Motoricki Testovi

Prof. dr Franja Fratrić MOTORIČKI TESTOVI U DIJAGNOSTICI

Pobednici traže načine, a gubitnici razloge.

160 Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini ------------------------------------------------------------------------------------

Motorički testovi i funkcionalna dijagnostika  Korišćenje motoričkih testova u kompleksnoj evaluaciji funkcionalnih sposobnosti Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti Testovi za procenu eksplozivne snage tipa sprinta Testovi za procenu eksplozivne snage tipa bacanja Testovi za procenu agilnosti i koordinacije Testovi za procenu brzine ponavljajućih pokreta Testovi za procenu fleksibilnosti Testovi za procenu ravnoteže Testovi za procenu repetativne i statičke relativne snage Testovi za procenu brzine Testovi za procenu izdržljivosti Testovi za procenu aerobnog kapaciteta Testovi za procenu anaerobnog kapaciteta

C

ilj ovog poglavlja je da informiše o mogućnostima i značaju korišćenja testova u funkcionalnoj dijagnostici treniranosti sportista, a koji su znatno saturirani motoričkim sposobnostima (rezultati u značajnoj meri zavise od motoričkih sposobnosti i uzajamnoj povezanosti raznih bio-fizioloških pokazatelja).

Motorički testovi i funkcionalna dijagnostika Među najčešće korišćenim funkcionalnim testovima, koji se upotrebljavaju u području sporta, postoji velik broj različitih motoričkih testova. Ovi testovi procenjuju različite psiho-fiziološke sposobnosti organizma, koje su rezultat bio-fiziološkog kapaciteta, psihosocioloških faktora (npr. motivacija, agresivnost) i određenih usvojenih motoričkih znanja (sportske tehnike). Motorički testovi su

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 161

pouzdan instrument za merenje, koji se na žalost u sportskomedicinskoj praksi nedovoljno koristi. Osnovni problem kod motoričkih testova je činjenica da objektivno izmeren rezultat (npr. vreme trčanja na 60m) po pravilu integriše više različitih faktora (mišićnu silu, koordinaciju, tehniku, motivaciju…). Ukoliko se žele analizirati pojedinačni faktori, koji su kod nekog sportiste natprosečni, često moramo koristiti velike baterije motoričkih testova ili pribeći klasično koncipiranoj funkcionalnoj dijagnostici. Drugi problem kod motoričkih testova je velik broj originalnih testova i njihovih modifikacija (gotovo da nema istraživača i praktičara na ovom području koji nije "izmislio" neki motorički test, od kojih su neki pokazali svoju vrednost i opravdanost za dalju primenu. Međutim, veliki broj tih testova je pokazao i veoma sumnjive vrednosti). Osnovna prednost motoričkih testova je njihovo brzo i relativno jeftino izvođenje, te su iz tih razloga pogodni za masovnu implementaciju pri čemu njihova velika varijabilnost ne predstavlja smetnju. Kod ispitivanja vanserijskih pojedinaca kakvi su u sportu rekorderi - "unikati", u cilju dobijanja precizne informacije o efektima nekog treninga i/ili trenažnog procesa, ovi testovi znatno zaostaju za klasičnim bio-fiziološkim merenjima. Iz ovog razloga savremena sportska dijagnostika mora da bude bazirana na pronalaženju najadekvatnijih testova koji čine kombinaciju motoričkih sposobnosti i biofiziološkog-energetskog kapaciteta. S obzirom na velik broj motoričkih testova koji se koriste u funkcionalnoj dijagnostici, ovaj deo knjige nema pretenziju da ih "sve" iznese i sistematski prikaže. Osnovni cilj je da ukaže (informiše) o mogućnosti i značaju korišćenja motoričkih testova u funkcionalnoj dijagnostici i uzajamnoj povezanosti raznih bio-fizioloških pokazatelja, sa nekim od primenjivanih testova. Korišćenje motoričkih testova u kompleksnoj evaluaciji funkcionalnih sposobnosti Visoka funkcionalna efektivnost u sportu se ostvaruje zahvaljujući optimalnom nivou razvijenosti snage, brzine i izdržljivost, dok fleksibilnost i ravnoteža omogućuju racinalnije (efikasnije i ekonomičnije) izvođenje kretnih struktura putem kojih se odvijaju pomenute sposobnosti. Za sve to su potrebne i specifično razvijene funkcionalne sposobnosti. Iz ovog razloga motorički testovi

162 Dijagnostika treniranosti sportista

su ujedno i testovi za ocenu određene funkcionalne oblasti, koja se razvija putem direktnog uticaja na izabranu motoričku sposobnost. Baterija testova koja će omogućiti uvid u stanje specifične funkcionalne efikasnosti, treba da obuhvati procenu sledećih sposobnosti: - Fleksibilnosti - Agilnosti - Koordinacije - Ravnoteže - Snage (apsolutne ili relativne, repetativne ili statičke) - Eksplozivne snage (brzine, bacanja, skočnosti i podizanja) - Brzine (startna brzina, max brzina) - Brzinske anaerobne izdržljivosti - Aerobne izdržljivosti

Tabela 32. sposobnosti

Motorički

testovi

u

kompleksnoj

evaluaciji

funkcionalnih

MOTORIČKE SPOSOBNOSTI Koordinacija Agilnost

Snaga

Snaga

Repetitivna snaga

Eksplozivna snaga tipa skočnosti

Eksplozivna snaga tipa sprinta

Koraci u stranu

Podizanje trupa u 60 sek

Skok iz čučnja (SJ)

96369 – napred / nazad

Čučnjevi u 60 sek

Prolazi na 5,10 m kod sprinta na 20 i više m

Poligon natraške

96369 – sa okretom za 180o Ajaksov test 5 x 10m Cik-cak trčanje sa i bez lopte

Bench press sa 70 % TT Statička snaga Izdržaj u ekstenziji leđa Izdržaj u sklopki Izdržaj u čučnju Izdržaj u visu zgibom Maksimalna snaga

Skok iz čučnja sa pripremom (CMJ) Max skok sa pripremom (CMJmax) Više povezanih skokova iz čučnja sa prip (CJb) Više povezanih skokova iz skočnog zgloba (CJs) Skok u dalj iz mesta

Sprint na 2030 i više metara Latentno vreme reakcije Eksplozivna snaga tipa bacanja Bacanje medicinke Bacanje lopte Eksplozivna snaga tipa dizanja

Brzina ponavljajućih pokreta

Fleksibilnost Iskret palicom

Ravnoteža Statička ravnoteža

Tapping rukom

Pretklon raznožno

Tapping nogom

Sit and reach

Stajanje na jednoj ili dve noge poprečno

Cating – naizmenični preskoci

Prednoženje ležeći Zanoženje ležeći Odnoženje ležeći bočno Ekstenzija stopala

Stajanje na jednoj ili dve noge uzdužno Stajanje otvorenih ili zatvorenih očiju Dinamička ravnoteža

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 163

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti Laboratorijski testovi za procenu skočnosti Namena testova je procena eksplozivne snage tipa vertikalne skočnosti. Izvode se u laboratorijskim uslovima na tenzometrijskoj platformi po posebnom protokolu (Quatro Jump Bosco Test), koji omogućuje objektivno merenje: sile skoka u odnosu na vreme, manifestovanu snagu, visinu skoka i vremena reakcije. Bosco test protokol čine: Skok iz čučnja (Squat Jump-SJ) se izvodi iz statičnog položaja. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka), on stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90º) gde miruje 2 sekunde. Nakon faze mirovanja sledi maksimalni vertikalni skok, te doskok sa laganom fleksijom u kolenima. Sledi ponovno zauzimanje početnog položaja. Test procenjuje koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 33. Izvođenje skoka iz čučnja (Squat Jump - SJ)

Skok iz čučnja sa pripremom (Counter Movement JumpCMJ). Tokom izvođenja testa sve faze skoka su povezane, tj. nema pauze u trenutku promene smera kretanja. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90º) i bez

164 Dijagnostika treniranosti sportista

zaustavljanja u tački promene smera kretanja, izvodi maksimalni vertikalni skok. Sledi meki doskok sa laganom fleksijom u kolenima. Sledi ponovno zauzimanje početnog položaja. Test procenjuje ekscentrično-koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 34. Izvođenje skoka iz čučnja sa pripremom (Counter Movement Jump-CMJ)

Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi (One-legged Counter Movement Jump-CMJ L/D) se izvodi iz statičnog položaja na jednoj nozi. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). Noga kojom se izvodi skok je flektirana u kolenu pod uglom od 90º, a izolovana noga se postavlja u položaj da je potkolenica odignuta od podloge (sa tim da je koleno u ravni sa kolenom noge kojom se izvodi skok). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja i bez zaustavljanja u tački promene smera kretanja, izvodi maksimalni vertikalni skok na jednoj nozi. Doskok je na istoj nozi sa laganom fleksijom u kolenu. Sledi ponovno zauzimanje početnog sunožnog položaja. Test procenjuje koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka jedne noge (visina skoka izmerena u centimetrima). Maksimalni skok sa pripremom (Maximal Counter Movement Jump-CMJmax) se identično izvodi kao skok iz čučnja sa pripremom. Razlika je u tome da se ruke ne izoluju na kukovima, već su u funkciji zamaha (radi postizanja max visine skoka). Ruke se u početnom položaju nalaze u predručenju u visini grudi. Koordinisano sa spuštanjem u čučanj ispitanik izvodi zaručenje, sledi maksimalni odraz i zamah rukama kroz fazu predručenja do uzručenja. Pokret je karakterističan za većinu situacija koje se javljaju tokom sportske aktivnosti. Koordinisan zamah rukama u funkciji skoka doprinosi većoj visini skoka za 10% (Harman i sar., 1990). Test procenjuje

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 165

ekscentrično-koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima) i koordinaciju ekstremiteta u izvođenju skoka. Više povezanih skokova iz čučnja sa pripremom (Continuous Jump with Bent Legs-CJb) u trajanju od 15 do 60 sekundi. Zahtevi testa su visina skoka i frekvencija skokova u zadatom vremenskom intervalu. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi, a nakon zvučnog signala počinje izvoditi kontinuirane skokove iz čučnja sa pripremom. Prilikom kontaktne faze sa podlogom (faza doskoka) noge moraju biti flektirane u kolenima pod uglom od približno 90º. Zavisno od trajanja, test procenjuje: maksimalnu anaerobnu snagu (15sek) i snažnu izdržljivost u izvođenju aktivnosti eksplozivnog karaktera (45 ili 60sek). Vrednosti su izražene u obliku visine izmerenog skoka (cm) ili kao prosečna mehanička snaga (W/kg). Najčešće se koriste u sportovima u kojima postoji potreba za kontinuiranim eksplozivnim odrazima (brzinsko klizanje, skijanje...).

Slika 35. Izvođenje više povezanih skokova iz čučnja sa pripremom (Continuous Jump with Bent Legs-CJb)

Više povezanih skokova iz skočnog zgloba (Continuous Jump with Straight Legs-CJs) je test za procenu reaktivne eksplozivne snage mišića zadnje strane potkolenice i mišića stopala. Našao je svoju opravdanost u sportskim disciplinama (troskok, skok u vis) koje od ispitanika traže snagu i veliku toleranciju na elastičnu energiju tetivnog aparata. Test se sastoji od izvođenja serije od 6 do 7 skokova, pri čemu se izoluje i analizira 5 tehnički i rezultatski najboljih. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi, a zatim kontinuirano započinje izvođenje skokova. Obratiti pažnju da noge budu ispružene u zglobu kolena u fazi kontakta sa podlogom

166 Dijagnostika treniranosti sportista

(skokovi se izvode iz skočnog zgloba). Vrednosti su izražene u obliku visine izmerenog skoka (cm) ili kao reaktivni indeks (trajanje faze leta i kontakta sa podlogom). Terenski testovi za procenu skočnosti Vertikalni skok sa zamahom rukama je test za procenu eksplozivne snage donjih ekstremiteta. Zadatak ispitanika je da izvede maksimalan odraz i dominantnom rukom dodirne što je više moguće postavljeni merni listić (Merni sistem Vertec) ili ostavi otisak prsta na mernoj skali na zidu (Sardžent). Potrebno je izvesti dva ispravna vertikalna skoka. Odmor između skokova je 30 sek. Od izmerene visine dohvata u skoku oduzima se visina dohvata zabeležena u stojećem položaja. Dobijeni rezultat u centimetrima (cm), predstavlja visinu skoka ispitanika.

Slika 36. Prikaz izvođenja vertikalnog skoka primenom sistema Vertec

Skok u dalj iz mesta je test za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti. Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom je test za procenu eksplozivne snage tipa daljinske skočnosti.

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 167

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa sprinta Terenski testovi Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 5m i 10m je testa za procenu akceleracije (5m i 10m) i max brzine (sprint 30m). Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči označenu udaljenost. Test se završava nakon dva ispravno izvedena sprinta (odmor između sprinteva je 2 minuta).

Slika 37. Prikaz izvođenja testa Sprint 30m

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa bacanja Bacanje medicinke (3kg) iz ležećeg položaja je test za procenu eksplozivne snage ruku i ramenog pojasa. Bacanje se izvodi sa obe ruke (aut tehnika), vodeći računa da leđa sve vreme ne gube kontakt sa strunjačom. Meri se daljina na koju je ispitanik bacio medicinku. Bacanje medicinke (3kg)’’aut tehnikom’’ je test za procenu eksplozivne snage kinetičkog lanca izbačajnog tipa (noge-trup-ruke i rameni pojas). Meri se daljina na koju je ispitanik bacio medicinku. Bacanje lopte sa grudi je test za procenu eksplozivne snage ruku i ramenog pojasa. Meri se udaljinost na koju je ispitanik bacio loptu. Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz seda je test za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanja lopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 4m.

168 Dijagnostika treniranosti sportista

Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz osnovnog stava je test za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanja lopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 6m. Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz skok šuta je test za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanja lopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 9m.

Slika 38. Radar za merenje brzine kretanja lopte

Testovi za procenu agilnosti i koordinacije Laboratorijski i terenski testovi Test 9-6-3-6-9 sa okretom za 180º se koristi za procenu brzine promene pravca kretanja sa zadanim rotacijama oko ose tela za 180º, sa naglaskom na frontalnu agilnost.Ispitanik zauzima položaj visokog starta tako da je grudima okrenut ka cilju. Na znak merioca, počinje da trči maksimalnom brzinom do linije udaljene 9m od starta, dotakne liniju stopalom, okrene se za 180º i nastavi da trči (grudima okrenut prema startnoj liniji) do linije udaljene 6m od starta. Ponovo dotakne liniju, po drugi put se okrene i nastavi da trči do linije udaljene 12m

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 169

od starta. Još jednom dotakne liniju, okrene se po treći put za 180º i nastavi da trči do linije 9m udaljene od starta. Na toj liniji po četvrti put menja smer kretanja za 180º. Zadatak je završen kada ispitanik, trčeći maksimalnom brzinom, grudima prođe zamišljenu liniju cilja (udaljenu 18m od starta). Test se izvodi tri puta. Upisuju se vremena sva tri pokušaja, a uzima se najbolji rezultat. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške).

Slika 39. Izvođenje testa 9-6-3-6-9

Test 9-6-3-6-9 napred-nazad (Vučetić, 2009b) se koristi za procenu koordinacije i agilnosti ispitanika, sa naglaskom na čeonu agilnost. Test se izvodi na identičan način kao i prethodno opisan (razlika je u tome što se sada nakon dodira linije, započinje trčanje unazad). Zadatak je završen kada ispitanik, trčeći maksimalnom brzinom, grudima prođe zamišljenu liniju cilja (udaljenu 18m od starta). Test se izvodi tri puta. Upisuju se vremena sva tri pokušaja, a uzima se najbolji rezultat. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Kretanje u dva trougla je test za procenu čeone i bočne agilnosti. U njemu ispitanik ima zadatak da se kreće dokoračnom tehnikom. Započinje kretanje tako što mu je leva noga napred (od tačke A do tačke B), zatim u levom dijagonalnom stavu kretanjem u nazad (od tačke B do tačke D), a zatim bočnim kretanjem (od tačke D do tačke A) završava prvi ciklus. Ciklus se ponavlja i u drugom smeru

170 Dijagnostika treniranosti sportista

(bez pauze između dva ciklusa), što znači: dokoračnom tehnikom kretanja - desna noga napred (od A do B), u desnom dijagonalnom stavu kretanjem u nazad (od B do C), a zatim bočnim kretanjem (od C do A) se završava drugi ciklus. Test se završava nakon dva ispravno izvedena kretanja.

Slika 40. Izvođenje testa kretanje u dva trougla

Ajaksovog testa 5 x 10m se koristi za procenu agilnosti (Marković i Bradić, 2008). Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči udaljenost od 10m pet puta. Test se završava tako što ispitanik nakon petog sprinta protrči između fotoćelija. Test se izvodi dva puta, sa odmorom od tri minuta između ponavljanja.

Slika 41. Prikaz izvođenja Ajaksovog testa 5 x 10m

Testa Cik-Cak trčanje bez i sa loptom se koristi za procenu agilnosti i veštine vođenja lopte. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 171

sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči postavljenu cik-cak stazu ukupne dužine 20m. Ispitanik zauzima isti položaj kao u prethodnom slučaju, ali sa fudbalskom loptom pored noge koja je bliže startnoj liniji. Ponavlja prethodni zadatak ovoga puta vodeći loptu. Test se ponavlja dva puta, sa odmorom od 90 sekundi između ponavljanja. Index veštine (sposobnost kontrole lopte u kretanju) = Najbolji rezultat bez lopte / Najbolji rezultat sa loptom

Slika 42. Prikaz izvođenja testa Cik-Cak trčanje bez i sa loptom

172 Dijagnostika treniranosti sportista

Testovi za procenu brzine ponavljajućih pokreta Laboratorijski i terenski testovi Catting – naizmenični preskoci je test za procenu brzine frekvencije pokreta donjih ekstremiteta (fleksora i ekstenzora natkolenice). Ova motorička sposobnost je odgovorna za sva mikropomeranja i izvođenje ponovljenih pokreta. Test se izvodi u mestu, a beleži se broj promena pretkoračne noge. Tapping rukom je test za procenu brzine frekvencije ruku i ramenog pojasa. Ova sposobnost je usko povezana sa startnom reakcijom, startnim ubrzanjem i brzinom promene smera kretanja. Dominantnom rukom se izvodi test. Za to vreme druga ruka se nalazi u relaksiranom položaju u predručenju, između dve okrugle ploče prečnika 12cm. Zadatak je da ispitanik za što kraće vreme napravi 25 punih ciklusa (50 tapinga), dodirujući naizmenično ploče koje su na međusobnom rastojanju od 60cm (prelazi dominantnom rukom iznad i preko ruke koja miruje na središnjem delu).

Slika 43. Test taping rukom

Tapping nogom o zid je test za procenu brzine frekvencije donjih ekstremiteta (aduktora i abduktora). Ispitanik stoji u spetnom stavu licem okrenut zidu, na kojem je označen kvadrat. Zadat ispitanika je da za 15 sekundi što je brže moguće, naizmenično jednom pa drugom nogom, udara prednjim delom stopala u obeleženi prostor dvostrukim udarcima. Rezultat je broj ispravno izvedenih udaraca. Zadatak se ponavlja tri puta.

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 173

Testovi za procenu fleksibilnosti Laboratorijski i terenski testovi Prednoženje iz ležanja na leđima je test za procenu fleksibilnosti zadnje lože buta. Merilac postavi ispitanika da leži leđima na strunjači, tako da mu se kraj natkolenice (kuk) poklapa sa osom rotacije uglomera. Na znak, ispitanik podiže opruženu nogu (prednoži) i primiče je prema telu. U trenutku dostizanja maksimalne amplitude, testirana noga ne sme biti pogrčena u kolenu niti se druga noga sme odvajati od strunjače. Potrebno je izvesti po dva ispravna pokušaja svakom nogom. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 44. Prikaz izvođenja testa prednoženje iz ležanja na leđima

Raznoženje iz ležanja na leđima je test za procenu fleksibilnosti preponske regije. Ispitanik bez obuće leži leđima na strunjači, sa opruženim nogama u vis i oslonjenim na zid. Merilac postavi ispitanika, tako da mu se sredina tela poklapa sa osom rotacije uglomera. Na znak, ispitanik maksimalno raširi opružene noge (raznoži). Prilkom izvođenja testa noge se ne smeju grčiti u zglobu kolena. Potrebno je izvesti po dva ispravna pokušaja. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 45. Prikaz izvođenja testa raznoženje iz ležanja na leđima

174 Dijagnostika treniranosti sportista

Test ’’Sit and Reach’’ je test za procenu fleksibilnosti lumbalnog dela trupa i karličnog pojasa. Ispitanik se nalazi u sedećem položaju bez obuće, sa potpuno opruženim nogama i oslonjenim stopalima o prednju stranu klupice. Ruke su opružene i postavljene na početak gornje strane (dodiruju klizni graničnik). Na znak merioca, ispitanik se spušta u pretklon (noge moraju biti opružene). Test se završava nakon izvođenja dva ispravna pretklona u sedu. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 46. Prikaz izvođenja testa Sit and Reach

Iskret palicom je test za procenu fleksibilnosti ruku i ramenog pojasa. Ispitanik u stojećem stavu ispred sebe drži palicu tako da desnom šakom obuhvati palicu neposredno do nulte tačke, a levom šakom obuhvati palicu neposredno pored merne skale. Iz početnog položaja, ispruženim rukama ispred sebe, ispitanik lagano podiže palicu i razdvaja ruke klizući desnom rukom (leva ostaje fiksirana na početak palice). Zadatak je da ispitanik izvede iskret iznad glave držeći palicu pruženim rukama, trudeći se da pri tom ostvari najmanji mogući razmak između unutrašnjih ivica šaka. Zadatak se bez pauze izvodi tri puta.

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 175

Slika 47. Prikaz izvođenja testa iskret palicom

Zanoženje ležeći na grudima je test za procenu fleksibilnosti prednjeg dela natkolenice i dela karličnog pojasa. Ispitanik legne na stomak, bokom je prislonjen na mernu skalu tako da linija koja označava 90º bude u tački spinae iliacae anterior. Ruke se nalaze opružene po podu u uzručenju, a noge su opružene u nastavku trupa. Zadatak ispitanik je da nogu bližu mernoj skali, opruženu u kolenu i sa punom ekstenzijom u stopalu, maksimalno podigne u zanoženje i zadrži 3 sekunde. Pri tom, ispitanik ne sme odvajati kukove od podloge niti izvoditi fleksiju u zglobu kolena. Zadatak se završava nakon izvođenja 3 ispravna pokušaja, svakom nogom.

Slika 48. Izvođenje testa zanoženje ležeći na grudima

176 Dijagnostika treniranosti sportista

Pretklon raznožno iz seda je test za procenu fleksibilnosti lumbalno-karlično-natkolenog dela ligamentarno-zglobno-mišićnog kompleksa. Ispitanik sedne na pod tako da su mu trup i glava oslonjeni o zid, noge su u položaju raznoženja pod uglom od 45º, a ruke se postave na pod ispred tela tako da se dlanovi preklope. Zadatak je da ispitanik izvrši što dublji pretkloni, tako da vrhovi prstiju klize po mernoj površini koja je postavljena u produžetku ruku. Tokom izvođenja testa kolena se ne smeju savijati. Zadatak se završava nakon izvođenja 3 ispravna pokušaja.

Slika 49. Izvođenje testa pretklon raznožno

Testovi za procenu ravnoteže Laboratorijski i terenski testovi Stajanje otvorenih ili zatvorenih očiju je test za procenu ravnoteže. Stajanje na jednoj ili obe noge poprečno – uzdužno su testovi za procenu.ravnoteže. Ispitanik stoji na klupici za procenu ravnoteže poprečno na obe ili na jednoj nozi. Meri se vreme sa preciznošću od 1/10 sekunde (maksimalno 180 sekundi). Zadatak se ponavlja 3 puta.

Testovi za procenu repetativne i statičke relativne snage Laboratorijski i terenski testovi Podizanje trupa u 30 ili 60 sek je test za procenu repetativne relativne snage mišića trupa.

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 177

Bench press sa 70% telesne težine je test za procenu repetativne relativne snage mišića ruku i ramenog pojasa. Čučnjevi u 60 sek je test za procenu repetativne relativne snage mišića donjih ekstremiteta. Izdržaj u ekstenziji trupa je test za procenu statičke relativne snage mišića leđa.

Testovi za procenu brzine Laboratorijski i terenski testovi Modifikovani Bangsboov test služi za procenu specifične brzine i brzinske izdržljivosti. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija koje imaju tačnost od 1/100 sekunde (u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči postavljenu cik-cak stazu i ciljnu ravninu (tačka B). Nakon toga ispitanik usporava i nastavlja se kretati laganim tempom do tačke C. Zadat je da za 23 sekunde ispitanik ponovo bude na startnoj liniji. Nakon isteka pauze od 25 sekundi, ispitanik ponovo sprinta (svaki put menja smer u kom sprinta). Sprinteve treba izvoditi maksimalno brzo. Test se izvodi samo jednom, a kraj je nakon što ispitanik šesti put prođe kroz ciljnu ravninu. Rezultat u testu predstavlja: najbolji rezultat (najbrži sprint) - mera specifične brzine sprinta, prosek rezultata svih 6 sprinteva-mera brzinske izdržljivosti, razlika između najboljeg i najslabijeg rezultata (Indeks zamora) - mera brzinske izdržljivosti.

Slika 50. Prikaz izvođenja modifikovanog Bangsboovog testa

178 Dijagnostika treniranosti sportista

Test 300 yardi se koristi za procenu brzinske izdržljivosti anaerobnog kapaciteta. U njemu se uzastopno bez odmora, trče deonice od 20 metara (u testu 300m se istrčava 15 deonica od 20m) ili 25 jardi (testu 300 jardi u kojem se istrčava 12 deonica po 25 jardi, tj. 22.87m). Preporuka je da se mere prolazna vremena kako bi se omogućila naknadna analiza pada brzine kroz deonice i analiza % od maksimalne postignute brzine trčanja na 20m, istrčane u zasebnom testu sprinta na 20m (pogledati grafike xx i xx u poglavlju 7). Test trčanja po linijama odbojkaškog terena - ’’Jelka’’ se koristi za procenu specifične brzinske izdržljivosti u odbojci. Merenje se izvodi u dvorani, na odbojkaškom igralištu. Na sredini i neposredno iza osnovne linije nalazi se kvadrat dimenzija 30 x 30 centimetara. Udaljen je 4.35m od bočnih linija, tj. postavljen je na sredini zone za serviranje i odmah do osnovne linije. Na spojevima bočnih linija i linija napada postave se čunjevi, kao i na spojevima bočnih linija i osnovne linije suprotnog polja (suprotno od startnog mesta). Na igralištu nema odbojkaške mreže ili je podignuta, te ne ometa ispitanike u izvođenju trčanja. Ispitanik se nalazi iza i na sredini osnovne linije odbojkaškog igrališta u visokom odbojkaškom stavu. Stopalo noge koja je napred, postavljeno je na oznaku (kvadrat napravljen od samolepljive trake dimenzija 30x30 cm). Zadatak je da ispitanik nakon znaka “Pozor sad!” maksimalno brzo trči udesno do desnog čunja koji ruši desnom rukom, te se vraća do startnog mesta gde mora nagaziti u postavljeni kvadrat. Nastavlja trčati u levu stranu, te levom rukom ruši prvi čunj. Ispitanik se vraća maksimalno brzo prema startnom mestu i sve isto ponavlja naizmenično rušeći čunjeve na desnoj, pa na levoj strani. Kada sruši posljednji čunj na levoj strani, trči prema startnom mestu. Vreme se zaustavlja kada ispitanik pretrči osnovnu liniju, tj. nagazi u zadani kvadrat. Zadatak se izvodi samo jednom. Test se ponavlja ako ispitanik ne ugazi u kvadrat, tokom bilo kojeg od 6 povratnih trčanja, ili ako sruši čunj pogrešnom rukom. Čunjevi na desnoj strani ruše se desnom rukom, a čunjevi na levoj strani ruše se levom rukom. Merilac stoji sa strane igrališta u produžetku startne osnovne linije. Meri se vreme ispravno izvedenih trčanja.

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 179

Slika 51. Prikaz testa ’’Jelka’’ rađenog na odbojkaškom terenu

Testovi za procenu izdržljivosti Terenski testovi Yo-Yo Intermittent Endurance Test je test za procenu aerobne aciklične izdržljivosti. Može se istovremeno testirati veći broj ispitanika. Na zvučni signal sa CD uređaja svi igrači trče do drugog čunja udaljenog 20m (oznaka B) i nazad na start. Nakon dolaska na start, ispitanici imaju pauzu od 5 sekundi tokom koje moraju otrčati lagano do trećeg čunja (oznaka C) udaljenog 2.5m i vratiti se nazad. Na novi signal ponavlja se trčanje. Brzina trčanja progresivno raste. Test se prekida kada ispitanik dva puta uzastopce ne uspe istrčati deonicu, zadatom brzinom. Rezultat u testu je ukupno pretrčana deonica u metrima.

180 Dijagnostika treniranosti sportista

Slika 52. Prikaz izvođenja Yo-Yo Intermittent Endurance Testa

Yo-Yo Intermittent Recovery Test je test za procenu brzine oporavka tokom intenzivne aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera. Na zvučni signal sa CD uređaja svi igrači trče do drugog čunja udaljenog 20m (oznaka B) i nazad na start. Nakon dolaska na start, ispitanici imaju pauzu od 10 sekundi tokom koje moraju otrčati lagano do trećeg čunja (oznaka C) udaljenog 5m i vratiti se nazad. Na novi signal ponavlja se trčanje. Brzina trčanja progresivno raste. Test se prekida kada ispitanik dva puta uzastopce ne uspe istrčati deonicu, zadatom brzinom. Rezultat u testu je ukupno pretrčana deonica u metrima.

Slika 53. Prikaz izvođenja Yo-Yo Intermittent Recovery Testa

Water Polo Intermittent Shuttle Test (WIST) je test za procenu aerobne izdržljivosti (Mujika, McFaden, Hubbard, Royal & Hahn, 2006).

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 181

Hit & Turn Tennis Test se koristi za procenu specifične izdržljivosti (Ferrauti, 2008). Ispitanik započinje kretanje sa centralnog dela osnovne linije terena do jednog od štapova za simulaciju udaraca (ball pendulum), koji su postavljeni na uzdužnim stranama terena i međusobno su udaljeni 11m. Ispitanik izvodi udarce forhendom i bekhendom (moraju imati tu jačinu, da vrh štapa prilikom udarca dodirne tlo). Nakon udarca ispitanik se do centralnog mesta vraća bočnim dokoračnim korakom (side steps), dok je prilaz sledećem štapu moguć i pretrčavanjem (sidewards). Test se sastoji od 20 intervala, gde se vremenski interval u svakoj sledećem intervalu smanjuje za 0.1 sek. Pauza između intervala je 10 sek, dok je pauza između nivoa 4, 8, 12 i 16 nešto duža (iznosi 20sek zbog mogućnosti uzimanja uzorka krvi za određivanje koncentracije laktata). Brzinu kretanja ispitanika određuje zvučni signal koji se reprodukuje sa CD. Test je završen kada ispitanik u zadanom vremenu ne uspe da stigne do zadanog mesta, tj. više nije u mogućnosti da izvrši udarac prihvatljivom tehnikom.

Slika 54. Prikaz ’’Hit and Turn Tennis Testa’’

Testovi za procenu aerobnog kapaciteta Harvard step test je po svojoj prirodi vrlo stresan, a svoju primenu je pronašao u testiranju osoba koje se rekreativno bave sportom. Gotovo obavezna je pojava upale mišića donjih ekstremiteta

182 Dijagnostika treniranosti sportista

nakon obavljenog testa (što potvrđuje veliku opterećenost mišića prilikom testiranja), tj. pored opšteg javlja i lokalni mišićni zamor. Potvrđeno je da fizički napor tipa penjanja i silaženja niz stepenice primarno predstavlja opterećenje i meru lokalne mišićne snage i izdržljivosti (više nego opšte cirkulatorne efikasnosti). Brojnim istraživanjima je potvrđeno da ispitanici sa višom telesnom visinom lakše podnose ovaj test, od ispitanika nižeg rasta. Na rezultate testa mogu da utiču antropometrijski parametri - dužina noge i telesni sastav (mada ima rezultata studija koji su kontradiktorni po ovom pitanju). U novije vreme su izrađeni posebni tipovi step-ergometara sa pokretnim stepenikom, koji se podiže i spušta pomoću elektromotora. Harvardski step test uveden u praksu od strane Brouha i sar. (1943) u Harvard-laboratoriji za zamor, danas predstavlja klasičan test za ispitivanje fizičkih sposobnosti rekreativaca. Vrednost Harvardskog step testa je višestruka:  Kada se testira grupa rekreativaca nepoznatih fizičkih sposobnosti, ovaj test dobro diferencira: slabije, prosečne, dobre i odlične rezultate.  Izvođenjem testa, pre i posle planiranog i programiranog treninga, mogu se ustanoviti razlike u rezultatima koje trebe prepisati samom treningu.  Kod potpuno identično sprovedenog treninga, doći će do značajnijeg poboljšanja rezultata testa kod onih rekreativaca, koji su imali slabije početne funkcionalno-motoričke sposobnosti.  Test je jeftin za izvođenje, a rezultati se dobijaju u kratkom vremenskom roku.  Velika praktična izvodljivost testa. Za izvođenje Harvard step testa potrebna je klupica visine 50.8 cm, metronom i štoperica. Testirana osoba se penje i silazi sa klupice u neprekinutom vremenskom intervalu od 5 min (u jednoj minuti izvrši 30 penjanja i 30 spuštanja sa klupice). Test se izvodi ovim redosledom:  Ispitanik zakorači desnom nogom na klupicu / zakorači levom nogom i ispravi se na klupici / silazi desnom nogom sa klupice / silazi levom nogom sa klupice.

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 183

 

Ako ispitanik ne može da izdrži 5 min, treba test prekinuti i zabeležiti broj sekundi koliko je test trajao. Nakon završenog testa ispitanik vreme oporavka od 3 minuta, provede u sedećem položaju. Frekvenca srca u oporavku se beleži 3 puta, nakon svake pune minute od završetka testa. Na osnovu izmerenih vrednosti srčane frekvence u oporavku, izračunavaju se bodovi. Algoritam je: B = n x 100 / 2 x (P1 + P2 + P3)

B - broj postignutih bodova, n - trajanje testa u sekundama, P – srčana frekvenca. Tabela 33. Interpretacija rezultata originalnog Harvard step testa Bodovi Nivo sposobnosti do 55 slaba sposobnost 55 do 64 nizak prosek 65 do 79 visok prosek 80 do 89 dobra sposobnost preko 90 odlična sposobnost

Originalan Harvardski step test je za 55 godina svoje primene, modifikovan od strane mnogih autora. Menjala se visina klupice, ublažavao ritam penjanja, skraćivalo vreme trajanja testa, dodatno se opterećivao ispitanik određenim teretom.... Određeni autori su uveli i klupicu sa dva stepenika. Neke od modifikovanih testova su: The Harvard "Pack test" (Johnson) Test je sličan originalnom samo što se sportista prema telesnoj težini opterećuje odgovarajućim teretom (kako bi sam test bio još teži za izvođenje). Step test za žene (Sloan) Razlika je u smanjenoj visini klupice (40cm), sve ostalo je identično originalnom testu. Bergmanova modifikacija Koristi za praćenje ženske populacije svih uzrasta i muške populacije mlađe od 18 godina. Izvođenje testa i izračunavanje indeksa je identično originalnom, samo je skala za rangiranje

184 Dijagnostika treniranosti sportista

sposobnosti izmenjena (započinje sa 30 do 40 poena za lošu, a iznad 60 poena za odličnu funkcionalnu sposobnost). Modifikovani step test po Master-u Test se izvodi na klupici sa dva stepenika, svaki je visok 23cm. Traje 12 minuta, sa tim da se opterećenje povećava svake 3 minute. Počinje se sa 10 ciklusa, a zatim sledi povećanje intenziteta na 15, 20 i 25 ciklusa. Kod slabijih ispitanika test se započinje sa 8 ciklusa i povećava na 12, 16 i 20. Postoji još mnogo modifikacija originalnog testa, ali su ona uglavnom prilagođena kliničkim ispitivanjima (starije osobe i osobe sa određenim zdravstvenim problemima). Cilj ovog izlaganja je isticanje važnosti poznavanja specifičnosti svakog sporta i sportske discipline, kako bi se mogao odabrati onaj test koji će najbolje proceniti baš tu specifičnost. Iz tog razloga treneri moraju dobro poznavati fiziološke specifičnosti sportske discipline, kao i svakog sportistu individualno. Samo u tom slučaju će moći da interpretiraju rezultate testiranja na valjan način. Diskontinuirani progresivni test plivanja (7 x 200m) se koristi za prikupljanje informacija o ekonomičnosti plivanja i proceni aerobnog kapaciteta. Stepenasto rastuće opterećenje provocira organizam i pruža mogućnost praćenja same reakcije organizma na aplikovano opterećenje, putem kardiovaskularnog (srčana frekvenca) i metaboličkog parametra (vrednosti laktat u krvi). Test se sastoji od isplivavanja sedam deonica od 200m prvom tehnikom (specijalisti za delfin i mešovito plivanje, test plivaju kraul tehnikom) u petominutnom režimu (tehnika prsno u šestominutnom). Pre početka testa ispitanik se zagreje na standardni način (1000 - 1500m). Preporučljivo je završiti zagrevanje isplivavanjem jedne do dve deonice od 100m, tempom kojim će se započeti test (brzina prve deonice 200m). Svaka deonica se započinje startom ’’iz vode’’, a zadati tempo plivanja se određuje na osnovu najboljeg ličnog rezultata (LR) za deonicu od 200m, na sledeći način:

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 185

Interval 1 2 3 4 5 6 7

Tempo plivanja (sek) 30 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 25 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 20 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 15 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 10 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 5 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata Maksimalna brzina plivanja

% od LR 70 75 80 85 90 95 100

Beleže se prolazna vremena na svakih 100m, krajnje isplivano vreme, broj zaveslaja tokom poslednjih 50m u svakoj deonici, srčana frekvenca se memoriše u petosekundnom intervalu uz pomoć POLAR monitora srčane frekvence (zabeležite pik vrednost HR). Uzorak krvi se uzima iz resice uha pre početka testa i nakon svake isplivane deonice (kraj prvog minuta oporavka). Ispitanik startuje naredni interval po isteku petog minuta od početka deonice (pauza nije 5 min, nego je to režim plivanja!!!). Ispitanik ulazu u bazen 15 sek pre početka narednog intervala i startuje odgurujući se nogama od ivice bazena. Nakon isplivane sedme deonice uzima se uzorak krvi (u 1 minuti oporavka - max vrednost La), u četvrtoj minuti (rana faza oporavka) i 10 minuti (kasna faza oporavka). Tabela 34. Primer dobijenih vrednosti za ’’Test 7 x 200m’’ Int

200m (min:s)

1 2 3 4 5 6 7

2:21.40 2:18.10 2:11.15 2:05.13 1:59.47 1:55.99 1:51.91

Prvih 100m (sek) 71.0 69.3 65.1 62.5 59.5 57.5 56.1

Drugih 100m (sek) 70.4 68.9 66.1 62.6 60.0 58.3 55.9

AV 100m (sek) 70.7 69.1 65.6 62.6 59.7 57.9 56.0

Puls (otk/min)

Laktati (mmol/L)

120 133 142 156 172 178 181

1.8 1.9 2.2 3.3 5.7 8.2 11.2

Broj zaveslaja na 50m 38 37 38 38 38 38 38

Na osnovu izmerenih podataka moguće je iscrtati grafikone u kojima će se pratiti korelacija srčane frekvence i vrednosti laktata (y – osa) sa srednjom brzinom plivanja (x – osa).

186 Dijagnostika treniranosti sportista

Grafikon 17. Odnos srednje brzine plivanja i srčane frekvence tokom testa 7 x 200m, u tri različite vremenske tačke

Posmatrajući grafike može se zaključiti da li dolazi do pada ili do poboljšanja nivoa treniranosti. Ukoliko kriva ima tendeciju skretanja na levo i penje se strmoglao u vis, to je siguran pokazatelj da je došlo do pada u nivou treniranosti. Nasuprot ovome - ukoliko kriva ima tendeciju skretanja na desno i pritom su vrednosti srčane frekvence i laktata niže, sigurno je došlo do poboljšanja nivoa treniranosti i povećanja brzine plivanja na nivou ANP. Grafikon 18. Odnos srednje brzine plivanja i koncentracije laktata tokom testa 7 x 200m

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 187

Vrednosti laktata na kraju testa i tokom oporavka, predstavljaju senzitivni pokazatelj stepena adaptacije organizma na trening. Rana faza oporavka se ocenjuje merenjem razlika u koncentraciji laktata dobijenim 4 minuta nakon opterećenja i u 10-oj minuti oporavka. Vrednosti oporavka su dobre, ako je razlika u koncentracijama laktata najmanje 1.5 –2.0 mmol/L. Za samog trenera veliki značaj imaju sledeći podaci, dobijeni ovim testom: brzina plivanja na nivou ANP, vrednost srčane frekvence na nivou ANP, vrednost laktatnog praga, maksimalna koncentracija laktata i brzina oporavka. Modifikacija ovoga testa za vaterpolo je sledeća: igrači plivaju 5 x 200m kraul tehnikom, a golmani 3 x 200m prsnom tehnikom. Int 1 2 3 4 5

Igrači Tempo plivanja (sek) 25 sek sporije od LR 20 sek sporije od LR 15 sek sporije od LR 10 sek sporije od LR 5 sek sporije od LR

% od LR 80 84 88 92 96

Golmani Tempo plivanja (sek) 30 sek sporije od LR 15 sek sporije od LR 6 sek sporije od LR

% od LR 75 85 95

Test trčanja na različitim deonicama (ACSM) se koristi za indirektnu procenu maksimalne potrošnje kiseonika (pomoću ponuđenih algoritama i prosečne brzine trčanja (km/č) na deonicama od 1500m, 3000m, 5000m, 10.000m i 42.195m). Tabela 35, pored algoritama za izračunavanje pokazuje i visinu korelacije indirektno procenjenog VO2max sa stvarnom vrednošću (direktno izmerenom). Tabela 35. Procena VO2max preko srednje brzine trčanja na određenim distancama DISTANCA FORMULA KORELACIJA 1500m METS=2.4388 + (0.9343 x km/č) .95 3000m METS=2.5043 + (0.8400 x km/č) .98 5000m METS=3.1747 + (0.9139 x km/č) .98 10.000m METS=4.7226 + (0.8698 x km/č) .88 42.195m METS=6.9021 + (0.8246 x km/č) .85

Primer: 1 MET = 3.5 ml/kg/min 5000m = 18min 30sek = 16.2 km/č (5 x 60 / 18.5) METS = 3.1747 + (0.9139 x 16.2) = 18 METS

188 Dijagnostika treniranosti sportista

18 x 3.5 = 63 ml/kg/min Test trčanja na 1.5 milju se koristi za određivanje fitness kategorije. Ukupna dužina koju treba pretrčati u sopstvenom maksimalno brzom tempu je 1.5 milja (2414 metara). Rezultat se izražava u minutama i sekundama (procenjuje se nivo kardiorespiratorne izdržljivosti). Kategorije su prikazane u tabeli 36. Tabela 36. Kategorije kardiorespiratorne izdržljivosti na osnovu testa trčanja na 1.5 milju (2414 metara) Kategorija Pol 13-19 godina 20-29 godina 30-39 godina Vrlo slabo M > 15:31 > 16:01 > 16:31 Ž > 18:31 > 19:01 > 19:31 Slabo M 12:11 - 15:30 14:01 – 16:00 14:44 - 16:30 Ž 16:55 - 18:30 18:31 – 19:00 19:01 - 19:30 Srednje M 10:49 - 12:10 12:01 – 14:00 12:31 - 14:45 Ž 14:31 - 16:54 15:55 – 18:30 16:31 - 19:00 Dobro M 9:41 - 10:48 10:46 – 12:00 11:01 - 12:30 Ž 12:30 - 14:30 13:31 – 15:54 14:31 - 16:30 Odlično M 8:37 - 9:40 9:45 – 10:45 10:00 - 11:00 Ž 11:50 - 12:29 12:30 – 13:30 13:00 - 14:30 Vrhunsko M < 8:37 < 9:45 < 10:00 Ž < 11:50 < 12:30 < 13:00

UKK test hodanja na deonici od 2km je razvijen na Finskom Institutu "President Urho Kaleva Kekkonen" kao doktorska disertacija dr Raija Laukkanena. Cilj je bio istražiti korelaciju između pretpostavljene i direktno izmerene aerobne snage (VO2max). U testu se koriste sledeći parametri: vreme postignuto hodanjem na 2km, srčana frekvencana kraju intervala, godine života i indeks telesne mase (BMI). Pre početka testa potrebno je da se ispitanik zagreje 1015 minuta. Važno je održati konstantnu brzinu hodanja (bez trčanja). Ispitanik koristi monitor srčane frekvence tokom testa. Primer: Testirana osoba je stara 20 godina, telesne težine 83 kg, visine 188 cm, a BMI je 23.5 kg/m².

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 189

Tabela 37. Vrednosti BMI BMI < 20 20 - 25 26 - 30 > 30

TEŽINA Težina ispod idealne Idealna težina Blago povećana težina Velika gojaznost

Algoritam za izračunavanje Fitness indeksa glasi: Za muškarce od 18 do 65 godina 420 - (11.6 x min + 0.2 x sec + 0.56 x FS + 2.6 x BMI) + 0.2 x godine starosti Za žene od 18 do 65 godina 304 - (8.5 x min + 0.14 x sec + 0.32 x FS + 1.1 x BMI) + 0.4 x godine starosti Min i sec = vreme postignuto u testu hodanja 2 km, FS = frekvenca srca na kraju testa

Dobijene vrednosti se uporede sa tabličnim vrednostima, a zatim se odredi Fitness kategorija. INDEX

FITNES KATEGORIJA

< 70 70 – 89 90 – 95 96 – 105 106 – 110 111 – 130 > 130

Značajno ispod proseka Malo ispod proseka Slab prosek Prosečno Dobar prosek Malo iznad proseka Značajno iznad proseka

FREKVENCA VEŽBE 2 do 5 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno Svaki drugi dan Svaki drugi dan

TRAJANJE VEŽBE

20 - 30 min 30 - 40 min 30 - 40 min 30 - 40 min 30 - 60 min 45 - 60 min 60 min

Podaci dobijeni upotrebom softvera Polar ProTrainer su prikazani u nastavku. 2KM UKK WALKING TEST Datum testiranja: 17/10/2008 PERSONALNE INFORMACIJE Ime i prezime: V.B. Godine: 20 Telesna visina: 188 cm Telesna težina: 84 kg

190 Dijagnostika treniranosti sportista

BMI: 25.1 kg/m² REZULTATI TESTA Postignuto vreme u testu: 12min 13sec Srčana frekvenca: 196 otk/min Energy expenditure: 197 kcal/826 kJ Fitness Index: 113 Fitnes kategorija: Malo iznad proseka Predicted VO2max: 55.1 ml/kg/min

Testovi za procenu anaerobnog kapaciteta Wingate test se koristi za procenu anaerobnog kapaciteta. Tokom testa dobijamo sledeće rezultate: Peak Power - maksimalnu manifestovanu snagu (apsolut. vrednosti-W i relativ. vrednosti-W/kg), vremena u kom je dostignut pik, prosečna snaga tokom testa i ukupnog ostvarenog rada. Razvijen je tokom 1970. godine od strane Wingate Instituta iz Izraela i pripada grupi testova koji se izvode na bicikl-ergometru. Vremenski period izvođenja (30 sekundi) je dovoljan da obezbedi maksimalno naprezanje ispitanika tokom koga se priliv energija obezbeđuje anaerobnim radom. Opterećenje koje se aplikuje na točak bicikl-ergometra je 0.075kg po 1kg telesne mase ispitanika. Sportovi u kojima je dominantna snaga ili su sprinteri, koriste opterećenje od 1 do 1.3kg po 1kg telesne mase ispitanika. Grafikon 19. Profil krive manifestovane snage tokom Wingate testa

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 191

PREDLOG BATERIJE TESTOVA ZA VRHUNSKE SPORTISTE U POJEDINIM SPORTOVIMA

Atletika (400m, 800m, 1500m i 400m prepone) Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Submaksimalni 60 sekundni test na pokretnoj traci. Procena peaka SF, akumulacije laktata i pH krvi  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražiti u velikom značaju elastične eksplozivnosti koja se manifestuje amortizacijom u početnoj fazi kontakta stopala sa podlogom i fazi odraza Terenski test:  Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom  Sprint 30m sa prolazom na 10m  RAST test  Catting nogom

Biciklizam Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na bicikl-ergometru (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti  Wingate test na bicikl-ergometru Terenski testovi:  Hronometarski test 30 minuta

192 Dijagnostika treniranosti sportista

Fudbal Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti  Izokinetičko testiranje snage (procena max snage i mišićne izdržljivosti pojedinih mišićnih grupa)  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi Igrači (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs). Golmani (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni pokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama.  Testiranje ravnoteže (modifikovani Rombergov test) Terenski testovi:  Vertikalni skok sa zamahom rukama (procena eksplozivne snage donjih ekstremiteta)  Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 10m (procena akceleracije + max brzine)  Ajaksov test 5 x 10m (procena agilnosti)  Cik-Cak trčanje bez i sa loptom (procena agilnosti i veštine vođenja lopte)  Prednoženje iz ležanja na leđima (procena fleksibilnosti zadnje lože buta)  Raznoženje iz ležanja na leđima (procena fleksibilnosti preponske regije)  Test ’’Seat and Reach’’ (procena fleksibilnosti donjeg dela leđa)  Modifikovani Bangsboov test (procena specifične brzine i brzinske izdržljivosti)  Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 193

 Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavka tokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

Košarka Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz čučnja – SJ; Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje je u dinamici same igre. Pored trčanja i promene smera kretanja, košarka se sastoji od skokova iz pozicije: čučnja, stojećeg stava ili nakon doskoka. Terenski testovi:  Kretanje u dva trougla  Skok u dalj iz mesta  Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom  Izbačaj lopte sa grudi  Catting test  Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)  Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavka tokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

Rukomet Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi

194 Dijagnostika treniranosti sportista

Igrači (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs). Golmani (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni pokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama. Terenski testovi:  Kretanje u dva trougla  Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 10m (procena akceleracije + max brzine)  Bench press sa 70% telesne težine  Izdržaj u ekstenziji trupa  Catting test  Pretklon raznožno iz seda  Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz seda  Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz osnovnog stava  Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz skok šuta  Test 300 yardi  Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)  Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavka tokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

Odbojka Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni pokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 195

Terenski testovi:  Test 300 yardi  Test ’’Jelka’’ (brzinska izdržljivost)  Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)

Vaterpolo Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Iskret palicom, zaklon trupa, duboki pretklon, spoljna rotacija u zglobu kolena, fleksija u skočnom zglobu, supinacija stopala  Merenje sile zaveslaja uz pomoć plivačkog dinamometra (max. sile zaveslaja) Terenski testovi:  Bench press sa 70% telesne težine  Iskret palicom  Progresivni diskontinuirani test plivanja igrači (5 x 200m kraul teh.), golmani (3 x 200m prsnom teh.) (75%, 85%, 95% od najboljeg rezultata)  Water Polo Intermittent Shuttle Test (WIST)  Brzina preplivavanja deonice od 25m, bez i sa loptom  Preciznost pogađanja cilja u golu  Procena brzine kretanja lopte  Iskok iz vode

Veslanje Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na veslačkom ergometru (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti  Wingate test na veslačkom ergometru

196 Dijagnostika treniranosti sportista

Plivanje Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz čučnja – SJ; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražiti u rezultatskoj prednosti koja se može napraviti prilikom start i okreta u vodi.  Iskret palicom, zaklon trupa, duboki pretklon, spoljna rotacija u zglobu kolena, fleksija u skočnom zglobu, supinacija stopala  Merenje sile zaveslaja uz pomoć plivačkog dinamometra (max. sile zaveslaja) Terenski testovi:  Progresivni diskontinuirani test (7 x 200m)  Merenje aktivnog otpora plivanja (Kolmogorov)  Test Index opšte izdržljivosti  Test brzinske izdržljivosti 6 x 50m (p-10sek); Intenzitet 9095%

Rvanje Laboratorijski testovi: - Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije - Submaksimalni 60 sekundni test na pokretnoj traci. Procena peaka SF, akumulacija laktata i pH krvi - Spiroergometrijski test na bicikl-ergometru (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na APN); Procena opšte aerobne izdržljivosti - Testovi motoričkih sposobnosti:, gipkost u leđima, gipkost ramenog pojasa, , brzina jednostavnih pokreta rukom: procena koordinacije - Testovi za procenu sile i snage: sila ruku i ramenog pojasa, sila trbušnih mišića, sila leđnih mišića, sila opružača nogu, eksplozivna snaga nogu

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 197

Terenski test: - Rvački 6 minutni test sa lutkom - Testovi snage: čučanj, benč, nabačaj, zgib, penjanje uz konop od 5 m

Tenis Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti.  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz čučnja – SJ; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Skok iz čučnja sa pripremom – CMJ; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražiti u potrebi za brzom promenom smera kretanja radi zauzimanja što bolje pozicije za izvođenje kvalitetnog udarca. Terenski testovi:  Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)  Hit & Turn Tennis Test (procena specifične izdržljivosti)  Bacanje medicinke (3kg) iz ležećeg položaja  Catting test  Podizanje trupa u 30 ili 60sek  Izdržaj u ekstenziji trupa

Triatlon Laboratorijski testovi:  Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci i/ili bicikl-ergometru (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti

198 Dijagnostika treniranosti sportista

Terenski testovi:  Yo-Yo Endurance test  Progresivni diskontinuirani test plivanja (7 x 200m)  Hronometarski test 30 minuta

POGLAVLJE 11 PSIHODIJAGNOSTIKA U SPORTU

Mi smo jedina stvorenja na Zemlji koja mogu da promene svoju biologiju, onim što mislimo i osećamo. Granica između biologije i psihologije se ne može sa sigurnošću povući.

224..Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini ------------------------------------------------------------------------------------

Pojam - Psihodijagnostika Primena psiholoških testova Psihološko testiranje

Pojam - Psihodijagnostika

P

sihodijagnostika podrazumeva proces utvrđivanja nivoa razvijenosti pojedinih psihičkih karakteristika sportista, te moguće obrasce reagovanja u pojedinim situacijama. Psihodijagnostički postupak se sprovodi koristeći skup psiholoških metoda i postupaka koji omogućuju procenu karakteristika pojedinca ili ekipe. Psihodijagnostička obrada predstavlja osnovu za planiranje i realizaciju psihološke pripreme sportista, ali može služiti i za analizu aktuelnog stanja u klubu ili ekipi, te kao pomoć treneru u donošenju odluka kako raditi sa sportistom ili ekipom. Segmenti psihodijagnostike Psihologija sporta se deli na nekoliko segmenata:  Istraživanje  Edukacija  Psihološka priprema  Psihodijagnostika Psihodijagnostika sportista omogućava:  Procenu individualnih i timskih karakteristika i potencijala  Uvid u nivo psihološke pripremljenosti sportiste ili ekipe  Procenu različitih faktora koji mogu delovati na individualnu i timsku sportsku uspešnost  Uvid u potencijale pojedinca (što može biti jedan od faktora preporuke za izbor adekvatnog sporta)

Psihodijagnostika u sportu 225

Psihodijagnostički postupak podrazumeva:  Primenu psiholoških testova  Intervju sa sportistom  Intervju sa trenerom  Situacijsko praćenje ponašanja sportiste ili ekipe (trening, takmičenje)  Analizu grupne dinamike u ekipnim sportovima

Primena psiholoških testova Podaci koji se dobiju psihodijagnostičkim postupkom prvenstveno su od praktične važnosti za trenera ili rukovodstvo kluba, te omogućavaju informacije potrebne za postizanje kvalitetnijih razultata i višeg nivoa opšte sportske uspešnosti. U daljem tekstu detaljnije ćemo opisati svaki od pomenutih psihodijagnostičkih postupaka. Intervju sa sportistom Postupak se sprovodi u obliku struktuiranog razgovora sa sportistom, u trajanju oko 45 min, a u cilju identifikacije potencijala sportiste, njegovih jakih i slabih strana, motivacije, doživljaja sopstvene uloge u timu, kao i odnosa unutar kluba ili ekipe. Postupkom struktuiranog razgovora sa sportistom, dobijaju se informacije koje predstavljaju veoma važnu dopunu saznanjima dobijenim psihološkim testiranjem. Intervju sa trenerom Osnovna funkcija ovog intervjua jeste utvrdjivanje trenerovih očekivanja i ciljeva zbog kojih mu je potrebna psihodijagnostička procena. U razgovoru koji traje oko 30 min, prikupljaju se opšti podaci o timu, mišljenje trenera o odnosima među sportistima, kao i problemima pojedinog sportiste ili ekipe. Situacijsko praćenje ponašanja pojedinca ili ekipe Postupak se najčešće sprovodi na zahtev trenera ili rukovodstva kluba. Podrazumeva opservaciju jednog ili više treninga,

226..Dijagnostika treniranosti sportista

ili praćenje psihološke strukture ekipe ili reakcija pojedinačnog sportiste tokom utakmice.Konkretno, posmatra se i beleži ponašanje i reakcije sportista koje predstavljaju nivo psihološke pripremljenosti, identifikaciju i praćenje pozitivnih i negativnih karakteristika igre, procenu i identifikaciju rizičnih faktora, kao i analizu i procenu produktivnosti meča neophodnu za budući rad pojedinca ili ekipe. Analiza grupne dinamike Podrazumeva procenu timske kohezivnosti, funkcionalne i emocionalne povezanosti igrača u ekipi, kao i identifikaciju rizičnih faktora koji mogu narušiti saradnju i sportsku uspešnost tima.

Psihološko testiranje Psihološko testiranje se sprovodi koristeći baterije psihodijagnostičkjih testova, gde se za razliku od kliničke dijagnostike u kojoj se identifikuju disfunkcionalna stanja, simptomi i sindromi, psihodijagnostika u sportu koristi instrumentima kojima se otkrivaju psihološke komponente kao važne determinante sportskog postignuća. Testiranje se sprovodi individualno ili grupno, najčešće u pismenom obliku i garantuje tajnost dobijenih podataka. Testiranje se koristi za ispitivanje i procenu ličnosi sportiste. U tu svrhu mogu se koristiti različiti inventari ličnosti (PIE - JRS, Cattell 16 pf, KON 6, EPQ...), testiranjem se može ustanoviti nivo anksioznosti sportiste (SCAT), kao i procena motivacije. Za ispitivanje kognitivnih sposobnosti sportiste, osim papirolovka testova, sve češće se koristi CRD serija psihodijagnostičkih testova koja obuhvata:  Perceptivne testove  Testove mišljenja  Testove pamćenja  Testove za merenje psihomotornih reakcija. Testovi CRD serije namenjeni su utvrđivanju (dijagnostici i praćenju) vremena i tačnosti ostvarivanja pomenutih mentalnih i psihomotornih funkcija, te dimenzija sposobnosti i funkcionalnih

Psihodijagnostika u sportu 227

specifičnosti individualnog mentalnog potencijala. Kao takvi se često koriste kao pomoćno psihodijagnostičko sredstvo, kojim se na efikasan i brz način dobijaju potrebni podaci o sportisti. Rezultat psihodijagnostičke procene dobija se u vidu pisanog izveštaja - mišljenja psihologa (pogledati u prilogu). Ukoliko se radi sa celom ekipom, osim pojedinačnih izveštaja za svakog sportistu, dobija se i izveštaj o kompletnoj ekipi. On sadrži: analizu grupne kohezivnosti, motivacionu strukturu tima, analizu odnosa među igračima, analizu ponašanja trenera, kao i moguće posledice na odnose unutar ekipe (relacija individua-ekipa). Izveštaj psihologa daje informacije koje pomažu trenerima da razvijaju potencijale sportista, unaprede komunikaciju između sportista i time smanje uticaj rizičnih faktora na ekipu, kao i efikasnije reše potencijalne konflikte. Psihodijagnostička procena predstavlja poverljivu informaciju i može se koristiti, isključivo, u svrhu unapređenja rada sa sportistom ili ekipom, radi postizanja boljih sportskih rezultata i povećanja sportske uspešnosti. Mišljenje da je psihologija sporta namenjena samo vrhunskim sportistima pokazalo se kao pogrešno, jer rad sa sportskim psihologom namenjen je svim sportistima, kako početnicima tako i razvijenim sportistima. On omogućava da se nakon psihodijagnostičke obrade, napravi plan psihološke pripreme čime će se sportisti omogućiti da pokaže ono najbolje što ima u sebi, onda kada je to potrebno. Slika xx. Savremeni sistem za psihodijagnostiku (CRD – Kompleks Reakciometar Drenovac)

228..Dijagnostika treniranosti sportista

Primer: Izveštaj psihološke procene rađene u Pokrajinskom zavodu za sport PSIHOLOŠKI NALAZ I MIŠLJENJE

Ime i prezime: NN Sportska disciplina: Tenis

Datum rođenja: 25.05.1992. Datum testiranja: 20.07.2009.

Primenjene metode: Testovi KOG 3, KON 6, PIE, EPQ, CRD baterija testova, intervju. Razlog psihološkog testiranja: Procena i opis psihosocijalnih karakteristika važnih za sportsko postignuće. Po rečima sportiste, neposredan povod testiranja su problemi koji se javljaju kada u toku meča sportista ne uspeva da postigne željeni rezultat, što se manifestuje kroz slabiju kontrolu ponašanja na terenu (viče, baca reket) i pad koncentracije (potrebno mu je puno vremena da se vrati u igru). Ovi problemi rezultiraju slabim krajnim rezultatom u meču.

PROCENA LIČNOSTI Sportista potiče iz porodice u kojoj vlada pozitivna i podsticajna klima, bez pretranih očekivanja i opterećenja u vezi sportskih postignuća. U toku razgovora sportista ostavlja utisak osobe kojoj je potrebno dosta vremena da stekne poverenje da bi otvoreno pričao o sebi, te pokazuje relativno nizak novo aspiracija u kontekstu životnih ciljeva koji nisu vezani za sport (npr. škola). Sposobnosti opažanja i razlikovanja materijala koji je vizuelno prisutan, orijentacije u prostoru, učenja i pamćenja, kao i intelektualne sposobnosti su u skladu sa očekivanjima zasnovanim na uzrastu i obrazovnom nivou sportiste, što predstavlja faktor koji omogućava dalji takmičarski napredak. U profilu ličnosti dominiraju crte opreznosti, plašljivosti i pasivnosti, te često prepuštanje vodstva drugima. U interpersonalnoj komunikaciji (ophođenju sa drugima) je teško prilagodljiv i nesiguran. Često je opterećen mislima da stvari mogu krenuti loše, razdražljiv je, sklon depresivnim osećanjima, kao i katastrofiziranju ishoda vezanih za budućnost. Kada stekne poverenje u osobu prihvata savete i sugestije, što predstavlja osobinu na koju trener može da računa. Pokazuje nizak nivo tolerancije na frustraciju što dovodi do besa prema samom sebi, slabije kontrole ponašanja na terenu i gubitka trenažne i takmičarske stabilnosti u neočekivanim situacijama.

Psihodijagnostika u sportu 229

Sportista postavlja pred sebe visoke ciljeve vezane za tenis i izuzetno je motivisan da ih ostvari (uporan, marljiv, poseduje osećaj usmerenosti u životu, fokusiran je na sport).

ZAKLJUČAK Na osnovu pokazanih sposobnosti i osobina ličnosti može se zaključiti da je kod sportiste potrebno razvijati: samopouzdanje i veru u sopstvene sposobnosti da ostvari uspeh u otežavajućim okolnostima, da se prilagodi, da može savladati neočekivane situacije, povećati nivo tolerancije na frustraciju, te razvijati realna očekivanja prema ciljevima koje postavlja samom sebi (kratkoročnim i dugoročnim) u vezi sa sportskim postignućima. Dalji trenažni rad je potrebno dopuniti sa: mentalnim treningom, vežbama disanja i vežbama za održavanje fokusa pažnje i koncentracije.

Neosporno je da su psihološke komponente važne determinante sportskog uspeha. One su istovremeno i prediktori opstanka pojedinca u profesionalnom sportu (Smith i Christensen, 1995). Iz tog razloga je važno identifikovati relativna psihološka obeležja posmatranog sportiste i informisati sportske trenere o tome kako ih usmeriti, koristiti i razvijati. Ukoliko sportski treneri dobiju podatke o psihološkim karakteristikama sportiste sa kojim rade, te preporuke o komunikacijskim i interakcijskim uslovima u kojima je te karakteristika moguće staviti u funkciju igračeve i ekipne efikasnosti, njihov se trenažni programi može istovremeno fokusirati i na razvoj tehničko-taktičkih veština. U nizu podataka koje trener koristi pri određivenju sadržaja treninga i okolnosti pod kojima se izvodi trenažni program, podaci dobijeni psihodijagnostičkom metodom mogu u velikoj meri proširiti i pojačati područje trenerovog uticaja i kontrole. Uključivanje psihologa u postupak određivanja psihosocijalnog statusa članova jedne sportske ekipe, te korišćenje psiholoških rezultata u kreiranju programa sportskog treninga, doprinos je interdisciplinarnom pristupu radu u vrhunskom sportu.

230..Dijagnostika treniranosti sportista

Umesto sažetka Duboko unutar nas nepoznata našim čulima, nalazi se najdublja nemerljiva suština našeg postojanja, polje nepromenljivosti koje stvara ličnost, ego i telo. Pošto je to naše osnovno stanje - to je ono što mi zapravo jesmo. Svaka ličnost doživljava i stvara svoj vlastiti svet. Ona je sklona da nešto prihvata stvarnim zato što to može da vidi i dohvati. Uverenja stvaraju misli i osećanja i pokreću hemijske reakcije koje podržavaju život u svakoj ćeliji. Mnoge od ovih reakcija se mogu meriti, ali su procedure složene i skupe (merenje nivoa hormona, transmitera ili elektro-hemijskih procesa). Iz tog razloga, iako izuzetno važne, nisu našle široku primenu u sportu. Testovima možemo (prilično grubo) proceniti kakvo je nečije zapažanje. Zapažanje je (subjektivno) direktno vezano za ličnost i naučeno. Doživljaj je diktiran time kako smo naučili da zapažamo. On može biti prepreka, ali i motiv i oružje u borbi ka uspehu. Prepreka je naše uslovljavanje, naš zajednički pogled na svet koji smo naučili od svojih roditelja, nastavnika i društva. Ta prepreka je ’’hipnoza društvenog uslovljavanja’’ koja ima snažan uticaj na naš pogled na svet. Iz takvog privida se stvaraju pravila koja nisu ništa drugo, nego izmišljotine ljudskog uma. Iako je sasvim jasno da nauka i psihodijagnostika treba da otkrivaju objektivnu stvarnost koja je nezavisna od posmatrača, u ovom trenutku to se čini nemogućim jer je previše saturirana uslovljenim mislima. Posmatrač je pun predrasuda o pojavama koje mu prenose njegova čula. Čula podržavaju poruku da su stvari takve kako izgledaju, dok u stvarnosti to može biti sasvim drugačije. Inteligencija se može izraziti bilo kao misao, bilo kao molekul. Osnovna emocija (kao što je strah) se može opisati kao apstraktan osećaj ili kao dodirljiv molekul hormona adrenalina. Bez osećaja nema hormona, bez hormona nema osećanja. Na isti način: nema bola bez nervnog signala koji prenosi bol; nema uklanjanja bola bez endorfina koji odgovaraju receptorima za bol i zaustavljaju te signale. Kud god ide misao, hemija ide za njom. Svako mentalno stanje ima i svoju specifičnu biohemiju.