“zločin I Kazna”: Fjodor Mihailovič Dostojevski

“Zločin i kazna” Fjodor Mihailovič Dostojevski

Biografija

Biografija • Fjodor Mihajlovič Dostojevski je ruski književnik ukrajinskog porekla. • Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu. • Bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena.

Biografija • Fjodor je bio drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski. • Majka mu je umrla od tuberkoloze 1837. godine, nakon čega on i brat Mihail bivaju poslati na Vojnu akademiju, u Sankt Peterburg. Par godina kasnije, umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar.

Biografija • Fjodoru nije previše dobro išlo u Vojnoj akademiji u Sankt Peterburgu, pošto je bio loš iz matematike koju je prezirao. Umesto toga se posvetio književnosti. Cenio je Onore de Balzaka, te je 1843. preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik.

Biografija • Dostojevski je uhapšen i zatvoren 23. aprila 1849. pod optužbom da je učestvovao u revolucionarnim aktivnostima protiv Cara Nikolaja I. • Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog.

Biografija • Kako smrtna kazna nije bila izvršena jer je bila izrečena samo kako bi zastrašila optuženike, Dostojevski je pomilovan i upućen na prisilni rad u radnom kampu „Katorga“ u Omsku, u Sibiru. • Osuđen je na osam godina robije. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu, gde ostaje 5 godina.

Biografija • Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. U to vreme je upoznao i Mariju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio.

Biografija • Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge 1864., a odmah zatim i smrću svoga brata. Bio je u lošoj finansijskoj situaciji, a morao je da izdržava i udovicu i decu svoga brata. U to vreme je potonuo u depresiju, kockajući se, često gubeći i zadužujući se.

Biografija • Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca.

Biografija • Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede. Izdavač Stelovski ga ucenjuje, nudi tri hiljade rubalja za pravo da izdaje njegova dela, ali uz obavezu da napiše još jedan roman. Nemajući izbora, Dostojevski je pristao. U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem.

Biografija • Godine 1867 oženio se Anom Grigorjevnom, dvadesetogodišnjom stenografkinjom. U tom periodu je napisao svoja najveća dela. • Za vreme srpsko-turskog rata 1876— 1877. više puta je pisao o Srbiji i Crnoj Gori, Černjajevu i dobrovoljcima.Tih godina počinje rad na romanu “Braća Karamazovi”.

Biografija • Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu od posledica krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom. Posle dva dana, njegovo telo je ispratila na groblje bezbrojna gomila naroda, monaštva i sveštenstva. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu, u Rusiji.

Biografija • Procenjuje se da je 40.000 ljudi prisustvovalo njegovoj sahrani, mahom omladina i studenti, a sam se pogreb pretvorio u demonstracije protiv carizma - uprkos piščevom nedvosmislenom stavu prema celom tom pitanju. Takva počast odavana je jedino telima preminulih ruskih careva.

Biografija • Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jevanđelje po Jovanu XII,24), što je i epigraf njegovog poslednjeg romana, „Braća Karamazovi”.

Dostojevs ki u realizmu

Dostojevski u realizmu: Pojam realizma • Realizam je književni pravac evropske literature XIX veka. • Klasično razdoblje realizma trajaće približno od 1830. do 1870. godine, na koje će se nadovezati naturalizam (1870 1890) koji će predstavljati epohu opadanja realizma. • Književnici koji stvaraju u ovom periodu su: Balzak, Stendal, Dikens, Gogolj, Tolstoj, Dostojevski...

Dostojevski u realizmu: Načela realizma • Realizam će odlikovati tri načela: 1. načelo kritičnosti – kritika društvenih problema: siromaštvo, institucija braka u građanskom društvu, društveni (staleški) odnosi… 2. načelo tipičnosti – opisivanje tipičnih likova, grupa i mesta, tipičan lik ima sve osobine koje imaju i ostali predstavnici njegove grupe; opisujući jedan lik, pisac opisuje celu grupu kojoj lik pripada, tipični karakteri u tipičnim okolnostima 3. načelo objektivnosti – prikazati svet kakav jeste izbegavati autorovo ja, ne izricati stav – pouzdani pripovedač – pripovedač u 3. licu, sveznajući pripovedač

Dostojevski u realizmu: Odlike realizma • Teme za svoje stvaranje realisti nalaze u svakodnevnom životu, u stvarnosti koja ih okružuje, u svakodnevnim dešavanjima. • Junaci su obično ljudi iz svakodnevnog života. Često su tipični predstavnici određene grupe. Likovi nikada nisu jednoznačni, iskljičivo pozitivni ili negativni, prikazani su svojim psihološkim nijansama i sa svim manama i vrlinama.

Dostojevski u realizmu: Odlike realizma • Fabula je čvrsta i ima hronološki tok. Svojstvo realističke fabule je razgranatost, postojanje više tokova, razvijene epizode koje su često digresija od osnovne fabularne linije. • Pripovedanje je objektivno, uzdržano i odmereno. • Tipični pripovedački postupci su pripovedanje, opisivanje, dijalog i monolog.

Dostojevski u realizmu: Odlike stvaralašta Dostojevskog • “Pri upoznavanju sa obimnom literaturom o Dostojevskom, dobijamo utisak da se u njoj ne govori o jednom autoru-umetniku koji je pisao romane i novele, već o čitavom nizu filozofskih stavova nekolicine autora-mislilaca”, navodi Mihail Bahtin* na samom početku svoje knjige “Problemi poetike Dostojevskog” i odmah nas upućuje na to da definisanje filozofije i poetike Dostojevskog neće biti lako. *Mihail Bahtin je bio poznati ruski filozof i književni kritičar, koji je živeo i radio u

prvoj polovini XX veka

Dostojevski u realizmu: Odlike stvaralašta Dostojevskog • Dostojevski je tvorac polifonijskog romana, te se njegovi romani teško mogu uklopiti u ijednu književnoistorijsku šemu, koje smo do sada primećivali kod evropskih romana. • U romanima Dostojevskog naći ćemo kako odlike realizma, tako i odlike modernizma.

Dostojevski u realizmu: Odlike stvaralašta Dostojevskog U romanima Dostojevskog, pored gore pomenutih odlika realizma možemo uočiti i mnoge odlike moderne: Teme koje su okrenute unutrašnjem stanju čoveka, Likovi se predstavlju kao individue koje zastupaju različite životne i filozofske teorije, Subjektivno i nedorečeno pripovedanje Unutrašnji monolog Pesimizam i duhovno klonuće

Dostojevski u realizmu: Odlike realizma i moderne u romanu “Zločin i kazna” Odlike modernizma

Odlike realizma Želja za društvenom afirmacijom Važna, čvrsta, zanimljiva i napeta fabula, pripoveda o 9 važnih dana u životu glavnoga lika Po ugledu na sveznajućeg, pouzdanog pripovedača u 3. licu - kritika društva, uticaj nauke - detaljno opisivanje enterijera i eksterijera - govor sredine

Tema Fabula, kompozi cija Pripovedač

Pripovedni i stilski postupci

Otuđenje i potraga za identitetom Uvođenje subjektivnog vremena utiče na kompozicicju (radnja od 9 dana proširena je digresijama, asocijacijama i restrospekcijama) Uglavnom pripoveda iz perspektive glavnog lika pa ostaje nepouzdan, iako ostaje u 3. licu - Filozofičnost romana (esejistički elementi) - Novi pripovedni postupak: unutrašnji monolog - Novi stilski postupci: simbolizam, navođenje snova

Dostojevski u realizmu: Odlike realizma i moderne u romanu “Zločin i kazna” Odlike realizma

Odlike modernizma

Likovi – tipovi - siromašni student željan društvene afirmacije (Raskoljnikov, Razumihin) - činovnici srednjeg sloja (Porfirij Petrovič) - osiromašeni činovnici (Marmeladov) - ljudi s dna društvene lestvice (radnici, siromasi, prostitutke, alkoholičari) - sitni trgovci, preprodavci (Lizaveta) - zelenaši (Aljona) - tip plemenite žene koja otelotvoruje rusku dušu (Sonja, Dunja)

Likovi – ideje (likovi koji zastupaju različite poglede na svet i filozofske teorije)

Likovi

- buntovnici protiv društvenih nepravdi (Raskoljnikov) - cinični razvratnici (Svidrigajlov) - krotki i ponizni hrišćani – Sonja

Stvaralaštvo • Stvaralaštvo i ime Dostojevskog je vremenom postalo sinonim za duboku psihološku analizu. Dugo su psihološka analiza i kontradiktornost njegovih likova činile da čak i sistematske psihološke teorije značajnih psihologa izgledaju površno. Mnogi teoretičari psihologije, uključujući i samog Sigmunda Frojda, smatrali su Dostojevskog začetnikom psihološke teorije i analize.

Stvaralaštvo • Dostojevski će kao građu za svoje romane često koristiti događaje i okolnosti iz svog žvota. • Neke od povezanosti pronaćićemo i u romanu “Zločin i kazna”, kao što su Raskoljnikova kazna u Sibiru i katarza u religijskom smislu, Katarina Ivanovna, koja boluje i umire od tuberkuloze, Marmeladov koji je alkoholičar... • Kako je Fjodor bio kockar, možemo zaključiti i odakle je uzeo građu za još jedan svoj veliki roman.

Stvaralaštvo • Dostojevski je pisao romane i novele i kratke priče. • Romani koje će napisati su: Bedni ljudi 1846. Zapisi iz mrtvog doma 1861. Zapisi iz podzemlja 1864. Zločin i kazna 1866. Kockar 1866. Idiot 1868. Braća Karamazovi 1879 - 1880

Stvaralaštvo • Novele i kratke priče koje će napisati su: Gospodin Proharčin, 1846. Slabo srce, 1848. Mali junak, 1849. Zimske beleške o letnjim utiscima, 1863. Krokodil, 1865. Večni muž, 1870. Krotka, 1876. San smešnog čoveka, 1877.

“Zločin i kazna”

Naslov romana • U naslovu romana je sažeta cela fabula romana. Roman govori o izvršenom zločinu i kazni koja će uslediti. • Zločin i kazna predstavljaju dva ključna perioda u životu glavnog junaka, Raskoljnikova.

Naslov romana • Zločin predstavlja period razmišljanja o zločinu i sam zločin – ubistvo Aljone Ivanovne i njene sestre Lizavete. • Kazna predstavlja period koji je usledio nakon ubistva i koji uključuje Raskoljnikove dileme i duševno rastrojstvo i sudsku presudu.

Motivi u romanu

1.zloči n 2.kazn a

1.ljuba 5. v, snovi, 2.vera, 6. 3.nada, patnj 4.žrtva, a, 7. strah,

Motivi u romanu: zločin • Motiv zločina pokreće ubistvo Aljone Ivanovne i njene sestre Lizavete, koje je počinio glavni junak ovog dela, Raskoljnikov. • Ovo je pokretački motiv, koji se proteže kroz ceo roman, većina motiva se nadovezuje na njega, kao i sam motiv kazne, jer se oni javljaju kao posledica zločina.

Motivi u romanu: kazna • Motiv kazne se nadovezuje na motiv zločina. Javlja se nakon ubistva, protkan je kroz čitav roman i javlja se kroz sporedne motive. • Raskoljnikova kazna se ogleda u njegovim moralnim dilemama i duševnom rastrojstvu, s jedne strane i sudskoj presudi, sa druge strane.

Motivi u romanu: Zločinac ili ne? • Pitanje koje će u romanu Raskoljnikov često postavljati sam sebi, a koje će i čitaoce zaintrigirati jeste: da li je on istinski zločinac? • Mnogi će ga smatrati zločincem, a mnogi će pak nalaziti opravdanja za sve to, međutim istina je na sredini.

Motivi u romanu: Zločinac ili ne? • Činjenica je da je on počinio zločin i to ga svrstava u red zločinaca. Međutim ukoliko pretpostavimo da pravog zločinca karakteriše hladnokrvno i dobro smišljneo ubistvo, nakon čega neće preispitivati svoje postupke, i neće se kajati, osećati grižu savesti onda Raskoljnikova ne možemo u potpunosti nazvati zločincem.

Motivi u romanu: ljubav Motiv ljubavi se u romanu javlja kroz tri različite vrste ljubavi: •Prijateljska ljubav (Raskoljnikov i Razumihin) •Muško-ženska ljubav (Raskoljnikov i Sonja; Razumihin i Dunja) •Porodična ljubav (Raskoljnikov, Dunja i majka; Sonja i njena porodica)

Motivi u romanu: vera • Motiv vere se javlja u trenucima očaja i beznađa junaka, onda kad nema drugih mogućnosti čovek se mora okrenuti Bogu, i kao davljenik uhvatiti za slamku koja mu pruža nadu.

Motivi u romanu: nada • Motiv nade, kao i motiv vere se javlja u trenucima kada nema mnogo izbora. Nada je jedino što ostaje i u šta se čovek može pouzdati.

Motivi u romanu: patnja • Ovaj motiv je utkan u svaki lik. Svaki lik će nositi neki svoj teret i svoju patnju sa sobom.

Motivi u romanu: smrt • Smrt junaka u romanu: Aljona, Lizaveta, Katarina Ivanovna, Marmeladov, Marfa Petrovna,

Kompoziciona struktura • Roman se sastoji iz šest delova i epiloga, od kojih se svaki sastoji iz: • I deo – 7 glava • II deo – 7 glava • III deo – 6 glava • IV deo – 6 glava • V deo – 5 glava • VI deo – 8 glava • Epilog – 2 glave

Literatura: • sr.wikipedia.org • opusteno.rs • sjedi5.com • znanje.org • “Problemi poetike Dostojevskog” – Mihail Bahtin • Čitanka za II razred srednje škole

Pripremili: Ana S. Jovanović Katarina Kujundžić Ognjen Stanković