Vidoje Mojsilovic - Fotografija Od Ideje Do Realizacije

1 •

•

•

•

•

VIDOJE MOJSILOVIC

FOTOGRAFIJA OD IDEJE DO REALIZACIJE

1

,f

/'

'

!

•

..

by vrba

•

1,

1

•

•

•

FOTO-K INO

BIBLIOTEKA

VIDOJE MOJSILOVIC

FOTOGRAFTJA OD IDEJE DO REALIZACIJE 11 DOPLJNJENO IZDANJE

NOVINSKO-JZDA VЛСКО PREDUZECE TEHNICKA KNЛ GA BEOGRAD 196 1.

•

l

PRILAZENJE FOTOGRAFIJI

Kada

pristupate svome moti vu, bitl osetljivi kao fi/шska

жorate eшulzija.

HENRI CARnER-BRESSON

KREA ТIVNA FOTOGRAFIJA ZENJE U SPOМENA ..

Nacllt za omot AUTORA ~tam:pa: Beogr.adsld grafi&i zavod - Beograd

Bulevar Voj vode МШса 17

»MASINA ZA BELE-

videli koliko је kod coveka razvijen nagon za ~ li k~юje1t1, ne moramo iCi u njegovu praistoriju i cudШ ~с misticnim crtezima pecinskog coveka. Тај nagon mozcmo najbolje pratiti ро ogromnoj popularnosti savreme110g .. crtaпja svetloscu« - fotogтafijom. Danas је sve teze 'Znmisliti modertюg coveka bez foto-kamere, а vec kod dcteta mozemo zapaziti koliko ono zeli da se v i z u е 1 n о lzrazava i koliko је fotografija u stanju da okupira decju mзstu i zabavu. l'oto-kamera ·U prvom stepeшt zainteresovanosti kod COvcka ili deteta, kзda је tek kupljena, pretstavlja, sem u izuzetnim slucajevima, »masinu za belezenje uspomena« vcran likovni dnevnik najranije mladosti, ali i saznanje mogucnosti da 1>е njome mogu praviti i »umetnicke« fot·ografije. То saznanje postepeno sve vise zaokupljuje mladog ljuhite]ja fotografije, spontano mtr rada zelju da 1 sam pokaze svoje umetnicke sklonosti, istovremeno razvijзjuCi sve ostriji liCni kriterij na s:voje dotadasnje ral)n

Ъismo

Ш

-5 -

dove. Na njegovom pejzaztt sa nюга, ili snimku пеkе star e gradevine, ili portretu - uvek 11 е s t о ш;,dostaj~. пesto sto се »Uшetnicki<< da deluje. То је zapravo onaj veliki treпutak prekretпice koji se javlja vise manje kod svakog CJ!m atera ј kod jemюga 011 се znaciti, posle kratko~ trajnog lutanja trajni povratak па belezenje u sp·omeпa а kod drugih poeetak rad.a. na k r е а t i v n о ј fotografiji. То је sa·s.vim prirod110, jer fotografija пiје vise mistificiraпa tehnika i sашо је stvar licnih sposobпosti, иmesnosti i ve6eg stepena zainter esovanosti da se aшater fotogra fijom роспе kreativno · izrazavati. Do o-snovnih zпапја ruko:vaпja fot~kamerom i tehnickj doteгanih fotografija vrlo· је Iako doci i zatx> је ova kпjiga i namenje:na oпima koj.i su bar za samo jedan korak da1je od obicпih poc·etnika. On.a treba da pobиdi Slklotюsti i razvije i pгosiri zпапје опi111а, lrojima fotogтafija postaje pasij·a, n.ajlepsa zabava u sloЬodnit11 ca~;ovima i likovno sr ed·s tvo za izrazavanje s.vojih skriveп.ih umetnjckih s k1otюs.ti, koje viS>e -шanje svaki co:vek nosi u sebj.

COVEK ILI KAMERA Т reba zпati

g l е d а t i (slikarstvo), s 1 и s а t i (muzjka) i о d а Ь i r а t i (fooografija), ·da Ьi covek mogao Ьiti slikar, nшzicar ili fotюgтat.*) OsnoiV fo·tografije, funkciooolan ј sadrza.jan, је пajdirektnjje vezan sa zivotom, u odabiranju пјеgо•vЉ tipicnih mошепаьа, ројаvз i do•gaaa.ja. Fotografjja pretstavlja jed.tш od najtezih kreativnih delatrюsti i do priznanja jednog fotografa пajteze је doci. Ako s·e setite da vam s·e ni svi radovi na јеdпој izloZЬi umert1icke fotografije ne siVida.jtt, onda postavimo ovakvo ") Autor pod izrazom f о t о g r а f pod,r,azщneva s•ve ljude .)<.)ј~ se bilo koiom g•raaom fotюgraНje bave kao profesijoш bli p.a&ijom. Slicnost sa izrazoщ fotograf u sшislu z а n а t Ј i ј а (ka>kva је kod паs uobicajeпa) sasv.im је, dakle, formalna. ~

6

-

l~l t:t OjC: da Ji је U fotogt·afiji U pitatljU COVek ј ]ј ka m eгa. М i cemo pokusati da оЬј аsпйmо da njje kamera, jer :

svi objektivi rade relativn o ostro (mada se savrse11a ostrina tt 90°/о slнcajeva иopste ne traZi) plava ili »bela« o ptika - kakva apsurdnost: daнa s su ј пajj eftinij e boks ~ ka mere щabdevene plavom o ptikom fles - o tkada ј е suп.ce pocelo slabije da sija а senke da postaju fatah1e za dobru fotogтafijtt skupocena kamera - ра zar se nisu пekad:a d·o bijale 11agrade sa kameratna koje danas niko nece da pogleda . Bita п је

covek, 11jegova snaga ta.leпta, eшociona ltti zivor, •~k н s tvo ј savladani zanat. Znati sta se hoc-e i ttcini ti kol•kogod se шоzе, to је z.ahtev svakog ljиdskog stvarala~ ~ va, ра ј fotografskog. Sk llpoceoo ka m eтa? То је is kustvo sigumo ovladanog :r:щata, tehnike, а zatim i tale11at. Rec j cete: ne mozemo svj jmati taleпta. U redи, aJi zar и Zivotu nlje priznata icdoa velika istina da se s-ve razvija . NattCimo, dakle, da s11imamo najoЬicnijom katne rom . Naucjmo k а k о ~е 1rc ba pri premiti :La snimanje: Budite odmo rni Ako ste роiЉ da snimate, da trazite motive, опdа rtemojte na 11ista drugo da щislite пеgо ~amo rta sniшanje. I zзto bнdite svezi, ispava11i, mirнih Zivaca. Neшoj te ici ako ste nervoo:ni, ljuti, neraspol ozeпi, umomi, gladni ра i zaljuЬljeni. Ne treba vam drustvo Mislite ј kompoнujte sanн, stvarajte bez tttdih tnisljeпja i sugestija.

-

7 -

Ho dajt e polako

V ldoJ•

Nemojte Zиriti , jer - pazite 1 vi posmatrate z i v о r, iztюsite njegove 5krivene momente, ono sto oko umetnika vidi, а oЬican covek samo donekle 05еса. (skustvo o d prvog >>neuspeha« Ne budite nestтp]jivi ako nista ZllЗCajno пе naaete za sr1imanje, idite ktrci i budite zadovoljni ako ste jedan jedini ·snimak napravili. Znajte da се to sigtrmo blti dоЬат snimak, jer ste postupili kao svaki stvaralac: Analizirali ste Zivot тezili 5te

da iz njega izvucete istinski bol ili radosr'

njegove lepote, proЬleme, ljude. Ako se na ovaj naCin pripre111ite za sni111anje, nece vam se desiti da postavljate pitanje - covek ili kamera. U prV0111 redu - covek, а st·o se tice skupocene kamere, zar ne bi onda Ьogatasi postali najcuveniji f·otografi. Nemojte mastati sta Ы sve snimali kada bi imali najnoviji Rolleiflex ili Contax. Mastajte samo .sa svojom kamerom, н granicama njenЉ izrazaj11ih mogucnosti, sta vam sve ona moze pruziti i tada cete videti da i njene mogucnosti nisu tako male i da krajnji rezultat moze da bude skoro· isti, ako ste radili pazljivo i strpljivo. Dobra fotografija је retko kada stvar 5lucajnosti i пeminov·an proizvod skupoceпih kamera.

STA ZNACI

>>FOTOGRAFS КI

8 -

zaиa

1111

таијој reprodи/?cijl, је dobro priтetio је­

Forograf dаи dosta

iиteresaиtalt arнltekture, vrlo pogodиo

GLEDATI«

Nauciti fotografski gledati - prvi је korak ka dobroj fotografiji. Kada ne Ы Ыlо tog specificno >>fotografskog gledanja«, onda Ы svi ljudi koji imaju foto-kamere pravili iste fotografije. Pred nашз је svet sa bezbroj detalja, и -

Ova fotografija 11/је da/eko od kreat/v11e f stmto је stvaт izreza prl povecava11jt1 da Ьi sc doblla Oltal?va kal1va је prikadetalj osvetljeи- zaнlнtljlv da se snillti 1 kao иsротсна 1 kao objekat на ko111e se наs/t1сији iz vesиi kvalitet/ •UHte tн/Cke~ fotografije. Na ovoj fotogra fijl - 11spomeнl vec se oseca teillfa za kreativнlm prilazelljeнt fotografiji.

Mojsilovi~

kојеш treba raspoz11ati i izvuci samo ono sto је esencija1no

ili za jedan dog:нiaj (reporterska fooografija) , ili za jednu fonnti (mrtwi predшeti) ili za jedan lik (portret). Pri romc treba narocitu paZtl.jU obracati na fotogenicne kvalitete (vi'd i: NEFOTOGENI~NOST ZAPRAVO NE POSTOJI, str. 20) koje nece Ьitj tesko pronaCi a.ko fotograf ima dobrtr moe posmatranja ј sigurno savlad.anj zanat. Vec pri prvoш dodinr sa pronadenjш motivom, fotograf mora da ga " шami « u format negativa, gпrЬо ga uobucavajuci u buduci konaeni likovni izgled, koncentrisuci se samo na najЬit­ nije а ujedno eliminusuci sve nepotrebno i s.uvisno. Da bi motiv mogao fooografski videti, fotograf mora da ga О S С t i , а da Ьi ga »OcistiO« i dao Ll ze]jenom izgledtr, mora pronaci odg·ovara:jtrce osvetljenje i perspektivu, kao i ko·m po~icjontr fonnu koja се datюn1 motivu najbolje odgovarati. Gledati fooografski znaci ne zaboraviti da s·e trodime:nzio·пal.r1ost, Ьоја ј pokret ne nюgu direktno preneti na fooografijtt, koja је dv ·odimenziona l na (drugim recima >>ГЗЈV'Ј1З<<), С r 11 О· - Ь е Ј а (bezbojna) i S t а t i С 11 а (nepokretna). Da Ьi fotografija mogla preneti s.v e te kvalitete koje susrecemo 11а vise-manje svim шotivima, fo tografн nista. d·r ugo ne ostaje nego da se sluzi dramatizaci jOt11 i simbolizacijoш. Fot'Ografskj gledati - zнaci gledati trecim okom, tj. fot.ografskit11 objektivom koji ne treЬa da registruje ono sto odgovara na5em varljivom culu vida, nego ono sto za htevaju specificпosti fooografske forme. Ne sшete zaboravjti da fotografiju treba gledati kao fotografiju, а ne kao slikн koja samo nesto vizuelno registruje. Ako ste vec odluciU da fotografiju primite kao kreativno sre'dstvo izrazavanja, tj. da kroz fotografiju sebe zelite da izrazite, onda neprestano ucite da f о t о g r а f s k i gledate. Posmatrajte predmete u svojoj najЬliЮj okolini, gledajte da zapazite kako menjaju svoje oblike i stfllkturu pri raz}jcjt
10 -

licinн senke i odnose izmedu planova. То се vam pomoci

da fo~ografski >>progledate«, da ne snimate decu zato sto Stl »Slatka «, devojke U Ьikini kostiminta zatO· StO SU seksepi]ne, cvece zato sto је lepo·, Zivot na selu је katkada • • romantican, sport zato soo ste strastan sport1sta ... vec• sve to da snimate zato sto zelite drugima da pokazete svoje fotografsko gledanje na stvari i Ыса oko sеЬе.

sto

Da Ы v ј d е l i u pravom momentu, morate razшneti svoj objekat ili dogadaj, osetiti atrnosferu, pronaci ideju, cekati pravi momenat i uvek dobнko, nepokoleЬljjvo verovatj da је sve dostojno i vredno snimati i da ј е najveca besmi ~ slica n e snimati nesto sto ј е vec snimljeno.

FOTOGRAFIJA NIJE TAJNA, ALI SU NJENE RAKTERISТIКE JOS NEDOVOLJNO POZNAТЕ

КА ~

U prvim daпima svoga razvoja, fotografija је ·dostJa imitjrala slikarstvo (t. zv. »sl jkalJ'sk.a. fot10grafija«) i zЬog toga је cesto ЪНа po~ceпjivana, ali danas о11а је toliko razvila svoje origj11alne crte, da је bi1o kakvo· ttgleda11je па sli ka~stvo potpur1o izliSпo. Fotografija vise 11е pretstaiVlja taj11t1, ali njene karakteristike је 11еоЫс11о vazno do,b ro нpoznati, radi tipicпog f о t о g r а f s k о g izrazavanja ј izbegavanja nepotrebnih lutanja. Jedna od najutvrdeпijih karakterjstika fotografije је auten ticllost. Svaka fotografija је 11 osnovi dokнmenat, jer је odraz rea1nog predrnem ili dogadaja koji .se zЬio pred kamerom. Fotogтaf ne polazi tt svome radu od cjste l1artije (kao pesnik) ili belog platna (kao slikar). Ono sto njegovo oko - objektiv vidj to i »uhvati«. Na tu osobjnu nadO'Vezuje se - preciznost registracije. Ostrina snimka је nesto fenomena1no tJ odnosu па neke drttge graficke шnet110sti. M edпtitr., tacnost registracije se ne ogleda samo u ostriпi vec i ll prikazivanjtt perspektive predmeta. -11

•

Treca karakteristika fot>Ografije је velika tonska skala. Pravilnom upotrebom fi1ma, filtera, ugla osvetljenja kao i ispravnim laborato.r skim procesom, moze se dobiti tэkvo roпsko bogatstvo koje је nezamis!ivo u bilo kojoj drugoj grafiCkoj formi. Ovoj osoЬini fotografije Ьliska је sledeca: monohromnost (jednoЬojnost) fotografije. Crno-bela fotografija toliko је »neprirodna« da postaje р г i r о d n а nјепа cmo-bela stilizacija bezbrojnih prirodnih Ьоја . Jedinstveni fotogтafski kvalitet pretstavlja brzina registracije. Samo јеdю1 ·delic s·ekuпde dovoljan је da. bi se napravio sniшak, ili, kako је to rekao Jules Jeaniнe, »cudo se ·dogada treпutno, brzo kao misao, brzo kao suпcev zrak<<. Ova brzina је stalan mamac za aljkavo snimanje, jer је bazirana na poboznoj nadi da, saglasavajuci se zakonima prosecnosti. јеdпа fotogтafija iz mno5tva drugih n1оп1 uspeti. Pos}ednja karakteristika fotogтafjje је шljintere~ santnija: prei11acenje prirodnih t011skЉ vrednosti (sv.e tlih partija u tamne i obmuto) jedit10 је moguce na t. zv. negativ fotografфma. Takve fotografije imaju potpuni izgled negativa i cesto se koriste za isticanje strukture i1i za ciste gтablke eJekte. Zasto smo rekli da fotografija nije vise tajna? Zato, jer su pouzda110 utvrdene njene karakteristike, а to omogucuje da se njome пajsire eksperime11tise, primeпjujtlci sve izrazajne mogucnosti njene f·orme. Ako fotograf dobro poz11aje njene najvaznije karakteristike, lako се је koristiti za bilo kakve motive fotogra~ski sagledane.

U FOTOGRAFIJI DIRIGПJEMO SVEТLO~CU Za Ьilo kakvu ekspo(Ziciju potreba11 је r1eki svetlosni izvor. Suncevo svetlo је najcesci izvor, sa svojim nezame11ljivim kvalitetima ali i velikim manama. Ono је svemocni sti -

!:? -

Od ove dve {otogra{l/e п/је tesko odrediti ko;a је Ьо/ја. Uspe/a fe OJUI gde ;е svetlosn/ lzvor (s1mce) lspravnlje ltpotreЬ/jen. Dok donfa fotografija de/uje potpuнo sivo, 1ноноtопо i нeinteresantno, druga pretstavlja jed110stavaн priжer koliko жоzе pravllнo izabran/ tre-

•наа/~ sнimaнja и odиostt ~~~~ polozaj sннса da utfle на kontrast-

nost, reljefnost f sveukupнl efehat fotogra{fje. Vrlo се korlsпo posluiltf al:o јеdан isti objehat sнlтite pod razlflltlнt svetlosн lт us/oviтa, sa 1 Ьеz filtera ill sa razн/111 filteri•ш~, iz razlilitilt нglova, ра роtот uporedite snlт!:e. ]о§ Је iн­ tercsa•ttlllje ako jedan ist/ objekat sнimlte zajedno sa јо§ fednlm fo tografom: videcete da svakl ёovek на svoj насiн i lz svog ugla gledtm[a i emocionalnog do!ivljaja datog objehta prilaz/ fotografif/.

mu\aнs fotografjjj , nјеп feпomen, koji zahteva da se doЪro

upozna. Da Ьј f·otograf jspravпo upotrebio sиncevo svetlo kao svet!Oбni jzvor, on mora da zna sledece: 1) Svetlost se menja

ne samo u toku godjпe, meseca. dana, са~а vec i u toku samo neko\jko treнutaka. U jиnu, kada је S"Unce пajvise tada је ј najjace, а и decembrи, kada је najnize онdа је ј пajslaЬije. Na isti nacin se шеnја svetlo i и toku dana, od sипcevog jz]aska ра do podne, i od podne do zalaska. Mart i -septeшbar ima.ju istu jacinи svetla i ona је ista u devet casova pre podne kao i и tri ро podne. Osiш toga treba zщt.tj da jacina stшcevog svetla z.avisi i od Ьоје okoJnih predmeta. Beli оЬЈасi, graaeviпe, sпeg, krecпja ­ cke stcne, po,vrsioe peska i vode mogи sc иpotreЫti kao reflektovano svet]o, kao svetlo za dowet]javanje. Ali OVO refJektOV3•110 svet}O moze ·Se иpotr<ebiti i kao g·\avno, јег se ono rastura и svjm pravcima i ne daje tvrde senke. SlioJю o:vom svetl и је i s:vetlo za vтeme oblacnih dat1a jJi sa lakom izm.aglicom. 2) Ek spozicija i kontrast

Najkontrastniji snimci dоЬiјаји se pri dnevnoj svetlosti ako se snima ро vedrom vremenu, bez okolnih svetlih predmeta koji се uЬlazivati senke. Da bi se izbegli jako kontrastni negativi, ekspooicijtl treba prodиZiti dvostruko а vreme razvijaпja skratЊ za polovinи ili treCinu. Medutim, pri oЫacnom ili pri snimanju reflektovanim svetlom, kontrastn0$t се bitj znatпo smanjena i eksporicija se mora odreaivati prema tamnim partijama а vreme razvijanja, ako је moguce, treba produZiti. Na o:vaj naCin povecace se koпtтastno-st negativa а samim tim ni kopije песе izgledati sive. -

14 -

Nj jedan od ova dva uslo·v a ne pretstavlja narocitLI teskocu savremenom fotografu, jer daпasnja emиlzija toleтira izvesne gтeske u ekspoziciji, а takooe i гаzпе gтadacjje papira uvek mogu da pomognu da se dobije ispravna kopija Jedina teskoca pri snimanjи na dnevnom svetlu је ona, kada postoje ekstremлe razlike u kontrastima ј kada ~е obicno uzima srednja vrednost za ekspoziciju. з)

V azdusna p ersp ektiva Kod ove perspektive, svetlo progresivnim slaЬljenjem tonova daje izvгsnи duЬinи fotografiji, utisak ot-stojanja udaljenim objektima. Ovaj utisak је u srazmeri sa udaljenoscu i cjsto
Pravac wetia objas11java d,oba dana ј at1nosfert1 amЬijea1ta. Duge se11ke sиgerirajп vece (а ne jt1tro, ka.ko se оЬiспо misli), - mir, preda•h, razmiSljanje. Kontrastno svetlo·, sa jakim senkamд, pogodno је za dinamicne, dramatske motive i cista gтablka resenja. Meko, difuzno svet1o, odgovara nezпijim stimuпzima, lirskim, а dobro је i za portтete. Воја svet1a povecava tonske vrednosti fotografije isto kao ј fi1t1er. u ranim i kasnirп easovima, и jesen ili и rano prolece, ze1eni, zиti, narandzasti i crvenj objekti p0$taju ronski svetliji, а drиge Ьоје, пkljtactajиci ј p]avo nebo, postaj u re1ativno tamnije. Potpиno је 11epotrebno tada upotтeЬijavati fНter, posto је svetlo vec - filtrirano.

Pravac svetla (sa strane, spreda, otpozadi, protjvsvetlo) i izvor dneм1og svetla (direktno suncevo svetlo, difuzпo svetlo, ili reflektovano) dace poseЬan karakter samom svetlu, koje na fotogr~iji ne utvrduje samo vremeпske us]ove i godisnja doba vec i strukturu materijala i mesto snj-

15-

manja, klimatsko podneЬlje. Karakter svetla је sasvim d·r ukcjji 11а planinama, moru ili jezerima. U forografiji s.vetlo nije. vazno samo radi toga sto је bez njega jednostavn•O 11CJ110g'l1.6e napra:v iti STl•iD1ak, VCC i zoog toga se samo ispravnjm korjscenjem svetla mogu napraviti dobre fotografije. Zato treЪa zapamtШ:

..

-"

sto

·~

....:.:"

.~ ~

-" ~

.."" _ ,._ " 9

~,

"' "'

.._..

.!!. о

-.,.. ..__ -

иu

'"~ "' • О

ос

с-

.. -

"..... .."

- ~

~>

~

· -

11:

~

<""'1-

~-"

...-",.' " 1 •

о со

-о со

,__

.х-

·-" ··-- ... -..

'<:1 .... ..оо

с с с:

г;;

·-Q~~"'

.D-" "

·- >

"-

с~ ·-

0"'

О•оОО!~

~"

... -s

"

'

"о >-

-" с

о

-:q ..... ..... "_ -~ ·....-·- ""1 ~ •С)

,. "" "'

"с" ~f.)::

"

"' ... "'с о

с

с: -

Ou .>< с .о

",. • -"

;!ј о

.. о с

<Ј

с

"'"

> "' о

с . .:

>

i=

napravljena prema fejп iн gerOV'Oj moze korisno posluZiti kao orijentacija za primenu svetla u fotografiji (str. 16) .

posmatra njem radova ctтvenih slikara mлogo s~ moz.e nauCiti koтj snog za fotografiju, posto smo se vec upotz11ali sa glavт1im karakteristikama fo t·ografske fопн~. sigurno da песеm о zapasti tt gresku da ј m ј t ј r а m о slikarstvo.

"

~

а.

о *

TaЬiica

PзZljjvim

~

u

...... ~ "' с>

UCIMO OD SLIKARSTVA

~

-..,

с~

-~

>~ а." о .,Е.х

а ~

а.. ~

·-Ji-

!1.

"

с­ ~о <>

оо

VJ

· -о

-"" ·-' о

-Ооu,.

Svaki objekat (motiv) trazi posebno osvet)jenje i samo ispravnim izborom svetlosnog izvora, njegove jacine, pravca i karaktera - doblce se ono sto se zeli da prikaze na fotografiji.

."л

..

L.. ~

"о -;:

('ј Е

~

'

о а.

::>

-о!!"'

.D.D

z"

о

0

оо с ­ о.,.-

с

<>

-"

oсе> u"

D

"'" "

о

~

-

..

Fotografija, kao ј slika, mora da g.ovori za sebe, а ne d a је naslov objasnja.va. Obratite, zatjm, paznju na smeStaj ljudskih figшa na S'l ikarskim rado·vima i videcete da јсdпа drнgu ne poklapa. Опе s u ili tonski odvojene ili ispravnim sшestajem u kompo~iciji slike. Ni јеdпа figur a ili predшet nisu па slici suvi sпi. Ni~ta se пе 1110
16

•

17 -

ove ekspresijc slikajtl svetloscн. Radovi starili slikarэ mnogo се vэm pomoci da пaucite i shvatite koliko је vazno pravilno osvctljcnje na slici (fotografiji) i da је оно vr)o CestO OSПOVI13 iпspira cija Utnetniku. Ne treba uvek na slici traziti шotiv i da шislite ako njega vidite da cetc raztlmeti i s1ikarev rad. т о је preporucljivo kada ze1ite da prostudir ate odnos umetnika prema svome motivu (kako је svetlo upotreЬio, kompoziciju, raspored figura itd.), ali cemo sa modernim slikarstvom koje је uglaVIlOШ dekorativno i apstraktno. N e bezite ni 00 ltjega, ПaprOtiV, trudite Se da shvatite 1113Stll нmetnika koja је i vama i te kako potrebпa. Na takvim s!ikarna nast·ojtc, prvo, da pronadete o.sпovnu koшpozi­ cioпu liпiju, а potorn dobro prostudirajte odnos dekor~ ­ tivnog elementrt i kompozicije, kontraste i hагшопiјн

sta

Kadn Ь11cite pogled н11 ovo сн1'е11о Timorcto,,o rcmcl•-delo, нсiнiсе varн sc d11 11е postoji не/~1 odredeнl l~ompoz fciorri р/ан ~-'o srecнo rе5снјс. /~)О sto ic џr·oнasno Кснјон Koi<s z11

Ьоја i tюnovr~.

Nikada llC ocektljte d.a је S<\111 objekat dovoljan da st·vori jedпL1 sliktl : па slikarskim ra,doviщa vid eC.ete da је Lll11etпik SV'CSJlO ko11trolisao njego•vo u k]jнcivaнje u sliku, нjedno da.jt1ci i sv:oj 'S·ta,v рrеша njemu . Bilo kakav 11ovi razmestaj o·b jekta ili figшa s vase strane jednostavno је 11emogнc, jer Ьi se od,шah па slici dobio haos li11ija i tonova.

OI' H Tiнtoretovн slilш.

Rezirnirajuci sta mozemo da пaucimo posmatraпjem dela starih majstora videC.emo:

- da slik:~ mora da govori za sebe, а ne da је naslov objasnjava; - da se ••vaznost svakog predmeta na s1ici izrazava njegovim polozajem u okviru slike i njegovim odnosom prema okolnim formama •• ; - da se organizacija objekta mora sprovesti svesno i kontrolisano, jer se samo tako paznja usredsreduje na glavne t:~cke kompozicije; -

,

18 -

1 1.

da је emocija osnovna pokretacka snaga slike; da је na portretu va:Zan psiholoski izraz; da pejza:Z mora da ima duЬinu, atmosferu;

svetlih i tamnih po:vrsina. Sem u izuzet11im slнcaje­ vima, svaki objekat bez senki delovace ••ravno« i bez . . ZIVOStl.

da osvetljenje ima narocito veliku ulogu u enterijeru ;

~iroke panorame

.

da sadr:Zaj slike odreduje oЬiik formata;

Ako vec n emate sirokougaOJ1i o·bjektiv, onda i:z,begavaj te prekra,sne predele koji odнsevlj avaj tl svojim veJikim prostra.nStV'Orn i sirjnom, jer се na fo,Ьogra ­ fiji ispasti znatno нmaлjeni i izgubljeni. Fotogeпicnost takvih pred ela postize se ako se njihova velicjna ј prostranstvo uporedi sa nekim objektom p oznatЊ djmenzija (naprimer, нsa:mljenom kucom, drvet'Cm, covekom itd.).

da је mrtva priroda najbolja skola kompozjcjje , ј ј

da ni raspored mase 11 е sme biti haotican, vec cvrst organizo.v an.

NEFOTOGENICNOST NE POSTOJI Jednostavaп naCin da uvek budete zadovoljпi sa svojjm foмg:rafijama jeste da samo sn jmate f о t о g е n i с е

,,

motive. Nefotogenicni motivi zapravo i ne postoje, sашо ih fo·t o•graf·o·v o n eznanje stvara takvi111. Od prila:Zenja motivu zavi.•s i njegova ,, fotogenicnost «, koju је lako postici ako se Zl1.3 stз treba izbegavati, З to SU:

Prenatrpanost ( 4)

(

-

20 -

опо sto ј е najvaZ.nije. Oko пе sme d.a Iu ta, m ora

Faktografski snjmci (5) •

Уес smo rekli dэ је foto-kamera i »masina za bele-

zenje uspomena«, koje su naroCito mnogobrojne kada se putuje. Sigumo da necemo Ьiti za'dovoljni sa njihovom fotюgenicnoscн, ako ih ne dramatizujemo : эtari spomenici, istoriske ·t vrdave, gradevjne, folklor ni ku,rioziteti. sa malo odgo·v araj116ih oЬlaka , pogodnitn osve·tljenjen1, dobrim izboюm bltera i ugla snim:шja - ispasce sasvim privlacni ла fot.ogтafijarпa. Neinteresantne fizionomjje (6)

Nekontrastni objektj (2) Ovakvj objekti ispadaju нeplasti cno. Koпtras tпost objekta postize se pravilnim osvetljenjem ј rasporedom

М поgо detalja na slici сјлј је nefo·ЬOgenicnom. Svva ra se konfн zaп нtisak, paznj a se ne konc.eп trise na

odmah da Ьнdе zadrzano kor1cepcijom s]ike.

.,z ivopisni« pejzazi i objekti (1) Fotograf se пајсеsсе prevari kada snima pejzaze. 3 narocito kada sпima refleksnom kamerom. па сiјеш se mutnom staklн sve vidi t1 »pravim prjrodп i m bojama «. Боје morajн da budu razlicite ро vredпos rj а ne ро nijansama. јег se inace na fotografiji doЬije sjva, anemiona po·v rsina. Uko]jko se i stшce r1alazi iza led a fotograJa neuspe h је nem inova!1: divna zel eпa polja, sшпе, livade i p lavo ш~Ьо - sve се to на fotografijj jzgledati siv·o i jednoliCno.

(3)

.

)

Kad snimate porrтete. traiite pre svega inteтesantne tipove, jzrazajl1e, 011е U cijjm ocima naslucujemo јеdа п odredeni lik. kзrak t er . -

21

-----~ ~

~~~~-

\

---------------------~--~~-------

\ \ '1

Mozemo li da zakljнciшo, posle ovih primera, da nefo·toi gei1ic11ost stvarno 11е posto.jli? Svakako, jel' sшо videli t-1a ' S·e foooge11icnost ne nala.zi vec s t v а r а. l.IostaJom, nama nece biti teslю da postig11emo fotogenicпost objekta ako smo naucili da foto·g;rafS'ki gledamo. Do1b ro zapamtite ova dva poglavlja, јет va1s ona spasa:vaju пероtrеЬпЉ t'roskova i StiШПjicavih rаzосатепја. ~тл ЈЕ sл млgтом Fotografн, kюji se fotografijoш bavi iz p1·akticпih Iazloga

ili t1

zanatske s.vrhe - razvijaпje шaste nije tako potrebпo. 5tavi&e, пjemu masta moze samo· da smeta pri primemi fotografij-e tl faktografэke svrЪe, ali onome k·oji fotюgrafiji prila.zi kao kreativnom sredstVtJ izraiavanja, - опа је i te kako potrebпa .

Sl'oiн rиa5tu , jer се varи оип poиroCi dn budete or·igiнalиiji, efcl
Razvijnjle da dajete

'

tehпiC.ke ј

Fotografu, Юојi је пaucio fotografski da gleda, песе biti tesko da i svo•ju. шaSttt f о t о g r а f s k i razvije. NajЬolji 11acin za to је studira11:je fotografija u po·zn.al1im f.otografskim ca-Siopi•sima, godiS.njacima i na izloЊaшa. Obavezпo prisustvujte raznim di·s kusijama ро fotюklttbomma, пarocito kritikama FotJografija, iztnenja~·t'e misljenje sa drugiшa, . trudite se da sto vise ·shvatite po&matr-anu fooografijt1. Aпa ­ lizirajte tehnicku i sadrzajnu oЬradu fotюgrafije, pokusajte da zamislite kako Ьi vi isti Jn!Otiv obrad
23

нlazenja

u proЬleme njjhovog stvaraлja ј obrade. Masttl jmati ne znaci truditi se bltj orjgjnalan ро svakн cenu , vec је imati toliko aktivnom da Ьi mogli odmah d.a se setjte 11ajbolje.g resenja za jednu j.dejtJ ј da stalno imatc па utnu da se jedan isti motiv moze na mnogo razljcitih naci11a SllimЊ iН laboгat rel="nofollow">ori!ski obraditi. D a Ьi, daklc, SVOjU mastu StO vise ra.zviJi, 1110Г::tte StO vise i zat1311Skt1 stranн fotografije poznava ti.

'

ANALIZIRAJMO FOTOGRAFIJE Na str311i II PrjJoga imamo dve potpuno razliCite fotografije. Gomja slika је tip.iёan primer t. zv. Ciste fot:ografije, skoro bi se moglo reci da је to fotografika. U anaJizu ove fotogl'afije moramo, dakle, poci s te strane. ZastJO nam se ona svida? Najpre zbog пјеnе origiпal11oSJiri. Od jed11e ograde, osv-etljene vrlo pog;odnom svetlosctt, :шtor је napravio interesantm.u fotografij u. Jednostavna kompozicija, sa ljudskom figuгom postavljenom na najosetljivijem mestu. bez koje Ы oko posmatraca lutalo ро siici, i crni okvir izvucen samo na dve strane slike. koji na taj nacin jos vise ројасаV'З sugestivan perspektivan izgled, - daju fotografiji pecat duЬljih razmisljanja autora nad prvohitnom iпspiracijom. Pokusajte da. Ьilo koji elemenat ove fotografije resite Ila neki drtJgi nacin - ј videcete da ве6еtЈе UIS·p eti. Drugim uglom snimanja iJi otklan.ja~1j.em cmog okvira, pOtpuno bi se izmenio peГ$pektivan izgled k!ompozicije; 11potreba filreгa ne Ьi da.Ia nebo tako belo ; osvetljavanjem s leda ili spreda bela ograda Ьi se potpнno izguhila; meksom kopijom, bez jakih kontrastnih povrsina, ne bi se dobio fot,ograblki izgled koji fotografiji daje specijalщt draz; itd. .. -

2-1 -

'

~.

Т ehnika је svedeni ла

besprekoma: osl'!fina је zadovoljavajuca, toпov i odnosnu funkcionalлost u sadrzaju. Druga fotografija, kojoj је autor dao naziv »Nedeljom popodne«, rekna је н strogoj simetrijj. Vec samo prilazenje fotografiji 113 taj П•ЗСin ne daje јој jacu origi11alnu crtu. Aнtor је htoo da 11 okviru arhitektonSJke эimetricпosti zgrade resi ,ј mes11a ljudskih figura. То onemogucava da sc dohije jedan cvrsci cen.t a.r i•nteres.a s1ike (odn. centar pa:Znje), ve'c se dohija нtisak da је na. ovoj fotografiji svc vazno, drugim recima da nista nije va:Zno. 5timung nedelj nog popodneva ne oseca se, а ako se vec islo za inscenacijom, onda је trebalo duhovitije postaviti figure. Lovek sa stapom kojj direktno gleda u objektiv ocigledno smeta, а ј grupa zena је dosta indiferentno reseпa. Na fotografi.ji najjace vuku prozori, st>o znaci da је na njima autor trebao da gradi sadrzajno rese<~1je. Zakljt1cak: u osnovi neo1riginaJan ambljeпt koji Ьi se duzjm razmisljanjem i smelijom mast•om mogao, iako· teЭko, аН jpak dнhovito resHJi.

MNOGO

'

•

PRIВORA

- MNOGO BRIGA

Ako vec zelite da dobijete uspele forografije, onda је najЬolje da se sto је moguce dнie zadr:Zite na jednoj kameri. Ne zato sto је llOrmaltlO da se kamera sto bolje uporzlla, VeC zato sto menjanjem kaшCire шenjate ј priЬor. Fotog:rafija mozc da bude vrlo jefti11a zabava ako ле patite od rasireпog fotografSJkog kompJeksa " kнptljem - pi'odagem - zaш·enjнjem<<. Sa minimalпim priЬor-om moze S'e vrlo m11ogo poэtici ako se upozлajtl njegov.e krajпj·e mogucnosti. Sмbdevajte se samo пaj11uznijim priЬoгom. koji се vam stvamo biti desna ru ka н radu. А tu S'p'Зda: Svetlomer. DoЬar sverlomer ucimce vas bezbrjzпim ~ ekspoziciju. Stativ. StaЫlaп stativ osigurava""C>Star negativ. -

25 •

Pravilnoш

upotrebom z11 tog, zelenog, ili narandZ.:1stog filtera, fotografije се znatno dobiti и tonskom bogatstvLI i reprod11kciji prirodnih Ьоја.

Fil teri

Kada pris tupatc

-"' <":

·-::(Ј

1

( 1) D:~·ljitHI ј

·-

.. -"'.

001105 IZ· medtt objck ta po.zadit1C (2) Daljintr. t~grro zahvatзnja i stepen osrrine

с:

Q

(3)

Q

Dt~blnskн osrrjntr

с.

:Ј ·~ с с:

...

.,.. с:

""'

Zr1ati

-

-

o.bjekat sa svih s t:r><шa Uspostav·i ti odnos jzmeau ·objckta i роёZаd1пе daljiпe

Llocjti iiZ looje mati

treba sni -

sп.jmar1ja .ј zпаё.ај glav11og

Uociьi

ше51:0

objekta lzvrsi1Jj pravilan izbor objektiva Obrat iti paznjн n.a оsоЬiпе objektiva Poznavati duЬinsku osrrirш o:-jcktiva kako Ьi se ooredio tacan otvor Ьlende

...

(5) Prcvodenje Ьојз

-

Pravilno upotrehiti filter Paziti na peгspekl!i,vnн skalu to110Va (ici od cmog ka Ьеlош) Obratiti painjtt da svetlo pada koso sa straлe

26-

1

osetljivost tn:!terijal:!

(3)

Ьојс

l :z.Ьor

Pozr1av.1ti

11egativskog materijala

sit11ozrn.нost.

na

osctlji-

vost mзterijalз Tacno ekspor1irari

(1)

Odlнcitj sc zn

lzbor ekspozicijc

sirnboliz aciju pokrcta

(2) Osetlj.ivost

Uzet•i osetljФv ij>i tп:ttcrija.( ako se zeli pokret pt· ikazn,tj O~tro

шate-

ri~aJ a

Odrediti pravac

(4) Odrediti objekte koje treba <>Stro Zonu najvccc dнregistrovati _ј blr1ske osrrjne 1

Е

Odrediti pravзc sverla Opredcliti se :а karaktcr. inten· zitet i tip svctla

с о

Po;;шatrati

(2) lzbo r· prзvc:~ Stl·i · 111 nt1ji1

(2) Osverljet1je

(':

Odvojiti пajfotogeniCI~iji objekat Eliшiпisati t1cpotrebпe dctaJje lzbegavati пckontras·tne objckte

( 1) Ncforogcr1 icnost

(1) lzbor filtera

Porrebr1o је:

Or1d:1 pazjrc na:

Potrob110 је

1

Obrarjrj н:ноејш p:~znju na ronske vrednosti Ьоја lzbegav:нi • neforogenjcnc Ьоје~ Odretiti tor1ski cfckat slil.e

....

Protivsuncani zas1on. OmoguctJje vam da pravite lepse snimke 11 protivsvetlu.

stupatc

Onda pazite na:

---------------------

Predlece. Uvek su dobro dosle za snimanje detalja i malib predmeta.

Kada pri·

1

(3) Ugao sпi111anja pravac kretaпja objekta

*S inrzмa nje «

S 11iш:1>ti iz щ1l а od

ili

4 5с

Pozrџvati pr'oscer1c brz iпc k rcta rф razrrih objckata

Ako ovome dodamo: zicani okidac, ce·tkicu za brisanje objektiva, puшpicu za izduvavanje prasine i пeophodtнl torbictt za priЬor - mozemo da smatгamo da је to sve sto је potrebno za snimanje i eksperimerHisanje .

KADA ZAPRA VO POClNJE SNIMANJE Nasa dosada5nja razmatranja о fotografiji imala su za cilj da nas 11:pozлaju sa oГLim naJvaznijim kompone11tama prethodnog stvara11ja fotografije, od kojih zav1SI konacan izgled fotografije. P ri.s.tupajuci o brad·i Ьilo kojeg sadтZaja. SLts:rescemo se sa o> vim kompoпe.нtama i vise је неgо si-

27-

gwmo da necete imat:i velikЉ problema ako im pridajete onu vamo:;.t koju i zasluzuju. Kolikogod је vazno zпati zaбto se nesto· snima i znati nauciti fotografski gledati, toliko isto је vamo zapamtiti fotograf·ske karakteristike, stand'ard:ne nefotogenicne kvahtete i stalno analizirati tuёle fotogrмije. Najlaksa је stvar u fotografiji, а нsto i fantasticno kratka, - trenutak ekspozicije. Ali bas tl tom dclicu S>e!шnd·e stvara se kooacna Fotografjja. U labo•r atoriji se ne stvara fot:og:rafija, vec samo ноЪiiснје 11а osnovн neceg vec ·stvorenog. Za taj, dakle, debl sektшde нарi•эа.nе sн ove srtranice.

2

SNIMANJE ..fotografija иаs uci da gledaжo, otllrivamo i razum evaиro svet«. LEON

LEV INSТElN

TaЬlica napravljena prema s.lienoj Feim11gerovoj (str. 26,

27) dobar је ko•11trolni po11S'e tnik koji fotografa tl рнснје

nasta t1reba da. pazi pre eks.pozicjje.

SENKA '!AVANJA

КАО

PROBLEM 1 KOMPONENT А IZRA·

Najcesca rec koja se tl fotografiji upotreЬljava, to је svaka.ko - s е n k а. Sa njom .se s•usrecemo ili kao sa problemom koji trazi reS.enje ili Jmo kompone'lltoш kojtl svesпo koпtroliSemo i priшenjнjemo· н kompoziciji fotografije. Каю рrоЫеш ona se javlja u sta!Гom zahteVtl d.a se на fotografiji svi detalji u senci lepo vide. Na intenzitet senki uticu i ovi faktori: 1. Izbor filma. Filшovi шаlе osetljivosti (do 1. 7 ° DIN-a) J·ade kontra•stпije i zato се sen ke biti tvrёle.

2. Izbor filtera . Upotreba filtera ројас·асе koнtrastнost. 3. Kontrastnost objekta. Ako је objekat jedniш delom нв·tо koпtrastпiji. Lt

·senci i

taj deo· osetп.o

taшan,

negativ

се

biti takode

4. Karakter negativa. Kratka ekspozicija i ·st1vise kratko

ra.zvija11.je dace

пega,tiv

bez detalja tl -

')9 -

seпci.

•

Ovi zal1tcvi sc postavljalju pred fotografa samo ako :Ze1i da doЬije fir10 шodul~sani negativ, ali ako ide za grafiekiш efcktima, onda се bas nјЉ da koristi. Fнnkcija seпke u smislu jednog od najznacajnijeg kva1iteta

•

fotografske formc је ogronщa. Pre nego sto nabrojimo njcne fнnkcije, napomeпimo da senka н crno-beloj fotografiji , zahvaljujtн:.i tehпickjm savrsenostima fotografij c pretstavlja njenн izнzetm.tr karakteristikн kојн kao samostalпtr komponentн izrazavanja susrecemo samo u ovoj oЬiasti likovnc delatпost. Na mrюgim modeшim foto grafijama senka pret.stavlja jedini motjv. FantastiCni oЬii c i s·en.ke, ukomponovani kao odredeni sadrzaj slike, jli kao kontck.st glavnom motivн - pretstavljaju vrlo zaniш]jjv,, reseпja ј daju snaznн originalnн notн fotografskom stva ra lastv u. Priшer1н senkc tr ноЬiсајепоm smislн najcesce пalazimo tr snimci•ma nnpravlje11im ra110 ujнt:rн ili kasno ророdпе. Dнge senke, koje katkada imajн vrlo misticaп karakteт, щоgн se koristiti i za i ·sticaпj-e atmosfere. Akceпtiraпje doba dana i]i godisпjeg do·bn, ne11jbolje se postize sепl<ап1а. U S·Yim Ovim primerimn, S•CI1Ci !13 fotografiji mozemo dati posebлu vaZпost sa stepeнom 11je11og isticanja. Senka koja па fotografiji zauzima veci deo яlimka sз naglaseпom gustooom i Jogickom pD'Vezarюscu sa sadrzajem sli ke, spontano· sugerira dramaticпost, misticпost, snagu. I obrпuto: meke seпke, sa puпim detaljima н njjma, dеlнјн poeticnije, neznije, ako moze da se kaze - plemenjtije.

Senka, dakJe, mou da btrde i cilj ј sredstvo, а to zпaci da је njeno uvodenje 11 fotografiju - f и n k с ј о п а Ј n о : senka ne sme da smeta пasem oktr kada posmatramo fotografijtr vec d.a ga vodi. ~ro se tice isticanja fonne pнtem senke, vec ы1ю ranije napomenнli da је to najsigurniji put da se doblje trO
30 -

redoш

seaki koji r1e odgovara prirodi i oЬiiktr objekta, moze potpuпo da se defoппjse i trr1akazi objckat. Zamislite kako Ьi delovala skulptura ako Ьi је osvetlili odozdo, пicim !lC obrazlazuCi takav ПЗСi11 O!>Vetljeпja. ТаЬЈјса

pokazuje utjcaj ekspozicijc ncgativa . •

---CEТIRI

GODISNJA DOBA STUPANJA EKSPOZICIJI

ј

па

razvijanja

kvalitet

- ....._'...._. _1 (-. .··.. ......•...-...-.. .. .... . .11'\i'OlJCIIA "'"••• .,......., ".,.~·- ~,.

-

-~

.. . .. . . _ ..._

~..._

I IHOUCQ •Al VII A.NII to•Mo

t•• •• ..... •.. Jt6o о

0

•-•'"• .,., •

'" ' ' " ' . . .

. .• • , _

..,

/11

""

lo .. .. . .

".-..~-

""t o~o coooiMo очt._• f'l•fl.lo- \ ...,

о,.; о·ојо.. • .,,,...;м. о,..,

, ., . " ' ' •

""1 oti•., "'

....

•-••t..m..

_..,.,..,.

" 'fl•••

~OIICJfOVCIJ"' _",. ,. potMo ••~tfloo • '-o~!!OOI0/101 ..... . _ . . М . . . . .,.Лјl (О tf ...........

-··· ......../111"1' _,....... ,. ,о,.... ..... • ...... ···"· roflllr
f

NII"\:IIA11(D «.A1V11A.NII 10• .Ht -1to11 ....... •••• •• ,."'"' •• .... . . 1 ........ _ . . . . . . - - · • . . . . о . . . . . . . . .е,~~

............

CEТ I Rf RA ZLICIТA

PRI-

СебtО se kaze da dana.Sпja fillnska emulzija rolerira cak

osetne greske pri ek.sponiranju. Drugim recima, slobodno Ьј rnogli Ыendom 5,6 i filmom od 1. 7 ° DIN-a da snimate preko сеЈе godine na sunctr. Ali mi smo rek)j da fotografiji prilazimo sa пашеrоm da iz nje izvucemo samo najbolje rezнltate. Ne treba zaЬoraviti da se od takoreci svakog loseg· negativa mou odgovarajнcim fotografskjш -31 -

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ~~ fllt!llil~lllllf!Чifflll!lllllltflllltlllt!ll!l!t\'tЩII!tt!!lftltfll!tl!fltttlttlltllflllllilfll!tlill~illtJlt!ltlti!IIIIWIII!ItlllltH!IIIIti!IIII!JIIIIkfttt!IQQ!t,l!litlllll'fllll~4

sredstvima doЬiti skoю sa·svim isp•ravna kopija. Ali to је istovreme110 najg;ori put u fotografiji, jer se fotograf 11:1 taj nacin postepeno navikava da fotografiju primi kao mehanicko sredstvo izra:Zavanja. Nijedna fotogтafija koja svojom tehnickom blistavoscu oduSevljava nije napravljena а da fotx>gтaf strogo nije vodio racuna о svim zahtcvima koje dati motiv trazi. Blendu 5,6 za sva godisпja doba ostavimo, dakle, onima koji ne vole da misle ј cije su uspele foьogтafije najcesce re2ultat puke sluoojnosti. Svako godisnje doba zahteva posebno prilaunje ekspozi oiji ј svako ima svoje specifiene uslove i sasvim odredenc nacine obrade. Jesen. Ovo godisnje doba za fotografa је idealno tt dva pravca: jrna pogodno osvet1jeпje ј moze tokom celoga dana da snjma. St~nce је и јеsе.п vec prilicno пi:sko, svetlo rtije tako jako, а duge, zahvalne seпke, nistr tako o5trc , Za ovo doba ne postoji zakoн da пе tт·еЬа snjтati и podne (zbog jakih seпki, kao leti), аН zato tтеЬа izbegavati rarю jtttro i'li kasпo· porpodne, јет је tada svetlo isuvise sLa,Ъo а seпke vтlo meke. Jesen ima neke karakteri•stike koje vizиelnи тegistracijtl tra2e iskljucivo u foЬOgJГafskoj Юrmi. То је magla. Atmosfera o:voga do
32-

lite da је otklonite (pri snimaпju нdaljeJtih objekata r-adi jasnog registrovanja) onda stavite пara11dZasti ili crveni filter. Ovo neutralisanje magle moze da Ьнdе ~'ЗШО delimic~ no ako је suviSe gusta, ali ako је sumaglica moze da bude i potpuno. Snimajte maglн u protivsvetlu, jer је tada vrlo fotogenicna а fotografija рuла atmosfere. Koristite zuti filter, jer cete njime doЬiti najizraiajnijt1 maglu, а fotografija се usto delovati i jasnije, ostrije. Zadrzali smo se malo vise na magli zato sto ona pretstavlja najkarakteristicniju atmosfersku pojavtt za jesen, ali ne treba zaЬoraviti da su za ovo godisnje doba vezane i druge pojave, odn. motтivi: К ј

s а.

tfpotreЬite <Sтеdлје

OS!etljiviji film, nadite dobar zakloп (ne zaЪoravite na protivsuncaпi zaslon), pa2ljivo posmatrajte i sпimajte neposr·edno posle kise, kada ~uпсе pocne da se pojavljиje а gradski asfalt zivopisno re·flekttlje. Koris.t ite kisu, tmttrn.o jesenje nebo·, kao i ogolele gтаае od neka.d a bнjnih drveca, za docaravaJtje tipicne jesenje atmosfere. Ako bas zelite i kisu da registrujete, onda snimajte 1/ 10 sek do 1/ 2s sek i to t1 protivsvetlu sa tanmom pozadiпom. Ako isьovтemeпo pada kisa i suпce sija, osvetljavajuci u >> kontrafuru « kapljice kise, pruza vam S'C izvanred11a prilika da ih vemo· registrujete. Teski pljuskovi mogu proizvesti laku izmaglicu koja се dati reljefnost i atmosferu fotografiji. Utisak kisnog dana па fotografiji pojacava se kada ima bara i sjajnih mokrih povrsina sa zanimljivjm refleksima. Ako је refleks osnova glaV11og interesз fotografije, onda trostrite na njega. Medutjm, lokva koja daje savтsen refleks nije pogodna, jer jednostavпo daje duplikat motiva i pretstavlja okti dv·e klenticne sJjke. Fotografija koja izgleda isto kada se okrene naopako, nema nikakve vтednosti i obican је kic. -

33 -

D r v е с е : Koso, jesenje svetlo је пај1ерsе za snima·n je drveca, jer је drvo okrugao obj·e kat i mora imati svojjh oЬlika, а usto sa svojim retkim, sve.tlo~zlatniш liScem, pruza diva11. likovпj materjjal. Za dobre efekte u protivsvetlu koristite narandzasti filter, jer on Cini svetlijim zlatne tonove. Dтvece је

korisno i u kompooiciji pejzaza. Grane u prednjem planu (sa ili bez staЬla) cesiJO се zakloniti neiпte ­ rcsantпo nеЬо i pomoci da se odrZi utisak p11ostomosti. Jedno drvo ili grupa drveca zakriljala ili neprirodna oЬiika , cesto се izmeпiti karakter ј)ј atmosferu nekog posebno jnteresantnog pejzaza. S obzjюm da se kompozjcija нglavnom oslanja na uravnotezenje m:~s.e, vazaп је oЬlik formata fotografije. Drvece, koje ima sirokн krosnjtl, ka:o kedar, hrast ili kesren, z~hte­ va horizont:~lan fon11at, dok visoki jaЬlaпovi, topole i sl. drvece, traze veJtikaJaп for111at. Sve graлe koje s·e prtliaj tr prema kameri 1110fl"ajtl Ьit~ ostrJ"e а isto tako i staЬlo. Р

1о d ·О v ј , )еs.еп росiпје sa zreliщ plodo:vima. Snim.ajte

ih, ali 1110Г:1tе naнciti: da ih dзjete St·O plasticnije (svetlo sa strarн~). krupnije (рлхПесе su za to) i da spontano komponujete (ne пatrpavajte fotografijtl, а Ј.еро се jzgledati ako pored zrelog voca эtavite i neki predmet, sigumo пе takav koji nema r1ikakvu vezu sa je·senjim plodovim.a). Аr

h i t е k t u r а.

Вlage jeseoje seпke dace sve detalje

ј

u najduЬljoj senci. Nece vam trebati ni filter, jer се nebo ј bez пјеgа biti taman koliko treba tamno da Ьi arhitektura dovoljno »otskocj)a<< od pozadine. Ovom godisnjem dobu slicno је plolece, u pogledu svetla (cija jacjna је ргјЬЈјznо ista), а zatim i cinjenici da se moze snjmati tl toktr celog dana. Meautim, dok za vreшe jesenj, ekspozjcjju postepeno treba produzavati sto se jde sve duЬlje u јеsеп, u prolece је obmuiJO. Zatim, prolece nosi drugi stim нng, а on је mnogo vedriji, bнjniji, ра prema tome zahteva i takav stil fot>ografije. Vjse svetla,

kontrastnosti, radosti. Ne zaboravite da jskoristite оЫаkе ko~i su naroCito· Iepj u prolece, kao ј sпimanje pejzaza neposredno pos]e kise, kada vjdJjivost na daljini dostize maksimuш. Ne zurite sa upocrebom filtern, zuti filter се vаш biti sasvim dovo]jan, dok ne doc1e ... Leto. Ne upotreЬljavajte visokoosctljivi film leti. Sa filmom od 17 ° DTN-a doЬicete nајЬо1је rezultate, jer u оvош godisnjem dobu jacina svetla је 11ајјаса. Katkada ооа toliko smeta, da је najbolje tada ne sпiщati. U podne, kada је stmce najvise, senke najtvrde, jzbegavajte snimanje. Leti se ne snima izmedtr 11 ј 15 casova, jer Stl kratke senke najmaлje pogodne za pejzaze jJi za predmete cija forma ili stnrktнra zeli da se prikaze. Tako, naprimer, drvece za vтеюе letnjih mesec j najbolje је sпimati u grani caлla пjeg0rV'ih masa i efekta sa senkam:~, а n'e prikazivati St1.Jrd ije detalja. Obilje blca, н sto praSiljavog i ostrjje osvetljenje - karaikteristike lюga doba - cine drvece оајшанје iпteтesant·niщ za sпiшапје. Ako sa1 imate porrtJrete, nemo.jte se zacuditi kada nюdeJ doЬije veJjke crne >> podoeнjake <<, ali ako bas morat·e da sпimate or1da svakako duze ekspoairajte (za dve do tri Ьlende) а krace razvjjajte, jer ce.te tako dobiti Ьlage sen,ke i n1ekSj пegativ. Obratjte pazпju kada leti radite SV'Ctlomerom, narocito kada merite svetle objektc н deJimjcnoj scnci. Za ekspo~ ziciju uzmite sredпjн vтedпost: ako н senci svetlomer pokazuje Ьlendu 5,6 а na svetle partije ЬJendu 16, onda uzmite ekspoziciju izmedtt 8 ј 11. Ztrti ј)ј zeieni filter ројасасе kontrastnost, dok narar1dzasti filter uЬlaiuje seпke. Medutim, kada нpotreЬljavate пar:~ndzasti filter, moracete Ьlendн vjse zatvoriti, јег on znatno smanjuje v OStrllltl. о

Leto је doba putюvanja, razoпode, odmora. Na letovanju ј е zivot dinamicaa, ра zato ј fot:ografjje treba da imajtr zivosti i ritrna. Putнjucj н tuaa, nepoznata mesta, zazelecete svakako da trajno svojom kaшerom zabelezite

-34-

35 -

tltiskc. Ne stedite Z3tO filш, a1i prvo upozпajte mesto, njegove folk1ome karakteristike, obicaje, znamenitosti. Foto-kaшera је vas likovni dnevnik - koristite ga u punoj шeri, jer је jos uvek fotografisanje mnogo lakse (i »savreшenije «) od pisaпja ili slikanja. Zima. Ziшa је »najopas пija•• za sпimanje: sneg је vrlo tesko doЬiti na fotografiji kako treba: ne sme da bude ni Ьео (јег deltaje, kako se to oЬicno kaze, kao krec) ni siv (јег dcltaje prljavo). Zatim, obilje svetla i velika jacina гeflektovaпog svetla, zadaju dosta velike muke pri odreaivaпju ekspozicije. Osim toga zima пiје bas tako ni udobna ni z:-t fotografa ni za priЬor. Desava se, naprimer, da tasled hladnoce stari zatvaraCi produze vreшe eks·pozicije, te l/100 lako mose pos-tati 1/ 50 sektшde ili eak dtazi. Da Ьi sneg i na fotografiji delovao kao sпeg, шorate obratiti paZI1jt1 na verno izrazavanje пjegove 1naterije. Ne snimajte ро оЬlасноm vrementa (sem ukoliko zelite da date tmщпi stim,tang ili da p-ostigпete graficke efekte) i nastojte da pravite sniшke u protivs'Vetlu. I и jednom i t1 dn1goщ slucaju, velike bele povrsine delova6e шotюtono, ako u fotografijo ne tшesete neke tamnije objekte (drvcce, s11eZ11e staze, skijace i sl.). fzbegavajte kratku ekspoziciju, normalna ekspozicija пеkа vam budc zakoп. Ali sigurno се vas svetlomer prevariti ako zelite da Sl1imate grupu ljudi ili samo jednog coveka а svetlo merite sa velike daljine. Da ne Ьi doЬili lica suvise tamna, priЬliZite se svetlomerom na razdaljinu od L 5 cm od objekta, jer cete tako izЬegnuti da merite vrlo jako reflektovano svetlo od okolnih snemih povrsina. Zimi је pгeporucljivo upotreЬiti zuti filter (ili UV, ali samo na visinama preko 1.500 m), ali ako snimate rano ujutru ili kasno popodne, postoji opas11ost da nеЬо bud.e suvise tamno, јег је zimi mпogo viSe plavo nego leti. Ako se snimajtl pahuljice, опdа treba da budu obasjane suncem а pozadiпa 11 senci. Vestacke pahнljice se doЬijaj11 36 -

Vidoje Mojsilovic

Ucite se da posнtatrare, jer cete rako i forografski -progledati•. Ovo Је нarolito ''йZIIO za reportersku fotografijlt, koja не sme da b11de sащо go/i dok1tmeнat ve.: da izнosi нajtipicнije IHOIIfelfle, s11ftimt jedнog dogatlaja. • Tremкi istiнe• s11 verнo i ltbedlj/vo registrovaн/ tretiUCi iivota, vizнelнi llltplllsi наd kojlllt gleda/ac treba da razmlslja i de/a 11 smlslн оноgа !to ta fotografija zaftteva, os1ta11je i/i braнl. (Vidi: STA ZNA~! FOTOGRAF· SКI CLEDATI. str. 8)

Vidojc Mojsilovit

не ис/ SCШtO sнimaнjeиt, vec i posнratra11/Cift i aнaliziraнje111 . ruilih {otografija ро casopisima, 1111 lz loZЬtшta, zatim на razнiщ dislшsijt:Шta l?oje

Fotogrtr{ija se

orgmt1Zt4ju (orobltlbov/ i izmeнom mis/jeнja sa iskusнim fo t ogmfisм. -Sta је hteo • i • Kal1o је postigao• - to stt dva pitaнja l?oja најсеsсе treЬa sеЫ da postavljat c lмda posmмrate ttt dc fotografije. (Vidi : " NALlZIRAJMO GRA F:JE. srr. 24)

FOTO·

V i.Joje Mojsilovlt V idojc MojsiJo,•it

• •

•

kao proЬ/cm. vec /мо c/cmeнat izraiavaнja. Kada Ьi se svi detalji 11 scнci ,,;tfeli, sto se најсеsсе trazi od doЬrog нegativa, ova fotog rafija Ьi potpmto promaШa: seнka Ьi izgttbila dramaticиost, dakle fmrl?cijtt, oprat,daнost postojaнja l1akvtt јој је aн tor натенiо. Stepeн isticaнja scн/?i 1110ra da bttde 11 sk/ad11 sa motivom fotogrnfije. Ot•de se

r • ••

seнka

не pojavljнje

(Vidi: ;'\ЈА .

1.

_l

-

А .

!

•

SENКA

str. 20 Ј

КАО

PRO~L~M

1 КОМРОМNТА

IZRAZAVA·

1 Voz kojj juri 120 lшs па ёаs sнiшiri tako lnatl
•soze se

voz нopste не krece. S/ozjccte se da ovaj sнimak daje jzvaн­ redmr trlisak brzjнe, jer је aнtor 11potrebio dнgн ekspozicijll, dajнci Ьаs нeostriнom illtzijн pokrcta. (Vidi: RITAM POKRETA 1 RITAM SLIKE. srr. 65)

Najbolja Њо/а za J
sredsrvtma. Vidi:

МRТVЛ

К ОМ POZICIJI.

PRIRODЛ ш.

70)

NAS UCI

Vidoj• Mojsilovlt

Na mimoj povrsjni jezera i uopste на vodi, тоgн se насi vrlo zaнiш­ /jjvi refleksi koji s11 narolito jakj ako је povrsiнa vode 11 seнci а objekat на svetl11. Najbolje doba dана za sнјтанје refleksa је jнtro ili kasнo ророdне. Sigumo da sviнt нrorjviшa не odgovara savrseнo tнirнa povrЉta vode, ali 01111 se moie vrlo /ako иzнemir/tj нekitн Ьacc•tim prcdжetom. S11imajte оноg тотснtа kada ро{ни da se formirajн kтнgovj на vodi. (Vidi :

РГ:ЈZЛZ

NI/E

RAZGLEDNICЛ ,

srr.

71)

WIIIIII/.IIWii.WiWIIШIIW.IIIIIIIII/.WIIIIIIIIWIIIIIIIIIIIIIUJIIПWU:!mlllllшПIIUIПIП!IIII!!!IIIIIIJIIWWIIWIWIWUIUПUПIIПiйШШIIIIIIJWIIIIIIIJIIIIПJUIШIIIIWJШPIIWIIIIIIIIIIIIIIIШUIIIIIIDIW

'1

Ј1

Sато jedtш refleluor је bio dovoljtНt dn dr1 odgovarajuci stiшrшg OVOift ••ajnrskom аtе/јеи. Zn •portrete и arttЫ/elltH• на/сеUе se rtpotreЬ/java sато prirodno svetlo, нz reflektore za dos••ctljavmtje i/i specija/иe efekte. Bljesl~nvo svetlo razbija atшosfcm 1 oslшdcva и drm11atЊrosti, n пајшанје је preporttl/jivo l?ao dircktнo svetlo. Daнasнji vrlo visoko osetljivi fi/movi нмolito sи pogodнi za sиirнаије •portreta 11 мнЬiјенtн-, jer dozvoljavajll da шodel Ьнdе 11 pohrctн, sro daje роsеЬнн 11verljivost i realistilнost ovak•' illf sн/шсiша.

(Vidi:

PORTREТI

srт. 7Q}

Vidojc Mojsilovit

Odнos povrsiнa на

fotografiji pejzaia igra ''airш н/оgн. Liнijn l10rizoilla daje emotivнi rон /otogrnfiji. lsto kao i оЬ/асi: на ovoj foro grafiji, gde је li•rija lrorizoиta 11 dонјој rreiil11 formata, veliha povrliнa неЬа ispшrjcнa је te· sllim, cmim oЬ/acima, koji на taj нalin osшislrtjll dati prostorнi odнos. (Vidi :

PEJZAZ

NIJE

RAZGLEDNICA.

ш.

7 1)

Vid.:>jc Mojsilovi~

-

sniDIJE

KARAKПRA

ILI SLIJ..E ZA USPOMENU

ViJ<'j< Mojsilovic

Ruke kod portreta imaju vrlo zнacajmt ulogtt. ТrеЬа izbegavati mke Ь/izн kamere {ttiOZC se dcsiti da saka Ьиdе veia od glave) ј llespret· но savljeнe prstc. Samo јсdан ttesavijeн prst на оvощ portretu potpuнo Ьi porcmet/o rtrav~toteieнost i ;allo Ьi privlaCio раiн;н. utolillo pre ~to је pozadiнa svctle Ьоје. (Vidi : PORTRETI " '· 7 • ).

STUDI/E

KARAKТERA

ILI SLIKE ZA liSPOMENU

Tana Hoban

Ne treba traiiti da dete •pozira•, da se sr"e~lla, gleda pravo и objekriv i/i da rukaн1a radi ovo ili 0110. Prirod11ost 1 нeposrcd11ost - to је jt>diнo StO treba traziti 1111 Sll iiiiCit"Q dece. (Vidi : NE TRAZITE DA

DЕТЕ

· POZIRA • .

нr.

84)

Vidojc Mojsilovi(

Arhltekttlra на fotograflfl несе Ьifi теа/но pret5tavljel1a, а/10 нс lt 05 f ои с /~araktc rl5 ti/?e l1oje sr• иrсz ане 11 5Vesti coveka kao tllv rdcllt1 pretstavn arttltektнre. Takva fotogra/lfa 111ora biti teh11icki besprcJ?orнa 1 {tmllc/oнall1a : od и је se trazi da prjkaze 5tvarнu lepottt јеdне gradev/нe i/i zиатенјtн iн teresaиti105t kakve stare arhitektttrc. Pogodнo osvctljestfe је tal?orec/ fedjнj e/esнettat на koii treba pa;;iti prJ/j/10111 sнitнаија a rltit el?tнrl!. (Vidi: SNI MAN] E

ARНJПKTliRE,

Vidoje Mojsi\ovic

FaиtastiЬse 1 karj/?atнralиe form e шо g11 5е po5tlc/ l?oнl?avиfm 1 l?oи­

velmtlm krivljeиjem fo to-papjra, а tak oilc podlzaнjeнr i/i ttdaljavaнje111 lzve511ilt delova papira od objelltlva poveca vajнceg apamta. (Vid i: TRIKOVJ U MRAKLI Ј SVETLOSTI, otr. JOS)

str. s< )

Va.iиo5 t

objcllla 1111 fo rogra{IJI /5tjce 5е нjegovfm 511/cstafcm 1 tottskom нaglaseнoscн. Nilmdn dva objel1ta 11с 111ogt1 bit/ н ravиopravнom odtt05tl: на ovof fotogrnfijl, gde 5е covek jedva vidl, Ьоlје reci sa11to нjegov zalltalt nlatllollt, prlroda dom/11/ra 11ad covckom, 5imbo/Њto prlkaZiфtci

ст/т

оЬ/ас/ща

нјешt

vckovmt v/a5t 1 i5to tako vel1ovmt borb11 coveka, тakar ј 5a mo bttdakom, da је 5av/ada 1 11Cf11j sva/li pcdalj zemlje kor/511j11t za svoj ЫеЬ. (VId.:

LJUDSКI

ISCRPNA

RAD

ПМА.

ЈЕ

N E-

str.

94)

· А1а/е srvarl 11/SH танје od ve/ikil• ... Kal1o је divaн 5vet i kako је di1•11o otkrjvati та/е stvari - cvet, l1a111e11, korн drveta ili list breze ... •

Ovc recl нcmackog pesнika Rj/kea mogtt se роtџшrо odнoslt/ ј на 11rј/ш forogra{5llog k111pн og р/ана. (V!dl:

Vldoje Mojs ilovic

JZBJ.I ZA .

ZANI MLJJVOST

ш. QO)

SNJM ANJA

~ •

у

•

Frit. Henle

Ne bi se mog/o reli da akt fotografija jos luta, ра btlo k~~a lj11dsko rclo s/uzi samo kao IIISplracija forografн za неkе modemiJC kompozicijc oЬ/ika ili svetla i seнki ili kao objekat Cija sveukupнa povrЉ1a, sk/adнost oЬ/ika 1 lepota нagog tela, privlaci раzнји fotografa. Ма koliko bio i1tteresaнta11 ovaj zmrr fotografije, он zalrteva od fotografa veliko iskrrstvo, sig1rra11 иkиs i smisao za рrона/аi.енје koтpozicioнilr //11/ја на Stl/110111 te/11 toveka i/i zене. (V idi:

LЕРОТЕ

OBLIKA NAGOG LJUDSKOG

ТЕLЛ.

srr. 96)

Mc\'r.

Jзnette

Mussor

Sнrisao zn lюmpozicijн kod forogmfn se нaroclro razvijn prilikom sнiнrанја aktova н eнrerijerr1 pri l'estacllom svcrl1r, jcr se radn нaj­ tesce izdvaj
iivo tiнje нi нirl се dopustiti

ptice нiti zнај11 za poziraнje da i/1 (otograf нажеstа. M11oge sc р/а§е foro-kaшerc <Ј итоgе uop§te не reagiraju 11а sнimaнje. Мноgе, kao ljudi, и izvesJtilн tremtelн•a imaju raka1' izraz ili pokret kojl је :aista vredиo zabeleiiti kaнterom. Za sve ovo traii se snmo јеdно od fotografn: strp/jeнje!

Ni

(VIdi: SNIMANJE HVAlNO. str. qq

ZIVOТINJA

ЈЕ

VRLO ZA·

Tokut•ro Ton•ka

Si
Zaнim ljiv sнiжaka .

izraz ili poluet

zjvotiнje,

JtajCI'SCI'

(Vidi: SNIMANJE ZIVOTINJA

ЈЕ

Sl/ jediнi

]?valiteti ovakva,

VRLO ZAIIVALNO.

8tr.

99)

фltmпшnmrmrl!jffiiQIШШШJ!ШiiШШПjii!!!ШjJIЩIШlltШШACWШlШIIII!ЏДШtii!IWtШIШШШlJffiПt.

Кшt

Dcjmo

filtera (J
Kolille su izraiajne нюgнсноslf /otografije шоzе se иа;Ьо/је v/dctl ро radovlma apstralltиog pravca 11 fotogra(iji. A/i, иigdc vHe ие treba pozнavati tal1o dobro 1 Љоl<о ztmatsktl straнu fotogra(i/e kao za apstraktnu (otografijн. Она не zalнeva sm1to јеdио џоsеЬио gledtmje на svet i zbivaи;a ol1o cove/111, izvesиu predispozicijll ::а apstraktue forжe, vec i tal1vt1 obradu koja daje iz11zctнu origiua/uost fotogra(iji и оdнош на dmga likovua stvara/astva.

(Vidi: NEZNA lEPOTA CVECA . '"· 100)

(Vidi: SТILOVJ 1 SREDSTVA дrsTRAKTNE FOTOGRAFIJE. ш. 102)

Pogresиa нpotreba

Vidoje Mojsilovic

•

Slloro su

неоgтан/сене

Vidoj< Mojsilovi<

kom-

Ьiнacije bareljefa sa ostaliж telmikaжa solarizncijoж,

• seнdvic-нegat/vom-, lacijoж,

retikufotografiko m itd.

је ·list• bareljtf: od origiнalнog нegativa нартаv­

Ovo

/јен је

dijapozitiv, zatim је dijapozitiv •gla~tc• straнoж ;ravljeн на нegativ i pailjiviж

ронrеrанјеж

и

pravciщa proнaam је

svi1н

odgo-

varajuci efekat. (Vidi: TRIKOVI NA SVEТLOSТI,

U MRAKU 1

ш. JOS)

levi profil нартаv/јен, 11 druga, dcsнa po/oviнa џаџ1rn је zakloнjeнa 1 zatim је нcgariv okre"ш ра је des"a smma pnpira ekspoн/raнa а /eva poloviнa, vec ellspoнiraнa, :all/nнja"a. Kod ovakvilt trikova жоrа se voditi racюra da оЬе cl?spozlcijc br4drt lste, jer 11 protivнoж slulaju. sнiнtnl? roнski несс Ьiri нjedнatcrr i efekat је Prvo

је

рrожаsен.

(Vidi: TRIKOVI U MRAKU 1 NA SVEТLOSTI, stt.

IOS)

Najнoviji

visokoosetljivl fimtovi рrнzајн velfl?e •иoguC!Jost/ za pravljeиje Jlocнih sнimaka i orvaraju иоvе vidi/?e fotogra(ijl. Nocнi 2/v.•: i111й posebнu atJнosferн i sto је jos vaiнljc za /jнbite/je {otogra{ije. 011 pruza sasviнt иоvе, dosada иеоЬrаdеис reme 11 forografiji. Ovai sнimak н dimljivoж pariskoш IIOcнom /oka/11 је Jtapravljeн на /lfordн HPS, ekspo=icijoJн od 1/ SO sec 1 {14. (Vtdi: SNIMAN/E PRI VESTACKOM

Za ovaj forogrt~~и alllor је нporre­ bio vlse toнskih povrsiнa, tc нш ro i dajc роsеЬин znиiш/jivosr i . lcporн.

Victor Kllling BezЬroj11c s н I?OИibiиncijc sa oglcdalima i iz 1фl1 sc нaft>rc ИJOgtl do biti lиtercsaиtиc l?arillattlrc. Nni·

cesce su I?OJttbiиacije l?riџi/1 1 rav;Ji/1 og/cda/a, /мо sro v/diшo нп ovof slici, а poscbr1/ c{cl?t/ sc нrоgн postШ moиtaiom JJel?olil?o fotogra {ija 1 11/iiiOI'itн prcн•i•нn11aнjem. Auchi-Bin -~~------~~---~

Pзul

8rod1·

Ovdc t•idimo origlнa/нijн нpotrcb11 щ•ra\rнog stakla - kombiнncijн dva objelan: jl'dнog iza stakla а dmgog ispred. Ащоr је morao da нpo­ rrebi i dt•a 9Vet losиa /zvora, јсdан iza stak/a i drugi koji spreda osvetljava objekat. ( Vidi: TRIKOVI U MRAKLI 1 NA LOSTI . srr. 1<>< 1

SVEТ­

V idoj• Mojsilovic

SVEТLU .

str. 10~)

FOTOGRAFSKE KARAKТERISTIKE

Ј AUТENТICNOST. Fotografski objektiv Је нatobfektiv­ нlji reg/strator dogadaja. Auteнrilnost fotografije је

rezultat

нјепе

kaжera Ьeleii

se pred

нјож

ogranllenosti: sажо оно stcdesava.

Vidoje

Mojsilovl~

Jcan-Pierre

Hclmur von Gorrisst>n

2

Bljeskavo svetlo se најсеsсе 11potreЬ/java kada se Ьеz njega не жоiе sнimati. Metfutlm, kao elemeнat za postizavaнje iнteresantnijih resenja i telmickl izvaнredнo uspelih /otogra/ija, оно је vrlo retko и upotrebi. Bljeskavo svet/o, нaprlmer, 11 kombiнaciji sa re{lek toriжa, жоiе se 11spesнo prlmeнlti kod sнimaнja portreta ili predmeta gde se zahteva savrseнa ostrlнa, а za tiн• i kao iнdirektнo reflektovano svetlo (od zida tavaнica 1 11opste Ье/1/1 po-vrsiнa) daje odblнe rezu/t,l/e, ''е narusavajiiCi мmos/er11 dnevнog svetla. (VIdi: BLJESKAVO

SVEТLO

tl FOTOGRAF!JJ . str.

ltl)

PRECIZNOST REGISTRACIJE. Od ove osobine нeki fotografi su napravili fet/J, kao Анsе/ Adams, Edward W eston ; dr. Precizнa ostriнa је нarolito неорhоdна kod fotogra/ija жaterija/a, sitнih predmeta, а tak otfe kod sнiжа нја жrtve prlrode.

s..dro

з TONSKA SKALA. Nijed•tn grn{icka юнet•tost н/је 11 slnнjн dn da tal?o veli/щ skalн toнova l?ao fotografija. То llije tesko postici, a/i treba pazili на fotogeнicнosl motiva i telmiklt sиiшанја ~ rnzvijaнja.

NEGAТIV

FOTOGRAFIJA.

jediиstveнi {енотен preobrtaиja prirod11iЙ 1011sl?ilt vredиosti mogнc је

Ovnj

{o1ogra{ij/. Negaliv {olografija н koнtbiнn­ clji sa folografijom dobije-

5111110

-

11

110111 ltobicajeиim pozitivskiш

procesom daje vrlo • . saнtlta re5eft/a.

Vidoje Mojsilovil

MONOHROMNOST. Na ovoj fotogra{iji vidimo citav нi: razнobojнih p/akata reроtрнио

~Ьсz ­

Ьојио.: иtoиol~ro•mtost {otografije иikadn не sme da -sc za boravi, jer н protivиom 5/исаји

fotograf se povcdc sa bojama, koje на fotogra fiji mog11 da se 5/iju 11 potpuиo sivu povrs:иu, al1o se preиebregne 11ji/10\f raspored ро vredиosti i pode za иiјанsата.

Vidoje M~jsilovit

Vidoje Mojsilovif

ELEMENTI FOTOGENiёNOSТI

PRENATRPANOST. Fotogra{ija не s•н с da btuic prcнlltrpnнa m;potrebиim detaljima i objektilfttl. Svc тоr11 bitf podrcdc1t0 оsноvионt, g/avиom objekt11. Dobro zapazite ko lf11o ј~ lcva {otogrn{ija •Ocf sceиn-: o5tao је samo deo sиimlta l1oji pr/l?azrtje p/astЊto, 11 prijlltнom stiинmgu osvetljeиu p!·lmorsllи lшс11. Ovo tHccнfc н11lmadиi:н izrezoнt иeglltilfa prilikol1t povecavaнja н/је prcpor11Cljivo, vcc је to Ьо/је umditi pri SIIJitOJ1t SllflttiiJtjll jcr се itll
PЬil ВаtЬ

5 BRZINA

'

iнterc-

(Vidi: FOTOGRAFIJA Nl/E ТАЈ NA, str. 11)

4

gistrovaиilt

б

REGISTRACIJE. 1/ 1000 sec bio је dovoljall ра da se zabeleii ovaj pokret. Kod ovakvih sportskih sнimaka нapravljeнilt vrlo kтatkoнr ekspozicijom. lfazaи је izraz lica ili lmrakleristicaи pokret tela ili оЬјеlна koji Sltgerira velilш Ьrziнн, jer •zamrzюtf• pokret i1tace щоi.е da Ьиdе Ьеz ikal?vog ritma.

1 ~. Vidojc MojsiiC'vi(

ZIVOPISNOST. Zivopisиost ovoga pe1.zaza uopste ие bi dos/a d, izrлzaja da је нel1i drugi ugao pada svetlosti. Kolikogod se za pejzaze и kolor fotogra{iji preporucuje da svetlost не pada sa strane, tolillo opet је neophodno da za crиo-bele pejzaze bude bas tako. Ма kolil?o pejzaz de/ovao zivopisнo kada se posтatra, toliko се opet biti bez zivosti i il?akvih iпteиzivпijih toнova па fotografifi ako se sniтi pod пepovoljniт svetlosniт uslovinra. Senke daju ritam pejzazu, pofacavafu kontraste i razbijaju jednolicnost.

Јеан

Esc hmann

NEKONTRASTNI ОВЈЕКТI. Objekat za sniтanfe то!е vec sа1н ро seЬI da Ьиdе нekoнtrastan, ali cesto ga i fotografovo иeznanje napravl takviт. lnrajte па ижи da ako fe objekat нepolнetan, da kaжera nije, а takoae иi sиисе. Ako тoiete da dobijete seнke па /насе нekontrast­ иom objektн, оиdа пastofte da one budu fake: krace ekspoиlranfe 1 duze raZIVijaиje (otprilike za 113 vreиreпa) pomoCi се ~~ tоте. Ova fotografija bi delovala sasvi1н Ьledo i neiиteresantиo kada пс bi /та/а ostre toиske razlike.

SIROKE PANORAME. Nista не govori siro/1a раиоrата bez нekog objekta poznatth diиreнzija. Sigurиo је da gorиja fotografiJa песе izazvati иikakvo оsесаије /1od posтatraca: ravan, daleki horlzoиt koji nista п е govori. Donja fotografija postize sasvim suprotaн efekat: velika povrsina иrirиog иеЬа i pozиate diнteиzije оЬје/на; sugerirajtt jedan sasviт odredeиi ut/sa/1 prostranstva, tiSiиe, da/jiиe. ]еdаи sasviт nefotogenicaи predeo postao је fotogeнicaи, zahva/jujuci sато сiнје­ "'" sto se ротеrаијеиt kмнеrе ulevo ili udesиo proнasao odgottarajuci objekat kojf је uspostavio odreaeиi prostorпi odиos па slici. Vidoje Mojsilovit

Vidoi..- Mojsilov iC

•

ako se negativ, sa njegove »glanc« strane, poprska nepro zirпoщ bojom ili ako se prilikom povecavanja fot·o-papir pokrije stak1om, cija је gorпja strana porprska.na bojom. Zima је рuпа motiva, а nisko sun.ce i dt~ge senke su пaj ­ zahvalлiji elemenat za fotografijн. I ovde vazi pravilo da эvetlo pada koso sa strane, jer cemo samo tako dobiti punll Ьlistavost sпeznih kristala, Ьogate tonove (пјје tacno da zima nema Ьоја), svetlucave refJekse smrzпutog s.пega ј z:шosne zimske stimt~nge pune Zivosti i harmonЊюsti, kontra,sta i zanimljivih svetlo·srпih efekata.

FAKTOGRAFSКl SNIМCI. 1 faktografski sнimak moie da Ьнdе lиtere­

saнlart

ako sc SJriJиi pod pogodиijim osvetljeнfcJJt i da odgovarafucl stimниg. Razgledнice mozete da lшpitc i za to m1stojte da 11 fotografljllf1ta spoиюti!?IJ 1 drнgih gmdskih zнlll1tC11ilosli diJie н csto od s11oga fotografskog gledaиja.

RIТAM

Vldoje Mojsilovir

Vidoje

Mojsilovi~

F/Z/0NOMIJE. Sigumo s/e zapazilf da sн не/?/ ljudi vr/o •iиteresaнtнi · ? Nji11ove oCi, pogled, иајссsсе sн иajizra­ /жаји

иесеg

Ritruп

нpad­

ljivog, privlacнog, ~to sнt prvi pogled р/еиi drнge ljнde. То sн r. zv. knrnkterнc, draшske /izfoнomijc, tipovi. Nastojte dn izvнcete 0110 sto kara/Herise jedftOg toveka i to /stalmite: 05\/Ct/jeиjem, sщ/иkощ sеи­ /?а/1111, uglom llllнrcrc ili са!? poutdiиoиr.

(Vidi: NHOTOG ENICNOST POSTOJI. sп. 20)

NF

SLIКE

Modeme foto-kamC'fe imaju proseC!ш brziпu zatvaraca do 1/ 1000 s-ek, ali poslednji napor trkaca pred ciljem moie se registrovati i dvadesetim deloш -sekunde. Vrlo knъtku etkspoziciju treba, dakle, da primi1110 vise kao fenome11alлost fotografije da. u jednom delicu sekпnde potpпno ostro i precizno zabeleii pokret, ра cak i momenat izlaska zrпa iz puske, - а ne kao jedino sтedstvo za ј z r а z а v а n ј е pokreta. Fotografija ј~ iпасе staticп:, ekspresija, ра рrеща tome mora da se sluzi vise simboli. • . v • . • zaClJOI11 а manJe povтsno111 regus.traCIJ0111.

NEINТERESANTNE

zajиiji.

POKRETA 1 RIТAM

)

slike, medutim, пе postiZe se sашо· regist.racijom pokre.ta, vec i pravilnim rasporedom tonskih vтednosti . Bogata tonska modulacija, ras:pored detalja ili kompozicjona foтma - mogu takoae fotografiji dati rihnickj ka rakter. Za izrazavanje ritma пarocito· se koristi dijagonaln.a linija ll kompoziciji i to опа ciji pravci zahvataju пglove od 90° do 45° . M edпtiщ ako se dijagorJtahle Jinije poпavljajtJ ili objekti koji sн dijagonalno ппеэепi н kompozicjjLJ, tada se kretanje samo istice а ne povecava. Rjtmicnost foto-

65 -

•

grafije dobjce se i komЫпacijom linjja raznih pravaca ј oЬlika. Krive се naterati oCi da ih пeprestano prate, ali one ne smejtt da dodiruju ili bttdtt ttz samu ivictt slike. Vrlo cCJSte su i komЫnacije kntgova sa maлjom djjagonalom а nekj fotografi ritmicnost postiZи ј t. zv. seridvic negativima (fotografija napravljena od nekoliko negativa) jtd . Pre nego sto snjmate pokret. treba da znate sta zelite da prikazete: simboliku (iluziju) ili preciznu registraciju. Dugom ekspozicjjoш postiti cete snazniju iluziju pokreta, iako се ostrina katkada Ьiti potpuno razlivena (u nзSoj svesti vrlo brzi pokreti takode se registruju »neostro«), dok kracoш ekspozicjjom (od 1/ 500 5ek ра nadalje, do Ј / 2000 sck) pokret шоzе da bude potpuno ostar, ali zalede11, bez utiska kreta111ja. Da Ы se dоЫо ostar s niшak sa kratkom ekspozicijom, не sme se suvise Ьlizu priЬlizavati objekt·u, а opticka osa neka је pa.ra1elna sa kretanjem. Ukoliko se objekat krece pod ostrim ttglom u odлosu па kameru, шоrа se ttzeti kraca ekspozicija, а ako &е krece pod pravi1n ttglom or1da jos kraca. Moze se uzeti kao pravilo da ako se oЪjekat sniшi 1/ 50 se'k kada se krece prema kameri, onda се za djjago,nalno kretaлje trebati 1/100 sek а za kretanje pod ttglom od 90° - dvestoti deo sektmde. Jz ovoga izlazi, da kada snimate vrlo kratkom ekspozicijom sportska takmicenja, шorate misНti na cinjenicu da sport nije sav u pokretu, vec da se on manifestuje upravo najsnazni je u psihjckim izrazima sportista i da је to ujedno ј nacin da se zaledeni pokret nadomesti necim mnogo vernijim. Najuzbudljiviji trenuci takmicara su pred startoш - tu је i vase mesto sa kamerom, tu cete cekati onaj trenutak kada se ulзZe posle
66 -

Vrlo lep efekat pokreta sc postize pracenjem objekta i ekspozicijom od 1/ 5о sek do 1/100. Na taj nacin dobice se samo neostra pozadina, dok се objekat Ьiti ostar. Za ovakvo snimanje nece Ьiti potreban film visoke osetljivosti, ali ako zelite da pokret ukocite, onda se ne polazi na snjman.je bez vrlo osetJjjvih fi1mova. - lluziju pokreta па fotografiji 'Stvaraju posrednim sredstvjma ј samj objekti koj ј su u pokretu. Т о su: d jm (od ]okomotive), prasina (od motornih vozila), snezna prasi11a (od skijaca), talasi itd. Pozadiпa

igra veliku ulogu kod snimar1ja pokrctnih objckata. S obzirom da se ovde misli uglavnom na sportske snimkc, suvise neшirr11a pozadi11a odvlacj paznju od glavnog objekta. а ako је ostra isto toliko kao glaVllj оЬје~ kat. опdа се se s njime stopiti. Ako је veJika grupa takmica!Тa , moze se desiti da јеdап dr ug·og zakl aлj aj н , dok opet pojcdir1e takшjcare (narocito one 11а spra·vama) 11astojte da snimate naspram neba. Ne priЬlizavaj te se r1111ogo objektн (ako imate t.el.e obje•ktiv mozete snimati i sa veJjkc dalji11e), јег se шоzе desiti da noge takmicara bttdu ogromne (zato StO Stl bJiZe kameri) а glava i ruke male, i sJ. Kod sportskih snimaka gde је pozadina nebo, stavite Zиti fj)ter. koji takode mozete da ttpotrebite i kada snimate grupe sportista. Svaka sportska disciplina ima svoje posebne fotografske zahteve н pogledu snimanja. N avescemo samo najglaVllije. Futbal. Nije potrebna vrlo kratka ekspozicija ako se nalazite na sredini terena. Inace, Ьоlј е је mesto u Ьli zini gola. Radi neutralisaлja pozadine, koja moic da Ьu·de vrlo nemirna ј cesto potpuno da se stopi sa igracima, preporuCljivo је da se snima punim otvorom Ьl ende. Plivanje. NajЬolj e је snimatj na startu ili pri cilju. Obratite paznju na izraze plivaca. Boks. UpotreЫte osetljive filmove, ali s obzirom da su ringovi bogato osvetljeni, Ысе dovoljno ako se eksponira -

67 -

1/ 50 ili 1/ 100 sek. IzЬegavajte konopce i bu.dite strpljivi.

§

jer str najzesce borbe na kraju runde. Biciklizam. Koristite vis.oke stajr1e tacke da uhvate celu grupu trkaca ili bar nekoJiko 11јiћ. Efektni sn~mci se postizu ako se trkaCi -snimaju iz zаЫје perspektive, sa nebom kao pozadinom. U pogledu filma, preporucuju se visoko05etljivi filmovi.

-- ---

•

..

"Сј

о

оо

Е

"' ..r

о о

о о

о о

о

о

о .,..,

-- "'-- --- --...,.

-- -

.,-,о

о с:

о

Gimna,stika. Воlје је snimati sa trzdignutog шesta da bi se dobila mirлa i tamna pozadina (~uti filter na objektivtt !), pos,to gimnasticari oЬicno imaju bele dresove. Visa stajna t:acka omogucava vam 'da bolje zapazite pokrete gimnasticara i iлteresaпtne figшe.

-

-.. .._

N

о

..._

~

....,00~00

g "' '""'"' о

V)

8~~§~~ ("') ---

\()

---1

0000

Veslanje. NajЬolje mesto za -sлimaлje је sa obale ili most:1 r to sto bLiZe objektu. Snimajte momente zamaha, kada su vesla van vode. Brzine zatva•raea koje smo· dali па strani 69, primenJUJU se za ·objekte koji se krecu pod u~Lom od 90° tr odnosн па polozaj kamere. Za objekte koji s·e dijagonalno krecu prema kam.eri, eksporzicija је za 1 1 / 2 duza (нmesto t / 750 sek stavi se 1/ soo sek). Za objekte koji se diтektno krecн prema kameri, tj. ciji је pravac kretanja paralelan sa optickom osom objektiva,, нzima. se trootruko dtda eksporzicija (napr., шnesto 1/7SO sek stavi se 1/2<;0 sek).

.,..,

N

о

-

0

8 ---- tf")....__ ....__ -

.,..,

0~

0V1000· · V') ~ ~ N ..._

-N

Ј:)

щ

.,-,

..._

-i~-z """ ...... --·u , __ z< ·--.

о

----- -- -- ----

со м.,..,

,;,/,

..,

r:.: ~ ~

("""}------- ---

()

Auto-moto. Da Ьi trkace нhvati li spreda, treba izabrati mesto na krivi11i i sпimiti u tretшtku kada ulaze и okuku. Nastojte da uhvatite barem dva vozila. Utisak brzine povecava se ako voZ'ila ostavljajtt za sobon1 dim i pras itнt i zato iz treba snimati u protivsvetlu . Izbegavajte и pozadini puЬliku.

о

);1С

N

а:

CQ

ООО

О0.,-,

~

0

.,-,

0

О

0

.,-,

0

tr')

......

'l;f

N

-

....

....__

........

N

-

.._ - -

щ

-

"'

>

о

~

"'

~ о

о

о.

.;.:

"' "' ------ -- --- - ---

§f"""''-~

ј

10 \0

~ g

-- ~

1

NM

...' ...... -c.se 0: "'

А

8 8.,..,

1

('

о О

о

V1

.........

.,.., N

о

о .... о о о .,-, о .,-, .. . o .~ _ , o " ' N - -... r- v - ---- -

~

- -_ - о

Н)_

...

м ј

Ј о

-

...__..._.-..-

1 ј N

'
--

N

-

в ј ј

ј -

68 -

о С>

UJ N

Primea' za upotrebu taЬ1ioe: ako se objekat krece brzinom оЈ 100 km/cas (recimo automoЬil), а od kamere је udaljeп 40 m, onda se brziпa zatvaraca stavlja na 1/ 750 sek. -

~

м-

о

о

о

-

N

'o;t

69 -

о СО

о \Г\

-

N

1

..:;200-

•

•

MRTVA PRIRODA NAS UCI

KOМPOZICIJI

Ма

koliko da је duhovito pretsta.vljena mrtva priroda na fotografiji, ona се uvek buditi asocijacije na taj zanr slikarstva i sigurпo је da one neC-e Ьiti povoljne za fotografiju. Moderna fo tografija, medutim, tezi da uglavnom grablkim efektima da originalnost mrtvoj prirodi i u tome pogledu ima zaista izvanrednih uspeha. Ukoliko se ne ide za tim efektom, onda »slikarska fotografija « mrtve prirode rnora da ima pun11 naturalistiCktt vredtюst. sto na fo tografskom jeziku znaci da је materija prikazana sa najvecorn preciznoscu i u savr5enoj tehnickoj doteranosti (p-re svega tonskoj), svojstvenoj samo fotografiji. Svi ostali zahtevi koji se ·stavljaju pred snimanje mrtve prirode upravo Stl oni koji nas uce kompoziciji. Rasp-olazuci objektom koji је na licu tnesta., koji moze da se pornera, da se ne 1nепја, da 11е zavisi od vremena - fo tografll se pn1za jediпstveпa prilika da eksperimentiSe gyetlom, dalji 110m sпimn1nja, uglom karnere, filte.rirna, plastiёnoscu, ekspozicijo1n . . . Povrh sv.ega toga, on razvija svoj ukus, t1ci se о d а Ь i r а n ј t1 objekta, t1ocavanju centra interesa i sto је mobla najvaznije, on vec unapred zna sta zeli, ima. gotovu fotografiju 11 svojoj glavi. Videce da svako novo aramiranje zahteva promenu osvetljenja. izmenu koncepcije slike, novi ugao snimanja. novu studiju, itd. Zapazice, dalje, da fotografija mrtve prirode ne sme da bude pren atrp-aпa ili пelogicno araпZirana, da mora biti jednostaVIla i da ima kakvu sadrzajnu osmisljenost. Zatirn - dubinska o5trina: snimajuci izЬliza, i to predrnet-e koji nece uvek Ьiti u i st~j raVIli, rnorace se upotreЬiti st<> manji otvor Ьlende. Al i ako su svi predmeti ostri, mofda се doci do njihovog spajanja. stю znaci obratiti najvecн paznju na ооје predmeta ј njihovo odvajanje najcesce se mora sprovesti bas iSJpraVIlim razmestanjern tonskih vredno~ ti . Pozadina takode igra veliku uJogu : ne sme da bude nernima i mora Ьiti takva da ili svojiш tonom ili пeostrinoш -

70 -

bttde dovoljno odvoj eпa od objekta. Vrlo ё-esto опа је u direktnom sklopu komp-ozicije ј moze vr]o korisno da posluzi za efektne senke, a1i pod uslovom da 11е ttzllemiruje glaVIli objekat na Fotografiji vec da bude sastav11i deo kompozicije. Za pozadinu se оЬјспо uzima sivi kмton, je1an od malobr<>jnih rekvizita potrebпih za snimaпje mrtve prirode. Za osvetljenje је dovoljaп ј samo jedan reflektor, zatim, dobar, staЬi]an stativ (jer se radi uglavnom sa dugiш ekspozicijama) ј kamera veceg rormata, р-о mogucstvu sa objektivom vece zizne daljine (da пе bi doslo do krivljenja petrspektive, posto se snima uglaVIlom sa male da ljine). u mrtvu prirodll ne spada samo ·snimanje voca, vec i snimanje antickih ukrasa, cveca, skulprure, predmeta od p-orculana, i 11ajvise, razшne se, predmeta kom e rcijalпe foto grafije.

PEJZAZ NIJE - RAZGLEDNICA • Priroda је pгepuna Ьоја а filш registlrtlje samo skalu totlova od crnog d-o belog. U zanosu p-re'd nekim divnim pejzзZom najcesce se zaboravlja da se svet prirode mora gledati fotografskiш ocima. Upotreba filtera kod sпimania pejzaza dolazi u prvi plan, i to najpre zel e 1юg, zatirn zн­ tog. narandZastog (za postizanje vece vidljivosti na velikim daljinama i za specijalne efekt e), crvenog (za n<>cne efekte) i ultravioletnog (za rnore i na planinarna iznad 2000 m.). Sa zelenim filterom treba biti obazriv u prolece, jer је tada liSce &vetlije ооје а fil ter се joS vise izЬledeti poznatu ooju blca i doЬice se utisak - snega. (Crtez na strani 78 jasno p-okazнje uticaj filtera na prirodne Ьоје). Ali sta wedi znati Юterima prevoditi Ьоје, ako se zaboravi da svetlo treba 'd a pada koso sa strane ili prema kameri. Pejzaz s-e moze sпimati i t1 »kontrazuru« (protivsvetlu) i isp-asce v·r lo dr:arnaticno i snazno, ali sarno ako -

71-

su objekti Ьliztl kamere. Kod ovakvog svetla treba uzeri cetvostru.ko duzu ekspoziciju, а kada pada koso sa straпe 011da dvostruko d.нzв. Ukoliko se snima prema Slll1Ctl koje se probija kroz 111aglu ili diщ 0111da se za ek$pozicijв tlzima srednja vrednost, izmedн we:d.nosti izmerene t1 orsenceniш partijaшa i one koja је izmerena pre.ma suncu.

је jedan bliZe kameri а drugi dalje, onda се onaj koji је dalje Ьiti znatno urnaпjeп, а on.aj koji је bliZe znatno

Pejzaze snimajte ро suncanom vremeш1, ali se ne iskljucuje ni oЬlacno vreme, kada se uglavnom nastoji da da stimung ј tezi da se predeli gтafiCki rese (pejzazi cije su povrsine to11Ski jako kontrast11e). Kod ove zelje, sigurno da nece trebati predпji plan, ali ро Эtl,nCanom vremeпll оп је i te kako v::..Zan: prednji рlап, k,oji uvek treba da bude taшan i ostar, daje fotografiji dнЬinu. otlkJanja njeno uokviravanje golim ivicama, ali nikako ne sme da bude suvise upadljiv. Nastojte da budete originalniji pri pronalazenju prednjeg plana, da to ne bude uvek neko drvo, vec 11esto zanimljivije, sto се i 0110 sa svoje straJle istak1шti karakteristike п ekoga pre·de1a, cita.v og kraja јеdпе zeшlje . [ prrednji pla11 i pozadiпa Ьiсе па fotogra,fiji O·stri, ako· se вoStrava na prvt1 treciiJ1Ju rastoj::mja а ne na polovinu, kako se to obicno radi. Naprimer: ako se prednji plan nalazi na 7 m ispred objektiva а zadnji n-a 24, ostтinu staviti na 8 m.

4 . Uporedivanje dimenzija. Kada se snima пeki predeo, песе se doЬiti utisak prostorпosti, daljine, ako· t1 пjemu nema objekata pozt1at1ih veliciпa, i to da se па daljiпi 11a1aze. Utisak se шоzе Jako pro~rњ ako se prstima za-

U fotografiji, naime, postoje sest razlicitih sredstava za stvaranje iluzije prostora, iako sc, kada sre govori о tоше, пajvise i skoro iskljuCivo шisli na prednji plan. Odmal1 se nюra reci, da mada svako· od ovih sredstava sluzi svome ciljн, ipak komЬinacija njih nekoJiko daje najbolje rezultate. 1. Konvergentne paralelne linije, koje se postepeno sta-

paju u jednt1 t acku, kao arkade, ogra'de, stepenice, :Zeleznicke sine, drvoredi ј sl., шogu odlicno da posluie za postizanje iluzije pюsto.rп.osti

t~vecaп.

3. O svetljenje. » Ravпo «, difuzno svet1o, iz pozicije kaшere

ili iza nje, unistava iluziju prostora. Obrпuto svetlo sa stтane ili protivsvetlo, povecava prostorпost па fotografiji.

kloпe

objekti.

5. A tmosfera. Taшni objekti sнgeriraju Ьlizinu а svetliji udaljenost. Efekat se moze pojacati za vreme maglovitih dana, ili dimom i raznim isparenjima u velikiш gтadovima. 6. Mala duЬinska ostrina. Velikim otvorom Ьlende doЬija

se neostra pozadiпa , t::.ko da se doЬija opticki urisak da је or1a. udaljena а objekat koji је osta.r - >> priЬliZeп<<. Ме~ at~tim, dubina predela se postize i savrsenom ostrinom, јег се tako oko Ьiti vodeno od detalja do ·detalja. Osim ovih sest пaCina posrizanja prostorпog odnosa na fotografiji, na konacan efekat moze uricati i r е а 1 i s t i с ,, о s t sniшka. Na fotografiji treba da vidiшo· ono sto s tvarпo gledaшo п prirodi. Realisticna fotografija pomaze da doЬij0m0 iSttl OrJ1ЗkVtl pCГSpektiVU kakVll OCiffia gJedamO. Ovo se pos•tize vr]o jednostavno: treba ·srnimati horizoп ­ talno, ne nakrivljenom kaшerom. Medutim, koJikogod nagib kamere moze da tlpropasti perspektivnu realisticnost objekta, tako isto је ораsпа ј distanca sa koje se snima. Као vodic moze da posluzi sledece: djstanca izmedu kamere ј objekta ne Ьi smelo da bude шапја od. osmostтuke poveca пosti objekta koji se sпima.

-

I o·vde ima iztJzetaka. Poпekad, bas 0 tsustvom realisticne perspektive doЬija se vrlo sna:Zna iltJzjja perspektive. Naprimer, snimanje visokih zgrada iz »zaЬlje« perspektive . 1

2. Umanjene velicine. Prostorni odпos ·stvorice se ako na fotografiji ·postoje dva objekt::. poznatih, istih veliCina, ра -

72

-

73-

Tipicnost jedn:oga kraja Ьiсе tюCljivija ako se и pejzaz unesu ljudi, njjhov rad па роlјн, пeki detalj iz njЉove vekovne povezanosti sa zemljom. Tako, naprimer, stavljanjem coveka u predl1ji plan, postiZe se utisak njegove dominacije nзd prirodom. Medutim, ljudske figure morajн se prirodno ukljuciti u pejzaZ i пе smeju da postanu centar interesa, odnosno da budu toliko velike ра da postanu glavni interes fotografije. Cjm је mogt1ce videti izraz lica na coveku, onda 011 automatski postaje glavni objekat pejzaza, te fotografija umesto da bude »pejzaZ sa figu rama « postane » figura sa pejzazoш « . Pejzaz се znat11o oziveti sa ljudskim figurama, ali nigde vise ne treba voditi racuпa о »zlatnom rezu<< kao и snimanju pejzaza. Lit1iju horizonta izЬegavati na sredini fo,t ografije, vec је stavljati u dOiljtl trecinu (u odnosu 2 :5) ili rede и gornj u. U -od110S·l1 2:5 po·v rsinu neba ispuлiti oЬla ­ cima, k·oji moraju biti u ·skJadu sa sadrzajeш pejzaZa: ako se pejzazom zeli postici impr·esija mimoce ј nezno,sti ravnice, peskovite оЬаЈе i sl.) опdа ·svakako· izbegпuti d-ra maticпe oЬlake i нopste suvi.Se n.emimo пеЬо. М.edt1tim u odnosu '5 :2, kada nebo zattzima samo gomju trecinu slike, prostor treba paz]ji•V'O ispuniti i oziveti, dati mtl neki izraz. Pri tome paziti da ravne lit1ije (seoske staze, drumovi, ve1egrafski stttbovi itd.) ne fdu paralelno· sa ivicama fotografije vec dijagonaJno, cime se postize i utisak тastojanja, tldaljenosti. Vertikalne Jinjje daju cvrstinu fotografjji (» podupint је ••), а ako ima vise paralelnih dace ritmicnost, dok horizontalne izrazavaju moпotonost, mirovanje, tisinu. Ako ima nekoliko linija koje se sve stapaju u jednu tacku, sigurno da nece valjati ako se objekat, koji sluZi za oZivljavanje slike, stavi u sasvjm drugi kraj fot-og:rafije. Njegovo шesto је u toj taccj u kojoj se stapaju vise linija, а ona се Ьiti sigumo u »zlatnom rezu«. Glavni objekat u pejzazu пеkа bude uoCljiv, da oko vidi sta је 113 fotografiji Ь i t 11 О, aJi to se песе postiCi ako -

74-

fotografija nije dovoljno >•ociscena« : sve nepotrebпo izbaciti, tj. ne snimati sve ono sto oko moze da obuhvati pri posmatranjн jednog predela, vec samo ono sto је па njemu najkarakteristicnije i sto pomaze formiranju zamisljene kompozicije. Ono sto је bitno na fotюgгafiji treba istaknuti ili potenciranoscu tona (nacelno treba da је svetlijeg tona) ili linijama koje vode do glavnog objekta - m о t i v а fotюgrafije. Pri tome paziti da se ne pojavi neuravnoteienost na fotografiji, vec da predrneti budu u ravnoteznom odnosu, da postoji red koji је vrlo lako uspostaviti ako se pazi na koncent:raciju, neprekjdпost ј povezanost linija, prelaze i naglзSavanja. Svakj tip pejzaza zahteva izvesne роsеЬпе uslove snimanja, te za,to navodimo neke najvaznije stvari na koje је potrebno paziti: Voda. Mora, jezera, reke, najlepse delttju ako se Slllimaju u protivsvetlu, kada s·e sнnce пisko spusti ј poja.ve bezbrojna svetluckanja na povrsini vooe. I ovde cete vccu povrsinu (vodu) oziveti nekjm o~bjektoJn (brodom, kupacima, jedrilicom i sl.). Pri O'V'Offi snimanju llpOt!reblte protivsuncani zaslon, dok је filter nepo·treban, ali ·Se moze staviti zuti ili srednjezele.n i. Ako је more ili nеЬо suvise plavo, nije prepoшcljiva нpotreba filtera (osim l.IV), jer се nebo i voda biti i suvise cmi na f·otюgrafiji. Za specijalne efekte koristite narandZasti i crvenj filter. Reke је lepo snimati iz pticje perspektive, ukloplje11e u pejzaz. Zatim, na nekim rekama jm.a i vodopada i oni pпtzaju zahvalan likovni materijal. Preporucljivo је upotrebiti 1/ '50 sek, jer bi se kracim ekspozicijama mogla voda da " zaledj « . Mirпa povrsiпa jezera moze se koristiti za razne reflekse na vodi, koji su najjaci kada је voda u senci а objekat па svetlu. Pri sпimanju narocito treba imati u vidu cjnjenicu

-

7'5 -

•

da svetlost na jezerima sadrzj dosta plavo~]juЬicastih zraka ј da traii upotrebu zutog filtera. Jezera su oduvek Ьila in.spiracija za roшaнticne fotografske idile, dok sc mo·1·e moze i tako prikazati аН i uzblldljivo sa njegovim nemimim talasima, bllrama ј mukotrpnim. zivotom snaznjh pomoraca. Talase snjmarj kada svetlo pada pod niskim uglom i ne vr]o kratkom ekspozicijom. Morska pena pruza interesantan dekorativni materijal, kao i vlazan pesak koji se reflektuje od sunca. Mocvare delllj t1 mi·sticno te ih ta ko· i prikazati, ko rjstecj sa Ьlasпe siiџe.tc drveca u suton tt, mag1i, fmtasticпe obljke trulog drveca jtd. Najpovoljniji cas za snimanje mocvш·a ј bara је onaj koji prethodi sumraku odn. praskozorju. Upotreba filtera је beskorisna, jer tada svetlost inace jma zutoпarandzasti otsjaj.

Planiue. Katkada vrlo sJaba vidljivost na p]aninama otklaпja se 11araпd.Zastitn filter.om, t"t1i i ovde se javlja opasnost da nebo ispadne na fotografiji suvjse сшо. Опо se tako moze doblti ј bez ttpotrebe filtera, ako se kratko osvetli (Jto је лајсе5са greska pri sлimanju na planinama). Planjnski vrhovi pruzaju narocito interesantan materijal ako se snimaju u trenutku kada su pojedjni delovi u senci. Utisak prostora ј vcJicine ле S
SVEТLO NA PLANINAMA. Levo gore: svetlo sa straнe је нajpogod­ нije svetlo za sнimaнje p/aи/fta, jer 5еиkе најЬо/је lzraiavaju нjikov

. . nшап.

reljef а mag/11 се tШо pojacatl dнbimt. Dе5но gore : 5vetlo 5preda, 511 51/IICem iza kamere, daje vr/o slab1t reljefиo5t а efehat atmo5{er5he 111ag/e svedeн је на иајтмфt mer1t. Levo dole: protlvsvetlo, 5а kamerom ltpravljeнom viSe-maиje prema 51mcu, daje ll0/1/rastнe i drmнa­ t/cиe е{е/не. l5tice prostoml od1105 plaнova ali 1 tezi da detalje •иguU•. De5HO dole: 5vetlo izиad hm11ere (s1mce 11 zeнitu leti) је prillcнo pogodиo za jnsнlje prilu1zivaнje р/анiна, jer 1110ie иsреsио 05Vet/javat/ ostre grebeнe hoj/ на taj насiн dob/jlf /zg/ed kao da Sll o5vetljeнi svetlom sn straнe. (Crtez рrеща М . С. Doyglasat).

Kod snimanja predela format takode igra veHku ulogu: fotografiju StO ViSe povecati ј tO takb da fotografije pJaninskih pre.dela idu u vertikalan fom1at, dok mintiji pejzazi (zitna polja, ravnice, nюra, jezera, itd.) н ho·rizoJttalan. Za Sllimanje prredela pogodrЩe. su foto-ka шere veceg fo.rmata, jer se fiпi detalji i bogati tonovi, kao sto smo vec napomenuU, teze izvlace na malom formatu. -

76 -

•

77-

PORTRETJ USPOMENU

SТUDIJE

KARAKTERA

Ш

SLIKE ZA

Nikada ne obracajte paZпju kada vam model kaze da hoce 1е р о da ispadne. Portrerna fotografija је pre svega studija karaktera, verno dati lik jedпog coveka. C:ovek na fotografiji treba da ima takav psiholoski izraz i Jikovne karakteristike, koji ga u dovoljnoj meri karakterisu kaq ripa, sa oznakama njegovog socijalnog porekla, zanimaпja i rasnih osobeno$ti. Svakako da ima bezizraznih fozionomija, ali to ne znaci da i takvi ljt~di nece ll jednom momentl! doneti izvestan ps.iholoski akcenat. Sa modelom se morate dobro upoznati i uspostaviti prisan prijateljski kontakt. Morate zainteresovati nюdel za SIV·Oj rad, zadoЬiti njegovu s а r а d n ј u, ttveriti ga da је s njim moguce napraviti !ере portrete. Govorite sa zanosom. о svome radtl i to 1.1vek sa m i, јег tako pruzate i -svome modelu moguc11.ost da s.ttdeluje u sпimaпju. u vecini slнcaj eva, mo'del се u toku priprema ili snimanja otkriti razloge svoga skriveпog straha ili пеkе meпta·h1e zapreke, а kalda ih јеdапрнt upoznate - o·n da nema vise prCJPreka. Zurboш песеtе nista postiCi, а ni dugim pripremama. Model 1nora u vas da veruje, da mu ulijete povereпje da znate svoj posao, а tako i vi liCno da znate sta zelite da postignete, kakav eшoci­ onalni izraz da izvueete: spokojstvo, lj11pkost, draшatic­ nost, bezbriznost, zivot, dostojanstvenost, sarm ... Razgovarajl!Ci s njim strpljivo i sa razumevaпjem о stvarima koje ga zanimaju, model се postepeno otkloniti uoЬieajenj strah i ukocenost pred kamerom, а vi 6ete istovremeno пe­ primetno pronaci najpogodnjji ugao snimanja ili samo deo glave koji vam se cini najfotogenicnijim. ZamoliCete ga zatim da se'dne na stolicu Ь е z naslona i da lezerno prekrsti jednu nogu preko dn1ge, sa rнkama na kolenu ili u kriltl, lako nagnut napred.

PRAKТICAN EFEKAT FILТERA . ОЬјеlщ је crveнo оЬојеиа kиса (с) и zefe110111 ро/ји (z), SQ zиt/111 krOVOH/ (z) / p/av/m 11ebom /zнаЈ (р).

Levo: Sllimak llaprav/Jeн crveиim filterom prikazиje неЬо sнаiно tатно, k11ca i krov 511 skoro beli а zeleнa trava vrlo tamнa. Slilaн efekat se dobija i ttpotreboщ нaraнdiastog filtera. Levo и srediнi: Itttiш filtero"' неЬо је zаtащнјено, zidovi sи svetlifi, krov је skoro Ьео а zeleнa trava је 11 priЬIЊto ispravнom tomt. Desнo и srediнi : zcleнim /ilterom неЬо Је zatamнjeнo isto kao kиса, trava је svetlija, а z11ti krov ostao је vi!е-шанје 11 неizтенјенот tон11. Desнo: plaviш filteroж неЬо Је reprodttkovaнo skoro роtрино Ье/о, а ostale Ьоје, нarolito crveнn, dostn sи zatamнjeнe. -

78 -

-

1

79 -

Medutim, ako zelite da Sl1imate portret u aшbijentu, sto је dana-s vrlo moderвo, ova pravila о namestanju svakako da пе vaie. Prepusta se ukusu fotografa da postavi svoj model, ali u svakom slucajн njegov izraz ne moze Ьiti indiferentan. Za portret u amЬijentu ro је lakse izbeCi, јег model moze da obavlja svoj posao, sto се mu neminovno zaokupiti paZnjtl i koncentrisati ga na 0110 sto radi. Za ovakve portrete se oЬicno koгLsti prirodno osvetljenje an1Ьijeпta uz нpotrebu reflektora za specijalne efekte ili dosvetljavanje. Kod ·snimanja portreta t1 amЬijentu, okolni predmeti, »dekor«, ako sн џkljttceni di·s kretno i promisljeno, dace prirodnu atrnosfertt ambijenttt ј sa svoje straпe mogн jos v ise pote11cirati i odrazjti licнost modela. ТrеЬа znati da se Jicnost jedпoga co·v eka ne i:щazava samo u pokretima, polozajtt nogu i rukџ, u stavu Љ kretanju tela, drzajпju, пacintt odeva111,ja, frizuri, \'е с ј sred.i!IOШ u kojoj Zjyj, Jediм tajna о1~о ara.nziraпja sa·s.toji se u tome, da se razlicjti eieme11ti usk1ade medusobno tako da izgledajн cvrsto povezaJ1i i sjedil1jenj ј da је tlvek od prjmaшe vazn·o sti model а ве kt~cпi пamestaj ili razпi нkrasni pтed­ meti. Medutim, -svako pravilo jma izuzetatka, а taj izџ­ zetak s.e pravi onda, kada se zeli posticj пеkо izпenadenje ili duhovitost. Postoje izvesni zakoni kod snimanja portreta, ali su oni vrlo relativni. Gledati ili ne gledati u kameщ da Jinjja ociju bude u gomjoj trecini slike, sa ili bez senki, mima ili nemirna pozadina - sve to zavisi od nacina pril эZenja mod~lu od strane fotografa. Mada postoje izuzeci, ipak polozaj glave moze da sнgerira izvesno raspolozenje. Glava zabaccna unazad, sa linijom ociju Ьlize gornjoj ivici slikc, Sttgerira utisak sttperiornosti, snage, agresiVJюsti, odlucnosti, dok pogled nadole, daje titisak staloienosti, skromnosti, meditiranja, potistenosti. Jako krupni plan koso postavljeп, sugerira veselost, n ern irnost, nestalnost. -

80-

Ugao kamere takode pojacava utisak, ali treba pazttJ 11а izoЬlicenost koja se tada javlja. Odlнcпost, sпaga, cvrstina, oholost, moze se potencirati snimkom iz zaЬlje perspektive. Kod profilnih portr.eta treba ostavljati prostor ispred g]ave, da se 11е Ъi doЬio utisak da се glava »ispasti « iz fotografije. Cinioci koji direktno uticн na izraz su oci i usta. Oci izrazavaju sav emocionalni raspon licnosti. One su kljuc za izno5enje istine о jednom ooveku. Medutim, Ьеz obzira na duhovne i emotivne vrednosti koje oci mogu da izrazavaju, najvэZn.ije је
81 -

Kara•k ter svetla takoёte pomaze u postizanju .utiska, ali ali Se UOpste moze reci, da ·SU ZЗ snimanje po•rtreta >>SVe svetlosti lepe, osim one koja dolazi od zlata<<, kako ie rekao Moric Magre. Starijc o sobe o svetLite tvrdom svetloscu sa -strane, sa jacim kontras tima i senkama, dok mlaёte (narocito decu i zene) meksom svetloscu, bogatijom Ьlagim toнovima i vise iz pozicije kamere. Medutim, ako se zeli >>u1epsati " model, pogotovo ako је star i stnezuran, ili zeli da se prikafe u svoj njegovoj jednostavnosti, plasticnosti i lepoti, onda је difuzno svetlo пajpogod.пije (u senci kuce ili nekog zida). Bla.g ost takvog osvetljenja је tako· velika, da ga treba korigovati: treba snimati vrlo· kratkom ekspozicijom а razvijati vr}o dugo, cak dva puta 'duze nego StO· Ъi inace Ьilo potreb11o. Pri sniшaпju na dпeV110m svetlu, t1·еЪа koristiti Ъlage seпke koje Се ZI1Зt110 oziveti portret (пајЬоЈјi CЗSOvi za sniшaнje su posledt1ja dva Ьsа pred zalazak, оdно·sпо prva dva ро izlasktt sunca). Koristite suпce kao protiv· svetlo za sni111a111je osoba sa plavoш kosom (pгotivstш­ cani zasloн na .objektiv!) а za ose·ncene partije lica u.potreЬite reflektovano svetlo od svetle po·v rsine (belog plat11a, papira i1i kartona prevucenog staniolom, а najbolje је Ьljeskavo svetlo) . Sunce moze odlicнo posluziti i za sni шanje portreta u enterijeru, pored prozora. Mozete dobiti vrlo dramaticne portrete sa jakim senkama, ako koristite samo sobno svetlo, а takode vrlo lirske, sa divno modнli­ sanim senkama, ako koristite i neki difuzer. Zelite li neutralnu pozadinu u soЬi, onda је nајЬоје uzeti jednu od sledecih Ьоја: crntt, tamno-grao, svetlo-kreш, grao ili belu. Zavese takode mogu Ьiti efektne kao pozadina, specijalno za portrete dece i zena, ali moraju se izbe.gavati upadljive sare, naЬori ј uostravanje na njih. Za portrete starijih osoba neopbodna је najveca ostrina, dok za tnlade sпimak mou da Ьнdе i potpuno neo5ta.r -

82-

ра da opet ima svojih drazi. Inace teziste ostrine је нvek Шl ocima. Plastieniji snimci dobljaju se vecim otVO!l'Om Ь1ende, koja се usto neutralisati i pozadintt. Ako zelite

da nebo bude pozadina, upotreЬite zeleni filter, jer се se tako dovoljno izdvojiti od modela. Meautim, zeleni filter na panhromatskom materijalu dace dobru registraciju samo onda kada se korektno eksponira. Ako је model pocrneo, upotreЬite zuti filter, jer bez njega nebo Ьi ispalo vrlo svetlo а lice neprirodno tamno. Za snimanje portreta dobre su sve foto- kameтe, ali treba voditi racuna da se objektivom od 7,'5 ili '5 cm ле sme suvise Ьlizu pribblavati jer се doci do perspektivnog izoblicavanja (hipertrofije) delova glave ili tela Ьli.Zih kameri. P·ortret stavite и sredinu formata 11egativa gd.e је !lajveca ostrina, ako mis1ite da vam sпimak i prilikom povecavanja bude dovoljno OtSta.r. Objektivi sa vccom Ыаюm daljinom, а narocito teleobjektivi, pruzaju vecu ttdobнost u radu i moze se snimati sa mпogo v<ece u'd aljeлosti, ne natщajuCi se ljudima i njihovim raspolozenjitna. Najn.eposred.пiji i пajefika:snij i portreti su oni koji pretstavljaju >>tr•etшtke ·Istine« tahvacene na licima ljttdi pri njihovom svakodnevnoш zivotu, na ulici, tt kuci, na radnom mestu. Teleobjektivi su narocit·o pogodпi za ta.kve portrete. Originalni portreti na dnevnoj svetlosti mogu se pravi ti u tehnici poznatoj pod imenom high-key i low-key. Нigh­ key tehnika (belo na Ь1еdо sivom) је kada na snimku preovlaauju beli tonovi а sivi i crni vrlo malo ili nikako. Za high-key tehniku (koja se kod portreta oЬicno pri menjuje za snimanje dece) koristi se difuzno· svetlo, ne sme biti senki, а ako se modelu vidi odelo, ono mora Ьiti bezЬojno, bez tonskih kontrasta, kao i pozadina. OЬicno se stavlja i neki manji cmi elemenat za privlacenje paznje. Нigh-key se moze doЬiti ј ako se t1egativ preekspoпira а razvijanje znatno skrati. 83 -

Low-key portret, ili fotografija u cmom, istice tajanstvenost, dramaticnost, neizvesnost. Ovde је sve u cmom, sem пekog svetlog detalja koji sluzi kao elemenat pamje.

NE

ТRAZIТE

DA DETE POZIRA

Foto-kamera је odliCno sredstvo da postane najlepsi likovni dпevnik decijeg zivota, koji се vemo registrovati bezbre>jne ljupke momente iz zivota najmladih, njihovu nemirnu prirodu i promenljive ~есаје. Pratite njiho;v zivot kameтom i stalno imajte na umu da samo roditelji nюgu Ьiti najbolji fotografi svoga deteta: za dobar snimak naj·· vaznije је da Se objekat i dobro p02naje. Deca se S·t1imaju ро s-vakom vremenu - na suncu, ро oЫacn·om, и senci, s'ta kisi ... Meki tonovi vise odgova~raju vese}om ZiVIOttJ deteta, а OSilll toga, jaka senka nюze da def·ormise i'li poteJ'tcira izvestan deo lica, naprimer, nos, ocnu duplju, obraze, i zato treba izbegarvati jake, tvтde senke. Polusuncano vreme је idealno za snimanje dece, jer tada пеmа ekstremnih koпtras·ta izmedu vт)о svetlih i osencenih partija, te се meke senke fino modulirati neznu struktшu koie. Ne treba naroCito· podvlaCiti da leti snimaпje tt podne treba izbegavati а takode kada је sunce iza kamere: najgora stvar na snimcima dece su zmirkave oci. Deca sa svetlom kosom narocito simpaticno izgledaju kada se snimajtt u protivsvetlu, ali vodite racuna da se ekspozicija pтoduzi za 3-4 otvora Ьlende, jer је Jice tt senci. dete u stalnom pokretu, uzima se oЬicno kraca ekspozicija (1 / 100 sek ili 1/ 200 sek), manji otvor Ьlende (jer pri vecem otvoru dete lako moZe da »izade<< iz polja dubinske ostrine) i пеорhоdпо је da pгotiVSШlCЗlli zasJoп bude stalno na objektivu, da ga zзStiti od upadз direktnih suncevih zraka. Ako Ьi se to desilo. па negativu

S obzirom da

је

-

84-

Ьi se doЬio refleks koji )ako mo:Z.e potpuno da upropasti

snimak. Deca se sini, jer velika а Najbolje

snimaju iz visine kamere priЬliZпe njihovoj viako se snimaju sa vece visine glava се ispasti noge male, .dok sa manje visine - obmuto. је snimati kada se dete igra u nekom prirodnom <1mЬijentu (na moru, u bзSti, decijem vrticu i sl.) i kada је oЬicno necim zaokupljeno : izrazi lica се se vrlo brzo smeпjivati а dete nece ni primetiti kameru. Ne trazite da dete »pozira<<, da se smeska, gleda pravo u objektiv ili da rukama radi ovo ili ono; zaiпtere-sujte se i sami za deciju. delatпost i psihu i ne zamarajte ga, ostavite svoju roditeljsku sujetu nastranu, jer i dete ima <Svojtt volju, krug iпtereoovanja, ра se ne sme dozvoliti da nш fotografisanje, umes.to zabave, postane najomrzлutija stvar na svetu . . .

SNIMANJE ARHIТEKТURE : PRECIZNOST 1 PLASTICNOST - PRVI ZAHTEVI Arhitektщa је uvek prets·tavljala omi]jeni motiv za sni-

manje i moie se sa sigurno5cu tvrditi da је prvi »kreativan« snimak vise-manje svakog amatera Ьiо snimak neke gradevine iz ultra .ZaЬlje perspektive. Monttmentalnost kakve gradevine, Zivopisnost i zanimljivost stare arhitektшe ili moderne linije savremene - uvek pretstavljaju prve objekte za snimanje na putovanjima. Које su teskoce kod snimanja arhitekture? Prva, sto ve-

Cina gradevina ne moze normalnim objektivom da se celokupno obuhvati . U gradu nema nikada toliko mesta da Ьi se fotogra.f mogao dovoljno daleko izmaknuti а da mu ujedпo ne smetaju objekti i zЬivanja u prednjim pla~ noviшa. Druga teskoca је sto i normalв i objektivi (kao -

85

I kod sniшa11ja arhitekture vazпu ulogн igra oblik formata fotografije. Vertikami format potencira moпume11talt1ost, visinu, cvrstintJ, dok horizoпta]nj Jlacelno treba izbegavati, sem kod panoramskih snimaka kompleksa zgrada .

ј

sirokougaoni) Ztlatno iskrivljuju perspektivu. Otklaпja­ nje prve teskoce је и pravljenju vi5e snimaka pojediпih delova ili detalja arhitekture, а druge, snimati s visine ociju sa prooocenjem mogucnosti docnijeg i~ravljanja linija prilikom povecavanja. Ponekad se bas suprotnim uglom snimanja postizu efekti monumentalnosti i duЪine (snimci iz zaЬlje perspektive). s obzirom da su to speciblni uslovi, koji UStO traZe VCCU nttilltl i isku:stVO kao i pouzdan ukttS fotogrзfa, treba nas tojati -snimati sa takvim objektivima cija је ziZпa daljina za 1 do 2 рнtа duza od dijagonale negativa (za kamere 9 Х 12 iznosi 25- 30 cm), јег се se samo tako doЬi~j ispravna perspektiva. Cak upotreba teleobjektiva ne daje srecno resenje proЬlema ·sn~manja arhitekturt'. Ovim objektivom moze ве -s.a velike ·daljine snimati i obuhvatiti celokttpna gтadevina, ali njime se dobija gнsenje prostюrnih ·odnosa i gнЬljenje duЬine. Na f.ot•ografiji se doblja t1tisak izvestle slepljenosti i nabijenosti gтadevina, kao da jedna iz d.rttge izvire, mada se bas ovim objektivom istice motщmentalпost arllitekture. Najbolje i najsigurnije reЭenje оvЊ proЬlema је upotreba velikoformattuh kaшera sa sposobnoscн ispravljattja linija pri samo-m snimanju. Fotografija arhitekture mora da bude precizna, dovolj110 plasticna i da izrazava ono sto је Ьitno, tlajkarakteristi cnije na jednoj graёfevini. ТrеЬа upotreЬljavati manje otvore Ьlende, uz obavezno snimanje sa stativa, а svetlo neminovno da dolazi koso sa strane, tako da је jedna strana uvek u senci. Svetlo sprooa potpuno се ugusiti reljefnost, kao ј snimanje ро oЬlacnom vremenu. Za izrazito bele fasade nije potreban nikakav rnlter, jer се se o'dvajanje ar hitekture od takoёle bele pozadine neba (zapravo plave) inace postici kratkom ekspozicijom. Za arhitekturu koja ne111a izrazito belu fasadu, preporucuje se trpotтeba srednjezнtog ili narandzastog fiitera, ali kod starih arhitektura, koje su oЬicno crne, nije potrebatt пikakav filter. -

ТACNA

•

i

ј

REPRODUKCIJA

"Jacina fotogтafije lezj u apsolutnoj istjnj ј tacnosti reprodukcije. Nijedno ljudsko oko ne moze da vidi tako ostro, niti umetnicka ruka tako sigurno da nacrta kao fotografski aparat«, rekao је jeidan nemacki slikar za fotografijtl i ta njena osobina najvise dolazj do izrazaja kod snimanja materijala. I
8'6 -

1

МА TERIJALA

87 -

о

.

osetljivijitn, а sve ·ostale za 4 DIN~a. Vreme razvijaпj~ se пе sще produzavati. SlaЪo ekspo11iraп.i пegativ (bez detalja и senci) i1i predug·O ekspoп.irani negativ ( sa razliveпom ostriпoщ) ne spasavaju se tvrdoщ ili щеkапощ gradacijom foto• pari·ra. Na ostrilШ snimka uticu i 5led.eti fakto[i: 1 . Film i papir (ose.tljiviji filmovi imaju krupпije zшо i manju nюс razlaganja; beli sjajni papir Cini sliku briljaпtmjo•m i o.StJrij•oщ) ј

1

\

Jasnost. Fotografije materijala mo·r aju da irnaju punu ја~ . snocu, i likovnu i perspektivnu. Kolikogod је va.Zno da se predme.t jasno· vidi, toliko isto• је neophodno· da njegov оЪНk ne bude iskrivljen. Senke ne smeju da budu 11i mtю­ go tamш~ ni velike, jedino ako karakter matell"ijala za,hteva Ьаs takve senke. Ukoliko postoji vise predшeta, oni morajн Ьiti tako postavljeni da se dovoljno ja:sno jedan od dntgoga odvajaju, а to· се se postici suprotstavljaпjem tonskih vrednosri, ili svetloscu i senkama, Ш aranziraпjem uz пarocito obracanje pa.Znje 11а velici11e predmeta. Pri svemu tome o•ni 11е smeju na fotogтafiji da Ьu,du perspek~ tivno iskrivljeni i zato se obicno· snima kamerama velikvg form.ata koje mogu da ispravljaju linije.

2. Forщat filma (sa negativa malih formata pri vehkom

povecavanju dolazi do razlivanja ostrine); з . Zizпa daljina ·obj·e ktiva (man.ja ziZna ·daljina veca ostri-

na i obrnuto) ј 4. Daljina sniщaпja (pri snimanju sa vece daljine guЬi se

ostrina); 5. Jacina objektiva (svetlosno slablji objektivi daju vecu ostrinu) ј 6. Osvetljenje (za oS.tre snimke treba da bude tvrde i da dolazi sa strane); 7. Jspunjavaoje f·ormata (o.Ьjektu se treba maksimalno pribbliti, tj. format пegativa ispuniti do kraja); 8. IspraviiOst filt<era (filteri ne smeju biti osteceni, prljavi ili opticki neispravni; stavljajte ih sto bble obje.ktivu i pod piavim ugloщ); Razvijac (razvijati u sitnozrna.stom pri normalпoj temperatLИ'i i sa tacnim vremenon1 razvijanja; drzati -se нput~ stava proizv.odaca); 10. Prozirnost vazduha (dim i ma,g1a ·smanjuju ostrinu. naroCito pri snimanju udaJjenih predeL'\) i 11. Povecavaju.Ci apa.ra.t (nis.ta ne vredi ako· se svi ovi zahtevi idealno ispune ako povecavajuci aparat nije ispra~ van ili se prilikom poveca:vanja n.edovoljno precizno Lt:o strava; tiOStravanje vrsiti na zmu !). 9.

-

88-

•

Plasticnost. Kada se govori о plastiCtюsti ovakvih snimaka опdа se najpre шisli na osvetljenje. Vrlo cesto dovoljan је samo jed.'\11 svetJ.osni izy;o,r, a1i ako ima vise svetlosnih izvora нvek treba na foto•grafiji da dominira samo jedan. ViSe svetlosnih izv·ora, narocito ako se pogresno postave, 4асе шпogobrojne seпke i »spklJhtere<< (vrsna svetla), а to· је 11а ovakvim fotografijama najmanje pozeljпo. Pored jednog glavnog s.v etla, druga (meksa i difuZI1a) iшасе sащо funkcijtt d:a uЬla.Zujн senke ili sапю delim.icпo da daju »spiclihte.re<< 11а nekin1 deloviшa s11imka. Vec ·s mo ranije napoшenlt\li da је svetlo sa s•t rane najpogodnije za isticanje strukture шaterijala i stvaranje prostornih odnosa, dok sve ostale pravce treba jednostavno iskljlLciti iz upotrebe-. Protivsvetlo moze dati lepe efekte ali ne kao glavno svetlo, postlo се d.elovi p11edшeta okrenuti kameri Ьiti u senci, z11aci bez detalja i isticanja struktшe шaterijala, а to је za ovakvu fotogra.fiju пe­ funkcionalno. Kod ·sпiшanja reljefa svetlo шоrа da dolazi levo odozgo·, da bi senke mogle da istaknu formн, jer ako bi svetlo dolazilo sa supюtпe straпe, o:rida Ьi sva ispupcenja delovala kao uduЬljeпja.. -

89 -

Izvesnu teskoctt kod odreёfjvanja ekspozicije pretstavlja snimanje ma\jh predmeta, ј zato је najbolje napraviti vise razliCitih ekspozicija. Teskoca ima i kod snimanja sjajnih povrsina (od stakla, poтcelana) zbog neugodnih refleksa, ali upotreЬom polarizзcjonog fjJtera (ne povecavati ekspo~ zicijul) oni mogu da se potptшo izbegnu.

ZANIMLJIVOST SNIMANJA IZBLIZA Jedan dobro izabrani detalj mпogo· се vise reCi od celine: atmosfera proleca cesto Се Ьiti mnogo vernije prikazana detaljom rascvetalog pupoljkз; zestiпa rata dramaticпije се se vi'deti na ocjma vojnika. Кrup11j plan је sastavni deq reporterske fotografije а od ogromпog је znacaja i и industrijj, пauci, skoH, reklami ... Kod portreta, krupni plan се izneti karakter, lepotu i izrзz, psiholosko stзnje coveka. Odredene kзrakteristjke i lepota objekta, struktura Ьiljnog carstva, mate-rijal11jh stvari, predmeta, tkanina ... 111110go vise doiazj do jzrazaja u fotografs.kom kntpпom planu. Razne apstraktne forme, linjje - na predmetima iz najbble okoline, vjdece se tek u krнpnom plaпu. Za snjmзnje krttpnih pla.nova i za makrofotografiju (tj. kada је lik predmeta vecj ·od samog predmeta), najpogodnije su one kamere kod kojih se gleda »kroz•• objektiv: kod njih paralakse nema, ttostravanje је precizno i tаспо se vidi sta ulazj u snimak а sta ne. Kod snimaпja sa male da~ ]jine trt-ba voditj racttna о duЬinskoj ostrini koja је mala, i zato treba sto vise zatvorjti Ьleпdu, zatim, stativ tteba da bude potpuno staЪilan, svetlost bogatija (mnogi upotreЬljзvaju kombinaciju Ьljeskavog svetla i reflektora) а rad cjst, pedaпtan (predlece moraju bjti savrseno ciste i bez ikakvih ogrebotjna) . Ukoliko se snima predlecam1, treba znati da predlece kvare korekciju objektiva i stvaraju paralaksu. Rese11je је jednostavno: Ьlenda treba da bude na sto manjeщ otvoru а paralaksa се se lako izbegпuti ako

sto

-

90-

se aparat, ро viziranju predlecama, podigne za 4 cm (dvooki refleksni apaтati imaju predlecu za ispravljзnje pзrз­ lakse - Rolleipзrkeil). Prilikom merenja svetla svetlomerom, morate Ьiti pailjivi i prjrodno da cete meriti sto bliZe objektu, 5-10 cm (predlece ne traze produzenje ekspozjcije). Ako se upotrebljava zajedno predleca ј filter, bliZe objekt.ivн tтеЬа staviti predlectt. Uostravanje ро dubjn.i vтSi se na sledeci nacin: ako је najbliza tacka objektiva 30 cm а najda1ja 50 cm, uostravanje se jzvтsi па 37 cm, tj. na 1/ 3 od ukupne duЬine predmeta. Otstojanje se meri od objektiva а ne od ravnj fillna. Jednooki refleksni aparati za makrofotografjju imaju 'd odahle uredaje, tubu i1i meh. I oЬicni »plocasi•< se mogu upotreЬiti za blisko stlimanje, ali sa1no ako imaju meh па duplo izvlacenje. Svi ovi aparati zahtevзju prodttzcпje ekspozicjje, jer relativпi otvor objektiva njje isti ako se iZV1JCe, naprimer, na pet puta vece rastoja,пje n.ego sto је pri normalnom snimaпjtt.

REPORTAZA VECNOST

TRENUCI

JSТINE

ZABELEZENJ ZA

P.od reporterskom fotografijom podrazumeva se oЬicno novinska fotografija, ali to ne znaci ·da tu ne spadaju i trenutni snjmci napravljeni za krug porodice. ( jedni ј drugi, sa fotogтafskog gledjsta imaju pravo opstanka ako dogadaj, bilo kog razmera i ZllЗcaja, prikazu verno ј ubedljivo. Za ove druge, neki vecj zadatak i ne postoji, аЈј profesjoпalnoj reporterskoj fotografijj, s obzirom na njen drustveni znacaj i cilj, пamecu se ne samo vrlo ozbiljпj zadaci vec i ozbiljne pripreme. Опзј koji zeli da se posveti reporterskoj f.otografjji, bilo

kao pasjji ili profesjjj, mora da zna da se njeni motivi nalзze svuda oko coveka. Reporterskoj fotografiji pripada -

91-

----------~~--------------------------------------------------~~~ ··~·~··---------------------------------------------------------------------,

Zivot sa svim njego·vim zbivaпjima u iпtimnoш zivotu coveka ili u drustvenoj zajedпici zemlje. Reporter је cove.k koji mora da ima izvaшe·dnu mo.C za vizuelпim sagledavartj·ern zivota, kome nijedпa pora zivota nije daleka ili nepoznata. Da bi sve to vizнelno registrovao, repo·r ter mora da bt1de emotivan i duboko t!pOQ:J1Зt ·Sa ZiVOtOrn ј zЬivaпjima tt svojoj zeшlji . On нюrа da razume i da ima razнmevanja za SVe OrtO StO Se dogaaa oko· njega i sto се se tek dogoditj. Od repo,r tera se tra:Zi da ima. vjsoku kulturu, dobro pozпa.vanj.e poiirtickih .ј drustveпЊ zbivanja и svojoj zem]jj, ропzdаш1 mo.C opservacije, intt1jciju, mastu, dovoljno· okretnos.tj, smelosti ј пajaktivniju radoznalost. Nije cilj reporterS>koj fotografiji belezeпje perifernih momenat
Njemu se ne po·stavlja kao bezusJovnost savrsena ostrina snimka. Vrlo cesto· su bas neostri snimci рн11i pokreta i dra111atic11osti. Jas110 је da se o·v de neostгina javlja kao ftшkcionalna koшponenta fotografije, odn. sa•d:rzaja. Osvetljenje. I ·ovde vazi pravilo da Ьljeskavo svetlo treba izbegavati, jer najcesce kvari atmosferu i drama·ticпost snimku. Bljeskavo svetlo· sada i пiје tako· potrebno, pored vrlo osetljivih emulzija. Krupno znю ne sme da pretstavlja bauk za reportersku fotografiju, stavise o·no cesto deluje atraktivno i dramatiCJю. Т ehnika

snimanja. Reporter mora ·da bude odlucan i brz. Ne treba пvek ocekivati da се se nesto »Vaznije << desiti, ра cekati. Pored kamere ma1og formata i njenih 36 ·snimaka i a.utomat-skog rukovaпja -lakSe је i mnogo sigurпije п.apra·viti tride&et sпiшaka od kojih 6е dva tri ·sig1.1mo biti dobra, nego snimiti deset snimaka od kojih moZda ni jedan ' nece l!Speti..

Da bi reporte.r ska , fotografija bila aktuelna i sadrzajпa, psiholoski verna i attnosferom natoplje11a, а нjedno i estetske zahteve i·spuпjava]a, reporter mora da zna sledece: Poznavanje dogadaja. Dogadaj, glav11e senzacije, redosled zbivaпja, moraju se zaati ili predvideti. Neizvesпost s.tvara nerv·ozu kod reportera, opasnost i strah da nece пhvatiti glavne шomente dogadaja. »Slepo snimanje«. Reporter пеша vremena da tac11o odreaпje ostrinн ili da svetlo meri svet1oшerom. On mo·ra stalno d a veZЬa t1 odrediv:юj.u odoka dalji1щ i ekspo!Zicijtl.

1

Za rad је prepor·ucljiva maloformatпa kaшera i ttvek treba nastojati da se sa sto mапје daljiпe sпima . Teleobjektiv се svakako rad uciniti ugodпijim i iпteresantпijim, а ро nekada i jedino• mogнcun. Beoz пјеgа reporter nюra vrlo ces.t o da se prikrada objekt1.1, da bude neprimecen ili ·da se sluzi trikovima (snimanje iza zaklona, ispod kaputa, ili ]edima okreпutim prema objektu, itd.). Ali nista 11ecete postiCi ako· sv10j aparat i priЬor ne Ьudete dobro pozt1avali, аје gove izra:Zajne mogucnosti, а po.sebno neiscrpne kreativne i tehnicke mogucпosti fotog1'afije. Koristite interesanmije Ll·glove sni шaпja, zaniшljiv·o osvetljenje, lutajte sa kamerom нvek ·sipremлom doa u 5amo jednom :de1icu sekнnde zabelezite dokumenat - za vecnost. Dobre reporterske fotografije пapravicete samo опdа ako stalпo odriavate ko·n takt sa zivotoш, pratite njegova zЬi­ vanja i iskreпo i emo•tivno prilazite svojim motivima. •

-

92-

-

93-

LJUDSКI RAD ЈЕ NEISCRPNA ТЕМА

Na lj·udski ra'd пiје 'S e uvek gledalo kao 11а motiv dostojan ,, !ере fotografije << . Prvo, zato sto se fotografija k retala и krugu staпd.ardnih, o:pюbanih i priznatih шotiva (pejzazi, portreti, igre svet]osti i seпki, liпije i mase itd.) а ·drugo, sto se na ljtldski rad - iz fotografs.ke perspektive - gledalo kao па dosta siroшasall nюtiv. >>Rad« se naime · shvatao sam.o kao povrsпa, dokишentama registracija, Ьеz neke нmetпicke potke, psiholoske osnove, draшe i}j poezjje. Daпas, medutjm, 11ajcпveniji svetski fotografi ·s;пima.jtl пaj ­ raznovrsпije oblike ljudske delatпosti, prikazujпci coveka zajedno sa njegovim deliшa ruku i zпоја, mo2ga i шаsiпа . Bas kao tеша ljudski rad је otkrio пeiscrpne mogucnostj foto-ka.шere, svodeci је нpra.vo na. пјеnп osтюvnu fuпkcio ­ пalnos t : da vemo (i najveшije н оdпоsп na osta]e Jikovne ншetnosti) zabelezi, psilюloski i likovпo, izvesne nюm.ente ljudskoga zivota i rada. Sпiшci rada su 11eobicn·o raznovrstпi . FaЪrike, skole, polja, radne akcije, ind.11.1strisk i gigaпti i rudnicj, Zivot riЬara. i za11atstva sviЬ vrs.ta - sve su to amЬij eJJlti u kojim.a rade milioпi radлih ljt1di. Sn.imci rada ле znace da treba prikazatj samo ooveka za шаsјлоm, intelektualca nad knjigom iJi seljaka za plugo•m. Ne sашо coveka i oruae. Njegove ruke i njego-va dela, vec sve ono sto svaki covek na svome svakodпevnoш radnoш шestu do.Zivi ј radi . Od polaska na posao, priprema za rad, пароrа i briga, treпнtaka odшora i ra.dnih dogovora.. ра do drustveno zabavпog ziV•Ota t1 preduzecu i intimnog zivota и svoшe domн. Snimajte 0110 sto svakodnevпo dozivljujete, duboko pozпajete, karakteristicne trenutke rada ј zivota vasega preduzeca ј videcete koliko се te fotogra.fije biti пepo·sred.ne i iskreпe, real11e. А to· su i 11ajvaznije osoЫne ove oЬlasti fotografije: kao sto masiлa ne moze da pozira, tako isto covek ne sme da pozira. Radnika шоrа~ snimjti ·onog trent1tka kada se sav predaje svome poslu, ili mozgom j}i 5vojiш misicima. -

94 -

Ako ·se samo jedan radnik ili njih nekoliko predaje svome radu, а jedan iza neke шa.sine pravo gleda џ kaшeru, sшe ­ skajuci se da bi )) bolje ispao<<, sigщno је da ta fotogтafija nece uspeti. Nista Jlecete postici 11i ako kakav ZJlacajan tre11utak snimite, а 011 na foto•grafiji 11е bude dovoljno istaknut: 0110 Stx> је g}aVJlO 113 fotografiji mora da bude tt ceпtru iпteresa fotografije tj. da perspektiv11e linije vode k 11јешu, а tonski da bttde doY.oljпo пaglaseno (ako }е okolina tашпа, objekat treba da Ьнdе svetao·, i o.Ьrnuto). Ohratite paznju pri panoramskom snimku па шasine koje su оЬiспо cr111e da ·s~ пе stope sa i·sto takvom pozadiпom. Kod kompozioije tr e~Ьa prj111enjivati - иko.Jiko је rad. и pokretи - ·dija.gonal11e linije, ili linije н oЬliku slova »S<< i trougla, jer one daju пajviSe diпaз.nionosti fotogr afiji. Preporuc]jivo је da ·se drzite ·Ovih saveta prilikom snimanja эсепа ·sa rada: Kamera. Ako zelite da пapravite sto vernije fotografije а da vas ne primete kada sпimate, опdа upotrebite kameru 3 5-mm. Vod.ite racuna da mali foпnat nece 'd ati t ehпicki savrsene snimke, ako ne posedujete visoku tehniktl. Prilazenje objektu. Nemojte se mnogo zadrzavati oko radпika i zato је najbolje da prvo obidete objekat bez kaшere, da pronaaete 111esto ·odakle cete '5Пimati, izracttnate dalji11u - а zatim da se vratite sa kameтom i brzo, nepriшetno da ·sпiшate. Ukoliko vаш to ne pode za ruko m, onda uspostavite kontakt sa objektoш, razgovarajte s njiш, иpoznajte se, i pustite ga da se polako preda svoшe poslu. U svako111 s1ucajtl 11е dosadujte svome objektu pricama, • v • v • а }OS mалЈе >>namestaПJern « za snнnaПJe. о

•

Svetlo. Rekli sшо da fo·tografjje iz indиstrije treba da Ьнdн sto vernije, а da prirodno svetlo daje najbolju atmos·feru ]jud.skoш rad,п. Bljeskav.o svetlo razЬija atщosferu, dok reflektori, iako jako· шп·оgо pomazu tt dosvetlja:vanju -

95 -

i postizanju raznih efekata, s.шetaju u radн, jer dos•ta skre6u pozлju na sebe.

Film. tlzmite osetljiviji fihn, koji

се uz jake objektive

maloforma.tnih kaшera dati vr1o impresivne fotografije. Otvor Ьle11de treba da bude toliki da mo·z e da garaпtщje najbolju ostrintt. D·ok neostra ma.Sina na fotюgrafiji deluje sasvim 1ose, dotle c·ovek, naro.Cito ako је н nekom sпa­ znom pokretu, шоzе i potpuno· ш~ost:ro da sugerira dinamicпost nekoga rada.

Grupni rad. Kod

sпiшanja masovnog rada, нашесе se. ј~~

dan рrоЬlеш dublnskoj ostri11i. tlkoliko iшate grupu lJUdt U ртеdпјеш planu, 011da је najbo<Jje da ta grupa bude ostra, dok се она u zadлjem plaнu vise simboH~ovati masovnost. Narocito su efektne f·otografije mas-ovnih akcija Stliшljene u Ьlagom protivsvetlu.

LEPOTE OBLIKA NAGOG LJUDSKOG

ТЕLА

Akt f·otografija је v·r lo interesantna i korisпa za ·sticaпje i:&kustva iz koшp•ozicije, u.potrebe svetla i za formiraпje нkusa fotografa. Smisao za lюmpoziciju se nar.ocito razvija prilikom snimanja akto-va u enteтijeru, tlz upotrebu vestackog svetla, jer <Se tada najcesce izdvaja 531!1')'0 jedan deo ljudskog tela, koji treba da prikaze neku liniju lljegove skladлosti i lepote. Akt fotografiji је t·o zapravo cilj: ·da otkrije }epotu nagog te}a, graciO'Z!lOSt zene, ljupkost deteta iJi snagu coveka. Ona pobuduje este.vske osecaje kod coveka, teznju za zdravljem, lepotom oblika, razvija smi·sao za skladnost, negu tela i po.v eca.v a i·n.teres za razпe sportove. Akt f·o·tografija foтmira ukus foto•g'rafa. jer on. vrlo brZ'o dolazi do sa.z nanja da вvaka banalnost i orSJш;tvo нkнsа i mere, koo i nepotZnava.nje tehnike snlmanja., v·odi losim fotografijaшa koje vredajн ljudsko dostojatlstvo i koje niceg zajedлickog nemaju ·sa pravom akt -

96-

f-otografijom. Danas se ipak moze reCi da је akt fotogra fija prebrodila sve one faze davanja laznih ustupaka malogradaпskom moralti i pщitanskom shvatanjtt »&ramezljivaca <<, i da i·e dosla do onog stepena razvoja kpji svakoш fotografu daje dovoljn·o d:okaz.a i razloga ,d a јој pristupi sa krajnjom ozblljnoscu i velikom zainteresovanoscu. Studiranje slika,r stva је i ovde vеоша pozeljno·. ~to se tice snimanja deCijih aktova, treba se cнvati >>ljupkЉ<< fotografija. Као sto eroticno opterecнje muski i zenski akt, tako isto >>ljupko << kvari 'deciji akt. То је svakako tesko izbeci, jer se sve na detetu, smeh kao· i plac, svaka radnja ili вaiv11i kapric prihvata kao 11-esto »slatko<< i » ljupko<<.

Nagu decu је najbolje snimati u igri, na pes ku ili LI vodi, i to ро mogucstvu teleobjektivom. Na111es·tene i isforsiraпe poze tesko da се i·Spasti neposredno i prirodno. Izvesnu teskoctt pretstavlja i slabo rasclanjeno decije telo: sve је okrнglo i valjkasto, pojedine partije tela prelaze jedna u drugu, tako da se pri povecavanju lako javljaju nereljefna 111esta na fotografiji. Naj]akse је sпimati udove: nozice koje dete bacal
Model. Kod snimanja zenskih aktova, t.elo

је obicno u

шirovanju, dok kod muskih ono је u pokretu, jer se

zeli prikazati snaga i nшsktilatura zdravog шtiskarca. Ovo svakako ne treba da Ьн.dе zakon, jer se vrlo cesto bas zensko telo Sllima U pokretu, t . ZV. aktovi tl aшЬijentu (na morskoj obali, pri kupanju, u prirodi itd.). U svim -

97-

fotografu nije stalo do prikazivaпja lepote tela, vec do koketiranja i razmetaпja raznim llkrasnim predшetima i seksepilom svoga modela.

slucajevima namece se kao pravilo da model mora Ьiti prirodan, bez poze i ukocenosti . То nije tesko ~ost~ci a ko se model snima Ьеz ikakvog prethodnog namestan)a, reziranja, ~da se snimaju karakteristicni pokreti ј oЬlici te lз pri nekom tтenutnom bavlje~jн tt odgova_rajtt~ сет ambljentu. Tada. se model prepнsta samom seb1, al1 kada fotograf svesno trazi nektt p·o zu, onda је neophodп o prethodtю uspostaviti prisan kontakt sa_ m_odelom, otkl~­ niti izvesnн ukoceнost, zbш1jeпost, kоэа эе skoro· пet111 пovna tt prvim trenнcima prjprema. Као sto t.elo пе sme jmati nekн нeprirodnu pozu, tako ni izraz lica 11а modelн ne sme Ьiti bezizrazajan ј u neskladu sa ozbiljnom lepotom ljudskog tela. Prj snimaпjtt pojedinih delova tela, oЬicno se пastoji pronaci skrjvene le:pote оЬЈјkа tela i njegove skladnostj, ј cesto је sasvim шjniшalan deo te]a dovo·lja11 da pokaze пcku kompozicionu ]iniju. U kla•s icnom smjsJu to i nije akt (»portret nagog tela«), vec samo stнdija oЬli ka pojediпih delova ljttd·skog tela.

•

Snimanje. Sem u slucajevima kada se ide za specijaJпim svetlosпim efektima i zele izraziti grafiCki rezultati, treba пastojati dati takvtt fo·tografijtl ko•j a се O•dgovarati neznoj struktшi koze. Pri ·snimaпjll 11а dt1evnom svetltt treba sni~ mati kada su senke duze i Ьlage (narocito је pogodan Jako 1130Ьlacat1 dan) i ttjedпo sto vise koristiti reflektovaпo svetlo od okoltlih predmeta za rasvetljavanje sеп ki. Radi isticanja pojedjпih delova tela, preporucljivo је lako ga 11aшazati ttljem. Ako se sпima normalnim objektivom, 11е treba zaboraviti na distorzijll pojedinih delova tela ЬliZih kameri, koji па fotografiji mogu vrlo 11et1kusno da deluju, mada se ona katkada svesno postize јег moze dati пеttоЬi ­ сајепе i illteresantne reztll tate.

Kamertt drzati u normalnoj visini, jer svaki rakttrs (s11i mak iz doпjeg ili gornjeg ttgla.) moie izoЬiiCiti .-еаlпе pro~ porcij е tela.

Po:z:adina i detalji. Pojedi11i fotografj stavljaju akt pri sпi­

maпju u enterijeru prema пеkој odredeпoj pozadj11i, uklapajuCi oblike tela, stav jJi pokret, sa okolnim predmetima ј tako stvaraju 1ikovnu celiпu. (Fritz Henle, naprimer, пa­ pravio је izvanredne fotografije na morskim stenama, suprotstavljajuci glatke linij e zenskog tela sa sirovom izlomljeпoscu kamena). U svakom slueajн, mora postojati opravda11je za ukljucivanje odreaeпog ашЬiјенtа ili pozadine tl akt fotog.rafije. Ako se 11е sпima akt u amЬijentll , vec tl ateljeu, svako ukljocivanje щgredпih detalja (stafaza) moze samo uшaпjiti efekat akta i skre·nнti pazпjll na 11esto sto nije primarno za akt fotografiju. U оЬа slucaja tтеЬа telo prikazati bez oпih pikantпo namestenih providnih tilova i raznih parcica svile, koji su obavezno tt skladu sa neozbiljno5cu u pozi, i u najvise slucajeva komicnim, nemogttcim stavom. Kod ovakvih akt fotografija -

98 -

SNrMANJE

ZIVOТINJA Ј Е

VRLO ZAHVALNO

Kada kazemo 'da је ovo snimanje vтlo zahvaJno, onda mislimo da potstaknemo rad na tom zaшu fotografije koji se kod nas vrlo slabo ttpr::~znjava. Zivotinjsko carstvo је ogromno i ono је fotograftt pristttpacno, Ьilo u zooloskom vrtu ili prirodi. Ali пacin i sredstva SJ1imanja Sll svakako razliciti. Strpljivost se uvek trazi: i tl prirodi, kada skriveпi vrebate 11ekog stanovnika sшпа ili platlina, - ј pred resetkatщ1 tJ zooloskom vrtu, kad.a cekate па пeki zaпimljiv izraz ili pokret zjvotinje. u prvom slllcaju, bice potrebaп te1eobjektiv (zbog daljiпe а i zbog opasпosti), а u drugom, d11ze stttdiraпje Zivotiпja , moZda Ьljeskavo svetlo i sigur110 -

99 -

malo vise iskustva. Upotreba teleobjektiva postavlja proЬlem dubinske ostriпe kao i pozadine (koja svojom пe­ mjmoscu ј r1eos tгjпom moze znatno da privlaci paznju), dok za s пimanje u zooloskom vrtu proЬlem pretstavljaju resetke. Resetke i1i zaklanjaju zivotinje ili stvaraju teske senke od Ьljeskavog svetla, ako se snima sa daljiпe. Potrebno је proturjti aparat kroz resetke а Ьljeskavim svetlom doci sto bliZe. Pozadjnu u kavezu neutralisati, jer se ona cesto stopi sa telom zi votinje, ј najbolje је pricekati takav trenutak osvetljenja kada је osvetljena samo zivotinja а pozadina u senci, koja se usto prilikom povecavanja moze jos vise zatamniti. Ostrina је uvek pozeljпa , ali ј ovde va.Zi pravilo da se brzi pokret zivotjnje ili let ptice efektnije izrazava neostro.

Jjl

•

Zivotinje su kao ljtrdi za fotografa i zato im tako i treba prilaziti ka.da se zeli posticj neki dobar portret cetvoy

roпosca.

Ptice tr letu је dosta tesko snimiti, i samo uporno cekanje moze doпeti do.Ьre rezultate. Ptice vrlo brzo lete i zato је potrebno pricekati trenutak zastoja, kada otpнste krila - ј tada snimati. Svakako da је nemoguce stalпo postavljati elemente ekspozjcjje i ostrine i zato uzmjte jedпu vredпost ekspozicije i jedпu da]jjtщ sпiшanja (oko 5 m). Posto је pozadina najcesce пеЬо, gusci filter i protivsurlcanj zaslon su пeophodJ1i. Dobro је jmati nesto u prednjem plaпu, ali to se moze i naknadno ukopirati. Ne budite jznenadenj kada na negativu vi
NEZNA LEPOT А CVECA Lakse је, svakako, S 11iтati cvece u koloru, ali i u crпo ­ beloj fotografijj tnogtr se prikazati divne пijanse Ьоја. nezni oЬiici cveca ј golim okom jedva prjmeceni detalji -

100 -

1

bujnog biljпog carstva. Snimanje cveca је probnj kamen za upotrebu filtera, jer ako је vise raznobojпih cvetova ј usto se pogresi н izboru filtera, mogu se svi na fotografiji stopiti u jedan ton. lzdvojite јеdап do dvз cveta ј snjmite ih krupпije, precizпije i jasnije. Za snimanje cveca pogodпa је kamera sa mehom za duplo izvlacenje ili objektivom sa vecom ziZnom daljinom ili snimati sa predlecama. Ovo dalje zahteva upotrebu stativa i kartona ili celulojda koji се da zastiti cvece od нticaja vetra. Najmanje pomeranje, s obzirom da se snima sa male daljjne i dнgom ekspozjcijom (zbog duЫnske ostrine), prouzrokovace neo5trjnн , koja је na snjmcima cveca najmanje pozeljna. Ra
-

101 -

SТJLOVI

stvarnosti, oni nastoje da realnim, poznatim fiziёkim oЬli­ cima, dadu novu formu, takav originalan raspored Ьојз, tonova, linija i povrsina, koji се prikazati njihove vizije. snove i zelje za jednim drt~kcijim sagledavanjem i dozivljajem sveta oko sebe. Izrazajna sredstva apstraktne fotografije su vrlo razпo­ vr·sna i nikad se sa sigшnoscн ne moze reCi da medttsobпa me'saлja nisu i sklj Liceп а. Navod imo sanю 1 ajkara kter i-

1 SREDSTV А APSTRAKTNE FOTOGRAFIJE

fzrazajne mogucnosti fotografije pruzaju vтlo veliko polje rada onim fotografima koji imaju naklonosti prema apstraktnim f·ormama. Medtttim, za razliku od a;pstraktnog slikarstva, cije nerazumevar1je 11jegovih pojedinih dela пс mora zr1aёiti slaЬost takvog sli karstva, н fotografij i se пе to]erira potptшa apsurdnost forme bez ko.Jik~tolike razuш ­ ljivosti ideje, sadrzaja dela. Ма koHko· da јеdпа fotografija pretstavlja krajnje subjektivan odnos fotografa prema svome motivu i ma koliko ga оп izopaёen{) i na јеdап potpuno poseban nacin vidoo i doziveo u svojoj svest;, - ona ipak gledaocu mora пesto da kaie, da је Ьат donekle shvati i пjenu apstraktntt formu primi kao jediпo 1nogu6om i objektivrюm za iznosenje datog sadrzaja f·otografije. U kakvom delн apscrakoog slikarstva dovoljno је katkada samo tiZivati tl njegovom dekorativnom i kolo · ri·stiёkom skladu, bez potrebe da se razttmeju pretstave i пamere slikara, ili kompozicija slike, ali kod a;pstra ktпe fotografije, to nije mogt~ ce. Оп.а mora da ima svojLI ko111 poziciju, smi•sao, odnose oЬlikэ. lzgleda 111oZda smest10 receno, ali U krajnjem smislu, apstraktne forme jedino niStl larpur1artisticke - u fotografiji. Ne moze se napraviti jedna negativ-fotografija а da takvo prilaienje obradi nije uslovljeno njenim sadrzajem. lsto tako, ne m{)Ze se tl bareljefu prikazati motiv koji nema tipicnih kvaliteta koje trazi bas takav stil fotografije. Apstraktnom fo·tografijom se moze baviti samo onaj koji pored duЬljeg poznavanja grablkЊ uшetnosti savrseпo роzпаје i zanatsku stranu fotografije, koji ima veliko iskListvo, sigurпu tehпiku, studioza11 i aп.alitiёki du\1. Ov:1 grэпа fot{)grafije se uglavnom i bazira па tellniёkc , zз ­ pravo laboratorisko-hemiske mogucnosti obrade filmske emulzije, koje dozvoljavaju da fotograf radi srcem, mozgo1n i ma5toш, kako kazu njeпi pretstavпici . Ne postujllci konvencionalnosti ј vemo " fotografsko« kopiranje

. ... ..

StlCШJЗ:

Fotogтami.

Za dobljanje interesantnih fotograma LIZiiШIJtl se vise tonskih povrsiпa, za razliku {)d jedпostavпih sa crnom ili belom pooadinom. Ovi poslednji, sa crnom pozadinom, doЬijaju Se 113 taj 11ЗCill Sto se na foto papir stave ili realni predп1eti i11teresantпih oЬlika ili isecci сше hartije i zatim dovoljпo jako osvetli svetloscu iz povecavajLiceg aparata. Na mestima foto pa;pira k{)ji Stl Ьili zaklonjeoj, javice se bele siluete predmeta.

•

Jzbor predn1eta koji mogu da se tlpbtrebe za silttete је veliki i to mogu biti : razne п1reza•ste tkaп i ne, celofan tl boji, staklo, konac ј razпi drLigi sitni predmeti. fntercsa пtni fotograrni m{)g1l se dobiti ako se osim uoЬiёajenog zaklanjanja koriste ј negativi (na kojima је snimljena izves11<1 sara ili Ьil{) sta drugo koje се koristiti za dopunjavanje ronova i efekta), te se kroz njih propu~ta svetlost iz ро, . ' aparata. vecavaJuceg Bareljef. То је najcesci vid apstraktлe fotografije (а ujedno i najlaksi). Fotografskim bЗ(I'eljefom postize se utisak de'limicne reljefnosti, te svo·jitп to1юvima dosta роtвеса па bareljef u vajarstYtl. DoЬija se »seпdvic~negatiVOI11 •< : 11:1 oegativ se stavi dijapozitiv istog negativa, al i tako da se samo neznatno pomeri, d.a se ne poklope sasvim liпije. Za bareljef treba koristiti dijapooitive razliCitill gustina sa malo sitnih detalja, а poшeranja treba vrsiti tl svi111 pravcima d{)k se 11с izabere najpogodnija projekcij:t -

-

102 -

103 -

~~-----:-:=~==-___,.",..,.,....,.,.".,..

_ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _

1, .-----------------~~-

kontura snimljenog predmeta. Teh11ika bareljefa cesto se koristi kod sn imanja portreta ј fotografija dekorativnog, grafiCkog karakrera.

dinu (s11imljena povrsina zida, rapavog kartona platna ili hartije iscrtane и oЬJjku strukture nekog materijala). Duga ekspozicija. Vrlo cesta је komp011 C11ta apstraktпe fotografije neo.Strina ili razlivena ostrina. Ona se оЬiёnо koristi za fantaziju ili, kako smo vec vjdeli, za simboHzacjju pokreta.

Retiku)acija. Ako se negatjv ili djjapozitiv iz tople vode zagrejane od 30° do 80° С prebacj po-sle 2-3 minuta u vodu znatno manje temperature (ispod 10° С) pojavjce se, usled prskanja emulzije, zrnasta mreza koja се fotografjjj dati izgled crteza ili mozaika, а katkada i utisak impresio~ nistickog slikarstva, imitaciju uljanog slikarstva. Retjkulacija se m-oze izvesti i na sашо jednom delu negativa (odn. pozitiva), ak,o se drugi nezeljeni deo, premaze LOOfo rastvor·om hromne <Stipse, u koju inace retikulisani negativ treba staviti radi otvrdnjavanja emulzije. Montaza i tekstura. Ovaj pOбtupak se izvodi ili » sendviё ­ negativima« iJi visestrukom ekspozicijom. Za »sendvic« se mogu uzeti nekoliko negatтiva stavljenih sa emulzijoш prema emulziji, cija projekcija iz . aparata za povecavaJ1je ide preko celoog foto papira. Kod tnontaza dobijeпih vjsestrukom ekspozicijom, radi se obmuto. Prvo se eksponjra periferni negativ, а deo papira koji је odreden za ukomponovanje drugog negativa zaklanja se isecenom siluetom objekta sa drugog пegativa. Zatim se eksponira drugi negativ (prvi se izvadi iz aparata za povecavaJ1je), а perjferni delovi zaklanjajLJ. Da Ьi se tacno znalo gde treЪa ukomponovati drugi 11e.ga.tiv, оЬiспо se na papi,ru o.Ьelezi o]ovkom njegovo me.to, ili se ро eksponiranjtJ prvog negativa (1.1z uoЬiёajeno zaklanjanje perifemih ·d elova) papir razvije i stavi u prekidaё, zatim se eksponira drugi negativ na neeksponiranom »belom« delu i ponovo papir razvije ј na kraju fiksira . Za teksturи se ne moze bas reci da pretstavlja a.pstraktпи fotografijи, posto и veCini slucajeva daje izgled pseudo fotografije, izradene olo·v kom ili ttlsem. 1 ovde se koriste dva negativa: jedan k-oji pretstavlja mo·tiv а drt1gi poza-

L04 -

Negativ·fotografija. Sama negativ-fotografija, doЬijena dijapozitivom sa negativa, tesko se moze primjti za apstraktnu fotografiju, ali tJ komЬiвaciji dijapozitiva i negati va (kao »sendvic<< ili vi~estrнkom ekspozjcijom) daje vrlo interesantne efekte. Solarizacija. Solarizovan negativ doЬice se ako se deJimjcno razvijeni negativ (500/о od propisanog vremena razvijanja) izlozi 2- 3 sekunde slaЬoj dnevnoj svetlosti ј potom р о­ novo r1astavi razvijaпje. Za ovaj postupak se koriste negativi sa vecim crno-belim partijama. Fotografika. Као suo samo ime go·vorj, to str grafiCka resenja doЫjena fotografskjm sredstvima. PostiZu se specjjalno trazeJlim objektima vel.ike kontrastnosti, razvijanjem u ultra tvrdim razvijacima i нpotreЬom foto papira tvrde gradacije. Fotografika moze da bude vrlo interesann1a, ali cesto potseca svojom frapaпtnom sliёnoscu па slikarsku grafikи, te zato njene pristalice nastoje da јој dајн izrazito apstraktпi karakter. ТRIKOVJ

•

U MRAKU 1 NA

SVETLOSТI

Postoje mnoge situacije i objekti gde se trjkovj mogu primeniti, ј moze se slobodno reci, da svaki stepen fotografskog procesa pretstavlja siroko polje rada za trikove. А kada jednom fotograf <Shvati osnovne priпcipe mnogih trikova, 011 се se toliko usavrsiti da се u daljem radu zavisitj vise od svoje ma~te nego od priЬora. -

105-

Opticki t rikovi i trikovi sa ogledalima. Opticki trikovi se postizн нpotrebom neuЬicajenih optickih priЬora. Dvol!led је primer neortodoksnog priЬora; ako se stavi na objektiv kamere on се udaljen·e objekte priЬliziti. Posroje sarno dve stvari na koje se mora paziti: dvogled mora cvrsto da stoji, uz sam objektiv, da ne ulazi svetlo sa strane, а Ьlendu tre.ba staviti na f/s i1i f/11.. Zatirn, oЬicne naocare od + 3 do + 6 dioptrija, mogu se ttpotreЬiti Ш za izv]acenje mekih obrisa (konkavna straпa spo·l ja i pun otvor Ьlende !), n.aprime,r za ttgtrsivanje Ьоrа na portretu, i1i za postizanje ekstreпme ko
106 -

ve medusobne komЬinacije, naprimer: bareljef ј solarizacjja se takode mogu reti~ulisati, zatim, ako se bareljef~negativ i1i solarizovan negativ po·v ecaju na ekstra tvrdom papjru. doЬice se neka vrsta grafike, itd. Trikovi ekspozic:ijom. Visestпtka ekspozicija se moze upotreЬiti za eliminisanje pokretnih objekata. naprimer. kada se pronletпa ulica zeJj prikazati pot1puno prazna. u t0111 slucaju, umesto jed11e ekspozicije od 1/ 100 sek. naprave se deset ekspozicija od 1/ Looo se.k na jstom snimkн, dopustajuci da malo vreшena prode izшedu pojediпih ekspozi cija; pokretni objekti registrovace se pobrkano, нeja·sr10, јег је svaka poje.dinacna ekspozjcija na negativu prekrjvena i eliminisana od drttgih deset. Najjednostavniji trjk sa duplom ekspozjcjjom је prikazati coveka ј njegovog » duЬla « na jednoj istoj fotografiji. lsta liCnost se stavi najpre na levu stranu povrsine slike ( rнl ­ ravno·, pozadina је potpuno crna), eksponira se. а zatim 11а drugu stranu, ali bez pomeranja kamere. Razшnljivo da mogu i vise od dve ekspozicije da se naprave, ali је tadJ rad znatr1o otezan. » DuЫovi «

se mogu snimati i koшpeнdijUt110m. То је jedna vrsta protivstrncanog zaslona, vrlo dubokog, na kojem se, za vreme prve ekspozicije, otkrije prvo desna (ili leva) polovimt а za vreme druge ekspozicije - druga po loviпa.

Dнpla

ekspozicija se mnogo upotreЬljava za ogla.savanje, а takode н nasta.vi.

reklamпe

svrhe.

Dнga ekspozicija, kako smo videli (str. 105), koristi se za

fantazij u i stvaranje iluzije pokreta i brzine. U trikove sa dugom ekspozicijorn spada i »Т << ekspozicija: ·q·na se na rocito l.tpotreЬljava za snimarlje pokretr1ih svetlosnih izvora koji na taj nacin registrovani mogu dati vrlo zanimljivr svetlosne efekte. -

107-

U fotografske triko·ve spadaju j.os razn·e mantaze rel="nofollow">>Setldvic negativi«, ili >>sendvic negativ-pozitiv«), пegatjv-fotogra­ fije (str. 105), komЬiпa.cije fotograma i negativa; fotografike, razne ekstremnosti kod upotrebe gradacija papira, itd.

SNIMANJE PRI VESTА СКОМ SVETLU 1 NOCNI SNIMCJ Nocnj snimci imajн jednн specijalntt draz koju osecaju svi fotografi: oni bude osecaj superioпюsti i zadovoljstva pobede nad tesko.Cama. Nema sщш1је da је jos uvek najteze napraviti нspeli nocпi sпimak, . tj. da ј fotografski Ьнdе korektпo resena fotogra·fova ideja. Ма koliko savre1nene emнlzije bile oset]jive (neke idu i do 34 ° DIN-a) а objektivj vrlo jaki, jpak mno•gj momenti iz nocnog zivota ostaju nezaЪelezen ј. Gradski zivot, sa svojjш bogatitп ulicniш osvetljenjem, razne rюспе sportske i revjjske priredbe, rest·orani, barovi, fontane itd., pnrzaju zaпiшljiv materija] za nocne snimke. Meautim, nocni snimci pokazuju teznju da se koncent·risн na svet]o,snн partijtr 11eposredпo oko svet]•osnog izv·ora, sa crnom povrsinoш izmedu. То svakako, nije ono sto oci vide kada gledaju istll scenu i zato lako nastaju razocareпja. Druga teskoca је pojava svetlog kruga oko svetlosпog izvora. Та, katkada vr]·o neprijatna pojava, moze se uЬlaziti tactli111 eksponiraпjem i tako jstim razvijanjem н izjedпac.ujucem razvijacu. Sigurлiji је naci11, ukoliko је moguce, j.ednostavno izbaciti svetlosnj izvo•r iz sсепе.

Za scene koje se nece moCi snimati kratkoш ekspozicijom, bice potreban stativ, zicani okidac, rucпa baterija i dнЬiјј protivsuncanj zaslon. Pri drugoj ekspozjciji smetace svetla od vozila (na fotografiji се ·se pojaviti и vjdu belih pruga) ј zato prj njihovom nailasku zakloпite objektiv. Svetloшer nece uvek pokazivati tacnu ekspoziciju (пarocito kada је mir1imaJno svet]o) ј zato је bolje ј korjsпije napravitj пе-

108 -

ј

koliko raznih ekspozjcjja. Vreme razvijanja se ili prodнzuje za jedпu treCinu od pгopisanog vremena uz povecavaпje temperature razvjjaca za 2 stepeпa (najboije је razvijati na 20°С) ili se uzme ekspozicija za tamпe partije а razvijanje se skratj do 25°/о od propisanog vreшena. Nеша ni svrhe ako se da toliko duga ekspozjcija koja 6е sve detalje tako jasno prikazati kao da је sпiшljeno usred dапа, jer се se na taj насi11 izguЬiti atmo·sfera noci. Bo.lje је sпimati sredпje­ osetljiviш filшoviшa, jer itnaju znat110 vece toleraпcjje izmeёlu krajnjih granica. Objektiv шоrа da bude savrseno cist pri snimaпjtt nocnih sсела, jer се se iпасе javiti veo па пegativu.

1

Nocnj efekat dnevnih sniшa.ka шоzе se postici ј upotrebonl crvenog filtera. Nar.ocito lepi ј verni efekti noci doЬijaju se ako se u snimku nalazi neki objekat u protivsvetltr, cije се vrsne, svetle povrsjne, izgledati kao da su osvetljenr~ Ьlаgош mesecev·oш svet]oscн . Ovaj filter trazi pro'dнzenje ekspozicije od б do 10 puta. Kod snjmanja portreta prj vestackom svetlu obratite pazпju па stari zakon da jacina osvetljenja opada sa kvadratom rastojanja! Zatim, da se 1о&ош upotreboш Ieflektora шogu postici ne:Zeljenj rez11Jtatj. Svaka dobra strana kod osvetljavanja јша i svojih losih. Svetloш iz pozicjje kamere se izbegavaju bor·e na licu, doЬija se punija f.izjonoшija, aJi zato i neplastic11a; svetlo sa s traпe daje plasticпije forme, ali је zato gruЬlje ј model jspada mrsavije. Svetlo sasvjш odozdole ј s:vetlo sa9viш odozgo-re priшenjuje se sапю- za specijaine efekte - one najjeftjnjje ј najba11alnije_

PORTRETI.

РоsЬоје

cetiri razJjcita tipa osvetljenja, kod snimaпja portreta, i to: glavпo svetlo, opsre, svetio z.a dekor i sv·etlo za efekt·e. Vjdecemo da svako od njjh itn
Glavno svetlo (logiCko) ima za cilj da stvo•rj пtjsak realnog svetla ј da da senku portrettr. Svi drнgi reflektorj podredeпi -

109 -

str njemu, pomazu mu, ј 11jkada ne treba dopustiti da se »takmice '' sa glavnim svetlom . Као sto postoji jedno sunce 11а nebu, koje daje odredentr svetlost i senke, tako ј dobar portret napravljeп pod vestackom svetloscu mora jmati sa1110 jedan odreaeni svetolosni izvor koji daje jednн svetlost i se11kп. Glavno svetlo је od mode lr~ нdаlјено Ј , 5-3,5 m. Opste svetlo daje svetlost svuda uпaokolo na objekat, пе stvarajuCi nikakve odrcacnc seнke. Ono dosvetljava osetlcene partije ј pomaze da se detalji vise istaknu. Reflektor za opste svetlo је na vecoj distanci od modela nego glavno svetlo. Moze Ьirj upotreЬijeп djrektno, ili jndjrektno, okrenut prema zjdu ili beJom platrш. Yelika pa:Znja mora da se obrati da ovaj drugj svetlosnj jzvor ne :;tvori neku senku па lictr. А ko se tro desi, onda se svetJjm povrsjnama rasvetljtrjн оsепсепе partije. ~to se tice pozadine, ја'Сiпа senki па л јој zavisi od same pozadiпe: ako је tamnjja seпke се Ьiti grt1be i » teske<<, а ako је svetlija senke се Ьirj mekSe. Soba u kojoj ima dnevпog svetla, пarocito ako ima svetl e zidove, moze da bude idealno mesto za sпimaпje portreta, zato sto difuzno refle.ktovar10 svetlo od svetlih zidova daje izvrsno opste sverlo. Zastor na prozoru ili zavese mogu da se otvore ili zatvore, vec pr·ema zelji kolika se koliCina svetla z·eli. Ovim metodom osvetljavanja, пu:шnljivo, nepotrebno је opste svetlo· ·Od reflektora. Snaga i da}jina opsteg svetla moze da Ьнdе takva da sеп ke роstанн i1i suvise cme Ш Ьlede ili da se stvoтe лоvс . Strvise jako opste sverlo н.meksava senke, ili ih potpLJno п e ­ utralise, te tako uнЉаvа duЫ11u ј plasticnost modela, ј fotografija ispada bezivot110 i neza11imljivo. Ovaj efekat se katkada паmеrно postize za high-key tehniku. lzvrstan је нa.Cin za pocetnjka da uveZЬa svoje осј da osvetljava gjpsano poprsje ili glavu lнtke za sesire. Takode -

110 -

је dobra sko]a i studjranje portreta шajstora fotografij c ј

slikarstva. Svetlo za dekor (оdл. pozadinu) јша vise zadataka i rnogн c­ nosti. Moze se jednostavno trpotreЬiti da o·svetli ton pozadjne ako је mnogo tamnija od modela; zatim, шоiе d<1 slн.Zi za » нbijanje « вenki stvorenih od opsteg svetla. Moze ј пamerno 'd ekorativno d·a se up1otr·CJbl za poza,dim.r, k<1o dopuaa kompozicije. Svetlo za dekor se sastojj od spotlighta kojj projekttrje svetlo iza modela на pozadiпн. U takvim slнcajevima model mora da sedj malo нdaljen od pozadine. Osvetljenje ovoga tipa pomaze da se model odvoji od pozadjпe. Опо se takode trpotreЬljava za stvaranje dekorativnih sara od seпki i svetlosti, narocito а~о је pozadina sive Ьоје. Dobra је praksa da se osvetli deo pozadjne jza crne partjje 1nodela, ostavljajtlci deo iza svetЩe strane modela н senci , tako da objekat tma kontra,s te па obema straнa.ma. Treb:'l paziti da ве pomeraнjem svetla za dekor tanшi delovj modela ne stope sa isto tako tam пom pozadinom. Svetlo za efekte је poznato kao svet]o za glamour fotogra fije. U svom нajjednostaVl1ije.Jп oЬliku sastoji se оо spotligbta, namestenog iza modela, za stvaranje неkе vrste svetlog oreola - svetlosnog okvira oko glave. Svetlo za efekte se нpotreЬljava i z,a jsticaнje kontшa profila, аН se nikada ne sme 'dopusrjti da osvetJi lice potpuno. jer се tako lako пprop astitj harmoлicno opste svetlo. Mcautim, ako se svetlo za e·fekte baci на postojece svetlc partije, оне pos.ta.jп pfleekspoпirrшe i na f·otюgratfjji се sc pojavitj kao bele povrsjr1e, bez ikakvih detalja. Praktican rad. Standardno prilazenje osvetljavanju modcl,1 је poceti sa jednim reflektorom. Cim se нpali, pocne se sa studjranjem senki. Ako su suvjse jake, upali se drugj rc flektor ili opste svetlo i pomera se napred-nazad sve dot k dok senke prouzrokovane od glavnog svetla ne btrdu k:'lkt' -

111 -

treba osvetljene. Ako је g lavпo svetlo visoko postavljeno, Ьiсе dttze senke ispod nosa i ociju mode]a. Kada glavno svetlo osvetljava jednu stranu modela, onda се dn.tga strana Ьiti vise u senci. Kako se pomera glavno svetlo, tako isto se mora i opste svetlo menjati da bi se senke rasvetlile. Osvet]jenje koje uvek d.aje dobre rezultate је ono koje se postavlja ispred modcla а sa straлe, i to sa visine da osvetljava (pod uglom od 45 °) . Izщev и

specijalnim efektima - napr. high-key, glavno svetlo ne sme Ьiti u istoj visini sa modelom, niti da osvetljava iz pravca kaшere. Ovako postavljanje svetla је bez plasticno"Sti ј senki. Glavno svetlo postavlj~no kao dопје (»vaшpirsko«) daje пeprirodatl tip osvetljenja koji nije pogodan za ispravne po,rtrete, mada se katkada upotreЬljava pri s rlinншju pozorisп.ih gluшa.ca. Jedan reflcktor. Kada је opste svetlo od dnevne svetlosti, onda se 1110~е upo·t rebiti samo јеdап reflektor. Ve·stacko svetlo taaa slLtzi kao glavno svet]o а dnevno kao opste. U soЬi sa svetlim z idoviшa i prozorima na viSe straпa sobe, jedan reflektor moze dati izvrsne rezultate. Svetlo је bolje postavljeno ako se strana modela tt senci osvetli direktnim osvetlj.enjem. U drugu ruku, ako је dnevno svetlo suvjse jako, model treba da se priЬlizi pro'Zoru, tako da se dnevno svetlo upotrebi kao glavчo а njtrafot lampe za rasvetljavavanje senki prouzrokovanih dnevnim svetlom. Medutim, skoro је uvek bolje upotrebiti vestacko svetlo kao glavno svetlo а dnevno kao opste. Mode1 se moze i tako postaviti da svetlo od prozora dolazi otpozadi, osvetljavajucj diskretno jednu stranu lica. Ovako postavljanje modela daje atraktivnost pozadinskom svetlu. Efekat se jos vjse moze povecati ako se model postavi sasvim ЬJizu prozora, ali ako se pretera, glavno (dneVtlo) svetlo се Ьiti prejako i ЬеЈе partije lako mogu da ·• pregore«. -

112-

Ogledalo se takode za efekt:e, da osvetli

upotreЬljava kao reflektor kosн ili pozadinu.

za svetlo,

Dva reflektora. U ovom slucaju, jedan reflektor sc upotreЬljava kao glavno svetlo а dn.1gi kao opste. А ko postюji ј nesto dnevnog svetla ali nedovoljno snaznog da osvetli senke, onda se drнgi reflektor moze нpotreЬiti da ga ројаса. Ako је dnevno svetlo t1 sobi dovoljno jako da Ьнdе opste, drugi reflektor se moze tlpotreЬiti kao svetlo za efekte stavljeno iza modela, tako da svetlo Ьаса vjsernanje prema kameri. Drugi reflektor se moze нpotrebjti i za osvetljavaпje pozadine а moze podjednako sluiitj ј kao efektl10 ј kao svetlo za dekor. Ovo se postiZe 11а taj 11асiп sto se reflektor postavi шаlо jza modela, kao kad,a sluii za svetlo· za deko1·, ali malo okrenut prema kameri, t'Зko da jedan deo svetla osvetljava konturu g1ave а drugi deo· da pa·da t1koso па pozadi 1111 . Tri reflck tora. Kada se LJpotreЬijavaju tri r·eflektora, јеdап slt1zi kao gla.vпo svetlo, drнgi, u пedostatkLJ dnevnog, kao osnovno, а treci kao· svetlo za dekor ili kao prO>tivsvetlo. Ovaj re.flektor se takoe\e moze tlpOtrebiti i kao svetlo za dekor ј kao sv:etlo za efekte, kako је vec objasnjeno. Ako је dnevno svetlo dov·oljtlO jako kao opste, onda se 5vetlo ovako postavlja: jedan reflektor kao glavno svetlo, drt1gi kao svetlo za efekte а treci kao svetlo za dekor. Negativ materijal. Visokoosetljivi filmovi, zbog svoje vclike osetljivosti na crvent1 bojLI, daju kozi izgled gipsa. LISilC su Ьlede а plave oci ispadaju neprirodno cme. Portrcte pri vestackoj svetlosti najbolje је snimati srednjeosctljivim filmovjma, јег tonskj bolje prikazujLI ljudsko licc. 'i tJvise bogato osvetljenje, preckspo2:icjja ј dugo razvi1 н1 јс s н neprijatelji dobro• 111 modt~lisa11ju.

-

t13 -

'

PEJZAZI. Najbolje vre1ne za snimanje pejzaza је пeposred­ no posle s.uncevog zalaska, Cim se upali gradsko osvetljenje. Dпevno svetlo је tada jos dovo.Jjпo jako da osvetli zgrade i da im da siluete kao i liniju h·orizoпta, d·o k се osvetljeni prozori i ttlicno svetlo lepo· stajati пaspram mastiljastocшe pozadine. Ponekad se bolji rezultat postize dvema ekspozicijama, jed1юm neposredno posle suпcevog zalaska а drнgom zпa­ tno kasnije, kada se svo gradsko osvetljenje нpali. Kamer:з, razшne se, ne sше se poшerati izmedu ekspozicija. Ekspozicija za pejzaze neposredпo posle suпcevog zalaska krece se izшedн 4-8 sek sa f/ 8, na os•etljivijem paпhromat­ skom filmн. MESECINA. Meseceva svetiost је sasta:vljena od sit11ih Ьоја kao i d11eV11a, аН је шnogo slablja (za oko 600.000 pttta је slaЬija od sнпсеvе svetlosti). Ра, ipak, i pod takvoш svetloscu шogtt se praviti zanimljivi nocni snimci. Najjednostavnije је snimati scenu neposredtю posle sttncevog za1aska, i to na nekoliko dana pre pune mesecine, kada se me·sec pojavljuje vrl·o rапо ttvece, vec sa prvim ·sumrakom. Mesec se tada mOod је sa dvema odvojeпim ekspozicijama: jed11a (duza) za pejzaz bez meseca, а drttga za me·sec koja је tako kratka da cak ako bude нkljuceп 'd eo pejzaza 011 se nece registrovatj. Prilikom povecavaпja, u po.;vecavajuCi aparat se ·stave оЬа negativa, a.Ji treba paziti na p·ravac se·nki tt pejzaztt, da bude tt skladu sa polozajem meseca. Medutim, poseb11im snimanjeш meseca normalnim o.b jektivom doЬija se vrlo sitan mesec, ј zat·O је bolje snimati te1eobjektivom ili пapraviti duplikat negativa i povecati. Otvoreni pejzaz pod punom meseciпom trazi ekspozi cij и oko 15 minuta i pun otvor (f/3,5) na najosetljivijem filmu. Kada је polumesec, ekspozicija је tri puta veca. Ovim ekspozicijama crne senke се pomoci da se z:з'drZi atmosfera • v .". • peJzaza na mesecш1. -

114-

S obzirom da se prilikotn snimanja meseca upotreЬljava vrlo duga ekspozicija i da se mesec krece, na fotografiji се se dohiti Ье1а, neostra pruga (zvezde се se takode registrovati kЗЈо svetle linije а ne kao tacke). Ovo ве pt"etstavlja smetnjп ako· se mesec islcljucuje iz snimka, a1i н tош slucaju postoji opasnost da се fotografija Ьiti potpuп o bez tonova i bez ikakvih indicija da је sni·m1jena na me-

.

'

.

sесш1 .

POZORISTE. Osvet]jenje na pozomici varira sa sсепаrпа , velicinoш pozoшice i prirodoom dekora. Osim toga, osvetljenje na pozoшici varira od polн.mracпog do Ьljestavog - sve и toku jedne pretstave -, dok ekstretnшi svet>1osJti efekti se rezervisu samo za specijalne s.cene. Prosecna scena је osvetljeпa tako· da se doЬije vid< l jivost na celoj pozornici, sa posebnim oэvetljenjeш spotovima па glavne licnosti. Ekspoziciju na svetlomeru је, dakle, tesko izmeriti u mraktl g1eda1ista, i ako se uspe u tome, ekspozicija се Ьiti nerealna. Moze se reci da је orijentaciona ekspozicija za potpuпo osvet1jenu pozornjctt oko 1/ 50 sek i f/ 2 , sa filtnom visoke osetljivo>Sti razvijeпiш н пerazbla:Zenom razvijacп. А k o dominira p1avo i1i rttZicasto svet1o, treba staviti 1/25 sek; za zuto, zeleno, crvenkastoljL•Ьica<Sto· j}i crveno svet1o staviti 1/ 10 sek. Vazнa

stvar је ekspoпkati na s.vetle pa·rtije а ne sla.Ыje osv·etljeпe. Svaki pokusaj da se dobiju dobri detalji u taшпim partijama da6e bele partije - koje SLI пajznacajпiji delovi slike - toliko svetle, da се nezgrapпo otskakati. Beskrajпo bolja је O·Jta pozorisna fotografija н k·ojoj s tl dve treciнe povrsine podeksponirane, nego ona и kojoj stl glavпi detalji ј objekti - bele, raspliпute nн1је. Najbolja stajna tacka је sediste ili tr visiпi pozornice i1i ma1o iznad, tj. tl prvoш redн ilj па Ьa1konu - i tJo 'za. oko jedtltl cetvrtjnu l\Straau, пikako tacno t! sredini. Stajпa tacka levo ili d.esпo od centra gledablta, pruza bolji utisak -

115 -

dttЬiнe

pozornice i iskljuёuje moguctюst uobjёajenog fron talnog izgleda pozornjce.

.

:.,... ' ... . . ' ..... ' ' ' ' ,

~.

"' '

Komadi.

Osvetljeнje је оЬiёnо dobro i bezbojno. Normal-

'

'

ekspozicija od 1/ 25 sek sa f/3,5 ili f/ 2, 'dace prjstojne fotografije. Dto bro је stttdirat j radnju komada unapred i jzabrati d.ra.matiёaп momeпat. Norшalпi objektiv се ttkljн ­ citi ceJu pO!ZOrtlicU ј zato treba e kspoпirati kada је cela

113

()

po·z·orп ј са јsрuпјепа jzvodaёima .

Revije. Ovde је osvetljeпje od vrlo jakog do 11emoguceg i sto stvara jos vece nevolje - raznih је Ьоја. Glavni su akteri, medutjm, osvetlje11j sporovjma i nюze se snimatj relatjvno kratkiш ekspozjc jjama. Dobar treпutak za s пi ­ ma.пje је izl.azak »zvezda «, jer pretэtavljanje oblёno traje nekoJjko treпutaka, i to pod bogatom svetlosctt.

GLAVNO

SVEТLO.

]edtш

rc·

S\1 EТLOM

POVR$/NOM

flektor stvara jak11 i duЬok11 sенlщ iza modela. Deo pozadiнe koi i је dalje od re/lek tora bice

rastvetljavaнje

1/III!Hi/i.

нpotreЬljava Ь е/о p latиo, lumoн

( •zf/Ьer­

Ыeнda- )

Selllla се se ltЬlafiti. svetla povrsiиa mozc da se

Као

ili

Opera njje teska za s пј1п а 11ј е. Izrazi, gestюvi i grupe sн пajdramaticпij i mome11ti za ·sп imaпje. Svako sa tlaj e'l eшeп ­ taшijim sm js]om za tщtziktt 1110ze os·etiti klimaks rad11jc. Medutim, реvаёе пikada пе 511imati kada pevajtt otvore11il1 ustiju prema kameri, vec u profiltl.

seнki

Z/1

Ьilo

kakav !/Vetlo

оЬојеиf

materijal.

;>

CIRKUS. Svetlo и cirkusu dolazi odozgo i pokazuje

tendeп ­ аrепе. Spotovi s н

cjju
Izvodaёi uvek izvode taёke ispred najskupljih mesta i о

tome mora da se vodj raёuna. da se slucajno ne bi desj]o da kamer j budu le<ћma okrenttti. Drugi~treCi red od arene је najbolji kompromis. Objektiv пormalt1C zizne da ljji1C је sasvim dovoljan, dok dugozizni је potreban S3Л10 Otlda kada se zeJi Sllimati SaltlO deo аrепе. Duboki protivsuпёaпi zasloп је pre.poruёljjv , 11<1 roёito prj snjmaпju sce113 na trapezu.

ОР$ТЕ SVEТLO. Oviиr svetloт

SVEТLO

seнl?e

postaju jos Ь/аzе, а posti· ic se i veca svetlos11й povrliиn . Po:adiнn је ralzode vise нјеdна ­

J'ef/ektor uprav/je11 prer1ra ро· zadiнi daje svetao lm1g f pretsta v/ja jedнostava11 e{el?at.

сеиа.

Osнo1ma

ekspo'Zicija bi Ьila пegde oko 1/ LOO sek ј f/ 3, 5, na пajosetljivijem filmu. Za vrlo brze radnje, mogLtce 116 -

DEKOR. Trcci

svetlosнa

ravнot eza

objel?ta је jos l'ise ttravJtote·

Orijeпtaciona

-

ZA

zена.

-

11 7 -

• •

је da

najkraca ekspozicija bude a edovolj11a da zaustavi pokret. U tim slt~cajevima, ekspozicija treba da se napravi tl rno rnenttl rnrtve tacke pokreta. Dt1za ekspozicija rnoze dз

SVEТLO

--•

ZA EFEKTE. Cetvrtim reflektoroж osvetljava se kosa, ili - ako se posta11i nize stvara se svetiOSiti oreol oko glave.

se upotrehi za tacke u kojima ucestvuju velike Zivorinje. пa primer, medved i, slonovi, mor$ki lavovi i sl. PreportJCljivo је podvostruciti ekspoziciju dobijeпu svetlomerom.

BLJESKA VO SVETLO U FOTOGRAFIJI

Uredaji ove vrste mogtt Ьiti dvojaki : jedпi sн elektrot1ski ttredaji (ElektroneпЬlitz, Electroпic flash) koji dајн svetlosn t1 ene(giju elektricпim praznjenjem u iпertnom gastJ (kripton i sl.), а drugi su »Vacu<< - sijalice, koje dajtl svetloot sagorevanjeш metalne пiti u zatvoreпoj plas ticпoj prozirпoj kugli. Ranije је primenjivaпo za ovu svrhu sagorevanje magnezijtJmovog praha ili listica, ali zbog ncprakticnosti, ovaj nacin se uopste vise пе ko risti. Ft~nkcionisanje ovih uredaja odvija se u najveceш brojtt slt1cajeva sinhronizovano sa :za tvaracem foto -kamere. U t11 s vrhн zatv:н·aci imajtl pгikljtlcak za lamptl Ьljeskavog -

11 8 -

svetla, l1 vidu kratke cevcice koja kroz izolo·v anu sredinu vodi jedan pol, а svojorn rnasorn cini drugi pol zajeno sa masom kamere i zatvaraca. Kontakt za Ьljeskavo svetlo se nalazi gotovo iskljuCivo na samom zatvaracu kamere, а ako kamera ima oklopljen zatvarac, onda na telu kamere ili na plocici objektiva. Sinlнonizacija se kod tnodernih zatvaraca moze ukljuciti na М ili Х. Kod ukljucenja na М kolo srruje se zatvara pre otvaranja zatvaraca i ovaj kontakt se ttpotreЬljava za snimanje sa vaku - Ьljeskalicama kod kojih postoji zaka.Snjenje od trenн tka zatvaranja kola struje do paljenja metalne trake. Koпtakt Х slt1zi za rad sQ elektronskim Ьljeskali cama kod kojih pomenuto zakasnjenje ne postoji ili poo~j i u manjoj meri. Zajedn icko za sve uredaje Ьlj ~skavog svetla је pojam vodeceg broja. Vodeci broj је pюizvod otvora Ьlend e i udaljenja (Ьilo u metrima, Ьil o u stopama, te zato treba vodi ti racuna !).

N

d.1

N

vodeci broj, d

=

Ьlenda, 1

=

daljina.

Ovaj broj је kon$tantan za jedan odredeni materija] i odredeni uredaj i tezi se da 011 pri snimanju ostane jednak. tj. Ьl enda se podesava t ako da njen proizvod i prioizvod daljine predmeta daje ovaj broj. Naprimer : vodeCi broj 40. Ьlenda 8 odgovara za daljinu od 5 m, а ako је daljina 10 m Ьlепdа је 4.

Elektronska Ьljeskalica Ova ЬljeskaJica poseduje vrlo kratko vreme ptзZnjenja odn. osvetljavaпja. Kod prvih modela ono је iznosilo 1/ 10000 i '5/ 5000 sec, шedutim danas, ovo vreme osvetljavanja је skraceno na 1/ 1000 sec. Skracenje је hotimicпo нcinjeno, jer se kod vrlo kratkog osvetljavanja javlja »efe-

L L9 -

•

~--------~~~~~-------------------------------------------------·~·------------------------------------

kat kratkotr:~jnoog osvetljavaлja•• , tj. pO>tpuno umrtvlje11je cak i veoma brzih pokreta. Zbog kratkog trajanja bljeska н odn0$U na brzinu zatvaraca, proЬlem sinhronizacije se sastoji u tomc da sc u iпtcrvalн dok је zatvarac otvorcn izvrsi ораlјепјс Ьljeskaiice. Jasno је da u ovom slt1cajt1 vodeci broj ne zavisi od brzine zatvaraca, tj. svejedno је da li se uz elektronskн bljeskalicu нpotrebljava 1/ 50 sec ili 1/ 250 sec. Yazno је zapamtiti da se пvek radi sa kontaktom Х. Elektroпske Ьljukalice obiCtю rade нz akпmнlator koji

sc

юmе st·o su nabavni troskovi maпji, za upotrebtl su skup-

lje. Narocito za masovna snimanja ovo dolazi do izrazaja. Dok elektronske Ьljeskalice dajta svetlo koje је ро spektralnom sastavu jednako sпncevom svetlta (kolor temperatura је od 5.ооо 0 К do 5.6оо 0 К), vaku-Ьijeskalice uobicajeпog tipa dајп svetlo priЬiizno vestackom volframovom svetlu (svetlo oЬicne i podлaponske sijalice -0 3 .200 °К do 3 .4ОО К). Za ttpotrebн sa kolor filmom za da1evno svet)o, rade se plavo obojene sijalice koje ро sverlu odgovaraju dпevnom.

vise pura moze рtшЊ , 1 veoma su ekonomic11e. BLJESKA VO SVETLO U UPOТREBI

Vaku-Ьijeskalice

Ovaj t ip bljeskalica se tlpotreЬljava sramo jedanput, i ро izvrsenom opaljeпjtl sc Ьаса. ll l:нnpu, tl cijem se drzacп nalaze baterije i koпdeпzato·r, stavlja se mala sija1ica koja је isptшje11a a lшniп.ijum skom trakoп1. Prilikoш okidanja za tvaraca kolo· strt1je se zatvara i stпlja iz kondenzatora zagreva traktl koja se nala.zi u kiseoпikп, tako da nastaje skoro treпtJ,tno sagorevaпje LIZ ve•oma јаkп svetlost. Кос] vaku uredaj:~ moze se vodeCi broj шенјаti zavis110 od ekspozicije, ali samo nanize od maksimalne vrednosti. Ova maksimalna vrednost vodeceg broja је merena u tvornici i daje se upнtstvom, а takoёle i ostale vrednosti za razne ekspozicije. Sa ovim Ьljeskalicama se radi biJo siпhroni­ zacijom Х (do 1 /зо sec) ili М (preko 1 /зо sec), ili bez siпhronizacije (za пarocito velike lampe ili veCi broj lampi) kada se opa\jenje vrsi, poStO Se zatvarac kamere Otvori na В, пakom ili pogodnom spravom odvojenom od kamere. Ovakav 11aciJl ораlјепја se zove »Otvoren fles «. Vaku-Ьljeskalice imaju svojih predпosti nad elektronskim Ьljeskalicama. То su: umanjena tezina uredaja, veoma lako

odrzavaпje. upotreba razlicitih lampi prema potreЬi, pri-

jatnije i lakse za koпtro lu O$Vetljenja. Nezgode sп: uprkos -

l

1.20 -

а) Snimanje bez ucesca drugog svetlosJtOg izvora. Ovo 511imanje se vrsi i elektronskim i vakн-Ыjeskalkama. Brzina

zatvaraca је oЬicno tolika da o·kolпo svetlo tle нtice pri stva·raлjн f·otografsk,e ·slike. Pri sпimanj tl se kao O>S nov~ uzima vodeci broj. Ovo sпimaлje se moze izvoditi biJo direktпim osvetljenjem Ьilo Ьасаnјеш svetla па okolne svetle povrsine, tako da predmet Ьнdе osvetljen diftaznim odbijenim svetJ.om. Ako se lampa direktno ttperi ш1 objekat, vredпost Ьlende se uzima prema vodecem brojta. Za stavljaлje difuzera (парr . maramice) ispred lampe, tazima se jedan otvor Ьlепdе vise, а za bacanje svetla na tavaпicu i1i okolne zidove uzima se do dva otvora Ьlende vise ali nikako ispod 5,6-8 za film. Za odredivaпje Ьlепdе merodavno је otstojanje od Iampe do predmeta а пе od kamere do predmeta. Ь) Snimanje uz drugi svetlosni izvor. Ovo snimanje se

moze obaviti bilo da Ьljeskavo svetlo bude glavni svetlosпi izvor, bilo da bude samo r:~svetljivac seпki. Drugi slucaj se mnogo cesce primenjuje, narocito UZ Stancano svetlo. -

121 -

.

Kod ove teh 11 ike, vazno је da se dоЬю operise i vreш e 110m osvetljavanja ј Ьlen dom . Svetlomer је 11eophodщ1 alatka. Za rasvetljavanje senkj prj suncanom vreшenu , najbolje је koristiti sledecu шеtоdн za elektronske Ьljeska\jce. Svetlomerom i z шeriti ekspozjciju i нtvrdjti parove Ьlende i vreme, naprjmer: f/ 4 -:- 1/ 400 se.c, f/ 5,6 ....:..... 1/200, f/ s -:- 1/ 100 , f/ 11 -:- 1/ 50 jtd. Zatim za odredenu daljinu izmedu predmeta i lampe, iz vodeceg broja, odrediti otvor Ьlende, napr. f/ s (za daljinLJ 5 т i N = 40), ра ne uzeti taj otvor, n ego prvi manji, uz njegovo· vreme osvetljavanja, tj. f/ 11 -:- 1/ 50 sec. Ako Ы se uzeo par f/ s -:- 1/ 100 sec, elektron-ska Ьljeskalica Ы da\a, za ovaj otvor Ьlende, svetlo dovoljno za osvetljav anje predmeta а ne za rasvetljavanje senki, ј efekat ne bi bio dobar. Za vaku- Ьljeskalice slucaj је nesto komplikovaniji zbog promene vodeceg broja sa vremenoш zatvaraca, ali se uz razmisljanje pri radu i tн moie postici dobar rezLiltat. Ovaj nacin snima.nja је veoma znacajan i primeщ щe se od vodecih svetskih fotografa.

L JT ERATU R A : Andreas Feininger : ·FEININGER ON PHOTOGRAPHY· Arnold Coppel & Ed,vard Bomback : ·PORTRAIТ MANUAL· Foto
1 11

SADR!AJ 1.

PRILA!ENJE FOTOGRAFUI

Kreativпa forografija ili •J11asiпa za belereпje uspomena •

Covek ili kamera ~ta Zllaci •fo tografsk i gledati « Fotografija 11 ij e tајпа, ali s н 11је1Ј е karakter.istike jos пedovoljнo i>OZn.ate Ll fo tografiji dirigujemo sverloбC (J Llcimo od slikarstva Nefotogenicпosr 11 е · pootoji $ra је sa mastom A11alizirajmo forografije Mnogo ртiЬо rа - пшоgо briga Kada zapravo pocinje snin1aпjc

2.

5 6 8 'l1

12 17 20 23 24 2S

l7

SNIMANJ E

Se11ka - kao proЬiem i kоmронс1на izrazavanja ~eti ri godisnja doba ёe tiri razlic ita pristupanja e kspozioiji Jtita 1п i>Ok·reta i riran1 slike Mrtva pri roda nas uci kompoziciji Pejzaz nije - razg\ednica . Portrcti - studije karaktera ili slike za uspomenu Nc traiire da dete pozira Snimanje a rhirekrure : preciznost i plasricnosr - prvi zahrevi

29

; ·1 65 70 71 i9 84 8)

Tacna reprodukcija marerijala Zanimljivost snimanja izbliza Reportam - trenuci istine zabelezeni za vecnost Li udski rad је neiscrpna tema . Lepote oblika nagog ljudskog tela Snimanje !ivotinja је vrlo zahvalno Nezna lepota cveca Stilovi i sredstva apstraktne fotogтafije Trikovi u mтaJcu i па svctlosti Snimanje pri vehackom svetlu i nocni SПiffiCI Bljcskavo svc rlo u fotografiji .

87 90

v

91

94 96 99 100 102 •

JOS )08

•

118

•

•

VIDOJE MOJSILOVIC FOTOGRAFIJA OD lDEJE DO REALIZACIJ E Tehnicki шedni.k: Mibl S. RiЬar Korektor: Jva11 Ni11i c lzdavac : Novinsko·izdava~ko preduzcce » Tehnicka knjiga«, Beograd, 7 j u] a 26/ l ~ tampa:

Beogradski graficki zavod. Beograd. Bulevar Vojvode М Шса 17

~tampanje

•

zavrseno

fеЬпш rа Ј 961.

god .

1

•

'

• •

•

,

• •

•

•

..' 1

' ...,..

' >'