Od Sna Do Ljubavi

OD SNA DO LJUBAVI Tišinu decembarske noći naruša\ vao je šum vetra, koji je igrao svoj ples sa ogolelim granama. Svuda je vladala tama, samo se u dnevnoj sobi Eleonore Nilson nazirao odsjaj lampe: "Šta li sada radi? " pitao se Džastin Kristoferson. "Već odavno je prošla ponoć, a ova devojka je još uvek budna". Nikako nije mogao da spoji njeno noćno bdenje i svež izgled narednog jutra. Znao je da malo spava, jer je svake noći sa svog prozora video upaljeno svetio u njenoj kući do duboko u noć. Eleonora Nilson je radila na kontroli kvaliteta hrane, u fabrici keksa, u Nojsu pored Šamburga. Bila je stručna i vrlo cenjena. Njene anali ze su bile detaljne i precizne. Nikada do sada nije dozvolila da iz njihove proizvodnje izađe u prodaju proizvod koji nije dostizao postavljene standarde ispravnosti kvaliteta. Bila je pobornik zdrave ishrane i nije dozvoljavala upotrebu emulgatora u proizvodnji slatkiša, koji narušavaju zdravlje ljudi, posebno što su najveći uživaoci njihovih proizvoda bila deca. Džastin Kristoferson je imao veliku farmu koja se graničila sa kompleksom fabrike. Rano je ustajao, jer su poslovi na farmi to zahtevali. Skoro svakog jutra je viđao Eleonoru kako žurnim korakom ulazi u fabriku, i svaki put bi ga prožeo isti osećaj uzdrhtalosti kada bi je video. Eleonora je imala sedamnaest godina kada su se Džastinovi roditelji doselili i kupili staru, zapuštenu farmu. Svi su mislili da su uludo bacili novac, jer je trebalo uložiti mnogo rada i novca, da se gazdinstvo dovede u red. Pri prvom njihovom susretu zapalila se iskra uzajamnih simpatija koja je pretila da se rasplamsa. Po završenoj srednjoj školi, Eleonoru su roditelji poslali u Cikago na studije. Uplašena od velikog grada, sa nedovoljno vere u sopstveni uspeh ali i zbog razdvojenosti od Džastina,

Eleonora je pokušala da ubedi roditelje da je mnogo bolje da se zaposli u fabrici keksa kao laborant. Međutim, svi njeni argumenti, ma kako ubedljivi bili, nisu mogli da pokolebaju odluku njenih roditelja, koji su bili ponosni na svoju lepu jedinicu. Eleonora je bila najbolja u generaciji, i zaista bi bio greh da nije upisala studije. Njeni vidici su bili širi od onoga što joj je pružala škola u Šamburgu. Željna novih znanja čitala je sve što joj je došlo pod ruku. I sama je imala veliku želju da nastavi školovanje, sve do momenta dok se nije pojavio mladi Kristoferson. Ipak, sledeće jeseni se obrela u Cikagu kao student tehnološkog fakulteta. Kada se našla jednom u velikom gradu, sama bez roditelja, sa obavezama koje nameće visoko školstvo, Eleonora se svesrdno prihvatila knjige. Nije štedela sebe, u želji da što pre završi fakultet i vrati se u rodno mesto, gde će je čekati lepi Kristoferson. Tako se bar ona nadala u prvim bruckoškim danima i jedva je čekala ferije. Na trećoj godini fakulteta veoma se promenila. Kao da je preko noći odrasla i shvatila da je njeno maštanje o Džastinu Kristofersonu detinjasto. On je u njoj gledao klinku iz susedstva, koju je iz pristojnosti pozdravljao pri svakom susretu, pri tom je pitajući kako napreduju njene studije. Nikada je nije pozvao da izađu, niti je duže vreme provodio u njenom društvu, viđala ga je često sa devojkama koje su izgledale kao da su sišle sa naslovnih strana modnih časopisa. Pored njih osećala se kao Pepeljuga. To otrežnjenje od mladalačkih snova pod staklo je njenu želju da što više nauči, da bude najbolja. Da bar nečim Džastinu skrene pažnju na sebe. Po završenim postdiplomskim studijama dobila je fantastične ponude za zaposlenje, ali ih je ona sve odbila i vratila se u Nojs. Sa ocenama i preporukama koje je dobila, odmah je bila primljena u fabriku. Svoje znanje je maksimalno koristila, pri tom ne štedeći sebe. Želela je da sve ono što je naučila primeni u praksi. Zato je noću sedela dokasno, praveći beleške o svim bitnim otkrićima tog dana u laboratoriji, Eleonora nije samo ispitivala kvalitet i ispravnost proizvoda, već je laboratoriju koristila za nova naučna istraživanja u oblasti ishrane. Džastina je i dalje viđala povremeno, otpozdravljajući na njegov pozdrav u prolazu. On je u međuvremenu preuzeo farmu i pretvorio je u zlatni rudnik. Potpuno ju je mehanizovao. Pri tom, uzgoj goveda koji je nasledio od oca je proširio, zatim dogradio objekte za uzgoj svinja i živine, razvio čitav lanac prodaje proizvoda sa farme, ne samo u Nojsu i Šamburgu, već i šire. Sa prozora svoje sobe gledala ga je dok je u večernjim satima zajedno sa radnicima sa farme radio. To su bili posebni trenuci za Eleonoru. Tada je dolazila do izražaja sva snaga njegovih mišića, koji su bili zategnuti ispod majice dok je zajedno sa ostalim momcima krotio mladog divljeg konja. Zamišljala je snagu njegovih mišica i želela da se bar jednom nađe u njegovom čvrstom zagrljaju. Ali to su bili samo devojački snovi. Dok ga je ppsmatrala sa kakvom lakoćom obavlja teške fizičke poslove, divila se snazi njegovog tela. Radeći zajedno sa radnicima pokazao je da ceni rad i da ga se ne libir što je kod Eleonore izazivalo još veće divljenje i poštovanje prema njemu. To što je bio vlasnik farme, i što je imao diplomu fakulteta, nije uticalo na njega da postane snob, koji samo nadgleda rad drugih, već je i sam učestvovao u obavljanju poslova. Jednom rečju, Džastin Kristoferson je bio idol muškarca svake devojke, posebno Eleonore Nilson.

II ragla se spustila, a mraz je ne, ^milosrdno rezao. U vazduhu ~~ osećao miris snega, koji samo što nije pao. Eleonora je pogledala kroz prozor i zažalila što nije mogla da odloži put u Cikago za neki drugi dan. S obzirom da nije mogla ništa da promeni, odlučila je da krene nešto ranije, zbog

lošeg vremena. Početkom decembra svake godine se sastajala sa prijateljima sa fakulteta. Njih nekoliko je redovno, i pored svih obaveza koje su imali svake god[ne, ma gde se nalazili, dolazilo u Cikago. Uvek su se sastajali u kafeu kod fakulteta, a onda kada svi pristignu, odlazili u neki od čikaških restorana gde su uz ručak pričali o promenama u svom životu i razmenjivali iskustva. Skoro svi su već bili u braku ili vereni, sem Eleonore. Ona jedina još uvek nije imala neku ozbiljniju vezu. En, ima li muškaraca u tvojoj seriji? šalio se Pit pri njihovom poslednjem susretu. Ili da mi dove demo naše momke iz Indianapolisa?l Pa možda to i nije loša ideja, Pit! istim tonom mu je odgovorila Eleonora. Uzela je ključeve od auta i pošla. Nadala se da neće biti gužve zbog lošeg vremena. Ali samo što je krenula prema Šamburgu ispred sebe je ugledala kolonu, koja je ličila na ogromnu zmiju koja se polako kreće. Uključila je radio i potražila stanicu sa vestima kada je osetila snažan pritisak i nagli trzaj svog auta. Besno je izašla i stisnutih pesnica krenula prema autu iza, koje je takvom žestinom udarilo u zadnji deo njenog auta. Kada je stigla, muškarac je već bio izašao i gledao štetu koju je napravio na njenim kolima. Okrenuvši se, iznenadio se kada je video Eleonoru.

Mala, kuda si ti krenula po ovom nevremenu? Iznenađena neočekivanim susretom sa Džastinom, na trenutak se zbunila, a onda, videvši šta je napravio od njenog auta, besno je odgovorila: Mislim da je ispravnije pitanje gde si ti gledao kada si se zakucao u mene!

Bolje da sam se zakucao u tebe, nego što sam napravio ovoliku štetu. Eleonora je pocrvenela, a onda shvatila da ne može da nastavi put. To ju je još više razbesnelo. 1, šta sada da radim? Parkiraj auto sa strane, pozvaćemo šlep službu, i nadoknadiću ti štetu odgovorio je smireno. Eleonoru je samo iritiralo njegovo hladnokrvno ponašanje. Nije ga bilo briga što je onemogućio njeno putovanje, niti kuda je krenula. Ali ja moram da stignem u Cikago! skoro plačnim glasom je rekla. Džastin ju je iznenađeno pogledao, a onda se nasmejao. Ništa jednostavnije, pređi kod mene i ja ću te odvesti do Čikaga predložio je. Nije imala drugog izbora, pa je prihvatila njegovu ponudu. Džastin je parkirao njen auto, pozvao šlep službu, a potom se pridružio Eleonori u džipu. Prijala mu je toplina auta, ali i prisustvo lepe susetke. Međutim, to nije pokazao nijednog trenutka. Dok su se polako vozili u tišini koja je bila ispunjena elektricitetom uzajamnog stišavanja emocija, Džastin je odjednom naglo zakočio. Eleonora je poletela ka šoferšajbni i on ju je brzinom munje privukao sebi. U trenu se našla u njegovom čvrstom zagrljaju sa glavom na njegovim grudima. Čula je brze otkucaje njegovog srca. Džastin je tiho opsovao, ali ona nije znala šta sejdogodilo. Njegov stisak nije popuštao, pa je počela da se migolji. Nije bilo pametno da dugo ostane u njegovoj neposrednoj blizini. Sigurnija si ovako, dok su ovi divljaci ispred nas bilo je sve što je rekao i dalje je držeći čvrsto na svojim grudima. Eleonora je pokušavala da vidi šta se događa ispred njih, ali bez mnogo uspeha u položaju u kome se nalazila. Džastin se nije trudio da joj objasni, pa je sklopila oči i prepustila se lepoti trenutka, jer godinama je zamišljala i priželjkivala da oseti čvrstinu njegovog zagrljaja, tpplotu njegovog tela.

Osetila je da je neko blago drmusa, pa je otvorila oči ne znajući u trenutku gde se nalazi, a onda je ugledala Džastina koji se opasno približio njenom licu.

Stigli smo u Čikago, gde želiš da te odvezem? pitao je. Shvativši da je zaspala i ceo put prespavala na njegovim grudima, pocrvenela je. A onda mu je obja snila gde da je odveze. Pogledao je začuđena kada je rekla ime kafea pored fakulteta. Koliko znam, to je studentski kafe. Jesi li sigurna da baš tamo želiš da te odvezem?

Da. Tu me čekaju prijatelji bilo je sve što je rekla. Dobro. A kako ćeš se vratiti? Nijedan taksista te neće po ovoj magli voziti u Nojs? Ne znam. Smisliću već nešto. Koliko se zadržavaš? pitao je. Ne znam. Pa dobro, mala, ima li nešto što ti znaš? sad je već iznerviran pitao. Ima! Znam da bi bilo dobro da sam ovde došla svojim kolima koja si ti lepo sredio! I sad mi postavljaš glupava pitanja koja te se i ne tiču! vikala je Eleonora. Grešiš, mala! Da me se ne tiču ne bih ih postaljvao. Zapravo, zbog toga što sam tvoj auto "lepo sredio" kako ti kažeš, brinem kako ćeš se vratiti. Stvarno je neodgovorno s tvoje strane da po ovakvom vremenu kreneš da bi se videla sa prijateljima! Zaslužila si da te presavijem prekovkolena. Šta se tebe tiče gde sam ja krenula? Ni ja tebi ne postavljam pitanja kud ideš po ovakvom vremenu! Džastin se pravio da je prečuo poslednju njenu rečenicu i nastavio je glasno da razmišlja. Za četiri sata mogu da se vratim. Gde ćeš biti u to vreme? Ne znam namerno mu je odgovorila. Ne duri se, nego mi reci gde da dođem po tebe. Jedino ako se ne vraćaš danas u Nojs. Shvativši da joj Džastin ostaje kao jedina mogućnost za povratak kući, morala je da mu kaže da dođe po nju na isto mesto za četiri sata. Samo ju je začuđeno pogledao, ali ništa nije rekao. Eleonora je izašla ir džipa i uputila se u kafe. Tek kada je zatvorila vrata kafea za sobom, Džastin je upalio motor i otišao.

III da je Eleonorav stigla, već su bili pristigli. Čekali su samo nju

Već smo mislili da nećeš doći! rekla je Mjuriel, njena sobna drugarica. Kako bih mogla da propustim ovaj događaj! Pa, Pit nam se ženi ove godine, zar ne? Znači, još ovaj put je sa nama neženja uz osmeh ih je pozdravila, a onda im ispričala za nezgodu koja joj se dogodila dok je dolazila na sastanak sa njima. Kažeš da je vlasnik farme, znači dovoljno bogat da ga svaka žena požeil za muža. Pa, ako je taj Džastin uz sve to i zgodan i mlad, onda bih se rado menjala sa tobom rekla je Klara, njihova mišica sa klase.

Svi su se nasmejali, jer je Klara već tri godine bila srećno udata za bogatog, ali ne baš mladog gradonačelnika Denvera. Bila je najlepša devojka u generaciji i svi su očekivali da će postati manekenka. Međutim, ona se po završenom fakultetu vratila u Denver i ubrzo udala za gradonačelnika, koji je bio dosta stariji od nje. Nikada im nije bilo jasno zašto je napravila takav izbor, ali po njenom izgledu i vedrom duhu shatili su da je srećna i zadovoljna. Tako da je njena aluzija, upućena Eleonori, na račun Džastina Kristofersona bila provokacija, ne bi li po Eleonirinom izrazu lica dokučila ima li tu nešto više od nezgode na putu. Spazila je sjaj u oku Eleonore, ali ništa niie rekla. Po navici, otišli su u restoran na ručak gde su pričali o postignutim uspesima i doživljenim neuspesima u poslednjih godinu dana, koliko je proteklo od njihovog poslednjeg susreta. Vreme je brzo proteklo i Eleonora se oprostila od prisutnih. Jedino ona nije mogla da ostane u Cikagu duže od jednog dana, jer je već ujutru morala da se pojavi na poslu. Pozdravili su se, a Piter ju je otpratio do kafea, gde je trebalo da se nađe sa Džastinom. Pošto džip nije bio parkiran ispred, ušli su u kafe i uz kafii odlučili da sečekaju Džastina. Još uvek se nisi predomislila po pitanju našeg zajedničkog života? pitao je Pit. Spreman sam da raskinem zaruke na samo jedan tvoj mig. Pit, uozbilji se. Znaš i sam da sam te od prvog dana prihvatila kao prijatelja, i da između nas dvoje ništa više od toga ne može biti iskreno mu je odgovorila. Žao mi je zbog toga, En. Uvek sam želeo više od prijateljstva sa tobom. Nadao sam se da ćeš vremenom promeniti mišljenje. Sada mi je lakše da se odreknem slobode, kada znam da kod tebe nikada neću imati šanse kao muškarac. Oboje su se nasmejali. Pit je od prve godine studija bio Eleonorin anđeo čuvar. To su znali svi sa fakulteta. On nije krio koliko mu En znači, ali ni to da za nju ne predstavlja više od dobrog kolege i prijatelja. Džastin je ušao u kafe i zastao kraj vrata. Pogledom je prelazio po prostoriji tražeći Eleonoru. Ugledavši je za stolom sa nepoznatim muškarcem, koji je mogao biti njenih godina, posumnjao je u istinitost njenih reci o sastanku sa prijateljima. U njemu se probudio osećaj liubomore. ali i Kakav je to muškarac koji traži od žene da po ovakvom nevremenu dolazi na sastanak sa njim i to u studentski kafe, razmišljao je dok je prilazio njihovom stolu. Ugledavši ga, Eleonora je ustala, a Pit joj je pridržao kaput. Poljubio ju je u obraz pre nego što je Džastin stao između njih dvoje. Ako je srceparajući oproštaj završen, možemo da krenemo grubo se obratio Eleonori. Vidno uzbuđena zbog njegovog netaktičnog nastupa, okrenula se Pitu i rekla: Javi datum venčanja kad ga zakažeš. Do viđenja! a potom krenula ka izlazu ne pogledavši Džastina. Stala je ispred džipa i čekala da joj Džastin otvori vrata. Celim putem do Nojsa nisu progovorili ni reci. Svako je bio zadubljen u svoje misli, koje nije želeo da podeli sa onim drugim. Eleonori se činilo da se voze čitavu večnost. Razočarana grubošću Džastina koji nije imao ni najmanje razloga, a ni prava da se tako ponaša, nije želela da još više zaoštrava situaciju, Stigavši do njene kuće, Džastin joj je otvorio vrata i pomogao da izađe pri tom joj se obrativši. Čim auto bude sređen, dovešcu ti ga. Ako ti u međuvremenu budu neophodna kola, pozovi me pružio joj je svoju vizit kartu. Biće mi zadovoljstvo da ti budem lični vozač. Prezirno ga je pogledala i odgovorila: Hvala. Ušla je u kuću pri tom se nijednom ne okrenuvši. Kada je zatvorila vrata za sobom, čula je kako odlazi. Srce joj je tuklo kao pomahnitalo. Ubeđivala je sebe da je to zbog besa koji je tutnjao u

njoj zbog Džastinovog ponašanja, a koji je potiskivala. Stala je pod vreo tuš da vodom umiri napete nerve. Narednih nekoliko dana je naporno radila. Želela je da pre Nove godine završi svoje istraživanje. Upravo se uputila ka laboratoriji kada su je pozvali u kabinet kod direktora fabrike. Bio je to stariji gospodin, prosed, ali još uvek u dobroj kondiciji. O njemu je čula da je vrlo korektan prema zaposlenima. Ali i pored toga nije bila ravnodušna Što je pozvana u njegov kabinet. Gospođice Nilson, čuo sam da vršite naučno istraživanje u oblasti ishrane; obratio joj se čim je ušla. Zatečena pitanjem, nije mogla da proceni da li mu je drago ili se ljuti zbog toga. U svakom slučaju morala je da odgovori potvrdno, jer je njemu to već bilo poznato.

Možete li mi dati bliže informacije na šta se odnosi vaše istraživanje? Eleonora mu je objasnila da se radi o vrlo jednostavnoj formuli koja se može primeniti ovde u fabrici, da se kvalitet njihovih proizvoda poboljša, a da pri tom izbace upotrebu emulgatora koji su štetni po zdravlje ljudi. Troškovi proizvodnje će ostati isti. Pažljivo ju je slušao, a onda pritisnuo interfon na svom stolu. Pozovite mi direktora proizvodnje obratio se sekretarici. Nakon nekoliko minuta ušao je muškarac tridesetih godina i obratio mu se: Zvali ste mefvgospodine Grant. Da, Majki. Zeleo sam da te upoznam sa gospođicom Nilson koja kod nas radi već nekoliko meseci. Zapravo, ona ima vrlo zanimljiv projekat, pa bih želeo da ubuduće sa njom više sarađuješ. Naime, od danas je ona tvoj zamenik. Eleonora nije verovala svojini ušima. Ona zamenik direktora proizvodnje, nekoliko meseci nakon početka rada u fabrici! Neki ljudi godinama ne naprave takav skok u karijeri. Majki se okrenuo prema njoj. Nadam se da ćemo dobro sarađivati pozdravio ju je uz sme šak. Nadam se odgovorila je Eleonora.

IV fajkl je Eleonoru pozvao na ve~ зги da bi se bolje upoznali, s Tcla'bi na miru porazgovarali o njenom novom projektu. Rado je prihvatila, jer u Nojsu nije imala mnogo prijatelja, iako je tu rođena. Mnogi njeni prijatelji iz škole, po završenim studijama otišli su u veće gradove. A oni koji su ostali, već su odavno imali svoje porodice. Oko sedam, Majki je došao po Eleonoru. Spremna, izašla je na zvuk njegove sirene. Otišli su u Šamburg na večeru. U prijatnom razgovoru su proveli veče. Imali su zajedničke teme, jer je i Majki bio tehnolog. Razmenili su znanja i iskustva, i zaključili da će njihova saradnja biti uspešna. Posle večere ju je Majki pozvao na ples, ali je Eleonora odbila, jer je već bilo kasno, a ujutru mora rano da ustane. Kada su se vratili, zatekli su parkiran džip ispred kuće. Protrnula je prepoznavši da je Džastinov. Zahvalila se Majklu na prijatno provedenoj večeri, a onda se uputila ka ulazu. Džastin je izašao i sačekao je isPred vrata. Ti očigledno koristiš svaki trenutak slobode do venčanja zajedljivo joj se obratio, a potom ušao za

njom u kuću. Ne shvatajući o kakvom venčanju govori, pogledala ga je začuđeno. Ne sačekavši odgovor, Džastin ju je Privukao sebi i spustio poljubac na njene meke usne. Pokušala je da se otme iz njegovog naručja, a onda je počela da mu uzvraća. Naglo ju je pustio i prošao rukom kroz kosu. Dao joj je ključ od njenog auta.

Parkiran je ispred garaže rekao je i otišao. Ostavši sama, Eleonora je gledala čas u ključ u svojim rukama, čas ulazna vrata iza kojih je nestao Džastin. Usne su joj još uvek bridele od njegovog poljupca. Ništa nije razumela, ali je znala da je njene mladalačke sanjarije nisu prošle. Još uvek je želela lepog suseda, samo sada jače. Svaki deo njenog bića žudeo je za njim. Ali je isto tako znala da nema načina da mu se približi. Jedino je mogla sa prozora svoje sobe da ga posmatra dok radi na farmi, i da ga želi. Ćele noći je imala košmarne snove. Sanjala je Džastina. Ujutro joj je glava bila teška od neispavanosti. I pored toga što se loše osećala, morala je da ide na posao. Danas je trebalo sa Majklom da izvede eksperiment u laboratoriji i potvrdi svoju naučnu tezu. Kao i svakog jutra, krenula je na posao. Na ulazu ju je čekao Džastin. Iznenadila se videvši ga tako rano. Još više ju je iznenadilo to što je stajao na ulazu u fabriku. Dolazim u šest po tebe. Budi spremna, vodim te u Čikago bilo je sve što joj je rekao, a potom otišao. Celog dana je bila rasejana. Razmišljala je o Džastinu [njegovim recima. Zastoje vodi u Čikago? To nikako nije mogla da odgonetne. Majki je njeno odsustvo duha pripisao uzbuđenju zbog unapređenja, pa je predložio da rad u laboratoriju odlože za neki drugi dan. Treba ti vremena da se privikneš na nove okolnosti. Ima dana za novotarije pokušao je da ie ora spoloži. Bledo mu se osmehnula, a u duši je osećala prazninu. Toliko je maštala o uspehu, a sada kada ga je doživela osećala se nekako ravnodušno. Jedva je dočekala kraj radnog dana. Sat je pokazivao četvrt do šest, a ona nije znala šta da obuče, jer nije znala kuda je vodi Džastin večeras i kojim povodom. Odlučila je da ga sačeka u farmerkama i košulji u kojima je bila u kući. Kada se bude udostojio da je obavesti kud je vodi, tada će se i obući. Zvono na vratima ju je obavestilo da je stigao. Prišla je i otvorila. Sa Džastinom je ušao i talas hladnoće koja je vladala napolju. Videvši je da nije spremna, Ijutito je sevnuo očima. Zar nisam jutros bio dovoljno jasan, kada sam ti rekao da budeš spremna? Ili si odlučila da sa mnom izigravaš sveticu i vernu zaručnicu? Ništa ne shvatajući, gledala ga je širom otvorenih očiju, koje su u polutami sobe izgledale još veće. Hoćeš li se ti već jednom obući ili možda želiš da ja to učinom umesto tebe? pitao je stisnutih usana opasno joj se približivši. Puls joj se ubrzao, a oči sevnule ljutnjom. Kojim pravom upadaš u moju kuću i naređuješ mi šta da radim?! počela je da viče na njega, S tobom ne idem nikuda! a potom ja sela u fotelju i zapalila cigaretu. Džastin je ostao da stoji i gledao je, a onda se okrenuo i izašao iz kuće, Prijao mu je svež vazduh, koji mu je rashladio usijane misli i glavu. Ponet željom i ljubomorom nesmotreno se poneo prema Eleonori, Znao je da to nije pravi način, ali je bio povređen kada ju je prethodne večeri video sa Majklom Tajlerom da se oko ponoći vraća.

Kada može da izlazi sa njim pre venčanja sa Pitom, onda može i sa mnom, razmišljao je. Nije znao u kakvim su odnosima ona i

Majki, ali je znao da Majki menja žene kao rukavice. S obzirom da se uskoro udaje, i njoj je odgovarao neko poput Majkla, bez zahteva i obaveza. Razdiran ljubomorom pomislio je da i on može da dobije veče sa Eleonorom. Bio je muškarac koga su žene saletale, samo Eleonora nikada nije pokazivala prema njemu ništa više od pristojnosti dobre susetke. A tako ju je želeo od prvog njihovog susreta kada su se doselili, pre mnogo godina. Tada je bila još devojčica koja je izrasla u prelepu mladu ženu. I to veoma poželjnu. A onda je otišla na studije u Čikago. Viđao ju je samo za ferije i praznike kada je dolazila kući. Kada su joj roditelji nastradali u saobraćajnoj nesreći, mislio je da se nikada više neće vratiti u Nojs. Tada je počeo da se viđa sa Veronikom, češće nego sa ostalim devojkama. Ali pre nekoliko meseci Eleonora se vratila i počela da radi u fabrici. Viđao ju je svakog dana nekoliko puta, mada ona to nije znala. U početku je to bilo slučajno, a onda je počeo da tačno u određeno veme dolazi na farmu, da bi je video kada dolazi i odlazi sa posla. Ni sam nije znao kako da joj priđe, jer nije izlazila uveče, iako joj je svetio gorelo do duboko u noć, A onda ju je sam Bog poslao na njegov put. Kada je slupao njen auto, ponadao se da je to idealna prilika da ostvare bliži kontakt. Međutim, još u Cikagu je bio duboko razočaran shvativši da se Eleonora udaje, a pri tom sa budućim mužem razgovara kao sa poslovnim partnerom, "Javi datum venčanja, kad ga zakažeš", još uvek mu je odzvanjalo u glavi. To je rekla kao da se radilo o nekom trećem, a ne o njoj, Dok su se vozili do Nojsa, doneo je odluku da pokuša da joj se približi. Možda će uspeti da spreči da dođe do venčanja koje nije iz ljubavi. A onda se pojavio Majki! To je bio preveliki udarac za Džastina. Znao je o Majklu mnogo ružnih stvari, nije mu se dopadao ni kao čovek ni kao klijent. Cesto su imali priliku da sarađuju, jer je Majki imao svoj lanac prodajnih objekada koje je Džastin snabdevao proizvodima sa farme. Jednom su čak došli u konflikt zbog plaćanja, i od tada ga je Džastin vesto izbegavao. A sada, Eleonora, žena njegovih snova, izlazi sa Majklom. Već se u krugovima Džastinovih prijatelja govorilo da je Majki našao novu žrtvu. Viđeni su ono veče u Šamburgu, i to je bilo dovoljno da krenu glasine. Šteta za nju, lepa je devojka^ a uz to kažu da je i vrlo pametna. Šta će joj protuva poput Majkla? Džastine, zar nije ovo tvoja susetka? Čudi me da nisi pokušao da joj se približiš, već traćiš vreme sa Veronikom! rekao mu je prijatelj iste večeri kada su Majki i Eleonora viđeni u Šamburgu, Nije ni slutio da je tim recima dosuo ulje na vatru. Džastin je još iste večeri dovezao Eleonori auto, koje je tog dana preuzeo sa popravke. Probdeo je tu noć i doneo ishitrenu odluku da je ujutro sačeka na kapiji fabrike i pozove u Čikago. Bio je siguran u svoj uspeh, a sada je stajao ispred njene kuće i razmišljao gde je pogrešio. Seo je u auto i otišao. Ostavši sama, Eleonora je pokušavala da smiri svoje uzdrhtalo srce. Nije razumela Džastinovo ponašanje, kao ni njegove priče o venčanju. Više od svega je želela da provede veče sa njim, ali ne na ovakav način. Nije dozvoljavala da joj niko u životu naređuje, još manje da je

11 vređa. A on je upravo napravio obe greške. Suze su joj zamaglile pogled. "Valjda tako završavaju devojački snovi?!", razmišljala je. U^raznično raspoloženje se osećaji\o na ulicama. Eleonora je završila svoj rad i javno ga prezentovala pred najvišim predstavnicima kompanije. Jednoglasno je prihvaćen kao nov način u njihovoj proizvodnji, a njoj je ponuđeno da pređe u Čikago u njihovo predstavništvo. Zahvalila se, ali je odlučila da ostane u Nojsu. Pristala je da jednom nedeljno odlazi u Čikago na potpisivanje ugovora sa inopartnerima, a koji se odnose na njen izum. Postala je akcionar kompanije, mada su njene akcije bile neznatne.

Vlasnik kompanije i najveći akcionar pozvao je Eleonoru navdoček Nove godine kod njega u Čikago. Nije mogla da odbije. Ed je bio nešto stariji od Eleonore, ali vrlo uspešan i autoritativan. Bio je oženjeri jedinicom farmera iz Oklahome, sa kojom je imao troje dece. Eieonora, moj prijatelj će doći po vas, tako da ne morate sami da vozite do Čikaga rekao joj je na rastanku. Zahvalila mu se još jednom na pozivu, i izrazila zadovoljstvo što će upoznati njegovu porodicu. Narednih dana se prepustila maštarijama i prazničnoj euforiji. Svaka Nova godina za nju je bio poseban događaj. Osećala se nekako nestvarno, dok je vršila pripreme oko dočeka, kao i na sam dan praznika. Volela je sjaj i raskoš ulica i izloga, Deda Mrazeve na ulicama sa torbama na leđima, razdragane ljude. Smatrala je da čovek nikada nije dovoljno star da bi prerastao u sebi radost i želju za veru u bolje sutra. A Nova godina^ je upravo bila to, prilika za veru u bolje sutra, srećnije i uspešnije dane. Imala je dovoljno optimizma u sebi i želela da ga podeii sa ljudima dobre volje. Razgledajući izloge pronašla je haljinu i poklone za svoje domaćine. Potrošila je poveću svotu novca, ali nije žalila. Želela je da te noći izgleda čarobno i uspela je u tome. Obukla je dugu crnu haljinu koja je isticala njenu bistu. Otkrivajući grudi, leđa i ramena, pri tom naglašavajući njen tanani struk, spuštala se u punom krugu do poda. Dugu plavu kosu je podigla u punđu iz koje su se spuštale lokne na njen krhki vrat. Svoje plave oči je naglasila nežno ružičastom senkom, a duge trepavice uokvirila maškarom. Ružem boje kajsije je istakla punoću i senzibilnost svojih usana. Kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima bila je spremna. Otvorila je i ukočila se od iznenađenja. Umesto Edovog prijatelja koji je trebalo da dođe po nju, na vratima je stajao Džastin Kristoferson u crnom fraku, koji je još više istakao njegovu atletsku građu. Ako si spremna, možemo da krenemo rekao je pri tom joj ponudivši ruku.

Ali po mene treba da dođe Edov prijatelj rekla je u neprilici. Pa, došao je. Zapravo, ja sam Edov prijatelj na tvoju veliku žalost zadovoljno se smeškao. Uživao je u njenoj zbunjenosti, Uđi na trenutak dok obučem ogrtač pozvala ga je. Zatvorivši vrata za sobom, ušao je za Eleonorom u salon. Prigušeno svetio lampe davalo je intimni ton celoj prostoriji. U trenutku je poželeo da ostanu ovde sami, u polutami njenog salona. Iz razmišljanja ga je prenuo Eleonorin glas. Spremna sam. Pogledavši je, bio je očaran njenim izgledom. To joj je i rekao: Izgledaš čarobno! a onda je uzeo poklone iz njenih ruku i odneo ih do kola. Vrativši se po nju, ponudio joj je svoju ruku, koju je ona spremno prihvatila. Oboje su prihvatili uloge koje su im nametnute, pri tom skrivajući zadovoljstvo koje ih je obuzelo. Kada ga je Ed nazvao i zamolio ga da bude pratilac mladoj dami koja je zaposlena u njegovoj kompaniji od Nojsa do Čikaga, srce mu je brže zakucalo. Pri tom se prijatelju ponudio da ćele noći bude partner gospođici Nilson. Na to je Ed prokomenta risao: Izgleda da ja baš ne znam sve novine u tvom životu, stari moj. Dugo se nismo videli, izgleda da imaš štošta da mi ispričaš. Samo, u tom slučaju moraću da se pobrinem i za Veroniku, kako mi se čini. Ne brini, Veronika je otputovala u Evropu pre mesec dana umirio ga je Džastin. Znači, koristiš maksimalno slobodu! Zavidim ti! Izbor ti je dobar smejao se Ed.

Nije baš tako, ali pričaćemo kada se vidimo završio je razgovor Džastin.

VI ida su stigli ispred porodične jće Eda i Rejčel Foset, Eleonori ЈБ zastao dah. Bila je to ogromna građevina usred velikog parka. Borići su bili okićeni svetledm lampionima, a ćela kuća se kupala u svetlu raznobojnih svetiljki. Na ulazu ih je dočekao vratar obučen u Deda Mraza i svim gostima delio poklone koje su domaćini spremili za njih. Eleonora se osećala kao Alisa u zemlji čuda. Divila se originalnosti ideja svojih domaćina. Jedva je čekala da upozna Rejčel. Duboko u sebi je osećala da će u njoj dobiti prijateljicu. I nije se prevarila. Rejčel je bila niska, skladno građena i krhka žena, Eleonorinih godina. Imala je dugu crvenu kosu koja je podsećala na rasplamsalu vatru. Njene zelene oči bile su nasmejane. Podsećala je na devojčicu koja je zalutala na bal odraslih. Stalno joj je titrao osmeh na usnama. Kada su Eleonora i Džastin ušli, prišla im je i prisno stisla ruku Eleonori poželevši joj dobrodošlicu i lep provod, a onda se okrenula Džastinu i popevši se na vrhove prstiju poljubila ga u obraz. Ed je poželeo Eleonori uspešnu godinu i lep provod, a Džastina je snažno zagrlio. Nije čula šta mu je rekao, ali su se obojica vragolasto nasmejala. Kada su se pozdravili sa domaćinima, Džastin ju je uhvatio oko struka i poveo do bara. Uzeli su piće, a onda nazdravili. Gledali su se u oči, i u trenutku zaboravili na prisutne oko sebe. Čaroliju trenutka je prekinuo muškarac koji je snažno lupio Džastina po ramenu. Hej, stari, gde se skrivaš? Nisam te video sto godina! brundao je pri tom bezobrazno odmeravajući Eleonoru. Novo parče, drugar?! Pa, bilo je vreme da se resiš one beštije! Nije brate za tebe, za tvoju prefinjenu dušu! nije prestajao gorostas da priča, Džastin je sve vreme ćutao. Jedva je čekao da se oslobodi nepoželjnog pozninika, kada im je prišla devojka crne kratke kose i kosih smeđih očiju. Imala je nešto zmijske u pogledu, ili se bar tako učinilo Eleonori. Džastine, šta će reći Veronika kada čuje da si Novu godinu proveo u društvu neznanke? pitala je uz osmeh, koji je bio izveštačen. Ovo je Eleonora, moja susetka i jedna od suvlasnika Edove kompanije. Kao što vidiš, nije neznanka odgovorio joj je Džastin, a onda uhvatio Eleonoru ispod ruke i poveo je na podijum za igru. To je izgleda bilo jedino mesto gde su mogli da budu sami i neometani od drugih. Eleonori se vrtelo u glavi. Mnogo nepoznatih ljudi, nekoliko neumesnih primedaba za samo nekoliko minuta boravka u Edovoj kući, i sada Džastinove ruke oko njenog struka, kojima ju je sve čvršće privlačio sebi. Njegov dah u njenoj kosi, i miris njegove kolonjske vode, bilo je previše na njene napete nerve. Činilo joj se da će se svakog trenutka onesvestiti. Džastin je osetio njenu malaksalost i izveo je na terasu. Decembarska studen je ogrnula ćelu prirodu. Prve pahulje snega su tiho provejavale. Džastin Je skinuo frak i ogrnuo Eleonoru. Čvrsto priljubljeni grejali su se telima, dok je ona duboko udisala svež vazduh. Osetivši se bolje, Eleonora je predložila da se vrate. Džastin je spustio nežan poljubac na njen vrat. Topla struja joj je prošla telom. Zadrhtala je, ali ne od hladnoće. Prehladićeš se zabrinuto je rekao. Ostatak večeri su proveli sa ostalim gostima. Džastin je izbegavao situaciju da nasamo ostane sa Eleonorom, jer je postajalo suviše opasno za njega. Sve više je gubio kontrolu i dozvoljavao da ga obuzme dugo potiskivana želja za njom. U trenutku je zaboravio i Veroniku, i Pita. Delovali su rnu daleko i nestvarno. Ali morao je da stiša svoju strast, da obuzda svoje želje, ako nije želeo da povredi Eleonoru. Nije znao razlog njene udaje za Pita, ali je bio

je siguran da nije iz ljubavi. U svakom slučaju morao je da poštuje njen izbor. Nešto pre ponoći svi su izašli na terasu da gledaju vatromet. Eleonora je delovala poput srećnog deteta. Za nju je vatromet oduvek predstavljao nešto posebno u novogodišnjoj noći. I ovog puta je kao i godinama unazad, zatvorila oči i poželela želju. Trgla se na dodir Džastinovih usana kraj svog uha. Tiho joj je šapnuo: Poželimo istu želju. Njeno srce je pevalo od radosti. Znala je da je Džastin želi, ali ona je želela više od toga. U ovoj ludoj noći dozvolila je sebi da mašta> da veruje da i ona njemu znači koliko on njoj. Da u njegovim recima ima više od fizičke želje. Da su one satkane tihim šapatom njegovog srca. U očima joj se ogledala sreća. Kada je zvonik otkucao ponoć, uzvratila mu je poljubac bez stida, unoseći u njega sve svoje emocije godinama potiskivane. Odvojili su se tek kada su začuli snažan apaluz prisutnih. Zbunjeno su se pogledali i onda shvatili da nisu njima aplaudirali. Osetili su olakšanje. Bili su jedini učesnici njihove male tajne. Oko tri sata posle ponoći Rejčel im je prišla i ponudila da prespavaju kod njih. Džastin je sa zahvalnošću prihvatio poziv, jer mu se nije dopala ideja da po snegu usred noći vozi do Najsa. Eleonora je ćutala, stoje značilo da i ona prihvata.

VII 3Ć je bila vedra i hladna. Eleo^ Lnora je stajala pored prozora i Naslonila čelo na hladno prozorsko okno. Pokušala je da ohladi usijane želje svog tela. Razum joj je govorio da će pogrešiti ako provede ovu noć u Džastinovom zagrljaju, ali neka nevidljiva sil a ju je gonila da uči ni baš to. Zagledana u zvezdano nebo, kao da je tražila odgovor od treperavih zvezda. Ćulo se tiho otvaranje vrata, a potom je Džastin ušao u sobu. Prišao joj je sleđa i obgrlio oko struka. Stajali su tako zagrljeni, bez reci, i gledahu noć pred njima. Kao da su ih mučjla ista pitanja, i sagorevala ista vatra neutažene strasti i želje. Polako ju je okrenuo ka sebi i počeo nežno da je ljubi. Nije se opirala. yestim pokretima ju je oslobodio večernje haljine, a onda je podigao u naručje i odneo do sofe. Prepuštala se njegovim spretnim rukama i uživala u svakom novom dodiru. Poneo ih je vihor strasti, vreme je stalo za njih dvoje. Postojali su samo oni i njihove želje koje su ih gonile sve dalje i dublje i nova otkrića njihovih uzavrelih tela. Dostigavši vrhunac uzbuđenja, uzeo ju je nežno i sa puno ljubavi. Osećaj zadovoljstva ju je ispunio i tiho je uzdahnula. Voleli su se sve dok zora nije svojim skutom obavila krajolik. Dok su ležali zagrljeni i umorni, Džastin ju je tiho upitao: Zašto mi nisi rekla? Da sam znao, bio bih nežniji, Bio si divan rekla je pri tom ga gledajući u oči. En, posle ovoga ja te ne mogu ostaviti. Nemaš ti n i kavu obavezu prema meni. Moj je izbor sa kim ću to učiniti prvi put prošaputala je. Poljubio ju je, srećan što je njega izabrala, što je imala toliko.poverenja u njega. Ali, Eleonora je pogrešno shvatila njegov gest i sjaj u očima. Ona je mislila da je srećan što ga je oslobodila obaveze. Osetila je gorak ukus u ustima. Zašto ljudi govore da je ljubav lepa? pitala se, dok su suze pretile da joj poteku. Zagnjurila je glavu u njegovo rame i zaspala. Narednog jutra su je probudili sunčevi zraci. Pogledala je na sat, bilo je nešto iza podneva. Druga polovina kreveta je bila prazna. Nije osetila kada je Džastin ustao i otišao. Nije imala želju

da ga vidi, setivši se njegove sreće kada mu je rekla da nema nikakvu obavezu prema njoj. Ovaj gorak ukus buđenja je cena neuzvraćene ljubavi, razmišljala je. Ustala je i istuširala se. U kupatilu je našla toplu trenerku uredno složenu na stalaži. Obukla se. Pošto joj je bila za dva broja veća, podvrnula je rukave i nogavice. U svakom slučaju se osećala prijatnije, nego u svojoj večernjoj haljini. Kosu je uvezala u rep i diskretno se našminkala. Kada je bila spremna, sišla je u trpezariju da potraži svoje domaćine. Rejčel je u kuhinji veselo pevušila neku pesmicu, a deca su cičeći otvarala poklone ispod jelke. I pored gorčine koju je ponela sa sobom iz sobe, Eleonora se nasmešila mališanima. Ušla je kod Rejčel i ova joj je ponudila kafu.

Ti kao da nisi imala dobru noć začikivala ju je. Malo sam umorna, priznajem rekla je Eleonora, a obraze joj je oblilo rumenilo. Pa, dešava se nastavila je Rejčel u istom šaljivom tonu. Tog trenutka na vratima se pojavio Džastin. Prišao je Eleonori i spustio poljubac na njene usne još tople od sna. Vidim da ti dobro pristaje moja trenerka rekao je, a onda seo do nje, Rejčel, mogu li i ja dobiti jednu kafu? Ubrzo su se za kuhinjskim stolom našli svi četvoro. Ed je pomogao Rejčel da postave sto. Eleonora ništa nije razumela, Svi su se prema njoj ponašali kao da je sasvim normalno što je tu sa Džastinom. Štaviše kao da je njegova devojka, Posle ručka Džastin je rekao da moraju da krenu, kako bi pre mraka stigli u Nojs. Domaćini su ih ispratili i pozvali da uskoro ponovo budu njihovi gosti.

VIII Ostavši sama sa Džastinom, Eleonora se povukla u sebe. Do ^»a nije progovorila nijednu reč. Iznenađen naglom promenom njenog raspoloženja, Džastin je mislio da je grize savest zbog Pita. Na čelu mu se urezala duboka bora. Bio je povređen što posle noći koju su proveli, ona i dalje razmišlja o muškarcu kojeg ne voli. Sada je bio siguran da ga ne voli, inače ne bi njemu podarila svoju nevinost. Gledajući njegove promene raspoloženja Eleonora je mislia da se Džastin kaje zbog događaja prethodne noći. Verovatno joj nije dovoljno verovao da od njega ne očekuje ništa. Ako se plašio da će ona biti prepreka između njega i Veronike, strah mu je uzaludan. Ali nije znala kako to da mu kaže, pa je odlučila da ćuti. Kada su stigli ispred njene kuće, izašla je iz auta i zahvalila mu se, Nije znao da li je iskrena ili se ispod njenih reci krije ironija. Očekivao je da će ga pozvati da uđe, ali nije. Kada je nestala iza vrata, upalio je motor i otišao. Narednih dana nisu se viđali. Eleonora je često putovala u Čikago, a onda bi je Rejčel često zadržavala u njihovom prijatnom domu. Svaki put kada bi ušla u dom Fosetovih, Eleonora bi osetila bolni grč oko srca. Uvek se setila novogodišnje noći. Rejčel i ona su postale dobre prijateljice.

Od nje je Eleonora saznala da su Džastin i Veronika već nekoliko go 16 dina u vezi. Rejčel se nije dopadala Veronika i ona to nije krila. Džastina je obožavala. Ed i on su odrasli zajedno. Roditelji su im u isto vreme došli u ove krajeve. Fosetovi u Čikago, a Kristofersovi u Nojs.

Džastin ima dobru dušu, a Veronika to ne zaslužuje. Ona je jedna uobražena i praznoglava guska govorila je Rejčel. Ne znam samo kako Džastin može da je trpi!

Eleonora je ćutala, Ona nije poznavala Veroniku. Ed je na reci svoje žene često znao da se našali: Rejčel kada nekoga ne voli, uzalud je da joj skine i zvezde sa neba. Sva sreća što nisam na tom spisku, a nisi ni ti En. Džastin je svu svoju energiju iscrpljivao radom na farmi. Radnici su ga gledali zapanjeno. Shvatili su da se sa njihovim gazdom nešto događa, ali nisu znali šta. Prošlo je mesec dana od njegovog poslednjeg viđenja sa Eleonorom. Veronika se vratila iz Evrope i skoro svakog dana dolazila na farmu. Njeno prisustvo je počelo da ga iritira. Odlučio je da prekine vezu sa njom, ionako mu nije mnogo značila, Tog popodneva dok je sedeo ispred kamina zagledan u igru varnica, oglasilo se zvono. Pre nego što je izašao čuo je Veronikin prodoran smeh. Odjednom se namrgodio. Nije bio raspoložen da sluša lokalne tračeve, ali nije mogao da je izbaci. Ona je još uvek bila njegova devojka, Makar i formalno, Namestio je osmeh na lice i dočekao Veroniku. U poslednje vreme je uporno tragao za njenim lošim osobinama, pri tom je stalno poredeći sa Eleonorom, Bez sumnje, obe su bile lepe, svaka na svoj način. Da je morao da bira po spoljašnjem izgledu teško bi mogao da se odluči za jednu od njih, Ali ono što ga je privlačilo Eleonori bila je lepota duha, koja se očitavala u njenom pogledu, pokretu, ponašanju. Dok je Veronika bila usmerena na to kako da očev novac potroši na lična zadovoljstva i udobnosti, Eleonora je težila ka usavršavanju duha, sticanju novih znanja i otkrivanju naučnih tajni. I sama je predstavljala tajnu za svet oko sebe, a Džastin je želeo da je dozna, da pronikne u suštinu njenog postojanja. Sa Veronikom je nakon kratkog vremena sve bilo poznato. Nije ostavljala ništa za kasnije. Ona je bila tipična bogataška kći, razmažena i hirovita. Džastin je ostajao sa njom baš iz tog razloga. Sa njom je uvek znao na čemu je, nije bilo iznenađenja, uz to često je odlazila na duža putovanja. Veza sa Veronikom mu je bila neopterećujuća, sve do momenta dok se nije pojavila Eleonora. Onda je postala dosadna i naporna, jer je svaki trenutak proveden sa Veronikom smatrao izgubljenim vremenom. Okovi, koje sami sebi stavimo u trenucima nepromišljenosti, često postanu neraskdivi.

IX proizvodi dobijeni po Eleonorinoj formuli postali su najtražniji na tržištu. Potisnuli su sve konkurente, Njihovi proizvodi su preplavili ne samo domaće, već i inostrano tržište, Mnogi inostrani partneri su bili zainteresovani za licencu i nudili izuzetne us l ove sa rad n je Edovoj kompaniji. Eleonora je postala "zlatna koka" Fosetovih. I pored velikog uspeha koji je postigla za tako kratko vreme, i Majklovog upornog udvaranja,, Eleonora je bila nesrećna. sve njene misli, stremljenja, želje bili su us m ere ni u jednom pravcu, koji je Proizvodi za nju bio zabranjen i nedostupan Džastin Kristoferson. Od kada se Veronika vratila iz Evrope viđala ih je često zajedno. Svaki put bi osetila bolni grč u stomaku i gorak ukus u ustima. Tuga u njenim očima je postala vidljiva i za druge. Posebno za Rejčel. Prilikom jedne posete Rejčel je eksperimentisala sa Eleonorom. Odlučila je da je natera da otvori

srce i izbaci svu gorčinu koja se mesecima nakupila u njoj. Znala je da razgovor o onome što nas boli ne rešava problem, ali pomaže da se umanji bol. En, zašto si tužna? Od Nove godine svakim danom si sve tužnija, a postižeš sve veće uspehe na svim poljima. Odbijaš sve muškarce, a među njima ima i dobrih prilika. Ima li Džastin neke veze sa svim tim? bila je direktna. Zatečena bujicom pitanja, Eleonora je ćutala. Nije mogla da laže Rejčel, mnogo ju je volela, ali nije mogla ni da joj kaže istinu. Plašila se da će je Rejčel smatrati nezrelom šiparicom koja još uvek živi u klinačkim zabludama. Teško je i sebi priznala da je Džastin njena "dečja nepreležana bolest", koja je sve jače obuzima što je starija i ostavlja dublje posledice. Šlep pored očiju je isto što i budala, Nadala sam se da je uvideo da je Veronika naspram tebe isto što i imitacija naspram dragulja, ali su to izgleda samo moje nade ogorčeno je rekla Rejčel. Videvši suze u Eleonorinim očima, koje su svakog trenutka pretile da poteku, prišla je i zagrlila prijateljicu. Isplači se, kažu da suze olakšavaju bol a onda počela nežno da je miluje po kosi, kao da je mala devojčica.

Nakon ovih Rejčelinih reci, Eleonora je izgubila svoj ponos. Zarila je glavu u njeno rame, na kojem je isplakala sav bol, neprospavane noći i srušene snove. Nakon toga nikada više nisu spominjale Džastina. Rejčel se svesrdno trudila da se Eleo" nora i on ne sretnu kod njih.

Ali u životu se ne događa sve onako kako to mi želimo. Proleće se probudilo sa svim svojim čarima. Dani su bili topli, a noći blage. Priroda je svojim buđenjem izazivala želju za ljubavlju. I Eleonorino srce je vapilo za nežnošću i došaptavanjem sa srodnom dušom. Prolećni mirisi su rasplamsavali vatru u njoj i sama se plašila požara koji je pretio da je obuzme svakog časa, ćelu i sagori je. A onda neće moći da odoli nevidljivioj, a tako snažnoj niti magnetizma koja je privlačila voljenom čoveku. U strahu da mu ne zakuca na vrata i baci mu se u naručje, i tako ponizi sebe, prihvatila je Majklovo udravanje. Sve češće su ih viđali zajedno van posla i počele su da kruže glasine. Nojs je malo mesto, tako da je Džastin ubrzo čuo za njihovu vezu. Bio je više nego iznenađen. Majki je mogao povremeno da leci Eleonorinu samoću, ali nije mogao da zamisli da je Eleonora u njemu našla ljubav, A onda se u Džastinu probudila ljubomora, njemu do sada nepoznat osećaj, koji ga je doveo do pomračenja zdravog rasuđivanja. Ljubomora, najveći neprijatelj zaljubljenog srca, često je ljudima život pretvarala u pakao. Ni Džastin joj nije izbegao. Njegova ljubav je pretvorena u pepeo koji je prolećni vetar raznosio po poljima, Saznanje da neće biti venčanja sa Riterom nije ga radovaio, jer je Majki zauzeo njegovo mesto. Nije ga voleo, ali ni je potcenjivao njegov uticaj na žene. Nije znao ključ njegovog uspeha, zato je osećao neizmeran bol, ali i izazov da se bori za naklonost Eleonorinog srca. To mu je dalo novu snagu, novu nadu. Eleonora je pošia u laboratoriju kada je zazvonio telefon na njenom stolu. Vratila se i podigla slušalicu. Molim vas gospođicu Nilson začula je dubok muški glas od kojeg joj se sledila krv u venema.

Ja sam... Džastin ovde. Jesi li slobodna za vikend? Imam iznenađenje za tebe, Tajac. Eleonora je slušala neujednačene otkucaje svoga srca. Plašila se da ih Džastin može čuti s druge strane, En, jesi li tu? pitao je zabrinutim glasom. Već je pomislio da je otišla, da priča u prazno, kada se ona oglasila:

Ne znam. Danas je tek sreda, do vikenda ima još dosta. Tebi su trebali da daju ime NE ZNAM, umesto Eleonora. Imaš li ti još neku reč u svom rečniku? osetila ja kako mu podrhtava glas. Javiću se bilo je sve što je rekla, a onda prekinula vezu. Sela je na stolicu, a rukama pritisla srce koje je pretilo da iskoči iz grudi. Zašto li je zvao? Kakvo je to iznenađenje? Hiljade drugih pitanja joj se vrzmalo po glavi, na koje nije imala odgovor. Dok je Eleonora pokušavala da stiša uzbuđenje zbog Džastinovog poziva, u kancelariju je ušao Majki sa kartama u rukama za putovanje u Evropu, u Francusku. Za dva dana bićemo u Parizu! Prestonici ljubavi i kulutre starog kontinenta! u svom ushićenju nije primetio njenu smetenost. Ti si dragulj naše kompanije! Partneri iz Nantesa žele da se upoznamo sa njihovom proizvodnjom i usavršimo je. Eleonora je i dalje sedela na istom mestu. Tek tada je Majki primetio njeno bledo lice.

En, šta ti je?! pitao je, a u glasu mu se osetio strah. Ništa. Samo si me iznenadio slagala je ne trepnuvši, jer je ona već duže vreme znala za ovaj projekat, preko Rejčel i Eda, ali nije očekivala tako brzu realizaciju. A Džastin?! Sve se bunilo u njoj. "Pozvao me posle toliko vremena, poželeo da se vidimo za vikend, a ja u petak putujem". Došlo joj je da zaplače na glas. Umesto toga pitala je Majkla: Ko putuje? nadajući se da ona nije u aranžmanu. Nas dvoje! Ko bi drugi?! začuđeno je pitao. v Uveče je pozvala Džastina želeći da ga obavesti da zbog puta ne može da prihvati njegov predlog za vikend. Ali umesto Džastina javila se Veronika. Začuvši njen melodičan glas, Eleonora je spustila slušalicu. Suze su joj kliznule niz lice. "Mrzim te, Džastine Kristofersone!" rekla je glasno, kao da će joj to ublažiti razočaranje i bol. Naredni dan je provela u pripremama za put, a veče je provela kod Fosetovih. Sa Edom se dogovorila oko poslovnih aranžamana sa Francuzima, a sa Rejčel je proveravala da li je ponela sve što joj je potrebno za petnaestodnevno odustvo. Baš ste vi žene komplikovane! Pa ide samo na dve nedelje. Uostalom ako nešto i zaboravi može kupiti u Nantesu umešao se Ed.

..., se razbesneo kada je od ^•i_ua saznao da je Eleonora otputovala u Evropu \ to sa Majklom Tajlerom. Pri samoj pomisli da će sa njim provesti petnaest dana, srce mu se grčilo. Još više ga je bolelo što mu je prećutala putovanje kada je zvao pre dva dana. Uz to rekla je da će ga pozvati, a slagala je.

Njegova ljubav prema Eleonori je počela da se pretvara u mržnju. Toliko ju je voleo, nadam se da će jednog dana ponovo biti njegova, kao u novogodišnjoj noći, samo ovog puta zauvek. Iza svake njegove želje stajala je provalija, nepremostiva i beskrajna. Stigavši u Pariz, Eleonora i Majki nisu znali šta pre da pogledaju. U ushićenju pred lepotom Luvra, Sene, Bolonjske šume... zaboravila je svoj bol. A onda ju je Majki ispod Trijumfalne kapije zaprosio. On, zakleti neženja, igrao je na poslednju kartu, da je odvede u krevet. Bilo mu je neshvatljivo da je uporno odbijala svaki njegov pokušaj da joj se približi. Više nije imao ni keca u rukavu, istrošio je ceo špil, a dama mu je ostala nedostižna. Eleonora je odjednom počela nekontrolisano da se smeje. Iznenađen i uvređen, Majki je gledao negde pored nje. On, Majki Tajler, osvajač ženskih srca, da doživi ovakvo poniženje. Da na njegovu bračnu ponudu odgovori na ovakav način?! "Zalažićeš, lepa moja!" zakleo se u sebi. Bila je probuđena tamna strana njegove ličnosti. Eleonora nije ni slutila šta se događa u muškarcu pored nje, niti kakvu joj osvetu sprema. Majki, nisam ja žena za brak. Ti si mi zaista drag, lepo mi je sa tobom, ali te ne volim iskreno je rekla, Možda se 'jednog dana i udam, ako mi dođe "princ na belom konju" pokušala je da se našali na sopstveni račun.

Ja sam u toj kombinaciji očigledno "konj bez princa" rekao je °Sorčeno. Pogledala ga je iznanađena gorčinom u njegovom glasu. Tek sada je shvatila da je Majki povređen, ali nije razumela čime je to učinila. Bila je samo iskrena. Vreme u Parizu je proletelo, morali su da krenu dalje. Eleonora je obećala sebi da će jednom doći na duže veme i razgledati sve lepoten istorijske znamenitosti ovog grada. U Nantu im je svaki tren bio isplaniran. Mnogo vremena su provodili u obilasku hala gde se obavljala proizvodnja, kao i u konsultacijama sa njihovim stručnim kadrom. Popodneva i dobar deo večeri su njih dvoje analizirali i izrađivali nove projekte koji bi mogli biti primenjeni, a koji bi sadržali bitne elemente njihove licence. Malo vremena im je ostajalo za obilazak grada i sitna lična zadovoljstva, tako da i Eleonora nije imala mnogo vremena da razmišlja o Džastin u. "Za ojađeno srce rad je najbolji lek" setila se stare izreke i uverila se u njenu istinitost. Tek ovde, daleko od Nojsa i Džastina, shvatila je da je veza sa Majklom promašaj. Pokušala je, ali nije uspela da nađe sebe, sreću i ljubav pored njega. Znala je da je kraj bio još u Parizu, ispod Trijumfalne kapije i osetila veliko olakšanje. "Jedna obaveza manje", pomislila je, i na usnama joj je zatitrao osmeh. U Nojsu, za to vreme, Džastin je ličio na pobesnelog lava, zatvorenog u kavezu. Nije ni naslućivao kako je teško biti uskraćen za osećaj zadovoljstva da u noći, dok svi spavaju dubokim snom, sa svog prozora gleda osvetljen prozor Eleonorine sobe, Sada je vladala tama koja je u njenriij izazivala tihu jezu. Prizor obavljen crnim velom noći delovao je sablasno. Ni rad m j više nije pomogao da je zaboravi, Svaki njegov nerv je žudeoza njom, za njenom blizinom. Veronika je opet otputovala, ovog puta kod drugarice u Ohajo, zbog čega je osetio olakšanje. Bilo mu je teško da u njenom prisustvu potiskuje svoje neraspoloženje i skriva ljubav prema drugoj ženi. Veronika je bila površna, ali nije bila zla. Nije mogao da je povredi, isto kao što nije mogao da je voli. Posebno od trenutka kada je sa Eleonorom doživeo poniranje u najskriveniji kutak ljudskog bića, pri tom doživljavajući stapanje tela i duše u nerazdvojnu celinu, uzajamnu ljubav. Razdiran ljubavlju prema Eleonori i osećanjem odgovornosti prema Veroniki, koja mu je poklonila sve ove godine, Džastin se nalazio na raskrsnici kojoj nije mogao da odredi pravo prvenstva. Proleće je u Nojsu bilo posebno lepo. Priroda je bila ogrnuta zelenim ogrtačem različitih nijansi. Cveće je šarenilom svojih boja ispunjavalo zeleni tepih tek ošišane trave, a opojni mirisi svežinu predvečerja. Edov poziv da vikend provede kod njih, Džastin je rado prihvatio, jer ga ništa nije

zadržavalo u Nojsu u Eleonorinom odsustvu. Nije slutio koliko će bola doživeti u njihovoj kući, ali i sreće. U petak popodne je parkirao auto u dvorištu Fosetovih. Rejčel i deca su bili napolju koristeći svaki sunčani trenutak. Dok ih je posmatrao kako razdragano ciče trčeći za loptom, i sam je poželeo da ima svoju porodicu. Ugledavši ga, Rejčel mu je pnsla. Bila je zadihana i crvena u licu od igre sa decom, ali zadovoljna i nasmejana. Pozvala je decu i zajedno sa Džastinom ušla u kuću Ubrzo je stigao i Ed. Posle ručka ffde'' u, sal°™ i pričali. Prisećali se stanh vremena, i dragih ljudi uvek odsedao kada je bio Fosetovif ma u poseti. Ušavši unutra, obuzeoj ga je osećaj usamljenosti i bola. Pre nekoliko meseci je doživeo svoju ljubav upravo tu. Ona je bila pored njega, lepa, poželjna i topla. Predavala mu se poneta žarom svojih osećanja. A sada je daleko odavde, od njega, sa drugim muškarcem. "Da li se njemu daje istom željom, iskrenošću, ljubavlju?" trovao je svoje srce i dušu crnim mislima. Ćele noći se prevrtao po krevetu. Tek pred zoru je zaspao. A onda se prenuo iz sna,, i nije znao da li još uvek sanja ili je počeo da gubi razum, ona je bila tu, pored njega, topla i nežna kao u novogodišnjoj noći.

XI majkl nije mogao da zaboravi Eleonorinu uvredu u Parizu, a još veći udarac na njegov ego je bilo to što je Eleonora odbijala sitne nežnosti, koje su do tada činile njihovu vezu, Povređen, ali i uvređen, svaki slobodan trenutak je koristio da je osvoji, a potajno je smišljao način kako da joj se osveti. Pošto je sa Fosetovima bila u bliskim odnisma, nije hteo da igra na tu kartu. Nije voleo Rejčel, a ni ona njega, pa se plašio da bi se pokušaj da Eleonori podmetne nogu na profesionalnom planu, vratio njemu kao bumerang. Ostalo mu je jedino aa ugrozi njenu reputaciju u Nojsu. Naime, Eleonora je u Noisu hib vrlo cenjena, kao visoko Sna u svom poslu, a i kao moralna devoik Nije izlazila po kafićima i sličnim mestima Njena prošlost je bila besprekorno čista i tu je majkl našao prostor za ostvarenje svoje prljave igre Smislio je da prekine njihov boravak u Nantesu, i za to okrivi Eleonoru. Tako će možda i u fabrici izazvati drugačije mišljenje o njoj. Neće više biti obožavana i nedodirljiva. Ostalo je još samo da mu se ukaže pogodan trenutak za ostvarenje plana. Ni sam nije verovao da mu je sudbina toliko naklonjena, kada je zatekao Eleonoru u društvu Pjera, direktora francuske kompanije, u njenoj sobi. Eleonora je tog popodneva odlučila da se odmori. Naporno su radili prethodnih deset dana, i osećala je vrtoglavicu. Verovala je da je prolazna i da joj treba malo odmora, što je rekla i Majklu. Povukla se u svoju sobu i legla. Nekoliko minuta nakon toga začula je kucanje na vratima. Nerado je ustala i otvorila. Ispred vrata je stajao Pjer, direktor kompanije čiji su gosti bili. Pozvala ga je da uđe, iako joj nije bilo ni do čijeg društva. Međutim, Pjer nije bio bilo ko, od njega je zavisio ceo njihov poduhvat. Ako on oceni da je isplativo primeniti njihovu licencu, ugovor se zaključuje, u suprotnom, njen i Majklov dolazak je promašaj. Ponudila ga je da sedne, a sama je ostala da stoji. Nije znala šta je razlog Pjerove posete njenoj sobi. Da se nešto dogodilo u proizvodnji, pozvali bi je, ne bi direktor dolazio po nju, Šesto čulo joj je govorilo da treba da se čuva ovog čoveka, još kada su se upoznali.

Zašto ne sedneš? Imam osećaj da jedva čekaš da odem nasmejao se. Nisi daleko od istine, pomislila je u sebi, ali ništa nije odgovorila. Sela je na krevet preko puta njega i čekala da on prvi progovori. Pjer joj je gledao pravo u oči, a onda je ustao i pošao prema njoj, Zbunjeno ga je gledala, a tada je kleknuo ispred nje i patetičnim gla som rekao: Eleonora, tako ste lepi! Opčinili ste me čim sam vas ugledao! Budite moja! Uhvatio je za ruku, pre nego što je uspela da je istrgne počeo je da je ljubi. Otimala se, pokušavajući da ga zaustavi recima. Što se više otimala, Pjer je bio navalentniji. Zvaću upomoć, pustite me! rekla mu je, ali se on nije obazirao. Nije razumela svaku reč, ali dovoljno da shvati da je neće pustiti dok je ne bude imao. Sada već uplašena počela je da viče, ali on joj je stavio ruku preko usta. Nije joj preostalo ništa drugo, nego da pokuša da ga nadmudri. Dok je grozničavo razmišljala kako da se oslobodi njegovog stiska, koji je postajao sve jači, otvorila su se vrata i na njima se pojavio Majki. Ugledavši ga, Eleonora se obradovala, a Pjer razbesneo. Međutim, okrenuviši se Majklu uputio mu je osmeh uz reci: Vaša prijateljica je vatrena žena a onda se okrenuo Eleonori: Srce, vidimo se kasnije i hvala ti za informacije i izašao. Suze su joj navrle na oči, a grlo se osušilo. Želela je da kaže Majklu da to što je video, nije ono što on misli i što je Pjer pokušao da prikaže, ali je ostala nema, Majki ju je prezrivo gledao, a onda joj se uneo u lice.

O kakvim informacijama je govorio Pjer? pitao je pretećim glasom. Laže, pokušao je da me siluje! Da nisi naišao, sigurno bi to i učinio rekla je slomljenim glasom. Ne verujem ti ni reč, zato ne pokušavaj da igraš sentimentalne scene. Bolje bi bilo po tebe da mi kažeš istinu ili ćeš zažaliti. I protiv njene volje suze su joj skliznule niz obraze. Nije znala kako da Majkla uveri u istinitost svojih reci. Na njegove reci osećala se kao pogođena gromom: Spakuj svoje stvari, putujemo prvim letom nazad, pa Edu objasni šta je Pjer radio u tvojoj sobi, i koje si mu informacije dala. Možda ti poveruje!

Krenuo je prema vratima, a onda zastao i cinično joj dobacio: Ja ti ne verujem ni slova i to ću reći i Edu. Samo da znaš, ako ceo poduhvat propadne, ti si kriva za to! Kada je ostala sama dala je oduška svom poniženju koje je doživela i zaplakala. Samo, ovog puta suze nisu donele olakšanje. Spakovala je svoj kofer i čekala Majkla da je obavesti kada imaju let za povratak kući. Vreme je sporo prolazilo. Svaki minut joj se činio dug kao godina. Sav njen rad proteklih meseci je bio uzaludan. Njena budućnost uništena. Kako će Edu dokazati da govori istinu, kada su Majki i Pjer govorili suprotno. Znala je da će ostati bez posla a to je značilo da će morati da ode iz Nojsa. Plašila se da će dobiti zabranu rada u struci, i uopšte da će teško moći da nađe drugi posao, jer je optužena za odavanje poslovne tajne. Cinjlo joj se da se ceo njen svet ruši. Čemu sve ove godine učenja, noći istraživanja? Da bi dva muškarca, sa kojima je odbila da ode u krevet, iz osvete srušila sve što je izgradila. Nije mogla da veruje da joj se to događa,

Začulo se kucanje na vratima, a zatim se pojavio Majki. Spremna? bilo je sve što je rekao. Uzela je svoje stvari i pošla za njim. Koliko god je bila povređena, nije htela da pokaže pred Majklom. Podigla je glavu i uspravno išla pored njega, Nisu progovorili nijednu reč do Čikaga, Kada su se našli van aerodromske zgrade, ponudio je da pođe sa njim do Nojsa, što je ona odbila. Samo se cinično nasmejao i poželeo joj sreću.

XII Kada joj je nestao iz vidokruga, »zvala je taksi i rekla adresu fvih. Bilo je dva i deset, posle ponoći. Njih je jedino poznavala u Cikagu, a i želela je da im sama saopšti razlog njihovog prevremenog povratka, pre nego je Majki pretekne u tome. Znala je da Majki neće reći istinu, ali da će toliko laži da napakuje, nije mogla ni da zamisli. Oko pola tri se našla ispred ulaznih vrata Fosetovih. Taman je htela da pritisne zvono na ulaznim vratima, kada se svetio u kuhinji upalilo. Prišla je prozoru i pokucala. S druge strane prozorskog stakla ugledala je lice njihove domaćice i zamolila je da joj otvori, kako ne bi probudila ćelu kuću. Mod joj je otvorila vrata gledajući je u čudu. Sam Bog te poslao, Mod! rekla je Eleonora. Gospođice, odakle vi u ovo doba? Da se nije nešto desilo? Nije Mod, samo je došlo do promene plana, i eto mene u Čikagu, usred noći. Put do Nojsa u ovo doba mi nije prijao, pa sam odlučila da prespavam kod Rejčel i Eda. Nemojte ih buditi, kad to već nisam ja učinila. Ionako ćemo se videti ujutru. Mod je ponudila da joj pripremi nešto za jelo, ali je 'Eleonora odbifa/ zahvalivši se.

Idem da legnem, umorna sam. A i ti si, verujem osmehnula joj se. Mod nije znala da je Džastin ostao da prespava. Ona se posle večere povukla u svoju sobu i legla. Ubrzo je zaspala, tako da nije čula kada su Fosetovi otišli na spavanje.

Ušavši u sobu Eleonora nije palila svetio. Meseci na je obasjavala sobu, tako da je otišla pravo u kupatilo. Istuširala se i u majici pošla u krevet. Nije mogla da traži spavaćicu u koferu, ionako je bilo toplo u sobi. Tek kada je prišla krevetu, videla je da nije prazan. Ispod pokrivača se ocrtavala figura muškarca. Nije mogla da vidi lice, ali je osećala da je niko drugi do Džastina. Razmišljala je šta da radi. U sobi nije bilo drugog kreveta. Mogla je da legne pored njega, ili da probudi Rejčel. Odlučila se za prvu varijantu. Polako se uvukla pored muškarca, pazeći da ga ne dotakne. Samo što se pokrila, osetila je čelične ruke kako je privlače sebi. Dok je stajala pored kreveta obasjana mesečinom, Džastin ju je gledao, ne verujući svojim očima. Mislio je da sanja. A onda je osetio kako druga polovina kreveta uranja pod njenom težinom i uverio se da je Eleonora zaista tu, pored njega. Njegovoj sreći nije bilo kraja. Sačekao je da se pokrije, a onda je snažno zgrabio privlačeći je k sebi. Nije se opirala, što mu je ulilo samopouzdanje. Privukao je sebi i počeo nežno da je miluje po leđima. Osetivši njeno telo pored svog, sva čula su mu se napela. Srce mu je udaralo kao sat starog zvonika. Ni Eleonora nije bila ništa manje iznenađena i uzbuđena. U njegovom naručju zaboravila je sve doživljene neprijatnosti, kao i one koje je tek očekuju. Prepustila se njegovim spretnim rukama, koje su znalački rasplamsavale strast u njoj. Predavala mu se u potpunosti, kao razbesneli talas litici stener pri tom ne misleći na posledice. Do jutra su vodili ljubav, a onda iscrpljeni, ali srećni i zadovoljni, zaspali su zagrljeni. Ovog puta

su je probudili Džastinovi poljupci. Otvorila je očt i njen pogled se izgubio u tamnim dubi na ma njegovih ženica.

23 Osmehnula mu se. A onda je sena prešla preko njenog lica, setivši se prethodnog dana. Samo je uzdahnula i prepustila se Džastinovim nežnostima. Kada je Eleonora sišla, zatekla je u salonu Eda, Rejčel, Džastina i Veroniku, koja im je oduševljeno pričala o svom boravku u Ohaju. Dragi, moraćeš sledeći put da ideš sa mnom! a onda, ugledavši Eleonoru, sa njenog lica je nestao osmeh. Ledena učtivost je zamenila oduševljenje i uputila je Džastinu optužujući pogled. On je samo oborio pogled. U vazduhu se osećala napetost. Rejčel se prva snašla. Kako si spavala, draga? Mod mi je rekla da si jutros doputovala obratila se prijateljici, pri tom uputivši osmeh odobravanja. Sigurno si gladna. Hajdemo nas dve u kuhinju, a Veroniki ostavljamo momke da ih zabavi. Uhvativši Eleonoru ispod ruke, skoro ju je izgurala iz salona. Kada su se našle u sigurnosti Rejčeline kuhinje, Eleonora se skoro srušila u stolicu. U poslednjih nekoliko sati je doživela previše uzbuđenja i ovo je bila kap u punoj čaši. Ruke su joj podrhtavale, a u glavi joj je tutnjalo. Misli su joj bile zbrkane i nije znala kako da ih dovede u red. A morala je, tek ju je čekao razgovor sa Edom, koji za Eleonoru nije bio nimalo prijatan. Popila je kafu, ali ništa nije mogla da jede. Rejčel joj je saučesnički stegla ruku, kao da je tim stiskom htela da joj kaže da ono što mora da se dogodi dogodiće se, ma koliko mi od toga bežali. Morale su da se vrate u salon, kako Veronika ne bi posumnjala da se ovde zaista nešto dogodjlo između Džastina i Eleonore.

Čim su ušle, Veronika se obratila Rejčel, pri tom gledajući u Eleonoru.

Z4 Moraću da vam uzmem Džastina, jer se dugo nismo videli. Nećete mi zameriti, nadam se da razumete zov srca. I protiv njene volje, rumenilo je oblilo Eleonorine obraze. Svaka reč joj se zabijala u srce, kao komadići stakla, ostavljajući duboke ožiljke. Znala je da nema razloga da se ljuti na ovu devojku, ali to je bilo jače od nje. Mrzela je i sebe što je dozvolila Džastinu da se igra sa njorri svaki put kada je Veronika daleko od njega. Odlučila je da tome učini kraj.

XIII ada su ostali sami, Eleonora je Ispričala Edu razlog njihovog iznenadnog povratka. Nije ništa dodala, niti oduzela, od onoga što se stvarno dogodilo. Jedino im nije rekla da ju je Majki zaprosio u Parizu, ne zato da bi nešto prećutala, već je smatrala da to nije od značaja za događaje od pre nekoliko sati. Međutim, Ed je bio vrlo mudar čovek. Ponekad, kada ga ne biste gledali, mislili biste da razgovarate sa starcem, čije je životno iskustvo vrlo bogato. U celoj priči mu je nešto nedostajalo. Cenio je Majkiovu profesionalnost, ali je znao i njegovu drugu stranu. Zapravo, Majki je bio kao zmija. Dok puzi po tebi, ne znaš da li će te ujesti ili zadaviti, En, ako ne sklopimo ugovor sa Francuzima, nije smak sveta. Kako bi ti drugačije videla Pariz? pokušao je da se našali. Uostalom, toliko si doprinela kompaniji, da jedan ugovor manje neće se ni primetiti.

Nakon tih reci, Eleonora se osećala još neprijatnije. Toliko Edovo ražumevanje joj je još teže palo. Bilo bi joj lakše da je eksplodirao. Hvala na poverenju Ed, ali ako taj ugovor ne bude zaključen, ja ću napustiti kompaniju odlučno je rekla. Ne budi blesava! oglasila se Rejčel, koja je svo vreme ćutala. da Ed misli da si zaista kriva, to bi ti i rekao. Kada je posao u pitanju, kod njega ne postoje prijatelji. Isto posle podne Eleonora se vratila u Nojs. Nije mogla da još jednu noć provede u kući Fosetovih, iako su navaljivali. Nije mogla da podnese pomisao da sama prespava u krevetu, koji je mirisao po Džastinu. Stigavši u Nojs rano je legla. Iscrpljena od proteklih događaja, popila je tabletu i zaspala. Kada se pojavila u fabrici imala je osećaj da je svi gledaju nekako drugačije, da su usiljeni u ponašanju prema njoj. Ušla je u svoju kancelariju, ali nije mogla da se skoncentriše na posao, U vazduhu je osećala predstojeću oluju. Tog trenutka su se otvorila vrata i Majki je skoro uleteo unutra. I njega si uspela da spleteš u svoju mrežu! Šta li si mu uradila samo?! Da li Rejčel zna da je tvoje prijateljstvo sa njom samo maska za prevaru njenog muža? Tog trenutka je zamahnula rukom. Eleonora je Majklu udarila šamar takvom žestinom da su je zaboleli prsti. Dosta mi je više tvojih gnusnih laži! uzviknula je. Odakle ti samo toliko otrova?! Iznenađen, Majki ju je gledao poluotvorenih usta. Nije poznavao ovakvu Eteororu. A onda joj je prišao i zgrabio za ramena pokušavajući da je poljubi. Tada je dobio pepeljaru u glavu, koja se našla na ivici Eleonorinog stola, Rasekla mu je kožu iznad slepoočnice i krv museslivala niz obraz. Pustio ju je naglo i izašao iz kancelarije.

Ostavši sama i shvativši šta je učinila, očekivalaje poziv od đirek tora, gospodina Granta. Kako ni u narednih sat vremena poziv nije usledio, otišla je kući. Danas zaista nije bio njen dan. Znala je da nije sposobna da obavlja ni rutinsku kontrolu, a kamoli detaljne analize. Mesto je nije držalo, pa je izašla da prošeta. "U hodu se manje misli" setila se izreke, a i trebao joj je svež vazduh. Suton je nežno milovao obzorje, nagoveštavajući brzi dolazak noći. Umorna, ali bistre glave, vratila se kući. Odlučila je da ostane u Nojsu i fabrici dok se Francuzi ne jave, a onda bez obzira na ishod saradnje sa njima, daće otkaz i otići. Sa Majklom više nije mogla da sarađuje. Jedno od njih dvoje je moralo da ode. Odlučila je da to bude ona iz još jednog razloga, Džastin. Njena ljubav prema njemu je narasla do granica ludila, U njegovom prisustvu gubila je razum, a ćelo njeno biće se stapalo u samo jednu želju da bude njegova. Znala je da će mu ponovo pasti u zagrljaj kada on to poželi, kao što je znala da ta ljubav nema budućnosti. Želela je da sebe poštedi nepotrebnog bola i poniženja. Ohrabrena donetom odlukom narednog dana se samouvereno pojavila na poslu. Nije obraćala pažnju na šaputanja iza njenih leđa, iako ih je više osećala, nego što ih je čula, uVeronika nijednom rečju nije Džastinu nagovestila svoje slutnje u vezi sa Eleonorom. Bila je dovoljno mudra da ne rasplamsa vatru koja preti da bukne u požar. Džastinovi pogledi upućeni toj devojci su govorili više od reci. Ljubomora ju je izjedala, ali nijednog trenutka je nije pokazala, Znala je da bi ljubomornim scenama izgubila Džastina zauvek, a to nije želela.

Umesto toga, predložila mu je da zajedno otputuju negde, gde će bi , <E*merald>.. 25 ti sami. Da je poziv usledio pre nekoliko meseci, Džastin bi ga prihvatio sa oduševljenjem, jer mu je odmor bio preko potreban. Na farmi se iscrpljivao do iznemoglosti, samo da potisne misli o Eleonori. Ali sada, kada mu je dokazala svoje emocije, nije mogao da podnese misao da bude udaljen od nje, a kamoli tuđe nežnosti. Znao je da mora da povredi Veroniku, jer je odlučio da učini kraj njihovoj vezi, zato je osećao potištenost. Smatrao je nepoštenim da je obmanjuje, jer ono što je osećao prema Eleonori nije bilo prolazno. Zeleo ju je u potpunosti, srcem i telom. Nije hteo da krade njene nežnosti između Veronikinih putovanja. Odlučio je da otvori karte i na najblaži mogući način saopšti Veroniki sve to. Eleonora nije gubila vreme. Pisala je Klari u Denver i zamolila je da joj nađe neki posao tamo. Objasnila joj je ukratko šta se dogodilo u poslednje vreme i da želi da ode iz ove sredine. Džastina nije pominjala. On je bio njena tajna poslednjih nekoliko godina. Ubrzo je dobila Klarin odgovor, koji joj je izmamio osmeh na licu.

"Draga Eleonora, Obratila si se na pravu adresu. Takvog stručnjaka kao što si ti nema ko ne bi oberučke prihvatio, ali koliko sam shvatila iz tvog pisma ne želiš da radiš ono što najbolje znaš. Pretpostavljam da su tvoji razlozi lične prirode i neću zadirati u njihovu suštinu. Pošto mi je muž gradonačelnik Denvera nije bilo teško naći posao za devojku poput tebe, Izbor je bio moj, ali ukoliko ti ne odgovara ne moraš da ga prihvatiš, naći ćemo nešto drugo. Naime, naftnoj kompaniji je potrebna sekretarica. Mislila sam da je to dovoljno dinamičan posao za nekoga 26 ko želi da zaboravi prošlost, jer ne ostavlja mnogo vremena za sećanje, a iscrpljuje više nego sva tvoja istraživanja, tako da ćeš od umora padati u dubok san bez snova. Jedva čekam kada ću te videti. Željno te očekujem. Klara" Eleonora je polako pakovala stvari, pri tom nikom nije govorila o svojim planovima, čak ni Rejčel. Nije želela da dođe u situaciju da je odgovaraju od njenih namera, a ovde više nije mogla da izdrži. Zato je odlučila da ćuti. Istog dana kada je primila pismo od Klare, stigao je odgovor od Francuza da u potpunosti prihvataju ugovor. Njenoj sreći nije bilo kraja. Duboko u sebi je bila zahvalna Bogu što joj je uslišio molbe. Narednog jutra je krenula u Denver, Usput je ubacila pismo za Rejčel, kojim ju je obavestila da se preselila u Denver na neko vreme, i za gospodina Granta, kojim je dala otkaz. Sunce se sneno pomaljalo na horizontu, i svojim mlečno belim zracima kupalo tek probuđeno jutro. Sela je u auto, i uputila se u neki novi, za nju do sada nepoznat život. "Ako se po jutru poznaje dan, onda moj početak ima izgleda", razmišljala je dok je napuštala usnuli Nojs.

XIV Susret sa Klarom vratio je Eleonoru u studentske dane, kada su Dile spremne na svakojake vragolije. Iako udata za gradonačelnika, pri tom dosta starijeg od nje, Klara se nije nimalo promenila. Njena vesela priroda, britkost jezika i lepota ostali su nepromenjeni. Otvorena kao i uvek, Klara je direktno pitala Eleonoru:

A sada zadovolji moju znatiže^ Iju i reci mi iksreno koje taj nesreć nik od kojeg si pobegla u Denver, i šta je učinio? Sve mu mogu oprostiti, sem ako je oženio drugu! Eleonora je znala da bi svaki pokušaj da Klari ne kaže istinu bio uzaludan, zato joj je ispričala događaj iz Nantesa, koji je uticao na to da potraži pomoć od Klare novi posao. Džastina je prećutala, nadajući se da će je zadovoljiti pričom o Pjeru i Majklu. Klara ju je samo gledala, a onda više za sebe, nego Eleonori, rekla: Dobro, pola priče znamo i to je dovoljno za početak. Drugu polovinu ćemo ostaviti za kasnije, kada se emocije stišaju a u sebi je pomislila možda mladi Džekson izleći tvoje srce. Neverovatna je pomislila je Eleonora. I onda joj je palo na pamet da bi Klara imala mnogo više uspeha kao psiholog, nego kao tehnolog. A sada se odmori, jer večeras imamo prijem kod Džeksonovih. Društveni život ovde u Denveru je vrlo dinamičan. Razumećeš da kao supruga gradonačelnika moram biti viđena i na mestima koja bih rado izbegla. Srećom prijem kod Džekosnovih nije jedno od tih. Naprotiv, oni su nam dragi prijatelji, a i tvoji budući poslodavci. Zato obrati pažnju na svoj izgled večeras, jer ti se pruža prilika da ih osvojiš na prvi pogled, Ono što joj Klara nije rekla, bilo je da treba da osvoji Tima Džeksona, neženju i vlasnika naftne kompanije. Kada se našla u svojoj sobi, jednoj od mnogih u ogromnoj kući, Eteonora se istušarala i legla. Umorna od puta i svih zbivanja poslednjin meseci, prvi put je zaspate bez tablete. Kada se probudila u nepoznatoj sobi, trebalo joj je nekoliko trenutaka da se seti gde se nalazi, a onda je pogledala na sat koji je pokazivao šest sati. Brzo se obukla i sišla u salon. Klara i Metju su sedeli u naslonjaču i pili kafu. Ugledavši je, Klara je ustala i upoznala sa svojim suprugom. Metju je bio'muškarac kasnih četrdesetih godina, ali je izgledao mnogo mlađe. Njegove plave oči i blagi osmeh davali su njegovom licu mladalački izgled. Pozdravio je Eleonoru.

O vama sam čuo mnogo hvale rekao je. Ne verujte u sve što vam Klara kaže o meni, preteruje odgovorila je Eleonora. Nisam samo od Klare čuo o vama, već i iz drugih krugova. Metju i Eleonora su našli mnogo zajedničkih tema, ali je Klara prekinula njihovo ćaskanje. Ako hoćemo da stignemo na vreme kod Džeksonovih, moraćemo da požurimo. A vas dvoje imaćete dovoljno vremena da se ispričate, od sad je Eleonora žitelj našeg grada. Kod Džeksonovih su stigli nešto pre devet. Već je pristiglo dosta ljudi i muzika je tiho svirala. Eleonora je upoznala domaćine i svoje buduće poslodavce. Bio je to stariji, vrlo simpatičan bračni par. Eleonora im se dopala na prvi pogled i to nisu ni skrivali. Dok su razgovarali sa svojim domaćinima prišao im je muškarac sa osmehom na usnama. Visok,prijatne spoljašnosti, nije ostao nezapažen. Bio je to Tim, sin Džeksonovih i vlasnik naftne kompanije. Prilazeći nije skidao pogled sa Eleonore. Kada su ih upoznali okrenuo se Klari. Zahvaljujem ti na izboru ovako lepe sekretarice. Nadam se da ćemo se dobro slagati.

Ne brinem se ja za tebe Tim, snaći ćeš se ti već! Samo nemoj da mi uplašiš prijateljicu svojim urlanjem, kao što znaš, kada ti nešto nije po volji. Dok je razgovarala sa Timom ispod oka je gledala prijateljicu. Blago rumenilo je oblilo njene obraze. Možda moj plan i uspe nadala se Klara.

Veče kod Džeksonovih je proteklo u prijatnoj atmosferi. Eleonora je upoznala dosta ljudi, od kojih su mnogi bili zaposleni u njihovoj kompaniji, u kojoj je i ona trebalo uskoro da počne da radi. Pomalo se plašila da li će uspešno obavljati posao koji se od nje traži. U stvari, ona nije tačno znala šta je posao jedne sekretarice. Njeno poimanje tog radnog mesta se sastojalo u javljanju na telefon i zapisivanju svih poziva u odsutnosti poslodavca, prekucavanju njegovih diktata i primanje i sortiranje pošte. Ali nije se dugo bavila tim mislima, to je ipak ostavila za neko novo sutra, ovog trenutka se trudila da zapamti što više ljudi koje je večeras upoznala. Nešto iza ponoći, Klara, Metju i Eleonora su se oprostili od svojih domaćina. Tim je tužno gledao u Eleonoru kada je odbila njegov poziv da ostane još malo*. Izgovorila se umorom od puta. Istina je bilo da je umorna, ali ne kao što je rekla Timu od putovanja, već od naprezanja da ćele večeri drži osmeh na licu. Eleonora je pripadala ljudima koji su vesto skrivali svoje emocije od drugih. Njen osmeh i blagost u pogledu su često bili paravan za njena prava osećanja. Ali Klaru nije mogla tako lako da zavara, u šta je imala prilike često da se uveri. Narednih nekoliko dana Klara je imala izgovor da odloži početak Eleonorinog rada, tako da je Eleonora počela da se oseća kao parazit u njihovoj kući, što je jedno popodne i rekla dok su sedeli u salonu. Na te njene reci Metju se tako glasno nasmejao da ga je iznenađeno pogledala. Eleo«nora, kada je neko navikao da radi kao ti, onda je sasvim logično što s«e oseća tako, ali kada se Klara dočepa prijatnog društva, onda je skoro nemoguće izvući se iz njenih ka ndži uz smeh joj je rekao Metju. Hoćeš ii ti da kažeš da sam ja parazit? — tobože uvređeno mu se obratila (Clara. Nipošto draga! pravdao se Metju. /^ i kada bi bila, bila bi najlepši parazit kojeg sam video u svom životu! Na to su se svi nasmejali, a onda je Klara obećala Eleonori da će sutra pozvati Tima i dogovoriti sa njima kada će Eleonora početi sa radom.

XV da je Rejčel pročitala EleonoLrino pismo, suze su joj zasjale oRff? između redova je pročitala ono što je Eleonora pokušala da sakrije od nje, da ju je ljubav prema Džastinu oterala u Denver. Tog trenutka je t?ila u stanju da presavije Džastina preko kolena i ispraši ga kao malo dete. "Da li je on šlep, ili zaista ništa više od fizičke privlačnosti ne oseća prema Eleonori?!", pitala se. Prosto nije želela da veruJe da Džastin voli Veroniku. Jeste ona bila lepa, ali je imala nešto odbojno u sebi, zbog čega Rejčel nikada nije mogla da je prihvati. Kada je Ed došao sa posla, još sa vrata je saopšto Rejčel novost da ih je Eleonona napustila.

Znam, jutros sam dobila njeno pisrno kojim me obavestila da se na neko vreme seli u Denver. Samo ne znam zašto baš tamo! odgovorila mu je. Kako li će Džastin prihvatiti ovu vest? naglas se pitao Ed. Džastin?! Pa on ju je i oterao, valjda će biti zadovoljan? bila je ogorčena Rejčel. Šta pričaš Rejčel? Zašto ju je Džastin oterao? Zar nisi primetila da je guta pogledom? Taj veliki momak je zaljubljen u nju do ušiju! protestovao je Ed.

Pa kad je tako zašto nije prekinuo sa Veronikom? i dalje je Ijutitim glasom pitala Rejčel. Ne znam, ali mislim da ima svoje razloge. Da, ima svoje razloge! Glumi Don Žuana! Zvono na ulaznim vratima je prekinulo njihov razgovor. Pogledali su se, jer nikoga nisu očekivali. Na vratima se pojavio Džastin. Pogled mu je bio izbezumljen. Gde je ona?! bilo je sve što je rekao. Sedi, Džastine, polako. Prvo nam reci šta se dogodilo te si uleteo kao nošen tajfunom pokušao je Ed da ga smiri. Ceo Nojs priča da nije mogla da preboii raskid sa Majkiom i da je otišla zauvek iz Nojsa. Videvši tugu na njegovom licu i bol u pogledu, Rejčel se sažalila nad njim kao nad detetom. Prišla je i blago ga potapšala po ramenu, To što se priča u IMojsu je verovatno ono što irn je Majki servirao. Koliko ja znam ona nikada ništa dublje nije osećala prema njemu. Mislim da ni sama nije znala zašto je išta počinjala sa njim. Verovatno je bila usamljena i prijalo joj je njegovo društvo. Ali zbog njega sigurno nije otišla u Denver.

U Denver?! začuđeno je pitao Džastin. Šta će u Denveru? To već moraš nju da pitaš. I mi znamo koliko i ti blago mu je rekla Rejčel. ...... Spustio je glavu na ruke i činilo se kao da će da zaplače. Onda je duboko uzdahnuo, ustao i oprostio se.

Izvinite što sam vam porernetio popodnevni mir seo je u auto i otišao. Rejčel i Ed su još neko vreme gledali u pravcu u kojem je nestao njegov džip, a onda su ušli u kuću. Jesam li ti rekao da je zaljubljen? pobedonosno je pitao Ed, a onda je zagrlio nežno i poljubio u vrh nosa.

Stvarno ga ne razumem priznala je Rejčel. Vozeći ka farmi Džastin je razmišljao o Eleonori. Bilo mu je lakše kada je čuo da i Ed i Rejčel misle da je priču servirao Majki, i da nije istinita. To mu je dalo zeleno svetio da pritegne Majkla da mu kaže istinu i da kako zna spere ljagu sa Eleonorinog imena. Ali ga je kap stena pritiskalo pitanje zašto je otišla, ako nije u pitanju raskid sa Majklom. Znao je da su Francuzi potpisali ugovor, znači zbog posla nije. Ni u najsmelijim maštanjima nije pomislio da bi on mogao biti razlog njenog odlaska. A onda se setio Cikaga i Pita. Nije znao gde on živi, štaviše, na njega je i zaboravio, kada je Eleonora postala Majklova devojka. "Da li joj je javio datum venčanja?", pitao se. Pri toj pomisli vrtelo mu se u glavi, a srce je ritelo da prepukne. Nije mogao da podnese pomisao da Eleonora bude tuđa. Mrzeo je sebe što joj nije rekao šta oseća prema njoj, Suviše dugo je čekao da prekine sa Veronikom. I sinoć je napokon Dokončao njihovu vezu i pored scene ' ~>ju je Veronika napravila, a danas |Sa je dočekala vest o Eleonorinom lodlasku iz Nojsa, Zar nije mogla da sačeka još samo jedan dan?! pitao se po ko zna koji put tog dana.

Zlatni zraci prolećnog sunca su hrlili zapadu i horizont obojili svojim rumenilom koje ga je podsetilo na njene obraze kada ju je prvi put poljubio. Plavetno nebo je ličilo na njene oči, koje bi širom otvorila kada joj se približi, da bi ih potom prekrila svojim gustim, dugim trepavicama, pred njegovi gutajućim pogledom. Sve ga je sećalo na nju. Više nije bilo svetla u daljini, u tamnim noćima, čiji je odsjaj gledao sa svog prozora i imao osećaj da mu je blizu. Sada su mu se noći činile preduge, i nekako hladne, a on se osećao kao putnik bez putokaza, gondolijer bez svetiljke. Nije mogao više da izdrži bez nje u Nojsu, i odlučio je da otputuje na neko vreme i pokuša da je zaboravi. Eleonori su dani brzo prolazili. Posao koji je radila okupirao ju je u potpunosti. Sve joj je bilo novo i nepoznato i svojski se trudila da nauči sve. Njeno viđenje posla sekretarice je bilo delimično tačno, samo je bilo još mnogo toga što nije znala da podrazumeva taj posao. Bez mnogo napora uspela je da savlada sve radne zadatke i vrlo brzo je postala desna ruka Tima Džeksona. On je bio više nego zadovoljan njenim radom, i to je javno rekao više puta. Nakon mesec dana rada u kompaniji zamolila je Klaru da joj pomogne da nađe stan, jer je vreme da se osamostali. Nije želela da zloupotrebljava njeno i Metju ovo gostoprimstvo. Uz male teškoće uspela je da ubedi' Klaru kako joj je neophodno da živi sama. Misleći da se možda rodila ljubav između Eleonore i Tima, i da je to razlog njene želje da ode od njih, na kraju je Klara popustila. Kada se smesti la u garsonjeru koja se nalazila u blizini kompanije u kojoj je radila, Eleonora je počela da diše punim plućima. Po prvi put od kada je došla u Denver mogla je da da oduška svojim osećanjima. Setivši se Džastina oči su joj se napunila suzama. Bolni grč oko srca ju je upozorio da je sećanje na njega još uvek sveže i bolno. Zašto ja nisam Veronika? Šta ona to ima što ja nemam?, bila su pitanja na koja nije imala odgovor, a koja su je proganjala. Onog popodneva kada je ugledala Veroniku u kući Fosetovih znala je da je njena ljubav beznadežna. Džastin je to potvrdio svojim pogledom i odlaskom sa njom. Još tada je odlučila da ode negde daleko od njega, misleći da će ga tako lakše preboleti. Sada je znala da je to samo njena zabluda. Može otići na kraj sveta, ali ljubav koju oseća za njega ne može iščupati iz svog srca. Od sebe ne mogu pobeći! znala je. Odlučila je da nauči da živi sa tom ljubavlju, koju mora da pokopa duboko u sebi i čuva je kao najveće blago, kao i svaki trenutak koji su zajedno proveli.

XVI Afjleonora je predano radila u Jrj^kompaniji, ali je sve Timove pokušaje da ostvare bliži kontakt vesto izbegla i uspela da zadrži njihov odnos krajnje poslovnim. Kada nakon nekoliko pokušaja nije uspeo da ostvari svoju nameru da je bolje upozna, Tim je odlučio da je direktno pozove na večeru. Iznenadio se kada ga je ljubazno, ali hladno odbila i postavila na njegovo mesto, mesto poslodavca, vlasnika kompanije. Poučena iskustvom sa Majklom Tajlerom, Eleonora rije želela da ponovo napravi istu grešku. Nije, htela ni da razmišlja da li je Tineu Džekson drugačiji od Majkla. Uostalom, dosadilo joj je da u poslednje vreme odbija muškarce. Taj osećaj joj nije bio nimalo drag, naprotiv ostavljao je u njoj oseća nje praznine. , Jedini muškarac koji nije pokazao želju da sa njom provodi više vremena, a kojeg je želela svakom porom svoga bića, bio je Džastin. Za razliku od drugih on je uzimao i ostavljao kada je hteo, alinijednom nije poželeo da mu pripada u potpunosti, da bude jedina žena u njegovom životu. To saznanje ju je bolelo, vređalo, izazivalo bes u njoj. Ali ona tu nije mogla ništa da promeni. Sve što je mogla, to je i radila, uživala je u tim kratkim trenucima koje joj je podario, između putovanja njegove devojke.

Povukla se u samoću svoje garsonjere, čak je izbegavala i Klaru, koja je svakodnevno pozivala na prijeme koji su se organizovali po Denveru. Nekako je uspevala da na svako Klarino nagovaranje iznađe opravdanje za izostanak, uz obećanje da će neki drugi put ići sa njom. Cesto se nije javljala na telefon, jer je znala da je niko drugi do Klara. Jedno popodne, dok je čitala knjigu, začulo se zvono na vratima. Otvorila je i nije se iznenadila kada je ugledala Klaru. Došla sam da te izvučem iz te jazbine! Mora da je u pitanju velika ljubav. Ne mogu da verujem da lepa En pati! nije prestajala da priča Klara. Da li si ti čula da je najbolji lek za ranjeno srce, nova ljubav?! O božer kako sam ti zahvalna što si me poštedeo tih srceparajućih sentimentalnosti i uputio Metjua na moj put!

Zar se ti nisi udala iz ljubavi? zaprepašćeno je pitala Eleonora. Pa, nije baš da sam bila luda od ljubavi, kao ti sada, ali na neki način sam volela Metjua odgovo, rila joj je Klara uz bledi smešak na licu. Kako to misliš na neki način? bila je uporna Eleonora. Pa zar ti nisi čula da postoji više vrsta ljubavi? pitala je Klara glasom u kom su bili pomešani tuga, razočaranje, pomirenost. Eleonora nikada pre nije čula Klaru da tako govori. Koja je tvoja vrsta ljubavi Klara? pitala je blagim glasom, koji je na Klaru delovao poput magije i otvorila joj je dušu. Kao i sve devojke mojih godina i ja sam maštala o idealnom muškarcu, koji će osvojiti moje srce i ostvariti moje devojačke snove. I sama znaš koliko sam bila puna optimizma na fakultetu. A onda na četvrtoj godini upoznala sam mladića koji je bio dve godine stariji od mene. Zabavljali smo se, a da niko to nije znao. Uglavnom smo vreme provodili uv njegovojx iznajmljenoj sobi pored Čikaga. On je bio u Cikagu službeno, na specijalizaciji. Došao je iz Evrope, nemoj me pitati odakle, ni kako se zvao, jer ti to neću reći. Pred kraj semestra sam shvatila da sam trudna. Sva srećna sam mu to saopštila, misleći da će i on biti srećan. Ali od svega on mi je ostavio novac za abortus i nestao. Nikada ga više nisam videla. Verovala sam da me voli, koliko i ja njega. Istina, nikada nije pričao o našoj budućnosti, ali sam čvrsto verovala da su nam želje iste. Ostavši sama, razmišljala sam šta da radim. Nisam bila oduševljena da budem samohrana majka u dvadeset dve godine, bez diplome i posla. Odlučila sam da se oslobodim deteta. Otišla sam kod doktora, obavila pregled i zakazala abortus. Trebalo je da dođem narednog dana, u devet sati. Stigla sam nešto ranije. Dok sam sedela u čekaonici, slušala sam razgovore drugih žena. Jedna od njih je pogledala u mom pravcu i rekla ženi do sebe, ali govoljno glasno da je i ja mogu čuti: Pogledaj kako je mlada. Šta će ona u ovoj klanici? Odjednom, obuzeo me je silan strah. Graške znoja su mi oblile čelo i ponestalo mi je kiseonika. Ustala sam i istračala iz bolnice. Trčala sam bez cilja, ulicama Čikaga, često presecajući kolone automobila, čiji su mi vozači preteći svirali. U trenutku sam se okrenula unazad začuvši pištaljku policajca, a onda osetila udarac. Ničeg se više nisam sećala. Probudila sam se u bolnici, nekoliko sati kasnije. Kada je doktor došao, rekao mi je da sam dobro prošla, ali da sam izgubila bebu, da mu je žao, ali da sam mlada i slične gluposti. Samo sam ga gledala, nisam mogla reč da prozborim. Suze su se skotrljale niz moje lice. Ni sada ne znam da li su to suze olakšanja ili suze tuge koje sam dugovala tom nedužnom biću. Narednog dana me posetio sredovečni gospodin koji se raspitivao za moje stanje, a potom me pitao šta može da učini za mene, pri tom mi izrazivši saučešće zbog izgubljene bebe. Dolazio je

svakog dana sa ogromnim buketom cveća, dok mi nije ćelu sobu pretvorio u cvećaru. Trudio se da me zainteresuje svojom pričom, i uspeo je. Bio je prijatan, nenametljiv, duhovit. Kada sam izašla iz bolnice, sačekao me je njegov vozač ispred. Metju je bio u autu. Kada sam ušla, pitao me gde želim da me odveze. Rekla sam mu da živim u internatu i da ne bi bilo zgodno da se tamo pojavi

32 sa svojim mercedesom. Predložio mi je da se nekoliko dana odmorim u njegovom apartmanu na Mičigenskom jezeru. Ne znam zašto, prihvatila sam njegovu ponudu. On je boravio sa mnom, ali bez moje želje da ga vidim, nije se pojavljivao, nije mi smetao. Provodila sam dosta vremena sa njim. Trudio se na sve načine da mi nekako nadoknadi moj gubitak, ponudio mi novac, mada je znao da je gubitak za mene od neprocenjive vrednosti i da ga nikada niko ne može nadoknaditi. Nisam mu rekla da sam i sama planirala da se oslobodim bebe. To je jedina tajna koju Metju ni danas ne zna. Pošto nisam govorila o ocu deteta, nije me ni pitao. Shvatio je da nismo više zajedno i poštovao je moje ćutanje na tu temu. Kada sam se dovoljno oporavila, vratila sam se na fakultet. Svi ste znali da sam imala nezgodu, ali nikom nisam rekla detalje. Srećom niste bili mnogo radoznali.

XVII ллгеЦи me je povremeno posećiIjvao i svaki put odvodio na različita mesta. Sva su bila ekskluzivna, a mnoga nedostupna i najbogatijim građanima Čikaga. Osećaj sigurnosti koji mi je pružao, značio mi je mnogo, kao i osećaj da sam nekom jako bitna, posebno posle razočarenja koje sam doživela. Kada sam diplomirala iste večeri mi je rekao da je gradonačelnik Denvera i zaprosio me. Nisam dugo razmišljala o njegovoj ponudi. Prihvatila sam je jos isto veče. Znala sam da pored Metjua nikada neću biti samap niti ostavljena. Njemu je bitnija moja sreća od njegove sopstvene, a to prija ojađenom srcu Enr kao melem na ranu. Vremenom sam ga zavolela. Uvek mi je ispunjavao želje, često i pre nego što bih nešto poželela. Podigao me na pijedestal, stvorio od mene kult žene. Svi mi se obraćaju sa strahopoštovanjem, Veruj mi da prija svakoj ženi da se oseti voljenom i važnom, ali i moćnom. Opija kao najbolje vino. A ljubav, onaj osećaj da lebdiš, da si između jave i sna?! nije mogla da je ne pita Eleonora.

Klara je pogledala pogledom punim tuge. Za takvu ljubav ne znam, sem u knjigama i na filmu. Zbog toga ponekad budem tužna, a onda sebe brzo utešim da takve ljubavi ne postoje u životu, zato o njima toliko pišu. Eleonora je zamišljeno gledala Klaru i po prvi put se uplašila shvativši da njena drugarica ne zna kakav je osećaj kada ti srce zadrhti pri samom susretu sa muškarcem kojeg voliš. Ništa joj nije rekla, nije mogla da je povredi. Već je dovoljno propatila, nije htela da joj i ona nanosi bol. Shvatila je koliko je Klarin život, iako dinamičan, u stvari prazan. Zalud sve te lepote koje je okružuju, pogodnosti koje joj omogućavaju lagodan život, kada ona nije osetila drhtaj svog srca. Kada joj svaka misao nije bila ispunjena samo jednom željom da se nađe u zagrljaju voljenog čoveka, Ona je živela život bez života.

A sada da čujem tvoju životnu priču podstakla ju je Klara. vNema tu šta mnogo da se priča. Čini mi se da ga volim čitavog svog života. Sreli smo se dva puta, vinuli se u neviđene visine, gde smo doživeli suštinu svog postojanja i onda se razišli. On je ostao u Nojsu sa svojom devojkom, a ja sam došla ovde tiho je ispričala Eleonora.

Zašto se ne boriš za svoju ljubav En, kada ga toliko voliš? Sigur no mu ta devojka ne znači mnogo, kada je mogao da je prevari i sa tobom doživi "lepotu umiranja ljudskog razuma". Suton se već poodavno uvukao u malu garsonjeru i svojim plavičastim plastom obavio prostoriju i predmete u njoj. Devojke su sedele i ćutale u tami. Nijedna nije želela da prekine čaroliju trenutka i da upali svetio. Bile su bliže ovih nekoliko sati, nego sve godine studiranja. Zvonjava telefona ih je prenula iz sanjarenja. Telefon je uporno zvonio, ali se nijedna nije pokrenula da se javi. Pustile su ga da zvoni do isključenja, a oda su se rastale. Klara je otišla pogunutih ramena, kao da na njima nosi ogroman teret. Eleonori su zablistale suze u oku gledajući drugaricu. Život se grubo poigrao sa njima. A onda se pitala šta je sa ostalim devojkama i mladićima iz njihove klase? Da li i oni imaju neku svoju tužnu priču, ili su možda bili bolje sreće od njih dve. Džastin je lutao od mesta do mesta, ali nigde nije mogao da nađe svoj mir. Sto je više bežao od svoje ljubavi, sve ga je jače proganjala. Najveći neprijatelj „su mu bile noći. Nesanica je ostavila svoj pečat na njegovom muževnom licu. Njen lik ga je proganjao, a srce je čeznulo za njenim glasom, dodirom. Posle mesec dana se vratio u Čikago. Kada je posetio Fosetove bili su više nego iznenađeni njegovim izgledom. Upali h obraza, neobrijan, sa sjajem u očima kao da ima groznicu, bio je senka Džastina kojeg su oni poznavali. Više je ličio na isposnika, nego na farmera. J'osle ručka su ga zadržali na decjoj proslavi. Naime, njihovim devojčicama je bio rođendan. Slavili su ga porodično, tako da nije bilo ljudi sa strane, ni gužve. Dok su se deca zabavljala, odrasli su uz piće ćaskali.

Ed je iskoristio priliku i pozvao Džastina u biblioteku. Čoveče, šta učini od sebe?! nije mogao a da ga ne pita. Zar nije bilo jednostavnije potražiti je u Denveru, nego se tako ubijati? 1 šta da joj kažem kada je nađem?! Da je tešim zbog raskida sa Majkiom ili da joj čestitam venčanje sa Pitom? Stvarno ne znam šta bih više od ta dva! rekao je ogorčeno.

Ti si lud! O kakvom venčanju pričaš? pitao ga je Ed. Zaboravi, stara priča, i nije vredna spomena. Proći će me ovo, ne brini, Ed uveravao ga je Džastin, a sam nije verovao u svoje reci. Ed je shvatio da je svaki dalji razgovor besmislen, pa su se vratiil u salon. Džastin se oprostio od njih, i pored svih njihovih navaljivanja da prespava. Tvoja soba je uvek spremna ponosno mu je rekla Rejčel, pri tom ne sluteći kakva je osećanja probudila u njemu.

Džastin se samo nasmešio i otišao.

XVIII poslovi na farmi su iscrpljivali Džastina, ali nisu mogli da potisnu njegove misli o Eleonori. I dalje je noću stajao na prozoru i gledao u pravcu njene kuće koja je ostajala u mraku. Svaki put prilazio je prozoru s novom nadom da će ugledati svetio, koje će mu svojim sjajem poslati poruku da je ona tu. Ali njegovo čekanje je bilo uzaludno. Počeo je da razmišlja kako da je pronađe. Ali svaki put je bio poražen pri pomisli da je možda već dugo, srećno udata, žena drugog čoveka.

34 A onda jednog dana dok je zajedno sa radnicima obavljao poljske radove, setio se svog dalekog rođaka, bratanca njegove majke, koji je sa roditeljima živeo u Denveru. Tim je bio nešto mlađi od njega, ali dok su bili mali često su se njihove porodice posećivale. Njegova majka je mnogo volela svog brata, Timovog oca. Uostalom, on je njegovim roditeljima pozajmio novac za ovu firmu. Njegov otac je godinu dana kasnije vratio taj novac, uplatom na račun njihove kompanije. Odlučio je da ih još iste večeri pozove. Možda bi mogao i da ih poseti, a to bi bila idealna prilika da ode u Denver i pokuša da sazna nešto p Eleonori. Čim je ušao u kuću, potražio je imenik njegove majke i u njemu zaista našao broj porodice Džekson. Dok je okretao brojčanik srce mu je snažno udaralo, da je čuo njegove otkucaje. "Smiri se!" govorio je sebi, dok je čekao da se uspostavi veza. A onda se začuo glas starog gospodina sa druge strane, Džastin se odmah predstavio, pitao za njihovo zdravlje i za Tima. Prijatno iznenađen ovim pozivom starac mu je odgovorio: Pa, ako želiš da se uveriš u kakvom smo stanju momče, mogao bi i da nas posetiš. Naravno, ako ti poslovi na farmi to dozvoljavaju,

Rado! odgovorio je Džastin, koji nije mogao da veruje u ono što čuje. Starac mu je dao adresu i raspitao se za zdravlje njegovih roditelja, pri tom ih srdačno pozdravivši. Džastin je imao osećaj lakoće, činilo mu se da može da poleti. Nije verovao da mu se sve ovo događa. Sudbina mu nije okrenula leđa, bar za sada. A onda ga je obuzeo stari strah. Šta ako je sretnem, a ona nije više sama?! Međutim, odlučio ja da učini kraj toj neizvesnosti. Od Rejčel je saznao da joj Eleonora povremeno piše, ali da su to kratka pisma u kojima je obaveštavala da je našla posao, da je Denver lep grad i da je zadovoljna. Nadao se da bi obavestila Rejčel da se udala. A onda je crv sumnje u njemu proradio i pitao se zašto bi? Džastin nije znao koliko su bliske njih dve, a nije mogao Rejčel da pita. Svoju ljubav prema Eleonori nije krio, ali nije je ni objavljivao na sva zvona. Poslovi na farmi su zahtevali njegovo prisustvo do leta, Tek početkom jula Džastin je mogao da otputuje u Denver. Najavio se Džeksonovima i istog dana krenuo. Kada je stigao, bračni par ga je dočekao srdačno. Bilo im je drago da ga vide posle toliko godina. Još draže im je bilo kada su čuli da ju je Džastin unapredio farmu, da je proširio i da je stvorio svoj lanac prodaje. Iznenadili su se da su se Džastinovi roditelji povukli i vratili u rodno mesto. Znači, to je razlog što se posiednjih godina nismo viđali?! tužno je prokomentarisao njegov rođak. Ali me je mnogo obradovalo što si nas se setio Džastine. Zar mogu zaboraviti vašu dobrotu? Da nije bilo vas, ne bi bilo ni moje farme sada! odgovorio je Džastin, a duboko u sebi je osećao stid, što se ovih ljudi setio iz sebičnih razloga, a ne iz zahvalnosti prema njima. Kada se Tim vratio iz kompanije, dva momka su se bratski zagrlila. Selili su se svog detinjstva, a onda su dugo pričali o proteklim godinama, Moraćemo da napravimo prijem j čast dolaska našeg rođaka rekao je Tim roditeljima. Upoznaće nove ljude, možda i ovde otvori lanac svojih prodavnica. Možda mu se i neka denverska cura svidi, pa se i oženi, već mu je vreme šalio se Tim. Narednih dana Džastin se odmarao. Tek sada je osetio koliko je umoran. Obzirom da su rođaci

nameravali narednih mesec dana da ga zadrže, nije žurio da krene u potragu za Eleonorom. Imao je dovoljno vremena da razmisli odakle da krene. Vikend se neumitno bližio, a sa njim i prijem koji su Džeksonovi već uveliko pripremali. Džastin je shvatio da su vesela porodica, i da im nije bilo teško da nađu povod da bi okupili draga ljude. U to se uverio kasnije, za vreme svog boravka u njihovoj kući, Eleonora je ovog puta primila poziv sa dve strane za prijem kod Džeksonovih, i nikako nije mogla da ga izbegne. Tim ju je obavestio već sledećeg dana po Džastinovom dolasku, a Klara dva dana kasnije. Nije ni slutila kakvo je iznenađenje čeka. Sa Klarom je obišla butike i kupila ružičastu haljinu koja se tesno pripajala uz telo i isticala njenu vitku liniju. Kosu je pokupila u punđu i diksretno se našminkala. Lagane sandale sa visokom potpeticom su upotpunile njenu večernju toaletu. Kada se pojavila na vratima salona izgledala je kao ružičasta izmaglica u letnjem predvečerju. Svi pogledi su bili uprti u nju. Džastin je stajao pored stuba u blizini vrata i nije verovao svojim očima, Pojavila se pred njim u svoj svojoj lepoti, kao anđeo koji je sišao sa neba. Sa druge strane salona u susret J°j je išao Tom. Očaran njenim izSledom nije skrivao svoje oduševljenje. Džastinu to nije promaklo i hladan znoj oblio mu je čelo. Nije mogao da gleda srećan

35 osmeh na licu svog rođaka i izašao je na terasu. Svežina večeri mu je prijala da ohladi svoja uzburkana osećanja. Misli su mu bile zbrkane, i trebalo mu je vremena da ih dovede u red. Nije mogao da se pojavi pred njom sa uzdrhtalom čežnjom, koju nije mogao da sakrije. Ples je uveliko otpočeo, a on je još uvek stajao na terasi i palio cigarete jednu za drugom. Zagledan u nebo, osećao se kao zvezda čija je svetlost treperila u tami noći, sam u mnoštvu, uzrhtao, daleko od one koju voli. "Sama je, i još lepša nego pre. Da li je svoje srce poklonila Timu, ili se on bori za njenu ljubav?" U svakom slučaju Džastin je morao da se povuče. To je bio najveći udarac za njega. Sada, kada ju je našao, sasvim slučajno, morao je da je prepusti rođaku. Znao je da je već odavno trebalo da se vrati u salon, ali jednostavno nije imao snage. Svakog trenutka je očekivao da će ga Tim potražiti, i strepeo kap dete kada očekuje da bude uhvaćeno u nestašluku.

XIX je Džastin sam sa sobom vodio borbu, otvorila su se vrata i dve ženske prilike su se pojavile na terasi. Videvši muškarca kako oslonjen na ogradi gleda u noć, pošle su na drugu stranu. Zapalile su cigarete. Pre nego što je plamen upaljača osvetlio njeno lice, znao je da je ona. Više nije mogao da izdrži i prišao je. Primate li usamljenu dušu koja luta nepoznatim prostorima u okrilje vaše topline koja zrači u noći? pitao je promuklim glasom.

Eleonora se sledila. Dobro je poznavala taj glas. Nemoćna,da pro govori, da napravi ijedan pokret, stajala je nema i zurila u muškarca ispred sebe. Klara, koja ništa nije slutila, iznenađena nepoznatim muškarcem, a još više njegovim poetskim nastupom, brzo se snašla; Samo ako su vam na mere čestite i zakikotala se. Od studentskih dana nije imala prilike da zbija šale na ovakav način, Eleonora je i dalje ćutala.

Ja sam Džastin naklonio se Klari i poljubio joj ruku, a potom se okrenuo Eleonori. Uhvativši je za ruku osetio je kako drhti, i jeza prođe njegovim telom. Nagnuo se i poljubio joj ruku, ali nije izustio ni reč. Plašio se da ga ne oda drhtaj u glasu.

Muzika je svirala evergrin i Džastin se naklonio Klari. Žao mi je što vas moram odbiti, ali mom mužu ne bi bilo drago da plešem sa nepoznatim muškarcem. Moja prijateljica je slobodna, pa me može zameniti. Džastin je ispružio ruku Eleonori, Prihvatila je, jer još uvek nije mogla da dođe do glasa. Kada su ušli u salon i pošli ka podijumu prišao im je Tim. Džastine, gde si nestao?! Svuda sam te tražio. Bio sam na terasi jednostavno je odgovorio Džastin. Vidim, nisi gubio vreme pecnuo ga je Tim. Džastin mu se vragolasto nasmejao, a Eleonora uputila prekoran pogled. Tim je produžio dalje, ali ih je ispod oka posmatrao. Morao je da prizna da su veorna lep par. Voleo je Džastina i tiho u sebi mu poželo sreću, kad je već on nije imao kod Eleonore. Džastin je obgrlio Eleonoru oko struka nežno kao da je priviđenje, plašeći se da ne nestane ako je jače privuče k sebi. Oslonjena o nje govo čvrsto telo, prepustila mu se da je vodi na podijumu, ali je potajno želela i kroz život. Disala je isprekidano kao da se borila za vazdih. Znala je da oseća ubrzane otkucaje njenog srca, ali nije mogla da ih smiri. Plesali su i dalje, pri tom ne progovorivši ni reci, sve dok im Tim nije prišao. Mogu li dobiti jednu igru i ja, ili je dama rezervisana za ćelo veče? vragolasto je pitao.

Mada nerado, Džastin mu je prepustio Eleonoru. Izgleda da moj rođak ima više sreće od mene zadirkivao ju je Tim, kada se Džastin udaljio. Ne znam odakle ti takva ideja? pravila se nevešta Eleonora. Pa, ne treba biti mnogo pametan, treba samo pažljivo gledati. Da ti to mene ne uhodiš? pokušala je da promeni temu. Ne, mada bih to rado činio kada bi mi donelo više uspeha kod tebe. ., Tim, nemoj opet da počinješj stare teme, odgovor je isti bila jar, odlučna. Dobro, nemoj se žestiti, Jasno mi je da je moj rođak u prednosti, on ti nije poslodavac. Hej, dala si mi ideju, daću ti otkaz, možda i to nešto promeni! Eleonora je u trenutku zastala usred igre i pogledala Tima širom otvornih očiju. Nećeš valjda? pitala je paničnim glasom, a u očima joj se ogledao strah. Tim se nasmejao tako glasno da se nekoliko parova okrenula ka njima, s onda tihim glasom odgovorio: Ne boj se l udice, pa ne bih te oterao od sebe. Kad već ne mogu da te imam, onda bar mogu da uživam u tvom prisustvu, Eleonora se zacrvenela, ali mu ništa nije odgovorila. Kada je muzika prestala, pogledom je potražila Klaru, ali je nije videla. Džastin im je prišao i obavestio je da joj je prijateljica otišla. Ponudio se da je isprati, a ona ga je samo gledala. Tim se udaljio osetivši da je suvišan. Džastin je ispratio Eleonoru do njenog stana, a onda više nije mogao da se kontroliše. Uzeo ju je u naručje i počeo da je ljubi. Nije se opirala. Postala je zarobljenik njegovih usana i ruku, i neodoljive želje da nikada ne prestane.

Narednog jutra Eleonoru je probudilo zvono na ulaznim vratima. Prebacila je ogrtač preko spavaćice i otvorila. Ispred vrata je stajao dečko iz cvećare sa ogromnim buketom crvenih ruža. Kada je ušla, stavila je cveće u vazu i pročitala poruku. "Trenutke najveće sreće i najdubljeg bola doživeo sam sa tobom. Džastin" I sada, kao mnogo puta pre toga, Eleonora je pogrešno protumačila njegove reci. Oči su joj se napunile suzama, a tek probuđenu nadu, zamenilo je novo razočaranje. Tek sada se setila Veronike. Da li je ponovo otputovala?, ogorčeno je pomislila. Zgužvala je papir, a ruže bacila u smeće. Suze su joj tekle niz lice, i nije se ni trudila da ih zaustavi. Htela je da suzama spere sav svoj bol. Ostatak vikenda je provela u tmurnom raspoloženjeu. Ni knjige joj nisu donosile smiraj i utočište od misli koje su joj izazivale bol. Radnu nedelju je započela sa podočnjacima od neprospavanih noći. Jedva je čekala godišnji odmor, ali morala je još ovu nedeju da privede kraju.

XX klara nije dugo izdržala, pošto Eleonora nije javljala na te1 ponedeljak posle podne ju je posetila. Zatekla je u lošem raspoloženju i bolje je osmotrila. Da li se meni čini, ili je lepi neznanac ostavio jači utisak nego što si želela? pitala je Klara uz osmeh. Za mene on nije neznanac odgovorila joj je Eleonora glasom koji ju je odao.

Nije valjda... zaprepašćeno je pitala Klara. Jeste! skoro je vrisnula Eleonora. Ni ovde nemam mira od njega! U mišju rupu da se sakrijem on bi me pronašao! A onda joj je sinula ideja. Klara, za nekoliko dana počinje mi godišnji odmor. Da li još uvek važi tvoj poziv da ga provedemo na Mičigenskom jezeru? pitala je Eleonora.

Opet bežiš! prekorela ju je Klara, Eleonora je nemo gledala preklinjućim pogledom. Klara ju je zagrlila, a onda odgovorila. Ludice jedna! Naravno da važi! Samov reci kada hoćeš da krenemo. Što pre! u dahu je izustila. Onda u petak posle podne?! Dogovoreno. Opijen srećom što je tako lako pronašao Eleonoru, pri tom je još uvek bila sama i slobodna, Džastin nije ni slutio da će je ponovo izgubiti. Njegov život je počeo da dobija novi smisao, novu ružičastu boju, istu kao njena haljina, prozračnu i nestvarnu. Po ko zna koji put, u mislima, vraćao je događaje protekle večeri i svaki put je snažno doživljavao. Pokušao je da preko Tima dozna više o Eleonori od njenog dolaska u Denver. Džast, ti si se ozbiljno zainteresovao za moju sekretaricu? Kakva slučajnost, da ste oboje živeli u Nojsu, a upoznali se ovde, u Denveru?! čudio se Tim. 38

Da je samo znao... Njegovom čuđenju ne bi bilo kraja. Eleonora je jedva čekala kraj nedelje da otputuje, a Džastin da je ponovo vidi. Kako su im želje

bile različite, a iste. Dok je on hrlio u zagrljaj svojoj ljubavi koja ga je celog prožela, ona je bežala od svoje u nadi da će tako naći po ko zna koji put izgubljeni mir. Vrelo sunce i hladna voda jezera prijali su Eleonori i blagotvorno uticali na njene napete nerve. Opuštala se i uživala na obali jezera. Klara se svim silama trudila da joj večeri prođu u što boljem raspoloženju. Kada su ostajale u apartmanu dugo su pričale o svemu što su godinama nosile duboko utisnuto u svojim srcima. Slušajući te En, poželim da i ja doživim bar na trenutak osećaj sreće i dubinu bola kao ti. Da osetim da postojim, da sam živo biće od krvi i mesa, a ne samo "lutka" na koju je Metju jako ponosan. A onda kada se setim sopstvenog razočarenja i srušenih snova, plašim se da ne izgubim Metjua. Bez njega bih bila izgubljena u njenom glasu se osećaa strah koji je obuzeo ćelo njeno biće.

Tada bi je Eleonora tešila kao malo dete. Džastin je iste večeri, ne znajući da je Eleonora tog poslepodneva otputovala, pozvonio na vratima njenog stana, Kada mu niko nije otvorio, odlučio je da sačeka, Seo je na stepenik i čekao, u nadi da će se Eleonora ubrzo pojaviti. Kada je nije bilo ni u jedanaest sati hteo je da ode, ali radoznalost i ljubomora su bili jači od njega. Ostao je ćele noći ispred zaključanih vrata. Kada se ni u jutru nije pojavila, shvatio je da nešto nije u redu. Vratio se kući i odlučio da pita Tima zna li on možda gde bi mogla biti Eleonora, U kući su svi spavali, pa se i on povukao u svoju sobu. Kada se tog popodneva sreo sa Timom, odustao je od svoje namere da ga išta pita o Eleonori. Vikend je proveo sa Timom po denverskim lokalima u društvu devojaka koje su mu se otvoreno nudile. Međutim, Džastin nije bio zainteresovan za avanture, te nijednoj nije poklonio više pažnje nego što je bilo neophodno. U nedelju uveče se ponovo pojavio ispred Eleonorinog stana, ali je opet našao zaključana vrata. I tu noć je presedeo na stepeništu, a ujutru se uputio u kompaniju u nadi da će je tamo naći. Znao je koliko je Eleonora savesna i da neće izostati sa posla. Ušavši u hol prišao mu je vratar i ljubazno ga pitao kome da ga najavi. Gospođici Eleonori Nilson odgovorio je Džastin. Ali, gospođica Nilson ne dolazi rekao mu je vratar. Kako to mislite? zbunjeno je pitao pžastin. Žao mi je gospodine, ali ključ njene kancelarije nije uzet. Trenutak, Mladić je otišao do pulta i pogledao u spisak zaposlenih. Vrativši se rekao je Džastinu: Kao što sam vam rekao, gospođica ne dolazi. Ona je na godi,šnjem odmoru. Džastinu je počela da se vrti prostorija. Nije znao šta sada da radi, Gde da je traži? Da li je otišla kući, u N oj s, ili kod Fosetovih, u Čika g o, ili u nekom nepoznatom pravcu. Nije imao izbora, morao je da potraži pomoć od Tima. Zahvalio se mladiću i napustio predvorje kompanije, Tim je tog dana otputovao na novo nalazište nafte i nije znao kada će se vratiti, Džastin baš nije imao sreće. Zatečen u Denveru, bez obaveza, bez voljene žene i bez pomoći brata, nije znao kako da utroši slobodno vreme. Problem je bio u tome što ga sem da nađe Eleonoru, ništa drugo nije zanimalo, što je u njemu izazivalo loše raspoloženje. Videvši ga utučenog i bezvoljnog stari Džekson je pokušao da ga zabavi, ali bezuspešno. A onda je odlučio da ga otvoreno pita šta ga muči. Džastin se dugo branio da je sve u redu, ali se starac nije dao zamajati. Momče, znam ja kako izgleda čovek kada ima neki problem. Zato mi se bolje poveri, možda ti mogu pomoći. Ako je novac u pitanju slobodno reci, nemoj se ustručavati.

Kada ga je Džastin ubedio da nema finansijskih problema, starac je prokomentarisao: Ako su finansije u redu, onda jedino još ljubav može da muči mladog čoveka.

Džastin se i protiv svoje volje kiselo nasmejao. — Ko je ta srećnica, koja nije svesna šta gubi mučeći te neizvesnošću? našali se starac. Kada Džastin ništa nije odgovorio, stari Džekson je nastavio: Džastine, jesi li upoznao Timovu novu sekretaricu? Izuzetna devojka. Vredi se potruditi oko nje, možda te i izleći? Na samo spominjanje Eleonore, Džastinu su zasjale oči, što je bilo sasvim dovoljno da Džekson shvati problem svog rođaka. Pravio se nevešt, a u glavi je već kovao plan kako da spoji to dvoje ljudi. Nije više insistirao na razgovoru sa Đžastinom, na čemu mu je ovaj bio zahvalan. Povukao se u svojj sobu i razmišljao kako da nađe Eleonoru. Stari Džekson čim je ostao sam okrenuo je kompaniju i tražio Timovu sekretaricu. Saznavši da je na odmoru, pozvao je svog prijatelja gradonačelnika Metjua. Met, treba mi tvoja pomoć. Da ne zna Klara gde se skriva njena prijateljica? Džeksone, Džeksone! Da ti nije toliko godina, zaista bih se zabrinuo za tebe šalio se Metju. Eleonora i Klara su otputovale na odmor nekoliko dana. Treba li da se vrati? Ima li problema u kompaniji? sada već zabrinutim glasom pitao je Met. Ma, nikako. Samo pitam, jer je zagrejala nečije srce, a sada je nestala. Srećan sam što nije u pitanju tvoje srce smejao se Met. A gde su otputovale Met? bio je uporan Džekson. Na Mičigensko jezero. Zadovoljan dobijenim informacijama Džekson je još malo popričao sa Metjuom, a onda prekinuo vezu. Ostalo je još samo da smisli kako će to da saopšti svom rođaku, a da se ovaj ne uvredi što zabada nos u njegovu privatnost. Imao je dovoljno vremena do večere da smisli nešto.

XXI .leonora je samo posle nekoliko lana provedenih na suncu dpbila~"bronzanu boju, koja je još više isticala plavetnilo njenih očiju. Njena, ionako plava kosa, posvetlela je, što je činilo kontrast njenom preplanulom tenu. Klari se činilo da je još više oslabila od kada je srela Džastina u Denveru, ali joj ništa nije rekao. Zapravo, razmišljala je kako da joj pomogne. Ni sama nije znala šta da radi. Džastina nije poznavala, ali joj je neki unutrašnji glas govorio da je on pravi čovek za nju. Prosto nije mogla da poveruje u priču koju je" čula od Eleonore, da su njihovi susreti kratka intermeca njegove duge veze sa Veronikom. Klari se činilo da Džastin voli Eleonoru, i da će pre Veronika biti intermeco njihove ljubavi. Kada je Metju pozvao i rekao za neobičan poziv starog Džeksona, Klara je bila sigurna u svoje pretpostavke. Više je ništa nije moglo razuveriti u Džastinovu ljubav prema Eleonori. Trebalo je samo osmisliti njihov ponovan susret, a da ne bude napadno, i više ih niko i ništa ne može rastaviti. Za vreme večere gospođa Džekson je ne znajući da čini uslugu svom suprugu, rekla: Kako mi nedostaje Tim. Ne volim kada ode na duže vreme. Da smo znali da će otputovati mogla sam da pozovem Metjua, Klaru i njenu prijateljicu, bilo bi mnogo veselije. Draga, i da si znala ne bi imalo nikakve koristi od toga. Znaš da Metju bez Klare ne odlazi u posete.

A zašto bi i došao bez Klare? Zato što je otputovala na Mičigensko jezero sa svojom prijateljicom. Videvši senku koja je prešla preko Džasti novog lica, a potom blagi titraj oko njegovih usana, Džekson je bio zadovoljan učinjenim. Efekat je bio potpun. Bio je zahvalan ženi na pomoći. Nakon večere Džastinova potištenost je nestaja i ustupila mesto vedrom raspoloženju. Raspričao se kao prve večeri kada je doputovao. Stari se zagonetno smejuljio, jer je već unapred znao da će ih Džastin već ujutru napustiti, u potrazi za gospodaricom svoga srca, Klara se uspavala, pa je odlučila da ode ukupovinu, dok se Eleonora ne vrati sa plaže. Izlazeći iz hotela, na recepciji je srela Džastina. Iako je on nije primetio javila mu se. Ozaren srećom što je vidi, pozdravio je, a onda pogledom potražio Eleonoru. Klara se pravila da ništa ne primećuje. Pošto nije video Eleonoru u blizini pitao ju je: Zar vaša prijateljica nije sa vama? Trenutno uživa u kupanju odgovorila je Klara, i oprostila se. Džastin je rezervisao sobu, a onda se brzo presvukao i otišao na plažu. Videvši je gde sneno leži na peškiru izlažući svoje vitko telo vrelom julskom suncu, polako je prišao i spustio se pored nje. Pošto nije reagovala, uzeo je mleko za sunčanje i počeo da joj nežno maže leđa. Trgla se kao da ju je polio vrelom vodom. Ugledavši ga pored sebe, skinula je naočare za sunce i protrljala oči. Nije verovala da je zaista tu, da nije sve samo plod njene mašte ili posledica vrelog sunca. Moja usamljena duša i dalje luta nepoznatim prostorima u nadi da ćeš je jednom primiti u okrilje svoje topline kojom zračiš. Nema i paralisana gledala ga je, tonući u tamne dubine njegovih ženica. Spustio je poljubac na njene poluotvorene usne, meke i vrele, ne mareći što se nalaze na javnom mestu. Za Eleonoru je vreme stalo. Obavila je svoje ruke oko njegovog vrata i uzvraćala mu poljupce istom žestinom. Kada je osetio da će izgubiti kontrolu nastavi li da ga ljubi, Džastin ju je blago odgurnuo.

Hajdemo u vodu bilo je sve stoje rekao, Ustala je i pošla za njim, Plivali su toliko dugo dok nisu ohladili tela i misli, a onda su izašli iz vode, Kada su pošli nazad u hotel, Džastin je prebacio ruku preko njenih preplanulih ramena i privukao je k sebi. Tako zagrljeni ušli su u hotel, u čijem su holu sreli Veroniku. Eleonori je pao mrak na oči. Instinktivno je pokušala da se izvuče iz Džastinovog zagrljaja, ali ju je on još jače privukao k sebi. Dok su prolazili pored Veronike koja ih je uporno gledala, Džastin joj je blago klimnuo glavom u znak pozdrava i prošao bez zadržavanja. Eleonori ništa više nije bilo jasno. Osećala je na sebi Veronikin pogled iako se nije okrenula, ali i sigurnost u Džastinovom zagrljaju. Nije znala da njih dvoje više nisu zajedno, ali je znala da to više neće biti posle ovog susreta. Sa strepnjom je očekivala rasplet ćele situacije. Ispred vrata njenog apartmana Džastin ju je poljubio i rekao da dolazi po nju u šest. Ušla je u sobu teturajući se, kao da je pijana. Klara se lomila između želje da kaže Eleonori da je srela Džastina i straha od njenog novog bega, kada se Eleonora vratila sa kupanja. Videvši je ozarenu srećom, slutila je da su se sreli, ali ništa nije pitala. Eleonora joj je u jednom dahu ispričala sve, pa i susret sa Veronikom. Njenoj sreći nije bilo

kraja, mada je dosadašnje iskustvo opominjalo na oprez. Dani provedeni sa Džastinom ličili su joj na san. Plašila se buđenja. Svaki trenutak proveden sa njim bio je ispunjen srećom. Upoznala je novog Džastina, duhovitog, veselog, spremnog na brojne ludosti. U luna parku je bio spreman da isproba sve vratolomije. Uspeo je da nagovori Eleonoru da mu se pridruži u vožnji balerinom i kosmonautskim brodom. Osećaj dok je lebdela u vazduhu, vozeći se na balerini, stvarao joj je osećaj da lebdi nad sopstvenom srećom. Bio je neponovljiv, jedinstven. Vožnja kosmonautskim brodom ličila joj je na njenu ljubav prema Džastinu, punu ushićenja, direktnih sudara i naglih padova. Posebno je volela njihova noćna kupanja u jezeru. Kada sve utihne, i luna park, i gosti u hotelu, njih dvoje su odlazili na noćno kupanje na mesečini. I svaki put su tražili zaklon od radoznalih pogleda sjajnog meseca, dok su se predavali lavi strasti koja je kuljala iz njih. Tih dana Eleonora je blistala od sreće. Njenu radost je pomutila jedino činjenica da za nekoliko dana mora da se vrati u Denver, na posao. Džastin je morao da se vrati na farmu. Ponovni rastanak se neumitno bližio. I pored Džastinovog nagovaranja da se sa njim vrati u Nojs, Eleonora je ostala pri svojoj odluci da se vrati u Denver. Osećaj odgovornosti prema poslu, koji je nosila u sebi, bio je jači od njene želje da ode sa Džastinom. Ali obećala mu je da će, čim ispoštuje otkazani rok, da se vrati kući.

XXII su Eleonori dani sporo prolazili, Džastinu su leteli. Morao je mnogo toga da zavši do njenog povratka. Sada je bio siguran u njenu ljubav i da ih više niko i ništa ne može rastaviti. Ohrabren tim saznanjem zakazao je njihovo venčanje za naredni dan po njenom povratku iz Denvera. To je trebalo da bude iznenađenje za Eleonoru. Fosetovi su se radovali zajedno sa Džastinom, kada im je pričao o svom trganju za sopstvenom srećom i večnom ljubavlju, čija će baklja osvetljavati njihov zajednički put u budućnost. Opijen srećom što je njegova ljubav uzvraćena, zaboravio je na devojku koju je nedavno ostavio. Ali ona nije i zato mu je spremala osvetu. Ni Džastin, ni Eleonora nisu znali da će postati žrtve jedne gnusne spletke. Nekoliko dana pre Elenorinog povratka iz Denvera, dok je pregledavao poštu Džastin je izdvojio koverat koji je bio adresiran novinskim isečcima. Iznenadio se takvom pismu i misleći da je po sredi neka šala otvorio ga. Kada je pročitao njegov sadržaj ostao je preneražen. Ćelo pismo se sastojalo od jedne rečenice. "Umesto što živiš u sopstvenoj zabludi, bolje proveri šta se događa u Denveru, u tvojoj odsutnosti". Nije bilo potpisa, a poštanski žig ga je upućivao da se pošiljalac ovog čudnog pisma nalazi upravo u Denveru. Zgužvao je papir i bacio ga u korpu. Nastavio je da pregledava poštu, ali su mu se misli iznova vraćale na novinsko pismo. Pitao se ko bi mogao biti pošiljalac. Neko ko je znao za njihovu ljubav. U Denveru nikoga nije poznavao sem Tima i Klare. Tim je bio na naftnim poljima, a Klara sigurno nije. Neću više da razmišljam o torne. Ko god da je, nije bio dobronameran, razmišljao je. Dani su prolazili, a crv sumnje se sve dublje uvlačio u Džastinove misli. Njegovu sreću su zamenili nervoza i neraspoloženje. Što se više trudio da ne misli na pismo, misli su mu se uvek iznova vraćale na njegov sadržaj.

Šta li se događa u Denveru, pitao se. A onda, jednog dana se setio da je Eleonora uporno odbijala da se sa njim vrati u Nojs. Insistirala je da ispoštuje otkazni rok, pored činjenice da joj Tim ne bi zamerio zbog otkaza. Sada su bili i rođaci.

Da li je to bio samo izgovor? Možda se iz nekog drugog razloga vratila u Denver? sve više je sumnjao. Nije mogao još dugo da izdrži neizvesnost i sledećeg dana je otputovao. • Put do Denvera mu se činio beskonačan. Što je više žurio, sve više se stvarala gužva na putu. Njegovi napeti nervi su bili na kraju snaga. Pri tom je smišljao kako da proveri Eleonorinu iskrenost i ljubav, a da ona ne sazna da je doputovao. Nije želeo da ona sazna da je proverava, da joj ne veruje, makar imao i osnovane razloge za to. Novi problemi mu nisu bili potrebni. Dok je na semaforu čekao da se upali zeleno svetio ugledao je Eleonoru na pešačkom prelazu i muškarca pored nje. Prepoznavši Pita, kojeg je samo jednom video u Čikagu, zahvatio ga je talas ljubomore. U trenutku je poželeo da istrči iz auta i stane ispred njih, ali se savladao u poslednjem trenutku. Morao je prvo da sazna šta Pit radi u Denveru i u kakvoj su vezi Eleonora i on. Uprkos vrelini avgustovskog sunca, osetio je jezu. Njegovi snovi o njihovoj sreći počeli su da se tope kao sladoled na vrelom suncu. Sve više je verovao poruci koju je dobio na tako čudan način. Posle svega nije želeo da se pojavi u kući svojih rođaka. Umesto toga odlučio je da odsedne u nekoj gostioni na periferiji grada. Tako je postojala manja mogućnost da sretne nekog od poznatih, samim tim da i Eleonora sazna da je tu. Njegovo poverenje je bilo ozbiljno poljuljano. Iste večeri je našao zgodno mesto u blizini njenog stana, sa kojeg je mogao da vidi ulaz njene zgrade, a da sam ne bude opažen. Mrzeo je sebe što uhodi voljenu ženu, ali to je bio jedini način da se oslobodi sumnje. Oko sedam sati Pit je ušao u zgradu. Džastin je stisnuo zube i pesnice. Najradije bi ušao za njim i obračunao se, ali je morao da ostane sakriven i samo da posmatra. Nekoliko minuta kasnije video je Eleonoru i Pita kako izlaze i zaustavljaju taksi. Seo je u iznajmljeni auto i pratio ih. Svoj džip je parkirao u garaži gostione, jer bi bio brzo uočen. Laknulo mu je kada se taksi zaustavio ispred Klarine i Metjuove kuće. Do ponoći je sedeo u kolima i čekao kada će se Eleonora pojaviti. Ali, samo je Pit napustio kuću, a Eleonora je ostala da prespava. Džastin je već četvrti dan uhodio Eleonoru i Pita, ali sem sopstvene ljubomore, koja bi se rasplamsala svaki put kada bi ih video zajedno, nije uspeo ništa da sazna. Shvativši da ovako samo gubi vreme, odlučio je da se još iste večeri pojavi kod Džeksonovih. Tim se sigurno vratio, a on će mu reći ako ima nešto što bi trebalo da zna. Veoma često i najbezazlenije situacije u nekom trenutku, učine nam se neoprostivim, posebno ako već imamo predrasude u vezi sa tim. Jedini način da razbijemo sopstvene zablude je da saznamo istinu u pravom trenutku. Tako je bilo i ovog puta. Tim i Džastin su izašli u obližnji klub, mada bi Džastin radije ostao kod kuće i kada svi zaspu otišao do Eleonorinog stana. Sedeo je za stolom, a u mislima je bio daleko od mejsta na kom se nalazio. Njegovu pažnju je privukla grupa ljudi koja je upravo ulazila, a koja se sastojala od nekoliko devojaka i muškaraca, među kojima je bio i Pit. Videvsi Sa, pogledom je potražio Eieonoru/ ali je nije bilo, zbog čega je oseolakšanje, ali i razočarenje. Pola sata kasnije pojavile su se Klara i Eleonora i pridružile im se. Je Eleonora sela pored Pita/

43 Džastinu je krv udarila u glavu. Sada je već bio uveren da između njih dvoje nešto postoji. Društvo za stolom je bilo bučno i da je samo osluhnuo razgovor čiji su se delovi jasno čuli, shvatio bi da su se sreli višegodišnji prijatelji. Ovako, mučio je sebe nekoliko stolova dalje, delimično zaklonjen fontanom.

XXIII rrPit je stao na ludi kamen, ostala Jnam je još samo Eleonora nezbrinuta čula se Mjuriel, koja je već nekoliko godina bila srećno udata. Nije ni ona daleko oglasila se Klara. Zato si je dovela u Denver, da provodadžišeš?! tobože se ljutio Pit. Svi su se nasmejali. I pored muzike i podijuma za igru, niko nije izrazio želju da igra sem Pita, koji je sa prijateljima sa fakulteta pravio oproštajno veče od svojih momačkih dana. Poveo je Eleonoru ka podijumu za igru i Džastin je ustao u nameri da ga spreči u tome. Tog trenutka pored njega se pojavila Veronika sa osmehom na usnama. Iznenađen što je vidi, zastao je na trenutak. Da li si još uvek siguran u njenu ljubav?! pitala ga je uz likujući osmeh na licu.

Ti si mi poslala ono pismo? zaprepašćeno je pitao. Samo onaj ko te voli, brine o tvojoj sreći odgovorila je i sela za njegov sto, ne čekajući da je pozove. Džastin se spustio u svoju stolicu gledajući kroz Veroniku. Nije mogao da veruje da ona stoji iza svega. Kako je samo znala. Kao da mu je čitala misli, ispričala mu je da je došla u Denver pre nego što se Eleonora vratila sa odmora. Znala sam da se nije bez razloga vratila ovamo. Zato sam je budno pratila i čim sam je videla sa nepoznatim muškarcem obavestila sam te. Nadam se da još uvek nije kasno. Kučko! bilo je sve što je rekao, a onda je ustao i prišao stolu gde je sedela Eleonora. Džastine! uzviknula je Klara kada si stigao? Pridruži nam se, proslavljamo poslednje sate momačkog života našeg prijatelja Pita. Datum venčanja je zakazan, prošlo mu je kroz glavu. Kameni izraz na njegovom licu nije promakao prisutnima. Ko je srećna izabranica? procedio je pri tom gledajući u Eleonoru. Ona proslavlja sa svojim prijateljima u Indianopolisu oglasila se Mjuriel. U Indianapolisu?! ponovio je Džastin. Shvativši da Eleonora nije izabranica Pitovog srca, laknulo mu je. Pridružio im se, sa iskrenim čestitkama Pitu. Ubrzo su svi za stolom znali da je Džastin ukrao srce njihovoj prijateljici, pa su izrazili želju da se uskoro ponovo sastanu, istim povodom kao večeras. Veronika je otišla, a da je Džastin nije video. Međutim, Eleonori nije promakla. Njeno i Džastinovo pojavljivanje u isto vreme, ovde u Denveru, i još u istom klubu bilo joj je sumnjivo. Ništa nije rekla, ali je bila uzdržana prema Džastinu. Istorija se ponavlja! A bila sam tako sigurna na jezeru da je to bilo njihovo poslednje viđenje, iz razmišljanja ju je prenulo Pitovo pitanje: En, reci nam iskreno, da li je Džastin kriv što nismo imali uspeha kod tebe?

Rumenilo na njenim obrazima dalo je odgovor pre nje. Iznenađen, Džastin ju je gledao, a ona je izbegavala njegov pogled. Njena tajna je bila otkrivena. Shvativši da se njena prijateljica našla u neugodnoj situaciji Klara joj je priskočila u pomoć. Pit, za svoj neuspeh kod Eleonore nemoj kriviti druge! Jednostavno, nikada nisi bio njen tip, to je sve rekla je Klara, na šta su se svi nasmejali. Džastin je ispratio Eleonoru do stana, ali nije ušao. Znao je da neće moći ćele noći da ode od nje, a trebalo mu je vremena da sredi utiske od svih događaja protekle večeri, Poslednjih dana je doživeo mnogo toga i nije želeo da donosi ishitrene odluke. Kada se vratila sa posla, Eleonora je našla poruku ispod vrata. Mislila je da je od Džastina, ali ubrzo joj je nestao osmeh sa lica. "Svaka noć u njegovom zagrljaju je nezaboravna, zar ne?!" Potpisa nije bilo, ali je ona znala od koga je. Zato sinoć nije ostao? Veronika ga je čekala, žurio je njoj u zagrljaj, suze su se slivale niz njeno lice. Očigledno ne može da se odluči između nas dve. Ali ja mogu! Ne trebaju mi ničije mrvice, ni iskidana osećanja! Kada je nešto kasnije Džastin pozvonio na njena vrata, nije mu otvorila. Svakih sat vremena je zvonio, da bi oko devet počeo da udara pesnicama i da viče ispred vrata.

Eleonora, otvori, znam da si unutra! S obzirom da rije odustajao, plašila se da će izazvati pobunu u zgradi, prišla je vratima i odgovorila mu: Odlazi! Odlazi od mojih vrata, odlazi iz mog života zatvek! Eleonora, otvori! vikao je i dalje, a onda je čula kako se otva raju susedna vrata i komšiju kako nešto govori Džastinu. Nije razumela, ali je čula kako Džastin odlazi. Shrvana bolom, vratila se u sobu. Ćele noći je razmišljala i samosažaIjevala se. Proklinjala je dan kada se Džastin doselio, kada ga je prvi put srela, kao i sve trenutke koje je provela s njim. Znala je da nijedna njena odluka neće biti ona prava. Ako ostane sa njim, uvek će biti Veronikina zamena kada nije tu. Ako ponovo pobegne, njena ljubav se neće ugasiti. Ovog puta nije imala kud ni da pobegne. Mogla je da ostane ovde u Denveru ili da se vrati u Nojs ili Čikago. Umorna, emotivno rastrojena, osećala se kao da se nalazi na toboganu. Čas joj se vrti u glavi od visine, čas oseti grč u stomaku od naglog spuštanja na zemlju. Jutro je dočekala budna, sklupčana u fotelji. Telo joj je bilo ukočen, srce sleđeno, a u glavi joj je tutnjalo. Pogledala je pepeljaru pored sebe koja je bila nemi dokaz njenog očaja. Jedini prijatelji u protekloj noći su joj bile cigarete, koje je palila jednu za drugom, a da i nije bila svesna toga. Eleonora se radovala vikendima, ali ovog puta nije bilo tako. Nije znala kako da ispuni vreme, da ne misli na Džastina, Veroniku, svoju zgazenu sreću. v Džastin je ćele noći presedeo u džipur koji je parkirao ispred zgrade i gledao u njen osvetljen prozor. Znao je da je i ona probdela ćelu noć, ali nije mogao da dopre do Eleonore. Znao je da se nešto dogodilo, čim Eleonora nije želela da ga vidi, ali nije znao šta. A onda mu je sinula ideja Veronika! Bio je siguran da je umešala svoje prste ponovo. Kada nije uspela svojim pismom upućenim njemu da pomuti njihovu sreću, od lučila se da pokuša to isto samo kod Eleonore. Izgleda da je ovde imala više sreće. Ali problem je bio u tome što nije znao gde da je nađe. Ljutio se na sebe što sinoć nije imao više

takta i saznao gde je Veronika odsela. Ovako, morao je da čeka na susret sa njom. A onda... razmišljao je o osveti.

XXIV tim je ušao u Džastinovu sobu i J video da je krevet netaknut. Šeretski se osmehnuo i zavrteo glavom. Baš je srećan momak, ovaj Džastin!, razmišljao je, pri tom misleći da je Džastin proveo noć sa Eleonorom. Prišao je telefonu i okrenuo Eleonorin broj. Nakon dužeg čekanja začuo je njen glas: Halo! En, ovde Tim, treba mi Džastin! Pa zašto ga onda tražiš ovde? nabusito ga je pitala. Zato što mislim da je sa tobom odgovorio je Tim, iznenađen njenim pitanjem. Loše misliš. Drugi put dobro razmisli pre nego što postaviš pitanje a potom mu je spustila slušalicu. Tu, tu, tu... začulo se sa druge strane, ali je Tim i dalje zabezeknuto zurio u slušalicu. Okrenuo je Klarin broj i kada mu se javila ispričao joj je svoj razgovor sa Eleonorom. Šta sada nije u redu?! pobesnela je Klara. Ta cura stvarno hoće da je presavijem preko kole'na! Čovek je obožava, a ona vidi bele miševe svuda oko sebe! Ovog trenutka idem kod nje obećala je Timu.

Kada je Klara pozvonila, Eleonora je otvorila vrata. Zvonila je dva puta kratko i jednom dugo. To je bio njihov dogovor kako bi En znala da je Klara ispreg vrata. Videvši Eleonoru sa podočnjacima i natečenim kapcima od plača, Klara je znala da se nešto strašno dogodilo. Ne bi En plakala bez razloga ćele noći, razmišljala je. Kada joj je Eleonora pokazala poruku koju je našla kada se vratila sa posla, Klara je shvatila da zaista njena prijateljica vidi bele miševe. En, stvarno me zabrinjavaš! rekla joj je. Kako možeš i da pomisliš da je poruka od Veronike? Pa ona je u Nojsu, ili šta ti ja znam gde. Meni pre liči na šašavog Pita, koji očigledno ne može da te zaboravi. Veronika je u Denveru, videla sam je ono veče u klubu slomljenim glasom je rekla Eleonora. Pit, koliko god je šašav, nije zloban. Nikada mi tako nešto ne bi uradio. Saznavši da je Veronika u Denveru, i Klarina vera u Džastina je bila poljuljana. Sve je bilo zamršeno kao paukova mreža. I samo jedan pogrešan korak raspući će je na hiljade sitnih delova. Ako se to dogodi, Eleohora je izgubljena za sva vremena. Klara je znala da je njena ljubav prema Džastinu jedna od onih koje se nikada ne prebole. Njih dve su bile toliko različite. Klara, realna i praktična nije dozvoljavala osećanjima da upravljaju njenim životom, dok je Eleonora sva bila satkana od emocija. Klari se činilo da ona i vazduh udiše serem punim ljubavi. Sedele su zaokupljene svaka svojim mislima i nisu čule otvaranje ulaznih vrata, koja su zaboravile da zaključaju kada je Klara ušla. Mogu li da znam razlog zašto sam ćelu noć proveo ispred tvoje zgrade?

Trgle su se na promukli glas muškarca koji je stajao na vratima. Napolje! vrisnula je Eleonora i pošla ka njemu stisnutih pesnica. Tek kada dobijem odgovor na svoje pitanje bio je uporan Džastin. Eleonora mu je prišla i počela snažno da ga udara pesnicama u grudi, pri tom vičući: Mrzim te, mrzim te... Džastin ju je uhvatio za ruke i snažnio privukao k sebi. Počeo je da je ljubi divljački da su joj usne bridele od njegove grubosti. Pokušala je da se otme iz njegovog zagrljaja, ali bezuspešno. A onda ju je tako naglo pustio, kao što ju je i privukao. Da čujem! rekao je zapovedničkim glasom. Čime sam zaslužio tvoj bes? Eleonora je drhtala celim telom. Nije bila u stanju da izgovori nijednu reč. Klara ih je posmatrala, a onda počela tako glasno da se smeje, da su se oboje okrenuli prema njoj i tek tada postali svesni da je i ona tu. Ovde sam zaista suvišna, zato vas ostavljam uz jednu molbu, nemojte se poubijati ustala je i otišla. Ostavši sami, Džastin je insistirao na odgovoru. Eleonora nije imala izbora već da mu kaže istinu. Znala je da je ovo poslednja šansa da njih dvoje razjasne svoj odnos. Kada je završila, Džastin se sada nasmejao, Zar ti nije bilo jasno još na jezeru da Veronika i ja nismo zajedno? Dan pre nego što si otišla iz Nojsa nas dvoje smo se razišli. Narednog dana sam hteo da te pitam da se udaš za mene, ali si ti već bila u Denveru. Svo vreme pokušavam da uhvatim pravi trenutak, a on mi izmakne u deliću sekunde. Zato te i sada pitam, mada nisam tako zamišljao. Hoćeš li da se udaš za mene?

Osmeh na njenom licu i sjaj u oku su mu rekli više od njenog "Da!" Prišao joj je, podigao u vis i zavrteo od sreće. Ljubili su se dugo i strasno, kao da su hteli da nadoknade izgubljeno vreme. Da, da, da... ponavljala je Eleonora kao da je htela sebe da uveri da ne sanja. ,

Kraj