Skripta

1. Pojmovno razgraničenje termina: organizacija, organizator, produkcija, producent, menadžer, marketing

POZORIŠTE Pozorište je staroslovenska reč koja je prvobitno značila mesto gde se nešto nalazi ili zbiva, npr. mesto za izvršenje smrtne kazne ili neke druge radnje. Od 11.veka to je, najčešće, mesto gde se glumi Pozorištu odgovara grčka reč théatron TEATAR (grč. théatron)  pozornica;  pozorište, kazalište (zgrada);  pozorišna predstava  mesto, poprište neke radnje, nekog događaja;

*teatar etimološki potiče od starogrčke reči koja znači posmatrati Slovenija - gledališče Hrvatska - kazalište (naglašava reč,kazivanje) Srbija - pozorište (ističe događanje - pozorje, kao suštinu teatarskog čina) U većini savremenih evropskih jezika reč pozorište ima dvostruko značenje: označava i pozorišnu zgradu , ali i kompleks teatarskog života koji se u toj zgradi odvija

TEATRALAN (lat.theatralis)  pozorišni, kazališni;  fig. slično onome kako se radi na pozornici (specifična poza, govor, gestikulacija, široki pokreti, afektivan), sračunat na efekat, neprirodan, udešen, izveštačen

TEATRUM (lat.theatrum) - pozorište *TEATRUM MUNDI (lat.theatrum mundi) - pozorište sveta, kod starih Rimljana malo pozorište u kome se prikazuju predeli, gradovi i dr. sa pokretnim figurama TEATROLOGIJA - nauka o pozorištu koja sadrži dve glavne oblasti : istoriju i teoriju. U drugoj polovini 19.v. se izdvaja kao posebna nauka a početkom 20.v. počinju da se vrše ozbiljnija teatrološka istraživanja, uporedo sa razvojem pozorišne umetnosti ORGAN (grč.órganon - oruđe,alatka; naprava,sprava)  oruđe;  ranije muzički instrument (otud orgulje);  pomoćno sredstvo, član pomagač;  fiziol. deo jedne žive jedinke koja ima neku samostalnu funkciju  fig. predstavnik npr. organ vlasti i sl.;  lice po kome se nešto poručuje ili koje ima za koga da obavi neki posao, predsednik;  glasilo, list, časopis koji je predstavnik nekog pokreta, staleža, grupe i dr. ORGANIZAM (grč.órganon, fr.organisme)  živo biće, živ stvor;  celina, sposobna za život ili za neki rad, sastavljena od većeg broja različitih delova (organa) od kojih svaki ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno ipak služe održavanju te celine i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha *POZORIŠNI ORGANIZAM - živi organizam sastavljen od više organa (sektora) koji samostalno funkcionišu čineći ipak jednu skladnu celinu ORGANIZATOR (nlat.organisator)  ustrojilac, onaj koji (ume da) organizuje, uređivač, sređivač; 1



osnivač (ili tvorac) organizacije

ORGANIZATORSKI (nlat. organisatorius)  ustrojilački, uređivački, sređivački  tvorački, stvaralački;  koji ima smisla i duha za stvaranje, za organizaciju ORGANIZACIJA (nlat.organisatio)  spajanje pojedinačnih delova (organa) u celinu, tako da ta celina bude sposobna za život ORGANIZOVATI (fr.organiser)  snabdeti organima potrerebnim za život,oživeti;  ustrojiti, ustrojavati, stvoriti (ili urediti) po izvesnom planu, dati čemu pravilan oblik  voj. učiniti neku vojsku sposobnu za akciju supr. DEZORGANIZACIJA ORGANIZOVANJE (grč.órganon, nlat.organisatio) - pravljenje, stvaranje organizacije ORGANOGEN (grč.) organo- predmetak u složenicama sa značenjem:oruđe,alatka,naprava,sprava,oruđni,napravni, spravni gen koren od gignesthai postati, nastati, roditi se, génos poreklo)  pr. koji je organskog porekla ORGANON (grč.órganon)  fil. pomoćno sredstvo, oruđe;  ime kojim su izdavači nazvali logičke spise Aristotelove, smatrajući ih ''oruđem'' koje pomaže da se dođe do istine tj. naučne misli. *Aristotelov ''Organon'' imao je značenje uvoda u filozofiju i sastojao se od delova: ''Kategorije'', ''O sudu i rečenici'' , ''Analitika I'', ''Analitika II'', ''Tomika'' (sistematsko izlagani stavovi, dokazi), ''Pobijanje Sofista'' (sofisti - oni koji su se namerno služili lažnim zaključcima; u V veku pre n.e.: čovek od nauke, mudrac, prosvetitelj (najznačajniji Protagora); docnije sofisti su se izvrgli u ljude koji su od svog znanja napravili unosan posao izvrtanjem istine, zakona ...) ORGANSKI (grč.organikós)  biol. koji je snabdeven organima ili oruđima, tj. svim onim što je potrebno za življenje, rastenje i razmnožavanje životinja i biljaka, živ;  koji sačinjava živu celinu, jedinstven;  koji je svojstven ili koji pripada organskim telima, npr. jedan organski prirodan zakon;  koji se tiče unutrašnjeg sklopa ili unutrašnjeg života;  koji predstavlja harmonički sređenu i za život i postojanje sposobnu celinu, celinski, celovit

PRODUKT (lat.productum) 1.  proizvod, npr. .zemlje, prirode (zemaljski, prirodan proizvod), delo, plod  mat. proizvod, iznos koji se dobija množenjem;  hem. novostvorena složena materija koja se dobija hemijskim procesom 2.  prav. protivnik producenta PRODUKTIVAN (nlat.productivus)  koji proizvodi, proizvodan, bogat, plodan, koji dosta donosi, prinosan; 2



fig.plodan, npr. pisac,umetnik

PRODUKTIVNOST (nlat.productivitas)  proizvodnost, sposobnost proizvođenja, plodnost, stvaralačaka delatnost *PRODUKTIVNA BERZA - berza na kojoj se trguje određeneim poljoprivrednim proizvodima i industrijskim prerađevinama PRODUKCIJA (lat.productio)  predstavljanje, prikazivanje, npr. nekih veština;  trg. proizvođenje, proizvodnja; proizvod  prav. podnošenje dokaza, isprava (lat. productio documentorum); dovođenje svedoka (lat. productio testium) *PRODUKCIONI TERMIN  prav. rok u kome jedna strana treba da donese dokaze  poz. termin u kome treba da krenemo (od...do) - rok u kome treba da se uradi neki posao. -u pravnom smislu rok za donošenje dokaza. -u pozorištu period u kome se radi predstava. Datumski određene sve faze projekta na vremenskoj liniji (mizanscenske probe, čitaće probe). Sve se piše u dnevnik da bi se zalo kada, kako i zašto treba da se odradi taj posao. Uvek treba ostaviti slobodno par dana u rasporedu za neprediđene okolnosti. PRODUCENT (lat.producens koji proizvodi, proizvodan) 1.  svako lice koje svojim radom nešto proizvodi, proizvođač, radnik, fabrikant, poljoprivrednik (supr. konzument) 2. prav. lice koje dovodi sudu svedoke ili podnosi dokaze,isprave i sl. PRODUCIRANJE (lat.producere)  izvoditi, prikazivati, pokazivati, iznositi na videlo, izlagati;  proizvesti, proizvoditi, izrađivati, graditi;  rađati;  donositi prihod PROJEK(A)T- (nlat.projectus)  plan, nacrt, skica;  predlog (u pozorištu se tiče reperotara, šta i kako će se raditi)  nakana, namera PROJEKTOVATI (lat. projicare baciti pred)  nacrtatai, praviti nacrt ili plan, predstavljanje na nekoj površini ili ravni, praviti projekciju MENADŽER (eng.menager)  nadzornik pozornice, reditelj, režiser;  tehnički upravnik ili direktor u engleskim fabrikama;  poslovođa, priređivač, npr. neke sportske utakmice, javne priredbe i sl. *MENADŽER-PRODUCENT - organizuje proizvodnju umetničkih dela *MENADŽER PRODAJE - organizuje difuziju dela i posredništvo (organizuje predstave, turneje, koncerte, izložbe, prodaju knjiga ili ploča...) 3

*MARKETING-MENADŽER - upravlja i podstiče animacione delatnosti (informacija, propaganda, animacija u užem smislu) kao i recepciju dela (komunikaciju sa publikom, neposredni kontakt publike sa umetničkim delom) *MENADŽER PROGRAMA - revitalizuje kulturna dobra, njihovu zaštitu i prezentaciju javnosti *STAGE MENADŽER- inspicijent, vodi predstavu, opremljen je tehnikom za komuniciranje i daje znake za početak predstave. Ima dva pomoćnika- rekvizitera i suflera. * COMPANY MENADŽER- direktor trupe, turneje, odgovoran je za finansije i isplate. MENADŽMENT - upravljanje, vođenje, veština, umešnost, proces rukovođenja, kreiranje, održavanje -jedna od tehnika upravljanja; proces kreiranja i oržavanja uslova u kojima se može postići određeni cilj MARKER (fr. marqueur)  onaj koji beleži pogotke kod bilijara;  kelner u gostionicama koji beleži pića i jela što se iznesu iz kuhinje, beležač, zabeleživač;  mašina za udaranje žiga  poz. MARKIRAT mizanscen - koristi reditelj u probama MARKER OUT- Kada se fluroscentnim traka označava ulaz na pozornicu sa leve i desne strane. MARKET  tržište, pazar, pijaca, potražnja TO MARKET - prodaja, kupovina MARKETING - istraživanje tržišta MARKETING (eng.marketing) -jedna od producentskih tehnika; veština plasmana proizvoda; 1870. u Vebsterovom rečniku se pojavljuje u značenju akta kupovine  trg. izraz kojim se obuhvataju sve odluke i mere koje se preduzimaju u okviru preduzeća radi najboljeg plasmana robe BLOCKING- proces pozicioniranja glumačkih pokreta na probi; markiranje pokreta (mizanscena); obeležavanje gde ko stoji na mizanscenskoj probi ORGANIZACIJA 1. kao institucija (''imenica''); okruženje gde se upravlja ... sistem sastavljen od različitih resursa koji obavljanjem nekih aktivnosti stvara neku vrednost za pojedince i/ili grupu; mogu biti društvene,političke i ekonomske. 2. proces (''glagol''); podproces menadžmenta ... uređenje, usklađivanje i vođenje sveukupnih odnosa u nekom procesu, radi najuspešnijeg ostvarivanja nekih ciljeva. MENADŽMENT ...proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima, radi efikasnijeg postizanja zajedničkih ciljeva ... posebna grupa ljudi čiji je posao da upravljaju izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnog postizanja predviđenih, zajedničkih ciljeva ... posebna naučna oblast koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i sistemima

2. MISIJA POZORIŠTA Kada razmatramo ulogu pozorišta u kulturno-umetničkoj sferi, tada akcenat treba staviti na misiju koju pozorište ima među ljudima podstičući, oplemenjujući i humanizujući ih. 4

Pozorišna umetnost stvara posebnu iluziju: ona prenosi u neko drugo psihičko stanje da osećamo i shvatamo ono što do tada nismo osećali. To ostavlja trag koji nije sasvim izbrisan. Ovaj u suštini jedinstven psihički proces odražava se i na ponašanje primaoca.Ono je katarzično, jer pročišćava duševno stanje. Od katarze zavisi da li će i kakve nove snage podstaći. Iako je ovo dejstvo neposredno usmereno na pojedinca, u sferi pozorišne umetnosti ono deluje i kolektivno. Uticaj koji umetničko delo vrši na ponašanje primaoca, ogleda se, takođe, u sferi obrazovanja i vaspitanja. Ovaj uticaj je više izražen u pozorišnoj delatnosti zbog širokog auditorijuma i složene, eklektičke strukture najvećeg broja pozorišnih dela. Vaspitni uticaj umetnosti ogleda se u kritici umetničkog dela, koje treba da nam delo približi sa aspekta njegovih vrednosti i efekata. Vrednovanje umetničkog dela je povezano sa čitavim spletom dejstvujućih elemenata. Naime, ni najiskrenija osećanja, sama po sebi, ne mogu da stvore umetničko delo, već ih treba razrešiti i savladati na stvaralački način. Umetničko delo kao duhovni produkt ne može se rekonstruisati. Ali, to ne znači da se efekti umetničkog dela ne mogu podvrći kritičkom razmatranju i objašnjavanju. Zadatak kritike nije u tumečenju dela, već u umetničkom sagledavanju: ili da podrži impulse koje umetničko delo upućuje; ili da ih uputi u drugom pravcu. Tim pre što se zasniva na neposrednom umetničkom utisku koji je iracionalan. Pod iracionalnošću podrazumevamo da su sve stvaralačke ideje umetničke predstave jednako važne i ravnoprave. Stoga je i mišljenje stručnog kritičara samo jedno od mogućih kritika. Zbog misije koju pozorište obavlja, za pozorišnu umetnost zainteresovani su pored redovnih i potencijalnih posetilaca, i društvo kao celina. Taj se posebni interes manifestuje javnim statusom i otvorenošću pozorišta, kao i učešćem predstavnika društva u radu pozorišta. Javnost rada je svakako najneposredniji i najdemokratskiji oblik upoznavanja društva i građana sa delatnošću pozorišta. Javnošću rada pozorište se otvara prema predstavnicima društva, sredstvima javnog informisanja, pozorišnim kritičarima i pozorišnoj publici. U tom cilju pozorište objavljuje svoje razvojne i dugoročnije planove i programe, predloge repertoarskih planova. Pri tom, treba imati u vidu da ukoliko se neko pozorišno delo stavlja na repertoar zbog umetničke vrednosti, ono ne može da se tretira kao komercijani produkt. Delo može da se stavlja na repertoar i zbog komercionalnih razloga, kako bi donosilo prihod na blagajni. Tržište za pravu umetnost, bez obzira na finansijske efekte, je mesto uživanja u estetskom doživljaju i kulturnom bogaćenju. BELEŠKE: Pozorište treba da obrazuje i vaspitava. Pozorište ima autonomni stats stvaranja. To znači da u pozorištu treba da bude otvoren protok ideja i mišljenja tj. Da ljudi koji rade u pozorištu budu slobodni da donose odluke. Ipak, to zavisi od ekonomskih, političkih i drugih faktora. Pozorište ima posebnu misiju jer ljude podstiče, oplemenjuje i humanizuje. Pozorište stvara iluziju, prenosi gledaoce u posebno psihičko stanje i pomaže da bolje shvate stvarnost. Ono prenosi gledaoca u jedinstven psihologški proces sa nekom vrstom pročišćenja- katarze- i od te katarze, tj doživljaja gledalaca zavisi šta će ta predstava postići. Delovanje pozorišne predstave je na kolektivnom nivou. Pozorišna kritika se smanjuje, nema više prostora za to. Zadatak kritike nije da tumači delo, već je u njegovom sagledavanju novog dela, kritičar nam daje celovitost projetka, daje nam neki impuls ukoliko mu se nešto ne dopada. Kritika treba da produži život predstavi. Još jedna misija pozorišta jeste javnost rada pozorišta. Pozorište je potpuno otvoreneo prema svim sredstvima informisanja. Objavljuje svoje predloge, konferencije za štampu, planove. Delo se stavlja na repertoar zbog svoje unutrašnje vrednosti ali se može stavljati i iz komercionalnih razloga kako bi donosilo prihod na blagajni. Pozorište je u estetskom doživljaju mesto uživanja. OSOBENOSTI POZORIŠNE DELATNOSTI

5

Pozorište predstavlja poseban medij koji u sebi integriše druge umetnosti (muzičke, rediteljske, likovne-scenske, književnost...) u jedan poseban scenski jezik. Sve te elemente objedinjuje ljudski faktor bez koga nema pozorišta. Zbog tog skupa umetnosti, pozorište je sinkretičko-tj raznovrsno. Pozorište je i sintetičkoko. To bio značilo da je pozorište most između svih umetnosti koje se objedinjuju u jedno umetničko delo (uključuje i elemente arhitetkture i skulpture i muzike, a i svetla i boja, dakle, onoga što je suština slikarstva). Još jedna osobenost pozorišne delatnosti je i multidisciplinarnost što bi značilo da mnogo disciplina učestvuje kako bi se stvorilo jedno autohtono umetničko delo.( KNJIŽEVNOST, MUZIKA,LIKOVNE UMETNOSTI (slikarstvo, grafika, vajarstvo), PRIMENJENE UMETNOSTI ( arhitektura, scenografija, kostimografija ... ), DRAMSKE UMETNOSTI (gluma, režija... ), UMETNOST IGRE I POKRETA (BALET,IGRE...),UMETNOST GOVORA, FILMSKA I KOMPIJUTERSKA UMETNOST)

3. POZORIŠNA ORGANIZACIJA Pozorišna organizacija je delatnost kojom se utvrđuju odnosi u instituciji, funkcionisanje svih njenih delova i organizacija strukture. Organizacija obuhvata planiranje, informisanje i upravljanje. Pojam organizacija je podložan promenama u zavisnosti od prodručja i aktvinosti (da li je reč o projektu ili prodaji karata- sve se drugačije organizuje). Podela rada je osnovni organizacioni oblik i dovodi do povećanja produktivnosti ali to u pozorištu nije sasvim primenjivo (proba glumaca, proba režije- ne može da se podeli) Teorija organizacije je adaptivna-spada u morene teorije, zato što ustanova ima mogućnost da preuzme teoriju koja joj odgovara. Postoje klasična teorija organizacije, neoklasična teorija organizacije, moderna teorija organizacije i projektna organizacija.

KLASIČNE TEORIJE Klasični pristup teoriji organizacije koči produktivnost. Ona je izražena u više varijanti, kao Tejlorova (fiziološka) varijanta organizacije i Fajolova (administrativna) varijanta organizacije. Zanemaruje posmatranje organizacije u odnosu na okolinu i čoveka; preterana automatizacija

Frederic W. Taylor - NAUČNO UPRAVLJANJE Tejlorova fiziološka varijanta organizacije koncentrisana je na osnovne upravljačke procese: specijalizacija zadataka, standardizacija uloga, racionalizacija (vremena i pokreta), jedinstveno naređivanje i centralizovano odlučivanje. Tejlorovi principi o upravljanju i rukovođenju zasnivaju se na uvođenju naučnih metoda u organizaciji rada. Fajlolova administrativna teorija organizacije zasniva se na hijerarhijskom principu upravljanja. Krenuo je iz proizvodnog pogona ka vrhu, ka upravi preduzeća. 1.Principi upravljanja u pogonu: specijalizacija zadataka standardizacija uloge (standardno = najbolje) racionalizacija(vremena,pokreta) 2. Značaj organizacije rada hijerarhijska struktura, linijski tip organizacije jedinstveno naređivanje i centaralizovnao odlučivanje odvajanje pripreme od samog izvršenja zadataka 3. Naučno upravljanje

Henri Fayol - ADMINISTRATIVNA TEORIJA UPRAVLJANJA 6

Krenuo je od uprave ka proizvodnji. Delatnost preduzeća se deli nanezavisne sektore:  tehničku (proizvodnja i tehnologija)  komercijalnu (nabavka,prodaja,razmena)  finansijsku (optimalna upotreba kapitala)  zaštitnu (imovine i osoblja)  računovodstvenu (troškovi, stanje imovine i statistika)  administrativnu (planiranje, organizovanje, komandovanje, koordinacija i kontrola) Celine funkcioniše posredovanjem administrativnog sektora koji se koristi kodeksima 14 principa: podela rada autoritet (davanje naloga i traženje poslušnosti) disciplina, kao suština poslušnosti podčinjavanje pojedinačnih interesa opštim interesima hijararhija nagrađivanja stalnost zaposlenih

Max Weber - MODEL BIROKRATSKE ORGANIZACIJE Uspostavio je koncept birokratske organizacije. Razvio je klasičnu krajnosti.Veberova varijanta organizacije temelji se na hijerarhiji autoriteta. hijararhija autoriteta : harizmatskog,tradicionalnog i racionalnog formalna organizacija - najefikasnija

organizaciju

do

NEOKLASIČNE TEORIJE (međuljudski odnosi u organizaciji) Neoklasična teorija organizacije pokušala je da otkloni nedostatke klasične torije tako što uvodi ljudske odnose u organizaciju. Predstavnici: Maj, Rotilsberger. Kompleksniji i humaniji stav o ulozi čoveka u organizaciji. Istražuju se potrebe i motivacije ljudi.

MODERNE TEORIJE (teorija o ponašanju u organizaciji) Kris Argiris - jedan od preteče moderne teorije organizacije Organizacija je otvoreni sistem sa unutrašnjim energetskim procesima i korigujućim mehanizmom povratne sprege. Centralni fokus je vezan za psihološku energiju koja je izražena u ljudskim potrebama i ponašanjima. Prioriteti moderne teorije organizacije: strategijsko delovanje međusobna povezanost i veze pojedinačnih delova organizacije uzajamno delovanje i prilagođavanje Pri tome, interakcije u organizaciji su pretežno dinamičkog karaktera sa većim brojem zavisnih činilaca. Organizacija počinje tokom procesa rada i odvijanja informacionog procesa, ugrađenog u komunikacione veze određene organizacije. U tim relacijama kreću se i definicije organizacije kao sistema. Stevan Kukoleča - sistem je skup (kompozicija) elemenata (delova) čiji međusobni odnosi počivaju na određenim zakonima ili principima 7

Miroljub Klajić - organizacioni sistem je skup različitih funkcionalno povezanih elemenata u okviru celine za postizanje nekog cilja između kojih postoje odnosi: sociološke, materijalne i energetske prirode, pa ga prema tome treba proučavati celovito sa društvenog, proizvodnog i tehničkog ili sveukipnog sociotehničkog aspekta.

PROJEKTNA ORGANIZACIJA Projektna organizacija bila je u prvo vreme prisutna samo u naučno-istraživačkom radu. PROJEKAT je celovit poduhvat čiji je cilj utvrđen i kome su date opšte krakteristike. Organizacija koja će nam omogućiti njegovo izvršenje naziva se projektna organizacija. A projektni menadžment (project management) upravljanjem projektom. Pojekta organizacija je deljenje poslova na na više zadataka. Potrebno je da se utvrde određeni zadaci i da se formira ekipa. Svakom projetu se daje zasebna grupa stručnjaka. Njena osnovna karakteristika je timsko (ekipno) delovanje celokupne organizacije Efikasnost projektne organiazcije zavise od stava saradnika, njihovog ponašanja i motivisanosti, međusobnog delovanja, komuniciranja i grupnog sadejstva, kao i pravilne kontrole nad radom. Za svaki projekat utvrđuje se: cilj koji se želi postići, programski zadaci, raspoloživi resursi i vremenski rok završetka radova na priojektu. U projektnu organizaciju uvode se elementi matrične organizacije - grupisanje stručnjaka u okviru specijalizovanih jedinica za izvršenje određenih zadataka. Oni su za to vreme članovi projektnog tima. ORGANIZACIJA- PRODUKCIJA kao veština znači usklađivanje svih posebnih odnosa kao i kontrolu.

4. ORGANIZACIONI NIVOI 1) Oragizacija pozorišta kao celine 2) Organizacija rada svakog sektora i individue. Dramsko pozorište ima organizaciju umetničkog, tehničkog i administrativnog sektora u koji spada i marketing, iako bi trebalo da bude odvojen, 4.sektor. Svakog 20. u mesecu radi se koordinacija umetničkog sektora ( usklađuje se raspored glumacima, dolaze sekretari iz različitih pozorišta). U tehničkom sektoru ljudi moraju da se usklade-rad na sceni, prenošenje, montiranje scene. Individuasvaki glumaci ima svoj zadatak. 3) Organizacija prikazivanja predstave i ponavljanja postignutih umetničkih domena Svaka predstva je drugačija. Svaki put je u drugačijim okolnostima: mesto, vreme, psihologija izvođača, druga publika itd. 4) Organizacija animiranja, obaveštavanja i dovođenja publike u pozorište (ili odlaska umetničkog ansambla ka publici) – Marketing mora da radi prema zahtevima publike. 5) Organizacija rada svakog pojedinca- od nje zavisi uspešnost projekta Zato je organizacija u pozorištu složen proces proizvidnje. Specifičnost organizacije u pozorištu sastoji se pre svega u složenom procesu proizvodnje koji se u svim fazama sastoji od živog umetničkog rada. Kroz živi umetnički rad ostvaruju se uspešnost pozorišta. Predstava je jedan od instrumenata pozorišta kojim ono ostavruje svoj cilj. 8

-MULTIDISCIPLINARNOST I ORGANIZACIONI PROBLEMI

POZORIŠTAMultidisciplinarnost određuje tehničko-tehnološki proces rada pozorišta. Stvaranje u pozorištu je multidisciplinarnog karaktera, sastavljeno je iz više disciplina (knjiženost-poezija, drama; muzika-svi mogući oblici; likovne umetnosti, primenjene, arhitektura, dramske umetnosti...) Pozorišna predstava je celovito i autohtono delo komponovano od velikog broja različitih delova. Ta specifičnost u pogledu organizacija odražava se u sledećim posledicama: kadrovskom sastavu organiazcionoj strukturi pozorišta troškovima pripremanja i prikazivanja prdstava troškovima obnavljanja i održavanja pozorišne zgrade

5. CILJEVI I ZADACI POZORIŠTA STATUT- svako pozorište ima svoj lični broj i po tome se zna delatnost pozorišta. Svako pozorište ima različite ciljeve i zadatke, Oganizaciona forma i projektna organizacija definiše se statutom! Svaki sektor ima svoja pravila rada koji su u statutu. U brojnim normativnim aktima pozorišta, između ostalog definisani su i njegovi ciljevi i zadaci. Oni bi trebalo da budu donešeni kao plod dogovora a ne jednostrano šablonski. U suštini kod svih pozorišta su ciljevi i zadaci deklarativno izraženi u uvodnom delu statuta i oni su uglavnom isti: razvijanje pozorišne kulture prikazivanje predstava i drugih programa, na visokom umetničkom nivou podizanje estetskog ukusa građana stvaranje nove publike razvijanje savremene domaće dramaturgije KONCEPT ORGANIZACIONE STRUKTURE POZORIŠTA: Organizaciona struktura ogleda se u uspostavljanju umetničkog, tehničkog ili administrativnog sektora. Svi sektori moraju da funkcionišu zajedno i timski. 1) Stalno repertoarsko pozorište- može biti gradsko i nacionalno. Nastalo je u prvoj organizovanoj državi-grčkom polisu. Prilagođavalo se svakom ikruženju. Savremeno repertoarsko pozorište ima dva produkciona oblika: a) povlašćena- profesionalna b) nepovlašćena-formirala se i raspadala 2) Ad hoc- projektno pozorište. Nema stalni ansambl ( Zvezdara teatar)

6. TEHNIKE UPRAVLJANJA POZORIŠTEM 9

Upravljanje pozorištem uključuje izbor optimalnog programa (koliko premijera), projektovanje proizvodnih procesa (repertoarska politika), analizu ekonomskog poslovanja, analizu investicionih alternativa ( najvažnija investiciona ulaganjau pozorišni projekat), analizu rizika, rezerve (skladištenje opreme za scenografiju i kostime)

OSOBENE KARAKTERISTIKE POZORIŠNE ORGANIZACIJE Pozorište je multidisciplninarno. Pozorište ima svoju samostalnost, celinu. -Dramsko delo dobija drugi pojmnovni oblik na sceni ( drugačije od onog što je pisac napisao), drugačije se prenosi gledaocu. Dolazi do transformacije umetničkog dela. Identitet pozorišne predstave je nezavistan.U pozorištu umetnost gubi svoj pojmnovni oblik i postaje samo segment umetnosti. Pozorišni jezik i tekst su identični ali na sceni postaju drugačiji. To je specifičnost koja se ne sreće kod drugoh umetnosti. -Pozorišna predstava je rezultat kolektivnog rada ansambla i ljudi koji nisu umetnici. Pozorišna produkcija objedinjuje mnogo pozorišnih aktivnosti i posao menadžera i producenta jeda ta predstava dobije smisao. - Kada govorimo o kadrovskom menadžmentu pozorišta su i otvirena i zatvorena (nači da ne može svako da radi u pozorištu). Zbog zatvorenosti pozorišta dolazi često dolazi do kriza.

ORGANIZACIONA STRUKTURA Organizaciona struktura sadrži raspored funkcija po organizacionim delovima (sektori, odeljenja, jedinice, grupe-vertikalna struktura) i na pojedince (horizontalna struktura). Povezanost delova i funkcionisanje organizacije kao celine karakteriše strukturu kao ''stabilni sistem koordiniranih relacija. Razvojem podele rada i tendencija ka široj decentralizaciji, uz intenziviranje procesa višenivoovskog diferenciranja, pojavio se problem upravljanja i rukovođenja u sve složenijim strukturalnim organizacionim uslovima. Zbog raščlanjivanja zajedničkog jedinstvenog cilja, na podciljeve pojedinih organizacionih delova različitih nivo, formira se tzv. vertikalna struktura, koja obuhvata organizaciju upravljanja, nivoe odluivanja, prethodno informisanje i naknadnu kontrolu sprovođenja odluka. Ova struktura u složenijim uslovima postaje sve kompleksnija. Tako nastaje problem komuniciranja između vrhova i najnižeg nivoa. Stuktura koju karakteriše sektorska podela radan izražena je u tehničko tehnološkoj celini (umetnički, administrativno-operativni, opšti, tehnički, marketing). Svaki sektor ima podgrupe. Stvaranje sektora kao rganizacionih jedninica utvrđeno je horizontalnim i vertikalnim vezama upravljanja. Te veze su usporavala protok informacija.

TRADICIONALNA ORGANIZACIJA Davala je prednost operativnom rukovođenju. Umetnički sektor: gluma, rediteljski rad, scenografija, kostimografija, muzika, pomoćni umetnički poslovi. Tehnički sektor obavlja scensko-dekorativne i tehničko-izvožačke poslove vezane za pripreme proba i održavanje predstava (dekorativni, rekviziterski, tonski, rasvete, vlasuljarski, krojački, transporterski i dr.) 10

Opšte službe obavljaju sve zajedničke administrativne, pravne, kadrovske, tržišno-istraživačke, propagandno-reklamne, finansijske, računovodstvene i sve ostale neophodne za normalno poslovanje pozorišta. Za realizovanje određenih umetničkih zadataka u pripremi i izvođenju predstava obrazuju se, prema usvojenoj podeli uloga, utvrđeni broj izvršilaca umetničkih zadataka neposredno angažovanih za svaku predstavu. Izvršavanje scensko-tehničkih zadataka u pripremanju i realizaciji predstave povereno je grupi stručnih lica. za koordinaciju i organizaciju rada u pozorištu neposredno su odgovorni, svaki prema svom delokrugu: upravnik, pomoćni upravnik, rukovodilac scenske tehnike, rukovodilac tehničke pripreme, rukovodilac operative, sekretar i rukovodilac računovodstva, dok su za organizaciju adataka na pripremi i ostvarenju predstava odgovorni: reditelj, scenograf, kostimograf idr. Često se pravno osoblje po potrebi iznajmnljuje ali oni nisu dovoljno stručni u ovoj oblasti.

REPERTOARSKA POLITIKA POZORIŠTA Repertoarska politika nije prosta orjentacija bez dubljeg smisla. Svako pozorište ima dramaturško odeljenje (književno-literarni odsek) ili dramaturga, koji stalno prati dramsko stvaralaštvo u zemlji i inostranstvu, analizira ga i podnosi eventualne ideje i predloge za stavljanje na repertoar. Repertoar pozorišta može da bude : ŠIRI - okvirni repertoar koji obuhvata veliki broj dela koja bi mogla biti pretočena u pozorišne predstave pošto su u skaladu sa prostornim, kadrovskim, tehničkim ... mogućnostima pozorišta i 11

UŽI - konačan repertoar, tačno nazanačen broj dela koji će sigurno biti ostvaren + rezerve ostavljene za dela koje se pojave i koje je svrsishodno uneti u repertoar Svako pozorište ima svoju vrstu repertoarske politike. Narodno pozorište treba da podspešuje razvoj novog domaćeg dramskog stvaralaštva, treb da sadrži nacionalna dela i poneko delo iz svetske baštine. Izbor repertoarske politike je delikatan posao. Pri izboru repertoara je vrlo važno kako radi dramaturško odeljenje. Dramaturg mora da bude dobro obavešten o savremenoj drmaskoj produkciji. Dramaturzi predlažu repertoar. Odluka o repertoaru mora da bude odobrena od strane ostalih organa.

STVARANJE PREDSTAVE- PROBE Karakteristike tehničko tehnološkog procesa u pozorištu: 1) stvaranje novog dela pomoću velikog broja veština 2) stvaranje dela čiji se umetnički smisao ne može u potpunosti sagledati (veliki rizik) 3) stvaranje koje je traganje za dubljim smislom 4) stvaranje u kome učestvuje veliki broj različitih kadrova Svaka predstava je nova priča, zahteva drugačiji pristup. Uvek se kreće iz početka. Prilikom serijske proizvodnje gubi se kvalitet predstave. Kako se radi na predstavi: 1) 2) 3) 4) 5)

izbor dela izbor izvođača stvaranje povoljnih uslova za rad sam rad na projektu-probe predstava i podprodukciija- izvođenje pa sve do skidanja sa repertoara

Osnovni način rada na predstavi su PROBE. Probe su oblik rada na kojima se istovremeno obavlja:  proveravanje ostvarenih rezultata (pojedinca, manjih i većih grupa),  povezivanje rezultata individualnog rada sa potrebama kolektivnog čina,  utvrđivanje novih veza između delova i učenje, pronalaženje novih puteva ka umetničkom izrazu i  povezivanje mnogih umetničkih, tehničkih, stručnih i drugih rezultata rada u jednu celinu, koja će prerasti u konačno umetničko delo, predstavu. Probe imaju svoje osnovno značenje kao:  sredstvo organizacije rada  kao vremenska mera za rad  kao ekonomska jedinica kojom se delimično meri uspešnost rada  kao jedinica u tehničko-proizvodnom sistemu, ostvarivanju predstave kao ukupnog rezultata rada svih učesnika. PRVE PROBE, na kojima reditelj sa saradnicima izlaže viđenje predstave, njen filosofsko-estetski smisao i cilj, razloge pripremanja datog dela, odnos prema piscu, vremenu, publici, ranijim prikazivanjima datog dela, inovacije koje predstavljaju originalan pristup i doprinos sardnika ovakvom viđenju. Ovoj vrsti proba, na kojima reditelj izlaže osnovne ideje buduće predstave, i svoj postupak prema raznim fenomenima teatarske umetnosti koji treba da bude predmet zajedničkog rada, u biti svojoj nikada i ne prestaje, jer reditelj će morati bilo sam, bilo sa onim jezgrom glumačkog i drugog ansambla koji je shvatio i prihvatio njegove postulate i ideju predstave, da se do kraja rada, dakle do premijere, a ponekad i posle nje, bori za svoje viđenje, za svoj umetnički identitet, za svoje uže i šire ciljeve (ideološke, filosofske, estetske, pedagoške, metodlolške id ruge). 12

Zato je već prvom probom označen jedan mukotrpan rad i početak konfrontacije, stvaralačkih i nestvaralačkih sukoba, sumnji, verovanja, međusobnih prepirki, traganja za načinima osvajanja postavljenih ciljeva. Ideje i ciljevi postavljeni na prvoj probi predstavaljaju neku vrstu programa čijem se ispunjenju teži od prve do poslednje probe, odnosno premijere.

1. SUOČAVAJUĆE PROBE Izlaže se rediteljska koncepcija, poruka predstave. Reditelj ojbašnjava poentu, estetski smisao, razloge za stavljanje na repertoar, inovacije. 2. PROBA ZA STOLOM (ČITAĆA PROBA) Ciljeve koje treba postići na ovim probama su sledeći:  ujednačavanje teksta svih učesnika  utvrđivanje akcenata i jezičkih specifičnosti (lektorski rad)  stvaranje likova, karaktera, atmosfere i složenih odnosa likova (naravno prema tekstu pisca i zamisli reditelja)  potpuno ovladavanje tekstom, pripremljenost za prelazak u višu fazu stvaralaštva, u odlazak na scenu Postoje i odgovarajući uslovi za rad, koji se moraju obezbediti, kao što su:  odgovarajuća prostorija za probe (veličina)  određen raspored učesnika (stolova, stolica, raspored mesta i dr.)  vlažnost vazduha i temperatura u prostoriji  higijenski uslovi  odgovarajuća svetlost  mir

3. PROBE NA POZORNICI (MIZANSCENSKA PROBA) Dolaze u trenutku kda je obavljen niz neophodnih predradnji, niz sinhronizovanih procesa koji se obavljaju u tehničkom sektoru i zajedničkim službama, kao što su:  utvrđen fizički okvir u kome se odigrava radnja  poznata scenografska rešenja i kosrimografske skice koje umetnici dobijaju na uvid  pripremljena muzika  utvrđeni osnovni termini za dalji rad (probe kostima, perika, šminke, obuće i sl., probe za savladavanje veština, velike tehničke probe sa kostimima, sa svetlom, eventualno i druge probe, kao što su generalne probe)  javnost se povremeno obaveštava o radu na predstavi putem sredstava informisanja (radio, televizija, novine, inserti, razgovori, fotografije, intervjui i sl.) Na ovim probama učestvuju: reditelj, sa pomoćnicima i asistentima umetnici izvođači (glumci, pevači...) lektor sufler inspicijent scenograf sa kostimografom scenski radnici rekviziter 13

učitelj veština... Pararelno sa mizanscenskim probama teku pripreme ostalim sektorima: u radionicama (izrada kulisa, kostima, perika, obuće i dr.) u scensko-tehničkom delu (svetlo, muzika, zvuk. šumovi, efekti, projekcije i sl.), u zajedničkim službama (reklama dela koje se priprema, priprema štampe za premijeru, utvrđivanje materijalnih odnosa sa brojnim komintentima, obezbeđivanje raznih uslova za rad i sve radne procese i dr.)

4. PROGON Pred kraj mizanscenskih proba, kada su savladani likovi, prostor, atmosfera, fizičke radnje i drugi elementi, održava se jedna posebna vrsta probe koja se zove PROGON. Pod tim imenom se održava proba u kojoj učestvuju svi umetnici izvođači, i na kojoj se, u smanjenom intezitetu, proba ceo komad. Svi činovi od početka do kraja. Cilj ove probe je da se ustanovi globalni pregled urađenog, da se odmeri dužina trajanja, da se utvrdi gde su stavljeni jači a gde blaži akcenti u igri, i šta sve treba menjati, dopunjavati i dodavati, kako bi celina dobila što prihvatljiviji umetnički nivo. Progon se odvija u radnom svetlu, u radnim odelima i bez mnogih elemenata, ali u stvarnim prostornim okvirima, sa rekvizitom i još ponekim pomoćnim sredstvima. Može biti hladan- igra se manjim kapacitetom i vruć- igra se punim tempom 5. TEHNIČKE PROBE U mnogim radionicama tehničkog sektora izrađuju se različiti elementi i predmeti za predstvu (dekor, kostim, perike, obuće, rekvizita i sl.) i svaki do njih treba da bude tačno i pažljivo urađen, više puta isproban na sceni i na umetnicima, kao bi sve odgovaralo postavljenim planovima kao i potrebama koje su se rodile u toku rada i stvaranja. Reditelj sa svojim saradnicima organizuje sledeće probe, koje prezentitaju rezultate rada tehničkog sektora:  probe kostima (odeće, obuće, šešira, rukavica, ukrasa i sl.),  probe dekora, kulisa,  probe muzičkog materijala, šumova i zvučnih efekata,  probe raznovrsnih projekcija,  tehničke probe bez glumaca (samo sa tehničarima i scenskim radnicima) i  tehničke probe sa glumcima i drugim izvođačima (najveće, najduže i najsuplje probe). 6. GENERALNE PROBE To su poslednje u nizu vrsta proba u pozorištu. Generalne probe imaju za cilj da daju potpunu predstavu o postignutom, jer se igraju u svim uslovima kji će biti i na predstavi. Poslednja genaralna proba na kojoj dođe publika, javni i kulturni radnici i kritičari ima karakter premijere. 7. PRETPREMIJERA 8. PREMIJERA Premijera je prvo izvođenje jedne predstave. To je početak života jednog umetničkog dela, koje će se stalno potvrđivati u susretu sa publikom, ili će se upravo zbog nedostatka interesa (publike) polagano ugasiti kao nepotrebno, suvišno.

PODELA RADA 14

Osnovna podela je izvršena u sektorima: umetnički sektor tehnički sektor i zajednička služba. Rad u pozoirštu podložan je i drugim podelama rada. Nigde nije tako oštro označena podela između muškaraca i žena kao u pozorištu. To je veoma vidljivo u drami (gde je osnovni odnos u klasičnom pozorištu 2:1 u korist muškaraca), zatim u baletu( gde je skoro nemoguće zameniti uloge) i naravno u operi ( gde su svi vokalni umetnici strogo podeljeni na ''glasove'' muške i ženske)

15