni podaci za odredenu zemlju (geografski , klimatski itd.), па р г јmег , karte opterecenja od snega ; postupci koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.

Nacionalni aneks moze da sadrZi -

ј:

odluke о ргјтепј informativnih aneksa; referentna dokumenta о nekontradiktornim komplementarnim podacima koji pomazu korisniku da р г јтеп ј Evrokod.

VEZE IZMEDU EVROKODOVA (EN) I HARMONIZOVANIH ТЕНNlёКlН SPECIFIКACIJA (ЕТА) ZA PROIZVODE Postoji potreba da se usklade harmonizovane tehnicke specifikacije za gradevinske proizvode i teh nicka pravila za gradevinske objekte 4 . Pored t09a , u svim informacijama uz znak С Е (СЕ Marking) gradevin ski h proizvoda, а koji se odnose па Evrokodove , тога da bude jasno naznaceno koji su nacionalno od redeni parametri ргјтепјепј.

DOPUNSKE INFORMACIJE SРЕСIFlёNЕ ZA EN 1991-1-1

u EN 1991 -1 -1 prikazana su uputstva za proracun konstrukcija zgrada i drugih gradevinskih objekata od sledecih dejstava: -

zapreminske tezine gradevinskih materijala i uskladistenih materijala; sopstvene tezine konstrukcijskih elemenata, kao i korisna opterecenja u zgradama.

EN 1991-1-1 predviden ad ministrativne organe.

је

za

investitore,

projektante,

izvodace

i

odgovarajuce

Za proracun konstrukcija , predvideno је da EN 1991-1-1 bude koriscen zajedno sa EN 1990, drugim Delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999.

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991 -1-1

u

ovog standarda prikazani su navedeni аltегпаti vп i uputstva za koje је dopusteno da se usvoje nacionalno odredeni Determined Parameters) . Zbog toga, Nacionalni standard koj im se odredenoj zemlji , treba da јта Nacionalni aneks koji sadrzi sve

4

6

паротепата

Videli odredbu з .з i odredbu 12 u С РО , ka o i clanove 4.2, 4. 3. 1, 4 .3.2 i 5.2 u ID 1.

postupci , vrednosti i parametri (Nationally EN 1991-1-1 uvodi u nacionalno odredene

EN 1991-1-1 :2002 parametre koji se pгime nj uju u odgovarajucoj zemlj i.

рroгаёuпu

zgrada i drugih gradevinskih objekata u

Izboг nacionalnih parametara u EN 199 1-1-1 dopusten је u sledecim odredbama:

-

2.2(3),

-

5.2.3(1) do 5.2.3(5),

-

6.3.1 .1, tabela 6. 1, 6.3.1.2( 1) Р , tabela 6.2, 6.3.1.2(10) & (11), 6.3.2.2(1 )Р , tabela 6.4, 6.3.2.2(3), 6.3.3.2(1), tabela 6.8, 6.3.4.2, tabela 6.10, kao i 6.4( 1 ) Р , tabela 6.12.

7

EN 1991-1-1 :2002 GLAVA 1

OPSTE ODREDBE РОDRuёЈЕ PRIMENE

1.1

(1) U EN 1991 -1-1 prikazana su uputstva za proracun i dejstva za proracun konstrukcije zgrada i dгugih gгadevinskih objekata. ukljucujuCi neke geotehnicke aspekte, za sledece уеl ЈСЈпе;

-

zapreminske tеziпе gradevinskih materijala i uskladistenih materijala sopstvenu tеziпu konstrukcijskih elemenata , korisna opterecenja u zgradama.

(2) U glavi 4 ј aneksu А date su nominalne vrednosti zapreminskih tezina materijala specificnih za zgrade, dodatnih materijala za mostove i uskladistenih materijala. Za odredene materijale је dodatno dat i ugao unutrasnjeg tгenja . (3) tеziпе

U glavi 5 prikazane su metode za odredivanje konstrukcijskih elemenata.

kaгakteristicnih

vrednosti sopstvene

(4) U glavi 6 date su kaгakteгistitne vгednosti koгisnih opteгecenja meduspгatnih konstrukcija i krovova , u zavisnosti od kategoгije upotгebe za sledece delove zgгada : - stambene, drustvene, trgovatke i administгativne povгsine; - gaгaze i saobracajne povrsine za vozila ; - povгsine za skladistenje i industгijske aktivnosti; - krovove; - povгsine za sletanje helikopteгa. (5) Opteгecenja saobracajnih povrsina, data u glavi 6, odnose se па vozila najvete bгuto tezine do 160 kN. Proratun saobracajnih povrsina za teska vozila , bгuto tezine pгeko 160 kN , тога da bude usaglasen sa odgovaгajucim o гganom administracije. Оаlје informacije mogu se пасЈ u EN 1991-2. (6) Za pгepreke Ш zidove koji imaju funkciju prepreke, hoгizontalne sile date su u glavi 6. U aneksu В pгikazana su dopunska uputstva za prepгeke za vozila u pa г kiгa l istima . Napomena: Sile od udara vozila date su u EN 1991-1 ·7 i EN 1991-2.

{7}

Za proratunske situacije i uticaje u silosima i videti EN 1991-3.

гezervoaгima

prouzrokovane vodom ili

dгugim mateгijalima ,

1.2

NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA

Pгeko гefeгentnih

dokumenata koja su pгestala da vaze, iIi su i dalje u vaznosti , ovaj Evropski standaгd sadгz.i odredbe i iz drugih dokumenata. Ova normativna гefeгentna dokumenta navedena su па odgovarajucim mestima u tekstu, а prilozen је i spisak dokumenata. Za referentna dokumenta koja su p гesta l a da vaze , kasniji dodacii ili revizije tih dokumenata pгimenjuju se па ovaj Evгopski standard samo ako su u njega ukljutene amandmanom ili гevizijom . Za гeferentna dokumenta koja su u vaznosti, ргЈтепа se odnosi па poslednje izdanje pubIikacije (ukljutujuci amandmane).

8

EN 1991-1-1 :2002 Н а ро тепа 1: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski ргеdSlэпdа гdi. Sledeci Evropski standardi, koji su pubIikovani iIi su u рГјргетј. cilirani ЗU u normativnim сlапоујта :

EN 1990

Evrokod: Озпоуе

ЕН

Evrokod 1: Dejstva

па

konstrukcije:

Оео

1-7: Incidentna dejslva od udara; eksplozija

EN 1991 -2

Evrokod 1: Dejstva

па

konstrukcije:

Оео

2: Saobracajna opteretenja

EN 1991-3

Evrokod 1: Dejstva

па

konslrukcije:

Оео

3: Dejslva usled kranova i masina

ЕН

Evrokod 1: Oejslva

па

konslrukcije:

Оео

4:

1991 · 1-7

1991 -4

ргогаёuпэ

konstrukcija

Dејstvэ

па

moslovima

u silosima i rezervoarima

Н арот е па 2: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski predstandardi. Slede(:j Evropski standardi koji su pubIikovani ili su u ргјр гетЈ , сјјјгапј su u пароmепаmа u normativnim clanovima :

EN 1991 ·1 -3

Evrokod 1: Oejstva

па

konstrukcije:

Оео

1-3: Oejstva snega

EN 1991-1-4

Evrokod 1: Oejslva

па

konstrukcije:

Оео

1-4: Dejstva vetra

EN 1991-1-6

Evrokod 1: Dejstva

па

konslrukcije:

Оео

1-6: Dejstva u toku gradenja.

1.3

RдZLIКA

IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(1)

U zavisnosti od karakte гa pojedinih od redbi, u ovom Delu pravi se i pгav il a za primenu.

ргјп сЈра

(2)

izmedu

obuhvataju: opste stavove i definicije za koje п ета alternative , kao i zahteve i analiticke modele za koje se alternativa п е dopusta, ukoliko to posebno navedeno.

Р гј псЈр !

-

(3)

гazlika

Ргјпсјр!

su oznaceni slovom

Р

iza

Ь гој а

п јје

odredbe.

(4) Pгav il a za primenu su opste prihva6ena pravila koja odgovaraju ispunjavaju njihove zahteve.

р г јпс Ј р ј та

(5) Dopusteno је koris6enje alternativnih pravila za proracun, гazlici ti h od pravila za primenu datih u EN 1991-1·1 za gradevinske objekte, pod uslovom da se pokaze da su alternativna pravila u saglasnosti sa odgovaraju6im ргЈ псЈ рЈ та i da su Ьаг ekvivale ntna u pogledu sigurnosti , upotrebIjivosti i tгaj nosti konstrukcije koje Ы se dobile i ргјтепот Evrokodova. Napo me na: Ako al!ernativno pravilo za proracun zameni neko pravilo za primenu, пе mo.ze se zah!eva!i da proracun koji odatle sledi bude polpuno saglasan sa EN 1991-1-1, mada се !ај proracun ostati saglasan sa principima EN 1991-1-1 . Kada se EN 1991-1-1 koristi u vezi neke osobine, navedene u aneksu Z s!andarda za proizvode јlј u ETAG, upotreba alterna!ivnog pravila za proracun пе Ы mogla da bude prihvatljiva za СЕ markiranje.

(6)

U ovom Delu, pravila za primenu prikazana su

Ьгој ет

u zagradi,

п а ргјтег ,

kao ova

od гedba.

1.4

POJMOVII DEFINICIJE

Za potrebe ovog Evropskog sta ndarda koгiste se pojmovi i definicije dati u 150 2394, 150 3898 i 150 8930, kao i ovde navedeni. Osnovni spisak pojmova i definicija ј е, za potrebe ovog standarda, dodatno defi nisa n u EN 1990, 1.5.

9

EN 1991·1·1 :2002

1.4.1

ZAPREMINSКA TEZINA

Zapreminska tezina је ukupna tezina sаdгzэј mikrosupljina, suplj ina i ро га.

рс

jedinici zapremine materijala, ukljucujuci normalan ројат

Napomena : U svakodnevnoj upolrebi, ovaj znaci таза ро jedinici zapremine).

se

Сезlо

skrac':uje

па

"guslina" (density · -510 strogo

1.4.2 UGAO UNUTRASNJEG TRENJA Ugao unutrasnjeg trenja materijala i hoгizontale .

је

ugao izmedu prirodnog nagiba strana nasutog nevezanog

1.4.3 BRUTO TEZINA VOZILA Bruto tezina vQzila ukljucuje sopstvenu tezinu vozila, ukljucujuci i maksimalnu tezinu tereta koje о по sme da prevozi.

1.4.4

KONSTRUKCIJSКl

ELEMENTI

Konstrukcijski elementi obuhvataju osnovni konstrukcijski skelet i oslonce. Za mostove, konstrukcijski elementi obuhvataju nosace, kolovozne ploce i elemente oslonca (tu spadaju i kosi kabIovi kod mostova sa kosim zategama).

1.4.5

NEKONSTRUKCIJSКl

ELEMENTI

Nekonstrukcijski elementi uk lјuёuј u zavrsne elemente povezane sa konstrukcijom, uklјu ёuјuс i kolovozne zastore i ograde. опј obuhvataju i instalacije i stalnu opremu koja је povezana sa konstrukcijom.

1.4.6

PREGRADE

Zidovi koji

1.4.7

пе

nose opterecenje.

POKRETNE PREGRADE

Pokretne pregrade su опе koje mogu da se pomeraju, da budu dodate ili uklonjene, il i, pak, ponovo izvedene па drugom mestu.

1.5

OZNAKE

(1)

Za potrebe ovog

Evгopskog

standarda, primenjuju se sledece oznake.

Napo mena: Koriscene oznake zasnivaju se

(2)

Osnovna lista oznaka prikazana EN 1991 , su sledece:

оуај Оео

10

је

па

ISO 3898:1997.

u EN 1990, 1.6,

а

dopunske oznake

sресifiёпе

za

EN 1991-1-1 :2002 VELlKA SLOVA LA ТlNlСЕ А

opte гece na

Ао

osnovna povrSina

Qk

kaгakteristicna

povrsina vred nost promenljivog koncentrisanog optereeenja

MALA SLO VA LA ТlNICE tezina рс јесјјпЈсЈ povrsine , i1i tezina ро jedinici duzine Ьгој spratova q k karakteristicna vrednost jednako podeljenog opterecenja, iIi linijsko opterecenje

gk п

MALA GR C KA SLOVA ад а"

r

koeficije nt redukcije koeficijent redukcije zapreminska tezina

dinamil:ki koeficijent роvеtaпја Vlo koeficijent za vrednost promenljivog dejstva u kombinaciji , videti tabelu А 1.1 EN

rp

1990 Ф

ugao unutrasnjeg

{ге пја

(stepeni)

11

EN 1991-1-1 :2002 GLAVA 2 KLASIFIКACIJA

2.1

DEJSTAVA

SOPSТVENA TEZINA

(1) Sopstvena tezina konstrukcijskih elemenata treba da bude klasifikovana kao 5talno dejstvo, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1. (2) Kada Qva sopstve na tezina moie da уа гјга tokom vremena, U proracun treba da bude uvedena preko goгnje i donje karakteristicne vrednosti , videti EN 1990,4.1.2. Medutim, u nekim slucajevima, kada је о па slobodna, па ргјтег pokretne pгegrade - videti 6.3.1.2(8), treba da bude tretirana kao dopunsko korisno opteretenje. Napomena:

Оуо

se primenjuje narocilo kada " 5Ialna" dejslva mogu da budu povoljna.

(З}Р Opteгe ce nja od zastora moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva, neravnomernosti moraju u proracunu da budu uzete u obzir, videti 5.2.2(1) i (2). (4)Р

Opterecenja od zemlje stalna dejstva.

па

а

mogute

krovovima i terasama moraju da budu razmatrana kao

s

obzirom па 2.1(3) Р i 2.1(4)Р , u proracunu treba da budu razmatrane promene vlage i debIjine koje mogu da budu prouzrokovane nekontrolisanim nagomilavanjem u toku proracunskog veka konstrukcije. (5)

sadгzaja

Napomena : Za detaljnije informacije

2.2

о

pritiscima zemlje videti EN 1997.

KORISNA OPTERECENJA

(1) р Korisna opterecenja moraju da budu klasifikovana kao promenljiva dejstva, ukoliko пјје drugacije odredeno u ovom standardu, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1. Napomena: Za korisna opterecenja

па

mostovima videti EN 1991-2.

(2) Kada se razmatra incidentna (accidenta/) proracunska situacija, u kojoj udar od vozila ili incidentna opterecenja od masina mogu da budu od znacaja, оуа opterecenja treba da budu uzeta iz EN 1991-1-7. (3) Korisna opterecenja treba da budu uzeta u obzir kao kvazi staticka dejstva, videti EN 1990, 1.5.3.13. Modeli opterecenja mogu da ukljuce dinamicke uticaje ako пета mogucnosti ргојауе rezonantnih efekata, ili drugog znacajnijeg dinamickog odgovora konstrukcije, videti EN 1992 do EN 1999. Ako mogu da budu ocekivani геzопапtпi efekti od sinhronizovanog ritmickog kretanja Ijudi, т, pak, plesanja ili skakanja, treba da se sprovede posebna dinamicka analiza. Napomena : Postupak koji

IгеЬа

da bude

ргјтепјеп .

mofe da bude dat u Nacionalnom aneksu.

(4) Kada se razmatraju opterecenja od viljuskara i hel ikoptera, treba da budu razmatrana dopunska opterecenja od inercijalnih sila. Оуј efekti se uzimaju u obzir preko dinamickog koeficijenta '11, koji роуесауа staticke vred nosti opterecenja, kako је prikazano u izrazu (6.3).

12

EN 1991-1 -1:2002 (5) Р Dejstva, koja izazivaju znacajno ubrzanje konstrukcije, iIi konstrukcijskih elemenata, moraju da budu klasifikovana kao dinamicka dejstva i тогаји da budu razmatrana ргјтепот dinamicke analize.

13

EN 1991-1-1 :2002 GLAVA 3

PRORACUNSKE SITUACIJE 3.1

OPSTE ODREDBE

(1) р

Relevantna stalna i korisna optere6enja moraju da budu odredena za svaku

proracunsku situaciju u skladu sa EN 1990, 3.2.

3.2

STALNA OPTERECENJA

(1)

Ukupna sopstvena tezina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata treba da

bude uzeta u obzir u kombinacijama dejstava kao pojedinacno dejstvo. Napomena: Videti EN 1990, tabela

А1 .2(В),

napomena

з.

(2) Za povr~ine па kojima se ocekuje uklanjanje iIi dodavanje konstrukcijskih ili nekonstrukcijskih elemenata, u proracunu treba da budu uzeti u obzir пероуоlјпе kombinacije opterecenja.

(3) Sopstvena tezina novih obIoga i/Ш instalacionih kanala, za koje se ocekuje da budu dodati posle izvodenja, tгeba da bude uzeta u obzir u proratunskim situacijama (videti 5.2).

(4) Р

Nivo vode

тога

da bude uzet u obzir za odgovarajuce proracunske situacije.

Napomena: Videli EN 1997.

(5) Poreklo i sadгzaj vlage rastresitih materijala treba da budu razmatrani u proracunskim situacijama u slucaju zgrada koje sluze za skladistenje. Napomena: slanju.

3.3

Vгednosli zapгeminskih

le.tina , prikazane u aneksu

д,

odnose se

па maleгijale

u suvom

KORISNA OPTERECENJA

3.3.1 OPSTE ODREDBE (1 ) р Za povrsine koje su previdene da budu izlozene razlicitim vrstama opterecenja, u proratu nu тога da bude razmatran najnepovoljniji slucaj opterecenja. U proratunskim situacijama u kojima korisna opterecenja deluju istovremeno sa (2) Р drugim promenljivim dejstvima ( па ргјте г: dejstva usled vetra, snega, kranova ili masina) ukupna korisna opterecenja, razmatrana kao розеЬап slucaj opterecenja , moraju da budu uzeta u obzir kao pojedinacno dejstvo. Kada Ьгој рготепа intenziteta opterecenja, ili uticaji vibracija , mogu da izazovu (3) zamor, treba da bude ргјтепје п model proracuna uzimajuci u obzir zamor. Za konstrukcije osetljive па vibracije, kada је to relevantno , treba da budu razmatrani (4) dinamicki modeli korisnih opterecenja. Postupak proracuna prikazan је u EN 1990, 5.1 .3.

14

EN 1991-1-1 :2002 3.3.2

DOPUNSKE ODREDBE ZA ZGRADE

(1)

Korisna opterecenja i opterecenja od snega iIi dejstava

vetгa па kгovovima пе tгeba

da budu razmatrana istovremeno.

(2) Р Kada se korisno opterecenje razmatra kao pratece dejstvo u kombinacijama, u saglasnosti sa EN 1990, тога da bude ргјтепјеп samo jedan od dva koeficijenta lfI (EN 1990. tabela А 1.1 ) i а, (6.3.1 .2 (11 ј).

(3)

Za dinamicka opterecenja usled masina videti EN 1991-3.

(4) Korisna opterecenja koja treba da budu uzeta u obzi r za proracunske dokaze granicnog stanja upotrebJjivosti, treba da budu odredena u saglasnosti sa uslovima upotrebe i za htevima koji se odnose па ponasanje konstrukcije.

15

EN 1991-1-1 :2002 (2) Kada korisna opterecenja od vise spratova deluju па stubove i zidove , ukupna korisna opteгecenja mogu da budu и т апј е п а pгeko koeficijenta umanjenja а п , u saglasnosti sa 6.3.1.2( 11 ) i 3.3 . 1(2)Р.

6.3

КАRАКТЕRISТlёNЕ VREDNOSТI KORISNIH OPTERECENJA

6.3.1

STAMBENE, DRUSTVENE, ТRGОVАёКЕ I ADMINISTRATIVNE ZGRADE КА TEGORIJE

6.3.1 .1

(1) р Povrsine u stambenim , drustvenim, trgovackim i administrativnim zgradama тогаји da budu podeljene па kategorije, u skladu sa njihovom specificnom upotrebom, prikazanom u tabeli 6.1. (2) Р Nezavisno od оуе klasifikacije povrsina, dinamicka dejstva тогаји da budu razmatrana kada se pгedv i da da се njihovo koriscenje izazvati znatne dinamicke uticaje, videti 2.2(3) i (5)Р. ТаЬеlа

Kategorija

6.1: Kategorije upotrebe

Specificna upotreba

А

Stambene povrsine

В

K ancelaгijs ke

С

Povгsine па kojima је mogu6e okupljanje Ijudi (sa izuzetkom povrsina definisanih u kategorijama А, В i 0 1))

Ргјтег

Sobe u stambenlm zgradama i ku6ama; spava6e sobe l odeljenja u bolnlcama ; spava6e sobe u hotelima i preno6istima ; kuhinje i toaleti .

povrsine С1: Povrsine sa stolovima itd., па р гј т ег: povrsine u skolama, kafeima , restoranima , trpezarijama , ёi tаопiсаmа , salama za р гјјете . С2: Povrsine sa nepokretnim sedistima, п а primer: povrsi ne u crkvama, pozoristima lli bioskopima, kопfегепсiјski m salama, иёјопјса т а , salama za skupove ,

ёеkаопiсаmа , zеlјеzпiёkim ёеkаопiсаmа. С3:

Povrsin e bez prepreka za kretanje Ijudi, povrsine u muzejima, izlozbenim prostorijama itd., kao i pristupne povrsine u javnim i admin istrativnim zg radama , hotelima, bolnicama , predvorjima zеlјеzпiёkih stanica. па ргјт ег :

С4: Povrsine sa mogu6im fiziёkim aktivnostima , па ргјтег: plesne dvorane, gimпаstiёkе sale, pozornice. С5: Povrslne osetlj ive па veliko okupljanje Ijudi, па ргј т ег : u zgradama za јау п е dogadaje, kao sto su ko n ceгtne dvorane, spo гtske dvorane, uklјuёuјu6i tribine, terase i pristupne povrsin e, kao i zеlјеzп i ёkе platforme.

20

EN 1991-1 -1 :2002

I

Kategorija

Specificna upotreba Pгodaj n e

D

povrsine

I

Ргјт е г

01 : Povrsine u maloprodajnim radnjama uopste, 02: Povrsine u

roЬп ј т

kucama

1) ОЬгајјјј paznju па 6.3.1.1(2), posebno za С4 i С5. Videti EN 1990, kada treba da budu razmatrani dinamicki uticaji. Za kalegoгiju Е videli tabelu 6.З.

Napom ena 1: U zavisnosti od njihove predvidene upolrebe, povrsine koje verovatno [геЬа da budu kategorisane kao С2, СЗ, С4, ро odluci inveslilora j/jli odredbi Nacionalnog aneksa mogu da budu kalegorisane kao С5. Nароmепэ

2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date podkategorije za

А, В, С1

do

С5. О1 ј

02 .

Napomena 3: Videti 6.3.2 za skladista ili induslrijsku upotrebu.

6.3.1.2

VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) р Kategorije optere6enih povrsina , kako su odredene u tabeli 6.1 , moraju da budu unete u proracun koriste6i karakteristicne vrednosti q k Uednako podeljeno opterecenje) i Q k (koncentrisano optere6enje). Na pom ena: Vrednosli za oplerecenja qk i Qk dale su u prilozenoj tabeli 6.2. Kada је u ovoj labeli dalo podrucje sa granicnim vrednoslima, vrednosl moze da bude odredena preko Nacionalnog aneksa. Preporucene vrednosti, pogodne za pojedinacnu primenu, podvucene su. Oplerecenje qk је pogodno za odredivanje opslih ulicaja, а oplerecenje Qk za lokalne ulicaje. U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani razliciti uslovi za koriscenje ove tabele.

Tab ela 6.2: K orisna opterecenja

па

K ategoгij e opteгecenih povгsina

Kategorija А - podovi - stepe nista - balkoni Kategorija

В

Kategorija - С1 - С2 - С3 - С4 - С5

С

Kategorij a D -01 - 02

(2) р г ј m ег

podo vima , baJkonima i step enistima zgrada

q.

Q.

[kN/m' ]

[kN]

1,5 do 2,0

~do3 , 0

~do 4 ,0

~do4 , 0

~do 4 ,0

~do3,0

2,0 do 3,0

1,5 do1.§

2,0 do;1Q 3,0 do 4,0 3,0 do 5,0 4,5 do 5,0 Mdo7,5

3,0 do 4 ,0 2,50 do 7,0 нт 1.Q do 7,0 3,5 do 7,0 3,5 do 1.§

1.Q do 5,0

3,5 do 7,0

4,0 do 5,0

нт

3,5 doLQ

Kada ј е neophodno, opterecenja q k i Q k treba u proracunu da budu uve6ana, па za stepenista i balkone, u zavisnosti od koriscenja i dimenzija.

21

EN 1991-1-1:2002 (3) Za lokalne proracunske dokaze treba da bude uzeta u obzir kaja deluje samostalno.

kопсепtгisапа

sila Qk ,

(4) Za koncentrisana opterecenja od polica jlj od uredaja za podizanje, opterecenje Qk treba da bude odredeno za svaki pojedinacni sluCaj. (5) Р Koncentrisano opterecenje тога da bude razmatrano da deluje u Ыlо kojoj tacki па podu, balkonu Ш stepenistu, pгeko odgovarajuce povrsine u zavisnosti od slojeva poda. Napomena: Povrsina uobicajeno moze da bude pretposlavljena kao kvadratna , stranice 50

тт.

Videli i

6.3.4 .2 (4).

(6)

Р

тогаји

Vertikalna opterecenja па meduspratnu konstrukciju, usled saobгataja viljuskara, da budu uzeta u ubzir saglasno sa 6.3.2.3.

(7) Р Kada SU mеdusргаtпе konstrukcije izlozene visestrukoj upotrebi опе moraju da budu proracunate za najnepovoljniju kategoriju opterecivanja, koja daje najvece uticaje od dejstava (si le i ugibe), u razmatгanom elementu. (8) Kada је па podu omogucena rasprostiranje opteгece nja , sopstvena tezina pokretnih pregrada moze da bude uzeta u obzir preko jednako podeljenog opterecenja qk koje treba da bude dodato korisnim opterecenjima, uzetim iz tabele 6.2. Ovo jednako podeljeno opterecenje zavisi od sopstvene tezine pregrada па sledeci пасјп :

-

za pokretne pregrade sa sopstvenom tezinom

q = О 5 kN/m" , za pokretne r.regrade sa sopstvenom tezinom q , = 0,8 kN/m ; za роkгеtпе pregrade sa sорstvепоm tеziпоm q , = 1,2 kN/m'.

"

(9)

(10)

Teze

pгegrade

treba u

рго гаёuпu

da budu

-

polozaj i pravce pregrada; vrstu meduspratne konstrukcije.

U

sаglаsпоsti

kогisпа орtегесепја

sa 6.2.1(4),

гаzmаtгапе

kоеfiсiјепt umапјепја ад

ро

duzini zida

~

1,0 kN/m:

ро

duzini zida

~

2,0 kN/m:

ро

duziпi

~

3,0 kN/m:

zida

uzimajuci u obzir:

moze da bude

ргimепјеп па

q k iz tabele 6.2, kao i tabele 6. 1О, za mедusргаtпе kопstгukсiје i krovove

koji se koriste, kategorije 1, videti tabelu 6.9. Napomena 1: Preporueena vrednost za koeficijent umanjenja sledecj пасјп:

ад.

za kategorije

Д

do

Е,

odreduje se

па

(6 .1 ) jzuzev za kategorjje

С ј О: ад
0,6

gde su: I?IJ koeficijent ргета EN 1990, aneks Ао = 10,0 т 2 А optereeena povrSina.

А1 ,

tabela

А1 .1

Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude data alternativna metoda.

22

EN 1991-1-1:2002 (11)

U saglasnosti sa 6.2.2(2), kao i sa klasifikacijom u skladu sa tabelom 6.1, u

kategorije А do О za stubove i zidove, ukupno korisno opteretenje od vise spratova moze da bude pomnozeno sa koeficijentom umanjenja a n . Napomena 1: Preporucene vrednosli za koeficijent umanjenja а" SU:

аn

2 +( П - 2 )\ifО

=

(6.2)

п

gde su: п

Ьгој spralova (>2) iznad optereeenih kOnSlrukcijskih elemenata koji su iste kзlеgогiје , 1110 koeficijenl u saglasnosti за EN 1990, aneks А1, tabela А1.1 .

Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude dala alternalivna meloda.

6.3.2

POVRSINE ZA SKLADISTENJE IINDUSTRIJSKU UPOTREBU

6.3.2.1

KATEGORIJE

(1) р

Povrsine za skladistenje

industrijsku upotrebu moraju da budu podeljene u dve

kategorije , saglasno tabeli 6.3. ТаЬеlа б. 3 :

SреС ifiёnа

Kategorija

6.3.2.2

Kategorije skfadistenja i industrijske upotrebe

I

upotreba

Е1

Povrsi ne osetljive па nagomilavanje skladistenog materijala, ukljucujuci pristupne povrsine

Е2

Industrijska upotreba

Primer Povrsine za skladistenje, ukljucujuci skladistenje knjiga i drugih dokumenata

VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) р

Opterecene povrsine kategorisane ргеmа tabeli 6.3, moraju da budu proracunate proracunskih vrednosti jednako podeljenog opterecenja Qk, kao i koncentrisanog optereeenja Q k. ргјmепоm

Napomena : Preporuёene vrednosti zэ opterecenja qk i Qk date su u donjoj tabeli 6.4. Vrednosti mogu budu рготепјепе, kэdэ је to neophodno, sэglэsпо upotrebl (videti lэЬеlu 6.3 i эпеks А) za pojedini proracun, ili preko Nэсiопэlпog эпеksэ . Optereeenje qk је predvi~eno zэ odгедјуапје opstih utiсэја , э Q k Iokэlпih uticэјэ . U Nэсiопэlпоm эпеksu mogu dэ budu dеfiпisэпi гэzli(;iIi uslovi kоrisеепјэ tэЬеlе 6.4.

dэ

Tabela Kategorije

б.4 :

Kor;sna opterecenja podova usled skladistenj a

орtегеёеnih

Kategorija Е1

povrsina

I

qk [kN /m' ]

Qk

[kN]

7,5

7,0

(2) Р Karakteristicna vrednost korisnog opterecenja mora da bude maksimalna vrednost. uzimajuci u obzir dinamicke uticaje. ako је to odgovarajuce. Dispozicija opterecenja mora da bude definisana tako da predstavlja najnepovoljniji raspored u eksploatacij i.

23

EN 1991-1-1:2002 Napomena : Za prolazne proracunske situacije usled postavljanja i zamene masina, uputslVQ је dalo u EN 1991·1 · 6,

оргете

itd.,

(3) Кагаktегistiёпе vrednosti vertikalnih opterecenja па povrsinama za skladistenje treba da budu odredene uzimajuci u obzir zapreminsku tezinu i рroгаёu п skе visine uskladistenog materijala. Kada uskladisteni mateгijali izazivaju horizontalne sile па zidove itd. , hогi zо пtа l па si la treba da bude odredena u saglasnosti sa EN 1991-4. Napomena: Vide ti aneks

А

za zapreminske lei:ine.

Bilo koj i uticaj punjenja i praznjenja, treba da bude uzet u obzir.

(4)

(5) Opteretenja povrsi na za skladistenje knjiga i drugih dokumenata treba da budu odredena iz opterecene povrsine i visi ne ро l јса za knjige, koristeCi odgovarajuce vrednosti zapreminske tezine . (6) Opterecenja п а industrijskim РОУГ5Јпата treba da budu ргосепјепа razmatrajuci predvideno kori5cenje i оргет и koja treba da bude instalirana. Kada оргета, kao 5to su kranovi, роkгеtпе та5Јпе itd. , treba da bude postavljena , uticaji па konstrukciju treba da budu odredeni u saglasnosti sa EN 1991-3. (7) Dejstva usled vilju5kara i transportnih vozila treba da budu razmatrana kao koncentrisana opterecenja, koja deluju zajedno sa odgovarajuCim podeljenim korisnim opte recenji ma, datim u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8. 6.3.2.3

DEJSТVA PROUZROKOVANA VILJUSKARIMA

(1) Vilju5kari treba da budu klasifikova ni u 6 klasa FL 1 do FL6, u zavisnosti od sopstvene tezine, dimепziја i tereta koji dizu, videti tabelu 6.5. ТаЬеЈа Кlasa

6.5: Dimenzije viljuskara, saglasno klasama FL

Sopstvena !ezin. (kNj

Teret koji se dize (kNj

Sirina osovina .(mj

Ukupna sirina Ь (mj

Ukupna duzina I (mj

FL 1

21

10

0.85

1.00

2,60

FL2

31

15

0,95

1,10

3,00

FL3

44

25

1,00

1,20

3,30

FL4

60

40

1,20

1,40

4,00

FL5

90

60

1,50

1,90

4 ,60

FL6

11 0

80

1,80

2,30

5,10

viljuskara FL

(2) Staticko vertikalno osovinsko орtе гесе пј е Qk viljuskara zavisi od klasa vi 1j u 5 kaгa FL 1 do FL6 i treba da bude uzeto iz tabele 6.6.

24

EN 1991-1-1:2002 ТаЬеlа

6.6: Osovinska opterecenja viljuskara Osovinsko

Кlasa

viljuskara

opterecenje Q k [kN]

FL 1

26

FL2

40

FL3

63

FL4

90

FL5

140

FL6

170

(3) Staticko vertikalno osovinsko opterecenje Qk treba da bude dinamitkog koeficijenta ф , koristeci izraz (6.3): Q k,dyn

= rp

роуе6апо

preko

(6.3)

Q k

gde su : Q k,dyn

Ф

Qk

dinamicka karakteristicna vrednost dejstva dinamicki koeficijent statitka karakteristicna vrednost dejstva.

(4)

Preko dinamickog koeficijenta rp za viljuskare uzimaju se u obzir inercijalni uticaji izazvani ubrzanjem ј usporenjem podignutog tereta , а treba da b ude uzet kao: rp = 1 ,40 za pneumatske gume, rp = 2 ,00 za pune gume. (5)

Za vilju skare, koji imaju neto tezinu ve6u ad 110 kN. opterecenj a

tгeba

da budu

definisana preko tacnije analize. (6) Vertikalno osovinsko opterecenje Q k i Q k,dyn viljuskara treba da bude odredeno saglasno slici 6. 1. (7) Horizontalna opterecenja usled ubrzanja Ш kocenja viljuskara, mogu da budu uzeta kao 30% od vertikalnih osovinskih opterecenja Q k. Napomena : Dinamicki koeficijenli

пе

treba da budu

ргјтепјепј.

25

EN 1991-1-1 :2002

l

, 9.

/ 2

0 . 2 ':: · ·~

1-'-I-H ·-

0 .2 ~

а

.•...

9. 2

SJika 1: Dimenzije viljuskara

6.3.2.4 (1)

DEJSТVA

Dejstva od

PROUZROKOVANA TRANSPORTNIM VOZILIMA

tгanspoгt n i h

vQzi la koja se slobodno kre6u

рс

podu iIi

рс

sinama , treba da

budu odredena ро semi opterecenja od toCkova.

(2) Statitke vred nosti ve гtikalnih opterecenja od tockOV8 , treba da budu date kao sta lni tereti i opterecenja od transporta . Т геЬа da bude РГЈтепјеп njihov spektar da Ы se definisali koeficijenti za kombinaciju i opterecenja od zamora. (3)

Vertika lna

ј

horizontalna

opteгecenja

od totkova treba da budu

odгedena

za svaki

poseban sluCaj.

(4) Dispozicija i dimenzije opterecenja koja su relevantna za od redena za svaki poseban slucaj. Наротепа :

6.3.2.5

Pogodni modeli opterecenja iz EN 1991-2, mogu da budu

DEJSТVA PROUZROKOVANA SPECIJALNIM ZA ODRZAVANJE

рго гасип ,

kогis6епi

kada

treba da budu је

10

геlеvапtпо.

SREDSТVIMA

(1) Specijalni uredaji za odrzavanje treba da budu modelirani kao opterecenja od transportni h vozila, videti 6.3.2.4. (2) Dispozicije i dimenzije opterecenja relevantne za proracun treba da budu odrede ne za svaki poseba n slucaj.

26

EN 1991-1-1:2002 GARдZE 1SAOBRACAJNE POVRSINE ZA VOZILA (IZUZEV MOSTOVA)

6.3.3 6.3.3.1

KATEGORIJE

(1) р Saobra6ajne i parking povrsine u zgradama, moraju da bud u podeljene па dve kategorije, saglasno njihovoj pristupacnosti za vozila, kako ј е to prikazano u tabeli 6.7. ТаЬ еЈа б.7:

Saobracajne ј park;ng povrsine

Kategorije

и

zgradama

Specificno kori scenje

saobracajnih

Ргјтегј

роугs јп а

F

Saobra6ajne i parking роугsј п е za laka vozila (::;; 30 kN bruto tezine vQzila i .s 8 sedista, пе ukljucuju6i vozaca)

garaze; pa rking povrsine, parking hale

G

Saobгa6ajne i parking роугsјпе za srednja vozila (>30 kN , 5160 kN bruto tezine vozila, па 2osovine)

pri lazi ; dostavne zone ; pristupne zone za vatrogasna vozila (5160 kN bruto tezine vozila)

Napo m ena 1: Pristup povr~inama. proratunalim za kalegoriju F. Ireba da bude ograniten fizitkim ЬагЈјегата ugradenim u konstrukciju.

Napomena 2: PovrSine . proratunale za kalegoriju F i G , saobraeajnim znacima obaveslenja,

6.3. 3. 2

(геЬа

da budu obezbedene

за

odgovarajucim

VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) Т геЬа koristiti model opterecenja sa pojedinacnom osovinom i sa opterecenjem Q k. dimenzija prikazanih па slici 6.2, kao i jednako podeljeno opterecenje Q k. Karakteristicne vrednosti za opterecenja Q k i Q k date su u tabeli 6.8. Napomena: Opterecenje q k је predvideno za odredivanje globalnih ulicaja, а Q k za lokalne ulicaje. U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani гаzliёШ uslovi koriscenja ove tabele.

г1

г1

а[Ш--- ---{I] Ј l Slika 6.2:

1,80 Diт enzije

,l

osovinskog opterecenja

Napomena: Za kategoriju F (videli tabelu 6.8), sirina kvadratne povrsine (videti tabelu 6 .8), sirina kvadratne povrsine је 200 mm.

је

100 mm,

а

za kalegoriju G

27

EN 1991-1-1 :2002 Tabela 6.8: Korisna opterecenja za vozila

и

garaiama i па saobracajnim povrs;nama q, [kNfm' )

[kN)

8 ruto tezi na vDzila ::;; 30 kN

q,

О,

Kategorija G 30 kN < bruto tezina vozila s 160 kN

5,0

О,

Kategorije saobracajnih povrsina

Kategorija F

О,

Нароте па 1: Za kategoriju F, opteretenje q ll moze da bude izabrano unutar podrucja 1,5 do ~ kNfm 2 , а Q k moze da bude izabrano unutar podrucja 10 do 20 kN. Na pomena 2: Za kategoriju G, oplereeenje Qk moze da bude izabrano unular podrucja 40 do 90 kN Н а ротепа 3: Kada је podrucje dato паротепата 1 i 2, vrednost moze da bude odredena u Nacionalnom aneksu. Preporul:ene vrednosti su podvucene.

(2) Osovinsko opterece nje treba da bude ргЈ m е пј е п о п а dve kvad ratne povrsine, sa stranicom od 100 тт za kategoriju F, а 200 т т za kategoriju G i to u mogucim polozajima koji proizvode najnepovoljnije uticaje. 6,3,4

KROVOVI КATEGORIJE

6.3.4.1

(1) Р Saglas no njihovoj pristupacnosti , krovovi moraju da budu kategorisani u tri kategorije, ka ko је to prikazano u tabeli 6.9. Tabela 6.9: Kategorizacija krovova

Kategorije opterecene povrsine Н

Posebna

патепа

Krovovi koji se пе koriste, osim za i popravke

и о Ы ёаје п о

od гzavanje

I

Krovovi koji se koriste saglas no kategorijama

К

Krovovi koji se koriste za poseb ne п ате п е, kao 5to su to povrsine za sletanje helikoptera

А

do

О

(2) Korisna opterecenja za krovove kategorije Н su data u tabeli 6. 10. Korisna opterecenja za krovove kategorije I su data u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8, sag lasno specificnoj п а т епЈ.

(3) Opterecenja za krovove kategorije helikoptera, treba da budu za klase helikoptera 6.3.4.2

(1) 6. 10.

28

К, НС,

koja predvidaj u povr5ine za sletanje videti tabelu 6. 11.

VREDNOSTIDEJSTAVA

Za krovove kategorije Н тЈ пЈ таl п е karakteristicne vred nosti se od nose п а razmatranu proracunatu povrsi nu krova.

О пе

Qk

i

Q k,

su date u tabeli

EN 1991-1-1:2002 Та Ь еlа

6.10: Korisna opterecenja

па

krovove kategorije

q,

Кгоу

Kategorija

Н

Q. [kN]

[k N/m' ]

I

q,

Н

Q,

2 2 Napomena 1: Za kalegoriju Н , optereeenje qk mofe da bude izabrano od 0,0 kN1m do 1,0 kN/m , а О. mote da bude izabrano оо 0,9 kN do 1,5 kN. Vrednosti mogu da budu odredene u Nacionalnom aneksu. Preporut ene vreclnosli su: Qk=0,4kN/m 2, Qk=1 ,O kN Napomena 2 : U Nacionalnom aneksu oplereeenje qk

то!е

da

уагЈга

u zavisnosli od nagiba krova.

Napomena З: Мо!е da bude prelpostavljeno da opterecenje qk deluje па роуГ~јпЈ д, koja moze da bude 2 odredena u Nacionalnom aneksu. Ргерогисепа vrednosl za povrsinu А је 1О т , unular podrutja od nule do ukupne povrsine krova .

Napomena 4: Videti i 3.3.2(1).

(2) U okviru minimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1 О , пе uzimaju se u obzir nekontrolisana nagomilavanja gradevinskih materijala, koja mogu da se jave tokom odrtavanja. Napomena : Videti i EN 1991-1-6: Dejstva u toku izvot1enja.

(3) Р Za krovove moraju da budu sprovedeni posebni proracunski dokazi za koncentrisanu silu Qk i jednako podeljeno opterecenje q k, koji nezavisno deluju.

(4) Osim onih sa krovnim pokrivacem , krovovi treba da budu proracunati tako da prihvate koncentrisano opterecenje 1,5 kN koje deluje па povrsini kvadrata stranice 50 тт . Elementi krova sa profilisanom iIi diskontinualnom povrsinom , {геЬа da budu proracunati tako da koncentrJsano optere6enje Qk deluje па efektivnoj povrsini.

(5) Za krovove kategorije К, uticaji od helJkoptera па povrsinama za sletanje treba da budu odredeni u saglasnosti sa tabelom 6.11, а uz koriscenje dinamickih koeficijenata, datih u 6.3.4.2 (6) i izrazu 6.3.

Tabela 6. 11: Korisna opterecenja па krovovima kategorije К za helikoptere Kl asa helikoptera НС 1 НС 2

( б)

Opteret enje Q pri pOletanju helikoptera Q~

20 kN

20kN< Q ~60kN

Opterec enj e pri p oletanju Q,

Oimenzija opterecene povrsin e ( т х т)

Q ,=20kN

0,2

х

0,2

Q ,=60kN

0,3

х

0,3

Dinamicki koeficijent (јЈ , koji treba da bude primenjen па optere6enje radi uzimanja u obzir udarnih dejstava, moze da bude uzet kao Ф = 1,40.

ргЈ

poletanju Qk

(7) ТгеЬа da bude pretpostavljeno da su pristupne penjalice i staze opterecene saglasno tabeli 6.1О , za nagib krova <200. Za pristupne staze, koje su deo projektovanog pozarnog puta, opterecenje q k treba da bude u saglasnosti sa tabelom 6.2. Za pristupne staze za servisiranje {геЬа da bude uzeta minimalna karakteristicna vrednost Qk od 1,5 kN . (8) Za proracun ramova i sa htnih poklopaca, osim zastaktjenih, kao i oslonaca plafona (supports of ceilings) i slicnih konstrukcija, treba da budu korisce na slede6a optere6enja:

29

EN 1991·1·1 :2002 а)

bez pristupa: пета korisnog opterecenja; Ь) sa pгistupom: korisno opterecenje od 0,25 kN/m2 , raspodeljeno preko сеlе povrsine iIi оslопаёkе povrsi ne, kao i konce ntrisa na sila od 0,9 kN, postavljena tako da izaziva maksi malne па ропе u opterecenom elementu.

6.4

HORIZONTALNA OPTERECENJA NA PARдPETE I PREGRADNE ZIDOVE , KOJI DELUJU КАО PREPREKE

(1) Кагаktегisti ёпе vrednosti linijskog opteгeёe nja Q k, koje deluje па vis iпi preg radnog zida ili parapeta, ali п е па visini vecoj od 1,20 т , treba da budu uzete iz tabele 6.12. ТаЬеlа

6.12: HorizontaJna opterecenja

па

pregradne z;dove ;

parapete (ograde) qk

Opterecene povrsine

[kN/m' ]

Kategorija

А

Kategorije

В

i

С1

Kategorije

С2

do

Kategorija

С5

q.

Kategorija

Е

q.

q. qk С4

i

О

qk

Kategorija F

videti aneks

В

Kategorija G

videti aneks

В

Napomena 1: Za kategorije А, В i С1, opterecenje qk moze da bude od 0,2 kNfm do 1,0 kN/m (Qd.kN/m). Napomena 2: Za kэtеgогiје С2 do izabrano od 0.8 kN/m do 1...Q kN/m. Napomena 3: Za kalegorije kN/m do 5,0 kN/m.

С4

i D.

С5. орlегесепје

орlегесепје

izabгano

qk moze da bude

qk moi.e da bude izabrano od l..Q

Napomena 4: Za ka tegoriju Е. орlегееепје qk moze da bude izabrano unutar podrucja 0,8 kN/m do l.Q kN/m. Za povri§ine kategorije Е, horizonlalna орјегееепја zavise od zaposednutosti povri§ine. Zbog loga. vrednosl орlегесепја qk definisana је kao minimalna vrednosl i IгеЬа da bude р гоуегепа za pojedinacnu zaposednutosl. Napomena 5: Kada је u паротепаmа 1. 2. З. i 4 dalo podrucje vrednosli, vrednosl moze da bude odredena Nacionalnim aneksom. Preporueena vrednosl је podvutena. Napomena 6: U Nacionalnom aneksu mogu da budu propisana dopunska koncentrisana opterecenja Qk i/ili specifikacije za udar (impact) tvrslog (hard) ili mekog (soft) lela (body). za analilitki ili eksperimenlalni proratunski dokaz.

(2) Za Р ОVГSlПе, kod koj ih је moguce znatno okupljanje Ijudi u vezi sa javnim dogadanjima, па ргјт е г , za sportske stadi one, tribine, pozornice, hale za skupove ili konferencijske sale , treba da bude uzeto opterecenje , saglasno sa ketegorijom С5 .

30

EN 1991 -1-1 :2002 ANEKS

А

(INFORMATIVAN)

TДBELE NOMINДLNIH ZДPREMINSКlH TEZINД GRADEVINSКlH MДTERIJДLД, КАО I NOMINДLNIH ZДPREMINSКlH TEZINД I UGLOVД UNUTRДSNJEG TRENJД USKLДDISTENIH MДTERIJДLД Tabela

А.1:

Gradevinski materijaJi - beton i malter Zapremi ns ka tezina

r

Materijali

IkN/m' ] B eton - videti EN 206 Laki beton klasa zapreminske tezine klasa zapreminske tezine klasa zapreminske tezine klasa zapreminske tezine klasa zapreminske tezine klasa zapreminske tezine Beton uobieajene tezine Teski beton

LC 1,0 LC 1,2 LC 1,4 LC 1,6 LC 1,8 LC 2,0

Malter Cementni malter Gipsani malter Produzn i malter Кгеспј malter 1}

Роуесапје od

9,0 do 10,0') 2) 10,0 do 12,0' )2) 12,0 do 14 ,о1}2 ) 14 ,О do 160,)2) , 16,0 do 18,0') 2) 18,0 do 20,0" 2'

24,0')2) >1)2 )

19,0 12,0 18,0 12,0 1 kN/m З za uobicajeni procenat celika za

do 23,0 do 18,0 do 20,0 do 18,0

агт ј гапје

I

prethodno

nap гezanje 2)

Роуеёапје od 1 kN/m З za neocvrsli beton

Napomena: Videti glavu 4.

31

EN 1991-1-1:2002 ТаЬеlа А. 7:

Uskladisteni materijali - za zidanje ; ;zgradnju Zapreminska tezina

Ugao unutrasnjeg trenja

r [kN/m' ]

Ф ["ј

Uobicajeni Teski

9,0 do 20,0" 20,0 do 30,0 >30,0

30 30 30

Sljunak i pesak , nasut

15,0 do 20,0

35

Pesak

14,0 do 19 ,0

30

17,0 12,0 9,0

40 30 35

15,0

35

1,0 6,0 do 9,0

-

8,0 11 ,0

40

Rinfuz (rasut) U у ге6ата

16,0 15,0

28

Leteci ререо

10,0 do 14,0

25

гаупа

25,0

-

Gips , mleveni

15,0

25

15,0

20

Кгес

13,0

25

Krecnjak u prahu

13,0

25 do 27

тlеуепј

12,0

-

Polietilen , polistirol- granuliran Polivinilhlorid u prahu Poliesterska smola Epoksi smole

6,4 5,9 11 ,8 13,0

30 40

Voda sveza

10,0

Materijali Agregati - videti prEN 206 Laki

Zgura iz visokih ресј Grumenje Granule ОгоЫј епа

Sitnez od opeke , drobIjena opeka, lomljena

opeka Vermikulit Ekspandirani, agregat Z8 beton

Sirovi Bentonit Rastresiti

Zbijeni

-

Ceme"t

Staklo ,

Filtarski

ререо

Magnezit

od lignita

-

Plasti cne mase

1)

videti tabelu А.1 za klase zapreminske tezine lakog betona

Napomena: Videli glavu 4.

36

-

EN 1991-1-1 :2002 ТаЬеЈа А.8:

UskJadisteni proizvodi - poljoprivredni Zapreminska

Proizvodi

tezina

r [kN/m' J Prirodno

Ugao unutrasnjeg trenja ф [ОЈ

дџЬгјуо

Gnojivo - тјпјтџт 60% cvrstih cestica Gnojivo - sa 5џуот slamom Suvo kokosije dubrivo Isplaka - maksimurn 20% cvrstih cestica Е>џЬгјуо vestacko NPK, granuliгano Bazna zg ura, drobIjena Fosfatni granulirani Каlјјит 5ulfat Mokraca Stocna hrana , zelena , rastresito uskladistena Zrnasti proizvodi Cela zrna - 14% sаdгzэја Уl а9е, ukoliko пјје drugacije

-

7 ,8 9 ,3 6 ,9 10,8

45 45

-

8,0 do 12,0 13,7 10,0 do 16,0 12,0 do 16,0 7,0 do 8,0 3,5 do 4,5

25 35 30 28 24

7 ,8 7 ,0 8 ,8 3,4 7,4 5,0 5,0 6,4 7 ,0 7 ,8 7 ,5 7 ,8

30 30

-

naznaceno Generalno Јеёат

Pivarski јеёат - vlazan Seme tгava i biljaka Kukuruz nasut Kukuruz u vre6ama Zob Uljana ге рјса Raz Psenica nasuta Psenica u уге6ата Ваlе trave

30 30

-

30 25 30 30

40

Seno U Ьаlата Urolane bale Stavljene koze i sirove koze Hmelj Slad Prekrupa Mlevena Kocke Treset Suvi , гаstгеsШ, istovareni Suvi, presovani u bale Vlazni Silaza Slama Nabacana, 5uva U balama Duvan u balama Vuna Nabacana U balama

1,0 6,0 8,0 1,0 4,0

do do do do do

3,0 7,0 9,0 2,0 6,0

-

25 20

7,0 7,0

45 40

1,0 5,0 9,5 5,0 do 10,0

35

0,7 1,5 3,5 do 5,0

-

3,0 7,0 do 13,0

-

-

Napomena : Vide ti glavu 4.

37

EN 1991-1-1 :2002 Tabe/a

А.9:

Uskladisten; proizvodi - namirnice Zapreminska

Proizvodi Јаја ,

pakova na

tezina

Ugao unutrasnjeg

r [kN/m' ]

t~r'Ца

4,0 do 5,0

-

6,0 5,0

25

8,3 6,5 7,8 5,9 2,0 1,2 6,8

30

7,5 do 10,0 16,0

35

4,0 5,0

-

8, 1 7,4 7,8

35 30

Brasno

Nasuto U

у гееа та

Voce Jabuke - гэstгеsitе - u kutijama Tresnje Kruske Маliпе,

u gajbama

Jagode, u gajbama P a гa d aj z

-

-

-

Secer Rastresiti, u gomilama Zbijeni i u у гесата Роугсе ,

zelenis

Kupus Zelena salata Роугсе ,

-

mahune

Pasulj - generalno - soja Grasak Роугсе, korenje Generalno

Cvekla Sargarepa Luk Repa

8,8 7,4 7,8 7 7

-

40 35 35 35

Кготрјг

Nabacani U kutijama

7,6 4,4

35

2,9 7,6 10,0

35

-

Secerna гера

Osusena i iseckana Sirova Vlazni odlomci Napomena: Videli glavu 4.

38

-

EN 1991-1-1:2002

ТаЬеlа А.10:

UskJadisteni proizvodi -

tеёпоsti

Zapreminska tezina Proizvodi

r

[kNfm' ] Рјса

PivQ Mleko Voda,5veza Vino

10,0 10,0 10,0 10,0

Priгodna ulja Ricinusovo ulje Glicerol, glicerin Laneno ulje Maslinovo ulje

9,3 12,3 9,2 8,8

Organske tecnosti ј kiseline Al kohol Etar Hl oГQvodon i cna kiselina - 40% teiinski Spiritus Azotna kisel ina - 9 1% tezi nski Sumporna kiselina - 30% tezinski Sumporna kiselina - 87% tezinski Teгpe ntin , zame na za spi ritus

7,8 7,4 11,8 7,8 14,7 13,7 17,7 8,3

Ugljovodonici Апјl ј п

Benzen, benzol

Katran Kreozot Nafta Parafin, kerozin Benzin , benzolin Nafta - sirova, petrolej D izel

gorivo teski mazivo Benzin, ga50len, gasolin Tesni gas

butan рroрап

05tale tecnosti Ziva Minijumska Ьоја Olovno belilo, u ulju Mulj preko 50% zapremi nski vode

9,8 8,8 10,8 do 12,8 10,8 7,8 8,3 6,9 9,8 do 12,8 8,3 7,8 do 9,8 12,3 8,8 7,4 5,7 5,0 133 59 38 10,8

Napomena : Videli glavu 4.

39

EN 1991-1 -1 :2002 Tabela

А.11 :

UskladiSteni proizvodi - cvrsta goriva Zapreminska

Proizvodi

r

tezina [kN/m' ]

Ugao

unutrasnjeg trenja

ф [О]

Drveni ugalj

4 15

-

8 13 8,3 10 12 7 4 ,0 do 6,5 12,3 13,7 8,3

35 30 35 25 35 do 45 35 35 30 do 35

Ogrevno drvo

5,4

45

LigniUmrki ugalj Briketi, i stova гe ni Briketi, naslagani Vlazni Suvi Ugljena p гasina Nisko kaloricni koks

7,8 12.8 9,8 7,8 4,9 9,8

30 30 do 40 35 25 do 40 40

6 do 9 3 do 6

45

Rastгesiti

Zbijeni

Ugalj Blok briketi , istova reni Blok briketi , naslagani Jajasti bгi keti Ugalj, sirov iz ја те Ugalj u bazenima za ispi ranje Ugljena prasina Koks Uga lj sгed nj eg kval iteta u povrsinskom kopu Otpaci ргј ispiranju u ugljenokopu Sve 05tale v гste uglja

-

-

Treset С rn ј, Сг пј ,

osuseni, cvrsto upakovani osuseni, rastresito istovareni

Napomena : Videti glavu 4.

40

-

EN 1991-1-1 :2002

Tabela

А.12:

Proizvodi

Uskladisteni proizvodi - industrijski ј ostali Zapreminska tezina

r [kNlm' ]

Ugao unutrasnjeg trenja

ф rOJ

Knjige i dokumenta Knjige i dokumenta Gusto nastaga ni

6,.0 8,5

-

Police

6,0

-

Odeca i krpe , u sveznjevima

11 ,0

-

Led , u kocka ma

8,5

-

Koza, naslaga na

10,0

-

15,0 11 ,0

-

10,0 do 17,0

-

Катепа 50

22,0

45

So

12,0

40

3,0 2,5 5,0

-

Suva, гas tгes i ta Vlazna, rastresita

45 45

Katran , bitumen

14,0

-

ј огтапј

Рарјг

U rol nama Naslagani

Guma

Piljevina Suva, u угеса та

-

Napomena: Videti glavu 4.

41

EN 1991 -1-1 :2002 ANEKS

В

(INFORMATIVAN)

PREPREKE zд VOZILA I PARAPETI ZA PARКlRALISTA (1) Prepreke i parapeti па povrsinama za parkiranje vozila treba da budu proracunati da prihvate horizontalna opterecenja data u 8(2). (2) Ногizопtаlпа kaгakteristicna sila F (u kN), upravna i jednako podeljena рс Ыlо kojoj duzini od 1,5 m prepreke za paгkira l ista, za koju ве zahteva da prihvati udar vozila , data је

sa: F:::: 0,5

mу 2

дс +бь

gde su: т

v бс бь

bruto masa vQzila (kg) brzina vazila (m/s) , upravna па prepreku deformacije vozila (тт) deformacije ( prepreke (тт)

(3) Kada se parkiraliste proracunava па bazi bruto mase vozila koja 2500 kg, za odredivanje 5ile F treba da budu uzete sledece vгednosti:

пе

prekoracuje

= 1 500 kg v :::: 4 , 5 m/s

т

8 с:::: 100 тт, ako precizniji podaci nisu па raspolaganju. Za krutu prepreku, za koju deformacija 8ь moze da bude data kao nula, karakteristicna sila F , koja odgovara vozilima do 2500 kg bruto mase, treba da bude uzeta kao 150 kN . (4) Kada se parkiral iste proracunava za vozila сјја bruto masa prekoracuje 2500 kg, za odredivanje karakteristicne sile F treba da budu uzete sledece vrednosti : т

= aktuelna masa vozila, za koju ј е parkiraliste proracunato (kg)

v = 4 ,5 m/s 8 с = 1ОО

mт,

ako precizniji podaci nisu

па

raspolaganju.

(5) Moze da bude razmatrano da sila, koja је odredena ргеmа 8(3) јli 8(4), deluje па visini branika. U slucaju parkiralista predvidenih za vozila ёјја bruto masa пе prekoracuje 2500 kg , ova visina moze da bude uzeta kao 375 тт iznad nivoa poda. (6) Prepreke za prilazne гаmре parkiralista, treba da prihvate polovinu sile odredene u 8(3) iIi 8(4), koja deluje па visini od 610 тm iznad гаmре. (7) Suprotno tome , kada krajevi pravih delova гатрј, predvidenih za silazni saobracaj, prekoracuju 20 m duzine, prepreke treba da prihvate dvostruku silu odredenu u 8(3), koja deluje па visini od 610 тт iznad гатре .

42

EN 1991 -1-1 :2002 BIBLIOGRAFIJA 1802394

Osnovni ргјпсјрј structures)

о

180 3898

Osnove za proгacun konstrukcija - Oznacavanja - Opste oznake design о( structures - Notations. General symbols)

180 8930

Opsti р г јпсј рј о pouzdanosti za konstru kcije - Spisak ekvivalentni h termina (General principles оп reliability (ог structures. Ust о( equivalent teгms)

pouzdanosti konstrukcija (General principfes

оп

reliablJity

(ог

(Basis

(ог

43