Sin - Jo Nesbo

I On će opet doći i su​di​ti ži​vi​ma i mr​tvi​ma.

2

Prvi dio

3

1.

Ro​ver se za​gle​dao u bi​je​li be​ton​ski pod za​tvor​ske će​li​je po​vr​ši​ne je​da​na​est kva​drat​nih me​ta​ra. Za​š​kr​gu​tao je po​ma​lo pre​du​gač​kim pred​njim sje​ku​ti​ćem u do​njoj če​ljus​ti. Sti​gao je do naj​te​žeg di​je​la svo​je is​po​vi​jes​ti. Je​di​ni zvuk u će​li​ji stva​ra​li su nje​go​vi nok​ti ko​ji​ma se če​šao po te​to​va​ži Bo​go​ro​di​ce na nad​lak​ti​ci. Mo​mak koji je pre​kri​že​nih nogu sje​dio na kre​ve​tu pre​ko​pu​ta nje​ga nije pro​go​vo​rio ni ri​ječ ot​ka​ko je ovaj ušao. Samo se na​smi​je​šio bla​že​no po​put Bude pa se za​gle​dao u neku toč​ku na Ro​ve​ro​vom čelu. Tog su mom​ka zva​li Son​ny. Pri​ča​lo se da je još kao ti​nej​džer ubio dvo​je lju​di, a go​vor​ka​lo se i da mu je otac bio ko​rum​pi​ra​ni po​li​ca​jac i da Son​ny može iz​li​je​či​ti do​di​rom. Bilo je te​ško reći slu​ša li mo​mak Ro​ve​ra: nje​go​ve ze​le​ne oči i veći dio lica bili su skri​ve​ni iza duge pr​lja​ve kose, ali to nije bilo važ​no. Ro​ver je samo htio oprost gri​je​ha i Son​nyjev ne​za​obi​laz​ni bla​gos​lov da su​tra može iz​a​ći iz stro​gog za​tvo​ra Sta​ten s osje​ća​jem pro​čiš​će​nos​ti. Ro​ver nije re​li​gi​ozan, ali ovo mu ne može na​ško​di​ti. Pla​ni​ra se pro​mi​je​ni​ti i ži​vje​ti kao svi dru​gi nor​mal​ni lju​di. Ro​ver du​bo​ko udah​ne. „Mis​lim da je bila iz Bje​lo​ru​si​je. Minsk je u Bje​lo​ru​si​ji, zar ne?“ Ro​ver na​glo po​dig​ne po​gled, ali mo​mak mu ne od​go​vo​ri. „Nes​tor ju je zvao Minsk“, reče Ro​ver. „I re​kao mi je da je ubi​jem.“ Kad se is​po​vi​je​daš ne​ko​me čiji je mo​zak spr​žen, oči​ta pred​nost leži u či​nje​ni​ci da taj neće za​pam​ti​ti ni​jed​no ime ili do​ga​đaj, pa ti je isto kao da pri​čaš sa so​bom. Mo​žda su baš zbog toga za​tvo​re​ni​ci u Sta​te​nu ra​di​je otva​ra​li dušu tom tipu nego za​tvor​skom ka​pe​la​nu ili psi​ho​lo​gu. „Nes​tor je nju i osam dru​gih cura dr​žao u ka​ve​zu u Ener​ha​uge​nu. Is​toč​no​europ​ljan​ke i Azi​jat​ki​nje. Mla​de. Ti​nej​džer​ke. Od​nos​no, na​dam se da su ima​le ba​rem to​li​ko. Ali Minsk je bila sta​ri​ja. Jača. Po​bje​gla je. Sti​gla je čak do par​ka Toyen pri​je 4

nego što ju je zgra​bio Nes​to​rov pas. Onaj ar​gen​tin​ski mas​tif. Znaš na koju vr​stu psa mis​lim?“ Mo​mak go​to​vo ni u jed​nom tre​nut​ku nije ski​nuo po​gled s nje​ga, ali po​di​gao je ruku. Uhva​tio se za bra​du i po​la​ko po​čeo pr​sti​ma pro​la​zi​ti kroz nju. Tad mu spuz​ne ru​kav pr​lja​ve pre​ve​li​ke ko​šu​lje i ot​kri​je ožilj​ke i tra​go​ve igle. Ro​ver nas​ta​vi: „Prok​le​to ve​li​ki al​bi​no-psi. Zak​lat će sva​ko​ga na koga ih gaz​da na​hu​ška. A i po​ko​jeg ne​sret​ni​ka us​put. Na​rav​no, u Nor​ve​škoj su za​bra​nje​ni. Tip iz Rælen​ge​na na​ba​vio je ne​ko​li​ko ko​ma​da iz Če​ške pa ih sad uz​ga​ja i re​gis​tri​ra kao bi​je​le bok​se​re. Oti​šao sam s Nes​to​rom po jed​no šte​ne. Pla​ti​li smo ga više od pe​de​set so​mo​va u kešu. Šte​ne je bilo tako slat​ko da nit​ko ni​kad ne bi po​mis​lio da...“ Ro​ver zas​ta​ne. Go​vo​rio je o psu samo da bi od​go​dio ono ne​iz​bjež​no. „Uglav​nom...“ Ro​ver po​gle​da te​to​va​žu na svo​joj nad​lak​ti​ci. Ka​te​dra​la s dva tor​nja. Po je​dan za sva​ku od​s​lu​že​nu kaz​nu, ali ni​šta na njoj nema ni​kak​ve veze s da​naš​njom is​po​vi​je​di. Pri​je je šver​cao oruž​je za mo​to​ris​tič​ku ban​du i u svo​joj ra​di​oni​ci vr​šio pri​mo​pre​da​ju. Bio je do​bar u tome. Pre​do​bar. I to​li​ko se opus​tio da je za​bo​ra​vio na oprez, pa su ga na kon​cu uhva​ti​li. Nes​tor ga je bio uzeo pod svo​je. Po​bri​nuo se da mu bude du​žan kako bi se do​če​pao naj​bo​ljeg oruž​ja pri​je mo​to​ris​tič​ke ban​de ili ne​kih dru​gih koji su ga se ta​ko​đer htje​li do​mo​ći. Za ne​ko​li​ko mje​se​ci pos​la pla​tio mu je više nego što se Ro​ver na​dao za​ra​di​ti ti​je​kom či​ta​vog ži​vo​ta od po​prav​lja​nja mo​to​ci​ka​la u toj svo​joj ra​di​oni​ci. Ali Nes​tor je za​uz​vrat tra​žio mno​go. Pre​vi​še. „Ne​po​mič​no je le​ža​la u grm​lju, krvi je bilo po​svu​da. Pas joj je od​gri​zao ko​mad lica – vi​dje​le su joj se des​ni.“ Ro​ver se na​mr​šti. Neka više pri​je​đe na stvar. „Nes​tor je re​kao kako je vri​je​me da na​uče lek​ci​ju. Neka i dru​ge cure vide što će im se do​go​di​ti. Uos​ta​lom, što mu Minsk vri​je​di s onak​vim li​cem...“ Ro​ver pro​gu​ta kned​lu. „Pa mi je re​kao da je do​kraj​čim. Vi​diš, tra​žio je da mu tako do​ka​žem da sam je​dan od nje​go​vih. Imao sam sta​ri pi​štolj Ru​ger MK II koji sam mal​ko iz​mi​je​nio. I is​kre​no sam htio to na​pra​vi​ti. Stvar​no je​sam. Nije bio pro​blem u tome...“ Ro​ver osje​ti kako mu se grlo ste​že. Čes​to je raz​miš​ljao o tome i pri​sje​ćao se onih ne​ko​li​ko se​kun​di te noći u par​ku Toyen. Ona mu je dje​voj​ka ne​pres​ta​no bila pred oči​ma. Nes​tor i on u glav​nim ulo​ga​ma, a os​ta​li kao tihi svje​do​ci. Čak je i pas bio mi​ran. Pre​vr​tio je tu sli​ku u gla​vi mo​žda sto​ti​nu puta. Ti​su​ću? A ipak, tek sad kad je prvi put to iz​go​vo​rio na​glas, shva​tio je da ono nije bio samo san, nego da se to do​is​ta do​go​di​lo. Mo​žda mu mo​zak sve do​sad nije htio to poj​mi​ti. Zato mu se sad okre​nuo že​lu​dac. Ro​ver du​bo​ko udah​ne kroz nos da ne po​vra​ti. „Ali ni​sam mo​gao to na​pra​vi​ti. Iako sam znao da joj nema spa​sa. Pas je samo če​kao mig, a ja sam po​mis​lio kako bih ja, da se radi o meni, oda​brao me​tak. Ali oki​dač kao da je za​blo​ki​rao. Ni​sam ga mo​gao po​vu​ći.“ 5

Či​ni​lo se da mla​dić sko​ro ne​pri​mjet​no kima. Mo​žda je tako ne​s​vjes​no po​ka​zi​vao da slu​ša Ro​ve​ro​vu pri​ču. A mo​žda je samo pra​tio ri​tam glaz​be koju je​di​no on čuje. „Nes​tor je re​kao da ne​ma​mo ci​je​lu vječ​nost, ipak smo bili u jav​nom par​ku. Pa je iz fu​tro​le na nozi iz​vu​kao ma​len za​kriv​ljen nož, zgra​bio je za kosu, po​di​gao je i iz​gle​da​lo je kao da joj samo za​ma​hu​je no​žem is​pred vra​ta. Kao da čis​ti ribu. Krv je šik​nu​la samo tri-če​ti​ri puta. Ali znaš čega se naj​bo​lje sje​ćam? Psa. Po​čeo je za​vi​ja​ti čim je na​nju​šio krv.“ Ro​ver se nag​nuo na​pri​jed i nas​lo​nio lak​to​ve na ko​lje​na. Pre​krio je uši dla​no​vi​ma i po​čeo se nji​ha​ti na​pri​jed-na​trag. „A ja ni​sam uči​nio ni​šta. Samo sam sta​jao on​dje i gle​dao. Je​be​no ni​sam ni pr​stom mak​nuo. Gle​dao sam i dok su je za​ma​ta​li u deku i uno​si​li u auto. Odvez​li su je u šumu u Øs​t​mar​k​se​te​re​nu. Iz​va​di​li su je i gur​nu​li niz bri​jeg pre​ma je​ze​ru Ul​sru​dvan​net. A kako on​dje mno​go lju​di šeće pse, pro​naš​li su je već slje​de​ćeg dana. Hoću reći, Nes​tor je htio da je pro​na​đu, ako me ku​žiš? Htio je da no​vi​ne obja​ve sli​ke. Da ih može po​ka​za​ti dru​gim cu​ra​ma.“ Ro​ver mak​ne dla​no​ve s uši​ju. „Ni​sam mo​gao spa​va​ti zbog noć​nih mora i vi​dio sam je kad god bih za​tvo​rio oči. Cura bez po​lo​vi​ce lica smi​je​ši mi se i po​ka​zu​je sve zube. Pa sam oti​šao Nes​to​ru i re​kao mu da ne mogu da​lje tako. Re​kao sam da mi je dos​ta sre​đi​va​nja Uzi​ja i Gloc​ko​va i da opet že​lim po​prav​lja​ti mo​to​cik​le. Htio sam ži​vje​ti mir​nim ži​vo​tom umjes​to da uvi​jek stra​hu​jem zbog pan​du​ra. Nes​tor je re​kao da nema pro​ble​ma, vje​ro​jat​no je nas​lu​tio da ni​sam stvo​ren za opa​kog tipa. Ali jas​no mi je dao do zna​nja što će mi se do​go​di​ti ako pro​go​vo​rim. Mis​lio sam da smo kvit. Od​bio sam sva​ki po​sao koji mi je po​tom po​nu​đen iako sam imao još ne​ko​li​ko Uzi​ja kod sebe. Ali uvi​jek sam imao osje​ćaj da se ne​što kuha. Da će me kok​nu​ti. Sko​ro sam osje​tio olak​ša​nje kad su pan​du​ri doš​li po mene i str​pa​li me u za​tvor. Mis​lio sam da ću ov​dje biti si​gur​ni​ji. A za​vr​šio sam iza re​še​ta​ka zbog sta​rog slu​ča​ja – u ko​jem sam bio samo po​ma​gač. No dvo​ji​ca koju su uhva​ti​li priz​na​la su da sam im ja na​ba​vio oruž​je. I ja sam od​mah sve priz​nao.“ Ro​ver se glas​no na​smi​je. Tad se na​kaš​lje i udob​ni​je smjes​ti. „Iz​la​zim odav​de za osam​na​est sati. Ne​mam poj​ma što me čeka vani. Ali znam da Nes​tor zna da iz​la​zim iako me pu​šta​ju na slo​bo​du če​ti​ri tjed​na ra​ni​je. Zna sve što se ov​dje do​ga​đa, baš kao i u po​li​ci​ji, u to sam si​gu​ran. Ima oči i uši po​svu​da. Ali ja ne​ka​ko mis​lim, da me htio ubi​ti, to je lako mo​gao i ov​dje, nije tre​bao če​ka​ti da iz​a​đem. Što ti mis​liš?“ Ti​ši​na. Mo​mak i da​lje samo šuti i uop​će ne iz​gle​da kao da o iče​mu raz​miš​lja. „Što god bude“, reče na​po​s​ljet​ku, „bla​gos​lov​čić ne može na​ško​di​ti, zar ne?“ Na spo​men bla​gos​lo​va Son​nyju su se za​cak​li​le oči. Po​di​gao je des​nu ruku i po​ka​zao Ro​ve​ru neka pri​đe bli​že te da klek​ne. Ro​ver se ko​lje​ni​ma spus​tio na ma​len te​pih is​pred kre​ve​ta. Fran​ck dru​gim za​tvo​re​ni​ci​ma nije do​pu​štao da ima​ju te​pi​he na po​do​vi​ma će​li​ja – u Sta​te​nu su pri​mje​nji​va​li taj dio švi​car​skog mo​de​la: svi su​viš​ni 6

pred​me​ti bili su za​bra​nje​ni. Sva​ki je za​tvo​re​nik mo​gao ima​ti naj​vi​še dva​de​set osob​nih pred​me​ta. Ako že​liš ci​pe​le, mo​raš se odre​ći dva para gaća ili dvi​je knji​ge. Ro​ver po​gle​da Son​nyje​vo lice. Po​tom obli​že suhe is​pu​ca​le usne. Glas mu je bio iz​ne​na​đu​ju​će blag. Iako su ri​je​či iz​la​zi​le po​la​ko, dik​ci​ja mu je bila sa​vr​še​no jas​na. „Neka ti se svi bo​go​vi na ne​be​si​ma smi​lu​ju i ot​pus​te ti gri​je​he. Umri​jet ćeš, ali će duša greš​ni​ka po​kaj​ni​ka oti​ći u raj. Amen.“ Ro​ver pog​ne gla​vu. Na obri​ja​nom po​tilj​ku osje​ti mla​di​će​vu ruku. Son​ny je bio lje​vak, ali i bez poz​na​va​nja sta​tis​tič​kih tri​ca nije bilo te​ško za​klju​či​ti da će mu ži​vot​ni vi​jek biti kra​ći nego ve​ći​ni deš​nja​ka. Mo​žda se pre​do​zi​ra već su​tra ili tek za de​set go​di​na – tko bi to znao? No Ro​ver ni na tre​nu​tak nije po​mis​lio da dje​čak li​je​či, kako se pri​ča​lo. A nije baš vje​ro​vao ni u gla​si​ne o bla​gos​lo​vu. Za​što je onda uop​će do​šao k nje​mu? Pa, re​li​gi​ja je kao neka vr​sta osi​gu​ra​nja; ne mis​liš da će ti do​is​ta za​tre​ba​ti. A kako su lju​di go​vo​ri​li da mo​mak sprem​no pre​uzi​ma tvo​je gri​je​he i ni​šta ne tra​ži za​uz​vrat, za​što ne pri​hva​ti​ti malo du​šev​nog mira? Ro​ver se pi​tao kako je net​ko po​put Son​nyja mo​gao po​či​ni​ti hlad​no​krv​no uboj​stvo. To mu uop​će nije ima​lo smis​la. A mo​žda ima ne​če​ga u onoj sta​roj iz​re​ci da vrag ima mno​go lica. „Se​lam alej​kum“, za​čuo je glas i ruka se po​di​gla. Ro​ver je os​tao na mjes​tu pog​nu​te gla​ve. Je​zi​kom je opi​pao glat​ko na​li​čje zlat​nog zuba. Je li sad spre​man? Spre​man za su​sret sa Stvo​ri​te​ljem, ako je to nje​go​va sud​bi​na? Po​dig​nuo je gla​vu. „Znam da ni​ka​da ne tra​žiš ni​šta za​uz​vrat, no...“ Po​gle​dao je mla​di​će​va gola sto​pa​la na ko​ji​ma je ovaj sje​dio. Vi​dio je tra​go​ve igle na ve​li​koj veni zglo​ba. „Zad​nji sam put ro​bi​jao u Bot​se​nu, pa znam da je tamo lako doći do dro​ge, ni​ka​kav pro​blem. Ali Bot​sen ipak nije za​tvor s naj​ve​ćim osi​gu​ra​njem kao ovaj. Pri​ča se da je Fran​ck stao na kraj šver​cu u Sta​te​nu, no...“ Ro​ver gur​ne ruku u džep, „to baš i nije is​ti​na.“ Tad iz​vu​če iz dže​pa ne​što ve​li​či​ne mo​bi​te​la, ne​ka​kav poz​la​će​ni pred​met u obli​ku pi​što​lja. Ro​ver po​vu​če oki​dač. Iz ci​je​vi suk​ne pla​men. „Već si vi​dio ne​što slič​no? Da, kla​dim se da jesi. Po​li​caj​ci​ma koji su me pre​tra​ži​li kad sam do​šao ova​mo bio je poz​nat. Rek​li su mi da jef​ti​no šver​ca​ju ci​ga​re​te ako me za​ni​ma. I do​pus​ti​li su mi da za​dr​žim upa​ljač. Pret​pos​tav​ljam da nisu pro​či​ta​li moj do​sje. Da​nas više nit​ko ne radi svoj po​sao kako tre​ba – dođe ti da se za​pi​taš kako uop​će išta ra​di​ti u ovoj dr​ža​vi.“ Ro​ver odvag​ne pi​štolj na dla​nu. „Pri​je osam go​di​na na​pra​vio sam dva ovak​va. Ne hva​lim se ako ti ka​žem da ih nit​ko u Nor​ve​škoj ne bi bo​lje na​pra​vio. Ja​vio mi se po​sred​nik koji mi je re​kao da nje​gov kli​jent želi pi​štolj koji neće mo​ra​ti skri​va​ti, oruž​je koje ne iz​gle​da kao pi​štolj. Pa sam smis​lio ovo. Smi​ješ​no je kako svi slič​no re​agi​ra​ju. Prvo po​mis​le da je ri​ječ o pi​što​lju, oči​to. Ali kad im po​ka​žeš da ga mogu ko​ris​ti​ti kao upa​ljač, sa​svim za​bo​ra​ve da to stvar​no može biti i pi​štolj. I da​lje mis​le da je mo​žda ri​ječ o čet​ki​ci za zube ili odvi​ja​ču. Ali ne i o pi​što​lju, to ni​ka​ko. Dak​le...“ Ro​ver od​vr​ne za​vr​tanj na dnu ruč​ke. „U nje​ga sta​nu dva met​ka od de​vet mi​li​7

me​ta​ra. Zo​vem ga ‘ubo​ji​ca sret​nog para’.“ Tad upe​ri ci​jev u mla​di​ća. „Je​dan tebi, dušo...“ A po​tom ga upe​ri sebi u čelo „I je​dan meni...“ Ro​ve​rov smi​jeh usam​lje​no odjek​ne ma​le​nom će​li​jom. „Dak​le, tre​bao sam na​pra​vi​ti samo je​dan pi​štolj jer kli​jent nije htio da itko saz​na za moj mali izum. Ali na​pra​vio sam još je​dan. I uvi​jek sam ga imao kod sebe radi za​šti​te, za slu​čaj da me Nes​tor po​ku​ša ubi​ti dok sam još bio unu​tra. Ali su​tra iz​la​zim i više mi ne tre​ba, pa je sada tvoj. I ovo...“ Ro​ver iz dru​gog dže​pa iz​vu​če ku​ti​ju ci​ga​re​ta. „Iz​gle​da​lo bi čud​no da imaš upa​ljač bez ci​ga​re​ta, zar ne?“ A onda iz​vu​če po​žu​tje​lu po​sjet​ni​cu s nat​pi​som MO​TO​SER​VIS RO​VER i gur​ne je u ku​ti​ju ci​ga​re​ta. „Evo ti moja adre​sa ako ti ikad za​tre​ba me​ha​ni​čar za mo​to​cikl. Ili vra​ški do​bar Uzi. Kao što sam re​kao, imam ih još ne​ko​li​ko...“ Vra​ta su se otvo​ri​la s vanj​ske stra​ne i glas je za​gr​mio: „Ro​ver, iz​la​zi!“ Ro​ver se okre​ne. Za​tvor​skom ču​va​ru hla​če su vi​sje​le u stra​nu od te​škog sno​pa klju​če​va zak​va​če​nih za re​men koji mu je di​je​lom pre​kri​vao obje​šen tr​buh pre​pun sala. „Nje​go​va sve​tost ima po​sje​ti​te​lja. Bli​skog ro​đa​ka, da se tako iz​ra​zim.“ Za​rok​tao je od smi​je​ha i okre​nuo se pre​ma čo​vje​ku iza sebe. „Bez uvre​de, ha, Per?“ Ro​ver gur​ne pi​štolj i ku​ti​ju ci​ga​re​ta is​pod po​kri​va​ča na mla​di​će​vom kre​ve​tu i po​gle​da ga po​s​ljed​nji put. A onda brzo iz​a​đe iz će​li​je. Ka​pe​lan se bli​je​do na​smi​je​šio i auto​mat​ski po​pra​vio ovrat​nik. Bli​ski ro​đak. Bez uvre​de. Po​že​lio je plju​nu​ti u de​be​lo na​ce​re​no lice za​tvor​skog ču​va​ra, ali okre​nuo se pre​ma za​tvo​re​ni​ku koji je iz​la​zio iz će​li​je i pre​tva​rao se da ga je pre​poz​nao. Po​gle​dao je te​to​va​že na nje​go​vim nad​lak​ti​ca​ma. Bo​go​ro​di​ca i ka​te​dra​la. Ali, ne, ti​je​kom go​di​na vi​dio je pre​vi​še te​to​va​ža i lica da bi ih više uop​će mo​gao raz​li​ko​va​ti. Ka​pe​lan uđe u će​li​ju. Tad osje​ti mi​ris ta​mja​na. Ili ne​če​ga što ga je pod​sje​ća​lo na ta​mjan. Kao kad se kuha dro​ga. „Bok, Son​ny.“ Mla​dić na kre​ve​tu nije po​di​gao po​gled, ali po​la​ko je kim​nuo. Per Vol​lan shva​tio je tu kret​nju kao znak da mla​dić re​gis​tri​ra što se zbi​va oko nje​ga, da mu je jas​no da mu je net​ko do​šao u po​sjet. Kao da se ne buni. Kad je sjeo i shva​tio da je sto​li​ca još ugri​ja​na, nije mu baš bilo dra​go kad se sje​tio tko je sje​dio on​dje ne​tom pri​je nje​ga. Bi​bli​ju koju je po​nio spus​tio je na kre​vet po​kraj mla​di​ća. „Da​nas sam ti od​nio cvi​je​će ro​di​te​lji​ma na grob“, re​kao je. „Znam da me nisi to tra​žio, ali...“ Per Vol​lan po​ku​šao je uhva​ti​ti mla​di​ćev po​gled. I sam je imao dva sina; obo​ji​ca su odras​la i odav​no više ne žive s ro​di​te​lji​ma. Baš kao ni Son​ny. Je​di​na je raz​li​ka u tome što se nje​go​vi si​no​vi uvi​jek mogu vra​ti​ti kući.

8

Na sudu je uči​telj, svje​dok obra​ne, re​kao da je Son​ny bio da​ro​vit uče​nik, ta​len​ti​ran hr​vač, po​pu​la​ran, uvi​jek spre​man po​mo​ći... Re​kao je da je mla​dić htio biti po​li​ca​jac po​put svog oca. Ali ot​ka​ko su mu oca pro​naš​li mr​tvog uz opro​štaj​nu po​ru​ku u ko​joj je priz​nao da je bio ko​rum​pi​ran, Son​ny se više nije po​jav​lji​vao u ško​li. Ka​pe​lan je po​ku​šao za​mis​li​ti sram koji je osje​ćao pet​na​es​to​go​diš​njak. Po​ku​šao je za​mis​li​ti sram koji bi nje​go​vi si​no​vi osje​ća​li kad bi saz​na​li što je uči​nio nji​hov otac. Tad opet po​pra​vi ovrat​nik. „Hva​la ti“, re​kao je Son​ny. Per je po​mis​lio kako Son​ny iz​gle​da neo​bič​no mla​do. Ali si​gur​no je na pra​gu tri​de​se​te. Tako je. Son​ny je od​s​lu​žio dva​na​est go​di​na, a osu​đen je kad je imao osam​na​est go​di​na. Mo​žda su ga dro​ge sa​ču​va​le, us​po​ri​le sta​re​nje, pa su mu po​si​je​dje​le samo kosa i bra​da. No one ne​vi​ne dje​čač​ke oči i da​lje s ču​đe​njem pro​ma​tra​ju svi​jet. Pok​va​ren svi​jet. Bog zna da je to zao svi​jet. Per Vol​lan bio je za​tvor​ski ka​pe​lan više od če​tr​de​set go​di​na i vi​dio je da na svi​je​tu ima sve više i više gri​je​ha. Zlo se ši​ri​lo po​put raka, či​ni​lo zdra​ve sta​ni​ce bo​les​ni​ma, tro​va​lo ih svo​jim vam​pir​skim ugri​zom i re​gru​ti​ra​lo ih da nas​ta​ve obav​lja​ti taj pr​lja​vi po​sao. A jed​nom kad te zlo ugri​ze, nema na​trag. Od toga se nit​ko nije iz​li​je​čio. „Kako si, Son​ny? Jesi li uži​vao u slo​bod​nom danu? Jesi li us​pio vi​dje​ti more?“ Od​go​vo​ra nije bilo. Per Vol​lan pro​čis​ti grlo. „Za​tvor​ski ču​var kaže da si vi​dio more. Mo​žda si u no​vi​na​ma pro​či​tao da je slje​de​ćeg dana pro​na​đe​no ti​je​lo žene, i to ne​da​le​ko od mjes​ta na ko​jem si bio. Pro​naš​li su je u kre​ve​tu, ubi​je​na je u svom domu. Gla​va joj je... Pa, sve su po​je​di​nos​ti ov​dje...“ Kuc​nuo je pr​stom po Bi​bli​ji. „Ču​var je već na​pi​sao iz​vje​štaj u ko​jem sto​ji da si po​bje​gao dok si bio na moru i da te sat vre​me​na kas​ni​je pro​na​šao po​red ces​te. Kaže da si od​bio reći gdje si bio. Važ​no je da ni​ka​ko ne os​po​ra​vaš nje​go​vu iz​ja​vu, shva​ćaš li? Kao i obič​no, reći ćeš što ma​nje mo​žeš. U redu? Son​ny?“ Per Vol​lan ko​nač​no je us​pio uhva​ti​ti mla​di​ćev po​gled. Nje​gov iz​raz lica nije ot​kri​vao pre​vi​še od ono​ga što mu se zbi​va​lo u gla​vi, ali Per je bio pri​lič​no si​gu​ran da će Son​ny Lof​t​hus sli​je​di​ti na​red​be i da po​li​ci​ji ili jav​nom tu​ži​te​lju neće reći više nego što tre​ba. Imao je samo je​dan za​da​tak: pro​mrm​lja​ti tiho, po​niz​no „Kriv sam“ kad ga upi​ta​ju sma​tra li se kri​vim. Iako to može zvu​ča​ti pa​ra​dok​sal​no, Vol​lan bi po​vre​me​no osje​tio da taj mla​dić ima sna​gu vo​lje i ins​tin​kt za pre​živ​lja​va​njem koji ga vra​ća na pra​vi put, za raz​li​ku od svih dru​gih nar​ko​ma​na koji su odu​vi​jek bili u slo​bod​nom padu, ni​ka​da i nisu ima​li dru​gih pla​no​va i od sa​mog su po​čet​ka sr​lja​li u glib. Tu sna​gu vo​lje znao je ne​s​vjes​no po​ka​za​ti ne​kim za​pa​ža​njem ili pak pi​ta​njem koje bi jas​no dalo do zna​nja da sve vri​je​me pom​no slu​ša, što​vi​še, da zbi​lja čuje. I da sve vidi. Ili bi jed​nos​tav​no iz​ne​na​da us​tao, ko​or​di​ni​ra​no, urav​no​te​že​no i flek​si​bil​no, s kret​nja​ma koje je bilo ne​mo​gu​će vi​dje​ti kod dru​gih ovis​ni​ka. A u ne​kim bi se tre​nu​9

ci​ma, kao, re​ci​mo, sada, či​ni​lo da ne vidi ama baš ni​šta. Vol​lan se pro​me​ško​lji na sto​li​ci. „Na​rav​no, to zna​či da jed​no du​lje vri​je​me za tebe nema iz​la​za​ka. Ali iona​ko ne vo​liš biti vani, zar ne? A i ovaj si put ipak vi​dio more.“ „Vi​dio sam ri​je​ku. Je li je muž ubio?“ Ka​pe​lan po​sko​či ona​ko kako bi to uči​nio da je ne​što neo​če​ki​va​no iz​ro​ni​lo iz du​bo​ke vode rav​no is​pred nje​ga. „Ne znam. Je li važ​no?“ Opet ni​šta od od​go​vo​ra. Vol​lan uz​dah​ne. Po​no​vo osje​ti muč​ni​nu koja mu se u po​s​ljed​nje vri​je​me čes​to jav​lja​la i od​mah pres​ta​ja​la. Mo​žda bi ipak tre​bao oti​ći li​ječ​ni​ku. „Ne bri​ni se zbog toga, Son​ny. Samo se sje​ti da se lju​di po​put tebe vani ci​je​li dan pate da bi doš​li do slje​de​ćeg fik​sa. A ov​dje ti je sve ri​je​še​no. I ne za​bo​ra​vi da vri​je​me pro​la​zi. Kad od​s​lu​žiš sta​re kaz​ne, više im ne​ćeš biti od ko​ris​ti, ali ako priz​naš ovo uboj​stvo, mo​žeš pro​du​lji​ti bo​ra​vak u za​tvo​ru.“ „Zna​či, ipak je muž. Je li bo​gat?“ Vol​lan po​ka​že na Bi​bli​ju. „Ov​dje je opis kuće u koju si ušao. Ve​li​ka je i sku​po na​mje​šte​na. Ali alarm koji je tre​bao ču​va​ti to ogrom​no bo​gat​stvo nije bio uklju​čen; ulaz​na vra​ta uop​će nisu bila za​klju​ča​na. Obi​telj se pre​zi​va Mor​sand. On je bro​dov​las​nik s po​ve​zom na oku. Vi​dio si ga u no​vi​na​ma, zar ne?“ „Je​sam.“ „Jesi li? Ni​sam mis​lio da ti...“ „Je​sam, ubio sam je. I, da, pro​či​tat ću kako sam to uči​nio.“ Per Vol​lan uz​dah​ne. „Do​bro. Mo​raš za​pam​ti​ti neke po​je​di​nos​ti o na​či​nu na koji je ubi​je​na.“ „Do​bro.“ „Ona je... Od​sje​čen joj je gor​nji dio gla​ve. Ko​ris​tio si pilu. Ra​zu​mi​ješ li?“ Na​kon toga nas​tu​pi duga ti​ši​na koju je Per Vol​lan po​že​lio is​pu​ni​ti po​vra​ća​njem. Bo​lje to nego ova​ko is​ko​ri​šta​va​ti deč​ka. Tad ga do​bro pro​mo​tri. O čemu ovi​si is​hod ne​či​jeg ži​vo​ta? Je li u pi​ta​nju niz na​su​mič​nih do​ga​đa​ja na koje ne​maš ni​kak​vog utje​ca​ja ili neka koz​mič​ka sila na​lik sud​bi​ni ko​joj ne mo​žeš umak​nu​ti? Po​tom opet po​pus​ti neo​bič​no ne​ugo​dan ovrat​nik, po​tis​ne muč​ni​nu i sa​be​re se. Sje​tio se što je na koc​ki. Tad us​ta​ne. „Ako me za​tre​baš, bit ću u Cen​tru Ila na Alexan​der Ki​el​lan​ds plass.“ Pri​mi​je​tio je da ga je mla​dić upit​no po​gle​dao. „Samo pri​vre​me​no, shva​ćaš.“ Tad 10

se brže-bo​lje na​smi​je. „Žena me iz​ba​ci​la, a kako poz​na​jem lju​de koji vode to pri​hva​ti​li​šte...“ Per zas​ta​ne. Iz​ne​na​da je shva​tio za​što to​li​ko za​tvo​re​ni​ka do​la​zi raz​go​va​ra​ti s mla​di​ćem. Stvar je u ti​ši​ni. U či​nje​ni​ci da net​ko jed​nos​tav​no slu​ša, bez ikak​ve re​ak​ci​je ili pro​sud​be. On iz dru​gih iz​vla​či ri​je​či i taj​ne, a ne čini ama baš ni​šta. Upra​vo je tome i on te​žio, ali za​tvo​re​ni​ci kao da su nas​lu​ti​li nje​go​ve skri​ve​ne na​mje​re. Nisu zna​li o čemu je ri​ječ, samo to da on svim si​la​ma po​ku​ša​va saz​na​ti nji​ho​ve taj​ne. A ako do​bi​je pris​tup nji​ho​vim du​ša​ma, kas​ni​je ga mo​žda do​če​ka na​gra​da u kra​ljev​s​tvu ne​be​skom. Ka​pe​lan je vi​dio da je mla​dić otvo​rio Bi​bli​ju. Trik je bio tako jed​nos​ta​van da je bilo go​to​vo smi​ješ​no: uto​ri u stra​ni​ca​ma slu​ži​li su kao pre​tin​ci. U nji​ma su se na​la​zi​li prek​lop​lje​ni pa​pi​ri s in​for​ma​ci​ja​ma koje je Son​ny tre​bao za priz​na​nje uboj​stva. I tri ma​le​ne vre​ći​ce he​ro​ina.

11

2.

Arild Fran​ck za​re​žao je „Na​pri​jed!“ ne ski​da​ju​ći po​gled s do​ku​men​ta na sto​lu. Za​čuo je kako se otva​ra​ju vra​ta. Ina, nje​go​va taj​ni​ca, već je naj​a​vi​la po​sje​ti​te​lja i Fran​ck je na tre​nu​tak po​že​lio reći ka​pe​la​nu da je za​uzet. To ne bi bila laž; za pola sata ima sas​ta​nak s ko​me​sa​rom u Po​li​ti​hu​se​tu, po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci u Oslu. Ali u po​s​ljed​nje vri​je​me Per Vol​lan nije bio do​volj​no sta​bi​lan, pa nije zgo​re​ga pro​vje​ri​ti može li os​ta​ti sa​bran. U ovom slu​ča​ju nema mjes​ta po​gre​ška​ma. „Ne​moj sjes​ti“, re​kao je Arild Fran​ck, pot​pi​sao do​ku​ment i us​tao. „Mo​rat ćemo po​raz​go​va​ra​ti u hodu.“ Kre​nuo je pre​ma vra​ti​ma, uzeo služ​be​nu kapu i ka​put pa za​čuo kako ka​pe​lan vuče noge iza nje​ga. Arild Fran​ck re​kao je Ini da se vra​ća za sat i pol pa ka​ži​pr​stom do​tak​nuo sen​zor na vra​ti​ma koja vode na stu​bi​šte. Za​tvor je bio na dva kata i nije bilo di​za​la jer ona zna​če okna koja otva​ra​ju niz ruta za bi​jeg, a ti pro​la​zi ta​ko​đer bi se mo​ra​li za​tva​ra​ti u slu​ča​ju po​ža​ra. Na​da​lje, kaos koji nas​ta​ne ti​je​kom eva​ku​aci​je samo je jed​na od broj​nih mo​guć​nos​ti koje ma​što​vi​ti za​tvo​re​ni​ci u dru​gim za​tvo​ri​ma is​ko​ris​te za bi​jeg. Iz is​tog su raz​lo​ga svi elek​trič​ni ka​be​li, ra​zvod​ne ku​ti​je i ci​je​vi za vodu pos​tav​lje​ni iz​van do​se​ga za​tvo​re​ni​ka, dak​le na​la​ze se ili iz​van zgra​de, ili su unu​tar zi​do​va. Ni​šta nije pre​pu​šte​no slu​ča​ju. Od​nos​no on ni​kad ni​šta ne pre​pu​šta slu​ča​ju. Čak je sje​dio s ar​hi​tek​ti​ma i me​đu​na​rod​nim struč​nja​ci​ma za za​tvo​re dok su ra​di​li na ski​ca​ma Sta​te​na. Is​ti​na, kao in​s​pi​ra​ci​ja pos​lu​žio je za​tvor Len​z​burg u kan​to​nu Aar​gau u Švi​car​skoj: ul​tra​mo​de​ran ali jed​nos​ta​van, s na​gla​skom na si​gur​nos​ti i funk​ci​onal​nos​ti više nego na udob​nos​ti. Ali upra​vo je on, Arild Fran​ck, bio od​go​vo​ran za nje​gov nas​ta​nak; Sta​ten je us​tva​ri bio Arild Fran​ck i obrat​no. Pa za​što je onda na​vod​no bes​kraj​no mu​dar od​bor, prok​let bio, nje​ga ime​no​vao samo za​mje​ni​kom rav​na​te​lja za​tvo​ra, a onog idi​ota iz Hal​der​na pos​ta​vio za šefa? Da, Fran​ck je uvi​jek bio ne​12

bru​še​ni di​ja​mant i, ne, on nije tip koji će li​za​ti dupe po​li​ti​ča​ri​ma i ska​ka​ti od sre​će na sva​ku nji​ho​vu sjaj​nu ide​ju o tome koje bi se re​for​me mo​gle uves​ti u za​tvor​ski sus​tav, a još tre​ba pro​ves​ti i one ot​pri​je. Ali zato je znao svoj po​sao – za​dr​ža​ti lju​de pod klju​čem i spri​je​či​ti da se za to vri​je​me raz​bo​le, umru ili pos​ta​nu pri​mjet​no gora ljud​ska bića. Bio je lo​ja​lan oni​ma koji su to zas​lu​ži​li i bri​nuo se za svo​je lju​de. A to ni bli​zu nije mo​gao reći za svo​je na​dre​đe​ne u toj pot​pu​no is​k​va​re​noj, po​li​tič​ki mo​ti​vi​ra​noj hi​je​rar​hi​ji. Pri​je nego što su ga na​mjer​no pre​sko​či​li kad se ne​ko​ga tre​ba​lo ime​no​va​ti za šefa, Arild Fran​ck na​dao se da će na​kon što ode u mi​ro​vi​nu do​bi​ti ba​rem ma​le​nu bis​tu u pre​dvor​ju – iako je nje​go​va žena sma​tra​la da nje​gov bi​kov​ski vrat, lice kao u bul​do​ga i ne​ured​na ćela nisu pri​mje​re​ni za bis​tu. Ali ako dru​gi ne ci​je​ne tvo​ja pos​tig​nu​ća, onda si – sma​trao je on – mo​raš sam po​mo​ći. „Više ne mogu ovo ra​di​ti, Arild“, re​kao mu je Per Vol​lan dok ga je sli​je​dio hod​ni​kom. „Na što toč​no mis​liš?“ „Ja sam ka​pe​lan. Mis​lim na ovo što ra​di​mo deč​ku. Tje​ra​mo ga da priz​na ne​što što nije na​pra​vio. Da od​s​lu​ži kaz​nu umjes​to su​pru​ga koji je...“ „Ps​sst.“ Kod vra​ta kon​trol​ne sobe, ili „ko​man​d​nog mos​ta“, kako ju je Fran​ck zvao, proš​li su po​red star​ca koji je na tre​nu​tak pres​tao pra​ti pod i pri​ja​telj​ski mu kim​nuo. Jo​han​nes je bio naj​sta​ri​ji za​tvo​re​nik u za​tvo​ru, ona​kav kak​ve je Fran​ck vo​lio, njež​na du​ši​ca koju su još u proš​lom sto​lje​ću uhva​ti​li – sko​ro pa slu​čaj​no – kako šver​ca dro​gu. Otad nije ni mra​va zga​zio i ti​je​kom go​di​na pos​tao je pos​lu​šan i to​li​ko se uk​lo​pio da se pla​šio je​di​no dana kad bude mo​rao iz​a​ći na slo​bo​du. Na​ža​lost, za​tvo​re​ni​ci po​put nje​ga nisu pred​stav​lja​li iz​a​zov za za​tvor Sta​ten. „Vol​lan, zar te muči sa​vjest?“ „Da, da, muči me, Arild.“ Fran​ck se nije mo​gao sje​ti​ti kad su se nje​go​vi za​pos​le​ni​ci toč​no po​če​li obra​ća​ti svo​jim na​re​đe​ni​ma ime​nom ni kad su še​fo​vi za​tvor​skih upra​va za​po​če​li no​si​ti ci​vil​nu odje​ću umjes​to uni​for​me. U ne​kim su za​tvo​ri​ma i ču​va​ri no​si​li ci​vil​nu odje​ću. Ti​je​kom po​bu​ne u za​tvo​ru Fran​cis​co de Mar u Sao Pa​ulu ču​va​ri su ubi​li jed​nog od ko​le​ga jer zbog su​zav​ca nisu ras​poz​na​va​li osob​lje od za​tvo​re​ni​ka. „Ne mogu više“, odjed​nom će ka​pe​lan. „Ma daj?“ Fran​ck se po​žu​ri niz ste​pe​ni​ce. Bio je u do​broj for​mi za čo​vje​ka ko​jeg je od mi​ro​vi​ne di​je​li​lo ma​nje od de​set go​di​na, i to zato što je tre​ni​rao, na što su mno​gi za​bo​ra​vi​li iako su dio in​dus​tri​je u ko​joj je pre​ti​lost, na​ža​lost, pos​ta​la pri​je pra​vi​lo nego iz​nim​ka. Osim toga, zar on nije tre​ni​rao mjes​ni pli​vač​ki klub kad mu se kći 13

tamo na​tje​ca​la? U slo​bod​no vri​je​me on je dao svoj do​pri​nos za​jed​ni​ci, vra​tio je dug zem​lji koja je to​li​ki​ma dala tako mno​go. Kako su ga se onda usu​di​li pre​sko​či​ti? „A što ti sa​vjest go​vo​ri o onim mla​di​ći​ma za koje pos​to​je do​ka​zi da si ih zlos​tav​ljao, Vol​lan?“ Fran​ck ka​ži​pr​stom do​tak​ne sen​zor na slje​de​ćim vra​ti​ma koja ih odve​du u hod​nik koji je na za​pad vo​dio do će​li​ja, a na is​tok pre​ma svla​či​oni​ca​ma za osob​lje i iz​la​zu na par​ki​ra​li​šte. „Pred​la​žem da to shva​tiš ova​ko: Son​ny Lof​t​hus oka​ja​va i tvo​je gri​je​he, Vol​lan.“ Slje​de​ća vra​ta, opet sen​zor. Fran​ck do​tak​ne zas​lon. Vo​lio je taj izum koji je ko​pi​rao iz za​tvo​ra Obi​hi​ro u Ku​shi​ru u Ja​pa​nu. Umjes​to iz​da​va​nja klju​če​va, koje je mo​gu​će iz​gu​bi​ti, ko​pi​ra​ti ili zlo​ra​bi​ti, u bazu po​da​ta​ka une​se​ni su otis​ci pr​sti​ju svih koji su ima​li ov​las​ti pro​ći kroz ta vra​ta. Tako su eli​mi​ni​ra​li ri​zik od neo​prez​nog ru​ko​va​nja klju​če​vi​ma, ali ima​li su i do​sje u ko​jem je sta​ja​lo tko je i kada pro​šao kroz odre​đe​na vra​ta. Ugra​di​li su i nad​zor​ne ka​me​re, na​rav​no, no lice je mo​gu​će sa​kri​ti. Ali oti​ske pr​sti​ju nije. Vra​ta su se tiho otvo​ri​la i ušli su u ko​mo​ru, ma​le​nu pros​to​ri​ju s go​lim me​tal​nim vra​ti​ma na sva​kom kra​ju. On​dje su se jed​na vra​ta mo​ra​la za​tvo​ri​ti pri​je nego što se slje​de​ća otvo​re. „Ka​žem ti da ne mogu više, Arild.“ Fran​ck pris​lo​ni prst na usne. Osim nad​zor​nih ka​me​ra, koje su po​kri​va​le go​to​vo či​tav za​tvor, ko​mo​re su ima​le i dvo​s​mje​ran ko​mu​ni​ka​cij​ski sus​tav kako bi se mo​glo stu​pi​ti u vezu s kon​trol​nom so​bom za slu​čaj da itko, iz bilo ko​jeg raz​lo​ga, on​dje za​gla​vi. Iz​aš​li su iz ko​mo​re i nas​ta​vi​li pre​ma svla​či​oni​ca​ma u ko​ji​ma su se na​la​zi​li tu​še​vi i or​ma​ri​ći za odje​ću i osob​ne stva​ri sva​kog za​pos​le​ni​ka. Fran​ck je za​klju​čio da nje​go​vi za​pos​le​ni​ci ne mo​ra​ju zna​ti da šef ima glav​ni ključ koji otva​ra sva​ki od or​ma​ri​ća. Upra​vo su​prot​no. „Mis​lio sam da znaš s kim imaš pos​la“, re​kao je Fran​ck. „Ne mo​žeš jed​nos​tav​no odus​ta​ti. Tim je lju​di​ma lo​jal​nost pi​ta​nje ži​vo​ta i smr​ti.“ „Znam“, od​go​vo​rio je Per Vol​lan, a di​sa​nje mu je pos​ta​lo ruž​no hrop​ta​nje. „Ali ja pri​čam o vječ​nom ži​vo​tu i smr​ti.“ Fran​ck zas​ta​ne pred iz​la​zom i brzo po​gle​da pre​ma or​ma​ri​ći​ma kako bi se uvje​rio da su sami. „Znaš ri​zik?“ „Bog mi je svje​dok, neću ni​šta reći ni ži​voj duši. Že​lim da to toč​no tako pre​ne​seš, Arild. Reci im da ću šu​tje​ti kao grob. Samo že​lim van. Mo​lim te, po​mo​zi mi.“ Fran​ck spus​ti po​gled. Po​gle​da sen​zor. Van. Pos​to​je samo dva iz​la​za. Ovaj straž​nji i onaj dru​gi, kroz re​cep​ci​ju na ula​zu. Nema otvo​ra za ven​ti​la​ci​ju, nema po​žar​nih iz​la​za, nema ve​ćih ka​na​li​za​cij​skih ci​je​vi kroz koje bi se mo​gao pro​vu​ći odras​tao čo​vjek.

14

„Mo​žda“, re​kao je i pris​lo​nio prst na sen​zor. Bljes​nu​lo je ma​le​no cr​ve​no svje​tlo na vrhu kva​ke i uka​za​lo na pre​tra​ži​va​nje baze po​da​ta​ka. Kad se ono is​klju​či​lo, umjes​to nje​ga uklju​či​lo se ma​le​no ze​le​no svje​tlo. Fran​ck gur​ne vra​ta. Tad ih je zas​li​je​pi​lo blje​šta​vo sun​ce pa su sta​vi​li sun​ča​ne na​oča​le dok su išli pre​ko ve​li​kog par​ki​ra​li​šta. „Reći ću im da že​liš van“, re​kao je Fran​ck, iz​va​dio klju​če​ve auto​mo​bi​la i vir​nuo u stra​žar​ni​cu u ko​joj su dan i noć sje​di​la dva na​oru​ža​na ču​va​ra. Ces​te koje su vo​di​le u za​tvor i iz nje​ga ima​le su če​lič​ne pre​pre​ke koje čak ni Fran​c​kov novi Por​s​c​he Cayen​ne ne bi mo​gao svla​da​ti. Mo​žda bi to us​pio s Hum​me​rom H1 koji je raz​miš​ljao ku​pi​ti, ali taj bi auto​mo​bil bio pre​ši​rok jer su na​mjer​no na​pra​vi​li uži ulaz da ve​li​ka vo​zi​la ne mogu pro​ći. A on je mis​lio upra​vo na ta ve​li​ka vo​zi​la kad je htio da se pos​ta​ve če​lič​ne ba​ri​ka​de unu​tar ogra​de vi​so​ke šest me​ta​ra koja okru​žu​je za​tvor. Fran​ck je tra​žio da se kroz njih pro​ve​de stru​ja, ali mol​ba je od​bi​je​na jer se Sta​ten na​la​zio u sre​di​štu Osla, pa bi mo​gli stra​da​ti ne​vi​ni ci​vi​li. Ne​vi​ni, malo su​tra – da bi net​ko s uli​ce do​tak​nuo ogra​du, prvo bi mo​rao pre​sko​či​ti zid vi​sok pet me​ta​ra s bod​lji​ka​vom ži​com na vrhu. „Us​put, kamo ćeš?“ „Alexan​der Ki​el​lan​ds plass“, od​go​vo​rio je Per Vol​lan pre​pun nade. „Žao mi je“, re​kao je Arild, „nisi mi us​put.“ „Nema pro​ble​ma, auto​bus mi je toč​no na ula​zu.“ „Do​bro. Ja​vit ću se.“ Za​mje​nik rav​na​te​lja za​tvo​ra sjeo je u auto​mo​bil i odve​zao se do stra​žar​ni​ce. Pra​vi​la su na​la​ga​la da sva​ko vo​zi​lo – uklju​ču​ju​ći nje​go​vo – tre​ba za​us​ta​vi​ti i pre​tra​ži​ti put​ni​ke u nje​mu. Ču​va​ri su tek sad kad su ga vi​dje​li kako iz​la​zi iz zgra​de za​tvo​ra i ula​zi u auto​mo​bil, po​di​gli ram​pu i pus​ti​li ga da pro​đe. Fran​ck je uz​vra​tio poz​drav ču​va​ri​ma. Za​us​ta​vio se na se​ma​fo​ru na glav​noj ces​ti. U re​tro​vi​zo​ru je po​gle​dao svoj ljub​lje​ni Sta​ten. Nije sa​vr​šen, ali jako je bli​zu tom ide​alu. Za ne​dos​tat​ke kri​vio je od​bor za pla​ni​ra​nje, nove i be​smis​le​ne pro​pi​se mi​nis​tar​stva kao i na​po​la ko​rum​pi​ran Odjel za ljud​ske re​sur​se. On je samo htio ono što je naj​bo​lje za sve jer vri​jed​ni i ured​ni sta​nov​ni​ci Osla zas​lu​žu​ju si​gu​ran ži​vot i odre​đe​ni ži​vot​ni stan​dard. Dak​le, do​bro, sve je mo​glo is​pas​ti dru​ga​či​je. Nije mu se svi​đa​lo što mora biti ova​ko. Ali kao što je obi​ča​vao go​vo​ri​ti po​čet​ni​ci​ma na ba​ze​nu: ili ćeš po​to​nu​ti, ili ćeš za​pli​va​ti, nit​ko ti neće po​mo​ći. A onda je po​čeo raz​miš​lja​ti o ono​me što ga čeka. Mora pre​ni​je​ti po​ru​ku. I uop​će ne sum​nja u is​hod. Svje​tlo na se​ma​fo​ru pro​mi​je​ni​lo se u ze​le​no pa je na​ga​zio na pa​pu​či​cu gasa.

15

3.

Per Vol​lan pro​šao je kroz park po​red Alexan​der Ki​el​lan​ds plass. Sr​panj je bio ki​šo​vit i ne​uobi​ča​je​no hla​dan, no sun​ce se sad vra​ti​lo i park se ze​le​nio kao da je pro​lje​će. Lje​to se vra​ti​lo: kamo god po​gle​dao, vi​dio bi lju​de kako sje​de i upi​ja​ju sun​ce po​dig​nu​tih lica i za​tvo​re​nih oči​ju kao da će ga po​nes​ta​ti. Na putu do ro​šti​lja na ze​le​nim po​vr​ši​na​ma i bal​ko​ni​ma u gra​du gr​mje​li su ska​te​bo​ar​di i zvec​ka​le su gaj​be piva. Ali bilo je i onih koji su bili još više odu​šev​lje​ni što je tem​pe​ra​tu​ra opet po​ras​la. Oni su se po​na​ša​li kao da ih gu​žva u par​ku čini ne​vid​lji​vi​ma: odr​pa​ni li​ko​vi sku​tre​ni na klu​pa​ma ili oko fon​ta​ne do​zi​va​li su ga pro​muk​lim sret​nim gla​so​vi​ma na​lik kre​šta​nju ga​le​bo​va. Če​kao je ze​le​no na kri​ža​nju Uelan​ds gate i Wal​de​mar Thra​nes gate dok su kraj nje​ga pro​la​zi​li ka​mi​oni i auto​bu​si. Po​gle​dao je fa​sa​de na dru​goj stra​ni uli​ce koje su se po​ma​lja​le pred njim kad bi se pro​met raš​čis​tio. Plas​tič​ne nav​la​ke pre​kri​va​le su pro​zo​re zlo​glas​nog puba Tra​nen koji još od svog os​nut​ka 1921. taži žeđ naj​žed​ni​jih sta​nov​ni​ka – po​s​ljed​njih tri​de​set go​di​na taj je po​sao vo​dio Ar​nie „Skif​fle Joe“ Nor​se koji se odi​je​vao u ka​uboj​ski kos​tim i vo​zio mo​no​cikl dok je svi​rao gi​ta​ru i pje​vao s ci​je​lim ben​dom kao prat​njom koju su či​ni​li sta​ri sli​je​pi or​gu​ljaš i Taj​lan​đan​ka koja je svi​ra​la def i auto​mo​bil​sku tru​bu. Per Vol​lan po​gle​da pro​če​lje zgra​de na ko​joj je sta​jao nat​pis od ko​va​nog že​lje​za Ila Pen​sjo​nat za​ce​men​ti​ran u fa​sa​du. Ti​je​kom rata u kući su bile smje​šte​ne ne​uda​ne maj​ke. Sada je to re​zi​den​ci​jal​na us​ta​no​va za naj​ra​nji​vi​je ovis​ni​ke u gra​du. Za one koji se nisu htje​li ski​nu​ti. Po​s​ljed​nja pos​ta​ja pri​je kra​ja. Per Vol​lan pri​je​đe ces​tu, zas​ta​ne na ula​zu u Cen​tar Ila, po​zvo​ni i po​gle​da rav​no u ka​me​ru. Tad za​ču​je zu​ja​nje me​ha​niz​ma za otva​ra​nje pa uđe. Uime do​brih sta​rih vre​me​na cen​tar mu je pri​vre​me​no pre​pus​tio sobu. To je bilo pri​je mje​sec dana. 16

„Bok, Per“, poz​dra​vi ga mla​da sme​đo​oka žena koja se spus​ti​la otvo​ri​ti re​šet​ke na kra​ju ste​pe​ni​ca. Net​ko je ošte​tio bra​vu pa se više nije mo​glo ot​klju​ča​ti iz​va​na. „Ka​fić je sad za​tvo​ren, ali stig​neš ve​če​ra​ti ako od​mah kre​neš.“ „Hva​la ti, Mar​t​ha, ali ni​sam gla​dan.“ „Iz​gle​daš umor​no.“ „Ho​dao sam sve od Sta​te​na.“ „Zbi​lja? Mis​li​la sam da odan​de vozi auto​bus.“ Kre​nu​la je na​trag vu​ku​ći noge po ste​pe​ni​ca​ma. „Mo​rao sam o ne​če​mu raz​mis​li​ti“, od​go​vo​ri on. „Net​ko te ra​ni​je tra​žio.“ Per se sle​di. „Tko?“ „Ni​sam pi​ta​la. Mo​žda po​li​ci​ja.“ „Za​što to mis​liš?“ „Po​što-poto su htje​li raz​go​va​ra​ti s to​bom, pa sam po​mis​li​la da je mo​žda ri​ječ o ne​kom za​tvo​re​ni​ku ko​jeg poz​na​ješ. Ili tako ne​što.“ Već, po​mis​lio je Per. Već su doš​li po mene. „Vje​ru​ješ li ti u išta, Mar​t​ha?“ Ona se okre​ne na ste​pe​ni​ca​ma. Na​smi​je​ši se. Per po​mis​li da bi se neki mla​dić mo​gao ludo za​lju​bi​ti u taj osmi​jeh. „Mis​liš na Boga i Is​u​sa?“ upi​ta​la je Mar​t​ha pa gur​nu​la vra​ta re​cep​ci​je koju je za​pra​vo či​ni​la udu​bi​na u zidu u ko​joj se na​la​zio ured. „Mis​lim na sud​bi​nu. Na bor​bu iz​me​đu slu​čaj​nos​ti i sud​bi​ne.“ „Vje​ru​jem u Ludu Gre​tu“, pro​mrm​lja​la je Mar​t​ha i nas​ta​vi​la lis​ta​ti pa​pi​re. „Du​ho​vi nisu...“ „In​ger kaže da je ju​čer čula dje​čji plač.“ „In​ger je jako ner​voz​na, Mar​t​ha.“ Ona pro​vi​ri iz re​cep​ci​je. „Mo​ra​mo po​raz​go​va​ra​ti, Per.“ On uz​dah​ne. „Znam. Puni ste i...“ „Da​nas su zva​li iz cen​tra u Spor​ve​isga​ti. Kažu da po​žar zna​či da će još naj​ma​nje dva mje​se​ca biti za​tvo​re​ni. U za​jed​nič​kim so​ba​ma tre​nu​tač​no je više od če​tr​de​set na​ših sta​na​ra. Ne mo​že​mo da​lje ova​ko. Kra​du je​dan od dru​go​ga, a onda se tuku. Pi​ta​nje je vre​me​na kad će net​ko nas​tra​da​ti.“ 17

„U redu. Neću se još dugo za​dr​ža​ti.“ Mar​t​ha na​kri​vi gla​vu i upit​no ga po​gle​da. „Za​što ti ne do​pu​šta da spa​vaš u kući? Ko​li​ko ste go​di​na bili u bra​ku? Če​tr​de​set, zar ne?“ „Tri​de​set i osam. Ona je vlas​ni​ca kuće i... Kom​pli​ci​ra​no je.“ Per se umor​no na​smi​je​ši, okre​ne joj leđa i kre​ne niz hod​nik. Iza dvo​jih vra​ta tre​šta​la je glaz​ba. Am​fe​ta​mi​ni. Po​ne​dje​ljak je, ured za so​ci​jal​nu po​moć otvo​ren je na​kon vi​ken​da i ne​vo​lje se osje​ća​ju u zra​ku. On ot​klju​ča vra​ta svo​je sobe. Ma​le​na odr​pa​na so​bi​ca s jed​nim kre​ve​tom i or​ma​rom sta​ja​la je šest ti​su​ća kru​na mje​seč​no. Za taj si no​vac iz​van Osla mo​gao unaj​mi​ti či​tav stan. Sjeo je na kre​vet i za​gle​dao se kroz praš​njav pro​zor. Pro​met je vani pos​pa​no zu​jao. Sun​ce je sja​lo kroz tan​ke za​vje​se. Muha na pro​zor​skoj das​ci bo​ri​la se za ži​vot. Usko​ro će umri​je​ti. To je ži​vot. Nije stvar u smr​ti, nego u ži​vo​tu. Smrt je ni​šta. Pri​je ko​li​ko je go​di​na do​šao do tog za​ključ​ka? Kad je spoz​nao da sve što je pro​po​vi​je​dao nije ni​šta dru​go nego obra​na koju su lju​di stvo​ri​li zbog stra​ha od smr​ti? A ipak, ni​jed​no od nje​go​vih sta​rih uvje​re​nja nije ima​lo ni​kak​va zna​ča​ja. Ono što mi lju​di mis​li​mo da zna​mo ni​šta je u us​po​red​bi s onim što nam je po​treb​no da bi​smo otu​pi​li strah i bol. A onda je na​pra​vio puni krug. Po​vra​tio je vje​ru, opros​tio Bogu i ta​kav ži​vot, i tak​vu smrt. Sad je vje​ro​vao, i to snaž​ni​je nego ikad pri​je. Iz​vu​kao je blok is​pod no​vi​na i po​čeo pi​sa​ti. Per Vol​lan nije imao mno​go toga reći. Ne​ko​li​ko re​če​ni​ca na jed​nom lis​tu pa​pi​ra, to je sve. Pre​kri​žio je svo​je ime na omot​ni​ci s pi​smom Al​mi​na od​vjet​ni​ka u ko​jem se krat​ko na​vo​dio nje​gov udio u brač​noj imo​vi​ni na koju je, pro​ci​je​ni​li su, imao pra​vo. A to nije bilo mno​go. Ka​pe​lan se po​gle​da u zr​ca​lo, na​mjes​ti ovrat​nik, na​vu​če svoj du​gač​ki ka​put i iz​a​đe iz sobe. Mar​t​ha više nije bila na re​cep​ci​ji. In​ger je uze​la omot​ni​cu i obe​ća​la da će je dos​ta​vi​ti. Sun​ce je sada već bilo ni​sko na nebu; dan se pov​la​čio. Pro​šao je kroz park i kra​jič​kom oka pri​mi​je​tio kako svi igra​ju svo​je ulo​ge bez oči​tih po​gre​ša​ka. Dok je pro​la​zio po​red lju​di, nit​ko od njih nije pre​na​glo us​tao s klu​pe, a kad se pre​do​mis​lio i od​lu​čio pro​še​ta​ti San​ner​ga​tom, nije bilo auto​mo​bi​la koji bi se dis​kret​no uklju​či​li u pro​met. Ali bili su on​dje. Iza pro​zo​ra na ko​jem se odra​ža​va​la mir​na ljet​na ve​čer, u us​put​nom po​gle​du pro​laz​ni​ka, u hlad​nim sjen​ka​ma koje su se šu​lja​le s is​toč​ne stra​ne kuća i nes​ta​ja​le na sun​cu. A Per Vol​lan po​mis​lio je da je nje​mu či​tav ži​vot upra​vo ta​kav: ne​pre​kid​na, bes​cilj​na, is​crp​lju​ju​ća bor​ba iz​me​đu tame i svje​tla u ko​joj ni​kad ni​jed​na stra​na nije od​ni​je​la po​bje​du. Ili se mo​žda pre​va​rio? Sva​kim se da​nom tama pri​kra​da​la ko​rak bli​že. Če​ka​la ga je duga noć. Ubr​zao je ko​rak.

18

4.

Si​mon Ke​fas ot​pi​je gut​ljaj kave. Kad se sje​di za ku​hinj​skim sto​lom, vidi se ma​le​ni vrt is​pred nji​ho​ve kuće u uli​ci koja se zove Fa​ger​li​ve​ien u če​t​vr​ti Di​sen. Ti​je​kom noći je pa​da​la kiša i tra​va je još svje​tlu​ca​la na ju​tar​njem sun​cu. Po​mis​lio je kako bi mo​žda dos​lov​no mo​gao vi​dje​ti kako tra​va ras​te. A to je zna​či​lo još je​dan iz​la​zak s ko​si​li​com. Koš​nja je buč​na, na​por​na, znoj​na i pre​pu​na psov​ki, ali je i do​bra. Else je jed​nom htje​la zna​ti za​što nije na​ba​vio elek​trič​nu ko​si​li​cu kak​vu ima​ju nji​ho​vi su​sje​di. Nje​gov je od​go​vor bio jed​nos​ta​van: no​vac. Taj je od​go​vor zna​čio kraj sko​ro sva​kog raz​go​vo​ra dok je odras​tao u toj kući i tom su​sjed​stvu. Ali u to je vri​je​me on​dje još uvi​jek bilo obič​nih lju​di: uči​te​lja, fri​ze​ra, tak​sis​ta, rad​ni​ka u jav​nom sek​to​ru. Ili po​li​ca​ja​ca po​put nje​ga. Ni sa​daš​nji sta​nov​ni​ci nisu ni​šta po​seb​no, ali uglav​nom rade u mar​ke​tin​škoj in​dus​tri​ji ili IT-u, ili su no​vi​na​ri, li​ječ​ni​ci, ima​ju agen​ci​je za mon​de​ne pro​izvo​de ili su nas​li​je​di​li do​volj​no nov​ca za jed​nu od ma​le​nih idi​lič​nih kuća, što je po​di​za​lo ci​je​ne ta​moš​njih sta​no​va, baš kao i to su​sjed​stvo na druš​tve​noj ljes​tvi​ci. „O čemu raz​miš​ljaš?“ upi​ta​la ga je Else dok je sta​ja​la iza nje​ga i mi​lo​va​la ga po kosi. Pri​mjet​no je oće​la​vio; na svje​tlu se to do​bro vi​dje​lo. No njoj se to, tvr​di​la je, svi​đa​lo. Svi​đa​lo joj se što iz​gle​da ona​ko kako i tre​ba iz​gle​da​ti po​li​ca​jac koji će usko​ro u mi​ro​vi​nu. Svi​đa​lo joj se što će i ona jed​nog dana os​ta​rje​ti. Iako je on dva​de​set go​di​na sta​ri​ji od nje. Je​dan od nji​ho​vih no​vih su​sje​da, umje​re​no sla​van film​ski pro​du​cent, po​mis​lio je da mu je ona kći. Nje​ga to nije za​sme​ta​lo. „Raz​miš​ljam o tome ko​li​ki sam sret​nik re​kao je. „Što imam tebe. I sve ovo.“ Ona ga po​lju​bi u tje​me i on osje​ti nje​zi​ne usne na koži. Si​noć je sa​njao da je mo​rao od​lu​či​ti hoće li se odre​ći vida da bi njoj po​mo​gao. A kad se pro​bu​dio i ni​šta nije vi​dio, na tre​nu​tak – pri​je nego što je shva​tio da ne vidi zbog ma​ske koju nosi da ga uju​tro ne pro​bu​di jako sun​ce – bio je is​tin​ski sre​tan. 19

Tad se ogla​si​lo zvo​no na vra​ti​ma. „Si​gur​no je Edith“, rek​la je Else. „Idem se pre​svu​ći.“ Otvo​ri​la je vra​ta svo​joj ses​tri i nes​ta​la na katu. „Bok, te​tak Si​mon.“ „Pa vidi tko nam je to do​šao!“ reče Si​mon i po​gle​da dje​ča​ko​vo na​smi​je​še​no lice. Edith uđe u ku​hi​nju. „Opros​ti, Si​mon, ali gnja​vio me da do​đe​mo ra​ni​je da može is​pro​ba​ti tvo​ju kapu.“ „Na​rav​no“, od​go​vo​ri Si​mon. „Ali, Mats, za​što ti da​nas nisi u ško​li?“ „Da​nas je dan obu​ke za uči​te​lje“, uz​dah​ne Edith. „Ško​le ne​ma​ju poj​ma ko​li​ki je to pro​blem za sa​mo​hra​ne maj​ke.“ „U tom slu​ča​ju, zbi​lja ti hva​la što si se po​nu​di​la odves​ti Else.“ „Nema na čemu. On je, ako do​bro shva​ćam, u Oslu samo da​nas i su​tra.“ „Tko to?“ upi​tao je Mats pa po​vu​kao tet​ka za ruku i na​tje​rao ga da us​ta​ne. „Ame​rič​ki spe​ci​ja​list za ope​ra​ci​je oka“, od​go​vo​rio je Si​mon pre​tva​ra​ju​ći se da se uko​čio više nego što do​is​ta jest i pu​šta​ju​ći da ga dje​čak po​vu​če na noge. „Haj​de, ide​mo vi​dje​ti mo​že​mo li pro​na​ći tu po​li​cij​sku kapu. Pos​lu​ži se ka​vom, Edith.“ Si​mon i Mats ušli su u hod​nik i dje​čak je odu​šev​lje​no po​vik​nuo kad je ugle​dao crno-bi​je​lu kapu koju je nje​gov te​tak iz​vu​kao iz or​ma​ra. Ali utih​nuo je i umi​rio se čim mu je Si​mon sta​vio kapu na gla​vu. Sta​ja​li su is​pred zr​ca​la. Dje​čak je po​ka​zao na tet​kov odraz i po​čeo pro​izvo​di​ti zvu​ko​ve kao da puca. „U koga pu​caš?“ upi​tao ga je te​tak. „U zli​kov​ce“, brzo od​go​vo​ri dje​čak. „Bum! Bum!“ „Na​zo​vi​mo to vjež​bom ci​lja​nja“, re​kao je Si​mon. „Čak ni po​li​ci​ja ne smi​je bez do​pu​šte​nja pu​ca​ti na zli​kov​ce.“ „Da, može! Bum! Bum!“ „Mats, ako to na​pra​vi​mo, ide​mo u za​tvor.“ „Ide​mo?“ Dje​čak je zas​tao i zbu​nje​no po​gle​dao tet​ka. „Za​što? Pa mi smo po​li​ci​ja.“ „Jer mi pos​ta​je​mo zlo​čin​ci ako pu​ca​mo u ne​ko​ga koga mo​že​mo uhi​ti​ti.“ „Ali... mo​že​mo ih upu​ca​ti kad ih odve​de​mo na po​li​ci​ju, zar ne?“ Si​mon se na​smi​je. „Ne. Tada su​dac mora od​lu​či​ti na ko​li​ko dugo net​ko ide u za​20

tvor.“ „Mis​lio sam da ti od​lu​ču​ješ o tome, te​tak Si​mon.“ Si​mon je vi​dio ra​zo​ča​ra​nje u dje​ča​ko​vim oči​ma. „Sad će ti te​tak ne​što reći, Mats. Dra​go mi je što ne mo​ram od​lu​či​va​ti o tome. Dra​go mi je što ja samo hva​tam kri​mi​nal​ce. Jer to je za​ba​van dio pos​la.“ Mats za​ški​lji na jed​no oko i na​kri​vi kapu. „Te​tak Si​mon...“ „Da?“ „Za​što ti i teta Else ne​ma​te dje​ce?“ Si​mon sta​ne iza Mat​sa, sta​vi ruke dje​ča​ku na ra​me​na i na​smi​je​ši mu se u zr​ca​lu. „Što će nam dje​ca kad ima​mo tebe, zar ne?“ Mats je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka oz​bilj​no pro​ma​trao tet​ka u zr​ca​lu. A onda mu se lice ra​zve​dri​lo. „Da!“ Si​mon za​vu​če ruku u džep i iz​va​di mo​bi​tel koji je po​čeo vi​bri​ra​ti. Zvao ga je ko​le​ga. Si​mon je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka samo slu​šao što mu dru​gi po​li​ca​jac go​vo​ri. „Gdje kraj ri​je​ke Aker?“ na​po​s​ljet​ku je upi​tao. „Po​red Kube, kraj li​kov​ne aka​de​mi​je. Tamo je pje​šač​ki most...“ „Znam gdje je to. Sti​žem za tri​de​set mi​nu​ta.“ Obu​kao je ci​pe​le, steg​nuo ve​zi​ce i na​vu​kao jak​nu. „Else!“ za​zvao ju je. „Da?“ Ona se po​ja​vi​la na vrhu ste​pe​ni​ca. Po​no​vo ga je iz​ne​na​di​lo ko​li​ko je li​je​pa. Duga joj je kosa tek​la oko sit​nog lica po​put cr​ve​ne ri​je​ke. Pje​gi​ce na ma​le​nom nosu i oko nje​ga. A onda mu je palo na pa​met da će te pje​gi​ce biti na nje​zi​nom licu i kad nje​ga više ne bude. A onda je brzo sti​gla slje​de​ća mi​sao koju je po​ku​šao po​tis​nu​ti: tko će se tad bri​nu​ti za nju? Znao je da ga odan​de vje​ro​jat​no ne vidi – samo se pre​tva​ra. On se na​kaš​lje. „Dušo, mo​ram ići. Ho​ćeš li me na​zva​ti i reći mi što ti je re​kao dok​tor?“ „Hoću. Oprez​no vozi.“

Dvo​ji​ca sre​do​vječ​nih mu​škar​ca pro​la​zi​la su par​kom koji se zove Kuba. Ve​ći​na je lju​di mis​li​la da to ima neke veze s dr​ža​vom Ku​bom, tim više što su se u Grüner​løk​ki, toj ne​koć rad​nič​koj če​t​vr​ti, zna​li odr​ža​va​ti po​li​tič​ki mo​ti​vi​ra​ni pro​s​vje​di. Tre​ba​li ste ži​vje​ti on​dje mno​go go​di​na da bis​te zna​li kako se tamo ne​koć na​la​zio go​lem sprem​nik za plin u obli​ku koc​ke. Njih dvo​ji​ca pri​je​đu pre​ko pje​šač​kog mos​ta koji je pri​je vo​dio do sta​re tvor​ni​ce 21

gdje je da​nas li​kov​na aka​de​mi​ja. Za​ljub​lje​ni pa​ro​vi upra​vo su vje​ša​li lo​ko​te s da​tu​mi​ma i ini​ci​ja​li​ma na ogra​du mos​ta. Si​mon zas​ta​ne i pro​mo​tri ih. De​set go​di​na je s Else, a sva​kim da​nom kao da je voli sve više. U nje​go​vom ži​vo​tu ni​ka​da neće pos​to​ja​ti dru​ga žena i nje​mu nije po​tre​ban lo​kot da bi to znao. A nije po​tre​ban ni njoj jer se on na​dao da će ga ona de​be​lo na​dži​vje​ti, pa će ima​ti vre​me​na pus​ti​ti no​vog mu​škar​ca u svoj ži​vot. A on se već po​mi​rio s tom spoz​na​jom. S mjes​ta na ko​jem je sta​jao vi​dio je Amodt Bro, skro​man mos​tić pre​ko skrom​ne rje​či​ce koja di​je​li taj skrom​ni glav​ni gra​dić na is​toč​ni i za​pad​ni dio. Ne​koć jako dav​no, dok je Si​mon bio mlad i ble​sav, upra​vo je s tog mos​ta sko​čio u ri​je​ku. Pi​ja​ni tro​jac, tro​ji​ca mo​ma​ka od ko​jih su dvo​ji​ca ima​la ne​po​ko​leb​lji​vu vje​ru u sebe i svo​je mo​guć​nos​ti. Dvo​ji​ca su bila uvje​re​na da su naj​bo​lji u troj​cu. Onaj tre​ći, Si​mon, dav​no je bio shva​tio da se ne može na​tje​ca​ti s pri​ja​te​lji​ma kad je ri​ječ o in​te​li​gen​ci​ji, sna​zi, druš​tve​nim vje​šti​na​ma ili umi​je​ću za​vo​đe​nja. Ali on je ipak bio naj​hra​bri​ji od njih. Ili dru​gim ri​je​či​ma – naj​s​prem​ni​ji ri​ski​ra​ti. A skok u za​ga​đe​nu vodu nije zah​ti​je​vao ni in​te​lekt ni fi​zič​ko umi​je​će, samo odvaž​nost. Si​mon Ke​fas čes​to je mis​lio da ga je pe​si​mi​zam po​tak​nuo da se koc​ka s bu​duć​noš​ću koju nije odvi​še ci​je​nio i da je za sve kri​va neka uro​đe​na svi​jest o tome da može iz​gu​bi​ti ma​nje nego dru​gi. Dr​žao je rav​no​te​žu na ogra​di dok su mu pri​ja​te​lji ur​la​li da to ne čini go​vo​re​ći mu da je po​lu​dio. Ali on je sko​čio. Ba​cio se s mos​ta kao da se poz​dra​vio sa ži​vo​tom i od​lu​čio za​igra​ti pre​di​van ru​let sa sud​bi​nom. Sko​čio je u vodu ko​joj se od bi​je​le pje​ne nije ni vi​dje​la po​vr​ši​na, a is​pod nje skri​vao se le​de​ni za​gr​ljaj u ko​jem je vla​da​la ti​ši​na, sa​mo​ća i mir. Kad je iz​ro​nio dos​lov​no bez ogre​bo​ti​ne, oni su po​če​li na​vi​ja​ti. Si​mon im se pri​dru​žio. Iako se po​ma​lo i ra​zo​ča​rao što se vra​tio. Ču​des​no je na što sve slom​lje​no srce može na​tje​ra​ti mla​di​ća. Si​mon odag​na us​po​me​ne i usre​do​to​či se na vo​do​pad iz​me​đu dva mos​ta. Toč​ni​je, na čo​vje​ka koji je os​tao on​dje kao na ne​koj fo​to​gra​fi​ji, za​mrz​nut usred pada. „Mis​li​mo da je do​plu​tao niz ri​je​ku“, re​kao je fo​ren​zi​čar koji je sta​jao po​red Si​mo​na. „A onda mu se odje​ća za​ple​la u ne​što što je vi​ri​lo iz vode. Ri​je​ka je ov​dje obič​no plit​ka, mo​žeš je pre​ho​da​ti.“ „Do​bro“, re​kao je Si​mon, po​si​sao du​han u us​ti​ma i na​kri​vio gla​vu. Mr​tvac je vi​sio oko​mi​to pre​ma do​lje s ru​ka​ma uz ti​je​lo. Voda je obli​ko​va​la bi​je​lu aure​olu oko tru​pla i gla​ve. Pod​sje​ti​la ga je na El​se​inu kosu. Dru​gi fo​ren​zi​ča​ri ko​nač​no su gur​nu​li ča​mac u vodu i sada su po​ku​ša​va​li os​lo​bo​di​ti tru​plo. „Kla​dim se u pivo da je sa​mo​uboj​stvo.“ „Mis​lim da si u kri​vu, Eli​as“, od​go​vo​rio je Si​mon i za​tak​nuo prst is​pod gor​nje usne po​ku​ša​va​ju​ći iš​če​pr​ka​ti du​han. Htio ga je ba​ci​ti u vodu, ali za​us​ta​vio se. Vre​me​na su se pro​mi​je​ni​la. Os​vr​nuo se oko sebe u po​tra​zi za ko​šem. 22

„Onda, ne že​liš se kla​di​ti?“ „Ne, Eli​as, ne že​lim.“ „Oh, opros​ti, za​bo​ra​vio sam...“ Fo​ren​zi​čar je dje​lo​vao po​sram​lje​no. „Sve pet“, re​kao je Si​mon i oti​šao. U pro​la​zu je kim​nuo vi​so​koj pla​vo​ko​soj ženi u cr​noj suk​nji i krat​koj jak​ni. Da joj oko vra​ta nije vi​sje​la po​li​cij​ska znač​ka, lako bis​te je za​mi​je​ni​li s ban​kov​nom služ​be​ni​com. Ba​cio je du​han u ze​le​nu kan​tu za sme​će na kra​ju mos​ta i pri​šao oba​li oči​ma ske​ni​ra​ju​ći tlo. „Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas?“ Eli​as po​dig​ne po​gled. Žena koja mu se obra​ti​la bila je ar​he​tip Skan​di​nav​ke i iz​gle​da​la je toč​no ona​ko kako ih stran​ci za​miš​lja​ju. Či​ni​lo mu se da mis​li kako je pre​vi​so​ka, pa je bila bla​go pog​nu​ta i no​si​la je rav​ne ci​pe​le. „Ne, to ni​sam ja. Tko ste vi?“ „Kari Adel.“ Po​di​gla je znač​ku koja joj je vi​sje​la oko vra​ta. „Upra​vo sam se pri​klju​či​la Odje​lu za uboj​stva. Rek​li su mi da ću ga ov​dje pro​na​ći.“ „Do​bro doš​li. A što će vam Si​mon?“ „Tre​bao bi mi biti men​tor.“ „Ima​te sre​će“, re​kao je Eli​as i po​ka​zao pre​ma čo​vje​ku koji je ho​dao oba​lom ri​je​ke. „Eno ga tamo.“ „Što tra​ži?“ „Do​ka​ze.“ „Ali do​ka​zi će si​gur​no biti u ri​je​ci, tamo gdje je tru​plo, a ne ni​zvod​no od nje​ga.“ „Da. Pret​pos​ta​vio je da smo već pre​tra​ži​li to po​dru​čje. I je​smo.“ „Dru​gi fo​ren​zi​ča​ri kažu da je ri​ječ o sa​mo​uboj​stvu.“ „Da, i ja sam to po​mis​lio. Čak sam se glu​po po​ku​šao ok​la​di​ti u pivo s njim.“ „Glu​po?“ „On ima pro​blem“, re​kao je Eli​as. „Za​pra​vo, imao je pro​blem.“ Pri​mi​je​tio je kako je žena po​di​gla obr​ve. „Nije to taj​na. A ako ćete ra​di​ti za​jed​no, naj​bo​lje je da to od​mah u star​tu zna​te.“ „Nit​ko mi nije re​kao da ću ra​di​ti s al​ko​ho​li​ča​rom.“ „On nije al​ko​ho​li​čar“, re​kao je Eli​as. „On je ovis​nik o koc​ki.“ Od​mak​nu​la je pla​vu kosu iza uha i za​ški​lji​la. „Kak​va koc​ka?“ „Ona koja gubi, kako kažu. Ali vi ste mu nova part​ne​ri​ca, sami ga upi​taj​te. 23

Odak​le do​la​zi​te?“ „Iz Odje​la za nar​ko​ti​ke.“ „Pa, onda vam je ri​je​ka do​bro poz​na​ta.“ „Tako je.“ Za​ški​lji​la je i po​gle​da​la pre​ma tru​plu. „Na​rav​no, mo​žda je ri​ječ o nar​ko​uboj​stvu, ali ako je tako, lo​ka​ci​ja ne od​go​va​ra. Ne di​la​ju te​ške dro​ge ovo​li​ko uzvod​no. Za to mo​ra​te oti​ći na Sc​ho​us plass i most Ny​brua. A ka​na​bis obič​no nije mo​tiv za uboj​stvo.“ „Oh, do​bro“, re​kao je Eli​as i kim​nuo pre​ma čam​cu. „Ko​nač​no su ga us​pje​li spus​ti​ti. Ako sa so​bom ima do​ku​men​te, usko​ro ćemo saz​na​ti tko...“ „Znam ja tko je žr​tva“, rek​la je Kari Adel. „Per Vol​lan, za​tvor​ski ka​pe​lan.“ Eli​as je od​mje​ri od gla​ve do pete. Za​klju​čio je da će se usko​ro pres​ta​ti obla​či​ti po​put de​tek​tiv​ki koje je vi​dje​la u ame​rič​kim TV se​ri​ja​ma. Ali osim toga iz​gle​da kao da ipak ima ne​što po​seb​no. Mo​žda je ona među oni​ma koje će se is​tak​nu​ti. Mo​žda pri​pa​da toj ri​jet​koj vr​sti. Ali i pri​je je tako znao mis​li​ti o ne​kim lju​di​ma, pa ni​šta.

24

5.

U pros​to​ri​ji za is​pi​ti​va​nje prev​la​da​va​le su svi​je​tle boje jer je na​mje​štaj bio od bo​ro​vi​ne. Na pro​zo​ru koji gle​da na kon​trol​nu sobu vi​sje​le su cr​ve​ne za​vje​se. In​s​pek​to​ru Hen​ri​ku Wes​ta​du iz po​li​ci​je u Bu​ske​ru​du pros​to​ri​ja se či​ni​la zgod​nom. Do​pu​to​vao je iz Dram​me​na u Oslo i sad je sje​dio upra​vo u toj pros​to​ri​ji u ko​joj su proš​li put raz​go​va​ra​li s dje​com iz slu​ča​ja sek​su​al​nog na​pa​da. On​dje se još uvi​jek na​la​zi​la ona ana​tom​ska lut​ka. Ovog je puta bila ri​ječ o is​tra​zi uboj​stva. Pro​uča​vao je du​go​ko​sog čo​vje​ka s bra​dom koji je sje​dio s dru​ge stra​ne sto​la. Son​ny Lof​t​hus. Iz​gle​dao je mla​đe nego što mu je pi​sa​lo u do​sjeu. Nije dje​lo​vao dro​gi​ra​no – zje​ni​ce su mu bile nor​mal​ne ve​li​či​ne. Ali na lju​di​ma s vi​so​kom to​le​ran​ci​jom na nar​ko​ti​ke ma​lo​kad se vidi da su dro​gi​ra​ni. Wes​tad se na​kaš​lje. „Zna​či, za​ve​zao si je, upo​tri​je​bio obič​nu pilu i oti​šao?“ „Da“, od​go​vo​rio je. Odre​kao se pra​va na od​vjet​ni​ka, a na go​to​vo sva pi​ta​nja od​go​va​rao je krat​kim re​če​ni​ca​ma. Na​po​s​ljet​ku je Wes​tad po​čeo pos​tav​lja​ti pi​ta​nja na koje tre​ba od​go​vo​ri​ti samo „da“ ili „ne“. A upa​li​lo je. Na​rav​no da je prok​le​to upa​li​lo – ima​ju priz​na​nje. Ali osje​ćaj je bio kriv. Wes​tad po​gle​da fo​to​gra​fi​je pred so​bom. Vrh že​ni​ne gla​ve i lu​ba​nja bili su go​to​vo odre​za​ni i gur​nu​ti u stra​nu, a dr​ža​li su se samo za kožu. Vi​dio joj se mo​zak. Dav​no je odus​tao od ide​je da se pre​ma iz​gle​du lju​di može odre​di​ti za kak​vo su zlo spo​sob​ni. Ali ovaj čo​vjek, on... nije po​ka​zi​vao ni​kak​vu hlad​no​ću, agre​siv​nost ili zna​ko​ve men​tal​ne za​os​ta​los​ti koje je Wes​tad pri​mi​je​tio kod dru​gih hlad​no​krv​nih ubo​ji​ca. Wes​tad se nas​lo​ni. „Za​što priz​na​ješ?“ Osum​nji​če​ni sleg​ne ra​me​ni​ma. „DNK na mjes​tu zlo​či​na.“ 25

„Kako znaš da smo ga pro​naš​li?“ Osum​nji​če​ni do​tak​ne svo​ju du​gač​ku gus​tu kosu koju je za​tvor​ska upra​va mo​gla si​lom oši​ša​ti da je baš htje​la. „Kosa mi ot​pa​da. To je nus​po​ja​va du​go​traj​nog uzi​ma​nja dro​ge. Mogu li sada ići?“ Wes​tad sleg​ne ra​me​ni​ma. Priz​na​nje. Teh​nič​ki do​ka​zi na mjes​tu zlo​či​na. Za​što onda ipak sum​nja? On se nag​ne pre​ma mi​kro​fo​nu iz​me​đu njih. „Raz​go​vor s osum​nji​če​ni​kom Son​nyjem Lof​t​hu​som pre​ki​nut je u tri​na​est sati i če​ti​ri mi​nu​te.“ Vi​dio je da se cr​ve​na lam​pi​ca uga​si​la i znao je da je služ​be​nik vani za​us​ta​vio sni​ma​nje. Us​tao je i otvo​rio vra​ta da za​tvor​ski služ​be​ni​ci mogu ući, ski​nu​ti Lof​t​hu​su li​si​či​ne i odves​ti ga na​zad u Sta​ten. „Što mis​li​te?“ upi​tao je služ​be​nik čim je Wes​tad ušao u kon​trol​nu sobu. „Što mis​lim?“ Wes​tad na​vu​če jak​nu i gru​bo, lju​ti​to je za​kop​ča. „Nije mi re​kao ni​šta na te​me​lju čega bih mo​gao stvo​ri​ti neko miš​lje​nje.“ „A što je s raz​go​vo​rom od ju​tros?“ Wes​tad sleg​ne ra​me​ni​ma. Ja​vi​la se pri​ja​te​lji​ca žr​tve. Pri​ja​vi​la je da joj je žr​tva rek​la kako ju je su​prug Yn​gve Mor​sand op​tu​žio za pre​ljub i za​pri​je​tio joj da će je ubi​ti. Rek​la je da ga se Kjer​sti Mor​sand bo​ja​la. Iz​me​đu os​ta​log, i zato što su su​pru​go​ve sum​nje bile os​no​va​ne – stvar​no je bila upoz​na​la ne​ko​ga i raz​miš​lja​la je o ra​zvo​du. To je vje​ro​jat​no naj​k​la​sič​ni​ji mo​tiv uboj​stva. A što bi bio mla​di​ćev mo​tiv? Žena nije si​lo​va​na, ni​šta iz kuće nije ukra​de​no. Pro​va​lje​no je u or​ma​rić s li​je​ko​vi​ma u ku​pa​oni​ci, a su​prug je tvr​dio da on​dje nema ta​ble​ta za spa​va​nje. Ali za​što bi se čo​vjek koji, su​de​ći po tra​go​vi​ma igle, ima pris​tup te​škim dro​ga​ma gnja​vio s ne​ko​li​ko tri​ča​vih ta​ble​ta za spa​va​nje? A slje​de​će se pi​ta​nje na​met​nu​lo samo po sebi: Za​što bi se is​tra​ži​telj s pot​pi​sa​nim priz​na​njem gnja​vio s tak​vim tri​ča​ri​ja​ma? Jo​han​nes Hal​den meo je pod po​red će​li​ja u Kri​lu A, kad je ugle​dao dvo​ji​cu ču​va​ra kako mu pri​la​ze s mla​di​ćem koji je ho​dao iz​me​đu njih. Mla​dić se na​smi​je​šio: dje​lo​vao je kao da s dvo​ji​com pri​ja​te​lja ide na neko li​je​po mjes​to bez ob​zi​ra na li​si​či​ne. Jo​han​nes na tre​nu​tak od​lo​ži me​tlu i po​dig​ne des​nu ruku. „Vidi, Son​ny! Rame mi je bo​lje. Hva​la ti.“ Mla​dić je mo​rao po​di​ći obje ruke da bi star​cu po​ka​zao pa​lac gore. Ču​va​ri su zas​ta​li is​pred vra​ta jed​ne od će​li​ja i ski​nu​li mu li​si​či​ne. Nisu ih mo​ra​li ot​klju​ča​ti jer su se vra​ta će​li​je auto​mat​ski otva​ra​la sva​kog ju​tra u osam sati i os​ta​ja​la otvo​re​na do de​set na​ve​čer. Osob​lje u kon​trol​noj sobi po​ka​za​lo je Jo​han​ne​su kako se će​li​je za​klju​ča​va​ju i ot​klju​ča​va​ju jed​nim pri​ti​skom tip​ke. Svi​đa​la mu se kon​trol​na soba. Zato je on​dje uvi​jek spo​ri​je čis​tio pod. Dje​lo​va​la mu je kao kon​trol​ni most su​per​tan​ke​ra. Na 26

tak​vom je mjes​tu i on tre​bao za​vr​ši​ti. Pri​je „in​ci​den​ta“ ra​dio je kao mor​nar i stu​di​rao na po​mor​skom fa​kul​te​tu. Pla​ni​rao je pos​ta​ti pro​fe​si​onal​ni po​mo​rac. Po​tom čas​nik, pa prvi čas​nik i na kon​cu ka​pe​tan. I onda bi se pri​dru​žio ženi i kće​ri u kući u pred​gra​đu Far​sun​da te bi za​po​čeo ra​di​ti u luci. Za​što je onda ono na​pra​vio? Za​što je sve upro​pas​tio? Za​što je pris​tao pro​kri​jum​ča​ri​ti dvi​je ve​li​ke vre​će iz luke Son​g​k​hla na Taj​lan​du? Do​bro je znao da je u nji​ma he​ro​in. Poz​na​vao je Kaz​ne​ni za​kon i his​te​ri​čan nor​ve​ški prav​ni sus​tav koji je u to doba kri​jum​ča​re​nje dro​ge iz​jed​na​ča​vao s uboj​stvom. Nije mu čak ni tre​ba​la neka go​le​ma svo​ta nov​ca koji mu je po​nu​đen da te vre​će dos​ta​vi na adre​su u Oslu. Za​što je onda pris​tao na to? Ne​dos​ta​ja​lo mu je uz​bu​đe​nja? Ili se na​dao da će je opet vi​dje​ti; onu pre​div​nu Taj​lan​đan​ku u svi​le​noj ha​lji​ni, s du​gač​kom sjaj​nom cr​nom ko​som? Je li se po​na​dao da će opet ugle​da​ti one nje​zi​ne ba​de​mas​te oči, čuti onaj bla​gi glas dok mu us​na​ma slat​kim po​put treš​nje ša​pu​će te​ške en​gle​ske ri​je​či, go​vo​re​ći mu da mora to na​pra​vi​ti radi nje i nje​zi​ne obi​te​lji u Chi​ang Ra​iju, da će ih je​di​no tako spa​si​ti? Ni​kad nije po​vje​ro​vao u tu nje​zi​nu pri​ču, ali vje​ro​vao je u nje​zin po​lju​bac. A taj ga je po​lju​bac odveo pre​ko oce​ana, pa pre​ko gra​ni​ce, za​tim u pri​tvor pa u sud​ni​cu i na​po​s​ljet​ku u sobu za po​sje​te u ko​joj mu je nje​go​va go​to​vo odras​la kći rek​la da obi​telj više ne želi ima​ti pos​la s njim. Za​vr​šio je u za​tvo​ru. Taj je po​lju​bac bio sve što je že​lio, a obe​ća​nje tog po​ljup​ca os​ta​lo je je​di​no čemu se još na​dao. Nit​ko ga nije če​kao kad je iz​a​šao. Obi​telj ga se odrek​la, pri​ja​te​lji su otiš​li svo​jim pu​tem, a on ni​kad više neće moći ra​di​ti na bro​du. Pa je po​tra​žio je​di​ne lju​de koji su ga bili sprem​ni pri​hva​ti​ti. Kri​mi​nal​ce. I vra​tio se sta​rom pos​lu. Šver​cu. Re​gru​ti​rao ga je Ukra​ji​nac Nes​tor. He​ro​in iz sje​ver​nog Taj​lan​da kri​jum​ča​rio se ka​mi​oni​ma sta​rim pu​tem dro​ge pre​ko Tur​ske i Bal​ka​na. Iz Nje​mač​ke po​šilj​ke su se dis​tri​bu​ira​le u skan​di​nav​ske zem​lje, a Jo​han​ne​sov po​sao bio je odvo​zi​ti tu po​s​ljed​nju rutu. Kas​ni​je je pos​tao do​uš​nik. Ni za to nije imao neki do​bar raz​log. Jed​nos​tav​no se po​ja​vio po​li​ca​jac koji je pro​bu​dio ne​što u nje​mu za što ni sam nije znao da ima u sebi. A iako je čis​ta sa​vjest kao na​gra​da bila ma​nje priv​lač​na od po​ljup​ca li​je​pe žene, tom je po​li​caj​cu stvar​no vje​ro​vao. Imao je ne​što u po​gle​du. Jo​han​nes je mo​žda mo​gao pos​ta​ti po​šten, sre​di​ti se, tko zna? Ali jed​ne je​se​nje ve​če​ri taj je po​li​ca​jac ubi​jen. I Jo​han​nes je tada prvi i je​di​ni put čuo ime koje se iz​go​va​ra sa stra​ho​po​što​va​njem. Bli​za​nac. Od tog je tre​nut​ka bilo samo pi​ta​nje vre​me​na kad će Jo​han​nes po​no​vo pas​ti. Ri​ski​rao je sve više pre​vo​ze​ći sve veće i veće po​šilj​ke. Do​vra​ga, htio je da ga uhva​te. Že​lio se is​ku​pi​ti za ono što je uči​nio. Zato je osje​tio olak​ša​nje kad su ga ca​ri​ni​ci za​us​ta​vi​li na šved​skoj gra​ni​ci. Na​mje​štaj u nje​go​vom ka​mi​onu bio je pre​pun he​ro​ina. Su​dac je pod​sje​tio po​ro​tu na ko​li​či​nu za​pli​je​nje​nog he​ro​ina kao i na či​nje​ni​cu da Jo​han​ne​su to nije bio prvi pri​jes​tup. To je bilo pri​je de​set go​di​na. U Sta​te​nu je 27

pro​veo po​s​ljed​nje če​ti​ri go​di​ne, ot​ka​ko je za​tvor otvo​ren. Vi​đao je za​tvo​re​ni​ke kako do​la​ze i od​la​ze, baš kao i ču​va​ri, pre​ma ko​ji​ma se po​na​šao s po​što​va​njem koje i zas​lu​žu​ju. A on je za​uz​vrat do​bio isto, od​nos​no uži​vao je u po​što​va​nju kak​vo se is​ka​zu​je samo star​ci​ma. Oni​ma koji više nisu ni​kak​va pri​jet​nja. Jer nit​ko od njih nije znao nje​go​vu taj​nu. Nisu zna​li da je kriv za iz​da​ju. Nisu zna​li za​što si je na​met​nuo tak​vu kaz​nu. A on je odus​tao od nade da će ipak jed​nom do​bi​ti ono je​di​no što vri​je​di. Po​lju​bac koji mu je obe​ća​la ona li​je​pa žena. Čis​tu sa​vjest koju mu je obe​ćao mr​tvi po​li​ca​jac. A onda je pre​ba​čen u Kri​lo A gdje je upoz​nao mla​di​ća koji je mo​gao li​je​či​ti. Jo​han​nes se za​pre​pas​tio kad je čuo nje​go​vo pre​zi​me, ali nije re​kao ni​šta. Samo je nas​ta​vio pra​ti po​do​ve, gle​da​ti u pod i ra​di​ti dru​gi​ma sit​ne us​lu​ge koje ži​vot na tak​vo​me mjes​tu čine pod​noš​lji​vim. Le​tje​li su dani, tjed​ni, mje​se​ci, go​di​ne i vri​je​me se pre​tvo​ri​lo u ži​vot koji će usko​ro za​vr​ši​ti. Rak. Rak plu​ća. Rak ma​lih pluć​nih sta​ni​ca, kako je re​kao li​ječ​nik. Agre​si​van rak naj​go​re vr​ste ako se ne ot​kri​je na vri​je​me. Nije bio ot​kri​ven na vri​je​me. Nit​ko više nije mo​gao ni​šta. A naj​ma​nje Son​ny. Nije bio ni bli​zu toč​nog od​go​vo​ra kad ga je Jo​han​nes upi​tao što mis​li od čega bo​lu​je. Mo​mak je re​kao – pre​po​ne. Ha-ha. A rame mu se opo​ra​vi​lo samo od sebe, ako ćemo is​kre​no, a ne od Son​nyje​ve ruke koja sva​ka​ko nije bila to​pli​ja od uobi​ča​je​nih 37 stup​nje​va. Za​pra​vo je bila mno​go hlad​ni​ja. Ali mo​mak je bio pra​va do​bri​či​na, a Jo​han​nes ga je že​lio os​ta​vi​ti u uvje​re​nju da li​je​či do​di​rom. Pa je Jo​han​nes za​dr​žao za sebe i iz​da​ju i bo​lest. Ali znao je da mu po​nes​ta​je vre​me​na. Znao je da svo​ju taj​nu ne može po​ni​je​ti u grob. Ne ako želi po​či​va​ti u miru umjes​to užas​nog sce​na​ri​ja u ko​jem će se pro​bu​di​ti kao za​rob​ljen zom​bi ko​jeg su po​je​li crvi, osu​đen na vječ​nu muku. Nije vje​ro​vao u vječ​nu pat​nju, ali po​gri​je​šio je već mno​go puta u ži​vo​tu. „To​li​ko toga...“ mrm​ljao je Jo​han​nes Hal​den u bra​du. Os​ta​vio je me​tlu po stra​ni, pri​šao Son​nyje​voj će​li​ji i po​ku​cao. Od​go​vo​ra nije bilo. Opet je po​ku​cao. Pri​če​kao. A onda je otvo​rio vra​ta. Son​ny je sje​dio s gu​me​nom ve​zi​com steg​nu​tom oko pod​lak​ti​ce, a nje​zin kraj bio mu je u zu​bi​ma. Nad na​brek​lom ve​nom dr​žao je iglu pod pro​pi​sa​nim ku​tom od tri​de​set stup​nje​va. Son​ny mir​no po​dig​ne po​gled i na​smi​je​ši se. „Da?“ „Opros​ti, ja... Ovo može pri​če​ka​ti.“ „Jesi li si​gu​ran?“ 28

„Da... Nema žur​be“, na​smi​jao se Jo​han​nes. „Imam sat vre​me​na.“ „Mo​žeš li pri​če​ka​ti če​ti​ri sata?“ „Če​ti​ri sata zvu​či mi sjaj​no.“ Sta​rac je vi​dio kako igla pro​bi​ja venu. Mla​dić pri​tis​ne špri​cu. Tad pros​to​ri​ju is​pu​ne ti​ši​na i tama, po​put crne vode. Jo​han​nes se tiho po​vu​če i za​tvo​ri vra​ta.

29

6.

Si​mon se lju​ljao na sto​li​ci. Pris​lo​nio je mo​bi​tel na uho i po​di​gao noge na stol. Bila je to umjet​nost koju je tro​jac to​li​ko usa​vr​šio da su iz​a​zi​va​li je​dan dru​go​ga, a po​bjed​nik je bio onaj koji bi naj​du​lje us​pio odr​ža​ti rav​no​te​žu. „Zna​či, Ame​ri​ka​nac ne želi reći svo​je miš​lje​nje?“ re​kao je tiho jer nije htio da dru​gi dje​lat​ni​ci Odje​la za uboj​stva zna​ju išta o nje​go​vom pri​vat​nom ži​vo​tu, a dje​lo​mič​no i zato što je sa su​pru​gom uvi​jek tako raz​go​va​rao. Tiho, in​tim​no. Kao da su u kre​ve​tu, za​gr​lje​ni. „Ma, želi“, od​go​vo​ri​la je Else, „ali ne od​mah. Prvo hoće pre​gle​da​ti re​zul​ta​te is​pi​ti​va​nja i snim​ke. Su​tra ću zna​ti više.“ „Do​bro. Kako si?“ „Do​bro.“ „Kako do​bro?“ Na​smi​ja​la se. „Ne bri​ni se to​li​ko, dušo. Vi​di​mo se na​ve​čer.“ „U redu. A tvo​ja ses​tra, je li...?“ „Da, još je ov​dje i vra​ti​la me kući. Sada se pres​ta​ni bri​nu​ti i pre​ki​ni vezu jer ra​diš!“ On ne​volj​ko pre​ki​ne vezu. Raz​miš​ljao je o onom snu u ko​jem je je​di​no on mo​gao spa​si​ti. „Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas?“ On po​dig​ne po​gled. Prvo malo pa više. Pred sto​lom je sta​ja​la vi​so​ka žena. Jako vi​so​ka. I mr​ša​va. Is​pod krat​ke suk​nje vi​ri​le su noge tan​ke kao čač​ka​li​ce. „Ja sam Kari Adel. Re​če​no mi je da ću vam po​ma​ga​ti. Po​ku​ša​la sam vas pro​na​ći na mjes​tu 30

zlo​či​na, ali već ste bili otiš​li.“ I bila je mla​da. Jako mla​da. Više je sli​či​la am​bi​ci​oz​noj ban​kov​noj služ​be​ni​ci nego po​li​caj​ki. Si​mon se još više za​nji​hao na sto​li​ci. „Na ko​jem mjes​tu zlo​či​na?“ „U Kubi.“ „A kako znaš da je ri​ječ o mjes​tu zlo​či​na?“ Vi​dio je kako se me​ško​lji. Tra​ži iz​laz. Ali iz​la​za nema. „Na mo​gu​ćem mjes​tu zlo​či​na“, rek​la je na kon​cu. „I tko kaže da mi tre​ba po​moć?“ Ona po​ka​že pal​cem iza sebe. „Ali mis​lim da meni sva​ka​ko tre​ba po​moć. Nova sam ov​dje.“ „Fri​ško s obu​ke?“ „Osam​na​est mje​se​ci u Odje​lu za nar​ko​ti​ke.“ „Zna​či, nova. I već si se pro​bi​la u Uboj​stva? Čes​ti​tam, Adel. Imaš mno​go sre​će, do​bre veze ili si...“ Nas​lo​nio se i iz​vu​kao li​men​ku du​ha​na iz dže​pa tra​pe​ri​ca. „Žena?“ uba​ci​la se ona. „Htio sam reći pa​met​na.“ Ona je po​cr​ve​nje​la i u oči​ma joj je vi​dio da joj je ne​ugod​no. „Jesi li pa​met​na?“ upi​tao je Si​mon i gur​nuo ko​ma​dić du​ha​na is​pod gor​nje usne. „Bila sam dru​ga u ge​ne​ra​ci​ji.“ „I ko​li​ko pla​ni​raš os​ta​ti u Uboj​stvi​ma?“ „Kako to mis​li​te?“ „Ako ti se nije svi​đa​lo u Nar​ko​ti​ci​ma, za​što mis​liš da će ti se u Uboj​stvi​ma svi​dje​ti?“ Ona se opet pro​me​ško​lji​la. Si​mon shva​ti da je u pra​vu. Ona je jed​na od onih koji se krat​ko po​ja​ve na sce​ni pa nes​ta​nu na gor​njim ka​to​vi​ma među vi​šim či​no​vi​ma. Pa​met​na. Mo​žda će na​po​s​ljet​ku oti​ći iz po​li​ci​je. To su uči​ni​li pa​met​nja​ko​vi​ći u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re. Sa so​bom su od​ni​je​li svo​ja zna​nja i os​ta​vi​li Si​mo​na na cje​di​lu. „Oti​šao sam s mjes​ta zlo​či​na jer se on​dje više ni​šta nije mo​glo pro​na​ći“, re​kao je Si​mon. „Reci mi, odak​le bi ti po​če​la?“ „Po​raz​go​va​ra​la bih s obi​te​lji“, od​go​vo​ri​la je Kari Adel i po​gle​dom po​tra​ži​la kamo bi mo​gla sjes​ti. „Saz​na​la gdje je bio i što je ra​dio pri​je nego što je za​vr​šio u ri​je​ci.“ Nje​zin na​gla​sak go​vo​rio je da je iz is​toč​nog di​je​la za​pad​nog Osla, i to baš iz one če​t​vr​ti u ko​joj se lju​di pla​še da bi ih po​gre​šan na​gla​sak mo​gao obi​lje​ži​ti.

31

„Do​bro, Adel. A nje​go​va obi​telj je...“ „... Nje​go​va su​pru​ga. Usko​ro bi mu bila biv​ša su​pru​ga. Ne​dav​no ga je iz​ba​ci​la iz kuće. Po​raz​go​va​ra​la sam s njom. Od​sjeo je u cen​tru za ovis​ni​ke. Smi​jem li sjes​ti...?“ Pa​met​na. Nema što. „Nema po​tre​be“, od​go​vo​rio je Si​mon i us​tao. Pro​ci​je​nio je da je naj​ma​nje pet​na​est cen​ti​me​ta​ra viša od nje​ga. Pa ipak je mo​ra​la na​pra​vi​ti dva ko​ra​ka za je​dan nje​gov. Uska suk​nja. Sve je to li​je​po, ali ok​la​dio bi se da će usko​ro no​si​ti ne​što dru​go. Zlo​či​ni se rje​ša​va​ju u tra​pe​ri​ca​ma.

„Zna​te da ne smi​je​te ući.“ Mar​t​ha je sta​la na ulaz u Cen​tar Ila i po​gle​da​la po​sje​ti​te​lje. Uči​ni​lo joj se da je već neg​dje vi​dje​la tu ženu. Te​ško je za​bo​ra​vi​ti ne​kog tako vi​so​kog i mr​ša​vog. Odjel za nar​ko​ti​ke? Ima​la je pla​vu be​ži​vot​nu kosu, bila je ne​na​met​lji​vo na​šmin​ka​na i ima​la je bo​lan iz​raz lica zbog ko​jeg je os​tav​lja​la do​jam raz​ma​že​ne kće​ri bo​ga​ta​ša. Ko​le​ga joj je bio pot​pu​na su​prot​nost. Vi​sok ot​pri​li​ke me​tar i se​dam​de​set, u šez​de​se​ti​ma. Iz​bo​ra​no lice. Ali i bore od smi​je​ha. Pro​si​je​da kosa i oči u ko​ji​ma se vi​dje​la bla​gost, ve​se​lje i tvr​do​gla​vost. Auto​mat​ski je či​ta​la lju​de dok bi s no​vim sta​na​ri​ma pro​vo​di​la oba​vez​ne in​ter​v​jue kako bi ut​vr​di​la kak​vo po​na​ša​nje i koje ne​vo​lje od njih mogu oče​ki​va​ti. Po​ne​kad bi po​gri​je​ši​la. Ali ri​jet​ko. „Ne mo​ra​mo ula​zi​ti“, re​kao je čo​vjek koji se pred​sta​vio kao glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas. „Mi smo iz Odje​la za uboj​stva. Ri​ječ je o Peru Vol​la​nu. On je ži​vio ov​dje...“ „Ži​vio?“ „Da, mr​tav je.“ Mar​t​ha uz​dah​ne. To joj je uvi​jek bila prva re​ak​ci​ja kad bi saz​na​la da je opet net​ko umro. Pi​ta​la se po​ku​ša​va li tako uvje​ri​ti sebe da je ba​rem ona još živa. A onda bi us​li​je​di​lo iz​ne​na​đe​nje. Ili pri​je či​nje​ni​ca da i nije iz​ne​na​đe​na. Ali Per nije bio ovis​nik, nije sje​dio u če​ka​oni​ci smr​ti kao svi oni dru​gi sta​na​ri. Ili se pre​va​ri​la? Zar je ona to ipak vi​dje​la, mo​žda pod​s​vjes​no zna​la? Ne, nije stvar u tome. Ne​što je dru​go po​sri​je​di. „Pro​na​đen je u ri​je​ci Aker.“ In​s​pek​tor je vo​dio raz​go​vor. Ženi je na čelu pi​sa​lo „po​čet​ni​ca“. „Do​bro“, rek​la je Mar​t​ha. „Nis​te iz​ne​na​đe​ni?“ „Ne. Ne, mo​žda ni​sam. Na​rav​no, tak​ve me vi​jes​ti uvi​jek šo​ki​ra​ju, ali...“ „Ali sve to ide u rok služ​be, zar ne?“ In​s​pek​tor po​ka​že pre​ma pro​zo​ri​ma su​sjed​ne zgra​de. „Ni​sam znao da je Tra​nen za​tvo​ren.“ 32

„Pre​tvo​rit će ga u finu slas​ti​čar​ni​cu“, rek​la je Mar​t​ha i za​gr​li​la se kao da joj je hlad​no. „Za mla​de mame koje vole cap​puc​ci​no.“ „Zna​či, i ova​mo su sti​gli. Tko bi re​kao“, kim​nuo je pre​ma jed​nom od oko​rje​lih ovis​ni​ka, ko​je​mu su ko​lje​na kle​ca​la dok je pro​la​zio po​red njih, i do​bio od​mje​re​no ki​ma​nje kao od​go​vor. „Ov​dje je mno​go poz​na​tih lica. No Vol​lan je bio za​tvor​ski ka​pe​lan. Ob​duk​ci​ja još nije go​to​va, ali na nje​mu ni​smo pro​naš​li tra​go​ve igle.“ „Nije bo​ra​vio ov​dje zbog pro​ble​ma s dro​gom. Po​mo​gao nam je kad smo ima​li ne​vo​lja s biv​šim za​tvo​re​ni​ci​ma koji su ži​vje​li ov​dje. Vje​ro​va​li su mu. Zato mu i je​smo po​nu​di​li pri​vre​me​ni smje​štaj kad se mo​rao od​se​li​ti od kuće.“ „To zna​mo. Pi​tam za​što vas nje​go​va smrt nije iz​ne​na​di​la, a zna​te da nije bio ovis​nik. Mo​žda je ri​ječ o ne​sret​nom slu​ča​ju.“ „Pa, je li tako?“ Si​mon po​gle​da vi​so​ku mr​ša​vu ženu. Ok​li​je​va​la je sve dok joj nije kim​nuo. A onda je ko​nač​no pro​go​vo​ri​la: „Ni​smo pro​naš​li tra​go​ve na​si​lja, ali po​dru​čje oko ri​je​ke poz​na​to je po kri​mi​na​lu.“ Mar​t​ha je pri​mi​je​ti​la nje​zin na​gla​sak i za​klju​či​la da ima pos​la s kće​ri stro​ge maj​ke koja je za obi​telj​skom tr​pe​zom is​prav​lja​la sva​ku ri​ječ koju bi di​je​te po​greš​no iz​go​vo​ri​lo. Ta​ko​đer je pret​pos​ta​vi​la da ju je pla​ši​la kako ni​kad neće pro​na​ći pris​toj​nog su​pru​ga bude li go​vo​ri​la kao ne​kak​va pro​da​va​či​ca. Glav​ni in​s​pek​tor na​kri​vi gla​vu. „Što mis​li​te, Mar​t​ha?“ On joj se svi​dio. Dje​lo​vao je kao net​ko kome je sta​lo. „Mis​lim da je znao da će umri​je​ti.“ In​s​pek​tor po​dig​ne obr​vu. „Za​što?“ „Zato što mi je na​pi​sao pi​smo.“ Mar​t​ha obi​đe stol u sobi za sas​tan​ke na​su​prot re​cep​ci​ji na pr​vom katu. Us​pje​li su za​dr​ža​ti go​tič​ki stil i to je mo​žda bila i naj​ljep​ša pros​to​ri​ja u ci​je​loj zgra​di. Iako kon​ku​ren​ci​ja nije bila oz​bilj​na. Na​to​či​la je ša​li​cu kave glav​nom in​s​pek​to​ru, a on je sjeo i za​po​čeo či​ta​ti pi​smo koje joj je Per Vol​lan os​ta​vio na re​cep​ci​ji. Nje​go​va part​ne​ri​ca sje​la je na rub sto​li​ce tik do nje​ga i po​če​la sla​ti po​ru​ke s mo​bi​te​la. Pris​toj​no je od​bi​la kavu, čaj i vodu, kao da se boji da je on​dje sve za​ra​že​no ne​po​želj​nim bak​te​ri​ja​ma. Ke​fas joj gur​ne pi​smo u ruke. „Ov​dje piše da svu svo​ju imo​vi​nu os​tav​lja hos​te​lu.“ Nje​go​va ko​le​gi​ca po​ša​lje po​ru​ku i na​kaš​lje se. Glav​ni in​s​pek​tor okre​ne se pre​33

ma njoj. „Adel?“ „To se više ne zove hos​tel. Sad se zove cen​tar.“ Ke​fas je dje​lo​vao is​kre​no iz​ne​na​đen. „Za​što?“ „Zato što sad ima​mo so​ci​jal​ne rad​ni​ke i am​bu​lan​tu“, objas​ni​la je Mar​t​ha. „Pa smo više od hos​te​la. A pra​vi je raz​log što ri​ječ ‘hos​tel’ ima ne​po​želj​ne ko​no​ta​ci​je. Opi​ja​nje, tuč​nja​ve i jad​ni uvje​ti ži​vo​ta. Pa su to upa​ki​ra​li u ne​što ljep​še, od​nos​no pro​mi​je​ni​li su nam ime u cen​tar.“ „Sve​jed​no...“ re​kao je glav​ni in​s​pek​tor. „Zar je Vol​lan do​is​ta svu svo​ju imo​vi​nu pla​ni​rao os​ta​vi​ti ovom cen​tru?“ Mar​t​ha sleg​ne ra​me​ni​ma. „Sum​njam da je uop​će imao mno​go. Jes​te li vi​dje​li da​tum is​pod pot​pi​sa?“ „Pi​smo je na​pi​sao ju​čer. Mis​li​te da je to zato što je znao da će umri​je​ti? Mis​li​te da se ubio?“ Mar​t​ha se za​mis​li. „Ne znam.“ Vi​so​ka mr​ša​va žena opet se na​kaš​lja​la. „Brač​ni bro​do​lom nije, ko​li​ko mi je poz​na​to, ri​je​dak mo​tiv sa​mo​uboj​stva kod mu​ška​ra​ca sta​ri​jih od če​tr​de​set go​di​na.“ Mar​t​ha je ima​la osje​ćaj da ta žena zna toč​ne broj​ke, od​nos​no da u ma​lom pr​stu ima ci​je​lu sta​tis​ti​ku. „Je li dje​lo​vao de​pre​siv​no?“ upi​tao je Si​mon. „Više po​ti​šte​no nego de​pre​siv​no, rek​la bih.“ „Nije ri​jet​kost da su​ici​dal​na oso​ba po​či​ni sa​mo​uboj​stvo na​kon što iz​a​đe iz de​pre​si​je“, rek​la je žena. Zvu​ča​la je kao da čita iz udž​be​ni​ka. Si​mon i Mar​t​ha su je po​gle​da​li. „Samu de​pre​si​ju ka​rak​te​ri​zi​ra apa​ti​ja i po​treb​na je odre​đe​na ini​ci​ja​ti​va da bi se po​či​ni​lo sa​mo​uboj​stvo.“ Tad se za​ču​je oba​vi​jest da je net​ko od njih pri​mio po​ru​ku na mo​bi​tel. Ke​fas se okre​ne pre​ma Mar​t​hi. „Žena iz​ba​cu​je sre​do​vječ​nog mu​škar​ca koji piše ne​što što bi se mo​glo pro​tu​ma​či​ti kao opro​štaj​no pi​smo. Za​što to ne bi mo​glo biti sa​mo​uboj​stvo?“ „Ni​sam rek​la da nije.“ „Ali?“ „Dje​lo​vao je upla​še​no.“ „Čega se bo​jao?“ Mar​t​ha sleg​ne ra​me​ni​ma. Pi​ta​la se stva​ra li si ne​po​treb​ne ne​vo​lje. „Per je bio čo​vjek s mrač​nom stra​nom. Otvo​re​no je go​vo​rio o tome. Re​kao je da je pos​tao ka​pe​34

lan jer mu je oprost tre​bao više nego dru​gi​ma.“ „Ka​že​te da je na​pra​vio ne​što što mu se ne bi mo​glo lako opros​ti​ti?“ „Ne​što što bi mu se te​ško mo​glo opros​ti​ti.“ „Shva​ćam. Go​vo​ri​mo li o gri​je​si​ma koji nisu ti​pič​ni za pri​pad​ni​ke sve​ćens​tva?“ Mar​t​ha je šu​tje​la. „Zato ga je su​pru​ga iz​ba​ci​la?“ Mar​t​ha je ok​li​je​va​la. Ovaj je čo​vjek pro​nic​lji​vi​ji od ve​ći​ne po​li​ca​ja​ca koje je upoz​na​la. Ali može li mu vje​ro​va​ti? „U mom pos​lu svla​da​te umi​je​će opra​šta​nja neo​pros​ti​vog, glav​ni in​s​pek​to​re. Na​rav​no, mo​gu​će je da Per nije mo​gao opros​ti​ti sa​mo​me sebi i da je zato oda​brao taj iz​laz. Ali mo​gu​će je i da je... net​ko, re​ci​mo, otac zlos​tav​lja​nog dje​te​ta, htio iz​bje​ći po​di​za​nje op​tuž​ni​ce koja bi stig​ma​ti​zi​ra​la i žr​tvu. A, osim toga, taj net​ko ne bi mo​gao biti si​gu​ran da će Per Vol​lan biti kaž​njen. A i sama kaz​na nije do​volj​na. Pa je net​ko od​lu​čio biti i su​dac, i po​ro​ta, i krv​nik.“ Mar​t​ha kim​ne. „Lju​di na​ude dje​te​tu, bili oni sve​će​ni​ci ili ne. Zar i sami nis​te ima​li pos​la sa slu​ča​je​vi​ma u ko​ji​ma je za​kon bio ne​dos​ta​tan?“ Si​mon Ke​fas od​mah​ne gla​vom. „Kad bi po​li​caj​ci raz​miš​lja​li na taj na​čin, za​kon bi bio be​smis​len. A i ja do​is​ta vje​ru​jem u vla​da​vi​nu za​ko​na. Prav​da mora biti sli​je​pa. Sum​nja​te li na ne​kog kon​kret​no?“ „Ne.“ „Du​go​vi zbog nar​ko​ti​ka?“ upi​ta​la je Kari Adel. Mar​t​ha od​mah​ne gla​vom. „Zna​la bih da se dro​gi​rao.“ „Pi​tam jer sam upra​vo ko​le​gi iz Nar​ko​ti​ka pos​la​la po​ru​ku u vezi Pera Vol​la​na. A on kaže...“ Iz​vuk​la je mo​bi​tel iz dže​pa uske jak​ne. Za​čuo se klink kad joj je s mo​bi​te​lom is​pa​la pi​ku​la i za​ko​tr​lja​la se po podu. „Znao sam ga vi​dje​ti kako raz​go​va​ra s Nes​to​ro​vim di​le​ri​ma“, pro​či​ta​la je na​glas pa us​ta​la i kre​nu​la u po​tra​gu za pi​ku​lom. „Vi​dio sam ga kako ku​pu​je pa​ket, ali ne i kako ga pla​ća.“ Kari Adel vra​ti mo​bi​tel u džep i uhva​ti pi​ku​lu pri​je nego što je uda​ri​la u zid. „Što mis​li​te o tome?“ upi​tao je Si​mon. „Mis​lim da se ova zgra​da na​gi​nje na Alexan​der Ki​el​lan​ds plass. S te je stra​ne više ilo​va​če, a ma​nje gra​ni​ta.“ Mar​t​ha se na​smi​ja​la. Vi​so​ka mr​ša​va žena samo se os​mjeh​nu​la. „A mis​lim i da je Vol​lan ne​ko​me du​go​vao no​vac. Vre​ći​ca he​ro​ina sto​ji tri sto​ti​35

ne kru​na. A to nije ni puna vre​ći​ca, nego doza od 0,2 gra​ma. Dvi​je vre​ći​ce dnev​no...“ „Po​lak​še malo“, pre​ki​ne je Si​mon. „Nar​ko​ma​ni ne do​bi​va​ju na dug, zar ne?“ „Ne, obič​no ne. Ali mo​žda je ne​ko​me ra​dio us​lu​ge, pa su ga pla​ća​li he​ro​inom.“ Mar​t​ha po​dig​ne ruke. „Nije bio ovis​nik, kad vam ka​žem! Pa po​sao mi je zna​ti kad je net​ko čist, do​bro?“ „Gos​po​đi​ce Lian, na​rav​no, u pra​vu ste“, re​kao je Si​mon i pro​tr​ljao bra​du. „Mo​žda he​ro​in nije bio za nje​ga.“ Us​tao je. „Uos​ta​lom, mo​rat ćemo pri​če​ka​ti da ču​je​mo što kaže pa​to​log.“

„Do​bro si se sje​ti​la kon​tak​ti​ra​ti Nar​ko​ti​ke“, re​kao je Si​mon dok su se vo​zi​li niz Uelan​ds gate pre​ma sre​di​štu gra​da. „Hva​la“, od​go​vo​ri​la je Kari. „Mar​t​ha Lian je dra​ga cura. Jesi li već pri​je su​ra​đi​va​la s njom?“ „Ni​sam, ali ne bih je od​bi​la da sam ima​la pri​li​ku.“ „Što?“ „Opros​ti, glu​pa šala. Pi​taš poz​na​jem li je iz vre​me​na dok sam ra​di​la u Nar​ko​ti​ci​ma. Poz​na​jem je. Zgod​na je i odu​vi​jek sam se pi​ta​la za​što radi u Cen​tru Ila.“ „Zato što je li​je​pa?“ „Poz​na​to je da do​bar iz​gled čak i lju​di​ma pro​sječ​ne in​te​li​gen​ci​je i osred​njih spo​sob​nos​ti po​ma​že na​pre​do​va​ti u ka​ri​je​ri. Ko​li​ko ja vi​dim, rad u cen​tru nije baš od​skoč​na da​ska za ne​što bo​lje.“ „Mo​žda mis​li da radi ne​što ko​ris​no.“ „Ko​ris​no? Ima​te li poj​ma ko​li​ka je pla​ća u...“ „Ni pla​će u po​li​ci​ji nisu bog​z​na što.“ „Is​ti​na.“ „Ali to je do​bar po​če​tak ako se kom​bi​ni​ra s di​plo​mom prav​nog fa​kul​te​ta“, za​klju​čio je Si​mon. „Kad pla​ni​raš dati dru​gu go​di​nu?“ Po​no​vo je vi​dio ru​me​ni​lo na nje​zi​nom vra​tu. Znao je da je po​go​dio u ži​vac. „Do​bro“, re​kao je Si​mon. „Dra​go mi je što ima​mo pri​li​ku ko​ris​ti​ti tvo​je us​lu​ge. Vje​ru​jem da ćeš mi usko​ro biti še​fi​ca. Ili ćeš do​bi​ti po​sao u pri​vat​nom sek​to​ru u ko​jem su pla​će u pro​sje​ku pe​de​set pos​to više kad su u pi​ta​nju lju​di tvo​jih vje​šti​na.“ „Mo​žda“, rek​la je Kari. „Ali sum​njam da ću vam ika​da biti še​fi​ca. Pa, slje​de​ćeg ožuj​ka od​la​zi​te u mi​ro​vi​nu.“ 36

Si​mon nije znao bi li se smi​jao ili pla​kao. Skre​nuo je li​je​vo na Grø​nlan​d​s​le​iret pre​ma po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci. „Pe​de​set pos​to viša pla​ća do​bro dođe ako pla​ni​raš neko re​no​vi​ra​nje. Stan ili kuća?“ „Kuća“, od​go​vo​ri​la je Kari. „Pla​ni​ra​mo dvo​je dje​ce i tre​bat ćemo više mjes​ta. A s ob​zi​rom na ci​je​ne kva​dra​ta u sre​di​štu Osla mo​žeš ku​pi​ti je​di​no ne​što što kas​ni​je tre​ba re​no​vi​ra​ti. Osim ako nisi nas​li​je​dio no​vac. A ro​di​te​lji su nam su živi i zdra​vi i, osim toga, Sam i ja sma​tra​mo da no​vac kva​ri čo​vje​ka.“ „Kva​ri? Ti to oz​bilj​no?“ „Da.“ Si​mon po​gle​da pre​ma pa​kis​tan​skim tr​gov​ci​ma koji su iz​aš​li iz svo​jih pre​gri​ja​nih tr​go​vi​na na uli​cu. On​dje su ča​vr​lja​li, pu​ši​li i pro​ma​tra​li pro​met. „Ne za​ni​ma te kako znam da tra​žiš kuću?“ „Pi​ku​la“, od​go​vo​ri​la je Kari. „Odras​li bez dje​ce nose pi​ku​lu u dže​pu samo ako obi​la​ze sta​re kuće ili sta​no​ve kako bi pro​vje​ri​li tre​ba li re​no​vi​ra​ti i po​do​ve.“ Stvar​no je pa​met​na. „Imaj samo ovo na umu“, re​kao je Si​mon. „Mo​žda nije po​treb​no rav​na​ti po​do​ve kuće sta​re sto dva​de​set go​di​na.“ „Mo​žda i nije“, slo​ži​la se Kari pa se nag​nu​la na​pri​jed i ba​ci​la po​gled na tor​nje​ve cr​k​ve Gre​nland. „Ali vo​lim rav​ne po​do​ve.“ Si​mon se sta​ne smi​ja​ti. Mo​žda mu se ova cura i svi​di. I on voli rav​ne po​do​ve.

37

7.

„Poz​na​vao sam ti oca“, re​kao je Jo​han​nes Hal​den. Vani je po​če​lo ki​ši​ti. Dan je ra​ni​je bio to​pao i sun​čan, ali obla​ci su se sku​pi​li na ob​zo​ru i bla​ga ljet​na kiša sli​la se na grad. Jo​han​nes se pri​sje​ti kako je to iz​gle​da​lo pri​je nego što je za​vr​šio u za​tvo​ru. Kako bi se kap​lji​ce kiše za​gri​ja​le čim bi mu do​tak​le osun​ča​nu kožu. Kako se s asfal​ta uz​di​zao mi​ris pra​ši​ne. Mi​ris cvi​je​ća, tra​ve i liš​ća mu​tio mu je pa​met i ras​plam​sa​vao stras​ti. Ah, ta div​lja mla​dost. „Bio sam do​uš​nik“, re​kao je Jo​han​nes. Son​ny je sje​dio u tami kraj zida i ne​mo​gu​će mu je bilo vi​dje​ti lice. Jo​han​nes nije imao pre​vi​še vre​me​na: će​li​je će se usko​ro za​klju​ča​ti pre​ko noći. Zato du​bo​ko udah​ne. Evo, sad će. Re​če​ni​ca koju mora iz​go​vo​ri​ti, ali boji se po​s​lje​di​ca. Mo​rao je iz​go​vo​ri​ti ri​je​či koje mu tako dugo sto​je na srcu da se bo​jao kako su već pus​ti​le ko​ri​je​nje. „Nije is​ti​na da se ubio, Son​ny.“ Eto. Ko​nač​no mu je re​kao. Ti​ši​na. „Ne spa​vaš, Son​ny?“ Jo​han​nes je vi​dio kako se ti​je​lo po​mi​če u sje​ni. „Znam kako ste se ti i maj​ka osje​ća​li. Kad ste saz​na​li da ti je otac mr​tav. Kad ste pro​či​ta​li po​ru​ku u ko​joj je pi​sa​lo da je on kr​ti​ca u po​li​ci​ji, net​ko tko po​ma​že di​le​ri​ma i tr​gov​ci​ma dro​gom. Da im je on do​jav​lji​vao o ra​ci​ja​ma, do​ka​zi​ma, osum​nji​če​ni​ma...“ Vi​dio je da je Son​ny trep​nuo. „Ali is​ti​na je po​sve su​prot​na, Son​ny. Otac ti je mis​lio da je ot​krio kr​ti​cu. Čuo sam kako Nes​tor objaš​nja​va šefu na te​le​fon da se mo​ra​ju ri​je​ši​ti po​li​caj​ca koji se zove Lof​t​hus pri​je nego što sve upro​pas​ti. Re​kao sam ti ocu za taj raz​go​vor, re​kao sam mu da je u opas​nos​ti, da po​li​ci​ja brzo mora ne​što po​du​ze​ti. Ali tvoj je otac re​kao da ne 38

može upli​ta​ti dru​ge lju​de i da mora dje​lo​va​ti sam jer je znao da su neki po​li​caj​ci u dos​lu​hu s Nes​to​rom. Pa me na​tje​rao da šu​tim i ne ka​žem ni​šta ni ži​voj duši. I odr​žao sam to obe​ća​nje sve do​sad.“ Je li Son​ny shva​tio? Mo​žda nije, ali sada više nije bilo važ​no što ga je Son​ny sas​lu​šao. Više nisu važ​ne ni po​s​lje​di​ce. Je​di​no je važ​no da je Jo​han​nes olak​šao dušu. Ko​nač​no mu je re​kao. Pre​nio je po​ru​ku. „Otac ti je tog vi​ken​da bio sam. Ti si bio iz​van gra​da s maj​kom, na hr​vač​kom na​tje​ca​nju. Znao je da do​la​ze po nje​ga, pa se za​tvo​rio u onu vašu žutu kuću u Ber​gu.“ Jo​han​ne​su se uči​ni​lo da osje​ća ne​što u tami. Pro​mje​nu pul​sa i di​sa​nja. „Ipak, Nes​tor i nje​go​vi lju​di us​pje​li su ući. Nisu htje​li ne​vo​lje koje bi stvo​ri​la puc​nja​va na po​li​caj​ca, pa su ti na​tje​ra​li oca da na​pi​še opro​štaj​no pi​smo.“ Jo​han​nes pro​gu​ta kned​lu. „Za​uz​vrat su mu obe​ća​li da će po​šte​dje​ti tebe i maj​ku. Kas​ni​je su ga ubi​li nje​go​vim pi​što​ljem.“ Jo​han​nes za​tvo​ri oči. Bilo je jako tiho, a on je sve​jed​no imao osje​ćaj da mu net​ko urla na uho. Ne​što ga je ste​za​lo u pr​si​ma i grlu, što nije osje​tio već go​di​na​ma. Bla​gi Bože, kad je po​s​ljed​nji put za​pla​kao? Kad mu se ro​di​la kći? Jer sada više nije mo​gao sta​ti, mo​rao je do​vr​ši​ti ono što je za​po​čeo. „Vje​ru​jem da se pi​taš kako je Nes​tor us​pio ući u kuću.“ Jo​han​nes za​dr​ži dah. Či​ni​lo se da je i mla​dić pres​tao di​sa​ti jer je sad čuo samo kako mu krv glas​no zuji u uši​ma. „Net​ko me vi​dio kako raz​go​va​ram s tvo​jim ocem, a Nes​tor je mis​lio da je po​li​ci​ja ima​la pre​vi​še sre​će s ne​dav​nim pre​sre​ta​njem ka​mi​ona. Za​ni​je​kao sam da je ri​ječ o meni, re​kao sam da po​vr​š​no poz​na​jem tvog oca i da je po​ku​šao iz​vu​ći in​for​ma​ci​je iz mene. Ali Nes​tor je bio upo​ran i re​kao da ako mi tvoj otac vje​ru​je da mu že​lim pos​ta​ti do​uš​ni​kom, kad mu se po​ja​vim na vra​ti​ma, otvo​rit će mi bez pro​ble​ma. Do​dao je da ću mu je​di​no tako do​ka​za​ti da sam mu odan...“ Jo​han​nes je čuo da mla​dić opet diše. Brzo. Te​ško. „Tvoj otac otvo​rio je vra​ta. Jer do​uš​ni​ku vje​ru​ješ, zar ne?“ Osje​tio je po​kret, ali nije ni​šta ni čuo ni vi​dio dok ga nije po​go​dio uda​rac. A dok je le​žao na podu, s me​tal​nim oku​som krvi u us​ti​ma, i osje​ćao kako mu zub kli​zi po vra​tu, slu​šao je kako mla​dić urla iz pet​nih žila, čuo je kako se vra​ta će​li​je otva​ra​ju i po​tom viku ču​va​ra dok su hva​ta​li Son​nyja i stav​lja​li mu li​si​či​ne. Raz​miš​ljao je samo o ne​vje​ro​jat​noj br​zi​ni, pre​ciz​nos​ti i si​li​ni udar​ca tog nar​ki​ća. I raz​miš​ljao je o opros​tu. O opros​tu koji nije do​bio. I o vre​me​nu. O se​kun​da​ma koje pro​la​ze. I o noći koja se pri​mi​ca​la.

39

8.

Arild Fran​ck je kod svog Por​s​c​he Cayen​nea naj​vi​še vo​lio zvuk. Od​nos​no baš to što je taj auto​mo​bil tako tih. Pot​mu​lo bru​ja​nje 4.8-li​tar​skog V8 mo​to​ra pod​sje​ća​lo ga je na zvuk maj​či​ne ši​va​će ma​ši​ne dok je odras​tao u Stan​geu u pred​gra​đu Ha​ma​ra. A i to je bio zvuk ti​ši​ne. Ti​ši​ne, mira i usre​do​to​če​nos​ti. Otvo​ri​la su se su​vo​zač​ka vra​ta i ušao je Einar Har​nes. Fran​ck nije znao gdje mla​di od​vjet​ni​ci u Oslu ku​pu​ju odi​je​la, ali znao je da bi​ra​ju dru​ga​či​je tr​go​vi​ne nego on. Nije vi​dio ni smi​sao ku​po​vi​ne svi​je​tlih odi​je​la. Ona tre​ba​ju biti tam​na. I tre​ba​ju sta​ja​ti ma​nje od pet ti​su​ća kru​na. Raz​li​ka u ci​je​ni iz​me​đu nje​go​vih i Har​ne​so​vih odi​je​la tre​ba​la je oti​ći u šted​nju za bu​du​će ge​ne​ra​ci​je koje će tek zas​no​va​ti obi​te​lji i nas​ta​vi​ti gra​di​ti Nor​ve​šku. Ili u fond za ranu ugod​nu mi​ro​vi​nu. Ili za Por​s​c​he Cayen​ne. „Ču​jem da je u sa​mi​ci“, re​kao je Har​nes čim je auto​mo​bil kliz​nuo s rub​ni​ka na ula​zu u od​vjet​nič​ki ured Har​nes & Fal​l​bak​ken iša​ra​nom gra​fi​ti​ma. „Pre​tu​kao je dru​gog za​tvo​re​ni​ka“, re​kao je Fran​ck. Har​nes po​dig​ne ured​nu obr​vu. „Gan​d​hi je ne​kog uda​rio?“ „Ni​kad ne znaš što je tim nar​ki​ći​ma u gla​vi. Ali če​ti​ri se dana ski​dao na hlad​no i vje​ru​jem da je sada i više nego spre​man na su​rad​nju.“ „Da, to je na​s​ljed​no – tako sam čuo.“ „Što si čuo?“ Fran​ck po​tru​bi spo​roj Co​rol​li. „Samo ono što svi već zna​ju. Ima li još što?“ „Ne.“ Arild Fran​ck skre​ne is​pred Mer​ce​de​so​vog ka​bri​ole​ta. Ju​čer je po​sje​tio sa​mi​cu. Osob​lje je upra​vo bilo po​čis​ti​lo os​tat​ke po​vra​ća​nja, a mo​mak je sje​dio is​pod vu​ne​ne deke u kutu. Fran​ck ni​kad nije uži​vo vi​dio Aba Lof​t​40

hu​sa, ali znao je da je sin kre​nuo oče​vim sto​pa​ma. Bio je hr​vač po​put oca, već s pet​na​est go​di​na tako per​s​pek​ti​van da mu je Af​ten​pos​ten pre​dvi​dio sjaj​nu ka​ri​je​ru. A sad sje​di u smrd​lji​voj će​li​ji, tre​se se kao prut i cvi​li kao cu​ri​ca. Odvi​ka​va​nje je isto za sve. Zas​ta​li su pred stra​žar​ni​com. Einar Har​nes po​ka​zao je is​pra​ve i če​lič​na ba​ri​je​ra se po​dig​nu​la. Fran​ck je par​ki​rao Cayen​ne na oz​na​če​no mjes​to pa su on i Har​nes priš​li glav​nom ula​zu gdje je Har​ne​sov po​sjet evi​den​ti​ran. Obič​no bi Fran​ck Har​ne​sa uveo na straž​nji ulaz, kroz gar​de​ro​bu za osob​lje, i tako iz​bje​gao da nje​gov po​sjet os​ta​ne u sus​ta​vu. Nije htio os​ta​vi​ti pros​to​ra za špe​ku​la​ci​je o tome što od​vjet​nik Har​ne​so​vog ka​li​bra tako čes​to radi u Sta​te​nu. Sva​ki za​tvo​re​nik osum​nji​čen za su​dje​lo​va​nje u no​vom kri​mi​nal​nom slu​ča​ju obič​no se is​pi​ti​vao u po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci, ali Fran​ck je za​mo​lio da se ovaj raz​go​vor odr​ži u Sta​te​nu jer se Son​ny Lof​t​hus tre​nu​tač​no na​la​zio u sa​mi​ci. U tu svr​hu samo za njih is​praž​nje​na je jed​na od će​li​ja. S jed​ne stra​ne sto​la sje​di​li su po​li​ca​jac i po​li​caj​ka u ci​vi​lu. Fran​ck ih je već neg​dje vi​dio, ali nije se mo​gao sje​ti​ti kako se zovu. Tip s dru​ge stra​ne sto​la bio je tako bli​jed da se sta​pao s mli​ječ​no​bi​je​lim zi​dom. Pog​nuo je gla​vu i čvr​sto steg​nuo ša​ka​ma stol, kao da se pros​to​ri​ja vrti. „Dak​le, Son​ny“, re​kao je Har​nes ve​dro i spus​tio ruku mla​di​ću na rame, „jesi li spre​man?“ Po​li​caj​ka se na​kaš​lja​la. „Pi​ta​nje je pri​je je li go​tov.“ Har​nes joj se ki​se​lo na​smi​je​šio i po​di​gao obr​ve. „Kako to mis​li​te? Na​dam se da nis​te po​če​li is​pi​ti​va​ti mog kli​jen​ta bez pri​sut​nos​ti od​vjet​ni​ka.“ „Re​kao je da vas ne mo​ra​mo če​ka​ti“, od​go​vo​rio je po​li​ca​jac. Fran​ck po​gle​da mom​ka. Nju​šio je ne​vo​lje. „Dak​le, već je priz​nao?“ uz​dah​nuo je Har​nes, otvo​rio ak​tov​ku i iz​vu​kao iz nje tri spo​je​na lis​ta pa​pi​ra. „Ako že​li​te priz​na​nje na​pi​sme​no, onda...“ „Upra​vo su​prot​no“, rek​la je po​li​caj​ka. „Upra​vo je za​ni​je​kao da ima bilo kak​ve veze s uboj​stvom.“ Pros​to​ri​ja je tako utih​nu​la da je Fran​ck čuo pjev pti​ca iz​va​na. „Što je na​pra​vio?“ Har​ne​su su obr​ve po​le​tje​le sve do vrha čela. Fran​ck nije znao što ga više lju​ti: od​vjet​ni​ko​ve ured​ne obr​ve ili to ko​li​ko je spor kad se tre​ba su​oči​ti s na​do​la​ze​ćom ka​tas​tro​fom. „Što je još re​kao?“ upi​tao je Fran​ck. Po​li​caj​ka je po​gle​da​la za​mje​ni​ka rav​na​te​lja za​tvo​ra, a onda i od​vjet​ni​ka. „U redu je“, re​kao je Har​nes. „Ja sam za​tra​žio da bude ov​dje za slu​čaj da za​tre​41

ba​te više in​for​ma​ci​ja o Lof​t​hu​so​vom iz​la​sku.“ „Osob​no sam ga odo​brio“, re​kao je Fran​ck. „I ni​šta nije go​vo​ri​lo da će po​s​lje​di​ce biti tako tra​gič​ne.“ „Još ne zna​mo da je tome bilo tako“, rek​la je po​li​caj​ka. „Jer ne​ma​mo priz​na​nje.“ „Ali do​ka​zi...?!“ uzvik​nuo je Arild Fran​ck pa se za​us​ta​vio. „Što zna​te o do​ka​zi​ma?“ upi​tao ga je po​li​ca​jac. „Samo sam pret​pos​ta​vio da ima​te ne​kak​ve do​ka​ze“, od​go​vo​rio je Fran​ck. „S ob​zi​rom na to da je Lof​t​hus osum​nji​čen. Zar ne, gos​po​di​ne...?“ „Viši in​s​pek​tor Hen​rik Wes​tad“, re​kao je po​li​ca​jac. „Ja sam prvi raz​go​va​rao s Lof​t​hu​som, ali sada je pro​mi​je​nio is​kaz. Čak kaže da ima ali​bi za vri​je​me uboj​stva. Svje​do​ka.“ „Do​is​ta ima svje​do​ka“, na​do​ve​zao se Har​nes i po​gle​dao svog kli​jen​ta koji je samo šu​tio. „Ču​va​ra koji ga je pra​tio pri​li​kom iz​la​ska. I on tvr​di da je Lof​t​hus nes​tao na...“ „Još jed​nog svje​do​ka“, re​kao je Wes​tad. „A tko bi to bio?“ za​re​žao je Fran​ck. „Lof​t​hus tvr​di da je sreo čo​vje​ka po ime​nu Leif.“ „Leif... I kako još?“ Svi su po​gle​da​li du​go​ko​sog za​tvo​re​ni​ka koji je dje​lo​vao za​miš​lje​no i po​sve ne​s​vjes​no nji​ho​ve pri​sut​nos​ti. „Ne zna“, re​kao je Wes​tad. „Kaže da su po​raz​go​va​ra​li na od​mo​ri​štu. Tvr​di da je svje​dok vo​zio pla​vi vol​vo s na​ljep​ni​com JA ♥ DRAM​MEN i mis​li da je svje​dok bo​les​tan ili da ima pro​ble​ma sa sr​cem.“ Fran​ck je za​grak​tao od smi​je​ha. „Mis​lim“, za​poč​ne Einar Har​nes na​pe​to i kre​ne vra​ća​ti pa​pi​re u ak​tov​ku, „da bi​smo sada tre​ba​li za​vr​ši​ti da se mogu kon​zul​ti​ra​ti s kli​jen​tom.“ Fran​ck se obi​ča​vao ce​ri​ti kad bi se raz​bjes​nio. A sada mu je bi​jes klju​čao u gla​vi po​put eks​pres-lon​ca i mo​rao se kon​tro​li​ra​ti da ne bi glas​no pras​nuo u smi​jeh. Po​gle​dao je Har​ne​so​vog ta​ko​zva​nog kli​jen​ta. Son​ny Lof​t​hus si​gur​no je po​lu​dio. Prvo na​pad na sta​rog Hal​de​na i sad ovo. Valj​da mu je he​ro​in ko​nač​no po​jeo mo​zak. Ali Son​ny jed​nos​tav​no ne može ovo pok​va​ri​ti jer je ovo neo​pi​si​vo važ​no. Fran​ck je du​bo​ko udah​nuo i u gla​vi za​čuo klik koji je oz​na​čio is​klju​či​va​nje eks​pres-lon​ca. Samo mora os​ta​ti sa​bran, dati mu vre​me​na. Da odvi​ka​va​nje odra​di svo​je. 42

Si​mon je sta​jao na mos​tu San​ner​brua i gle​dao vodu koja je tek​la osam me​ta​ra is​pod njih. Bilo je šest po​pod​ne i Kari Adel upra​vo je upi​ta​la koja pra​vi​la o pre​ko​vre​me​nom radu vri​je​de u Uboj​stvi​ma. „Ne​mam poj​ma“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Javi se Ljud​skim re​sur​si​ma.“ „Vi​di​te li išta do​lje?“ Si​mon od​mah​ne gla​vom. Iza žbu​nja na is​toč​noj stra​ni ri​je​ke jas​no je vi​dio sta​zu koja je pra​ti​la ri​je​ku sve do nove zgra​de Ope​re u fjor​du Osla. Neki čo​vjek sje​dio je na klu​pi i hra​nio go​lu​bo​ve. U mi​ro​vi​ni je, po​mis​li Si​mon. To rade lju​di u mi​ro​vi​ni. Na za​pa​du se na​la​zi​la mo​der​na zgra​da s pro​zo​ri​ma i bal​ko​ni​ma koji su nu​di​li po​gled na obje stra​ne ri​je​ke i most. „Za​što smo onda ov​dje?“ upi​ta​la je Kari i nes​trp​lji​vo za​top​ta​la po asfal​tu. „Mo​raš ne​ka​mo ići?“ upi​tao je Si​mon i os​vr​nuo se oko sebe. Auto​mo​bil se po​la​ko pro​ve​zao po​red njih, na​smi​je​šen pro​sjak za​mo​lio ih je da mu raz​mi​je​ne nov​ča​ni​cu od dvjes​to kru​na, par s di​zaj​ner​skim sun​ča​nim na​oča​la​ma i ro​šti​ljem na dnu ko​li​ca u pro​la​zu ne​če​mu se smi​jao. Vo​lio je Oslo ti​je​kom ljet​nih praz​ni​ka, kad bi se grad is​praz​nio i po​no​vo pos​tao samo nje​gov. Kad bi opet pos​tao jed​no ogrom​no selo nje​go​va dje​tinj​stva, mjes​to u ko​jem se go​to​vo ni​šta ne do​ga​đa, a sve što se do​go​di ne​što zna​či. Grad koji ra​zu​mi​je. „Neki pri​ja​te​lji po​zva​li su nas na ve​če​ru.“ Pri​ja​te​lji, po​mis​li Si​mon. Ne​kad je i on imao pri​ja​te​lje. Što im se do​go​di​lo? Mo​žda su se i oni pi​ta​li isto. Što se nje​mu do​go​di​lo? Nije znao od​go​vor. Ri​je​ka je bila du​bo​ka tek me​tar i pol. Na ne​kim mjes​ti​ma iz vode su vi​ri​le sti​je​ne. U autop​si​ji se spo​mi​nju oz​lje​de koje za​do​bi​ješ kad pad​neš s odre​đe​ne vi​si​ne, a to može objas​ni​ti slom​lje​ni vrat – pra​vi uz​rok smr​ti. „Ov​dje smo jer smo ho​da​li duž oba​le ri​je​ke Aker i ovo je je​di​no do​volj​no vi​so​ko mjes​to na ko​jem je voda do​volj​no plit​ka da net​ko tako snaž​no uda​ri u sti​je​ne. Osim toga, ovo je most naj​bli​ži pre​no​ći​štu.“ „Re​zi​den​ci​jal​nom cen​tru“, is​pra​vi​la ga je Kari. „Bi li se ti ov​dje po​ku​ša​la ubi​ti?“ „Ne.“ „Mis​lim, da se že​liš ubi​ti.“ Kari zas​ta​ne. Po​gle​da pre​ma ogra​di. „Mis​lim da bih oda​bra​la neko više mjes​to. Ov​dje je pre​ve​li​ka šan​sa da bih pre​ži​vje​la. Pre​ve​lik je ri​zik da bih za​vr​ši​la kao inva​lid...“ „Ali ne bi ni gur​nu​la ne​kog pre​ko mos​ta da ga že​liš ubi​ti, zar ne?“ 43

„Ne, vje​ro​jat​no ne bih“, zi​jev​nu​la je. „Zna​či, tra​ži​mo ne​ko​ga tko je Peru Vol​la​nu slo​mio vrat i onda ga odav​de ba​cio u ri​je​ku.“ „To je, pret​pos​tav​ljam, ono što vi zo​ve​te hi​po​te​zom.“ „Ne, to mi zo​ve​mo hi​po​te​zom. Ta ve​če​ra...“ „Da?“ „Na​zo​vi deč​ka i ot​ka​ži.“ „Da?“ „Prvo ćemo pro​češ​lja​ti ovaj kraj u po​tra​zi za svje​do​ci​ma. Mo​žeš po​če​ti obi​la​zi​ti sve one čiji bal​ko​ni gle​da​ju na ri​je​ku. A onda ćemo de​talj​no pre​gle​da​ti ar​hi​ve i pro​na​ći sve one koji bi mo​gli ne​ko​me slo​mi​ti vrat.“ Si​mon za​tvo​ri oči i udah​ne. „Zar Oslo lje​ti nije di​van?“

44

9.

Einar Har​nes ni​kad nije imao am​bi​ci​ju spa​si​ti svi​jet. Samo nje​gov ma​le​ni dio. Toč​ni​je – svoj dio. Zato je stu​di​rao pra​vo. Toč​ni​je, onaj dio pra​va koji mu je bio po​tre​ban da po​lo​ži is​pi​te. Do​bio je po​sao u od​vjet​nič​koj tvrt​ki koja se od​luč​no dr​ža​la dna prav​nog sus​ta​va u Oslu, do​volj​no je dugo ra​dio za njih da do​bi​je do​zvo​lu, po​kre​ne svoj ured s Eri​kom Fal​l​bak​ke​nom, os​ta​rje​lim po​lu​al​ko​ho​li​ča​rom s ko​jim je ot​krio novo dno od​vjet​nič​kog pos​la u Oslu. Uzi​ma​li su naj​bez​nad​ni​je slu​ča​je​ve i sva​ki od njih gu​bi​li, ali u tom pro​ce​su stek​li su re​pu​ta​ci​ju bra​ni​te​lja naj​ni​žih slo​je​va druš​tva. Pri​ro​da nji​ho​vih kli​je​na​ta zna​či​la je da je prav​no part​ner​stvo Har​nes & Fal​l​bak​ken svo​je ra​ču​ne na​pla​ći​va​lo – ako ika​da – na dane kad lju​di po​di​žu so​ci​jal​nu po​moć. Einar Har​nes ubr​zo je shva​tio da nje​gov po​sao nije osi​gu​ra​ti da se prav​da pro​ve​de. On je bio tek ne​što skup​lja al​ter​na​ti​va kad su u pi​ta​nju utje​ri​va​či du​go​va, so​ci​jal​ne služ​be i ga​ta​re. Pri​je​tio je lju​di​ma koji su mu pla​ća​li da dru​gi​ma pri​je​ti tuž​ba​ma, naj​be​sko​ris​ni​je sta​nov​ni​ke gra​da za​poš​lja​vao je na mi​ni​mal​nu pla​ću i po​ten​ci​jal​nim kli​jen​ti​ma bez iz​nim​ke obe​ća​vao po​bje​du. No imao je jed​nog kli​jen​ta koji je bio pra​vi raz​log za​što je Har​nes i da​lje pos​lo​vao. Nje​gov do​sje nije pos​to​jao u ar​hi​vi ure​da – ako se pot​pu​ni kaos koji je vla​dao or​ma​ri​ći​ma o ko​ji​ma je bri​gu vo​di​la taj​ni​ca na vječ​nom bo​lo​va​nju uop​će i mo​gao na​zva​ti ar​hi​vom. Taj je kli​jent uvi​jek pla​ćao ra​ču​ne, i to obič​no u go​to​vi​ni, a ri​jet​ko je i tra​žio ra​čun. Neće ga tra​ži​ti ni za sate koje će Har​nes upra​vo po​tro​ši​ti. Son​ny Lof​t​hus sje​dio je na kre​ve​tu pre​kri​že​nih nogu, a u po​gle​du mu se vi​dio čis​ti očaj. Proš​lo je šest dana od onog raz​go​vo​ra i mom​ku je bilo te​ško, no iz​dr​žao je du​lje nego što su oče​ki​va​li. Iz​vje​šta​ji dru​gih za​tvo​re​ni​ka s ko​ji​ma je Har​nes bio u kon​tak​tu zvu​ča​li su ne​vje​ro​jat​no. Son​ny nije po​ku​šao na​ba​vi​ti dro​gu; upra​vo su​prot​no, od​bio je spe​ed i ka​na​bis. Vi​đen je u te​re​ta​ni u ko​joj je pro​veo dva sata na tra​ci za 45

tr​ča​nje – bez stan​ke, a po​tom je do​dat​na dva sata pro​veo po​di​žu​ći ute​ge. Noću su se iz Son​nyje​ve će​li​je čuli vri​sko​vi. Ali dr​žao se. I to tip koji je dva​na​est go​di​na bio te​žak ovis​nik o hor​su. Je​di​ni lju​di koji su se, ko​li​ko je Har​nes znao, do​sad us​pje​li iz​vu​ći bili su oni koji su dro​gu za​mi​je​ni​li ne​čim jed​na​ko ovis​nič​kim, što ih je mo​glo sti​mu​li​ra​ti i mo​ti​vi​ra​ti jed​na​ko kao nar​ko​ti​ci. A i taj je po​pis bio ne​ve​lik. Mo​žda su pro​naš​li Boga, za​lju​bi​li se ili do​bi​li di​je​te. I to je to. Ukrat​ko, pro​naš​li su ne​što što je nji​ho​vom ži​vo​tu dalo novu i dru​ga​či​ju svr​hu. Ili je to bio utop​lje​ni​kov po​s​ljed​nji iz​la​zak na po​vr​ši​nu pri​je nego što ko​nač​no po​to​ne? Einar Har​nes znao je samo da nje​gov pos​lo​da​vac želi od​go​vo​re. Ne. Ne od​go​vo​re. Re​zul​ta​te. „Ima​ju DNK do​ka​ze, pa ćeš biti osu​đen priz​nao ti ili ne. Za​što bez​raz​lož​no pro​du​lji​va​ti ago​ni​ju?“ Od​go​vo​ra nije bilo. Har​nes je tako gru​bo pro​šao kroz za​li​za​nu kosu na tje​me​nu da ga je za​bo​lje​lo. „Za sat vre​me​na mogu ti dos​ta​vi​ti vre​ći​cu Su​per​boya, pa ne vi​dim u čemu je pro​blem. Samo tre​baš ov​dje pot​pi​sa​ti.“ Kuc​nuo je pr​stom po tri A4 pa​pi​ra na ak​tov​ci koju je dr​žao u kri​lu. Mo​mak je po​ku​šao ov​la​ži​ti suhe is​pu​ca​le usne je​zi​kom koji je bio tako bi​jel da se Har​nes za​pi​tao pro​izvo​di li mo​žda sol. „Hva​la ti. Raz​mis​lit ću.“ Hva​la ti? Raz​mis​lit ću? Nu​dio je dro​gu jad​nom nar​ki​ću koji upra​vo pro​la​zi odvi​ka​va​nje! Zar je mo​mak po​čeo pr​ko​si​ti za​ko​nu gra​vi​ta​ci​je? „Slu​šaj, Son​ny...“ „I hva​la ti na po​sje​tu.“ Har​nes je od​mah​nuo gla​vom i us​tao. Mo​mak neće iz​dr​ža​ti. Har​nes samo mora pri​če​ka​ti još je​dan dan. Mora biti strp​ljiv da pro​đe raz​dob​lje ti​je​kom ko​jeg se može ra​ču​na​ti na čudo. Dok je od​vjet​nik sli​je​dio ču​va​ra kroz svu silu vra​ta i bra​va do iz​la​za gdje ga je za​mo​lio da mu po​zo​ve tak​si, raz​miš​ljao je što će reći nje​gov kli​jent. Ili pri​je, što će nje​gov kli​jent uči​ni​ti ako Har​nes ne spa​si svi​jet. To jest ako ne spa​si onaj mali dio svi​je​ta. Geir Gol​d​srud nag​nuo se i za​gle​dao u zas​lon. „Kog to vra​ga iz​vo​di?“ „Čini se da priv​la​či po​zor​nost“, od​go​vo​rio je dru​gi ču​var u kon​trol​noj sobi. Gol​d​srud po​gle​da mom​ka. Duga bra​da do​pi​ra​la mu je do go​lih prsa. Sta​jao je na sto​li​ci is​pred jed​ne od nad​zor​nih ka​me​ra, kuc​kao ka​ži​pr​stom po objek​ti​vu i mrm​46

ljao ne​što ne​ra​zum​lji​vo. „Fins​tad, ideš sa mnom“, re​kao je Gol​d​srud i us​tao. Proš​li su po​red Jo​han​ne​sa koji je u hod​ni​ku prao pod. Taj pri​zor pod​sje​tio je Gol​d​sru​da na ne​što kao na fil​mu. Ste​pe​ni​ca​ma su se spus​ti​li u pri​zem​lje, proš​li kroz za​jed​nič​ku ku​hi​nju pa nas​ta​vi​li niz hod​nik gdje su za​tek​li Son​nyja na sto​li​ci na ko​joj je i ra​ni​je sta​jao. Gol​d​srud mu je na tor​zu i ru​ka​ma vi​dio da je mo​mak ne​dav​no vjež​bao – pod ko​žom su mu se na​zi​ra​li mi​ši​ći i vene. Čuo je da su neki oko​rje​li ovis​ni​ci u te​re​ta​ni po​di​za​li ute​ge pa se onda pu​ca​li. Za​tvo​rom su kru​ži​li am​fe​ta​mi​ni i raz​ne ta​ble​te, ali Sta​ten je bio je​dan od ri​jet​kih nor​ve​ških za​tvo​ra – mo​žda i je​di​ni – u ko​jem je pos​to​jao odre​đe​ni nad​zor nad uvo​zom he​ro​ina. Pa ipak se či​ni​lo da ga Son​ny na​bav​lja bez pro​ble​ma. Sve do​sad. Ni​kak​vo čudo što je oča​jan. „Po​mo​zi​te mi“, za​mo​lio ih je Son​ny kad ih je ugle​dao. „Sva​ka​ko“, re​kao je Gol​d​srud i na​mig​nuo Fins​ta​du. „Vre​ći​ca će te ko​šta​ti dva soma.“ Htio se na​ša​li​ti, ali vi​dio je da je Fins​tad ne​si​gu​ran. Mo​mak od​mah​ne gla​vom. Na​pi​njao je čak i vrat​ne mi​ši​će. Gol​d​srud je čuo gla​si​ne da je ne​koć bio ta​len​ti​ran hr​vač. Mo​žda je is​ti​na ono što kažu – da mi​ši​će koje stek​neš do dva​na​es​te mo​žeš kao odras​tao čo​vjek vra​ti​ti za samo tje​dan dana. „Za​klju​čaj​te me.“ „Ne za​klju​ča​va​mo pri​je de​set na​ve​čer, Lof​t​hus.“ „Mo​lim vas.“ Gol​d​srud je bio zbu​njen. Zna​lo se do​go​di​ti da za​tvo​re​ni​ci tra​že da ih se za​klju​ča u će​li​ju jer se ne​kog boje. Po​ne​kad, ali ne uvi​jek ima​li su raz​lo​ga stra​ho​va​ti. Strah je čes​ta nus​po​ja​va zlo​či​na. Ili obrat​no. Ali Son​ny je vje​ro​jat​no bio je​di​ni za​tvo​re​nik u Sta​te​nu koji među za​tvo​re​ni​ci​ma nije imao ni jed​nog je​di​nog ne​pri​ja​te​lja. Upra​vo su​prot​no, sma​tra​li su ga sve​tom kra​vom. I mo​mak ni​kad nije po​ka​zi​vao ni trun​ku stra​ha, a oči​to je imao fi​zič​ku i men​tal​nu sna​gu da se nosi s ovis​noš​ću bo​lje nego ve​ći​na. Za​što onda...? Mo​mak otrg​ne kras​tu s ubo​da na nad​lak​ti​ci i tad Gol​d​srud shva​ti da svi tra​go​vi ubo​da na nje​go​vom ti​je​lu ima​ju kras​te. Nije bilo svje​žih ubo​da. Mo​mak se ski​nuo. I zato je tra​žio da ga za​klju​ča​ju. Odvi​ka​vao se i bio je pre​vi​še svjes​tan da će uze​ti sve što mu po​nu​de, ma što to bilo. „Dođi“, re​kao je Gol​d​srud.

„Mo​lim te, Si​mon, po​dig​ni noge.“ 47

Si​mon po​dig​ne po​gled. Sta​ra čis​ta​či​ca bila je tako sit​na i pog​nu​ta da se od ko​li​ca je​dva vi​dje​la. Po​če​la je ra​di​ti u po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci i pri​je nego što se Si​mon on​dje po​ja​vio, valj​da još u proš​lom ti​suć​lje​ću. Ta žena nije se us​tru​ča​va​la reći svo​je miš​lje​nje i sve je ko​le​ge neo​vis​no o spo​lu zva​la tet​ki​ca​ma. „Bok, Si​ssel, opet je doš​lo tvo​je vri​je​me?“ Si​mon po​gle​da na sat. Proš​la su če​ti​ri sata. Služ​be​no, rad​ni dan u Nor​ve​škoj je za​vr​šio. Za​kon o radu jas​no je pro​pi​si​vao da mo​raš oti​ći s pos​la na vri​je​me, za kra​lja i do​mo​vi​nu. U proš​los​ti mu od​la​zak s pos​la na vri​je​me nije bio ni naj​ma​nje va​žan, ali to je bilo onda. Znao je da ga sad Else čeka, da je još pri​je ne​ko​li​ko sati po​če​la pri​pre​ma​ti ve​če​ru i da će se kad on stig​ne kući, pre​tva​ra​ti da je slo​ži​la jelo na​br​zi​nu u nadi da on neće pri​mi​je​ti​ti ne​red, mr​lje i dru​ge zna​ko​ve sve sla​bi​jeg vida. „Već dugo ni​smo za​jed​no pu​ši​li, Si​mon.“ „Sad žva​čem du​han.“ „Kla​dim se da te ona tvo​ja mla​da žena na​tje​ra​la da pres​ta​neš. Još ne​maš dje​ce?“ „Još nisi u mi​ro​vi​ni, Si​ssel?“ „Ja mis​lim da ti već neg​dje imaš di​je​te i zato ne že​liš još jed​no.“ Si​mon se na​smi​je​šio, po​gle​dao kako ona po​te​že krpu is​pod nje​go​vih nogu i po​no​vo se za​pi​tao kako je sit​no ti​je​lo Si​ssel Thou mo​glo iz​ro​di​ti tako go​le​mo po​tom​s​tvo. Ro​se​maryi​na beba. Uk​lo​nio je pa​pi​re. Slu​čaj Vol​lan još je uvi​jek ne​ri​je​šen. Nit​ko od sta​nov​ni​ka zgra​de kod mos​ta San​ner​brua nije ni​šta vi​dio niti se ja​vio i je​dan svje​dok. Dok ne pro​na​đu do​ka​ze da je po​či​njen zlo​čin, slu​čaj pada u dru​gi plan, re​kao je nje​gov šef i na​re​dio Si​mo​nu da slje​de​ćih ne​ko​li​ko dana po​sve​ti sre​đi​va​nju iz​vje​šta​ja o dva ri​je​še​na slu​ča​ja. Tu​ži​te​lji​ca ih je gnja​vi​la zbog njih i tvr​di​la da su „ta​naš​ni“. Nije pro​naš​la ni​kak​ve po​gre​ške, samo je htje​la da „se de​ta​lji sre​de na vi​šoj ra​zi​ni“. Si​mon is​klju​či ra​ču​na​lo, na​vu​če jak​nu i kre​ne pre​ma vra​ti​ma. Još je bilo lje​to, što je zna​či​lo da osob​lje koje nije na go​diš​njem od​la​zi u tri sata i da se u otvo​re​nom ure​du koji mi​ri​še na lje​pi​lo iz pre​grad​nih zi​do​va i koji je ugri​jan sun​cem sva​ko malo za​ču​je tek kuc​ka​nje. Iza jed​ne pre​gra​de ugle​dao je Kari. Po​di​gla je noge na stol i či​ta​la knji​gu. Nag​nuo se pre​ko pre​gra​de. „Da​nas nema ve​če​re s pri​ja​te​lji​ma?“ Ona je auto​mat​ski zak​lo​pi​la knji​gu i po​gle​da​la ga kao da osje​ća kriv​nju zbog ne​če​ga. On po​gle​da nas​lov: Kor​po​ra​tiv​no pra​vo. Znao je kako je ona svjes​na da se ne tre​ba osje​ća​ti loše što uči na pos​lu jer iona​ko nije do​bi​la ni​kak​ve za​dat​ke. To je na​pros​to dio ži​vo​ta u Uboj​stvi​ma: ako nema uboj​sta​va, nema ni pos​la. Kad je vi​dio kako je po​ru​me​nje​la, Si​mon je shva​tio da je svjes​na kako će je di​plo​ma prav​nog fa​48

kul​te​ta na​po​s​ljet​ku odves​ti iz tog odje​la i da se zbog toga osje​ća po​ma​lo kao iz​da​ji​ca. A ne​za​do​volj​stvo se ja​vi​lo jer je samu sebe uvje​ri​la da smi​je tako tro​ši​ti vri​je​me. No ipak je ins​tin​k​tiv​no za​tvo​ri​la knji​gu čim se on po​ja​vio. „Sam ovog vi​ken​da sur​fa u Ves​tlan​de​tu. Više vo​lim či​ta​ti ov​dje nego kod kuće.“ Si​mon kim​ne. „Po​li​cij​ski po​sao zna biti do​sa​dan. Čak i u Uboj​stvi​ma.“ Po​gle​da​la ga je. On sleg​ne ra​me​ni​ma. „Po​seb​no u Uboj​stvi​ma.“ „Za​što ste onda oda​bra​li is​tra​ži​va​ti uboj​stva?“ Ski​nu​la je ci​pe​le i pri​vuk​la bose noge do ruba sto​li​ce. Kao da se nada du​gač​kom od​go​vo​ru, za​klju​čio je Si​mon. Ona je vje​ro​jat​no jed​na od onih ko​ji​ma je bilo kak​vo druš​tvo dra​že od sa​mo​će, jed​na od onih koji bi ra​di​je sje​di​li u go​to​vo praz​nom otvo​re​nom ure​du u ko​jem bi im net​ko mo​gao doći pra​vi​ti druš​tvo nego u svo​joj dnev​noj sobi u ko​joj ih za​jam​če​no če​ka​ju mir i ti​ši​na. „Mo​žda ne​ćeš vje​ro​va​ti, ali na​pra​vio sam to iz pro​tes​ta“, re​kao je i sjeo na rub sto​la. „Otac mi je bio urar i htio je da nas​li​je​dim nje​gov po​sao. A ja ni​sam htio biti oče​va loša ko​pi​ja.“ Kari ru​ka​ma steg​ne du​gač​ke tan​ke noge. „Jes​te li po​ža​li​li?“ Si​mon po​gle​da pre​ma pro​zo​ru. Vani je zrak tre​pe​rio od vru​ći​ne. „Lju​di do​bro za​ra​đu​ju od pro​da​je sa​to​va.“ „Ne i moj otac“, od​go​vo​ri Si​mon. „A nije vo​lio ni laž​nja​ke. Od​bio je pra​ti​ti tren​do​ve i ra​di​ti jef​ti​ne ko​pi​je ili plas​tič​ne di​gi​tal​ne sa​to​ve. Mis​lio je da je to lak​ši put. Ban​kro​ti​rao je sa sti​lom.“ „Pa, to objaš​nja​va za​što nis​te htje​li biti urar.“ „Ne, ipak sam za​vr​šio kao urar.“ „Kako?“ „Fo​ren​zi​čar. Ba​lis​ti​čar. Pu​ta​nje stre​lji​va i tak​ve stva​ri. To je jako slič​no šti​ma​nju sa​to​va. Vje​ro​jat​no smo slič​ni​ji ro​di​te​lji​ma nego što smo sprem​ni priz​na​ti.“ „Pa, što se do​go​di​lo?“ na​smi​je​ši​la se ona. „Jes​te li ban​kro​ti​ra​li?“ „Pa“, po​gle​dao je na sat. „Pret​pos​tav​ljam da me za​što po​če​lo za​ni​ma​ti više nego kako. Ne znam je​sam li do​nio pra​vu od​lu​ku kad sam pos​tao tak​tič​ki is​tra​ži​telj. Pro​jek​ti​li i rane od me​ta​ka ipak su pre​dvid​lji​vi​ji od ljud​skog moz​ga.“ „Tako ste za​vr​ši​li u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re?“ „Pro​či​ta​la si moj ži​vo​to​pis.“ „Uvi​jek se in​for​mi​ram o lju​di​ma s ko​ji​ma ću su​ra​đi​va​ti. Jesu li vam se smu​či​li krv i uboj​stva?“ 49

„Ne, ali bo​jao sam se da će se smu​či​ti Else, mo​joj ženi. Kad smo se vjen​ča​li, obe​ćao sam joj nor​mal​ni​je rad​no vri​je​me i da ću iz​bje​ga​va​ti rad u smje​na​ma. Svi​đa​lo mi se ra​di​ti u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re – osje​ćao sam se kao da opet po​prav​ljam sa​to​ve. Kad smo kod moje žene...“ Us​tao je sa sto​la. „Za​što ste onda na​pus​ti​li Odjel za te​ške pri​je​va​re kad vam se tamo to​li​ko svi​đa​lo?“ Si​mon se umor​no na​smi​je​ši. Ne, to se ne može saz​na​ti iz ži​vo​to​pi​sa. „La​za​nje. Mis​lim da spre​ma la​za​nje. Vi​di​mo se su​tra.“ „Nego, na​zvao me je​dan biv​ši ko​le​ga. Kaže da je vi​dio nar​ki​ća sa sve​će​nič​kim ovrat​ni​kom.“ „S ovrat​ni​kom?“ „Onak​vim ka​kav je ne​kad no​sio Per Vol​lan.“ „Što si na​pra​vi​la s tom in​for​ma​ci​jom?“ Kari opet otvo​ri knji​gu. „Ni​šta. Rek​la sam mu da je slu​čaj za​klju​čen.“ „Nije za​klju​čen, samo je u mi​ro​va​nju. Dok se ne pro​na​đu novi do​ka​zi. Kako se zove taj nar​kić i gdje ga mo​že​mo pro​na​ći?“ „Gil​berg. U pre​no​ći​štu.“ „U re​zi​den​ci​jal​nom cen​tru. Mo​žeš li na​pra​vi​ti stan​ku?“ Kari je uz​dah​nu​la i za​tvo​ri​la knji​gu. „A što je s la​za​nja​ma?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „U redu je. Na​zvat ću Else, shva​tit će. A la​za​nje su bo​lje kad se pod​gri​ju.“

50

10.

Jo​han​nes je iz​lio pr​lja​vu vodu u umi​va​onik pa vra​tio kan​tu u or​mar. Oprao je sva​ki hod​nik na pr​vom katu i kon​trol​nu sobu. Sad se ve​se​lio knji​zi koja ga je če​ka​la u će​li​ji. Snje​go​vi Ki​li​man​dža​ra. Bila je to zbir​ka krat​kih pri​ča, ali onih koje je mo​gao či​ta​ti iz​no​va ne​bro​je​no puta. Ra​di​lo se o čo​vje​ku s gan​gre​nom na nozi, o ne​ko​me tko umi​re. I o tome kako ga to saz​na​nje ne čini bo​ljom ili go​rom oso​bom, samo oš​tro​um​ni​jim, is​kre​ni​jim, nes​trp​lji​vi​jim čo​vje​kom. Jo​han​nes ni​kad nije bio neki lju​bi​telj knji​ga. Knji​gu mu je pre​po​ru​čio za​tvor​ski knjiž​ni​čar, a kako je Jo​han​ne​sa Afri​ka za​ni​ma​la još iz vre​me​na dok je plo​vio u Li​be​ri​ju i na Oba​lu Bje​lo​kos​ti, pro​či​tao je pr​vih ne​ko​li​ko stra​ni​ca o tom na​iz​gled ne​vi​nom čo​vje​ku na sa​mr​ti u ša​to​ru usred sa​va​ne. Prvi ju je put samo pre​le​tio, a sada je či​tao po​la​ko, ri​ječ po ri​ječ, kao da ne​što tra​ži. Ni sam nije znao što toč​no. „Bok.“ Jo​han​nes se okre​ne. Son​nyje​vo „bok“ bilo je iz​re​če​no go​to​vo šap​tom. Taj is​pi​je​ni lik pred njim, s ne​čim div​ljim u po​gle​du, bio je to​li​ko bli​jed da je bio go​to​vo pro​zi​ran. Po​put an​đe​la, po​mis​li Jo​han​nes. „Bok, Son​ny. Čuo sam da su te pre​mjes​ti​li u sa​mi​cu. Kako se sada osje​ćaš?“ Son​ny sleg​ne ra​me​ni​ma. „Imaš do​bar li​je​vi kro​še, deč​ko“, na​ce​ri se Jo​han​nes i po​ka​že rupu u ko​joj mu se ne​kad na​la​zio zub. „Na​dam se da mi mo​žeš opros​ti​ti.“ Jo​han​nes pro​gu​ta kned​lu. „Meni tre​ba opros​ti​ti, Son​ny.“ 51

Gle​da​li su se bez ri​je​či. Jo​han​nes je vi​dio da Son​ny po​gle​da​va niz hod​nik. Nas​ta​la je stan​ka. „Bi li po​bje​gao iz za​tvo​ra za mene, Jo​han​nes?“ Jo​han​nes je po​la​ko u sebi po​no​vio te ri​je​či u nadi da će mu zvu​ča​ti smis​le​ni​je, a onda upi​ta: „Kako to mis​liš? Ne že​lim bje​ža​ti. Osim toga, ne​mam kamo. Od​mah će me pro​na​ći i opet str​pa​ti ova​mo.“ Son​ny nije od​go​va​rao, ali iz po​gle​da mu je is​i​ja​vao očaj i Jo​han​nes shva​ti. „Že​liš... Že​liš da po​bjeg​nem i na​ba​vim ti Su​per​boy.“ Son​ny i da​lje nije od​go​va​rao, ali ma​nič​no je zu​rio u star​ca. Jad​nik, po​mis​li Jo​han​nes. Prok​le​ti he​ro​in. „Za​što ja?“ „Zato što ti je​di​ni imaš pris​tup kon​trol​noj sobi i je​di​no ti to mo​žeš na​pra​vi​ti.“ „Kri​vo. Ja je​di​ni imam pris​tup kon​trol​noj sobi i zato znam da je to ne​mo​gu​će. Vra​ta se otva​ra​ju je​di​no na oti​sak pr​sta po​hra​nje​nog u bazi po​da​ta​ka. A ja ni​sam u njoj, pri​ja​te​lju. I ne mogu me do​da​ti bez če​ti​ri pri​mjer​ka pri​ja​ve koja se odo​bra​va u upra​vi. Vi​dio sam ih...“ „Sva se vra​ta za​klju​ča​va​ju i ot​klju​ča​va​ju iz kon​trol​ne sobe.“ Jo​han​nes od​mah​ne gla​vom i po​gle​da niz hod​ni​ku kako bi se uvje​rio da su i da​lje sami. „Čak i ako se pro​bi​ješ van, u stra​žar​ni​ci na par​ki​ra​li​štu sto​je ču​va​ri. Oni pre​gle​da​va​ju is​pra​ve svih koji ula​ze ili iz​la​ze.“ „Svih?“ „Da. Osim kad je pro​mje​na smje​ne, kad pro​pu​šta​ju poz​na​te auto​mo​bi​le i lica.“ „Uklju​ču​je li to oso​bu u uni​for​mi ču​va​ra?“ „Sto pos​to.“ „Onda mo​raš na​ba​vi​ti uni​for​mu i po​bje​ći za vri​je​me smje​ne.“ Jo​han​nes pris​lo​ni ka​ži​prst i pa​lac na bra​du. Vi​li​ca ga je još uvi​jek bo​lje​la. „Kako ću na​ba​vi​ti uni​for​mu?“ „Iz Søren​se​no​va or​ma​ri​ća u gar​de​ro​bi. Mo​rat ćeš ga otvo​ri​ti odvi​ja​čem.“ Søren​sen je bio ču​var koji je već dva mje​se​ca na bo​lo​va​nju. Živ​ča​ni slom. Jo​han​nes je znao da se to sada dru​ga​či​je zove, ali to je ista stvar, prok​le​ta gva​lja emo​ci​ja. I nje​mu se to do​go​di​lo. Jo​han​nes po​no​vo od​mah​ne gla​vom. „Gar​de​ro​ba je u vri​je​me pro​mje​ne smje​ne puna ču​va​ra. Net​ko će me pre​poz​na​ti.“

52

„Pro​mi​je​ni iz​gled.“ Jo​han​nes se na​smi​je. „Bra​vo. I, re​ci​mo da na​ba​vim uni​for​mu, kako ću za​pri​je​ti​ti sku​pi​ni ču​va​ra da me pus​te?“ Son​ny po​dig​ne dugu bi​je​lu ko​šu​lju i iz​va​di ku​ti​ju ci​ga​re​ta iz dže​pa. Gur​ne ci​ga​re​tu među suhe usne i pri​pa​li je upa​lja​čem u obli​ku pi​što​lja. Jo​han​nes po​la​ko kim​ne. „Nije ri​ječ o dro​gi. Že​liš da vani ne​što na​pra​vim, zar ne?“ Son​ny je po​vu​kao pla​men s upa​lja​ča i iz​dah​nuo dim. Oš​tro ga je po​gle​dao. „Ho​ćeš li to na​pra​vi​ti?“ Glas mu je bio to​pao i blag. „Ho​ćeš li me odri​je​ši​ti gri​je​ha?“ upi​ta Jo​han​nes. Arild Fran​ck ugle​dao ih je čim je za​mak​nuo iza ugla. Son​ny Lof​t​hus pris​lo​nio je ruku Jo​han​ne​su na čelo. Ovaj je sta​jao pog​nu​te gla​ve i za​tvo​re​nih oči​ju. Iz​gle​da​li su mu kao pe​de​ri. Vi​dio ih je na zas​lo​nu u kon​trol​noj sobi; neko su vri​je​me raz​go​va​ra​li. Po​vre​me​no bi za​ža​lio što sva​ku ka​me​ru nije opre​mio mi​kro​fo​nom jer je pre​ma nji​ho​vim oprez​nim po​gle​di​ma za​klju​čio da ne raz​go​va​ra​ju o ok​la​di koja se tiče neke no​go​met​ne utak​mi​ce. A onda je Son​ny iz​vu​kao ne​što iz dže​pa. Mo​mak je bio le​đi​ma okre​nut ka​me​ri, pa nije mo​gao vi​dje​ti o čemu je ri​ječ sve dok mu se iz​nad gla​ve nije stao po​di​za​ti dim ci​ga​re​te. „Hej! Znaš da smi​ješ pu​ši​ti samo u oz​na​če​nim pros​to​ri​ja​ma.“ Jo​han​ne​so​va si​je​da gla​va je pala, a Son​ny mu je pus​tio ruku. Fran​ck im je pri​šao. Po​ka​zao je pal​cem pre​ko ra​me​na. „Idi pra​ti po​do​ve neg​dje drug​dje, Jo​han​nes.“ Fran​ck je pri​če​kao da sta​rac do​volj​no od​mak​ne. „O čemu ste raz​go​va​ra​li?“ Son​ny sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ne, ne​moj mi reći. Sve​tost is​po​vi​je​di je ne​po​vre​di​va“, za​ce​re​kao se Arild Fran​ck. Zvuk je od​zva​njao go​lim zi​do​vi​ma. „Onda, Son​ny, jesi li sti​gao raz​mis​li​ti?“ Mo​mak uga​si ci​ga​re​tu na ku​ti​ji, vra​ti je u džep i po​če​še se is​pod pa​zu​ha. „Svr​bi?“ Mo​mak je šu​tio. „Vje​ru​jem da pos​to​je i gore stva​ri od svra​ba. Kao i od ski​da​nja na hlad​no. Jesi li čuo za onog tipa koji se obje​sio o lam​pu? Ali na​vod​no se pre​do​mis​lio na​kon što je od​gur​nuo sto​li​cu. Zato si je nok​ti​ma raz​de​rao vrat. Kako se ono zvao? Go​mez? Diaz? Ne​kad je ra​dio za Nes​to​ra. Net​ko se bo​jao da bi mo​gao pro​go​vo​ri​ti. Nije bilo do​ka​za, samo su bili za​bri​nu​ti. To im je bilo do​volj​no. Smi​ješ​no, zar ne? Le​žiš u kre​ve​tu noću, u za​tvo​ru si, a naj​vi​še te muči jesu li ti vra​ta će​li​je za​klju​ča​na. Mo​žda u kon​trol​noj sobi pos​to​ji net​ko tko će u za​tvo​ru pu​nom ubo​ji​ca omo​gu​ći​ti pris​tup tebi 53

jed​nim pri​ti​skom gum​ba?“ Mo​mak je pog​nuo gla​vu, ali Fran​ck mu je vi​dio kap​lji​ce zno​ja na čelu. Opa​me​tit će se on. Iona​ko mu nema dru​ge. Fran​ck nije vo​lio da mu za​tvo​re​ni​ci umi​ru u će​li​ja​ma nje​go​vog za​tvo​ra. Tak​vi su slu​ča​je​vi uvi​jek priv​la​či​li po​zor​nost ma kako uvjer​lji​vo iz​gle​da​lo. „Da.“ Od​go​vor je bio tako tih da se Fran​ck auto​mat​ski nag​nuo pre​ma nje​mu. „Da?“ po​no​vio je. „Su​tra. Su​tra ćete do​bi​ti priz​na​nje.“ Fran​ck pre​kri​ži ruke na pr​si​ma i za​nji​še se na pe​ta​ma. „Do​bro. Onda ću su​tra uju​tro do​ves​ti gos​po​di​na Har​ne​sa. I ovaj put ne že​lim glu​pos​ti. Kad ve​če​ras leg​neš u kre​vet, pred​la​žem ti da do​bro po​gle​daš ra​s​vje​tu na stro​pu. Je​smo li se ra​zu​mje​li?“ Mo​mak po​dig​ne gla​vu i po​gle​da za​mje​ni​ka rav​na​te​lja za​tvo​ra rav​no u oči. Fran​ck je dav​no odus​tao od ide​je da su oči zr​ca​lo duše; pre​vi​še je puta gle​dao u dje​čač​ki pla​ve oči za​tvo​re​ni​ka koji su la​ga​li ko​li​ko su dugi i ši​ro​ki. A to je i neo​bi​čan iz​raz. Zr​ca​lo duše. Lo​gič​no je da bi to tre​ba​lo zna​či​ti da svo​ju dušu vi​diš u tu​đim oči​ma. A za​što mu je onda bilo tako ne​la​god​no po​gle​da​ti u oči ovom mom​ku? Fran​ck se okre​ne. Mora os​ta​ti fo​ku​si​ran. Ne smi​je si do​pus​ti​ti mis​li koje ne vode ni​ka​mo.

„Mjes​to je uk​le​to, zar ne?“ Lars Gil​berg pr​sti​ma boje ug​lje​na pri​ne​se us​na​ma tan​ku smo​ta​nu ci​ga​re​tu i za​ški​lji pre​ma po​li​caj​ci​ma koji su sta​ja​li nad njim. Si​mon i Kari tri su sata tra​ži​li Gil​ber​ga i ko​nač​no ga pro​naš​li is​pod mos​ta Grüner​brua. Po​tra​gu su za​po​če​li u Cen​tru Ila u ko​jem ga nit​ko nije vi​dio više od tje​dan dana, nas​ta​vi​li je u ka​fi​ću Bymi​sjo​nen u Skip​per​ga​ti i na​po​s​ljet​ku otiš​li u pre​no​ći​šte Voj​ske spa​sa u Ur​te​ga​ti gdje ih je in​for​ma​ci​ja odve​la u smje​ru ri​je​ke do El​ge​na, kipa koji je oz​na​ča​vao gra​ni​cu te​ri​to​ri​ja spe​eda i he​ro​ina. Pu​tem je Kari objas​ni​la Si​mo​nu da pro​da​ju am​fe​ta​mi​na i me​tam​fe​ta​mi​na na ri​je​ci juž​no od El​ge​na, sve do mos​ta Va​ter​land, tre​nu​tač​no vode Al​ban​ci i Sje​ver​no​afri​kan​ci. Če​tvo​ri​ca So​ma​li​ja​ca sje​di​la su na klu​pi. Ljen​ča​ri​li su i na​vuk​li ka​pu​lja​če pre​ko lica da se za​šti​te od ve​čer​njeg sun​ca. Je​dan od njih je kim​nuo kad je vi​dio fo​to​gra​fi​ju koju mu je Kari po​ka​za​la i upu​tio ih na sje​ver pre​ma he​ro​in​skom po​dru​čju pa na​mig​nuo i upi​tao ih žele li gram kris​ta​la za put. Nji​hov je smi​jeh pra​tio Si​mo​na i Kari dok su ho​da​li pre​ma mos​tu Grüner​brua. „Ka​žeš da više ne že​liš bo​ra​vi​ti u Cen​tru Ila jer je uk​let?“ upi​tao ga je Si​mon. 54

„Nije da ja to mis​lim, čo​vje​če. Znam da je tako. Tamo nit​ko ne može spa​va​ti u so​ba​ma. Već su za​uze​te, osje​ćaš ne​či​ju pri​sut​nost čim uđeš. Pro​bu​dio bih se usred noći i ne bi, na​rav​no, bilo ni​ko​ga, ali osje​ćao sam se kao da mi net​ko puše u lice. I nije bilo tako samo u mo​joj sobi, pi​taj koga god ho​ćeš.“ Gil​berg je ne​za​do​volj​no po​gle​dao po​pu​še​nu ci​ga​re​tu. „Zna​či, ra​di​je spa​vaš vani?“ upi​tao je Si​mon i po​nu​dio mu svo​ju li​men​ku du​ha​na. „Du​ho​vi ili ne, da ti bu​dem is​kren, ne pod​no​sim baš do​bro te sku​če​ne pros​to​re. Osje​ćam se za​rob​lje​no. A ovo mjes​to...“ Gil​berg po​ka​že pre​ma kre​ve​tu od no​vi​na i sta​roj vre​ći za spa​va​nje kraj sebe. „Ovo je vr​hun​sko mjes​to za od​mor, jel​da?“ Po​ka​zao je i pre​ma mos​tu. „Krov koji ne pro​kiš​nja​va. Po​gled na more. Nema tro​ško​va, a ima jed​nos​ta​van pris​tup jav​nom pri​je​vo​zu i lo​kal​nim zna​me​ni​tos​ti​ma. Što ti više tre​ba?“ Uzeo je od Si​mo​na tri ko​ma​di​ća du​ha​na pa gur​nuo je​dan is​pod gor​nje usne, a dru​ga dva spre​mio u džep. „Pos​tao si ka​pe​lan?“ upi​ta​la je Kari. Gil​berg nag​ne gla​vu i po​gle​da Si​mo​na. „Ovrat​nik koji no​siš“, objas​nio je Si​mon. „Mo​žda si u tim svo​jim no​vi​na​ma pro​či​tao da je ka​pe​lan pro​na​đen mr​tav u ri​je​ci ne​da​le​ko odav​de.“ „Ne bih znao ni​šta o tome.“ Gil​berg iz​va​di ona dva ko​ma​di​ća du​ha​na iz dže​pa, vra​ti ih u li​men​ku i pru​ži je Si​mo​nu. „Fo​ren​zi​ča​ri​ma će tre​ba​ti dva​de​set mi​nu​ta da do​ka​žu kako je ovaj ovrat​nik pri​pa​dao ka​pe​la​nu, Lars. A ti ćeš do​bi​ti dva​de​set go​di​na za nje​go​vo uboj​stvo.“ „Uboj​stvo? O tome ni​sam ni​šta.. „Zna​či, ipak či​taš crnu kro​ni​ku? Bio je mr​tav pri​je nego što je ba​čen u ri​je​ku. Zna​mo to po mo​dri​ca​ma na koži. Uda​rio je u ka​me​nje, a mo​dri​ce su dru​ga​či​je kad si već bio mr​tav. Pra​tiš me?“ „Ne.“ „Že​liš da ti na​cr​tam? Ili bi ra​di​je da ti opi​šem osje​ćaj kla​us​tro​fo​bi​je u za​tvor​skoj će​li​ji?“ „Ali, ja ni​sam...“ „Mo​že​mo te i ne​ko​li​ko tje​da​na za​dr​ža​ti u pri​tvo​ru čak ako si samo osum​nji​čen. A će​li​je pri​tvo​ra još su sku​če​ni​je.“ Gil​berg je iz​gle​dao upla​še​no i ne​ko​li​ko je puta snaž​no stis​nuo du​han u us​ti​ma. „Što že​li​te?“ 55

Si​mon čuč​ne is​pred Gil​ber​ga. Dah be​skuć​ni​ka nije samo za​uda​rao – imao je i okus. Sla​dak okus tru​log voća i smr​ti. „Že​li​mo da nam ka​žeš što se do​go​di​lo.“ „Ne znam ni​šta, upra​vo sam vam re​kao.“ „Ni​šta nam nisi re​kao, Lars. Ali zvu​či kao da ti je važ​no. To da nam ne ka​žeš, hoću reći. Za​što?“ „Uzeo sam samo ovaj ovrat​nik. Do​plu​tao je na oba​lu i...“ Si​mon us​ta​ne i zgra​bi Gil​ber​ga za ruku. „Haj​de, ide​mo.“ „Če​kaj!“ Si​mon ga pus​ti. Gil​berg pog​ne gla​vu. Te​ško uz​dah​ne. „To su uči​ni​li Nes​to​ro​vi lju​di. Ali ne mogu... Zna​te što Nes​tor na​pra​vi lju​di​ma koji...“ „Da, znam. Ali znaš i da će on saz​na​ti ako ti se ime nađe u evi​den​ci​ji raz​go​vo​ra u po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci. Pred​la​žem da nam sada ka​žeš sve što znaš pa ću od​lu​či​ti kako pos​tu​pi​ti.“ Gil​berg po​la​ko od​mah​ne gla​vom. „Od​mah, Lars!“ „Sje​dio sam na klu​pi pod dr​ve​ćem, tamo gdje sta​ze vode do mos​ta San​ner​brua. Bio sam uda​ljen samo de​set me​ta​ra kad sam ih vi​dio na mos​tu, ali mis​lim da oni mene nisu vi​dje​li. Bio sam skri​ven u žbu​nju, zna​te? Bila su dvo​ji​ca i je​dan je dr​žao ka​pe​la​na, a dru​gi mu je ru​kom dr​žao čelo. Bio sam do​volj​no bli​zu da vi​dim bje​lo​oč​ni​ce ka​pe​la​nu. Bile su po​sve bi​je​le, kao da su mu se ja​bu​či​ce okre​nu​le u gla​vi, zna​te što mis​lim? Ali nije is​pus​tio ni gla​sa. Kao da je znao da nema smis​la. A onda mu je dru​gi tip okre​nuo gla​vu una​zad kao prok​le​ti ki​ro​prak​ti​čar. Čuo sam je kako puca, ne ša​lim se, zvu​ča​lo je kao da net​ko gazi po gran​či​ca​ma u šumi.“ Gil​berg sta​vi ka​ži​prst na gor​nju usnu, dva​put trep​ne i za​gle​da se u da​lji​nu. „Os​vr​nu​li su se oko sebe. Kris​te, upra​vo su ubi​li čo​vje​ka na​sred mos​ta San​ner​brua, a os​ta​li su po​sve mir​ni. A opet, Oslo je čud​no pust usred lje​ta, zna​te što mis​lim? Pa su ga ba​ci​li pre​ko ci​gle​nog zida, tamo na kra​ju ogra​de.“ „To se pok​la​pa s mjes​tom na ko​jem vire sti​je​ne“, rek​la je Kari. „Neko vri​je​me le​žao je na sti​je​na​ma, a onda ga je stru​ja po​vuk​la i od​ni​je​la. Ni​sam se ni po​mak​nuo. Da su oni ti​po​vi vi​dje​li da sam ih vi​dio...“ „Ali vi​dio si ih“, re​kao je Si​mon. „I bio si do​volj​no bli​zu da ih mo​žeš pre​poz​na​ti.“ Gil​berg od​mah​ne gla​vom. „Nema šan​se. Već sam ih za​bo​ra​vio. To je ne​vo​lja kad se uro​ka​vaš svi​me čega se us​pi​ješ do​če​pa​ti. Sre​di ti gla​vu.“ „Ho​ćeš reći da je to po​zi​tiv​na po​s​lje​di​ca“, re​kao je Si​mon i pro​tr​ljao lice. „Ali kako znaš da rade za Nes​to​ra?“ Kari se ne​mir​no me​ško​lji​la. 56

„Po nji​ho​vim odi​je​li​ma“, objas​nio je Gil​berg. „Iz​gle​da​li su iden​tič​no, kao da su maz​nu​li po​šilj​ku cr​nih dvo​di​jel​nih odi​je​la na​mi​je​nje​nu nor​ve​škom udru​že​nju po​greb​ni​ka.“ Je​zi​kom je po​mak​nuo du​han u us​ti​ma. „Zna​te što mis​lim?“ • • • „Slu​čaj je opet do​šao na vrh po​pi​sa pri​ori​te​ta“, re​kao je Si​mon Kari na putu pre​ma po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci. „Že​lim da ana​li​zi​raš kuda se Vol​lan kre​tao če​tr​de​set i osam sati pri​je nego što je ubi​jen i da mi na​ba​viš po​pis svih, ali stvar​no svih s ko​ji​ma je bio u kon​tak​tu.“ „Do​bro“, rek​la je Kari. Proš​li su klub Blå i zas​ta​li pro​pus​ti​ti sku​pi​nu mla​dih pro​laz​ni​ka. Hip​s​te​ri na putu za kon​cert, po​mis​lio je Si​mon i po​gle​dao Kubu. Vi​dio je ve​lik zas​lon po​dig​nut na vanj​skoj po​zor​ni​ci. Kari je na​zva​la oca i rek​la mu da neće doći na ve​če​ru. Pri​ka​zi​vao se neki crno-bi​je​li film. Sli​ke Osla. Kao da su snim​lje​ne pe​de​se​tih. To je vri​je​me Si​mon pam​tio iz svog dje​tinj​stva. Hip​s​te​ri​ma je to vje​ro​jat​no za​nim​lji​vo jer je to ne​što iz proš​los​ti, ne​vi​no i slat​ko. Za​čuo je smi​jeh. „Raz​miš​lja​la sam o ne​če​mu“, za​po​če​la je Kari. „Rek​li ste da bi Nes​tor znao ako bi​smo Gil​ber​ga pri​ve​li na raz​go​vor. Jes​te li to oz​bilj​no mis​li​li?“ „A što ti mis​liš?“ upi​tao je Si​mon i kre​nuo pre​ma Ha​usman​n​sga​te. „Ne znam, ali zvu​ča​li ste oz​bilj​no.“ „Ne znam što sam mis​lio. To je duga pri​ča. Go​di​na​ma su kru​ži​le gla​si​ne o kr​ti​ci u po​li​ci​ji, o ne​ko​me tko je do​jav​lji​vao in​for​ma​ci​je oso​bi od​go​vor​noj za ve​ći​nu tr​go​vi​ne dro​gom i pros​ti​tu​ci​ju u Oslu. Ali to je bilo dav​no i iako se u to doba mno​go pri​ča​lo o tome, nit​ko ni​kad nije iz​nio do​ka​ze da ta oso​ba do​is​ta pos​to​ji.“ „Tko to?“ Si​mon po​gle​da kroz pro​zor. „Zva​li smo ga Bli​za​nac.“ „Ah, Bli​za​nac“, rek​la je Kari. „Pri​ča​li su o nje​mu u Nar​ko​ti​ci​ma, ali to je bilo na​lik Gil​ber​go​voj pri​či o du​ho​vi​ma u Cen​tru Ila. Je li on zbi​lja pos​to​ji?“ „Aha, Bli​za​nac pos​to​ji.“ „A kr​ti​ca?“ „Pa, čo​vjek koji se zvao Ab Lof​t​hus za so​bom je os​ta​vio opro​štaj​no pi​smo u ko​jem je tvr​dio da je on kr​ti​ca.“ „Zar to nije do​vo​ljan do​kaz?“ „Meni nije.“ 57

„Za​što?“ „Zato što je Ab Lof​t​hus bio naj​ma​nje ko​rum​pi​ran po​li​ca​jac koji je ika​da ra​dio u po​li​ci​ji u Oslu.“ „Kako zna​te?“ Si​mon je stao na cr​ve​nom u Stor​ga​ti. Či​ni​lo se da se tama iz​li​je​va iz zgra​da oko njih, a s ta​mom su do​la​zi​la noć​na stvo​re​nja. Ho​da​la su vu​ku​ći noge, ili su bila nas​lo​nje​na na zi​do​ve u pro​la​zi​ma iz ko​jih je tut​nja​la glaz​ba, ili su pak sje​di​li u auto​mo​bi​li​ma, a lak​to​ve su gur​nu​li kroz pro​zor. Po​gle​di su im bili zna​ti​želj​ni, glad​ni. Lov​ci. „Zato što mi je on bio naj​bo​lji pri​ja​telj.“

Jo​han​nes po​gle​da na sat. De​set i de​set. De​set mi​nu​ta na​kon za​klju​ča​va​nja. Svi dru​gi sad su za​klju​ča​ni u će​li​ja​ma, a nje​ga će ruč​no za​klju​ča​ti kad za​vr​ši po​s​ljed​nju run​du čiš​će​nja oko je​da​na​est sati. To je baš neo​bič​no. Kad si dugo u za​tvo​ru, dani poč​nu bli​je​dje​ti brzo kao što mi​nu​te lete, a po​lu​go​le dje​voj​ke na ka​len​da​ru ne us​pi​je​va​ju pra​ti​ti mje​se​ce koji pro​la​ze. Ali ovaj se po​s​ljed​nji sat či​nio du​gim kao go​di​na. Duga i užas​na go​di​na. Ušao je u kon​trol​nu sobu. Na duž​nos​ti su bila tro​ji​ca, čo​vjek ma​nje nego da​nju. Kad se je​dan od njih okre​nuo od zas​lo​na, za​š​kri​pa​le su opru​ge u sto​li​ca​ma. „Ve​čer, Jo​han​nes.“ Bio je to Geir Gol​d​srud. No​gom je gur​nuo kan​tu za sme​će is​pod sto​la. To mu je bila auto​mat​ska re​ak​ci​ja. Mla​di nad​zor​nik smje​ne po​ma​gao je sta​rom čis​ta​ču ko​jeg su bo​lje​la leđa. Jo​han​nes je odu​vi​jek vo​lio Ge​ira Gol​d​sru​da. Iz dže​pa je iz​vu​kao pi​štolj i upe​rio ga Gol​d​sru​du u lice. „Fora. Gdje si to na​ba​vio?“ upi​tao je je​dan od ču​va​ra, pla​vo​kos čo​vjek koji je igrao no​go​met u tre​ćoj ligi za Has​le-Lo​ren. Jo​han​nes nije od​go​va​rao, samo je zu​rio u toč​ku iz​me​đu Gol​d​sru​do​vih oči​ju. „Pri​pa​li mi je, ho​ćeš li?“ Tre​ći je ču​var gur​nuo ci​ga​re​tu u usta. „Mak​ni to, Jo​han​nes.“ Gol​d​srud je go​vo​rio tiho, ne trep​ću​ći, i Jo​han​nes je vi​dio da ovaj shva​ća. Ovo nije neki zgo​dan upa​ljač. „Pra​vi alat Ja​me​sa Bon​da. Ko​li​ko tra​žiš za nje​ga?“ No​go​me​taš je us​tao i kre​nuo pre​ma Jo​han​ne​su po​bli​že ga po​gle​da​ti. Jo​han​nes je upe​rio ma​le​ni pi​štolj uje​dan od zas​lo​na i po​vu​kao oki​dač. Nije znao što može oče​ki​va​ti, pa se upla​šio ko​li​ko i dru​gi kad se za​čuo pra​sak, a zas​lon je eks​plo​di​rao i stak​lo 58

se ra​su​lo. No​go​me​taš se uko​pao. „Na pod!“ Jo​han​nes je bio bla​gos​lov​ljen gro​mo​glas​nim ba​ri​to​nom, ali glas mu je sada bio vi​sok i kre​štav, kao u neke his​te​rič​ne žene. Ali upa​li​lo je. Spoz​na​ja da oča​jan čo​vjek sto​ji pred to​bom sa smr​to​nos​nim oruž​jem ima jači uči​nak od auto​ri​ta​tiv​nog gla​sa. Sva su tro​ji​ca klek​nu​la i sta​vi​la ruke iza gla​ve kao da je ri​ječ o vjež​bi ti​je​kom koje učiš što ti je či​ni​ti ako se za​tek​neš is​pred ci​je​vi pi​što​lja. A mo​žda i jesu to vjež​ba​li. Mo​žda je pot​pu​na pre​da​ja je​di​ni na​čin. I vje​ro​jat​no je​di​no pri​hvat​lji​vo rje​še​nje s ob​zi​rom na to ko​li​ka im je pla​ća. „Le​zi​te! Le​zi​te na pod!“ Uči​ni​li su kako im je re​če​no. Bilo je to go​to​vo ču​des​no. Po​gle​dao je kon​trol​nu plo​ču is​pred sebe. Pro​na​šao je gumb koji otva​ra i za​tva​ra vra​ta će​li​ja. A onda i onaj ko​jim se uprav​lja bra​va​ma i svim ula​zi​ma. Ko​nač​no ve​li​ki cr​ve​ni gumb, onaj koji otva​ra ama baš sva vra​ta i koji se ko​ris​ti samo u slu​ča​ju po​ža​ra. Pri​tis​nuo ga je. Dug za​vi​ja​ju​ći ton go​vo​rio da je za​tvor sada otvo​ren. Gla​vom mu je pro​le​tje​la smi​ješ​na po​mi​sao. I go​vo​ri​la mu da je odu​vi​jek htio biti na tak​vom mjes​tu. Ka​pe​tan za kor​mi​lom bro​da. „Gle​daj​te u pod“, re​kao je. Glas mu je već pos​tao jači. „Ako me bilo tko po​ku​ša za​us​ta​vi​ti, ja i moji deč​ki sre​dit ćemo i vas i vaše obi​te​lji. Sje​ti​te se da znam sve o vama, deč​ki. Tri​ne, Val​borg...“ Na​bro​jao je ime​na nji​ho​vih žena i dje​ce, na​veo ško​le koje po​ha​đa​ju, nji​ho​ve ho​bi​je, adre​se u Oslu, iz​re​ci​ti​rao je sve ono što je sa​ku​pio ti​je​kom go​di​na sve vri​je​me ne ski​da​ju​ći po​gled sa zas​lo​na. Kad je za​vr​šio, oti​šao je. Iz​a​šao je i po​čeo tr​ča​ti. Tr​čao je niz hod​nik, a onda niz ste​pe​ni​ce na do​nji kat. Po​vu​kao je prva vra​ta. Otvo​ri​la su se. Nas​ta​vio je duž slje​de​ćeg hod​ni​ka. Srce mu je već tuk​lo, nije vjež​bao ko​li​ko je tre​bao, nije bio u for​mi. Ali sada se na​mje​ra​vao po​sve​ti​ti tome. I dru​ga su se vra​ta otvo​ri​la. Noge su pro​s​vje​do​va​le zbog br​zi​ne ko​jom je tr​čao. Mo​žda je stvar u raku, mo​žda mu je za​hva​tio mi​ši​će i os​la​bio ga. Tre​ća vra​ta vo​di​la su do ko​mo​re. Pri​če​kao je da se prva vra​ta tiho za​tvo​re za njim bro​je​ći sva​ku se​kun​du. Po​gle​dao je niz hod​nik pre​ma svla​či​oni​ca​ma za osob​lje. Kad su se vra​ta ko​nač​no za​tvo​ri​la, zgra​bio je kva​ku pred so​bom. Pri​tis​nuo ju je i po​vu​kao. Za​klju​ča​no. Do​vra​ga! Opet ih je po​ku​šao otvo​ri​ti. Vra​ta se nisu po​mi​ca​la. Po​gle​dao je u bi​je​lu plo​či​cu sen​zo​ra kraj vra​ta. Do​tak​nuo ju je ka​ži​pr​stom. Lam​pi​ca je za​svi​je​tli​la žuto na ne​ko​li​ko se​kun​di, a onda se uga​si​la i dru​ga je za​svi​je​tli​la cr​ve​no. Jo​han​nes je znao da to zna​či kako mu sen​zor nije pre​poz​nao oti​sak pr​sta, ali ipak je po​ku​šao otvo​ri​ti vra​ta. Za​rob​ljen je. Sad je go​to​vo. Pao je na ko​lje​na pred vra​ti​ma. U is​tom je tre​nut​ku za​čuo glas Ge​ira Gol​d​sru​da. „Žao mi je, Jo​han​nes.“ 59

Glas je do​pi​rao iz zvuč​ni​ka vi​so​ko na zidu i zvu​čao je mir​no, go​to​vo smi​ru​ju​će. „Samo ra​di​mo svoj po​sao, Jo​han​nes. Kad bi​smo se pre​da​li čim nam net​ko za​pri​je​ti obi​te​lji​ma, u Nor​ve​škoj ne bi bilo ni​jed​nog je​di​nog za​tvor​skog ču​va​ra. Opus​ti se, doći ćemo po tebe. Ho​ćeš li gur​nu​ti pi​štolj kroz re​šet​ke ili že​liš da prvo pus​ti​mo su​za​vac?“ Jo​han​nes po​gle​da u ka​me​ru. Vide li mu očaj na licu? Ili olak​ša​nje? Olak​ša​nje što je nje​gov bi​jeg upra​vo za​vr​šio i što će mu se ži​vot nas​ta​vi​ti kao pri​je. Ma​nje-više. Vje​ro​jat​no može za​bo​ra​vi​ti da će ikad više pra​ti po​do​ve na gor​njem katu. Gur​nuo je poz​la​će​ni pi​štolj kroz re​šet​ke. A onda je le​gao na pod, sta​vio ruke iza gla​ve i sklup​čao se kao pče​la koja je ubo​la prvi i po​s​ljed​nji put. Ali kad je za​tvo​rio oči, nije čuo hi​je​ne i nije bio u avi​onu koji leti pre​ma vrhu Ki​li​man​dža​ra. I da​lje je bio nig​dje i bio je živ. Ni​šta se nije pro​mi​je​ni​lo.

60

11.

Upra​vo je proš​lo se​dam i tri​de​set, a ju​tar​nja kiša pa​da​la je po par​ki​ra​li​štu Sta​te​na. „Bilo je samo pi​ta​nje vre​me​na“, re​kao je Arild Fran​ck i otvo​rio vra​ta straž​njeg iz​la​za. „Svi ovis​ni​ci u os​no​vi ima​ju slab ka​rak​ter. Znam da to nije mo​der​no go​vo​ri​ti, ali, vje​ruj mi, znam kak​vi su.“ „Sve dok znam da će ot​pje​va​ti priz​na​nje, ni​šta mi dru​go nije važ​no.“ Einar Har​nes spre​mao se ući, ali prvo je mo​rao obi​ći tri ču​va​ra na ula​zu. „Raz​miš​ljam ve​če​ras pros​la​vi​ti s dvi​je-tri čaše pje​nuš​ca.“ „Ah, tako te do​bro pla​ća​ju?“ „Kad sam vi​dio tvoj auto, shva​tio sam da mo​ram na​pla​ći​va​ti više.“ Na​ce​rio se dok je ki​mao pre​ma Por​s​c​he Cayen​neu na par​ki​ra​li​štu. „Na​veo sam to kao do​dat​ni tro​šak za rad koji uni​šta​va dušu, a Nes​tor je re​kao...“ „Ps​sst!“ Fran​ck gur​ne ruku is​pred Har​ne​sa i pro​pus​ti ču​va​re koji su iz​la​zi​li. Ve​ći​na ih se pre​svuk​la u ci​vil​nu odje​ću, ali neki su se to​li​ko žu​ri​li sti​ći kući iz noć​ne smje​ne da su go​to​vo tr​ča​li pre​ma auto​mo​bi​li​ma još u ze​le​nim za​tvor​skim uni​for​ma​ma. Har​ne​sa oš​tro po​gle​da čo​vjek koji je pre​ko uni​for​me opu​šte​no pre​ba​cio du​ga​čak ka​put. Znao je da ga je već neg​dje vi​dio. Ali iako nije znao kako se on toč​no zove, bio je si​gu​ran da mu ovaj zna ime: on je bio mut​ni od​vjet​nik koji se po​jav​lji​vao u me​di​ji​ma, a bio je po​ve​zan s jed​na​ko mut​nim slu​ča​je​vi​ma. Mo​žda su se taj čo​vjek i dru​gi nje​mu na​lik po​če​li pi​ta​ti što Har​nes radi na straž​njem ula​zu u Sta​ten. Te​ško da će po​pra​vi​ti imidž ako čuju da spo​mi​nje Nes​to​ra...

61

Fran​ck je pus​tio Har​ne​sa kroz vra​ta pa ga sli​je​dio sve dok nisu sti​gli do stu​bi​šta koje vodi na prvi kat. Nes​tor im je jas​no dao do zna​nja da da​nas mo​ra​ju do​bi​ti priz​na​nje na​pi​sme​no. Ako is​tra​ga o smr​ti Kjer​sti Mor​sand od​mah ne bude go​to​va, po​li​ci​ja bi mo​gla ot​kri​ti nove do​ka​ze koji bi Son​nyje​vo priz​na​nje uči​ni​li ne​va​lja​lim. Har​nes nije znao odak​le Nes​to​ru sve te in​for​ma​ci​je niti ga je to uop​će za​ni​ma​lo. Rav​na​telj za​tvo​ra imao je, na​rav​no, naj​ve​ći ured, ali ured za​mje​ni​ka rav​na​te​lja imao je po​gled na dža​mi​ju i Eke​ber​ga​sen. Na​la​zio se u dnu hod​ni​ka i bio je de​ko​ri​ran je​zi​vim sli​ka​ma mla​de umjet​ni​ce koja se spe​ci​ja​li​zi​ra​la za sli​ke cvi​je​ća i ras​pra​ve o svom li​bi​du u ta​blo​idi​ma. Fran​ck pri​tis​ne gumb na in​ter​fo​nu i za​tra​ži da mu u ured do​ve​du za​tvo​re​ni​ka iz će​li​je 317. „Taj me auto sta​jao mi​li​jun i dvjes​to ti​su​ća kru​na“, re​kao je Fran​ck. „Kla​dim se da je pola tog iz​no​sa otiš​lo na Por​s​c​he​ov znak na ha​ubi“, pri​mi​je​tio je Har​nes. „Aha, a dru​ga po​lo​vi​na otiš​la je vla​di u obli​ku po​re​za“, uz​dah​nuo je Fran​ck i uto​nuo u neo​bič​nu ured​sku sto​li​cu s vi​so​kim nas​lo​nom. Iz​gle​da kao tron, po​mis​lio je Har​nes. Tad je net​ko po​ku​cao na vra​ta. „Uđi​te!“ vik​nuo je Fran​ck. Po​ja​vio se ču​var. Pod ru​kom ste​zao je kapu i ne​volj​ko sa​lu​ti​rao. S vre​me​na na vri​je​me Har​nes bi se za​pi​tao kako je Fran​ck us​pio na​tje​rao osob​lje da na tako mo​der​nom mjes​tu pri​hva​ti voj​nič​ke obi​ča​je. Uz sva pra​vi​la ko​jih su se još mo​ra​li dr​ža​ti. „Da, Gol​d​srud?“ „Ja sad od​la​zim, ali pri​je nego što odem, htio sam pro​vje​ri​ti ima​te li pi​ta​nja o iz​vje​šta​ju si​noć​nje smje​ne.“ „Još ga ni​sam sti​gao po​gle​da​ti. Tre​bam li što zna​ti kad si već ov​dje?“ „Ni​šta važ​no osim po​ku​ša​ja bi​je​ga. Pret​pos​tav​ljam da se to tako zove.“ Fran​ck pris​lo​ni dlan na dlan i na​smi​je​ši se. „Dra​go mi je što ču​jem da naši za​tvo​re​ni​ci po​ka​zu​ju tak​vu ini​ci​ja​ti​vu i do​vit​lji​vost. Tko i kako?“ „Jo​han​nes Hal​den u će​li​ji dva...“ „Dvjes​to tri​de​set osam. Sta​rac? Stvar​no?“ „Ne​ka​ko se do​mo​gao pi​što​lja. Mis​lim da nije pla​ni​rao bi​jeg. Samo sam vam htio reći da je in​ci​dent bio ma​nje dra​ma​ti​čan nego što će vam se mo​žda uči​ni​ti na te​me​lju ono​ga što sto​ji u iz​vje​šta​ju. Ako že​li​te moje miš​lje​nje, vje​ro​jat​no je do​volj​na bla​ža kaz​na. Jo​han​nes je go​di​na​ma ra​dio za nas i zbi​lja se tru​dio...“ 62

„Za​do​bi​va​nje ne​či​jeg po​vje​re​nja mu​dar je po​tez ako ga pla​ni​raš pre​va​ri​ti. Pret​pos​tav​ljam da je upra​vo to sta​rac na​pra​vio s to​bom.“ „Pa, vi​di​te...“ „Upra​vo si mi dao do zna​nja da si mu do​pus​tio da te nad​mu​dri, Gol​d​srud. Dok​le je sti​gao?“ Har​nes je osje​tio su​osje​ća​nje pre​ma ču​va​ru koji je ka​ži​pr​stom pre​šao po znoj​noj gor​njoj usni. Uvi​jek je su​osje​ćao sa sla​bi​ji​ma. Lako se mo​gao za​mis​li​ti na nji​ho​vom mjes​tu. „Do ko​mo​re. Ali nije bilo pra​ve opas​nos​ti da će pro​ći kraj ču​va​ra, čak i da se pro​bio van. Stra​žar​ni​ca ima ne​pro​boj​no stak​lo i pro​re​ze za oruž​je, a...“ „Hva​la na in​for​ma​ci​ji, ali ja sam osmis​lio ovaj za​tvor, Gol​d​srud. I mis​lim da si slab na tog tipa s ko​jim se malo pre​vi​še dru​žiš. Neću ni​šta reći dok ne pro​či​tam iz​vje​štaj, ali mis​lim da se ci​je​la smje​na tre​ba pri​pre​mi​ti za neka te​ška pi​ta​nja. Što se Jo​han​ne​sa tiče, ne mo​že​mo biti bla​gi – ima​mo kli​jen​te​lu koja će is​ko​ris​ti​ti sva​ki znak sla​bos​ti. Shva​tio?“ „Shva​tio.“ Tad je za​zvo​nio te​le​fon. „Slo​bo​dan si“, re​kao je Fran​ck i po​di​gao slu​ša​li​cu. Har​nes je oče​ki​vao još jed​no sa​lu​ti​ra​nje, ali Gol​d​srud je na​pus​tio pros​to​ri​ju kao ci​vil. Od​vjet​nik ga je pro​ma​trao i lec​nuo se kad je Arild Fran​ck vris​nuo: „Kako to, do​vra​ga, mis​liš da je nes​tao?“

Fran​ck je zu​rio u slo​žen kre​vet u će​li​ji 317. Pred kre​ve​tom sta​jao je par san​da​la. Na noć​nom or​ma​ri​ću na​la​zi​la se Bi​bli​ja, na sto​lu špri​ca u plas​tič​noj fo​li​ji, a na sto​li​ci bi​je​la ko​šu​lja. I to je bilo sve. Pa ipak je ču​var iza Fran​c​ka po​no​vio ono oči​to: „On nije ov​dje.“ Fran​ck po​gle​da na sat. Vra​ta će​li​ja neće se otvo​ri​ti još če​tr​na​est mi​nu​ta, pa nes​ta​li za​tvo​re​nik ne može biti ni u jed​noj od za​jed​nič​kih pros​to​ri​ja. „Si​gur​no je iz​a​šao iz će​li​je kad je Jo​han​nes si​noć iz kon​trol​ne sobe otvo​rio sva vra​ta.“ Gol​d​srud je sta​jao na do​vrat​ku. „Bla​gi Bože“, pro​šap​tao je Har​nes i po na​vi​ci pr​stom stis​nuo ko​ri​jen nosa gdje su mu sta​ja​le na​oča​le sve dok lani nije dao pet​na​est ti​su​ća kru​na za la​ser​sku ope​ra​ci​ju na Taj​lan​du. „Ako je po​bje​gao...“ „Za​če​pi“, pro​ci​je​di Fran​ck. „Nije mo​gao pro​ći ču​va​re. Još je neg​dje ov​dje. Gol​d​srud, ogla​si alarm. Za​klju​čaj​te sva vra​ta – neka nit​ko ne iz​la​zi i ne ula​zi.“ 63

„Ali mo​ram odves​ti dje​cu u...“ „To se od​no​si i na tebe.“ „A što je s po​li​ci​jom?“ upi​tao je je​dan od ču​va​ra. „Zar ih ne tre​ba​mo oba​vi​jes​ti​ti?“ „Ne!“ za​ur​lao je Fran​ck. „Lof​t​hus je još u Sta​te​nu, kad vam ka​žem! Ni​ko​me ni ri​ječ!“ Arild Fran​ck stri​je​ljao je star​ca po​gle​dom. Za​klju​čao je vra​ta za so​bom i pro​vje​rio da nema ču​va​ra. „Gdje je Son​ny?“ Jo​han​nes je le​žao u kre​ve​tu i tr​ljao pos​pa​ne oči. „Zar nije u će​li​ji?“ „Prok​le​to do​bro znaš da nije.“ „Onda je si​gur​no po​bje​gao.“ Fran​ck se sag​ne, zgra​bi star​ca za ovrat​nik i po​vu​če ga k sebi. „Mak​ni taj ce​rek s lica, Jo​han​nes. Znam da ču​va​ri vani nisu ni​šta vi​dje​li, a to zna​či da je neg​dje ov​dje. A ako mi ne ka​žeš gdje je, mo​žeš se poz​dra​vi​ti s li​je​če​njem raka.“ Fran​ck je vi​dio iz​ne​na​đe​nje na star​če​vu licu. „Oh, mo​žeš za​bo​ra​vi​ti na taj​nost me​di​cin​skih po​da​ta​ka. Imam oči i uši po​svu​da. Onda, što ćemo?“ Pus​tio je Jo​han​ne​sa koji je pao na jas​tuk. Sta​rac po​pra​vi tan​ku kosu i sklo​pi ruke iza gla​ve. Na​kaš​lje se. „Zna​te što, šefe? Mis​lim da sam do​volj​no dugo ži​vio. Vani me nit​ko ne čeka. A gri​je​si su mi opro​šte​ni, pa mo​žda imam šan​se oti​ći u raj. Mo​žda bih je tre​bao is​ko​ris​ti​ti dok je još imam. Što vi mis​li​te?“ Arild Fran​ck tako je si​lo​vi​to za​š​kr​gu​tao zu​bi​ma da je imao osje​ćaj da će mu po​pu​ca​ti plom​be. „Znaš što ja mis​lim, Jo​han​nes? Mis​lim da ćeš ot​kri​ti da ti ni​je​dan gri​jeh nije opro​šten. Jer ov​dje sam ja bog i jam​čim ti po​la​ga​nu i bol​nu smrt od raka. Po​bri​nut ću se da os​ta​neš u će​li​ji sve dok te rak ne po​je​de i da umreš u bo​lo​vi​ma. I neće mi biti prvi put, uvje​ra​vam te.“ „Ra​di​je to nego pa​kao u koji vi ide​te, šefe.“ Fran​ck nije bio si​gu​ran je li grg​lja​nje koje je do​pi​ra​lo iz star​če​va grla sa​mrt​ni hro​pac ili smi​jeh. Na po​vrat​ku u će​li​ju 317 Fran​ck je po​no​vo pro​vje​rio voki-toki. I da​lje nije bilo ni tra​ga Son​nyju Lof​t​hu​su. Znao je da će usko​ro mo​ra​ti ogla​si​ti uz​bu​nu da je jed​na oso​ba nes​ta​la. Ušao je u će​li​ju 317, ba​cio se na kre​vet i po​gle​dom od​mje​rio pod, zi​do​ve i strop. Je​be​no nije mo​gao vje​ro​va​ti. Zgra​bio je Bi​bli​ju s noć​nog or​ma​ri​ća i ba​64

cio je u zid. Otvo​ri​la se na podu. Znao je da je Vol​lan ko​ris​tio Bi​bli​ju za kri​jum​ča​re​nje he​ro​ina, pa je po​gle​dao uni​šte​ne stra​ni​ce. Ošte​će​na Vje​ro​va​nja i re​če​ni​ce bez smis​la. Op​so​vao je i ba​cio jas​tuk u zid. Gle​dao je kako pada na pod. Za​gle​dao se u dla​ke koje su is​pa​le iz nje​ga. Cr​ven​kas​te dla​ke na​lik bra​di i neki du​gač​ki pra​me​no​vi. Šut​nuo je jas​tuk. Is​pa​lo je još pr​lja​ve pla​ve kose. Krat​ke kose. Svje​že obri​jan. I tad mu je si​nu​lo. „Noć​na smje​na!“ za​ur​lao je u voki-toki. „Pro​vje​ri​te ču​va​re koji su iz​aš​li pri kra​ju noć​ne smje​ne!“ Fran​ck je po​gle​dao na sat. Osam i de​set uju​tro. Sada je znao što se do​go​di​lo. I znao je da je pre​kas​no da išta po​duz​me. Us​tao je i šut​nuo sto​li​cu koja se raz​bi​la kad je uda​ri​la u ne​pro​boj​no stak​lo kraj vra​ta. • • • Vo​zač auto​bu​sa po​gle​dao je za​tvor​skog ču​va​ra koji je zbu​nje​no gle​dao kar​tu i nov​ča​ni​cu od pe​de​set kru​na koju je do​bio kao ku​sur za svo​ju stot​ku. Ba​rem je mis​lio da je put​nik za​tvor​ski ču​var jer je is​pod ka​pu​ta no​sio uni​for​mu s ču​var​skom is​kaz​ni​com i pre​zi​me​nom SØREN​SEN, no vo​za​ču se na tren uči​ni​lo da je na fo​to​gra​fi​ji net​ko dru​gi. „Već se neko vri​je​me nis​te vo​zi​li auto​bu​som, ha?“ upi​tao je vo​zač. Loše oši​šan čo​vjek kim​ne. „Samo dva​de​set i šest kru​na ako una​pri​jed ku​pi​te kar​tu“, objas​nio je vo​zač, ali po put​ni​ko​vom iz​ra​zu lica za​klju​čio je da mu se i to čini kao pljač​ka. Bila je to uobi​ča​je​na re​ak​ci​ja svih koji se ne​ko​li​ko go​di​na nisu vo​zi​li po Oslu auto​bu​som. „Hva​la na po​mo​ći“, re​kao je čo​vjek. Vo​zač je kre​nuo sa sta​ni​ce i u re​tro​vi​zo​ru pro​ma​trao leđa za​tvor​skog ču​va​ra. Nije znao odre​di​ti za​što ga je to​li​ko za​in​tri​gi​rao, mo​žda je bilo ne​če​ga u nje​go​vom gla​su. Bio je to​pao i is​kren, kao da mu je do​is​ta za​hva​lio od srca. Vi​dio je da sje​da i u čudu gle​da kroz pro​zor po​put onih stra​nih tu​ris​ta koji se po​vre​me​no voze auto​bu​som. Vi​dio je da iz dže​pa ka​pu​ta iz​vla​či kom​plet klju​če​va i pro​uča​va ih kao da ih vidi prvi put. Iz dru​gog dže​pa iz​va​dio je žva​ka​ću. A onda se mo​rao usre​do​to​či​ti na pro​met pred so​bom.

65

Drugi dio

66

12.

Arild Fran​ck sta​jao je kraj pro​zo​ra svog ure​da. Po​gle​dao je na sat. Ve​ći​nu od​bje​glih za​tvo​re​ni​ka us​pi​ju vra​ti​ti unu​tar pr​vih dva​na​est sati. Me​di​ji​ma je re​kao da se to do​go​di u prva dva​de​set če​ti​ri sata kako bi u slu​ča​ju da sve po​tra​je du​lje od dva​na​est sati mo​gao tvr​di​ti da su bili brzi. Ali sada je proš​lo go​to​vo dva​de​set i pet sati, a oni još ne​ma​ju ni​kak​vih tra​go​va. Upra​vo je bio u ve​li​kom ure​du rav​na​te​lja za​tvo​ra. U onom bez po​gle​da. I on​dje je čo​vjek s ure​dom bez po​gle​da za​tra​žio objaš​nje​nje. Rav​na​telj za​tvo​ra bio je loše vo​lje jer se mo​rao ra​ni​je vra​ti​ti s go​diš​nje kon​fe​ren​ci​je nor​dij​skih za​tvo​ra u Rey​kja​vi​ku. Ju​čer ga je na​zvao s Is​lan​da i ja​vio mu da će on dati iz​ja​vu me​di​ji​ma. Taj nje​gov šef baš je vo​lio raz​go​va​ra​ti s me​di​ji​ma. Fran​ck je za​tra​žio da se vi​jest ne obja​vi puna dva​de​set če​ti​ri sata da Lof​t​hu​su lak​še uđu u trag, ali nje​gov je šef to glat​ko od​bio i re​kao da nije ri​ječ o ne​če​mu što se može za​ta​ška​ti. Prvo, Son​ny Lof​t​hus je ubo​ji​ca i jav​nost ima pra​vo zna​ti. Dru​go, mo​ra​ju pos​la​ti nje​go​vu sli​ku me​di​ji​ma kako bi ga uop​će pro​naš​li. I tre​će, že​liš vi​dje​ti i svo​ju sli​ku u me​di​ji​ma, po​mis​lio je Fran​ck. Da bi oni na po​li​tič​kom vrhu koji ti ču​va​ju leđa vi​dje​li da ra​diš i ne uži​vaš u pla​voj la​gu​ni uz ra​ki​ju. Fran​ck je po​ku​šao objas​ni​ti rav​na​te​lju da ni​šta neće pos​ti​ći sla​njem sli​ka me​di​ji​ma: sve sli​ke Son​nyja Lof​t​hu​sa koje ima​ju po​tje​ču iz vre​me​na kad je za​tvo​ren, dak​le sta​re su dva​na​est go​di​na, a tad je imao dugu kosu i bra​du. A sve sli​ke nad​zor​nih ka​me​ra na​kon što se oši​šao bile su tako zr​na​te da se nisu mo​gle is​ko​ris​ti​ti. No rav​na​telj je baš na​va​lio obru​ka​ti Sta​ten. „Po​li​ci​ja ga tra​ži, Arild. Svjes​tan si da je samo pi​ta​nje vre​me​na kad će neki no​vi​nar na​zva​ti i upi​ta​ti za​što ni​smo pri​op​ći​li da je net​ko po​bje​gao, a po​tom će htje​ti zna​ti i je li net​ko i pri​je po​bje​gao iz Sta​te​na. Ra​di​je bih da ih pre​du​hi​tri​mo, Arild.“ 67

Rav​na​telj je čak upi​tao Fran​c​ka što on mis​li koje bi se mje​re tre​ba​le pos​tro​ži​ti. A Fran​ck je znao i za​što: da on kao rav​na​telj može oti​ći pri​ja​te​lji​ma u vla​di i za​mje​ni​ko​ve ide​je pred​sta​vi​ti kao svo​je. Ide​je čo​vje​ka čiji ured ima po​gled. A ipak je tom idi​otu iz​nio svo​je pri​jed​lo​ge. Oti​ske pr​sti​ju tre​ba za​mi​je​ni​ti pre​poz​na​va​nje gla​sa i tre​ba uves​ti elek​tro​nič​ko pra​će​nje s ne​uni​šti​vim GPS či​po​vi​ma. Neke je stva​ri Arild Fran​ck ci​je​nio više od sa​mog sebe, a za​tvor Sta​ten bio je među nji​ma. Po​gle​dao je Eke​ber​gåsen oku​pan ju​tar​njim sun​cem. Ovo je ne​koć bila rad​nič​ka če​t​vrt. I sam je jed​nom dav​no sa​njao da će on​dje ku​pi​ti ku​ći​cu. Sad je imao veću kuću u skup​ljem di​je​lu Osla. No i da​lje je sa​njao o ku​ći​ci. Iako je Nes​tor iz​gle​dao kao da ga vi​jest o bi​je​gu ni naj​ma​nje ne dira, Fran​ck se nije bri​nuo zbog toga što se taj čo​vjek do​imao tako mir​nim. Upra​vo su​prot​no, sum​njao je da su lju​di po​put nje​ga naj​mir​ni​ji upra​vo kad do​no​se tako je​zi​ve od​lu​ke da vam se krv ledi u ži​la​ma. S dru​ge stra​ne, kad je tre​ba​lo ne​što po​du​ze​ti, ima​li su tako jed​nos​tav​nu, jas​nu i prak​tič​nu lo​gi​ku da im se Arild Fran​ck i pro​tiv svo​je vo​lje di​vio. „Pro​na​đi ga“, re​kao je Nes​tor. „Ili se po​bri​ni da ga nit​ko ne pro​na​đe.“ Ako pro​na​đu Lof​t​hu​sa pri​je nego što net​ko dru​gi dođe do nje​ga, mogu ga uvje​ri​ti neka priz​na da je ubio gos​po​đu Mor​sand. Ima​ju oni svo​je na​či​ne. Ali mr​tav im više neće biti od ko​ris​ti. Tako stva​ri sto​je. Plu​se​vi i mi​nu​si. No na​po​s​ljet​ku je stvar u čis​toj lo​gi​ci. „Si​mon Ke​fas na te​le​fo​nu za vas“, za​čuo se Inin glas pre​ko in​ter​ko​ma. Arild Fran​ck auto​mat​ski ot​puh​ne. Si​mon Ke​fas. Pri​mjer čo​vje​ka koji mis​li samo na sebe. Be​skič​me​njak koji je zbog ovis​nos​ti o koc​ki ga​zio pre​ko le​še​va. Rek​li su da se pro​mi​je​nio kad je upoz​nao ženu s ko​jom je sad. Ali za​mje​nik rav​na​te​lja za​tvo​ra naj​bo​lje zna da se lju​di ne mi​je​nja​ju – Fran​ck je o Si​mo​nu Ke​fa​su znao sve što je tre​bao zna​ti. „Reci mu da me nema.“ „Želi se naći s vama da​nas ti​je​kom dana. Ri​ječ je o Peru Vol​la​nu.“ O Vol​la​nu? Fran​ck je bio uvje​ren da po​li​ci​ja mis​li kako je Vol​lan po​či​nio sa​mo​uboj​stvo. Uz​dah​nuo je i po​gle​dao no​vi​ne na sto​lu. Me​di​ji su de​talj​no pi​sa​li o bi​je​gu, ali tema ba​rem nije bila na nas​lov​ni​ca​ma. Vje​ro​jat​no zato što nisu ima​li do​volj​no do​bru fo​to​gra​fi​ju od​bje​glog za​tvo​re​ni​ka. Le​ši​na​ri su vje​ro​jat​no če​ka​li da do​bi​ju fo​to​ro​bot ubo​ji​ce na ko​jem će, na​da​li su se, iz​gle​da​ti kao kri​mi​na​lac. A u tom će se slu​ča​ju ra​zo​ča​ra​ti. „Arild?“ Ima​li su pre​šu​tan do​go​vor da mu se ime​nom obra​ća samo kad nema ni​ko​ga u bli​zi​ni. 68

„Nađi mu ter​min, Ina. Ali ne​moj mu dati više od tri​de​set mi​nu​ta.“ Fran​ck je po​gle​dao pre​ma dža​mi​ji. Usko​ro će is​te​ći dva​de​set i pet sati.

Lars Gil​berg pri​šao je ko​rak bli​že. Mo​mak je le​žao na ko​ma​du kar​to​na po​kri​ven du​gač​kim ka​pu​tom. Sti​gao je dan ra​ni​je i pro​na​šao skro​vi​šte iza žbu​nja koja je ras​lo uz pu​te​ljak i okol​ne zgra​de. Samo je sje​dio on​dje tiho i ne​po​mič​no, kao da se igra skri​va​ča. Dvo​ji​ca uni​for​mi​ra​nih po​li​ca​ja​ca zas​ta​nu, po​gle​da​ju Gil​ber​ga pa fo​to​gra​fi​ju koju su dr​ža​li u ru​ka​ma i kre​nu da​lje. Gil​berg je šu​tio. Kad je kas​ni​je te ve​če​ri po​če​lo ki​ši​ti, mo​mak se po​ja​vio i le​gao pod most. Nije tra​žio ni​či​je do​pu​šte​nje. Nije da bi mu net​ko re​kao da ne može tamo pres​pa​va​ti, ali nje​ga iona​ko nije bilo bri​ga za to. I još ne​što. No​sio je uni​for​mu. Lars Gil​berg nije bio si​gu​ran čija je to uni​for​ma – voj​ska ga je od​bi​la i u ži​vo​tu je na​vu​kao na sebe samo onu ze​le​nu uni​for​mu čas​ni​ka na re​gru​ta​ci​ji. „Ne​po​do​ban“, tako je gla​sio po​ma​lo ne​pre​ci​zan za​klju​čak. Lars Gil​berg pi​tao se pos​to​ji li ne​što za što je po​do​ban. I ako pos​to​ji, hoće li ika​da ot​kri​ti što je to? Mo​žda mu je od​go​vor pred no​som: na​bav​lja​nje nov​ca za dro​gu i ži​vot pod mos​tom. Tako sada pro​vo​di dane. Mo​mak je spa​vao i mir​no di​sao. Lars Gil​berg mu pri​đe. Ne​što u po​kre​ti​ma tog mom​ka i nje​go​voj boji kože Gil​ber​gu je go​vo​ri​lo da je nar​kić. U tom bi slu​ča​ju mo​gao ima​ti ne​što dro​ge kod sebe. Gil​berg mu je sada pri​šao to​li​ko bli​zu da je vi​dio kako se mom​ku po​mi​ču kap​ci kao da se ja​bu​či​ce is​pod njih vrte. Čuč​nuo je i oprez​no po​di​gao ka​put. Pru​žio je pr​ste pre​ma dže​pu na pr​si​ma uni​for​me. Sve se do​go​di​lo tako brzo da Lars go​to​vo nije ni shva​tio što ga je snaš​lo. Mo​mak je steg​nuo ruku oko nje​go​va zglo​ba i Lars se na​šao na ko​lje​ni​ma, lica pri​tis​nu​tog o mo​kro tlo i s ru​ka​ma iza leđa. Glas mu je šap​nuo u uho: „Što že​liš?“ Nije zvu​čao lju​ti​to ili agre​siv​no, čak ni upla​še​no. Pri​je je bio pris​to​jan, kao da mom​ka is​kre​no za​ni​ma kako mu može po​mo​ći. Lars Gil​berg pos​tu​pio je kao i obič​no kad bi se na​šao li​cem u lice s ne​us​pje​hom. Pri​hva​tio je po​raz. „Htio sam ti ukras​ti dro​gu. Ili, ako je ne​maš, no​vac.“ Mo​mak ga je dr​žao u kla​sič​nom za​hva​tu: zglob mu je sa​vio u pod​lak​ti​ci i pri​tis​nuo mu straž​nji dio lak​ta. Po​li​cij​ski za​hvat. Ali Gil​berg je znao kako po​li​caj​ci ho​da​ju, go​vo​re, iz​gle​da​ju i mi​ri​šu, a taj mo​mak nije bio po​li​ca​jac. „Čime se ti ro​kaš?“ „Mor​fi​jem“, zas​te​njao je Gil​berg. „Ko​li​ko mo​žeš na​ba​vi​ti za pe​de​set kru​na?“ „Malo. Ko​li​či​na nije ne​što.“ 69

Mo​mak je po​pus​tio sti​sak i Gil​berg je brzo iz​vu​kao ruku. Po​gle​dao je mom​ka. Trep​nuo je pre​ma nov​ča​ni​ci koju mu je pru​žao. „Opros​ti, imam samo ovo.“ „Ne​mam ti što pro​da​ti, fren​de.“ „Lova je za tebe. Ja sam se ski​nuo.“ Gil​berg za​ški​lji na jed​no oko. Kako ono kažu? Kad ne​što zvu​či pre​do​bro da bi bilo is​ti​ni​to, obič​no tako i is​pad​ne. Ali opet, tip je mo​žda samo lud. Zgra​bio je nov​ča​ni​cu i gur​nuo je u džep. „To je naj​am​ni​na jer sam ti do​pus​tio da spa​vaš ov​dje.“ „Ju​čer sam vi​dio po​li​ci​ju“, re​kao je mo​mak. „Čes​to do​la​ze ova​mo?“ „Tu i tamo, ali u po​s​ljed​nje vri​je​me svra​te sva​ko malo.“ „Znaš li gdje ih nema?“ Gil​berg na​kri​vi gla​vu i po​gle​da mom​ka. „Ako že​liš sa​svim iz​bje​ći po​li​ci​ju, uzmi sobu u pre​no​ći​štu. Pro​baj u Cen​tru Ila. Ona​mo ne pu​šta​ju mur​ja​ke.“ Mo​mak se za​gle​dao u ri​je​ku pa po​la​ko kim​nuo. „Hva​la ti na po​mo​ći, pri​ja​te​lju.“ „Nema na čemu“, za​pre​pa​šte​no pro​mrm​lja Gil​berg. Ovaj je za​ci​je​lo lud. A onda se mo​mak, kao da želi po​t​vr​di​ti nje​go​ve sum​nje, po​čeo ski​da​ti. Gil​berg ga je pro​ma​trao sa si​gur​ne uda​lje​nos​ti. Kad je mo​mak os​tao samo u do​njem rub​lju, omo​tao je uni​for​mu oko ci​pe​la. Gil​berg mu pru​ži plas​tič​nu vre​ći​cu koju ga je mo​mak pri​je za​tra​žio. U nju slo​ži odje​ću i ci​pe​le. Po​tom sta​vi vre​ći​cu is​pod ka​me​na, iz​me​đu gr​mo​va iza ko​jih je ju​čer sje​dio. „Po​bri​nut ću se da je nit​ko ne pro​na​đe“, re​kao je Gil​berg. „Hva​la ti. Dr​žim te za ri​ječ.“ Mo​mak se na​smi​je​šio i za​kop​čao ka​put do grla da mu se ne vide gola prsa. A onda je po​la​ko kre​nuo niz sta​zu. Gil​berg je gle​dao za njim dok je bo​sim sto​pa​li​ma ga​cao po lok​vi​ca​ma na asfal​tu. Dr​žim te za ri​ječ? Ovaj je zbi​lja skre​nuo.

Mar​t​ha je sta​ja​la na re​cep​ci​ji i na ra​ču​na​lu gle​da​la snim​ke nad​zor​nih ka​me​ra iz Cen​tra Ila. Toč​ni​je, za​gle​da​la se u čo​vje​ka koji je gle​dao u ka​me​ru na ula​zu. Još nije po​zvo​nio jer nije pro​na​šao ma​le​nu rupu u plek​si​gla​su koji po​kri​va zvo​no. Mo​ra​li su ugra​di​ti plek​si​glas jer je uda​ra​nje po zvo​nu bila uobi​ča​je​na re​ak​ci​ja svih koje nisu pu​šta​li unu​tra. Mar​t​ha pri​tis​ne tip​ku za mi​kro​fon. „Mogu li vam po​mo​ći?“ 70

Mo​mak nije od​go​va​rao. Mar​t​ha je već us​ta​no​vi​la da mo​mak nije je​dan od se​dam​de​set i šes​te​ro nji​ho​vih sta​na​ra. Iako je u po​s​ljed​nja če​ti​ri mje​se​ca kroz cen​tar proš​lo sto​ti​nu sta​na​ra, ona je upam​ti​la sva​ko po​je​di​no lice. Ali za​klju​či​la je da mo​mak pri​pa​da cilj​noj pu​bli​ci kli​je​na​ta cen​tra, poz​na​toj kao oni koji spa​da​ju u ovis​ni​ke o dro​gi. Nije iz​gle​dao dro​gi​ra​no, vje​ro​jat​no je čak bio čist, no stvar je bila u iz​ra​zu lica. U bo​ra​ma oko usa​na. U užas​noj fri​zu​ri. Uz​dah​nu​la je. „Tre​ba​te li sobu?“ Mo​mak je kim​nuo i ona je okre​nu​la ključ koji otva​ra bra​vu na do​njem katu. Po​zva​la je Sti​ne koja je u ku​hi​nji pri​pre​ma​la sen​dvi​če za jed​nog od sta​na​ra. Za​mo​li​la ju je da pri​pa​zi na re​cep​ci​ju. A onda je otr​ča​la niz ste​pe​ni​ce i proš​la kroz že​ljez​na vra​ta koja su bra​ni​la pris​tup re​cep​ci​ji za slu​čaj da se net​ko po​ku​ša pro​bi​ti kroz glav​ni ulaz. Mo​mak je sta​jao na do​vrat​ku i gle​dao oko sebe. Ka​put mu je bio za​kop​čan do grla i do​pi​rao mu do glež​nje​va. Bio je bos i u jed​nom oti​sku sto​pa​la kraj vra​ta vi​dje​la je tra​go​ve krvi. Ali Mar​t​ha je do​sad vi​dje​la valj​da sve što se može vi​dje​ti, pa su joj naj​vi​še po​zor​nos​ti pri​vuk​le upra​vo nje​go​ve oči. Na​čin na koji ju je pro​ma​trao. Nije to zna​la objas​ni​ti. Nje​go​ve oči zu​ri​le su u nju i u nji​ma je vi​dje​la da obra​đu​je do​jam koji je os​ta​vi​la. Mo​žda to nije mno​go za​ni​ma​nja, ali je više nego što je na​vik​la priv​la​či​ti u cen​tru. I na tre​nu​tak joj je palo na pa​met da mo​žda ipak nije ovis​nik, ali brzo je od​ba​ci​la tu po​mi​sao. „Bok. Pođi sa mnom.“ Sli​je​dio ju je na prvi kat pa kroz re​cep​ci​ju do sobe za sas​tan​ke. Os​ta​vi​la je, kao i obič​no, otvo​re​na vra​ta da ih Sti​ne i dru​gi mogu vi​dje​ti. Za​mo​li​la ga je da sjed​ne i iz​vuk​la obras​ce za oba​ve​zan uvod​ni raz​go​vor. „Ime?“ upi​ta​la je. Ok​li​je​vao je. „U obra​zac mo​ram upi​sa​ti kako se zo​veš“, rek​la je i po​mo​gla mu kao i ve​ći​ni onih koji stig​nu ona​mo. „Stig“, re​kao je oprez​no. „Može Stig“, pri​hva​ti​la je. „Još ne​ka​ko?“ „Ber​ger?“ „Kako god ti ka​žeš. Da​tum ro​đe​nja?“ Na​veo je da​tum i go​di​nu, a ona je brzo iz​ra​ču​na​la da ima tri​de​set go​di​na. Iz​gle​dao je mno​go mla​đe. To je ono neo​bič​no kod ovis​ni​ka: lako im je po​greš​no pro​ci​je​71

ni​ti go​di​ne. „Net​ko te upu​tio ova​mo?“ Od​mah​nuo je gla​vom. „Gdje si no​ćas spa​vao?“ „Is​pod mos​ta.“ „Pret​pos​ta​vit ću da ne​maš traj​no bo​ra​vi​šte i da ne znaš ko​jem cen​tru za so​ci​jal​ni rad pri​pa​daš. Oda​brat ćemo broj je​da​na​est, što je da​tum tvog ro​đe​nja, i to nam je onda...“ Pro​vje​ri​la je po​pis. „Cen​tar za so​ci​jal​ni rad Alna koji će, mi​loš​ću Bož​jom, pris​ta​ti fi​nan​ci​ra​ti tvoj bo​ra​vak ov​dje. Koje dro​ge ko​ris​tiš?“ Dr​ža​la je olov​ku iz​nad pa​pi​ra, ali on nije od​go​va​rao. „Samo reci koji ti je omi​lje​ni opi​jat.“ „Ski​nuo sam se.“ Ona spus​ti olov​ku. „Cen​tar Ila na​mi​je​njen je ovis​ni​ci​ma. Mogu na​zva​ti cen​tar u Spor​ve​isga​ti i vi​dje​ti ima​ju li sobu za tebe. On​dje je mno​go ljep​še nego ov​dje.“ „Ho​će​te reći da...?“ „Da, hoću reći da se mo​raš re​dov​no dro​gi​ra​ti kako bi do​bio sobu“, umor​no se na​smi​je​ši​la. „A kad bih re​kao da sam la​gao jer sam mis​lio da ću lak​še do​bi​ti sobu ako ka​žem da sam čist?“ „Onda si toč​no od​go​vo​rio na pi​ta​nje, ali ne​maš više džo​ke​ra.“ „He​ro​in“, re​kao je. „I?“ „Samo he​ro​in.“ Oz​na​či​la je kva​dra​tić na obras​cu, ali sum​nja​la je da go​vo​ri is​ti​nu. U Oslu sko​ro više nije bilo nar​ki​ća koji su uzi​ma​li samo he​ro​in; u po​s​ljed​nje su vri​je​me svi kom​bi​ni​ra​li nar​ko​ti​ke iz jed​nog jed​nos​tav​nog raz​lo​ga: ako već raz​bla​že​ni he​ro​in po​mi​je​šaš s ben​zo​di​aze​pi​nom po​put Rohyp​no​la, do​bi​ješ i jači i du​lji šut za isti no​vac. „Za​što si do​šao ova​mo?“ Sleg​nuo je ra​me​ni​ma. „Tre​bam krov nad gla​vom.“ „Imaš li kak​vih bo​les​ti ili pi​ješ neke li​je​ko​ve?“ „Ne.“ „Imaš li kak​vih pla​no​va za bu​duć​nost?“ Po​gle​dao ju je. Mar​t​hin otac znao je go​vo​ri​ti da je čo​vje​ko​va proš​lost za​pi​sa​na 72

u nje​go​vim oči​ma i da je vri​je​di na​uči​ti či​ta​ti. Ali u oči​ma ne piše bu​duć​nost. Ona je uvi​jek ne​poz​na​ni​ca. Pa ipak će se Mar​t​ha kas​ni​je pri​sje​ti​ti tog tre​nut​ka i za​pi​ta​ti je li mo​gla ili tre​ba​la biti spo​sob​na pro​či​ta​ti ne​što o bu​du​ćim pla​no​vi​ma čo​vje​ka koji joj je re​kao da se zove Stig Ber​ger. Od​mah​nuo je gla​vom. Jed​na​ko je od​go​vo​rio na pi​ta​nja o pos​lu, obra​zo​va​nju, ra​ni​jim pre​do​zi​ra​nji​ma, bo​les​ti​ma, in​fek​ci​ja​ma krvi i men​tal​nim po​re​me​ća​ji​ma. Na​po​s​ljet​ku je objas​ni​la da cen​tar vodi po​li​ti​ku pot​pu​ne po​vjer​lji​vos​ti i da ni​ko​me neće pri​ja​vi​ti da je on nji​hov sta​nar, ali da može, ako tako od​lu​či, is​pu​ni​ti obra​zac ko​jim cen​tru da je do​pu​šte​nje da odre​đe​nim oso​ba​ma pros​li​je​di in​for​ma​ci​ju o nje​go​vu bo​rav​ku on​dje u slu​ča​ju da ih net​ko kon​tak​ti​ra zbog toga. „Kad tvo​ji ro​di​te​lji, pri​ja​te​lji ili dje​voj​ka po​že​le stu​pi​ti u kon​takt s to​bom, na​pri​mjer.“ Umor​no se os​mjeh​nuo. „Ne​mam ja tak​vih.“ Mar​t​ha Lian već je mno​go puta čula taj od​go​vor. To​li​ko puta da ga više nije ni do​živ​lja​va​la. Nje​zin te​ra​pe​ut to je na​zi​vao gu​bit​kom em​pa​ti​je i objas​nio joj da se to u ne​kom tre​nut​ku do​go​di svi​ma koji su u toj vr​sti pos​la. Ali Mar​t​ha se bri​nu​la zbog toga što je nju to dr​ža​lo. Na​rav​no, shva​ća​la je da oso​ba koja se bri​ne zbog vlas​ti​te ci​nič​nos​ti može biti samo ogra​ni​če​no ci​nič​na, ali nju je odu​vi​jek po​kre​ta​la baš em​pa​ti​ja. Pra​va su​osje​ćaj​nost. Lju​bav. A či​ni​lo joj se da joj toga po​nes​ta​je. Sto​ga se iz​ne​na​di​la kad su te ri​je​či koje je do​sad čula to​li​ko puta sada ipak dir​nu​le ne​što u njoj, kao što igla na​tje​ra atro​fi​ra​ni mi​šić da se po​kre​ne. Po​ku​pi​la je pa​pi​re, spre​mi​la ih u mapu koju je os​ta​vi​la na re​cep​ci​ji i po​ve​la no​vog sta​na​ra u pri​zem​lje. „Na​dam se da nisi pa​ra​no​ičan i da ne​maš ni​šta pro​tiv rab​lje​ne odje​će“, rek​la je i okre​nu​la se da se on može pre​svu​ći. On je ski​nuo ka​put pa obu​kao odje​ću i te​ni​si​ce koje mu je oda​bra​la. Os​ta​la je okre​nu​ta le​đi​ma sve dok se on nije na​kaš​ljao. A onda se okre​nu​la pre​ma nje​mu. U bli​je​do​pla​vom džem​pe​ru i tra​pe​ri​ca​ma iz​gle​dao je viši i us​prav​ni​ji. Nije bio ni ona​ko mr​šav kao u ka​pu​tu. Po​gle​dao je obič​ne pla​ve te​ni​si​ce. „Da“, rek​la je. „To nose be​skuć​ni​ci.“ Broj​ne or​ga​ni​za​ci​je iz osam​de​se​tih do​bi​le su vi​šak pla​vih te​ni​si​ca od nor​ve​ške voj​ske i one su pos​ta​le za​štit​ni znak ovis​ni​ka i be​skuć​ni​ka. „Hva​la“, re​kao je tiho. Mar​t​ha je kre​nu​la te​ra​pe​utu zbog sta​na​ra koji joj nije za​hva​lio. Bio je to je​dan u nizu slu​ča​je​va auto​des​truk​tiv​nih po​je​di​na​ca koji žive samo za​hva​lju​ju​ći so​ci​jal​noj dr​ža​vi i raz​nim or​ga​ni​za​ci​ja​ma na koje se nar​ki​ći onda još vječ​no lju​te. I tad je baš bila iz​gu​bi​la strp​lje​nje. Rek​la mu je da se nosi kvra​gu ako mu se ne svi​đa ve​li​či​na jed​no​krat​ne špri​ce koju je do​bio bes​plat​no, i to kako bi oti​šao u svo​ju sobu – onu koju je cen​tar za so​ci​jal​ni rad pla​ćao ti​su​ću kru​na mje​seč​no – i na​fik​sao se dro​gom koju je pla​tio nov​cem od bi​ci​ka​la ukra​de​nih u su​sjed​stvu. Uz pri​tuž​bu na nje​zin ra​73

čun sta​nar je pri​lo​žio če​ti​ri stra​ni​ce svo​je tuž​ne ži​vot​ne pri​če. Bila mu se pri​si​lje​na is​pri​ča​ti. „Odvest ću te u sobu“, rek​la je. Na putu do dru​gog kata po​ka​za​la mu je gdje se na​la​ze ku​pa​oni​ce i za​ho​di. Po​red njih su pro​la​zi​li mu​škar​ci brza ko​ra​ka i dro​gi​ra​nog po​gle​da. „Do​bro do​šao u naj​bo​lji su​per​mar​ket za nar​ki​će u Oslu“, rek​la je Mar​t​ha. „Ov​dje?“ upi​tao je mo​mak. „Do​pu​šta​te di​la​nje?“ „Pra​vi​la to ne do​pu​šta​ju, ali ako si nar​kić, si​gur​no imaš kod sebe. To ti je ko​ris​na in​for​ma​ci​ja. Ne pro​vje​ra​va​mo imaš li gram ili ki​lo​gram. Ne kon​tro​li​ra​mo što se u so​ba​ma ku​pu​je ili pro​da​je. Ula​zi​mo u sobe samo ako po​sum​nja​mo da sta​nar ima oruž​je.“ „Ima i tak​vih?“ Po​gle​da​la ga je kra​jič​kom oka. „Za​što pi​taš?“ „Samo že​lim zna​ti ko​li​ko je ov​dje opas​no bo​ra​vi​ti.“ „Svi ov​daš​nji di​le​ri ima​ju po​moć​ni​ke koji su utje​ri​va​či. Ko​ris​te sve, od bej​z​bol​skih pa​li​ca do va​tre​nog oruž​ja, kako bi utje​ra​li du​go​ve od sta​na​ra. Proš​li sam tje​dan na​pra​vi​la pre​me​ta​či​nu sobe i is​pod kre​ve​ta pro​naš​la pu​šku za po​dvod​ni ri​bo​lov.“ „Pu​šku za po​dvod​ni ri​bo​lov?“ „Aha. Sting 65.“ Iz​ne​na​dio ju je nje​zin vlas​ti​ti smi​jeh, a on se samo os​mjeh​nuo. Imao je li​jep osmi​jeh. Mno​gi su sta​na​ri ima​li li​jep osmi​jeh. Po​ku​ca​la je pa ot​klju​ča​la sobu 323. „Mo​ra​li smo za​tvo​ri​ti ne​ko​li​ko soba zbog po​ža​ra, pa sta​na​ri mo​ra​ju di​je​li​ti sobe dok se šte​ta ne sa​ni​ra. Ci​mer ti je Joh​n​ny, a svi ga zovu Joh​n​ny Puma. Ima mi​jal​gič​ni en​ce​fa​lo​mi​je​li​tis i uglav​nom je u kre​ve​tu. On je pri​lič​no drag i tih tip, pa sum​njam da ćeš s njim ima​ti pro​ble​ma.“ Otvo​ri​la je vra​ta. Unu​tra je bilo mrač​no, pa je upa​li​la svje​tlo. Flu​ores​cent​ne tube na stro​pu ne​ko​li​ko su puta bljes​nu​le i upa​li​le se. „Stvar​no zgod​no“, re​kao je mo​mak. Mar​t​ha se os​vr​nu​la po sobi kak​ve nude u Cen​tru Ila. Lju​di su ih u opi​si​va​li kao zgod​ne samo sar​kas​tič​no. Ali on je ne​ka​ko imao pra​vo. Da, li​no​le​um je bio is​tro​šen i ne​be​sko​pla​vi zi​do​vi bili su pre​pu​ni udu​bi​na i gra​fi​ta koje je bilo ne​mo​gu​će opra​ti, ali soba je bila čis​ta i proz​rač​na. Od na​mje​šta​ja on​dje se na​la​zio kre​vet na kat, or​ma​rić s la​di​ca​ma i iz​gre​ban sto​lić s ko​jeg se lju​šti​la boja, no pot​pu​no funk​ci​ona​lan. Zrak je mi​ri​sao po čo​vje​ku koji je spa​vao na do​njem kre​ve​tu. Mo​mak je tvr​dio da se ni​kad nije pre​do​zi​rao, pa ga je smjes​ti​la na gor​nji kre​vet. Do​nje su kre​ve​te obič​no do​dje​lji​74

va​li sta​na​ri​ma za koje su veći iz​gle​di da će se pre​do​zi​ra​ti jer ih je s do​njeg kre​ve​ta bilo jed​nos​tav​ni​je pre​ba​ci​ti na no​si​la. „Iz​vo​li“, rek​la je Mar​t​ha i pru​ži​la mu pri​vje​sak s klju​čem. „Ja sam tvoj pri​mar​ni kon​takt, a to zna​či da se jav​ljaš meni ako ti što za​tre​ba. Do​bro?“ „Hva​la“, re​kao je, uzeo pla​vi plas​tič​ni pri​vje​sak i po​gle​dao ga. „Zbi​lja hva​la.“

75

13.

„Evo, ide!“ vik​nu​la je taj​ni​ca Si​mo​nu i Kari koji su sje​di​li na kož​na​tom ka​uču is​pod go​le​me sli​ke ne​če​ga što je tre​ba​lo pred​stav​lja​ti zoru. „To je rek​la i pri​je de​set mi​nu​ta“, šap​nu​la je Kari. „U raju Bog dik​ti​ra vri​je​me“, od​vra​tio je Si​mon i gur​nuo ko​ma​dić du​ha​na is​pod gor​nje usne. „Što mis​liš, ko​li​ko ko​šta tak​va sli​ka? I za​što je oda​brao baš nju?“ „Na​ba​va umjet​ni​na u jav​nim služ​ba​ma, kao što je poz​na​to, nije ni​šta dru​go doli pri​kri​ve​na pot​po​ra me​di​okri​tet​skim umjet​ni​ci​ma u na​šoj zem​lji“, rek​la je Kari. „Kup​ci​ma je po​sve sve​jed​no što visi na zidu dok​le god se sla​že s na​mje​šta​jem i uk​la​pa u pro​ra​čun.“ Si​mon ju je po​gle​dao is​pod oka. „Ne znam je li ti to net​ko već re​kao, ali po​ne​kad zvu​čiš kao da re​ci​ti​raš na​š​tre​ba​ne po​dat​ke.“ Kari se os​mjeh​nu​la. „A žva​ka​nje du​ha​na je loša za​mje​na za pu​še​nje. Loše je za zdrav​lje. Pret​pos​tav​ljam da te žena na​tje​ra​la da pres​ta​neš jer joj se mi​ris du​ha​na uv​la​či u odje​ću?“ Si​mon se na​smi​jao i od​mah​nuo gla​vom. Valj​da mla​di da​nas mis​le da su du​ho​vi​ti. „Do​bar po​ku​šaj, ali u kri​vu si. Za​mo​li​la me da pres​ta​nem jer želi da što du​lje bu​dem s njom. A ona ne zna da žva​čem du​han. Dr​žim ga u ure​du.“ „Uve​di ih, Ina“, za​čuo se glas. Si​mon je po​gle​dao ko​mo​ru. On​dje je sta​jao čo​vjek u uni​for​mi s ka​pom koja bi se svi​dje​la i pred​sjed​ni​ku Bje​lo​ru​si​je bub​nja​ju​ći pr​sti​ma po me​tal​nim šip​ka​ma. Si​mon us​ta​ne. „Još ne zna​mo ho​će​mo li ih pus​ti​ti da iz​a​đu“, re​kao je Arild Fran​ck. 76

Si​mon je vi​dio kako je taj​ni​ca je​dva pri​mjet​no za​ko​lu​ta​la oči​ma i za​klju​čio da je to si​gur​no neka pras​ta​ra šala. „Onda, ka​kav je osje​ćaj opet biti u gli​bu?“ upi​tao je Fran​ck uvo​de​ći ih kroz ko​mo​ru pre​ma stu​bi​štu. „Ako se ne va​ram, sad si u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re. Oh, opros​ti, po​se​ni​lio sam. Za​bo​ra​vio sam da su te iz​ba​ci​li.“ Si​mon se nije ni po​ku​šao na​smi​ja​ti na tu pro​miš​lje​nu uvre​du. „Doš​li smo zbog Pera Vol​la​na.“ „Čuo sam. Mis​lio sam da je taj slu​čaj za​klju​čen.“ „Ne za​klju​ču​je​mo ne​ri​je​še​ne slu​ča​je​ve.“ „To je ne​što novo?“ Si​mon se ki​se​lo na​smi​je​šio. „Per Vol​lan je, ako se ne va​ram, na dan smr​ti bio ov​dje u po​sje​tu za​tvo​re​ni​ci​ma?“ Fran​ck je otvo​rio vra​ta ure​da. „Vol​lan je bio za​tvor​ski ka​pe​lan. Vje​ru​jem da je samo ra​dio svoj po​sao. Ako že​liš, mogu pro​vje​ri​ti dnev​nik po​sje​ta.“ „Sva​ka​ko to uči​ni. I tre​bao bi nam po​pis svih s ko​ji​ma je raz​go​va​rao.“ „Bo​jim se da ne znam ime​na svih s ko​ji​ma je tog dana bio u kon​tak​tu.“ „Zna​mo naj​ma​nje jed​nu oso​bu koju je vi​dio tog dana“, rek​la je Kari. „Zbi​lja?“ do​ba​cio je Fran​ck i sjeo za stol koji ima za so​bom či​ta​vu ka​ri​je​ru. „Mla​da damo, ako pla​ni​ra​te os​ta​ti, do​ne​si​te ša​li​ce za kavu iz onog or​ma​ra tamo, a ja ću pro​vje​ri​ti dnev​nik po​sje​ta.“ „Hva​la vam, ali ni​sam lju​bi​te​lji​ca ko​fe​ina“, od​go​vo​ri​la je Kari. „On se zove Son​ny Lof​t​hus.“ Fran​ck ju je rav​no​duš​no po​gle​dao. „Za​ni​ma​lo nas je mo​že​mo li ga po​sje​ti​ti“, upi​tao je Si​mon. Tad je sjeo ne če​ka​ju​ći da mu to Fran​ck po​nu​di. Po​gle​dao je Fran​c​ko​vo sve cr​ve​ni​je lice. „Oh, opros​ti, po​se​ni​lio sam. On je po​bje​gao.“ Si​mon je vi​dio da Fran​ck smiš​lja od​go​vor, ali od​lu​čio ga je pre​te​ći. „On nas za​ni​ma zbog toga što neo​bič​na po​du​dar​nost Vol​la​no​va po​sje​ta i Lof​t​hu​so​va bi​je​ga čini Vol​la​no​vu smrt još sum​nji​vi​jom.“ Fran​ck se uhva​ti za ovrat​nik ko​šu​lje. „A kako znaš da su njih dvo​ji​ca raz​go​va​ra​la?“ „Svi oba​vi​jes​ni raz​go​vo​ri po​hra​nje​ni su u za​jed​nič​koj bazi po​da​ta​ka“, rek​la je Kari koja je os​ta​la sta​ja​ti. „Kad sam po​tra​ži​la Pera Vol​la​na, nje​go​vo se ime spo​mi​nja​lo u vezi s Lof​t​hu​so​vim bi​je​gom. Spo​me​nuo ga je za​tvo​re​nik Gus​tav Ro​ver.“ 77

„Ro​ver je upra​vo pu​šten. Ju​čer smo ga is​pi​ta​li jer je raz​go​va​rao sa Son​nyjem Lof​t​hu​som malo pri​je nego što je po​bje​gao. Htje​li smo zna​ti je li Lof​t​hus re​kao ne​što čime bi dao nas​lu​ti​ti svo​je na​mje​re.“ „Mi?“ Si​mon po​dig​ne si​je​de obr​ve. „Teh​nič​ki, po​sao je po​li​ci​je – i samo po​li​ci​je – hva​ta​ti od​bje​gle za​tvo​re​ni​ke. Ti ne​maš veze s tim.“ „Lof​t​hus je bio moj za​tvo​re​nik, Ke​fas.“ „Čini se da ti Ro​ver nije bio od po​mo​ći“, re​kao je Si​mon. „Ali ti​je​kom is​pi​ti​va​nja spo​me​nuo je da je na iz​la​sku iz će​li​je su​sreo Vol​la​na koji je do​šao po​raz​go​va​ra​ti s Lof​t​hu​som.“ Fran​ck sleg​ne ra​me​ni​ma. „I što s tim?“ „Pa, za​ni​ma nas o čemu su raz​go​va​ra​li. I za​što je je​dan ne​du​go po​tom ubi​jen, a dru​gi je po​bje​gao.“ „Mo​žda je ri​ječ o slu​čaj​nos​ti.“ „Na​rav​no. Poz​na​ješ li čo​vje​ka koji se zove Hugo Nes​tor, Fran​ck? Još poz​na​tog kao Ukra​ji​nac?“ „Čuo sam za nje​ga.“ „Dak​le, da. Pos​to​je li in​di​ci​je da je Nes​tor umi​je​šan u bi​jeg?“ „Kako to mis​liš?“ „Je li po​mo​gao Lof​t​hu​su u bi​je​gu ili mu je za​pri​je​tio u za​tvo​ru pa ga tako po​tak​nuo da po​bjeg​ne?“ Fran​ck je bub​njao olov​kom po sto​lu. Či​ni​lo se da je za​dub​ljen u mis​li. Kra​jič​kom oka Si​mon je pri​mi​je​tio da Kari pro​vje​ra​va po​ru​ke. „Znam da pod sva​ku ci​je​nu že​liš od​go​vo​re, ali ovo nije slu​čaj za hva​ta​nje ve​li​kih riba“, re​kao je Fran​ck. „Son​ny Lof​t​hus po​bje​gao je svo​jom vo​ljom.“ „Ideš“, re​kao je Si​mon, nas​lo​nio se na sto​li​ci i spo​jio pr​ste. „Mla​di ovis​nik, dos​lov​no ama​ter, po​bjeg​ne baš iz Sta​te​na bez ikak​ve po​mo​ći iz​va​na?“ Fran​ck se na​smi​je​šio. „Ho​će​mo se ok​la​di​ti da nije ama​ter, Ke​fas?“ Osmi​jeh mu se ra​ši​rio kad Si​mon nije od​go​vo​rio. „Stvar​no sam se​ni​lan, više se ne kla​diš. Daj da te upoz​nam s tvo​jim ama​te​rom. Ovo su snim​ke nad​zor​nih ka​me​ra“, re​kao je Fran​ck i po​ka​zao pre​ma zas​lo​nu ra​ču​na​la od dva​de​set če​ti​ri inča. „U ovom tre​nut​ku svi ču​va​ri u kon​trol​noj sobi leže na podu, a Jo​han​nes je ot​klju​čao sva vra​ta za​tvo​ra.“ 78

Zas​lon se po​di​je​lio na šes​na​est pro​zo​ra i pri​ka​zao raz​li​či​te di​je​lo​ve za​tvo​ra. U dnu zas​lo​na na​la​zio se sat. „I evo ga“, re​kao je Fran​ck i po​ka​zao pre​ma jed​nom od pro​zo​ra na ko​jem se vi​dio hod​nik za​tvo​ra. Si​mon i Kari vi​dje​li su kako mla​dić iz​la​zi iz će​li​je i trči pre​ma ka​me​ri. Bio je u bi​je​loj ko​šu​lji koja mu je se​za​la go​to​vo do ko​lje​na, a Si​mon je za​klju​čio da je mla​di​ćev bri​co još gori od nje​go​vog: iz​gle​dao je kao da mu je net​ko iš​ču​pao kosu s gla​ve. A onda je mla​dić nes​tao sa sli​ke. I po​no​vo se po​ja​vio na dru​goj snim​ci. „Na ovoj snim​ci Lof​t​hus pro​la​zi kroz ko​mo​ru“, re​kao je Fran​ck. „ A dok je on ov​dje, Jo​han​nes drži go​vor o tome što će na​pra​vi​ti obi​te​lji​ma ču​va​ra ako ga po​ku​ša​ju spri​je​či​ti u bi​je​gu. Ali za​nim​lji​vo je ono što se zbi​va u gar​de​ro​bi za osob​lje.“ Vi​dje​li su kako Lof​t​hus trči u pros​to​ri​ju s lo​ko​ti​ma, ali umjes​to da pro​du​ži rav​no pre​ma iz​la​zu, skre​će li​je​vo i nes​ta​je iz ka​dra iza po​s​ljed​njeg niza bra​va. Fran​ck lju​ti​to pri​tis​ne jed​nu od tip​ki i sat u kutu se za​us​ta​vi. Do​ve​de po​ka​zi​vač na mjes​to sata na zas​lo​nu i une​se vri​je​me 7:20. A onda po​kre​ne snim​ku ubr​zav​ši je če​ti​ri puta. U pro​zo​ru su se po​če​li po​jav​lji​va​ti lju​di u uni​for​ma​ma. Ula​zi​li su u gar​de​ro​bu i iz​la​zi​li iz nje, a vra​ta su se ne​pre​kid​no otva​ra​la i za​tva​ra​la. Bilo ih je ne​mo​gu​će raz​li​ko​va​ti, a onda Fran​ck no​vim pri​ti​skom na tip​ku za​le​di sli​ku. „Evo ga“, rek​la je Kari. „Sada je u uni​for​mi i ka​pu​tu.“ „Søren​se​no​voj uni​for​mi i ka​pu​tu“, re​kao je Fran​ck. „Vje​ro​jat​no se pre​svu​kao i pri​če​kao u gar​de​ro​bi. Sje​dio je na klu​pi pog​nu​te gla​ve, pre​tva​ra​ju​ći se da veže ci​pe​le, a za to su vri​je​me ču​va​ri ula​zi​li i iz​la​zi​li. Osob​lje se ov​dje to​li​ko čes​to mi​je​nja da nit​ko nije dva​put po​gle​dao no​vog tipa koji se malo spo​ri​je pre​s​vla​či. Pri​če​kao je ju​tar​nju gu​žvu i iz​a​šao s osob​ljem. Nit​ko nije pre​poz​nao Son​nyja bez bra​de i duge kose koju je odre​zao u će​li​ji i ugu​rao je u jas​tuk. Čak ni ja...“ Po​no​vo je po​kre​nuo snim​ku no​vim pri​ti​skom na tip​ku, ali sad je nije ubr​zao. Na zas​lo​nu se vi​dje​lo kako mla​dić u ka​pu​tu i uni​for​mi iz​la​zi na straž​nji iz​laz u isto vri​je​me dok na nje​ga ula​ze Arild Fran​ck i čo​vjek za​li​za​ne kose u si​vom odi​je​lu. „A vani ga ču​va​ri uop​će nisu za​us​ta​vi​li?“ Fran​ck je po​ka​zao sli​ku u do​njem des​nom kutu zas​lo​na. „Ovo je snim​lje​no u stra​žar​ni​ci. Kao što vi​di​te, pu​šta​mo vo​zi​la i osob​lje bez pro​vje​re is​kaz​ni​ca. Nas​ta​la bi gu​žva kad bi​smo pri​li​kom sva​ke smje​ne osob​lja pro​vo​di​li de​talj​ne si​gur​nos​ne pro​ce​du​re. Ali sad će se to ipak pro​mi​je​ni​ti.“ „Da, pre​pos​tav​ljam da nema gu​žve pri​li​kom ula​ska“, na​ša​lio se Si​mon. U ti​ši​ni koja je us​li​je​di​la čulo se samo kako Kari sus​pre​že zi​je​va​nje od te Si​mo​no​ve šale. „Upoz​naj svog ama​te​ra“, re​kao je Fran​ck. Si​mon Ke​fas samo je šu​tio i pro​uča​vao leđa čo​vje​ka koji je pro​la​zio po​red ču​va​ra. Iz ne​kog se raz​lo​ga po​čeo smi​ja​ti. Shva​tio je da je stvar u Lof​t​hu​so​vu hodu. 79

Poz​na​vao je taj hod.

Mar​t​ha je sta​ja​la ruku pre​kri​že​nih na pr​si​ma i pro​uča​va​la ti​po​ve pred so​bom. Si​gur​no nisu iz Odje​la za nar​ko​ti​ke – poz​na​je ve​ći​nu po​li​ca​ja​ca iz tog odje​la, a tu dvo​ji​cu ni​kad pri​je nije vi​dje​la. „Tra​ži​mo...“ za​po​čeo je je​dan, ali os​ta​tak re​če​ni​ce iz​gu​bio se u ur​la​nju si​re​ne am​bu​lant​nih kola koja su proš​la iza njih po Wal​de​mar Thra​nes gate. „Što?“ vik​nu​la je Mar​t​ha. Pi​ta​la se gdje je vi​dje​la tak​va crna odi​je​la. U ne​koj rek​la​mi? „Son​nyja Lof​t​hu​sa?“ po​no​vio je onaj sit​ni​ji. Imao je pla​vu kosu i dje​lo​vao je kao da je u ži​vo​tu slo​mio nos već više puta. Mar​t​ha je sva​kod​nev​no vi​đa​la tak​ve no​so​ve, ali sad joj se uči​ni​lo da je čo​vjek is​pred nje mo​žda tre​ni​rao bo​ri​lač​ke vje​šti​ne. „Ni​kad ne oda​je​mo ime​na svo​jih sta​na​ra“, objas​ni​la im je. Onaj dru​gi, viši ali na​bu​sit čo​vjek cr​nih uvo​ja​ka na​mje​šte​nih u neo​bi​čan po​lu​krug oko čela, po​ka​zao joj je fo​to​gra​fi​ju. „Po​bje​gao je iz za​tvo​ra Sta​ten i sma​tra se opas​nim.“ Nova am​bu​lant​na kola pri​bli​ži​la su se pa se on nag​nuo i za​ur​lao joj u lice. „Ako on sta​nu​je ov​dje, a vi nam to ne pri​ja​vi​te, sma​trat ćete se od​go​vor​ni​ma za sve što se do​go​di. Shva​ća​te li?“ Dak​le, nisu iz Nar​ko​ti​ka. To objaš​nja​va za​što ih pri​je nije vi​dje​la. Kim​nu​la je i za​gle​da​la se u fo​to​gra​fi​ju. Po​no​vo ih je po​gle​da​la. Otvo​ri​la je usta kao da će ne​što reći, a onda joj je pro​puh ba​cio tam​ni uvo​jak pre​ko lica. Kad je opet po​ku​ša​la ne​što reći, za​ču​la je neku ga​la​mu iza sebe. Bio je to Toy na ste​pe​ni​ca​ma. „Hej, Mar​t​ha, Bur​re se opet iz​re​zao. Ne znam što ću. U ka​fi​ću je“ „Lje​ti lju​di ne​pres​ta​no do​la​ze i od​la​ze“, rek​la je. „U ovo doba mno​gi naši sta​na​ri vole spa​va​ti u par​ko​vi​ma, pa se otva​ra​ju mjes​ta za nove sta​na​re. Te​ško je za​pam​ti​ti ama baš sva​ko lice...“ „Kao što sam re​kao, zove se Son​ny Lof​t​hus.“ „Ne žele se svi pri​ja​vi​ti pod pra​vim ime​nom. Od sta​na​ra ne oče​ku​je​mo pu​tov​ni​cu ili dru​ge is​pra​ve, pa pri​hva​ća​mo sva​ko ime i pre​zi​me koje nam kažu.“ „Ali cen​tri za so​ci​jal​ni rad valj​da zna​ju o kome je za​pra​vo ri​ječ?“ upi​tao je onaj pla​vo​ko​si. Mar​t​ha za​gri​ze do​nju usnu. „Hej, Mar​t​ha, Bur​re, ono, kr​va​ri na sve stra​ne!“ 80

Onaj s aure​olom od uvo​ja​ka spus​ti go​le​mu dla​ka​vu ruku na Mar​t​hi​nu golu nad​lak​ti​cu. „Za​što nas jed​nos​tav​no ne pus​ti​te da sami po​gle​da​mo je li ov​dje?“ Pri​mi​je​tio je nje​zin po​gled i po​vu​kao ruku. „Kad smo kod is​pra​va“, rek​la je ona, „mo​žda bis​te mi mo​gli po​ka​za​ti svo​je do​ku​men​te?“ Pri​mi​je​ti​la je da se u po​gle​du pla​vo​ko​sog tipa ne​što pro​mi​je​ni​lo. A onda je onaj ko​vr​ča​vi po​no​vo po​di​gao ruku, ali ovog je puta nije spus​tio na nje​zi​nu nad​lak​ti​cu, nego je uhva​tio za nju. „Još malo pa će Bur​re is​kr​va​ri​ti.“ Toy im pri​đe. Nji​hao se i zu​rio u onu dvo​ji​cu vo​de​nas​tim po​gle​dom. „Što se ov​dje zbi​va?“ Mar​t​ha se iz​vuk​la iz nje​go​va sti​ska i spus​ti​la ruku Toyu na rame. „Onda mu ide​mo spa​si​ti ži​vot. Gos​po​do, slo​bod​no pri​če​kaj​te.“ Mar​t​ha i Toy kre​nu​li su pre​ma ka​fi​ću. Još su jed​na am​bu​lant​na kola pro​ju​ri​la kraj njih. Tro​ja am​bu​lant​na kola. Za​drh​ta​la je i pro​tiv vo​lje. Okre​nu​la se kad su sti​gli do ka​fi​ća. One dvo​ji​ce više nije bilo.

„Zna​či da ste ti i Har​nes vi​dje​li Son​nyja iz​bli​za?“ upi​tao je Si​mon dok je Fran​ck sli​je​dio nje​ga i Kari u pri​zem​lje. Fran​ck po​gle​da na sat. „Vi​dje​li smo mla​dog obri​ja​nog mu​škar​ca krat​ke kose u uni​for​mi. Son​ny ko​jeg smo poz​na​va​li no​sio je pr​lja​vu ko​šu​lju, imao je dugu raš​ču​pa​nu kosu i bra​du.“ „Že​li​te reći da ćemo ga te​ško pro​na​ći jer sad dru​ga​či​je iz​gle​da?“ upi​ta​la je Kari. „Snim​ke nad​zor​nih ka​me​ra nisu, kao što mo​že​te pret​pos​ta​vi​ti, naj​bo​lje kva​li​te​te.“ Arild Fran​ck se okre​ne i pros​tri​je​li je po​gle​dom. „Ali pro​na​ći ćemo ga.“ „Šte​ta što ne mo​že​mo po​raz​go​va​ra​ti s tim Hal​de​nom“, do​ba​cio je Si​mon. „Da, kao što sam re​kao, sta​nje mu se po​gor​ša​lo“, od​go​vo​rio je Fran​ck i po​veo ih pre​ma iz​la​zu. „Ja​vit ću vam kad se opo​ra​vi do​volj​no za po​sje​te.“ „I ne​maš poj​ma o čemu su Lof​t​hus i Vol​lan raz​go​va​ra​li?“ Fran​ck od​mah​ne gla​vom. „Uobi​ča​je​na is​po​vi​jed i du​hov​na mi​sao, pret​pos​tav​ljam. Iako će svi za​tvo​re​ni​ci reći kako mis​le da je i Son​ny Lof​t​hus bio oso​ba od po​vje​re​nja.“ „Kako to?“ „Lof​t​hus se nije dru​žio s dru​gim za​tvo​re​ni​ci​ma. Bio je ne​utra​lan, nije pri​pa​dao ni​kak​vim kla​no​vi​ma ko​jih ima u svim za​tvo​ri​ma. I ni​kad nije pri​čao. A to je de​fi​ni​ci​ja oso​be koja zna slu​ša​ti, zar ne? Dru​gi su ga za​tvo​re​ni​ci po​če​li sma​tra​ti is​po​vjed​ni​81

kom, ne​kim kome mogu po​vje​ri​ti ama baš sve. A i kome je uop​će mo​gao išta reći? Nije imao sa​vez​ni​ka i tre​bao je od​s​lu​ži​ti po​du​lju za​tvor​sku kaz​nu.“ „Za kak​va je uboj​stva osu​đen?“ upi​ta​la je Kari. „Za uboj​stva lju​di“, do​ba​ci Fran​ck sa​svim rav​no​duš​no. „Mis​li​la sam...“ „Za ona naj​bru​tal​ni​ja. Upu​cao je Azi​jat​ki​nju i za​da​vio ko​sov​skog Al​ban​ca.“ Fran​ck im pri​dr​ži vra​ta. „Straš​no je što je tako opa​san kri​mi​na​lac sada neg​dje na slo​bo​di“, re​kao je Si​mon zna​ju​ći da sada samo do​da​je sol na ranu. Nije bio sa​dist, ali u Fran​c​ko​vu slu​ča​ju bio je spre​man na​pra​vi​ti iz​nim​ku. Fran​ck ite​ka​ko zna svoj po​sao; svi su u po​li​ci​ji zna​li da je upra​vo on pra​vi šef Sta​te​na iako nema ti​tu​lu rav​na​te​lja za​tvo​ra. Ali sme​ta​le su ga te na​vod​ne slu​čaj​nos​ti koje za​jed​no iz​a​zi​va​ju sum​nju koja Si​mo​na dos​lov​no iz​je​da. A ta je sum​nja stva​ra​la onu pro​ble​ma​tič​nu spoz​na​ju koju ne mo​žeš do​ka​za​ti – da Arild Fran​ck pri​ma mito. „Da​jem mu če​tr​de​set i osam sati, glav​ni in​s​pek​to​re“, re​kao je Fran​ck. „Nema nov​ca, ro​đa​ka ni pri​ja​te​lja. On je osam​lje​nik koji je u za​tvo​ru od osam​na​es​te. Dak​le, pu​nih dva​na​est go​di​na. Ne zna ni​šta o vanj​skom svi​je​tu, nema kamo i nema se gdje sa​kri​ti.“ Kari je vani je​dva dr​ža​la ko​rak sa Si​mo​nom, a on je raz​miš​ljao o onih če​tr​de​set i osam sati. Bio je u is​ku​še​nju da pri​hva​ti ok​la​du. Jer ne​što mu je na tom mom​ku bilo jako poz​na​to. Nije znao o čemu je toč​no ri​ječ, mo​žda samo o na​či​nu na koji se kre​tao. Ili je mo​žda nas​li​je​dio i više od toga.

82

14.

Joh​n​ny Puma okre​nuo se u kre​ve​tu i po​gle​dao no​vog ci​me​ra. U Cen​tru Ila sus​ta​na​re su zva​li ci​me​ri​ma, ali to je bio po​sve po​gre​šan na​ziv. Zva​ti ih „ne​pri​ja​te​lji​ma iz sobe“ bilo bi mno​go bli​že is​ti​ni. Još ni​kad nije di​je​lio sobu s ne​kim tko mu nije po​ku​šao ukras​ti sve što ima. Ili s ne​kim koga on nije po​ku​šao op​ljač​ka​ti. Zato je svu imo​vi​nu, koja se sas​to​ja​la od vo​do​ot​por​nog nov​ča​ni​ka s tri ti​su​će kru​na i du​ple plas​tič​ne vre​ći​ce s tri gra​ma am​fe​ta​mi​na, za​li​je​pio na vrh dla​ka​vog be​dra. I naj​njež​ni​ji po​ku​šaj ski​da​nja pro​bu​dit će ga iz naj​dub​ljeg sna. To je bio smi​sao ži​vo​ta Joh​n​nyja Pume po​s​ljed​njih dva​de​set go​di​na: am​fe​ta​mi​ni i san. Pri​ku​pio je ve​ći​nu di​jag​no​za koje su mu od se​dam​de​se​tih na​ova​mo da​va​li po​ku​ša​va​ju​ći objas​ni​ti za​što bi mlad čo​vjek ra​di​je tu​lu​ma​rio nego ra​dio, tu​kao se i še​vio umjes​to da kupi kuću i zas​nu​je obi​telj, šla​gi​rao se umjes​to da se ski​ne i živi na​s​mrt do​sad​nim ži​vo​tom. Ali po​s​ljed​nja di​jag​no​za vje​ro​jat​no je dala naj​bo​lji od​go​vor: ME, mi​jal​gič​ni en​ce​fa​lo​mi​je​li​tis. Kro​nič​na is​crp​lje​nost. Joh​n​ny Puma je is​crp​ljen? Nit​ko nije vje​ro​vao u to. Joh​n​ny Puma, di​zač ute​ga, srce i duša sva​ke za​ba​ve, naj​po​pu​lar​ni​ji šlja​ker Lil​le​san​da koji je jed​nom ru​kom mo​gao pre​se​li​ti kla​vir. Po​če​lo je bol​nim ku​kom i ta​ble​ta​ma pro​tiv bo​lo​va koje nisu dje​lo​va​le, a onda ta​ble​ta​ma pro​tiv bo​lo​va koje su i pre​do​bro dje​lo​va​le pa se tako na​vu​kao, a da to nije ni shva​tio dok nije bilo kas​no. Sada mu se ži​vot sas​to​jao od du​gih dana koje je pro​vo​dio od​ma​ra​ju​ći se u kre​ve​tu i po​vre​me​nih raz​dob​lja in​ten​ziv​ne ak​tiv​nos​ti kad je svu ener​gi​ju us​mje​ra​vao na na​bav​ku dro​ge. Ili na to kako će pro​na​ći no​vac da bi pla​tio sve opas​ni​ji dug nar​ko​bo​su u cen​tru, tran​ssek​su​al​cu iz Li​tve koji je na​po​la već pro​mi​je​nio spol, a na​zi​vao se Coco. Joh​n​ny je na prvi po​gled za​klju​čio da mla​dić koji je sta​jao kraj pro​zo​ra očaj​nič​ki tre​ba dro​gu. Ne​pre​kid​na groz​ni​ča​va po​tra​ga. Pri​si​la. Bor​ba. 83

„Fren​de, mo​žeš li na​vu​ći za​vje​se?“ Deč​ko je pos​lu​šao i u sobi je opet zav​la​da​la tama. „Što uzi​maš, fren​de?“ „He​ro​in.“ He​ro​in? Ov​dje u cen​tru lju​di su go​vo​ri​li žuto kad bi mis​li​li na he​ro​in. Hors, žu​ta​ra ili prah. Ili deč​ko. Ili Su​per​boy kad su mis​li​li na novu ču​des​nu dro​gu koja se u di​je​lu Osla oko mos​ta Ny​brua mo​gla ku​pi​ti od tipa koji je iz​gle​dao kao Pos​pan​ko iz Snje​gu​lji​ce. U za​tvo​ru su go​vo​ri​li he​ro​in. I no​vaj​li​je su ga tako zva​li, na​rav​no. Do​du​še, pra​vi no​vaj​li​je ko​ris​ti​li su glu​pe iz​ra​ze po​put ki​ne​sko bi​je​lo, mek​sič​ko bla​to i dru​ge be​das​to​će koje su po​ku​pi​li iz fil​mo​va. „Mogu ti na​ba​vi​ti do​bar jef​tin he​ro​in. Ne mo​raš iz​la​zi​ti.“ Joh​n​ny je vi​dio da se ne​što zbi​va s li​kom u tami. Vi​đao je nar​ki​će koji očaj​nič​ki tre​ba​ju dro​gu, pa se uro​ka​ju od sa​mog obe​ća​nja da će je do​bi​ti; vje​ro​vao je tes​to​vi​ma koji u moz​gu re​gis​tri​ra​ju pro​mje​ne u cen​tru za uži​tak ne​ko​li​ko se​kun​di pri​je šuta. S če​tr​de​set pos​to ra​ba​ta na dro​gu koju bi mo​gao ku​pi​ti od Hov​din​ge​na u sobi 36 Joh​n​ny bi mo​gao sebi na​ba​vi​ti tri ili če​ti​ri vre​ći​ce spe​eda. A to mu je dra​že nego da opet mora op​ljač​ka​ti su​sjed​stvo. „Ne, hva​la ti. Oti​ći ću ako že​liš spa​va​ti.“ Glas koji je do​pi​rao s pro​zo​ra bio je tako tih i blag da Joh​n​ny nije shva​ćao kako ga uop​će čuje kroz ne​pre​kid​nu buku tu​lu​ma​re​nja, vri​šta​nja, glaz​be, sva​đe i pro​me​ta u Ili. Dak​le, tip želi zna​ti hoće li Joh​n​ny zas​pa​ti, ha? Da ga može pre​tra​ži​ti. Mo​žda pro​na​ći vre​ći​cu na Joh​n​nyje​vu be​dru. „Ja ni​kad ne spa​vam, samo za​tvo​rim oči. Ku​žiš me, fren​de?“ Mo​mak kim​ne. „Idem van.“ Kad su se vra​ta za​tvo​ri​la iza nje​go​va no​vog ne​pri​ja​te​lja, Joh​n​ny Puma iz​a​šao je iz sobe. Tre​ba​le su mu samo dvi​je mi​nu​te da pre​tra​ži tipu gar​de​ro​bu i gor​nji kre​vet. Ni​šta. Smo​la. Nje​gov novi ci​mer ne može biti baš ta​kav žu​to​klju​nac kak​vim se do​ima; vje​ro​jat​no sve nosi sa so​bom.

Mar​kus En​g​seth bio je upla​šen. „Sada se bo​jiš?“ upi​tao je veći od dvo​ji​ce mo​ma​ka pred njim. Mar​kus je od​mah​nuo gla​vom i pro​gu​tao kned​lu. „Da, to​li​ko se bo​jiš da se zno​jiš, svi​njo de​be​la. Hej, osje​ćaš kako te obli​je​va znoj?“ „Vidi, ras​pla​kat će se“, na​smi​je se dru​gi mo​mak. Ima​li su pet​na​est, mo​žda šes​na​est go​di​na. Ili čak se​dam​na​est. Mar​kus to nije 84

znao, vi​dio je samo da su mno​go jači i sta​ri​ji od nje​ga. „Samo ćemo ga po​su​di​ti“, re​kao je viši mo​mak i zgra​bio uprav​ljač Mar​ku​so​va bi​cik​la. „Vra​tit ćemo ti ga.“ „Jed​nom“, opet se na​smi​jao dru​gi. Mar​kus po​gle​da pro​zo​re kuća u ti​hoj uli​ci. Crne sli​je​pe stak​le​ne po​vr​ši​ne. Ina​če nije vo​lio da ga lju​di gle​da​ju. Vo​lio je biti ne​vid​ljiv da samo može pre​sko​či​ti ogra​du i ući u na​pu​šte​nu žutu kuću. Ali sada se na​dao da će se neg​dje otvo​ri​ti pro​zor i da će odras​li glas reći mom​ci​ma neka nes​ta​nu. Neka se vra​te u Tåsen ili Nyda​len, u kvar​to​ve u ko​ji​ma je i mjes​to div​lja​ci​ma po​put njih. Ali uli​ca je os​ta​la po​sve tiha. Ona​ko kako je uvi​jek lje​ti. Praz​ni​ci su i dru​ga dje​ca iz uli​ce otiš​la su u vi​ken​di​ce, na pla​že, u stra​ne gra​do​ve. Mar​ku​su nije ne​dos​ta​ja​lo druš​tvo za igru, iona​ko se uvi​jek igrao sam. Ali bio je si​tan, a to je uvi​jek ri​skant​no kad nisi dio neke veće sku​pi​ne. Viši tip oteo mu je bi​cikl iz ruku i Mar​kus je shva​tio da više nema sna​ge sus​pre​za​ti suze. Bi​cikl mu je ku​pi​la mama nov​cem ko​jim bi ina​če tog lje​ta bili pla​ti​li pu​to​va​nje. „Tata mi je doma“, re​kao je i po​ka​zao na dru​gu stra​nu uli​ce pre​ma nji​ho​voj cr​ve​noj kući na​su​prot onoj žu​toj u ko​joj je upra​vo bio. „Za​što ga onda nisi za​zvao?“ Mo​mak je sjeo na Mar​ku​sov bi​cikl i is​pro​bao ga; bi​cikl se za​lju​ljao, a mo​mak se na​lju​tio što gume nisu do​volj​no na​pum​pa​ne. „Tata!“ vik​nuo je Mar​kus i od​mah čuo kako po​vik zvu​či bez​volj​no i laž​no. Sta​ri​ji su mom​ci za​ur​la​li od smi​je​ha. Onaj dru​gi sjeo je na straž​nji no​sač i Mar​kus je vi​dio kako se guma iz​vi​ja is​pod bla​to​bra​na. „Mis​lim da ti ne​maš tatu“, re​kao je mo​mak i plju​nuo. „Haj​de, Her​man, ide​mo!“ „Po​ku​ša​vam, ali ko​čiš me.“ „Ne, ne ko​čim te.“ Tro​ji​ca mo​ma​ka su se okre​nu​la. Iza bi​cik​la sta​jao je neki čo​vjek i dr​žao straž​nji kraj. Odi​gao ga je s tla pa se bi​cikl za​lju​ljao i oba su mom​ka pala. Ote​tu​ra​li su i po​gle​da​li pre​ma tom čo​vje​ku. „Što iz​vo​diš?“ za​re​žao je sta​ri​ji. Čo​vjek nije od​go​vo​rio, samo ga je po​gle​dao. Mar​kus je pri​mi​je​tio da ima čud​nu fri​zu​ru, lo​go​tip Voj​ske spa​sa na ma​ji​ci i ožilj​ke na pod​lak​ti​ca​ma. Bilo je tako tiho da se Mar​ku​su uči​ni​lo da čuje pjev sva​ke pti​ce u Ber​gu. A iz​gle​da da su tada i sta​ri​ji mom​ci pri​mi​je​ti​li ožilj​ke na ru​ka​ma tog čo​vje​ka. „Samo smo ga htje​li po​su​di​ti.“ Viši mo​mak sada je zvu​čao dru​ga​či​je; glas mu je bio kre​štav i vi​sok. 85

„Ali ti ga uzmi ako že​liš“, brzo doda dru​gi. Čo​vjek ih je samo pro​ma​trao. Po​ka​zao je Mar​ku​su da uzme bi​cikl. Ona dru​ga dvo​ji​ca po​če​la su se pov​la​či​ti. „Gdje ži​vi​te?“ „U Tåse​nu. Vi ste... Vi ste nje​gov tata?“ „Mo​žda. Gu​bi​te se u Tåsen, do​bro?“ Mom​ci su is​to​vre​me​no kim​nu​li. Okre​nu​li su se kao na za​po​vi​jed i nes​ta​li. Mar​kus je po​gle​dao čo​vje​ka koji mu se smi​je​šio. Iza sebe čuo je kako je​dan mo​mak go​vo​ri dru​go​me: „Tata mu je nar​kić – jesi mu vi​dio ruke?“ „Kako se zo​veš?“ upi​tao je čo​vjek. „Mar​kus“, od​go​vo​ri on. „Ugod​no lje​to, Mar​kus“, re​kao je čo​vjek, vra​tio mu bi​cikl i pri​šao ula​zu u žutu kuću. Mar​kus za​dr​ži dah. Kuća je bila na​lik dru​gi​ma u uli​ci: kao neka ku​ti​ja, ne odvi​še ve​li​ka i okru​že​na ma​le​nim vr​tom. Ali ta su kuća i vrt očaj​nič​ki tre​ba​li novi sloj boje i ne​ko​ga tko će po​ko​si​ti tra​vu. Čo​vjek je kre​nuo pre​ma stu​bi​štu koje vodi u po​drum. Ne pre​ma ulaz​nim vra​ti​ma kao što su či​ni​li pro​da​va​či ili Je​ho​vi​ni svje​do​ci. Zar je znao za ključ skri​ven na gre​di iz​nad po​drum​skih vra​ta, onaj koji je Mar​kus uvi​jek oprez​no vra​ćao na mjes​to? Od​go​vor je sti​gao kad je za​čuo kako se otva​ra​ju i za​tva​ra​ju po​drum​ska vra​ta. Mar​kus ra​zja​pi usta. Nit​ko nije bio u toj kući ot​ka​ko on pam​ti. Is​ti​na, sje​ća se samo od svo​je pete go​di​ne, dak​le sve​ga se​dam go​di​na, ali ne​ka​ko je ta kuća odu​vi​jek praz​na. Tko bi htio ži​vje​ti u kući u ko​joj se net​ko ubio? Is​ti​na, pos​to​jao je net​ko tko se po​jav​lji​vao naj​ma​nje dva​put go​diš​nje. Mar​kus ga je vi​dio samo jed​nom i pret​pos​tav​ljao je da je ri​ječ o oso​bi koja pri​je zime uklju​či gri​ja​nje i onda ga u pro​lje​će opet is​klju​či. Si​gur​no taj net​ko pla​ća ra​ču​ne. Maj​ka mu je rek​la da bi bez stru​je kuća do​sad bila tako ošte​će​na da se u njoj ne bi mo​glo ži​vje​ti, ali ni ona nije zna​la tko je taj čo​vjek. Ali on uop​će nije na​li​ko​vao čo​vje​ku koji je upra​vo ušao u kuću, Mar​kus je bio uvje​ren u to. Vi​dio je lice doš​lja​ka kroz ku​hinj​ski pro​zor. U kući nije bilo za​vje​sa, pa se i on kad je išao tamo, klo​nio pro​zo​ra da ga net​ko ne bi vi​dio. Onaj čo​vjek nije dje​lo​vao kao da je do​šao uklju​či​ti gri​ja​nje. Što onda radi on​dje? Kako bi... A onda se Mar​kus sje​tio te​le​sko​pa. Gur​nuo je bi​cikl kroz dvo​riš​na vra​ta svo​je cr​ve​ne kuće i po​tr​čao na kat u svo​ju sobu. Nje​gov je te​le​skop – za​pra​vo obi​čan da​le​ko​zor na pos​to​lju – bilo je​di​no što tata nije po​nio sa so​bom kad je oti​šao. Ili je tako ba​rem mama tvr​di​la. Mar​kus us​mje​ri da​le​ko​zor pre​ma pro​zo​ru žute kuće i na​mjes​ti se. Onog čo​vje​ka 86

sad nije bilo. Po​mi​cao je kruž​ni cilj​nik po zidu kuće, od pro​zo​ra do pro​zo​ra. A onda ga je ugle​dao. U dje​čjoj sobi. Tamo je ne​koć ži​vio nar​kić. Mar​kus je pre​tra​žio kuću, znao joj je sva​ki ku​tak. Uklju​ču​ju​ći taj​no skro​vi​šte is​pod la​ba​ve da​ske na podu glav​ne spa​va​oni​ce. Ali sve i da se on​dje nit​ko nije ubio, sve​jed​no ni​kad ne bi htio ži​vje​ti u žu​toj kući. Pri​je nego što je za​uvi​jek na​pu​šte​na, on​dje je ži​vio mr​tva​čev sin koji je bio ovis​nik o dro​gi, pa je na​pra​vio uža​san ne​red i ni​kad ga nije po​čis​tio. A ni​šta ni​kad nije ni po​prav​ljao, pa je sada krov pro​kiš​nja​vao. Sin je nes​tao malo na​kon Mar​ku​so​va ro​đe​nja. Oti​šao je u za​tvor, tvr​di​la je Mar​ku​so​va mama. Zato što je ne​kog ubio. A Mar​kus se pi​tao nosi li kuća zlu kob svi​ma koji žive u njoj, pa svi oni na​po​s​ljet​ku ili po​či​ne sa​mo​uboj​stvo, ili ubi​ju ne​ko​ga dru​go​ga. Mar​kus za​drh​ti. U kući je naj​vi​še vo​lio onu nje​zi​nu mrač​nu stra​nu, mo​guć​nost da iz​miš​lja pri​če o tome što se ne​koć zbi​va​lo u njoj. Samo što da​nas nije mo​rao iz​miš​lja​ti jer se sve odvi​ja​lo samo od sebe. Mu​ška​rac otvo​ri pro​zor spa​va​će sobe – ni​šta čud​no, kuću je tre​ba​lo proz​ra​či​ti. Pa ipak, Mar​kus je naj​vi​še vo​lio tu sobu iako je pos​te​lji​na bila pr​lja​va i prem​da je pod bio kr​cat igla​ma. Onaj čo​vjek sta​jao je le​đi​ma okre​nut pro​zo​ru i gle​dao sli​ke koje je Mar​kus to​li​ko vo​lio. Obi​telj​sku fo​to​gra​fi​ju na ko​joj se njih tro​je sret​no smi​je​ši. Po​tom fo​to​gra​fi​ju na ko​joj je dje​čak u hr​vač​kom dre​su po​red oca u tre​nir​ci – i za​jed​no drže pe​har. Po​tom onu na ko​joj je otac u po​li​cij​skoj uni​for​mi. Čo​vjek je otvo​rio or​mar, iz​vu​kao sivu ma​ji​cu s ka​pu​lja​čom i cr​ve​nu sport​sku tor​bu na ko​joj je bi​je​lim slo​vi​ma pi​sa​lo Hr​vač​ki klub Oslo. Sta​vio je ne​ko​li​ko stva​ri u tor​bu, ali Mar​kus nije vi​dio što. A onda je iz​a​šao iz spa​va​će sobe i nes​tao. Opet se po​ja​vio u rad​noj sobi, ma​le​noj pros​to​ri​ji sa sto​lom tik uz pro​zor. Maj​ka je rek​la Mar​ku​su da su on​dje pro​naš​li tru​plo. Onaj čo​vjek tra​žio je ne​što po​red pro​zo​ra. Mar​kus je znao što tra​ži, ali ako ne zna gdje tra​ži​ti, ni​kad to neće pro​na​ći. A onda mu se uči​ni​lo da čo​vjek otva​ra la​di​cu sto​la, ali kako je na stol sta​vio sport​sku tor​bu, Mar​kus više nije do​bro vi​dio što radi. Čo​vjek je tada ili pro​na​šao ono što je tra​žio, ili odus​tao jer je uzeo sport​sku tor​bu i oti​šao. Ušao je u glav​nu spa​va​oni​cu pa se spus​tio niz ste​pe​ni​ce i Mar​kus ga više nije vi​dio. De​set mi​nu​ta kas​ni​je po​drum​ska vra​ta su se otvo​ri​la i po​ja​vio se na ste​pe​ni​ca​ma. Na​vu​kao je ma​ji​cu s ka​pu​lja​čom, pre​ba​cio ka​pu​lja​ču pre​ko gla​ve i tor​bu pre​ko ra​me​na. Iz​a​šao je kroz dvo​riš​na vra​ta i kre​nuo ces​tom, is​tim pu​tem ko​jim je i do​šao. Mar​kus je sko​čio i is​tr​čao van. Vi​dio je straž​nji dio ka​pu​lja​če, pre​sko​čio ogra​du žute kuće, pre​tr​čao dvo​ri​šte i spus​tio se niz ste​pe​ni​ce u po​drum. Upla​šen i bez daha, opi​pao je gre​du. Vra​tio je ključ na mjes​to! Uz​dah​nuo je od olak​ša​nja i ušao. Us​tva​ri nije bio upla​šen – to je na neki na​čin bila nje​go​va kuća. Stra​nac je uljez. Osim ako... Po​tr​čao je u rad​nu sobu. Kre​nuo je rav​no pre​ma pu​nim po​li​ca​ma knji​ga. Na dru​goj 87

po​li​ci gur​nuo je pr​ste iz​me​đu Gos​po​da​ra muha i Meh​me​de, so​ko​le moj. On​dje se na​la​zio ključ la​di​ce sto​la. Ali je li ga pro​na​šao i upo​tri​je​bio? Po​gle​dao je stol, gur​nuo ključ u bra​vu i okre​nuo ga. Na sto​lu​je bila tam​na mas​na mr​lja. Mo​gla je nas​ta​ti na​kon go​di​na i go​di​na ko​ri​šte​nja, ali u Mar​ku​so​vu umu to je bez sva​ke sum​nje bio oti​sak gla​ve koja je le​ža​la toč​no na tom mjes​tu u lok​vi krvi koja se stvo​ri​la na​kon što je po​pr​ska​la zi​do​ve baš kao u fil​mo​vi​ma. Mar​kus se za​gle​dao u la​di​cu. Tad uz​dah​ne. Nes​tao je! Ono je si​gur​no bio on. Sin. Vra​tio se. Nit​ko dru​gi ni​ka​ko ne bi mo​gao zna​ti gdje se na​la​zi ključ. A imao je i tra​go​ve igle na ru​ka​ma. Mar​kus uđe u dje​čju sobu. U svo​ju sobu. Ogle​dao se oko sebe i od​mah shva​tio što ne​dos​ta​je. Fo​to​gra​fi​ja oca u po​li​cij​skoj uni​for​mi. Dis​c​man. I je​dan od če​ti​ri CDova. Po​gle​dao je pre​os​ta​la tri. Ne​dos​ta​jao je Vi​ola​tor De​pec​he Mo​dea. Mar​kus ga je slu​šao, ali nije mu se na​ro​či​to svi​dio. Sjeo je na​sred sobe da ga se ne vidi s uli​ce. Slu​šao je ljet​nu ti​ši​nu. Sin se vra​tio. Mar​kus je iz​mis​lio či​tav ži​vot dje​ča​ka s fo​to​gra​fi​je. Ali za​bo​ra​vio je da lju​di sta​re. A sada se vra​tio. Vra​tio se po ono iz la​di​ce. A onda je Mar​kus za​čuo mo​tor auto​mo​bi​la koji je pre​ki​nuo ti​ši​nu.

„Jesi li si​gu​ran da bro​je​vi ne idu sa su​prot​ne stra​ne?“ upi​ta​la je Kari i za​gle​da​la se u skrom​ne dr​ve​ne kuće. Na​da​la se da će prva ugle​da​ti kuć​ni broj koji tra​že. „Mo​žda bi​smo tre​ba​li upi​ta​ti onog tipa tamo?“ Po​ka​za​la je pre​ma kol​ni​ku ko​jim je pre​ma nji​ma ho​dao čo​vjek u ma​ji​ci s ka​pu​lja​čom, spu​šte​ne gla​ve i s cr​ve​nom tor​bom pre​ko ra​me​na. „Kuća je toč​no s dru​ge stra​ne brda“, re​kao je Si​mon i ubr​zao. „Vje​ruj mi.“ „Zna​či, poz​na​vao si mu oca?“ „Je​sam. Što si saz​na​la o deč​ku?“ „Svi u Sta​te​nu koji su bili sprem​ni pro​go​vo​ri​ti rek​li su da je bio tih i da nije mno​go go​vo​rio, ali svi su ga jako vo​lje​li. Nije imao pra​vih pri​ja​te​lja i uglav​nom se dr​žao po stra​ni. Ni​sam us​pje​la pro​na​ći nje​go​ve ro​đa​ke. Ovo mu je po​s​ljed​nja poz​na​ta adre​sa.“ „Imaš li klju​če​ve kuće?“ „Bili su među nje​go​vim stva​ri​ma po​hra​nje​ni​ma u za​tvo​ru. Ne tre​bam novi na​log – već je iz​dan na​log za pre​tra​gu na​kon nje​go​va bi​je​ga.“ „Dak​le, po​li​ci​ja je već bila u kući?“ „Samo su pro​vje​ri​li je li se Son​ny vra​tio. Iako nit​ko ne mis​li da je to​li​ko glup.“ 88

„Nema pri​ja​te​lja, ro​đa​ka, nov​ca. To mu ne os​tav​lja pre​vi​še iz​bo​ra. Ubr​zo ćeš shva​ti​ti da su za​tvo​re​ni​ci – a to je pra​vi​lo – ne​vje​ro​jat​no glu​pi.“ „Znam, ali onaj bi​jeg nije iz​veo idi​ot.“ „Mo​žda imaš pra​vo“, priz​na Si​mon. „Ne“, od​luč​no je po​no​vi​la Kari. „Son​ny Lof​t​hus bio je od​li​kaš. Bio je je​dan od naj​bo​ljih hr​va​ča u Nor​ve​škoj u svo​joj ka​te​go​ri​ji. Nije bio naj​ja​či, ali bio je tak​ti​čar broj je​dan.“ „Na​pra​vi​la si do​ma​ću za​da​ću.“ „Ni​sam“, rek​la je ona. „Samo sam gu​gla​la nje​go​vo ime, pre​gle​da​la PDF-ove sta​rih no​vi​na i oba​vi​la ne​ko​li​ko po​zi​va. Nije to neka mu​drost.“ „Evo i kuće“, re​kao je on. Si​mon par​ki​ra. Iz​aš​li su, a Kari je otvo​ri​la dvo​riš​na vra​ta. „Baš je oro​nu​la“, pri​mi​je​tio je. Si​mon je iz​vu​kao po​li​cij​ski re​vol​ver, ot​ko​čio ga i pri​če​kao da Kari ot​klju​ča ulaz​na vra​ta. Si​mon je ušao prvi po​dig​nu​tog pi​što​lja. Zas​tao je u hod​ni​ku i os​lu​ški​vao. Pri​tis​nuo je pre​ki​dač. Upa​li​la se zid​na lam​pa. „Ups“, pro​šap​tao je. „Neo​bič​no je što pus​ta kuća i da​lje ima stru​ju. Čini se da je net​ko ne​dav​no...“ „Ne“, rek​la je Kari. „Pro​vje​ri​la sam. Ot​ka​ko je Lof​t​hus oti​šao u za​tvor, ko​mu​na​li​je se pla​ća​ju s ano​nim​nog ra​ču​na na Kaj​man​skim oto​ci​ma. Iz​no​si nisu vi​so​ki, ali to je...“ „Mis​te​rij“, slo​žio se Si​mon. „To je do​bro, de​tek​ti​vi se vole ba​vi​ti mis​te​ri​ji​ma.“ Kre​nuo je niz hod​nik i ušao u ku​hi​nju. Otvo​rio je hlad​njak. Ot​krio je da nije uklju​čen, a unu​tra se na​la​zi​la jed​na boca mli​je​ka. Kim​nuo je Kari koja ga je zbu​nje​no po​gle​da​la, a onda i shva​ti​la u čemu je stvar. Po​mi​ri​sa​la je bocu. Bez mi​ri​sa. A onda ju je pro​tres​la i za​ču​lo se zvec​ka​nje gru​di​ca koje su ne​koć bile mli​je​ko. Kre​nu​la je za Si​mo​nom u dnev​nu sobu. Pa uz ste​pe​ni​ce na prvi kat. Pro​vje​ri​li su sve sobe i za​vr​ši​li u pros​to​ri​ji koja je ne​koć bila dje​čja soba. Si​mon onju​ši zrak. „Nje​go​va obi​telj“, rek​la je Kari i po​ka​za​la pre​ma jed​noj od fo​to​gra​fi​ja na zidu. „Da“, po​t​vr​dio je Si​mon. „Nje​go​va maj​ka – iz​gle​da kao pje​va​či​ca ili glu​mi​ca, zar ne?“ Si​mon nije od​go​va​rao, samo je gle​dao dru​gu fo​to​gra​fi​ju. Toč​ni​je, gle​dao je u bli​je​di kva​drat na ta​pe​ti, na mjes​tu gdje se ne​koć na​la​zi​la fo​to​gra​fi​ja. Opet je onju​šio zrak. 89

„Us​pje​la sam doći do jed​nog od Son​nyje​vih biv​ših uči​te​lja“, rek​la je Kari. „Kaže da je Son​ny htio biti po​li​ca​jac po​put svog oca, ali skre​nuo je s puta kad mu je otac umro. Upa​dao je u ne​vo​lje u ško​li, sva​đao se, na​mjer​no se iz​o​li​rao i pos​tao auto​des​truk​ti​van. I maj​ka mu se, čini se, ras​pa​la na​kon sa​mo​uboj​stva, a ona...“ „He​le​ne“, re​kao je Si​mon. „Mo​lim?“ „Zva​la se He​le​ne. Pre​do​zi​ra​la se ta​ble​ta​ma za spa​va​nje.“ Si​mon je pro​ma​trao sobu. Po​gled mu zas​ta​ne na praš​nja​vom noć​nom or​ma​ri​ću dok je Ka​rin glas za​mo​rio u po​za​di​ni: „Kad je Son​nyju bilo osam​na​est, priz​nao je dva uboj​stva i tad je za​vr​šio u za​tvo​ru.“ U tom tre​nut​ku on pri​mi​je​ti crtu na praš​nja​voj po​vr​ši​ni. „Do​tad je is​tra​ga vo​di​la u dva po​sve raz​li​či​ta smje​ra.“ Si​mon je u dva brza ko​ra​ka do​šao do pro​zo​ra. Pos​li​je​pod​nev​no sun​ce pa​da​lo je na bi​cikl koji je le​žao na tlu is​pred cr​ve​ne kuće. Po​gle​dao je ces​tu ko​jom su sti​gli. Sada on​dje nije bilo ni​ko​ga. „Stva​ri nisu uvi​jek onak​ve kak​vi​ma se čine“, re​kao je. „Kako to mis​liš?“ Si​mon za​tvo​ri oči. Ima li sna​ge? Is​po​čet​ka? Du​bo​ko udah​ne. „Svi u po​li​ci​ji bili su uvje​re​ni da je Ab Lof​t​hus kr​ti​ca. Kad je Ab umro, kr​ti​ca je pres​ta​la s ra​dom. Pres​ta​le su neo​bič​no ne​us​pje​le ra​ci​je, do​ka​zi više nisu nes​ta​ja​li, kao ni svje​do​ci ili osum​nji​če​ni. I to su svi shva​ti​li kao do​kaz.“ „Ali?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ab je bio po​no​san na svoj po​sao i po​li​ci​ju. Nije se htio obo​ga​ti​ti, važ​na mu je bila samo obi​telj. Me​đu​tim, kr​ti​ca je bez sum​nje pos​to​ja​la.“ „I?“ „To zna​či da još uvi​jek mo​ra​mo ot​kri​ti tko je to bio.“ Si​mon opet onju​ši zrak. Znoj. Osje​tio je mi​ris zno​ja. Net​ko je ne​dav​no bio ov​dje. „A tko bi to mo​gao biti?“ „Net​ko mlad i sna​la​ž​ljiv.“ Si​mon je po​gle​dao Kari. Pre​ko nje​zi​nog ra​me​na. Pre​ma vra​ti​ma or​ma​ra. Znoj. Strah. „Ov​dje nema ni​ko​ga“, re​kao je Si​mon glas​no. „Zrak je čist. Ide​mo do​lje.“ Si​mon je zas​tao na pola puta na ste​pe​ni​ca​ma i po​ka​zao Kari da nas​ta​vi ho​da​ti. 90

Os​tao je na mjes​tu i če​kao. Os​lu​ški​vao je i čvr​sto steg​nuo dr​šku pi​što​lja. Ti​ši​na. A onda je kre​nuo za Kari. Vra​tio se u ku​hi​nju, pro​na​šao olov​ku i na​pi​sao ne​što na blo​ku žu​tih sa​mo​ljep​lji​vih pa​pi​ri​ća. Kari se na​kaš​lja​la. „O čemu je Fran​ck go​vo​rio kad je re​kao da si iz​ba​čen iz Odje​la za te​ške pri​je​va​re?“ „Ra​di​je ne bih o tome“, od​go​vo​rio je Si​mon, ot​ki​nuo sa​mo​ljep​lji​vi pa​pi​rić i za​li​je​pio ga na vra​ta hlad​nja​ka. „Ima li to kak​ve veze s koc​ka​njem?“ Si​mon ju je stro​go po​gle​dao. A onda oti​šao. Ona pro​či​ta po​ru​ku. Poz​na​vao sam ti oca. Bio je do​bar čo​vjek i mis​lim da bi on isto re​kao za mene. Javi mi se i obe​ća​vam da ću te si​gur​no pri​ves​ti, po pro​pi​si​ma. Si​mon Ke​fas Tel: 550106573, si​mon.ke​fas@os​lo​pol.no A onda je po​ju​ri​la za njim.

Mar​kus En​g​seth za​čuo je kako se mo​tor po​kre​će. Odah​nuo je od olak​ša​nja. Ču​čao je is​pod odje​će na vje​ša​li​ci, le​đi​ma nas​lo​njen na straž​nju stra​ni​cu or​ma​ra. Ni​kad se u ži​vo​tu nije tako bo​jao – ma​ji​ca mu je bila to​li​ko mo​kra od zno​ja da mu se za​li​je​pi​la za ti​je​lo. A osje​ćao je i uz​bu​đe​nje. Po​put slo​bod​nog pada s de​set​me​tar​ske ska​ka​oni​ce na ba​ze​ni​ma u Frog​ne​ru. Mis​lio je da je smrt naj​go​re što mu se može do​go​di​ti. A sad mu se više i nije či​ni​la tako straš​nom.

91

15.

„Kako vam da​nas mogu po​mo​ći, gos​po​di​ne?“ upi​tao je Tor Jo​na​sson. Svo​jim kup​ci​ma uvi​jek se obra​ćao upra​vo tim ri​je​či​ma. Tor je bio dva​de​se​to​go​diš​njak, kup​ci u nje​go​voj tr​go​vi​ni pro​sječ​no su bili pet go​di​na sta​ri​ji od nje​ga, a roba koju je pro​da​vao bila je naj​no​vi​jeg da​tu​ma. I zato je Tor Jo​na​sson mis​lio da ima ne​čeg du​ho​vi​tog u tom nje​go​vom poz​dra​vu. Ali čini se da ovaj ku​pac nije di​je​lio nje​go​vo miš​lje​nje – iako je to bilo te​ško za​klju​či​ti jer je tako na​vu​kao ka​pu​lja​ču da mu se lice uop​će nije vi​dje​lo. Iz svi​je​ta sje​na za​čuo se glas. „Že​lim je​dan od onih mo​bi​te​la koji ne pri​ka​zu​ju broj po​zi​va​te​lja.“ Di​ler. Na​rav​no. Samo oni tra​že tak​ve te​le​fo​ne. „Na ovom iP​ho​neu mo​že​te blo​ki​ra​ti po​dat​ke o po​zi​va​te​lju“, re​kao je Tor i po​di​gao bi​je​li te​le​fon s po​li​ce u ma​le​noj tr​go​vi​ni. „Broj vam se neće pri​ka​za​ti na zas​lo​nu oso​be koju zo​ve​te. Ima​mo sjaj​nu po​nu​du uz ugo​vor.“ Po​ten​ci​jal​ni ku​pac se pro​me​ško​ljio. Po​pra​vio je re​men cr​ve​ne tor​be na ra​me​nu. Tor je od​lu​čio da neće ski​da​ti po​gled s nje​ga sve dok ne iz​a​đe iz tr​go​vi​ne. „Ne, ne že​lim te​le​fon uz ugo​vor“, od​go​vo​rio je tip. „Že​lim mo​bi​tel koji se ne može pra​ti​ti. Koji ne može pra​ti​ti čak ni mo​bil​ni ope​ra​ter.“ Ni po​li​ci​ja, po​mis​lio je Tor Jo​na​sson. „Že​li​te ano​nim​ni pre​pa​id te​le​fon. Ka​kav ko​ris​te u Žici“, re​kao je na​glas. „Opros​ti​te?“ „Žica. Te​le​vi​zij​ska se​ri​ja. Tako da Nar​ko​ti​ci ne mogu po​ve​za​ti te​le​fon s vlas​ni​kom.“

92

Tor je shva​tio da nje​gov ku​pac nema bla​gog poj​ma o čemu on go​vo​ri. Bla​gi Bože. Di​ler koji go​vo​ri „opros​ti​te“ i koji nije gle​dao Žicu. „To pos​to​ji u SAD-u, a mi ih u Nor​ve​škoj ne​ma​mo. Od dvi​je i pete mo​ra​te dati osob​nu čak i kad ku​pu​je​te mo​bi​tel s pre​pa​id kar​ti​com. Mora biti re​gis​tri​ran na ne​či​je ime.“ „Na ne​či​je ime?“ „Da, mora biti re​gis​tri​ran na vaše ime. Ili na ime va​ših ro​di​te​lja ako, na​pri​mjer, mo​bi​tel ku​pu​je​te nji​ma.“ „Do​bro“, re​kao je tip. „Daj​te mi naj​jef​ti​ni​ji mo​bi​tel koji ima​te. S pre​pa​id kar​ti​com.“ „Sva​ka​ko“, od​go​vo​rio je Tor. Ovog je puta iz​ba​cio „gos​po​di​ne“, vra​tio iP​ho​ne na po​li​cu pa uzeo ma​nji mo​bi​tel. „Ovaj nije baš naj​jef​ti​ni​ji, ali ima pris​tup in​ter​ne​tu. Ko​šta ti​su​ću dvjes​to kru​na, za​jed​no s kar​ti​com.“ „Pris​tup in​ter​ne​tu?“ Tor opet po​gle​da čo​vje​ka. Si​gur​no nije mno​go sta​ri​ji od nje​ga, ali dje​lu​je is​kre​no zbu​nje​no. S dva pr​sta Tor za​tak​ne du​gač​ku kosu iza uha. Tu je ges​tu po​ku​pio gle​da​ju​ći prvu se​zo​nu Si​no​va anar​hi​je. „SIM kar​ti​ca do​pu​šta vam da sur​fa​te ne​tom na mo​bi​te​lu.“ „Zar to ne mogu u in​ter​net-ca​feu?“ Tor Jo​na​sson se na​smi​jao. Mo​žda ipak ima smis​la za hu​mor. „Šef mi je ne​dav​no re​kao da je ova tr​go​vi​na pri​je ne​ko​li​ko go​di​na bila in​ter​net-cafe. Vje​ro​jat​no po​s​ljed​nji u Oslu...“ Čo​vjek se za​mis​li. A onda kim​ne. „Uzet ću ga.“ Na pult is​tre​se hr​pi​cu nov​ča​ni​ca. Tor ih po​dig​ne. Nov​ča​ni​ce su bile kru​te i praš​nja​ve, kao da su dugo bile neg​dje skri​ve​ne. „Kao što sam re​kao, po​treb​ne su is​pra​ve.“ Čo​vjek iz​va​di osob​nu iz dže​pa i pru​ži mu je. Tor je po​gle​da i shva​ti da je u kri​vu. Po​sve u kri​vu. Ovaj čo​vjek ni​ka​ko nije di​ler – upra​vo su​prot​no. Une​se u ra​ču​na​lo nje​go​vo ime i pre​zi​me. Hel​ge Søren​sen. Pro​na​đe nje​go​vu adre​su. Tad vra​ti osob​nu i os​ta​tak nov​ca čo​vje​ku o ko​jem je saz​nao da je za​tvor​ski ču​var. „Pro​da​je​te li ba​te​ri​je za ovo?“ upi​tao je čo​vjek i po​di​gao ure​đaj sre​br​ne boje. „Što je to?“ upi​tao je Tor. „Ovo je Dis​c​man“, od​go​vo​rio je čo​vjek. „Vi​dim da pro​da​je​te slu​ša​li​ce za nje​ga.“ Tor se tupo za​gle​dao u po​li​cu sa slu​ša​li​ca​ma iz​nad iPo​da. „Zbi​lja?“ Tor otvo​ri po​le​đi​nu mu​zej​skog pri​mjer​ka i iz​vu​če sta​re ba​te​ri​je. Po​tom pro​na​đe dvi​je pu​nji​ve 93

AA ba​te​ri​je Sanyo, sta​vi ih u ure​đaj i pri​tis​ne play. Iz slu​ša​li​ca za​ču​lo se kre​šta​vo zu​ja​nje. „Ove ba​te​ri​je su pu​nji​ve.“ „Onda se neće po​tro​ši​ti kao ove sta​re?“ „Ma hoće, ali će i us​ta​ti iz mr​tvih.“ Toru se uči​ni​lo da u sje​na​ma vidi osmi​jeh. Čo​vjek ski​ne ka​pu​lja​ču i sta​vi slu​ša​li​ce. „De​pec​he Mode“, re​kao je uz ši​rok osmi​jeh i pla​tio ba​te​ri​je. A onda se okre​nuo i iz​a​šao iz tr​go​vi​ne. Tor Jo​na​sson se iz​ne​na​dio kad je shva​tio da je lice is​pod ka​pu​lja​če za​pra​vo baš sim​pa​tič​no. Pri​šao je no​vom kup​cu i upi​tao gos​po​di​na kako mu da​nas može po​mo​ći. Tor je tek na pa​uzi za ru​čak shva​tio za​što ga je ono lice to​li​ko iz​ne​na​di​lo. Nije bila stvar u nje​go​voj sim​pa​tič​nos​ti. Lice uop​će nije na​li​ko​va​lo sli​ci na osob​noj.

Što ne​ko​ga čini priv​lač​nim?, pi​ta​la se Mar​t​ha dok je pro​ma​tra​la mla​di​ća na re​cep​ci​ji. Mo​žda je stvar u ono​me što je go​vo​rio. Ve​ći​na je na re​cep​ci​ju do​la​zi​la po sen​dvič, ša​li​cu kave ili na raz​go​vor o stvar​nim ili iz​miš​lje​nim pro​ble​mi​ma. A ako nisu do​la​zi​li po to, onda bi se po​ja​vi​li sa sprem​ni​kom pre​pu​nim rab​lje​nih špri​ca koje su mo​ra​li pre​da​ti u za​mje​nu za ste​ril​ne. Ali novi sta​nar upra​vo joj je re​kao da je raz​miš​ljao o pi​ta​nju koje mu je pos​ta​vi​la ti​je​kom uvod​nog raz​go​vo​ra: ima li pla​no​va za bu​duć​nost. I, da, sada ih ima. Po​tra​žit će po​sao. Ali da bi to us​pio, mo​rao je iz​gle​da​ti pro​fe​si​onal​ni​je, na​ba​vi​ti odi​je​lo. I vi​dio je jed​no u skla​di​štu. Pa ga za​ni​ma bi li ga mo​gao po​su​di​ti... „Na​rav​no“, rek​la je Mar​t​ha, us​ta​la i odve​la ga u skla​di​šte. Ko​rak joj je prvi put na​kon mno​go, mno​go vre​me​na bio lak. Is​ti​na, ovo je mo​žda samo hir, ne​ka​kav pro​jekt koji će na​pus​ti​ti čim na​iđe na pre​pre​ku, ali i to je ne​što, to se zove nada, pri​vre​me​ni od​mor na jed​no​s​mjer​nom putu pre​ma sa​mom dnu. Sje​la je na sto​li​cu kraj vra​ta uskog skla​di​šta i pro​ma​tra​la ga kako is​pred ogle​da​la nas​lo​nje​nog na zid nav​la​či hla​če. Is​pro​ba​vao je već tre​će odi​je​lo. Jed​nom je sku​pi​na po​li​ti​ča​ra iz Grad​skog vi​je​ća Osla po​sje​ti​la nji​hov cen​tar. Htje​li su vi​dje​ti kak​vi su uvje​ti ži​vo​ta u pri​hva​ti​li​šti​ma u gra​du. U skla​di​štu je​dan od njih je upi​tao za​što cen​tar ima to​li​ko odi​je​la su​ge​ri​ra​ju​ći da ta vr​sta odje​će nije za sta​na​re. Po​li​ti​ča​ri su se po​za​ba​vi​li tim pi​ta​njem, a onda je Mar​t​ha rek​la uz osmi​jeh: „Naši sta​na​ri idu na više spro​vo​da od vas.“ Mla​dić je bio mr​šav ali ne i kr​hak, kako joj se is​pr​va uči​ni​lo. Vi​dje​la je kako mu se mi​ši​ći po​mi​ču is​pod kože pre​pu​ne tra​go​va igle. Bilo ih je sa straž​nje stra​ne ko​lje​na, na unu​traš​njos​ti be​da​ra, lis​to​vi​ma, vra​tu. Na​vu​kao je sako, po​gle​dao se u ogle​da​94

lo pa se okre​nuo pre​ma njoj. Bilo je to pru​gas​to odi​je​lo koje je pret​hod​ni vlas​nik ri​jet​ko no​sio pri​je nego što se moda pro​mi​je​ni​la pa ga je on – zbog do​bro​te svog srca i iz​nim​nog mod​nog uku​sa – do​ni​rao cen​tru za​jed​no s os​tat​kom svo​je proš​lo​go​diš​nje gar​de​ro​be. Odi​je​lo je mla​di​ću bilo mal​či​ce pre​ve​li​ko. „Sa​vr​še​no““, na​smi​ja​la se i pljes​nu​la dla​no​vi​ma. On se na​smi​je​šio. A kad mu je osmi​jeh do​pro do oči​ju, ima​la je osje​ćaj da je net​ko uklju​čio elek​trič​ni gri​jač. Imao je osmi​jeh koji opu​šta bol​ne mi​ši​će i umi​ru​je bol. Osmi​jeh koji je pri​je​ko po​tre​ban ne​ko​me tko pati od gu​bit​ka em​pa​ti​je. Ali – to joj je tek sad palo na pa​met – ona si to ne može do​pus​ti​ti. Tad skre​ne po​gled i od​mje​ri ga. „Šte​ta što ti ne​mam do​bre ci​pe​le.“ „Ove su do​bre“, lu​pio je po podu pe​tom pla​ve te​ni​si​ce. Ona se na​smi​je​ši​la, ali ovog ga puta nije po​gle​da​la. „I tre​baš po​pra​vi​ti fri​zu​ru. Dođi.“ Po​ve​la ga je uz ste​pe​ni​ce do re​cep​ci​je i po​sje​la na sto​li​cu. Po​kri​la ga je s dva ruč​ni​ka i pro​naš​la ku​hinj​ske ška​re. Na​mo​či​la mu je kosu vo​dom iz pipe i po​češ​lja​la ga svo​jim češ​ljem. I dok su dru​ge cure na re​cep​ci​ji ko​men​ti​ra​le i da​va​le svo​je pri​jed​lo​ge, na pod su pa​da​li pra​me​no​vi kose. Ne​ko​li​ko sta​na​ra zas​ta​lo je is​pred re​cep​ci​je i po​ža​li​lo se da njih nit​ko ni​kad nije tako oši​šao, pa za​što onda doš​ljak ima po​se​ban tret​man? Mar​t​ha im je mah​nu​la da odu i usre​do​to​či​la se na po​sao. „Gdje ćeš po​tra​ži​ti po​sao?“ upi​ta​la je i po​gle​da​la u sit​ne bi​je​le vla​si na nje​go​vom vra​tu. Tre​bat će joj bri​ja​ći apa​rat za to. Ili jed​no​krat​na bri​tvi​ca. „Imam neke kon​tak​te, ali ne znam gdje žive pa sam ih mis​lio po​tra​ži​ti u ime​ni​ku.“ „U ime​ni​ku?“ prez​ri​vo se na​smi​ja​la jed​na od dje​vo​ja​ka. „Mo​žeš ih jed​nos​tav​no po​tra​ži​ti na netu.“ „Mogu to?“ upi​tao je mla​dić. „Ti se ša​liš?“ na​smi​ja​la se ona. Po​ma​lo pre​glas​no. I njoj su oči sja​ji​le, pri​mi​je​ti​la je Mar​t​ha. „Ku​pio sam mo​bi​tel koji ima in​ter​net“, re​kao je on. „Ali ne znam kako...“ „Po​ka​zat ću ti!“ Dje​voj​ka mu pri​đe i is​pru​ži ruku. On iz​va​di mo​bi​tel i pru​ži joj ga. S la​ko​ćom je pri​ti​ska​la tip​ke. „Samo ih gu​glaš. Reci mi ime.“ „Ime?“ „Da. Kako se ti lju​di zovu. Ja se, na​pri​mjer, zo​vem Ma​ria.“ Mar​t​ha joj upu​ti po​ma​lo pri​je​ko​ran po​gled. Dje​voj​ka je bila mla​da i tek je po​če​95

la ra​di​ti kod njih. Stu​di​ra​la je so​ci​jal​ni rad, ali nije ima​la prak​tič​nog is​kus​tva. Tak​vo is​kus​tvo na​uči te gdje je toč​no gra​ni​ca iz​me​đu pro​fe​si​onal​ne bri​ge za sta​na​re i dru​že​nja s nji​ma. „Iver​sen“, od​go​vo​rio je on. „To daje pre​vi​še re​zul​ta​ta. Znaš li ime?“ „Samo mi po​ka​ži kako se to pre​tra​žu​je i da​lje ću sam“, od​go​vo​rio je mla​dić. „Do​bro“, Ma​ria je pri​tis​nu​la neke tip​ke i pru​ži​la mu mo​bi​tel. „Samo ov​dje upi​ši ime.“ „Hva​la ti na po​mo​ći.“ Mar​t​ha je za​vr​ši​la sa ši​ša​njem. Os​ta​le su samo sit​ne dla​ke na vra​tu i tad se sje​ti​la da je kad je da​nas čis​ti​la sobe, pro​naš​la bri​tvi​cu zak​va​če​nu o pro​zor. Bila je si​gur​na da ju je net​ko ko​ris​tio ti​je​kom pri​pre​me ko​ka​ina za sni​fa​nje, pa ju je od​ni​je​la u ku​hi​nju kako bi se si​gur​no re​cik​li​ra​la sa slje​de​ćim sprem​ni​kom špri​ca. Sad ju je uze​la, ne​ko​li​ko se​kun​di dr​ža​la iz​nad pla​me​na ši​bi​ce pa je is​pra​la pod sla​vi​nom i uhva​ti​la je pal​cem i ka​ži​pr​stom. „Sada mo​raš biti pot​pu​no mi​ran“, rek​la je. „Hm“, pro​mrm​ljao je mla​dić za​pos​len tip​ka​njem na mo​bi​te​lu. Za​drh​ta​la je dok je gle​da​la kako če​lič​na oš​tri​ca kli​zi po me​koj koži nje​go​va vra​ta. Gle​da​la je kako reže dla​ke koje su pa​da​le na pod. Mi​sao se po​ja​vi​la sama od sebe – kako je malo po​treb​no. Kako malo di​je​li ži​vot od smr​ti. Sre​ću od tra​ge​di​je. Smi​sao od be​smis​la. Kad je za​vr​ši​la, po​gle​da​la mu je pre​ko ra​me​na. Vi​dje​la je ime koje je unio i bi​je​li sim​bol koji se vr​tio. „Go​to​vo“, rek​la je. On je za​ba​cio gla​vu i po​gle​dao je. „Hva​la.“ Uze​la je ruč​ni​ke i brzo otiš​la do pros​to​ri​je za pra​nje rub​lja da kas​ni​je po​svu​da ne bi bilo dla​ka.

Joh​n​ny Puma le​žao je u tami li​cem okre​nut pre​ma zidu, kad je čuo ci​me​ra kako ula​zi i tiho za​tva​ra vra​ta za so​bom. Na pr​sti​ma je pri​šao kre​ve​tu. Ali Joh​n​ny je bio na opre​zu. Tip će osje​ti​ti nje​go​ve šake ako samo po​ku​ša tak​nu​ti nje​go​vu za​li​hu. Ali ci​mer mu nije ni po​ku​šao pri​ći – Joh​n​ny je čuo kako po​no​vo otva​ra vra​ta or​ma​ra. Okre​nuo se. Otva​rao je vra​ta svog or​ma​ra. U redu. Na​ime, Joh​n​ny je pret​pos​ta​vio da je tip već pre​tra​žio Joh​n​nyjev or​mar dok je ovaj spa​vao i shva​tio da unu​tra nema ni​čeg vri​jed​nog. Zra​ka sun​ca pro​gu​ra​la se kroz ro​le​te i pala na mla​di​ća. Puma se lec​nuo. Mla​dić je iz​va​dio ne​što iz cr​ve​ne 96

sport​ske tor​be i Joh​n​ny je sada jas​no vi​dio o čemu je ri​ječ. Mo​mak je gur​nuo pred​met u praz​nu ku​ti​ju od te​ni​si​ca i sta​vio je na gor​nju po​li​cu. Kad je za​tvo​rio or​mar i okre​nuo se, Joh​n​ny je čvr​sto za​tvo​rio oči. Do​vra​ga, po​mis​lio je. Ali nije se usu​dio otvo​ri​ti oči. No znao je da više neće moći zas​pa​ti.

Mar​kus zi​jev​ne. Još više pri​bli​ži da​le​ko​zor oči​ma i sta​ne pro​uča​va​ti mje​sec iz​nad žute kuće. A onda ga je us​mje​rio pre​ma kući. On​dje je bilo po​sve mir​no. Više se ni​šta nije do​ga​đa​lo. Ali hoće li se Sin vra​ti​ti? Mar​kus se na​dao da hoće. Mo​žda us​pi​je saz​na​ti što kani na​pra​vi​ti s onom sta​rom „stva​ri“ koja se skri​va​la u la​di​ci. Mo​žda je ta sjaj​na stvar koja je uvi​jek mi​ri​sa​la po ulju ista ona ko​jom je otac... Mar​kus opet zi​jev​ne. Da​nas se sva​šta do​go​di​lo. Znao je da će no​ćas spa​va​ti kao kla​da.

97

16.

Ag​ne​te Iver​sen ima​la je če​tr​de​set de​vet go​di​na, ali ako je su​di​ti po nje​zi​noj glat​koj koži, sjaj​nim oči​ma i vit​koj fi​gu​ri, rek​lo bi se da iz​gle​da kao da joj je tri​de​set i pet. Ali ve​ći​na je lju​di mis​li​la da je sta​ri​ja zbog si​je​de kose, kon​zer​va​tiv​nog kla​sič​nog sti​la odi​je​va​nja i obra​zo​va​nog na​či​na iz​ra​ža​va​nja koji je dje​lo​vao po​ma​lo pom​poz​no. I, na​rav​no, zbog ži​vo​ta kak​vim je obi​telj Iver​sen ži​vje​la vi​so​ko na Hol​men​kol​låse​nu. Oni su pri​pa​da​li dru​ga​či​joj sta​ri​joj ge​ne​ra​ci​ji. Ag​ne​te je bila do​ma​ći​ca s dvi​je slu​žav​ke koje su joj po​ma​ga​le u kući i vrtu is​pu​nja​va​ju​ći sve zah​tje​ve same Ag​ne​te, nje​zi​nog su​pru​ga Ive​ra i sina Ive​ra mla​đeg. Čak i u us​po​red​bi s dru​gim im​po​zant​nim ku​ća​ma u su​sjed​stvu, dom Iver​se​no​vih os​tav​ljao je bez daha. Pa ipak, ku​ćan​ski pos​lo​vi bili su tako ure​đe​ni da is​po​moć (ili „osob​lje“, kako ih je Iver mla​đi vo​lio na​zi​va​ti ot​ka​ko je ma​tu​ri​rao i za​po​čeo so​ci​ode​mo​krat​ski​je raz​miš​lja​ti) nije za​po​či​nja​la s ra​dom pri​je pod​ne​va. A to je zna​či​lo da je Ag​ne​te Iver​sen us​ta​ja​la prva, od​la​zi​la u krat​ku ra​no​ju​tar​nju šet​nju šu​mom koja je gra​ni​či​la s nji​ho​vim ima​njem, po​ne​kad ubra​la bu​ket ivan​či​ca, a onda pri​pre​ma​la do​ru​čak svo​jim mu​škar​ci​ma. Sje​di​la bi uz čaj i pro​ma​tra​la ih kako do​ruč​ku​ju zdrav i hra​njiv obrok koji im je pri​pre​mi​la dok se spre​ma​ju za dug i zah​tje​van dan u ure​du. Kad bi za​vr​ši​li s je​lom, Iver mla​đi ru​ko​va​njem bi joj za​hva​lio na obro​ku, što je u do​ma​ćins​tvu Iver​se​no​vih tra​di​ci​ja duga ne​ko​li​ko ge​ne​ra​ci​ja, a ona bi obri​sa​la stol i otr​la ruke o bi​je​lu pre​ga​ču koja će usko​ro za​vr​ši​ti u ko​ša​ri za pr​lja​vo rub​lje. Po​tom bi ih do​pra​ti​la do ula​za, sva​kog po​lju​bi​la u obraz i gle​da​la kako ula​ze u sta​ri​ji, do​bro odr​ža​van mer​ce​des, iz​la​ze iz ga​ra​že i kre​ću u sun​čan dan. Iver mla​đi pro​vo​dio je škol​ske praz​ni​ke u obi​telj​skoj tvrt​ki u nadi da će tako na​uči​ti što zna​či na​po​ran rad. Tre​bao je na​uči​ti da nema bes​plat​nog ruč​ka i da uprav​lja​98

nje obi​telj​skim bo​gat​stvom do​no​si niz oba​ve​za, baš kao i pov​las​ti​ca. Šlju​nak je kr​c​kao na pri​la​zu dok su otac i sin kre​ta​li pre​ma ces​ti, a ona im ma​ha​la s ula​za. Da joj je net​ko re​kao da či​tav pri​zor na​li​ku​je rek​la​mi iz 1950-ih, ona bi se na​smi​ja​la, slo​ži​la s tim ko​men​ta​rom i po​tom za​bo​ra​vi​la na to. Jer Ag​ne​te Iver​sen ži​vje​la je toč​no ona​ko kako je odu​vi​jek že​lje​la. Pro​vo​di​la je dane bri​nu​ći se za dvo​ji​cu mu​ška​ra​ca koje je vo​lje​la da oni mogu uprav​lja​ti obi​telj​skom imo​vi​nom u naj​bo​ljem in​te​re​su obi​te​lji i druš​tva – ima li što bo​lje od toga? S ku​hinj​skog ra​di​ja je​dva da je čula spi​ke​ra koji je go​vo​rio ne​što o po​ras​tu fa​tal​nih pre​do​zi​ra​nja u Oslu, po​ras​tu pros​ti​tu​ci​je i od​bje​glom za​tvo​re​ni​ku koji je već dva dana na slo​bo​di. U svi​je​tu je bilo mno​go ne​vo​lja. To​li​ko toga nije bilo kako tre​ba. Ne​dos​ta​ja​lo je rav​no​te​že i reda za ko​jim bi uvi​jek tre​ba​lo te​ži​ti. A dok je sta​ja​la on​dje i raz​miš​lja​la o sa​vr​še​noj har​mo​ni​ji svog ži​vo​ta – o svo​joj obi​te​lji, do​ma​ćins​tvu, tom danu – odjed​nom je za​ču​la da su se otvo​ri​la boč​na vra​ta u ured​no pod​ši​ša​noj ži​vi​ci vi​so​koj dva me​tra, a taj je ulaz uglav​nom ko​ris​ti​lo osob​lje. Po​di​gla je ruku i zak​lo​ni​la po​gled od sun​ca. Mla​dić koji je ho​dao uskim po​plo​ča​nim pro​la​zom mo​gao je biti dobi Ive​ra mla​đeg i prvo je po​mis​li​la da mu je ono neki pri​ja​telj. Po​rav​na​la je pre​ga​ču. Ali kad se pri​bli​žio, za​klju​či​la je da je mla​dić po​ko​ju go​di​nu sta​ri​ji od nje​zi​na sina i da nosi odje​ću koju ni Iver ni nje​go​vi pri​ja​te​lji ni​kad ne bi obuk​li: sta​ro​mod​no sme​đe pru​gas​to odi​je​lo i pla​ve te​ni​si​ce. Pre​ko ra​me​na pre​ba​cio je cr​ve​nu sport​sku tor​bu i Ag​ne​te Iver​sen za​pi​ta​la se da mla​dić mo​žda nije iz Je​ho​vi​nih svje​do​ka, a onda se sje​ti​la da oni uvi​jek do​la​ze u paru. A nije iz​gle​dao ni kao tr​go​vač​ki put​nik. Sti​gao je do dna ste​pe​ni​ca. „Kako vam mogu po​mo​ći?“ upi​ta​la je ona lju​baz​no. „Ov​dje živi obi​telj Iver​sen?“ „Tako je. Ali ako že​li​te raz​go​va​ra​ti s Ive​rom mla​đim ili mo​jim su​pru​gom, onda ste za​kas​ni​li. Upra​vo su otiš​li.“ Po​ka​za​la je pre​ko vrta u smje​ru ces​te. Mla​dić je kim​nuo, gur​nuo ruku u cr​ve​nu sport​sku tor​bu i iz​vu​kao ne​što iz nje. Upe​rio je to u nju i za​ko​ra​čio uli​je​vo. Ag​ne​te ni​kad nije is​ku​si​la ni​šta slič​no, ba​rem ne u stvar​nom ži​vo​tu. Ali još je uvi​jek do​bro vi​dje​la, isto kao kad je bila mla​da. To je ci​je​loj obi​te​lji bilo u ge​ni​ma. Zato ni na tre​nu​tak nije po​sum​nja​la da loše vidi, samo je udah​nu​la i auto​mat​ski se po​vuk​la ko​rak pre​ma vra​ti​ma iza sebe. Gle​da​la je u pi​štolj. Nas​ta​vi​la se pov​la​či​ti ne ski​da​ju​ći po​gled s mom​ka, ali nije mu mo​gla vi​dje​ti oči iza oruž​ja. Za​čuo se pu​canj i uči​ni​lo joj se kao da ju je net​ko uda​rio, kao da je za​do​bi​la si​lo​vit uda​rac u prsa, pa se nas​ta​vi​la pov​la​či​ti, te​tu​ra​ti una​zad kroz vra​ta, tupa i bez kon​tro​le nad udo​vi​ma. Ne​ka​ko je os​ta​la na no​ga​ma čak i u hod​ni​ku. Za​mah​nu​la je ru​ka​ma da odr​ži rav​no​te​žu i osje​ti​la je kako dla​nom uda​ra po jed​noj od sli​ka na zidu. Nije pala sve dok le​đi​ma nije uda​ri​la u ku​hinj​ska vra​ta i je​dva da je osje​ti​la kad 99

je lu​pi​la gla​vom u ku​hinj​ski pult i po​vuk​la sa so​bom vazu koja je on​dje sta​ja​la. Ali dok je le​ža​la na podu gla​ve stis​nu​te o do​nju la​di​cu i is​kriv​lje​nog vra​ta tako da je još uvi​jek mo​gla vi​dje​ti svo​je ti​je​lo, po​gle​da​la je u cvi​je​će. Ivan​či​ce su le​ža​le u raz​bi​je​nom stak​lu. A njoj se na bi​je​loj pre​ga​či po​jav​lji​va​lo ne​što na​lik cr​ve​noj ruži. Tad je svr​nu​la po​gled na ulaz​na vra​ta. Vani je vi​dje​la obris gla​ve onog mom​ka koji se ta​man okre​tao pre​ma ja​vo​ri​ma s li​je​ve stra​ne pu​telj​ka. A po​tom se sag​nuo i nes​tao. A ona se mo​li​la da do​is​ta nes​ta​ne. Po​ku​ša​la je us​ta​ti, ali nije se mo​gla po​mak​nu​ti; kao da joj ti​je​lo nije htje​lo slu​ša​ti mo​zak. Za​tvo​ri​la je oči i osje​ti​la bol kao ni​kad pri​je. Pre​pla​vi​la joj je ti​je​lo kao da će ga pre​po​lo​vi​ti, ali u isto je vri​je​me bila tupa, go​to​vo da​le​ka. Tad je za​ču​la zvuk me​kih ko​ra​ka. Te​ni​si​ce na ka​me​nom podu. Otvo​ri​la je oči. Mo​mak joj je pri​la​zio, ali gle​dao je u ne​što što je ste​zao među pr​sti​ma. Ča​hu​ra met​ka – vi​đa​la ih je kad bi obi​telj uje​sen od​la​zi​la u lov na vi​ken​di​cu u Har​dan​ger​vid​di. Uba​cio ju je u cr​ve​nu tor​bu, iz​va​dio žute gu​me​ne ru​ka​vi​ce i krpu. Sjeo je na pete, na​vu​kao ru​ka​vi​ce i obri​sao ne​što s poda. Krv. Nje​zi​nu krv. A onda je obri​sao kr​pom pot​pla​te te​ni​si​ca. Ag​ne​te je shva​ti​la da uk​la​nja oti​ske sto​pa​la i čis​ti te​ni​si​ce. To bi uči​nio pro​fe​si​onal​ni ubo​ji​ca. Net​ko tko ne želi os​ta​vi​ti ni​kak​ve do​ka​ze. Ili svje​do​ke. Tre​ba​la bi se bo​ja​ti. Ali nije se bo​ja​la, nije ni​šta osje​ća​la – mo​gla je samo pro​ma​tra​ti, re​gis​tri​ra​ti, raz​miš​lja​ti. Pre​ko​ra​čio ju je i oti​šao u hod​nik, ku​pa​oni​cu i spa​va​će sobe. Os​ta​vio je vra​ta otvo​re​na. Ag​ne​te je us​pje​la okre​nu​ti gla​vu. Mo​mak je otvo​rio tor​bi​cu koju je os​ta​vi​la na kre​ve​tu – pla​ni​ra​la je oti​ći u grad i ku​pi​ti suk​nju u Fer​ner Ja​cob​se​nu. Otvo​rio je nov​ča​nik, iz​vu​kao no​vac i os​ta​tak ba​cio. Pri​šao je la​di​ca​ma, otvo​rio prvu pa i dru​gu u ko​joj se na​la​zi​la nje​zi​na ku​ti​ja za na​kit. Pre​div​ne i ne​pro​cje​nji​vo vri​jed​ne bi​ser​ne na​uš​ni​ce koje je nas​li​je​di​la od bake. Teh​nič​ki nisu bile ne​pro​cje​nji​ve – nje​zin ih je su​prug pro​ci​je​nio na dvjes​to osam​de​set ti​su​ća kru​na. Za​ču​la je kako je na​kit za​zvec​kao u nje​go​voj sport​skoj tor​bi. Po​tom je mla​dić nes​tao u obi​telj​skoj ku​pa​oni​ci i po​ja​vio se s nji​ho​vim čet​ki​ca​ma u ru​ka​ma – nje​zi​nom, Ive​ro​vom i čet​ki​com Ive​ra mla​đeg. Vje​ro​jat​no je jako si​ro​ma​šan ili pot​pu​no po​re​me​ćen, ili obo​je. Pri​šao joj je i sag​nuo se. Sta​vio joj je ruku na rame. „Boli li?“ Us​pje​la je od​mah​nu​ti gla​vom. Neće mu pru​ži​ti to za​do​volj​stvo. Mak​nuo je ruku i osje​ti​la je gu​me​nu ru​ka​vi​cu na vra​tu. Pal​cem i ka​ži​pr​stom stis​nuo joj je ar​te​ri​ju. Zar će je za​da​vi​ti? Ne, nije ju jako stis​nuo. „Srce će ti usko​ro pres​ta​ti ku​ca​ti“, re​kao je. Po​tom je us​tao i pri​šao ulaz​nim vra​ti​ma. Kr​pom je obri​sao kva​ku. Za​tvo​rio je vra​ta za so​bom. Po​tom je za​ču​la i zvuk dvo​riš​nih vra​ta.

100

Ag​ne​te Iver​sen osje​ti​la ju je kako do​la​zi. Hlad​no​ća. Po​če​la ju je osje​ća​ti u sto​pa​li​ma i ru​ka​ma. Ši​ri​la se gla​vom, vr​hom tje​me​na. Pro​bi​ja​la se sa svih stra​na rav​no do srca. A pra​ti​la ju je tama.

Sara je po​gle​da​la čo​vje​ka koji je ušao na sta​ni​ci me​troa Hol​men​kol​len. Sjeo je u dru​gi va​gon, onaj iz ko​jeg je ona upra​vo iz​aš​la kad su tri mla​di​ća s na​opa​ko okre​nu​tim bej​z​bol​skim ka​pa​ma ušla na Vok​se​nli​ji. Lje​ti je u vla​ko​vi​ma na​kon ju​tar​nje gu​žve bilo malo lju​di, pa je ona bila je​di​na put​ni​ca. A sada su po​če​li gnja​vi​ti i nje​ga. Čula je onog naj​ma​njeg – koji je oči​to bio vođa – kako na​zi​va onog čo​vje​ka gu​bit​ni​kom. Smi​jao se nje​go​vim te​ni​si​ca​ma, go​vo​rio mu da iz​a​đe iz nji​ho​vog va​go​na i vi​dje​la je kako je plju​nuo na pod pred nje​ga. Glu​pa​vi de​lin​k​ven​ti​ći. I tada je je​dan od njih, zgo​dan pla​vo​kos mo​mak, vje​ro​jat​no za​ne​ma​re​no di​je​te iz bo​ga​te obi​te​lji, iz​vu​kao ska​ka​vac. Bla​gi Bože, zar će oni stvar​no...? Za​mah​nuo je nji​me is​pred onog čo​vje​ka. Sara je za​ma​lo vris​nu​la. Lju​di koji su bili u dru​gom va​go​nu za​ur​la​li su od smi​je​ha. Pla​vu​šan je za​rio nož u sje​da​lo iz​me​đu čo​vje​ko​vih ko​lje​na. Vođa je ne​što go​vo​rio i dao mu pet se​kun​di da iz​a​đe. Čo​vjek je us​tao. Na tre​nu​tak se či​ni​lo kao da raz​miš​lja o tome da im se us​pro​ti​vi. Da, stvar​no je tako iz​gle​da​lo. Ali onda je stis​nuo cr​ve​nu sport​sku tor​bu uz ti​je​lo i kre​nuo se pre​mjes​ti​ti u dru​gi va​gon. „Je​be​na ku​ka​vi​ca!“ vi​ka​li su za njim na is​kriv​lje​nom nor​ve​škom. A onda su za​rok​ta​li od smi​je​ha. U vla​ku su sad bili samo on, ona i tri mla​di​ća. Čo​vjek je zas​tao na vra​ti​ma koja su spa​ja​la dva va​go​na, ne​ko​li​ko se​kun​di hva​tao rav​no​te​žu i po​gle​di su im se su​sre​li. Iako mu u oči​ma nije vi​dje​la strah, zna​la je da se pre​pao. Vi​dje​la je da se boji baš kao svi oni sla​bi i po​ra​že​ni koji uvi​jek po​gi​nju gla​vu, miču se i pre​pu​šta​ju te​ri​to​rij sva​ko​me tko po​ka​že zube i za​pri​je​ti na​si​ljem. Sara ga je pre​zi​ra​la. Pre​zi​ra​la je nje​go​vu sla​bost. I svu do​bro​na​mjer​nost ko​jom se oči​to okru​žio. Dio nje vo​lio bi da su ga pre​tuk​li. Tre​ba​lo ga je na​uči​ti da mrzi. I na​da​la se da je on vi​dio pre​zir u nje​zi​nim oči​ma. I da će mu biti ne​ugod​no. Ali on se na​smi​je​šio, tiho pro​mrm​ljao „Bok“, sjeo dva reda da​lje i sa​nji​vo se za​gle​dao kroz pro​zor kao da se ni​šta nije do​go​di​lo. Do​bri Bože, kak​vi smo to lju​di pos​ta​li? Po​na​ša​mo se po​put ne​kih jad​nih sta​ri​ca koje se ne​ma​ju čak ni obra​za sra​mi​ti. Bila je u is​ku​še​nju da i sama plju​ne na pod.

101

17.

„A kažu da u Nor​ve​škoj ne pos​to​ji viša kla​sa“, do​ba​cio je Si​mon Ke​fas po​di​žu​ći bi​je​lo-na​ran​čas​tu po​li​cij​sku vrp​cu da Kari Adel može pro​ći is​pod nje. Pred ula​zom u ga​ra​žu za​us​ta​vio ih je za​di​han po​li​ca​jac u uni​for​mi ko​jem se čelo cak​li​lo od zno​ja. Po​ka​za​li su mu na​log, pro​vje​rio je fo​to​gra​fi​je i za​mo​lio Si​mo​na da ski​ne sun​ča​ne na​oča​le. „Tko ju je pro​na​šao?“ upi​tao je Si​mon i za​ški​ljio. „Čis​ta​či​ce“, od​go​vo​rio je po​li​ca​jac. „U pod​ne su doš​le na po​sao i na​zva​le hit​nu.“ „Ima li svje​do​ka? Net​ko je ne​što čuo ili vi​dio?“ „Nit​ko nije ni​šta vi​dio“, od​go​vo​rio je po​li​ca​jac. „Ali po​raz​go​va​ra​li smo sa su​sje​dom koja kaže da je za​ču​la pra​sak. Prvo je po​mis​li​la da je eks​plo​di​ra​la guma. U ovak​vom su​sjed​stvu lju​di i ne zna​ju kako zvu​či puc​nja​va.“ „Hva​la“, re​kao je Si​mon, opet sta​vio sun​ča​ne na​oča​le pa kre​nuo ste​pe​ni​ca​ma u kuću. On​dje su fo​ren​zi​ča​ri u bi​je​lim kom​bi​ne​zo​ni​ma pro​vje​ra​va​li ulaz​na vra​ta ma​lim cr​nim kis​to​vi​ma. Zas​ta​vi​ce su oz​na​ča​va​le put koji su već očis​ti​li, a vo​dio je rav​no do tru​pla koje je le​ža​lo na podu u ku​hi​nji. Kroz pro​zor je ula​zi​lo sun​ce oba​sja​va​ju​ći ka​me​ni pod i re​flek​ti​ra​ju​ći se u lok​vi​ca​ma vode i raz​bi​je​nom stak​lu oko ivan​či​ca. Po​red tru​pla ču​čao je čo​vjek u odi​je​lu i raz​go​va​rao s pa​to​lo​gom. „Is​pri​ča​vam se“, re​kao je Si​mon, a čo​vjek u odi​je​lu po​di​gao je po​gled. Kosa mu je bila ured​no po​češ​lja​na i imao je tan​ke zu​lu​fe. Sja​ji​la se od gela i dru​gih pro​izvo​da za nje​gu kose, a Si​mon se za​pi​tao je li taj čo​vjek Ta​li​jan. „Tko ste vi?“ 102

„I ja bih to vas mo​gao upi​ta​ti“, od​go​vo​rio je čo​vjek i ne po​mak​nuv​ši se. Si​mon je pro​ci​je​nio da je u ra​nim tri​de​se​ti​ma. „Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas iz Uboj​sta​va.“ „Dra​go mi je. Åsmund Bjør​ns​tad, de​tek​tiv iz Kri​po​sa. Iz​gle​da da ne zna​te da mi pre​uzi​ma​mo ovaj slu​čaj.“ „Tko to kaže?“ „Pa, ovaj put to kaže vaš šef.“ „Glav​ni nad​zor​nik?“ Čo​vjek u odi​je​lu od​mah​nuo je gla​vom i upe​rio prst u strop. Si​mon je pri​mi​je​tio nje​go​ve ured​ne nok​te. Si​gur​no su ma​ni​ki​ra​ni. „Šef po​li​ci​je?“ Bjør​ns​tad kim​ne. „Kon​tak​ti​rao je Kri​pos i re​kao nam da od​mah do​đe​mo.“ „Za​što?“ „Valj​da je za​klju​čio da ćete iona​ko za​tra​ži​ti našu po​moć.“ „Pa da mo​že​te ova​ko uple​sa​ti i pre​uze​ti kor​mi​lo?“ Åsmund Bjør​ns​tad se na​smi​je​ši i kaže: „Slu​šaj​te, ni​sam ja tako od​lu​čio. Ali kad god se od Kri​po​sa za​tra​ži po​moć u slu​ča​je​vi​ma ovak​vih zlo​či​na, naš je uvjet da mi vo​di​mo is​tra​gu, i tak​tič​ki i teh​nič​ki.“ Si​mon samo kim​ne; znao je da je tako. Ovo nije prvi put da Kri​pos ili nor​ve​ška na​ci​onal​na služ​ba za is​tra​gu te​ških zlo​či​na pre​uzi​ma slu​čaj koji je tre​bao pri​pas​ti Odje​lu za uboj​stva po​li​ci​je u Oslu. I znao je da bi tre​bao biti za​hva​lan na jed​nom slu​ča​ju ma​nje, vra​ti​ti se u ured i po​sve​ti​ti se is​tra​zi Vol​la​no​ve smr​ti. „Pa, kad smo već ov​dje, mo​gli bi​smo raz​gle​da​ti“, re​kao je Si​mon. „Za​što?“ Bjør​ns​tad nije ni po​ku​šao sa​kri​ti ne​za​do​volj​stvo. „Si​gu​ran sam da sve dr​ži​te pod kon​tro​lom, Bjør​ns​tad, ali sa mnom je no​vo​pe​če​na is​tra​ži​te​lji​ca. Do​bro će joj doći da malo vidi kako tre​ti​ra​mo pra​vo mjes​to zlo​či​na. Što vi mis​li​te?“ Kri​po​sov is​tra​ži​telj ne​volj​ko po​gle​da Kari. A onda sleg​ne ra​me​ni​ma. „Sjaj​no“, re​kao je Si​mon i čuč​nuo. Tek je tada po​gle​dao tru​plo. Sve do​tad to je na​mjer​no iz​bje​ga​vao jer mu se htio po​sve po​sve​ti​ti. Imaš samo jed​nu pri​li​ku ste​ći prvi do​jam. Go​to​vo si​me​tri​čan krug krvi usred bi​je​le pre​ga​če pod​sje​tio ga je na ja​pan​sku zas​ta​vu, je​di​no što je či​nje​ni​ca da je sun​ce za​uvi​jek zaš​lo kad je u pi​ta​nju žena koja je pi​lji​la u strop s mr​tvač​kim iz​ra​zom na koji se on ti​je​kom svo​je ka​ri​je​re ni​kad nije us​pio na​vik​nu​ti. Si​mon je već više puta po​mis​lio da taj iz​raz pred​stav​lja spoj ljud​skog ti​je​la i ne​čeg po​sve de​hu​ma​103

ni​zi​ra​nog čemu sad manj​ka vi​tal​nos​ti, kao da se ljud​sko ti​je​lo sve​lo na ne​ka​kav pred​met. Re​če​no mu je da se žr​tva zove Ag​ne​te Iver​sen. Vi​dio je da je upu​ca​na u prsa. Či​ni​lo se da je ri​ječ o jed​nom met​ku. Po​gle​dao joj je ruke. Nok​ti nisu bili slom​lje​ni, a na ru​ka​ma nije pri​mi​je​tio tra​go​ve bor​be. Lak na sred​njem pr​stu li​je​ve ruke bio je okr​h​nut, no to se mo​glo do​go​di​ti i ti​je​kom pada. „Ima li zna​ko​va pro​va​le?“ upi​tao je Si​mon i po​ka​zao pa​to​lo​gu neka okre​ne tru​plo. Bjør​ns​tad od​mah​ne gla​vom. „Vra​ta su mo​žda os​ta​la ot​klju​ča​na. Žr​tvin su​prug i sin upra​vo su bili otiš​li na po​sao. Ni na kva​ki ni​smo pro​naš​li oti​ske.“ „Ni​je​dan?“ Si​mon sta​ne pro​uča​va​ti rub rad​ne plo​he. „Ne. Kao što vi​di​te, kva​ka je čis​ta.“ Si​mon po​gle​da iz​laz​nu ranu na žr​tvi​nim le​đi​ma. „Rav​no kroz nju. Čini se da je me​tak pro​šao samo kroz meka tki​va.“ Pa​to​log stis​ne usne i na​pu​ći ih, a ta je ges​ta go​vo​ri​la Si​mo​nu da je za​klju​čak pri​lič​no lo​gi​čan. „A me​tak?“ upi​tao je Si​mon i po​gle​dao u zid iza rad​ne plo​he. Åsmund Bjør​ns​tad ne​volj​ko je po​ka​zao gore. „Hva​la“, re​kao je Si​mon. „A ča​hu​ra?“ „Još je ni​smo pro​naš​li“, od​go​vo​rio je is​tra​ži​telj i iz​va​dio mo​bi​tel sa zlat​nim ku​ći​štem. „Shva​ćam. A kako gla​si Kri​po​so​va pre​li​mi​nar​na te​ori​ja?“ „Te​ori​ja?“ Bjør​ns​tad se na​smi​je​šio i po​di​gao mo​bi​tel. „Pa valj​da je oči​to. Pro​val​nik je ušao u kuću, ov​dje za​pu​cao u žr​tvu, od​nio sve vri​jed​no što je us​pio pro​na​ći i po​bje​gao. Pla​ni​ra​na pljač​ka s uboj​stvom koje nije bilo u pla​nu, re​kao bih. Mo​žda mu se su​prot​sta​vi​la ili po​če​la vri​šta​ti.“ „A što mis​li​te, kako...“ Bjør​ns​tad po​dig​ne ruku po​ka​zu​ju​ći da je us​pos​ta​vio po​ziv. „Bok, ja sam. Mo​žeš mi dati po​pis svih osu​đe​nih za pro​va​le? Brzo pro​vje​ri tko se od njih na​la​zi u Oslu. Pri​ori​tet su oni koji su ima​li va​tre​no oruž​je. Hva​la.“ Tad je vra​tio mo​bi​tel u džep sa​koa. „Slu​šaj, sta​ri moj, ov​dje ima​mo pune ruke pos​la, pa ću te za​mo​li​ti da...“ „Sve pet“, re​kao je Si​mon i ši​ro​ko se na​smi​je​šio. „Ali ako obe​ća​mo da ne​će​mo sme​ta​ti, mo​že​mo li još malo raz​gle​da​ti?“ Kri​po​sov is​tra​ži​telj sum​nji​ča​vo po​gle​da sta​ri​jeg ko​le​gu. „I obe​ća​va​mo da ne​će​mo ho​da​ti unu​tar zas​ta​vi​ca.“ I Bjør​ns​tad im do​pus​ti da os​ta​nu na mjes​tu zlo​či​na. 104

„Pro​na​šao je ono što je tra​žio“, pri​mi​je​ti​la je Kari dok su sta​ja​li pred kre​ve​tom u spa​va​ćoj sobi s de​be​lim te​pi​hom od zida do zida. Na pos​te​lji​ni je le​ža​la tor​bi​ca, otvo​ren pra​zan nov​ča​nik i ku​ti​ja za na​kit oblo​že​na cr​ve​nim bar​šu​nom, ta​ko​đer praz​na. „Mo​žda“, re​kao je Si​mon. Pre​ko​ra​čio je zas​ta​vi​ce i čuč​nuo po​kraj kre​ve​ta. „Re​kao bih da je sta​jao ot​pri​li​ke ov​dje dok je is​tre​sao tor​bi​cu i ku​ti​ju za na​kit. Što ti mis​liš?“ „Da, jer je sve na kre​ve​tu.“ Si​mon je pro​uča​vao te​pih. Spre​mao se us​ta​ti, a onda je zas​tao usred po​kre​ta i sag​nuo se. „Što je to?“ „Krv“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Kr​va​rio je po te​pi​hu?“ „Malo vje​ro​jat​no. Trag je ve​lik, pa je vje​ro​jat​no ri​ječ o oti​sku ci​pe​le. Za​mis​li da pro​va​lju​ješ u kuću u ova​ko bo​ga​toj če​t​vr​ti – što bi mis​li​la, gdje se na​la​zi sef?“ Kari je po​ka​za​la pre​ma or​ma​ru. „Toč​no tako“, od​go​vo​rio je Si​mon, us​tao i otvo​rio vra​ta or​ma​ra. Sef se na​la​zio usred zida i bio je ve​li​či​ne mi​kro​val​ne peć​ni​ce. Si​mon spus​ti ruku na ruč​ku. Za​klju​ča​no. „Osim ako pro​val​nik nak​nad​no nije po​la​ko za​klju​čao sef – što bi bilo neo​bič​no s ob​zi​rom na to da je od​ba​cio ku​ti​ju za na​kit i tor​bi​cu – dak​le, nije ga di​rao“, re​kao je Si​mon. „Da vi​di​mo jesu li go​to​vi s tru​plom.“ Na po​vrat​ku u ku​hi​nju Si​mon je ušao u ku​pa​oni​cu. Iz​a​šao je na​mr​šten. „Što je?“ upi​ta​la je Kari. „Znaš li da u Fran​cu​skoj ima​ju jed​nu čet​ki​cu na če​tr​de​set sta​nov​ni​ka?“ „To je mit i ta je sta​tis​ti​ka jako sta​ra“, od​go​vo​ri​la je ona. „Ali ja sam star čo​vjek“, uz​vra​tio je Si​mon. „Kako god, obi​telj Iver​sen nema ni jed​nu je​di​nu čet​ki​cu za zube.“ Vra​ti​li su se u ku​hi​nju. Tre​nu​tač​no nije bilo ni​ko​ga oko tru​pla Ag​ne​te Iver​sen, pa ga je Si​mon mo​gao neo​me​ta​no pro​uči​ti. Po​gle​dao joj je ruke, po​bli​že pro​mo​trio kut ulaz​nih i iz​laz​nih rana. Us​tao je i za​mo​lio Kari da sta​ne toč​no pred žr​tvi​ne noge le​đi​ma okre​nu​ta rad​noj plo​hi. „Una​pri​jed se is​pri​ča​vam“, re​kao je, pri​šao pa joj sta​vio prst na gru​di na isto mjes​to na ko​jem je me​tak ušao u ti​je​lo Ag​ne​te Iver​sen, a onda joj sta​vio i dru​gi prst 105

iz​me​đu lo​pa​ti​ca, toč​no na mjes​tu koje od​go​va​ra iz​laz​noj rani na žr​tvi. Onda se sag​nuo i po​di​gao jed​nu ivan​či​cu, nas​lo​nio ko​lje​no na rad​nu plo​hu pa gur​nuo cvi​jet u rupu od met​ka. „Dođi“, re​kao je, si​šao s rad​ne plo​he i kre​nuo niz hod​nik pre​ma ulaz​nim vra​ti​ma. Zas​tao je po​red sli​ke koja se na​kri​vi​la, nag​nuo se pa po​ka​zao na ne​što cr​ve​no u kutu ok​vi​ra. „Krv?“ upi​ta​la je Kari. „Lak za nok​te“, od​go​vo​rio je Si​mon pa pris​lo​nio li​je​vu nad​la​ni​cu na sli​ku. Pre​ko ra​me​na po​gle​dao je tru​plo. Po​tom je kre​nuo pre​ma vra​ti​ma. Na pra​gu je zas​tao i čuč​nuo. Nag​nuo se nad gru​men zem​lje oz​na​čen zas​ta​vi​com. „Da se to nisi usu​dio di​ra​ti!“ re​kao je glas iza njih. Njih dvo​je po​di​glo je gla​ve. „Oh, to si ti, Si​mon“, re​kao je čo​vjek u bi​je​lom pa pre​šao pr​stom po mo​krim us​na​ma skri​ve​nim du​bo​ko u ri​đoj bra​di. „Bok, Nils. Dugo se ni​smo vi​dje​li. Kako se po​na​ša​ju pre​ma tebi u Kri​po​su?“ Čo​vjek sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ma, do​bro. Ali zato što sam to​li​ko star i po​tro​šen da me vje​ro​jat​no žale.“ „Ti to oz​bilj​no?“ „Ma, tako se i osje​ćam“, uz​dah​nuo je fo​ren​zi​čar. „Da​nas se sve vrti oko DNK, Si​mon. Oko DNK i ra​ču​nal​nih mo​de​la koje lju​di po​put nas ne ra​zu​mi​ju. U moje vri​je​me sve je bilo dru​ga​či​je.“ „Mis​lim da ipak još ni​smo za ba​ci​ti“, re​kao je Si​mon pro​uča​va​ju​ći si​gur​nos​ni lo​kot na ulaz​nim vra​ti​ma. „Reci ženi da sam je poz​dra​vio, Nils.“ Bra​da​ti čo​vjek kao da se zbu​nio. „I da​lje ne​mam...“ „Onda poz​dra​vi psa.“ „Pas mi je ugi​nuo, Si​mon.“ „A onda bi​smo tre​ba​li pre​sko​či​ti ča​vr​lja​nje, Nils“, re​kao je Si​mon i iz​a​šao. „Kari, bro​ji do tri, a onda vris​ni iz pet​nih žila. Pos​li​je iz​a​đi na ste​pe​ni​ce i os​ta​ni on​dje. Do​bro?“ Kim​nu​la je, a on je za​tvo​rio vra​ta. Kari je po​gle​da​la Nil​sa koji je od​mah​nuo gla​vom pa oti​šao. A onda je vris​nu​la iz pet​nih žila. Vik​nu​la je ono što su je na​uči​li vi​ka​ti u onim ri​jet​kim pri​go​da​ma kad po​go​di rupu na gol​fu. Po​tom je otvo​ri​la vra​ta. Si​mon je upe​rio ka​ži​prst u nju s dna ste​pe​ni​ca. „Sada se po​mak​ni“, re​kao je. Pos​lu​ša​la ga je i vi​dje​la kako se on po​mi​če uli​je​vo dok ški​lji na jed​no oko. „Si​gur​no je sta​jao ov​dje“, re​kao je Si​mon. I da​lje je ka​ži​pr​stom po​ka​zi​vao na 106

nju. Okre​nu​la se i vi​dje​la bi​je​lu ivan​či​cu na ku​hinj​skom zidu. Si​mon je po​gle​dao udes​no. Pri​šao je ja​vo​ro​vi​ma. Ra​ši​rio ih. Kari je shva​ti​la što tra​ži. Ča​hu​ru. „Aha“, pro​mrm​ljao je u bra​du, iz​vu​kao mo​bi​tel, pri​bli​žio ga oči​ma i tad je za​ču​la di​gi​tal​ni zvuk škljo​ca​nja na​lik onom pra​vog fo​to​apa​ra​ta. Pal​cem i ka​ži​pr​stom uzeo je malo zem​lje i po​rav​nao je. A onda se vra​tio na ste​pe​ni​ce i po​ka​zao joj što je fo​to​gra​fi​rao. „Oti​sak sto​pa​la“, rek​la je. „Pri​pa​da ubo​ji​ci.“ „Oh?“ „Do​bro, mis​lim da je za da​nas lek​ci​ja za​vr​ši​la, Ke​fas.“ Okre​nu​li su se. Bio je to Bjør​ns​tad. Dje​lo​vao je lju​ti​to. Oko nje​ga sta​ja​li su fo​ren​zi​ča​ri uklju​ču​ju​ći ri​đo​bra​dog Nil​sa. „Sko​ro smo go​to​vi“, re​kao je Si​mon i po​ku​šao se vra​ti​ti unu​tra. „Mis​lio sam da samo...“ „Mis​lim da smo go​to​vi“, re​kao je Bjør​ns​tad pa mu stao na put pre​kri​živ​ši ruke na pr​si​ma. „Pro​na​šao sam cvi​jet u svo​joj rupi od met​ka, a to je zbi​lja pre​vi​še. Bilo je dos​ta za da​nas.“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Do​bro, iona​ko sam vi​dio do​volj​no da iz​vu​čem za​ključ​ke. Sret​no s pro​na​la​skom pro​fi​ća, deč​ki.“ Bjør​ns​tad je pre​zi​ri​vo ot​puh​nuo. „Po​ku​ša​vaš im​pre​si​oni​ra​ti mla​du stu​den​ti​cu i ovo na​zva​ti uboj​stvom s pre​du​miš​lja​jem?“ Okre​nuo se pre​ma Kari. „Žao mi je što stva​ran ži​vot nije ni iz​bli​za uz​bud​ljiv kao što bi htio ovaj star​ke​lja. Ovo je ti​pič​na pljač​ka koja je poš​la po zlu.“ „U kri​vu si“, re​kao je Si​mon. Bjør​ns​tad spus​ti ruku na bok. „Ro​di​te​lji su me na​uči​li da po​štu​jem sta​ri​je. Da​jem ti de​set se​kun​di po​što​va​nja, a onda že​lim da nes​ta​neš.“ Je​dan od fo​ren​zi​ča​ra se na​smi​jao. „Kako dra​gi ro​di​te​lji“, do​ba​cio je Si​mon. „De​vet se​kun​di.“ „Su​sje​da kaže da je za​ču​la pu​canj.“ „I što onda?“ „Ima​nja su ve​li​ka i kuće su me​đu​sob​no po​pri​lič​no uda​lje​ne. A ima​ju do​bru iz​o​la​ci​ju. Su​sje​da ne bi za​ču​la ne​što na​lik puc​nju da je doš​lo iz kuće. No iz​va​na...“ Bjør​ns​tad za​ba​ci gla​vu i po​gle​da Si​mo​na ne​ka​ko po​drug​lji​vo. „Što že​liš reći?“ 107

„Gos​po​đa Iver​sen bila je vi​so​ka ot​pri​li​ke kao Kari. Ako je sta​ja​la na no​ga​ma, a zna​mo da je me​tak ušao ov​dje...“ po​ka​zao je na Ka​ri​na prsa, „i iz​a​šao toč​no ov​dje na le​đi​ma, mo​gao je za​vr​ši​ti na zidu gdje sam sta​vio ivan​či​cu je​di​no ako je ubo​ji​ca bio na ne​kom mjes​tu niže od nje i ako je obo​je bilo da​le​ko od ku​hinj​skog zida. Dru​gim ri​je​či​ma, žr​tva je sta​ja​la ov​dje gdje sad sto​ji​mo, a ubo​ji​ca je sta​jao vani u dnu ste​pe​ni​ca. Zato je su​sje​da za​ču​la pu​canj. No su​sje​da nije za​ču​la vri​sko​ve ni buku koja bi pret​ho​di​la puc​nju, ni​šta što bi go​vo​ri​lo o ot​po​ru ili bor​bi, pa vje​ru​jem da se sve do​go​di​lo brzo.“ Bjør​ns​tad po​gle​da ko​le​ge. Pro​me​ško​lji se. „I što, onda ju je odvu​kao unu​tra?“ Si​mon od​mah​ne gla​vom. „Ne, mis​lim da je za​te​tu​ra​la unu​tra.“ „Za​što to mis​liš?“ „Do​bro si za​klju​čio da je gos​po​đa Iver​sen bila jako ured​na. Je​di​no što u kući odu​da​ra je ova sli​ka ov​dje koja se na​kri​vi​la.“ Svi su se okre​nu​li i po​gle​da​li što Si​mon po​ka​zu​je. „Osim toga, na ok​vi​ru sli​ke naj​bli​že vra​ti​ma ima laka za nok​te. A to zna​či da je za​gre​bla po njoj dok je te​tu​ra​la pre​ma unu​tra. U tom tre​nut​ku joj se okr​h​nuo lak na sred​njem pr​stu li​je​ve ruke.“ Bjør​ns​tad od​mah​ne gla​vom. „Da je ubi​je​na na do​vrat​ku i da je ho​da​la una​zad, bilo bi tra​go​va krvi u hod​ni​ku.“ „I bilo ih je“, re​kao je Si​mon, „ali ubo​ji​ca ih je po​čis​tio. Sam si re​kao da na kva​ki nema oti​sa​ka. Ni​kak​vih, čak ni od čla​no​va obi​te​lji. Ne zato što je Ag​ne​te Iver​sen ta​man bila za​po​če​la te​me​lji​to čis​ti​ti ne​ko​li​ko se​kun​di na​kon što su joj su​prug i sin otiš​li na po​sao, nego zato što ubo​ji​ca nije htio os​ta​vi​ti ni​kak​ve do​ka​ze. I pri​lič​no sam si​gu​ran da je obri​sao krv s poda u koju je uga​zio i da nije htio os​ta​vi​ti oti​ske sto​pa​la. Pa je obri​sao i pot​pla​te.“ „Tako zna​či?“ re​kao je Bjør​ns​tad. I da​lje ga je ona​ko gle​dao, ali više se nije smi​je​šio. „I sve si to za​klju​čio samo tako?“ „Kad obri​šeš pot​pla​te ci​pe​la, ne uk​lo​niš krv iz uto​ra na nji​ma“, re​kao je Si​mon i po​gle​dao na sat. „Ali ta će se krv sama obri​sa​ti ako, na​pri​mjer, sta​neš na de​be​li sag ko​je​mu vlak​na uđu i u uto​re pot​pla​ta te upi​ju krv. Na te​pi​hu u spa​va​ćoj sobi vi​djet ćeš mr​lju od krvi. Mis​lim da će se tvoj fo​ren​zi​čar slo​ži​ti sa mnom, Bjør​ns​tad.“ U šut​nji koja je us​li​je​di​la Kari je za​ču​la zvuk auto​mo​bi​la koji su po​li​caj​ci za​us​ta​vi​li na vrhu ces​te. Po​tom su se za​ču​li uz​ne​mi​re​ni gla​so​vi, a je​dan je pri​pa​dao mla​đem mu​škar​cu. Žr​tvin su​prug i sin. „Kako god“, re​kao je Bjør​ns​tad hi​ne​ći rav​no​duš​nost. „Na​kra​ju uop​će nije važ​no 108

gdje je žr​tva ubi​je​na. Ovo je pro​va​la koja je poš​la po zlu, ni​kak​vo uboj​stvo s pre​du​miš​lja​jem. A čini se da će nam se usko​ro pri​dru​ži​ti net​ko tko može po​t​vr​di​ti da je iz ku​ti​je nes​tao na​kit.“ „Do​bro je to s na​ki​tom“, re​kao je Si​mon, „ali ja bih, da sam pro​val​nik, uveo Ag​ne​te Iver​sen u kuću i pri​si​lio je da mi po​ka​že gdje skri​va pra​ve vri​jed​nos​ti. Na​tje​rao bih je da mi kaže kom​bi​na​ci​ju koja otva​ra sef. Sva​ki, čak i naj​glup​lji pro​val​nik zna da u ama baš sva​koj ovak​voj kući pos​to​ji sef. Ali on ju je jed​nos​tav​no ubio i pri​tom je htio da ga su​sje​di čuju. I nije se us​pa​ni​čio – vi​diš po tome kako je uk​lo​nio do​ka​ze da je bio opre​zan. Ne, on je znao da se neće za​dr​ža​ti na mjes​tu zlo​či​na i da će ima​ti vre​me​na oti​ći mno​go pri​je nego što stig​ne po​li​ci​ja. Nije ri​ječ o lo​po​vu jer je ukrao ta​man do​volj​no da ne​isku​san is​tra​ži​telj ko​jeg su ro​di​te​lji tako li​je​po od​go​ji​li ubr​zo za​klju​či da je ri​ječ o pro​va​li koja je poš​la po zlu pa da i ne po​tra​ži pra​vi mo​tiv.“ Si​mon je mo​rao priz​na​ti da uži​va u šut​nji i iz​ne​nad​noj pro​mje​ni boje Bjør​ns​ta​do​va lica. Du​bo​ko u sebi Si​mon Ke​fas bio je jed​nos​tav​na duša, ali ni​po​što nije bio osve​to​lju​biv. Iako je bio u is​ku​še​nju da mla​dom ko​le​gi zada po​s​ljed​nji uda​rac, po​šte​dio ga je. Ipak mu nije re​kao da je lek​ci​ja za​vr​ši​la. S vre​me​nom i is​kus​tvom Åsmund Bjør​ns​tad lako bi mo​gao pos​ta​ti do​bar is​tra​ži​telj. A do​bri is​tra​ži​te​lji mo​ra​ju na​uči​ti biti po​niz​ni. „Jako za​nim​lji​va te​ori​ja, Ke​fas“, re​kao je Bjør​ns​tad. „Imat ću je na umu. Ali ne smi​je​mo gu​bi​ti dra​go​cje​no vri​je​me i...“ os​mjeh​nuo se, „mo​žda da sad ipak kre​neš?“ „Za​što mu nisi re​kao sve?“ upi​ta​la je Kari dok je Si​mon oprez​no vo​zio kroz za​vo​je niz Hol​men​kol​låsen. „Sve?“ upi​tao je Si​mon hi​ne​ći ne​vi​nost. Kari se mo​ra​la na​smi​ja​ti. Si​mon je glu​ma​tao da je ek​s​cen​trič​ni sta​rac. „Znaš da je ča​hu​ra sle​tje​la neg​dje u cvjet​njak. Nisi je pro​na​šao, ali oti​sak sto​pa​la jesi. I fo​to​gra​fi​rao si ga. A zem​lja od​go​va​ra onoj pro​na​đe​noj u hod​ni​ku?“ „Da.“ „Za​što mu onda i to nisi re​kao?“ „Zato što je on am​bi​ci​ozan is​tra​ži​telj kome je ego veći od tim​skog duha, pa je za nje​ga bo​lje da to sam ot​kri​je. Bit će mo​ti​vi​ra​ni​ji ako bude mis​lio da sli​je​di do​ka​ze koje je on pro​na​šao, a ne ja i kre​ne u po​tra​gu za čo​vje​kom koji nosi ci​pe​le broj če​tr​de​set tri i koji je iz​vu​kao ča​hu​ru iz cvjet​nja​ka.“ Sta​li su na cr​ve​no u Sta​sjon​sve​ienu. Kari pri​kri​je zi​je​va​nje. „A kako si ti do​nio za​klju​čak da je Bjør​ns​tad ta​kav?“ Si​mon se na​smi​jao. „Lako. I ja sam ne​koć bio mlad i am​bi​ci​ozan.“ 109

„Ali am​bi​ci​ja s vre​me​nom iz​bli​je​di?“ „Dio, da“, na​smi​je​šio se Si​mon. Sa​mo​uvje​ren osmi​jeh, po​mis​li​la je Kari. „Zato si pres​tao ra​di​ti u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re?“ „Za​što te to to​li​ko za​ni​ma?“ „Bio si šef. Glav​ni in​s​pek​tor za​du​žen za ve​lik tim. U Uboj​stvi​ma su ti do​pus​ti​li da za​dr​žiš ti​tu​lu, ali sad ipak vo​diš je​di​no mene.“ „Aha“, re​kao je Si​mon, pro​šao kri​ža​nje i nas​ta​vio pre​ma Smes​ta​du. „Pre​pla​ćen, prek​va​li​fi​ci​ran, re​likt. Ili sam samo dao svo​je.“ „Što se do​go​di​lo?“ „Ne že​liš...“ „Da, že​lim.“ Vo​zi​li su se u ti​ši​ni. Kari je za​klju​či​la da joj je bo​lje šu​tje​ti. Go​to​vo su sti​gli u Ma​jor​stu​en kad je Si​mon opet pro​go​vo​rio. „Ot​krio sam ope​ra​ci​ju pra​nja nov​ca. Go​vo​ri​mo o oz​bilj​noj svo​ti nov​ca. O lju​di​ma na vi​so​kim po​lo​ža​ji​ma. Moji su na​dre​đe​ni sma​tra​li da moja is​tra​ga nosi ve​lik ri​zik. Da ne​mam do​volj​no do​ka​za i da ćemo se naći na tan​kom ledu ako nas​ta​vi​mo s is​tra​gom, a da na​po​s​ljet​ku ne us​pi​je​mo osi​gu​ra​ti osu​đu​ju​ću pre​su​du. Ne go​vo​ri​mo o obič​nim kri​mi​nal​ci​ma. Osum​nji​če​ni su bili jako moć​ni lju​di koji se bore za svo​je in​te​re​se ko​ris​te​ći iste re​sur​se kao po​li​ci​ja. Moji ko​le​ge bo​ja​li su se da ćemo ako i us​pi​je​mo sve to do​ka​za​ti, kas​ni​je pla​ti​ti, od​nos​no da nas sve čeka od​maz​da.“ Opet šut​nja. Ti​ši​na je po​tra​ja​la sve do par​ka Frog​ner, gdje je Kari ko​nač​no iz​gu​bi​la strp​lje​nje. „Zna​či, iz​ba​ci​li su te jer si po​kre​nuo kon​tro​verz​nu is​tra​gu?“ Si​mon od​mah​ne gla​vom. „Imao sam pro​ble​ma. S koc​kom. Ili, da upo​tri​je​bim teh​nič​ki iz​raz – lu​do​ma​ni​ja. Ku​po​vao sam i pro​da​vao di​oni​ce. E sad, nije to bilo ne​što mno​go. Ali kad ra​diš u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re...“ „... Imaš pris​tup in​ter​nim in​for​ma​ci​ja​ma.“ „Ni​kad ni​sam tako tr​go​vao di​oni​ca​ma, ali ipak sam pre​kr​šio pra​vi​la. I to su is​ko​ris​ti​li ko​li​ko god je išlo.“ Kari kim​ne. Pro​bi​ja​li su se pre​ma sre​di​štu gra​da i Ib​se​no​vom tu​ne​lu. „A na​kon toga?“ „Više ne koc​kam. Niti gnja​vim lju​de.“ Opet onaj tuž​ni re​zig​ni​ra​ni osmi​jeh. Kari je raz​miš​lja​la o pla​no​vi​ma za ve​čer. Oti​ći u te​re​ta​nu. Ve​če​ra​ti s ro​đa​ci​ma. 110

Po​gle​da​ti stan u Fa​ger​bor​gu. A onda se za​ču​la kako pos​tav​lja pi​ta​nje koje joj se valj​da po​ja​vi​lo u dru​gom ne​s​vjes​nom di​je​lu moz​ga: „Za​što je ubo​ji​ca od​nio ča​hu​ru sa so​bom?“ „Sva​ka ča​hu​ra ima se​rij​ski broj, ali on nas ri​jet​ko do​ve​de do ubo​ji​ce“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Mo​žda se bo​jao da je os​ta​vio oti​ske na njoj, ali mis​lim da je ovaj ubo​ji​ca una​pri​jed mis​lio i na to, pa je ko​ris​tio ru​ka​vi​ce dok je pu​nio pi​štolj. Ta​ko​đer mo​že​mo za​klju​či​ti da je taj pi​štolj re​la​tiv​no nov, od​nos​no da je pro​izve​den u po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko go​di​na.“ „Ma, da?“ „Već de​set go​di​na pro​izvo​đa​či oruž​ja mo​ra​ju ugra​vi​ra​ti se​rij​ski broj na iglu oruž​ja. Ta igla os​ta​vi je​dins​tven oti​sak kad uda​ri u ča​hu​ru. To zna​či da za iden​ti​fi​ka​ci​ju vlas​ni​ka tre​ba​mo samo praz​nu ča​hu​ru i re​gis​tar va​tre​nog oruž​ja.“ Kari za​gri​ze do​nju usnu i po​la​ko kim​ne. „Do​bro, to shva​ćam. Ali ne shva​ćam za​što je htio da iz​gle​da kao pro​va​la.“ „Baš kao što se bo​jao da je mo​žda os​ta​vio do​kaz na ča​hu​ri, boji se i da ćemo ot​kri​ti tko je on ako saz​na​mo nje​gov pra​vi mo​tiv.“ „Pa, onda je jas​no“, rek​la je Kari, ali za​pra​vo je raz​miš​lja​la o ne​kret​ni​ni u Fa​ger​bor​gu. U ogla​su je pi​sa​lo da stan ima dva bal​ko​na, je​dan na is​toč​noj stra​ni i dru​gi na za​pad​noj. „Kako to mis​liš?“ upi​tao je Si​mon. „Su​prug“, rek​la je Kari. „Sva​ki su​prug u toj si​tu​aci​ji zna da će upra​vo nje​ga po​li​ci​ja pr​vog sum​nji​či​ti ako ne sre​di da iz​gle​da kao da mu je žena ubi​je​na iz ne​kog dru​gog raz​lo​ga. Pri​mje​ri​ce, ti​je​kom pro​va​le.“ „A koji bi bio prvi raz​log?“ „Lju​bo​mo​ra. Lju​bav. Mrž​nja. Ima li još što?“ „Nema“, re​kao je Si​mon. „To je sve.“

111

18.

Rano tog pos​li​je​pod​ne​va na Oslo se sru​čio plju​sak, ali to nije ohla​di​lo grad. A onda je, kao da se želi is​ku​pi​ti, kroz obla​ke za​pek​lo sun​ce koje je oku​pa​lo glav​ni grad bi​je​lom svje​tloš​ću od koje se s kro​vo​va i uli​ca po​di​gla para. Lo​uis se pro​bu​dio kad je sun​ce bilo tako ni​sko na nebu da su mu zra​ke tuk​le u oči. Po​gle​dao je svi​jet oko sebe. Lju​di su pro​la​zi​li is​pred nje​ga i nje​go​ve po​su​de u koju je skup​ljao mi​los​ti​nju. Taj je po​sao bio pri​lič​no uno​san do pri​je ne​ko​li​ko go​di​na, kad su u Nor​ve​šku po​če​li pris​ti​za​ti ru​munj​ski Romi. Ubr​zo po​tom bilo ih je go​to​vo na sva​kom ko​ra​ku. A onda su sti​gle či​ta​ve hor​de. Na​met​ni​ci koji kra​du, pro​se i šver​ca​ju. A pro​tiv na​met​ni​ka va​lja se bo​ri​ti svim ras​po​lo​ži​vim sred​stvi​ma. Lo​uis je vje​ro​vao da nor​ve​ški pro​sja​ci – baš kao i nor​ve​ške bro​dar​ske kom​pa​ni​je – ima​ju pra​vo na dr​žav​nu za​šti​tu od stra​ne kon​ku​ren​ci​je. Sad je si​tu​aci​ja pos​ta​la tak​va da je mo​rao kras​ti – to mu je bilo is​crp​lju​ju​će ali i is​pod čas​ti. Uz​dah​nuo je i pro​vje​rio po​su​du pr​lja​vim pr​sti​ma. U njoj se ne​što za​ču​lo. Nije zvu​ča​lo kao ko​va​ni​ce. Mo​žda su nov​ča​ni​ce? Ako je tako, bo​lje mu je da ih spre​mi pri​je nego što ih neki od onih Ci​ga​na ukra​de. Po​gle​dao je u po​su​du. Dva​put trep​nuo. A onda ga je po​di​gao. Bio je to sat. Žen​ski, rek​lo bi se po iz​gle​du. Ro​lex. Oči​to kri​vo​tvo​ri​na. Ali te​žak. Stvar​no te​žak. Zar lju​di za​is​ta vole no​si​ti na ruci tako te​ške stva​ri? Čuo je da ti sa​to​vi mogu pod vodu i do pe​de​set me​ta​ra du​bi​ne, što je si​gur​no jako ko​ris​no kad odeš na pli​va​nje. U kvar​tu je odu​vi​jek bilo ču​da​ka. Lo​uis se os​vr​ne po uli​ci. Poz​na​vao je ura​ra na uglu Stor​tin​g​sga​te; za​jed​no su išli u ško​lu. Mo​žda bi on mo​gao... Lo​uis se je​dva us​pra​vi. Kine je sta​ja​la po​red svo​jih ko​li​ca iz tr​go​vi​ne i pu​ši​la. Ali kad se upa​li​lo ze​le​no na se​ma​fo​ru pa su svi dru​gi pje​ša​ci kre​nu​li pre​ko ze​bre, ona je os​ta​la na mjes​tu. Pre​do​mis​li​la se. Da​nas neće pri​je​ći ces​tu. Os​ta​la je na mjes​tu i do​vr​ši​la ci​ga​re​tu. A ona je ko​li​ca dav​no, stvar​no dav​no, ukra​la iz IKEA-e. Jed​nos​tav​no ih je odvez​la iz tr​go​vi​ne i ukr​ca​la u kom​bi na par​ki​ra​li​štu. Odvez​la je i njih i kre​vet Hem​nes, sto​lić 112

Hem​nes i neke po​li​ce Bil​ly do mjes​ta na ko​jem ju je, kako je bila uvje​re​na, če​ka​la bu​duć​nost. To je tre​bao biti nje​zin ži​vot. On je slo​žio na​mje​štaj i pri​pre​mio fiks za obo​je. On je sad mr​tav, a ona je živa. I više nije nar​kić​ka. Do​bro je. No proš​lo je pre​vi​še vre​me​na ot​ka​ko je spa​va​la u kre​ve​tu Hem​nes. Ona pe​tom uga​si ci​ga​re​tu i zgra​bi ko​li​ca iz IKEA-e za ruč​ku. Pri​mi​je​ti​la je da je net​ko – vje​ro​jat​no neki pje​šak – u nje​zi​nim ko​li​ci​ma na pr​lja​vom vu​ne​nom pre​kri​va​ču os​ta​vio plas​tič​nu vre​ći​cu. Lju​ti​to ju je zgra​bi​la; nije to prvi put da su lju​di nje​zi​na ko​li​ca i nje​zi​nu imo​vi​nu za​mi​je​ni​li s ko​šem za sme​će. Os​vr​nu​la se. Zna​la je gdje se na​la​zi ama baš sva​ki koš za sme​će u Oslu, pa je zna​la da je je​dan od njih toč​no iza nje. Ali tada je zas​ta​la. Vre​ći​ca je bila te​ška i po​bu​di​la je zna​ti​že​lju u njoj. Otvo​ri​la ju je. Gur​nu​la je ruku i iz​vuk​la sa​dr​žaj na pos​li​je​pod​nev​no sun​ce. A on je svje​tlu​cao i sja​jio se. Ogr​li​ce i pr​sten. Pri​vjes​ci su bili di​ja​man​ti, a pr​sten od čis​tog zla​ta. Pra​vo zla​to, pra​vi di​ja​man​ti. Kine je bila go​to​vo si​gur​na da se nije pre​va​ri​la jer je do​bro zna​la kako iz​gle​da​ju zla​to i di​ja​man​ti. U kraj​njoj li​ni​ji, u vri​je​me nje​zi​na odras​ta​nja uz na​mje​štaj nisu do​la​zi​le i upu​te za sas​tav​lja​nje.

Joh​n​ny Puma raz​ro​ga​čio je oči. Osje​tio je kako mu se pri​kra​da strah pa se okre​nuo u kre​ve​tu. Nije čuo da itko ula​zi, ali sada je net​ko te​ško di​sao i ste​njao. Zar je do​šao Coco? Ne, dah​ta​nje je pri​je zvu​ča​lo kao ševa nego na​pla​ta du​go​va​nja. Jed​nom je neki par do​bio do​pu​šte​nje da bo​ra​vi u Cen​tru Ila; upra​va je vje​ro​jat​no po​mis​li​la kako to dvo​je to​li​ko tre​ba jed​no dru​go, pa su na​pra​vi​li iz​nim​ku. Taj je čo​vjek stvar​no tre​bao tu ženu: ona je fi​nan​ci​ra​la nji​ho​vu ovis​nost tako što se še​vi​la od sobe do sobe sve dok upra​va nije iz​gu​bi​la strp​lje​nje i iz​ba​ci​la je. Doš​ljak je ste​njao. Le​žao je na podu le​đi​ma okre​nut nje​mu i Joh​n​ny je iz slu​ša​li​ca na nje​go​vim uši​ma čuo sin​tet​sku rit​mič​ku glaz​bu i mo​no​ton ro​bot​ski glas. Mo​mak je ra​dio skle​ko​ve. U svo​je vri​je​me Joh​n​ny je mo​gao na​pra​vi​ti sto​ti​nu skle​ko​va na jed​noj ruci. Mo​mak je bio, bez sva​ke sum​nje, sna​žan, ali bo​rio se s iz​dr​ž​lji​voš​ću – leđa su mu se već po​če​la sa​vi​ja​ti. U svje​tlos​ti koja je si​pi​la iz​me​đu za​vje​sa i uda​ra​la u zid vi​dio je fo​to​gra​fi​ju koju je vje​ro​jat​no mo​mak obje​sio na zid. Na njoj je bio neki čo​vjek u po​li​cij​skoj uni​for​mi. I vi​dio je još ne​što na pro​zor​skoj das​ci. Par na​uš​ni​ca. Iz​gle​da​le su sku​po​cje​no; pi​tao se gdje ih je mo​mak ukrao. Ako su stvar​no sku​pe kao što iz​gle​da​ju, mo​gle bi ri​je​ši​ti Joh​n​nyjev pro​blem. Kru​ži​le su gla​si​ne da Coco su​tra od​la​zi iz pri​hva​ti​li​šta i da nje​go​vi po​tr​č​ci sa​kup​lja​ju sve otvo​re​ne du​go​ve. A to je zna​či​lo da Joh​n​ny ima još samo ne​ko​li​ko sati da na​ba​vi no​vac. Raz​miš​ljao je o tome bi li pro​va​lio u neki od sta​no​va u Bis​let​tu jer su mno​gi otiš​li na od​mor. Mo​gao bi po​zvo​ni​ti i vi​dje​ti ima li od​go​vo​ra. Ali prvo je mo​rao sa​ku​pi​ti ener​gi​ju. A ovo mu je jed​nos​tav​ni​je i si​gur​ni​je. Pi​tao se bi li se mo​gao is​kras​ti iz kre​ve​ta i neo​pa​že​no ukras​ti na​uš​ni​ce, ali odus​tao je od te ide​je. Bio on iz​dr​ž​ljiv ili ne, tako bi ri​ski​rao ba​113

ti​ne. Sama ide​ja bila je smi​ješ​na. Ali mo​gao bi omes​ti doš​lja​ka, iz​mis​li​ti iz​go​vor da ga iz​vu​če iz sobe i onda na​pas​ti. Joh​n​ny iz​ne​na​da uhva​ti mom​kov po​gled. Ovaj se bio okre​nuo i sad je ra​dio tr​buš​nja​ke. Na​smi​je​šio se. Joh​n​ny je po​ka​zao da mu želi ne​što reći pa je mo​mak ski​nuo slu​ša​li​ce. Joh​n​ny je čuo ri​je​či „... sad sam čist“ pa je i sam pro​go​vo​rio. „Ho​ćeš li mi po​mo​ći da se spus​tim u ka​fić, fren​de? I ti mo​raš po​jes​ti ne​što na​kon vjež​ba​nja. Ako ti​je​lo nema mas​no​ća ili ug​lji​ko​hi​dra​ta koje može tro​ši​ti, po​čet će jes​ti mi​šić, ku​žiš? I onda si uza​lud na​por​no vjež​bao.“ „Hva​la na sa​vje​tu, Joh​n​ny. Prvo ću se otu​ši​ra​ti, ali ti se spre​mi.“ Mo​mak je us​tao. Str​pao je na​uš​ni​ce u džep i kre​nuo u smje​ru za​jed​nič​kih tu​še​va. Do​vra​ga! Joh​n​ny za​tvo​ri oči. Ima li ener​gi​je za ovo? Da, mora je ima​ti. Samo dvi​je mi​nu​te. Bro​jao je se​kun​de. A onda je sjeo na rub kre​ve​ta. Od​gur​nuo se. Us​tao. Zgra​bio hla​če sa sto​li​ce. Upra​vo ih je nav​la​čio, kad se za​ču​lo ku​ca​nje na vra​ti​ma. Mo​mak je valj​da za​bo​ra​vio klju​če​ve. Joh​n​ny je od​še​pao do vra​ta i otvo​rio ih. „Ko​li​ko ti puta mo​ram reći da...?“ Steg​nu​ta šaka s bok​se​rom po​go​di​la ga je rav​no u čelo i Joh​n​ny Puma pao je na leđa. Vra​ta su se otvo​ri​la. Ušli su Coco i nje​go​va dva mom​ka. Mom​ci su ga uhva​ti​li za ruke, a Coco je gla​vom tako jako uda​rio Joh​n​nyja da je po​tilj​kom zvek​nuo o gor​nji kre​vet Kad je us​pio po​di​ći po​gled, gle​dao je rav​no u Co​co​ve ruž​ne oči na​ma​za​ne ma​ska​rom. Vi​dio je i sja​jan vrh vi​so​ke pot​pe​ti​ce. „Ja sam za​pos​len čo​vjek, Joh​n​ny“, re​kao je Coco na lo​šem nor​ve​škom. „Dru​gi ima​ju nov​ca, ali ipak ne pla​ća​ju. Ti ne​maš nov​ca, znam to, pa ćeš ti biti pri​mjer svi​ma nji​ma.“ „P-pri​mjer?“ „Ja sam ra​zu​man čo​vjek, Joh​n​ny. Os​tat će ti jed​no oko.“ „Ali... Mo​lim te, Coco.“ „Ne miči se jer ću ošte​ti​ti oko dok ti ga bu​dem va​dio. Že​lim da dru​gi ga​do​vi vide da je to pra​vo oko, do​bro?“ Joh​n​ny je po​čeo vri​šta​ti, ali brzo ga je ušut​ka​la ruka na us​ti​ma. „Po​la​ko, Joh​n​ny. U oku nema mno​go ži​va​ca. Bol neće biti straš​na, obe​ća​vam.“ Joh​n​ny je znao da bi mu strah tre​bao dati sna​ge da mu se su​prot​sta​vi, ali u nje​mu kao da više nije bilo ni trun​ke ener​gi​je. Joh​n​ny Puma, čo​vjek koji je ne​koć go​lim ru​ka​ma po​di​zao auto​mo​bi​le, apa​tič​no je zu​rio u vrh pot​pe​ti​ce koja se pri​bli​ža​va​la. „Ko​li​ko?“ Glas je bio tih, go​to​vo ša​pat. Okre​nu​li su se pre​ma vra​ti​ma. Nit​ko nije čuo kad je ušao. Kosa mu je bila mo​kra i na sebi je imao samo tra​pe​ri​ce. „Iz​la​zi!“ pro​ci​je​dio je Coco. Mo​mak je os​tao na mjes​tu. 114

„Ko​li​ko ti du​gu​je?“ „Od​mah! Že​liš is​pro​ba​ti moj nož?“ Doš​ljak se i da​lje nije po​mi​cao. Sna​ga​tor koji je dr​žao usta Joh​n​nyju pus​tio ga je i kre​nuo pre​ma mom​ku. „On... Ukrao mi je na​uš​ni​ce!“ re​kao je Joh​n​ny. „Is​ti​na je! U dže​pu su mu. Nji​ma sam ti htio pla​ti​ti, Coco. Pre​tra​ži ga i vi​djet ćeš! Mo​lim te, mo​lim te, Coco!“ Joh​n​ny je za​čuo je​ca​je u svom gla​su, ali nije ga bilo bri​ga za to. Osim toga, či​ni​lo se da ga Coco ne čuje – samo je pi​ljio u deč​ka. Vje​ro​jat​no se svi​nji svi​đa​lo ono što je vi​dio. Coco je po​kre​tom ruke opo​zvao sna​ga​to​ra i na​smi​jao se. „Lje​po​ta​ne, go​vo​ri li Joh​n​ny is​ti​nu?“ „Mo​žeš po​ku​ša​ti saz​na​ti“, od​go​vo​rio je deč​ko. „Ali da sam na tvom mjes​tu, re​kao bih ko​li​ko ti du​gu​je i bilo bi ma​nje ne​vo​lja. I ma​nje ne​re​da.“ „Dva​na​est ti​su​ća“, od​go​vo​rio je Coco. „Za​što...?“ Zas​tao je usred re​če​ni​ce kad je deč​ko gur​nuo ruku u džep, iz​vu​kao sve​žanj nov​ča​ni​ca i po​čeo ih na​glas bro​ja​ti. Kad je do​šao do dva​na​est, pru​žio ih je Cocu, a os​ta​tak gur​nuo u džep. Coco je ok​li​je​vao. Kao da s tim nov​cem ne​što nije bilo kako tre​ba. A onda se na​smi​jao. Otvo​rio je usta i ot​krio zlat​ne zube koje je ugra​dio umjes​to sa​vr​še​no zdra​vih bi​je​lih. „Je​bo​te. Je-bo-te.“ Po​no​vo je pre​bra​jao no​vac. Po​di​gao po​gled. „Onda smo go​to​vi?“ upi​tao je mo​mak, ali ne s ka​me​nim li​cem mla​dog di​le​ra koji je u ži​vo​tu po​gle​dao pre​vi​še fil​mo​va. Upra​vo su​prot​no, on se smi​je​šio. Kao što su se ko​no​ba​ri​ce smi​je​ši​le Joh​n​nyju u vri​je​me kad je jeo u fi​nim res​to​ra​ni​ma i kad bi ga upi​ta​le je li za​do​vo​ljan je​lom. „U redu je“, na​ce​rio se Coco. Joh​n​ny je le​gao i za​tvo​rio oči. Još neko vri​je​me na​kon što su Coco i nje​go​vi sna​ga​to​ri za​tvo​ri​li vra​ta i nes​ta​li niz hod​nik, odje​ki​vao je Co​cov smi​jeh. „Ne bri​ni se“, re​kao je mo​mak. Joh​n​ny ga je čuo iako se sil​no tru​dio is​klju​či​ti nje​gov glas. „I ja bih pos​tu​pio isto da sam bio na tvom mjes​tu.“ Ali nisi na mom mjes​tu, po​mis​lio je Joh​n​ny i da​lje osje​ća​ju​ći suze neg​dje iz​me​đu grla i prsa. Ti nisi bio Joh​n​ny Puma. I onda pos​tao ovo u što sam se sad pre​tvo​rio. „Za​što se ne bi​smo spus​ti​li u ka​fić, Joh​n​ny?“

U sobi se vi​dje​la je​di​no svje​tlost zas​lo​na ra​ču​na​la. Je​di​na buka do​pi​ra​la je kroz vra​ta koja je Si​mon os​ta​vio pri​tvo​re​ni​ma. Čuo se tih zvuk ra​di​ja iz ku​hi​nje na do​njem katu i kako Else lupa lon​ci​ma. Ona je bila ti​pič​na žena iz obi​te​lji sa sela – uvi​115

jek je ne​što tre​ba​lo očis​ti​ti, opra​ti, pos​lo​ži​ti, po​mak​nu​ti, po​sa​di​ti, za​ši​ti, is​pe​ći. Ona ni​kad nije mo​gla samo bes​pos​le​no sje​di​ti i uži​va​ti u tre​nut​ku. Ma ko​li​ko toga oba​vio da​nas, su​tra te je če​ka​lo još ne​kak​vih oba​ve​za. A to je zna​či​lo da uvi​jek mo​raš ra​di​ti rav​no​mjer​nim rit​mom i ni​ka​da se ne smi​ješ ubi​ti od pos​la. Bila je to umi​ru​ju​ća buka ne​ko​ga tko je na​vi​kao pro​na​la​zi​ti is​pu​nje​nje u pos​lu, zvuk koji je ši​rio ne​ka​kav mir i za​do​volj​stvo. Po​ma​lo joj je i za​vi​dio. Ali kat​kad bi za​čuo i dru​ge zvu​ko​ve: kad bi se spo​tak​la ili kad bi joj ne​što is​pa​lo na pod. Kad bi se to do​go​di​lo, on bi samo os​lu​ški​vao. Pri​če​kao bi hoće li za​ču​ti nje​zin glas koji bi mu re​kao ima li sve pod kon​tro​lom. I kad bi se tako uvje​rio da je sve u redu, ne bi joj pos​li​je to ni spo​me​nuo, nego bi je os​ta​vio u uvje​re​nju kako ni​šta nije pri​mi​je​tio. Ulo​gi​rao se na mre​žu Odje​la za uboj​stva i pro​či​tao iz​vješ​ća o Peru Vol​la​nu. Kari je na​pi​sa​la stvar​no mno​go toga, zbi​lja se po​tru​di​la. A ipak, dok je či​tao, imao je do​jam da ne​što ne​dos​ta​je. Čak ni naj​bi​ro​krat​ski​ji po​li​cij​ski iz​vje​štaj koji je pot​pu​no pra​tio pro​ce​du​ru nije mo​gao pri​kri​ti či​nje​ni​cu da ga je na​pi​sao net​ko mlad i am​bi​ci​ozan. Ka​ri​ni su iz​vje​šta​ji bili škol​ski pri​mjer pi​sa​nja po​li​cij​skih iz​vje​šta​ja: krat​ko i jas​no, i sve same či​nje​ni​ce. Nije bilo ten​den​ci​oz​nih te​ori​ja ili smje​lih hi​po​te​za. Bili su be​ži​vot​ni i hlad​ni. Pro​či​tao je i iz​ja​ve svje​do​ka tra​že​ći ne​što za​nim​lji​vo o lju​di​ma s ko​ji​ma je Vol​lan bio u kon​tak​tu. Ni​šta. Za​gle​dao se u zid. Raz​miš​ljao je o dvi​je ri​je​či. Nes​tor. Ri​je​še​no. A onda je stao gu​gla​ti Ag​ne​te Iver​sen. Po​ja​vi​li su se no​vin​ski nas​lo​vi o uboj​stvu. BRU​TAL​NO UBOJ​STVO POZ​NA​TE INVES​TI​TO​RI​CE U NE​KRET​NI​NE UBI​JE​NA I OP​LJAČ​KA​NA U SVOM DOMU Klik​nuo je na je​dan od nas​lo​va. Ci​ti​ra​li su Åsmun​da Bjør​ns​ta​da s ti​skov​ne kon​fe​ren​ci​je u Brynu. Kri​po​sov je is​tra​ži​telj​ski tim ot​krio da je Ag​ne​te Iver​sen pro​na​đe​na u ku​hi​nji, no vje​ro​jat​no je ubi​je​na na ula​zu. Nas​ta​vio je či​ta​ti. Neki do​ka​zi su​ge​ri​ra​ju da je u pi​ta​nju pljač​ka, no za​sad ne mo​že​mo is​klju​či​ti 116

dru​ge mo​ti​ve.

Si​mon je lis​tao do sta​ri​jih no​vin​skih čla​na​ka. Bili su go​to​vo is​klju​či​vo iz pos​lov​nih ti​sko​vi​na. Ag​ne​te Iver​sen bila je kći jed​nog od naj​ve​ćih zem​ljo​po​sjed​ni​ka u Oslu, ima​la je ma​gis​te​rij iz eko​no​mi​je s Whar​to​na u Phi​la​delp​hi​ji i re​la​tiv​no je mla​da pre​uze​la uprav​lja​nje obi​telj​skim bo​gat​stvom. No umi​ro​vi​la se na​kon uda​je za ko​le​gu eko​no​mis​ta Ive​ra Iver​se​na. Je​dan ju je no​vi​nar opi​sao kao ad​mi​nis​tra​to​ri​cu, ne​kog tko učin​ko​vi​to i pro​fi​ta​bil​no uprav​lja por​t​fe​ljem. Nje​zin su​prug, s dru​ge stra​ne, pri​hva​tio je agre​siv​ni​ju stra​te​gi​ju, čes​to je ku​po​vao i pro​da​vao, što je no​si​lo veći ri​zik ali i veću do​bit. Dru​gi je čla​nak, star dvi​je go​di​ne, pri​ka​zi​vao nji​ho​va sina Ive​ra mla​đeg is​pod nas​lo​va NA​S​LJED​NIK MI​LI​JU​NAŠ UŽI​VA KAO PLAYBOY NA IBI​ZI. Pre​pla​nuo, na​smi​jan, ši​ro​kog osmi​je​ha i cr​ve​nih oči​ju zbog blje​ska​li​ce fo​to​apa​ra​ta, zno​jan na​kon ple​sa s bo​com pje​nuš​ca u jed​noj ruci i pla​vu​šom u dru​goj. Pri​je tri go​di​ne stra​ni​ca pos​lov​ne ru​bri​ke u no​vi​na​ma pri​ka​zi​va​la je Ive​ra sta​ri​jeg kako se ru​ku​je sa še​fom fi​nan​ci​ja Grad​skog vi​je​ća Osla kad je objav​lje​no da su Ne​kret​ni​ne Iver​sen po​tro​ši​le mi​li​jar​du kru​na za kup​nju grad​skog zem​lji​šta. Si​mon je za​čuo kako je net​ko otvo​rio vra​ta rad​ne sobe. Pred nje​ga je sle​tje​la ša​li​ca vre​log čaja. „Ne tre​baš više svje​tla?“ upi​ta​la je Else i spus​ti​la mu dla​no​ve na ra​me​na. Vje​ro​jat​no ga je htje​la iz​ma​si​ra​ti. Ili je samo iz​gu​bi​la rav​no​te​žu. „I da​lje če​kam slje​de​ći nas​ta​vak“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Nas​ta​vak čega?“ „Onog što je li​ječ​nik re​kao.“ „Ali na​zva​la sam te i rek​la ti – lju​ba​vi, zar si pos​tao za​bo​ra​van?“ na​smi​ja​la se i po​lju​bi​la ga u po​ti​ljak. Osje​tio je nje​zi​ne meke usne na koži. Či​ni​lo mu se da ga voli. „Rek​la si da se nema što uči​ni​ti“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Je​sam.“ „Ali?“ „Što?“ „Poz​na​jem te, Else. Nije re​kao samo to.“ Od​mak​nu​la se i os​ta​vi​la samo jed​nu ruku na nje​go​vu ra​me​nu. On je če​kao što će mu reći. „Re​kao je da pos​to​ji nova vr​sta ope​ra​ci​je u SAD-u. Po​mo​ći će oni​ma na​kon 117

mene.“ „Na​kon tebe?“ „Kad ta ope​ra​ci​ja i opre​ma pos​ta​nu stan​dard​ni pos​tu​pak. Ali do​tad će pro​ći go​di​ne i go​di​ne. Sada je to slo​že​no i sto​ji pra​vo bo​gat​stvo.“ Si​mon se okre​nuo tako brzo da je mo​ra​la us​tuk​nu​ti. Uhva​tio ju je za dla​no​ve. „Ali to su sjaj​ne vi​jes​ti! Ko​li​ko?“ „Više nego što si može pri​ušti​ti žena koja pri​ma inva​lid​ni​nu i net​ko na po​li​cij​skoj pla​ći.“ „Else, slu​šaj. Ne​ma​mo dje​ce. Ima​mo kuću, ne tro​ši​mo no​vac ni na što dru​go. Ima​mo odak​le to pla​ti​ti...“ „Pres​ta​ni, Si​mon. Do​bro znaš da ne​ma​mo nov​ca. A kuća nam je pod hi​po​te​kom.“ Si​mon pro​gu​ta kned​lu. Nije spo​me​nu​la nje​gov koc​kar​ski dug. I uvi​jek je tako pa​zi​la da ga ne pod​sje​ti kako još ot​pla​ću​ju nje​go​ve gri​je​he iz proš​los​ti. Steg​nuo joj je ruke. „Smis​lit ću ne​što. Imam pri​ja​te​lje koji će nam po​su​di​ti no​vac. Vje​ruj mi. Ko​li​ko?“ „Imao si pri​ja​te​lje, Si​mon. Ali u po​s​ljed​nje vri​je​me uop​će se ne ču​ješ s nji​ma. Uvi​jek ti po​nav​ljam da mo​raš odr​ža​va​ti kon​takt ili ćete se pot​pu​no ra​zi​ći.“ Si​mon uz​dah​ne. Sleg​ne ra​me​ni​ma. „Imam tebe.“ Ona od​mah​ne gla​vom. „Ja ti ni​sam do​volj​na, Si​mon.“ „Da, jesi.“ „Ne že​lim ti biti do​volj​na.“ Sag​nu​la se i po​lju​bi​la ga u čelo. „Umor​na sam. Idem leći.“ „Do​bro, ali ko​li​ko sto​ji...?“ Ona je već otiš​la. Si​mon po​gle​da za njom. Po​tom is​klju​či ra​ču​na​lo i iz​vu​če mo​bi​tel. Po​gle​da po​pis kon​ta​ka​ta. Sta​ri pri​ja​te​lji. Sta​ri ne​pri​ja​te​lji. Neki ko​ris​ni, ve​ći​na nije. Od​lu​či okre​nu​ti broj jed​nog od njih ko​jeg je sma​trao ne​pri​ja​te​ljem. Ali od nje​ga bi mo​glo biti ko​ris​ti. Fre​drik An​sgar iz​ne​na​dio se kad ga je na​zvao, baš kao što je Si​mon i oče​ki​vao, ali hi​nio je odu​šev​lje​nje i pris​tao se naći s njim – nije se pre​tva​rao da je za​tr​pan pos​lom.. Kad je pre​ki​nuo raz​go​vor, Si​mon je sje​dio u tami, za​gle​dan u mo​bi​tel. Raz​miš​ljao je o svom snu. O svom vidu. Dao bi joj svo​je oči. A onda je shva​tio što vidi na mo​bi​te​lu. Bila je to fo​to​gra​fi​ja oti​ska sto​pa​la u cvjet​nja​ku. 118

„Do​bra klo​pa“, re​kao je Joh​n​ny i obri​sao usta. „Ti ne​ćeš ni​šta jes​ti?“ Mo​mak se na​smi​je​šio i od​mah​nuo gla​vom. Ka​fić je bio pros​to​ri​ja s otvo​re​nom ku​hi​njom, šan​ko​vi​ma za pos​lu​ži​va​nje, odje​lom za sa​mo​pos​lu​ži​va​nje i sto​lo​vi​ma koji su svi bili za​uze​ti. Obič​no se za​tva​rao pos​li​je ruč​ka, ali ot​ka​ko je re​no​vi​ran ka​fić Bymi​sjo​nen za ovis​ni​ke u Skip​per​ga​ti, pro​du​lji​li su rad​no vri​je​me, što je zna​či​lo da do​la​ze i dru​gi gos​ti, ne samo sta​na​ri. Ali kako ih je ve​ći​na u ne​kom tre​nut​ku ži​vje​la u Cen​tru Ila, Joh​n​ny je poz​na​vao sva​ko lice. Ot​pio je gut​ljaj kave i po​gle​dao na​mr​šte​ne ovis​ni​ke. U oči​ma im je vi​dio ti​pič​nu pa​ra​no​ju, koja kao da ih vječ​no drži, i tra​ga​nje za ne​čim. On​dje se uvi​jek net​ko vr​z​mao. Mjes​to je bilo na​lik iz​vo​ru u sa​va​ni gdje je svat​ko u jed​nom tre​nut​ku pli​jen, a već u dru​gom le​ši​nar. Osim onog mom​ka. Sve do​sad iz​gle​dao je opu​šte​no. Joh​n​ny je sli​je​dio nje​gov po​gled do ku​hi​nje u ko​joj se upra​vo po​ja​vi​la Mar​t​ha. Na​vuk​la je ka​put i oči​to se spre​ma​la kući. A Joh​n​ny je vi​dio kako se mom​ku šire zje​ni​ce. Ovis​ni​ci go​to​vo ne​s​vjes​no uvi​jek pro​uča​va​ju zje​ni​ce dru​gih lju​di. Pu​ca​ju li se? Jesu li uro​ka​ni? Jesu li opas​ni? Na isti na​čin pro​uča​va​ju im kret​nje ruku. Tako vi​diš spre​ma li te se net​ko po​kras​ti ili na​mje​ra​va iz​vu​ći nož. Ti dru​gi ovis​ni​ci ta​ko​đer čes​to u opas​nim si​tu​aci​ja​ma ona​ko ins​tin​k​tiv​no sta​ve ruku na mjes​to na ko​jem ču​va​ju dro​gu ili no​vac da bi ga za​šti​ti​li. A mo​mak je dr​žao ruke u dže​po​vi​ma. Tamo gdje je pri​je sta​vio one na​uš​ni​ce. Joh​n​ny ipak nije baš to​li​ko glup. Mar​t​ha ula​zi, mom​ku se šire zje​ni​ce. Na​uš​ni​ce. Sto​li​ca za​š​kri​pi po podu kad mo​mak us​ta​ne i groz​ni​ča​vo se za​gle​da u nju. Joh​n​ny se na​kaš​lje. „Stig...“ Pre​kas​no. Mo​mak je već okre​nuo leđa Joh​n​nyju i kre​nuo pre​ma njoj. U is​tom tre​nut​ku otvo​ri​la su se ulaz​na vra​ta i ušao je čo​vjek koji mu je od​mah upao u oči. Krat​ka crna kož​na​ta jak​na, krat​ko oši​ša​na crna kosa. Ši​ro​ka ra​me​na i od​lu​čan iz​raz lica. Ner​voz​no je od​gur​nuo sta​na​ra koji se bio uki​pio baš kao pra​vi nar​kić. Mah​nuo je Mar​t​hi kao i ona nje​mu. A Joh​n​ny je vi​dio da je mo​mak to pri​mi​je​tio. Zas​tao je kao da je iz​gu​bio vo​lju, a Mar​t​ha je kre​nu​la pre​ma vra​ti​ma. Vi​dio je kako onaj tip gura ruku u džep kož​na​te jak​ne i po​di​že la​kat da ga ona može uhva​ti​ti pod ruku. A to je i uči​ni​la. Bila je to uvjež​ba​na kret​nja dvo​je lju​di koji su za​jed​no već neko vri​je​me. Nes​ta​li su u vje​tro​vi​toj i iz​ne​na​da hlad​noj ve​če​ri. Mo​mak je za​pre​pa​šte​no sta​jao na​sred pros​to​ri​je, kao da mu tre​ba vre​me​na da pro​ba​vi in​for​ma​ci​je. Joh​n​ny je vi​dio da su se sve gla​ve u pros​to​ri​ji okre​nu​le pre​ma nje​mu. I znao je o čemu svi raz​miš​lja​ju. Lo​vi​na. Joh​n​nyja je pro​bu​dio zvuk pla​ča. I na tre​nu​tak je po​mis​lio da je u sobi duh. Beba. Opet se vra​ti​la. Ali onda je shva​tio da zvuk do​la​zi s gor​njeg kre​ve​ta. Okre​nuo se na bok. Kre​vet se po​čeo tres​ti, a plač se pre​tvo​rio u je​ca​je. Joh​n​ny je us​tao i stao pred kre​vet. Sta​vio je ruku mom​ku na rame, a on se tre​sao kao list. Joh​n​ny upa​li 119

lam​pi​cu na zidu iz​nad nje​ga. Prvo je ugle​dao zube za​ri​ve​ne u jas​tuk. „Boli?“ upi​tao je Joh​n​ny, a pi​ta​nje je za​zvu​ča​lo više kao iz​ja​va. U nje​ga je gle​da​lo mr​tvač​ki bli​je​do, znoj​no lice upa​lih oči​ju. „He​ro​in?“ upi​tao je Joh​n​ny. Li​ce​je kim​nu​lo. „Ho​ćeš da ti po​ku​šam na​ba​vi​ti malo?“ Od​ma​hi​va​nje gla​vom. „Znaš da si na kri​vom mjes​tu ako se že​liš ski​nu​ti?“ upi​tao je Joh​n​ny. Ki​ma​nje. „Kako ti onda mogu po​mo​ći?“ Deč​ko nav​la​ži usne bi​je​lim je​zi​kom. Ne​što je pro​šap​tao. „Ha?“ nag​nuo se Joh​n​ny. Osje​tio je te​žak truo dah koji je do​pi​rao mom​ku iz usta. Je​dva da je ra​zu​mio ri​je​či. Us​pra​vio se i kim​nuo. Joh​n​ny se vra​ti u kre​vet i za​gle​da u ma​drac iz​nad sebe. Bio je pre​kri​ven naj​lo​nom koji nije pro​pu​štao tje​les​ne iz​lu​če​vi​ne. Slu​šao je ne​pre​kid​nu buku iz cen​tra, zvuk uvi​jek ne​mir​nih br​zih ko​ra​ka u hod​ni​ku, pso​va​nje, glas​nu glaz​bu, smi​jeh, ku​ca​nje po vra​ti​ma, očaj​nič​ke kri​ko​ve i žur​no di​la​nje koje se odvi​ja​lo pred vra​ti​ma. Ali ni​šta od toga nije mo​glo ubla​ži​ti tiho je​ca​nje i ri​je​či koje mu je mo​mak pro​šap​tao: „Spri​je​či me ako po​ku​šam iz​a​ći.“

120

19.

„Dak​le, sad si u Uboj​stvi​ma“, re​kao je Fre​drik i na​smi​je​šio se iza sun​ča​nih na​oča​la. Di​zaj​ner​ski lo​go​tip na ruč​ki bio je tako si​tan da se Si​mon mo​rao do​bro za​gle​da​ti da bi ga vi​dio, ali net​ko mod​no os​vje​šte​ni​ji od nje​ga od​mah bi znao da je ri​ječ o jed​nom od ek​s​klu​ziv​nih bren​do​va. Si​mon je sve​jed​no pret​pos​ta​vio da su na​oča​le si​gur​no sku​pe, baš kao i Fre​dri​ko​va ko​šu​lja, kra​va​ta, ma​ni​ku​ra i fri​zu​ra. Ali, stvar​no, svi​je​tlo​si​vo odi​je​lo sa sme​đim ci​pe​la​ma? Valj​da se to da​nas nosi. „Je​sam“, od​go​vo​rio je Si​mon i za​ški​ljio. Sjeo je tako da mu vje​tar i sun​ce tuku u leđa, ali sun​ča​ne zra​ke od​bi​ja​le su se o stak​le​ne po​vr​ši​ne no​vo​sa​gra​đe​nih zgra​da s dru​ge stra​ne ka​na​la. Naš​li su se jer je Si​mon tako htio, ali Fre​drik je pred​lo​žio ja​pan​ski res​to​ran na Tjuv​hol​me​nu; če​t​vr​ti ko​jem bi se na​ziv dos​lov​no mo​gao pre​ves​ti kao „otok lo​po​va“, pa se Si​mon za​pi​tao od​no​si li se to na sve on​daš​nje inves​ti​cij​ske kom​pa​ni​je uklju​ču​ju​ći Fre​dri​ko​vu. „A ti ula​žeš no​vac lju​di koji su to​li​ko bo​ga​ti da im više nije važ​no što ćeš na​pra​vi​ti s njim?“ Fre​drik se na​smi​je. „Tako ne​ka​ko.“ Ko​no​bar je pred sva​kog od njih spus​tio ma​len pla​danj s ne​čim što je sli​či​lo ma​lim me​du​za​ma. Si​mon je i po​mis​lio da su ono male me​du​ze. Na​ime, u Tjuv​hol​me​nu su​shi je pos​tao pi​zza za gor​nju sred​nju kla​su. „Ne​dos​ta​je li ti kada Odjel za te​ške pri​je​va​re?“ upi​tao je Si​mon i ot​pio vode iz čaše. Tvr​di​lo se da je to voda iz Vo​ssa, iz​ve​ze​na u SAD i po​tom uve​ze​na u Nor​ve​šku, očiš​će​na od esen​ci​jal​nih mi​ne​ra​la po​treb​nih ti​je​lu koje iona​ko mo​žeš uni​je​ti u or​ga​ni​zam bes​plat​no ako pi​ješ vodu iz sla​vi​ne. A boca te vode sta​ja​la je šez​de​set kru​na. Si​mon je pres​tao po​ku​ša​va​ti shva​ti​ti kre​ta​nja na tr​ži​štu, tu psi​ho​lo​gi​ju i bor​bu 121

za moć. Ali Fre​drik nije. On je to po​hva​tao. Bio je u igri. Si​mon je iona​ko mis​lio da je on odu​vi​jek bio ta​kav. Imao je to​li​ko toga za​jed​nič​kog s Kari; i on je bio pre​do​bro obra​zo​van, pre​vi​še am​bi​ci​ozan i odveć svjes​tan svo​je vri​jed​nos​ti da bi mu po​li​ci​ja mo​gla sta​ti na kraj. „Ne​dos​ta​ju mi ko​le​ge i uz​bu​đe​nje“, od​go​vo​rio je Fre​drik. „Ali po​la​gan ri​tam i bi​ro​kra​ci​ja ni​ka​ko. Mo​žda si i ti zato oti​šao?“ Tako je brzo po​di​gao čašu da mu Si​mon na licu nije sti​gao pro​či​ta​ti je li on do​is​ta ne zna ili se samo pre​tva​ra. Na kon​cu, sva​đa oko pra​nja nov​ca iz​bi​la je ne​du​go na​kon što je Fre​drik obja​vio da pre​la​zi na po​pu​lar​nu mrač​nu stra​nu. Ali mo​žda tad više nije ni imao veza u po​li​ci​ji. „Tako ne​ka​ko“, pro​ci​je​dio je Si​mon. „Uboj​stva ti bo​lje leže“, re​kao je Fre​drik i laž​no dis​kret​no ba​cio po​gled na sat. „Kad smo kod onog što mi leži“, za​po​čeo je Si​mon, „htio sam se naći s to​bom jer tre​bam po​zaj​mi​cu. Zbog svo​je žene. Po​treb​na joj je ope​ra​ci​ja oči​ju. Else – sje​ćaš je se?“ Dok je Fre​drik žva​kao me​du​ze, is​pus​tio je zvuk koji se mo​gao sva​ka​ko pro​tu​ma​či​ti. Si​mon je pri​če​kao da pro​gu​ta za​lo​gaj. „Žao mi je, Si​mon, ali no​vac kli​je​na​ta ula​že​mo samo u pro​vje​re​ne kom​pa​ni​je ili dr​žav​ne obvez​ni​ce. Ni​kad ga ne po​su​đu​je​mo gra​đa​ni​ma.“ „Svjes​tan sam toga, ali pi​tam tebe jer ne mogu ko​ris​ti​ti uobi​ča​je​ne ka​na​le.“ Fre​drik je oprez​no obri​sao ku​to​ve usa​na i spus​tio ubrus na ta​njur. „Žao mi je što ti ne mogu po​mo​ći. Ope​ra​ci​ja oči​ju? Zvu​či oz​bilj​no.“ Tad im je pri​šao ko​no​bar, uzeo Fre​dri​kov ta​njur, vi​dio da je Si​mo​nov ne​tak​nut i upit​no ga po​gle​dao. Si​mon mu je po​ka​zao neka ga od​ne​se. „Jelo ti se nije svi​dje​lo?“ upi​tao je Fre​drik i na dvi​je ri​je​či stra​nog je​zi​ka koji je lako mo​gao biti i ja​pan​ski za​tra​žio ra​čun. „Ne znam, ali op​će​ni​to sam sum​nji​čav pre​ma be​skič​me​nja​ci​ma. Pre​la​ko ih je pro​gu​ta​ti, ako me ra​zu​mi​ješ. Uos​ta​lom, ona je ži​vo​ti​nja dje​lo​va​la još živo, pa se na​dam da će do​bi​ti dru​gu pri​li​ku u ak​va​ri​ju.“ Fre​drik se ne​po​treb​no sr​ča​no na​smi​jao šali, sre​tan što je dru​gi dio nji​ho​va raz​go​vo​ra za​vr​šio. Zgra​bio je ra​čun čim je sti​gao. „Pus​ti meni...“ za​po​čeo je Si​mon, ali Fre​drik je već gur​nuo kar​ti​cu u POS ure​đaj koji je ko​no​bar do​nio i sada je pri​ti​skao tip​ke. „Dra​go mi je što sam te vi​dio i žao mi je što ti ni​sam mo​gao po​mo​ći“, re​kao je Fre​drik kad je ko​no​bar nes​tao. Si​mon je shva​tio da se Fre​drik već spre​ma oti​ći. „Jesi li či​tao o ju​če​raš​njem uboj​stvu žene koja se pre​zi​va Iver​sen?“ 122

„O, Bože, je​sam“, Fre​drik od​mah​ne gla​vom, ski​ne na​oča​le i pro​tr​lja oči. „Iver Iver​sen je​dan je od na​ših kli​je​na​ta. To je tra​ge​di​ja.“ „Vje​ru​jem da ti je bio kli​jent i dok si ra​dio za Te​ške pri​je​va​re.“ „Mo​lim?“ „Hoću reći, osum​nji​če​ni. Šte​ta što su svi tvog ka​li​bra dali ot​kaz. S lju​di​ma po​put tebe slu​čaj smo mo​gli do​ves​ti na sud. Pos​lo​va​nje ne​kret​ni​na​ma tre​ba se nad​zi​ra​ti. Ne​kad smo se sla​ga​li oko toga, sje​ćaš se, Fre​drik?“ Fre​drik je opet sta​vio na​oča​le. „Uvi​jek si koc​kao s ve​li​kim ulo​zi​ma, Si​mon.“ Si​mon kim​ne. Zna​či, Fre​drik zna za​što je Si​mon iz​ne​na​da pre​šao u dru​gi odjel. „Kad smo kod koc​ka​nja“, re​kao je Si​mon, „ja sam samo glu​pi mur​jak bez di​plo​me iz eko​no​mi​je, ali kad god bih pre​gle​da​vao Iver​se​no​ve ra​ču​ne, za​pi​tao bih se kako je kom​pa​ni​ja us​pje​la op​s​ta​ti. Bez​nad​no je loše ku​po​va​la i pro​da​va​la ne​kret​ni​ne, od​nos​no u ve​ći​ni slu​ča​je​va tr​pje​la je go​le​me gu​bit​ke.“ „Da, ali odu​vi​jek su do​bro uprav​lja​li svo​jom imo​vi​nom.“ „Bla​že​ni gu​bi​ci koje pre​ne​seš u dru​gu go​di​nu. Zbog njih Iver​sen po​s​ljed​njih go​di​na nije pla​tio go​to​vo ni kru​ne po​re​za na do​bit.“ „Bla​gi Bože, zvu​čiš kao da si se vra​tio u Odjel za te​ške pri​je​va​re.“ „Moja lo​zin​ka i da​lje mi omo​gu​ća​va pris​tup sta​rim da​to​te​ka​ma. Si​noć sam ba​cio po​gled na to.“ „Zbi​lja? Ali u tome nema ni​če​ga ile​gal​nog, po​rez​ni za​ko​ni su jed​nos​tav​no tak​vi.“ „Jesu“, slo​žio se Si​mon, nas​lo​nio bra​du na dlan pa se za​gle​dao u pla​vo nebo. „Ti to naj​bo​lje znaš. Na​po​s​ljet​ku, ti si is​tra​ži​vao Iver​se​na. Mo​žda je Ag​ne​te Iver​sen ubio bi​jes​ni po​rez​nik.“ „Što?“ Si​mon se krat​ko na​smi​jao pa us​tao. , Ja sam samo sta​rac koji te za​fr​ka​va. Hva​la na ruč​ku.“ „Si​mon?“ „Da.“ „Ne že​lim ti bu​di​ti laž​ne nade, ali ras​pi​tat ću se o po​zaj​mi​ci.“ „Hva​la ti na tome“, re​kao je Si​mon i za​kop​čao sako. „Bok.“ Nije se ni mo​rao okre​nu​ti – znao je da ga Fre​drik za​miš​lje​no pro​ma​tra kako od​la​zi.

123

Lars Gil​berg spus​tio je no​vi​ne koje je pro​na​šao is​pred su​per​mar​ke​ta. Te će mu no​vi​ne ve​če​ras pos​lu​ži​ti kao jas​tuk. Čla​nak o uboj​stvu bo​ga​ta​ši​ce sa za​pad​ne stra​ne Osla pro​te​zao se čak na ne​ko​li​ko stra​ni​ca. Da je žr​tva bila neka si​ro​ta duša koja je umr​la od pre​do​zi​ra​nja ne​čis​tom ro​bom neg​dje niz ri​je​ku u Skip​per​ga​ti, je​dva da bi zas​lu​ži​la ne​ko​li​ko re​da​ka. Faca iz Kri​po​sa, čo​vjek koji se pre​zi​va Bjør​ns​tad, obja​vio je me​di​ji​ma da se u is​tra​zi ko​ris​te svi dos​tup​ni re​sur​si. Ma, stvar​no? A da po​ku​ša​ju uhva​ti​ti one ma​sov​ne ubo​ji​ce koji mi​je​ša​ju ar​sen s dro​gom pa je pro​da​ju? Gil​berg pro​vi​ri iz sje​ne. Pri​la​zio mu je lik u ma​ji​ci s ka​pu​lja​čom. Iz​gle​dao je po​put onih tr​ka​ča koji su džo​gi​ra​li uz ri​je​ku. No lik je ugle​dao Gil​ber​ga i us​po​rio, a Gil​berg je pret​pos​ta​vio da je ili mur​jak ili neki bo​ga​tun​čić koji tra​ži spe​ed. Gil​berg je pre​poz​nao mom​ka tek kad je sti​gao pod most i ski​nuo ka​pu​lja​ču. Bio je zno​jan i za​di​han. Gil​berg je od​luč​no us​tao s no​vi​na i go​to​vo je iz​gle​dao sret​no što ga vidi. „Bok, deč​ko. Ču​vao sam ti stva​ri, znaš. Još su tamo.“ Kim​nuo je pre​ma grm​lju. „Hva​la ti“, re​kao je mo​mak, čuč​nuo i pro​vje​rio puls. „Ali pi​tao sam se mo​žeš li mi uči​ni​ti još jed​nu us​lu​gu?“ „Na​rav​no. Bilo što.“ „Hva​la ti. Koji di​le​ri pro​da​ju Su​per​boy?“ Lars Gil​berg za​tvo​ri oči. Do​vra​ga. „Ne​moj to ra​di​ti, deč​ko. Oka​ni se Su​per​boya.“ „Za​što?“ „Zato što ti mogu na​bro​ja​ti naj​ma​nje tro​ji​cu koje je samo ovog lje​ta ubi​lo baš to sra​nje.“ „Tko pro​da​je naj​čiš​ću robu?“ „To ne znam. Ja to ne uzi​mam. Ali di​le​re ti je lako pro​na​ći – Su​per​boy se pro​da​je samo na jed​nom mjes​tu u gra​du. Uvi​jek rade u paru. Je​dan ima dro​gu, a dru​gi uzi​ma no​vac. Na​la​ze se is​pod mos​ta Ny​brua.“ „Kako iz​gle​da​ju?“ „Ovi​si, ali taj koji ubi​re no​vac obič​no bude na​bi​jen pri​štav tip krat​ke kose. On je šef, ali voli biti na uli​ci i sam rje​ša​va​ti lovu. Gad je opre​zan i ne vje​ru​je svo​jim di​le​ri​ma.“ „Na​bi​jen i pri​štav?“ „Da, od​mah ćeš ga pre​poz​na​ti po spu​šte​nim kap​ci​ma zbog čega uvi​jek iz​gle​da pos​pa​no. Ku​žiš me?“ „Go​vo​riš o Kal​leu?“ „Znaš ga?“ 124

Mo​mak po​la​ko kim​ne. „Onda znaš što mu se do​go​di​lo s kap​ci​ma?“ „Znaš mo​žda kad radi?“ upi​tao je mo​mak. „Tamo su od če​ti​ri do de​vet. Znam to jer se prvi kup​ci po​či​nju skup​lja​ti pola sata pri​je. A po​s​ljed​nji do​ju​re malo pri​je de​vet. Kao šta​ko​ri su, boje se da će im po​bje​ći.“ Mo​mak na​vu​če ka​pu​lja​ču. „Hva​la, fren​de.“ „Lars. Zo​vem se Lars.“ „Hva​la ti, Lars. Tre​baš li što? No​vac?“ Lar​su je no​vac uvi​jek tre​bao. Od​mah​nuo je gla​vom. „Kako se ti zo​veš?“ Mo​mak sleg​ne ra​me​ni​ma, na​pra​vi po​kret koji je tre​bao zna​či​ti neka ga zove kako god ga vo​lja. A onda nas​ta​vi tr​ča​ti.

Mar​t​ha je sje​di​la na re​cep​ci​ji kad se on po​ja​vio na ste​pe​ni​ca​ma i pro​ju​rio po​red nje. „Stig!“ za​zva​la ga je. Zas​tao je tre​nu​tak pre​kas​no. Mo​žda zbog toga što su mu re​flek​si us​po​re​ni. Ili se nije zvao Stig. Zno​jio se i iz​gle​dao kao da se vra​tio s tr​ča​nja. Na​da​la se da nije bje​žao od ne​vo​lja. „Imam ne​što za tebe“, rek​la je. „Če​kaj!“ Po​di​gla je ku​ti​ju, rek​la Ma​ri​ji da će se vra​ti​ti za ne​ko​li​ko mi​nu​ta i po​ju​ri​la za njim. Ru​kom mu je njež​no do​tak​la la​kat. „Dođi, ide​mo u tvo​ju i Joh​n​nyje​vu sobu.“ Kad su ušli u sobu, do​če​kao ih je neo​bi​čan pri​zor. Zas​to​ri su bili ras​tvo​re​ni, pa se soba ku​pa​la u svje​tlos​ti. Joh​n​nyja nije bilo nig​dje na vi​di​ku, a zrak je bio svjež jer je je​dan od pro​zo​ra bio otvo​ren – ono​li​ko ko​li​ko se mo​gao otvo​ri​ti jer im je Grad​sko vi​je​će Osla na​re​di​lo da u svim so​ba​ma ugra​de za​štit​ne bra​ve na pro​zo​ri​ma. Na​re​đe​nje je us​li​je​di​lo ne​po​sred​no na​kon ne​ko​li​ko in​ci​de​na​ta kad su pje​ša​ci na ploč​ni​ku sko​ro stra​da​li od ve​li​kih i te​ških pred​me​ta kao što su ra​dij​ski pri​jam​ni​ci, li​ni​je, a po​ne​kad i te​le​vi​zo​ri, koji su re​do​vi​to le​tje​li kroz pro​zo​re cen​tra. Sta​na​ri cen​tra na​bav​lja​li su mno​go elek​tro​nič​ke robe, ali pro​vo​đe​nje te na​red​be ipak je nas​tu​pi​lo tek kad je kroz pro​zo​re Cen​tra Ila po​čeo le​tje​ti or​gan​ski ot​pad. Na​ime, zbog so​ci​jal​ne fo​bi​je koja je vla​da​la među sta​na​ri​ma mno​gi od njih čes​to nisu že​lje​li ko​ris​ti​ti za​jed​nič​ke to​ale​te, pa ih je ne​ko​li​ci​na do​bi​la do​pu​šte​nje vr​ši​ti nu​ždu u kan​ta​ma u so​ba​ma. Uglav​nom su ih praz​ni​li na pre​dvi​đe​nim mjes​ti​ma, a po​ne​kad, na​ža​lost, i nije bilo tako. Je​dan sta​nar dr​žao je kan​tu na pro​zor​skoj das​ci da jed​nos​tav​no može otvo​ri​ti 125

pro​zor i ri​je​ši​ti se naj​go​reg smra​da. Jed​nog je dana neki za​pos​le​nik otvo​rio vra​ta sobe, a pro​puh je pre​vr​nuo kan​tu. To se zbi​lo ti​je​kom re​no​vi​ra​nja nove slas​ti​čar​ni​ce, a slu​čaj je htio da na ljes​tva​ma toč​no is​pod pro​zo​ra sto​ji so​bos​li​kar. So​bos​li​kar je iz​bje​gao opas​ni​je oz​lje​de, ali Mar​t​ha – koja je prva sti​gla na mjes​to nez​go​de i pri​sko​či​la upo​moć oz​li​je​đe​nom mu​škar​cu – zna​la je da će taj in​ci​dent ima​ti traj​ne po​s​lje​di​ce. „Sjed​ni“, rek​la je i po​ka​za​la na sto​li​cu. „I ski​ni ci​pe​le.“ On ju je pos​lu​šao. Otvo​ri​la je ku​ti​ju. „Ni​sam htje​la da ih dru​gi vide“, rek​la je i iz​vuk​la par ci​pe​la od meke crne kože. „Pri​pa​da​le su mom ocu“, rek​la je i pru​ži​la mu ih. „Mis​lim da no​si​te isti broj.“ Dje​lo​vao je iz​ne​na​đe​no i osje​ti​la je da se cr​ve​ni. „Ne mo​žeš tra​ži​ti po​sao u te​ni​si​ca​ma“, brzo je do​da​la. Ogle​da​la se po sobi dok ih je nav​la​čio. Nije bila si​gur​na, ali či​ni​lo joj se da osje​ća mi​ris de​ter​džen​ta. Ko​li​ko je njoj poz​na​to, čis​ta​či da​nas nisu bili ov​dje. Priš​la je fo​to​gra​fi​ji na zidu. „Tko je ovo?“ „Moj otac“, od​go​vo​rio je. „Stvar​no? Po​li​ca​jac?“ „Da. Vidi.“ Okre​nu​la se pre​ma nje​mu. Us​tao je pa prvo spus​tio na pod des​nu nogu, a po​tom i li​je​vu. „!?“ „Sa​vr​še​no mi pris​ta​ju“, na​smi​je​šio se. „Hva​la ti, Mar​t​ha.“ Lec​nu​la se kad joj je iz​go​vo​rio ime. Nije da je nit​ko nije zvao ime​nom – sta​na​ri su se svi​ma tako obra​ća​li. Pre​zi​me​na, adre​se i ime​na čla​no​va obi​te​lji bili su po​vjer​lji​vi; u kraj​njoj li​ni​ji, osob​lje je sva​kod​nev​no svje​do​či​lo di​la​nju. Ali bilo je ne​če​ga u na​či​nu na koji je on sad iz​go​vo​rio nje​zi​no ime. Kao da ju je do​tak​nuo. Meko i njež​no, go​to​vo opip​lji​vo. Shva​ti​la je da ne smi​je biti sama u sobi s njim; is​pr​va je pret​pos​tav​lja​la da će i Joh​n​ny biti on​dje. Pi​ta​la se gdje je on. Joh​n​nyja su iz kre​ve​ta mo​gli iz​vu​ći je​di​no dro​ga, to​alet ili hra​na. Tim re​dos​li​je​dom. A ipak je os​ta​la na mjes​tu. „Ka​kav po​sao tra​žiš?“ upi​ta​la je. Bila je svjes​na da zvu​či za​di​ha​no. „Ne​što u prav​nom sus​ta​vu“, oz​bilj​no je od​go​vo​rio. Bilo je ne​če​ga slat​kog u toj nje​go​voj is​kre​nos​ti. Go​to​vo dra​go​cje​nog. „Kao tvoj otac?“ „Ne, po​li​caj​ci rade za iz​vr​š​nu vlast. Že​lim ra​di​ti u sud​stvu.“ Na​smi​je​ši​la se. Bio je to​li​ko dru​ga​či​ji od svih. Mo​žda je zato to​li​ko raz​miš​lja​la 126

o nje​mu – nije bio ni​ma​lo na​lik dru​gim ovis​ni​ci​ma. I to​li​ko se raz​li​ko​vao od An​der​sa. An​ders je dje​lo​vao mir​no i sa​bra​no, a ovaj je deč​ko bio otvo​ren i ra​njiv. An​ders je bio sum​nji​čav i grub pre​ma lju​di​ma koje je tek tre​bao upoz​na​ti i ste​ći do​bro miš​lje​nje o nji​ma, Stig je dje​lo​vao sr​dač​no, bla​go, go​to​vo na​iv​no. „Mo​ram ići“, rek​la je. „Da“, slo​žio se i nas​lo​nio na zid. Ot​kop​čao je ma​ji​cu s ka​pu​lja​čom. Ma​ji​ca is​pod nje bila je po​sve mo​kra od zno​ja i za​li​je​pi​la mu se za ti​je​lo. Htio je još ne​što reći, ali njoj je za​kr​čao voki-toki. Pri​ni​je​la ga je uhu. Net​ko joj je do​šao u po​sjet. „Što si htio reći?“ upi​ta​la ga je. „Može pri​če​ka​ti“, re​kao je mo​mak i na​smi​je​šio se. Opet onaj po​li​ca​jac. Če​kao ju je na re​cep​ci​ji. „Pus​ti​li su me“, is​pri​čao se. Mar​t​ha lju​ti​to po​gle​da Ma​ri​ju koja je po​di​gla ruke kao da se bra​ni. „Mo​že​mo li neg​dje...?“ Mar​t​ha ga je uve​la u sobu za sas​tan​ke, ali nije ga po​nu​di​la ka​vom. „Zna​te li što je ovo?“ upi​tao je i po​di​gao mo​bi​tel da ona može vi​dje​ti ekran. „Sli​ka zem​lje?“ „To je oti​sak sto​pa​la. Vama to vje​ro​jat​no ne zna​či mno​go, ali pi​tao sam se za​što mi taj oti​sak sto​pa​la iz​gle​da tako poz​na​to. A onda sam shva​tio da je to zato što sam ga vi​dio na či​ta​vom nizu mjes​ta zlo​či​na. Zna​te, tamo gdje na​la​zi​mo tru​pla. Uglav​nom kao tra​go​ve u sni​je​gu na kon​tej​ner​skom ter​mi​na​lu u luci, u nar​ko​man​skoj jaz​bi​ni, u dvo​ri​štu ne​kog di​le​ra, u bun​ke​ru iz Dru​gog svjet​skog rata gdje se sada uro​ka​va​ju nar​ki​ći. Ukrat​ko...“ „Ukrat​ko, na mjes​ti​ma koja po​sje​ću​ju lju​di koji žive ov​dje“, uz​dah​nu​la je Mar​t​ha. „Toč​no. Obič​no se is​pos​ta​vi da je neka smrt bila ne​sre​tan slu​čaj, ali što god bio uz​rok, ovaj oti​sak sto​pa​la uvi​jek se po​jav​lju​je. Pla​ve voj​ne te​ni​si​ce pos​ta​le su naj​češ​ća obu​ća ovis​ni​ka i be​skuć​ni​ka po ci​je​loj Nor​ve​škoj jer ih di​je​le Voj​ska spa​sa i Bymi​sjo​nen. I sto​ga su po​sve be​sko​ris​ne kao do​kaz jer ih nosi pre​vi​še lju​di s kri​mi​na​lis​tič​kim do​sje​ima.“ „Pa što onda tra​ži​te ov​dje, glav​ni in​s​pek​to​re Ke​fas?“ „Tak​ve se te​ni​si​ce više ne pro​izvo​de, a one pos​to​je​će već su iz​no​še​ne. Ali ako bo​lje po​gle​da​te sli​ku, vi​djet ćete da oti​sak ima ja​san uzo​rak, što zna​či da su te​ni​si​ce nove. Pro​vje​rio sam kod Voj​ske spa​sa i rek​li su mi da su po​s​ljed​nju po​šilj​ku te​ni​si​ca pos​la​li vama u ožuj​ku ove go​di​ne. Moje pi​ta​nje gla​si: Jes​te li od pro​lje​ća ne​ko​me dali ovak​ve te​ni​si​ce? Broj če​tr​de​set tri.“ 127

„Od​go​vor je da, na​rav​no.“ „Kome...“ „Mno​gi​ma.“ „Broj...“ „Mu​škar​ci sa za​pa​da naj​češ​će ima​ju upra​vo taj broj noge – a zna​či da to vri​je​di i za nar​ko​ma​ne. Ni​sam vam sprem​na reći ni​šta više.“ Mar​t​ha ga je po​gle​da​la i čvr​sto stis​nu​la usne. Po​li​ca​jac uz​dah​ne. „Po​štu​jem vašu od​lu​ku da šti​ti​te pri​vat​nost sta​na​ra. Ali sad ne go​vo​ri​mo o gra​mu spe​eda, nego o is​tra​zi uboj​stva. Pro​na​šao sam ovaj oti​sak u Hol​men​kol​låse​nu gdje je ju​čer ubi​je​na žena. Ag​ne​te Iver​sen.“ „Iver​sen?“ Mar​t​ha je iz​ne​na​da opet os​ta​la bez daha. Neo​bič​no. Ali opet, onaj isti te​ra​pe​ut koji joj je pos​ta​vio di​jag​no​zu gu​bit​ka em​pa​ti​je re​kao joj je da je to je​dan od zna​ko​va stre​sa. Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas mal​či​ce na​kri​vi gla​vu. „Da, Iver​sen. Bilo je u svim no​vi​na​ma. Ubi​je​na je na ula​zu svog doma...“ „Da, da, vi​dje​la sam neke nas​lo​ve. Ali ne či​tam tak​ve pri​če. U ovom pos​lu ima do​volj​no cr​ni​la. Zna​te na što mis​lim.“ „Znam. Zva​la se Ag​ne​te Iver​sen. Če​tr​de​set i de​vet go​di​na. Pri​je je bila pos​lov​na žena, na​kon toga ku​ća​ni​ca. Uda​na, dva​de​se​to​go​diš​nji sin. Pred​sjed​ni​ca lo​kal​nog Žen​skog ins​ti​tu​ta. Poz​na​ta hu​ma​ni​tar​ka. Vje​ro​jat​no mo​že​mo reći da je bila je​dan od stu​po​va na​šeg druš​tva.“ Mar​t​ha se na​kaš​lje. „Si​gur​ni ste da oti​sak pri​pa​da ubo​ji​ci?“ „Ni​smo. Ali u spa​va​ćoj sobi pro​naš​li smo dio oti​ska sto​pa​la koji od​go​va​ra ovo​me.“ Mar​t​ha se po​no​vo na​kaš​lje. Tre​ba​la bi oti​ći li​ječ​ni​ku. „Ali pret​pos​ta​vi​mo da se sje​tim svih ko​ji​ma sam dala te​ni​si​ce broj če​tr​de​set tri. Kako ćete saz​na​ti tko je od njih bio na mjes​tu zlo​či​na?“ „Ni​sam si​gu​ran mo​že​mo li to saz​na​ti, ali čini se da je ubo​ji​ca uga​zio u žr​tvi​nu krv pa se ona uvuk​la u uto​re na pot​pla​tu. I ako se zgru​ša​la, u nji​ma za​si​gur​no još uvi​jek ima krvi.“ „Shva​ćam“, rek​la je Mar​t​ha. Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas če​kao je nje​zi​nu re​ak​ci​ju. Ona us​ta​ne. „Ali bo​jim se da vam ja ni​sam od ko​ris​ti. Na​rav​no, mogu pro​vje​ri​ti s dru​gim za​pos​le​ni​ci​ma sje​ća​ju li se oni bro​ja če​tr​de​set tri.“ 128

Po​li​ca​jac je os​tao sje​di​ti kako bi joj dao vre​me​na da se pre​do​mis​li. I da mu ne​što kaže. A onda je i on us​tao te joj pru​žio po​sjet​ni​cu. „Hva​la vam, ci​je​nim to. Na​zo​vi​te me u bilo koje doba.“ Mar​t​ha je na​kon od​la​ska glav​nog in​s​pek​to​ra Ke​fa​sa os​ta​la sje​di​ti. Za​griz​la je do​nju usnu. Rek​la mu je is​ti​nu. Broj če​tr​de​set tri do​is​ta je naj​češ​ća ve​li​či​na mu​škog sto​pa​la.

„Za​tva​ra​mo“, obja​vio je Kal​le. Bilo je de​vet i sun​ce je po​če​lo za​la​zi​ti iza zgra​da na oba​li ri​je​ke. Uzeo je po​s​ljed​nje nov​ča​ni​ce od sto​ti​nu kru​na i gur​nuo ih u tor​bi​cu na po​ja​su. Čuo je da u San​kt Pe​ter​bur​gu di​le​re koji ima​ju kod sebe go​to​vi​nu to​li​ko čes​to pljač​ka​ju da im je ma​fi​ja na​ba​vi​la če​lič​ne tor​bi​ce za no​vac koje se mogu za​va​ri​ti oko stru​ka. Ima​le su uzak utor u koji se ugu​ra no​vac i ši​fru poz​na​tu samo deč​ki​ma u cen​tra​li, pa nije ima​lo svr​he mu​či​ti di​le​re niti su oni mo​gli pas​ti u is​ku​še​nje da kra​du. Di​ler je s tim po​ja​som oko stru​ka mo​rao spa​va​ti, jes​ti, od​la​zi​ti na za​hod i še​vi​ti, no Kal​le je oz​bilj​no raz​miš​ljao o tome da ko​pi​ra taj izum. Sta​ja​ti on​dje sam iz ve​če​ri u ve​čer do​vo​di​lo ga je do lu​di​la. „Mo​lim vas!“ Glas je pri​pa​dao jed​noj od onih po​tro​še​nih nar​kić​kih kur​vi​ca. Cura je bila kost i koža. Gla​va joj je bila na​lik žr​tva​ma ho​lo​ka​us​ta. „Su​tra“, od​go​vo​rio je Kal​le već na od​la​sku. „Mo​ram na​ba​vi​ti bar malo!“ „Sve smo pro​da​li“, sla​gao je i po​ka​zao di​le​ru Pel​vi​su neka kre​ne za njim. Ona je po​če​la pla​ka​ti. Kal​le nije osje​tio ni​kak​vo su​osje​ća​nje. Ti lju​di jed​nos​tav​no mo​ra​ju na​uči​ti da se tr​go​vi​na za​tva​ra u de​vet i da ne mo​žeš doći u de​vet i dvi​je mi​nu​te. Na​rav​no, mo​gao se za​dr​ža​ti do de​vet i de​set, mo​žda čak de​vet i pet​na​est kako bi do​vr​šio po​sao s oni​ma koji su sa​ku​pi​li no​vac u po​s​ljed​nji tren. Ali on ima i ži​vot, pa ne može po ci​je​le dane vi​sje​ti na pos​lu. Mora zna​ti kad mu je kraj rad​nog vre​me​na. Nema smis​la ra​di​ti du​lje da bi za​ra​dio više jer je iona​ko imao mo​no​pol nad Su​per​boyem, pa je znao da će se ona vra​ti​ti i su​tra. Zgra​bi​la ga je za ruku, ali Kal​le ju je otre​sao. Za​te​tu​ra​la je na tra​vu i pala na ko​lje​na. „Ima​li smo do​bar dan“, do​ba​cio je Pel​vis dok su se žu​ri​li niz sta​zu. „Što mis​liš, ko​li​ko smo za​ra​di​li?“ „Što ti mis​liš?“ is​pa​lio je Kal​le. Ovaj idi​ot nije bio u sta​nju pom​no​ži​ti ni broj vre​ći​ca s ci​je​nom. Da​nas je ne​mo​gu​će naći nor​mal​nog rad​ni​ka. Pri​je nego što su preš​li most, okre​nuo se i pro​vje​rio sli​je​di li ih tko. Odav​no ima 129

tu na​vi​ku. Bila je re​zul​tat sku​po pla​će​nog is​kus​tva iz vre​me​na još kad je ra​dio kao di​ler koji je no​sio pre​vi​še go​to​vi​ne pa za​vr​ša​vao kao žr​tva raz​boj​sta​va koja nije mo​gao pri​ja​vi​ti po​li​ci​ji. To je dra​go​cje​no is​kus​tvo ste​kao jed​nog ljet​nog dana kad je za​dri​je​mao na klu​pi s he​ro​inom vri​jed​nim tris​to ti​su​ća kru​na koji je tre​bao pro​da​ti za Nes​to​ra. Kad se pro​bu​dio, dro​ge je nes​ta​lo. Nes​tor ga je po​tra​žio slje​de​ćeg dana i objas​nio mu da mu Šef lju​baz​no da je iz​bor. Oba pal​ca, jer je bio tako še​prt​ljav, ili oba kap​ka, jer je zas​pao na pos​lu. Kal​le je oda​brao kap​ke. Dr​ža​la su ga dvo​ji​ca u odi​je​li​ma – je​dan tam​no​kos, a dru​gi plav – i Nes​tor mu je po​vu​kao kap​ke te ih za​re​zao onim svo​jim užas​nim za​kriv​lje​nim arap​skim no​žem. Kas​ni​je je Nes​tor – ta​ko​đer pre​ma še​fo​vim upu​ta​ma – dao no​vac Kal​leu da tak​si​jem ode u bol​ni​cu. Ki​rur​zi su mu objas​ni​li da mu nove kap​ke mogu re​kons​tru​ira​ti samo ko​ma​di​ćem kože s dru​gog di​je​la ti​je​la. Objas​ni​li su mu i da ima sre​će što nije Ži​dov, pa nije obre​zan. Na​ime, po​ka​za​lo se da je koža s gla​vi​ća po svoj​stvi​ma naj​bli​že kap​ci​ma. Kad se sve zbro​ji, ope​ra​ci​ja je bila us​pješ​na. Kal​le je svi​ma koji bi upi​ta​li što mu se do​go​di​lo s kap​ci​ma od​go​va​rao da je imao ne​sre​ću s ki​se​li​nom i da su mu pre​sa​di​li kožu s be​dra. Ali s tu​đeg be​dra, objas​nio bi ako bi pi​ta​nje pos​ta​vi​la žena s ko​jom je bio u kre​ve​tu i koja bi po​že​lje​la vi​dje​ti oži​ljak. I do​dao bi da je samo di​je​lom Ži​dov, ako bi je to za​ni​ma​lo. Dugo je vje​ro​vao da nit​ko ne zna nje​go​vu taj​nu, sve dok mu u baru nije pri​šao tip koji je na​kon Kal​lea do​šao na to mjes​to i glas​no ga upi​tao zar mu uju​tro ne smr​di po kur​cu kad pro​tr​lja oči. Tip i nje​go​vi pri​ja​te​lji po​če​li su ur​la​ti od smi​je​ha. Kal​le je raz​bio bocu o šank, pro​bo ga, iz​vu​kao bocu i za​re​zao ga po licu te po​nav​ljao isto sve dok tip nije os​tao bez oči​ju. Slje​de​ćeg dana Nes​tor je po​sje​tio Kal​lea i pre​nio mu da je šef čuo no​vos​ti. Kal​le se mo​gao vra​ti​ti na svoj sta​ri po​sao koji je, eto, opet bio dos​tu​pan. Šef je po​dr​žao nje​go​vu sna​la​ž​lji​vost. Od tog dana Kal​le ni​kad nije za​tva​rao oči ako nije bio pot​pu​no si​gu​ran da je sve pod kon​tro​lom. A sada je vi​dio samo upla​ka​nu ženu na tra​vi i usam​lje​nog tr​ka​ča s ka​pu​lja​čom. „Dva soma?“ po​ga​đao je Pel​vis. Idi​ot. Na​kon pet​na​es​to​mi​nut​ne šet​nje sre​di​štem is​toč​nog Osla i op​skur​ni​jim ali na​por​ni​jim uli​ca​ma Ga​mlebye​na kroz otvo​re​na vra​ta ušli su u na​pu​šte​nu tvor​ni​cu. Pre​da​ja utr​ška ne bi smje​la tra​ja​ti du​lje od sat vre​me​na. Osim njih on​dje su bili samo Enok i Syff koji su pro​da​va​li spe​ed kraj El​ge​na i Tol​l​bu​ga​te. Kas​ni​je su još tre​ba​li iz​va​ga​ti, po​mi​je​ša​ti i po​pa​ki​ra​ti nove vre​ći​ce za su​tra​dan. A onda ko​nač​no može kući svo​joj Veri. U po​s​ljed​nje vri​je​me se duri. Put u Bar​ce​lo​nu koji joj je bio obe​ćao nije se do​go​dio jer je ci​je​log pro​lje​ća imao pos​la s di​la​njem, pa joj je umjes​to toga obe​ćao put u Los An​ge​les u ko​lo​vo​zu. Na​ža​lost, zbog nje​go​ve kri​mi​nal​ne proš​los​ti od​bi​li su mu dati vizu. Kal​le je znao da žene po​put Vere 130

nisu strp​lji​ve, da ima​ju dru​gih op​ci​ja, pa ju je mo​rao re​dov​no še​vi​ti i ma​ha​ti joj raz​nim sit​ni​ca​ma pred po​hlep​nim ba​de​mas​tim oči​ma da bi je za​dr​žao. I na to mu je od​la​zi​lo sve vri​je​me i ener​gi​ja. Ali i no​vac, a to je zna​či​lo više pos​la. Na​šao se iz​me​đu če​ki​ća i na​kov​nja. Proš​li su otvo​re​no po​dru​čje pre​kri​ve​no šljun​kom koji je bio umr​ljan naf​tom i tu i tamo pre​kri​ven vi​so​kom tra​vom. On​dje su bila i dva kom​bi​ja bez ko​ta​ča, traj​no par​ki​ra​na na ci​gla​ma. Sko​či​li su na ram​pu za uto​var is​pred zgra​de od cr​ve​ne ci​gle. Kal​le je unio če​tve​roz​na​men​kas​tu ši​fru u plo​ču, za​čuo kako je bra​va za​zu​ja​la i vra​ta su se otvo​ri​la. Iz​nu​tra se čula grm​lja​vi​na drum and ba​ssa. Grad​sko vi​je​će pre​tvo​ri​lo je pri​zem​lje te tvor​nič​ke dvo​kat​ni​ce u vjež​ba​oni​ce za mla​de ben​do​ve. Kal​le je unaj​mio sobu na pr​vom katu po pa​pre​noj ci​je​ni, i to uz objaš​nje​nje da vodi agen​ci​ju za or​ga​ni​za​ci​ju kon​ce​ra​ta i pro​mo​ci​ju ben​do​va. Re​kao je da po​ku​ša​va osi​gu​ra​ti gažu ne​kom ben​du, no svi zna​mo da je ovo te​ško vri​je​me za umjet​nost. Kal​le i Pel​vis ho​da​li su hod​ni​kom pre​ma di​za​lu, a ulaz​na vra​ta po​la​ko su se za​tva​ra​la za nji​ma. Kal​leu se na tre​nu​tak uči​ni​lo da kroz buku čuje kako net​ko trči vani po šljun​ku. „Tri soma?“ Pel​vis je bio upo​ran. Kal​le od​mah​ne gla​vom i po​zo​ve di​za​lo.

Knut Sc​hro​der spus​tio je gi​ta​ru na po​ja​ča​lo. „Čik-pa​uza“, obja​vio je i kre​nuo pre​ma vra​ti​ma. Znao je da dru​gi čla​no​vi ben​da ko​lu​ta​ju oči​ma. Još jed​na čik-pa​uza? Za tri dana čeka ih nas​tup u Klu​bu mla​dih, a otuž​na je či​nje​ni​ca da mo​ra​ju vjež​ba​ti kao ma​ni​ja​ci ako ne žele zvu​ča​ti baš ono usra​no. Knut je o čla​no​vi​ma svog ben​da mis​lio da su pra​vi pri​mjer ma​lih mi​nis​tra​na​ta: nisu pu​ši​li, ri​jet​ko su pili i ni​kad nisu ni vi​dje​li jo​int, a ka​mo​li ga pro​ba​li. Kako je to rock ‘n’ roll? Za​tvo​rio je vra​ta za so​bom i čuo kako bez nje​ga po​či​nju svi​ra​ti sve od po​čet​ka. Ne zvu​či loše, ali nema tu duše. Kad nema nje​ga... Na​smi​je​šio se dok je pro​la​zio po​red di​za​la i dvi​je praz​ne pros​to​ri​je za pro​be. Kre​nuo je hod​ni​kom pre​ma iz​la​zu. Sve ga je po​ma​lo pod​sje​ća​lo na naj​bo​lji dio DVD-a Eagle​sa Hell Fre​ezes Over – u ko​jem je Knut po​taj​no uži​vao. Bend vjež​ba s Fil​har​mo​nij​skim or​kes​trom Bur​ban​ka. Or​kes​tar du​bo​ko usre​do​to​če​no svi​ra New York Mi​nu​te, a Don He​nley okre​će se pre​ma ka​me​ri, mr​šti se i ša​pu​će: „Ali ne​ma​ju blu​es u sebi...“ Knut pro​đe po​red pros​to​ri​je za pro​be od koje su vra​ta uvi​jek bila otvo​re​na jer je bra​va ošte​će​na, a no​sa​či tako is​kriv​lje​ni da ih je bilo ne​mo​gu​će za​tvo​ri​ti. I tad zas​ta​ne. Unu​tra je bio neki čo​vjek okre​nut le​đi​ma. Već se do​ga​đa​lo da nar​ki​ći pro​va​lju​ju u po​tra​zi za ins​tru​men​ti​ma ili opre​mom koju bi mo​gli lako unov​či​ti, ali to je pres​ta​lo kad se na prvi kat zgra​de use​li​la neka agen​ci​ja koja je po​tro​ši​la go​mi​lu nov​ca na nova čvr​sta vra​ta sa ši​from. 131

„Hej, ti!“ vik​nuo je Knut. Tip se okre​nuo. Bilo ga je te​ško pro​ci​je​ni​ti. Tr​kač? Ne bi re​kao. Iako je bio u ma​ji​ci s ka​pu​lja​čom i do​njem di​je​lu tre​nir​ke, no​sio je i ele​gant​ne ci​pe​le od crne kože. Samo se nar​ki​ći tako loše odi​je​va​ju. Ali Knut se nije upla​šio – za​što bi ga uop​će bilo strah? Vi​sok je kao Joey Ra​mo​ne i nosi istu onak​vu crnu kož​na​tu jak​nu. „Što ra​diš ov​dje, čo​vje​če?“ Tip se na​smi​je​ši. A to je zna​či​lo da nije član baj​ker​ske ban​de. „Samo malo čis​tim.“ Zvu​čao je uvjer​lji​vo. A to se i do​ga​đa​lo sa za​jed​nič​kim pros​to​ri​ja​ma za pro​be – sve bi se na​po​s​ljet​ku uni​šti​lo ili po​kra​lo, a nit​ko ni​kad nije htio pre​uze​ti od​go​vor​nost za odr​ža​va​nje reda. Na pro​zo​ru je i da​lje bila samo plas​tič​na ce​ra​da, a je​di​ni pre​os​ta​li ins​tru​ment bio je otr​can bas-bu​banj na ko​jem je net​ko go​ti​com is​pi​sao THE YO​UNG HO​PE​LESS. Pod je bio pre​kri​ven opuš​ci​ma, puk​nu​tim ži​ca​ma i bub​njar​skim šta​po​vi​ma, a po​svu​da je bilo ko​ma​da sa​mo​ljep​lji​ve tra​ke za iz​o​li​ra​nje. On​dje se na​la​zio i stol​ni ven​ti​la​tor koji je vje​ro​jat​no ko​ris​tio bub​njar kako bi se ra​s​hla​dio. Po​tom i ka​bel za gi​ta​ru koji je Knut tre​bao pro​vje​ri​ti, no vje​ro​jat​no više nije bio upo​treb​ljiv. Is​ti​ni za vo​lju, ti ka​be​li su ne​po​uz​da​na roba. Bu​duć​nost se kri​la u be​žič​noj teh​no​lo​gi​ji i maj​ka je obe​ća​la Knu​tu da će mu ku​pi​ti be​žič​ni sus​tav pres​ta​ne li pu​ši​ti. To je pak Knu​ta in​s​pi​ri​ra​lo da na​pi​še pje​smu Ona opa​ko pre​go​va​ra. „Nije li malo pre​kas​no da jav​ni dje​lat​ni​ci i da​lje budu na pos​lu?“ upi​tao je Knut. „Raz​miš​lja​mo opet po​če​ti svi​ra​ti.“ „Mi?“ „The Yo​ung Ho​pe​less.“ „Ah, svi​raš s nji​ma?“ „Bio sam im bub​njar. Mis​lio sam da sam sni​mio dru​gu dvo​ji​cu, no nes​ta​li su u di​za​lu.“ „Ne, ti ti​po​vi rade u agen​ci​ji za or​ga​ni​za​ci​ju kon​ce​ra​ta i pro​mo​ci​ju ben​do​va.“ „Oh? Mogu li nam po​mo​ći?“ „Mis​lim da ne uzi​ma​ju nove kli​jen​te. Po​ku​ca​li smo im, ali rek​li su nam da odje​be​mo“, Knut se na​ce​ri, iz​vu​če ci​ga​re​tu iz ku​ti​je i sta​vi je među usne. Mo​žda tip puši, pa bi za​jed​no mo​gli po​pu​ši​ti jed​nu vani. Mo​gli bi po​pri​ča​ti o glaz​bi. Ili o opre​mi. „Ipak ću oti​ći pro​vje​ri​ti“, re​kao je bub​njar. Tip je pri​je sli​čio pje​va​ču nego bub​nja​ru, no Knut je po​mis​lio kako bi mo​žda i 132

mo​gao oti​ći lju​di​ma iz agen​ci​je. Imao je ne​što... Neku ka​riz​mu. A ako mu otvo​re vra​ta, mo​žda bi i Knut mo​gao na​vra​ti​ti kas​ni​je. „Idem s to​bom. Po​ka​zat ću ti gdje je.“ Tip je bio neo​d​lu​čan. A onda je kim​nuo. „Hva​la ti.“ Ve​li​ko te​ret​no di​za​lo po​mi​ca​lo se tako spo​ro da je Knut imao vre​me​na de​talj​no objas​ni​ti za​što je po​ja​ča​lo Mesa Bo​ogie tako sjaj​no i za​što baš ono osi​gu​ra​va pra​vi ro​ker​ski zvuk. Iz​aš​li su iz di​za​la. Knut je po​ka​zao na pla​va me​tal​na vra​ta, je​di​na na katu. Tip po​ku​ca. Na​kon ne​ko​li​ko se​kun​di otvo​rio se ma​len pro​cjep u vi​si​ni gla​ve i uka​zao se par kr​va​vih oči​ju. Baš kao i onaj put kad je Knut po​ku​šao ući. „Što ho​ćeš?“ Tip se nag​nuo pre​ma vra​ti​ma, vje​ro​jat​no da vidi što se kri​je iza tog čo​vje​ka. „Bis​te li raz​mis​li​li o tome da osi​gu​ra​te nas​tup ben​du The Yo​ung Ho​pe​less? Mi smo je​dan od ben​do​va koji vjež​ba​ju u pri​zem​lju.“ „Odje​bi i ne po​jav​ljuj se više ov​dje. Ku​žiš?“ Ali tip je os​tao bli​zu vra​ta i Knut je vi​dio da mu se oči po​mi​ču li​je​vo-des​no. „Ali, pri​lič​no smo do​bri. Vo​li​te li De​pec​he Mode?“ Iza kr​va​vih oči​ju za​čuo se ne​či​ji glas. „Tko je to, Pel​vis?“ „Neki bend.“ „Ri​je​ši ih se, je​bo​te! I vra​ti se na po​sao, že​lim doma do je​da​na​est.“ „Čuo si šefa.“ Otvor se za​tvo​rio s tre​skom. Knut je u če​ti​ri ko​ra​ka do​šao do di​za​la i pri​tis​nuo gumb. Vra​ta su se po​la​ko otvo​ri​la i on je ušao. Ali tip je os​tao na mjes​tu. Po​gle​dao je zr​ca​lo koje je agen​ci​ja pos​ta​vi​la na​vrh zida s des​ne stra​ne čim iz​a​đeš iz di​za​la. Pri​ka​zi​va​lo je nji​ho​va me​tal​na vra​ta, bog te pi​taj za​što. Is​ti​na, ovo nije bila naj​u​god​ni​ja če​t​vrt Osla, ali ne​vje​ro​jat​no su pa​ra​no​ič​ni za jed​nu agen​ci​ju koja se bavi ben​do​vi​ma i kon​cer​ti​ma. Mo​žda u ure​du ču​va​ju mno​go go​to​vi​ne od pret​hod​nih gaža? Čuo je da poz​na​ti nor​ve​ški ben​do​vi do​bi​va​ju pola mi​li​ju​na kru​na za nas​tup na fes​ti​va​li​ma. A to je još je​dan raz​log da nas​ta​vi vjež​ba​ti. Kad bi ba​rem na​ba​vio be​žič​ni sus​tav. I pro​na​šao novi bend. S du​šom. Mo​žda da se po​ku​ša udru​ži​ti s ovim no​vim ti​pom? Tip se ko​nač​no vra​tio u di​za​lo, ali pos​ta​vio je ruku pre​ko sen​zo​ra, pa se vra​ta nisu mo​gla za​tvo​ri​ti. A onda je po​vu​kao ruku i pro​uča​vao flu​ores​cent​no os​vjet​lje​nje na stro​pu di​za​la. Kad bo​lje raz​mis​li – ni​šta od toga. Knut ima do​volj​no is​kus​tva sa psi​ho​pa​ti​ma. Iz​a​šao je za​pa​li​ti ci​ga​re​tu, a tip se vra​tio čis​ti​ti pros​to​ri​ju za pro​be. Knut je sje​dio na straž​njem di​je​lu jed​nog od ka​mi​one​ta kad je tip iz​a​šao. „Čini se da dru​gi kas​ne, a ne mogu ih do​bi​ti jer mi je rik​nu​la ba​te​ri​ja“, re​kao je 133

i po​di​gao mo​bi​tel koji je dje​lo​vao novo. „Pa idem po ci​ga​re​te.“ „Slo​bod​no se pos​lu​ži“, re​kao je Knut i pru​žio mu ku​ti​ju. „Koje bub​nje​ve imaš? Ne, do​pus​ti da po​go​dim. Dje​lu​ješ kao tra​di​ci​ona​list. Ludwig?“ Tip se na​smi​je​šio. „Hva​la ti, jako lju​baz​no od tebe. Ali pu​šim samo Mar​l​bo​ro.“ Knut sleg​ne ra​me​ni​ma. Po​što​vao je lju​de uvi​jek vjer​ne jed​nom bren​du, bili to bub​nje​vi ili ci​ga​re​te. Ali Mar​l​bo​ro? Kao da ka​žeš da vo​ziš samo toyo​tu. „Kul, čo​vje​če“, re​kao je Knut. „Vi​di​mo se.“ „Hva​la ti na po​mo​ći.“ Gle​dao je kako tip hoda po šljun​ku pre​ma ula​zu, a onda se okre​će i vra​ća. „Upra​vo sam se sje​tio da mi je ši​fra za vra​ta u mo​bi​te​lu“, re​kao je kao da mu je ne​ugod​no. „A ba​te​ri​ja...“ „Ba​te​ri​ja ti je kre​pa​la, znam. Ši​fra je 666S. Sam sam je smis​lio. Znaš li što to zna​či?“ Tip je kim​nuo. „To je ši​fra za sa​mo​uboj​stvo koju ko​ris​ti po​li​ci​ja u Ari​zo​ni.“ Knut je ne​ko​li​ko puta trep​nuo. „Stvar​no?“ „Aha. Slo​vo S oz​na​ča​va su​icid. To me tata na​učio.“ Knut je gle​dao kako tip od​la​zi u ljet​nu ve​čer. Na​let vje​tra po​le​gao je vi​so​ku tra​vu kraj ula​za i na​tje​rao je da se za​lju​lja po​put kon​cert​ne pu​bli​ke kad se ras​pek​me​zi na neku lju​bav​nu ba​la​du. Sa​mo​uboj​stvo. Čo​vje​če, pa to je više kul nego 666 So​to​na!

Pel​le je po​gle​dao u re​tro​vi​zor i pro​tr​ljao nogu. Da​nas mu ni​šta nije išlo od ruke. Po​sao ni​ka​kav, on je bio loše ras​po​lo​žen, a tek adre​sa koju mu je put​nik na straž​njem sje​da​lu upra​vo re​kao. Cen​tar Ila. Pa su za​sad sta​ja​li na Pel​le​ovu uobi​ča​je​nom mjes​tu, na sta​ja​li​štu tak​si​ja u Ga​mlebye​nu. „Mis​li​te na pre​no​ći​šte?“ „Da, ali sada se zove... Da, mis​lim na pre​no​ći​šte.“ „U pre​no​ći​šte vo​zim samo ako mi se pla​ti una​pri​jed. Žao mi je, ali imao sam loša is​kus​tva.“ „Na​rav​no. To mi nije palo na pa​met.“ Pel​le je gle​dao kako put​nik – ili, toč​ni​je, po​ten​ci​jal​ni put​nik – kopa po dže​po​vi​ma. Pel​le je pu​nih tri​na​est sati bez pre​ki​da bio u tak​si​ju i pro​ći će još ne​ko​li​ko sati pri​je nego što kre​ne pre​ma sta​nu na Sc​hwe​iga​ar​ds gate, par​ki​ra tak​si, s mu​kom se pop​ne uz ste​pe​ni​ce na šta​ka​ma koje je ču​vao pod sje​da​lom, sru​ši se na kre​vet i zas​pi. Ako je mo​gu​će, bez sno​va. Iako to ovi​si o snu. Mo​žda ga čeka raj, a može biti i pa​134

kao, ni​kad se ne zna. Put​nik mu pru​ži nov​ča​ni​cu od pe​de​set kru​na i punu šaku sit​ni​ša. „Ov​dje ima malo više od stot​ke. To nije do​volj​no.“ „Stot​ka nije dos​ta?“ Sada je ne tako po​ten​ci​jal​ni put​nik bio is​kre​no iz​ne​na​đen. „Dugo se nis​te vo​zi​li tak​si​jem?“ „Može se i tako reći. Imam samo to, ali odve​zi​te me dok​le mo​že​te za stot​ku.“ „Može“, slo​žio se Pel​le, str​pao no​vac u pre​ti​nac za ru​ka​vi​ce jer tip nije iz​gle​dao kao da želi ra​čun pa na​ga​zio na pa​pu​či​cu gasa. Dok je Mar​t​ha sje​di​la na re​cep​ci​ji, prvo je vi​dje​la Sti​ga kako iz​la​zi, a po​tom i Joh​n​nyja. Stig je no​sio crne ci​pe​le koje mu je ona dala. Tad Mar​t​ha od​lu​či za​vi​ri​ti u sobu 323. Pro​pi​si cen​tra daju im za pra​vo da sobu sva​kog sta​na​ra pre​tra​že bez naj​a​ve ili nji​ho​va do​pu​šte​nja ako po​sum​nja​ju da net​ko od sta​na​ra ima oruž​je. To je na kon​cu sa​svim nor​mal​no. Ali kako de​fi​ni​ra​ti nor​mal​no? Mar​t​ha prvo pre​gle​da la​di​ce. A onda i or​mar. U la​di​ca​ma je bila odje​ća. Samo Joh​n​nyje​va – već je zna​la što Stig nosi. Kad je otvo​ri​la vra​ta or​ma​ra, vi​dje​la je da je do​nje rub​lje koje je dala Sti​gu ured​no slo​že​no na jed​noj po​li​ci. Ka​put je vi​sio na vje​ša​li​ci. Na​vrh po​li​ce vi​dje​la je cr​ve​nu sport​sku tor​bu koju je uvi​jek imao sa so​bom kad je tek do​šao u cen​tar. Po​seg​nu​la je za njom, kad je u dnu or​ma​ra ugle​da​la pla​ve te​ni​ske. Du​bo​ko je udah​nu​la. Za​dr​ža​la dah. Tra​ži​la je zgru​ša​nu krv. A onda ih je okre​nu​la. S olak​ša​njem je uz​dah​nu​la i osje​ti​la da joj srce pre​ska​če. Pot​pla​ti su bili ne​vje​ro​jat​no čis​ti. Na nji​ma nije bilo ni mr​lje. „Što to ra​diš?“ Mar​t​ha se okre​nu​la, a srce joj je div​lje lu​pa​lo. Dla​nom je stis​nu​la gru​di. „An​ders!“ Sag​nu​la se i na​smi​ja​la. „Na​s​mrt si me upla​šio.“ „Če​kao sam te“, na​pu​ćio je usne i gur​nuo ruke u dže​po​ve kož​na​te jak​ne. „Sko​ro je pola de​set.“ „Opros​ti, iz​gu​bi​la sam po​jam o vre​me​nu. Net​ko je do​ja​vio da sta​na​ri u ovoj sobi mo​žda drže oruž​je, pa mi je duž​nost to pro​vje​ri​ti.“ Mar​t​ha je bila tako uz​bu​đe​na da je laž doš​la sama od sebe. „Duž​nost?“ An​ders prez​ri​vo ot​puh​ne. „Mo​žda bi tre​ba​la raz​miš​lja​ti o tome što duž​nost zna​či. Ve​ći​na lju​di mis​li na obi​telj i dom kad go​vo​ri o duž​nos​ti. A ne na rad na ovak​vom mjes​tu.“ Mar​t​ha uz​dah​ne. „An​ders, mo​lim te, ne za​po​či​nji...“ Ali zna​la je da neće po​pus​ti​ti. Obič​no mu je tre​ba​lo ne​ko​li​ko se​kun​di da se raz​bjes​ni. „Kad god od​lu​čiš, mo​žeš po​če​ti ra​di​ti u ga​le​ri​ji moje maj​ke. I sla​žem se s njom da bi ti za osob​ni ra​zvoj bilo mno​go bo​lje da se dru​žiš sa sti​mu​la​tiv​nim lju​di​ma nego s gu​bit​ni​ci​ma koji se ovu​da vu​ca​ra​ju.“ 135

„An​ders!“ Mar​t​ha je po​di​gla glas, ali zna​la je da je pre​umor​na da bi se sad pre​pi​ra​la s njim. Zato mu je priš​la i spus​ti​la mu ruku na rame. „Ne​moj ih zva​ti gu​bit​ni​ci​ma. I već sam ti rek​la – tvo​joj maj​ci i nje​zi​nim kup​ci​ma ni​sam po​treb​na.“ An​ders po​vu​če ruku. „A ni ovim lju​di​ma ov​dje nisi po​treb​na. Nji​ma tre​ba da ih dr​ža​va pres​ta​ne iz​vla​či​ti iz bla​ta. Ti tvo​ji prok​le​ti nar​ki​ći naj​dra​ži su pro​jekt nor​ve​ške dr​ža​ve.“ „Ni​sam sprem​na na još je​dan ta​kav raz​go​vor. Za​što ne odeš bez mene, a ja ću uze​ti tak​si kad za​vr​šim?“ Ali An​ders je pre​kri​žio ruke na pr​si​ma i nas​lo​nio se na do​vra​tak. „A na ka​kav si raz​go​vor sprem​na, Mar​t​ha? Po​ku​ša​vam te na​tje​ra​ti da odre​diš da​tum...“ „Ne sad.“ „Da, sad! Moja maj​ka želi is​pla​ni​ra​ti lje​to i...“ „Rek​la sam, ne sad.“ Po​ku​ša​la ga je od​gur​nu​ti, ali nije se po​mi​cao. Is​pru​žio je ruku i pre​sje​kao joj put. „Ka​kav je to od​go​vor? Ona pla​ća...“ Mar​t​ha se pro​vuk​la is​pod nje​go​ve ruke, iz​aš​la na hod​nik i kre​nu​la. „Hej!“ Čula je kako su se vra​ta sobe za​tvo​ri​la s tre​skom, a onda je za so​bom za​ču​la i An​der​so​ve ko​ra​ke. Zgra​bio ju je za ruku, okre​nuo i pri​vu​kao sebi. Pre​poz​na​la je sku​pi par​fem koji mu je maj​ka pok​lo​ni​la za Bo​žić, a Mar​t​ha ga nije mo​gla pod​ni​je​ti. Srce joj je go​to​vo zas​ta​lo kad je u nje​go​vim oči​ma pri​mi​je​ti​la crnu praz​ni​nu. „Da se nisi usu​di​la oti​ći“, za​re​žao je. Auto​mat​ski je po​di​gla ruku kako bi se za​šti​ti​la i tad vi​dje​la šok na nje​go​vu licu. „Što je to?“ pro​šap​tao je le​de​nog gla​sa. „Po​mis​li​la si da ću te uda​ri​ti.“ „Dva​put“, kad je opet za​re​žao, osje​ti​la je nje​gov vre​li dah na licu. „Dva​put u de​vet go​di​na, Mar​t​ha. A ti se po​na​šaš kao da sam ne​ka​kav je​be​ni... ne​ka​kav je​be​ni na​sil​nik.“ „An​ders, pus​ti me, ti si...“ Za​ču​la je ka​šalj iza sebe. An​ders joj je pus​tio ruku, bi​jes​no se za​gle​dao pre​ko nje​zi​nog ra​me​na i do​ba​cio: „Onda, nar​ki​ću, ho​ćeš li pro​ći ili ne?“ Okre​nu​la se. Bio je to on. Stig. Samo je sta​jao i če​kao. Mir​no je skre​nuo po​gled s An​der​sa na nju. U oči​ma mu je vi​dje​la pi​ta​nje. Od​go​vo​ri​la mu je mi​gom koji je zna​čio da je sve u redu. Kim​nuo je i pro​šao kraj njih. Njih dvo​ji​ca u pro​la​zu su se stri​je​lja​la po​gle​dom. Bili su iste vi​si​ne, ali An​ders je imao šira ra​me​na i bio je mi​ši​ća​vi​ji. Mar​t​ha je pro​ma​tra​la kako Stig od​la​zi niz hod​nik. A onda je po​gle​da​la An​der​sa. Na​kri​vio je gla​vu i gle​dao je ne​pri​ja​telj​ski, ona​ko 136

kako je u po​s​ljed​nje vri​je​me sve češ​će gle​da. Taj po​gled prav​da​la je nje​go​vom frus​tra​ci​jom zbog manj​ka priz​na​nja na pos​lu. „Koji je ovo ku​rac bio?“ za​re​žao je. Ne​kad dav​no nije ni pso​vao. „Što?“ „Kao da ste vas dvo​je... ko​mu​ni​ci​ra​li. Tko je onaj tip?“ Iz​dah​nu​la je go​to​vo s olak​ša​njem. Sad je bila na poz​na​tom te​ri​to​ri​ju. An​ders je lju​bo​mo​ran. To se nije pro​mi​je​ni​lo još od po​čet​ka nji​ho​ve veze kad su bili ti​nej​dže​ri, pa se s tim na​uči​la no​si​ti. Sta​vi​la mu je ruku na rame. „An​ders, ne budi ble​sav. Dođi sa mnom, ide​mo po moju jak​nu pa ćemo kući. I ve​če​ras se ne​će​mo sva​đa​ti, pri​pre​mit ćemo ve​če​ru.“ „Mar​t​ha, ja...“ „Ps​sst“, rek​la je, ali već je zna​la da je po​bi​je​di​la. „Ti ćeš spre​mi​ti ve​če​ru, a ja ću se is​tu​ši​ra​ti. Do​bro? A su​tra ćemo po​raz​go​va​ra​ti o vjen​ča​nju. Može tako?“ Vi​dje​la je da se on želi po​bu​ni​ti, ali sta​vi​la mu je prst na usne. Na one pune usne u koje se za​lju​bi​la. Preš​la je pr​stom po pa​ž​lji​vo obri​ja​noj tam​noj bra​di. Mo​žda ju je is​po​čet​ka i pri​vuk​la nje​go​va lju​bo​mo​ra? Nije se mo​gla sje​ti​ti. Smi​rio se kad su sti​gli do auto​mo​bi​la. Vo​zio je BMW. Auto​mo​bil je ku​pio pro​tiv nje​zi​ne vo​lje, uvje​ren da će joj se svi​dje​ti kad shva​ti ko​li​ko je udo​ban, po​seb​no na du​gim pu​to​va​nji​ma. I kad vidi ko​li​ko je po​uz​dan. Kad je po​kre​nuo auto​mo​bil, kra​jič​kom oka opet je ugle​da​la Sti​ga. Iz​a​šao je, brzo pre​šao ces​tu i kre​nuo na is​tok. Pre​ko ra​me​na pre​ba​cio je onu cr​ve​nu tor​bu.

137

20.

Si​mon se pro​ve​zao po​red igra​li​šta i skre​nuo u nji​ho​vu uli​cu. Vi​dio je da su​sjed opet pri​pre​ma ro​štilj. Glas​ne, sun​cem oku​pa​ne i pi​vom na​top​lje​ne pro​va​le smi​je​ha na​gla​ša​va​le su ljet​nu ti​ši​nu su​sjed​stva. Kuće su ve​ći​nom bile praz​ne i na ces​ti je bio par​ki​ran samo je​dan auto​mo​bil. „I, evo nas“, re​kao je Si​mon i za​us​ta​vio se is​pred ga​ra​že. Nije znao za​što je to re​kao. Else je do​bro zna​la da su sti​gli. „Hva​la ti što si me odveo u kino“, rek​la je Else pa spus​ti​la dlan na nje​go​vu ruku na mje​nja​ču. Kao da će je ot​pra​ti​ti do ulaz​nih vra​ta, za​že​lje​ti joj laku noć i onda os​ta​vi​ti. Ni​kad to ne bih mo​gao, po​mis​lio je Si​mon i na​smi​je​šio joj se. Pi​tao se ko​li​ko je fil​ma uop​će us​pje​la vi​dje​ti. Od​la​zak u kino bila je nje​zi​na ide​ja. Ti​je​kom fil​ma ne​ko​li​ko puta kri​šom ju je po​gle​dao i vi​dio da se ba​rem smi​je na pra​vim mjes​ti​ma. Ali Wo​ody Al​len ipak je poz​nat baš po tome da zas​ni​va hu​mor više na di​ja​lo​zi​ma nego po​kre​ti​ma. Sve​jed​no, bilo im je li​je​po. Pro​ve​li su još jed​nu li​je​pu za​jed​nič​ku ve​čer. „Ali kla​dim se da ti je ne​dos​ta​ja​la Mia Far​row“, za​dir​ki​va​la ga je. On se na​smi​jao. Bila je to nji​ho​va in​ter​na šala. Kad ju je prvi put odveo u kino, po​gle​da​li su Ro​se​maryi​nu bebu, bri​ljan​tan film Ro​ma​na Po​lan​skog u ko​jem Mia Far​row rodi đa​vo​lje di​je​te. Else je bila užas​nu​ta i dugo je vje​ro​va​la da joj Si​mon tako želi dati do zna​nja da ne želi dje​cu – po​seb​no kad je upor​no in​zis​ti​rao da ga po​gle​da​ju još jed​nom. Tek joj je kas​ni​je – na​kon če​t​vr​tog fil​ma Wo​odyja Al​le​na u ko​jem glu​mi Mia Far​row – klik​nu​lo da ga ne fas​ci​ni​ra đa​vo​lji po​to​mak, nego ta glu​mi​ca. Dok su ho​da​li od auto​mo​bi​la pre​ma ulaz​nim vra​ti​ma, Si​mon je pri​mi​je​tio blje​sak svje​tlos​ti s uli​ce, ne​što na​lik ruč​noj svje​tilj​ci. Do​la​zio je iz par​ki​ra​nog auto​mo​bi​138

la. „Što je ono bilo?“ upi​ta​la je Else. „Ne znam“, od​go​vo​rio je Si​mon i ot​klju​čao ulaz​na vra​ta. „Ho​ćeš li pris​ta​vi​ti kavu? Brzo ću ti se pri​dru​ži​ti.“ Si​mon ju je os​ta​vio i pre​šao ces​tu. Znao je da auto​mo​bil ne pri​pa​da ni​ko​me od su​sje​da. Niti iko​me tko živi u tom su​sjed​stvu. Li​mu​zi​ne u Oslu uglav​nom su zna​či​le da je u gra​du net​ko iz am​ba​sa​de, kra​ljev​ske obi​te​lji ili neki mi​nis​tri. Znao je još samo jed​nu oso​bu koja se vo​zi​la u pros​tra​nom auto​mo​bi​lu sa za​tam​nje​nim stak​li​ma i osob​nim vo​za​čem. A taj nje​gov vo​zač upra​vo je iz​a​šao i otvo​rio straž​nja vra​ta Si​mo​nu. On se sag​nuo, ali os​tao je vani. Si​tan čo​vjek koji je sje​dio u auto​mo​bi​lu imao je špi​čast nos na okru​glom buc​mas​tom licu koje bi ve​ći​na lju​di opi​sa​la kao ve​dro. No​sio je pla​vu le​žer​nu jak​nu sa zlat​nim gum​bi​ma kak​ve vole nor​ve​ški ban​ka​ri, bro​dov​las​ni​ci i pje​va​či iz osam​de​se​tih. Si​mon je odu​vi​jek sma​trao da tak​ve jak​ne ot​kri​va​ju du​bo​ko skri​ve​nu fan​ta​zi​ju mno​gih Nor​ve​ža​na da pos​ta​nu ka​pe​ta​ni bro​do​va. „Do​bra ve​čer, glav​ni in​s​pek​to​re Ke​fas“, re​kao je čo​vjek ve​se​lim ži​vah​nim gla​som. „Što ra​diš u mo​joj uli​ci, Nes​tor? Ov​dje nit​ko ne ku​pu​je ona tvo​ja sra​nja.“ „Da, da. Uvi​jek si bio opak bo​rac pro​tiv zlo​či​na, ha?“ „Daj mi raz​log da te uhi​tim i to ću uči​ni​ti.“ „Ako nije pro​tu​za​ko​ni​to po​ma​ga​ti lju​di​ma u ne​vo​lji, sum​njam da će to biti po​treb​no. Za​što ne uđeš da po​pri​ča​mo na miru, Ke​fas?“ „Ne vi​dim raz​lo​ga za​što bih to uči​nio.“ „Zna​či, i tebi je stra​dao vid?“ Si​mon se za​gle​da u Nes​to​ra. Krat​ke ruke i kra​tak na​bit tor​zo. A ru​ka​vi jak​ne tako su mu krat​ki da mu vire zlat​ne man​še​te s ini​ci​ja​li​ma HN. Hugo Nes​tor tvr​dio je da je Ukra​ji​nac, ali pre​ma nje​go​vu do​sjeu ro​dio se i odras​tao u Flo​rou, po​tje​cao je iz ri​bar​ske obi​te​lji, a pri​je nego što je pro​mi​je​nio pre​zi​me, zvao se Han​sen. Ni​kad nije bio u ino​zem​s​tvu, osim krat​ko kad je po​ha​đao te​čaj eko​no​mi​je u šved​skom Lun​du, ali nije ga za​vr​šio. Bog zna gdje je po​ku​pio onaj neo​bič​ni na​gla​sak, ali to si​gur​no nije bilo u Ukra​ji​ni. „Pi​tam se je li tvo​ja mla​da žena uop​će vi​dje​la glum​ce u fil​mu, Ke​fas. Ali valj​da je ba​rem čula da Al​len nije glu​mio sam. Taj Ži​dov ima od​vra​tan kre​štav glas. Ne​mam ni​šta pro​tiv Ži​do​va po​je​di​nač​no, ali mis​lim da ih je Hi​tler do​bro pro​ci​je​nio kao rasu. Sla​ve​ni su isti. lako sam Is​toč​no​europ​lja​nin, mo​ram priz​na​ti da je imao pra​vo kad je re​kao da Sla​ve​ni ne mogu vo​di​ti ni sami sebe. Na ras​noj ra​zi​ni, hoću reći. A taj Al​len, zar on nije i pe​do​fil?“ 139

Do​sje je ta​ko​đer na​vo​dio da je Hugo Nes​tor naj​važ​ni​ja ka​ri​ka u lan​cu kri​jum​ča​re​nja dro​ge i tr​go​vi​ne lju​di​ma u Oslu. Ni​kad nije osu​đen, ni​kad nije op​tu​žen, uvi​jek bi ga samo osum​nji​či​li. Bio je pre​pa​me​tan i pre​opre​zan, lji​ga​va lig​nja. „Ne znam, Nes​tor. Ali znam da kru​ži gla​si​na kako su tvo​ji mom​ci smak​nu​li za​tvor​skog ka​pe​la​na. Zar ti je os​tao du​žan?“ Nes​tor se ši​ro​ko os​mjeh​nuo. „Mis​lio sam da ti je is​pod čas​ti slu​ša​ti tra​če​ve, Ke​fas. Uvi​jek si imao sti​la, za raz​li​ku od svo​jih ko​le​ga. Da imaš više od tra​ča, na​pri​mjer, po​uz​da​nog svje​do​ka koji bi do​šao na sud i iden​ti​fi​ci​rao me, onda bi me do​sad već uhi​tio. Imam li pra​vo?“ Lji​ga​va lig​nja. „Uglav​nom, do​šao sam tebi i tvo​joj ženi po​nu​di​ti no​vac. Do​volj​no nov​ca, re​kao bih, za tu sku​pu ope​ra​ci​ju oči​ju.“ Si​mon pro​gu​ta kned​lu. Glas mu je za​kre​štao kad je od​go​vo​rio: „Zar ti je Fre​drik re​kao?“ „Tvoj biv​ši ko​le​ga u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re? Reći ću ti ova​ko. Čuo sam za tvo​ju ne​vo​lju. Pret​pos​tav​ljam da si mu se obra​tio u nadi da će tvo​ja mol​ba do​pri​je​ti do uši​ju po​put mo​jih. Je​sam li po​go​dio, Ke​fas?“ Na​smi​je​šio se. „Uglav​nom, imam rje​še​nje koje će nam obo​ji​ci od​go​va​ra​ti. Za​što onda ne uđeš?“ Kad je Si​mon zgra​bio kva​ku, vi​dio je kako se Nes​tor auto​mat​ski po​ma​kao da bi mu na​pra​vio mjes​ta. Nas​to​jao je di​sa​ti mir​no da mu glas ne bi za​drh​tao od bi​je​sa. „Nas​ta​vi go​vo​ri​ti, Nes​tor. Mo​lim te, daj mi raz​log da te uhi​tim.“ Nes​tor upit​no po​dig​ne obr​vu. „A koji bi to raz​log bio, glav​ni in​s​pek​to​re Ke​fas?“ „Po​ku​šaj pod​mi​ći​va​nja jav​nog služ​be​ni​ka.“ „Pod​mi​ći​va​nja?“ Nes​tor se na​smi​je krat​ko i kre​šta​vo. „Na​zo​vi​mo to pos​lov​nom po​nu​dom, Ke​fas. Vi​djet ćeš da mo​že​mo.. Si​mon nije čuo os​ta​tak re​če​ni​ce jer je li​mu​zi​na oči​to ima​la zvuč​nu iz​o​la​ci​ju. Oti​šao je ne os​vr​ću​ći se. Ža​lio je samo zbog toga što nije jače za​lu​pio vra​ti​ma li​mu​zi​ne. Čuo je kako auto kre​će dok gume škri​pe na asfal​tu. • • • „Uz​ru​jan si, dušo“, rek​la je Else kad su sje​li u ku​hi​nju po​pi​ti kavu. „Tko je ono bio?“ „Net​ko se iz​gu​bio“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Po​ka​zao sam mu put.“ Else mu pri​đe s vr​čem kave. Si​mon se za​gle​da kroz pro​zor. Uli​ca je sada bila pus​ta. On iz​ne​na​da osje​ti vre​lu bol na be​dri​ma. „Do​vra​ga!“ On joj iz​bi​je vrč iz ruke koji sle​ti na pod s glas​nim tre​skom. „Do​vra​ga, ženo, upra​vo si me za​li​la vre​lom ka​vom. Jesi li... Jesi li ti...“ Tad je vris​nuo. 140

Dio moz​ga znao je što će joj slje​de​će reći i po​ku​ša​vao je pre​gris​ti je​zik, ali osje​ćao se isto kao ma​lo​pri​je kraj Nes​to​ro​va auto​mo​bi​la: nije htio biti on​dje i do​la​zi​lo mu je da sve po​raz​bi​ja, a da je imao nož, bio bi ga za​rio u sebe. I u nju. „Jesi li ti sli​je​pa?!“ Ku​hi​nja je utih​nu​la i čulo se samo kako se pok​lo​pac vrča ot​ko​tr​ljao po li​no​le​umu pa se kava iz​li​la po podu. Ne! Nije to mis​lio. Nije. „Opros​ti. Else, žao...“ Us​tao je kao da će je za​gr​li​ti, ali ona je već kre​nu​la pre​ma su​do​pe​ru. Otvo​ri​la je hlad​nu vodu i gur​nu​la krpu pod nju. „Ski​ni hla​če, Si​mon, daj da...“ Za​gr​lio ju je sle​đa. Nas​lo​nio joj je čelo na vrat. „Žao mi je, tako mi je žao. Mo​lim te, opros​ti mi. Ja... Samo ne znam više što bih. Tre​bao bih ti moći po​mo​ći, ali... ne mogu, ne znam, ja...“ šap​tao je. Iako ona još nije za​pla​ka​la, osje​ćao je kako joj ti​je​lo drh​ti i kako ti drh​ta​ji pre​la​ze na nje​ga. Grlo mu se steg​nu​lo. Pro​gu​tao je je​ca​je. Ni sam nije znao kako je to us​pio, ali sada su i ona i on drh​ta​li. „Ja bih se tre​ba​la is​pri​ča​ti“, je​ca​la je ona. „Tre​bao bi biti s ne​kom bo​ljom, s ne​kom koja te ni​kad ne bi... oz​li​je​di​la.“ „Ali nema bo​lje od tebe“, pro​šap​tao je. „Do​bro? I samo me za​li​je​vaj vre​lom ka​vom, ni​kad te neću pus​ti​ti, do​bro?“ Ona je zna​la da go​vo​ri is​ti​nu, znao je to. On će uči​ni​ti i otr​pje​ti bilo što, žr​tvo​vat će ama baš sve. ... da će to do​pri​je​ti do uši​ju po​put mo​jih... Ali nije se mo​gao pri​si​li​ti na to. U da​lji​ni je čuo kako u su​sjed​stvu net​ko urla od smi​je​ha dok se njoj u tami sli​je​va​ju suze niz obra​ze.

Kal​le po​gle​da na sat. Dva​de​set do je​da​na​est. Dan je bio do​bar: pro​da​li su više Su​per​boya nego što ina​če pro​da​ju či​tav vi​kend, pa je bro​ja​nje nov​ca i pri​pre​ma no​vih pa​ke​ti​ća po​tra​ja​lo du​lje nego obič​no. Ski​nuo je ma​sku od gaze kak​ve su obič​no no​si​li dok bi pri​pre​ma​li i mi​je​ša​li dro​gu na rad​noj plo​hi u ve​li​koj sobi od dva​de​set kva​drat​nih me​ta​ra koja im je slu​ži​la kao ured, tvor​ni​ca dro​ge i ban​ka. Dro​ga je oči​to sti​gla do nje​ga raz​bla​že​na, ali Su​per​boy je ipak bio naj​čiš​ća dro​ga na koju je na​le​tio u svo​joj di​ler​skoj ka​ri​je​ri. Bila je tako čis​ta da kada ne bi no​si​li ma​ske, ne bi bili samo uro​ka​ni, nego i mr​tvi zbog udi​sa​nja čes​ti​ca koje bi le​tje​le u zrak pri​li​kom mi​je​ša​nja i pa​ki​ra​nja bli​je​do​sme​đeg pra​ha. Vra​tio je ma​ske u sef is​pred hrpe nov​ča​ni​ca i vre​ći​ca dro​ge. Tre​ba li na​zva​ti Veru i reći joj da kas​ni? Ili je vri​je​me da bude od​lu​čan, da joj objas​ni tko je šef, tko tu za​ra​đu​je i tko bi tre​bao ima​ti pra​vo do​la​zi​ti i od​la​zi​ti bez je​be​nog vječ​nog objaš​nja​va​nja? Kal​le je na​re​dio Pel​vi​su da pro​vje​ri hod​nik. Di​za​lo se na​la​zi​lo ne​ko​li​ko me​ta​ra des​no od že​ljez​nih vra​ta nji​ho​va ure​da. U 141

dnu hod​ni​ka na​la​zi​la su se vra​ta koja su vo​di​la na stu​bi​šte, ali ona su – pro​tiv​no svim va​tro​gas​nim pro​pi​si​ma – bila za​klju​ča​na lan​cem. „Ca​ssi​us, pro​vje​ri par​ki​ra​li​šte“, vik​nuo je Kal​le na en​gle​skom i za​klju​čao sef. U ure​du je bilo tiho. Buka je do​pi​ra​la je​di​no iz pros​to​ri​ja za pro​be, ali vo​lio je vi​ka​ti. Ca​ssi​us je bio naj​ve​ći i naj​deb​lji Afri​ka​nac u Oslu. Nje​go​vo bez​o​blič​no ti​je​lo bilo je tako go​le​mo da je bilo te​ško odre​di​ti što je što, ali ako su mi​ši​ći či​ni​li i de​set pos​to nje​go​ve mase, to je bilo do​volj​no da za​us​ta​vi ve​ći​nu. „Nema auto​mo​bi​la, nema lju​di na par​ki​ra​li​štu“, re​kao je Ca​ssi​us na​kon što je pro​vi​rio iz​me​đu že​ljez​nih šip​ki na pro​zo​ru. „Hod​nik je čist“, re​kao je Pel​vis koji je vi​rio kroz otvor na vra​ti​ma. Kal​le je okre​nuo ruč​ku sefa. Uži​vao je u jed​nos​tav​nom na​ulje​nom ot​po​ru i me​kim kli​ko​vi​ma. Kom​bi​na​ci​ju je ču​vao u gla​vi i samo on​dje. Nig​dje je nije za​pi​sao i nije ima​la ni​kak​ve lo​gi​ke – nije is​ko​ris​tio da​tum ro​đen​da​na ili ne​što slič​no. „Ide​mo“, re​kao je i us​pra​vio se. „Obo​ji​ca pri​pre​mi​te pi​što​lje.“ Oni su ga zbu​nje​no po​gle​da​li. Kal​le im nije ni​šta re​kao, ali kad je ra​ni​je po​gle​dao u one oči koje su vi​ri​le kroz otvor, u nji​ma je bilo ne​če​ga. Znao je da je doš​ljak vi​dio kako Kal​le sje​di za sto​lom. Do​bro, ono je bio samo neki tip iz usra​nog ben​da koji tra​ži agen​ta, ali na sto​lu je bilo do​volj​no nov​ca i dro​ge da bi bilo koji idi​ot mo​gao stvo​ri​ti sli​ku. Mo​gao se samo na​da​ti da je tip vi​dio i dva pi​što​lja na sto​lu, Ca​ssi​usov i Pel​vi​sov. Kal​le pri​đe vra​ti​ma. Mo​gla su se za​klju​ča​ti iz​nu​tra, a ot​klju​ča​vao ih je samo nje​gov ključ. To je zna​či​lo da je Kal​le mo​gao unu​tra za​klju​ča​ti sva​kog tko je ne​što ra​dio, ako bi sam mo​rao iz​a​ći. Šip​ke na pro​zo​ru bile su čvr​ste. Ukrat​ko, nit​ko tko je ra​dio za Kal​lea nije mo​gao po​bje​ći s nov​cem ili dro​gom. Ili pus​ti​ti unu​tra ne​že​lje​ne gos​te. Kal​le po​gle​da kroz otvor. Nije za​bo​ra​vio da je Pel​vis upra​vo re​kao da je zrak čist, nego je auto​mat​ski pret​pos​ta​vio da bi Pel​vis iz​dao svog šefa i otvo​rio vra​ta ako bi mu se to is​pla​ti​lo. Do​vra​ga, i Kal​le bi tako pos​tu​pio. Već je jed​nom to uči​nio. Kroz otvor nije vi​dio ni​ko​ga. Pro​vje​rio je zr​ca​lo koje je pos​ta​vio na zid da bi bio si​gu​ran da se nit​ko ne kri​je uz vra​ta is​pod otvo​ra. Sla​bo osvi​jet​ljen hod​nik bio je pra​zan. Okre​nuo je ključ i pri​dr​žao vra​ta dru​goj dvo​ji​ci. Pel​vis je iz​a​šao prvi, sli​je​dio ga je Ca​ssi​us, a po​tom i Kal​le. Okre​nuo se za​klju​ča​ti vra​ta. „Koji kur...!“ Bio je to Pel​vis. Kal​le se okre​nuo. Tek je tad vi​dio ono što zbog kuta gle​da​nja nije mo​gao vi​dje​ti kroz otvor: vra​ta di​za​la bila su otvo​re​na. Ali i da​lje nije vi​dio što je u di​za​lu, a unu​tra svje​tlo nije ra​di​lo. Samo je vi​dio kako bli​je​da svje​tlost hod​ni​ka os​vjet​lja​va ne​što me​tal​no s jed​ne stra​ne vra​ta di​za​la. Iz​o​lir-tra​ka pre​kri​va​la je sen​zo​re. A pod je bio pun raz​bi​je​nog stak​la. „Pazi...“ 142

Ali Pel​vis je već na​pra​vio tri ko​ra​ka do otvo​re​nog di​za​la. U tami di​za​la Kal​le​ov mo​zak re​gis​tri​rao je blje​sak iz ci​je​vi pri​je nego što je za​čuo pu​canj. Pel​vis je za​te​tu​rao kao da ga je net​ko pljus​nuo. Zbu​nje​no je po​gle​dao Kal​lea. Iz​gle​dao je kao da mu se na čelu stvo​ri​lo tre​će oko. A onda ga je ži​vot na​pus​tio i ti​je​lo mu se stro​po​šta​lo na pod kao od​ba​čen ka​put. „Ca​ssi​us! Je​bo​te!“ Kal​le je u pa​ni​ci za​bo​ra​vio da Ca​ssi​us ne go​vo​ri nor​ve​ški, ali to oči​to nije bio pro​blem. Ca​ssi​us je već upe​rio pi​štolj u tamu di​za​la i opa​lio. Kal​le je osje​tio kako mu je ne​što uda​ri​lo u prsa. Ni​kad pri​je nije bio s po​greš​ne stra​ne ci​je​vi, ali sad je znao za​što bi se lju​di u koje bi upe​rio pi​štolj ona​ko smi​ješ​no uko​pa​li u mjes​tu, baš kao da su se ska​me​ni​li. Bol mu se ši​ri​la pr​si​ma, nije mo​gao di​sa​ti, a mo​rao je po​bje​ći. Iza ne​pro​boj​nih vra​ta bilo je zra​ka, on​dje ga je če​ka​la si​gur​nost, ta je vra​ta mo​gao za​klju​ča​ti. Ali ruka ga nije slu​ša​la, pa nije mo​gao gur​nu​ti ključ u bra​vu. Osje​ćao se kao da sa​nja, kao da hoda pod vo​dom. Sre​ćom, zak​lo​ni​lo ga je Ca​ssi​uso​vo ti​je​lo koje je pu​ca​lo i pu​ca​lo. Ključ je ko​nač​no ušao u bra​vu i Kal​le ga je okre​nuo, gur​nuo vra​ta i ba​cio se unu​tra. Slje​de​ći je pu​canj imao dru​ga​či​ji zvuk i Kal​le je pret​pos​ta​vio da do​la​zi iz di​za​la. Okre​nuo se kako bi za​tvo​rio vra​ta, ali gu​rao je u Ca​ssi​usa. Po​lo​vi​ca nje​go​va ra​me​na i ruka de​be​la kao be​dro bili su za​rob​lje​ni. Do​vra​ga! Po​ku​šao ih je od​gur​nu​ti, ali os​ta​tak Ca​ssi​usa po​ku​ša​vao je ući u ured. „Haj​de onda, de​be​li se​ro​njo!“ za​re​žao je Kal​le i otvo​rio vra​ta. Afri​ka​nac se iz​lio po​put di​za​nog ti​jes​ta i raz​lio pre​ko pra​ga. Kal​le se za​gle​dao u nje​gov stak​le​ni po​gled. Is​ko​la​čio je oči po​put svje​že ulov​lje​ne ribe, a usta su mu se otva​ra​la i za​tva​ra​la. „Ca​ssi​us!“ Je​di​ni je od​go​vor bilo mo​kro mljac​ka​nje, a onda je na Afri​kan​če​vim us​na​ma pr​s​nuo ve​lik ru​ži​čas​ti mje​hur. Kal​le se nas​lo​nio na zid u po​ku​ša​ju da iz​gu​ra pla​ni​nu od čo​vje​ka i za​tvo​ri vra​ta, ali uza​lud. Sag​nuo se i po​ku​šao ga uvu​ći u pros​to​ri​ju. No bio je pre​te​žak. Pi​štolj! Ca​ssi​us je pao na ruku. Kal​le je op​ko​ra​čio tru​plo i očaj​nič​ki po​ku​ša​vao ugu​ra​ti ruku pod nje​ga bo​re​ći se s nas​la​ga​ma sala. Gur​nuo je ruku u salo do lak​ta, a onda iz​va​na za​čuo ko​ra​ke. Znao je što će se do​go​di​ti. Po​ku​šao se iz​mak​nu​ti, ali pre​kas​no. Vra​ta su ga uda​ri​la u gla​vu i one​svi​jes​tio se. Kad je Kal​le otvo​rio oči, le​žao je na le​đi​ma i gle​dao tipa u ka​pu​lja​či. Tip je no​sio žute hi​gi​jen​ske ru​ka​vi​ce i u ru​ka​ma ste​zao pi​štolj koji je upe​rio u nje​ga. Iz tog kuta Kal​le je vi​dio dr​žak Ca​ssi​uso​va pi​što​lja koji mu je vi​rio is​pod tr​bu​ha. „Što že​liš?“ 143

„Že​lim da otvo​riš sef. Imaš se​dam se​kun​di.“ „Se​dam?“ „Po​čeo sam od​bro​ja​va​ti pri​je nego što si se osvi​jes​tio. Šest.“ Kal​le je us​tao. Vr​tje​lo mu se, ali us​pio se pro​bi​ti do sefa. „Pet.“ Okre​nuo je po​lu​gu. „Če​ti​ri.“ Još jed​na zna​men​ka i sef će se otvo​ri​ti, a no​vac nes​ta​ti. A taj će no​vac on osob​no mo​ra​ti na​do​mjes​ti​ti, tak​va su pra​vi​la. „Tri.“ Ok​li​je​vao je. Može li se do​ko​pa​ti Ca​ssi​uso​va pi​što​lja? „Dva.“ Hoće li tip stvar​no pu​ca​ti ili samo ble​fi​ra? „Je​dan.“ Tip je ubio dvo​ji​cu, a da nije ni trep​nuo. Si​gur​no se neće pre​vi​še uz​ru​ja​ti zbog samo još jed​nog uboj​stva u nizu. „U redu“, re​kao je Kal​le i od​mak​nuo se u stra​nu. Nije mo​gao pod​ni​je​ti po​gled na no​vac i vre​ći​ce s dro​gom. „Sta​vi sve unu​tra“, na​re​dio mu je tip i pru​žio cr​ve​nu sport​sku tor​bu. Kal​le ga je pos​lu​šao. Nije se žu​rio niti je odu​gov​la​čio – jed​nos​tav​no je is​praz​nio sa​dr​žaj u tor​bu, a mo​zak mu je auto​mat​ski ra​ču​nao. Dvjes​to ti​su​ća kru​na. Dvjes​to ti​su​ća... Kad je za​vr​šio, tip mu je re​kao da baci tor​bu na pod nje​mu pred noge. Kal​le ga je opet pos​lu​šao. U tom je tre​nut​ku shva​tio da će ako ga taj tip pla​ni​ra ubi​ti, sada to i uči​ni​ti. Eto. Tip ga više ne tre​ba. Kal​le je na​pra​vio dva ko​ra​ka pre​ma Ca​ssi​usu. Mora se do​če​pa​ti tog pi​što​lja. „Neću te ubi​ti ako to na​pra​viš“, re​kao je tip. Koji vrag? Zar tip čita mis​li? „Sta​vi ruke na gla​vu i iz​a​đi na hod​nik.“ Kal​le je ok​li​je​vao. Zna​či li to da će ga po​šte​dje​ti? Pre​ko​ra​čio je Ca​ssi​usa. „Nas​lo​ni se na zid i sta​vi ruke iz​nad gla​ve.“ Kal​le ga pos​lu​ša. Okre​ne gla​vu. Vi​dio je da je tip već uzeo Pel​vi​sov pi​štolj pa da sada čuči i gura ruku is​pod Ca​ssi​usa, ali nije ski​dao po​gled s Kal​lea. Us​pio je uze​ti i Ca​ssi​usov pi​štolj. „Mo​lim te, iz​vu​ci me​tak iz onog zida“, re​kao je tip i po​ka​zao na što mis​li, a tad je Kal​le shva​tio gdje ga je već vi​dio. Po​red ri​je​ke – to je onaj tr​kač. Si​gur​no ih je sli​je​dio. Kal​le po​dig​ne po​gled i pri​mi​je​ti kraj uni​šte​nog met​ka za​glav​lje​nog u ce​men​tu. 144

Na zidu je bila krv iz Pel​vi​so​ve gla​ve. Me​tak nije pu​to​vao ve​li​kom br​zi​nom, pa ga je Kal​le us​pio iš​ču​pa​ti nok​ti​ma. „Daj ga ova​mo“, re​kao je tip i slo​bod​nom ru​kom uzeo me​tak. „Sada že​lim da na​đeš moj dru​gi me​tak i dvi​je praz​ne ča​hu​re. Imaš tri​de​set se​kun​di.“ „Što ako je dru​gi me​tak u Ca​ssi​usu?“ „Mis​lim da nije. Dva​de​set i de​vet.“ „Čo​vje​če, pa vidi ovu pla​ni​nu sala!“ „Dva​de​set i osam.“ Kal​le se ba​cio na ko​lje​na i po​čeo tra​ži​ti. U sebi je bjes​nio što je šte​dio na ža​ru​lja​ma. Na tri​na​est je pro​na​šao če​ti​ri Ca​ssi​uso​va met​ka i je​dan od tipa. Na se​dam je pro​na​šao i dru​gi me​tak koji je tip is​pa​lio na njih – taj je vje​ro​jat​no pro​šao kroz Ca​ssi​usa i od​bio se o me​tal​na vra​ta jer su ima​la ma​le​nu udu​bi​nu. Kad je tip pres​tao od​bro​ja​va​ti, još nije bio pro​na​šao po​s​ljed​nju ča​hu​ru. Za​tvo​rio je oči. U sebi se mo​lio da ga tip po​šte​di. Za​čuo je pu​canj, ali nije osje​tio bol. Otvo​rio je oči i shva​tio da je još na sve če​ti​ri. Tip je po​di​gao ci​jev Pel​vi​so​va pi​što​lja s Ca​ssi​usa. Kris​te, opet je za​pu​cao u Ca​ssi​usa da bi bio si​gu​ran da ga je ubio! A tada je pri​šao Pel​vi​su, po​di​gao Ca​ssi​usov pi​štolj do mjes​ta gdje je ušao prvi me​tak i pri​la​go​dio kut. Pa po​vu​kao oki​dač. „Je​bo​te!“ vris​nuo je Kal​le i za​čuo užas u svom gla​su. Tip je spre​mio dru​ga dva pi​što​lja u cr​ve​nu sport​sku tor​bu i upe​rio svoj u Kal​lea. „Haj​de. Uđi u di​za​lo.“ Di​za​lo. Raz​bi​je​no stak​lo. To se mora do​go​di​ti u di​za​lu. Tamo će se ba​ci​ti na nje​ga. Ušli su u di​za​lo i na svje​tlu koje je do​pi​ra​lo iz hod​ni​ka Kal​le je vi​dio da na podu ima još raz​bi​je​nog stak​la. Oda​brao je je​dan duži ko​mad koji je iz​gle​dao kao da je stvo​ren za taj po​sao. Kad se vra​ta za​tvo​re, zav​la​dat će pot​pu​na tama i tad se samo mora sag​nu​ti, zgra​bi​ti kr​ho​ti​nu i... Vra​ta su se za​tvo​ri​la. Tip gur​ne pi​štolj u hla​če. Sa​vr​še​no! Dje​čja igra. Smra​či​lo se. Kal​le se sag​nuo. Pr​sti su pro​naš​li kr​ho​ti​nu. Us​pra​vio se. A onda je shva​tio da odjed​nom ne može ni pr​stom po​mak​nu​ti. Kal​le nije znao što ga je snaš​lo, samo je osje​tio da je pot​pu​no ne​po​kre​tan. Po​ku​šao se os​lo​bo​di​ti iz tog čud​nog za​hva​ta, ali imao je osje​ćaj kao da po​te​že po​gre​šan kraj čvo​ra – sti​sak se po​ja​čao, a ruke i vrat vra​ški su ga bo​lje​li. Za​ci​je​lo je u pi​ta​nju neka bo​ri​lač​ka teh​ni​ka. Tad mu kr​ho​ti​na kliz​ne iz ruke. Di​za​lo se po​kre​ne. Kad su se vra​ta opet otvo​ri​la, za​ču​lo se be​sko​nač​no bub​nja​nje i ba​so​vi, a onda je sti​sak po​pus​tio. Kal​le je otvo​rio usta i udah​nuo. Tip je opet upe​rio pi​štolj u nje​ga i po​ka​zao mu neka kre​ne niz hod​nik. Kal​le je bio pri​si​ljen ući u jed​nu od pros​to​ri​ja za pro​be i sjes​ti 145

le​đi​ma nas​lo​njen na ra​di​ja​tor. Dok je tako ne​po​mič​no sje​dio, za​gle​dao se u bas-bu​banj na ko​jem je pi​sa​lo THE YO​UNG HO​PE​LESS, a tip ga je za​ve​zao za ra​di​ja​tor du​gač​kim cr​nim ka​be​lom. Nije se ima​lo smis​la opi​ra​ti. Na​pa​dač ga nije pla​ni​rao ubi​ti jer bi to do​sad već uči​nio. A no​vac i dro​gu može na​do​mjes​ti​ti. Mo​rat će ih pla​ti​ti iz svog dže​pa, ali on se više bri​nuo što će mo​ra​ti objas​ni​ti Veri da u do​gled​no vri​je​me nema shop​ping-iz​le​ta u mon​de​ne gra​do​ve. Tip po​dig​ne dvi​je gi​tar​ske žice s poda. Deb​lju mu je za​ve​zao oko gla​ve pre​ko ko​ri​je​na nosa, a ta​nju oko bra​de. Valj​da ih je za​ve​zao za ra​di​ja​tor iza nje​ga jer je Kal​le osje​tio kako mu se ona ta​nja za​bi​la u kožu i sad mu gnje​či des​ni. „Po​mak​ni gla​vu“, re​kao je tip. Mo​rao je vi​ka​ti kako bi nad​gla​sao glaz​bu koja je do​pi​ra​la niz hod​nik. Kal​le je po​ku​šao okre​nu​ti gla​vu, ali gi​tar​ske žice bile su pre​č​vr​sto steg​nu​te. „Do​bro.“ Tip je pos​ta​vio ven​ti​la​tor na sto​li​cu, uklju​čio ga i upe​rio Kal​leu u lice. Kal​le je za​tvo​rio oči da se obra​ni od stru​ja​nja zra​ka, ali osje​tio je kako mu se suši znoj na koži. Kad je opet otvo​rio oči, vi​dio je da je tip sta​vio jed​nu od vre​ći​ca s ki​lo​gra​mom ne​raz​ri​je​đe​nog Su​per​boya na sto​li​cu is​pred ven​ti​la​to​ra pa na​vu​kao ka​pu​lja​ču kako bi po​krio nos i usta. Što, do​vra​ga, radi? A onda je Kal​le ugle​dao kr​ho​ti​nu. Osje​ćao je kako mu se oko srca ste​že hlad​na šaka. Znao je što će se do​go​di​ti. Tip je uzeo kr​ho​ti​nu. Kal​le se umi​rio. Vrh stak​la po​go​dio je plas​tič​nu vre​ću, pro​bio je i u slje​de​ćem tre​nut​ku zrak je is​pu​nio bi​je​li prah. Ula​zio je u Kal​leu u oči, usta i nos. Za​tvo​rio je usta. Ali mo​rao se na​kaš​lja​ti. Po​tom je opet za​tvo​rio usta. Osje​ćao je kako mu se gor​kast prah li​je​pi za sluz​ni​cu koja ga je od​mah po​če​la peći; dro​ga mu je već ula​zi​la u kr​vo​tok.

Fo​to​gra​fi​ja Pel​lea i nje​go​ve žene vi​sje​la je na uprav​ljač​koj plo​či s li​je​ve stra​ne iz​me​đu uprav​lja​ča i vra​ta. Pel​le je pre​šao pr​sti​ma po glat​koj mas​noj po​vr​ši​ni. Vra​tio se na svo​je uobi​ča​je​no mjes​to na Ga​mlebye​nu, ali to je bio gu​bi​tak vre​me​na. Vla​dao je mir kao i sva​kog lje​ta, a na zas​lo​nu je vi​dio po​la​ske s dru​gih mjes​ta u gra​du. Ipak, uvi​jek se mo​gao na​da​ti. Vi​dio je kako neki čo​vjek iz​la​zi iz sta​re tvor​ni​ce. Ho​dao je brzo i od​luč​no kao da želi po​ka​za​ti da mu se žuri i da mora sjes​ti u je​di​ni tak​si na sta​ja​li​štu pri​je nego što se svje​tlo na kro​vu uga​si i tak​sist se odve​ze. Ali tad je iz​ne​na​da zas​tao i nas​lo​nio se na zid. Nag​nuo se. Sta​jao je toč​no is​pod ulič​ne svje​tilj​ke, pa je Pel​le jas​no vi​dio kako iz​ba​cu​je sa​dr​žaj že​lu​ca na asfalt. Nema šan​se da ga pri​mi u tak​si. Tip je i da​lje bio po​grb​ljen i po​vra​ćao je. Pel​le je to i sam is​ku​sio mno​go puta. Već od sa​mog po​gle​da na tog čo​vje​ka osje​tio je žuč u grlu. A onda je tip obri​sao usta 146

ru​ka​vom ma​ji​ce, us​pra​vio se, po​vu​kao re​men tor​be na rame i kre​nuo pre​ma Pel​leu. Tek kad mu se skroz pri​bli​žio, Pel​le je shva​tio da je to onaj isti tip ko​jeg je po​ve​zao pri​je samo sat vre​me​na. Onaj koji nije imao do​volj​no nov​ca da dođe do pre​no​ći​šta. A sada je oči​to htio još jed​nu vož​nju. Pel​le pri​tis​ne gumb za cen​tral​no za​klju​ča​va​nje i malo spus​ti pro​zor. Pri​če​ka da tip pri​đe auto​mo​bi​lu i uza​lud​no po​ku​ša otvo​ri​ti vra​ta. „Opros​ti, fren​de, ali ne mogu te po​ves​ti.“ „Mo​lim vas...“ Pel​le ga po​gle​da. Niz obra​ze sli​je​va​le su mu se suze. Bog zna što se do​go​di​lo, ali to nije nje​gov pro​blem. Is​ti​na, tip mo​žda ima te​šku ži​vot​nu pri​ču, ali u Oslu ne​ćeš dugo pre​ži​vje​ti kao tak​sist ako otva​raš vra​ta tu​đim ne​vo​lja​ma. „Slu​šaj, vi​dio sam kako po​vra​ćaš. Ako mi po​vra​tiš u tak​si​ju, to će te ko​šta​ti soma kru​na, a ja ću iz​gu​bi​ti dnev​ni pri​hod. Osim toga, kad sam te po​s​ljed​nji put vo​zio, nisi imao pre​bi​je​ne pare. Zato te neću vo​zi​ti, do​bro?“ Pel​le po​dig​ne pro​zor i za​gle​da se pred sebe u nadi da će mo​mak kre​nu​ti svo​jim pu​tem, ali ta​ko​đer se bio spre​man odves​ti bude li taj čo​vjek iz​a​zi​vao ne​vo​lje. Kris​te, ve​če​ras ga je tako bo​lje​la noga. Kra​jič​kom oka vi​dio je da mo​mak otva​ra tor​bu, vadi ne​što i li​je​pi to na stak​lo. Pel​le na​po​la okre​ne gla​vu i ugle​da nov​ča​ni​cu od ti​su​ću kru​na. Od​mah​ne gla​vom, ali tip je i da​lje samo ne​po​mič​no sta​jao. Kao da čeka što će Pel​le od​lu​či​ti. Pel​le za​pra​vo nije bio za​bri​nut – ra​ni​je te ve​če​ri tip nije iz​a​zi​vao ni​kak​ve ne​vo​lje. Upra​vo su​prot​no, umjes​to da gnja​vi Pel​lea da ga po​ve​ze da​lje, što bi uči​ni​la ve​ći​na lju​di bez nov​ca, za​hva​lio mu je kad je tak​si​me​tar po​ka​zao da je po​tro​šio onih sto​ti​nu kru​na. Za​hva​lio mu je tako is​kre​no da je Pel​le za​ža​lio što ga nije odve​zao do pre​no​ći​šta – za to bi mu tre​ba​lo samo dvi​je mi​nu​te. Pel​le uz​dah​ne i pri​tis​ne gumb za ot​klju​ča​va​nje vra​ta. „Hva​la vam, zbi​lja vam hva​la.“ „U redu. Kamo?“ „Prvo u Berg, mo​lim vas. Mo​ram samo ne​što os​ta​vi​ti i bio bih vam za​hva​lan kad bis​te me pri​če​ka​li. A onda u Cen​tar Ila. Pla​tit ću vam una​pri​jed, na​rav​no.“ „Nema po​tre​be“, re​kao je Pel​le i po​kre​nuo auto​mo​bil. Nje​go​va žena bila je u pra​vu. On je pre​do​bar za ovaj svi​jet.

147

Treći dio

148

21.

U de​set uju​tro sun​ce je već bilo vi​so​ko na nebu kad je Mar​t​ha par​ki​ra​la Gol​fov ka​bri​olet na Wal​de​mar Thra​nes gate. Iz​aš​la je i la​kim ko​ra​ci​ma proš​la po​red slas​ti​čar​ni​ce do ula​za u ka​fić Cen​tra Ila. Pri​mi​je​ti​la je da je neki mu​škar​ci, ali i žene, od​mje​ra​va​ju u pro​la​zu. To samo po sebi nije bilo ni​šta neo​bič​no, ali ne​ka​ko joj se či​ni​lo da da​nas priv​la​či više po​zor​nos​ti. Pri​pi​sa​la je to svom neo​bič​no do​brom ras​po​lo​že​nju iako ga nije zna​la objas​ni​ti. S bu​du​ćom sve​kr​vom sva​đa​la se oko da​tu​ma vjen​ča​nja, sva​đa​la se s Gre​te, upra​vi​te​lji​com pre​no​ći​šta, na temu de​žur​sta​va, a s An​der​som se sva​đa​la dos​lov​no oko sve​ga. Mo​žda je bila do​bre vo​lje jer je da​nas ima​la slo​bo​dan dan, jer je An​ders za vi​kend oti​šao s maj​kom u pri​ro​du i jer je na dva dana ima​la ono sun​ce samo za sebe. Kad je ušla u ka​fić, vi​dje​la je kako su se po​di​gle sve pa​ra​no​ič​ne gla​ve. Sve osim jed​ne. Na​smi​je​ši​la se i mah​nu​la kad su je lju​di za​zva​li pa mah​nu​la dvje​ma dje​voj​ka​ma iza pul​ta. Pre​da​la im je ključ. „Bit će sve u redu. Us​pjet ćete. Upam​ti – dvi​je ste.“ Dje​voj​ka je kim​nu​la, ali bila je bli​je​da. Mar​t​ha na​to​či ša​li​cu kave. Sta​ja​la je le​đi​ma okre​nu​ta pros​to​ri​ji. Zna​la je da go​vo​ri malo glas​ni​je nego što je po​treb​no. Okre​nu​la se i na​smi​je​ši​la kad mu je uhva​ti​la po​gled. Priš​la je sto​lu za ko​jim je sam sje​dio. Pri​ni​je​la je ša​li​cu us​na​ma i upi​ta​la ga pre​ko nje: „Rano si us​tao?“ Kad je on upit​no po​di​gao obr​vu, ona shva​ti ko​li​ko joj je to pi​ta​nje bilo glu​po – već je proš​lo de​set sati. „Ve​ći​na sta​na​ra kas​no us​ta​je“, brzo je do​da​la. „Da, to je is​ti​na“, na​smi​je​šio se. „Slu​šaj, htje​la sam se is​pri​ča​ti zbog ju​čer.“ 149

„Ju​čer?“ „Da. An​ders ina​če nije ta​kav, ali po​ne​kad... Kako god, nije imao pra​vo ona​ko raz​go​va​ra​ti s to​bom. Na​zvao te nar​ki​ćem i... Pa, znaš.“ Stig od​mah​ne gla​vom. „Ne tre​baš se is​pri​ča​va​ti, nisi uči​ni​la ni​šta kri​vo. A nije ni tvoj deč​ko. Ja je​sam nar​kić.“ „A ja sam užas​na vo​za​či​ca. No to ne zna​či da mi lju​di to mogu go​vo​ri​ti u lice.“ Na​smi​jao se. Smi​jeh mu je ubla​žio crte lica i uči​nio ga još mla​đim. „A, kako vi​dim, i da​lje vo​ziš.“ Kim​nuo je pre​ma pro​zo​ru. „Ono je tvoj auto?“ „Da, znam da je olu​pi​na, ali vo​lim neo​vis​nost i slo​bo​du koju mi pru​ža. Ra​zu​mi​ješ?“ „Ne bih znao, ni​kad ni​sam vo​zio auto.“ „Ni​kad? Stvar​no?“ On sleg​ne ra​me​ni​ma. „To je tako tuž​no“, reče ona. „Tuž​no?“ „Ni​šta nije bo​lje od ka​bri​ole​ta spu​šte​nog kro​va na ova​ko sun​čan dan.“ „Čak ni za...“ „Da, čak ni za nar​ki​ća“, na​smi​ja​la se ona. „Nema bo​lje stva​ri, vje​ruj mi.“ „Onda se na​dam da ćeš me jed​nom po​ves​ti na vož​nju.“ „Na​rav​no“, rek​la je ona. „Što ka​žeš da ide​mo sad, iz ovih sto​pa?“ U po​gle​du mu je pri​mi​je​ti​la iz​ne​na​đe​nje. Is​pa​li​la je to bez raz​miš​lja​nja. Zna​la je da ih dru​gi pro​ma​tra​ju. Pa što onda? Sa​ti​ma je zna​la sje​di​ti s dru​gim sta​na​ri​ma i ras​prav​lja​ti o nji​ho​vim osob​nim pro​ble​mi​ma, a da to ni​ko​me ne bude čud​no, zar ne? „Sva​ka​ko“, od​go​vo​rio je Stig. „Imam samo ne​ko​li​ko sati“, rek​la je Mar​t​ha, ali bila je svjes​na da je zvu​ča​la uz​ne​mi​re​no. Zar se pre​do​miš​lja? „Uz uvjet da mi do​pus​tiš da vo​zim“, re​kao je on. „Mis​lim, da po​ku​šam vo​zi​ti. Zvu​či za​bav​no.“ „Znam pra​vo mjes​to. Dođi.“ Dok su od​la​zi​li, Mar​t​ha je osje​ća​la po​gle​de na sebi. Stig se tako usre​do​to​čio da se Mar​t​ha mo​ra​la na​smi​ja​ti. Sje​dio je po​grb​ljen i čvr​sto ste​zao uprav​ljač. Ra​dio je bol​no spo​re ve​li​ke kru​go​ve po par​ki​ra​li​štu na Øker​nu, onom na ko​jem vi​ken​di​ma nema ni žive duše. „Sad po​ku​šaj ra​di​ti osmi​ce.“ 150

Pos​lu​šao ju je i do​dao malo gasa, ali kad je mo​tor za​ur​lao, ins​tin​k​tiv​no je po​di​gao nogu s pa​pu​či​ce. „Ne​ki​dan je u cen​tru bila po​li​ci​ja“, rek​la je Mar​t​ha. „Htje​li su zna​ti je​sam li ne​ko​me dala nove te​ni​si​ce. Zbog uboj​stva neke gos​po​đe Iver​sen, ako si čuo za to.“ „Da, či​tao sam o tome“, re​kao je. Po​gle​da​la ga je. Svi​dje​lo joj se što čita no​vi​ne. Ve​ći​na sta​na​ra ni​kad nije ni vi​dje​la slo​va. Nisu či​ta​li vi​jes​ti, nisu zna​li tko je pre​mi​jer ni što zna​či 11. ruj​na. Ali zna​li su ci​je​nu spe​eda u kru​nu bilo gdje u gra​du, ko​li​ka je čis​to​ća he​ro​ina i koji su pos​to​ci ak​tiv​nih sas​to​ja​ka u svim far​ma​ce​ut​skim pro​izvo​di​ma. „A kad pri​ča​mo o Iver​se​nu, ne zove li se tako onaj čo​vjek koji ti je tre​bao pro​na​ći po​sao?“ „Tako je. Oti​šao sam tamo, ali sada neće biti ni​šta od toga.“ „Oh, baš šte​ta.“ „Da, ali neću odus​ta​ti. Imam još ime​na na po​pi​su.“ „Sjaj​no! Zna​či, imaš ci​je​li po​pis?“ „Da, imam.“ „Haj​mo po​ku​ša​ti mi​je​nja​ti br​zi​ne.“ Dva sata kas​ni​je ju​ri​li su niz Mo​sse​ve​ien. Ona je vo​zi​la. Jed​na stra​na fjor​da Osla lje​ska​la se na sun​cu. Po​ka​za​lo se da on brzo uči. Bilo je ne​ko​li​ko po​ku​ša​ja i po​gre​ša​ka u lek​ci​ji o tome kako se mi​je​nja​ju br​zi​ne i ot​pu​šta kva​či​lo, ali kad su to ri​je​ši​li, on se po​na​šao kao da je pro​gra​mi​rao mo​zak da sve za​pam​ti kako tre​ba. Jed​nos​tav​no je po​nav​ljao te rad​nje kao da su mu već pos​ta​le auto​mat​ske. Na​kon tri po​ku​ša​ja kre​ta​nja na uz​br​di​ci mo​gao je to iz​ves​ti bez ruč​ne koč​ni​ce. A kad je shva​tio kako boč​no par​ki​ra​ti, sav​la​dao je to go​to​vo iri​tant​no vje​što. „Što slu​ša​mo?“ „De​pec​he Mode“, od​go​vo​rio je. „Svi​đa​ju ti se?“ Slu​ša​la je go​to​vo zbor​ske dvo​gla​se i me​ha​nič​ki ri​tam. „Svi​đa“, od​go​vo​ri​la je i po​ja​ča​la zvuk. „Zvu​či jako... en​gle​ski.“ „Is​ti​na. Što još ču​ješ?“ „Hm. Ve​se​lu dis​to​pi​ju. Kao da svo​ju de​pre​si​ju ne shva​ća​ju oz​bilj​no, ako me ra​zu​mi​ješ.“ Na​smi​jao se. „Ra​zu​mi​jem te.“ Na​kon što su ne​ko​li​ko mi​nu​ta ju​ri​li auto​ces​tom, skre​nu​la je pre​ma po​lu​oto​ku koji se zove Ne​sod​d​tan​gen. Ces​te su pos​ta​le uže, a pro​met rje​đi. Za​us​ta​vi​la se uz rub 151

ces​te. „Jesi spre​man za pra​vu stvar?“ Kim​nuo je. „Da, spre​man sam za pra​vu stvar.“ Od​go​vo​rio je to​li​ko stras​tve​no da je po​sum​nja​la kako nije mis​lio samo na vož​nju. Iz​aš​li su iz auto​mo​bi​la i za​mi​je​ni​li mjes​ta. Gle​da​la je kako sje​da bli​že uprav​lja​ču i usre​do​to​če​no gle​da is​pred sebe. Pri​tis​nuo je kva​či​lo i uba​cio u br​zi​nu. Oprez​no je sta​vio nogu na pa​pu​či​cu gasa. „Re​tro​vi​zor“, upo​zo​ri​la ga je i sama pro​vje​ri​la re​tro​vi​zor. „Nema ni​ko​ga“, re​kao je. „Žmi​ga​vac.“ Dao je žmi​ga​vac, pro​mrm​ljao „Je​sam“ i njež​no ot​pus​tio kva​či​lo. Po​la​ko je kliz​nuo na ces​tu. Mo​tor se za​čuo mal​ko pre​glas​no. „Ruč​na“, rek​la je, zgra​bi​la po​lu​gu iz​me​đu njih i ot​pus​ti​la je. Osje​ti​la je nje​go​vu ruku kad ju je po​mak​nuo jer je htio uči​ni​ti isto. Do​tak​nuo ju je i trz​nuo se kao da se ope​kao. „Hva​la ti“, re​kao je. De​set mi​nu​ta vo​zi​li su se u pot​pu​noj ti​ši​ni. Pus​ti​li su da ih pre​tek​ne vo​zač ko​je​mu se oči​to žu​ri​lo. Pre​ma nji​ma ju​rio je ka​mi​on s pri​ko​li​com. Za​dr​ža​la je dah. Zna​la je da bi na uskoj ces​ti – iako je bila svjes​na da ima do​volj​no mjes​ta za oba vo​zi​la – auto​mat​ski pri​ko​či​la i po​mak​nu​la se u stra​nu. Ali Stig to nije uči​nio. Nije si zna​la objas​ni​ti za​što je vje​ro​va​la da će on ipak pos​tu​pi​ti is​prav​no. Mu​ški mo​zak ima uro​đe​nu spo​sob​nost shva​ća​nja tri​ju di​men​zi​ja. Vi​dje​la je kako opu​šte​no drži ruke na uprav​lja​ču. I za​klju​či​la da mu ne​dos​ta​je upra​vo ona oso​bi​na koje ona ima na​pre​tek – ten​den​ci​ja pre​is​pi​ti​va​nja vlas​ti​te pro​cje​ne. Pre​ma osjet​lji​vim de​be​lim ve​na​ma na nad​la​ni​ci vi​dje​la je da mu srce mir​no radi. Vi​dje​la je kako mu ruke brzo okre​ću uprav​ljač ne pre​vi​še udes​no, a onda kad su se mi​mo​iš​li s ka​mi​onom, auto​mo​bil je za​tre​sao udar vje​tra. „Ideš!“ uz​bu​đe​no se na​smi​jao i po​gle​dao je. „Jesi li i ti to osje​ti​la?“ „Je​sam“, od​go​vo​ri​la je. „Osje​ti​la sam.“ Tad mu je rek​la neka vozi pre​ma Ne​sod​de​nu, uz​br​do po ma​ka​dam​skoj ces​ti. Par​ki​ra​li su iza niza ni​skih kuća s pro​zor​či​ći​ma na straž​njoj stra​ni i ve​li​kim pro​zo​ri​ma na stra​ni koja gle​da pre​ma moru. „Ob​nov​lje​ne vi​ken​di​ce iz pe​de​se​tih“, objas​ni​la je Mar​t​ha. Ho​da​la je is​pred nje​ga ne​kim pu​telj​kom koji je vo​dio kroz vi​so​ku tra​vu. „Odras​la sam u jed​noj od njih. A ov​dje je bilo naše taj​no sun​ča​li​šte...“ Sti​gli su do ka​me​nog di​je​la. Pod nji​ma le​ža​lo je more i čula se ve​se​la vri​ska dje​ce u pli​ća​ku. Ne​da​le​ko od njih na​la​zio se mol s bro​di​ćem koji je plo​vio na sje​ver 152

Osla. Za ve​drih dana či​ni​lo se da je sje​ver Osla uda​ljen sve​ga sto​ti​njak me​ta​ra. Za​pra​vo je bio pet ki​lo​me​ta​ra da​le​ko, no ve​ći​na lju​di koji su ra​di​li u glav​nom gra​du ra​di​je je pu​to​va​la bro​dom nego auto​mo​bi​lom kru​ži​la če​tr​de​set pet ki​lo​me​ta​ra. Sje​la je i udah​nu​la slan zrak. „Moji ro​di​te​lji i nji​ho​vi pri​ja​te​lji go​vo​ri​li su da je Ne​sod​den mali Ber​lin“, rek​la je Mar​t​ha. „Zbog umjet​ni​ka koji su doš​li ži​vje​ti ova​mo. Bilo im je jef​ti​ni​je ži​vje​ti u ru​šev​noj ko​li​bi nego u Oslu. Kad bi tem​pe​ra​tu​ra pala de​be​lo is​pod nule, lju​di bi se oku​pi​li u kući u ko​joj bi bilo naj​ma​nje hlad​no. A to je bila naša ko​li​ba. Os​ta​li bi on​dje i do ju​tra pili crno vino jer nije bilo do​volj​no ma​dra​ca za sve. A onda bi​smo svi za​jed​no do​ruč​ko​va​li.“ „Zvu​či li​je​po.“ Stig sjed​ne po​red nje. „Da, baš tako. Lju​di su se bri​nu​li jed​ni za dru​ge.“ „Idi​lič​no.“ „Ne znam ni​šta o tome. S vre​me​na na vri​je​me po​sva​đa​li bi se oko nov​ca, jed​ni dru​gi​ma kri​ti​zi​ra​li umjet​nost ili spa​va​li s tu​đim su​pruž​ni​ci​ma. Ali ov​dje je uvi​jek bilo živo i uz​bud​lji​vo. Moja ses​tra i ja vje​ro​va​le smo da stvar​no ži​vi​mo u Ber​li​nu, a onda je jed​nog dana tata do​nio kar​tu i po​ka​zao nam gdje se na​la​zi pra​vi Ber​lin. I objas​nio nam je da je taj grad jako, jako da​le​ko, da do nje​ga ima više od ti​su​ću ki​lo​me​ta​ra. Ali da ćemo jed​no​ga dana oti​ći tamo. I obi​ći Bran​den​bur​ška vra​ta te oti​ći u pa​la​ču Char​lot​ten​burg u ko​joj ćemo ses​tra i ja ži​vje​ti kao prin​ce​ze.“ „Jesi li ikad bila tamo?“ „U pra​vom Ber​li​nu?“ Mar​t​ha od​mah​ne gla​vom. „Moji ro​di​te​lji ni​kad nisu ima​li pre​vi​še nov​ca. I nisu do​ži​vje​li sta​rost. Bilo mi je osam​na​est kad su umr​li i mo​ra​la sam se bri​nu​ti za ses​tru. Ali uvi​jek sam sa​nja​la o Ber​li​nu. To​li​ko da više ni​sam si​gur​na pos​to​ji li ti taj grad uop​će.“ Stig kim​ne, za​tvo​ri oči i leg​ne na tra​vu. Ona ga po​gle​da. „Mo​že​mo li opet slu​ša​ti onu tvo​ju glaz​bu?“ On otvo​ri jed​no oko. Za​ški​lji. „De​pec​he Mode? CD je os​tao u autu.“ „Daj mi svoj mo​bi​tel“, rek​la je. On joj ga pru​ži pa ona poč​ne pri​ti​ska​ti tip​ke. Usko​ro su se iz ma​lih zvuč​ni​ka za​ču​li zvu​ci rit​mič​nog di​sa​nja. A onda im je oz​bi​ljan glas pred​lo​žio od​la​zak na put. Stig se to​li​ko šo​ki​rao da se mo​ra​la na​smi​ja​ti. „To se zove Spo​tify“, rek​la je i sta​vi​la mo​bi​tel iz​me​đu njih. „Mo​žeš slu​ša​ti glaz​bu s in​ter​ne​ta. Nisi to znao?“ „U za​tvo​ru ni​smo smje​li ima​ti mo​bi​te​le“, re​kao je i od​luč​no zgra​bio mo​bi​tel. „U za​tvo​ru?“ 153

„Da, od​le​žao sam.“ „Zbog di​la​nja?“ Stig zak​lo​ni lice od sun​ca. „Tako je.“ Ona kim​ne. A onda se brzo na​smi​je​ši. Što li je za​miš​lja​la? Da je on ovis​nik o he​ro​inu i is​to​vre​me​no uzo​ran gra​đa​nin? Ali nije imao iz​bo​ra, baš kao i svi dru​gi. Tad mu uzme mo​bi​tel iz ruke. Po​ka​že mu kako radi GPS i kako na kar​ti može vi​dje​ti gdje su te iz​ra​ču​na​ti naj​kra​ću rutu do bilo ko​jeg mjes​ta na svi​je​tu. Fo​to​gra​fi​ra​la ga je, pri​tis​nu​la sni​ma​nje, po​di​gla ure​đaj i za​mo​li​la ga da ne​što kaže. „Da​nas je li​jep dan“, re​kao je. Pre​ki​nu​la je sni​ma​nje i pus​ti​la mu snim​ku. „To je moj glas?“ upi​tao je iz​ne​na​đe​no, oči​to po​sram​ljen. Pri​tis​nu​la je stop i po​no​vo pus​ti​la snim​ku. Glas je bio po​ma​lo kre​štav: „To je moj glas?“ Na​smi​ja​la se kad mu je vi​dje​la iz​raz lica. Za​tim još glas​ni​je kad joj je oteo mo​bi​tel, pro​na​šao tip​ku za sni​ma​nje i onda je bio red na njoj. Sad je ona mo​ra​la ne​što reći, ne, mo​ra​la je pje​va​ti. „Neću!“ po​bu​ni​la se. „Ra​di​je bih da me sli​kaš.“ Od​mah​nuo je gla​vom. „Gla​so​vi su bo​lji.“ „Za​što?“ Na​pra​vio je po​kret kao da će po​pra​vi​ti kosu i gur​nu​ti je iza uha. Na​vi​ka ne​ko​ga tko je dugo imao du​gač​ku kosu i sad je samo smet​nuo s uma da se u me​đu​vre​me​nu oši​šao, po​mis​li​la je. „Lju​di mogu pro​mi​je​ni​ti iz​gled. Ali glas je uvi​jek isti.“ Po​gle​dao je pre​ma pu​či​ni i ona je sli​je​di​la nje​gov po​gled. Vi​dje​la je samo kako se po​vr​ši​na lje​ska, ga​le​bo​ve, sti​je​ne i je​dra u da​lji​ni. „Neki gla​so​vi“, slo​ži​la se. Mis​li​la je na bebu. Na plač koji se za​čuo pre​ko voki-to​ki​ja. To se ni​kad neće pro​mi​je​ni​ti. „Vo​liš pje​va​ti“, re​kao je on. „Ali ne pred dru​gi​ma.“ „Za​što to ka​žeš?“ „Jer vo​liš glaz​bu. Ali kad sam te za​mo​lio da pje​vaš, pres​tra​vi​la si se. Baš kao i ona cura u ka​fi​ću kad si joj dala ključ.“ Lec​nu​la se. Zar joj čita mis​li? „Čega se bo​ja​la?“ „Ni​če​ga“, od​go​vo​ri​la je Mar​t​ha. „Ona i dru​ga cura tre​ba​ju sre​di​ti i or​ga​ni​zi​ra​ti re​gis​tra​to​re na ta​va​nu. Nit​ko ne voli ići gore, pa kad tre​ba ne​što na​pra​vi​ti, za​pos​le​ni​ci se uvi​jek iz​mje​nju​ju u tome.“ „Što ne va​lja s ta​va​nom?“ 154

Mar​t​ha je po​gle​dom sli​je​di​la ga​le​ba koji je leb​dio u zra​ku vi​so​ko iz​nad mora i malo se po​mi​cao sjed​ne stra​ne na dru​gu. Vje​tar je gore si​gur​no jači. „Vje​ru​ješ li u du​ho​ve?“ tiho je upi​ta​la. „Ne.“ „Ni ja.“ Nas​lo​ni​la se na lak​to​ve. „Cen​tar Ila iz​gle​da kao da je iz de​vet​na​es​tog sto​lje​ća, zar ne? Ali za​pra​vo je sa​gra​đen ti​su​ću de​vet​sto dva​de​se​tih. Is​po​čet​ka je on​dje bilo obič​no pre​no​ći​šte...“ „Slo​va od li​je​va​nog že​lje​za na ula​zu.“ „Tako je, to je iz tog raz​dob​lja. Me​đu​tim, za vri​je​me rata Ni​jem​ci su ga pre​tvo​ri​li u dom za ne​uda​ne maj​ke i nji​ho​vu dje​cu. U to doba on​dje je bilo mno​go tra​gič​nih pri​ča i sve su os​ta​vi​le tra​ga na zi​do​vi​ma. Jed​na od sta​nar​ki ima​la je dje​ča​ka. Tvr​di​la je da je bez​greš​no za​če​la; u ono doba mno​ge su cure to tvr​di​le kad bi se naš​le u ne​vo​lji. Mu​ška​rac za ko​jeg su svi sum​nja​li da je otac bio je ože​njen i, na​rav​no, po​ri​cao da ima ikak​ve veze s dje​te​tom. O nje​mu su kru​ži​le dvi​je gla​si​ne. Go​vo​ri​lo se da je član po​kre​ta ot​po​ra, kao i to da je nje​mač​ki špi​jun koji se uba​cio u po​kret ot​po​ra. Na​vod​no su baš zato Ni​jem​ci do​pus​ti​li toj ženi da se smjes​ti ona​mo umjes​to da nje​ga uhi​te. Uglav​nom, jed​nog ju​tra nje​ga je net​ko ubio u pre​pu​nom tra​mva​ju u sre​di​štu Osla. Ubo​ji​ca ni​kad nije pro​na​đen. Po​kret ot​po​ra tvr​dio je da su eli​mi​ni​ra​li iz​daj​ni​ka, a Ni​jem​ci su tvr​di​li da su uhva​ti​li čla​na po​kre​ta ot​po​ra. Kako bi ra​zu​vje​ri​li sve ne​vjer​ne Tome, Ni​jem​ci su obje​si​li tru​plo na vrh svje​ti​oni​ka Ka​vrin​gen.“ Po​ka​za​la je pre​ko mora. „Mor​na​ri koji su da​nju pro​la​zi​li po​red svje​ti​oni​ka li​je​po su mo​gli vi​dje​ti is​tru​nu​lo tru​plo koje su klju​ca​li ga​le​bo​vi, a oni koji su pro​la​zi​li noću vi​dje​li bi sje​nu na moru. A onda je jed​nog dana tru​plo nes​ta​lo. Neki su tvr​di​li da ga je uk​lo​nio po​kret ot​po​ra. Ali od tog je dana žena po​če​la gu​bi​ti ra​zum. Tvr​di​la je da je mr​tvac pro​go​ni. Da joj je usred noći do​šao u sobu, nag​nuo se nad ko​li​jev​ku nji​ho​ve bebe, a kad mu je vik​nu​la neka iz​a​đe, po​gle​dao ju je s cr​nim ru​pa​ma koje je imao umjes​to oči​ju.“ Stig po​dig​ne obr​vu. „Tu pri​ču is​pri​ča​la mi je Gre​te, upra​vi​te​lji​ca Cen​tra Ila“, rek​la je Mar​t​ha. „Uglav​nom, le​gen​da kaže da beba nije pres​ta​ja​la pla​ka​ti, ali kad god bi se žene iz dru​gih soba po​ža​li​le i rek​le joj da smi​ri svo​je di​je​te, žena bi od​go​va​ra​la da joj sin pla​če za njih obo​je i da će tako biti za​uvi​jek.“ Mar​t​ha zas​ta​ne. Na redu je bio nje​zin omi​lje​ni dio pri​če. „Go​vo​ri​lo se da žena nije zna​la za koju je stra​nu dje​te​tov otac ra​dio, ali da ga je, da mu se osve​ti što je od​bio priz​na​ti očins​tvo, pri​ja​vi​la Ni​jem​ci​ma kao čla​na po​kre​ta ot​po​ra, a po​kre​tu ot​po​ra kao špi​ju​na.“ Mar​t​ha za​drh​ti od na​le​ta vje​tra pa se us​pra​vi i ob​gr​li ko​lje​na. „Jed​nog ju​tra nije 155

siš​la na do​ru​čak. Pro​naš​li su je na ta​va​nu. Obje​si​la se o jed​nu od ve​li​kih krov​nih gre​da. Na tom mjes​tu još se vidi bli​jed trag uže​ta.“ „I sada op​sje​da ta​van?“ „To ne bih zna​la. Znam samo da je tamo te​ško bo​ra​vi​ti. Ne vje​ru​jem u du​ho​ve, ali znam da nit​ko ne može dugo biti na ta​va​nu. Kao da osje​ćaš neku zlu pri​sut​nost. Lju​de zna za​bo​lje​ti gla​va i osje​ća​ju kao da ih net​ko gura iz pros​to​ri​je. A čes​to je ri​ječ o no​vim za​pos​le​ni​ci​ma ili rad​ni​ci​ma koje unaj​mi​mo radi odr​ža​va​nja, o lju​di​ma koji ne zna​ju tu pri​ču. I, ne, nema az​bes​ta u iz​o​la​ci​ji ili ne​čeg tak​vog.“ Pro​uča​va​la ga je, ali nije po​ka​zi​vao ne​vje​ri​cu niti se os​mjeh​nuo kao što je oče​ki​va​la. Jed​nos​tav​no ju je slu​šao. „Ali to nije sve“, nas​ta​vi​la je. „Beba.“ „Da“, re​kao je. „Da? Jesi li shva​tio?“ „Beba je nes​ta​la.“ Za​pa​nje​no ga je po​gle​da​la. „Kako si znao?“ On sleg​ne ra​me​ni​ma. „Po​go​dio sam.“ „Neki tvr​de da ga je maj​ka od​ni​je​la po​kre​tu ot​po​ra one noći kad se obje​si​la. Dru​gi tvr​de da je ubi​la di​je​te i za​ko​pa​la ga u vrtu da joj ga nit​ko ne bi mo​gao uze​ti. U sva​kom slu​ča​ju...“ Mar​t​ha uz​dah​ne. „Dje​čak ni​kad nije pro​na​đen. A čud​no je što sva​ko to​li​ko za​ču​je​mo šum na voki-to​ki​ju, a ne mo​že​mo odre​di​ti odak​le do​la​zi. Ali mis​li​mo da je...“ uči​ni​lo joj se da iz​gle​da kao da je i to po​go​dio, „dje​te​tov plač.“ „Dje​te​tov plač“, po​no​vio je. „Mno​gi u cen​tru, a po​seb​no novi po​lu​de kad to za​ču​ju, ali Gre​te im go​vo​ri da voki-to​ki​ji po​ne​kad po​ku​pe zvu​ko​ve dje​čjih mo​ni​to​ra iz su​sjed​stva.“ „Ali ti ne vje​ru​ješ u to?“ Mar​t​ha je ok​li​je​va​la. „Mo​žda je u pra​vu.“ „Ali?“ Opet na​let vje​tra. Na za​pa​du su se po​ja​vi​li crni obla​ci. Mar​t​ha po​ža​li što nije po​ni​je​la ka​put. „Se​dam go​di​na ra​dim u Cen​tru Ila. A kad za​ču​ješ taj uvi​jek isti glas...“ „Da?“ „Ku​nem se, to je jed​na te ista beba.“ Stig kim​ne. Šu​tio je, nije po​nu​dio objaš​nje​nje, nije pro​ko​men​ti​rao. Samo je kim​nuo. To joj se svi​dje​lo. 156

„Znaš što zna​če oni obla​ci?“ na kon​cu je upi​tao i us​tao. „Da će po​če​ti kiša pa je vri​je​me da kre​ne​mo kući?“ „Ne“, od​go​vo​rio je. „Zna​če da od​mah mo​ra​mo na pli​va​nje pa ćemo se još sti​ći osu​ši​ti na sun​cu.“

„Gu​bi​tak em​pa​ti​je“, rek​la je Mar​t​ha. Le​ža​la je na le​đi​ma i gle​da​la u nebo. Usne su joj i da​lje bile sla​ne od mora, a na koži is​pod mo​krog do​njeg rub​lja osje​ća​la je ko​li​ko je ka​men ugri​jan. „To zna​či da sam iz​gu​bi​la spo​sob​nost bri​ge za dru​ge. To je u nor​ve​škom sus​ta​vu so​ci​jal​nog rada to​li​ko ne​za​mis​li​vo da ne​ma​mo ni ri​ječ za to.“ Nije od​go​va​rao. I to je bilo u redu, za​pra​vo i nije raz​go​va​ra​la s njim. On joj je samo bio iz​go​vor da može raz​miš​lja​ti na​glas. „Valj​da je to na​čin za​šti​te ili neka vr​sta sa​mo​obra​ne kad se čo​vje​ku pos​ta​ne pre​te​ško no​si​ti s ne​čim. Ili je iz​vor mo​žda pre​su​šio. Mo​gu​će da mi je po​nes​ta​lo lju​ba​vi.“ Raz​mis​li​la je o tome. „Ne, to nije is​ti​na. Imam mno​go lju​ba​vi... samo što...“ Mar​t​ha je vi​dje​la kako ne​bom juri oblak u obli​ku Ve​li​ke Bri​ta​ni​je. Malo pri​je nego što je pro​šao pre​ko vrha sta​bla iz​nad nje​zi​ne gla​ve, pre​tvo​rio se u ma​mu​ta. Na mno​go na​či​na osje​ća​la se kao da leži na ka​uču kod svog te​ra​pe​uta. On je bio među ma​lo​broj​ni​ma koji su i da​lje ima​li kauč u or​di​na​ci​ji. „An​ders je bio naj​hra​bri​ji i naj​njež​ni​ji deč​ko u ško​li“, rek​la je obla​ci​ma. „Ka​pe​tan škol​ske no​go​met​ne re​pre​zen​ta​ci​je. Mo​lim te, ne​moj me pi​ta​ti je li bio na čelu škol​skog vi​je​ća.“ Pri​če​ka​la je. „Pa, je li bio?“ „Da.“ Obo​je pras​ne u smi​jeh. „Jesi li bila za​ljub​lje​na u nje​ga?“ „Jako. Još sam. Za​ljub​lje​na u nje​ga. On je do​bar čo​vjek. On nije samo net​ko tko je drag i do​bro iz​gle​da. Sret​na sam što imam An​der​sa. A ti?“ „Što ja?“ „Ko​li​ko si dje​vo​ja​ka imao?“ „Ni​jed​nu.“ „Ni​jed​nu?“ Po​di​gla se na lak​to​ve. „Tako zgo​dan deč​ko kao ti? Ne vje​ru​jem.“ 157

Stig ski​ne ma​ji​cu. Koža mu je na sun​cu bila tako bli​je​da da ju je go​to​vo zas​li​je​pi​la. Iz​ne​na​di​la se kad je pri​mi​je​ti​la da nema svje​žih tra​go​va ubo​da. Vje​ro​jat​no su be​dra ili spo​lo​vi​lo dru​ga pri​ča. „Stvar​no?“ „Is​ti​na je da sam se lju​bio s ne​kim cu​ra​ma...“ Po​gla​dio se po sta​rim tra​go​vi​ma ubo​da. „Ali ovo mi je bila je​di​na lju​bav​ni​ca...“ Mar​t​ha po​gle​da tra​go​ve igle. I ona ih je po​že​lje​la do​tak​nu​ti. Uči​ni​ti da nes​ta​nu. „Kad smo prvi put po​raz​go​va​ra​li, re​kao si mi da si se ski​nuo“, rek​la je. „Neću reći Gre​te. Bar ne neko vri​je​me. Ali znaš...“ „Cen​tar je samo za ak​tiv​ne ovis​ni​ke.“ Kim​nu​la je. „Mis​liš li da ćeš us​pje​ti?“ „Po​lo​ži​ti vo​zač​ki?“ Os​mjeh​nu​li su se jed​no dru​go​me. „Da​nas sam čist“, od​go​vo​rio je. „Su​tra je novi dan.“ Obla​ci su i da​lje bili da​le​ko, ali u da​lji​ni je za​ču​la grm​lja​vi​nu kao znak ono​ga što će doći. Kao da je i sun​ce to zna​lo jer je odjed​nom jače za​sja​lo. „Daj mi svoj mo​bi​tel rek​la je.“ Mar​t​ha uklju​či sni​ma​nje. A onda za​pje​va pje​smu koju je nje​zin otac imao obi​čaj svi​ra​ti na gi​ta​ri nje​zi​noj maj​ci. Uglav​nom kad bi pri​vo​di​li kra​ju neku od onih ne​bro​je​nih ljet​nih za​ba​va. Sje​dio bi sa svo​jom sta​rom gi​ta​rom na is​tom mjes​tu na ko​jem oni sad sje​de i pre​bi​rao po ži​ca​ma tako tiho da se glaz​ba je​dva čula. Bila je to pje​sma Le​onar​da Co​he​na u ko​joj je on go​vo​rio kako je odu​vi​jek bio nje​zin lju​bav​nik, da bi pu​to​vao s njom i sli​je​po je sli​je​dio, da zna kako mu vje​ru​je jer je umom do​tak​nuo nje​zi​no sa​vr​še​no ti​je​lo. Pje​va​la je ti​him njež​nim gla​som. Uvi​jek je tako pje​va​la: zvu​ča​la je sla​bi​je i krh​ki​je nego što je do​is​ta bila. S vre​me​na na vri​je​me za​pi​ta​la bi se je li do​is​ta tak​va. Mo​žda je onaj dru​gi grub​lji glas koji je ko​ris​ti​la da bi se za​šti​ti​la us​tva​ri la​žan. „Hva​la ti“, re​kao je kad je za​vr​ši​la. „To je stvar​no bilo li​je​po.“ Nije se upi​ta​la za​što joj je ne​ugod​no. Bilo joj je neo​bič​no što joj nije ne​ugod​ni​je. „Vri​je​me je da se vra​ti​mo.“ Na​smi​je​ši​la se i vra​ti​la mu mo​bi​tel. Tre​ba​la je zna​ti da kad po​ku​ša​vaš spus​ti​ti star truo krov ka​bri​ole​ta, ne​mi​nov​no pri​zi​vaš ne​vo​lje, ali htje​la je osje​ti​ti svjež zrak u vož​nji. Muka je tra​ja​la pet​na​est mi​nu​ta, ali za​hva​lju​ju​ći kom​bi​na​ci​ji prak​tič​nog raz​miš​lja​nja i si​ro​ve sna​ge ko​nač​no su us​pje​li. I zna​la je da ga više neće moći po​di​ći, ne bez re​zerv​nih di​je​lo​va i An​der​so​ve po​mo​ći. Kad je ušla u auto, Stig joj je po​ka​zao mo​bi​tel. Unio je Ber​lin u GPS. „Tata ti je 158

bio u pra​vu“, re​kao je. „Od ma​log Ber​li​na do ve​li​kog Ber​li​na ima ti​su​ću tri​de​set ki​lo​me​ta​ra. Pro​ci​je​nje​no vri​je​me vož​nje je dva​na​est sati i pet​na​est mi​nu​ta.“ Ona je vo​zi​la. Vo​zi​la je brzo kao da mora ne​što hit​no oba​vi​ti. Ili kao da po​ku​ša​va po​bje​ći. Po​gle​da​la je u re​tro​vi​zor. Bi​je​li obla​ci vi​so​ko nad fjor​dom pod​sje​ća​li su je na mla​den​ku koja od​luč​no i ne​za​us​tav​lji​vo mar​ši​ra za nji​ma sli​je​de​ći ih s ve​lom od kiše. Prve te​ške kapi do​če​ka​le su ih usred gus​tog pro​me​ta na ces​ti koja se zove Ring 3 i od​mah je shva​ti​la da je bit​ka iz​gub​lje​na. „Ov​dje skre​ni des​no“, re​kao je Stig. Kiša se po​ja​ča​la. „Gdje smo?“ „U Ber​gu. Vi​diš onu žutu kuću?“ „Da.“ „Znam lju​de čija je i praz​na je. Ti me pri​če​kaj is​pred ga​ra​že, a ja ću otvo​ri​ti vra​ta.“ Pet mi​nu​ta kas​ni​je sje​di​li su u auto​mo​bi​lu koji je sad bio par​ki​ran iz​me​đu za​hr​đa​log ala​ta, sta​rih guma i vrt​nog na​mje​šta​ja pre​kri​ve​nog pa​uči​nom, a oni su samo gle​da​li kako se kiša sli​je​va s vanj​ske stra​ne otvo​re​nih vra​ta ga​ra​že. „Čini se da će pa​da​ti neko vri​je​me“, rek​la je Mar​t​ha. „A mis​lim da krov više ne mo​že​mo po​dig​nu​ti.“ „Sla​žem se“, re​kao je Stig. „Što ka​žeš na kavu?“ „Gdje?“ „U ku​hi​nji. Znam gdje je ključ.“ „Ali...“ „Ovo je moja kuća.“ Po​gle​da​la ga je. Nije vo​zi​la do​volj​no brzo. Nije sti​gla na vri​je​me. Sad je pre​kas​no. „Do​bro“, slo​ži​la se.

159

22.

Si​mon je po​de​sio za​štit​nu ma​sku i pro​uča​vao tru​plo. Pod​sje​ća​lo ga je na neko koje je već neg​dje vi​dio. „Ovaj je pros​tor u vlas​niš​tvu Grad​skog vi​je​ća i još je pod nji​ho​vom upra​vom“, rek​la je Kari. „Pros​to​ri​je iz​najm​lju​ju za siću mla​dim ben​do​vi​ma koji unu​tra ima​ju pro​be. Bo​lje je pje​va​ti o tome da si gan​g​s​ter nego se vo​zi​ka​ti uoko​lo i do​is​ta biti ono o čemu pje​vaš.“ Si​mon se sje​tio na koga ga tru​plo pod​sje​ća. Na Jac​ka Nic​hol​so​na, na​s​mrt smrz​nu​tog u Is​i​ja​va​nju. Sam ga je po​gle​dao. Na​kon nje. A pri​je Else. Mo​žda je bila stvar u sni​je​gu. Mr​tvac je iz​gle​dao kao da leži u sni​je​gu. Ta​nak sloj he​ro​ina pre​kri​vao je tru​plo i ve​ći​nu pros​to​ri​je. He​ro​in oko čo​vje​ko​vih usa​na, nosa i oči​ju po​ve​zao se s vla​gom i po​čeo se gru​da​ti. „Pro​na​šao ga je bend koji ima pro​be malo niz hod​nik“, rek​la je Kari. Tru​plo je ot​kri​ve​no si​noć, ali Si​mon je tek na pos​lu saz​nao da je ukup​no ubi​je​no tro​je lju​di. Tad je saz​nao i da slu​čaj vodi Kri​pos. Dru​gim ri​je​či​ma, šef je opet za​tra​žio po​moć od Kri​po​sa – što je u star​tu isto kao da im je od​mah pre​dao slu​čaj – a da pri​je toga uop​će nije po​raz​go​va​rao sa svo​jim Odje​lom za uboj​stva. Is​hod bi u ko​nač​ni​ci mo​žda bio isti, ali sve​jed​no. „Zove se Kal​le Far​ri​sen“, rek​la je Kari. Na​glas je či​ta​la pre​li​mi​nar​ni iz​vje​štaj. Si​mon je bio na​zvao šefa i za​mo​lio ga da im ga po​ša​lje. I za​tra​žio je tre​nu​ta​čan pris​tup mjes​tu zlo​či​na. U kraj​njoj li​ni​ji ovo je nji​hov te​ren. „Si​mon“, re​kao mu je šef, „smi​ješ po​gle​da​ti, ali da se nisi mi​je​šao. I pres​tar si za na​dje​ba​va​nje.“

160

„Mo​žda si ti pres​tar“, od​go​vo​rio mu je Si​mon. „Čuo si me, Si​mon.“ Si​mon bi se s vre​me​na na vri​je​me uhva​tio kako raz​miš​lja o tome. Nije bilo ni​kak​ve sum​nje tko je od njih dvo​ji​ce imao veći po​ten​ci​jal. Kad je onda kre​nu​lo po zlu? Kad je pala od​lu​ka tko će sjes​ti na koju sto​li​cu? Tko će za​uze​ti vi​so​ku še​fov​sku fo​te​lju, a tko će se naći na dnu lan​ca, u Odje​lu za uboj​stva, po​dre​za​nih kri​la? A naj​bo​lji od njih za​vr​šio je na sto​li​ci svo​je rad​ne sobe s vlas​ti​tim pi​što​ljem pris​lo​nje​nim na čelo. „Žice za gi​ta​ru koje je imao oko gla​ve su E i G, pro​izvo​di ih Er​nie Ball. Gi​tar​ski ka​bel pro​izvo​di Fen​der“, či​ta​la je Kari. „A ven​ti​la​tor i ra​di​ja​tor?“ „Što?“ „Ni​šta. Nas​ta​vi.“ „Ven​ti​la​tor je bio uklju​čen. Pre​ma mr​tvo​zor​ni​ko​vom pre​li​mi​nar​nom za​ključ​ku Kal​le Far​ri​sen se ugu​šio.“ Si​mon je pro​uča​vao čvor na ka​be​lu. „Čini se da je Kal​le bio pri​si​ljen udah​nu​ti dro​gu koju mu je ven​ti​la​tor pu​hao u lice. Sla​žeš li se?“ „Sla​žem se“, rek​la je Kari. „Neko vri​je​me mo​gao je za​dr​ža​va​ti dah, ali onda više nije imao sna​ge za to. Gi​tar​ske žice spri​je​či​le su ga da okre​ne gla​vu. Ali po​ku​ša​vao je i oda​tle oz​lje​de od ta​nje žice. He​ro​in mu je za​vr​šio u nosu, že​lu​cu i plu​ći​ma. Ušao mu je u kr​vo​tok. Osje​tio je dje​lo​va​nje dro​ge i nas​ta​vio di​sa​ti, ali tada pli​će jer he​ro​in one​mo​gu​ća​va di​sa​nje. I ko​nač​no je pres​tao di​sa​ti.“ „Ti​pič​na smrt od pre​do​zi​ra​nja“, re​kao je Si​mon. „Slič​no se do​go​di​lo mno​gim nje​go​vim kup​ci​ma.“ Po​ka​zao je na ka​bel. „A tko god da je za​ve​zao ovaj ka​bel, si​gur​no je lje​vo​ruk.“ „Mo​ra​mo se pres​ta​ti ova​ko na​la​zi​ti.“ Okre​nu​li su se. Na do​vrat​ku je sta​jao Åsmund Bjør​ns​tad i lu​ka​vo se smje​škao. Iza nje​ga bilo je dvo​je lju​di s no​si​li​ma. „Sada bi​smo od​ni​je​li tru​plo, pa ako ste za​vr​ši​li...“ „Vi​dje​li smo sve što smo htje​li“, re​kao je Si​mon i us​tao na je​dvi​te jade. „Smi​je​mo li raz​gle​da​ti?“ „Na​rav​no“, re​kao je Kri​po​sov is​tra​ži​telj i da​lje s onim po​lu​osmi​je​hom te im ga​lant​no po​ka​zao put. Si​mon je iz​ne​na​đe​no po​gle​dao Kari i za​ko​lu​tao oči​ma, a ona je po​di​gla obr​ve kao da želi reći da Kri​po​sov is​tra​ži​telj sad pje​va dru​gu pje​smu. „Ima li svje​do​ka?“ upi​tao je Si​mon u di​za​lu i po​gle​dao raz​bi​je​no stak​lo. „Nema“, od​go​vo​rio je Bjør​ns tad. „Ali gi​ta​rist ben​da koji je pro​na​šao tru​plo 161

kaže da je ra​ni​je si​noć ov​dje bio neki tip. Tvr​dio je da svi​ra u ben​du koji se zove The Yo​ung Ho​pe​less, pa smo pro​vje​ri​li i saz​na​li da taj bend više ne pos​to​ji.“ „Kako je iz​gle​dao?“ „Svje​dok kaže da je tip no​sio ka​pu​lja​ču koja mu je pre​kri​va​la lice. Da​nas se mno​go mla​dih tako nosi.“ „Zna​či, bio je mlad?“ „Svje​dok mis​li da jest. Re​kao je da je iz​gle​dao kao net​ko tko ima iz​me​đu dva​de​set i dva​de​set pet go​di​na.“ „Koje je boje bila ma​ji​ca s ka​pu​lja​čom?“ Bjør​ns​tad otvo​ri no​tes. „Mis​lim, sive.“ Tad su se otvo​ri​la vra​ta di​za​la. Oprez​no su iz​aš​li i obiš​li tra​ke i zas​ta​vi​ce koje su pos​ta​vi​li fo​ren​zi​ča​ri. Na katu je bilo če​tve​ro lju​di. Dvo​je ži​vih i dvo​ji​ca mr​tvih. Si​mon je krat​ko kim​nuo jed​nom od ži​vu​ćih. Imao je gus​tu riđu bra​du i bio je sag​nut na sve če​ti​ri nad tru​plom. U ruci je dr​žao svje​tilj​ku ve​li​či​ne olov​ke. Po​koj​nik je is​pod oka imao ve​li​ku ranu. Oko gla​ve na podu na​la​zi​la se tam​na cr​ve​na aure​ola od krvi. Na vrhu kru​ga krv je obli​ko​va​la lik na​lik suzi. Si​mon je jed​nom po​ku​šao objas​ni​ti Else da i mjes​to uboj​stva može biti li​je​po. To je po​ku​šao jed​nom i ni​kad više. Dru​ga veća žr​tva le​ža​la je na pra​gu, toč​ni​je, gor​nji dio ti​je​la pre​la​zio je prag. Si​mon je auto​mat​ski po​gle​dom ske​ni​rao zi​do​ve i u jed​nom pro​na​šao rupu od met​ka. Uočio je otvor na vra​ti​ma i ogle​da​lo is​pod stro​pa. A onda je na​pra​vio ko​rak una​zad pre​ma di​za​lu, po​di​gao des​nu ruku i na​ci​ljao. Pre​do​mis​lio se i umjes​to toga po​di​gao li​je​vu ruku. Na​pra​vio je ko​rak des​no kako bi kut od​go​va​rao pu​ta​nji met​ka kroz gla​vu – uz uvjet da lu​ba​nja nije pro​mi​je​ni​la pu​ta​nju met​ka – i na​ci​ljao rupu u zidu. Za​tvo​rio je oči. Ne​dav​no je sta​jao u is​tom po​lo​ža​ju. Na ste​pe​ni​ca​ma is​pred doma Iver​se​no​vih. Ci​ljao je des​nom ru​kom. I tad se mo​rao po​mak​nu​ti da bi kut od​go​va​rao. Tad je jed​nom no​gom za​ko​ra​čio pre​ko po​plo​ča​ne sta​ze. I stao na tlo. Na istu meku zem​lju koja je okru​ži​va​la žbu​nje. Ali na tlu po​red sta​ze nije bilo oti​sa​ka sto​pa​la. „Dame i gos​po​do, ho​će​mo li nas​ta​vi​ti s raz​gle​da​va​njem?“ Bjør​ns​tad pri​dr​ži vra​ta pa pri​če​ka da Kari i Si​mon op​ko​ra​če tru​plo i uđu. „Vi​je​će je ovu pros​to​ri​ju iz​naj​mi​lo na​vod​noj pro​mo​tor​skoj agen​ci​ji.“ Si​mon za​vi​ri u pra​zan sef. „Što mis​liš, što se do​go​di​lo?“ „Rat ban​di“, od​go​vo​rio je Bjør​ns​tad. „Na​pa​li su tvor​ni​cu u vri​je​me za​tva​ra​nja. Prva je žr​tva ubi​je​na dok je le​ža​la na podu; iz poda smo iz​vuk​li me​tak. Dru​ga je ubi​je​na dok je le​ža​la na pra​gu; i on​dje je me​tak u podu. Zgra​bi​li su tre​ćeg kako bi otvo​ri​li sef. Uze​li su no​vac i dro​gu, a onda ga ubi​li do​lje kako bi kon​ku​ren​ci​ji pos​la​li po​ru​ku i rek​li im tko je sada šef.“ 162

„Shva​ćam“, re​kao je Si​mon. „A ča​hu​re?“ Bjør​ns​tad se brzo na​smi​jao. „Znam, znam. Sher​lock Hol​mes nju​ši vezu s uboj​stvom Iver​sen.“ „Nema praz​nih ča​hu​ra?“ Åsmund Bjør​ns​tad po​gle​da Si​mo​na pa Kari, a onda opet Si​mo​na. I po​tom uz ma​đi​oni​čar​ski osmi​jeh iz dže​pa tra​pe​ri​ca iz​vu​če plas​tič​nu vre​ći​cu. Mah​ne njo​me Si​mo​nu pred oči​ma. U njoj su se na​la​zi​le dvi​je praz​ne ča​hu​re. „Opros​ti što ti ru​šim te​ori​ju, sta​ri“, re​kao je. „Osim toga, rupe od me​ta​ka u žr​tva​ma go​vo​re o mno​go ve​ćem ka​li​bru oruž​ja od onog pro​na​đe​nog u Ag​ne​te Iver​sen. I time smo za​klju​či​li raz​gle​da​va​nje. Na​dam se da ste uži​va​li.“ „Imam samo tri pi​ta​nja pri​je nego što ode​mo.“ „Da ču​jem, glav​ni in​s​pek​to​re Ke​fas.“ „Gdje ste pro​naš​li ča​hu​re?“ „Po​red tru​pa​la.“ „Gdje su bili pi​što​lji žr​ta​va?“ „Ni​smo ih pro​naš​li. Po​s​ljed​nje pi​ta​nje?“ „Jesi li do​bio na​red​bu da bu​deš ko​ope​ra​ti​van i po​ve​deš nas u raz​gle​da​va​nje?“ Åsmund Bjør​ns​tad se na​smi​je. „Mo​žda mi je tako su​ge​ri​rao šef u Kri​po​su. Uvi​jek ra​di​mo što nam še​fo​vi kažu, zar ne?“ „Da“, slo​žio se Si​mon. „Ako že​li​mo na​pre​do​va​ti, tako ra​di​mo. Hva​la što ste nam do​pus​ti​li da raz​gle​da​mo.“ Bjør​ns​tad se za​dr​žao u pros​to​ri​ji, a Kari je kre​nu​la za Si​mo​nom. Zas​ta​la je iza nje​ga kad je Si​mon umjes​to da uđe u di​za​lo, za​mo​lio bra​da​tog fo​ren​zi​ča​ra da mu po​su​di svje​tilj​ku pa pri​šao rupi od met​ka u zidu. Osvi​je​tlio ju je. „Jesi li već iz​va​dio me​tak, Nils?“ „To je si​gur​no sta​ra rupa. U njoj ni​smo pro​naš​li ni​kak​ve met​ke“, od​go​vo​rio je Nils pro​uča​va​ju​ći po​ve​ća​lom pod oko tru​pla. Si​mon čuč​ne, po​li​že pr​ste i pris​lo​ni ih na pod is​pod rupe. Po​ka​zao je pr​ste Kari. Vi​dje​la je sit​ne čes​ti​ce ce​men​ta na nje​go​voj koži. „Hva​la ti što si mi po​su​dio svje​tilj​ku“, re​kao je Si​mon, a Nils je po​di​gao po​gled, krat​ko kim​nuo i uzeo je. „Što je to bilo?“ upi​ta​la je Kari kad su se vra​ta di​za​la za​tvo​ri​la pred nji​ma. „Mo​ram malo raz​mis​li​ti pa ću ti reći.“ Kari je bila ner​voz​na. Ne zato što je mis​li​la da šef ne​što iz​vo​di, nego zato što ga 163

nije mo​gla pra​ti​ti. A ona nije na​vik​la na to da nije u sta​nju dr​ža​ti ko​rak. Vra​ta su se otvo​ri​la i ona je iz​aš​la. Okre​nu​la se i upit​no po​gle​da​la Si​mo​na koji je i da​lje sta​jao u di​za​lu. „Mo​lim te, mogu li po​su​di​ti tvo​ju pi​ku​lu?“ upi​tao ju je. Uz​dah​nu​la je i gur​nu​la ruku u džep. Si​mon sta​vi ma​le​nu žutu pi​ku​lu na​sred poda. Is​pr​va se ko​tr​lja​la po​la​ko, a onda je ubr​za​la do ruba di​za​la pa nes​ta​la u pro​cje​pu iz​me​đu unu​tar​njih i vanj​skih vra​ta. „Ups“, re​kao je Si​mon. „Ide​mo je po​tra​ži​ti u po​drum.“ „Nije ne​za​mje​nji​va“, od​go​vo​ri​la je Kari. „Imam ih još kod kuće.“ „Ne go​vo​rim o pi​ku​li.“ Kari je opet po​ju​ri​la za njim dva ko​ra​ka iza nje​ga. Ba​rem dva. A onda se ne​če​ga sje​ti​la. Kako se mo​gla pri​ja​vi​ti na dru​gi po​sao koji bi sada ra​di​la. Bo​lja pla​ća, veća neo​vis​nost. Nema ek​s​cen​trič​nih še​fo​va ni za​da​ha smr​ti. Ali doći će i taj dan, a do​tad se samo mora na​oru​ža​ti strp​lje​njem. Pro​naš​li su stu​bi​šte, po​drum​ski hod​nik i vra​ta di​za​la. Za raz​li​ku od onih na gor​njim ka​to​vi​ma ova su vra​ta bila jed​nos​tav​na i me​tal​na, s plo​čom od mut​nog stak​la. Na vra​ti​ma je sta​jao znak. KON​TRO​LA DI​ZA​LA ZA​BRA​NJEN ULAZ Si​mon pro​tre​se kva​ku. Za​klju​ča​no. „Idi gore do soba za pro​be i vidi mo​žeš li pro​na​ći neki ka​bel“, re​kao je Si​mon. „Ka​kav...?“ „Bilo ka​kav“, od​go​vo​rio je i nas​lo​nio se na zid. Pre​griz​la je je​zik i kre​nu​la pre​ma stu​bi​štu. Na​kon dvi​je mi​nu​te vra​ti​la se s ka​be​lom te gle​da​la kako Si​mon ski​da uti​ka​če i plas​tič​nu iz​o​la​ci​ju. Po​tom je sa​vio ka​bel u obli​ku slo​va U i gur​nuo ga is​pod vra​ta do vi​si​ne kva​ke. Za​ču​li su gla​san škljo​caj i po​le​tje​le su is​kre. Otvo​rio je vra​ta. „Kris​te“, rek​la je Kari. „Gdje si to na​učio?“ „Kao kli​nac čes​to sam upa​dao u ne​vo​lje“, od​go​vo​rio je Si​mon pa se spus​tio u okno di​za​la koje se na​la​zi​lo pola me​tra niže od po​drum​skog poda. Pro​mo​trio je otvor. „Da ni​sam pos​tao po​li​ca​jac...“ „Zar to što ra​diš nije opas​no?“ upi​ta​la je Kari. „Ako di​za​lo kre​ne do​lje...“ Ali Si​mon je već bio na sve če​ti​ri i ru​ka​ma je pre​la​zio po be​to​nu. „Tre​baš li svje​tla?“ upi​ta​la je na​da​ju​ći se da neće pri​mi​je​ti​ti na​pe​tost u nje​zi​nom gla​su. 164

„Uvi​jek“, na​smi​jao se. Kari se s usa​na oteo pri​gu​šen krik kad je za​ču​la tih pra​sak i vi​dje​la kako se po​kre​ću de​be​le na​ulje​ne žice. Ali Si​mon je brzo us​tao, os​lo​nio se o po​drum​ski pod i iz​a​šao na hod​nik. „Dođi“, re​kao joj je. Br​zim ko​ra​kom, sko​ro pa tr​kom kre​nu​la je za njim uz ste​pe​ni​ce, kroz iz​laz i na dvo​ri​šte. „Če​kaj!“ vik​nu​la je pri​je nego što je ušao u auto​mo​bil koji su par​ki​ra​li iz​me​đu dvi​je olu​pi​ne ka​mi​ona. Si​mon je zas​tao i po​gle​dao je pre​ko kro​va. „Znam“, re​kao je. „Što znaš?“ „Znam da je prok​le​to iri​tant​no kad ti part​ner kre​ne u solo mi​si​ju, a ti ne znaš što se zbi​va.“ „Toč​no tako! Onda, kad ćeš...“ „Ali ja ni​sam tvoj part​ner, Kari Adel“, re​kao je Si​mon. „Ja sam ti šef i men​tor. Reći ću ti kad bude pra​vi tre​nu​tak. Shva​ćaš?“ Po​gle​da​la ga je. Vi​dje​la je kako mu po​vje​ta​rac po​di​že smi​ješ​no tan​ku kosu sa sjaj​ne ćele. A vi​dje​la je i tam​nu sje​nu u ina​če pri​ja​telj​skom po​gle​du. „Shva​ćam“, rek​la je. „Uzmi ovo.“ Otvo​rio je šaku i spus​tio ne​što na krov auto​mo​bi​la. Ona je spo​ji​la dla​no​ve i uhva​ti​la obje stva​ri. Po​gle​da​la ih je. Jed​na je bila žuta pi​ku​la. A dru​ga je bila praz​na ča​hu​ra. „Mo​žeš ot​kri​ti nove stva​ri ako pro​mi​je​niš per​s​pek​ti​vu i kut gle​da​nja“, re​kao joj je. „Tako kom​pen​zi​raš žute pje​ge. Ide​mo.“ Ušla je na su​vo​zač​ko sje​da​lo, a on je po​kre​nuo auto​mo​bil i kre​nuo pre​ma iz​la​zu. Šu​tje​la je. Če​ka​la. On je zas​tao pa dugo i usre​do​to​če​no gle​dao des​no pri​je nego što se uklju​čio u pro​met, baš kao što rade oprez​ni sta​ri​ji vo​za​či. Kari je uvi​jek mis​li​la da je to tako zbog niže ra​zi​ne tes​tos​te​ro​na u nji​ho​vom or​ga​niz​mu. Ali sada je prvi put po​mis​li​la da je tu ra​ci​onal​nost iz​gra​di​lo is​kus​tvo. „Naj​ma​nje je je​dan me​tak is​pa​ljen iz di​za​la“, re​kao je i stao iza ne​kog vol​va. Ona je šu​tje​la. „A tvoj pri​go​vor gla​si?“ „To ne od​go​va​ra do​ka​zi​ma“, rek​la je Kari. „Žr​tve su ubi​je​ne me​ci​ma koji su pro​na​đe​ni toč​no is​pod njih. Vje​ro​jat​no su le​ža​li na podu kad su ubi​je​ni, a to ne od​go​va​ra kutu ako je me​tak is​pa​ljen iz di​za​la.“ „Tako je. Me​đu​tim, na koži tipa koji je upu​can u gla​vu ima ope​ko​ti​na od ba​ru​ta, a na ko​šu​lji dru​ge žr​tve vide se spa​lje​na vlak​na oko rane od met​ka. A to nam go​vo​165

ri...?“ „Da su ubi​je​ni iz​bli​za dok su le​ža​li. To od​go​va​ra praz​nim ča​hu​ra​ma pro​na​đe​nim po​red njih i me​ci​ma u podu.“ „Toč​no. Ali zar ti nije čud​no da se dva mu​škar​ca prvo sru​še na pod, a onda ih net​ko ubi​je?“ „Mo​žda su se tako upla​ši​li kad su vi​dje​li pi​štolj da su se us​pa​ni​či​li i spo​tak​nu​li. Ili im je re​če​no neka leg​nu.“ „Do​bro raz​miš​ljaš. Ali jesi li pri​mi​je​ti​la ne​što u krvi oko tru​pla naj​bli​žeg di​za​lu?“ „Da je ima mno​go?“ „Da.“ Ras​teg​nuo je tu ri​ječ i dao joj do zna​nja da to nije sve. „Krv koja je po​tek​la iz žr​tvi​ne gla​ve obli​ko​va​la je lok​vi​cu“, rek​la je. „A to zna​či da žr​tva kas​ni​je nije po​mi​ca​na.“ „Da, ali na rubu lok​vi​ce ima kap​lji​ca. Kao da je krv špri​ca​la. Dru​gim ri​je​či​ma, krv koja je tek​la pre​kri​la je po​dru​čje po ko​jem je prvo pr​s​nu​la iz gla​ve. Ima​ju​ći u vidu du​lji​nu i ras​pon pr​ska​nja, žr​tva je vje​ro​jat​no bila na no​ga​ma kad je ubi​je​na. Zato ju je Nils pre​gle​da​vao po​ve​ća​lom – do​ka​zi ne od​go​va​ra​ju.“ „Ali ti imaš objaš​nje​nje?“ „Da“, jed​nos​tav​no je re​kao Si​mon. „Ubo​ji​ca je is​pa​lio prvi me​tak iz di​za​la. Pro​šao je kroz žr​tvi​nu gla​vu i os​ta​vio rupu u zidu koju si vi​dje​la. Ča​hu​ra je sle​tje​la na pod di​za​la...“ „I ot​ko​tr​lja​la se niz na​ko​šen pod, pala u pro​cjep i za​vr​ši​la u dnu okna?“ „Aha.“ „Ali... Me​tak u podu...“ „Ubo​ji​ca je opet pu​cao u nje​ga, iz​bli​za.“ „Ulaz​na rana...“ „Naš pri​ja​telj iz Kri​po​sa mis​li da je ubo​ji​ca ko​ris​tio me​tak ve​ćeg ka​li​bra, ali da ima ima​lo poj​ma o ba​lis​ti​ci, vje​ro​jat​no bi pri​mi​je​tio da su praz​ne ča​hu​re od me​ta​ka ma​njeg ka​li​bra. Zna​či da ve​li​ku ulaz​nu ranu us​tva​ri tvo​re dvi​je ma​nje ulaz​ne rane koje se prek​la​pa​ju, a ubo​ji​ca ih je po​ku​šao spo​ji​ti u jed​nu ranu. Zato je uzeo prvi me​tak koji je na​pra​vio rupu u zidu.“ „Onda to nije sta​ra rupa od met​ka kao što fo​ren​zi​ča​ri mis​le“, rek​la je Kari. „Zato na podu ima svje​že žbu​ke“, na​smi​je​šio se Si​mon. Vi​dje​la je da je za​do​vo​ljan nje​zi​nim od​go​vo​ri​ma. I iz​ne​na​di​la se kad je shva​ti​la da ju je to ra​zve​se​li​lo. 166

„Po​tra​ži opis vr​ste met​ka i se​rij​ski broj na ča​hu​ri. To je dru​ga​či​ja vr​sta stre​lji​va od onog koje smo pro​naš​li na katu. Zna​či da je ubo​ji​ca iz di​za​la pu​cao iz jed​nog pi​što​lja, a kas​ni​je ih je ubio me​ci​ma iz dru​gog oruž​ja. Mis​lim da će ba​lis​ti​ča​ri do​ka​za​ti da meci po​tje​ču iz pi​što​lja sa​mih žr​ta​va.“ „Zbi​lja?“ „U tome si ti struč​nja​ki​nja, Adel, ali te​ško mi je po​vje​ro​va​ti u pri​ču o tri ne​na​oru​ža​na tipa u nar​ko​s​kla​di​štu. Ubo​ji​ca je od​nio sa so​bom nji​ho​ve pi​što​lje kako ne bi​smo ot​kri​li da ih je upo​tri​je​bio.“ „U pra​vu si.“ „Pi​ta​nje je“, re​kao je Si​mon i stao iza tra​mva​ja, „na​rav​no, za​što mu je to​li​ko važ​no da ne pro​na​đe​mo prvi me​tak i praz​nu ča​hu​ru.“ „Zar nije oči​to? Na te​me​lju oti​ska igle saz​na​li bi​smo se​rij​ski broj pi​što​lja, a re​gis​tar va​tre​nog oruž​ja ubr​zo bi nas odveo do...“ „Po​greš​no. Po​gle​daj po​le​đi​nu ča​hu​re. Nema tra​ga. Ko​ris​ti sta​ri​ji pi​štolj.“ „Do​bro“, rek​la je Kari i od​lu​či​la više ne ko​ris​ti​ti ri​ječ „oči​to“. „Onda ne znam o čemu je ri​ječ. Ali imam osje​ćaj da ćeš mi ti reći...“ „I hoću, Adel. Praz​na ča​hu​ra koju dr​žiš ista je vr​sta stre​lji​va kao ono ko​jim je ubi​je​na Ag​ne​te Iver​sen.“ „Shva​ćam. Ali že​liš reći da...?“ „Vje​ru​jem da ubo​ji​ca po​ku​ša​va sa​kri​ti či​nje​ni​cu da je ubio i Ag​ne​te Iver​sen“, re​kao je Si​mon i tako na​glo za​ko​čio na se​ma​fo​ru da mu je vo​zač iza nje​ga po​tru​bio. „Mis​lim da u slu​ča​ju Iver​sen nije po​ku​pio praz​nu ča​hu​ru zato što je ima​la trag igle, kao što sam is​pr​va mis​lio. Mis​lim da je to na​pra​vio jer je već tad pla​ni​rao dru​go uboj​stvo, pa po​ku​ša​va uma​nji​ti ri​zik da po​ve​že​mo uboj​stva. Kla​dim se da su ča​hu​re koje je ubo​ji​ca od​nio sa so​bom iz doma Iver​se​no​vih iste kao te koje imaš u ru​ka​ma.“ „Ista vr​sta stre​lji​va. Ali ti su meci pri​lič​no čes​ti, zar ne?“ „Jesu.“ „Kako si onda si​gu​ran da veza pos​to​ji?“ „Ni​sam si​gu​ran“, uz​vra​tio je Si​mon i za​gle​dao se u se​ma​for kao da gle​da tem​pi​ra​nu bom​bu. „Ali samo je de​set pos​to po​pu​la​ci​je lje​vo​ru​ko.“ Kim​nu​la je. Po​ku​ša​la je sama iz​vu​ći za​ključ​ke. Odus​ta​la je i uz​dah​nu​la. „Ne znam, pre​da​jem se.“ „Kal​lea Far​ri​se​na za ra​di​ja​tor je za​ve​zao net​ko lje​vo​ruk. Ag​ne​te Iver​sen ubio je net​ko lje​vo​ruk.“ „Shva​ćam ono dru​go, ali to prvo...“

167

„Tre​bao sam pri​je shva​ti​ti. Kut iz hod​ni​ka do ku​hinj​skog zida. Da je me​tak koji je ubio Ag​ne​te Iver​sen is​pa​lio deš​njak i s mjes​ta s ko​jeg je, kako sam mis​lio, pu​cao, mo​rao bi jed​nom no​gom sta​ja​ti na sta​zi, a dru​gom na zem​lji. Od​go​vor je da je s obje noge sta​jao na sta​zi jer je pu​cao li​je​vom ru​kom. U tome sam ja za​ri​bao.“ „Da vi​dim je​sam li shva​ti​la“, za​po​če​la je Kari i spus​ti​la bra​du na dla​no​ve. „Pos​to​ji veza iz​me​đu Ag​ne​te Iver​sen i ove tri žr​tve. A ubo​ji​ca se svim si​la​ma po​tru​dio da tu vezu ne uoči​mo jer mis​li da će ga upra​vo to ra​zot​kri​ti.“ „Jako do​bro, po​li​caj​ko Adel. Pro​mi​je​ni​la si per​s​pek​ti​vu i kut gle​da​nja, pa sad vi​diš.“ Kari je za​ču​la kako net​ko bi​jes​no tru​bi pa otvo​ri​la oči. „Ze​le​no je“, rek​la je.

168

23.

Više nije tako jako ki​ši​lo, ali dok je gle​da​la kako Stig uzi​ma ključ i ot​klju​ča​va po​drum​ska vra​ta, Mar​t​ha je na​vuk​la jak​nu pre​ko gla​ve. Po​drum je, baš kao i ga​ra​ža, bio pre​pun stva​ri koje su pri​ča​le po​vi​jest obi​te​lji – on​dje su bili ruk​sa​ci, kol​či​ći za ša​to​re, ni​ske cr​ve​ne čiz​me koje su iz​gle​da​le kao rek​vi​zit za neki sport, mo​žda boks. Sanj​ke. Ruč​na ko​si​li​ca koja je za​mi​je​nje​na ne​kom spra​vom na ben​zin. Ve​li​ka škri​nja za na​mir​ni​ce. Ši​ro​ke po​li​ce sa stak​len​ka​ma i praz​nim bo​ca​ma po​ve​za​nim pa​uči​nom, a onda i ča​vao s klju​čem i pri​vje​skom s iz​bli​je​dje​lim slo​vi​ma koja su ne​koć go​vo​ri​la čemu slu​ži ključ. Mar​t​ha je zas​ta​la kraj niza ski​ja još pre​kri​ve​nih bla​tom s us​krš​njeg iz​le​ta. Jed​na od ski​ja, naj​du​ža i naj​ši​ra, na​puk​la je po du​ži​ni. Kad su ušli u kuću, Mar​t​ha je od​mah shva​ti​la da on​dje go​di​na​ma nit​ko nije ži​vio. Vje​ro​jat​no je bila stvar u mi​ri​su ili pra​ši​ni, a mo​žda i u ne​vid​lji​vom slo​ju vre​me​na. A kad su ušli u dnev​ni bo​ra​vak, ta se te​ori​ja i po​t​vr​di​la. Nije vi​dje​la ni​je​dan pred​met pro​izve​den u proš​lom de​set​lje​ću. „Pri​pre​mit ću kavu“, re​kao je Stig i ušao u su​sjed​nu pros​to​ri​ju koja je slu​ži​la kao ku​hi​nja. Mar​t​ha po​gle​da fo​to​gra​fi​je na or​ma​ri​ću. Prvo onu s vjen​ča​nja. Slič​nost je bila ne​vje​ro​jat​na, po​seb​no s mla​den​kom. Dru​ga je fo​to​gra​fi​ja, vje​ro​jat​no snim​lje​na ne​ko​li​ko go​di​na kas​ni​je, pri​ka​zi​va​la obi​telj s dru​ga dva para. Mar​t​ha je ima​la osje​ćaj da te pa​ro​ve po​ve​zu​ju mu​škar​ci. Mo​žda zbog na​či​na na koji su se pro​ma​tra​li. Svi su sta​ja​li na isti na​čin, go​to​vo u is​toj pozi i ima​li su iste osmi​je​he kao da pr​šte od sa​mo​po​uz​da​nja. Ta tri mu​škar​ca – sva tro​ji​ca alfa muž​ja​ci – le​žer​no su oz​na​ča​va​li svo​je te​ri​to​ri​je i bili su pot​pu​no rav​no​prav​ni, po​mis​li​la je. Tad je ušla u ku​hi​nju. Stig joj je bio okre​nut le​đi​ma dok se na​gi​njao pre​ma hlad​nja​ku. 169

„Jesi li pro​na​šao kavu?“ upi​ta​la je. Okre​nuo se, brzo zgra​bio žuti sa​mo​ljep​lji​vi pa​pi​rić s hlad​nja​ka i gur​nuo ga u džep hla​ča. „Je​sam“, od​go​vo​rio je i otvo​rio or​ma​rić iz​nad su​do​pe​ra. Is​tre​sao je kavu u fil​tar, na​lio vodu u apa​rat za kavu i uklju​čio ga br​zim vje​štim po​kre​ti​ma. Ski​nuo je jak​nu i obje​sio je na nas​lon jed​ne od ku​hinj​skih sto​li​ca. Ne na onu naj​bli​žu sebi, nego pro​zo​ru. Na svo​ju sto​li​cu. „Dak​le, ov​dje si ži​vio“, pro​go​vo​ri ona. On kim​ne. „Jako sli​čiš maj​ci.“ Stid​lji​vo se na​smi​je​šio. „To su mi čes​to go​vo​ri​li.“ „Go​vo​ri​li?“ „Moji ro​di​te​lji više nisu živi.“ „Ne​dos​ta​ju ti?“ Od​mah mu je vi​dje​la na licu. Vi​dje​la je da ga je to jed​nos​tav​no, go​to​vo obič​no pi​ta​nje uda​ri​lo po​put ma​lja i pro​dr​lo kroz pro​laz koji je za​bo​ra​vio za​tvo​ri​ti. Dva​put je trep​nuo pa otvo​rio i za​tvo​rio usta, kao da je bol do​šao tako neo​če​ki​va​no i iz​ne​na​da da je iz​gu​bio dar go​vo​ra. Okre​nuo se i uklju​čio apa​rat za kavu pa na​mjes​tio vrč kao da već nije bio na svom mjes​tu. „Tvoj otac na fo​to​gra​fi​ja​ma dje​lu​je jako auto​ri​ta​tiv​no.“ „I bio je ta​kav.“ „Na do​bar na​čin?“ Okre​nuo se pre​ma njoj. „Da, na do​bar na​čin. Bri​nuo se za nas.“ Kim​nu​la je. Raz​miš​lja​la je o svom ocu koji je bio pot​pu​no dru​ga​či​ji. „Tre​ba​lo se bri​nu​ti za tebe?“ „Da“, brzo se os​mjeh​nuo. „Tre​ba​lo se bri​nu​ti za mene.“ „Što je? Ne​što si se za​mis​lio.“ On sleg​ne ra​me​ni​ma. „Što je?“ on po​no​vi. „Ma, vi​dio sam da gle​daš onu slom​lje​nu ski​ju.“ „Što s njom?“ Za​miš​lje​no se za​gle​dao u kavu koja se već po​če​la ci​je​di​ti u vrč. „Sva​kog Us​kr​sa išli smo u po​sjet dje​du u selo Le​sja​skog. On​dje je bila ski​ja​ška ska​ka​oni​ca na ko​joj je re​kord dr​žao moj otac. A djed je dr​žao onaj pri​jaš​nji. Bilo mi je pet​na​est i tre​ni​rao sam ci​je​le zime kako bih pos​ta​vio novi re​kord. Ali te je go​di​ne Us​krs bio kas​no i vri​170

je​me je bilo bla​go, pa kad smo doš​li dje​du, u pod​nož​ju brda više sko​ro da i nije bilo sni​je​ga. Bio je sun​čan dan, vi​dje​le su se gran​či​ce i ka​me​nje. Sve​jed​no sam mo​rao po​ku​ša​ti. Brzo je po​gle​dao Mar​t​hu koja je kim​nu​la u znak ohra​bre​nja. „Otac je znao ko​li​ko sam že​lio ići, ali re​kao mi je da to ne či​nim jer je pre​opas​no. Pa sam samo kim​nuo i na​go​vo​rio deč​ka sa su​sjed​ne far​me da mi bude svje​dok i iz​mje​ri du​ži​nu. Po​mo​gao mi je ra​ši​ri​ti sni​jeg po po​dru​čju na koje sam na​mje​ra​vao do​sko​či​ti, a onda sam otr​čao na​vrh brda, na​vu​kao ski​je koje je otac nas​li​je​dio od dje​da i kre​nuo. Gore je bilo ne​vje​ro​jat​no skli​sko, ali start je bio do​bar. Za​pra​vo i pre​do​bar. Le​tio sam i le​tio. Osje​ćao sam se kao orao, nije me bilo bri​ga ni za što jer je to bilo to, o tome se ra​di​lo, ni​šta nije bilo bo​lje od toga.“ Mar​t​ha je vi​dje​la da mu oči sja​je. „Sle​tio sam ot​pri​li​ke če​ti​ri me​tra da​lje od mjes​ta na ko​jem smo ra​ši​ri​li sni​jeg. Ski​je su pro​bi​le bljuz​gu i uda​ri​le u oštar ka​men koji je raz​re​zao ski​ju kao da je ba​na​na.“ „A ti?“ „Ja sam za​orao po bla​tu i bljuz​gi te nas​ta​vio ora​ti još neko vri​je​me.“ Mar​t​ha upla​še​no sta​vi ruku na prsa. „Bla​gi Bože. Jesi li se jako oz​li​je​dio?“ „Bio sam sav iz​u​da​ran. I mo​kar do kože. Ali ni​šta ni​sam slo​mio. Sve i da je​sam, vje​ro​jat​no ne bih pri​mi​je​tio jer sam mis​lio samo na to što će mi reći otac. Na​pra​vio sam ne​što što mi je za​bra​nio. I uni​štio mu ski​ju.“ „I što je re​kao?“ „Nije mno​go go​vo​rio, samo me upi​tao što bi pre​ma mom miš​lje​nju bila pri​mje​re​na kaz​na.“ „A što si ti re​kao? „ „Re​kao sam da mi za​bra​ni iz​la​ske na tri dana. Ali on je re​kao da je Us​krs i da će dva dana biti dos​ta. Na​kon oče​ve smr​ti mama mi je rek​la da je dok sam bio u kaz​ni, na​tje​rao deč​ka s far​me da mu po​ka​že gdje sam sle​tio i da mu is​pri​ča pri​ču od po​čet​ka do kra​ja. I da se tome smi​jao do suza. Ali na​tje​rao je maj​ku da mu obe​ća kako mi to neće reći jer bi me to samo ohra​bri​lo za nove lu​dos​ti. Umjes​to toga ošte​će​nu ski​ju do​nio je kući uz iz​li​ku da je želi po​pra​vi​ti. Ali maj​ka je tvr​di​la da su to glu​pos​ti, da mu je to bio naj​dra​ži su​ve​nir.“ „Mogu li je opet vi​dje​ti?“ Na​to​čio im je kavu pa su po​ni​je​li ša​li​ce u po​drum. Sje​la je na​vrh škri​nje i gle​da​la kako joj po​ka​zu​je ski​ju. Bila je to te​ška bi​je​la Split​ke​ino​va ski​ja sa šest pu​ko​ti​na s do​nje stra​ne. Raz​miš​lja​la je o tome kako je ovo bio ču​dan dan. Sun​ce i plju​sak. Ne​pre​gled​na blje​šta​va mor​ska pu​či​na i mra​čan hla​dan po​drum. Stra​nac ko​jeg kao da poz​na​je či​tav ži​vot. Tako da​le​ko. Tako bli​zu. Tako is​prav​no. Tako po​greš​no... 171

„Jesi li bio u pra​vu za skok?“ upi​ta​la je. „Je li to stvar​no ne​što naj​bo​lje na svi​je​tu?“ Za​miš​lje​no je na​kri​vio gla​vu. „Moj prvi fiks. To je bilo još bo​lje.“ Oprez​no je nas​lo​ni​la pete na škri​nju. Mo​žda oda​tle do​pi​re hlad​no​ća. A onda je shva​ti​la da je uklju​če​na; iz​me​đu ruč​ke i klju​ča​ni​ce na bra​vi go​rje​la je lam​pi​ca. Neo​bič​no. Sve os​ta​lo u kući go​vo​ri​lo je da je dugo na​pu​šte​na. „Pa, ba​rem si pos​ta​vio novi re​kord.“ Od​mah​nuo je gla​vom i na​smi​je​šio se. „Nisi?“ „Skok se ne ra​ču​na ako pad​neš, Mar​t​ha“, od​go​vo​rio je i ot​pio gut​ljaj kave. A ona je po​mis​li​la da se iako to nije bio prvi put da je čula kako joj iz​go​va​ra ime, osje​ća kao da je prvi put ono preš​lo pre​ko tu​đih usa​na. „Onda si tre​bao nas​ta​vi​ti ska​ka​ti. Jer se si​no​vi na​tje​ču s oče​vi​ma, a kće​ri s maj​ka​ma.“ „Mis​liš?“ „Svi si​no​vi mis​le da će pos​ta​ti kao svo​ji oče​vi. Ti ne mis​liš tako? Zato su tako ra​zo​ča​ra​ni kad mane oče​va iz​a​đu na vi​dje​lo. Tada vide vlas​ti​te pro​ma​ša​je i bu​du​će po​ra​ze koji ih če​ka​ju. A po​ne​kad je šok to​lik da odus​ta​nu pri​je nego što i za​poč​nu.“ „Ti si se tako osje​ća​la?“ Mar​t​ha sleg​ne ra​me​ni​ma. „Moja maj​ka nije tre​ba​la os​ta​ti u bra​ku. Ali oda​bra​la je lak​ši put. Jed​nom sam joj to rek​la kad smo se sva​đa​le oko ne​če​ga što mi nije do​pu​šta​la, ne sje​ćam se više što je to bilo. Vri​šta​la sam da je ne​po​šte​no us​kra​ti​ti mi sre​ću samo zato što ju je sebi us​kra​ti​la. Ni​kad u ži​vo​tu ni​sam to​li​ko za​ža​li​la zbog ne​če​ga što sam rek​la i ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti bol na nje​zi​nom licu kad mi je od​go​vo​ri​la: ‘Ni​sam htje​la ri​ski​ra​ti da iz​gu​bim je​di​no što me čini sret​nom. Tebe.“ Stig po​gle​da kroz po​drum​ski pro​zor. „Po​ne​kad gri​je​ši​mo kad mis​li​mo da zna​mo is​ti​nu o ro​di​te​lji​ma. Mo​žda nisu sla​bi. Mo​žda se do​go​di​lo ne​što zbog čega smo stek​li po​gre​šan do​jam. Što ako su bili jaki? Što ako su bili sprem​ni os​ta​vi​ti uka​lja​no ime, do​pus​ti​ti gu​bi​tak sva​ke čas​ti, pre​uze​ti tuđu kriv​nju samo da bi spa​si​li one koje vole? A ako su oni bili tako jaki, mo​žda si i ti ta​kav.“ Drh​taj u nje​go​vom gla​su bio je go​to​vo ne​pri​mje​tan. Go​to​vo. Mar​t​ha je pri​če​ka​la da je po​no​vo po​gle​da pa upi​ta​la: „Onda, što je na​pra​vio?“ „Tko?“ „Tvoj otac.“ Vi​dje​la je kako mu po​ska​ku​je Ada​mo​va ja​bu​či​ca. Vi​dje​la je da sad brže trep​će. Čvr​sto je stis​nuo usne. Vi​dje​la je da to želi. Da po​bli​že pro​ma​tra toč​ku od​sko​ka. Mo​gao bi mek​še pas​ti ako se nag​ne. 172

„Pot​pi​sao je opro​štaj​no pi​smo kao sa​mo​ubo​ji​ca pri​je nego što su ga ubi​li“, od​go​vo​rio je Stig. „Da bi spa​sio maj​ku i mene.“ Mar​t​ha osje​ti vr​to​gla​vi​cu. Mo​žda ga je gur​nu​la pre​ko ruba, ali sada je pa​da​la s njim. I nije se mo​gla vra​ti​ti do toč​ke koja bi iz​bri​sa​la sve ono što je saz​na​la. Je li du​bo​ko u sebi ci​je​lo vri​je​me zna​la što čini? Je li že​lje​la onu ludu vož​nju, ovaj slo​bod​ni pad? Tog vi​ken​da Stig je bio s maj​kom na hr​vač​kom tur​ni​ru u Lil​le​ham​me​ru. Nje​gov otac ina​če je išao s nji​ma, ali re​kao je da mora os​ta​ti kod kuće jer mora oba​vi​ti ne​što važ​no. Stig je po​bi​je​dio u svo​joj ka​te​go​ri​ji i kad su doš​li kući, odju​rio je u oče​vu rad​nu sobu po​hva​li​ti mu se. Otac je sje​dio okre​nut le​đi​ma s gla​vom po​lo​že​nom na stol. Stig je is​pr​va po​mis​lio da je otac zas​pao dok je ra​dio. A onda je vi​dio pi​štolj. „Taj sam pi​štolj vi​dio samo jed​nom pri​je. Otac je znao pi​sa​ti dnev​nik u svo​joj rad​noj sobi. Taj je dnev​nik imao kož​na​te ko​ri​ce i žute lis​to​ve. Dok sam bio di​je​te, go​vo​rio je da je to nje​go​va is​po​vi​jed. Mis​lio sam da je is​po​vi​jed dru​ga ri​ječ za pi​sa​nje, a onda mi je kad sam imao je​da​na​est go​di​na, vje​ro​uči​telj re​kao da se is​po​vje​di​ti zna​či reći ne​ko​me svo​je gri​je​he. Kad sam se tog dana vra​tio kući iz ško​le, ušu​ljao sam se u nje​go​vu rad​nu sobu i pro​na​šao ključ sto​la – znao sam gdje ga drži. Htio sam zna​ti oče​ve gri​je​he. Ot​klju​čao sam...“ Mar​t​ha za​dr​ži dah kao da ona pri​ča tu pri​ču. „Ali dnev​nik nije bio on​dje. Umjes​to dnev​ni​ka pro​na​šao sam sta​ri crni pi​štolj. Za​klju​čao sam la​di​cu, vra​tio ključ i is​krao se iz sobe. Bilo me je sram. Po​ku​šao sam špi​ju​ni​ra​ti oca, ra​zot​kri​ti ga. Ni​kad to ni​ko​me ni​sam priz​nao i ni​kad više ni​sam po​ku​šao saz​na​ti gdje drži dnev​nik. Ali kad sam tog vi​ken​da sta​jao iza oca, sve mi se vra​ti​lo. To mi je bila kaz​na za ono što sam uči​nio. Htio sam ga pro​bu​di​ti, pa sam mu sta​vio ruku na vrat. Nije stvar u tome da nije bio to​pao. Ti​je​lo mu je bilo le​de​no, ne​ka​ko tvr​do i hlad​no kao mra​mor, baš mr​tvo. I znao sam da sam ja kriv. A onda sam vi​dio pi​smo...“ Dok joj je go​vo​rio kako je pro​či​tao pi​smo, Mar​t​ha mu je gle​da​la venu na vra​tu. Go​to​vo je vi​dje​la maj​ku koja je sta​ja​la na do​vrat​ku. Re​kao je da je is​pr​va htio po​de​ra​ti pi​smo, pre​tva​ra​ti se da ga nije ni bilo. Ali nije to mo​gao. A onda je sti​gla po​li​ci​ja i on im ga je pre​dao. A na nji​ma je vi​dio da su ga i oni htje​li po​de​ra​ti. Vena mu je pul​si​ra​la kao kod ne​iskus​nih pje​va​ča. Ili kao ne​ko​me tko nije na​vi​kao pre​vi​še go​vo​ri​ti. Maj​ka je po​če​la piti an​ti​de​pre​si​ve koje joj je pre​pi​sao li​ječ​nik. A onda je na svo​ju ruku po​če​la piti i dru​ge li​je​ko​ve. Ali go​vo​ri​la je da ni​šta ne dje​lu​je tako do​bro ili brzo kao al​ko​hol. Pa je po​če​la piti. Vot​ka za do​ru​čak, ru​čak i ve​če​ru. Po​ku​šao se bri​nu​ti za nju, ski​nu​ti je s li​je​ko​va i al​ko​ho​la. Da bi to mo​gao, pres​tao je s hr​va​njem, a onda više nije išao ni u ško​lu. Uči​te​lji su im do​la​zi​li kući, zvo​ni​li na vra​ta pi​ta​ju​ći za​što on, uče​nik koji je imao tako do​bre ocje​ne, sada mar​ki​ra, ali otje​rao ih je. Maj​ci 173

se sta​nje po​gor​ša​va​lo. Pos​ta​la je auto​des​truk​tiv​na, a onda i su​ici​dal​na. Imao je šes​na​est kad je čis​te​ći ma​mi​nu sobu, među li​je​ko​vi​ma ot​krio špri​cu. Znao je što je to ili ba​rem čemu slu​ži. Za​rio ju je u svo​je be​dro i odjed​nom je sve bilo bo​lje. Slje​de​ćeg dana spus​tio se na Pla​tu i ku​pio prvu dozu. Šest mje​se​ci kas​ni​je iz kuće je pro​dao sve što se mo​glo brzo za​mi​je​ni​ti za go​to​vi​nu i pot​pu​no op​ljač​kao bes​po​moć​nu maj​ku. Više ga nije bilo bri​ga ni za što, a naj​ma​nje za sebe, ali tre​bao je no​vac da bi ubla​žio bol. Kako je bio mla​đi od osam​na​est i nije mo​gao za​vr​ši​ti u za​tvo​ru, po​čeo je za​ra​đi​va​ti za dro​gu priz​na​ju​ći ma​nje pljač​ke i raz​boj​stva za koje su bili op​tu​že​ni sta​ri​ji kri​mi​nal​ci. Kad je na​pu​nio osam​na​est, po​nu​da je po​nes​ta​lo, a pri​ti​sak da na​ba​vi no​vac je po​ras​tao, pa je pris​tao priz​na​ti dva uboj​stva u za​mje​nu za dro​gu dok je bio u za​tvo​ru. „I sad si od​s​lu​žio kaz​nu?“ upi​ta​la je. On kim​ne. „To sva​ka​ko je​sam.“ Ona siđe sa škri​nje i pri​đe mu. Nije raz​miš​lja​la. Bilo je pre​kas​no za to. Pru​ži​la je ruku i do​tak​la mu venu na vra​tu. Po​gle​dao ju je go​le​mim cr​nim zje​ni​ca​ma koje su go​to​vo zak​lo​ni​le ša​re​ni​ce. A onda ga je ob​gr​li​la oko stru​ka, a on nju oko ra​me​na, po​put ple​sa​ča koji se ne mogu do​go​vo​ri​ti tko će po​ves​ti ples. Neko su vri​je​me tako sta​ja​li, a onda ju je pri​vu​kao sebi. Go​rio je, si​gur​no je imao groz​ni​cu. Ili ju je ona ima​la? Za​tvo​ri​la je oči, osje​ti​la nje​gov nos i usne na kosi. „Ide​mo gore“, pro​šap​tao je. „Imam ne​što za tebe.“ Vra​ti​li su se u ku​hi​nju. Vani je kiša pres​ta​la. On iz​vu​če ne​što iz dže​pa jak​ne pre​ba​če​ne pre​ko nas​lo​na sto​li​ce. „Ovo je za tebe.“ Na​uš​ni​ce su bile tako li​je​pe da je is​pr​va os​ta​la bez ri​je​či. „Ne svi​đa​ju ti se?“ „Pre​div​ne su, Stig. Ali kako si... Jesi li ih ukrao?“ Oz​bilj​no ju je po​gle​dao, ali samo je šu​tio. „Opros​ti, Stig.“ „Znam da se više ne dro​gi​raš, ali te su na​uš​ni​ce bile ne​či​je i...“ „Ona više nije živa“, pre​ki​ne je Stig. „A ne​što ova​ko li​je​po tre​ba no​si​ti net​ko živ.“ Mar​t​ha zbu​nje​no trep​ne. A onda po​ve​že dva i dva. „Bile su... One su...“ Po​gle​da​la ga je na​po​la zas​li​jep​lje​na su​za​ma. „Pri​pa​da​le su tvo​joj maj​ci.“ Za​tvo​ri​la je oči, osje​ti​la nje​gov dah na licu. Nje​go​vu ruku na obra​zu, grlu, vra​tu. Svo​ju ruku na nje​go​vom boku. Htje​la ga je od​gur​nu​ti, ali ipak ga je pri​vuk​la još bli​že. Zna​la je da su se u ma​šti već odav​no po​lju​bi​li. Naj​ma​nje sto​ti​nu puta ot​ka​ko 174

su se upoz​na​li. Ali dru​ga​či​je je bilo kad su im se usne ko​nač​no do​tak​le jer joj je ci​je​lim ti​je​lom pro​šao ne​ka​kav struj​ni udar. Oči su joj bile za​tvo​re​ne i osje​ća​la je nje​go​ve usne, tako meke, i ruke ko​ji​ma joj je kli​zio po le​đi​ma, nje​go​vu bra​du, nje​gov mi​ris i okus. Že​lje​la je to, že​lje​la je sve. Ali do​dir ju je pro​bu​dio, is​trg​nuo iz li​je​pog sna koji si je do​pus​ti​la sa​nja​ti jer nije bilo po​s​lje​di​ca. Sve do​sad. „Ne mogu“, pro​šap​ta​la je drh​ta​vim gla​som. „Sada mo​ram ići, Stig.“ Pus​tio ju je i ona se brzo okre​nu​la. Otvo​ri​la je ulaz​na vra​ta i zas​ta​la. „Ja sam kri​va, Stig. Ne mo​že​mo se više ova​ko na​la​zi​ti. Shva​ćaš li? Ni​kad više.“ Za​tvo​ri​la je vra​ta pri​je nego što je uop​će čula nje​gov od​go​vor. Sun​ce se pro​bi​ja​lo kroz sloj obla​ka i sa sjaj​nog cr​nog asfal​ta uz​di​za​la se para. Za​ko​ra​či​la je u tu vlaž​nu vre​li​nu. Mar​kus je kroz da​le​ko​zor vi​dio kako žena juri u ga​ra​žu, po​kre​će sta​ri golf ko​jim su sti​gli i kre​će una​trag. Krov je i da​lje bio spu​šten. Vo​zi​la je tako brzo da je nije us​pio do​bro vi​dje​ti, ali uči​ni​lo mu se da pla​če. A onda je vra​tio da​le​ko​zor na ku​hinj​ski pro​zor. Uve​ćao. Neki mu​ška​rac sta​jao je on​dje i gle​dao za njom. Steg​nuo je šake i stis​nuo vi​li​cu, a na slje​po​oč​ni​ca​ma su mu pul​si​ra​le vene kao da osje​ća bol. Već u slje​de​ćem tre​nut​ku Mar​kus je shva​tio i za​što. Sin je is​pru​žio ruke, otvo​rio šake i pris​lo​nio ih na pro​zor​sko okno. Ne​što je zab​ljes​nu​lo na sun​cu. Na​uš​ni​ce. Za​ri​le su mu se u dla​no​ve i dva po​to​či​ća krvi po​tek​la su mu niz zglo​bo​ve.

175

24.

Ured je bio u po​lu​mra​ku. Net​ko je na od​la​sku po​ga​sio svje​tla, vje​ro​jat​no mis​le​ći da od​la​zi zad​nji, pa je Si​mon pus​tio da tako i os​ta​ne. U ljet​nim ve​če​ri​ma još je bilo do​volj​no svje​tlos​ti. Osim toga, imao je novu tip​kov​ni​cu s osvi​jet​lje​nim tip​ka​ma, pa nije mo​rao uklju​či​ti stol​nu lam​pu. Samo nji​hov kat zgra​de tro​šio je dvjes​to pe​de​set ti​su​ća ki​lo​vat​sa​ti go​diš​nje. Kad bi sma​nji​li po​troš​nju na dvjes​to ti​su​ća, na​vod​no bi mo​gli na​ba​vi​ti dva nova pa​trol​na vo​zi​la. Sur​fao je po web-stra​ni​ci kli​ni​ke Howell. Fo​to​gra​fi​je očne kli​ni​ke nisu bile ni​ma​lo na​lik dru​gim ame​rič​kim pri​vat​nim bol​ni​ca​ma koje su iz​gle​da​le kao ho​te​li s pet zvjez​di​ca s na​smi​je​še​nim pa​ci​jen​ti​ma, ek​s​ta​tič​nim svje​do​čans​tvi​ma i ki​rur​zi​ma koji sli​če film​skim zvi​jez​da​ma i pi​lo​ti​ma. Kli​ni​ka je obja​vi​la samo ne​ko​li​ko fo​to​gra​fi​ja i štu​re in​for​ma​ci​je o kva​li​fi​ka​ci​ja​ma osob​lja, re​zul​ta​ti​ma, član​ci​ma objav​lje​nim u ugled​nim ča​so​pi​si​ma i no​mi​na​ci​ja​ma za No​be​lo​vu na​gra​du. A, naj​važ​ni​je od sve​ga, na stra​ni​ci se na​vo​dio pos​to​tak us​pješ​nih ope​ra​ci​ja za pos​tu​pak koji je tre​ba​la Else. Bio je veći od pe​de​set, ali ne ona​ko vi​sok kako se na​dao. S dru​ge stra​ne, bio je do​volj​no ni​zak da bude uvjer​ljiv. Na web-stra​ni​ci nije bilo ci​je​na. Ali on nije za​bo​ra​vio koji je iz​nos bio u pi​ta​nju. Bio je do​volj​no vi​sok da bude uvjer​ljiv. U tami je osje​tio po​kret. Kari. „Po​ku​ša​la sam te do​bi​ti kod kuće. Tvo​ja žena rek​la je da si ov​dje.“ „Je​sam.“ „Za​što ra​diš ova​ko kas​no?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Kad se ne mo​žeš vra​ti​ti kući s do​brim vi​jes​ti​ma, od​ga​đaš po​vra​tak što više mo​žeš.“ 176

„Kako to mis​liš?“ Si​mon ju je ig​no​ri​rao. „Što že​liš?“ „Na​pra​vi​la sam sve što si tra​žio i pre​tra​ži​la sve mo​gu​će i ne​mo​gu​će, ali ni​sam pro​naš​la vezu iz​me​đu uboj​stva Iver​sen i ovog tros​tru​kog. Nema ama baš ni​če​ga.“ „Jas​no ti je, na​dam se, da to ne is​klju​ču​je mo​guć​nost da veza ipak pos​to​ji“, re​kao je Si​mon i otvo​rio novu in​ter​net​sku stra​ni​cu. Kari pri​vu​če sto​li​cu i sjed​ne. „Pa, ako pos​to​ji, ja je ne mogu pro​na​ći. A tra​ži​la sam. I raz​miš​lja​la...“ „Do​bro je raz​miš​lja​ti.“ „Mo​žda je stvar​no tako jed​nos​tav​no. Pro​val​nik je prvo na​ba​sao na dom Iver​se​no​vih pa na mjes​to s dro​gom i nov​cem. A iz prve je pljač​ke na​učio da lju​de prvo mo​raš na​tje​ra​ti da ti daju ši​fru i tek ih po​tom mo​žeš op​ljač​ka​ti.“ Si​mon po​dig​ne po​gled s ra​ču​na​la. „Pro​val​nik koji je već ubio dvo​je lju​di pro​tra​ti pola kile Su​per​boya ulič​ne vri​jed​nos​ti od pola mi​li​ju​na kru​na da bi ubio tre​ću žr​tvu?“ „Bjør​ns​tad mis​li da pos​to​ji veza s ban​da​ma i da je ri​ječ o na​či​nu sla​nja po​ru​ke kon​ku​ren​ci​ji.“ „Ban​de zna​ju pos​la​ti po​ru​ku, a da pri​tom ne po​tro​še pola mi​li​ju​na na po​šta​ri​nu, po​li​caj​ko Adel.“ Kari za​ba​ci gla​vu i uz​dah​ne. „Ag​ne​te Iver​sen ni​ka​ko nije umi​je​ša​na u di​la​nje i nema veze s ti​po​vi​ma po​put Kal​lea Far​ri​se​na. Rek​la bih da je to pri​lič​no si​gur​no.“ „Ali mora pos​to​ja​ti ne​kak​va veza“, Si​mon je bio upo​ran. „Iako mi jed​no ne ide u gla​vu. Ot​kri​li smo da po​ku​ša​va sa​kri​ti da veza pos​to​ji, ali ne mo​že​mo ot​kri​ti kako su zlo​či​ni po​ve​za​ni. Ako je stvar​no tako te​ško pro​na​ći vezu, za​što ulo​ži​ti to​li​ki trud da bi se sa​kri​lo da su oba zlo​či​na dje​lo is​tog ubo​ji​ce?“ „Mo​žda to nema veze s nama“, Kari zi​jev​ne. Od​mah je za​tvo​ri​la usta kad je vi​dje​la da je Si​mon pro​ma​tra raz​ro​ga​če​nih oči​ju. „Na​rav​no. U pra​vu si.“ „Mis​liš?“ Si​mon je us​tao pa od​mah sjeo. Tad uda​ri dla​nom po sto​lu. „Ne bri​ne se zbog mo​guć​nos​ti da će mu po​li​ci​ja ot​kri​ti iden​ti​tet. U ovom je slu​ča​ju ri​ječ o ne​ko​me dru​go​me.“ „Boji se da će net​ko dru​gi kre​nu​ti za njim?“ „Da. Ili mo​žda ne želi ot​kri​ti da je ov​dje. Ali u isto vri​je​me...“ Si​mon dla​nom uhva​ti bra​du i tiho op​su​je.

177

„U isto vri​je​me...?“ „Malo je slo​že​ni​je. Jer se on za​pra​vo ne skri​va. Zbog na​či​na na koji je ubio Kal​lea mis​lim da je do​is​ta pos​lao po​ru​ku ne​ko​me.“ Si​mon lju​ti​to uda​ri no​gom i sto​li​ca se nag​ne. Sje​di​li su bez ri​je​či. Nisu ni pri​mi​je​ti​li da tama oko njih pos​ta​je sve guš​ća. Si​mon je prvi pre​ki​nuo ti​ši​nu. „Raz​miš​ljao sam da je Kal​le​ov ži​vot za​vr​šio kao i ži​vot lju​di koji su ku​po​va​li dro​gu od nje​ga. Ugu​šio se zbog pre​do​zi​ra​nja. Kao da je ubo​ji​ca ne​ka​kav an​đeo osvet​nik. Zvu​či poz​na​to?“ Kari od​mah​ne gla​vom. „Samo bih na​po​me​nu​la da Ag​ne​te Iver​sen vje​ro​jat​no nije smak​nu​ta is​tom lo​gi​kom. Ko​li​ko znam, ni​ka​da ni​ko​me nije pu​ca​la u prsa.“ Si​mon us​ta​ne. Pri​đe pro​zo​ru i za​gle​da se u ulič​nu ra​s​vje​tu. Vani su tut​nja​li ko​ta​či ska​te​bo​ar​da, a na nji​ma su ju​ri​la dvo​ji​ca mo​ma​ka u ma​ji​ca​ma s ka​pu​lja​ča​ma. „Oh, za​ma​lo sam za​bo​ra​vi​la“, rek​la je Kari. „Ipak sam pro​naš​la jed​nu vezu. Iz​me​đu Pera Vol​la​na i Kal​lea Far​ri​se​na.“ „Da?“ „Čula sam se s jed​nim od sta​rih do​uš​ni​ka iz vre​me​na dok sam ra​di​la za Nar​ko​ti​ke. Re​kao je da mu je čud​no što je dvo​je lju​di koje se tako do​bro poz​na​va​lo umr​lo u tako krat​kom vre​me​nu.“ „Vol​lan je znao Far​ri​se​na?“ „Da. I to do​bro. Jako do​bro, kako tvr​di moj do​uš​nik. I još ne​što. Pro​vje​ri​la sam Kal​le​ov do​sje. Ne​ko​li​ko puta bio je is​pi​tan u vezi s is​tra​gom uboj​stva ot​pri​je ne​ko​li​ko go​di​na. Čak je bio u pri​tvo​ru. Žr​tva ni​kad nije iden​ti​fi​ci​ra​na.“ „Ni​kad?“ „Zna​mo samo da je ri​ječ o mla​doj Azi​jat​ki​nji. Pre​ma ana​li​zi zubi bilo joj je šes​na​est go​di​na. Svje​dok je vi​dio ne​kog čo​vje​ka kako joj za​bi​ja špri​cu u dvo​ri​štu. A na pre​poz​na​va​nju po​ka​zao je na Kal​lea.“ „Aha.“ „Ali Kal​le je pu​šten kad je net​ko dru​gi priz​nao.“ „Sreć​ko​vić.“ „Slu​čaj​no ili ne, ali čo​vjek koji je priz​nao uboj​stvo je onaj isti koji je ne​dav​no po​bje​gao iz za​tvo​ra Sta​ten.“ Kari je pro​ma​tra​la Si​mo​nov ne​po​mič​ni lik pred pro​zo​rom. Pi​ta​la se je li čuo što je rek​la. Spre​ma​la se po​no​vi​ti, kad se ogla​sio nje​gov gru​bi ali umi​ru​ju​ći dje​dov​ski glas: „Kari?“

178

„Da?“ „Že​lim da pro​vje​riš ama baš sva​ki as​pekt ži​vo​ta Ag​ne​te Iver​sen. Saz​naj je li u ži​vo​tu ikad bila po​ve​za​na s bilo čim na​lik puc​nja​vi. Bilo što tak​vo. Jesi li shva​ti​la?“ „Je​sam. Što ti je na umu?“ „Mis​lio sam...“ ona umi​ru​ju​ća nota nje​go​va gla​sa je nes​ta​la, „da ako... Ako... Onda...“ „Onda što?“ „Onda je ovo tek po​če​lo.“

179

25.

Mar​kus je po​ga​sio svje​tla u spa​va​ćoj sobi. Imao je ču​dan osje​ćaj: gle​dao je ne​kog, a taj net​ko nje​ga nije vi​dio. Ipak bi se trz​nuo sva​ki put kada bi Sin po​gle​dao kroz pro​zor rav​no u Mar​ku​sov da​le​ko​zor. Kao da je znao da ga net​ko špi​ju​ni​ra. Sin je sad bio u sobi svo​jih ro​di​te​lja. Sje​dio je na ru​ži​čas​tom or​ma​ri​ću koji je, Mar​kus je to znao, bio pra​zan osim ne​ko​li​ko po​kri​va​ča i plah​ti. Soba bez za​vje​sa bila je osvi​jet​lje​na lam​pom s če​ti​ri ža​ru​lje, pa je bilo lako vi​dje​ti unu​tra. A kako je žuta kuća bila ne​što niža od nje​go​ve, Mar​kus je s vrha kre​ve​ta koji je do​vu​kao do pro​zo​ra lako mo​gao vi​dje​ti što Sin radi. A to nije bilo mno​go: dugo je sje​dio on​dje sa slu​ša​li​ca​ma u mo​bi​te​lu. Za​ci​je​lo je pje​sma koju je slu​šao bila do​bra jer bi sva​ke tri mi​nu​te opet pri​tis​nuo tip​ku na mo​bi​te​lu kao da je se ne može za​si​ti​ti. I sva​ki bi se put na​smi​je​šio na is​tom mjes​tu iako je sad vje​ro​jat​no bio tu​žan zbog one cure. Po​lju​bi​li su se, a onda je ona odju​ri​la kao da je svi vra​zi gone. Si​ro​ti deč​ko. Mar​kus se pi​tao tre​ba li oti​ći ona​mo i po​ku​ca​ti mu na vra​ta. Upi​ta​ti Sina želi li svra​ti​ti k nji​ma na ve​če​ru. Nje​go​va bi maj​ka vje​ro​jat​no mis​li​la da je to li​je​po. Ali Sin je dje​lo​vao tuž​no, pa mo​žda nije htio druš​tvo. Uvi​jek ima su​tra. Mar​kus će us​ta​ti ra​ni​je, oti​ći mu po​zvo​ni​ti i do​ni​je​ti mu to​pla pe​ci​va. Da, to će na​pra​vi​ti. Mar​kus zi​jev​ne. I nje​mu je u gla​vi svi​ra​la pje​sma. Ne, to za​pra​vo nije bila pje​sma, više re​če​ni​ca koja se ne​pre​kid​no vr​tje​la ot​ka​ko je onaj div​ljak iz Tåse​na upi​tao Sina je li on Mar​ku​sov otac. „Mo​žda je​sam.“ Mo​žda i jest. Ideš! Mar​kus po​no​vo zi​jev​ne. Vri​je​me je za spa​va​nje. Na kon​cu, uju​tro mora us​ta​ti ra​ni​je i ugri​ja​ti pe​ci​va. Baš se spre​mao od​mak​nu​ti da​le​ko​zor, kad se ne​što do​go​di​lo. Sin je us​tao. Mar​kus opet po​gle​da kroz da​le​ko​zor. Sin je po​di​gao te​pih i iz​vu​kao onu da​sku s poda. Skro​vi​šte. Stav​ljao je ne​što u skro​vi​šte. Bila je to ona cr​ve​na sport​ska tor​ba. Otvo​rio ju je. Iz​va​dio je vre​ći​cu bi​je​log pra​ha. Mar​kus je od​mah znao o čemu 180

je ri​ječ jer je tak​ve vre​ći​ce vi​dio na te​le​vi​zi​ji. Dro​ga. Tad je Sin iz​ne​na​da po​di​gao gla​vu. Dje​lo​vao je kao da os​lu​šku​je ne​što i tr​zao uši​ma po​put an​ti​lo​pa na po​ji​li​štu s Ani​mal Pla​ne​ta. A sad je i Mar​kus za​čuo zvuk mo​to​ra u da​lji​ni. Auto​mo​bil. U ovoj uli​ci kas​no noću ti​je​kom ljet​nih praz​ni​ka nije bilo mno​go pro​me​ta. Sin je ne​po​mič​no sje​dio, kao da je pa​ra​li​zi​ran. Mar​kus je vi​dio fa​ro​ve koji su os​vjet​lja​va​li asfalt. Ve​lik crni auto​mo​bil, te​re​nac, zas​tao je is​pod ulič​nih svje​tilj​ki iz​me​đu nji​ho​vih kuća. Iz auto​mo​bi​la su iz​aš​la dva čo​vje​ka. Mar​kus ih je pro​uča​vao kroz da​le​ko​zor. Obo​ji​ca su bila u cr​nim odi​je​li​ma. Lju​di u cr​nom. Dru​gi dio bio je naj​bo​lji. Ali niži čo​vjek bio je pla​vo​kos, što se ni​ka​ko nije uk​la​pa​lo. Viši je imao crnu ko​vr​ča​vu kosu, baš kao Will Smith, ali imao je i ve​li​ku ćelu, a koža mu je bila bi​je​la kao vap​no. Mar​kus je gle​dao kako po​prav​lja​ju odi​je​la dok pro​ma​tra​ju žutu kuću. Onaj pro​će​la​vi po​ka​zao je na osvi​jet​lje​ni pro​zor spa​va​će sobe pa su brzo priš​li ula​zu. Sin će ko​nač​no ima​ti po​sje​ti​te​lje! Baš kao i Mar​kus, toj dvo​ji​ci bilo je dra​že pre​sko​či​ti ogra​du. I baš kao on, ho​da​li su po tra​vi umjes​to po šljun​ča​noj sta​zi, oči​to svjes​ni da tako stva​ra​ju ma​nje buke. Mar​kus po​no​vo us​mje​ri da​le​ko​zor pre​ma spa​va​ćoj sobi. Sin je nes​tao. I on ih je vje​ro​jat​no vi​dio pa se spus​tio do​če​ka​ti gos​te. Mar​kus us​mje​ri da​le​ko​zor pre​ma ulaz​nim vra​ti​ma. Ona dvo​ji​ca već su se pe​nja​la stu​ba​ma. Bilo je pre​vi​še mrač​no da bi Mar​kus vi​dio što se toč​no do​go​di​lo. Ali čuo je raz​bi​ja​nje, a onda su se vra​ta otvo​ri​la. Mar​kus je pres​tao di​sa​ti. Oni... Oni su pro​va​li​li. Ono su pro​val​ni​ci! Mo​žda im je net​ko re​kao da je kuća praz​na. Bilo kako bilo, mora upo​zo​ri​ti Sina. Što ako su opas​ni? Mar​kus sko​či s kre​ve​ta. Da pro​bu​di maj​ku? Na​zo​ve po​li​ci​ju? I kaže... Što toč​no? Da je špi​ju​ni​rao su​sje​da? A kad dođu uze​ti oti​ske pr​sti​ju kako bi pro​naš​li pro​val​ni​ke, onda će pro​na​ći i nje​go​ve tra​go​ve! I pro​na​ći će dro​gu koju je Sin sa​krio pa će i on za​vr​ši​ti u za​tvo​ru. Mar​kus je sta​jao na​sred sobe ne zna​ju​ći što bi. A tad je pri​mi​je​tio po​kre​te u sobi. Po​no​vo je po​gle​dao kroz da​le​ko​zor. Oni lju​di sada su bili u sobi. Ne​što su tra​ži​li u or​ma​ru i is​pod kre​ve​ta. Oni... ima​ju oruž​je! Mar​kus je ins​tin​k​tiv​no us​tuk​nuo kad je onaj viši s uvoj​ci​ma pri​šao pro​zo​ru, pro​vje​rio je li za​tvo​ren i po​gle​dao rav​no u Mar​ku​sa. Sin se si​gur​no sa​krio, ali gdje? Čini se da je tor​bu s dro​gom sta​vio u skro​vi​šte, ali to mjes​to nije do​volj​no ve​li​ko za čo​vje​ka. Ha! Ni​kad ga neće pro​na​ći jer on tu kuću poz​na​je mno​go bo​lje od njih, baš kao što su vi​jet​nam​ski voj​ni​ci poz​na​va​li džun​glu mno​go bo​lje nego Ame​ri​kan​ci. Samo mora biti tih kao miš, isto kao Mar​kus. Sin će biti do​bro. Mora biti do​bro. Dra​gi Bože, mo​lim te da mu se ni​šta ne do​go​di.

Syl​ves​ter se os​vr​nuo po sobi i po​če​šao će​la​vi po​lu​mje​sec iz​me​đu tam​nih uvo​ja​ka. „Do​vra​ga, Bo, si​gur​no je bio ov​dje! Si​gu​ran sam da ju​čer nije bilo svje​tla u so​ba​ma.“ 181

Otvo​rio je ru​ži​čas​ti or​mar, gur​nuo pi​štolj u fu​tro​lu i pri​pa​lio ci​ga​re​tu. Niži pla​vo​ko​si mu​ška​rac sta​jao je na​sred sobe i ste​zao pi​štolj. „Imam osje​ćaj da je ov​dje neg​dje.“ Syl​ves​ter mah​ne ci​ga​re​tom. „Opus​ti se, bio je ov​dje i oti​šao. Pro​vje​rio sam oba za​ho​da i dru​gu sobu.“ Pla​vo​ko​si mu​ška​rac od​mah​ne gla​vom. „Ne, neg​dje je u kući.“ „Odus​ta​ni, Bo. Pa, nije on duh, nego samo ama​ter koji je imao sre​će. Do​sad je imao sre​će.“ „Mo​žda si u pra​vu. Ali ne bih pod​cje​nji​vao sina Aba Lof​t​hu​sa.“ „A ja bih tre​bao zna​ti tko je to?“ „To je bilo pri​je tvog vre​me​na, Syl​ves​ter. Ab Lof​t​hus bio je naj​o​pa​ki​ji mur​jak u gra​du.“ „Kako ti to znaš?“ „Jer sam upoz​nao tipa, kre​te​nu. U de​ve​de​se​ti​ma Nes​tor i ja bili smo usred pos​la u Al​na​bruu kad su se Lof​t​hus i još je​dan mur​jak pro​vez​li tamo. Lof​t​hus je od​mah znao da su na​ba​sa​li na dro​gu, ali umjes​to da po​zo​ve po​ja​ča​nje, on i part​ner po​ku​ša​li su nas ćo​pi​ti. Ab Lof​t​hus sam je pre​bio če​tvo​ri​cu na​ših pri​je nego što smo ga us​pje​li svla​da​ti. A to nije bilo ni​ma​lo lako. Kad ti ka​žem, tip je bio hr​vač. Htje​li smo ga ubi​ti na licu mjes​ta, ali Nes​tor se usrao jer se bo​jao da bi uboj​stvo mur​ja​ka mo​glo biti loše za po​sao. A dok smo se mi sva​đa​li oko toga, tip je le​žao na podu i ur​lao ‘Samo daj​te!’, kao onaj ludi kralj iz Mon​ty Pyt​ho​na, sje​ćaš se? Od​si​je​ku mu ruke i noge, ali on i da​lje ne priz​na​je po​raz.“ Bo se na​smi​je. Na​smi​jao se ona​ko kako se smi​je li​je​poj us​po​me​ni, po​mis​lio je Syl​ves​ter. Tip je bio bo​les​tan, vo​lio je smrt i sa​ka​će​nje, pa je po ci​je​le dane mo​gao gle​da​ti web-se​ri​ja​le u ko​ji​ma se lju​di stvar​no oz​lje​đu​ju. Gle​dao je pra​ve stva​ri, ni​kak​ve ša​lji​ve kuć​ne snim​ke na ko​ji​ma se lju​di spo​ti​ču ili su​da​ra​ju sa zi​dom. „Zar nisi re​kao da su bila dvo​ji​ca?“ upi​tao je Syl​ves​ter. Bo prez​ri​vo ot​puh​ne. „Part​ner mu se od​mah pre​dao. Baš je htio su​ra​đi​va​ti. Pao je na ko​lje​na i mo​lio za mi​lost. Znaš taj tip lju​di.“ „Aha“, slo​žio se Syl​ves​ter. „Gu​bit​nik.“ „Ma, ne“, od​go​vo​rio je Bo. „Po​bjed​nik. To se zove emo​ci​onal​na in​te​li​gen​ci​ja. A stra​te​gi​ja je odve​la tog tipa da​lje nego što mo​žeš za​mis​li​ti. Ali sad je bilo dos​ta pri​sje​ća​nja. Ide​mo opet pre​tra​ži​ti kuću.“ Syl​ves​ter sleg​ne ra​me​ni​ma. Već je go​to​vo iz​a​šao kad je shva​tio da ga Bo ne sli​182

je​di. Okre​nuo se i po​gle​dao part​ne​ra koji je još uvi​jek sta​jao kao uko​pan i pi​ljio u mjes​to na ko​jem je Syl​ves​ter do​tad sje​dio. U pok​lo​pac or​ma​ra. Bo pri​ne​se prst us​na​ma i po​ka​že na or​mar. Syl​ves​ter iz​vu​če pi​štolj i po​mak​ne osi​gu​rač. Zvu​ko​vi su pos​ta​li glas​ni​ji, a srce mu je tuk​lo u grlu. Bo se ne​čuj​no po​mak​ne li​je​vo od or​ma​ra da bi Syl​ves​ter mo​gao čis​to na​ni​ša​ni​ti. Syl​ves​ter obje​ma ru​ka​ma steg​ne pi​štolj i pri​đe bli​že. Bo mu po​ka​že da će on otvo​ri​ti pok​lo​pac. Syl​ves​ter kim​ne. Za​dr​žao je dah dok je Bo, ni​ša​ne​ći or​mar, gu​rao pod pok​lo​pac pr​ste li​je​ve ruke. Pri​če​kao je se​kun​du i os​lu​ški​vao. Pa otvo​rio pok​lo​pac. Syl​ves​ter osje​ti ot​por oki​da​ča na ka​ži​pr​stu. „Do​vra​ga!“ pro​ci​je​di Bo. U or​ma​ru se na​la​zi​la samo pos​te​lji​na. Bo i Syl​ves​ter za​jed​no su pre​tra​ži​li dru​ge sobe, pa​le​ći i ga​se​ći svje​tla, ali ni​šta. Na kon​cu su se vra​ti​li u spa​va​ću sobu. On​dje je sve bilo toč​no kako su i os​ta​vi​li. „Bio si u kri​vu“, re​kao je Syl​ves​ter. Ri​je​či je iz​go​va​rao po​la​ko i jas​no jer je znao ko​li​ko će na​lju​ti​ti Boa. „Oti​šao je.“ Bo je po​di​gao ra​me​na kao da ga odi​je​lo ste​že. „Ako je deč​ko nes​tao i os​ta​vio upa​lje​no svje​tlo, zna​či da se pla​ni​ra vra​ti​ti. A bu​de​mo li sprem​ni kad se vra​ti, bit će nam lak​še nego da mo​ra​mo pro​va​lji​va​ti.“ „Mo​žda“, re​kao je Syl​ves​ter. Shva​ćao je što se zbi​va. „Nes​tor želi da ga čim pri​je uhva​ti​mo. Znaš, može na​pra​vi​ti mno​go šte​te.“ „Aha, znam“, za​re​ži Syl​ves​ter. „Zato ćeš no​ćas os​ta​ti ov​dje za slu​čaj da se vra​ti.“ „Za​što ja uvi​jek odra​đu​jem usra​ne pos​lo​ve?“ „Od​go​vor po​či​nje sa slo​vom p.“ Po​lo​žaj. Syl​ves​ter uz​dah​ne. Po​že​lio je da net​ko ubi​je Boa pa da do​bi​je no​vog part​ne​ra. Ne​kog tko je na ni​žem po​lo​ža​ju. „Pred​la​žem da ga pri​če​kaš u dnev​noj sobi. Odan​de imaš po​gled na ulaz​na vra​ta i po​drum“, re​kao je Bo. „Ne mo​že​mo biti si​gur​ni da ćemo ovog tipa sre​di​ti lako kao ka​pe​la​na.“ „Čuo sam te i prvi put“, re​kao je Syl​ves​ter.

Mar​kus je vi​dio kako ona dvo​ji​ca iz​la​ze iz sobe u ko​joj je još uvi​jek go​rje​lo svje​tlo, a ne​du​go po​tom pla​vo​ko​si čo​vjek iz​a​šao je iz kuće, ušao u te​re​nac i odve​zao se. Sin je još bio neg​dje unu​tra, ali gdje? Mo​žda je čuo kako net​ko po​kre​će auto​mo​bil i od​la​zi, ali je li znao da je je​dan od njih još u kući? Mar​kus upe​ri da​le​ko​zor u tam​ne pro​zo​re, ali sad više nije ni​šta vi​dio. Sin se mo​gao is​kras​ti iz kuće i po​bje​ći, ali Mar​kus je sum​njao da je to uči​nio. Sje​dio je kraj pro​zo​ra i os​lu​ški​vao, pa bi valj​da ne​što čuo. Mar​kus osje​ti po​kret pa opet us​mje​ri da​le​ko​zor pre​ma spa​va​ćoj sobi. I 183

da​lje je samo u toj sobi go​rje​lo svje​tlo. I vi​dio je da je bio u pra​vu. Kre​vet se po​mi​cao. Od​nos​no, pre​ciz​ni​je, po​mi​cao se ma​drac. Ne​što ga je gu​ra​lo u stra​nu. I eto ga! Bio se sa​krio iz​me​đu pod​ni​ce i ve​li​kog de​be​log ma​dra​ca na ko​jem je Mar​kus vo​lio le​ža​ti. Do​bro što je Sin tako mr​šav. Da je de​beo kao što se Mar​ku​so​va maj​ka bo​ja​la da će Mar​kus pos​ta​ti, ona dvo​ji​ca bila bi ga vi​dje​la. Tad Sin oprez​no pri​đe onom pod​nom skro​vi​štu, po​dig​ne da​sku i iz​vu​če ne​što iz cr​ve​ne sport​ske tor​be. Mar​kus po​de​si da​le​ko​zor, iz​o​š​tri sli​ku i os​ta​ne bez daha. Syl​ves​ter je na​mjes​tio fo​te​lju tako da vidi ulaz​na vra​ta i dvo​ri​šte. Ulič​na svje​tilj​ka os​vjet​lja​va​la je ulaz, ali po škri​pa​nju šljun​ka kad je Bo od​la​zio znao je da će sva​kog po​sje​ti​te​lja iona​ko prvo čuti. Mo​žda ga čeka duga noć, pa je mo​rao smis​li​ti kako će os​ta​ti bu​dan. Pre​gle​dao je po​li​cu s knji​ga​ma i na​šao što je tra​žio. Obi​telj​ski foto-al​bum. Uklju​čio je stol​nu lam​pu i od​mak​nuo je od pro​zo​ra da se iz​va​na ne vidi svje​tlost. Po​čeo je lis​ta​ti fo​to​gra​fi​je. Dje​lo​va​li su kao sret​na obi​telj, to​li​ko raz​li​či​ta od nje​go​ve. Mo​žda je to objaš​nja​va​lo nje​go​vu op​sjed​nu​tost sli​ka​ma tu​đih obi​te​lji. Vo​lio ih je gle​da​ti i za​miš​lja​ti kako bi to bilo. Bio je svjes​tan da obi​telj​ske fo​to​gra​fi​je ne pri​ča​ju ci​je​lu pri​ču, ali sva​ka​ko nisu na​mje​šte​ne. Syl​ves​ter zas​ta​ne na sli​ci tro​je lju​di vje​ro​jat​no snim​lje​noj ti​je​kom us​krš​njih praz​ni​ka. Na​smi​ja​ni i pre​pla​nu​li, sta​ja​li su po​red su​ho​zi​da. Žena je bila u sre​di​ni; pre​ma dru​gim fo​to​gra​fi​ja​ma Syl​ves​ter je pret​pos​ta​vio da je to maj​ka. Njoj sli​je​va sta​jao je otac, onaj Ab Lof​t​hus. A zdes​na mu​ška​rac s na​oča​la​ma bez ok​vi​ra. Troj​ka na pu​to​va​nju. Fo​to​graf: Ska​kač, pi​sa​lo je is​pod sli​ke žen​skim ru​ko​pi​som. Syl​ves​ter po​dig​ne po​gled. Uči​ni​lo mu se da je ne​što za​čuo. Po​gle​dao je pre​ma dvo​ri​štu. Nema ni​ko​ga. A zvuk nije do​pi​rao s ula​za ni iz po​dru​ma. Ali ne​što se pro​mi​je​ni​lo: gus​to​ća zra​ka, bilo je ne​če​ga opip​lji​vog u tami. Tama. Odu​vi​jek se po​ma​lo bo​jao mra​ka jer se nje​gov otac po​bri​nuo za to. Syl​ves​ter se više nije mo​gao usre​do​to​či​ti na fo​to​gra​fi​ju. Kao ni na nji​ho​vu sre​ću. Do​bro je poz​na​to da se u tami ne tre​ba bo​ja​ti buke. Zvuk je bio na​lik puc​ke​ta​nju oče​va re​me​na. Syl​ves​ter se za​gle​da u fo​to​gra​fi​ju. Sad je bila po​pr​ska​na krv​lju i ima​la je rupu koja je pro​la​zi​la kroz či​tav al​bum. Ne​što bi​je​lo sle​tje​lo je na krv i po​če​lo plu​ta​ti po njoj. Pero? Si​gur​no je is​pa​lo iz fo​te​lje. Syl​ves​ter je za​klju​čio da je u šoku jer nije osje​ćao ni​kak​vu bol. Ne još. Po​gle​dao je svoj pi​štolj koji mu je iz ruke kliz​nuo na pod da​le​ko iz​van do​hva​ta. Če​kao je slje​de​ći pu​canj, ali ni​šta. Mo​žda je tip bio uvje​ren da ga je ubio, a u tom slu​ča​ju ima šan​su pre​ži​vje​ti samo ako se bude pre​tva​rao da je mr​tav. Syl​ves​ter je samo za​tvo​rio oči. Čuo je mom​ka kako pri​la​zi pa je za​dr​žao i dah. Osje​tio je kako mu ruka na pr​si​ma pre​tra​žu​je sako, pro​na​la​zi nov​ča​nik i vo​zač​ku do​zvo​lu i vadi ih. Dvi​je ruke uhva​ti​le su ga oko stru​ka, iz​vuk​le iz fo​te​lje i pre​ba​ci​le pre​ko ra​me​na... A onda je mo​mak po​čeo ho​da​ti. Oči​to je stvar​no jak. Čuo je kako se otva​ra​ju vra​ta i pale svje​tla, ko​ra​ke koji se spu​šta​ju niz ste​pe​ni​ce, a onda je osje​tio us​ta​jao zrak. Mo​mak ga je no​sio u po​drum. Sad su bili do​lje. Za​čuo se zvuk ot​pu​šta​nja plas​tič​nih br​tvi. A onda je Syl​ves​ter pao, ali sle​tio je mek​še 184

nego što je oče​ki​vao. Osje​tio je pri​ti​sak u uši​ma i sve mu se smra​či​lo. Otvo​rio je oči. Bio je u pot​pu​noj tami. Ni​šta nije vi​dio. Le​žao je u ne​kak​voj ku​ti​ji. Ne tre​ba se bo​ja​ti tame. U tami se ne kri​ju ču​do​vi​šta. Za​čuo je ko​ra​ke, a onda su i oni utih​nu​li. Po​drum​ska vra​ta su se za​lu​pi​la. Os​tao je sam. Mo​mak oči​to nije shva​tio da je još živ. A sad je samo mo​rao os​ta​ti mi​ran i bez na​glih po​kre​ta. Mora pri​če​ka​ti da mo​mak zas​pi. Tad će po​bje​ći. Ili na​zva​ti Boa koji će se po​ja​vi​ti s deč​ki​ma i ubi​ti tipa. Bilo je neo​bič​no što nije osje​ćao ni​kak​vu bol, samo vre​lu krv koja mu je ka​pa​la niz ruku. Ali bilo mu je hlad​no. Jako hlad​no. Syl​ves​ter je po​ku​šao po​mak​nu​ti noge i na​mjes​ti​ti se u po​lo​žaj iz ko​jeg bi mo​gao do​hva​ti​ti mo​bi​tel, ali to mu nije po​la​zi​lo za ru​kom. Vje​ro​jat​no su mu noge utr​nu​le. Us​pio je gur​nu​ti ruku u džep sa​koa i iz​vu​ći mo​bi​tel. Do​tak​nuo ga je i zas​lon je za​svi​je​tlio u tami. Syl​ves​ter za​dr​ži dah. Ču​do​vi​šte je bilo toč​no pred njim i gle​da​lo ga je is​ko​la​če​nih oči​ju i ra​zjap​lje​nih usta pre​pu​nih oš​trih zubi. Vje​ro​jat​no ba​ka​lar umo​tan u fo​li​ju. Oko nje​ga bilo je ne​ko​li​ko za​mrz​nu​tih vre​ći​ca, ne​ko​li​ko pa​ki​ra​nja plo​do​va mora, pi​le​ći fi​le​ti, svi​nje​ti​na, bo​bi​ce. Svje​tlost mo​bi​te​la odra​ža​va​la se u kris​ta​li​ći​ma leda oko nje​ga. Bio je u škri​nji.

Mar​kus se za​gle​dao u kuću i stao od​bro​ja​va​ti se​kun​de. Otvo​rio je pro​zor pa iz​nu​tra za​čuo pra​sak i vi​dio ne​ka​kav blje​sak. A onda je opet sve utih​nu​lo. Mar​kus je bio uvje​ren da je za​čuo pu​canj, ali tko je pu​cao? Dra​gi Bože, daj da je ono bio Sin. Mo​lim te, samo ne​moj da su nje​ga ubi​li. Mar​kus je bro​jao do sto, a onda je pri​mi​je​tio kako se otva​ra​ju vra​ta spa​va​će sobe. Hva​la Bogu, eno ga opet! Sin je vra​tio pi​štolj u sport​sku tor​bu, uk​lo​nio pod​nu da​sku pa po​čeo vra​ća​ti u tor​bu plas​tič​ne vre​ći​ce bi​je​log pra​ha. Kad je za​vr​šio, pre​ba​cio je tor​bu pre​ko ra​me​na i oti​šao iz sobe ne uga​siv​ši svje​tlo. Ne​du​go po​tom ulaz​na vra​ta za​tvo​ri​la su se s tre​skom i Mar​kus je vi​dio kako Sin ko​ra​ča dvo​ri​štem. Zas​tao je, po​gle​dao li​je​vo i des​no pa nes​tao niz uli​cu u is​tom smje​ru odak​le je sti​gao prvi put. Mar​kus se baci na kre​vet. Živ je! Upu​cao je zli​kov​ce! Oni su si​gur​no bili zli​kov​ci, zar ne? Na​rav​no da jesu. Mar​kus je bio tako uz​bu​đen da no​ćas si​gur​no neće ni oka sklo​pi​ti. Syl​ves​ter je za​čuo kako se za​tva​ra​ju ulaz​na vra​ta. Škri​nja je bila tako do​bro iz​o​li​ra​na da nije mo​gao čuti baš bog​z​na što, ali vra​ta su tres​nu​la tak​vom si​li​nom da je osje​tio vi​bra​ci​je. Na​po​kon. Na​rav​no, mo​bi​tel nije mo​gao ni​šta ni sla​ti ni pri​ma​ti, pa je na​kon tre​ćeg po​ku​ša​ja odus​tao. Syl​ves​ter je sad po​čeo osje​ća​ti bol, a is​to​vre​me​no je pos​ta​jao omam​ljen. Bud​nim ga je dr​ža​la je​di​no bol. Nas​lo​nio je dla​no​ve na pok​lo​pac i gur​nuo ga. Osje​tio je blag na​pa​daj pa​ni​ke kad pok​lo​pac nije od​mah po​pus​tio. Gur​nuo je jače. I da​lje nije po​pu​štao. Pri​sje​tio se zvu​ka plas​tič​nih br​tvi i sje​tio se kako se za​li​je​pe za po​vr​ši​nu. Mo​rao je samo pri​mi​je​ni​ti veću silu. Po​no​vo je gur​nuo pok​lo​pac ru​ka​ma, i to naj​ja​če što je mo​gao. Ali ni​šta. A onda je shva​tio. Mo​mak je za​klju​čao škri​nju. 185

Tog puta pa​ni​ka ga nije samo obu​ze​la, nego ga je dos​lov​no da​vi​la. Syl​ves​ter je po​čeo hi​per​ven​ti​li​ra​ti, ali pri​si​lio se da ne pa​ni​ča​ri i nas​to​jao se kon​tro​li​ra​ti. Do​pus​tio je da ga pre​pla​vi mrak, ona pra​va tama. Raz​miš​ljaj. Is​klju​či sve dru​go i samo raz​miš​ljaj. Noge. Za​što ih se pri​je nije sje​tio? Noge su mu mno​go snaž​ni​je od ruku. No​ga​ma je mo​gao po​di​ći dvi​je sto​ti​ne ki​lo​gra​ma, i to bez pro​ble​ma. Ru​ka​ma samo se​dam​de​set. A ovo je samo bra​va škri​nje ko​joj je je​di​na svr​ha da spri​je​či kra​đu hra​ne. Neće valj​da to za​us​ta​vi​ti ve​li​kog snaž​nog mu​škar​ca koji očaj​nič​ki želi iz​a​ći iz škri​nje. Iz​me​đu nje​ga i pok​lop​ca bilo je do​volj​no pros​to​ra da ga gur​ne no​ga​ma, samo tre​ba sa​vi​ti ko​lje​na i sto​pa​li​ma se os​lo​ni​ti na nje​ga. Ali nije mo​gao sa​vi​ti ko​lje​na. Jed​nos​tav​no su ga od​bi​ja​la pos​lu​ša​ti. Ni​kad pri​je nije do​ži​vio da mu noge tako utr​nu. Po​ku​šao je još jed​nom. Ni​šta. Kao da su od​spo​je​ne. Tad se uštip​nuo. Za be​dro. Odjed​nom je po​čeo gu​bi​ti kon​tro​lu. Mis​li. Ne, ne​moj mis​li​ti! Pre​kas​no. Rupa u fo​to​al​bu​mu, krv. Me​tak mu je vje​ro​jat​no pre​sje​kao leđ​nu mo​ždi​nu. Ša​ka​ma je uda​rao po pok​lop​cu, ali uza​lud. Po​pu​šta​la je je​di​no kon​tro​la u nje​mu. A to se jed​nos​tav​no ne smi​je do​go​di​ti. Tako ga je otac na​učio. Ali kad je na​po​s​ljet​ku kon​tro​la po​sve po​pus​ti​la, Syl​ves​ter je znao da će umri​je​ti. Kao u svo​jim noć​nim mo​ra​ma. Za​klju​čan. Sam. U tami.

186

26.

„Ovo je sa​vr​še​no ne​djelj​no ju​tro“, za​klju​či​la je Else gle​da​ju​ći kroz pro​zor auto​mo​bi​la. „Sla​žem se“, od​go​vo​rio je Si​mon, pro​mi​je​nio br​zi​nu i po​gle​dao je. Pi​tao se ko​li​ko toga vidi i je li u sta​nju ra​zaz​na​ti da su Kra​ljev​ski vr​to​vi na​kon ju​če​raš​njeg plju​ska po​seb​no ze​le​ni. I vidi li uop​će da pro​la​ze po​red Kra​ljev​skih vr​to​va. Upra​vo je Else pred​lo​ži​la da odu na Cha​gal​lo​vu iz​lož​bu u Ho​vi​kod​den. Si​mon je re​kao da je to iz​vr​s​na ide​ja, samo da pri​je toga mora svra​ti​ti do ko​le​ge koji živi u Skil​le​bek​ku, što im je us​put na putu do ga​le​ri​je. Bilo je mno​go mjes​ta za par​king duž Gar​nie Dram​men​sve​iena. Sta​re ple​mić​ke kuće i zgra​de ti​je​kom praz​ni​ka dje​lo​va​le su praz​no. Tek po​ne​ka zas​ta​va am​ba​sa​de za​vi​jo​ri​la bi se na po​vje​tar​cu. „Neću dugo“, re​kao je Si​mon. Iz​a​šao je i pri​šao vra​ti​ma. Adre​su je pro​na​šao na in​ter​ne​tu. Pre​zi​me koje je tra​žio na​la​zi​lo se pri vrhu po​pi​sa. Dva​put je po​zvo​nio i go​to​vo odus​tao, kad se za​čuo žen​ski glas. „Da?“ „Je li Fre​drik tamo?“ „Ovaj... Tko pita?“ „Si​mon Ke​fas.“ Us​li​je​di​lo je ne​ko​li​ko se​kun​di šut​nje, ali Si​mon je za​čuo kr​ča​nje kao da je net​ko sta​vio ruku na in​ter​kom. A onda se žena opet ogla​si​la: „Sad će sići.“ „U redu.“ Si​mon je če​kao. Bilo je pre​ra​no da nor​mal​ni lju​di us​ta​nu, pa je na uli​ci vi​dio samo je​dan par svo​je dobi. Iz​gle​da​li su kao da su iz​aš​li u ne​djelj​nu šet​nju. Mu​ška​rac je no​sio kapu od tvi​da i kaki hla​če. Tako se odi​je​vaš kad os​ta​riš. Si​mon je po​gle​dao nji​hov odraz u stak​le​noj plo​či na ulaz​nim vra​ti​ma od hras​to​vi​ne. Kapa od tvi​da i sun​ča​ne na​oča​le. Kaki hla​če. Ne​djelj​na kom​bi​na​ci​ja. Po​tra​ja​lo je – oči​to je 187

pro​bu​dio Fre​dri​ka. Ili nje​go​vu ženu. Tko god ona bila. Si​mon je po​gle​dao auto​mo​bil i vi​dio da Else gle​da rav​no u nje​ga. Mah​nuo joj je. Ona nije re​agi​ra​la. Ulaz​na vra​ta su se otvo​ri​la i po​ja​vio se Fre​drik u tra​pe​ri​ca​ma i ma​ji​ci. Oči​to se i otu​ši​rao – od​mak​nuo je s lica gus​tu mo​kru kosu. „Ni​sam te oče​ki​vao“, re​kao je. „Što...“ „Ide​mo u krat​ku šet​nju.“ Fre​drik po​gle​da na svoj te​ški sat. „Slu​šaj, ja sam u...“ „Po​sje​tio me Nes​tor sa svo​jim di​ler​skim šlja​mom“, re​kao je Si​mon do​volj​no glas​no da ga par u bli​zi​ni čuje. „Ali rado ću nas​ta​vi​ti raz​go​vor gore u sta​nu gdje ti je... žena?“ Fre​drik po​gle​da Si​mo​na. A onda za​tvo​ri vra​ta za so​bom. Ho​da​li su po ploč​ni​ku. Fre​dri​ko​ve na​ti​ka​če lup​ka​le su po asfal​tu i odje​ki​va​le među zi​do​vi​ma. „Do​šao mi je po​nu​di​ti za​jam o ko​jem sam raz​go​va​rao s to​bom, Fre​drik. I samo s to​bom.“ „Ni​sam raz​go​va​rao ni s kim po ime​nu Nes​tor.“ „Ne mo​raš ga pre​da mnom zva​ti ‘net​ko po ime​nu Nes​tor’. Obo​ji​ca jako do​bro zna​mo da znaš o kome je ri​ječ. Ali slo​bod​no laži o dru​gim stva​ri​ma koje znaš o nje​mu.“ Fre​drik zas​ta​ne. „Mo​lim te, Si​mon. Nema šan​se da tu po​zaj​mi​cu do​bi​jem od svo​jih kli​je​na​ta. Pa sam tvoj pro​blem iz​nio tre​ćoj stra​ni. To si i oče​ki​vao od mene, zar ne? Budi is​kren.“ Si​mon nije od​go​va​rao. Fre​drik uz​dah​ne. „Slu​šaj, samo ti po​ku​ša​vam po​mo​ći. U naj​go​rem slu​ča​ju ri​ječ je o po​nu​di koju ne mo​žeš od​bi​ti.“ „U naj​go​rem slu​ča​ju sad neki gad mis​li da je na​šao na​čin da me stis​ne. Mis​li da sad ko​nač​no ima na​či​na. Jer ni​kad me pri​je ni​čim nije mo​gao dr​ža​ti u šaci, Fre​drik. Tebe da, ali mene ne, ni​kad.“ Fre​drik se nas​lo​ni na ogra​du. „Mo​žda je baš to tvoj pro​blem, Si​mon. Mo​žda je to raz​log što ni​kad nisi na​pre​do​vao u ka​ri​je​ri kako si tre​bao.“ „Zato što ni​sam bio na pro​da​ju?“ Fre​drik se na​smi​je​ši. „Na​gao si. Nisi di​plo​ma​ti​čan. Vri​je​đaš čak i lju​de koji ti po​ku​ša​va​ju po​mo​ći.“ Si​mon po​gle​da na​pu​šte​nu pru​gu koja je po​tje​ca​la još iz doba kad se ko​ris​tio Ves​t​ba​nen. Nije znao za​što, ali kad je vi​dio trač​ni​ce, pre​pla​vi​li su ga me​lan​ko​li​ja i uz​bu​đe​nje. „Jesi li či​tao o tros​tru​kom uboj​stvu u Ga​mlebye​nu?“

188

„Na​rav​no“, od​go​vo​ri Fre​drik. „No​vi​ne samo o tome i pišu. Čini se da su di​gli sve pri​pad​ni​ke Kri​po​sa. I da​lje ti do​pu​šta​ju da se igraš s nji​ma?“ „Kao i obič​no, naj​bo​lje igrač​ke ču​va​ju za sebe. Je​dan od ubi​je​nih je Kal​le Far​ri​sen. Je li ti to ime poz​na​to?“ „Ne mogu reći da jest. Ali ako Uboj​stvi​ma nije do​pu​šte​no da vode slu​čaj, za​što onda...“ „Zato što je Far​ri​sen dav​no osum​nji​čen da je ubio ovu curu.“ Si​mon iz​vu​če sli​ku koju je is​prin​tao iz do​sjea i pru​ži je Fre​dri​ku. Gle​dao je kako pro​uča​va bli​je​do lice azi​jat​skih crta. Već joj se po licu mo​glo za​klju​či​ti da je mr​tva – os​ta​tak ti​je​la nisi ni tre​bao vi​dje​ti. „Pro​na​đe​na je u dvo​ri​štu. Sve je na​prav​lje​no da iz​gle​da kao da se pre​do​zi​ra​la. Pet​na​est go​di​na. Mo​žda šes​na​est. Nije ima​la do​ku​men​te, pa ni​kad ni​smo saz​na​li tko je ni odak​le je. Ni kako je ušla u Nor​ve​šku. Mo​žda je sti​gla bro​dom iz Vi​jet​na​ma u kon​tej​ne​ru. Saz​na​li smo samo da je bila trud​na.“ „Da, če​kaj, sje​ćam se tog slu​ča​ja. Mis​lio sam da je net​ko priz​nao to uboj​stvo.“ „Da, na​po​s​ljet​ku je net​ko priz​nao. Svi su bili iz​ne​na​đe​ni. Ali mene sad za​ni​ma pos​to​ji li ikak​va veza iz​me​đu Kal​lea Far​ri​se​na i tvog omi​lje​nog kli​jen​ta Iver​se​na?“ Fre​drik sleg​ne ra​me​ni​ma i po​gle​da pre​ko fjor​da. Od​mah​ne gla​vom. Si​mon je sli​je​dio nje​gov po​gled i za​gle​dao se u šumu jar​bo​la na jah​ta​ma usi​dre​ni​ma u ma​ri​ni. U po​s​ljed​nje vri​je​me iz​raz „jah​ta“ oz​na​ča​vao je plo​vi​lo tek ne​što ma​nje od boj​nog bro​da. „Jesi li znao da je čo​vjek koji je priz​nao uboj​stvo te cure i koji je zbog toga osu​đen po​bje​gao iz za​tvo​ra?“ Fre​drik opet od​mah​ne gla​vom. „Uži​vaj u do​ruč​ku“, odus​ta​ne Si​mon.

Si​mon se nas​lo​nio na za​kriv​lje​ni pult gar​de​ro​be u Ho​vi​kod​de​nu. On​dje je sve bilo za​kriv​lje​no. U neo​eks​pre​si​onis​tič​kom sti​lu. Po​gle​dao je Else. Ona je gle​da​la Cha​gal​la. U ga​le​ri​ji je iz​gle​da​la tako sit​no, čak sit​ni​je od Cha​gal​lo​vih li​ko​va. Mo​žda je bila stvar u kri​vu​lja​ma koje su stva​ra​le ilu​zi​ju kao u Ame​so​voj sobi. „Zna​či, oti​šao si Fre​dri​ku pos​ta​vi​ti samo to jed​no pi​ta​nje?“ upi​ta​la je Kari dok je sta​ja​la kraj nje​ga. Sti​gla je dva​de​set mi​nu​ta na​kon što ju je na​zvao. „I sad tvr​diš...“ „Da sam znao da će za​ni​je​ka​ti“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Ali mo​rao sam ga vi​dje​ti kako bih se uvje​rio da laže.“ „Svjes​tan si, us​pr​kos ne​kim te​le​vi​zij​skim se​ri​ja​ma koje tvr​de su​prot​no, da je iz​nim​no te​ško ot​kri​ti da net​ko laže?“ „Fre​drik nije samo ‘net​ko’. Do​bro ga poz​na​jem, nas​lu​šao sam se nje​go​vih laži, 189

pa pre​poz​na​jem kad to čini.“ „Zna​či, Fre​drik An​sgar je poz​na​ti la​ž​lji​vac?“ „Nije. On laže iz nu​žde, a ne zato što ima tak​ve pre​dis​po​zi​ci​je ili sklo​nos​ti.“ „Do​bro. A kako to znaš?“ „Ni​sam to znao pri​je nego što smo za​jed​no po​če​li ra​di​ti na ve​li​koj is​tra​zi u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re.“ Vi​dio je da Else dje​lu​je iz​gub​lje​no, pa se glas​no na​kaš​ljao kako bi po zvu​ku shva​ti​la gdje je. „Bilo je te​ško do​ka​za​ti da Fre​drik laže“, nas​ta​vio je Si​mon. „On je bio je​di​ni eko​no​mist u is​tra​zi i te​ško smo mo​gli pro​vje​ri​ti ono što je go​vo​rio. U po​čet​ku su to bile ma​nje ne​po​du​dar​nos​ti i čud​ne slu​čaj​nos​ti, ali sve sku​pa bilo je to​li​ko oči​to da bi bila ri​ječ o slu​čaj​nos​ti. Nije nas oba​vi​jes​tio o ne​kim stva​ri​ma ili nas je na​mjer​no po​greš​no in​for​mi​rao o dru​gi​ma. Samo sam ja po​sum​njao. A s vre​me​nom sam na​učio pre​poz​na​ti kad laže.“ „Kako?“ „Pri​lič​no jed​nos​tav​no. Stvar je u nje​go​vom gla​su.“ „U gla​su?“ „Laž pov​la​či i neke emo​ci​je. Fre​drik do​bro laže kad gle​daš iz​bor ri​je​či, lo​gi​ku i go​vor ti​je​la. Ali glas je je​di​ni emo​ci​onal​ni ba​ro​me​tar koji ne može kon​tro​li​ra​ti. Ne može na​mjes​ti​ti onaj pra​vi pri​rod​ni ton gla​sa. On i sam čuje da ne go​vo​ri is​ti​nu i zna da bi ga to mo​glo oda​ti. Zato se ne može os​lo​ni​ti na svoj glas kad mu se pos​ta​vi iz​rav​no pi​ta​nje na koje mora dati ta​kav isti od​go​vor. I onda po​či​nje ki​ma​ti ili od​ma​hi​va​ti gla​vom umjes​to da od​go​vo​ri.“ „A kad si ga upi​tao zna li da pos​to​ji ikak​va veza iz​me​đu Kal​lea „Samo je sleg​nuo ra​me​ni​ma kao da ne zna.“ „Zna​či da je la​gao?“ „Da. I od​mah​nuo je gla​vom kad sam ga upi​tao zna li da je Son​ny Lof​t​hus po​bje​gao iz za​tvo​ra.“ „Zar mu tako nije jed​nos​tav​ni​je?“ „Da, Fre​drik je jed​nos​ta​van čo​vjek koji je baš zbog toga na​učio ta​bli​cu mno​že​nja bo​lje od ve​ći​ne lju​di. Slu​šaj, evo što tra​žim od tebe. Hoću da pre​gle​daš sve osu​de Son​nyja Lof​t​hu​sa. Vidi mo​žeš li saz​na​ti ima li dru​gih osum​nji​če​nih u sva​kom od tih slu​ča​je​va.“ Kari Adel kim​ne. „Sjaj​no, iona​ko ni​sam ima​la pla​no​va za vi​kend.“ Si​mon se na​smi​je​ši. „Taj slu​čaj Odje​la za te​ške pri​je​va​re“, rek​la je Kari. „O čemu se ra​di​lo?“

190

„O pri​je​va​ri“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Uta​ja po​re​za, oz​bi​ljan no​vac, važ​na ime​na. Kako se či​ni​lo, mo​gli smo sru​ši​ti poz​na​te pos​lov​nja​ke i po​li​ti​ča​re, a či​ni​lo se i da bi nas mo​gao odves​ti do gos​po​di​na glav​nog.“ „A tko je to?“ „Bli​za​nac.“ Kari za​drh​ti. „Mo​ram priz​na​ti da je to ču​dan na​di​mak.“ „Nije ču​dan ko​li​ko pri​ča o nje​mu.“ „Znaš li kako se Bli​za​nac za​pra​vo zove?“ Si​mon od​mah​ne gla​vom. „Ko​ris​ti ne​ko​li​ko ime​na. Za​pra​vo, ima to​li​ko ime​na da je po​sve ano​ni​man. Kad sam tek do​šao u Odjel za te​ške pri​je​va​re, bio sam na​ivan i mis​lio da kao ve​li​ka riba mora biti uoč​lji​vi​ji. Is​ti​na je, na​rav​no, da je ne​či​ja važ​nost obr​nu​to pro​por​ci​onal​na nje​go​voj vid​lji​vos​ti. Bli​za​nac mi je opet ute​kao. Zbog Fre​dri​ko​vih laži.“ „Mis​liš li da je Fre​drik An​sgar bio kr​ti​ca?“ Si​mon žus​tro od​mah​ne gla​vom. „Fre​drik još nije ni bio za​po​čeo ra​di​ti u po​li​ci​ji kad se po​ja​vi​la kr​ti​ca. Mis​lim da je u tom tre​nut​ku bio ma​nji igrač, ali oči​to je mo​gao na​pra​vi​ti mno​go šte​te da je na​pre​do​vao. Pa sam ga spri​je​čio.“ Kari raz​ro​ga​či oči. „Pri​ja​vio si Fre​dri​ka An​sga​ra šefu?“ „Ni​sam, nego sam se na​go​dio s njim. Ili će oti​ći u ti​ši​ni, ili ću ono što znam o nje​mu reći še​fo​vi​ma. To vje​ro​jat​no nije bilo do​volj​no za is​tra​gu ili ot​kaz, ali po​dre​za​li bi mu kri​la i ka​ri​je​ra bi mu neko vri​je​me bila na če​ka​nju. Pris​tao je oti​ći.“ Kari na čelu is​ko​či vena. „I... pus​tio si ga samo tako?“ „Ri​je​ši​li smo se tru​le ja​bu​ke, a po​li​ci​ja nije uka​lja​la obraz. Da, pus​tio sam ga.“ „Tak​ve lju​de ne mo​žeš samo tako pus​ti​ti.“ Za​čuo joj je bi​jes u gla​su. Po​sve oprav​dan. „Fre​drik je sit​na riba, a i objas​nio sam ti – iz​vu​kao bi se. Nije se čak ni pre​tva​rao da po​nu​da nije do​bra. Us​tva​ri, još uvi​jek osje​ća da mi du​gu​je us​lu​gu.“ Si​mon se okre​ne pre​ma njoj. Htio ju je is​pro​vo​ci​ra​ti i us​pio je. Ali či​ni​lo se da je bi​jes već splas​nuo. Sad se či​ni​lo da je pro​naš​la još je​dan raz​log da na​pus​ti po​li​ci​ju pr​vom pri​li​kom. „A pri​ča o Bli​zan​če​vu na​dim​ku?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Vje​ru​jem da do​is​ta ima bra​ta bli​zan​ca. Kad mu je bilo je​da​na​est go​di​na, dvi​je noći za​re​dom sa​njao je da je ubio bra​ta. Kako su bili jed​no​jaj​ča​ni bli​zan​ci, bilo je lo​gič​no pret​pos​ta​vi​ti da je brat sa​njao isto. Od tog tre​nut​ka je​di​no je pi​ta​nje bilo tko će prvi to na​pra​vi​ti.“

191

Kari po​gle​da Si​mo​na. „Tko će prvi to na​pra​vi​ti“, po​no​vi​la je. „Is​pri​ča​vam se“, re​kao je Si​mon i po​ju​rio k Else koja samo što se nije su​da​ri​la sa stak​le​nim zi​dom.

Fi​del Lae prvo je vi​dio auto​mo​bil, a tek ga onda za​čuo. To je ne​vo​lja s tim no​vim auto​mo​bi​li​ma: je​dva da ima​ju ika​kav zvuk. Da je vje​tar pu​hao s ces​te, pre​ko pus​to​po​lji​ne i pre​ma far​mi, mo​žda bi čuo kako gume škri​pe na ces​ti, kako net​ko mi​je​nja br​zi​ne ili ba​rem zvuk vi​so​kih okre​ta​ja mo​to​ra dok se auto​mo​bil pe​nje uz​br​do, ali u su​prot​nom mo​gao se po​uz​da​ti samo u svo​je oči. Bar kad je ri​ječ o auto​mo​bi​li​ma. Lju​di i ži​vo​ti​nje po​sve su dru​ga pri​ča – za njih ima naj​bo​lji alar​m​ni sus​tav na svi​je​tu. De​vet do​ber​ma​na u ka​ve​zu. Se​dam kuja koje se kote sva​ke go​di​ne i čiju šte​nad na​pla​ću​je soma i dvjes​to – po šten​cu. Uz​ga​ji​vač​ni​ca se služ​be​no ba​vi​la uz​go​jem upra​vo te pa​smi​ne. Kup​ci​ma su do​la​zi​li s mi​kro​či​po​vi​ma, osi​gu​ra​ni pro​tiv ge​net​skih ano​ma​li​ja i s pe​di​gre​om re​gis​tri​ra​nim u Nor​ve​škom ki​no​lo​škom sa​ve​zu. Nes​luž​be​ni dio pos​la krio se dub​lje u šumi. Dvi​je kuje i je​dan muž​jak. Oni nisu bili re​gis​tri​ra​ni. Ar​gen​tin​ski mas​ti​fi. Do​ber​ma​ni su ih se na​s​mrt bo​ja​li. Pe​de​set pet ki​lo​gra​ma agre​siv​nos​ti i lo​jal​nos​ti u al​bi​no-bi​je​loj krat​koj dla​ci koja je objaš​nja​va​la za​što svi Fi​de​lo​vi psi u ime​nu ima​ju ri​ječ Ghost, od​nos​no“duh“: kuje su bile Ghost Mac​hi​ne i Holy Ghost, a muž​jak Ghos​t​bus​ter. Kup​ci su mo​gli na​zva​ti šte​nad kako im dra​go uz uvjet da ih pla​te, i to sto dva​de​set ti​su​ća kru​na. Ci​je​na je po​ka​zi​va​la da je ri​ječ o ri​jet​kim psi​ma koji ima​ju ubi​lač​ki na​gon, kao i či​nje​ni​ci da je ta pa​smi​na za​bra​nje​na u Nor​ve​škoj i ne​ko​li​ko dru​gih ze​ma​lja. Kako se nje​go​vi kup​ci nisu pre​vi​še bri​nu​li zbog ci​je​ne ni nor​ve​ških za​ko​na, ni​šta nije go​vo​ri​lo da bi im ci​je​na mo​gla pas​ti. Upra​vo su​prot​no. I zato je Fi​del ove go​di​ne po​mak​nuo nas​tam​be za ar​gen​tin​ske mas​ti​fe da​lje u šumu kako se nji​hov la​vež ne bi čuo na far​mi. Auto​mo​bil je pri​la​zio far​mi. Ces​ta je vo​di​la je​di​no do nje, pa se Fi​del tiho spus​tio do ogra​de koja je uvi​jek bila za​tvo​re​na, i to ne zato što bi do​ber​ma​ni mo​gli po​bje​ći, nego zato da ne​že​lje​ni gos​ti ne mogu ući. A kako su svi osim nje​go​vih ku​pa​ca bili ne​že​lje​ni gos​ti, Fi​del je uvi​jek pri ruci imao pre​ure​đe​nu pu​šku Ma​user M98. Na​la​zi​la se u šupi po​red ka​ve​za. Bo​lje ko​ma​de oruž​ja ču​vao je u glav​noj zgra​di, ali uvi​jek je mo​gao tvr​di​ti da ko​ris​ti Ma​user za lov na lo​so​ve jer su oni stvar​no po​ne​kad tu​ma​ra​li pus​to​po​lji​nom. Bo​lje reći, tu​ma​ra​li su kad god vje​tar nije pu​hao iz smje​ra ar​gen​tin​skih du​ho​va. Fi​del je sti​gao do ogra​de kad i auto​mo​bil s lo​go​ti​pom tvrt​ke koja ima rent-a-car. Pre​ma škri​pa​nju mje​nja​ča Fi​del je za​klju​čio da vo​zač nema baš pre​vi​še is​kus​tva s tom vr​stom vo​zi​la. Osim toga, po​la​ko je uga​sio svje​tla, bri​sa​če i ko​nač​no mo​tor. „Što je?“ upi​tao je Fi​del od​mje​ra​va​ju​ći tipa koji je iz​a​šao iz auto​mo​bi​la. Ma​ji​ca 192

s ka​pu​lja​čom i sme​đe ci​pe​le. Grad​ski tip. Sva​ko to​li​ko net​ko ta​kav sti​gao bi tamo bez naj​a​ve. Ali to se ipak ri​jet​ko do​ga​đa​lo. Fi​del nije ogla​ša​vao svo​ju adre​su na in​ter​ne​tu kao dru​ge uz​ga​ji​vač​ni​ce. Tip pri​đe ogra​di pred ko​jom je sta​jao Fi​del ne po​ka​zu​ju​ći ni​kak​vu že​lju da je otvo​ri. „Tra​žim psa.“ Fi​del još više spus​ti šil​te​ri​cu. „Žao mi je, ali uza​lud si do​la​zio. S po​ten​ci​jal​nim vlas​ni​ci​ma svo​jih pasa raz​go​va​ram samo po pre​po​ru​ci. Tako stva​ri sto​je. Do​ber​man nije obi​telj​ski pas, nego mu tre​ba vlas​nik koji zna što uzi​ma. Na​zo​vi me u po​ne​dje​ljak.“ „Ne tra​žim do​ber​ma​na“, od​go​vo​rio je tip i po​gle​dao pre​ko Fi​de​la. Pre​ko far​me i ka​ve​za s de​vet le​gal​nih kuja. Pre​ma šumi. „Pre​po​ru​čio te Gus​tav Ro​ver.“ Tip iz​vu​če po​sjet​ni​cu. Fi​del je po​gle​da. Ro​ve​ro​va mo​to​ris​tič​ka ra​di​oni​ca. Fi​del je do​bro pam​tio ime​na i lica jer nije čes​to sre​tao lju​de. Mo​to​rist sa zlat​nim zu​bom. Bio je on​dje s Nes​to​rom po onog ar​gen​tin​skog mas​ti​fa. „Re​kao je da će tvo​ji psi ču​va​ti bje​lo​ru​ske kuć​ne po​moć​ni​ce i po​bri​nu​ti se da ne po​bjeg​nu.“ Fi​del je neko vri​je​me če​šao bra​da​vi​cu na zglo​bu. A onda otvo​ri vra​ta na ogra​di. Tip si​gur​no nije po​li​ca​jac jer je nji​ma za​bra​nje​no ula​zi​ti u kri​mi​nal​ne pos​lo​ve po​put ku​po​vi​ne ile​gal​nih pa​smi​na jer bi tako ugro​zi​li ci​je​lu is​tra​gu. Ba​rem mu je tako re​kao od​vjet​nik. „Imaš li...?“ Tip kim​ne, gur​ne ruku u džep ma​ji​ce i iz​vu​če bunt nov​ča​ni​ca. Sva​ka od ti​su​ću kru​na. Fi​del otvo​ri spre​mi​šte za oruž​je i iz​vu​če Ma​user. „Ni​kad im ne idem bez ovo​ga“, objas​nio je. „Kad bi neki od njih po​bje​gao...“ Do nas​tam​be im je tre​ba​lo de​set mi​nu​ta. Po​s​ljed​njih pet mi​nu​ta čuo se bi​je​san i sve glas​ni​ji la​vež. „Glad​ni su, mo​ram ih na​hra​ni​ti“, objas​nio je Fi​del, ali nije do​dao „to​bom“. Kad su ugle​da​li vlas​ni​ka, psi su se po​če​li ba​ca​ti na ži​ča​nu ogra​du kao da ima​ju bjes​no​ću, a kad bi sko​či​li na​zad na zem​lju, ogra​da je i da​lje po​drh​ta​va​la. Fi​del je jako do​bro znao ko​li​ko je du​bo​ko za​bio dr​ža​če ogra​de i samo se na​dao da je to do​volj​no du​bo​ko. Uvoz​ni nje​mač​ki ka​ve​zi ima​li su me​tal​ne po​do​ve da psi po​put te​ri​je​ra, ja​zav​ča​ra i dru​gih pa​smi​na sklo​nih ko​pa​nju ne mogu is​ko​pa​ti iz​laz, a za​hr​đa​li že​ljez​ni krov ču​vao ih je od kiše i spre​ča​vao da i oni naj​s​prem​ni​ji pre​sko​če ogra​du. „Naj​o​pas​ni​ji su kad su u čo​po​ru“, objas​nio je Fi​del. „Tada sli​je​de vođu, Ghos​t​bus​te​ra. On je naj​ve​ći.“ Ku​pac samo kim​ne. Po​gle​da pse. Fi​del je znao da ga je strah. Ra​zjap​lje​ne če​193

ljus​ti pre​pu​ne sjaj​nih oš​trih zubi s bli​je​do​ru​ži​čas​tim des​ni​ma. Je​beš mu sve, i on ih se boji. Bio je si​gu​ran da je šef samo kad je bio s jed​nim psom, i to, ako je mo​gu​će, s ne​kom od kuja. „Kad uz​meš šte​ne, brzo se mo​raš pos​ta​vi​ti kao vođa te se po​bri​nu​ti da tako i os​ta​ne. Imaj na umu da bla​gost u vidu po​pu​šta​nja i do​bro​te pas vidi kao tvo​ju sla​bost. Ne​že​lje​no po​na​ša​nje tre​ba biti kaž​nje​no, a to je tvoj po​sao. Jesi li shva​tio?“ Ku​pac se okre​ne pre​ma Fi​de​lu. U nje​go​vim na​smi​je​še​nim oči​ma bilo je ne​če​ga neo​bič​nog kad je po​no​vio: „Moj je po​sao kaž​nja​va​nje ne​že​lje​nog po​na​ša​nja.“ „Do​bro.“ „Za​što je onaj ka​vez pra​zan?“ „Pri​je sam imao dva muž​ja​ka. Kad bih ih sta​vio u isti ka​vez, je​dan bi za​vr​šio mr​tav.“ Fi​del iz​vu​če snop klju​če​va. „Dođi i po​gle​daj šten​ce. Tamo ima​ju svoj po​seb​ni ka​vez.“ „Pri​je nego što to na​pra​viš, reci mi ne​što.“ „Da?“ „Je li po​želj​no po​na​ša​nje pus​ti​ti psa da iz​gri​ze lice dje​voj​ci?“ Fi​del se uko​pa na mjes​tu. „Mo​lim?“ „Je li po​želj​no po​na​ša​nje ko​ris​ti​ti psa da iz​gri​ze lice curi koja po​ku​ša​va po​bje​ći iz rop​s​tva ili to tre​ba kaz​ni​ti?“ „Slu​šaj, pas se po​na​ša ins​tin​k​tiv​no i ne mo​žeš ga kri​vi​ti što je...“ „Ne go​vo​rim o psu. Go​vo​rim o vlas​ni​ku. Što mis​liš, tre​ba li ga kaz​ni​ti?“ Fi​del se za​gle​da u kup​ca. Mo​žda je ipak mur​jak? „Pa, ako se do​go​di tak​va ne​sre​ća, onda...“ „Sum​njam da je to bila ne​sre​ća. Pos​li​je je vlas​nik curi pre​re​zao gr​kljan i ba​cio joj ti​je​lo u šumu.“ Fi​del čvr​š​će steg​ne Ma​user. „Ne znam ni​šta o tome.“ „Ali ja znam. Vlas​nik se zove Hugo Nes​tor.“ „Slu​šaj, že​liš li ti psa ili ne?“ Fi​del ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra po​dig​ne ci​jev pu​ške koja je do​tad bila upe​re​na u tlo. „Ku​pio je psa od tebe. Ne​ko​li​ko njih. Zbog toga što ti pro​da​ješ pse koji se mogu ko​ris​ti​ti u tak​ve svr​he.“ „Što ti znaš o tome?“ 194

„Do​volj​no. Od​gu​lio sam dva​na​est go​di​na i nas​lu​šao se raz​nih pri​ča. Jesi li se kad za​pi​tao kako je to biti u ka​ve​zu?“ „Slu​šaj...“ „Sada mo​žeš saz​na​ti.“ Fi​del nije imao vre​me​na po​di​ći pu​šku pri​je nego što ga je tip zgra​bio sle​đa i tako mu čvr​sto stis​nuo ruke uz ti​je​lo da je us​pio samo cvi​le​ći is​pus​ti​ti sav zrak iz plu​ća. Vlas​nik uz​ga​ji​vač​ni​ce je​dva da je čuo groz​ni​čav la​vež kad ga je tip po​di​gao u zrak. Po​tom se nag​nuo una​zad, još malo po​di​gao Fi​de​la i u ve​li​kom luku ba​cio ga pre​ko gla​ve. Ali kad je Fi​del pao na vrat i rame, tip se ba​cio na nje​ga. Fi​del se bo​rio za zrak dok se po​ku​ša​vao os​lo​bo​di​ti. Ali brzo se umi​rio kad je ugle​dao ci​jev pi​što​lja. Če​ti​ri mi​nu​te kas​ni​je Fi​del je gle​dao u leđa čo​vje​ka koji je iz​gle​dao kao da hoda po vodi dok je u ma​gli pre​la​zio pus​to​po​lji​nu. Fi​del je ste​zao ži​ča​nu ogra​du po​red ve​li​kog lo​ko​ta. Za​klju​čao ga je u pra​zan ka​vez. U dru​gom ka​ve​zu le​žao je Ghos​t​bus​ter i li​je​no ga pro​ma​trao. Tip je na​pu​nio vo​dom zdje​lu u Fi​de​lo​vu ka​ve​zu i os​ta​vio mu če​ti​ri ku​ti​je pse​će hra​ne. Uzeo mu je mo​bi​tel, klju​če​ve i nov​ča​nik. Fi​del poč​ne vri​šta​ti. A bi​je​li vra​go​vi od​go​vo​ri​li su re​ža​njem i la​ja​njem. Nas​tam​ba je bila tako du​bo​ko u šumi da ih nit​ko nije mo​gao ni čuti ni vi​dje​ti. Je​bo​te! Onaj tip je zbi​lja oti​šao. Tad je zav​la​da​la neo​bič​na ti​ši​na ko​jom se pro​lo​mi​lo samo kre​šta​nje neke pti​ce. A onda je Fi​del za​čuo kako prve kapi kiše bub​nja​ju po za​hr​đa​lom kro​vu.

195

27.

Kad je Si​mon tog po​ne​djelj​ka u osam sati i osam mi​nu​ta iz​a​šao iz di​za​la, na umu je imao tri stva​ri. Prvo je pri​mi​je​tio da je Else tog ju​tra u ku​pa​oni​ci umi​va​la oči po​sve ne​s​vjes​na da je Si​mon pro​ma​tra iz spa​va​će sobe. Dru​go, po​mis​lio je da je mo​žda Kari za​dao pre​vi​še pos​la u ne​dje​lju. A kao tre​će, raz​miš​ljao je o tome kako mrzi otvo​re​ne ure​de, po​seb​no na​kon što mu je jed​na od El​se​inih pri​ja​te​lji​ca, ar​hi​tek​ti​ca, rek​la da je mit kako otvo​re​ni ure​di šte​de pros​tor po za​pos​le​ni​ku jer se zbog buke mo​ra​ju kre​ira​ti po​seb​ne pros​to​ri​je za sas​tan​ke, pa is​pad​ne da je pita skup​lja od tep​si​je. On pri​đe Ka​ri​nu sto​lu. „Ura​ni​la si“, reče joj. Ona ga pos​pa​no po​gle​da. „Do​bro ju​tro i tebi, Si​mon Ke​fas.“ „Hva​la ti. Jesi li što pro​naš​la?“ Kari se nas​lo​ni. Iako je zi​je​va​la, Si​mo​nu se uči​ni​lo da joj na licu vidi za​do​volj​stvo. „Prvo sam tra​ži​la vezu Iver​se​na i Far​ri​se​na. Ni​šta. Onda sam pre​gle​da​la pre​su​de Son​nyju Lof​t​hu​su i dru​ge osum​nji​če​ne. Lof​t​hus je osu​đen za uboj​stvo ne​iden​ti​fi​ci​ra​ne dje​voj​ke, mo​gu​će po​dri​je​tlom iz Vi​jet​na​ma, koja je umr​la od pre​do​zi​ra​nja. Po​li​ci​ja je is​pr​va sum​nji​či​la Kal​lea Far​ri​se​na. Ali Lof​t​hus je ro​bi​jao za još jed​no uboj​stvo. Ri​ječ je o Oli​ve​ru Jo​vi​ću, ko​sov​skom Sr​bi​nu koji se po​čeo pro​bi​ja​ti na tr​ži​štu kad je na Sten​s​par​ke​nu pro​na​đen s bo​com coca-cole u grlu.“ Si​mon je na​pra​vio gri​ma​su. „Pre​re​za​li su mu gr​kljan?“ „Ne, ni​sam to mis​li​la. Ci​je​la boca coca-cole bila mu je za​bi​je​na niz grlo.“ „Niz grlo?“ „S gr​li​ćem pre​ma do​lje. Tako je lak​še. Bila mu je ugu​ra​na u usta tako da su mu 196

zubi uda​ra​li u dno boce.“ „Kako znaš?“ „Vi​dje​la sam sli​ke. Nar​ko​ti​ci su mis​li​li da je to po​ru​ka po​ten​ci​jal​noj kon​ku​ren​ci​ji. Htje​li su im po​ru​či​ti da ne smi​ju uze​ti pre​ve​lik za​lo​gaj koke.“ Tad brzo po​gle​da Si​mo​na i doda: „Bo​či​ca coca-cole. Kao aso​ci​ja​ci​ja na koku.“ „Hva​la ti, shva​tio sam.“ „Po​li​ci​ja je po​kre​nu​la is​tra​gu, ali to ih nije ni​ka​mo do​ve​lo. Slu​čaj ni​kad nije za​tvo​ren, ali ot​kri​li su jako malo pri​je nego što je Son​ny Lof​t​hus uhi​ćen zbog uboj​stva Azi​jat​ki​nje. Priz​nao je i Jo​vi​će​vo uboj​stvo. Ti​je​kom is​pi​ti​va​nja re​kao je da su se on i Jo​vić naš​li u par​ku kako bi ri​je​ši​li du​go​ve, ali Lof​t​hus nije imao do​volj​no nov​ca pa mu je Jo​vić za​pri​je​tio pi​što​ljem. Lof​t​hus ga je na​pao i ba​cio na tlo. Valj​da je to po​li​ci​ji zvu​ča​lo ra​zum​no jer je Lof​t​hus biv​ši hr​vač.“ „Hm.“ „Za​nim​lji​vo je što je po​li​ci​ja na boci pro​naš​la oti​sak pr​sta.“ „I?“ „I nije Lof​t​hu​sov.“ Si​mon kim​ne. „ A kako je to Lof​t​hus objas​nio?“ „Re​kao je da je pro​na​šao bocu u obliž​njoj kan​ti. Da to nar​ki​ći po​put nje​ga uvi​jek rade kako bi po​di​gli ka​uci​ju.“ „Ali?“ „Nar​ki​ći ne skup​lja​ju praz​ne boce. Tre​ba​lo bi im pre​vi​še vre​me​na da sku​pe do​volj​no nov​ca za dnev​nu dozu. A u iz​vje​šta​ju sto​ji da je ri​ječ o oti​sku pal​ca i da je uzet s dna boce.“ Si​mon je shva​tio na što ona ci​lja, ali nije joj htio pok​va​ri​ti ve​se​lje. „Mis​lim, tko drži pa​lac na dnu boce dok pije? No ako je po​ku​ša​vaš ugu​ra​ti ne​ko​me niz grlo...“ „A mis​liš da po​li​ci​ja to nije uze​la u ob​zir?“ Kari sleg​ne ra​me​ni​ma. „Mis​lim da po​li​ci​ja ne daje pri​ori​tet di​ler​skim obra​ču​ni​ma. U bazi nisu pro​naš​li oti​sak, pa kad se po​ja​vio net​ko s priz​na​njem u slu​ča​ju koji već neko vri​je​me nisu mo​gli ri​je​ši​ti...“ „Oni su za​hva​li​li ne​be​si​ma, oz​na​či​li slu​čaj kao ri​je​šen i kre​nu​li da​lje?“ „Tako ra​di​te, zar ne?“ Si​mon uz​dah​ne. Tako vi ra​di​te. U no​vi​na​ma je pro​či​tao da se re​pu​ta​ci​ja po​li​ci​je po​če​la po​prav​lja​ti na​kon skan​da​la pro​tek​lih go​di​na, ali i da​lje su bili tek mr​vi​cu po​pu​lar​ni​ji od že​ljez​ni​ca. Vi. Si​gur​no je za​hva​lji​va​la sud​bi​ni što je jed​nom no​gom već 197

iz​van onog otvo​re​nog ure​da. „Zna​či, Son​ny Lof​t​hus osu​đen je za dva uboj​stva, ali u oba je slu​ča​ja sum​nja pa​da​la na di​le​re? Ho​ćeš reći da je on pro​fe​si​onal​no žr​tve​no ja​nje?“ „Tebi se ne čini tako?“ „Mo​žda. Ali i da​lje nema ni​če​ga što ga po​ve​zu​je s Far​ri​se​nom ili Ag​ne​te Iver​sen.“ „Pos​to​ji i tre​će uboj​stvo“, rek​la je Kari. „Kjer​sti Mor​sand.“ „Bro​dov​las​ni​ko​va žena“, re​kao je Si​mon is​to​vre​me​no raz​miš​lja​ju​ći o kavi i apa​ra​tu za kavu. „To je slu​čaj po​li​ci​je u Bu​ske​ru​du.“ „Toč​no. Ot​pi​ljen joj je vrh gla​ve. Son​ny Lof​t​hus osum​nji​čen je i za to uboj​stvo.“ „Ali to si​gur​no nije toč​no. Bio je u za​tvo​ru kad se to do​go​di​lo.“ „Nije, bio je na dnev​nom do​pus​tu. I bio je u bli​zi​ni. Čak su na mjes​tu zlo​či​na pro​naš​li jed​nu nje​go​vu vlas.“ „Ša​liš se“, re​kao je Si​mon i od​mah za​bo​ra​vio na kavu. „Ali si​gur​no bi no​vi​ne pi​sa​le o tome. Zlo​glas​ni ubo​ji​ca po​ve​zan s no​vim uboj​stvom – što je za​nim​lji​vi​je od toga?“ „Po​li​ca​jac iz Bu​ske​ru​da koji vodi is​tra​gu od​lu​čio je da se to neće obja​vi​ti“, rek​la je Kari. „Za​što?“ „Pi​taj nje​ga“, od​go​vo​ri​la je Kari i po​ka​za​la pre​ma vi​so​kom ple​ća​tom čo​vje​ku koji im je pri​la​zio s plas​tič​nom ša​li​com kave u ruci. No​sio je de​be​lu vu​ne​nu ves​tu usred lje​ta. „Hen​rik Wes​tad“, re​kao je čo​vjek i pru​žio ruku. „In​s​pek​tor sam u po​li​ci​ji u Bu​ske​ru​du. Vo​dim is​tra​gu o smr​ti Kjer​sti Mor​sand.“ „Za​mo​li​la sam Hen​ri​ka da svra​ti k nama na raz​go​vor“, rek​la je Kari. „Do​vez​li ste se čak iz Dram​me​na usred ju​tar​nje gu​žve?“ upi​tao je Si​mon i ru​ko​vao se s po​li​caj​cem. „Jako smo vam za​hval​ni.“ „Pri​je ju​tar​nje gu​žve. Ov​dje smo od šest i tri​de​set. Ni​sam mis​lio da se ima što do​da​ti is​tra​zi, ali vaša je ko​le​gi​ca jako te​me​lji​ta.“ Kim​nuo je Kari i sjeo na sto​li​cu na​su​prot njoj. „Za​što nis​te obja​vi​li da ste na mjes​tu zlo​či​na pro​naš​li vlas osu​đe​nog ubo​ji​ce?“ upi​tao je Si​mon i lju​bo​mor​no po​gle​dao kavu koju je Wes​tad pri​no​sio us​na​ma. „To je go​to​vo ri​je​šen slu​čaj. Po​li​ci​ja obič​no ne za​ta​ška​va do​bre vi​jes​ti.“ 198

„To je is​ti​na“, slo​žio se Wes​tad, „po​seb​no ako vlas​nik te vla​si na pr​vom raz​go​vo​ru priz​na uboj​stvo.“ „Pa, što se do​go​di​lo?“ „Do​go​dio se Leif.“ „Tko je Leif?“ Wes​tad po​la​ko kim​ne. „Mo​gao sam iz​da​ti pri​op​će​nje za me​di​je na​kon pr​vog raz​go​vo​ra, ali ne​što se jed​nos​tav​no nije uk​la​pa​lo. Bilo je ne​če​ga neo​bič​nog u dr​ža​nju osum​nji​če​nog. Pa sam htio pri​če​ka​ti. A kad sam dru​gi put po​raz​go​va​rao s njim, po​vu​kao je priz​na​nje tvr​de​ći da ima ali​bi. Tipa po ime​nu Leif koji je vo​zio pla​vi vol​vo s na​ljep​ni​com JA ♥ DRAM​MEN, a Lof​t​hus je iz ne​kog raz​lo​ga sma​trao da taj čo​vjek ima pro​ble​ma sa sr​cem. Pa sam pro​vje​rio kod pro​da​va​ča vol​va u Dram​me​nu i na odje​lu za kar​di​olo​gi​ju u bol​ni​ci u Bu​ske​ru​du.“ „I?“ „Leif Krog​næss, pe​de​set i tri go​di​ne. Živi u Kon​ne​ru​du u Dram​me​nu i na fo​to​gra​fi​ji koju sam mu po​ka​zao od​mah je pre​poz​nao osum​nji​če​nog. Sreo ga je na od​mo​ri​štu uz sta​ru glav​nu ces​tu koja ide us​po​re​do s Dram​men​sve​ienom. Zna​te na što mis​lim, to je jed​no od onih od​mo​ri​šta s klu​pa​ma i sto​lo​vi​ma za pik​ni​ke. Leif Krog​næss oti​šao se pro​vo​za​ti po sun​cu, ali za​us​ta​vio se i ne​ko​li​ko sati sje​dio na tom od​mo​ri​štu jer se osje​ćao neo​bič​no is​crp​lje​nim. Ne vje​ru​jem da je to od​mo​ri​šte po​pu​lar​no kod mo​to​ris​ta – nji​ma je dra​ža nova ces​ta, a osim toga on​dje je je​zer​ce, pa ima dos​ta ko​ma​ra​ca. Uglav​nom, tog su dana na is​tom od​mo​ri​štu za dru​gim sto​lom sje​di​la još neka dvo​ji​ca. Sa​ti​ma su samo sje​di​li bez ri​je​či, a iz​gle​da​li su kao da ne​što ili ne​ko​ga če​ka​ju. A onda je je​dan od njih po​gle​dao na sat i re​kao da je vri​je​me da kre​nu. Dok su pro​la​zi​li po​red sto​la za ko​jim je bio Krog​næss, je​dan od njih dvo​ji​ce sag​nuo se, upi​tao Krog​næ​ssa kako se zove i re​kao mu da po​sje​ti li​ječ​ni​ka zbog toga što mu ne​što nije u redu sa sr​cem. No tad ga je onaj dru​gi odvu​kao, a Krog​næss je pret​pos​ta​vio da je čo​vjek koji mu se obra​tio pa​ci​jent s psi​hi​ja​tri​je koji je do​bio iz​la​zak. Po​tom su se ona dvo​ji​ca odvez​la svo​jim pu​tem.“ „Ali nije mo​gao za​bo​ra​vi​ti tu sce​nu“, rek​la je Kari. „Pa je oti​šao li​ječ​ni​ku. Li​ječ​nik je ot​krio da do​is​ta ima pro​ble​ma sa sr​cem i od​mah je prim​ljen u bol​ni​cu. Zato se Leif Krog​næss sje​ća čo​vje​ka ko​jeg je na​krat​ko sreo na od​mo​ri​štu po​red sta​re glav​ne ces​te kraj ri​je​ke Dram​men.“ Ri​je​ka Dram​men, po​mis​li Si​mon. „Tako je“, re​kao je Wes​tad. „Leif Krog​næss tvr​di da mu je onaj tip spa​sio ži​vot. Ali to sad nije važ​no. Nas samo za​ni​ma iz​vje​štaj pa​to​lo​ga u ko​jem sto​ji da je Kjer​sti Mor​sand ubi​je​na upra​vo u vri​je​me dok su ona dvo​ji​ca sje​di​la na od​mo​ri​štu.“

199

Si​mon kim​ne. „A ona vlas? Nis​te pro​vje​ri​li kako je za​vr​ši​la na mjes​tu uboj​stva?“ Wes​tad sleg​ne ra​me​ni​ma. „Kao što sam re​kao, osum​nji​če​ni ima ali​bi.“ Si​mon je ci​je​lo vri​je​me če​kao da Wes​tad spo​me​ne mom​ko​vo ime. Tad se na​kaš​ljao i re​kao: „Može biti da je vlas pod​met​nu​ta. A ako je Son​nyju Lof​t​hu​su odo​bren dnev​ni iz​laz da bi iz​gle​da​lo kako je on po​či​nio to uboj​stvo, onda je u to upet​ljan i net​ko iz za​tvo​ra Sta​ten. Zato ste šu​tje​li?“ Hen​rik Wes​tad od​gur​ne čašu po Ka​ri​nom sto​lu – valj​da mu okus više nije bio po vo​lji. „Re​če​no mi je da šu​tim“, re​kao je. „Mom su šefu odoz​go na​re​di​li da ne pet​lja po slu​ča​ju dok ga oni de​talj​no ne pro​uče.“ „Žele još jed​nom pro​vje​ri​ti či​nje​ni​ce pri​je nego što skan​dal pos​ta​ne ja​van“, rek​la je Kari. „Na​daj​mo se da je ri​ječ o tome“, tiho doda Si​mon. „A za​što onda raz​go​va​ra​te s nama ako vam je na​re​đe​no da šu​ti​te, Wes​tad?“ Wes​tad opet sleg​ne ra​me​ni​ma. „Te​ško mi je biti je​di​ni koji zna za to. A kad je Kari spo​me​nu​la da radi sa Si​mo​nom Ke​fa​som... Pa, pri​ča se da nis​te be​skič​me​njak.“ Si​mon po​gle​da Wes​ta​da. „Zna​te da je to samo ljep​ši iz​raz za ga​lam​dži​ju?“ „Znam“, slo​žio se Wes​tad. „Ne tra​žim ne​vo​lje. Samo ne že​lim biti je​di​ni koji zna.“ „Mis​li​te da je tako si​gur​ni​je?“ Wes​tad sleg​ne ra​me​ni​ma i tre​ći put. Sad više nije dje​lo​vao ona​ko vi​so​ko i ple​ća​to. A i una​toč ves​ti iz​gle​dao je kao da mu je odjed​nom pos​ta​lo hlad​no.

U sobi za sas​tan​ke vla​da​la je pot​pu​na ti​ši​na. Hugo Nes​tor usre​do​to​čio se na vi​so​ku sto​li​cu na čelu sto​la. Pre​kri​ve​na ko​žom bi​je​log bi​zo​na, bila je okre​nu​ta od njih. Čo​vjek koji je tamo sje​dio tra​žio je objaš​nje​nje. Nes​tor po​dig​ne po​gled pre​ma sli​ci na zidu iz​nad nje​ga. Pri​ka​zi​va​la je ras​pe​će. Gro​te​sk​no, kr​va​vo i pri​lič​no de​talj​no. Čo​vjek na kri​žu imao je dva roga na čelu i plam​te​će cr​ve​ne oči. Osim tih po​je​di​nos​ti slič​nost je bila oči​ta. Pri​ča​lo se da je umjet​nik nas​li​kao tu sli​ku na​kon što mu je čo​vjek koji sad sje​di na onoj sto​li​ci is​pod nje od​sje​kao dva pr​sta zbog duga. Dio s pr​sti​ma bio je is​ti​nit – Nes​tor je osob​no svje​do​čio tom činu. Pri​ča​lo se i da je čo​vjek koji sad sje​di on​dje na onoj sto​li​ci uk​lo​nio tu sli​ku sve​ga dva​na​est sati na​kon što ju je sli​kar iz​lo​žio u ga​le​ri​ji. Kao i sli​ka​ro​vu je​tru. Taj dio pri​če nije bio is​ti​nit. U slje​de​ćih osam sati za​pra​vo su mu iz​va​di​li sle​ze​nu. Što se pak tiče kože bi​je​log bi​zo​na, Nes​tor nije mo​gao po​t​vr​di​ti ni za​ni​je​ka​ti 200

pri​ču da je čo​vjek na onoj sto​li​ci pla​tio tri​na​est i pol ti​su​ća do​la​ra da bi ulo​vio i ubio bi​je​log bi​zo​na, naj​sve​ti​ju ži​vo​ti​nju La​ko​ta Si​oux In​di​ja​na​ca. Po​ku​šao ju je ubi​ti stri​je​lom. No kad ži​vo​ti​nja nije htje​la umri​je​ti ni na​kon što joj je za​rio dvi​je stri​je​le u srce, on je za​ja​hao bi​zo​na te​škog pola tone i slo​mio mu vrat be​dre​nim mi​ši​ći​ma. Nes​tor nije vi​dio raz​lo​ga da sum​nja u tu pri​ču. Na​ime, raz​li​ka u te​ži​ni iz​me​đu ži​vo​ti​nje i tog čo​vje​ka i nije pre​ve​li​ka. Hugo Nes​tor mak​ne po​gled sa sli​ke. U pros​to​ri​ji je osim nje​ga i onog čo​vje​ka na sto​li​ci bilo još tro​je lju​di. Nes​tor is​pra​vi ra​me​na i osje​ti kako mu se ko​šu​lja is​pod sa​koa za​li​je​pi​la za ti​je​lo. Ri​jet​ko se zno​jio. Ne samo zato što je iz​bje​ga​vao sun​ce, vunu lo​ši​je kva​li​te​te, vjež​ba​nje, vo​đe​nje lju​ba​vi i dru​ge fi​zič​ke na​po​re nego i zato što je – tako je ba​rem tvr​dio nje​gov li​ječ​nik – imao gre​šku u ugra​đe​nom ter​mos​ta​tu koji dru​ge lju​de po​ti​če na zno​je​nje. Zato se nije zno​jio čak ni pri​li​kom naj​ve​ćih na​po​ra – tada je pak ri​ski​rao da se pre​gri​je. Ta ge​net​ska sklo​nost do​ka​zi​va​la je ono što je odu​vi​jek znao: da mu ro​di​te​lji nisu bi​olo​ški ro​di​te​lji, da su sno​vi o tome kako spa​va u ko​li​jev​ci u gra​du na​lik Ki​je​vu se​dam​de​se​tih ipak više od sno​va, da su to naj​ra​ni​je us​po​me​ne iz nje​go​va dje​tinj​stva. Ali sada se zno​jio. No​sio je do​bre vi​jes​ti, a ipak se zno​jio. Čo​vjek na sto​li​ci nije bio bi​je​san. Nije se pje​nio zbog toga što su iz ure​da Kal​lea Far​ri​se​na ukra​de​ni dro​ga i no​vac. Nije vri​štao ni pi​tao kako je mo​gu​će da je Syl​ves​ter nes​tao. Nije ni ur​lao za​što, do​vra​ga, još nisu pro​naš​li ma​log Lof​t​hu​sa. Iako su svi zna​li što je na koc​ki. Pos​to​ja​la su če​ti​ri mo​gu​ća sce​na​ri​ja, a tri su bila loša. Loš sce​na​rij broj je​dan: Son​ny je ubio Ag​ne​te Iver​sen, Kal​lea i Syl​ves​te​ra i nas​ta​vit će ubi​ja​ti sve s ko​ji​ma rade. Loš sce​na​rij broj dva: Son​nyja će uhi​ti​ti, on će priz​na​ti i ot​kri​ti ime​na pra​vih ubo​ji​ca u slu​ča​je​vi​ma za koje je osu​đen. Loš sce​na​rij broj tri: ako Son​ny ne priz​na, Yn​gve Mor​sand bit će uhi​ćen zbog uboj​stva svo​je žene, on neće pod​ni​je​ti pri​ti​sak i reći će po​li​ci​ji što se us​tva​ri do​go​di​lo. Kad im je Mor​sand prvi put do​šao i re​kao da želi ubi​ti svo​ju ne​vjer​nu ženu, Nes​tor je mis​lio da želi unaj​mi​ti pla​će​nog ubo​ji​cu. Ali Mor​sand je in​zis​ti​rao na tome da osje​ti taj uži​tak dok bude ubi​jao ženu, pa je od njih za​tra​žio samo žr​tve​no ja​nje jer će on, muž ro​go​nja, auto​mat​ski biti glav​ni osum​nji​če​ni. A kad je do​bra lova u pi​ta​nju, sve je na pro​da​ju. U tom slu​ča​ju ci​je​na je bila tri mi​li​ju​na kru​na. Ra​zum​na sat​ni​ca za do​ži​vot​ni za​tvor, tvr​dio je Nes​tor, a Mor​sand se slo​žio. Kas​ni​je, dok je Mor​sand objaš​nja​vao da želi za​ve​za​ti ne​vjer​nu kuju, pris​lo​ni​ti joj pilu na čelo i gle​da​ti je u oči dok joj reže gla​vu, Nes​tor je osje​ćao kako mu se dla​ke na vra​tu ježe od uža​sa ali i uz​bu​đe​nja. Po​tom je samo tre​ba​lo uta​na​či​ti stvar s Aril​dom Fran​c​kom: deč​ko će biti pu​šten na je​dan dan i oti​ći će na do​go​vo​re​no mjes​to. Pos​la​li su ga s jed​nim od Fran​c​ko​vih po​uz​da​nih, ko​rum​pi​ra​nih i do​bro pla​će​nih ču​va​ra, oso​be​nja​kom sklo​nim de​be​lju​ca​ma iz Ka​upan​ga koji je tro​šio no​vac na ko​ka​in, ot​pla​tu du​go​va i na tako de​be​le i ruž​ne kur​ve da bi čo​vjek oče​ki​vao da one nje​201

mu pla​te za seks. Če​t​vr​ti i je​di​ni do​bar sce​na​rij bio je jed​nos​ta​van: pro​na​ći će mom​ka i ubi​ti ga. To bi tre​ba​lo biti jed​nos​tav​no i to su tre​ba​li od​mah na​pra​vi​ti. A onaj čo​vjek ipak je go​vo​rio du​bo​kim ugod​nim gla​som. I zato se Nes​tor zno​jio. S vi​so​ke bi​je​le sto​li​ce do​pi​rao je glas koji je od Nes​to​ra tra​žio objaš​nje​nje. Samo to – objaš​nje​nje. Nes​tor se na​kaš​ljao u nadi da mu glas neće oda​ti strah koji je bio pri​su​tan uvi​jek kad bi se na​šao u is​toj pros​to​ri​ji sa še​fom. „Vra​ti​li smo se u kuću pro​na​ći Syl​ves​te​ra. Za​tek​li smo samo pra​zan nas​lo​njač s ru​pom od met​ka u nas​lo​nu. Pro​vje​ri​li smo sa svo​jim kon​tak​tom u Te​le​no​ru, ali ni​jed​na nji​ho​va baz​na sta​ni​ca od si​noć nije uhva​ti​la sig​nal Syl​ves​te​ro​va mo​bi​te​la. To zna​či da mu je Lof​t​hus uni​štio mo​bi​tel ili da je neg​dje gdje nema sig​na​la. U sva​kom slu​ča​ju, mis​lim da je re​al​no pret​pos​ta​vi​ti da Syl​ves​ter više nije živ.“ Sto​li​ca na čelu sto​la po​la​ko se okre​nu​la i uka​zao se čo​vjek koji je sje​dio na njoj. Go​le​mo ti​je​lo, mi​ši​ći mu na​pi​nju ša​vo​ve odi​je​la, vi​so​ko čelo, sta​ro​mod​ni br​ko​vi, gus​te obr​ve iz​nad var​lji​vo pos​pa​na po​gle​da. Hugo Nes​tor po​ku​šao ga je po​gle​da​ti u oči. Nes​tor je ubi​jao žene, mu​škar​ce i dje​cu pri​tom ih gle​da​ju​ći u oči, a da ne bi ni trep​nuo. Na​pro​tiv. Za​ni​ma​lo ga je može li im u oči​ma vi​dje​ti onaj smrt​ni strah, po​gled koji go​vo​ri da zna​ju što ih čeka, spoz​na​ju koja se javi kod umi​ru​ćih na pra​gu vječ​nos​ti. Još se do​bro sje​ća one Bje​lo​ru​ski​nje ko​joj je pre​re​zao vrat kad to dru​gi nisu htje​li. Gle​dao ju je u mo​le​ći​ve oči. Kao da su ga na​pa​li​li svi oni po​mi​je​ša​ni osje​ća​ji u nje​mu – bi​jes pre​ma onim pap​ci​ma i že​ni​na ka​pi​tu​la​ci​ja i sla​bost. Osje​ćao je uz​bu​đe​nje što ima ne​či​ji ži​vot u ru​ka​ma i od​lu​ču​je hoće li ga, i kada, okon​ča​ti vlas​ti​tim ru​ka​ma. Mo​gao joj je pro​du​lji​ti ži​vot na se​kun​du. A onda na još to​li​ko. I još to​li​ko. Ili ne. To je ovi​si​lo samo o nje​mu. Palo mu je na pa​met da je tada bio naj​bli​že sek​su​al​noj ek​s​ta​zi o ko​joj se tako čes​to pri​ča, spa​ja​nju s dru​gom oso​bom koje je on po​ve​zi​vao tek s ne​la​go​dom i po​ra​ža​va​ju​ćim po​ku​ša​jem da na​li​ku​je nor​mal​nom čo​vje​ku. Neg​dje je pro​či​tao da je jed​na od sto​ti​nu oso​ba asek​su​al​na. Zbog toga je bio druk​či​ji od dru​gih, ali nije bio ne​nor​ma​lan. Upra​vo su​prot​no, mo​gao se usre​do​to​či​ti na ono važ​no, na to da gra​di svoj ži​vot i re​pu​ta​ci​ju. Mo​gao je uži​va​ti u po​što​va​nju i stra​hu koji su dru​gi osje​ća​li pre​ma nje​mu, a da ga ni​šta ne ome​ta u tome ne gu​be​ći dra​go​cje​nu ener​gi​ju kao kad ro​bu​ješ sek​su. To je si​gur​no ra​ci​onal​no, a shod​no tome i nor​mal​no. On je nor​mal​na oso​ba koja pris​tu​pa smr​ti ra​doz​na​lo, a ne sa stra​hom. I osim toga ima do​bre vi​jes​ti za šefa. Ali Nes​tor je us​pio za​dr​ža​ti še​fov po​gled samo na pet se​kun​di, a onda je po​gle​dao u stra​nu. Jer je ono što je vi​dio bilo hlad​ni​je i praz​ni​je od smr​ti i uni​šte​nja. „Ali do​bi​li smo do​ja​vu gdje bi se mo​mak mo​gao skri​va​ti“, re​kao je Nes​tor. Go​lem čo​vjek po​dig​ne one svo​je pre​poz​nat​lji​ve obr​ve. „Od koga?“ „Coco nam je do​ja​vio. On je di​ler koji je do​ne​dav​no ži​vio u Cen​tru Ila.“ 202

„Onaj psi​ho​pat u štik​la​ma?“ Nes​tor ni​kad nije us​pio do​ku​či​ti kako nje​gov šef zna tak​ve stva​ri. Ni​kad ga nije vi​dio na uli​ci. Nes​tor ni​kad nije upoz​nao ni​ko​ga tko je tvr​dio da ga je vi​dio, a ka​mo​li po​pri​čao s njim. A šef je ipak znao sve i tako je bilo odu​vi​jek. U vri​je​me kr​ti​ce to nije bilo neo​bič​no jer je tad mo​gao saz​na​ti go​to​vo sve što se zbi​va​lo u po​li​ci​ji. Ali na​kon što su ubi​li Aba Lof​t​hu​sa koji ga se spre​mao pro​ka​za​ti, kr​ti​či​ne su ak​tiv​nos​ti pres​ta​le. To je bilo pri​je go​to​vo pet​na​est go​di​na i Nes​tor se po​mi​rio s tim da vje​ro​jat​no ni​kad neće saz​na​ti tko je bio kr​ti​ca. „Spo​me​nuo je ne​kog mla​dog tipa u Ili koji ima to​li​ko nov​ca da je ot​pla​tio ci​me​rov dug“, re​kao je Nes​tor pom​no uvjež​ba​nim gla​som na​gla​ša​va​ju​ći „r“ kao is​toč​ni Sla​ve​ni, vje​ru​ju​ći da zvu​či baš kao oni. „Dva​na​est so​mo​va kru​na u kešu.“ „Nit​ko ne pla​ća dug dru​gog nar​ki​ća“, re​kao je Wolf, sta​ri​ji čo​vjek za​du​žen za tr​go​vi​nu dje​voj​ka​ma. „Toč​no“, slo​žio se Nes​tor. „Ali ovaj je deč​ko to na​pra​vio iako ga je ci​mer op​tu​žio da je ukrao neke na​uš​ni​ce. Pa sam po​mis​lio...“ „Mis​liš na no​vac iz Kal​le​ova sefa?“ upi​tao je go​le​mi čo​vjek. „I na na​kit ukra​den kod Iver​se​no​vih, ha?“ „Da. Po​sje​tio sam Coca i po​ka​zao mu sli​ku tog tipa. A on je po​t​vr​dio da se radi o Son​nyju Lof​t​hu​su. Znam čak i broj nje​go​ve sobe – tris​to dva​de​set tri. Pi​ta​nje je samo kako ćemo ga...“ Nes​tor spo​ji pr​ste i us​na​ma pro​izve​de zvuk sli​čan puc​nju kao da je to si​no​nim za „ubi​ti“. „Ne​će​mo moći ući“, re​kao je Wolf. „Ba​rem ne ne​pri​mi​je​će​no. Vra​ta su za​klju​ča​na, net​ko je uvi​jek na re​cep​ci​ji i po​svu​da su nad​zor​ne ka​me​re.“ „Mo​gli bi​smo an​ga​ži​ra​ti ne​kog od sta​na​ra“, re​kao je Voss, biv​ši šef za​šti​tar​ske tvrt​ke koji je do​bio ot​kaz na​kon pet​lja​nja s uvo​zom i di​la​njem ana​bo​lič​kih ste​ro​ida. „Ne​će​mo valj​da taj po​sao po​vje​ri​ti ne​kom nar​ki​ću“, re​kao je Wolf. „Lof​t​hus je po​bje​gao na​šim na​vod​no spo​sob​nim lju​di​ma, a čini se da je jed​nog od njih i ubio.“ „Što ćemo onda?“ upi​ta Nes​tor. „Pos​ta​vi​ti za​sje​du is​pred Cen​tra Ila? Pos​ta​vi​ti snaj​pe​ris​ta u zgra​di pre​ko​pu​ta? Za​pa​li​ti cen​tar i blo​ki​ra​ti sve iz​la​ze? „ „Ovo nije vri​je​me za šale, Hugo“, ušut​ka ga Voss. „Tre​bao bi zna​ti da se ja ni​kad ne ša​lim.“ Nes​tor osje​ti da mu lice gori, ali sve​jed​no se nije oz​no​jio. „Ako ga se ne do​če​pa​mo pri​je po​li​ci​je...“ „Do​bra ide​ja.“ Ri​je​či su bile iz​go​vo​re​ne tako tiho da su bile je​dva čuj​ne, a ipak su odjek​nu​le pros​to​ri​jom kao grom. Tad je zav​la​da​la ti​ši​na. „Što je do​bra ide​ja?“ 203

„Da ga ne di​ra​mo pri​je nego što ga po​li​ci​ja uhva​ti“, re​kao je go​le​mi čo​vjek. Nes​tor se ogle​dao po pros​to​ri​ji kako bi se uvje​rio da nije je​di​ni koji ne shva​ća, a onda upi​tao: „Kako to mis​li​te?“ „Mis​lim toč​no ona​ko kako sam re​kao“, pro​šap​tao je šef, na​smi​je​šio se pa po​gle​dao je​di​nu oso​bu koja je do​tad šu​tje​la. „Znaš što mis​lim, zar ne?“ „Znam“, od​go​vo​rio je čo​vjek. „Deč​ko će se vra​ti​ti u Sta​ten. A onda će si mo​žda odu​ze​ti ži​vot – kao i nje​gov otac...“ „Do​bro.“ „Ja​vit ću po​li​ci​ji gdje se deč​ko skri​va“, re​kao je čo​vjek, po​di​gao bra​du pa od​li​je​pio ovrat​nik ze​le​ne uni​for​me od vra​ta. „To neće biti po​treb​no. Po​li​ci​ju ću ja ri​je​ši​ti“, re​kao je go​le​mi čo​vjek. „Ho​će​te?“ iz​ne​na​di se Arild Fran​ck. Šef se okre​ne i obra​ti ci​je​lom sto​lu. „Što ćemo sa svje​do​kom u Dram​me​nu?“ „U bol​ni​ci je na kar​di​olo​gi​ji“, za​čuo je Hugo Nes​tor kako net​ko objaš​nja​va, a on se za​gle​dao u sli​ku. „I što ćemo po​du​ze​ti?“ I da​lje je gle​dao u sli​ku. „Ono što mo​ra​mo“, od​go​vo​rio je nje​gov šef. Gle​dao je kako Bli​za​nac visi na ras​pe​lu.

Ona se toč​no on​dje obje​si​la. Mar​t​ha je sje​di​la na ta​va​nu. Gle​da​la je gre​du. Rek​la je ko​le​ga​ma da želi pro​vje​ri​ti jesu li pa​pi​ri slo​že​ni kako tre​ba. Si​gur​no jesu, ali njoj nije to bilo važ​no. Po​s​ljed​njih dana ni​šta joj više nije bilo važ​no. Ne​pre​kid​no je mis​li​la na nje​ga, na Sti​ga, a to je u isto vri​je​me bilo i ba​nal​no i tra​gič​no. Za​lju​bi​la se. Odu​vi​jek je vje​ro​va​la da nije tip za neke snaž​ne emo​ci​je. I pri​je se za​ljub​lji​va​la, i to čes​to, ali ni​kad ova​ko. Tad bi osje​ća​la lep​ti​ri​će u tr​bu​hu, ru​me​ni​lo bi joj obli​lo obra​ze i sve joj se či​ni​lo kao neka uz​bud​lji​va igra u ko​joj ti se pro​bu​de sva osje​ti​la. Ali ovo je bilo... kao bo​lest. Ne​što joj je na​pa​lo ti​je​lo i kon​tro​li​ra​lo sva​ku mi​sao i pos​tu​pak. Do​go​di​la joj se pra​va lju​bav i ima​la je osje​ćaj kao da ju je za​de​si​la neka bo​lest ili loša sud​bi​na. To joj je bilo pre​vi​še. Nije to htje​la. I taj ju je osje​ćaj raz​di​rao. Žena koja se obje​si​la na tom ta​va​nu – mo​žda se i ona tako osje​ća​la? Mo​žda se i ona za​lju​bi​la u mu​škar​ca za ko​jeg je du​bo​ko u sebi zna​la da nije za nju? Mo​žda je i nju lju​bav to​li​ko zas​li​je​pi​la da je i sama po​če​la raz​miš​lja​ti što je do​bro, a što loše po​ku​ša​va​ju​ći iz​gra​di​ti novi mo​ral koji će se moći no​si​ti s tom pre​div​nom bo​leš​ću? Ili je ona, po​put Mar​t​he, shva​ti​la da je za​ljub​lje​na tek kad se pre​du​bo​ko po​ve​za​la s tim čo​vje​kom? Mar​t​ha se ti​je​kom do​ruč​ka vra​ti​la u sobu 323. Opet je pre​gle​da​la te​ni​si​ce. Mi​ri​204

sa​le su na de​ter​džent. Tko pere pot​pla​te go​to​vo no​vih te​ni​si​ca ako ne​što ne kri​je? I za​što su te te​ni​si​ce u njoj iz​a​zva​le to​lik očaj da je mo​ra​la oti​ći na ta​van? Za​gle​da​la se u gre​du. Ali neće na​pra​vi​ti ono što je na​pra​vi​la mr​tva žena. Neće ga pri​ja​vi​ti. Ne može ga pri​ja​vi​ti. Si​gur​no pos​to​ji raz​log, ne​što što ona ne zna. On nije ta​kav. U svom pos​lu nas​lu​ša​la se laži, iz​li​ka i ver​zi​ja stvar​nos​ti da je na kon​cu op​će​ni​to pres​ta​la vje​ro​va​ti lju​di​ma. Ali jed​no je zna​la: Stig nije hlad​no​kr​van ubo​ji​ca. Zna​la je to jer je bila za​ljub​lje​na u nje​ga. Mar​t​ha za​ri​je lice u dla​no​ve. Osje​ti​la je kako joj se oči pune su​za​ma. Sje​di​la je on​dje i drh​ta​la u ti​ši​ni. Htio ju je po​lju​bi​ti. Kao i ona nje​ga. I da​lje to želi. Lju​bi​la bi ga ov​dje, sad, za​uvi​jek! Tako bi se rado iz​gu​bi​la u tom go​le​mom, pre​div​nom, to​plom oce​anu emo​ci​ja. Pro​ba​la bi tu dro​gu, pre​da​la bi se, pri​tis​nu​la špri​cu, osje​ti​la uz​bu​đe​nje, bila bi za​hval​na i prok​le​ta. Za​ču​la je je​ca​nje i osje​ti​la kako se naj​e​ži​la. Tad se za​gle​da​la u voki-toki. Tih be​bin plač. Htje​la je is​klju​či​ti voki-toki, ali to ipak nije uči​ni​la. Plač je sad zvu​čao dru​ga​či​je. Kao da se di​je​te boji i do​zi​va je. Ali to je i da​lje bilo ono isto di​je​te, baš kao i uvi​jek. Nje​zi​no di​je​te. Iz​gub​lje​no di​je​te. Za​rob​lje​no u va​ku​umu, ni​šta​vi​lu, a po​ku​ša​va se vra​ti​ti kući. I nit​ko mu ne može ili ne želi po​mo​ći. Nit​ko se ne usu​đu​je. Jer ne zna​ju što se do​ga​đa, a lju​di se boje ne​poz​na​tog. Mar​t​ha je slu​ša​la be​bin plač. Iz se​kun​de u se​kun​du pos​ta​jao je sve glas​ni​ji. A onda je za​ču​la kr​ča​nje i his​te​ri​čan glas. „Mar​t​ha! Mar​t​ha! Dođi...“ Mar​t​ha se sle​di​la. Što je to bilo? „Mar​t​ha! Ra​ci​ja je u cen​tru! Na​oru​ža​ni su! Za ime Bož​je, gdje si?“ Mar​t​ha po​dig​ne voki-toki i pri​tis​ne gumb. „Ma​ria, što se zbi​va?“ Po​tom pus​ti gumb. „Nose crno i vi​zi​re, ima​ju šti​to​ve i oruž​je i mno​go ih je! Mo​raš sići!“ Mar​t​ha us​ta​ne i sju​ri se s ta​va​na. Ko​ra​ci su joj odje​ki​va​li na ste​pe​ni​ca​ma. Otvo​ri​la je vra​ta koja su vo​di​la u hod​nik na dru​gom katu. Vi​dje​la je kako se čo​vjek u cr​nom okre​će i ci​lja u nju sač​ma​ri​com ili mo​žda stroj​ni​com. Vi​dje​la je tro​ji​cu is​pred vra​ta sobe 323. Dvo​ji​ca su dr​ža​la krat​ki ovan za pro​va​lji​va​nje. „Što...“ za​us​ti Mar​t​ha, ali za​šu​tje​la je kad je čo​vjek is​pred nje po​di​gao prst pre​ma us​ti​ma skri​ve​nim is​pod cr​nog vi​zi​ra. Na se​kun​du se uko​či​la, a onda shva​ti​la da je spre​ča​va je​di​no nje​go​vo idi​ot​sko na​oru​ža​nje. „Že​lim vi​dje​ti na​log za pre​tres! Od​mah! Ne​ma​te pra​vo...“ Za​čuo se gla​san tre​sak kad je čo​vjek po​go​dio vra​ta is​pod bra​ve. Tre​ći čo​vjek od​škri​nuo je vra​ta i uba​cio u sobu ne​što na​lik dvje​ma gra​na​ta​ma. A onda su se mu​škar​ci okre​nu​li i pre​kri​li uši. Bla​gi Bože, zar oni...? Blje​sak svje​tlos​ti bio je tako sna​žan da su sva tri po​li​caj​ca ba​ca​la sje​ne u iona​ko do​bro osvi​jet​lje​nom hod​ni​ku, a eks​205

plo​zi​ja je bila tako si​lo​vi​ta da je Mar​t​hi za​zvo​ni​lo u uši​ma. A onda su ule​tje​li u sobu. „Po​mak​ni​te se, gos​po​đi​ce!“ Ri​je​či koje je iz​go​vo​rio po​li​ca​jac is​pred nje zvu​ča​le su pri​gu​še​no. A iz​gle​da​lo je kao da urla. Mar​t​ha ga je samo po​gle​da​la. I on je bio u cr​noj uni​for​mi koje nose Del​te i pan​cir​ki. Po​tom se po​vuk​la na​zad na ste​pe​ni​ce. Nas​lo​ni​la se na zid. Pre​ko​pa​la dže​po​ve. U dže​pu jak​ne još je uvi​jek ima​la po​sjet​ni​cu, kao da je zna​la da će joj za​tre​ba​ti. Na​zva​la je broj is​pod ime​na. »Da?“ Glas je do​is​ta neo​bi​čan ins​tru​ment. Si​mon Ke​fas zvu​čao je umor​no i na​pe​to, ali u gla​su mu se nije čulo uz​bu​đe​nje koje bi čo​vjek oče​ki​vao ti​je​kom ra​ci​je i ve​li​kog uhi​će​nja. Pre​ma akus​ti​ci za​klju​či​la je da nije na uli​ci is​pred cen​tra ni u ne​koj od soba, nego u ve​li​kom pros​to​ru okru​žen dru​gim lju​di​ma. „Ov​dje su“, rek​la je, „i ba​ca​ju gra​na​te.“ „O čemu go​vo​ri​te?“ „Ov​dje Mar​t​ha Lian iz Cen​tra Ila. U cen​tru su na​oru​ža​ni spe​ci​jal​ci. U ti​je​ku je ra​ci​ja.“ Ti​je​kom stan​ke koja je us​li​je​di​la za​ču​la je kako glas u po​za​di​ni ne​što objav​lju​je, kao da ne​ko​ga zove, mo​žda li​ječ​ni​ka koji se tre​ba ja​vi​ti na pos​to​pe​ra​tiv​ni odjel. Glav​ni in​s​pek​tor bio je u bol​ni​ci. „Do​la​zim od​mah“, re​kao je. Mar​t​ha pre​ki​ne vezu, otvo​ri vra​ta i vra​ti se u hod​nik. On​dje je za​ču​la kr​ča​nje i zu​ja​nje po​li​cij​skih ra​di​os​ta​ni​ca. Po​li​ca​jac upe​ri oruž​je u nju. „Hej, što sam vam re​kao?!“ Iz nje​go​vog ra​di​ja za​čuo se me​ta​lan glas: „Iz​vo​di​mo ga.“ „Samo daj​te, pu​caj​te ako mo​ra​te, ali ja sam ov​dje še​fi​ca i još ni​sam vi​dje​la na​log za pre​tres“, obja​vi​la je Mar​t​ha i pro​mar​ši​ra​la po​red nje​ga. A onda je vi​dje​la kako iz​la​ze iz sobe 323. Imao je li​si​či​ne i vo​di​la su ga dva po​li​caj​ca. Bio je go​to​vo gol. No​sio je samo po​ma​lo pre​ve​li​ke bi​je​le gaće i iz​gle​dao neo​bič​no ra​nji​vo. Una​toč mi​ši​ća​vom tor​zu dje​lo​vao je mr​ša​vo, is​crp​lje​no, bo​les​no. Iz jed​nog mu je uha ka​pa​la krv. Po​di​gao je po​gled i uhva​tio nje​zin. A onda su proš​li kraj nje. Bilo je go​to​vo. Mar​t​ha uz​dah​ne s olak​ša​njem. Na​kon što je dva​put po​ku​ca​la, Bet​ty iz​va​di glav​ni ključ i uđe u apart​man. Kao i obič​no, otva​ra​la je vra​ta dvos​tru​ko spo​ri​je nego ina​če, pa je gost, ako je još bio u apart​ma​nu, mo​gao iz​bje​ći neku mo​žda ne​ugod​nu si​tu​aci​ju. Tak​va je bila po​li​ti​ka u ho​te​lu Pla​za – osob​lje nije vi​dje​lo ni čulo ni​šta što nije tre​ba​lo vi​dje​ti ili čuti. Ali to nije bila Bet​tyi​na po​li​ti​ka. Upra​vo su​prot​no. Maj​ka joj je uvi​jek go​vo​ri​la da će zbog svo​je zna​ti​že​lje jed​nog dana upas​ti u ne​vo​lje. I to se do​go​di​lo, što​vi​še, već više puta. 206

Ali u ho​te​lu je to bila ko​ris​na oso​bi​na. Nit​ko od osob​lja nije znao tako do​bro na​nju​ši​ti pre​va​ran​te kao Bet​ty. Nje​zin za​štit​ni znak bilo je ra​zot​kri​va​nje lju​di koji su na​mje​ra​va​li ži​vje​ti, jes​ti i piti u ho​te​lu, a da ne pod​mi​re ra​čun. I čes​to je ra​di​la na svo​ju ruku. Bet​ty iona​ko ni​kad nije skri​va​la am​bi​ci​je. U go​diš​njoj ocje​ni šef je po​hva​lio nje​zi​nu vje​šti​nu za​pa​ža​nja, ali i dis​kre​ci​ju kao i či​nje​ni​cu da in​te​re​se ho​te​la uvi​jek stav​lja na prvo mjes​to. Re​kao joj je i da će da​le​ko do​gu​ra​ti – re​cep​ci​ja je njoj samo us​put​na pos​ta​ja. Apart​man je bio je​dan od naj​ve​ćih u ho​te​lu s pa​no​ram​skim po​gle​dom na Oslo. Imao je bar, ku​hi​nji​cu, ku​pa​oni​cu i po​seb​nu spa​va​ću sobu s još jed​nom za​seb​nom ku​pa​oni​com. Iz te ku​pa​oni​ce čuo se klo​kot vode. Pre​ma ho​tel​skoj evi​den​ci​ji gost se zvao Fi​del Lae, a no​vac mu oči​to nije bio pro​blem. Odi​je​lo koje mu je no​si​la do​ra​dio je Ti​ger. Gost ga je ra​ni​je tog dana ku​pio u Bog​s​ta​dve​ienu, pos​lao kro​ja​ču na pre​ina​ke pu​tem ho​tel​skog eks​pres-ser​vi​sa, a po​tom je tak​si​jem vra​će​no u ho​tel. Lje​ti bi ho​tel za tak​ve stva​ri obič​no an​ga​ži​rao ne​kak​vu is​po​moć, ali ovo lje​to bilo je tako mir​no da su re​cep​ci​ona​ri to sami obav​lja​li. Bet​ty se od​mah ja​vi​la da će pre​uze​ti taj po​s​ljed​nji za​da​tak. Na prvu nije ima​la raz​lo​ga za sum​nju. Kad ga je pri​ja​vi​la, gost je pla​tio dva no​će​nja una​pri​jed, a pre​va​ran​ti ina​če ne rade tako. Ali ne​što joj sve​jed​no nije dalo mira. Nije joj se či​nio kao tip koji uzi​ma apart​man na zad​njem katu. Više se do​imao kao net​ko tko spa​va u pre​no​ći​šti​ma ili hos​te​li​ma. Dje​lo​vao je ne​iskus​no i dok se pri​jav​lji​vao, ne​ka​ko se pre​vi​še tru​dio os​ta​vi​ti do​bar do​jam. Iz​gle​dao je kao da ni​kad pri​je nije od​sjeo u ho​te​lu, nego je pro​učio kako to sve iz​gle​da u te​ori​ji pa sad želi po​ka​za​ti što zna. Osim toga pla​tio je go​to​vi​nom. Bet​ty je otvo​ri​la or​mar i vi​dje​la da su unu​tra kra​va​ta i dvi​je nove ko​šu​lje, ta​ko​đer Ti​ge​ro​ve, vje​ro​jat​no iz iste tr​go​vi​ne. Na podu je bio par no​vih cr​nih ci​pe​la. Pro​či​ta​la je VASS s unu​tar​nje stra​ne. Obje​si​la je odi​je​lo po​red du​gač​kog me​ka​nog ko​fe​ra s ko​ta​či​ći​ma. Ko​fer je bio go​to​vo nje​zi​ne vi​si​ne – već je vi​đa​la tak​ve ko​fe​re i zna​la je da ih ko​ris​te za pri​je​voz snowbo​ar​da ili da​ski za sur​fa​nje. Bila je u is​ku​še​nju da ga otvo​ri, ali samo ga je stis​nu​la pr​stom. Ko​fer je bio pra​zan ili ba​rem u nje​mu nije bilo snowbo​ar​da. Po​red ko​fe​ra sta​jao je je​di​ni ko​mad koji nije dje​lo​vao novo – cr​ve​na sport​ska tor​ba s nat​pi​som Hr​vač​ki klub Oslo. Za​tvo​ri​la je or​mar, priš​la otvo​re​nim vra​ti​ma spa​va​će sobe i vik​nu​la: „Gos​po​di​ne Lae! Is​pri​ča​vam se, gos​po​di​ne Lae!“ Čula je kako se za​tva​ra voda i ubr​zo se po​ja​vio čo​vjek sa za​li​za​nom mo​krom ko​som i s pje​nom za bri​ja​nje na licu. „Obje​si​la sam vam odi​je​lo u or​mar. Re​če​no mi je da pre​uz​mem pi​smo koje tre​ba pos​la​ti.“ „Oh, da. Hva​la vam. Mo​že​te li pri​če​ka​ti tre​nu​tak?“ Bet​ty pri​đe pro​zo​ru i po​gle​da pre​ma no​voj zgra​di Ope​re i fjor​du Osla. Nove zgra​de bile su sti​ješ​nje​ne po​put ko​la​ca na ogra​di. Eke​ber​gåsen. Po​šta. Glav​ni ko​lo​207

dvor. Na ve​li​kom sto​lu pri​mi​je​ti​la je vo​zač​ku do​zvo​lu. Nije bila La​eova. Po​red nje sta​ja​le su ška​re i La​eova sli​ka na ko​joj je no​sio upe​čat​lji​ve če​t​vr​tas​te na​oča​le s cr​nim ok​vi​rom koje je vi​dje​la na nje​mu dok ga je pri​jav​lji​va​la. Na sto​lu su sta​ja​le dvi​je pot​pu​no jed​na​ko i oči​to nove ak​tov​ke. Is​pod pok​lop​ca jed​ne od njih vi​riô je rub plas​tič​ne vre​ći​ce. Za​gle​da​la se u nju. Mut​na ali pro​zir​na plas​ti​ka. S tra​go​vi​ma ne​če​ga bi​je​log. Us​tuk​nu​la je dva ko​ra​ka i os​vr​nu​la se po spa​va​ćoj sobi. Vra​ta ku​pa​oni​ce bila su otvo​re​na, pa je vi​dje​la leđa gos​ta dok je sta​jao is​pred ogle​da​la. Oko stru​ka omo​tao je ruč​nik i pot​pu​no se usre​do​to​čio na bri​ja​nje. A to je zna​či​lo da je ima​la malo vre​me​na. Po​ku​ša​la je otvo​ri​ti ak​tov​ku s plas​tič​nom vre​ći​com. Po​gle​da​la je broj​ča​nik sa ši​from. Me​tal​ni ko​ta​či​ći po​ka​zi​va​li su 0999. Po​gle​da​la je dru​gu ak​tov​ku. 1999. Zar obje ak​tov​ke ima​ju istu ši​fru? A u tom slu​ča​ju 1999 iz​gle​da kao ši​fra. Go​di​na. Mo​žda je to go​di​na ne​či​jeg ro​đe​nja. Ili Prin​ce​ova pje​sma. A u tom slu​ča​ju dru​ga ak​tov​ka si​gur​no nije za​klju​ča​na. Bet​ty je za​ču​la kako gost otva​ra sla​vi​nu u ku​pa​oni​ci. Sad se umi​vao. Stvar​no je zna​la da ne bi tre​ba​la to ra​di​ti. Po​di​gla je pok​lo​pac dru​ge ak​tov​ke. I uz​dah​nu​la. Ak​tov​ka je bila pre​pu​na nov​ča​ni​ca. A onda je za​ču​la ko​ra​ke iz sobe pa ju je brzo za​tvo​ri​la, na​pra​vi​la tri brza ko​ra​ka i zas​ta​la pred ulaz​nim vra​ti​ma. Srce joj je tuk​lo. Gost je iz​a​šao iz spa​va​će sobe i na​smi​je​šio se kad ju je po​gle​dao. Ali ne​što na nje​mu bilo je dru​ga​či​je. Mo​žda samo više nije no​sio na​oča​le. Ili joj se samo uči​ni​lo da se ne​što na nje​mu pro​mi​je​ni​lo jer je pre​krio oko kr​va​vom ma​ra​mi​com. I u tom tre​nut​ku ona shva​ti u čemu je stvar. Obri​jao je obr​ve, to je to. Tko, za ime Bož​je, bri​je obr​ve? Osim Boba Gel​do​fa u fil​mu The Wall, na​rav​no. Ali on je bio lud ili se samo pre​tva​rao. Zar je čo​vjek koji sto​ji pred njom lud? Nije, lu​đa​ci ne​ma​ju pune ko​fe​re nov​ca, samo mis​le da je tako. Tad on otvo​ri la​di​cu sto​la, iz​vu​če sme​đu omot​ni​cu i pru​ži je Bet​ty. „Ho​će​te li se, mo​lim vas, po​bri​nu​ti da ode da​naš​njom po​štom?“ „Si​gur​no to mo​že​mo ure​di​ti“, od​go​vo​ri​la je i po​na​da​la se da gost ne osje​ća nje​zin ne​mir. „Hva​la vam naj​ljep​ša, Bet​ty.“ Ona na to dva​put trep​ne. Na​rav​no, ime joj piše na ho​tel​skoj uni​for​mi. „Že​lim vam ugo​dan dan, gos​po​di​ne Lae“, na​smi​je​ši se i do​hva​ti kva​ku. „Če​kaj​te, Bet​ty...“ Ali tad osje​ti kako joj osmi​jeh nes​ta​je s lica. Vi​dio ju je kako otva​ra ak​tov​ku i sada će... „Mo​žda je, ovaj, obi​čaj os​ta​vi​ti na​poj​ni​cu za tak​ve us​lu​ge?“ Ona uz​dah​ne s olak​ša​njem. „Ni​ka​ko, gos​po​di​ne Lae.“ Tek je u di​za​lu shva​ti​la da je mo​kra od zno​ja. Kad će za​uz​da​ti tu svo​ju zna​ti​že​lju? I kome uop​će može priz​na​ti da je ko​pa​la po stva​ri​ma ho​tel​skog gos​ta? Uos​ta​208

lom, ot​kad je ile​gal​no ču​va​ti no​vac u ak​tov​ci? Po​seb​no ako ra​diš za po​li​ci​ju. Jer upra​vo je to pi​sa​lo na sme​đoj omot​ni​ci. Po​li​cij​ska sre​diš​nji​ca u Oslu Grø​nlan​d​s​le​iret 44 Na ruke Si​mo​na Ke​fa​sa Si​mon Ke​fas sta​jao je u sobi 323 i gle​dao oko sebe. „Dak​le, Del​te su upa​le u sobu?“ upi​tao je. „I odve​le tipa s do​njeg kre​ve​ta? Joh​n​nyja... kako ga ono zovu?“ „Puma“, od​go​vo​ri Mar​t​ha. „Na​zva​la sam jer sam mis​li​la da ste mo​žda vi...“ „Ni​sam imao veze s tim. Tko je Joh​n​nyjev ci​mer?“ „Tvr​di da se zove Stig Ber​ger.“ „Hm. A gdje je on sada?“ „Ne znam. Nit​ko ne zna. Po​li​ci​ja je is​pi​ta​la sve sta​na​re. Slu​šaj​te, ako to nis​te vi uči​ni​li, onda že​lim zna​ti tko je na​re​dio ra​ci​ju.“ „Ne znam“, od​go​vo​rio je Si​mon i otvo​rio or​mar. „Ali spe​ci​jal​ci se ne mogu pos​la​ti na te​ren bez odo​bre​nja šefa po​li​ci​je, pa upi​taj​te nje​ga. Ovo je odje​ća Sti​ga Ber​ge​ra?“ „Ko​li​ko je meni poz​na​to.“ Imao je osje​ćaj da mu laže i da do​bro zna da odje​ća pri​pa​da upra​vo nje​mu. Po​di​gao je pla​ve te​ni​ske s dna or​ma​ra. Broj 43. Vra​tio ih je na mjes​to, za​tvo​rio or​mar, a onda pri​mi​je​tio fo​to​gra​fi​ju na zidu po​red or​ma​ra. I s njom su nes​ta​le sve sum​nje koje je do​tad mo​žda imao. „On se zove Son​ny Lof​t​hus“, reče Si​mon. „Što?“ „Dru​gi sta​nar. Zove se Son​ny, a na sli​ci je nje​gov otac Ab Lof​t​hus. On je bio po​li​ca​jac. A sin mu je pos​tao ubo​ji​ca. Do​sad je ubio šes​te​ro lju​di. Slo​bod​no se po​ža​li​te šefu, ali mis​lim da su spe​ci​jal​ci u ovom slu​ča​ju bili oprav​dan iz​bor.“ Njoj se lice uko​či is​tog tre​nut​ka i zje​ni​ce joj se sku​pe kao da je u sobu odjed​nom pro​dr​lo pre​vi​še svje​tla. Za​pos​le​ni​ci pre​no​ći​šta vi​dje​li su ko​je​šta, ali ni​kad do​sad nisu pru​ži​li skro​vi​šte ma​sov​nom ubo​ji​ci. On čuč​ne – ne​što je bilo is​pod kre​ve​ta. Tad iz​vu​če na​pra​vu.

209

„Što je to?“ upi​ta ona. „Gra​na​ta za omam​lji​va​nje“, od​go​vo​ri Si​mon i po​dig​ne mas​li​nas​to​ze​len pred​met koji je iz​gle​dao kao gu​me​na ruč​ka bi​cik​la. „Stva​ra sna​žan blje​sak i pra​sak od ot​pri​li​ke sto se​dam​de​set de​ci​be​la. Nije opas​na, ali kad eks​plo​di​ra, na ne​ko​li​ko se​kun​di os​li​je​pi​te, glu​hi ste, omam​lje​ni i de​zo​ri​jen​ti​ra​ni, pa Del​te mogu odra​di​ti po​sao. Ali na ovoj nisu iz​vuk​li osi​gu​rač, zato nije eks​plo​di​ra​la. Tako to biva. Lju​di pod pri​ti​skom gri​je​še. Sla​že​te li se?“ Tad po​gle​da te​ni​ske, a onda opet nju. Ali nje​zin po​gled bio je mi​ran i od​lu​čan. U tim oči​ma nije vi​dio ni​šta. „Mo​ram se vra​ti​ti u bol​ni​cu“, re​kao je Si​mon. „Ho​će​te li me na​zva​ti ako se vra​ti?“ „Jes​te li do​bro?“ „Vje​ro​jat​no ni​sam“, od​go​vo​ri Si​mon. „Žena mi je u bol​ni​ci. Gubi vid.“ Tad po​gle​da u svo​je ruke. A htio je do​da​ti – baš kao i ja.

210

28.

Hugo Nes​tor vo​lio je Ver​mont. To mjes​to pred​stav​lja​lo je jed​nu od ri​jet​kih kom​bi​na​ci​ja res​to​ra​na, bara i noć​nog klu​ba, a po​sao je išao do​bro kako god okre​neš. Kli​jen​te​lu su či​ni​li bo​ga​ti i li​je​pi, ne​li​je​pi ali bo​ga​ti, ma​nje bo​ga​ti ali li​je​pi, za​tim ne​ko​li​ko slav​nih, kao i neki po​lu​us​pješ​ni fi​nan​ci​ja​ši i lju​di koji su ra​di​li noć​ne smje​ne u za​bav​noj in​dus​tri​ji. Upra​vo su u Ver​mon​tu čla​no​vi ban​de Tve​ita i lju​di upet​lja​ni u pra​nje nov​ca te pljač​ke ba​na​ka i po​šta na​ru​či​va​li hek​to​li​tre Dom Pe​rig​no​na, a kako je nor​ve​škim strip​ti​ze​ta​ma ne​dos​ta​ja​lo sti​la, iz Ko​pen​ha​ge​na su do​vez​li bo​lje dje​voj​ke za ples u kri​lu u pri​vat​nim pros​to​ri​ja​ma. Ko​ka​in su im upu​hi​va​li slam​ka​ma iz​rav​no u raz​ne tje​les​ne otvo​re, a po​tom ga i sami tako kon​zu​mi​ra​li dok su im ko​no​ba​ri do​no​si​li ka​me​ni​ce, tar​tu​fe i pa​šte​te od guš​čje je​tre, na​prav​lje​ne od gu​sa​ka koje su ima​le kra​ljev​ski tret​man. Ukrat​ko, Ver​mont je bio mjes​to sa sti​lom i tra​di​ci​jom. On​dje su Hugo Nes​tor i nje​go​vi lju​di sva​ke ve​če​ri mo​gli sje​di​ti za ogra​đe​nim sto​lom i gle​da​ti kako vanj​ski svi​jet ide kvra​gu. Tamo se mo​glo pos​lo​va​ti jer po​li​caj​ci koji su svra​ća​li u Ver​mont uop​će nisu pri​da​va​li po​zor​nost ban​ka​ri​ma i fi​nan​ci​ja​ši​ma koji su se on​dje na​ve​li​ko dru​ži​li s kri​mi​nal​ci​ma. Zato ni zah​tjev čo​vje​ka koji je sje​dio za nji​ho​vim sto​lom nije bio po​seb​no neo​bi​čan. Ušao je, ogle​dao se oko sebe, pro​gu​rao kroz go​mi​lu i pri​šao im, ali kad je po​ku​šao pre​ko​ra​či​ti cr​ve​no uže koje je oz​na​ča​va​lo nji​hov te​ri​to​rij, Bo ga za​us​ta​vi. Iz​mi​je​ni​li su ne​ko​li​ko ri​je​či, a onda Bo pri​đe Nes​to​ru i šap​ne mu na uho: „Tra​ži Azi​jat​ki​nju. Kaže da je za kli​jen​ta koji ne pita za ci​je​nu.“ Nes​tor nag​ne gla​vu i ot​pi​je malo šam​panj​ca. Bli​za​nac ima iz​re​ku koju je Hugo pri​hva​tio kao svo​ju: No​vac ti ku​pu​je šam​pa​njac. „Iz​gle​da li ti kao mur​jak?“ „Ne.“ 211

„Ni meni. Do​vu​ci mu sto​li​cu.“ Tip je no​sio odi​je​lo koje je dje​lo​va​lo sku​po, iz​gla​ča​nu ko​šu​lju i kra​va​tu. Iz​nad upe​čat​lji​vih ek​s​klu​ziv​nih na​oča​la imao je bli​je​de obr​ve. Ne, kri​vo. Uop​će nije imao obr​ve. „Mora biti mla​đa od dva​de​set.“ „Ne znam o čemu go​vo​riš“, re​kao je Nes​tor. „Za​što si ov​dje?“ „Moj kli​jent je pri​ja​telj Ive​ra Iver​se​na.“ Hugo Nes​tor za​gle​da se u nje​ga. Nije imao ni tre​pa​vi​ce. Mo​žda ima bo​lest koja se zove alo​pe​cia uni​ver​sa​lis. Kao Hu​gov brat – na​vod​ni brat koji nije imao ni jed​ne je​di​ne dla​ke na ti​je​lu. A u tom slu​ča​ju tip si​gur​no nosi pe​ri​ku. „Moj kli​jent bavi se špe​di​ci​jom. Pla​tit će ti u go​to​vi​ni i he​ro​inom koji je sti​gao pre​ko​mor​skim pu​tem. Vje​ro​jat​no bo​lje od mene znaš što to go​vo​ri o čis​to​ći.“ Ma​nje sta​ni​ca. Ma​nje po​sred​ni​ka koji raz​rje​đu​ju dro​gu. „Daj da na​zo​vem Iver​se​na“, re​kao je Nes​tor. Tip od​mah​ne gla​vom. „Moj kli​jent tra​ži pot​pu​nu dis​kre​ci​ju. Ne smi​je zna​ti ni Iver​sen niti itko dru​gi. Ako je Iver​sen to​li​ko glup da go​vo​ri pri​ja​te​lji​ma čime se bavi, to je nje​gov pro​blem.“ I po​ten​ci​jal​no naš, po​mis​li Nes​tor. Tko je ovaj tip? Ne iz​gle​da kao po​trč​ko. Šti​će​nik? Ili obi​telj​ski od​vjet​nik od po​vje​re​nja? „Na​rav​no, shva​ćam da ova​ko iz​ra​van pris​tup kad je u pi​ta​nju net​ko koga ne poz​na​je​te zah​ti​je​va do​dat​no osi​gu​ra​nje si​gur​ne tran​sak​ci​je. Moj kli​jent i ja sto​ga pred​la​že​mo pre​du​jam kako bi​smo do​ka​za​li oz​bilj​nost. Što ka​že​te? „ „Ka​žem če​ti​ris​to ti​su​ća“, re​kao je Nes​tor. „To je broj​ka koju sam re​kao na​pa​met jer i da​lje ne znam o čemu go​vo​riš.“ „Na​rav​no“, re​kao je tip. „To je sa​svim iz​ve​di​vo.“ „Ko​li​ko brzo?“ „Mis​lio sam ve​če​ras.“ „Ve​če​ras?“ „U gra​du sam samo do su​tra uju​tro, a onda le​tim na​zad u Lon​don. No​vac mi je u apart​ma​nu u Pla​zi.“ Nes​tor i Bo se po​gle​da​ju. A onda Nes​tor u jed​nom gut​lja​ju is​pi​je šam​pa​njac. „I da​lje ne znam o čemu go​vo​riš. Osim ako nas upra​vo nisi po​zvao na piće u svoj apart​man.“ Tip se ši​ro​ko os​mjeh​ne. „Upra​vo sam to uči​nio.“ 212

Tipa su pre​tra​ži​li čim su sti​gli na par​ki​ra​li​šte. Bo ga je dr​žao, a Nes​tor je tra​žio oruž​je i mi​kro​fo​ne. Tip je bez ot​po​ra pus​tio da ga pre​pi​pa​ju. Bio je čist. Bo je vo​zio li​mu​zi​nu do Pla​ze, a onda su pre​ko ve​li​kog par​ki​ra​li​šta sti​gli iza Spek​tru​ma do vi​so​ke stak​le​ne priz​me koja je bila ho​tel Pla​za. Gle​da​li su grad iz stak​le​nog vanj​skog di​za​la i Nes​tor je po​mis​lio kako je to baš prik​lad​na me​ta​fo​ra: što se više pe​nješ, lju​di iz​gle​da​ju sve ma​nji. Bo je iz​vu​kao pi​štolj čim je tip otvo​rio vra​ta apart​ma​na. Nije bilo ni​kak​va raz​lo​ga oče​ki​va​ti za​sje​du: Nes​tor tre​nu​tač​no nije imao ne​pri​ja​te​lja, ba​rem ko​li​ko je nje​mu bilo poz​na​to. Nije bilo ne​ri​je​še​nih su​ko​ba na tr​ži​štu, a po​li​ci​ja ga je mo​gla uhi​ti​ti ako to želi, no nisu ima​li po​vo​da. A ipak je osje​tio ne​la​go​du koju nije mo​gao po​sve de​fi​ni​ra​ti. Pri​pi​sao ju je pro​fe​si​onal​noj bud​nos​ti i od​lu​čio os​ta​ti na opre​zu. Od čo​vje​ka s tak​vim sta​vom i dru​gi u tom pos​lu mo​gli su po​ne​što na​uči​ti. Nije se Nes​tor bez​ve​ze na​šao na po​lo​ža​ju na ko​jem je da​nas. Apart​man je bio li​jep. Imao je sja​jan po​gled, to se mo​ra​lo priz​na​ti. Tad tip sta​vi na sto​lić dvi​je ak​tov​ke. Dok je Bo pro​vje​ra​vao dru​ge sobe, tip pri​đe baru i poč​ne mi​je​ša​ti pića. „Samo na​pri​jed“, re​kao je i ru​kom po​ka​zao na ak​tov​ke. Nes​tor sjed​ne kraj sto​li​ća, otvo​ri prvu ak​tov​ku, a po​tom i dru​gu. Unu​tra je bilo više od če​ti​ris​to ti​su​ća kru​na. Bio je si​gu​ran u to. A ako je dro​ga u dru​goj ak​tov​ci čis​ta kao što tip tvr​di, za taj je iz​nos mo​gao ku​pi​ti oma​nje selo pre​pu​no mla​dih Azi​jat​ki​nja. „Smi​jem li uklju​či​ti te​le​vi​zor?“ upi​ta Nes​tor i po​dig​ne da​ljin​ski. „Slo​bod​no“, od​go​vo​ri tip. Bio je za​uzet mi​je​ša​njem pića. Bilo je oči​to da u tome nema is​kus​tva, ali dao si je tru​da i na​re​zao li​mun za gin-to​nik. Nes​tor pri​tis​ne tip​ku na da​ljin​skom, pre​le​ti obi​telj​ske i dje​čje fil​mo​ve, pro​na​đe pro​gram s por​no​gra​fi​jom i po​ja​ča zvuk. Za​tim pri​đe baru. „Šes​na​est joj je go​di​na i bit će is​po​ru​če​na na par​ki​ra​li​šte In​gi​er​strand Lida su​tra u po​noć. Do​ve​zi​te se na​sred par​ki​ra​li​šta i os​ta​ni​te u autu. Pri​ći će vam net​ko od mo​jih lju​di, sjes​ti na straž​nje sje​da​lo i iz​bro​ja​ti no​vac. Po​tom će on oti​ći s nov​cem, a net​ko dru​gi će do​ves​ti curu. Shva​tio?“ Tip kim​ne. Nes​tor nije spo​me​nuo jed​nu važ​nu či​nje​ni​cu koja se po​dra​zu​mi​je​va​la: cura neće biti u auto​mo​bi​lu koji do​la​zi po no​vac. No​vac će na​pus​ti​ti mjes​to sas​tan​ka pri​je nego što stig​ne auto u ko​jem će biti cura. Isti prin​cip vri​je​di i kad je u pi​ta​nju pro​da​ja dro​ge. „A no​vac...?“ „Još če​ti​ris​to ti​su​ća“, od​go​vo​ri Nes​tor. „U redu.“ 213

Bo se vra​tio iz spa​va​će sobe i zas​tao is​pred te​le​vi​zo​ra. Či​ni​lo se da uži​va u pri​zo​ru. Baš kao i ve​ći​na. A Nes​to​ru je por​nja​va bila ko​ris​na samo zato što je osi​gu​ra​va​la pre​dvi​di​vu i rav​no​mjer​nu zvuč​nu ku​li​su koja je one​mo​gu​ća​va​la po​ten​ci​jal​no pris​lu​ški​va​nje ono​ga o čemu se pri​ča u sobi. „In​gi​er​strand Lido su​tra u po​noć“, po​no​vi Nes​tor. „Po​pij​mo u to ime“, re​kao je tip i po​di​gao dvi​je čaše. „Hva​la ti, ali vo​zim“, od​go​vo​rio je Bo. „Na​rav​no“, tip se na​smi​jao i pljes​nuo po čelu. „Coca-cola?“ Bo sleg​ne ra​me​ni​ma, a tip otvo​ri li​men​ku coca-cole, na​to​či je u čašu pa uba​ci i kri​šku li​mu​na. Naz​dra​vi​li su i sje​li za stol. Nes​tor je dao znak Bou pa on uzme prvi sve​žanj nov​ča​ni​ca iz ak​tov​ke i poč​ne na​glas bro​ja​ti. Iz auto​mo​bi​la je po​nio vre​ću u koju je sad tr​pao no​vac. Ni​kad se nisu slu​ži​li tor​ba​ma ku​pa​ca jer su se u nji​ma mo​gli na​la​zi​ti či​po​vi ko​ji​ma se lako može pra​ti​ti put nov​ca. Nes​tor je shva​tio da ne​što nije u redu tek kad je pri​mi​je​tio da Bo gri​je​ši u bro​ja​nju. Ali nije znao o čemu se radi. Tad se os​vr​ne oko sebe. Jesu li to zi​do​vi pro​mi​je​ni​li boju? Prvo po​gle​da svo​ju praz​nu čašu pa Bo​ovu. A onda i od​vjet​ni​ko​vu. „Za​što u tvo​joj nema li​mu​na?“ upi​ta Nes​tor. Imao je osje​ćaj da mu glas do​pi​re iz da​lji​ne. Od​go​vor ta​ko​đer kao da je do​pi​rao neg​dje iz da​lji​ne. „In​to​le​ran​ci​ja na ci​tru​se.“ Bo pres​ta​ne bro​ja​ti. Gla​va mu klo​ne na no​vac. „Dro​gi​rao si nas“, re​kao je Nes​tor i po​seg​nuo za no​žem u fu​tro​li na nozi. Imao je vre​me​na samo shva​ti​ti da do​di​ru​je po​greš​nu nogu, a onda je vi​dio kako mu se pri​bli​ža​va dno lam​pe. I tad se sve smra​či​lo.

Hugo Nes​tor odu​vi​jek je vo​lio glaz​bu. A pod tim nije mis​lio na buku ili dje​ti​nje me​lo​di​je koje ve​ći​na na​zi​va glaz​bom, nego na glaz​bu za odras​le, dak​le za lju​de koji raz​miš​lja​ju. Ric​hard Wag​ner. Kro​mat​ska ljes​tvi​ca. Dva​na​est po​lu​to​no​va s omje​ri​ma frek​ven​ci​je koji se te​me​lje na dva​na​es​tom ko​ri​je​nu iz 2. Čis​ta jas​na ma​te​ma​ti​ka, har​mo​ni​ja, nje​mač​ki red. Ali zvuk koji je upra​vo za​čuo bio je po​sve su​pro​tan glaz​bi. Bio je di​shar​mo​ni​čan, ka​oti​čan, ne​po​ve​zan. Kad je do​šao svi​jes​ti, shva​tio je da se na​la​zi u auto​mo​bi​lu u ne​kak​voj ve​li​koj vre​ći. Osje​ćao je muč​ni​nu i vr​to​gla​vi​cu, a ruke i noge bile su mu ve​za​ne ne​čim što mu se oš​tro usi​je​ca​lo u kožu, pa je vje​ro​jat​no bila ri​ječ o plas​tič​nim ve​zi​ca​ma kak​ve je po​ne​kad ko​ris​tio na cu​ra​ma. Kad se auto​mo​bil za​us​ta​vio, osje​tio je da je po​dig​nut i tad je shva​tio da se naj​vje​ro​jat​ni​je na​la​zi u me​ka​nom ko​fe​ru na ko​ta​či​će. Na​po​la je sje​dio, na​po​la sta​jao, a tip ga je gu​rao i vu​kao po lo​šem te​re​nu. Čuo je kako oso​ba koja vuče ko​fer dah​će i ste​nje. Nes​tor ga 214

je do​zi​vao, nu​dio mu no​vac u za​mje​nu za slo​bo​du, ali od​go​vo​ra nije bilo. A po​tom je za​čuo onaj ato​nal​ni kaos koji je pos​ta​jao sve glas​ni​ji. I pre​poz​nao ga je čim je net​ko spus​tio ko​fer, a on se na​šao na le​đi​ma. Osje​tio je tlo pod so​bom i znao je da – jer sad je shva​tio i gdje se na​la​zi – hlad​na voda koja pro​di​re kroz kov​čeg i nje​go​vo odi​je​lo us​tva​ri mo​čva​ra. Psi. Kra​tak od​sje​čan la​vež ar​gen​tin​skih mas​ti​fa. Ali nije znao što se zbi​va. Tko je taj tip i za​što mu to radi? Je li ovo rat za te​ri​to​rij? Ili je tip koji ga je oteo onaj isti koji je ubio Kal​lea? Ali, za​što ova​ko? Tip otvo​ri kov​čeg pa Nes​tor za​ški​lji kad ga je zas​li​je​pi​la ruč​na svje​tilj​ka koju mu je upe​rio u lice. Ruka ga je zgra​bi​la za vrat i po​di​gla na noge. Nes​tor otvo​ri oči i iza svje​tilj​ke ugle​da odb​lje​sak pi​što​lja. Psi iz​ne​na​da utih​nu. „Tko je bio kr​ti​ca?“ upi​ta glas iza svje​tilj​ke. „Što?“ „Tko je bio kr​ti​ca? Po​li​ci​ja je mis​li​la da je kr​ti​ca bio Ab Lof​t​hus.“ Hugo Nes​tor za​ški​lji pre​ma svje​tlu. „Ne znam. Slo​bod​no me ubij, stvar​no ne znam.“ „Tko zna?“ „Nit​ko. Nit​ko od nas. Mo​žda net​ko u po​li​ci​ji.“ Svje​tilj​ka se spus​ti i Nes​tor je vi​dio da je to onaj od​vjet​nik. Ski​nuo je na​oča​le. „Tre​ba te kaz​ni​ti“, re​kao je. „Že​liš li prvo priz​na​ti gri​je​he?“ O čemu on go​vo​ri? Zvu​či kao sve​će​nik. Zar je ri​ječ o onom ka​pe​la​nu ko​jeg su ubi​li? Ali on je bio samo ko​rum​pi​ran pe​do​fil. Si​gur​no ga nit​ko ne bi htio osve​ti​ti. „Ni za čim ne ža​lim“, re​kao je Nes​tor. „Samo to na​pra​vi.“ Osje​tio je čud​no​vat mir. Mo​žda je to nus​po​ja​va dro​ge. Ili je već do​volj​no puta za​mis​lio taj sce​na​rij da se već po​mi​rio s tim da će mu ži​vot vje​ro​jat​no za​vr​ši​ti upra​vo tako, s met​kom u gla​vi. „Ne ža​liš ni zbog cure koju si una​ka​zio pri​je nego što si joj pre​re​zao vrat? Ovim no​žem...?“ Nes​tor trep​ne kad je svje​tlost oba​sja​la za​kriv​lje​nu oš​tri​cu. Oš​tri​cu nje​go​vog arap​skog noža. „Ne​moj...“ „Gdje dr​žiš cure, Nes​tor?“ Cure? Zar to želi? Pre​uze​ti tr​go​vi​nu lju​di​ma? Nes​tor se po​ku​ša usre​do​to​či​ti, ali nije mu išlo jer mu se mo​zak pre​tvo​rio u kašu. „Obe​ća​vaš da me ne​ćeš upu​ca​ti ako ti ka​žem?“ upi​tao je sa​vr​še​no svjes​tan da od​go​vor „da“ ima ot​pri​li​ke jed​nak kre​di​bi​li​215

tet kao nje​mač​ka mar​ka 1923. „Da“, od​go​vo​ri tip. Za​što mu je Nes​tor ipak vje​ro​vao? Za​što je vje​ro​vao obe​ća​nju tipa koji je ot​ka​ko se po​ja​vio u Ver​mon​tu, ni​zao laž za laži? Vje​ro​jat​no mu se ludi mo​zak hva​tao za slam​ke. Jer više nije bilo ni​če​ga osim te glu​pe nade u uz​ga​ji​vač​ni​ci u mr​k​lom mra​ku usred šume. Nade da tip koji ga je oteo go​vo​ri is​ti​nu. „Ener​ha​ug​ga​ta 96.“ „Hva​la ti“, od​go​vo​ri tip i gur​ne pi​štolj za po​jas hla​ča. Hva​la ti? U tom tre​nut​ku tip iz​vu​če mo​bi​tel i poč​ne uno​si​ti neke po​dat​ke sa žu​tog sa​mo​ljep​lji​vog pa​pi​ri​ća, vje​ro​jat​no broj mo​bi​te​la. Zas​lon mu je oba​sjao lice i Nes​tor je po​mis​lio da je tip ipak mo​žda sve​će​nik. Sve​će​nik koji ne laže. To je oči​ta kon​tra​dik​ci​ja, ali bio je uvje​ren da ipak pos​to​je sve​će​ni​ci koji nisu svjes​ni da lažu. Tip je i da​lje sti​skao tip​ke. Slao je po​ru​ku. Kad je pri​tis​nuo tip​ku po​s​ljed​nji put, po​ru​ka je bila pos​la​na. A onda je gur​nuo mo​bi​tel u džep i po​gle​dao Nes​to​ra. „Na​pra​vio si do​bro dje​lo, Nes​tor, pa mo​žda ipak bu​deš spa​šen“, re​kao je. „Mis​lio sam da bi to htio zna​ti pri​je...“ „Pri​je nego što?“ Nes​tor pro​gu​ta kned​lu. Tip je obe​ćao da ga neće ubi​ti! Obe​ćao je... Če​kaj. Obe​ćao je da ga neće upu​ca​ti. Tad svje​tilj​ka oba​sja lo​kot nas​tam​be. Tip gur​ne ključ u bra​vu. Nes​tor za​ču​je pse. Nisu la​ja​li, samo su re​ža​li je​dva čuj​no i ne​ka​ko us​kla​đe​no. Re​ža​nje je bilo pri​gu​še​no, kao da im je do​pi​ra​lo iz du​bi​ne tr​bu​ha i po​la​ko se po​ja​ča​va​lo pa pos​ta​ja​lo sve glas​ni​je, ali je i da​lje bilo kon​tro​li​ra​no, po​put Wag​ne​ro​vih kon​tra​pun​k​ta. Sad nije bilo dro​ge koja bi za​us​ta​vi​la strah. Osje​ćao se kao da ga net​ko po​li​je​va le​de​nom vo​dom. Kad bi ba​rem pri​ti​sak vode otje​rao strah, ali taj je tip bio unu​tra, u nje​mu, i po​li​je​vao mu unu​traš​njost gla​ve i ti​je​la. Nije imao kamo. Sam je Hugo Nes​tor dr​žao cri​je​vo u ruci.

Fi​del Lae sje​dio je u tami i gle​dao pred sebe. Pres​tao se po​mi​ca​ti i is​pu​šta​ti zvu​ko​ve. Sklup​čao se kako bi za​dr​žao to​pli​nu i kon​tro​li​rao drh​ta​je. Pre​poz​nao je dva mu​ška gla​sa. Je​dan je pri​pa​dao čo​vje​ku koji se po​ja​vio ni​ot​kud i za​klju​čao ga on​dje pri​je dva​de​set i če​ti​ri sata. Fi​del je​dva da je tak​nuo pse​ću hra​nu; samo je pio vodu. I drh​tao od hlad​no​će. Čak i u ljet​noj ve​če​ri hlad​no​ća ne​ka​ko uđe u ti​je​lo i ska​me​ni te. A onda krv, a ne sli​na nav​la​ži grlo i voda koju pi​ješ više ne pred​stav​lja utje​hu, nego žari kao da je al​ko​hol. Kad je za​čuo auto​mo​bil, opet je po​ku​šao vri​šta​ti, ali za​pla​kao je kad ga glas nije 216

htio pos​lu​ša​ti, nego je samo za​brun​dao kao star mo​tor. Po po​na​ša​nju pasa shva​tio je da net​ko do​la​zi. Na​dao se tome. I mo​lio. U ne​kom tre​nut​ku ko​nač​no je pri​mi​je​tio si​lu​etu na noć​nom nebu, vi​dio je da se tip vra​tio. Onaj koji je ju​čer leb​dio nad pus​to​po​lji​nom sad se sa​gi​njao kao da ne​što vuče. Kov​čeg. A u kov​če​gu je bio živ čo​vjek. Taj čo​vjek sada je sta​jao ruku ve​za​nih iza leđa i čvr​sto stis​nu​tih nogu. Oči​to je te​ško odr​ža​vao rav​no​te​žu kad ga je onaj tip sta​vio is​pred vra​ta ka​ve​za u ko​jem se na​la​zio Fi​del. Bio je to Hugo Nes​tor. Sta​ja​li su samo če​ti​ri me​tra od Fi​de​lo​va ka​ve​za, a ipak nije čuo što su go​vo​ri​li. Tip je ot​klju​čao lo​kot pa spus​tio ruku Nes​to​ru na gla​vu kao da ga bla​gos​liv​lja. Ne​što je re​kao. A onda je njež​no gur​nuo Nes​to​ro​vu gla​vu. Ve​lik čo​vjek u odi​je​lu krat​ko je vris​nuo pa pao na leđa i uda​rio u vra​taš​ca koja su se otvo​ri​la pre​ma unu​tra. Psi su se uz​ne​mi​ri​li. Tip je brzo gur​nuo i Nes​to​ro​ve noge u ka​vez pa za​tvo​rio vra​taš​ca. Psi su ok​li​je​va​li. A onda se Ghos​t​bus​ter trz​nuo i po​kre​nuo. Fi​del je gle​dao kako bi​je​li psi ska​ču na Nes​to​ra. Po​kre​ti su im bili tako tihi da je jas​no čuo kako im škljo​ca​ju če​ljus​ti dok tr​ga​ju meso i go​to​vo ek​s​ta​tič​no reže, a po​tom se pro​lo​mio i Nes​to​rov vri​sak. Bio je to je​dan je​di​ni drh​tav i neo​bič​no čist ton koji je po​le​tio pre​ma nor​dij​skom nebu na ko​jem je Fi​del vi​dio ples ku​ka​ca. A onda se ton na​glo pre​ki​nuo i Fi​del je vi​dio ne​što dru​go. Sli​či​lo je roju koji se kre​će pre​ma nje​mu i tad je osje​tio kako ga pr​ska​ju sit​ne to​ple kap​lji​ce. I znao je o čemu je ri​ječ jer je i sam jed​nom u lovu pre​re​zao ar​te​ri​ju ži​vom sobu. Fi​del obri​še lice ru​ka​vom pa sklo​ni po​gled. Vi​dio je i da se tip pred ka​ve​zom okre​nuo na dru​gu stra​nu. Vi​dio je da mu ra​me​na drh​te. Kao da pla​če.

217

29.

„Kas​no je“, re​kao je li​ječ​nik i pro​tr​ljao oči. „Za​što ne odeš kući i nas​pa​vaš se, Ke​fas, pa ćemo su​tra po​raz​go​va​ra​ti?“ „Ne“, od​go​vo​ri Si​mon. „Kako god že​liš“, re​kao je li​ječ​nik pa po​ka​zao Si​mo​nu neka sjed​ne na jed​nu od sto​li​ca pos​tav​lje​nih uz zi​do​ve bol​nič​kog hod​ni​ka. Kad je li​ječ​nik sjeo po​red nje​ga, zas​tao je i nag​nuo se pre​ma nje​mu, Si​mon je znao da su vi​jes​ti loše. „Tvo​ja žena nema još mno​go vre​me​na. Da bi ope​ra​ci​ja us​pje​la, mora se iz​ves​ti u slje​de​ćih ne​ko​li​ko dana.“ „A ti ne mo​žeš ni​šta?“ Li​ječ​nik uz​dah​ne. „Ina​če ne​ma​mo obi​čaj sa​vje​to​va​ti pa​ci​jen​ti​ma da odu u ino​zem​s​tvo i pod​vrg​nu se sku​pom pri​vat​nom li​je​če​nju, po​seb​no ako je is​hod tak​ve ope​ra​ci​je do​nek​le ne​si​gu​ran. Ali u ovom slu​ča​ju...“ „Zna​či, tre​bao bih je od​mah odves​ti u kli​ni​ku Howell?“ „Ni​sam ti to re​kao. Mno​gi sli​jep​ci žive pu​nim plu​ći​ma us​pr​kos hen​di​ke​pu.“ Si​mon kim​ne i opi​pa gra​na​tu za omam​lji​va​nje koju je i da​lje dr​žao u dže​pu. Po​ku​šao je poj​mi​ti ono što je upra​vo saz​nao, ali mo​zak kao da mu je po​ku​ša​vao po​bje​ći od či​nje​ni​ca, pa je sad in​ten​ziv​no raz​miš​ljao o tome je li hen​di​kep po​li​tič​ki ko​rek​tan iz​raz. Pret​pos​tav​ljao je da se to sad kaže „oso​be s po​seb​nim po​tre​ba​ma“. Ili je i to – kao hos​tel – pos​ta​lo po​li​tič​ki ne​ko​rek​t​no? Svi​jet se mi​je​njao tako brzo da on nije bio u sta​nju dr​ža​ti ko​rak, a ter​mi​no​lo​gi​ja u zdrav​s​tvu i so​ci​jal​noj skr​bi mi​je​nja​la se br​zi​nom mu​nje. Li​ječ​nik se na​kaš​lje., Ja...“ za​poč​ne Si​mon, kad shva​ti da mu zvo​ni mo​bi​tel. On ga zgra​bi, za​hva​lan što ga je omeo. Nije imao me​mo​ri​ran broj po​ši​lja​te​lja po​ru​ke. 218

Nes​to​ro​ve za​tvo​re​ni​ke pro​na​ći ćete u Ener​ha​ug​ga​ti 96. Po​žu​ri​te se. Sin Sin. Si​mon utip​ka broj. „Slu​šaj, Si​mon“, za​poč​ne li​ječ​nik, „ne​mam vre​me​na za...“ „Sve je u redu“, reče Si​mon pa po​dig​ne ruku i ušut​ka li​ječ​ni​ka. U tom se tre​nut​ku ogla​si pos​pan glas: „Fal​ke​id.“ „Bok, Si​vert, ov​dje Si​mon Ke​fas. Že​lim da po​ša​lješ spe​ci​jal​ce na slje​de​ću adre​su: Ener​ha​ug​ga​ta 96. Ko​li​ko brzo mo​že​te biti tamo?“ „Noć je.“ „Ni​sam te to pi​tao.“ „Za tri​de​set pet mi​nu​ta. Jesi li do​bio odo​bre​nje od šefa?“ „Pon​ti​us sad nije dos​tu​pan“, sla​gao je Si​mon. „Ali ne bri​ni se, ima​mo do​volj​no te​me​lja za ra​ci​ju. Tr​go​vi​na lju​di​ma. A vri​je​me je ključ​no. Samo ti uči​ni kako sam ti re​kao, ja ću pre​uze​ti od​go​vor​nost.“ „Na​dam se da znaš što ra​diš, Si​mon.“ Si​mon pre​ki​ne vezu i po​gle​da li​ječ​ni​ka. „Hva​la ti, raz​mis​lit ću. Sad se mo​ram vra​ti​ti na po​sao.“ Čim je iz​aš​la iz di​za​la na zad​njem katu, Bet​ty je za​ču​la zvu​ko​ve sek​sa. „Ma, stvar​no“, na​mr​šti​la se. „To je ka​bel​ska“, re​kao je za​šti​tar ko​jeg je po​ve​la sa so​bom. Iz su​sjed​nih soba po​ža​li​li su se na buku pa je Bet​ty –jer je tak​va bila po​li​ti​ka ho​te​la – uni​je​la pri​tuž​be u za​pis​nik na re​cep​ci​ji. 02:13 uju​tro, pri​tuž​ba zbog buke u apart​ma​nu 4 Na​zva​la je u taj apart​man, ali nit​ko se nije jav​ljao. A onda je po​zva​la osi​gu​ra​nje. Ig​no​ri​ra​li su znak NE OME​TAJ na kva​ki i si​lo​vi​to po​ku​ca​li. Pri​če​ka​li. Opet po​ku​ca​li. Bet​ty se pro​me​ško​lji​la. „Ner​voz​na si“, re​kao je za​šti​tar. „Imam osje​ćaj da naš gost ne​što... spre​ma.“ 219

„Ne​što?“ „Mo​žda ve​za​no uz dro​gu... Ali, što ja znam?“ Za​šti​tar je ola​ba​vio pen​drek i us​pra​vio se, a Bet​ty je gur​nu​la glav​ni ključ u bra​vu. Otvo​ri​la je vra​ta. „Gos​po​di​ne Lae?“ Dnev​na soba bila je praz​na. Buku je stva​ra​la žena u cr​ve​nom kož​na​tom kor​ze​tu s bi​je​lim kri​žem koji je valj​da tre​bao zna​či​ti da je ona me​di​cin​ska ses​tra. Bet​ty uzme da​ljin​ski i is​klju​či te​le​vi​zor, a za​šti​tar uđe u spa​va​ću sobu. Ak​tov​ke su nes​ta​le. Bet​ty je pri​mi​je​ti​la praz​ne čaše i po​lo​vi​cu li​mu​na na baru. Li​mun se osu​šio i bio je ne​ka​ko čud​ne sme​đe boje. Bet​ty otvo​ri or​mar. Nes​ta​li su odi​je​lo, ve​li​ki kov​čeg i cr​ve​na sport​ska tor​ba. Gost je iz​veo naj​sta​ri​ji trik u po​vi​jes​ti va​ra​nja ho​te​la: na vra​ta obje​siš znak NE OME​TAJ i po​ja​čaš te​le​vi​zor tako da se čini da si još u sobi. Ali gos​po​din Lae pla​tio je sobu una​pri​jed. I već je pro​vje​ri​la: na ra​ču​nu sobe nije bilo tro​ško​va bara i res​to​ra​na. „U ku​pa​oni​ci je neki tip.“ Ona se okre​ne pre​ma za​šti​ta​ru koji je sta​jao na do​vrat​ku spa​va​će sobe i uđe s njim u ku​pa​oni​cu. Čo​vjek koji je le​žao na podu iz​gle​dao je kao da grli za​hod​sku školj​ku. Ali kad su bo​lje po​gle​da​li, vi​dje​li su da je za​ve​zan za nju ve​zi​ca​ma oko zglo​bo​va. Bio je u cr​nom odi​je​lu, imao je pla​vu kosu i nije bio po​sve tri​je​zan. Bio je dro​gi​ran. Pos​pa​no je trep​tao te​škim kap​ci​ma. „Odre​ži​te ovo“, re​kao je s na​gla​skom koji im nije bio poz​nat. Bet​ty kim​ne za​šti​ta​ru, a on iz​vu​če švi​car​ski no​žić i pre​re​že plas​tič​ne ve​zi​ce. „Što se do​go​di​lo?“ upi​ta Bet​ty. Čo​vjek se je​dva us​pra​vio. La​ga​no se za​nji​hao pred nji​ma. Kao da nije mo​gao fo​ku​si​ra​ti mu​tan po​gled. „Igra​li smo neku glu​pu igru“, pro​mrm​lja. „Idem ja sad...“ Za​šti​tar sta​ne na do​vra​tak i za​pri​je​či mu put. Bet​ty se os​vr​ne oko sebe. Ni​šta nije bilo ošte​će​no. Ra​čun je bio pod​mi​ren. Ima​li su samo pri​tuž​bu zbog buke te​le​vi​zo​ra. A sad su ri​ski​ra​li ne​vo​lje s po​li​ci​jom, ne​ga​tiv​ne na​pi​se u ti​sku i mr​lju na re​pu​ta​ci​ji. Šef ju je po​hva​lio zbog dis​kre​ci​je i zbog toga što su joj in​te​re​si ho​te​la uvi​jek na pr​vom mjes​tu. Re​kao je da može da​le​ko do​gu​ra​ti, da je re​cep​ci​ja samo us​put​na pos​ta​ja ne​ko​me po​put nje. „Pus​ti ga“, rek​la je.

Lar​sa Gil​be​ra pro​bu​di​lo je šu​ška​nje u grm​lju. Okre​nuo se. Vi​dio je obri​se ne​ko​220

ga među gra​na​ma i liš​ćem. Net​ko je po​ku​ša​vao maz​nu​ti stva​ri mom​ku. Lars se iz​vu​kao iz pr​lja​ve vre​će za spa​va​nje i sko​čio na noge. „Hej, ti!“ Tip zas​ta​ne i okre​ne se. Mo​mak se ne​ka​ko skroz pro​mi​je​nio. Nije bila stvar samo u odi​je​lu, nego i u nje​go​vu licu. Bilo je ne​ka​ko na​te​če​no. „Hva​la što si mi ču​vao stva​ri“, reče mo​mak i kim​ne pre​ma tor​bi koju je dr​žao pod pa​zu​hom. „Hm“, reče Lars, pri​bli​ži se i od​mje​ri ga. „Nisi u ne​vo​lja​ma, deč​ko?“ „Pa, je​sam“, na​smi​je​ši se mo​mak. Bilo je ne​če​ga u tom osmi​je​hu. Ne​če​ga bli​je​dog. Usne su mu drh​ta​le. Či​ni​lo se da je pla​kao. „Tre​baš li po​moć?“ „Ne, ali hva​la što pi​taš.“ „Hm. Više te neću vi​dje​ti, ha?“ „Ne, mis​lim da ne​ćeš. Že​lim ti li​jep ži​vot, Lars.“ „Hva​la ti. I po​tru​di se...“ tad za​ko​ra​či pre​ma mom​ku i spus​ti mu ruku na rame, „os​ta​ti živ. Obe​ća​vaš?“ Mo​mak brzo kim​ne. „Po​gle​daj is​pod jas​tu​ka.“ Lars auto​mat​ski po​gle​da pre​ma svom kre​ve​tu na tlu. A kad se opet okre​nuo, vi​dio je tek leđa mom​ku pri​je nego što je nes​tao u tami. Lars se vra​ti do vre​će za spa​va​nje. Is​pod jas​tu​ka vi​ri​la je omot​ni​ca. On je po​dig​ne. Na njoj je pi​sa​lo: „Za Lar​sa.“ Otvo​rio ju je. Lars Gil​berg ni​kad u ži​vo​tu nije vi​dio to​li​ko nov​ca.

„Ne bi li spe​ci​jal​ci već tre​ba​li biti ov​dje?“ upi​ta​la je Kari, zi​jev​nu​la i po​gle​da​la na sat. „Tre​ba​li bi“, slo​žio se Si​mon i ba​cio po​gled na uli​cu. Par​ki​ra​li su na pola Ener​ha​ug​ga​te. Broj 96 na​la​zio se pe​de​set me​ta​ra is​pred njih na dru​goj stra​ni uli​ce. Bila je to bi​je​la dr​ve​na dvo​kat​ni​ca, jed​na od onih koje su pre​ži​vje​le ru​še​nje pi​to​re​sk​nih zgra​da u Ener​ha​uge​nu 1960-ih kako bi se na​pra​vi​lo mjes​ta za če​ti​ri ne​bo​de​ra. Ma​le​na kuća dje​lo​va​la je tako mir​no i spo​koj​no u ljet​noj noći da je Si​mo​nu bilo te​ško za​mis​li​ti da se unu​tra itko kri​je. „Po​ma​lo se osje​ća​mo kri​vi​ma“, re​kao je Si​mon. „Ali mis​lim da su stak​lo i be​ton prik​lad​ni​ji za da​naš​nje druš​tvo.“ „Mo​lim?“ „Ci​ti​rao sam di​rek​to​ra Gra​đe​vin​skog udru​že​nja OBOS iz I960.“ „Ma haj​de“, rek​la je Kari i opet zi​jev​nu​la. 221

Si​mon se pi​tao nada li se ona da on osje​ća kriv​nju što ju je usred noći iz​vu​kao iz kre​ve​ta. Teh​nič​ki, nije bilo nuž​no da i ona bude on​dje. „Za​što spe​ci​jal​ci nisu ov​dje?“ opet ga je upi​ta​la. „Ne znam“, re​kao je Si​mon i u tom je tre​nut​ku auto​mo​bil osvi​je​tlio zas​lon nje​go​va mo​bi​te​la koji se na​la​zio iz​me​đu sje​da​la. Po​gle​dao je broj. „Ali usko​ro ćemo saz​na​ti“, re​kao je i po​di​gao mo​bi​tel. „Da?“ „Ja sam, Si​mon. Nit​ko ne do​la​zi.“ Si​mon po​pra​vi re​tro​vi​zor. Psi​ho​log bi mo​gao objas​ni​ti za​što je Si​mon to uči​nio, ali to je bila auto​mat​ska re​ak​ci​ja na glas dru​gog mu​škar​ca. Si​mon se usre​do​to​čio na re​tro​vi​zor kako bi vi​dio što je iza nje​ga. „Za​što?“ „Jer ra​ci​ja nije prav​no ute​me​lje​na, de​talj​no objaš​nje​na i zbog toga što se nisi po​tru​dio ko​ris​ti​ti od​go​va​ra​ju​će ka​na​le za ak​ti​vi​ra​nje spe​ci​ja​la​ca.“ „Ti mo​žeš iz​da​ti to odo​bre​nje, Pon​ti​us.“ „Mogu. I ja ka​žem ‘ne’.“ Si​mon tiho op​su​je. „Slu​šaj, to...“ „Ne, ti slu​šaj. Na​re​dio sam Fal​ke​idu da mi​ru​je i re​kao nje​mu i nje​go​vim lju​di​ma neka se vra​te u kre​vet. Što iz​vo​diš, Si​mon?“ „Imam raz​lo​ga vje​ro​va​ti da se u Ener​ha​ug​ga​ti 96 lju​di drže pro​tiv nji​ho​ve vo​lje. Is​kre​no, Pon​ti​us, to...“ „Is​kre​nost je vr​li​na, Si​mon. Sje​ti se toga kad slje​de​ći put na​zo​veš šefa Del​ti.“ „Nije bilo vre​me​na za objaš​nja​va​nje. Je​be​mu, ne​ma​mo vre​me​na. Ne​kad si vje​ro​vao mo​joj pro​cje​ni.“ „Do​bro si upo​tri​je​bio per​fekt, Si​mon.“ „Ho​ćeš reći da mi više ne vje​ru​ješ?“ „Pro​koc​kao si sav svoj no​vac, sje​ćaš se? I no​vac svo​je žene. Što mis​liš, što mi to go​vo​ri o tvo​joj pro​cje​ni?“ Si​mon za​š​kr​gu​ta zu​bi​ma. Ne​koć dav​no nije bilo lako pre​dvi​dje​ti tko će po​bi​je​di​ti u ras​pra​vi, do​bi​ti naj​bo​lje ocje​ne, naj​br​že tr​ča​ti ili osvo​ji​ti naj​ljep​šu dje​voj​ku. Je​di​no je si​gur​no bilo da će sta​ti iza tre​ćeg čo​vje​ka troj​ke. Ali on je sada mr​tav. A iako je Si​mon odu​vi​jek bio naj​pa​met​ni​ji i naj​ja​či od te tro​ji​ce, Pon​ti​us Parr imao je jed​nu pred​nost: mo​gao je bo​lje sa​gle​da​ti širu sli​ku od dru​ge dvo​ji​ce. „Oba​vit ćemo to su​tra rano uju​tro“, reče šef s la​kim sa​mo​po​uz​da​njem koje je u po​s​ljed​nje vri​je​me lju​de na​vo​di​lo da mis​le kako Pon​ti​us Parr sve uvi​jek naj​bo​lje zna. 222

„Ako si do​bio do​ja​vu o mo​gu​ćoj tr​go​vi​ni lju​di​ma na toj adre​si, ti​je​kom noći ni​šta se neće pro​mi​je​ni​ti. Idi kući i nas​pa​vaj se.“ Si​mon otvo​ri vra​ta auto​mo​bi​la i po​ka​že Kari neka os​ta​ne na mjes​tu. Za​tim za​tvo​ri vra​ta i pro​še​ta ne​ko​li​ko me​ta​ra niz uli​cu. Go​vo​rio je tiho. „Ovo ne može če​ka​ti. Pon​ti​us, hit​no je.“ „Za​što to mis​liš?“ „Do​ja​va.“ „Od koga?“ „Po​ru​ka od ne​kog... ano​nim​nog. Oti​ći ću sam.“ „Što? Da ti nije palo na pa​met! Pres​ta​ni, Si​mon. Jesi li me čuo? Ču​ješ li što ti go​vo​rim?“ Si​mon po​gle​da u mo​bi​tel pa ga vra​ti na uho. „Pro​cje​na po​li​caj​ca na te​re​nu. Sje​ćaš li se te lek​ci​je, Pon​ti​us? Sje​ćaš se kako smo uči​li da je tak​va pro​cje​na uvi​jek iz​nad na​red​be po​li​ca​ja​ca koji nije na te​re​nu?“ „Si​mon! Oslo je iona​ko u ra​su​lu. Grad​sko vi​je​će i me​di​ji ska​ču nam po gla​vi zbog onih uboj​sta​va. Da nas se nisi usu​dio za​ko​pa​ti još dub​lje. Si​mon!“ Si​mon pre​ki​ne vezu, is​klju​či mo​bi​tel i otvo​ri prt​ljaž​nik auto​mo​bi​la. Ot​klju​čao je kov​čeg s oruž​jem pa iz​va​dio sač​ma​ri​cu, pi​štolj i ne​ko​li​ko ku​ti​ja stre​lji​va. Po​tom iz prt​ljaž​ni​ka iz​vu​če i dvi​je pan​cir​ke te uđe u auto​mo​bil. „Ula​zi​mo“, re​kao je pa pru​žio sač​ma​ri​cu i jed​nu pan​cir​ku Kari. Ona ga po​gle​da. „To si ma​lo​pri​je raz​go​va​rao sa še​fom po​li​ci​je?“ „Je​sam“, od​go​vo​ri Si​mon pa pro​vje​ri je li sprem​nik Gloc​ka 17 pun. „Do​daj mi li​si​či​ne i gra​na​tu za omam​lji​va​nje iz pre​tin​ca za ru​ka​vi​ce.“ „Imaš gra​na​tu za omam​lji​va​nje?“ „To su za​bo​ra​vi​li upo​tri​je​bi​ti ti​je​kom ra​ci​je u Cen​tru Ila.“ Ona pru​ži Si​mo​nu li​si​či​ne i gra​na​tu. „Ima​mo li do​pu​šte​nje da uđe​mo?“ „Oba​vi​jes​tio sam ga o na​šoj na​mje​ri“, re​kao je Si​mon i na​vu​kao pan​cir​ku. Kari je ra​s​klo​pi​la sač​ma​ri​cu pa je na​pu​ni​la br​zim vje​štim po​kre​ti​ma. „Lo​vim gu​ske od svo​je de​ve​te go​di​ne“, rek​la je umjes​to objaš​nje​nja kad je pri​mi​je​ti​la kako ju je Si​mon po​gle​dao. „Ali dra​že su mi pu​ške. Kako ćemo to iz​ves​ti?“ „Na tri“, re​kao je Si​mon. „Mis​lim, kako pri​la​zi​mo...“ 223

„Tri“, po​no​vio je Si​mon pa otvo​rio vra​ta.

Ho​tel Bi​smar​ck na​la​zio se u sre​di​štu Osla, to​li​ko je bilo toč​no. Ma​le​ni ho​tel sta​jao je usred Kva​dra​tu​re​na bli​zu mjes​ta na ko​jem je grad os​no​van, na toč​ki u ko​joj se do​di​ru​ju nar​ko​tr​ži​šte i če​t​vrt cr​ve​nih svje​tilj​ki. A u skla​du s lo​ka​ci​jom nu​dio je i sobe na sat s ruč​ni​ci​ma koji su već bili kru​ti od pra​nja. Sa​daš​nji vlas​nik pre​uzeo je ho​tel pri​je šes​na​est go​di​na i otad ni​jed​nom nije re​no​vi​rao sobe, no kre​ve​te je mi​je​njao sva​ke dvi​je go​di​ne zbog do​tra​ja​los​ti. Zato je Ola, vlas​ni​kov sin koji je ra​dio na re​cep​ci​ji od svo​je šes​na​es​te, po​mis​lio da je čo​vjek koji je ušao u 3:02 za​lu​tao. Tip je no​sio li​je​po odi​je​lo, dvi​je ak​tov​ke i cr​ve​nu sport​sku tor​bu, ali nije imao pra​ti​te​lji​cu ili pra​ti​te​lja. Htio je pla​ti​ti sobu za či​tav tje​dan i pri​hva​tio je ruč​nik uz skrom​no „hva​la“ pa nes​tao na dru​gom katu. Ola se vra​tio web-stra​ni​ci Af​ten​pos​te​na i član​ku o valu uboj​sta​va u Oslu, špe​ku​la​ci​ja​ma o raz​buk​ta​lom ratu ban​di kao i tvrd​nji da bi zlo​či​ni mo​gli biti po​ve​za​ni s ubo​ji​com koji je po​bje​gao iz Sta​te​na. Neko je vri​je​me pro​uča​vao fo​to​gra​fi​ju. A onda je klik​nuo na slje​de​ću stra​ni​cu.

Si​mon zas​ta​ne pred ste​pe​ni​ca​ma koje su vo​di​le u kuću, po​ka​že Kari neka pri​pre​mi oruž​je i pazi na pro​zo​re na pr​vom katu. A onda se pop​ne tri ste​pe​ni​ce i njež​no po​ku​ca na vra​ta. Za​tim pro​šap​će „Po​li​ci​ja“. Po​gle​dao je Kari kako bi se uvje​rio da će ona moći po​t​vr​di​ti kako je svje​do​či​la služ​be​noj pro​ce​du​ri ula​ska. Za​tim opet po​ku​ca. I po​no​vo pro​šap​će „Po​li​ci​ja“. A po​tom zgra​bi dr​šku pi​što​lja, nag​ne se i na​mjes​ti u po​lo​žaj iz ko​jeg će raz​bi​ti stak​lo po​red vra​ta. U dru​goj ruci već je pri​pre​mio gra​na​tu za omam​lji​va​nje. Imao je plan. Na​rav​no da ga je imao. Do​nek​le. Kažu da je naj​bo​lje ra​ču​na​ti na ele​ment iz​ne​na​đe​nja. Sta​vio je sva jaja u istu ko​ša​ru. Uvi​jek je to či​nio. A to je, kako mu je je​dan mla​di psi​ho​log još dav​no objas​nio, nje​gov naj​ve​ći pro​blem. Is​tra​ži​va​nja po​t​vr​đu​ju da lju​di ne​pre​kid​no pre​uve​li​ča​va​ju vje​ro​jat​nost da će im se do​go​di​ti ne​što ne​vje​ro​jat​no. Na​pri​mjer, da će po​gi​nu​ti u zra​ko​plov​noj ne​sre​ći, da će im net​ko ote​ti ili si​lo​va​ti di​je​te na putu do ško​le ili da će konj na ko​jeg si sta​vio svu že​ni​nu ušte​đe​vi​nu po prvi put u svo​joj tr​kač​koj ka​ri​je​ri iz​gu​bi​ti. Psi​ho​log je tvr​dio da u Si​mo​no​voj pod​svi​jes​ti pos​to​ji ne​što jače od zdra​vog ra​zu​ma i da Si​mon mora ot​kri​ti što je to te ko​nač​no za​po​če​ti raz​go​vor s tim bo​les​nim lu​dim ti​ra​ni​nom koji mu uni​šta​va ži​vot. Samo se tre​ba za​pi​ta​ti pos​to​ji li u nje​go​vom ži​vo​tu ne​što važ​ni​je od sve​ga ono​ga što ga je za​okup​lja​lo na neki loš na​čin. Da. Else. I tako je na​po​s​ljet​ku us​pio. Po​čeo je raz​go​va​ra​ti sa zvi​je​ri, ukro​tio je. Ni​jed​nom nije pok​lek​nuo. Sve do​sad. Si​mon du​bo​ko udah​ne. Spre​mao se raz​bi​ti stak​lo pi​što​ljem, kad su se otvo​ri​la 224

vra​ta. Si​mon se okre​nuo s pi​što​ljem u ru​ka​ma, ali nije bio brz kao ne​koć. Nije bio ni iz​bli​za tako brz. Ne bi imao šan​se pre​ži​vje​ti da je čo​vjek na do​vrat​ku bio na​oru​žan. „Zdra​vo“, re​kao je neki čo​vjek. „Do​bra ve​čer“, re​kao je Si​mon i po​ku​šao se pri​bra​ti. „Po​li​ci​ja.“ „Kako vam mogu po​mo​ći?“ Čo​vjek ši​rom otvo​ri vra​ta. Bio je odje​ven. Uske tra​pe​ri​ce, ma​ji​ca, bose noge. Nije imao gdje sa​kri​ti pi​štolj. Si​mon vra​ti gra​na​tu u džep i po​ka​že mu na​log. „Mo​rat ću vas za​mo​li​ti da iz​a​đe​te i sta​ne​te uz ovaj zid. Od​mah.“ Čo​vjek mir​no sleg​ne ra​me​ni​ma i pos​lu​ša ga. „Osim dje​vo​ja​ka, ko​li​ko je lju​di u kući?“ upi​ta Si​mon. Brz pre​tres po​t​vr​dio je da je čo​vjek stvar​no ne​na​oru​žan. „Dje​vo​ja​ka? Sâm sam ov​dje. Što že​li​te?“ „Po​ka​ži mi gdje su“, re​kao je Si​mon, sta​vio mu li​si​či​ne pa ga gur​nuo pred sebe i po​ka​zao Kari da ih sli​je​di. Čo​vjek je ne​što re​kao. „Mo​lim?“ upi​tao je Si​mon. „Go​vo​rim va​šoj ko​le​gi​ci da i ona slo​bod​no uđe. Ne​mam što kri​ti.“ Si​mon je os​tao sta​ja​ti iza tog čo​vje​ka. Za​gle​dao mu se u vrat. Vi​dio je da mu se koža je​dva vid​lji​vo trza, kao u ner​voz​nog ko​nja. „Kari?“ vik​nuo je Si​mon. „Da?“ „Že​lim da os​ta​neš vani. Sam ću ući.“ „Do​bro.“ Si​mon po​lo​ži ruku čo​vje​ku na rame. „Poč​ni ho​da​ti i bez na​glih po​kre​ta. Dr​žim ti pi​štolj na le​đi​ma.“ „Što sam...“ „Za​sad samo tre​baš zna​ti da te sma​tram kri​mi​nal​cem i da bih te mo​gao ubi​ti. Uvi​jek nak​nad​no mo​žeš do​bi​ti moju is​kre​nu is​pri​ku.“ Čo​vjek bez do​dat​nih pri​go​vo​ra uđe u hod​nik. Si​mon je auto​mat​ski tra​žio do​ka​ze onog što je oče​ki​vao da će unu​tra za​te​ći. Če​ti​ri para ci​pe​la. Čo​vjek ne živi sam. Plas​tič​na zdje​li​ca za vodu i te​pih kraj ku​hinj​skih vra​ta. „Što se do​go​di​lo psu?“ upi​tao je Si​mon. „Ko​jem psu?“ „Ti pi​ješ iz te zdje​li​ce?“ Čo​vjek nije od​go​va​rao. „Psi obič​no laju kad stran​ci pri​la​ze kući. Zna​či da imaš usra​nog psa ču​va​ra 225

ili...“ „Pas je u uz​ga​ji​vač​ni​ci. Kamo ide​mo?“ Si​mon se os​vr​ne oko sebe. Na pro​zo​ri​ma nije bilo re​šet​ki, a na ulaz​nim vra​ti​ma bila je samo jed​na bra​va sa za​su​nom iz​nu​tra. Nisu on​dje. „U po​drum“, re​kao je Si​mon. Čo​vjek sleg​ne ra​me​ni​ma i nas​ta​vi niz hod​nik. Ali Si​mon je znao da je do​bio na lu​tri​ji kad je vi​dio kako čo​vjek pred njim ot​klju​ča​va vra​ta po​dru​ma. Ima​la su dvi​je bra​ve. Si​mon je pre​poz​nao smrad čim su se spus​ti​li niz ste​pe​ni​ce i to mu je po​t​vr​di​lo sum​nje. On​dje su dr​ža​li one lju​de. Mno​go njih. On čvr​š​će steg​ne pi​štolj. Ali nig​dje ni​ko​ga. „Čemu ovo slu​ži? „ upi​ta Si​mon dok su pro​la​zi​li po​red ka​ve​za odvo​je​nih če​lič​nom ži​com umjes​to zi​do​vi​ma. „Ma, ni​če​mu“, od​go​vo​ri čo​vjek. „Ov​dje živi pas. A kao što mo​že​te vi​dje​ti, ov​dje dr​žim i ma​dra​ce.“ Smrad je sada bio mno​go gori. Cure su si​gur​no sve do​ne​dav​no bile on​dje. Do​vra​ga, za​kas​ni​li su. Ali si​gur​no će moći iz​vu​ći DNK iz ma​dra​ca. Ali što će time do​ka​za​ti? Da je net​ko bio u kon​tak​tu s ma​dra​cem koji se na​la​zi u po​dru​mu? Bilo bi čud​ni​je da na sta​rim ma​dra​ci​ma ne pro​na​đu ni​kak​vu DNK. A za ra​ci​ju nisu ni do​bi​li do​pu​šte​nje. Kvra​gu. Kvra​gu! Tad Si​mon na podu po​red vra​ta pri​mi​je​ti malu te​ni​si​cu bez ve​zi​ca. „Kamo vode ta vra​ta?“ „Samo do pri​la​za.“ Samo. Po​ku​ša​va uma​nji​ti zna​čaj tih vra​ta. Baš kao kad je na​gla​sio kako želi da Kari uđe u kuću. Kad je Si​mon otvo​rio vra​ta, vi​dio je bok bi​je​log kom​bi​ja par​ki​ra​nog na asfal​tu iz​me​đu ove i su​sjed​ne kuće. „Za što vam slu​ži kom​bi?“ upi​ta Si​mon. „Ja sam elek​tri​čar“, od​go​vo​ri čo​vjek. Si​mon na​pra​vi ne​ko​li​ko ko​ra​ka una​zad. Za​tim čuč​ne i po​dig​ne te​ni​si​cu s po​drum​skog poda. Je li to broj 36? Ma​nja je od El​se​inih ci​pe​la. Tad gur​ne ruku unu​tra. Još je bila to​pla. Vlas​ni​ca ju je iz​gu​bi​la pri​je tek ne​ko​li​ko mi​nu​ta. A u tom je tre​nut​ku za​čuo ne​ka​kav zvuk. Pri​gu​šen, je​dva ču​jan, ali toč​no to. Je​caj. Si​mon se za​gle​da u kom​bi i upra​vo je htio us​ta​ti, kad ga je čo​vjek šut​nuo iz sve sna​ge i vik​nuo: „Vozi! Vozi!“ Si​mon se us​pio okre​nu​ti i na​ni​ša​ni​ti ga, ali on je već pao na ko​lje​na i spo​jio ruke iza gla​ve. Za​ču​lo se kako net​ko tu​ri​ra mo​tor koji cvi​li u vi​so​kim okre​ta​ji​ma. Si​mon se ot​ko​tr​ljao na bok i tad je vi​dio gla​ve s pred​nje stra​ne kom​bi​ja – cure su oči​to bile stra​ga. 226

„Sta​ni! Po​li​ci​ja!“ Si​mon po​ku​ša us​ta​ti, ali vra​ški ga je bo​lje​lo – tip mu je vje​ro​jat​no slo​mio re​bro. Pri​je nego što ga je us​pio na​ni​ša​ni​ti, kom​bi je kre​nuo i iz​a​šao mu iz do​me​ta. Kvra​gu! A onda se za​čuo pra​sak i zvuk pu​ca​nja stak​la. Mo​tor je utih​nuo. „Os​ta​ni na mjes​tu“, za​re​žao je Si​mon, ne​ka​ko us​pio us​ta​ti i iz​a​šao. Kom​bi se za​us​ta​vio. Iz nje​ga se za​ču​la vri​ska i groz​ni​čav la​vež. A sce​nu pred kom​bi​jem Si​mon će pam​ti​ti za​uvi​jek. Kari Adel u du​gom cr​nom kož​na​tom ka​pu​tu sta​ja​la je na svje​tlu fa​ro​va is​pred kom​bi​ja koji više nije imao vje​tro​bran​sko stak​lo. Na ra​me​nu joj je bio kun​dak sač​ma​ri​ce iz koje se i da​lje di​mi​lo. Si​mon pri​đe boku kom​bi​ja i otvo​ri vo​zač​ka vra​ta. „Po​li​ci​ja!“ Čo​vjek koji je bio unu​tra nije re​agi​rao. Samo je gle​dao pred sebe kao da je u šoku, a iz kose mu se sli​je​va​la krv. Kri​lo mu je bilo pre​pu​no raz​bi​je​nog stak​la. Si​mon se nije oba​zi​rao na bol u re​bri​ma, nego je samo iz​vu​kao čo​vje​ka s vo​zač​kog sje​da​la i ba​cio ga na tlo. „Li​cem pre​ma ces​ti i ruke iza gla​ve. Od​mah!“ Po​tom je obi​šao kom​bi i iz​vu​kao jed​na​ko za​be​zek​nu​tog su​put​ni​ka. Si​mon i Kari pri​đu boč​nim vra​ti​ma. Čuli su re​za​nje i la​vež. Si​mon zgra​bi kva​ku, a Kari se na​mjes​ti pred vra​ta i pri​pre​mi sač​ma​ri​cu. „Zvu​či ve​li​ko“, re​kao je Si​mon. „Mo​žda bi se tre​ba​la još malo od​mak​nu​ti?“ Ona kim​ne i pos​lu​ša ga. A onda je on otvo​rio vra​ta. Bi​je​lo ču​do​vi​šte is​ko​či​lo je iz kom​bi​ja i po​le​tje​lo rav​no pre​ma Kari ši​rom ra​zjap​lje​ne če​ljus​ti. Sve se do​go​di​lo tako brzo da ona nije sti​gla za​pu​ca​ti. Ži​vo​ti​nja je pala na tlo is​pred nje i tako os​ta​la. Si​mon je za​pre​pa​šte​no po​gle​dao pi​štolj iz ko​jeg se di​mi​lo. „Hva​la ti“, rek​la je Kari. Okre​nu​li su pre​ma kom​bi​ju. Iz nje​ga su ih pro​ma​tra​la pres​trav​lje​na lica. „Po​li​ci​ja“, re​kao je Si​mon pa do​dao, kad je po nji​ho​vim li​ci​ma shva​tio da to mo​žda nisu do​bre vi​jes​ti: „Do​bra po​li​ci​ja. Na va​šoj smo stra​ni.“ Po​tom je iz​vu​kao mo​bi​tel i okre​nuo broj. Sta​vio ga je na uho i po​gle​dao Kari. „Bi mo​gla na​zva​ti pos​ta​ju i reći im da po​ša​lju ne​ko​li​ko pa​trol​nih vo​zi​la?“ „A koga ti zo​veš?“ „No​vi​na​re.“

227

30.

Po​če​lo je svi​ta​ti nad Ener​ha​uge​nom, ali no​vi​na​ri još nisu do​vr​ši​li fo​to​gra​fi​ra​nje i raz​go​vo​re s dje​voj​ka​ma koje su umo​ta​ne u deke is​pi​ja​le čaj koji im je Kari pri​pre​mi​la u ku​hi​nji. Tro​je se re​por​te​ra oku​pi​lo oko Si​mo​na u nadi da će iz​vu​ći više de​ta​lja. „Ne, ne zna​mo je li u ovo uklju​če​no još lju​di osim onih koje smo ve​če​ras uhi​ti​li“, po​no​vio je Si​mon. „I da, is​ti​na je da smo pro​naš​li adre​su te​me​ljem ano​nim​ne do​ja​ve.“ „Jes​te li stvar​no mo​ra​li ubi​ti ne​duž​nu ži​vo​ti​nju?“ upi​ta​la je no​vi​nar​ka i kim​nu​la pre​ma mr​tvo​me psu ko​jeg je Kari po​kri​la de​kom iz kuće. „Na​pao nas je“, od​go​vo​rio je Si​mon. „Na​pao vas je? Dvo​je odras​lih pro​tiv ma​le​nog psa? Si​gur​no ste ga ne​ka​ko mo​gli obuz​da​ti.“ „Gu​bi​tak ži​vo​ta uvi​jek je tuž​na pri​ča“, re​kao je Si​mon. Znao je da ne bi tre​bao više ni​šta reći, ali nije si mo​gao po​mo​ći pa je nas​ta​vio, „ali ima​ju​ći u vidu da je ži​vot​ni vi​jek psa obr​nu​to pro​por​ci​ona​lan nje​go​voj ve​li​či​ni, shva​tit ćete – ako po​gle​da​te is​pod deke – da psa iona​ko nije če​kao pre​dug ži​vot.“ Stal​sberg, sta​ri​ji no​vi​nar crne kro​ni​ke, bio je prvi ko​jeg je Si​mon na​zvao. Sad se ce​rio. Pre​ko brda sti​gao je po​li​cij​ski te​re​nac i stao iza pa​trol​nog vo​zi​la koje je, na Si​mo​no​vo ne​za​do​volj​stvo, i da​lje na kro​vu ima​lo upa​lje​nu pla​vu ro​tir​ku. „Ali umjes​to da mi pos​ta​vi​te još pi​ta​nja, pred​la​žem vam da po​pri​ča​te sa še​fom.“ Si​mon kim​ne pre​ma te​ren​cu i no​vi​na​ri se okre​nu. Čo​vjek koji je iz​a​šao iz auto​mo​bi​la bio je vi​sok i vi​tak. Za​li​zao je ri​jet​ku kosu i imao je če​t​vr​tas​te na​oča​le bez ok​vi​ra. „Šefe Parr“, re​kao je Stal​sberg, „mo​že​te li pro​ko​men​ti​ra​ti čini li vam se da ko​228

nač​no na​pre​du​je​mo u rje​ša​va​nju pro​ble​ma tr​go​vi​ne lju​di​ma? Mis​li​te li da je ovo pre​okret u is​tra​zi?“ Si​mon je pre​kri​žio ruke na pr​si​ma i uhva​tio le​de​ni po​gled Pon​ti​usa Par​ra. Šef je je​dva pri​mjet​no kim​nuo pa po​gle​dao re​por​te​ra koji mu je pos​ta​vio pi​ta​nje. „Ovo je sva​ka​ko va​žan ko​rak u po​li​cij​skoj bor​bi pro​tiv tr​go​vi​ne lju​di​ma. Pri​je ovog in​ci​den​ta na​gla​ša​va​li smo da taj pro​blem mora ima​ti pri​ori​tet i ta​kav je stav, kao što vi​di​te, uro​dio plo​dom. Zato že​li​mo čes​ti​ta​ti glav​nom in​s​pek​to​ru Ke​fa​su i nje​go​voj ko​le​gi​ci.“ Parr je na putu do auto​mo​bi​la zgra​bio Si​mo​na za rame. „Koji ku​rac iz​vo​diš, Si​mon?“ Jed​no Si​mon ni​kad nije shva​ćao kod svog sta​rog pri​ja​te​lja – glas mu ni​kad nije mi​je​njao boju ili ton. Mo​gao je biti odu​šev​ljen ili bi​je​san, ali glas mu je uvi​jek bio isti. „Ra​dim svoj po​sao. Hva​tam zlo​čin​ce.“ Si​mon zas​ta​ne, gur​ne ko​ma​dić du​ha​na is​pod usne pa po​nu​di li​men​ku Par​ru koji je za​ko​lu​tao oči​ma. Bila je to sta​ra šala koja Si​mo​nu ni​kad nije do​sa​di​la: Parr ni​kad u ži​vo​tu nije pu​šio ili žva​kao du​han. „Mis​lim na ovu pred​sta​vu“, re​kao je Parr. „Od​bi​ješ pos​lu​ša​ti jas​nu na​red​bu da ne ula​ziš i po​tom po​zo​veš ova​mo sve žive no​vi​na​re. Za​što?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Po​mis​lio sam da bi nam, za pro​mje​nu, do​bro doš​lo malo po​zi​tiv​nih pri​ča u me​di​ji​ma. Us​put, ni​sam po​zvao sve, nego samo one koji rade noć​nu. I odu​šev​ljen sam što se sla​že​mo oko toga da je pro​cje​na po​li​caj​ca na te​re​nu ključ​ni fak​tor. Da ni​smo upa​li, mis​lim da ne bi​smo pro​naš​li cure. Baš su ih se spre​ma​li ne​ka​mo pre​se​li​ti.“ „Pi​tam se kako si saz​nao za ovo mjes​to.“ „Kao što sam ti već re​kao, do​ja​va.“ „Od koga?“ „Ano​nim​na. S ne​re​gis​tri​ra​nog bro​ja.“ „Za​tra​ži od mo​bil​nog ope​ra​te​ra neka ga pra​ti. Čim pri​je saz​naj tko ju je pos​lao da ga mo​že​mo is​pi​ta​ti. Jer, ako se ne va​ram, od uhi​će​nih ne​će​mo iz​vu​ći ni slo​va.“ „Mis​liš?“ „Oni su sit​ne ribe, Si​mon. Zna​ju da će ih ve​li​ka riba po​jes​ti ako samo zuc​nu. A že​li​mo ve​li​ke ribe, zar ne?“ „Na​rav​no.“ „Do​bro. Slu​šaj, Si​mon, poz​na​ješ me i znaš da sam po​ne​kad pre​vi​še si​gu​ran u vlas​ti​tu ge​ni​jal​nost i...“ 229

„I?“ Parr se na​kaš​lje. Za​lju​lja se na pe​ta​ma. „A ti si ovaj put pro​ci​je​nio si​tu​aci​ju bo​lje nego ja. Krat​ko i jas​no. Neću to za​bo​ra​vi​ti pri slje​de​ćem ocje​nji​va​nju.“ „Hva​la ti, Pon​ti​us, ali ja ću do​tad već odav​no biti u mi​ro​vi​ni.“ „To je is​ti​na“, na​smi​je​ši se Parr. „Kako je Else?“ „Do​bro, hva​la ti. Ili...“ „Da?“ Si​mon uz​dah​ne. „Ide ne​ka​ko. Pri​čat ćemo dru​gi put. A sad na spa​va​nje?“ Parr kim​ne. „Na spa​va​nje.“ Po​tap​ša Si​mo​na po ra​me​nu, okre​ne se i kre​ne pre​ma te​ren​cu. Si​mon je gle​dao za njim. Sa​vio je ka​ži​prst i iz​vu​kao du​han. Imao je ču​dan okus.

230

31.

Si​mon je sti​gao na po​sao u se​dam u ju​tro. Us​pio je od​spa​va​ti dva i pol sata, po​pi​ti ša​li​cu i pol kave te pola ta​ble​te pro​tiv gla​vo​bo​lje. Neki lju​di mogu funk​ci​oni​ra​ti na​kon malo sna, ali on nije je​dan od njih. No mo​žda je kod Kari baš obrat​no. Bilo kako bilo, iz​gle​da​la je neo​če​ki​va​no bud​no dok je ho​da​la pre​ma nje​mu. „Onda?“ re​kao je Si​mon i ba​cio se na ured​sku sto​li​cu pa otvo​rio sme​đu omot​ni​cu koja ga je do​če​ka​la u san​du​či​ću. „Nit​ko od lju​di koje smo si​noć uhi​ti​li nije pro​go​vo​rio“, rek​la je Kari. „Nisu rek​li ni ri​ječ. Čak su od​bi​li reći kako se zovu.“ „Dra​gi deč​ki. Poz​na​je​mo li ih?“ „O, da. Deč​ki u ci​vi​lu su ih pre​poz​na​li. Sva tro​ji​ca već ima​ju do​sjee. Nji​hov od​vjet​nik ba​nuo je usred noći i pre​ki​nuo naše po​ku​ša​je da iz​vu​če​mo po​ne​što iz njih. Tip koji se zove Einar Har​nes. Us​pje​la sam ot​kri​ti s ko​jeg je mo​bi​te​la taj Sin pos​lao po​ru​ku. Pri​pa​da Fi​de​lu Laeu. Tip je vlas​nik uz​ga​ji​vač​ni​ce. Ne jav​lja se na mo​bi​tel, ali sig​na​li baz​nih sta​ni​ca go​vo​re da je na svo​joj far​mi. Pos​la​li smo ona​mo dva pa​trol​na vo​zi​la.“ Si​mon shva​ti za​što ona, za raz​li​ku od nje​ga, ne iz​gle​da kao da je upra​vo us​ta​la. Ona uop​će nije otiš​la spa​va​ti, nego je ra​di​la ci​je​lu noć. „A onda i taj Hugo Nes​tor ko​jeg si htio da pro​na​đem...“ nas​ta​vi​la je. „Da?“ „Nije na kuć​noj adre​si, ne jav​lja se na mo​bi​tel, nije u ure​du, ali sve adre​se koje sam pro​naš​la mogu biti laž​ne. Za​sad ima​mo samo po​li​caj​ku u ci​vi​lu koja tvr​di da je vi​dje​la Nes​to​ra si​noć u Ver​mon​tu.“

231

„Hm. Mis​liš li ti da mi smr​di iz usta, po​li​caj​ko Adel?“ „Ni​sam pri​mi​je​ti​la, ali ni​smo.. „Onda ovo ne bi pro​tu​ma​či​la kao sup​til​nu po​ru​ku?“ Si​mon po​dig​ne tri čet​ki​ce. „Dje​lu​ju kao da su ko​ri​šte​ne“, rek​la je Kari. „Odak​le ti?“ „Do​bro pi​ta​nje“, reče Si​mon i za​vi​ri u omot​ni​cu. Za​tim iz​vu​če list pa​pi​ra s lo​go​ti​pom ho​te​la Pla​za na za​glav​lju. Ali nije bilo po​ši​lja​te​lja. Samo krat​ka po​ru​ka na​pi​sa​na ru​kom. Pro​vje​ri DNK. S. Pru​žio je po​ru​ku Kari i po​gle​dao čet​ki​ce. „Vje​ro​jat​no neki bo​les​nik“, rek​la je Kari. „Fo​ren​zi​ča​ri ima​ju i pre​vi​še pos​la s uboj​stvi​ma da bi...“ „Od​ne​si ih rav​no u la​bo​ra​to​rij“, pre​ki​ne je Si​mon. „Što?“ „To je on.“ „Tko?“ „S. To je Son​ny.“ „Kako znaš...“ „Reci im da je hit​no.“ Kari ga po​gle​da. Si​mo​nu za​zvo​ni mo​bi​tel. „Do​bro“, reče ona i okre​ne se. Sta​ja​la je is​pred di​za​la kad joj je Si​mon pri​šao i stao kraj nje. Na​vu​kao je ka​put. „Prvo ideš sa mnom“, re​kao je. „Da?“ „Upra​vo me na​zvao Åsmund Bjør​ns​tad. Pro​naš​li su još jed​no tru​plo.“

Pti​ca je šup​lje kre​šta​la od​ne​kud iz šume. Åsmund Bjør​ns​tad iz​gu​bio je i po​s​ljed​nji tra​čak aro​gan​ci​je. „Po​treb​na nam je po​moć, Ke​fas.“ Si​mon je sta​jao po​red Kri​po​so​va in​s​pek​to​ra i Kari. Kroz ži​ča​ni ka​vez gle​dao je u os​tat​ke ti​je​la koje su, te​me​ljem raz​li​či​tih po​sjet​ni​ca, iden​ti​fi​ci​ra​li kao Huga Nes​to​ra. Ko​nač​nu će po​t​vr​du do​bi​ti kad mu pro​vje​re sto​ma​to​lo​ški kar​ton. Si​mon je s mjes​ta na ko​jem se na​la​zio i pre​ma po​gle​du na plom​be is​ke​še​nih zubi za​klju​čio da je po​232

koj​nik stvar​no re​do​vi​to od​la​zio zu​ba​ru. Dva su po​li​caj​ca iz Odje​la za pse odve​la ar​gen​tin​ske mas​ti​fe. Pri​je toga po​nu​di​li su objaš​nje​nje za​što je ti​je​lo u tak​vom sta​nju: „Psi su bili glad​ni. Net​ko ih je za​bo​ra​vio na​hra​ni​ti.“ „Nes​tor je bio šef Kal​leu Far​ri​se​nu“, re​kao je Si​mon. „Znam“, zas​te​njao je Bjør​ns​tad. „Sra​nje će nas​ta​ti kad me​di​ji to saz​na​ju.“ „Dva pa​trol​na vo​zi​la do​lje na far​mi sli​je​di​la su sig​nal mo​bi​te​la“, re​kao je Bjør​ns​tad. „Ja sam ih pos​la​la“, objas​ni​la je Kari. „Pri​mi​li smo ano​nim​nu do​ja​vu.“ „Prvo su ot​kri​li La​eov mo​bi​tel“, re​kao je Bjør​ns​tad. „Bio je na​vrh ogra​de, kao da ga je net​ko os​ta​vio da ga lak​še lo​ci​ra​mo i pro​na​đe​mo. Ali ti​je​kom pre​tre​sa kuće nisu pro​naš​li Laea. Baš su htje​li oti​ći, kad je je​dan od po​li​cij​skih pasa re​agi​rao i stao vući pre​ma šumi. I tad su pro​naš​li... to.“ Mah​nuo je ru​ka​ma. „A Lae?“ upi​ta Si​mon i kim​ne pre​ma čo​vje​ku koji se tre​sao pod vu​ne​nom de​kom i sje​dio na pa​nju ne​da​le​ko od njih. „Tvr​di da mu je ubo​ji​ca za​pri​je​tio pi​što​ljem. Za​klju​čao ga je u su​sjed​ni ka​vez pa mu uzeo mo​bi​tel i nov​ča​nik. Lae je bio za​klju​čan tri​de​set i šest sati. Sve je vi​dio.“ „I što kaže?“ „Jad​nik je slom​ljen, ne pres​ta​je pri​ča​ti. Lae je ile​gal​no pro​da​vao pse, a Nes​tor mu je bio kli​jent. No nije u sta​nju de​talj​no opi​sa​ti ubo​ji​cu. Uobi​ča​je​no je da se svje​do​ci ne sje​ća​ju lica lju​di koji su ih po​ku​ša​li ubi​ti.“ „Ma, sje​ća​ju se“, us​pro​ti​vi se Si​mon. „Pam​te ih os​ta​tak ži​vo​ta. Samo ih se ne sje​ća​ju ona​ko kako ih mi vi​di​mo, zato su ti opi​si po​ne​kad po​greš​ni. Pri​če​kaj ov​dje.“ Si​mon pri​đe onom čo​vje​ku i sjed​ne na dru​gi panj do nje​ga. „Kako je iz​gle​dao?“ upi​tao je Si​mon. „Već sam dao opis...“ „Ova​ko?“ upi​ta Si​mon, iz​vu​če fo​to​gra​fi​ju iz dže​pa pa mu je pru​ži. „Po​ku​šaj ga za​mis​li​ti bez bra​de i duge kose.“ Čo​vjek je dugo gle​dao u fo​to​gra​fi​ju. A onda po​la​ko kim​ne. „Taj po​gled. Imao je taj po​gled u oči​ma. Kao da je ne​vin.“ „Si​gu​ran si?“ „Pot​pu​no.“ „Hva​la ti.“ „Ne​pres​ta​no je po​nav​ljao ‘hva​la ti’. I pla​kao je kad su psi ubi​li Nes​to​ra.“

233

Si​mon vra​ti fo​to​gra​fi​ju u džep. „Još samo ne​što. Po​li​ci​ji si re​kao da ti je pri​je​tio pi​što​ljem. U ko​joj je ruci dr​žao pi​štolj?“ Čo​vjek trep​ne ne​ko​li​ko puta kao da tek sad raz​miš​lja o tome. „U li​je​voj. Bio je lje​vak.“ Si​mon us​ta​ne i pri​đe Bjørn sta​du i Kari. „To je Son​ny Lof​t​hus.“ „Tko?“ upi​ta Åsmund Bjør​ns​tad. Si​mon je dugo pro​ma​trao in​s​pek​to​ra. „Mis​lio sam da si ti do​šao sa spe​ci​jal​ci​ma u Cen​tar Ila i po​ku​šao ga uhi​ti​ti.“ Bjør​ns​tad od​mah​ne gla​vom. „Uglav​nom“, nas​ta​vi Si​mon i po​no​vo iz​va​di sli​ku, „mo​ra​mo još jed​nom obja​vi​ti opis i iz​da​ti tje​ra​li​cu da nam jav​nost može po​mo​ći. Ovu fo​to​gra​fi​ju tre​ba dos​ta​vi​ti re​dak​ci​ja​ma NRK i TV2.“ „Sum​njam da će ga itko pre​poz​na​ti na te​me​lju te sli​ke.“ „Ko​li​ko će tre​ba​ti da je obja​ve?“ „Od​mah će stvo​ri​ti pros​to​ra za tu pri​ču, vje​ruj mi“, od​go​vo​ri Bjør​ns​tad. „Onda neka je obja​ve u ju​tar​njim vi​jes​ti​ma za pet​na​est mi​nu​ta“, rek​la je Kari, iz​vuk​la mo​bi​tel i uklju​či​la fo​to​apa​rat. „Drži sli​ku i budi mi​ran. Kome je u NRK mo​že​mo pos​la​ti?“

Mor​gan Askoy pe​dant​no je cup​kao kras​tu na nad​la​ni​ci kad je vo​zač auto​bu​sa iz​ne​na​da za​ko​čio pa ju je Mor​gan slu​čaj​no ot​ki​nuo. Po​ja​vi​la se kap​lji​ca krvi. Mor​gan brzo skre​ne po​gled jer nije pod​no​sio krv. Iz​a​đe iz auto​bu​sa na sta​ni​ci kod za​tvo​ra Sta​ten. On​dje radi već dva mje​se​ca. Kre​nuo je za sku​pi​nom dru​gih ču​va​ra, kad im se pri​dru​žio tip u za​tvor​skoj uni​for​mi. „Do​bro ju​tro.“ „Do​bro ju​tro“, Mor​gan mu od​go​vo​ri bez raz​miš​lja​nja i po​gle​da ga, ali nije ga mo​gao nig​dje smjes​ti​ti. Pa ipak, tip je ho​dao po​red nje​ga kao da se poz​na​ju. Ili kao da ga želi upoz​na​ti. „Ti ne ra​diš u Kri​lu A“, do​ba​ci tip. „Ili si novi?“ „Kri​lo B“, od​go​vo​rio je Mor​gan. „Dva mje​se​ca.“ „Ah, da.“ Tip je bio mla​đi od dru​gih obo​ža​va​te​lja uni​for​mi. Uni​for​me su uglav​nom vo​lje​li sta​ri​ji ču​va​ri koji su u nji​ma pu​to​va​li na po​sao i kući, kao da su po​nos​ni na njih. Baš kao i Fran​ck, za​mje​nik rav​na​te​lja. Mor​gan bi se osje​ćao kao idi​ot da sje​di u auto​bu​su dok ga svi gle​da​ju i da pri​tom mora od​go​va​ra​ti na pi​ta​nja o tome gdje radi. U Sta​te​234

nu. U za​tvo​ru. Nema šan​se. Tad po​gle​da is​kaz​ni​cu na mla​di​će​voj uni​for​mi. Søren​sen. Proš​li su stra​žar​ni​cu je​dan po​red dru​gog, a Mor​gan je kim​nuo ču​va​ru. Kad su se pri​bli​ži​li ula​zu, tip je iz​vu​kao mo​bi​tel i malo za​os​tao za njim; valj​da je slao po​ru​ku. Vra​ta su se za​lu​pi​la s tre​skom za ču​va​ri​ma is​pred njih pa je Mor​gan mo​rao iz​vu​ći svoj ključ. Ot​klju​čao je vra​ta. „Hva​la ti“, re​kao je taj Søren​sen pa se ugu​rao is​pred nje​ga. Mor​gan je ušao za njim, ali po​tom je skre​nuo pre​ma gar​de​ro​bi. Vi​dio je da se tip pri​dru​žu​je os​tat​ku osob​lja koje je ho​da​lo pre​ma za​tvor​skim kri​li​ma. • • • Bet​ty ski​ne ci​pe​le i baci se na kre​vet. Kak​va noć​na! Bila je is​crp​lje​na i zna​la je da neko vri​je​me neće us​nu​ti, ali ni​šta je ne ko​šta po​ku​ša​ti. A da bi to us​pje​la, prvo je mo​ra​la otres​ti osje​ćaj da je in​ci​dent iz apart​ma​na 4 ipak tre​ba​la pri​ja​vi​ti po​li​ci​ji. Na​kon što je sa za​šti​ta​rom pre​tra​ži​la sobu kako bi vi​dje​la je li što ošte​će​no ili nes​ta​lo, Bet​ty je sve po​čis​ti​la i baš je htje​la ba​ci​ti onu po​lo​vi​cu li​mu​na, kad je u sme​ću ot​kri​la upo​tri​jeb​lje​nu špri​cu. Od​mah je zbro​ji​la dva i dva: li​mun čud​ne boje i špri​ca. Preš​la je pr​stom po kori li​mu​na i pro​naš​la ne​ko​li​ko ru​pi​ca. Is​tis​nu​la je kap li​mu​na na dlan i vi​dje​la da je sok mu​tan, kao da je u nje​mu kre​da. Oprez​no je do​tak​nu​la sok je​zi​kom – osim što je bio iz​ra​zi​to ki​seo, imao je i neku gor​kas​tu notu, kao da je unu​tra li​jek. Mo​ra​la je od​lu​či​ti. Pos​to​ji li za​kon koji gos​ti​ma bra​ni ima​ti u so​ba​ma li​mun neo​bič​nog oku​sa? Ili špri​cu? A što ako su gos​ti di​ja​be​ti​ča​ri ili ima​ju kak​vu dru​gu bo​lest? Ili u sobi igra​ju bi​zar​ne igri​ce s po​sje​ti​te​lji​ma? I tad je za​klju​či​la da će jed​nos​tav​no od​ni​je​ti sme​će na re​cep​ci​ju i uk​lo​ni​ti ga. U dnev​nik je uni​je​la krat​ku bi​lje​šku o buci koja je do​pi​ra​la iz apart​ma​na 4 i čo​vje​ku ko​jeg je pro​naš​la za​ve​za​nog za za​hod​sku školj​ku. Pa, čak se i on po​na​šao kao da se nije do​go​di​lo ni​šta stras​no. Što je dru​go mo​gla? Dok se svla​či​la, upa​li​la je te​le​vi​zor pos​tav​ljen na zid, otiš​la u ku​pa​oni​cu, ski​nu​la šmin​ku i opra​la zube. Slu​ša​la je ža​mor gla​so​va na vi​jes​ti​ma TV2. Obi​ča​va​la je os​ta​vi​ti te​le​vi​zor neka tiho radi jer bi tako lak​še zas​pa​la. Mo​žda i zato što ju je glas vo​di​te​lja vi​jes​ti pod​sje​ćao na očev. Taj glas mo​gao je iz​vje​šta​va​ti i o pro​pas​ti svi​je​ta, a ona bi se ipak osje​ća​la si​gur​nom. Ali te​le​vi​zor joj u po​s​ljed​nje vri​je​me više nije po​ma​gao. Zato je po​če​la piti ta​ble​te za spa​va​nje. Is​ti​na, ne jake, ali sve​jed​no. Li​ječ​nik joj je pred​lo​žio da po​ku​ša iz​bje​ga​va​ti noć​ne smje​ne. Ali ne mo​žeš se pro​bi​ti na vrh iz​bje​ga​va​ju​ći po​sao – mo​raš upri​je​ti iz pet​nih žila. Us​pr​kos vodi koja je tek​la iz sla​vi​ne i čet​ka​nju zubi za​ču​la je kako onaj glas go​vo​ri da tra​že oso​bu u vezi sa si​noć​njim uboj​stvom u uz​ga​ji​vač​ni​ci pasa te da je ta oso​ba po​ve​za​na s uboj​stvom Ag​ne​te Iver​sen i onim tros​tru​kim u Ga​mlebye​nu. Bet​ty is​pe​re usta, za​tvo​ri sla​vi​nu i vra​ti se u sobu. Na ula​zu se uko​pa​la na mjes​tu. Na te​le​vi​zo​ru su pri​ka​zi​va​li fo​to​gra​fi​ju oso​be 235

koju tra​že. Bio je to on. Imao je bra​du i dugu kosu, ali Bet​ty je bila maj​sto​ri​ca kad je tre​ba​lo za​klju​či​ti što se ina​če kri​je is​pod krin​ke ili us​po​re​di​ti za​ma​ski​ra​no lice s pra​vim fo​to​gra​fi​ja​ma zlo​glas​nih pre​va​ra​na​ta koji su obi​la​zi​li dru​ge ho​te​le, pa su u ho​te​lu Pla​za oče​ki​va​li da će se pri​je ili kas​ni​je po​ja​vi​ti i na nji​ho​vom pra​gu. Zna​la je da je ono on. Čo​vjek ko​jeg je ona pri​ja​vi​la, samo bez na​oča​la i s obr​va​ma. Po​gle​da​la je svoj mo​bi​tel koji je os​ta​vi​la na noć​nom or​ma​ri​ću. Uvi​jek na opre​zu ali dis​kret​na. In​te​re​si ho​te​la mo​ra​ju biti na pr​vom mjes​tu. Če​ka​la ju je blis​ta​va ka​ri​je​ra. Po​no​vo je za​tvo​ri​la oči. Nje​zi​na maj​ka bila je u pra​vu. Ta nje​zi​na vraž​ja zna​ti​že​lja.

S ured​skog pro​zo​ra Arild Fran​ck pro​ma​trao je kako ču​va​ri iz noć​ne smje​ne iz​la​ze iz za​tvo​ra. Od​lu​čio je za​pam​ti​ti sve koji su za​kas​ni​li na ju​tar​nju smje​nu. To ga je lju​ti​lo. Lju​ti​li su ga svi koji nisu po​šte​no obav​lja​li svoj po​sao. Po​put Kri​po​sa i Odje​la za uboj​stva. Po​li​ci​ja je do​bi​la na​log da na​pra​vi ra​ci​ju u Cen​tru Ila, a Lof​t​hus im je sve​jed​no po​bje​gao. Jed​nos​tav​no se nisu do​volj​no po​tru​di​li. A sada će oni pla​ti​ti zbog nes​po​sob​nos​ti po​li​ci​je. Si​noć je ubi​jen Hugo Nes​tor. U uz​ga​ji​vač​ni​ci pasa. Ne​vje​ro​jat​no je da je​dan čo​vjek, i to biv​ši nar​kić, može stvo​ri​ti ta​kav kaos. Po​šten gra​đa​nin ka​kav je do​nek​le Fran​ck bio je jed​na​ko lju​tit zbog tih no​vih do​ka​za da je po​li​ci​ja do​is​ta tako nes​po​sob​na, kao i zbog či​nje​ni​ce da sve do​sad nisu uhi​ti​li ni nje​ga, ko​rum​pi​ra​nog za​mje​ni​ka rav​na​te​lja za​tvo​ra. U oči​ma Si​mo​na Ke​fa​sa vi​dio je sum​nju, ali Ke​fas nije imao muda da ga na​pad​ne. Ta je ku​ka​vi​ca mo​gla pre​vi​še iz​gu​bi​ti. Si​mon Ke​fas bio je hra​bar samo kad je no​vac bio u igri. Prok​le​ti no​vac. Što je Fran​ck toč​no oče​ki​vao? Da će zbog to​li​ke love do​bi​ti spo​me​nik, re​pu​ta​ci​ju stu​pa druš​tva? A kad se na​vu​kao na no​vac, osje​ćao se kao da je na​vu​čen na he​ro​in. Iz​no​si na ban​kov​nom ra​ču​nu pos​ta​li su cilj, a ne sred​stvo jer više nije bilo smis​le​nog ci​lja. I baš kao i sva​ki dru​gi ovis​nik, Fran​ck je to znao i ra​zu​mio, ali sve​jed​no si nije mo​gao po​mo​ći. „Sti​že vam u po​sjet ču​var Søren​sen“, do​ba​ci mu taj​ni​ca iz dru​ge sobe. „Ne​moj ga pus​ti​ti...“ „Pro​šao je po​red mene i re​kao da vas tre​ba samo na mi​nu​tu.“ „Stvar​no?“ na​mr​šti se Fran​ck. Zar se Søren​sen ja​vio na duž​nost pri​je is​te​ka bo​lo​va​nja? To nije na​lik nor​ve​škim za​pos​le​ni​ci​ma. Tad za​ču​je kako se otva​ra​ju vra​ta iza nje​ga. „Onda, Søren​sen“, reče Arild Fran​ck ne okre​ću​ći se. „Za​bo​ra​vio si po​ku​ca​ti?“ „Sjed​ni.“ Fran​ck je čuo kako se vra​ta za​klju​ča​va​ju i iz​ne​na​đe​no se okre​nuo pre​ma gla​su. Ugle​dao je pi​štolj i zas​tao. „Ako is​pus​tiš samo glas, pu​cat ću ti u čelo.“ 236

Kad upe​riš pi​štolj u ne​ko​ga, ta se oso​ba obič​no fo​ku​si​ra na oruž​je i tre​ba joj neko vri​je​me da po​gle​da tko uop​će drži pi​štolj. Ali kad je mo​mak po​di​gao nogu i gur​nuo sto​li​cu pre​ma za​mje​ni​ku rav​na​te​lja za​tvo​ra, Fran​ck je shva​tio o kome je ri​ječ. Sin se vra​tio. „Pro​mi​je​nio si se“, reče Fran​ck. Htio je zvu​ča​ti auto​ri​ta​tiv​ni​je, ali grlo mu je bilo suho i iz nje​ga je iz​a​šao neki sla​ba​šan zvuk. Mo​mak je po​la​ko po​di​gao pi​štolj i Fran​ck je od​mah sjeo. „Sta​vi ruke na nas​lon“, re​kao je mo​mak. „Pri​tis​nut ću gumb na in​ter​ko​mu, a ti ćeš reći Ini neka ode po pe​ci​va. Sad.“ Mo​mak pri​tis​ne gumb. „Da?“ za​ču​je se Inin us​luž​ni glas. „Ina...“ Fran​c​kov mo​zak očaj​nič​ki je tra​žio iz​laz. „Da?“ „Idi...“ Kad je Fran​ck vi​dio kako mo​mak pov​la​či oki​dač, is​tog se tre​nut​ka pre​do​mis​lio. „Idi do pe​ka​re i do​ne​si mi svje​ža pe​ci​va, mo​lim te. Sad.“ „U redu.“ „Hva​la ti, Ina.“ Mo​mak po​pus​ti sti​sak na oki​da​ču, spus​ti pi​štolj, iz​va​di iz dže​pa iz​o​lir-tra​ku, pri​đe sto​li​ci na ko​joj je sje​dio Fran​ck i poč​ne mu li​je​pi​ti pod​lak​ti​ce za nas​lon. Po​tom mu je omo​tao tra​ku oko prsa i pri​ko​vao ga za nas​lon, a onda mu se ba​cio na noge koje mu je za​li​je​pio za no​ga​re. Po​tom je opet uzeo pi​štolj. Fran​c​ku tad pad​ne na pa​met kako je neo​bič​no što ga se za​pra​vo uop​će ne boji ko​li​ko bi tre​bao. Mo​mak je ubio Ag​ne​te Iver​sen, Kal​lea, Syl​ves​te​ra, Huga Nes​to​ra. Zar mu još nije doš​lo do gla​ve da će umri​je​ti? Mo​žda je raz​li​ka u tome što on sje​di u svom si​gur​nom ure​du u Sta​te​nu i sve se zbi​va usred bi​je​la dana. Gle​dao je kako taj deč​ko odras​ta u za​tvo​ru i ni​kad – osim onog jed​nog in​ci​den​ta s Hal​de​nom – nije po​ka​zao sklo​nost na​si​lju. Mo​mak pre​ko​pa Fran​c​ku dže​po​ve pa mu uzme nov​ča​nik i ključ. „Por​s​c​he Cayen​ne“, pro​či​ta mo​mak na​glas s klju​če​va auto​mo​bi​la. „Skup auto za jav​nog dje​lat​ni​ka, zar ne?“ „Što že​liš?“ „Že​lim od​go​vo​re na jed​nos​tav​na pi​ta​nja. Ako mi ka​žeš is​ti​nu, pus​tit ću te. Ako mi sla​žeš, bo​jim se da ću te mo​ra​ti ubi​ti.“ Re​kao je to go​to​vo kao da mu je žao zbog toga. „Prvo pi​ta​nje je na koga gla​si i koji je broj ra​ču​na na koji ti je Nes​tor upla​ći​vao no​vac?“ Fran​ck raz​mis​li o sve​mu. Nit​ko nije znao za taj ra​čun, mo​gao je reći što ga vo​lja, iz​mis​li​ti ra​čun, jer nema žive oso​be koja bi to po​t​vr​di​la. Fran​ck otvo​ri usta, ali mo​mak ga pre​ki​ne. „Da sam na tvom mjes​tu, raz​mis​lio bih pri​je nego što od​go​vo​237

rim.“ Fran​ck se za​gle​da u ci​jev pi​što​lja. Kako to mis​li? Nit​ko ne može po​t​vr​di​ti ni za​ni​je​ka​ti da taj ra​čun pos​to​ji. Samo je Nes​tor pre​ba​ci​vao no​vac na nje​ga. Fran​ck trep​ne. Zar je mo​mak iz​vu​kao in​for​ma​ci​je od Nes​to​ra pri​je nego što ga je ubio? Je li ovo test? „Ra​čun gla​si na ime tvrt​ke Den​nis Li​mi​ted“, reče Fran​ck, „a re​gis​tri​ra​na je na Kaj​man​skim oto​ci​ma.“ „A broj ra​ču​na?“ Mo​mak je dr​žao ne​što na​lik po​žu​tje​loj po​sjet​ni​ci. Je li na nju za​pi​sao broj koji mu je dao Nes​tor? Ali ako deč​ko ble​fi​ra, što onda? Iona​ko neće moći po​di​ći no​vac, sve da mu Fran​ck i kaže broj ra​ču​na. Fran​ck poč​ne iz​go​va​ra​ti zna​men​ke. „Us​po​ri“, re​kao je mo​mak i po​gle​dao po​sjet​ni​cu. „I go​vo​ri raz​go​vjet​ni​je.“ Fran​ck ga pos​lu​ša. „Os​ta​ju samo dva pi​ta​nja“, re​kao je mo​mak kad su za​vr​ši​li. „Tko mi je ubio oca? I tko je kr​ti​ca koja je po​mo​gla Bli​zan​cu?“ Arild Fran​ck trep​ne. Nje​go​vo ti​je​lo je zna​lo. Sad je zna​lo i iz sva​ke pore po​čeo mu se sli​je​va​ti znoj. Shva​ća​lo je da je do​šao tre​nu​tak da se upla​ši. Mo​mak po​no​vo spus​ti pi​štolj, ali ovaj put iz​va​di nož. Od​vrat​ni, za​kriv​lje​ni, smr​to​nos​ni nož Huga Nes​to​ra. Fran​ck vris​ne.

„Sada shva​ćam“, re​kao je Si​mon, spre​mio mo​bi​tel u džep jak​ne pa nas​ta​vio vo​zi​ti kroz tu​nel koji je vo​dio u svje​tlost nad Bjor​vi​kom i fjor​dom Osla. „Što shva​ćaš?“ upi​ta​la je Kari. „Jed​na od noć​nih re​cep​ci​onar​ki u ho​te​lu Pla​za upra​vo je na​zva​la po​li​ci​ju i rek​la da je čo​vjek ko​jeg tra​že pro​veo noć u jed​nom od nji​ho​vih apart​ma​na. Ko​ris​tio je ime Fi​del Lae. I da je dru​gi čo​vjek pro​na​đen za​ve​zan za za​hod​sku školj​ku na​kon što su se neki gos​ti po​ža​li​li zbog buke. Taj dru​gi samo je iše​tao iz sobe kad su ga os​lo​bo​di​li. Ho​tel je pre​gle​dao snim​ke nad​zor​nih ka​me​ra s ula​za i one po​ka​zu​ju da je Lof​t​hus ušao u ho​tel s Hu​gom Nes​to​rom i čo​vje​kom koji je kas​ni​je pro​na​đen u apart​ma​nu.“ „I da​lje mi nisi re​kao što shva​ćaš.“ „Da, u pra​vu si. Kako su ona tro​ji​ca u Ener​ha​ug​ga​ti zna​la da do​la​zi​mo po njih. Pre​ma noć​nom dnev​ni​ku ho​te​la, za​ve​za​ni čo​vjek oti​šao je iz Pla​ze baš kad smo se mi smjes​ti​li is​pred kuće u ko​joj su dr​ža​li cure. Us​pio je upo​zo​ri​ti sve da je Nes​tor otet pa su po​če​li eva​ku​ira​ti sve lo​ka​ci​je za slu​čaj da ih je Nes​tor odao. Zna​li su što se do​go​di​lo Kal​leu. I baš kad su se spre​ma​li odves​ti s cu​ra​ma, shva​ti​li su da smo već tamo. Pa su od​lu​či​li pri​če​ka​ti da ode​mo. Ili da uđe​mo u kuću da se oni mogu ne​pri​238

mi​je​će​no odves​ti.“ „I ti si raz​miš​ljao o tome, ha?“ upi​ta​la je Kari. „Raz​miš​ljao si o tome kako su zna​li da do​la​zi​mo.“ „Mo​žda“, od​go​vo​ri Si​mon i skre​ne pre​ma po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci. „Ali sad ko​nač​no znam od​go​vor.“ „Znaš jed​nu mo​guć​nost“, is​pra​vi​la ga je Kari. „Ho​ćeš li mi reći o čemu sad raz​miš​ljaš?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „O tome da mo​ra​mo pro​na​ći Lof​t​hu​sa pri​je nego što iz​a​zo​ve još veći ne​red.“

„Ču​dan tip“, pre​pri​ča​vao je Mor​gan Askoy sta​ri​jem ko​le​gi dok su ho​da​li pros​tra​nim hod​ni​kom. Vra​ta će​li​ja bila su ši​rom otvo​re​na i sprem​na za ju​tar​nju in​s​pek​ci​ju. „Søren​sen, tako se zove. Samo mi je pri​šao.“ „To si​gur​no nije on“, re​kao je ko​le​ga. „U Kri​lu A pos​to​ji samo je​dan Søren​sen i taj je na bo​lo​va​nju. Čuo sam se s njim pri​je samo ne​ko​li​ko dana – upra​vo su ga vra​ti​li u bol​ni​cu.“ „Onda se brzo opo​ra​vio.“ „Kako čud​no. Ka​žeš, bio je u uni​for​mi? To si​gur​no nije bio Søren​sen jer on mrzi no​si​ti uni​for​mu. Uvi​jek se pre​s​vla​či i drži je u or​ma​ri​ću. Tako ju je Lof​t​hus i us​pio ukras​ti.“ „Onaj za​tvo​re​nik koji je po​bje​gao?“ „Da. Vo​liš li svoj po​sao, Askoy?“ „Vo​lim.“ „Do​bro. Sva​ka​ko pri​pa​zi da uvi​jek uzi​maš do​volj​no slo​bod​nih dana. Ne​moj pre​vi​še ra​di​ti pre​ko​vre​me​no.“ Na​kon još šest ko​ra​ka obo​ji​ca se za​us​ta​ve i šo​ki​ra​no po​gle​da​ju. „Kako je tip iz​gle​dao?“ htio je zna​ti sta​ri​ji ko​le​ga. „Kako iz​gle​da Lof​t​hus?“ za​ni​ma​lo je Mor​ga​na.

Fran​ck iz​dah​ne na nos. Htio je vris​nu​ti, ali mo​mak mu je pre​krio usta dla​nom. Po​tom mu je izuo ci​pe​lu, ski​nuo ča​ra​pu, na​gu​rao mu je u usta, a onda je za​li​je​pio iz​o​lir-tra​kom. Mo​mak je odre​zao ta​man to​li​ko tra​ke s des​nog nas​lo​na za ruku da je Fran​ck 239

mo​gao do​hva​ti​ti olov​ku koju mu je pru​žio i po​di​ći je do pa​pi​ra na rubu sto​la. „Od​go​vo​ri mi.“ Fran​ck je na​pi​sao Ne znam, a onda pus​tio olov​ku. Čuo je kako mo​mak trga iz​o​lir-tra​ku, a onda mu je ljep​lji​va stra​na pre​kri​la nos i pre​sjek​la do​vod zra​ka. Fran​ck se po​čeo ba​ca​ka​ti i tr​za​ti na sto​li​ci. Me​ško​ljio se i vr​po​ljio. Ple​sao je za tog prok​let​ni​ka! Pri​ti​sak u lu​ba​nji sve je više ras​tao i usko​ro će mu gla​va eks​plo​di​ra​ti. Bio je spre​man umri​je​ti, a onda je vi​dio kako mo​mak olov​kom buši na​pe​tu tra​ku na nje​go​vim nos​ni​ca​ma. Arild Fran​ck udah​ne, a niz obra​ze mu se sli​ju prve to​ple suze. Mo​mak mu vra​ti olov​ku. Fran​ck se usre​do​to​či. Smi​luj se. Re​kao bih ti kr​ti​či​no ime kad bih ga znao. Mo​mak pro​či​ta što je na​pi​sao. Za​tim za​tvo​ri oči i na​pra​vi iz​mu​če​nu gri​ma​su. Otrg​ne nov ko​mad tra​ke. A onda za​zvo​ni te​le​fon na sto​lu. Fran​ck ga po​gle​da pre​pun nade. Na zas​lo​nu se po​ka​že in​ter​ni broj. Bio je to Gol​d​srud, nad​zor​nik smje​ne. Ali mo​mak je ig​no​ri​rao po​ziv i usre​do​to​če​no opet za​li​je​pio tra​ku Fran​c​ku pre​ko nos​ni​ca. Fran​ck osje​ti drh​ta​je koji su pra​ti​li pa​ni​ku. Nije znao pla​če li ili se smi​je. „Šef ne od​go​va​ra“, re​kao je Geir Gol​d​srud i pok​lo​pio. „A nema ni Ine – ona se jav​lja ako nje​ga nema. Ali pri​je nego što ode​mo rav​na​te​lju, po​no​vi​mo još jed​nom. Ka​žeš da tip koji bi tre​bao biti Søren​sen us​tva​ri iz​gle​da kao...“ Gol​d​srud po​ka​že na zas​lon na ko​jem je bila sli​ka Son​nyja Lof​tu​sa. „Ne samo da iz​gle​da kao on!“ Mor​gan je bio upo​ran. „To je on. Ko​li​ko puta mo​ram po​no​vi​ti?“ „Opus​ti se“, umi​ri ga sta​ri​ji ko​le​ga. „Lako je tebi reći“, ot​puh​ne Mor​gan. „Tipa tra​že zbog samo šest uboj​sta​va.“ „Na​zvat ću Inu na mo​bi​tel i ako ona ne bude zna​la gdje joj je šef, sami ćemo kre​nu​ti u po​tra​gu. Ali bez pa​ni​ke, jas​no?“ Mor​gan po​gle​da ko​le​gu pa nad​zor​ni​ka smje​ne. Či​ni​lo se da oni pa​ni​ča​re više od Mor​ga​na. On je samo uz​bu​đen. Stvar​no uz​bu​đen. Kako je uop​će mo​gu​će da za​tvo​re​nik samo tako uše​ta u Sta​ten? „Ina?“ Gol​d​srud je go​to​vo za​ur​lao u mo​bi​tel i Mor​gan mu je vi​dio olak​ša​nje na licu. Lako je bilo op​tu​ži​ti nad​zor​ni​ka smje​ne da iz​bje​ga​va od​go​vor​nost, ali nije lako ima​ti to​li​ke lju​de pod so​bom, po​seb​no kad od​go​va​raš za​mje​ni​ku rav​na​te​lja. „Mo​ra​mo od​mah doći do Fran​c​ka! Gdje je on?“ Mor​gan je vi​dio kako olak​ša​nje nes​ta​je. Za​mi​je​ni​la ju je zbu​nje​nost, a onda i 240

užas. Gol​d​srud pre​ki​ne vezu. „Što...?“ za​poč​ne sta​ri​ji ko​le​ga. „Kaže da ima po​sje​ti​te​lja u ure​du“, reče Gol​d​srud pa pri​đe or​ma​ri​ću s oruž​jem u kutu sobe. „Ne​ko​ga po pre​zi​me​nu Søren​sen.“ „Što ćemo sad?“ upi​ta Mor​gan. Gol​d​srud gur​ne ključ u bra​vu, okre​ne ga pa otvo​ri or​ma​rić. „Ovo“, od​go​vo​rio je. Mor​gan je iz​bro​jao dva​na​est pu​ša​ka. „Dan i Ha​rald, vi ćete sa mnom!“ vik​ne Gol​d​srud, a Mor​gan mu u gla​su više nije čuo ni tra​ga zbu​nje​nos​ti, uža​sa ni stra​ha od od​go​vor​nos​ti. „Od​mah!“

Si​mon i Kari sta​ja​li su kraj di​za​la u pre​dvor​ju po​li​cij​ske sre​diš​nji​ce kad je nje​mu za​zvo​nio mo​bi​tel. Zva​li su ga iz Ins​ti​tu​ta za fo​ren​zič​ku me​di​ci​nu. „Ima​mo pre​li​mi​nar​ne re​zul​ta​te ana​li​ze DNK s tvo​jih čet​ki​ca.“ „Sjaj​no“, reče Si​mon. „I koji je re​zul​tat na po​lu​vre​me​nu?“ „Mis​lim da smo u po​s​ljed​njim mi​nu​ta​ma utak​mi​ce. Vje​ro​jat​nost je veća od de​ve​de​set i pet pos​to.“ „Za što?“ upi​ta Si​mon dok su se otva​ra​la vra​ta di​za​la. „Ot​kri​li smo dje​lo​mič​nu po​du​dar​nost sli​ne s dvi​je čet​ki​ce i uzor​ka u na​šoj bazi. Za​nim​lji​vo je da to nije poz​na​ti kri​mi​na​lac ili po​li​ca​jac, nego žr​tva uboj​stva. Toč​ni​je, to do​ka​zu​je da je oso​ba koja ih je ko​ris​ti​la u bli​skom srod​stvu sa žr​tvom.“ „To sam i oče​ki​vao“, reče Si​mon i uđe u di​za​lo. „Čet​ki​ce su pri​pa​da​le obi​te​lji Iver​sen. Pri​mi​je​tio sam da ih nije bilo u nji​ho​vom domu na​kon uboj​stva. Dje​lo​mič​no po​du​da​ra​nje je s Ag​ne​te Iver​sen, zar ne?“ Kari po​gle​da Si​mo​na koji je tri​jum​fal​no po​di​gao ruku. „Nije“, re​kao je glas iz Ins​ti​tu​ta za fo​ren​zič​ku me​di​ci​nu. „Za​pra​vo, još ni​smo sti​gli uči​ta​ti DNK Ag​ne​te Iver​sen u bazu.“ „Oh? Kako onda...“ „Ri​ječ je o ne​iden​ti​fi​ci​ra​noj žr​tvi uboj​stva.“ „Mo​žeš ot​kri​ti vezu iz​me​đu dvi​je čet​ki​ce i ne​iden​ti​fi​ci​ra​ne žr​tve uboj​stva? Kako ne​iden​ti​fi​ci​ra​ne?“ „Jed​nos​tav​no ne​iden​ti​fi​ci​ra​ne. Ri​ječ je o vrlo mla​doj žen​skoj oso​bi.“ „Ko​li​ko mla​doj?“ upi​ta Si​mon i za​pi​lji se u vra​ta di​za​la koja su se po​če​la za​tva​ra​ti. 241

„Mla​đa je nego što mo​žda mis​liš.“ „Po​no​vi?“ „Radi se o če​tve​ro​mje​seč​nom fe​tu​su.“ Si​mo​nov mo​zak po​ku​ša​vao je obra​di​ti in​for​ma​ci​je. „Ag​ne​te Iver​sen ima​la je kas​ni po​ba​čaj, to ho​ćeš reći?“ „Ne.“ „Ne? Tko je onda... Kvra​gu!“ Si​mon za​tvo​ri oči i nas​lo​ni čelo na zid di​za​la. „Veza se pre​ki​nu​la?“ upi​ta Kari. Si​mon kim​ne. „Sad ćemo iz​a​ći.“

Mo​mak je dva​put pro​bio tra​ku. Na​pra​vio je po jed​nu rupu is​pod sva​ke nos​ni​ce. A Arild Fran​ck udah​nuo je nove se​kun​de ži​vo​ta. Samo je htio ži​vje​ti. Bio je to je​di​ni ins​tin​kt koji mu je ti​je​lo slu​ša​lo. „Onda, ho​ćeš li mi reći ime?“ mo​mak tiho upi​ta. Fran​ck je je​dva di​sao. Ža​lio je što mu nos​ni​ce nisu šire da mu kroz nos uđe još više onog slat​kog div​nog zra​ka. Os​lu​ški​vao je zvu​ko​ve iz​va​na koji bi mi rek​li da je spas na putu. Od​mah​nuo je gla​vom i po​ku​šao po​ka​za​ti da mu se je​zik osu​šio pod ča​ra​pom i da više ne može pod​ni​je​ti onu tra​ku na us​na​ma, po​ku​ša​vao je reći da ne zna tko je bio kr​ti​ca, po​ku​ša​vao je mo​li​ti za mi​lost. Os​lo​bo​di​ti se. Do​bi​ti oprost. Sle​dio se kad je mo​mak stao pred nje​ga i po​di​gao nož. Fran​ck se nije mo​gao po​mak​nu​ti jer su mu i ruke i noge bile ve​za​ne. A onda se nož spus​tio. Onaj Nes​to​rov užas​ni za​kriv​lje​ni nož. Fran​ck za​ba​ci gla​vu pre​ma nas​lo​nu. Na​pe​li su mu se svi mi​ši​ći i po​čeo je tiho vri​šta​ti kad je vi​dio kako mu krv ši​klja iz ti​je​la.

242

32.

„Dva“, pro​šap​će nad​zor​nik smje​ne Gol​d​srud. Lju​di su sta​ja​li s re​pe​ti​ra​nim pu​ška​ma i os​lu​ški​va​li ti​ši​nu iza vra​ta šefa za​tvo​ra. Mor​gan du​bo​ko udah​ne. Evo, sad će. Pri​bli​ža​va se tre​nu​tak koji je za​miš​ljao još od dje​tinj​stva, tre​nu​tak u ko​jem će on ne​kog uhi​ti​ti. Mo​žda čak i... „Tri“, pro​šap​će Gol​d​srud. I za​mah​ne če​ki​ćem. Če​kić po​go​di bra​vu i ive​rje s do​vrat​ka raz​le​ti se na sve stra​ne. Ha​rald, naj​ve​ći među nji​ma, utr​či u ured. Mor​gan ga je sli​je​dio u sto​pu s pu​škom u ra​zi​ni prsa. Na​pra​vio je dva ko​ra​ka uli​je​vo, baš kako mu je Gol​d​srud na​lo​žio. U sobi je bila samo jed​na oso​ba. Mor​gan se za​pi​lji u čo​vje​ka ko​jem su prsa, grlo i bra​da bili na​top​lje​ni krv​lju. Bože, ko​li​ko krvi! Mor​gan osje​ti kako mu kle​ca​ju ko​lje​na kao da mu je net​ko ubriz​gao ne​ka​kav raz​rje​đi​vač u njih. Mora se pri​bra​ti! Ali ko​li​ko krvi! Mu​ška​rac se tre​sao i drh​tu​rio kao da ga je net​ko spo​jio na stru​ju. Gle​dao ih je bo​les​nim oči​ma koje je iz​bu​ljio kao ne​kak​va riba. Gol​d​srud mu pri​đe i strg​ne iz​o​lir-tra​ku s usa​na. „Šefe, gdje ste oz​li​je​đe​ni?“ Ra​nje​nik zine, ali nije us​pio is​pus​ti​ti ni gla​sa. Gol​d​srud mu gur​ne dva pr​sta u usta i iz​vu​če ča​ra​pu. A tad šef drek​ne plju​ju​ći po​svu​da oko sebe. Mor​gan pre​poz​na glas za​mje​ni​ka rav​na​te​lja za​tvo​ra Aril​da Fran​c​ka. „Uhva​ti​te ga! Ne smi​je po​bje​ći!“ „Mo​ra​mo pro​na​ći ranu i mo​ra​mo je...“ Nad​zor​nik smje​ne po​ku​ša​vao je ot​kop​ča​ti ko​šu​lju šefu, ali on mu od​gur​ne ruku. „Za​tvo​ri​te sve iz​la​ze! Je​be​mu, po​bje​ći će nam! Uzeo mi je klju​če​ve od auta! I kapu!“ „Smi​ri​te se, šefe“, Gol​d​srud mu je sad ski​dao iz​o​lir-tra​ku s ruku. „Neće on ni​243

ka​mo jer ne može pro​ći sen​zor oti​sa​ka pr​sti​ju.“ Fran​ck ga bi​jes​no po​gle​da i po​dig​ne os​lo​bo​đe​nu šaku. „O, da, pro​ći će on! Bez muke!“ Mor​gan za​te​tu​ra una​zad, pa se mo​rao nas​lo​ni​ti na zid. Uza​lud se tru​dio mak​nu​ti po​gled s krvi koja je ši​klja​la s mjes​ta na ko​jem je za​mje​ni​ku rav​na​te​lja za​tvo​ra Aril​du Fran​c​ku tre​bao biti ka​ži​prst.

Kari je ju​ri​la za Si​mo​nom niz hod​nik koji je vo​dio od di​za​la do ure​da. „Dak​le“, go​vo​ri​la je po​ku​ša​va​ju​ći pro​ba​vi​ti ono što je upra​vo čula, „po​štom si do​bio čet​ki​ce za zube s po​ru​kom koju je pot​pi​sao neki S. i re​kao ti da na​pra​viš DNK ana​li​zu?“ „Tako je“, od​go​vo​ri Si​mon tip​ka​ju​ći po mo​bi​te​lu. „I DNK dvi​ju od tri oso​be uka​zu​je na vezu s ne​kim ne​ro​đe​nim dje​te​tom? Koje se na​la​zi u re​gis​tru žr​ta​va uboj​stva?“ Si​mon kim​ne pa pri​ne​se prst us​na​ma i po​no​vo us​pos​ta​vi vezu. Go​vo​rio je jas​no i glas​no da ga obo​je čuje. „Ke​fas ov​dje. Kako se zva​lo to di​je​te, kako je stra​da​lo i o kak​vom je srod​stvu ri​ječ?“ Po​tom po​dig​ne mo​bi​tel da i Kari može čuti što go​vo​ri čo​vjek s dru​ge stra​ne li​ni​je. „Ne zna​mo iden​ti​tet dje​te​ta i nje​go​ve maj​ke, samo zna​mo da je maj​ka umr​la – ili je mo​žda ubi​je​na – u sre​di​štu Osla od pre​ko​mjer​ne doze he​ro​ina. U bazi je ima​mo kao ‘ne​poz​na​tu’.“ „Zna​mo za taj slu​čaj“, od​go​vo​ri Si​mon i op​su​je u bra​du. „Azi​jat​ki​nja, vje​ro​jat​no Vi​jet​nam​ka. Naj​vje​ro​jat​ni​je žr​tva tr​go​vi​ne lju​di​ma.“ „To je tvo​je po​dru​čje, Ke​fas. Di​je​te, od​nos​no fe​tus stra​dao je zbog smr​ti maj​ke.“ „Ra​zu​mi​jem. Tko je bio otac?“ „Cr​ve​na čet​ki​ca.“ „Cr​ve​na?“ „Tako je.“ „Hva​la“, od​go​vo​ri Si​mon i pre​ki​ne vezu. Kari ode do auto​ma​ta po kavu. Kad se vra​ti​la, Si​mon je opet te​le​fo​ni​rao. Po na​či​nu na koji je ne​što mrm​ljao za​klju​či​la je da raz​go​va​ra sa su​pu​gom Else. Kad je za​vr​šio raz​go​vor, lice mu je po​pri​mi​lo ne​ka​kav sta​rač​ki iz​raz, što se čes​to do​go​di lju​di​ma u odre​đe​noj ži​vot​noj dobi kad ima​ju osje​ćaj da im ne​što iz​mi​če i čini im se kao 244

da se po​la​ko pre​tva​ra​ju u prah. Kari ga je htje​la upi​ta​ti za Else, ali pre​do​mis​li​la se. „Dak​le“, Si​mon po​ku​ša zvu​ča​ti ve​dro, „što mis​liš, tko je dje​te​tov otac? Iver sta​ri​ji ili Iver mla​đi? „ „Ne​mam što mis​li​ti“, od​go​vo​ri Kari. „Znam.“ Si​mon je na​čas zbu​nje​no po​gle​da, a ona po​la​ko od​mah​ne gla​vom. A onda on za​žmi​ri, sag​ne se i pri​je​đe ru​kom od po​tilj​ka pre​ma čelu kao da za​gla​đu​je kosu. „Ma, na​rav​no“, tiho od​go​vo​ri, „dvi​je čet​ki​ce. Iz​gle​da da sta​rim.“ „Idem pro​vje​ri​ti što ima​mo o Ive​ru“, reče Kari. Kad je otiš​la, Si​mon uklju​či ra​ču​na​lo. Otvo​ri e-mail. Pri​mio je ne​kak​vu zvuč​nu da​to​te​ku. Vje​ro​jat​no pos​la​nu s mo​bi​te​la. Si​mon ni​kad nije pri​mao tak​ve stva​ri. Otvo​rio ju je i pri​tis​nuo play.

Mor​gan je u kon​trol​noj sobi pro​ma​trao kako za​mje​nik rav​na​te​lja his​te​ri​zi​ra. Do​pus​tio je da mu pre​vi​ju šaku, ali od​bio je da ga za​dr​že u am​bu​lan​ti. „I onda si po​di​gao ram​pu i samo tako pus​tio tra​že​nog ubo​ji​cu da ode!“ bjes​nio je Fran​ck. „Bio je u va​šem auto​mo​bi​lu“, od​go​vo​rio je ču​var i obri​sao znoj s čela. „I imao je vašu kapu.“ „Ali to ni​sam bio ja!“ za​re​ži Fran​ck. Mor​gan nije znao je li to samo po​s​lje​di​ca po​vi​še​nog krv​nog tla​ka, ali od​vrat​na cr​ve​na te​ku​ći​na pro​bi​la je za​voj i Mor​ga​nu se za​vr​tje​lo. Ogla​sio se te​le​fon po​red mo​bi​te​la. Gol​d​srud po​dig​ne slu​ša​li​cu. „Pro​naš​li su prst“, reče on i pre​kri​je slu​ša​li​cu dla​nom. „Odvest ćemo vas i prst u bol​ni​cu Ul​levål. On​dje vam ki​rur​zi mogu...“ „Gdje?“ pre​ki​ne ga Fran​ck. „Gdje su ga pro​naš​li?“ „Bilo ga je lako pro​na​ći – na​la​zio se na kon​trol​noj plo​či va​šeg Por​s​c​hea koji je za​gra​dio ne​ko​ga na Gre​nlan​du.“ „Na​đi​te ga! Na​đi​te ga!!“

Tor Jo​na​sson is​te​zao se o re​men koji je vi​sio sa šip​ke u va​go​nu pod​zem​ne že​ljez​ni​ce. Pro​mrm​ljao je is​pri​ku kad se u ju​tar​njoj gu​žvi su​da​rio s dru​gim pos​pa​nim put​ni​kom. Da​nas će pro​da​ti pet mo​bi​te​la. To mu je cilj. A kad pos​li​je​pod​ne opet 245

bude sta​jao – ili, još bo​lje, sje​dio – u me​trou, znat će i je li ga os​tva​rio. I onda će biti... sre​tan. Mo​žda. Tor uz​dah​ne. Po​gle​dao je uni​for​mi​ra​nog tipa koji mu je bio okre​nut le​đi​ma. U uši​ma je imao slu​ša​li​ce iz ko​jih se čula glaz​ba. Žica mu je do​pi​ra​la do ruke u ko​joj je dr​žao mo​bi​tel s ma​le​nom na​ljep​ni​com To​ro​ve pro​da​va​oni​ce. A onda ga je pre​poz​nao. Nije li to tip koji je tra​žio ba​te​ri​je za onaj ure​đaj koji je iz​gle​dao kao mu​zej​ski pri​mje​rak? Dis​c​man. Tora je to za​in​tri​gi​ra​lo, pa je pro​vje​rio na in​ter​ne​tu. Dis​c​ma​ni su se pro​da​va​li do 2000. go​di​ne, a onda se po​ja​vio MP3. Tor mu pri​đe da čuje glaz​bu koja se gu​bi​la u grm​lja​vi​ni če​lič​nih ko​ta​ča na trač​ni​ca​ma i škri​pa​nju va​go​na u za​vo​ji​ma. Či​ni​lo mu se da je pje​sma o ne​koj dje​voj​ci. Me​lo​di​ja mu je zvu​ča​la poz​na​to: „That you’ve always been her lo​ver…“ Le​onard Co​hen.

Si​mon je zbu​nje​no gle​dao u iko​nu zvuč​ne da​to​te​ke. I tako ne​ko​li​ko du​gih se​kun​di. Po​tom je opet pus​ti. Nema sum​nje da je to onaj glas koji mu je prvi pao na pa​met. Ali nije shva​ćao što mu po​ku​ša​va reći. „Što je to? Bro​je​vi za loto?“

Si​mon se okre​ne. Si​ssel Thou praz​ni​la je ko​še​ve za sme​će baš kao i sva​kog pos​li​je​pod​ne​va. „Tako ne​ka​ko“, od​go​vo​ri Si​mon i za​us​ta​vi snim​ku kad je iz​vuk​la koš is​pod nje​go​va sto​la i is​praz​ni​la ga u svo​ja ko​li​ca. „Si​mon, ba​caš lovu. Na lotu do​bi​va​ju sreć​ko​vi​ći.“ „A ti mis​liš da mi to ni​smo?“ upi​ta je Si​mon. „Pa po​gle​daj nas samo“, od​go​vo​ri ona. Si​mon se za​va​li u sto​li​ci pa pro​tr​lja oči. „Si​ssel?“ „Da?“ „Po​ka​za​lo se da je jed​na mla​da žena koja je ubi​je​na bila trud​na. Ne bih re​kao da su se ubo​ji​ce bo​ja​li nje, nego nje​zi​nog dje​te​ta.“ „Da, i?“ Ti​ši​na. „Si​mon, htio si me ne​što upi​ta​ti?“ Si​mon nas​lo​ni gla​vu na nas​lon sto​li​ce. „Si​ssel, kad bi zna​la da no​siš đa​vo​lje di​246

je​te, bi li ga ipak ro​di​la?“ „Si​mon, već smo pri​ča​li o tome.“ „Znam, ali što si mi tad od​go​vo​ri​la?“ Ona ga pri​je​kor​no po​gle​da. „Rek​la sam ti da pri​ro​da, na​ža​lost, ne os​tav​lja pre​vi​še iz​bo​ra jed​noj si​ro​toj maj​ci. Kao ni ocu.“ „Nije li gos​po​din Thou od​mah po​bje​gao?“ „Mis​li​la sam na tebe, Si​mon.“ On za​žmi​ri i po​la​ko kim​ne. „Dak​le, svi smo ro​bo​vi lju​ba​vi. A pi​ta​nje koga ćeš za​vo​lje​ti je kao lu​tri​ja, zar ne?“ „Gru​bo ali is​ti​ni​to“, po​t​vr​di Si​ssel. „A bo​go​vi se smi​ju“, do​ba​ci Si​mon. „U to nema sum​nje. A u me​đu​vre​me​nu net​ko ov​dje do​lje mora očis​ti​ti ovaj svi​njac.“ Slu​šao je kako se nje​zi​ni ko​ra​ci uda​lja​va​ju. A onda je pre​ba​cio zvuč​nu da​to​te​ku na mo​bi​tel, spre​mio ga i oti​šao na to​alet. Za​tvo​rio se u jed​nu od ka​bi​na i opet pus​tio snim​ku. Pos​li​je dru​gog pres​lu​ša​va​nja shva​tio je što zna​če oni bro​je​vi.

247

Četvrti dio

248

33.

Si​mon i Kari pro​la​zi​li su osun​ča​nim, po​ma​lo pre​ve​li​kim i pre​vi​še otvo​re​nim pus​tim tr​gom is​pred Grad​ske vi​jeć​ni​ce. „Za​hva​lju​ju​ći opi​su koji nam je dao Fi​del Lae pro​naš​li smo auto koji je unaj​mio“, rek​la je Kari. „Auto​mo​bil je vra​ćen, ali, sre​ćom, još ga nisu opra​li. Fo​ren​zi​ča​ri su pro​naš​li tra​go​ve bla​ta koje se po​du​da​ra s bla​tom kod uz​ga​ji​vač​ni​ce. A ja sam mis​li​la da je bla​to uvi​jek samo bla​to.“ „Sva​ko bla​to sa​dr​ži spe​ci​fič​nu smje​su mi​ne​ra​la“, objas​nio je Si​mon. „Na čije je ime unajm​ljen?“ „Syl​ves​ter Tron​d​sen.“ „I, tko je on?“ „Tri​de​set i tri go​di​ne, ne​za​pos​len, pri​ma so​ci​jal​nu po​moć. Dva​put je ro​bi​jao zbog na​sil​nič​kog po​na​ša​nja. Naši ga agen​ti po​ve​zu​ju s Nes​to​rom.“ „Do​bro.“ Si​mon zas​ta​ne pred ula​zom iz​me​đu dva bu​ti​ka. Ogra​da je bila vi​so​ka i dje​lo​va​la je uvjer​lji​vo i si​gur​no. On po​zvo​ni na zvo​no sta​na koji se na​la​zi na tre​ćem katu. „Još ne​što?“ „Je​dan od sta​na​ra Cen​tra Ila re​kao je agen​tu da se novi sta​nar zbli​žio sa še​fi​com.“ „S Mar​t​hom Lian?“ „Vi​dje​li su kako su se usred bi​je​la dana za​jed​no odvez​li iz cen​tra.“ „Ne​kret​ni​ne Iver​sen“, ogla​si se glas kroz ru​pi​ce na plo​či iz​nad zvo​na​ca. „Pri​če​kaj na re​cep​ci​ji dok po​raz​go​va​ram s Iver​se​nom“, na​re​di Si​mon. 249

„Za​što?“ „Sad malo neću igra​ti po pra​vi​li​ma i ne že​lim te uv​la​či​ti u to.“ „Ali...“ „Opros​ti, ali ono je, za​pra​vo, bila na​red​ba.“ Kari za​ko​lu​ta oči​ma, ali ne kaže više ni​šta.

„Iver“, pred​sta​vi se mla​dić na re​cep​ci​ji dok se ru​ko​vao s nji​ma. „Moj otac će vas od​mah pri​mi​ti.“ Ne​što u iz​gle​du tog mla​di​ća go​vo​ri​lo je Si​mo​nu da je ina​če na​vi​kao na smi​jeh, a ne na bol i tugu koje je sada vi​dio u po​gle​du is​pod nje​go​ve mo​der​ne fri​zu​re. Valj​da je zato dje​lo​vao sme​te​no i ras​tre​se​no. „Ovu​da.“ Otac mu je vje​ro​jat​no naj​a​vio da će ih po​sje​ti​ti po​li​ci​ja i mo​mak je, baš kao i sta​ri, pret​pos​ta​vio da je ri​ječ o smr​ti nje​go​ve maj​ke. Ured je imao po​gled na Ves​t​ba​nen i fjord Osla. Kraj vra​ta na​la​zio se or​ma​rić s mo​de​lom ne​bo​de​ra u obli​ku boce coca-cole. Otac je bio sta​ri​ja ver​zi​ja sina. Iste gus​te ši​ške, ista zdra​va glat​ka koža, pri​gu​še​na ve​dri​na u oči​ma. Bio je vi​sok i us​pra​van, imao je iz​ra​že​ne crte lice i bis​tar po​gled. Ugo​dan ali opet ne​ka​ko dje​čač​ki za​igran. Iz​a​zi​vač​ki. Obo​ji​ca su pri​pa​da​la sa​mo​uvje​re​nom i sa​mo​po​uz​da​nom slo​ju sta​nov​ni​ka za​pad​nog di​je​la gra​da, is​tom ka​lu​pu koji je pro​izveo pri​pad​ni​ke po​kre​ta ot​po​ra, osva​ja​če Sje​ver​nog pola, po​sa​du Kon-Ti​ki​ja, rav​na​te​lje po​li​ci​je. Iver sta​ri​ji po​nu​di Si​mo​nu sto​li​cu pa i sam sjed​ne za rad​ni stol iz​nad ko​jeg je vi​sje​la sta​ra crno-bi​je​la fo​to​gra​fi​ja neke zgra​de. Pri​ka​zi​va​la je Oslo s kra​ja de​vet​na​es​tog sto​lje​ća, ali Si​mon nije mo​gao odre​di​ti o ko​joj je zgra​di ri​ječ. Čim je sin iz​a​šao iz ure​da, Si​mon pri​je​đe na stvar. „Pri​je dva​na​est go​di​na u jed​nom dvo​ri​štu u sre​di​štu Osla pro​na​đe​na je mr​tva dje​voj​ka. Evo kako je iz​gle​da​la kad su je pro​naš​li.“ Si​mon spus​ti fo​to​gra​fi​ju pred Iver​se​na i sta​ne pro​uča​va​ti bo​ga​ta​še​vo lice dok je on gle​dao sli​ku. Nije pri​mi​je​tio ni​kak​vu po​seb​nu re​ak​ci​ju. „To uboj​stvo priz​nao je mo​mak koji se zove Son​ny Lof​t​hus.“ „Do​bro?“ I da​lje nije bilo ni​kak​ve re​ak​ci​je. „Dje​voj​ka je u tre​nut​ku smr​ti bila trud​na.“ A onda us​li​je​di re​ak​ci​ja. Ive​ru se ra​ši​re nos​ni​ce i zje​ni​ce. Si​mon pri​če​ka još ne​ko​li​ko se​kun​di pa opet kre​ne u na​pad. „Vi​di​te, DNK ana​li​za čet​ki​ca za zube iz va​šeg doma po​ka​za​la je da je net​ko iz 250

va​šeg ku​ćans​tva bio dje​te​tov otac.“ Tad Ive​ru poč​ne pul​si​ra​ti žila na vra​tu, lice mu pro​mi​je​ni boju, a on poč​ne ne​kon​tro​li​ra​no trep​ta​ti. „A vi, Iver​sen, ko​ris​ti​te cr​ve​nu čet​ki​cu, zar ne?“ „K-kako zna...“ Si​mon se samo os​mjeh​ne pa spus​ti po​gled na svo​je šake. „I ja imam svoj pod​mla​dak. Eno je na re​cep​ci​ji. Nje​zin mo​zak radi brže od moga, pa je pri​je mene za​klju​či​la da kad DNK s dvi​je od tri čet​ki​ce iz kuće obi​te​lji Iver​sen po​ka​zu​je srod​stvo s dje​te​tom, otac dje​te​ta ni​ka​ko nije sin iz te obi​te​lji. Sto​ga to može biti je​di​ni dru​gi mu​ška​rac iz te kuće, dak​le – vi.“ Zdra​ve boje s lica Ive​ra Iver​se​na u tre​nu je nes​ta​lo. Samo je iz​bli​je​dje​la. „Do​go​dit će vam se isto kad do​đe​te u moje go​di​ne“, Si​mon ga poč​ne tje​ši​ti. „Ovi mla​di raz​miš​lja​ju mno​go brže od nas.“ „Ali...“ „E, vi​di​te, u tome je kva​ka s DNK. Ne os​tav​lja mno​go pros​to​ra ‘ali’...“ Iver​sen zine, a usne mu se, po obi​ča​ju, ra​zvu​ku u po​lu​osmi​jeh. U tak​vim bi tre​nu​ci​ma znao is​pa​li​ti neku do​sjet​ku i tako ra​zo​ru​ža​ti pro​tiv​ni​ka. Ali ovog puta nije bilo do​sjet​ki. Os​tao je bez tek​s​ta. „Ali kad se ovaj sta​ri stroj...“ pos​ta​ri​ji čo​vjek lup​ne se ka​ži​pr​stom po čelu, „ko​nač​no po​kre​nuo, shva​tio je i više od toga. Prvo, da ože​nje​ni mu​ška​rac po​put tebe ima naj​o​či​ti​ji mo​tiv na svi​je​tu da se ri​je​ši trud​ne i po​ten​ci​jal​no nez​god​ne žene. Je li tako?“ Iver​sen je samo šu​tio, ali oda​la ga je Ada​mo​va ja​bu​či​ca. „Pos​li​je uboj​stva u no​vi​na​ma je objav​lje​na sli​ka dje​voj​ke. Po​li​ci​ja je za​tra​ži​la po​moć oko ut​vr​đi​va​nja nje​zi​nog iden​ti​te​ta. A kako se nje​zin lju​bav​nik i otac dje​te​ta nije čak ni ano​nim​no ogla​sio, stvar pos​ta​je do​dat​no sum​nji​va. Što ti mis​liš?“ „Ni​sam znao“, za​poč​ne Iver​sen, ali za​šu​ti. Po​ža​lio je što je uop​će išta re​kao. A po​ža​lio je i zbog toga što se mu se i to vi​dje​lo na licu. „Nisi znao da je trud​na?“ upi​ta Si​mon. „Ne!“ Iver​sen pre​kri​ži ruke na pr​si​ma. „Hoću reći, ni​sam znao... Ne znam ni​šta o tome. A sada bih po​zvao od​vjet​ni​ka.“ „Mo​raš zna​ti ne​što o sve​mu tome. Ali vje​ru​jem da ne znaš sve. Mis​lim da je tvo​ja žena Ag​ne​te Iver​sen zna​la sve. Što ti mis​liš?“ Ke​fas. Kako je ono re​kao – glav​ni in​s​pek​tor? Iver Iver​sen po​seg​ne za te​le​fo​251

nom. „Mis​lim, Ke​fas, da ne​ma​te ni​kak​ve do​ka​ze i da je ovaj sas​ta​nak za​vr​šen.“ „Što se pr​vog tiče, u pra​vu si. A što se dru​gog tiče, gri​je​šiš. Ovaj sas​ta​nak nije za​vr​šen, Iver​sen, jer si​gur​no že​liš saz​na​ti koje ćeš mos​to​ve spa​li​ti ako okre​neš taj broj. Po​li​ci​ja nema do​ka​za pro​tiv tvo​je žene, ali oči​to ih ima nje​zin ubo​ji​ca.“ „Odak​le mu?“ „Bio je žr​tve​no ja​nje i dva​na​est je go​di​na pro​veo kao is​po​vjed​nik grad​skih kri​mi​na​la​ca. On zna sve.“ Ke​fas se nas​lo​ni na stol i lup​ka​njem ka​ži​pr​sta sta​ne na​gla​ša​va​ti sva​ki slog: „Zna da je dje​voj​ku ubio Kal​le Far​ri​sen po na​lo​gu Ag​ne​te Iver​sen. Zna to jer je osob​no ro​bi​jao za to uboj​stvo. Je​di​ni raz​log da vje​ru​jem u tvo​ju ne​vi​nost jest taj što se nije oko​mio na tebe. Ali ako okre​neš taj broj, oba​vit ćemo sve po pro​pi​si​ma, od​nos​no pri​vest ću te kao osum​nji​če​nog su​učes​ni​ka u uboj​stvu, pre​ni​je​ti no​vi​na​ri​ma sve što nam je poz​na​to o tebi i toj curi, po​tom ja​vi​ti tvo​jim pos​lov​nim su​rad​ni​ci​ma da ćeš neko vri​je​me biti od​su​tan, a tvom sinu... Hm, što že​liš po​ru​či​ti sinu?“ A što reći sinu? Si​mon je pri​če​kao da Iver​sen pro​ba​vi nove in​for​ma​ci​je. To je bilo važ​no zbog ono​ga što ga je još če​ka​lo. In​for​ma​ci​ja je tre​ba​la sjes​ti. Iver​sen je tre​bao sa​gle​da​ti cje​lo​kup​nu sli​ku i po​s​lje​di​ce. Mo​rao je po​če​ti raz​miš​lja​ti o stva​ri​ma koje do pri​je dvi​je mi​nu​te uop​će nisu bile ak​tu​al​ne. Baš kao i Si​mon. I on se na​šao ov​dje gdje je sad. Si​mon pri​mi​je​ti kako Iver​se​nu ruka kli​zi s te​le​fo​na. Ogla​sio se ne​si​gu​ran pro​mu​kao glas. „Što že​li​te?“ Si​mon se us​pra​vio na sto​li​ci. „Že​lim da mi sad ka​žeš sve. Ako ti po​vje​ru​jem, ne mora se do​go​di​ti ni​šta važ​no. Ag​ne​te je već kaž​nje​na.“ „Kaž​nje​na...!“ Udov​če​ve oči su bljes​nu​le, ali pla​men se uga​sio kad je su​sreo Si​mo​nov le​de​ni po​gled. „Do​bro. Ag​ne​te i ja... Naš brak nije bio ni​šta po​seb​no, ba​rem ne u tom po​gle​du. Je​dan je kon​takt imao neke dje​voj​ke. Azi​jat​ki​nje. Tako sam upoz​nao Mai. Ona je... Ima​la je ne​što što mi je tre​ba​lo. Nije to bila mla​dost ni ne​vi​nost, ni​šta tak​vo. Ima​la je... tu usam​lje​nost u ko​joj sam se pre​poz​nao.“ „Iver​sen, ona je bila ro​bi​nja. Ote​ta je.“ Iver​sen sleg​ne ra​me​ni​ma. „Znam, ali ja sam ot​ku​pio nje​zi​nu slo​bo​du. Ku​pio sam joj stan u ko​jem smo se sas​ta​ja​li. Ima​la je samo mene. A onda mi je jed​nog dana rek​la da već mje​se​ci​ma nema mens​tru​aci​ju i da je mo​žda trud​na. Re​kao sam joj da po​ba​ci, ali ona je to od​bi​la. Ni​sam znao što da​lje. Pa sam se obra​tio Ag​ne​te...“ „Obra​tio si se ženi?“ Iver​sen od​mah​ne ru​kom kao da je Si​mon re​kao ne​kak​vu bu​da​la​šti​nu. „Ag​ne​te 252

je bila zre​la žena. Nije ju sme​ta​lo što se dru​ga žena po​za​ba​vi​la duž​nos​ti​ma koje je ona iz​bje​ga​va​la. A i nju su, ako smi​jem reći, više za​ni​ma​le žene nego mu​škar​ci.“ „Ali ti je ipak ro​di​la sina?“ „U nje​zi​noj obi​te​lji duž​nost se shva​ća​la pri​lič​no oz​bilj​no i ona je bila vrlo pre​da​na maj​ka.“ „U obi​te​lji naj​ve​ćih pri​vat​nih ve​le​po​sjed​ni​ka u Oslu sa sa​vr​še​nom fa​sa​dom i bes​pri​je​kor​nim ugle​dom jed​nos​tav​no nije bilo mjes​ta za iz​van​brač​no di​je​te azij​skog po​dri​je​tla.“ „Da, Ag​ne​te je bila sta​ro​mod​na. A ja sam joj se obra​tio jer je, na kon​cu, od​lu​ka kako pos​tu​pi​ti u toj si​tu​aci​ji bila nje​zi​na.“ „Jer je tvrt​ka os​no​va​na nje​zi​nim nov​cem“, doda Si​mon. „Pa je zato ona i od​lu​či​la. A od​lu​či​la je uk​lo​ni​ti pro​blem. Či​tav pro​blem.“ „Ne znam ni​šta o tome“, od​go​vo​rio je Iver​sen. „Ne znaš jer je ni​kad nisi ni upi​tao što je uči​ni​la. Njoj si pre​pus​tio kon​takt s oni​ma koji su oba​vi​li taj po​sao da ti ne bi upr​ljao ruke. A oni su mo​ra​li pro​na​ći žr​tve​no ja​nje kad je svje​dok re​kao po​li​ci​ji da je vi​dio kako net​ko ubriz​ga​va ne​što dje​voj​ci u ti​je​lo. Po​tom kad je tre​ba​lo za​tr​ti tra​go​ve, ti si samo dao lovu za to.“ Iver​sen sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ni​ko​ga ni​sam ubio. Samo se dr​žim svog di​je​la do​go​vo​ra i go​vo​rim vam sve što znam. Pi​ta​nje je ho​će​te li vi is​pu​ni​ti svoj dio na​god​be.“ „Pi​ta​nje je...“ za​poč​ne Si​mon, „kako je net​ko po​put tvo​je žene stu​pio u kon​takt s ne​kim kao što je Kal​le Far​ri​sen?“ „Ne​mam poj​ma tko je Kal​le Far​ri​sen.“ „Ne​maš“, Si​mon sklo​pi dla​no​ve. „Ali znaš tko je Bli​za​nac.“ U ure​du zav​la​da pot​pu​na ti​ši​na. Či​ni​lo se da je i pro​met vani za​dr​žao dah. „Mo​lim?“ pro​go​vo​ri Iver​sen na​po​s​ljet​ku. „Go​di​na​ma sam ra​dio u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re“, Si​mon mu za​poč​ne objaš​nja​va​ti. „Vaša tvrt​ka pos​lo​va​la je s Bli​zan​cem. Po​ma​ga​li ste mu u pra​nju nov​ca, a on vam je za​uz​vrat osi​gu​rao fik​tiv​ne ka​pi​tal​ne gu​bit​ke u iz​no​su od ne​ko​li​ko sto​ti​na mi​li​ju​na kru​na i tako vas šti​tio od po​re​za.“ Iver Iver​sen od​mah​ne gla​vom. „Bo​jim se da ne poz​na​jem ni​kak​vog Bli​zan​ca.“ „Je​di​na je is​ti​na da se bo​jiš“, od​go​vo​ri mu Si​mon. „Imam do​ka​ze o toj su​rad​nji.“ „Stvar​no?“ Iver​sen spo​ji ja​go​di​ce pr​sti​ju. „Ako ima​te do​ka​ze, za​što ni​kad nije po​kre​nu​ta is​tra​ga?“

253

„Zbog sa​bo​ta​že iz​nu​tra“, od​go​vo​ri mu Si​mon. „Ali znam da je Bli​za​nac svo​jim pri​vat​nim nov​cem ku​po​vao ne​kret​ni​ne od vaše tvrt​ke i onda ih pro​da​vao po vi​šoj ci​je​ni. Ba​rem na pa​pi​ru. Tako je on os​tva​ri​vao do​bit za​hva​lju​ju​ći ko​joj je no​vac od dro​ge mo​gao upla​ći​va​ti na ra​čun, a da ga pri​tom nit​ko ne pita za po​ri​jek​lo nov​ca. A vi ste ima​li gu​bit​ke koje ste odu​zi​ma​li od pret​hod​nih do​bi​ti, pa nis​te mo​ra​li pla​ća​ti po​rez dr​ža​vi. I svi su bili za​do​volj​ni.“ „Za​nim​lji​va te​ori​ja“, do​ba​ci Iver​sen. „Re​kao sam vam sve što znam. Što još že​li​te?“ „Že​lim upoz​na​ti Bli​zan​ca.“ Iver​sen je​dva čuj​no uz​dah​ne. „Ali ne poz​na​jem ni​kak​vog Bli​zan​ca.“ Si​mon kim​ne više za sebe. „Znaš što? U Te​škim pri​je​va​ra​ma čuli smo tu re​če​ni​cu to​li​ko puta da su mno​gi po​sum​nja​li u pos​to​ja​nje Bli​zan​ca i čak vje​ru​ju da je on samo mit.“ „Slu​šaj​te, Ke​fas, i meni to tako zvu​či.“ Si​mon us​ta​ne. „Nije važ​no. Ali ne​mo​gu​će je da net​ko tko je samo mit go​di​na​ma kon​tro​li​ra tr​go​vi​nu dro​gom i lju​di​ma u ovom gra​du, Iver​sen. Mi​to​vi ne lik​vi​di​ra​ju trud​ni​ce na zah​tjev su​rad​ni​ka.“ Si​mon se sag​ne, nas​lo​ni ruke na stol i iz​dah​ne kako bi Iver​sen mo​gao osje​ti​ti nje​gov sta​rač​ki za​dah. „Lju​di nisu baš to​li​ko slu​đe​ni da bi sko​či​li s li​ti​ce samo zbog mita. Ja znam da Bli​za​nac pos​to​ji.“ Si​mon se od​gur​ne od sto​la pa kre​ne pre​ma vra​ti​ma ure​da i iz​vu​če mo​bi​tel. „Or​ga​ni​zi​rat ću kon​fe​ren​ci​ju za no​vi​na​re dok sam još ov​dje, pa bi bilo do​bro da čim pri​je oba​viš onaj raz​go​vor sa si​nom.“ „Sta​ni!“ Si​mon zas​ta​ne pred vra​ti​ma, ali se ne okre​ne. Samo iz​vu​če po​sjet​ni​cu i spus​ti je na sta​lak s ne​bo​de​rom u obli​ku boce. „Obo​ji​ca ima​te rok do šest sati.“

„U Sta​te​nu?“ Si​mon po​no​vi u ne​vje​ri​ci kad je ušao u di​za​lo. „Lof​t​hus je na​pao Fran​c​ka u nje​go​vom ure​du?“ Kari kim​ne. „To je sve što za​sad znam. Što je Iver​sen re​kao?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ni​šta. Od​mah je na​zvao od​vjet​ni​ka. Su​tra ćemo po​raz​go​va​ra​ti s nji​ma.“

Arild Fran​ck sje​dio je na rubu kre​ve​ta i če​kao da ga odve​du u ope​ra​cij​sku salu. 254

Na​vuk​li su mu svi​je​tlo​pla​vu bol​nič​ku ko​šu​lju i oko zglo​ba obje​si​li mu ime i pre​zi​me. Sve do​sad nije osje​ćao bol, a ma​le​na injek​ci​ja koju mu je bol​ni​čar upra​vo ubriz​gao nije baš po​ma​ga​la. Do​du​še, obe​ća​li su mu pra​vu anes​te​zi​ju ti​je​kom ope​ra​ci​je i ta bi anes​te​zi​ja, ako im je za vje​ro​va​ti, tre​ba​la dje​lo​va​ti na ci​je​lu ruku. Svra​tio je i neki ki​rurg koji se pred​sta​vio kao „spe​ci​ja​list za šake“ pa po​čeo na​du​gač​ko ras​pre​da​ti o ono​me što se da​nas na​zi​va mi​kro​ki​rur​gi​jom. Us​put ga je oba​vi​jes​tio da je prst sti​gao u bol​ni​cu, da je rana čis​ta i ured​na te da će živ​ci ubr​zo za​ras​ti pa će Fran​ck već za ne​ko​li​ko mje​se​ci moći ko​ris​ti​ti ka​ži​prst „kako mu dra​go“. Bila je to do​bro​na​mjer​na do​sjet​ka, ali Fran​c​ku nije bilo do šale. Zato je i pre​ki​nuo ki​rur​ga te ga upi​tao u ko​jem će se roku na​kon što mu pri​ši​ju taj prst, moći vra​ti​ti na po​sao. A kad je ki​rurg re​kao da će ope​ra​ci​ja po​tra​ja​ti sa​ti​ma, Fran​ck je, na ču​đe​nje li​ječ​ni​ka, po​gle​dao na sat i is​pod gla​sa ali vrlo raz​go​vi​jet​no op​so​vao. Vra​ta su se otvo​ri​la pa Fran​ck po​dig​ne po​gled. Po​na​dao se da je sti​gao anes​te​zi​olog jer mu je bol iz pr​sta već za​hva​ti​la či​ta​vo ti​je​lo, čak i gla​vu. Ali u sobu nije ušla oso​ba u bi​je​loj ili ze​le​noj uni​for​mi, nego vi​sok mr​šav čo​vjek u si​vom odi​je​lu. „Pon​ti​us?“ reče Fran​ck. „Zdra​vo, Arild. Samo sam ti do​šao u po​sjet.“ Fran​ck za​ški​lji na jed​no oko kao da će tako shva​ti​ti raz​log po​sje​ta rav​na​te​lja po​li​ci​je. Parr sjed​ne na kre​vet kraj nje​ga i kim​ne pre​ma umo​ta​noj šaci. „Boli?“ „Pre​ži​vjet ću. Tra​ži​te ga?“ Rav​na​telj sleg​ne ra​me​ni​ma. „Lof​t​hus kao da je u zem​lju pro​pao. Ali naći ćemo ga. Što je tra​žio, što mis​liš?“ „Tra​žio?“. Fran​ck prez​ri​vo frk​ne. „Tko bi to znao? Oči​to je po​kre​nuo ne​ka​kav lu​đač​ki kri​žar​ski rat.“ „Baš tako“, slo​ži se Parr. „Pi​ta​nje je samo gdje će slje​de​ći put uda​ri​ti. Je li ti os​ta​vio neki trag?“ „Trag?“ zas​te​nje Fran​ck i bla​go zgr​či ruku. „Ne​mam poj​ma na što mis​liš.“ „Ali valj​da ste raz​go​va​ra​li o ne​če​mu.“ „On je go​vo​rio. Meni je za​če​pio usta. Htio je zna​ti tko je bio kr​ti​ca.“ „Znam, vi​dio sam.“ „Vi​dio si?“ „Na pa​pi​ri​ma u tvom ure​du. Onim koji nisu bili po​sve po​pr​ska​ni krv​lju.“ „Ti si bio u mom ure​du?“ 255

„Arild, ovaj slu​čaj ima naj​vi​ši pri​ori​tet. Tip je ma​sov​ni ubo​ji​ca. Više nas ne op​sje​da​ju samo no​vi​na​ri – umi​je​ša​le su se i grad​ske vlas​ti. Od​sad svi od​go​va​ra​ju meni.“ Fran​ck sleg​ne ra​me​ni​ma. „Onda do​bro.“ „Imam samo jed​no pi​ta​nje...“ „Pon​ti​us, mo​ram na ope​ra​ci​ju i u groz​nim sam bo​lo​vi​ma. Ne može pri​če​ka​ti?“ „Ne može. Son​ny Lof​t​hus is​pi​tan je zbog uboj​stva Kjer​sti Mor​sand, ali nije ni​šta re​kao. Je li mu net​ko re​kao da smo sum​nja​li na su​pru​ga pri​je nego što smo na mjes​tu zlo​či​na pro​naš​li Lof​t​hu​so​vu vlas? Da smo već go​to​vo ima​li do​ka​ze da ju je ubio Yn​gve Mor​sand?“ „Odak​le bih ja to znao?“ „Samo sam zna​ti​že​ljan.“ Parr spus​ti ruku Fran​c​ku na rame, a on osje​ti kako mu se bol sli​je​va niz ruku. „A ti se sad usre​do​to​či na ope​ra​ci​ju.“ „Hva​la, ali ne​mam se na što usre​do​to​či​ti.“ „Pa i ne​maš“, reče Parr i ski​ne one svo​je na​oča​le. „Samo leg​neš i pus​tiš da se sve do​go​di samo od sebe, zar ne?“ „Tako je“, reče Fran​ck. „Pus​ti ih da te po​kr​pa​ju. Pa ćeš opet biti u jed​nom ko​ma​du.“ Fran​ck pro​gu​ta sli​nu. „Pa“, za​poč​ne Parr i vra​ti na​oča​le na gla​vu. „Jesi li mu re​kao tko je kr​ti​ca?“ „Mis​liš na nje​go​vog oca? Ab Lof​t​hus koji je to i priz​nao. Da sam to na​pi​sao, odru​bio bi mi gla​vu.“ „Što si re​kao, Fran​ck?“ „Ni​šta! Što bih mu re​kao?“ „I ja se to pi​tam, Arild. Pi​tam se za​što je deč​ko to​li​ko uvje​ren da ti to znaš, pa je samo zbog toga pro​va​lio u za​tvor.“ „Pon​ti​us, deč​ko nije svoj. Svi ti nar​ki​ći pri​je ili kas​ni​je po​lu​de, znaš to i sam. Kak​va sad kr​ti​ca? Pri​ča je za​vr​ši​la s Abom Lof​t​hu​som.“ „Što si mu onda re​kao?“ „Kako to mis​liš?“ „Tebi je samo od​sje​kao prst. Sve dru​ge je po​ubi​jao. Po​šte​dio te, a to zna​či da si mu ne​što re​kao. Arild, ne za​bo​ra​vi – do​bro te poz​na​jem.“ Vra​ta su se otvo​ri​la i u pros​to​ri​ju su ušla dva na​smi​ja​na lica u ze​le​nim uni​for​256

ma​ma. „Je​smo li sprem​ni?“ upi​ta je​dan od njih kroz smi​jeh. Parr po​pra​vi na​oča​le: „Arild, ne​maš ti tu sna​gu.“

Si​mon je ho​dao niz uli​cu i okre​tao gla​vu zbog sla​nog po​vje​tar​ca s mora. Pre​šao je Aker Bryg​ge i nas​ta​vio niz Mun​ke​dam​sve​ien pa za​vr​šio među zgra​da​ma. U Ru​se​lok​k​ve​ienu je zas​tao pred cr​k​vom uglav​lje​nom iz​me​đu stam​be​nih zgra​da. Cr​k​va sve​tog Pav​la bila je mno​go skrom​ni​ja od svo​jih pan​da​na u dru​gim pri​jes​tol​ni​ca​ma. Ka​to​lič​ka cr​k​va u pro​tes​tant​skoj zem​lji. Gle​da​la je na po​greš​nu stra​nu – na za​pad – a na vrhu je ima​la samo na​go​vje​štaj zvo​ni​ka. Tri ste​pe​ni​ce i to je sve. Ali uvi​jek je bila otvo​re​na. Si​mo​nu nije bilo prvi put da se za​te​kao on​dje. Jed​ne kas​ne ve​če​ri u vri​je​me naj​go​re kri​ze već je jed​nom ok​li​je​vao, a onda je na​si​lu pre​šao one tri ste​pe​ni​ce. Bilo je to ne​po​sred​no na​kon što je iz​gu​bio sve, a pri​je nego što je pro​na​šao spas u Else. Sad se po​peo, uhva​tio ba​kre​nu kva​ku, otvo​rio te​ška vra​ta i ušao. Htio ih je za​tvo​ri​ti za so​bom, ali šar​ke su se opi​ra​le. Jesu li se i onda tako opi​ra​le? Nije se mo​gao sje​ti​ti; tad je bio pre​vi​še pi​jan. Pus​tio je vra​ta da se sama za​tvo​re, cen​ti​me​tar po cen​ti​me​tar. Ali pre​poz​nao je onaj mi​ris. Stran, eg​zo​ti​čan. At​mo​sfe​ra is​pu​nje​na du​hov​nos​ti. Ma​gi​ja, mis​ti​ka, ga​ta​re, saj​mo​vi. Else je vo​lje​la ka​to​li​čans​tvo, ne to​li​ko iz etič​kih ko​li​ko iz es​tet​skih raz​lo​ga, i rek​la mu je da je u toj cr​k​vi sve do zad​nje prak​tič​ne sit​ni​ce po​put ci​gli, ce​men​ta i pro​zo​ra pro​že​to vjer​skom sim​bo​li​kom koja gra​ni​či sa smi​ješ​nim. Pa opet, ta jed​nos​tav​na sim​bo​li​ka ima​la je te​ži​nu, dub​lji smi​sao, po​vi​jes​ni kon​tekst i po​dr​šku to​li​kog bro​ja vjer​skih mis​li​la​ca da se nije mo​gla samo tako za​ne​ma​ri​ti. Uska i skrom​no ukra​še​na pros​to​ri​ja okre​če​na u bi​je​lo bila je is​pu​nje​na klu​pa​ma koje su vo​di​le do ol​ta​ra s Is​u​som ra​za​pe​tim na kri​žu. Po​raz kao sim​bol po​bje​de. Uz li​je​vi zid neg​dje na pola puta do ol​ta​ra na​la​zi​la se is​po​vje​da​oni​ca koju su či​ni​la dva odjelj​ka od ko​jih je je​dan bio ogra​đen cr​nom za​vje​som na​lik ka​bi​ni za fo​to​gra​fi​ra​nje. Kad je one noći ušao u cr​k​vu, is​pr​va nije znao koji je odje​ljak na​mi​je​njen greš​ni​ku. Onda je nje​gov pi​ja​ni mo​zak za​klju​čio da sve​će​nik, s ob​zi​rom na to da ne smi​je vi​dje​ti lice onog tko se is​po​vi​je​da, sje​di u fo​to​graf​skoj ka​bi​ni. Ule​tio je u otvo​re​ni odje​ljak i obra​tio se ru​pi​čas​toj dr​ve​noj pre​gra​di. Ne​po​treb​no je glas​no is​po​vje​dio gri​je​he u nadi, ili mo​žda u stra​hu, da će ga net​ko s dru​ge stra​ne, bilo tko, sas​lu​ša​ti ili uči​ni​ti ono što tre​ba. Raz​ri​je​ši​ti ga gri​je​ha. Ili mu pre​su​di​ti. Sve je bilo bo​lje od va​ku​uma u ko​jem se gu​šio zbog sebe i svo​jih dje​la. Ali ni​šta se nije do​go​di​lo. A kad se su​tra​dan pro​bu​dio i shva​tio da ga gla​va uop​će ne boli iako bi tre​bao biti ma​mu​ran, shva​tio je da će se ži​vot nas​ta​vi​ti kao da se ni​šta nije do​go​di​lo i da ni​ko​ga nije bri​ga. Tada je Si​mon po​s​ljed​nji put ušao u cr​k​vu. Sad je pred ol​ta​rom sta​ja​la Mar​t​ha Lian. Po​red nje žus​tro je ges​ti​ku​li​ra​la neka li​je​po odje​ve​na žena s krat​kom ko​som za kak​vu se dame na​kon pe​de​se​te na​da​ju da će im ski​nu​ti po​ko​ju go​di​nu s lica. Žena je ne​što po​ka​zi​va​la i objaš​nja​va​la, a do Si​257

mo​na su do​pi​ra​le ri​je​či „cvi​je​će“, „vjen​ča​nje“, „An​ders“ i „sva​to​vi“. Tek kad im se go​to​vo po​sve pri​bli​žio, Mar​t​ha Lian okre​nu​la se pre​ma nje​mu. Si​mon se iz​ne​na​dio kad je vi​dio ko​li​ko se pro​mi​je​ni​la. Dje​lo​va​la je ne​ka​ko praz​no i usam​lje​no. Ne​sret​no. „Zdra​vo“, rav​no​duš​no ga je poz​dra​vi​la. Dru​ga žena je za​šu​tje​la. „Opros​ti​te što ova​ko upa​dam“, re​kao je Si​mon, „u Ili su mi rek​li da ću vas ov​dje pro​na​ći. Na​dam se da vas ne pre​ki​dam u ne​če​mu važ​nom.“ „Ne, u redu je...“ „Za​pra​vo, pre​ki​da​te nas u pla​ni​ra​nju Mar​t​hi​nog vjen​ča​nja s mo​jim si​nom. Pa ako bis​te mo​gli pri​če​ka​ti, gos​po​di​ne...“ „Ke​fas“, od​go​vo​ri Si​mon. „I, ne, ne mogu pri​če​ka​ti. Po​li​ci​ja.“ Žena po​dig​ne obr​ve i po​gle​da Mar​t​hu. „Dušo, o ovo​me go​vo​rim kad ti ka​žem da ži​viš u pre​gru​boj stvar​nos​ti.“ „Koje ćemo vas po​šte​dje​ti, gos​po​đo...?“ „Mo​lim?“ „Ri​ječ je o pos​lu. Ovo smi​je zna​ti samo po​li​ci​ja i dje​lat​ni​ci Cen​tra Ila. Služ​be​na taj​na i tako to.“ Žena se uda​lji​la lup​ka​ju​ći pot​pe​ti​ca​ma, a Si​mon i Mar​t​ha sje​li su u prvi red klu​pa. „Vi​dje​li su te kako se vo​ziš sa Son​nyjem Lof​t​hu​som. Za​što mi to nisi rek​la?“ „Htio je na​uči​ti vo​zi​ti“, objas​ni Mar​t​ha. „Odvez​li smo se do praz​nog par​ki​ra​li​šta na ko​jem je vjež​bao.“ „A sad je za njim ras​pi​sa​na tje​ra​li​ca u ci​je​loj zem​lji.“ „Vi​dje​la sam na te​le​vi​zi​ji.“ „Je li išta re​kao, ika​ko na​go​vi​jes​tio gdje bi sad mo​gao biti? Do​bro raz​mis​li pri​je nego što od​go​vo​riš.“ Či​ni​lo se da je Mar​t​ha stvar​no raz​mis​li​la pri​je nego što je od​mah​nu​la gla​vom. „Do​bro, nije. A znaš li išta o nje​go​vim pla​no​vi​ma i na​mje​ra​ma?“ „Htio je na​uči​ti vo​zi​ti.“ Si​mon uz​dah​ne i po​pra​vi kosu. „Jesi li svjes​na da ri​ski​raš kaz​nu ako mu po​ma​žeš ili skri​vaš ne​što od nas?“ „Ali za​što bih to či​ni​la?“ 258

Si​mon je po​gle​da, ali ne kaže ni​šta. Dak​le, ova žena usko​ro se uda​je. Za​što je onda to​li​ko ne​sret​na? „Do​bro onda“, reče i us​ta​ne. Mar​t​ha je i da​lje sje​di​la obo​re​nog po​gle​da. „Samo jed​na stvar“, rek​la je. „Da?“ „I vi mis​li​te da je on bo​les​nik kao što svi tvr​de?“ Si​mon se pro​me​ško​lji. „Ne mis​lim“, od​go​vo​ri. „Ne mis​li​te?“ „Nije bo​les​nik. Kaž​nja​va lju​de. Ri​ječ je o ne​kak​voj nje​go​voj osve​ti.“ „Osve​ti za što?“ „Vje​ro​jat​no za nje​go​vog oca koji je bio op​tu​žen za ko​rup​ci​ju.“ „Ka​že​te da kaž​nja​va...“ Tad nas​ta​vi u pola gla​sa: „Kaž​nja​va li pra​ved​no?“ Si​mon sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ne znam. Ali sva​ka​ko ima ob​zi​ra.“ „Ob​zi​ra?“ „Za​mje​ni​ka rav​na​te​lja za​tvo​ra na​pao je na pos​lu u nje​go​vom ure​du. To je bio opa​san po​tez jer bi bilo mno​go jed​nos​tav​ni​je i ma​nje ri​zič​no da je oti​šao Fran​c​ko​voj kući.“ „Ali?“ „Ali tad bi mo​rao na​udi​ti Fran​c​ko​voj ženi i dje​ci.“ „Ne​vi​ni​ma. Nas​to​ji po​šte​dje​ti ne​vi​ne.“ Si​mon po​la​ko kim​ne. Pri​mi​je​tio je neku pro​mje​nu u nje​zi​nom po​gle​du, neku is​kru. Nada. Zar je tako jed​nos​tav​no? Zar se ona samo za​lju​bi​la? Si​mon se us​pra​vi i po​gle​da ol​tar s ras​pe​tim Spa​si​te​ljem. Za​tvo​ri oči. Pa ih opet otvo​ri. Ma, nek ide kvra​gu. Nek sve ide kvra​gu. „Znaš li što je go​vo​rio nje​gov otac Ab?“ za​poč​ne Si​mon i po​pra​vi hla​če. „Go​vo​rio je da je vri​je​me mi​los​ti proš​lo i da je sti​gao sud​nji dan. Ali kako Me​si​ja kas​ni, taj po​sao mo​rat ćemo oba​vi​ti sami. Nema ih tko dru​gi kaz​ni​ti, Mar​t​ha. Po​li​ci​ja u Oslu je tru​la i šti​ti raz​boj​ni​ke. Mis​lim da Son​ny radi sve ovo zbog toga što mis​li da to du​gu​je svom ocu. Uvje​ren je da mu je otac iz​gu​bio gla​vu upra​vo zbog toga što je tra​žio prav​du koja je iz​nad za​ko​na.“ Ona gos​po​đa raz​go​va​ra​la je sa sve​će​ni​kom is​pred is​po​vje​da​oni​ce. „A vi?“ „Ja? Ja pred​stav​ljam za​kon. I zato mo​ram uhi​ti​ti Son​nyja. Tako to ide.“ „A ona žena, Ag​ne​te Iver​sen? Ka​kav je ona zlo​čin po​či​ni​la?“ 259

„Ne smi​jem go​vo​ri​ti o tome.“ „Pro​či​ta​la sam u no​vi​na​ma da joj je iz kuće ukra​den na​kit.“ „Da, i?“ „Jesu li na tom po​pi​su i bi​ser​ne na​uš​ni​ce?“ „Ne znam. Je li važ​no?“ Ona od​mah​ne gla​vom. „Nije“, od​go​vo​ri​la je. „Raz​mis​lit ću i ja​vi​ti se ako se sje​tim ne​če​ga što bi vam mo​glo po​mo​ći.“ „Do​bro“, Si​mon za​kop​ča jak​nu. Opet su im se pri​bli​ža​va​le one buč​ne pot​pe​ti​ce. „Znam da bri​ga imaš na​pre​tek.“ Mar​t​ha ga samo krat​ko po​gle​da. „Ču​je​mo se, Mar​t​ha.“ Kad je Si​mon iz​a​šao iz cr​k​ve, za​zvo​nio mu je mo​bi​tel. Po​gle​dao je u zas​lon. Po​ziv​ni za Dram​men. „Ke​fas.“ „Ov​dje Hen​rik Wes​tad.“ In​s​pek​tor koji je is​tra​ži​vao uboj​stvo bro​dov​las​ni​ko​ve žene. „Zo​vem s kra​di​olo​gi​je u bol​ni​ci Bu​ske​rud.“ Si​mon je već znao što će mu ko​le​ga reći. „Leif Krog​næss, svje​dok sa sr​ča​nim pro​ble​mi​ma. Mis​li​li su da više nije u ži​vot​noj opas​nos​ti, ali...“ „Ali iz​ne​na​da je umro“, do​vr​ši Si​mon i uz​dah​ne. Pal​cem i ka​ži​pr​stom stis​ne ko​ri​jen nosa. „Bio je sam kad se to do​go​di​lo. Autop​si​ja neće po​ka​za​ti ni​šta sum​nji​vo. A zo​veš mene jer ne že​liš biti je​di​ni koji će pro​ves​ti be​sa​nu noć.“ Wes​tad je šu​tio. Si​mon vra​ti mo​bi​tel u džep. Još se nije raz​da​ni​lo, ali gla​vo​bo​lja ni​kad ne gri​je​ši. Tlak je već pao.

Mo​to​cikl pred Ro​ve​rom spre​mao se us​kr​s​nu​ti iz mr​tvih. Bio je to Har​ley-Da​vid​son, mo​del He​ri​ta​ge Sof​ta​il iz 1989., s ve​li​kim pred​njim ko​ta​čem kak​ve je Ro​ver naj​vi​še vo​lio. Do​šao mu je u obli​ku olu​pi​ne od 1340 ku​bi​ka. Vlas​nik se jed​nos​tav​no nije bri​nuo o mo​to​cik​lu kako je tre​bao jer nije imao strp​lje​nja i ra​zu​mi​je​va​nja koje je​dan Har​ley – za raz​li​ku od ja​pan​skih ro​đa​ka – tra​ži kako god okre​neš. Ro​ver mu je za​mi​je​nio ko​lje​nas​to vra​ti​lo, ra​di​li​cu i pr​ste​no​ve kli​po​va, a uz to je iz​bru​sio ven​ti​le, tako da je malo toga od sta​rog mo​to​ra os​ta​lo u tom no​vom koji je sad imao 1700 ku​bi​ka i 119 konj​skih sna​ga. Dok je s ka​te​dra​le te​to​vi​ra​ne na pod​lak​ti​ci bri​sao mo​tor​no 260

ulje, Ro​ver pri​mi​je​ti neku sje​nu. Is​pr​va je po​mis​lio da se samo na​obla​či​lo, kao što su i naj​a​vi​li na prog​no​zi, ali kad je po​di​gao po​gled, ugle​dao je si​lu​etu na otvo​re​nim vra​ti​ma ga​ra​že i ser​vi​sa. „Da?“ vik​nuo je Ro​ver i nas​ta​vio bri​sa​ti ulje. Tip mu je be​šum​no pri​la​zio, po​put pti​ce grab​lji​vi​ce. Ro​ver je bio svjes​tan da mu je naj​bli​že oruž​je do​volj​no da​le​ko da ga ne može do​hva​ti​ti. A tako i tre​ba. S tim ži​vo​tom je go​to​vo. Po​vra​tak sta​rom na​či​nu ži​vo​ta na​kon ro​bi​je bilo bi čis​to pre​se​ra​va​nje. Sve je pi​ta​nje vo​lje. Tako je jed​nos​tav​no. Sve se može kad se hoće. Ali ako je ta vo​lja samo poza, ma​za​nje oči​ju, onda ćeš se za samo dva dana opet naći u gov​ni​ma. Čo​vjek mu se sada to​li​ko pri​bli​žio da mu je Ro​ver ra​zaz​na​vao crte lica. Ma, je li ovo mo​gu​će... „Zdra​vo, Ro​ver.“ Mo​gu​će je. U ruci je imao po​žu​tje​lu po​sjet​ni​cu s adre​som Mo​to​ser​vi​sa Ro​ver. „Nisi mi​je​njao adre​su. Re​kao si da mi mo​žeš na​ba​vi​ti Uzi.“ Ro​ver je pi​ljio u nje​ga ne​pre​kid​no bri​šu​ći ruke. Či​tao je o tome u no​vi​na​ma i vi​dio sli​ku na te​le​vi​zi​ji. Ali sad pred so​bom nije vi​dio mom​ka iz će​li​je u Sta​te​nu, nego svo​ju bu​duć​nost. Bu​duć​nost koju je sam odre​dio. „Sre​dio si Nes​to​ra“, re​kao je Ro​ver i pro​tr​ljao ruke. Mo​mak je šu​tio. Ro​ver od​mah​ne gla​vom. „A to zna​či da te ne lovi samo mur​ja, nego i Bli​za​nac.“ „Znam da sam u frci“, re​kao je mla​dić. „Ako že​liš, od​mah ću oti​ći.“ Oprost. Nada. Novi list. Nova šan​sa. Ve​ći​na to za​se​re i či​tav ži​vot nas​ta​vi ra​di​ti iste idi​ot​ske gre​ške uvi​jek pro​na​la​ze​ći nove iz​go​vo​re da ne​što sje​bu. I ne zna​ju​ći, ili se ba​rem pre​tva​ra​ju​ći da ne zna​ju, gube već u star​tu. Zato što se ne žele pro​mi​je​ni​ti. Ali Ro​ver je bio sa​svim dru​ga pri​ča. On se neće tako sje​ba​ti. Sad je jači. Pa​met​ni​ji. Ali jed​no je jas​no: ako že​liš ho​da​ti po​dig​nu​te gla​ve, ri​ski​raš pas​ti rav​no na nos. „Po​mo​zi mi za​tvo​ri​ti ogra​du“, re​kao je Ro​ver. „Iz​gle​da da će kiša.“

261

34.

Kiša je bub​nja​la po vje​tro​bra​nu kad je Si​mon iz​vu​kao ključ i spre​mio se na sprint do ula​za u bol​ni​cu. Tik is​pred auto​ma​ta ugle​dao je pla​vo​ko​su oso​bu u ogr​ta​ču. Plju​sak je bio tako sna​žan da su se kapi raz​bi​ja​le o pok​lo​pac mo​to​ra i raz​li​je​va​le obris onog čo​vje​ka. A onda je net​ko otvo​rio vo​zač​ka vra​ta i neki dru​gi tam​no​kos čo​vjek re​kao mu je neka pođe s nji​ma. Si​mon po​gle​da na sat. Sad je če​ti​ri. Još dva sata do is​te​ka roka.

Ona dvo​ji​ca odvez​la su se do Aker Bryg​gea. Taj dio Osla bio je pra​vi ma​le​ni pri​mor​ski grad s tr​go​vi​na​ma, pos​lov​nim pros​to​ri​ma, naj​skup​ljim sta​no​vi​ma u gra​du i pe​de​se​tak res​to​ra​na, ka​fi​ća i ba​ro​va. Siš​li su s pro​me​na​de tik uz more u tre​nut​ku kad je pris​ta​jao bro​dić iz Ne​sod​d​tan​ge​na, a onda skre​nu​li u jed​nu od broj​nih uskih uli​či​ca i nas​ta​vi​li do uskih me​tal​nih ste​pe​ni​ca koje su vo​di​le do vra​ta. Okru​gao pro​zor​čić na nji​ma vje​ro​jat​no je tre​bao pod​sje​ća​ti na to da se on​dje nude plo​do​vi mora. Po​red vra​ta na​la​zi​la se ma​le​na plo​či​ca na ko​joj je ne​vje​ro​jat​no ne​uoč​lji​vim slo​vi​ma pi​sa​lo RES​TO​RAN NA​UTI​LUS. Dok im je je​dan od Si​mo​no​vih pra​ti​la​ca pri​dr​ža​vao vra​ta, oni uđu u ti​jes​no pre​dvo​rje u ko​jem otre​su kišu s ogr​ta​ča pa ih po​vje​ša​ju u praz​nu gar​de​ro​bu. Unu​tra nije bilo ni žive duše, pa je Si​mo​nu prvo palo na pa​met da je ri​ječ o ti​pič​nom lo​ka​lu za pra​nje nov​ca. Pros​tor nije bio pre​ve​lik, ali naj​am​ni​na je bila do​volj​no vi​so​ka i lo​ka​ci​ja je bila tak​va da nit​ko nije mo​gao do​ves​ti u pi​ta​nje ra​sho​de, a do​bit je bila ta​man to​li​ka da se iz​bjeg​ne opo​re​zi​va​nje. Si​mon je bio mo​kar do kože. Kad bi po​mak​nuo pr​ste u ci​pe​la​ma, za​čuo bi tiho buć​ka​nje. Ali nije se zato smr​za​vao. Sala za objed bila je po​di​je​lje​na ogrom​nim du​gač​kim ak​va​ri​jem iz ko​jeg je ujed​no do​pi​ra​lo je​di​no svje​tlo u pros​to​ri​ji. Po​red sto​la is​pred nje​ga sje​dio je ogro​man lik okre​nut le​đi​ma ak​va​ri​ju i nje​mu. 262

Si​mo​nu se sle​di krv u ži​la​ma već od sa​mog po​gle​da na tog čo​vje​ka. Iako ga ni​kad pri​je nije vi​dio uži​vo, Si​mon nije ni naj​ma​nje sum​njao o kome je ri​ječ. Ono je Bli​za​nac. Či​ni​lo se da taj čo​vjek is​pu​nja​va či​ta​vu pros​to​ri​ju. Si​mon nije mo​gao odre​di​ti je li tako zbog čis​te deb​lji​ne, neke opip​lji​ve pri​sut​nos​ti ili ogrom​nog bo​gat​stva i moći koji su toj oso​bi omo​gu​ći​li da od​lu​ču​je o svim onim tu​đim sud​bi​na​ma. Ili su ga tako go​le​mim či​ni​le sve one pri​če o nje​mu, ono​li​ke smr​ti, be​smis​le​ne gro​zo​te i raz​ra​ra​nja? Čo​vjek mu je​dva pri​mjet​no po​ka​že na praz​nu sto​li​cu do sebe. Si​mon sjed​ne. „Si​mon Ke​fas“, reče čo​vjek i po​gla​di se pr​stom po bra​di. Do​ga​đa se da go​le​mi lju​di ima​ju neo​bič​no vi​sok glas. Ali ne i Bli​za​nac. Od grm​lja​vi​ne nje​go​va gla​sa za​zi​ba​la se po​vr​ši​na vode u ak​va​ri​ju na​su​prot Si​mo​nu. „Znam što že​liš, Ke​fas.“ Či​ni​lo se da će mu odi​je​lo sva​kog tre​na po​pu​ca​ti po ša​vo​vi​ma od one go​mi​le mi​ši​ća. „Što?“ „No​vac za El​se​inu ope​ra​ci​ju oka.“ Si​mo​nu zas​ta​ne kned​la u grlu kad je čuo kako taj čo​vjek iz​go​va​ra ime nje​go​ve vo​lje​ne. „Pi​ta​nje je što si spre​man dati u za​mje​nu za to, zar ne?“ Si​mon iz​va​di mo​bi​tel, otvo​ri e-mail, spus​ti ga na stol i pri​tis​ne play. Gla​so​vi s pris​ti​gle snim​ke po​pri​me me​ta​lan pri​zvuk. „... na koga gla​si i koji je broj ra​ču​na na koji ti je Nes​tor upla​ći​vao no​vac? Da sam na tvom mjes​tu, raz​mis​lio bih pri​je nego što od​go​vo​rim.“ Stan​ka pa dru​gi glas. „Ra​čun gla​si na ime tvrt​ke Den​nis Li​mi​ted, a re​gis​tri​ra​na je na Kaj​man​skim oto​ci​ma.“ Opet onaj prvi glas: „A broj ra​ču​na?“ Još jed​na stan​ka. „Osam, tri, nula...“ Prvi glas ga pre​ki​ne: „Us​po​ri. I go​vo​ri raz​go​vjet​ni​je.“ „Osam, tri, nula, osam...“ Si​mon za​us​ta​vi snim​ku. „Pret​pos​tav​ljam da si pre​poz​nao glas ono​ga koji od​go​va​ra na pi​ta​nja.“ Ogrom​ni čo​vjek od​go​vo​ri mu ne​kom ges​tom koja je mo​gla zna​či​ti bilo što. „To mi nu​diš?“ „Pri​mio sam ovu snim​ku s adre​se na Hot​ma​ilu ko​joj ni​sam ušao u trag. Do​du​še, ni​sam ni po​ku​šao saz​na​ti čija je. U ovom tre​nut​ku samo ja znam za to. Što bi se do​go​di​lo kad bi iz​aš​lo u jav​nost da rav​na​telj Sta​te​na...“ „Za​mje​nik rav​na​te​lja.“ 263

„... ot​kri​va svoj taj​ni ra​čun na koji je pri​mao no​vac od Huga Nes​to​ra? Pro​vje​rio sam broj ra​ču​na i to​čan je.“ „Za​što bi to meni bilo važ​no?“ „Ako ovo pre​dam po​li​ci​ji, iz​gu​bit ćeš još jed​nog važ​nog su​rad​ni​ka.“ Si​mon se na​kaš​lje. „Još jed​nog, sto​ga raz​mis​li.“ Ogrom​ni čo​vjek sleg​ne ra​me​ni​ma. „I za​mje​ni​ku rav​na​te​lja lako je naći za​mje​nu. A iona​ko iz​gle​da da je Fran​ck dao svo​je. Što još nu​diš, Ke​fas?“ Si​mon iz​ba​ci do​nju usnu. „Imam do​ka​ze da si prao no​vac pre​ko tvrt​ke Iver​se​no​vih. I DNK do​ka​ze koji po​ve​zu​ju Ive​ra Iver​se​na sta​ri​jeg s dje​voj​kom iz Vi​jet​na​ma koju ste uvez​li, a onda ubi​li i na​tje​ra​li Son​nyja Lof​t​hu​sa da pre​uz​me od​go​vor​nost.“ Ogrom​ni čo​vjek po​gla​di se po bra​di s dva pr​sta. „To sam već čuo. Nas​ta​vi.“ „Mogu za​us​ta​vi​ti obje is​tra​ge ako do​bi​jem no​vac za ope​ra​ci​ju.“ „O ko​jem iz​no​su go​vo​ri​mo?“ „Dva mi​li​ju​na kru​na.“ „Tu si lovu mo​gao iz​vu​ći i od Iver​se​na. Za​što si onda do​šao k meni?“ „Tre​bam i ne​što važ​ni​je od nov​ca.“ „Što?“ „Že​lim da ma​log os​ta​vi​te na miru.“ „Lof​t​hu​so​vog sina? Za​što?“ „Zato što mi je Ab Lof​t​hus bio pri​ja​telj.“ Gro​ma​da od čo​vje​ka na tre​nu​tak se za​gle​da u Si​mo​na pa se za​va​li na sto​li​ci i ka​ži​pr​stom kuc​ne po sti​jen​ci ak​va​ri​ja. „Ovo ti si​gur​no iz​gle​da kao je​dan obi​čan ak​va​rij, zar ne? Ali znaš li, Ke​fas, ko​li​ko ko​šta​ju ove ri​bi​ce koje sli​če pa​pa​li​na​ma? Ne​maš poj​ma jer u Te​škim pri​je​va​ra​ma i ne tre​ba​ju zna​ti da su odre​đe​ni ko​lek​ci​ona​ri sprem​ni pla​ti​ti u zla​tu baš za njih. Nisu ni li​je​pe ni ve​li​ke, ali jako su ri​jet​ke. Ci​je​nu odre​đu​je vri​jed​nost koju pak dik​ti​ra samo jed​na oso​ba. Ona koja po​nu​di naj​vi​še.“ Si​mon se pro​me​ško​lji na sto​li​ci. „Po​ku​ša​vam ti reći“, gro​ma​da nas​ta​vi, „da se neću odre​ći ma​log Lof​t​hu​sa. On je ri​jet​ka ri​bi​ca koja meni ima veću vri​jed​nost nego dru​gi​ma. Po​bio mi je lju​de i ukrao lovu. Mis​liš da bih već dva​de​set go​di​na vla​dao ovim gra​dom da opra​štam tak​ve stva​ri? Lof​t​hus je na​pra​vio od sebe ri​bi​cu koja mora biti moja. Žao mi je, Ke​fas. No​vac mo​žeš do​bi​ti, ali deč​ka ti ne dam.“ „Deč​ko samo tra​ži kr​ti​cu koja mu je iz​da​la oca. A po​tom će nes​ta​ti.“ 264

„Što se mene tiče, eto mu kr​ti​ca. Ta oso​ba meni više ni​šta ne zna​či, a pres​ta​la je s ra​dom pri​je dva​na​est go​di​na. Ali ni ja ni​kad ni​sam saz​nao tko je on. Raz​mje​na nov​ca uvi​jek se odi​gra​va​la ano​nim​no, a mene to nije sme​ta​lo jer bih uvi​jek do​bio ono što sam pla​tio. Kao i ti, Ke​fas. Že​liš da ti žena pro​gle​da?“ „Kako god že​liš“, reče Si​mon i us​ta​ne. „Ako nas​ta​viš pro​go​ni​ti klin​ca, ja ću se sna​ći za no​vac ne​ka​ko dru​ga​či​je.“ Gro​ma​da udah​ne. „Mis​lim, Ke​fas, da si po​greš​no pro​tu​ma​čio svoj po​lo​žaj u ovim pre​go​vo​ri​ma.“ Si​mon pri​mi​je​ti da je i onaj pla​vo​ko​si čo​vjek us​tao. „Is​ku​san si koc​kar, pa valj​da znaš da kar​te tre​ba do​bro pro​ci​je​ni​ti pri​je par​ti​je“, nas​ta​vi gro​ma​da, „jer će pos​li​je biti kas​no za to, zar ne?“ Si​mon osje​ti da mu je pla​vo​ko​si spus​tio ruku na rame. Odu​pro se po​ri​vu da ga od​gur​ne i samo je sjeo. Gro​ma​da se nag​ne pre​ko sto​la. Mi​ri​sao je na la​van​du. „Iver​sen mi je re​kao za te tvo​je DNK do​ka​ze. A evo, sad imaš i tu snim​ku. Sve mi to go​vo​ri da si u kon​tak​tu s deč​kom, zar ne? Ti ćeš nas i odves​ti k nje​mu. K nje​mu i do onog što mi je ukrao.“ „A ako od​bi​jem to?“ Gro​ma​da opet uz​dah​ne. „Ke​fas, čega se svi mi bo​ji​mo kad nam sta​rost po​ku​ca na vra​ta? Da ćemo umri​je​ti sami, zar ne? Že​liš vra​ti​ti vid ženi samo da bi te ona mo​gla gle​da​ti dok bu​deš umi​rao. Jer svi smo sklo​ni po​mis​li​ti da ćemo tako biti ma​nje usam​lje​ni, ha? A sad, za​mis​li ko​li​ko bi bio usam​ljen na sa​mrt​noj pos​te​lji bez one svo​je sli​je​pe ali ba​rem žive su​pru​ge. „Mo​lim?“ „Bo, po​ka​ži mu.“ Bo po​dig​ne mo​bi​tel i gur​ne ga Si​mo​nu pred oči. Na mo​bi​te​lu je bila fo​to​gra​fi​ja. Od​mah je pre​poz​nao bol​nič​ku sobu. I kre​vet. Kao i ženu koja je spa​va​la u nje​mu. „Nije stvar u tome što zna​mo gdje je ona“, reče gro​ma​da. „Ali za​nim​lji​vo je što smo je pro​naš​li, zar ne? I to u samo sat vre​me​na ot​ka​ko nas je na​zvao Iver​sen. A to zna​či da ćemo je pro​na​ći ko​li​ko god je ti po​ku​ša​vao sa​kri​ti od nas.“ Si​mon sko​či na noge i za​mah​ne ša​kom pre​ma di​vov​skom gr​klja​nu, ali ogrom​ni čo​vjek mu lako, kao da je lep​tir, uhva​ti ruku i poč​ne je ste​za​ti. „Sam od​lu​či što ti je važ​ni​je, Ke​fas. Žena s ko​jom ži​viš ili lu​ta​li​ca ko​jeg si po​svo​jio.“ Si​mon pro​gu​ta kned​lu. Tru​dio se ne mis​li​ti na bol, kr​c​ka​nje kos​ti​ju i zglo​bo​va u pr​sti​ma, ali znao je da ga oda​ju oči koje su mu već za​su​zi​le od boli. Trep​nuo je jed​nom, dva​put. Tad osje​ti kako mu se vru​ća suza sli​je​va niz obraz. „Već za dva dana mora biti u Ame​ri​ci“, pro​šap​će Si​mon. „Pla​ća se una​pri​jed.“ 265

Bli​za​nac mu pus​ti ruku, a Si​mo​nu se za​vr​tje​lo kad mu je krv jur​nu​la u šaku i do​dat​no po​ja​ča​la bol. „Sre​dit ćemo joj let čim nam pre​daš ma​log i sve što je ukrao“, objas​ni mu gro​ma​da. Pla​vo​ko​si is​pra​ti Si​mo​na. Kiša je pres​ta​la pa​da​ti, ali zrak je bio te​žak i spa​ran. „Što ćete mu uči​ni​ti?“ upi​ta Si​mon. „Ne že​liš zna​ti“, od​go​vo​ri pla​vo​ko​si. „Ali hva​la ti na su​rad​nji.“ Vra​ta su se za​tvo​ri​la iza Si​mo​na i on je za​čuo kako net​ko okre​će ključ u bra​vi. Iz​a​šao je iz uli​ce. Pa​dao je mrak. Si​mon po​tr​či. • • • Na ta​nju​ru pred Mar​t​hom bio je bif​tek. A ona je zu​ri​la pre​ko vi​so​kih vin​skih čaša, gla​va s dru​ge stra​ne sto​la, obi​telj​skih sli​ka na sto​lu is​pod pro​zo​ra, dvo​ri​šta i sta​ba​la ja​bu​ka ote​ža​lih od kiše... U nebo i tamu koja se spu​šta​la. An​ders je odr​žao di​van go​vor. To je si​gur​no jer je jed​na tet​ka već za​pla​ka​la. „Mar​t​ha i ja od​lu​či​li smo se vjen​ča​ti ove zime“, re​kao je. „Zato što zna​mo da će lju​bav oto​pi​ti sva​ki led, da će srca na​ših pri​ja​te​lja ugri​ja​ti i naj​ve​ću salu, kao i to da će nam bri​ga i mu​drost na​ših obi​te​lji koje su nam uzor – baš kao što su bile i svi​ma vama – po​ka​za​ti put i u naj​go​roj zim​skoj me​ća​vi. A pos​to​ji još je​dan raz​log...“ An​ders po​dig​ne čašu i okre​ne se pre​ma Mar​t​hi koja je je​dva sti​gla mak​nu​ti po​gled s ve​če​njeg neba i uz​vra​ti​ti mu osmi​jeh: „Jed​nos​tav​no ne mo​že​mo če​ka​ti do lje​ta!“ Pros​to​ri​ju is​pu​ni odu​šev​ljen smi​jeh pra​ćen plje​skom. Tad An​ders slo​bod​nom ru​kom uhva​ti nje​zi​nu. Stis​ne joj ruku, na​smi​je​ši se, a one nje​go​ve li​je​pe oči za​s​vje​tlu​ca​ju kao more. Po​tom se sag​ne i krat​ko joj po​lju​bi usne od ushi​će​nja, i to na opće odu​šev​lje​nje svih u pros​to​ri​ji. Za​tim po​dig​ne čašu. „Ži​vje​li!“ A onda sjed​ne. Uhva​ti nje​zin po​gled i upu​ti joj na​iz​gled urot​nič​ki osmi​jeh pre​ma ko​jem je de​se​tak gos​ti​ju na ve​če​ri tre​ba​lo za​klju​či​ti kako iz​me​đu njih dvo​je pos​to​ji ne​što po​seb​no i samo nji​ho​vo. Do​du​še, to što je An​ders igrao pred​sta​vu za gos​te nije zna​či​lo da njih dvo​je ipak nema ono ne​što po​seb​no. Ne​što li​je​po. To​li​ko su dugo bili za​jed​no da je bilo lako za​bo​ra​vi​ti li​je​pe dane is​pu​nje​ne samo do​brim stva​ri​ma. Bilo je i lo​ši​jih raz​dob​lja, ali ne​ka​ko su i to pre​ži​vje​li i iz​aš​li iz njih još jači. Vo​lje​la je An​der​sa, vo​lje​la ga je svim sr​cem. Pa ne bi se samo tako pris​ta​la uda​ti za nje​ga. An​ders ra​zvu​če još veći osmi​jeh i tako joj da do zna​nja da bi i ona tre​ba​la po​ka​za​ti malo en​tu​zi​jaz​ma, pri​sko​či​ti mu upo​moć kad su već oku​pi​li obi​te​lji kako bi ih 266

oba​vi​jes​ti​li o pla​no​vi​ma za vjen​ča​nje. Na​rav​no, to je bila že​lja Mar​t​hi​ne bu​du​će sve​kr​ve ko​joj se ona nije ima​la sna​ge us​pro​ti​vi​ti. A nje​go​va maj​ka tad je us​ta​la i kuc​nu​la žli​či​com po čaši. I u tom tre​nut​ku kao da je net​ko po​ja​čao ti​ši​nu. Ne samo zato što je uzva​ni​ke za​ni​ma​lo što sve​kr​va želi reći nego i zato što nit​ko nije htio da ga ta žena pros​tri​je​li onim svo​jim stro​gim po​gle​dom. „A po​seb​no nam je dra​go što se Mar​t​ha želi uda​ti u cr​k​vi sve​tog Pav​la.“ Mar​t​ha je​dva sus​preg​ne na​pa​daj kaš​lja. Želi?! „Kao što zna​te, naša je obi​telj ka​to​lič​ke vje​re. A iako su u mno​gim zem​lja​ma stu​panj struč​ne spre​me i ra​zi​na pri​ho​da pro​sječ​no viši među pro​tes​tan​ti​ma, za Nor​ve​šku to ne vri​je​di. Mi ka​to​li​ci ov​dje smo eli​ta. Sto​ga, Mar​t​ha, do​bro doš​la među naj​bo​lje.“ Mar​t​ha se na​smi​je​ši na tu šalu iako je do​bro zna​la da An​der​so​va maj​ka naj​oz​bilj​ni​je mis​li ono što je upra​vo rek​la. Čula je kako nje​zi​na bu​du​ća sve​kr​va još ne​što go​vo​ri, ali ona se iz​gu​bi​la u mis​li​ma. Jed​nos​tav​no je ne​ka​ko mo​ra​la po​bje​ći odan​de. „Mar​t​ha, o čemu raz​miš​ljaš?“ Tad je osje​ti​la An​der​so​ve usne na kosi i uš​noj re​si​ci. Us​pje​la se na​smi​je​ši​ti jer joj je doš​lo da pras​ne u smi​jeh. U tom je tre​nut​ku za​miš​lja​la kako us​ta​je pa go​vo​ri An​der​su i svi​ma pri​sut​ni​ma o čemu upra​vo raz​miš​lja. A pri​sje​ća​la se kako se sun​ča​la u za​gr​lja​ju tra​že​nog ubo​ji​ce na sti​je​ni dok je s mora na​iz​la​zi​la olu​ja. No to nije zna​či​lo da ne voli An​der​sa. Pris​ta​la je na uda​ju. Pris​ta​la je zato što ga voli.

267

35.

„Sje​ćaš se kad sam te vi​dio prvi put?“ upi​tao je Si​mon pa po​gla​dio El​se​inu ruku na po​kri​va​ču. Dru​gi pa​ci​jen​ti spa​va​li su u kre​ve​ti​ma iza pa​ra​va​na. „Ne“, os​mjeh​nu​la se, a on je za​miš​ljao kako joj oči sja​je is​pod za​vo​ja. „Ali ti se sje​ćaš, pa mi mo​žeš po​no​vi​ti.“ Umjes​to da se samo os​mjeh​ne oči​ma, Si​mon se tiho na​smi​jao da ga ona ba​rem može čuti. „Ra​di​la si u cvje​ćar​ni​ci u Gre​nlan​du. A ja sam do​šao ku​pi​ti cvi​je​će.“ „Vi​je​nac“, is​pra​vi​la ga je. „Do​šao si po vi​je​nac.“ „Bila si tako li​je​pa da sam se po​tru​dio da raz​go​vor po​tra​je du​lje nego što je bilo po​treb​no. A bila si jako mla​da. Ali ti​je​kom raz​go​vo​ra i sâm sam se po​mla​dio. Pa sam i su​tra​dan do​šao po ruže.“ „Tra​žio si lji​lja​ne.“ „Na​rav​no, htio sam da mis​liš da su za pri​ja​te​lja. Ali tre​ći put ku​pio sam ruže.“ „I če​t​vr​ti.“ „U sta​nu mi je bilo to​li​ko cvi​je​ća da se unu​tra nije mo​glo di​sa​ti.“ „Sve si cvi​je​će za​dr​žao.“ „Sve sam cvi​je​će ku​pio tebi. Ja sam ga samo ču​vao. A onda sam te po​zvao van. Ni​kad me u ži​vo​tu nije bilo tako strah.“ „Iz​gle​dao si tako tuž​no da te ni​sam mo​gla od​bi​ti.“ „Ta fora uvi​jek upa​li.“ „Ne“, od​go​vo​ri​la je kroz smi​jeh, „stvar​no si bio tu​žan. Vi​dje​la sam ti tugu u 268

oči​ma, ži​vot​no is​kus​tvo. Me​lan​ko​li​ju koja do​la​zi s mu​dros​ti. Znaš, mla​da žena tome ne može odo​lje​ti.“ „Uvi​jek si go​vo​ri​la da sam te osvo​jio do​bro odr​ža​va​nim ti​je​lom i spo​sob​noš​ću da te slu​šam.“ „La​žeš, ni​sam to go​vo​ri​la!“ Else se na​smi​je još glas​ni​je, a Si​mon joj se pri​dru​ži. Bio je sre​tan što ga sad ipak ne može vi​dje​ti. „Ali onaj vi​je​nac koji si ku​pio prvi put“, za​poč​ne ona tiho. „Prvo si na​pi​sao jed​nu po​sve​tu, neko je vri​je​me gle​dao, a onda si je ba​cio pa na​pi​sao dru​gu. A kad si oti​šao, po​di​gla sam po​sve​tu iz ko​ša​re i pro​či​ta​la je. Na​pi​sao si ‘Lju​ba​vi mog ži​vo​ta’. To me naj​vi​še pri​vuk​lo.“ „Stvar​no? Zar nisi pri​želj​ki​va​la ne​ko​ga tko tek tre​ba pro​na​ći lju​bav svog ži​vo​ta?“ „Htje​la sam ne​ko​ga tko je spo​so​ban vo​lje​ti, is​tin​ski vo​lje​ti.“ On kim​ne. Ti​je​kom svih onih go​di​na koje su pro​ve​li za​jed​no vo​di​li su tak​ve raz​go​vo​re bez​broj puta i sve od​go​vo​re do​bro uvjež​ba​li, baš kao i ono hi​nje​no iz​ne​na​đe​nje. Svo​je​dob​no su se zak​le​li da će jed​no dru​go​me uvi​jek sve go​vo​ri​ti, ama baš sve, a na​kon toga, kad su shva​ti​li ko​li​ko ono dru​go može pod​ni​je​ti, te su im pri​če pos​ta​le zi​do​vi i krov doma koji su saz​da​li. Ona mu stis​ne ruku. „A ti si bio spo​so​ban za to, Si​mon. Bio si spo​so​ban vo​lje​ti.“ „Zato što si me ti po​pra​vi​la.“ „Sam si se po​pra​vio. Ti si pres​tao koc​ka​ti, ne ja.“ „Else, ti si bila moj li​jek. Bez tebe...“ Udah​nuo je na​da​ju​ći se da ona ne čuje kako mu glas drh​ti. Nije mo​gao iz​no​va pro​la​zi​ti kroz to, ne ve​če​ras. Nije mo​gao opet po​nav​lja​ti pri​ču o svo​joj ovis​nos​ti i dugu zbog ko​jeg je na​po​s​ljet​ku uvu​kao i nju u sve to. Uči​nio je ne​što neo​pros​ti​vo, bez nje​zi​nog zna​nja sta​vio je hi​po​te​ku na nji​ho​vu kuću. I iz​gu​bio. A ona mu je opros​ti​la. Nije po​div​lja​la, nije se spa​ki​ra​la, otiš​la i os​ta​vi​la ga neka sam kuša što je sku​hao, nije mu pos​tav​lja​la ul​ti​ma​tu​me. Samo ga je po​mi​lo​va​la po obra​zu i rek​la da mu opra​šta. A on je za​pla​kao kao di​je​te i bilo ga je tako stid. Žeđ za ži​vo​tom na rubu iz​me​đu nade i stra​ha, za tre​nut​kom u ko​jem je sve na koc​ki, kad do​bi​vaš ili gu​biš, a po​mi​sao o ka​tas​tro​fal​nom ko​nač​nom po​ra​zu mami te go​to​vo –go​to​vo – kao i san o do​bit​ku. Tako je i bilo, a u tom tre​nut​ku shva​tio je da je bilo dos​ta i pres​tao. Nije se više kla​dio ni u pivo i to ga je spa​si​lo. Spa​si​lo je njih. To, baš kao i či​nje​ni​ca da su jed​no dru​gom uvi​jek sve go​vo​ri​li. Ta sama spoz​na​ja da je u nje​mu bilo os​ta​lo još do​volj​no sa​mo​kon​tro​le i hra​bros​ti da bude pot​pu​no is​kren pre​ma dru​goj oso​bi koja ga je pro​mi​je​ni​la po​no​vo ga je uz​di​gla kao mu​škar​ca i ljud​sko biće. Čak 269

je i saz​rio više nego da se ni​kad u ži​vo​tu nije odao tom po​ro​ku. Mo​žda je zato kao po​li​ca​jac pret​kraj ka​ri​je​re pres​tao sma​tra​ti da su kri​mi​nal​ci ne​po​prav​lji​vi, pa je su​prot​no ono​me što mu je go​vo​ri​lo is​kus​tvo svi​ma bio spre​man pru​ži​ti dru​gu pri​li​ku. „Mi smo kao u onom fil​mu o Char​li​eju Cha​pli​nu i ma​loj cvje​ća​ri​ci“, rek​la je Else. „Ali una​trag.“ Si​mon pro​gu​ta kned​lu. Sli​je​pa cvje​ća​ri​ca po​mis​li​la je da je skit​ni​ca bo​gat gos​po​din. A onda je, Si​mon se nije sje​ćao kako, skit​ni​ca po​mo​gao vra​ti​ti vid cvje​ća​ri​ci. Pos​li​je joj nije smio oda​ti tko je on za​pra​vo jer nije bio si​gu​ran bi li ga i da​lje že​lje​la kad bi to saz​na​la. Ali ona je saz​na​la i nije ga pres​ta​la vo​lje​ti. „Idem pro​še​ta​ti“, reče Si​mon i us​ta​ne. Hod​nik je bio pra​zan. Si​mon je neko vri​je​me pro​ma​trao znak mo​bi​te​la pre​cr​tan cr​ve​nom cr​tom na zidu. A onda ipak iz​va​di mo​bi​tel i po​tra​ži je​dan broj. Kad lju​di ša​lju e-mail s mo​bi​te​la pre​ko ra​ču​na na Hot​ma​ilu, obič​no mis​le da im se ne može ući u trag mo​bi​te​lu. Ali gri​je​še jer ga je on lako pro​na​šao. Si​mo​nu se či​ni​lo da mu se srce pe​nje u gru​di​ma i uda​ra u pr​s​nu kost. Nije se imao raz​lo​ga ja​vi​ti. „Da?“ Taj glas. Stran ali neo​bič​no poz​nat, kao jeka iz da​le​ke, ne, iz bli​ske proš​los​ti. Sin. Si​mon se ne​ko​li​ko puta na​kaš​ljao i pri​si​lio glas​ni​ce da pro​ra​de. „Mo​ra​mo se naći, Son​ny.“ „Stvar​no bih to vo​lio...“ Vo​lio? Ali, u gla​su nije bilo ni tra​ga iro​ni​ji. „Ali neću se još dugo za​dr​ža​ti ov​dje.“ Ov​dje? U Oslu, u Nor​ve​škoj, na ovom svi​je​tu? „Što ćeš na​pra​vi​ti?“ upi​ta Si​mon. „Mis​lim da to znaš.“ „Že​liš naći i kaz​ni​ti one koji sto​je iza sve​ga. One zbog ko​jih si ro​bi​jao. Ubo​ji​ce tvog oca. I kr​ti​cu.“ „Ne​mam baš vre​me​na.“ „Ali mogu ti po​mo​ći.“ „Zbi​lja ti hva​la, ali naj​vi​še ćeš mi po​mo​ći ako nas​ta​viš ra​di​ti što si do​sad ra​dio.“ „Što sam ra​dio?“ „Nisi me po​ku​šao za​us​ta​vi​ti.“ Stan​ka. Si​mon je slu​šao zvu​ko​ve u po​za​di​ni koji bi mu oda​li gdje je mo​mak. 270

Čula se pri​gu​še​na rit​mič​na buka is​pre​ki​da​na po​vre​me​nim po​vi​ci​ma ili kri​ci​ma. „Si​mon, mis​lim da ti že​liš isto što i ja.“ Si​mon pro​gu​ta sli​nu. „Sje​ćaš li me se?“ „Mo​ram ići.“ „Tvoj otac i ja...“ Ali veza se već pre​ki​nu​la.

„Hva​la ti što si do​šao.“ „Na​rav​no, fren​de“, od​go​vo​rio je Pel​le pa po​gle​dao deč​ka u re​tro​vi​zo​ru. „Tak​si​me​tar u pro​sje​ku radi samo tri​de​set pos​to vre​me​na, pa smo i ra​ču​no​vod​stvo i ja jako sret​ni zbog tvog po​zi​va. Kamo ćemo, gos​po​di​ne?“ „Na Ul​lern.“ Pri​li​kom po​s​ljed​nje vož​nje mo​mak je za​tra​žio po​sjet​ni​cu od Pel​lea. I pri​je se do​ga​đa​lo da za​do​volj​ne mu​šte​ri​je za​tra​že broj te​le​fo​na, ali obič​no se ne bi ja​vi​li ni​kad više. Tak​si se lako po​zo​ve i pre​ko cen​tra​le ili za​us​ta​vi na uli​ci. Zato Pel​le nije znao za​što ga je deč​ko če​kao da se čak iz Ga​mlebye​na do​ve​ze u Kva​dra​tu​ren i po​ku​pi ga is​pred ho​te​la Bi​smar​ck. Mo​mak je bio li​je​po odje​ven. No​sio je odi​je​lo i Pel​le ga je je​dva pre​poz​nao. Ne​što se na nje​mu pro​mi​je​ni​lo. No​sio je i onu cr​ve​nu sport​sku tor​bu, ali sad je imao i ak​tov​ku. Kad je ba​cio tor​bu na zad​nje sje​da​lo, za​čuo se neki me​ta​lan zvuk. „Dje​lu​je​te mi sret​no na ovoj sli​ci“, re​kao je mo​mak. „To ti je žena?“ „Ah, to“, od​go​vo​ri Pel​le i shva​ti da je po​cr​ve​nio. Nit​ko ni​kad pri​je nije pro​ko​men​ti​rao tu sli​ku. Do​du​še, Pel​le ju je obje​sio s li​je​ve stra​ne uprav​lja​ča upra​vo da je put​ni​ci ne mogu vi​dje​ti. Ipak, bilo mu je dra​go što je mo​mak pri​mi​je​tio da su na toj sli​ci sret​ni. Da je ona sret​na. Nije to bila nji​ho​va naj​ljep​ša sli​ka, ali ona je na njoj iz​gle​da​la naj​sret​ni​je. „Mis​lim da ću ve​če​ras pri​pre​mi​ti gu​laš od mesa“, za​poč​ne Pel​le. „A pos​li​je mo​žda pro​še​ta​mo do par​ka Kam​pen. Znaš, kad je ova​ko vru​će pre​ko dana, na​ve​čer poč​ne ugod​no pir​ka​ti.“ „Zvu​či li​je​po“, reče mo​mak. „Sre​ća je kad na​đeš ženu s ko​jom mo​žeš pro​ži​vje​ti či​tav ži​vot, zar ne?“ „Aha“, Pel​le ga po​gle​da u re​tro​vi​zo​ru. „Baš tako.“ Pel​le je u pra​vi​lu pu​štao da mu​šte​ri​je vode raz​go​vor. Vo​lio je ba​rem krat​ko, u ono malo vre​me​na ko​li​ko tra​je vož​nja, su​dje​lo​va​ti u tu​đim ži​vo​ti​ma. Dje​ca i bra​ko​vi. 271

Po​sao i stam​be​ni kre​di​ti. Htio se na tre​nu​tak ogrep​s​ti o nji​ho​ve sit​ne ili krup​ne ra​dos​ti i bri​ge. On, za raz​li​ku od svo​jih ko​le​ga, nije vo​lio pri​ča​ti o sebi. Ali iz​me​đu Pel​lea i mom​ka stvo​rio se od​nos po​vje​re​nja. Pel​le je jed​nos​tav​no vo​lio raz​go​va​ra​ti s tim mla​dim čo​vje​kom. „A ti? Pos​to​ji li neka žena u tvom ži​vo​tu?“ Mo​mak se os​mjeh​ne i od​mah​ne gla​vom. „Što? Nema ni​jed​ne od koje ti ćuka brže radi?“ Mo​mak ipak po​t​vrd​no kim​ne. „Ipak pos​to​ji? Samo mi ne​moj reći da je ne​uz​vra​će​no. Do​du​še, kad si ono ta​ba​nao uli​ca​ma, stvar​no nisi sli​čio ni na što, ali ve​če​ras u tom odi​je​lu...“ „Hva​la“, re​kao je mo​mak. „Ali bo​jim se da ne mogu biti s njom.“ „Za​što? Jesi li joj priz​nao da je vo​liš?“ „Ni​sam. Je​sam li tre​bao?“ „To joj tre​baš uvi​jek go​vo​ri​ti, i to što češ​će. To ti je kao zrak, ni​kad ne iz​gu​bi svr​hu. Vo​lim te, vo​lim te. Pro​baj i sam, shva​tit ćeš o čemu ti go​vo​rim.“ Put​nik na straž​njem sje​da​lu na​krat​ko za​šu​ti pa se na​kaš​lje. „Pel​le, kako... Kako znaš da te net​ko voli?“ „Jed​nos​tav​no znaš. To ti je zbroj svih onih sit​ni​ca koje ne mo​žeš po​je​di​nač​no iz​dvo​ji​ti. Vi​diš, lju​bav ti je kao to​pao tuš. Ne vi​diš po​je​di​ne kap​lji​ce, ali one te ipak gri​ju. Moče te. I čis​te.“ Pel​le se pos​ti​đe​no na​smi​je, ali bio je po​no​san na svoj go​vor. „A ti se i da​lje ku​paš u nje​zi​noj lju​ba​vi? Sva​ki joj dan go​vo​riš da je vo​liš?“ Pel​leu se uči​ni​lo da ta pi​ta​nja nisu spon​ta​na, nego da ga je una​pri​jed od​lu​čio pro​pit​ki​va​ti o tome. Valj​da je i ti​je​kom ra​ni​jih vož​nji vi​dio nje​go​vu sli​ku sa že​nom. „Na​rav​no“, od​go​vo​ri Pel​le i osje​ti kako ga je ne​što za​gre​ba​lo u grlu, valj​da neka mr​vi​ca. Na​kaš​ljao se i upa​lio ra​dio. Vož​nja do Ul​ler​na tra​ja​la je pet​na​est mi​nu​ta. Adre​sa koju je mo​mak na​veo na​la​zi​la se na brdu među ogrom​nim dr​ve​nim gra​đe​vi​na​ma koje su više sli​či​le tvr​đa​va​ma nego obi​telj​skim do​mo​vi​ma. Pos​li​je​pod​nev​na kiša već je po​sve is​pa​ri​la s asfal​ta. „Mo​žeš ov​dje sta​ti, mo​lim te.“ „Ali tamo je ulaz.“ „Ov​dje je sa​svim u redu.“ Pel​le sta​ne uz rub​nik. Ima​nje je bilo ogra​đe​no vi​so​kim bi​je​lim zi​do​vi​ma okru​nje​nim raz​bi​je​nim stak​lom. Ogrom​na kat​ni​ca uz​di​za​la se na naj​vi​šoj toč​ki pros​tra​nog vrta. 272

S te​ra​se pred ku​ćom čula se glaz​ba i svi pro​zo​ri bili su osvi​jet​lje​ni. Vrt se ku​pao u svje​tlos​ti. Pred ula​zom sta​ja​la su dva tipa ši​ro​kih ple​ća i ra​me​na, a je​dan je na po​vod​cu dr​žao krup​nog psa bi​je​le dla​ke. „Ideš na tu​lum?“ upi​ta Pel​le i pro​tr​lja bol​nu nogu. Bol se jav​lja​la u va​lo​vi​ma. Mo​mak od​mah​ne gla​vom. „Mis​lim da ni​sam po​zvan.“ „Poz​na​ješ li lju​de iz te kuće?“ „Ne, ali u za​tvo​ru sam do​bio adre​su. Bli​za​nac. Jesi li čuo za nje​ga?“ „Ni​sam“, od​go​vo​ri Pel​le. „Ali ako ga ne poz​na​ješ, onda ti valj​da mogu reći da i nije u redu da net​ko ima to​li​ko toga. Po​gle​daj samo ovu kuću! Ovo je Nor​ve​ška, pa ni​smo u Ame​ri​ci ili Sa​udij​skoj Ara​bi​ji! Mi u ovom di​je​lu svi​je​ta uvi​jek smo ima​li ono ne​što što dru​gi nisu. Jed​na​kost. Ne​kak​vu pra​ved​nost. A sada to sami sebi odu​zi​ma​mo.“ Iz vrta se za​ču​je la​vež. „Mis​lim da si ti jako mu​dar čo​vjek, Pel​le.“ „Ma, ne znam. A za​što si ro​bi​jao?“ „Da bih se od​mo​rio.“ Pel​le po​gle​da mom​ka u re​tro​vi​zo​ru. Tad po​mis​li je da ga je neg​dje već vi​dio, i to ne u svom tak​si​ju. „Ide​mo odav​de“, reče mo​mak. Kad je Pel​le po​gle​dao is​pred sebe, vi​dio je da im je čo​vjek sa psom kre​nuo usu​sret. Ni čo​vjek ni pas nisu ski​da​li po​gled s nje​go​vog auto​mo​bi​la dok su se ge​ga​li pod te​re​tom na​pe​tih mi​ši​ća. „Do​bro“, reče Pel​le pa upa​li žmi​ga​vac i kre​ne. „Kamo ćemo?“ „Jesi li se us​pio opros​ti​ti s njom?“ „Mo​lim?“ „Sa že​nom?“ Pel​le trep​ne. Onaj čo​vjek sa psom sad im se pri​bli​ža​vao. Pi​ta​nje ga je po​go​di​lo kao uda​rac u že​lu​dac. Odak​le poz​na​je tog mom​ka? Tad se za​ču​je re​ža​nje. Pas se spre​mao na​pas​ti. Pa, već ga je vo​zio, to je sve, zato mu je poz​nat. „Ni​sam“, Pel​le od​mah​ne gla​vom. „Dak​le, nije bila ri​ječ o bo​les​ti.“ „Nije.“ „Ne​sre​ća?“ 273

Pel​le pro​gu​ta kned​lu. „Da, pro​met​na ne​sre​ća.“ „Je li zna​la da je vo​liš?“ Pel​le otvo​ri usta, ali tad shva​ti da je os​tao bez gla​sa pa samo kim​ne. „Žao mi je što si je iz​gu​bio, Pel​le.“ Pel​le tek tad pos​ta​ne svjes​tan da je za​tvo​rio oči. Kad ih je otvo​rio, vi​dio je da onaj tip sa psom pri​la​zi vra​ti​ma. Pel​le doda gas i ot​pus​ti kva​či​lo. Za​ču​je se bi​je​san la​vež. „Kamo ćemo?“ „Po​sje​tit ćemo jed​nog ubo​ji​cu“, reče mo​mak pa pri​vu​če sebi cr​ve​nu tor​bu. „Ali prvo mo​ra​mo ne​što dos​ta​vi​ti.“ „Kome?“ Mo​mak se na​smi​je​ši ne​ka​ko tuž​no. „Onoj čiju bih sli​ku mo​žda ja dr​žao kraj uprav​lja​ča.“

Mar​t​ha je u ku​hi​nji iz​li​je​va​la fil​tar-kavu iz vrča u ter​mo​si​cu. Po​ku​ša​va​la je is​klju​či​ti sve​kr​vin glas, čuti o čemu pri​ča​ju gos​ti u dnev​noj sobi. Ali to je bilo ne​mo​gu​će jer je nje​zin glas bio tako na​met​ljiv. „Znaš, moj An​ders je jako osjet​ljiv. Mno​go je osjet​lji​vi​ji od tebe. Ti si ona jača u va​šoj vezi. Zato ti mo​raš uze​ti stva​ri u svo​je ruke i...“ Pred ula​zom se za​us​ta​vi neki auto​mo​bil. Tak​si. Iz tak​si​ja iz​a​đe čo​vjek u ele​gant​nom odi​je​lu. U ruci je no​sio ak​tov​ku. Mar​t​hi po​sko​či srce. Bio je to on. Otvo​rio je dvo​riš​na vra​ta i krat​kom sta​zom upu​tio se pre​ma ulaz​nim vra​ti​ma. „Is​pri​ča​vam se“, rek​la je Mar​t​ha, uz tre​sak ba​ci​la ter​mo​si​cu u su​do​per pa po​ku​ša​la iz​a​ći iz ku​hi​nje kao da nije u žur​bi. Iako je preš​la tek ne​ko​li​ko me​ta​ra, osje​ti​la je da se za​pu​ha​la. Ši​rom je otvo​ri​la vra​ta i pre​du​hi​tri​la ga – nije us​pio po​zvo​ni​ti. „Ima​mo gos​te“, pro​ci​je​di​la je i uhva​ti​la se za prsa. „A tebe tra​ži po​li​ci​ja. Što že​liš?“ Po​gle​dao ju je onim prok​le​tim bis​trim ze​le​nim oči​ma. Obr​ve je neg​dje iz​gu​bio. „Do​šao sam te za​mo​li​ti za oprost“, re​kao je tiho, smi​re​no. „I dati ti ovo. Za pri​hva​ti​li​šte.“ „Što je to?“ upi​ta​la je i po​gle​da​la ak​tov​ku koju joj je pru​žao. 274

„To je za re​no​vi​ra​nje. Za ono re​no​vi​ra​nje za koje ne​ma​te nov​ca. Bar za dio...“ „Ne!“ Okre​nu​la se oko sebe pa nas​ta​vi​la ti​šim gla​som. „Jesi li po​lu​dio? Stvar​no mis​liš da ću pri​hva​ti​ti tvoj pr​lja​vi no​vac? Ubio si sve one lju​de. Dao si mi na​uš​ni​ce...“ Mar​t​ha pro​gu​ta kned​lu pa sta​ne oš​tro od​ma​hi​va​ti gla​vom. Niz lice su joj se sli​je​va​le sit​ne suze od bi​je​sa. „Od žene koju si... ubio!“ „Ali...“ „Od​la​zi!“ On kim​ne. Za​tim na​pra​vi ko​rak niz ste​pe​ni​ce. „Za​što me nisi pri​ja​vi​la po​li​ci​ji?“ „Tko kaže da ni​sam?“ „Za​što nisi, Mar​t​ha?“ Mar​t​ha se me​ško​lji​la. Iz dnev​ne sobe za​ču​la se škri​pa sto​li​ca. „Pa, mo​žda sam od tebe htje​la čuti objaš​nje​nje za​što si po​bio sve one lju​de.“ „To bi ti ne​što zna​či​lo?“ „Ne znam. Što ti mis​liš?“ On sleg​ne ra​me​ni​ma. „Ako me že​liš pri​ja​vi​ti, no​ćas ću biti u oče​voj kući. A na​kon toga ću nes​ta​ti.“ „Za​što mi to go​vo​riš?“ „Zato što že​lim da po​đeš sa mnom. Zato što te vo​lim.“ Trep​nu​la je. Što je re​kao? „Vo​lim te“, on po​la​ko po​no​vi kao da ga je iz​ne​na​dio okus tih ri​je​či. „Kris​te“, pro​šap​će ona očaj​no. „Ti si po​lu​dio.“ „Idem.“ Okre​nuo se pre​ma tak​si​ju koji ga je če​kao spre​man kre​nu​ti. „Sta​ni! Kamo ćeš?“ On se os​vr​ne i lu​ka​vo na​smi​je​ši. „Net​ko mi je re​kao da na kon​ti​nen​tu pos​to​ji je​dan li​jep grad. Vož​nja dugo tra​je ako si sam, ali...“ Či​ni​lo se da će reći još ne​što, pa Mar​t​ha pri​če​ka. Če​ka​la je i mo​li​la se da do​vr​ši re​če​ni​cu. Nije zna​la što uop​će želi čuti. Zna​la je samo da će je pra​va ri​ječ ko​nač​no os​lo​bo​di​ti. A on si​gur​no ima neko rje​še​nje. Ali on joj se samo krat​ko nak​lo​nio, okre​nuo i nas​ta​vio pre​ma iz​la​zu. Mar​t​ha mu je htje​la ne​što vik​nu​ti, ali što? Sve je to bila čis​ta lu​dost, samo pus​ti sno​vi. Ovo ne može biti stvar​no. Ovo se u stvar​nom ži​vo​tu ne smi​je do​ga​đa​ti. Stvar​nost je os​ta​la s dru​ge stra​ne, u dnev​noj sobi iza nje. Za​tvo​ri​la je vra​ta, okre​nu​la se i naš​la li​cem u lice s bi​jes​nim An​der​som. 275

„Mak​ni se.“ „An​ders, ne​moj.“ An​ders je od​gur​ne u stra​nu, otvo​ri vra​ta i iz​ju​ri iz kuće. Mar​t​ha je za​te​tu​ra​la i is​tr​ča​la na ste​pe​ni​ce baš u tre​nut​ku kad ga je An​ders sus​ti​gao i za​mah​nuo mu pre​ma po​tilj​ku. Ali on ga je valj​da čuo jer se sag​nuo, na​pra​vio ne​kak​vu pi​ru​etu pa zgra​bio An​der​sa obje​ma ru​ka​ma. An​ders je bi​jes​no vik​nuo „Ubit ću te!“ i po​ku​šao se is​trg​nu​ti, no ruke su mu bile za​rob​lje​ne, pa nije mo​gao ni​šta. Ali onda ga je tip na​glo pus​tio. An​ders iz​ne​na​đe​no po​gle​da čo​vje​ka koji je po​mi​re​no spus​tio ruke niz ti​je​lo. A onda za​mah​ne i po​ku​ša ga uda​ri​ti. Jed​nom. Pa još je​dan za​mah i po​tom uda​rac. Čulo se je​di​no kako šake tupo uda​ra​ju u meso. „An​ders!“ vris​nu​la je Mar​t​ha. „An​ders, pres​ta​ni!“ Na​kon če​t​vr​tog udar​ca deč​ku se otvo​rio obraz. Na​kon pe​tog pao je na ko​lje​na. A onda su se otvo​ri​la vra​ta tak​si​ja. Tak​sist je kre​nuo iz​la​zi​ti, ali mo​mak mu je mah​nuo da se ne mi​je​ša. „Piz​do!“ ur​lao je An​ders. „Klo​ni se moje za​ruč​ni​ce!“ Deč​ko po​dig​ne gla​vu kao da je želi na​mjes​ti​ti pod bo​ljim ku​tom za slje​de​ći uda​rac. An​ders ga opet šut​ne. Mom​ku gla​va po​le​ti una​zad i on se sru​ši ra​ši​re​nih ruku, kao kad no​go​me​ta​ši kliz​nu po tra​vi sla​ve​ći po​bje​du. An​ders ga je oči​to po​go​dio vr​hom ci​pe​le jer mu je krv pro​ši​klja​la iz go​le​mog pro​cje​pa na​sred čela. A kad su mu ra​me​na do​tak​la tlo pa mu se po​di​gao sako, Mar​t​ha je vi​dje​la da se An​ders spre​ma na još je​dan uda​rac. Ali tad se za​bu​ljio mom​ku u po​jas. Vi​dio je što i ona: pi​štolj. Blis​tav pi​štolj ko​jem je ci​jev bila ugu​ra​na u hla​če. Sve vri​je​me ga je imao, ali nije ga po​te​gao. Kad je Mar​t​ha spus​ti​la ruku An​der​su na rame, on se trz​nuo kao da ga je ubo​la iglom. „Nes​ta​ni u kuću“, rek​la je. „Od​mah!“ On je zbu​nje​no po​gle​da i trep​ne. Za​tim je pos​lu​ša. Kad ju je obi​šao, kre​nuo je pre​ma ste​pe​ni​ca​ma na ko​ji​ma su se oku​pi​li nji​ho​vi uzva​ni​ci. „U kuću!“ vi​ka​la je Mar​t​ha. „Ovo je sta​nar Cen​tra Ila, ja ću se po​bri​nu​ti za nje​ga. Idi​te u kuću!“ Mar​t​ha čuč​ne kraj nje​ga. Krv mu je tek​la iz čela i sli​je​va​la mu se pre​ko nosa. Di​sao je na usta. Sa ste​pe​ni​ca se za​čuo onaj na​met​lji​vi glas. „Ali, Mar​t​ha dušo, je li to baš nuž​no? Iona​ko ćeš dati ot​kaz kad se ti i An​ders...“ Mar​t​ha za​tvo​ri oči i za​ur​la iz pe​tih žila. „Za​če​pi i uđi u kuću!“ 276

Kad je opet otvo​ri​la oči, vi​dje​la je da joj se smi​je​ši. Ne​što je pro​šap​tao kr​va​vim us​na​ma, tako tiho da se mo​ra​la sag​nu​ti da bi ga čula. „U pra​vu je, Mar​t​ha. Stvar​no se osje​ćaš kao da te lju​bav kupa i čis​ti.“ A onda je us​tao, za​te​tu​rao i od​ge​gao se do tak​si​ja. „Sta​ni!“ vik​nu​la je i po​di​gla ak​tov​ku koja je os​ta​la na pri​la​zu. Ali tak​si je već nes​tao u tami.

277

36.

Iver Iver​sen nji​hao se i u ruci vr​tio čašu za mar​ti​ni. Pro​ma​trao je sku​pi​ne uzva​ni​ka na bi​je​loj te​ra​si i u dnev​noj sobi iza nje, ve​li​koj kao kak​va ples​na dvo​ra​na i na​mje​šte​noj pre​ma uku​su ne​ko​ga tko on​dje neće ži​vje​ti. „Di​zaj​ne​ri in​te​ri​je​ra s neo​gra​ni​če​nim bu​dže​tom i ogra​ni​če​nim uku​som“, rek​la bi nje​go​va Ag​ne​te. Mu​škar​ci su, baš kao što je bilo na​ve​de​no u po​ziv​ni​ci, no​si​li smo​kin​ge. Žena je bilo mno​go ma​nje, ali one pri​sut​ne iz​gle​da​le su sjaj​no. Bile su ne​vje​ro​jat​no li​je​pe i pri​mam​lji​vo mla​de, za​nim​lji​ve i et​nič​ki raz​no​vr​s​ne. Vi​so​ki ras​por​ci, gola leđa, du​bo​ki de​kol​tei. Ele​gant​ne, eg​zo​tič​ne, uve​ze​ne. Tak​va je lje​po​ta uvi​jek ri​jet​ka. Iver Iver​sen ne bi se iz​ne​na​dio da je net​ko on​dje pro​še​tao i snjež​nog le​opar​da na uzi​ci. „Do​šao je sva​ki fi​nan​ci​jaš iz Osla.“ „Samo oni ma​nje gad​lji​vi“, od​go​vo​rio je Fre​drik An​sgar pa po​pra​vio lep​tirmaš​nu. Pi​juc​kao je gin-to​nik. „I oni koji nisu u vi​ken​di​ca​ma.“ Gri​je​šiš, po​mis​li Iver​sen. Kome Bli​za​nac po​ša​lje po​ziv​ni​cu, taj će pro​na​ći na​či​na da se stvo​ri u gra​du. Nit​ko se ne bi usu​dio pro​pus​ti​ti taj do​ga​đaj. Bli​za​nac. Po​gle​dao je ogrom​nog čo​vje​ka kraj kla​vi​ra. Iz​gle​dao je po​put mo​de​la ide​al​nog rad​ni​ka sa so​vjet​skih pro​pa​gan​d​nih pla​ka​ta ili kao neka skul​p​tu​ra u par​ku Vi​ge​land. Sve je na nje​mu bilo ve​li​ko, čvr​sto, kao is​kle​sa​no: gla​va, ruke, šake, lis​to​vi. Vi​so​ko čelo, od​luč​na bra​da, pune usne. Raz​go​va​rao je s krup​nim čo​vje​kom vi​so​kim oko me​tar i osam​de​set, ali po​red Bli​zan​ca taj je čo​vjek iz​gle​dao kao pa​tu​ljak. Ive​ru je od​ne​kud bio poz​nat. No​sio je po​vez pre​ko jed​nog oka. Vje​ro​jat​no neka fi​nan​cij​ska nju​ška iz me​di​ja. Iver​sen zgra​bi još je​dan mar​ti​ni s plad​nja koje su ko​no​ba​ri ne​umor​no no​si​li uoko​lo. Znao je da bi tre​bao sta​ti; već je bio pri​pit. Ali nije ga bilo bri​ga. Na​po​s​ljet​ku, ipak je on oža​loš​će​ni udo​vac. Do​du​še, znao je da upra​vo zato i ne bi tre​bao piti. 278

Mo​gao bi reći ne​što zbog čega će za​ža​li​ti. „Znaš li kako je Bli​za​nac do​bio na​di​mak?“ „Da, već sam čuo tu pri​ču“, od​go​vo​ri Fre​drik An​sgar. „Pri​ča​ju da mu se brat uto​pio, ali da je to bio ne​sre​tan slu​čaj.“ „Ne​sre​tan slu​čaj? Da se čo​vjek uto​pi u kan​ti vode?“ Fre​drik se na​smi​je i po​gle​da tam​no​pu​tu lje​po​ti​cu koja je proš​la po​red njih. „Vidi“, obra​ti mu se Iver, „ov​dje je i je​dan bi​skup. Baš me za​ni​ma kako su nje​ga upe​ca​li.“ „Dojm​lji​va zbir​ka, mo​ram priz​na​ti. Je li is​ti​na da i rav​na​te​lja za​tvo​ra drži u šaci?“ „Re​ci​mo da je to samo dio pri​če.“ „Po​li​ci​ja?“ Iver pre​šu​ti od​go​vor. „Ko​li​ko je taj vi​so​ko?“ „Fre​drik, još si mlad. Iako si da​nas i ti ov​dje s nama, još se nisi to​li​ko upleo da više nema po​vrat​ka. Ali vje​ruj mi, što više znaš, to si dub​lje u sve​mu ovo​me. Kad bih ba​rem mo​gao vra​ti​ti vri​je​me...“ „A Son​ny Lof​t​hus? I Si​mon Ke​fas? Hoće li se to ri​je​ši​ti?“ „Pa... hoće.“ Sada je Iver pro​ma​trao sit​nu ži​vah​nu dje​voj​ku koja je sje​di​la sama za šan​kom. Taj​land? Vi​jet​nam? Li​je​pa, mla​da, do​tje​ra​na. Oči​to su joj do​bro objas​ni​li kako se ov​dje tre​ba po​na​ša​ti. Dje​lo​va​la je pre​pla​še​no i ne​za​šti​će​no. Baš kao i nje​go​va Mai. Bilo mu je go​to​vo žao onog po​li​caj​ca. Sad se i on upe​cao u mre​žu. Pro​dao je dušu zbog lju​ba​vi mla​đe žene pa će sada i on, baš kao i Iver, saz​na​ti što je to po​ni​že​nje. Iver se na​dao da će ga sti​ći spoz​na​ti pri​je nego što Bli​za​nac na​pra​vi ono što mora. Pri​je nego što ga pre​du​hi​tri. Neko je​zer​ce u Øs​t​mar​ki? Mo​žda on i Lof​t​hus do​bi​ju sva​ki po je​ze​ro. Iver Iver​sen za​tvo​ri oči. Raz​miš​ljao je o Ag​ne​te. Doš​lo mu je da za​vi​tla čašu mar​ti​ni​ja u zid. Ali umjes​to toga samo je is​ka​pi u jed​nom gut​lja​ju.

„Cen​tra​la Te​le​no​ra, služ​ba za od​no​se s po​li​ci​jom.“ „Do​bra ve​čer, ov​dje glav​ni in​s​pek​tor Si​mon Ke​fas.“ „Znam, vi​dim broj s ko​jeg zo​ve​te. Na​la​zi​te se u kru​gu bol​ni​ce Ul​le​val.“ „Sva​ka čast. Ali že​lim da lo​ci​ra​te je​dan broj.“ 279

„Ima​te li na​log?“ „Hit​no je.“ „U redu, su​tra ću pod​ni​je​ti iz​vje​štaj pa se kon​zul​ti​raj​te s jav​nim tu​ži​te​ljem. Ime i broj?“ „Imam samo broj.“ „A što onda tre​ba​te?“ „Lo​ka​ci​ju tog ure​đa​ja.“ „Mo​že​mo odre​di​ti samo pri​bliž​nu lo​ka​ci​ju. Osim toga, ako se mo​bi​tel ne ko​ris​ti, na​šim baz​nim sta​ni​ca​ma tre​bat će vre​me​na da uhva​te sig​nal. Ure​đaj sva​kih sat vre​me​na po​ša​lje sig​nal.“ „Mogu na​zva​ti taj broj pa ćete do​bi​ti sig​nal.“ „Zna​či da oso​ba ne zna da ga pra​ti​mo?“ „Po​ku​ša​vao sam do​bi​ti taj broj ne​ko​li​ko puta u pro​tek​lih sat vre​me​na i nit​ko se nije ja​vio.“ „U redu. Daj​te mi broj, na​zo​vi​te oso​bu i vi​djet ćemo kako vam mo​že​mo po​mo​ći.“

Pel​le se za​us​ta​vio na pus​toj ma​ka​dam​skoj ces​ti. S li​je​ve stra​ne te​ren se spu​štao pre​ma ri​je​ci koja je svje​tlu​ca​la na mje​se​či​ni. On​dje je bio i uzak mos​tić koji je vo​dio od ma​ka​dam​ske ces​te pre​ma auto​ces​ti ko​jom su se do​vez​li. S des​ne stra​ne bilo je po​lje ku​ku​ru​za koji su se nji​ha​li na vje​tru dok su se crni obla​ci na​lik ne​ga​ti​vu svi​je​tlog neba oba​sja​nog sun​cem kao pri​je samo ne​ko​li​ko sati na​dvi​ja​li nad tim pri​zo​rom. Da​lje niz ces​tu, u šumi pred nji​ma, na​la​zi​lo se nji​ho​vo odre​di​šte – ve​li​ka vila s bi​je​lom ogra​dom. „Tre​bao sam te odves​ti na hit​nu da te za​ši​ju“, re​kao je Pel​le. „Nema veze“, od​go​vo​rio je mo​mak i gur​nuo krup​nu nov​ča​ni​cu iz​me​đu sje​da​la. „Hva​la ti na ma​ra​mi​ci.“ Pel​le po​gle​da u re​tro​vi​zor. Mo​mak je sve​zao ma​ra​mi​cu oko čela. Sad je bila na​top​lje​na krv​lju. „Ma daj, neću ti na​pla​ti​ti. Valj​da i ov​dje u Dram​me​nu pos​to​ji hit​na po​moć.“ „Mo​žda odem su​tra“, od​go​vo​ri mo​mak i pri​vu​če bli​že cr​ve​nu tor​bu. „Ali prvo mo​ram po​sje​ti​ti ovog gos​po​di​na.“ „Jesi li si​gu​ran? Mis​lio sam da si re​kao da je tip ubo​ji​ca?“ Pel​le po​gle​da ga​ra​žu 280

is​pred vile. Ono​li​ki pros​tor, a nisu na​pra​vi​li po​seb​nu ga​ra​žu. Si​gur​no su za​ljub​lje​ni u ame​rič​ku ar​hi​tek​tu​ru. Pel​le​ova baka ži​vje​la je na selu iz ko​jeg se sta​nov​niš​tvo ma​sov​no is​e​lja​va​lo u Ame​ri​ku. Ta​moš​nji za​ljub​lje​ni​ci u pre​ko​oce​an​ski na​čin ži​vo​ta gra​di​li su kuće s tri​je​mo​vi​ma, is​pred njih vi​jo​ri​le su se ame​rič​ke zas​ta​ve, vo​zi​li su ame​rič​ke auto​mo​bi​le i pos​tav​lja​li tran​sfor​ma​to​re kako bi mo​gli ko​ris​ti​ti ure​đa​je koji rade na na​pon od 110 vol​ti, tako da je sva​ka kuća ima​la ju​ke​box, tos​ter i hlad​njak kup​ljen u Tek​sa​su ili nas​li​je​đen od dje​da iz Bay Rid​gea u Bro​ok​lynu. „No​ćas neće ni​ko​ga ubi​ti“, objas​ni mla​dić. „Sve​jed​no“, od​go​vo​ri Pel​le. „Da te ipak pri​če​kam? Do Osla je pola sata vož​nje, a net​ko dru​gi će te ode​ra​ti. Is​klju​čit ću tak​sim...“ „Hva​la ti na po​nu​di, Pel​le, ali za nas je obo​ji​cu bo​lje da ne bu​deš svje​dok. Shva​ćaš li?“ „Ne.“ „Iz​vr​s​no.“ Mo​mak iz​a​đe iz auto​mo​bi​la, ali tad ipak zas​ta​ne i po​gle​da Pel​lea. On sleg​ne ra​me​ni​ma i po​la​ko kre​ne. Za​čuo je kako ka​men​či​ći kr​c​ka​ju pod gu​ma​ma, ali Pel​le nije ski​dao po​gled s mom​ka u re​tro​vi​zo​ru. Mo​mak je sta​jao na ces​ti. A onda je u ne​kom tre​nut​ku samo nes​tao – kao da su ga šuma i tama jed​nos​tav​no pro​gu​ta​le. Pel​le za​ko​či. Još je gle​dao u re​tro​vi​zor. Samo je nes​tao. Baš kao i nje​go​va žena. Nije mo​gao shva​ti​ti kako lju​di koji su uvi​jek s to​bom i is​pu​nja​va​ju ti ži​vot mogu tek tako nes​ta​ti i više ih ni​kad ne vi​diš. Osim u sno​vi​ma – ali onim li​je​pim sno​vi​ma. Jer u noć​nim mo​ra​ma ta​ko​đer je ni​kad više ne bi vi​dio. U nji​ma bi bila samo ces​ta i fa​ro​vi koji im se pri​bli​ža​va​ju. U noć​nim mo​ra​ma on, Pel​le Gra​ne​rud, biv​ši ta​len​ti​ra​ni vo​zač re​li​ja, ne us​pi​je ni re​agi​ra​ti, ne stig​ne iz​ves​ti ni jed​nos​ta​van ma​ne​var iz​bje​ga​va​nja pi​ja​nog vo​za​ča u su​prot​noj tra​ci. Umjes​to da ko od šale uči​ni ono što je sva​ki dan po​nav​ljao na tre​nin​zi​ma, on se smrz​nuo. Jer je znao da će iz​gu​bi​ti ono što ne smi​je. Dvi​je naj​važ​ni​je oso​be na svi​je​tu. Dvi​je oso​be koje je u tom tre​nut​ku on vo​zio iz bol​ni​ce. Svoj novi ži​vot. Ži​vot koji je ta​man bio za​po​čeo. Bio je otac tek tri dana. A onda se pro​bu​dio u toj is​toj bol​ni​ci. Prvo su mu rek​li da je oz​li​je​dio nogu. Zbog ne​kak​vog nes​po​ra​zu​ma i pro​mje​ne smje​na još nisu zna​li da su mu žena i di​je​te stra​da​li u ne​sre​ći. To je saz​nao tek dva sata kas​ni​je. Po​ka​za​lo se da je, što je oči​to na​s​ljed​no, aler​gi​čan na mor​fij, pa je pro​veo sate i sate u užas​nim bo​lo​vi​ma i za​zi​vao nje​zi​no ime. Ali ona nije do​la​zi​la. A onda je, sat za sa​tom i dan za da​nom, po​la​ko shva​ćao i pri​hva​ćao da je više ni​kad, ni​kad neće vi​dje​ti. Ali nije ju pres​tao do​zi​va​ti. Samo joj je htio čuti ime. Dje​te​tu nisu ni bili oda​bra​li ime. Pel​leu tad pad​ne na pa​met da je bol pres​tao tek one ve​če​ri kad mu je ovaj mo​mak spus​tio ruku na rame. 281

Još je vi​dio obris čo​vje​ka u bi​je​loj kući. Sta​jao je uz go​lem pro​zor u osvi​jet​lje​noj sobi bez za​vje​sa. Kao na iz​lož​bi. Kao da ne​ko​ga oče​ku​je.

Iver pri​mi​je​ti da ogrom​ni čo​vjek i nje​gov su​go​vor​nik pri​la​ze nje​mu i Fre​dri​ku. „Ne do​la​zi raz​go​va​ra​ti sa mnom, nego s to​bom“, reče mu Fre​drik i uda​lji se. Vje​ro​jat​no je pri​mi​je​tio ne​što ru​sko na šan​ku. Iver pro​gu​ta sli​nu. Sve te sil​ne go​di​ne pos​lo​vao je s tim ogrom​nim čo​vje​kom i bio s njim u is​toj kaši. Di​je​li​li su sve us​pje​he, kao i ri​jet​ke ne​us​pje​he, po​put onih va​li​ća svjet​ske eko​nom​ske kri​ze koji su se raz​bi​li i o nor​ve​šku oba​lu. No ipak se uz​ne​mi​rio i upla​šio sad kad mu se pri​bli​ža​vao. Pri​ča​lo se da taj čo​vjek može po​di​ći svu svo​ju te​ži​nu go​lim ru​ka​ma. I to ne jed​nom, nego de​vet puta za​re​dom. Na​ime, nje​go​va zas​tra​šu​ju​ća po​ja​va bila je jed​na stvar, a ne​što po​sve dru​go bila je svi​jest da nje​mu neće pro​mak​nu​ti ama baš ni​šta što iz​go​vo​riš, ni​jed​na ri​ječ ili drh​taj u gla​su, po​go​to​vo ono čega nisi ni svjes​tan da će te oda​ti. On će pri​mi​je​ti​ti sve pro​mje​ne u tvom dr​ža​nju, boji lica, po​kre​tu zje​ni​ca. „Gdje si, Iver?“ za​brun​da glas. „Kako si? Ag​ne​te. Te​ško je, zar ne?“ „Da“, od​go​vo​ri Iver i po​gle​dom po​tra​ži ko​no​ba​ra. „Htio sam te upoz​na​ti sa svo​jim znan​cem jer ima​te mno​go toga za​jed​nič​kog. Obo​ji​ca ste od​ne​dav​no udov​ci...“ Čo​vjek s po​ve​zom pre​ko oka pru​ži mu ruku. „I to zbog is​tog ubo​ji​ce.“ „Yn​gve Mor​sand“, pred​sta​vi se čo​vjek i pru​ži ruku Ive​ru. „Moja su​ćut.“ „Ta​ko​đer“, od​go​vo​ri Iver​sen. A tako ga je, zna​či, poz​na​vao. Bro​dov​las​nik, muž one žene ko​joj je net​ko od​sje​kao pola gla​ve. Ne​ko​je vri​je​me bio glav​ni osum​nji​če​ni, ali tad je po​li​ci​ja pro​naš​la DNK na mjes​tu zlo​či​na. DNK Son​nyja Lof​t​hu​sa. „Yn​gve živi u oko​li​ci Dram​me​na“, objas​ni gro​ma​da. „Ali ve​če​ras smo po​su​di​li nje​go​vu kuću.“ „Stvar​no?“ „Upo​tri​je​bit ćemo je kao mi​šo​lov​ku. Uhva​tit ćemo Ag​ne​te​inog ubo​ji​cu, Iver.“ „Naš Bli​za​nac mis​li da će se Son​ny Lof​t​hus ve​če​ras oko​mi​ti na mene“, Yn​gve Mor​sand doda kroz smi​jeh i sam kru​že​ći po​gle​dom po pros​to​ri​ji. „Kla​dio sam se da će biti obrat​no. Bli​zan​če, na​re​di ovi​ma svo​ji​ma da pos​lu​že ne​što jače od mar​ti​ni​ja.“ „To bi bio slje​de​ći lo​gi​čan po​tez Son​nyja Lof​t​hu​sa“, objas​ni ogrom​ni čo​vjek. „Do​sad je bio jako sus​ta​van i pre​dvi​div, pa vje​ru​jem da ću do​bi​ti ok​la​du.“ Tad se ši​282

ro​ko os​mjeh​ne. Bi​je​li zubi is​pod br​ko​va, oči na​lik pro​re​zi​ma na mes​na​tom licu. On po​lo​ži šaku bro​dov​las​ni​ku na rame. „I ra​di​je bih da ne ko​ris​tiš taj na​di​mak, Yn​gve.“ Bro​dov​las​nik se na​ce​ri. „Mis​liš... Joj!“ Tad zine, a na licu mu se po​ja​vi iz​raz ne​vje​ri​ce. Iver je gle​dao kako se go​le​mi pr​sti spu​šta​ju na bro​dov​las​ni​kov vrat od čega se ovaj sru​šio od na​pa​da​ja kaš​lja. „Do​go​vo​re​no?“ Ogrom​ni čo​vjek po​dig​ne ruku pre​ma šan​ku i puc​ne pr​sti​ma. „Piće!“

Mar​t​ha je za​miš​lje​no vr​tje​la žli​či​cu po kre​mi od pla​nin​skih ku​pi​na. Sa svih stra​na sto​la sa​li​je​ta​li su je pi​ta​nji​ma. Je li je onaj tip već uz​ne​mi​ra​vao? Je li opa​san? Ako je sta​nar Cen​tra Ila, neće ga valj​da – sa​ču​vaj Bože – opet sres​ti? Hoće li pri​ja​vi​ti An​der​sa iako ju je ona​ko od​luč​no obra​nio? Zna se da su ti nar​ko​ma​ni ludi. Si​gur​no je dro​gi​ran i neće se ni sje​ća​ti što se do​go​di​lo. Je​dan je ujak za​klju​čio da ne​po​zva​ni gost sli​či onom ubo​ji​ci s te​le​vi​zi​je. Kako se zove, nije valj​da neki stra​nac? Što je bilo, Mar​t​ha, za​što šu​tiš? Pa, pus​ti je, valj​da ti je jas​no da je to stro​go po​vjer​lji​vo! „Je​dem ovu kre​mu“, od​go​vo​ri​la je Mar​t​ha. „Ku​šaj​te, iz​vr​s​na je. Do​ni​jet ću još.“ An​ders ode za njom u ku​hi​nju. „Čuo sam što je re​kao“, za​re​ži An​ders. „Vo​lim te? To je onaj tip ko​jeg smo sre​li u hod​ni​ku u Ili. Onaj s ko​jim si ko​mu​ni​ci​ra​la. Spet​lja​la si se s njim?“ „An​ders, ne​moj...“ „Jes​te li se je​ba​li?“ „Pres​ta​ni!“ „On ima ne​čis​tu sa​vjest. Zato i nije iz​vu​kao pi​štolj. Za​što je do​šao, zar me htio ubi​ti? Zo​vem po​li​ci​ju...“ „I što ćeš im reći? Da si ni​čim iz​a​zvan opa​lio čo​vje​ka u gla​vu no​gom?“ „Tko će reći da sam bio ni​čim iz​a​zvan? Ti?“ „Ili tak​sist.“ „Ti?“ On je uhva​ti za nad​lak​ti​cu. Na​smi​je se. „Da, ti ćeš to reći. Sta​la bi na nje​go​vu stra​nu pro​tiv mene. Kur​vo...“ Ona se is​trg​ne. Tad sru​še pla​danj s pu​din​gom. Zdje​li​ce se raz​bi​ju. U dnev​noj sobi zav​la​da muk. Mar​t​ha od​mar​ši​ra u hod​nik, zgra​bi ka​put i kre​ne pre​ma iz​la​zu. Ali onda zas​ta​ne, okre​ne se pa uđe u dnev​nu sobu. On​dje do​hva​ti žli​či​cu pa kuc​ne po pr​lja​voj čaši. Taj po​tez bio je su​vi​šan – već je bila u sre​di​štu po​zor​nos​ti. 283

„Dra​gi ro​đa​ci i pri​ja​te​lji“, za​poč​ne. „Samo sam vas htje​la oba​vi​jes​ti​ti da je An​ders imao pra​vo. Zbi​lja ne mo​že​mo iz​dr​ža​ti do lje​ta...“

Si​mon op​su​je. Par​ki​rao je u Kva​dra​tu​re​nu. Pro​uča​vao je kar​tu Osla i sek​tor u ko​jem se, kako su mu ja​vi​li iz Te​le​no​ra, na​la​zio onaj mo​bi​tel. Broj s ko​jeg mu je Son​ny Lof​t​hus pos​lao po​ru​ke. I za koji je Si​mon u me​đu​vre​me​nu saz​nao da je kup​ljen na ime Hel​ge Søren​sen. To je ima​lo smis​la – pos​lu​žio se is​pra​va​ma za​tvor​skog ču​va​ra koji je bio na bo​lo​va​nju. Ali gdje je sad? Sek​tor je či​ni​lo tek ne​ko​li​ko uli​ca, ali to su bili naj​guš​će na​se​lje​ni di​je​lo​vi gra​da. Pro​da​va​oni​ce, ure​di, ho​te​li, sta​no​vi. Net​ko mu po​ku​ca na vje​tro​bran​sko stak​lo i on se pres​tra​ši. Kad je po​di​gao po​gled, ugle​dao je do​tje​ra​nu de​be​lju​škas​tu dje​voj​ku u vru​ćim hla​či​ca​ma, ko​joj su gru​di is​pa​da​le iz ne​kak​vog kor​ze​ta. On od​mah​ne gla​vom, a ona mu se iz​be​lji​la pa nes​ta​la. Za​bo​ra​vio je da se na​la​zi u sre​di​štu pros​ti​tu​ci​je i da će sva​ka pros​ti​tut​ka mu​škar​ca koji sje​di u auto​mo​bi​lu sam sma​tra​ti mu​šte​ri​jom. Pu​še​nje u autu, de​se​to​mi​nut​na brza ševa u Bi​smar​c​ku ili mo​žda seks sto​jeć​ke uz zi​di​ne tvr​đa​ve. Si​mon je već pro​šao kroz tu fazu. Nije se baš po​no​sio time, ali ne​koć dav​no bio je spre​man pla​ti​ti za ljud​ski do​dir i glas koji će mu ša​pu​ta​ti da ga voli. To po​to​nje sma​tra​lo se „po​seb​nim us​lu​ga​ma“ i sta​ja​lo je dvi​je sto​ti​ne kru​na. Tad po​no​vo na​zo​ve onaj broj. Pro​ma​trao je pro​laz​ni​ke na ploč​ni​ku na​da​ju​ći se da će net​ko od njih po​seg​nu​ti za mo​bi​te​lom i tako se oda​ti. Ali onda samo uz​dah​ne i pre​ki​ne vezu. Po​gle​da na sat. Mo​bi​tel je ci​je​lo vri​je​me bio na is​tom mjes​tu, a to je zna​či​lo da se Son​ny umi​rio i da no​ćas neće ra​di​ti sra​nja. Ali za​što ga je onda mu​čio osje​ćaj da je to tako da​le​ko od is​ti​ne?

Sje​dio je u tu​đoj dnev​noj sobi i gle​dao kroz ogro​man pro​zor. Iza nje​ga jako svje​tlo bilo je upe​re​no u pro​zor da mu se vidi si​lu​eta, ali ni​šta više od toga. Na​dao se da Son​ny Lof​t​hus ne zna kako iz​gle​da Yn​gve Mor​sand. Po​mis​lio je da je i Syl​ves​ter tako če​kao. Do​bri, glu​pi, oda​ni Syl​ves​ter, onaj koji se uvi​jek bu​nio zbog ne​če​ga. A onaj mali gad ga je sre​dio. Vje​ro​jat​no ni​kad neće saz​na​ti kako. Jer neće biti is​tra​ge. Bo ga neće ima​ti pri​li​ke mu​či​ti, ku​ša​ti osve​tu kao čašu ro​sea koji ima okus po smo​li, pa mno​gi ne mogu ni smis​li​ti to piće, ali nje​ga je odu​vi​jek pod​sje​ća​lo na dje​tinj​stvo, Te​len​dos, pri​ja​te​lje, lju​lja​nje u čam​cu, a iz​nad nje​ga vječ​no pla​vo grč​ko nebo i dvo​glas mora i vje​tra. Tad mu ne​što za​kr​či u li​je​vom uhu. „Do​lje na ces​ti okre​nuo se neki auto​mo​bil.“ „Je li tko iz​a​šao iz nje​ga?“ upi​ta Bo. Slu​ša​li​ca, žica i mi​kro​fon bili su tako sit​ni 284

da se iz​va​na na kon​tra​s​vje​tlu si​gur​no nisu vi​dje​li. „To ni​smo us​pje​li vi​dje​ti, ali auto​mo​bil upra​vo od​la​zi. Mo​žda je net​ko za​lu​tao.“ „Do​bro. Bu​di​te sprem​ni.“ Bo po​de​si pan​cir​ku. Lof​t​hus neće sti​ći ni za​pu​ca​ti, ali ipak,.. U dvo​ri​štu je os​ta​vio dvo​ji​cu koja su tre​ba​la zgra​bi​ti Lof​t​hu​sa čim uđe u dvo​ri​šte ili pre​sko​či ogra​du, a još je je​dan če​kao u hod​ni​ku iza ot​klju​ča​nih ulaz​nih vra​ta. Svi dru​gi ula​zi u kuću bili su za​klju​ča​ni ili za​ba​ri​ka​di​ra​ni. Če​ka​li su od pet sati i sad ih je već hva​tao umor. A noć je tek po​če​la. Ali sje​ća​nje na Syl​ves​te​ra valj​da će ga odr​ža​ti bud​nim. Sje​ća​nje i po​mi​sao na to da će uhva​ti​ti ma​log gada. Jer, on će doći. Ako ne no​ćas, onda su​tra ili slje​de​će noći. Bo se po​ne​kad ču​dio kako tako go​lem čo​vjek – s jako malo ljud​skih oso​bi​na – tako do​bro poz​na​je ljud​sku pri​ro​du. Shva​ćao je što po​kre​će i mo​ti​vi​ra obič​nog čo​vje​ka, koje su mu sla​bos​ti, kako re​agi​ra na pri​ti​sak i strah, kako bilo koja spoz​na​ja o tem​pe​ra​men​tu, sklo​nos​ti​ma i in​te​li​gen​ci​ji može pos​lu​ži​ti da se iz​ne​na​đu​ju​će – ili kako je ogrom​ni čo​vjek vo​lio reći – ra​zo​ča​ra​va​ju​će pre​ciz​no pre​dvi​di sva​ki nje​gov slje​de​ći po​tez. Na​ža​lost, gaz​da je sada na​re​dio da ubi​ju deč​ka na licu mjes​ta, dak​le da ga i ne po​ku​ša​va​ju uhva​ti​ti. A to je zna​či​lo brzu i neo​pros​ti​vo bez​bol​nu lik​vi​da​ci​ju. Bo se po​mak​ne kad je za​čuo ne​ka​kav zvuk. Ali i pri​je nego što se skroz okre​nuo, po​mis​lio je kako on, za raz​li​ku od svog gaz​de, nema spo​sob​nost pre​dvi​dje​ti slje​de​ći po​tez tog tipa. Nije ju imao kad je os​ta​vio Syl​ves​te​ra sa​mog, baš kao ni sada. Deč​ko je sta​jao na do​vrat​ku vra​ta koja vode iz dnev​ne sobe u ga​ra​žu. Na gla​vi je imao kr​va​vu ma​ra​mi​cu. Kako je, je​bo​te, ušao ako su za​klju​ča​li ga​ra​žu? Si​gur​no se uvu​kao stra​ga, do​šao iz šume. A jed​na od pr​vih stva​ri koje pa​met​ni nar​ko​ma​ni na​uče jest kako pro​va​li​ti u za​klju​ča​nu ga​ra​žu. No to sad nije bilo naj​važ​ni​je jer je deč​ko dr​žao ne​što u ruci. A ta stvar pod​sje​ća​la je Boa na Uzi, iz​ra​el​sku stroj​ni​cu koja is​pa​lju​je olo​vo ve​li​či​ne de​vet puta de​vet​na​est mi​li​me​ta​ra brže od pro​sječ​nog stre​ljač​kog plo​tu​na. „Ti nisi Yn​gve Mor​sand“, reče Son​ny Lof​t​hus. „Gdje je on?“ „Evo ga!“ vik​ne Bo u mi​kro​fon. „Gdje?“ „Ov​dje“, po​no​vi Bo ne​što glas​ni​je. „U dnev​noj sobi.“ Son​ny Lof​t​hus os​vr​ne se oko sebe i pri​đe mu s pr​stom na oki​da​ču stroj​ni​ce. Sprem​nik od tri​de​set i šest me​ta​ka. Ali kad je ugle​dao slu​ša​li​cu i žicu mi​kro​fo​na, deč​ko zas​ta​ne. „Pri​čaš s ne​kim dru​gim“, za​klju​či Son​ny Lof​t​hus. Us​pio se od​mak​nu​ti ko​rak pri​je nego što su se vra​ta hod​ni​ka otvo​ri​la, a u sobu je upao Stan. U is​pru​že​noj ruci 285

ste​zao je pi​štolj. I sam Bo po​seg​nuo je za svo​jim Ru​ge​rom, ali u slje​de​ćem tre​nut​ku za​čuo je is​pre​ki​da​no štek​ta​nje Uzi​ja i pra​sak raz​bi​je​nog pro​zo​ra iza sebe. Po sobi se raz​le​tje​lo pu​nje​nje iz gar​ni​tu​re i ko​ma​di​ći par​ke​ta. Tip nije šte​dio met​ke, ali nije ni ci​ljao. Ipak je je​dan Uzi smr​to​nos​ni​ji od dva pi​što​lja, pa su se Bo i Stan ba​ci​li iza tro​sje​da. A onda je zav​la​da​la ti​ši​na. Bo je če​kao, is​pru​žen na le​đi​ma s pi​što​ljem upe​re​nim uvis jer bi tip mo​gao pro​vi​ri​ti pre​ko tro​sje​da. „Stan!“ vik​ne. „Drži ga!“ „Drži ga ti!“ vik​ne mu ovaj. „Je​bo​te, fra​jer ima Uzi!“ Bou opet ne​što za​kr​či u uhu. „Što se zbi​va, šefe?“ Is​tog tre​nut​ka Bo za​ču​je kako net​ko po​kre​će i tu​ri​ra mo​tor u ga​ra​ži. Mor​sand se odve​zao svo​jim omi​lje​nim Mer​ce​de​som 280CE iz 1982. na ve​če​ru kod Bli​zan​ca, ali že​nin je auto – slat​ka mala Hon​da Ci​vic – os​tao u ga​ra​ži. Na​rav​no, žena sad nije bila u nje​mu jer ju je Mor​sand ubio, ali oči​to je os​ta​vio klju​če​ve u bra​vi. Dak​le, tako pro​vin​ci​jal​ci ču​va​ju svo​je žene i svo​je auto​mo​bi​le. Tad se za​ču​ju po​vi​ci iz dvo​ri​šta: „Pazi, po​bje​ći će!“ „Otvo​rio je ga​ra​žu!“ Bo za​ču​je kako tip uba​cu​je u br​zi​nu. A onda se mo​tor uga​sio. Pra​vi ama​ter – zar ne zna vo​zi​ti i pu​ca​ti? „Dr​ži​te ga!“ Mo​tor se opet upa​lio. „Čuli smo da ima Uzi...“ „Uzi ili Bli​za​nac – sami bi​raj​te.“ Bo us​ta​ne i jur​ne do raz​bi​je​nog pro​zo​ra. Vi​dio je kako je auto​mo​bil iz​le​tio iz ga​ra​že, a Nub​be i Ev​ge​ni sta​ja​li su is​pred ula​za. Nub​be je is​pa​lio ne​ko​li​ko uzas​top​nih hi​ta​ca iz svo​je Be​ret​te. Ev​ge​ni je po​di​gao Re​min​g​ton 870 sa skra​će​nom ci​je​vi i pris​lo​nio pu​šku na obraz. Trz​nuo se kad je oruž​je opa​li​lo. Bo je vi​dio da se vje​tro​bran​sko stak​lo ras​pr​s​nu​lo, ali auto​mo​bil je i da​lje ubr​za​vao. Bra​nik je po​go​dio Ev​ge​ni​ja iz​nad ko​lje​na i od​ba​cio ga uvis. On se sa​vio i po​le​tio na​pri​jed, a onda ga je ka​bi​na bez vje​tro​bran​skog stak​la pro​gu​ta​la kao kad kit pro​gu​ta ri​bi​cu. Hon​da je pro​le​tje​la kroz ogra​du, preš​la pre​ko uske ma​ka​dam​ske ces​te i ule​tje​la rav​no u po​lje ku​ku​ru​za s dru​ge stra​ne. Nije us​po​ra​va​la – pro​bi​ja​la se kao ra​li​ca, a mo​tor je ur​lao i os​tav​ljao trag među kli​po​vi​ma oba​sja​nim mje​se​či​nom. Po​tom je auto​mo​bil na​pra​vio ši​rok luk i opet iz​bio na ma​ka​dam​sku ces​tu, samo ne​što niže. Mo​tor je za​ur​lao još glas​ni​je kad je vo​zač oči​to do​dao gas, a da pret​hod​no nije ot​pus​tio kva​či​lo. A onda je uba​cio u dru​gu i mo​tor se sko​ro uga​sio. Auto​mo​bil je nas​ta​vio niz ma​ka​dam​sku ces​tu i – kako vo​zač nije upa​lio svje​tla – nes​tao u mra​ku. „U auto!“ vik​nuo je Bo. „Mo​ra​mo ga uhva​ti​ti pri​je nego što se do​če​pa gra​da.“ 286

• • • Pel​le je pro​ma​trao hon​du u ne​vje​ri​ci. Za​čuo je puc​nje​ve i u re​tro​vi​zo​ru vi​dio kako je hon​da iz​le​tje​la iz dvo​ri​šta i po​ni​je​la sa so​bom ko​ma​de sta​rin​ske bi​je​le ogra​de. Vi​dio je i kako je auto​mo​bil skre​nuo u po​lje ži​ta​ri​ca za koje su vlas​ni​ci pri​ma​li dr​žav​ne su​bven​ci​je, a onda iz​bio na ces​tu i nas​ta​vio svo​ju sum​nji​vu pu​ta​nju. Mo​mak oči​to nije imao ne​kog vo​zač​kog is​kus​tva, ali Pel​le je odah​nuo kad je na mje​se​či​ni ugle​dao obris kr​va​ve ma​ra​mi​ce iza raz​bi​je​nog vje​tro​bra​na. Ba​rem je bio živ. Po​tom je za​čuo dre​ku iz kuće. Net​ko je na​pu​nio sač​ma​ri​cu u to​ploj ljet​noj noći. I po​kre​nuo mo​tor. Pel​le nije imao poj​ma o kome je ri​ječ. Mo​mak mu je re​kao da je – a to je mo​žda bila is​ti​na, a mo​žda i nije – onaj tip ubo​ji​ca. Ubo​ji​ca. Mo​žda je ono bio neki pi​ja​nac za uprav​lja​čem, net​ko tko je upra​vo pu​šten s ro​bi​je. Pel​le nije imao poj​ma o čemu se radi. Znao je samo da se na​kon mje​se​ci i go​di​na za uprav​lja​čem ko​nač​no vra​tio. Opet se za​te​kao u si​tu​aci​ji u ko​joj ima iz​bor re​agi​ra​ti kako tre​ba ili se sle​di​ti. Opet može pro​mi​je​ni​ti pu​ta​nju ne​be​skih ti​je​la, a mo​žda i ne. Onaj mla​dić ta​ko​đer ne može biti sa že​nom koju voli. Tad pr​stom po​gla​di sli​ku po​red uprav​lja​ča. A onda uba​ci u br​zi​nu i po​ju​ri za hon​dom. Vo​zio je niz​br​do i pre​šao pre​ko uskog mos​ta. Vi​so​ko iza nje​ga u mra​ku su bli​je​šta​li fa​ro​vi. Do​dao je gas, ubr​zao pa okre​nuo uprav​ljač udes​no, zgra​bio ruč​nu i brzo sti​skao pa​pu​či​ce. Sti​skao ih je i pu​štao kao ka​kav glaz​be​nik, kao or​gu​ljaš u cr​k​vi. A onda je okre​nuo uprav​ljač oš​tro uli​je​vo. Gu​zi​ca mu se okre​nu​la baš kako tre​ba. Iz​le​tio je. Ali kad se za​us​ta​vio, sta​jao je toč​no po​sred ces​te. Pel​le za​do​volj​no kim​ne. Ipak nije iz​gu​bio osje​ćaj. A onda je uga​sio mo​tor, uba​cio u prvu, po​vu​kao ruč​nu i iz​vu​kao se iz tak​si​ja pre​ko su​vo​zač​kog sje​da​la. Pro​vje​rio je uda​lje​nost iz​me​đu rub​ni​ka i auto​mo​bi​la. Naj​vi​še dva​de​set cen​ti​me​ta​ra. Da​ljin​skim je za​klju​čao auto​mo​bil i pje​ške kre​nuo pre​ma auto​ces​ti. Mis​lio je na nju, uvi​jek na nju. Kad bi ga ba​rem mo​gla vi​dje​ti. Kad bi ga ba​rem mo​gla vi​dje​ti kako hoda. Sto​pa​lo ga uop​će više nije bo​lje​lo, je​dva da je hra​mao. Mo​žda su li​ječ​ni​ci ima​li pra​vo. Doš​lo je vri​je​me da od​ba​ci one šta​ke.

287

37.

Ljet​na noć bila je naj​mrač​ni​ja u dva uju​tro. S pus​tog vi​di​kov​ca na rubu šume iz​nad Osla Si​mon je pro​ma​trao kako more mir​no svje​tlu​ca pod ve​li​kim žu​tim mje​se​com. „Onda?“ Steg​nuo je ba​lo​ner oko sebe kao da je odjed​nom za​hla​di​lo. „Baš sam ova​mo vo​dio svo​ju prvu sim​pa​ti​ju. Uži​va​li bi​smo u po​gle​du, lju​bi​li se. Znaš...“ Pri​mi​je​tio je da se Kari nes​trp​lji​vo me​ško​lji. „Tada ni​smo ima​li kamo. Ali i mno​go go​di​na kas​ni​je, kad sam već bio s Else, i s njom sam do​la​zio ova​mo. Iako smo ima​li stan i ve​lik kre​vet. Ov​dje je bilo ne​ka​ko... ro​man​tič​no i ne​vi​no. Kao prva lju​bav.“ „Si​mon...“ Si​mon se okre​ne i još jed​nom po​gle​da či​tav pri​zor. Pa​trol​na vo​zi​la s ro​ta​cij​skim svje​tli​ma, po​li​cij​ske vrp​ce, pla​va Hon​da Ci​vic s raz​bi​je​nim vje​tro​bra​nom i žr​tvom pod, bla​go re​če​no, ne​pri​rod​nim ku​tom na su​vo​zač​kom sje​da​lu. Mno​go po​li​ci​je. Pre​vi​še po​li​ci​je. Pa​ni​ka. Pa​to​log je prvi put sti​gao na mjes​to zlo​či​na pri​je Si​mo​na. Sma​trao je da je auto​mo​bil uda​rio žr​tvu i slo​mio joj obje noge, a po​tom je žr​tva pre​le​tje​la pre​ko pok​lop​ca mo​to​ra i slo​mi​la vrat kad je uda​ri​la u nas​lon sje​da​la. Pa​to​log se ču​dio što žr​tva nema rane po licu i gla​vi na​kon su​da​ra s vje​tro​bra​nom, a tad je Si​mon iz​vu​kao zrno sač​me iz pre​s​vla​ke. I on je za​tra​žio ana​li​zu krvi s vo​zač​kog sje​da​la jer se ti tra​go​vi nisu po​du​da​ra​li s ra​na​ma na žr​tvi. „Dak​le, on nas je po​zvao?“ upi​tao je Si​mon i po​ka​zao pre​ma Åsmun​du Bjør​ns​288

ta​du koji je ma​hao ru​ka​ma dok je raz​go​va​rao s jed​nim od fo​ren​zi​ča​ra. „Da“, po​t​vr​di Kari. „Auto​mo​bil je re​gis​tri​ran na ime Kjer​sti Mor​sand, jed​ne od Lof​t​hu​so​vih žr​ta​va. Htio je...“ „Na​vod​nih.“ „Mo​lim?“ „Lof​t​hus je samo osum​nji​čen za uboj​stvo Kjer​sti Mor​sand. Je li net​ko po​raz​go​va​rao s Yn​gve​om Mor​san​dom o sve​mu tome?“ „Kaže da ni​šta ne zna. Tvr​di da će ve​če​ras pres​pa​va​ti u Oslu, a auto je po​s​ljed​nji put vi​dio u ga​ra​ži. Po​li​ci​ja iz Dram​me​na pri​mi​la je pri​ja​vu o pro​va​li u nje​gov dom, ali prvi su su​sje​di da​le​ko, pa ne​ma​mo svje​do​ka.“ Åsmund Bjør​ns​tad kre​nuo im je usu​sret. „Zna​mo tko je bio na su​vo​zač​kom sje​da​lu. Ev​ge​ni Zu​bov. Poz​na​ti kri​mi​na​lac. A ko​le​ge iz Dram​me​na pro​naš​li su ča​hu​re de​vet puta de​vet​na​est mi​li​me​ta​ra na podu. Ra​su​te su u ši​ro​kom luku.“ „Uzi?“ Si​mon po​dig​ne obr​vu. „Što da ka​žem me​di​ji​ma?“ Åsmund po​ka​že pre​ko ra​me​na. Prvi no​vi​na​ri već su se gu​ra​li iza po​li​cij​ske vrp​ce. „Kao i obič​no“, sa​vje​to​vao ga je Si​mon. „Reci im ne​što, ali za​pra​vo im ne​moj reći ni​šta.“ Bjør​ns​tad uz​dah​ne. „Dos​lov​no nam ska​ču po gla​vi. Ne mo​že​mo ni ra​di​ti od njih. Mr​zim ih!“ „Znaš, pos​tao je pra​va me​dij​ska sen​za​ci​ja“, rek​la je Kari dok se Bjør​ns​tad spu​štao u do​li​nu blje​ska​li​ca i ka​me​ra. „Pa, on je spo​so​ban is​tra​ži​telj“, na​do​ve​že se Si​mon. „Ne mis​lim na Bjør​ns​ta​da, nego na Lof​t​hu​sa.“ Si​mon se iz​ne​na​đe​no okre​ne pre​ma njoj. „Stvar​no?“ „Zovu ga mo​der​nim te​ro​ris​tom. Pišu da je obja​vio rat or​ga​ni​zi​ra​nom kri​mi​na​lu i ka​pi​ta​liz​mu, da čupa ko​rov druš​tva.“ „Ali i on je kri​mi​na​lac.“ „A to pri​ču čini još za​nim​lji​vi​jom. Pra​tiš li što pišu?“ „Ne.“ „A ne jav​ljaš se ni na mo​bi​tel. Zva​la sam te.“ „Bio sam za​uzet.“ „Za​uzet? Ci​je​li je grad okre​nut na​gla​vač​ke zbog ovih uboj​sta​va, a tebe nema ni 289

u ure​du ni na te​re​nu. Si​mon, ti bi mi tre​bao biti ne​ka​kav auto​ri​tet.“ „Shva​tio. Za​što si me zva​la?“ Kari uz​dah​ne. „Ne​što sam raz​miš​lja​la. Lof​t​hus je među ri​jet​kim pu​no​ljet​nim oso​ba​ma u ovoj zem​lji koje ne​ma​ju ban​kov​ni ra​čun, kre​dit​nu kar​ti​cu ni stal​no pre​bi​va​li​šte. Ali zna​mo da na​kon uboj​stva Kal​lea Far​ri​se​na ima do​volj​no go​to​vi​ne da pla​ti no​će​nje u ho​te​lu.“ „U Pla​zi je pla​tio go​to​vi​nom.“ „Baš tako. Zato sam pro​vje​ri​la ho​te​le. Od ukup​no dva​de​set ti​su​ća ho​tel​skih gos​ti​ju koji pre​no​će u Oslu samo ih šest sto​ti​na pla​ća go​to​vi​nom.“ Si​mon je po​gle​da. „Mo​žeš li saz​na​ti ko​li​ko ih je od​sje​lo u Kva​dra​tu​re​nu?“ „Valj​da mogu. Evo po​pi​sa ho​te​la.“ Ona iz​vu​če iz dže​pa pre​sa​vi​jen list pa​pi​ra i upi​ta: „Ali odak​le ti sad to?“ Si​mon joj jed​nom ru​kom otme po​pis, a dru​gom iz​va​di na​oča​le za či​ta​nje i sta​vi ih na nos. Iz​rav​na list pa​pi​ra i po​gle​dom pre​le​ti po adre​sa​ma. Je​dan ho​tel. Dva, tri, šest. U mno​gi​ma se pla​ća​lo go​to​vi​nom, po​seb​no u oni​ma jef​ti​ni​ji​ma. Ali i da​lje je na po​pi​su bilo pre​vi​še ime​na. A neki naj​jef​ti​ni​ji nisu ni bili na​ve​de​ni. Si​mon odjed​nom pres​ta​ne či​ta​ti. Jef​tin. Žena koja mu je po​ku​ca​la na vje​tro​bran​sko stak​lo. Brz seks u autu, uz zid dvor​ca ili... Ili u Bi​smar​c​ku. Ho​tel za pros​ti​tut​ke. Usred Kva​dra​tu​re​na. „Upi​ta​la sam te, odak​le sad to?“ „Samo ti nas​ta​vi ko​pa​ti po tome, ja mo​ram ići.“ Si​mon kre​ne pre​ma auto​mo​bi​lu. „Sta​ni!“ vik​ne Kari i sta​ne is​pred nje​ga. „Ne​moj bje​ža​ti. Što se zbi​va?“ „Zbi​va?“ „Si​mon, iz​o​li​raš se. Ne​maš pra​vo na to.“ Kari od​mak​ne kosu s lica. Si​mon tek tad shva​ti da i ona dje​lu​je umor​no. „Ne znam o čemu je ri​ječ“, ona nas​ta​vi. „Mo​žda že​liš is​pas​ti ju​nak, mo​žda se že​liš pros​la​vi​ti pred sam kraj ka​ri​je​re ili is​pas​ti pa​met​ni​ji od Bjør​ns​ta​da i Kri​po​sa. Ali to ne ide tako. Ovaj je slu​čaj jed​nos​tav​no po​pri​mio pre​ve​li​ke raz​mje​re da bi se deč​ki na​tje​ca​li tko piša da​lje.“ Si​mon je po​gle​da pa njež​no kim​ne. „Mo​žda si u pra​vu. A mo​žda imam dru​ge raz​lo​ge.“ „Onda ih mo​raš po​di​je​li​ti sa mnom.“ 290

„Ne mogu, Kari. Mo​raš mi vje​ro​va​ti.“ „Kad smo bili kod Iver​se​na, na​re​dio si mi da pri​če​kam vani jer si kr​šio pra​vi​la. Si​mon, ja samo že​lim ra​di​ti svoj po​sao. A ako mi ne ka​žeš o čemu je ri​ječ...“ Glas joj je drh​tao. Umor​na je kako god okre​neš, za​klju​či Si​mon, „U tom ću se slu​ča​ju mo​ra​ti obra​ti​ti ne​ko​me od na​dre​đe​nih i reći mu što se zbi​va.“ Si​mon od​mah​ne gla​vom. „Kari, mo​lim te, ne​moj.“ „Za​što?“ „Zato što...“ Si​mon je po​gle​da rav​no u oči. „Kr​ti​ca je još među nama. Daj mi samo dva​de​set i če​ti​ri sata. Mo​lim te.“ Nije pri​če​kao od​go​vor jer je znao da će on iona​ko nas​ta​vi​ti po svom. Si​mon je obi​đe i kre​ne pre​ma svom auto​mo​bi​lu. Osje​ćao je nje​zin po​gled na po​tilj​ku. Dok se spu​štao niz brda Hol​men​kol​låse​na, Si​mon je još jed​nom pus​tio snim​ku raz​go​vo​ra sa Son​nyjem. Rit​mič​no lu​pa​nje. Po​vre​me​ni po​vi​ci. Tan​ki zi​do​vi ho​te​la Bi​smar​ck. Kako li mu je to pro​mak​lo?

Si​mon s vi​si​ne pro​mo​tri mla​dog re​cep​ci​ona​ra koji je pro​uča​vao nje​go​ve služ​be​ne is​pra​ve. Sve te go​di​ne, a u Bi​smar​c​ku vri​je​me kao da je sta​lo. Osim tog klin​ca – on tad nije ra​dio. Ali nema veze. „Da, vi​dim da ste po​li​ca​jac, ali ne mogu vam po​ka​za​ti knji​gu gos​ti​ju jer je ne​ma​mo.“ „Evo kako iz​gle​da“, re​kao je Si​mon i spus​tio sli​ku na stol. Mla​dić po​gle​da sli​ku. Oči​to je ok​li​je​vao. „Al​ter​na​ti​va bi bila ra​ci​ja i za​tva​ra​nje ovog le​gla šta​ko​ra“, za​poč​ne Si​mon. „Što bi ti otac re​kao kad bi saz​nao da je bor​del za​tvo​ren tvo​jom kriv​njom?“ Si​mon je pri​lič​no do​bro po​ve​zi​vao lica s obi​telj​skih fo​to​gra​fi​ja. I ovaj put je po​go​dio. „Soba dvjes​to šes​na​est. Ide​te na kat pa rav​no do...“ „Sna​ći ću se. Daj mi ključ.“ Mla​dić je opet ok​li​je​vao. Ali onda je otvo​rio la​di​cu, ski​nuo ključ s ve​li​kog svež​nja i pru​žio ga Si​mo​nu. „Ali ne že​li​mo ni​kak​vu frku.“ Si​mon je obi​šao di​za​lo i u ve​li​kim se ko​ra​ci​ma us​peo ste​pe​ni​ca​ma. Ušao je u hod​nik i os​lu​ški​vao. Ti​ši​na. Is​pred sobe 216 iz​vu​kao je Glock. Spus​tio je prst na oki​dač. Gur​nuo je ključ u bra​vu naj​ti​še što je mo​gao i okre​nuo ga. Zas​tao je na do​vrat​ku s pi​što​ljem u des​noj ruci. Vra​ta je otvo​rio li​je​vom. Bro​jao je do če​ti​ri, pro​vi​rio pa se 291

od​mah po​vu​kao. Tad odah​ne. Unu​tra je bilo mrač​no, ali za​vje​se nisu bile na​vu​če​ne – iz​va​na je do​pi​ra​lo do​volj​no svje​tla da Si​mon vidi kre​vet. Bio je na​mje​šten i pra​zan. Ušao je i pro​vje​rio ku​pa​oni​cu. Čet​ki​ca za zube i pas​ta. Vra​tio se, upa​lio svje​tlo, sjeo na ne​po​treb​nu sto​li​cu pos​tav​lje​nu uz zid. Iz​vu​kao je mo​bi​tel i okre​nuo broj. Ne​što u sobi za​pi​šti. Si​mon otvo​ri or​mar. Iz​nad jed​ne ak​tov​ke svi​je​tlio je mo​bi​tel sa Si​mo​no​vim bro​jem na zas​lo​nu. Si​mon pre​ki​ne po​ziv i opet sjed​ne na onu sto​li​cu. Deč​ko na​mjer​no nije po​nio mo​bi​tel da ga ne bi mo​gli pra​ti​ti. Ali vje​ro​jat​no nije oče​ki​vao da će ga itko pro​na​ći u ova​ko gus​to na​se​lje​nom di​je​lu gra​da. Si​mon je os​lu​ški​vao u mra​ku. Neg​dje je neki sat od​bro​ja​vao se​kun​de pri​je kra​ja.

Mar​kus je bio bu​dan kad se Sin spus​tio niz uli​cu. Mali je nad​zi​rao žutu kuću ot​ka​ko je ona dru​ga oso​ba ušla u nju. Otad je proš​lo ne​ko​li​ko sati, a Mar​kus još nije bio obu​kao pi​dža​mu. Ci​je​lo vri​je​me sprem​no je če​kao. Pre​poz​nao je Si​nov​ljev hod usred noći. Svje​tla ulič​nih svje​tilj​ki pa​da​la su po nje​mu dok je išao uli​com. Či​nio se umor​nim. Valj​da je dugo ho​dao jer je i te​tu​rao. Mar​kus po​gle​da kroz da​le​ko​zor. Sin je no​sio odi​je​lo, dr​žao se za bok, a na čelu je imao cr​ve​nu ma​ra​mi​cu. Zar mu se ono krv sli​je​va s lica? Ipak, mo​rao ga je upo​zo​ri​ti. Mar​kus oprez​no otvo​ri vra​ta sobe, išu​lja se niz ste​pe​ni​ce, na​vu​če ci​pe​le pa iz​ju​ri u dvo​ri​šte i otr​či pre​ko ured​nog trav​nja​ka. Sin ga je pri​mi​je​tio pa zas​tao pred sa​mim ula​zom u kuću. „Do​bra ve​čer, Mar​kus. Kako to da ne spa​vaš?“ Mi​ran nje​žan glas. Iz​gle​dao je kao da se vra​tio iz rata, ali zvu​čao je kao da pri​ča pri​ču za laku noć. Mar​kus po​že​li da i nje​mu jed​nog dana kad odras​te glas pos​ta​ne ta​kav i da se pres​ta​ne bo​ja​ti. „Boli te?“ „Ne​što mi je uda​ri​lo u auto“, na​smi​je​ši se Sin. „Ni​šta straš​no.“ „Net​ko ti je ušao u kuću.“ „Stvar​no?“ Sin po​gle​da pre​ma pro​zo​ri​ma u tami. „Po​li​ci​ja ili pro​val​ni​ci?“ 292

Mar​kus pro​gu​ta sli​nu. Vi​dio je nje​go​vu sli​ku na te​le​vi​zi​ji, ali mama mu je rek​la da se ne tre​ba bo​ja​ti jer on ubi​ja samo dru​ge zli​kov​ce. A i na Twit​te​ru su mno​gi na​vi​ja​li za nje​ga, pi​sa​li kako tre​ba pus​ti​ti ološ da po​bi​je dru​gi ološ, baš kao što su ne​kad gad​ni kuk​ci po​treb​ni da bi po​bi​li one još gad​ni​je. „Mis​lim da nije ni jed​no od toga.“ „Stvar​no?“ • • • Mar​t​ha se pro​bu​di​la kad je net​ko ušao u sobu. Ne​što je sa​nja​la. Onu ženu s ta​va​na. I di​je​te. U snu je vi​dje​la di​je​te i bilo je živo, sve vri​je​me bilo je on​dje, za​rob​lje​no u po​dru​mu kao da je če​ka​lo da ga net​ko os​lo​bo​di. A sad je bilo slo​bod​no. I bilo je on​dje po​kraj nje. „Mar​t​ha?“ Nje​gov glas. U onom div​nom gla​su pri​mi​je​ti​la je ču​đe​nje. Okre​nu​la se u kre​ve​tu i po​gle​da​la ga. „Re​kao si mi da do​đem“, objas​ni​la je. „Nit​ko mi nije otvo​rio, ali zna​la sam gdje je ključ, pa sam...“ „Doš​la si.“ Ona kim​ne. „Ušla sam u ovu sobu. Na​dam se da ne​maš ni​šta pro​tiv.“ On samo kim​ne i sjed​ne na rub kre​ve​ta. „Ma​drac je bio na podu“, rek​la je Mar​t​ha i pro​teg​nu​la se. „A dok sam ga na​mje​šta​la, s po​li​ce je pala jed​na knji​ga. Sta​vi​la sam je na sto​lić.“ „Aha?“ „Za​što je ma​drac bio na...?“ „Sa​krio sam se is​pod nje​ga“, od​go​vo​rio je. Nije ski​dao po​gled s nje. „Pos​li​je sam ga samo gur​nuo i os​ta​vio na podu. Što ti je to?“ Is​pru​žio je ruku ko​jom se do​tad bio dr​žao za bok pa joj do​ta​kao uho. Šut​ke je pus​ti​la da joj opi​pa​va na​uš​ni​cu. Po​vje​ta​rac je raz​gr​nuo zas​to​re koje je Mar​t​ha bila pro​naš​la u or​ma​ru pa ih obje​si​la. Trak mje​se​či​ne pao je u sobu i oba​sjao mu ruku i lice. Mar​t​ha se trz​nu​la. „Nije straš​no kako iz​gle​da“, re​kao je. „Rana na čelu i nije tako gad​na. Ali kr​va​riš još neg​dje. Gdje?“ On raz​gr​ne sako i po​ka​že joj. Des​na stra​na ko​šu​lje bila mu je na​top​lje​na krv​lju. 293

„Što je to?“ „Me​tak. Samo me okrz​nuo. Nije to ni​šta straš​no, samo malo kr​va​rim. Usko​ro će...“ „Umuk​ni!“ Ona od​gur​ne po​kri​vač, uhva​ti ga za ruku i po​ve​de u ku​pa​oni​cu. Gle​dao ju je kako u ga​ći​ca​ma kopa po or​ma​ri​ću s li​je​ko​vi​ma. Pro​naš​la je sred​stvo za de​zin​fek​ci​ju ko​jem je is​te​kao rok još pri​je dva​na​est go​di​na, dvi​je role za​vo​ja, vatu, ška​ri​ce i gazu. Na​tje​ra​la ga je da ski​ne ko​šu​lju. „Kao što vi​diš, samo sam iz​gu​bio malo sala“, on se na​smi​je​ši. Vi​dje​la je ona i gore, no rana ipak nije bila tako bez​az​le​na. Is​pra​la mu je rane pa va​tom za​tvo​ri​la ra​ni​ce koje je me​tak na​pra​vio na ula​zu i iz​la​zu. A onda mu je za​mo​ta​la za​voj oko tr​bu​ha. Strg​nu​la mu je ma​ra​mi​cu s čela sko​re​nu od krvi. Iz po​de​ro​ti​ne po​te​če svje​ža krv. „Gdje ti je maj​ka dr​ža​la pri​bor za ši​va​nje?“ „Nema po​tre​be za...“ „Rek​la sam ti da šu​tiš.“ Još če​ti​ri ubo​da i za če​ti​ri mi​nu​te za​ši​la mu je ranu. „Vi​dio sam onu ak​tov​ku u hod​ni​ku“, re​kao je dok mu je oma​ta​la za​voj oko gla​ve. „Taj no​vac nije moj. A grad je dao do​volj​no sred​sta​va za re​no​vi​ra​nje. U sva​kom slu​ča​ju, hva​la ti.“ Za​li​je​pi​la je kra​je​ve za​vo​ja i po​mi​lo​va​la ga po obra​zu. „A sada bi tre​bao...“ On je po​lju​bi. Rav​no u usta. A onda je pus​ti. „Vo​lim te.“ A onda ju je po​lju​bio još jed​nom. „Ne vje​ru​jem ti“, rek​la je. „Ne vje​ru​ješ mi da te vo​lim?“ „Ne vje​ru​jem ti da si se već lju​bio s cu​ra​ma. Stvar​no se groz​no lju​biš.“ Oči mu se za​cak​le od ve​se​lja. „Pa, već dugo ni​sam. Kako ono ide?“ „Ne​moj se tru​di​ti iz​bje​ći gre​ške. Samo pus​ti da se do​ga​đa. Po​lju​bi me li​je​no.“ „Li​je​no?“ „Kao neka njež​na pos​pa​na zmi​ja. Ova​ko.“ Tad mu pa​ž​lji​vo uzme gla​vu u ruke i pri​bli​ži usne nje​go​vi​ma. Po​mis​li​la je ko​li​ko je sve to što se do​ga​đa među nji​ma pri​rod​no, kao neka uz​bud​lji​va ali ne​vi​na dje​čja igra. Vje​ro​vao joj je. Baš kao i ona nje​mu. 294

„Vi​diš?“ pro​šap​ta​la je. „Više us​na​ma, ma​nje je​zi​kom.“ „Stis​ni kva​či​lo i ot​pus​ti gas?“ Ona se glas​no na​smi​je. „Baš tako. Ide​mo u kre​vet?“ „A što će se tamo do​go​di​ti?“ „Saz​nat ćemo. Kako rana? Ho​ćeš li iz​dr​ža​ti?“ „A što tre​ba iz​dr​ža​ti?“ „Ne pra​vi se ble​sav.“ On je opet po​lju​bi. „Jesi li si​gur​na?“ pro​šap​tao je. „Ni​sam. Zato je bo​lje da od​mah...“ „Ide​mo u kre​vet.“

Ro​ver us​ta​ne i glas​no zas​te​nje dok je is​prav​ljao leđa. U na​le​tu stras​ti nije ni pri​mi​je​tio da se uko​čio. A to mu se zna do​go​di​ti dok vodi lju​bav s Jan​ne koja po​ne​kad – a po​ne​kad i ne – svra​ti vi​dje​ti što on to radi. Po​ku​šao joj je objas​ni​ti da je​ba​va​nje s mo​to​ri​ma i nije to​li​ko raz​li​či​to od onog što oni rade. U oba se slu​ča​ja za​ne​seš u is​tom po​lo​ža​ju i ne pri​mje​ću​ješ bol u mi​ši​ći​ma ni ko​li​ko je za​pra​vo vre​me​na proš​lo. Ali kad za​vr​šiš, sve to dođe na na​pla​tu. Svi​dje​la joj se ta us​po​red​ba. Ali, tak​va je Jan​ne. Ro​ver obri​še ruke. Po​sao je za​vr​šen. Na kra​ju kra​je​va Har​leyju je ugra​dio i nov is​puh. Šlag na tor​ti. Kao kad maj​stor na​šti​ma kla​vir koji je upra​vo za​vr​šio. Raz​lo​zi nisu bili prak​tič​ni – na is​pu​hu i pro​čiš​ći​va​ču zra​ka mo​glo se ušte​dje​ti do dva​de​set ko​nja, ali zna se da je is​puh on​dje radi zvu​ka. Radi div​nog brun​da​nja, soč​nog basa, što Ro​ve​ru pred​stav​lja je​dins​tven do​živ​ljaj. Na​rav​no, mo​gao je od​mah upa​li​ti mo​tor te čuti tu glaz​bu i tako po​t​vr​di​ti ono što je već znao. Ili je to mo​gao sa​ču​va​ti kao pok​lon za su​tra kad us​ta​ne. Jan​ne mu je uvi​jek go​vo​ri​la da za​do​volj​stvo ne tre​ba od​ga​đa​ti jer ni​kad ne znaš ho​ćeš li do​če​ka​ti su​tra. Tako je valj​da Jan​ne i pos​ta​la ono što je da​nas. Ski​dao je ulje s pr​sti​ju i ho​dao pre​ma pros​to​ri​ji u dnu ga​ra​že gdje će opra​ti ruke. Po​gle​dao se u ogle​da​lo. Crne rat​nič​ke boje i zla​tan zub. Kao i uvi​jek, sve dru​ge po​tre​be – hra​na, piće, od​mor – jav​lja​le su se is​to​vre​me​no, i to čim bi za​vr​šio s pos​lom. To mu je bio naj​dra​ži tre​nu​tak u pos​lu. Ali čes​to bi pos​li​je tak​vih pos​lo​va osje​ćao i neku ogrom​nu praz​ni​nu. Tad bi si pos​tav​ljao pi​ta​nja „Pa što onda?“ ili „Čemu sve ovo?“, ali sad je odag​nao te mis​li i za​gle​dao se u to​plu vodu koja je tek​la iz sla​vi​ne. Odjed​nom se trg​ne iz raz​miš​lja​nja. Za​tvo​ri sla​vi​nu. Zvuk je do​la​zio iz ga​ra​že. Jan​ne? Što je sad? 295

„Vo​lim te“, rek​la je Mar​t​ha. U jed​nom tre​nut​ku on zas​ta​ne – i on i ona bili su za​di​ha​ni, za​ja​pu​re​ni, znoj​ni – pa joj obri​še znoj s gru​di plah​tom. Re​kao joj je da u kući nije si​gur​no, da bi net​ko mo​gao ba​nu​ti sva​kog časa. A ona mu je od​go​vo​ri​la da jed​nom kad tako od​lu​či, nije baš plaš​lji​va. I da ga – kad ju je već na​tje​rao da pri​ča – voli. „Vo​lim te.“ A onda su nas​ta​vi​li gdje su sta​li.

„Samo si mene pres​tao ops​krb​lji​va​ti oruž​jem“, re​kao je čo​vjek i ski​nuo tan​ku ru​ka​vi​cu. Ro​ver ni​kad u ži​vo​tu nije vi​dio veću šaku. „No pro​ble​mi nas​ta​nu kad poč​neš na​bav​lja​ti oruž​je mom ne​pri​ja​te​lju.“ Ro​ver nije ni po​ku​šao po​bje​ći. Dvo​ji​ca su ga dr​ža​la, a tre​ći je sta​jao po​red onog ogrom​nog čo​vje​ka i ni​ša​nio u Ro​ve​ra. Ro​ver je od​mah pre​poz​nao taj pi​štolj – osob​no ga je mo​di​fi​ci​rao. „Kad si klin​cu dao Uzi, sko​ro pa si mi pos​lao svo​ju po​sjet​ni​cu s po​ru​kom da idem kvra​gu. Jesi li baš to htio, pos​la​ti me kvra​gu?“ Ro​ver mu je tek tada mo​gao od​go​vo​ri​ti. Htio mu je reći da je s ob​zi​rom na ono što je znao o Bli​zan​cu, mis​lio da je i onaj ko​jem je na​ba​vio Uzi je​dan od nje​go​vih lju​di. Ali nije. Htio je još malo ži​vje​ti. Još ba​rem ne​ko​li​ko se​kun​di. Zu​rio je u mo​to​cikl iza ogrom​nog čo​vje​ka. Jan​ne je bila u pra​vu. Tre​bao ga je upa​li​ti. Za​tvo​rio je oči, os​lu​ški​vao. Tre​bao je sebi pri​ušti​ti više tih sit​nih za​do​volj​sta​va. Ta je či​nje​ni​ca tako oči​ta da je go​to​vo ba​nal​na, a opet je tako ne​pojm​lji​va da tek na sa​mom kra​ju shva​tiš ko​li​ko je za​pra​vo ba​nal​na: u ži​vo​tu je si​gur​no samo to da te kad-tad čeka smrt. Čo​vjek spus​ti ru​ka​vi​ce na rad​ni stol. Na​li​ko​va​le su upo​tri​jeb​lje​nim kon​do​mi​ma. „Pa, da vi​di​mo...“ reče i po​gle​da pre​ma ala​tu koji je vi​sio na zidu. Po​tom upe​ri ka​ži​prst u nje​ga i tiho za​poč​ne: „Eci, peci...“

296

38.

Vani je svi​ta​lo. Mar​t​ha se pri​vi​la uz Son​nyja. Noge su im bile is​pre​ple​te​ne. Ri​tam di​sa​nja mu se pro​mi​je​nio, ali nije otvo​rio oči. Ona ga po​mi​lu​je po tr​bu​hu, a nje​mu na licu za​ti​tra osmi​jeh. „Do​bro ju​tro, lju​bav​ni​če“, ona pro​šap​će. On se ši​ro​ko na​smi​je​ši i na​pra​vi gri​ma​su kad se po​ku​šao okre​nu​ti pre​ma njoj. „Boli?“ „Samo malo sa stra​ne“, on zas​te​nje. „Više ne kr​va​riš. Pro​vje​ri​la sam ne​ko​li​ko puta ti​je​kom noći.“ „Što, pro​vje​ra​va​la si dok sam spa​vao? Ti si se stvar​no opus​ti​la.“ Tad je po​lju​bi u čelo. „Rek​la bih da ste se vi si​noć opus​ti​li, gos​po​di​ne Lof​t​hus.“ „Imaj na umu da mi je ovo bio prvi put“, od​go​vo​ri Son​ny. „Još ne znam što za​pra​vo zna​či opus​ti​ti se.“ „Stvar​no znaš la​ga​ti“, ona se na​smi​je. I on se na​smi​je. „Raz​miš​lja​la sam o ne​če​mu“, za​poč​ne Mar​t​ha. „O čemu?“ „Po​bjeg​ni​mo. Nes​ta​ni​mo ovog tre​na.“ On je šu​tio, ali pri​mi​je​ti​la je da mu ne​što nije bilo po vo​lji. I tad su na​vr​le suze, 297

tako na​glo i si​lo​vi​to, kao kad ri​je​ka od​ne​se bra​nu. On se okre​ne i za​gr​li je. Pri​če​kao je da se plač smi​ri. „Što si im rek​la?“ upi​ta je. „Rek​la sam da An​ders i ja ne mo​že​mo iz​dr​ža​ti do lje​ta“, go​vo​ri​la je kroz suze. „Da se mo​ra​mo od​mah ra​zi​ći. Od​nos​no, da ja tako že​lim. A onda sam otiš​la. Iz​ju​ri​la sam na uli​cu, otr​ča​la na ces​tu i po​zva​la tak​si. Vi​dje​la sam da trči za mnom, a za njim i ono ču​do​vi​šte od nje​go​ve maj​ke.“ Na​smi​ja​la se, a onda opet briz​nu​la u plač. „Opros​ti“, je​ca​la je. „Baš sam... Stvar​no sam glu​pa! Za​bo​ga, što ja uop​će ra​dim ov​dje?“ „Pa, vo​liš me“, on joj pro​mrm​lja u kosu. „Eto što ra​diš ov​dje.“ „I što onda? Tko želi vo​lje​ti ubo​ji​cu? Ili čo​vje​ka koji čini sve da i sam iz​gu​bi gla​vu, pa će si​gur​no kad-tad nas​tra​da​ti? Znaš li kako te zovu na in​ter​ne​tu? Buda s ma​čem! Biv​ši ro​bi​ja​ši koje su is​pi​ta​li opi​su​ju te kao ne​kak​vog sve​ca. Ali znaš što?“ Ona obri​še suze. „Mis​lim da nisi ni​šta ma​nje smr​tan od svih onih koji su proš​li kroz Cen​tar Ila.“ „Oti​ći ćemo.“ „Ako od​la​zi​mo, onda ide​mo od​mah.“ „Imam još dvo​je, Mar​t​ha.“ Ona od​mah​ne gla​vom i suze joj opet po​te​ku niz obra​ze. Po​tom ga uda​ri ša​kom u gru​di kao da joj je sve​ga dos​ta. „Sad je kas​no, kako ti to nije jas​no? Svi su ti za pe​ta​ma.“ „Os​ta​lo mi je još samo to dvo​je. Onaj koji je sre​dio da mi otac po​gi​ne kako bi is​pa​lo da je on bio kr​ti​ca. I kr​ti​ca. Kad to ri​je​šim, mo​že​mo ići.“ „Samo dvo​je? Ubit ćeš još samo dvo​je lju​di pa od​la​zi​mo? Tebi je to tako jed​nos​tav​no?“ „Nije, Mar​t​ha, uop​će mi nije jed​nos​tav​no. Ni​jed​no mi uboj​stvo nije bilo jed​nos​tav​no. I nije toč​no ono što go​vo​re – da s vre​me​nom pos​ta​ne lak​še. Ali mo​ram to uči​ni​ti. Ne mogu dru​ga​či​je.“ „Stvar​no mis​liš da ćeš pre​ži​vje​ti?“ „Ne.“ „Ne?“ „Ne.“ „Ne! Ali za​što mi onda pri​čaš o...“ „Zato što mogu pla​ni​ra​ti bu​duć​nost za slu​čaj da ipak pre​ži​vim.“ 298

Ona za​šu​ti. On je po​mi​lu​je po čelu, obra​zu, vra​tu. A onda pro​go​vo​ri. Tiho, po​la​ko, kao da pom​no i strp​lji​vo bira sva​ku ri​ječ. Ona ga je slu​ša​la. Pri​čao je o svom dje​tinj​stvu i ocu. O nje​go​voj smr​ti i sve​mu što je us​li​je​di​lo. Slu​ša​la ga je i shva​ća​la. Slu​ša​la je, ali ni​šta joj nije bilo jas​no. Kad je za​vr​šio, u sobu se kroz za​vje​se uvuk​lo sun​ce. „Ču​ješ li ti sebe?“ pro​šap​ta​la je. „Shva​ćaš li ti kak​vo je to lu​di​lo?“ „Da“, slo​ži se on. „Ali nije mi pre​os​ta​lo ni​šta dru​go.“ „Dak​le, je​di​no ti je pre​os​ta​lo po​bi​ti hr​pe​ti​nu lju​di?“ On uz​dah​ne. „U ži​vo​tu sam imao samo jed​nu že​lju. Htio sam pos​ta​ti na​lik ocu. Ali kad sam pro​či​tao onu opro​štaj​nu po​ru​ku, nje​ga je nes​ta​lo. A tada sam nes​tao i ja. Tek kad sam u za​tvo​ru saz​nao što se zbi​lja do​go​di​lo – kako se žr​tvo​vao da bi spa​sio mene i mamu – po​no​vo sam se ro​dio.“ „Po​no​vo si se ro​dio da bi na​pra​vio – ovo?“ „Vo​lio bih da sam imao dru​gog iz​la​za.“ „Ali za​što? Da bi nas​li​je​dio oca? Da bi sin...“ ona zas​ta​ne usred re​če​ni​ce i niz obraz joj kliz​nu po​s​ljed​nje suze jer sad si je tako obe​ća​la, „do​vr​šio ono što ocu nije us​pje​lo?“ „Uči​nio je što je mo​rao. Sad ja ra​dim ono što mo​ram. Da bi spa​sio nas, pris​tao je na tu sra​mo​tu. Kad za​vr​šim s ovim, za​uvi​jek je go​to​vo. Obe​ća​vam ti. Sve će biti u redu.“ Ona se za​gle​da u nje​ga. „Mo​ram raz​mis​li​ti“, reče na​po​s​ljet​ku. „A ti spa​vaj.“ Zas​pao je, ali ona je i da​lje bila bud​na. Uto​nu​la je u san tek kad su se vani ogla​si​le pti​ce. Sada je već bila pri​lič​no si​gur​na da je po​sve po​lu​dje​la. Za​vr​tio joj je gla​vom još kad ga je prvi put ugle​da​la. Ali tek kad je ot​klju​ča​la vra​ta žute kuće, pro​naš​la na​uš​ni​ce Ag​ne​te Iver​sen u ku​hi​nji i sta​vi​la ih na uši, shva​ti​la je da nije ni​šta ma​nje luda od nje​ga.

Mar​t​hu je pro​bu​di​la dje​čja igra na uli​ci. Za​ču​la je ve​se​le po​vi​ke i top​ta​nje. Po​mis​li​la je kako ne​vi​nost ide ruku pod ruku s nez​na​njem. Spoz​na​je ne do​no​se ni​šta novo, nego samo kom​pli​ci​ra​ju stva​ri. On je spa​vao po​red nje tako čvr​sto da je po​mis​li​la kako je već umro. Po​mi​lo​va​la ga je po obra​zu. Ne​što je pro​mrm​ljao, ali nije se pro​bu​dio. Kako net​ko koga pro​go​ne može spa​va​ti tako čvr​stim snom? I to pra​vim 299

snom pra​ved​ni​ka. Vo​lje​la bi zna​ti kako to iz​gle​da. Iz​vuk​la se iz kre​ve​ta, odje​nu​la i siš​la u ku​hi​nju. Pro​naš​la je kruh, malo soka i kavu, ali to je bilo sve. Sje​ti​la se da je u po​dru​mu sje​di​la na škri​nji. Mo​žda u njoj pro​na​đe za​mrz​nu​tu pi​zzu ili ne​što slič​no? Siš​la je i po​vuk​la ruč​ku. Ali bilo je za​klju​ča​no. Okre​nu​la se i po​gled joj je pao na no​sač gdje je vi​sio ključ na ko​jem je pi​sa​lo ne​što ne​čit​kim ru​ko​pi​som. Uze​la je taj ključ i gur​nu​la ga u bra​vu. Vo​ila! Po​di​gla je pok​lo​pac, nag​nu​la se pa je po gru​di​ma i vra​tu za​puh​nu​la hlad​no​ća. A onda je vris​nu​la iz sve sna​ge i spus​ti​la pok​lo​pac. Okre​nu​la se i kliz​nu​la na pod le​đi​ma nas​lo​nje​na na škri​nju. Ču​ča​la je i du​bo​ko di​sa​la na nos. Trep​ta​njem je po​ku​ša​va​la otje​ra​ti pri​zor tru​pla koje ju je iz​nu​tra gle​da​lo otvo​re​nih bi​je​lih usta, s tre​pa​vi​ca​ma pre​kri​ve​nim injem. Puls joj se to​li​ko ubr​zao da joj se za​vr​tje​lo. Os​lu​ški​va​la je ot​ku​ca​je svog srca. I gla​so​ve. Za​ču​la je dva gla​sa. Je​dan je ur​lao da je luda, da je on ubo​ji​ca, neka bje​ži, nes​ta​ne. Dru​gi joj je go​vo​rio da je tru​plo samo opip​lji​vi do​kaz is​ti​ne koju je već zna​la i pri​hva​ti​la. Da, on ubi​ja. Ubi​ja lju​de koji su to zas​lu​ži​li. Onaj his​te​rič​ni glas na​re​di joj neka us​ta​ne. Taj glas nad​ja​čao je onaj koji joj je go​vo​rio da je to samo pa​ni​ka koja ju je kad-tad mo​ra​la sus​ti​ći. Na​po​s​ljet​ku, ona je još si​noć oda​bra​la. Ne, nije. I tek joj tad sine. Ona us​tva​ri ima iz​bo​ra. Može sko​či​ti u ze​čju rupu i za​ko​ra​či​ti u nje​gov svi​jet ili os​ta​ti u svi​je​tu nor​mal​nih lju​di. Sada joj je bila po​s​ljed​nja pri​li​ka da se po​vu​če. Slje​de​će se​kun​de bit će od pre​sud​ne važ​nos​ti za nje​zin ži​vot. Po​s​ljed​nja pri​li​ka... Us​ta​la je. Iako joj se još uvi​jek vr​tje​lo, zna​la je da ima sna​ge po​tr​ča​ti. Neće je moći sus​ti​ći. Tad du​bo​ko udah​ne. Krv je ko​nač​no do​ni​je​la ki​sik do moz​ga. Nas​lo​ni​la se na pok​lo​pac škri​nje, ugle​da​la svoj odraz na sjaj​noj po​vr​ši​ni. I na​uš​ni​ce. Vo​lim ga, po​mis​li​la je. Eto što ra​dim ov​dje. A onda je po​no​vo po​di​gla pok​lo​pac. Tru​plo je is​kr​va​ri​lo po ve​ći​ni na​mir​ni​ca. No po zas​ta​rje​lom di​zaj​nu pa​ki​ra​nja rib​ljih šta​pi​ća ipak je za​klju​či​la da su na​mir​ni​ce sta​re ba​rem de​set go​di​na. A to je ima​lo smis​la. Tad se usre​do​to​či​la na di​sa​nje, raz​miš​lja​nje, od​ba​ci​va​nje ne​važ​nih mis​li. Želi li ne​što po​jes​ti, mo​rat će oti​ći do tr​go​vi​ne. Mo​gla bi i one klin​ce upi​ta​ti gdje je naj​bli​ži du​ćan. Da, to želi. Jaja sa sla​ni​nom. Svjež kruh. Ja​go​de. Jo​gurt. 300

Po​tom spus​ti pok​lo​pac i čvr​sto za​tvo​ri oči. Po​mis​li​la je da će za​pla​ka​ti. Ali nije. Samo je pras​nu​la u smi​jeh. Smi​ja​la se his​te​rič​no, kao net​ko tko je upra​vo sko​čio u ze​čju rupu, po​mis​li​la je. A onda je otvo​ri​la oči i us​pe​la se ste​pe​ni​ca​ma. Kad je sti​gla gore, shva​ti​la je da sve vri​je​me pje​vu​ši. That you’ve always been her lo​ver and you want to tra​vel with her... Luda. ... and you want to tra​vel blind and you know that she will trust you. Luda, luda. ... ‘ca​use you’ve to​uc​hed her per​fect body with your mind.

Mar​kus je igrao Su​per Ma​ri​ja kraj otvo​re​nog pro​zo​ra, kad je za​čuo kako se vani otva​ra​ju vra​ta. Po​gle​dao je kroz pro​zor. Bila je to ona li​je​pa žena. Ba​rem je da​nas bila li​je​pa. Iz​aš​la je iz žute kuće i kre​nu​la pre​ma ula​zu u dvo​ri​šte. Mar​kus se sje​ti kako se Sin ra​zve​se​lio kad mu je si​noć re​kao da ga ona čeka u kući. Mar​kus nije znao mno​go o tome, ali či​ni​lo mu se da je Sin za​ljub​ljen u nju. Žena pri​đe cu​ri​ca​ma koje su igra​le gumi-gumi i ne​što ih upi​ta. One su po​ka​za​le ru​kom, a ona se na​smi​je​ši​la, ne​što im od​go​vo​ri​la i brzo kre​nu​la u smje​ru koji su po​ka​za​le. Mar​kus se upra​vo bio vra​tio igri​ci, kad je pri​mi​je​tio da se po​mi​ču za​vje​se u spa​va​ćoj sobi. Tad pri​đe da​le​ko​zo​ru. Bio je to Sin. Sta​jao je na pro​zo​ru, ški​ljio i dr​žao se za bok omo​tan za​vo​jem. Bio je gol. I smi​je​šio se, dje​lo​vao je sret​no. Kao Mar​kus na Bad​njak, malo pri​je otva​ra​nja pok​lo​na. Us​tva​ri, više kao Mar​kus kad se pro​bu​di na bo​žić​no ju​tro i sje​ti svih pok​lo​na koje je do​bio. Sin iz​vu​če ruč​nik iz or​ma​ra, otvo​ri vra​ta i kre​ne van, ali onda zas​ta​ne. Po​gle​da u stra​nu pre​ma sto​lu. I zgra​bi ne​što s nje​ga. Mar​kus iz​o​š​tri sli​ku. Bila je to knji​ga u cr​nom kož​na​tom uve​zu. Sin je otvo​ri i za​poč​ne či​ta​ti. A onda mu pad​ne onaj ruč​nik. Tad sjed​ne na kre​vet i nas​ta​vi či​ta​ti. Lis​tao je knji​gu. Dugo je tako sje​dio, a Mar​kus je vi​dio kako mu se iz​raz lica ne​pre​kid​no mi​je​nja dok mu se či​ta​vo ti​je​lo grči... A onda se sav stis​nuo. Po​tom je na​glo us​tao i ba​cio knji​gu u zid. A onda je uči​nio isto s obliž​njom svje​tilj​kom. Opet je do​dir​nuo onaj za​voj, vik​nuo pa sjeo na kre​vet. Pog​nuo je gla​vu i gu​rao je među ko​lje​na, a ruke je omo​tao oko vra​ta. I dok je tako sje​dio, či​ni​lo se da mu se ci​je​lo ti​je​lo tre​se. 301

Mar​kus shva​ti da se do​go​di​lo ne​što straš​no, ali nije znao što. Doš​lo mu je da odju​ri k nje​mu, da ne​što uči​ni ili kaže, utje​ši ga. Znao je kako se to radi jer je čes​to tje​šio mamu. Re​kao bi joj ne​što li​je​po, pod​sje​tio je na ne​što što su za​jed​no ra​di​li. A kako toga nije bilo mno​go, ona bi se brzo sje​ti​la na što je mis​lio. Tuž​no bi se na​smi​je​ši​la i po​mi​lo​va​la ga pa bi joj od​mah bilo bo​lje. Ali Mar​kus nije znao što bi uop​će re​kao Sinu jer se njih dvo​ji​ca i nisu poz​na​va​la. Osim toga, mo​žda Sin hoće biti sam. Mar​kus je to mo​gao shva​ti​ti – i sam je bio ta​kav. Kad bi ga mama tje​ši​la zbog toga što ga je net​ko gnja​vio, Mar​kus bi se samo na​lju​tio – nje​zi​no tje​še​nje či​ni​lo ga je samo još sla​bi​jim i is​pa​da​lo je da su na​sil​ni​ci u pra​vu, da je on stvar​no sla​bić. Ali Sin nije sla​bić. Nije valj​da? U me​đu​vre​me​nu Sin se okre​nuo pre​ma pro​zo​ru i vi​dje​lo se da pla​če. Oči su mu bile cr​ve​ne, a suze su mu se sli​je​va​le niz obra​ze. Ali što ako je Mar​kus po​gri​je​šio? Što ako je Sin isti kao on? Ne, to nije is​ti​na, Sin nije ta​kav! On je ve​lik, jak, hra​bar i po​ma​že oni​ma koji to nisu. Ili oni​ma koji još nisu pos​ta​li tak​vi. Sin opet do​hva​ti onu knji​gu i poč​ne ne​što pi​sa​ti. Malo kas​ni​je is​trg​ne taj list iz knji​ge, iz​gu​žva ga i baci u koš po​red vra​ta. Pa sve is​po​čet​ka. Tog je puta pi​sao mno​go kra​će. Po​tom je is​trg​nuo i tu stra​ni​cu pa još jed​nom pro​či​tao što je na​pi​sao. A onda je za​žmi​rio i pris​lo​nio usne na pa​pir.

Mar​t​ha je spus​ti​la vre​ći​cu s na​mir​ni​ca​ma na rad​nu plo​ču u ku​hi​nji pa obri​sa​la znoj s čela. Tr​go​vi​na je bila da​lje nego što je oče​ki​va​la i na po​vrat​ku se jako žu​ri​la. Pod sla​vi​nom je is​pra​la ja​go​de u ko​ša​ri​ci pa oda​bra​la dvi​je naj​ve​će i naj​ljep​še među nji​ma, a onda ih sa struč​kom lju​ti​ća koji je us​put na​bra​la po​ni​je​la sa so​bom. Ti​je​lom joj pro​đe val sre​će već od same po​mis​li na nje​go​vu vru​ću kožu pod po​kri​va​čem. Po​mis​li​la je da je sad po​put nar​ko​man​ke koju obuz​me onaj tako do​bar osje​ćaj čim po​mis​li na dro​gu. A on je sad pos​tao nje​zi​na dro​ga. Na​vuk​la se već na​kon jed​ne doze! To je nje​zi​no prok​let​stvo i uži​tak. Već je bila na ste​pe​ni​ca​ma, kad je ugle​da​la otvo​re​na vra​ta spa​va​će sobe. Po​mis​li​la je da ne​što nije u redu. U kući je bilo pre​vi​še tiho. U kre​ve​tu nije bilo ni​ko​ga. Na podu je le​ža​la raz​bi​je​na svje​tilj​ka. Nje​go​va odje​ća je nes​ta​la. Pod kr​ho​ti​na​ma svje​tilj​ke vi​dje​la je onu crnu knji​gu koju je i sama ra​ni​je pro​naš​la. Za​zva​la ga je po ime​nu iako je zna​la da ga nema. Kad se vra​ti​la, dvo​riš​na vra​ta bila su otvo​re​na iako ih je ona pri​je za​tvo​ri​la za so​bom. Doš​li su po nje​ga, baš kako joj je i naj​a​vio. Oči​to se opi​rao, ali uza​lud. Os​ta​vi​la ga je sa​mog, us​nu​log, nije ga ču​302

va​la, nije... Okre​nu​la se i pri​mi​je​ti​la list pa​pi​ra na jas​tu​ku. Pa​pir je bio žut i či​nio se otrg​nut iz bi​ljež​ni​ce. Ri​je​či su bile is​pi​sa​ne sta​rom ke​mij​skom koja je još le​ža​la kraj jas​tu​ka. Od​mah je po​mis​li​la da je to olov​ka nje​go​va oca. A pri​je nego što je pro​či​ta​la što piše, po​mis​li​la je da se po​vi​jest po​nav​lja. Dok je či​ta​la, is​pus​ti​la je cvi​je​će iz ruku i po​kri​la usne dla​nom kako bi sa​kri​la bo​lan iz​raz lica i oči pune suza. Dra​ga Mar​t​ha, mo​lim te, opros​ti mi, ali sada mo​ram nes​ta​ti Uvi​jek ću te vo​lje​ti. Son​ny

303

39.

Mar​kus je sje​dio na kre​ve​tu u žu​toj kući. Na​kon što je ona žena ona​ko iz​ju​ri​la kroz vra​ta samo dva​de​set mi​nu​ta na​kon što je Sin oti​šao, Mar​kus je pri​če​kao još de​set mi​nu​ta pa shva​tio da se neće vra​ti​ti. A onda je pre​šao uli​cu. Ključ je bio na sta​rom mjes​tu. Kre​vet je sad bio na​mje​šten, a kr​ho​ti​ne lam​pe bile su u košu za sme​će. Is​pod njih pro​na​šao je i dva iz​gu​žva​na lis​ta pa​pi​ra. Ri​je​či na nji​ma bile su is​pi​sa​ne li​je​pim, go​to​vo žen​skim ru​ko​pi​som. Dra​ga Mar​t​ha, tata mi je jed​nom is​pri​čao kako je vi​dio čo​vje​ka koji se uta​pao. Bio je u pa​tro​li, sve se zbi​va​lo usred noći. Neki ga je dje​čak do​zi​vao s oba​le kraj ma​ri​ne. Kad su tre​ba​li pris​ta​ti, dje​ča​kov otac je pao u vodu. Kako nije znao pli​va​ti, uhva​tio se za ča​mac, ali dje​čak ga nije mo​gao iz​vu​ći. Kad je pa​tro​la sti​gla, otac je već odus​tao od bor​be, pus​tio se i po​to​nuo. Sve je to tra​ja​lo samo ne​ko​li​ko mi​nu​ta, a tata je po​zvao ro​ni​oce. U po​za​di​ni dje​čak je ne​utješ​no pla​kao. I dok su tako če​ka​li, onaj se čo​vjek od​ne​kud po​ja​vio i po​sve bli​jed po​ku​šao uhva​ti​ti zrak. Dje​čak je ra​dos​no vris​nuo, ali otac je od​mah opet po​to​nuo. Tata je sko​čio za njim, ali bilo je pre​vi​še mrač​no. Kad je iz​ro​nio, ugle​dao je lice onog dje​ča​ka. Još je bio ra​dos​tan jer je mis​lio da je sada sve u redu – mis​lio je da je otac us​pio udah​nu​ti, a i po​li​ci​ja je sti​gla. Tata mi je re​kao da je vi​dio kako se dje​ča​ku slo​mi​lo srce kad je shva​tio da se 304

Bog samo po​igra​vao s njim i pu​štao ga da mis​li kako mu je vra​tio ono što mu je ne​tom odu​zeo. Tata je tada re​kao da je Bog, ako pos​to​ji, za​ci​je​lo okru​tan. Sad mis​lim da shva​ćam o čemu je go​vo​rio. Jer, ko​nač​no sam pro​na​šao nje​gov dnev​nik. Mo​žda je htio da zna​mo. Mo​žda je samo bio okru​tan. Za​što bi ina​če pi​sao dnev​nik i sa​krio ga na tako oči​tom mjes​tu, is​pod ma​dra​ca? Mar​t​ha, ži​vot je pred to​bom. Mis​lim da ga mo​žeš is​ko​ris​ti​ti za ne​što do​bro. Ja ni​sam bio te sre​će. Opros​ti mi, ali sada mo​ram nes​ta​ti. Uvi​jek ću te vo​lje​ti. Son​ny

Mar​kus po​gle​da pre​ma sto​lu. On​dje je još le​ža​la ona knji​ga koju je či​tao Sin. Crne ko​ri​ce, žute stra​ni​ce. Pre​lis​tao ju je. Od​mah je shva​tio da je to dnev​nik, ali da ga taj čo​vjek nije vo​dio iz dana u dan. Ne​ka​da bi iz​me​đu da​tu​ma proš​lo i ne​ko​li​ko mje​se​ci. Na dru​gim bi mjes​ti​ma sta​jao samo da​tum i ne​ko​li​ko re​če​ni​ca. Na​pri​mjer, pi​sa​lo je da će se ne​kak​va „troj​ka“ ras​pas​ti jer je ne​što sta​lo iz​me​đu njih. Tje​dan dana kas​ni​je pi​sa​lo je da je He​le​ne trud​na i da su ku​pi​li kuću. Ali i da je od po​li​cij​ske pla​će te​ško pre​ži​vje​ti te da je šte​ta što su i nje​go​vi i He​le​ne​ini ro​di​te​lji tako si​ro​maš​ni da im ne mogu po​mo​ći. A dos​ta kas​ni​je pi​sa​lo je kako mu je dra​go što je Sin po​čeo tre​ni​ra​ti hr​va​nje. Po​tom je pi​sa​lo da je ban​ka po​ve​ća​la ka​ma​te, pa jed​nos​tav​no neće moći ot​pla​ći​va​ti rate, sto​ga mora ne​što po​du​ze​ti da ne za​vr​še na ces​ti. Mora ne​što smis​li​ti. He​le​ne je obe​ćao da će sve biti u redu. Sre​ćom, čini se da deč​ko nije ni​šta pri​mi​je​tio. 19. ožuj​ka Son​ny kaže da želi biti kao ja i da će pos​ta​ti po​li​ca​jac. He​le​ne mis​li da se pre​vi​še uvr​gao na mene i da me ide​ali​zi​ra. Od​go​vo​rio sam joj da je to tako sa si​no​vi​ma, i ja sam bio ta​kav. Son​ny je do​bar deč​ko, mo​žda i pre​vi​še do​bar za ovaj gru​bi svi​jet, ali ima​ti tak​vog sina pra​vi je bla​gos​lov. A onda su us​li​je​di​le stra​ni​ce koje Mar​kus nije baš shva​ćao. Ri​je​či po​put ne​iz​bje​žan osob​ni ban​krot i pro​da​ti dušu vra​gu. I ime Bli​za​nac. 305

Mar​kus nas​ta​vi lis​ta​ti. 4. ko​lo​vo​za Da​nas su opet raz​go​va​ra​li o kr​ti​ci. Tvr​di​li su da Bli​za​nac ima svog čo​vje​ka među nama. Ne​vje​ro​jat​no je ko​li​ko su lju​di ne​ma​što​vi​ti, čak i kad su po​li​caj​ci. Uvi​jek go​vo​re je​dan ubo​ji​ca, je​dan iz​da​ji​ca. Kako to da ne shva​ća​ju ge​ni​jal​nost di​na​mi​ke dvoj​ca? Je​dan uvi​jek ima ali​bi dok je dru​gi ak​ti​van, pa tako obo​ji​ca po​sve iz​bje​ga​va​ju sum​nju u do​volj​nom bro​ju slu​ča​je​va da ih to auto​mat​ski di​sk​va​li​fi​ci​ra kao po​ten​ci​jal​ne kr​ti​ce. Da, do​bro smo to osmis​li​li. Što​vi​še, sa​vr​še​no. Ko​rum​pi​ra​ni, jad​ni po​li​caj​ci koji su se odrek​li svih ide​ala za šaku sre​br​nja​ka. Dro​ga, tr​go​vi​na lju​di​ma, pa čak i uboj​stva – nema veze. Više ni​šta nije važ​no. Ima li po​vrat​ka? Pos​to​ji li mo​guć​nost priz​na​nja, kaz​ne i opros​ta, a da pri​tom ne uni​štim sve oko sebe? Ne znam. Samo znam da ne mogu više. Mar​kus zi​jev​ne. Či​ta​nje ga je uvi​jek us​pav​lji​va​lo, po​seb​no kad bi u ne​če​mu bilo to​li​ko ne​ra​zum​lji​vih ri​je​či. Pre​lis​tao je još ne​ko​li​ko stra​ni​ca. 15. ruj​na Ko​li​ko još mo​že​mo ova​ko, pri​je nego što Bli​za​nac ot​kri​je tko smo? Ko​mu​ni​ci​ra​mo pu​tem adre​sa na Hot​ma​ilu s tu​đih, ukra​de​nih ra​ču​na​la koje smo „po​su​di​li“ iz po​li​cij​skog skla​di​šta, ali ni to nije po​sve si​gur​no. S dru​ge stra​ne, da je htio, mo​gao je nad​zi​ra​ti mjes​ta pri​mo​pre​da​je. Kad sam proš​log tjed​na uzi​mao omot​ni​cu za​li​jep​lje​nu s do​nje stra​ne sto​la u ka​fi​ću Bro​ker u Bog​s​ta​dve​ienu, bio sam si​gu​ran da su me ot​kri​li. Za šan​kom je sje​dio neki tip i pi​ljio u mene, a iz avi​ona se vi​dje​lo da je neki kri​mos. Ni​sam se pre​va​rio. Pri​šao mi je i re​kao mi da sam ga de​set go​di​na ra​ni​je uhi​tio zbog pre​pro​da​je ukra​de​ne robe. I da je to naj​bo​lje što mu se do​go​di​lo u ži​vo​tu jer je na​kon toga pres​tao s tim sra​nji​ma pa da sad s bra​tom vodi rib​njak. Pru​žio mi je ruku, za​hva​lio mi i oti​šao. Stvar​no li​je​po. U omot​ni​ci me do​če​ka​lo Bli​zan​če​vo pi​smo. Želi da ja – oči​to nije znao da nas je dvo​ji​ca – na​pre​du​jem u po​li​ci​ji, da se pro​bi​jem na viši po​lo​žaj od ko​jeg će on više pro​fi​ti​ra​ti. Od​nos​no, obo​ji​ca ćemo ima​ti ko​ris​ti od toga. Ključ​ne in​for​ma​ci​je i ve​li​ka lova. On će po​mo​ći i po​vu​ći neke veze. Na​glas sam se na​smi​jao. Taj tip je lud, i to spa​da u onu vr​stu lu​đa​ka koja neće sta​ti dok ne zav​la​da​ju svi​je​tom. Sam neće sta​ti – net​ko ga dru​gi mora za​us​ta​vi​ti. Po​ka​zao sam pi​smo S.-u. Ne znam za​što, ali on se nije smi​jao.

306

Mar​kus je kroz otvo​ren pro​zor za​čuo kako ga zove maj​ka. Si​gur​no joj ne​što tre​ba. Mr​zio je kad bi ga samo tako do​zi​va​la kroz pro​zor, kao da joj je pas. On nas​ta​vi lis​ta​ti. 6. lis​to​pa​da Ne​što se do​go​di​lo. S. želi da sta​ne​mo dok smo u pred​nos​ti, da za​mrz​ne​mo ope​ra​ci​ju. A Bli​za​nac mi već da​ni​ma ne od​go​va​ra na e-ma​ilo​ve – što se ni​kad pri​je nije do​go​di​lo. Mo​žda rade za​jed​no? Ne znam, ali svjes​tan sam da se iz ne​če​ga ova​ko važ​nog ne može iz​a​ći samo tako. Znam da mi S. više ne vje​ru​je. Iz is​tog raz​lo​ga iz ko​jeg ja više ne vje​ru​jem nje​mu. Po​ka​za​li smo je​dan dru​go​me svo​je pra​vo lice. 7. lis​to​pa​da No​ćas sam ko​nač​no shva​tio sve. Bli​za​nac tre​ba samo jed​nog od nas i upra​vo će to do​bi​ti – samo jed​nog. Onaj dru​gi je bez​vri​je​dan ogor​če​ni svje​dok, net​ko koga se tre​ba ri​je​ši​ti. A S. je to shva​tio pri​je mene. I zato se žu​rim, mo​ram ga sre​di​ti pri​je nego što on sre​di mene. Za​mo​lio sam He​le​ne da su​tra odve​de Son​nyja na na​tje​ca​nje jer mo​ram ne​što za​vr​ši​ti. A S.-u sam pred​lo​žio da se ve​če​ras u po​noć na​đe​mo kod sred​njo​vje​kov​nih ru​še​vi​na u Ma​ri​da​le​nu i po​pri​ča​mo. Zvu​čao je po​ma​lo iz​ne​na​đe​no što tra​žim da se na​đe​mo tako kas​no i na tako pus​tom mjes​tu, ali pris​tao je. 8. lis​to​pa​da Tako je tiho. Na​pu​nio sam pi​štolj. Spoz​na​ja da ćeš usko​ro okon​ča​ti ne​či​ji ži​vot baš je ču​dan osje​ćaj. I sam se pi​tam kako sam se na​šao u ovoj si​tu​aci​ji. Zbog bri​ge za obi​telj? Ili za sa​mo​ga sebe? Mo​žda sam ipak pao u is​ku​še​nje mis​le​ći da ću pos​ti​ći više od svo​jih ro​di​te​lja, iz​gra​di​ti ži​vot koji je ne​ki​ma dru​gi​ma bez zas​lu​ga po​nu​đen na plad​nju. Je​sam li bio hra​bar i od​lu​čan, ili blag i po​pust​ljiv? Je​sam li loš čo​vjek? Čes​to sam si pos​tav​ljao pi​ta​nje: kad bi moj sin bio u ovoj si​tu​aci​ji, bih li htio da uči​ni što sam ja uči​nio? I tad od​go​vor pos​ta​je stvar​no jed​nos​ta​van. Spre​man sam kre​nu​ti u Ma​ri​da​len. Vi​djet ćemo ka​kav ću se vra​ti​ti. Mo​žda se vra​tim kao ubo​ji​ca. Čud​no, ali po​ne​kad – valj​da svi ima​mo to u sebi – se mo​lim da net​ko jed​nom pro​na​đe moj dnev​nik.

I više ni​šta nije pi​sa​lo. Mar​kus pre​lis​ta pre​os​ta​le praz​ne stra​ni​ce sve do onih is​trg​nu​tih s kra​ja. A onda vra​ti knji​gu na po​li​cu pa po​la​ko siđe niz ste​pe​ni​ce. Maj​ka ga je i da​lje upor​no i glas​no do​zi​va​la. 307

40.

Bet​ty je ušla u pre​tr​pa​nu lje​kar​nu, pri​tis​nu​la tip​ku RE​CEP​TI na auto​ma​tu pa sje​la na slo​bod​nu sto​li​cu među lju​de koji su zu​ri​li pred sebe ili kuc​ka​li po mo​bi​te​li​ma us​pr​kos zna​ku koji je za​bra​nji​vao nji​ho​vo ko​ri​šte​nje. Na​go​vo​ri​la je svog li​ječ​ni​ka da joj pre​pi​še jače se​da​ti​ve. „Pri​vre​me​no ću ti pre​pi​sa​ti jače ben​zo​di​aze​pi​ne pa ćemo vi​dje​ti“, re​kao joj je i na​gla​sio da je to za​ča​ra​ni krug koji je može odves​ti u ovis​nost što joj ni​po​što neće po​mo​ći ri​je​ši​ti pro​blem. Bet​ty mu je od​go​vo​ri​la da je nje​zin naj​ve​ći pro​blem ne​sa​ni​ca. A sta​nje joj se po​gor​ša​lo kad je shva​ti​la da je bila u is​toj pros​to​ri​ji s naj​tra​že​ni​jim ubo​ji​com u zem​lji, čo​vje​kom koji je ubio onu ženu na Hol​men​kol​låse​nu. I za ko​jeg je u da​naš​njim no​vi​na​ma pi​sa​lo da je ta​ko​đer osum​nji​čen za uboj​stvo bro​dov​las​ni​ko​ve žene. Na​vod​no je na​su​mič​no upao u kuću u pred​gra​đu Dram​me​na i ot​pi​lio joj gla​vu. Bet​ty je pro​tek​lih dana ho​da​la svi​je​tom kao zom​bi u ne​kak​vom po​lus​nu i ha​lu​ci​ni​ra​la. Po​svu​da je vi​dje​la nje​go​vo ime: na te​le​vi​zi​ji i pla​ka​ti​ma, u tra​mva​ju i iz​lo​zi​ma tr​go​vi​na. Po​štar, su​sjed, ko​no​bar – svi su po​pri​ma​li nje​gov lik. A sada je bio on​dje. Sta​jao je za pul​tom s ne​kak​vim tur​ba​nom ili za​vo​jem. Pla​ćao je go​to​vi​nom sve​žanj špri​ca i iga​la. One mut​ne sli​ke i fo​to​ro​bo​ti iz no​vi​na nisu na​ro​či​to vje​ro​dos​toj​ni, ali Bet​ty je pri​mi​je​ti​la da se i žena do nje do​šap​ta​va sa su​sje​dom, pa ga je mo​žda i ona pre​poz​na​la. Ali kada se čo​vjek s tur​ba​nom okre​nuo, Bet​ty shva​ti da se opet za​bu​ni​la. Sivo i bez​iz​ra​žaj​no lice nije bilo ni​ma​lo na​lik ono​me koje je vi​dje​la u apart​ma​nu 4.

Kari je vo​zi​la nag​nu​ta nad uprav​lja​čem po​ku​ša​va​ju​ći pro​či​ta​ti bro​je​ve na ku​ća​ma u uli​ci ve​li​kih vila. Ci​je​le noći nije ni oka sklo​pi​la, ali ko​nač​no je od​lu​či​la. Sam se ču​dio što Kari tako oz​bilj​no shva​ća po​sao na ko​jem ne želi os​ta​ti. I u pra​vu je, ali 308

Kari voli red. Osim toga, što ako joj se ovo za​ve​de u do​sje pa joj pos​li​je za​tvo​ri neka vra​ta? Zato je od​lu​či​la oti​ći rav​no k nje​mu. Tad za​ko​či. Pro​naš​la je broj. Raz​miš​lja​la je bi li ušla auto​mo​bi​lom kroz ši​rom otvo​re​na dvo​riš​na vra​ta, ali ipak je par​ki​ra​la na uli​ci. Kre​nu​la je niz strm asfal​ti​ran pri​laz kući. Pr​ska​li​ca je za​li​je​va​la vrt. Sve je bilo tako mir​no. Po​pe​la se uz ste​pe​ni​ce i po​zvo​ni​la. Iz kuće se za​čuo gla​san la​vež. Pri​če​ka​la je, ali nit​ko nije otva​rao. Baš kad se okre​nu​la oti​ći, on se stvo​rio pred njom. Sun​ce mu je zab​ljes​nu​lo u če​t​vr​tas​tim na​oča​la​ma. Si​gur​no joj se pri​šu​ljao s dru​ge stra​ne, iza kuće i ga​ra​že. „O čemu je ri​ječ?“ Dr​žao je ruke iza leđa. „In​s​pek​to​ri​ca Kari Adel. Htje​la sam po​pri​ča​ti s vama o ne​če​mu.“ „O čemu?“ Za​vu​kao je ruke iza re​me​na na le​đi​ma kao da po​di​že tra​pe​ri​ce ili iz​vla​či ko​šu​lju iz njih – ipak je bio to​pao ljet​ni dan. Ili je mo​žda gur​nuo pi​štolj za po​jas i po​krio ga ko​šu​ljom. „O Si​mo​nu Ke​fa​su.“ „Aha. A za​što si baš sa mnom doš​la po​pri​ča​ti o nje​mu?“ Kari od​mah​ne gla​vom. „Re​kao mi je da ima is​kus​tva s cu​re​njem in​for​ma​ci​ja, pa ni​sam htje​la ko​ris​ti​ti služ​be​ne ka​na​le. Mis​li da ima​mo kr​ti​cu.“ „To ti je re​kao?“ „I zato sam po​mis​li​la da je naj​bo​lje oti​ći rav​no na vrh. Vama, rav​na​te​lju.“ „Da, da“, od​go​vo​ri Pon​ti​us Parr i pro​tr​lja usku bra​du. „Onda je bo​lje da uđe​mo, in​s​pek​to​ri​ce.“ Ve​se​li er​del te​ri​jer od​mah je sko​čio na Kari. „Wil​loch! Pri​ča​li smo o tome...“ Pas se spus​ti pa joj liz​ne ruku. Ci​je​lo vri​je​me ma​hao je re​pom kao pro​pe​le​rom. Dok su ho​da​li pre​ma dnev​noj sobi, Kari objas​ni kako su joj rek​li da rav​na​telj da​nas radi od kuće. „Da, malo se za​fr​ka​vam“, reče rav​na​telj kroz pod​smi​jeh. Po​ka​že joj je da sjed​ne na ve​lik tro​sjed za​tr​pan jas​tu​či​ći​ma. „Za​pra​vo sam ovog tjed​na tre​bao oti​ći na go​diš​nji, ali ci​je​li ovaj cir​kus s ubo​ji​com na slo​bo​di...“ Tad uz​dah​ne pa se za​va​li u fo​te​lju. „Što je sa Si​mo​nom?“ Kari se na​kaš​lje. U gla​vi je već odra​di​la ovaj raz​go​vor i smis​li​la sva mo​gu​ća objaš​nje​nja i kako se ogra​di​ti – nije joj cilj tu​ža​ka​ti, nego osi​gu​ra​ti bo​lju kva​li​te​tu 309

pos​la. Ali kad je ko​nač​no sje​la na​su​prot rav​na​te​lju po​li​ci​je koji je dje​lo​vao opu​šte​no i su​sret​lji​vo – i sam priz​nao da se malo za​fr​ka​va – doš​lo joj je da od​mah pri​je​đe na stvar. „Si​mon radi na svo​ju ruku“, reče mu. Rav​na​telj po​li​ci​je po​dig​ne obr​vu. „Slu​šam.“ „Kri​pos nas je po​zvao da se uklju​či​mo u is​tra​gu, ali ne su​ra​đu​je​mo s nji​ma. A on više ni sa mnom ne su​ra​đu​je. To nije važ​no, ali čini mi se da on ima neki svoj plan. Ne že​lim biti umi​je​ša​na u nje​go​ve ne​za​ko​ni​te pos​tup​ke. Jed​nom me iz​rav​no za​mo​lio da se mak​nem jer je pla​ni​rao iz​bje​ći pro​pi​se.“ „Aha? A kad je to bilo?“ Kari mu ukrat​ko pre​pri​ča sas​ta​nak s Iver​se​nom. „Hm.“ Parr je to „m“ ras​te​gao une​do​gled. „Ne zvu​či do​bro. Poz​na​jem Si​mo​na i vo​lio bih ti reći da mu to uop​će nije na​lik. Ali, na​ža​lost, to je tako na​lik nje​mu. Što mis​liš, što on to pla​ni​ra?“ „Želi osob​no uhi​ti​ti Son​nyja Lof​t​hu​sa.“ Parr se pal​cem i ka​ži​pr​stom uhva​ti za bra​du. „Shva​ćam. Tko još zna za ovo?“ „Nit​ko, doš​la sam rav​no k vama.“ „Do​bro. Obe​ćaj mi da ni​ko​me više ne​ćeš reći za ovo. Si​gur​no shva​ćaš da je si​tu​aci​ja jako de​li​kat​na. Zbog ove je is​tra​ge po​li​ci​ja pod po​seb​nim po​ve​ća​lom i ne mo​že​mo si do​pus​ti​ti ne​pro​fe​si​onal​nost po​je​di​na​ca.“ „Na​rav​no, shva​ćam.“ „Sad to pre​pus​ti meni. Kad odeš, pre​tva​rat ćemo se da se ovaj sas​ta​nak ni​kad nije do​go​dio. Mo​žda ti zvu​či kao da pre​uve​li​ča​vam, ali tako te ko​le​ge neće pro​gla​si​ti cin​ke​ri​com. Jer znaš, tak​ve se stva​ri pam​te.“ Pam​te se. To joj nije palo na pa​met. Kari pro​gu​ta sli​nu i brzo reče: „Hva​la vam.“ „Nema na čemu, ja tebi tre​bam za​hva​li​ti, Adel. Is​prav​no si pos​tu​pi​la. A sad se vra​ti na po​sao i idi da​lje – da tako ka​žem – kao da se ni​šta nije do​go​di​lo.“ Rav​na​telj po​li​ci​je us​ta​ne. „A sad se žu​rim. Imam samo ovaj dan ne​ra​da pri​je nego što se vra​tim u žr​vanj.“ Kari us​ta​ne. Lak​nu​lo joj je što je sve proš​lo lako i bez​bol​no. Rav​na​telj zas​ta​ne na vra​ti​ma. „Gdje je Si​mon sada?“ „Ne znam. Si​noć je nes​tao s uvi​đa​ja na mjes​tu zlo​či​na gdje smo ima​li onaj auto​mo​bil s tru​plom i otad ga nit​ko nije vi​dio.“ 310

„Hm. Dak​le, ne​maš ni pri​bliž​nu ide​ju o tome gdje bi mo​gao biti?“ „Malo pri​je uvi​đa​ja dala sam mu po​pis ho​te​la u ko​ji​ma bi se Lof​t​hus mo​gao skri​va​ti.“ „Na čemu si te​me​lji​la taj po​pis?“ „Pro​vje​ri​la sam sve koji su pla​ti​li go​to​vi​nom. To da​nas go​to​vo više nit​ko ne čini.“ „Pa​met​no. Sret​no ti.“ „Hva​la.“ Kari se spus​ti​la niz ste​pe​ni​ce. Kad je sti​gla do pr​ska​li​ce, za​ču​la je ko​ra​ke iza sebe. Parr je ho​dao iza nje. „Samo sam ti htio reći još ne​što“, za​po​čeo je. „Kako sada sto​je stva​ri, lako se može do​go​di​ti da baš ti uhi​tiš Lof​t​hu​sa.“ „Da?“ Kari je bila svjes​na da nije zvu​ča​la baš jako sa​mo​uvje​re​no. „Ako dođe do toga, imaj na umu da je on na​oru​žan i opa​san. Ako pos​tu​piš – ili pos​tu​pi​te – u sa​mo​obra​ni, svi će te ra​zu​mje​ti.“ Kari za​tak​ne ne​mi​ran pra​men iza uha. „Što to zna​či?“ „Samo to da je prag to​le​ran​ci​je kad je u pi​ta​nju upo​tre​ba oruž​ja u ovoj is​tra​zi mno​go niži nego ina​če. Ne za​bo​ra​vi da je on već mu​čio jed​nu služ​be​nu oso​bu.“ Vje​tar joj do​ne​se sit​ne kap​lji​ce na lice. „Do​bro“, rek​la je. „Po​raz​go​va​rat ću sa še​fo​vi​ma u Kri​po​su“, nas​ta​vi Parr. „Čini ste da bis​te ti i Åsmund Bjør​ns​tad mo​gli tim​ski pris​tu​pi​ti ovoj is​tra​zi. Mis​lim da slič​no gle​da​te na stva​ri.“

Si​mon je zu​rio u ogle​da​lo. Pro​la​ze go​di​ne. I sati. Više nije onaj isti čo​vjek ot​pri​je pet​na​est go​di​na. To​li​ko se pro​mi​je​nio samo u ova pro​tek​la se​dam​de​set i dva sata. Ne​kad je mis​lio da je ne​po​bje​div. A ne​kad je mis​lio i da je zad​nje sme​će. S vre​me​nom je shva​tio da nije ni jed​no ni dru​go, nego čo​vjek od krvi i mesa koji du​bo​ko u sebi zna da ima mo​guć​nost pos​tu​pi​ti is​prav​no, ali i po​da​ti se naj​ni​žim po​ri​vi​ma. Zna​či li to da on, ili bilo koji dru​gi čo​vjek, ima slo​bo​du iz​bo​ra? Zar ne bi​smo svi isto ri​je​ši​li jed​nadž​bu kad bi nam šan​se za us​pjeh bile pot​pu​no jed​na​ke? Neki bi rek​li da mo​žeš pro​mi​je​ni​ti sta​vo​ve pa ti, na​pri​mjer, u ži​vot uđe neka žena i ti pos​ta​neš mu​dri​ji, do​đeš do no​vih spoz​na​ja, pro​mi​je​ne ti se pri​ori​te​ti. Da, to se do​ga​đa, ali te nove stva​ri koje ti pos​ta​nu važ​ne pro​mi​je​ne samo va​ri​ja​ble u jed​nadž​bi – ali uvi​jek je rje​ša​vaš na isti na​čin. I te nove iz​bo​re ne​pre​kid​no po​nav​ljaš. Tvo​je pos​tup​ke odre​đu​je ke​mij​ski sas​tav moz​ga, saz​na​nja koja su ti na ras​po​la​ga​nju, ins​tin​kt za pre​živ​lja​va​311

njem, sek​su​al​ni na​gon, strah od smr​ti, na​uče​ni mo​ral i ins​tin​kt čo​po​ra. Ne kaž​nja​va​mo dru​ge zato što su zli, nego zato nam nji​hov iz​bor nije po vo​lji kad bi​ra​ju ono što sme​ta čo​po​ru. Mo​ral nije ne​što za​da​no ili vječ​no – to je skup pra​vi​la nuž​nih za bla​gos​ta​nje čo​po​ra. A oni koji nisu u sta​nju po​što​va​ti ta pra​vi​la i pos​tu​pa​ti u skla​du s tim obras​cem to ni​kad i neće biti u sta​nju jer je slo​bo​da iz​bo​ra samo ilu​zi​ja. Kao i svi mi dru​gi, zlo​čin​ci samo čine ono što mo​ra​ju. I zato ih je po​treb​no uk​lo​ni​ti kako se ne bi raz​m​no​ža​va​li i tro​va​li čo​por svo​jim ge​ni​ma koji uvje​tu​ju di​sfunk​ci​onal​no po​na​ša​nje. Si​mon po​mis​li da u ogle​da​lu vidi ro​bo​ta. Kom​plek​s​nog ro​bo​ta s mnoš​tvom mo​guć​nos​ti, ali ipak samo ro​bo​ta. Što je onda taj mo​mak kaž​nja​vao? Koji mu je bio cilj? Spa​si​ti svi​jet koji ne želi da ga se tako spa​si? Is​ko​ri​je​ni​ti ono za što si ne že​li​mo priz​na​ti da nam tre​ba? Tko bi još uop​će mo​gao ži​vje​ti u svi​je​tu bez kri​mi​na​la, be​smis​le​nih po​bu​na lu​đa​ka, ira​ci​onal​nos​ti koje nas uvi​jek gu​ra​ju na​pri​jed? Bez nade u bo​lji – ili gori – svi​jet. Za sve je kriv taj prok​le​ti ne​mir koji mor​skom psu ne do​pu​šta da zas​ta​ne jer bi se ugu​šio. Ovo sad je do​bro. Neka os​ta​ne ova​ko. Baš ova​ko. Ovo se jed​nos​tav​no ne do​ga​đa. Si​mon u tom tre​nut​ku za​ču​je ko​ra​ke. Pro​vje​ri pi​štolj. Net​ko okre​ne ključ u bra​vi. Po​tom pros​to​ri​jom odjek​nu brzi ko​ra​ci. Ne​ko​me se žu​ri​lo. Si​mon je od​bro​ja​vao se​kun​de ne ski​da​ju​ći po​gled sa svog odra​za u ogle​da​lu iz​nad umi​va​oni​ka. Mo​mak uđe u sobu, vidi da je sve isto kao kad je oti​šao pa se auto​mat​ski opus​ti i spus​ti gard. Mo​gao je kre​nu​ti i u ku​pa​oni​cu, ali u tom bi slu​ča​ju os​ta​vio oruž​je. Si​mon nas​ta​vi bro​ja​ti. Kad je sti​gao do dva​de​set, otvo​rio je vra​ta i is​ko​ra​čio ste​žu​ći pi​štolj is​pred sebe. Mo​mak je sje​dio na kre​ve​tu. Na gla​vi je imao za​voj. Is​pred nje​ga na podu na​la​zi​la se otvo​re​na ak​tov​ka koju je Si​mon ra​ni​je vi​dio u or​ma​ru. U njoj su se na​la​zi​le vre​ći​ce bi​je​log pra​ha. Si​mo​nu je od​mah bilo jas​no o čemu je ri​ječ. U li​je​voj ruci mo​mak je dr​žao žli​či​cu pre​pu​nu tog pra​ha, a u des​noj upa​ljač. Na kre​ve​tu sve​žanj jed​no​krat​nih špri​ca i neo​t​pa​ki​ra​nih iga​la. „Tko će prvi?“ upi​tao je.

312

41.

Si​mon sjed​ne na sto​li​cu pre​ko​pu​ta Son​nyja. Pro​ma​trao je kako upa​lja​čem gri​je žli​cu. „Kako si me pro​na​šao?“ „Uz po​moć mo​bi​te​la“, od​go​vo​rio je Si​mon ne ski​da​ju​ći po​gled s pla​me​na. „I zvu​ko​va u po​za​di​ni. Pros​ti​tut​ke na dje​lu. Znaš li tko sam?“ „Si​mon Ke​fas“, od​go​vo​ri mo​mak. „Pre​poz​nao sam te po sli​ka​ma.“ He​ro​in se to​pio, a na po​vr​ši​ni su se po​ja​vi​li mje​hu​ri​ći. „Neću pru​ža​ti ot​por. Iona​ko sam se htio pre​da​ti, samo malo kas​ni​je.“ „Stvar​no? A za​što? Za​vr​šio si s kri​žar​skim po​ho​dom?“ „Nema ni​kak​vog po​ho​da“, od​go​vo​rio je mo​mak i oprez​no od​lo​žio žli​cu. Te​ku​ći he​ro​in mo​rao se ohla​di​ti. „Pos​to​je samo sli​je​pi vjer​ni​ci. Pos​to​ji​mo mi koji vje​ru​je​mo u ono što smo na​uči​li kao dje​ca. Ali onda dođe dan kad shva​ti​mo da svi​jet ipak ne funk​ci​oni​ra tako. Svi smo mi za​pra​vo sme​će.“ Si​mon po​lo​ži pi​štolj na dlan i po​gle​da ga. „Son​ny, ni​sam te do​šao uhi​ti​ti. Vo​dim te Bli​zan​cu. Tebe, dro​gu i no​vac koji si mu ukrao.“ Mo​mak ga je po​gle​dao i po​čeo ski​da​ti plas​tič​nu vre​ći​cu sa špri​ce. „Do​bro. Sve​jed​no. Hoće li me ubi​ti?“ „Hoće.“ „Po​čis​tit će sme​će. Ali prvo me pus​ti da to ovo uz​mem.“ Spus​tio je u žli​cu ko​ma​dić vate pa pro​vu​kao iglu kroz nju. „Ne znam ka​kav je, ima li kak​vog sme​ća u nje​mu“, sko​ro se oprav​da​vao što je to uči​nio. Po​di​gao je po​gled i pro​vje​rio je li Si​mon shva​tio iro​ni​ju. 313

„Dro​ga iz skla​di​šta Kal​lea Far​ri​se​na“, re​kao je Si​mon. „Ne​moj mi reći da je sve do​sad nisi ni po​že​lio pro​ba​ti?“ Mo​mak se na​smi​je krat​ko i gor​ko. „Opros​ti, ni​sam htio biti ne​pris​to​jan“, re​kao je Si​mon. „Za​bo​ra​vi na to. Ali ipak si us​pio odo​lje​ti. Kako?“ Mo​mak sleg​ne ra​me​ni​ma. „I ja znam po​ne​što o ovis​nos​ti“, nas​ta​vi Si​mon. „Po​pis stva​ri koje nam po​ma​žu da se suz​dr​ži​mo nije baš pre​dug. Bog, dje​voj​ka, di​je​te ili smrt. U mom slu​ča​ju pre​su​di​la je dje​voj​ka. A u tvom?“ Mo​mak je šu​tio. „Otac?“ Son​ny je samo zna​ti​želj​no pro​ma​trao Si​mo​na kao da je upra​vo ne​što shva​tio. Si​mon od​mah​ne gla​vom. „Ne​vje​ro​jat​no sli​či​te. Uži​vo i više nego na sli​ka​ma.“ „Uvi​jek su mi go​vo​ri​li da mu uop​će ne sli​čim.“ „Ni​sam ni go​vo​rio o tvom ocu, nego o maj​ci. Imaš nje​zi​ne oči. Uvi​jek je us​ta​ja​la ra​ni​je, pri​je svih nas, da stig​ne do​ruč​ko​va​ti pri​je pos​la. Po​ne​kad bih i ja us​tao ra​ni​je da je mogu gle​da​ti, tako pos​pa​nu i bez šmin​ke ali s onim pre​div​nim oči​ma.“ Son​ny je sada bio po​sve ne​po​mi​čan. Si​mon je vr​tio pi​štolj kao da tra​ži ne​što na nje​mu. „Bilo nas je če​tve​ro. Di​je​li​li smo taj stan u Oslu jer je tako bilo jef​ti​ni​je. Tri deč​ka s po​li​cij​ske aka​de​mi​je i tvo​ja maj​ka. Nas tro​ji​ca, troj​ka, bili smo naj​bo​lji pri​ja​te​lji. Tvoj otac, ja i Pon​ti​us Parr. Tvo​ja maj​ka ja​vi​la se na oglas za slo​bod​nu sobu. Mis​lim da smo se sva tro​ji​ca za​lju​bi​li na prvi po​gled.“ Si​mon se na​smi​je​ši. „Udva​ra​li smo joj se je​dan dru​go​me iza leđa. A sva smo tro​ji​ca do​bro iz​gle​da​li – si​gur​no joj je od​lu​ka bila te​ška.“ „Ni​sam to znao“, reče mo​mak. „Ali si​gu​ran sam da je po​gri​je​ši​la.“ „Toč​no“, slo​ži se Si​mon. „Oda​bra​la je mene.“ Si​mon po​dig​ne po​gled s pi​što​lja i po​gle​da Son​nyja rav​no u oči. „Son​ny, tvo​ja maj​ka bila je lju​bav mog ži​vo​ta. Kad me os​ta​vi​la zbog tvog oca, po​sve sam se iz​gu​bio. A još je gore pos​ta​lo kad se ne​du​go po​tom saz​na​lo da je trud​na. Od​se​li​li su se, ku​pi​li kuću u Ber​gu. Ona je bila trud​na, on je bio na po​li​cij​skoj aka​de​mi​ji, nisu ima​li ni pre​bi​je​ne pare. Ali ka​ma​te su bile ni​ske – u ono su ti doba ban​ke dos​lov​no ba​ca​le no​vac pod noge.“ Son​ny nije ni trep​nuo. Si​mon pro​čis​ti grlo. „Ot​pri​li​ke u to doba po​čeo sam oz​bilj​ni​je koc​ka​ti. Već sam bio u du​go​vi​ma, ali tada sam se po​čeo kla​di​ti na ko​nje. I ula​gao sam ve​li​ke svo​te. Osje​ćao sam se ne​ka​314

ko slo​bod​no tako na rubu – znao sam da će me bilo ka​kav is​hod po​mak​nu​ti s mjes​ta. Gore ili do​lje – bilo mi je go​to​vo sve​jed​no. Ot​pri​li​ke u to doba uda​ljio sam se i od tvog oca. Valj​da ni​sam mo​gao pod​ni​je​ti nje​go​vu sre​ću. On i Pon​ti​us pos​ta​li su ne​raz​dvo​jan dvo​jac, troj​ka se ras​pa​la. Kad me za​mo​lio da ti bu​dem kum, is​pa​lio sam ne​ka​kav glu​pi iz​go​vor. Ali ipak sam se ušu​ljao u cr​k​vu za vri​je​me tvog kr​šte​nja. Samo ti nisi pla​kao. Mir​no si se os​mje​hi​vao mla​dom i ner​vo​z​nji​ka​vom sve​će​ni​ku kao da ti nje​ga kr​stiš. Su​tra​dan sam oti​šao i sta​vio tri​na​est so​mo​va kru​na na ko​nja po ime​nu Son​ny.“ „I?“ „I... du​gu​ješ mi tri​na​est so​mo​va.“ Son​ny se na​smi​je​ši. „Za​što mi sve to go​vo​riš?“ „Zato što sam se čes​to pi​tao je li sve mo​glo is​pas​ti dru​ga​či​je. Je​sam li mo​gao dru​ga​či​je pos​tu​pi​ti kad sam već imao iz​bo​ra. Ili Ab. Ili ti. Eins​te​in je svo​je​dob​no de​fi​ni​rao lu​di​lo kao po​ku​šaj da ne​pre​kid​no rje​ša​vaš jed​nu te istu jed​nadž​bu u nadi da ćeš do​bi​ti dru​ga​či​ji re​zul​tat. Ali, Son​ny, što ako je Eins​te​in bio u kri​vu? Što ako pos​to​ji ne​što dru​go, neko bo​žan​sko na​dah​nu​će koje nam ipak po​ma​že do​ni​je​ti dru​ga​či​je od​lu​ke?“ Son​ny stis​ne gu​me​nu vrp​cu oko bi​cep​sa. „Si​mon Ke​fas, sad zvu​čiš kao vjer​nik.“ „Ne znam, samo se pi​tam. Ali znam da je tvoj otac imao naj​bo​lje na​mje​re bez ob​zi​ra na to ko​li​ko ga ti sada osu​đi​vao. Htio je bo​lji ži​vot, ne samo za sebe, nego za sve tro​je. I ta mu je lju​bav doš​la gla​ve. A ti sad osu​đu​ješ i sebe jer mis​liš da si isti on. Ali nije tako, ti nisi on. Ako je on na​pra​vio neke gre​ške, ne zna​či da ti ne​maš pri​li​ku uči​ni​ti pra​vu stvar. Si​no​vi ne mo​ra​ju biti kao oče​vi, nego bo​lji od njih.“ Son​ny zu​bi​ma uhva​ti kraj gume. „Mo​žda, ali kak​ve to sad ima veze?“ pro​mrm​lja, za​ba​ci gla​vu i steg​ne gumu zu​bi​ma. Na pod​lak​ti​ci mu is​ko​če vene. U slo​bod​noj ruci sprem​no je dr​žao špri​cu. Po​lo​žio ju je na dlan i pal​cem joj do​di​ri​vao vrh. Si​mo​na je pod​sje​ćao na ki​ne​ske igra​če stol​nog te​ni​sa. Dr​žao je špri​cu u des​noj ruci iako je bio lje​vak, ali nar​ko​ma​ni iona​ko obič​no ko​ris​te obje ruke kad se fik​sa​ju. „Ima veze. Jer sad je red na tebi da do​ne​seš od​lu​ku, Son​ny. Ho​ćeš li za​bos​ti tu iglu? Ili ćeš mi po​mo​ći uhva​ti​ti Bli​zan​ca? I kr​ti​cu?“ Na sa​mom vrhu igle po​ja​vi​la se sjaj​na kap​lji​ca. S uli​ce su do​pi​ra​li zvu​ko​vi pro​me​ta i smi​jeh. Iz su​sjed​ne sobe za​ču​lo se pri​gu​še​no dah​ta​nje. Os​lu​ški​va​li su mir​no bilo gra​da u ljet​no doba. „Do​go​vo​rit ću sas​ta​nak na ko​jem će se po​ja​vi​ti i Bli​za​nac. Ali tebe tre​bam ži​vog. Bit ćeš ma​mac.“ 315

Či​ni​lo se da ga mo​mak ne slu​ša. Pog​nuo je gla​vu i zgr​čio se nad špri​com. Spre​mao se na šut. Si​mon se spre​mio na naj​go​re. Ali tad odjed​nom za​ču​je mom​kov glas. „Tko je kr​ti​ca?“ „Saz​nat ćeš ako do​đeš. Znam kroz što pro​la​ziš, Son​ny. Ali uvi​jek dođe taj tre​nu​tak kad više nema od​ga​đa​nja, kad si više ne mo​žeš go​vo​ri​ti da ćeš biti slab samo još je​dan dan i kad si više ne mo​žeš obe​ća​va​ti da ćeš su​tra – su​tra si​gur​no – okre​nu​ti novi list.“ Son​ny od​mah​ne gla​vom. „Nema no​vog lis​ta.“ Si​mon po​no​vo po​gle​da špri​cu. I tad shva​ti da se u njoj na​la​zi pre​ko​mjer​na doza. „Son​ny, že​liš li umri​je​ti, a da ne saz​naš?“ Mo​mak po​dig​ne po​gled i po​gle​da Si​mo​na. „Ke​fas, zar ne vi​diš gdje me do​ve​lo ovo što znam?“

„Sti​gli smo?“ upi​tao je Åsmund Bjør​ns​tad i nag​nuo se pre​ko uprav​lja​ča. Pro​či​tao je nat​pis nad ula​zom. „Ho​tel Bi​smar​ck.“ „Tako je“, rek​la je Kari i ot​kop​ča​la po​jas. „Si​gur​na si da je ov​dje?“ „Si​mon je htio zna​ti koji se ho​te​li s mog po​pi​sa na​la​ze u Kva​dra​tu​re​nu. Pret​pos​tav​ljam da on ne​što već zna, pa sam na​zva​la svih šest ho​te​la i pos​la​la im sli​ke Son​nyja Lof​t​hu​sa.“ „I Bi​smar​ck ti je po​t​vr​dio? „ „Re​cep​ci​onar je po​t​vr​dio da čo​vjek sa sli​ke živi u sobi dvjes​to šes​na​est. Re​kao je da je i po​li​ca​jac već do​la​zio i da ga je pus​tio u sobu. Na​gla​sio je da se ho​tel do​go​vo​rio s po​li​caj​cem i da se nada da ćemo po​što​va​ti do​go​vor.“ „Si​mon Ke​fas?“ „Bo​jim se da je ri​ječ o nje​mu.“ „Do​bro, ide​mo.“ Åsmund Bjør​ns​tad po​dig​ne voki-toki. „Po​seb​na je​di​ni​ca Del​ta, javi se.“ Zvuč​nik za​kr​či. „Del​ta. Pri​jam.“ „Uđi​te. Soba dvjes​to šes​na​est.“ „Shva​ti​li. Ula​zi​mo. Pri​jam.“ Bjør​ns​tad spus​ti voki-toki. „Kak​ve su to upu​te do​bi​li?“ upi​ta Kari. Pri​mi​je​ti​la je da joj se ko​šu​lja pri​pi​la uz 316

ti​je​lo. „Nji​ho​va osob​na si​gur​nost je pri​ori​tet. Ako dođe do naj​go​reg, smi​ju pu​ca​ti i ubi​ti. Kamo ideš?“ „Idem na zrak.“ Kari pri​je​đe ces​tu. Is​pred nje tr​ča​li su spe​ci​jal​ci sa stroj​ni​ca​ma. Neki su upa​li na glav​ni ulaz, dru​gi su ušli u dvo​ri​šte i kre​nu​li pre​ma po​žar​nim ste​pe​ni​ca​ma i iz​la​zu za nu​ždu. Proš​la je po​red re​cep​ci​je. Na ste​pe​ni​ca​ma je za​ču​la kako raz​bi​ja​ju vra​ta i muk​le odje​ke de​to​na​ci​ja. Ho​da​la je niz hod​nik, a onda je ne​či​ji voki-toki za​kr​čao: „Sve čis​to.“ Ona otvo​ri vra​ta. U sobi su bila samo če​ti​ri spe​ci​jal​ca: je​dan u ku​pa​oni​ci, a tro​ji​ca u sobi. Vra​ta or​ma​ra i pro​zo​ri bili su otvo​re​ni. Bili su sami. Nije bilo ni stva​ri. Gost je na​pus​tio ho​tel.

Mar​kus čuč​ne i po​tra​ži žabe u tra​vi. U tom tre​nut​ku iz žute kuće iz​a​đe Sin i kre​ne rav​no pre​ma nje​mu. Pos​li​je​pod​nev​no sun​ce bilo je tako ni​sko da je Sin kad je zas​tao is​pred Mar​ku​sa, iz​gle​dao kao da mu zra​ke iz​la​ze iz gla​ve. Smi​je​šio se, a Mar​kus je bio sre​tan što ne iz​gle​da ona​ko ža​los​no kao onog ju​tra. „Do​šao sam se poz​dra​vi​ti, Mar​kus.“ „Od​la​ziš?“ „Da, od​la​zim.“ „Za​što svi uvi​jek od​la​zi​te?“ Re​če​ni​ca mu je jed​nos​tav​no iz​le​tje​la. Sin čuč​ne i po​lo​ži dlan Mar​ku​su na rame. „Mar​kus, sje​ćam se tvog tate.“ „Stvar​no?“ upi​ta Mar​kus u ne​vje​ri​ci. „Da. I što god ti mama pri​ča​la, pre​ma meni je uvi​jek bio do​bar. A jed​nom je uhva​tio i ogrom​nog losa koji je za​lu​tao ova​mo iz šume.“ „Stvar​no?“ „Da. Sam.“ Tad Mar​kus pri​mi​je​ti ne​što neo​bič​no. Sinu iza gla​ve kroz otvo​re​ne pro​zo​re spa​va​će sobe u žu​toj kući div​lje su se vi​jo​ri​le tan​ke bi​je​le za​vje​se. A vani nije bilo ni da​ška vje​tra. Sin us​ta​ne, po​mi​lu​je Mar​ku​sa po gla​vi i kre​ne niz uli​cu. Zvi​ždu​kao je i ma​hao 317

ne​kom ak​tov​kom. Mar​kus opet pri​mi​je​ti ne​što kra​jič​kom oka pa se okre​ne i po​gle​da pre​ma žu​toj kući. Za​vje​se su go​rje​le. Tek je tada vi​dio da su i dru​gi pro​zo​ri ši​rom otvo​re​ni. Los, po​mis​li Mar​kus. Tata je ulo​vio losa. Iz kuće se za​ču​je neki zvuk na​lik na uz​dah. A onda se za​ču​la tut​nja​va pa pje​vu​še​nje. Po​tom je zvuk pos​ta​jao sve glas​ni​ji i na​po​s​ljet​ku kao da je kuća po​bje​do​nos​no za​pje​va​la. Iza cr​nih pro​zo​ra za​ple​sa​le su crne ple​sa​či​ce i po​če​le sla​vi​ti pro​past, sud​nji dan.

Si​mon je sje​dio u auto​mo​bi​lu. Mo​tor je ra​dio u leru. Do​lje niz uli​cu bio je par​ki​ran neki auto​mo​bil. Nov pla​vi Ford Mon​deo. Sa za​tam​nje​nim stak​li​ma. Is​pred ki​rur​gi​je ne​ki​dan je vi​dio ta​kav isti auto​mo​bil. Na​rav​no, mo​žda je slu​čaj​nost, ali po​li​cij​ska sre​diš​nji​ca u Oslu baš je lani na​ba​vi​la osam tak​vih mo​de​la. A za​tam​nje​na stak​la tre​ba​la su sa​kri​ti pla​vu ro​tir​ku zak​va​če​nu za nas​lon sje​da​la. Si​mon zgra​bi mo​bi​tel sa su​vo​zač​kog sje​da​la i okre​ne broj. Ja​vio se na prvo zvo​no. „Što že​liš?“ „Zdra​vo, Pon​ti​us. Sme​ta te što mi je mo​bi​tel uvi​jek u po​kre​tu?“ „Si​mon, pres​ta​ni se glu​pi​ra​ti i obe​ća​vam ti da neće biti po​s​lje​di​ca.“ „Ni​kak​vih?“ „Ni​kak​vih, ali samo ako od​mah pres​ta​neš sa svi​me. Je​smo li se do​go​vo​ri​li?“ „Pon​ti​us, ti bi se uvi​jek ne​što do​go​va​rao. Pa, evo, ja ti nu​dim do​go​vor. Na​đi​mo se su​tra uju​tro u jed​nom res​to​ra​nu.“ „Stvar​no? A što je na me​ni​ju?“ „Ne​ko​li​ko kri​mi​na​la​ca ko​ji​ma bi se za​ci​je​lo htio oki​ti​ti.“ „Mo​žeš li mi de​talj​ni​je objas​ni​ti o čemu se radi?“ „Ne mogu. Ali reći ću ti vri​je​me i adre​su ako mi obe​ćaš da ćeš po​ves​ti samo jed​nu oso​bu. Moju part​ne​ri​cu Kari Adel.“ Tad zav​la​da ti​ši​na. „Si​mon, po​ku​ša​vaš me pre​ves​la​ti?“ „Je​sam li to ikad na​pra​vio? Ne za​bo​ra​vi, mno​go toga je na koc​ki. Mo​žeš do​bi​ti ili iz​gu​bi​ti. Toč​ni​je, ako ne uhi​tiš te oso​be, ne že​lim ni po​miš​lja​ti na to ko​li​ko toga 318

ćeš iz​gu​bi​ti.“ „Obe​ća​vaš da mi ne​ćeš pos​ta​vi​ti ne​kak​vu zam​ku?“ „Obe​ća​vam. Stvar​no mis​liš da bih do​pus​tio da Kari stra​da?“ Ti​ši​na. „Ne, ne mis​lim to. To nije tvoj stil, Si​mon.“ „Valj​da zato i ni​sam pos​tao rav​na​telj po​li​ci​je.“ „Du​ho​vi​to. Kada i gdje?“ „U se​dam i pet​na​est. Aker Bryg​ge 86. Vi​di​mo se.“ Si​mon otvo​ri pro​zor i baci mo​bi​tel. Ure​đaj nes​ta​ne u su​sje​do​voj ži​vi​ci. U da​lji​ni su za​vi​ja​le va​tro​gas​ne si​re​ne. Tad uba​ci u br​zi​nu i doda gas. Vo​zio je na za​pad. Kod Smes​ta​da skre​ne pre​ma Hol​men​kol​låse​nu. Uvi​jek mu se či​ni​lo da se odan​de pru​ža do​bar po​gled. Hon​da više nije bila na vi​di​kov​cu. Fo​ren​zi​ča​ri su oba​vi​li po​sao. To ipak nije bilo mjes​to zlo​či​na. Ba​rem ne uboj​stva. Si​mon je par​ki​rao s po​gle​dom na fjord i za​la​zak sun​ca. Kako se pa​dao mrak, grad je sve više sli​čio ugas​loj va​tri u ko​joj još ti​nja žar. Si​mon po​dig​ne ovrat​nik ba​lo​ne​ra i spus​ti sje​da​lo. Mo​rao je po​ku​ša​ti od​spa​va​ti. Su​tra je va​žan dan. Naj​važ​ni​ji. Samo ako sre​ća bude na nji​ho​voj stra​ni.

„Pro​baj ovu“, rek​la je Mar​t​ha i pru​ži​la jak​nu mom​ku. Bio je re​la​tiv​no nov – vi​dje​la ga je samo jed​nom pri​je. Dva​de​set go​di​na. Imat će sre​će ako do​ži​vi dva​de​set i petu. Tako su se ba​rem ok​la​di​li ko​le​ge iz Cen​tra Ila. „Od​lič​no, su​per ti sto​ji!“ na​smi​je​ši​la se. „Pro​baj i ovo.“ Pru​ži​la mu je tra​pe​ri​ce koje su bile no​še​ne je​dva ne​ko​li​ko puta. Pri​mi​je​ti​la je da net​ko sto​ji iza nje pa se okre​nu​la. Valj​da je ušao kroz ka​fić i nije ima​la poj​ma ko​li​ko ju je već pro​ma​trao s ula​za u skla​di​šte. Bio je pri​lič​no upad​ljiv u odi​je​lu i sa za​vo​jem na gla​vi, ali Mar​t​hi je bilo sve​jed​no. Vi​dje​la je samo pro​do​ran neo​do​ljiv po​gled u nje​go​vim oči​ma. Baš ono što nije htje​la. I sve što je htje​la. • • •

319

Lars Gil​berg is​pru​žio se u svo​joj no​voj nov​ca​toj vre​ći za spa​va​nje. Pro​da​vač u tr​go​vi​ni sport​ske opre​me sum​nji​ča​vo je pro​mo​trio hi​lja​dar​ku, ali pri​hva​tio ju je i pru​žio Gil​ber​gu tu ču​des​nu vre​ću. Gil​berg je trep​nuo. „Vra​tio si se“, do​ba​cio mu je. „Ajme, jesi li ti to pos​tao hin​du?“ Glas mu je odjek​nuo is​pod mos​ta. „Mo​žda“, od​go​vo​rio je mo​mak i čuč​nuo kraj nje​ga. „Tre​ba mi pre​no​ći​šte za ve​če​ras.“ „Samo daj, ali re​kao bih da imaš do​volj​no love za ho​tel.“ „Tamo će me naći.“ „Do​bro, ov​dje ima do​volj​no mjes​ta i nema nad​zo​ra.“ „Smi​jem li po​su​di​ti i neke no​vi​ne? Mis​lim, ako si ih već pro​či​tao?“ Gil​berg se tiho na​smi​jao. „Uzmi moju sta​ru vre​ću, sad mi slu​ži kao jas​tuk.“ Iz​vu​kao je is​pod sebe po​de​ra​nu pr​lja​vu vre​ću za spa​va​nje. „Za​pra​vo, znaš što? Uzmi ti ovu novu, a ja ću još no​ćas spa​va​ti u sta​roj. Kako bih ti re​kao... U sta​roj je os​ta​lo pre​vi​še mene.“ „Jesi li si​gu​ran?“ „Na​rav​no. Sta​roj iona​ko ne​dos​ta​jem.“ „Hva​la ti, Lars.“ Lars Gil​berg se samo na​smi​je​šio. A kad je le​gao, osje​tio je neku to​pli​nu koja nije ima​la veze s vre​ćom. Ta je to​pli​na do​pi​ra​la iz​nu​tra.

Bila je ve​čer i hod​ni​kom je odjek​nuo uz​dah kad su se sva vra​ta u Sta​te​nu is​to​vre​me​no za​klju​ča​la. Jo​han​nes Hal​den sjed​ne na kre​vet. Ali ni​šta mu nije po​ma​ga​lo. Mo​gao je sta​ja​ti, le​ža​ti ili sje​di​ti – bo​lo​vi nisu je​nja​va​li. A znao je da ni​ka​da neće pres​ta​ti, samo će se po​gor​ša​ti. Bo​lest je sad bila i vid​lji​va. Osim raka plu​ća po​ja​vi​la se i otek​li​na u pre​po​na​ma ve​li​či​ne lop​ti​ce za golf. Arild Fran​ck je odr​žao ri​ječ. Kao kaz​nu za po​moć u Son​nyje​vu bi​je​gu os​ta​vio je Jo​han​ne​sa da umi​re od bo​lo​va u će​li​ji bez li​ječ​nič​ke po​mo​ći i anal​ge​ti​ka. Do​du​še, mo​žda ga Fran​ck po​ša​lje u am​bu​lan​tu kad dođe tre​nu​tak smr​ti. Tad će vje​ro​jat​no htje​ti iz​bje​ći pri​ja​vu smrt​nog slu​ča​ja u će​li​ji. Bilo je tiho. Sa​svim tiho i pod nad​zo​rom. Ne​kad bi ču​va​ri pa​tro​li​ra​li na​kon za​tva​ra​nja će​li​ja, a to​pot nji​ho​vih ko​ra​ka dje​lo​vao je umi​ru​ju​će. U za​tvo​ru Ul​ler​smo Flåvel​smo, sta​ri​ji po​bo​žan čo​vjek, pje​vu​šio je ti​je​kom obi​la​ska. Pje​vao je sta​re psal​320

me du​bo​kim ba​ri​to​nom. Bila je to naj​ljep​ša us​pa​van​ka du​go​go​diš​njem za​tvo​re​ni​ku. Čak bi se i oni naj​bješ​nji smi​ri​li kad bi hod​ni​ci​ma odjek​nuo Håvel​smov poj. Jo​han​nes po​že​li da je Ha​vel​smo sad ov​dje. Ili onaj mo​mak. Ali nije se smio ža​li​ti. Mo​mak mu je dao ono što je tra​žio. Oprost. I us​pa​van​ku. Jo​han​nes pri​ne​se špri​cu svje​tlos​ti. Us​pa​van​ka. Mo​mak mu je re​kao da mu je to ka​pe​lan, bla​že​ni Per Vol​lan, pro​šver​cao u Bi​bli​ji – neka mu na​pa​će​na duša po​či​va u miru – i do​dao da je to naj​čiš​ći he​ro​in koji pos​to​ji u Oslu. A onda mu je po​ka​zao i što da uči​ni kad se pri​mak​ne taj čas. Jo​han​nes pris​lo​ni iglu na pla​vu na​brek​lu venu na ruci. Te​ško udah​ne. Dak​le, to je to. Či​tav je​dan ži​vot. I taj je ži​vot mo​gao biti po​sve dru​ga​či​ji samo da nije pris​tao pro​šver​ca​ti one vre​će iz luke u Son​g​k​hli. Čud​no je to. Bi li da​nas pris​tao na to? Ne bi. Ali on ka​kav je tada bio opet bi isto pos​tu​pio. Pris​tao bi sva​ki put. Pa onda i nije mo​glo biti dru​ga​či​je. Pri​tis​nuo je špri​cu i malo se stre​sao kad je igla pro​bi​la kožu. A onda je gur​nuo vrh špri​ce. Ujed​na​če​no i smi​re​no – ubriz​gao je sve. Prvo je pri​mi​je​tio da je bol od​mah nes​ta​la. A onda je doš​lo i ono dru​go. I tad je ko​nač​no shva​tio o čemu pri​ča​ju svi nar​ko​ma​ni. Slo​bod​ni pad. Za​gr​ljaj. Zar ga je stvar​no ci​je​lo vri​je​me samo jed​na špri​ca di​je​li​la od toga? Zar ga je od nje di​je​li​lo samo to​li​ko? Jer sada je opet bila on​dje, u svi​je​tloj ha​lji​ni, s onom sjaj​nom cr​nom ko​som i ba​de​mas​tim oči​ma. I njež​nim gla​som koji mu je ša​pu​tao one slo​že​ne en​gle​ske ri​je​či us​na​ma me​kim kao treš​nje. Jo​han​nes za​žmi​ri i sklup​ča se na kre​ve​tu. Po​lju​bac. To je je​di​no že​lio u ži​vo​tu.

Mar​kus je trep​tao pred te​le​vi​zij​skim ekra​nom. Pro​tek​lih tje​da​na go​vo​ri​li su samo o uboj​stvi​ma, ni​šta dru​go nisi ni mo​gao čuti na ra​di​ju ili te​le​vi​zi​ji. Mama mu je rek​la da ne gle​da to to​li​ko jer će ruž​no sa​nja​ti. Ali on nije imao noć​ne more. Sad je na te​le​vi​zi​ji go​vo​rio čo​vjek ko​jeg je Mar​kus poz​na​vao. Sje​dio je za sto​lom is​pred šume mi​kro​fo​na i od​go​va​rao na pi​ta​nja. Mar​kus je pre​poz​nao nje​go​ve če​t​vr​tas​te na​oča​le. Iako nije shva​ćao što to zna​či i kak​va tu veza pos​to​ji, znao je da taj čo​vjek više neće mo​ra​ti is​klju​či​va​ti gri​ja​nje u žu​toj kući koja je iz​go​rje​la.

321

Peti dio

322

42.

U dva​de​set i pet do se​dam Be​atri​ce Jo​na​sen, taj​ni​ca u od​vjet​nič​kom ure​du Tom​te & Øhre, tru​di​la se ne zi​je​va​ti dok se po​ku​ša​va​la sje​ti​ti na koji je film pod​sje​ća ba​lo​ner žene koja je upra​vo ušla. Na neki s Audrey Hep​burn. Do​ru​čak kod Tif​fanyja? I nije stvar samo u ba​lo​ne​ru – svi​le​na ma​ra​ma na gla​vi i sun​ča​ne na​oča​le neo​pi​si​vo su je pod​sje​ća​li na šez​de​se​te. Žena je spus​ti​la tor​bu na stol, rek​la da je to, po do​go​vo​ru, za Jana Øhrea i otiš​la. Pola sata kas​ni​je sun​ce je bli​je​šta​lo na pro​zo​ri​ma fa​sa​de Grad​ske vi​jeć​ni​ce. Prvi su bro​do​vi pris​ta​ja​li na Aker Bryg​ge s rad​nim lju​di​ma iz Ne​sod​d​tan​ge​na, Sona i Dro​ba​ka koji su išli na po​sao. Če​kao ih je još je​dan ve​dar dan, ali neka oš​tri​na u zra​ku go​vo​ri​la je da ni ovo lje​to neće tra​ja​ti za​uvi​jek. Pro​me​na​dom iz​me​đu mo​lo​va ho​da​la su neka dvo​ji​ca. Proš​la su po​red još ne​pos​tav​lje​nih te​ra​sa res​to​ra​na, bu​ti​ka koji će se otvo​ri​ti za ne​ko​li​ko sati i ulič​nih pro​da​va​ča koji su ot​pa​ki​ra​va​li robu spre​ma​ju​ći se za po​s​ljed​nji val tu​ris​ta koji će ove se​zo​ne na​hru​pi​ti u pri​jes​tol​ni​cu. Mla​đi od njih dvo​ji​ce no​sio je ele​gant​no ali iz​gu​žva​no i pr​lja​vo sivo odi​je​lo, a sta​ri​ji je no​sio ka​ri​ra​ni sako kup​ljen kod Dre​s​sman​na na ras​pro​da​ji i hla​če koje su se sla​ga​le sa sa​ko​om samo po ci​je​ni. Obo​ji​ca su ima​la pot​pu​no iste sun​ča​ne na​oča​le kup​lje​ne na ben​zin​skoj pri​je dva​de​set mi​nu​ta i jed​na​ke ak​tov​ke. Skre​nu​li su u pus​tu uli​či​cu. Na​kon pe​de​se​tak me​ta​ra spus​ti​li su se niz li​me​ne ste​pe​ni​ce do skrom​nog ula​za u neki res​to​ran koji je, ako je su​di​ti po skrom​nom nat​pi​su, slu​žio rib​lja jela. Sta​ri​ji zgra​bi kva​ku. Bilo je ot​klju​ča​no. Po​ku​ca. U otvo​ru na sre​di​ni vra​ta po​ja​vi​lo se lice is​kriv​lje​no kao odraz u oblom ogle​da​lu. Otvo​rio je vra​ta, a ri​je​či su za​zvu​ča​le kao da do​la​ze du​bo​ko is​pod mora: „Ruke tako da ih vi​dim.“ Pos​lu​ša​li su ga i vra​ta su se otvo​ri​la. Do​če​kao ih je pla​vo​kos čo​vjek snaž​ne gra​đe. Obo​ji​ca su po​gle​da​la pi​štolj koji 323

je bio upe​ren u njih. „O, do​bar dan“, re​kao je sta​ri​ji čo​vjek u ka​ri​ra​nom sa​kou i po​di​gao na​oča​le na čelo. „Ula​zi​te“, re​kao im je pla​vo​ko​si. Ušli su u lo​kal u ko​jem su ih neka dru​ga dvo​ji​ca u cr​nim odi​je​li​ma od​mah po​če​la pre​tre​sa​ti, a pla​vo​ko​si se opu​šte​no nas​lo​nio na pult gar​de​ro​be i gle​dao ih pre​ko ni​ša​na. Sta​ri​jem su iz fu​tro​le na ra​me​nu iz​vuk​li pi​štolj i pru​ži​li ga pla​vo​ko​som. „Ovaj je čist“, re​kao je dru​gi čo​vjek u cr​nom i po​ka​zao gla​vom pre​ma onom mla​đem. „Ali ima ne​kak​ve za​vo​je na tr​bu​hu.“ Pla​vo​ko​si se za​gle​dao u nje​ga. „Dak​le, to je naš Buda s ma​čem? Pak​le​ni an​đeo? Tako ne​što?“ Mla​đi je šu​tio. Pla​vo​ko​si plju​ne na pod pred svo​je ula​šte​ne crne ci​pe​le Vass. „Sa​svim prik​lad​no, deč​ko. Iz​gle​daš kao da ti je net​ko za​šio križ na čelo.“ „Kao i tebi.“ Pla​vo​ko​si se na​mr​šti. „Što ti to zna​či, Buda?“ „Zar ga ne osje​ćaš?“ Pla​vo​ko​si mu pri​đe i prop​ne se na pr​ste tako da su im se no​so​vi go​to​vo do​di​ri​va​li. „Mir, mir“, upo​zo​ri ih sta​ri​ji. „Za​če​pi, sta​ri“, od​go​vo​rio je pla​vo​ko​si pa po​di​gao mla​đem sako i ko​šu​lju. Po​la​ko mu poč​ne opi​pa​va​ti za​voj na tr​bu​hu. „Je li to ov​dje?“ upi​tao je kad je ru​kom sti​gao do sla​bi​na. Mla​đem na čelu iz​bi​ju graš​ci zno​ja. Pla​vo​ko​si gur​ne dva pr​sta u za​voj. Mla​đi otvo​ri usta, ali nije is​pus​tio ni gla​sa. Pla​vo​ko​si se na​ce​ri. „Da, hva​la ti. Valj​da je ov​dje.“ A onda je za​bio pr​ste u meso i po​vu​kao ga k sebi. Mla​đi pro​muk​lo za​ur​la. „Bo, on nas čeka“, upo​zo​ri ga je​dan od po​moć​ni​ka. „Do​bro, do​bro“, tiho od​go​vo​ri pla​vo​ko​si ne ski​da​ju​ći po​gled s mla​đeg čo​vje​ka koji je te​ško di​sao. Tad ga zgra​bi još čvr​š​će. Mla​di​ću se is​pod na​oča​la niz obraz sli​je suza. „Poz​drav​lja​ju te Syl​ves​ter i Ev​ge​ni“, pro​šap​tao je pla​vo​ko​si pa ga pus​tio i okre​nuo se pre​ma su​rad​ni​ci​ma. „Uz​mi​te im ak​tov​ke i uve​di​te ih.“ Njih dvo​ji​ca pru​že ak​tov​ke i kre​nu pre​ma sali. Sta​ri​ji je auto​mat​ski us​po​rio. Is​pred ze​le​nog svje​tla ak​va​ri​ja u ko​jem je svje​tlu​cao kris​tal na ve​li​kom bi​je​lom ka​me​nu s du​gim vla​ti​ma koje su le​lu​ja​le na stru​ji mje​hu​ri​ća i u ko​jem su ša​re​ne ri​bi​ce pli​va​le li​je​vo-des​no iz​nad jas​to​ga na dnu čija su kli​je​šta bila steg​nu​ta če​lič​nim ži​324

ca​ma ocr​ta​vao se lik jed​nog čo​vje​ka. Jed​nog ogrom​nog čo​vje​ka. „Kao što sam i obe​ćao“, re​kao je sta​ri​ji, „evo ga.“ „Ali ja ov​dje ne vi​dim ni​kak​vu kr​ti​cu“, do​ba​cio je mla​đi. „Vje​ruj mi, doći će i kr​ti​ca.“ „Glav​ni in​s​pek​tor Si​mon Ke​fas“, za​gr​mio je ogrom​ni čo​vjek. „I Son​ny Lof​t​hus. Dugo sam ovo če​kao. Do​đi​te, sjed​ni​te.“ Oni pri​đu. Mla​đi je bilo malo uko​če​ni​ji od sta​ri​jeg. Sje​li su na​su​prot go​le​mom čo​vje​ku. Kroz dvo​kril​na vra​ta ku​hi​nje be​šum​no iz​a​đe još je​dan čo​vjek ši​ro​kih ra​me​na i vra​ta de​be​log kao u pre​os​ta​le tro​ji​ce. „Doš​li su sami“, obja​vi pa pri​đe od​bo​ru za do​ček koji je obli​ko​vao po​lu​kruž​ni živi zid oko sta​ri​jeg i mla​đeg. „Ov​dje je mo​žda pre​ja​ko svje​tlo?“ upi​ta ogrom​ni mla​di​ća koji još nije ski​nuo sun​ča​ne na​oča​le. „Hva​la, ali vi​dim sve što tre​ba“, od​go​vo​ri on mir​no. „Do​bar od​go​vor. Eh, da su mi te tvo​je mla​de i zdra​ve oči“, ogrom​ni čo​vjek upe​ri ve​li​ki prst pre​ma svo​jim oči​ma. „Jesi li znao da se osjet​lji​vost oka na svje​tlost sma​nji za tri​de​set pos​to i pri​je pe​de​se​te? To ti je ži​vot – put u mrak, a ne u svje​tlost. Ni​sam neo​sjet​ljiv, Ke​fas, kad je ri​ječ o tvo​joj ženi, ali baš zato mo​ra​mo na​uči​ti kako ići kroz ži​vot ne os​la​nja​ju​ći se na vid. Mo​ra​mo, baš kao kr​ti​ca, ko​ris​ti​ti dru​ga čula kako bi​smo pre​poz​na​li pre​pre​ke i pri​jet​nje koje su pred nama.“ U tom tre​nut​ku ra​ši​ri ruke. Sli​či​le su ogrom​nim ba​ge​ri​ma s vi​la​ma. „A mo​že​mo i na​ba​vi​ti kr​ti​cu koja će gle​da​ti umjes​to nas. Samo, pro​blem s kr​ti​ca​ma je što se uglav​nom mo​ta​ju pod zem​ljom, pa ih je lako iz​gu​bi​ti. Tako sam ja iz​gu​bio svo​ju kr​ti​cu. Ne​mam poj​ma što se do​go​di​lo s njom. A pret​pos​tav​ljam da je i ti tra​žiš, zar ne?“ Mla​dić sleg​ne ra​me​ni​ma. „Pret​pos​ta​vit ću – Ke​fas te do​vu​kao ova​mo tako što ti je obe​ćao da ćeš upoz​na​ti kr​ti​cu?“ Sta​ri​ji se na​kaš​ljao: „Son​ny je na ovaj sas​ta​nak do​šao svo​je​volj​no jer želi pri​mi​rje. On sma​tra da je ra​čun za smrt nje​go​va oca po​rav​nat i da svat​ko može kre​nu​ti svo​jim pu​tem. A kako bi te uvje​rio u is​kre​nost svo​jih mo​ti​va, spre​man je vra​ti​ti no​vac i dro​gu. Za​uz​vrat ćeš ti obus​ta​vi​ti lov na nje​ga. Mo​že​mo li po​ka​za​ti obje ak​tov​ke?“ Ogrom​ni kim​ne pla​vo​ko​som koji je spus​tio ak​tov​ke na stol. Sta​ri​ji do​hva​ti jed​325

nu od njih, ali pla​vo​ko​si mu za​us​ta​vi ruku. „Samo daj“, re​kao je sta​ri​ji i po​di​gao ruke. „Samo sam htio po​ka​za​ti da je gos​po​din Lof​t​hus do​nio tre​ći​nu nov​ca i dro​ge. Os​ta​tak sli​je​di ako do​bi​je obe​ća​nje o pri​mir​ju i odav​de iz​a​đe živ.“ Kari je uga​si​la mo​tor. Po​gle​da​la je neo​n​ski znak na zgra​di biv​še ra​di​oni​ce. Cr​ve​nim slo​vi​ma pi​sa​lo je A-k-e-r B-r-y-g-g-e. Iz bro​di​ća koji je upra​vo pris​tao na​di​ra​li su lju​di. „Je li stvar​no si​gur​no da rav​na​telj po​li​ci​je ide na sas​ta​nak s kri​mi​nal​ci​ma bez oru​ža​ne prat​nje?“ „Je​dan moj pri​ja​telj znao je reći“, od​go​vo​ri Pon​ti​us Parr, pro​vje​ri pi​štolj i vra​ti ga u fu​tro​lu, „tko ne ri​ski​ra, ne pro​fi​ti​ra.“ „To sli​či Si​mo​nu“, rek​la je Kari pa po​gle​da​la to​ranj Grad​ske vi​jeć​ni​ce. Sat je po​ka​zi​vao se​dam i de​set. „Baš tako“, na​smi​je​šio se Parr. „Znaš što, Adel? Mis​lim da će nama dvo​ma ovo biti dan za pam​će​nje. Vo​lio bih da mi se pos​li​je pri​dru​žiš na kon​fe​ren​ci​ji za no​vi​na​re. Rav​na​telj po​li​ci​je i mla​da in​s​pek​to​ri​ca.“ Mljac​nuo je kao da is​pro​ba​va okus tih ri​je​či. „Da, mis​lim da oni vole tak​ve stva​ri.“ Tad otvo​ri su​vo​zač​ka vra​ta i iz​a​đe iz auto​mo​bi​la. Kari po​tr​či za njim duž pro​me​na​de.

„Onda?“ upi​ta sta​ri​ji čo​vjek., Je li vam to pri​hvat​ljiv aran​žman? Vra​ća vam se ukra​de​no, a Lof​t​hu​sa ćeš os​ta​vi​ti na miru i on će nes​ta​ti iz dr​ža​ve?“ „A ti ćeš do​bi​ti malu nak​na​du za ovo po​sre​do​va​nje u pre​go​vo​ri​ma, ha?“ na​smi​je​šio se ogrom​ni. Ogrom​ni je po​gle​dao Si​mo​na kao da tra​ži ne​što što ne može naći. „Bo, otvo​ri ak​tov​ku.“ Pla​vo​ko​si is​ko​ra​či pre​ma nji​ma. Po​tom po​ku​ša po​di​ći me​tal​ne kop​če. „Šefe, za​klju​ča​ne su.“ „Je​dan“, re​kao je mla​dić go​to​vo šap​tom. „De​vet, de​vet, de​vet.“ Pla​vo​ko​si okre​ne me​tal​ne ko​ta​či​će. Otvo​rio je ak​tov​ku i po​ka​zao sa​dr​žaj šefu. „Gle, gle“, re​kao je ogrom​ni i po​di​gao jed​nu vre​ći​cu bi​je​log pra​ha. „Tre​ći​na. A gdje je os​ta​tak?“ 326

„To je taj​na“, od​go​vo​ri sta​ri​ji. „Na​rav​no. A kako gla​si ši​fra za ak​tov​ku s lo​vom?“ „Ista je“, od​go​vo​ri mla​dić. „1999. Go​di​na kad si iz​gu​bio oca, zar ne?“ Mla​dić je šu​tio. „Do​bro“, sta​ri​ji čo​vjek pljes​ne ru​ka​ma i na​si​lu se na​smi​je​ši. „Mo​že​mo li sada oti​ći?“ „Ali htio sam da prvo do​ruč​ku​je​mo“, od​go​vo​ri ogrom​ni. „Vo​li​te li jas​to​ge?“ Ti​ši​na. Ogrom​ni te​ško uz​dah​ne. „Ruku na srce, ni ja ih baš ne vo​lim. Ali zna​te što? Ipak ih je​dem. Za​što? Zato što se to oče​ku​je od čo​vje​ka na mom po​lo​ža​ju.“ Kad je za​mah​nuo ru​ka​ma, sako mu se za​teg​nuo pre​ko snaž​nih prsa. „Jas​tog, ka​vi​jar, pje​nu​šac. Fer​ra​ri​ji ko​ji​ma ne​dos​ta​ju di​je​lo​vi, umi​rov​lje​ne ma​ne​ken​ke u po​tra​zi za ali​men​ta​ci​jom. Osa​ma na jah​ta​ma, to​pli Ka​ri​bi. Ra​di​mo mno​go toga što za​pra​vo i ne že​li​mo, zar ne? Ali mora se da bi se mo​ti​va​ci​ja odr​ža​la. Ne go​vo​rim o sebi, nego o oni​ma koji rade za mene. Oni mo​ra​ju vi​dje​ti sve te sit​ne sim​bo​le us​pje​ha, onog što sam pos​ti​gao. Onog što će i sami pos​ti​ći budu li ra​di​li svoj po​sao.“ Tad gur​ne ci​ga​re​tu među mes​na​te usne. Ci​ga​re​ta je iz​gle​da​la neo​bič​no sit​no u od​no​su na nje​go​vu ve​li​ku gla​vu. „Na​rav​no, ti sim​bo​li su tu i da mo​jim kon​ku​ren​ti​ma po​ka​žu moju sna​gu i moć. Isti je slu​čaj s na​si​ljem i okrut​noš​ću. Ne vo​lim to. Ali to je po​ne​kad neo​p​hod​no da bi se odr​ža​la mo​ti​va​ci​ja. Du​go​ve mi mo​ra​ju vra​ti​ti. Mo​ram ih ne​ka​ko mo​ti​vi​ra​ti da mi ne bi ra​di​li o gla​vi...“ Pri​pa​lio je ci​ga​re​tu upa​lja​čem u obli​ku pi​što​lja. „Na​pri​mjer, svo​je​dob​no mi je je​dan čo​vjek mo​di​fi​ci​rao oruž​je. Ali po​vu​kao se iz tog biz​ni​sa. Mo​gao sam pri​hva​ti​ti da su mu mo​to​cik​li dra​ži od pi​što​lja, ali ni​sam mo​gao pri​hva​ti​ti da je pro​dao Uzi ne​ko​me tko je već po​bio ne​ko​li​ko mo​jih lju​di.“ Tad kuc​ne ka​ži​pr​stom po stak​le​nom zidu ak​va​ri​ja. Njih dvo​ji​ca po​gle​da​ju u nje​gov prst. Mla​đi se lec​nuo, a sta​ri​ji je samo zu​rio. Onaj bi​je​li ka​men s vla​ti​ma koje su le​lu​ja​le uop​će nije bio ka​men. A kris​tal koji je bljes​nuo nije bio kris​tal, nego zlat​ni zub. „Kad ne​ko​me odru​biš gla​vu, to se si​gur​no čini kao pre​tje​ra​no na​si​lje, ali neka su sred​stva nuž​na da bi se os​tva​rio cilj, a pri​tom mis​lim na oda​nost lju​di koji me okru​žu​ju. Si​gu​ran sam da se sla​žeš, glav​ni in​s​pek​to​re.“ „Mo​lim?“ upi​ta sta​ri​ji. Ogrom​ni okre​ne gla​vu i po​gle​da ga. „Ne​što mi sla​bi​je ču​ješ, in​s​pek​to​re.“ Sta​ri​ji čo​vjek mak​ne po​gled s ak​va​ri​ja pa po​gle​da ogrom​nog čo​vje​ka. „A, eto, 327

sti​žu me go​di​ne. Bilo bi bo​lje kad bi go​vo​rio samo malo glas​ni​je.“ Bli​za​nac se iz​ne​na​đe​no na​smi​je. „Glas​ni​je?“ Po​vu​če dim ci​ga​re​te pa se okre​ne pre​ma pla​vo​ko​som. „Jes​te li pro​vje​ri​li da nisu ozvu​če​ni?“ „Je​smo, šefe. I njih i lo​kal.“ „Zna​či da si malo na​gluh, Ke​fas? Pa, kako ćeš onda sa že​nom kad... Kako ide ona iz​re​ka? Sli​je​pi vode glu​he?“ Okre​nuo se po​dig​nu​tih obr​va i če​tvo​ri​ca iz nje​go​ve prat​nje pras​nu u smi​jeh. „Smi​ju se jer me se boje“, objas​nio je ogrom​ni čo​vjek mla​di​ću. „Mali, bo​jiš li se i ti?“ Opet nije bilo od​go​vo​ra. Sta​ri​ji po​gle​da na sat.

Kari po​gle​da na sat. Se​dam i če​tr​na​est. Par​ru je na​re​dio da dođu na vri​je​me. „Evo ga“, re​kao je Parr i po​ka​zao nat​pis na fa​sa​di. Pri​šao je vra​ti​ma, otvo​rio ih i pri​dr​žao ih Kari. U gar​de​ro​bi je bilo tiho i mrač​no, ali iz du​bi​ne lo​ka​la do​pi​rao je neki glas. Parr je iz fu​tro​le na ra​me​nu iz​vu​kao pi​štolj i po​ka​zao Kari da uči​ni isto. Zna​la je da se pro​ču​lo o nje​zi​nom ru​ko​va​nju sač​ma​ri​com iz Ener​ha​uge​na, pa je mo​ra​la objas​ni​ti rav​na​te​lju da – us​pr​kos sve​mu – nema pre​vi​še is​kus​tva s opas​nim za​da​ci​ma. Ali rav​na​telj joj je re​kao da je Si​mon in​zis​ti​rao da ona – i nit​ko dru​gi – bude pri​sut​na. Zna​la je i da po​ka​zi​va​nje po​li​cij​ske znač​ke odra​di po​sao u de​vet od de​set slu​ča​je​va, a u de​ve​de​set i de​vet pos​to si​tu​aci​ja po​mog​ne kad po​ka​žeš oruž​je. Ipak joj je srce div​lje tuk​lo dok su pro​la​zi​li kroz res​to​ran. Čim su za​ko​ra​či​li u salu, onaj glas je utih​nuo. „Po​li​ci​ja!“ vik​nuo je Parr i upe​rio pi​štolj pre​ma sku​pi​ni za je​di​nim za​uze​tim sto​lom. Kari je od​sko​či​la u stra​nu i na​ni​ša​ni​la ogrom​nog čo​vje​ka. Na​čas je zav​la​dao muk i čuo se samo glas Joh​n​nyja Ca​sha kako iz ma​log zvuč​ni​ka na zidu iz​me​đu buf​fe​ta i pre​pa​ri​ra​ne vo​lov​ske gla​ve pje​va Give my love to Rose. Oči​to su sti​gli u neki mes​ni res​to​ran koji pos​lu​žu​je i do​ru​čak. Za sto​lom su sje​di​la neka dvo​ji​ca u svi​je​tlo​si​vim odi​je​li​ma i iz​ne​na​đe​no ih po​gle​da​la. Kari je shva​ti​la da u do​bro osvi​jet​lje​nom res​to​ra​nu ipak nisu sami. Za sto​lom po​red pro​zo​ra sje​dio je sta​ri​ji par koji je, čini se, upra​vo do​ži​vio za​jed​nič​ki in​far​kt. Ali po​gri​je​ši​li su, po​mis​li​la je Kari. Ovo ne može biti res​to​ran u koji ih je pos​lao Si​mon. A onda je niži čo​vjek obri​sao usta sal​ve​tom i pro​go​vo​rio: „Rav​na​te​lju po​li​ci​je Parr, hva​la što ste osob​no doš​li. Uvje​ra​vam vas da nit​ko od nas nije na​oru​žan niti vam želi na​udi​ti.“ „A tko ste vi?“ upi​tao je Parr. 328

„Ja sam Jan Øhre. Od​vjet​nik sam i zas​tu​pam ovog gos​po​di​na, Ive​ra Iver​se​na sta​ri​jeg.“ Po​ka​zao je pre​ma vi​šem čo​vje​ku i Kari tad pri​mi​je​ti da je sli​čan sinu. „A što vi ra​di​te ov​dje?“ „Isto što i vi, pret​pos​tav​ljam.“ „Stvar​no? Meni su obe​ća​li kri​mi​nal​ce za do​ru​čak.“ „I to će obe​ća​nje is​pu​ni​ti, Parr.“

„Vi​diš“, nas​ta​vio je ogrom​ni, „tre​bao bi se bo​ja​ti.“ Kim​nuo je pla​vo​ko​som koji je iz​vu​kao ta​nak nož duge oš​tri​ce pa pri​šao mom​ku i pod​lak​ti​com mu po​vu​kao gla​vu. Is​to​dob​no mu je pris​lo​nio nož na gr​kljan. „Zar si stvar​no mis​lio, Lof​t​hus, da mi je ona sića koju si maz​nuo važ​na? Nosi je. Bou sam obe​ćao da će te moći is​je​ći na ko​ma​di​će. Zato tu dro​gu i lovu sma​tram ula​ga​njem. Ula​ga​njem u mo​ti​va​ci​ju, da tako ka​žem. Na​rav​no, tom se pro​ble​mu može pris​tu​pi​ti na više na​či​na, ali za tebe je naj​bez​bol​ni​ji da nam ka​žeš što si na​pra​vio Syl​ves​te​ru da bi​smo ga mo​gli sa​hra​ni​ti kako i pri​li​či jed​nom ka​to​li​ku. Onda?“ Mla​dić pro​gu​ta sli​nu, ali i da​lje je šu​tio. Ve​li​ki opa​li ša​kom po sto​lu tako da su čaše po​sko​či​le. „Zar si i ti na​gluh?“ „Mo​žda i jest“, na​ce​ri se pla​vo​ko​si koji je pris​lo​nio lice tik do mla​di​će​va uha. „Buda ima če​pi​će u uši​ma.“ Dru​gi su se na​smi​ja​li. Ogrom​ni rav​no​duš​no od​mah​ne gla​vom pa poč​ne vr​tje​ti ši​fru na ak​tov​ci. „Bo, iz​vo​li. Slo​bod​no ga iz​re​ži.“ Kad je otvo​rio ak​tov​ku, za​čuo se neki re​zak zvuk, ali sve je pre​vi​še za​ni​ma​lo što će Bo na​pra​vi​ti s no​žem da bi pri​mi​je​ti​li me​tal​nu iglu koja je is​pa​la iz ak​tov​ke i pala na pod. „Tvo​ja mu​dra maj​ka go​to​vo je uvi​jek u pra​vu“, re​kao je Si​mon. „Ali s to​bom je po​gri​je​ši​la. Ni​kad nije tre​ba​la po​do​ji​ti đa​vo​lje di​je​te.“ „Kog vra​ga...“ za​poč​ne ogrom​ni. Nje​go​vi lju​di se okre​nu. U ak​tov​ci se, uz pi​štolj i Uzi, na​la​zio mas​li​nas​to​ze​len pred​met na​lik dr​š​ci bi​cik​la. Ogrom​ni po​dig​ne ne​poz​na​ti pred​met i pri​mi​je​ti kako sta​ri​ji čo​vjek spu​šta sun​ča​ne na​oča​le na oči.

329

„To je is​ti​na, do​go​vo​rio sam se s glav​nim in​s​pek​to​rom Ke​fa​som da moj kli​jent i ja do​đe​mo ova​mo“, re​kao je Jan Øhre na​kon što je Pon​ti​usu Par​ru po​ka​zao is​kaz​ni​cu od​vjet​nič​ke ko​mo​re. „Mis​lio sam da vas je oba​vi​jes​tio.“ „Nije“, od​go​vo​ri Pon​ti​us Parr. Kari je na licu rav​na​te​lja po​li​ci​je vi​dje​la iz​ne​na​đe​nje i bi​jes. Øhre po​gle​da svog kli​jen​ta. „To onda zna​či da ne zna​te za naš do​go​vor?“ „Ka​kav do​go​vor?“ „O sma​nje​nju kaz​ne.“ Parr od​mah​ne gla​vom. „Ke​fas mi je samo re​kao da će mi da​nas pre​da​ti kri​mi​nal​ce na plad​nju. O čemu je ri​ječ?“ Øhre mu je htio od​go​vo​ri​ti, ali Iver Iver​sen se nag​nuo i ne​što mu šap​nuo. Øhre kim​ne, a Iver​sen se opet nas​lo​ni i za​tvo​ri oči. Kari ga po​gle​da. Iz​gle​dao je ne​ka​ko po​ra​že​no. Is​crp​lje​no, re​zig​ni​ra​no. Øhre se na​kaš​lje. „Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas sma​tra da ima odre​đe​ne, pa, do​ka​ze pro​tiv mog kli​jen​ta i nje​go​ve su​pru​ge. Ri​ječ je o nizu ugo​vo​ra o ku​po​pro​da​ji ne​kret​ni​na sklop​lje​nim sa sta​no​vi​tim Le​vi​jem Tho​uom. Mo​žda vam je poz​na​ti​ji po na​dim​ku Bli​za​nac.“ Thou, po​mis​li​la je Kari. Neo​bič​no pre​zi​me, a opet – čini se da ga je ne​dav​no čula. Upoz​na​la je ne​kog tko se tako zove. I to u po​li​cij​skoj sre​diš​nji​ci. Vje​ro​jat​no ne​ko​ga ne​važ​nog. „Ke​fas tvr​di da ima do​ka​ze o na​vod​nom na​ru​če​nom uboj​stvu iza ko​jeg, kako sma​tra, sto​ji Ag​ne​te Iver​sen. Iz po​što​va​nja pre​ma sinu mog kli​jen​ta Ke​fas je spre​man spri​je​či​ti iz​no​še​nje tih do​ka​za i odo​bri​ti sma​nje​nje kaz​ne mom kli​jen​tu u za​mje​nu za nje​go​vo priz​na​nje i svje​do​če​nje pro​tiv Tho​ua, od​nos​no Bli​zan​ca.“ Pon​ti​us Parr ski​ne če​t​vr​tas​te na​oča​le. Kari se iz​ne​na​di​la kad je vi​dje​la da su mu oči dje​čač​ki pla​ve boje. „To zvu​či kao do​go​vor koji se tre​ba is​po​što​va​ti.“ „Od​lič​no.“ Øhre uzme mapu sa sto​li​ce kraj sebe. Iz nje iz​va​di omot​ni​cu i pre​ko sto​la je gur​ne rav​na​te​lju po​li​ci​je. „Ov​dje su iz​vo​di s po​je​di​nos​ti​ma o sva​koj ku​po​pro​daj​noj tran​sak​ci​ji koja je slu​ži​la za pra​nje nov​ca Le​vi​ju Tho​uu. Iver​sen je spre​man svje​do​či​ti i pro​tiv Fre​dri​ka An​sga​ra, biv​šeg in​s​pek​to​ra u Odje​lu za te​ške pri​je​va​re, čiji je za​da​tak bio spri​je​či​ti is​tra​gu tih tran​sak​ci​ja.“ Parr uzme omot​ni​cu i opi​pa je. „Unu​tra je ne​što tvr​do“, re​kao je. „USB. Na nje​mu je audi​os​nim​ka koju je glav​ni in​s​pek​tor pos​lao mom kli​jen​tu 330

sa svog mo​bi​te​la i za​mo​lio ga da vam je pre​da​mo.“ „Zna​te li što je gore?“ Øhre i Iver​sen po​no​vo iz​mi​je​ne po​gle​de. Ovaj se na​kaš​lje. „U pi​ta​nju je snim​ka jed​ne oso​be. Glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas kaže da ćete vi zna​ti o kome je ri​ječ.“ „Ra​ču​na​lo je kod mene, pa je mo​že​mo od​mah pres​lu​ša​ti.“

Otvo​re​na ak​tov​ka. Oruž​je. Mas​li​nas​to​ze​le​na boja. Si​mon Ke​fas za​žmi​rio je u po​s​ljed​nji tren i ru​ka​ma pre​krio oči. Blje​sak mu je po​li​zao lice po​put pla​me​na, a pra​sak ga je uda​rio po​put šake u že​lu​dac. Tad je otvo​rio oči i brzo se nag​nuo pa zgra​bio pi​štolj. Okre​nuo se. Pla​vo​ko​si je sta​jao kao da je upra​vo po​gle​dao u lice Me​du​ze. Još je dr​žao ruku Son​nyju na gla​vi, a nož na nje​go​vu vra​tu. Tek je tad Si​mon shva​tio da pla​vo​ko​si stvar​no ima križ na čelu. Metu. Si​mon je opa​lio i od​mah ugle​dao rupu is​pod pla​ve kose. Dok je pla​vo​ko​si pa​dao, Son​ny je zgra​bio Uzi. Si​mon mu je objas​nio da pa​ra​li​zi​ra​nost tra​je samo dvi​je se​kun​de. I to su uvjež​ba​va​li u ho​te​lu Bi​smar​ck: kada tre​ba zgra​bi​ti oruž​je i za​pu​ca​ti. Na​rav​no, nisu mo​gli pre​dvi​dje​ti baš sve po​je​di​nos​ti, pa je malo pri​je nego što je Bli​za​nac otvo​rio ak​tov​ku i ak​ti​vi​rao to​pov​ski udar, Si​mon bio si​gu​ran da će im plan pro​pas​ti. Ali sad dok je gle​dao kako Son​ny iz​vo​di pi​ru​etu s pr​stom na oki​da​ču, znao je da Bli​za​nac neće oti​ći kući za​do​vo​ljan, kao na​kon us​pješ​nog dana na pos​lu. Meci su le​tje​li iz oruž​ja koje je upor​no mu​ca​lo samo je​dan slog. Dvo​ji​ca su već pala, a tre​ći je us​pio za​vu​ći ruku u sako pri​je nego što su mu meci is​pi​sa​li is​pre​ki​da​nu li​ni​ju pre​ko gru​di. Zas​tao je na tre​nu​tak, a onda su ko​lje​na pri​mi​la po​ru​ku da je mr​tav, a Si​mon se već okre​nuo pre​ma Bli​zan​cu. I za​pre​pa​šte​no je po​gle​dao u praz​nu sto​li​cu. Kako se ona​ko te​žak čo​vjek može tako brzo kre​ta​ti... Ugle​dao ga je uz rub ak​va​ri​ja od​mah po​red ku​hi​nje. Na​ci​ljao je i tri​put opa​lio. Vi​dio je po​go​dak na Bli​zan​če​vu sa​kou i kako puca stak​lo ak​va​ri​ja. Na tre​nu​tak se či​ni​lo da će voda za​dr​ža​ti če​t​vr​tast oblik, ona​ko iz na​vi​ke ili zbog dje​lo​va​nja neke čud​no​va​te sile, ali onda se stu​šti​la kao ze​le​ni zid. Si​mon je po​ku​šao iz​mak​nu​ti, ali bilo je kas​no. Na​ga​zio je na ne​kak​vog jas​to​ga koji je kre​nuo. Si​mo​nu je po​pus​ti​lo ko​lje​no pa se sru​šio u vodu. Kad je po​di​gao gla​vu, Bli​zan​ca više nije bilo, samo su se dvo​kril​na ku​hinj​ska vra​ta još uvi​jek lju​lja​la. „Jesi li do​bro?“ upi​tao je Son​ny i pru​žio mu ruku. „Ni​kad bo​lje“, zas​te​njao je Si​mon i od​gur​nuo mu ruku. „Ali ako nam Bli​za​nac sad po​bjeg​ne, ni​kad ga više ne​će​mo naći.“ Si​mon po​tr​či pre​ma vra​ti​ma ku​hi​nje, šut​ne ih i uđe dr​že​ći pi​štolj pred so​bom. Osje​tio je te​žak mi​ris ve​li​ke ku​hi​nje. Po​gle​dom je pre​le​tio po rad​nim plo​ha​ma, ma​ti​331

ra​nim me​tal​nim šted​nja​ci​ma, nizu tava, ku​ha​ča i šef​lji koje su vi​sje​le s ni​skog sto​pa i zak​la​nja​le mu vi​dik. Si​mon čuč​ne po​ku​ša​va​ju​ći uhva​ti​ti neki po​kret ili sje​nu. „Na podu“, re​kao je Son​ny. Si​mon spus​ti po​gled. Vi​dio je cr​ve​ne mr​lje na siv​kas​to-pla​vim ka​me​nim plo​či​ca​ma. Do​bro je vi​dio – po​go​dio je Bli​zan​ca. U da​lji​ni su se za​lu​pi​la vra​ta. „Ide​mo.“ Kr​va​vi trag vo​dio je iz ku​hi​nje do mrač​nog hod​ni​ka u ko​jem je Si​mon ski​nuo sun​ča​ne na​oča​le pa po​ju​rio uz ste​pe​ni​ce do još jed​nog hod​ni​ka s me​tal​nim vra​ti​ma u dnu. A upra​vo bi tak​va vra​ta pro​izve​la zvuk koji su ne​tom za​ču​li. Ipak, Si​mon je po​otva​rao sva vra​ta na koja je us​put na​išao. De​ve​te​ro lju​di od de​set onih koji bje​že od dva čo​vje​ka i jed​nog Uzi​ja oda​bra​lo bi naj​kra​ći i naj​o​či​ti​ji put za bi​jeg, ali Bli​za​nac je oda​brao onaj de​se​ti. Uvi​jek hla​dan, ra​ci​ona​lan i pro​ra​ču​nat. Taj tip pre​ži​vio bi i bro​do​lom. A ta​ko​đer je lako mo​gao za​lu​pi​ti onim vra​ti​ma kako bi ih na​veo na kri​vi trag. „Po​bje​ći će nam“, re​kao je Son​ny. „Smi​ri se“, re​kao je Si​mon i otvo​rio po​s​ljed​nja vra​ta. Praz​no. Kr​vav trag sada ih je vo​dio samo u jed​nom smje​ru. Iza tih me​tal​nih vra​ta krio se Bli​za​nac. „Spre​man?“ upi​tao je Si​mon. Son​ny kim​ne i upe​ri pi​štolj u vra​ta. Si​mon se le​đi​ma nas​lo​ni na zid do vra​ta, pri​tis​ne kva​ku i gur​ne ih. Son​nyja zap​ljus​ne svje​tlost. Si​mon iz​a​đe iz hod​ni​ka i osje​ti vje​tar na licu. „A, je​bo​te...“ Iz​aš​li su na pus​tu uli​cu oku​pa​nu ju​tar​njim sun​cem. Bili su u Ru​se​lok​k​ve​ienu odak​le se sti​že do ras​križ​ja s Mun​ke​dam​sve​ienom, a da​lje su Kra​ljev​ski vr​to​vi. Nig​dje nisu vi​dje​li auto​mo​bil. Nig​dje nije bilo ni žive duše. Kao ni Bli​zan​ca.

332

43.

„Ov​dje pres​ta​je kr​va​vi trag“, re​kao je Si​mon i po​ka​zao na asfalt. Bli​za​nac je vje​ro​jat​no shva​tio da os​tav​lja za so​bom trag pa je ne​ka​ko za​us​ta​vio ka​pa​nje krvi. Taj tip zbi​lja bi pre​ži​vio i bro​do​lom. Pro​ma​trao je pra​zan Ru​se​lok​k​ve​ien. Po​gle​dom je pre​šao po cr​k​vi sv. Pav​la i mos​ti​ću na​kon ko​jeg je put nes​ta​jao iza za​vo​ja. Li​je​vo i des​no duž Mun​ke​dam​sve​iena. Nig​dje ni​ko​ga. „Pa, do​vra​ga!“ Son​ny se lju​ti​to uda​ri Uzi​jem po be​dru. „Da je tr​čao niz uli​cu, sus​ti​gli bi​smo ga“, re​kao je Si​mon. „Ne​ka​mo je ušao.“ „Ali gdje?“ „Ne znam.“ „Mo​žda ga je ov​dje če​kao auto?“ „Mo​žda. Ali vidi!“ Si​mon po​ka​že mr​lju iz​me​đu Son​nyje​vih ci​pe​la. „Evo ipak jed​ne kr​va​ve mr​lje. Mo​žda je...“ Son​ny od​mah​ne gla​vom i od​mak​ne sako. Čis​ta ko​šu​lja koju mu je Si​mon dao bila je na​top​lje​na krv​lju. Si​mon tiho op​su​je. „Onaj gad ti je ipak otvo​rio ranu?“ Son​ny sleg​ne ra​me​ni​ma. Si​mon se opet za​gle​da niz uli​cu. Nig​dje nije bilo ni​jed​nog je​di​nog auto​mo​bi​la. Tr​go​vi​ne se još nisu otvo​ri​le. Po​svu​da je vi​dio samo za​tvo​re​ne ula​ze u zgra​de. Kamo je mo​gao nes​ta​ti? Pro​mi​je​ni per​s​pek​ti​vu, po​mis​lio je Si​mon. Po​gle​daj. Od​mak​ni se... Tad na​kri​vi gla​vu. Vi​dio je ne​što kra​jič​kom oka. Od​sjaj sun​ca na po​kret​nom ko​ma​du stak​la. Ili me​ta​la. Na me​sin​gu. „Dođi“, re​kao je Son​ny. „Ide​mo još jed​nom pre​gle​da​ti res​to​ran, mo​žda je.. „Nije“, tiho od​go​vo​ri Si​mon. Ruč​ka od me​sin​ga. Te​ške šar​ke koje se po​la​ko 333

same za​tva​ra​ju. Uvi​jek otvo​re​na vra​ta. „Vi​dim ga.“ „Vi​diš?“ „Vra​ta na cr​k​vi, vi​diš li ih?“ Son​ny po​gle​da u tom smje​ru. „Ne.“ „Za​tva​ra​ju se. Ušao je u cr​k​vu. Ide​mo.“ Si​mon po​tr​či. Nogu pred nogu pa ubr​zaš. Jed​nos​ta​van po​kret koji je či​nio još od ma​lih nogu. Otad se na​tr​čao i sva​ke je go​di​ne bi​vao sve brži. A sada je iz go​di​ne u go​di​nu bi​vao sve spo​ri​ji. Više ga nisu slu​ži​la ni ko​lje​na ni plu​ća. Pr​vih dva​de​set me​ta​ra us​pi​je​vao je pra​ti​ti Son​nyja, a onda je po​sus​tao. Mo​mak je bio na pu​nih pe​de​set me​ta​ra is​pred nje​ga kad je pre​sko​čio tri ste​pe​ni​ce, po​vu​kao te​ška vra​ta i ušao u cr​k​vu. Si​mon us​po​ri oče​ku​ju​ći da će za​ču​ti tup, pri​gu​šen, go​to​vo dje​čji zvuk ka​kav pu​canj pro​izvo​di s dru​ge stra​ne zida. Ali ni​šta. Tad po​ju​ri uz ste​pe​ni​ce, otvo​ri te​ška vra​ta pa uđe u cr​k​vu. Taj mi​ris. Ta ti​ši​na. Te​ži​na svih onih mis​li​la​ca. Klu​pe su bile praz​ne, a na ol​ta​ru je go​rje​la svi​je​ća. Si​mon se sje​ti da za pola sata za​po​či​nje ju​tar​nja misa. Svje​tlost svi​je​će ti​tra​la je iz​nad ra​za​pe​tog Spa​si​te​lja na kri​žu. Ali tad Si​mon za​ču​je po​bo​žan ša​pat i okre​ne se li​je​vo. Son​ny je sje​dio u otvo​re​nom odjelj​ku is​po​vje​da​oni​ce. U ru​pi​čas​ti dr​ve​ni zid dru​gog odjelj​ka is​pred ko​jeg je sko​ro skroz bila na​vu​če​na crna za​vje​sa Son​ny je upe​rio Uzi. A Si​mon je kroz ma​len pro​cjep ugle​dao šaku. Na ka​me​nom podu is​pod zas​to​ra raz​li​la se lok​vi​ca krvi. Si​mon se pri​brao to​li​ko da je mo​gao ra​za​bra​ti Son​nyjev ša​pat. „Neka ti se svi bo​go​vi na ne​be​si​ma smi​lu​ju i ot​pus​te ti gri​je​he. Umri​jet ćeš, ali će duša greš​ni​ka po​kaj​ni​ka oti​ći u raj. Amen.“ Ti​ši​na. Si​mon ugle​da Son​nyjev prst na oki​da​ču. Vra​ti pi​štolj u fu​tro​lu. Nije na​mje​ra​vao ni​šta uči​ni​ti. Ama baš ni​šta. Neka mo​mak pre​su​di. A kas​ni​je može pre​su​di​ti i nje​mu. „Da, ubi​li smo ti oca.“ Bli​zan​čev glas iza za​vje​se bio je tih. „Mo​ra​li smo. Kr​ti​ca mi je do​ja​vi​la da će ga tvoj otac ubi​ti. Ču​ješ li me?“ Son​ny je šu​tio. Si​mon za​dr​ži dah. „Pla​ni​rao je to uči​ni​ti te noći kraj ru​še​vi​na u Ma​ri​da​le​nu“, nas​ta​vi Bli​za​nac. „Kr​ti​ca mi je re​kao da mu je po​li​ci​ja na tra​gu i da je pi​ta​nje vre​me​na kad će ga ot​kri​ti. Sto​ga je pred​lo​žio da uboj​stvo za​ma​ski​ra​mo u sa​mo​uboj​stvo. Da is​pad​ne kako je tvoj otac kr​ti​ca jer će onda po​li​ci​ja pre​ki​nu​ti is​tra​gu. Pris​tao sam. Mo​rao sam za​šti​ti​ti 334

svo​ju kr​ti​cu, zar ne?“ Si​mon pri​mi​je​ti da je Son​ny obli​zao usne. „A tko je bio kr​ti​ca?“ „Ne znam. Ku​nem ti se da ne znam. Ko​mu​ni​ci​ra​li smo samo e-ma​ilom.“ „Onda ni​kad ne​ćeš ni saz​na​ti“, re​kao je Son​ny pa po​di​gao Uzi dr​že​ći prst na oki​da​ču. „Jesi li spre​man?“ „Sta​ni! Son​ny, ne mo​raš me ubi​ti, iona​ko ću ov​dje is​kr​va​ri​ti. Samo te mo​lim, daj da se opros​tim s naj​dra​ži​ma pri​je nego što umrem. Pa mi smo i tvom ocu do​pus​ti​li da u onoj po​ru​ci na​pi​še kako je vo​lio tebe i tvo​ju maj​ku. Zar se ti ne​ćeš jed​na​ko smi​lo​va​ti ovom greš​ni​ku?“ Si​mon je pro​ma​trao kako se Son​nyju prsa po​di​žu i spu​šta​ju. Mi​ši​ći vi​li​ce su mu se tr​za​li. „Ne​moj“, za​poč​ne Si​mon. „Ne​moj, Son​ny, on će...“ Son​ny se okre​ne pre​ma nje​mu i bla​go ga po​gle​da. Imao je He​le​ne​in bla​gi po​gled. Ali već je bio spus​tio Uzi. „Ali, Si​mon, samo tra​ži da...“ Si​mon je u pro​cje​pu iza za​vje​se pri​mi​je​tio po​kret. Po​kret ruke. S poz​la​će​nim upa​lja​čem u obli​ku pi​što​lja. Znao je da nema do​volj​no vre​me​na. Nije imao do​volj​no vre​me​na da upo​zo​ri Son​nyja i da ovaj re​agi​ra, a nije bilo ni do​volj​no vre​me​na da iz​vu​če svoj pi​štolj iz fu​tro​le i osi​gu​ra Else ono što joj pri​pa​da. Sta​jao je na ogra​di mos​ta iz​nad Ake​ra i pod njim se pje​nio vo​do​pad. I tad je sko​čio. Sko​čio je s mos​ta, kao da se poz​dra​vio sa ži​vo​tom i od​lu​čio za​igra​ti onaj div​ni brzi ru​let sud​bi​ne... Nije mu zato tre​ba​la ni pa​met ni sna​ga, samo lu​đač​ka hra​brost osu​đe​ni​ka koji je bio spre​man pro​koc​ka​ti bu​duć​nost koju nije ci​je​nio jer je znao da može iz​gu​bi​ti ma​nje od dru​gih. Sko​čio je u otvo​re​ni odje​ljak, iz​me​đu Sina i ru​pi​čas​te dr​ve​ne plo​če. Za​čuo je pra​sak. Osje​tio je ubod pa​ra​li​zi​ra​ju​ćeg le​de​nog ili vre​log žal​ca koji mu je pre​po​lo​vio ti​je​lo i pre​sje​kao sve veze. A onda se za​čuo još je​dan zvuk. Uzi. Si​mo​nu je gla​va pala na pod odjelj​ka i kiša pi​lje​vi​ne za​su​la mu je lice. Za​čuo je kako Bli​za​nac vri​šti, po​di​gao je gla​vu i vi​dio kako te​tu​ra pre​ma klu​pa​ma dok mu meci pa​ra​ju leđa kao roj pče​la. Praz​ne i još uža​re​ne ča​hu​re Uzi​ja pek​le su mu čelo. A Bli​za​nac je po​ru​šio dva reda klu​pa pa pao na ko​lje​na, ali još se po​mi​cao. Od​bi​jao je umri​je​ti. Iz​gle​da​lo je tako ne​pri​rod​no. Kad je Si​mon pri​je mno​go go​di​na ot​krio da maj​ka jed​nog od naj​tra​že​ni​jih kri​mi​na​la​ca radi kao čis​ta​či​ca u nji​ho​voj zgra​di i kad joj se obra​tio zbog toga, prvo što 335

mu je rek​la bilo je baš to – Levi nije bio pri​ro​dan. Ona mu je bila maj​ka i, na​rav​no, vo​lje​la ga je, ali pla​šio ju je od dana kad se ro​dio. Is​pri​ča​la mu je da je ma​le​ni-ve​li​ki Levi re​do​vi​to do​la​zio na po​sao s njom jer ga nije imao tko ču​va​ti. Jed​nom je po​gle​dao kan​tu vode koju je gu​ra​la na ko​li​ci​ma i re​kao da se on​dje na​la​zi net​ko tko iz​gle​da baš kao on. Si​ssel mu je rek​la da se igra s tim ne​kim i otiš​la is​praz​ni​ti koš za sme​će. Kad se vra​ti​la, dje​ča​ku su još samo noge vi​ri​le iz kan​te pa ga je Si​ssel mo​ra​la žes​to​ko po​vu​ći kako bi ga iz​vuk​la. Bio je mo​kar i plav u licu. Ali umjes​to da za​pla​če – što bi ve​ći​na dje​ce uči​ni​la – on je pras​nuo u smi​jeh. Is​pri​čao joj je da ga je zlo​čes​ti Bli​za​nac po​ku​šao ubi​ti. Po​ne​kad se pi​ta​la odak​le joj je do​šao i jed​nom je rek​la Si​mo​nu da se osje​ti​la slo​bod​nom tek kad se od​se​lio. Bli​za​nac. Na salu iz​me​đu de​be​log vra​ta i ogrom​nog po​tilj​ka po​ja​vi​le su se dvi​je rupe i po​kre​ti su na​glo za​mr​li. Ipak je pri​ro​dan, po​mis​lio je Si​mon. Po​sve pri​ro​dan sin je​di​nac. Znao je da je ogrom​ni čo​vjek mr​tav i pri​je nego što se sru​šio i uda​rio če​lom u ka​me​ni pod uz ne​ugo​dan tre​sak. Si​mon za​tvo​ri oči. „Si​mon, gdje te...?“ „U prsa“, od​go​vo​rio je Si​mon i na​kaš​ljao se. Na ruci je osje​tio da kaš​lje krv. „Zo​vem hit​nu.“ Si​mon otvo​ri oči. Kao da je vi​dio sebe odoz​go. Gle​dao je tam​no​cr​ve​nu mr​lju koja mu se ši​ri​la po ko​šu​lji. „Pus​ti, neće sti​ći na vri​je​me.“ „Ali hoće, samo da...“ „Slu​šaj me.“ Son​ny je već kre​nuo iz​va​di​ti mo​bi​tel, ali Si​mon ga je zgra​bio za tu ruku. „Znam po​ne​što o pros​tri​jel​nim ra​na​ma, do​bro?“ Son​ny mu spus​ti ruke na prsa. „Uza​lud“, re​kao je Si​mon. „Sada idi, bje​ži. Slo​bo​dan si, odra​dio si po​sao.“ „Ne, ni​sam.“ „Bje​ži, radi mene.“ Si​mon ga je uhva​tio za ruku. Bila je to​pla i poz​na​ta, kao nje​go​va. „Oba​vio si po​sao.“ „Ne miči se.“ „Re​kao sam ti da će kr​ti​ca da​nas biti ov​dje. I bio je ov​dje. A sada ga više nema. Bje​ži.“ 336

„Hit​na od​mah do​la​zi.“ „Ču​ješ li me...“ „Bo​lje šuti.“ „Son​ny, to sam bio ja.“ Si​mon po​gle​da rav​no u bis​tre i bla​ge mom​ko​ve oči. „Ja sam bio kr​ti​ca.“ Si​mon je oče​ki​vao da će se Son​nyju od šoka ra​ši​ri​ti zje​ni​ce i da će cr​ni​lo pre​kri​ti ze​le​ne iri​se. Ali to se nije do​go​di​lo. I tad Si​mon shva​ti. „Pa, ti si to već znao, Son​ny.“ Po​ku​šao je pro​gu​ta​ti sli​nu, ali opet je za​kaš​ljao. „Znao si da sam to ja. Kako?“ Son​ny ru​ka​vom obri​še krv sa Si​mo​no​vih usa​na. „Arild Fran​ck.“ „Fran​ck?“ „Kad sam mu od​sje​kao prst, pro​pje​vao je.“ „Pro​pje​vao? Ali on nije znao da sam to ja. Son​ny, nit​ko nije znao da smo Ab i ja bili kr​ti​ce. Ali stvar​no nit​ko.“ „Nije, ali Fran​ck je re​kao ono što je ipak znao. Da je kr​ti​ca ima​la svoj pse​udo​nim.“ „I re​kao ti ga je?“ „Da. Pse​udo​nim je bio Ska​kač.“ „Da, Ska​kač. Pod tim sam ime​nom kon​tak​ti​rao Bli​zan​ca. Znaš, net​ko me jed​nom dav​no tako zvao. Samo jed​na oso​ba. Kako si ti onda znao...?“ Son​ny iz​vu​če ne​što iz dže​pa sa​koa. Bila je to fo​to​gra​fi​ja dvo​ji​ce mu​ška​ra​ca i jed​ne žene. Svi su bili mla​di i na​smi​ja​ni po​red ka​me​nog zna​ka. „Kad sam bio mali, vo​lio sam lis​ta​ti al​bum i vi​dio sam ovu fo​to​gra​fi​ju s pla​ni​na​re​nja. Pi​tao sam mamu tko je za​go​net​ni fo​to​graf tako za​nim​lji​vog ime​na – Ska​kač. Od​go​vo​ri​la mi je da je to Si​mon, tre​ći iz nji​ho​vog druš​tva. Rek​la mi je da ga je zva​la Ska​kač jer je ska​kao gdje se nit​ko dru​gi ne bi usu​dio.“ „Pa si zbro​jio dva i dva...“ „Fran​ck nije znao da su pos​to​ja​le dvi​je kr​ti​ce, pa se pri​ča sa​vr​še​no uk​lo​pi​la. Moj otac te ot​krio, a ti si ga ubio da te ne bi odao.“ Si​mon trep​ne, ali tama se upor​no pri​bli​ža​va​la s ruba vi​do​kru​ga. Ali vi​dio je jas​ni​je nego ikad. „I onda si me od​lu​čio ubi​ti. Zato si me i kon​tak​ti​rao. Po​mo​gao si mi da te pro​na​đem. A ti bi samo mo​rao če​ka​ti.“

337

„Tako je“, od​go​vo​rio je Son​ny. „A onda sam pro​na​šao očev dnev​nik i shva​tio da je i on bio upet​ljan. Obo​ji​ca ste bili iz​daj​ni​ci.“ „I tad ti se či​tav pro​jekt sru​šio pa si odus​tao. Nisi više imao raz​lo​ga ubi​ja​ti.“ Son​ny kim​ne. „Za​što si se onda pre​do​mis​lio?“ Son​ny ga po​gle​da. „Re​kao si mi ne​što. Re​kao si da si​no​vi ne mo​ra​ju biti kao oče​vi, nego da...“ „... Nego da mo​ra​ju biti bo​lji od njih.“ U tom tre​nut​ku Si​mon za​ču​je po​li​cij​ske si​re​ne u da​lji​ni. Osje​tio je Son​nyjev dlan na čelu. „I budi, Son​ny. Budi bo​lji od svog oca.“ „Si​mon?“ „Da?“ „Umi​reš. Imaš li po​s​ljed​nju že​lju?“ „Že​lim da ona do​bi​je moj vid.“ „A že​liš li i oprost gri​je​ha?“ Si​mon za​tvo​ri oči i od​mah​ne gla​vom. „Ne mogu... Ne zas​lu​žu​jem...“ „Nit​ko ga ne zas​lu​žu​je. Svi smo mi lju​di kad gri​je​ši​mo. I bo​go​vi kad opra​šta​mo.“ „Ali tko sam ja tebi – nit​ko i ni​šta, stra​nac koji ti je oteo naj​dra​že...“ „I ti si net​ko. Ti si Ska​kač, uvi​jek pri​su​tan, samo te nema ni na jed​noj sli​ci.“ Son​ny otvo​ri Si​mo​nov sako i gur​ne sli​ku u unu​tar​nji džep. „Po​ne​si i ovo. To su tvo​ji pri​ja​te​lji.“ Si​mon za​tvo​ri oči. Po​mis​lio je – nije važ​no. Ri​je​či Sina odje​ki​va​le su praz​nom cr​k​vom: „Neka ti se svi bo​go​vi na ne​be​si​ma smi​lu​ju i ot​pus​te ti gri​je​he...“ Si​mon ugle​da kap krvi koja je od​ne​kud sa Son​nyje​va sa​koa pala na pod cr​k​ve. Spus​tio je ka​ži​prst na nje​zi​nu zla​ća​nu cr​ve​nu po​vr​ši​nu. Kap​lji​ca mu se za​li​je​pi​la za vrh pr​sta i on ga je pri​nio us​na​ma pa za​žmi​rio. Zu​rio je u bi​je​li vo​do​pad. Voda. Le​de​ni za​gr​ljaj. Ti​ši​na, sa​mo​ća. I mir. A ovo​ga puta neće iz​ro​ni​ti.

U ti​ši​ni koja je us​li​je​di​la na​kon dru​gog pres​lu​ša​va​nja snim​ke Kari je čula mi​ran cvr​kut pti​ca koji je do​pi​rao kroz od​škri​nut pro​zor res​to​ra​na. Rav​na​telj po​li​ci​je šo​ki​ra​no je zu​rio u lap​top. 338

„Do​bro?“ upi​tao je Øhre. „Do​bro“, slo​žio se Parr. Od​vjet​nik je iz​vu​kao USB i pru​žio ga rav​na​te​lju po​li​ci​je. „Jes​te li pre​poz​na​li glas?“ „Je​sam“, re​kao je Parr. „To je Arild Fran​ck koji je prak​tič​ki šef za​tvo​ra Sta​ten s naj​ve​ćim mo​gu​ćim osi​gu​ra​njem. Adel, pro​vje​ri pos​to​ji li taj ra​čun na Kaj​man​skim oto​ci​ma koji je ovaj iz​dik​ti​rao. Ako pos​to​ji, čeka nas skan​dal nad skan​da​li​ma.“ „Moja su​ćut“, re​kao je Øhre. „Ni go​vo​ra“, od​go​vo​rio je Parr. „Go​di​na​ma sam sum​njao u to. A ne​dav​no smo do​bi​li i in​for​ma​ci​ju od jako oz​bilj​nog ko​le​ge iz Dram​me​na koji tvr​di da je Lof​t​hus do​bio slo​bo​dan dan dok je bio u Sta​te​nu kako bi mo​gao biti žr​tve​no ja​nje u slu​ča​ju Mor​sand. Do​sad ni​smo ni​šta po​du​zi​ma​li jer nam je tre​ba​la jača op​tuž​ni​ca pro​tiv Fran​c​ka, ali ovo je baš ono oruž​je koje smo tra​ži​li. I samo još ne​što...“ „Da?“ „Je li vam glav​ni in​s​pek​tor Ke​fas re​kao za​što je htio da se nas dvo​je na​đe​mo s vama umjes​to da osob​no dođe?“ Iver​sen po​gle​da Øhrea pa sleg​ne ra​me​ni​ma. „Re​kao je da ima dru​gih oba​ve​za. I da samo vas dvo​je iz ci​je​le po​li​ci​je ima​te nje​go​vo pot​pu​no po​vje​re​nje.“ „Shva​ćam“, re​kao je Parr i us​tao. „I još ne​što“, Øhre po​ka​že svoj mo​bi​tel. „Moj kli​jent po​ve​zao je in​s​pek​to​ra Ke​fa​sa sa mnom jer me ovaj htio an​ga​ži​ra​ti oko pri​je​vo​za i pla​ća​nja jed​nog of​tal​mo​lo​škog za​hva​ta u kli​ni​ci Howell u Bal​ti​mo​reu. Za​hvat je do​go​vo​ren za su​tra. Pri​hva​tio sam taj an​ga​žman. Upra​vo mi je taj​ni​ca ja​vi​la da je pri​je sat vre​me​na neka žena do​ni​je​la u naš ured cr​ve​nu sport​sku tor​bu s po​za​maš​nim iz​no​som u go​to​vi​ni. Ne znam želi li po​li​ci​ja is​pi​ta​ti i taj slu​čaj?“ Kari pri​mi​je​ti da su pti​ce pres​ta​le pje​va​ti. Sad se čula po​li​cij​ska si​re​na. Si​re​ne. Mno​ži​na. Parr se na​kaš​ljao. „Ne znam zbog čega bi taj po​da​tak bio zna​ča​jan. A kako ste pri​hva​ti​li an​ga​žman, duž​ni ste ču​va​ti pri​vat​nost po​da​ta​ka i ne smi​je​te mi ni​šta reći – čak i kad bih htio zna​ti išta o tome.“ „Do​bro, to smo onda ri​je​ši​li“, re​kao je Øhre pa za​tvo​rio ak​tov​ku. Kari je osje​ti​la vi​bra​ci​je u dže​pu. Od​mah je us​ta​la, mak​nu​la se od sto​la pa iz​vuk​la mo​bi​tel. Pi​ku​la joj je is​pa​la na dr​ve​ni pod. „Adel.“ Pi​lji​la je u pi​ku​lu koja kao da se pre​do​miš​lja​la hoće li kre​nu​ti ili os​ta​ti na mjes​tu. A onda je, na​kon malo mi​go​lje​nja, po​la​ko i neo​d​luč​no kre​nu​la pre​ma jugu. 339

„Hva​la“, Kari vra​ti mo​bi​tel u džep. Okre​nu​la se pre​ma Par​ru koji je upra​vo us​ta​jao. „Pro​na​đe​na su če​ti​ri tru​pla u rib​ljem res​to​ra​nu Na​uti​lus.“ Rav​na​telj po​li​ci​je če​ti​ri puta trep​ne iza na​oča​la. Kari se upi​ta​la je li ta po​tre​ba da trep​će kad god se u nje​go​voj po​li​cij​skoj pos​ta​ji po​ja​vi leš neki tik. „Gdje je to?“ „Ov​dje.“ „Ov​dje?“ „Ov​dje na Aker Bryg​geu. Samo sto​ti​njak me​ta​ra da​lje.“ Tad ugle​da svo​ju pi​ku​lu. „Ide​mo.“ Samo je htje​la po​ku​pi​ti pi​ku​lu. „Adel, što če​kaš? Ide​mo!“ Pi​ku​la je rav​no​mjer​no ubr​za​va​la. Ako od​mah ne od​lu​či, iz​gu​bit će je. „Evo me“, rek​la je i po​tr​ča​la za Par​rom. Si​re​ne su sada bile glas​ni​je. Zvuk im se sve više pri​bli​ža​vao i re​zao zrak kao srp. Is​tr​ča​li su na sun​ce u ve​dro ljet​no ju​tro i pla​vi​čas​ti grad. Tr​ča​li su, a lju​di u ju​tar​njoj gu​žvi raz​mi​ca​li su se kako bi ih pro​pus​ti​li. Pred oči​ma pre​li​je​ta​le su joj go​mi​le lica. Neg​dje u pri​moz​gu ne​što je re​agi​ra​lo na jed​no od njih. Sun​ča​ne na​oča​le, svi​je​tlo​si​vo odi​je​lo. Parr je ugle​dao uli​či​cu u koju je već utr​ča​la go​mi​la uni​for​mi​ra​nih po​li​ca​ja​ca. Zas​ta​la je, okre​nu​la se i sle​đa gle​da​la kako sivo odi​je​lo u po​s​ljed​nji tren hva​ta brod za Ne​sod​d​tan​gen. A onda se okre​nu​la i po​tr​ča​la za Par​rom.

Mar​t​ha je par​ki​ra​la ka​bri​olet i nas​lo​ni​la se. Pro​ma​tra​la je ga​le​ba koji je leb​dio na vje​tru iz​me​đu ve​drog neba i pla​vog fjor​da. Kom​bi​ni​rao je sna​gu i vanj​ske sile dok je mir​no le​tio u po​tra​zi za hra​nom. Ona du​bo​ko i smi​re​no udah​ne, ali srce joj je tuk​lo. Bro​dić je upra​vo pris​ta​jao. Tako rano uju​tro nije bilo mno​go put​ni​ka koji pu​tu​ju iz Osla za Ne​sod​d​tan​gen i lako će ga ugle​da​ti. Ako je us​pio. Ako. U tom tre​nut​ku još jed​nom pro​mrm​lja mo​li​tvu koju je po​nav​lja​la u sebi ot​ka​ko je pri​je sat i pol iz​aš​la iz od​vjet​nič​kog ure​da Tom​te & Øhre. Nije ga bilo na pret​hod​nom bro​di​ću koji je pris​tao pri​je pola sata, ali u sebi je go​vo​ri​la da je to ipak bilo ne​re​al​no oče​ki​va​ti. Ali ako ga ne bude na ovo​me... Da, što će u tom slu​ča​ju? Nije ima​la plan B. Nije ga htje​la ima​ti. Evo put​ni​ka. Nije ih bilo mno​go – u to doba lju​di su uglav​nom pu​to​va​li pre​ma gra​du, a ne iz nje​ga. Ona ski​ne sun​ča​ne na​oča​le. Srce joj po​sko​či. Ugle​da​la je ne​ko​340

ga u svi​je​tlo​si​vom odi​je​lu. Ali to nije bio on. Srce joj se is​tog tre​nut​ka steg​ne. Ali on​dje je bio još net​ko u svi​je​tlo​si​vom odi​je​lu. Ne​ka​ko se nag​nuo, kao bro​dić u koji pro​di​re voda. Srce joj opet na​ras​te u gru​di​ma, a u grlu ju je gu​ši​lo. Mo​žda je to samo sjaj ra​no​ju​tar​njeg sun​ca na si​vom odi​je​lu, ali či​ni​lo joj se da on sja​ji. „Hva​la ti“, pro​šap​ta​la je. „Hva​la, hva​la.“ Po​gle​da​la je u re​tro​vi​zor, obri​sa​la suze i na​mjes​ti​la ma​ra​mu na gla​vu. Mah​nu​la mu je, a on je uz​vra​tio. I dok je če​ka​la da se pop​ne do mjes​ta na ko​jem je par​ki​ra​la, kroz gla​vu joj je proš​la mi​sao da je sve tako pre​do​bro da bi bilo is​ti​ni​to. Pred so​bom je vi​dje​la utva​ru, duha. Upra​vo su ga ubi​li, us​tri​je​li​li, ra​za​pe​li na svje​ti​oni​ku, a ona vidi samo nje​go​vu dušu. Us​pra​vi​la se na sje​da​lu i ski​nu​la na​oča​le. Bio je bli​jed. Imao je cr​ve​ne oči i shva​ti​la je da je i on pla​kao. A onda joj je pri​šao, za​gr​lio je i pri​vu​kao k sebi. Prvo je po​mis​li​la da se ona tre​se, ali onda je shva​ti​la da us​tva​ri on drh​ti. „Kako...“ „Do​bro“, re​kao je i nije ju pus​tio. „Sve je proš​lo u naj​bo​ljem redu.“ Neko vri​je​me sta​ja​li su tako u ti​ši​ni pri​pi​je​ni jed​no uz dru​go, kao da se mogu dr​ža​ti samo jed​no za dru​go. Upi​tat će ga kas​ni​je. Bit će pri​li​ke. „Što ćemo sada?“ ona upi​ta. „Sada“, on za​poč​ne. Pa​ž​lji​vo ju je spus​tio na sje​da​lo i tiho zas​te​njao. „Sada tek po​či​nje. Ve​li​ka tor​ba“, kim​nuo je pre​ma straž​njem sje​da​lu. „Samo ono naj​važ​ni​je.“ Na​smi​je​ši​la se, sta​vi​la CD u ra​dio i pru​ži​la mu mo​bi​tel. „Ja vo​zim prvi dio. GPS?“ Po​gle​dao je zas​lon svog mo​bi​te​la, a iz zvuč​ni​ka se ogla​sio ro​bot​ski glas: „Own... per​so​nal...“ „Ti​su​ću i tri​de​set ki​lo​me​ta​ra“, re​kao je. „Pro​cje​na tra​ja​nja pu​to​va​nja: dva​na​est sati i pe​de​set jed​na mi​nu​ta.“

341

Epilog Pa​hu​lje su pa​da​le s bez​boj​nog bes​kraj​nog neba i li​je​pi​le se za asfalt, ces​tu, auto​mo​bi​le i kuće. Kari se sag​nu​la na ste​pe​ni​ca​ma kako bi za​ve​za​la ci​pe​le i pro​ma​tra​la uli​cu kroz noge. Si​mon je imao pra​vo. Mno​go no​vih stva​ri vi​diš kad se po​mak​neš i pro​mi​je​niš per​s​pek​ti​vu. Jed​nos​tav​no pro​gle​daš. Tre​ba​lo joj je vre​me​na da shva​ti i spoz​na ko​li​ko je Si​mon bio u pra​vu. Ne baš uvi​jek i u sve​mu, ali u iri​tant​no ve​li​kom bro​ju slu​ča​je​va. Us​pra​vi​la se. „Že​lim ti li​jep dan na pos​lu, lju​ba​vi“, rek​la je dje​voj​ka na vra​ti​ma i po​lju​bi​la Kari u usta. „I ja tebi.“ „Nema ni​če​ga li​je​pog u glan​ca​nju par​ke​ta, ali po​tru​dit ću se. Kad se vra​ćaš?“ „Za ru​čak ako ni​šta ne is​kr​s​ne.“ „Su​per, ali čini se da je ne​što is​kr​s​nu​lo.“ Sam mah​ne ru​kom, a Kari se okre​ne. Pred ula​zom net​ko je upra​vo par​ki​rao poz​nat auto​mo​bil, a iz nje​ga je iz​vi​ri​lo još poz​na​ti​je lice. „Što je bilo, Åsmund?“ do​vik​nu​la je Sam. „Opros​ti​te što vas pre​ki​dam u re​no​vi​ra​nju, ali mo​ram ti ote​ti ženu“, do​vik​ne viši in​s​pek​tor. „Ne​što se do​go​di​lo.“ Kari po​gle​da Sam, a ona je pljes​ne po straž​njem dže​pu tra​pe​ri​ca. Kari je neg​dje ti​je​kom je​se​ni spre​mi​la sako i suk​nju u or​mar i više ih nije iz​va​di​la. „Idi i slu​ži dr​ža​vi, ženo.“ Dok su se vo​zi​li auto​ces​tom, Kari je pi​lji​la u snjež​ni kra​jo​lik. Raz​miš​lja​la je kako sni​jeg pred​stav​lja pre​kret​ni​cu pre​kri​va​ju​ći sve što je bilo i mi​je​nja​ju​ći svi​jet 342

pred na​šim oči​ma. Mje​se​ci koji su us​li​je​di​li na​kon puc​nja​ve na Aker Bryg​geu i u cr​k​vi bili su vrlo ka​otič​ni. Na​rav​no, dio kri​ti​ka pri​mi​la je i po​li​ci​ja koja je mo​ra​la oprav​da​ti sa​mos​ta​lan po​hod. Ali Si​mon je sa​hra​njen uz sve po​čas​ti. Na​rod je htio vi​dje​ti da je pos​to​jao ta​kav po​li​ca​jac i da ipak ima ne​ko​ga tko će se obra​ču​na​va​ti s kri​mi​nal​ci​ma u svom gra​du i po​lo​ži​ti ži​vot za prav​du. Pa što ako je, kako je i rav​na​telj Parr spo​me​nuo na spro​vo​du, po​vre​me​no za​obi​šao po​ne​ki pro​pis? Ili nor​ve​ški za​kon, kad smo kod toga. Do​du​še, Parr nije imao pra​va pre​vi​še mu pri​go​va​ra​ti jer je i sam malo pre​va​rio nor​ve​ške po​rez​ni​ke tako što je dio obi​telj​skog nov​ca pre​ba​cio u fond na Kaj​man​ske oto​ke. Kad su tje​dan dana na​kon spro​vo​da otiš​li u Si​mo​nov dom, Kari mu je otvo​re​no rek​la da ju je trag pla​će​nih ra​ču​na u kući Lof​t​hu​so​vih odveo rav​no do nje​ga. A Parr je od​mah priz​nao i do​dao da nije pre​kr​šio ni​je​dan za​kon. Uos​ta​lom, po​bu​de su mu bile do​nek​le čis​te – htio je umi​ri​ti sa​vjest što nije više po​ma​gao Son​nyju i nje​go​voj maj​ci na​kon Abo​vog sa​mo​uboj​stva. Par​ru to nije bio na​ro​čit tro​šak, a tako bi deč​ka – na​kon od​s​lu​že​ne kaz​ne – do​če​ka​la nje​go​va vlas​ti​ta kuća. Buda s ma​čem nes​tao je bez tra​ga i svi su se po​la​ko mi​ri​li s tom či​nje​ni​com. Nje​gov kri​žar​ski po​hod oči​to je za​vr​šio smr​ću Le​vi​ja Tho​ua, poz​na​tog kao Bli​za​nac. Else je bilo mno​go bo​lje. Ope​ra​ci​ja u SAD-u iz​ve​de​na je s osam​de​set​pos​tot​nim us​pje​hom, rek​la je Kari kad ju je in​s​pek​to​ri​ca po​sje​ti​la ne​ko​li​ko tje​da​na na​kon spro​vo​da. Ali ni​šta nije sa​vr​še​no. Ni ži​vot, ni lju​di, ni Si​mon. Ni​šta, osim lju​ba​vi. „Znaš, ni​kad nije za​bo​ra​vio He​le​ne. Ona je bila lju​bav nje​go​va ži​vo​ta.“ Još je bilo lje​to i njih su dvi​je sje​di​le u El​se​inom vrtu u Di​se​nu, pile por​to i gle​da​le za​la​zak sun​ca. Kari je shva​ti​la da će joj Else ne​što is​pri​ča​ti. „Re​kao mi je da su dru​ga dvo​ji​ca koja su joj se udva​ra​la – Ab i Pon​ti​us – bila spo​sob​ni​ja, jača, pa​met​ni​ja. Ali samo ju je on vi​dio. Upra​vo je u tome bila Si​mo​no​va sna​ga. Mo​gao je prez​re​ti lju​de, vi​dje​ti nji​ho​ve an​đe​le i de​mo​ne. Na​rav​no, is​to​vre​me​no se bo​rio sa svo​jim de​mo​nom. Si​mon je bio te​ški koc​kar.“ „Znam, re​kao mi je.“ „On i He​le​ne za​po​če​li su vezu dok mu je ži​vot bio u ka​osu zbog koc​kar​skih du​go​va. Veza nije po​tra​ja​la, ali Si​mon je re​kao da ju je tad već bio po​vu​kao sa so​bom na dno, a Ab Lof​t​hus ju je spa​sio. Ab i He​le​ne su se od​se​li​li. Si​mon je bio oča​jan. A ne​du​go po​tom saz​nao je da je trud​na. Očaj​nič​ki se pre​dao koc​ki, sve je već bio iz​gu​bio i već je bio na rubu po​no​ra kad se obra​tio vra​gu i po​nu​dio mu zad​nje što je imao – dušu.“ „Oti​šao je Bli​zan​cu.“ „Tako je. Si​mon je bio među ri​jet​ki​ma koji su zna​li Bli​zan​čev pra​vi iden​ti​tet. Ali Bli​za​nac ni​kad nije saz​nao za Si​mo​na i Aba. Ko​mu​ni​ci​ra​li su samo te​le​fo​nom i pi​smi​ma. A kas​ni​je i pre​ko e-ma​ila.“ 343

U ti​ši​ni koja je us​li​je​di​la za​ču​lo se brun​da​nje auto​mo​bi​la s Tron​d​he​im​sve​iena i Sin​sen​kry​sse​ta. „Znaš, Si​mon i ja sve smo go​vo​ri​li jed​no dru​go​me. Ali o tome mu je bilo te​ško pri​ča​ti. Nije se vo​lio pri​sje​ća​ti kako je pro​dao dušu. Pret​pos​tav​ljao je da su mu sva ta sra​mo​ta, po​ni​že​nje, pre​zir pre​ma sa​mo​me sebi bili po​treb​ni jer su mu do​ni​je​li tu​pi​lo koje je pri​kri​lo onu dru​gu bol. To je kod nje​ga bila neka vr​sta men​tal​nog ma​zo​hiz​ma.“ Tad po​pra​vi ha​lji​nu. Tako je krh​ka, a opet tako jaka, po​mis​li Kari. „Ali Si​mo​na je naj​vi​še mu​či​lo ono što je na​pra​vio Abu. Mr​zio je Aba jer mu je odu​zeo je​di​no što je u ži​vo​tu vo​lio. I zato ga je po​vu​kao u pro​va​li​ju sa so​bom. Kada je iz​bi​la kri​za i rata je sko​či​la, Ab i He​le​ne upa​li su u ve​li​ke du​go​ve. Mo​ra​li su brzo ne​što za​ra​di​ti da ne za​vr​še na uli​ci. Kako se Si​mon već bio po​go​dio s Bli​zan​cem, od​mah je oti​šao i po Abo​vu dušu. Ab se is​pr​va pro​ti​vio, čak mu je pri​je​tio da će ga pri​ja​vi​ti. A onda je Si​mon pro​na​šao Abo​vu Ahi​lo​vu petu – Sina. Objas​nio mu je da je ži​vot okru​tan i da će mu sin na​kra​ju za​vr​ši​ti u bi​je​di zbog nje​go​va ra​sip​niš​tva. A to je Si​mo​nu naj​te​že palo. Ab se iz​je​dao iz​nu​tra, gu​bio je dušu. Ali ba​rem nije bio sam u tome. A onda je Bli​za​nac od​lu​čio pos​ta​vi​ti kr​ti​cu na viši po​lo​žaj u po​li​ci​ji. A tad nije više bilo mjes​ta za dvo​ji​cu.“ „Else, za​što mi sve to go​vo​riš?“ „Zato što me za​mo​lio. Htio je da na​učiš ne​što iz nje​go​vih po​gre​ša​ka, da ti to po​mog​ne kad bu​deš do​no​si​la od​lu​ke. Tako mi je re​kao.“ „Za​mo​lio te? Zna​či li to da je znao kako će...“ „Ne znam, Kari. Samo mi je re​kao da je u tebi pre​poz​nao sebe. Nije htio da kao po​li​caj​ka po​nav​ljaš nje​go​ve gre​ške.“ „Ali znao je da neću za​uvi​jek os​ta​ti u po​li​ci​ji.“ „Jesi li si​gur​na da ne​ćeš?“ Po​s​ljed​nje zra​ke sun​ca bljes​nu​le su u čaši cr​nog vina kad ju je Else pri​ni​je​la us​na​ma, po​la​ko ot​pi​la, a onda je vra​ti​la na stol. „Kad je Si​mon shva​tio da će ga Ab Lof​t​hus ubi​ti kako bi os​tao je​di​ni Bli​zan​čev kon​takt, ja​vio se Bli​zan​cu i re​kao mu da mo​ra​ju uk​lo​ni​ti Aba. Tvr​dio je da Ab ima do​ka​ze pro​tiv njih i da je stvar hit​na. Re​kao je da su on i Ab kao jed​no​jaj​ča​ni bli​zan​ci koji uvi​jek sa​nja​ju jed​nu te istu noć​nu moru u ko​joj ubi​ju je​dan dru​go​ga. Si​mon je pre​du​hi​trio Aba. Ubio je svog naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja.“ Kari pro​gu​ta kned​lu i sus​preg​ne suze. „Ali po​ka​jao se“, pro​šap​će. „Da, po​ka​jao se. Pres​tao je biti kr​ti​ca. A mo​gao je nas​ta​vi​ti po sta​rom. Ali onda je umr​la i He​le​ne. Si​mon je do​šao do kra​ja, više nije imao što iz​gu​bi​ti. I zato se više nije bo​jao. Po​sve​tio je os​ta​tak ži​vo​ta is​kup​lje​nju. Do​brim dje​li​ma. Be​skom​pro​mis​no 344

se ba​cio na sve koji su bili ko​rum​pi​ra​ni kao on ne​kad, a to mu nije do​ni​je​lo pre​vi​še pri​ja​te​lja u po​li​ci​ji. Os​tao je sam, ali nije se sa​mo​sa​ža​li​je​vao. Sma​trao je da zas​lu​žu​je biti usam​ljen. Jed​nom mi je re​kao da je mrž​nja pre​ma sebi mrž​nja koju hra​niš sva​kog ju​tra kad se po​gle​daš u zr​ca​lo.“ „Ali ti si ga spa​si​la?“ „Go​vo​rio mi je da sam nje​gov an​đeo. Ali Si​mo​na nije spa​si​la moja lju​bav. Što god ti pa​met​nja​ko​vi​ći go​vo​ri​li, tvr​dim ti da se nit​ko ni​kad nije spa​sio zbog toga što ga je net​ko vo​lio. Nje​ga je spa​si​la lju​bav pre​ma meni. Spa​sio je sa​mo​ga sebe.“ „Tako što ti je uz​vra​tio lju​bav.“ „Amen.“ Kari je sje​di​la s njom do po​no​ći. Kad je kre​nu​la kući, Else joj je u pred​sob​lju po​ka​za​la jed​nu fo​to​gra​fi​ju. Tri oso​be kraj ka​me​nog zna​ka. „Ovo je bilo kod Si​mo​na kad su ga pro​naš​li. A ovo je He​le​ne.“ „Vi​dje​la sam nje​zi​nu sli​ku u kući pri​je po​ža​ra. Rek​la sam Si​mo​nu da me pod​sje​ća na neku pje​va​či​cu ili glu​mi​cu.“ „Na Miju Far​row. Vo​dio me gle​da​ti Ro​se​maryi​nu bebu samo da bi mo​gao nju gle​da​ti. A tvr​dio je da nisu ni​ma​lo slič​ne.“ Sli​ka je ga​nu​la Kari. Bilo je ne​če​ga u nji​ho​vim osmi​je​si​ma. Op​ti​miz​ma. Vje​re. „A ti i Si​mon nis​te že​lje​li dje​cu?“ Else od​mah​ne gla​vom. „On se bo​jao.“ „Čega?“ „Da će mu dje​ca nas​li​je​di​ti taj ovis​nič​ki gen i ima​ti iste po​ro​ke kao on. Des​truk​tiv​nu sklo​nost ri​zi​ku. Da neće po​što​va​ti gra​ni​ce. Ze​za​la sam ga da već ima iz​van​brač​ne dje​ce pa da se zbog toga boji. Ali, eto, bilo je kako je bilo.“ Kari kim​ne. Ro​se​maryi​na beba. Tad joj na pa​met pad​ne sta​ra sit​na čis​ta​či​ca iz po​li​cij​ske sre​diš​nji​ce či​jeg se ime​na na​po​s​ljet​ku sje​ti​la. Kari se poz​dra​vi s Else i iz​a​đe u ljet​nu noć. Blag po​vje​ta​rac kao da ju je po​nio rav​no do auto​mo​bi​la i sje​da​la odak​le je pro​ma​tra​la svjež sni​jeg raz​miš​lja​ju​ći o tome kako sni​jeg mi​je​nja oko​liš. Eto, ona i Sam mo​žda će usko​ro do​bi​ti prvo di​je​te. A da ne spo​mi​nje kako je od​bi​la do​bru od​skoč​nu da​sku u Mi​nis​tar​stvu pra​vo​su​đa kad je u pi​ta​nju ka​ri​je​ra. I jed​na​ko unos​nu po​nu​du jed​ne osi​gu​ra​va​ju​će tvrt​ke. Kad su iz​aš​li iz gra​da i preš​li mos​tić koji vodi na ma​ka​dam​sku ces​tu, sje​ti​la se upi​ta​ti Åsmun​da kamo idu i za​što. „Po​li​cij​ska pos​ta​ja Dram​men za​mo​li​la nas je za po​moć“, re​kao je Åsmund. „Žr​tva je bro​dov​las​nik Yn​gve Mor​sand.“ 345

„Kris​te, pa to je onaj su​prug.“ „Tako je.“ „Uboj​stvo? Ili sa​mo​uboj​stvo?“ „Ne znam ni​šta više.“ Par​ki​ra​li su iza pa​trol​nog vo​zi​la, proš​li kroz dvo​riš​na vra​ta na dr​ve​noj ogra​di i ugle​da​li vra​ta ve​li​ke kuće. Usu​sret im je kre​nuo viši in​s​pek​tor iz Bu​ske​ru​da koji je za​gr​lio Kari, a Åsmun​du se pred​sta​vio kao Hen​rik Wes​tad. „Mo​žda je sa​mo​uboj​stvo?“ upi​ta​la je Kari dok su ula​zi​li. „Za​što to mis​liš?“ „Tuga zbog že​ni​ne smr​ti“, objas​ni​la je Kari. „Pri​ti​sak zbog či​nje​ni​ce da je bio osum​nji​čen. Ili jed​nos​tav​no nije mo​gao pod​ni​je​ti kriv​nju što ju je ubio.“ „Mo​žda“, od​go​vo​rio je Wes​tad i uveo ih u dnev​nu sobu. Fo​ren​zi​ča​ri u za​štit​nim odi​je​li​ma oku​pi​li su se oko čo​vje​ka u fo​te​lji. Kari su pod​sje​ti​li na bi​je​le crve. „Ali sum​njam“, Wes​tad do​vr​ši re​če​ni​cu. Kari i Bjør​ns​tad pi​lji​li su u po​koj​ni​ka. „Je​bem​ti“, tiho do​ba​ci Bjør​ns​tad. „Nije se... valj​da...“ Kari se sje​ti​la tvr​do ku​ha​nog ja​je​ta koje je do​ruč​ko​va​la tog ju​tra. Mo​žda je već trud​na, pa joj je zato muč​no? Otje​ra​la je tu po​mi​sao i usre​do​to​či​la se na žr​tvu. Is​ko​la​čio je jed​no oko, a pre​ko dru​gog je no​sio crni po​vez. Toč​no iz​nad po​ve​za imao je ne​rav​nu po​sje​ko​ti​nu on​dje gdje mu je bila pre​pi​lje​na lu​ba​nja.

346

Sadržaj Prvi dio

3

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

4 12 16 19 25 30 38 40 45 51 61

Drugi dio

66

12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

67 76 83 92 98 102 112 121 138

Treći dio

148

21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

149 160 169 176 180 187 196 211 347

29. 30. 31. 32.

218 228 231 243

Četvrti dio

248

33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41.

249 262 268 278 288 297 304 308 313

Peti dio

322

42. 43.

323 333

Epilog

342

348