1celokupna Dela

Celokupna dela Viljema Sekspira

1

na dela Viljema Sekspira Drugo iz danje

© Kultura Beograd

1966.

UREDNIK

Zorica Milosavljević PREVELI

Danko Angjelinović, Trifun Đukić, dr Hugo Klajn, Borivoje Nedić, Sima Pandurović, Aleksandar Petrović, Ztvojin Simić, Branimir Zivojinović, Velimir Zivojinović

V ilje m S e k s p ir

K o m e d ije

Kultura

1966.

BURA ZA B U N E D V A V T T EZA IZ V E R O N E U K RO Ć EN A ZLO Ć A V E S E L E Z E N E V IN D Z O R S K E M N O G O V IK E N

1O

K O

C E jG A

Izgleda neizbežno da m ašta i osećanje stv araju m itove oko liikova neobičnih i velikih ljudi, i toliko ih k atk ad preobraze d a ovi im aju m alo, Ш nem aju nim alo, sličnosfti s originaLorrL O dista, neki put se u tom e id e tako daleko d a se odriče i postojanje originala, ili se b ar sum nja u njegov identit e t Ko je, n a prim er, bio S okrat: je li on oddsta postojao, ili je sarno fik cija Iz priče? Ili, d a li je baš H om er spevao besm irtne epove koje m u pripisujem o, ill je pak to učinio neko drugi? Jed an humocrtista duhovito je prim etio da lju d i rado pale svećicu pređ likom veldkana, all d a ta „osvetljenja“, kao sveće i k anđila p red ikonam a, tv o re tak vu pustoš d a se, od m nogog đim a, lik vdše n e može raspoznati. Tafeo se dogodalo d a se i oko Sekspirovog im ena 1 lika stvori m it, i, uprkos činjenicam a, stvorene su, p a se i danas stv a ra ju fan tastičn e priče o pravom e au to ru pozorišnih kom ada koji prolaze u svetu pod im enom V iljem a Sekspira. Je r izgleda čudesno i nepojm ljivo d a je jedan dečak iz provincije, sin nepism enih ro d itelja, koji n ije završio ni m esnu „gram atičku ŠkoiLu", je r ga je otac m orao uzeti sebi n a zanat; koji је^ neškolovan, „znao m alo latin sk i i još m anje grčki“ ; i k o ji se, grlom u jagode, zaputio u London, u pozorište — čdni so, eto, besmdsleino v erav ati d a je taj stratfo rdsk i seljak m ogao d a poetane najveći pesnik, k oji je, po rečim a V iktora Igoa, „posle Boga n ajv iše stvoirio“. Z ar n e bi bilo pirdrodnije, i lepše, d a je sve te čudesne d ram e napisao, recim o, F ransis Bekon, filosof, učeni lord kancelar, bam n od V em lam a itd., kao što se teza o tom e odista dugo, i besm isleno, održavala u AmericL i Evropi, iako Bekon niije bio nim alo pesniik, već sužta suprotnost poeziji? Ili, recim o, d a je pisac tih dram a IX

Viljem Stanli, erl od Darbija, kao što to danas vrlo učeno dokazuje Abel Lefran, profesor u Francuskom ikoležu, jer „otkuda je malo školovani dečak iz Stratforda" mogao im ati tako bogat latinizovan rečnik, poznavati ratpu vežtinu, sokolarstvo, mađiju, dvorske obdčaje itd.? Ovakve nastrano6ti izazlvaju sleganje ram ena ill osmeh, i niko im u SekspLrovoj otađžbini ne pridaje značaja. Ргеко dvesta godina marljivog arhivskog istraživanja pokazalo je da podaci za Sekspirovu hiografiju nisu taiko oskudni kao što se obično misli, i da, na osnovu pouzđanih i veradostojnih dokumenata, znamo mnoge važne podatke iz pesmkova života: dabume krštenja i smrti, okolnosti pod kojima je stupio u brak, o deci koja su iz toga braka rođena, o raznim novčaniim i poslovnim poduhvatima, o hroonološkom postanku njegovih književnih dela, i tome slično; osđm toga, postoje o njemu i mnoga saopštenja njegovih savremenika; i najzad, postoje njegova dela, koja su za njegova života bila štampana, kao i ona, oelokupna, koja su objavljeina sedam godina posle njegove smntL Prem a tome, aaiko se n it ovde-onde prekida, iako ne znamo sve što bdsmo želell da znamo o pesniku, — a to često ne znamo niti možemo znati m o mnogim drugim znamenitim ljudim a čak i dz bliže prošlosti — danas nema ozbiljne teškoće da se pesnikov lik sagleda u celini, a najm anje ima razloga da se sumnja u njegov identitet. I Viljem Sekspir rođen je u mesecu aprilu 1564. u Stratfordu-na-Evomu, malenoj vanoišici, u grofoviji Vorik, u srcu seoske Engleske. On je bio treće od osmoHo dece svojih гоditelja, Džona Sekspira i Meri rođene Arden, potomaka farm era iz obližnjih sela Sniterfilda i Vilmkota. Džon, vecrovatno nepismen, zemljoradnik i Slobodan vlasnik malog poljskog dobra, bavio se rukavičarskim zanatom i ptrodajom žita, vune i drvene grade, i užavao je kod svojih sugrađana ugled valjana i sposobna eoVeka, pa je bio odbom ik a pofom i predsednik stratfordske opštine. Docnije, međutim, izgleda da je zaрао u novčane teškoće: bio je tužen zbog duga, oslobođeti davanja priloga za mesnu sdirotmju, prodao je jedan deo imaX

n ja, i bio je optužen što ne dolazi u crkvu „као što zakoni njenog yeHdčanstva propisuju". Posle njegove sm rti, 1601, u vlasnižtvu porodice o stala je sam o kuća u ulici H enli, koja se i danas pokazuje posetiocim a kao kuća u kojoj je, navodno, pesnik rođen. S tratfo rd je tad a im ao oko h ilja d u i pet stotin a stanovn ik a koji su se bavili zanatim a tooji su odgovarali potrebam a okodnog seoskog stanovndžtva, a uz to obrađivali su zem lju i g ajili stoku. P rem a jednom savrem enom opisu, to je bio lep i uredan tržišn i gradić, popločanih uldjca, sa drvoredim a brestovai, sa m nogo cveća u vrtovim a i d v arištiina, sa uredinim i čistim kućam a pored zelenih obala pitom og Evona, i sa njivam a, pašnjacim a, proplancim a i šum am a u neposrednoj ofoolini. K roza n j su prolazili veliki puitovi koji vode u O ksford i London, u Kotventri i u Bermdngam, a u njegovoj blizind n alazlli su se isto rijsk i zam kovi Vordk i K enilvort i K oventri, koji su hill pozotmica nekih najp resu d n ijih zbiyanja u životu engleskog naroda. P ored crkve Sv. Trojice, sa službom i propovedim a n a engleskom jeaaku, u gradu je postojao i esnaf, osnovan već u trinaestom veku, kojd se n a više način a starao o njem u, pa je, izm eđu ostalog, izdržavao i m esnu „gram atičku škohi", u kojoj su učenicd sticali n e sam o osnovn a znanja pism enosti već i dohro poznavanje latm skog jezika. G rađani S tratfo rd a cem li su, izgleda, školu, je r su svoje učitelje, m agistre iz O ksforda, plaćali više nego što su tad a bile uohičajene nastavničke nagrade čak i u znam enitim školam a Itona. Poele priprem e, dečaci su govarili lajtinski sa svojim nastavnikom , prevodili tekstove n a engleski jezik, pisaia sasrtave n a laitmslkom, i čitali đela Seneke, Terencija, P lauta, C icerona, V ergilija, O vidija i H oracija. U toj školi, sm atra se, učio je i m ladi Sekspir, verovatno od svoje seđm e do trin aeste ili četm aeste godine, kada ga je otac, zbog svog nepovoljnog im ovnog stanja, ran o uzeo k sebi, n a zanat. U jesen 1582. Viljem. Sekspir oženio se Anom H atevej, kćeri jednog „slobodnog seljak a“ iz obližnjeg zaseoka Soteri, koga je im ala nešto novaca, no koja je bila sta rija od njega: on je im ao osam naest, ona dvadeset i pet godina. Već u proleće 1583. rođena im je kći Suzana, a dve godine docn ije rođeni su blizanci, H am net i D žudita. H am net je um ro u dvanaestoj godini, 1596; D žudita se nd ala za Tom asa K viXI

nija, vinarskog trgovca i obrazovana čoveka, sa kojim je im ala tro je deee, a li nijedno od n jih n ije živelo duže od dvadeset godina; Suzana se u d ala za d r Džona Hola, lekara, i im ala je sa njim kćer Elizabetu, која j© živela do 1670; njenom srnrću uga&ila se pesnikova loza. N ije poznato šta je rad io ni gde je boravio m ladi Sekspir u toku sedam ili osam godina, od ro đen ja blizanaca, 1585, do prvog pom ena o n jem u u Londonu 1592. P red an je kaže da je m orao d a beži iz S tratfo rd a od odm azđe m esnog vlastelin a ser Tom asa L usija, čiju je d iv ljač lovio i još spevao o njem u šaljiv u baladu k ad je ovaj uzeo d a ga suđski progoni kao zverokradicu; d alje, d a je bio učitelj, verovatno „privatn i“, u nekom vlastelinskom dom u, i da je m ožda, po običaju vrem ena, putovao u Ita liju kao p ratilac svoga učenika; i najzad, d a je obavljao sitn e poslove u pozorištu u Londonu. To su, dabogm e, nagađanja, јег n a jra n ija tak v a kazivanja potiču tek iz p rv ih biografskih pokiužaja počertkom osam naestog veka. Međuitim, 1592. godine, R obert G rin, dram ski pđsac, objavio je jedan spds u којета upozotrava svoje aikadem ski školovane drugove d a se čuvaju glum aca i novih neškolovanih pisaca, m eđu kojim a je i „пека skotrojevićka V rana ulepSana naSim perjern**, k o ja „zam išlja d a je jed in i B inotreeac u zem lji“. A lim ja se jasno odnosi na Sekspira, јег kovanica ,,binotresac**, ahakescene, tre sti pozam icam , n ačin jen a je pre­ m a pesnikovom prezirnenu, Shake-speare, tre sti kopljem . Prem a tom e, iz ovog prvog pism enog podatka posle 1585. saznajem o d a je S ekspir u Londonu, i da je glum ac i d ram ski pisac. To potvrđu<je i izdavač G rinovog spisa H. Cetl, koji se iste godine, u jednom svom spisu, jav n o izvinio Sekspdru zbog svog ud ela u napadu n a n j, rekavši tu, izm eđu ostabog: „To m i je žao, kao d a je prvobitna grežka m oja greška, je r video sam i sam da je njegdvo ponašanje is to onako ljubazno kao što je i um etnost kojom se bavi; a osim toga razni ugledni lju d i posvedočili su o njegovoj ispravnosti u poslovanju, Što dokazuje njegovu čestitost, i o njegovoj m iloj lju p k o sti u pisanju, što svedoči o njegovoj um etnosti.u NekoLiko godina docnije, 1598, F ransis Minis, u delu Riznica duha, kaže d a je S ekspir >rm eđu Englezim a n ajb o lji u obem a vrstam a pozorista“, u kom ediji i tragiediji, i, pored njegovih poem a i „slatkih soneta“, navodi i dvanaest dotad napisanih X II

d ra m a . „M uze b i govOrile S ek sp iro v o m d iv n o u g la čan o m fra zom , k a d b i h te le d a gov o re en g lesk i!“, k aže M irs. K n jiz e v n i r a d S ek sp iro v o b u h v a ta d v a d e se t godina, p rib ližn o o d 1592. d o 1612. godine; z a to v re m e n a p isa o je d v e velik e n a r a tiv n e poem e, V e n e ru i A d o n isa (1593) i O tm icu Lu~ kre c ije (1594), z b irk u o d 154 so n eta, o b ja v lje n u 1609, a li n ap isa n u p re 1600, i trid e s e t š e s t d ra m a , k o m ed ija, is to rija i tra g e d ija . Z a lju b lje n i p o k lo n ik (1599) je z b irk a o d d v a d e se t i je d n e pesm e, o d kojdh je sam o p e t n e s u m n jiv o S ek sp iro v ih ; F e n ik s i grlica (1601) je m is tič n a p o em a k o ja je o b ja v lje n a u dodaitkn je d n e k n jig e stih o v a R o b e rta C estera, i te k je m ogućno, a li n e i izvesno, d a je S e k sp ir a u to r (te poem e; T u žb a lica z a lju b lje n e (1609) o b ja v lje n a j e n a k r a ju zb irk e Sekspirovdh S o n eta ; to je ili n jeg o v o v rlo r a n o d e lo ili je tu d p esn ičk i sa sta v . O sam n aest d r a m a b ilo je šta m p a n o „ p ira ts k i“, bez o d o b re n ja a u to ra , u tzv. k v a rto -iz d a n jim a ; o n e su b ile p re š ta m p a n e v iše p u ta za v re m e p e s n ik o v a života, a sve z a je d n o o b ja v lje n e s u p rv i p u t u tzv. P rv o m fo lio -izd an ju , 1623, zaslugom d v o jio e S ek sp iro v ih d ru g o v a-g lu m ac a. U ovu d ra g o c e n u knjigiu, čijim iz d av ač im a tr e b a z a h v a liti što su te d r a m e u p o tp u n o sti saičuvane, n ije u n e se n P erikle, v e ro v a tn o zato što su p rire đ iv a č i s m a tra li d a d ra m a n ije S ek sp iio v a, ili je to te k m an jam dedom. U sv a k o m slu č aju , S ek sp iro v k an o n p riz n a je trid e s e t i šest d r a m a iz P rv o g fo lija k ao n je ­ govo a u te n tič n o d ra m sk o delo. P rv i origiinalan S ek sp iro v kom ad, N en a g ra d en i lju b a v n i tru d , v e ro v a tn o je b io p rik a z a n te k 1594, k a d a j e n je m u b ilo trid e s e t godina; u sk o ro posle toga, m o žd a iste godine, n a p i­ sao j e tra g e d iju R o m eo i D u lije ta , i b io je o d m a h p o zd rav lje n k ao veliM d ra m s k i p esn ik ; Miirs, u svojoj p o h v ali, 1598, p o m in je R o m ea i Đ u lije tu m ed u o n im d e lim a s a k o jih je S e k sp ir „n a jo d lio m ji m e d u B nglezim a", a dramsilct p isac Dž. M arsto n , 1599, v e li d a „ z a lju b lje n i sa d a sam o gov o re o Rom e u i D u lije ti“. U brzo, S e k sp ir je ste k a o p o d ršk u i p rija te ljs tv o m lad o g e rla od S au th e m p to n a , kom e je p o sv etio o b e sv o je poem e, i k o ji je b io je d a n o d n a jo b ra z o v a n ijih m la d ih lju d i n a E lizab etin o m dvoru. V e ro v a tn o je d a to m e svom e p r ija te lju S e k sp ir d u g u je p re p o ru k u d a n a d v o ru p rik a ž e d v e p red sta v e, o B ožiću 1594, k u d a je i o tišao z a je d n o sa d v o jico m n a js la v n ijih g iu m aca to g a v rem e n a, tra g ič a ro m R iX III

ča rd o m B erb ed žo m
d o 1608/9, is tič e s e d u b o k im su m o ro m i o se ć a n je m tra g ič n o sti života, k o ji p re la z e u istin sk o o č a ja n je d o g o rčen p esim izam ; tu s p a d a ju v e lik e tra g e d ije : J v lije C ezar, H a m le t, O telo, K r a lj L ir, M a k b e t, A n to n ije i K leo p a tra , K o rio la n i T im o n A tin ja n in ; dsto ta k o i s a tirič n a d r a m a T ra il i K resida, i d v e „ m ra č n e k o m ed ije", S v e je dobro što se dobro sv rši i M era za m eru . O v aj p e rio d D au d e n n a z iv a „Iz d u b in a ", i k až e d a p e sn ik s a d a is p itu je „ n a jm ra č n ije i n a jtu ž n ije s tra n e lju d skoga s r c a “ i „p ro u č a v a v e lik u ta jn u z la “. C e tv rto razd o b lje, od 1609. d o 1612, n a z v a n o „ro m an ticn o “ i ,,p o sled n je“, sa d rž i tra g ik o m e d ije ili ro m a n tič n e d r a m e: S im b e lin , Z im s k a bajka, B ura, (P erikle?), i ro m a n tič n u is to riju H en ri VI I I . D au d en je ovo ra z d o b lje n a z v ao „N a v isin a m a ", j e r S e k sp ir se sa d a iz „m eteža i m u k e p o slo v an ja, iz m ra k a i tra g ič n e m iste rije , iz m e sta o k u že n ih u ža so m i zločinom , p o sred stv o m sn a g e lju bavi, u z n e o u čiste i v e d re v is in e “.

II S ekspiro v o d ra m s k o delo, n a p is a n o p rib liž n o u zev u to k u p o sle d n je d e c e n ije šesnaesitog i p rv e se d am n a esto g v ek a, n astalo j e za v re m e v la d a v in e k ra lj ic e E liz a b e te (1558—1603) i z a v re m e v la d a v m e k ra lj a D žem sa I (1603—1618). O p šta a tm o sfe ra o v ih d v e ju v la d a v in a v eo m a je različn a. E lizabetin o doba, n a z v a n o ,,zlatno“, o zn a ča v a u sp o n n a ro d n e snage, v e d rin u i o p tim iz a m ; D žem sovo d o b a, p ak , k a ra k te ris u m a la k sa v a n je , su m o r i seta. E liz ab eta j e p o sle d n ji p o to m ak d in a s tije T judora^ ro d e n e u k rv i n a B o sv o rtsk o m p o lju , 1485, čija je m u d r a politdka, p o sle o k o n č a n ja dinasitičkih ra to v a C rv en e i B e le ru že, 1455—1485, u sp o stav d la sn ažm i sre d išn u v la s t i o ja č a la v ersk o , p o litick o i k u ltu rn o je d in stv o n a ro d a . Džem s, p ak , p rv i je iz d in a s tije S tju a rta , i n je g o v a v la d a v in a , sam o v d ljn a i n e p o p u la rn a , produbdla je ja z dzm eđu d v o ra i P a rla m e n ta , izm ed u „ro ja lista" i „ p u rita n a c a ", j s a d rž a la je k lice n e z a d o v o ljstv a k o je će d o v esti do g ra d a n s k ih re v o lu cija 1642-1652. P ro m e n je n a o p š ta a tm o sfe ra je d n e i d ru g e v la d a v in e ogleda se i u S ek sp iro v o m d ra m sk o m delu. P r e k r a ja Veka n a p isa n e su sv e v e lik e k o m e d ije i is to rije (a o v e d ru g e , XV

ia k o ,,trag ičn e“, im a le su svoj p o litičk i i paitriotski sm isao, k a o i sv o ju p o p u la m u i p ro p a g a n d n u „ak tu eln o st"), d o k su u sledećoj d ecen iji novoga v e k a n a p is a n e sve v elik e tr a g e ­ d ije , kao i ro m a n tič n e „trag ik o m ed ije" (k o je su, opet, iz ra z p o p u la m o g u k u sa za je d a n n ovi d ra m sk i oblik). T ako, g o d in a 1600. čin i p re k re tn ic u u S ek sp iro v o m d ra m sk o m stv a ra la štv u , i d e li ga u d v e g ra p e d ra m a k o je v eo m a ra z lič n o s lik a ju poz o m ic u živ o ta: n a jp re v e d rin a i srd a č a n sm e h ; o n d a, su m o r i seta, p a s tre p n ja , užas i o č a ja n je . „Sm eh, k o ji je d u g i srd a č a n р ге 1600, n ag lo p re sta je , i v iše se n e ču je; tra g ič n e su ča k i k o m e d ije k o je sled e posle 1600“, k až e M. L us. D v e tra g e d ije k o je p rip a d a ju p rv o j d ecen iji, T it A n d r o n ik i R o ­ m eo i Đ ulijeta, veo m a se ra z lik u ju o d o n ih p o to n jih : A n d ro ­ n ik je p rv i S ek sp iro v p o k u šaj (u k o lik o je d e lo njegovo) u o b la sti tra g e d ije , i po svojoj surovoj b m ta ln o s ti p rip a d a tzv. „ tra g e d iji osv ete" S e n e k in a tip a , jezivoj i k rv av o j, k o ja je b ila neobično p o p u la m a u v re m e k a d je S e k sp ir počeo d a p iše; R om eo i Đ ulijeta,. p ak , v iše d ra m s k a p o em a negoii d r a ­ m a, o b ilu je razu z đ an o m v eselo šću i k o m ed ijan jem . D ve ko­ m e d ije k o je p rip a d a ju d ru g o j d ec en iji, S v e je dobro i M era za m eru , n ev esele s u i tra g ič n e : je d n a d irljiv o slik a ,,bol p re z re n e lju b a v i" ; d ru g a lic em erstv o 1 o k ru tn o st v la sti, i r a s p ra v lja o m o ralu . T ra g ik o m e d ije ili ro m a n tič n e d ram e , k o je o k o n č a v a ju Sekspdrovo delo, b ile su tu m a č e n e k a o iz ra z filosofske sm ire n o sti i v e d rin e k o je su o z a rile p e sn ik a u posle d n je m p e rio d u n jeg o v o g života. „M račan o b la k je p ro šao “, k až e D auden , ,,i n eb o je vediuje i n e ž n ije n eg o ik ad .“ U tisa k k o ji n a čitaoce o s ta v lja ju p o sle d n ji Sekspirovd k o m ad i je ste o v aj: m a k a k v a b ila n jeg o v a is k u š e n ja i tu g e i pogreške, o n je izišao iz n jih m u d a r, širo k a srca, sp o k o jn e d u še . . D uh o v ih p o sled n jih k o m ad a je d u h v e d rin e k o ja p ro izlazi iz p riz n a n ja lju d s k e slab o sti; sv i o n i iz ra ž a v a ju d u b o k o osećan je p o tre b e k a ja n ja i d u žn o st p ra š ta n ja ." Z ab lu d a je, m eđ u tim , ra š ire n a i p o p u la m a , u s p o s ta v lja ti p ara le liz a m iz m eđ u h ro n o lo g ije p esn ik o v ih d e la i hrondke n jegovog ličn o g života. L iton S treči, a n a liz u ju ć i u je d n o m z n a m e n ito m eseju S ek sp iro v e trag ik o m ed ije, k ritik o v a o je D au d en o v o g led ižte o n jim a , i s p rav o m je u p ita o : „Da Д u o v om e v ilis ta n u im am o p ra v o d a zap o sta v im o zle duhoл^e? Da li u o v om e sv e tu sn o v a sm em o d a zab o rav im o n a m ore?" J e li p rav o re ć i d a je S ek XVI

s p ir ,/u n ežn o m , u zv išen o m d u h u , u m irn o m i sp o k o jn o m rasp o lo ž en ju " s tv a ra o K ra ljic u u S im b e lin u , ili pisao p rv a d v a č in a Z im s k e b a jk e ? “ S tre č ije v z a k lju c a k je d a je S e k sp ir u ovom e, p o sled n jem , p e rio d u o sećao „d o sad u p rem a sv e tu , d o sa d u p re m a s tv a m o m životu, d o sa d u p re m a d ra m i, d o sađ u , u stv a ri, p re m a sv e m u se m p re m a p o eziji i p o etsk im snov r n ia . . . S je đ n e s tra n e , n a d a h n u t je p o leto m m a š te d a p e v a e te rič n e pesm e, a, s d ru g e , n a g n a n je o p štim g a đ e n je m d a p o v rem e n o iz lije sv o ju a p a tič n o st u re č i o g a rč e n ja i žestine." T ra g ik o m e d ije , s tv a m o , o b o je n e s u o n o m isto m atm o sfero m s u m o ra i n e z a d o v o ljstv a k o ja k a ra k te riš e d r u g u d e c e n iju p esn ik o v a s tv a ra la š tv a ; i p re m d a se sklopom , u m e tn u tim zab a v a m a — pesm e, p lesa, m u z ik e i č a ro b n ih p rizo ra — k a o i sv o jim „srećn im za v ršeo im a“ razliik u ju o d tra g e d ija ko.je s u im p reth o d ile, o n e s u u stv a ri izraz onog istog su m o m o g i tra g ič n o g ra sp o lo ž e n ja k o je se oseća posle 1600. godine. Z a n im ljiv o bi b ilo zinati š ta je prouzroikovalo t u o g ro m n u p ro m e n u rasp o lo ž en ja . D a li je p o sred i n ek o p esn ik o v o o p a k o o b o ljen je, n e s re ć n a ljuibav, s m r t u p aro d ici, ili ra z o č a r a n je u p rija te lja ? G o d in e 1596. u m ro je S ek sp iro v jed in ac, H a m n e t; 1601. p o g u b lje n je e rl Eseks, a sa n jim z a je d n o b io je o su đ en n a s m rt p a p o m ilo v an i o su đ e n n a d o živ o tn o zato č e n je m la d i e r l S a u te m p to n , S ek sp iro v p rija te lj i m ecen a; 1601. u m ro je p e sn ik o v o ta c D žon; 1603. u m rla je k ra lj ica E liz a b e ta ; is te g o d in e o su d en je n a zatocem je v o jn ik , m o replovac i p e sn ik se r V o lte r R a li; 1605. o tk riv e n a je „ b a ru tn a za v e ra " k a to lik a ; 1607. izb ila je u M id la n d u b u n a zbog o g ra đ iv a n ja zem ljdšta; n a jz a d , S ek sp iro v i Soneti, o b ja v lje n i 1609, n o n a p isa n i m nogo ra n ije , ak o bi b ili a u to b io g ra fsk e isp o v e s ti a n e k o n v e n c ije p o etsk e m ode, bili bi ,,dokaz“ o to m e d a j e p esn ik , u v re m e k a d je so n e te plsao, bio n esre ćan u lju b a v i i ra z o c a ra n u p rija te ljstv o . V rlo je m ogućno d a s u n e k i n em ili d o g a d a ji im a li u tic a ja n a p ro m en je n o p esn ik o v o raspo lo žen je, i d a s tra š n a m iz a n tro p ija T im o n a A tin ja n in a (1608) n ije bez u n u tr a š n je g razloga. S em p o m e n u tih , isitorija n e z n a k o ji su to n e m ili d o g a đ a ji u živ o tu pesnikovu, O ko ta ja n s tv e n e lič n o sti „cm o m ain jaste gospode" iz so n e ta 127—152, n a p rim er, k a o m og u ćn o g v in o v n ik a p esn ik o v ih ja d a , stv o ren o je m n o g o te o rija i n a g a d a n ja . Taiko Iv o r B raim , k o ji je iz p esn ik o v a d e la p o kušao d a izg rad i n je g o v u П Sekspir l

X V II

b io g rafiju , m isli d a je „ c m o m a n ja sta gospođa" u sam o m e src u p esniko v o m , i d a je „g o d in am a d rž a la p e sn ik a n a m u k am a, i b ila z a n j lik o b o ža v an i m rzak ". N jen lik .B r a u n n a la z i јоб u n e k im S ekspdrovim d e lim a : to je R ozalina, p rv a lju b a v R om eova; to je o p e t R o zalin a u N e n a g ra đ en o m Циb a vn o m tru d u ; to je p re v rtljiv a . K re sid a (T ro il i K resida, 1602); i konačno, to je K le o p a tra (A n to n i je i K leo p a tra , 1607). Džon D o v er Vilsom m isli d a se p ro m e n a k o ja se o p a ž a u svem u što je S e k sp ir n ap isao p o s le 1600. m ože o b ja s n iti sam o n ek o m ličn o m lju b o m o ro m , je r lju b o m o ra je m o tiv č e tiri ili p e t d e la iz ovog ra z d o b lja : T ro il i K resid a , O telo, S im b e lin , Z im s k a b a jka i, d o n ek le, A n to n ije i K leopatra. M eđ u tim , pesnikovd sav rem en ici, k ao i n jeg o v i p rv i biog ra fi u se đ a m n a e sto m v ek u , u ra z n im z a p isim a k o ji s u saču v a n i, u v e k is tič u sa m o n je g o v u v e d rin u , d u h o v ito st i veselost. O n je „ s la tk i S ek sp ir" (V. K ovel, 1595), „ z lato u sti S ek ­ sp ir" (F. M irs, 1598), „m ed n i S ek sp ir" (Dž. Viiver, 1599), ,,plem e n iti S ek sp ir" i „m ili L a b u d sa E v o n a “ (B. D žonson, 1623). D žon M a n in g am zap isao je, 1601, je d n u v eselu i n es ta š n u a n e g d o tu o S ek sp iru , k o ja je u isti m a h i je d in a a u te n ti& ia a n e g d o ta k o ja je o n je m u saču v an a* ; o n je „роеta m lep id u m " (T. P o rte r, 1615); „n jeg o v je g e n ije bio Saljiv, i čdnio ga je sk lo n a v eselo sti, n o m o g ao Je (k ad a je to hteo) d a b u d e sv e čan i o z b ilja n " (T. F u le r, 1643); „g. S e k sp ir je im a o u ro đ e n u d u h o v ito s t. . (Dž. V ord, 1629—1681) itd . P re m d a je n e su m n jiv o d a p e sn ičk o d e lo o b ičn o n o si p eč a t i o b eležje p e sn ik o v e lifcnosti, n je g o v p o g le d n a sv e t i život, a često d sp o m e n n a lič n i d o ž iv lja j, ip a k u zro k e p ro m e n i u k a r a k te r u S ek sp iro v ih d ra m a , k o ja je u p a d ljiv a p o sle 1600, tr e b a tra ž iti i d ru g d e : u p ro m e n je n im d ru S tv en o p o litičk im p rilik a m a , „ šib am a i r u g a n ju v re m e n a " k o je je „izišlo iz zgloba", k a o i u p ro m e n je n o m uJkusu g le d a la c a u pozorištu. S a k ra je m sto leća g asio se i v e lik i zan o s ren esan se, je n ja v a le s u o n e sn a g e n a ro d n o g ž iv o ta k o je su,. u to k u * „T rinaesti m a rt 1601. Jednom k ad je Berbedž igrao R ičarda 3, on se toliko svldeo jednoj grad an k l da m u je zakazala da dode k njoj te noći pod im enom Rič. 3. Sekspir, pričuvši njihov razgovor, izišao je ran ije iz pozorišta, bio je ugošćen, i p ri svojoj zabavi, p re nego što je Berbedž došao. K ad prijaviše d a je Rič. 3 pred vratim a, Sekspir reče n ek a m u odgovore da Viljem O svajač dolazl pre Rič. 3. Sekspirovo im e je Viljem ."

X V III

šesn aesto g v ek a, p re o b ra z ile lic e E ngleske. Z d ra v i sv eto v an d u h k o ji je u je đ in io n a ro d 1 stv o rio n e z a v isn u crk v u ; zadobio p re v la st n a m o ru i osvojdo n o v a trž iš ta i p rv e n aseo b in e u d a le k im prekomors>kim z e m lja m a ; u n a p re d io z a n a tstv o i u d a rio te m e lje in d u s triji; u k in u o m a n a stire , podigao škole, i stv o rio k n již e v n o st k o ja, u p o eziji i d ra m i, o ta d a n em a p re m c a — m a la k sa o je, izv rg ao se u su m n jič a v o st i sk e p ticizam , s je d n e stra n e , i u stro g i su m o ra n p u ritan izam , sa d ru g e. Dok je re fo rm a c rk v e u še sn ae sto m v e k u izv ed en a p ro sto i lak o , b ez v e rs k ih rajtova k o ji s u p o tre sa li n e k e zem lje, u se d am n a esto m v e k u p o litičk a, relig io zn a i m o ra ln a p ita n ja zauzdm aju p rv o m esto, i v o d e k o n ačn o g rađ an sk o m ra tu . S u k o b i k o ji soi n a s ta li već p o četk o m sto leća b ili su iz ra z p ro b u đ e n e sv e sti m la d e i m o ćn e g ra đ a n s k e k la se k o ja j e z a h te v a la sv o ja p o litičk a p ra v a i ek o n o m sk e povlastice. S iim o m i d u h p u iita n s tv a , koji, s je d n e stra n e , o d u zim a živ o tu veselost, v e d rin u i ra d o st, a, sa d ru g e, v id i м m a te rija ln o m b o g a ć e n ju d o k a z i p o tv rd u „božanske m ilo sti", u d a rio je bio svoj p e č a t n a sv e v id o v e sa v rem en o g života. D ra m a ovog p e rio d a p rik a z u je sa p o d sm eh o m ili g ađen je m su k o b lja v a n je и d ru S tv en im red o v im a, p o h le p u i licem erstv o , su je tu i rasip n ištv o , n e šted eći p ri to m n i sam og v la d a ra . U je d n o m p ism u , 1604, fra n c u s k i a m b a sa d o r izveš ta v a d a „glum ci g lavnoga g rad a" p rd k azu ju k r a lja D žem sa n a pozornici, a „njeglova su p ru g a p ris u s tv u je tim p re d sta v am a, d a b i u živ ala u ism e ja v a n ju svo g a su p ru g a". U d ru gom je d n o m pdsmu, 1605, k aže se: „glum ci se n e u z d rž a v a ju d a p rik a z u ju n a svojoj p o zo rn ici ceo to k ovog заd a š n je g v re m e n a , n e šte d e ć i n i k ra lja , n i d rž a v u , n i re lig iju , i to sa ta k v o m slobodom , d a se sv a k o k o g od ih č u je m o ra u p la š iti“. S ek sp iro v e d ra m e , k ao i d ru g a d ra m s k a d el a ovog p erio d a, iz ra z su to g o p šteg raspolotženja, d u h a i n a ra v i v re ­ m ena. P o z o m ic a je o d ista slu žila k a o „izvod i k r a tk a h ro n ik a v rem en a", i b ila je „živi k o m e n ta r" događaja', rasp o lo žen ja, i a tm o sfe re k o ji su v la d a li n a v elik o j p o zo rn ici živ o ta: P ro stra n a svetska pozornica pruža P rizora tužnih više nego glum a U kojoj ml se pojavljujem o. (Kako vam drago, П, 7)

X IX

U sv o jim k o m e d ija m a i tra g e d ija m a S e k sp ir je d a v a o tu a tm o s fe ra v re m e n a , ra sp o lo ž e n ja i in te re s o v a n ja širo k o g k ru g a gled alaca, a o n a su se m o g la p o d u d a ra ti i sa n je g o v im v la stitim . K a d je a tm o sfe ra bdla v e d ra , v e d re s u i v esele b ile i n je g o v e k o m ed ije; k ad je n a s ta la p ro m en a, došle su m ra č n e i te š k e tra g e d ije . I lirs k a lju b a v n a p o ez ija eliza b etin a ca , kaže s e r V o lter R ali, b ila je, „к ао m a jsk o ju tro “, d o k „pesm e D žem sovih k a v a lje ra b lis ta ju s ja je m a d iđ a ra n a c m o j pozadini".

III K a d je Š ek sp iro v o k n již e v n o d elo ste k lo p o p u la m o st, i k a d je i s&m stekao, u v id u n ag rad e , z n a ta n ud eo u p rih o d im a p o zo rišn e d ru ž in e ko jo j je p rip a d a o k a o g lu m ac i pisac, o n s e vratdo u svoj ro d n i g rad ić i p o v u k ao u m ira n život, v e ro v a tn o 1610, ili 1611. godine. V eć ra n ije , 1597. b io je kupio, za sv o tu o d šezd eset fu n ti, d ru g u p o v elič in i k u ć u u S tra tfo rd u , k ao i z e m lju i pašnjaike. G o d in u dana, p re toga, 1596, d o b io je bio g rb i p ra v o d a s e n azo v e d žen tlm en o m , b lag o ro d n im g o spodinom k o ji živi o d sv o jih p rih o d a. D ev iza n a grb u , sa k o p lje m i sokolom , glasi N o n S a n s D roict, a g rb je u stv a ri bio p o d a re n n jeg o v o m o cu D žonu, za to što je „njego­ v e ro d ite lje i p r e tk e u n a p re d io i n a g ra d io k ra lj H e n ri V II za n jih o v u h r a b r u i v e m u slu z b u “. S e k sp ir je o d ista sad živ eo k ao im u ćan čovek, kućevL asnik i zem ljo p o sed n ik . N jegovi susedi o b ra ć a li s u m u se k a tk a d za zajm ove, k a d su b ili u nevolji, ili su g a m o lili d a se zau zm e z a n jih u L ondonu. O n im je izlazio u su sre t, аД im a v iš e p o d a ta k a o to m e d a je m o rao i d a se p o ja v lju je n a su d u k a o tu žilac u sp o ro v im a n o v čan e p riro d e. D žon V ord, sv e šte n ik stra tfo rd sk i, zabeležio je (1662—1668) d a je S e k sp ir „tro šio o ko h ilja d u f u n ti g o d išn je,k a k o sam cuo“. S v ak ak o , n jeg o v i p rih o d i k ao glum ca, pisca, i su v la sn ik a p o zo rišta n is u b ili n e z n a tn i, n iti u to m e im a ičeg neobičnog, je r je p o zn a to d a s u i n e k i d ru g i glum ci im a li z n a tn e p rih o d e : E d v a rd A lejn , n a p rim er, g lu m ac su p a m ič k e p o zo rišn e d ru žin e , d v e g o d in e m la đ i od S ek sp ira, o sta v io je d eset h ilja d a fu n ti kao sv o je z a v e šta n je za o sn iv a n je je d n e šk o le i je d n o g m ilo srd n o g dom a. x x :

U to k u p e t ili še st g o d in a k o je je p ro v eo u S tratfordiu do svoje sm rti, S e k sp ir je n e su m n jiv o o d lazio k a tk a d a u L ondon, p a je i ta m o k u p io je d n u k u ću , 1613, n o p o zo rištem s e n ije v iš e a k tiv n o bavio, p a je i sv o je pozorišne ud eo n ice b io p rodao. S v re m e n a n a v re m e d o lazili s u m u u goste n je g o v i k n již e v n i p r ija te lji iz L o n d o n a, i D žon V oid, p e d e se ta k g o d in a p o sle S ek sp iro v e sm rti, zab eležio je d a su „S ekspir, D re jto n i B en D žonson im a li veseo sa sta n a k , i k a n d a su prevaSe pili, je r. S e k sp ir je u m ro o d v ru ć ic e k o ju je ta d a d o b io “. U stv a ri, to je b ilo h la d n o ptrolece 1616. godine, i v ero v atn o je p o sred i b io n e k i n az eb ili z a p a lje n je . U m ro je , v ero v atn o , n a svoj p ed e set d ru g i ro d e n d a n , u u to ra k 23. a p rila . Iza n je g a su o sta li n je g o v a u d o v a A na, se stra D žoan, k ć e ri S u zan a i D žu d ita, u n u k a E lizab eta, 1 u n u c i R ičard , T om as i S ek sp ir. V eći d eo svog im a n ja S ek sp ir je o stav io sv o jo j s ta rijo j k ćeri S uzani, k o ja je živ ela u S tra tfo rd u . 2 e n i je o sta v io sam o „d ru g i n a jb o lji k re v e t“, m ožda z a to što je A n a b ila m a n je sp o so b n a d a u p ra v lja im a n je m n eg o kći S u zan a, č ije m je s ta r a n ju m a jk a b ila p rep o ru čen a . M la d a k ći D žu d ita isto je ta k o b ila z b rin u ta , a u n u e i E liz ab eti o stav io je n a jv e ć i d eo sre b m o g p osuđa. U sv o jo j p o sled n jo j v o lji S e k sp ir n ije za b o ra v io n i sv o je p rija te lje : tro jic i sv o jih d ru g o v a g lu m c im a R ič a rd u B erb ed žu , D žonu H em in g u i H e n riju K o n d e lu zav eštao je p o 26 šilin g a i 8 p e n ija d a k u p e se h i sp o m e n -p rste n je . Isto ta k o o sta v io je m a n je sv o te i n e k im svojim p rija te ljim a u Stratfordiu. S e k sp ir je s a h ra n je n u c rk v i Sv. T ro jice, k o d o lta ra , u S tra tfo rd u . N a ploči k o ja p o k riv a grob u re z a n i su stih o v i: „ F rija te lju d o b ri, H ris ta ra d i, / n e d ira j p ra h k o ji j e p o k o p an o v d el / B lag o slo v en n e k a je o n a j k o pofitedi o v a j k am en , a p ro k le t ko p o m e ri m o je k o sti.“ N eki ,,g. D u a d a l“, k o ji je posetio S tra tfo rd 1693. saopžtio je u jed n o m p ism u d a m u je c rk v u „pokazao c rk v e n ja k s ta r p re k o o sa m d e se t godina** i d a m u je k a z a o d a j e te stih o v e n a p isa o s a m p esn ik , i d a s e „n ik o iz s tr a b a o d g o rn je k le tv e, i n e u s u đ u je d a d ir a tu n a d g ro b n u ploču, ia k o su n je g o v a že n a i k ć e ri u s rd n o želele d a p o čiv aju s a n jim u isto m g ro b u “. S led eće godine, 1694, posetio je S tra tfo rd je d a n o k sfo rd sk i d ak , V ilje m H oi, i u p ism u je d n o m svom p r ija te lju tu m a č io je te stih o v e o v ak o : XXI

S e k sp ir ih j e ta k v e sastav io zbog g ru b ih n ezn alica, g ro b a ra i k lisara, k o ji bi, d a n ije k letv e, p o sle izv esn o g v re m e n a izbacili n je g o v e zem n e o s ta tk e u o b liž n ju k o stu m ic u , k o ja m u je b ila g ro zn a i o d v ra tn a . N a se v e m o m zid u crk v e, a izn ad groba, n a la z i s e S ek sp iro v o p o p rsje , iz ra đ e n o i posta v lje n o se d a m g o d in a p o sle n je g o v e sm rti. E p ita f im a n a jp r e la tin s k i dvostdh, koji glasi: ludicio Pylium , genio Socratem , arte M aronem : T erra tegit, populus m aeret, O lym pus habet. (Po m udrosti N estor, po genijalnosti Sokrat, po um etnostj V ergilije: Z em lja pokriva, narod tuguje, Olimp ga ima.)

O n d a sled i šest n e s p re tn ih stih o v a n a engleskom : Stani, prolazniče, zašto hltaš tako? Citaj, ako umeš, koga je ziobna sm rt stavila Pod ovaj spom enik: Sekspira, s kim e je 2lva priroda um rla: čije ime k rasi ovaj grob Mnogo više nego cena: je r sve Što je on napisao O stavlja živoj um etnosti da bude sam o slušče njegovom duhu.

N a js ta riji o d S ek sp iro v ih b io g rafa, u se d am n a esto m veku, T om as F u le r (1608—1661) k až e d a je S e k sp ir b io u p a d ljiv p rim e r o n e istin e d a se p esn ik n e s tv a ra nego se ra d a , i d a su u n je m u b ila ujeddnjena tr i v e lik a p esn ik a, M a rc ijal, O v id ije i P la u t; d ru g i, D žon O b ri (1681) k aže d a je bdo „lep i d obro sa zd an čovek; p r ija ta n u d ru š tv u , i Vrlo h itra d u h a . . . N jegove k o m e d ije živ eće d o k le g od lju d i b u d u ra z u m e v a li engleski jezik , je r p iik a z u ju m o res h o m in u m “ O v ak v ih zapisa sa v re m e n ik a — p isam a, zab eležak a, p o h v ala, po sv eta i si. — im a p ed e set i o sa m u z n a m e n ito m d e lu se r E d m u n d a Č em bersa, V . S ek sp ir, p ro u ča va n je p ro b le m a i činjenica, 1930; sem ovih. C e m b ers d o n o si još d v a d e se t i d v a za p isa n a p isa n a u se d am n a esto m veku. P isci o n ih p rv ih su, d a n av ed em o sa ­ m o n ek e n a jp o z n a tije , E d m u n d S p en ser, T om as N aš, R o b e rt G rin, M a jk e l D re jto n , F ra n sis M irs, D žon M arsto n , G a b rije l H arvi, D žon V iver, B en D žonson, D žon V ebster, T om as H ejvud, F ra n sis B o m o n t; a o n ih d ru g ih : D žon M ilto n , ser V iljem D avenant, D žon D ra jd e n , E d v ard R e v en sk ro ft, pisci i pesnici. No n a jle p š u p o h v a lu S e k sp iru n a p isa o je n jeg o v d ru g X X II

i p rija te lj, p e s n ik i d ra m sk i p isa c B en D žonson: „U spom eiii m o g v o lje n o g pćsca, g. V ilje m a Sekspira d o n o m e što n a m je o n o stav io ", o b ja v lje n o j u p rv o m iz d a n ju celo k u p n ih S eks­ p iro v ih d ra m s k ih d e la , 1623:

<

Dušo ovog doba! fHvalo! radosti! Diko pozornice! Mo] S e k sp ire J. . . Spom enlk ti si bez nadgrobnog kdm a, I uvek živiš dok tvoja k n jig a živi. I dok je u nas duha da je čitam o. L ikuj, B ritanijo, ti im aš pesnika Kom e sve scene E vrope poštu duguju! On nije pripadao jednom e dobu Već svim vrem enim a.

T a k a v je, u k ra tk o m p reg le d u , bio živ o t i r a d V ilje m a S ek sp ira, sa g le d a n n a o sn o v u u tv rđ e n ih č in je n ic a i p o d a ta k a . T a k v a S e k sp iro v a b io g ra fija sla ž e se, u glavnom , i sa sa ču v an im p re d a n je m o p esn ik o v o m živ o tu : p a zato, k ao što k aže je d a n o d n ajv ero d o sto jm jd h n je g o v ih b io g rafa, se r S id n i L i: „D okle god S ek sp iro v je z ik n e b u d e m rta v , d o k le god en g lesk i je z ik p o sto ji i lju d i ga ra z u m e ju , b esm islen o je izražav a ti su m n ju u tra d ic io n a ln o p rim lje n e čin jen ice o S ek sp iro vom to k u života."

IV S v ak e g o d in e d e s e tin e h ilja d a p o k lo n ik a iz svih k ra je v a sv e ta d olaze u S tra tfo rd -n a -E v o n u d a b o ra v e n ek o lik o s a ti ili n ek o lik o d a n a u to m e m e stu u k o jem se ro d io i u m ro n a jv e ć i d ra m sk i p esn ik , V ilje m S ek sp ir. D a je to n e k i v elik i g rad , ili d a s e o n m nogo p ro m en io za p o sle d n jih tr is ta i p ed eset godina, v e ro v a tn o bi se stra n a c , d o šav ši u n j, o sećao k a o u sv ak o m n ovo m m e stu . O vde su, p ak , sv e a so cija cije u d ru ž e n e sa p esn ik o m i n je g o v im delom , i čo v ek a o b u zim a n eobično o se ć a n je z a je d n ištv a . D ok p u tu je te vozom k ro z lis n a te g ajev e Voriika, u z b u đ e n i s te i o b u ze ti ra d o sn im ocetoLvanjem; p ro la zite p o re d m e sta b o g a tih is to rijsk im u sp o m e n am a ; i k a d p o sle tro ča so v n e v o ž n je u g le d a te sta n ič n i n a tp is : S tra tfo rd -u p o n A von, to v a m je im e ta k o lite r a r n o p o zn ato d a v a m je sad X X III

n e v e ric a d a ga o d ista v id ite n a p is a n a d e b e lim c rn im slo v im a n a beloj sta n ič n o j ta b li, k ao i to lik a d ru g a im e n a železn ičk ih sta n ic a . T o se o se ć a n je još v iše p o ja č a v a k a d u đ e te u g ra d : id e te u lic a m a k o je se zovu is tim im e n im a k o jim s u se n a z iv a le u S e k sp iro v o d o b a ; p re la z ite p re k o E v o n a is tim o n im k am e n im m o sto m k o jim je o n p ro lazio ; le p o vidiite d a se ta p ro stra n a u lic a ta m o zove H enli, i z n a te d a se u n jo j n a lazi k u ća u k o jo j se p e s n ik ro d io ; ta m o d a lje je G ra m a tič k a šk o la u kojoj je o n u čio ; još m a lo n iže dole, p o re d sa m e геке, p od iže se K ra lj e vs ko sp o m en -p o zo rište; a sam o m a lo d a lje , o p et p o red sa m e rek e, u se n ci o g ro m n ih lip a, v id ite c rk v u Sv. T ro jice, u k o jo j je p e sn ik s a h ra n je n . O ko v as je h u k a i m e te ž m o d e m o g živ o ta: p u tn ic i razndh fizoonoirmja i s a ra z n ih g eo g rafsk ih širin a , b lisk ih i d a le k ih ; au to m o b ili i u d o b n i i ra sk o šn i autobusa; hoteli, v elik i i m ali, i re s to ra n i; m n o g e trg o v in e u k o jim a c v e ta p ra v a m a la in d u s trija u vezi sa usp o m en o m n a p esn ik a, sa n j ego v im d elo m i n je g o v im ro d n im k ra je m : slike, p o p rsja, a lb u m i, spom eni, k n jig e, tu m a č i, i vodičL O d ista, ceo g rad ić sa sv o jim zg rad am a, u lic a m a , trg o v im a, sa re k o m k o ja p ro tič e k ro z a n j i sa p re d e lo m k o ji g a o k ru žu je, u d ru ž e n je sa u sp o m e n a m a n a p e sn ik a i n je govu porodicu, i d o č a ra v a a tm o sfe ru n jeg o v e r a n e sred in e . Z a m a n je o d d v a d e se t g o d in a p o sle Seikspirove s m rti S tra tfo rd je već bio p o z n a t k a o „m esto v rlo ču v en o zbog ro d e n ja slav n o g V ilje m a S ek sp ira", a u to k u sled ećih sto g o d in a iz v esta n b ro j p isa ca zabeležio je m esn o p re d a n je o n je m u . N o v eličin a S ek sp iro v e u m e tn o sti b ila je p riz n a ta i o c e n je n a te k u o sa m n ae sto m v ek u , k a d a su N. R6, A . Р бр, L. T iobold, dir D žonson i d r. re d ig o v a li i iz d a li n je g o v a d ela, a g lu m a c D evid G a rik oživeo ih n a pozornici. G a rik je, 1769, o rg an izo v a o u S tra tfo rd u p rv i S ek sp iro v Ju b ile j, p ro sla v u k o ja j e tr a ja la t r i d an a , a li te k sto g o d in a d o c n ije o b n o v lje n o j e p r a ­ vo in te re so v a n je za S ek sp ira, i, 1879, otvocreno je u S tra tfo rd u p rv o S pom en -p o zo riste, i tim e je u s ta n o v lje n S tra tfo rd s k i festiv al. T a p ro sla v a p o č in je n a d a n 23. a p rila ra z v ija n je m z a sta v a sv ih n aro d a, a p o to m c v e tn a p o v o rk a id e o d p e s n ikove kuće u ulici H e n li d o g ro b a u c rk v i: u n e d e lju n a jb liž u 23. a p rilu d rž i se p om en i S ek sp iro v a b esed a; p o to m s e p r ire d u ju ra z n e ig re i zab av e, a u P o zo rištu se ig ra ju S e k sp iro X X IV

v e d ra m e : te p re d sta v e n e k a d su se d a v a le u to k u n ek o lik o d a n a , p a o n d a u to k u n ek o lik o n e d e lja , a d a n a s se ig ra ju u to k u šest m eseci, o d a p rila d o o k to b ra, p re d u v e k p rep u n o m d v o ra n o m n o v o g m o d e m o g pozorišta, o tv o re n o g 1932. godine. O k n již ev n o m u g le d u k o ji je S e k sp ir u živ ao kod svojih sa v re m e n ik a svedoče m n o g o b ro jn a p rik a z iv a n ja n jeg o v ih d ra m s k ih d ela, u po zo rižtu i n a d v o ru ; m n o g a iz d a n ja n je ­ g o v ih p esn ičk ih i d ra m s k ih d e la ; p o k ro v ite ljstv o v e lik a š a k ao što je bio S a u th a m p to n , i p r ija te ljstv o k n již e v n ik a i učenog č o v e k a k ao što je b io B e n Džoonson, k ao i m nogobrojm . isk a zi n je g o v ih sa v re m e n ik a o n jem u . N ajzad , to svedoči i p rv o iz d a n je n je g o v ih celo k u p n ih d ra m s k ih d ela, P r v i folio, 1623, k o je je u se d am n a esto m v e k u bilo još tr i p u ta p rešta m p an o , 1632, 1663. i 1685. godine. U o sam n aesto m v e k u r a d s tru č n ja k a u E ngleskoj b io je n a jv e ć m a u sm e re n n a u re đ n ič k i posao u tv rd iv a n ja i em en d a c ije te k s ta k m jih i n e ja s n ih ,,k v arto “ i „folio" iz d a n ja ; m a rljiv o m r a d u i sreć n o m d o m iž lja n ju o v ih u re d n ik a sv et d u g u je z a h v a ln o st za d a n a š n ji bezm alo p o tp u n i i ja sn i te k st o v ih d ra m a , k ao što p rire đ iv a č im a P rv o g fo lija d u g u je neizm e rn u z a h v a ln o st što su o n e u svom u k u p n o m b ro ju saftuvane. R o m a n tič a rsk a k r itik a d ev e tn ae sto g v e k a ra z m a tra la je s§m o delo, i tr u d ila se d a o b ja sn i „ ta jn u " Sekspirovo'g genija, n jeg o v u „vddovitost i b o žan sk u m oć", i d a psiholožki p ro tu m a č i i e tič k i o ce n i n jeg o v e likove. T a k ritik a , kojoj je n a če iu s ta ja o p e sn ik i k r itič a r S. T. K olridž, u č in ila je v rlo m n ogo d a se stv o ri k u lt S ek sp ira, z a d iv lje n o o b o ž a v a n je k o je p e s n ik a u zn o si m a lte n e u n a d lju d s k e v isin e. „E nglez k o ji bez p o što v a n ja, p o n osnog i p u n o g lju b a v i p o što v a n ja, m ože d a iz u sti im e V ilje m a S ek sp ira, p o sta je d isk v a lifik o v a n za sv o je zv an je", v eli ta j in ače iz v rsn i k ritič a r. T ak o i o b o žav alac h e ro ja , T om as K a rla jl, k aže d a će se E n g l^ a p re o d reći sv o jih n a jv e ć ih d o s to ja n s tv e n ik a i in d ijsk o g ca rstv a, neg o li „ovog s e lja k a iz S tra tfo rd a " ; i d o p u šta ju đ i d a je ta k v o m iš lje n je „kao m a lo id o lo p o k lo n ičkd izraženo", ip a k d o d a je : „M ožem o k a z a ti bez u v re d e d a se iz to g S e k sp ira d iže n e k a v rs ta u n iv erza ln o g p sa lm a, n e n ed o sto jn o g d a se ču je i m eđ u još svetijim psalm im a." XXV

E se jist i k r itič a r C arls L em o tižao je v a ljd a n a jd a lje u ovoj v rs ti ro m a n tič a rs k e k ritik e . O n p a ra d o k sa ln o sm a tra d a su „S eksp iro v i k o m a d i m a n je s ra č u n a ti z a p rik a z iv a n je n a p o zo rn ici nego d e la b ezm alo m a k o je g d ru g o g d ram sk o g p isc a “, a n jeg o v razlo g za to je „ n jih o v a o so b ita odličnost". U n jim a im a ta k o m n o g o onog što n e d o lazi u o b la st glum e, što n em a n ik a k v e veze s a okom , g laso m ill p o k reto m . „K ad g ledam o p re d sta v u " , v eli on, „v id im o n a sv o ju šte tu d a smo, u m esto o s tv a re n ja je d n e id e je, sam o m a te rija liz o v a li i sv u k li je d n u le p u v iz iju na m erilo o d k rv i i m esa. Lspustili sm o je ­ d a n sa n u p o traz i za n ed o k u č lv im su šta stv o m .“ Izv an E ngleske, S ek sp iro v o j e d elo n a jp r e p ro d rlo u N em ao k u , u d ru g o j p o lo v in i o sa m n aesto g v ek a. N em aeki pisci i pesnici, u sta ju ć i p ro tiv o k v ira i ste g a k lasicizm a i, u želji za v ra ć a n je m prdrodi, uznoseći n e p ra v iln o st form e, m aštu , o se ćajn o st i n ag o n , o so b in e k o je su k la s ič a ri u p ra v o o su đ iv ali, v id e li s u u Š e k sp iru svoj p ra v i uzor. L esin g je u svojoj H a m b u ršk o j d ra m a tu rg ijit 1767/8. istic a o Sekspiira n e sam o iz n a d K o rn eja, R a sin a i V o lte ra već i iznad sv ih o stalih k la sič n ih i m o d e m ih d ra m s k ih p esn ik a, o sem Sofokla. H e rd e r je isto ta k o bio o d u še v lje n S ek sp iro m i sv o je o d u še v lje n je p ren eo je n a G etea. S a m G e te k a ž e d a s u ga flrv e stra n ic e iz S e k sp ira n a č in ile n je g o v im d o živ o tn im obožavaocem , a u V ilh e lm u M a jste ru on v eli ovo: ,,Ne m ogu d a dozovem u se ć a n je n ije d n u k n jig u , n ije d n u osobu, n ije d a n d o gađaj u ž iv o tu koji je izazvao u m e n i ta k o v elik i u tis a k k ao što šu to u činili ovi o d ličn i k o m ad i S e k s p ir o v i. . . M eni o n i izg led aju kao delo n ek o g n eb esn o g g e n ija koji je sišao m e đ u lju d e .... C o v ek u se čini k ao d a sto ji p re d o tv o re n im s tra š n im k n jig a m a S u d b in e k ro z k o je v itla ju v ih o ri stra s n o g a života. S v ak o p re d o se ć a n je k o je sam ik a d a isk u sio u pogledu čo v ečan stv a i n jeg o v e su d b in e, i k o je sam , o d d e tin js tv a p a n ad a lje , gajio u s k riv en o m k u tu sv o je d u še n a la z im isp u n je n o i ra z v ije n o u S ek sp iro v im d ra m a m a . Izg led a kao d a je on za n as rešio sve p ro b lem e, p re m d a čovek n e m ože reći d a se o v d e ili o n d e n a la z i s tv a rn a re č — o d g o n etk a." O v akvo m iš lje n je G eteovo, i p re v o d i S legelovi, 1797—1810, — za k o je n e k i kažu d a su n a jz n a č a jn ije d elo n em ačk o g ro m a n tiz m a — d o p rin eli su p o tp u n o j pobedi S e k sp ira u N em ačkoj. XXVI

U F ra n cu sk o j je u tic a j S e k sp ira d o šao ргеко V o ltera. V olteir je p ro u čav a o S ek sp ira, aid n jeg o v je s ta v k ritič a n , i m e re ć i' S ek sp iro v o d elo k ru tim m e rilim a k lasicizm a, n a p a d a g a zbog n e d o s ta tk a u k u s a i u m etn o sti. „N jegov je g e n ije “, k až e V olter, „p lo d an i p u n snage, p riro d n o sti i uzvišenosti, a l i i bez n a jm a n je is k re d o h ro g u k u s a i b ez n a jm a n je g p o zn av a n ja p rav ila ." Z a H a m le ta k až e d a je „p lod m a šte n ekog p ija n o g d iv lja k a ", a d o cn ije, u sv o jo j o sam d eseto j god in i, u p u tio je pism o F ra n c u sk o j a k a d e m iji u k o je m j e Se­ k s p ira n az v ao v a rv a rin o m , č ije delo, „o g ro m n a gomila, s ta jsk o g sm eća, k r ije po n ek o z m o b isera, č ije is k re g e n ija ln o sti s v e tlu c a ju u u žasn o j n o ć i“. F ra n o u sk i ro m a n tič a ri, Igo, S te n d a l, D e M ise, D e V inji, D im a, i d r. b ili su za S ek sp ira, p isa li su o n je m u i p isali su p o d n je g o v im u tic a je m . V ik to r Ig o u p re d g o v o ru K ro m v e la kaže, iz m eđ u o stalo g : „L ičnosti u odi s u kolosi: A dam , K ain , N oje; u e p u su d iv o v i: A hil, A tre j, O re s t; a u d ra m i s u lju d i: H am let, M ak b et, O telo. O da živi o d id e a la , ep o d u zv išen o sti, d r a m a o d stv a rn o sti. N ajzad , ova tro s tru k a p o ezija p ro istič e iz tr i v e lik a izvora: B ib lije, Hom e ra , S ekspira." P re k o fra n c u sk ih p re v o d a S e k sp ir je došao u R u siju u o sa m n a e sto m v ek u , i ro m a n tič a rsk i p o k re t u R u siji d u g u je m n o g o Sekspdru. P u šk in i L jerm o n to v , kažu, u čili su en g lesk i d a b i č itali S e k sp ira u o rig in alu . M eđ u tim , n a p a d n a S ek sp ira, žešći i p o tp u n iji nego o n a j V olterov, iz v rsio je L a v T o lsto j, 1906. godine. O n k až e d a je č ita ju ć i S ek sp iro v a d e la „osetio n e o d o ljiv o odibijanje i d o sad u ", i s m a tra d a je „n eo sp o rn a sla v a k o ju S e k sp ir u živ a kao v elik i g e n i je . . . ' je d n o v elik o z l o . . . kao sv a k a la ž “. T olstoj d a lje tv rd i: d a S e k sp ir n e u m e d a s tv a ra likove, d a n jeg o v a lic a govore i cin e s tv a ri n e sa ­ m o n e p riro d n e nego i p o tp u n o n e p o tre b n e ; on v elič a i slav i m o ć n e i bogate, a p re z ire gom ilu, s iro tin ju i ra d n ic k u k lasu , i o d b ija sv a k i p o k u šaj p ro m e n e d ru štv e n o g p o retk a . T olstoj j e ovo, kao i V olter, p isa o u sta ro sti, u se d am d e set p eto j god in i života, i n a to se m ože o d g o v o riti sam o ovo: d a je S ekspir, k ao i sv ak i pisac, p rip a d a o svo m e v rem en u , šesn aesto m veku, i d a je n jeg o v o s h v a ta n je is to rije i p o litik e b ilo onaikvo k ak v o je v la d a lo i k o d n je g o v ih s a v re m e n ik a i k ak v o j e p o tre b a v re m e n a z a h te v a la : s ta b iln o st d ru štv e n o g p o re tk a , ja č a n je sre d išn e d rž a v n e v la sti, m ir i re d u zem lji, i b ezb ed X X V II

n o st od n a je z d e zavojevača. To je sm isao i n a u k svih d e s e t S ek sp iro v ih is to rijs k ih ili „ k ra lje v s k ih “ d ra m a , u k o jim a, k a k o kaže V a lte r P e te r, „ k ra lje v i n isu v elik i lju d i, n iti su z a m išlje n i d a to b u d u ; n a p ro tiv , to s u m a li ili sa sv im o b ič n i lju d i, k o jim a je n a m e tn u ta v e lič m a . . . T o je o n a irom ija k r a lje v stv a , o se ćan je d a je o n o u svojoj sreći sam o d e č ja sreć a, u sv o jo j tuzi sam o d e č ja tu g a “. D žon B eili k až e da, ako su re d i p oslu šn o et p o litičk a d o k trin a o v ih isto rijsk ih d ra m a , n jih o v pisac n ije bio ni n a jm a n je slep ob o žav alac ra n g a ili p o lo žaja: sa iziuzetkom je d n o g je d in o g k r a lja H e n rija V, svog id e aln o g v la d a ra , S e k sp ir n a m u sv o jim is ta rija m a d a je „ g a le riju lik o v a zlo čin aca i lu d a k a ": ubica, deooobica, v e ro lo m n ik a, n a s iln ik a i slabića. „N ijed an re p u b lik a n a c ", k aže B eili, „пе bi m o g ao tra ž iti b o lji te k s t za b esed u p ro tiv m o n a r h ije i a ris to k ra tije nego što p ru ž a ju ovi kom adi."

V S e k sp ir se p rv i p u t ja v lja u srp sk o h rv a tsk im p rev o d im a sre d in o m pro šlo g veka. J o v a n H adžić o b ja v io je u D elim a II, 1858, sv o je p re v o d e d v a ju o d lo m a k a iz M a k b e ta i H en rija IV ; n o n a jz a slu ž n iji za p re v o đ e n je i u v o đ en je S e k sp ira kod S rb a je L az a K ostić. K ostić je, 1859, o b jav io u S r b sk o m letopisu svoj p rev o đ je d n o g o d lo m k a iz R o m ea i J u lije (III, 5); 1864. org an izo v ao je u N ovom S ad u p ro slav u tristo g o d išn jice S ek sp iro v a ro đ e n ja , sp ev ao je za tu p rilik u o d u „našem V iliju “ i p rev eo je d v e scen e iz R iča rd a I I I (I, 1, 2), koje su n a p ro slav i bile izv ed en e: i n ajzad , preveo je, sa o rig in ala, R o ­ m ea i J u liju , 1876. i 1907, H am leta, 1884, Cara L ira , 1873. i 1894, i R ičarda III, 1898. O sem toga, K ostić je u r a n im S ek sp iro v im d ra m a m a n a ša o o b raza c za ja m p sk i stih k o ji je u p o tre bio i u sv o jim o rig in a ln im d ra m a m a , k ao i za sv o ju p ro zo d lju , d ik c iju i o p šti p esn ičk i stil. T rag o v i S ek sp iro v o g u tic a ja b ili s u uočen i i u n e k ih dirugih srp sk ih d ra m sk ih pdsaca, k a o što s u J. St, P opović, St. S tefanović, M. B an, i J. Subotić. S e k sp ira su joe p rev o d ili k o d S rba, A. P opović-Z ub, M. Z ečević, A . H adžić, G. G eršić, M. Jovanović, J. P etran o v ić, M. K ostić, K. S. S tan iša, Ž. Ilić, D. B rzak, Sv. S tefan o v ić i d r. X X V III

K o d H rv a ta , S e k sp ir s e ja v lja goto v o u isto vrem e. ХЈкгоć e n a goropadnica p rik a z a n a je u Z a g re b u 1863, a za tim slede M le ta č k i trgovac, 1867, M nogo v ik e , 1868, R o m eo i Ju lija , 1870. T o su, m ediutim , b ile ,,p re ra d e “ S e k s p ira s a nem ačkog, a o d 1894, d a j u s e S ek sp iro v e d r a m e u sv o m e p rav o m e obliku, no i to s u o p e t p rev o d i s a n em ačk o g jezik a. P rv i p rev o d sa o rig in a la b io je p re v o d O tela, p rik a z a n 1919, a p rev o d ilac je M . B ogdanović, k o ji će, u to k u n e k o lik o sled ećih godina, p re v e s ti u k u p n o s e d a m n a e st S ek sp iro v ih d ra m a . M eđ u ra n im p rev o d io c im a S e k s p ira k o d H rv a ta ističu se D. D em etar, A. S en o a, J. E. T om ičić, I. T m sk i, A. H aram baS ić, N. A n d rić, S t M iletić, I. V o jn o v ić i V. N azor. Z a n irn ljiv o je ista o i d a p r v i p re v o d je d n o g o d lo m k a iz S ek sp ira, k a k o je p >kazao I. H ergešić, d a tir a v eć iz 1836: to je p rev o d n a k ajk av sk o n a re č je M e rk u c ijev o g m onologa o k ra ljic i M ab (R om eo i Đ u lijeta , I, 4), sa č u v a n u ru k o p isu , a p re v o d ila c je Iv an K rizm a n ić . Ia k o je p ro šlo v ise o d sto g o d in a o tk a d a su se k od nas p o ja v ili p rv i p rev o d i n e k ih S ek sp iro v ih d ra m a , i m a d a je b ilo vise p re v o d ila c a i v ise p re v o d a p o je d in ih dela, ev o te k s a d a p rv i p u t d o b iv a m o c e lo k u p n a S ek sp iro v a d ram s k a i p o e ts k a d e la u s rp sk o h rv a tsk o m preivodu. S a izu zetk o m d v e d ra m e , K a k o v a m drago i H a m let, k o je s u b ile o b ja v lje n e p re 1941, sv i o v i p rev o d i n a s ta li su p o sle rev o lu cije, a n ek i o d n jih o b ja v lju ju se o v d e p rv i pu t. T ru d i s a ra d n ja p rev o d ila c a i h v a le d o sto ja n p o d u h v a t iz d a v a č a s te k li su se u d e ­ b a r Čas; je r, eto, ta k o reći u sam o p a v e č e rje p ro sla v e č e tiristo g o d išn jic e S ek sp iro v a ro đ e n ja , 1964, n je g o v a celo k u p n a d e la p re d a n a su u r u k e n aše ja v n o sti. N ek a b i to b io je d a n deo n ašeg u d e la u v e lik o m i o p žtem s la v lju k o jim p ro sv ećeni lju d s k i ro d o d a je sla v u i h v a lu u sp o m e n i P e sn ik a u koje m „T vorac č ita v s tv o ri svet". J e r a k o j e m a u čem u d an a ž n je čov ečan stv o n e p o d e lje n o g a m iš lje n ja o v re d n o sti n ekog dela, k a o v rh u n s k e tv o re v in e ra z b o rite m isli, poetsk o g n a d a h n u ć a , d pronocke v id o v ito sti; d e la k o je d u b lje nego ije d n o d ru g o p o n ire u ta jn e u m a i srca, i v ise u zleće u p re d e le m a š te i sn o v a; v e rn ije , o čig led n ije i b e s p ris tra s n ije s lik a d o b io i zlo u sv e tu ; sa v e d rijim h u m o ro m i do b ro ću d n ijim sm eh o m p rik a z u je k o m ik u s itn ih lju d s k ih slab o sti i zaX X IX

b lu d a, i s a d ir ljiv im i uzvašenijim p a to sa m slik a bol i p a t n ju i s tra d a n je ; i p ri to m d o n o si k o n ač n u p o ru k u : d a zlo, i kad: po beđuje, no si u seb i svoj k o n a č a n p o ra z i p ro p a st, i d a ž r tv a n ik a d n ije u zalu d , n o iz n je p ro izlazi d o b ro , i d o b ro k o n a č n o p o b eđ u je — to d e lo su o v e S ek sp iro v e d ra m e . U n jim a j e ov ap lo ćen sv e k o lik i lju d s k i d u h : m isao n o st n jeg o v a u m a, o se ćajn o st s rc a i p o le t m a šte . O tu d a n jih o v a u n iv e rz a ln o st: ra z u m ljiv a su i p ris n a sv im lju d im a sv e ta i veka, i č a ro lijo m svoje u m e tn o sti nrjihov tvocrac: čini ceo svet srodnim . (Troil i Kresida, HI, 3)

B o rivo je N E D I Č

B UR A

N aslov originala THE TEMPEST

P rev eli

2IVOJIN SIMIO i SIMA PANDUROVIĆ

B u r a je prvi p u t Stampana 1623. godine, u P rvom jolio-izdanju, gde zauzim a prvo m esto, na 6elu kom edija. Ona je verovatna poslednji kom ad k o ji je S ekspir napisao sđm i, izu ze v K o m e d i j e p o m e t n j a , najkraći (2.068 redova). ViSe nego i u jednom svom delu, S eksp ir ovde poštuje klasično jedlnstvo m esta i radnje, i dram a se odigrava na začaranom ostrvu za ciglo nekoliko sati. Glavno lice im a nadljudske m oći, a njegovi poslušnict, jed a n duh i jedno čudovtSte — isto ta ko su natprirodna bića; njegova k ć i jediristvena je m e d u Seksp irovim ie n s k im likovim a po to m e .S to nikad nije videla n ijed n u Senu ni drugog m uškarca sem svoga oca. 1 najzad, nepogreSan je opSti u tisa k da u B u r i kao da čujem o glas sam og pesnika, k o ji se opraSta od „m adije“ svoje um etnosti, od dr'ame i poezije (TV, 1 i V, 1). K om ad je, izgleda, prvi p u t igran 1611 (verovatno je napisan p očetko m te ili kra jem prethodne godine), a prikazan je i na dvoru, 14. februara 1613, p riliko m venčanja Elizabete, kćeri kra lja D žem sa I, i Fridriha, Palatinskog izbornog kneza. Za tu p rilik u delo je vero­ vatno bilo revidirano, pa je tada naknadno unesena i m askerata (IV, 1) — jedina u S eksp iro vim dram am a — k o ja nem a neposrednu vezu sa glavnom radnjom , ali je za ovu svečanost venčanja bila veom a podesna, kao uostalom i ceo kom ad: „Inostrani knežević k o ji dolazi preko mora, ostrvska kneginjica k o ja nika d nije napuStala svoj dom , m udri otac ko ji svo jo m oStroumnoSću dovodi do sklapanja ovog srećnog braka; svi su videli njihove d vojnike m ed u blistavim druStvom koje je te februarske noći gledalo predstavu." Podsticaj i delom gradu za ovaj kom ad S eksp ir je naSao u o b ja vljen im izveStajim a o havarlji jed n e eskadre engleskih brodova kod B erm u d skih ostrva, 1609, ko jo m p riliko m se adm iralski brod „Morska pustolovina“ nasukao na obalu, i lju d stvo se ta ko spaslo. V esti o tom e stigle su u E nglesku 1610, a tri učesnika objavila su potom svoje izveStaje. Radnja se, m edutim , ne odigrava na B erm udlm a („и noći si m e priziv'o ", kaže Kaliban, „da donesem rose sa večno burnih Bermuda"), već na n eko m ostrvu u Sredozem nom m oru. I unutraSnja, m etrička, stilska i tem a tska analiza dela nepobitno potvrduje da ono pripada poslednjem periodu tzv. „traqikom edija": stih je Slobodan i nepravilan, opkoračenja su brojna (41 odsto) a samo se dva stiha (ne računajući pesm e i m askeratu) rim u ju ; izraz je sažet, rečenice. su često eliptične, a bogatstvo m isaone sadržine katkad p re teie nad jasnoSću izražavanja; naposletku, posle zla, patnje i nepravde duh dobrote, pom irenja, praStanja i kajanja pobeduje. B u r a je, izgleda, jedan od dva-tri kom ada za ko je je Sekspir s&m sm islio fabulu. On se koristio pom en u tim izveStajim a o brodo1 Sekspir. 1

1

lom u za n e ke pojedinosti opisa; kao i jed n o m glavom iz prevoda M ontenjevih E s e j a (O kanibalim a) za sliku idealne države (II, l); im e Setobos našao j e u l s t o r i j i p u t o v a n j a , itd. A ll u celini, fabula je, izgleda, njegova, prem da je nađen jedan nem ačkl kom ad, J. Ајтега (um ro 1605), ćiji je sadržaj donekle sllćan B u r l , E ngleski lum ci su taj kom ad m ogll gledatl u N em aćkoj, ill su se p a k i e k sp ir i Ајтег, m ožda, poslužili n e kim dosad nepoznatim zajedničk im izvorom . В и т u je prvi preveo dr Sv. Stefanović i objavio je taj prevod u Srpskom . k n jiže v n o m glasniku 1937; delo je prvi pu t prikazano u Narodnom pozorištu u Beogradu 1939. godine. „Završavam svečano izjavljujuči da kad bi m e jedan veći nego A rijel spustio na krilim a sa Nebesa i ponuđio m i da izaberem k o ju bih od svih kn jig a napisanih na svetu da bude m oja, ja bih izabrao — ne O d i s e j u, ne E n e j i d u , ne B o ž a n s t v e n u k o m e d i j u ; ne O t e l a , ni H a m l e t a, ni L i r a , več ovu kn jižicu od d v e hUjade i nešto redova — B u r u . . . B u r a, k a ko je ja vidim , izaziva većm a božanstvene suze, suze rad ćiste lepote . . . to je veličansivenost um etnosti: osećamo da sm o veći nego Sto to znam o . . . i k a d nehotice hoćem o da utrem o suzu, poja vlju je se u o k u dug a; a njene su boje m udrost i milosrde, sa praštanjem , nežnom rutvicom za sve ko ji stare i ve&ttim uzdanjem u m ladu ljubav/* (Ser A . K viler KHČ.)

f

LICA

ALONZO, k ra lj N apulja SEB ASTIJ AN, njegov brat PROSPERO, za ko n iti vojvoda m ilanski ANTONIO, njegov brat, m ila n ski vojvoda-uzurpator FERDINAND, sin napuljskog kralja GONCALO, poSten start sa vetn ik \ n a p u ljski plem ići FRANCISKO J KALIBAN, d iv lja k i nakazan rob TRINKULO, lakrdijaS STEFANO, p ijani podrum ar KAPETAN BRODA VOĐA PALUBE MORN ART MIRANDA, P rosperova kći ARIJEL, vazduSni duh IRIDA ч CERERA I JUNONA \ duhovi NIMFE I 2ETEOCI J DRUGI DUHOVI U PROSPEROVOJ SLUŽBI Mesto radnje BROD NA MORU, A ZATIM OSTRVO

P R V I Č IN

SCEN A PR V A B ro d na m o ru . B ura, sa g r m lja v in o m

i

se v a n je m

m u n ja

(Dolaze KAPETAN BRODA i VOĐ PALUBE)

K A P E T A N Vođo! VOĐ T u sam , k a p e ta n e ; kako id e? K A P E T A N G ovori m o m a rim a , d o b ri čoveče. P re g riite sv o jsk i il ’ ćem o se n a s u k a ti. 2 u rn o , žu rn o ! (KAPETAN odlazi. Dolaze MORNARI)

VOĐ H ej, m o m ci m o ji! B odro, bodro, m om ci! Brzo, brzo! S v ijte v rš n o jed ro ! P a z ’te n a k a p e ta n o v u p išta ljk u ! D uv a j1 d o k se n e ra sp u k n e š, a k o im a m e sta!2 (Dolaze ALONZO, SEBASTIJAN, ANTONIO, FERDINAND, GONCALO I DRUGI)

A LO N ZO S ta ra j se, d o b ri vođo. G de je k a p e ta n ? D rž ite se h ra b ro m om ci. VOĐ M olim vas, id ite dole. A N T O N IO G d e j e k a p e ta n , vodo? VOĐ Z a r ga n e č u je te ? Vi n a m s m e ta te u rad u . Id ite u sv o je k ab in e. P o m a ž e te b u ri. G O N C A LO S m iri se, d o b ri čoveče. VOĐ S m irić u s e k a d m o re b u d e m irn o . O dlazi te! S ta ti b u k ački ta la s i m a re za k ra lje v o im e? U k ab in u ! M ir! N e o m e ta jte nas. G O N C A LO D obro, a li n e zab o rav i ko g a im a š n a brodu. 1 U pućeno vetru. * To jest ako im a dovoljno prostora izm eđu broda i obale, da se brod ne razbije.

5

VOĐ N ikoga k o g a v o lim viSe o d sebe. Vi s te sa v etn ik . A ko m o žete d a n a r e d ite tim s tih ija m a d a s e u tiš a ju i d a o d m a h u s p o s ta v ite m ir, n ećem o se v iše d o ta ć i u že ta ; u p o tr e b ite s v o ju v last. A ko n e m o ž ete z a h v a l’t© b o g u što ste to l’ko živ eli i p rip re m ite s e u sv o jo j k a b in i z a n esre ćn i čas, ak o b i kucn u o . — Čilo, d o b ri m om ci! S k lo n ite n a m se s p u ta, kažem . (Ode)

G O N C A LO T a j o b e s e n ja k m i p ru ž a jakiu u te h u ; čini m i se d a n e m a n ik a k v u d a v lje n ič k u belegu n a sebi. P o izg led u i n a ra v i o d lič a n je za v ešala. D o b ri u su d e, p o tru d i se d a ga obesiš. O d k o n o p ca n je g o v e su d b in e n a p ra v i n a m uže, je r n a m je n a ž e o d m a le pom oći. A ko n ije ro đ e n za v ešala, o n d a te šk o n am a. (Odu. VOĐ se vraća)

VOĐ S p u štaj v rš n o je d ro ! B rzo! Niže, niže! U spori b ro d g lav n im jedirom . (V ika iznutra) N e u rlič ite , đav o v as odneo! G rla tiji s u o d b u re i m o je k o m an d e, ( S E B a s t i j a n , a n t o n i o i GONCALO se vraćaju) Z a r o p e tJ .S ta ćete o v d e? H oćete li d a m aneano sve, p a d a s e p o d av im o ? H oćete d a p o to n ete? S E B A S T IJA N V re n g a te u ć u tk a la , ti lajav o , bogohulno, n em ilo srd n o pseto! VOĐ R a d ite v i onda. A N TO N IO N a v ešala , pseto! N a v ešala, k u ry in sine, d rs k i la rm a d ž ijo . M i se m a n je p la šim o d a v lje n ja n o ti. G O N CA LO J a m č im d a se on n e o e u d av iti, p a b io b ro d sla b k 'o o ra h o v a lju s k a i p ro b u še n k a o b lu d n a d ev o jču ra. VOĐ S a v ijte sv a je d ra , p a b ro d uz o b alu ! Ne, r a z a p n ite i glavno i p re d n je ; n a p u čin u , d a lje o d obale! (Ulaze MORNARI, m okri)

M O R N A R I S v e je p ro p alo j n a m o litv u sad, N a m olitv u ! P ro p a lo je sve! (MORNARI odu)

VOĐ Sta, z a r n a m s e u s ta m o ra ju d a h la d e ? 3 G O NCALO N a m o litv i su k ra lje v ić i k ra lj; P om ozim o im ; ista n a m j e kob. • Z ar ćemo m orati da um rem o?

S E B A S T IJA N G u b im strp lje n je . A N TO N IO Z bog p re v a re tih P ija n ic a 4 g u b im o živote. A nek* se, t i h u ljo ra z v a lje n ih u sta , U d av iš d o k te z a p lju sk u je d eset P lim a !5 G O N C A LO I p a k će o n n a veSala, P a m a se p ro tiv to g a za k le la S v a k a k a p v o d e i z in n ia d a ga P ro g u ta . (Cuje se zb rka n a vika: „Sm iluj nam se!a — „Brod je razbijen, raz~ b ije n l“ — „Zbogom ženo, deco!" — „Zbogom, brate!" — „B rod je provaljen, provaljen, p ro va ljen la)

A N TO N IO P o to n im o s k ralje m ! S E B A S T IJA N O p ro stim o se s n jim ! (ANTONIO i SEBASTIJAN odlaze)

G O N CA LO S a d b ih dao č e tiri s to tin e h ilja d a a r i m o ra za č e trđ e se t a r i p u sta re , v re siš ta , p o lja žu tilo v k e, štip a lic e ili m a čega drugog. N e k a b u d e v o lja v išn jih ! A li b ih v ise ' voleo d a u m re m su v o m sm rćiL (Ode)

SCEN A D R U G A O struo. P red P ro sp ero vo m ćelijo m (Ulaze PROSPERO i MIRANDA)

M IR A N D A A k o si veštin o m , m ili o če m oj, U zb u rk ao t u v o d u p o m am n u , S tišaj je. N ebo bi, izgleda, izlilo S m rd ljiv u sm o lu dole, d a se m o re D o n eb esk o g a o b ra z a n e diže D a gasi v a tru . A j a sa m p a tila 4 Za m o m a re se pričalo da su Im all običaj da p lju kad su u nevolji. Taj običaj je verovatno bio uzrok nekih brodolom a. * Sud engleskog adm iraliteta osudivao je gusare na veSala po­ red obale za vrem e oseke, da ostanu na veSalima dok plim a trip u t ne nadode i v rati se.

7

S o n im a č iju sam p a tn ju gledala! D iv an b ro đ (s n ek im p le m en itim bićem N a sebi, svakako) u p a ra m p a rč a d ode. D o src a m i je d o p ir’o ta j k rik ! J a d n ic i, svi su p o to n u li s n jim l D a sa m b o žan stv o m oćno, j a bih ta d M o re u z e m lju p o to p ila p re N o što bi o n o p ro g u talo ta j L ep i b ro d sa sv im a d u ša m a n a n jem u . P R O SP E R O P rib e ri se i n e o č a jav a j, V eć sa žaljiv o m e src u re c i svom D a u č in je n o n ije n iš ta zlo. M IR A N D A D a n e sre ć n a d a n a , avaj! P R O SP E R O N išta zlo. S ve što u r a d ih iz b rig e je za te, Z a teb e, m ila, za te, k ć e ri ш оја,

Sto ne znaš ko si, ni otkud sam ja, N iti to d a sa m m nogo višeg re d a No P ro sp ero , g o sp o d ar te b ed n e C elije, i sad ja d a n o ta c tv o j. M IR A N D A N e poželeh n ik a d d a n e š to v ise znam . P R O SP E R O V rem e je d a te o b a v e stim bolje. P om ozi d a sk in e m sv o j ča ro b n i p lašt. — T ako. (Ostavlja svoj ogrtač u stranu)

L ezi ovde, sim bole sv e m o je V eštin e. Obri&i oci, u m iri se. S tra h o v iti p riz o r b ro d o lo m a S to je izazvao tv o je s a ž a lje n je V eštin o m sa m svojom d o b ro udesio, D a n ije d n a d u ša n ije izg u b ljen a, P a č a k n i v la s s g la v e o n im a n a b ro d u S a koga si č u la k rik e i v id e la K a k o on tone. S edi; tre b a sad D a d o zn aš n e što vise. M IR A N D A Vi s te često Z a u stili d a k až e te ko sam , А1’ s te z a sta ja li, i n a z a lu d n a m i P ita n ja re k li: „PriČ ekaj, joe n e.“

8

PR O SPE R O A li čas je doŠ’o, i tr e n u t n alaže D a o tv o riš u ši i slu šaš sa pažn jom . M ožeš li se s e titi v re m e n a D ok još n ism o d o šli u o v u ćeliju ? M islim d a n e m ožeš, je r ta d nisi još Im a la n i p u n e tri godine. M IR A N D A Z b ilja, M ogu, oče. PR O SPE R O P o čem u ? P o nekoj D rugoj k u ći ili l'icu? O piši m i 1M a š ta što ti o s ta u se ć a n ju još. M IR A N D A D alek o je, p r e lič i n a sa n N ego n a sig u rn o z n a n je za k o je bi P a m ć e n je m o je m oglo d a ti jam či. Z a r m e n e k a d a n ije d v o rilo C e tiri ili p e t žen a? PR O SPER O I viSe, M iran d a. A li o tk u d a d a to Z ivi u tv o m u m u ? D a 1’ v id iš još što U p o n o ru m ra č n o m m in u lo g v re m e n a ? A k o se sećaš ičeg a što b eše P re neg o što si ti đ o šla o v a mo, S etićeš se i k a k o si došla. M IR A N D A Ne, to n e m ogu. PR O SPE R O P re d v a n a e st le ta ; D v an aest, M ira n d a , tv o j o tac je bio M ilan sk i v o jv o d a i je d a n m o ćan knez. M IR A N D A Z a r n is te v i m oj o tac, gospodine? PR O SPE R O M a jk a t i je b ila u z o r o d v rlin e I k az a la je d a si m oj a kći. Tvoj o ta c je b io v o jv o d a m ilan sk i, A je d in a m u n a sle d n ic a ti, Od iste k rv i k ’o što je i on. M lR A N D A O nebo! K a k v o li podlo n ed elo O te ra n a s o tu d ? II’ n as m o žd a sre ć a D ovede ovam o? PR O SPE R O I je d n o i d ru g o , D ete m o je: p o d lo nedelo, što kažeš, O tera n a s o tu d ; a n e b e sk a pom oć D ovede ovam o.

M IR A N D A S rc e m i k rv a ri K ad p o m islim k o l’k e b rig e v a m z a d a v a h A n e sećam se! A li, ja v a s m olim , P ro d u z ite sam o. PRO SPERO • M oj b ra t, a tv o j stric, A nto n io — sluSaj m e p ažljiv o K ak o b r a t m o že bita podao! — On, koga sam n a jv iš e voleo P o sle te b e n a sv e tu ; k o m e sam O stavio u p ra v u d rz a v o m K o ja je u to d o b a b ila p rv a V ojvodina, a P ro sp e ro p rv i V ojvoda n a g lasu zbog svog d o sto ja n stv a , S m a tra n n e n a d m a š n im u z n a n ju i lep im V eštinam a, i o d an n a u c i — J a sam o sta v io v la d u b r a tu svom I p o v u k ’o se o d d ržav e, z a n e t N aukom ta jn o m . T voj n e v e rn i stric — S lušaš li m e? M IR A N D A S p ažn jo m , oće m oj. PR O SP E R O P o što se b io u sa v ršio K a k o d a p rim a i o d b ija m olbe, K oga d a p o d rži, koga d a obuzda, M oje je lju d e n a p ra v io svojim , P re o b ra z io ih, i p o stav io nove. Im a ju ć i k lju č o d slu ž b en ik a U službi, sv a je src a u d ržav i U skladio za p esm u što godi N jegovom uvu, i ta k o postao B ršlja n što m i sta b lo k n ežev sk o je sk rio I sočnu m u sn a g u isis’o. N e slu šaš? M IR A N D A S lu šam , d o b ri oce. P R O SPE R O Molitm, te, slu šaj me. M oja p o v u čen o st kojom z a n e m a rih Z em a ljsk e te ž n je i p re d a d o h se sav B o g aćen ju u m a ta jn o m n au k o m , K o ju n a ro d n e zn a d a s h v a ti ni ceni, P ro b u d ila je u n e v e rn o m m i b ra tu Z lu p riro d u , te m o je p o v eren je,

10

K ’o d o b a r o ta c 5, izazv a u n je m u S u p ro tn o s t s v o ju — v e lik o n e v e rstv o K o je, k ’o X m o je p o v eren je, b eše B ezgran ičn o . P a k a d je postao G o sp o d ar n e sa m o m oga p rih o d a V eć i m o je m odi, o n je — slično o n o m Sto p o n a v lja n je m laži p re tv o ri P a m ć e n je sv o je u ta k v o g g re šn ik a D a u laž sv o ju p o v e ru je sa m — P očeo d a s m a tr a d a je on zaista V ojvoda. T ak o j e iz n a m e sn ištv a tog I zam en ičk o g v rš e n ja d u žn o sti V ojvodsk e, sa sv im p ra v im a , p o n ik lo S la v o lju b lje — C u ješ li m e? M IR A N D A V aša P rič a bi, oče, izlečila gluvog. P R O S P E R O — D a u k lo n i sv a k u p re p re k u izm eđ u Svog n a m e sn iš tv a i v o jv o d sk o g z v a n ja I d a sa m o d rž ac p o sta n e M ildna. Z a m e n e je ja d n o g m o ja k n již n ic a D ovoljn o v e lik a v o jv o d in a bila. O n m e je za v la d u d ržav o m sm a tra o N esposobnim , p a je u g o v o rio — T oliko je žu d a n v la s ti b io v eć — S a n a p u ljs k im k ra lje m d a m u d a n a k p la ć a I b u d e p o d an ik , d a p o tč in i sv o ju V o jv o d sk u k r u n u k ra lje v s k o j m u k ru n i, I d a v o jv o d in u , n ik a d p o k o ren u , — V aj, ja d n i M ildnoi — u s ra m a n ja ra m da. M IR A N D A O nebo! PRO SPERO S lu šaj u g o v o r i ishod, P a re c i d a 1’ md je to m ogući b ra t. M IR A N D A Z g re šila b ih d a n e m islim dobro O svojoj b ab i; a l’ d o b re u tro b e R a đ a ju k a tk a d rđ a v e sinove. P R O SP E R O C uj u g o v o r sad. N a p u ljsk i k ra lj, m oj Z a k le ti d u šm an , u sliša v a m o lb u B ra ta mog, i o n će, k ao n a g ra d u ® Kao dobar otac koji rodi nevaljalog sina. A postojala je i po«lovica: „P overenje je m ati p revare.“

II

Z a n je g o v u v e m o s t p o d a n ič k u I n i Seim n e z n a m k o lik i d a n a k još, Is te ra ti m e n e i m o je iz v o jv o d stv a I p re d a ti le p i Mil&no s a sv im a F o č a stim a m o m e b ra tu . S k u p lje n a je Iz d a jn ič k a v o jsk a, i je d n e ponoći Z godne A n to n io o tv o ri k a p ije M ilan a, a lju d i o đ re đ e n i za to P o m rk lo j noči o d v u k o še ta d M ene i te b e o tu d u p la k a n u . M IR A N D A O ja d a! J a se n e sećam to g plača, A li ću sv e to o p la k a ti sad ; S uze m i n a v iru zbog u d e sa tog. ■PROSPERO P o ču j još m alo, p a ću t i ta d re ć i 0 p red sto jeće m p o th v a tu bez kog C ela b i p rič a b e sm isle n a bila. M IR A N D A S to n a s o n o g č a sa n isu u b ili? • P R O S P E R O U m esno p ita š, d e te ; m o ja p rič a Izaziv a ta k v o p ita n je . АГ rnila, M en e je n a ro d to lik o voleo D a n isu sm eli k rv a v p e č a t svoj S ta v iti n a sv o je delo, v eć su lep šim B o ja m a g n u sn i ob o jili sm er. K ra tk o : oni su n a s u b ro d u k rc a li 1 m o rem o d v ezli n ek o lik o m ilja, P a u tr u lu b a rk u 7 p re m e s tili ta d B ez je d ra , k a ta rk e i d ru g e o p rem e, K o ju i p aco v i n a p u s tiš e već. T u n a s o sta v iše d a v a p ije m o m o ru S to oko n a s huči, i d a u zd išem o P re d v e tro v im a k o ji sa ž a ljiv o O d g o v arah u n a m n a b o ln e u zd ah e. M IR A N D A V aj, k o lik o sam v a m b re m e b ila tad! P R O S P E R O O, h e ru v im si b ila što m e štiti. S m ešila si se n a d a h n u ta sn ag o m N ebeskom , d o k sam ja p rsk a o m o re S u zam a slan im , je c ’o p od tereto m . T voj o sm eh m i, je u liv a o h ra b ro s t D a p o d n esem što n a s b u d e sn a šlo tad . 7 B arku su verovatno odvukli tam o pom enutim brodom .

12

M IR A N D A A k a k o sm o n a kopno p risp eli? PR O SP E R O M ilošću božjom . N ešto h ra n e , v o d e Im a li sm o što n a m je G oncalo, P le m e n iti N ap u ljac, o d ređ en Z a iz v ršite lja to g p la n a, p ru žio Iz m ilo srd a z a je d n o s b o g atim R uhom , ru b lje m i d ru g o m o p rem o m Sto n a m je o tad k o ris tila m nogo. A zn aju ći d a volim sv o je k n jig e, Doneo m l je iz k n již n ic e m o je S v esk e k o je cenim v ise od v o jv o d stv a. M IR A N D A K ad b ih ga ik ad videla! PRO SPERO S a d se d ižem !8 (Stavlja na sebe čarobni ogrtač, da bi uspavao MIRANDU i prizvao ARIJELA)

T i sedi m irn o i sa slu ša j k ra j T e n a š e tu ž n e p ć v e sti sa m ora. S tigli sm o n a o v o o strv o , i tu si O d m ene, k ao u č ite lja svog, O b ra zo v a n je s te k la p o tp u n ije No d ru g e p rin c e z e sa v iše v re m e n a Z a zabav u , a sa m a n je v re d n ih N astav n ik a . M IR A N D A N ek v as neb o blagoslovi! A sad m i, oče, recite, m olim vas, — J e r m o ju đ u šu jo s p o tre sa to — Z ašto si d ig a o tu b u ru ? PRO SPERO Z n aj ovo. D a re ž ljiv a sre ć a (k o ja m i je sad P rija te ljic a ) d o v ela j e am o N a o b a lu o v u m o je p ro tiv n ik e ; I m o je m i z n a n je b u d u ćn o sti kaže D a je m o ja zv ezd a n a v rh u n c u svom ; I ako p ro p u stim d a joj isk o ristim U ticaj p o v o ljan , sreć a će m i ta d K lo n u ti zau v ek . — P re s ta n i d a p ita s; T eb i se sp av a, i v re m e je baš; 8 Mnogo je p retresano da li ovo »Sad se đižem “ prosto znači: sa d ustajem , ili znači: sad se dižem u životu — sad ml je sreća opet n aklonjena. N ajverovatnije je da to znači i jedno i drugo.

13

S n u se svom p re d a j; n e m ožeš d ru k č ije . (MIRANDA zaspi)

H odi ovam o, slugo, hodi. S a d sam S p rem an . D ođi, dođi, A rije lu m oj! (Dolazi ARIJEL)

A R IJE L Z đ rav o , v e lik i gospodaru! Z d rav o , D ični starešin o ! D olazim d a v ršim S ve š to hodeš, p a b ilo d a le tim , P liv a m , ro n im u v a tru , il’ ja še m N a v u n a s tim o b la cim a tim . O gledaj stro g in i n a re d b a m a svojiim A rije la svoga i n jeg o v e moći. P R O S P E R O Je si li, duše, izveo tu b u ru T ačn o k a k o ti n a re d ih ? A R IJE L D oslovce. S leteo sam n a k ra lje v b ro d , p a sa m — C as n a p ra m c u , čas n a tr u p u b ro d a, Čas n a k rm i, u svakoj k a b in i — S irio užas p o ja v o m u v id u P la m e n a . K a tk a d se d e lih sam p lam teći U isto v re m e n a m n o g im m estim a. N a g lav n o j k a ta rc i, n a k o sn ik u ili N a k rs to v im a z a p la m te o b ih ja, Z estoko, p a b ih se s p a j’o, s je đ in ja v ’o. J u p ite ro v e 9 m u n je , te p re te č e G rom ov a, n is u h itr ije n it’ b rž e Izm ic ale o k u ; p lam , p ra s a k su m p o rn e H u k e k ’o d a b e h u o p k o lili m oćnog N e p tu n a 10, te su m u ta la si d rh ta li I tre s a o s e tro z u b a c moi s tr a š n l P R O S P E R O M oj revno&ni duše! K o je bio čv rst D a m u t a h u k a n e p o m e te u m ? A R IJE L N e b eše d u še k o ja n e o seti G ro zn ičav o lu d ilo , što n ije U o č a ja n ju m a h n ita la svom . • Ju p iter je vrhovni bog sta rih Rim ljana. 1# N e p tu n je rim sk i bog m ora; trozubac je bio simbol njegove moći.

14

Svi, se m m o rn a ra , sk o čiše sa b ro d a, S to o d m e n e b e še u p la m e n u sav, U p e n u ša v o m o re. K ra lje v sin, F e rd in a n d , n a k o stre še n e kose — S lič n ije trs c i n o kosi — p rv i je S kočio v ik n u v ši: „Р ак ао je p raza n , Svi đ a v o li su o v d e.“ P R O SPE R O B rav o , d u še m oj! J e li to b ilo b lizu o b ale? A R IJE L B ilo je sa sv im blizu, g ospodaru. P R O SP E R O J e s u li o s ta li b ez p o v re d e svi? A R IJE L N i d la k u sa g lav e n isu izg u b ili, A ru h o bez m rlje , le p še no š to bese. I kao što si m i n a re d io ti, P o o s trv u ih r a s tu r ih u grupe. K ra lje v o g sa m sin a isk rc a o sam og I o sta v io u k u tu o strv a , D a v a z d u h h la d i u z d a sim a svojim . O n sedi s o v ak o sk rš te n im ru k a m a . PR O SP E R O S ta si u ra d io sa k ra lje v im brodom , M o m a rim a i d ru g im b ro d o v ljem ? A R IJE L K ra lje v b ro d m iru je u p ris ta n iš tu sad, D ubokom zaliv u , g d e si m e ti je d n o m U ponoć p riz v ’o d a d o n esem r o s e 11 S a večn o b u rn ih B e rm u d a . T am o je S k riv en , a m o rn a ri u tr u p u su b ro d a. O stavio sa m ih u sn u ; m o je čin i I u m o r o d m u k a u sp a v a li s u ih. O stalo b ro d o v lje b e ja h ra stu rio , A li se omo p o n o v n o zd ru žilo I tužno p lovi S re d o zem n im m o re m N a tra g u N ap u lj, s u v e re n je m d a je V idelo k ra lje v b rodolom i s m r t N jegove v e lik e ličnosti. P R O SPE R O O, m oj A rijele, ti si ta č n o izv ršio Svoj z a d a ta k ; a li im a p o sla još. K o je je d o b a? 11 Rosa je upotrebljavana u m ađiji i vračanju.

A R IJE L P ro šlo p o đ n e već. PR O SPER O B a r za d v a časa. A v re m e d o Sest Isk o ristić em o sa d a k a o p ra v u D ragocenost. A R IJE L Z a r im a još ra d a ? АГ k a d a m i d a je š z a m o ra e poslove, P odsećam te n a o n o Sto si m i O bećao, a Sto n isi ispunio. P R O SP E R O G le n am etljiv ca ! A Sta bi ti h te o D a tra ž iš o d m e n e ? A R IJE L J a slobodu svoju. PR O SP E R O N i re č i o to m e p r e n o p ro đ e rok! A R IJE L N e zab o rav i, m o lim te, d a ti je M oj a slu ž b a o d k o risti b ila ; N isam te lagao, n i čin io greške, Ni, slu žeći te, gunđ ao , ro p tao , P a si o b ećao d a m i o p ro stiš G odinu d an a. PRO SPERO Z a r si sm eo s u m a O d k a k v e sam te m u k e oslobodio? A R IJE L N e. PR O SP E R O Jesi, i sm atraS d a je p rem n o g o D a gacaš p o m u lju tih sla n ih d u b in a , D a trč iš p o oStrom severcu, d a ra d iš U v e n a m a z e m lje k a d je s tv rd n e m raz. A R IJE L Ne, gospodaru. PRO SPERO L ažeš, n ev aljalče! Z a r z a b o ra v i p ro k le tu v ešticu S ikoraks, k o ja se o d sta ro sti, zlobe S av ila u o b ru č ? Z a r je zab o ra v i? A R IJE L Ne, gospodaru. PRO SPERO Jesi. G d e je o n a R odena? A R IJE L U A lžiru, gospodaru. P R O S P E R O A , je li tak o ? M o ram ti je d a n p u t M esečno reći Sta si b io ti, J e r to z a b o ra v lja š. P ro k le ta v eštica S ikoraks, zbog sv o jih m n o g o b ro jn ih zala, Jeziv ih m a đ ija za čovečji sluh, P ro g n a n a je iz A lžira, k ’o Sto znaš; 16

A život jo j n is u oduzeli sam o Z bog je d n e s tv a ri.12 Reci, je li ta k o ? A R IJE L Je s te , g o sp o d aru . PRO SPERO I tu p lav o o k u G rd o b u m o rn a ri d o v eli s u o v d e I o stav ili. T i si, ro b e m oj, K ao Sto s a m p ričaš, bio slu g a n je n . A li si bio o d v eć č e stit d u h D a bi jo j g n u sn e n a re d b e vrsio, I o d b io si n je n e zahteve. O n a t e je zato , u z pom oć m o ćn ijih Slugu, i u sv o m e n e u m itn o m besu, Z a tv o rila u ra s c e p lje n u je lu ; I bolno u k lje š te n u p ro cep u tom , O stao si p u n ih d v a n a e s t godina. Z a to je v re m e i o n a u m rla I o s ta v ila t e tam o , g d e s i h u k ’o B rek ć u ći k a o v o d en ičk i točak. T ad o strv o ovo — izu zev ši te P eg av e n ak aze, n je n o g sina, tu O koćenog, n ije p o zn av alo L ju d sk o g lik a — A R IJE L Da, K alib an , n je n sin. PR O SPE R O TupavČ e, se m teb e i to g K a lib a n a S to m e sa d služi. T i n a jb o lje znaš U k ak v o j sam te m uci našao; O d je č a n ja tv o g a u r la li su vuci, I stre p e lo src e g n ev n o g a m ed v ed a; B ila je to m u k a za v ečn o p ro k lete , S to S ik o ra k s n ije m o g la d a rasčin i. M oj a v e s tin a 13, k a d a sa m došao I čuo te, r a z ja p ila je je lu I sp a sla te. A R IJE L H v a la , gospodaru. P R O SPE R O BudeS li ro p tao , ra sc e p ić u h ra s t I u k lje š titi te u c v o rn o v a tu U tro b u n jeg o v u , d o k n e o d jau češ D v an a est zim a. a Verovatno zato što je bila trudna. ,s Bela m ađija, a ne crna m ađija Sikoraksina. 2 Sekspir 1

A R IJE L P ro sti, g o sp o d aru . P o k o ra v a m se tv o m zap o v eđ n ištv u I re v n o sn o ću ti p o slu ž iti sv o jim D u h o v n im sn ag am a. P R O SPE R O R ad i sam o tako, P a ć u te k ro z d v a d a n a o tp u stiti. A R IJE L O p le m e n iti g o sp o d a ru m oj! S ta d a ra d im ? K až i sa m o šta. P R O SPE R O Id i, u m o rsk u n im fu se p re tv o ri; B u d i v id ljiv sam o za m e n e i tebe. A n e v id ljiv z a sv a k o d ru g o oko. Id i, p a u z m i ta j o b lik za sebe, I dođi. P o žu ri. (ABIJEL odlazi)

P ro b u d i se, m ilo Srce, p ro b u d i se; d o sta si sp av ala. M IR A N D A N eobičnost tv o je p ric e m e je eto U spav ala. PR O SPE R O O tre si tu d re m e ž H a jd ’m o K a lib a n u , m o m e ro b u , što n a m N ik a d a lju b a z a n o d g o v o r n e d aje. M IR A N D A On j e gad, oče, m rz im d a ga v id im . P R O SP E R O АГ d o k j e to š to j e m o ra m o sa n jim . O n loži v a tru , donosi n a m d r v a I k o risn o služi. H ej, ro b e, h ej ti K a lib a n e ! Ilovačo, h ej! O dzovi se! K A L IB A N (spol)a) D o v o ljn o j e dirva U n u tra . PR O SP E R O H odi, kažem ! Im a d ru g a P o sla za tebe. K o rn jačo , požuri. (ARIJEL se vraća kao vodena nim fa)

L e p a slika! K ra sn i A rijele , C uj n a uvo. A R IJE L G o sp o d aru , biće. (Ode)

18

P R O SPE R O vTi o.trovni rpbe, koga đ av o ro d i S tv o jo m zlom m a jk o m , d o lazi ovam o! (KALIBAN dolazi)

KALXBAN N a jg o ra ro sa, što je m o ja m a jk a Ik a d a sk in u la s n o z d rv a m očvari, N ek a p a d n e n a v a s dv o je! N ek a v e ta r Sa ju g o z a p a d a 14 d u v a n a v as sta ln o I p o k rije v a m te lo p likovim a! P R O SPE R O Z bog ovoga ćeš jo š noćas, to zn a j, Im a ti grčeve, a 11 sla b in am a P ro b a d i što ce ti u s ta v lja ti d ah . U gluho d o b a noći će ti doći Đ avolčići d a te m u če sv a k o jak im M u k am a; bićeš iz u b a d a n g u sto K ’o saće, i sv ak i u b g d b iee lju e i N o u je d p čela što ga izg rađ u ju . K A L IB A N M o ram sad d a ru čam . O vo je o strv o M oje, p o m o jo j m a jc i S ik o rak si; T i m i ga uzim aš. K a d si p r v i p u t Došao, ti si m ilo v ao m e n e I p o stu p ao sa m n o m v r lo lepo; JDavao m i v o d e s b o b ic am a u n jo j; Učio m e k ak o d a n a z iv a m sveitlost V eću, što g o ri d a n ju , ili m a n ju S to gori n oću.15 T a d sa m te voleo I pokazao ti š ta o strv o im a: Izv o re s la tk e vode, sla n e lokve, I p u sta re , i p lo d n o z e m ljište ; 0 p ro k le t d a sa m što u ra d ih to! N eka te sk o le čin i S ik o rak se,

Zabe, tvrdokrilci i miševi slepi! J e r ja sam tv o je p o d an ištv o sve, A p re sam b io sv o j v la s titi k ra lj, 1 d ržiš m e u tv rd o j s te n i toj K ao u sv in jcu , i z a b ra n ju je š m i D a o sta li d eo o s trv a pogledam . 14 Za jugozapadni se v eta r verovalo da donosi kugu. 15 Sunce i mesec. 2*

19

P R O SP E R O N a jla ž ljiv iji ro b e, o se tljiv si S am o n a bič, a n e n a lju b azn o st! P o stu p ao sa m s to b o m čovečno, N ečoveče, ja sam te sm estio U sv o ju v la s titu pećinu, d o k n isi P o k u ša o d a m i o b eščastiš kćer. K A L IB A N O hoho! K am o d a se to desilo! Ti si m e sprečio, in ače bi ovo O strv o b ilo p u n o KalibanS.. M IR A N D A 15 G n u sn i ro b e, sposobni z a zlo, T i n e prim aS p ečat n ik a k v e dobrote! J a te sa ž a lje v a h , i tr u d ih se d a te N au č im g o v o ru ; sv ak o g a sa m časa U čila te n ečem . K a d a ti, d iv ljače, Još n isi u m eo d a m isliš, govoriš, N ego si m u m la o k ’o b eslo v esn a zv er, 2 e lja m a sa m tv o jim d a la izraz, reč. A li tv o j g ad n i soj, i k a d a uči, Im a n e što zbog čega d o b ra bića N e m o g u tv o je d ru štv o podnositi. O p ra v d a n o s i s ta v lje n u tu sten u , A za slu ž io si v ise od tam n ice. K A L IB A N U čili s te m e govoru, a m o ja K o rist j e o d to g a što u m e m d a ku n em . C rv e n a k u g a u b ila v as sve Sto s te m e g o v o ru v a s e m n au čili! PR O SP E R O V eštičin o Stene, odlazi! D onesi D rva. I p o žu ri, sa v e t t i je m oj, D a p o sv rša v a š i d ru g e poslove. Sležeš ra m e n im a , gade? A li ako N e iz v ršiš što t i n a re d u je m , II’ izv ršiš lose, m u č iću te G rč e v im a sta rc a , isp u n iti T v o je k o sti bolom , p a ćeš u rlik a tiD a sv e z v e ri d r h te o d tv o g a ja u k a . “ SekspirolozI Teobold i D rajden pripisivali s u ovaj govor P rosperu. Mnogl urednici su se poveli za njlm a i uneli tu Izm enu u tekst. Hazlozi za tu Izm enu nisu dovoljno opravdanl, pa je zato nlsmo nl prihvatili. M lrandin gnev je sasvlm opravdan, zbog K allbanovog pokuSaja d a Joj oduzme devičanstvo.

20

K A L IB A N M olim te, nem oj. (Za sebe)

M o ram g a slu šati. V e štin a m u je ta k o m oćna, d a b i S v la d a la S e te b a 17, boga m o je m a jk e, I p re tv o rila ga u n jegovog v az ala . P R O S P E R O T ako, ro b e; h a jd ’ sad! (KALIBAN odlazi. ARIJDL se vraća, nevidljiv, svirajući i peva)ući. Za n jim ide FERDINAND) A R IJE L (peva) Dođite n a pesak žuti, P a za ru k e tad; P oklon’te se i p o lju b ’te sad,18 J e r divlji talas ćuti. T u i tam o skoč’te Cilo. Dobri dusi nek p ev aju P ripev. Cujte, Cujte! (Cuje se sa raznih strana: V au! van!) P si Cuvari laju. (Sa raznih strana pripev: Vau! vau!) C ujte, Cujte! Cujem tu P esm u gordog pevca. (Cuje se pripev: K u ku riku !)

F E R D IN A N D G d e li je o v a m u z ik a ? U z ra k u Ili n a z e m lji? P re s ta la je sad ; A v e ro v a tn o slu ži d a za b a v i N ekoga b o g a n a o strv u tom . D ok sa m n a o b ali sedeo žaleći Slom k ra lja , m og oca, o v a je m u zik a P re k o v o d e do m e n e d o p ira la U b la ž u ju ć i b u rn o g m o ra gn ev I m o ju tu g u lep o m m elodijom . O d a tle sa m pošao z a njom , 1Г bolje, o n a m e p riv u c e ovam o. A li je iščezla. Ne, o p e t počin je. A R IJE L (peva) o ta c tvoj leži pet hv&ti duboko. K osti m u sada p o staju korali; O naj biser tam o njegovo je oko; S m rtne m u delove m en jaju ti vali U nešto tako divno, dragoceno; Posm rtno m u zvono nim fe zvone eno. (Cuje se: B im , bam!) 17 Seteb je bog P atagonjana. N jegovo im e se pom inje u Idnovoj lsto rlji (1677. god.). u U svim igram a igračl su se prvo uzim ali za ru k e i kl an jail jedan drugom ; ali je poljubac obično dolazio na k ra ju igre.

21

A R IJE L S lu šaj! J a ih .evo ču jem s a d bum , bum . FER D IN A N D T a p esm a p o m in je u to p lje n o g oca. Ovo n ije d e lo s m r tn ik a n i glas Z em aljsk i. — S a d g a ču jem iz n a d n as. PR O SPE R O P o d ig n i re s a s tu zav esu sv o g o k a I re c i m i š ta vidiS. M IR A N D A S ta je to? D uh? Bože, g led a n ao k o lo svud. V eru j m i, oče, d iv n o g je izgleda. A li je d u h . PR O SPE R O N e, d ev o jk o , nije. O n jede, sp a v a, im a is ta ču la K ’o i m i. O v aj v ite z k o g a vidiS U b rod o lo m u je bio; i k a d bol (T aj crv lepote) n e b i ga ružio, M ogla bi g a z v a ti lep o tan o m . Izgubio je sv o je d ru g o v e, P a sa d a lu ta i tra g a za n jim a. M IR A N D A M ogla b ih g a n a z v a ti bo žan sk im B ićem , je r n e v id e h u p riro d i još N išta ta k o p lem en ito . PR O SP E R O
O n m e z b ilja č u je 19; i ja p lačem zato Sto m e o n č u je : ja sa m k ra lj N ap u lja, J e r o čim a sv o jim jo š neosušenim , G led ’o s a m d a v lje n je k ra lja , oca mog. M IR A N D A O jad a! F E R D IN A N D A s n jim e 1 v elm o ža svih, M edu k o jim a je m ila n sk i v o jv o d a B io sa sv o jim p le m e n itim sinom .20 P R O S P E R O
J e d n u red, gospodine, C ini m i se d a ste n ešto pogrešili. J e d n u reč! M IR A N D A S to li je o ta c ta k o strog? O vo je tre ć i dovek21 k o g a ik a d V ideh, a p rv i je za k o jim uzdišem . N ek a sa ž a lje n je g a n e o ca m og Da m u i o n b u d e n a k lo n je n k 'o j a F E R D IN A N D O, a k o si d e v ic a i ak o S rce j e tv o je jo š slobodno sad, N ačin iću te n a p u ljsk o m k ra lj icom. P R O S P E R O L akše, gospodine! Jo š je d n u rec samo. (Za sebe)

Već su u v la s ti je d n o d rugom e. АГ tu b rz u lju b a v o težati m oram , D a p o b e d a la k a n e p o tc en i d a r. (FERDINANDU)

Još je d n u red: ja ti n a re d u je m D a pođeš sa m nom . T i si p risv o jio w F erd in an d sm atra da je on sada n ap u ljsk i k ralj, pa čuje sam og sebe. *> Ovo je jedino m esto u ovoj dram i, gde se pom inje A ntonijev sin. Možda F erd in an d m isli da je A ntonijev sin potonuo sa nekim drugim brodom . 11 P rv i čovek je Prospero, a drugi K aliban. Docnije M iranda isk lju ču je K alibana iz bro ja lju d i koje je videla.

23

Im e k o je t i n e p rip a d a ; t i si K ’o u h o đ a d o š’o n a ovo ostrvo, D a ga o d m en e, g o sp o dara, uzm eš. FE R D IN A N D N e, ta k o m i Časti. M IR A N D A A h, n ik a k v o zlo N e m ože b iti u ta k v o m e h ra m u . K a d bi zli d u h im ’o ta k o d iv a n dom , Svi b i d o b ri h te li d a s ta n u ju s n jim . PR O SPE R O H a jd e sa m nom . A ti g a n e b ra n i; O n je izd ajica. H ajd e, pođi s a m nom . O kovaću ti v r a t i noge s k u p a ; P ićeš m o rsk u v o d u ; h r a n a će ti b iti S k o ljk e iz p o to k a i su v o k o re n je I čaŽice žira. P o đ i za m nom . FER D IN A N D Ne, O d u p re ću se ta k v o m g o sto v a n ju S ve d o k m e d u ž m a n in n e s a v la d a m o j. (Isu te m ač, ali biva opčinjen i ne m o te da se m akne)

M IR A N D A O, m ili oče, n e s ta v lja j ga ta k o N a odveć su ro v ogled, je r je on P le m e n ita ro d a i n ije straS ljiv ac. P R O SP E R O S ta! P ile u či p e tla ? V ra ti maČ U korice, izd ajn iče; ti si T rg n ’o ga, аГ n e sm eš u d a r iti n jim , J e r ti j e sa v e st g reh o m o b u zeta. P o k o ri se, je r te m o g u ra z o ru ž a ti S tapom , i m ac ti iz r u k e izbiti. M IR A N D A P re k lin je m te, oče! P R O SPE R O N atrag ! N e vežaj se O m o j ogrtafi. M IR A N D A Oče^ sa ž a li se; J a ja m a im za n jeg a. P R O SPE R O Ć uti! Reč, p a ću te Izg rd iti, m o žd a o m rzn u ti. S ta! B ra n ite ljk a v a ra lic e ? P st! Ti m isliš d a je lišen sv iju m a n a , J e r n isi sem n je g a i to g K a lib a n a V idela nikog. L u c k a sta devojko! S p ra m v ećin e lju d i K a lib a n je on, A oni s p ra m n je g a an d eli. 24

M IR A N D A T o znači Da je m o ja lju b a v sk ro m n a ; j a n e želim D a v id im b o ljeg čoveka o d n jeg a. P R O SP E R O (FERDINANDU) P o slu šaj, h a jd e . T v o ji su m išići O p et u svo m e d e tin js tv u , b ez snage. FER D IN A N D T a k o je. M oje su snage, k ao u snu, S ve okovane. S m rt očeva, slab o st Š to osećam , g u b ita k sv ih m ojih P rija te lja , p r e tn je ovoga čoveka U čijoj sam v la sti — sv e bi b ilo la k o A ko b ih je d a n p u t d n e v n o iz z a tv o ra Svoga o v u d e v u m ogao d a vidim . N eka u sv im a d elo v im a sv e ta S loboda v la d a, za m e n e je d o sta T am n ica tak v a. P R O SP E R O
H a jd e za m nom . (ARIJELU)

D obro si izveo, V rli A rijele . H a jd e sa d d a čuješ Sta im aš za m e n e d a u ra d iš još. M IR A N D A N e p laši se; m oj je otac, gospodine, B olje n a ra v i n eg o što izgleda P o re č im a njeg o v im . A o v aj P o stu p a k je sasv im n eo b ičan Z a njega. P R O SP E R O T i ćeš b iti Slobodan K ao p la n in sk i v etro v i, aF p rv o Izv rsi sv e ta č k e m o je zapovesti. A R IJE L D o p o sle d n jeg slova. P R O SPE R O H ajdem o, m ladiću! A tj za n jeg a, kćeri. n e govori. (Odlaze)

DRUGI C lN

SCEN A PR V A D rugi d eo o strva (Ulaze ALONZO, SEBASTIJAN, ANTONIO, GONCALO, ADRIJAN, FRANCISKO i DRUGI)

G O N C A L O R a z v e d ri se, m o lim te, g o sp o d aru ; R azloga za to im a š k ’o m i svi, J e r n a m sp a s d a le k o n a d m a š a g u b itak .

Cesto i druge zadesi naš jad; S vakoga d a n a m o rn a rs k a že n a neka, B ro d sk i o fic iri n e k o g a trg o v ca, P a i sa m trg o v ac , im a ju ta j razlo g Z a tu g o v a n je kao i m i sad. A ll ih je m a lo i u m ilia n u

Sto mogu pričati o ovakvom čudu K ’o n a še sp a se n je . Z ato, g ospodaru, Iz m e rite m u d ro n aš bol i u teh u . A LO N Z O M olim te, ćuti. S E B A S T IJA N (a n t o n u u ) o n p rim a u te h u k a o h la d n u čorbu. A N T O N IO (s e b a s t i j a n u ) U tešite lj ga n eće o lak o o sta v iti. S E B A S T IJA N (a n t o n u u ) G le, n a v ija časo v n ik sv o je p am e ti; sa d će p o če ti da otku cav a. G O N C A LO G o sp o d a ru — S E B A S T IJA N O tk u c a v a je d a n — broj! G O N C A LO K o se p o d a sv ak o j tu z i sto ga S nađe, on d o b ije — S E B A S T IJA N K ru n u . G O N C A LO Z a ista d o b ije trn o v u k ru n u . R ek li ste ta č n ije nego što s te n a m e ra v a li. 26

S E B A S T IJA N S h v a tili s te m e m u d rije nego što sam m islio. G O N CA LO Stoga, g o sp o d aru — A N TO N IO P ih , k a k o tra c i jezik! A LON ZO M olim te, p o šted i me. G O N CA LO D obro, sv ršio sam ; a li ip a k — S E B A S T IJA N Ip a k m u se još govori. A N T O N IO .D a se k la d im o ko će o d n jih d v o jic e p rv i, o n ili A d rija n , p o četi d a k u k u riče ? S E B A S T IJA N S ta ri petao. A N TO N IO P etlić. S E B A S T IJA N D obro. U š ta d a se k lad im o ? A N TO N IO U sm eh. S E B A S T IJA N Važi! A D B IJA N M a d a o vo o strv o izg led a p u sto — S E B A S T IJA N H a, ha, ha! A N TO N IO D obro, p la tio si mi. A D R IJA N N e n a sta n je n o , gotovo n e p ristu p a č n o — S E B A S T IJA N Ip a k A D R IJA N Ip a k A N TO N IO N ije m o g ao d a g a m im oide. A D R IJA N Ip a k m o ra d a je lake, n e ž n e i b la g e klim e. A N TO N IO L a k a je k ao la k a ženska. S E B A S T IJA N D&, i isto ta k o p re v rtljiv a ; a li to n jeg o v a u čen o st n e p o m in je. A D R IJA N O vde n a n a s p irk a v e ta r v rlo p rija tn o . S E B A S T IJA N K ao d a im a p lu ća, i to tru la . A N TO N IO Ili d a je n a m irisa n b a ra m a . G O NCALO S ve je o v d e pogodno z a život. A N TO N IO D a, iziuzevši živ o tn a sre d stv a . S E B A S T IJA N N jih i nem a, ili ih im a v r lo m alo. GONCALO K ak o je b u jn a i sv eža tra v a ! K a k o je zelena! A N TO N IO Z e m lja je, zb ilja, m rk a . S E B A S T IJA N S a g d ek o jo m zelen o m m rljo m . A N TO N IO N jem u n išta n e p ro m ak n e . S E B A S T IJA N N išta, sem istine. G O NCALO A li je v e lik o čudo — gotovo n e v e ro v a tn o — S E B A S T IJA N K ao i to lik a p riz n a ta č u d a — G O N C A LO S to je n a še odelo, ia k o je u k v a še n o u m o ru , sačuv alo lep o tu i sja j, te p re izg led a d a je ponovo o b o jen o nego d a je u p rlja n o slan o m vodom . 27

A N TO N IO K a d bi je d a n n je g o v đ že p m ogao d a govori, z a r ga n e b i u te r ’o u la ž ? 23 S E B A S T IJA N D a, ili b i ć u tk e p ro g u tao laž. G O N C A LO C in i m i se d a su n a m sad o d ela isto ta k o n o v a k ao k a d sm o ih o b u k li p rv i pu t, u A frici, za sv a d b u k r a ­ lj ev e le p e k ć e ri K la rib e le i tu n isk o g k ra lja , S E B A S T IJA N L e p a je to sv a d b a b ila, i le p o sm<j prosH p r i p o v ra tk u . A D R IJA N N ik a d a T u n is n ije k ra s ila ta k o d iv n a k ra ljic a . G O N C A LO O d V rem ena u d o v e D id o n e.25 A N TO N IO U dove! Do v rag a! O tk u d m u je ta u d o v ica p a la na p a m e t? U d o v a D idona! S E B A S T IJA N P a £ta d a je re k a o i „udovac E n e ja “? Z a r s e to m e tre b a Čuđiti? A D R IJA N „U dova D id o n a“ re k o ste ? C e k a jte d a p ro m islim . O na je b ila k ra ljic a K a rta g in e , a n e T unisa. G O N C A LO O vaj T u n is, gospodine, bio je K a rta g in a . A D R IJA N K a rta g in a ? G O N C A LO U vferavam vas, K a rta g in a . A N TO N IO N jeg o v a re č je m o ć n ija o d ču d o tv o rn e h a rfe .2* S E B A S T IJA N D§, o n n jo m e g ra d i n e sam o g ra d sk e z id in e već i kuće.25 A N TO N IO K a k v u li će n em o g u ćn o st jo š u č in iti? S E B A S T IJA N O dneće, m islim , ovo o strv o u d že p u k u ći i d a ć e ga sin u k ao ja b u k u . A N TO N IO I seju ći ,po m o ru n jeg o v e se m en k e p ro izv esti i d ru g a ostrva. G O N C A LO Oho! A N TO N IO P a , v rem en o m . G O N C A LO G ospodaru, g o vorili smo o to m e d a n aše o d elo izgleda sad o n a k o novo k ao k a d sm o b ili u T u n isu n a sv ad b i v aše k ćeri, k o ja je sa d k ra ljic a . A N TO N IO I n a jd iv n ija što je ik a d d o šla tam o. “ Antonio verovatno misli da su Goncalovi džepovi prljavi i blatnjavi, m ada m u se odelo spolja osušilo. “ Didona je bila k raljic a K artagine. O na je b ila Sihejeva udo­ vica. Kao udovica zaljubila se u E neju, ali ju je on najzad ostavio. A luzija na priču da se n a glas Am fionove lire kam enje sam o od sebe slagalo, i da su tako postal! g radsk i zidovi Tebe. ** S virka Am fionove lire sagradila je sam o gradske zidine, a Goncalo, id entifikujući K artaginu sa Tunisom stvara (u m ašti) ceo grad.

28

S E B A S T IJA N Izuzevši, m o lim te, u d o v u D idonu. A N T O N IO O, u d o v u D idonu! Da, u d o v u D idonu! G O N C A L O N ije li, g o sp o d aru , m oj g ru d n ja k n o v k ’o i p rv o g d a n a k a d s a m g a o b u k ao ? M islim b a r unekoliko. A N TO N IO D o b ro je što d o d a d e to u n ek o lik o . G O N C A L O K a d sa m g a n o sio n a sv a d b i v a š e k ć e ri? A L O N Z O N asiln o m i k lju k a te u š i tim ReČim a p ro tiv v o lje m o je duše. K a m ’ d a n ik a d ta m o n e u d a d o h kćer! Je r, dolazeći o tu d a , izg u b ih S ina, a p o m o m e m iš lje n ju i kcer, K o ju d a le k u s a d o d Ita lije , N ik a d a v iše n e ć u v id eti. O m oj n a s le d n ič e N a p u lja , M ila n a K a k v a T te je č u d n a r ib a p ro g u ta la ? F R A N C IS K O M oj g o sp o d aru , m o žd a je o n živ. V id eh g a k a k o u d a r a ta la s e P od sob o m i ja š e n a n jin o j g rb in i; G azi p o vodi, -čiju n a v a lu O d b acu je, i sn a žn im p rsim a O d o lev a i n a jv e ć e m valu. Iz n a d u z b u rk a n ih ta la s a je d r ž ’o S v o ju sm e lu g la v u i k re p k im ru k a m a V eslao je sn a ž n o p re m a obali, Sto, n a g n u ta n a d m o rem , k ’o d a h te d e S ag ib a ju ći se d a m u pom ogne. N e su m n ja m d a je živ s tig ’o n a kopno. A L O N Z O Ne, n e; sv rše n o je s n jim e. S E B A S T IJA N G ospodaru, Z a h v a lite sebi za g u b ita k ta j, J e r n is te h te li d a b lag o slo v ite N ašu E v ro p u svojom ćerkom , već ste R a d ije je d a li A frik a n c u , G de je uklonjena od vašega oka

Sto s razlogom ovaj jad sad oplakuje. A L O N Z O M olim te, ćuti. S E B A S T IJA N S vi sm o k lečali P re d v a m a s m o lb o m d a p o stu p ite d ru k ce. P a i n je n a le p a d u š a je m e rila G n u ša n je sv o je i sv o ju p o slu šn o st 29

S neđoumiicom. š ta će d a p rev ag n e. S tra h m e d a sm o v a še g s in a izgubili Z auvek. M ilan o i N a p u lj im a ju Vise u d o v ic a zbog ovog p o th v a ta No što m i vo d im o lju d i d a ih tese.2S K riv ic a je v aša. ALON ZO I g u b ita k m oj N ajb o ln iji. GONCALO Lord. S eb astija n e, U istin i v ašo j n e m a nežnosti, I n ije re č e n a u pogodan čas; Vi tr lja te r a n u , m e sto d a n a n ju StaV ite m elem . S E B A S T IJA N D o b ro je rečeno. A N TO N IO I v r lo v id arsk L GO NCALO D o b ri g o sp o d aru , Z a sv e n a s j e ru ž n o v re m e k a d se vi NaoblaČite. S E B A ST IJA N R užn o ? A N TO N IO V rlo ru žn o . G O N CA LO K a d b ih j a im ao ovo o strv o , M oj g o sp o d a ru — A N TO N IO O n bi ga z a se j’o k o p riv o m . S E B A S T IJA N Ili čičkom , ili slezom . G ONCALO I b io k ra lj ovde, šta b ih ra d io ? S E B A S T IJA N N e b i pio, j e r o v d e n e m a v in a. GO NCALO U d rž a v i b ih u red io sv e N a n ačin su p ro ta n u o b ič aje n o m : N e b ih d o p u stio trg o v in u , v la st; Z a n a u k u se n e b i z n a lo tu ; N e bi bilo b o g atih , siro tih , N i k a k v e slu žb e, n iti u govora, O ranica, im a n ja , v in o g rad a , N i ko v in a, n i v in a , n i u lja ; N e b i b ilo n ik a k v ih z a n a ta ; Svi lju d i bi bili n a dokolici, svi, *' Sebastijan izgleda siguran da će se on i ostala posada vratiti, ali m isli da je ostala m ornarica propala.

30

P a i žene, i sv e b i b ile čedne. S u v eren o sti n e k e n e bi b ilo — S E B A S T IJA N AT z a to b i ip a k o n k ra lj bio ovde. A N T O N IO N jeg o v a đ rž a v a z a b o ra v lja svoj F o č e ta k n a k ra ju . G O NCALO P riro d a bi sve U z a je d n ic i p ro izv o d ila B ez z n o ja i tru d a . N e b i bilo tu Iz d a jstv a , p re v a re , m ača, k oplja, rioža, P u šk e n i r a tn e sp rav e. P riro d a b i S am a od seb e b u jn o i o b iln o D avala- p lo d a za n e v in n a ro d m oj. S E B A S T IJA N P o d a n ic i n e bi s tu p a li u b ra k ? A N T O N IO N e bi čoveče; sv i bi b ili ta d D okoni, b lu d n ic e i lupeži. G O N C A LO J a b ih T ako sa v rše n o v la d ’o, gospodaru, D a b ih n a d m a šio s ta ri Z latn i Vek. S E B A S T IJA N Ž iv elo njegovo v eličanstvo! A N T O N IO 2 iv e o G oncalo! G O N C A LO I — d a li m e slušaš, G o spodaru ? A LO N ZO M o lim te, n e vise; Z a m e n e je sv e to n iš ta što ti p ričaš. G O NCALO V e ru je m z b ilja v ašem v e lič a n stv u ; a u ra d io sa m to d a p ru ž im p rilik u ovoj gospodi k o ja su ta k o o se tljiv ih i p o k re tljiv ih p lu ć a d a se u v e k s m e ju ničem u . A N TO N IO P a s m e ja li sm o se t e b i G O N C A LO U to j v r s ti veselo g a lu d ir a n ja j a v a m a n isa m n išta ; za to m o žete p ro d u ž iti d a se i d a lje sm e je te ničem u. A N TO N IO D a ž e sto k a u d arca! S E B A S T IJA N S am o d a n ije p ao p ljo štim ice. G O N C A LO Vi ste v itezo v i h r a b r a d u h a ; u ze li b iste M esec iz n je g o v e sfere, a k o b i o stao u* n jo j p e t n e d e lja b ez m ćne.27 (Dolazi ARIJEL, nevidljiv, svirajući svečanu m elodiju) M P o sto jala je izrek a: za vrem e punog m eseca um je u opadan ju . P rem a tom e ova Goncalova prim edba znači: pošto ste vi ionako m aloum ni, ako bi m esec ostao pun pet nedelja, to bi toliko sm anjilo vaSe m ale um ove, da biste se drznuli da učinite i tak v u ludost kao što je uzim anje m eseca iz njegove sfere.

31

S E B A S T IJA N U čin ili b ism o to i o n d a b ism o pošli u lo v n a ptiće, sa m eseco m k ao fe n je ro m .28 A N TO N IO N em o jte se lju titi, d o b ri gospodine. G O N C A L O N eću, v e ru jte ; n e b ih ta k o o la k o sta v io n a k o ck u svoj g la s p a m e tn a čoveka. H o ćete li d a m e u sp a v a te sm ehom , je r sa m ja k o u m o ra n ? A N T O N IO L e z ite d a sp av ate, i s lu š a jte nas. (Svi spavaju izu zev ALONZA, SEBASTIJANA i ANTONIJA)

A L O N Z O S ta , sv i s u ta k o b rz o zaspali! O, k a d b i m i o či sa sobom i m isli Z atv o rile! A sk lo n e su tom e. S E B A S T IJA N N e p ro p u š ta jte tu p o n u d u sn a, G ospodaru . O n a r e tk o d o d e tuzi, АГ k a d se ja v i, u te h a j e to. A N TO N IO N as d v a, g o spodaru, ču v aćem o vas D ok se o d m a ra te i b d e ti n a d v ašo m B ezbednošću. A LO N ZO H v ala. — M nogo m i s e d rem a . (Zaspi. ARIJEL ode)

S E B A S T IJA N K a k v a ih je č u d n a sa n jiv o st uzela! A N TO N IO T o je zbog k lim e ove. S E B A S T IJA N P a što o n a Ne za k lo p i i n a še o č n e k a p k e ? J a n isa m d r e m ljiv nim alo. A N T O N IO N i ja ; D uh m i j e čio. Z asp a li su sv i Od jed n o m , k ’o p o n ek o m d o g o v o ru ; P a li su k a o g ro m o m pogodeni. S ta b i m ogao v rli S e b a s tija n ? — O, š ta bi m ogao? — AT b o lje d a ću tim . — Ip a k m i se čini d a n a lieu tv o m V idim o n o što bi tre b a lo d a budeš. P rilik a te zove; m o ja ja k a m a šta V idi d a ti k ru n a silazi n a glavu. S E B A S T IJA N S ta, je s i Г ti budian? A N T O N IO Z a r m e n e ču ješ D a govorim ? M N ekad se noću iSlo u lov na ptice sa bakljam a. 32

S E B A S T IJA N Č u jem ; al’ je govor tv o j S an jiv , ti govoriš u snu. Sta si r e k ’o? P o čin a k j e č u d a n to : sp a v a ti širo m O tv o ren ih o č iju , sta ja ti, G ovoriti, k r e ta ti se, ali Ip a k b iti u ta k o tv rd o m snu. A N TO N IO S e b a s tija n e v rli, ti d o p u štaš D a ti sreća sp a v a — b o lje u m ri ta d ; Ž m uriš, ia k o si b u d an . S E B A S T IJA N G lasn o h rčeš; A li im a sm isla u h r k a n ju tvom . A N TO N IO O z b iljn iji sam nego obično. B u d i i ti ta k a v , pa će tv o ja v re d n o st U tro stru č e n a b iti — p o slu šaj m e. S E B A S T IJA N P a, ja sam ti k ’o s ta ja ć a voda. A N TO N IO N au čiću te k ak o d a nadođeš. S E B A S T IJA N N au či m e, je r m e n a s le d e n a le n jo st O seci uči. A N TO N IO O, k a d a bi sam o Z nao k o l’k o ti je m io o v aj p la n K om e se podsm evaš, i k ak o te o n D okle g a o d b ija š sve v iše privlači! K o teži n iž e ta j n ajčešće z b ilja P a d a n a d n o u sle d le n jo sti i stra h a . S E B A S T IJA N M olim te, produži. O ko ti i o b raz N ag o v e štav a ju n ešto što ti p a d a T eško d a izustiš. A N TO N IO Evo, gospodine: M ada je v elm o ža ta j slabog p a m ć e n ja I slabo će b iti zap am ćen k a d u m re, Ip a k je o n skoro u v e rio k ra lja — Je r, v e št u tom e, tim e se i b av i D a m u sin živi, a to je to lik o N em oguće d a je n e u to p lje n K oliko i o v aj što sp a v a d a pliva. S E B A S T IJA N N em am n a d e d a se n ije udavio. A N TO N IO O, k o lik o n a d e u to m „n em am nade**! N e n a d a ti se u to o tv a ra p u t T ak o visokoj n ad i, d a n i sam o S la v o lju b lje n e d o p ire d alje, 3 Sekspi r 1

Već tu gasi sv o ju b a k lju o tk ro v e n ja .29 S laž ete se d a je F e rd in a n d u to p lje n ? S E B A S T IJA N D a, n je g a п е ш а više. A N T O N IO O n d a reci K o će sa d b iti n a sle d n ik N ap u lja. S E B A S T IJA N K larib ela. A N TO N IO Z a r o n a Sto je sad K ra ljic a T u n isa , Sto je n a k ra j sveta, Sto iz N a p u lja n e m ože dobiti P ism o, sem d a jo j S u nce p o šta r b u d e (Covek n a M esecu sp o r je), a to ti je D ok no v o ro đ en če ne d o b ije b ra d u ? O na, zbog k o je n a s m o re p ro g u talo , Iako su n e k i b ačen i n a kopno? S u d b a n a m d o su d i d a izv ršim o čin K om e je p ro lo g ono Sto je prošlo, A Sto d o đ e tv o ja i m o ja uloga. S E B A S T IJA N K ak o to govoriš? Is tin a je d a je K ći m o g a b r a ta k ra ljic a T u n isa, I n a sle d n ic a N a p u lja ; a izm eđ’ Te d v e zem lje im a i n ešto p ro sto ra. A N TO N IO P ro s to ra Čija sv ak a sto p a k a n d a V ice: „K ak o n as K la rib e la ta M ože p re ć i n a tra g d o N a p u lja ? N eka n je ta m o u T u n isu , a li N ek a S e b a s tija n b d i,“ R ecim o d a je S m rt ovo Sto ih je sad snaSlo, p a n e bi B ilo im g o re neg o Sto je sad. Im a još k o g a d a v la d a N a p u lje m Isto ta k o d o b ro k ao ta j Sto sp av a; I d ru g e v elm o že m ogu d a b r b lja ju O pširno, izlišn o k ao ta j G oncalo; I sam b ih m ogao b iti b rb ljiv a M u d rica čav k a, k ao on. O k a d bi I tv o je s rc e b ilo k ao m oje! O vaj sa n bi bio tv o je uzdignuće. D a li m e sh v a taš? S E B A S T IJA N C ini m i se sh v atam . A N TO N IO P a k a k o ti s e svida d o b ra kob? ** Sad se možeš n ad ati kruni, a ni sam o slavoljublje ne sm era dalje od k ru ne.

34

S E B A S T IJA N S ećam se d a si sv rg n u o svog b r a ta P ro sp e ra . A N TO N IO T a k o je ; i p o g led aj sad K ak o m i od elo lep o sto ji, m no g o B o lje n o p re. S lu g e b r a ta m og B ili su o n d a m o ji drugovi, A sad su m o j a m om čad. S E B A S T IJA N A li tv o ja S av est? A N TO N IO P a, kneže, gde s ta n u je o n a? D a je r a n a n a p^ti, o n a bi N ag n ala m e d a n o sim p ap u če. J a to b o ža n stv o u g ru d im a n em am . D a izm ed u m e n e i M ild n a s to je D v ad eset sav esti, one bi se p r e S ledile i isto p ile n o što bi N am u čile m ene! T u leži b r a t tv o j, I n e bi b io b o lji od te z e m lje N a kojo j leži, k a d bi b io o no N a što sad liči — m rtv ac . S a tr i p a lc a O voga p o slu šn o g čelik a m o g u ga O tp ra v iti u v eč n u p o ste lju ; A ti bi n a is ti n ač in m ogao P o slati u v ečn i san o vu s ta rk e lju , Toga g o sp o d in a m u d ricu , d a n e bi O suđiv’o n aše delo. A sv i d ru g i F rim ili b i n a s m ig k ao m a č k a M leko, i za sv a k i p ređ lo žen i čin R ekli d a d olazi b a š u p ra v i čas. S E B A S T IJA N T voj slu čaj, d ra g i p rija te lju , b ić e P rim e r za m en e; i k ’o što si ti D obio M ilžno, ta k o ću ja N ap u lj. P o teg n i m ač sv o j; je d n im ćeš u d a ro m O sloboditi se d a n k a k o ji p laćaš, A ja, k ra lj, b iću i p rija te lj tv o j. A N TO N IO P o te g n im o zajedno, p a k a d a J a d ig n e m rn k u , dig n i je i ti, I n e k a o n a p a d n e n a G oncala. S E B A S T IJA N J e d n u reč sam o. (Govore po strani. ARIJEL se vraća, nevidljiv, u z m u zik u i pesm u) 3*

35

A R IJE L M oj g o sp o d ar svojom v eštin o m p re d v iđ a O p asn o st z a vas, p rija te lj a svog;

Salje m e da život sad sačuvam tvoj, J e r in a č e m u p ro p a d a sav p lan . (Peva na uvo GONCALU) Dok ovde hrčeg ti, Z avera budna bdi I vreba čas svoj; Ko žlvotu žudi N ek se prene, bddi; P robudi se, hojl

A N T O N IO B u d im o o n d a o b o jica brzi! G O N CA LO (probudi se) A n d e li d o b ri, s a č u v a jte k ra lja ! (Stoi se probude)

A LO N ZO K ak o ? Sta? H ej, u sta n ite ! Z ašto Isu k a ste te m ačev e? Z ašto Ti u ž a sn u ti pogledi? G O N CA LO Sta je to? S E B A S T IJA N D ok sta ja sm o š tite ć i v a m san BaŠ tu , sad a, čuli sm o p o tm u lu R ik u k ’o b ik o v a, ili p re lav o v a. D a v a s to n ije p ro b u d ilo sad ? U ši su m i zv o n ile o d toga. A LO N ZO N isam čuo n išta. A N TO N IO O, to b eše b u k a Da u p la ši i u v o n em an i, D a izazove zem ljo tres! B ila je To s v a k a k o rik a lavovskoga k rd a. A LO N ZO C u ste li v i to, G oncalo? G O N CA LO C a sti m i, G ospodaru, ču h n e k o z u ja n je , I to v rlo čudno, i to m e p ro b u d i. T ad v as p ro d rm u sa h , v ik n u h , g o sp o d aru ; A k a d m i se oči o tvoriše, v id e h N jih o v e gole m ačeve. N ek ak v o g Suma je bilo, cela je istin a. N ajb o lje je b iti n a oprezi, Ili d a o d m ah o d em o odavde. S ad izvadim o m i sv o je m ačeve. A LON ZO H ajd em o , d a i d a lje p o tražim o M oga ja d n o g sina.

36

G O N C A LO N e b o n e k ’ ga Stiti O d tih zv eri, je r je o n bez su m n je tu , N a o strv u . A LO N ZO H a jd ’mo. A R IJE L Z a m o je d elo P ro sp e ro će zn ati, A ti, k r a lju , sin a svog b ezb ed n o p ra ti (Odiaze)

SCEN A D RU G A D ru g i deo ostrva (Dolazi KALIBAN sa brem enom drva. G rm ljavina)

K A L IB A N S ve z a ra z e Sto su n c e u sisa Iz b a ru š tin a , m o čv ari i b r lja P a le n a P ro sp e ra ! N ek o b o l: sav, P a la c p o p alac! N jegovi d u h o v i C u ju m e, a li ja m o ra m d a kunem . Ip a k m e o n i ne S tip aju n iti P la še u v id u đavolčića, n iti B a c a ju u b a ru , i n e zav o d e me, U v id u zu b lje, d a lu ta m po m rak u , A ko im o n to n e n a re d i. A li, O n ih za sv a k u tric u n a p u jd a v a N a m en e, čas k ’o m a jm u n e k o ji se K eze i d re č e , z a tim u je d a ju , Cas k ’o je žev e Sto se k o trlja ju P o m om bosonogom p u tu , podižući B odlje n a m o je sto p alo ; p o n ek a d K ’o d a sa m g u ja m a o b a v ije n sav Sto sv o jim ra č v a s tim jezicim a šiču T ak o d a p oludim . (Dolazi TRINKULO)

G le sad, gle! D olazi J e d a n o d n je g o v ih d u h o v a, d a bi m e M učio Sto sp o ro d rv a donosim . P a šć u p o trb u šk e ; m o žd a m e on neće S paziti.

T R IN K U L O Ni g rm a n i ž b u n a d a za k lo n e o d nepogode, a b u ra se o p e t sp re m a ; č u je m je k ak o p e v a u v e tru . O n aj v e lik i c rn i o b la k liči n a g rd n u m e šin u što če k a d a se izlije. A k o zag rm i k ao m a lo p re , n e z n a m g d e d a sk lo n im g lav u ; ta j o b la k će liti k ao iz k ab la. S ta je ovo? C o v ek ili rib a ? M rta v ili živ? R ib a — m iriš e n a rib u ; n ek i v rlo s ta r r ib lji m iris, kao o d Пе b aš n a jsv e ž ije g suvog b a k a la ra . C u d n a rib a ! D a sam sa d u E n g lesk o j, k a o što sa m je d n o m bio, p a d a sam o n a s lik a m tu r ib u 30, n ije d n a p ra zn ičn a b u d a la n e bi p ro šla a d a m i n e d d s re b rn ja k . T am o bi ovo ČudoviŠte stv o rilo čo v ek a31 o d nekog; sv a k a č u d n a ž iv o tin ja tam o n a p ra v i n ek o g a čovekom . T am o n eće d a ti je d n u p a ru d a p o m o g n u s a k a to m p ro sjak u , a d a c e d e se t d a v id e m rtv o g In d ija n c a . Im a noge k a o co­ vek, a p e ra ja su m u kao- ru k e ! V ere m i, topao je! N ap u šta m sv o je m išlje n je : ovo n ije rib a , v eć o s trv lja n in koga je n e d a v n o u d a rio grom . torm i) A v aj, b u ra o p et dolazi! N a jb o lje je d a se zav u čem p o d n jeg o v o g rta č 32; o v d e n e m a n ik a k v o g d ru g o g zak lo n a. B e d a u p o zn a čov e k a s a n eo b ičn im p o ste ljn im d ru g o v im a . U viću se ovde d o k rie p ro d u i p o sle d n ji o s ta c i bure. (Dolazi STEFANO, pevajući, sa bocorn u rucl)

STEFA N O Neću više na m ore, viSe ne, U m reću ovde na obali pre.

O vo je su v iše n ez g o d n a p e sm a za p e v a n je n a po g reb u . Ali, evo m o je u teh e. (Pije i peva) K apetan, čistač broda, vođ 1 ja, Njegov drug tobdžija, Voleli sm o M iru, M aricu i Z iatu; Ali niko nije m ario za K atu, J e r jezikom je oštrim lap arala I m o rn ara svakog do sto vraga slala; Smoia i k a tra n o dvratan joj beše, Ali je k ro jač mog’o da je češe Gdegod je svrbi. Pa, momci, sad pr&vo N a m ore, a n ju n ek a nosi davo!

I ovo je lu p e šk a p esm a; ali e v o m o je u te h e . (Pije) M Da je naslika n a firm i svoje vašarske šatre. “ U činilo nekoga bogatim čovekom . ** Još od Sekspirovog doba K aliban je p red stav ljan kao divljak sa dugačkom kosom i o gm ut m edvedom ili nekom drugom kožom.

38

K A L IB A N N e m u či m e. Oh! STE FA N O S ta je to? Im a m o li m i đ a v o le o v d e? Z a r h o ćete d a n a s u p la s ite d iv lja c im a i In d ija n c im a ? Eh, n isa m ja u m a k a o d a v lje n ju d a b ih se sad u p la šio o d v aše č e tiri noge. R ečeno je d a m e n a jv a lja n iji čovek što je ik a d išao n a č e tiri noge n e m ože n a g n a ti da u stu k n e m ; p a n e k a se ta k o i d a lje govori sv e d o k S te fa n o d iš e n a nozdrve. K A L IB A N D u h m e m u či - jao! STE FA N O O vo je nek o o strv sk o ču d o v ište sa c e tiri noge, k o je je, čini m i se, d o b ilo groznicu. G d e li je, do v rag a, n au č io n a š je z ik ? O lak šaću m u m a lo m u k e, ak o n e zbog čega drugog, a o no zbog toga. A k o m o g ad n em d a ga izlečim i p rip ito m im , i o d v ed em u N ap u lj, to će b iti d a r d o sto ja n i n ajv ećeg сага što je ik a d k o ra č a o n a goveđoj koži. K A L IB A N N e m u či m e, m o lim te ; n o siću b rz e d rv a kući. STEFA N O S a d je u n astu p u , i n e govori n a jm u d rije . N ek a o kusi m a lo iz m o je boce. A ko n ik a d r a n ije n ije pio v in a,
39

T R IN K U L O S tefan o ! A k o si ti S tefan o , d o d irn i m e i govori; je r ja sa m T rin k u lo — n e p la ši se — tv o j p rija te lj T rin ­ kulo. ST E FA N O A k o si ti T rin k u lo , h o d i ovam o. Izv u ći ću te za m a n je noge. A k o su m a k o je T rin k u lo v e, o n d a su ove. T i si z a ista T rin k u lo ! P a o tk u d d a b u d eš izm et ovog M eseČevog Č udovišta?35 Is p u š ta li o n o sa sv o jim v etro v im a i T rin k u le ? T R IN K U L O M islio sa m d a ga je gro m ubio. A li z a r se ti, S tefano, n isi u d av io ? Z b ilja s e sad n a d a m d a se nis'. udavio. J e Г se b u ra izd u v ala ? B io sam se sa k rio pod o g rta č ovog m rtv o g ču d o v išta iz s tra h a o d b u re. J e s i ti živ, S te fa n o ? O S tefan o , d v a su se N a p u ljc a sp asla. ST E F A N O M olim te, n em o j m e v itla ti; sto m a k m i se još n ije sm irio. K A L IB A N O vo s u d iv n a bića, ak o n isu D uhovi] T o je n e k i h r a b a r bog S n eb e sk im pićem . K le k n u ć u p re d a n j. S T E F A N O K ak o si se sp asao ? K ak o si došao ovam o? Z a k u n i se, ta k o ti o v e boce, k ak o si došao ovam o. J a sam se sp asao n a b u re tu m a d e re , k o je su m o rn a ri b acili sa lade, ove m i boce, k o ju sa m n a p ra v io sv o jim ru k a m a o d k o re d rv e ta , k a d sa m izb ačen n a obalu. K A L IB A N Z ak le ću se u tu bocu d a ću ti b iti v e ra n p o d an ik , je r to p iće n ije od ovoga sveta. ST E FA N O P a z a k u n i se o n d a k a k o si se spasao. T R IN K U L O Isp liv ao sa m n a kopno, čoveče, k ao p a tk a . K u n em ti se d a p liv am k a o p a tk a . STE FA N O P o lju b i b ib liju .33 la k o p liv aš k ao p a tk a , n a p ta v lje n si k ao gusan. T R IN K U L O O, S tefan o , im aš li jo š toga? S T E F A N O P u n o b u re, čoveče. M oj p o d ru m je u p ećin i p o re d m o ra ; tu je m o je vino. K a k o si ti, čud o v ište? K a k o tvoj a g ro zn ica? K A L IB A N Z a r ti n isi p a o s n eb a ? ST E FA N O S a M eseca, u v e ra v a m te. N e k a d a sa m b io o n a j čovek n a M esecu. *s CudoviSte čiju je nakaznost prouzrokovao Mesec. M Stefano naziva bocu biblljom , a poljubiti bocu znači gucnuti iz nje.

40

K A L IB A N V id eh te n a n je m u i o b ožavam te, M oj a g o sp o d a rk a p o k az a m i tebe, T vog p sa i tv o j žbun. STEFA N O H ajd e , z a k u n i se u to; p o lju b i k n jig u . N a p u n ić u je o d m a h novom sad ržin o m . Z a k u n i se. T R IN K U L O O ve m i d o b re sv etlo sti, to je v rlo p litk o u m n o čuđovište. Z a r d a ga se ja b o jim ? V rlo sla b o čudovište! C ovek n a M esecu! V rlo la k o v e rn o čudovište! D o b ro si poteg’o iz boce, z b ilja dobro. K A L IB A N P o k aza ću ti s v a k u p lo d n u sto p u z e m ljišta i polju b ić u ti nogu; m o lim te, b u d i m oj bog. T R IN K U L O O v e m i sv etlo sti, o n je v rlo p re p re d e n o i p ija u o čudovište. K ad n jeg o v bog zaspi, u k ra š ć e m u bocu. K A L IB A N P o lju b ić u ti n o g u ; za k leć u se d a ću b iti tv o j p o d an ik . STEFA N O H a jd ’, k le k n i o n d a i z a k u n i se. T R IN K U L O P u ći ću od sm e h a g led aju ći to šten o g lav o ču do v ište. V rlo lu p e šk o čudovište! D ošlo m i je d a ga iz u d a ra m — STEFA N O H ajd e , p o lju b i. T R IN K U L O S am o d a ja d n o ču d o v ište n ije p ijan o . G ad n o čudovište! K A L IB A N P o k aza ću ti n a jb o lje k lad en ce, B ra ć u ti bobice, lo v iću ti ribe; I d o v o ljn o ti d rv a donositi. K u g a u m o rila onog tir a n in a K oga služim ! N eću m u ja v iše N ositi k la d e nego p o ći s tobom , C u d esn i čoveče. T R IN K U L O S m ešn o ču d o v ište; p ra v i ču d o o d b e d n e p ijan ice. K A L IB A N M olim te d a te o d v ed em g d e ra s tu D iv ljak e. M ojim d u g im n o k tim a Isk o p aću ti g o m o ljik a; pa ću D a ti p o k ažem i k re jin o gnezdo, I n a u č ić u te d a h v a ta š u z a m k u M a jm u n č a d h itru ; o d v ešću te p lo d n o m L esk o v ik u , a p o n e k a d ću ti s n e ti S a ste n e m la d e galebe. H oćeš li D a p ođeš sa m n o m ? 41

STEFA N O M olim te, v odi n a s sad, b ez d a lje g razg o v o ra. T rin k u lo , p o što se k r a lj i celo пабе d ru š tv o utopilo, m i ćem o se u g n ezd iti ovde. Evo, n o si bocu, d ru ž e T rin k u lo , usk o ro ćem o j e o p e t n a p u n iti. K A L IB A N (Peva pljano) Zbogom, gospodaru; zbogom, zbogom! T R IN K U L O U rlav o ču d o v ište, p ija n o čuđovište! K A L IB A N Neću više rib ariti N iti nosač drva biti K ada god zažele; Ribatl čanke, niti p ra ti zdele. Ban, Ban, K aliban Sloboda, h a j I H aj, sloboda! Sloboda, h a j, sloboda!

STEFA N O O ču d o v ište dično! V odi nas! (Odu)

T R E Ć I C lN

,

SCEN A P R V A P red P ro sp ero vo m ćelijo m (Ulazi FERDINAND nosećl kladu)

E*ERDINAND 1ш а n e k ih n a p o rn ih ig a ra , A l’ tr u d u n jim a p o v ećav a im slast. N ek a p o n iž e n ja snosim o strp ljiv o , A n a jg o ra b ed a k a tk a d sreći vodi. O vaj b ed n i ra d m oj bio b i m i isto T oliko te ž a k k o lik o i m rzak , A li gospa ko jo j slu žim o živ ljav a I ono što je m rtv o , i p re tv a ra U p rija tn o s t i ceo m oj tru d . O, o na je d eset p u ta n e ž n ija ' No što je n je n o ta c su ro v ; on je su šta S trogost. M o ram d a n osim i složim N ekolik o h ilja d a tih k la d a P od p re tn jo m te šk e k azne. M o ja gospa P lače k a d a m e v id i k a k o rad im I kaže: ta k a v čo v ek n ik a d n ije R adio ta k a v posao. A l’ te S la tk e m isli o la k ša ju m i tru d , T e ga zab o ra v im k a d n a jv iše rad im . (Ulazi MIRANDA, a za пјот PROSPERO, u daljini, neopažen)

M IR A N D A Vaj, m o lim te, n e tru d i se više! O, z a što m u n ja n e sp a li k la d e te Što m o raš slžg ati! S p u sti je n a zem lju I o d ah n i. K a d b u d e g o rela P la k a ć e što te je ta b o zam arata. Moj o ta c je sav z a n e t k n jig a m a ; 43

O d m o ri se, m o lim te ; o d n jeg a B o jazn i n e m a za o v a tr i časa. FER D IN A N D S u n ce će zaći, m ila m o j a gospo, P re n o što sv ršim o n o što se m o ram P o tru d iti d a u ra đ im . M IR A N D A A ko HoćeŠ d a sed h eš, ja ću za to v re m e N ositi k lad e. M olim te, d a j m i tu ; J a ću je o d n e ti n a gom ilu. FER D IN A N D Ne, D ragocen i stv o re; ja b ih r a d ije Isk id ao sv o je m išiće, slom io Svoj a leđ a, n eg o d o p u stio T u sra m o tu le n jo g led aju ći. M IR A N D A M eni bi to isto ta k o p rilič ilo K ao i tebi, a li b ih ja to R a d ila m n o g o la k še, je r je m o ja D o b ra v o lja za to, a tv o ja je p ro tiv . PR O SPER O (га sebe) U h v a ć e n a si, ja d n a ptičice! P e se ta tv o ja p o k a z u je to. M IR A N D A Izg leđ aš u m o ran . FER D IN A N D P le m e n ita gospo, N isam : m e n i je r a n o ju tr o k a d si Ti u v e č e ovde. M olim te, reci m i — D a b ih ga sta v io u m o litv e sv o je — K ako ti je im e? M IR A N D A M iran d a . — O, oče, N ared b u sa m tv o ju p re k rš ila tim . FER D IN A N D D iv n a M iran d a ! T i sd p u n v rh u n a c D ivote, i v re d n a n a jv e ć e g a blaga. M noge sam gospe s p a ž n jo m gledao, I m nogo p u ta g o v o ra im sk la d M oje je p a ž ljiv o u v o zarobilp. Zbog ra z n ih v rlin a v o leh ra z n e žene; A l’ n ik a d n ije d n u s ta k o p u n o m d u šo m D a se n e d o s ta ta k n e k a k a v u n jo j N e su k o b i sa n je n o m lepotom I za d a jo j poraz. A li ti, o ti, T ako sa v rše n a , ta k o n en adm aS na, 44

S tv o re n a si s n a jb o ljim sv o jstv im a S v ak o g a stv o re n ja . M IR A N D A N e p o z n a je m nikog O d m oga p o la; n e p a m tim n ije d n o g Z enskog lik a , o sim svog u o g led alu , N iti sa m v id e la ikqga koga b ih N az v ati m ogla čovekom , do tebe, D obri p rija te lju , i m og d rag o g oca. K a k a v je sv e t lju d i i žen a ja n e zn am ; АГ ta k o m i sm ern o sti, b ise ra U m o m e m iraz u , n e b ih poželela N ijedno g d ru g a u sv e tu sem tebe, N iti m i m a šta m ože za m isliti D rugi lik, sem tvoga, k o ji se n jo j svidi. A li, b rb lja m o d v eć lu d o i u tom Z a b o ra v lja m očev e pouke. FER D IN A N D J a sam , M iran d a , k ra lje v ić po svom P o lo žaju ; a m islim , i k ra lj — M ada to n e želim ! — i ne b ih trp e o To d rv a rsk o ro b o v a n je k ao Ni m u v u m e sa ru d a m i p rlja u sta . Č uj reč m o je d u še: o noga tre n u tk a K ad a te v id e h srce m i o d lete U tv o ju slu žb u , i o sta d e tam o D a ti ro b b ude. T eb e ra d i sa m o J a sam ta j s trp ljiv i k lad o n o sac sad. M IR A N D A V oliš li m e? FER D IN A N D O nebo, o zem ljo, P o sv ed o čite m i re č i k ru n iS ite O no što k ažem d o b rim ishodom , A ko je tako! A ak o je laž, N ek b e d a b u d e n a jle p š a m i kob! O d svega n a sv e tu ja te v ise volim , P o štu je m i cenim . M IR A N D A L u d a sam što p la čem Zbog onog što m e ra d u je . P R O SPE R O (za sebe) L e p s u s re t D ve d iv n e lju b a v i. Nebo, izli m ilo st N a ono što s e ra d a m e d u n jim a! F ER D IN A N D Z ašto plačeš? 45

M IR A N D A Z bog svog n iš ta v ila ; J e r n lt’ sm e m n u d iti šfco želim d a d am . N it’ u zeti ono bez čega um irem . АГ ovo je ig ra u k o jo j sk riv e n o S ve v ise d o b ija sv o ju v eličin u . O dlazi, stid ljiv o lu k a v s tv o l V odi m e Ti, čista, sv e ta n ev in o sti! B iću T v o ja žena, ak o hoćeš d a m e u zm eš; A ko ne, u m re ć u k ’o tv o ja d ev o jk a. D a ti b u d em d ru g a , to m ožeš o d reći; A li ć u b iti tv o ja slu šk in ja, H teo ti, n e hteo. F ER D IN A N D M o ja n a jm ilija G ospa, a ja o v a k o 37 p onizan. M IR A N D A M oj m uz, d a k le ? FER D IN A N D S a srcem što žudi K ao ro p stv o z a slobodom . E vo R uke. M IR A N D A T eb i m oje, s m o jim srcem u n jo j. A sa d a zbogom za je d n o p o časa. FER D IN A N D H ilja d u , h ilja d u p u ta o staj zbogom ! (FERDINAND i MIRANDA odlaze na razne strane)

P R O SPE R O N e m o g u se to m e ra d o v a ti k ao Oni, što su sasv im za n ese n i tim ; A l’ to m e se ip a k n a jv iš e ra d u je m . Id em svojoj k n jiz i, јог m o ra m još p re VeČere v ažan p o sao d a svršim . (Ode)

SCEN A D R U G A D rugi deo o strva (Dolaze KALIBAN, STEFANO i TRINKULO)

STEFA N O N e p rič a j ti to m e n i; — k a d se b u re isp ra z n i, p ićem o v o d u ; n l k a p i p r e to g a; za to p ijte koliko m ožete. S lugo-čudovište, p ij u m o je zd rav lje. *7 F erdinand klekne.

46

T R IN K U L O S lu g a-ču d o v ište! D a lu d a o strv a ! K ažu d a n as je svega p eto ro n a ovom o s trv u ; m i sm o tro jic a o d tih. A ko su i ono d v o je s a o v ak v irrv m o zg o v im a k a o m i, o n d a se d rž a v a lju lja . STE FA N O P ij, slu g o -ču d o v ište, k a d ti n a re đ u je m . O či su ti b ezm alo u p a le u glavu. T R IN K U L O A g d e bi m u b ile a k o n e u g lav i? Z a is ta bi bilo iz v a n re d n o eu d o v ište s o č im a n a rep u . STE FA N O M oj slu g a -č u d o v ište u to p io je svoj je z ik u vino. S to se m e n e tree, n e m o že m e n i m o re u to p itl P r e n eg o Sto sam stig ’o n a o b alu , p liv ao sa m trie s t i p e t m ilja k o jekud a. T ak o m i tog su n ca, ti ćeš b iti m oj p o ru čn ik , čuđovište, ili m o j stegonoša. T R IN K U L O T voj p o ru čn ik , a k o ti je v o lja ; o n n ije za stegonošu. STE FA N O M i n ećem o b e ž a ti o d n e p rija te lja , g o sp o d in e čudovište. T R IN K U L O N ećete n i ići n a njega, već ćete le žati k ao psi, i n eć ete n i p isn u ti. STEFA N O Č ud o v ište, p ro g o v o ri je d n o m u životu, ak o si dobro čudovište. K A L IB A N K ak o je tv o ja m ilo st? D o p u sti d a t i ližem obuću. O voga n eć u d a slu žim ; o n n ije ju n a k . T R IN K U L O L ažeš, n a jg lu p lje čuđovište. U s ta n ju sam d a se u h v a tim u k o šta c i s p a n d u ro m . E h, g a d n a ribo, z a r je ik a d bio k u k a v ic a o n a j k o ji je p o p io to lik o v in a kao j a d a n a s ? Z a r hoćeš d a kažeš ču d o v išn u laž za to Sto si pola rib a , a p o la ču d o v ište? K A L IB A N G le k a k o m i se ru g a ! Z a r ćeš m u d o p u s titi to, m oj gosp o d aru ? T R IN K U L O K až e „gospodaru"! D a je d n o ču d o v ište m ože d a b u d e ta k v a p riro d n a g lu p ačin a! K A L IB A N Eto, eto, opet! Iz u je d a j ga d a u m re, m o lim te. STEFA N O T rin k u lo , p azi k ak o govoriš. A ko se b u n iš, o b esiću te o n a jb liž e d rv o ! S iro to ču d o v ište je m o j p o d a n ik i n e sm e ju ga v re d a ti. K A L IB A N H v a la ti, p le m e n iti gospodaru. H oćeš li izv o leti da saslu šaš joS jed n o m m o lb u k o ju sam već rek ao ? 47

STEFA N O H oću, za ista . K le k n i i p o n o v i je. J a ću sto ja ti, a i T rin k u lo . (Ulazi ABUEL, nevidljiv)

K A L IB A N K ao što sam ti v eć rek ao , ja sam p o d a n ik je d n o g tira n in a , m a đ io n ič ara , k o ji m i je sv o jo m v eštin o m , n a p re v a ru , o te o ostrvo. A R IJE L L ažeš. K A L IB A N L ažeš ti, la k rd ija š k i m a jm u n e , T re b a d a te m oj h r a b r i g o sp o d ar U bije. A ja n e lažem . STEFA N O T rin k u lo , ako g a i d a lje b u d eš u z n e m ira v a o u njegovoj p riči, o v e m i pesnice, izb iću ti n ek o lik o zuba. T R IN K U L O P a ja n isa m n išta rek ao . STE FA N O O n d a ću ti, i ni reči više. (Ka l i b a n u ) N astav i. K A L IB A N K ažem , m a đ ijo m je zadobio ovo O strv o i o d m e n e o teo ga. A ko tv o ja v e lič in a hoće D a m u se zato o sv eti — a zn am D a sm es, d o k o v aj n e sm e — STEFA N O T a k o je. K A L IB A N B ićeš gospodar, a ja slu g a tv o j. STEFA N O K ak o će se to izv esti? M ožeš li m e o d v esti n je m u ? K A L IB A N D a, da, g ospodaru, p re d a ć u g a tebi, K a d sp av ao b u d e, p a ćeš m oći ta d D a m u z a b ije š u lo b a n ju klin. A R IJE L Lažeš, to n e možeš. K A L IB A N K a k v a je ovo ša re n a b u d a la ? 38 Ti šu g a v i d ro n jo ! M olim V ašu V isost D a ga iz u d a ra i u zm e m u bocu. K ad b ez n je b ude, iz b a ra će p iti; Izv o re m u b is tre p o k azati neću. STEFA N O T irin k u lo , n e izldži se v iše oi>asnosti. A ko još je d n o m re č ju p re k in e š čudovište, ta k o m i o v e ru k e, istera ć u m ilo st iz svog srca i n a p ra v ić u p ljo s n a tu r ib u od tebe. T R IN K U L O Z ašto, š ta sam u ra d io ? N isam u ra d io n išta. U d a ljić u se. STEFA N O Z a r n isi re k a o d a on laze? 88 D vorske budale su nosile šareno odelo.

48

A R IJE L T i lazeš. STE FA N O Z a r ja ? Evo ti zato! (Udara t r i n k u l a ) A k o ti s© ovo d o p ad a, re c i još je d n o m d a lažem . T R IN K U L O N isam ti re k a o d a lažeš. J e s i li izgubio i p a m e t i slu h ? K u g a ti o d n e la tu bocu! Eto š ta m ože d a u ra d i vino i p ja n d e n je . S p o p ala k u g a to tv o je čudovižte, i d av o n e k ’ nosi tv o ju pesnicu! K A L IB A N H a, h a , h a! STE FA N O S a d n a s ta v i p riču . — M o lim te sta n i p o d a lje .99 K A L IB A N Iz u d a ra j ga d o b ro , p a ću ta d P odeti d a ga d e v e ta m i ja. STE FA N O S ta n i p o d alje. H a jd e sad , pro đ u ži. K A L IB A N P a, k ’o što rek o h , on re d o v n o sp a v a P o p o d n e; i ta d m ožeš m u p ro su ti M ozak, a l’ p rv o k n jig e m u oduzm i. K lad o m m u ra z b ij lo b an ju , il* kocem P ro b o d i ga, ili g rk lja n m u preseci N ožem . A l’ p rv o k n jig e m u oduzm i. B ez n jih će o n b iti n em o ćn a b u d a la K ao i ja , i nede n ik o g a im a ti D a ga služa. S vi g a o n i s tra š n o m rze K a o i ja. S p a li m u sve k n jig e. Im a le p n a m e šta j (tak o ga o n zove) I n jim e m isli d a u k ra s i kudu, K ad je stek n e. A li iz n a d sv eg a zn aj D a im a le p u kder, za k o ju sam G ovori d a je o n a n en ad m aS n a. J a n ik a d n e v id e h žen u osim n je I m o je m a jk e S ik o rak se. A li, O na je to lik o iz n ad S ik o ra k se K oliko n ajv ed e iz n ad n a jm a n je g a . STE FA N O Z a r je b aš ta k o lep a ta d e v o jk a ? K A L IB A N D a, g o sp o d aru ; o n a de ti, zn aj, K ra siti p o stelj u, i d o b a r ti p o ro d R oditi. STEFA N O Č ud o v ište, u b id u to g a doveka; n jeg o v a k ci i ja bidem o k r a lj i k ra ljic a — bog n e k ču v a n a ša v elid an stv a! M N ajverovatnije je da je ovo upućeno T rinkulu, da ne bi i d alje prekidao K alibanovo pričanje. N eki m isle da je to rečeno K alibanu je r toliko zau d ara da Stefano ne može da podnese njegov sm rad. 4 Sekspir 1

49

T rin k u lo i ti b ićete v ic e k ra lje v i. K a k o ti se d o p a d a o v a j p la n , T rin k u lo ? T R IN K U L O Izvrsno. STE FA N O D aj m i ru k u . Ž ao m i je što sam te tu k a o ; ali, d o k god b u d eš živ, p a z i n a svoj jezik. K A L IB A N K ro z p o la sa ta o n će zaspati. H oćeš li ga o n d a p o g u b iti? STEFA N O C a sti m i, hoću. A R IJE L R eći ć u to m om G ospodaru. K A L IB A N R ad o sti sam p u n . B u d im o v eseli; zapeV ajte o n u P esm icu Sto s te m e m a lo p re učili. STEFA N O P o tv o jo j m olbi, ču d o v ište. P ru ž ić u ti o v o i sv a k o d ru g o o p ra v d a n o zad o v o ljen je. H ajd e, T rin k u lo , zap evajm o. (Peva) Rugaj im se i podvali njim a, Podvali im i rugaj se njim a! Misao je slobodnal

K A L IB A N To n ije o n a pesm a. (ARIJEL zasvira onu p esm u na m alom dobošu i fruli)

STEFA N O Sta je ovo? T R IN K U L O T o je m e lo d ija n aseg n ap ev a, k oju s v ira slik a n ekog N ikog.40 STEFA N O A ko si čovek, p o k aži se u sv o m e o b lič ju ; ak o si davo, ra d i Sto ti volja. T R IN K U L O O, o p ro sti m i g re h e m oje! STEFA N O K o u m re is p la ti sv e dugove. P rk o sim ti. Bože, sm ilu j n a m se! K A L IB A N Z a r se p lašiš? STEFA N O Ne, čudovište, ja se n e plašim . K A LIB A N N e p la ši se; o strv o je p u n o Z vukova, glasova, u m iln ih i>esama Sto n e škode, a li u sh iću ju . K a tk a d a m i h ilja d u g u d ačk ih In s tru m e n a ta z a b ru ji u u v u ; A ix m ek ad se č u ju to n o v i 40 A luzija na sliku čoveka koji je sastavljen od glave, ru k u i nogu, a bez tru p a. Ta slika je bila na pozorišnom plakatu za kom ediju N iko i N eko (1606. god.).

50

K o ji m e o p et, p o sle dugog s n a ,. U sp a v lju ju , p a m i se u sn u čini D a se o b la c i o tv a ra ju ta d I n a m e n je n a m i b la g a p o k azu ju ; A k a d a se p ro b u đ im , ja p lačem O d ž e lje d a o p et sa n ja m ta k a v san. STEFA N O O vo će b iti d iv n a k ra lje v in a za men©; u n jo j ću im a ti b e s p la tn u m uziku. K A L IB A N K a d a b u d e u n ište n P ro sp ero . STEFA N O T o ce u sk o ro b iti; p a m tim tv o ju p riču . .T R IN K U L O Z v u k o d lazi; h a j dem o za n jim ; a z a tim n a posao. STEFA N O P re d v o d i nas, čudovište, m i ćem o za tobom . V oleo b ih d a v id im tog d o b o eara; o n žestoko d o b u je. T R IN K U L O H oćeš li poći? J a ću za tobom , S tefano. (Odlaze)

SCEN A TR EC A D rugi deo o strva (Ulaze ALONZO, SEBASTIJAN, ANTONIO, GONCALO, ADRIJAN, FRANCISKO i DRUGI)

G O NCALO S v e te m i deve, ja n e m ogu d alje, Moj g o sp o d aru ; b o le s ta re kosti. P re šli sm o čitav je d a n la v irin t Cas p rav o m , a čas v iju g av o m stazom ! D opustite, m o ram o d a h n u ti. . A LON ZO N e m ogu d a te k riv im , s ta ri lo rd e; I s§m sam sa v la d a n u ih o ro m k o ji m i D uh p ritis k a ; sedi, o d m o ri se. N ap u stiću o v d e o b m a n ljiv u n ad u . U to p ljen je onaj za k o jim lu ta m o ; A m o re se sm eje n ašem u zalu d n o m T ra g a n ju po k opnu. N jeg a n em a vise. A N TO N IO (s e b A s t i J a n u ) R a d u jem se što je izgubso n adu. N em oj ti, zbog jed n o g n eu sp eh a, sad Da n a p u s tiš srner što tre b a d a o stv ariš. 4*

51

S E B A S T IJA N (a n t o n i j u ) P r v u ćem o zgodu d a isk o ristim o A N TO N IO N ek ’ to b u d e noćas, je r su s a d u m o m i Od p u ta , p a n eće n i h te ti ni m oći D a b u d n o p aze k ’o k a d su o d m o m i S E B A S T IJA N (a n t o n i j u ) N e k ’ b u d e n o ćas; — sad d o sta o tom e! (Svečana, neobična m uzika, PROSPERO, u vrhu, nevidljlv. Ulaze NEKOLIKO CUDNIH PRILIKA ko je unose postavljenu trpezu. One Igrajv oko nje, pozdravljaju ljubaznim p o kretim a i pozivaju KRA­ L JA i OSTALE d a p rid u i jed u . Z a tim odlaze)

A LO N ZO K a k v a je to m u z ik a? C u jte, m o ji d o b ri p rija te lji! G O N C A LO C u d esn o p r ija tn a sv irk a! A LO N ZO N ebo, d aj n a m a n đ e le ču v are! — K o b e h u ti? S E B A S T IJA N P o zo rište sa živ im lu tk a m a . S a d v e ru je m d a im a je d n o ro g a ; ' D a u A ra b iji je d n o d rv o služi F e n ik su za p resto , i d a F e n ik s41 i sa d V lada tam o. A N TO N IO V e ru je m i ja: I za sv e d ru g o što je ču d n o v a to Z ak leću se d a je istin ito . P u tn ic i n isu n ik a d a lagali, M ada ih b u d a le kod n jin e k u ć e kore. G O N C A LO K a d b ih u N a p u lju isp rič ao to, K o bi v ero v ao ? V ideo sam ove O s trv lja n e — a to je bez su m n je N aro d s ovog o s trv a — k o ji su, M ada ču d o v išn o g izgleda, n e ž n ije g I lju b a z n ije g p o n a š a n ja nego M nogi, sk o ro svi, o d n a š eg lju d sk o g ro d a. PR O SP E R O
52

P R O SP E R O N e h v a li p re ra n o .42 F R A N C ISK O K ’o ču d o m išoezli! S E B A S T IJA N N e m a ri k a d su o sta v ili jela, A m i sm o g la d n i. — H o će te li je sti O d to g a što je tu ? A LO N ZO N e, j a neću. G O N C A LO N e tre b a , k ra lju , d a se p lašite. K a d b esm o dečaci, k o b i v ero v ao D a im a b rđ a n a s p o d g u šn ja cim a K ao u bikova, o čije m v r a tu v ise T o rb e o d m e sa? II’ d a im a lju d i S glav o m n a g ru d im a ? A sa d a v id im o D a će sv a k i p u tn ik što uloži je d a n N a p e t d o n e ti p o tv rd u o tom e.43 A LO N ZO P rić i ću i je sti, m a to b ilo m o je P o sled n je, je r je n a jb o lje već. p ro šlo .44 V ojvodo, b ra te , č in ’te što i m i. (G rm ljavina i m un)e. Dolazi ARIJEL, kao harpija, udari krilim a po stolu, i trpeza sa jelom iščezne)

A R IJE L V i s te t r i g re šn ik a ,45 za k o je je su d b a — Č ije je o ru đ e o v aj n iži sv e t I sv e n a n je m u — n ik a d sito m m o ru N a re d ila d a v a s iz b lju je n a kopno, O strv o ovo, g d e čovek n e živi, J e r s te v i o d lju d i n a jm a n je d o sto jn i D a živite. A l’ ja vas zalu d ih , I baš u ta k v o j m a h n ito sti lju d i V eša ju i d a v e sam i sebe. (ALONZO, SEBASTIJAN i DRUGI izv u k u m ačeve)

Vi L udaci! J a i m o ji d ru g o v i Služim o su d b in i; o n i e le m e n ti 41 Ne hvali dom aćina i njegovo gostoprim stvo pre nego što vidiš kako će se sve to završiti. 4* U ono vrem e prekom orski putnici su ponekad ulagali svotu u Londonu, k o ju su gubili ako se ne vrate, a koja im je isplaćivana petostruko ako se vrate i dokažu da su bili u m estu opredeljenja. 44 Z a k ra lja je najbolje proSlo, je r sm atra da m u je sin m rtav. 45 Alonzo, Antonio i Sebastijan.

55

Od k o jih su v a ši m ačev i k a lje n i . M ogu is to ta k o r&niti v etro v e, 11’ izložen i p o d sm eh u u b iti V odu k o ja se o d m a h o p e t sk la p a K ’o što m i m o žete o šte titi k rilo I za je d n o perce. A m o ji d ru g o v i N ep o v red ljiv i s u isto k ’o i ja. K ad b i n a s o n i i m ogli ra n iti, M ačevi su v aši odveć te šk i sad Z a v ašu sn ag u d a ih podignete. Ali, s e tite se — to v a m p o ru cu je m — Da s te v a s tro jic a p ro g n ali iz M ilan a D obroga P ro sp e ra i p re d a li m o ru — K o je to k a ž n ja v a sad — i n je g a sam og I n je g o v o dete. Za to n isk o delo V išn je sile, sp o re al’ d o stižn e v azd a, R a z ja rile su m o re i o b ale I sva s tv o re n ja p ro tiv v ašeg m ira. T ebi su, A lonzo, o d u zele sina, I p rek o m e n e iz rič u ti sp o ru P ro p a st — g o ru nego b rz a sm rt — K o ja će te u sto p u p ra titi. I da b iste izb eg n u li g n ev V išn jih sila — što će se in ače N a ovom p u sto m o s trv u izliti N a v a še g lav e — n em a dru g o g p u ta Sem isk ren o g a k a ja n ja i čistog Z iv o ta odsad. (ARIJEL. iščezne u g rm ljavini; zatlm , uz tih u m u ztk u , one prilike opet dolaze, igraju u z rug an} e i keženje, i najzad odnose trpezu)

PR O SPE R O G lu m io si h a r p iju izvrsno, Moj A rije le ; g lu m a ti je b ila Z anosna. O d m o jih u p u ts ta v a n isi Izostav io b aš n i je d n u reč. I m o je n iž e slu g e su iz v e le U loge sv o je p o tp u n o p riro d n o I s p u n o p ažn je. M oćna m i m a đ ija D eluje, i svi su m o ji d u šm a n i S p u ta n i ras.trojstvom ; o, o n i su sad U m o jo j v lasti. O sta v lja m ih toj 54

P o m e tn ji; id e m m la d o m F erd i'n an d u I n jeg o v o j i m o jo j m iljenicL (Ode)

G O N C A LO T a k o v a m sv e tin ja , g o sp o d aru m oj, S to s to jite ta k o z a p a n je n i? A LO N ZO O, strašn o , strašn o ! M eni se čin ilo Da su ta la si govorili sv i I p rič a li o tešk o m g re h u m om ; V etri su o to m p ev ali, a grom , T a d u b o k a , stra v ič n a o rg u lja, P o m in ju ć i P ro sp e ro v o im e, O b jav io je b aso m zločin m oj. Z bog to g a sin m oj p o čiv a u m u lju , A ja ću za n jim tra g a ti još d u b lje No što se o lo v n i v isa k ik a d a S pustio, i ta m o u b la tu b iti s njim . (Odlazi)

S E B A S T IJA N N ek a ti đ av o li sam o dolaze J e d a n p o je d a n , p a ć u se b o riti S le g ija m a n jin im . A N TO N IO B iću ti pomagaČ. (SEBASTIJAN i ANTONIO odlaze)

G O N C A LO S v a tro jic a su o č a jn i; a n jih o v T eški g reh , k ’o o tro v sto m nogo k a s n ije D eluje, sa d a d u šu im n ag riza. M olim vas, k o ji s te g ip k ijih zglobova, P o ž u r’te za n jim a d a sp re č ite ono N a šta b i ih o v o lu d ilo nav elo . A D R IJA N M olim v as, h a j dem o. (SVI odlaze)

Ce t v r t i Ci n

SC EN A PR V A P red P ro sp ero vo m će lijo m (Ulaze PROSPERO, FERDINAND i MIRANDA)

PR O SP E R O A k o sam te o d v eć strogo kaznio O v a t i n a k n a d a sad p o p ra v lja to; J e r ti tre ć in u svog živ o ta p ru žam , O no ra d Čega živim , i što sad Jo š je d n o m evo u r u k e ti d a je m 4 M u k e su ti b ile o gled lju b av i, I ti si g a d iv n o iz d rž ao već. P re d bogom ti o v a j bo g at d a r u stu p a m . 0 F e rd in a n d e , n e sm ej m i s e Sto je T olik o h v alim , je r ćeš v id e ti D a će o n a sv a k u h v a lu p rev az ići 1 o sta v ili je d a h r a m lje za n jo m . FER D IN A N D V eru jem , p a m a p ro ro č ište sam o P o re k lo to. P R O SPE R O O nda, k ’o m oj d a r, a tv o ju T ek o v in u za slu žn o stečenu, U zm i k ć e r m o ju . A l’ a k o razdrešiS N jen d ev ičan sk i p o ja s p r e n o Sto se S v ečan o v e n č a n je o b av i u p u n o m I svetom o b red u , n eb o n e ć e d a ti Svoj blagoslov d a v am p lo d a n b u d e b rak . J a lo v a će m rž n ja , je tk o p re z ira n je I neslo g a p o k riti v a m b ra č n u P o ste lju ta k v im k o ro v o m d a b u d e M rsk a i teb i i n jo j. Z ato p a z i D ok v a m H im en o v a46 z u b lja n e zasvetli. M H im en je bog b ra k a i b račn e sreće.

56

FER D IN A N D K ’o što se n a d a m m irn im d an im a, P o ro d u lep o m i đ u g o m živ o tu U ovoj lju b a v i, ta k o n i p ećin a M račna, n i zgodno m esto, n i n a jja e e P o d stic a n je n a š eg goreg d u h a 47 N eće u p o h o tu p re tv o riti m i čast, N iti u m a n jiti č a r onog svečanog D an a k a d a ću p o m isliti d a su Ili Febovi48 k o n ji o h ro m ili, II’ d a je noć u h a d u zad ržan a. PR O SPE R O L ep o rečeno. O n d a sedi s n jo m , P a ra z g o v a ra jte ; o n a je sad tv o ja. H ej, A rijele! m oj v re d n i slugo, hej! (Dolazi ARIJEL)

A R IJE L Š ta želite, g o sp o d aru ? T u sam . P R O SP E R O T i i sv i tv o ji n iži d ru g o v i D obro ste p o sle d n ju slu žb u o b av ili; A sad vas m o ra m u p o tre b iti Z a je d n u đ ru g u , sličn u p rire d b u . Idi, dovedi o v am o d ru žin u , N ad k ojo m ti d a je m p u n u vlast. P o d sta k n i je n a b rz ra d , je r m o ram D a p o k a ie m ovom m la d o m p a ru N eku m a lu m a js to riju m o ju ; O bećao sam , a o n i ček aju . A R IJE L Z a r o d m a h ? PR O SPE R O Je ste, za tre n o k a već. A R IJE L P re n o kažeš ,,dođi“, ,4di“, D v a p u t d a ’neš, v ik n eš ,,tako“, N a p rs tim a d o ć će la k o Svi, u sm e h u i d a r m a r u . . . V oliš li m e, g o sp o d aru ? PR O SPE R O O, m nogo, d ra g i A rije le m oj. N e p rilaz i d o k te n e pozovem . A R IJE L D obro, razu m em . (Ode) 47 A luzija n a sta ra verovanja da svako ljudsko biće im a svog dobrog i zlog andela. 48 Feb je bog sunca, ili Sunce.

57

PR O SPE R O N em oj d a p re k ršiš D a tu reč; n e p u š ta j u zd e m ilo v an ju . N a jja č e z a k le tv e sla m a su za v a tr u U k rv i; b u d i u z d rž ljiv iji, 1Г zbogom zavete! FER D IN A N D Ja m čim , gospodine. Beli, h la d n i đ ev ič a n sk i sn eg će H la d iti ž a r je tr e 49 n a m o jim g ru d im a. PR O SP E R O D obro. — S a d dodi, A rije le m oj! D ovedi celu đ ru ž in u , je r b o lje D a im a v ise d u h o v a no m an je. P o ja v ite s e veselo. — Ni reči! G le d a jte sam o! I ć u tite sad!50 (Tiha m u zik a . Dolazi IRIDA)

IR ID A 51 C erero, iz d ašn a gospo, ženice, T v o ja p o lja p u n a raži, pšenice, G rah o rice, zobi; i p a d in e trav n e , G de o v ce p a su ; i liv a d e ra v n e , N a k o jim a se sto č n a h ra n a d en e; I o b a le tv o je o d cveća šaren e, Š to v la ž n i a p ril n e g u je za čed n e V ence h la d n ih n im fi; h la d g a ja gde se d n e O sta v lje n i m la d ić o d d ev o jk e svoje;

Gde vinogradi okresani stoje, A su n č a n o žalo p u sto je, bez d ru g a , — N eb e sk a k ra ljic a , č ija sam j a d u g a I vesn ica, n a re d u je ti sad D a sv e to o sta v iš i d a đođeš ta d N a o v a j tra v n ja k , o v o m esto tu. P a u n i n je n i b rz o le te am o; C erero, d o d i d a zab av iš nju . (CERERA dolazi)

C ER ER A P o z d ra v lja m te, v esn icu ša re n u ,

Sto verno sluša Jupitrovu ženu; Čija šafranova krila vazda liše Na moje cveće kapi sveže kiše; <# Jetra se sm atrala seđištem polne strasti. 50 Ne govorite, već sam o gledajte. C utanje je bilo potrebno za izvođenje m ađioničarskih m ajstorija. 51 Irida je boginja duge i glasnica Ju p ite ra i Junone.

58

Sto krajem svoga plavog luka bojiš Gola polja, sume nad kojima stojiš; B o g ati u k ra s u g o rd e z e m lje ove,

Sto kraljica tvoja ovamo me zove? IR ID A D a p ro s la v ite v e rid b u to g p a r a I d ra g a n im a p o n u d ite d a ra . C ER ER A K aži m \ dugo, je r to m o ra s z n a ti, D a 1’ V e n e ra il* n je n sin k r a ljic u p ra ti? J e r oni sk o v aše p la n za k o b n i sm e r P o ko m e D it52 m ra č n i d o b i m o ju k ćer. I za k leh se d a n ik a d s n jo m n iti S n je n im slep im sin o m 53 n e ć u d ru g a biti. IR ID A Ne boj se n jih ; v id e h s k o lim a g o lu b ljim P ro d iru k a P a f u o b la cim a d u b ljim . D oduše, p o h o tu ra s p a liti h te še K od d v o je m la d ih k o ji se zak leše D a se n i jed n o n a o d a r n e sv a li D ok H im en sv o ju z u b lju n e zap ali. АГ za lu d : M arso v a v r a tila se d ra g a 54, A zlo v o ljn i sin jo j posl’o je d o v ra g a S tre le svoje, d a ih n ik a d n e iz b aci Ved s v ra p c im a d a je, k ’o p ra v i đečaci. CERERA D olazi — po h o d u z n a m d a je to o n a — K ra ljic a n aša, v e lik a Ju n o n a . (Ulazi JUNONA)

JU N O N A K ako, d o b ra se stro ? N e k ’ sam s to b o m ra d a Sreći, slav n o m ro d u mladog* p a r a sada. (Pevaju) J U N O N A Cast, bogatstvo, braCna sreća, Dugi život, radost veća ’ P ratili vas sve do cilja. Junona vas blagosilja! CERERA Obilje svako i plodove razne, Žltnice, am bare koji se ne prazne, Grozdovim a puno lozino čokoće Od ploda svoga povijeno voće; 8t, 61 K raljica neb a je boginja Junona, Jupiterova žena. V enera Je boginja ljubavi; njen slepi sin je K upidon ili Amor. Dit je bog donjeg sveta; njegova žena je P rozerpina. C ererina kći, k oju je Dit silom odveo u donji svet. M V enera.

59

N eka vas proleće 1 jesen za njim e Odsada p rate Životom bez zime! Ne čuli nikad oskudice glas — To je C ererin blagoslov za vasl

FER D IN A N D N a jv e lič a n stv e n ija vizi j a je ovo, A m u z ik a je čaro b n a. D a 1’ sm em S m a tra ti d a su to d u h o v i? P R O SP E R O DU, I je su d u h o v i, k o je sa m j a sv o jo m V eštin o m p riz v a o iz n jin ih ob lasti, D a p rik a ž u o no š to sam zam islio. FER D IN A N D D aj d a u v ek o v d e živim . O tac T ak o d iv n o e u d o tv o ra n , m u d a r, P re tv a r a ovo m e sto u ra j. (JUNONA i CERERA Šapuću i šalju IRIDU nekim poslom)

M ila, S a d m ir! J u n o n a s C ezarom šap u će; S p re m a se jo š nešto. Ć uti, b u d i nem a, D a n e p o k v a rim o č a ro liju ovu. IR ID A Vi nim fe, k o je n a ja d a m a zovu, Iz k riv ih p o to k a, s trš č a n im k ru n a m a , O sta v ’te vode i d o d ite n a m a N a o v a j tra v n ja k ; je r J u n o n a želi D a n a m p o m o g n ete d a se p ro v eseli V e rid b a p ra v e lju b a v i n a m je d n e ; D ođite, p o žu r’te, v i n a ja d e čedne! (Ulazi NEKOLIKO NIMFI)

Ž eteoci su n cem o p aljen i, A vgusto m u m o rn i, d o d ite sa d m en i S a v a ših b razd a, d a sla v ite slavu, D a se v eselite; s ta v ite n a g la v u S lam n e šešire, p a n e k o d v as sv ak o U zm e je d n u n im fu i z a ig ra la k o K o lo k a k v o j e u svom selu v o l’o. (Ulaze 2ETEOCI, praznično obučeni, i zaigraju so NIMFAMA. Pri k ra ju igre PROSPERO iznenada ustane i kaže nešto, na Što SVI tu žno iščeznu u z čudan, potm uo i zbrJćan Sum)

P R O SPE R O (za sebe) Z ab o ra v ih g n u sn u zav eru te zv e ri K alib an a, i z a v e re n ik a 60

N jegovih p ro tiv m og života. C as Z a n jih s m e r j© već došao. (DUHOVIMA)

Dobro! D osta! O dlazite! FER D IN A N D T o je ču d n o v ato ; T vog o ca j e n ek i d u b o k sp o p ’o gnev. M IR A N D A N ik a d ga d o d a n a s n isa m v id e la U ta k v o m g nevu. P R O SPE R O T i izgledaš, zete, U zn em iren i k a o u p lašen . ^ V eseo b u đ i. N aš a z a b a v a S v rše n a je sada. N aši su ig rači D uhovi bili, i iščezli su sad U n e v id ljiv v az d u h . K ’o n e su štastv en o T kivo te vizije, ta k o će i k u le V isoke, i d iv n i dvorci, i sv e čan i H ram o v i, i sa m a lo p ta zem ljin a, I sve n a n jo j, n e s ta ti k ’o o v a Iščezla, n e s tv a rn a po v o rk a, i n eee Z a sobom n ik a k a v o sta v iti trag . M i sm o g ra d a o d k o je se pr&ve Snovi, i n a š m a li život n a m je snom Z ao k ru žen . J a sam g n ev an , gospodine; B u d i s trp ljiv p re m a m o jo j slab o sti; M oj s ta r i m o zak je sm uoen, a li vi N em o jte zbog m oga n e m ira b rin u ti. A k o v a m je v o lja, id ite u m o ju C eliju, p a se ta m o o d m o rite ; A ja ću m a lo p ro šeta ti, d a b ih S tišao d u h svoj. FER D IN A N D i M IR A N D A Z elim o v a m m ir. (Odlaze)

PR O SPE R O H v a la vam . — Dodi, A rijele, brzo K ’o m isao . (Dolazi ARIJEL)

A R IJE L P o k o ra n sam tv o jim M islim a. Š ta želiš? 61

P R O SPE R O D uše, m o ra m o se S p re m iti d o b ro za o b raču n svoj S K alib an o m . A R IJE L Je ste, g o sp o d aru m oj. D ok sam p re d s ta v lja o C e re ru h teo sam R eći n ešto o tom , a l’ sam se b o ja o D a te n e n a lju tim . PR O SPE R O K aži gde si ti O stavio te n itk o v e ? A R IJE L R ekoh D a su o d p ić a b ili u ža re n i I ta k o h r a b r i d a su u d a ra li V azd u h Sto im je d u v ao u lice; T u k li su z e m lju k o ju sto p a lju b i; A li su s ta ln o išli c ilju svom . U d arim u b u b a n j, n a Sto o n i k ao N e ja h a n i žđ rep ci n a č u ljiše uSi, Iz b u ljiše oči, dig o se n o zd rv e K ao d a n ju š e m u zik u . I j a sam T oliko im uSi očarao D a su, k ’o telad , za m ojom iSli rik o m K ro z b o d ljik a v e d iv lje ru že, p re k o O štre bćce, čičak a i tm j a Sto im je b olo slab e golenice. N ajz ad sam ih o stav io ta m o U ž a b o k re č in i za tv o jo m ćelijom , G de g a c a ju do guse u v odi S m rd ljiv ijo j o d n j'h o v ih nogu. PR O SPE R O SokoJe, to si d o b ro u rad io . Z ad rži još svoj n e v id ljiv i lik. O ne tric e iz k u će donesi, Z a m a m ac d a se lopovi u h v ate. A R IJE L Idem , idem . (Odlazi)

PR O SPE R O _Đavo, su šti đavo, C iju p riro d u v a s p ita n je n eće O plem en iti. Ceo je m oj tr u d Iz čovečnosti bio u za lu d an , S asv im u za lu d an . K ’o Sto s g o d in am a 62

N jegovo te lo p o s ta je sve ru žn ije, T ak o sve gori b'iva m u i d u h . S ve ću ih n a straS n e m o k e u d a riti. (ARIJEL se vraća natovaren blistavim odeždam a i drugim stvarim a)

. H odi, ob esi ih o to uže. (PROSPERO I ARIJEL ostaju nevidljivl. Ulaze KALIBAN, STEFANO i TRINKULO skroz m okri)

K A L IB A N M olim , K o ra č a jte tiho, d a n i k rtic a S lep a n e o seti sto p a la v a m b at. S ad sm o b liz u n jeg o v e ćelije. STEFA N O Č udovište, tv o j V ilenjak, z a ko g a kažeš d a je bezo pasan, u čin io je za n as m alo š ta d ru g o sem što n a s je nam ag arčio . T R IN K U L O Č uđovište, z a u d a ra š sa v n a k o n jsk u m o k raću , i nos m i je b e sa n n a to. STEFA N O I m oj je Č u ješ li, ču d o v ište? A ko se n a lju tim n a tebe, pazi se — T R IN K U L O P o staćeš p ro p a lo čudovište. K A L IB A N G o sp o d aru do b ri, b u d i 'm i i d a lje N ak lo n jen . B u d i strp ljiv , je r n a g ra d a K ojoj te v o d im zb risa će tu sm e tn ju . G ovor’te tiho. T iho j e k ’o ponoć. T R IN K U L O Ali, što sm o izgubili n a še boce u b a ri — STEFA N O T o je n e sam o b ru k a i sra m o ta već i o g ro m an gub itak . T R IN K U L O Z a m e n e je to g o re n eg o što sam sav m o k ar. I to m i je tv o j b ezo p asan v ilen jak , čudovište! STE FA N O Izv ad iću m o ju bocu, p a m a k a r zap ao u b a ru d o guše. K A L IB A N U m iri se, k r a lju m oj, m o lim te. P ogle tam o, to su u s ta ćelije. U đi bez šum a. Izv rši ta j d o b ri Zločin, p a će to o strv o v az d a B iti tvo je, a ja, tv o j K alib an , Z au v e k lizač tv o g a sto p ala. STEFA N O D aj m i ru k u . P o čin ju m i d o laziti k rv a v e m isli. T R IN K U L O O k r a lju Stefano! O gospodaru! O v rli S tefano! G)e o v u ra sk o šn u od eću za tebe! 63

K A L IB A N M ž n i se toga, b u d alo ; to su trice. T R IN K U L O O ho, čudovište! Z n a m o m i š ta je za s ta ru d a rnicu. O k r a lju S tefano! STEFA N O S k in i d o le ta j ogrtač, T rin k u lo ; ove m i ru k e , uzeću ta j o g rtač. T R IN K U L O T v o je v e lič a n stv o će ga im ati. K A L IB A N V o d en a b o lest u b ila b u d alu ! Sto lu d u je te za d ro n jc im a tim ? P u sti to, i p rv o iz v rši ubistvo! A ko se p ro b u d i, iŠtipaće n a m kožu O d p e te d o p erčin a, i stv o riti C udo od nas. STEFA N O U m iri se, čuđovište. G ospodičiću konopče, n ije li ovo m oj p rs n ik ? S ta li je sk riv io te su ga o b esili? M o ram ga sk in u ti s vešala. T R IN K U L O T ak o , tak o . K ra d i sv e Sto stig n es, p a i sam o uže, je r n as o n d a, v aše v eličan stv o , n e m o g u obesiti. STEFA N O H v a la ti n a d o setk i. E vo ti o v a j h a lje ta k za to. D o setljiv o st n eć e o s ta ti bez n a g ra d e d o k sam ja k ra lj ove zem lje. „K rad i sv e Sto stig n es" d o b ro je lopovsko načelo. E vo ti joe je d a n H aljetak. T R IN K U L O H odi, čudovište, n am aži m a lo p r s te lepkom , pa odm agli sa o statk o m : K A L IB A N N eću n išta. Izgu b ićem o v rem e, I p re tv o rić e n a s u gusane, ili v U m a jm u n e s podlo n isk im čelom . STEFA N O Č udovište, u zm i ovo; pom ozi d a to odnesem o ta m o gde je m o ja m e sin a s v in o m — ili ću te p ro te ra ti iz m o je k ra lje v in e . T R IN K U L O I ovo. STEFA N O J e s t, i ovo. (Cuje se vika lovaca. Ulazi NEKOLIKO DUHOVA u vidu lovačkih pasa i ustrem e se na n jih . PROSPERO i ARIJEL ih tu tka ju )

PR O SPE R O P u c i ga, gare, p u ci ga! A R IJE L S arove, tam o , tam o! PR O SPE R O S rđo, srdo, tam o! Sapko, tam o! P u c i ga, p u ci ga! (KALIBAN, STEFANO i TRINKULO su oterani)

Id ite s m o jim v ile n ja c im a N a re d ite d a im m u če zglobove 64

B o ln im trz a jim a , ste ž u im m išiće . G rčev im a sta ra č k im , i n e k ’ ih Ištip a ju , p a n e k se Šarene V ise n o p a n te ri ili le o p a rd ! A R IJE L C uj k a k o u r lič u ! PRO SPERO N ek ’ ih go n e sa d Žestoko. U o v o m času svi su m o ji D u šm an i u m o jo j v la s t! U skoro će O k o n č a ti se i ceo m oj tru d , P a ćeš i ti slo b o d n o disati. A li m e još m alo p r a ti i posluži (Odlaze)

5 Sekspir l

P E T I C IN

SCEN A PR V A P red P rosperovom ćelijovri' (Ulazi PROSPERO, u svom čarobnom ogrtaču, i ARIJEL)

PR O SP E R O M oj p o d u h v a t sa zrev a; m a đ ija D e lu je m o ja ; m o ji d u h o v i S lu ša ju me, a v re m e u sp ra v n o Nosi s v o je b rem e. K o ji je čas d a n a ? A R IJE L S ad će še st; u ovo d o b a, re k a o si, G o spodaru , d a će p re s ta ti n a š rad . P R O SPE R O R ekao s a m ta k o k a d sam p r v i p u t D igao b u ru . Reci, d u še m oj, K ak o su k ra lj i p r a tn ja n jeg o v a? A R IJE L Z a tv o re n i su, gospodaru, svi P o tv o jo j n a re d b i, i sad s u o n ak o K ak o su bili p ri o d la sk u tvom . Svi su z a tv o re n i u lip o v o m g aju K oji b r a n i v ašu će liju o d b u re. N e m ogu m aći d o k ih n e p u stite. K ra lj, b r a t njegov, ii vaš — sva tro jic a su još U ra s tro js tv u . A o sta li tu že N ad n jim a u s tra h u i ja d a n ju , ali N ajv iše o n a j k oga si n az v ao „D obri s ta r i g o sp o d ar G oncalo^, S uze m u liju n iz b ra d u k ’o zim ske K ap i n iz trš č a n krov. T v o ja m a d ija T oliko sn a žn o d e lu je n a n jih , D a b i ti s e srce razn e žilo K ad b i ih video. PRO SPERO T a k o m isliš, d uše? 66

A R IJE L M o je bi, d a sam Iju d sk o b iće ja. P R O SPE R O I m o je će. K a d ti, sto si v a z d u h sam o, P o k azu ješ e to sa žaljen je , bol Z a n jih o v e p a tn je , z a r d a ja, k o ji sam N jih ovog r o d a i o sećam sve, P a i p a tn je , isto ta k o k ao oni, N e b u d em d u b lje g a n u t nego ti? M ad a su m e n jih o v a svdrepa Z la d.o u sa m o s rc e pogodila, Ip a k sam , u d ru s tv u sa b o ljim razu m o m , S a v la d a ti m og’o svoj so p stv en i gnev. B o lji je v rlin e n o o sv e te čin. K a d se k a ju , j a saiii p o stig ’o svoj cilj. Idi, A rijele , p a ih oslobodi; S k in u ću im čini, p o v ra titi um , I o n i će b iti k a o što su bili. A R IJE L D ovešću ih od m ah , g o sp o d aru m oj. (Odlazi)

PR O SPE R O Vi d u h o v i b rd a , potoka, jezera, I g ajeva, i v i č ije sto p e tr a g N e o sta v lja ju n a pesku, k a d g o n ite N e p tu n a d o k je u oseci, ali B ežite od n je g a k a d a se o n v ra ć a ; Vi p a tu ljc i što n a m esečin i P ra v ite zelen e k isele k ru žiće O d k o jih o v ca n e p ase; i v i Što pon o ćn e g ljiv e n a p ra v ite , R ad o sn i k a d a č u je te v e č e rn je — V ašom sa m pom oću, ia k o s te slab i B ez m ene, su n c e d n ev n o p o m ra c iv ’o, D oziv’o b im to v n e v e tro v e i d iz ’o H učan r a t izm eđ u zelenoga m o ra I p lav o g av o d a; stra šn o j g rm lja v in i G io m a d a v ’o v a tr u i cepao h ra s t J u p ite ro v m u n ja m a n jeg o v im ; T resao r t tv r d a te m e lja i c u p ’o Iz k o ren a je le i kedrove. G robov i su, n a m o ju zapovest, B udili sv o je spavače, i ta d O tv arali se i p u šta li ih v an 5*

67

/

P o d d e jstv o m m o je sv em oćn e v eštin e. T e g ru b e m a đ ije o d riče m s e sad ; I posto z a tra ž im n e b e sk e m uzike, S to baš s a d Činim, d a b ih o stv a rio S m e r sv o j n a č u lim a o n ih što i je su Z a t e m u z ičk e čin i — p relo m iću Svoj š ta p i u z e m lju z a k o p a ti g a ta d N a n e k o lik o la k a ta du b o k o , A s v o ju k n jig u u to p iti d u b lje No š to je ik a d p lo v n i v isa k d o p r’o. (Svečana m u zika . Vraća se ARIJEL, zatim ALONZO sa ludačkim p o k retim a ; za n jim GONCALO; pa SEBASTIJAN i ANTONIO, sa ludačkim grim asam a, a prate ih ADRIJAN i FRANCISKO. S v i ulaze u krug k o ji je PROSPERO napravio, i stoje u n jem u om ađijani. PROSPERO ih posmatra)

S v eča n a a r ija k o ja je n a jb o lja U te š ite ljk a p o rem e ćen e m a šte N ek a ti iz le č i m o zak što je sa d B e sk o rista n i v r i u lo b an ji! S vi sto jite, je r s te p od m ađ ijo m , tu. S v eti G oncalo, čestiti čoveče, M oje oči liju b r a ts k e su ze s tobom . M a đ ije d e js tv o iščezav a brzo. I k a o ju tr o k o je se p r ik r a d a N oći i ta m u r a s te r u je svu, T ak o i n jih o v p ro b u d e n i d u h P o č in je m a g lu lu d a č k u d a goni, Sto o b a v ija n jih o v um , O d o b ri G oncalo, v r li sp asio če m o j I v e r a a slu g o g o sp o d ar a svog! O bilno ć u n a g ra d iti tv o je D o b ro čin stv o i re č ju i delom . A ti si, A lonzo, p o stu p io m rsk o S a m n o m i m o jo m o erk o m ; tv o j je b ra t P o m ag ač ti b io u n e d e lu to m . Sad, S e b a stija n e , o k a j a vaš to. Ti, m o j b ra te , m o ja k rv i, m o je m eso, V la s to lju b lje si g ajio u duši, A izg n ao si iz p je s a v e s t i d o b ro tu . S a S e b a s tija n o m o v im ti si baš. — A o n zbog to g a sa d n a jv iš e tr p i — 68:

H teo d a u b ije š i ro đ e n o g k r a l j a AT m a d a ši o d lju d , j a t i ip a k p ra šta m . P o č in je d a im n ad o lazi ra z u m I b lisk a p lim a p o p la v iće sa d O balu u m a p rlja v u i b la tn u . N e p rim e ć u je m e jo š n ik o o d n jih .55 A n e bi m e n i p o zn ’o ovakvog. D onesi m i še šir i m ač, A rijele. P reo b u ći ću se, p a n e k a m e v id e K ’o n e k a d a šn je g v o jv o d u m ilanskog. P o žu ri; brzo Slobodan ćeš biti. (ARIJEL peva i pomaze m u da se oprem i)

ARIJEL Ja sisah gde i pčela svet. U jagorčevine lčžem cvet, Dok' sovin glas k reštl klet. N a slepom m išu moj je let K ad leto prođe. Veseli će dani Veselo doći pod cvetom n a grani.

PROSPERO Teško će m i, d ra g i A rijele, biti Bez te b e ; a li đ a ć u ti slobodu. T ako, tak o , tak o . H a jd ’ n a k ra lje v b ro d N ev id ljiv k a k a v si. T am o ćeš n aići N a m o rn a re u sn u p o d p alu b o m baš. K a d a se k a p e ta n i v o d a p ro b u d e, P rin u d i ih d a sm e sta d o d u a m a A R IJE L B iću b rz к а о m u n ja , v ra tić u se P re n o što ti srce d v a p u t k u c n e još. (Ode)

GONCALO S ve m uke, nevolje, ču đ a i užasi S ta n u ju ovde. N e k ’ n a s v iš n je sile O dvedu iz o v e ze m lje strah o v ite! PR O SPE R O P o g led aj, k ra lju , n e p ra v o sv rg n u to g M ilanskog v o jv o d u P ro sp e ra . A d a ti ZaLsta ždvi k n ez g o v o ri sad, G rlim te lo tv o je i tv o je d ru žin e , I dobro m i došli. A LON ZO D a li si ti on Ili ne, Ui n e k a opsena, D a m e, k a o i pre, p re v a ri — j a h e znam . • Bilo. ti u d a ra k ’o d a si od m esa 55 Prospero je još nevidljiv.

I k rv i; i d o k te celo v re m e g led am Iz m o je d u š e iščezav a p a tn ja , U kojoj m e k a n d a lu d ilo držalo. A k o je o v o z b ilja s tv a m o s t, o n d a S am o se ču đ o m o b ja s n iti da. O d ričem se tv o je v o jv o d in e55, I m o lim d a m i o p ro stiš nedela. — АГ o tk u d d a je P ro sp e ro još živ I o tk u d o n o v d e? PRO SPERO P rija te lju v rli, D o p u sti d a t e zag rlim , m oj sta ri: T vojoj ča sti n e m a g ran ic e ni m ere. G O N C A LO N e b ih se sm eo z a k leti je 1’ to S tv arn o st, ili n ije . PRO SPERO V i s te sv esn i još Izv esn ih ta jn i o v o g a o strv a ; P a n e v e r u je te n i u dzvesnost. D obro m i došli, m ili p rija te lji. (Po strani SEBASTIJANU i ANTONIJU)

Sto se vas tide, sprego necasna, D a hodu, m o g ’o b ih n a m rš titi sad Č elo n je g o v e v iso sti n a vas, I d o k a z a ti d a s te izdajnici. A li tu p rie u o sta v lja m n a stra n u . S E B A S T IJA N (za set>e) Iz n je g a đ a v o p ro g o v a ra sam . P R O SP E R O Ne. — A tebi, n a jv e e i nitkove,

Cijim bi imenom brat kužio usta, P ra š ta m to n e d e lo i o s ta la sva. O d te b e tra ž im m o ju v o jv o d in u , K o ju m i m o ra š v ra titi, to znam . A LO N ZO A k o si ti P ro sp ero , re c i n am P o je d in o s ti o tv o m e sp asen ju . K ak o si o v d e n a iš’o n a nas K oji sm o, k ao brodolom nici, N a o b a lu p r e tr i sa ta izbačeni, G de sam izg u b io — d a b o ln a sedan ja! — F e rd in a n d a , m ilo g sina. *• M ilanske vojvodine, nad kojom m u je Antonio bio dao vrhovnu vlast.

70

P R O SP E R O 2 a o m i je, G ospodaru. A LO N ZO O vaj j e g u b ita k N e n a k n a d iv ; a s trp lje n je k a ie D a je v a n m odi n jeg o v o g a leka. P R O SP E R O P re m islim d a n is te t r a i i l i m u pomod. Z a slican sludaj o n o m i se nežno S m ilo v alo d a ju c i m i u te h u , T e sam sa d m ira n i sp o k o jan ja. A LON ZO S lican si g u b ita k im ao i ti? PR O SPE R O V elik za m en e k o lik o i nov. A d a m i sn o šljiv b u d e ta j g u b ita k , S re d stv a su m o ja m nogo s la b ija O d s re d s ta v a za v a s u u te h u , J e r j a sa m sv o ju izgubio kcer. A LO N ZO K d er? O nebo, n e k živ e o b o je U N a p u lju k ’o k ra lj i k ra ljic a ! O, d a s u tam o , n e b ih žalio D a sam j a za g lib ljen u o noj b la tn ja v o j P o ste lji gde m i sa d a leži sin. A k a d s te sv o ju izgubili kder? PR O SP E R O U o voj p o sled n jo j b u ri. V id im d a su V elm ože o v e to lik o u c u d u Zbog s u s re ta ovog, d a su p ro g u ta le 57 R azu m i d a je d v a m ogu v e ro v a ti D a d o b ro v id e i d a su m i re c i P riro d a n govor sv ak o g lju d sk o g bica. А1’ m a k o l’ko d a ste p o m e te n a u m a, P o u zd an o z n a jte d a sa m ja P ro sp ero , O naj izb acen i k n e z M ilan a što se N ajd u d m jim nadinom is k rc ’o N a o b a lu ovu, g d e ste p re trp e li B rodolom , i o v d e g ospodar postao. АГ d o sta o tom e. O v a is to rija M ože se m nogo d a n a p ric a ti A n e za d o ru d ak , n iti je p o d esn a Z a ta j p rv i su sret. D o b ro d o s’o, k ra lju . O va d elija je m oj d v o r; o v d e im am M alu p r a tn ju ; d ru g ih p o d a n ik a и Usta su im otvorena od čuđa, i otuda ovaj izraz.

V an n je n em am . M olim , p o g le d a jte U n u tra . K a d s te m i v ra tili v o jvodstvo, J a ću v a m s e za to o d u žiti lepo; P o k aza ću v a m ču d o k o je će v a s O b ra d o v a ti k ’o m e n e vojvodstvo. (Otvara ćeliju u ko}o) se vide FERDINAND f MIRANDA k a k o igraju Saha)

M IR A N D A M ili kneže, n e ig ra š p o šten o .68 FER D IN A N D L ju b a v i m ila, n e b ih to Cinio Z a sa v svet. M IR A N D A P a k a d hi i za n ek o lik o K ra lje v in a , ja b ih o p ro stila ti ip ak , I n a z v a la to p o šten o m igrom . A LO N ZO A k o je to sam o o strv s k a o b m an a, O n d a ć u d v a p u t izg u b iti sina. S E B A S T IJA N N ajv e će čudo! FER D IN A N D M ad a m o re p reti, O no je ip a k ta k o m ilostivo, I ja sa m ga k riv o p ro k lin jao . (K lekne pred ALONZA)

A LO N ZO S a d sv i blagoslovi ra d o sn o g a o ca N eka te o k ru že! U sta n i i re c i K ak o si došao ovam o. M IR A N D A O čuda! K ol’ko je m nogo k ra sn ih bića O vde! K ak o je lep ta j lju d s k i rod! 0 d iv n i n ovi sv e te k o ji im a š B aš ta k v e lju d e! PR O SPE R O T eb i je o n nov. ALON ZO K o je ta d e v a s k o jo m ig ra š šah ? P o zn an stv o v a m n ije d u ž e o d t r i sata. J e li to b o g in ja k o ja n as ra sta v i 1 sad n a s o p et otoupila tu? FER D IN A N D O n a je, oče, sm rtn a , a l’ b esm rtn o m P ro m isli m o ja. Iz a b r’o sam n ju K a d očev sa v et n e m ogoh traž iti, M isleći da oca ja viSe i nem am . T o je kći to g slav n o g v o jv o d e m ilanskog, O kom e sam m n o g e h v a le slusao, H F erd in an d m ožđa nam em o igra tako da ga M iranda pobedi7:2

A li ga n ik a d n isa m video. O d koga sa m d r u g i živ o t dobio; A s ovom d ev o m o ta c m i je d r u g i A L O N Z O I ja sam n je n . A li, k a k o č u d n o zvuči K a d m o ra m m o liti za o p ro šta j sn ah u ! P R O S P E R O P re sta n ite , k r a lju ; n e o p te re ć u jm o S e ć a n je n a še p ro h u ja lo m tugom . G O N C A LO P la k a h u d u ši, in a č e b ih p re G ovorio. P o g le d a jte dole, B ogovi v isn ji, i n a o v aj p a r B lag o slo v en u k ru n u sp u stite, J e r v i n a m d o v d e o z n a č iste p u t. A L O N Z O J a n a to k ažem : am in , G oncalo! G O N C A LO J e li m ila n s k i v o jv o d a iz ag n an Iz M ila n a d a m u p o ro d k r a lju je U N a p u lju ? O, r a d u jte se v iše N ego ik a d a , i z a p išite S lo v im a z la tn im n a tr a jn im stu b o v im a: N a je d n o m p u tu K la rib e la n a d e M uža u T u n isu , a n je n b r a t F e rd in a n d 2 e n u g d e je b io iz g u b lje n i sam , P ro s p e ro v o jv o d stv o n a p u s to m o strv u , A sv i m i seb e u č a su k a d n ik o N ije v iš e bio n i gosp o d ar svoj. A L O N Z O (FERDi n a n o u t м л ш г о ! ) D a jte m i v aše ruke. N ek a ja d I tu g a v eč n o g rle src e o n o g Sto v a m n e želi rad o st. G O N C A LO N ek a ta k o B ude! A m in!
O, p ogledaj, k ra lju , E vo n as još d v o je. J a sam p ro re k a o D a se ta j čovek n eće u to p iti A ko im a n a k o p n u v ešala. P a, bogohulniče, što si sv o jo m psovkom O terao b o žju m ilo st s b ro d a svog, Z a r n a o b ali n e psuješ, z a r n em aš U sta n a k o p n u ? R eci š ta je novo? 73

VOĐ N a jb o lja je novost d a sm o n a š li z d ra v e K r a lja i celu m u p ra tn ju , z a tim d a je N aš b ro d — k o ji sm o p r e tr i s a ta još S m a tra li p ro p alim ~ i č ita v i čv rst, O p rem ljen , sn a b d ev en k ’o k a d p rv i p u t Isp lo v ism o n a m ore. A R IJE L (PRO SPER U ) G ospodaru, S v e sa m to sv ršio p o o d la sk u svom . P R O SPE R O (A B U ELU ) M oj v e š t i đ u š e ! A LO N ZO T o n isu p riro d n i D o g ađ aji n o sv i ču d n i o d ču đ n ijih . R eci m i kako s te v i d o šli o v am o ? VOĐ D a znam , gospodaru, d a sam sasv im b u d an , J a b ih p o k u sao d a v a m to isp ričam . B ili sm o m rtv i zaspali, i svi P o d p a lu b u — n e zn am k a k o to — strp an i, I tu se m alo čas u z ču d e sn u h u k u , R iku, v risk u , u rla n je i zv ek u L an a ca i groznu, u ž a sn u g a la m u P ro b u d ism o p o tp u n o slobodni. T ad, čita v i i z d ra v i v id esm o D a je n a š k ra lje v sk i, lepi, d o b ri b ro d N eoštećen. N aš je k a p e ta n sk a k ao G led a ju ći ga. I za je d a n tr e n N ešto n a s je, kao u snu, ra z d v o jilo O d o sta le p o sad e i d o v elo O vam o ta k o p o m u ćen e svesti. A R IJE L (P R O S P e r u ) Je sa m l i d o b r o u r a d io ? P R O SP E R O (АШЈЕ1ЛЈ) D ivno, M oj tru d b en iče. Bićeš oslobođen, A LO N ZO O vo je n a jč u d n iji la v irin t ko jim su L ju d i ik a d išli; u ovom z b iv a n ju P riro d a n ik a d n ije b ila vođ. P ro ro č ište n ek o m o ra is p ra v iti N aše zn an je. P R O SPE R O K ra lju , g o sp o d aru m oj, N e m u č ite u m svoj m o zg an jem o ču d u Z b iv a n ja ovog; u bo ljo j p rilici, Sto će sk o ro doći, o b ja sn iću v am sve P o je d in o sti o v ih d o g ad aja, 74

A d o tle b u d ite v e se li i lep o M islite o svem u. (ARUELU)

H o d i am o, duše. O slobodićeš K a lib a n a sa d I d ru g o v e m u ; s k in i sv o je čini. (ARIJEL odlazi)

K ako je m o j go sp o d ar m ilo stiv i? Jo š n e m a n e k ih iz v ašeg a d ru š tv a , M om ak a što ih se n e se ć a te još. (ARIJEL se vraća terajući pred sobom KALIBANA, STEFANA i TRINKULA u ukra d en o m odelu)

S T E F A N O N e k a se sv ak o s ta r a za sv e o sta le, a n ik o sam o z a sebe, je r sv e je sam o slu č ajn o st. — H rab ro , ti s tra šdo, ti ču d o v iite , h rab ro ! T R IN K U L O A k o m e ovi p o sm a tra č i k o je n o sim u g lav i n e v a ra ju , o v o je lep prizor. K A L IB A N O S etebe, ovo su z a ista D u h o v i d iv n i! P a k ak o je g izd av Moj gosp o d ar!59 P la šim se d a će m e K azn iti. S E B A S T IJA N H a, ha! K o su ti stvorovi, K neže A n to n i je ? M ogu li se o n i K u p iti z a novae? A N T O N IO V rlo v e ro v a tn o ; J e d a n j e o d n jih k ao p ra v a rib a , P a se, bez su m n je, m ože u n o v č iti P R O S P E R O P o g le d a jte sam o r u h o ovih lju d i, V elm ože, p a re c ’te jesu li cestiti. M a jk a ovog lu p e ž a n ak a zn o g B ila je v eštica, i to ta k o m o ćn a D a je i M esecom v la d a la i s n jim P ra v ila p o v o lji p lim u i oseku. O v a s u m e tro jic a p o k rali, A ta j p o lu d a v o — je r m u o ta c beše Đ avo — sn o v ao je z a v e ru sa n jim a P ro tiv m og života. D v o jicu o d n jih s' U vojvodskoj odeždi. 75

M o rate z n a ti i p riz n a ti svojim , A to g s tv o ra m r a k a p riz n a je m za svog. K A L IB A N Iš tip a n du b iti nam rtvO . A LON ZO J e 1’ to S tefan o , m oj p o d ru m a r p ija n i? S E B A S T IJA N I sad je p ija n ; g d e li n a d e v in a ? A LO N ZO I T rin k u lo je već to lik o p ija n D a posrće. G d e su n a šli ta j n a p ita k K oji ih je ta k o z a g re jao ? — K a k o si z a p a o u tu r š iju tu ? T R IN K U L O B io sa m u ta k v o j tu r š iji o tk a k o sa m v a s v ideo • p o sle d n ji p u t, p a se b o jim d a m i n ik a d n e ć e izaći iz kostiju. N eću se p la š iti u je d a m uva. S E B A S T IJA N A k a k o si ti, S te fa n o ? STEFA N O O, n e d ir a jte m e — ja n isa m S tefan o već grč. P R O SPE R O H teo si b iti k ra lj o strv a , m om če? STEFA N O O n d a b ih sv a k a k o b o la n bio k ra lj. A LON ZO O vo je n a jč u d n iji s tv o r k o g a sam ik a d Video. (P okazuje na KALIBANA)

PR O SPE R O C ud an p o p o n a ša n ju , K ao i o b lik u . Id i sad u m o ju C eliju ; p o v ed i i sv o je drugove. A ko se n a d a š o p ro e ta ju m om , L epo je sp rem i. K A L IB A N V aistin u hoću. U budu'će ću b iti p a m e tn iji I zaslu žan b iti n a k lo n o sti tv o je. T ro stru k i sam m a g a ra c k ad o v u P ija n ic u s m a tra h za b o žan stv o I obožav ah tu g lu p u b u d alu ! PR O SPE R O H a jd ’ odlazi! A LON ZO Id ite, i to R uho o s ta v ite g d e s te ga i n a šli. S E B A S T IJA N T ačn ije, u k ra li. (KALIBAN, STEFANO i TRINKULO odlaze)

PR O SPER O G o sp o d aru m oj, V ašu v iso st i p r a tn ju v a m s v u P ozivam u m o ju ubogu ćeliju, 76

G d e dete je d n u o d m o riti se nod, Sto ću d e lim ič n o p ro v esti u ta k v o m P rič a n ju , d a de o n a b rzo prodi. Isp ričad u v a m p o v est svog života I d o g a đ a je što su se desili O tk a d a d o d o h n a o vo ostrvo. U ju tru c u v a s o d v esti n a v aš brod, P a u N ap u lj, g d e du, n a d a m se, v id e ti V en č an je tih n a ših i m ilih i d ra g ih . A o tu d a du u M ilan o m oj, D a m i s v a k a tre d a m is’o b u d e grob. A LO N ZO Z u d im d a ču jem p o v est tvog živ o ta K o ja de m i dud n o o sv o jiti sluh. P R O SPE R O Isp rid ad u v am sve. I obedavam M irn o m o re, p o v o ljn e v etro v e I b rzu p lo v id b u , k a k o b is te stig li I d a le k u v a š u m o rn a ri cu. (ARI JELU)

A rije le m ili, to je tv o j posao; P a u elem e n te, u slobodu! N ek ’ te Sreda p ra ti! — M olim vas, h o d ite. (SVI odlaze)

E P IL O G

(Govori PROSPERO)

lzg u b ih sv e što m a đ ija m i dala; O stala m i sa m o m o ja snaga m ala. Sad m o že te da m e o vd e za d rž ite IV da m e u N a p u lj o p et o tp ra vite. Sad k a d sa m dobio v o jv o d in u staru 1 k a d a o p ro stih sv o m e opsenaru, N e d rž’te m e vise sred p u s tin je ove N o ru k a m a d o b rim s k in ’te m i o k o v e . M oja je d ra n e k a vaš n e ž n i d ah vodi, IV propad a p la n što ž e lja h da v a m godi. D u h o va vise da m i slu že n em a m , N iti v e štin e da m a d ije sp re m a m ; M oj k r a j će b iti u m o m o ča ja n ju , A k o m i m o litv a ne p o m o g n e sta n ju ; A ona je ta k o p ro d o rn a da stiže Do m ilo sti sa m e i g reh sa nas diže. I k ’o što že lite da s va s g resi odu, T a ko i v i m e n i d a ru jte slobodu. (Odlazi)

1

ZABUN E

N aslov originate, THE COMEDY OF ERRORS

P rev eli 21 VO J IN S IM lC i SIM A PA N D U R O V IĆ

K o m e d l j a z a b u n a štam pana je prvi pu t 1623. godine u P rvom folio-izdanju celokupnih S eksp iro vih d ra m skih dela; ona je jedna od prvih ako ne i prva Sekspirova kom edlja, a napisana je verovatno 1592—93. godine, m ada neki, donekle ne bez osnova, m isle da je to m oglo biti i mnogo ranije, 1565—89. Jedan savrem eni zapis k a ie da su 28. decem bra 1594 „glumci prikazali k o m ed iju Z a b u n e , i ta nod počela je I nastavila se do kraja u samirn pom etnjam a f zabunam a, i zato je docnije u v e k bUa nazivana N o d z a b u n a . " To je bila predstava prikazana za dlanove sudskog zdanja Grejs-in, i sasvim je mogudno da je to bilo i prvo izvodenje ove kom edije. S tilske i m etridke osobine dela svedode o njegovom ranom postanju: stihovi su pravllnl, sa mnogo rima, desto u katrenim a a ka tk a d i u detrnaestosloinim distisim a; im a dosta poetskih slika, eu fuistidkih kondeta i igre redima; proze im a m alo. To je najkradi Sekspirov kom ad, „jedlni bez n eke dublje filo zo fske ideje“, all f najveseliji l najsm ešniji od svih — budna I vesela m ladaladka farsa, izvanredno dobro kom ponovana, osnovana na m o tivu zam ene lidnosti. To je i jed in l Sekspirov kom ad koji je u celini prerada jedne antldke ko m ed ije i, pored B u r e , jedinl u ko je m se radnja strogo pridriava klasidnog jed instva vrem ena i m esta. S eksp irov glavni izvor za ovo delo je kom edlja M e n e h m i rim skog kom ediografa Plauta I, u m anjoj meri, A m f i t r i o n , istog pisca. Prvo delo je farsa o zabunam a koje nastaju usled slidnosti dva brata-bliznaca, a drugo je slidna farsidna obrada m otiva o zam enama lidnosti i o pom etnjam a i zabunam a koje otuda nastaju. Zevs i M erkur u zim ju lik A m fitriona i njegovog sluge Sosije; tako prerušen, Zevs obljubi A lkm en u , jer ona m isli da je to njen m u ž A m fitrion, ko ji se vratio iz pobedonosnog rata; M erkur, prerušen kao Sosije, duva kudna vrata, pa kad naide pravi Sosije, on ga zbunl l otera, a potom naruii i A m fitriona i ne dopu&ta m u da ude u svo ju kudu. Ova epizoda sa dva para d vojnika dala je Seksplru id eju ne sam o za slidnu veom a zabavnu scenu (III, l) ved verovatno i za stvaranje drugog para bllznaca, dime su m ogućnosti grešaka i zabuna oko identifikovanja lidnosti udetvorostrudene. Kod Plauta je sam o jed a n par I dvanaest „zabuna"; kod Sekspira ima osam naest „zabuna". Pored ove glavne izm ene, Sekspir je nadinio l više drugih: odbacio je neke likove iz Plautove kom edije, a uveo je nove: Egejona, Solina, Em iliju, Lucijanu i Luciju; prom enio je m esto radnje: um estb Epldam nosa (Drad) — m ada ovo m esto pom inje, kao i Epidaur (Cavtat, I, 1) — radnju je preneo u Efes, grad u Malo) A zijl, nekada duven sa vradžblna i darolija; veći znadaj, i viSe teksta, dao je A n tifo lu iz Sirakuze, do k je ko d Plauta glavno lice M enehm o iz Epidam nosa (tj. A ntifol iz Efesa); epizoda sa „milosnicom" kod Plauta je raskalašna, dok je kod Sekspira sasvim pristojna (IV, 3); 6 Sekspir 1

8X

najzad■ u p rvobitnu grubu fa rsu o Ijubom ornoj i svadljivoj ženi i o muiu-Loli uneo je elem ente rom antične ljubavi i Ijubom ore A drijane, nezne zaljuotjenosti A ntijota и i и исцапе i patettcnu pricu siarog Egejona i Em ilije. Sekspirova farsa je ne sam o sm ešn ija od P lautove nego je, pom esana sa ro m a n n ko m i poeztjom , i vtse ijudskd, covecnija. Delo je prvi p u t objavljeno k o d nas u prevodu Z. Sim ića i S. Pandurovića, u Beogradu, 1963; p rvi puc je prikazano u N arodnom pozoristu u Beogradu 1964, na ervgleskom je zik u , u izvodenju članova pozorišta „Old Vic“ iz Londona. „Ali ka d se K o m e d i j a z a b u n a sklopi, ona nas je zabavila još više nego M e n e h m i , i povrh toga osećam o da su n jene p o m etn je odvele neposredno m iru i sp o ko jstvu . NiSta n ije osialo n ep iija tn o n i pritajeno, i nem a iskušenja da se vrati svadalačkom raspoloženju. Uvereni sm o da će se A d rijana do kraja života stideti svoje goropadnosti; da će Lucijana biti savršena supruga A ntifola S ira ku ia n tn a ; da će Egejon i igum anija — sad poznata kao gospoda Emilija — sa kupiti oko sebe svoju porodicu u Efesu, i sve će biti m irno i spokojno. Konačno, ne sm em o dopustiti sebi zabunu da previše hvalim o K o m e d i j u z a b u n a . To nije delo ndjvišeg reda; u n jem u im a izvesnih greSaka, m litavosti u versifikaciji, b o ja iljivo sti u slika n ju likova, sirovosti i mrSavosti u jezik u . To nije jedno od Seksp iro vih velikih složenih rem ek-dela, zračno i svetlo od početka do kraja. To je čarobno vesela i brbljiva farsa o njegovoj nedokrajčenoj m ladosti, i veom a je značajna po tom e Sto je to delo u ko jem , viSe nego m a gde drugde, m ožem o da posm atram o te h n iik i razvitak njegovog stila i osvedočenja o razvoju njegove um etnosti i selektivn e sa m o kritike .“ (E. Gos.)

L IC A

SOLIN, vojvoda od Efesa EGEJON, sira ku ski trgovac ANTIFOL iz Efesa ) .. blizanci, sinovi Egejona i Emilije rel="nofollow"> 01 ANTIFOL iz Sirakuze \ DROMIO iz Efesa DROMIO iz Sirakuze

blizanci, robovi dva A ntifola

VALTAZAR, trgovac ANDŽELO, zlatar PRVI TRGOVAC, prijatelj A ntifola iz Sirakuze DRUGI TRGOVAC, kom e je A ndželo d u žn ik РШ С, učitelj EMILIJA, Egejonova žena, igurnanija u Efesu ADRIJANA, ie n a A ntifola iz Efesa LUCIJANA, njena sestra MILOSN1CA TAMNIQAR, PANDUR, SLU2BENICI I PRATIOCI Mesto radnje EFES

6*

P R VI C IN

SCEN A P R V A D vorana u v o jv o d in o m đ vo rcu (Ulaze VOJVODA, EGEJON, TAMNlCAR f PRATIOCI)

E G E JO N P ro p a s t m i m o ju u b rz a j, Soline, N ek ’ m e sm rću m u k a i sv e d ru g o m 'n e . V O JV O D A N e m oli više, trg o v č e iz S ira k u z e ; N eću d a p ris tra s n o k ršim zak o n naš. N e p rija te ljstv o i k av g a stv p re n i Z ločinom zlo b n im g o sp o d ara tvog N ad trg o v cim a n ašim ć e stitim — Sto, n em aju ći o tk u p n in e , k r v lju Z ap ečatiše n jeg o v e o d re d b e — G oni sv ak u m ilo st iz o k a što p reti. J e r o tk a d sm rtn i n astao je ra z d o r Izm eđ u tv o jih b u n to v n ih z e m lja k a I nas, v rh o v n a s u v eća o d lu čila, I sira k u sk o i naše, d a vise N e d o p u ste trg o v in u k a k v u M eđ’ zav ađ en im g rad o v im a n ašim ; P a čak ak o m a ko, ro d e n u E fesu, B ude vid en n a trg u il’ s a jm u S irakuze, ili ko iz S ira k u z e D ode u E feski zaliv, d a će b iti P o g u b ljen , a celo njeg o v o im a n je D a se u zap ti i p re d a vojvodi, Sem ak o n e sk u p e h ilja d u d u k a ta Z a njegov o tk u p . T v o ja im ovina, I p o n ajb o ljo j proceni, n e v re d i 85

t

V iše o d sto d u k a ta ; i zato P o zak o n u si o su đ e n n a sm rt. E G E JO N To m e te ši; p o sle tv o je re č i ta d S a zalask o m su n c a sv ršen m i je ja d . V O JV O D A S ira k u ž a n in e , d o b ro ; reci k ra tk o U zro k zbog k o g a si sa d a n a p u stio Svoj zav ičaj i d o š’o u E'fes. E G E JO N Teži m i z a d a ta k n ije m og’o p a sti N ego d a k a z u je m n eizreciv jad . АГ d a b i se ip a k u v e rio sv et D a je m om k r a ju u z ro k p riro d a 1, A n e n isk i p re stu p , isp rie aću sad O no što tu g a d o p u šta m i joe. U S irak u zi sa m rođen, i o žen jen Z enom k o ja je b ila sreć n a sa m n o m I ja s njom , d o k n ije d o s’o u d es zao. U ra d o sti sam ja živeo s n jo m ; B lago n am b iv a še sv e v eće i veće P o sle m o jih čestih , u sp e lih p u te v a U E pidam no, d o k m i poslovoda N ije um ro. A ta d v elik a m e b rig a Z a robo m o stalo m u razn im m e stim a O trže od m ilih z a g rlja ja žene. Ni Sest m eseci n e b esm o o d v o je n i K ad ona, m a d a i serp en a sla tk im B rem en o m Sto ga žen e nose, reši D a p o d e za m n o m ; i srećn o m i dode. P o d o lask u b rzo p o sta sreć n a m a ti D v a d iv n a sin a. Z aču d o su bili S lični je d a n dru g o m , i m ogli su sam o Po im e n u d a se ra z lik u ju svom . T oga istog časa i u isto j k rč m i S iro tica se n e k a oslobodi B rem en a sličnog p o ro d iv ši d v a Isto v e tn a b liz an c a; a ja ih , J e r im ro d ite lji b e h u p resiro ti, K u p ih i o d g a jih d a m i d ec u služe. M oja žena, n e m alo p o n o sn a 1 Očinska priroda koja ga je navela da traži svog sina Efesu.

86

u

N a sv o ja d v a sina* već je sv a k i d an N a v a ljiv a la d a k re n e m o kući. N erado, a l’ p rista h . АГ p reran o , v aj, U k rc a li sm o s e . . . O tplovili sm o svega je d n u m ilju Od E p id a m n a p r e n o što je m ore, P o k o m o u v e k v e tru , d alo z n a k N esreće n aše. A l’ b rz o o stasm o Bez m nogo n a d e ; m a lo m u tn a s ja ja S to p ad a še s n e b a p ru ž a lo je sam o D ušam a n a šim isp u n je n im stra h o m S ig u rn o ja m s tv o n aše sk o re sm rti. J a b ih je ra d o p rig rlio ; ali S ta ln i p la č žene, k o ja je p la k a la J e r v id e o n o što n as m o ra snaći, I b olno c v ilje n je lep e o d o jčad i,

Sto plače, a ne zna čega da se plaši, Nagnaše me da kušam izbeći Ono što beše neminovno već. M o rn ari čam cem p o tra ž iše spas, A b ro d što to n e o sta v iše n am a. Ž ena, s v iše b rig e za dru g o ro đ en če, P riv e z a ga za m a lu re z e rv n u K a ta rk u k o ju m o rn a ri č u v a ju Z a slu č aj b u re, a za n je g a v eza Je d n o o d d ru g e d v o jice b lizan ca. Za o sta lo d v o je p o sta ra h se j a N a sličan n ač in . A k a d a sm o đ ecu Z b rin u li tako, žen a se i ja, S o čim a i b rig o m u p e re n im n a r jih, V ezasm o je d n o za je d a n , a d ru g o Za d ru g i к га ј od k a ta rk e n a m ta d ; I plovili sm o, stru jo m nošeni, P ra v o za K o rin t, k ak o se činilo. N ajzad je Sunce, g le d a ju ć i Z em lju , R a stu rilo m a g lu što n a m je sm e ta la ; I pod u tic a je m ž e lje n e sv etlo sti M ore se u m iri, a m i u g led asm o D va b ro d a k ak o b rzo p lo v e k n am a, J e d a n o d K o rin ta, d ru g i od E p id av ra. 87

АГ p r e n o stigoše —■ o, d o p u sti šad D a n e p rič a m v iše Sta se o n d a zbilo! Z ak lju či p o o n o m Sto je p reth o d ilo . V O JV O D A P ro d u ž i, sta rč e ; n e p re k id a j ta k o ; >er m i se m ožem o sa žaliti nd te, la k o ti m ilo st n e m ožem o d a ti. E G E JO N O, d a su bogovi ta k o učinili, N e b ih s p rav o m sad ih su ro v im a zvao. J e r d o k su bro d o v i b ili n a p e t m ilja Od m s . naiSli sm o n a o g ro m n u ste n u 0 k o ju sm o se sn ažn o u d arili, D a se n aša k a ta rk a slom ila N advoje, ta k o d a n a m je obom a, P ri n e p ra v e d n o m ra z d v a ja n ju tom , S u d b a d ala istu rad o st, isti bol. N jen deo, ja d n a ona! bio je P o d m a n jim tereto m , a li ja d o m ne, 1 v e ta r ga je b rže nosio; I video sam k ak o su sv e tro je U h v a tili k a n d a k o rin tsk i rib a ri. N ajzad je d ru g i b ro d stig ’o do n a s; P o sad a, zn a ju ć i ko sm o, p rim ila je P rija te ljs k i n as b ro d o lo m n ik e; I rib a rim a bi oduzela plen, D a im b ro d n ije bio odveć sp ar, T e g a o k re n u še p re m a dom ovini. Eto k ak o sam odvojen od sv o je S reće. A n esre ća p ro d u ži m i vek, D a tu ž n o p rič a m sv o ju zlo b n u kob. V O JV O D A R ad i o nih za k o jim a žališ, Isp rič a j m i sv e Sto se desilo T ebi i n jim a. E G E JO N M oj s ta riji2 sin, M oja s ta rija b rig a, kad m u beše O sam n aest godina, poc’o je D a čezne za b rato m , p a m e p re k lin ja š e D a d o p u stim d a ga n jeg o v slu g a — koji * U originalu pogrešno stoji mladi. Mlađi blizanac je otplovio

s m ajkom .

88

T a k o đ e o s ta liš e n b r a ta svog, Č ije im e nosi — p r a ti u n jeg o v o m T ra g a n ju za o n im k o g a sam to lik o Zeleo d a v id im , d a sa m rizik o v ’o D a izg u b im svog m ilog p rv en ca. P e t le ta sam p ro v ’o po d a le k im O b la stim a g rčk im , lu ta o A zijom , I ploveći n a tra g stig ao sa m sa d U Efes, bez n a d e d a ću ga pro n aći, AT ip a k v o lja n d a n e o sta v im N e p re tre se n o n i ovo m esto, k ao I svako d ru g o u k om živ e lju d i. A li o v d e se m o ra za v ršiti P rič a m og života, i sreć an b ih bio U svojoj ra n o j s m rti k a d bi sv a P u to v a n ja m o ja m ogla za ja m č iti D a su o n i živi. V O JV O D A J a đ n i E g ejo n e K om e je su đ b in a d o đ elila baš D a nosi b re m e n ed aće n ajveće! V eruj, k a d to ne b i bilo p ro tiv m o je K ru n e, z a k le tv e m i, m o g a d o sto ja n stv a I p ro tiv zak o n a k o ji n i p rin čev i, I k ad b i h te li, n e sm e ju g aziti — DuSa b i m i b ila sad b ra n ila c tvoj. A li, m a d a si o su đ en n a sm rt, I p re su d a se n e m ože n ištiti, Sem n a v e lik u šte tu n a še časti, B iću ti m ilo stiv u k o lik o m ogu. T rgovče, d a je m ti još o v aj d a n ro k a D a p o tra ž iš p rija te ljs k u pom oć. OkuSaj sve sv o je zn an ce u E fesu; P ro si ili zajm i, d a prikupiS sv o tu ; N e uspeS li, o n d a m o raćeš u m reti. P r a ti ga stra ž a ru . T A M N lC A R H o ću , g o sp o d aru , E G E JO N B ez pom oći, n ad e, idem , kneže, znaj. D a je d in o m alo odložim svoj k ra j. (Odlaze)

SCEN A D R U G A T rg (Dolaze ANTIFOL IZ SIRAKUZE, DROMIO IZ SIRAKUZE t jedan TRGOVAC)

TRG O V A C S to g a re c ite d a s te iz E p id am n a, D a v a m im o v in u n e bi u za p tili. B aš d a n a s je n e k i trg o v ac iz S ira k u z e U hapšen zato što d o d e ov am o ; I pošto n e m ože d a se o tk u p i, P o zak o n u će g ra d a n a m u m r e ti P re neg o u m o rn o su n c e n a z a p a d u Z ađe. — E vo n o v ca k o ji sa m v a m č u v ’o. A N T IFO L IZ S IR A K U Z E O dnesi g a u K e n ta u r, g d e sm o O dseli, i b u d i tam o , Dnomio, D ok n e dodeim K ro z je d a n s a t b iće V rem e ru č k u , a d o tle ću ja G led ati n a ro d , v id e ti trgovce, P o sm a tra ti zg rad e, i v ra titi se ta d U sv o ju k rč m u , i sp av ati, je r sa m U kočen, u m o ra n o d dugoga p u ta . O dlazi sad. DROM IO IZ S IR A K U Z E M nogi b i v a s ra d o U zeli za reč i o tiš li s ta k o L epom svotom . (Ode)

A N T IF O L IZ S IR A K U Z E P o u zd an je to M om ak, gospodine, što m e ta k o često, K ad a sam p o tište n , b riža n ili setan , R azv ed ri sv o jim v eselim ša lam a. H oćete 1’ d a p ro še ta m o grad o m , Pa d a u m o ju k rč m u sv ra tim o D a ru č a te ta m o s a m n o m ? TRG O V A C G ospodine, P o zv at sam o d n e k ih trg o v a c a već, Od k o jih ček am u n o san posao; M olim v as d a m e izvinite. Ali, Već u p e t sati, a k o izvolite, S astaću se s v a m a n a trg u ; o staću 90

N

Uz vas, d o k n e b u d e v re m e sp a v a n ju ; A sad v as, zbog posla, o sta v iti m o ram . A N T IF O L IZ SIR A K U Z E P a, d o tle zbogom . Id em o n d a sam D a lu ta m g o re-d o le i ra z g le d a m G rad. TRG O V A C N a jb o lji p ro v o d želim , gospodine. (Ode)

A N TIFO L IZ S IR A K U Z E K o m i želi p ro v o d želi m i što ja N e m ogu im a ti. U o v o m sam s v e tu K ao k a p v o d e što u o k e a n u C ežnjivo tra ž i d ru g u k a p i tu se, N e n alaze ei sv o ju d ru g u , gubi I n e v id ljiv a b iv a T ak o se I ja ja d a n g u b im u tr a g a n ju svom Z a m a jk o m i b rato m . (Dolazi DROMIO IZ EFESA)

Evo k a le n d a ra M og ro đ e n d a n a . S ta je? S to se ta k o B rzo v ra ć a š? DRO M IO T a k o b rzo v raca m ! P a ja sa m o d v eć d o ck an došao. K opun zagoreva, p ra s e sp a d a s ra ž n ja , C asovnik je o tk u cao d v a n a jst,3 A gospa je d a n p o m om o b razu . O na je v ru ća, je r je je lo h la d n o ; Jelo je h la d n o , je r n is te d o šli k u ći; A n is te došli, p o što n is te g la d n i; N iste g lad n i, je r s te p re k in u li p o st; A m i, k o ji se p rid rž a v a m o p o sta I m o litv e, isp a šta m o d o sta Zbog v ašeg greha. A N T IFO L D o sta s tim . R eci m i G de si o sta v io novae što ti d ad o h ? DROM IO O, o n a j novčić što sam dobio P ro šle sre d e d a p la tim sa ra č u Z a kuskujn m o je gospe? D ao s a m ga S araču ; n isa m ga z a d rž ’o z a sebe. * U Sekspirovo doba ručak je počinjao u 11.30 časova.

91

A N T IF O L N isa m za ša lu rasp o lo žen sad ; Bez o k le v a n ja m l reci gde je n ovae? P ošto sm o o v d e stran c i, k a k o si se U sudio d a p o v eriš d ru g o m T o lik u sv o tu ? D RO M IO J a te, gospodine, M olim d a se šališ k a d sed n eš za ru č a k . G ospa m e je ž u rn o o tp ra v ila v a m a ; A a k o se b ez v as v ra tim , p o žu riće D a m e p o ću p i lu p i. J e r ja m islim D a v aš želudac, k a o i m o j, tre b a Da b u d e časovnik, p a d a v a s p o sa lje K ući b ez g lasn ik a. A N T IF O L C uj m e, D rom io, U n e v re m e ti t e Sale d o laze; D rži ih za k a k a v v eseliji čas. G de je z la to što ti d a d o h n a ču v a n je ? D RO M IO M eni, gospodine? P a n is te m i d a li N ik ak v o zlato. A N T IF O L S lu šaj ti, lu p e žu ; P re sta n i sa lu d ira n je m i reci Sta si u čin io s tim Sto ti je d ato . D RO M IO D at m i je sam o n alo g d a vas s trg a D ovedem dom u, F en ik su , n a ru čak . G ospa i n je n a s e s tra č e k a ju vas. A N T IF O L O dgovori m i kao h rišća n in u , G d e si n a sig u m o m esto o sta v io M oj nov ae; il* ću ti sad ra z b iti tu V eselu g lav u k o ja se šegači K a d nisam d o b ro raspoložen. G d e je H ilja d a d u k a ta Sto dobi o d m en e? DROM IO N ek o lik o m o d rih d u k a ta o d vas Im am n a ćupi svojoj, a пекоГ ко G o sp in lh im am n a leđ im a još; A l’ sv e to sk u p a n e čini h ilja d u . A ko b i n jih v ašem g o sp o d stv u v ratio , M ožda ih n e b iste strp ljiv o p rim ili. A N T IF O L G o sp in ih ? K o je tv o ja gospa, robe? DROM IO 2 e n a v ašeg a gospodstva, a m o ja G ospa u F en ik su ; o n a Sto g la d u je 92

D ok n e d o đ e te k u ć i d a ru č a te , I m o li d a n a o b e d p o žu rite . A N T IFO L Sta, zar mi se podsmevaš u lice? Z a b ra n ju je m ti to! Evo, lupežu! D RO M IO : Sta ste n a u m ili vi, gospodine? Za im e boga, sebi ru k e ! A ko N ećete — j a bežim . (Ode)

A N T IF O L Ž iv o ta m i Imog, Izv u k li su m u sa v m oj n o v ae baš. K ažu d a je o v aj g ra d p re p u n p re v a ra , V estih o p se n a ra što о к о opčine, M rač n ih v ra č a k o ji z a lu đ u ju um , V eštica k o je z a lu d u ju u m I ro v a še telo, ra z n ih p re ru š e n ih V aralica ili b rb ljiv ih lažova, I ra z n o v rsn ih d ru g ih p re stu p n ik a . A ko je tak o , n e o sta je m ovde. Id em u K e n ta u r d a n a d e m tog v ra g a ; M oj no v ae je k a n d a o tis ’o b ez tra g a . (Odlazi)

DRUGI CIN

SCEN A PR V A D om A n tifo la iz E fesa (Ulaze ADRIJANA i LUCIJANA)

A D R IJA N A N em a m l još m uža, p a n i ro b a što sam Po n je g a ta k o ž u rn o poslala! L u cijan a, evo d v a s a ta je v e d ' L U C IJA N A M ožda ga je n e k i trgovac. pozvao, P a je s n jim o tiš ’o n e k u d a n a ru č a k . N e je d i se, d o b ra sestro, v eć ru č a jm o ; J e r svojom slobodom gospodari čovek, A lju d im a v rem e ; o n o o d re d u je D olaske ili o d la sk e • n jih o v e ; I zato, sestro , b u d i strp ljiv a . A D R IJA N A Š to će n jim a v iše n o n a m a slobode? L U C IJA N A J e r p o slo v e sv o je izv an k u će vode. A D R IJA N A D a ja ta k o rad im , to b i b ila p ra v a B ru k a. L U C IJA N A O n je u z d a što te o b u zd av a. A D R IJA N A Magarica samo na uzdi se vodi. L U C IJA N A Siba jada preti prkosnoj slobodi. N em a b ića isp o d n eb e sk o g a o k a 4 N a Z em lji, v az d u h u , sre d m o ra d u b o k a Bez m eda. Z v eri, rib e, p tic e o m e M u žjacim a sv o jim v az d a s u pokorne. L judi, b o ža n sk i d a le k o n a d n jim a, V la d a ju svetom , p o m a m n im m o rim a; Im a ju ć i u m a i sa z n a n ja d&re V ise n o rib e, p tic e — g ospodare 4 Oko neba je Sunce. 94

N jim a i sv o jim ženam a, p a i ti M oraš im g o d iti i o d a n a bitL A D R IJA N A N ećeš d a se u đ a š p o d to m steg o m ja k o m ? • L U C IJA N A Ne, neg o zbog p a tn ji što d o laze s b rak o m . A D R IJA N A B i 1’ s e d ala, s b rak o m , tim u zd a m a g ru b im ? L U C IJA N A U čiću d a slu šam p re n o se zalju b im . A D R IJA N A A za n ekom d ru g o m ako ti m u ž pođe? L U C IJA N A S aček aću m im o d o k kući n e dođe. A D R IJA N A S trp lje n je je m im o k a d m u d a m o m ira, A b la g i su k o je još n iš ta n e d ira. K ad č u je m o b e d n u d u šu d a se žali, K ažem o d a tr e b a d a je m im a ; ali D a je n e k o od nas u isti ja d pao, B ilo b i m u to l’ko, p a i vise, žao. T ak o i ti n u d iš, n em aju ć i m uža, S trp lje n je k o je u te h e n e p ru ža. АГ a k o doživiš d a m už sk riv i teb i, U lu d o m s trp lje n ju iz d rž a la n e b i L U C IJA N A U d aću se jed n o g d a n a r a d ogleda. — E vo slu g e; m už je tv o j blizu, izgleda. (Dolazi DROMIO IZ EFESA)

A D R IJA N A J e li tv o j spori g o sp o d ar n a d o m ak u ? DRO M IO U ši m i sv ed o če d a sa m ja n je m u b io n a dom aku. A D R IJA N A R eci, jesi li ra z g o v a ra o s n jim ? Z n aš li m u n a m eru ? DROM IO D a, d a ; isp o ljio je sv o ju n a m e ru N a m o m e u v u , p ro k le ta m u ru k a. N e z n a m p o v o d tom e. A D R IJA N A Z a r su m u reči b ile ta k o n ejasn e , da n is i mo­ gao d a o se tiš n jih o v sm isao? DROM IO U d a ra o je ta k o ja sn o d a sam isu v iše d o b ro osetio njeg o v e u d a rc e ; ali je povod to m e bio ta k o n e ja s a n d a n isa m m ogao d a g a sh v atim . A D R IJA N A K aži, m olim te, d o la z i li kući? Izg le d a d a se m nogo s ta ra , d a b i Z adovoljio sv o ju ženu. DRO M IO Gospo, G osp o d ar m o j lu d je k’o ro g a ta m arv a. A D R IJA N A R o g ata m arv a, huljo! 95

DRO M IO N e m islim D a je ro g o n ja ; a li je, zaista, S asv im lu d . K a d sam ga p o ziv ao k u ći N a ru č a k , p it’o je za tisu ć d u k a ta . „V rem e j e ru c k u ", re k o h ; „M o je z la to !“ R eče on. „V aš ru č a k zagoreva", R ekoh; „M oje zlato"! o d g o v o ri o n ; „H oćete 1* k u c i? “ „Z lato m o je", re č e ; „G de m i je h ilja d a d u k a ta , n itk o v e, S to ti d a d o h ? “ „ P ra se je zagorelo", re k o h ; „M oje zlato g d e je ?" o d g ovori on. „M oja gospa, g o s p o d a r u ..." re k o h ; „Do v ra g a sa tv o jo m gospom ! N e z n a m tv o ju G ospu; d o d a v o la s njom !" L U C IJA N A R e k ’o je ko? D RO M IO M oj gospodar. „N e zn am ", re č e on, „Ni za dom , n i za ženu, n i z a gospu." I ta k o n je g o v o d g o v o r n a m oj P oziv do n o sim k u ći n a leđ im a, J e r m e je, n a k ra ju , po n jim a izlu p ’o. A D R IJA N A Id i o p et, ro b e; d o v ed i ga kuci. DRO M IO D a o p e t idem , d a m e o p e t lu p a ? Zaboga, p o šljite d ru g o g a g lasn ik a. A D R IJA N A N atrag , ro b e, ili ću te sa d T re sn u ti p o cupi. DROM IO O n će to m u d a rc u D odati svoje, izm ed u v as d v o je M oja će g lav a b iti ra z b ije n a . A D R IJA N A O dlazi, b rb ljiv č e , i d o v ed i tvog G osp o d ara kući. DROM IO Z a r sam zaslu žio O d v a s d a m e k ’o lo p tu ć u šk ate ? V i m e u d a ra te o d av d e, o n tam o. P a d a b i ta k o m ogli d a m e tu k u , N eka m e n a slu žb i u k ožu o b u k u . (Ode)

L U C IJA N A P ih ! k ak o A D R IJA N A O n se sad A žen a m u o sm eh J e 1’ s ta ro s t o d n ela 96

je g n ev ti za m račio lice! z a b a v lja p o k ra j rm losnice, u svom d o m u traž i. s m og o b ra z a d ra ž i

Sto zanose, p len e? — On ih u p ro p a sti. Je s u li m i re č i b lju ta v e , b e z slasti, U m jalov, a m o ji ra z g o v o ri glupi? N elju b azn o st v ise n o m e rm e r o tu p i D u h o v ito st o štru . D a li g a o d elo K od d ru g ih p riv la č i? T o n ije zacelo K riv ic a m o ja. O n je m o g a s ta n ja G ospodar. A ko o sta h b ez b lis ta n ja S v o jih č a ri — sve je to n jeg o v o delo. S u n čan i m u p o g le d . m o g ao bi sm elo K lo n u lu le p o tu m o ju d a o k rep i. АГ on, n eo b u zd an odveć, je le n lepi, P lo t p resk ače, v a n k u će se sn a b d ev a; A ja sa m b u d a la kojoj se p odsm eva. L U C IJA N A O d b aci tu š te tn u lju b o m o ru strogu. A D R IJA N A T u sra m o tu lu d e još sn o siti m ogu, Z nam d a se o n d ru g o j u d v a r a sad dugo, J e r šta b i v a n k u ć e d rž a lo ga d ru g o ? Znaš d a m i je la n a c o b eć’o, i kdm o D a n a njega, sestro, za b o ra v i sam o, A n e i n a b ra č n u p o ste lju p ri tom e. N a js ja jn iji k a m e n g u b i sjaj, d ab o m e; Z lato, k o je r d a n e is k v a ri n ek a, Izliže se n a jz a d ; i n e m a čo v ek a C ije dobro im e o n o što n e v a lja , N everstvo, sra m o ta n eće d a u k a lja . P ošto m i lep o ta n ije k ao pre, Isp la k a ć u o n o što o s ta o d n je , I s p lačem um retL L U C IJA N A M noge su b u d a le K ao ž rtv e lu d e lju b o m o re pale. (Odu)

7 Sekspir 1

SCEN A D RU G A U lica (Dolazi ANTIFOL IZ SIRAKUZE)

A N T IF O L Z lato što ga d ad o h D ro m iju z b ilja je O stav ljen o u K e n ta u ru , A m oj v e rn i slu g a po š’o d a m e traži. Po m o m ra č u n u i v e sti k rč m a ra Izg led a d a n isa m m og’o govori ti S D ro m ijem o tk a d p o slah ga sa trg a. Evo ga, dolazi. (Dolaži DROMIO IZ SIRAKUZE)

Sta je, m om če? J e 1’ te V esela ćud p ro šla? V oliš li u d arce, N ašali se s a m nom . N e znaš za K e n ta u r? N isi p rim io zlato ? T v o ja g o sp a F o slala te d a m e odvedeš n a ru č a k ? S edim u F e n ik su ? Je si li ti bio L ud k a d si m i d a o ta j odgovor lu d ? DROM IO G ospodine, k a k a v odgovor? K a d sam v am R ek ao te re č i? A N T IF O L B aš m alo pre, ovde, N em a ni po sata. D RO M IO N isam vas v id eo O tkako s te m e p o slali o d av d e U K e n ta u r s novcem k o ji m i d ad o ste. A N T IF O L N itkove, ti si p o rek ao p rije m Z lata, i p r ič ’o m i o gospi i ru čk u . AP n a d a m se d a i sad osećaš K ako m i s e to ja k o svidelo. DROM IO M ilo m i je što v as v id im vesela. Sta znači ta šala? M olim vas, recite. A N T IF O L Sta, zar m i se podsm ev aš u lice? M isliš li d a se šalim ? E vo ti. (Udara ga)

DROM IO Z a im e boga, p re s ta n ’te, gospodaru! S ad v a ša ša la p o sta p ra v a zbilja. Z ašto vi sa m n o m ta k o p o stu p a te ? 98

A N T IF O L Z ato što te ja k a tk a d lju b a z n o U p o tre b lja v a m k ’o sv o ju b u d alu , I ća sk am s tobom , ti se u su đ u je š D a se sa m ojom Iju b a v lju šegačiš I o z b iljn e m i časove re m e tiš Cim ti se pro h te. K ad a su n c e sija, N ek ’ se b u d a la s ti k o m arci ig ra ju , A n e k se z a v u k u u r u p e k a d se sm rači. A ko b i h te o d a se šališ sa m nom , O sm o tri p rv o k ak o ja izgledam , P a p re m a to m e podesi svoj stav, Ili ću ti b atin o m u liti T aj m eto d u tu tv o ju tv rd u glavu. D RO M IO Z ovete je tv rd o m ? T i u d a rc i će je sasv im ra z m e k šati. A k o p ro d u ž ite s n jim a , m o rać u n a b a v iti šlem za glavu, ili v am o k re n u ti leđ a i pobeći. Ali, m o lim vas, gospodine, zašto m e tu c ete ? A N T IF O L N e znaš? D RO M IO N e zn am n išta, gospodaru, sem d a m e tu čete. A N T IF O L H oćeš d a ti k ažem zašto ? DRO M IO Da, gospodaru, je r v e le d a sv ak o zašto im a sv o je zato. A N T IF O L P rv o zato što m i se podsm evaš, D rugo zato što to o p et p okušavaš. D RO M IO B ez ikak v o g p o v o d a je 1’ iko Ik a d a dobio b a tin a to lik o ? P a, gospodaru, h v a la vam . A N T IF O L Z a h v a lju je š m i, m om če! Za£to? DRO M IO Z a ovo nešto što d o b ih za n išta , gcxspodaru. A N T IF O L D ru g i p u t ću ti n a d o k n a d iti; d aću ti n išta za nešto. Nego, m om če, je li v re m e ru čk u ? D RO M IO N ije, gospodaru, je r n aše m eso još n ije kao ja. A N T IF O L K ak o ? D RO M IO N ije om ekšalo. A N T IF O L P a m ožđa će se prep eći, m om če. D RO M IO A k o ta k o bude, g ospodaru, m olim v a s d a ga n e jedete. A N T IF O L Z ašto? 7*

DROM IO D a v as n e b i n a lju tio , p a d a o p e t iz lu p a te m e n e8. A N T IF O L P a , n au č i se, m om ee, d a se šališ u pogodno v re ­ m e ; j e r sv a k a s tv a r im a sv o je v rem e. DROM IO D a n iste lju ti, sm eo b ih re ć i d a n ije tako. A N T IF O L N a o snovu čega, m om če? D RO M IO P a, gospodaru, n a o sn o v u č in je n ic e ja s n e i ocig le d n e k ao ćelav a ć u p a sam og o ca v rem e n a. A N T IF O L D a čujem . DROM IO Z a čoveka k o ji je o ćelavio p riro d n im p u te m n e m a v re m e n a d a p o v rati sv o ju kosu. A N T IFO L Z a r ni su d sk im procesom i p arn ic o m za p o v raća j ? DROM IO S am o procesom k u p o v in e k a k v e p e rik e n a p ra v lje n e o d tu đ e kose. A N TIFO L Z ašto je v re m e ta k v a tv rd ic a u p o g led u kose, k a d o n a ta k o b u jn o ra ste ? DROM IO Z ato što je to b la g o d e t k o jo m je o n o d a ro v a lo živ o tin je; a što je lju d im a u zelo u kosi d a lo im j e u p am eti. A N T IFO L A li m nogi lju d i im a ju v ise kose n o pam eti. DROM IO N em a n ijed n o g k o ji n e m a d o v o ljn o p a m e ti d a izgubi sv o ju kosus. A N T IF O L A li ti si z a k lju č io d a su k o sm a ti lju d i m ale p a ­ m eti. DROM IO P a, što je čovek m a n je p am eti, tim je b rže izgubi. A li on to n e r a d i bez razlo g a. A N T IF O L K ak v o g razloga? DROM IO Iz d v a razloga, i to dobra. A N T IF O L D o b ra zaista n e m ogu biti. DROM IO P a b a r su o p rav d an a . A N T IFO L U ta k o su m n jiv o j s tv a ri n e m ogu b iti o p ra v d a n i. DROM IO A li su očigledni. A N T IFO L K o ji su? DROM IO J e d a n razlo g je d a u šte d i novae k o ji tro ši n a u d e S avanje kose; a d ru g i je, d a m u p ri o b ed u k o sa n e p a d a u oorbu. A N T IF O L Z a sv e ovo v re m e h te o si d a do k ažeš d a n e m a v re m e n a za sve stv ari. * U ono vrem e se sm atralo da prepečeno meso izaziva gnev. 1 Sm atralo se da je ćelavost posledica veneričnih bolesti.

100

D RO M IO P a to sam i u rad io , g o sp o d aru ; d o k azao sa m d a n em a v re m e n a d a se p o v ra ti kosa iz g u b ije n a n a p riro d a n nacin. A N T IF O L A li tv o j razlo g zašto n em a v re m e n a d a se o n a p o v ra ti n ije p o n ajb o lji. D RO M IO No, p o b o ljšaću ga: i sam o v rem e je ćelavo, p a će do k r a ja sv e ta im a ti i ćelave pratio ce. A N T IF O L Z n ao sam d a će ćelav b iti ta j Z ak lju čak . A l’ gle! K o n am o n o m aše? (Dolaze ADRIJANA t LUCIJANAJ

A D R IJA N A D a, d a , A n tifo le, p ra v i se sa d tu d I n a m rš ti se. N ek a d ru g a gospa ' O sm ehe tv o je s la tk e im a; ja N isam A d rija n a , n isa m tv o ja žena. N e k a d a si se i n e p ita n kleo D a tv o m slu h u reči n isu m uzika, D a p re d m e t tv o m o k u n ik a d n ije d ra g N iti d o d ir k a k a v tv o jo j ru c i mio Ni obed u k u sa n , sem ak o ti ja G ovori m, g led am te, ta k n e m ili služim . S ta je to sad, m u žu m oj, i o tk u d to D a si sam om seb i s a d p o stao tu d ? Da, sam om sebi, kažem , je r si ti O tu d io se o d m e n e k o ja sam N eraz d v o jn o sa tobom sp o je n a I k o ja sam b ila p o lo v in a tebe. N e ra z d v a ja j seb e od m ene, je r zn aj, L ju b a v i m o ja, d a je la k še k ap V ode u n e m irn o m o re b a c iti I v r a titi je o tu d n esm ešan u , ^Ni v eću n i m a n ju , neg o o d u zeti S eb e o d m ene, a li n e u z e ti I m ene. K ak o bi k o sn u t bio ti K ad bi sam o čuo d a sa m b lu d n ic a I d a je o v o telo, p osvećeno T ebi, u k a lja n o b e s tid n im ra z v ra to m ! P lju n ’o b i me, zgazio, bacio U lice m i im e p re v a re n o g iiiuza, Z d erao m i g rešn u kožu s b lu d n o g čela, A v en č an i p rste n o d sek ’o sa ru k e 101

N evern iek e, i slom io ga ta đ , Uz z a k le tv u đ a ве razv o d iš o d m en e. Z n am d a to možež, p a u ra d i to. N a m en i je p re lju b n ič k i sra m ; K rv m i je ra z v ra to m u p r lja n a v eć; J e r ak o sm o je d n o nas d v o je, a ti N ev eran , o n d a ja p rim a m u sebe O tro v tv o g a tela, i tv o jim d o d iro m P o sta je m b lu d n ica. Z a to b u d i v e ra n P o ste lji b račn o j, p a n ek u životu J a izbeg n em lja g u , ti sv o ju sram o tu . A N T IF O L G o v o rite li m eni, le p a gospo? N e zn am vas. D v a sa ta u E fesu sa m tek. V aš g rad k ao i vaš govor m i je tu d . M ad a sv a k u re c v am ra z a b ra ti u m em , J a n ije d n u od n jih ip a k n e razu m em . L U C IJA N A P ih , k ak o si se p ro m en io , zete! K ad si s m o jo m sestro m p o stu p ao ta k o R a n ije ? O n a je p o sla la D ro m ija, D a te n a ru č a k zove. A N T IF O L D ro m ija? DROM IO M ene? A D R IJA N A Tebe. I o dg ovor m i done, D a te je tu k a o i d a je p ri to m O dricao d a je i n je g o v m oj d o m I d a sa m m u žena. A N T IF O L Je si 1’ ra z g o v a r’o, M om če, s ovom gospom ? S ta je hio cilj Te z a v e re tv o je ? DROM IO M oje, g o sp o d aru ? N ik ad je n e v id eh p re ovoga časa. A N T IF O L N itkove, lažeš; je r si m i b a s te Nj ezine re c i d o n eo n a trg. DROM IO N ik a d n isa m ra z g o v a r’o s njom . A N T IFO L O tk u d o n d a d a n a s po im e n u zove, Sem ako n e p o n ek o m n a d a h n u ć u ? A D R IJA N A N e d o lik u je tv o m e do sto jan sitv u Da se ta k o n isk o p re tv a ra š sa slu g o m I d a ga p o d b ad aš d a m e lju fi sad. Zbog o d la sk a tv o g a u teškom sa m s ta n ju , 102

D a b i m e izl&g’o i svom p re z ira n ju . J a se, evo, h v a ta m sad za r u k a v tv o j: T i si b rest, ja sla b a loza, m u ž u m oj, S to sp o je n a s tv o jo m snagom n ešto zn ači; P a ako te n ešto o d m en e odvlači, T o su korov, b rš lja n o tim ačk i, d ra č e ,' M ah o v in a p u sta, što guše sv e jače, I dok n eo p lev ljen n em ad n eš slobode, Što ti sok sišu i u p ro p a st vode. A N T IF O L S ta, m en i govori, m e n e p rek o rev a! D a Г se o žen ih n jo m k a d d u ša sn ev a? Ili sad spava, pa m isli d a slu ša? K a k v a n a m g rešk a s lu h i oči k u ša ? D okle n e p ro v erim su m n ju k o ju im am , I p o n u đ e n u o b m a n u tu p rim am . L U C IJA N A D rom io, n e k ’ se ru č a k sp rem i, idi. D RO M IO G ge su b ro ja n ic e ? G rd n a ču d a vidi! C aro b n a zem lja. N ek a n as bog štiti! Vile, dusi. T re b a p o k o ran im biti, 1Г će n a m k rv v re lu isisati, znaj. Ili n a s n a m rtv o istu ći, pa k raj. L U C IJA N A S ta b rb lja š za sebe, D rom io, i što mi O dgovor ne d aješ, tru te , p u žu tro m i? D RO M IO P re o b ra ž e n sam , za r ne, g o sp o d aru ? A N T IF O L U d u h u . N i ja n em am fo rm u sta ru . D RO M IO N i d u h a ni lika. A N T IF O L T i si ip a k o s t’o U isto m obliku. D RO M IO Ne, m a jm u n sa m p o st’o. L U C IJA N A U m a g arca si p re tv o re n ti glavom . DRO M IO Da, o n a m e jaše, ja čeznem za tra v o m ; Da, m a g arac sam , o n a im a prav o , Je r, k ’o o n a m ene, ja b ih n ju p o zn a v ’o. A D R IJA N A D osta, n eć u v ise d a b u d em b u d ala, D a sta v lja m p rst u o k o i d a plačem , D ok se gosp o d ar i slu g a p rezriv o S m eju m om jad u . H ajd e, gospodine, N a ru čak . D rom io, ču v aj v ra ta . M užu, R učaću s tobom zajed n o n a sp ratu , Ispričaćeš m i sv o je v rag o lije. 103

M om če, a k o ik o z a p ita za tv o g G o sp o d ar a, re c i d a r u č a v a n kuće. N e p u šta j u n u tr a nikog. H ajd m o , sestro. D rom io, b u d i d o b a r v r a ta r sada. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E J e s a m li n a zem lji, n a n eb u , sred hada? S p av am iT sa m b u d a n ? P a m e ta n il’ lu d a ? Z ag o n e tk a sebi, m a d a p o z n a t sv u d a ? G ovoriću što i one, d a im godi; P a n e k a m e su d b a p o to j m ag li vodi. D RO M IO IZ S IR A K U Z E H oću 1’ v r a ta r biti, g ospodaru, ta m o ? A D R IJA N A D a; n ik o m u n u tr a n e dozvoli sam o, J e r m i zn am o d a ti d o b ru ću šk u dam o. L U C IJA N A A sad n a r u č a k p o žu rim o am o.

T R E C l C IN

SCEN A P R V A P red d o m o m A n tifo la iz E fesa (Ulaze ANTIFOL IZ EFESA, DROMIO IZ EFESA, ANDZELO i VALTAZAR)

A N T IFO L IZ E FE SA D o b ri s in jo re A ndželo, o p ro sti; M oja je žena lju t a k a d zadocnim , P a reci d a sam se z a d rž ’o k o d te b e U ra d n ji, d a v id im r a d i li se n je n a O grlica, i d a ćeš s u tra je doneti. AT ev o n itk o v a Što m i lažno re č e U lice d a m e je su sreo n a tr g u I d a sam g a is tu k ’o, i d a sam T ražio od n je g a h ilja d u d u k a ta , I p o re k ’o d a im a m ženu, dom. Ti pijan ico , š ta si h te o s tim ? DROM IO R eci k a k o hoćeš, gazd a; ali što zn am j a to zn am ; D okazaću d a si m e n e iz lu p ao b aš ti sam . L e d a su m i p e rg a m e n a t, a m a stilo u d a r sv ak ; T voj n ik o p is to g a d ela bio b i m i d o k a z lak , A N TIFO L IZ E FE SA M ag arac si. DROM IO IZ E FE SA P a z a ista i izgleda ta k o baš, K a d a trp im te n e p ra v d e i u d a ra c s v a k i vaš. D a za u d a r v r a tim u d a r, im ao b ih n a to pr&vo; АГ ti bi se ta d ču v ao i k o p ite iz b eg av ’o. A N T IFO L IZ E FE SA M oj sin jo re V alta z a re , o z b iljn i ste. A ja v elim N ek’ m i gozba b u d e ra v n a sreći što v a m u v e k želim . V A LT A Z A R D raži m i je ta j lep dočeK, gospodine, o d sv ih je la. 105

A N T IF O L IZ EFESA AT sin jo re V altaza re , šta n a m v re d i k u ća cel a D obrodošlicam a p u n a, k a d a n e m a N i m e sa ni rib e. V A LT A Z A R D obro je lo sp re m a I p ru ž a svako; to teSka s tv a r n ije . A N T IFO L IZ E FE SA D obrodošlica je nešto još p ro stije , T o je reč. V A L T A Z A R P ro st o b ed i lep đo ček — dosta. A N T IF O L IZ E FE SA Z a gazdu tv rd ic u i šted ljiv o g gosta. Ali, m a d a n e m a m fin a je la n ek a, S rd a č n iji d o ček u d o m u v as čeka.

Sta, vrata pod ključem? — Nek’ otvore meni. DROM IO IZ EFESA L u cija, B rig ita, C ecilija, Dženi! DRO M IO IZ SIR A K U Z E (iznutra) G lupače, k o n ju . k o p u n e, ćalove, Idite! Id i od k a p ije ove, II’ te v ra g nosi. S to žen e to lik e D ozivaš sp o lja sa to lik o vike, K a d je i je d n a isu v iše d o sta? O dlazi. DROM IO IZ EFESA K a k v a to b u d a la p o sta N aš v r a ta r ? — G o sp o d ar n a ulici čeka. DROM IO IZ S IR A K U Z E (iznutra) p a> ^ a m u noge ne ozebu, n ek a Ide. A N T IFO L IZ EFESA K o govori o tu d ? O tv o ri v r a ta sad! DRO M IO IZ SIR A K U Z E (iznutra) D obro, gospodine, re ć i ću v a m k ad , K a d k až ete zašto? A N T IF O L IZ EFESA Z ašto? D a bih jeo, J e r n isa m ru č a o d a n a s već d a n ceo. DRO M IO IZ SIR A K U Z E (iznutra) D anas n e m ožete; d ru g i

put moguće. A N T IF O L IZ EFESA K o si k a d m i n e d a š n a p ra g m o je kuće? DRO M IO IZ SIR A K U Z E Z asad v r a ta r, gazd a; D rom io m e zovu. 106

D RO M IO IZ EFESA U k r’o m i i im e — g led aj h u lju ovu! — I slu ž b u što nosi g rd n je nečuvene. D a si d a n a s sam o b io m e sto m ene, Ti bi sv o je im e od sv ak o g a krio. L U C IJA (iznutra) K a k v a je to v ik a onam o, D rom io? ' Ko ti isp re d v r a ta tu g alam u s tv a ra ? DRO M IO IZ E FE SA L u cija, p u sti m o g a gospodara. L U C IJA N e; reci m u d a je do š’o o d v eć kasno. DRO M IO IZ E FE SA D ošlo m i je d a se v eć n asm eje m glasno! „K ucaj, d a o tv o re “ — iz re k a nalaže. L U C IJA (iznutra) „K ad n a v r b i ro d i g ro žđ e“ — d ru g a kaže. D RO M IO IZ SIR A K U Z E Zoveš se L u c ija ? D o b ra re č je p ala. A N T IF O L IZ E FE SA Č uješ li, d ev o jk o ? O tvorićeš v ala. L U C IJA R e k la sam. D RO M IO IZ S IR A K U Z E R e k la si d a nećeš< D RO M IO IZ E FESA D akako, T aj u d a ra c , bogm e, o d je k n ’o je jako. A N T IF O L IZ E FE SA B rb lju šo , p u sti m e u n u tra . L U C IJA (iznutra) D abom e, S am o k a d b u d em o u la ra z lo g tom e. D RO M IO IZ EFESA U d rite sn ažn o u v r a ta ponovo. L U C IJA (iznutra) D ok ih n e zaboli. A N T IF O L IZ E FE SA P lak a ćeš za ovo, N evaljalice, čim o b ije m b rav e. L U C IJA P re će te b e zato u k v rg e d a stave. A D R IJA N A K o to n a v r a tim a p ra v i sv u tu b u k u ? DRO M IO IZ SIR A K U Z E S o b esn im m o m cim a v aš g ra d im a m iik u .

A N T IF O L IZ EFESA Je si 1’ tam o, ženo? G d e se d o sad d ed e ? A D R IJA N A T v o ja žena, h u ljo ! N ek ’ te v ra g odvede! DROM IO IZ E FE SA K a d se, gospodaru, o p e t u dom v ra tiš , T re b a za reč ,,h u ljo “ d o b ro d a jo j pJatis. A N D ŽELO N em a tu n i gozbe n iti d o b re volje. V A L T A Z A R R a sp ra v lja sm o š ta je o d tog d v o g a bolje, A n e m a n i jednog. D RO M IO IZ EFESA P a o n i tu sto je; Iz ra z ’te im o v d e le p e že lje svoje. A N T IF O L IZ E FE SA N ek i v e ta r d u v a, n e zn am o odakle. DRO M IO IZ EFESA C ini v a m se d a je odveć h la d a n d a k le , D a v a m je o d elo tan k o . A u k u ći 107

U n u tra kolači č e k aju v a s v ru ć i, D ok s te v i n a zim i. P a d a sv ak n e p ita : Z a r to n ije d a se, k ’o zee, p o m a n ita ? 7 A N T IF O L IZ E FE SA D a o b ijem v ra ta , n ešto m i donesi. D RO M IO IZ S IR A K U Z E A ko s e m a čem u o v d e n ešto desi, R a zlu p a n e ću p e p o n ećete sobom . DRO M IO IZ E FE SA M ogao b ih d a se n a d g o v a ra m s tobom , M omče. АГ m a d a su re č i v e ta r sa m o Sto lu ta , iščezn e i ta m o i am o, Ip a k ih je b o lje k a z a ti u lice, A n e iza v ra ta , kao kukav ice. D RO M IO IZ S IR A K U Z E D a te n e u k ro tim sam o, d o b ro pazi. O dlazi, pro stače. DROM IO IZ EFESA D osta s tim „odlazi". H oću d a udem . DRO M IO IZ SIR A K U Z E A k o ti se dad n e, K ad s pileži p e rje , s r ib e k ra lju š t spadne. A N T IF O L IZ EFESA U ći ću silom . P o lu g u donesi. DRO M IO IZ E FESA Č uješ li, m om če, d a se ip a k d esi Da se z a k lju č a n a v r a ta o tv o riti Mogu, a r ib a bez k r a lju š ti biti,

Zivina bez perja. Cim vrata otvore, K ’o p e t’o ćeš b iti o č e ru p a n m ore! A N T IF O L IZ EFESA Id i već jed n o m , d onesi polugu. V A LT A Z A R Im a jte s trp lje n ja , g o sp o d in e m oj. O, n e Činite to, je r b iste tim Z a ra tili p ro tiv sopstvenog u g le d a I n a v u k li su m n ju n a č a st sv o je žene. A v a še d u g o p o z n a v a n je n je n e M udrosti, n je n a tre z v e n a v rlin a, G odine n je n e i sm e m o st k a z u ju D a o n a im a n e k a k v o g razlo g a V am a nepo znatog, i d a je izvesno D a će o n a m oći d o b ro d a o p ra v d a Z ašto su v a m v r a ta z a k lju č a n a sad. P o slu ša jte m e, h a jd e m o o d av d e; R učaćem o k o d ,,T ig ra“ ; a uveče D ođite o v am o sam i, d a d o zn a te R azlog za ovaj p o stu p a k čud n o v at. 7 Postoji poslovica: „M ahnit kao zee u m artu .“

108

A ko p o k u ša te d a silom u đ ete S a d u s re d d an a , k a d to lik i sv et P ro la z i tu d a , p rič a ć e to svi, A p ro sta č k a će r u lja ra š iriti G las p ro tiv v a še g čestitog ugleda, G las što će v a s p o d lo p ra titi do groba. J e r k le v e ta u v e k još k le v e ta sazda, A g d e se u v re ž i tu o s ta je vazda. A N T IF O L IZ E FE S A P re v a g n u li ste. O tići ću m irno, I, u p rk o s g n ev u , veseo ću biti. Z n a m žen u v rlo zan im ljiv u , lepu, D uhovitu , d iv lju , a li o p et nežnu. R učaćem o tam o . Z bog žene m e je te M oja žen a često n e p ra v o korela. R učaćem o kod nje. (AND2ELU)

Id i i donesi O grlicu; zn a m v eć d a je gotova. D onesi je kod „B o d ljik av e sv in je “. T ako se zove ta kuća. J a ću tu O grlicu — ied in o za in a t M ojoj žen i — d a ti našoj dom aćici. D obri gospodine, požuri, m olim te. P ošto su m i m o ja v r a ta zak lju čan a, K u cn u ću n a d ru g a , d a m e p rim e sad. A N D ŽE LO B iću za s a t tam o, p a ću v am je d ati. A N T IF O L IZ EFESA Da. T a će m e š a la d o sta sk u p o stati. (Odlaze)

SCENA D RU G A Isto m esto (Ulaze LUCIJANA i ANTIFOL IZ SIRAKUZE)

L U C IJA N A J e Г m oguće d a si zab o rav u d a o S u p ru ž an sk u d u žn o st? Z a r je u p ro leće L ju b a v i cvet tv o je lju b a v i već pao, 109

A n je n a se zg rad a svom e p a d u k reće? A ko si m i s e s tru uzeo zbog b lag a, O nda zbog to g b la g a b u d i b o lji s n jo m ; A ko ti je d ru g a sa d a vise d ra g a , O nda se b a r s k riv a j u n e v e rstv u svom . T am n im v elo m sv o je n e v e rstv o o b av i, Ne d aj d a g a m o ja se stra v id i sam a, Je z ik u sv o m e b a r kočnice stav i, Da n e p rič a sv u d a d ela tv o g a sram a. B udi slatk o rečiv , m io, m a n e v e ra n , Od p o ro k a p ra v i glasnilka v rlin e , P a n e k a ti izgled b u d e čestit, sm e ra n , Iak o ti s rc e za g re sim a gine. N auči g re h d a n a s v e tite lja liči; G reši ta jn o ; zašto o n a m o ra zn a ti? K oji se lu d lopov sv o jim delom dići? D v o stru k g re h je, a l’ se i d v o stru k o p ati, K ad čovek iz svog b račn o g o d ra h ita I p u šta d a že n a za trp ezo m n jin o m U očim a tv o jim sve to i procita. S ra m d o b ija s ja ja pom o g n u t v estin o m , A zla reč n a še zlo delo u d v a ja . Mi sm o, ja d n e žene, la k o v e rn e tak o ; R ec’te sam o d a v as s n a m a lju b a v sp a ja ; D osta je, k a d d rugoj svoju ru k u d ate, P ru ž iti n am ru k a v , je r v i d o b ro z n a te Z alju b lje n o srce v ero v aće lako. Z a to id i m ojoj se stri, zete m ili, R azv ed ri je, teši, lju b a v iju z a k rili; J e r sv e ta je ig r a istin u obići, K ad se sla tk o m lask o m m ože slozi prići. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E S ia tk a gospo, j a još n e zn am im e tvoje. N it’ k a k v im si ču d o m pogodila m oje. P o čarim a, z n a n ju n isi n išta m a n ja Od č u d a n a š e z e m lje8. T i si gore N ad zem ljom . P a za to p ru ži m a lo z n a n ja M om prostom , slab o m u m u , m ili stvore. O n je u m ag li, p o v rša n ; n e p reči 8 Cudo naše zem lje je kraljica Elizabeta.

110

Da sazn a sk riv e n sm is’o tv o jih reči. Jesi li b o g in ja? B i li m o žd a h te la S tv o riti m e o p et? O n d a m e p ro m en i, I ja ću se d a ti tv o jo j m oći — d ela! v АГ ako sam ja i sad ja, to zn am D a tv o ja se stra n ije žen a m en i, D a p o stelji n jen o j v e rn o st n e d u g u iem , I d a m nogo v ise za tobom tu g u je m . Ne m am i m e, s la tk a sireno, n e m am i Svojom pesm om , d a se u d av io ne b i’ U b u jici suza što ti se stra p ro su ; P evaj, m o je srce p rip a d a ć e tebi. T alasim a širi sv o ju z la tn u kosu, J a ću n a n ju , k ao n a p o stelju , leći, I u tom b la žen stv u u v e re n je steći Da je sm rt sam o d o b ita k za o n e S to u m iru tako. L ju b a v to je v a tra , P a n ek ’ se ug asi o n d a k a d a tone! L U C IJA N A Jesi li ti lud, k ad govoriš tak o ? A N T IFO L IZ SIR A K U Z E N e lud, već o p čin jen , ni sam n e zn am kako. L U C IJA N A T voje te je oko op čin ilo znači. A N T IFO L IZ S IR A K U Z E O p sen jen o g leda u su n ce što zrači. L U C IJA N A G ledaj gde tre b a , i gledaćeš čisto. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E G led a ti i ž m u riti je isto, Dušo. L U C IJA N A M oju se stru ta k o zovi pre. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E S e stru tv o je sestre. L U C IJA N A M oju sestru . A N T IFO L IZ S IR A K U Z E N e; Ti si m oga b ića celog b o lja stra n a , B istro oko m oga oka, src a m og M ilije srce; ti si m o ja h ra n a , S udba i sm e r m o je s la tk e n a d e znaj, N a zem lji i n e b u m oj je d in i ra j. L U C IJA N A M oja je s e s tra za te b e sv e to, II’ tre b a da je. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E P a zovi se no S estrom , m ila ; je r ti si cilj m oj. T ebe ću v o leti k roz sa v život svoj, 111

Ž iv eti s A n i ja L U C IJA N A Id em p o

tobom , je r n em aš čoveka, žene. S a d m i ru k u d aj. P o la k o sam o, gospodine, n e k a ; s e s tru za p ris ta n a k taj.

(Ode. Iz k u ć e ANTIFOLA IZ EFESA brzo dolazi DROMIO IZ SIRAKUZE)

A N T IF O L IZ S IR A K U Z E Sta je sad, D rom io? Sto trč iš tako brzo? DROM IO IZ S IR A K U Z E Z n a te li vi m ene, gospodine? Je sa m li ja D rom io? Je sa m li ja vaš m o m ak ? Je sa m li ja — ja ? A N T IF O L IZ S IR A K U Z E T i si D rom io, ti si m oj m om ak, ti si ti. DROM IO IZ S IR A K U Z E J a sam m ag arac, ja sam m o m ak n ek e žene, i j a sam v a n sebe. A N T IFO L IZ S IR A K U Z E M om ak k o je žen e? I što si v a n sebe? DROM IO IZ SIR A K U Z E Z aista sam , gospodine, v a n sebe, i p rip a d a m n ek o j žen i; žen i k o ja po laže p rav o n a m ene, k o ja m i n e d a m ira i hoće d a m e im a. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E K ak v o p rav o o n a polaže n a te b e? DRO M IO IZ S IR A K U Z E Pa, gospodine, ta k v o p rav o k ak v o b iste vi p o lag ali n a v ašeg konja. H tela b i d a m e im a k ao živ o tin ju . O n a p o laže p ra v o n a m ene n e zato što sam ja živ o tin ja , već zato što je o n a v rlo živ o tin jsk o stv o ren je. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E S ta je o n a? DRO M IO IZ S IR A K U Z E O n a -je ta k v o stv o ren je, gospodine, d a je čo v ek n e m ože p o m en u ti, a d a se n e izv in i što po­ m in je ta k v u n ep risto jn o st. O n a je m rš a v a p a rtija za m e­ ne, ali b i sv a d b a b ila ja k o debela. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E S ta p o d razu m ev aš pod d eb elo m sv adbom ? DROM IO IZ SIR A K U Z E O na je, gospodine, k u v a ric a i sv a je m ast. N e zn a m k a k o d a je u p o treb im , sem d a n a p ra vim la m p u od n je, i d a pom oću n je n e v la s tite sv e tlo sti pobegnem od nje. Ja m c im d a bi n je n i d ro n jc i i loj u n jim a g o reli celu p o ljsk u zim u. A ko živ i do stra sn o g a suda, goreće n e d e lju d a n a d u ze od celog sveta. 112

A N T IF O L IZ S IR A K U Z E K a k v e je b o je? D RO M IO IZ S IR A K U Z E C rn a je, k a o m o ja cipela, a lice joj n ije n im a lo čisto, je r se z n o ji; m oglo b i se u n je g a zag az iti d o član ak a . A N T IF O L IZ S IR A K U Z E To je m a n a k o ju vo d a m ože d a opere. D RO M IO IZ S IR A K U Z E Ne, g o sp o d in e; ta j znoj je u sa­ m o m n je n o m b ić u ; n i N o jev p o to p n e bi ga m ogao sp ra ti. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E K a k o jo j je im e? DRO M IO IZ S IR A K U Z E N ela, gospodine. Im e joj je k ra tk o , a li n i a rš in i tr i č e tv rti n e b i je m ogli iz m e riti od k u k a do k u k a. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E O n d a je z a ista široka. DRO M IO IZ S IR A K U Z E N ije d u ž a .od g la v e do p e te nego što je o d k u k a do k u k a ; lo p ta s ta je k ao glob; m ogao b ih n a n jo j n aći p o je d in e zem lje. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E N a kom d e lu n je n o g te la sto ji Irsk a ? DROM IO IZ S IR A K U Z E P a, gospodine, n a stra ž n jic i; p ro n a ša o sa m to p o m o čv aram a. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E A gde je S k o tsk a? DRO M IO IZ S IR A K U Z E N ašao sa m je po g o lo tin ji; ta č n o n a d la n u n je n e ru k e. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E A F ra n c u sk a ? D RO M IO IZ S IR A K U Z E N a n je n o m čelu; n a o ru ž a n a i b u n to v n a ; u r a tu p ro tiv sv o je g lav e9. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E G d e je E n g lesk a? D RO M IO IZ S IR A K U Z E T ra žio sa m k re č n e stene, a li n isa m n a ša o b e lin e u n jim a ; ip a k m islim d a je o n a n a n je n o j b rad i, ta k o b a r cen im p o sla n o j v o d i k o ja teče izm eđ u n je i F ra n c u sk e .10 A N T IF O L IZ S IR A K U Z E G de je S p a n ija ? D RO M IO IZ SIR A K U Z E D o ista je n isa m video; ali sam o setio n je n u v ru ć in u u N elin o m d a h u . A N T IF O L IZ S IR A K U Z E G d e su A m e rik a i In d ija ? DRO M IO IZ S IR A K U Z E O, gospodine, n a n je n o m nosu, u k ra še n o m ru b in im a , a le m -k a m e n im a i sa firim a , i o k re * A luzija na ra t u F rancuskoj 1589—1593. godine protiv H enri j a Cetvrtog. n E ngleska obala p rem a L am anšu, ko ji je razdvaja od F ra n ­ cuske, sasto ji se iz belih krečn ih grebena. 8 Sekspir l

113

n u tim sa sv o jim b o g atim s ja je m p re m a v re lo m d a h u S p an ije, k o ja š a lje č ita v e a rm a d e trg o v ačk o g b ro d o v lja d a se n a to v a re ro b o m sa n je n o g a n o sa .11 A N T IF O L IZ S IR A K U Z E G d e su B e lg ija i N izozem lje? DROM IO IZ S IR A K U Z E T ak o nisko, gospodine, n isa m g ledao. D a zak lju čim . T a a rg a tk a ili v r a č a ra re k la je d a j a p rip a d a m n jo j; n a z v a la m e D rom iom , z a k le la s e d a s m o se obećali je d n o d ru g o m ; iz re d a la m i b eleg e k o je im a m n a sebi; b eleg u n a ra m e n u , m la d ež n a v ra tu , v e lik u b r a d av icu n a lev o j m išici, te sam , z a p a n je n , p obegao o d n je kao VeStice. D a p rsa kao k rem en i če lik -src e n em am , M og’o b ih d a se za p sa što ra ž a n j v r ti sp rem am . A N T IF O L IZ S IR A K U Z E O trči Sto b rž e m ožeš p ris ta n iš tu . A ko v e ta r d u v a s o b a le m a kud, U ovom g ra d u noćas n e o sta jem , A ko k a k v a b a rk a o d lazi o d a v d e D anas, d odi n a trg, g d e ću se Setati, Dok se ti n e v ratiš. T u n a s z n a ju svi, A m i nikog. Zato, d a se p ak u jem o , V rem e je, p a o n d a o d m a h d a idem o. DRO M IO K ao Sto se lju d i o d m e d v e d a klone, D a sp a su živ o t — j a bežim o d o n e K o ja bi h te la d a m i že n a b u d e. (Ode)

A N T IFO L IZ SIR A K U Z E O vde živ e sam e v eštice i v esci, Stog je k r a jn je v re m e d a id e m o davde. G rozi m e i m is’o d a m i b u d e žen a O na Sto m e m užem sv o jim zove sad. A li n je n a le p a se stra im a d a r a D a nežnom , d iv n o m lju p k o šću o čara, I le p o te u svom k rasn o m o p h o d en ju , Da u m alo n ije i m en e n a v e la D a s&m sebe izdam . АГ d a ta k riv ic a Zbog m e n e sam og n e p a d n e n a m ene, Z apušiću uSi n a gl£is te sirene. (Dolazi ANDŽELO s ogrlicom) II Aluzija na špansku arm ađ u poslatu godine. 114

protiv Engleske

1588>

A N D ŽELO G o sp o d in e A n tifo le — A N T IF O L IZ S IR A K U Z E Da, . T o je m o je im e. A N D ZELO Z n a m ga, g o spodine Evo ogrlice. M iSljah d a v a m d o d em K od „ B o d ljik av e sv in je “, ali n ije G otova b ila, p a sa m odocnio. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E Sta želite da u ra d im s n jo m ? A N D ZELO Sta v a m je v o lja. R a d ih je za vas. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E Z a m ene! J a je n isa m poručio. A N D ZELO N e jed n o m , n i d v ap u t, v eć d v a d e se t p u ta. O d n esite je k u ći; o b ra d u jte N jom e sv o ju ženu; a j a ću v a m doći P o v ečeri, d a p rim im novae o d vas. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E P rim ite novae, gospodine, sad, Iz s tra h a d a n ik a d v iše n eć ete V id eti n i n o v ae n i tu ogrlicu. A N D ZELO V i s te ša ljiv č in a, gospodine. Zbogom. (Ode)

A N T IF O L IZ S IR A K U Z E N e zn a m šta d a m islim o svem u ovom e; A li ip a k s m a tra m d a do s a d a n ik o N ik ad n ije b io b u d a la s t toliko, D a se o g rlici tak o v o j protivi. V idim , o v d e čovek n e m o ra d a živ i U brizi, n iti d a se predom eće, K a d p o k lo n e z la tn e n a u lici sreće. S ad p o D ro m ija n a trg . A k o sam o B ro d k a k a v kreće, d a se ukream o. (Ode)

Č E T V R T I Č IN

SC EN A P R V A U lica (Dolazi ANDŽELO sa TRGOVCEM i PANDUROM)

TRG O V A C Z naš, o T ro jic a m a is te k ’o je ro k , A li ja n is a m m no g o n a v a ljiv ’o; P a n e b ih n i sađ, a li o d la zim Z a P e rsiju , p a m i je n o v ac p o tre b a n Z a p u t; sto g a m i g a is p la ti sa d o d m ah , Ili će te o v aj p a n d u r u h a p siti. A N D 2E LO B aš is tu sv o tu k o ju ti d u g u je m Im am d a p rim im o d A n tifo la. M a lo p re sa m m u d a o o g rlicu I u p e t s a ti p rim a m n ovac za n ju . M olim te, h a jd ’m o k u ći n jeg o v o j; Z ah v a lan , tam o v ra tić u ti dug. (Dolaze ANTIFOL IZ EFESA i DROMIO IZ EFESA)

PA N D U R U šte d ite tr u d ta j. E vo ga, dolazi. A N TIFO L IZ E FE SA D ok j a o d em z la ta re v o j kući, Id i i k u p i m i u že; to je d a r M ojoj žen i i n je n o j d ru ž in i Sto m e d a n a s n is u p u stili u dom . A Y gle z la ta ra . Idi, k u p i u že I donesi m i ga kući. DROM IO IZ E FE S A T o će u že D o n eti n jim a r e n tu g o d išn ju O d h ilja d u u d a ra c a . (Ode)

116

A N T IF O L IZ E FE SA L ud je O n aj k o ji se o s la n ja n a vds. O bećah d a ć e te doći i d o n eti O grlicu; a l’ m i n e do đ e n i ta j L a n a c n i z la ta r. M ožda ste m islili D a će n a š a lju b a v , zalan čen a, b iti S uviše duga, p a m i n e dodoste. A N D ZELO N a s tr a n u šalu ; ev o v a m b elešk e 0 težin i la n c a d o p o sle d n jeg g ram a, ‘ O finoći z la ta i cen i izrad e; S to sk u p a izn o si t r i d u k a ta v iše O d m og a d u g a o v o m gospodinu. M olim v a s d a m u o d m a h isp la tite ; O n o d lazi m o re m i č e k a sam o to. A N T IF O L IZ E FE SA N em am p r i seb i novca, a če k a m e P osao u g rad u . D obri m oj sin jo re, O d v ed ite to g n ezn an ca u m oj dom ; O d n esite la n a c ; re c ’te m o jo j ženi D a vam , p o p rije m u , is p la ti t u svotu. M ožda ću stići d o k ste ta m o još. A N D ŽELO O n d a ćete vi joj o g rlicu d ati? A N T IF O L IZ E FE SA Ne, vi joj n o site; m ogu d a o d o cn im ; S lučajno. A N D ŽELO D obro, gospodine, hoću. J e li o g rlic a kod vas? A N T IF O L IZ E FE SA J a je n em am ; AT se n a d a m d a je k od vas, ili će te B ez n o v ca se v r a titi o d m og dom a. A N D ZELO O zb iljn o v as m olim , gospodine, D a m i o g rlic u v ra tite . I v e ta r 1 v re m e su zgodni za ovog gospodina, A ja sam k riv što još n e odlazi. A N T IF O L IZ E FE SA T om šalo m želite sam o o p ra v d a ti Sto n e isp u n iste sv o je o b e ć a n je D a ćete doći kod „B o d ljik av e s v in je “. T re b a lo bi d a ja v a s k o rim što n iste D oneli je, a vi, k ’o sv a d ljiv a žena, P rv i p o č in je te d a se p rep irete . TRG O V A C P ro la z i v rem e ; m o lim v a s s v ršite S tim e, gospodine. 117

A N D ŽELO V id ite li d a m e G oni? — O grlicu! A N T IFO L IZ E FE S A P a d a jte je m ojoj Zeni, p a ć e te n o v ac dobiti. A N DZELO V i z n a te d a v a m je d a d o h m alo p re. Ili p o šljite žen i ogrlicu, Ili m i d a jte za to n e k i z n a k .12 A N T IF O L IZ E FE S A P fu j! S asv im s te p re te ra li s to m Salom . D a jte m i o g rlicu tu, Da je v id im . TRG O V A C J a n e m a m v re m e n a Za vaše Sege. D o b ri gospodine, H oćete li v i d a p la tite , Д’ n e? A ko nećete, p re d a je m g a o v o m P a n d u ru . A N T IF O L IZ E FE S A D a v a m p latim ! S ta d a p latim ? ANDZELO S v o tu Sto ste za o g rlic u d u žn i. A N TIFO L IZ E FE S A N isam d u ž a n n iš ta d o k le je ne p rim im . ANDZELO P re p o la s a ta ja sam v a m je dao. A N T IFO L IZ E FE S A N išta m i n is te d a li; v re d a te m e K ad a to tv rd ite . A NDŽELO V re đ a te v i m e n e M nogo v ise k a d a p o rič e te to. P o m islite d a to Skodi m o m k re d itu . TRG O V AC N a m o ju ga tu ž b u u h a p si, p a n d u re . PA N D U R H oću. H a jte sa m nom , u im e vojvode. ANDŽELO O vo se tič e m og ugleda, zn ajte. P la tite sv o tu za m ene, 11’ će v a s Na m oj z a h te v o v aj p a n d u r u h a p siti. A N T IFO L IZ E FE SA D a p la tim za o n o Sto n isa m dobio! U h ap si m e, ak o smeS sam o, glupače. ANDZELO U h ap si ga; ev o p la ć a m ti, p a n d u re , N i svoga b r a ta n e b ih p o šted eo K a d b i m e ta k o d rs k o ponizio. PA N D U R C u ste tu žb u . J a v a s h ap sim , gospodine. A N T iFO L IZ E FE S A P o k o riću se, d o k ja m čev in u n e d am . AF će te o v a Sala, gospodine, S ta ti sveg z la ta što im a š u rad n ji.^ “ N eki zna k da m u plati za ogrlicu.

118

A N DZELO N e su m n ja m d a ću u E fesu p ra v d u D obiti n a ja v n i sra m tv o j, gospodine. (DROMIO IZ SIRAKUZE dolazi s pristaništa)

DRO M IO IZ S IR A K U Z E G o sp o d aru , b ro d iz E p id a m n a Č eka još d a m u s e v la s n ik u k rc a , P a d a otp lo v i. N aš to v a r, g o sp o d aru , U k rc an je, a ja sam n a b a v io I u lje i b a lsa m i p rep ečen icu . B rod je sp re m a n , v e ta r s k o p n a d o b a r; C e k aju sam o svo g a gospodara, B rodskog o fic ira i v as, gospodine. A N T IF O L IZ E FE SA Sta je sad! L udače! Ti b le sa v a ovoo! K a k a v b ro d n a m e n e iz E p id a m n a ček a? DRO M IO IZ S IR A K U Z E P a p o sla ste m e d a n a d e m n e k i b ro d I u p la tim za n a š u p lo v id b u . A N T IF O L IZ E F E S A P ija n i ro b e, ja sam te poslao Z a uže, i r e k ’o Što m i o n o tre b a . D RO M IO IZ S IR A K U Z E B iće p r e d a ste m e p o sla li p o o m ču Z a vešala. V i ste m e p o sla li N a p ris ta n iš te d a n a đ e m n e k i brod. A N T IF O L IZ E FE S A R a s p ra v ić u s to b o m to u zg o d an čas I n au č iću ti uSi d a slu S aju S većom p ažn jo m . P o ž u ri sad, h u ljo , A d rija n i; d a j jo j k lju č o v a j i reci D a je u s a n d u k u p o d tu rs k im ćilim o m K esa s d u k a tim a ; n e k a m i je pošlje. N a u lic i sam , kaži jo j, u h a p še n , I to će b iti m o ja o tk u p n in a . H a jd ’ požuri, ro b e! H ajd em o , p an d u re, U z a tv o r d o k n a m to n e b u d e stiglo. (TRGOVAC, ANDŽEL.O, PANDUR i ANTIFOL IZ EFESA odlaze)

D RO M IO IZ S IR A K U Z E A d rija n i! T am o ru č a li sm o b aš; T am o je o n a le p o jk a tv r d ila D a sam m u ž n jezin . A li m islim d a je S u v iše d e b e la za z a g rlja j m oj. M oram tam o , m a d a p ro tiv svoga m a r a; S lu g a u v e k slu ša svoga gospodara. (Ode)

119

SCENA D RU G A D om A n tifo la iz E fesa (Ulaze ADRIJANA i LUCIJANA)

A D R IJA N A A h, L u c ija n a , d a Г je p okušao D a te zav ed e ? J e Г pogledom d ao J a sa n z n a k d a te baŠ o z b iljn o želi? D a iT n e ? B eše 1’ b led Д’ erv en ? J e li T o is tin a ili sam o ša la b ila? I reci š ta si ta d a zap azila N a m e te o rim a sre a njegovog N a n jeg o v o m lieu ? L U C IJA N A P rv o je o d re k ’o D a ti n a n je g a im aš p ra v o neko. A D R IJA N A H teo je reći d a n ije d n o p rav o M oje on n ik a d n ije u v a ž a v ’o A h, ja d n a ti sam ! L U C IJA N A A z a tim se kleo D a je o n n e z n a n a c za o v aj g ra d ceo. A D R IJA N A K riv o k le tn ik s ta r i zak leo se časno. L U C IJA N A Z a tim sam za te b e govorila jasno. A D R IJA N A A o n ? L U C IJA N A R eče: lju b a v što tra ž im za te b e O d n je g a, o n tra ž i od m e n e za sebe. A D R IJA N A K a k v o m je v eštin o m p o k u š’o d a im a T voju lju b a v ? L U C IJA N A P a, ta k v im rečim a K o je bi, isk re n e , m ogle i d a d im u . H v a lja še le p o tu m o ju i re č m im u . A D R IJA N A Z a r si s n jim e ta k o lep o govorila? L U C IJA N A S trp ljiv a b u d i sam o, m o ja m ila. A D R IJA N A N e m o g u i n eću d a se sm irim — sh v ati. A ko n e sreu , je zik u ću d a ti N a volju . O n je k riv , n a k a z a cela, R užnoga lik a, jo š g a d n ije g tela, S tar, zao, su ro v , o so ran d o guše, O d v ra tn a te la i jo š gore d u š e L U C IJA N A K o b i lju b o m o ra n b io n a tog g ad a ? Z a p ro p a lim zlom se n ik o m e n e jad a. 120

A D R IJA N A A h! AP o n je za m e b o lji no što re k o ’. V iv ak u v e k k lič e od g n ez d a d alek o .13 S rce m i za n je g a sv e m o litv e p u n e, M ad a g a m oj je z ik p re z ire i kune. (Ulazi DROMIO IZ SIRAKUZE)

DRO M IO IZ SIR A K U Z E H ej! Id ite ; san d u če, k esa - ah ! P o žu rite, gospo. L U C IJA N A S to izg u b i d a h ? D R O M IO IZ SIR A K U Z E T rč ao sam brzo. A D R IJA N A G d e je gazd a m o re? J e li m u d o b ro ? D RO M IO IZ SIR A K U Z E N ije, n eg o g ore No u p a k lu ; u h ap s o tiš’o je pravo.

Sčep’o ga je vrag u kožubu, taj davo, To sv irep o src e o d če lik a tv rd e, V ile n ja k su ro v i n e što još grde, V uk, g o ri još, čovek u koži od vola, N ju šk alo , h a jk a č i u h o d a gola Sto v re b a m ra č n im so k acim a, p r a ti C oveka p o tra g u , g le d a g d e će sta ti; K o ji te p r e s u d a u ć o rk u odvede. A D R IJA N A S ta ti. je, čoveče? Isp rič a j nam , dede. DRO M IO IZ SIR A K U Z E M e n i n išta, a li o n je u h ap san i. A D R IJA N A S ta, o n je zatv o ren , kažeš? A li stani, K o li m u je ta k o p o d m e tn u o nogu? D RO M IO IZ SIR A K U Z E S ap le o g a n ije n iko; a li m ogu Reci d a g a o n aj u koži u h v a ti I s tr p a u zatv o r. H o ćete 1’ m u d a ti O tk u p n in u , n o v ac što sto ji u kesi U sa n d u k u ? A D R IJA N A Idi, n o v ac m i donesi. (LUCIJANA ode)

C udi m e d a niko, n i ja, n ije zn ao Z a ta j d u g zbog k o g a u z a tv o r je pao. D RO M IO IZ S IR A K U Z E N ije d u g to nego n ešto još s tv a m ije :

Ogrlica, lanac! Cujete Г da bije? 13 Vivak kliče daleko od svog gnezda n ep rijate lja od svojih m ladunaca.

da bi odvratio pažnju

121

A D R IJA N A Sta, la n a c ? DROM IO Ne, no zvonce. V re m e m i je D a idem . B ilo je d v a sa ta k a d podoh Od n jeg a, a sa d a sa t iz b ija je d a n . A D R IJA N A Č asovi n a tra š k e ! S lu ča j iz v a n re d a n ; To jo š n isa m čula. DROM IO P a da, k a d a dode S u sre t sa p a n d u ro m , ča s u n a tra g pođe. A D R IJA N A K ao d a je v re m e đ u ž n ik ! T o je ludo! DROM IO V rem e je b a n k ro t, i n ik a k v o č u d o Sto d u g u je v ise n o što v re d i sam o .14 O no je i lopov, je r iz re k u znam o , D a se o n o d a n ju i noću p rik ra d a . P a a k o je d u ž n ik i lopov, z a r ta d a S p o jav o m v la s ti n is u n a m i d a t i Razlozi što se z a je d a n Čas v ra ti. (LUCIJANA se vraća s kesom )

A D R IJA N A E vo ti n o v aca, D rom io, u kesi; G o sp o d aru sv o m e b rzo je o d n čsi, I v r a ti g a kući. S estro, m e n e m o re M isli što m e teše i ž a lo ste gore. (Odlaze)

SC EN A TR E Ć A U lica (Dolazi ANTIFOL IZ SIRAKUZE)

A N T IF O L IZ S IR A K U Z E N ik o m e n e s re tn e d a m e n e p o zd rav i K ao starog, d o b ro zn an o g p r ija te lja , I sv ak i m e m o jim im en o m n aziv a. N eki m i d a ju novac, n e k i zovu U goste; n ek i o p e t z a h v a lju ju N a lju b a z n o sti: n e k i n u d e ro b u . 14 Vreme je naš dužnik, je r nikad ne ispuni sve što naša nada očekuje od njega.

122

B aš s a d m e je d a n k ro ja č pozvao U sv o ju ra d n ju , p o k az’o m i sv ilu K u p lje n u za m ene, i u zeo m eru. O čevidno, to su sam o v a r k e m ašte; M a đ io n iča ri la p o n sk i tu živ e.15 (Dolazi DROMIO IZ SIRAKUZE)

D RO M IO IZ S IR A K U Z E G ospodaru, evo v a m d u k a ta po koje s te m e poslali. S ta, je ste li se o slobodili slik e sta roga A d a m a u n o v o m e ru h u ? A N T IF O L IZ S IR A K U Z E K a k v o je ovo zlato ? N a kog A d a­ m a m isliš? D RO M IO IZ S IR A K U Z E N e n a A d a m a što je č u v a o r a j, već n a A d a m a k o ji ču v a za tv o r; n a o n o g a što je u koži te le ta z a k la n o g u c a st zab lu d elo g sin a; n a onoga k o ji v a m je p riša o s leda, gospodine, k ao zao d u h , i n a re d io v a m da se o d re k n e te sv o je slobode. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E N e ra z u m e m te. D RO M IO IZ S IR A K U Z E Z a r ne? Z asto? S tv a r je sa sv im jasna. M islim n a o n o g a što je u kožnoj k u tiji, kao b as; n a ć o v e k a k o ji u m o m e lju d e p o ta p še po ra m e n u i vodi n a o d m o r u za tv o r; n a onoga, gospodine, k o ji se sažaii n a d r ć n je i d a je im ro b ija š k o odelo; n a o n o g a č iji je p e n d re k s tra š n iji o d m a v arsk o g d želata. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E Sta, ti m isliš n a p a n d u ra ? D RO M IO IZ SIR A K U Z E D a, gospodine, n a p a n d u ra k o ji v o ­ d i n a o d g o v o rn o st sv e k o ji p rek rše sv o je obaveze, i k o ji s m a tra d a je z a tv o r n a jb o lje o d m a ra liš te za n e m irn e duhove. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E M omče, d o sta s tim tv o jim lu d ira n je m . P o lazi li m a k a k a v b ro d v eč eras? H oćem o li m o­ di d a o d em o odav d e? D RO M IO IZ S IR A K U Z E D a, gospodaru, p re je d n o g a s a ta saopštio sam v a m d a b ro d ,,B rzina“ plovi v e č e ra s; ali vas je p a n d u r p rim o rao d a če k ate n a b ro d ,,O d lag an je“. Evo v a m a n d e la 15 po k o je ste m e poslali, d a b i v a s oslo ­ bodili. 15 U Sekspirovo doba verovalo se da je L aponija zem lja veštica i mađionlćara. 16 Andeli su engleski d ukati na kojim a je bio u tisnut lik arh an d ela Mihaila.

123

A N T IF O L IZ SIR A K U Z E O v aj je m o m ak p o tp u n o p o m e te n ; A i ja sam . Z a lu ta li sm o o v d e U o p se n e i v a rk e . N eka n a s Izb av i o d av d e k a k a v d o b a r duh! (Dolazi MILOSNICA)

M IL O SN IC A M ilo m i je što v a s sreto h , gospodine A n tifo le. V ideh v a s sa zlatarem . J e 1’ to o g rlic a što m i obećaste? A N T IF O L IZ S IR A K U Z E S atan o , odlazi! N a re đ u je m ti d a m e N e dovodiš u n e k o isk u šen je . D RO M IO IZ S IR A K U Z E G ospodaru, je 1’ to gospoda S a ta n a ? A N T IF O L IZ SIR A K U Z E O n a je davo. DROM IO IZ S IR A K U Z E Ne, o n a je g o ra od d av o la; o n a je d a v o lo v a m a jk a, a sad je d o šla u v id u la k e žene. K ad žen a k a ž e „bog m e p ro k leo ", to je isto k a o k ad bi re k la „bog m e p retv o rio u la k u ž e n u “. P isa n o je, o n e se poja v lju ju lju d im a k ao a n d e li sv etlo sti; sv e tlo st je d e jstv o v a tre , a v a tr a p a li; p a p re m a to m e i la k e žene p a le ; stoga jo j se n e m o jte p rib liž a v a ti. M ILO SN IC A V aš čo v e k i v i s te v eo m a veseli, G ospodine. H a jd m o d a užm arn o m alo. D RO M IO IZ S IR A K U Z E G ospodaru, ak o odes, k o zn a k ak v o ćeš je lo d o b iti; za to s p re m i d u g a č k u k ašik u . A N T IF O L IZ SIR A K U Z E S ta ti to p a d a n a p a m e t, D rom io? DROM IO IZ SIR A K U Z E P a poslovica v eli: „К о hoće da k u sa s d av o lim a, m o ra s p re m iti d u g ačk u k a šik u .“ A N T IF O L IZ S IR A K U Z E Đ avolice, odlazi! Sto p riča š O u ž in i? Ti si, k a o i sv e vi, M ađ io n ičark a. J a ti n a re d u je m :

Ostavi me, idi. M ILO SN IC A D a jte m i p rs te n m oj Sto s te m i z a v re m e n io k a uzeli, U’ o g rlicu z a d ija m a n t ta j, P a ć u otići, gospodine, n e c u D o sad n a v am biti. DROM IO IZ SIR A K U Z E P o n ek i davoli T ra že sa m o o d sečak o d n o k ta, K ap k rv i, slam k u , vla’s kose, ciodu, O rah il’ k o sticu od tre šn je . A l’ o n a 124

L ak o m ija, h o će o g rlicu baš. B u d ite m u d ri, g o sp o d aru ; jer, A ko jo j d a te o g rličn i lan ac, Đ avo će z a tre sti la n c e m đ av o lice I u p la šiti nas. M ILO SN IC A M olim , gospodine, D ajte m i m oj p rste n i1’ v a š u o g rlicu ; N ad a m se, n eć e te d a m i p o d v alite. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E ' O dlazi, veštice! H ajd em o , D rom io. D RO M IO IZ S IR A K U Z E „O dlazi, su je to “, k aže p a u n ; to I sam i zn ate, gospo. (ANTIFOL IZ SIRAKUZE i DROMIO IZ SIRAKUZE odlaze)

M ILO SN IC A S ad n e m a su m n je A n tifo l je lu d , In ače se n e b i p o n ašao tako. U z’o m i je p rsten , k o ji v re d i n e k ih C e tr’e s ’t d u k a ta , i o b eć’o za to O grlicu, a sad o d rič e i je d n o I drugo. R azlog što m islim d a je lud, To je, p o re d ovoga p rim e r a M a h n ito sti njegove, i č u đ n a P rič a k o ju d an a s o ru č k u pričaše, D a su m u v r a ta so p stv en o g a d o m a Z a n je g a lično b ila z a k lju č a n a . V ero v atn o je d a ž e n a n jeg o v a, Z n a ju ć i z a te n a s tu p e svog m uža, N am e rn o m u n ije h te la o tv o riti, D a b i m u u la z a k u k u ću sp rečila. M oj p u t je s a d a d a m u odem kući I žen i njegovoj k ažem d a je on, U lu d ilu , ju m u o u m oj d o m I n a siln o m i p rste n uzeo. T o će o d svega b iti n a jp a m e tn ije ;

Cetr’es’t dukata za bacanje nije. (Ode)

125

SCEN A Č ETV R TA U lica (Dolaze ANTIFOL IZ EFESA i TAMNlCAR)

A N T IF O L IZ E FESA N e boj se, čoveče; n e ć u pobeći. . D aću ti, p re neg o što odem , i celu T ra ž e n u sv o tu zbog k o je m e hap se. M oja je žen a d a n a s ć u d ljiv a I g la sn ik u n eće v e ro v a ti lak o ; A te šk o d a će i sv o jim u šim a, K a d č u je d a sa m u E fesu ja U hapšen . (Dolazi DROMIO IZ EFESA sa užetom)

E vo m oga m o m k a baš* M islim d a donosi novac. S ta je, m om če? Im aš li oino z a š ta sa m t e p o sl’o? D RO M IO IZ E FE SA O vde je o n o što će im , to ja m čim , P la titi svim a. A N T IF O L IZ EFESA A li gde je n ovac? D RO M IO IZ EFESA P a n o v ac sam d ao za uže, g o spodaru. A N T IF O L IZ E FE SA H u ljo , p e t s to tin a d u k a ta za u že? D RO M IO IZ EFESA Z a tu svotu, gazda, ja n isa m n i čuo. A N T IF O L IZ E FESA Z ašto ti n a re d ih d a p o žu riš k u ći? D RO M IO IZ E FE SA D a d o n esem uže, pa se u tu sv rh u I v raćam . A N T IF O L IZ EFESA U tu sv rh u , m om če, p rim i I dobrodošlicu. (Tuče ga)

T A M N IČ A R D obri gospodine, b u d ite strp ljiv i. D RO M IO IZ EFESA M en i je p o tre b n o s trp lje n je ; ja sa m u nevolji. T A M N IČ A R M om če, o b u zd a j jezik. D RO M IO IZ EFESA B o lje n ag o v o rite n je g a d a o b u zd a sv o je ru k e. A N T IF O L IZ EFESA Ti n ištav ilo , ti n e o se tljiv i n itkove! D RO M IO IZ EFESA V oleo b ih d a sam n eo setljiv , gospodaru ; o n d a n e b ih osećao v a se udarce. A N T IF O L IZ EFESA O setljiv si sam o n a u d arce, k ao m a garac. 126

D RO M IO IZ E FE S A Z a ista sam m a g a ra c ; m o ž ete to v id e ti i p o m o jim d u g a č k im u šim a. S lu šao sam ga o d časa svog r o đ e n ja d o ovog tre n u tk a , i n iš ta n isa m p rim io za to sem u d a ra c a . K a d m i je zim a, z a g re je m e u d a rcim a; k a d m i je v ru ć in a , r a s h la d i m e u d a rc im a . U d arci m e b u d e, a k o sp a v am ; te r a ju m e d a u sta n e m , ak o sed im ; p lju š te p o m e n i k a d izlazim iz k u ć e ; d o č e k u ju m e k a d se v r a tim k u ći; n o sim ih n a le d im a k a o p ro sja k in ja sv o je d e te ; i m islim d a ću, k a d m e o n o sa k a ti n ji­ m a, p ro siti o d v r a t a d o v ra ta . A N T IF O L IZ E FE SA H ajd em o , e v o d o la z i m i žena. (Dolaze ADRIJANA, LUCIJANA, MILOSNICA i PINC)

DRO M IO IZ E FE S A Gospo, re s p ic e fin e m 17; ili, još bolje, d a p ro rič e m k a o p a p a g a j: „C u v aj se k r a ja o d u ž e ta .“ A N T IF O L IZ E FE S A K a d ćeš u m u k n u ti? (Tuče ga)

M IL O SN IC A S ta s a d a k ažete? N ije 1’ v a š m u ž lu d ? A D R IJA N A N jeg o v a su ro v o st p o tv rd u je to. D o b ri u č ite lju P in če, v i ste v r a č ;18 V ra tite ga z d ra v o m ra z u m u njegovom , P a ću v a m d a ti sv e što z a tra ž ite . L U C IJA N A V aj, k a k o d iv lje i p o m a m n o gleda! M ILO SN IC A G le k a k o d rš ć e u zan o su svom ! P IN C D a jte m i r u k u d a v a m v id im bilo. A N T IF O L IZ E FE SA E v o ru k e , n e k a v id i v a š e uvo. (Udari ga)

P IN Č N a re d u je m ti, sa tan o , k o ji si U ovom čoveku, d a g a o sta v is M o litv am a m o jim sv e tim i d a o d m a h O des u tv o ju o b la s t m ra k a sad. Z a k lin je m te sv im a n e b e sk im svecim a! A N T IF O L IZ E FE SA Ć uti, b e d n i v ra č u , ćuti! N isam lud. A D R IJA N A K a m d a nisi, ja d n a r a s tro je n a dušo! A N T IF O L IZ E FE S A O p ajd aro , je su 1’ o vo tv o ji d ra g i P rija te lji? J e 1’ se ta j ž u ć k a sti čovek I

17 Misli na k raj. 18 Pošto je P inč učitelj, on dovoljno zna latinski da može da isteru je zle duhove. Verovalo se da latin sk i jezik duhovi razum eju.

127

V eselo gostio u m om d o m u đ a n a s, D ok z a m e n e v r a ta b e h u z a k lju č a n a I u la z m i sp reč en u v la s titi do m ? A D R IJA N A Bog zna, m užu, d a si ru č a o kod kuće; I d a si tu o s t’o, n e b i doživeo T e g a d n e k le v e te i ta j ja v n i sram . A N T IF O L IZ E FE SA R učao k o d kuće! Š ta kažeš n a to, Ti n itk o v e ? DRO M IO IZ E FE SA G o sp o d aru , p ra v o D a kažem , n is te ru č a li k o d kuće. A N T IF O L IZ EFESA N isu li m i v r a ta b ila z a k lju e a n a ? DROM IO IZ E FE SA D u še m i, b ila su za vas z a k lju č a n a . A N T IF O L IZ E FE SA I n ije li m e ta m o g rd ila ? D RO M IO IZ EFESA Is tin a je d a Vas je g rd ila. A N T IF O L IZ EFESA Z a r m e n ije n je n a slu ž a v k a ru ž ila , P rk o s ila m i i p o d sm ev ala se? D RO M IO IZ E FE SA V aistin u , n je n a k u h in js k a v e s ta lk a S p rd a la se s vam a. A N T IF O L IZ EFESA I n isam li ja U g n e v u o tu d a o tiia o ? Reci. D RO M IO IZ EFESA Z aista je s te ; m o je k o sti to Svedoče, i još o sećaju sn a g u V aSega gneva. A D R IJA N A J e 1’ d o b ro što on P o v la d u je ta k o n jeg o v o j lu d o sti? P IN C To n ije rđ av o . T aj m o m a k m u z n a C ud, p a u g ad a njegovoj m a h n ito sti. A N T IF O L IZ E FE SA Ti si p o d sta k la z la ta ra d a m e n e U hapsi. A D R IJA N A K u k u , p o sla la sa m novac, D a te oslobodim , p o Drom dju, k a d je D o ju rio za njega. D RO M IO IZ EFESA P o m en i? N ovac! M ožda u m islim a sam o; A li s tv a rn o n i p are, gospodaru. A N T IF O L IZ E FESA N isi P k od n je b io za kesu d u k a ta ? A D R IJA N A Do&ao m i je i ja sa m m u j e d a la . L U G IJA N A J a sam jo j sv ed o k d a je ta k o bilo. D RO M IO IZ EFESA Bog i u ž a r z n a ju d a sa m p o sla t bio Je d in o za uže. 128

P IN C Gospo, i g o sp o d ar I slu g a su s u m a n u ti; zn am to P o n jih o v o m m rtv a č k o m b led ilu . T re b a ih V ezati i z a tv o riti' U n e k u m ra č n u o d a ju .19 A N T IF O L IZ E FESA K aži m i Sto si m i d a n a s z a k lju č a la v ra ta ? A ti, D rom io, što poričeš d a si - P rim io k e su z lata ? A D R IJA N A J a ti n isa m Z a k lju č a la v ra ta , d o b ri m u žu m oj. DRO M IO IZ EFESA A ja, m oj d o b ri g ospodaru, n isa m D obio d u k a te ; a l’ p riz n a je m d a su V ra ta p re d n a m a b ila za k lju e an a. A D R IJA N A P o d ia h u ljo . lažeš i jed n o i drugo. A N T IF O L IZ E FE SA P ritv o m a b lu d n ice! T i lažeš o svem u A u z a v e ri si s p ro k le to m d ru iin o m , Da o d m e n e g n u sn o ru g lo n a p ra v ite . A l’ n o k tim a o v im isk o p aću t§ L a ž n e oči tvoje, k o je u ž iv a ju U p riz o ru m o je v e lik e sram o te! (Ulaze TRI-CETIRI COVEKA i pokušavaju da ga vežu. On se bori)

A D R IJA N A O, v ež ite ga, v e ž ite ga sam o! N em o jte p u s titi d a m i se p rib liži. P IN C J o S lju d i! Đ avo u n je m u je jak . L U C IJA N A J a d n i čovek, k a k o bled, b o lan izgleda! A N T IF O L IZ EFESA Sta, h o će te d a m e u b ije te ? T a m n ič a ru , ja šam tv o j h a p se n ik ; z a r ćeš D ati d a m e vode? T A M N lC A R P u s tite ga, lju d i. On je m o j h ap sen ik , n eć u v a m ga dati. P IN C V ežite i onog čoveka, i on je M ah n it. (Pokušavaju da vežu DROMIJA IZ EFESA)

A D R IJA N A S ta hoćeš, g lupi ta m n ič a ru ? Z a r v o liš d a gledaš bolesnog ooveka Da z a p a d a ta k o u n ev o lju , sr&m? II To je bio ondašnji uobičajeni postupak s ludacim a. 9 Sekspir l

T A M N lC A R O n je m oj h a p se n ik , i ak o g a p u stim , T ražiće o d m e n e d a p la tim n je g o v dug. A D R IJA N A J a ću ti p la titi p re n eg o sto odem O d tebe. V odi m e to m poveriocu, I čim sa z n a m su m u , is p la tić u dug. D obri g o sp o d in e d o k to re, g le d a jte D a g a o d v ed u p ra v o m o jo j kući. D a n e s re ć n a d a n a ! A N T IF O L IZ E FE SA D a k o b n e b lu d n ice! DRO M IO IZ E FESA J a sa m zbog v a s v ezan, g ospodaru. A N T IF O L IZ E FE SA Do v ra g a s tobom , n itk o v e! D o k le ćeš D a m e lju tiš ? D RO M IO IZ E FE SA S ta b is te v i re k li, G ospodaru, d a s te n i z a š ta v ezan i? R azg n e v ite se, v ik n ite : g ro m i p akao! L U C IJA N A B og im p o m ogao ja d n ic im a , k ak o N eraz u m n o govore! A D R IJA N A A sad V o d ite ih. S estro , ti ćeš sa m nom . (SVI odlaze sem ADRIJANE, LTJCIJANE, TAMNlCARA i MILOSNICE)

K až ite m i p o čijoj je tu ž b i U hapšen. T A M N IČ A R P o tu ž b i n ek o g a z la ta ra A n d žela; d a 1’ g a p o z n a je te vi? A D R IJA N A Z n am ga. A k o lik u sv o tu d u g u je? T A M N IČ A R D v esta d u k a ta . A D R IJA N A Z a š ta je t a svota? T A M N IČ A R Z a o g rlicu k o ju je v aš m už U zeo o d n jeg a. A D R IJA N A O bec’o m i zb ilja O grlicu, a l ’ j e j a n is a m d o b ila. M ILO SN IC A P o što je m u ž vaš, sa v besan , došao D anas m o jo j k u ći i u z ’o m i p rs te n K o ji sa m m u s a d a v id e la n a p r s tu O d m ah za tim sam g a s re la s ogrlicom . A D R IJA N A M azda je tak o , a li ja je n isa m N ik a d a v id ela. H a j’te, ta m n ič a ru , O d v ed ite m e z la ta ru , je r želim D a d o zn am celu istin u o tom e. 130

(Dolaze ANTIFOL IZ SIRAKUZE i DROMIO IZ SIRAKUZE sa Isukanim m ačevim a)

L U C IJA N A Bože, sm ilu j n a m se! O pet su slobodni. A D R IJA N A I d o laze s a golim m ačev im a. V ičim o za pom oć, d a ih o p e t vežu. T A M N lC A R B ež’mo, u b ić e nas! (Odlaze SVI sem ANTIFOLA IZ SIRAKUZE i DROMIJA IZ SIRAKUZE)

A N T IF O L IZ S IR A K U Z E V id im d a se svi vešci i v estice B oje o d m ačeva. DRO M IO IZ S IR A K U Z E O n a što je h te la D a v a m že n a b u d e p o b eg la je o d vas. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E H a jd e u „ K e n ta u r" d a d o neseš naš P rtlja g o tu d a. B ićem o sig u rn i Je d in o o n d a k a d se u k rcam o . D RO M IO IZ S IR A K U Z E M ogli b iste, zb ilja, o s ta ti o v d e još noćas; o n i n a m n eć e u č in iti n ik a k v o zlo. V id ite d a n a m govore lju b azn o , d a ju n a m zlato. T a k o su u m ilja t n a rod, d a b ih m ogao, da n ije o n o g b reg a o d m esa što zah te v a d a se v e n č a sa m nom , o s ta ti o v d e za u v ek i p re tv o riti se u vešca. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E Ni za s a v g rad o v aj ne b ih o st’o ovde, Z ato h a jd ’m o d a svoj p rtlja g u k rcam o . (Odu)

9*

P E T I Č IN

SCEN A PR V A Ulica pored o p a tije (Dolaze ANDZELO i TRGOVAC)

ANDŽEL.O ŽaO' m i je, gospodine, što te Z a đ rž a h ; ali, n a časn u m i reč, J a sa m m u d ao o g rlicu tu, M ad a o n to bezocno poriee. TR G O V A C K a k o ga cen e o v d e u v aro ši? A N D ŽELO O n u živ a v e lik ugled, gospodine, N eo g ran ičen o p o v e re n je im a ; O m iljen je ja k o i s m a tra se p rv im G ra đ a n in o m u g rad u . N jeg o v a Reč v iše v re d i n o m o je blago sve. TRG O V AC G ovori tiše, evo ga, dolazi. (.Dolaze ANTIFOL IZ SIRAKUZE i DROMIO IZ SIRAKUZE)

A N D ZELO Da, i o v ra tu im a o g rlicu Z a k o ju se b e stid n o zakleo D a n ije kod njega. P ris tu p ite bliže; H oću d a g a osloyim . — S in jo re A n tifo le, ču d im se Što s te m e Izložili ovoj n ev o lji, sram o ti, I -- n e bez s ra m a i z a sam og v as — Z a k le li se lažn o d a n is te d o b ili T u o g rlicu što ja v n o nosite. P o re d to g a što se izlo žiste tim O ptužb i, sra m o ti i za tv o ru sam i, U čin iste k riv o i ovom e m om P r ija te lju čestitom , koji bi, 132

D a ga n ije o v aj sp o r n a š zad ržao , K azapeo je d ra i o tis’o d an a s. T u o g rlic u s te d o b ili o d m en e; S m e te li por£ći? A N T IF O L IZ SIR A K U Z E J a m islim d a jesam ; I n i k a d n i s a m p o r i c a o to .

TRG O V A C Je ste, gospodine, i k riv o se kleli. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E K o m e je čuo d a p o ricem to I d a se k riv o k u n em ? T RG O V A C M o je uši, K ao što znaš, ču le su te k a d se K u n es u to. S ram o ta, bed n iče! Š te ta što živiš i o p štiš s p o šte n im L ju d im a. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E N itk o v si ti što m e k lev etaš. D okazaću sv o ju če stito st i cast, A ko sm eš n a m egdan. TRG O V A C S m em . S m a tra m te h u ljo m ! (Potegnu mačeve. Dolaze ADRIJANA, LUCIJANA, MILOSNICA i DRUGI)

A D R IJA N A S tojte! N em o jte g a ra n iti, zaboga! O n je lu d . P rid ite , uzm dte m u m ac. V ež’te i D ro m ija; v o d ite ih m ojoj K ući. DRO M IO IZ SIR A K U Z E Beži, g o sp o d aru , beži. Z a im e boga, u đ i u tu kuću! To je o p a tija , u n u tra , ili sm o P ro p ali; (ANTIFOL IZ SIRAKUZE i DROMIO IZ SIRAKUZE ulaze u opatiju. Dolazi IGUMANIJA)

IG U M A N IJA S m irite se, lju d i. S to ju r ite am o? A D R IJA N A D a odvedem o o d a v d e m og jadnog, R a stro jen o g m uža. U dim o u n u tra , V ežim o ga i vodim o kući. A N D 2E L O Z n ao sam d a n ije p ri čistoj p am eti. TRG O V A C S ad m e žao što sa m p o teg ao m ač N a n jeg a. IG U M A N IJA O tk ad je on u ta k v o m sta n ju ? A D R IJA N A C ele je n e d e lje o v e b io sm račen , Je d a k i tužan, sasv im d ru g i oovek 133

No r a n ije ; a l’ je d a n a s p rv i p u t N jeg o v a b o lest u b e sn ilo p rešla. IG U M A N IJA D a u b ro d o lo m u n ije izgubio B lago? S a h ra n io m ilo g p r ija te lja ? II’ m u, m ožđa, oko zav elo je srce U n ez ak o n itu lju b a v ? T a j je g reh C est kod o n ih m la d ih lju d i k o ji d a ju O dviše slobode sta ln o o k u svom . Od s v ih ja d a o v ih k o ji m o ri n je g a ? A D R IJA N A N ijed an , sem a k o n e o v a j p o sled n ji. D ra g a n a je n e k a često ga m am ila. IG U M A N IJA T re b alo je d a g a k o rite zbog toga. A D R IJA N A C inila sam . IG U M A N IJA A li n e d o v o ljn o strogo. A D R IJA N A K oliko m i je s m e m o s t đ o p u šta la. IG U M A N IJA M ožda u ta jn o sti. A D R IJA N A U d ru š tv u takođe. IG U M A N IJA D a a l’ n edovoljno. A D R IJA N A T o je b io p re d m e t N aših razgovora. U p o ste lji n ije S pavao, je r sam g a k o re la zbog to g a; Z a trp ez o m n ije jeo, je r g a g rd ih . K a d sm o sam i, ja m u p re b a c iv a h z a to ; U d ru š tv u sam često p o m in ja la to, I sta ln o govorih d a je to sram o ta. IG U M A N IJA I stoga je čovek n a jz a d poludeo. O tro v n a g rd n ja lju b o m o m e žen e K o b n ije tr u je n o zub b esn o g psa. T v o je su m u g rd n je o d u zele san, Izgleda, i stoga m o zak m u je sm ućen. K ažeš d a su m u tv o ji p re k o ri H ra n i začin bili. N e m im i o b ed i Iz a z iv a ju rd a v o v a re n je , A s tim i v re la g ro zn ica n a s ta je ; A šta je g ro zn ica d o n a s tu p lu d ila ? S vade su tvoje, kažeš, k v a rile m u Z ab a v u svaku, a bez razo n o d e Š ta m ože n a s ta ti se m zlo v o ljn e, teške, P o tište n e sete, ro đ a k e m račn o g a, N eutešn o g očaja, p raće n o g 134

Č ita v im ro je m žalo sn ih b o lesti I d u šm a n im a n a še g a živ o ta? N e m a ti m ira p r i jelu , zab av i I živ o to d av n o m o d m o ru zalu d i N e sam o čo v ek a n o i s a m u zver. Iz ovog s le d u je d a s u lju b o m o rn i N a s tu p i tv o ji o te ra li tv o g M u ža u luđilo. L U C IJA N A O n a g a je sam o K o re la blago, k a d s e p o n ašao S urovo, o so m o ili p lah o v ito .

Sto trpiš ukor i ne odgovaras? A D R IJA N A P o d sta k la je m o ju sa v e st d a m e kori. U đ ’te, d o b ri lju d i, i p o v ed ite ga. IG U M A N IJA N e; n ik o n e sm e u ći u m oj dom . A D R IJA N A N e k a v aše slu g e o n d a ga izvedu. IG U M A N IJA Ne. O n tra ž i u ovom sv e tilištu U točište, i ono g a š titi O d v a ših ru k u , d o k g a n e p o v ra tim R azu m u , ili d o k m i ceo tru d N e o s ta n e u za lu d an . A D R IJA N A J a ću N eg o v ati svog m uža, b iti m u B o ln ič a rk a d o k b u d e b o lo v ’o. T o je m o ja d u žn o st, z a n ju m i n e tr e b a N ik o sem m e n e; i zato g a p u sti D a g a v o d im kući. IG U M A N IJA B u d i strp ljiv a , J e r ja ga n e ć u p u s titi o d av d e D ok n e u p o tre b im o p ro b a n a sred stv a, L ek o v ite n a p itk e , lek o v e I sv e te m olitve, d a o d n je g a o p et N a p ra v im z b ilja p ra v o g a čoveka. To je b ita n d e o m o jeg a z a v e ta I m ilo srd n a d u žn o st m o g a reda. Z a to id i i o stav i ga m eni. A D R IJA N A N eću d a id e m i o sta v im m uža. N e d o lik u je vašoj sv e to sti D a ra z d v a ja te čo v ek a o d žene. 135

IG U M A N IJA - U m iri se, id i; d o b iti ga nećeš. (Ode)

L U C IJA N A Z bog u v re d e se te ž a li v o jvodi. A D R IJA N A H ajd em o . P a šć u n ičice p re d n je g a I u s ta ti n eć u d o k le m o je suze I m o litv e n e g an u m u m ilost, Da ličn o d o d e o vam o i silom O ftuzm e m og m u ža o d ig u m a n ije . TRG O V A C M islim d a je sa d a p e t časo v a već. U skoro će v o jv o d a lič n o p ro ći O v u d a za tu ž n u d o lin u , to m esto S m rti i bolnog g u b ilišta k o je Leži iza g ro b lja ove o p atije . A N DŽELO A zašto dolazi? TRG O V A C D a p o s m a tra ja v n o P o g u b lje n je u g led n o g trg o v ca Iz S irak u ze, zbog k riv ic e što se D anas, n a sv o ju n esreću, is k rc ’o U naSu lu k u , p ro tiv n o zak o n u I o d re d b a m a u g ra d u ovom e. A NDŽELO E v o i h , d o l a z e ; p o s m a t r a ć e m o s m r t N jegovu. L U C IJA N A K le k n i p re d v o jv o d u p re N ego što p ro d e p o re d opaitije. (Dolazi VOJVODA s PRATNJOM; za n jim EGEJON, gologlav, i D2ELAT sa NEKOLIKO SUDSKIH SLUZBENIKA)

V O JVO D A Jo š je d n o m ja v n o o b ja v ite : ak o P rija te lj n e k i isp la ti za n je g a T ra že n u svotu, o n n eć e u m re ti. To je sv e što m u m ožem o p ru žiti. A D R IJA N A P ra v d u , uzviŠeni vojvodo, m i d a j Od ig u m an ije! V O JVO D A O n a je pobožna, Č e stita gospa, i n ije m oguće D a ti je n e p ra v d u n e k u učinila. A D R IJA N A Molilm vas, ču jte, v a š a m ilosti! A ntifola, m og m u ž a — k oga sam P o v ašem pism u, p e č a tu u zela Z a svog g o sp o d ara i sv eg a što im a m — 136

O voga n e sre ćn o g d a n a je sp o p ao B esom u čan n a s tu p lu d ila, i ta d je J u r io o č a jn o u licam a sv u d — S a slugom sv o jim lu d im k ’o i on. — U p ad ao u k u će g rađ an a . O dnosio o tu d n a k it i p rste n je , S ve što s e n jeg o v o m lu d ilu svidelo. U spela sam je d n o m d a ga vežu, v o d e K ući, a ja sam o tiš la d a đ a m N a k n a d u za š te tu što je n a č in ila M a h n ito st n jeg o v a. A l’ u sk o ro se on, N e zn a m k a k v o m silom , o te ođ ču v ara. I sa sv o jim slugom , o b a d v a u besu, I s a isu k a n im m ačev im a još, S re to še n a s i u stre m iše se M a h n ito n a n as. B ežasm o p re d n jim a, D ok n e p o k u p ism o još lju d i i o p e t O k re n u sm o s e d a ih povežem o. O ni su ta d a pobegli u ovu O p atiju , gde sm o i m i h te li ući U p o te ri za n jim a . A li je Ig u m a n ija n a m z a tv o rila v ra ta ; N e d o p u šta d a ga o tu d izvedem o, N it’ n a m ga ša lje d a ga odvedem o. S toga, u zv išen i vojvodo, n a re d i D a n a m ga p re d a d u , k a k o b ism o m ogli D a m u pom ognem o. V O JV O D A T voj m u ž m i je služio u d a v n im R ato v im a, i ta d kn ežev sk u sam reč Dao ti d a ću, k a d ga izab ereš Z a g o sp o d ara svoje p o stelje, S vako m u d o b ro što m o g u činiti. N ek ’ n ek o o d v a s z a k u c a n a v r a ta O patije. i zove ig u m a n iju . R ešiću ovo p re n o k re n e m d alje. (Ulazi SLUGA)

SLU G A O, gospo, gospo, sp a site se brzo! G ospod ar i n jegov m o m ak se o teše; Sve slu ž av k e red o m istu k li su već;

V ezali le k a ra i b r a d u m u sv u O sm u d ili b a k lja m a ; a k a d b i Z a p a lila se, o n i m u s ip a ju K a lja v u v o d u u lice, d a je gase. S ad m u g o sp o d ar p rič a o strp lje n ju , A n je g o v ga m o m a k šiša m a k a z a m a K ’o d v o rsk u b u d alu . I a k o m u h itn o N e pom ognete, v ra č će m r ta v biti. A D R IJA N A Ć uti, bud alo ! G o sp o d ar i n je g o v M om ak su o v d e; a sv e je to laž Sto si ispričao. S LU G A Gospo, ž iv o ta m i, G ovorim is tin u; je d v a d a sa m je d n o m O dahnuo' o tk a k o to v id eh . On v a s glasno k u n e ; z a k lin je se d a će Izgoreti v a m lice i n a g rd iti vas, A ko v a s u h v ati. (Povici spolja)

SluSajte! SluSajte! C u jem ga, gospo; sk lo n ite se brzo! V O JV O D A S ta n ’te p o red m en e, n e b o jte se ničeg. T e lo h ra n ite lji s a h e le b a rd a m a , O vam o! A D R IJA N A A vaj, p a to je m oj m už! Svi s te svedoci d a je on, n ev id ljiv , K roz v a z d u h p ro š’o; m alo čas je tu U o p a tiji bio; s a d je ta m o , To lju d s k i ra z u m n e m ože d a sh v ati. (Dolaze ANTIFOL IZ EFESA i DROMIO IZ EFESA)

A N T IF O L IZ E FESA P ra v d u , u zv išen i vojvodo. m i d a j Za delo Sto n e k a d za te b e u čin ih , K ad sa m te u b o ju o p k o račio ja I m e sto te b e p rim io d u b o k e R ane, d a sp asem sam o živ o t tvoj. Z a o n u m o ju k rv p ro s u tu ta d T eb e r a d i d a j m i sa m o p ra v d u sad. E G EJO N A k o m e s tra h o d s m rti n e zaludi, To je A ntifol, m oj sin, i D rom io! 138

A N T IF O L IZ EFESA P ra v d u , m ili kneže, p ro tiv žen e te! Dao si je m e n i d a m i b u d e žena, A o n a m e je o sram o tila , P o n izila do v r h a u v red e. Zlo k o je m i je b aš d a n a s n a n e la I sa m u m a štu p rev azilazi. V O JV O D A K aži k ak v o , i v idećeš d a sam P ra v e d a n . A N T IFO L IZ E FE SA D an as m i, v elik i vojvodo, Z a k lju č a la v ra ta , d o k se g o stila S ra z v ra tn ic im a u sam o m d o m u m om . V O JV O D A T ešk a k riv ica. K aži jesi 1’ to U ra d ila ? A D R IJA N A Ne, m oj d o b ri gospodaru. Ja, o n i m o ja s e s tra sm o za jed n o R učali d an a s. I ta k o m i duše, L ažn o je to čim e te r e ti m e sad. L U C IJA N A N e v id e la d a n a ja, ni noću sna, Ako v a m istin u n ije re k la , kneže! A N DZELO K riv o k letn ice! O b ad v e se k u n u L ažno; ta j lu d a k ih s p rav o m o p tu žu je. A N T IF O L IZ EFESA G o sp o d aru , govorim p riseb n o , N epom ućen d ejstv o m v in a n iti zan et B esom gneva, m a d a b i m i ja d i I m u d rije g a z a lu d e ti m ogli. T a žena m i je z a k lju č a la v r a ta I n ije m e d a n a s p u s tila d a ru eam . T aj z la ta r tam o , k a d a n e b i b io U sav ezu s njom e, m ogao b i to P osvedočiti, je r ‘je sa m n o m bio. Z atim je o tis’o p o o g rlicu , S tim d a je d o n ese k o d „B o d ljik av e sv in je “, G de sm o ja i V a lta z a r ru č a li. P ošto n i p o sle ru č k a n ije doš’o, P ošao sa m d a ga ja p o tra ž im sam . I sreo sam ga ulioom , u d ru š tv u T oga gospodina. T u se z la ta r ta j K rivo zak le d a m i d a d e o g rlicu K oju, bog zna, n isam n i video; 139

I zbog n je m e je, n a n je g o v z a h te v baš, P a n d u r uh ap sio . P o k o rih se tom , I p o sla h m o m k a k u ći p o d u k a te ; . A ll se o n o p e t v ra tio b ez n jih . Z am o lim o n d a ta m n ič a ra svog D a o d em o k u ć i . . . N a p u tu sm o sre li M o ju ženu, n je n u s e s tru i čitav u R u lju p odlaca. D oveli su sobom N ekog P in ča, gladnog, m ršav o g n itk b v a , N a d rile k a ra , d ro n jav o g o p sen ara, P ro rica ča , siro to g b e d n ik a U p alih o č iju i o š tra pogleda, N ek i živi k o stu r. T aj p o d li ro b , eto, P rim io je n a se d a te r a duhove. Z ag le d o m i oči, p ip a o m i bilo, U nosio m i svoj šilja ti lik U lice, i ta d a v ik n u o o d jed n o m Da je u m e n i davo. T a d su svi N a v a lili n a m ene, v e z a li me, O d v u k li, s trp a li u m rač an , v la ž a n p o d ru m M o je kuće, i tu o sta v ili M ene i m om ka, o b a zavezana. A li sa m zu b im a p reg riza o vezu, O slobodio se i d o trč ’o sm esta M ilo sti vaSoj, i m o lim z a p u n o Z a d o v o ije n je z a ta j d u b o k sram . A N D ŽE LO G ospodaru, m o g u p o tv rd iti Z a n je g a d a n ije ru c a o kod kuće, J e r su m u v r a ta b ila zak lju ean a. V O JV O D A J e 1’ o n o g rlicu o d te b e dobio — 111 n ije ? A N D ŽELO Je ste, gospodaru; I k a d je u tr č ’o tam o, ovi lju d i V ideše m u o v r a tu ogrlicu. TRG O V A C I j a se m ogu zak leti d a su te M oje u ši ču le k a d a si p rizn ao D a si o g rlic u p rim io o d njega, P o što si se p rv o n a trg u zakleo D a nisi, n a što sa m p o teg ao m ac. 140

Z a tim si p obeg’o u tu o p a tiju , O d a k le si, zb ilja, ču d o m izašao. A N T IF O L IZ E FE SA N ik a d n isa m u š’o u tu o p atiju , N iti si n a m e n e p o teg ao m ac, N iti ik a d v id e h o g rlic u tu , N ebo m i pom oglo! K riv ite m e lažno. V O JV O D A K a k a v je o vo za m ršen i spor! K a n d a s te sv i p ili iz p e h a ra K irk e. D a je z a tv o re n u o v u o p a tiju , I sa d b i bio tam o ; d a je lu d , N e b i ta k o m im o g o v o riti m o g ’o. K a ž e te d a je ru č a o k o d kuće, A o v a j z la ta r p o rič e sv e to. M om če, š ta t i kažeš? D RO M IO IZ E FE SA G o sp o d aru m oj, R u č ao je s onom k od „B o d ljik av e sv in je “. M IL O SN IC A J e s te ; i s m og je p rs ta uzeo T aj p rsten . A N T IF O L IZ EFESA T o je tacn o , g o sp o d aru ; O vc je n je n p rsten . V O JV O D A Je si li ga ti V idela k a d je u š ’o u o p a tiju ? M IL O SN IC A T oliko sig u rn o , g o sp o d aru m oj, K ao Sto sa d a v a š u m ilo st gledam . V O JV O D A To je dudno. Idi, zovi ig u m a n iju . Svi s te p o m e te n i ili sa sv im lu d i. (JEDAN odlazi po IGUMANIJU)

E G E JO N V ojvodo m odni, d o p u sti je d n u red. M ožda v id im čo v ek a što de m i S p a sti živ o t i p la titi sv o tu D a se oslobodim . V O JV O D A G ovori slobodno, S ira k u ža n in e, što hodeš. E G E JO N J e Г tv o je Im e, gospodine, A n tifo l? I je li T o tv o j m o m ak D rom io? D RO M IO IZ E FESA Do ovog C asa sam m u sam o sv ezan su žan j bio. АГ o n je, h v a la m u, p re g riz a o uže, I sa d a sa m D rom io, o d v e z a n i m om ak.

E G EJO N Z n am d a m e se v i o b a sedate. D RO M IO IZ E FESA Vi n as, gospodine, sed ate n a n as, J e r v ezan i s te k ’o što sm o m i bili D oskora. J e s te 1’ v i P in d o v b o lesn ik Ili n iste? E G E JO N Z ašto m e g le d a te T ak o k ’o n ezn an ca? Vi m e d o b ro zn ate. A N T IF O L IZ E FESA N ik ad v a s d o sad n isam video. E G E JO N O, tu g a m e je p ro m e n ila ja k o O d p o sled n jeg a v iđ e n ja , a b riž n i Č asovi g ru b o m ru k o m v re m e n a U rezaše d udne c rte lie u m om . АГ ip a k re c i z a r m i n e znaš glas? A N T IF O L IZ EFESA Ne. E G EJO N D rom io, ni ti? DRO M IO V e ru jte m i, ne. E G EJO N S ig u ran sa m d a ga znaš. •DROM IO IZ EFESA Ja , gospodine? Z n am sig u rn o d a g a n e znam . A k a k o ste s a d a v ezani, n a jb o lje v a m je d a v er u je te sve što v a m d ru g i poridu. E G EJO N N e z n a ju g las m oj! O svem odno v rem e, Z a r si m i to lik o o sa k a tilo ti I onem odalo m oj siro ti jezik Z a sed am k ra tk ih godina, d a taj Je d in a c sin m i n e p o z n a je v ise Z v u k n e sk lad n i, sla b i b rižn o g glas a m og? I a k o zim ski p a h u lja s ti sn eg Sto sokove n iš ti k r ije m o je sad Iz b ra z d a n o lice, i m a d a su sv i K a n a li m o je k rv i z a m rzn u ti, I p a k vede m o g a živ o ta još im a P a m d e n ja m alo ; m o ja u tu lje n a S v e tiljk a još n e š to sla b a d k e sv etlo sti; A n ag lu v e u ši m a lo slu h a još, T e m i ti s ta ri svedoci govore — J e r je nem ogude d a g rešim — d a si ti M oj sin A ntifol. A N T IF O L IZ EFESA U živofcu m om N ik ad n isam svog o ca video. 142

E G E JO N A li ti zn aš d a sm o se ra s ta ii P re sed am g o d in a u lu c i S irak u ze. No m o žd a se, sin e m oj, ti stidiš Da m e p riz n a š u m o jo j b e d i sad. A N T IF O L IZ EFESA V ojv o d a i svi k o ji m e p o zn a ju U ovom g ra d u m ogu p o tv rd iti D a n ije tako. N ik a d u živ o tu J a S ira k u z u n isa m video. V O JV O D A J a ti kažem , S ira k u ža n in e, D v ad eset je g o d in a A n tifo l P o d m o jo m zaštito m , i za v rem e to O n n ik a d n ije v id ’o S irak u zu . V idim d a su te sta ro s t i o p asn o st P o rem etile. (Dolazi IGUMANIJA sa ANTIFOLOM IZ SIRAKUZE i DROMIJEM IZ SIRAKUZE)

IG U M A N IJA V ojvodo m oćni, p o g led aj čoveka K om e su to lik a p o č in je n a zla. (SVI se okupe da ih vide)

A D R IJA N A V idim d v a m uža, il’ m e v a ra vid! V O JV O D A J e d a n o d o v ih je lju d i d ru g o g d u h ; A ta k o je i s ovom dvojicom . K o ji je p riro d a n čovek, k o ji d u h ? K o ih ra z lik u je ? DRO M IO IZ S IR A K U Z E J a s a m gospodaira, D rom io; n a re d i n je m u d a otide. DRO M IO IZ E FE SA J a sam , gospodaru, D rom io; m o lim te P u sti d a o stan em . A N T IF O L IZ S IR A K U Z E J e li to E gejon ili n jeg o v d u h ? DRO M IO IZ S IR A K U Z E O m oj s ta ri gospodaru! K o ga To v ez a o v d e? IG U M A N IJA M a ko d a je, ja ću O dvezati ga i d o b iti m u ž a S n je g o v o m slobodom . — S ta ri Egejone, K aži je s i li tL im a o žen u E m iliju, što ti j e ro d ila D va le p a sina. O, ak o si ti T aj E gejon, govori, govori Svojoj E m iliji! 143

E G E JO N A k o j a n e sa n jam , T i si E m ilija. A ko si ti o n a, K a ž i m i g d e je o n a j sin koji je O tplov io s to b o m n a o n o m k o b n o m sp la v u . IG U M A N IJA E p id a m lja n i su uzeli u svoj b ro d N jega, m ene, b liz an c a D ro m ija. A li su suxovi k o rin ts k i rib a ri O teli silom o d n jih D ro m ija I m oga sina, a m e n e su sam u O sta v ili s E p id a m lja n im a .

Sta se posle zbilo s njima, ne znam reći; A m oj je u d e s ovaj k o ji vidiš.

VOJVODA Jutrošnja priča raspliće se lepo! D v a A n tifo la o v a is to v e tn a B ra ć a su, a o v a d v a D ro m ija što su Isto g a izg led a b ra ć a su takođe. O n aj se seća 1' b ro d o lo m a . . . T o su ro d ite lji o v e d e c e tu I slu č a jn o su su sreli se ovde. A ntifole, ti si p rv o b itn o -Doš’o iz K o rin ta ? A N T IF O L IZ SIR A K U Z E Ne, vojvodo, ne; Iz S ira k u z e d o šao sam ja. V O JV O D A S ta n ’te o d v o jen o ; n e zn a m k o je ko. A N T IF O L IZ E FE SA J a sam iz K o rin ta đo š’o, u z v iše n i G o spod aru m oj. . D RO M IO IZ E FE SA I ja sa n jim . A N T IF O L IZ EFESA U o v aj g ra d n a s j e doveo v o jv o d a M en afo n h r a b r i i v aš slav n i stric. A D R IJA N A K o ji je o d v as đ v o jic e ru č a o S a m n o m d a n a s? A N T IF O L IZ S IR A K U Z E Ja , č e s tita gospo. A D R IJA N A Z a r ti n isi m u ž m oj? A N T IF O L IZ E FE SA N e; tu k ažem ne. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E I j a ta k o đ e, m a d a m e je ta k o N az v ala ; a o v a le p a p lem ićk a, N je n a sestra, o p e t o slo v ila zetom . (LUCIJANI)

Ono što sam v am o n d a re k a o 144

N ad am se d a ću i o stv a riti, A ko to što v id im , č u je m n ije san. A N D ŽELO To je, gospodine, ogirlica što ste D obili o d m ene. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E M islim d a je tak o , G ospodine; n e p o riče m to. A N T IF O L IZ EFESA A vi ste, gospodine, m e n e u h a p s ili Z bog te ogrlice. A N D ŽELO M islim d a je tak o , G ospodine; n e p o riče m to. A D R IJA N A P o sla la sam ti n o v ac p o D ro m iju , Z a o tk u p ; ali m islim d a ti n ije Doneo. DRO M IO IZ E FESA A li n e p o m eni. A N T IF O L IZ SIR A K U Z E O vu K esu sam d u k a ta p rim io od v as; Moj m o m ak D rom io d o n eo m i n ju . V id im 'd a sm o se sta ln o s u s re ta li S a m om kom d ru g o g a, a o n i sm a tra li D a sam ja ti, a t i ja ; i o tu d zaibune. A N T IF O L IZ EFESA D u k a te o v e d a je m za m og oca. V O JV O D A N ep o treb n o ; tv o j je o ta c osloboden. M ILO SN IC A : G ospodine, m o ra te m i d a ti T aj d ija m a n t. A N TIFO L IZ E FE S A Evo, u z m ite ga, I m nogo v a m h v a la n a p rija tn o j gozbi. IG U M A N IJA V ojvodo slav n i, izvoli sa n a m a U o p a tiju d a ču ješ u d e s naš, I sv i što s te se o v d e sk u p ili I p a tili zbog o v e z a b u n e P ra v ite n a m d ru štv o ; p rija tn o će biti. D v ad eset i p e t g o d in a sa m b ila U p o ro d a jn im m u k a m a zbog vas, S inovi m oji, i te k ovog časa O slobodih se svog te šk o g b rem e n a.

Vojvodo', m oj m užu, i m oji sinovi, I v i k a le n d a ri n jih o v o g ro d e n ja , H a j’te n a p ro sla v u n jin o g ro d e n d a n a D a se v eselite s a m nom . P o sle ta k o D uge tu g e to lik a sv ečan o st! 10 S e k s p ir 1

145

V O JV O D A K u m o v aću o d sveg src a n a to j gozbi. (Odlaze SVI sem DVA ANTIFOLA i DVA DROMIJA)

DRO M IO IZ S IR A K U Z E G osp o d aru , d a odem i d ig n e m V aš p rtlja g iz b ro d a ? A N T IF O L IZ EFESA K a k a v si, D rom io, T i m oj p r tlja g u b ro d u k rc a o ? DRO M IO IZ S IR A K U Z E VaSe stv a ri, gospodaru, §to su B ile kod gazd e o d ,,K e n ta u ra “. A N T IF O L IZ S IR A K U Z E On g o v o ri m en i. J a sa m tv o j go sp o d ar, D rom io. H a jd e s n a m a ; a za t£ S tv a ri ćem o se k a s n ije sta ra ti. Z ag rli svog b r a ta ; v eseli se s n jim . (DVA ANTIFOLA odlaze)

DROM IO IZ S IR A K U Z E P rija te ljic a d e b e la u d o m u T voga g o sp o d ara Sto m e, m e sto teb e, U gosti d a n a s za sto lo m u k u jn i, B iće sa d a m o ja sn a h a, a n e žena. DRO M IO IZ EFESA C in i m i s e d a si m o je ogledalo, A n e b ra t; p o te b i v id im d a sa m lep. U di, d a v id im o n jih o v u p ro slav u . DROM IO IZ S IR A K U Z E N eeu p rv i, m om če, ti si s ta riji. DRO M IO IZ E FE S A T o je još p ita n je . K a k o d a rešim o ? DRO M IO IZ S IR A K U Z E B acaćem o k o ck u za n aše

starešinstvo. D otle ti p redvodi. DRO M IO IZ E FESA Ne, o n d a o v ako; DoSli sm o n a sv e t k a o b r a t i b ra t; P od im o sa d a p u te v im a d u g im S ru k o m u ru ci, n e je d a n za d ru g im . (Odu)

DVA VITEZA IZ VERONE

Naslov originala TWO GENTLEMEN OF VERONA

P rev eli Ž IV O JIN S IM IC i T R IF U N Đ U K IC

Delo je prvi put štampano u P rvom folio-izdanjii, 1623. godine, gde se nalazi odmah posle B u r e , k o jo m ta slavna knjlga poćinje; i F. Mirs, u svojoj R i z n i c i P a I a d e, 1598, stavio je V i t e z e i z v e r o n e na čelo dvanaest dotad prikazanih Sekspirovih drama, što verovatno u kazuje na to da je delo jedno od najranijih, sva ka ko „najranija kom edija u kojoj je romantična ljubavna priča kazana ц d ra m sk o m obliku(‘. Po nekima, delo je napisano 1590—92. godine; m edutim , E. Cembers, čija je hronologija pouzdanija, smatra da „sezona 1594—95. stvarno ispunjava sve uslove“. To potvrduje i unutrasnja analiza; stihovi su pravilni, m ada više lirski nego dram ski, sa dosta rim a i aliteracije; im a igre rečima; dijalog je katkad izveštačen, neke situacije su neprirodne, a rasplet je nagao, sa srećnim zavrSetkom koji ostavlja utisak nezadovoljene „pesniike p r a v d e U z to, likovi su ovlaš ocrtani, naročito m uški, i suprotstavljeni su jedni drugima: verni Valentin nevernom Proteju, nežna Jvlija vedroj Silviji, duhoviti Spid h u m o ristiinom Lansu; oni su te k zameci nekih velikih likova koji će se ubrzo javiti: Julija je prva od kom ičnih heroina koja se prerušava u m uškarca, kao što će to činiti Porcija, Rozallnda, Viola i dr., a Lans je prvi od ,,klovnovau koji će se ubrzo javiti kao Lanselot. Grumio, Tikva, Kalem, Drenjina i dr. Opšta tem a kom ada je ljubav i prijatelj stvo, kao i u M l e t a i k o m t r g o vc u, ali ovde i njihovo sukobljavanje sa idejom, tako čestom kod Sekspira, da je izdaja, verolomstvo, koren svih zala i svih tragedija. Sekspirov izvor za D v a v i t e z a je priča o pastirici Filismeni, iz pastoralne novele Z a l j u b l j e n a D i j a n a portugalskog pesnika Đ. Montemajora (1521—1561), koji je pisao na španskom . Engleski prevod ovog veoma popularnog dela bio je objavljen 1598, ali Sekspir ga je mogao čltati u rukopisu, koji je mnogo stariji. ili je pak mogao gledati ili čitati pozorišni kom ad F e l i k s i F i I i om e n a , 1584, napisan na osnovu Montemajorove priie. Epizodu o zaljubljenoj jun a kin ji koja., prerušena u m u ško ruho, stupa u službu svoga dragog, a ovaj je šalje sa ljubavnim porukam a svojoj novoj ljubavi, Sekspir Je načinio složenijom: on je uveo nov lik, Valentina, prijatelja nevernog Proteja. a tim e je dao i nov motiv o sukobu ljubavi i prijateljstva. Taj m otiv nije bio redak u renesansnoj književnosti, i Sekspir ga je mogao naći ko d Bokača ( D e k a m e r o n , X, 8). a nalazi se i u Sekspirovim S o n e t i m a ( XL—XLII). D v a v i t e z a i inače im aju neke sličnosti sa sonetima LXX. XCV i CXXVII, a E. Cembers kaže: „Ја lično ne mogu da čitam D v a v i t e z a sem u svetlosti S o n e t a , od kojih su bar n e k i morali biti napisani bezmalo istovremeno kad i taj kom ad i slikaju dovoljno jasno duševno raspoloženje u k ojem se Sekspir latio njegovog kom p o n o v a n ja . . . S vremena na vrem e m aska vedrine se uklanja. i pojavljuje se unezvereno lice. Duboko uverljiva, čak ogorčena lična 149

nola skroz odzvanja. Tome Sekspiru ljubav se zaista pokazala kao moćna gospodarica; on je stvarno upoznao kakav je to pakao . . . zato što biti zaljubljen Znači da patnjom kupi se prezrenje; Pogledi hladni uzdasima bolnim; Dvadeset budnih i zamornih noći Daju se za trenut uživanja samo. (I, 1.) ViSe nego sve drugo, čovek m o te lepo da pozna u Proteju . . . možda ne ,poriret’ lažnog prijatelja iz S o n e t a koji je pesniku preoteo dragu, ma ko on bio, ali u najmanju ruku lik koji ne bi bio naslikan, u svakom slučaju ne u tako duboko zagrizenim stihovima, da prija­ telj iz S o n e t a nije dao Sekspiru povoda da ispije svoj napitak sirenskih suza.u Delo je p rvi put objavljeno kod nas u prevodu Zivojina Simića i Trifuna Đukića, u Beogradu, 1963. „Ovu ideju, ideju da je izdaja koju prouzrokuje neka opsesija u korenu najvećeg broja tragedija, on je obradio opširno možda prvi put u D v a v i t e z a i z V e r o n e. Da ga je ona tada progonila i ostala kroz ceo njegov tiv o t kao polarna zvezda dramske radnje očevidno je svima koji čitaju nje­ gova dela o'nako kao Sto poeziju treba čitati. To je zakon njegove uobrazilje. Strast, ne slabost volje, već snag a zaslepljene volje, najobičniji je uzrok izdaje medu nama. Veliki pesnici su saglasni da sve Sto izopaćuje mentalnu viziju, sve na Sta se previše misli, opasnost je po nas. Strast Sto sa svetlucanjem nekog novog pijanstva oslepljuje zrele ljude prem a doživotnim sećanjlma, do sm rti sećanjima na brak i ubija u nezrelih sećanje na ljubav, prijateljstvo i prošla dobročinstva, oblik je uniStenja. U svome delovanju kao uništavalac, ona je predmet najvećih Sekspirovih drama. U D v a v i t e z a i z V e r on e njega manje zanima uniStenje nego moralno slepilo koje tome vodl.“ (Dt. Mesfild.)

L IC A

V O JV O D A OD M ILA N A , Silvijin otac V A LE N T IN l „ 1 dva viteza iz Verone PR O TEJ J A N TO N IO , P rotejev otac TU R IO , V alentinov budalasti suparnlk EGLAM OR, Silvijin pom oćnik u njenom bekstvu S P ID , Valentinov sluga LA N S, P rotejev sluga PA N T IN O , A n ton ijev sluga KRCM AR R A Z B O JN IC I JU L IJA , plem ićka iz Verone S IL V IJA , vojvodina kći l u c e t a , Julijina sobarica SLU GE, M U Z IC A R I

Mesto radnje VERONA, M ILA N O I G R A N lC N A O B L A ST M A N TO V E

PR V I CIN

SCEN A P R V A V ero n a . U lica (Dolaze VALENTIN i PROTEJ)

V A LE N TIN N e o d g o v araj m e, d ra g i P ro te ju ; Ko n e id e n ik u d ta j o s ta n e prost. D a tv o ju m la d o st tu v e z a la n ije P o g led o m sv o jim d ra g a n a ti le p a, M olio b ih te d a ti ideš sa m nom , Da v id iš ču d a d a le k o g a sveta, M esto kod k u će što ča m u je š ti, I dokolicom p u sto m tra ć iš m lad o st. АГ p o što lju b iš — n e k ’ je srećno tebi, Ž elim ti k ’o što žeieo b ih sebi. P R O T E J T i ideš? D ra g i V alen tin e, zbogom ! I n a P ro te ja svog* p o m isli ako N a p u tu v id iš z n a m e n ito s t re tk u . U svojoj sreći, k a d a ti se jav i, P oželi d a sa m ta d i ja tv o j drug. A ko t i ik a d o p a sn o st zagrozi, P re p u sti ja d e m o litv a m a m ojim , J e r m o lieu se za te, V alen tin e. V A L E N T IN S lju b a v n o m k n jig o m m olićeš se za m e? P R O T E J Da, m oliću se s n jo m z a u sp eh tvoj. V A LE N TIN O ljtibaivi je d u b o k o j t a p rič a K ak o L e a n d e r H e le sp o n t1 p rep liv a. 1 M ladi L eander iz Abidosa voleo je Heru, lepu V enerinu sveštenicu u Sestosu. Da bi se sastajao s njom , L eander je svake noći preplivavao D ardanele, a H era m u je buktinjom s vrha visoke kule davala znak u kom pravcu da pliva. Posle m nogih nežnih sastan ak a L eander se jedne burne noći udavi, a H era od tuge skoči s kule u m ore i utopi se.

153

P R O T E J D u b o k a p rič a o d u b ljo j lju b a v i, J e r zagazio u lju b a v je d u b lje . V A L E N T IN D o guše u n ju u to n u o ti si, M ada H ele sp o n t p re p liv a o nisi. P R O T E J P a , sa v e tu j m e k a k o ja d a uspem . V A L E N T IN Ne, je r ti n e bi k o ristilo . P R O T E J ZaSto? V A LE N TIN P a zato što b iti z a lju b lje n ZnaČi d a p a tn jo m k u p i s e p re z re n je ; P ogledi h la d n i u z d a sim a b o ln im ; D vad eset b u d n ih i z a m o m ih noći D aju se za tr e n u t u ž iv a n ja sam o. A ko se lju b a v i o sv o ji srećn o , To m ože b iti d o b ita k n e sre ć a n ; A ko se g u b i — p ro p a d a sa v tru d . P a m e t je, d ak le, k u p ila tu ludost. II' je lu d o šću s v la d a n a p am et. P R O T E J P o teb i, ja sam b u d ala. V A LE N T IN B ojim se N a d e lu d a ćes p o k az at se ta k av . P R O T E J T i n eg o d u ješ p ro tiv lju b a v i; Ja n isa m lju b a v . V A LEN TIN АГ lju b a v je tv o ja G ospodarica, j e r v la d a to b o m ; A ta j kog o n a ta k o u ja rm i, B u d ala je, i on se p a m e tn im N e m ože n a z v a t. PROTEJ M nogi p isci k ažu: K ’o što c rv sed i u p u p o ljk u cvetnom I n a g riz a ga, ta k o i p a m e ti N ajb o ljo j lju b a v Skodi, n a g riz a je. V A LE N T IN AT k až u i to: k 'o što crv n a g riz a P u p o lja k i p r e noi što se ra sc v e ta , T ako i lju b a v p re tv a ra u lu d o st M ladu n e ž n u p a m e t i u p ro p a s ti je Još u p u p o ljk u , te s iprvim prolećem , O na g u b i sveže zelen ilo već, P re k ra s n e n a d e b u d u ćih p lodova. АГ Sto d a g u b im v re m e tim d a tebi, P o sv ećen ik u lu d e želje, d a je m 154

/

Z a lu d a n s a v e t? No, jo š je d n o m : zbogom ! U lu c i m e n e sad. m oj o ta c čeka, D a v id i d a 1* sa m u k rc ’o s e već. P R O T E J O tp ra tić u te donde, V alen tin e. V A L E N T IN Ne, m oj P ro te ju , p ra sta m o se sad. U M ilan o m i p isi o u sp e h u U lju b a v i, i š ta se d o g ađ a još U o d su tn o s ti p r ija te lja tvog; A j a ć u te b i p isa ti tak o d e. P R O T E J S v a k u ti sreću že lim u M ilanu. V A LE N TIN I ja te b i k o d kuće. S ad zbogom ! (Ode)

P R O T E J O n lo v i čast, ja lju b a v . O n o sta v lja P rija te lje d a ih v iše u d o sto ji; J a n a p u š ta m sebe, p rija te lje , sve R ad i lju b a v i. A ti, J u lija , ti si P ro m e n ila m e; — zbog te b e n a p u s tih S tu d ije , tra ć im v re m e i ra tu je m Sa d o b rim savetom , p o te e n ju je m sv et; Od te šk ih m isli m lita v i m i um , A se tn a čežn ja m o je srce davi. (Dolazi SPID)

SPID Z d ra v o d a ste, g o spodine P ro te ju ! D a li v id e s te g o sp o d ara m oga? P R O T E J U p ra v o s a d je o tiš’o odavde, Da s’ u k r e a za M ilano. SPID O tplovio — D v ad e set n a je d a n — to v a m m ogu re ć ’, A ja , k ’o o v c a iz g u b lje n a već. P R O T E J T a k o je : o v ca često i zalu/ta, D okle n je n p a s tir n e v r a ti se s p u ta. SPID V i s m a tra te , dakle, d a je m oj g o sp o d ar p a stir, a ja d a sa m ovca? P R O T E J Da. SPID O n d a su m o ji rogovi njegovi, p a sp a v ao ja ili b io b u d a n . P R O T E J B u d a la s t odgovor, k a k a v p rilič i ovci. SPID To d o k a z u je d a sa m j a ovca? P R O T E J D a, a tv o j gosp o d ar — p astir. SPID L ogično cu d o k a z a ti d a n ije tak o . 155

P R O T E J T o ti n e ć e b iti la k o ; ja ću logikom d o k a z a ti su p rotno. S P ID P a s tir tra ž i ovcu, a n e o v ca p a s tira ; a li ja tra ž im m oga g o sp o d ara, a m oj g o sp o d a r n e tra ž i m en e; p re m a tom e, j a n isa m ovca. P R O T E J O vca, r a d i p a še id e za p a s tiro m ; p a s tir n e ide ra d i h r a n e za ovcom ; ti, zbog p la te, p ra tiš svoga gospo­ d a ra ; tv o j g o sp o d ar n e p r a ti te b e r a d i p la te ; p re m a tom e, ti si ovca. S PID Još je d a n ta k a v d o k az n a te r a ć e m e d a b lejim . P R O T E J A ll, ču ješ: je si li d a o m o je p ism o J u liji? S P ID Da, gospodine; ja , iz g u b lje n o ja g n je , d a o sam pism o n jo j, n ag izd an o m ja g n je tu ; a ona, n a g iz d a n o ja g n je , n ije d a la m eni, izg u b ljen o m ja g n je tu , n iš ta za m oj tru d . P R O T E J P a s iš te je su v iše m alo z a toliiku ja g n ja d . S P ID A ko je o n o p re trp a n o stokom , n a jb o lje je d a je n a b ije te n a ra ž a n j. P R O T E J G rešiš; n a jb o lje je d a te b e n ag rad im . S PID Pa, gospodine, i m a n je odi z la tn ik a b ila b i m i d o v o ljn a n a g ra d a za p re d a ju v ašeg pism a. P R O T E J P o g re šn o si m e sh v a tio ; m islim d a te n a g ra d im , n e zlatn ik o m , v eć b atin o m . S PID U m esto z la tn ik a — b a tin a ! T o z a ista n ije n a g ra d a za n o še n je p ism a vašoj d ra g a n i. P R O T E J A li, s ta je re k la o n a ? J e li k lim n u la g lavom ? S P ID Da. P R O T E J Z n a č i d a prisitaje? S PID P ogresno ste m e sh v a tili, gospodine; re k a o sam v am sam o d a je k lim n u la glavom . P R O T E J P a, to o n d a m ožda n e znači ništa., S PID T aj v aš z a k lju č a k n e k a v a m a b u d e n a g ra d a za v aš tru d . P R O T E J P a, eto, častiću te što si jo j o d neo pism o. S PID V id ite d a m o ram b iti s trp ljiv p re m a vam a. P R O T E J K ak o ? S PID Pa, eto, gospodine, o d n eo sam v a se pism o, a v i ste m e n a g ra d ili sam o o b ećan jem . P R O T E J Z a is ta si b rz n a doskočici. S P ID P a ip a k n e m ogu d a stig n em vaš sp o ri n o v čan ik . 156

P R O T E J H ajd e, sao p šti s tv a r u k ra tk o : š ta je re k la ? S P ID O tv o rite svoj novčamik, d a b i i n o v a e i s tv a r m o g li b iti o d m ah p re d a ti. P R O T E J D obro, m om če, ev o ti za tv o j tru d . S ta je re k la ? S P ID Z b ilja, gospodine, tešk o d a ćete je osvojiti. P R O T E J J e li to u tis a k što si d o b io o d n je? S PID Od n je n isam m ogao d o b iti n išta, gospodine, čak n i d u k a t z a d o n o še n je v a še g pism a. B ila je ta k o tv rd a p re m a m en i k a d sam joj d o n e o v a se pism o, te m islim d a će b iti isto ta k o tv rd a p re m a v a m a k ad joj se lien o o b ra tite . N e d a jte joj nikaikve d a ro v e sem k am en a, je r je tv rd a k ao kam en. P R O T E J A š ta je re k la ? N išta? S PID N išta, ča k ni „u zm ite o v o za vaš tr u d “. A i v a ša v e lik a d a re ž ljiv o st o b o g atila m e je o v im m a lim sre b rn ja k o m , pa z a to o d sad n o site v aša p ism a lično. A sa d nosim , gospodine, v a š p o zd rav svom gospodaru. P R O T E J Idi, o d la z i d a sp asav aš b ro d Od bro d o lo m a; p o što n eće o n P o to n u t d o k le n a n je m u si ti, J e r su d en o je d a skončaš n a k o p n u 2. (SPID odlazi)

G lasn ik a b o lje g m o ram p o sla ti; J u lija je zbog n je g a m o je pism o H lad n o p rim ila, i n jo j je sad žao Sto joj ga n ije b o lji k u r ir dao.

SCEN A D RU G A V erona. V r t J u lijin e ku ć e (Dolaze JU LIJA i LUCETA)

JU L IJ A Sad, k a d sm o sam e, re c i m i, L u ceta, Bi li m i re k la ti d a se zaljubidn? LU C E TA Da, gospo, ali — n ik a d neoprezno. 2 F ostojaia je poslovica: „Ко je rođen da bude obešen nikad se neće udaviti." — Up. Burn (I. 1). 157

JU L IJA U sk u p u o n ih p lem ića što sa m n o m S vak o g su d a n a , p o m išlje n ju tv em K o ji je o d n jih n a jd o sto jn iji L ju b av i. LU C ETA M olim p o n o v ite sam o Im e n a n jin a , p a ću o n d a tek, P re m a p litk o ći sv o je veštine, O to m e daiti v a m a i svoj sud. JU L IJA O E g lam o ru lep o m š ta ti m isliš? LU CETA S la tk o re č iv je o n v itez, i m io: АГ, d a sam što ti, ta j m o j n e b i bio. J U L IJ A A M erkacio, v ite z b o g at ta k o ? LU C ETA B o g atstv o d o b ro ; o n ta k o i tak o . JU L IJA A P ro te j m la d i? Sta o n je m u v eliš? LU C ETA D a lu d e li smo! Sta još znati želii;? JU L IJA G le, a š ta znači ta n ag la p ro m e n a P ri sam o m p o m en u n jeg o v a im en a? LU C ETA O p ro stite m i što ja , sitn a, m ala, Svoj s u d o d iv n o m v ite z u bi d ala! JU L IJA Z a r n e i o n jem u , k ’o o d ru g im sv im a? LU C ETA O n n a jv iše d o b ro g p re im u ć stv a im a. JU L IJ A A tvoj razlo g ? L U C ET A N em am razlo g a d ru g o g a; T a k a v m i s e čini, sm a tra m ga tak v o g a! J U L IJA T i bi h te la d a o n m o ju lju b a v im a? LU C ETA D a, a k o se sam o v a ša lju b a v p rim a . JU L IJ A O n n a jm a n je g le d a d a m i s e d o d v o ri. L U C ETA A l’ g a za to lju b a v p o n a jv iše m ori! JU L IJA M a la lju b a v k a d a ta k o m alo zbori! L U CETA Z a tv o re n a v a tr a n a jsn a ž n ije gori. JU L IJ A K o ji n e p o k až u lju b a v ti n e lju b e. LU CETA AT n a jm a n je v o le k o ji lju b a v tru b e . J U L IJ A D a m i je z n a ti š ta m isli. LU CETA C ita jte O vo pism o, gospo. (Daje pismo)

JU L IJ A „Ju liji". - R eci m i O d koga j e o no? L U CETA S a d rž a j će reći. J U L IJ A K a ž i m i, kaži, ko> t i ga je d ao ? 158

L U C E T A P a ž V a le n tin a v iteza, a n je g a M islim d a P ro te j poslao je. O n b i S am do š’o k v a m a , аГ n a iš ’o n a m e, I ja g a p rim ih m e sto vas. S a d m ob'm D a o p ro stite p o g re šk u m i ovu. J U L IJ A P o đ v o đ ačica p o d ia ti si, j e li? K a k o sm eš p r im a t p is m a b lu d n ič k a ? S a p ta ti i p r a v iti z a v e ru p ro tiv M lad o sti m o je? C asn o z v a n je zb ilja, A ti p o d esn a z a to d o sto jan stv o . U zm i lis t ov aj, v r a ti ga, Hi m i B eži s odiju! LUCETA A l’ slu ž b a lju b a v i N a g ra d u zaslu žu je, a n e m rž n ju . J U L IJ A H oćeš li idi? L U C ET A Da, d a b is te vi M ogli ra z m isliti. (Ode)

J U L IJ A Ip a k b ih v o lela D a p ism o o n o p ro d itah . A sa d a S ra m o ta m e je d a je n a tr a g zovem , I zam o lim je d a u č in i g re šk u Z bog k o je sa m je sa d izg rd ila. K ak o je glupa! Z n a d a sa m d ev o jk a, A n e n a g n a m e d a o tv o rim pism o! D ev o jk e k a ž u iz sm e rn o s ti ,,ne“, A žele d a to čo v ek s h v a ti ,,da“. K ak o n a s tra n a , lu c k a sta je lju b a v , K ao d ud ljiv o d e te k a d o g reb e D adilju, z a tim o d m a h lju b i p ru t! K ako L u c e tu j a o te ra h gnevno, M ada b ih sa d j e z a đ rž a la rad o ! K ak o n a v ik o h delo d a se m rš ti L ju tito , m a d a u n u tr a š n ja ra d o s t G oni m i src e d a s e o sm ejk u je. M oja j e k a z n a d a zovem L u ce tu N a tra g i m o lim d a m i o p ro sti L udost. L u ceta! (LUCETA se vraća)

LU C ETA

V aša m ilo st želi?

JU L IJ A J e li o b ed u v rem e ? LU C ETA K am o d a je, D a b i ste sv o ju srd ž b u isk a lili N a jelu , a n e n a svojoj služavci. JU L IJ A A šta ste o n o b rzo p odigli? LU C ETA N išta. J U L IJ A AP v i ste sa g n u li se n ešto ? LU C ETA H a rtiju k o ju isp u s tih podigoh. JU L IJ A Z a r je ta h a r tija za v a s n išta ? LU CETA P a baš n iš ta što se m e n e tiče. J U L IJ A O n d a n e k ’ ček a onog k o g a se tiče. LU C ETA Gospođo, n eće ležati o n am o G de tre b a ako o b ja š n je n a n ije. J U L IJ A N eki tvoj d ra g a n p is ’o ti u stih u . LU C ETA D a b ih to sk la d n o o tp e v a ti m ogla. А1’ p o k a i’te m i, o d re d ite ton. JU L IJ A T akvo j ig rač k i n e p rid a je m v ažnost. N a jb o lje p ev aj po a r iji o n o j: „L ak o m islen a lju b a v “ što se zove. LU C ETA Z a ta k o la k u a r iju je p esm a M nogo o zbiljna! JU L IJA M ožda p rip e v im a? LU C ETA Da, i biće v rlo m elo d ičan K a d ga p e v a te vi. JU L IJ A A zašto n e ti? L U C ET A N e m ogu ta k o v iso k o d a pevam . JU L IJ A D a vid im pesm u. (Uzima pismo)

No, š ta je ovo? L U C E T A A ko h o ćete o tp e v a ti to T on n e m e n ja jte . M eni se n e sv id a V aš izm en jen i ton. JU L IJ A N e svida zar? LU C ETA O dveć je o šta r. JU L IJ A T i si m nogo ću d ljiv a. L U C ETA A sad ste m nogo o pori, k v a rite S k lad n o st a r ije n ag lo m pro m en o m . Z a o v u p esm u p o tre b a n je te n o r3. 3

160

Protej.

J U L IJ A T i b i g a sv o jim b aso m ugušila. L U C ETA Ne, ja sam , gospo, z a P ro te ja sad. JU L IJ A D alje s d o sa d n o m trič a rijo m tom ! Z b rk a n a to je iz ja v a lju b av i! — (Pocepa pismo)

Idi! O stav i ce d u ljic e te; T i ćeš d a sk u p iš n jih , d a m e lju tiš. L U C ET A T obože lju ta ; a vfalela bi D a je i d ru g o p ism o o d n je g a T ak o n alju tL (Ode)

JU L IJ A G n e v n a sam n a sebe. M rsk e ru k e , lju b a v n e u n ištis te reči! O sice4 štetn e, n a h ra n ile s te se S a d m ed o m k o ji su v a m pčele dale. A žaokom ih u b ija te svojom . Z a n a k n a d u lju b im s a d a svako p arče. Gle, o v d e p iše „ lju b a z n a J u lija “ ; O, n e lju b a z n a J u lija ! B aciću, Iz o sv e te za tv o ju n ezah v aln o st, T v o je im e n a tv rd o k am en je, I p rezriv o ti g o rd o st gaziti. A o v d e piše: „ L ju b a v lju ra n je n i P ro te j" ; siro to to ra n je n o im e! U g ru d im a ćeš m ojim , k ’o u postelji, L e ž a ti d o k se r a n a n e iscelL O čistiću te, ran o , le k o v itim P o lju p cem . S am o d v a p u t ili tr ip u t N ap isan o je im e „P ro tej". U m iri se, D obri v etre , d a n e o d u v aš n ije d n u Reč, do k n e n ađ e m svako slovo pism a, Sem m oga im e n a; n je g a n e k a v ih o r O dnese n a stra šn u , o k o m itu ste n u ; I o d a tle u b esn o m o re b a d ! Gle, o v d e je d v a p u t n a p isa n o N jegovo im e u je d n o m re tk u : „Siroti, o č a jn i P ro te j, z a lju b lje n i P ro te j slatk o j J u liji.“ — O vo ću 4 P rsti.

li Sekspir l

O cep iti; ne, neću, j e r g a je T ak o lep o z d ru žio s a sv o jim Im e n im a čežn jiv im ; o v ako S av iću ih je d n o n a d ru g o ; p a s a d se L ju b ite , g rlite, čin ’te Što v a m volja? (LUCETA se vraća)

LU C ETA G ospo, o b e d je gotov. O tac č e k a vas. J U L IJ A D o b ro ; p a h ajd em o . LU CETA S ta ? Z a r c e d u ljice T u d a leže i ta jn u o d a ju ? JU L IJ A P o k u p i ih a k o sm atraS d a s u v ažn e. L U C ETA Ne, g rd iste m e Sto sa m ih d o n ela. A li ih ip a k o s ta v iti n eć u D a o v d e leže. J U L IJ A U v o lji su v am a. L U C ET A Da, gospo d ra g a , v i m o žete re ć i T o Sto v id ite ; a li v id im i ja , la k o , v a ljd a , m is lite d a žm u rim . J U L IJ A H ajd e , h a jd e , hoćeš li p o žu riti? (Odlaze)

SC EN A TR EC A V erona. A n to n ije v d o m (Ulaze ANTONIO i PANTINO)

A N TO N IO K aži m i, P a n tin o , zbog k ak v o g te to V ažnog razg o v o ra 2a d r ž a m o j b r a t U trern u ? P A N T IN O Z b o rio o sin o v cu svom , P ro te ju , vaSem sin u . A N TO N IO A li Šta? P A N T IN O C u d i se Sto m u v aše lo rd stv o p u šta D a tra ć i sv o ju m la d o st k od kuće. D ok d ru g i lju d i, u g le d a m an jeg a, R a d ’ n a p re tk a Salju sin o v e u svet: N ek e u ra t, d a pirobaju sreću ; 162

N ek e d a tra ž e o s trv a d a le k a ; N ek e n a u če n e u n iv e rz ite te . R e k ’o je d a je v aš sin P ro te j zgodan Z a sv e to, i jo š d a v as zam o lim D a m u n e d a te d a v re m e tr a ć i K od kuće, j e r bi n je m u u sta ro s ti B aš n e d o s ta ta k bio to što n ije P u to v ’o v ise u svojoj m lad o sti. A N TO N IO Z a to n e m oraS m o liti m e dugo, J e r m esec d a n a o to m m islim već, R a zm išlja m k a k o g u b i sv o je v rem e, I k a k o n e ć e p o tp u n čovek b iti, N e b u d e Г u sv e tu o k u ša n i učen. R adom i tru d o m isk u stv o se stiče I b rzim to k o m v re m e n a d o p u n i. R eci m i k u d b ih poslao g a sad ? P A N T IN O VaSem lo rd s tv u m islim n ije n ep o zn ato D a j e V alen tin , n jeg o v m la d i d ru g , U služb i c a ra 5 n a carsk o m d v o ru . A N TO N IO Z n a m to d o b ro . P A N T IN O M islim d a bi b ilo D obro d a ga v aše la rd stv o p o šlje tam o . O n će s e ta m o v e ž b a t u b o re n ju I v ite šk im ig ra m a , slu šaće R azgovore, o p štit s p lem ićim a; Im ać e ta m o p rilik e d a v id i V ežbe d o sto jn e m la d o sti n je g o v e I p lem en ito g n j egovoga ro d a. A N TO N IO D opada m i se tv o j p red lo g ; d o b ro si S av eto v ao ; sam o iz v rše n je P o k azaće ti k o l’ko m i s e s v iđ a P o slaću ga n a c a re v d v o r što pre. P A N T IN O S u tra D on A lfonzo i d ru g i p lem ići D obroga u g led a o d laze d a c a ra P o z d ra v e i d a njegovoj m ilo sti P re p o ru č e sv o ju službu. 5 V ladar u M ilanu nazvan je carem nekoliko puta u ovoj dram i, a u list! lica nazvan je vojvodom. N eki nem ački carevi držali su p o k atk ad svoj dvor u M ilanu.

li*

163

A N T O N IO D o b ro d ru štv o ; S n jim a će P ro te j; baš u d o b ri čas! S a d ću m u k azat. ( Ulazi PROTEJ)

P R O T E J L ju b a v i sla tk a ! S la tk o pism o! S la tk i Z ivote! T u je n je n a ru k a , ja m a c N jen o g a srca ; tu je z a v et n je n e L ju b av i, zalo g a č a s ti nj ezine. O, k a d b i o čevi n a š i o d o b rili N ašu lju b a v i za p e č a tili N ašu sreć u sv o jim p rista n c im a ! D iv n a Ju lijo ! A N TO N IO H ej, š ta čitaš ta m o ? P R O T E J K ra tk o pism o, m ilo stiv i oče, O d V ale n tin a , k o je je d oneo P r ija te lj što je d osao od n jeg a. A N T O N IO D aj m i, d a v id im š ta je novo tu . P R O T E J N em a tu, oče, v e s ti n ik a k v ih ; S em što piše d a zad o v o ljn o zivi, D a je o m iljen ja k o i sve v ise U carev o j m ilo sti; želi d a sam s n jim , D a su d e lu je m u sre ć i njeg o v o j. A N T O N IO P a je si 1’ njeg o v o j ž e lji n a k lo n je n ? P R O T E J V ašoj se v o lji, oče, p o k o rav am ; N jeg o v a p rija te lj s k a ž e lja neće U tic a ti n a m e. A N TO N IO АГ m o ja je v o lja U s k la d u b aš s a željo m njegovom . N e ču d i se m o jo j n e n a d n o j o d lu ci; J e r to što h o ću to hoću, p a k ra j. J a sam re šio d a iz v esn o v re m e N a ca rsk o m d v o ru b udeš s V alen tin o m . Z a iz d rž a n je : k o l’ko šsdju n je m u N jegovi, to l’ko sla ć u i ja teb i. S u tra d a pođeš, sp re m i se! Izgovor N e v re d i ovde, j a sam o d lu čan . P R O T E J N e m o g u ta k o b rzo sp rem iti se; M olim v a s d a se odloži d a n -d v a .

164

A N TO N IO S lu šaj, što tr e b a b iće ti p o slato ; O d la g a n ja n e m a ; s u tr a m o raš ići. H a jd ’mo, P a n tin o ; tv o ja đ u ž n o s t biće U to m e d a ta j o d la z a k u b rzaš. (ANTONIO i PANTINO odu)

P R O T E J K lo n ih se v a tre d a se n e opečem , A ti more padoh, u kom se utopih. P la šio sam se d a p o k až em ocu J u lijin o pism o, d a m e n e u k o ri Z bog lju b a v i m o je; a izgovor m oj P rilik u m u p ru ž i d a m i stv o ri N ajv eću s m e tn ju baš lju b a v i toj. O, -kako o ^ o p ro leć e lju b a v i V arljiv o n a m k a o s ja j a p r ila zrači, K a d se za čas su n c a le p o ta p o jav i, A c m o b la k z a tim o d je d n o m g a sm rači! (PANTINO se vraća)

P A N T IN O G ospodin P ro te ju , o ta c za v a s p ita ;

Sto pre haj’te k njemu, jer se njemu hita. P R O T E J T a k o je to: moje srce prima sve, M ad a tisuć puta ipak veli ,,ne“. (Odu)

\

DRUGI CIN

SCEN A P R V A M ilano, V o jv o d in dvo ra c (Ulaze VALENTIN i SPID)

SPID G ospodine, v a š a ru k av ic a. V A L E N T IN N ije m o ja ; m o je su ru k a v ic e N a m o jim ru k a m a . S PID A l’ ovo j e m ožda V aša, je r je sam o jed n a. V A L E N T IN H a! d a V idim . Da, m o ja je, d a j m i je; S la tk i u k ra se k o ji p o k riv aš S tv a r b o žan stv en u ! A h, S ilvija! S P ID G ospodice S ilv ija! G ospodice S ilv ija! V A LE N T IN Sta je to, momče? SPID O na, gospodine, N e c u je me. V A LE N T IN A li, p rija te lju , K o ti je r e k ’o d a je zoveš ti? S P ID V aša m ilost, il ’ sam pogrešio ja. V A L E N T IN U v ek si p reb rz. S PID P o sle d n ji p u t ip a k J a d o b ih g rd n ju Sto sa m m nogo spor. V A L E N T IN P a re c i m eni, m om če, d a li znaS T i gospodicu S ilv iju ? S P ID Da, o n u K o ju je v a š a m ilo st zavolela? V A L E N T IN O tk u d a t i zn aš d a sa m z a lju b lje n ? S P ID Z n a m to po o v im osobenim z n a c im a : p rv o , n a u č ili ste, k ao gospodin P ro te j, d a s k rs tite r u k e k ao n ezad o v o ljn ik ; d a p evuS ite lju b a v n u p esm u k a o c rv e n đ a ć ; d a 166

š e ta te sam i k a o čovek k o ji b o lu je .o d k u g e; d a u zd išete k ao d a k k o ji je izgubio b u k v a r; d a p la č e te k ao m la d a d e v o jk a k o ja je s a h ra n ila b a b u ; d a g la d u je te k a o bole^ s n ik k o ji se leči g la d o v a n je m ; d a b d ite k ao čo v ek k o ji se b o ji k ra đ e ; d a g o v o rite žalo stiv o k a o p ro sja k o р гаz n ik u S v ih sv etih . Im a li s te o b ičaj, k a d se sm ejete, d a k u k u rič e te k ao p e ta o ; k a d id e te , d a h o d a te k ao la v ; k a d g la d u je te , d a to b u d e o d m ah p o sle o b ed a; a k a d ste izg led ali tu žn i, to je b ilo sam o zb o g o sk u d ic e u novcu, a sa d v a s je v aša gospa ta k o iz m e n ila d a je d v a m o g u d a m islim , k a d g led am u vas, d a ste v i m o j gospodar. V A L E N T IN Z a r se sv e te s tv a ri v id e n a m e n i? S P ID N a v a m a ili u v am a, to je sv ejed n o . D a vi n iste ta k o je d n o sta v n i n ik o ih n e bi p rim etio . A li v i ste ta k o n ep ritv o m i, d a te lu d o sti, k o je su u v am a, s ija ju k ro z v a s k ao v o d a u su d u za p reg led m o k raće, te je sv ak o oko k o je v a s v id i le k a r k o ji o d m a h iz v rš i d ija g n o zu v ase boljke. V A L E N T IN A li, re c i m i, zn a š li ti m o ju gospu S ilv iju ? S P ID O nu u k o ju to lik o p iljite k a d sed i z a v ečero m ? V A L E N T IN Z a r si opazio to? D a, n a n ju m islim . S P ID P a, gospodine, ja je n e zn am . V A L E N T IN ZnaS je p o m o m g le d a n ju u n ju , a ip a k je ne znaš! S P ID Z a r n ije o n a ru ž n a , gospodine? V A L E N T IN O na, m om če, n ije to lik o le p a k o lik o je m ila. S P ID To, gospodine, v rlo d o b ro znam . V A L E N T IN S ta znaš? S P ID Z n a m d a n ije to lik o le p a k o lik o se v a m a čin i d a je m ila. V A L E N T IN H teo sa m re ć i d a j e n je n a le p o ta iz v rsn a , a n je n a lju p k o s t b esk o n ačn a. S P ID T o je z a to Sto je je d n a n a m a z a n a , a d ru g a n e u ra ču n ljiv a . V A L E N T IN K ak o n a m a z a n a ? I k a k o n e u ra č u n ljiv a ? S P ID P a, eto, gospodine; to lik o s e m a ž e d a bi b ila lepa, d a n ik o n e m ože d a ra č u n a n a n je n u lepotu. V A L E N T IN J a o b ožavam n je n u lep o tu . A k ak o t i m e n e ceniš? S P ID V i je n ije d n o m n is te v id e li • o tk a k o je poru žn ela. 167

V A LE N TIN O tk a d j e o n a p o ru ž n e la ? S P ID O tk ak o s te se v i z a lju b ili u n ju . V A L E N T IN Z avoleo sam je k a d sa m j e p rv i p u t v id eo , i joe u v e k v id im d a je lepa. S PID A ko je v o lite, v i je n e m o žete v id eti. V A L E N T IN Z ašto? S P ID Zato, je r je lju b a v slepa. O, d a im a te m o je oči, ili d a v a š e v la s tite o či im a ju o n u o štro v id o st k o ju su im a le k a d ste k a ra li g o sp o d in a P ro te ja što id e bez p odvezica. V A L E N T IN Sta b ih o n d a v id eo ? SPID V ideli b iste sv o ju s a d a š n ju lu d o st i n je n u v e lik u poružnelost. Z a lju b lje n čovek z a b o ra v i d a p o d v eže sv o je čarap e; p a i vi, za to Sto s te z a lju b lje n i, n e v id ite d a v am cipela n ije v ezan a. V A L E N T IN O n d a si, m om če, m o žđ a i ti z a lju b lje n ; je r ju č e u ju tr u n isi m ogao d a v id iš d a li su m o je cip ele o b risan e . S PID T a k o je, g o sp o d in e; b io s a m z a lju b lje n u sv o ju postelju . H v ala v am , v i ste m e iz u d a ra li zbog m o je zalju b ljen o sti, a to m i d a je i v e ć u sm elo st d a v a s u k o rim zbog vaše. V A LE N T IN D a zak lju čim o . Z bog sv o je lju b a v i ja sto jim kao n a žaru. S PID B olje b i b ilo d a se d n e te i d a se ra sh la d ite . V A L E N T IN Sinoć m i je re k la d a n ap išem n ek o lik o stih o v a n ek o m e koga o n a voli. S P ID P a , je ste li n a p isa li? V A L E N T IN Jesam . S PID Z a r ti stih o v i n is u h ro m i? V A L E N T IN N isu, m o m če; n a p isa o sa m ih što sa m b o lje m ogao. M ir! Evo je dolazi. (Ulazi SILVIJA)

SPID O, d a d iv n ih p o k reta ! O, d a d iv n e lu tk e ! S ad će on d a jo j o b ja š n ja v a k ao u p o z o rištu s lu tk a m a . V A L E N T IN G ospo i gospodarice, d o b ro v a m ju tr o p o h i­ lja d u pu ta. SPID (za sebe) Sto n e b i dodao i jedno dobro veče! O vo je

neka prekobrojna učtivost. S IL V IJA V alen tin e, v ite ž e i m oj p ratio če, v a m a d v e h ilja d e p u ta. 168

S P ID (za sebe) O n (treba d a d a d n e k a m a tu n jo j; m e d u tim , o n a je d a je n jem u . V A L E N T IN K ao što s te m i n a re d ili, evo N ap isao sam p ism o v a še m ta jn o m I bezim en o m p rija te lju ; n e b ih Im ao v o lje za to d a m i n ije P re m a m ilo sti važoj d u ž n o s t bila. (Daje pismo)

S IL V IJA O, h v ala, d o b ri p ra tio č e m oj. V rlo ucen o n ap isan o , zn am . V A L E N T IN V e ru jte , gospo, n ije išlo lak o ; J e r n isa m zn ao k o m je n am en je n o , T e sam p isao n asu m ce, p a stoga N epouzdano. S IL V IJA D a Г, m ožda, svoj tr u d P re c e n ju je te ? V A LEN TIN N e, gospo; no, ak o T re b a v am , a v i n a re d ite sam o, H ilja d u p u ta to lik o ou p isat. A ipak, i p a k . . . S IL V IJA L e p j e za k lju č ak ! P o g ađ am ish o d ; ip a k , ja g a n e ć u Im e n o v a ti; ip a k i n e m a rim ; A ovo ip a k u z m ite n a tra g ; Ip a k v a m h v a la ; n e m islim d a vas V ise ta k o tru d im . S P ID
V A L E N T IN Gospo, o v i s u stih o v i za vas. S IL V IJA Da, gosipodine, v i s te ih p isa li P o m om zah tev u , a li j a ih neću; O ni su z a v as. A ja b ih želela D a d ir ljiv ije n a p is a n i bu d u . 169

V A L E N T IN A k o h o će te — n a p isa ć u d ru g o V ašoj m ilosti, S IL V IJA K a d g a n ap išete, P ro c ita jte g a o n d a, m e n e ra d i; D o p a d n e l i se v am a, o n d a d o b ro ; N e d o p a d n e 1* se v a m a , o p e t dobro. V A L E N T IN D o p ad n e 1’ m i se, gospo, š ta o n d a? S IL V IJA D o p ad n e li se v a m a — u z m ite ga Z a tr u d v aš. A sad , zbogom , p ratio ce! S PID (za sebe) q , sasv im č u d n a i n e đ o k u č iv a je o v a ša la : K a o n o s n a lieu, ili n a to m ju v e tru s k a m ala! G o sp o d ar motli je, a o n a — čovek v e ro v a o n e bi — O d m olioca i u č e n ik a p ra v i u č ite lja sebi. D a, to je m a jsto rija ! T o n ik a d ču li nism o, G ospodar, k ’o se k re ta r, d a p iše sebi pism o! V A L E N T IN S ta je sad, m om če? K ak v o g razlo g a im aš d a ra z g o v a ra š sa sa m im sobom ? S PID P ra v io sam stih o v e, a v i s te ta j k o ji im a razloga. V A L E N T IN D a čin im šta ? S PID D a b u d e te p ro v o d ad žija gospa S ilv ije. V A L E N T IN K o d koga? S PID K od sebe; e to o n a v as zao b ilazn o prosi. V A L E N T IN K a k o zaobilazno? SPID P ism o m , tre b a lo je d a kažem . V A L E N T IN P a o n a m i n ije pisala. SPID K a k v e p o tre b e im a o n a za to, k a d j e n a v e la v as d a p iše te sa m i seb i? Z a r v i n e s h v a ta te tu šalu ? V A L E N T IN Ne, v e ru j m i. SPID V am a se z a ista n e m ože v e ro v a ti, gospodine. A li, je s te li p rim e tili n je n u o zb iljn o st? V A L E N T IN Ne, već sam o n je n u lju tin u ; g o v o rila m i je lju tito . SPID A li v a m je pism o dala. V A L E N T IN T o je p ism o k o je sa m j a p isa o n je n o m p rija te lju . SPID I to p ism o o n a je p re d a la , p a k ra j. V A L E N T IN N ad am se d a to n e zn ači n iš ta rđ av o . S PID N ap ro tiv , ja m č im v a m d a je to dobro. V i s te p isa li često, a li n ije M ogla i o n a d a v a m odgovori; 1 Iz s tr a h a da se ta jn a n e o tk rije , 170

D ragog d a p iše seb i n agovori. S ve ovo č ita m ta č n o k ’o iz k n jig e . No, k a k v e su v as to spo p ale b rig e? O bedu v eć je vrem e. V A L E N T IN J a sam jeo. S P ID Da, a li č u jte m en e, gospodine. la k o h a m e le o n -lju b a v m ože d a se h r a n i v azd u h o m , ja se h ra n im jelo m , p a b ih h te o d a jed em . O, n e b u d ite k ao v a š a gospa; b u d ite o setljiv i, p a h ajd em o . (Odu)

SCEN A D RU G A V erona. J u lijin dom (Ulaze PROTEJ i JULIJA)

P R O T E J D rag a J u lija , b u d i m i strp ljiv a . J U L IJ A M oram , je r d ru g e tu p o m o ći nem a. P R O T E J C im m ognem , ja ć u o d m a h d a se v ra tim . JU L IJ A V ra ti se o d m ah , a k o n e p ro m e n Lš M išljenje. A sa d uzećeš ovo K ’o u sp o m e n u n a tv o ju J u liju . (Daje m u prsten)

P R O T E J D a izm en jam o , ti u zm i o v aj. (Daje joj drugi prsten)

JU L IJ A I d a v e riđ b u zap ečatim o P o lju p ce m svetim . PRO TEJ E vo m o je r u k e T o n e k a z n a k je v e m o s ti v ečn e; I ak o sam o je d a n čas p re sta n e m D a u zd išem za tobom , J u lija , N ek a m e o d m a h z la k ob zbog to g m u č i Sto lju b a v sv o ju za b o ra v ih ja. Moj o ta c m e čeka. O, n e tu g u j tak o . P lim a je d o šla; o n a p lim a d ru g a , N e o va p lim a tv o jih suza, k o ja 171

Z a d rž a v a m e d a o sta n e m d u že N ego što tr e b a d a o sta n e m sad. J u lija , zbogom ! ( j u l i j a ode)

S ta, bez re č i ode? Da, p ra v a lju b a v i čini ta k o : O na n e m o že d a govori; b o lje Is tin u k ra s i d e lo n eg o rečL (Dolazi PANTINO)

P A N T IN O G ospodin P ro te ju , o č e k u ju vas. P R O T E J D olazim . A li lju b a v n ik e , v aj! Z anem eo je sa d r a s ta n a k taj! (Odu)

SCEN A TREĆA Jed n a ulica u V ero n i (Ulazi LANS vodeći psa)

L A N S Ne, n e m o g u n ik a k o d a se isp lačem ; svi L a n si im a ju tu .slabost. D obio sam svoj n a sle d n i deo, kao iz g u b ije n i sin, i o d lazim sa v itezo m P ro te jo m n a ca rsk i d v o r. M islim d a K ra b , m oj pas, im a n a jk is e liju n a r a v o d sv ih živ ih p asa; m o ja m a jk a place, m oj o ta c ja d ik u je , m o ja s e s tra cvili, n a š a slu ž a v k a r u lja i sva n a š a k u ća je u v e lik o j p o m etn ji, a ip a k o v a p s in a sv ire p a src a n ije p ro lila n i je d n e suze. K ra b je k am en , pravd šlju n a k , i n e m a u sebi s a ž a lje n ja n i koliko p as; J e v re jin bi se ra s p la k a o d a je v id e o n a š ra s ta n a k ; eto-, m o ja baba, k o ja v ise n em a očiju, zaslep ela je o d suza zbog m o g a o d la sk a. Evo, p o k az ać u v a m k ak o je to bilo. O v a cip ela je m oj o tac ne, o v a le v a cip ela je m oj o ta c; ne, ne, o v a le v a cipela je m o ja m a jk a ; ne, to n e m ože b iti ta k o ; d a, ta k o je ; o n a im a g o ri don. O v a cipela, s ru p o m , to je m o ja m a jk a , a o v a je m oj otac. D o v rag a! z a ista je tak o . A o v aj štap , gospodine, to je m o ja se stra, je r, znaš, o n a je b ela k ao k rin i m a le n a k ao p ru t; o v aj še šir je N an , 172

n a š a slu ž a v k a ; ja sam p as; ne, p as je on, i ja sam pas. Oh, p a s sam ja , i ja sam ja ; d a, ta k o , tak o ! S a d ja p rila z im ocu, ,,oče, v aš blagoslov**; sa d cip e la n e m ože d a k až e n i re č i o d p la č a ; sa d ja p o lju b im svog o ca; on i d a lje plače. S a d p rila z im m a jc i; o, k a d b i o n a m o g la d a p la č e sađ, k ao žen a r a s tr o je n a o d o č a ja n ja ! J a je p o lju b im ; eto ; o v d e j e , v a istin u , d a h m o je m a jk e. S ad’ p rila z im se stri; o slu š n ite n je n ja u k .6 A p as celo ovo v re m e n e p ro lije n i je d n e suze, n e k a ž e n ije d n e reči; a gle k a k o ja p o liv a m p ra s in u sv o jim su zam a. (Dolazi PANTINO)

P A N T IN O L an se, odlazi, o d la z i n a brod! T voj g o sp o d ar se već ukrcao, i ti tr e b a d a p o žu riš d a veslaš. Sta ti je? S to plačeš, ooveče? O dlazi, m ag arče! Izgubićeš p lim u i sv e ak o i d a lje čekaš. LA N S N e m a ri a k o ga i izg u b im ; je r je on n a jn e lju b a z n iji stv o r koga je čo v ek ik a d vezao. P A N T IN O K o je n a jn e lju b a z n iji stv o r? LA NS P a o v aj što je v e z a n ovde, K ra b , m o j pas. P A N T IN O M ore, čoveče, izgubićeš p lim u ; a sa g u b itk o m p iim e izg u b ićeš to sv o je p u to v a n je : sa g u b itk o m p u to v a n ja izgubićeš svoga g o sp o d ara; a sa g u b itk o m gospo­ d a r a izgubićeš sv o ju slu ž b u ; a sa g u b itk o m slu žb e — Z ašto m i za p u šav a š u sta ? L A N S Iz s tr a h a d a ćeš iz g u b iti sv o j jezik. P A N T IN O G d e b ih ga izgubio? L A N S U tv o m p rič a n ju . P A N T IN O K o ješta! L A N S D a izg u b im p lim u , p u to v a n je , g o sp o d ara, slu ž b u i — p rivezan o g a! P a, čoveče, a k o b i r e k a p resu šila, m ogao b ih je n a p u n iti sv o jim su z am a ; a k o b i v e ta r p restao , m ogao b ih te r a ti b ro d sv o jim u zd asim a. P A N T IN O H ajd e, čoveče, h a jd e ; p o sla li s u m e d a te zovem . LA N S G ospodine, zovi m e o n a k o k ak o hoćeš. P A N T IN O H oćeš li d a idež? L A N S D obro, hoću. (Odu) * Lans verovatno zam ahne štapom kroz vazduh.

173

SCEN A C ETV R TA M ilano. V o jv o d in d vo ra c (Vlaze SILVIJA, VALENTIN, TURIO i SPID)

S IL V IJA P ratio če! V a l e n t i n G o sp o d arice? (Razgovaraju po strani)

SPID G ospodaru, v ite z T u rio se m rš ti n a vas. V A LE N T IN Da, m om če, to je zbog lju b a v i. SPID N e p re m a v am a. V A LEN TIN P re m a m o jo j gospodarici. S PID B ilo b i d o b ro d a g a u d a rite . (SPID ode)

S IL V IJA F ra tio če , v i s te n ev eseli. V A LEN TIN Z aista, gospo, ta k o izgledami. TU RIO Izg le d ate o n o što n iste. V A LEN TIN M ožda. TU RIO T ak o čin e p ritv o rice . V A LE N T IN T ak o č in ite vi: TU RIO Sta izgledam ja Sto nisam? V A LEN TIN M u d ri. TU R IO K o ji je d o k az su p ro tn o g ? V A LEN TIN VaSa lu d o st. TU RIO U čem u s te o p azili m o ju lu d o st? V A LEN TIN O pazio sam je u v asem p rsn ik u . TU RIO M oj p rsn ik je d v o stru k . V A LEN TIN O n d a v a m je i lu d o s t d v o s tru k a. TU R IO K ak o ? S IL V IJA N a lju tili s te se, v ite ž e T urio! M e n ja te b o ju ? V A LEN TIN N ek a je m e n ja , gospo, on je n e k a v r s ta h a m e leona. TU R IO K o ji je v ise sk lo n d a se h ra n i v ašo m k r v lju n ego d a živ i u vaSem v a z d u h u 7. V A LEN TIN Vi ste, gospodine, re k li? TU R IO Da, gospodine, re k a o sam , p a k ra j. V A LEN TIN Z n am to dobro, g o spodine; v i u v e k z a v rš ite p r e nego što počnete. 7 Pretpostavljalo se da se ham eleon h ran i vazduhom . 174

S IL V IJA L ep p lo tu n reči, gospodo, i b rzo isp a lje n . V A L E N T IN Z a ista, gospo; i m i sm o z a h v a ln i d avaocu. S IL V IJA A ko je to, p ratio če? V A LE N T IN Vi, s la tk a gospo; j e r v i ste d a li vatriL G ospodin T u rio p o z a jm lju je sv o ju d u h o v ito s t o d p o g led a v ase m ilo sti; i lju b a z n o je tro š i u v ašem p risu stv u . TU R IO G ospodine, a k o n a s v a k u m o ju reč i vi p o tro šite jedriu reč, n a te ra ć u v a š u d u h o v ito st d a b a n k ro tira . V A LE N T IN Z n am to dobro, gospodine. V i im a te č ita v u riznicu reči, i, m islim , n e m a te n ik a k v o d ru g o b lag o d a d a te sv o jim p ra tio c im a ; je r, cen eći p o n jih o v im p o h a b an im liv re ja m a , izg led a d a o n i žive o d v a š ih g olih reči. S IL V IJA D osta, gospodo, d o sta ; evo d o la z i m oj otac. (Ulazi VOJVODA)

V O JV O D A K ć e ri m o ja , sasv im si o p sed n u ta. V iteže V alen tin e, v aš je o tac U d o b ro m z d ra v lju . S ta b iste re k li n a P ism o o d p r ija te lja v a š ih sa m nogo D obrih v esti? V A LE N TIN G ospodaru, z a h v a la n B iću svakom srećn o m g la sn ik u otuda. V O JV O D A Z n a te 1’ d o n A n to n ija , v ašeg zem ljak a. V A LE N T IN Da, d o b ri g o sp o d aru ; cast an, d o b a r Covek, Sto sasv im z a slu ž u je glas K oji uživa. V O JV O D_A Im a li on sina? * V A LE N T IN Da, g o sp o d aru ; sin a baš d ostojnog O čeve časti. V O JV O D A Z n a te li ga dob ro ? V A LE N TIN Z n am k ao sebe; je r joe od d e tin js tv a P o zn ajem o se i d ru ž im o mi. J a lično b e ja h d o k o ličar, len j, K oji p ro p u š ta d rag o cen o v re m e D a bi an đ elsk o sa v rše n stv o ste k ’o; A v ite z P ro te j — ta k o m u je im e — P a m e tn o sv o je sve pro v o d i dane. G odine m u m la d e; al* isk u s tv o staro ; N ije sed, a li ra s u d u je zrelo; 175

D a k r a tk o red em ; sv e p o h v a le ove M a le s u p re m a n jeg o v o j v re d n o sti. D u h o m i te lo m sv e v rlin e im a K o je v ite z a je d n o g k ra s iti m ogu. V O JV O D A A k o j e ta k o zaista, to o n j e I c a rid in e lju b a v i d o sto ja n , K ’o sto j e zgodan d a i je d n o m c a ru S a v e tn ik b ude. P a eto, viteže, T aj v ite z sa d a k a m e n i je d o š’o, S a p re p o ru k a m a n ajv ed e v la stele; D a tu i v re m e izv esn o p ro v ed e; M islim d a n ije v a m n e m ila vest. V A L E N T IN J a b o lju n e b ih n i p o že let m o g ’o V O JV O D A D o če k ajte g a k a k o d o lik u je N jem u . S ilv ija, to g o v o rim teb i, I v a m a isto, v ite ž e T urio, J e r V a le n tin a p o d stic a t n e m o ra m N a to. O d m ah du p o sla ti g a v am a. (VOJVODA ode)

V A L E N T IN T o je ta j v ite z z a k o g a sa m ja M ilo sti v ašo j r e k ’o d a b i o n O v am o d o š’o s a m nom , d a m u n ije D e v o jk a m la d a z a ro b ila oci T o p lin o m zrač n o m sv o jih pogleda. S IL V IJA S a d ih je m o žd a o slo b o d ila I z a d rž a la d ru g u zalo g u V ernosti. V A LE N TIN A ja, eto, m is lim d a K ’o ro b o v e ih sv o je d rž i još. S IL V IJA O n d a b i b io on slep ; i k ak o Bi m o g ’o v id e t p u t i nadi vas? V A LE N T IN A h, lju b a v im a o d iju d v a d e se t P a ri. TU R IO АГ k a ž u d a o diju nem a. V A LE N T IN Z a ta k v e k ao što ste vi, T u rio : J e r p re d p ro sta k o m o n a ih z a tv a ra . S IL V IJA No, d o sta ; e v o id e v ite z ta j. (Ulazi PROTEJ)

V A LEN TIN D o b ro m i d o š’o, m ili P ro te ju ! M olim v as, gospo, d a i v a š a m ilo st D obrodošlicu n je m u p o tv rd i. S IL V IJA N jeg o v a v re d n o st to u seb i nosi, A k o je o n ta j o ko m e s te često Ž eleli čuti. V A LE N T IN Gospo, to je ta j. M olim vas, gospo, p rim ite ga d a Sa m n o m z a je d n o p ra tila c v a š bude. S IL V IJA Z a p ra tio c a ta k o v isokog P re n isk a ja sam gospodarica. P E O T E J Ne, gospo d ra g a ; nego suviSe N ed o sto jan sam k ao p ra tila c Za pogled ta k v e gospodarice. V A LEN TIN D o sta go v a ra o to m ; d r a g a gospo, Z a p ra tio c a p rim ite ga svog. P R O T E J H v a lit se m ogu o d an o šću sam o, I n ičim d ru g im . S IL V IJA AT, o d an o st n ije O stala n ik a d bez n a g ra d e svoje. G o spodarici n ed o sto jn o j, d ak le, D obro s te doeli, pratioče. PRO TEJ A ko O sim v as d ru g i n ek o re k n e to, N a živo t i s m rt b o riću se s n jim . S IL V IJA S onim što k a ž e d a s te d o b ro doeli? P R O T E J S o n im Što k aže d a ste n ed o sto jn i. (Ulazi SLUGA)

SLU G A G ospo, gospodar, v a š o tac, želi D a sa d govori s vam a. S IL V IJA « S a d ću d o ć i (SLUGA ode)

V iteže T urio, p o d ite sa m nom . A v am a, n o v i p ra tio č e m oj, P onovo želim dobrodošlicu! R a z g o v a ra jte o sv o jim a sada, V idečem o se o p et posle toga. P R O T E J U v ek n a službi sto jim o v a m oba. (SILVIJA, TURIO i SPID Odlaze) 12 Sekspir 1

177

V A L E N T IN A sa d m i r e c i k ak o s u sv i d o m a? P R O T E J D o b ro su tv o ji, sv i te p o z d ra v lja ju . V A L E N T IN A tv o ji k ak o ? PRO TEJ O sta li su zdravo. V A L E N T IN A tv o ja gospa, tv o ja lju b a v kako? P R O T E J N ek ad su m o je p rič e o lju b a v i Z a m a ra le te ; i d a n e u živ aš U razg o v o ru o lju b a v i znam . V A L E N T IN T ak o j e bilo, m o j P ro te ju ; a li I život m o j se izm en io sad . IspaS tao sam Sto p re z ira h lju b a v ; N je n e su m isli u zv išen e, c a rsk e K a z n ile m e n e g o rk im g lad o v an jem , K a ja n je m , n o ćn im su zam a, je č a n je m I sv a k o d n ev n im b o ln im u zd a sim a ; . Z bog p re z ira n ja lju b a v m i s e sv eti: O te ra la je sa n s m o jih očiju, N a te ra la ih d a b u d u s tra ž a ri T u g e m o g a srca. O, P ro te ju m oj! L ju b a v je m o ćn a g o sp o d arica; U n izila m e je ; p riz n a je m d a n e m a J a d a ra v n o g a n je n o j kazni, R a d o sti v eće n eg o slu ž b a n jo j. S ad n e m a za m e d ru g o g razg o v o ra: D o ru čak , ru čak , v e č e ra i san , S v e se to sliv a u je d n u re č — lju b a v . P R O T E J D osta; su d b u ti u o čim a čitam . J e 1’ o n a idol k o ji o b o žav aš? V A L E N T IN D a; n ije 1' o n a n e b e sk a sv etica? P R O T E J N e; аГ je o n a ze m aljsk i uzor. V A L E N T IN Z ovi je božanskom . . PROTEJ N eću d a jo j la sk am . V A LE N T IN O! la sk a j m en i, je r lju b a v u živ a U p o h v alam a. PROTEJ K a d b o lestan b ejah , P ilu le g o rk e d a v ’o si m i ta d a . P a i ja m o ra m sa d teb i d a dam . V A LE N T IN O n d a govori is tin u o n jo j; A k o n ije božanska, t i re c i D a je n a jb o lje z e m aljsk o stv o ren je. 178

P R O T E J Izu zev moj© Ju lije . V A LE N T IN M oj d rag i, N e izu zim aj nikog, je r r a v n e N joj nem a. PROTEJ N em am li j a ra z lo g a D a v ise cen im m o ju ? V A LE N T IN A ja ć u t i P om oći d a je i još v iše c e n iš; U d o sto jen a b iće te p o časti V isoke: d a s k u t m o je gospe nosi, Da n isk a z e m lja n e b i jo j u k ra la P o lju b ac k o ji o d o d e la njenog, I, gordeći se, zbog ta k o v e lik e C asti, p re z re la d a u seb e p rim i K oren le tn je g a b u jn o g c v e ta ; i tim S u rovu zim u p re tv o rila u večnu. P R O T E J O, V ale n tin e , zašto će ti sad a To ra z m e ta n je ? V A LE N TIN O prosti, sp ra m n je S ve je n ištav n o , je r v re d n o st n je n a V red n o sti d ru g e n išta v n im čini. O na je sam a. PROTEJ O n d a je o s ta v i Sam u. V A L E N T IN O stav im ? N i z a Sto n a sv etu O na je m oja, i ja sa m to lik o B ogat Sto im am ta k a v d ra g u lj k ao D a im a m d v a d e se t m o ra, čiji je Sav p e sa k b ise r, a sv a v o d a n e k ta r, I ste n e d a s u od z la ta im sve. O prosti Sto sad n e m islim n a tebe, K ao Sto vid is, lju b a v lju sa m zanet. M oj b u d a la sti s u p a m ik , kog o ta c N jen zbog im a n ja o g ro m n o g a voii, OtiSao je s n jo m e, a za n jim a Sad i ja m o ram , je r ti zn ad es d a L ju b a v j e u v e k lju b o m o re p u n a. P R O T E J AT o n a v o li teb e? V A LEN TIN Da, i m i sm o V ereni; i još, o d re đ e n je ča s 12*

179

V e n č a n ja n ašeg i v e š t n a č m b ek stv a. P o d o g o v o ru : d o p ro z o ra n je n o g J a ću se p o p et lestv o m od u ža d i; S ložili sm o se o sre d stv im a sv im a K o ja će n ašo j sreći d a n as vode. D o b ri P ro te ju , h a jd ’m o u o d a ju , D a m i sav eto m u ovom pom ogneš. P R O T E J Id i p re m ene; ja ću te već nadi; S a d m o ra m ići u lu k u d a ta m o N ek e p o tre b n e stv a ri isk rc a v a m ; A za tim o d m a h k te b i du d a dođem . V A LE N T IN Hodeš li brzo? PROTEJ Hodu. (VALENTIN odlazi)

BaS k a o S to p la m e n je d a n d ru g i p la m en n išti, K a o Sto k lin o m k lin se iste ru je , T a k o se ć a n je n a p re đ a š n ju lju b a v N ovom je slikom sasv im zb risan o . J e li to m o j u m n ep o sto jan , ili V ale n tin o v a h v ala, il’ je n je n o S av ršen stv o , ili v ero lo m stv o m oje, S to dini d a ja n e ra su d n o ta k o M islim ? D iv n a je ; pa i J u lija je, K o ju ja volim , — k o ju sam voleo, J e r m o ja lju b a v isk o p n e ia je ; O na, k ’o slik a v o šta n a n a v a tri, Iz g u b ila je svoj p re đ a š n ji lik. R e k ’o b ih d a je i u srd n o et m o ja S p ra m V a le n tin a o h la d n e la sad, D a ga n e v o lim k ’o n e k a d a v ise; A l’ od v ec v o lim tu n je g o v u gospu; I tu je razlo g Sto ga m a lo volim . K a k o li du je zavoleti posle, N ak o n d u žeg a ra z m iš lja n ja , k a d N e ra z m išlje n o ovako j e volim ? N je n u sa m slik u te k v id eo sam o, I to m i sv etlo st ra z u m a zasen i; A li k a d v id im sa v rse n stv a n je n a , B ez su m n je, ja du d a p o sta n em slep.

180

G ra n ic u g re h u sta v lo b ih svom , A l’ n e m o g n em li — iću ć u za n jo m . .. (Ode)

SCEN A P E T A M ilano. U lica (SPID i LANS se sretnu)

S P ID L ans! V e re m i, d o b ro s i d o šao u M ilano! L A N S N e k u n i se kriv o , sla tk i m lad iću , ja n isa m d o b ro došao. U v ek o v a k o m islim : čovek n ik a d n ije p ro p ao d o k le g a n e obese; i n ik a d n ije d o b ro došao u nek o m esto d o k se n e p la ti izv esn a c a st i k rč m a ric a n e kaže: „D obro d o sli!“ S P ID H a jd e sa m nom , ti b u d alin o , p a ću te o d m ah o d v esti ii k rč m u , g d e ćeš, za k rč m a rs k i ra č u n o d p et p en ija, im a ti p e t h ilja d a dobrođošlica. AT, m om če, k a k o se tvoj g o sp o d ar ra s ta o sa gospom J u lijo m ? L A N S P o što su se o zb iljn o zag rlili, lepo su se ra s ta li u šali. S P ID A ho<5e li s e o n a u d a ti za n je g a? L A N S Ne. S P ID P a k a k o o n d a ? H oće li se o n o ž e n iti n jo m e? L A N S Ne. S P ID Sta, jesu li promenili ćud? LA N S Ne, o b o je su sa sv im iste ću d i k ao i ra n ije . S PID Pa, k a k o o n d a sto ji stvsu* m e d u n jim a ? L A N S E to, o v ak o : k a d sto ji d o b ro kod n je g a, sto ji d o b ro i kod n je. S P ID K a k a v si ti to m a g arac, n e ra z u m e m te LA N S K a k v a si ti to k lad a, k a d n e razu m eš n išta. K a d s tv a ri d o b ro stoje, o n e se i u za jam n o p o d u p iru . M oj šta p stoji. S PID Sta kažeš? LA N S To što rek o h . A sa d v id iš Sta ću u č in iti; ak o se sam o nag n em , m oj š ta p će m e p o d u p reti. S P ID S ad sto ji p re d tobom , zaista. L A N S P a, d a li sto ji p re d a m nom , ili m e p o d u p ire, to je svejedno.

181

S PID K a ž i m i p rav o , h o će li d o ći do b ra k a ? L A N S P ita j m o g a p sa ; ak o k a ž e ,,da“, h oće; ako k a ž e „n e“, hoće; ak o z a v rti re p o m i n e k a ž e n išta , hoće. SPID O n d a je z a k lju č a k d a hoće. L A N S T a k v u ta jn u n ik a d n ećeš izvući o d m ene, se m p u te m p o red en ja. S P ID D o b ro je što je i ta k o d o b ije m . A li, L anse, š ta kažeš n a to što se m oj g o sp o d ar zacopao? LA N S N ik a d g a n isa m n i zn a o d ru k č ije g . S P ID K ak o ? L A N S P a u v ek je i b io zaoopan u čašu, k a o što kažeš. S P ID E h, b lu d n i m agaroe, p o g rešn o si m e shvatio. LA N S P a, bu d alo , n isa m n i s h v a tio d a s i t i ta k a v ; već tv o j gospodar. S P ID K až em ti, m oj g o sp o d ar je p o sta o v ru ć lju b a v n ik . L A N S A ja k ažem teb i, d a m i je sv e je d n o i a k o izg o ri od lju b a v i. A ko hoćeš, h a jd e sa m n o m u k rčm u , ak o nećeš, ti si Je v re jin , Ju d a , i n e z a slu ž u ješ im e h rišć a n in a . S PID Z ašto? L A N S Z a to Sto n em aš n i to lik o m ilo srd a u sebi d a s h rišćan in o m ideš n a pivo. H oćeš li d a ideš? S PID S to jim ti n a ra sp o la g a n ju . (Odu)

SC EN A S E ST A M ila n o . V o jv o d in dvorac (Ulazi p r o t e j )

P R O T E J A k o J u liju m o ju o stav im , H oću li b iti k riv o k le tn ik ja ? A ko S ilv iju le p u zavolim , H oću li b iti k riv o k le tn ik ta d ? A k o li iz d am p r ija te lj a svog, T a d ć u v elik i k riv o k le tn ik biti! B aš sUa što m e n a z a k le tv u n ag n a, S a d a m e te r a d a z a k le tv u lom im , I n a tro s tru k o k riv o k le tstv o ovo. 182

L ju b a v m e n a g n a d a z a k le tv u d am , S ad lju b a v tra ž i d a se k u n e m krivo. O, ti, lju b a v i, zav o d n ice sla tk a, N auči m ene, to b o m zavedenog, K ak o d a sv o ju p o g rešk u o p rav d am . P rv o se sv etlo j zvezdi d 'v lja h ja, A sa d a b o žje su n ce o b ožavam . M u d ro je slo m it re č n e p ro m išlje n u ; N ep a m eta n je ta j kom n e d o s ta je V olja d a p a m e t sv o ju n au či, T e d a rd av o zam en i b o ljim . P ih! T i jeziče pogrdni! Sto sa d _ R đavom zoveš o n u k o ju si D v ad e set h ilja d a p u ta v elič’o! N e m ogu p re s ta t d a volim , a ip a k To čin im ; eto p re s ta je m v o leti T am o g d e tre b a d a volim . G u b im J u liju , g u b im V a le n tin a ja ; A ko zad ržim n jih , ta d g u b im sebe; A ko izgubim n jih , ta d ću, g u b itk o m Mog V alen tin a, n aći se b e ja ; M esto Ju lije , S ilv iju ću naći. S am sebi ja sam d raži o d svakog, J e r i lju b a v je, sa m a po sebi, D rag o cen ija o d svega d ru g o g . P re m a S ilv iji — n eb o svedoči m i, K o je je tak v o m lepo to m o b d a ri — J u lija m i je slič n a A b isin k i. Z ab o rav ić u d a je o n a živa, J e r m o ja lju b a v p re m a n jo j je m rtv a ; V a le n tin k a o n e p rija te lj biće, P rija te lj sla đ i b iće S ilv ija. N e m ogu b iti sebi v e ra n ako N e izdam V alen tin a. O ve noći O n sm e ra d a se pom oću lestv ica P o p n e k p ro zo ru b o žan sk e S ilv ije; A ja, s u p a m ik njegov, d a b u d em S a v e tn ik njegov! O d m ah 6u iz v e stit N jenoga o ca o p re v a ri n jin o j, I p la n ira n ju n jih o v o m o b ek stv u . 183

V a le n tin a će on grtevno p ro te ra t, J e r želi ć e rk u d a T u riju d adne. No, k a d V a le n tin ode, ta d ću ja T u riju g lu p o m o s u je tit sm er. L ju b a v i! D aj m i k rila za to sade, K ’o što m i p a m e t za p la n o v a j dade! (Odlazi)

SCEN A SEDM A V erona. Soba u J u lijin o m d o m u (m aze JULIJA i LUCETA)

JU L IJA L u ce to d rag a, sa v e tu j m e sad a; T i si ta b lic a g d e sve m isli m o je Isp isa n e su ; pouči m e: kako, N a k o ji n ačin m ogu časno ja D a o tp u tu je m d o m oga P ro te ja . L U C ETA T a j p u t je, bogm e, d u g i z a m o ra n je. J U L IJ A U m o ran n ije h o d o časn ik p ra v i K a d ze m lje m e ri slab im k o racim a; Јоб m a n je biće o n a k o ja im a K r ila lju b a v i, i čiji le t teži T ak o m ilom i d iv n o m ooveku, K ’o što je P ro te j. LU C ETA U zd rž’te se b o lje D ok se o n v ra ti. JU L IJA O, z a r n e znaš d a N jeg o v je pogled h r a n a m ojoj d u si? P a sažali se zbog te n estašice U ko jo j k o p n im i žudim za h ra n o m T olik o dugo. K a d bi z n a la ti T u u n u tr a š n ju silu lju b av i, Z n a la bi d a je g a sit p la m en n je n Is to što v a tr u snegom paliti. LU C ETA N e m islim g asit v a tru lju b a v i, V eć sam o s m a n jit ja ro s t te v a tre , D a n e b i p re šla m eđ e razu m a. 184

JU L IJ A Štio v iže gasiš, ja č e i gori. P o to k što tih o žuboreći teče, T ek se ra z b e sn i k ad se z a u sta v i; A l’ k a d je n je g o v lep i to k n esp re čen , Ž u b o ri lju p k o po sja jn o m k a m e n ju , I sv a k u trs k u , n a k o ju naid e, P o lju b i n a svom hodočašću on, T ak o k riv u d a i veselo sk re ć e U sv o jo j ig ri do širokog m ora. Z ato m e p u sti, nem oj sp re č a v a ti M oj to k ; s trp ljiv a k ’o potočić biću, Z ab av an će m i p u t za m o rn i biti, D ok m e p o sle d n ji k o ra k n e d o v ed e L ju b a v i m ojoj, a tam o ću se O dm orit, kao što se o d m a ra B lagoslovena d u š a posle p a tn ji U Je lise ju . LU CETA AP u k ak v o m r u h u Ići ćeš n a p u t? JU L IJA N eću k ’o d e v o jk a ; J e r v iše volim da tak o izb eg n em N a srta j sv a k i lju d i p o h o tljiv ih . I zato želim , srce m oje, d a m i N ab av iš ru h o p risto jn o g a paža. LUCETA O n d a m o ra te kosu o šišati. JU L IJA Ne, uplešću je i u v ez at sv ilen o m V rpcom u d v ad e set lju b a v n ih čvorova. M lad 6ovek m ože fa n ta stič a n b iti C ak i ak o je s ta riji o d m ene. LUCETA A k ro j č a k šira k o ji ćete, gospo? JU L IJA K ro j o n a j k o ji d o p ad n e se tebi. LUCETA O n d a to m o ra d a je sa u m etk o m . J U L IJA A h, to, L u ceta! To b i ru ž n o bilo. LUCETA O krugle, gospo, čiode n e v red e! Sem ako ta k a v u m e ta k im a te Da zab o d ete čiodu u njega. JU L IJA A ko m e voliš, L uceta, ti r a d i O nako k ak o te b i se d o p ad a D a b u d e za m e p rik lad n o , p risto jn o . A l’ re c i m eni, d ra g a , š ta će sv e t

R eći što id em j a n a ta k a v p u t? P la šim se d a će b ru k a ti m e to. LU C E TA A k o ta k o m islite, n e m o jte N i idi, nego se d ite k o d kuće. J U L IJ A T o neću. LU CETA O n d a n i m is lit n e m o jte N a b ru k u , n eg o idite. A k o se P ro te ju v ase p u to v a n je sv id i K ad m u dođete, š ta tu m a ri ko je N ezad o v o ljan za to što s te pošli. A li, b o jim se, s v id e t m u se neće. JU L IJA L u ceta, to g a n a jm a n je se bojim . B ezb ro j zak letv i, uz to m o re suza, T o su dokazi b ez m ern e lju b a v i, K o ji su jam ci za m oga P ro te ja . LU CETA S v e su to slu g e o b m a n ljiv ih lju d i. JU L IJA D a, p o d lih lju d i što isk o rišć u ju U pod lo m sm eru. A li v e rn ije su V la d a le zvezde k a d je P ro te j ro d en . N jegove reči zav eti su sv eti, A z a k le tv a je p ro ro c a n stv o za n j; L ju b a v isk ren a , a m isli b ezg rešn e; S uze m u isk re n jeg o v o g a srca ; O d p re v a re je to srce daleko, K ’o n e b o što je d a le k o od zem lje. LU C ETA D a bog d a d a se p o k aže ta k a v K a d m u dodete. JU L IJA Ti, a k o m e voliš, N em oj d a su m n ja š u n je g o v u lju b a v ; K a d n je g a voliš, m o ju lju b a v im aš. S ad h a jd e sa m n o m u sobu, d a v id iš S ta je p o tre b n o m en i d a se sn a b d e m Z a m oj željen i put. J a što im am sv e O sta v lja m te b i n a ču v a n je : m o ju Z e m lju i k u ć n a b la g a i m oj glas; N a k n a d a za sve n e k a je u to m e P u tu k o ji želim , p u tu k a d rag o m svom . N ek ’ razg o v o ru o to m e je k ra j, O k le v a n je m e b a c a u očaj! (Obe odlaze)

186

T R E Ć I Č IN

SC EN A P R V A M ila n o . P red so b lje u v o jv o d in o m d vo rcu (Ulaze VOJVODA, TURIO i PROTEJ)

V O JV O D A G osp o d in T u rio , o s ta v ’te n a s sam e; Z a tr e n u t n e što ta j n o im am o. ( t u r i o odlazi)

A sad, P ro te ju , š ta ž e lite v i? P R O T E J S to b ih ja hteo , g o sp o d aru m oj, To p r ija te ljs tv a zak o n m e n i b ra n i D a v a m o tk rije m . A li, k ad se setim M ilosti k o ju u k a z a ste m eni, M ad a sam za to n ez aslu žan ja, D užnost m e g oni d a kažem , što n e b ih In a č e r e k ’o n i za k a k v o blago. V itez V alen tin , m oj p rija te lj, m isli D a ov e noći će rk u v a m u k ra d e ; T u je n a m e ru p o v erio m en i. J a znam d a v i s te re sili d a d a te C erk u T u riju , koga o n a m rz i; A ko V a le n tin v a m a je u k ra d e , S ta ro sti vašoj n a m e ć e se bol. Z ato ću, sh o d n o sv o jo j d u žn o sti, R a d ije sp re č it p rija te lj a svog D a n e o s tv a ri svoj p lan , n o d a sk rije m I p u stim d a vas ta j zad esi ja d , K oji, ak o se o tm ic a n e spreči, P re v re m e n a b i s a h ra n io vas. 187

V O JV O D A H v ala, Proteju,V n a p o sten o j b rizi, I ta k a v sa m n o m b u d i d o k sam živ. T u lju b a v često i j a sam p rim e tih , K a d su m islili d a tv rd o spavam . P o m išlja o sam često d a z a b ra n im D ru ž e n je n jin o tu u d v o ru m o m ; АГ p lašeći se d a m e m o ja su m n ja N av e d e n a to d a p o g rešim sam I d a čo v ek a k az n im n ev in o g — O d te n ag lo sti ču v ’o sa m se ja — V a le n tin a sam blago gledao. To, što ti o tk ri, e to d o žn ah sad. A d a zn aš d a sam b o ja o se toga, J e r zn a m d a m lad o st za v esti je lako. R eći ću teb i d a je z a tv a ra m N oću u g o m ju k u lu , čiji k lju č K od sebe d ržim ; a o d a tle n ik o N e m ože d a je odvede. PROTEJ A P p la n su, M oj go spodaru, sk o v ali n jih d v o je K ak o d a o n se p o p n e d o p ro zo ra O d a je n je n e i k ak o o tu d a D a n ju n iz le stv e od u ž e ta spusti. S ad je lju b a v n ik pošao po lestve S n jim a će se skoro v r a titi o v u d a; A k o hoćete, m ožete ga sresti. А1’ gospodaru, to čin ite vešto, D a o n o tk rić e m o je n e oseti. N av e la m e je lju b a v p re m a v am a, A n ije m rž n ja p re m a p rija te lju , D a v a m sao p štim o toj n am eri. V O JVO D A C asti m i, n ik a d o n d o z n a ti n eće D a sam o d te b e sazn ao o tom e. P R O T E J G o sp o d aru , zbogom ! Eno V alen tin a. (PROTEJ ode. Ulazi VALENTIN)

VOJVO D A G ospodin V alen tin e, k u d a ta k o ž u m o ? V A LE N T IN V aša M ilosti, g la sn ik m e n e čeka D a p ism a m o ja sad od m e n e p rim i, P a h ita m d a ih n je m u urucirn. 188

V O JV O D A J e s u li m nogo važiia? V A L E N T IN S aopS tavam D a sam u v a še m d v o ru z d ra v i s rećan. V O JVO D A O n d a, to n ije n i v ažn o to lik o ; O stan i m alo tu kod m en e; hocu D a ti o je d n o j stv a ri govorim , K o ja se tide m ene, a k o ja U ta jn o sti se m o ra d a k rije. T i zn aš d a želim d a ti sv o ju k ć e r M om p rija te lju , v itezu T u riju . V A LE N T IN Da, to zn a m dobro, g o sp o d aru m o j; Z aista, ta j b r a k bio bi bogat I d ič a n ; z a slu ž an čovek, pim v rlin a S a o d lik a m a k o je d o lik u ju 2 e n i k ’o Sto je le p a vaSa kći. Z a r vaSa m ilo st ne m ože d a n ju S kloni d a sa m a p ris ta n e n a to? V O JVO D A N e; v e ru j m i o n a je jo g u n asta, B u n to v n a, uz to d u d ljiv a i gorda; T v rd o g lav a je, n e sluša, n e h a tn a P re m a d u žn o sti; n i o b zira n em a Š to je k ci m o ja , n iti m e se p la ši K ’o ro d ite lja ; te b i m ogu re c i D a je oholost n je n a o d b ila I m o ju lju b a v od nje. P a, m a d a sam N a d ’o se d a de, n a k ra ju m og života, Ć e rk in a n ež n o st d a m e neguje, S ad a sa m sa sv im re še n d a se ženim . A n ju du d a ti o n o m ko je h ted n e, P a, n e k ’ le p o ta b u d e n je n m iraz. J e r o n a m o je im a n je n e ceni. V A LE N T IN S ta, gospodairu, d a tu čin im ja ? V O JV O D A V o lim u n ašem g ra d u je d n u gospu; A li je h la d n a , g o rd a i n e ceni S tarad k u m o ju reditost; i stoga H teo b ih d a m i ti b u d eš u citelj, J e r sam ved d a v n o zab o rav io D a se u d v a ra m ; sa d je nadin d ru g i. P a Sta d a r a d im d a se om ilim N jenom e zrad n o m oku. 189

V A L E N T IN A k o re č i N e v re d e , a v i d a ro v im a O sv o j’te je ; n a k iti ć u d ljiv i Z en sk i u m g a n u v ise n eg o reči. V O JV O D A J e d a n je p o k lo n ip a k p rezrela. V A LE N T IN Zena prezire često i ono

Sto je najviše zadovoljava. P o šljite d ru g e po k lo n e; i s n jo m B u d ’te is tra jn i, je r p re z ira n je P re la z i p o sle u lju b a v . I k a d se M ršti, to n ije m rž n ja p re m a v am a, Već d a b i k o d v as iz a z v a la još V eću lju b a v ; pa, ak o i k a ra , T o n ije z a to d a o d e te ; žen e L u d u ju k a d su o s ta v lje n e sam e. I n e p rim a jte žen sk o o d b ija n je ; N jin o ,,idite“ zn ači ,,o sta n ite“. L a s k a jte n jim a i h v a lite n jih , N jih o v e d raži d iž ite d o n e b a ; N ek ’ je i c m a , zov’te je an d elo m . Č ovek s jezikom n ik a k a v je čovek A ko n jim žen u d o b iti n e m ože. V O JV O D A АГ ta n a k o ju j a m islim sad ču jem D a je p lem iću n ek o m o b ećan a, I č u v a ju je d a n i s k im n e zbori, D a n ik o d a n ju n e m ože jo j prići. V A LE N T IN P a o n d a b ih je p o sećiv ’o noću. V O JV O D A Da, a l’ su v r a ta n je n a z a k lju e a n a , A k lju č e v i se č u v a ju b rižljiv o , T e n jo j n i n o ću n e m ože se prići. V A L E N T IN Sta smeta da se n jo j dode k ro z prozor. V O JV O D A O d a ja n je n a , v iso k o od zem lje, S a g ra d e n a je ta k o d a se n ik o N e m o že p o p eti a d a živ o t sam U o p asn o st m u n ije d o v ed en . V A L E N T IN O n d a lestvice, v ešto n a p ra v lje n e O d u žeta, s d v e g v o zden e kuke, B ace se gore, t e p o slu že d a n e k i L e a n d e r k u li d ru g e H e re dode. 190

V O JV O D A T a k o ti tv o je k rv i plem ićke, R eci m i g d e b ih d o b a v it m og’o L estv ice tak v e. V A L E N T IN G o sp o d aru m oj, R ecite sam o k a d v am tre b a ju . V O JV O D A V eceras; j e r je lju b a v k a o d e le Š to tra ž i d a sv e d o b ije što može. V A L E N T IN U sed am s a ti d o n o sim v am lestve. V O JV O D A A l’ slu šaj, ja ću sam d a id e m k njo j. No, k a k o sam o d a le stv e o d n esem ? V A L E N T IN N jih , gospodaru, ispod o g rta č a M ožete nosit, je r su o n e lak e. V O JV O D A D a Г je p o d esan o g rta č d u g ačak K ao tv o j Sto je? V A L E N T IN Je ste, gospodaru. V O JV O D A D aj d a razg led am , je r is te d u ž in e I ja ću je d a n o d m a h d a n ab av im . V A L E N T IN S v ak i o g rtač za to je d o b ar. V O JV O D A No, k a k o d a se n a n j ’ n a v ik n e m sam o? D aj d a osetim o g rta č n a sebi. (VOJVODA razgrne VALENTINOV ogrtač)

K ak v o je ovo pism o? ,,S ilviji!“ S ta je o v d e? — L e stv e p o d esn e baš Z a m oj p lan . A sad iz v in ite Sto N a ovom p ism u lom im p e č a t ja. (Cita) Sa Silvijom su m isli m oje; tam o Kao robinje svu noć su joj verne; O! k ad bi njihov gospodar još sam o Milov’o s njim a čari neizm erne! Kod njenih grudi robinjice stoje, Dok ja, k ralj njihov, proklinjem , p u n jada, Sto i ja nisam gde robinje moje, P a da, k ’o one, sam uživam sada. K unem Sto njim a palo je u deo Da noće gde bih ja noćiti hteo.

A Sta je o v d e? Silvija, noćas oslobodiću te.

Da, i le stv ic e tu su za ta j sm er. H a, F aeto n e, — je r ti si M e ro p in 8 sin — 8 Po grčkoj m itologiji, Faeton je sin Helija, boga Sunca, i Okeanove kćeri Merope. Na Faetonovu m olbu, otac m u je dopustio da

191

Z a r n e b e sk a k o la u p ra v io ti bi D a u lu d o sti to j za p ališ sv et? T i b i d a zv ezd e sa n e b a d o h v atiš, Z a to što o n e s ija ju n a d tobom ! O dlazi, n isk i n a m e tljiv č e til U o b ra že n i robe! O sm eh svoj Isk ežen p o d a j ra v n im a sebi. I s m a tr a j d a je to s trp ljiv o s t m o ja S to ti d o p u šta m d a živ o d eš; d a je To p o v la stic a v eća n eg o što je Z aslu g a tv o ja. Z a n ju ćeš z a h v a lit V ise no za sve m ilo sti k o jim a O b a sip a n si d o sad n a m om d v o ru . A k o u m ojoj zem lji se zađržiš D uže no sam o za p rip re m u b rz u K a k o ćeš što p re o sta v it n aš d vor, N e b a m i, m oj gnev m nogo će p rem a žit L ju b a v k o ju sam o setio ik a d I p re m a te b i i k će ri m ojoj. O dlazi! N eću n i d a č u jem tv o je P ra v d a n je lažno. A ko život voliš, P o žu ri, o d m a h odlazi odavde! (VOJVODA ode)

V A L E N T IN A zašto n e i s m r t r a d ije nego M uo en je celog živ o ta? U m reti T o je od sebe sam og p ro g n an b iti; A S ilv ija je m o je b iće; ak o

Prognan sam od nje, prognan sam od sebe — Progonstvo smrtno! Sta je svetlost za me A ko n e v id im S ilv iju ? I š ta je

Zivotna radost ako nje tu nema? S em to što ak o i p o m islim n a n ju S e n k a m e n je n o g sa v rš e n s tv a d rži? A k o u noći s a S ilv ijo m nisam , M uzike n e m a u p esm i sla v u ja ; A ko li d a n ju S ilv iju n e gledam , Z a m o je oči ta d a n e m a d an a. samo za jed an dan u p ravlja sunčanim kolim a. Ali on je vatrenim kolim a up ravljao tako nevešto, da bi zapalio ceo svet da ga nije Zevs oborio gromom.

192

O na je m o je b iće; j a n e s ta je m A ko li n isa m ti sv e tlo sti n je n o j, Da m e o zari, d rž i ti životu. J a o d p re s u đ e bežim , n e o d sm rti. A ko o sta n e m , če k am sa m o s m rt; Ali, a k o bežim , b ežim o d života. (Ulaze PROTEJ t LANS)

P R O T E J T rči, m om oe; trč i, tr č i i n a d i ga! LA N S Evo! evo! P R O T E J Sta vidiš?9 L A N S O noga koga sm o pošli d a tra ž im o ; s v a k a v las m u n a glavi k a ž e d a je ovo V ale n tin . P R O T E J V a le n tin ? V A L E N T IN Ne. P R O T E J K o o n d a? N jeg o v d u h ? V A LE N T IN N i to. P R O T E J Sta onda? V A L E N T IN N išta. L A N S Z a r m ože n išta d a govori? G o sp o d aru , d a li d a u d a rim ? P R O T E J K oga ili š ta d a u d a riš? LA N S NiSta. P R O T E J N itkove, n a tra g ! L A N S Z ašto, gospodine, u d a rić u p o n ić em u ; m o lim vas! P R O T E J M om če, kažem , (natrag. — P r ija te lju V alen tin e, je d n u reč. V A LE N T IN U ši su m i zap u šen e, v e stim a R d a v im sa sv im isp u n je n e , t e d o b re C u ti n e m ogu. PRO TEJ O n d a ć u z a k o p a ti M oje u ć u ta n ju nem om , je r s u O pore, n e m ile i rd av e. V A LE N T IN J e li S ilv ija m rtv a ? P R O T E J N e, V alen tin e. V A L E N T IN J e li m e sv e ta S ilv ija za b o ra v ila ? J e li se S ilv ija o d re k la m en e? P R O T E J N e, V alentine. • U sobi se već sm rkava. 13 Sekspir l

193

V A LEN TIN N isam V a le n tin ak o m e se S ilv ija o d rek la . S ta su tv o je vesti? LA N S G ospodine, iz d a t je p ro g las d a ste p ro teran i. P R O T E J D a si p ro g n an , a h to je vest! P ro g n a n O davde, od S ilvije, i o d m ene. V A LE N T IN O, to g a ja d a već sam i s it ja, JoS m alo p a ću p re sit b iti n je g a Z n a li S ilv ija d a sam p ro te ra n ? P R O T E J D a; i to j kobnoj p re su d i, koja, N eopozvana, o sta je n a snazi, D ala je m o re pro su to g b ise ra , B isera svoga, m o re sv o jih suza. Izlila ih je p re d su ro v im ocem , K lečeći p red n jim ; i k ršeć i ru k e, C ija b elin a p riličaše da su B aš ta d ’ od ja d a p re b le d e le teškog. АГ n i k lečan je, n iti čed n e ru k e, N ti je č a n je bolno, n i uzdasi, N i suze n je n e n isu g a n u t rnogle N em ilosrd n o g n jen o g oca; ak o V a le n tin bude u h vaćen, o n m o ra U m reti. Uz to još ra z ja ri n je g a K a d je m olila za opoziv tv o j, N ju je u stro g i z a tv o r ta d poslao, U z p re tn ju d a će tu o sta ti večno. V ALEN TIN N e više; osim ak o d ru g o m re č ju M ožeš da m en e i sm rtn o pogodiš; A ko je tak v a, reci, p a n e k ’ b u d e O pelo m oga b esk ra jn o g a bola. PR O T EJ P re s ta n i sad d a ja d ik u je š o tom Sto se izm en it ne može, v eć m is li O onom što se u čin iti može. V re m e je d ad ilja , m a jk a sv eg a d o b ro g . Ako ostan eš ovde, nećeš m oći V ideti sv o ju lju b a v ; još i to: O sta n ak tu će život d a ti sk ra ti. L ju b a v n ik u je n a d a p o tp o ra; Idi o d av d e s n jom i s n jo m se b o ri P ro tiv o č a jn ih m isli. P ism a tv o ja M ogu b iti ovde, ia k o ti n isi; 194

Salji ih meni, ja ću ih predati Za mlecno bele grudi tvoje drage. S ad n ije v iše v re m e za ja d a n je ; H ajd e, ja ću te k roz k a p iju p ro v est; I p re nego se ra s ta n e m sa tobom , R azg o v araćem o p o d ro b n o o svem u Sto se u d esa tv o g lju b a v n o g tiče. B aš zato što ti S ilv iju voliš, T re b a i d a se o p asn o sti kloniš; Zbog n je i m ene, ako n e zbog sebe. V A LE N TIN M olim te, L anse, ako m o m k a m og V idiš, kaži m u d a p o žu ri on, Da kod S e v e m e k a p ije m e sretn e. P R O T E J M om če, n ad i ga. H ajdem o, V alen tin e! V A LE N T IN S ilv ijo d rag a! J a d n i V alen tin e! (VALENTIN i PROTEJ odlaze)

LANS Eto, ja sam sam o b u d a la ; a im a m ip a k d o v o ljn o p a­ m e ti d a za k lju č im d a je m oj g o sp o d ar n itk o v ; ali Sta to m a ri ako n jeg o v n itk o v lu k n ije v e lik i m n o g o stran . N iko živi n e zn a d a sam z a lju b lje n ; ali n i p a r k o n ja n e bi to m ogao izvući od m ene, n iti d o zn a ti k o ja je to što je v o lim ; a ip a k ona je žena; ali k o ja žena — n eću d a k ažem ; ip ak , ona je m le k a ric a ; ip a k o n a n ije d ev o jk a, je r su k u m o v ali n je n o j deci; a ip a k o n a je ste d ev o jk a, je r je d ev o jk a svoga gazde, koga služi za p latu . O na im a više oso b in a nego p as p tič a r — Sto je d o sta za o b ičn u h rišća n k u .
SPID K ak o je, sin jo re L anse! K a k a v v e ta r d u v a iz tvoga k ra ja ? LA N S B ro d m oga g o sp o d ara je isplovio i v e ta r ga te ra . S PID T voj s ta ri p o ro k d a rđ av o razu m eš reči. H teo sam d a te p ita m k a k v e su vesti- u tom p ism u ? LANS N a jc m je v e s ti z a k o je si ik a d čuo. 13*

195

S PID Čoveče, je s u li m n o g o e rn e? L A N S C rn e su k ao m astilo . S P ID D aj d a ih p ro čita m . L A N S P ih , glu p ačin o , ti n e u m eš d a čitaš. S P ID Lažeš, um em . L A N S P ro b a ć u te. R eci m i ovo: k o te j e ro d io ? SPID S in m o g a dede. LA N S O n e p ism e n i đ o k o ličaru ! T o je b io sin tv o je babe. Ovo d o k a z u je d a n e lim es d a čitaš. S PID Eh, b u d aio ; p ro b a j m e s tv o jim pism om . LA N S E vo ti; p a n e k a ti p o m o g n e sv e ti N ik o la10. S PID (čita) „Im p rim is, o n a m ože d a m u z e.“ L A N S Da, to o n a m ože. S PID „D alje, o n a s p ra v lja d o b ro p iv o .“ LA N S O tu d a o n a iz re k a: „D a ti je b lag o slo v en a d u ša, je r praviS d o b ro pivo.“ S P ID „D alje, o n a u m e d a Sije.“ LA N S P a, i d a pri&iva. SPID „D alje, o n a u m e d a plete." LA NS K a k v a je p o tre b a d a se čovek b rin e : d a li će uz d e v o jk u d o b iti i m ira z u čarap i, k a d o n a u m e d a p le te c a ra p e ? S PID „D alje, o n a u m e d a p e re i d a rib a." LA N S T o je o so b e n a v r lin a ; je r o n d a n e m a p o tre b e d a je čovek p e re i rib a . SPID „D alje, o n a u m e d a p red e." L A N S O n d a m o g u d a s e p ro v o d im , k a d o n a m ože d a z a ra d u je za sv o je iz d rž a v a n je p re d e h je m . SPID „D alje, o n a im a m n oge b ez im e n e v rlin e." LA N S T o je isto Sto i re ć i k o p ila n sk e v rlin e ; k o je n e z n a ju ko im je otac, p a su sto g a bez im en a. SPID „O vde sle d u ju n je n i poroci;1* LA N S U sto p u za n je n im v rlin a m a . SPID „N e tr e b a je lju b iti g lad n u , zbog n je n o g d a h a .“ LA N S T a se g re šk a m ože p o p ra v iti d o ru ck o m . C itaj d a lje . SPID „D alje, o n a im a s la tk a u sta .“ LA N S T o n a d o k n a d u je z a n je n kiseo d ah . SPID „D alje, o n a g ovori u sn u .“ LA N S To n e m a ri ak o n e s p a v a k ad govori. 11 Sv. Nikola je sm atran zaštitnikom učenjaka.

196

S P ID „D alje, sp o ra je n a jezik u ." L A N S K o ja m i je h u lja s ta v ila to m e đ u n je n e poroke! B iti sp o ra n a je z ik u to j e ž e n in a je d in a v rlin a ; m olim te , iz b riši to tu, i sta v i to k ao n je n u g la v n u v rlin u . S P ID „D alje, o n a je gorda. “ L A N S B riši i to ; to je b ilo E v in o n asled stv o , i n e m ože se o d u z e ti o d n je . S P ID „D alje, o n a n e m a zu b a.“ L A N S S v ejed n o m i je, je r j a v o lim kore. S P ID „D alje, o n a je p rg a v a .“ L A N S D obro j e Sto n em a z u b a d a u je d a . S P ID „D alje, o n a će često h v a liti d o b a r g u tlja j." L A N S A ko jo j p iće b u d e d o b ro , hoće; a k o o n a neće, ja ću; je r d o b re s tv a ri tr e b a h v a liti. S P ID „D alje, su v iše je d a re z ljiv a .“ L A N S S a sv o jim jezikom n e m ože b iti, je r je zap isan o d a je sp o ra n a jezik u ; sa sv o jim n o v ča n ik o m n e ć e biti, je r ću ga d rž a ti zatvorenog; ali, s n ečim d ru g im može. je r ja to n e m ogu sprečiti. P ro du ži. S P ID „D alje, im a v iše kose n eg o p am eti, v ise m a n a nego v lasi, i v iše b la g a nego m a n a .“ L A N S S ta n i tu ; h o ću je, b ila je m o ja i n ije b ila m oja, d v a ­ p u t ili tr ip u t u to k u to g p o sle d n jeg član a. P ro č ita j ga jo š jednom . S P ID „D alje, im a v ise kose n eg o p am eti.“ — L A N S V iše kose nego p am e ti? T o m o že b iti; d o k a z a ć u to: zak lo p ac sla n ik a k r ije so i z a to je o n viSe n eg o so; kosa k o ja poferiva p am et, v ise je nego p am et, j e r v eće k r ije m a n je . S ta je d a lje ? S P ID „I v ise m a n a nego v la si.“ — L A N S To je čudovišno! O, k a d b i to m o g lo d a s e izbriSe! S P ID „I v ise b la g a nego m a n a .“ L A N S T a re c dini m a n e lju p k im . D obro, ho ću je ; i a k o d o d e d o b ra k a , k a o što n išta n ije n em o g u će — S P ID S ta o n d a? L A N S P a, o n d a ć u t i re ć i — d a te tv o j g o sp o d ar čeka kod S e v e m e k ap ije. S PID M ene? L A N S Tebe! D a; k o si ti? C ek ao j e on i b o lje g čoveka od tebe. 197

S P ID M o ram li ići k n je m u ? L A N S M oraš tr č a ti k n je m u , je r si se za d rž ao ta k o d u g o d a b i id e n je je d v a poslužilo cilju. S P ID Z ašto m i to n is i r a n ije re k a o ? D o v ra g a s tv o jim lju b a v n im pism om ! (SPED ode)

LA N S S ad će d o b iti b a tin e zato što j e čitao m o je pism o. B e stid a n je o n ro b , je r ću šk a nos u tu d e ta jn e . Id e m za n jim d a u živ am u njegovoj v a sp itn o j kazni. (Ode)

SCEN A D RU G A M ila n o, V o jv o d in dvorac (XJlaze VOJVODA i TURIO)

V O JV O D A V iteže T u rio , n e b rin ite n išta, V oleće o n a vas, k a d je V ale n tin P ro g n a n odavde, iz n je n o g vidika. T U R IO O ta d m e o n a p re z ire još vise, N e trp i m o je d ru štv o i g rd i me, T e su m n ja m d a ću n ju m oći osvojit. V O JV O D A T a j slab i o tis a k lju b a v i je K ao u le d u u re z a n a slika, K o ja se za čas to p lo te ra sto p i U v o d u i svoj izg u b i oblik. Z a k ra tk o v re m e s m rz n u te jo j m isli R a sk ra v ić e se, i V a le n tin b iće V eć za b o ra v lje n . (Ulazi PROTEJ)

V iteže P ro te ju , O d e 1' ti z e m lja k sh o d n o zapovesti? P R O T E J O tišao je, d o b ri gospodaru. V O JV O D A O d lazak n jeg o v ra s tu ž i m i ćerku. P R O T E J V re m e će brzo, g o sp o d aru m oj, U b laž it n je n u tu g u . V O JV O D A I ja v e ru je m ; A li T u rio n e m is li tako. 198

P ro te ju , d o b ro m iš lje n je k o je sa m 0 teb i s te k ’o — je r si d o b a r b io — N avodi m e d a te p ita m za savet. P R O T E J N ek a n e živ im d u ž e no to lik o D ok b u d em odan vašo j m ilosti. V O JV O D A T i zn aš koliko želim d a o stv a rim B ra k m o je k ćeri s v itezo m T u rije m . PROTECT Z nam , gospodaru. V O JV O D A I m islim d a znaS D a m o jo j v o lji o n a se p ro tiv i. P R O T E J Da, g ospodaru, p ro tiv ila v a m se D ok je V a le n tin o v d e bio. V O JV O D A A li 1 d a lje jo š je n a s tra n o u p o rn a. No, šta d a cin im p a d a lju b a v o vu P ra m V a le n tin a zab o rav i o n a I d a zav o li v ite za T u rija ? P R O T E J N a jb o lji n a č in d a za V ale n tin a P rič am o d a je n e v e ra n i p la šljiv , I niskog roda. Ž en e m rze to. V O JV O D A O n a će m islit d a je to iz m ržn je . P R O T E J D a, ak o n jeg o v n e p rija te lj kaže. Z aobilazn o n jo j tre b a d a reče O naj kog o n a p r ija te lje m sm a tra . V O JVO D A O n d a ti m oraS d a p red u zm eš to. P R O T E J To, g ospodaru, n erad o b ih ja C inio; je r je ru ž n a d u žn o st ta Za p lem ića, a još n a ro č ito k a d P ro tiv p risn o g a p r ija te lja rad i. V O JVO D A G d e tv o ja d o b ra reč m u n e k o risti, Ni k le v e ta m u tv o ja šk o d it neće; Stoga ta d u žn o st n ije n i rd a v a , J e r te p r ija te lj11 tv o j za to m oli. P R O T E J P re v a g n u li ste, g ospodaru, sad. A ko to m o g u p o stići k u d en jem , O na ga dugo još v o le ti neće. AT ak o n je n u lju b a v o d v ra tim o Od V a le n tin a , to n e znači još D a će T u rija zav o leti ona. II Vojvoda.

199

T U R IO Z ato, k a d lju b a v n je n u o d m o ta te O d njeg a, d a se n e b i z a m rs ila I b e sk o risn a p o stala, m o ra te P o sta ra ti s e d a je n a m o ta te N a m ene, a to m oći ć e te ak o B u d e te m e n e to lik o h v a lili K o l’ko k u d ite V a le n tin a svoga. V O JVO D A U sv e m u ovom , P ro te ju , im a m o V ere u teb e, je r o te b i znam o, P o iz v e š ta ju sam og V ale n tin a , D a si lju b a v i p riv rž e n ik čv rst, P a se n e m ožeš b rzo p o b u n iti I p ro m e n iti sv o je m išlje n je . A n a tem eJju to g ja m s tv a im aćeš P ris tu p i ta m o g d e sa S ilv ijo m N esm etan o ćeš m oći d a govoriš. O n a je s a d a p o tišten a, setn a, АГ će s e te b i o n a ra d o v a ti Z bog p r ija te lja tvog, i ti ćeš m oć N a g o v a ra n je m d a n av ed eš n ju D a V a le n tin a p lem ića om rzn e, A d a zavoli p r ija te lja m oga. P R O T E J Sve Sto se m ože u čin iću ja. Ali, v ite že T urio, v i n iste D ovoljno v ešti, d o v itljiv i; le p a k M o rate p o sta v iti d a b iste I n je n e že lje u h v a tili n a n j. S k la d n i stih o v i tu žn ih so n e ta T re b a d a d a ju za k letv u n a v ern o st. V O JV O D A M oć bogodanog p esn ištv a je silna. P R O T E J R ecite d a n a o lta ru le p o te N je n e i su z e ž rtv u je te svoje, U zdahe, src e svoje. I p išite D ok se m a stilo v aže n e osuši, P a ga su zam a o p e t o vlažite. S tv o rite n e k i d ir ljiv i stih k o ji K až e d a sam o n ju v o iite v i. O d p esn ičk ih su žila b ile žice N a O rfejev o j h a rfi; a z la tn i z v u k Mog*o je i sa m čelik d a razneži, 200

K am e n oživi, tig ro v e u k ro ti, D a č u d o v išta iz m o ra izm am i, D a n a o b ali p eščan o j ig ra ju . A posle v a ših e le g ija tu ž n lh , D o đ ite n o ću p o d p ro zo re gospi, S a m u z iča rim a, i t u o tp e v a jte S k la d n o če ž n jiv u n e k u p esm u ; m rtv a T išin a noći slaže se s a sla tk o m I b o ln o m čežnjom . A k o išta, to će D a p rid o b ije n ju . V O JV O D A P o u k a tv o ja K aže n a m d a si b io u lju b a v i. T U R IO Jo š n o ćas tv o j ću sa v e t p rim e n iti. S toga, P ro te ju , sa v etn ič e d ra g i, H a jd e m o o d m a h u g ra d d a n a đ e m o N ekol’ko lju đ i v e štih u m uzici. J a im a m so n e t k o ji će p o slu žit D a n jim p rim e n u tvog sa v e ta počnem . V O JVO D A N a posao, plem ići! PROTEJ N a ra sp o la g a n ju S tojim o v a m a d o p o če tk a noći. A z a tim ćem o k a o d lu c i svojoj. V O JV O D A Ne. B o lje o d m ah , p o dozvoli m ojoj. (Odu)

Ce t v r t i Cin

SC EN A P R V A S u m a b lizu M ila n a (Dolazi NEKOLIKO RAZBOJNIKA)

P R V I R A Z B O JN IK D rugovi, s to jte č v rsto ; v iđ im n ek o g p ro lazn ik a. D RU G I R A Z B O JN IK D a ih j© i d eset, n e m o jte u s tu k n u ti, već d o le s n jim a. (Dolaze VALENTIN t SPID)

TREĆI R A Z B O JN IK S to jte, gospodine, i d a jte n a m što im a te ; inače ćem o v a s n a te r a ti d a sed n ete, p re tre šć e m o v a s i o p ljačk ati. SPID G ospo d aru , p ro p a li sm o! O vo su n itk o v i k o jih se svi p u tn ic i m nogo plaše. V A LEN TIN P r ija te lji m oji, P R V I R A Z B O JN IK N ije tak o , gospodine; m i sm o vaSi n ep rija te lji. D RU G I R A Z B O JN IK M ir! D a g a čujem o. TREĆI R A Z B O JN IK Da, b ra d e m i, hoćem o, je r je p ra v i d elija. V A LE N T IN Z n a jte d a im a m m a lo d a izgubim . C ovek sa m ja k o m n ev o ljo m pogoden; B ogatstvo m i je to b e d n o odelo, Pa, u z m e te 1’ g a — u zećete sve. D R U G I R A Z B O JN IK K u d a p u tu je te ? V A LE N TIN U V eronu. P R V I R A Z B O JN IK O d ak le s te došli? V A LE N TIN Iz M ilana. 202

T R E Ć I R A Z B O JN IK J e s te U đ u g o b ili ta m o ? V A L E N T IN „ Oko Š esn a est m eseci; a m o žd a b ih još O stao duže, d a m e zla kob n ije S prečila. P R V I R A Z B O JN IK S ta je, je s te li p ro g n a n i? V A LE N T IN Jesam . D R U G I R A Z B O JN IK Z bog k ak v o g d ela? V A L E N T IN Z bog nečega Sto m i je m učno d a p o m e n em sad. C oveka jed n o g u b ih ; sad se k a je m Zbog toga m nogo; ali ga p o g u b ih U časno j borbi, a ne iz p o ta je, I bez p o d le p rev are. P R V I R A Z B O JN IK N e k a jte se Zbog toga, ak o u č in iste tako. A li zbog ta k v e m a le k riv ic e Da s te izgnani? V A LE N T IN Da, i ra d u je m se P re su d i ta k o blago j. D RU G I R A Z B O JN IK D a li z n a te Je z ik e stra n e ? V A LE N T IN M la d ala čk i tr u d N a to m e m en e činio je srećn im , InaCe b i m i, zaista, često b ilo D osadno. TR EĆ I R A Z B O JN IK T em e n a m i golog R obin H udovog d eb elo g m o n ah a, O vaj b i čovek mog’o b iti k ra lj

Sumske družine пабе. P R V I R A Z B O JN IK G ospodo, reč jednu.

T o će b iti.

(Razgovaraju po strani)

S P ID G o sp o d aru m oj, To je lo p o v lu k č a sta n , b u d i s n jim a. V A L E N T IN U ćuti, huljo! D RU G I R A Z B O JN IK R e cite n a m ovo: Im a te 1’ štogod u što se u z d a te ? 203

V A L E N T IN N išta sem m o je sreće. T R E Ć I R A Z B O JN IK Z n a jte , o n d a, N eki su o d n a s p lem ići, k o je je M ladićkog d o b a o te ra o bes D a o d u g led n ih iz d v o je se lju d i. J a sam p ro te ra n iz V ero n e zato S to sa m p o k u š’o d a u k x ad e m gospu K o ja v o jv o d i n e ć a k a je bila, I n a sle d n ic a n jeg o v a im a n ja . D R U G I R A Z B O JN IK J a iz M antove, zbog n ek o g p lem ica, K oga u g n ev u k ro z src e probodoh. P R V I R A Z B O JN IK Z bog ta k v ih sitn ih zlo čin a i ja O vam o dođoh. АГ h a jd ’m o n a s tv a r; R ek li sm o n a še g rešk e, d a se tim e V an zak o n iti n a š položaj o p rav d a. V idi m o d a s te naočdt i stasit, U z to, kažete, zn a lac ste je z ik i, A o so b in e o v e m nogo s u U z a n im a n ju n ašem p o treb n e. D R U G I R A Z B O JN IK D a, i baš zato što ste v i izg n an ik , M i v a s pitam o, p re d ru g ih , d a Г ćete P r is ta ti d a n a m g en e ra l b u d ete? D a n a p ra v ite iz n u ž d e v rlin u I d a u šu m i sa n a m a živite? T R E C l R A Z B O JN IK Reci, hoćeš li u n a šu d ru ž in u ? K až i „da", p a si k a p e ta n sv ih n as; S lušaćem o te, b ićem o ti v e m i, I v olećem o te k ’o v o đ u i k ra lja . P R V I R A Z B O JN IK АГ a k o p rezreš n a š predlog, u m rećeš. D R U G I R A Z B O JN IK P o n u d o m n ašo m živ se nećeš h v alit. V A L E N T IN P o n u d u p rim a m i živ eću s v am a. U slov je sam o d a zlo n e čin ite N i ženskom sv e tu n iti p u tn icim a. T R E Ć I R A Z B O JN IK M i se g n u šam o gad n ih , p o d lih d ela. H a jd e d a n ašem v o d im o te d ru stv u . I d a ti n a še p o k ažem o blago, B iće ti, s n am a, n a ra sp o la g a n ju . (Odu)

204

SC EN A D RU G A t

M ilano. P red v o jv o d in im d vo rcem ispod S ilv ijin o g prozora (Dolazi PROTEJ)

P R O T E J V a le n tin u sa m v eć n e v e ra n bio, A sa d m o ra m n e p ra v e d a n b iti P re m a T u riju . P o d tim izgovorom D a n je g a h v a lim d o b io sam p ristu p D a sv o ju lju b a v ja ista k n e m sad. A l’ S ilv ija je i su v iše lepa, S u v iše v e m a i su v iše sv eta, D a je n išta v n o m v e štin o m zavedem . K a d jo j iz ja v im o d an o st, k až e m i d a N e v e rstv o čin im p r ija te lju svom ; A ko le p o ti n je n o j se za k lin jem , To sam , k a i e o n a, k riv o k le tn ik zbog V ero lo m stv a p re m a J u liji, k o ju sam Voleo. P o re d sv ih p re k o ra n je n ih , sto B i svak o g lju b a v n ik a n a d u u b ili, M o ja ljuibav, što je o n a d a lje gura, S v e joj se, k ’o pas, v ise u m ilja v a . N o i T u rija eto ; sa d m o ram o K p ro z o ru n jen o m , d a t u p rire d im o N jen o m u h u m u z ik u v e č e rn ju . (Dolaze TURIO i MUZlCARI)

T U R IO V iteže P ro te ju , v i ste se p re nas F rik ra li? PROTEJ Da, v rli T u rio ; v i zn ate D a z a lju b a v n em o g u će n iš ta n ije. T U R IO D a, viteže, a li se n a d a m d a ti N e voliš ovde. PROTEJ V olim , v ite & . J e r in a č e n e b ih s a d bio ovde. T U R IO K oga? S ilv iju ? PROTEJ Da, S ilv iju , a l’ te b e Radi. T U R IO H v a ia ti. G ospodo, u s k la d ite In s tru m e n te i p o č n ite čilo. (Ulaze izdalje KRCMAR i JULIJA u odelu paža) 205

K R Č M A R M la đ i m oj goste, iz g le d a m i d a si m e la n h o lič a n ; m o lim te re c i m i zašto? JU L IJ A P a zato, m oj k rč m a ru , što n e m o g u d a b u d em veseo. K RČ M A R R azv eselićem o te ; o d v ešću te ta m o g d e ćeš č u ti m u z ik u i v id e ti p lem ića za koga si p itao . JU L IJA A li, hoću li ga ču ti d a gov o ri? K RC M A R Da, hoćeš. J U L IJ A T o će b iti m uzika. (Muzika počinje)

K R C M A R S lu šaj! slušaj! JU L IJA J e li o n m eđ u n jim a ? K RČ M A R Da, a li ćuti, d a ih čujem o. PESMA: Ko je Silvija, druže m oj? T a Sto svi m omci ju re k njoj? D ivna je, m udra, sveta — hoj! Svi se lepoti dive toj, Nebo sve draži dade njoj! Je 1’ dobra kao lepa Sto je? Bolje ne stvori ništa bog. L jubav joj oči uze za svoje, Od slepila se leči svog; N jen pogled sam a ljubav to je! Neka Silvija pesm u čuje, Dižimo k nebu pogled svoj; Ona sve sm rtne nadm ašuje, Sve Sto na zem lji živi toj. Nosimo cvetne vence njoj!

KRČM A R S ta je sad ? T u ž n iji si nego što si bio! S ta je, čoveče? N e sv id a ti se m u z ik a? JU L IJA G re šite ; n e sv id a m i se m u zičar. K RČM A R Z ašto, m oj le p i m la d ić u ? JU L IJA O n s v ira pogrešno, oče. K RČM A R K ak o ? N esk lad n o u d a ra u stru n e? JU L IJA N e; a li s v ira ta k o p o g rešn o d a ra s tu ž u je s tru n e m oga srca. K RC M A R Vi im a te fin sluh. JU L IJA D a; a li b ih voleo d a sam gluv, jeir m i to u sp o ra v a srce. K RČM A R V idim d a n e u živ aš u m uzici. JU L IJA N im alo — k a d je ta k o n esk lad n a . 206

K RC M A R S lu šaj! K a k v a je d iv n a p ro m e n a u m uzici! J U L IJ A T a p ro m e n a je rđ a v a . K R C M A R T i b i h te o d a sta ln o s v ira ju sam o je d n u s tv a r? J U L IJ A J a b ih d a je d a n sam o je d n o sv ira. A li, k rč m a ru , re c ite m i d a li T a j v ite z P ro te j, o kom govorim o, D olazi često kod te gospodice? K R Č M A R Reći ću ti što m i je n je g o v slu g a L a n s rek ao : on je voli p re k o sv ak e m ere. JU L IJ A G d e je L an s? K R C M A R O tišao je d a tra ž i svoga p sa ; koga su tra, p o n are d b i sv o g a gospodara, m o ra p re d a ti kao poklon n je ­ govoj gospi. J U L IJ A M ir! S ta n i u s tra n u ; d ru š tv o se razilazi. P R O T E J V iteže T urio, bez brige! J a ću T ak o go v o riti d a ćete reći D a je ceo m oj p lan iz v an red an . T U R IO G d e ćem o se sa sta ti? P R O T E J K od izvora svetog G reg o rija. T U R IO Zbogom ! (TURIO t MUZICARI odu. SILVIJA se pojavljuje na balkonu)

P R O T E J V ašoj m ilosti, gospo, d o b ro veče! S IL V IJA H v a la v am n a m uzici, gospodo. K o je to što sad govori? P R O T E J O n aj kom b iste g las b rzo poznali, K ad b is te src a čisto tu m u znali. S IL V IJA G ospodin P ro te j, čin i m i se. PRO TEJ P ro te j, V aš v e rn i sluga, p le m e n ita gospo. S IL V IJA S ta b iste h te li? PRO TEJ D a v am želju znam . S IL V IJA Isp u n ić u v am že lju : d a o d m a h U p o ste lju idete, lažljivče, K riv o k letn iče, n e v e rn iče jed an ! Z ar m is lite d a sa m ta k o p litk a ja I n e ra z u m n a d a m e zav ed e L a sk a n je tvoje, ono k o jim si i Z akletv o m lažnom p re v a rio m noge? V ra ti se, d ra g u d a u tešiš svoju. 207

Je r, k ra ljic e m i b le d e — noći o v e J a sa m d a le k o o d to g a d a te b i Isp u n im m o lb u ; j a te, eto, s a d P re z ire m zbog tv o g b e stid n o g la sk a n ja , I samu sebe ukoriću zato

Sto tracim vreme govoreći tebi! P R O T E J M ila lju b a v i, j a p riz n a je m d a sam V oleo je d n u : a l ’ o n a je m rtv a . J U L IJ A
i clivite se oblicima iažnim', P oš’ljite n ek o g u ju tru , i ja ću P o slati v a m je. A sad , la k u noć! P R O T E J B iće m i la k o k ’o n esre ćn ic im a K o ji č e k a ju ju tr o sv o je sm rti. (PROTEJ i SILVIJA odlaze u raznim pravcima)

JU L IJ A K rč m a ru , h o će te li d a idem o? K R Č M A R V ere m i, ja sarn tv rd o spavao. JU L IJ A M olim vas, gde k o n ači v ite z P ro te j? K R Č M A R U m ojoj kući. J a m islim d a je v eć b lizu dan. J U L IJ A (za sebe) N ije; ali je ovo n a jđ u ž a i N ajteža noć k o ju sam ik a d p ro b d ela. (Odu)

SC EN A TR E Ć A P red v o jv o d in im d v o rc e m isp o d S ilv ijin o g prozora (Ulazi EGLAMOR)

EG LA M O R O vo je čas u koji m i je S ilv ija R ek la d a dodem tu , d a jo j želju d oznam . B iće to n e k a v a ž n a stv a r. O, gosipo! (SILVIJA se pojavljuje na balkonu)

S IL V IJA Ko zove? EG LA M O R V aš sluga, i p rija te lj v aš; K oji zap o v est v aše m ilo sti čeka. S IL V IJA D obro v a m ju tr o p o h ilja d u p u ta ! EG LA M O R I v am a, d o b ra gospo. N a p o ru k u M ilosti v a še đošao sa m r a n o D a d o zn am š ta s te n a re d it m i hteli. S IL V IJA O, E glam ore, v ite že — k u n e m se, N e m islim d a ti la sk am , to n e čin im — H r a b a r si, m u d a r, sazaljdv, bez m a n e . T.i zn ad eš k a k v o o sećan je g ajim P re m a p ro g n an o m V ale n tin u , a i 14 Sekspir l

209

D a o ta c želi d a m e n a g n a d a se U d am z a tu p o g T u rija , koga se J a sam o g nušam . I ti si voleo; I ču la sam te d a k a le s : d a n iš ta N ije ti srce u cv elilo ta k o K a o k a d tv o ja gospa je u m rla , N a čijem g ro b u ti si z a v e t d a o D a ćeš o sta ti čedan. E glam ore, U M an to v u b ih d a p o d em ja, K a V ale n tin u , g d e je sad n a s ta n je n . A li, p u te v i o p a s n i su, zato H te la b ih tv o je p lem en ito d ru štv o , N a č iju v e ru i c a st se o slan jam . N e govori m i o g nevu m o g a oca, M isli n a tu g u m o ju , E glam ore, N a tu g u žene, i n a o p ra v d a n o st M og b e k stv a d a izb eg n em ta j n e sv e ti b rak , K o ji i su d b a i bog lju to kazne. Iz src a Sto je p u n o tuge, k ao I m o re peska, ja želim d a ideš T i sa m n o m i d a m e n i p ra v iš d ru štv o . N ećeš li, a ti k rij Sto sam ti re k la , D a b ih se u su d ila d a sam a odem . EG LA M O R Gospo, j a la lim m nogo ta j v aš ja d ; PoSto v rlin u v ašeg srca znam , P ris ta je m d a ja p u tu je m s v am a. M alo m i d o to g Sta m i se d e s it m ože, A li v a m a sv ak o d o b ro želim ja. K a d hodete d a k re n e te ? S IL V IJA V ečeras. EG LA M O R A gde ćem o se sa sta ti? S IL V IJA U ćeliji P a trik a , g d e ću d a se ispovedim . EG LA M O R Izo stat neću. Zbogom, v r la gospo! S IL V IJA Zbogom , v ite že d rag i, E glam ore! (Odu u raznim pravclma)

210

SCENA ĆETVRTA M ilano. P re d v o jv o d in im d vo rcem , isp o d S ilv ijin o g prozora (Ulazi LANS sa sv o jim psom)

LA N S K a d se pas p o n aša pseći p re m a sv o m e gospodaru, zn ate, to je tešk o ; p a jo š p as k o g a sam k u p io kao Štene; pas kog a sam sp asao o d d a v lje n ja , k a d se tro je ili četv o ro n jeg o v e b ra ć e i s e s ta ra u d av ilo . U čio sam ga, d a kažem , ,,baš o n a k o k a k o tr e b a u č iti p s a “. P o sla t sam bio d a ga p re d a m gospa S ilv iji k ao p o k lo n o d m oga gospo­ d a ra . A li te k što sam u ša o u trp e z a riju , p ritrč a o je n je ­ nom ta n jir u i u k ra o jo j ću reći b a ta k . O, stra š n o je k ad pas n e u m e d a se v la d a u sv a k o m d ru š tv u ! J a bih, d a kažem , h te o p sa k o ji je k a d a r d a b u d e z a ista pas, d a bude, ta k o reći, pas u svem u. D a n isa m im a o v ise p a ­ m e ti nego on, d a u zm em n a se b e g re šk u k o ju je on učinio, z a ista m islim d a b i g a o b e sili zbog n je ; k la d im se u živ o t d a bi o n stra d a o zbog toga. Evo, sam i su d ite. O d m ah se u g u ra o u d ru š tv o t r i ili č e tiri o trn en a p sa pod v o jv o d in im stolom , i, h o ć e te li m i v ero v ati, je d v a d a je bio ta m o koliko z a je d n o m o k ren je , k ad je cela s a la p o čela d a za u d ara. „N a p o lje s tim psom !“ — re č e je d an . „K a k av je to d ž u k a c ? “ — u z v ik n u d ru g i. „Išib aj ga n a p o lje “ — re č e treć i. „O b esite g a “ — reče vojvoda. P ošto sa m bio u p o z n a t s to m v o n jo m i ra n ije , znao sam d a je to K ra b u rad io , te p riđ e m čo v ek u k o ji šib a pse. ,,P rija te lju “, re k o h m u, ,,vi n a m e ra v a te d a išib a te p s a ? “ „Da, z a is ta “, re č e on. „Č in ite m u v e lik u n e p ra v d u ,“ r e ­ koh, ,,ja sa m u ra d io s tv a r za k o ju v i z n a te .“ Bez ije d n e d ru g e reči, išib ao m e je iz trp e z a rije . K o ji bi gospodar u ra d io to za svog slu g u ? Eto, z a k leć u se, ja sam sedeo u k v rg a m a zbog k o b asica k o je je o n pojeo, in a če b i on bio p o g u b lje n ; b io sa m v ezan z a s ra m n i stu b zbog gusa k a k o je je on zaklao, in a č e bi o n iz v u k a o zbog toga. T i sa d n e m isliš n a to. Da, p a m tim j a i k a k o si m i n ap a k o stio k a d sam se o p ra š ta o s gospom S ilvijom . N isam li ti bio re k a o d a sta ln o g led as u m e n e i činiš o n o što ja čin im ? K a d si m e n e v id eo d a d ig n e m nogu i p u stim 14*

211

vodu n a s u k n ju o tm e n e d a m e ? J e s i li m e ik a d v id eo d a ra d im ta k v u s tv a r? (Dolaze PROTEJ i JU LIJA u odelu paža)

P R O T E J Im e t i je S e b a s tija n ? S v iđ aš m i se; U zeću te o d m a h za posao neki. JU L IJA K oji god h o ćete; ra d ić u što m ogu. P R O T E J N ad am se d a hoćeš. (l a n s u ) E h, se lja č k i n ev aljalče, g d e si se sk ita o o v a d v a p o sle d n ja d a n a . L A N S P a, gospodine, po v ašo j zap o v esti o dneo sam p sa gospodici S ilv iji. P R O T E J Sta kaže ona o mom malom dragulju? L A N S K až e d a je vaš p as o b ič a n d žu k ac, i p o ru č ila v a m je d a je pseća z a h v a ln o st d o v o ljn o d o b ra za ta k a v p o klon. P R O T E J A li, o n a je p rim ila m og p sa? L A N S N ap ro tiv , n ije . Evo, doveo sam g a n a tra g . P R O T E J Sta? Z a r si joj toga n u d io u im e moje? L A N S Da, gospodine, o n u d ru g u v e v e ric u 12 u k ra li su m i n a tr g u đ želato v i dečaci, p a sa m jo j za to p o n u d io svog psa, k oji je d eset p u ta veći o d vašeg, p a sto g a i v eći poklon. P R O T E J O dlazi odavde, i psa n a d i mog, 1Г m i n e izlazi n a o či n ik ad . O dlazi, k ažem ti! Z a r sto jiš tu D a m e n a m e m o joe v ise n a lju tiš ? T aj nitk o v , eto, s ta ln o m e b ru k a. (LANS ode)

S eb astijan e, p rim a m te u službu, Jedno, što m e n i m lad ić ta k a v tre b a , K o ji će m oći d a p a m e tn o v rši Poslove, je r š ta o s la n ja n je v re d i N a b u d alasto g ovog k lip a n a ; D rugo, i lik tv o j, p o n a š a n je tvoje, K ažu — a m islim n e v a ra m se u to m — D a si v a sp ita n dobro, d a si v eran . Eto, zn aj d a te zbog to g a i p rim am . O d m ah ćeš poći s a ovim p rsten o m S ilv iji gospi. P re d a ć e š ga n jo j. u U ono vrem e dam e su držale veverice, pa otuda ovaj Lansov podrugljivi naziv za psa. P rotej je nam eravao da pokloni Silviji jednoga od m alih m alteških pasa, koji su onda bili u modi. 212

O n a k o ja m i je ta j p rste n d ala, V olela m e je m nogo. JU L IJ A A l’ izgleda D a v i n ju n is te voleli, k a d ta k o R a s ta je te se s a p rste n o m n jen im . U m rla m ožda? PROTEJ M islim d a je živa. J U L IJ A A vaj! PRO TEJ No, za što to ,,avaj“ si r e k ’o ? JU L IJ A N e m o g u d a je z a to n e žalim . P R O T E J A z a što b i je ti žalio? J U L IJ A Z ato Sto m i se čini: v o lela je vas Isto k ’o i v i tu gospu S ilviju . S am o što o n a m isli n a onoga K o ji n a n je n u lju b a v zab o rav i; A v i žudite sad za onom koja Z a vašu ljubav ne m a ri. I šteta

Sto ljubav tako stoji naopako; M isleći n a to, ja u z v ik n u h ,,avaj“ ! P R O T E J D obro, d a j p rste n , s n jim i ovo pism o. N je n a je so b a ta, A gospi reci D a tra ž im n je n u s lik u k o ju je O bećala m i d a će je poslati. K a d ov o sv ršiš, o d m a h d a se v ra tis U m o ju sobu, tam o ćes m e naći U sam ljen o g a, tužnoga. (Ode) JU L IJ A K oliko Bi že n a izv ršilo o v a k v u Z ap o v est? A v aj siro m a h P ro te j 1 .L isic u u z ’o d a m u ja g n ja d čuva! O, m en i ja d n o j, siro tn o j budali! Sto ž a lim onog k o ji m e p rezire S vim src e m sv o jim ? P re z re o je m ene Z ato što v o li n ju ; a ja g a žalim Z ato što n je g a volim . K a d je poš’o D adoh m u p rste n , z n a k lju b a v i večne. S ad sa m n e sre ć n i g la sn ik k o ji tra ž i 213

O no što n i sa m d o b iti n e želi; K o ji h v a li o n o g k o g a k u d it tre b a . G o sp o d ara sam svog d r a g a n a v e m a , A li n e m o g u b iti v e ra n slu g a M om g o sp o d aru , o sim a k o sa m u S eb e izd am , Ip a k ću ga h v a lit P r e d n jo m ; ia k o u sp e h m u n e želim . (Dolazi SILVIJA s pratnjom )

D o b ar d a n , gospo! M olim , d a Г m o žete O dv esti m e n e d o gosp a S ilv ija D a s n jo m govorim . S IL V IJA A š ta će ti ona, A ko sam to ja ? JU L IJ A Vi, a k o ste o n a, M olim p o ru k u je d n u d a č u je te K o ju v a m nosim . S IL V IJA A o d ko g a to? JU L IJA M oj g o sp o d ar je, gospo, v ite z P ro te j, O n m e je p o sl’o. S IL V IJA P o sl’o te za slik u ? S IL V IJA Da. S IL V IJA U rsu la, d o n esi slik u m o ju . (Donesu sliku)

P o n esi tv o m e g o sp o d aru ovo; R eci m u d a b i o d aji n jeg o v o j P rilic ila m no g o v ise J u lija , K o ju je m is’o n jeg o v a n e s ta ln a Z ab o rav ila, n eg o o v a se n k a. JU L IJA M olim vas, o vo p ism o p ro č ita jte . (Daje pismo)

O p ro stite m i, gospo, sto sam v a m P o g rešn o d a o ono k o je n ije V am n a m e n je n o ; ovo je z a vas. (Daje drugo pismo)

S IL V IJA M olim , d o p u sti d a o vo p ro čitam . J U L IJA O p ro stite m i, gospo, to n e m ogu. 214

S IL V IJA E vo u zm i g a!13 N edu n i d a g led am T e r e tk e tv o g a g o sp o d ara; zn am D a su p re p u n i izjav a, zak letv i, K o je će la k o p re k rš iti k a o Sto i ja pism o njeg o v o cepam . (Pocepa drugo pismo)

J U L IJ A O n v am a, gospo, Sal je p rs te n o v aj. S IL V IJA U to lik o je i v eća sra m o ta N jegova Sto ga Salje m e n i sa d ; H ilja d u p u ta r e k ’o je d a p rste n J u lija m u je n a r a s ta n k u d al a. N jen p rs te n ta k o o b esv eti on, N o ja to n eć u u č in it Ju lijL JU L IJ A O n a je zato za h v aln a . S IL V IJA S ta k ažeš? JU L IJ A H v a la vam , gospo, n a to m e o b z iru P re m a n jo j. A h, d a, siro ta d ev o jk a! M oj g o sp o d ar joj čini v e lik bol. S IL V IJA PoznajeS li je? J U L IJ A G otovo k ’o sebe. M isled n a n ju i n a n je n e jade, P la k a o j a sam s to tin a m a p u ta . S IL V IJA Z n a 1* d a je P ro te j n a p u s tio n ju ? J U L IJ A D a, zna, i to je u z ro k n je n e tuge. S IL V IJA J e li lep a? J U L IJ A L epa. A l’ je le p ša b ila D ok je m islila d a je P ro te j voli. T ad, m islim , b eše lep a, k ’o sa d v i; АГ o tk a d često n e p azi n a lice I sk id e m a sk u Sto o d su n c a Stiti, U blediSe joj n a o b ra z u ru ž e I ljilja n o v o b elilo n a lieu, T e je sad c m a k a o i ja Sto sam . S IL V IJA J e li v iso k a? JU L IJ A T ako, m oga ra sta . 0 D uhovim a, k a d su m a sk arad e , K ak o sam že n sk u ig ra o ulogu, O d J u lije sam u zeo odelo, 11 Protejevo pism o JulijL

Što, p o m iš lje n ju svih, s ta ja š e m i T ak o k ’o d a je k ro je n o za m en e; O tu d a i z n a m d a je m o g a ra sta . I ta d a sa m je ra s tu ž io m nogo; J e r u lo g a je m o ja tu ž n a b ila : A rija d n a 14, u b o ln o j tu zi zbog T ezejev o g n e v e rs tv a i ta jn o g b ek stv a. S a su z a m a sam ig rao ulogu, A J u lija je, siro ta, g an u ta, P la k a la gorko. Z iv o ta m i m oga, B ol n je n o g a src a sav o sećah ja! S IL V IJA O na je te b i m n o g o o b av ezn a V rli m lađ iću . — S iro ta d ev o jk a! O sta v lje n a je i n e u te šn a je! I sa m a p la čem slu ša ju ć te reči. M ladiću, evo m o g a n o v čan ik a; P o k la n ja m ti ga što to lik o voliš G osp o d aricu tv o ju m ilu. Zbogom ! (SILVIJA odlazi sa svojom PRATNJOM)

JU L IJA O n a će te b i z a h v a liti za to, A ko se ik a d po zn ate. — T a gospa M ila je, lep a. J a se n a d a m d a će P ro p a sti ž e lja g o sp o d ara m oga, J e r o n a m n o g o p o štu je tu lju b a v G osp o d arice m oje. A h, da, tu ja sad S a sam om sobom ig ra m lju b a v ! N je n u S lik u d a v id im . M islim , d a ja im am N a g lav i ta k a v u k ra s, m o je L ice bi le p o ta k o isto bilo ; N ežno k ’o ovo; ip a k s lik a r n jen L a sk a n jo j, ak o ja n e la sk a m sebi, K osa jo j sm eda, a m o ja je ž u ta 15; A ko je to sv a ra z lik a izm ed’ m ene I n jego v e d r age, n o siću v la su lju T e boje. Oči p la v e su, i m oje. C elo jo j nisko, ja im a m vdsoko. u Arijadna, lepa kći kritskog k ralja Minosa, spasla je život Tezeju, ali je on neverno ostavi na ostrvu N aksu dok je ona spavala. 15 U ono doba žu ta kosa je bila u modi, je r je to bila boja kose kralj ice Elizabete.

216

K oju č a r o n a im a la b i v iše D a g lu p a lju b a v n ije slep i bog? No, h a jd e , senko, nosi o v u se n k u , T u su p a rn ic u tv o ju . T ebe, sliko, O božavaće, lju b iti, voleti! АГ u n jeg o v o m idolopoklons tv u , D a :m a sv esti, ra z u m a , to id o l N jegov b i b ila j a n a m e sto tebe. Z bog gospodairi.ee tv o je b ić u ja L ju b a z n a k a o o n a p re m a m en i, In ače t i se Ju p fte ro m k u n em , Isk o p ala b ih oči lik u tom , D a b ih ga o m rz la g o sp o d aru m om .

PETI CIN

SCENA PR V A Pred m a n a stiro m u b lizin i M ilana (Ulazi EGLAMOR)

EG LA M O R Z ap a đ n o n e b o su n c e p o zlaću je, I sad b aš čas je k a d S ilv ija tr e b a D a u ćeliji P a tr ik a m o n a h a S a m n o m se s r e tn e Iz o sta ti neće; J e r z a lju b lje n i d o laze n a v re m e U vek, sem a k o p r e v re m e n a stig n u , P ošto se n jim a u v e k žuri. E vo DolazL (Ulazi SILVIJA)

Gospo, n e k je srećn o veče! S IL V IJA A m in J A sada, E glam ore, h a jd ’m o N a m a la v r a ta m a n a stirsk o g zida, B ojim se d a m e u h o d e n e p rate. EG LA M O R N e p la šite se; n i tr i m ilje n ije D aleko šu m a; ta m o sm o sig u m i. (Odlaze)

SCEN A D R U G A M ilano. V o jv o d in d vo ra c (Ulaze TURIO, PROTEJ i JU LIJA)

T U R IO S ta S ilv ija k aže z a p ro sid b u M oju? 218

P R O T E J G o sp o d in e T urio, o n a je N ešto b laža nego što je b ila; A li važoj lič n o sti zam era. TU R IO Sta! D a mi je noga odveć duga? P R O T E J Ne, odveć ta n k a . TU R IO N osiću ja h a ć e čizm e, d a izgleda o k ru g lija . J U L IJ A (P° strani) A li lju b a v s e m a m u z a m a n e može N a te ra ti n a ono čega se gnuša. T U R IO A š ta k a ž e o m o m lieu? P R O T E J K až e d a je belo. T U R IO B ezočnica la že; lic e m i je cm o. P R O T E J A li, b eli su b iseri, a s ta r a P oslovica kaže: „crn i lju d i B iseri s u u le p im o čim a gospa“. J U L IJ A
V O JV O D A K ak o je P ro te ju ? K ak o T u rio ? J e s te li skoro v id e li v ite z a E g lam o ra? 219

T U R IO J a ne. N i ja. PROTEJ V O JVO D A J e s te li v id e li m o ju o erku? N ism o. PRO TEJ V O JV O D A T o je p o b eg la o n a V ale n tin u , E g lam o r s n jo m je k ’o p ra tila c n jen . S ig u rn o to je ; je r m o n a h L o ren s O b o je n jih je video u šu m i; S reo ih ta m o i n je g a je p o zn ’o; V e ru je d a s n jim i o n a je bila, M ad a n a lie u im a la je m ask u . Z n a m d a je h te la, r a d i isp o v esti, U P a trik o v u ćeliju d a id e V eceras; a li tam o n ije bila. S v e ovo b ek stv o p o tv rd u je njeno. S toga v a s m olim d a n e d an g u b im o , V eć od m ah k o n je p o ja šite sv o je I č e k a jte m e u p o d n o žju b rd a, K u d a p u t v o d i k a M antovi. B rzo P o ž u r’te za m nom , v itezo v i m oji. (VOJVODA ode)

TU R IO O n a je z b ilja ć u đ ljiv a d ev o jk a, K a d za n jo m id e sreća, o n a beži. Id em za n jim a , d a b ih E g lam o ru O svetio se, v ise r a d i to g a N ego iz sv o je lju b a v i sp ra m o n e N ep ro m išljen e Silvije. (Ode)

P R O T E J I ja ću, A l’ v iše id e m zbog lju b a v i n je n e N ego iz m rž n je p re m a E glam oru. (Ode)

JU L IJA I j a ću, ali, p riz n a je m u svem u, N e zbog S ilv ije, već d a k v a rim n je m u . (Ode)

220

scen a

treća

Šum a (Dolaze RAZBOJNICI sa SILVIJOM)

P R VI R A Z B O JN IK No, h a j’te, h a j’te! B u d ite s trp ljiv i M o ram v a s o d v esti n ašem vođi. S IL V IJA H ilja d e v ećih n ed a ća o d o v e N aučiše m e d a s trp ljiv a b u d em . D R U G I R A Z B O JN IK H ajd e, v o d i je. P R V I R A Z B O JN IK A g d e je p lem ić K o ji je b io s n jo m ? T R E Ć I R A Z B O JN IK B rz, p a n a m u teče; A li M o jsije i V aleri je su O tišli za n jim . T i idi sa n jo m Z ap ad n o m d e lu šum e, k ap e tan u . A m i gonim o onog što u teče; Iz o p k o ljen o g č e sta ra n a m n eće U m aći. (DRUGI i TRECl RAZBOJNIK odu)

PR V I R A Z B O JN IK H a j’te! M oram d a v a s v o d im P e e in i n a š eg k ap e tan a . O n je Č a sta n i n eć e u p o tre b it ženu N ezakonito. S IL V IJA O, m oj V alen tin e, S ve to p o d n o sim sam o teb e ra d i! (Odu)

SCENA Č E T V R T A D rugi deo šu m e (Dolazi VALENTIN)

V A LE N T IN N ačin života i n a v ik e stv ara! O vu senovitu, u sa m lje n u šu m u L a k še p o d n o sim no n a s ta n je n grad. O vde m ogu d a sam i n ev id en sedim ,

I d a u sk la d im p esm u o Svom ja d u Sa tu ž n im to n o m sla v u je v e pesm e. 0 ti, k o ja si u g ru d im a m ojim , N em oj o s ta v lja t svoje b o ra v ište Zadugo! d a se z g ra d a n ap u S ten a N e sruši, i sv e u sp o m e n e s n jo m ! S ilvija! M en e p risu stv o m o b n a v lja j; T i n e ž n a n im fo , n eg u j svog d ra g a n a N esrećnog! K a k v a to je s a d a v ik a 1 o tk u d d a n a s u ž u rb a n o s t ta ? D rugovi m o ji, k o jim a je zak o n V o lja n jih o v a , n ek o g n esrećn o g P u tn ik a gone. V ole m e, a ip a k J a m u k u im a m d a ih zad ržim , D a surovosfti b esn e n e cine. No, povuci se, V ale n tin e ; ko li D olazi am o? (Dolaze P R O T E J, S IL V IJA i JU L IJA )

PROTEJ G ospo, d e lo ovo U činio sa m zbog v a s i v a s ra d i, — M ada v i n iš ta n e c e n ite što V aš slu g a čini. Z ivot sta v ih svoj Na kocku, i sad sp asao sa m v a s O d onog što b i u k a lj’o v a m cast. P a, k ’o n a g ra d u , d a r u jte m i sa d a Je d a n b la g pogled; m a n ji d a r o d tog N e m ogu tra ž iti, n i v i m a n ji d a ti. V A LE N T IN (P° strani) D a 1’ je san o n o što ču jem i v id im ? L ju b av i, d aj m i s tr p lje n ja za časak. S IL V IJA O h, ja d n a ti Sam i n e s re ć n a ja! P R O T E J N esrećn i b e s te p r e n eg ’ d o đoh .ja ; Moj d o la zak v a m je d oneo sreću. S IL V IJA D olaskom sv o jim činiš m e nesrećn o m . JU L IJ A (P° strani) j m en e, zato što saleće tebe. S IL V IJA D a je la v g la d an m e n e zgrabio,

Radije bih mu ja dorucak bila, No d a n e v e m i P ro te j sp ase m ene! N ebo z n a k o l’k o v o lim V alen tin a, Ž ivot je n je g o v z a m e d u ša m o ja! A to l’ko — je r je n em o g u će v iše — 222

K riv o k le tn ik a m rz im n ev ern o g a, P ro te ja . Stoga, n e sa le ta j više, O dlazi! P R O T E J R ad o u o p asn o st sv a k u , D a sam o p o g led tv o j d o b ije m blagi! To je pirokletstvo lju b a v i što d a v n o D okazano je lju b a v n im isk u stv o m : Z ene n e v o le onog k o n jih voli! S IL V IJA Ni P ro te j o n u k o ja n je g a voli, P ro č ita j srce J u lijin o , tv o je P rv e, n a jb o lje lju b a v i, r a d ’ k o je U h ilja d u si z a k le tv i sv o ju v e m o s t R askom ad ao ; a z a k le tv e te su U k riv o k le tstv o p a le d a bi m e n e Voleo. V ere sa d u te b i nem a, Sem ako im a š d v e, a d v e su gore N ego d a n e m a n ije d n e ; n ik a k v a V ern o st je b o lja n ego v e rn o st d v o jn a . Ti, izd ajico v ern o g p rija te lja !. P R O T E J K o je ta j k o ji u lju b a v i p ita Z a p rija te lja ? S IL V IJA S v i o sim P ro te ja . P R O T E J No, ako o v d e b la g a re č n e m ože T eb e d a d im e , o ru ž je m ću m oći. D a te, k ’o v o jn ik , isp ro sim i v o lim P ro tiv p riro d e lju b a v i — nasUno. S IL V IJA O, nebo! PROTEJ P risilić u te d a želji M ojoj udovoljiš. V A LE N TIN (istupa napred) S ebi ru k e! T i n a s rtljiv č e , p r ija te lju zli! P R O T E J V alen tin ! V A LE N T IN L až n i p rija te lj si ti, J e r ti n e znaš za lju b a v i v e m o s t; Ti, izdajico! O b m an u m l n ad e ; S am e m e o či u v e riš e u to. S ad n e sm em re ć i d a im a m ije d n o g Svog p rija te lja , je r b i m e n e ti ti t e r ’o u laž. K o m e d a se v eru je , K ad se d e s n a r u k a d ig la p ro tiv 22,1

r.

t

4

..

-

т

*

‘. j*

i

.

'

t

'

4

'

»

' V la stitih g ru d i? P ro te ju , ža lim što V ise ti n ik a d v ero v ati n e sm em ; Zbog te b e sv et ću s m a tra ti tu đ in o m . O v ak v a r a n a n a jđ u b lja je ra n a . J e r p ro k le to je v re m e k a d o d sv ih N e p rija te lja p rija te lj je gori. P R O T E J P o ra žen ja sam k riv ico m i grehom . O pro sti m eni, V alen tin e! A ko Ž a lje n je m o je d o v o lja n je o tk u p Z a greh, is k re n o n u d im ti g a ja ; K o l’k o pogresih, to lik o i p atim . V A LE N T IN O n d a sa m p laćen ; s m a tra m te časnim . K oga k a ja n je n e u m ilostivi, T aj n e p rip a d a n i n e b u n i zem lji; K a ja n je i g n ev v ečiti u b laži; I, d a o p ro šta j p u n i ti pokažem , Sve to što je u S R viji m o je S v e ti p o k la n ja m n e k a b u d e tv o je 16 JU L IJA V aj, ja d n a sam ! (Pada u nesvest)

PROTEJ Gle, š ta je d eč ak u ? V A LE N T IN No, šta je , d ečko? E j, o b ešen jače! P o g led aj am o. S ta je, progovori. JU L IJA G o sp o d ar m oj je n a re d io m en i G ospi S ilv iji d a p re d a m p rsten , A li ja n isa m u čin io to Iz svog n e h a ta . PRO TEJ G d e je p rsten , m om če? JU L IJA E vo ga. (Dai e mu prsten) PROTEJ D aj m i d a vidim . P a to je P rs te n k o ji sa m j a J u liji dao. JU L IJA O p ro stite m i; ja sam pogrešio. O vo je p rs te n k o ji ste p o slali S ilviji. (Pokazu)e drugi prsten) ie „Sve to što je u Silviji moje Sve ti poklanjam neka bude tvoje." Ovo je za Ju liju značilo: „Dajem ti Silviju." I zato Ju lija pad a u nesvest. M edutim, tom rečenicom V alentin je m ožda hteo samo reći: „Koliko volim Silviju toliko i tebe."

224

P R O T E J A li k ak o si došao Do ovog p rste n a , k o ji n a r a s ta n k u J u liji d ad o h ? JU L IJ A O na m i ga d a la ; J u lija g a je i d o n e la am o. P R O T E J J u lija ! K ak o ? JU L IJ A S ad pogledaj o n u K ojoj si z a v e t z a k le tv a m a d a v ’o; A o n a ih je u s rc u čuvala. T o srce ti si k riv o k le tstv o m ce p ’o! S tid i se zbog to g p o stu p k a, P ro te ju ! S tid i se što sam u ovom ru h u , U p re ru š e n ju a k o s tid a im a. M a n ja je m r lja — sm e rn o st k a ž e n a m — . A ko li žene p ro m e n e oblik, N ego k ad lju d i ćud sv o ju prom ene. P R O T E J N ego k a d lju d i cu d sv o ju p ro m en e! O, nebo! K a d bi čovek sam o bio P o sto ja n , on b i i sa v rše n bio. T a je d n a m a n a g rešk a m a g a p u n i; I n av o d i ga n a g reh o v e m noge; N ep o sto jan o st ga v o d i n ev erstv u , Joe p r e n o što je počeo d a voli. V ern o će o k o n aći da, u d ražim a, S v e što S ilv ija to i J u lija im a. V A L E N T IN R u k u o v am o oboje! B lažen sam Š to z a k lju č u je m ja v aš srećn i b rak . B ila bi š te ta d a p a r p rija te ljs k i B u d e još dugo u n e p rija te ljstv u . P R O T E J Nebo! Ti b u d i sv ed o k d a je sa d a Z a u v e k želja m o ja isp u n jen a. JU L IJ A I m oja. (Dolaze RAZBOJNICI s VOJVODOM i TURIJEM)

R A Z B O JN IC I P len! plen! plen! V A L E N T IN N atrag ! V o jv o d a je m oj knez. D obro n a m dosli, v a š a m ilosti! J a sam V alen tin , n em ilo šću p ro g n an . V O JVO D A V ale n tin vitez! T U R IO T u je S ilv ija; S ilv ija je m o ja. 15 -Sekspir 1

225

V A LE N T IN T u rio , n a tra g , II* ćeš s m r t z a g rlit’! N em oj p re la z it g ra n ic u m og g n ev a; S ilv iju n em oj d a n az iv aš sv o jo m ; U sudiš li se još jed n o m , z n a j n ik a d N ećeš V ideti v iše n i M ilano. T u o n a sto ji; to je lju b a v m o ja ; Ni p rsto m d a je d o ta k a o nisi. TU R IO Ne, V alen tin e, j a n e m airim za n ju ; S m a tra m d a lu d je o n aj k o se izlaže Q pasno sti zbog d e v o jk e k o ja ga N e voli. N e tra ž im je. T v o ja je. V O JV O D A U to lik o si n išta v n iji, niži, K a d ta k o la k o ti o sta v lja š o n u O ko k o je si to lik o o b le t’o. T ak o m i časti m o jih p re d a k a , D opada m i se tvoj d u h , V ale n tin e , I s m a tra m d a si d o sto ja n lju b a v i C arice je d n e ; sto g a ti o p ra š ta m Sve što je bilo; g o rčin u sv ak u B rišem , i ho ću sa m d a o p o v rg n em P ro gon stv o tv o je ; tv o jo j n en a d m a šn o j V rlin i d a je m n o v o d o sto ja n stv o : V iteže, ti si p lem ić d o b ra ro d a, U zm i S ilv iju , zaslu žio si je. V A LE N T IN V ašoj m ilo sti h v a la n a to m d aru , J e r tim ste d a ro m u srećili m ene. A sa d vas m olim , ra d i v a še kćeri, D a m i d o b ro tu je d n u u čin ite. V O JV O D A P rista je m , reci, m a š ta bilo to. V A LEN TIN O vi p ro g n a n i lju d i, sa k o jim a Z ivim , im a ju o so b in e d o b re, O prosti n jim a što su u č in ili O vde, p ro g o n stv a oslobodi n jih . U ljudn i, p u n i d o b ro te su oni, P odesn i b iće i za slu žb e važne. V O JV O D A P re v ag n u o si; o p raS tam i n jim a I tebi. S lužbe sam n jim a o d red i, P re m a n jih o v im zaslu g am a. A sad, H ajdem o. N esk lad sav d a o k o n čam o : V eseljem , igrom , svečanošću retk o m . 226

V A L E N T IN P o tru d ić u se u s p u t d a n a s m e je m I vaSu M ilost sv o jim razgovorom . S ta b iste re k li v i o p až u ovom ? V O JV O D A S tid ijiv ; a m islim d a je d ečk o sm e ra n . V A L E N T IN S m e rn iji o n je o d sv a k o g dečaka. V O JV O D A S ta hoćeš d a tim reeeš? V A L E N T IN D ozvolite, D a v a m isp rič a m d o k b u d em o išli, P a ćete sa m i č u d iti se onom S to se sa d zbilo. P ro te ju , ti h o d i; K az n a t i je sam o d a ču ješ p rič u D ra g a n e tv o je ; a z a tim će n am S v ad b e i gozbe b iti u is ti d a n ; Z a je d n ič k i je i svečan o st v eća; D om je d an , je d n a u z a ja m n a sreća. (Odu)

U K R O Ć E N A ZLO Ć A

Naslov orlginala THE TAMING OF THE SHREW

P re v e li Ž IV O JIN S IM IĆ I SIM A PA N D U R O V IĆ

Delo je p rvi pu t štampano u P rvom jolio-izdanju, 1623. godine; m edutim , jedno drugo dram sko delo, iste fabule i bezmalo istog naslova, J e d n a u k r o ć e n a z l o 6 a, nepoznatog pisca, Stampano je u kvarto-izdanju 1594. godine i bilo' je još dvaput preštampano za Sekspirova života. K njiževna kritika, ka ko starija tako i najnovija, podeljenoga je, čak oprečnog m išljenja o tome u k a k v o m odnosu stoje ova dva dela jedno p rem a drugome. N eki drže da u J e d n o j z l o ć i „nema nijednog Sekspirovog stiha“ i da je ova kom edija poslužila p e sn iku kao „izvor" za njegovu Z l o 6 u; drugi smatraju da je Z l o ć a rezultat Sekspirove revizije one starije kom edije i da njegov udeo u tom e poslu iznosi oko tri petine od ukup nog teksta; najzad, n eki misle da su oba dela, Z l o ć a i J e d ­ n a z l o ć a, Sekspirova, odnosno da je J e d n a z l o ć a piratska verzija Sekspirove Z I o ć e. Isto tako ne postoji saglasnost ni u tom e kada je delo napisano. F. Mirs, u svojoj R i z n i c i P a l a d e, 159S, ne p om inje Z l o č u m edu dotad prikazanim S eksp irovim dra­ mama; ali on navodi naslov jed n e kom edije koja ne postoji, N ag r a d e n i l j u b a v n i t r u d , pa se stoga s razlogom m isli da bi to mogla biti U k r o ć e n a z l o ć a . Na osnovu stilskih i m etričkih osobenosti, kao i srodnosti sa K o m e d i j o m z a b u n a u pogledu grubog kom edijanja i jarse, delo je, čini se, ranog postanja; Cembers, čija hronologija izgleda da je najpouzdanija, drži da je kom edija napisana i igrana u sezoni 1593—94; drugi pom eraju taj da tu m dalje, do godine. 1596—97, a n eki čak do 1601—1603. U k r o ć e n a z l o ć a sastoji se iz tri dela, tri različne priče koje su i njeni „izvori". Prvi deo je šaljiva predigra, ili „uvodenje*4, priča o sirom ašnom pijancu koji, obmanut, poveruje da je bogat vlasielin i, probu đen iza sna, gleda pozorišnu predstavu o pripitom Ijavanju zloće. To sredstvo starije dramaturgije daje kom ediji njen spoljaSnji o kvir { lluziju snovidenja, pa otuda i izvesne grubosti prim ltlvne jarse gube vid stvarnostl i postaju samo sm ešna i zabavna gatka. Slična priča nalazi se u H i l j a d u i j e d n o j n o ć i, pod naslcvom P r o b u d e n i s p a v a č (noć 624—652). Drugi deo je kom edija karaktera, koja čini glavnl deo radnje, čiji su nosioci Petručlo, ukrotitelj, I Katarina, zloća. Motiv o prlpitom ljenoj zloj ie n i isto je tako star i rasprostranjen u narodnoj književnosti (kod nas pripovetka S t r a h t e n i i Z l a ž e n a u zbirci N. Šaulića), a pored drugih sličnih priča u pisanoj književnostl, jedna priča u zbirci P r i j a t n e n o d i , 1550, italijanskog pisca Đ. Straparola, najbliža je Sekspirovoj fabuli. R azum e se, ako Sekspir ne bi bio autor J e d n e z l o ć e, kao što n eki drže da nije, onda bi ta kom e­ dija mogla biti njegov neposredni izvor za Z l o ć u . Treći deo je kom edija intrige, koja čini podzaplet, ili sporednl deo radnje, sa B ja nkom i n jen lm prosioclma, a koje nem a u J e d n o j z I o 6 1.

231

Ove epizode Sekspir je pozajmio iz kom edije Z a m e n e Dž. Gaskoina, prve engleske kom edije u prozi, napisane 1566. godine, a to je u stvari engleska prerada istoimene Ariostove kom edije (I S u p p o ­ s i t i). „Ove dve priče, uzete zajedno, služe očevidno da postave realističko nasuprot idealističkom gledanju na brak; ali — a tu dolazimo do srži Sekspirove zamisli — na k ra ju je Katarina, o kojoj se mislilo da je zloča bez srca, ona koja, pokoravajući se PetruČiju, prihvata uravnoteženo i ,prirodno’ gledanje na brak, koje kom ad uzima da brant, d ok je idealtzovana i i idolizovana B janka ona koja, svojim konačnim stavom prem a svom e draganu, to glediSte kanda odbacuje.“ Delo je prvi p u t prikazano u Narodnom pozorlštu u Beogradu, 1674. godine, pod naslovom U k r o č e n a g o r o p a d,u prevodu M. Kostića, a štampano je 1882. u Pančevu. ,,U k r o ć e n a z I o ć a nije jedna od najbogatijih Sekspirovih komedija; n jen sastav je mehanički; hu m or spoljaSnji; njena veselost je pre fizička nego intelektualna. A li ka d uporedimo prim itivan kom ad iz kojega je ponovo uobličena, ona za časak bezmalo deluje kao remek-delo. Gruba i bučna farsa pretvorena je u b ujnu kom ediju u kojoj ima uočljive sličnosti sa ljud skom prirodom." (B. Metjuz.)

L IC A

LORD KRISTOFER SLAJ, kotlokrpa r KRCMARICA, PAZ, GLUMCI, I osobe u Predigri LOVCI I SLUGE { BATISTA, bogat plemić u Padovi VINCENCO, stari plemić iz Pize LUCENCO, Vinćencov sin, zaljubljen u B ja n k u PETRUČIO, plemić iz Verone, prosilac Katarine GREMIO HORTENSIO

Bjankini prosioci }

TRANIO BIONDELO

}

Lućeticove sluge

GRUMIO KARCIO

}

Petručijeve sluge

UCITELJ KATARINA, zloća Batistine kćeri BJANKA UDOVICA KROJAC, TRGOVAC POMODNOM ROBOM, BATISTINE PETRUClJEVE SLUGE Mesto radnje PADOVA i PETRUClJEV DOM NA SELU

PREDIGRA

SCEN A PR V A P red k r č m o m u p u sta ri (Ulaze KRCMARICA i SLAJ)

S L A J U desiću ja tebe, zaista. K R C M A R IC A K v rg e su za tebe, huljo! S L A J B ezobraznice! S la je v i n isu h u lje. P o g leđ aj u povesn ic u ; m i sm o d o šli o v am o sa R ičard o m O sv ajače m 1. Z ato paucas p a lla b ris2; n e k a sv e id e sv o jim to k o m — iš! K R C M A R IC A N ećeš d a p la tiš čaše što si razb io ? S L A J Ič, n i p are. Idi, Jerom im e3, id i u s v o ju h la đ n u p o ste lju i za g re j se. K R C M A R IC A Z n am š ta ću; id e m d a đ o v eđ e m d e s e ta ra . (Ode)

S L A J D ese tara ili sto tin a ra , odgovoriću m u p o zakonu. N eeu u s tu k n u ti n i za p e d a lj; n e k a sam o dođe. (Legne na zem lju i zaspi. Z v u k lovačkih rogova. LORD dolazi iz lova sa svojim PRATIOCIMA)

LORD Lovče, n a re d u je m d a paziS m o je pse. O k u p aj 2 u ju , s iro ti je p as S av u zn o ju ; a S aro v a veži S k ero m d u b lja glasa. D a li vide, m om če, K ako se B e lja sn ašao n a k r a ju Zivice, m a d a je tr a g izg u b ijen bio? N e b ih g a d a o za d v ad e set fu n ti. P R V I LO V A C P a i G aro v je isto ta k o d o b a r, L o rd e m o j. O n ti n e o d u sta je 1 U engleskoj istoriji postoji ne R ičard O svajač već Viljem Osvajač (1066—1087. god.). * Paucas pallabris je netačno navedena šp an sk a fraza pocas palabras,' Sto znači: malo reči. * A luzija na Jeronim a u Kidovoj Spanskoj tragediji.

235

Ni k a d tr a g izgubi. I d a n a s je d v a p u t I n a jn e z n a tn iji m iris n an ju šio . I z a is ta ga sm a tra m b o ljim psom . LO RD T i si b u d ala. D a je E h o ta k o B rz, cen io b ih ga k ’o d v a n a e st ta k v ih . N a h ra n i ih dobro, s ta ra j se o svim a, J e r ja ću s u tr a ponovo u lov. P R V I LO V A C H oću, m oj lorde. LORD S ta je ovo ovde? M rtv a c ili p ija n ic a? V idi D a li diše. D R U G I LO V A C Diše, m oj lorde. D a n ije Z a g re ja n pivom , ovo b i m u b ila H la d n a p o ste lja za ta k o tv rd san. LORD G rd n e životinje! Leži kao s v in ja ' G n u sn a li je, g rozna sm rt, tv o ja slika! N aša lić u se sa p ija n c e m tim . S ta m islite, m om ci, kad. b ism o g a sa d U p o ste lju stav ili, u v ili U n a jle p š e ru b lje , n a ta k li p rs te n je N a p rste, i k ra j p o ste lje m u d iv n u S p re m ili gozbu sa k ra sn o m poslugom — Z a r ta j p ro s ja k n e bi zab o rav io ta d K o je?> P R V I LO V A C V ere mi, ja m islim d a bi. D R U G I LO V A C B ilo bi m u ču d n o k ad a se probudi. LORD Ličilo n a p u stu m aštu , d iv a n san. N os’te ga i zgodnu iz v ed ite šalu. S m estite ga u m o ju n a jle p šu O d a ju ; po n jo j o k a č ite slik e N ajv e selije; o p er’te m u g lavu P r lja v u toplom ru žin o m vodicom ; Z a p a l’te iz m im u , d a soba zam iriše;

Naruč’te svirače neka budu spremni, P a d a z a b ru je b o žan stv en i zvuci K ad se o n p ro b u d i: A k o progovori, P onizno se p o k lo n ’te s p ita n je m :

„Sta nam vaša milost nareduje?“ N ek’ m u je d a n p rin e se s re b rn lav o r R u žin e vodice i lepog cveća p u n ; 236

D rugi vrč, a tre ć i u b ru s ; p a p ita jte : „Hoće 1’ v a se lo rd stv o d a raishladi r u k e ? “ N eka n ek o sp re m i ra sk o šn o o d elo I p ita ga k a k v o o n želi obući. A n e k ’ m u d ru g i p rič a o n je g o v im P sim a i k o n ju i njeg o v o j gospi K o ja je tu ž n a što je o n b o lestan . U v e rite ga d a je b io lud. A k a d se k aže k o je, re c ite m u Da on to sa n ja, a d a je u s tv a ri M oćan lo rd . S v e to u r a d ite vešto. Im aćem o iz v rsn u zab av u , A ko se izv ed e n e p re te ru ju ć i. P R V I. LO VA C Ja m čim , g o spodaru, d a ćem o m i sv o je U loge s ta k v o m v o ljo m o d ig rati, D a će i on lič n o v e ro v a ti d a je On on o što m u m i b u d em o re k li. LO RD U zm ite ga p ažljiv o , p re n e s’te U p o ste lju ; p a ta d sv a k u lo zi svojoj, K ad se o n p ro b u d i. (Neki odnose SLAJA. Cuje se truba)

M om če, id i, v id i C ija je to tru b a . (SLUGA ode)

M ožda n e k i p lem ić P u tu je d a le k o p a b i d a se ov d e O d m o ri m alo, (SLUGA se vraća)

K až i k o je to? SLU G A T o su n e k i glum ci, g o spodaru, K oji v am n u d e sv o ju p re d sta v u . LO RD Reci im d a u đ u . (GLUMCI ulaze)

D obro doeli, m om ci. G LU M C I H v a la vam , m ilosti. LO RD M islite li noćas O sta ti kod m en e? P R V I G LU M A C A ko v a še lo rd stv o P rim a n a šu službu. 237

LORD O d sveg src a rad o . O vog s e m la d ić a secam : ig rao je S eljak o v o g n a js ta rije g s in a — U d ra m i je d n o j, gde ste v rlo v ešto U d v a ra li se n ek a k v o j plem ićki. N e zn am v a m im e ; a li s te u lo g u S h v a tili lepo, p riro d n o izveli. P R V I G LU M A C V ase lo rd stv o m isli n a S o ta 4. LORD • T ako je. T i si tu u lo g u iz v rsn o o d ig r’o. S ad ste m i d o šli b aš u zgodan čas, T im zg o d n iji što p rip re m a m šalu, G d e će m i v a š a v e š tm a pornoći. O vde je je d a n lo rd što će g led ati P rire d b u v a š u v e č e ra s; a l’ n isa m S ig u ra n u v a šu u z d rž ljiv o st baš. N jegovo lo rd stv o n ije n ik a d bilo U pozorištu, p a se b o jim sad, K a d a m u č u d n i u g le d a te st&v, D a ćete u sm eh p rs n u ti i ta k o U v re d iti ga. A kažem , ako se N asm ešite sam o, sp opašće ga gnev. P R V I G LU M A C N e b rin ite , lorde, o b u zd aćem o se I p re d n a jv e ć im ču d n jak o m n a svetu. LORD V odi ih, m om če, u trp e z a riju ; U gostite ih p rija te lj ski sve; N ek’ im a ju sv eg a što im a m oj dom. (SLUGA odlazi , sa GLUMCIMA)

M omče, id i m o m e p a ž u V airtolom eju. N ek a se obuče k ao gospa, p a ga U p ija n č e v u o d v e d i o d aju ; N azivaj ga gospom , o d aji m u poštu. A ko m u je m o ja lju b a v m ila, reci D a u lju d a n b u d e i d a se p o n a ša K ’o o tm e n e .gospe p re m a m uževim a. P a n e k a u g a d a p ija n ic i to j T ih im glasom i poniznom d v o rb o m ; N eka ga pita: „Sta mi zapoveda 4 Aluzija na Flečerovu dram u Zadovoljne žene.

238

G o spodstv o tv o je, p a d a ti tv o ja gospa I sm e rn a su p ru g a p o k aže p o slu šn o st I lju b a v sv o ju posvedoči sv u ?“ N e k a g a z a tim n e ž n o zagrli, P o lju b i strasn o , sp u sti s v o ju glav u N a n jeg o v e g ru d i i p ro lije suze R ad d sn ice tobož, što je o zd rav io N jen m už, Sto je seb e već se d am g o d in a S m a tra o n e boHjim o d g n u sn a pros j aka. A a k o p a ž n e m a t u žen sk u v e š tin u D a p r itv o m e su z e ro n i, za ta j cilj M ože m u d o b ro p o slu žiti lu k S to će m u, sk riv e n u ru b ac, te ra ti N a o či suze. SvrSi to Sto p re, P a ć u ti o n d a d ru g i n alo g d ati. (SLUGA odlazi)

Z n am d a će p až d o b ro p o d ra ž a v a ti L ju p k o st, glas, hod, d rž a n je plem ićke. Z elim d a ga č u je m kak o to g p ija n c a N aziva m u žem i d a v id im d a 1’ će M o ji lju d i u z đ rž a ti sm eh K a d o d a ju p o štu to m p ro s to m se ljak u . Id em u n u tr a d a ih sav etu jem . M ožda će im m o je p risu stv o s p u ta ti V eselost Sto b i'o tiš la u k ra jn o st. (Odlaze)

SCENA D R U G A S p a va ća soba u lo rd o vo m d o m u (SLAJ sa nekoliko SLUGU; neki drže odelo, neki lavor, krčag i ostali pribor. Ulazi LORD prerušen u slugu)

S L A J Z a im e boga, čašu piva! P R V I SLU G A Da li b i v a š e lo rd stv o izvolelo p e h a r su v a rk a ? D R U G I SL U G A D a li b i vaSa m ilo st p ro b a la ovo su v o vode7 S L A J J a sam K risto fe r S la j; n e m o jte m e z v a ti „lo rd o m M i „m ilošću". N ik a d n isa m p io s u v a ra k u svom živ o tu ; a a k o m i nudiite n e š to suvo, n e k to b u d e su v a gov eđ in a. 239

N e p ita jte m e k o je ću o d elo d a o b u čem , je r n e m a m Vise k o p o ra n a nego leda, n i v ise č a ra p a n eg o nogu, n i v iše cip ela nego sto p ala. P o n e k a d č a k im a m v iše sto p a la nego cip ela; ili la k v e cip ele d a m i p rs ti v ire k ro z n jih . LORD N ek a v as n eb o oslo b o d i te O b m an e puste! T a k o m o ćan čovek, T akvog p o rek la, ta k v o g a b o g a tstv a I tak o visokog u g le d a d a b u d e O p sed n u t ta k v im d u h o v im a zlim ! S L A J Sta, h o ćete d a m e n a p ra v ite lu d im ? N isam li ja K risto fe r S laj, s ‘n sta ro g a S laj a iz B a rto n sk e P u s ta r e 5, po ro đ e n ju to rb a r, p o z a n a tu g re b e n a r, k o ji se p o sle iz v rgao u v o d u m ed v ed a, a s a d a je p o z a n im a n ju k o tlo k rp a ? P ita jte M a riju H ak et, d e b e lu k rč m a ric u u V in k o tu s d a li m e poznaje. A ko k až e d a n a ra b o šu n ije u re z a n o d a jo j d u g u je m č e trn a e s t p e n ija , žig o šite m e k ao n a jla ž ljiv ije g n itk o v a u h rišć a n lu k u . Sta! J a n isa m p o m an itao . Ovo je — TR EĆ I SLU G A O, zbog to g a v a sa gosp a tu g u je. D R U G I SLU G A O, zbog to g a su v a s e slu g e tužne. LORD Z bog to g a se v a ši sro d n ic i s k la n ja ju Od v ašeg dom a, je r ih o d s tr a n ju je O d n je g a v a š a lu d o st ču d n o v a ta. P om isli, v rli lorde, n a svoj ro d ; V ra ti sv o je s ta re m isli iz p ro g o n stv a, A p ro g n aj te n isk e i o d v ra tn e snove. P o g led aj k a k o te tv o je slu g e služe; S v ak u sv o m e p o slu ček a n a tv o j m ig. H oćeš li m u z ik u ? S lu šaj, to A p o lo n 7 S vira, i d v a d e s e t s la v u ja p e v a ju U kavezu. Ili ti se sp a v a? O dvešćem o te n a lepši, m ek ši o d a r Od S em iram i d in e 8 b lu d n ič k e p o stelje. A ko t i se šeta, p o su ćem o tie Cvećem . II’ b i ja h ’o? K o n ji (Se ti b iti U o p rern i z latn o j i b ise m o j. V oliš li sokole? Im aš sokolova s Selo u biizini Sekspirovog rodnog m esta S tratforda. * VinJcot Je selo udaljeno šešt kilom etara od S tratforda. 7 Apolon je bio i bog m uzike. 8 Semiramida je asirska k raljic a čuvena sa svoje velike lepote, m udrosti, pohdtljivosti i raskoši.

240

S to u zleću v ise o d ju ta m je ševe. Ili bi u lov? L av ež tv o jih p a s a Je č i nebom , a z e m lja o d je k u je . P R V I SLU G A Reci d a hoćeš u h a jk u ; tv o ji p si B rz i su k ao n a jb o lji je le n i; B rž i o d sm e. D R U G I SLU G A D a li v o liš slik e? D pnećem o ti o d m a h A d o n isa9 K ra j b rzo g p o to k a i K ite re ju 10 s k ritu U siti, k o ja k a o d a s e n ih a I ig ra s n je n im d ah o m , k a o k a d se, L elu jav a, s v e tro m p o ig rav a. LO RD P okazaćem o ti J o n u 11 k ’o dev u , Izn en a d en u , p a z a tim zav ed en u . S lik a n o je živo k a o što se zbilo. T R E Ć I SLU G A I li D a fn u 12 k a k o k ro z šu m sk i tr n ja k lu ta I g re b e noge, ta k o d a bi čovek Z ak leo se d a iz n jih c u ri k rv . T u žn i A polon n a ta j p riz o r plače, A k rv su i suze ta k o v e što d a te . LO R D T i si lo rd i n iš ta m a n je ; imaS gospu L ep šu o d svih že n a tog o sk u d n o g doba. P R V I SLU G A I d o k jo j suze, što p ro li z a tebe, P re p la v ile n isu lic e k ’o b u jic a Z av id ljiv a, b ila je n a jle p še B iće ovog sveta. P a i sa d a n e m a B o lje o d nje. SLAJ Je s a m li ja lo rd ? Im am li ta k v u gospu? Ili sa n ja m ? Ili s a m d o sad san jao ? — N e sp av am ; V idim , čujem , govorim ; m iriše m M irise lepe, i osećam m e k e S tv ari. Ž iv o ta mi, z a ista sam lord, • Adonis je mladić izvanredne lepote u koga je bila zaljubljena K itereja. M Afroditi ill V eneri dato je im e K itereja zbog m ita po kom e je prvo izašla iz m ora n a obalu ostrva K itere. II Jona je kći rečnog boga Inaha, koju je voleo Ju p iter. L jubom o rn a Junona, Ju p itero v a žena, p retvorila ju je u kravu, k o ju je čuvao stooki Arg. Dafna je lepa ć erk a Geje, boginje Zem lje i rečnog boga Peneja. Apolon se zaljubi u nju i stane je goniti. N a njenu m olbu, m ajk a, da bi je spasla, pretvori je u lovoriku. 1€ Sekspir l

241

A n e k o tlo k rp a n i K risto fe r S laj. P a d o v e d ite n a šu gospu d a je V idim o; i još jed n o m k rčag piva! D R U G I SLU G A H oće li vaša uzvišenost hteti D a opere ruke? K o lik o smo srećni

Sto vam se opet povratio um! S to znaite š ta ste! P e tn a e s t g o d in a S an j a li ste; ili, k ad s te se b u d ili, B u d ili ste se k ao d a ste u snu. S L A J P e tn a e s t godina! B aš d o b ro sp a v an je . АГ za sve to v re m e z a r ja n isa m n iš ta G ovorio? P R V I S L U G A .O , da, jeste, lo rd e m oj, A li sa m o v r lo b u d a la s te reči. M ad a s te lezali u d iv n o j odaji, G o v o rili ste d a s te izbačeni N ap o lje; g rd ili n ek u k rč m a ric u I p re tili su d o m što pivo donosi U k am en o m k rč a g u um esto Z ig o san e boce. P o n e k a d ste z v a li C eciliju H ak it. SLA J Da, k rč m a rič in u P o m o ćn icu u onoj m eh an i. TR EĆ I SL U G A P a, gospodaru, n iti z n a te v i T u k rčm u , n i ta k v u pom oćnicu, n iti L ju d e k o je ste p o m in ja li ta d K ao S tiv n a S laj a, staro g D žona N ap sa Iz G rčke, P e tr a T a rfa i H en ri j a P im p e rn e la , i d v a d e se t ta k v ih Im e n a i lju d i k o ji n ik a d n isu Ni p o sto jali n iti ih je iko Ik a d a video. SLA J N ek a h v a la b u d e G ospodu što sam ozdravio. SVI A m in. S L A J H v a la ti; nećeš iz g u b iti tim e. (Ulazi PAZ, obučen Kao gospa, s PRATNJOM)

PA Ž K ak o je m o m e d o b ro m gosp o d aru ? S L A J S asv im dobro, im a p iv a i jestiv a. G d e je m o ja žena? 242

PAZ O vde, p le m e n iti G ospodaru , šta že lite o d n je ? S L A J Je si 1’ m i žena, a li m e n e zoveš M užem ? M o je slu g e tr e b a d a m e zo v u G ospodarom , a te b i sam m už. P A Z M oj m u ž i m oj gospodar, g o sp o d ar M oj i m u ž m o j; a ja sa m tv o ja žena. S L A J Z n a m to dobro. K ak o d a je zovem ? LO RD Gospo. SLAJ G ospo A lls, ili gospo D žon? LORD Ne, sam o gospo; je r taiko lo rd o v i Zo v u sv o je žene. SLAJ D obro. G ospo ženo, K až u d a sa m sa n jao i sp a v ’o P e tn a e s t godina, a m o žd a i vise. P A Z Da, a za m e n e je to b ilo trid e s e t, J e r sa m sve to v re m e b ila o d v o je n a Od p o ste lje tvoje. SLA J T o je dugo. Sluge, O sta v ite m e n e n asam o sa n jo m . S k in ' se, gospo, h a jd e u p o s te lju sad. P A Z T rip u t p le m e n iti gospodaru, m olim Izvini m e još za noć i l ’ d v e ; A ko n e to l’ko, d o z a la sk a su n ca; J e r tv o ji le k a ri n a re d iše stro g o Da još m o ra m b iti v a n p o s te lje tv o je, Da se tv o ja b o le st p o v ra tila n e bi. S tv a r ta k o stoji, zato m e izvini. S L A J Da, ta k o stoji, d a m i je te šk o d a če k am ta k o dugo. A li n e b ih voleo d a o p e t z a p a d n e m u sv o je snove; zato ću ček ati u p rk o s m esu i k rv i. (Ulazi GLASNIK)

G L A SN IK G lum ci v ase m ilo sti su čuli Da ste o zd rav ili, pa su p o h ita li D a n e k u p r ija tn u k o m e d iju glum e. V aši le k a ri s m a tra ju to v rlo K orisnim , je r je p re v e lik a tu g a Z g u sn u la k rv vašu, a sv a k a je se ta M ah n ito sti d a d ilja , i sto g a S m a tra li s u d o b rim d a č u je te 16*

243

T u d r a m u i ta k o z a b a v ite u m Salom , veselo šću ; je r sv e to sp re č a v a H ilja d u z a la i v e k p ro d u žav a. S L A J D obro, hoću; n e k a ig raju . J e Г to N ek a k o m ed ija, božićna ig ra n k a S poskočicam a ili su c irk u sk e V rato lo m ije? PA Z Ne, m oj g o sp o d aru ; M nogo p rija tn ije . SLA J S ta, je li s p ija n k o m ? PA Z Ne, to je n e k a v r s ta isto rije. S L A J D obro, d a v id im o i to. H odi, gospo Zeno, se d i p o re d m ene, p a n e k ’ S ve id e sv o jim to k o m ; a m i n ik a d N ećem o b iti m la d i nego sad.

PRVI CIN

SCEN A P R V A Padova. T rg (Dolaze LUČENCO i njegov m o m a k TRANIO)

LUĆENCO Iz v e lik e želje, T ran io , d a v id im L epu P ad o v u , k o le v k u v e š tin a 13, Došao sam u p lo d n u L o m b ard i ju , T aj le p i v r t v e lik e Ita lije ; S n ab d ev en očevom lju b a v lju , doizvolom, I blagoslovom , u tv o m d o b ro m d ru štv u , Moj v e rn i, v a lja n o o k u ša n i m om če, B o rav iću o v d e i p re d a ti se sa v N auci, u če n ju . P iza, već ču v en a S v rlih lju d i, d a la m i je život, A p re to g a o c a trg o v c a što r a d i S irom sv eta, V in će n ca iz lo ze B entivoli. V inćencov je sin V asp itan u F iren ci, i o n m ora Isp u n iti n a d e o čev e i svoje, B lago u k r a s iti e e s titim d elim a. Stoga cu, T ra n io , u č iti w lin u I filozofiju što u či d a sreća D olazi s v rlin o m . K až i šta ti m isliš, J e r sam o sta v io P iz u i došao U P ad o v u , k a o čo v e k štx> n a p u š ta P litk u b a ru , d a b i za ro n io d u b lje I p o tp u n o sv o ju u g a sio žeđ. ” U niverzitet u Padovi je jedan od n a jsta rijih u Italiji. Osnovan Je 1228. godine.

245

T R A N IO M i p e rd o n a te li, g o sp o d aru m oj P lem e n iti, slažem se sa v am a. M ilo m i je što s te č v rsto o d lu č ili D a s is a te sla sti sla tk e filozofije. Sam o, d o k se d iv im o v r lin i I d isc ip lin i m o raln o j, n e tre b a D a p o sta n e m o stoici i k la d e Bez o se ć a n ja i d a r a d i steg a A risto te lo v ih g u rn em o O v id ija K ’o grešn ik a'15. S lu žite se v ešto L ogikom , b u d ite b e se d n ik u p ro sto m R azgovo ru s d ru g im ; b a v ite se M uzikom , pesm om , d a se ra z v e d rite ; A m a te m a tik u i m e tafizik u U z im a jte to l’ko’ koliko v a m p rija . J e r n ije k o rlsn o što se čini silom . U k ra tk o reći, gospodaru m oj, U čite što v a m se p o n a jv iše sviđa. LUĆENCO H v a la ti, T ran io , d o b ro sa v etu je s. D a je B io n d elo tu , m i b ism o m ogli O d m ah u z e ti k a k a v zgodan sta n Z a p rije m o n ih p r ija te lja što će V re m e d o n e ti o v d e u P adovi. A l’ čekaj m alo, k ak v a je to đ ru ž in a ? TR A N IO P o v o rk a m ožda, g o spodaru, što će P o želeti n a m dobrodošlicu. (Dolaze BATISTA, KATARINA, BJANKA, GREMIO i HORTENSIO. LUĆENCO i TRANIO se p o v u k u u stranu)

B A T IST A N e s a le ta jte m e vise, gospodo, J e r z n a te d a sam č v rsto rešio D a sv o ju m la đ u n e u d a je m k ć e r D ok n e n a đ e m m uža za s ta riju . A ko od v as je d a n voli K a ta rin u , — Z a to što v a s d o b ro zn am i m nogo v o lim — D opustiću m u d a je zaprosi. G REM IO te« sebe) R a d ije u p ro šn ju neg o n ju d a p ro sim ; Z a m en e je o n a i su v iše g ru b a. — P a, H o rten sio , tre b a И ti lju b a ? 14 O prostite mi. 15 Tranio m isli na Ovidijeve ljubavne pesm e.

246

K A T A R IN A N isam ruglo, oče, d a m e o s ta v lja te O v ak v im proscim a. H O R TEN SIO P roscim a, devojko! Sta v i to m a šta te ? N em a za vas m u ža D ok v a m ću d n e b u d e m ek a, p ito m ija . K A T A R IN A N em a te razlo g a za lju tn ju , gospodine, J e r n a u d a ju o n a n e p o m išlja; A i d a m isli, n e s u m n ja jte d a b i T ronošcem v am g lavu česljala, a lice N oktim a sv o jim u k ra s iti znala, I v i b iste k ra j n je p o sta li b u d ala. H O R TEN SIO S p asi nas, G ospode, ta k v ih davolica! G REM IO I m ene, Bože! T R A N IO Fogle, gospodaru, T u n a m se p ru ž a p r ija tn a za b av a ; T a d e v o jk a je lu d a ili d rsk a. LUĆENCO A li u ć u ta n ju d ru g e v id im m io D evičan sk i izgled, duh. C uti, T ranio! T R A N IO N e m ože se reći, g o spodaru, bolje. M ir, i g le d a jte je sa d d o m ile volje. B A T IST A D a isp u n im što sam rek ao , gospodo. — Id i u n u tra , B jan k a, i n e žali Zbog toga, je r te neću n išta m a n je V oleti, k ćeri m oja. K A T A R IN A L ep a m aza! N a jb o lje b i bilo d a d e tin jsk i rid aš, * S am o k a d bi zn ala zašto. B JA N K A Sestro, b u d i Z ad o v o ljn a m o jim n ezad o v o ljstv o m ti. P onizno se, oče, p o k o ra v a m vam a. K n jig e i la u ta biće m o je d ru štv o ; S a m a ću. č ita ti i v ežb ati se sad. LUĆENCO T ran io , slu šaj, M in e rv a 15 govori. H O RTEN SIO S in jo re B atista, što ta k o ra d ite ? Z ao m i je što će B ja n k a p a titi Zbog n a še lju b av i. G REM IO Sto je zatvarate U kavez zbog ove davolice pakla I za sestrin jezik kažnjavate nju? “ Minerva je bila rim ska boginja nauke, um etnosti i veština.

247

B A T IST A P o m irite se s tim e, gospodo, O d lu k a je m o ja k o n ačn a. Idi, B ja n k a , U n u tra . (BJANKA odlazi)

Z n a m d a o n a u ž iv a N a jv iše u m uzici, in s tru m e n tim a I p o eziji; za to ć u d rž a ti U d o m u sv o m e s tru č n e u čitelje, D a o b u če n je n u m lad o st. A ko vi, H o rten sio , Mi vi, G rem io, P o z n a je te tak v o g , p o š ljite ga am o, J e r 6u p re m a u če n im lju d im a L ju b a z a n i d a re ž ljiv b iti r a d i d o b ro g O dgoja sv o je dece. A sa d zbogom . K a ta rin a , ti m ožeš ostati, J e r im a m još d a govorim sa B jan k o m . (Ode)

K A T A R IN A AT m islim d a i ja m o g u ići sad. Z a r d a m i se o d re đ u je vrem e, K ao d a n e z n a m š ta h o ću šta ne. G R EM IO Id i t i đ av o ljo j m a jd . O so b in e su ti ta k o d iv n e , d a te n ik o n e z a d rž a v a d a o stan eš ovde. N jih o v a lju b a v p re m a n a m a je ta k o rn alen a, H o rten sio , d a su n a s o sta v ili d a d u v am o u p esn ice za jed n o i p o stim o d o k ra ja ; n a s k o lač je d e k a v s o b e s tra n e . Z bogom . N o ip a k , zbog lju b a v i k o ju g a jim p re m a m o jo j m iloj B jan k i, a k o u s pern d a n a d e m po d esn o g ooveka d a je u či onom e u čem u o n a uživ a, p rep o ru čić u g a n je n o m ocu. H O R T EN SIO I j a ću, s in jo re G rem io ; — ali, je d n u reč, m o lim te. M a d a priiroda n ašeg s u p a rn iš tv a n ije do sa d a d o p u šta la n ik a k a v z a je d n ič k i spjorazum <— ip ak , a k o d o b ro razm o trim o , za k lju č iće m o d a je u in te re s u n as o b o jic e d a se p o tru d im o i izvedem o je d n u stv a r, d a b ism o o p et im a li p r is tu p a n ašo j lep o tici i bili sre ć n i s u p a m ic i za B ja n k in u lju b a v . G REM IO S ta je to, m o lim te? H O R TEN SIO P a, gospodine, d a n ađ em o m u ža za n je n u se­ stru. G REM IO M uža! Đ avola! 248

H O R T EN SIO V elim , m uža! GREM IO J a velim , đavola! M isliš li, H o rten sio , d a b i iko, zato š to je n je n o ta c bogat, b io to lik a b u d a la d a se o ženi p ak lo m ? H O R TE N SIO A li, G rem io, m a d a ti i ja n ism o sp o so b n i d a podn esem o n je n u viku, ip a k , oovece, im a d o b ricin a u svetu, ak o ih sam o m ožem o p ro n aći, k o ji bi j e u ze li sa sv im a n je n im m a n a m a i s d o v o ljn o novca. GREM IO N e zn am : a li ja b ih isto ta k o r a d o p rim io n je n m ira z k ao i u slo v d a m e sv ak o ju tr o š ib a ju n a ra s k rsn ic i. H O R TEN SIO Dfi, k a o što kažeš, n e m a m n o g o b ir a n ja izm eđ u tr u lih ja b u k a , Ali, p o što n a s je ova s m e tn ja sp rija te ljila , p rija te ljs k i ćem o s a ra d iv a ti d o k n e n ad em o m uža B a tistin o j s ta ri jo j ćerci, a o slo b o d im o m la d u za u d a ju , i o n d a ćem o o p e t b iti su p a rn ic i. M ila B ja n k a ! S rećan će b iti o n a j k o ji te d o b ije! N a jb o lji trk a č d o b ije p rs te n 17. Š ta kažeš n a to, s in jo re G rem io ? G REM IO P ris ta je m ; i voleo b ih d a sam već d a o n a jb o lje g a k o n ja u P ad o v i za p ro sid b u o n o m e k o ji će je isp ro siti, oženiti se njom e, o d v e sti je u b ra č n u p o ste lju i ta k o osloboditi o v aj d o m o d n je. H ajd em o . (GREMIO i HORTENSIO odlaze)

T R A N IO G ospodaru, m o lim vas, r e c ite J e 1’ m oguće d a lju b a v o d je d n o m O buzm e čoveka tak o ? LUĆENCO O, T ran io , D ok sv e to n isa m i sa m isk u sio , N ik ad to n isa m sm a tra o m ogućim Ni v ero v atn im . A li eto, d o k sam D okono s ta ja o i p o sm atrao , O setio sa m d e jstv o lju b a v i U to j dokolici. I sa d o tv o ren o P riz n a je m te b i — _koji s i m i o d an I m io k ao što je A n a 18 b ila K artag in sk o j k ra ljic i — d a gorim , Ceznem , i u m reću , a k o n e d o b ijem , T u m la d u i s m e m u d ev o jk u , T ran io . II N eka da se p rsten davao kao n agrada pobedniku na trk ačk im Hi rvačkim utakm icam a. 18 A n a je bila sestra Didone, osnivačice i kraljice K artagine. 249

S v etu j me, T ranio, je r zn am d a to m ožeš; — Pom ozi, T ranio, je r z n a m d a to hoćeš. T R A N IO G ospodaru, ovo n ije p rilik a Z a prek o re, je r se p re k o rim a L ju b a v iz srca n e iste ru je . P a a k o v a s je lju b a v u h v a tila , N e o s ta je v a m n iš ta n eg o to: R e d im e te ca p tu m q u a m queas m in im o .19 LU ĆEN CO H vala, m om če; p ro d u ži; ovo m e Z ad o v o ljav a; a o s ta ta k će m e U te š iti sasvim ; tvoj sa v e t je dobar. T R A N IO G ospodaru, vi s te ta k o n e tre m ic e G led ali d ev o jk u , d a m o žd a i n is te O pazili o n o što je n a jv a ž n ije . LU ĆEN CO O da, v id eh jo j n a lie u le p o tu R a v n u le p o ti koeri A g en o ra20, K o ja je svojom ru k o m u k ro tila V elikog Z evsa koji je p re d n jo m K o len im a k rits k u o b a lu celiv’o. T R A N IO Z ar n išta v ise n is te videli? D a И o p aziste k ako n je n a se stra P o če d a p ra s k a i po đ iže b u m , D a su s m rtn e u ši je d v a izd ržale? LU ĆEN CO T ran io , v id eh k a k o jo j se u sn e K o ra ln e m iou i k ak o jo j d a h M iriso m n ek im p u n i v a z d u h sav. S ve je sveto, slatk o što v id e h n a n jo j. T R A N IO V rem e je d a g a trg n e m iz zanosa. — P re n ite se, ja v as m olim , gospodine. A ko tu d e v o jk u z a ista volite, U sre d sre d ite i m isli i u m D a je dobijete. S tv a r sto ji ovako: N je n a s ta ri j a se stra je toliko O b esn a i zla, d a o ta c hoće n ju P rv o d a u d a, a d o tle v a m d ra g a 11 Ovo je citat iz T erencijevog Evnuha, a znaći: „Otkupi se iz ropstva što možeš jeftinije.“ *• Agenorova kći je, po grčkoj m itologiji, Europa, u koju se, zbog njene velike lepote, zaljubio Zevs (Jupiter). Zevs se jednog dana pretvorio u bika i kleknuo pred Europom . Kad je ona sela na njegova leda, Zevs je ju rn u o u m ore i odneo je na ostrvo K rit. Tam o m u je ona rodila tri sina.

250

D ev o v ati u d o m u m o ra svom , G de ju je o ta c zatvorio, d a m u P ro sio ci n je n i n e d o sađ u ju . LU ĆEN CO A h, d a sv irep o g a oca, T ran io ! АГ jesi Г čuo d a će joj se on P o s ta ra ti za d o b re u čitelje? T R A N IO Jesam , gosp o d aru ; i m oj p la n je gotov. LU ĆEN CO I ja sam ga sm islio, T ran io . T R A N IO K la d im se d a su p lan o v i n a m slični, G ospodaru, i d a sk u p a čine jed an . LU CEN CO P rv o md kaži tvoj. T R A N IO V i ć e te b iti U čitelj i početi s a učenjem . T e deve. T o je vaš plan. LU CEN CO Je ste ; ali D a li se m ože o s tv a rlti o n ? T R A N IO N e m ože; je r ko b i v ašu ulogu Ig ra o i b io u P ad o v i sin V inćencijev ; o d ržav a o d o m Ovde, b av io se k n jig o m i p rim a o P rija te lje , ili posećivao I gostio ze m ljak e? LU CEN CO B asta21; b u d i m iran . S ad im am ceo p lan . Još n ism o bdli N i u je d n o j k u ći; i n ik o po lik u N e zn a ko je o d n as gospodar, ko sluga. P a stb g a n e k se u d esi o v ako: M esto m en e ti ćeš, T ran io , d a b u d eš G ospodar; im aćeš m oj položaj, sta n I sluge; a ja ć u b iti n ek o d ru g i, N ek i F lo re n tin a c il’ N ap o litan ac, 11’ sam o o b ič an g ra d a n in iz Pize. P la n je skovan, ta k o n e k a bud e. A ti se o d m a h presvuci, T ran io , U zm i m oj zak ićen šešir i m oj plašt. K a d B io n d elo dode, te b e će d a služi; A li ga p rv o m o ram p rip re m iti D a n a s n e o d a nikom . II Dosta. 251

T R A N IO P o tre b n o je. K ra tk o , gospodaru, to je v a š a v o lja A m o ja je d u žn o st d a slu šam , j e r još V aš m i je o ta c n a r a s ta n k u r e k ’o: „B udi n a u slu z i u v e k s in u m o m “. — M a d a je on, k a n d a , u d ru g o m sm islu r e k ’o; H oću d a b u d e m L ućenco, je r v o lim L ućenca. LU ĆEN CO B u d i ti to sad, T ran io , J e r je L ućen co z a lju b lje n . B iću rob, D a b ih zadobio tu d ev o jk u , č ija Iz n e n a d n a p o ja v a za ro b i R a n je n o m i oko. — Evo to g a lole. (Dolazi BIONDELO)

M om če, gde si bio? BIO N D ELO G d e sam b io ja ? B o lje m i re c ite gde s te b ili v i? G ospodaru, j e li m oj d ru g T ra n io U k ra o v a še odelo? Ili ste Vi n jeg o v o Uikrali? IF s te se U zajam n o p o k ra li? LUCENCO H odi, m om če, O vam o. O vo n ije v re m e šali, P a p re m a p rilic i podesi d rž a n je . D a m i sp ase život, tv o j je d ru g T ra n io U zeo m o ju u lo g u i ruvo, A ja , r a d i sp a sa svog, u z e h njegovo. C im sam se isk rc ’o, j a u b ih čo v ek a U kavzi. B o jim se d a su m e poznali. T i ga služi — ja ti zap o v ed am to — K ao što tre b a , za v re m e m og b e k stv a D a spasem život. R azum eš li sad? BIONDELO Da, gospodaru. (za sebe) N im alo! LUĆENCO I nem oj Iz u stiti n ik a d im e T ran io . T ra n io je sa d a -postao Lućenoo. BIO N D ELO T im b o lje za n je g a ; k am d a sa m i ja! T R A N IO I ja b ih želeo d a sa m s tv a rn o on, T im v ise a k o b i uspeo d o b iti B a tistin u m la đ u kćer. A l’ m om ce, sad, 252

N e m e n e ra d i, v eć r a d gospodara, O prezno se v la d a j u sv ak o m e d ru štv u . K a d sm o sam i, o n d a sa m T ran io , A sv u d a in a č e g o sp o d ar Lnćenco. LUĆENCO H ajd em o , T ran io . O sta je ti n ešto d a izvršiš još, A to je d a b u d e š je d a n o d p rosaca. A ko p ita š zašto, b u d i za d o v o ljan Sto m i je ra z lo g v ažan i d o v o ljan . (Odlaze)

P R V I SLU G A G o sp o d aru m oj, v i d re m ljiv o k lim a te g lavom i n e g le d a te p red sta v u . S L A J Eh, sv e te m i A ne, to je z a ista d o b ra stv ar. H oće li još p o tra ja ti? P A Z L o rd e m oj, te k je počela. S L A J D iv n a je to s tv a r, gospo ženo. V oieo b ih d a je sv ršen a . (Sede i gledaju

SCENA D RU G A P adova. P red H o rte n sije v im d o m o m (Dolaze PETRUCIO i njegov sluga GRUMIO)

PET R U Č IO O p ro stih se n a k ra tk o v re m e s tobom , V erono, d a v id im sv o je p rija te lje U P adovi, a p re sv iju n a jm ilije g I n a jb o lje g d r u g a H o rten sija. Ovo je, m islim , n je g o v dom , i ovde, G ru m io m om če, lu p aj, k ažem ti. G RU M IO D a lu p am , gospodine! K oga d a lu p a m ? J e li neko u v red io v aše gospodstvo? PETR U Č IO N itkove, kažem ti, lu p a j m i o v d e snažno. G RU M IO D a v a s lu p a m ovde, gospodine! Z ašto, gospodine? S ta sam ja, gospodine, d a v a s lu p a m ovde, gospodine? PET R U Č IO N a v ra tim a , h u ljo , p ra v i sn a ž n u lu p u , II’ ću ti ra z b iti tu n itk o v sk u ćupu. “ Sede 'i gledaju, ali dokle? O tom e se ne kaže ništa u originalnom tekstu, je r se vise uopšte ne pom inju. 253

G RU M IO M oj g o sp o d ar je p o st’o sv a đ alic a; K ad b ih v am ja p rv i d ao u d a r ta j, Z n am ko b i iz v u k ’o posle d e b lji k ra j. PETR U C IO D a k le nećeš? A ko nećeš, m om če, lu p a ti, ja ću ti Z a v m u ti šiju ; v id e ti sam r a d K ako ćeš sol, ja 23 o tp e v a ti tad . (Uhvati ga za uši)

G RU M IO O pom ozite, lju d i, pom ozite! Moj g o sp o d ar je lud. PETR U C IO A sa d a lu p a j, N itkove, k a d ti zap o v ed am ja. (Dolazi HORTENSIO)

H O RTEN SIO S ta je! S ta je to sa d ? M oj sta ri p r ija te lj G rum io! I m oj d o b ri p rija te lj P etru čio ! K ak o ste Vi u V eroni? PET R U C IO S in jo r H o rten sio , d o la z ite 1’ am o D a sm irite k av g u k o ju ja n e žeiim ? Con tu tto il core ben tro v a to ,24 velim . H O RTEN SIO A lla n o stra casa b en ven ito , m o lto H onorato signor m io PetruČio,25 U stani, G rum io, u sta n i; izm irićem o tu svadu. GRU M IO N e p rid a jite v ažn o st, gospodine, o n o m e što o n kaže n a la tin sk o m jeziku. A ko ovo n ije za k o n it razlo g d a n a p u stim njegjovu službu! Eto, gospodine, n a re d io m i je d a ga lu p a m i izlu p am snažno, gospodine. P a d o lik u je li sluzi d a ta k o p o stu p i p re m a sv o m e g ospodaru, p a još k ad je on, k o lik o ja znam , u n a p ito m s ta n ju ? K am o sreć e d a sa m k ’o m alo g ga bio, P re m a svom G ru m iju sad b i b o lji bio. PE T R U C IO G lu p av n itk o v ! D o b ri H o rten sio , N ared ih m u d a lu p a u v a š a v ra ta , A li ga n e m ogoh n a te ra ti n a to. G RU M IO D a lu p a m u v ra ta ! O nebo! Z a r n iste ja sn o re k li: „M omče, lu p i m e ovde, zad aj m i u d arce, u d ri sn a ž n o ? “ A sad p rič a te o lu p a n ju u v ra ta ! 43 Početak skale na talijanskom jeziku. 24 Od sveg srca se radujem ovom susretu. 25 Dobro došli u moj dom, moj mnogo poštovani sinjore Petručio. 254

P E T R U C IO O dlazi, m om če, i ćuti, k a ie m ti. H O R T EN SIO P etru čio , u m irite se; j a sam Ja m a c za G ru m ija. To je n e sp o ra zu m Izm eđ vas i v ašeg starog, v ern o g , d o b ro g S luge G ru m ija. K ažite m i sad, M ili p rija te lju , k a k a v li je to S rećan v e ta r k o ji vas d o n ese U P ad o v u iz s ta re V erone? P E T R U C IO V e ta r što razn o si m la d ić e po sv e tu , D a tra ž e sreću d a lje o d svog dom a, G de m a lo đožive. U k ratk o , s in jo re H ortensio, s » m n o m je ovako: A ntonio, m oj o ta c je u m ro ; P a sam došao u o v aj la v irin t Da se m ožđa žen im i uspem što m ogu. U kesi im am novca, a kod k u će Im an je, p a hocu d a v id im i svet. H O R T EN SIO D a 1’ d a te o n d a o d m a h , P etru čio , P re p o ru č im jed n o j zloći sv a d ljiv o j? АГ ti b i m i m a lo zah v alio n a tom , M ada ja m čim d a je v eo m a bogata. No ti si m i odvee m io p rija te lj, P a n e ć u d a te p rep o ru cim n jo j. P E T R U C IO M ed p rija te ljim a k ao što sm o m i, S in jo r H ortensio, m alo re č i tre b a . A ko znaš n e k u d o v o ljn o b o g atu Da P e tru č ije v a žena p o sta n e — A m ira z je cilj m o je žen id b e — P a n e k je ru ž n a kao F lo re n to v a L ju b a 26, Hi s ta ra k ’o sa m a sib ila 27, S v a d ljiv a k ’o K sa n tip a S o k rato v a, P a i gora, to m e n e bi o d v ra tilo Ni o tu p e lo o štric u m og čuvstva, M a g n e v n ija b ila n o u z b u rk a n Ja d ra n . 26 Florent je vitez u delu Confessio A m antis engleskoga pesnika Džona Govera. Florent se obavezao da se oženi ružnom vešticom , ako m u ona reši zagonetku: „Sta žene najviše žele“ je r je od toga rešen ja zavisio njegov život. Posle udaje njoj se vratila njena m ladost i lepota. *7 Ovde se misli na kum sku sibilu, Apolonovu sveštenicu i proročicu, kojoj je on darovao onoliko godina života koliko je bilo zrna u pesku koji je ona zahvatila u svoju pregršt. 255

D ošao sam d a se b o g ato o žen im U P ado v i, p a b u d e Г bo g ato S am im tim će b iti d o ista i srećno. G RU M IO Eto, gospodine, on v a m je ja sn o re k a o š ta m isli. D a jte m u d o v o ljn o zlata, p a g a o ž e n ite lu tk o m , a n d ro m oljom , ili b ezu b o m b ab o m s o n o lik o b o lesti k o lik o im a ju p edeset i d v e kobile. N eće z a m e riti n ič em u što m u d o ­ nese novaca. H O R TEN SIO K a d sm o zag azili u to, P etru cio , N astav iću o n o što počeh u šali. M ogu ti p o m o ći d a uzm eš d e v o jk u D ovoljno b o g atu , i le p u i m lad u , « O d g ajen u k a o što liči plem ićki. Im a je d n u m a n u , a li p re v e lik u : N esnošljiv o je p re k a , d rsk a , zla, P re k o sv a k e m ere, d a se n e b ih n jo m Oženio za z la tn e ru d n ik e , Č ak d a m i je s ta n je g ore nego sto je. PE T R U Č IO Cuiti, H ortensio! T i n e zn aš m oć zlata. R eci im e n je n o g oca, to je dosta. Isprosicu je, p a m a k a r g rd ila G lasno k ’o g ro m s je s e n i o b lak o m . H O RTEN SIO N jen o ta c je B a tista M inola, D ruževan, u č tiv plem ić, a o n a je K a ta rin a M inola, ču v en a U P ad o v i celoj s a o s tra jezika. PETR U C IO Z n a m jo j oca, m a d a n e p o zn ajem n ju ; On je d o b ro znao m og pokoj nog oca. N e sk la p a m oka, H ortensio, d o k je N e vidim , p a m i d o p u sti slobodu D a te o sta v im p o p rv o m su sretu , Sem a k o hoceš d a m e p ra tiš tam o. G RU M IO M olim vas, gospodine, p u s tite ga d a o d e d o k m u je to vo lja. V ere mi, k a d bi ga p o zn a v ala k ao ja, z n a la bi d a g rd n je n a n je g a n e d elu ju . M ožda će ga d e se ta k p u ta n a z v a ti nitk o v o m , ili ta k o n ešto ; ali to n ije n ista za n je g a ; a a k o o n sam o počne, izg rd iće je n a p a s ja kola. K ažem vam , gospodine, ak o m u se b u d e sam o m a lo o p ira la , ta k v e će joj p o ru g e b a c iti u lice, d a će ž m irk a ti kao m ačka. N e z n a te v i njega, gospodine. 256

H O R TEN SIO C ek aj, P etru cio , m o ra m iđi s tobom , J e r je B a tis ta č u v a r m oga b la g a; On drži a d iđ a r m ojega života, L ep o jk u B ja n k u , n a jm la đ u k ć e r sv o ju ; I ne d a je n i m eni n i d ru g im P rosiocim a, m ojim riv a lim a U lju b a v i. Z n aj, B a tista s m a tra , Zbog m a n a što sam ti p o m enuo već, D a je n em o g u će d a se K a ta rin a Ik a d a uda, pa je izdao Z ap o v est d a n iko n e p ristu p i B jan k i, D ok zla K a ta rin a n e d o b ije m uža. G RU M IO Z la K a ta rin a ! Z a d e v o jk u n e m a N aziva g rd eg nego što je ta j. H O R TEN SIO P r ija te lju P etru čio , sad ćeš U činiti m i je d n u uslugu. P onu d iceš m e, zgodno p reru šen o g U skrom n o ruho, sta ro m e B a tisti K ao u č ite lja m u zik e za B jan k u . T im lu k a v stv o m d o b ić u dozvolu I p rilik u d a b u d em sa B ja n k o m I da jo j se n asam o u d v a ra m . G RU M IO Z a r ovo n ije n itk o v lu k ! G le k a k o se m la d i dogov a ra ju d a p o d v ale sta rim a ! (Dolaze g r e m i o (l u C e n c o preruSeni) G osp o d aru , o k re n ite se; ko to do lazi? H O R TEN SIO C uti, G rum io! T o je m oj s u p a m ik U lju b av i. P etru čio , h a jd m o U stra n u . G RU M IO L ep m lad ić, p ra v i ja r a n baš. G REM IO V rlo dobro, p ro č it’o sam lis tu 28. S lušaj, gospodine, p o sta ra j se d a se T e lju b a v n e k n jig e u k u sn o povežu, I n e čitaj jo j n išta drugo, znaš li? P o red izd ašn o sti staro g a B a tiste B ogato ću te n a g ra d iti ja. U zm i i sv o je spise i lepo ih N am iriSi, je r su n a m e n je n i *® Listu knjiga. 17 Sekspir 1

257

O noj što je sla đ a od sam og m irisa. Š ta ćeš jo j č ita ti? LUĆENCO M a šta d a jo j čitam , U zdizaću v as k ’o svog d o b ro tv o ra , I to ta k o k ao d a ste sta ln o tam o, B u d ite sig u rn i. P a m ožda i lep šim R ečim a n o v i sam i, sem ak o ste I v i u č e n ja k neki, gospodine. G REM IO O učenosti, b aš si d iv n a ti! G RU M IO O šlju k an e, b aš si ti m ag arac! PE T R U C IO Coveče, ćuti! H O R TE N SIO C uti, G rum io! D o b ar d an , s in jo r G rem io. G REM IO D o b ar d an , S in jo r H ortensio. P ogodi k u d a ću. B a tisti M inoli. O beć’o sam d a m u Z a lep u B ja n k u n ađ em u čite lja . I d o b ro m srećom n aid o h n a ovog M ladića što je svojom učen o šću I v la d a n je m svojim p o d esan za n ju . N ač itan je u poeziji i d ru g im K n jig a m a, i to dobrim , ja m čim ti. H O R TEN SIO D obro je; i ja sam sreo gospodina K oji m i obeća d a n a d e o d ličn o g M uzičara, d a uči n a šu d evu. I ta k o n eću p ro p u stiti d u žn o st P re m a lepoj B ja n k i k o ju m nogo volim . G REM IO I ja je m nogo v o lim ; to će m o ja D ela dokazati. G RU M IO D akazaće to N jeg o v a kesa. H O R TEN SIO G rem io, sad n ije V re m e govori ti o svojoj lju b a v i. S lu šaj p rija te lj ski i sao p štić u ti V est je d n a k o d o b ru za n a s obojicu. O vde je plem ić koga sam slu č ajn o S reo i što će, ako m u se n aši U slovi svide, zap ro siti zlu K a ta rin u , p a je i uzeti, A k o m u se n je n m ira z d o p ad n e. 258

G REM IO K a k o rečen o ta k o u čin jen o . D obro je. J e s i 1’ m u, H o rten sio , r e k ’o Sve n je n e m an e? PE T R U C IO Z n am d a je p rg av a, p ž a n d r ljiv a i zla. A k o je to sve, G ospodo, o n d a to n ije n iš ta zlo. G REM IO N ista, p rija te lju , v eliš? O d ak le si? PE T R U C IO Iz V erone, s in sa m staro g A n to n ija. O tac m i je u m ro, a li m o je b lago Ž ivi za m en e; i n a d a m se d o b ro m I d u gom životu. G REM IO A li, gospodine, C udan b i b io živ o t s ta k v o m ženom ! Ali, k a d b aš im aš v o lju za to, o n d a U im e boga n a p re d ! P o m ažem ti U svem u. D akle, ti hoćeš d a prosis T u d iv lju m ačk u ? PE T R U C IO K ao i d a živim . G RU M IO N e isp ro si 1’ je, o b esiću je. PE T R U C IO Z ašto sam došao, a k o n e zbog toga. M isliš d a m i m a lo b u k e p la ši uši? Z a r n isa m slu šao i la v o v a rik ? Z a r n isa m slu šao m o re k ad , n ad o šlo Od v e tro v a , b e s n i kao ra z ja re n i, Z ap en u šen i, z n o ja v d iv lji v e p a r? N isam li čuo v e lik e to p o v e N a b o jištu , ili g rm lja v in u A rtile rije n eb a, il* u b o ju U zbune, n jis a k k o n ja, tru b e zvuik? A v i m i p rič a te o je z ik u žen e C iji p ra s a k n ije ni u p o la ja k K ’o p ra s a k k e ste n a u se ljač k o j v a tri. K oješta, p la š ite d e č k a strašilim a. G RU M IO O n ih se n e boji. G REM IO H o rten sio , čuj. T aj p lem ić n a m je d o b ro došao I za sv o je k ao i za n a š e dobro. H O R T EN SIO O b ećah m u d a m u sv o ju pom oć dam o I snosim o tro š a k n jeg o v e prosidbe. G REM IO I hoćem o, a k o je osvoji. 17*

2 5 9

G RU M IO (za sebe) V oleo b ih d a sa m to lik o sig u ra n U d o b a r ru č a k . (Dolaze TRANIO, svečano odeven, I BIONDELO)

T R A N IO D o b ar d a n , gospodo. S m em li v as p ita ti za n a jk ra ć i p u t Do k u će s in jo ra B a tiste M inole? BIO N D ELO O noga što im a d v e lep e d ev o jk e; M islite n a n je g a ? T R A N IO N a n jeg a, B iondelo. G REM IO C u jte, gospodine, n e m islite n a n ju — TR A N IO M ožda i n a n je g a i n a n ju ; a l’ š ta se, * G ospodine, to o p et v a s tiče? P E T R U C IO N e n a o n u k o ja sv e g rd i z a c e lo . . . T R A N IO N e vo lim g rd n je. H ajd m o , B iondelo. LUĆENCO
260

Im a ti još jednog, i hoće, a to je Lućenco, p a m a i sam P a ris m io S n adom u p o b ed u m eđ d ru g im a bio. G REM IO Š ta, hoće li n as ta j gospodin sv e N adgov o riti? LUĆENCO P u s tite g a sam o, G ospodine, u m o riće se brzo. P ET R U Č IO H o rten sio , čem u sve te p u ste reči? H O RTEN SIO G ospodine, d o p u stite d a v a s U p itam je s te li v i ik a d v id e li B a tistin u ćerk u ? TR A N IO N isam , gospodine; A li sam čuo d a ih im a dve. J e d n a je ču v en a sa o štra je z ik a B aš k ao d ru g a sa le p e sm e m o sti. PETR U Č IO G ospodine, gospodine, p rv a Z a m en e je, o sta v ite nju . G REM IO D a, o sta v ite ta j pos’o v elik o m H erk u lu , i on će teži b iti za n j Od d v a n a e s t m u ju n a č k ih d e la svih. P ET R U Č IO G ospodine, č u jte o v u istin u : M lađu k ćer, za kojom to lik o čeznete, N jen o tac ču v a o d sv ih prosilaca, I neće je obeqati n ik o m D ok se p rv o sta ri j a n e uda. M lađa će te k ta d a slo b o d n a d a bude. T R A N IO G ospodine, a k o je sv e tak o , A ko s te v i čovek što m o ra pom oći Svim a, p a i m en i m e d u o stalim a, I ako vi ličn o p ro b ije te led, S v ršite ta j podvig, ak o d o b ije te S ta riju k ćer, a m la d u to n o slo b o d ite Z a nas — o n d a o n aj čija sreć a b u d e D a n ju d o b ije n eće b iti ta k v a R d a d a b u d e n ez ah v a lan sp ra m vas. H O RTEN SIO G ospodine, vi d o b ro k ažete I d o b ro sh v a ta te , i pošto tv rd ite D a s te i v i prosilac, m o ra te K ao i m i n a g ra d iti ovog P lem ića kom e sm o obavezni.

261

T R A N IO G ospodine, u to m n e ć u zao stati. A za dok az, m o lim d a se sa sta n e m o V eceras i d a p ije m o u z d ra v lje D ev o jk e n a š a U ra d im o k ao P ro tiv n ič k i a d v o k a ti što se Z estoko bore, a l’ je d u i p iju Z ajedno, k ao d o b ri p r ija te lj i. G R U M IO i B IO N D ELO O d ličan p red lo g , p rija te lji; h ajd m o . H O R T EN SIO D o b ro je, n e k ta k o b u d e, j a se slažem . P etru čio , b ić u ti ben v e n u to 90, kažem .

*' Ja ću platiti za tvoje gošćenje.

DRUGI CIN

SC EN A P R V A Padova. O daja u B a tistin o m d o m u (Ulaze KATARINA i BJANKA)

B JA N K A D obra sestro , n e sra m o ti m en e Ni seb e tim e što o d m en e p ra v iš S u žn ja i ro b in ju . T o m i n ije p rav o . A što se tič e trič a v o g n a k ita , O dveži m i ru k e , p a ću ga i sa m a O db aciti; d&, i sv e ru h o , sve Do m oje d o n je su k n je ; il’ n a re d i Sto hoćeš i ja ću u č in iti to, J e r sv o ju d u ž n o st s p ra m s ta rijih znam . K A T A R IN A Z apovedam , reci, od p ro sac a tv o jih K og najvdše v oliš; a l ’ se n e p re tv a ra j! B JA N K A V eru j m i, sestro , d a jo s n ik a d n isa m V id ela n e k i ta k a v m u šk i lik S to m i se sv iđ a v ise n o ostali. K A T A R IN A L ažeš, sestro . Z a r to n ije H o rten sio ? B JA N K A A k o ti se sv id a, sestro, k u n e m ti se G ovoriću m u za te, biće tvoj. K A T A R IN A T i želiš blaga, ti hoćeš G rem ija, D a u ra sk o ši živiš. B JA N K A J e И (to O naj n a kom e m i to lik o zav id iš? O nda se šališ. S ad v id im d a si se Z a celo v re m e sa m n o m šalila, M olim , se stro K ato, o d re ši m i ru k e. K A T A R IN A A ko je to šala, o n d a je i sve O stalo bilo šala. (Udari je. Ulazi BATISTA) 263

B A T IST A Sta je sad I O tk u d ti ta d rsk o st? U d alji se, B jan k a. J a d n o d e te plače. Id i svojoj igli, A n ju n a m iru o stav i. S ram o ta N ek ’ te je, ti stv o re đ avolskoga d u h a. S to jo j čin iš k riv o k a d ti k riv a n ije ? K a d ti je re k la je d n u ru ž n u reČ? K A T A R IN A Ć u ta n je m e n je n o vred a. O sveta! (Pojuri za BJANKOM)

B A T IST A Sta! N a m o je oči? Idi, B jan k a, idi. (BJANKA ode)

K A T A R IN A Sta, z a r m i b ra n ite ? S a d v id im V ase blago, d a će m u ža do b iti; A ja ću m o ra ti d a ig ra m bosonoga N a n je n o j sv a d b i; zbog v ase lju b a v i P re m a n jo j o staću usedelica. N e g o v o rite m i, o d lazim da sed im I p lačem d o k le o sv e ta n e dođe.

d a je o n a

(Ode)

B A T IST A J e li ik a d n e k i otac doživeo Sto sam ja ? A li, ko id e ovam o? (Ulaze GREMIO, LUCENCO prerušen u odelo prosta čoveka; PETRUCIO sa HORTENSIJEM, kao m u zić a re m ; i TRANIO sa BIONDELOM koji nosi lautu i knjige)

G R EM IO D obro ju tro , sin jo re- B atista. B A T IST A D obro ju tro , sin jo re G rem io. Z d ra v o da ste, gospodo. P E T R U C IO I vi, D o b ri gospodine. Im a te li v i M olim v as ć e rk u s im e n o m K a ta rin a , L ep u i u z a m u ? B A T ISTA Im am , gospodine, K ć e r k o ja se zove K a ta rin a . G R EM IO O dveć s te sm eli, m alo o p rezn ije. P E T R U C IO N isam , sin jo re G rem io, p u s tite O vo m eni. — P lem ić sa m iz V erone, G ospodine; ču o sam o n jen o j 264

L ep o ti i u m u , o n je n o j lju p k o sti, S tid ljiv o j sm ern o sti, o n je n im p re k ra s n im S v o jstv im a i n je n o m m ilom p o n a š a n ju ; P a se u su đ ih d a d o đ em u v a š dom , Ia k o n ezv an gost, d a m i se oči U v e re o o n o m što s lu š a h o n jo j. A u n a k n a d u za m o je go sćen je D ovođirn v a m evo ovog m og čoveka. (Pokazuje na HORTENSIJA)

V eštog u m u zici i m a tem atic i, D a je p o tp u n o o b u či u tim Z n a n jim a što jo j n isu n ep o zn ata. P rim ite ga, d a m e n e b iste v ređ ali. Im e m u Licio, ro đ e n u M antovi. B A T IS T A D a ste m i d o b ro došli, gospodine, A i on, zbog vas. A li što se tič e K a ta rin e , m o je kćeri, m ogu reći, N a m o ju žalost, d a n ije za vas. PE T R U C IO N e ž e lite d a se r a s ta n e te s njom , V idim ; ili v am se n e d o p ad a m ja. B A T IS T A N e ra z u m e jte m e kriv o , re k a o sam O no što m islim . O d ak le ste vi, G ospodine? K ak o d a v a s o slo v ljav a m ? P E T R U Č IO P e tru c io m i je im e; ja sam sin A n to n ija , čo v ek a p o zn ato g S iro m Ita lije . B A T IS T A P o z n a je m ga d o b ro ; Z bog n je g a ste m i dobrodošli gost. G R E M IO S v ak a ca st v ašo j reči, P e tru c io ; A li d o p u stite d a i mi, p o n izn i M o litelji, p ro g o v o rim o nešto. — V ere m i, m nogo ste nagli. P E T R U C IO O prostite, S in jo re G rem io, ali j a b ih h te o D a o d m a h ok o n čam celu o v u stv a r. G R E M IO D a, a l’ n e m o jte d a se p o k ajete. — Susede, to je z a ista v rlo le p d a r. D a b ih v a m učin io sličn u lju b a zn o st, je r m e je v a ša p r ija tn a n a k lo n o st v ise zad u žila n ego ikoga, o d sveg srca v a m d a je m ovog m la265

dog u č e n ja k a (pokazuje na l u Ce n c a ) k o ji je d u g o stu d ira o u R em su, te je isto ta k o v e lik i z n a la c grckog, la tin skog i d ru g ih jezik a, k ao što je ta j d ru g i m u z ik e i m a te m atik e. Im e m u je K am bio. M olim v as, u z m ite ga za u čitelja. B A T IST A H ilja d u p u ta h v ala, s in jo re G rem io. D obro došli, d o b ri K am bio. (t r a jm iju ) A li, d o b ri g o sp o d in e izg led a m i d a ste stran ac. S m em li v a s p ita ti z a razlo g v ašeg d o lask a? TR A N IO O p ro stite m i, gospodine, što se, la k o sam s tra n a c u o v o m e g rad u , U su d u je m d a b u d e m p ro silac V aše kćeri, lepe, p le m e n ite B jan k e. P o zn ata m i je i v a š a o d lu k a U p rilo g n je n e se stre s ta rije . Sve što traž im to je da, p o što sa z n a te M oje poreklo, im a m isti p ris tu p S lobodan k ’o i d ru g i prosioci, I d a b u d em p rim a n s isto m lju b a z n o šć u I n ak lo n o šću k ao i ostali. A za odgoj v a š ih k ćeri d a je m o v u L a u tu p ro stu i ta j m a il sv ežan j G rč k ih i la tin s k ih k n jig a . P rim ite Г ih , O nda je n jih o v a v re d n o s t v elik a. B A T IST A L ućenco je v a s e im e 31; o d ak le ste? TR A N IO Iz P ize; ja sa m V in ćen co v sin. B A TISTA O n je M oćan u P izi; zn am ga p o ču v en ju . V rlo s te m i m io gost, gospodine. (HORTENSIJU)

U zm ite lau tu . (LUCENCU)

A v i k njige. — O d m ah U čenicam a v ašim o tid ite. H ej, tam o! (Ulazi SLUGA)

М о т б е , o d v ed i gospodu K ćerim a m ojim . R eci im o b em a 51 B atista je pročitao to im e na knjigam a koje razgleda.

266

D a su o n i n jih o v i u č ite lji I n e k a ih za to d o b ro slu šaju . (SLUGA odlazi sa LUCENCOM i HORTENSIJEM. Ћ odlazi za njima)

H ajd m o d a m alo v rto m prošetam o, P a o n d a n a ru čak . D rag i s te m i gosti Svi, p a v a m sv im a to o d srca kazern. PET R U Č IO S in jo re B atista, m oj pos’o je h ita n , S vakog d a n a n e ć u p ro siti devojku. Z n ali s te m og oca, i m en e u n je m u ; Je d in i sam n a sle d n ik njegovog B laga i im a n ja k o je je p r e veće N o m a n je sada. R ecite m i dakle, A ko o sv o jim lju b a v v aše kćeri, K ak a v m i m ira z d a je te u z n ju ? B A T IST A P o sle m o je s m rti p o lo v in u zem lje, A d v a ’est h ilja d a k ru n a o d m a h sad, P E T R U Č IO Z a ta j m iraz o sig u rać u je K ’o u d o v u , ak o m e preživi. O stav iću joj sv e sv o je im a n je I prihod e. S ve ćem o p o d ro b n o U ugovor stav iti, d a o b e S tra n e se m ogu n je g a d ržati. B A T IST A Da, a l’ pošto p rv o o sv o jite N je n u lju b a v , je r to je sv e i sva. P E T R U C IO To je lak o ; je r k ažem vam , oče, K o l’ko je ohola, ja sam to l’ko rešen. K ad se d v e b e sn e v a tre sukobe, S agore o n o što im s tv a ra bes. P o v eta ra c ra s p iri m a len u V a tru u požar, a o lu je gase V a tru i sve. T a k a v ću ja b iti P re m a n jo j, p a će se p re d a ti, je r j a sam S u ro v i n e prosdm k ’oi nek o odojce. B A T IST A V ešto je prosi, želim ti u sp eh a; A li b u d i sp re m a n n a n em ile reči. P E T R U Č IO Da, b iću k ao za v e tro v e b re g S to se n e tre s e m a d a sta ln o b iju . (HORTENSIO se vraća razbijene glave)

B A T IS T A S ta je, p rija te lju , što si ta k o b led ? H O R T E N SIO A ko sam bled, to je od s tra h a , v e ru jte . B A T IS T A H oće 1’ m i k ći b iti d o b a r m u z ič a r? H O R T EN SIO P re je za v o jn ik a ; gvožđe j© za nju , A n ije la u ta . B A T IS T A Z a r je nedeš m odi N au d iti d a u la u tu u d a ra ? H O R T EN SIO Ne, o n a je m e n e u d a r ila njom . R e k ’o sam joj sam o d a n e d rž i d o b ro L a u tu , ru k u jo j sav io d a v id i G d e d a s ta v lja p rste , a n a to je ona, B esna k a o p ra v a dav o lica, U z v ik n u la: „N e d rž im je dobro, K ažeš, p a d rž i je ti o n d a n a dupi!“ I g la v a m i sm e sta k ro z la u tu p robi. I do k sam s ta ja o i g le d ’o z a p a n je n , S a la u to m k ’o a lk o m n a v ra tu , N azv ala m e je žalo sn im gudačem , Z v rn d o v o m , i sta la re d a ti m i još D v a d e se t ta k v ih p o g rd n ih im en a, K ao d a se u n a p re d v ež b ala K a k o de m e što b o lje d a n ag rd i. P E T R U Č IO V esela d ev a, živ o ta m i mog! V o lijem je d e se t p u ta nego pre. O k a k o deznem d a p ro cask am s n jo m ! B A T IS T A N em o jte b iti ta k o p o tižten i; H a jd e te sa m n o m d a o b u c a v a te M la d u k der m o ju . S k lo n a je udenju, Z a h v a ln a je n a pouci. S in jo r P e tru c io , hodete li s n am a, Ili d a v a m p o šlje m K atu , sv o ju k ce r? PE T R U Č IO F o šljite je, m o lim ; d ekacu je ovde. (BATISTA, GREMIO, TRANIO i HORTENSIO OdU)

A k a d dode, rev n o sn o je prosim . A ko g rd i, re c i du d a p ev a S la tk o k ao slav u j. A k o se n a m rsti, K az acu joj d a izg led a m ila K ’o ju ta m je ru ž e orošene. B u d e li nem a, n e iz u sti red, 268

P o h v a lić u n je riu g o v o rljiv o st, R eći d a joj re č i p ro d iru u srce. A ko m i n a re d i d a se ta rn ja m , ja ć u Z a h v a liti joj kao d a m e m o li P a n e d e lju d a n a o sta n e m k ra j n je. O d b ije li d a se u d a, m o liću je D a oglašim o d a n n aše v e rid b e I v en čan ja. E vo je dolazi. S ad, P etru čio , govori. (Ulazi KATARINA)

D o b ro ju tro , K ato, to ti je im e, kak o Čujem. K A T A R IN A N aučio si tak o , je r si n ag lu v . O ni koji govore o m e n i K a ta rin o m m e zovu. P E T R U C IO L ažeš bre, V ere m i; je r te zovu p ro s to K ato m , L epom K atom , a n e k a d i p ro k leto m . A li K ato, ti n a jle p š a K a to U hriS canluku, K ato iz g o spodske K uće, sla tk a K ato , je r su K a te sv e P ra v e poslastice, d a k le K a to ti, U teho m oja, sa slu ša j m e, čuj. T v o ju b lagost h v a le u sv im g rad o v im a, G ovore o tv o jim v rlin a m a svud, U znose tv o ju lepotu, a l’ n e T oliko koliko zaslu žu ješ ti. P a m e je sve to k re n u lo d a d o d em I d a te zaprosim . K A T A R IN A K ren u lo ! U d o b r i . Cas! N eka te o n a j što te je k re n u o O vam o k re n e i o d av d e sad. O dm ah sam z n a la d a si p o k re tn in a . P ET R U C IO P o k re tn in a , kako, š ta j e to? K A T A R IN A S tolica. PET R U C IO P o godila si; h a jd , sedi n a m en e. K A T A R IN A M ag arci su stv o re n i d a nose, P a i ti si.

PE T R U C IO Z en e su stv o ren e Da nose, p a i ti si. K A T A R IN A N isam sp ala D a n o sim ta k v o g b ed n ik a k ’o ti. PE T R U C IO V aj, d o b ra K ato, n eću d a te ja O p teretim ; je r zn a ju ći d a si M lad a i la k a — K A T A R IN A S u v iše sam la k a D a m e u h v a ti ja ra n k ’o ti što si; A ip a k sam te šk a k o l’ko m i p riliči. PE T R U C IO K ol’ko ti priliči! K o l’ko - lepo zujiš! K A T A R IN A A ti le p o sh v ataš, k ’o sv a k a bud ala. PETR U C IO S p o ra p rep elice, kobac će t.e, zn aj, U h v atiti. K A T A R IN A N e b o ji se ta P re p elic a k o p ca č e ru p a n ih k rila. PET R U C IO Eh, p ra v a si osa, su v iše p rg av a. K A T A R IN A A k o sam osa, ču v aj se žaoke. P E T R U C IO N a jb o lje bi bilo d a išč u p a m n ju . K A T A R IN A Da, k a d bi b u d a la zn ala g d e je ona. P E T R U C IO Ko n e z n a g d e je o sin a žaoka! U rep u . K A T A R IN A U n je n o m jeziku. P E T R U C IO U čijem jezik u ? K A T A R IN A U tvom , k a d govoriš o rep o v im a. Zbogom . PE T R U C IO Sta, s jezik o m m o jim u tv o m rep u ? V ra ti se, m ila K ato, ja sa m v ite z — K A T A R IN A P ro v ericu . (Udari ga)

PE T R U C IO A ko m e ponovo u d ariš, J a ću te, k u n e m se, išam arati. K A T A R IN A A ko to u rad iš, gubiš g rb v ite šk i; A ko m e u d ariš, o n d a n isi vitez; A k a d n isi vitez, š ta si? PET R U C IO G lasnik, K ato. O, zap iši m e u sv o ju k n jig u ti! K A T A R IN A K a k a v ti je u k ra s n a šlem u, reci m i, P etlo v a k re s ta iP k a p a lu d a čk a? PE T R U C IO B iću i p e ta o bez k reste, ako m i S am o K a ta b u d e m o ja koka. 270

K A T A R IN A M oj P eta o n isi; k a o g a v ra n gračeš. PE T R U C IO N e sm eš iz g le d a ti to lik o kisela. K A T A R IN A T a k v a sam , k a d v id im d iv lju ja b u k u . PE T R U C IO A li o v d e n em a d iv lje jab u k e, P a zato n em o j b iti kisela. K A T A R IN A O vde je, ovde. PE T R U C IO O n d a m i pokaži. K A T A R IN A B ih, d a im a m ogledalo. P E T R U C IO Sta, M isliš n a m o je lice? K A T A R IN A T i p o g ađ aš D obro, ia k o si m l ad. PE T R U Č IO S v etog m i Đ orđa, Z a te b e sa m z b ilja jo š su v iše m lad . K A T A R IN A A ip a k si sv en ao . PE T R U C IO O d b riga. K A T A R IN A S ta m e b rig a. P E T R U C IO C uj, K ato, z a ista Nećeš m i um aći. K A T A R IN A N a iju tic u te sam o, A ko o sta n e m ; p u sti m e d a idem . PETR U C IO Ne, n ik a k o ; ti si v rlo blaga. Rečeno m i je d a si suro v a. C ud ljiv a, zlo v o ljn a, a sad v id im d a je To laž, je r ti si lju p k a , v esela I v rlo u č tiv a ; s p o ra n a je zik u A li s la tk a kao cveće p ro lećn je. Ne m rštiš se, n e gledaS popreko, N e grizeš u sn u k ’o sto cin e to P rznice, n it’ se v o liš d a in a tiš, Već si b la g a n a s p ra m p ro silaca I lju b a z n o s n jim a razg o v araš. Z ašto sv e t k až e k a k o K a ta h ra m lje ? K levetnici! A K a ta je pr&va I v itk a k ao le sk o v a grančica, B oje lesn ik o v e, sla đ a n o jezg ro m u. Da v id im k a k o h o d aš; ti n e h ra m lje š. 271

K A T A R IN A Id i b u d alo , ko m e n a re đ u je š ? • PET R U C IO D a li je ik a d D ija n a 32 k ra s ila G aj kao K a ta o v u o d a ju S vojim d iv n im hodom ? B udi ti D ija n a A D ija n a K a ta ; p a n ek K a ta b u d e C edna, a D ija n a n ek je sla d o strasn a ! K A T A R IN A G d e si izu čav ’o sv u tu re č ito st? PE T R U C IO To je o d prirode^ m ajk e. K A T A R IN A D u h o v ita M a jk a n e d u h o v ito g a sina. PET R U C IO Z a r n isa m m u d a r? K A T A R IN A U p ra v o to lik o K oliko d a um eš d a se ogreješ. PET R U C IO P a i ho ću K ato, u tv o jo j p o stelji. Ali, n a s tra n u sv e ovo ćask an je. Ja sn o ću ti re ć i: tv o j o tac je p ris t’o D a m i budeš žen a; sp o razu m esm o se I o tv o m m iraz u ; p a h te la ne h te la O ženiću se tobom . J a sam m u ž za tebe. T ako m i o v e sv etlo sti p ri kojoj V idim ti lep o tu zbog koje te volim , N e sm eš se u d a ti za drugog sem m ene. J e r ja sam ro d en d a te u k ro tim , K ato, d a d iv lju m ačk u p re tv o rim U p ito m u K a tu k ’o što su o sta le D om aće K ate. Evo oca. N em oj R eći ne, je r za ženu hoću K atu . (BATISTA, GREMIO i TRANIO se vraćaju)

B A T IST A S in jo r P etru cio , k ak o si uspeo Sa m ojo m ćerk o m ? PE T R U C IO K ak o nego d o b ro ? N em oguće je b ilo d a ne uspem . B A T IST A P a, ćerko K ato, što si p o tišten a ? K A T A R IN A Z a r m e zo v ete cerk o m ? P o k a z a ste O činsku b rig u željom d a m e d a te Z a p o lu lu d ak a, m an ito g g ru b ija n a K oji p su je n a sv a u sta, v e ru ju ć i D a p so v k am a m ože d a re ša v a stv a r. “ Dijana je bila rim ska boginja lova i šume.

272

P E T R U Č IO Oče, o v ak o je : vi j ceo sv et G ovorili ste p o g rešn o o n jo j. A ko je zloyoljna, s m u d ro sti je ta k v a , J e r o n a n ije d r s k a neg o s m e m a K a o go lubica; n e v a tre n a neg U m e re n a k ’o zo ra; s trp lje n je m D ru g a je G rizeld a,33 a Čednošću rim sk a L u k re c ija . I d a zak lju č im : složni sm o D a n a m sv a d b a b u d e sa d a u n ed elju . K A T A R IN A V olela b ih v ise d a te u n e d e lju V idim obeženog. G R E M IO Č uješ, P etru čio ; V eli d a bi te ra d ije v id ela O bešenog. T R A N IO J e li to ta j u sp eh vaš? L a k u noć o n d a n ašo j ulozi! PE T R U Č IO S trp lje n ja , gospodo; ja sam je iz a b r’o Z a sebe; ak o sm o zad o v o ljn i m i, S ta se to v as tiče? D ok sm o b ili sam i, D ogovorism o se d a i d a lje b u d e Z lo v o ljn a u d ru štv u . K ažem , n iko n e bi V ero v ao d a m e o n a ta k o voli. O, n a jd ra ž a K ato! — O b isn u m i o v ra t, P o lju p c im a m e obasu, s to lik o Z a k le tv a d a m e voli, d a je tre n O k a bio d o sta d a m i srce uzm e. V i s te n o v ajlije! D ivno je v id e ti K ako, k a d su d v o je sam i, i m la k o n ja M ože d a u k ro ti i n a jv e ć u zloću. D aj m i ru k u , K a to ; sad u V en eciju Id em d a k u p im sv a d b e n u o p rem u . P o s ta ra j se, ta ste , za gozbu; a znam D a će m o ja K a ta b iti d iv n a ml&da. B A T IS T A N e znam š ta d a kažem ; a l’ d a jte m i ru k e: N ek’ te, P etru cio , blagoslovi bog, V eren i ste. G R EM IO i T R A N IO A m in ; svedoci sm o m i. P riča o Grizeldi prvi pu t je objavljena u Engleskoj u Coserovim K enterberijskim pričama. Grizelda je bila uzor strpljivosti. 18 Sekspir l

273

PETR U Č IO T aste, ženo i gospodo, zbogom . U V en eciju id em ; n e d e lja j e B lizu; im aćem o p rs te n ja, danova, I le p u o p r em u. P o lju b i m e, K ato, U n e d e lju će b iti n a m V enčanje. (PETRUČIO i KATARINA odu na razne strane)

GREM IO J e 1’ ik a d v e rid b a zaiključena b rže? B A T IST A Z aista, gospodo, sa d ig ram ulogu T rgovca što se n eo p rez n o p u š ta U o č a ja n p o th v a t. T R A N IO A li ta je ro b a T ru le la k od v a s; d o n eć e d o b ita k Ili p o to n u ti u m ore. B A T IST A D o b ita k K o ji želim to je m ir u n je n o m b ra k u . GREM IO N em a s u m n je d a je o v a j njego-v lov B o lji nego što je očekivao. A sad, B a tista , vašoj m lađ o j kćeri. O vo je d a n što sm o to lik o želeli. J a sa m v a š sused, i b io sam p rv i N jen prosilac. TR A N IO АГ ja v o lim B ja n k u V ise no što b i re č i m o g le re ć i Ili v a s e m isli m o g le zam isliti. G R EM IO G olobradi, n e m ožeš v o le ti T ak o d u b o k o k ’o ja. TR A N IO S ed o b rad i, T v o ja lju b a v sm rzav a. G REM IO A tv o ja P rži. O dstupi, sk a k u ta lo ; s ta ro s t H ra n i i čuva. TR A N IO A li m la d o st godi Ž enskom e oku. B A T IST A _ S m ir’te se, gospodo. J a ću re š iti ta j sp o r; a d e la će D obiti n ag rad u . O d v a s d v o jic e K o v eće b la g o o sig u ra m ojoj K ć e ri im aće lju b a v m o je B jan k e. S in jo re G rem io, šta jo j v i d a je te ? 274

G REM IO P rvo, k ’o što znate, m oja k u ća ov d e S n ab d ev en a je b o g ato sre b rn im P osudem i zlato m ; zatim lav o rim a I k rčazim a za p r a n je n je n ih n ežn ih R u k u ; zasto ri su zidni sv i iz T ira ; K ovčezi od slo n o v ače p u n i N ovaca, a u o n im k ip a risn im S to je po k riv aci, b a ld a h in i, ru h o S kupoceno i n a jb o lje p latn o , T u rsk i ja stu č ić i b isero m k rašen i, Z avese o d m le ta č k e z la to tk a n in e ; Im am k a la jn o g i b a k a rn o g p o su d a I sv e što p rip a d a k u ći i gazd in stv u . A na m om p o ljsk o m d o b ru im am sto K ra v a m u z a ra i u s ta ja m a . S to d v ad e set d eb e lih volova, I sve što je tom b ro ju p o treb n o . P o o d m ak ’o sam u godine, znam , P a ako s u tra u m rem , sv e je n jen o , A ko do k le živ im b u d e sam o m oja. TR A N IO T o ,,sam o“ zvuči dobro. — G ospodine, S a slu ša jte m ene. Je d in a c sam sin I je d in i n a sle d n ik svog oca. A ko d o b ijem v ašu k ćer z a ženu, O stav iću jo j u z id in a m a P ize T ri ili če tiri k u će isto ta k o D obre k ’o m a k o ja k o ju s ta ri s in jo r G rem io im a ovde u Padorvi; U z to d v e h ilja d e d u k a ta g o d išn je O d p lo d n e zem lje; i sve će to sk u p a O stati n je n a u d o v štin a . S ta, Je sam li vas ža cn ’o, s in jo re G rem io? GREM IO D v e h ilja d e d u k a ta g odišnje Od zem lje! S va m o ja z e m lja to n e vredi. АГ o n a će ih im ati, a u z to I v elik i trg o v ačk i b ro d K o ji je sa d a u m a rse ljsk o j lu d . Sta, jesam li te u d a v io b rodom ? TR A N IO G rem io, zna. se d a m oj o tac im a T ri v e lik a trg o v a č k a bro d a, 18*

275

D ve g a lije i d v a n a e st n o v ih B a rk i; sv e jo j jam čim , i d v a p u ta v ise O d sv eg a onog što p o n u d iš ti. G R EM IO V eć sam p o n u d io sve, i vise n em am ; N e m ože im ati viSe n o Sto im am . A ko ti se d o p ad am , im aće M ene i ono' Sto je m oje. T R A N IO O nda Ja sn o je, p re m a v ašem o b ećan ju , D a je d e v o jk a m oja. G rem io je N adm aSen. B A T IS T A M o ram p riz n a ti, v aša je P o n u d a b o lja. N ek a jo j vaš o tac Da sv o je jam stv o , p a je o n a vaša. In a č e m e izv in ite, m olim , J e r a k o u m re te p r e oca, k ak o će U d o v štin u d o b iti? T R A N IO P rig o v o r U m esan n ije ; o n je sta r, ja m lad. G R EM IO A z a r m la d i k ’o i s ta ri n e u m iru ? B A T IST A P a, gospodo, o d lu c ih ovako: Id u će s e n ed elje, to zn ate, U d a je m o ja ć e rk a K a ta rin a ; A u n e d e lju p o sle toga, B ja n k a Biće v a š a m la d a, ako d o n esete O no ja m stv o ; ak o ne, o n a će ta d P rip a s ti s in jo r G re m iju . A sad Zbogom i h v a la obojici. (Ode)

G REM IO Zbogom , S usede d o b ri — S ad te se n e bojim . M ladi vetrogonjo, tv o j otac bi bio B u d a la k a d b i ti d ao sve, p a ta d P od stanost živeo o d tv o je m ilosti. K ojeSta! S ta r a ta lija n s k a lisk a N ije, dečko, ta k v o j lju b a z n o sti blisk a. (Ode) 276

T R A N IO Đ avo n e k a no si tu tv o ju lu k a v u , S v en u lu kožu. Ip a k sam ig rao K ’o n a jja č u k a r tu d a d rž im u ru ci. N au m io sa m d a u čin im d o b ro S vom e g o sp o d aru ; i sa d n e m a d ru g e Sem d a lažn i L u ćenco d o b ije O ca — lažnog V inćenca. A to je N eobično, je r obično d ecu D o b iju očevi; a l’ u to j p ro sid b i D obiće n a p ro tiv o ca svoga d e te — A ko m e lu k a v stv o m o je n e om ete. (Ode)

TREĆI ČIN

SCEN A PR V A P adova. B a tis tin d o m (Ulaze LUCENCO, HORTENSIO i BJANKA)

LUĆENCO P re sta n i, sv irač u ; p o stao si odveć D rzak. Z a r si zab o rav io već N a k a k a v si do ček n aišao K od n je zin e se stre K a ta rin e ? H O RTEN SIO A l' o n a je, sv a d ljiv i u č e n ja č e ; P o k ro v ite ljk a n e b e sk e h arm o n ije , I zato m i d o p u sti p rv en stv o ; P a posle jed n o g časa m u zik e O staće i v a m a to lik o v re m e n a Z a p re d a v a n je vase. LUĆENCO B eslovesno M agare, ti n ik a d n isi čitao K oliko treb a, d a b i saznao Zbog čega n a m je p o tre b n a m uzik a. Z a r n ije zato da osveži um C ovekov posle u če n ja i ra d a ? P u sti zato d a joj čitam filozofiju, A k a d a svršim , p o čn i sa m uzikom . H O RTEN SIO N eću d a trp im tv o je u v red e. B JA N K A O bojica m e v red ate, gospodo, J e r se gložite o k o onog što je U zav isn o sti o d m o je odluke. N isam m alo školsko đače; n eću d a m e V ezuju časovi i o d red en o v rem e. N ego ću u čiti k ak o m i je volja. D a p rek in e m o sv a k u d a lju ra sp ru , (LUCENCU) 278

S ed n im o sa d a ; a v i n o site V aš in s tru m e n a t i s v ira jte m alo. P re d a v a n je će n je g o v o v eć b iti S v ršeno d o k g a u d e site vi. H O RTEN SIO N a p u stić e te p re d a v a n je to K a d a g a u d esim ? (Ode)

LU CEN CO U d ešav aj večno. B JA N K A G de sm o ono sta li? LU ĆEN CO O vde, gospodice: H ac ib a t S im o is; h ie est Sigeia tellu s; H ie ste te ra t P ria m i regia celsa senis.'34 B JA N K A P re v e d ite to. LUCENCO H ac ib a t — k ao što sa m v a m v eć re k a o ; S im o is — ja sa m L u ćenco; h ie est — sin V in ćen ca iz P ize; Sigeia tellu s — p re ru š e n o v a k o d a b ih zadobio v a šu lju b a v ; hie stetera t, — a o n aj L ućen co što dolazi d a v as p ro si; P riam i — to je m oj m o m a k T ra n io : regia — k o ji p re d sta v lja m en e; celsa sen is — d a b ism o p re v a rili glu p o g a sta rc a .35 H O R TEN SIO Gospo, la u ta je udešena. B JA N K A C ujm o. U h! N ajv iši zvuci su n esk lad n i. LU CEN CO N e v a lja , čoveče; u d e s i ponovo. B JA N K A S ad d a v id im d a li ja to m ogu d a p rev ed em . H ac ib a t S im o is — n e z n a m v a s; hie est Sigeia tellu s — n e v e ru je m v a m ; hie ste te ra t P ria m i — p a z ite d a n as n e čuje; regia — n e u z d a jte se o d v iše; celsa senis — n e oca j avaj te. H O R TEN SIO Gospo, sa d je udešeno. LUCENCO • Niži T onovi n isu . H O R TEN SIO N iži to n o v i D obri su, a li ti, n is k i nitkove, K v ariš h a rm o n iju . (Za sebe)

O, k a k o je v a tre n 34 „Ovuda je tekao Sim oint; ovo je tro ja n sk a zem lja; Ovde je bio k raljev sk i dvorac staroga P rija m a .“ Ovi stihovi su iz o vidijevih Junakinja. 35 Grem ija. 279

I d rz a k n a š uča! Z iv o ta m i mog, T a h u lja se m ojoj lju b a v i u d v a ra . O dsad ću te b o lje m o triti, d ask alo . B JA N K A V rem en o m ću m o žd a v ero v ati, A li sad još su m n jam . LU ĆEN CO N em o jte su m n ja ti; Je r, zb ilja, A ja n t je bio E jak o v ič, N azvan ta k o p o p ra d e d i sv o m .36 B JA N K A M oram v e ro v a ti u č ite lju m om , A in ače b ih g o v o rila još 0 to j su m n ji; a li n ek a to. A s a d je, Licio, re d n a vas. D obri u č ite lju , N e zam erite, m olim vas, što sa m se N a ša lila m a lo sa v a m a dvo jico m . H O R TEN SIO Id ite u še tn ju i o s ta v ite n as B a r za čas je d an , je r m o ja m u z ik a N ije za tr i glasa. LU ĆEN CO Z bilja, če m u to S itn ič aren je , gospodine? J a ću M o rati još d a p riče k am (Za sebe)

i m o trim ; Je r, ako se n isa m p rev ario , N aš iz v rsn i je m u z iča r z a lju b lje n . H O R TEN SIO P r e no d o d im e te in stru m e n a t, gospo, M o ram p o četi s p rv im p ra v ilim a , D a biste z n a li d a s ta v lja te p rs te 1 d a s a v la d a te sk a lu brže, la k še I b o lje n o d a je m a ko d r u g i v aš U čitelj m uzike. I u tu s v rh u Sve sam v a m ovde lep o n ap isao . B JA N K A A li ja sk a lu v eć o d a v n o znam . H O R TEN SIO P ro č ita jte ip a k sk a lu H o rte n sija .37 B JA N K A (čita) s k a la ja sam , te m e lj svega sk la d a; A re, govorim za H o rte n sija ; B mi, B ja n k a , u zm i ga z a m u ža; *• Ove stihove Lućenco izgovara glasnije d a bi obm anuo H or­ tensija koji m ožda prisluškuje. # ” Ovde se H ortensio prvi p u t kaže ko je. Bio je tak o p reru šen da ga B janka n ije poznala.

280

C ja ut, je r te lju b i srcem svim ; D sol re, je d a n k lju č, a d v e n o te im a m ; E la m i, sm ilu j se ili ć u u m re ti.38 Z a r to n a z iv a te sk alo m ? To s e m en i N e svida; s ta ri n ačin m i je d raži. N isam b u d a la s ta d a n a p u stim d o b ra P ra v ila r a d i tih č u d n ih izum a. (Ulazi SLUGA)

SLU G A Gospo, o tac v a s m oli, o sta v ite V ase kn jig e, d a b iste pom ogli D a se n a m e sti so b a v a se sestre, K ojoj je s u tr a sv a d b a k ’o što zn ate. B JA N K A M o ram ići; zbogom , d ra g i u č ite lji. (Ode sa s l u g o m )

LUĆENCO O n d a n i ja n e m a m razlo g a ostati. (Ode)

H O R TEN SIO J a im am razlo g a d a m o trim tog uču. Izg led a m i d a je z a lju b ljen . АГ B ja n k a , A ko su tv o je m isli ta k o n isk e D a bacaš oko n a sv ak o g p ro stak a, O n d a n e k ’ te u zm e k o god b u d e hteo. A ko oko tv o ju n e sta ln o st p rim eti, N ap u stiću te i d ru g u uzeti. (Ode)

SCEN A D RU G A Padova. P red B a tistin im d o m o m (Dolaze BATISTA, GREMIO, TRANIO, KATARINA, BJANKA, l u C e n c o i d r u g i , sa s l u g a m a )

B A T IST A (Tr a n i j u ) S in jo re L ućenco, o vo je ta j d an O d ređ en za v e n č a n je K a ta rin e I P e tru č ija , a n ik a k v a g lasa ,B U ovim stihovlm a nem a nikakve veze izm eđu m uzičkih term ina i smisla, kao što je slučaj i kod prethodnog lažnog prevoda Ovldijevog teksta. Jedan ključ je H ortensijeva ljubav, a dve note su n jeg o v a dvojna ličnost, je r se on p o javljuje u vidu H ortensija i Licija.

281

Od n ašeg zeta. S ta će re ć i sv et? K o lik a b r u k a a k o m la d o ž e n ja N e d o đ e u čas k a d sv e šten ik tre b a D a iz v rši o b re d v en č an ja ! S ta kaže N a o v u n a š u sra m o tu L ućenco? K A T A R IN A S ra m o ta je m oja, je r sam p rin u d e n a Da, p ro tiv svog srca, d am r u k u m a n ito m I ću d ljiv o m g ru b ija n u što je Z u rio s p ro sid b o m , ali n e v en č an je m . R ek la sa m v a m d a je o n o b e sta n lu d o v S to g ru b o šću k r ije sv o je sa le zle; I d a bi g a s m a tra li šaldžijom , Isprosio b i i h ilja d u n jih , O dredio d a n svadbe, sp rem io G ozbu, p o k u p io sv o je p rija te lje , P ozvao svatove, ia k o n e m isli D a se isp ro šen o m d ev o jk o m oženi. N a s iro tu K a ta rin u sv e t će U p ira ti p rsto m i govoriti: „Gle, to je že n a lu d o g P e tru č ija , A ko h te d n e d o ci d a se žen i n jo m !“ T R A N IO B u d ite strp ljiv i, d o b ra K a ta rin a I B atista. Z iv o ta m i mog, P e tru c io m isli dobro, ia k o ga N ek a kob sp re č a v a d a o d rži reč. M ad a je su ro v , z n a m d a je A m u d a r; M a d a ša ljiv č in a, on je ip ak pošten. K A T A R IN A K am d a g a n isa m n ik a d a vid ela! (Ode plačući; za njom BJANKA i DRUGI)

B A T IST A Idi, devojko, n e k riv im ti plač; T ak v a b i sra m o ta o zlo jed ila I sveticu, a k am o li zloću T ako n e s trp ljiv e ćudi k ao ti. (Dolazi BIONDELO)

BIO N D ELO G ospodaru, gospodaru! N ovosti, sta re N ovosti39, k a k v e n ik a d n iste čuli! B A T IST A P a z a r su i n o v e i sta re ! K ak o to m ože b iti? BIO N D ELO Z a r n ije n o v o st ču ti o P e tru č ije v o m d o la sk u ? 4

39 Aluzija na P etručijevu staru oprem u.

282

B A T IST A J e li dosao? B IO N D ELO N ije, gospodine. B A T IST A K ako? BIO N D ELO O n dolazi. B A T IST A K ad će b iti ovde? BIO N D ELO K ad b u d e sta ja o gde sam ja sa d i gledao v as tu. TR A N IO K aži n a m i svoje s ta re novosti. BIO N DELO Eto, P e tru c io dolazi u nov o m še širu i sta ro m k o p o ran u ; im a sta re , tr ip u t p r e v r ta n e čak šire, p o d e ra n e cipele, je d n a s kopcom , a d ru g a v e z a n a v rp co m , sta r, zarđ ao m ač u z e t iz g ra d sk e o ru žn ice, s lo m lje n a b a lč a k a i sa k o ric a m a Čiji je v r h o tp ao i isk id a n im k aišim a. N ie gova k lju s in a je iščašen a k u k a ; o n a im a s ta ro m o ljc im a izedeno sed lo i d v e ra z lič ite u zen g ije; b o lu je od sa k ag ije , n o zd rv e joj sta ln o sline, d e sn i su joj n a d u v e n e o d k rv i, z a ra že n a je g n o ja v im čirev im a, im a m noge plik o v e, zglavci z a d n jih n o g u su joj otečeni, p a ti o d žutice, im a neizlečive za u šn ja k e, h v a ta je v rto g la v ic a te posrće, crv i joj n a g riz a ju c re v a ; le d a su joj u g n u ta , p leća išč aše n a; p re d n je no g e joj se ta ru je d n a o d ru g u ; đ em joj sto ji sa ­ sv im la b av o ; o g la v n ik joj od o v če kože, a uzde, k o je su, u sled čestog z a te z a n ja d a n e p o sm e , is k id a n e — v e z a n e su u čvorove; k o lan jo j je n a s ta v lje n o d še st k o m ad a; a žen sk i k u sk u n je o d som ota; n a n je m u su d v a slo v a k o ja o z n a č a v a ju n je n o im e, a u šiv en je d eb elim k o n cem n a nekoliko m esta. B A T IST A K o d o lazi s n jim ? BIO N DELO O, gospodine, n jeg o v la k ej, o p re m lje n gotovo isto kao i k lju se ; n a jed n o j m u nozi k o n čan a, a n a d ru g o j d u g ačk a v u n e n a čarap a, a podvezao ih je d n u crv en im a d ru g u p la v im što fan im odsečkom . N a s ta ri šešir, u m e sto p era, zad en u o p e sm a ric u o d č e trd e se t lju b a v n ih p esam a. P ra v o je ču d o v ište u toj oprem i, t e i ne lič i n a h rišćan sk o g p až a n i n a gospodskog lak eja. T R A N IO N ek a ču d n a ću d g a je n a v e la Da se ta k o o p re m i; a o n je O bično sk ro m n o o bučen. B A T IST A R a d u je m se što dolazi, p a m a ikako b io o p rem ljen . BIO N DELO АГ, gospodine, o n n e dolazi. 283

B A T IST A Z a r n is i re k a o d a d o lazi? BIO N D ELO K o? D a P e tru c io do lazi? B A T IS T A Je st, d a P e tru č io d o lazi? B IO N D ELO Ne, gospodine; re k a o sam d a n jeg o v a k lju s in a dolazi s n jim n a svojim led im a. B A T IST A P a to je je d n o isto. B IO N D ELO N ije, švetog m i Ja k o v a , u novčić! K onj i čo v ek su v ise n eg o je d a n , M ada n isu n ek i b ro j v a n re d a n . (Dolaze PETRUCIO i GRUMIO)

P E T R U C IO G d e su ta gospoda? H ej! K o je kod kuće? B A T IS T A G ospodine, d o b ro došli. PE T R U C IO N isam d o b ro Došao. B A T IST A P a v id im d a v i n e h ra m lje te . TR A N IO N iste ta k o d o b ro o p re m lje n i K ao što b ih želeo d a jeste. P E T R U C IO Z a r n ije d o b ro što o d m a h d o ju rih ? 40 A li gde je K a ta ? M o ja d iv n a m la d a ? K a k o je ta s t m o j? Izgleda, gospodo, D a s te n a m ršte n i. S to to d o b ro d ru štv o G led a k ’o d a v id i ču d n o v a t spom enik, N eku k o m e tu il’ kob n o z n a m en je? B A T IST A P a, gospodine, z n a te d a je ovo D an v ašeg v en č an ja . P rv o besm o tužni, J e r sm o se p la šili d a n ećete dodi; A sad sm o tu ž n iji, je r ste d o šli tak o N eo p rem ljen i. S k in ’te to o d elo K o je sra m o ti v ase d o sto jan stv o I t m je u o k u n aše sv ečan o sti. T R A N IO K a k v a vas je to o k o ln o st m ogla Z a d rž a ti o d v ase n ev este I p o sla ti o v am o tak v o g a D a n a sam og sebe n e lieite? P E T R U C IO D ugo je p ričati, d o sad n o slu šati. D ovoljno je reći d a sam d o šao D a reč o d ržim , ia k o sam bio P rin u d e n d a m alo odocnim ; a l’ to ću « ž u rb a priliči m ladoženji.

284

U zg o đ n iji čas v a m ta k o o p ra v d a ti D a ćete b iti sa sv im zadovoljni. A li gde je K a ta ? SuviŠe j e čekarn. O dm iče ju tro , v re m e je za crk v u . T R A N IO Ne id ite svojoj n ev esti u to m N ep rik la d n o m ru h u . Id ite u m o ju Sobu, p a m o je odelo o b u c ’te. PE T R U C IO Ne, b aš ću o v ak o d a p o setim n ju . B A T IST A A li tak o , n a d a m se, n e ć e te Ići u c rk v u n a v en čan je. PE T R U C IO Bogm e, B aš o v ak o ; p a d o s ta s rečim a. O na se u d a je za m ene, a n e Z a m o je ru h o . K a d a b ih m ogao O b n o v iti to što će m i o n a P o h a b a ti, k ao što b ih m ogao P ro m e n iti tu b e d n u oprem u , B ilo bi n jo j dobro, a m e n i još bolje. A li, b u d a la sam što ćask am sa v am a, K a d tre b a d o b ro j’tro d a poželim m la đ i I p o lju p c em sv o je p ra v o zap ečatim . (PETRUCIO i GRUMIO odu)

TR A N IO Im a o n razlo g a z a to ludo ru h o ; A li ćem o ga m o žd a n a te r a ti D a o b u č e b o lje k a d p o d e u crk v u . B A T IST A Id e m za n jim , d a v id im Šta će b iti. (BATISTA, GREMIO i SLUGE odu)

T R A N IO A li p o red n je n e lju b a v i41 tre b a v am I p ris ta n a k očev. I u c ilju tom , K ao Sto sam v ašem go sp o d stv u već r e k ’o, M o ram n a ć i n ekog čoveka — sv e jed n o K oga — k o ji će n a m p o slu žiti sm eru, Iz ja v iti d a je V inćenco iz P ize I z a ja m č iti o v d e u P ad o v i V eće sv o te nego Sto o b ećah ja. O nda ćete u ž iv a ti m irn o “ Lućenco je, očito, već izvestio T ran ija o svome uspehu kod B janke. 285

U svojoj na
S in jo re G rem io, D olazite li iz crk v e sad ? GREM IO R ado K ’o n e k a d iz škole. TRA N IO V ra ć a ju T se kući M ladožen jk i m la d a? GREM IO M lad o žen ja V elite! P a to je p rzn ica, p rz n ic a D ža n d rljiv a, to će i m la d a videti. TRA N IO P rg a v iji o d n je ? T o je nem oguće. GREM IO P a o n je đavo, davo, sa tan a . TRA N IO Đ av o lica je ona, davolica, Đ av o lja m a jk a. GREM IO O h, o n a je jag n je, G olubica i b ezazlen stv o r P re m a n jem u ! Kazern, gospodine L ućenco, k ad je sv e šten ik u p it’o D a li o n a h o ce d a m u b u d e žena, „Da, do v ra g a “, re k a o je on I opsovao ta k o glasno d a je S veštenik, z a p a n je n , isp u s tio k n jig u . A k a d se sag n u o d a je podigne, M a h n iti g a m la d o že n ja lu p i Pesnicom , te p a d e k ra j k n jig e i on. 286

A m la d o že n ja je n a to rek ao : „N eka ih sa d a p o d ig n e ko hoće/* T R A N IO S ta je r e k la m la d a k ad je o p e t u s t’o? G R EM IO D rh ta la je i tr e s la se, je r je On lu p a o nogom i psovao K ’o d a m u je p a ro h tobož podvalio. A k a d je o b re d b io već završen, V ik n ’o je z a vino, d ra o se ,,U z d ra v lje !“ K ao k ad m o m a r p o b u ri p ijan či S d ru g o v im a. P o p io je vino, A ta lo g sasu o u lice crk v en jak u , P ro sto za to što m u se cinilo, Dok je pio, d a re tk a , k rž lja v a B ra d a c rk v e n ja k a žu d i za g u tljajem , Z a tim je m la d u ščep ao za v r a t I p o lju b io jo j u s ta ta k o glasno D a je sv a c rk v a o d je k n u la tad. K ad sa m to video, izadoh o d stid a; A sad će doći i cela p ovorka,

Tako lude svadbe nikad nije bilo. Cujte, čujte! Cuju se svirači. (Muzika) (Dolaze PETRUCIO, KATARINA, BJANKA, BATISTA, HORTENSIO, GRUMIO i PRATNJA)

PET R U Č IO G ospodo, drugovi, h v a la v am n a tru d u . Z nam d a ste m islili d a ru č a te sa m nom I d a ste sp re m ili b o g atu trp ezu ; Ali m e h ita n posao poziva, Te se sad m o ra m o p ro stiti s vam a. B A T IST A J e 1’ m o g u će d a v ečeras o d lazite? PETR U C IO M o ram ići d a n a s p re no d o đ e noć, Ne ču d ite se; d a m oj po s’o znate, P re b iste m e m o lili d a idem N ego d a o stan em . C e stiti svatovi, H v ala v am sv im a kao p risu tn im a C asu k a d sam seb e d a o ovoj N a jk ro tk ijo j, v rlo j, sla tk o j ženi. R u č a jte s m o jim tasto m , isp ija jte U m o je z d ra v lje ; a ja m o ra m ići. S ad zbogom sv im a. 287

TRA N IO D o p u stite d a vas Z am olim o d a o s ta n e te sam o P o posle ru ck a. PETR U C IO T o je nem oguće. GREM IO I ja vas m olim . PETR U C IO N e m ogu. K A T A R IN A I ja te M olim . PETR U Č IO T o m i je drago. K A TA R IN A J e 1’ ti d rag o D a o sta n eš? PETR U Č IO D rag o m i je što m e M oliš d a o sta n e m ; a l’ o s ta ti n eću M a k o lik o m e m olila. K A T A R IN A O stani, A ko m e voliš. PETR U C IO K onje, G rum io! G RUM IO S p re m n i su, g o sp aru ; p re je li se zobi. K A TA R IN A O n d a r a d i š ta hoćeš; ja n eću Ići d an as, n i su tra, d o k m i se N e p ro h te. V ra ta su o tv o ren a , zn aj, Možeš ić i sv o jim p u tem , gospodine, I k asati d o k su čizm e ti čitave, J a n e ć u i d d o k md n ije v o lja. V idim d a ćeš b iti p rg a v m už, j e r si se Pokazao ta k a v u sam o m početku. PETR U C IO M olim te, K ato, sm iri se, n e lju ti. K A TA R IN A H oću d a se lju tim ; šta se te b e tiče? Oče, u m iri se; o n će o sta ti D okle ja hoću. GREM IO Eto, gospodo, S ad će s tv a r počeli. K A T A R IN A N ap red, gospodo, N a sv a d b en i ru č a k . V idim d a se m ože O d žene p ra v iti i p ra v a b u d ala, N em a li d u h a d a se odupre. PETR U C IO Ići će, K ato, po tv o jo j zapovesti. P o slu ša jte m la d u vi iz n je n e p ra tn je . N a gozbu! — p a se v esel’te, gostite, N a p ija jte p u n o m m ero m n je zin o m e 288

D evičan stv u . B u d ite m a h n iti, V e s d i, lu d u jte iT se — obesite. A li m o ja le p a K a ta m o ra sa m nom . N e ro g u šite se, n e lu p a jte nogom , N e b u ljite , n e b esn ite42 j a sam G o sp o d ar o n o g a što p r ip a đ a m eni. O n a je m o je im an je, m oj dom , M oje po k u ćan stv o , m o je p o lje, m oj A m b ar, m oj konj, m oj vo, m oj m ag arac. I sve. T u je o n a ; n e k a je d o d im e Ko sm e. B ra n ić u sv o je p ra v o j a I o d n ajsm elije g , kadi m i p reči p u t U P ad o v i. V ad i m ač, G rum io, O p k o lje n i sm o k ra d l jiv c im a ; spasi, A ko si čovek, g o sp o d ark u svoju. N e p la ši se, s la tk a nevesto, n eće te N i d o taći, o d b ra n ić u te ja I o d m iliona. (PETRUCIO, KATARINA i GRUMIO odu)

B A T IST A P u s tite n e k ’ o d e o v aj m irn i p ar. G R EM IO D a n e o d e b rzo u m ro b ih od sm eha. T R A N IO O d sv iju b ra k o v a n a jlu đ i je ta j. LU ĆEN CO S ta m islite, gospo, v i o vašoj se stri? B JA N K A L u d a je, p a se lu d o i udala. G R EM IO P e tru č io se o k a ta rin io , Ja m č im za to. B A T IST A Susedi, p rija te lji, M a d a m la d a s m la d o že n jo m n ije T u d a zau zm u m e sta za trpezom , O va gozba im a p o slastice sve. Lućenco, sed i n a m la d o že n jin o M esto, a B ja n k a n e k a zau zm e M esto sv o je sestre. TR A N IO H oće 1’ sla tk a B ja n k a D a se v e ž b a u u lo zi m la d e? B A T IS T A H oće, Lućenco. H ajdem o, gospodo. (Odu)

a Ovo govori K atarini, m ada ne gleda u n ju već u svatove. 19 Sekspir 1

289

ČETVRTI ČIN

SCEN A PK V A P e tru č ije v a ku ć a n a selu (Ulazi GRUMIO)

G R U M IO Do đ av o la sa sv im a u m o m im rag am a, lu d im gosp o d a rim a i rđ a v im p u te v im a ! J e li ik a d čovek b io o v ak o isp re b ija n ? J e li se ik a d o v a k o u p rlja o ? J e li ik a d bio o v ak o u m o ran ? P o s la t sa m n a p re d d a n alo žim v a tru , a oni d o laze za m n o m d a se o g re ju . D a n isa m lončić što se b rz o zagreje, u sn e b i m i s e za m rzle za zube, jezik za n epca, srce za re b ra , p re n o što b ih stig ao do v a tre d a s e o tk rav im . U g re jac u se d u v a ju ć i u vatru-; in ače, k ak v o je v rem e, i v e ć a lju d in a o d m e n e b i m o g la d a nazebe. E j, h ej, K a rd o ! K A R C IO K o to zove ta k o p ro zeb ao ? G RU M IO K o m ad le d a. A ko su m n ja š, m ožeš sk liz n u ti od m o g ra m e n a d o m o je p e te k ao d a je to sam o o d g lav e d o v ra ta . V atre, d ra g i K a rd o ! K A R C IO D olazi li m oj g o sp o d a r sa ženom , G ru m io ? G R U M IO O, d a K a rd o , da. P a zato v a tre , v a tre , i n e sip aj v o d u n a n ju . K A R C IO J e li o n a ta k o v e lik a zlo ća k ao što se p rič a ? G RU M IO B ila je, d o b ri K arcio, p re o v o g a m raza. A li ti zn aš d a zim a u k ro ti čoveka, žen u i živ o tin ju . O n a je u k ro tila m og staro g gospodara, m o ju n o v u gospodaricu, i m en e, p a i teb e, d ru ž e K a r d o . K A R C IO O dlazi, b u d a lo o d tr i p a lc a !43 J a n isa m ž iv o tin ja . “ G rum io je m alog rasta.

290

V

G R U M IO A, ja sam od tr i palca, je li? P a tv o j ro g 44 je sto p u d u g ačak , a ja sam b a r to lik o v iso k . A li, hooeš li d a naložiš v a tru , ili hoćeš d a se žalim n ašo j gospod aric i, č iju ćeš ru k u , je r je sa d p ri ru ci, b rzo o se titi n a svoju h la d n u rad o st, je r si sp o r u svom v ru ć e m poslu? K A R C IO M olim te, d o b ri G rum io, kaži m i k a k o je u svetu? G R U M IO U sv e tu je hladno, K arcio, u sv a k o m p o slu sem tv o m ; za to sp rem i v a tru ; v rši sv o ju d u žn o st, p a ćeš b iti n ag rađ e n , je r m oj g ospodar i gosp o d arica jo š m alo pa će se živ i sm rzn u ti. K A R C IO V a tra već gori; za to m i, d o b ri G rum io, re c i šta je novo? G R U M IO P a „Džeče dečače, dečače!45 N ovosti im a koliko god hoćeš. K A R C IO H a jd e p ričaj, nem oj izv rd av ati. G R U M IO O n d a p o d stak n i d o b ro v a tru , je r sam sasv im p rozebao. G de je k u v ar? J e li v e č e ra gotova, k u ć a sp re m lje na, rogoziina p ro strta , p a u č in a očišćena? Je s u li sluge u novom od elu i belim ča ra p am a , a službenici u sv ad b enom ru h u ? Je su li sp re m lje n e n ajlep še čaše i n a jb o lji p e h a ri? Je su li stolovi z a strti i je li sve u red u ? K A R C IO Sve je sp rem n o ; i zato m i sad, m olim te, isp rič aj novosti. G R U M IO P rv o , znaj. moj k onj je u m o ra n ; m oj g o sp o d ar i g ospodarica su pali. K A R C IO K ako? G RU M IO Sa sed la u blato. O to m e bi se m ogla isp rič a ti čitava priča. K A R C IO D a je čujem , d o b ri G rum io. G RU M IO O vam o uvo. K A R C IO Evo. G R U M IO Na. (Udari ga)

K A R C IO P a ovo je da se p riča oseti, a n e čuje. G R U M IO B o ln a p rič a i tre b a d a se c s e ti; a ova ću šk a j e sam o k u c a n je na tv o je uvo, d a se o tv o ri d a čuje. S a d počinjem . Im p r im is46, išli sm o o p asn o m n izbrdicom . M oj g o spodar je ja h ao iza m o je gospe — 44 Rog koji mu je žena nabila svojim neverstvom . «г. p o četak jedne stare pesme. u Prvo. 19*

291

K A RG IO O b o je ria isto m k o n ju ? G R U M IO S ta se to te b e tide? K A R C IO P a zbog konja. G RU M IO O n d a ti p rid aj! A d a m e n isi p re k in u o čuo bi kak o j e n je n k onj pao, a o n a p a la isp o d n je g a . Cuo bi u k ak v o se b la tn ja v o m e sto s tro p o š ta la i k ak o se sv a u p rlja la ; k a k o j u je o n o sta v io sa ikonjem n a n jo j; k ako m e je istu k ao zato Što je n je n k o n j p o sm u o ; k a k o je g ac aja kroz b la to d a ga o d v o ji o d m e n e; k ako je o n psovao; k ak o je m o lila o n a k o ja n ik a d 1 n ije m o lila; k a k o sam j a zapom ag ao ; k a k o s u k o n ji pobegli; k a k o je n je n a u z d a isk id a n a ; k a k o sa m ja izg u b io k u sk u n ; i m n oge d ru g e stv a ri v re d n e p am d en ja, k o je će sad u m r e ti u zab o rav u , p a ćeš ti, n eo b av ešten , otići u svoj grob. K A R C IO P o tv o m e p ric a n ju o n je v ed a p rz n ic a o d nje. GRU M IO D a, i to cete u v id e ti i t i i n a jo h o liji od sv ih vas, dim o n d o d e kuci. A li što j a g o v o rim o tom e? Z ovi N ata n a e la , Jo sifa , N ikolu, F ilip a , V a lte ra , S ederka i o stale. N ek a g la tk o o č e š lja ju k o su i o č e tk a jii sv o je p la v e k a p u te ; a podvezice d a s u im lepe. N ek a se p o k lo n e sa istu re n o m lev o m nogom 47, i n e k a se n e u su d e d a d o d im u d je d n u d la k u r e p a m o g a g o sp o d ara d o k n e p o lju b e sv o je ru k e. J e s u li sv i sp rem n i? K A R C IO Jesu . G RU M IO Z o v i ih ovam o. K A R C IO C u je te li, h e j? M o ra te d o d ek ati m og g o sp o d a ra i n a d in ite le p poklon m o jo j gospodarici. G RU M IO P a o n a je b o g ata. K A R C IO K o to n e zna? G RU M IO Ti, je r tra ž iš o d slu g u d a jo j d a d u poklon. K A RCIO J a sa m sam o re k a o d a jo j se poklone. G RU M IO D a jo j p o k lo n e sebe. N e tr e b a n jo j ta k a v poklon. (Ulazi NEKOLIKO SLUGU)

N A TA N A EL D obro došao kuci, G rum io! F IL IP Z d rav o , G rum io! JO S IF O, G rum io! N IK O L A D ru ž e G rum io! 47 F okloniti se sa isturenom desnom nogom bio je znak izazivanja.

292

N A TA N A EL K ak o si, sta ri m om če? G RU M IO D obro đošao ti; z d ra v o ti; a ti; đ ru že, ti, — eto, gotovi sm o s p o z d ra v lja n je m . A sad, m o ji n a lic k a n i d ru govi, je li sv e sp rem n o , je 1’ sv e k ak o tre b a ? N A T A N A EL S ve je sprem no. J e li n a š g o sp o d ar blizu? G RU M IO S asvim je blizu, m ožđa je već sja h a o ; zato n em o j­ te — Sto m u grom ova, m ir! C u jem g o sp o d ara .. . (Ulaze PETRUCIO 1 KATARINA)

PE T R U Č IO G d e su te h u lje ? S ta, n ik o g a n em a N a v ra tim a , d a m i u zen g iju d rž i I p rih v a ti k o n ja! G d e su N atan ael, G rg u r, P ilip ? SV E SLU G E O vde, g o sp o d aru ; O vde smo, ovde, ovde, gospodaru! PE T R U C IO O vde, g o sp o d aru ; ovde, gosp o d aru ; O vde, gosp o d aru ; o v d e gospodaru! Vi glu p av i i n eo tesan i P rostaci! Sta, z a r n e z n a te za p ažn ju , O bzir i d u žn o st? G d e je b u d a la sti N itkov koga sam r a n ije poslao? G R U M IO O vde, g o sp o d aru — b u d a la st k ’o pre. PE T R U C IO S eljačino! Rago! Z a r ti n isam r e k ’o Da m e u p a rk u saček aš s a tim N e v a ljalim lu p ežim a? G RU M IO K aput N ata n ae lo v n ije bio gotov; G av rilo v e cip ele b ile su P o cep an e; n ije bilo b a k lje Da b i s e P e tro v še šir n a c rn io ; V altero v a k a m a n ije m o g la d a se V adi iz k a n ija . N iko n ije b io O p re m lje n lepo sem A dam a, R alfa I G rg u ra ; o sta li su b ili Daxmjavi, sta ri, p ro sjačk o g izgleda. АГ k a k v i su, tu su, d a v as d o ček aju . PE T R U C IO N ev aljalci, id ite, idite, I d o n e site m i o d m a h večeru . (SUUGE odlaze) (Peva) 293

G de je ž iv o t m o j n egdašnji, G de su — “48 Sedi, K ato , d o b ro si m i d o šla — T ra la, t r a la la la. (SLUGE se vraćaju sa večerom)

U h! Uh! D obra, sla tk a K ato , b u d i V esela. — S k in i m i čizm e, n ev aljalce! N itkovi, p o ž u r’te, h o ćete li, no? (Peva)

N e k i m o n a h d revn o g reda, D ok je is’o p u te m s v o jim —49 D o v rag a, h u ljo , isk riv i m i nogu! E vo ti, d a paziš k ad izuvaš d ru g u . (TJdari ga)

B u d i vesela, K ato. Vode, hej! Brže! G de li je m oj p as T roil? M om če, Idi, re c i F e rd in a n d u , m om R odak u , d a d o d e ovam o. M oraš ga P o lju b iti, K ato, i p o zn a ti s e s n jim . G de su m i p ap u če? K am o voda ta? (SLUGA donosi vodu)

H a jd e , K ato, um ij se. A ja ti O d s rc a želim dobrodošlicu. (SLUGA ispusti vrč)

P a sji skote, zašto ga ispusti! (Udara ga)

K A T A R IN A S m iri se, m olim te, to je nehotice. PET R U Č IO G iupačino, k lem p av i n itkove! — H ajd e , K ato , sedi; g la d n a si već, znam , H oćeš li ti d a o čitaš m olitvu, S la tk a K ato, ili ja? A Šta je ovo? J a g n je tin a ? P R V I SL U G A Da. PETR U C IO K o je to doneo? P E T A R Ja. 48 P očetak neke izgubi jene balade. 49 Odlom ak neke izgubljene balade. 294

PE T R U C IO Z ag o rela je, k ao i sv e jelo. K ak v i s u p si to! G d e je k u v a r ta j? Z a r sm e te d o n e ti i slu ž iti o n o Sto n e v o lim ? N o site ta n jire ,

Case, sve! (Baca hranu i posude na pod)

V i nehatni glupaci I drski robovi! Sta, gunđate još? P o k aza ću v a m j a o d m ah . K A T A R IN A M olim te, M užu m oj, sm iri se; je lo j e to d o b ro ; S videlo b i ti se, d a si rasp o lo žen . PE T R U C IO B ilo je, K ato, zagorelo, s m o ; A m e n i je strogo z a b ra n je n o D a ga jed em , je r o no p o d stiče P rg a v o st ili izaziv a gnev; P a je b o lje d a n a s d v o je g lad u jem o , J e r sm o i sam i o d seb e p rg a v i, N o d a g n ev h ra n im o p rep ec en im m esom . S trp ljiv a budi, s u tra će se to P o p ra v iti, a n o ćas ćem o sk u p a G ladovati. O dvešću t e sad U b ra č n u o daju. (Odu. SLUGE se vraćaju)

N A T A N A E L J e s i Г ik ad , P e tre , ta k o što video P E T A R O n u k ro ć a v a n je n u ću d ljiv o st S vojom još većom . (KARCIO se vraća)

G RU M IO A gde je sad on? K A R C IO U n je n o j o d aji, d rž i jo j p rid ik u 0 u zd ržljiv o sti, pa g rd i i p su je, 1 p re k o re v a , te ona, jad n ica, N e z n a k a k o d a stoji, d a g le d a I govori, p a sedi k ’o sad a P o d ig n u ta iz n ek a k v o g sna. H ajdem o, h ajd em o , evo g a dolazi. (Odu. PETRUCIO se vraća)

PETR U C IO M u d ro sam počeo v la d a v in u sv o ju I n a d a m se konačnom u sp eh u .

S okolica je o štra, ja k o g la d n a; D ok se n e pokori, n e m a jo j n i h ra n e ; In a č e se n e bi o sv rta la N a m o je n a re d b e . A d a je u k ro tim Im a m još je đ a n naČin, i to ta j D a je n a u č im d a z n a i d a d o d e K a d je e u v a r zove, to je st d a je d rž im B u d n u , o n ak o k ’o k o p ce što n eće D a s lu š a ju lu p a ju ć i krilo m . O n a d a n a s n ije jela, p a i neće; P ro šle n o ći n ije sp av ala, p a neće Ni noćas. K ao jelu, i p o ste lji N aći ću m a n u tobož: p o b acaću M a n ji ja s tu k tam o, a v e ć i onam o, P o k riv a č n a je d n u stra n u , a n a d ru g u C a ršav e; i u sred celog to g d a rm a ra P re tv a ra ć u se d a čin im sv e (to Iz v elik e b rig e za n ju ; a o n a će U sled to g a b iti b u d n a celu noć. Z a d re m a li sam o, g rd iću , p ra sk a ć u I ta k o je b u d n u g alam o m d ržati. To je n a č in d a se žen a u k ro ti L ju b azn o šću , i ta k o ću n je n u Z lu cu d o b u zd ati. A ko u m e b o lje D a u k ro ti zloću, n e k a k až e sm elo; U činiće tim e m ilo sid n o delo. (Ode)

SCEN A D RU G A Padova. P red B a tis tin im dom orn (Dolaze TRANIO i HORTENSIO)

TR A N IO J e li m oguće, p rija te lj L icije, D a gospodica B ja n k a ikog voli Sem L u ćen ca? J a v a s u v e ra v a m D a se o n a lepo d rž i p re m a m eni. 296

H O R TE N SIO D a b iste im a li vere, gospodine, U o n o sto rek o h , s ta n ite u s tr a n u I p o g le d a jte k ak o je o n uči. (Dolaze BJANKA i LUCENCO)

LU ĆEN CO D a li v am k o risti, gospodice, ono C em u v a s u čim ? B JA N K A C em u m e učite, U č ite lju ? P rv o re c ite m i to. LUĆENCO U čim v as o n o m što je n a jv a ž n ije : V eštin i lju b a v i.50 B JA N K A A d a li m ožete D okazati, gospodine, d a tom V eštin o m v la d a te ? LUĆENCO P ris ta n ite v i D a v la d a te m o jim srcem , m ila m oja, P a ću v a m b iti učenik. H O R T EN SIO O vo je Z a is ta brzo! S ta sa d a k ažete V i k o ji s te se sm eli i zak leti D a v a ša gospa B ja n k a n e v o li N ik o g a n a sv e tu k o lik o L ućenca? T R A N IO O n e v e rn a lju b a v i! N estaln i Z en sk i ro d e! K až em vam , Licio, Ovo je čudno. H O R TEN SIO N e g rešite vise. J a n isa m Licio n i m u z ič a r neki, K ao što izgledam , v eć čovek što m rzi D a živi o v ak o p re ru še n r a d o n e K o ja o d b ija plem ića, a voli T akvo n ištav ilo . Z n a jte , gospodine, D a je m o je im e H ortensio. T R A N IO S in jo r H o rten sio , često sam slušao 0 vašoj v elik o j lju b a v i za B ja n k u ; 1 pošto su m o je oči svedok n je n e Lakocm islenosti, ja ću se zajed n o S v am a, ak o v a m je po v o lji zau v ek O dreći B ja n k e i n je n e lju b a v i H O R TEN SIO G le k ak o se lju b e i m ilu ju ! S in jo re L ućenco, evo m o je ru k e ; 50 Aluzija na Ovidijevo delo Ars amatoria. 297

C v rsto s e z a k lin je m d a je v ise n eć u P ro siti, i d a se o d riee m n je k ao N ed o sto jn e ш о је p re đ a š n je lju b a v i I u d v a ra n ja ludog. T R A N IO Z a k lin je m se Isk re n o i ja, d a se n ik a d n jo m N e oženim , p a m a m e m olila. P ih ! K ak o m u se p o d lačk i u d v a ra . H O R TEN SIO V oleo b ih d a je p re z re ceo svet S em njeg a! A ja ću, d a b ih o d ržao Z a k le tv u svoju, o že n iti se već Z a tri d a n a b o g ato m udovom Sto m e je celo v re m e v o lela D ok sam ja voleo d iv lja k u š u tu. A sa d a zbogom , s in jo re L ućenco. L ju b a z n o st ženska, n e žen sk a lep o ta, O svojiće m o ju lju b a v . I ta k o se O p ra šta m s v am a u čv rsto j odluci D a z a k le tv u sv o ju isp u n im što pre. (Ode)

T R A N IO G ospodice B ja n k a , n e k a v a šu lju b a v B la ž e n u 'p r a ti b lag o slo v i sreća! Eto, u h v a tih vas n a delu, vi n ež n a L ju b av i, p a vas se o d re k o h za je d n o S a H o rten sijem . B JA N K A Salite se samo, T ran io , je s te 1’ m e o d re k li se o b a? T R A N IO Jesm o, gospodice. LU ĆEN CO O n d a sm o slo b o d n i O d L icija. T R A N IO O n će sa d u ze ti V eselu n e k u u d ovicu, v o ljn u D a se isto g d a n a isp ro si i venča. B JA N K A Bog m u d a o ra d o sti T R A N IO I on će U k ro titi je. B JA N K A T ak o k aže on. T R A N IO B oga m i o n ide u u k ro tite ljs k u školu.

/

B JA N K A U k ro tite ljsk u školu! Z a r p o sto ji T ak v o m esto? T R A N IO Da, gospo, i tu je P e tru č io u č ite lj: p re d a je M noge v e štin e k ak o d a se zloća U k ro ti i d a se sp u ta jeziik n jen . (Dolazi BIONDELO)

B IO N D ELO O gospodaru, gospodaru, m o trih T oliko d a sam u m o ra n k ’o pas. A li sa m n a jz a d sp azio nekoga C estitog s ta rc a d a id e n iz brdo. O n b i n am m og’o poslužiti. T R A N IO S ta je On, B iondelo? B IO N D ELO U čitelj, trg o v ac, T o n e zn am tačno. D o b ro je odeven, A po d rž a n ju i lik u k ’o otac. LU ĆEN CO P a š ta n am o n tre b a ? T R A N IO B u d e 1’ la k o v e ra n I p o v e ru je li m ojoj p riči, ja ću U speti d a o n o d g lu m i V in ćen ca I p ru ž i jam stv o B a tisti M inoli K ao d a je o n glavom V inćenco. O d v ed ite d ra g u ; o sta v ’te m e sam og. (LUCENCO i BJANKA odu. Dolazi PUTUJUCl UClTELJ)

U C lT E L J G ospodine, bog v a m pom og’o! T R A N IO I v am a, G ospodine! D obro došli. P u tu je te 1’ D alje, ili s te v eć stig li n a cilj? U C lT E L J G ospodine, o vde ću o sta ti N edelju -d v e, a zatim ću d a lje Z a R im i T ripolis, a k o m e bog poživi. T R A N IO O d ak le ste, m o lim ? U C lT E L J Iz M antove. T R A N IO Iz M antove? O d a n e d a bog! I d o šli ste u P ad o v u z a r Da izložite život o p asn o sti? U Č IT E L J Moj život! K ako, m o lim v as? J e r to b i B ilo zlo. 299

T R A N IO S m rt je z a sv ak o g iz M an to v e D oći u P ad o v u . Z a r n e z n a te razlo g ? B ro d o v lje j e v a še z a u sta v lje n o već U V eneoiji, i v o jv o d a je n aš, Z bog lič n e sv a d e s a v ašim vojvodom , P ro g la sio i o bnaxodov’o to. I čudo je — a li v i s te d o šli tek, In a č e bi ču li i p ro g las o tom e. U Č IT E L J A vaj, gospodine, u to lik o gore P o m ene, je r im am m e n ic e iz F ire n ce K o je m o ra m o v d e p re d a ti. T R A N IO P a eto, D a b ih v am pom og’o u čin iću ovo I d a ti vam sa v e t — АГ m i r e c ’te prvo D a li s te ik a d a v i b ili u P izi? U Č IT E L J U P izi sa m često bio, gospodine; O n a je ču v en a s u g le d n ih g ra đ ana. T R A N IO P o z n a je te 1’ ta m o i n ek o g V in ćen ca? U Č IT E L J N e z n a m ga, a li sam slu šao o n je m u ; B ogat je trg o v ac. T R A N IO O n je o tac m oj, G ospodine; i istim i d a ikažem,

Po Шш liči priliično na vas. B IO N D ELO
T R A N IO O n d a h a jte sa m n o m d a s tv a r izvedem o. U zg red ć u v a m r e ć i jo š i ovo: M og oca č e k a ju o v d e svakog d an a, D a z a ja m č i u d o v štin u k ćeri B a tistin o j k o jo m ću se ja O ženiti. U p u tić u v a s v eć U sve o k o ln o sti. H a jd e te s a d sa m nom , D a v a s o bučem k ak o d olikuje. (Odu)

SCEN A TREĆA O d a ja u P etručijevoTn d o m u (Dolaze KATARINA i GRUMIO)

G R U M IO Ne, ne, n e sm em n i za živu glavu. K A T A R IN A Š to se v iš e m učim , to m e v ise k in ji. J e Г se o žen io d a m e m o ri glađu? P ro sja c i što d o d u n a v r a ta m og oca, Cim zam o le d o b iju m ilo stin ju ; A ko ne, n a id u n a d ru g o m e m e stu N a m ilo srd e. A ja , k o ja n ik a d N isam u m e la d a m olim , n iti sa m Ik a d b ila u n u ž d i d a m olim , G la d u je m sada, i g la v a m i se v rti Od nesan ice. P so v k a m a m e d rž i B u d n u i v ik o m h ra n i ce lu noć, A n a jg o re boli što o n čini to P od izgovorom n a jv iš e lju b a v i, K ’o d a bi h te o re ć i d a b i je lo I san m i d o n eli bolest, b rzu sm rt. M olim te idi, d o n esi m i m alo H ran e, m a kakve, sam o d a je zd rav a. G R U M IO S ta v e lite za te leć u nogu? K A T A R IN A D o b ra je ; m o lim te d o n esi je sam o. G R U M IO P la šim se d a o d v eć p o d stiče p rg av o st. S ta k a ž e te za lep o o p re m ije n e S kem biće? 301

K A T A R IN A M nogo ih volim , G rum io, D onesi ih. G R U M IO N e zn am d a 1’ i o n i d raže . S ta k a ie te za p a rč e goveđine Sa senfom ? K A T A R IN A T o jelo v rlo ra d o jed em . G R U M IO D§, a li se n f je i su v iše lju t. K A T A R IN A O nda goveđinu bez sen f a. G R U M IO P a ip a k N eću ; d o b ić ete i senf, il’ ćnače N i govedine n e m a o d G ru m ija. K A T A R IN A O boje, il’ jedno, ili što god hoćeš. G R U M IO O n d a sen f bez govedine. K A T A R IN A M ars, L a ž ljiv i robe, h u ljo , (Tuče ga).

Što m e h ra n iš I m en im a je la ; n e sre ć a te sn a šla S a eelom tv o jo m d ru žin o m ostalom S to lik u je sa d a n a d m o jo m nevoljom ! O dlazi, k ažem ti. (Dolazi PETRUCIO, sa zdelom jela i HORTENSIO)

PE T R U C IO K ak o je m o ja K ato ? S ta je m ila, sv a si p o tišten a? H O R TE N SIO K a k o je, gospo? K A T A R IN A N em oguće gore. PE T R U C IO R azv ed ri se, p o gledaj veselo. L ju b a v i m oja, v id iš d a sam v re d a n ; S p re m io sam ti jelo i doneo; Z b ilja , s la tk a K ato, o v a k v a lju b a z n o st Z a slu ž u je h valu. S ta, n i je d n e reči? Z n ač i ti to n e voliš, i s a v je T ru d m i u za lu d an . H ej, no si tu zdelu. K A T A R IN A M olim te n e k a o stane. PE T R U C IO N a jm a n ja U sluga se p la ć a hvalom , p a će ta k o I m o ja p re nego što je lo d o d im eš. K A T A R IN A H vala, gospodine. 302

H O TEN SIO ч S in jo r P etru čio , P ih ! v i ste k riv i. Evo, gosp a K ato, P ra v ić u v a m d ru štv o . P E T R U C IO
Ako me voli š. (K A TA R IN I)

N ek a p rija to T vom n ež n o m srcu! K ato , je d i brzo. A sad, m o ja m e d e n a iju b a v i, V ratićem o se d o m u o ca tv o g I g o stiti se v a lja n o k ’o p rv i; I im aćem o svileno o d elo I k ap e, i z latn o p rs te n je zacelo, N anukvice, s u k n je n a b ra n e i divne,

Salove, lepeze, ćilibarske grivne, O k o v ratn ik e, svu rask o š n e m alu , B iser i celu o p re m u o stalu . S ta, je si 1’ sita ? K ro ja č p ita gde si,

Da ti telo svilom šuštavom uresi. (Dolazi K R O JA C )

K ro jaču , hodi, da. v id im o tv o ju L e p u ro b u . H a ljin u tu ra širi. (Dolazi TRGO V A C pom odnom robom)

Sta je novo kod vas, gospodine? TR G O V A C O v d e je k a p a što je v a š a m ilost P o ru č ila. PE T R U Č IO P a to je k a lu p lje n o N a č in iji ili n a n ek a k v o j zdeli! P ih! pih! T o je p ro sta č k i i ru žn o ; Pa to je šk o ljk a, o ra h o v a lju sk a , K olač, d ra n g u lija , ig ra č k a i d e č ja K apica. N osi to, d o n esi veću. K A T A R IN A O v a je u m odi, sv e o tm e n e žen e N ose ta k v e kape. PE T R U Č IO K a d b u d eš o tm en a, I ti ćeš je im ati, p re ne. H O R T E N SIO (za sebe) T o n eće b iti brzo. K A T A R IN A G ospodine, S lobodno m i je, m islim , govoriti, 303

P a i hodu. N isam d e te ni odojče; I b o lji od te b e m ogli su p o d n eti D a s a slu ša ju i m o je m išlje n je. A ko ti n e m ožeš, ti zap u ši uši. M oj jezik će re c i m o g a s rc a gnev, Ili će m i srce, k riju ć i to, pući. D a se to n e desi, j a ću g o v o riti N ajslo b o d n ije, k a k o m i je v o lja. P E T R U C IO Is tin u kažeš, to je b e d n a k ap a, K o ra o d kolača, d ra n g u lija , to rta. V olim te što ti se n e svida. K A T A R IN A V oli m e Ili n e voli, j a v o lim k a p u tu, I im aću je i l ’ n ije d n u d ru g u . (TRGOVAC pom odnom robom ode)

PET R U Č IO A h, d a, a tv o ja h a ljin a ? K ro jaču , D aj d a je vidim o. M ilo stiv i bože! K a k v a li je ovo m a s k a ra d a ? S ta je ovo? R u k a v ? P a to je cev topa. Sva je izg u žv an a, iz re c k a n a sv u d ; T u zarez, tu urez, isečak, usečak ; S v a je iz b u še n a k ’o k a d io n ica U b erb ern ic i. K ak o t i to zoveš? H O R TEN SIO (za Sebe) V id im d a n eć e d o b iti n i k a p u N i h a ljin u . K R O JA Č R e k li s te m i d a je U desim lep o p o sadaš-njoj m odi. PET R U Č IO Je sam ; a l’ a k o s e sećaš, n isam r e k ’o D a je p o k v ariš po s a d a šn jo j m odi. B rzo se k u p i n isa m k u p a c tvoj. M eni to n e tre b a ; o d lazi i čin i S ta znaš s tim . K A T A R IN A N ik a d a n isa m v id e la H a ljin u b o lje sk ro jen u , n i lepšu, O tm e n iju n iti p rik la d n iju . M ožda b i ti h te o d a n a p ra v is lu tk u Od m ene. PETR U Č IO T ak o je ; o n h oće d a p ra v i L u tk u o d tebe. 304

K R O JA Č O n a je k a z a la D a v a ša m ilo st hoće d a n a p ra v i L u tk u od nje. PETR U Č IO D a ču d n e d rsk o sti! Lažeš, ti konče, n ap rsče, aršin e , T ri č e tv rti i p o lu aršin e, C etv rtin o , palče! B uvo, gnjido, zim ski Popče! Z a r d a m i u k u ći p rk o si P ovesm o k o n ca? O dlazi ti d ro n jo , O tpače, k rp o ! Ili ću te ta k o Iz m e riti tim aršin o m d a ćeš O dučiti se o d b r b lja n ja tog. K ažem d a si p o k v a rio n je n u H aljin u . K R O JA Č V aše gospodstvo se v a ra ; H a ljin a je n a p ra v lje n a ta čn o Po u p u tstv im a što su d a ti m om M ajsto ru . N alog je d a o G rum io. G RU M IO N isam d a o nalog v eć sam o tk a n in u . K R O JA Č A li šta s te re k li kako d a se sašije? G RU M IO P a iglom i koncem . K R O JA Č A li s ta s te re k li k ak o d a se sk ro ji? GRU M IO T i si šio i p rišiv ’o m n o g e stv ari. K R O JA Č Jesam . G RU M IO M eni n em o j d a p rišiv a š n išta. M nogim a si p rk o sio, ali n e p rk o si m en i; n e ć u n i d a m i se p riš iv a ju laži, n i d a m i se prkosi. K ažem ti d a sa m re k a o tv o m e m a j­ sto ru d a s k ro ji h a ljin u , a li n e d a je izreck a u p arčiće; ergo, ti la ie š . K R O JA Č P a o v d e je b elešk a o k ro ju . PE T R U Č IO P ro č ita j je. G RU M IO B elešk a m u laze, a k o k aže d a sam ja ta k o rek ao . K R O JA Č (čita) nim p r im is , širo k u h a ljin u —w G RU M IO G ospodaru, a k o sa m ik a d re k a o „širo k u h a ljin u 44, u š ite m e u n je n u su k n ju i iz u d a ra jte m e n a m rtv o k alem om crn o g konca. R ekao sam „ h a ljin u 44. PE T R U C IO D alje. K R O JA Č (&ta) „Sa m alo m o k ru g lo m k ap o m .-GRU M IO P riz n a je m kapu. K R O JA Č (čita> „Sa širo k im ru k a v o m .44 20

Sekspir l

G RU M IO P riz n a je m d v a rukhva.K R O JA Č (čita) „R u k av i d a b u d u lep o p ro rezan i." PE T R U C IO D a, u to m e je n itk o v lu k . G RU M IO G re šk a u belešci, g o sp o d aru ; g re šk a u belešci! N ared io sam d a se r u k a v i izrežu, a z a tim p riš iju ; i to ću d o k a z a ti n a teb i, m a d a ti je m a li p r s t n a o ru ž a n n a p rs tkom. K R O JA Č Is tin a j e ovo što kažem ; d a si n a d ru g o m m estu , z a p a m tio b i m e. G RU M IO E vo m e o d m a h n a m eg d an u . U zm i tu b elešk u , a m eni d a j a ršin , pa m e nem oj šteđ eti. H O R TEN SIO P obogu, G rum io, to b i b ila sa sv im n e ra v n a borba. PET R U C IO P a, m a jsto re, k ra tk o rečen o , t a h a ljin a n ije za m ene. G RU M IO U p ra v u ste, g o sp o d aru ; o n a je z a m o ju gospodaricu . P ET R U C IO N osi to za u p o tre b u tv o g a m a jsto ra . G RU M IO N itkove, n i za živ u g la v u n e nosi h a ljin u m oje gospodarice z a u p o tre b u tv o g a m a jsto ra . PET R U Č IO S ta se to te b e tiče? G RU M IO O, g ospodaru, ta je zam isao d u b lja nego što vi m islite:’ z a r d a o d n ese h a ljin u m o je g o sp o d arice za u po­ tre b u njegovog m a jsto ra ! O p fu j, p fu j, p fu j! PET R U C IO («fto h o r t e n s u u ) H o rten sio , k a ž i d a ćeš se ti Jično P o sta ra ti d a se m a js to ru isp la ti. — Nosi to, idi, i n i reči vise. H O R TEN SIO (tiho k r o j a C u ) P ia tic u ti za h a ljin u su tra. Ne lju ti se zbog n jeg o v ih psovki. Idi, kažem , p o z d ra v i m a jsto ra . ( K r o j a C ode)

PETR U C IO H ajd m o sad, K ato m oja, ocu tvom B aš u to m prostom , čestito m odelu. N ase k ese b iće pon o sn e i k ad n a m O delo b u d e skrom no, sirom ašno. U m čin i te lo boga tim . I k ao Sto su n c e p ro b ija ria jc rn je oblak e, T ako ča st k ro z p ro sto o d elo p ro v iri. Je 1’ k r e ja o d ševe d ra g o c e n ija 306

Z bog to g a š to je n je n o р е г је lepše? II’ z m ija b o lja od je g u lje za to Sto n je n a š a re n a koža godi o k u ? Ne, d o b ra K ato, n i t i n isi g o ra Z bog to g a prostog, siro to g odela. A a k o m isliš d a je to sram o ta, P re b a c i je n a m e n e i b u d i V esela. Id em o sad o d m a h n a gozbu I za b av u u d o m u o ca tvog. Zovi m o je lju d e , p a ta d p ra v o n jem u . Izvedi k o n je d o n a k r a j so k ak a D ugačkog; tu ćem o u z ja h a ti n jih , A d o tle ćem o peške. B aš d a vid im ; T u ok o sed am časo v a je, m islim ; S tićem o n a ru č a k . K A T A R IN A G ospodine, zn aj D a je sa d b ezm alo d v a časa po podne. A v re m e v ečeri biće p re n o m i S tig n em o tam o. PE T R U Č IO B iće se d am p re N ego što k o n ja uzjašem . A l’ g le M a š ta d a govorim , čin im ili m islim U ciniti, ti se sta ln o u sp ro tiv iš. L ju d i, o s ta v ’te nas. N eću idi d a n a s; I p re n o odem , b iće o n o lik o Č asova k o l’ko kažem . H O R TEN SIO O vaj ju n a k H oće i su n c u d a n a re đ u je . (Odu)

SCENA C ETV R TA Padova. P red B a tis tin im d o m o m (Dolaze TRANIO f UClTELJ obučen kao VINCENCO) T R A N IO G ospodine, ovo je ta k u ća ; H oćete 1’ d a zovem ? U C lT E L J Da, a š ta b i d ru g o ? A ko se n e v aram , s in jo r će B a tista 20 *

307

S e titi s© m ene, je r sam o p re n e k a k v ih D v ad e set g o d in a sta n o v a li o b a U Đ enovi k o d h o te l ,,P egaza“. T R A N IO D obro; a li u sv ak o m slu č a ju D rž ite se sv o je u lo g e ozbiljno, K ao što p rilič i ocu. U C lT E L J T o v a m jam čim . (Dolazi BIONDELO)

A li, gospodine, evo vaSeg m om ka. B ilo bi d o b ro o b a v e stiti ga O celoj stv ari. TR A N IO N e b o jte se njega. H ej, B iondelo, ja ti sa v e tu je m D a d o b ro v ršiš d u žn o st. Z am isli D a je o vo p ra v i V inćenco. BIO N D ELO N e b rin i. T R A N IO A je si li ja v io B a tisti? BIO N D ELO R ek ao sam m u d a je o ta c tvoj U V en eciji i d a o če k u ješ D a će on d a n a s d o ći u P adovu. T R A N IO V a lja n si m om ak, uzm i n ap o jn icu . E vo d o lazi B atista. B u d ite O z b iljn a lik a, gospodine. (Dolaze BATISTA i LUCENCO)

S in jo r B a tista, d o đ o ste b aš u d o b a r čas. (UClTELJU)

O vo je gospodin o k o m e sa m v a m a G ovorio. M olim v as b u d ite M oj d o b a r o ta c i p o s ta ra jte se D a d o b ijem B jan k u . U Č IT E L J P olagano, sine! G ospodine, d o p u stite m i reći D a sam d o šao ovde u P ad o v u D a p o k u p im n e k e dugove, a m oj Sin m e je L u ćen co o b av e stio O velikoj lju b a v i izm ed u V aše k ćeri i n jeg a. C uo sam 308

0 v a m a sv e d o b ro ; p a zbog v a še g glasa, L ju b a v i m og s in a p re m a v ašo j k c e ri 1 n je n e sp ra m njega, n eću d a m u sm etam , N ego sam , k ao b riža n o tac, v o lja n D a se on oženi. P a a k o je to I v a š a v o lja, ja sam g o to v d a se Sporazum em o' i d a v a š u k der O siguram . N eću b iti tdžak, J e r sam sam o d o b ro slu šao o v am a. B A T IST A G ospodine, o p ro stite m i što du O d govoriti v am . V aša o tv o re n o st I k ra tk o ć a m i se svide. Is tin a je D a vaš sin L u ćen co voli m o ju k ćer I d a o n a v o li n je g a — a k o n isu O boje sam o g rd n e p ritv o rice. P a zato, ak o sam o k až e te D a ćete o čin sk i p o stu p a ti s n jim I o sig u rati n u ž n u u d o v štin u M ojoj k ćeri, b ra č n i je u g o v o r P o tp u n o s p re m lje n i goto v o je sv e; V aš sin će d o b iti m o ju k ć e r sa m ojim P rista n k o m ta d a . TR A N IO H v ala, gospodine. G de m islite d a b i p o n a jb o lje bilo D a se m i v e rim o i d a s e u tv rd i S p o razu m p o v o lja n za o b a d v e s tra n e ? B A T IST A N e u m om dom u, L ućen co ; t i zn aš D a i zidovi u ši im aju . J a im a m m nogo slugu, a 1 s ta ri G rem io staln o p ris lu š k u je tu, P a bism o m o žd a b ili o m etan i. TR A N IO O n d a u m om sta n u , a k o hocete. T am o s ta n u je m oj o tac; tu dem o N a n iiru i lep o sv ršiti posao. P o sljite to g slu g u sad po v a šu kcer, A m oj de m o m a k d o v esti b eležn ik a. N ajg o re je što de v a m zbog ove H itn je dodek k o d nas b iti slab i m ršav . B A T IST A T o n e m a ri n išta. K am bio, p o žu ri K uci i reci B ja n k i d a se sp rem i.

K aži jo j Sta se dogodilo; o tac L ućenco v je doš'o u P ad o v u , I o n a će b iti L u ćen co v a žena. (LUCENCO ode)

BIO N D ELO Bogove molim. d a ta k o i bude. T R A N IO O sta v i bogove, p a p o žu ri sad. (BIONDELO ode)

S in jo re B atista, h o ćete I’ d a ja P re d v o d im ? V i s te m i d o b ro d o sli sad! V aSa će gozba v e ro v a tn o b iti S am o je d n o jelo; a l’ u P izi to će P o p ra v lje n o biti, H ajd m o . gospodine. B A T IST A H ajdem o. (TRANIO, UClTELJ i BATISTA odu)

BIO N DELO

K am b io (Zove LUCENCA. LUĆENCO se vraća)

LU CEN CO S ta kažeš, B iondelo? BIO N D ELO J e s te li v id e li k a k o v a m je m oj g o sp o d ar n am igivao i srnesio se? LUCENCO P a Sta s tim , B iondelo? BIO N DELO NiSta; a li m e je o stav io o v d e d a o b ja sn im zn ač e n je i n a ra v o u č e n ije n je g o v ih zn ak o v a i m igova. LU CEN CO Ob ja sn i ih , m o lim te. BIO N D ELO D ak le ovako. B a tis ta je o sig u ran , je r se razgov a r a sa la ž n im o cem sin a v a ra lic e . l u C e n c o P a o n d a? BIO N D ELO V i tr e b a d a o d v ed ete n je g o v u k ć e r n a v ečeru . LU CEN CO A zatim ? BIO N D ELO S ta ri sv e šten ik u c rk v i Sv. L u k e n a rasp o lag a n ju v am je u sv ak o doba. LU CEN CO N a što sv e to ? BIO N D ELO N e zn am ; a li d o k s u o n i zaposlemi o k o toibožn je g osiguravanjei, o s ig u ra jte vi n ju za sebe ca v i p rivileg io a d im p r im e n d u m so lu m 51; id ite u crk v u , u z m ite sv e šten ik a, c rk v e n ja k a i n ek o lik o p o šten ih svedoka. A ko v a n te želje im a te p la n neki, C utim , re c ’te B ja n k i zbogom n a v o v jek i. 51 Sa isključivim pravom stam panja. 310

LU ĆEN CO S lu šaj, B iondelo! . B IO N D ELO N em am v re m e n a . Z n am n e k u d e v o jk u k o ja se u d a la za jedno popodne, d o k je išla u v r t po p eršu n , d a začini zeca. T ako m o žete i vi, gospodine. A sa d zbogom , gospodine. Moj go sp o d ar m i je re k a o d a idem u c rk v u Sv. L uk e, d a k ažem sv e šte n ik u d a d o d e k a d v i stig n ele sa v a šim dodatkom . (Ođe)

LU ĆEN CO 2 e lim je i hoću, a k o o n a hoće. B iće joj m ilo; što o n d a d a su m n ja m ? M a š ta se desilo, id em n jo j što pre. B iće te šk o ode 1* K am b io bez nje. (Ode)

SCENA P E T A D ru m (Dolaze PETRUCIO, KATARINA, HORTENSIO i SLUGE)

P E T R U C IO Z a im e boga, žuri! O pet ocu. M ili bože, k a k o m esec ja sn o sja! K A T A R IN A Mesec! T o je su n ce; n em a m esečine. PE T R U C IO K ažem d a to m esec ta k o ja s n o sja. K A T A R IN A Z n am d a to su n c e ta k o ja s n o šja. P E T R U C IO S in a m i m o je m a jk e — to sa m ja — T o će b iti m esec, zvezda, ili o n o S to m i je volja, ili n eću ići D o m u tv o g a oca. Idi, v r a ti o p et NaSe konje. S ta ln o m i je o n a P ro tiv re č ila a sad p ro tiv reci. * H O R T EN SIO K ažite što kaže, il’ in a č e n ik a d N ećem o stići. K A T A R IN A N ap red , m olim te, K ad sm o već došli dovde. N eka to B u d e m esec, ili sunce, il’ što hoćeš, N azovi ga svećom , i j a ti se k u n em D a će o d sad ta k o b iti i za m ene. 311

P E T R U C IO K ažem to je m esec, K A T A R IN A Z n a m d a je to m esec. PE T R U C IO T i lažeš; to je su n c e blažen o . K A T A R IN A O n d a je to , b lag i bože, b lažen o S unce. АГ to n ije su n c e k a d a ti K ažeš d a n ije ; a m esec se m e n ja P o tv o jo j v olji. K a k o ti nazoveš N ešto to i jeste, i ta k o će v a z d a I za K a ta rin u biti. H O RTEN SIO P etru cio , Id i sv o jim p u te m ; ti si pobeddo. PETR U C IO N ap red , n ap red ! T ako, k u g la tre b a D a id e p rav o , a n e d a zakrece. A li gle, n e k a d ru ž in a dolazi. (Dolazi VINĆENCO. VINCENCU)

D o b ar d an , o tm e n a gospo, k u d a ta k o ? — R eci, m ila K ato , is tin u : je s i li S v ežiju gospu ik a d a v id e la ? K a k a v r a t belog i ru m e n o g n a tim O brazim a! K o je zv ezd e k ra s e n eb o T ak v o m lep o to m k ’o ta o k a d v a O vo d iv n o lice? L epa, k r a s n a devo, D o b ar d a n još jednom ! H ajd e, m ila K ato, Z a g rli je zbog n je n e lepote. H O R TEN SIO (za set>e) Z alu d e će to g a č o v e k a p rav eći Ž enu o d n jeg a. K A T A R IN A Ti, m la d i p u p o ljče, L ep a, s la tk a devo, k u d a ? o d a k le si? S re ćn i ro d ite lji ta k v o g a d e te ta ; Jo š sre ć n iji čovek k o m e m ilo stiv e Z vezd e te b e o d re d e d a b u d eš N jeg o v a le p a d ru g a u p o stelji. PETR U Č IO K ako, K ato! N a d a m se d a n isi P o lu d ela. T o je čovek sta r, Izb o ran , bled, sv e n ’o, a n ije d e v o jk a K ao što ti kažeš d a je. K A TA R IN A S ta ri oče, O p ro sti m o jim v a rljiv im o čim a T a k o za sen jen im sim cem da m i sve S to p o g led am iz g le d a zeleno. 312

S ad v id im d a si Čestita st& rina O prosti, m olim te, m o ju lu d u grešk u . PE T R U Č IO U čini to, sta ri, d o b ri dedo, I re c i n a m k u d ides. A ko je T o u n ašem p rav cu , m ilo će n a m b iti D a im am o i te b e u d ru štv u . VINĆENCO V rli gospodine i v esela gospo, Z a p a n jiste m e tim ču d n im pozdravom . Im e m i V inćenco; ja živim u P izi; Id em u P ad o v u , d a ta m o p o setim Sana koga d a v n o n isa m video. PE T R U Č IO K a k o m u je im e? VINĆENCO Lućenco, gospodine. PET R U Č IO D obro je što sm o se sreli, a još b o lje Z a tv o g a sina. I sad, po zakonu, A i zbog tv o je č a sn e staro sti, M ogu te zv ati m ilim ocem . S estrom M oje zene; o v e gospe, tvoj se sin M ora b iti d o sad već oženio. N e čudi se i n e žalo sti se; O na je u g led n a, v elik o g m iraza, V isokog roda, i sa o d lik a m a S to p rilič e ženi je d n o g a plem ića. D a se zagrlim o, V inćenoo; p a sa d H ajd m o d a v id iš svog čestitog sin a; R ad o stan će b iti zbog d o lask a tvog. VINĆENCO J e li to istin a ? 1Г o bičaj vaš D a se k ’o p u tn ic i n a š a lite m a lo Sa sv ak im n a ko g a u sp u t n aid ete ? H O RTEN SIO U v erav a m te, oce, d a je tako. PETR U Č IO H a jd ’ s n am a, p a ćeš se u v e riti sam U istin ito st svega. N aša p rv a S a la g a čin i n ep o v erljiv im . (Odu SVI sem HORTENSIJA)

H O RTEN SIO P etru cio , o v o m i je dalo H rab ro sti. Id em m ojoj udovici. P a ak o p o k u ša d a se sa m n o m gloži, P o k az’o si k ak o tr e b a b iti stroži. (Ode)

peti

Gi n

SCENA PR V A P adova. P red L u ćen c o vo m ku ć o m (GREMIO. Ulaze iz pozadine BIONDELO, LUCENCO i BJANKA)

B IO N D ELO T ih o i b rzo; sveStenik je sp rem an . LU ĆEN CO L etim , B iondelo. Ali, m ožda ćeš ti b iti p o tre b a n kod kuće; zato n a s ostavi. B IO N D ELO Ne, v e re m i; hoću p rv o d a v id im d a s te u šli u c rk v u ; a o n d a ću se v ra ti ti sv o m e g o sp o d aru što b rže m ogu. (LUCENCO, BJANKA i BIONDELO odu)

G R EM IO Č udi m e što još n e m a K am b ija. {m aze PETRUCIO, KATARINA, VINCENCO, GRUMIO i FRATNJA)

P ET R U Č IO G ospodine, tu su v ra ta ; to je d o m L u ćenco v ; a k u ć a ta s ta m og je b liža T rg u ; ja m o ram tam o, p a t e ovde, G ospodine, o sta v i jam . V IN C EN C O M orate, P r e nego od ete, p o p iti n e što s a m nom . M islim d a v as o v d e m ogu dočekati! K ’o d om aćin , a po svoj p rilic i N adi de se i štogod z a jelo. (Kuca)

G REM IO Z ap o slen i su u n u tra ; m o ra te lu p a ti jade. (UClTELJ pogleda kroz prozor)

U Č 1TELJ K o je to što lu p a kao d a hode d a ra z v a li v ra ta ? V lfrĆ EN C O J e li sin jo r L udenco kod kuce, gospodine? U C lT E L J Je ste, gospodine, a li se s n jim n e m ože govoriti. V IN CEN CO A ako m u je neko doneo sto ili d v e s ta fu n ti za n je g o v p ro v o d ? 314

U Č IT E L J Z a d rž ite v aših sto f u n ti z a sebe; o n e m u neće tr e b a ti d o k ja b u đ em u životu. PET R U C IO Eto, re k a o sam v am d a je važ sin ja k o o m ilje n u P ad o v i. Č u jete li, g o sp o d 'n e? — D a ne o k o lišav am o d a lje — m o lim vas re c ite s in jo ru L u ćen cu d a jo n jeg o v o tac d o šao iz P ize i če k a o v d e n a v r a tim a d a govorj s njim . U Č IT E L J L ažeš; n jeg o v o tac je v eć o d av n o u P ad o v i, i evo g leđa kroz prozor. VINĆEN CO Je si li ti n jeg o v o tac? U C lT E L J Da, gospodine; ta k o k až e n jeg o v a m a jk a , ak o joj se m ože v ero v ati. PE T R U C IO (v i n Ce n c u ) K ak o j e to, gospodine! P a to je p ra v i n itk o v lu k p risv o jiti im e d ru g o g a čoveka. U Č IT E L J U h v a tite toga n e v a lja lc a , v e ru je m d a n a m e ra v a d a po d m o jim im enom p re v a ri n ek o g a u ovom e g rad u . (BIONDELO se vraća)

BIO N D ELO V ideo sam ih u c rk v i za jed n o ; bog im dao sreću! A li ko je ovde? M oj s ta r i g o sp o d ar V inćenco! P ro p a li smo, sa d nam n em a sp asa. VINĆENCO (ugieda b i o n d e l a ) H o d i ovam o, lu p ežu . B IO N D ELO S m a tra m d a m ogu d a id em k u d hoću, gospo­ dine, V INĆENCO H odi ovam o, n itk o v e. S ta, je si li m e zab o rav io ? BIO N DELO Z ab o rav io , vas! Ne, gospodine. N isam v a s m ogao zab o rav iti, je r v as n ik a d u živ o tu n isa m video. V INĆEN CO S ta, zloglasni n itk o v e, n ik a d n is i v id eo V in ćenca, o ca tv o g a g o sp o d ara? BIO N D ELO K oga, m oga sta ro g p o što v an o g g ospodara? J e ­ sam , gospodine; en o ga ta m o g d e g leda k ro z prozor. VINCENCO J e Г z b ilja ta k o ? (Udara ga)

BIO N DELO U pom oć, u pom oć, u pom oć! O vaj lu d a k će m e ubiti. (Odlazi)

U C lT E L J Pom ozi, sine! Pom ozi, s in jo re B atista! (Ode)

PE T R U Č IO M olim te, K ato, sta n im o u s tra n u d a v id im o k ra j ovoga spora. (Povuku se. Dolaze UClTELJ, TRANIO, BATISTA i SLUGE)

315

T R A N IO G ospodine, ko si ti što tu češ m o g a slu g u ? V IN ĆEN CO K o sa m ja, gospodine! B o lje fe c i ko si ti? O b e sm rtn i bogovi! O n ag iz d a n a h u ljo ! S v ilen p rsn ik ! Som otske, čakšire! C rven o g rta č i š ilja t šeširJ O, p ro p ao sam ! P ro p a o sam ! D ok ja k o d k u će ra d im i šte d im kao d o b a r dom aćin, m oj sin i m oj slu g a stra ć iš e sv e n a u n iv e rz ite tu . T R A N IO K ako! S ta je te b i? B A T IST A J e li ta j čovek lu d ? TR A N IO G ospodine, ti izgledaš tre z v e n s ta ri gospodin po svom e odelu, ali ti reči p o k a z u ju d a si lu d ak . S ta se, gospodine, to te b e tič e što ja n osim b ise r i zlato? Z a h v a la n sa m svom e do b ro m o cu što m ogu d a ih nosim . V IN CEN CO T vom ocu! O, bitango, p a o n p ra v i je d ra u B ergam u . B A T IST A G rešite, gospodine; grešite, gospodine. M olim vas, šta v i m islite, k a k o m u je im e? V INCENCO N jegovo ime! K ao d a n e zn a m k ak o m u je im e. G ajio sa m ga o d n jeg o v e tre ć e giodine. Im e m u je T ra ­ nio. U C lT E L J O dlazi, odlazi, lu d i m ag arče! N jegovo je im e L u ćenco; o n je m oj je d in a c sin i n a s le d n ik celog m og im a n ja , im a n ja s in jo ra V inćenca. V IN CEN CO Lućenco! Oh, o n je ubio svoga g ospodara! U h v a tite ga, n a re d u je m v a m u im e vojvode. O h, sine, sin e m oj! Reci m i, n itk o v e, gde je m oj sin L ućenco? T R A N IO Z o v ite p a n d u ra . (SLUGA dovodi PANDURA)

O d v ed ite to g a m a h n ito g a n itk o v a u zatvor. O če B atista, p o s ta ra jte se d a b u d e izv ed en p red sud. V IN ĆEN CO M ene u zatvor! G REM IO S toj, m om če; o n n eć e ići u zatv o r. B A T IST A N e govorite, sin jo re G rem io ; ićd će u zatv o r. G REM IO P azite, sin jo re B atista, d a n e n a s e d n e te u o v o m e poslu. Z ak leo b ih se d a je to p ra v i V inćenco. U Č IT E L J Z ak u n i se, a k o smeš. G REM IO Ne, n e sm em d a se za k u n em u to. T R A N IO O n d a ti je n a jb o lje d a kažeš d a n isa m L ućenco. G REM IO Z n am d a si ti sin jo r Lućenco. 316

B A T IST A D o v ra g a sa tim glupanom ! A to g a v o d ite u zatvor! V IN ĆEN CO Z a r se stra n c i ta k o p rim a ju i zlu Izlažu! D a ču d n o g n itk o v lu k a tu! (BIONDELO se vraća sa LUĆENCOM i BJANKOM)

BIO N D ELO O h, p ro p a li sm o! — tam o je on. O d re cite ga se; z a k u n ite s e d a ga n e p o zn a jete; in a č e sm o svi p ro p ali. LU ĆEN CO O p ro sti, oče. (Klekne)

V IN Ć EN C O

Ž iv si, s in e m o j?

(BIONDELO, TRANIO i UClTELJ brzo pobegnu>

B JA N K A O prosti, oče. B A T IS T A K ak o si zg rešila? G de je L ućenco? LUCENCO O vde je Lućenco, P ra v i sin p rav o g V inćenca, k o ji je V en čan jem tv o ju p risv o jio kćer, D ok je la ž n a ig ra v a ra la ti oko. G REM IO G rd n a li lu k a v stv a ! Svi sm o p re v a re n i. V IN ĆEN CO G d e li je T ran io , ta h u lja k ’o niko, S to m e je u lic e ism ev ’o i čiko? B A T IS T A R ec’te m i z a r n ije ovo m oj K am b io ? B JA N K A K am b io se u L u će n ca p retv o rio . LUĆENCO L ju b a v je ta č u d a u čin ila. L ju b a v B ja n k in a m e n a v e d e d a svoj P o lo žaj p ro m en im sa m o jim T ra n ije m , T e je o n m e n e p re d s ta v lj’o u gradu. N a p o sle tk u sam srećn o p risp eo U ž e lje n u lu k u svog b lažen stv a. O no što je T ra n io čin io C inio je to p o m o m n a re d e n ju ; Z ato m u o prosti, oče, m e n e rad i. V IN ĆEN CO R aseći ću n o s to m e n itk o v u što je h te o da m e p o slje u zatvor. B A T IST A A li slu ša jte , gospodine, je ste li se v i o žen ili m ojom ćerk o m n e tra ž e ć i m oj p ris ta n a k ? VINCEN CO N e p la š ite se, B atista, p o tp u n o ćem o vas zad o v o ljiti. Id em u n u tr a d a se o sv e tim za o v aj n itk o v lu k . (Ode) 317

B A T ISTA I ja , d a o d m e rim d u b in u -bog lu p e štv a. (Ode)

LUĆENCO N e bledi, B ja n k a ; p o m irić e se otac. (LUCENCO i BJANKA Odu)

G REM IO P ro p a o sam , ali id em s o sta lim a ; A ko n a d e n em a, g ošćenja još im a. (Ode)

K A T A R IN A M užu, h a jd e m o i m i, da v id im o k ra j te buke. PET R U C IO P rv o m e po lju b i, p a o n d a idem o. K A T A R IN A Z a r n a s re d u lice? PET R U C IO Sta, stid iš m e se? K A T A R IN A Ne, n e d a o bog! A li m e stid d a se lju b im . PE T R U C IO O n d a ćem o n a tra g kući. G ru m io , h ajd em o . K A T A R IN A D aću ti p o lju b a c; m o lim te, lju b a v i, n em o j d a se v raćaš. PETR U C IO Z ar n ije to dob ro ? H odi, m o je zlato. B o lje je d n o m n eg o n ije d n o m ; i b o lje Ik a d n eg o n ik ad , m o ja sla tk a K ato. (Odu)

SCENA D RU G A Padova. L u ćen c o v d o m (Ulaze BATISTA, VINCENCO, GREMIO, PU TU JUCl UClTELJ, LUCENCO, BJANKA, PETRUCIO, KATARINA, HORTENSIO, UDOVICA, TRANIO, BIONDELO, GRUMIO. TRANIO i druge SLUGE unose jela za gozbu)

LUĆENCO N ap o sletk u su n a m te n e s k la d n e n o te U sklađen e, lju ti boj je svršen, I m ožem o se sm e ja ti m in u lim N ev o ljam a i o p asn o stim a. M o ja le p a B ja n k a , poželi ocu m om D obrodošlicu, a ja ću sa isto m L ju b azn o šću p o zd rav iti tvog. P ašenože P e tru c io i ti K ata rin o , m o ja svastiko, i ti

H o rten sio s d rag o m u d o v ico m — Svi s te m i d o b ro d o šli u m oj dom . P o o b iln o j gozbi biće p o slastica. Z auzm ite, m olim , m e sta za trp ezo m ; Sedim o, je d im o i razg o v a ra jm o . PET R U C IO S am o ćem o seđeti, sedeti, I je sti i jesti. B A T IST A P ad o v a n a m p ru ža L ju b a z n o st ovu, zete P etru cio . P E T R U C IO P a d o v a p ru ža sv e što je lju b azn o . H O R TE N SIO I m e n e i te b e ra d i, voleo bih D a je to istina. PE T R U C IO Ž iv o ta m i mog, N eko se n ekoga boji. U D O V ICA P re z rite me, A ko se ja b o jim H o rten sija. PET R U C IO V rlo ste b istri, a l’ n iste sh v a tili S m isao m o jih reči. H ted o h re ć i Da se H o rten sio b o ji vas. U D O V ICA K o im a V rto g lav icu m isli d a se sv et O kreće. P E T R U C IO O k re tn o o d g o v o rili ste. K A T A R IN A K ak o to m islite, gospo? U D O V ICA P a on m e je Zaveo. P E T R U C IO J a je zaveo! K ak o se H o rte n siju sv id a to? H O R T EN SIO M o ja je U dovica h te la reoi d a su v aše Reči je zav ele d a k aže što reče. P E T R U C IO V rlo je d obro o b ja šn jen o . Z ato P o lju b ite ga, d o b ra udovice. K A T A R IN A „Ko im a v rto g la v ic u m isli d a se svet O k rece“, m o lim vas, k až ite m i š ta ste M islili d a tim kažete? U D O V ICA V aš m už, P o d ja rm lje n zlooom, m e ri s ta n je m oga M uža sv o jim jadom . Š ad a z n a te m o ju M isao. 31&

K A T A R IN A T a je m isa o v a m zla. U D O V IC A N a zloću se odnosa. K A T A R IN A B ila b ih Z loća k a d a b ih b ila k a o vi. P E T R U C IO N a n ju , K ato ! H O R T E N SIO N a n ju , udovice! P E T R U Č IO S to d u k a ta , d a će m o ja K a ta O b o riti je. H O R T E N SIO T o bi b ila m o ja D užnost. P E T R U Č IO T i govoriš k a o n e k i s tra ž a r N a d u žn o sti. H ajd , u tv o je zd rav lje! (Napija HORTENSUU)

B A T IS T A K ak o se G re m iju d o p a d a ju ovi D o setljiv i lju d i? G R E M IO Z a is ta s e d o b ro B odu. B JA N K A D obro b o d i? N ek i bi d o m išlja n R e k ’o: ko se b o d e m o ra b iti d a je R o g o n ja52. V IN Ć EN C O J e 1’ to i vas, m la d a, trg lo Iz sn a? B JA N K A D
PET R U tJIG P o b eg la m i je, s in jo re T ran io . O na je tic a k o ju ste g ađ ali, A li je n iste pogodili. P ije m U z d ra v lje sv iju n iš a n d ž ija što su P ro m ašili. T R A N IO A m a, gospodine, L ućenco m e je p u šta o k ’o h rta , 5i P revareni muž. 320

D a trčim , a li d a lo v itn z a svog G ospodara. PET R U Č IO D obro, d o se tljiv o je to P o re d en je , m a d a i p rilič n o psece. TR A N IO D o b ro je što s te vi, gospodine, L ovili z a sebe; a l’ k až u d a v a s je V aša s r n a u r u p u s a te ra la . B A T IST A Oho, P etru cio ! T ra n io te b aš Pogodi sada. LUCENCO H v a la ti n a toj Sali, T ra n io d o b ri. H O R TEN SIO P riz n a j, p riz n a j, Pogodio te. PETRUC?G M alo okrznuo, АГ m u se s tre la o d b ila od m ene; I k la d im se u d e se t z a je d a n Da je v as d v o jic u o sa k a tila baš. B A T IST A Z ete P etru čio , ja o zb iljn o m islim D a n a jv e ć u zlocu od sv ih im aš ti. PET R U Č IO J a k ažem n e; a d a v a s u v erim , N eka sv ak po sv o ju ženu p o šlje sad ; P a č ija b u d e n a jp o s lu šn ija I p rv a d o d e n a poziv, n e k ’ ta j O dnese o p k la d u k o ju o dredim o. H O RTEN SIO D obro. K o lik a je o p k la d a ? LUCENCO D v ad eset K ru n a. PETR U C IO D v ad eset k n rn a ! J a se u to lik o K lad im n a svog sokola Д’ h rta , A d v a d e se t p u ta to lik o se k la d im N a sv o ju ženu. l u Ce n c o o n d a u sto. H O RTEN SIO D obro. PET R U Č IO Svi p rista jem o . H O RTEN SIO K o de o tp o četi? LUCENCO J a du. B iondelo, idi, k aži svojoj G ospodarici d a m i dode. BIONDELO Idem . . (Ode) 21 Sekspir l

321

B A T IST A Z ete, p o lo v in u tv o je o p k la d e P rim a m n a sebe, d a će B ja n k a doći. LUĆENCO N eću d a je d elim ; celu ću d o b iti. (BIONDELO se vraća)

Sta je sad! Sta je novo? BIO N D ELO G ospodaru, G o sp o d arica v a m m o ja p o ru č u je D a j e u poslu, te n e m ože doći. PE T R U Č IO K ako! U poslu je, te n e m o že doći. Z a r je to odgovor? G R EM IO Da, i u č tiv ; vi se M o lite bogu d a v a m v a š a žen a N e p o šlje gori. PE T R U Č IO J a se n a d a m boljem . H O R TEN SIO B iondelo, idi i zam oli M oju žen u d a m i o d m a h dode. (BIONDELO ode)

PE T R U Č IO Oho! Z am oli je! E o n d a će dodi. H O R TEN SIO S ig u ra n sam d a v a m kod v ase n ik a k v a M olba n e pom aže. (BIONDELO se vraća)

G d e je m o ja žena? BIO N D ELO O n a kaže da vi pravite nekakvu

Salu, i da zato nece da dolazi, V ec v a m p o ru č u je d a d o d e te k n jo j. PE T R U C IO S v e g o re i gore; n ed e d a dolazi! O, to je gnusno, nepodnošljivo! G rum io, id i gospodarici; R eci n a re d u je m d a m i sm e sta dode. (GRUMIO ode)

H O R TEN SIO Z n am ved n je n odgovor. PE T R U C IO K ak a v ? H O R TEN SIO N eć e dođi. PE T R U C IO U to lik o je gori u d es m o j; T o je sv e što b ih im ao d a kažem . B A T IST A B ogorodice m i, evo d o lazi K a ta rin a ! (Ulazi KATARINA)

322

K A T A R IN A S ta želiš, g ospodaru, T e ša lje š po m en e? PE T R U C IO G d e je tv o ja se stra I H o rte n sije v a že n a sad a? K A T A R IN A S ed e I ra z g o v a ra ju k ra j v a tre u sa lo n u . PE T R U C IO Idi, d o v ed i ih . A k o li o d b iju D a dođu , šibom d o te ra j ih ti N jin im m uževim a. Idi, d o vedi ih. (KATARINA ode)

LU CEN CO O vo je čuđo, h o ćete Г d a zn ate. H O R T EN SIO I je ste ; a li šta to p re d sk a z u je ? P E T R U C IO P re d sk a z u je m ir, lju b a v , spokojstvo. P o sto v a n je i p ra v u n ađ m o ćn o st, I, d a k r a ta k bu d em , sv e sla tk o i srećno. B A T IST A S rećan m i b u d i, d o b ri P etru čio ! O p k lad u si dobio, a ja ti D v ad eset h ilja d a k ru n a d a je m još, K ao d ru g i m ira z d ru g a č ijo j kćeri, J e r p o sta d e o n o što n ik a d n e beše. PE T R U C IO Jo š b o lje ću d o b iti o p k la d u P o k a z u ju ć i i d ru g e zn ak o v e P o slu šn o sti n je n e i n o v o stv o ren ih V rlin a i p o k o m o sti. G le, evo Do vodi v am v a š e tv rd o g la v e žen e K ’o ro b lje ženskog n a g o v o ra svog. (Ulazi KATARINA sa BJANKOM i UDOVICOM)

K a ta rin a , ta ti k a p a ru ž n o sto ji; B aci je i zgazi. (KATARINA uradi to)

U DOVICA G ospode, n e m a ia Z ašto d a u zd a h n em p re nego' što b u d em N a te ra n a i n a ta k v u glupost! B JA N K A P ih ! Vi tu lu d o st zo v ete p o slu šn o st? LUĆENCO V oleo b ih d a je i tv o ja p o slu šn o st L u d a. M u d ro st tv o je po slu šn o sti, L e p a B jan k a, s ta ia m e v eč eras S to tin u k ru n a . 21*

323

B JA N K A U to l’ko si ti V eća b u d a la što si se k la d io N a m o ju p o slu šn o st. PETR U Č IO K a ta rin a , s a d K aži tim ž e n am a tv rd o g lav im š ta je N jih o v a d u ž n o s t p re m a m u žev im a I gospodar im a n jin im . UDOV ICA S a lite se; N e tre b a n a m a n ik a k v a p rid ik a. PETR U Č IO U čin i to, k a ie m ; i p o čn i s njom . UDOV ICA Neće. PETR U C IO J a kažem hoće; po čn i d a ld e s njom . K A T A R IN A P ih , pih! R azv ed ri to gnevno, n a m ršte n o Celo; i n e s tre lja j p rezriv o očim a D a bi ra n ila svog k ra lja , gospodara I v la d a ra ; to ti u n iš ta v a L epo tu k ao m ra z liv a d u ; k v a ri D obar glas k 'o što o lu ja o tre sa P u p o ljk e d iv n e , i to n ije lepo. G n ev n a je že n a k ’o uzm u ćen izvor, B la tn ja v , g ad an , nečist, bez le p o te; I d o k je ta k a v , n i n a jž e d n iji N e p rilaz i m u d a s rk n e je d n u kap. T voj m už je tv o j gospodar, zivot tv o j; T voj ču v ar, tv o ja g lav a i su v e re n ; O n se b rin e za te b e i tv o je O đ ržav an je, a izlaže sv o je T elo n a p o r im a n a m o ru i k o p n u ; B di n o ću u b u ri, d a n ju n a studeni, D ok ti u to p lo ti i u bezbednosti B laguješ kod kuće. A o n ti n e tra ž i N išta v iše sem n ešto lju b a v i, P ogled a m ilih i posliišnosti — T u o tp la tu m a lu za v elik i dug. Istu p o k o rn o st k ’o p o d an ik k ra lju Ž en a je u v e k d u ž n a m užu svom. A k ad je o n a n e p o p u stljiv a Ć udljiva, k isela, m rzo v o ljn a p re m a C estitoj m u v olji, šta je o n a o n d a Do podia, b u n to v n a o d m e tn ic a ili 324

Iz d a jn ic a d o b ro g g o sp o d ara svog? S tid im se što su že n e b u d alaste, P a n u d e r a t ta m o g d e tre b a d a k le č e Z a m ir, ili tra ž e u p ra v u i v la st K a d tr e b a d a služe, v o le i slu šaju . Z ašto su n a š a te la m eka, sla b a I g latk a, n ezgodna za m u k u i tru d , Sem zato d a bi n a š a n a ra v , srce B ili ii sk la d u s n ašo m sp o ljašn jo šću ? Eto, v i u p o rn i i n em o ćn i crvi! M oj d u h je bio v e lik k ao vaS, S rce ta k o d e, a ra z u m i v eći M ožda z a b o rb u rečim a, m ršten jem . A li sad v id im d a s u n a š a d rž g a K o p lja sam o slam k e; d a je n a š a sn ag a Isto ta k o odveć sla b a k a d a bism o H te le d a b u d em o za š ta z b ilja nism o. N a p u stite d a k le oholosti m noge I sta v ite ru k e pod m u žev lje noge. Z a d o k a z m o je p o k o m o sti, ako O n hoće, m o ja r u k a će i ta k o B iti sp re m n a u v e k d a n je m u ugodi. P E T R U Č IO Eto, to je žena! P o lju b i m e, hodi, K ato. LU ĆEN CO I hoće; te b e sreć a vodi. VIN ĆEN CO L ep o k a d su d eca n a p o slu šn o st o m a . LUĆENCO R užno je k a d je že n a n ep o k o rn a. PE T R U Č IO H ajd m o u p o stelju , K ato. N as sm o tr i O ženili se. АГ m a d a si ti (LUĆENCU)

Pogodio u belo53, ja v e lim D a v am , k ’o d o b itn ik 54, la k u noć poželim ! (PETRUCIO x KATARINA odu)

H O R TEN SIO V eliku si zloću u k ro tio lako. LU ĆEN CO I čudo je d a je u k ro ć e n a tako. (Odlaze) 53 Beli k ru g u središtu mete. Ovo je aluzija na B janku, je r B jan k a znači bela. M Aluzija n a p rirodnu želju dobitnika da n ap u sti kockarski sto p re nego što ga sreća ostavi. 325

VESELE ŽENE VINDZORSKE

N aslov originala

THE MERRY WIVES OF WINDSOR

P reveo B O R IV O JE N ED IČ

Delo je napisano 1598. i prikazivano je pre 1602. godine, kada je prvi put štampano u tzv. kvarto-izdanfu (Ql). To izdanje ponovljeno je 1619. (Q2), a onda je, 1623, u P rvom folio-izdanju objavljen novi tek st ove komedije, ko ji je za polovinu duži od teksta Ql. T e k st Ql verovatno je skraćena verzija dela, „načinjena za naročite svrhe, da odgovara nekoj manjoj pozoriSnoj družini ili privatnom prikazivanju posle k a k v e gozbe ili priredbe na d voru “. Godine 1702. zabeleieno je da je ova Sekspirova kom edija napisana po želji kraljice Elizabete, a to ponavlja i prvi pesnikov biograf, N. Rd, 1709. Scena vil& u parku vindzorskog dvora (V, 5) sadrži izričnu pohvalu Elizabeti i navodi na misao „da je ovaj kom ad napisan za Vindzor i u n jem u igran“ prilikom godišnje svečanosti vitezova reda Podvezice na dan sv. Đorđa. Pretpostavlja se da je delo prerada jednog starijeg komada, nazvanog K o m e d i j a l j u b o m o r e , ko ji danas ne postoji, ali se zna da je bio prikazan 1593. Fabula tog kom ada zasniva se na jednoj italijanskoj priči Đovanija Straparole, koja se, opet, nalazi u engleskoj zbirci priča T a r l t o n o v e v e s t i i z č i s t i l i & t a , 1590. U toj priči im a n ekih pojedinosti koje su slične Falstafovom sakrivanju j Fordovoj ljubomori, pa zato, ako bi fabula za V e s e l e ž e n e bila pozajmljena, ona je, u pogledu tih epizoda, uzeta iz K o m e d i j e l j u b o m o r e , odnosno iz novele Straparole i iz T a r l t o n o v i h vesti. V e s e l e ž e n e im aju i autobiografsku zanimljlvost. Naime, smatra se da je S ekspir u sudiji P litkoum iću dao šaljiv lik Tomasa Lusija, vlastelina iz Carlkota, u blizini Stratforda, čije je lovište, navodno, mladi Sekspir harao. Ovaj ga je zato su d ski progonio, pa m u se pisac ovako naplatio „za jed nu staru k iv n o st“. Medu Sekspirovim kom edijam a V e s e l e i e n e zauzim aju posebno mesto. Pored toga Sto je, ka ko izgleda, kom edija napisana po narudžbini dvora i sadrži možda jedan podatak iz pesnikove biografije, ona se izdvaja još n e k im veom a karakterističnim osobenostima. Dok su druge Sekspirove komedije, uopšte uzev, poetske i romantične, imaqinarne u pogledu vrem ena i prostora, glavne radnje ili basne, a realistične i v rem en ski i prostorno odredene te k s obzirom na svorednu radnju ili podzanlet. ovde je pos+uvak obrnut. Glavna radnja k om ed ije — Falstafovo dovijanje da la inim udvaran jem dode do novca i njegovo nasedanje. kao i epizode u vezi s tim — realistična je slika vedre i vesele Engleske krajem X V I v e k a ; sporedna radnja, pak. — ljubav „slatke A ne P edž“ i njena udaja — romantična je i poetska priča u stthovima. Otuda je ovo jedina S e k ­ spirova kom edija koja je, tako reći, cela napisana u prozi (296 stihova prema 2.703 reda proze); jedinstvena je i po tom e Sto se njena radnja 329

odigrava u savrem en oj, S ek sp iro vo j E n gleskoj i Sto slik a lik o v e i narav: iz gradanskog druStva. Prvi prevod ove kom edije objavljen je u Beogradu 1962. godine.

„Svrha ovoga kom ada je veselost, — razdragana, bučna veselost, ruho k oje se uzima za praznik, ne poezija. A li tu se nalazi i slika seoskog iivd ta i prikaz prostodušnog, svakidašnjeg, dobroćudnog sveta, punokrvnog i sprem nog na sv d k u Salu, i to je ono Sto ovom kom adu daje onu dragocenost zbog k o je bismo se m ožda radije rastali od pet-Sest piščevih drugih dela, iako n e ka od njih m ogu biti priznata kao bolja. To m o id a dolazi od prirode komada. jer to je kom ad akcije, ne misli, i razum ljiv je i najobičnijoj pameti. Vero­ vatno je to delo koje se najviSe svida većini sveta, izuzim ajućl sentimentalne ljude. Malo je kom ada k o je je prilikom prvog čitanja teže ostaviti nedočitane." (A. S. Hart.)

1ЛСА V IT E Z D 2 0 N F A L S T A F F E N T O N , plemić P L IT K O U M IĆ , sudija M R SA V K O , rodak Plitkoumića FO R D PED2

1 1

^Va

9™&anina V ILJE M P E D 2 , dečak, Pedžov sin P O P HJU E V A N S , sveštenik iz Velsa D O K T O R K A J U S , francuski lekar G O S T IO N IC A R „Kod Podveziceu BARDOLF \ P IS T O L J Falstafovi pratioci uin<^2ors^ a

J

N IM ROBIN, Falstafov paž B E Z A Z L E N K O , M ršavkov sluga R A G B I, sluga doktora Kajusa G O S P O Đ A FORD G OSPOĐ A PED 2 A N A P E D 2 njena kći G O S P O Đ A 2 U R K A , domaćica

kod doktora Kajusa

P E D 20 V E I FORDOVE SLU GE

Mesto radnje V IN D Z O R I O K O L IN A

PRVI CIN

SCEN A P R V A V in d zo r. P red P ed žo v o m ku ć o m (Ulaze SUdija PLITKOUMlC, MRSAVKO i POP HJU EVANS)

PLITKOUMlC Prečasni Hju, ne odvraćajte me; čuće se o tome i u Zvezdanoj komori1: neka je on deset puta vitez Džon Falstaf, ne sme on da vređa plemenitog gospodina Roberta Plitkoumića. MRSAVKO Sudiju i ,,kvoruma“2 u glosterskoj grofoviji. PLITKOUMlC Da, rođače Mršavko, ,,kvoruma“ i „rotuloruma“3. MRSAVKO Tako je, bogme, i „Vratoloruma"; i plemića po rodenju, gospodine pope; čoveka koji se potpisuje „armigero“4 na svakom računu, potvrdi, priznanici, obveznici — tako, ,,armigero“. PLITKOUMlC Da, tako se potpisujem; uvek tako za ovih poslednjih trista godina. MRSAVKO Svi njegovi potomci pre njega tako su se potpisivali; a tako će možda i svi njegovi preci posle njega. teste belih ušatki oni mogu da pokažu na svom grbu.5 1 Veliki sud u Londonu, osnovan u XV veku, tako nazvan zato što je tavanica dvorane u kojoj je zasedavao „bila u k rašen a pozlacenim zvezdama. Tu se sudilo za nerede, potvore i uvrede, kao i za kritikovanje m agistratorS“. 1 To jest sudiju pokrajinskog suda. s Custos Totulorum bio je čuvar svitaka, odnosno povelja i dokum enata, pa prem a tom e visok službenik grofovije, koji je uz to rnorao biti i sudija. * Onaj koji (ima pravo da) nosi oružje. s Misli se da je Sekspir u sudiji P litkoum iću prikazao ser Tom asa Lusija, vlastelina iz okoline S tratforda, koji je, prem a predanju, progonio m ladog Sekspira zato što je ovaj lovio divljač na njegovom im anju, a kada je jednom napisao čak i pogrdnu baladu o

333

PLITKOUMlC To je star inski grb. EVANS Teste belih usiju dobro ide sa starom krpom; osobito, bogme; uš je stvor blizak eoveku, i znači ljubav. PLITKOUMlC Ušatka je ptica, a uš gamiže po grbini MRSAVKO Rođače, ja mogu grbu dodati. PLITKOUMlC To možeš pomoću braka. EVANS Bruka je o d ista SdStavljati čereke.6 PLITKOUMlC Ni n a jm a n je . EVANS Jeste, Bogorodice mi; ako on uzme čerek vase krpe, onda, po mom prostom racunu, vama os taj u samo tri skuta: no to je svejedno. Ako vas je vitez Džon FaJstaf omalovažio, ja sam duhovnik i rado ću uciniti dobro delo da vas pomirim i izgladim razmirice izmedu vas. PLITKOUMlC Cuće se u Savetu o tome; to je bezakonje. EVANS Ne dolikuje Savetu da sluša bezakonje; u bezakonju nema straha Gospodnjeg: Savet će, cujte da vam kažem, želeti da čuje nešto o strahu Gospodnjem, a ne da sluša 0 bezakonju; budite promišljeni u tome. PLITKOUMlC Ah! života mi, mac bi to reš'o da sam još mlad. EVANS Bolje je da prijateljstvo bude izdanak, i to okonca: a u mome mozgu ima joe jedna zamisao koja može da urodi dob rim plodom: tu vam je Ana Pedž, ljupka devica i kći gospodara Tomasa Pedža7. MRSAVKO Gospodica Ana Pedž! Ona što ima smedu kosu 1 tanak piskav glasić. EVANS Baš ta; to vam je taman devojka kakva se samo poželeti može; a deda joj je na samrtnom odru — bog mu dao rajsko naselje! — ostavio sedam stotina funti, i još srebra i zlata, da sve bude njeno kad navrši sedamnaest godina; bio bi dobar predlog da se mi mahnemo naših svađica i zađevica i da poradimo na tome da se mladi gospodar Ebraham i gospodica Ana Pedž uzmu. ser Tom asu, m orao je da beži u London pred vlastelinovom gnevnom osvetom. Mnogo godina docnije, on se možda bezazleno „osvetio" starom vlastelinu, u čijem su grbu bile „tri bele Stuke“ (luces), Sto Evans, kao VelSanin, pogreSno izgovara louses (lice) = us. Da bi koliko toliko sačuvao igru recim a, prevodilac je „teste belih štu k a “ preveo kao „teste belih usatki". * Svome naslednom grbu dodati grb porodice svoje žene. 7 Pedž se drugde u tek stu zove Džordž. 334

MRSAVKO Zar joj je deda ostavio sedam stotina funti? EVANS Jeste, bogme; a dobiće i od oca lepu paricu. MRSAVKO Poznajem mladu gospodicu; ona ima lepe darove. EVANS Sedam stotina funti i druge mogućnosti lepi su darovi. PLITKOUMlC Nu, da vidimo čestitoga gospodara Pedža. Je li Falstaf tu? EVANS Zar da vam lažem? Ja prezirem lašca kao što pre­ zirem čoveka koji je lažljiv, ili kao što prezirem onoga koji ne govori istinu. Vitez Džon je tu: i, ja vas preklinjem, poslušajte vaše dobroželatelje. Pokucadu na vrata gospodara Pedža.
EVANS Ovde je mir božji, i vaš prijatelj, i sudija Plitkoumić; a tu je i mladi gospodar Mrsavko, koji će vam možda reći još ponešto, ako vam to bude godilo srcu. PEDŽ Milo mi je što vidim vaša gospodstva u dobrcm zdravlju. Hvala vam na divljači, gospodaru Plitkoumicu. PLITKOUMlC Gospodaru Peđžu, radujem se što vas vidim: nazdravlje vam bilo! voleo bih da je divljac bila bolja; životinja je bila nespretno ustreljena. Kako je dobra gospođa Pedž? — i ja vam uvek od srca zahvaljujem, da — od sveg srca. PEDŽ Gospodine, hvala vam. PLITKOUMlC Gospodine, hvala vama; gde čuli i ne čuli. PEDŽ Milo mi je što vas vidim, dobri gospodine Mrsavko. MRSAVKO Kako je vaš žueov, vaš hrt, gospodine? Cujem da je izgubio trku na Kotsvoldskam bregovima. PEDŽ To se nije moglo tačno presuditi, gospodine. MRSAVKO A, nećete da priznate, nećete da priznate. PLITKOUMlC Dabome da neće. To je bio slučaj — slučilo se tako; ali pas je dobar. PEDŽ Džukela, gospodine. PLITKOUMlC Gospodine, dobar je to pas, i lep pas: zar se može nešto viže reći? dobar i lep pas. Je li vitez Džon Falstaf ovde? 33^

PED2 Gospodine, on je unutra; i voleo bih da mogu da posredujem izmedu vas I da vam obojici učinim valjanu uslugu. EVANS Tako valja; to su hrišćanske reči. PLITKOUMlC On me je uvredio, gospodaru Pedžu. PED2 Gospodine, on to unekoliko priznaje. PLITKOUMlC Ako je priznanje, nije opravdanje: je li tako, gospodaru Peđžu? On me je uvredio; odista jeste; na moju reč, uvredio me je, verujte: Robert Plitkoumić, plemić, kaže: on ga je uvredio. PED2 E vo d o la z i v ite z Džon. (Ulaze

V IT E Z D 2 0 N

F A L S T A F , B A R D O L F , N IM

i

P IST O L )

FALSTAF Gospodaru Plitkoumiću, vi ćete me, dakle, tužiti kralju? PLITKOUMlC Viteže, vi ste tukli moje ljude, ubili ste moju srnu, i provalili ste u kuću moga šumara. FALSTAF Ali nisam poljubio kćer vašega šumara? PLITKOUMlC Pih, živ mi Todor! Za to ćete mi odgovarati. FALSTAF Odgovoriću vam odmah; počinio sam sve to. Eto, sad imate odgovor. PLITKOUMlC O tome će Savet saznati. FALSTAF Ja vam savetujem da to držite u tajnosti; ljudi će vam se smejati. EVANS Pauca verba6, viteže Džone; dobro rečeno. FALSTAF Dobro rečeno *- dobro pečeno! Mrsavko', ja sam vam razbio glavu: šta vi imate protiv mene? MRSAVKO Zacelo, gospodine, imam u glavi dosta stvari protivu vas; i protivu tih vaših lupeža i hulja, Bardolfa, Nima i Pistola. B A R D O LF Ti, sarago!

MRSAVKO Ama, ne velim j a . . . PISTOL Ded-er, Mefistofile!9 IMRSAVKO Ama, ne velim j a . . . NIM Da bocnem, velim! Pauca, pauca! Da bocnem; takva mi je sklonost. MRSAVKO Gde je Bezazlenko, gde je moj s’uga? Možete li mi reći, rođače? 8 L atinski: m alo reči. • Pogrdan naziv, po davolu prikazanog u Londonu 1588.

336

iz Marloovog Doktora

Fausia.

EVANS Mir, molim vas. Da se razumemo. Koliko vidim, u ovoj stvari im ade'tri sudije: to jest, gospodar Pedz, Videlicet10 gospodar Pedž; pa onda tu sam ja, videlicet ja; i, konačno i naposletku, treća je stranka vlasnik gostionice „Kod Podvezice". PEDZ Nas trojica da ih saslušamo i okončamo spor izmedu njih. EVANS Vrlo dobro: zapisaću to ukratko u svoju beležnicu; posle ćemo obraditi predmet što pažljivije možemo. FALSTAF Pistole! PISTOL Cuje uho moje.11 EVANS Idi, davole! kakva je to reč: „Cuje uho moje?“ Pa to je ačenje. FALSTAF Pistole, jesi li ti ukrao kesu gospodara Mršavka? MRSAVKO Zacelo da jeste, tako mi ovih rukavica'12, ili dabogda vise ne ušao u moju veliku spavaću sobu13 — digao mi sedam groša u novoiskovanim novčićima od šest penija i dva srebrna silinga sa likom kralja Edvarda, što sam ih kupio od Jeda Milera po ceni od dva silinga i dva penija po komadu, tako mi ovih rukavica. FALSTAF Je F istina, Pistole? EVANS Ne, obična laža, ako je secikesa. PISTOL Sta, gorski tuđinče!14 Gospodaru, Na megdan zovem usukanog mršu. Poreci što ti labrnja izreče! Poreci! Grom i pakao, lažeš! MRSAVKO Ovih mi rukavica, onda je to bio on. NIM Budite pametni, gospodine, i prođite se šege: mcgli biste izvući deblji kraj ako se budete tako šegačili sa mnom; uzmite se u pamet! MRSAVKO Ovog mi šešira, onda je pare uzeo ovaj s crvenim licem; jer iako ne pamtim šta sam radio kad ste me opili, ja ipak nisam baš preispoljni magarac. 10 L atinski: to jest, to će reći. 11 Knjiga o Jovu, XIII, i P salam XLIV. Ism evanje p uritanske izveštačenosti. 12 Neobične i izveštačene zakletve bile su u modi. 1S „ К г а је т XV veka nastao je veliki n a p red ak u oprem i i raskoši soba m eđu im ućnim staležim a.“ M ršavko se očigledno hvališe svo­ jim bogatstvom . 14 Evans je Velšanin, iz planinskog Velsa. 22 Sekspir l

337

FALSTAF Sta kažu na to Crvenko i Džon?15 BARDOLF Pa, gospodaru, što se mene tide, ja velim da se gospodin napio do besavesti. EVANS Do besvesti, hteli ste reći; fuj, eto šta znači neznanje! BARDOLF I budući đomut, gospodaru, desilo mu se, što ’no vele, bude opelješen; i tako se desilo da prenagli u zaključcima. MRSAVKO Jeste, i latinski ste tad govorili; all svejedno: posle ovog magarčenja neću se vise opiti dok sam živ, sem u čestitom, uljudnom i bogobojažljivom družtvu: ako se budem opijao, opijaou se s ljudima koji se boje Boga, a ne s pijanim lopužama. EVANS Tako mi Boga, to je vrla odluka. FALSTAF Culi ste, gospodo, da su svi ti navodi oporeknuti; cruli ste to. (Ulazi ANA

PED 2,

s vinom ; G O S P O Đ A PEDZ slede)

i

FO R D

G OSPOĐ A

PEDZ Ne, kćeri, nosi to vino unutra; pićemo u kuci. (Izlazi

A N A P E D 2)

MRSAVKO O raju! Ovo je gospodica Ana Pedž. PEDŽ O, gospodo Ford! FALSTAF Gospodo Ford, radujem se, vaistinu, ovom susretu: s vašim dopuštenjem, lepa gospođo. (Poljubi je)

PEDZ Zeno, pozdravi dobrodošlicom ovu gospodu. Izvolite, za večeru imamo vruću pastetu od divljači; izvolite, gospodo, a ja se nadam da ćemo sve naše neljubaznosti utopiti u vinu. (Izlaze svi sem

P L IT K O U M IC A , M R S A V K A

i

EVANSA)

MRSAVKO Više bih voleo da m i je ovde moja Knjiga pesama i sonetđ16 nego da ma neko poklani četrdeset silinga. (Ulazi BEZAZLENKO) 15 Vil Crvenko i Mali Džon bili su drugovi Robina H uda, ju n a k a iz engleskih narodnih pesam a. „Crvenko" je Bardolf, a ,,Džon“ je Nim. 1« Verovatno je u p itanju vrlo p opularna Totelova zbirka ljubavnih pesam a i soneta, objavljena prvi put 1557. 338

Sta je to, Bezazlenko, gde ste vi? Zar ja moram sam sebe da podvorim, je 1’ te? Nemate li pri sebi Knjigu zagonetaka17, je P te? BEZAZLENKO Knjiga zagonetaka? Zaboga, zar je niste pozajmili Alisi Gurabiji prošlih Svih svetih, dve nedelje pre Arandelovdana. PLITKOUMlC Hajde, rodo; hajde, rođo; čekamo na vas. Samo na jednu reč, rodo; naime, ovo, rodo; posredi je kao neko provodadžisanje, neka vrsta provodadžisanja što ga je dzokola navestio ovaj pop Hju. Shvatate li me? MRSAVKO Shvatam, gospodine, i videćete da sam razborit; ako stvar tako stoji, učiniću sve što razbor nalaže. PLITKOUMlC Da, all razumejte me. MRSAVKO Razumem vas, gospodine. EVANS Otvorite uši za njegove predloge, gospodaru Mr­ savko: izložiću vam stvar, ako vam je ona po volji. MRŠAVKO Ne, učiniću onako kako moj rodak Plitkoumić kaže: oprostite, molim; on je sudija u ovom kraju, makar ja bio ovakav kakvog me vddite. EVANS Ali nije reč o tome; reč je Oi vašoj ženidbi. PLITKOUMlC Da, o tome je rec, gospodine. EVANS Dabogme, o tome; sama suština stvari; sa gospodicom Anom Pedž. MRŠAVKO Pa, ako je tako, oženiću se njome uz ma kakve razložne zahteve. EVANS Nu, možete li voleti tu curu? Da čujemo to iz vaših usta ili sa vaših usana; jer razni filozofi drze da su nsne deo usta. Zato; da tačno utanačimo: možete li vi da poklonite svoju naklonost toj devojci? PLITKOUMlC Rodaee Ebrahame Mršavko, možete li Ijubiti? MRSAVKO Uzdam se, gospodine, da ću činiti sve što razboritu čoveku dolikuje. EVANS Ama ne, božjih mi ugodnika i ugodnica! Morate se otvoreno izjasnlti, možete li vi da upravite njoj vase žudnje? PLITKOUMlC To morate. Hoćete li, uz dobar miraz, da se oženite njome? 17 Bilo je viSe takvih knjiga, a poznata je jedna iz 1600. godine. 22*

339

MRSAVKO Učiniću ja i nešto vise, rođače, ako vi to tražite, i ako je stvar iole razborita. PLITKOUMlC Ama, razumejte me, razumejte me, slatki rođo: ja to činim da vama ugodim, rodo. Možete 4 da ljubite curu? MRŠAVKO Oženiću se njome, gospodine, vama za volju: no ne bude li velike ljubavi u početku, bog će dati da umali kad se bolje upoznamo, kad budemo venčani i imadnemo prilike da upoznamo jedno drugo; uzdam se, s prisnošću biće i vise prezrenja: no, ako vi kažete: „Oženi se njome", ja ću se oženiti; to sam slobodno priključio i razlučio. EVANS To je vrlo promišljen odgovor: greška je samo u reči „razlučio"; ta reč, po našem mišljenju, treba da glasi „odlueio" njegova je misao bila dobra. PLITKOUMlC Dabome, ja mnim moj je rodak dobro mislio. MRSAVKO Jesam, zacelo, ill pak neka me obese, na! PLITKOUMlC Evo dolazi lepa gospodica Ana. (Vraća se ANA PEDZ)

Voleo bih da sam mlad, vama za ljubav, gospodice Ana. ANA Rueak je na stoliu; otac moli vasa gospodstva da iz­ volite. PLITKOUMlC Izvolećemo, lepa gospodice Ana. EVANS Za boga miloga, ne smem propustiti molitvu. (Odlaze PLITKOUMlC 1 EVANS)

ANA Hoće li vaše gospodstvo izvoleti da ude, gospodine? MRSAVKO Ne, hvala vam, od srca vam hvala; ja sam vrlo dobro. ANA Cekaju na vas za stolom, gospodine. MRŠAVKO Nisam gladan, hvala vam, odista. Idi, momče, premda si moj sluga, idi i podvori mog rodak a Plitkoumića. (iziazi b e z a z l e n k o ) i mesni sudija može katkad biti obavezan prijatelju na pozajmljenom sluzi. Zasad još ил^ек držim samo tri sluge i jedno slušče, dok mi. majka ne umre; no šta je s tim? Ja ipak živim kao siromah plemenita roda. ANA Ja ne smem u kuću bez vašeg gospodstva: oni nece da sednu za sto dok vi ne dodete. 340

MRSAVKO Vere mi, ne mogu ništa da okusim; no hvala vam isto onoliko kao da sam jeo. ANA Molim vas, gospodine, uđite unutra. MRŠAVKO Ja bih radije da šetam ovuda, hvala vam. Onomad sam ozledio cevanicu kad sam se mačem i bodežem borio s jedndm majstor-mačevaocem; tri pogotka za zdelu kuvanih suvih šljiva; i, verujte, otad ne podnosim miris opaljenog mesa. Zašto vaši psi toliko laju? Ima li medveda u gradu?18 ANA Mislim da ih ima, gospodine; čula sam da govore o njima. MRSAVKO Doduse, ja volim da gledam te igre; ali kudiću ih kao ne znam ko u Engleskoj. Hvata vas strah, zar ne, kad vidite odvezanog medveda? ANA Bogme, hvata odista, gospodine. MR&AVKO A meni je to naslada, eto. Bar dvadeset puta video sam Miška odvezana i držao sam ga za lanac; no, jamčim vam, žene su na to toliko vrištale i kreštale da je to bilo čudo jedno; ali žene zacelo ne podnose medvede; medvedi su nemila i gruba stvorenja. (Ponovo ulazi PED2)

PEDZ Udite, dragi gospodaru Mrsavko, udite; mi vas čekamo. MRSAVKO Ne mogu ništa da jedem, hvala vam, gospodine. PEDZ Božje mi nafore, ne možete naino, gospodine! Udite, udite. MRŠAVKO Ne, molim vas, izvolite prvo vi. PEDZ Hajdete, gospodine. MRSAVKO Gospodice Ana, vi morate prvi. ANA Ne ja, gospodine; molim vas, izvolite. MRSAVKO Odista, neću da udem prvi; necu, pa eto! Ne želim da vam nanosim takvu uvredu. ANA Ja vas molim, gospodine. MRŠAVKO Bolje je biti neuljudan nego dosadan. Eto, sami sebi nanosite nepravdu. (izlaze) 18 Borbe pasa i m edveda bile su sta ra i om iljena zabava u Sekspirovoj E ngleskoj: „kroz ceo XVI vek to je bila glavna narodna zabava;i.

341

SCENA DRUGA N a isto m m e s tu (Ulaze POP HJU EVANS i BEZAZLENKO;

EVANS Podi sa srećom i upitaj gde je kuća doktora Kajusa: u njoj boravi neka gospoda Zurka, koja je u neku ruku njegova nudilja, ili pojilja, Ri kuvanica, ili pralja, ili čistačica, ili iznudivaeica. BEZAZLENKO Dobro, gospodine. EVANS Ne, joe bolje. Predaj joj ovo pismo; jeir ta se žena vrlo dobro poznaje sa gospođicom Anom Pedž; u pi­ smu se moli i traži od nje da gospodici Ani Pedž isporuči želje vašega gospodara. Molim vas, pohitajte: ja bih da završim ručak; još treba da dodu jabuke i sir. (izlaze)

SCENA TRECA O daja u g ostionici „K o d p o d v e zic e **19 (Ulaze FALSTAF. GOSTIONlCAR, BARDOLF, NIM, PISTOL i ROBIN)

FALSTAF Gostioničaru od ,,Podveze“! GOSTIONlCAR Sta zapoveda moj mili delija? Zbori učeno i mudro. FALSTAF Bogme, gostioničaru, moram da raspustim nešto moje družine. GOSTIONlCAR Skartiraj, mili Herkule; otpusti iz sluzbe: neka idu s milim bogom: hop, hop. FALSTAF Zivot me staje deset funti nedeljno. GOSTIONlCAR Ti si car, Cezar, kajzer i vezir. Ja ću uposliti Bardolfa; on će pretakati, on će točiti: je li tako, mili Hektore? FALSTAF Neka bude tako, dobri moj gostioničaru. n Tako nazvana ргеш а viteškom redu ili Ordenu „Podvezice", koji je ustanovio E dvard III 1348. godine. 342

GOSTIONlCAR Ja rekoh: on neka dođe amo. ( b a r d o l f u ) Deder da vidim kako muziraš pivo i krstiš vino. Sto rekoh — ne porekoh; dodi amo. (Izlazi)

FALSTAF Bardolfe, podi za njim. Toeilac je lepo zanimanje: od starog se ogrtača dobije novo gunjče, od usahlog slu­ ge krepak točilac. Hajde, zbogom pošao! BARDOLF To je život za kojim sam oduvek žudeo: prokopsaću ovde. PISTOL O, podli Ugrine20, zar ćeš nategom da vitlaš? (Izlazi BARDOLF)

NIM Začet je u piću: zar ćud nije fantastična? FALSTAF Srećan sam što sam se otarasio tog ognjila: nje­ govi lopovlucd i suviše su neprikriveni; njegove kradice kao u nevešta pevača; nije držao takt. NIM Veština je ukrasti u pauzi od minime. PISTOL Pametni ljudi kažu ,,prisvojiti“. „Ukrasti!“ Gle’te molim vas! Nije nego smoikve! FALSTAF Moja gospodo, ja sam vam gotovo obosio. PISTOL Pričuvajte se promrzlina. FALSTAF Tu nema leka: moram kraduckati, moram va­ ra kati. PISTOL Vranići moraju imati piću svoju.21 FALSTAF Koji od vas poznaje Forda, građanina ovdašnjeg? PISTOL Ja znam čoveka: dobar je to gazda. FALSTAF Moji čestiti momci, reći ću vam sada oko čega kruže moje misli. PISTOL Oko dva jarda i nešto jače. FALSTAF Mahni se sale, Pistole. Istiina je da sam u pasu otprilike dva jarda; ali nije mi sada do pasjih dosetaka; ja bih da vidim neku vajdicu. Ukratko, nauman sam da se udvaram Fordovoj ženi: slutim da bih kod nje mogao imati uspeha; ona je razgovoma, ona uspija, njen nasmejan pogled mami: ja umem da razaberem smisao tog njenog prisnog ophođenja; najblaže rečeno, ako se njeno ponašanje prevede na prost engleski jezik, to znači: „Ja piipadam vitezu Džonu Falstafu.“ *® A luzija je na otpuštene i onesposobljene najam nike koji su se tada u bednom stan ju vraćali iz ratova protiv T u rak a u U garskoj. 41 Jov. XXXVIII, i Psalam CXLVII.

343

PISTOL On je proučio njenu prirodu, i čestito je obrnuo u prirodnu želju. NIM Sidro je duboko: da li će ta šala proći? v FALŠTAF Dakle, kažu da ona potpuno vlada kesom svoga muža: on ima legiju zlatnih andela.22 PISTOL U tebe je isto toliko davola. Zato, „napred, momce!" velim ja. NIM Naklonjenost raste; to je dobro: neka mi zlatni anđeli budu naklonjeni. FALSTAF Evo napisao sam joj. pismo, a još jedno za Pedžovu ženu, koja me je isto tako milo pogledala i najsmišljenijim očijukanjem ispitala sva moja preimućstva: čas mi je zrak njenog pogleda zlatio nogu, a čas opet moj naočiti trbuh. PISTOL Tad je sunce na bunjištu sjalo. NIM Hvala na toj šali. FALSTAF O, njen je pogled prelazio preko moje spoljašnjosti sa tako halavom usmerenošću da m i se činilo da me žudnja njenih očiju žeže kao sunčani zrak propušten feroz lupu! Evo pisma i za nju; i ona drži kesu; ona je predeo u Gijani23, samo zlato i obilatost. Biću naredbodavac obema, a one će biti moje rizničarke; biće mi istočna i zapadna Indija, a ja ću saobraćati s obema. Dela, nosi ovo pismo gospođi Pedž, a ti ovo gospodi Ford, prokopsaćemo, momci, prokopsaćemo. PISTOL Zar trojanski Pandar24 da postanem? Zar zato pašem mac? Tad Lucifer25 Neka nosi sve! NIM Ja ne volim takva davolisanja: evo, uzmite to davolasto pismo: hoću da sačuvam izgled čoveka dobra glasa. FALSTAF (ROBiNTJ) Ded’, momče, čvrsto ta pisma drži; K’o poštanski brod jedri zlaćanom Žalu. Vi, hulje, odlaz’te. K’o gr&d Iskopnite; hajd, skupite prnje! Savijte šipke, traž’te sklonište! и Z latnik od 10 šilinga im ao je u tisn u t lik anđela. ** Eldorado, im aginarni grad ili predeo u Južnoj Am erici, obilat zlatom, za kojim šu težili osvajači i pustolovi u XVI veku. *4 Vođ L ikijaca u trojanskom ratu. U srednjovekovnim rom anim a i kod Sekspira (Troil i Kresida) on je p rikazan kao svodnik. ** Satana. 344

Po modi vremena Falstaf će sad Francuske štednje poštovati draž, Odsad dosta je njemu jedan pal. (Izlaze FALSTAF i ROBIN)

PISTOL Nek’ orao ti kida utrobu! Lažnih kocaka ima obilje, Da bogat d siromah nastrada: U kesi novaca imaću ja Kada tebi, podli Turčine26 Bude manjkalo. NIM U glavi smišljam neku osvetu. PISTOL Osvetu? NIM Tako mi ovog sunca! PISTOL Lukavstvom il’ mačem? NIM Jednim i drugim; Reći ću Pedžu o toj ljubavi. PISTOL I ja ću sad Foidu takođe reći Kako lupež, Falstaf neki, Grlicu mu i zlato snuje steći I okaljat dušek meki. NIM Ni moja se srdžba neće ohladiti: podjariću Pedža da se lati otrova; okužiću ga žuticom ljubomore, jer ovo moje odmetanje opasno je: tako ja, bogme, mnim. PISTOL Ti si Mars buntovnika; ja sam s tobom; vodi. (Izlaze)

SCENA CETVRTA O daja u k u ć i d o kto ra K a ju sa (Ulaze GOSPOĐA 2URKA, BEZAZLENKO i RAGBI)

2URKA Dela, Dlone Ragbi, otidi do prozora i vidi ide li moj gospodar, gospodin doktor Kajus. Ako dode i nade nekog u kući biće, bogami, tušta i tma vređanja bolje strpljivosti i engleskog jezika. *' Veoma pogrdan izraz u XVI veku. 345

RAGBI Idem da pripazim. ŽURKA Dela; a večeras rano, kad se ugalj bude razgoreo, pićemo uz ognjište kuvano vino s umućenim jajetom. (izlazi r a g b i ) Pošten, uislužan, valjan momak, kakav sa­ mo može biti sluga koji ti dode u kuou; i, velim vam, nikakav abronoša ni spletkar; no najgora mu je mana što voli da se moli Bogu; i zato je ponekad šašav: ali niko nije bez mane; no pustimo to. Velite da vam je ime Petar Bezazlenko? BEZAZLENKO Jeste, u nedostatku boljega. ŽURKA I gospodin Mršavko vaš je gospodar? BEZAZLENKO Jeste, baš on. ŽURKA Nema 11 on veliku okruglu bradu, naMk na rukavičarsku bičkiju? BEZAZLENKO Ne, zaista nema: on ima sitno maleno lice sa žutom bradioom, — sa bradicom. žutom kao slama. ŽURKA On je mlak čovek, je 1’ te? BEZAZLENKO To jeste: ali nema nadaleko čoveka tako jake i spretne ruke; jednom se poneo sa čuvarom lovišta. ZURKA Ta šta kažete! — O, zacelo njega se sećam: ne drži li on glavu nekako visoko, i zar se ne šepuri kad ide? BEZAZLENKO Jeste, on to zaista čini. ZURKA Pa lepo, ne dao bog gore sreće Ani Pedž! Recite gospodinu parohu Evansu da ću učinitd što mogu za vašega gospodara: Ana je dobra devojka, i ja želim — (Ponovo ulazi RAGBI)

R A G B I B ež’te, jao! evo id e m o j gospodar.

ZURKA Svi ćemo nastradatd. Bežite amo, dobri mladiću; udite u ovu sobicu; on neće dugo ostati. (Zatvori b e z a z l e n k a u sobicu) Hej, Džoine Ragbi! Dzone! Hej, Džone, čuješ li! Idi, Džone, idi i raspitaj se za moga gospodara; bojim se da mu se šta nije dogodilo, kad ga nema da dođe kući, (Peva)

I dole, dole, nadole-e, ltd. (Ulazi DOKTOR KAJUS)

KAJUS Sta vi to pevate? Ne volim te besposlice. Molim, idite u moju sobu i donesite un boitier vert, — jednu 346

kutiju, jednu zelenu kutiju: čujete šta kažem? jednu zelenu kutiju. ZURKA Dakako, dakako, doneću vam je odmah.
BEZAZLENKO Da zamolim ovu čestitu gospođu, vašu dvorkinju, da gospodici Ani Pedž kaže neku clobru reč o mome gospodaru u pogledu sklapanja braka. ZURKA Eto, to je zaista sve! Ali ja neću da turam prst u vatru, a nije mi ni potrebno. KAJUS Pop Hju te je poslao? Ragbi. bailie32 meni malo harbije. Ti pričekaj malo. (Piše)

ZURKA (u stranu BEZAZLENKU) Hvala bogu sto je tako miran: da se jako uzrujao, čuli biste kako bi galamio i videli biste kako bi postao melanholičan. No svejedno, prijatelju, učiniću sve što mogu za vašega gospodara: na kraju krajeva, francuskii lekar, moj gospodar, — čujte, ja ga smem nazvati mojim gospodarem, jer ja vodim njegovu kuću; i perem, cedim, varim, pečem, ribam, gotovim jelo, spremam piće, sterem postelju, i sve to sama radim — BEZAZLENKO
ZURKA Kuku meni, pa on to samo da pomogne svom pri­ jatelju. KAJUS Ništa me se ne tiče: — zar mi nisi kazala da će Ana Peđž biti moja? Tako mi boga, ubiću tog prokletog 58 Donesi.

348

popa; i zamolio sam gostioničara od „Podvezice" da nam izmeri mačeve. — Tako mi boga, Ana Pedž biće samo moja. 2URKA Gospodine, devojka vas voli, i sve će biti dobro. Ko će svetu začepiti usta! Đavo da ga nosi! KAJUS Ragbi, hajde za mnom u dvor. Tako mi boga, ako ne dobijem Anu Pedž izbaoiću vas glavacke iz moje kuće. Ukorak za mnom, Ragbi. (Izlaze KAJUS i RAGBI)

2URKA Ej, luda glavo, dohićeš Anu ako ti ne treba! Znam ja dobro šta Ana o tome misli: nijedna žena u Vindzoru ne zna bolje od mene Anine misli, niti može jače uplivisati na nju, neka je hvala Gospodu! FENTON (spoija) Koga ima tamo, hej! 2URKA Koga -ima tamo, gle molim te! Udi lepo u kuću pa vidi. (Ulazi FENTON)

FEN TO N E, d o b ra ženo! k ak o si m i ti?

2URKA Još bolje zato što vase gospodstvo izvoli da me pita. FENTON S ta ima novo? Kako je le p a gospodica Ana? 2URKA Zaista, gospodine, ona je i lepa, i čestita, i mila; i ona vam je prijateljski nakkxnjena, to vam mogu uzgred reći; neka je za to hvala Gospodu! FENTON Žar misliš da će biti nekog uspeha? da moju ruku nece odbiti? 2URKA Zacelo, gospodine, sve je u rukama Onoga gore: ali svejedno, gospodar-Fentone, zakleću se na Evanđelju da vas ona voli. Zar vase gospodstvo nema bradavicu iznad oka? FENTON Da, imam je odista; pa šta je s tim? 2URKA Dašto-mi-ti-dašto: pravo kažu, ispod mire sto da­ vola vire; ali deklasiram, cestita devojka kakva se samo poželeti može: — ceo smo sat pričale o toj bradavici. Nikad se nisam toliko smejala kao u đruštvu te devojke! — Ne odista, malo je previse s-klona alkoholiji i sanjarenju: ali što se vas tiče — bogme, no-no! 349

FEN TO N D akle, v id eću s e d a n a s s n jo m . Drži, e v o ti nov ac a; r e d k o ju le p u re č o m e n i: ak o je v id iš p re m en e, isp o ru či jo j m o je po zd rav e. Z U R K A K ak o d a neću! v e re m i u čin ićem o to; a k a d d ru g i p u t b u d em go v o rila s n jo m u p o d v o ren ju , isp rič a ć u v am još o b ra d a v ic i; i o drugdm prosiocim a. FEN TO N D obro, zbogom o s ta j; sa d sam u v elik o j h itn ji. Z U R K A Z bogom pošli, m ilo stiv i gospodine. izla zi f e n t o n rel="nofollow"> V aistinu , č e stit gospodin: a li A n a ga ne v o li; je r ja znam b o lje nego ik o k u d a A n a u p am eti sm era. — B estraga! š ta sa m ono z a b o ra v ila ? (izlazi)

DRUGI CIN

SCEN A PR V A

Pred Pedžovom kućom (Ulazi GOSPOĐA PEDZ, sa pismom )

G Đ A PED Z Gle, z a r sa d a d a p rim a m lju b a v n a pism a, k a d ih n isa m p rim a la u p ra z n ič n o d o b a m o je lepote. Da vidim . (Cita) Ne p itajte zašto vas volim; jer iako L jubav uzim a Razum za svog duhovnika, ona ga ne prim a za ispovednika. Vi niste m la­ di, nisam ni ja ; eto, dakle, srodnosti duša; vi ste veseli, i ja sam tak av ; ha, ha! eto, dakle, još veće srodnosti duša; vi volite špansko vino, volim ga i ja; zar se može poželeti veća srodnost duša? N eka ti bude dosta, gospođo Pedž, — u n a jm an ju ru k u , ako ljubav m ože da zadovolji, — da te ljubim . Neću da kažem , sažali se na m e — ta reč ne dolikuje vojniku; ali velim , ljubi me. Svojeručno, Tvoj vitez odan, Obnoć i obdan, U m rak il’ u dan, Sprem an i predan Za te na megdan D ion Falstaf

K a k a v je to Iro d ju d e js k i33? O, p o k v a re n a li, p o k v a re n a li sveta! Z a r ta j što se v eć ra s k lim a ta o od sta ro sti hoce d a iz ig ra v a m la d a lju b av n d k a? Do davola, k a k v o je to la k o u m lje ra z a b ra o u .m ojdm re č im a ta j fla m a n sk i p ija n a c 34 k a d se u s u d u je d a m e o v ak o k u ša ? A m a n i tr i p u ta n ije b io u m o m e d ru štv u ! S ta sam m u to m o­ g la re ć i? B ila sa m ta d a u z d rž a n a u v eselo sti: bože m e sakloni! P o d n e ć u m o lb u P a rla m e n tu d a n as z a štiti o d M Popularan, drzak i razgalam ljen lik u srednjovekovnim crkvenim dram skim prikazanjim a. 84 Flam anci su uživali glas pijanaca.

351

takvih užirenih napasnika. Samo kako da mu se osvetim? jer osvetiti se moram, pouzdario kao što su mu creva načinjena od kobasica. (Ulazi GOSPOĐA FORD)

GĐA FORD Gospođo Pedž, verujte, baŠ sam se vašoj knći uputila. GĐA PED2 I ja sam, verujte, upravo htela k vama. Izgledate vrlo ojađeni. GĐA FORD A ne, to vam ne verujem; mogu vam pokazati da je stanje obrnuto. GĐA PEDŽ Vere mi, tako izgledate, bar po mome mišljenju. GĐA FORD Onda tako izgledam; pa ipak, mogla bih vam pokazati da je stanje obrnuto. O gospođo Pedž, pomozite mi savetom! GĐA PEDŽ Šta je posredi, ženo? GĐA FORD O gospođo Pedž, da nije jedne sitnice, jednog neznatnog obzira, mogla bih doći do velike časti! GĐA PED2 Uzmite cast ženo, a obzir — mačku o rep. Sta je posredi? -- ne brinite za sitnice — šta je po­ sredi? GĐA FORD Kad bih pristala na malo večnosti u paklu, mogla bih postati žena jednog viteza. GĐA PED2 Sta! ama to nije mogućno! Plemenita gospoda Alisa Ford! Ali ti vitezovi mogu biti ražalovani; pa zato će biti bolje da ne men j as svoj stalež. GĐA FORD Mi traćimo vreme: — evo, čitajte, čitajte; vidite ovde kako bih lako mogla postati plemenita gospoda. Dokle god budem imala očiju da razlikujem ljude po njihovom telesnom sastavu, rđavo ću misliti o debeljcima; a ipak on nije psovao; hvalio je čednost u. žena; i tako je lepo i smišljeno korio svaku neuljudnost, da sam se mogla zakleti da se njegova čuvstva poklapaju s iskrenošću njegovih reel; ali oni se tako malo slažu i drže zajedno kao stoti psalam i popevka M oja draga zQl&nih ru k a v a 35. Kakva li je to bura, da mi je znati, izbacila na vindzorsku obalu tog kita36 sa toliko tona sala u 35 Naziv jedne od veoma popularnih pesam a iz Sekspirova vre­ m ena, čija je m elodija i danas popularna u Engleskoj. 38 Verovatno dogadaj koji se stvarno desio, kao što je jedan takav zabeležen 1605. godine. 352

trb u h u ? K ak o d a m u se o sv etim ? M islim da bi n a jb o lje bilo z a v a ra v a ti ga nadom , d o k le ga p o ro čn a v a tr a n je ­ gove požuđe n e isto p i u so p stv en o m salu. J e s te li ik a d ta k o štogod čuli? GĐA PED Z Je d n o pism o kao i d ru g o , od slova d o slova, sa m o što se im e n a P ed ž i F o rd ra z lik u ju ! U ovoj zagon e c i o zlu glasu što n as k a n d a bije, evo, n a tv o ju v elik u u teh u , b lizan ca tvoga p ism a: n o n e k a se ta j tvoj n a jp re u b a štin i; je r, iz jav lju jem , o v aj m oj n ik a d a n eće; uver e n a sam d a on im a tisu ću ta k v ih p isa m a — a m a im a ih i vise — gotovih i n ap isan ih , sa m o sa p ra z n im m esto m za ra z lič n a im ena, a o v a o v d e p rip a d a ju d ru g o m izdan ju : on n jih tisk a, o tom e n e m a su m n je ; je r on m alo m a ri š ta s ta v lja u tisk aru , p a bi h te o i n a s d v e d a stisne. R a d ije b ih b ila d iv -ž e n a i leg la p od g o ru P eldon37. V elim vam . lak še je n a ć i d v a d e se t p o h o tljiv ih g rlica negoli jed n o g poštenog m u šk a rc a. GĐA FORD T a ovo je p o tp u n o isto; is ti ru k o p is; iste reci. S ta on m isli o n am a? GĐA PED Z B ogam i, ne znam : gotovo m i dode d a se pod ž a v e lja m sa svojim so p stv en im p o šten jem . O p hodiću se p re m a seb i kao d a sam u sebe ne p o zn ajem ; je r, o d i­ sta, ako o n u m en i n ije video n ek u n ak lo n jen o st, za k o ju n i sa m a n e znam , n ik a d ne bi tak o m a h n ito p o u m io d a se u k rc a m en i n a brod. GĐA FORD Vi to n a z iv a te ,,u k rc a v a n je “ ? J a ću se p o star a ti d a ga za d rž im izn ad p alu b e. GĐA PED Z I ja ću bogm e; ako m i zad e pod p a lu b u , n i­ k a d se v ise n eću o tis n u ti n a m ore. H a jd e d a m u se osvetdmo: h a jd e d a m u zak ažem o sa sta n a k ; p a d a ga p riv id n o b o d rim o u n jeg o v o m u d v a ra n ju , i sa fin im m am cem da ga vodam o za n o s sve dok ne založi k o n je kod g o stio n ieara od ,,Podvezice“. GĐA FORD H ajd em o ; ja p ris ta je m n a sv ak i u g u rsu z lu k p ro tiv n jeg a, sam o ak o to n eće o k a lja ti n ašu čestitost. O, d a m oj m u ž v id i ovo pism o! to b i d a v a lo v e č n u lira n u njegovoj ljubom ori. 17 Gđa Pedž upoređuje sebe s gorom Osom iz grčke m itologije. Divovi, u ratu s Olimpljanim a, hteli s u . da se popnu n a nebo, i pokušali su da podignu Osu na Olimp, i Pelion na Osu.. 23 Šeksiair l

353

GĐA PEDŽ Gle, evo ga dolazi amo; a s njim je i moj dobri čovek: on je tako daleko od ljubomore, kao Sto sam i ja daleko od toga da bih mu dal a povoda; a to je, uzdam se, bestraga daleko. GĐA FORD Vi ste u tome srećniji od mene. GĐA PED2 Hajde da se nas dve posavetujemo šta ćemo s tim užirenim vitezom. (P ovuku se) (Ulaze FORD, sa PISTOLOM i PEDZ, sa NIMOM)

FORD Ama nadam se da to nede biti tako. PISTOL U poneeem nada je pravi skot. Suprugu tvoju ljubi vitez Džon. FORD Ama, gospodine, moja žena nije mlada. PISTOL On voli i proste i otmene, Bogate, sirote, stare, mlade, Papazjaniju voli, odreda sve — Pa zato, Forde, u pamet se, duj! FORD On voli moju ženu! PISTOL Svim žarom svoje jetre38. Spredi to 11’ k’o Akteon budi što Hilaktor39 Mu za petama laje. O gnusno, Gnusno je ime to. FORD Koje ime, gospodine? PISTOL Rogonja, velim. Ostajte zbogom. Pazi, otvori odi; po nodi Lopovd hode; pripazi dobro, Velim, pre nego Sto leto dode Ili se kukavica javi.40 Hajdemo, go&pon-kaplare Nime! — Verujte, Pedžu, on mudiro zbori. (Izlazi)

FORD Bidu strpljiv; ispitacu tu stvar. NIM (PED2U) I to je istina; ne volim sklonost ka laganju. 88 Jetra je bila sm at ran a središtem ljubavne strasti. 88 A kteon je lovac koga je boginja D ijana pretvorila u jelena, i koga su rastrgli njegovi psi, m eđu kojim a je poslednji bio Hi­ laktor. ** K ukavica je zloslutna ptica, a njen glas kao i im e slični su n a engleskom reči „rogonja" (cuckoo — cuckold). 354

On je povredio neke moje sklonosti: trebalo je da gospođi odnesem to sklono pismo; aJi ja pašem mač, i umem da opaučim kad zatreba. On voli vašu ženu; to vam je, kratko rečeno, cela priča. Moje je im e kaplar Nim; to kažem i to tvrdim; to je cela istina: zovem se Nim, a Falstaf voli vašu ženu. Zbogom. Ja ne volim hleb i sir; sklon sam da potražim bolji pir. Zbogom. (Izlazi)

PEDZ (*p strane) „Sklon je da potrazi bolji pir“, veli o h . Taj bratac je toliko šašav da već ne zna šta govori. FORD Potražiću Falstafa. PEDZ Joe nikad nisam čuo lupeža koji tako izveštačeno oteže u govoru. FORD Ako zbilja neSto otkrijem — bogme! PEDZ Ja ne bih poverovao takvom kitajskom lažovu41 kad bi ga i sam paroh pohvalio kao istinoljupca. FORD Dobar je to i otresit čovek — bogme! PEDZ Gle, Meg! GĐA PEDZ! Kuda ćeš, Džordže? Cuj, molim te. GĐA FORD Sta je, moj mili France? Zašto si tako snužden? FORD Ja — snužden! Ja nisam snužden. Odlazi kući, hajde. GĐA FORD Vere mi, imaš neke bube u glavi. Dakle, hoćemo li, gospodo Pedž? GĐA PEDZ Idem sa vama. Hoćeš 11 doći na veoeru, Džordže? (Sa strane, GDI f o r d ) Gledajte ko dolazi amo. Ona će odnositi naše poruke onom drljavom vitezu. GĐA FORD (Sa strane, GDI PE D 2) Verujte, baš sam i j a n a nju mislila: taman kao poručena. (Ulazi GOSFOĐA ZURKA)

GĐA PEDZ Došli ste radi moje kćeri Ane? ZURKA Baš radi nje; pa kako je, molim vas, slatka go­ spodica Ana? GĐA PEDZ Podite s nama i pogledajte; imamo s vama mno^ go da razgovaramo. (Izlaze GĐA PEDZ, GĐA FORD i GĐA ŽURKA) 41 K itajac ili Kinez Često je značilo lažov ili lopov. 23*

355

PED Ž No d a k le , gospodine F ord e? FORD C uli ste, z a r ne, šta m i je kazao o n a j lupež? PED Ž Je sa m : a v i ste čuli šta je o n aj d ru g i m en i re k a o ? FORD M islite l.i vi d a tu im a istin e? PED Ž N ek a d av o nosi te slu g eran je! J a n e v e ru je m d a bi v ite z to poum io: o v i što ga o p tu ž u ju za ta k v e n a m e re p re m a n asim žen am a sp reg a su lo p o v a koje je o n o tp u stio iz službe. FORD Z a r su o n i b ili njegovi slu žb en ici? PED Ž D abom e d a su bili. FORD T im m a n je m i se to dopada. N oćiva li on k o d „P odvezice“ ? PED Ž Da, tu boravi. A ko on sm e ra d a zaplovi p u t m o je žene, p u s tić u je slo b o d n o n a n j; i sv e što d o b ije sem o p ak ih re č i n e k a id e n a m o ju glavu. FORD J a n e s u m n ja m u sv o ju žen u ; aid bilo bi m i o d v ra tno d a im ja u to m e idem n a ru k u . C ovek n e sm e im a ti p re v ise p o v eren ja, n e bih želeo d a m i m a šta n ik n e n a g lavi: n e m o g u se ta k o zadovoljiti. PED Ž G le k ak o b učno dolazi g o stio n iča r o d ,,P odvezice“ : k ad je ta k o veseo, ili m u je ćupa p u n a vina, ili kesa p u n a novaca. (Ulazi GOSTIONlCAR)

G O ST IO N lC A R Z dravo, m ili d eli jo! Ti si g ospodin-čovek. H ej, k a v a lje ro -su d ijo ! (Ulazi PLITKOUMlC)

P L IT K O U M lC Evo m e, gostionicaru, evo. D obro v am veče sv ak o veče, d o b ri gosp o d aru P edžu. G o sp o d aru Pedžu, h o ćete li d a podete s n am a? U izgledu je lep a zabavica. G O ST IO N lC A R Reci m u, k av a lje ro -su d ijo , reoi m u, m oj m ili delijo. P L IT K O U M lC G ospodine, p re č a sn i H ju, sv ešten ik iz Velsa, p o d eliće m eg d an s d o k to ro m K ajusom , fra n c u skim lek aro m . FORD D obri g o stio n icaru o d „Podvezdce", n a je d n u reč. (Vodi g a .u stranu) 356

GOSTIONlCAR Sta kažeš, moj mili delijo? PLITKOUMlC (PED2U); Hoćete П s nama da pogledamo? Naš je veseli gostionidar premerio njihove mačeve, i sve je utanaeio; i odredio im je, mislim, razlicna mesta; jer. verujte mi, dujem da pop ne zna za šalu. Cujte, da vam kažem u čemu de biti naša zabavica. (Razgovaraju po strani)

GOSTIONlCAR Da ti nemaš neki spor s mojim vitezom, mojim muš terijom-kavaljerom? FORD Nikakva spora, uveravam vas: ali platidu vam litrenjak kuvanog španskog vina ako mi omogudite pristup k njemu i kažete mu da se zovem Potok; samo sale radi. GOSTIONlCAR Evo ruke, delijo; možeš dolaziti i odlaziti do mile volje; — je li to pošteno rečeno? — i zvadeš se Potok. Veseo je vitez. Da krenemo, erniri! PLITKOUMlC Hajdemo, gostionicaru. PED2 Cuo sam da Francuz vešto rukuje madem. PLITKOUMlC Koješta, gospodine; ja bih vam o tome mogao dosta napridati. Danas se pazi na razmer, na nekakve pasade i stokade, i šta ti ja znam: srce bije boj, gospodine Pedžu; ovo ovde, ovo ovde. Nekad sam i ja, svojom palošinom, znao da nateram i po detiri ljudeskare da skakucu kao pacovi. GOSTIONlCAR De’te', momci, de’te! hodemo li da mrdnemo. PED2 Idemo. Vise bih voleo da ih slušam kako se grde negoli da ih gledam kako se tuku. (izlaze GOSTIONlCAR, PED 2 i PLITKOUMlC)

FORD Iako je Pedž lakoverna budala, i tako se dvrsto uzda u slabost svoje žene, ja ipak ne mogu tako lako da se oslobodim sumnje; bila je s njim u društvu u Pedžovoj kući; a šta su tamo radili, to ja ne znam. Da­ kle, razmotridu stvar podrobnije: Falstafa cu iskušati prerušen. Utvrdim li da je cestita, trud mi nece biti uzalu­ dan; pokaže li se drukdije, trud je onda dobro uložen. (izlazi)

357

SCEN A D R U G A r*

Odaja u gostionici „Kod podvezice" (Ulaze FALSTAF i PISTOL)

F A L S T A F Ni je d a n p e n i n eć u d a ti dam . P IS T O L T a d sv e t n e k ’ b u d e m o ja o strig a , Sto m ačem ću je ja o tv o riti.42 F A L S T A F N i je d a n peni. Izvoleo sam , gospodine, d a v a m d o p u stim da d a te u zalog m o je d o b ro im e: d o d ija v a o sam m o jim d o b rim p rija te lj im a d a v a m a i v ašem sp režn ik u N im u odgode p la ć a n je ; in a č e b iste sa d v ir ili k ro z re še tk e k ao d v a b liz n a k a -m a jm u n a . Z aslu žio sam m u k e u p a k lu zato što sam se kleo gospodi m o jim p r ija te ljim a da ste d o b ri v o jn ici i srča n i m o m ci; a k a d je gospođa B rig ita iz g u b ila d rš k u sv o je lepeze, zakleo sam s e čašću d a o n a n ije kod tebe. PIST O L Z a r n isi dobio svoj deo? zar n isi d o b io p e tn a e s t p e n ija ? F A L ST A F P ro su d i, h u ljo , p ro su d i: z a r m isliš d a ć u za b ad a v a d a izlažem d u š u o p asn o sti? Je d n o m reči, n e k ač i se v iše o m ene, ja n isa m tv o ja vešala. O dlazi. B ritv u u Sake, p a m e d ’ sv etin u . N a tv o je v la ste lin s k o d o b ro u u lic i G d e-je-đ av o -rek ao -lak u -n o ć. O dlazi. N e m o že gosp o d in d a m i odn ese je d n o pism o! d rž i h u lja d o sv o je časti! A m a razu m ej, kukavče, d a ev o i ja je d v a m ogu d a se stro g o p rid rž a v a m p ro p isa časti: ja, ja, ja lično m o ram p o k a tk a d d a se m a h n e m s tr a h a G o sp o d n jeg i. u n ev o lji lju to j, ž rtv u ju d i sv o ju cast, m o ram d a v rd a m , d a varaikam i k ra d u c k a m ; a ti, nikogoviću, t i b i d a p rik rlje š tv o je d ro n jk e, tv o je m a č je oči, tv o j k rč m a rs k i rečn ik , i tv o je b ezo b razn e p so v k e p o d o k rilje časti! T i nećeš to d a m i učiniš, ti! P IST O L J a p o p u štam : š ta m ožeš v ise z a h te v a ti o d čoveka. (Ulazi ROBIN)

ROBIN G ospodine, n ek a žen a želi d a g ovori s v am a. F A L ST A F N eka dode am o. (Ulazi GOSPOĐA ŽURKA) a O tvoriti ostrigu znači rešiti neku teškoću.

358

ZURKA Dobro jutro, vaše gospodstvo. FALSTAF Dobro jutro, dobra ženo. 2URKA To ne, da prosti vaSe gospodstvo. FALSTAF Onda, dobra devojko. ZURKA Kunem se, Kao mati moja što je bila U prvi sat kad m e je rodila. FALSTAF Verujem zakletvi. Šta želiš? ZURKA Hoce li vase gospodstvo da me udostoji i cuje reč-dve? FALSTAF Dve tisuće, lepa ženo: i sebe ću udostojiti da ih čujem. ZURKA Ima neka gospoda Ford, gospodine; — molim vas, dodite malo bliže amo; — ja sama boravim kod gospodina doktora Kajusa — FALSTAF Dobro, pa onda: gospođa Ford, velite — ZURKA VaSe gospodstvo to vrlo tačno kaže: — molim vaše gospodstvo, dođite malo bliže amo. FALSTAF Jamčim ti, niko nas ne čuje; — moji ljudi, moji ljudi. ŽURKA Jesu li odista? Ah, neka ih bog blagoslovi i načini svojim slugama! FALSTAF Dakle, gospoda Ford; — šta je s njom? ŽURKA Pa, gospodine, ona je krasno stvorenje, — Bože, Bože, ala ste v i neki lola! Pa, neka vam bog oprosti, i vama i svima nama! FALSTAF Gospoda Ford; — dakle, gospoda Ford — ŽURKA Bogme, ov<> vam je ukratko cela priča: vi ste nju doveli u takav škripac da je to za divno čudo. Ni najveci dvoranin, kad je dvor boravio u Vindzoru, nije je mogao dovesti u takav škripac. A eto, bilo je tu i vitezova, i lordova, i gospode sa sopstvenim kočijama; ne bila živa, kočije za kočijama, pismo za pismom, poklon za poklonom; pa svi tako fino mirišu, sam moSus, a svila i brokat samo šužte; pa kako ’legantno govore; a vino i šećer od najbolje i najlepse sorte da bi osvojili srce svake žene; a eto, ne bila živa, ona ni da ih pogleda; i sama sam jutros dobila dvadeset zlatnih andela; ali obesam vam ja, štono vele, sve takve andele do kojih dolazimo na nepošten način; i kažem vam, nisu je 359

mogli privoleti ni koliko da srkne bar iz čaše najvećeg gospodina između sviju njih: a tu vam je bilo grofova, i, što je još važnije, gospode gardista njenog veličanstva; aid, kažem vam, njoj je to svejedno. FALSTAF Ali šta ona meni poručuje? Budi kratka, moja dobra Merkurice. ŽURKA Dakle, primila je vase pismo; i zahvaljuje vam na njemu po hiljadu puta; i ona vam stavlja do znanja da njen muž neće bati kod kuće izmedu deset i jedanaest. FALSTAF Deset i jedanaest. ŽURKA Da, zaista; i tada možete doći da vidite onu sliku, kaže, vi znate koju: gospodar Ford, njen muž, neće biti kod kuće. Avaj mend, ta slatka žena provodi s njim mučan život! on je vrlo ljubomoran čovek: svadljiv život provodi s njim, sirotica. FALSTAF Deset i jedanaest. Ženo, pozdravi je od mene; neću pofaliti. ŽURKA E, to ste lepo kazali. Ali ja imam još jednu poruku za vase gospodstvo. I gospođa Pedž vas srdačno pozdravi ja; i dozvolite da vam šapnem na uvo, ona je puna vrlina, čestita i valjana žena kao ijedna u Vind­ zoru, ako takve uopste ima — nede vam ta propustiti ni jutarnju ni večernju molitvu: i ona md je naredila da kažem vašem gospodstvu da njen muž retko kad odlazi od kuće; ali ona se nada, nada se, veli, da će se ukazati prilika. Još nikad ndsam videla da žena toliko luduje za muškarcem: bogami, ja mislim da ste vi nju opčdnili; jeste, bogami. FALSTAF A ne, to nisam, sem privlačnosti moje osobe, u mene nema drugih čini. ŽURKA Neka je vasem srcu hvala za to! FALSTAF Nu, molim te, reci mi ovo: jesu li Fordovica i Pedžovica kazale jedna drugoj kako me vole? ŽTJRKA T o bi zaista bila smejurija! Nisu, uzdam se, tako nemilosrdne; to bi zaista bila ujdurma! No gospođa Pedž bi volela da joj u znak ljubavi pošaljete vašeg malog paža: njen muž stekao je čudnu infekciju prema tome malorn pažu: a, vaistinu, gospodin Pedž je čestit čovek. Nema žene u Vindzoru koja živi bolje od gospođe Pedz: radi šta hoće, govori šta hoće, uzima sve, plaća sve, leže 360

kad izvoli, ustaje kad izvoli, sve ide kako ona hoće; o, ruku na srce, ona to i zaslužuje; jer ako ima u Vind­ zoru dobre žene, ona je ta. Morate joj poslati vašeg paža; nema vam druge. FALSTAF Pa dobro, poslaću ga. ZURKA E pa onda učinite to: i, gledajte: po njemu možete izmenjivati poruke; a za svaki slučaj, smislite poneku ugovorenu reč da bdste znali šta svako od vas misii a da detić ništa od svega toga ne razume; jer ne valja da deca znaju ma za kakvu rđavštinu: stariji su, znate, obazrivi, štono vele, i poznaju svet. FALSTAF Podi zbogom: pozdravi ih obe: evo moje kese; još uvek sam tvoj dužnik. Momče, pođi s ovom ženom. (m a z e ž u r k a i r o b in ) Ova me vest raspamećuje. PISTOL Ova je drolja glasnik Kupidov: Diži jedra; u poteru za njom; Rasiri platna bojna;43 pali sad; Ona je moj plen, il’ neka sve nas Proguta okean! (izlazi)

FALSTAF Dakle tako, recimo, stoje stvari, starino moja! Hajd’ sa srećom! imaću vise hasne od svog starog tela nego što sam je imao dosada. Dakle, joe žene mare za tebe? Hoćeš li sada, posle utroska tolikih para, videti neku vajdu? Dobro moje telo, ja sam ti zahvalan. Neka kažu grubo je sazdano; ništa zato, ako je lepo skrojeno. (Ulazi BARDOLF)

BARDOLF Viteže Džone, tu je neki gospodin Potok; rad je da se upozna i porazgovara s vama; i šalje vašem gospodstvu španskoga vina za jutam ji gutljaj. FALSTAF Veliš, zove se Potok. BARDOLF Potok, gospodine. FALSTAF Dovedi ga amo. (izlazi b a r d o l f ) Dobro mi došli potooi u kojima takva tečnost teče! Ah, ha! Gospodo Ford i gospođo Pedž, jesam li vas ulovio? Hajd’, hajd’; via!44 (Vraća se BARDOLF, sa prerušenlm FORDOM) 43 Metafora je iz pomorskog ratovanja. vojnike na palubi broda pre početka bitke. 44 Italijanski: hajde!

,,Platna“ su skrivala

361

FORD Dobra vam sreda, gospodine. FALSTAF I vama, gospodine. Hteli ste da govorite sa mnom? FORD Bio s a m t a k o S lo b o d a n d a vas ovako i z n e b u h a u z n e m irim .

FALSTAF Izvolite. Šta želite? — Ostavi nas, krčmaru. (Izlazi B A R D O LF)

FORD Gospodine, ja sam čovek dobra roda koji je mnogo novaca poharcio; zovem se Potok. FALSTAF Dragi gospodine Potoče, želim da se bolje upo­ znamo. FORD Dobri viteže Džone, to je moja iskrena želja: ne zato da bih vam bio na teretu; jer moram vam staviti do znanja da sebe smatram u boljem položaju da budem zajmodavac negoli što ste to vi; i to me je donekle ohrabrilo da vam se ovako u nevreme nametnem; jer kažu, kad novac predvodi, otvoreni su svi putevi. FALSTAF Novac je dobar vojnik, dragi gospodine, i gura napred. FORD Cela istina; i ja ovde imam kesu novaca pa mi srneta: ako hodete da mi pomognete, viteže Džone, uzmite sve, ili bar polovinu, i olakšajte mi teret. FALSTAF Gospodine, ne znam dime sam zaslužio da budem vaš nosad. FORD Reoi du vam, gospodine, ako hodete da me sasluŠate. FALSTAF Govorite, dobri gospodine Potode: milo de mi biti da budem vaš sluga. FORD Gospodine, cujem da ste škoiovan dovek — bidu kratak — i ja ved odavno znam za vas, premda nisam imao cast, kao što sam gajio želju, da se i lidno upoznam s vama. Kazadu vam jednu tajnu, i moracu pri tom da otkrijem i jednu svoju slabost; ali, dobri viteže Džone, kad budete slušali o mojim ludostima, osmotrite ih samo jednim okom, a onim drugim zavirite u spisak vaših sopstvenih slabosti; da bih prosao sa manje pre­ kora, pošto i sami znate kako je lako postati takav prestupnik. FALSTAF Vrlo dobro, gospodine; govorite. FORD Ima jedna gospoda u ovoj varosi; Ford je ime njenoga muža. 362

FALSTAF Pa onda, gospodine? FORD Ja nju odavno volim, i, uveravam vas, mnogo sam novaca zbog nje poharčio; pratio sam je sa zaluđenim obožavanjem; hvatao sam svaku priliku da se namerim na nju; plaćao svaku škrtu zgodu da je bar za časak ugledam; ne samo što sam se nakupovao poklona da ih njoj darujem, već sam stroke ruke davao mnogima samo da bih saznao kakav bi poklon ona volela; ukratko, saletao sam je kao što je ljubav mene saletala; a to znači leteo sam za njom u svakoj prilici. Ali ma Sta da sam zaslužio, bilo po svojim osećanjima bilo po dzdacima koje sam učinio, nikakve hasne, vaistinu, nisam video; sem ako iskustvo nije alem-kamen koji sam kupio po beskrajnoj ceni, i naučio se da kažem ovo: Ljubav ko senka beži kada za njom se žuri; Juri za tim što beži, beži od tog što juri.

FALSTAF Zar se nioim nije obrekla da će vam utoliti žar? FORD Nikada. FALSTAF Jeste li je saletali u tome smislu? FORD Nikada. FALSTAF Pa kakve je prirode bila onda ta vaša ljubav? FORD Kao divna kuća sazdana na tuđem zemljištu; tako da sam izgubio gradevinu jer sam se pomeo u mestu gde sam je gradio. FALSTAF Sta vas je pobudilo da mi to ispričate? FORD Kad vam to kažem, rekao sam vam sve. Iako go­ spoda izgleda čestita, priča se da drugde toliko daje maha svojoj veselosti da ljudi to rđavo tumače. Dakle, viteže Džone, evo u čemu je suština stvari: vi ste gospodin lepo vaspitan, duhovit i razgovoran, priman i rado viden u visokom društvu, ugledan položajem i ličnošću, opšte priznat sa mnogih svojih ratničkih, dvorskih i učenjačkih postignuća — FALSTAF O, gospodine! FORD Verujte, tako je; uostalom, i sami to znate. Evo no­ vaca; trošite, trošite; potrošite i vise; potrošite sve što imam; samo u zamenu za to poklonite mi onoliko od vašeg vremena koliko je potrebno da postavimo ljubavnu opsadu poštenju žene ovoga Ford a: ako iko to može, vi ćete to najbolje umeti. 363

FALSTAF Da li će se to dobro slagati sa žestinom vaše strasti da ja zadobijem ono u čemu biste vd da uživate? Cini mi se da vi veoma naopako prepisujete sebi lek. FORD O, razumejte moj smer. Ona se tako bezbedno drži odlicnosti svog poštenja da ludost moje duše ne sme ni da joj pristupi: ona je i suviše blistava da bi se u nju moglo gledati. Dakle, kad bih joj mogao pristupiti sa kakvim prekomim otkrićem u ruci, moje bi žudnje imale pravni primer i dokaz na koje bi se mogle pozvati: tad bih je mogao pomaći iz uporišta njene cistote, ugleda, bračne zakletve, i tisuće drugih odbrana koje su se sada i suviše, i suviše snažno isprečile protiv mene. Sta vi velite na to, viteže Džone? FALSTAF Gospodine Potoče, biću najpre Slobodan da uzmem vaŠ novac; potom, evo moje ruke; i najzad, ne bio plemic koji sam, ako se vi, želite li to, ne nauživate Fordoviee. FORD O, dobri gospodine! FALSTAF Velim vam, hoćete. FORD Ne žalite novaca, viteže Džone; imaćete ga. FALSTAF Ne žalite Fordovicu, gospodine Potoče; imaćete je. Biću s njom, to vam mogu reći, na sastanku koji mi je sama zakazala: baš otoie, kad ste doSli k meni, otišla je odavde njena pomoćnica, iliti posrednica: velim vam, biću sa njom izmedu deset i jedanaest; jer u to doba neće biti kod kuće onaj ljubomomi lupež i hulja, njen muž. Dođite večeras k meni; saznaćete kako napredujem. FORD Prava je sreća što sam se s vama upoznao. Poznajete li Forda, gospodine? FALSTAF Neka davo nosi tog sirotog rogatog lupeža! Ne poznajem ga: — nu ipak, činim mu nepravdu kad ga nazivam siromahom; kažu da taj ljubomomi rogati ugursuz ima gomile novaca; i zato se meni njegova ženica čini mila i zgodna. Poslužiću se njome kao ključem da otvorim skrinju rogatog lupeža; i eto ubiranja moje žetve. FORD Ne bi bilo zgorega da poznajete Forda, gospodine, da biste ga se klonili ako se namerite na nj. FALSTAF Neka davo nosi tog esnafliju, tog nikogovića što živi od surutke! Ja ću ga pogledom pomesti; tojagom ću ga u&traviti: ona će mu kao meteor visiti nad roga364

tom glavurdom. Gospodine Potoče, znaj da ću zavladati tim prostakom, i ti ćeš ležati s njegovom ženom. Ford je šuša, a ja ću dodati još jedan naslov; videćeš gospodine Potoce, da je šuša i rogonja. Dodi mi rano veceras. (izlazi)

FORD Kakva je to pohotljiva hulja! Srce će. mi puci od srditostd. Ko kaže da je ovo nesmotrena ljubomora? Moja žena poslala mu je poruku; sat je zakazan; dogovor je utanačen. Ko hi to pomislio? Eto ti pakla od nevernice! Moja će postelja biti ukaljana, moje skrinje poharane, moj ugled oglodan; i naneće mi ne samo grdnu nepravdu, već počastiće me gnusnim nazivima has onaj koji mi tu nepravdu tvori. Nazivi! Imena! — Amaimon zvuči dobro; Lucifer, dobro; Barbason, dobro; to su ipak oznake davola, imena vragova: ali rogonja! vitorogi! ro­ gonja! ni sam davo nema takvog imena. Pedž je magarac, lakoveran magarac: on veruje svojoj ženi; neće čovek da bude ljubomoran. Pre bih poverio Flamancu moj maslac, popu Hjuu Velšaninu moj sirac, Ircu moju čuturu s rakijom, lopovu da provoda moga konj a, nego što bih moju ženu ostavio samu sebi: tad ona snuje, tad ona premišlja, tad ona izmišlja; i što smisli u svome srcu da bi mogla učiniti, učiniće pa makar joj srce puklo. Hvala bogu što sam ljubomoran! — Jedanaest je ugovoreni sat. Sprečiću to, uloviću onu moju, osvetiću se Falstafu, i narugaću se Pedžu. Sad na posao; bolje tri sata prerano nego jedan minut prekasno. Fuj, fuj iuj! Rogonja, rogonja, rogonja! (Izlazi)

SGENA TREĆA P oljana b lizu V in d zo ra (Ulaze KAJUS i RAGBI)

KAJUS Džeče Ragbi! RAGBI Gospodine? KAJUS Koliko je sati, Džeče? 365

RAGBI Prošao je sat, gospodine, u koji je prečasni H ju obećao da će doći. KAJUS Mon Dieu, spasao je svoju kožu što nije došao; on se dobro molio iz svoje Biblije kad nije došao: borne,. Džeče Ragbi, već je mrtav ako dode. RAGBI On je mudar, gospodine; zna da bi ga vase gospod­ stvo ubilo ako dode. KAJUS Mon Dieu, sled nije tako mrtav kao što ću ja njega umrtviti. Uzmi mac, Džeče, da ti pokažem kako ću ga ubiti. RAGBI Vaj, gospodine, ne umem se mačevati. KAJUS Nevaljalče, uzmi ma£. RAGBI Prestandte; evo dolaze ljudi. (Ulaze GOSTIONlCAR, PLITKOUMlC, MRSAVKO i PEDZ)

GOSTIONlCAR Zdravo bio, junačni doktore! PLITKOUMlC Bog vas čuvao, gospodine doktore Kajuse* PEDZ Dakle, dobri gospodine doktore! MRSAVKO Dobro vam jutro, gospodine. KAJUS Zašto ste vi svi, jedan, dva, tri, četiri, došli ovamo? GOSTIONlCAR Da te vidimo kako se boriš, da te vidimo kako napadaš, da te vidimo kako probadaš; da te vi­ dimo ovde, da te vidimo onde; da vidimo kako zadaješ tvoj pun to, tvoju stokatu, tvoj reverse, da vidimo tvoju distancu45, tvoj udarac odozgo. Je li mrtav, moj Etiopljanin46? Je li mrtav, moj Frančesko? Ha, junačino? Sta kaže moj Eskulapije? Moj Galen? Moje srce od zove? Har je li mrtav, junačino od konjskoga piša? Je li mrtav? KAJUS On je, bome, najveća popovska kukavica na svetu; neće taj pomoliti nosa. GOSTIONlCAR Ti si kraljevsko-kastiljanska noćna posuda.47 Grčki si Hektor, moj detiću! KAJUS Molim vas, budite mi svedoci da ga čekam šestsedam, dva-tri sata a njega nema. 45 Italijanski mačevalački izrazi, tada u modi. 41 Etiopljanin je upotrebljeno neodredeno, mada pogrdno, u smislu ncrnac“ ili Mavar. „Frančesko" je Francuz. „Eskulap(ije)“ je najslavniji grčki lekar, nazvan „bog medicinske veštine“. Galen je isto tako slavan grčki lekar. Dalje je aluzija na postavijanje lekarske dijagnoze pomoću ispitivanja bolesnikove mokraće. 47 Aluzija je na tada najvećma omraženog Fllipa II Spanskog, i na pomenuto postavijanje dijagnoze.

366

PLITKOUMlC On je pametniji od vas, gospodine doktore; on je iscelitelj duša, a vi ste iscelitelj tela; ako biste se tukli, radili biste na uštrb svojih zvanja. Zar nije tako, gospodine Pedžu? PEDŽ Gospodine Plitkoumiću, vi ste nekad bili veliki megdandžija, premda ste sada cuvar mira. PLITKOUMlC Bogme, gospodine Pedžu, iako sam sada star i čuvar mira, kad vidim isukan mač zasvrbe me prsti da se i sam umešam. Iako smo sudije, i lekari, i duhovnici, još u nama ima pomalo žara mladosti; ljudi smo, gospodine Pedžu, od majke rođeni. PE-DŽ I to je tačno, gospodine Plitkoumiću. PLITKOUMlC Videćete da je tako, gospodine Pedžu. Gospodine doktore Kajuse, došao sam da vas povedem kući. Ja sam zaklet sudija: vi ste se pokazali mudar lekar, a prečasni Hju, pokazao se mudar i strpljiv sveštenik. Morate poći sa mnom, gospodine doktore. GOSTIONlCAR Oprostite, goste-sudijo. — Jednu reč, monsijer Mižanje. KAJUS Mižanje! Sta je to? GOSTIONlCAR Na našem engleskom jeziku, sokole, mižanje znači hrabrost. KAJUS Borne, ja sam onda pun mižanja kao i najbolji Englez. — Sugavi, drljavi pop. Borne, otfikaricu mu uši. GOSTIONlCAR On oe tebe žestoko isperdašiti, sokole KAJUS Isperdašiti! Sta je to? GOSTIONlCAR To jest, obestetice te. KAJUS Borne, i meni se čini da će me isperdasiti; jer ja to, bome, zahtevam. GOSTIONlCAR I ja ću ga na to podstaći, ili neka se tomja. KAJUS Ja sam vam zahvalan. GOSTIONlCAR A osem toga, sokole, — ali najpre, gospodine-goste, i vi gospodine Pedžu, i vi takođe, kavaljero Mršavko, prođite kroz grad u Frogmor. (Govori im nešto)

PEDZ Pop Hju je tamo, je 1’ te? GOSTIONlCAR Jeste, on je tamo: vi vidite u kakvom je raspolozenju; a ja ou dovesti doktora okolo preko poljS. PLITKOUMlC Učinićemo tako. 367

PEDŽ, PLITKOUMlC, MRSAVKO Zbogom, dobri gospodine doktore. (Izlaze PEDŽ, PLITKOUMlC i MRSAVKO)

KAJUS Bome, ubiću popa; jer on puni uši Ani Pedž o onome majmunu. GOSTIONlCAR Neka umre: u korice tvoju nestrpljivost; polij hladnom vodom tvoj bes: podi sa mnom preko polja u Frogmor: povešću te u jednu seosku kuću gde sad Ana Pedž blaguje; i ti ćeš joj se udvarati. Sada da teramo šegu; jesam li dobro rekao. KAJUS Borne, biću vam zahvalan za to; bome, ja vas vo­ lim; đovešću vam dobre goste, grofa, viteza, lordove, go­ spodu, moje pacijente. GOSTIONlCAR A ja ću zato biti tvoj dušmanin kod Ane Pedž. Jesam li dobro rekao? KAJUS Bome dobro, odlično rečeno. GOSTIONlCAR Onda da krenemo. KAJUS Hajde, ustopice za mnom, Džeče Ragbi. (Izlaze)

T R E Ć I CIN

SCENA PRVA P olje b lizu F rogm ora (Ulaze POP HJU EVANS i BEZAZLENKO)

EVANS Molim vas, dobri slugo gospodina Mršavka, i, pri­ jatelju Bezazlenko po imenu, gde ste sve tražili gospo­ dina Kajusa, doktora medicine? BEZAZLENKO Zaista, gospodine, tražio sam ga na sve stra­ ne: prema crkvi, prema parku, svuda; gledao sam i u pravcu starog Vindzora, i drugde, samo nisam išao prema gradu. EVANS Jako vas molim da pogledate i na tu stranu. BEZAZLENKO Hodu, gospodine. EVANS Bog i duša, pun sam besova i dršćem od uzbuđenja! — Bide mi drago ako me je obmanuo. — Kako me je seta obuzela! — Tresnudu mu njegove boce sa pišanjkom o lupešku dupu samo kad mi se ukaže prilika za to. — Bože ti pomozi! — (Peva) Gde uz plitkih reka žubor-vale48 Ptičice cvrkuću madrigale; Tu steraćemo ležaj od ruža, Mirisnog cveća što šuma pruža, Кгај plitkih reka —

Kuku meni, jako rni se dalo na plač. (Peva) Ptičice cvrkuću madrlgale — Na vodama vavilonskim seđah — Mirisnog cveća što šuma pruža. Кгај plitkih —

(VTaća se BEZAZLENKO) 48 Početni stihovi iz čuvene pesme Z aljubljeni pastir svojoj drago}, koja se nalazi u Sekspirovim celokupnim delima, no koja se 24 Seksp?r 1

369

BEZAZLENKO Prečasni, evo njega, dolazi odovud. EVANS Dobro mi došao. (Peva) Gđe uz plitkih reka žubor-vale —

Neka Višnji štiti pravednog! Kakvo oružje

ima?

BEZAZLENKO Nikakvo oružje, prečasni. Evo dolazi j moj gospodar, gospodin Plitkoumić, i još jedan gospodin, iz Frogmora. Evo sad prelaze amo preko nogostupa. EVANS Molim te, daj mi moj ogrtač; ili pak drži ga ti u ruci. (Ulaze PED 2, PLITKOUMlC i MRSAVKO)

PLITKOUMlC Oh, gospodine pope! Dobro vam jutro, pre-

časni Hju. Zadržati kockara od kocke i učenjaka od knji­ ge, to vam je divno čudo. MRSAVKO (za sebe) A h , slatka Ano Pedž! PEDŽ Blagoslovite, prečasni oče-Hju! EVANS Neka On u svojoj milosti blagoslovi sve vas. PLITKOUMlC Sta, zar mač i slovo božje? Proučavate li i jedno i drugo, gospodine popo? PED2 I još uvek kao mladić! U prsniku ičakširama u ovaj prohladan i reumatičan dan. EVANS Ima tome razloga i povoda. PED2 Došli smo k vama, gospodine popo, da vam učinimo jednu valjanu uslugu. EVANS Vrlo dobro: šta je posredi? PED2 Tamo se nalazi jedan veoma uvažen gospodin, kome je, na priliku, neko učinio nešto nažao, i on je sada toliko zaboravio na svoje dostojanstvo i trpeljivost da tako štogod još nikad niste videli. PLITKOUMlC Evo ostario sam već, i vise no to; a ja još nisam čuo da bi čovek njegova položaja, dostojanstva, i učenosti toliko zabrazdio i zaboravio ha svoj ugled. EVANS Sta je on? PED2 Ja mislim da ga poznajete; gospodin doktor Kajus, čuveni francuski lekar. EVANS Hristovih mi muka, vise bih voleo da mi pricate o ovsenoj kaši! PED2 Zašto? pripisuje njegovom savremeniku K. Marlou. Sveštenik Evans upliće u pesmu Psalam CXXXVII.

370

EVANS On ne zna ništa o Hipokratu i Galenu, — a sem toga on je ’ulja; strašljiva ’ulja kakva se lako ne nalazi. PEDŽ Velim vam, ovo je čovek koji je imao s njim da podeli megdan. MRŠAVKO .(za sebe) o, slatka Ana Pedž! PLITKOUMlC Izgleda tako, sndeći po oružju. Držite ih na odstojanju: evo dolazi doktor Kajus. (Ulaze G O ST IO N lC A R , K A JU S i R A G B I)

PED2 A ne, gospodine popo, ostavite mač u koricama. PLITKOUMlC I vi, dobri gospodine doktore. GOSTIONlCAR Razoružajmo ih, pa neka se objasne: neka im ostane koža čitava, i neka samo mrcvare naŠ engleski jezik.49 KAJUS Molim, dopustite meni jednu reč u vaše uvo. Zašto vi niste došli meni na s a s t a n a k ? EVANS ( K a j u s u ) Molim v a s , budite strpljivi: sve u svoje vreme. KAJUS Bome, vi ste jedna kukavica, jedna uStva, jedan majmun. MRSAVKO (za sebe) o, slatka Ana Pedž! EVANS (Sa strane K a j u s u ) Moil’m vas ne budimo predmet podsmeha ovim ljudima; ja želim da budemo prijatelji, i, na ovaj ili onaj način, pružiću vam obeštećenje. (Giasno) Tresnuću vam vaSe boce s pišan j kom o lupešku krestu, da vas naučim smeju li se zapostavljati dogovori i sastanci. KAJUS Diable! — Džeče Ragbi — gostionicaru od „Podveze“— zar nisam čekao njega, da ga ubijem? zar nisam, na zakazanom mestu? EVANS Hrišćanske mi duše, Cujete, ov4> je zakazano mesto: evo, neka gostioničar od ,,Podveze“ presudi je li tako. GOSTIONlCAR Mir, velim vam, Valijo i Galijo, Velšanine i Francuzu, dušobrižniče i telobrižniče! KAJUS Da, to je vrlo dobro, odlično. GOSTIONlCAR Mir, velim! Cujte gostioničara od „Podvezice“. Jesam li promućuran? Jesam li lukav? Jesam li Makijavel?50 Zar da izgubim moga doktora? Ne, njegovi <e Velšanin Evans i Francuz Kajus prave razne greške u engleskom jeziku, naročito u izgovoru. 50 Italijanski pisac, smatran kao tip „lukavog političara“. 24*

371

lekovi pomažu mi kretnje i otklanjaju smetnje. Zar da izgubim mog paroha, moga popu, mog prečasnog Hjua? Ne; ne; on mi daje proverbe i nikakve verbe. P.uku amo, čedo zemljino; tako. Amo tvoju ruku, čedo nebesko: ta­ ko l Deco nauke, obojicu sam vas prelastio; uputio sam vas na pogrešna mesta: vaša su srca silna, vaša je koža čitava, pa neka kuvano vino bude ishod. Dela, nosite u zalagaonicu njihove mačeve. Za mnom, detići mira; za mnom potecite, za mnom, za mnom. PLITKOUMlC Vere mi, lud gostioničar. Za njim, gospođo, za njim. ^ MRSAVKO (za sebe) o, slatka Ana Pedž! (Izlaze PLITKOUMlC, MRSAVKO, PEDZ i GOSTIONlCAR)

KAJUS Ha, da li ja to dobro vidim? Jeste li naeinili ludu od mene, ha, ha? EVANS To je dobro! On je terao šegu s nama. — Zelim da budemo prijatelji; mućnimo glavom zajedno da se osvetimo tom ugursuzu, tom šugavcu, toj neveri, gazdi od ,,Podveze“. KAJUS Bome, od sveg srca. Obećao je da će me povesti Ani Pedž; bome, on je i mene prelastio. EVANS Dakle, rascopaću mu tikvu. Molim vas, za mnom. (izlaze)

SCENA DRUGA U lica u V in d zo ru (Ulaze GOSPOĐA PEDŽ i ROBIN)

GĐA PEDZ Hajde, hajde, kavaljerčiću; navikao si da slediš, ali sada ti vodiš. Sta vise voliš: da budeš vodič mojim očima, ili da uperiš oči u pete svoga gospodara? ROBIN Više volim, bogme, da stupam pred vama kao muškacrac nego da idem za n j'm kao patuljak. GĐA PED2 Oh, ti si laskavac, momče: vidim da ćeš po­ stati dvoranin. (Ulazi FORD) 372

FORD U dobri čas, gospođo Pedž. Kud idete? GĐA PED2 Upravo sam pošla, gospodine, vašoj ženi. Je li ona kod kuće?

FORD Jeste; ne zna šta će od duga vremena, jer fali joj društvo: Da vam muževi umru, ja mislim da biste se Vas dve venčale. GĐA PEDŽ To je izvesno — za dva druga muža. FORD Otkuda vam ovaj šareni petlić? GĐA PED2 Ne znam kako se, do davola, zove onaj što ga je dao mome mužu. — Kako se zove tvoj vitez, momče? ROBIN Vitez Džon Falstaf. FORD Vitez Džon Falstaf! GĐA PED2 Taj, ta j; n ikad ne mogu da potrefim njegovo ime. On i omaj moj dobričina toliko se paze! — J e li vasa žena odista kod kuće?

FORD Odista jeste. GĐA PED2 S vašim dopustenjem , gospodine: um irem od želje da je vidim. (Izlaze GOSPOĐA PED2 i ROBIN)

FORD Ima li taj Pedž iole mozga? Ima Д očiju? ume li da misli? Zacelo, sve to u njega spava; ne koristi mu nioemu. Ama, to će momče odneti pismo dvadeset milja daleko isto tako lako kao što će topovsko dule pogoditi metu na dvesta pedeset jarda. On podupire sklonost svoje žene; daje maha i prilike njenoj razuzdanosti: a sad ona ide mojoj ženi, i Falstafovo momče s njom. Oluja se već oseća u vazduhu. I Falstafovo momče s njom! Krasne li ujdurme! a naše neverne žene srljaju zajedno u večno prokletstvo. Pa dobro; njega ću na pre­ pad uhvatiti, onda ću udariti na muke moju ženu, otrgnuću pozajmljenu koprenu čednosti sa preblage gospode Pedž, i javno ću razglasiti da je Pedž lakoveran i dobrovoljan Akteon; i svi moji susedi odobriće ove moje žestoke mere. (Cui e s« otkucavanje sata) Sat mi daje znak a moje uverenje naređuje mi da tragam: tamo ću naći Falstafa: za ovo ću biti pre pohvaljen negoli ismejan; jer pouzdano je kao što je zemlja tvrda da je Falstaf tamo: idem. (Ulaze PEDŽ, PLITKOUMlC, MRSAVKO, GOSTIONlCAR, POP HJU* EVANS, KAJUS i RAGBI) 373

PLITKOUMlC, PEDZ I DRUGI U dobri čas, gospodine Forde. FORD Vere mi, lepo društvo: imam kod kuće malu gozbu; molim vas, hajdete svi k meni. PLITKOUMlC Ja se moram izviniti, gospodine Forde. MRSAVKO I ja isto tako, gospodine: dogovorili smo se da večeramo sa gošpođicom Anom, a ja se njoj ne bih zamerio ni za kakvo blago. PLITKOUMlC Već duže vremena nadamo se sklapanju braka između Ane Pedž i mog rođaka Mrsavka, a danas treba da dobijemo odgovor. MRSAVKO Nadam se da ste mi naklonjeni, oče-Peđž. PEDŽ Jesam, gospodine Mršavko; potpuno sam na vašoj strani; ali moja supruga, gospodine doktore, veoma je naklonjena vama. KAJUS Jeste, bome; i devojka mene voli; tako mi bar kaže Zurka, moja domoupraviteljka. GOSTIONlCAR A šta kažete za mladoga gospodina Fentona? On đipa, on pleše, on ima oči mladosti, on piše stihove, govori probrane reči, miriše na april i maj: on će odneti golubicu; on će je odneti; u njegovim je kandžama; on će odneti golubicu. PEDŽ: Ne s mojim odobrenjem, to v.am jamčim. Gospodin nema ni imanja ni novaca: družio se s onim obesnim kraljevićem i s Poinsom51; on previsoko leti; on previse zna. Neće on zakrpiti svoje tralje mojim imetkom: a ako je uzme, neka je uzme takvu kakva je; moje bogatstvo traži moj pristanak, a moj pristanak ne ide na tu stranu. FORD Molim vas od sveg srca, bar neki od vas podite k meni na večeru: pored dobra jela biće i zabave; pokazaću vam jednu neman52. Gospodine doktore, vi ćete poći; i vi takode, gospodine Pedžu; i vi, prečasni Hju. PLITKOUMlC E pa onda ostajte zbogom: tim će nama lakša biti proševina kod gospodina Pedža. (Izlaze PLITKOUMlC i MRSAVKO)

KAJUS Idi kući Džone Ragbi; eto mene odmah.

(izlazi r a g b i )

” KraljevJć Hal, iz Sekspirove drame Henri IV, družio se s Falstafom i njegovim pratiocima Bardolfom i Poinsom. 5* Razne „nemani" bile su predmet zabave radoznallh gledalaca, i često se pominju u pozorišnim komadima ove epohe.

374

GOSTIONlCAR Zbogom, mili moji: ja ću k mome čestitom vitezu Falstafu da s njim pijem kanarskoga vinca. (Izlazi)

FORD (za sebe) Mislim da ću ga najpre ja počastiti nategom. Ala će mi zaigrati! Hoćemo li, gospodo? SVI Hajde da vidimo tu neman. (Izlaze)

SCENA TRECA Soba u F ordovoj k u ć i (Ulaze G O SPO D A FORD i G O SP O D A PED Ž)

GĐA FORD Hej, Džone! Hej, Roberte! GĐA PEDZ Brzo, brzo. — Je li korpa za rublje ~ GĐA FORD Ni brige vas. Hej, Robine, čuješ li? (Ulaze SLU G E , sa korpom)

GĐA PEDZ Dajte, dajte, dajte. GĐA FORD Spustite je ovde. GĐA PEDZ Izdajte naređenja vašim slugama: moramo biti hitre. GĐA FORD Dakle, Džone i Roberte, kao što sam vam već kazala, budite pripravni tu u blizini pivovare; pa čim vas pozovem, dodite ovamo, i, bez ikakvog zadržavanja ili oklevanja, uzmite ovu korpu na ramena: onda što brže možete potecite s njom i odnesite je međ’ pralje na livadu Dačet, pa je onde ispraznite u blatni jarak pored Temze. GĐA PEDZ Je 1’ hoćete? GĐA FORD Ponovila sam im sve nekoliko puta: uputstva im neće pofaliti. Sad idite, i dodite kad vas pozovem. (Izlaze SLU G E)

GĐA PEDZ

E vo

dolazi mali Robin. (Ulazi ROBIN)

GĐA PEDZ Zdravo, ptiću-sokoliću! S ta ima novo?

ROBIN Moj gospodar, vitez Džon, uSao je na zadnja vrata, gospodo Ford, i moli da ga primite. GĐA PED2 Ti si jedan mali uskrsnji lutak53; no jesi li nam bio odan? ROBIN Jesam, smem se zakleti. Moj gospodar ne zna da ste i vi ovde,-i zapretio mi je da će me osuditi na večnu slobodu ako vam Sto o ovome kažem; zakleo se da će me otera ti od sebe. GĐA PED2 Ti si valjano momče: ovo čuvanje tajne biće ti krojač i skrojiće ti nov prsnik i čakšire. — Idem da se sakrijem. GĐA FORD Hajde. — Ti idi i reci svome gospodaru da sam sama. (Izlazi ROBIN)

G ospodo P edž, u p a m tite z n a k za izlaz. GĐA PED2 N e b rin i; ako n e o d ig ra m d obro ulogu, izviždi me. (Izlazi)

G Đ A PED2 Hajde, onda, hajde: naučićemo pameti tu ne-

zdravu vodurinu, tu golemu lubenicu; naučićemoi ga da razlikuje grlice od kreja. (Ulazi FALSTAF)

FALSTAF „Dohvatih li zar moj nebesni adidar?“54 Pa sad neka umrem, jer dosta sam živeo: ovo je vrhunac mojih želja. Oh, srećnog li Časa! G Đ A FORD O, s la tk i v ite ž e D žone!

FALSTAF Gospođo Ford, ne umem da izmišljam maštarije, ne umem da ispredam lagarije, gospodo Ford. Sada ću zgrešiti u srcu svome: voleo bih da ti je muž mrtav. Smem reći pred najvećim velmožom, uzeo bih te da rni budeš gospođa. GĐA FORD Zar ja da budem vaša gospođa, viteže Džone! Avaj meni, jadna bih ja bila gospoda! F A L ST A F N ek a m i fra n c u sk i d v o r p o k aže ta k v u . V idim k ak o bi tv o je oko n a d m a šilo s ja j d ija m a n ta ; tv o je sit v ed e d iv n o izv ijen e, i p ris ta ja lo bi ti d a kosu opleteš 53 Lutka načinjena ođ slame i ode vena u šarene krpe koju o Uskrsu dečaci gađaju kao metu. Aluzija je na Robinov šareni kostim. s< Stih iz zbirke soneta ser Filipa Sidnija Astrofel i Stela, 1591.

376

u obliku lađe, u oblikii raskošne kule, u ma kojem obliku po mletačkom propisu. GĐA FORD Obična povezača, viteže Džone; ništa drugo ne pristaje mojim veđama; pa čak im ni povezača ne pristaje dobro. FALSTAF Tako mi boga, neverna si samoj sebi kad tako zboriš; bila bi savršena dvorska dama; a tvoj čvrsč korak davao bi odličan zamah tvome hodu u suknjici s poluobručima. Vidim šta bi ti mogla biti da ti Sreca nije dušmanka kao što ti je Priroda prijateljica. Vaistinu, to ne možeš sakriti. GĐA FORD Verujte, nema u meni ničega od svega toga. FALSTAF A šta je mene navelo da te zavolim? Neka te to uveri da u tebi ima nečeg izvanrednog. Eto, ja ne umem da izmišljam bajke, da kažem ovakva si i onakva si, kao mnogi ovi vrskavi zelenbaći što liče na žene u muškome ruhu i mirišu na apotekarsku ulicu u vreme kad se donose trave; ne umem; ali volim te; samo tebe; a ti to zaslužuješ. GĐA FORD Ne varajte me, gospodine. Bojim se, vi volite gospodu Pedž. FALSTAF Mogla bi isto tako reci da volim da se šetam pored apsanskih vrata, koja mrzim kao smrad krecane. GĐA FORD Pa, nebo vidi koliko vas volim; a jednoga dana doznaćete to i sami. FALSTAF Ostani u toj naklonjenosti; ja ću je zaslužiti. GĐA FORD Odista moram vam reći da ste je zaslužili; inače naklonjenosti ne bi moglo biti. RO B IN (spoija) Gospodo Ford, gospodo Ford! Pred vratima je gospođa Peđž: oznojila se, zaduvala se, i izgleda raspamećena: želi odmah da govori s vama. FALSTAF Mene neće videti ovde: skloniću se iza tapiserije. GĐA FORD Molim vas, učinite tako: ona je vrlo brbljiva žena. (FALSTAF se sakrije)

(Ponovo ulaze GOSPOĐA PED2 i ROBIN)

GĐA FORD Sta je posredi? Govorite! GĐA PED2 O gospodo Ford, šta ste učinili? Osramoćeni ste, upropašteni ste, propali ste zauvek. GĐA FORD Ama šta se dogodilo, dobra gospođo Pedž?

GĐA PEDZ O сгпa gospođo Ford! imati čestita čoveka za muža a pružati mu takva povoda za sumnju! GĐA FORD Kakva povoda za sumnju? GĐA PEDZ Kakva povoda za sumnju! Stidi te se! Koliko sam se u vama prevarila! GĐA FORD Kuku meni, šta se dogodilo? GĐA PEDZ Vaš niuž dolazi amo, ženo, sa svim vindzorskim redarima, da potraži nekog gospodina koji je, veli, sad ovde u kući, sa vašim znanjem i privolom, da u zle namere koristi njegovu odsutnost: propali ste. GĐA FORD Nisam valjda, nadam se. GĐA PEDZ Neka bi bog dao da nije tako, da ovde nemate takvog muškarca! ali sasvim je izvesno da vaš muž, sa pola Yindzora za petama, dolazi amo da ga potraži. Ja sam došla da vam to unapred dojavim. Ako znate da ste nedužni, pa onda, ja se tome samo radujem; ali ako imate ovde nekog prijatelja, otpremite ga, otpremite ga odavde. Ne upropašćuj se; priberi svu pamet; brani svoj dobar glas, ili oprosti se zauvek od svog uglednog položaja u životu. GĐA FORD Sta da radim? Tu je jedan gospodin, moj drag prijatelj; i ne strahujem toliko zbog svoje sramote koliko zbog opasnosti u kojoj se on nalazi:- više bih volela da on nije ovde nego da dobijem hiljadu funti. GĐA PEDZ Za boga miloga, mahnite se sad toga šta biste vise voleli: vaš je muž tu, samo što nije dosao; smisiite neki način da otpremite vašeg prijatelja: u kući ga ne možete sakriti. O, kako sam se u vama prevarila! Gle, evo jedne korpe: ako je on iole umerena stasa moći će da se uvuče unutra; i nabacajte po njemu prljavo rublje, kao da ide na pranje: ili pak — sada je vreme beljenja platna -*- neka ga dvojica vaših slugu odnesu na livadu Dačet. GĐA FORD I suviše je krupan da bi mogao da stane u korpu Sta da radim? FALSTAF (izlazi) Da vidim, da vidim. O, pustite me da vidim! — Staću, staću unutra. — Da poslušamo savet vaše prijateljice. — Staću unutra. GĐA PEDZ Sta, vitez Džon Falstaf! Zar su to vaša pisma, viteže? 378

F A L S T A F V olim te. — P om ozi m i d a u te k n e m o d av d e. — C ekaj d a se zav u čem ovam o. — N eć u n ik a d — (Ude u korpu; one ga pokriju prljavim rubljem)

G Đ A PED Ž Pom ozi, m om če, d a p o k rije m o tv o g a gospo­ d ara. — P o zo v ite sluge, gospodo F ord. — Vi, d v o ličn i viteže! GĐA FORD H ej, Džone! R o b erte! D žone! (izlazi r o b in ) (Ponovo ulaze SLUGE)

GĐA FORD H a jd e , o d n esite b rzo ovo ru b lje . — G d e je o b ra m ic a ? — H itro , ne o k le v a jte ! N o site to p r a lji n a liv a d i D ačet; h a jd ’ h itro , m om ci. (Ulaze FORD, PEDŽ, KAJUS t POP HJU EVANS)

FORD M olim v as, d o đ ite bliže: ak o su m n ja m b ez povoda, te ra jte šegu sa m n o m ; o n d a n e k a v a m služim za s p rd n ju ; za slu ž u jem to. — G le sad! k u d a to n o site? SLU G A P a p ra lji, zacelo. G Đ A FORD A m a šta se v as tič e k u d a o n i to nose? T re b a još d a se u p lić e te i u p r a n je ru b lja ! FORD P ra n je ! K am o da m ogu d a sp erem sa seb e tu Ijagu! — R ogat, rogat, rogat! Da, je le n v ito ro g i; v e lim vam , je le n vitorogi! baS u v rem e k a d se m a rv a p ari, ( s l u g s iznose korpu ) G ospodo, noćas sam usnio sa n ; p rič a ć u v a m o tom e. Evo, evo, evo m o jih k lju č e v a : p o đ ite gore u o d a je ; tra ž ite , p re tu ra jte , n ađ ite: ja m č im vam , isteraćem o lisca. N a jp re da m u o v d e za k rč im p u t. (Zatvara vrata) Tako, a sad u poteru. PED Z D obri g o sp o d in e F orde, o b u z d a jte se; i su v iše ste n ep ra v e d n i p re m a sebi. FORD T ačno, gospodine P edžu. N a p re d , gospodo: sad će b iti d žu m b u sa; za m nom , gospodo. (izlazi)

EVANS K a k v e s u ovo fa n ta s tič n e ću d i i ljubom ore! K A JU S Bom e, to n ije fra n c u sk a m o d a; u F ra n c u sk o j n ik o n ije lju b o m o ra n . PED Ž No, za n jim , gospodo; d a v id im o ish o d n jeg o v e h ajk e. (Izlaze PEDŽ, KAJUS i EVANS)

379

GĐA PEDZ Zar ovo nije dvostruka divota? GĐA FORD Ne znam šta vise volim:. da li što je moj muz ili što je vitez Džon nasamaren. GĐA PED2 Ala ga je uhvatila prpa kad je va£ muž upitao šta je u korpi! GĐA FORD Sve mi se čini da mu je kupanje potrebno; za­ to, učiniće dobro delo kad ga budu bacili u vodu. GĐA PEDZ Neka davo nosi lupeškog ugursuza! Volela bih da svi od te fajte tako nagraišu. GĐA FORD Cini mi se da moj muž ima neki naročit razlog što sumnja da je Falstaf ovde; jer nikad ga dosad nisam videla da tako besni od ljubomore. GĐA PEDZ Ja ću postaviti zamku da to iskušamo; i još ćemo izvesti neku žalu sa Falstafom: njegova razuzdana boljetica teSko da će se pokoriti ovom leku. GĐA FORD Kako bi bilo da mu pošaljemo onu glupaču, gospodu Zurku, i da mu se izvinimo što su ga momci bacili u vodu; da mu damo novu nadu i namamimo ga u nov belaj? GĐA PEDZ Ucinimo tako: pozovimo ga da dode sutra, u osam sati da se obešteti. (Ponovo ulaze FORD, PEDŽ, KAJUS i POP HJU EVANS)

FORD Ne mogu da ga nađem: možda se nitkov samo hvalisao onim što nije mogao postići. GĐA PEDZ 0tiho gdi FORD) Custe li to? GĐA FORD Vi se lepo ophodite prema meni, gospodine Forde, zar ne? FORD Jeste, bogme. GĐA FORD Neka vas Višnji načini boljim nego što su vaše misli. FORD Amin. GĐA PEDZ Vi samog sebe strašno sramotite, gospodine Forde. FORD Jeste, jeste, moram da se strpim. EVANS Ako ima ma koga u kući, i u sobama, i u kovčezima, i u dolapima, neka mi u sudnji dan nebo oprosti moje grehe! KAJUS Bome, i meni takode; nema nikoga. PEDZ Pih, pih, gospodine Forde! zar vas nije sramota! Koji vas to zloduh, koji vas to davo kuša takvim ma380

štarijama? Ni za sve blago vindzorskoga dvorca ne bih hteo da patim od takve bolesti. FORD To je moja nesreća, gospodine Pedžu: ja trpim od toga. EVANS Vi trpite od vaše zle savesti: vaša je supruga čestita žena kakve nema ni u pet tisuća, ni u pet stotina žena, što se toga tiče. KAJUS Bome, ja vidim da je ona postena žena. FORD Pa lepo, obećao sam vam večeru. — Izvolite, izvolite, prošetajte se malo u parku: i molim vas, oprostite mi; docn'je ću vam ispričati zašto sam sve to učinio — Hajde, ženo; izvolite, gospođo Pedž. — Molim vas, opro­ stite mi; od srca vas molim, oprostite. PED2 Udimo, gospodo: ali, ne bio koji sam, biće smejurije na njegov račun. Pozivam vas sutra k meni na dorucak: a onda ćemo zajedno' u lov na ptice; imam divnog sokola za šumicu. Hoćemo li tako? FORD Kako god hoćete. EVANS Ako bude jedan, ja sam drugi da povećam društvo. KAJUS Ako budu jedan ili dvojica ja sam treći. FORD Molim vas, izvolite, gospodine Pedžu. EVANS Molim, ne zaboravite sutra onog gadnog lupeža, našeg gostioničara. KAJUS To će valjati; radujem se tome od sveg srca. EVANS Gadan lupež! Tako se sprdati i šegačiti. (izlaze)

SCENA CETVRTA Soba u P ed žo vo j k u ć i (Ulaze FENTON i AN A PED2)

FENTON Tvoj otac, vidim, ne mari za me; Zato, ne Šalji me vise k njemu, Mila An ice. ANA Pa šta onda, vaj? FENTON On zamera što sam visokoga roda, I kaže da svoje rasipništvom 381

Ozleđeno stanje njegovim novcem Želim da iscelim; povrh toga, I druge mi prigovore stavlja: Veselja prošla, društvo razuzdano, I kaže, moja je ljubav izgovor Pusti rad’ nekog cilja drugoga. ANA Možda pravo kaže. FENTON Ne, neba mi! Premda, priznajem, lepo imanje Tvog oca prva je bila pobuda Da te zaprosim; ipak Anice, Proseć te, videh da si vrednija No kese brojne pune dukata: Ti si sve blago koje želim sad. ANA Dragi Fentone, stecite ipak Naklonost oca mog; trudite se, Gospodine: pa ako prilika I molba ponizna ne postignu to, E pa onda — hajte amo, čujte. (Razgovaraju povučeno) (Ulaze PL IT K O U M lC , M RSA VK O i G O SPO Đ A ŽU R K A )

PLITKOUMlC Okončajte njihov razgovor, gospođo Žurka; moj rodak reći će sam šta ima da kaže. MRSAVKO Odapeću,. pa kud puklo da puklo: šta bog dade i sreća junačka. PLITKOUMlC Ne straši se. MRŠAVKO Ne, ne strašim se ja od nje: nije to posredi; samo se bojim. ŽURKA Cujte, gospodin Mršavko bi želeo neku red sa vama. ANA Evo me odmah. (f e n t o n u ) t q je i z b o r moga oca. O, koliko gadnih, ružnih mana Ulepša prihod od funti trista! 2URKA Pa kako je dobri gospodin Fenton? Molim vas, na jednu reč. PLITKOUMlC Evo je dolazi; pridi joj, rođače. Ama imao si oca, momee! MRSAVKO Ja sam imao oca, gospodice Ana; moj će vam rodak napričati o njemu divnih sala. Molim vas, rođače, ispričajte gospodici Ani kako je tata ukrao dve guske iz nečijeg kokošinjca, hajte, dragi rođače. 382

PLITKOUMlC Gospodice Ana, moj rođak vas voli. MRŠAVKO Jeste, to je tačno; baš kao što volim koju god hoćete žensku u glosterskom okrugu. PLITKOUMlC Zivecete uza nj kao plemenita gospoda. MRŠAVKO Sa mnom se ni kusi ni repati ne mogu meriti u svojstvu vlastelina. PLITKOUMlC Preneće na vas sto i pedeset funti. ANA Dobri gospodine Plitkoumiću, pustite njega, neka on zatraži moju ruku. PLITKOUMlC Odista, na tome vam hvala; hvala vam na tom lepom ohrabrenju. Ona vas zove, rođače: ostavlću vas. A N A Dakle, gospodine Mrsavko — MRSAVKO Dakle, lepa gospodice Ana — ANA Kakva je vaša poruka? MRŠAVKO Moja oporuka! Bog i đuša, to je divna šala, zacelo. Ja još nisam napisao moju oporuku, bogu neka je hvala; nisam ja nikakvo slabačko, bolešljivo stvorenje, hvala milostivom bogu! ANA Htela sam reći, gospodine Mršavko, šta biste od mene? MRSAVKO Odista, što se mene lično tiče, ja bih od vas tek malo ili ništa. Vaš otac i moj rodak preduzeli su neke korake; ako me posluži sreća, dobro jest; ako li ne, zbogom ostajte! Oni vam mogu reći bolje nego ja kako stvari stoje: možete upitati vašeg oca; evo ga dolazi amo. (Ulaze PED2 i GOSPOĐA PED2)

PED2 Cospodine Mrsavko! Ana kćeri, Njega voli. A šta taj gospodin Fenton radi ovde? Gospodine, Vi mi kućni red narušavate: Znajte: kći je moja isprošena. FENTON Smirite se, molim, gospodine. GĐA PED2 Gospodine dobri, moje dete Ostavite. PED2 Nije ona za vas. FENTON Hoćete li mene da čujete, G ospodine?

PED2 Ne, dragi Fentone. Plitkoumiću, sine Mršavko, 383

Izvolite, gospodo, sad u m o j dom . — Z n a ju ć m i o d lu k u , v i v re d a te M e, gospodine F entone. (Izlaze PED2, PLITKOUMlC i MRSAVKO)

Z U R K A G o v o rite sa gospođom Pedž. FEN TO N D o b ra gospo Pedž, lju b e ć v ašu k će r Z arko, isk ren o i časno, m o ram Ista ć i b a rja k m o je lju b a v i I n e u zm aći u p rk o s b ra n a , U kora, i sv ih p ro p isa k r u tih S to ih v la d a n je lep o n alaže. B u d ite m i sk lo n i. ANA D o b ra m ajk o , N e d aj me, n e d aj za o n u ludu! GĐA PED Z T o n eću ; b o ljeg ti m u ža traž im . ZU R K A T o je m oj gospodar, gospodin d o k to r. A N A B o lje d a m e živ u zak o p ate D o glave, p a d a m i m o zak ra z n e su C veklam a. G ĐA P E D Ž D ela, n e žalo sti se. G ospodine, n i v aš n e p rija te lj Ni p rija te lj n isam ; m o ju ć e rk u Isp ita ć u k o lik o v a s v o li: O d n je n ih reči zavisiće m oja. Z asa d zbogom : m i k u ći m o ra m o ; In a č e n je n će se o tac lju titi. (Izlaze GOSPOĐA PED2 i ANA)

FEN TO N Zbogom , d r a g a gospo, zbogom A n ice. ZU R K A V idite, to je m o ja rab o ta . ,,Eto“, rekoh, „zar je v a ­ m a d e te za b acan je, z a r d a d a te k ć e r onoj su k la ti, onom le k a ru ? P o g le d a jte g o spodina F e n to n a !“ To je m o ja r a ­ bota. FEN TO N H v ala. I m olim te d a v ečeras P rs te n ta j m ojoj m iloj A ni daš. E vo ti za tru d . ZU R K A N eka v a m n ebo d o b ru sreću d ade! (izlazi f e n t o n ) U n je g a je d o b ro srce: žen a b i i u v a tru i u v o d u za ta k o d o b rim srcem . N u ipak, v o lela b ih da m oj g o sp o d ar d o b ije gospodicu A n u ; ili p a k d a je d o b ije gospodin M r384

šavko; ili, vaistinu, da je dobije gospodin Fenton: učiniću što uzmognem za svu trojicu jer to sam obećala, i valja da održim reč; a specifično za gospodina Fentona. A sada moram drugim poslom, da vitezu Džonu Falstafu odnesem poruku mojih dveju gospođa: baš sam zloća što sam tako nehajna.

SCENA PETA Soba u gostionici „Kod podvezice* I

(Ulaze FALSTAF i BARDOLF)

FALSTAF Bardolfe, čuješ — BARDOLF Cujem, gospodine. FALSTAF Donesi mi četvrt španskoga vina; i stavi-der unutra parčence przenog hleba. izlazi b a r d o l f ) Zar da doživim da me nose u korpi kao drob iz mesarnice, i da me tako izruče u Temzu? E, ako me još jednom lako nasamare, neka mi izvade moj budalasti mozak i reka ga bace nekom paščetu kao poklon za Novu godinu. Hulje su me sasule u reku bez iole griže savesti, baš kao što ljudi utope slepu štenad kad ih kuja petnaestoro okoti, a po mojoj krupnoći može se videti da sam u neku ruku gotov da brzo potonem; da je dno duboko kao sam pakao, ja bih ga napipao. Bio bih se utopio da obala nije bila sprudovita i plitka — a takve se smrti grozim; jer voda nadme čoveka; a na šta bih ja ličio! Bio bih leš kao planina. (Vraća se BARDOLF, s vinom)

BARDOLF Evo gospode 2urke, gospodaru; želi da govori s vama. FALSTAF Deder, da najpre saspem malo vina u ovu Temzinu vodurinu; jer trbuh mi je hladan kao da sam gutao grudve snega umesto piiula za gašenje vatre u slabinama. — Uvedi je amo. BARDOLF Uđi, ženo. (Ulazi GOSPODA ZURKA) 25

S e k s p ir l

385

ZURKA S vašim dopuštenjem; oprostite, molim: želim do­ bro jutro vašem gospodstvu. FALSTAF Nosi ove naprstke. Idi skuvaj mi valjanu meru vina. BARDOLF S jajima, gospodine? FALSTAF Cisto, bez ičega; neću pilećeg semena u svome piću. (Izlazi BARDOLF) Nu, dakle? ŽURKA Pa eto, gospodine, gospođa Fordovica šalje me va­ sem gospodstvu povodom — FALSTAF Gk)spoda Fordovica šalje te povodom — ! S po­ vodom ili bez povoda, po vodi mi je bilo dosta; bio sam bačen u vodu; trbuh mi je pun vode. ZURKA Kuku meni! nije ona, sirota duša, za to kriva: to­ liko se sad ljuti na one svoje sluge; pogrešno su razumeli uputstva. FALSTAF Kao i ja, kad sam se upustio da gradim na temelju obećanja jedne budalaste žene. ZURKA Ali ona toliko žali zbog toga da bi vas srce zabolelo da to vidite. Njen muž odlazi jutros u lov na ptice; ona vas još jednom moli da dodete k njoj izmedu osam i devet: ja joj moram brzo odneti poruku: ona će vas obeštetiti, to vam jamčim. FALSTAF Pa dobro, pohodiću je: tako joj reci; i kaži joj neka porazmisli o tome šta je čovek: neka se opomcne njegove slabosti, pa onda neka sudi o mojoj zasluzi. Zu r k a Reći ću joj. FALSTAI' Učini tako. Izmedu devet i deset, veliš? ZURKA Osam i devet, gospodine. FALSTAF Dobro, hajde idi: neću pofaliti. ZURKA Ostajte zbogom, gospodine. (izlazi)

FALSTAF Cudi me što nema gospodina Potoka; poručio mi je da ga čekam ovde: svide mi se njegovi novci. — Ah, evo ga dolazi. (Ulazi FORD)

FORD Zdravo da ste, gospodine! FALSTAF Dakle, gospodine Potoče — došli ste da čujete šta se zbilo izmedu mene i Fordove žene? FORD Viteže Džone, to je odista svrha mog dolaska. 386

FALSTAF Gospodine Potoče, neću da vam lažem: bio sam u njenoj kući u zakazani čas. . FORD Pa uspeste li, gospodine? FALSTAF Veoma zlosrećno, gospodine Potoče. FORD Otkud to, gospodine? Predomislila se, zar? FALSTAF Ne, gospodine Potoče; ali ono njuškalo, onaj ro­ gonja njen muž, što stalno živi u nekoj uzbuni od lju­ bomore, naiđe baš u trenutku našeg sastanka, pošto smo se već bili zagrlili, poljubili, izjavili ljubav, i, tako reći, izgovorili prolog naSe komedije; a za njim odmah banu bulumenta njegovih pajtaša, Sto ih je njegova ćaknulost dovukla i dovela tamo — čujte samo — da premetnu kuću e da bi našli ljubavnika njegove žene. FORD Sta, dok ste vi bili tamo? FALSTAF Dok sam ja bio tamo. FORD Pa je li vas tražio, i nije mogao da vas nade? FALSTAF Cućete. Sreća je htela da u to naide neka go­ spoda Pedž; ona upozori na Fordov dolazak; i, što sa njene domisljatosti, što sa Fordovlčine smetenosti, one me strpaše u korpu za rublje. FORD U korpu za rublje! FALSTAF Tako mi Gospoda, u korpu za rublje — nabiše me unutra s prljavim košuljama i gaćama, sa smrdljivim čarapetinama i masnim ubrusima; tako, gospodine Potoče, da je to bila najsmradnija mešavina gnusnoga vonja od kojeg se ikad Čoveku stužilo. FORD Pa koliko ostadoste tamo? FALSTAF Polako samo, odmah ćete čuti Sta sam sve pro­ patio da tu ženu navedem na zlo a za vaSe dobro. Kad beh tako sabijen u korpu, gospoda pozva dva Fordova ugursuza; dve njegove sluge, da me tobože kao prljavo rublje ponesu do Dačet-livade: uzeše me na ramena: a onda na kapiji sretoSe se s ljubomornim ’uljom, svojim gospodarem, i on ih jedared ili dvared upita Sta nose u korpi: drhtao sam od straha da pomahnitali lupež ne uzme da premeće; ali Sudba, opredelivši ga za rogonju, zađrža njegovu ruku. I tako, on ode s hajkom, ja odoh sa prljavim rubljem. Nu počujte, gospodine Potoče, Sta je dalje bilo: pretrpeo sam muke triju različnih smrti; prvo, nepodnošljiv strah da me ne otkrije onaj ljubo25*

387

morni gadnl ovan-pređvođnik; zatim, što sam, kao dobar španski mač, bio savijen u opsegu jednog akovčeta, balčak do vrha, peta do glave; i, naposletku, što su me začepili, kao neku jaku prepečenicu, međ’ smrdljivo rublje koje je gnjilo u sopstvenoj prljavštini: zamislite samo — čovek moga sastava — zamislite samo, ja koji sam kao maslac podložan toploti; čovek koji se stalno kravi i rastapa: čudo je da se nisam ugušio. I kad je to kupanje bilo najžešće, kad beh više nego upola skuvan u toj masti, kao neko holandsko jelo, zamislite: baciše me u Temzu, da se u toj vodi rashladim, onako usijan kao konjska potkovica — sve je cvrčalo od usijanja — hej, zamislite vi to, gospodine Potoče. FORD U svoj zbilji, gospodine, žao mi je što ste mene radi sve to prepatili. Moja je ljubav onda beznadežna; vise nećete kod nje ništa preduzimati? FALSTAF Gospodine Potoče, pustiću da me bace u Etnu, kao sto su me bacili u Temzu, pre nego što ću se nje tako odreći. Njen je muž jutros otisao u lov na ptice: primio sam od nje još jedan poziv na ljubavni sastanok; izmedu osam i devet zakazani je sat, gospodine Potoče. FORD Već je prošlo osam, gospodine. FALSTAF Je li? Onda odoh na sastanak. Dodite mi kad vam bude zgodno, i saznaćete kako sam uznapredo\'ao; a kraj će krunisati sve — vi ćete se nje nauživati. Zbo­ gom. Imaćete je, gospodine Potoče; gospodine Potoče, nabićete Fordu rogove. (Izlazi)

FORD Hm! Ha! Je li ovo tlapnja? je li ovo san? spavam li ja? Probudi se, gospodine Forde! gospodine Forde, probudi se! Ljaga je na tvome obrazu, gospodine Forde. Eto šta znači biti oženjen! Eto šta znači imati rublje i kosaire za rublje! Pa dobro, obznaniću se onim što je­ sam: sada ću uhvatiti onog razvratnika; u mojoj je kući; ne može mi umaći; nemogućno je da pobegne; ne može se uvući ni u kesicu za marjaše ni u bibernjaču: nu da mu ne bi pomogao davo, pretražiću i nemogućna mesta. Iako ne mogu izbeći da budem to što sam, ipak me to što ne volim da budem neće smekšati: ako imam rogove da se obadam razobadaću se kao pomaman. 388

ČETVRTI CIN

SCEN A PR V A U lica (Ulaze GOSPOĐA PEDŽ, GOSPOĐA ŽURKA i VILJEM)

G Đ A PED2 Šta misllš, je li on već kod gospodina Forda? G Đ A 2URKA Zacelo je već tamo, ili biće uskoro: ali, bo­

gami, strašno je ljut zbog onog kupanja. Gospoda Ford vas moli da odmah k njoj dođete. GĐA PED2 Eto me odmah; samo da ovog mog momčića odvedem u školu. Gle, evo dolazi njegov učitelj; danas je kanda neki školski praznik. (Ulazi POP HJU EVANS)

Otkuda vi, gospodine Hju? Zar danas nema škole? EVANS Nema; gospodin Mrsavko isposlovao je dozvolu da se dečaci igraju. G Đ A 2URKA Baš je on srce od čoveka! GĐA PED2 Gospodine Hju, moj muž kaže da naš sin zaostaje u nauci, knjiga mu nikako ne ide od ruke. Molim vas, propitajte ga malo iz latinske gramatike.55 EVANS Hodi ovamo, Viljeme; gore glavu; hodi. G Đ A PED2 Hajde, sine; gore glavu; odgovaraj učitelju, ne boj se. EVANS Viljeme, koliko u imenica ima brojeva? V IL JE M D va. G Đ A 2URKA Ja sam, bogme, mishla da će biti tri, jer kaže

se: „Triput Bog pomaže.“ 55 U originalu, tek st se osniva na prvim stranicam a Lilijeve Latinske gramatike, koja je, od 1571, bila udžbenik za sve škole u Engleskoj. Prevodilac je, iz pojm ljivih razloga, m orao sve to da prevede slobodno, da bi, koliko je mogućno, sačuvao igru rečim a. 389

EVANS Prestanite s tim brbljanjem! Kako se kaže ,,gavran“, Viljeme? VILJEM Kaže se corvus — corvi. GĐA 2URKA Kurvus! — kurvi! Zacelo ima lepših ptica nego sto su kurvusi. EVANS Vi ste jedna vrlo prosta žena: molim vas, tišina. — Sta je lapis, Viljeme? VILJEM To je kamen. EVANS A šta je ,,kamen“, •Viljeme? VILJEM To je oblutak. EVANS Ne, to je lapis: molim te, utuvi to u pamet. VILJEM Lapis. EVANS Sad si dobro momče, Viljeme; A ko to, Viljeme, daje članove? VILJEM Clanovi se pozajmljuju od zamenice, i menjaju se ovako: singulariter nominativo, hie, haec, hoc. EVANS Nominativo, hig, hag, hog; molim te, pazi: genitivo, hujus. Lepo, a kako glasi optužitelni padež? VILJEM Accusativo, hinc. EVANS Ali, molim te, dete, opomeni se: accusativo, hung, hang, hog. ŽURKA Ne bila koja sam ako ,,hang-hog“ ne znači na latinskom grah i bob. EVANS Mahni se brbljanja, ženo. — Kako glasi dozivatelni padež, VRjeme? VILJEM O, vocativo - O! EVANS Upamti, Viljeme: dozivatelni je padež caret. ZURKA Karota! To je dobar koren. EVANS Umukni, ženo! GĐA PEDZ Mir! EVANS Kako glasi rodoimenitelni padež od reci curvus? VILJEM Rodoimenitelni? EVANS Jest, rodoimenitelni. VILJEM Rodoimenitelni glasi curvi, curvae, curvi. ZURKA Ah, rod joj njen! sram je bilo! Ne pominji je^ dete, nikad, ako je kurva. EVANS Stidi se, ženo! ZURKA Zlo činite što učite dete takvim rečima: oni to i sami brzo nauče; i još da kaže kurva i kurve! Fuj, sram vas bilo! 390

EVANS 2eno, jesi li ti pobenavila? Zar ne znaš ništa o pađežima i brojevima i rodovima? Ti si najveća krštena bena koju sam ikad video. GĐA PED2 Molim te, umukni. EVANS A sada da mi kažeš, Viljeme, nešto malo o promonama zamenica.

VILJEM Molim, gospodine, to sam zaboravio. EVANS Zar qui, quae, quod? ako zaboraviS qui, quae, quod moraće da zapamti tvoja zadnjica. Hajde, idi sad i igraj se; odlazi. GĐA PED2 Bolji je školarac nego Sto sam mislila.

EVANS Ima dobro i živo pamćenje. Ostajte zbogom, go­ spodo Pedž. GĐA PED2 Zbogom, dobri gospodine Hju (izlazi p o p h j u ) Hajde kući, sine. Hajdemo, previse smo se zadržale.

SCENA DRUGA O d a ja u F o rd o vo j k u ć i (Ulaze FALSTAF i GOSPODA FORD)

FALSTAF Gospodo Ford, u vašem sažaljenju nestalo je mo­ je zlopatnje. Vidim da ste mi odani u ljubavi, i izjavljujem da ću vam je u dlaku uzvratiti; ne samo, gospodo Ford, u prostoj službi ljubavnoj, vec i sa svim njenira priborom, dopunom, i dužnostima. Nu, jesmo li sad bezbedni od vašeg muža? GĐA FORD On sad lovi ptice, mili viteže Džone. GĐA PED2 (spolja) Hej, prijo! prijo Fordovice, hej! GĐA FORD Predite u spavaću sobu, viteže Džone. (Izlazi' FALSTAF) (Ulazi GOSPOĐA PED2)

GĐA GĐA GĐA GĐA GĐA

PED2 Zdravo, mila moja! Imate li koga kod kuće? FORD Baš nikoga sem domaće čeljadi. PED2 Odista! FORD Odista, ne. (Sa strane ) Govorite glasnije, PED2 Bogami, tako se radujem što ovde nemate ni­ koga. 3S1

GĐA FORD Zašto? GĐA PEDZ Ama* ženo, vašeg su muža opet spopale njegove zle ćudi: eno ga tamo s mojim mužem gde užasno mahnita; tako ruži sav oženjeni ljudski rod; tako proklinje . sve Evine kćeri svih boja lica; i tako se lupa po čelu i viče „Pusti, puže, rogove! “ da svako ludilo koje sam dosad videla izgleda tek pitomost, uljudnost, i trpeljivost prema ovom rastrojstvu u kojem je on sada: milo mi je što debeli vitez nije ovde. GĐA FORD A što, zar govori o njemu? GĐA PEDZ Samo o njemu; i kusne se da su ga izneli iz ove kuće u nekakvoj korpi, kad ga je ono prosli put tražio; uverava mog muža da je on i sada ovde; i iz lova dovukao je amo mog muža i ostale, da jog jednom proveri svoju sumnju: ali radujem se što vitez nije ovde; sad će bar i sam uvideti svoju budalaštinu. GĐA FORD Je li moj muž tu blizu, gospođo Pedž? GĐA PEDZ Eno ga tamo na uglu ulice; samo što nije došao. GĐA FORD Propala sam! — vitez je ovde. GĐA PEDZ E pa onda, osramoćeni ste zauvek, a vitez je mrtav. Kakva ste vi to žena! — Udaljite ga, udaljite ga! Bolje sramota negoli ubistvo. GĐA PEDZ Kuda ću s njim? gde da ga denem? Da li da ga opet smestim u korpu? (Ponovo ulazi FALSTAF)

FALSTAF Ne, ne idem vise u korpu. Zar ne mogu da umaknem odavde pre nego Sto on dode? GĐA PEDZ Vaj, tri brata gospodma Forda s pistoljima čuvaju kapiju, da niko ne promakne; inače, mogli biste da strugnete pre nego sto on dode. No šta radite vi ovde? FALSTAF Sta da radim? — Zavući ću se u dimnjak. GĐA FORD Tamo oni uvek pale iz svojih lovačkih pušaka56. Zavucite se u ložište. FALSTAF Gde je to? GĐA FORD Zaviriće i tu, tako mi boga! Nema dolapa, kovčega, ormara, skrinje, bunara, podruma a da ih on nije *• To jest prđzne puške po povratku iz lova, oslobađajući u isti ш аћ dim n jak e od naslaga čađi.

392

popisao da bi se opomenuo svih tih mesta, i tragaće po spisku: u kući se ne možete sakriti. FALSTAF Onda idem napolje. GĐA PEDŽ Ako izidete u svome obličju, poginućete, vjteže Džone. Sem kad biste se prerušili — GĐA FORD Kako bismo ga prerušile? GĐA PED2 Kuku meni, ne znam! Nema ni jedne ženske haljine da bi bila za nj dovoljno prostrana; inače mogao , bi natući šešir, zabraditi se maramom, i prebaciti sal pa tako umaći. FALSTAF Dobre duše, smislite štogod: ma Sta za nevolju samo hikakav belaj. GĐA FORD Tetka moje dvorkinje, Debela iz Breinforda, ima gore jednu haljinu. GĐA PED2 Tako mi boga, biće mu taman; ona je kmpna kao i on; tamo je i njen šešir s rojtama, i njen Sal. T rčite gore, viteže Džone. GĐA FORD Idite, idite, slatki viteže Džone: gospođa Pedž i ja potražićemo vam neku maramu za glavu. GĐA PED2 Brzo, brzo! odmah ćemo doći da vas preudesimo: za to vreme vi obucite haljinu. (Izlazi FALSTAF)

GĐA FORD Volela bih da se u toj podobi nameri na mog muža: on ne može da vidi očima tu staricu iz Brein­ forda; kune se da je ona veštica; zabranio joj je da mi dolazi, i zapretio joj je da će je istući ako je nade u kući. GĐA PED2 Neka bog dovede viteza pod tojagu tvoga muža, a potom neka davo rukovodi njegovom tojagom! GĐA FORD No dolazi li moj muž, ozbiljno? GĐA PED2 Da, u svoj zbilji, dolazi amo; i priča, bogme, i o onoj korpi mada ne znam kako li je to prokljuvio. GĐA FORD Iskušaćemo i to; jer narediću slugama da opet ponesu korpu, kao i prosli put, i da se tako sretnu s njim kod vrata. GĐA PED2 Da, ali on samo što nije došao: hajdemo da prerusimo Falstafa u breinfordsku vešticu. 393

G Đ A FORD N a jp re d a u p u tim m o je m o m k e d a z n a ju šta tr e b a d a ra d e s korp o m . H a jte v i g o re; o d m a h ću m u d o n e ti n e k u m a ra m u . (izlazi) m

GĐA PED Ž Visio, đab o g đ a, b e sra m n i podlače! M alo će biti, koliko god ga b u d e m o n ag a ra v ile . P o k azaće sad a ig ra o v a ista : 2 e n e sm o vesele a l’ o b ra z a čista; M i zlo n e rad im o , šalim o se sam o, Alv o m iri s ta ru poslovicu znam o. (izlazi) (Vraća se GOSPOĐA FORD, sa dvojlcom SLUGU)

GĐA FO R D H ajte, m om ci, u zm ite o v u k o rp u n a ra m e n a ; v aš je gospodar tu u b lizin i; a k o v a m n a re d i d a je sp u stite, p o slu šajte g a: brzo, p o h ita jte ! (Izlazi)

P R V I SLU G A D eder, d ed er, dižil D R U G I SLU G A N e d a j bože, d a je o p e t v ite z u n u tra ! P R V I SLU G A U zdam se d a n ije ; v ise vo lim o n d a d a je k o rp a p u n a olova. (Ulaze FORD, PED2, PLITKOUMlC, KAJUS i POP HJU EVANS)

FORD Je st, a li a k o se p o k aže d a j e to istin a , im a te li vi n a č in a d a opet ra z v rg n e te n a z iv lu d e k o ji .ste m i p rišili? — S pusti tu k o rp u , h u ljo ! P ozovite, n eko, m o ju su p ru g u . S rećn i lju b a v n ik u košari! — O vi, p o d v o d ačk i lu p eži! T u je sprega, sk u p in a , lo p o v sk a d ru žin a , za v e ra p ro tiv m en e: sa d a n e k a c rk n e davo! — H ej, m o re, ženo, čujes li! Dodi, d odi ovam o! G le kakvo' p o šte n o r u b lje ša lješ n a p ra n je . PED Ž A li to p rela zi g ran icu , gospodine F o rd e; n e sm em o vas v ise o sta v lja ti voljno, m oram o' vas vezati. EV A N S P a to je besnilo! O n je b esan k ao b esan pas! P L IT K O U M lC O dista, gospodine F orde, to n ije d o b ro , o d i­ sta nije. FO R D T o i ja velim , gospodine. (Vraća se GOSPODA FORD)

D odite ovam o gospodo F o rd ; gospoda F o rd , č e s tita že394

na, krotka supruga, vrlo stvorenje što ima ljubomornu budalu za muža! Ja sumnjam bez razloga zar ne, go­ spodo? GĐA FORD Bog mi je svedok da je tako, ako sumnjate u mene da sam poštena. FORD T ako, tako, bestidnice! samo nastavi. — Izlazi, huljo! (Vadi rublje iz korpe)

PED2 O v o prevazilazi — ! GĐA FORD Zar vas nije stidi! Ostavite to rublje na miru! FORD Brzo ću ja tebe napipati. EVANS To je neirazumno! Zar da pokazujete rublje vase supruge? Priberite se! FORD Ispraznite korpu velim! GĐA FORD Zašto, mužu, zašto? FORD Gospodine Pedžu, ne bio koji sam ako juče, u ovoj istoj korpi, nisu izneli nekoga iz moje kuće: zašto taj ne bi mogao opet biti unutra? Uveren sam da je on u mojoj kući: moje obaveštenje je tačno; moja je ljubomora razložna. — Istresite mi ovde sve to rublje! GĐA FORD Ako tu nađete živa čoveka, ubijte ga kao buvu. PED2 T u n e m a n i k o g a . PLITKOUMlC Casti mi moje, ovo vam ne valja, gospodine Forde; to vas sramoti. EVANS Gospodine Forde, morate se moliti bogu,; a ne povoditi se za izmišljotinama vašega srca: to je ljubomora. FORD Dakle, onaj koga tražim nije ovde. PED2 Niti je on igde drugde doli u vašem mozgu. FORD Pomozite mi, ljudi, da još ovog puta pretražim kuću. Ako ne nadem onoga koga tražim, ne opraštajte mi preteranost mojih postupaka; neka vam uvek služim za podsmeh; neka o meni govore ljudi: „Ljubomoran kao Ford, koji je u orahovoj ljusci tražio ženinog milosnika.“ Učinite mi to još jednom; još jednom sa mnom pretražite kuću. GĐA FORD Hoj, hoj, gospođo Pedž! sidite dole sa starioom; eto mog muža u spavaću sobu. FORD Sa starioom! Kakva je to starica? GĐA FORD Ama devojčina tetka iz Breinforda. 395

\

FORD Veštica, drolja, matora lažljiva drolja! Zar joj nisam zabranio da dolazi u moju kuću? Ona je pismonoša, zar ne? Mi бшо prostodušni ljudi; mi ne znamo šta se obavlja pod vidom gatarinog zanata. Ona posluje pornoću čarolija, pomoću vradžhina, pomoću crtanih znakova, i pomoću opsenjivamja kao što je ovo, a što je narna nedokučivo: mi ne znamo ništa. Silazi ti, čaralice, silazi, veštice; silazi, velim! GĐA FORD Nemoj, dobri, slatki mužu! — Dobra gospodo, ne dajte da tuče stalicu. (Vraća se FALSTAF, u ie n sM m haljinam a)

GĐA PED2 Hodite, tetka-Pratovice; hajtei, dajte mi ruku. FORD Ja ću nju da pratim. (Tuče ga) Napolje iz moje kuće ti, veštice, ti, gaduro, ti, nevaljalice, ti, smrdljivi tvore, ti, šugavi stvore! Napolje, napolje! Evo da ti platim vračarinu, da ti dam gatarinu! (Izlazi FALSTAF)

GĐA PEDZ Zar vas nije stid? Gotovo ste ubili tu sirotu ženu. GĐA FORD On će je ubiti. — To vam zaista služi na čast. FORD Skončala, dabogda, hudobo paklena! EVANS OvamcHonamo, ja mnim da je žena zaista veštica: nije mi po volji kad žena ima veliku bradu; ispod njene marame video sam veliku bradu. FORD Hoćete li da podete za mnom, gospodo? Molim vas, pođite za mnom; samo da vidite ishod moje ljubomore: ako kevćem a nisam na tragu, nikad mi vise nemojte verovati kad opet zalajem. PEDŽ Povinujmo se još malo njegovoj ćudi: hajdemo, go­ spodo. (Izlaze FORD, PED2, PLITKOUMlC, KAJUS i EVANS)

GĐA PEDZ Bogami, žalosno ga je izmlatio. GĐA FORD Nije, vere mi; ja bih rekla da ga je izmlatio bez žaljenja. GĐA PEDZ Daću onu tojagu da je osvete i obese iznad d tara; učinila je valjano delo. GĐA FORD Sta mislite? smemo li mi, uz jamstvo naše ženske zrelosti i uz svedočenje čiste savesti, da i dalje progonimo Falstaf a s našom osvetom? 396

GĐA PED2 Duh razbludnosti zacelo je uitekao iz njega ustravljen: ako đavo nije neosporno i potpuno ovlađao njime, .mislim da on nikad vise nece poumiti da nas derupa kao da smo javno dobro. GĐA FORD Da li da kažemo našim muževima kako smo ga uslužile? GĐA PED2 Da, svakako; makar da bismo vašem mužu isterale bube iz glave. Ako budu imali srca da i dalje muče jadnog nevaljalog debelog viteza, nas dve demo im uvek biti pomocnice. GĐA FORD Uverena sam da de ga oni javno obrukati i čini mi se da šala nede postidi svrhu dokle god on ne bude javno osramoden. GĐA PED2 Hajde, u kovadnicu, tad: da kujemo dok je gvožđe vruce! (Izlaze)

SCENA TRECA O daja u gostionici „Kod p o d ve zic e“ (Ulaze GOSTIONlCAR i BARDOLF)

BARDOLF Gospodine, Nemci žele da najme tri vaša konja: vojvoda sutra stiže na dvor,57 a oni mu idu u sretanje. GOSTIONlCAR Kakav je to vojvoda što tako u potaji do­ lazi? O njemu nisam duo ništa na dvoru. Da porazgovaram s tom gospodom: govore li engleski? BARDOLF Govore, gospodine; pozvacu ih k vama. GOSTIONlCAR Dacu im konje; ali i platice ih, papreno: nedelju dana duvao sam za njih sobe; odstranio sam druge goste: bogme de platiti, papreno. Hajdemo. (Izlaze)

57 Grof M im plgart, vojvoda od Virtem berga, posetio je Englesku 1592, i boravio u Vindzoru.

397

SCEN A C E T V R T A Soba u F o rd o vo j k u ć i (Ulaze PED2, FORD, GOSPOĐA PEDŽ, GOSPODA FORD i POP HJU EVANS)

E V A N S Još nikad nisam video tako razboritu ženu. PED2 I poslao vam je oba ova pisma u isti mah? G Đ A P E D Ž U ra z m a k u o d Č etvrt sa ta. FO R D O pro sti m i, ženo. M ožeš o d sa d S v e čin iti što je te b i drag o .

Pre ću sunce optužiti sa studi No tebe s lakoumlja: tvoja čast K’o vera čvrsta je u mene sad Sto domalo krivovamik beh. PED2 No Dobro, dobro; sad dosta: pokomost Neka ta ne bude preterana K’o što ti je bila uvreda. Postavimo klopku: naše žene Nek’ još jednom, rad opšte zabave, T om d e b e ljk u za k až u s a s ta n a k ; A mi da ga tada ulovimo

I javnome izvrgnemo ruglu. FORD Za to nema boljeg načina nego što je onaj koji su one pređložile. PED2 Kako? da mu dojave da će se sastati s njim u parku o ponoći? Uzalud vam je to, on nikad neće đoći. EV A N S Velite da je bio bačen u reku, i da je u podo'oi stance dobio grdne batine: ja mnim, trebalo bi da mu je to uteralo strah u kosti, i ne bi trebalo da dode; mnim, telo mu je kažnjeno, pa ne može imati telesnih žudnjS. PED2 I ja tako mislim. GĐA FORD V i sm islite š ta će te k a d dode, A nas dve dovešćemo ga lasno. GĐA PED2 O lovcu H e rn u 58, n e k a d č u v a ru T e šu m e v in d zo rsk e, v e li b a jk a 58 N ađen je zapis o nekom R ičardu H ernu (ili H ornu), lovcu koji je bio „ispitivan i priznao" da je lovio- divljač u šum am a nje­ govog veličanstva (kralja H enrlja VIII). No o ,,duhu“ nem a pom ena drugde sem kod Sekspira.

398

D a u zim sko d o b a, u g luvi čas, O n ro g a t h o d a k r a j nekog h r a s ta I uz to stra š n o tre s e la n c im a ; O d čini n jeg o v ih d rv o se suši, S to k a oboli, k ra v e -m u z a re U m esto m le k a k rv n a m d a ju ta d ; C uli ste o to m z lo d u h u ; z n a te D a dokona, p ra z n o v e rn a s ta ro s t P rim ila je, i d o d a n a s p ren ela, K ao živu is tin u tu b a jk u 0 lovcu H ern u . , PEDŽ T a im a ih jos D osta što se b o je u m rk lu noć P ro ći k ra j h ra s ta H em o v a . D obro, P a šta je s tim ? G Đ A FORD U to m je k lo p k a b aš: K od h r a s ta d a n a s F a lsta f saček a, K ’o H ern p re ru še n , s v itim rozim a. P E D Ž M a n em a su m n je d a će d o ći o n : A l’ k ad ga u to m lik u sm am ite, S ta ta d ? k a k a v je o n d a n a u m v aš? G Đ A PED Ž M islile sm o i o tom e. Evo: K c e r A nicu i m oga sinčića,

1 još tri-četiri mališana, O buć ćemo u belo, zeleno, D a v ile b u d u , i v ile n ja ci, I vjed o g o n je: svice v o šta n e K ao žišk e n a g lav i nosiće, A č e g rta ljk e u ru c i; o n d a, Ćim o n a i ja i v itez F a lsta f S retnem o se, n ek ’ on i, u z p esm u B učnu, h itro iz ja m e iskoče: N as dve, k ad u g led am o p riz o r taj, U v eljem ćem o s tra h u u teći: O ni n e k ’ n je g a ta d a o k ru že K olom v ilin sk im , p a n e k ’ štip a ju B ludnog v iteza; n e k ’ ga p ita ju K ako sm e, u sk v rn a v n o m o b ličju , N jih o v im sv etim sta z a m a d a g re U čas k a d o n e kolo ig raju .

GĐA FORD I dok istinu ne prizfta celu, Toboznje vile nek ga štipaju I žegu žišcima. GĐA PED2 Kad prizna sve, Pristupidemo svi, razvrgnut tu Caroliju sablasnu, i uz smeh Kući u Vindzor ispratiti ga. FORD No decu valja dobro uvežbat Da budu kadra odigrati to. EVANS Ja ću nauditi decu kako da predstavljaju: i sam ću se načiniti vilenjak, pa du žiškom ožedi viteza. FO R D B iće divota. J a ću p o tro šiti d a im k u p im o b razin e.

GĐA PED2 Moja Anica biće kraljica Vila, u ddvnoj beloj haljini. PED2 T u svilu ja ću kupiti. (Za sebe) A tad, Gospon-Mršavko ukrašće Anu I vencade se s njom u Itonu. O d m ah p o ru k u š a lj’te F a lsta f u. FORD N e, n a jp r e ja ću k n je m u k ’o P o to k ; S azn a ću sv e: zacelo doći će.

GĐA PEDŽ Za to ne strahujte! — sad pribav’te Za naše vile rekvizitu svu I ukrase. EVANS N a poisao! T o će b iti d iv n a zab av ica, p o šten u g u rsuzluk. (Izlaze PEDŽ, FORD i EVANS)

GĐA PEDŽ Vi, gospo-Ford, sad 2urku poš’ljite K vitezu Džonu, da bismo znale Sta misli on. (Izlazi GĐA FORD) .

J a odoh k dtoMoru:

Jedino on ima pristanak moj Da ,uzme Anicu Pedž; samo on. Onaj Mrsavko, premda imućan, Glup je; moj muž je njemu vrlo sklon. Doktor 'm a novaca i moćnih Dvorskih veza: njemu ću kder dati Ma za sto boljih mogla je udati. (Izlazi) 400

SCENA PETA O daja u g o stio n ici »K o d p o d ve zic e" (Ulaze GOSTIONlCAR i BEZAZLENKO)

GOSTIONlCAR Koje dobro, klipeta? šta želiš, vetrogonjo? govori, zucni, izjavi;'kratko, sažeto, brzo, fik-fik. BEZAZLENKO Molim, gospodine, gospodar Mrsavko Salje me da nešto upitam viteza Džona Falstafa. GOSTIONlCAR Tamo je njegova spavaća soba, njegov dom, njegov zamak, njegova ložnica, i njegov krevetac59; okolo je sveže i novo naslikana prica60 o bludnom sinu. Idi, kucaj i zovi; odazvace ti se kao antropofag61: kucaj, velim ti. BEZAZLENKO Neka starica, neka debela žena, otišla je gore u njegovu sobu: bicu Slobodan, gospodine, da sačekam dok ona side; upravo sam želeo da s njom porazgovaram. GOSTIONlCAR Ha! debela žena! vitez može biti poharan: zvacu. — Delijo viteže! delijo viteže Džone. Odazovi se iz tvog vojnidkog grla: jesi li tu? Tvoj ugostilac, tvoj Efežanin62 zove. FALSTAF (°d 9°re) Sta je, gostionicaru? GOSTIONlCAR Ovde neki Tatarin ceka da side debela žena. Pusti je neka side, delijo, pusti je neka side; moja je radnja poštena: fuj, kakve su to tajnosti? fuj! (Ulazi FALSTAF)

FALSTAF Da otoic, gostionicaru, bila je kod mene jedna debela starica, ali otišla je starka. BEZAZLENKO Molicu lepo, gospodine, da li to nije bila gatara iz Breinforda? 59 Mali krevet, na točkićim a, koji se m ogao g urnuti pod veliku postelju kad nije potreban. •' Sobe su bile ukrašene „obojenim platnim a" ili tapiserijom . U ovom slučaju, Falstafova je postelja m ožda im ala takve zavese. 91 Ljudožder. " Stanovnik Efeza. GostioniCar voli neobiCne i zvučne reči. Tako 1 Tatarin češki. 26 Sekspir l

401

FA L S T A F Je ste , v a istin u , b ila je o n a, ra z ja p lje n a Š k o ljk o 13 p a š ta bi h te o s n jo m ? BEZA ZLEN K O M oj gosp o d ar, gospodine, g o sp o d ar M rŠavko, v iđeći je k a d je p ro la z ila u lic am a, p o slao m e je k n jo j, gospodine, je r r a d bi d a zn a d a li n ek i N im , gospodine, k oji m u je n a p re v a ru sm o tao lan ac, im a ta j la n a c ili ga p a k nem a. FA L S T A F G ovorio sa m o to m e s a starioom . BEZA ZLEN K O P a š ta k až e s ta ra , m o liću lepo, g o spodine? F A L S T A F V aistin u , k a ž e d a j e g lav o m o n aj isti čo v ek k o ji je sm otao la n a c g o sp o d a r-M rsav k u stv a rn o p re la stio gosp o d ar-M ršav k a. B EZA ZLEN K O V oleo b ih d a sam m ogao i lično d a govorim s tom ženom ; bilo je i d n ig ih s tv a ri o k o jim a je gospod a r želeo d a je u p ita m . F A L S T A F S ta to? d a čujem o. B EZA ZLEN K O N e sm em to d a u k rije m , gospodine. G O STIO N lC A R U k iij, ili m reš. BEZA ZLEN K O Ali, gospodine, tic a lo se sam o gospodice A n e P edž; o b av ešten ja, n aim e, d a li je ili n ije su d en o da m oj gospodar d o b ije n je n u ru k u . FA L S T A F Je ste, su đ en o je. BEZA ZLEN K O S ta, gospodine? F A L S T A F D a dobije, ili ne, n je n u ru k u . Id i; re c i: žen a m i je ta k o kazala. BEZA ZLEN K O S m em li, gospodine, d a budem ta k o Slobodan d a kažem odgovor je p o d o b an ? F A L S T A F Da, gospodine N epodobo; ko je za to p o d o b n iji? B EZA ZLEN K O Z a h v a lju je m v ašem g o sp o d stv u : ta vest ob rađ o v aće m oga gospodara. (izlazi)

G O STIO N lC A R U čevan si, u cevan si, v iteže D žone. J e li b ila kod teb e n e k a g a ta ra ? F A L S T A F Jest, b ila je, m oj g o stio n icaru ; bila je je d n a od k o je sam n au čio više p a m e ti nego ik a d r a n ije u živ o tu ; i za to n išta n isam p latio , već su v iše dobio sam p la tu za ta j nau k . (Ulazi BARDOLF) w Verovatno zato Sto .je Bezazlenko zinuo i zaboravio da za­ tvor i usta.

402

B A R D O L F Lele, lele, gospodine! P re v a ra , obiČna p re v a ra ! G O ST IO N lC A R G d e su m o ji k o n ji? N e šali se s n jim a, su k la to 64. B A R D O L F L o povi su u te k li s n jim a : je r čim sam p rešao Ito n — ja ja šu ć i za le d im a je d n o g a o d n jih — z b a cili su m e u n ek o b la tište ; o n d a su oboli k o n je i o d jezd ili kao tri n e m a č k a davola, t r i d o k to ra F a u s ta 65. G O ST IO N lC A R L ju d i su o tišli u s re ta n je vojvodi, h u ljo ; n e govo ri d a su p o b eg li; N em ci su če stit sv et. (Ulazi PO P HJU EVANS)

EV A N S G d e je g o stio n ičar? G O ST IO N lC A R S ta je p o sred i, gospodine? EV AN S P rip a z ite n a v a š e u g o stite ljstv o : d o šao je u v aro š je d a n m oj p rija te lj p a m i p rič a d a su tri v a r a v a N em ca p re v a rila sve g o stio n ičare u R edingu, M e jd en h e d u , i K o lb ru k u , i d ig li im i k o n je i novce. C ujte, ja v am to kažem u dobroj v o lji: v i ste m u d ri, i v o lite s p rd n ju I šegačen je, p a n e b i bilo zgodno d a v as n am ag arče. O sta jte zbogom ! (Izlazi) (Ulazi DOKTOR KAJUS)

K A JU S G de je g az d a o d ,,Podveze“ ? G O ST IO N lC A R E vo m e, gospodine dok to re, u p o m e tn ji Г izvesnoj nedoum ici. K A JU S J a n e zn am š ta je to: ali k a iu m i d a p ra v ite v e lik e p rip re m e za v o jv o d u o d N em ecke: bom e, n a d v o ru ne z n a ju d a je ta k a v v o jv o d a đošao. J a v am to k ažem za v a se dobro. A dieu. (izlazi)

G O ST IO N lC A R U p o teru , h u ljo , za n jim a! — P o m ag a j, viteže. — J a sam propao! — Poteci, p otrči, u p o teru , hu ljo ! — J a sam propao! (Izlaze GOSTIONlCAR i BARDOLF) и G ostionlčar voli da upotrebljava strane, italijanske i španske reči, pa i ovaj njegov izraz (varletto), od engleske reči varlet, treb a da zvuči „italijanski". ,6 Opet aluzija na pozorišni kom ad K. Marloa. 26*

403

^ALŠTAF Po voiji bi mi bilo i a ceo svet nagraiše; jer skm sam nagraisao i dobio batina pride. Kad bi onima na dvoru došlo do ušiju kako sam bio preoblicen, i kakvo je kupanje i lemanje usledilo mome preobličenju, iscedili bi iz mene sve moje salo, kap po k&p, i dali bi da mnome mažu ribarske čizme: peckali bi me, bogme, svojim zajedljivim šalama dok me ne bi naterali da se pokunjim i opustim krestu kao suvu krušku. Otkad sam se ono knivo zakleo pri partiji primera66, nisam beli više prokopsao. Eh, samo da mi je glas za duga molepstvija, lepo bih se pokajao. (Ulazi GOSPODA ZURKA)

F A L S T A F G le, o tk u d a v i? ŽU R K A Eto, o d o b e ju stra n a k a .

FALSTAF Neka davo nosi jednu stranku, a njegova mater onu drugu! i tako će obe biti dobro zbrinute. Više sam prepatio zbog njih nego što je to kadra da podnese kukavna nepostojanost ljudske naravi. ŽU R K A A z a r o n e n isu p a tile ? Jesu , k u n e m v a m se; specifično je d n a o d n jih ; gospoda F o rd , src e m o je žalosno, sv a je c rn a i m o d ra o d b a tin a , d a n a n jo j n e m o žete v id e ti n i b e le tačkice.

FALSTAF Sta ti meni pričaš o crnom i modrom? Ja sam sav šaren od batina, kao duga; i umalo me nisu uhapsili kao breinfordsku vešticu: da nije bilo moje divne spretnosti duha i snalažljivosti u ulozi starice, da me izbave, lupeški časnik stavio bi me na macke, obične macke, kao vešticu. 2URKA Gospodine, dopustite da porazgovaram sa vama u vašoj sobi: čućete kako stvari stoje; i, jamčim vam, bićete zadovoljnl A evo pisma koje de vam nešto reći. Golubići moji, koliko tu treba muke da vas svabim. Zacelo, neko od vas ne služi nebu kako valja, kad vas takva kob bije. FA L S T A F H a jd e g o re u m o ju sobu.

(izlaze) " Igra karata.

404

SCENA ŠESTA Isto m esto (Ulaze FENTON i GOSTIONlCAR)

G O ST IO N lC A R G ospodine F en to n e, n e' g o v o rite m i n išta ; tešk o m i je u d u ši: đižem ru k e o d svega. FEN TO N No, ipak, čuj m e. I pom ozi m i: N e bio plem ić, sto z la tn ih fu n ti D aću ti p rek o sveg g u b itk a tvog. G O ST IO N lC A R S aslužaću vas, g o spodine F en to n e ; i, u n a jm a n ju ru k u , ču v aću v ašu ta jn u . FEN TO N V eć v iše p u ta p ričao sa m ti D a nežn o vo lim le p u A n u Pedž, I d a o n a u zv rać a m i lju b av , N a m o ju rad o st, u k o lik o sm e S am a d a k u je sv o ju su d b in u : To pism o n je n o zadiviće te S vojom sad ržin o m : ta je ša la T ol’ko s m ojom stvari. p o m ešan a D a n ije d n a n e v id i se za se Već te k k a d se o b ad v e p o k ažu ; T u F a ls ta f ig ra v až n u ulogu: O to j ša li evo podrobnosti. O ponoći, k o d H e m o v a h ra sta , Ig ra c e A n a k ra ljic u Vila; A evo zašto: u to m obličju, D ok d ru g e ig re u je k u budu, T re b a d a ona, ocu za volju, S M ršav k o m u tek n e, i d a o d m a h U Ito n u v en ča se sa njim e. O na je p rista la . No, č u jte sad: N je n a m a jk a , što u v e k tom b ra k u P ro tiv ila se vrlo, želeći D a k će r u d a za d o k to r-K a ju sa, Složila se d a n a is ti n ačin , D ok se d ru g i z a b a v lja li bu d u , D oktor o tm e A nu, i u h ram u , G de sv e šte n ik će je d a n čekati, O dm ah se vfenča s njom . A n ica pak.

405

P riv id n o svojoj m a jc i poslušna, I d o k to ru je o b ećala sve. S ad, s tv a r o v ak o sto ji: n je n otac B i d a o n a b u d e u belo m sva; P a u torn ru h u k a d je ug led a M ršav k d , i p rim iv je za ru k u D a d e jo j znak, o n a d a po đ e s n jim ; N je n a je m a jk a p a k n au m ila , — D a d o k to r A n u la k še p rep o zn a, J e r svi će b iti m ask e, ču v id e — D a h a ljin a jo j b u d e zelena, L ju p k a i lep ršav a, a tr a k e O kolo g la v e d a jo j v ijo re ; K a d d o k to r za to zgodu uluči, O n će za r u k u d a je u š tin e : N a ta j zn ak , o b e ć a la je A n a D a će poći s n jim . G O ST IO N lC A R K oga to m isli D a p re v a ri, o ca ili m a jk ii? FE N T O N O boje, m oj d o b ri p rija te lju , A za m e d a pođe. S a d d a k le č u j: Z am o li sv e šte n ik a d a noćas, Iz m e d u d v a n a e st i je d a n , u crk v i S ače k a m e, i sv e tim o b red o m V e n č a n ja n a š a src a spoji. G O ST IO N lC A R H a jd ’ N ek ’ je s a srećom ! J a ću p o p u sad : N e v a sam o n e k a b u d e tu n a, S v e šte n ik v a m n eć e p o faliti. FEN T O N U vek ću ti b iti o b av ezan ; A n a g ra d u ćeš o d m a h d o b iti.

(Izlaze)

PETI C lN

SGENA PHVA O daja u gostionici „Kod p o d vezice" (Ulaze FALSTAF i GOSPOĐA 2URKA)

FALSTAF Molim te, dosta torokanja; odlazi. Održaću геб. Ovo je treći put; triput bog pomaže. Hajde, idf. Kažu da u neparnim brojevima ima nekog pređskazanja, bilo da je posredi rođenje, sreća ili smrt. Odlazif 2URKA Nabaviću vam lanac; i učiriiću sve što mogu da vas opremim jeđnim parom rogova. FALSTAF Odlazi, velim; vreme prolazi: opruži šiju i sitno koračaj. (izlazi 2URKA) (Ulazi FORD)

FALSTAF Zdravo, gospodine Potoče! Gospodine Potoče, noćas ili nikad bićemo načisto. Nađite se oko ponoći u Parku, kod Hernova hrasta, i videćete cudesa. FORD Zar niste juče bili kod nje, gospodine, kao što ste mi kazali da je bilo ugovoreno? FALSTAF Otišao sam k njoj, gospodine Potoče, ovakav kakvog me vidite, kao kuka van starac: ali vratio sam se od nje, gospodine Potoče, kao kukavna baba. Onaj isti lupež Ford, njen muž, u vlasti je najlukavijeg besomučnog davola ljubomore koji je ikad ovladao jednim mahnicem. Evo da vam kažem: žalosno me j e isprebijab, u obličju žene; jer u obličju muškarca, gospodine Potoče, ja se ne bojim ni Golijata s tkačevim vratilom67; jer znam isto tako da je život čunak na razboju68. — Zurim se; podite sa mnom: ispričaću vam sve, gospodine Po67 „Ubi b ra ta Golijata G etejina, kojem u kopljaCa bješe kao vratilo.“ II knj. Sam uilova. XXI, 19. и „Dani m oji brži biše od čunka.“ Jov., VII, 8.

407

toče. O tk a d sa m če ru p ao guske, b ežao o d škole, i te ra o čigru, n isam , d o juče, zn ao za b atin e. P o đ ite s a m nom : isp rič a ć u v a m č u d n e s tv a ri o to rn lu p e ž u F o rd u , kom e ću se noćas o sv etiti, i n je g o v u ću ž e n u p re d a ti u v aše ru k e . Z a m nom . C u d n e su s tv a ri n a pom olu, gospodine P otoče. Z a m nom . (Izlaze)

SCEN A D R U G A V in đ zo rs k i p a rk (Ulaze PED2, PLITKOUMlC i MRSAVKO)

PED Ž H ajte, h a jte ; p rita jić e m o s e u d v o rsk o m ša n c u dok n e u g led am o sv e tlo st n a ših v ila. S in e M rsavko, seti se m o je kćeri. M RSA V KO Je st, zaista; dogovorio sa m se s njom , i im am o o d ziv i lo z in k u k ak o ćem o s e p o zn ati: o n a je u belom , a ja joj p ristu p im i kažem ,,pik“ ; o n a k až e ,,n ep ik “ ; i ta k o se poznam o. P L IT K O U M lC D obro je i to : n o što će v a m to v a še ,,pik“ ili n je n o ,,n ep ik “? B e la h a ljin a je sasv im d o v o ljn a d a je ra sp o z n ate . O tkucalo je deset. PED Ž M ra č n a je noć; ta m a n k a k o tr e b a za s v e tiljk e i du* hove. N e k a v iš n je s ile id u n a ru k u našoj zab av i! N iko n e sm e ra zlo sem davola, a n je g a dem o po ro g o v im a po­ zn ati. H ajd em o ; za m nom . (Izlaze)

SCEN A TRECA U lica ko ja vo d i p a rk u (Ulaze GOSPOĐA PED2, GOSPODA FORD i DOKTOR KAJUS)

GĐA PE D Ž G ospodine d o k to re, m o ja k ć i je u zelenom : k ad b u d e te v id e li d a je d o šao tre n u ta k , u z m ite j e za ru k u , u k a p e lu s njom , i b rzo o b av ite posao. U d ite n a jp r e v i u p a rk : n as d v e m o ram o d a idem o zajedno. K A JU S J a zn am šta tre b a da radim . A dieu. 408

GĐA PED2 Hajte sa srećom, gospodine. (izlazi k a j u s ) Udadba moje kderi za doktora vise de najediti moga muža nego Sto de ga obradovati Falstafovo stradanje. Ali ništa za to; bolje sad da kara mene nego posle da srce vene. GĐA FORD Gde je Anica sa svojim vilinskim jatom? i gde je onaj velški davo, pop Hju? GĐA PED2 Svi su se prikrili u jarku ' blizu Hernovog hrasta, s utuljenim svetiljkama; onoga trenutka kad se Falstaf bude sastao s nama, oni de odjednom blesnuti u nodi. GĐA FORD To de ga zacelo uplašiti. GĐA PEDŽ Ako se ne bude uplašio, bide ismejan; ako se bude uplašio, ipak de biti ismejan. GĐA FORD Lepo demo ga izneveriti. GĐA PED2 Zar neverstvo, to? Valjan to je trud, Bludnika izdat, osujetit blud. GĐA FORD Bliži se das. Brzo, pod hrast, pod hrast. (Izlaze)

SCENA CETVRTA V in d zo rsk i p a rk (Ulaze POP HJU EVANS, prerušen, i DRUGI, kao VILE)

EVANS Hop-cup, vile; dela, dela; i upamtite, molim, vaše uloge; za mnom u jarak, hajte; pa kad ja kažem: ,,Uja!“ radite onako kao Sto sam vam rekao; hajte, hajte, hop-cup, hop-cup. SCENA PETA D rugi deo p a rka (Ulazi FALSTAF, prerušen kao HERN)

FALSTAF Vindzorsko je zvono otkucalo dvanaest. Bliži se čas. Šad neka mi toplokrvni bogovi budu u pomoci! Jupitru, seti se da si bio bik za ljubav tvoje Evrope09. “ Europa je bila kći feničanskog k ralja, koja je svojom lepotom očarala Zevsa; on se pretvorio u bika, a kad m u je ona, privučena njegovom pitom ošću, sela na leda, on je odjurio s njom u m ore, i odneo je na K rit, gde je rodila Minoja. 409

ljubav ti je nabila rogove. O moćna ljubavi! ti, što u nekim prilikama pretvaraš zvera u čoveka; u drugim prilikama pak čoveka u zvera. Bio si, Jupitru, i Iabud, Ledi za ljubav70. O svemoćna ljubavi! Koliko se jedan bog bio primakao podobi gusana! Najpre jedna davolija počinjena u podobi rogatog stvora. — O, Jupitru, rogata vragolija! — a potom još jedna u podobi krilatoga stvora", pomisli na to, Jupitru: krilata đavolija! Kad bogovi tako plamte od pohote, šta da rade jadni ljudi? Sto se mene tiče, evo ja sam vindzorski jelen; i najtovniji, mislim, u ovoj šumL Podari, Jupitru, svežine u doba parenja, ili može li me inače ko pokuditi ako se budem skucao? — Ko to dolazi? Moja košuta? (Ulaze GOSPODA FORD i GOSPODA PED2)

GĐA FORD Viteže Džone! jesi li tu, moj jelene, moj mužjače? FALSTAF Moja košuto sa cmim repićem! Neka sa neba dažde krompiri71; neka grmi na ariju Moja draga zelenih rukava; neika udari tiiča od promincla, i neka veje ušećeren vetrovac72; neka se prolomi oluja požude — ja ću se ovde skloniti. GĐA FORD Gospođa Pedž došla je sa mnom, dragane. FALSTAF Podelite me kao ukradena jelena, svaka po jedan but: rebra ću čuvati za sebe, plećke za čuvara ovog dela šume, a rogove ću podariti vašim muževima. Zar nisam lovac, ha? Govorim li kao lovac Hern? Dakle, Kupidon je noćas valjan detić; pruža mi nadoknadu. Ne bio pravi duh, dobro mi došle obe! (Gra)a spolja)

GĐA PED2 Jao, kakva je to graja? GĐA FORD Bože, oprosti nam naše grehe! FALSTAF Sta bi to mOglo biti? 70 Leda je bila žena spartanskog kralja, koju je pohodio Zevs u obliku labuda; snela je dva ja je ta ; iz jednog je izišla Jelena, a iz drugog K astor i Poluks. 71 K rom pir je bio nova, nepoznata biljka, te k dpnesena iz Amcrike, i pripisivana su m u čudesna, naročito afrodizijačka svajstva. n N am irisane šećerlem e upotrebljavane su da bi se „zasladio" dah iz usta; vfctrovac (Erygium) je b iljk a čijem je ušećerenom kprenu pripisivano afrodizijačko dejstvo, Prilikom zabava i prikazivanja m askerata priređivane su ovakve veštačke „bure" u kojim a su ,,daždile" ove šećerlem e.

410

G Đ A FORD Bežim o, bežim o! G Đ A PED Ž Bežim o, bežim o! (Pobegnu)

F A L S T A F J a m islim d a m e n e đ av o n eć e u sv o je k an d že d a n e b ih u lje m , k o je je u m eni, zap alio p ak ao ; in ače n ik a d m e n e b i o vako om etao. (Ulaze PO P HJU EVANS, prerušen kao ranije; PISTOL., kao bank; GOSPODA ZURKA, ANA PEDZ, i drugi, kao vile sa žiScima)

Z U R K A V ile, sive, bele, i zelene, S en k e noći i če d a Selene, Vi, siro te 73, Sto u d e s v a m zao Z em n o st uze, h a jte n a posao! Bauče, v ile p ro zo v i sa d a, P IS T O L V az d u šasta bića, n e k a v la d a T ajac! C vrče, d o gradsikih o g n jiš ta T i poskoči: b u d e Г tu n a iš ta P rlja v o , il’ v a tra n ezap reta, D rži se o n d a slo v a d e k re ta : M u rd a re Stipaj d a sve b u d u plave, S v e tla k ra ljic a n e voli aljk av e . F A L S T A F N ag azih n a vile. Z u cn em li sa m o — G otov sam . D a žm u rim i leg n em tam o. ( B a d se ničice na tie)

EVANS Bobo! G d e god ima moma m ila

Sto pre sna se triput prekrstila, S an joj v o d i u o b la sti svete, D a sp i k re p k o b ezb rižn o k ’o d ete; АГ o n e Sto sp iju n e m oleć s e Bogu, U Stini z a ru k u , za bedro, za nogu. Z U R K A H ajte, vde, h a jte ! V indzorsk i o b id ’te d v o r74; o z a r’te Sreoom , vile, sv ete d v o ra n e te, D a b lag o stan je, u z m nogo sklada, N a v je k i-v je k o v u n jim a v lad a, D a b u d u d o sto jn e v la sn ik a svog n U sm islu: bez p rijatelja, nezaštićene, čija je sudbina da u neprom enjenom stanju, tj. ne znajući za sm rt, žive izm eđu neba i zem lje. “ Misli se da su ovi stihovi, koji nem aju veze sa radnjom ko­ m edije, u m etnuti za predstavu u vindzorskom dvoru prilikom godlfinje svečanosti Viteškog reda ,,Podvezice“, na dan 23. aprila.

411

I vlasnik dostojan sveg carstva tog Stolove članova dvorskog veća Poškrop’te sokom najređeg cveća: Nek’ svaki sto, grb, geslo i znamen Blista vernosću k’o alem-kamen. Obnoć u kolu, zagorkinje, vi, Kao podvezice krug75 blistavi, Igrajte i pojte; zelenila, Gde god noga stupila vam čila, Raskošnijeg i svežeg nek’ ima ViSe nego u poljima svima. Honi soit qui mal y pense, u travi Nek piše cvet rumen, beo i plavi, K’o safir, biser, zlatna podveza Sto resi nogu vemog viteza, Jer pismo vil& mirisni je cvet. Hajd! Al’ pre no što pođete u svet, Jedan časak okružimo prvo Našim kolom lovca Herna drvo. EVANS Za ruke se u kolo hvatajte! Fenjerdždje svici, svetlost dajte Da kraj hrasta latimo se plesa. ' Al’ stoj! Vonj osećam ljudskog mesa. FALSTAF Neka me višnje sale zaštite od tog galskog vilenjaka! da me ne pretvori u kriSku sira! PISTOL Bedni crve, tebe su urekli od dana rodenja. 2URKA Prines’te mu ruci ognjen pramen: Ako čist je, poviće se plamen, Ožeć neće; ako li se vrca, GreSnik to je nevaljala srca. PISTOL Na sud! EVANS Hoće 1’ to drvo da gori? (Zegu ga žišcima)

FALSTAF Joj, joj, joj! ZURKA Loš je i zao; žudnja ga mori! Štipajte ga, žaliti nemojte; Složno, vile, rugalicu pojte! » O rden „Podvezice" im a tra k u , k o ja se nosi ispod levog kolena, sa izvezenom devizom: Honi soit qui m al y pense. (N eka se stidi ona) k o ji rdavo misli.)

412

N ek’ se stidi grešna žud! N ek’ se stidi sram an blud! S trast je samo k rv i plftm Sto ga uždi porok s im : U srcu se proširuje Kad ga m ašta raspiruje. S tipajte ga bez milosti, H ajte, vile, pun je zlosti! Stipajte, žež’te tu podobu nečasnu Dok sveće i m esec i zv ezd e. ne zgasnu. (Za vrem e otfe pesm e VILE Stipaju FALSTAFA , DOKTOR KAJUS do­ lazi s jedne strane, i iskrade se s je d n lm DECAKOM u ze le n o m ; MRSAVKO dolazi s druge strane, i odvodi DECAKA u belom; dode I FENTON, i iskrade se s GOSFOĐICOM ANOM PED2. Spolja se čuje graja lova. Sve VILE se razbeže. FALSTAF skin e jelen ske ro­ gove i ustane) (Ulaze PED2, FORD, GOSPOĐA PED2 i GOSPODA FORD)

PE D Z N e b ežite; d o lijali ste sa d : Z a r d a v a s sp ase sam o lovac H ern ? GĐA PE D Z S a d d o sta šale. — V iteže Džone, K ak o v a m gode žen e v in d z o rsk e ? Gle, m u ž u m o j: z a r dični ja ra m ta j N e k ra s i šu m u lep še nego grad.? FO R D D akle, gospodine, ko je ro g o n ja sad.? G ospodine P otoče, F a lsta f je lupež, ro g a ti lu p ež; e to m u rogova, go­ spo d in e Potoče: i, gospodine Potoče, n iš ta F ordo Vo o n n ije v a jd is a o sem n jeg o v e k o rp e za ru b lje , n jeg o v e to jag e, i d v ad e set fu n ti u gotovom , k o je m o ra v r a titi g o sp o d in u P o to k u ; n jegovi k o n ji u zeti s u za to u re m , gospodine Potoče. GĐA FORD V iteže Džone, n ism o im a li sreć e; n ik a k o d a se sastav im o . N ik a d v a s v ise n eću u z e ti d a b u d e te m o je drag o ; a li b ićete uv ek m o je k ru p n o blago. FA L ST A F V aistin u , p o čin jem i Seim d a u v id a m d a s te od m e n e n a p ra v ili m ag arca. FO R D I vola, bogm e: im a d o k aza i z a je d n o i z a drugo. FA L ST A F I ovo n isu v ile? T ri-č e tiri p u ta p o m islio sam d a n eće b iti d a su v ile: a op et, n e m irn a sa v e st i n e n a d a n p re p a d n a m o je đ u šev n e m oći p re tv o rili su — u p rk o s svakom z b o ru i ra z b o ru — tu g ru b u v a ra n c iju u tv rd o u v e re n je da su to vile. E to k ak o s p a m e ć u ig ra ju k rp iguza k a d se o n a n a loše o b m e . EVANS V iteže D žone F alstafe, b o g a se b o jte, i m a h n ite se g rešn ih m isli, p a vas v ile n eće štip ati. 413

FORD Tako je, vilenjače Hju. EVANS A i vi se, tako vam boga, mahnite vase ljubomore. FORD Nikad vise neću posumnjati u svoju ženu, dokle god ti ne buđeš kadar da joj se udvaraš na dobrom engleskom jeziku. FALSTAF Ama zar je meni vrana mozak popila kad sam dopustio da me ovako namagarčite? Zar da me i velški jarac pojaše? Hpcu li i magareću kapu dobiti? Vreme je da se komadićem sira udavim. EVANS Sira nije dobro dodavati maslu; vaš je trbuh sav od masla. Sira nije dobro... FALSTAF Sira nije dobro!.. . Zar sam dočekao da mi se ruga neko ko pravi uštipke od engleskog jezika? E pa to je dovoljno da kažeš da je u celom kraljevstvu odzvonilo uživanju i no<5nom šalabazanju. GĐA PEDŽ Eh, viteže Džone, zar vi mislite, čak i da smo mogle glavačke da izbacimo vrlinu iz naših srca, i da se bez dvoumljenja predamo paklu, zar odista mislite da bi nas davo ikad mogao natentati da nam se vi svidite? FORD Sta, zar ta švargla? ta vreća kudelje? GĐA PEDZ To brektalo? PEDZ Taj starac, hladan, odrt, ogromne trbušine? FORD I pogrdan kao Sotona? PEDŽ I siromah kao Jov? FORD I zao kao njegova žena? EVANS I odan razvratu i krčmi; i vinu i vareniku i medovini; i psovanju i kerebečenju; i svađici i zadevici? FALSTAF Predmet sam vaše šege — pa neka: imate preimućstvo nada mnom; potišten sam; nisam kadar da odbrusim toj velškoj pačavri: njegovo neznalaštvo pritište me svojom olovnom težinom: radite sa mnom što god hooete. FORD Zaista, gospodine, povešćemo vas u Vindzor, izvesnom gospodinu Potoku kome ste na prevaru uzeli novac, obećavši mu neke podvodačke usluge: povrh svega što ste dosad pretrpeli, mislim da će vas najvećma ucveliti vraćanje tog novca. PEDŽ Pa ipak, budi veseo, viteže: noćas ćeš piti varenik u mojoj kući; želim da se kod kuće smeješ mojoj ženi 414

ovako kao Žto se o n a sa d a te b i sm eje: re c i joj d a se gospodin M ršav k o ožeriio n je n o m k ć e rju . GĐA PED Ž
Pedž moja kći, ona je već supruga doktora Kajusa. (Ulazi MRSAVKO)

MRSAVKO Heej, hej, heej! hej, oče Pedž! PED2 Sta je, sine, šta je? J e s te Д obavili posao? MRSAVKO Obavili posao! Doznaće b tome i ponajbolji u Glosteršajru; ako li ne, neka me obese, eto vam na! PED2 Sta će doznati, sinko? MRSAVKO Došao sam onamo u Iton da se venčam s gospođicom Anom Pedž, a kad tamo, pokazalo se da je ona nekakav trapavi klipan. Da to nije bilo u crkvi, ja bih njemu već pokazao, ili bi on meni već pokazao. Ne pomakao se s ovog mesta ako nisam mislio da je to bila Ana Pedž! — a bio je postarev deran. PED2 Tako mi boga, uzeli ste pogrešnu osobu. MRSAVKO Ama zar treba to da mi kažete? I ja sam mislio da će tako biti, kad sam poveo derana umesto devojke. Da sam se, ne daj bože, venčao s njim, ne bih nipošto hteo da znam za njega, iako je bio u ženskim haljinama. PED2 Pa, za to zahvalite vašoj ludosti. Zar vam nisam rekao da ćete moju kćer poznati po njenoj haljini? MRSAVKO Ja sam pristupio onoj u beloj haljini, i kazao sam ,,pik“, i ona mi je odgovorila ,,nepik“, kao što smo se Ana i ja bili dogovorili; a ipak pokazalo se da to nije bila Ana nego postarev deran. G Đ A FED2 D rag i D žordže, n e lju ti se: z n a la sam tv o ju n am isao ; o b u k la sa m k ć e r u zeleno; i, b la g o n am a, ona je s d o k to ro m u k ap eli, v eć v en čan a. (Ulazi KAJUS)

K A JU S G d e je gospoda P ed z? B om e, m e n e su p re v a rili: oženio sam se avec u n gargon, s je d n im d ečkom ; av ec un p aysan , s je d n im m la d ić em : to n ije b ila A n a P ed ž: m on Dieu, m e n e su p re v a rili! G Đ A PED2 Zaboga, jeste li uzeli onu u zelenom?. K A JU S Je sam , i, p a rb le u , to je b io n e k i m o m a k : ta k o m i m on D ieu, uzb u n iću ceo: V indzor. (izlazi) 415

FORD To je cudnovato. Ko je dobio pravu Anu?

PED2 Duša mi sluti zlo: — evo dolazi gospodin Fenton. (Ulaze FENTON i ANA PEDZ)

PED2 Šta znači to, gospodine Fentone? ANA Oprosti, dobri oče! dobra majko, oprosti! PED2 Dakle, gospodice, kako se slučilo to da nisi pošla s gospodinom Mršavkom? GĐA PED2 ZaSto nisi pošla s gospodinom doktorom, de­ vo jko? FENTON Zbuniste je sad. Cujte istinu. Vi htedoste je sramno udati Onde gde ne vlada sklad ljubavi. Ona i ja — davno zaručeni — Sada smo tako čvrsto spojeni Da rastavit nas ništa ne može. Svćt je prestup njen; i toj prevari Ne smete prišit ime: lukavost, Neposlušnost ili nepoštovanje; Tim činom ona samo uteče Od mnogih mrskih kletih časova Sto bi joj doneo brak prisilan. FORD Priberite se. Tu leka nema. Bračnu ljubav samo nebo želi; Zemlju — novac, ženu — sudba deli. FALSTAF Radujem se što je vaša strela promasila, iako ste zauzeli naročitu busiju da mene ustrelite. PED2 Sta je — tu je. Fentone, sa srećom! Grlit treba što se izbeć ne da. FALSTAF Noćnici svakakvu divljač ulove. GĐA PED2 Mozgati tu ne vredi. Fentone, Nek’ bog vam da mnogo srećnUh dana! Mužu, sad hajdemo našoj kući svi Da siti se toj šali smejemo — Vitez Džon i svi. FORD Dobro, viteže, Reč Potoku sad možete dati Da će noćas s Fordovioom spati. (Izlaze SVI)

MNOGO V IKE NI OKO ČEGA

27 S e k s p ir 1

N aslov originala MUCH ADO ABOUT NOTHING

P reveo D r H U G O K L A JN

Delo je prvi put Stampano u kvarto-izdanju, 1600., godine; s obzirom na to da ga F. Mirs ne pom inje u svo jo j R i z n i c i , 1598, sm atra se da je napisano i prvi put prikazano u sezoni 1598—99. Sa kom edijam a K a k o v a m d r a g o { B o g o j a v l j e n s k o m n o ći , M n o g o v i k e čini trilogiju S ekspirovih „sunčanih ko m ed ija “, nastalih u razdoblju 1598—1600, kad je njegov ko m ed ijski genije bio na vrhuncu, posle kojega će uslediti period velik ih tragedija. Kao i pom enute dve kom edije, delo M n o g o v i k e napisano je pretežno u prozi (od u ku p n o 2.823 reda, 2.106 je u prozi); to je pre kom edija verbalne duhovitosti i igre rečim a — eu fuizm i, doskočice, čarke i dvoboji oStroumlja bili su om iljeni, kao Sto to pokazuje i N e n a g r a d e n i l j u b a v n i t r u d — nego kom edija karaktera ili naravi. N jen glavni zaplet sastoji se iz tri dela: prva, ili glavna tem a je priča o Heri i K laudiju, koja je bezm alo tragična; druga je tem a priča o Beatriči i B enedetu, koja je kom ična i, m ada sporedna i čin> podradnju, bacila je u zasenak onu p rv u (odista, n e ki kritičari sm atraju da je ta priča glavna tem a kom ada); treći deo je farsa o o p štm skim sluSbenicima, i lakrdijanje je ovde p rvi pu t čvrsto u tka n o u ozbiljni to k radnje. S ve tri priče spretno su ugradene u harm oničn u celinu, prem da je m oralni ton često kritiko va n kao nezreo. P rva priča je sum orna, nedosledna i ne zadovoljava ni osećanje verovatnoće ni osečanje pravde (Huanova ispovest, Boračova gotovost da okleveta Heru, Herina prividna sm rt i okajavanje K laudljevo za sm rt H erinu tim e Sto će se oSeniti n jenom ,,bratučedom u, tj. H erom k o iu je javno osramotio i bezmalo oterao u sm rt). Druga priča je briljantna rom antična kom edija o dvoje m ladih ko ji se zavole na prvi pogled, o „dragoj gospi Rugačici" Beatriči i vitezu B enedetu koga „nijedna Sena neće očarati", a ko ji se neprestano prepiru i koSkaju jer svako zazire od ,,pobedeu onog drugOg i neće da prizna sv o ju ljubav. Priča o čoveku ko ji naseda spletki i neosnovano i ludo veru je da m u je draga neverna, pa ovu izlaSe javnom sram oćenju pa čak i sm rtnoj opasnosti, nalazi se u grčkom ljubavnom rom anu P r i p ov e s t i o H e r e j u i K a l i r o j i Haritona (oko 400. godine n. e.), u Spanskom rom anu P o v e s t o s I a v n o m v i t e z u T i r a n t u B e l o m (oko 1400), u A riostovom epu B i j e s n i R o l a n d o (IV—VI, priča o Đinevri i Ariodanu), u Svenserovoj K r a l j i c i V i l a (IT, 3, priča o Faonu i Klaribeti) i u zbirci N o v e la. 1954. itaiijanskoq pisca M. Bandela (priča o T im breju iz Kardone). Ovo poslednje delo S e k ­ spirov je neposredni izvor za glavnu tem u kom edije M n o g o v i k e, jer priča Hera—Klaudio podudara se u svim pojedinostim a sa onom o T im breiu i Feniciji: u onim drugim delim a ta se priča, naim e, znatno razlikuje. Pozajm ljenoj priči S eksp ir je dodao podzaplet Beatriče—Benedeto, kao i farsu sa D renjinom i Stapinom , i oni su njegova tvorevina.

Delo je prvi p u t preveo na naš je z ik đr Svetislav Stefa n o vićr a Stampano je u M ostaru, 1906. godine; p rv i p u t je prikazano u N arodnom pozoriStu u Beogradu, 1950. godine, u prevodu dr Huga Klajna. „Slobodna ru ka velikog u m etn ika , k o ji obraduje svo ju gradu sa malo obzira prem a tradicijam a ali sa d u b o k im osećanjem za. njlhove suštastvene dram ske vrednosti, prisutna je svuda u kom edijam a, ali ni u jedno} upadljivije nego u M n o g o v i k e n i o k o č e g a. Komad je opasno p u n tragičnih sila i pogibeljno ide ivicom katastrofe; ali S eksp ir zahvata gradu tako čvrsto i njegova je veStina tako čarobna da stav kom edije, uvodeći prostije i veselije sastojke, sum or najbeznadnije potencijalne tragedije i veselost najsm elije duhovitosti, n ikad ni za ia sa k nije neizvestan n iti se gubi, već postojano ide k a ishodu k o ji svoje najdublje interesovanje dobija iz pozadine lupeStva i izdaje u k o jo j se odigrava. To je bio podvig Sekspirove sm elosti da se v e ie za fa b u lu koja u više verzija im a tragičan za vrSetak a u sva ko j verziji najcrnje sa sto jke karaktera i da iz opasnosti nerazlučno udružene sa njegovom gradom ugrabi najpotresniji ele­ m ent u srećnom za vršetku najbednije f a b u l e ( H . V. Mabi.)

LICA

DON PEDRO, k n ez aragonski DON HU AN, njegov nezakonitl brat KLAUDIO, m ladi plem ić iz Firence BENEDETO, m ladi plem ić iz Padove LEONATO, guverner Mesine ANTONIO, njegov brat BALTAZAR, pevač u službi Don Pedra BORACO 1I pratioci 4. . Don n „ „ _ Huanovi KONRAD J GLASNIK FRANCISKUS, monah DRENJINA, narednik STAPINA, k m e t PRVI STRAZAR DRUGI STRAZAR PISAR PAZ HERA, kći Leonatova BEATRICE, sinovica Leonatova MARGARETA Л . . . . „ . A I d vo rkm je H enne URSULA / ANTONIOV SIN, SVIRACI, STRAZARI, PRATIOCI TTD. Mesto radnje MESINA

PRVI CIN

SCEN A P R V A L eo n a to va bašta (Ulaze LEONATO, HERA, BEATRICE i GLASNIK)

LEO N A TO Iz ovog p ism a sa z n a je m d a D on P e d ro A rag o n sk i v eč eras stiže u M esinu. G L A S N IK O n je već v eo m a blizu. K a d sa m odlazio o d njega, n ije b io n i d e se ta k m ilja daleko. LEO N A TO K o lik o s te p le m ić a izg u b ili u o v o m boju? G L A S N IK S am o m alo u g le d n i,ih , a n ije d n o g n a io č ito čuvenog. LEO N A TO D v o stru k a je p o b ed a a k o se p o b e d n ik v r a ti s vojskom u p u n o m b ro ju . V id im d a D on P e d ro o d a je v elik u p o ča st je d n o m m lad o m F ire n tin c u p o im e n u K laudio. G L A S N IK V elik e su n je g o v e zasluge, p a je isto ta k o v elik o i p riz n a n je D on P edrpvo. O stv a rio je v ise nego što je njegova m la d o st o b ećav ala, v ršeći u lik u ja g n je ta la v lja ju n a s tv a .1 Z a is ta je n a d m a šio sv a o č e k iv a n ja i n e m o žete o ček iv ati d a j a to d o m ašim sv o jim p rič a n je m . LEO N A TO O n o v d e u M esin i im a u ja k a , k o ji će se to m e veo m a o b rad o v ati. G L A S N IK N jem u sam već p re d a o pism a, i čini se d a je n je ­ gova ra d o s t b ila v e lik a — to lik a d a je ra d o st, d a se n e bi p o k a z a la n esk ro m n o m , s ta v ila n a se z n a k žalosti. г G lasnikov način izražavanja je u jufjuističkom stilskom m aniru, tako nazvanom po rom anu E uphues (1579) Džona Lilija. K arakteristične su za taj m anir antiteze (jagnje -?■ lav) i aliteracije, vrlo često u n ak rsne (u liku jag n jeta lavlja ju n aštv a, u originalu: in the figure of a lam b the feats of a lion). Veoma izražen je taj m an ir u Baltazara, ali ga susrećem o i u replikam a L eonata (izliv — zalivaju, bolje p lak ati od radosti nego radovati se plaču), Benedeta, Don H uana i drugih. 423

LEO N A TO B rizn u o je u p lac? G L A S N IK -I te kako. LEO N A TO P riro d a n izliv n ežn o sti: n e m a is k re n ijih lic a o d o n ih k o ja se tak o zaliv aju . K o lik o je b o lje p la k a ti o d ra d o s ti nego ra d o v a ti se plaču ! B E A T R IC E M olim vas, d a li se s in jo r P ro b a d a lo V ratio iz pohoda ili n ije ? G L A SN IK N e p o zn ajem n ik o g s ta k v im im en o m , gospo; ta kvog o ficira n ije b ilo u našoj vojsci. LEO N A TO Z a koga to p ita te , sinovice? H ER A M oja b ra tu č e d a m isli n a s in jo r B e n e d e ta iz P ad o v e. G L A SN IK O, on se v ratio , i ša ljiv č in a je k ao u v ek što je bio. B E A T R IC E On je o v d e u M esini bio izlep io o g lase i izazivao K u p id o n a n a dvoboj d a le k o m e tn im s tre la m a ; a b u ­ d a la m og stric a , p ro č ita v ši ta j poziv, p o tp isa s e b e za K u p id o n a i pozva n je g a n a dvoboj s tre lic a m a z a p tic e.2 M olim vas, k o lik o n jih je u b io i pojeo u ovom p o h o d u ? Ne, nego k o lik o ih je u b io ? J e r sam u p ra v o ja o b e ć a la d a ću p o jesti sv e o n e k o je on u b ije . LEO N A TO V ere m i, sinovice, v i o d v iše n a p a d a te s in jo r B e ­ n e d e ta ; a li on v a m n eć e o sta ti d u ž a n , u to n e su m n ja m . G L A S N IK On je ste k ao zasluge, gospo, u ovom ra tu . B EA TR IC E Im a li s te u s ta ja lih n a m im ic a , p a j e pom ogao da se p o jed u ? On je sila u is p ra z n jiv a n ju cinija, n je g o v a ješn o st je izv an red n a. G L A S N IK A li je i d o b a r vojnik, gospo. B E A T R IC E A i d o b a r v o jn ik p re m a gospam a; a li šta j e p r e ­ m a gospodinu? G L A SN IK G ospodin p re m a gospodinu, čovek p re m a čoveku, isp u n jen sv im v rlin a m a . B EA TR IC E T ak o je zaista. On je čovek is p u n je n ; sam o, o no čim e j e is p u n je n . . . Bože m o j, sv i sm o sm rtn i. LEON A TO N em ojte, gospodine, po g rešn o d a ra z u m e te m o ju sinovicu. Izm ed u s in jo r B e n e d e ta i n je v o d i se n e k a v rsta šaljivog ra ta : k ad god s e sa stan u , za p o d en e se č a rk a dosetkam a. * »Zaklet n ep rijatelj ženskog pola“, Benedeto Зе tražio da se sam bog ljubavi s njim ogleda u najtežoj vrsti stre ljan ja ; a javila se Leonatova budala i, da bi ga lsm ejala, predložila k ra tk e strele s tupim drvenim vrhom kojim a su gadane ptice. 424

B E A T R IC E S am o što o n p ri to m n ik a d n e d o b ija. U n a še m p o sle d n jem su k o b u o d p e t m oći n jeg o v a u m a 3 četiri u te k oše h ra m lju ć i, p a sa d celim čovekom u p r a v lja sam o je ­ d n a . I a k o m u je o sta lo u m a koliko d a o d rž i d u šu , n e k a g a za d rž i k ao z n a k d a se ra z lik u je o d svoga k o n ja, je r je to sv e b lag o k o je je saču v ao da b i ga s m a tra li za ra zum no biće. K o m u je sad a d ru g a r? O n sv ak o g m eseca im a novog p o b ratim a. G L A S N IK J e li m oguće? B E A T R IC E V rlo la k o m oguće. N jegova v e rn o st tr a je k o lik o i o b lik n je g o v a šešira. M e n ja je sa sv ak im nOvim k a lupom .4 G L A S N IK V idim , gospo, d a ta j gospodin k o d v as n ije d o b ro zapisan. B E A T R IC E N ije, a d a jeste, sp a lila b ih sv o je zapise. Ali, m olim vas, k o je n je g o v d ru g ? Z a r n e m a n ije d n o g k av g ad ž ije k o ji b i h te o s n jim d a pođe n a p u t davolu? G L A S N IK O n je n a jč e šć e u d ru š tv u p lem en ito g K lau d ija. B E A T R IC E G ospode, on će se p rile p iti za n je g a kao b o lestf B e n ed e ta je la k še n av u ći n a se nego kugu. A ko ga n a v u če sm e sta p o m e ri pam eću. P le m e n ito m K la u d iju n e k a je bog u pom oći! A k o je n a sebe n a v u k a o B en ed eta, staće ga h ilja d u fu n ti d o k se n e izleči. G L A S N IK Ž elim d a o sta n e m u p rija te ljs tv u s v am a, gospo. B E A T R IC E O stan ite, p rija te lju ! LEO N A TO Vi n ik a d n eć e te p o m e riti pam eću, sinovice.5 B E A T R IC E N eću, n e d o žege ja n u a rsk e . G L A S N IK Don P e d ro dolazi. (Dolaze DON PEDRO, KLAUDIO, BENEDETO i BALTAZAR, posle i DON HUAN)

DON PED R O D o b ri sin jo re L eona to, d o šli ste d a d o če k ate svoju n ev o lju ? U sv e tu je običaj d a se beži o d troskova, a v i izlazite p re d n jih . LEO N A TO N ik ad u lik u v a s e m ilo sti n ije d o lazila n e v o lja ti m o ju ku ću ; je r k a d n a s n e v o lja o stav i, iza n je o staje o lak šan je, m e đ u tim , k a d vi o d m en e odlazite. o sta je tuga, a sreć a m e n a p u šta . 1 Modima um a sm atran i su: zapažanje, zam išljanje, m ašta, гаsuđivanje i pam ćenje. 4 Seširi su se stavljali na razne kalupe da bi im se dao željeni oblik. * Je r nikad neće „navući Benedeta". 42&

DON PED R O V i o d v iše d ra g o v o ljn o p r ih v a ta te svoj te re t. Ovo je , č in i m i se, v aša k ći? LEO N A TO N je n a m a ti m i je m n o g o p u ta r e k la d a jeste. BEN ED ETO Jest© li u to su m n ja li, gospodine, k ad ste je p ita li? LEO N A TO N isam , sin jo re B ened eto , je r s te v i ta d a još b ili dete. DON PED R O D obili ste što s te tra ž ili, B enedeto. Po to m e m ožem o z a k lju č iti k a k v i s te sad p o što s te o d rasli. U stv ari, g ospa sa m a sobom k a z u je ko jo j je otac. R a d u jte se, gospo, j e r lič ite n a o ca d o sto jn o g p o što v an ja. BEN ED ETO Iak o je s in jo r L e o n a to n je n o ta c i m a koliko d a je slič n a n je m u , n e b i o n a n i za sv u M esinu h te la da jo j je n a ra m e n u n je g o v a g la v a .6 B E A T R IC E C u d n o v a to d a u v e k h o c e te d a govorite, sin jo re B enedeto. N ik o n a vas n e o b ra ć a p a ž n ju . BEN ED ETO Gle, m o ja d ra g a gospo R ugačice! Z a r s te vi još živi? B EA TR IC E Z a r p o ru g a m ože u m re ti d o k im a ta k o p rik la d n u h ra n u kao što j e s in jo r B en ed eto ? S a m a u čtiv o st se m o ­ r a p re o b ra z iti u p o ru g u k a d se vi p o jav ite. BEN ED ETO O n d a je u čtiv o st p re v rtljiv ic a . AH je izvesno d a su sv e gospe z a lju b lje n e u m ene, iz u z im a ju ć i je d in o vas; a ja b ih o d s r c a voleo k a d b ih seb i m ogao re ć i d a n i­ sam tv rd a srca, je r j a z a is ta n e v o lim n ije d n u . B EA TR IC E K a k v a sreć a za žene, in a č e b i ih o p asan u d v a ra c ugrožavao. J a sam , h v a la b u d i bogu i m o jo j h la d n o j krvi, u to m e v a še ćudi. R a d ije slu š a m k ak o m oj p a s la je n a v ra n u n eg o k a k o m i se m u š k a ra c z a k lin je d a m e voli. BEN ED ETO N ek a bog u v ek p o d rž i v a se gospodstvo u tom m išlje n ju , ta k o će n ek o g a o d gospode m im oići s u d b in a da m u lice b u d e izg reb en o . B E A TR IC E O d g re b a n ja to lice n e b i m oglo p o sta ti g o re ak o bi b ilo k a o vase. BENEDETO O, vi s te iz v a n re d a n u čitelj za p a p a g a je .7 B E A TR IC E P tic a k o ja govori m o jim jezik o m b o lja je nego živinče k o je g ovori vašim . * Glava m u šk arca sa sedom bradom . 7 Zato što neum orno odgovara n a zadirk iv an ja već zam orenog Benedeta. 426

BEN ED ETO V oleo b ih d a m oj k onj im a b r z in u v ašeg je z ik a i d a je ta k o n eu m o ra n . A li p ro đ u ž ite tak o , u im e boga, ja sam završio. B E A TR IC E V i u v e k z a v rša v a te m a jsto rijo m k ak v o g cudljiv o g k lju seta . Z n a m vas odavno. DON PED R O O n d a n e k a ta k o bud e, L eonato. S in jo re K la u d io i sin jo re B enedeto, m oj d ra g i p r ija te lj L eo n a to poziva sve vas. J a m u govorim d a ćem o se o v d e z a b a v iti n a jm a n je m esec d a n a , a o n sv e srd n o želi d a n a s n e k a zgoda za d rž i duže. S m eo b ih se z a k le ti d a n ije licem er, vec d a to želi o d srca. LEO N A TO A k o se zak u n ete, g o sp o d aru , n eć e te se la žn o zakleti. (DON" h u a n t j ) D o p u stite d a v a s p o zd rav im dobrodoelicom , gospodine! P osto s te se iz m irili s knezom , sv o jim b rato m , d u g u je m v am p o tp u n u o d an o st. DON H U A N H v a la vam . J a n e v o lim m nogo reči, ali v a m za h v alju jem . LEO N A TO J e li po volji vašoj m ilo sti d a pođe isp re d n as? D ON PED RO V ašu ru k u , L eonato! Ići ćem o zajedno. (Odlaze SVI osim BENEDETA t KLAUDIJA)

K L A U D IO B enedeto, je si li zap azio k ć e r s in jo r L eo n a ta? BENEDETO Z apazio j© nisam , ali sam je pogledao. K L A U D IO Z a r o n a n ije s m e m a m la d a gospa? BENEDETO D a li m e p itate, k ao što bi tre b a lo d a p ita č e stit čovek, za m o je p ro sto i isk ren o m išlje n je ? Ili b iste želeli d a govorim po svom o b ičaju k a o za k let n e p rija te lj n jih o v a pola? K LA U D IO Ne, m o lim te, govori p o ozbiljriom ra su d iv a n ju . BENEDETO E, v e re mi, j a m islim d a je su v iše n isk a za v iso k u h v alu , su v iše ta m n e p u ti za sv e tlu h v a lu i su v iše m a la za v elik u h v alu . N joj u p rilo g m ogu reći sam o to d a n e bi b ila le p u š k a sta k a d b i b ila d ru k č ija n ego što je; a k a k o n ije d ru k č ija nego što je, m en i se n e svida. K LA U D IO Ti m isliš d a se ja šalim . M olim te, reci m i isk ren o kako ti se svida. BEN ED ETO H oćete li d a je k u p ite k a d se o n jo j toliko ra sp itu je te ? K LA U D IO Z a r sv et im a čim e d a k u p i ta k a v d ra g u lj? BENEDETO O da, p a i k a se tu u k o ju će g a stav iti. No, d a li to go v o rite sasv im o zb iljn o ? Ili la k rd ija š ite d a b iste 427

n a m re k li k a k o je K u p id o n d o b a r n alazač zečeva, a V u lk an iz v rs ta n te sa r? De, re c ite k o ji k lju č tr e b a p r im e n iti d a b i se p iih v a tila v a ša pesm a. K L A U D IO U m o jim o čim a o n a je n a jd ra ž e s n ija g o sp a k o ju sam ik a d video. BEN ED ETO J a joe v id im bez n ao č ara, a li to n e Vidim. E to n je n e ro đ ak e, k o ja bi je, d a n ije o b u z e ta n ek im besom , p re te k la u le p o ti k a o sto p rv i d a n m a ja p re tič e trid e s e t i p rv i d ecem b ra. No, ja se n a d a m d a n e n a m e ra v a te p o sta ti su p ru ž n ik ? K L A U D IO A ko bi H e ra h te la d a m i b u d e žena, te šk p d a bih re k a o sebi d a sa m se zak leo n a p ro tiv n o . BEN ED ETO J e li d o tle došlo ? P a z a r sv e t n e m a n ije d n o g čoveka koji n e p ris ta je d a se izloži p o d o zren ju što nosi k a p u ? 8 Z a r d a v iše n ik a d n e v id im šezd eseto g o d išn jeg n e ž e n ju ? H ajd e, izvoli, ak o p o što-poto hoćeš d a sa v iješ glav u pod ja ra m , nosi belegu o d n je g a i p ro v o d i n e d e ljn i p ra z n ik uzdišući. P o g led aj, D on P e d ro se v ra ć a p o teb e. (Vraća se DON PEDRO)

D O N PED R O K a k v a vas je ta jn a z a d rž a la o v d e te n e d o đoste za n a m a u k u ću L eo n ato v u ? BEN ED ETO V oleo b ih d a m e v a š a m ilo st p rim o ra d a to kažem . DON PED R O N a re d u je m ti to k a o sv o m k letv en ik u . BEN ED ETO C u je te li, g ro fe K lau d io ? J a m ogu d a č u v a m ta jn u kao n e m čovek, to tre b a d a m i v eru je te, a li k ao k letv en ik , im a jte n a um u, k a o k le tv e n ik . . . On je za­ lju b lje n . U koga? T o je te k s t v a s e m ilosti. P a z ite k a k o je m a le n n jeg o v odgovor: U H eru , m a le n u k c e rk u L eo­ natovu. K L A U D IO A k o b i ta k o bilo, ta k o b i b ilo i receno.9 BEN ED ETO K ao u sta ro j p riči, m o j kneže: n ije ta k o , n iti je ta k o bilo. A li zaista, n e d a j b o že d a ta k o b u d e!10 1 To jest podozrenju da li ispod n je ne skriva rogove. ' Ako bl bilo takvog p itan ja Don Pedrovog, odgovor bi zaista bio takav. u U priči o nekom Ženoubici jedna gospođa priča u njegovom prlsu stv u svome m užu o ubistvu čiji je nehotični svedok bila kao o nečem što je tobože sanjala, a ubica je stalno prekida podsećajući da „nije tako, niti je tako bilo, i ne daj bože da tako bude".

428

K L A U D IO A ko se m o ja s tra s n a lju b a v u sk o ro n e p ro m en i, n e d a j bože d a b u d e d ru k č ije . D O N PED R O A m in, a k o je v o lite, je r gospa to p o tp u n o zaslužuje. K L A U D IO T o k až e te d a b iste m e u lo v ili, kneže. DON PED RO V ere m i, g o v o rim Sto m islim . K L A U D IO I ja, ea sti m i, g ospodaru, re k a o sa m Sto m islim . BEN ED ETO T ak o m i o b e ju m o jih v e ra i č a sti11, g o sp o d aru , ja takode. K L A U D IO D a je v o lim , osećam . D O N PED RO D a to zaslu žu je, znam . BEN ED ETO D a n iti o sećam k ak o se o n a m ože v o leti, n iti zn a m k ak o o n a to m ože zaslu živ ati, to j e u v e re n je k o je n i v a tr a n e m ože is te ra ti iz m e n e ; gotov sam s n jim d a u m rem n a lom ači. DON PED RO T i si u v e k bio n e p o p ra v ljiv k riv o v e ra c u svom p re z ira n ju lepog pola. K L A U D IO A u v e k je sam o sv o jeg lav o m u p o m o š ć u u sp e v a o d a sv o ju u lo g u ig ra d o k ra ja . B EN ED ETO Sto sam se u žen i zaeeo, n a to m e jo j h v a la ; Sto m e je o d g ajila, i za to jo j p o k o rn o z a h v a lju je m . A li d a n a m om čelu s v ira ju lo v ačk i zbor, ili d a svoj ro g v ešam o n e v id ljiv o p a sa č 12 — e, za to n e k a m i že n e izvine. K ak o n e želim d a im u č in im k riv o sv o jim n ep o v e re n je m p re m a je d n o j o d n jih , j a ću se b i d a ti p ra v o d a n ijed n o j n e v e ru je m . A z a k lju č a k — k o jem se p rik lju č u je i to Sto ću le p še d a se n o sim 13 — z a k lju č a k je d a ću o sta ti n ežen ja. D O N PEDRO V ideću ja tebe, p r e nego Sto u m rem , b le d a o d lju b a v i.14 BEN ED ETO O d gneva, od boles ti ili o d gladi, g ospodaru, a li n e od lju b a v i: ak o m i ik a d a d o k a ž e te d a sam v ise k r v i izgubio zbog lju b a v i n eg o Sto ć u n a d o k n a d iti p ić em ,16 11 K letveničke obaveze prem a Don P ed ru i p rijateljsk e prem a K laudiju. “ To jest da se lovci i psi sazivaju duvajući u rog na njegovom čelu, Ili da svoj rog m ora da krije. 1S J e r neće m orati da k rije rogove. 14 Verovalo se da se od uzdisanja postaje m alokrvan, a da vino m a obratno dejstvo. ls To je odgovarajuća kazna, je r zaljubljeni tim oružjem pišu pesm e.

429

iz v a d ite m i oči p ero m nekog sa sta v lja č a p esam a, pa m e obesdte o v r a ta ja v n e kuće kao ta b lu sa slep im K u p idonom . DON PE D R O E, o tp a d n e š li ik ad od te v ere, služićeš sv im a za podsm eh. BEN ED ETO O tp ad n e m li, o n d a m e o b e s ite u k o ta ric u kao m a č k u i p u c a jte u m ene, a onoga k o ji m e pogodi p o ta p šite po ra m e n u i n az o v ite ga A d a m .16 D ON PE D R O Lepo, sv e u sv o je v re m e : , Poneće jednom jaram divlji b ik.17

BEN ED ETO D iv lji b ik m ožđa hoće, a li a k o g a d o v itljiv i B en ed eto ik a d ponese, sk in ite b ik u ro g o v e i n a ta k n ite ih m e n i n a celo; p a n e k a m e n a m o lu ju i k ru p n im slov im a, k a k v im p išu : „O vde se iz n a jm lju je d o b a r k o n j“, n ek a napiSu isp o d m o je slike: „O vde s e m ože v id e ti o ž e n je n i B en ed eto .“ K L A U D IO A ko b i se to dogodilo, bio b i je d n o m a h n ito ro g a to živinče. DON PED R O Bogm e, ak o K u p id o n n ije svoj tobolac sasv im isp ra z n io u V en eciji18, zbog tih ćeš se re č i u sk o ro tre sti od s tra h a p re d n jim . BEN ED ETO O n d a o če k u jem da će s e i z e m lja za tresti. DON PED R O D obro, đoći će čas k a d a ć e te b iti p ito m iji. U m e d u v rem en u , d o b ri sin jo re B enedeto, o tid ite u kudu L eona tovu, re c ite da m u se p re p o ru d u je m i da ću svakako d o ći k n je m u n a vederu, je r se o n za n ju u v elik o p rip re m a . BEN ED ETO N ad a m se d a će m o je sp o so b n o sti b iti d o v o ljn e za ta k v u p o ru k u . I tako, n e k a v a s . . . K L A U D IO ... .štiti G ospod bog. D ato u m o jo j kući — k ad b ih je im a o .. . DON PED R O Sestoga ju la. V aš odani p rija te lj B e n e d e to .19 18 G ađanje u tako obešenog m ačka bila je om iljena zabava strelaca, a Adam Bel je bio čuven strelac-odm etnik, opevan u pesm am a onog vrem ena. 17 C itat iz Spanske trilogije Tom asa Kida. 18 V enecija je bila m esto slobodne ljubavi i razvrata. 19 Klaudio i Don Pedro, želeći da ostanu sam i, p aro d ira ju form ulu kojom se završavaju pisma. Sesti jul je uoči Ivanjdana, vrem e pogodno za svakojake ludosti; a po nekim podacim a, m oguće je da je delo upravo toga dana prvi put izvedeno. 430

BEN ED ETO De, n e p o d sm e v a jte se, n e p o d sm e v a jte se! P re d m et v ašeg razg o v o ra je m e stim ice u k ra še n k rp ica m a, a i ti u k ra s i su sam o o v laš p rišiv e n i. P re n eg o što n as ta v ite d a se r u g a te n av o d eći o trc a n e fraze, is p ita jte so p stv en u savest! I ta k o v a s ja o sta v lja m . (Ode)

K L A U D IO VaSa m i m ilo st m ože sa d pom ooi. DON PED R O M o ja je lju b a v gotova d a uči O d tebe. S am o je u p u ti k ak o I videćeš: i n a jte ž i z a d a ta k N au čiće d a te b i pom ogne. K L A U D IO Im a li L eo n a to sina, k n eže? DON PED R O Ne, sam o H eru ; n je n o b iće sve. D a li je voliš, K lau d io ? K L A U D IO M oj kneže, N a p o h o d ta j, što za v ršen je *sad, K ad podoste, n a n ju sam gledao R a tn ik a okom ; b ila m i je d rag a, N o g ru b lji m oj z a d a ta k n e d ad e N ak lo n o st ta d o lju b a v i d a sazre. S ad, k a d se v ra tih , k a d se m isli r a tn e P ovukoše, n a m e sta n jih o v a N ag rću želje nežne, u m iln e I ša p u ću k ak o je le p a H era, I v ele m i d a sa m je violeo V eć p r e svog o d la sk a u ra t. DON PED R O I već se P o n aša š k a o čo v ek z a lju b lje n , Z a m a ra š sluSaoca k n jig o m reči. V olis li le p u H eru , v o li je! P o v e rlc u to n jo j i n je n o m ocu I b iće tv o ja. N isi Г to g a r a d i S ta o ra s p re d a ti tu krasn u . p riču ? K L A U D IO K ak o v i nežn o lju b a v v id a te , P o zn av ši b o ljk u v eć p o izgledu! D a n e bi p re n a g la izg led ala, O bložiti je h te d o h m elem o m O p širn ije g k aziv an ja. DON PED RO A zašto m o st D a b u d e m nogo šdri nego re k a ? 431

N a jb o lji d a r je što j e p o treb n o . P o tru d i se d a b u d e p rik la d n o O no što m oze d a ti posluži. U tv rd ili sm o d a si z a lju b lje n , A lekom za to sn a b d e ć u te ja. Z n a m d a će b iti ig ra n k a v eč eras I p ir; p rerijšen , j a ću ig ra ti U logu tv o ju , p a du lepoj H e ri P rik a z a ti se k a o K lau d io ; S rc e ću sv o je ja ra s k lo p iti I iz liti u n je n a n e d ra , s lu h n je n Z a ro b iti žestbkom n av a lo m I snagom sv o je p ric e lju b a v n e ; O tk ric u za tim s v e i n je n o m ocu, A z a k lju č a k je d a će tv o ja b iti. H a jd ’m o d a o d m a h o stv a rim o to! (Odu)

SCENA D R U G A Soba u k u ć i L e o n a to v o j (Ulaze LEONATO I ANTONIO)

LEO N A TO S ta je, b ra te ? G d e je m o j sinovac, v aš sin ? D a li se p o b rin u o za sv irače? A N TO N IO O n se svoj ski s ta ra o to m e. Ali, b rate, m o g u d a v a m kažem d u d n u n o v o st o k ojoj n is te n i san jali. LEON A TO J e li d o b ra ? A N TO N IO To zav isi o d p e č a ta k o ji jo j b u d e d a o ish o d . A li n je n ornot je d o b ar, sp o lja izg led a lepo. K n ez i g ro f K laudio še ta li su dxvoredom s is p re p le te n im g ra n a m a u m ojoj b ašti, i tu je je d a n od m o jih lju d i, o slu šk u ju d i, čuo ovo: k n ez je p o v erio K la u d iju d a je z a lju b lje n u m o ju sinovicu, v a š u kćer, i d a n a m e ra v a iz ja sn iti se v eče ra s za v re m e p lesa; p a ak o o n a p rista n e , h o će d a u h v a ti p rilik u za p ercin i d a sm e sta sv rši s tv a r s v a m a . LEO N A TO Im a li p a m e ti ta j k o ji v a m je to re k a o ? 432

A N T O N IO D obar, b is ta r m om ak. P o slać u p o n je g a, p a ga is p ita jte sam i. L E O N A T O Ne, ne, sm a tra ć e m o to za san , sv e d ok se n e p o k aže š ta je u stv a ri. A li, o b a v e stić u o to m e sv o ju kćer, d a b i b ila b o lje p rip re m lje n a za o d g o v o r a k o b i s lu č a jn o b ilo istin a. Id ite v i i- is p ric a jte jo j to. (ANTONIO odlazi. Ulazi ANTONUEV SIN s JEDNIM SVIRACEM)

Sinovče, vi z n a te š ta je v a š posao. O p ro s tite m i, p r ija ­ te lju , p o d ite sa m n o m , p o tre b n a m i je v a š a v e štin a .20 D obri m oj sinovče, b u d ite re v n o sn i u o voj v rev i. (Odu)

SCEN A TREĆA (Ulaze DON HUAN i KONRAD)

K O N R A D P obogu, gospodaru! zašto ste ta k o p rek o m e re nerasp o lo žen i? D O N H U A N N em a m e re o k o ln o st iz k o je se o vo izleglo, žato je i m o je n erasp o lo že n je bezm erno. K O N R A D T re b a lo bi d a slu ša te razu m . DON H U A N P a k a d g a poslušam , k a k v u će m i b la g o d a t to do n eti? K O N R A D A ko n e n e p o sre d a n lek, b a r s trp ljiv o po d n o šen je. DON H U A N Č udim se što se ti, k o ji si se, k ao što tv rd iš, ro d io u z n a k u S a tu m a 21, u p in je š d a m o ra ln o m m ed icin o m lečiš b ez n ad e žn u b o ljk u . N e m o g u d a k rije m šta sam : m o ra m b iti m rzo v o ljan k a d za to im a m razloga, a n e s m e ja ti se sv ačijim ša lam a : m o ram je s ti k a d m i se je d e a n e č e k a ti d ok n ek o n e b u d e dok o n ; sp a v a ti k a d sa m sa n jiv , a n e b r in u ti za poslove čije b ilo ; s m e ja ti se k ad sa m veseo, a n e p o v la đ iv a ti n e č ijim ćudim a. K O N R A D T ako je, a li n e tr e b a to d a p o k a z u je te o tv o ren o d o k to n e u zm o g n ete čin iti neom etano. V i ste d o sk o ra b ili u n ep rijateljsitv u sa sv o jim b rato m , te k što s te po*° Ta je rečenica očigledno upućena sviraču. 81 Verovalo se da su ljudi rođeni u znaku S atu rn a m račni i m rzovoljnl. 28

S e k s p ir 1

433

novo ste k li n je g o v u m ilo st; a tu n e m o ž ete u h v a titi d u b lje g k o re n a a k o s a m i za to n e p o d e site lepo v re m e ; p o tre b n o je d a stv o rite p o d n e b lje z a sv o ju žetvu. DON H U A N V oleo b ih b iti š ip u rik a u živici nego ru ž a u n jeg o v o j m ilo sti; m o jo j k rv i v ise p rilič i d a b u d em p r e z re n od svih nego d a p o d ešav am d rž a n je k a k o b ih n e k o m isk am čio lju b a v . S to s e to g a tiče, m a d a s e n e m ože r e d . . d a sam u liz ič k a p o šte n jač in a, n ik o n e sm e n i p o reći da. sa m o tv o re n zlotvor. M eni v e r u ju sam o k a d im a m b m ji cu, a p u š ta ju m e s la n c a p o sto s u m i p riv e z a li p a n j22; za to sam o d lu čio d a n e pefvam u k avezu. D a s u m i u s ta slobodna, u je d a o b ih ; d a n is a m sp u ta n , činio b ih Sto j e m e n i v o lja ; u m e đ u v re m e n u p u sti m e d a b u d em k o ji sa m i n e pokuS avaj d a m e izm eniš. K O N R A D Z a r v aše n ez ad o v o ljstv o n e m ože u nečem d a v a m posluži? DON H U A N O no m i slu ži u sv em u , je r se sam o n jim e i služim . K o to dolazi? (Dolazi BORACO)

S ta je novo, B oračo? BORAČO D olazim s je d n e v elik e gozbe: L eo n a to k ra lje v s k i gosti kneza, vaSeg b ra ta ; a m o g u d a v as o b av e stim i o je d n o m n a m e ra v a n o m b rak u . DON H U A N M ože li to p o slu z iti za p la n po k om b i s e iz g ra d ila n e k a n esre ća? K o je ta b u d a la k o ja seb e v e z u je s n em iro m ? BO RAČO Bogm e, d e s n a r u k a vaSeg b ra ta . DON H U A N K o? Iz v a n re d n i K lau d io ? BORAČO U p ra v o on. DON H U A N K ra s a n k a v a lje r! A s k im , s kim ? N a koga ne bacio oko? BORAČO D u še m i, n a H eru , k ć e r i n a sled n ic u L eo n ato v u . DON H U A N Ž u to k lju n o p ilen ce! K a k o si to doznao? BORAČO K a d a sam , j e r su m e u p o elili k a o kadioca, k ad i a je d n u zaguSljivu prostorijui23, n a id u t i k n e z i K lau d io , r u k u p o d ru k u , u o zb iljn o m razg o v o ru . J a Sm ugnem iz a * T akav klip psu otežava slobodno k retan je, a naročito m u onem ogućava provlačenje kroz plot. ** N eprijatni m irisi u zatvorenim p rostorijam a suzbijali su se kađenjem . 434

zav ese i tu ču jem kako se d o g o v a ra ju d a k nez p ro si H e ru za sebe, p a k a d je dobije, d a je p re d a g ro fu K la u d iju . D O N H U A N H ajde, h a jd e , pođ im o onam o ! M ožda će to b iti h ra n a za m o je n egodovanje. T aj m la d i sk o ro jev id p o žn jeo je svu sla v u od m o g a p o raza: u zm o g n em li n je m u n e k a k o n a u d iti, seb i ću s v a k a k o d estitati. V i s te o b o jica p o u zd an i i b ić e te m i n a pom odi? K O N R A D D o sm rti, gospodine. D O N H U A N P o đ im o n a tu v e lič a n stv e n u gozbu! Njihov.o raspoložem je je tim v e se lije sto sa m ja p o d ja rm lje n . Vo^ leo b ih d a k u v a r m isli što i ja .24 H o će te li d a podem o i d a v id im o š ta se m ože u d in iti? BO R A C O Bidem o n a službi v ašem gospodstvu. (Odlaze)

To jest da stavi otrova u jelo.

DRUGI CIN

SCEN A PR V A D vorana u k u ć i L e o n a to v o j (Ulaze LEONATO, ANTONIO, HERA, BEATRICE, MARGARETA i URSULA)

LEO N A TO Z ar grof H u a n n ije bio t u n a v ečeri? A N TO N IO J a ga niisam video. B E A T R IC E K ak o k iselo ta j gospodin izgleda! K a d god g a v id im , im am posle to g a ceo sa t g o ru šicu . H E R A O n je v eo m a m e lan h o ličn e ćudi. B E A T R IC E Bio b i iz v a n re d a n čovek o n a j k o ji bi bio u p rav o n a s re d in i iz m ed u n je g a i B e n e d e ta : je d a n su v iše liči n a k ip i n e govori niSta, a d ru g i je o d v eć sličan gospo­ d in o m n a js ta rije m sin u i n e p re sta n o tr tlja .25 L EO N A TO Z nači, p o la je z ik a s in jo r B e n e d e ta u u stim a g ro f a H u a n a i p o la m e la n h o lije g ro f a H u a n a n a lieu s in jo r B e n e d e ta . . . B E A T R IC E S d o b rim steg n o m i le p im stopalom , strioe, i d o v o ljn o n o v ac a u k esi — ta k a v eovek b i o sv o jio sv a k u že n u n a svetu, a k o b i u sp eo d a zadobdje n je n u n a k lo n o st. LEO N A TO V ere m i, sinovice, ti n ik a d nećeš d o b iti m u ža a k o budeS im a la ta k o o š ta r jezik. A N T O N IO Z aista, o n a je o dveć z a jed ljiv a . B E A T R IC E O dveć z a je d ljiv a zn ači v ise nego z a je d ljiv a : n a ta j n ačin će m e n e m im oići d a r b o žji; je r k aže se „b o d ljiv o j k ra v i bog d a je k r a tk e ro g o v e“, a li k ra v i k o ja je od v ec b o d ljiv a n e d a je n ikakve. L EO N A T O I ta k o v am , je r s te odveć b o d ljiv i, bog n eće d a ti rogove? *5 Gospodin najstariji sin je rasm ažen prvenac bogate dam e.

436

B E A T R IC E Tačno, a k o m i -u s k ra ti m u ž a ; a za ta j b la goslov ga n a k o le n im a m o lim sv a k o ju tr o i veče. G ospode, n e b ih m o g la p o d n e ti m u ž a s b ra d o m , r a d ije bdh sp a v a la n a v u n i26. L E O N A T O M ožete se n a m e riti n a m u ž a k o ji n e m a b ra d u . B E A T R IC E A Sta b ih s n jim ? D a m u n a v u č e m sv o je h a ljin e , p a d a o d n je g a n a č in im s v o ju k o m o rk in ju ? K o im a b ra d u viSe je n eg o m lad ić, a k o je n e m a — m a n je nego oovek; ko je viSe n eg o m la d ić ta j n ije za m en e, a k o je m a n je nego eo v ek — z a to g a n isa m ja . Z a to ć u o d m e č k a ra u z e ti groš k ao k a p a ru i o d v ešću n je g o v e m a jm u n e u p ak ao .27 LEO N A TO Lepo, oitići ćete, d ak le, u p ak ao ? B E A T R IC E Ne, sam o d o v r a ta p ak la. T am o će m e p re sre s ti d av o s ro g o v im a n a g lav i k ao s ta r i ro g o n ja, p a će re ć i: „Idi ti, B eatrice, u nebo, id i u nebo! N ije ovo m esto z a devojke." I ta k o ću ja p r e d a ti sv o je m a jm u n e , p a p ra v o sv eto m P e tru . O n će m i, n e b a m i, p o k a z a ti gde sed e n ežen je, i t u ćem o m i o n d a živ e ti v eselo o d z ra k a d o m rak a . A N T O N IO (h e r i ) v i ćete, sinovice, zacelo u sv em u slu š a ti svog oca. ^ B E A T R IC E O, sv a k ak o . D u žn o št m o je s e s tre je d a n a č in i n ak lo n i d a kaže: ,,Oče, k a k o v i hocete." A li, p o red svega toga, sestro, g le d a jte d a to b u d e . zg o d an m o m ak , in ače n a č in ite jo s je d a n n a k lo n i re c ite : „Oče, k a k o j a h o cu .“ L E O N A T O E, sinovice, ja se n a d a m d a ću v a s jed n o g d a n a v id e ti sn a b d e v e n u m užem . B E A T R IC E Ne, d o k bog n e b u d e g ra d io lju d e od n e k e d ru g e g ra d e nego Sto je zem lja. Z a r ž e n u n e m o ra v re d a ti ak o n jo m gospodari go m ila p ra h a ? d a p o laže ra č u n a o svom živ o tu k o m a d in i n e p o sto ja n o g b la ta ? Ne, strioe, n eć u n ijednog. S inovi A d am o v i s u m o ja b raća, a ja z a ista s m a ­ tr a m d a je g reh u d a ti se za sro d n ik a. L EO N A TO K ćeri, u p a m tite Sta sa m v a m re k a o : ak o b i v a s k n ez ra d i onoga skolio, v i z n a te s ta tr e b a d a m u odgov o rite. sfl To je st na ćebetu bez čaršafa. 17 M ečkari su im ali i m ajm une ko ji su jah a li na m edvedu; a m ato re devojke su osudene da vode m ajm une u p ak lu (da se star a j u o njim a), zato što se na zem lji nisu starale o deci.

437

BEATRIČJS A k o v a s m e za p ro si u p ra v i čas, sestro, g re šk a će b i t i ; d o m u z ik e; a k o b i k n e z o d v iše n a v a ljiv a o , re c ite m u d a u sv e m u .v alja p a z iti n a ta k t, p a m u o b d g rajte odgovor. Je r, č u jte m e, H ero: p ro šev in a , v e n č a n je i k a ja ­ nje. s u v a m k a o šk o tsk i džig, m e n u e t i sin k e p as.28 P rv o u d v a ra n je je v a tre n o i n a g lo k ao š k o ts k i džig, i isto ta k o h iro v ito ; v en č an je , u g lađ en o i sm e rn o kao m e n u et, p u n o je slax o v rem sk e p a ra d e ; a o n d a d o la z i k a ja n je i, sa svo­ jim k lecav im nogam a, u d a ri u sin k e p a s i p a d a sv e brže, d o k n e leg n e u grob. LEO N A TO S inovice, v aša z a p a ž a n ja s u p re te ra n o o štra . B E A TR IC E U m e n e je o štro oko, strič e , m o g u d a v id im c rk v u po d a n u .29 LEO N A TO E vo n a š ih p irn ik a , b ra te . N aČ inim o m esta. (LEONATO, ANTONIO i BEATRICE izlaze i ulaze DON PEDRO, KLAUDIO, BENEDETO, BALTAZAR pod m a ska m a i s BUBNJAROM, DON HUAN i BORACO)

DON PED R O H o ćete li, gospo, d a se p ro d e te s je d n im v ašim oboža vaoc ern ? H E R A A ko b u d e te išli p o lag an o i g le d a li lju b a z n o i a k o n e b u d e te n iit a rek li, ra d o ću ići, a pogotovo otići. DON PED R O U d ru š tv u s a m n o m ? H E R A M ožda ću i to reći k a d h ted n em . DON PED R O A k a d a ć e te h te ti to d a k a ž e te ? H ERA K a d m i s e b u d e svidelo v a se lice, je r n e d a j bože d a la u ta b u d e o n a k v a k a k v a je n je n a k u tija .30 DON PED R O M o ja je m a sk a k ro v FH em onov, u to j je kući bog. H ERA A gde j e o n d a sla m a k ro v a to g ? 31 DON PED R O G o v o rite tih o a k o g o v o rite o lju b av i. (DON PEDRO i HERA odlaze)

B A L T A ZA R Z eleo b ih d a v a m s e sv id im . M A R G A R E T A J a to n e b ih želela, r a d i vas, je r im a m m nogo rd a v ih osobina. 18 Džig, m enuet (tačnije m easure, čitaj m ežr) i sinkepas (cinque-pace, tj. petokrok) — vrste plesova u ono vrem e. *• To jest da vidim da se p riprem a venčanje. *• Znači: ne daj bože da lice Don Pedrovo liči n a grotesknu m asku iza koje se k rije. 11 SiromaSni starac Filem on i njegova žena B aukida gostoljubivo su prim ili u svojoj slamom. pokrivenoj kolibi prerušenog Ju p iiera (Zevsa).

438

B A L T A Z A R K oju, n a p rim er? M A R G A R E T A G lasn o s e m olim . B A L T A Z A R Z ato v a s ‘ jo š v ise v o lim ; oni k o ji v a s č u ju m ogu re ć i a m in. M A R G A R E T A Bože, sa stav i m e s d o b rim ig račem . B A L T A Z A R A m in. M A R G A R E T A I d rž i ga, bože, d a le k o o d m o jih o č iju k a d je ig ra za v ršen a. O dgovor, crk v en jače ! B A L T A Z A R N em am š ta d a k a ž e m C rk v e n ja k je dobio svoje, U R S U L A Z n a m j a v a s v rlo d o b ro : v i s te s in jo r A ntonio. A N T O N IO Je d n o m re č ju , nisam . U R S U L A P o z n a je m v a s p o to m e što v a m s e k la ti glava. A N T O N IO D a v a m p ra v o kažem , ja n je g a p o d ražav am . U R S U L A N ik a d v i n e b iste m ogli d a ga p o đ ra ž a v a te ta k o o p ak o ta č n o d a n is te ta j čovek v i sam i. E vo n jeg o v e su v e ru k e , cele cel ca te: v i ste to, v i s te to! A N T O N IO Je d n o m re č ju , nisam . U R S U L A H ajd e te, z a r m is lite d a v a s n e p o z n a je m po v ašo j iz v an red n o j d u h o v ito sti? Z a r se v r lin a m ože sa k riti? A m a o stav ite, v i s te to! O d lik e ip a k p ro b ija ju , d o sta s tim ! B E A T R IC E Z a r m i n eć e te re ć i k o v a m je to kazao ? B EN ED ET O Ne, o p ro stite. B E A T R IC E I n eć ete m i re c i ko ste vi? B E N E D ETO N e sad. B E A T R IC E D a sa m o h o la i d a m i je sva d u h o v ito st iz Sto v e se lih priča32. . . E, to je k azao s in jo r B enedeto. B EN ED ETO K o je to? B E A T R IC E U v e re n a sa m d a g a d o b ro p o zn ajete. B EN E D E T O J a n e, v e r u jte m i. B E A T R IC E Z a r v a s n ik a d n ije zasm ejav ao ? BEN ED ETO M olim vas, k o je to? B E A T R IC E M a, o n je k n ež ev la k rd ija š ; v eo m a d o sa đ n a b u d ala. J e d in i n je g o v ta le n t je d a iz m išlja n e v e ro v a tn e klevete. S am o se ra sp u sn ic i u sh ić u ju n jim e ; a li o n o što im se sv id a n ije n jeg o v a d u h o v ito st, nego n jeg o v a p ak o st, j e r on lju d e i z a b a v lja i ljutri,33 a o n d a m u se o n i sm eju , p a ga iz b iju . Z n am p o u zd an o d a je m ed u o v im b ro d o v lje m ; v o le la b ih d a m e zakači. s* Z birka pošalica, objavljena 1526. godine. *» Zabavlja ih klevećući druge, a lju ti klevećući n jih same. 439

BEN ED ETO A k o se n a m e rim n a to g a gospodina, reći ću m u §ta s te o n je m u k azali. B E A T R IC E U čin ite to sv ak ak o . O n ć e p ro tiv m e n e k re sn u ti n ek o p ak o sn o p o red en je, p a a k o n a to slu č ajn o n ik o n e o b ra ti p a ž n ju n iti se n a sm e je , n je g a će sp o p a sti m e la n h o lija ; i ta k o će b iti u šte đ e n o k o je k rilo od ja re b ic e , je r ta lu d a ta d n eć e v e č e ra ti. T re b a d a podem o z a o n im a koji vode.34 BEN ED ETO U svem u što je d o b ro . B E A TR IC E D abogm e, a k o p o v ed u n a zlo, n a p u s tić u ih p ri p rv o m z a o k re ta n ju . (Pies. Z atim odlaze svi osim DON HUANA, BORACA i KLAUDIJA)

DON H U A N Z aista je m o j b r a t z a lju b lje n u H e ru i pozvao je n je n o g oca u s tra n u d a m u to p o v eri. G ospe id u za n jo m i sam o je je d n o m a s k ira n o lic e o stalo . BORACO A to je K lau d io , p o z n a je m ga po n jegovom d rž a n ju . DON H U A N N iste li v i s in jo r B en ed eto ? K L A U D IO P o zn ali s te m e, jesam . DON H U A N S in jo re, v i s te u v elik o j m ilo sti m o g a b ra ta . On je z a lju b lje n u H eru . M o lim v as, odvra.ti.te ga o d n je ; o n a m u n ije ra v n a p o ro d e n ju , v i u to j s tv a ri m o žete o d ig ra ti časn u ulogu. K L A U D IO O tk u d z n a te d a o n n ju v oli? DON H U A N Cuo sam k ak o se z a k lin ja o d a je voli. BORACO J a tak o đ e. I kleo se d a ć e se jo š v eč eras o že n iti njom e. DON H U A N P o d im o d a se n e č im založim o. (DON HUAN i BORACO odu)

K L A U D IO Z a B e n ed e ta zborio sa m ja, AT u v o m K lau d io v im o v o čuh. Da, ta k o je ; za seb e p ro si knez. U svem u je d ru g o m p rija te ljs tv o stalno, AT n ik a k o u službi lju b a v i. N ek ’ sto g a za se sv ak o src e zb o ri I svako o k o p reg o v o ra za se, Bez p o sred n ik a ; v eštic a le p o ta 4

u To su knez i Hera. 440

Č a rim a svojim v e m o s t ra s ta p a I p re tv a ra u k rv 35. S vak o g a Časa P o ty rd u je se to, n a što ja n isam N i pom islio. Z ato zbogom , H ero! (Vrača se BENEDETO)

BEN ED ETO G rof K lau d io ? K L A U D IO Da, to sam ja. BEN ED ETO H ajde, h o ćete 11 sa m nom ? K L A U D IO K am o? BEN ED ETO P a, do p rv e v rb e ; tič e se vas, grofe. K ak o n a m e ra v a te noeiti svoj v en ae: oko v ra ta , k a o zelen ašk i lan ac, ili ispod p azu h a, k ao o fic irsk u e š a rp u ? 36 N a n ek i n ač in ga m o ra te n o siti je r v a m je k n ez p reo teo v ašu H eru. K L A U D IO Ž elim m u sre ć u s njom . BEN ED ETO Gle, sad g o v o rite kao v a lja n m a rv e n i trg o v ac: ta k o se volovi p ro d aju . A li ko bi pom islio d a će v a m kn ez ov ako p odvali ti? K L A U D IO M olim vas, o sta v ite me. BEN ED ETO Oho, sa d o p e t u d a ra te kao o n aj slep ac: d e č a k v a m u k ra o jelo, a v i ra sp a lili po stu b u .37 K L A U D IO A k o nećete, o n d a j a o sta v lja m vas. (Ode)

BEN ED ETO A vaj, ja d n i r a n je n i ptić! S ad će se zav u ći u ševar. A li d a gospa B e a tric e m en e zna, a n e pozna! K n ežev a b u d ala! H a, m ože b iti d a m e ta k o n a z iv a ju zato što sam v esele ćudi. K oješta, ta k o sam om sebi činim n ep rav d u . N e b ije m e n e ta k v a glasina. T o sam o zla, goro p a d n a n a ra v B e a trič in a s ta v lja s v e t n am esto sebe, pa m e izno si n a glas. N išta, o sv etiću se k ak o sam znam i um em . (Vraćaju se DON PEDRO i LEONATO sa HEROM)

DON PED RO Recite, sin jo re, gde je grof? Je s te li ga v id e li? 35 To jest u „krvavu" strast. Veštice grade od voska i rastap aju lik onoga koga hoće da uvračaju. 38 V rba je simbol nesrećne ljubavi. Benedeto p ita K laudija hoće li ga knez za njegovo odricanje nagraditi novcem ili unapredenjem . 37 Po španskoj priči o L azarilju de Torm esu, dečaku koji je vodio jednog siepca. Dečak je, da bi se osvetio za batine koje je do­ bio Sto je pojeo meso, siepca naveo da udari o stub i razbije glavu.

441

B EN ED ETO V ere m i, gospodaru, o d ig rao sa m u lo g u g o sp o d e F am e38, N ašao s a m g a o v d e m e la n h o lič n a ’ p o p u t šu m a re v e k u ćice u z a b ra n u .39 R ek ao sam m u , a m islim da sam m u re k a o istin u , d a je o v a m la d a gospa cfala svoj p ris ta n a k v aso j m 'Jo sti; p a sam se p o n u d io d a g a o tp ra tim d o vrbe, b ilo d a m u n a p ra v im v en a e je r je n a p u šte n , b ilo da m u sa p le te m šib u jer- z a slu ž u je d a b u d e Si ban. DON PED R O D a b u d e šib a n ? K a k v u je g re šk u pocinio? BEN ED ETO P ra v o sa g re še n je đ a č e ta k o je, v a n se b e od r a dosti što je n a š lo p tič je gnezdo, o d e p a ga p o k aže d ru g u , a o v aj m u ga u k ra d e . DON PED R O Z a r hoćeš p o v e re n je d a proglasiS sa g re šen je m ? S agrešio je o n a j k o ji je u k rao . BEN ED ETO P a ip ak , Siba n e bi b ila n ao d m et, a v en ae isto ta k o ; j e r v e n a e h i m ogao n o siti sam , a Sibu bi m ogao d a ti vam a, k o ji ste, k a k o m i se čini, u k ra li njegovo p tič je gnezdo. DON PE D R O T a ja hoću sam o p tičice d a n au čim p ev ati, p a d a ih v ra tim so p stv en ik u . BEN ED ETO A k o je n jih o v o p e v a n je u s k la d u s v ašim k aziv an jem , o n d a vi, v e re m i, p o šten o govorite. DON PE D R O G ospa B e a tric e se žali n a v as; gospodin k o ji je s n jo m p le sao re k a o joj je d a je m n o g o o p ad ate. BEN ED ETO O, oma je m e n e ru ž ila d a to n i k la d a n e bi p o d n ela; h r a s t n a k o m b i bio m a k a r je d a n je d in i zeleni list bio bi joj u z v ra tio ; č a k je i m o ja m a sk a po čela d a o ž iv lju je i d a se s n jo m kavži. R ek la m i je, n e zn aju ći d a sam to ja , da sam k n ežev la k rđ ija š i d a sa m d o sa d n iji n eg o ju g o v in a. S ru e iv a la je n a m e n e p o d sm eh za podsm ehom s ta k v o m n e v e ro v a tn o m u m ešn o šću d a sam s ta ja o k ao d a sam covek k ra j n iša n a 40 i d a cela v o jsk a g ad a u m ene. N je n e reči su noževi, sv a k a p ro b ad a. Da jo j je d a h ta k o s tra š a n k ao n je n i izrazi, u n je n o j o k o lin i n e b i bilo života, o n a bi p o m o rila sve, sv e do S e v e rn ja če41. N e bih s e oženio n jo m p a d a n o si u m ira z sve Sto je bilo d a to A d am u p re nego Sto je sagrešio. O na bi H e rk u la p rim o ra la d a o k re ć e ra ž a n j, p a i d a iscepa sv o ju ,s *• « 41 442

Gospođe Rekla-K azala. M elanholična zato je r je osam ljena. Covek koji pokazuje gde je udarila strela. To jest do zvezde ko ja se sm atrala najudaljenijom u vasioni.

to lja g u k a k o bi n jo m n alo žio v a tru . N e g o v o rite o n jo j. v iđ e ć e te d a je to p a k le n a A ta 42 u lepoj ođeći. K a d b i sa ­ m o d a o bog d a je n ek i u čen čovek sv o jim m a d ija m a v ra ti u p ak ao ; je r zaista, d o k je o n a o v d e, m ože se u p a k lu ž iv e ti m irn o kao u n ek o m sv e tilištu , i lju d i 11am e rn o g reše je r žele d a d o sp e ju onam o, toliko sav razđ o r, u žas i p o m e tn ja p ra te n ju . (Vraćaju se KLAUDIO i BEATRICE)

DON PED R O P o g led ajte, o n a dolazi. BEN ED ETO N e b i li v a ša m ilo st d a m i za p o v ed i iz v rše n je kakvog z a d a tk a n a k r a ju sv e ta ? S a d sam sp re m a n d a o d em d o A n tip o d a po n a jtrič a v ije m p o slu k o ji m o žete izm isliti: d o n eću v am č a čk a licu s n a jd a lje ta č k e A zije, izm eriću v a m d u ž in u sto p a la sv e šte n ik a Jo v a n a , d o b a v ić u v a m d la k u iz b ra d e V elikog K an a , o d n e ć u k a k v u b ilo p o ru k u P ig m ejim a, sve r a d ije nego d a ra z m e n im tr i re č i s ovom H arp ijo m .43 Z a r n e m a te n ik a k a v posao za m ene? DON PED R O N ikakav, sam o želju d a b u d e te s a m nom . BEN ED ETO O m oj bože, gospodaru, o vo je je lo k o je n e volim : m ilo stiv u gospođu Je z ič in u n e m ogu d a podnesem . (Ode)

DON PED R O Eto, gospo, eto, izgubili s te src e s in jo r B e n e ­ d eta. B EA TR IC E Z aista, gospodaru, on m i ga j e b io p o zajm io n a n e k a v rem e ; i ja sam m u n a n je g a p la ć a la k am atu , d v o stru k o srce44 za njegovo jed n o ; a je d n o m g a je s tv a rno d o b io o d m e n e ig ra ju ć i la ž n im k o ck am a, zato v a š a m ilo st m ože s p rav o m re c i d a sam g a izg u b ila. D ON PED R O V i s te ga oborili, gospo, vi s te ga ob o rili. B EA T R IC E B o lje nego d a on o b o ri m ene, g ospodaru, p a d a p o sta n e m m a jk a b u d alam a . D ovela sam g ro fa K la u ­ d ija, je r ste m i n alo žili d a ga p o tražim . DON PED R O No, šta je grofe? Z ašto ste n erasp o lo žen i? 41 B oginja razdora, porod pakla. 4S Sveštenik Jovan je legendarni h rišćan sk i v lad ar n a Dalekom istoku, ili u Etiopiji. Veliki K an — vladar M ongolije. P igm eji su narod p atu ljak a za koji se sm atralo d a žive „s one stran e indijskih p lan in a“, a h arp ije — pola devojke, pola grabljive ptice — boginje oluje i sm rti. 44 To jest svoje zajedno s njegovim . 443

K L A U D IO N isam n erasp o lo žen , g ospodaru. D O N PED R O N ego? B o lestan ? KLAUDI.O N i to, gospodaru. B E A T R IC E G ro f n ije n i n erasp o lo žen n i b o lestan , n i r a s p o ložen ni zdrav , n eg o je to u č tiv grof, u č tiv o n a k is e lo s la d a k k ao p o m o ran d ža, a im a p o m alo i tu lju b o m o rn u boju. DON PED R O Z aista, gospo, čini m i se d a je to v aše o b ja š n je n je g rb a45 tačn o , m a d a se, ak o je tako, k u n e m d a j e n je g o v a p re tp o s ta v k a p ogrešna. Eto, K laudio, j a s a m prosio u tv o je im e, i le p a H era je o sv o je n a; govorio sa m s n je n im ocem i d o b io n je g o v u sag lasn o st. O d re d i d a n v e n č a n ja , i bog ti d a o rad o sti. L EO N A TO G rofe, p rim ite o d m en e m o ju k ć e r i s n jo m m o je im a n je . N jih o v a m ilo st je u d e s ila ta j b ra k , a b o ž ja m ilost. n e k a ga am in u je. B E A T R IC E G ovorite, grofe, n a v as je red . K L A U D IO C u ta n je je n a js a v rš e n iji g la sn ik rad o sti. M a la b i to sreć a b ila k a d b ih m ogao reći k o lik a je. Gospo,. k a o što ste v i m oji, ta k o sam ja v a š ; za v as d a je m s e b e i lu d o čeznem z a razm en o m . B E A T R IC E G ovorite, sestro. Ili a k o n e m ožete, za če p ite mu; u s ta poljupcem , p a n e k a n i on n e govori. D O N PED R O Z aista, gospo, u v as je v eselo srce. B E A T R IC E S vakako, m oj kneže. J a sa m m u , jad n o rn b u d a lč e tu z a h v a ln a za to : ono se u v e k zad rž av a n a o n o j s tr a n i b rig e s k o je v e ta r d u v a.46 M oja se stra m u g o v o ri n a u v o d a je o n u n je n o m srcu. K L A U D IO To o n a z a ista čini, rođako. B E A T R IC E G ospode bože, svojta! T ak o se sv ak o ženi i u d a je , sam o c rn a ja o sta je m n eu d o m lje n a. J a m o ra m d a se d im u u glu i d a vicem : „H ej, gde je n e k i m la dozenja!" K L A U D IO G ospo B eatrice, stvoTiću v a m jednog. B E A T R IC E V ise b ih v o le la jed n o g o d o n ih k o je je v aš o ta e stvorio. N em a li v a ša m ilo st b r a ta k o ji liči n a v as? V aš o ta c je stv a ra o o d ličn e m lad o žen je, k a d b i d ev o jk a sa m o m o g la d a d o d e d o n jih . 45 B eatričin opls i ocena K laudijevog izgleda, protum aeenog kao> Sto se tum ače raznobojna polja grba. 41 T a je stran a povoljna za u p ravljanje jedrilicom . 444

D O N PED R O H oćete li m en e, gospo? B E A T R IC E Ne, kneže. O sim a k o b ih m o g la d a im am јоб je d n o g za ra d n e d a n e : v a š a m ilo st je su v iše sk u p o cen a z a sv ak i d an . A li, m o lim v a š u m ilo st d a m i o p ro sti, ja sa m ro d e n a sam o d a z b ija m salu , a n e d a g o v o rim o zb iljn o . D O N PED R O M en i je k riv o k a d v i ću tite , a v eselo st v a m a o d ličn o p rista je , je r ste se vi, v an su m n je , ro d ili u veseo čas. B E A T R IC E O ne, m oj kneže, m o ja je m a ti v ik a la o d bola! A li o n d a je je d n a zv e zd a za ig rala , i p o d to m sa m se ja ro d ila . R ođaci, n e k a v a m bog d a ra d o sti! X.EONATO Sinovice, h o će te li d a se p o b rin e te z a o n o što sa m v a m re k a o ? B E A T R IC E M olim v a s d a m i o p ro stite, strić e. S d o p u šte n je m v a š e m ilosti. (Ode)

D O N PED R O D uše m i, ta je gospa v eo m a p r ija tn e n a ra v i. .LEON A TO U n je je m a lo m elan h o ličn o g elem e n ta, m o j go­ sp o d aru . N ik ad n ije o zb iljn a, osim k a d sp av a. P a ni ta d a n ije u v e k o z b iljn a je r sam čuo o d sv o je k ć e ri d a o n a često sa n ja n e š to žalosno, p a u d a r i u ta k a v sm eh d a se p ro b u d i. D O N PED R O O na n e tr p i d a jo j se g ovori o m užu. L E O N A T O Ne, nipošto. S ve p ro sce te r a od seb e sv o jim podsm ehom . D O N PED R O B ila b i o d lič n a že n a z a B en ed eta. L E O N A T O S ačuvaj bože, gospodaru! K a d bi o n i sam o n e­ d e lju d a n a b ili u b ra k u , d o v eli bi je d n o d ru g o d o lu d ila svojim p re k la p a n je m . D O N PED R O G ro fe K lau d io , k a d n a m e ra v a te d a id e te p re d o lta r? K L A U D IO S u tra , kneže. D ok lju b a v d o b ije sv o ja p ra v a , v re m e id e n a šta k am a . L E O N A T O Ne, do p o n ed e ljk a , d ra g i sine, a to je tačn o za n e d e lju d an a. P a i to je od v iše k r a tk o v re m e d a bi se sve podesilo o n ak o k ak o sa m ja to nam islio. D O N PED R O De, de, v i v r tite glavom zbog to lik o g o d lag an ja ; a li ja ti jam čim , K laud io , d a se d o tle n ećem o d o sađ iv ati. U m e đ u v re m e n u ću s e p o d u h v a titi jed n o g o d 445

H erk u lo v lh podviga, a ta j je d a s in jo r B e n e d e ta i gospu B eaitriču d o v ed em d o to g a d a se je d n o u d ru g o z a lju b e stra šć u golem om k ao p la n in a . V oleo b ih d a ih sje d in im ; a n e su m n ja n i d a ću u sp eti, a k o sa m o v a s tr o je h te d n e te d a m i b u d ete od pom oći, po u p u ts tv im a k o ja v am b u ­ d em dao. LEO N A TO M oj kneže, ja sam uz vas m a k a r m e to s ta lo d e s e t p ro b d e v e n ih noći. K L A U D IO I ja, kneže. DON PED R O Vi takođe, d ra ž e sn a H ero ? H ERA P ris ta je m d a čin im sv e što d o lik u je , m o j k n eže, k a k o bih sv o jo j se stri pom ogla d a d o d e do d o b ro g sup ru g a. DON PED R O A B en ed eto n ije n a jb e z b e d n iji m la d o ž e n ja koga znam . N jem u u h v a lu m ogu r e ć i toliko: o n je p le ­ m e n ita ro d a, d o k az an e h ra b ro s ti i o sv ed o čen e čestito sti. N au čiću vas k a k o ćete sv oju se stru n a v e s ti n a to d a se z a lju h i u B en ed eta, a ja ću, s pom o ću v as dvojice, ta k o sv itla ti B e n e d e ta d a će se, u p rk o s sv o jo j p ro n ic ljiv o sti i svom razm ažen o m u k u su , z a lju b iti u B e atric u . A ko n am to p o d e za ru k o m , o n d a K u p id o n v ise n ije s tre la c ; n am a će p rip a sti n je g o v a slav a, je r ćem o sam o m i b iti bogovi lju b av i. U d ite s a m nom , p a ću v a m re ć i š ta sa m sm islio. (Odu)

SCEN A DRU G A (Ulaze DON HUAN i BORACO)

DON H U A N Z a is ta je tak o : g ro f K la u d io o žen iće se k c e rju L eonatovom . BORAČO Da, g o sp o d aru ; ali ja to m o g u sp rečiti. DON H U A N S v ak a b ra n a , sv a k a p re p re k a , sv a k a sm e tn ja b :će za m en e le k ; razb o leo sam se o d je d a n a n je g a , i sv e što se p ro tiv s ta v lja n jeg o v o j n ak lo n o sti, sv e se to s v rsta v a u je d a n r e d s m ojom . K a k o m ožeš d a sp rečiš ta j b ra k ? BORACO N e n a p o šten n ačin , g o sp o d aru , a li ta k o p r ik riv en o d a se n iš ta n ep o šten o n e ć e p rim e titi n a m eni. 446

D O N H U A N O b jasn i u k ra tk o kako. BO R A C O M islim da< sam re k a o v asem gospodstvu, već p re g o d in u d a n a koliko m i je n a k lo n je n a M a rg a re ta, kom o rk in ja H erin a. D O N H U A N S ećam se toga. BO R A C O J a je m o g u n ag o v o riti d a u k o je bilo nezgodno d o b a noći g led a n a p o lje sa p ro zo ra sobe sv o je gospe. D O N H U A N A k ak v o g života im a u to m e d a bi m oglo d o n e ti s m rt ovom b ra k u ? BO RA ČO S p ra v lja n je o tro v a iz to g a s tv a r je vaša. Id ite knezu, svom b ra tu , n e u s tru e a v a jte se d a m u k až ete k a k o je u v re d a za n jeg o v u č a st što ču v en o g K la u d ija — a v re d n o s t n jeg o v u ističite silno — žen i p o k v aren o m d e v o jč u ro m k a o što je H era. DON H U A N A k ak o ću to d o k azati? BO R A Č O Im a ć e te d o v o ljn o d o k az a d a se k n ez o b m an e, K la u d io s ta v i n a m uke, H e ra u p ro p asti, a L eo n a to u b ije . Z e lite li v i n e što d ru g o ? D O N H U A N S am o d a b ih n je m u n ap ak o stio , sve ću pokušatL B O R A C O O n d a id ite i p ro n a đ ite pogodan čas d a Don P e d ra i gro f a K la u d ija o d v o jite o d o sta lih ; re c ite im d a v a m je p o zn ato d a H e ra voli m en e; p o k a z u jte n e k u v rs tu re v n o v a n ja , k a k o za kneza ta k o i za K la u d ija — k ao d a im to o tk riv a te je r v a m je stalo do ča sti v ašeg b ra ta , k o ji je ta j b r a k udesio, i do d o b ro g g lasa njegovog p r i­ ja te lja , k o ji ć e ta k o b iti p re v a re n o d p riv id n o n e v in e dev o jk e. T ešk o d a će o n i to v e ro v a ti bez isp itiv a n ja ; p o n u d ite . im ta d a d o k aze n e m a n je v e ro d o sto jn e nego d a v id e m e n e pod prozorom n je n e sobe, d a m e č u ju k ak o M a rg a re tu n az iv am H e ra i M a rg a re tu k ak o m en e zove K la u d io 47, p a ih d o v ed ite d a to v id e u sa m u noć p re d v en čan je, je r d o ta d ću ja u d e siti d a H e ra b u d e o d su tn a, i ta d će se p riv id n a is tin a o H erin o m n e v e rs tv u p o k azati n a ta k a v n a č in d a će se su m n ja p ro g la siti za izvesnost, i sve će se p rip re m e za v e n č a n je p re k in u ti. 47 £>on Pedro i Klaudio znaće, naravno, da lice koje tobožnja H era oslovljava im enom svog verenika ne može biti K laudio; a mogućnost da je H era u to verovala i da je sm atrala da razgovara sa svojim verenikom isključiće se njenim tvrđenjem (u IV, 1) da nije razgovarala ni s kim ; je r da je bila žrtva takve prevare, ona ne bi im ala razloga da poriče sastan ak i razgovor. 447

D O N H U A N M a k a k v a n e s re ć a o tu d a p ro izišla, p riv e šc u . to u delo. B u d i p re p re d e n p r i izv o đ en ju , p a će tv o ja n a ­ g ra d a b iti h ilja d u d u k a ta . BORAČO B u d ite vi p o sto jan i u o p tu ž iv a n ju , a m e n e m o ja p re p re d e n o st n eće p o stid iti. DON H U A N Id e m d a o d m a h d o z n a m d a n n jih o v o g v en č an ja . (Odu)

SCEN A T R E Č A L eo n a to va basta (Ulazi BENEDETO)

B E N E D E T O M omče! (Ude PAŽ)

P A Ž S in jo re? B E N ED ET O N a p ro zo ru m o je sobe je k n jig a , donesi m i je o v am o u baštu . P A Ž Već sam tu, gospodine. B E N E D E T O T o zn am ; a li ja b ih h te o d a si o tišao odavde, pa o p et d o šao ovam o. (paž odlazi) Z a is ta je ču d n o k a k o čovek k o ji v id i k o lik e su b u d a le lju d i k a d se p re d a ju lju b a v i i k o ji se p o d sm ev ao tim n e sla n im lu d o st im a u d ru g ih — m ože d a p o sta n e p re d m e t so p stv en o g p re z ira tim što se i sam zalju b i. A ta k a v je čovek K lau d io . P a m tim v re m e k a d n ije h te o d a zn a n i za k a k v u m u zik u osim doboSa i fla u te ; a sa d r a d ije s lu š a b u b n jić i fru licu.48 P a m tim k a d a bi d e se t m ilja iša o p ešk e d a v id i d o b a r o k lo p ; a sa d a d e s e t noći leži b u d a n i sm iš lja kroj novog p rsn ik a . N ek ad je govorio p re sto i sa sm islom kao čestit čovek i v o jn ik ; a sa d se sa v p re tv o rio u p ra vopis; govor m u je k ao n e k a k a v fa n ta s tič a n b a n k e t — to lik o je u n je m u sv a k o ja k ih č u d n ih je la, D a li b ih se ja m ogao ta k o p reo b raziti, a g le d a ti o v im očim a? N e znam , ali n e v eru je m . N e b ih se zak leo d a m e lju b a v n e m ože p re tv o riti u ostrigu, a li u to ću se z a k le ti d a sve d o tle do k m e n e p re tv o ri u o strig u o d m e n e n eć e n a p ra v iti ta k v u bud alu . Je d n a je ž e n a le p a — a j a u živ am ; d ru g a je p a m e tn a — a ja u živ am ; tre ć a je p u n a v r lin a — a ja uživ am ; a li d o k le god sv e č a ri n e b u d u s je d in je n e u jed n o j “ Mesto ratničkih in strum enata — m uziku zaljubljenih. 448

ženi, m e n e že n a n eće o čarati. B o g a ta m o ra b iti, to je izvesno; p a m e tn a , ili je n eću ; čestita, ili n iš ta n e d a je m za n ju ; lepa, ili je neću p o g led ati; b lag a, ili n e k a m i n e p rilazi; o tm e n a, ili je n e u zim am m a k a r b ila an đ eo ; zan im ljiv a u razg o v o ru , o d lič n a u m uzici, a b o ja kose n e k a b u d e k ak o bog hoće. Uf! e to k n ez a i m e sje Z a lju b lje n k a . S a k rić u se u v e n ja k u . (Ulaze DON PEDRO, LEONATO i KLAUDIO)

DON PED R O P a, hoćem o Г d a ču jem o tu p esm u ? K L A U D IO Da, g ospodaru. K ak o je tih o veče, K ’o da je n a m e m o u ć u ta lo M uzici d a bi poČast odalo. DON PED R O V id este 1’ B e n ed e ta gde se k rije ? K L A U D IO Da, kneže. I čim p esm a p re sta n e , D aćem o liscu što m u p rip ad a . (Ude BALTAZAR s lautom )

DON PED R O De, B a lta zare, p esm u tu ponovi. B A L T A ZA R N e tra ž ite d a ta k o r d a v glas M uziku ru ž i još i d ru g i put. DON PED R O U v ek je dokaz iz v rsn o sti k a d se S o p stv en o sa v rše n stv o poriče. P ev aj i n e d aj d a te d u že m olim . B A L T A ZA R K a d je o m olbi govor, pevaću. U d v arač m nogi cu ru saleće K oju n e ceni, al* se, m oleći je, Z a k lin je d a je voli. DON PED R O H ajd e, počni! 1Г ako hoćeš d a lje zboriti, Z bori p o n o tam a. BALTAZAR N o tira t v a lja : N ote m i n isu n o tir a n ja v red n e. DON PED R O T aj z b ilja govori p o n o ta m a : N o tirat, note, n o tir a n j e . . . (M uzika) BENEDETO Eto, b o ža n stv e n a pesm a! S a d . m u je d u š a v a n sebe o d u sh ićen ja. Z a r n ije ču d n o d a o v č ija c rev a m ogu d a izvlače d u še iz lju d s k ih te le sa ? 49 S to se m e n e tiče, ja sam , posle svega, za p esm u n a rogu. 4® Sviranje na lau ti (čije su žice od ovčijih creva) može ljude dovesti u ekstazu. 29 Sekspir 1

I

449

B A L T A ZA R

(peva) Hodi, gospo, i ne piači, hodi, Ko bi još za m uškarcem p la k ’o, Bio na suvu ili na vodi P revariće te svakojako. Zato, kad odlazi, pusti ga, pusti I sam o budi vesele ćudi. Ni reči žaljenja ne izusti. Već pevaj: „Hej, veselo, lju d i!“ Ne tuguj viSe i ne cvili, Izm enltl se ljudi neće, Uvek su takvi lažovi bili O tkad u proleće cveta cveće Zato, kad odlazi (itd.)

DON PED R O D uše m i, le p a pesm a. B A L T A Z A R A rđ a v pevač, g ospodaru. DON PED R O O ne, n e ; z a ista za n u ž d u d o s ta d o b ro pevaš. BEN ED ETO D a je n ek o p se to ta k o zav ijalo , o b esili bi ga. D ao bog d a n je g o v rđ a v i glas n e p re d sk a ž e neko zlo. Isto to lik o b ih voleo d a sam čuo noćnog g a v ra n a , p a m a k a ­ k v a n e v o lja d o šla posle to g a.50 DON PED R O Da, sv ak ak o .51 Č u ješ li, B a lta zare, m o lim te, d o b av i n am n e k e o d lič n e sv irače, je r b ism o h te li d a svir a ju pod p ro zo ro m gospode H e re s u tra uveče. B A L T A Z A R N aći ću što b o lje m ogu, g ospodaru. DON PED R O U č in i tak o . Zbogom . (BALTAZAR ode) P rid ite , L eonato . S ta m i ono re k o s te d a n a s: d a j e v a ša sin o v ica B e a tric e z a lju b lje n a u sin jo r B en ed eta? K L A U D IO T ako, d a : p r ik ra d a jte se, p ru k ra d ajte se, p tic a je sela,r‘2 N ik a d n e b ih pom islio d a će ta gospa z a v o leti ije d ­ nog m u sk a rc a. LEO N A TO Bogm e, n i ja. A li n a jč u d n ije je što ta k o lu d u je za s in jo r B en ed eto m , koga se, su d eći p o n je n o m sp o ljn o m p o n a sa n ju , u v ek grozila. BEN ED ETO J e li m oguće? Z a r s te s tra n e v e ta r d u v a ? LEO N A TO D a v a m p ra v o k azem , m oj kneže, n e zn a m šta o to m e d a m islim , ali o n a ga voli lu d o m strašću . T o p re lazi sv e g ra n ic e u o b razilje! DON PED R O A m ožda se sam o p re tv a ra . K L A U D IO Z aista, i to je m ogućno. 5® Jezivo g rak tan je noćnog gavrana predskazuje sm rt. S1 Tim rečim a Don Pedro očigledno zavrSava tiho dogovaranje s K laudijem i Leonatom pre nego što će se o b ratiti B altazaru. s* Do ptice k o ja se spustila n a gran u ptičari su se p rik rad ali skriveni iza nekog starog konja ili iza naprave k o ja ga je im ltirala. 450

LEO N A TO O bože, d a se p re tv a ra ! N ik a d p re tv o m a stra s n o st n ije b ila ta k o v e rn a s lik a is tin sk e s tr a s ti k a o što je ovo Sto o n a isp o ljav a. DON PED R O E, a k a k v e z n a k e s tra s ti o n a isp o ljav a? K L A U D IO S ta v ite d o b a r m a m a c n a u d icu , o v a će r ib a da zagrize. LEON A TO K a k v e zn ak e, g o sp o d aru ? P a o n a v a m ta k o sedi — v a m a je m o ja kći r e k la kako. K L A U D IO R e k la je, zaista. DON PED R O K ako, k ak o , m o lim v as? V i m e za d iv lju jete . M islio sam d a n je n d u h n e m o g u d a s a v la d a ju n ik a k v e n a v a le stra s ti. LEO N A TO J a b ih se b io zak leo d a j e tak o , m o j kneže, pogotovo p re m a B en ed etu . BEN ED ETO V erovao b ih d a je to p o d v a la k a d a to n e b i gov o rio o v a j sedi b ra d o n ja . L u p eštv o ip a k n e m ože d a se k r ije iza ta k v e d o sto jan stv e n o sti. K L A U D IO P ro g u ta o je u d icu : n e p o p u šta jte ! DON PED R O J e li o tk r ila B e n e d e tu svoj a o se ć a n ja ? LEO N A TO N ije, i o n a se z a k lin je d a to n ik a d n e ć e u č in iti; u tom e i je s te n je n a n ev o lja. K LA U D IO T ak o je, zaista. O v ak o h ii p rič a v a š a kći: „ Z a r j a “ — veli o n a — „k o ja sam ga ta k o če sto p re s re ta la s p re zren jem , d a m u p išem k a k o ga v o lim ?" LEON A TO T o o n a g ovori k a d m u p o čn e p isa ti; je r o n a p o d v a d e se t p u ta u n o ći u sta je , p a o n d a se d i u k o šu lji sv e d o k n e isp iše ceo ta b a k h a rtije . M o ja k ći n a m sv e kaže. K L A U D IO K a d sp o m e n u ste ta b a k h a rtije , p a d e m i n a p a m e t ša la k oju n am je v a š a kdi isp rič ala . LEON A TO A, o no k ak o je, p o što ga j e is p is a la i p ro čita la n ap isan o , n a š la B e n ed e ta i B e a trič u je d n o n a d ru g o m ? 53 K L A U D IO D a, to. LEO N A TO O, isc e p a la je pism o u h ilja d u s itn ih kom ad ića; k a ra la je sebe što je to lik o n e p ris to jn a te p iše n ek o m za koga zn a d a b i jo j se rugao. „S udim o n je m u " — v e li — ,,po sebi, je r ja b ih m u se ru g a la k a d b i o n m e n i pisao, z a ista b ih ; m a d a g a volim ." 53 „Na dvem a susednim stranam a* — dakle, izm edu , dva lista savijenog tab aka, kao izm edu dva čaršava. 29*

451

K LA U D IO Z a tim p a d a na kolena, plače, jeca, b u sa s e u g ru di, Čupa kosu, m oli se, p ro k lin je : „O s la tk i B enedeto! Boze, d a j m i s trp lje n ja !“ LEO N A TO D oista, to o n a čini, m o ja kći ta k o kaže. A zanos je toliko o v la d a o n jo m , d a m i k ći p o n e k a d s tr a h u je da o n a u o č a ja n ju n e d ig n e ru k u n a sebe. T o je živ a istin a. DON PED R O B ilo bi d o b ro k ad b i B en ed eto za to doznao o d n eko g drugog, k ad o n a n eć e d a o tk r ije sv o ju ta jn u . K LA U D IO C em u to ? On b i s tim sa m o te ra o šegu, p a bi ja d n ii gospu još g ore m učio. DON PED R O A k o bi to u rad io , u čin io b i p le m en ito d e lo o n a j koji b i ga obesio. O na je iz v a n re d n o m ila gospa, a n je n a v rlin a je iz n a d sv a k e su m n je. K L A U D IO I n eo b ičn o je p am etn a. DON PED R O U svem u, o sim u sv o jo j lju b a v i p re m a B e n e ­ detu . LEON A TO O g o spodaru, k a d ra z u m i k r v r a tu ju u ta k o nežnom telu , o n d a će u d eset slu č a je v a p re m a je d n o m p o b ed a b iti n a s tr a n i k rv i. 2 a lim je, a za to im a m do­ v o ljn o razlo g a, je r sam joj i s tric i s ta ra te lj. DON PED R O V oleo b ih d a je ta j zanos u p ra v ila n a m e n e; ja b ih o d b acio sv e d ru g e o b zire i u čin io je po lo v in o m seb£. M olim v as, o b a v e stite B e n e d e ta o svem u i v id ite šta će on n a to. LEO N A TO M islite d a b i to bilo dob ro ? K L A U D IO H e ra v e r u je d a će o n a u m re ti; je r o n a v eli da će u m re ti ak o je o n n e voli; i d a će u m re ti p r e neg o što će m u o d a ti sv o ju lju b a v ; i d a će u m re ti ako b i je on zaprosio, p re nego što će i za d la k u p o p u stiti o d sv o je u o b ič aje n e n elju b az n o sti. DON PED R O O n a je u p ra v u . A ko bi m u p o n u d ila sv o ju lju ­ bav, v rlo je m oguće d a bi je prezreo, je r ta j je covek, k a o što svi zn ate, p rezirack o g d u h a. K LA U D IO O n je n ao č it čovek. DON PED R O On sv a k a k o ima dopadljivu spHDljašnost. K LA U D IO T ako m i boga, im a, a po m om m iš lje n ju , i v rlo je u m an . DON PED R O S tv a rn o se kod n je g a p o ja v lju ju p o n e k e v a r_nice k o je lice n a d u h o v ito st. LEO N A TO I ja ga sm a tra m za h ra b ra . 452

DON PED R O K a o H ek to r, to je izvesiio. A p o to m e k ak o p o stu p a u k av g am a m ože se re ć i d a j e m u d a r, j e r ili ih se veom a o b az riv o k lo n i ili se u n jih u p iiš ta s p ra v im h rišd a n sk im strah o m . LEO N A TO A ko se boji boga, o n d a sv a k a k o m o ra d u v ati m ir; ako m ir n a ru ši, m o ra u la z iti u k a v g u s a s tra h o m i s tre p njom . DON PED R O A to o n čini, j e r ta j se čovek b o ji boga m a d a se to n e b i re k lo po n e k im n je g o v im ra s p u s n im šalam a. M eni je sam o žao v a še sinovice. H odem o li d a p o tražim o B e n e d e ta i d a m u k ažem o o n je n o j lju b a v i? K L A U D IO N e re c ite m u n ipošto, g o sp o d aru . N e k a to u n jo j “ -p o što o n a o sv em u d o b ro ra z m is li — o s la b i i iščili. LEO N A TO Ne, to je nem oguće, p re ее jo j srce o sla b iti i p repuci. DON PED R O D obro, d a jte d a cu jem o 1 v ise o to m e o d v ase kceri, a n e k a se to d o tle h la d i. B e n e d e to m i je d rag , i voleo b ih d a on tre z v e n o is p ita se b e i d a u v id i k a k o je m a lo d o sto ja n ta k o d o b re gospe. LEO N A TO H o ćete li d a u đ ete, m oj kneže. R u č a k je gotov. K L A U D IO A ko posle ovoga n e p o čn e d a lu d u je z a n jo m , n i­ k ad vise ned u v e ro v a ti svom p re d v id a n ju . DON PE D R O N ek a se ista ta k v a rn re ž a ra z a p n e za n ju . A to m o ra ju izvesti v aša kdi i n je n a k o m o rk in ja . B ice zab av n o k a d svako od n jih b u d e v e ro v a lo u lu d u z a lju b lje n o st ono g drugog, bez iceg u stv a ri. Eto, ta j b ih p riz o r želeo d a v id im , bide to p ra v a p a n to m im a .54 P o ša ljim o n ju d a ga pozove n a ru d ak . (DON PEDRO, KLAUDIO » LEONATO odlaze)

BEN ED ETO T o n e m ože b iti sm icalica. R a z g o v a ra li su ozbiljno. D oznali su istin u o d H ere. C in i se d a žale gospu; a n je n a s tr a s t je k a n d a sasv im u ze la m a h a . L ju b a v p re ­ m a m eni! E, to m o ra d a se u z v ra ti lju b a v ljiL Cuo sam k a k o m e o su đ u ju . K ažu d a ću se držaiti g o rd o a k o p rim etim n je n u lju b a v , k až u ta k o d e d a de o n a p r e u m re ti nego d a ti z n a k a o n jo j. N isa m n ik a d m islio d a se ženim . A li n e m ogu d o p u stiti d a m e s m a tra ju g o rd im . S re can j e ko č u je šta m u se z a m era te m ože sv o je n e d o s ta tk e d a po54 J e r će oboje ćutati, očekujući jedno od drugog da n ajp re pokaže i prizna svoju ljubav. .

453

p rav i. O ni k ažu d a je gospa lep a. T o je istin a , ja to m o g u posvedočiti; i p u n a v rlin a : ta k o je, to n e m o g u p o reći; i p a m e tn a , iz u zim aju ć i to što v o li m ene. D u še m i, to n ije n a ro č ita p o tv rd a n je n e p am eti, a li n i ja k d okaz n je n e lud o sti, je r ću se i ja stra šn o z a lju b iti u n ju . M ožda će o m o ju g lav u d a se lu p a ju n e k e o trc a n e sa le i o d lo m ci d u h a zato što sam ta k o dugo ism ev ao b ra k ; a li z a r se a p e tit n e m e n ja ? C ovek u d e tin js tv u voli je lo k o je u sta ro s ti n e m ože d a podnese. Z a r d a z a d irk iv a n ja i se n te n c ije i p a p irn i m eoi iz m ozga z a s tra š e čo v ek a i s k re n u ga s njegova* sm e ra ? Ne, Z e m ljin a k u g la se m o ra n aselja v a ti. K ad sa m govorio d a ću u m re ti k ao n ežen ja, n i­ sa m m islio d a ć u ž iv e ti d o k se n e oženim . E vo .dolazi B eatrice. T ak o m i ovog d a n a , le p a je. P rim e ć u je m kod n je n e k e z n a k e za lju b lje n o sti. (Dolazi BEATRICE)

B EA TR IC E P ro tiv m o je Volje, p o slali s u m e d a vas po zo ­ v e m n a ru čak . BEN ED ETO L ep a B eatrice, h v a la v a m z a v aš tr u d i m u k u . B EA TR IC E N ije m e n e sta lo v ise tr u d a d a zaslu žim vaSu h v a lu nego v a s d a m i z a h v a lite . D a je to b ilo tr u d n o i m učno, n e b ih došla. BEN ED ETO T a v a m j e p o ru k a , d a k le , p rič in ila zad o v o ljstvo. B EA TR IC E O da, ta m a n to lik o k o lik o m ože da s ta n e n a v r h noža d a bi se tim e z a d a v ila ča v k a.55 V am a n ije d o je la , s in jo re ; o s ta jte zbogom . (BEATRICE ode)

BEN ED ETO H a! „ P ro tiv m o je Volje, p o sla li su m e d a v as pozovem n a ru č a k .“ U to m e im a d v o stru k sm isao.56 „N i­ je m e n e sta lo v ise tr u d a d a zaslu žim v a š u h v a lu nego vas d a m i za h v a lite " — to je isto k ao d a je re k la : „M a k oliko se za v a s tru d ila , m e n i je to la k o k ao z a h v a liti se.“ A ko se n e sm ilu je m n a n ju , o n d a sa m lu p ež; a k o je n e zavolim , o n d a s a m J e v re jin . Id em d a d o b a v im n je n u sliku. (Ode) Si B eatriče ironično ističe „veličinu" svog zadovoljstva. *• Drugi sm isao bi bio: nisam h tela da m e poSalju, nego da sam a dodem.

454

TRECl Cin

SCEN A P R V A

I

L eo n a to va bašta (Ulaze HERA, MARGARETA i URSULA)

H E R A De, M a rg a re ta , tr k n i d o d v o ran e, O n d e je m o ja se stra B e atrič e U ra z g o v o ru s K la u d ije m i knezom ; D ošapni jo j d a ja i U rsu la, P o b a šti šetaju đ i, o n jo j sam o R azgovaram o, d a si ču la to. I reci jo j d a d o đ e o v am o I d a se u š u n ja u g u sti v en jak , G de k u k av id n jak , sazreo n a suncu, T om su n cu p ristu p b ra n i, k a o što se L ju b im d neki, voljom k n ezo v a D o časti dožavši, ta d o b esn o P ro tiv s ta v lja ju m oći što ih stv o ri. Z a d a ta k ta j iz v rši p ažljiv o I o sta v i n as sam e. M A R G A R E T A D om am idu je sm esta, za to jam čim . (Ode)

H E R A C uj, U rsu la: k a d d o d e B eatrice, . D ok m i tim d rv o re d o m šetkam o. G ovori je d in o o B en ed etu . S po m en em li ga, ti ga h v a li v ise N o što je ik a d zaslu žio iko; A ja du red i d a od lju b a v i Z a B eatrid o m ludi. T a k v a je

C u d e sn a s tre la m alo g K u p id o n a D a r a n ja v a i p o ču v e n ju . (Ulazi BEATRICE)

P očni, J e r već se B e atrič e, p o g led aj, S ću ću riv ši se k ao v iv a k , h itro P rik r a d a d a n a m č u je razgovor. U R SU LA L ep o je p e c a ti k ad v id iš rib u G de z la tn im sv o jim seče v e slim a S re b rn u s tru ju d a h a la p ljiv o P ro g u ta iz d a jn ič k u udicu. T ak o m i B e a trič u pecam o, S k riv e n u ispod k ap rifo lija. Z a govor m oj vi b u d ite bez brige. H E R A P rid im o d a jo j uho d o b ije S a v n je m u n a m e n je n i s la tk i m am ac. (Prilazeći venjaku)

Ne, zbilja, U rsu la, i su v iše je O hola ona. Z n am d a jo j je ću d N e p ristu p a č n a , d iv lja k ao ja s tre b N a liticL U RSU LA No je li izvesno D a B e a trič u voli B en ed eto ? H E R A K nez tak o kaže i m o j v eren ik . U R SU LA D a Г žele d a to k až ete i n jo j? H E R A M olili su m e d a je izvestim . No, ja sam u v e rila n jih d a n jem u , A ko ga vole, m o ra ju d a k a ž u D a lju b a v sv o ju sav lad a, a n jo j Da n ik a d lju b a v tu n e o d aju . U RSU LA A zašto to u ra d is te ? Z a r n ije G ospodin ta j p o sv em a d o sto jan P o ste lje ta k o srećom b o g ate K a k v a će b iti B e a trič in a ? H ER A O, K u pidone! O n za slu ž u je S v e što se m ože d a ti čbveku. No p riro d a još n ije žen sk o srce O d g ra d e s tv o rila o h o lije N o što je src e B eatričin o . 456

Iz o k a se v a ju jo j r u g i p re z ir P o tce jiju ju ći sv e što vide, d u h n je n V eliča ta k o seb e d a s e n jo j S ve drugo čini ja d n im ; n iti u m e D a voli n i d a lju b a v zam isli, T oliko je u seb e z a lju b lje n a . U RSU LA Da, zb ilja, n e bi tre b a lo d a sazn a Za lju b a v tu, d a jo j se n e ru g a. H E R A To p ra v o rek o ste. Jo š n e v id eh Coveka, m a k o lik o bio m u d a r, 1Г otm en, m la d i lep, kog o n a n e bi N a tra ik e č ita la :57 ak o je plav, T aj, veli, tre b a d a jo j b u d e se stra ; C rn o m a n ja st — oh, p riro d a j e m r lju N ačinila, p a ja c a c rta ju ć i; V isok je — k o p lje s n eu sp elim v rh o m ; N izak je — a h a t ru žn o iz d e lja n ;58 G ov o rljiv — v etro k a z za sv ak i v e ta r; A ć u tljiv — š ta ćeš, n e p o k re tn a k lad a. O kreće ta k o svakog n ao p a k o I n e da n ik a d časnosti, v rlin i Sto p rip a d a poštenoj zasluzi. U RSU LA Da, ta k v a p rezriv o st je nezgodna. H E R A I ta k o n a s tra n , p ro tiv sv a k e fo rm e K ’o B e atrič e b iti nezgodno je. АГ ko joj reći sm e? D a n ešto kažem , Z b risala bi m e svojom porugom , Iz m en e sm eh o m iste ra la m ene, U m lavila m e d o setk am a. Z ato U u zd asim a n e k ’ se B enedeto, K ’o v a tra z a p re ta n a , gasi, stroši, B olje to već od p o d sm eh a d a m re, J e r to je stra š n o k ao k a d a te Grolicaju d o k n e um res. U RSU LA P a ipak, R ecite jo j i č u jte š ta će reći. Kao što veštice čitaju m olitve, s k ra ia na početak, tako da poslednje postaje prvo, dobro — zlo. м M inijaturni lik izrezan u ahatu, dragom k am enu od kog su se pravili pečati.

457

H E R A N e, p r e ću sv e to v ati B e n e d e ta D a sv la d a sv o ju s tra s t; a uz to, bogm e, Jo š ću i k a k v u č a sn u k le v e tu 59 P ro n a ć i p ro tiv sestre. N e zn a š ti K a k a v su o tro v re č i zle za lju b a v . U R S U L A N e č in ite jo j ta k v u n ep rav d u ! N e m ože ta k o h ita r, s ja ja n um , K a o što k a ž u d a je n jezin , b iti T o l’ko n e ra s u d a n d a o d b ije T ak o iz v a n re d n a gospodina K a k a v je s in jo r B enedeto. H ER A U I ta liji n je m u n em a ra v n a , O sim , ra z u m e se. m og K la u d ija . U R SU LA N e lju tite se, m olim , gospo, a k o R e k n e m što m islim : s in jo r B en ed eto P o lik u , sta v u , um u, h ra b ro s ti U I ta liji v aži k ao p rv i. H ER A Da, za ista je n a d a le k o čuven. U R SU L A V rlin a m a zaslužio je on T aj glas p r e no što ga je stekao. K a d ćete, gospo, b iti v en č an i? H E R A Od s u tr a uvek.60 H ajd e, u đim o: D a v id iš n e k e u k ra s e i kažeš K o ji će b iti n ajlep ši za su tra . U R SU LA U h v aćen a je, v e ru jte m i, gospo. H ER A A ko je tak o , lju b a v lju slu č aj v lad a. Je d n o g K u p id o n stre lja , d ru g i u z a m k u pada. (HERA i URSULA odu)

B E A T R IC E U ši m i gore! S ta to p ro n o se? Z bog g o rd o sti m e k a ra ju to lik o ? T a d zbogom , đ ev o jačk i ponose! T ak v o j v rlin i n e d iv i se niko. T i, B enedeto, voli! V ra tić u ti K ro tk ijim srcem što se n e usteže. V oliš li, o k a p lam o m k azaću ti D a sv e ta v eza tre b a d a n a s veže. 51 K levetu koja ne bl okaljala čast B eatrićinu, ali bi B enedetu pom ogla da se izleči od svoje strasne ljubavi. 10 Na U rsulino pitanje raspoložena H era odgovara ne sam o koji je dan njenog venčanja nego i kada će i koliko uživati u srećnom braku.

458

Је г ona^ v ele d a si to g a v re d a n , A ja to o sećam k ’o n jih n i je d a n . (Ode)

SCEN A D R U G A Soba u L e o n a to v o j k u ć i (Ulaze DON PEDRO, KLAUDIO, BENEDETO i LEONATO)

DON PE D R O O staću sam o d o k se n e o b av i v a š e v e n č a n je , a o n d a id em u A ragon. K L A U D IO O tp ra tić u vas onam o, g o sp o d aru , a k o m i dozvolite. DON PED R O N ikako, to b i b ila isto to lik a m r lja n a novom s ja ju vašeg b ra k a k ao k a d bi se nekom d e te tu p o k azala n jeg o v a nova h a ljin a a n e bi m u se d a la d a je obuče. B iću Slobodan d a z a tra ž im sa m o d ru š tv o B enedetovo, je r o n je s u š ta veselost, od v r h a g lav e d o d n a p ete; d v a - tri p u ta je p re se k a o te tiv u n a lu k u K u p id o n o v u , p a u n je g a m a li o b e še n ja k v ise n e sm e d a gada, S rc e m u je ja sn o k ao zvono, a je zik m u je k la tn o , je r što m u src e m isli to m u je z ik govori. BEN ED ETO G ospodo, ja n isa m k o ji sa m bio. L EO N A TO T o i ja k ažem : čini m i se d a je o z b iljn iji. K L A U D IO N ad am se d a je z a lju b lje n . DON PED R O S ta kažete, z a r ta j u g u rsu z! N em a u n jeg a ni je d n e k a p i isk ren e k rv i k o je bi se lju b a v m o g la istin sk i k osnuti. A ko je o zb iljan , to z n a č i d a m u tr e b a novaca. B EN ED ETO B oli m e zub. DON PED R O V adi ga! B EN ED ETO N a v esala s njim ! K L A U D IO M ora se n a jp r e v ešati, p a o n d a v a d iti.61 DON PED R O Z a r u zd išete zbog zu b o b o lje? LEO N A TO K o ja je sam o n e k a te č n o st ili n e k i c rv .62 B EN ED ETO Eh, sv ak o la k o s a v la d u je bol, izu zev o n o g a koji ga im a. и A luzija na zakonsku odredbu o pogubljenju izđ ajn ik a vesaпјеш , vađenjem droba 1 čerečenjem . ** Sm atralo se da zubobolja nastaje usled sk u p ljan ja pokvarene tečnosti u šupljinl zuba, u kojoj se zatim izlegu crvi.

459

K L A U D IO J a o p e t tv rd im d a je z a lju b lje n . % DON PED R O A m a, n em a u n je g a n ik a k v a zn a k a lju b a v n o g zanosa, sem što bi se zan o sio tim e d a se p re ru š a v a u s tra n c a — n a p rim e r, d a d a n a s b u d e H o la n d a n in , a su ­ tr a F ra n cu z — ili tim e d a se p o ja v lju je u n o šn ja m a d v eju zem alja o d jed n o m , k ao N em ac od p a sa n an iže, sav u širo k im čak širam a, a Š p an ac o d k u k a nav iše, bez p rsn ik a . U koliko se n e zanosi to m lu d o šću — a to z a ista čini — on n ije lu d d a se zanosi, i v a m a s e sam o čini d a jeste. K L A U D IO A ko on n ije z a lju b lje n u n e k u že n u o n d a se čov ek više ne m ože p o u zd ati u p ro v e re n e zn ak e: o n sv a k o ju tro četk a svoj šešir, a š ta to m ože d a znači? DON PED R O Da li ga je ko video kod b e rb e rin a ? K L A U D IO Ne, ali b e rb e rin o v a m o m k a su v id e li k od n jeg a, a b iv ši u k ra s n jeg o v ih o b ra z a v eć is p u n ja v a lo p te za te nis.63 LEO N A TO Z aista, on izg led a z a b ra d u m la d i o tk a d ju je izgubio. DON PED R O S tv a m o , i on se tr lja m ošusom ; m o žete li po to m e n a n ju šiti šta je s n jim ? K L A U D IO To je isto što i re ć i d a je ta j lju p k i m la d ić za ­ lju b lje n . DON PED R O N ajo č itiji z n a k je n jeg o v a m e lan h o lija. K L A U D IO A k ad je on in a če im ao o b ičaj d a m a ž e sv o je lice? DON PED R O Da, ili d a se u le p ša v a b elilo m i ru m e n ilo m ? A čuo sam i š ta tim povodom o n je m u govore. K L A U D IO A te k n jeg o v p o d sm ešljiv i duh, k o ji se za v u k a o u žicu la u te i k o jim sa d u p r a v lja ju p reča g e za p rs te .64 DON PED R O O dista, to m nogo k azu je. O k ren i, o b m i — z a k lju č a k je d a je z a lju b lje n . K L A U D IO D abom e, a ja zn a m i k o n je g a voli. DON PED R O To b ih i ja voleo zn a ti. K lad im se, n e k a k o ja ga n e zna. K L A U D IO O d a, z n a i n je g o v e m an e, p a u p rk o s to m e pogibe z a njim . ,s Lopte za tenis zaista su se u Engleskoj Sekspirovog doba punile dlakam a ljudskih brada. “ Prečage na hvataljci laute.

460

DON PED R O T a m o ra b iti s a h ra n je n a s licem n av iše.65 B EN ED ETO Ip ak , to n isu čini k o je će izlečiti m o ju zubobolju. S ta ri sin jo re, h o d ite sa m n o m u stra n u . S m islio sam osam ili d e v e t p a m e tn ih reci k o je hoću d a v am kažem, a k o je o v i la k rd ija š i n e tr e b a d a čuju. (BENEDETO i LEONATO odu)

D O N PED R O Z iv o ta m i, K L A U D IO S asv im tačno. g a re ta o d ig ra le sv o je d v a m ed v ed a sre tn u ,

hoće s n jim d a govori o B eatriči. U m e d u v re m e n u su H e ra i M ar­ ulo g e s B eatričom , p a k a d se ta n eć e s e v ise u je d a ti.

(Dolazi DON HUAN)

D O N H U A N M oj g o sp o d aru i b ra te , bog v a m pom ogao. DON PED R O D obro veče, b rate . DON H U A N A ko ste d o koni, govorio b ih s v am a. DON PED R O N asam o? D O N H U A N A ko v a m je po vo lji. A li g ro f K lau d io to može čuti, je r što im am d a k ažem tič e se n je g a. DON PED R O U čem u je stv a r? D O N H U A N (KLAUDiJU) N a m e ra v a li v ase gospodstvo d a se su tra v en ča? . DON PED R O V i z n a te d a n am erav a. DON H U A N J a to n e znam , d o k o n n e sa z n a šta j a znam . K L A U D IO A ko p o sto ji n e k a p re p re k a , m olim v a s r e c ite je. DON H U A N M ožđa v i m is lite d a v am n isa m p r ija te lj; n e k a se to p o k aže d o cn ije, a v i su d ite b o lje o m e n i po o v om e što ću v a m sad o tk riti. Sto se m oga b r a ta tiče, v eru je m d a v a m želi d o b ro i d a v am je p om agao d a se v aš p re d stojeći b ra k o stv ari, je r v am je o d sveg s rc a n a k lo n je n — no, to je z a ista b ila pogrešno u p u ć e n a p ro sid b a i pog rešn o uložen tru d . DON PED R O E, a zbog čega? DON H U A N D ošao sam o v am o d a v a m to kažem . I d a n e d u žim p rič u — je r se o n jo j već su v iše dugo p rič a — gospa je n ev ern a. K L A U D IO K o? H e ra ? DON H U A N U p rav o ona, L eo n ato v a H era, v aša H era, svačij a H era. •s To po jednim a treb a da znači: sa h ran jen a živa u zagrljaju svog ljubavnika, dok bi po drugim a trebalo da stoji ,,s petam a (a ne: s licem) naviSe", je r su se tako sahranjivale sam oubice.

461

K LA U D IO N e v e m a ? DON H U A N T a je re č o đ v iše d o b ra d a b i p o tp u n o p rik a z a la n je n u p o k v aren o st. M ogao b ih re ć i d a je o n a n e što gore; ali p ro n a d ite vi g o ri n aziv, a j a ću v a m p o k a z a ti d a jo j priliči. N e išč u đ u jte se d o k n e d o b ije te d a lje d o k aze. Do­ d ite sam o noćas sa m nom , p a ć e te v id e ti k a k o n ek o u la zi kroz p ro zo r n je n e sobe, u sa m u noć p re d n je n o v e n č a n je . A ko je o n d a još b u d e te voleli, v e n č a jte s e s u tra s n jo m ; ali vašo j časti bi v ise d o lik o v a lo d a se p red o m islite . K LA U D IO J e li to m oguće? DON PED R O N e m ogu d a v e ru je m . DON H U A N A ko n e b u d e te sm eli v e ro v a ti što v id ite, n e m o j­ te p riz n a ti što zn ate. H te d n e te li doći sa m nom , p o k az ać u v a m d o v o ljn o ; a p o što v ise v id ite i v ise ču jete, p o stu p ite p re m a n ah o d e n ju . K LA U D IO B u d em li noćas v ideo išta zbog čega je s u tra n e b ih m ogao u zeti za ženu, o sra m o tić u je p re d sv a d b e n im skupom , n a o n o m isto m m e stu g d e je tre b a lo d a s e s n jo m venčam . DON H U A N N eću d a lje d a je o c rn ju je m d o k se sa m i n e osvedočite. B u d ite s trp ljiv i sam o d o ponoći, p a n e k a se pokaže š ta je u stv ari. DON PED R O O d a n e koji p o d e n ao p ak o ! K L A U D IO O ja d e, ta k o ču dno isk rsli! DON H U A N O, n esrećo sreć n o izb eg n u ta! T o će te re ć i k a d sa z n a te sve. (Odu)

SCEN A TR EĆ A XJlica (Dolaze DRENJLNA i STAPINA sa STRAŽOM)

D R E N JIN A J e s te li vi d o b ri lju d i i p o u zd a n i? S T A P IN A Da, je r in a če b i b ila š te ta d a ih n e sn a d e spasen je ,66 i te la i duše. ** I Stapina i, mnogo više, D renjina u p o treb ljav aju izraze i obrte k o ji često im aju sasvim drugo značenje ili sm isao oprečan onome što govornik hoće da kaže. T ako ovde spasenje m esto pro-

462

D R E N JIN A Ne, to b i b ila su v iše b la g a k a z n a za n jih a k o u sebi im a ju im a lo lo jaln o sti, je r su o d re đ e n i za k n ežev u stražu . S T A P IN A D abom e. H oćete li im izložiti n jih o v za d atak . su šed e' D ren jin o . D R E N JIN A P r e svega, šta m is lite k o je n ajk v arifik o v an iiji d a b u d e zap o v ed n ik ? P R V I ST R A Ž A R J o v a O vsenica, gospodine, ili Đ o rđ e U g ljenac, je r o n i z n a ju d a č ita ju i pišu. D R E N JIN A P riđ ite , k o m šija U gljeriac! B og v a s je blagoslov io d o b rim im enom . Im a ti zg o d n u p o ja v u — to je sreća. a li č ita n je i p is a n je — to d o lazi od p riro d e . D R U G I S T R A Ž A R A to oboje, g o spodine n a r e d n i č e ... D R E N JIN A V i im ate. Z n ao sam d a ćete to o d govoriti. Elem , što se tič e v a se po jav e, gospodine, z a n ju z a h v a lite bogu i n e h v a lite se n jo m ; a za v a se p is a n je i č ita n je — to pok a ž ite o n d a k a d a ta k v e ta š tin e b u d u n ep o tre b n e. O v d e s m a tra ju d a ste v i n a jb e z u m n iji i n a jp rig o d n iji čovek za za p o v ed n ik a straž e; zato v i n o site fe n je r! Ovo je v aš z a d a ta k : m o rac ete sve sk itn ic e sh v a ta ti, m o ra te svakog z a u sta v iti i d o v ik n u ti m u: ,,U im e k neza, sto j!“ D R U G I STR A Ž A R A a k o n eć e d a sta n e ? D R E N JIN A B ože m oj, o n d a se n e m o jte n i o s v rta ti n a n jeg a, p u s tite ga n e k id e; p a o d m a h sa z o v ite s tra ž u i z a h v a lite bogu što ste se o ta ra s ili lupeža. S T A P IN A A k o n eće d a sta n e n a poziv, o n d a o n n ije knežev podanik. D R E N JIN A T ak o je, a oni tr e b a d a im a ju p o sla sam o s pod a n ic im a kneževim . T ak o d e n e tr e b a d a gal am i te n a u lic am a, je r to d a stra ž a b le b eće i t r t l j a to se m o ra n a jstrože to le risa ti i n eće se trp e ti. D R U G I S T R A Ž A R M i ćem o r a d ije sp a v a ti neg o p ričati. Z n am o m i š ta s tra ž i priliei. D R E N JIN A T ak o v a lja , v i g o v o rite kao o b av ešten i v eo m a staložen s tra ž a r; je r n e v id im po čem u b i s p a v a n je n ekom e m oglo sm etati. S am o p rip a z ite d a v am n e u k ra d u k tetstv o •, a u D renjine: najkvarifikovaniji, nepotrebne, najbezum niji i najprigodniji, shvatati, zapostavlti, prepise, ili: lojaliteta m esto nelojalnosti, tolerisati m esto zabraniti, uzbudljivo m esto b u d n o . . . Fa i stražari se tru d e da ne zaostanu za gospodinom narednikom .

463

v ase b ra d v e .67 Z a tim tr e b a d a n a v r a tite u sve k rc m e i da sv im a p ija n im n a re d ite d a id u n a sp a v an je . D R U G I S T R A Ž A R A a k o n eć e d a id u ? D R E N JIN A P a o n d a ih o sta v ite dok se n e ra stre z n e . A ako v a m n i o n d a n e b u d u d a li p a m e tn iji odgovor, o n d a im m o žete reći d a n isu o n a k v i za k a k v e s te ih sm a tra ii. D R U G I STR A ZA R D obro, gospodine. D R E N JIN A A ko n a iđ e te n a lopova, m o žete ga po zv an ičn o j d u ž n o s ti o su m n jič iti d a n ije p o šten covett; a ta k v i lju d i — u kolik o m a n je s n jim a im a te p o sla i u k o lik o se m a n je m e ša te s n jim a — eh, u to lik o b o lje za v aš d o b a r glas. D R U G I ST R A Ž A R A ko z n a m o d a j e lopov, n e b i li o n d a tre b a lo d a ga šćap im o ? D R E N JIN A P a sad , p o zv an ičn o j đ u ž n o sti to m o žete; a li ja sm a tra m d a o n a j ko d ira u k a tr a n — u p rlja ć e se; n a jm iro lju b iv iji p u t za v a s jeste, ak o u h v a tite k ra d ljiv c a , d a ga p u s tite n e k a sam p o k aže k o j e i š ta je i n e k a se is k ra d e iz vašeg d ru štv a . S T A P IN A Vi ste u v ek v až ili za d u še v n a čoveka, kolega. D R E N JIN A I jesam , je r po svojoj v o lji n e b ih n i p sa obesio, p a k a k o n e b ih čo v ek a k o ji im a m a k a r m a lo pošten ja u sebi. S T A P IN A A k o u noći č u je te d e te d a place, m o ra te p o zv ati d a d ilju i reći jo j d a ga sm iri. D RU G I S T R A Z A R A ak o je d a d ilja z a sp a la p a n a s n e cu je? D R E N JIN A Bože m oj, o n d a p o d ite m im o sv o jim p u te m , pa n e k a je d e te p ro b u d i svojom d e m ja v o m ; je r o v ca k o ja n e ć e d a č u je sv o je ja g n je k a d b leji neoe se o d a z v a ti tele tu k a d m uče. S t a p i n a t o j e v rlo tačno. D R E N JIN A Eto„ to su v aši zadaci. Vi, zapovedniče, im a te da p re z e n tira te k n eza lično: ak o k n e z a s re tn e te u noći, m ož e te ga za u sta v iti. S T A P IN A O ne, B ogorodice m i, m islim d a to n e može, D R E N JIN A P e t silin g a p ro tiv jed n o g , sv ak o ko zn a zak o n ske p re p ise reći će d a ga m ože z a u sta v iti! N arav n o , ne a k o o n n em a v o lje d a sta n e ; je r, zaista, s tra ž a n e tre b a п S tražarl su bili naoružani je d n o m , vrstom bradvi ili sekira na dugačkim m otkam a.

464

nikog d a v re đ a , a z a u s ta v iti čo v ek a p ro tiv n je g o v e v o lje ^ u v re d ljiv o je. S T A P IN A B ogorodice m i, m islim d a je tak o . D R E N JIN A H a, ah a ! D akle, lju d i, la k u noć. P a a k o se n ešto zb u d e što je o d v ažnosti, p o zo v ite m en e. C u v a jte služb en u ta jn u , sv i za jed n o i sv ak i za se b e i la k u noć. H a jd m o kom šija. D R U G I S T R A 2 A R D akle, lju d i ču li sm o š ta n a m je za d ata k . H a jd e d a posedim o tu n a crk v en o j k lu p i do dva, pa o n d a — sv i n a legalo. D R E N JIN A Jo š je d n u reč, če stiti susedi. M olim v as, p rip a zite na k a p iju s in jo r L eo n a ta; je r k a k o će s u tr a tu b iti svatovi, noćas će b iti v e lik a gužva. Z bogom . P a z ite u zb ud ljiv o , m o lim vas. (DRENJINA i STAPINA odu ;' dolaze BORACO i KONRAD)

BO RACO Ej, K o n rad e! S T R A 2A R (tiho): T išina! N e m ie ite se. BORACO K o n rad e, velim . K O N R A D P a tu sam , čoveče, d o tičem se tv o g la k ta . BO RAČO S veca m i, o setio sa m d a m e la k a t s v rb i; o d m a h sam pom islio d a će tu b iti n e što šugavo. K O N R A D N a ovo ti d u g u je m odgovor. A sa d n a s ta v i sv o ju priču. BORAČO S tan i sasv im pod ovu stre h u , j e r k išica k a p lje ; a ja ću, k ao p ra v a p ija n ic a ,68 sve d a ti p o v erim . S T R A 2A R (tiho) N eko izd ajstv o , lju d i! Ip a k , o s ta n ite p r ita jeni. BO RACO D akle, zn aj d a sam za ra d io h ilja d u d u k a ta o d Don H uana. K O N R A D J e li m oguće d a je n e k o lu p e štv o ta k o sk u p o ? BO RACO T re b a lo b i d a p itaš: je li m oguće d a je n ek o lu p eštv o tak o bogato; je r ak o su b o g ato m lu p ežu p o tre b n i sirom ašni, o n d a siro m a šn i m ogu tra ž iti cen u k a k v u hoće. K O N R A D T o m i je čudno. и Boračo je prava pijanica i po tom e što, u skladu s poslovičnim in-vino veritas, otvoreno govori Sto misli, i po svom im enu, koje na španskom znači npijanica". 30 Sekspir l

465

BOHAČO T o p o k azu je d a si još zelen. T i znaš d a m o d a je ­ d n o g p rs n ik a , ili šešira, ili k a p u ta n iš ta n e zn ači za čoveka. K O N B A D Z nači, to m u je odeća. BO RAČO J a m islim n a modiL K O N R A D Z nači, m o d a je m oda. BORACO P ih ! M ogao b ih isto ta k o re ć i: b u d a la je b u d ala. M a z a r n e v id iš k ak o je g rd a n lo p o v ta m o d a ?69 STR A ŽA R (tlho) T oga G rd a n a zn am : on je o p asan lo p o v već se d am godina, a d rž i se k ao gospodin. S ećam se n jeg o v a im e n a. BO RACO N isi l i čuo nekog? K O N R A D Ne, to je b io v e tro k a z n a kući. BO RA ČO Z a r n e vidiš, kažem , k a k o je g rd a n lo p o v ta m o d a? K a k o v rto g la v o o b rće sv e te v re le k rv i iz m e đ u č e tm a e ste i trid e s e t i p ete? P o n ek ad ih u d esi d a iz g le d a ju kao fara o n o v i v o jn ic i n a onim čađ av im slik am a, p o n e k a d o p et kao sv ešten ici boga B e la n a s ta rim crk v e n im prozorim a , a p o n ek a d k ao o b rija n i H e rk u l n a z a m rlja n im i crv o to čn im ta p eta m a, gde n je g o v n a k itn ja k izg led a isto o n ak o golem k ao n jeg o v a to lja g a ? K O N R A D Sve ja to v id im ; a v id im i to d a m o d a v is e o d ela iznese neg o lju d i. A li z a r n ije i te b i m o d a z a v rte la g la­ v u k a d si se izm igoljio iz sv o je p ric e i p rig rn u o p rič a n je o m odi? BO RACO N e, n ik ak o ; je r zn aj d a sam s e n o ćas u d v a ra o M a rg a re ti, H erin o j k o m o rk in ji, k ao H eri; o n a ti se n ag n u la k roz p ro zo r u sobi sv o je gospodarice, p a m i h ilja ­ d u p u ta želi la k u noć — a li ja to p ričam bez re d a : tr e b a n a jp r e d a ti kažem k ak o su knez, K lau d io i m oj gospo­ d a r, p o sta v lje n i i sm ešten i i o b a v e šte n i o d m oga gospo­ d a r a D on H u an a , g le d ali iz d a le k a u b a š ti ta j lju b a v n i su sre t. K O N R A D P a je su li za M a rg a re tu p o v ero v ali d a je H e ra ? BORACO D vojica n jih , knez i K lau d io , v ero v ali su, ali davo m oj g o sp o d ar znao je da je M a rg a re ta ; p a d elim ic e zbog njegoviji zak letv i, n a k o je ih je n a jp r e u h v a tio , d elim ice •9 Da bi K onrada obavestio o M argaretinom p reru šav an ju u Heru, p ijan i Boračo n ajpre izlaže svoja razm atran ja o modi, koja od jed n e osobe ukrade n jen lik pa ga d a drugoj, m ada n i to „ništa ne znači", je r se čovek tim e ne m enja. 466

zbog m rk le noći, k o ja ih j e p re v a rila , a li n a jv iš e zbog m og u g u rsu zlu k a , koji je p o tv rd io sv e k le v e te D on H u an o v e — K la u d io o d e ra z ja re n k u n u ć i se d a će se sre sti s n jo m , kao što je o dredeno, s u tr a u h ra m u , p a će je tu, p red celim skupom , p o stid eti o n im što j e u noćL v id e o i poslati je k u ći bez m uža. P R V I ST R A Ž A R N a re d u je m o v a m : ,,U im e kneza, sto j!“ D R U G I ST R A Ž A R Z o v n ite p rv o g g o sp o d in a n a re d n ik a . O v d e sm o u p a li u tra g n a jo p a s n ije m s lu č a ju ra z v r a ta 70 k o ji se ik a d a d esio u d rzav i. P R V I STR A Ž A R I n e k i G rd a n je u n jih o v o j b an d i, n je g a znam , on im a u v o ja k 71. K O N R A D A m a s lu ša jte , lju d i! D R U G I STR A Ž A R N ate ra ć e m o v as d a n a m d o v e d e te to g a G rd a n a, u to n e su m n ja jte . K O N R A D M a, l j u d i . . . P R V I STR A Z A R N e govori! N a re d u je m o v a m p o k o m o d a p o d ete s n am a. BO RA CO L epo ćem o se p ro v e sti k a d n a s t i lju d i s b ra d v a m a sprovode. K O N R A D S u m n jiv provod, bogam i. H ajd m o , poslušaćem o vas. (Odu)

SCEN A C E T V R T A Soba u k u ć i L eo n đ to v o j (Ulaze HERA, MARGARETA i URSULA)

H E R A D ra g a U rsu la, p ro b u d i m o ju s e s tru B e a trič u i zam oli je d a u sta n e. U R SU LA H oću, gospo. H E R A I reci jo j d a d o d e ovam o. U R SU LA M olim . (Ode) 79 S tražar je n a jp re bio konstatovao p o stojanje „nekakvog prev rata"; sada zapovednik Ugljenac, da bi to potvrdio, po uzoru Drenjlninom , „prevrat" preinači u „razvrat". 71 D ugačak uvojak, često i s m ašnom , pored levog uveta, takozvani „uvojak ljubavi", im ali su raz v ratn i fićfirići onog vrem ena.

M A R G A R ET A V ere m i, m islim d a b i o n a j d ru g i v aš oko*v r a tn ik bio lepši. H ERA Ne, m olim te, d ra g a M a rg a re ta , s ta v ić u o v aj. M A R G A R ETA O n za ista n ije ta k o lep , v id ed ete d a će i v aša se stra to reći. HERA M oja se stra je b u d a la , a ti si d ru g a . N eću s ta v iti n ije d a n do ov aj. M A R G A R ETA N ovi u k ra s za g la v u iz n u tra m i se o sobito svida, k ad b i sam o k o sa b ila m alcice z a g a s itija ;72 a h aljin a vam je po iz v a n re d n o j m odi, v e re mi. V id ela sam h a ljin u v o jv o tk in je m ila n sk e k o ju to lik o hvale. H ERA O ta, kažu, p rev azilazi sve. M A R G A R ETA V ere m i, u p o re d e n ju s vasom , to je sam o kudna h a ljin a : m a te rija zlato m izvezena, sa z a re z im a i p rišiv e n im s re b rn im tra k a m a , ru k a v i u k ra še n i p erla m a, p a sp o ljn i ru k a v i73 i sk u ti uok o lo p o sta v lje n i p la v ic a stim b ro k ato m — a li što se tid e fin o g o rig in aln o g , eleg an tn o g i iz v an red n o g k ro ja, v a ša d e s e t p u ta v ise v red i. H ERA N eka m i d a bog d a je n o sim s rad o šću ! J e r oko src a m i je veo m a teško. M A RG A RETA B iće u sk o ro i teže, k a d ga p ritis n e te ž in a je­ d n o g coveka. H ERA F u j, z a r te n ije s ra m o ta ? M A R G A R ETA Od čega, gospo? O d to g a što govorim p o šteno? Z a r b ra k n ije n ešto dasno i u p ro sja k a ? Z a r v a š go­ spodin n ije d astan i bez b ra k a ? Vi biste, m islim , h te li d a ja kažem ,,s o p ro šten jem , m u ž“. A ko o tv o re n u red n e izop ace o p ak e m isli, ja n ik o g nedu u v red iti. Z a r tu im a n eceg ru žn o g k ad kažem „za te ž in u m u z a“ ? N ik ak o , m i­ slim ja, ak o je to sam o p ra v i m u ž i p ra v a žena, in a ce je to n e što la k o 74, a n e tesko. P ita jte sam o gospu B e a tricu, evo nje. (Ulazi BEATRICE)

H ERA D obro ju tro , sestrice. B EA T R IC E D obro ju tro , m ila H ero. n U kras za glavu bio je jedna v rsta kape, izn u tra od tude („lažne") kose. 75 Spoljni rukavi su kao d u g a č k e tra k e visili s ram en a i, na u n u trašn jo j stran i otvoreni, pokrivali sam o gornji i spoljni deo zatvorenih rukava koji su obuhvatali ruke sve do šaka. 74 Kao и1ака žena“ ili „laka ljubav" o kojoj će odm ah biti red.

468

H E R A Oho, š ta je to ? N em a li v a š g la s n e k a k a v b o lan zv u k ? B E A T R IC E Cini m i se d a su m e sv i d ru g i zv u ci n ap u stili. M A R G A R E T A O n d a u d rite u „L ak u lju b a v " 75, za to n ije potre b a n m u šk i glas. V i p ev a jte , a ja ću ig rati. B E A T R IC E O d a, la k a lju b a v i noge uvis! O n d a, a k o v a m m u ž b u d e im ao d o v o ljn o sta ja , v i ćete se v eć p o s ta ra ti d a m u n e n e d o s ta je n ak o t. M A R G A R E T A D a p o g rešn a z a k lju č k a! T o ja b a c a m pod n o g e s p reziro m . B EA TR IC E S k o ro je p e t sati, sestro, tre b a lo bi d a s te već sp rem n i. V ere m i, m nogo sa m bolna. O-oh! M A R G A R E T A U zđ išete li zbog m a jm u n a , m a čk e ili m u za? B E A T R IC E Z bog slo v a k o jim sv e te reči p o čin ju : m. M A R G A R E T A A m a, ak o se vi n iste p o tu rčili, o n d a v ise ne­ m a p lo v id b e p re m a zv ezd am a76. B E A T R IC E S ta li m isli ta lu d a d ev o jk a, p ita m se. M A R G A R E T A J a n ista, ali n e k a bog d a sv ak o m Sto m u srce želi. H E R A O ve m i je ru k a v ic e p o slao grof, o n e im a ju odličan m iris.77 B E A T R IC E S ve m i je začepljeno, sestro, n is ta n e m irisem . M A R G A R E T A D ev o jk a, a začep ljen a! B iv a to d a se ta k o nazebe. B E A T R IC E O, n e k a m i je bog u pom oci, n e k a m i je bog u pom oci! O tk ad s te vi počeli da b iv a te o štro u m n i? M A R G A R E T A O tk a k o ste v i p r e s ta ll Z a r m i m o ja d u h o v i­ to st ne p ris ta je odličn o ? B E A T R IC E N e v id i se d ovoljno, tre b a lo b i d a j e n o site na k a p i 78 D uše m i, bolesn a sam , M A R G A R E T A U zm ite m alo p ro ced en o g k a rd u sa b en e d ik tu sa, pa ga p ritis n ite n a srce; to je sa v rše n o sre d stv o p ro ­ tiv bolova. 75 Pesm a uz koju se plesalo. 7e Onđa više ništa nije pouzdano — ni Severnjača, koja, nepok retn a , uvek m oreplovcim a pokazuje gde je sever. Beatriče je glas ,,m“ izgovorila s intonacijom bolnog uzdaha; ili M argareta o nje­ nom „nazebu44 očigledno im a isto onakvo m išljenje kakvo su Don Pedro i njegova družina im ali o „zubobolji44 Benedetovoj. 77 N am irisane rukavice bile su veom a u modi, naročito kao poklon voljenoj dami. 78 Kao Sto budala na kapi nosi k restu, znak svoje profesije.

469

H ERA BodeS je c k a lje m .79 B EA TR IC E B e n ed ik tu s? A za što b e n e d ik tu s? U to m b en ed ik tu s u je n e k o v a s e n a ra v o u č e n ije ? M A R G A R E T A N arav o u čen ije! Ne, d u še m i, n iš ta n a ra v o u deno ja n isa m m islila ; m islila sa m p ro sto b la ž e n i dkalj. Vi ćete m ožda p o m isliti d a m islim d a s te z a lju b lje n i. Ne, B ogorodice m i, n isa m ja ta k o lu d a d a m islim što m i p ad n e n a p am et, n iti m i p a d a n a p a m e t d a m islim sv e što m ogu, n iti b ih m ogla p o m isliti, p a d a p re sv isn e m m isledi, d a s te v i z a lju b lje n i, ili d a dete b iti z a lju b lje n i, ili d a m o žete b iti za lju b lje n i. P a ip ak , i B e n e d e to je bio ta k a v , a sad je p o stao čovek; k le o se d a se n ik a d n ed e oženiti, a ip a k sad, u p rk o s sv o jo j cudi, je d e sv o je je lo b ez g u n d a n ja .80 N a k o ji nadin se v i m o ž ete obratitd n e znam , ali m i se dini d a g le d a te sv o jim odim a kao i d ru g e žene. BEA TR IC E K ak v im to k o rak o m id e sa d a tv o j jezik ? M A R G A R ETA N e id e p o g rešn im kasom . (Vraća se URSULA)

U RSU LA G ospo, s k lo n ite se: stig li su knez, grof, s in jo r B e­ nedeto, D on H u a n i sv a gospoda iz g ra d a d a v a s vode u crk v u . H ERA P o m o zite m i d a se obudem , d ra g a seko, d ra g a M arg aretice, d ra g a U rsu la. (Odu)

SC EN A P E T A (Ulazi LEONATO s DRENJINOM i STAPINOM)

LEO N A TO S ta hodete o d m ene, p rija te lju ? D R E N JIN A Bogm e, gospodine, h te o b ih d a g o v o rim strogo p o v erljiv o 81 s v am a, o n ečem u šta s te v i lidno u p e tlja n i. LEO N A TO B u d ite k ra tk i, m o lim v as, j e r ja sam , v id ite li, m n ogo zauzet. 78 Je d n a v rsta čkalja, nazvana „blagosloveni", latin sk i carduus benedictus bila je veom a om iljen lek. P rep o ru ču ju ći ga Beatriči, M argareta aludira na Benedeta, čije im e je italijan sk i oblik reči benedictus i zato je „bode čkaljem ". 8' Ne ropćući na čovekovu sudbinu da se oženi i živi u braku. 81 D renjinine jezične m ajstorije u ovoj pojavi su: uverljivo, nepokretna, defektuirano, zatim : odorozna m esto odiozna, deputacija m esto reputacija, ekskom unikacija m esto egzam lnacija.

470

D R E N JIN A B ogm e jeste, gospodine. S T A P IN A Da, s tv a m o jeste, gospodine. LEO N A TO U čem u je stv a r, d o b ri lju d i? D R E N JIN A O vaj cestiti S ta p in a , gospodine, m a lo se g u b i k a d govori. S ta r je čovek, gospodine, i n jeg o v a p a m e t n ije o n a k o n e p o k re tn a k a k o bih, s pom oću božjom , želeo d a jeste, ali, v e re mi, p o šte n je k ao koža izm eđu n jeg o v ih o b rv a.82 S T A P IN A I jesam , bogu h v ala, p o šten sam kao b ilo k o ji n a sv e tu čovek k o ji je sta r, a n ije p o šte n iji od m ene. D R E N JIN A P o re d e n ja su o d o ro zn a. P alab ras.83 su sed e S tapino! LEO N A TO P rija te lji, vi m e in k o m o d ira te . D R E N JIN A V ase b lag o ro d stv o izvoleva sam o ta k o k azati, a m i sm o sam o običnog k n eza činovnici. A li što se m e n e tiče, k ad b ih im ao in k o m o d a cije koliko k ra lj, ja b ih je sv u od sveg srca d ao v ašem b lag o ro d stv u . LEO N A TO Z a r sv u in k o m o d aciju m en i? D R E N JIN A Da, p a d a je im am h ilja d u p u ta vise nego što je im am , je r zn am d a v aše b lag o ro d stv o u živ a d o b ru d e p u ta c iju k ao n ik o u celom g ra d u ; i m a d a sa m sam o siro m ah čovek, m ilo m i je što to čujem . S T A P IN A T ak o d e i s m o je stran e . LEO N A TO V oleo b ih d a zn am š ta im a te d a m i kažete. S T A P IN A D akle, gospodine, noćas je n a š a stra ž a u h v a tila p a r ta k o o v ejan ih , izu zim aju ći v a še p ris u tn o b lag o ro d ­ stvo, ta k o o v e ja n ih h u lja k a k v ih v ise n e m a u celoj M esini. D R E N JIN A D o b ar s ta r čovek, gospodine; voli d a p rič a : stono k ažu : „K ad sta ro st dode, p a m e t o d e.“ B ože m oj, čega ti sv e n e m a n a ovom svetu! D obro s t e kazali, su sed e S tapino, je r v id ite: bog je d o b a r; a li k a d a d v o jica ja šu jed n o g konja, je d a n od n jih m o ra se d eti iza d ru g o g .84 Č estita duša, v e re m i, gospodine, ča sti m i, jeste, p o šte n ja čina k ao bilo k o ji što je leb ac kusao, a li m o ram o se bogu k la n ja ti: svi lju d i n isu je d n a k i. T ak o je to, d o b ri m oj susede. ° Na kojoj nem a žiga kao u zločinaca. 83 Spanska uzrečica glasi: pocas palabras, a znači: malo reči! 84 D renjina hoće da kaže Stapini da m u je m esto iza njega, D renjine, je r njem u, kako to k o n statu je i Don Pedro, nije ravan.

471

LEO N A TO Z aista, p rija te lju , v a m a o n n ik a k o n ije ra v a n . D R E N JIN A T o je d a r o d boga. LEO N A TO M o ram v a s n a p u s titi. D R E N JIN A S am o je d n u red, gospodine! Z a ista je n a š a s tra ža, gospodine, s h v a tila d v e p ro b le m a tič n e ličnosti, i n aša je ž e lja d a joe ju tr o s b u d u sa slu sa n e p red v a šim b la ­ gorodstvo m. LEO N A TO P re d u z m ite sam i to sa slu ša n je , p a m i d o n e site zapisnik . M en i s e sa d m nogo žu ri, kao što i sam i m ožete videti. D R E N JIN A B iće d e fe k tu ira n o , po v ašem n a re d e n ju . LEO N A TO F o p ijte m alo v in a p re nego što odete. Zbogom ! (Ude GLASNIK)

G L A SN IK G o sp o d aru , d ek aju v a s d a p re d a te sv o ju k der n je n o m su p ru g u . LEO N A TO E to me, n jim a n a službi. G o to v sam . (Odu LEONATO i GLASNIK)

D R E N JIN A Id ite vi, p rik a n e , id ite p o F ra n s is a U g lje n ca8\ re c ite m u d a p o n ese sv o je p ero i svoj m a stio n ik u zatvor. M oram o sa d a d a p re sliša m o te lju d e . S T A P IN A I to m o ram o ud in iti p am etn o . D R E N JIN A P a m e t n ećem o šted eti, za to v a m ja m čim ; im a n je o v d e to lik o d a de o d n je n e k o m e d a sta n e p am et. S am o v i d o v ed ite udenog p is a ra k o ji de za p isa ti n ašu e k sk o m u n ik ac iju , p a d a se n ad em o u zatvoru. (Odu)

85 Fransis Ugljenac se ne sme poistovetiti sa svojim prezim enjakom Đorđem Ugljencem , zapovednikom straže. Fransis je ill gradski p isar ili crk v en jak ko ji vrši i tu dužnost. 472

Ce t v r t i Cin

SCEN A P R V A U crkvi (u laze DON PEDRO, DON HUAN, LEONATO, PATER FRANCISKUS, KLAUDIO, BENEDETO, HERA, BEATRICE i PRATIOCI)

LEO N A TO H ajd e, p a tre F ran cisk u se, b u d ite k ra tk i: p ris tu p ite o d m a h jed n o stav n o m o b re d u v e n č a n ja , a ra z n e n jihove d u žn o sti izložićete im n a k n a d n o . P A T E R FR A N C ISK U S Vi ste, b la g o ro d n i gospodine, v o ljn i d a v e n č a te o v u gospu? K L A U D IO Ne! LEO N A TO D a b u d e v en čan s n jom , p a tre , a v i ste tu d a je venčate. P A T E R FR A N C ISK U S Gospo, je s te li v i v o ljn i d a b u d e te v en č an i s ovim grofom ? H E R A Jesam . P A T E R FR A N C ISK U S A ko k o je od v a s z n a b ilo k a k v u pota jn u p re p re k u zbog k o je n e b i tre b a lo d a b u d e te sjed in je n i, pozivam vas, ra d i sp a sa v a še duše, d a je k ažete. K LA U D IO Z n ate li v i nek u , H ero? H E R A N ikakvu, m oj gospodaru. P A T E R FR A N C ISK U S D a li vi n e k u zn ate, g ro fe? LEO N A TO U su d u je m s e d a o d g o v o rim m e sto n je g a : n ik a k v u . K L A U D IO O, šta se sv e lju d i n e u su d u ju ! S ta sv e ne m ogu d a učine! S ta sv e n e čin e sv a k o d n ev n o n e zn a ju ć i š ta čine! BEN ED ETO Gle, š ta je to sad ? U zvici? P a d abom e, im a ih i za sm eh, n a p rim e r: ha, ha, h i hi! K L A U D IO S klon’te se, p a tre . P ro s tite m i, oče: D a li m i slobodno, bez p rin u d e, D a je te o v u gospu, sv o ju k će r? 47»

L EO N A TO Da, sine, isto ta k o slobodno K ao što bog je m e n i p o d a r i K L A U D IO A š ta ja v a m a d a ti m ogu dim bih Iz ra v n a o o v ak o b o g at d a r? DON PED R O B aš n iš ta n e v r a tite Г sa m u n ju . K L A U D IO Z a h v a ln o sti m e, kneže, udite. P a, L eonato, u z m ite je n a tra g : N e d a jte tr u lu v o ck u p rija te lju . O n a je sam o p riv id svog p o šten ja.

Gle kako devičanski pocrvene! O, k ak o d o sto ja n stv o m istin e P re tv o rn i g reh o g m u ti se um e. N e dode 1’ k r v ta k ao sk ro m an svedok V rlin e n je n e ? N e b iste li svi vi, Svi zak leli se d a je nevina, Po ovim sp o ljn im zn acim a? A l’ n ije ; Z n a o n a s tr a s ti b lu d n e po stelje, N e dednosti — k riv ic e to je ru m en . LEO N A TO Š ta hodete, sin jo r? . . . K L A U D IO N e v e n č a ti se, N e v ezati se s p u sto m bludriicom . LEO N A TO G ospodine m oj d rag i, a k o ste, N ju isk u šav aju d i, u sp eli S v lad ati o tp o r n je n e m lad o sti, P o b ed iti jo j čed n o st d e v ic a n s k u . . . K L A U D IO Z n am šta želite reći: a k o se, H oćete redi, m e n i podala, K ’o m u žu svom se d ala, p a je tim e N aglosti sv o je g re h ublažila. Ne, L eonato. N i re d ju ja n ju n isam kušao, V ec kao se stri b r a t o d av ao N aklono st s tid ljiv u i lju b a v dednu. H E R A A v a m a ja z a r sam se ik a d a D rugadijom p rid in ila? K LA U D IO U m ukni! P ridinila! T o p ric in ja v a n je du P re d celim sv eto m izobliciti. Vi ste se m e n i p rid in j a v a il 474

K ao D ija n a k a d a n eb o m k ru ži,86 C edni k ’o p u p o lja k n e ra sc v e ta n ; А1’ k r v je v a ša n e z a sitija N o u V en ere, il’ u site zv eri O d d iv lje p o h o te što p o m ah n ita. H E R A J e 1’ m oj g o sp o d ar z d ra v k a d ta k o b u n ca? LEO N A TO Vi, kneže, ć u tite ? D O N PED R O A š ta d a kažem ? O sram oćen sam , je r v ezati h te d o h Svog p r ija te lja s p ro sto m b lu d n ico m . LEO N A TO D a 1’ se to govori, il’ je to san ? D O N H U A N G ovori se, i to je istin a. BEN ED ETO O vo n e liči n a v en čan je. HERA Is tin a 87! O, bože! K L A U D IO D a li to j a tu stojim , L eo n ato ? J e li to k n ez? A o v o k n ežev b ra t? To H e ra ? J e s u 1’ n a š e oči n aše? LEO N A TO S v e je to tako, a li šta je s tim ? K L A U D IO D a jte m i sam o je d n o p ita n je Da k ćeri vašoj p o sta v im ; a vlašću, Sto je k ’o o ta c n a d n jo m im ate, N a re d ite jo j is tin u d a kaže. LEO N A TO Z ap o v ed am ti, n e b ila m i kći! H E R A O, bože, štiti m e! O, m u k e m oje! N ašto će ta k v o isp itiv a n je ? K L A U D IO D a sv o je p ra v o im e kažete. H E R A Z a r n ije H e ra ? K o to im e m ože P re k o ro m k a k v im p ra v e d n im d a k a lja ? K L A U D IO Z n a se ko m ože: H era. H e ra sa m a H e rin u čed n o st m ože d a u k a lja I zbriše. K o ji je to čovek n o ćas Izm edu d v a n a e st i je d a n s v a m a G ovorio kod v aš eg p ro zo ra? A ko ste čedni, odgovorite. H E R A G o v o rila ja ta d a n isa m n i s kim . M D ijana je i boginja Meseca. " Prečuvši repliku Benedetovu, H era odgovara n a Don Huanovu, ponavljajući njegovu poslednju reč. Slično i K laudio odgovara Leonatu.

475

DON PED R O E, o n d a n iste čed n i88. L eo n ato , Ž alim što o vo Čuti m o ra te : C asti mi, ja, m oj b r a t i ja d n i grof V idesm o, čusm o noćas u to d o b a N ju k a k o govori kod p ro z o ra S nitk o v o m jed n im , k o ji p rizn a d e, K ’o ra z v ra tn ic k a h u lja , h ilja d e N jih o v ih sra m n ih ta jn ih sa s ta n a k a .89 DON H U A N F u j! N e n az o v ite ih im en o m I n e g o v o rite o n jim a, kneže, J e r govor n e m a d o sta čed n o sti Da se bez u v re d e izgovore. Da, le p a gospo, žalosno je što si P o n a ša la se ta k o bezočno. K L A U D IO O, H ero! k a k v a bi ti H e ra b ila 90 Da polo v in a tv o jih sp o ljn ih ča ri N a službi b eše tv o jim m islim a I ta jn im n a m e ra m a s rc a tvog! Zbogom , ti n a jg rđ e i n ajlep še ! G re šn ic e čista ti, čistoto g rešn a, Zbogom ! Zbog te b e v ra ta lju b a v i Z a tv a ra m sva, a oči m o je o d sa d N ek ’ z a stre p odozrenje, n e k a svu L ep o tu p re tv a ra u s lu tn je zle D a n ik a d v ise lju p k a n e bude. LEO N A TO Z a r n ik o n em a o š ta r bodež z a m e? (HERA se onesvesti)

B EA TR IC E S estrice, š ta je te b i? Z ašto p ad e? DON H U A N P ođim o. S v e to, o v ak o izneto n a svetlost, U tulilo je lu č u n je zin u . (Odu DON PEDRO, DON HUAN i KLAUDIO)

BEN ED ETO K ak o je gospa? 68 H erino poricanje isključilo je m ogućnost da je ona bila nevina žrtva varalice koja se u m rak u izdavala za K laudija. u Na ta „priznanja" se odnosi h valisanje Boračovo (u III, 3) da je „potvrdio sve klevete Don H uanove“. " Kako bi bila dostojna im ena ljubavnice Leanderove, oličenja verne ljubavit

476

B E A T R IC E M rtv a, izgleda. U pomoć, striče! H ero! S triče! O, S in jo re B enedeto! P a tre ! S triče! ' LEO N A TO S udbino, n e po v lači te šk u ru k u ! S ra m o ti n je n o j p la št je n a jle p ši S m rt, za n jo m sam o tre b a težiti. B E A T R IC E K ak o si, sestro ? P . FR A N C ISK U S S m irite se, gospo. L EO N A TO Z a r ti još g led aš? P. FR A N C ISK U S Da. A za što n e bi? LEO N A TO A zašto n e b i? N e iz v ik u je li S ra m o tu n je n u sv a k a s tv a r n a zem lji? J e 1’ m o g la sa b laz an d a p o rek n e K o ja je k rv lju n je n o m isp isa n a ? 91 N e živi, H ero, n e o tv a ra j oči! D a v e ru je m d a nećeš u sk oro D a um reš, d a je duh- tvoj ja č i nego S ram o ta, sam b ih , p ro k lev ši te, život U zeo teb i. Z a r sa m žalio J e d in a što si? Z a r sam u re d e n je P riro d e š k rte zato k arao ? Z a je d n u odveć! Sto m i d a d e je d n u ?

Sto si mom oku ikad ljupka bila? Sto nisam samilosno prihvatio Prosjačko čedo ispred vrata svojih? J e r a k o bi se to u v a lja lo U sra m i blato, m ogao b ih reci: „N ijedan d eo to g a n ije m oj, O d nep o zn ato g b e d ra p o tiče T a j sram .“ AT m oje, što sam voleo I slavio, to m o je k o jim sa m se Ponosio, to lik o m oje, o D a sam om sebi n isa m bio svoj O ce n ju ju ći sebe p re m a n jo j — D a, ona, o n a je sad u p a la U c rn u k a lju g u d a m o re n e m a D ovoljno k a p i d a je o p e re N i soli d a jo j m eso začini I sa ču v a o d d a l j eg tru lje n ja . el Ispisana H erinim crvenjenjem , za koje Leonato, kao i K lau­ dio, sm atra da nije znak njene čednosti, nego njene krivice.

477

BEN ED ETO G ospodine, b u d ite s trp ljiv i. J a sam sa m ta k o ču đ o m o b u zet D a n e zn am Sta da* kažem . B E A T R IC E T ak o m i đ u še, to je k le v eta ! BEN ED ETO D a 1’ s n jo m s te n oćas, gospo, sp av ali? B E A T R IC E Ne, n o ćas n isa m ; a l’ sam sv e d o noćas D v an aest m eseci sa n jo m sp av ala. LEON A TO O, p o tv rd en o ! S ad je ja č e još Š to d osad b eše gvožđem okovano. P a z a r b i o b a p rin c a la g ala ? Z a r K laudio, Sto ju je voleo T oliko d a je p ra o su zam a S ra m o tu n je n u , o n jo j govoreći? D alje od n je ? N e k ’ um re. P. FR A N C ISK U S SluSajte! J e r sam o ja sam d o sa d ću tao , Sve p u šta o d a id e sv o jim tokom . P o sm a tra ju ć i gospu, v id eo sam G de p rik a z e c rv e n e h ilja d a m a U lice n je n o ju re , h ilja d a m a A n d elsk i beli ja m c i n ev in o sti C rven o d b ija ju ; u n je n o m o k u O ganj se stv o ri — z a b lu d e d a sp a li K o je su oba p rin c a iz n e la O n je n o j d ev ičan sk o j v ern o sti. N azovite m e lu d o m , n e v e ru jte N i m om e zn a n ju , n i isk u s tv u m om Sto svo jim p ečato m p o tv rd u je M og z n a n ja sa d rž a j, n i g o d in am a, N i d o sto ja n stv u m o g a poziva, N i sv eto m z v a n ju n e v e r u jte m om A ko ta m ila gosp a tu n e leži N evina, ž rtv a k o b n e zab lu d e. LEO N A TO Ne, fratre, to je nemoguće. V idis D a jedina joj ostade vrlina Sto svom prokletstvu neće još da doda G re h krivokletstva. O n a n e poriče. P a za što o n d a ti p o k u šav aš D a o p ra v d a n je m p o k rije š Sto sam o S voju g o lo tin ju p o k azu je? 478

P . FR A N C ISK U S G ospo, zbog k o g a v a s o p tu ž u ju ? H E R A T i što m e .tuže z n a ju to, ja ne. Z n am li m a o k om živom čoveku V ise no što m i d e v ič a n sk a čed n o st D opušta, n e k a m i n ije d a n g reh N e b u d e o p ro š te n ! O, oče m oj, A ko sam ik a d s k im g o v o rila U čas n ep riličan , ako sam n oćas S kim b ilo re c i ra z m e n jiv a la , O d ag n a jte m e o n d a, m rz ite me, U m o rite m e stra š n im m u k am a. P . FR A N C ISK U S O b m anulo je n ešto knezove. BEN ED ETO C asn o st n jih d v o jice je n eo sp o rn a; P a ako im je u m zaveden, to O d k o p ileta p o tiče H u an a, D uh njeg o v s ta ln o s n u je podlosti. LEO N A TO T o n e znam . R ek o še li istin u , O va će r u k a ra s trg n u ti n ju ; No. je li o k le v eta n a, e ta d će I n a jg o rd iji sv o je dobiti. Jos v re m e n e o su ši m o ju k rv , N i sta ro s t tak o n e o tu p i um . Ni z l a k o b to l’ko ne sm a n ji im e ta k N i b lu d a n život p r ija te lja b ro j D a n e bih, ra s p a lje n n a ta k a v način, M ogao sv im a d a im p o k a ie m I sn a g u te la i b is trin u d u h a , B o g a tstv a m oć i p r ija te lja v e rn ih Z a sve d a im s e n ap la tim . P. FR A N C ISK U S P rič e k a jte I slu ša jte m oj sa v e t u to j stv ari. K ćer v ašu knezovi su o sta v ili K ’o m rtv u . S k lo n ’te je z a n ek o vrem e, O b jav ’te da je s tv a m o u m rla . P o k azu ju ći d a s te u žalosti, U sta ro j po ro d ičn o j g ro b n ici N ap ise o k a č ite žalo b n e,92 и Jed an od posm rtnih običaja bilo je i stav ljan je stihovanih n apisa n a nadgrobnl spom enik ili u njegovu bližinu. 479

I druge obrede izvrsite

Sto posmrtni ih traži običaj. LEO N A TO A čem u sv e to tr e b a d a d o v ed e? P . FR A N C ISK U S Izv ed e Г se to d o b ro , k le v e ta U ž a lje n je će d a se p re tv o ri. To je već nešto. A li to g a ra d i J a n e sm išlja m ta j ču d n i p o stu p a k ; Z n a č a jn ije m se n a d a m p o ro d u P o sle tih bolova. M i m o ram o O stati p ri to m d a je u m rla U času k ad su je op tu žili. Ko god to čuje, n ju će žaliti I o p la k iv a ti i p ra v d a ti; J e r o n o što im am o n e cenim o P o v re d n o sti d o k n jim rasp o lažem o , No k ad sm o to g a lišeni, ta d cenu V isoko dižem o, ta d o tk riv a m o V rlin u k oju n ism o v id eli U n ašo j v la sti d ok je bilo to. A ta k o će i s K la u d ije m d a b u d e: K ad č u je d a je o n a u m rla Od reči njegovih, u š u n ja ć e se Z ivota n je n o g slik a n e p rim e tn o U m a šte n jeg o v e ra d io n u I sv a k i lju p k i deo n je n o g bića P o ja v ić e se ta d a , o d e n u t U ru h o sk u p o c en ije i lepše, O ku i v id u d u še n jeg o v e D irljiv iji, i n ež n iji i živ lji No za života n je n a ; žaliće je A ko je ik a d a za lju b a v znao; Z elece d a je n ije kriv io , Ne, m a koliko d a je v ero v ao D a m u je istin ita o p tu žb a. Z b u d e Г se to, b u d u ćn o st, v e ru jte . Još le p ši lik će d a ti ish o d u N ego š to m ogu ja d a p ređ sk ažem . No, i d a o m an e sv e ostalo, V est će o sm rti gospinoj d a zb riše S ra m o te n je n e sab lazan . A ak o 480

isfi to

n e postignem o, s a k rijte je — Š to p rilič i i ra n je n o m joj g lasu — U o sa m u ž iv o ta pobožnog O d očiju , o d jezika, od m isli I u v re d a . BEN ED ETO S in jo re L eonato, T aj sa v e t k a lu đ e ro v p o slu šajte. I m a d a z n a te k a k o u srd n o J a v o lim k neza, volim K lau d ija, C ast! m i, o v d e ć u p o stu p a ti S to lik o m ta j nos ću i p red an o šću K o što v a m s te lo m đ u ša p o stu p a. LEO N A TO T o n u ći u jad u , h v a ta m se za slam k u . P. FR A N C ISK U S H ajdem o. D obro je što p rista je te , J e r ču đ n e b o ljk e i le k ču d an traže. D a živite, vi, gospo, u m re ć e te : V enčanje, m ožda, sam o se ođlaže. (Odu PATER FRANCISKUS, HERA i LEONATO)

BEN ED ETO G ospo B eatrice, v i s te z a s v e ovo v rem e p lakali? B E A T R IC E Jesam , i još ću d u g o p la k a ti. BEN ED ETO To n e b ih želeo. B E A T R IC E I n em a p o treb e, ja to čin im od sv o je volje. BEN ED ETO J a z a ista m islim d a je vašo j d o b ro j s e s tri u čin je n a n ep rav d a . B EA TR IC E O, k o lik o b i m e zađ u žio čo v ek k o ji bi jo j po m ogao d a do d e d o prav d e! BEN ED ETO Im a li k ak v o g n a č in a d a se p o k až e ta k v o p r i­ ja te lj stvo? B E A T R IC E Im a v rlo p ro s t n ačin , a li n e m a ta k v o g p rija te lja . BEN ED ETO M ože li čovek to u č in iti? B EA TR IC E T o je posao za ooveka, a li n e z a v a s 93. BEN ED ETO J a n iš ta n a sv e tu n e v o lim to lik o koliko vas. Z a r to n ije čudno? B E A T R IC E T a k o ču d n o k ao n e š to što m i je sa sv im n ep o znato. Isto ta k o b ih ja m o g la re ć i d a n iš ta n a sv e tu n e ” Jer Benedeto, pored toga što je privržen Klaudiju i Don Pedru, nije član porodice kojoj je naneta uvreda; to i jeste povod da Benedeto otkrije svoja osećanja prema Beatriči, iz kojih proizlazi i saosećanje sa njenom porodicom. 31

Sekspir l

481

Volim to lik o koliko vas. A li n e v e r u jte m i; ip a k n e lažem . J a n iš ta n e p riz n a je m , i n iš ta n e poričem . S rce m e boli zbog m o je sestre. BEN ED ETO T ak o m i m oga m ača, B e atric e, ti m e voliš. B E A T R IC E N em o jte d a se k u n e te u m ač, p a d a ga p o sle p ro g u tate. BEN ED ETO Z ak le ću se u m ac d a m e volite, a d a ga p ro g u ta n a te ra ć u onoga koji k aže d a ja n e v o lim v as.94 B E A T R IC E I n eć ete p ro g u ta ti sv o ju re č ? BEN ED ETO Ni s k ak v im u m o k o m k o ji se m ože izm isliti. Iz ja v lju je m ti d a te volim . B E A T R IC E E o n d a, n ek a m i bog o p r o s t i . . . BEN ED ETO A k a k a v g reh , m ila B eatrice? B E A T R IC E Z au stav ili ste m e u d o b ri ćas. U p ra v o sa m h te la iz ja v iti d a volim vas. BEN ED ETO O, iz ja v i to, sv im srcem . BEA TPilCE V olim v as s to lik o svo g a srca d a n išta n e p reo s ta je čim e bih to izjav ila. BEN ED ETO N ared i m i b ilo š ta d a u č in im za tebe. B E A T R IC E U b ijte K lau d ija! BEN ED ETO O, ne! N i za ceo svet! B E A T R IC E O d riču ći to, v i u b ija te m en e. Zbogom ! BEN ED ETO P rič ek a j, sla tk a B eatrice! B E A T R IC E J a sam već o d su tn a, m a d a sa m još ovde. U vas n e m a lju b av i. Ne, m o lim vas, p u stite me! BEN ED ETO B e a t r i č e ... B E A T R IC E J a zaista ho ću d a idem . BEN ED ETO N a jp re d a b u d em o p rija te lji. B E A T R IC E L ak še ste se odvažili d a b u d e te m oj p r ija te lj nego d a se b ije te s m o jim n e p rija te lje m . BEN ED ETO Z a r je K lau d io tv o j n e p rija te lj? B E A T R IC E Z a r se on n ije p o k azao kao n a jg o ri podlac k o ji je oklevetao, izv red ao i o sram o tio m o ju ro d a k u ? O, d a sa m ja m ušk arac! D abom e, nosio je tobože n a ru k a m a sv e d o k n ije treb a lo d a im se r u k e sp o je v en č an je m , p a je o n d a s ja v n o m optužbom , n esk riv e n o m k lev eto m , ne»« Progutati mač *— znači biti poražen; to je i kazna za neizvršenje onoga na šta se čovek zakleo u svoj mač. Beatriče je opomenula Benedeta da ne bude tako siguran u njenu ljubav, koju ona još ne želi da prizna; a Benedeto odgovara da je sasvim siguran u uzajamnost njihove ljubavi.

482

ču venom s v ire p o š ć u . . . O, bože, d a sam ja m u šk a ra c! S rc e b ih m u p o je la n a s re đ trg a ! BEN ED ETO S lu šaj m e, B e a trič e . . . B EA TR IC E R a zg o v a ra la s čovekom kroz prozor. Z godan izgovor! BEN ED ETO A li, B e a t r i č e ... B EA T R IC E D o b ra m o ja H era! N joj je n a n e ta n e p ra v d a , n ju s u o k le v eta li, u n ištili. •BENEDETO B e a t . . . B E A T R IC E K nezovj i grofovi! O da, k n ežev sk o svedočanstvo. F in grof! P o slastica o d grof a, m ed en k a v a lje r, n e ­ m a sta! O, d a sam m u šk a ra c n je g a ra d i, ili d a im am p r ija te lja k o ji bi h te o d a b u d e m u šk a ra c m e n e ra d i! A li m u šk o st se isto p ila u k la n ja n ju , hT abrost u u čtiv o stim a, a lju d i su se p re tv o rili u jezike, i to k itn ja ste . Ko d a n a s sam o slaže p a se n a to z a k u n e ta j je već h r a b a r k ao H erk u l. N e m o g u po ž e lji p o sta ti m u šk a ra c, zato ho ću kao že n a d a u m re m o d ja d a i čem era. BEN ED ETO C ekaj, d ra g a B eatrice! T ak o m i o v e ru k e , vo­ lim te. B EA TR IC E U p o tre b ite je za m o ju lju b a v n a d ru g i n acin , a n e d a se u n ju z a k lin jete . BEN ED ETO J e s te li u đ u ši svojoj u v e re n i d a je grof K la ­ udio u čin io n e p ra v d u H eri? B EA TR IC E Jesam , isto ta k o k ao što sam u v e re n a d a im a m u v e re n ja ili dušu. BEN ED ETO T o m i je dovoljno. J a sam se obavezao, izazv a ć u ga n a dvoboj. D a v a m p o lju b im ru k u , p a d a vas ostavim . O ve m i ru k e ,95 K la u d io će m i sk u p o p la titi. S u d ite o m en i p o o n o m e što o m e n i b u d e te čuli. Id ite, u te šite sv o ju sestru . J a m o ra m g o v o riti d a je m rtv a . Z a­ to, o s ta jte zbogom . (Odu)

,s Ruke Beatričine, koje Benedeto ljubi.

31*

483

SCEN A D R U G A Z a tv o r (Ulaze DRENJINA, STAPINA i PISAR u zvaničnim odelima, STRA2A S KONRADOM i BORACOM)

D R E N JIN A D a l i su d o šli sv i k o ji su p ris u tn i? 96 Š T A P IN A O, sto licu i ja s tu e e za p ero v o đ u . P IS A R K o su p restu p n ici? D R E N JIN A P a to s m o .ja i m oj kolega. S T A P IN A D abom e, to je ja sn o : n a n a m a je d a izv id im o pre^ stu p . P IS A R A li k o su k riv ci k o je tr e b a p re slu š a ti? N e k a s ta n u p re d gospodina n a re d n ik a . D R E N JIN A Da, d o davola, n e k a se p riv e d u p re d a m e. K a k o v am je im e, p rija te lju ? BORAČO Boračo. D R E N JIN A M olim , n a p išite : B oračo. A vaSe, p rik a n e ? K O NRAD J a sam plem ić, gospodine; a im e m i je K o n rad . D R E N JIN A N ap išite: gazda p lem ić K o n ra d . J e Г te, lju d i, poš tu je te li v i boga? BORAČO D abom e, gospodine, n a d a m o se d a p o štu jem o . D R E N JIN A N ap išite d a se n a d a ju d a p o š tu ju boga. I n a p išite boga n a jp re , je r n e d a o bog d a b og n e p r e d n j a č i ta k v im lupežim a. L ju d i, već j e d o k a z a n o d a ste v i b ezm alo isto što i o p a k i nitk o v i, a u sk o ro će se p o četi i p o d o zrev a ti d a je tako. Sta im a te d a k a ž e te u sv o ju o d b ra n u ? K O NRAD Bogm e, gospodine, k ažem o d a nism o. D R E N JIN A N ev ero v atn o p re v e ja n m o m ak , v e ru jte m i. A li ja ću m u već d o h ak ati. P riđ ite , p rija šk o , d a v a m n ešto ša p n em n a uvo. K ažem vam , p o sto ji p o d o z re n je d a ste vi o p a k i nitkovi. BORAČO G ospodine, ja v am k ažem d a nism o. D R E N JIN A D obro, stu p ite u s tra n u . T a k o m i boga, o n i su se dogovbrili. J e s te li n a p is a li d a n isu ? •' I u ovoj pojavi Drenjina, pored toga što „пе štedi pamet" pri saslušavanju te demonstrira svoje „znanje zakona" kvalifikujući vređanje kneževog brata kao otvoreno krivokletstvo, a potplaćivanje lažnog svedoka kao razbojnifitvo s provalom, izvrće i zamenjuje reči, govoreći spasenje mesto prokletstvo, ucenjuješ mesto ceniS, pijetet mesto bezboštvo ili bogohuljenje . . .

484

P IS A R G o sp o d in e n ared n iče, n e s a s lu š a v a te k a k o tre b a . M o­ r a te p o z v a ti s tra ž a re koji ih o p tu ž u ju . D R E N JIN A Z aista, to je n a jp rig o d n iji n ačin . N e k a p ris tu p i stra ž a . S tra ž a ri, n a re d u je m v a m u im e k n eza, o p tu ž ite o v e lju d e ! P R V I S T R A Z A R O v aj covek je rek ao , gospodine, d a je D on H uan, k n ež ev b ra t, lupež. D R E N JIN A N ap išite, k n ez H u a n je lu p ež. Oho, p a to je otv o ren o k riv o k letstv o , n a z v a ti k n e ž e v a b r a ta lupežom . BORAČO G o sp o d in e n a r e d n ič e .. D R E N JIN A M olim te, u gursuze, ću ti: ti m i se n e sviđaš, v e ru j m i. P IS A R Sta ste jož čuli da je rekao? D R U G I S T R A Ž A R P a to d a je d o b io h ilja d u d u k a ta od D on H u a n a d a lažn o o p tu ž i g ospodu H eru . D R E N JIN A O čigledno ra z b o jn ištv o s p ro v alo m , kak v o g još n ije bilo! S T A P IN A Da, sv eca m i to je! P IS A R Sta još, dovede? P R V I ST R A Z A R I d a je grof K la u d io odludio, n a tu n je ­ govu o p tu žb u , d a n a ru ž i H e ru p re d celim sk u p o m i d a se ne o žen i n jo m e. D R E N JIN A O, h u ljo ! Za ovo ćeš b iti o su đ en n a v ecn o sp asen je. P IS A R Sta još? D R U G I STR A Z A R T o je sve. P IS A R A to je, gospodo, v ise neg o što m o žete poreci. P rin c H u an je ju tro s p o ta jn o pobegao. H e ra je o p tu ž e n a n a ta j način , u p ra v o n a ta j n a č in o d b ačen a, p a je o d tu g e zbog to g a n a p ra s n o u m rla . G o sp o d in e n ared n iče, n e k a se ovi lju d i vežu i d o v ed u u kudu L eo n ato v u . J a idem n a ­ p re d d a m u p o k ažem saslu šan je. (Ode)

D R E N JIN A H ajd e, s ta v ite im okove. STA PIN A S ta v ite im lisice — n a ru k e. K O N RA D S eb i ru k e, zvekane! D R E N JIN A Bože i svi sveci! G d e je p ero v o d a? N e k a zap iše d a je k n ežev čin o v n ik zvekan! H ajd e, v ež ite ih. Ti, p o d ia v u cib atin o ! 485

K O N R A D D a lje o d m ene! V i s te m a g a ra c , vi ste m ag arac. D R E N JIN A Z a r ti ta k o u c e n ju je š m o je zv a n je? Z a r ta k o u c e n ju je š m o je godine? B a r d a je o n aj ovde, p a d a zapiše d a sam m ag arac. A li u p a m tite vi, lju d i, d a sa m m a ­ garac. M a k a r d a n ije zap isan o , ip a k n e m o jte z a b o ra v iti d a sa m m a g arac. C ekaj, t i h u ljo , ti si p u n p ije te ta , to ću d o k a z a ti pom oću sig u rn ih sv ed o k a. J a sa m čovek p am etan , još vise: čin o v n ik ; još v ise : d o m a ć in ; još vise: lepo p a rč e m esa, k ao b ilo ko u M esin i; i co v ek koji zn a zakone, nego š ta ; i čovek d o sta im u ćan , n ego š ta ; i čovek k o ji j e im ao g u b ita k a ; i covek k o ji im a d v a odela, i sve što j e n a n je m u u re d n o je i čisto.97 V o d ite ga! Ih, sam o d a je zap isan o d a sam m a g arac! (Odlaze)

n I pored toga Sto je imao gubitaka, ipak je još dosta imućan da sve na njemu odgovara njegovom ugledu i važnosti njegovog položaja.

PETI ClN

SCEN A PR V A P red ku ćo m L e o n a to v o m (Dolaze LEONATO i ANTONIO)

A N TO N IO P ro d u ž u ju ć i tak o , p ro p ašćete. Ta, n ije m u d ro p o đ rž a v a ti O vako tu g u p ro tiv sam og sebe. LEON A TO M olim te, o sta v i se sav eta. U m oje uši o n i u laze U ludo k ao v o d a u rešeto. N eou d a slušam . N eću d a m i u h o R a z g a lju je n ije d a n te šite lj Do o n a j čiji bol je ra v a n m om . D ovedi m en i o ca k o ji je ■ K će r sv o ju ta k o voleo i kom je O činska ra d o st zgažena k ’o m e n i I reci m u d a p rič a o s trp lje n ju ; P o m om e ja d u n jeg o v o d m e ri D a b u d e je d n a k o i d u g i širok, D a svakom b olu bol odgovara, N evolji jed n o j d ru g a n ev o lja, U svako j crti, d elu , o b lik u : P a ta j, ak o se b u d e sm eškao, I b ra d u gladio, i tu g u gonio Od sebe, i ,,hm, h m “ govorio K a d a b i tre b a lo d a jauče, I poslovice sta v lja o n a žalo st K ’o zak rp e, i ja d o p ijao Sa noćn icim a — to g a m i dovedi, Od n je g a ću se u č iti s trp lje n ju .

АГ takvog nema. Ljudi znaju, brate, 487

D a te še i d a sv e tu ju zbog bola K oji n e o se ć a ju sam i; a li O sete ii ga, o d m a h se u s tra s t P re tv a ra m u d ro st što je u m e la Izb ezu m ljen o st u p u tstv o m d a leči, I b es d a sp u ta k oncem svilenim , I d ah o m d a o d ag n a bolove, A m u k e s a m rtn ič k e rečim a. Ne! S v ak ’ s tr p lje n je p re p o ru č u je P a tn ik u k o g a te š k i te re t slam a, A n ik o n e m a sn a g u i sposobnost D a b u d e ta k o m u d a r k a d a sam M ora d a p a ti. Z a to p re sta n i: M oj bol je g la sn iji o d saveta. A N TO N IO U to m su lju d i deci je d n a k i.98 LEO N A TO M olim te, ćuti. J a sa m k r v i m eso. N i je d a n još filozof n e m ogaše Z u b o b o lju d a sn o si strp ljiv o ; A p isa li su stilo m bogova S lu čajn o sti i b o lu p rk o se ć i." A N TO N IO АГ n e n a v a lju jte sav ja d n a sebe, N ek’ p a te i t i što v a s v re d a ju LEO N A TO S ad zb o riš p am etn o. To hoću, da. D uša m i v e li d a je m o ja H e ra O k lev etan a. N ek a K lau d io T o čuje, n e k a d o zn a to i k n e z , I svi ti k o ji cast joj v re đ a ju . N ek’ č u ju to. A N TO N IO G le, knez i K lau d io D olaze žu m o . (Dolaze DON PEDRO i KLAUDIO)

DON PED RO D o b a r d a n v a m želim . K L A U D IO N ek v a m je d o b a r d an obojici. LEON A TO G ospodo, s lu š a jte . . . D O N PED R O M i, L eonato,

Zurimo. 18 I odrasli ljudi, kad ih nešto boli, kao deca glasno plaču i ne sluSaju savete. 88 Kao da su filozofi tobože bića uzvišena nad nedaće i patnje kojima su smrtni ljudi podložni.

488

LEO N A TO O, v i žu rite! T ad zbogom , Moj gospodaru. Z a r v a m se to lik o O d jed n o m žu ri? P a , n e k ’ ta k o bud e. DON PED R O N e p r e p ir ’te se s n a m a , d o b ri sta rč e. A N TO N IO D a m ože p ra v d u steći p re p irk o m , O d n a s b i n ek o slab o prosao. K L A U D IO A ko m u čini k riv o ? LEO N A TO N eb a m i, Ti, licem eru , t i to čaniš, ti! Ne, n e s ta v lja j tu r u k u n a svoj m ac, N e b o jim t e se. K L A U D IO N ek a p re s a h n e U grozi 1’ ta k o s ta ro s t v a šu ik ad . R u k a m i n iš ta n e h te d e o d m ača. LEO N A TO U m u k n i, čoveče! N e k ezi se, N e p odsm ev aj se! J a n e govorim K ’o s ta rk e lja iz lap e o il’ g lu p an D a uznosim , po p ra v u sta ro sti, S ta sam sv e k a o m la d ić čin io 11’ š ta b ih činio d a n is a m s ta r. Cuj, u lice t i k a ie m , K lau d io : N ev in u m o ju k ć e r i m e n e ti si U v red io to lik o d a se m o ram , S av sed i s m o d ric a m a godina, O dreći d o s to ja n stv a svog i te b e Izazv ati n a dvo b o j k ’o m u šk a ra c. O crnio si n ev in o m i dete, P ro b ’o joj src e sv o jo m k levetom , I o n a leži s p re c im a u grobu, U grobu, d a , u k o je m n ik a d a S ra m n ije ležao d o o v aj n je n K oji je tv o ja p o d lo st sm islila! K L A U D IO Z a r m o ja po d lo st? LEO N A TO T v o ja, K lau d io . DON PED R O Vi, starče, grešite. LEO N A TO To, k n eže m oj, D okazaću, im a d n e 1’ sm elosti, N a n je m u , p o re d n jeg o v e v e š tin e M ačev an ja i sta ln o g v ežb an ja, I cv eta m la d o sti i k rep k o sti.

K L A U D IO Ne, s v a m a n eću d a se b ije m ja. LEO N A TO Z a r ta k o m isliš d a m e se otreseš? Ti si m i u b io d ete! M ladiću, U bij sad m ene, ubićeš čoveka. A N TO N IO D va n e k a u b ije , d v a eoveka! АГ ostavim o to, n e k u b ije Jed n o g a n a jp re . Još je zee u šum i. N ek’ m en i izide n a dvoboj! H ajd e, m om če, H a jd ’ za m nom , h a jd e , g o sp o d in e m om če. K orbačem ć u v a m iz b iti iz r u k e V aš d rsk i m ač, il’ p lem ić n e bio! LEO N A TO B r a t e . . . A N TO N IO U m irite se. Bog to zna, S inovicu sam sv o ju voleo; A o n a je sad m rtv a , k le v e ta m a U s m rt je o te ra še lupeži K o ji s čovekom sm e ju d a se b o re K ’o ja — d a z m iju u h v a tim za jezik . P odlaci, m a jm u n i i hvalisav ci, L upeži, žu to k lju n ci! LEON A TO B rate, č u j . . . A N TO N IO Ć utite. S ta je ? Z n am j a d o b ro n jih , U d la k u zn a m k o lik o o n i teže. U obraženi, d rs k i pom odarci, R azm etljiv ci što lažu, r u g a ju se, P o d v a lju ju i k lev eću i p su ju , N a k in đ u re se, p a se p ra v e s tra š n i P o n a v lja ju ć i p e t-še st lju tih re č i: K ak o će d u šm a n in a, u su d i 1’ s e . . . I to je sve. LEO N A TO * A ntonio! O, b rate ! A N TO N IO M a o stav ite, sve je to k o ješta. Ne p le tite se, p u stite to m eni! DON PED RO M i n e n am erav am o , gospodo, S trp lje n je v a se sta v lja ti n a probu. S m rt k ćeri v a še m e n i p a r a src e ; A l’ is tin ita je i d o k azan a O p tu žb a p ro tiv nje, n a časn u reč. LEO N A TO O, kneže, kneže . . . DON PED R O N e ću d a v a s slušam . 490

LEO N A TO N e? O nda, b ra te , h ajd e, podim o, • J a hoću d a m e ču ju . A N TO N IO I čuće nas. II’ će to n e k o sk u p o p la titi! (LEONATO i ANTONIO odu; dolazi BENEDETO)

DON PED R O Gle, gle, evo n a m o n oga ko g a sm o pošli d a tražim o. K L A U D IO No, sin jo re, š ta je novo? BEN ED ETO D o b ar d a n , kneže. DON PED R O D obro n a m došli, sin jo re. Z am a lo što v a m se ne d a d e p rilik a d a ra z d v o jite d v e s tra n e k o je su se b ez­ m alo pobile. K L A U D IO Da, n aše nosove sam o što n e odgrizoše d v a bezu b a starca. DON PED R O L eo n ato i n jeg o v b ra t. Š ta veliš? D a sm o se tu k li, n e v e ru je m d a bism o b ili o d v eć m la d i za n jih . BEN ED ETO U n e p ra v o j b o rb i n e m a p ra v e h ra b ro sti. J a sam traž io v as dvojicu. K L A U D IO A m i sm o b ili sv u g d e tra ž e ć i tebe, je r sm o p re p u n i n a jc rn je m e lan h o lije, p a bism o v o le li d a je ko ra stera. H oćeš li d a p o k ren eš svoj d u h ? BEN ED ETO On je u k o ricam a: d a g a p o v u čem ?100 DON PED R O Z a r ti sv o j d u h nosiš sa stra n e ? K LA U D IO T o još n ik o n ije činio, m a d a su m nogi svoj d u h o sta v ili n a stra n u . T ra žim d a povučeš onako kao što svira č i p rev la če k a d zagude: p o v u ci d a n a s raspoložiš. DON PED RO T ak o m i p o šten ja, b le d je. J e s i li bolestan , ili lju t? K L A U D IO Ej, h ra b ro sti, čoveče! A k o je b rig a u b ila m ačk u 101, ti im aš d o v o ljn o p e tlje d a u b ije š brigu. BENEDETO Grospodine, ja ć u s e o d u p re ti n a s rta n ju v a š e d u h o v ito sti ak o je b u d e te u p ra v lja li p ro tiv m ene. M olim vas, iz ab erite d ru g i p re d m e t razgovora. K LA U D IO A v aj, d a jte m u d ru g o k o p lje, ovo m u se p rep o lovilo. DON PED R O T ak o m i ovog sunca, o n sv e v ise m en j a b o ju : m islim d a je z a ista lju t. 100 Benedeto Klaudijevu i Don 1,1 Poslovica, 1 mačku, za koju

predlaže da svojim maCem „rastera" melanholiju Pedrovu. koja ističe koliko je briga smrtonosna, jer ubija se kaže da ima devet života.

491

K L A U D IO A ko jeste, on zn a k a k o d a o k re n e svoj o p a sa č .102 BEN ED ETO D a v a m kažem re č n a u v o ? • K L A U D IO S ačuvaj m e, bože, o d p o ziv a n a dvoboj! BEN ED ETO <m ° k l a u d u u ) v i s te po d lac. J a s e n e šalim . D okazaću to k a k o h te d n e te , čim e h te d n e te i k a d h te d nete. D a jte m i zad o v o ljen je, ili ću o b ja v iti d a ste k u k a ­ vica. V i ste u b ili d iv n u gospu, i n je n a s m rt će te šk o pas ti n a vas. O b a v e stite m e o svojoj odiuci. K L A U D IO Dobro, doći ću d a b ih m ogao v a lja n o d a se pogostim . DON PED R O Oho*, gozba? G ozba? K LA U D IO O h d a, h v a la m u, p o zv ao m e n a teleću g lav u i k o p u n a; i ak o ja n jih n e isečem sa sv im propisno, o n d a slobodno re c ite d a m oj nož n ije n iz a šta . N eće li o n d e bitd i n e k a š lju k a ? 103 BEN ED ETO G ospodine, v a š d u h d o b ro k ask a, la k je. DON PED R O D a ti k ažem k a k o je o n o m a d B e a tric e h v a lila tvoj duh. R ek ao sam d a im aš fin d u h . ,,T acno“, odgovori ona, „fin, m a ju ša n ." Ne, rek o h , golem d u h . „S asvim t a ­ ko", k až e ona, „golem , težak." M a ne, v e lim ja , d o b a r d u h . „Istin a je “, k až e ona, „nikorne n e m ože d a n ašk o d i.“ N e tako, k ažem ja , ta j gospodin je p a m e t an. „Izvesno", k aže ona, „p am etn jak o v ic". A li ne, kažem ja, o n v la d a jezicim a. „To v eru je m ", k až e ona, „ je r m i se u p o n e d e lja k u v eče z a re k a o d a će n e š to u č in iti, a u u to ra k u ju tr u je to p o rek ao : v la d a o n d v o s tru k im jezikom , go­ v o ri d v a jezika." T a k o je o n a ceo s a t iz v rta la sv e tv o je v rlin e red o m ; a n a k r a ju je ip a k zakljiučdla, s a uzdahom , d a si tii n a jp riv la e n iji čovek u I t a l i j i K L A U D IO N a to je b riz n u la u p lač i r e k la d a jo j je to svejedno. DON PED R O Da, to je u č in ila ; no, u z a sv e to*, k a d g a n e bi stra šn o m rzela, o n a b i ga s tra s n o volela. K ći onog s ta rc a sve n a m je isp ricala. m Okrenuti opasač (tako da pređica bude pozadi a nož, koji se nosio iza desnog kuka, nadomak desne ruke) značilo je pokazati spremnost za borbu. Time se moglo dati na znanje dvoje: ili da se borba želi i prihvata, ili pak da treba prestati sa daljim izazivanjem kako bi se neželjena borba izbegla. Klaudio ovde očigledno misli na ovo drugo. 103 Tele, kopun, šljuka — životinje s malo mozga, oličenja gluposti — kao i Benedeto, koji je Klaudija pozvao na dvoboj.

492

K L A tJD lO Sve, sve; a p o v rh to g a: G ospod bog g a v id e k a d a se sa k rio m e đ u d rv e ta u V rtu.104 D O N PED R O A k a d ćem o ro g o v e d iv lje g b ik a sta v iti n a g la v u d o v itljiv o m B en ed etu ? K L A U D IO Da, i ispod to g a n a p isa ti veLikim slovim a: „O vde b o ra v i B enedeto, čovek o ženjen." BENEDETO Zbogom , m ladiću. V i z n a te š ta j a m islim . P re p u šta m vas v ašem o g o v aračk o m rasp o lo žen ju . Vi zb ija te ša le k ao što ra z m e tljiv c i lo m e sv o je m ačeve, koji, bogu hv ala, n e po zled u ju . M oj kneže, za m n o g u v a š u dob ro tu ja sam v a m z a h v a la n ; o d sa d v ise n e m ogu b iti u v ašem d ru štv u . V aš b ra t, b a sta rd , p obegao je iz M esine; a v i s te za je d n o s n jim u b ili p le m e n itu i n e v in u gospu. S to se tič e o v o g a gospodina g o lo b rad ića ovde, s n jim ću se jos sresti; a d o tad , n ek a je m ir s n jim . (Ode)

D O N PED R O O n o zb iljn o govori. K L A U D IO N ajo z b iljn ije ; a jam čim vam , iz lju b a v i p re m a B eatridi. D O N PED R O I p ozvao te n a dvoboj? K L A U D IO J a s n o i otvoreno. D O N PED RO K a k o je to d iv n o k ad čo v ek p o đ e u p rsn ik u i čak širam a, a p a m e t o sta v i kod kuće.105 K L A U D IO O n d a je o n g o rastas u p o re d e n ju s m a jm u n o m ; a li m a jm u n je o n d a u č e n ja k u p o red e n ju s n jim . D O N PED R O A li stan ite, p ric e k a jte . Srce, p rib e ri se i b u d i ozbiljno! N ije li re k a o d a je m oj b r a t pobegao? (Dolaze D R E N JIN A , S T A PIN A i S T R A 2 A i BORACOM)

s KO NRADOM

D R E N JIN A H ajd e, vi, gospodine; a k o p ra v d a ne m ože d a vas u k ro ti, o n d a n ek a v ise n ik a d n e m e ri p ra v d a n ja na svom k a n ta ru . A ja, je s te li v i je d a n p u t bili p ro k letin ja licem ersk a, m o ra se p rip a z iti n a vas. IM U 3. glavi Prve knjige Mojsijeve govori se o tome kako su se Adam i Eva „sakrili ispred Gospoda boga medu drveta u vrtu“. Citirajući to, Klaudio aludira na scenu (II, 3) u kojoj je Benedeto, skriven u bašti, slušao razgovor o Beatričinoj zaljubljenosti i svojim manama. U prsniku i čakširama (skinuvši kaput) tukli su se protivnici u dvoboju, a tući se bez jačeg razloga nego Sto je zahtev jedne uvređene žene — i za Don Pedra znači biti bez pameti.

493

DON PED R O &ta je to sad? D v o jica o d lju d i m oga b r a ta vezana! Je d a n od n jih je B oračo. K L A U D IO R a s p ita jte š ta su sk riv ili, m oj kneže. DON PED R O C inovnici, šta su o v i lju d i sk riv ili? D R E N JIN A Elem , gospodine, p o čin ili su la ž n u v est; p o v rh toga s u p ro tu ra li n e is tin ite isk a ze ; d ru g o , izv ršili su k lev ete; šesto i p o sled n je, o v e ra v a li su n e ta č n a s ta n ja ; i n a k ra ju , o n i su lažovi i lupeži. D ON PED R O Prvo, ja te p ita m šta su o n i u ra d ili; treće, p ita m te š ta je n jih o v a k riv ic a ; šesto i p o sled n je, zašto s u u h a p še n i; i n a k ra ju , za š ta se o p tu ž u ju . K LA U D IO T o je isp ra v n o re z o n o v a n je i ta č n o p o njegovom rasp o red u . A to je, v e re m i, i je d n a m isao sn a b d ev en a ra z n o v rsn im ru h o m .106 DON PED R O K o m e ste vi, lju d i, sk riv ili d a tre b a da o d g o v a ra te o v ak o v ezan i? O vaj u čen i n a re d n ik je su v iše o štro u m a n da b i se m ogao ra z u m e ti. U čem u je v a š a k riv ica ? BORACO M ili kneže, n e d a jte d a m e g o n e d a lje r a d i suđ en ja. S a slu š a jte m e vi, p a n e k a m e o v aj grof u b ije. J a sam vas n a Vaše oči o b m a n u o ; a što v ase m u d ro sti n isu m o g le o tk riti, to s u ove p litk e b u d a le izn ele n a videlo. O ni su čuli k a d a sam u noei ovom čoveku p riznao k a k o m e je D on H uan, vaš b ra t, n a v e o d a o k lev etam gospodu H e ru ; k ak o su vas d o v eli u b a š tu i k a k o ste v ideli m e n e gde se u d v a ra m M a rg a re ti odevenoj u H erin e h a ljin e ; k ak o s te je vi o d g u rn u li k a d je tre b a lo d a se s n jo m venčate. O ni su m o je lu p e štv o sta v ili u zap isn ik , k o ji b ih r a d ije zap ecatio svojom sm rć u nego d a g a n a sv o ju sra m o tu ponovim , G ospa je u m rla zbog m o je i m oga go sp o d ara lažn e optužbe. U k ra tk o : ja n e traž im n išta d ru g o d o n a g ra d u k o ja p rip a d a lupežu. DON PED R O N e p ro tič e li v ašim ž ila m a T aj govor kao gvožđe? K LA U D IO D ok je on G ovorio, ja sam o tro v pio. DON PED R O A n a to te je b r a t m oj n av eo ? BORAČO 1 b o g ato je p la tio m oj čin. 10‘ Misao koja ima bogatu garderobu, jer se pojavila odenuta, jedno za drugim, u četiri ruha.

494

DON PED R O O d iz d a je i sp ie tk e on je sa z d a n ; A pobeg’o je zbog tog lu p e štv a . K L A U D IO O, m ila H ero! L ik tv o j v id im sa d U v a n re d n o j le p o ti njegovoj S a k o je sam ga i zavoleo. D R E N JIN A H ajde, v o d ite o v e o p tu ž ite lje . U m e đ u v re m e n u je naš pero v o đ a re fo rm isa o 107 o to j s tv a ri s in jo r L eo n ata. A vi, lju d i, n e zab o rav i te d a sp e cificira te, u sv o je v re m e i n a svom e m estu , d a sam ja m a g arac. S T A P IN A E v o i h , i d e s i n j o r L e o n a t o , a i p e r o v o d a . (VraćajU se LEONATO i ANTONIO s PISAROM)

LEON A TO K o je ta j lupež? D a m u v id im oči, P a k a d a sre tn e m n ekog sličnog n je m u , D a ga se klonim . K o ji je o d n jih ? BORAČO T ra ž ite 1* k riv ca, m e n e g le d ajte. LEO N A TO T i li si ro b ta j č iji d a h je m o je N evino čedo ubio? BORACO J a sam . LEO N A TO Ne, podiaoe, ti lažeš seb e sd m a; T u s to je časna d v a gospodina, I n jih d v o jic a — tre ć i p obeže — U m ešan a su. H vala, knezovi, S m rt k će ri sv o je v am a d u g u jem . I n ju m eđ ’ u zv išen a sv o ja d e la Z apišite. Jer, ak o ćem o p rav o , M a jsto rsk i ste tu s tv a r izvršili. K LA U D IO J a n e zn am k a k o d a z a b lag o st m olim , АГ sa d a m o ram ja d a govorim . O svetu sv o ju sam i b ira jte , D osudite m i k a z n u k o ju god M ašta p ro n aći m ože z a m oj g reh — A l’ zgrešio sa m sam o je r sam b io U zabludi. DON PED R O I ja, ta k o m i duše. * AT d a zad o v o ljim tog do b ro g sta rc a, P o d v rg a v am se m u ci n ajtež o j K o ju m i n am etn e. 1,7 Optiižitelje je, razume se, Drenjinina zamena za okrivljene (što je za njega, izgleda, jedno isto), a reformisao za informisao.

495

L e 6 n ATO N e m o g u v a tn a N a re d iti: o živ ite m i kćer, J e r to je nem oguće. АГ v a s m olim , O b jav ’te lju d ’m a o v d e u M esin i D a n e v in a je o tiš la u sm rt. A m ože Г v a ša lju b a v n e što tu ž n o D a sm isli, n a p is s ta v ite n a g ro b n je n I p ep elu to n je n o m p e v a jte V ečeras. S u tra k m e n i dodite, P a k a d m i n e m o žete b iti zet, B u d ite neeak. B r a t m oj im a k će r K o ja je su što m o je m rtv o dete, N as d v o jic e je d in l n asle d n ik .108 N joj d a jte Sto ste se stri dugovali, P a s tim n e k ’ u m re m o ja osveta. K L A U D IO O, p le m e n iti m oj gospodine, T a p re v e lik a lju b a z n o s t m i suze Izm am lju je. J a p rim a m p o n u d u : K lau d io m ja d n im rasp o lažite. LEO N A TO S u tra vas, d ak le, j a očekujem . Z a d an a s zbogom . T aj n e v a lja la c N eka se suoči s a M arg areto m , K o ja je, m islim , b ila u m ešan a, O d vaSeg b r a ta k u p lje n a . BOIIAĆO Ne, nije, T ak o m i duše, o n a n ije z n a la S ta čin i k ad je sa m n o m govorila. Pošt&na je i č a sn a o n a b ila U svem u Sto sa m o n jo j doznao. D R E N JIN A P o v rh toga, gospodine, k o je se is tin a n e n ah o d i belo n a crno, o v aj o p tu ž ite lj ovde, o k riv lje n i, n a z v a o je m e n e m a g arcem ; u m o lja v a m v a s d a se to im a u v id u p ri o d m e ra v a n ju kazne. A ta k o đ e je s tra ž a ču la k a k o su govorili o n ek o m G rd a n u ; ta j, k ažu , nosi k lju č u u v e tu i n a n je m u v isi k a ta n a c ,109 i on u zim a n ovac n a z a ja m boga rad i, k o je v eć to lik o dugo u p ra ž n ja v a i n ik a d n e loe To je u protivrečnosti s onim što znamo o Antoniovom sinu. ш Kako je Drenjina došao do kijuča i katanca mesto uvojka? Ista engleska reč — lock — znači i uvojak i katanac. Sto je Dre­ njina jedno značenje zamenio drugim nije tako čudno; a ključ uz Katanac dodala je njegova neobuzdana mašta.

496

vraća, ta k o da. lju d i s a d p o sta ju n em ilo stiv i i n eć e d a d a ju n a z a ja m bo g a ra d i. M olim vas, p re s lu š a jte ga o to­ me. LEO N A TO Z a p o šte n tr u d i b rig u tv o ju h v a la . D R E N JIN A V ase b la g o ro d stv o govori' k ao v e o m a b la g o d a ra n i sm e ra n m la d covek, i za to n e k a je sla v a bogu. LEON A TO E vo ti z a tv o j tru d . ^ D R E N JIN A N ek a bog ču v a u sta n o v u .119 LEON A TO Idi, o slo b a đ a m te tv o g h a p š e n ik a i z a h v a lju je m ti. D R E N JIN A O s ta v lja m p re v e ja n o g lu p e ž a v ašem b la g o ro d stvu, k o je m o lim d a se p o p ra v i k ao p rim e r d ru g im a . N ek a bog p o živ i v a š e b lag o ro d stv o ! Ž elim v ašem b la g o ro d stv u sv a k o d o b ro . N ek a v a m bog d a skoro o zd rav ljen je. J a v a m p o k o rn o d o zv o ljav a m d a s e o p ro stite , i a k o se sm e p o želeti sreć n o p o n o v n o v iđ e n je, n e k a to bog saču v a i sak lo n i! H ajdm o, susede. (DRENJINA i STAPINA odu)

LEON A TO Do s u tra , gospodo, o s ta jte zbogom . A N TO N IO Gospodo, zbogom . C ek am o v as su tra . D ON PED R O M i n ećem o izostati. K LA U D IO V ečeras J a tu g u je m za H erom . (Odu DON PEDRO i KLAUDIO)

LEONATO P o v e d ite te rde. M a rg a re tu Isp itaćem o p o d ro b n o o n je n o m P o zn an stv u s o v o m v u cib atin o m . (Odu)

Tom rečenicom su siromasi zahvaljivali za milostinju dobijenu u nekoj od dobrotvornih ustanova. Izgovaranje te formule u ovoj prilici ukazuje na duboko uvreženu naviku i otkriva i jedan deo prošlosti Drenjinine i koliko je mašte a koliko istine u prićanju o njegovoj imućnosti. To mu ipak nimalo ne smeta da na rastanku Leonatu „pokorno dozvoli“ da se oprosti i da srdačno poželi da „bog sačuva'* ponovno videnje kojemu se nada.

32 Sekspir I

497

SCEN A D R U G A L eo n a to va bašta (Dolaze BENEDETO i MARGARETA)

BEN ED ETO M olim te, d ra g a gospodice M arg areto , m nogo ćeš m e zad u žiti ak o m i om ogućiš d a ra z g o v a ra m s B e a tričom. € M A R G A R E T A A hodete li m i o n d a n a p is a ti so n et o m ojoj lep o ti? BEN ED ETO I to u z d ig n u tim stilom , M a rg a re ta , k o jim ću te ta k o visoko uzdidi da, n ije d a n živ čovek neće b iti n ađ tobom , je r to ti zaista zaslužuješ. M A R G A R ET A K ako, d a n ije d a n čo v ek n e b u d e n ad a m n o m ? P a d a v ečn o o stan em u p riz e m lju ? 111 BEN ED ETO Tvoj d u h je b rz k ao n ju š k a u h rta , h v a ta u letu. M A R G A R ETA A v aš je z a tu p lje n k ao u m acev ao ca m ac za v ežb an je: pogađa, ali n e pozleduje. BEN ED ETO E, to je m u šk i duh, M a rg a re ta , o n nede d a pozledi ženu. D akle, m olim te, zovi B e atrič u . P re d a je m ti svoj s tit.112 M A R G A R ETA D a jte v i n a m a ž e n a m a m ačeve, a štito v e im amo m i sam e. BEN ED ETO A ko se n jim a služite, M a rg a re ta , m o ra te u n jih d a u g la v ite k lin o v e z a v rtn je m 113, a to je op asn o o ru ž je za devojke. M A R G A R ET A D obro, pozvadu v a m B e atric u , a ona, m islim , im a noge. BEN ED ETO P a de, p re m a tom e, dodi. (MARGARETA ode) Ljubavi bog, Sa visa svog, Vidi mi dušu, vidi m i dušu I zna kako teško zaslužujem . . . 111 Na svoj, daleko frivolniji naćin, M argareta preuzim a i ulogu p a rtn e ra u čark an ju dosetkam a sa Benedetom . „ o sta ti u prizem lju" znači ostati u prostorijam a za čeljad, kao kom orkinja ili dvorkinja (ako ostane neudata, zbog toga Sto „nijedan čovek neće biti nad njom"). Dvosmisleno su upotrebljeni i izrazi stil, mač, Stit, klin. lli P red ati svoj Stit znači priznati svoj poraz, kapitulirati. 113 O krugli Stitovi im ali su u sredini k lin koji se mogao zariti u n eprijatelja, a mogao se prem a potreba i skinuti i ponovo pričvrstiti. 498

M islim p e v a n je m ; a što se tič e lju b a v i, L e a n d a r, od ličn i p livač, T rail, k o ji je p rv i z a p o žljav ao p o d v o d ač a114, i cita v a k n jig a p u n a tih b iv ših v itezo v a iz sp av aćih soba, č ija im e n a jo š i sad g la tk o k liz e p o ra v n o m d ru m u belog stih a, bogm e n ik a d o n i n isu b ili ta k o te m e ljn o o k re ta n i i p re v rta n i u lju b a v i k ao m o je ja d n o ja . Do d av o la, ja to n e m ogu iz ra z iti u stih o v im a sa slikom . P o k u šav a o sam , a li n e m ogu n a ,,nebo“ d a n a d e m d r u g i slik do ,,beb o “, a to je su v iše bezazlen slik ; n a ,,m už“ — ,,puž“, gad an slik; n a „čudo" — ,,ludo“, b u d a la s t slik : sa sv im nezgod n i završeci. Ne, j a se n isa m ro d io p o d stih o tv o raek o m zvezdom i n e u m e m d a se u d v a ra m iz ra ž a v a ju ć i se p ra z n ičk i. (noiazi B e a t r i c e ) Slaitka B e atric e, ti dolaziis k ad te j a zovem ? B E A T R IC E Da, sin jo re, i o tići ću k a d m i v i to kažete. BEN ED ETO O, o s ta n i d o k le god ti n e k ažem : „Id i s a d “. B E A T R IC E R ekli s te „idi s a d “ : d a k le , zbogom . Ip ak , p r e neg o što odem , d a jte m i d a p o d em s o n im r a d i čega sam doSla: a to je d a sa z n a m š ta je bilo iz m ed u vas i K la u d ija . B EN ED ETO S am o rđ a v e re č i; p re m a tom e, d a j d a te polju b im . B E A T R IC E R đ a v e re č i su sam o r d a v v etar, r d a v v e ta r je sam o r d a v dah, a r d a v d a h je n esn o san ; p re m a to m e ću o tić i n e p o lju b lje n a . BEN ED ETO T i si tu re č p re p a la i is te ra la iz n je n o g p rav o g sm isla, to lik o je žesto k a tv o ja d u h o v ito st. T re b a d a ti kažem p ro sto : izazv ao sam K la u d ija n a dvo b o j — pa, ili će m i se u sk o ro ja v iti, ili ć u g a p ro g lasiti za k u k av icu . A sad a, m o lim te, re c i m i zbog k o je o d m o jih rd a v ih oso b in a si se n a jp re u m e n e z a lju b ila ? B E A T R IC E Z bog sv ih n jih za je d n o ; j e r o n e su stv o rile ta k o č v rst sa v ez m a n a , d a n ije d n o j d o b ro j o so b in i n e d a ju d a se u v u č e i p o m eša m e d u n jih . A li zbog k o je od m o jih d o b rih o so b in a je v a s n a jp r e sp o p a la lju b a v p re m a m e n i? BEN ED ETO S p o p ala lju b a v — d o b ro rečen o . Z a ista m e je sp o p ala lju b a v , je r ja te v o lim p ro tiv sv o je volje. 114 To je stric Troilove ljubavnlce K reside, P andar, koji upriliCuje njihove ljubavne sastanke. 32*

499

B E A T R IC E U p rk o s svom srcu, r e k la bih. A v aj, ja d n o srce! A ko m u p rk o site m e n e ra d i, ja ću m u p rk o siti v a s ra d i, je r ja n ik a d n e ć u v o leti o n o što m oj p r ija te lj m rzi. BEN ED ETO T i i ja sm o su v iše p a m e tn i da bism o se m ogli u d v a r a ti s m irom . B E A T R IC E T o se .n e v id i iz ovog p riz n a n ja : n em a m edu d v a d e se t p a m e tn ih lju d i n ije d n o g a k o ji će h v a liti sam og sebe. BEN ED ETO T o je staro , s ta ro p rav ilo , B eatrice, k o je je važilo k a d je još b ilo d o b rih su s e d a 115. A u d a n a š n je v re­ me, a k o čovek sebi sam n e p o d ig n e n a d g ro b n i sp o m en ik p re n o što u m re, n je g o v sp o m en n e ć e živ e ti duže nego što zvono zvoni i u d o v ica plače. B E A T R IC E A k o lik o je to, p o v a še m m iš lje n ju ? BEN ED ETO Jo š p ita š: sa t z v o n ja v e zv o n a i c e tv rt sa ta š m rk a n ja i suza. Z ato je za p a m e tn a čo v ek a — ak o se D on C rv, n jeg o v a savest, n e u s p ro tiv i — n a jp ro s tije rešen je d a sSm b u d e tr u b a sv o jih v rlin a , k ao što sam i ja za sebe. T oliko o to m e zašto h v a lim sebe, koji sa m v re d a n hvale, š to ću sam posvedočiti. A sad m i re c ite k ak o je v a š a sestra. B E A TR IC E V rlo rd av o . BEN ED ETO A v i? B E A TR IC E T ak o d e v rlo rd av o. BEN ED ETO P o š tu jte boga, v o lite m e n e i o p o ra v ite se. S tim cu v as i o sta v i ti je r n ek o d o la zi u žu rb i. (Dolazi URSULA)

U RSU LA Gospo, tre b a d a d o d e te sv o m stric u . T am o u kući je u m e b e s: d o k azan o je d a je m o ja gospa H e ra b ila lažno o p tu žen a, k n ez i K lau d io s tra š n o o b m a n u ti, a začetn ik svega to g a je Don H u an , k o ji je p obegao i nestao. Hoćete li o d m a h doći? B E A T R IC E H oćete li i v i d o ći d a č u je te te novosti, sin jo re ? BEN ED ETO H oću d a živ im u tv o m srcu, d a u m re m u tvom k rilu , d a b u d em s a h ra n je n u tv o jim očim a, a p o v rh svega toga, hoću da id em s to b o m tv o m stric u . (Odu) 115 K oji su hvalili svoje susede, p a n ije bilo potrebno da oni sam i sebe hvale. 500

SCEN A TREĆA G ro b lje k ra j c r k v e (Dolaze DON PEDRO, KLAUDIO i nekolicina sa zubljama)

K L A U D IO J e 1’ to g ro b n ica L eo n ato v a? P R A T IL A C Da, gospodaru. K L A U D IO <čita sa svltka) Od klevete i reči zle Divna H era um rla je, U zam enu za p atn je te V ečnu slavu sm rt joj daje. Zlvot sad, podlegavSi sram oti, U m oran živi u svojoj lepoti. (Prićvrčćujući svitak.) N e k to n a g ro b u n je z m o m što piše

N ju slavi k a d a n e b u d e m e vise. S ad s v ira jte i tu žn o z a p ev a jte. PESMA Boginjo nodi, prosti svim a Device tvoje krvnicim a.11* 2aleci oni u noćno doba Oko njezlna kruže groba. Ponoći, i ti se pridruži, S nam a uzdiši i tuži Turobno, turobno. Pustite, rake, m rtve svoje Dok sm rti poj se ne otpoje Turobno, turobno.

K L A U D IO Sad la k u noć! T a žalost sv e ta P o n a v lja ć e se svakog leta. D O N PED R O D obro v am ju tro . I v u ča d već je sita. G asite zu b lje d a s e d a n u d iv im P re d točkovim a F eb o v im Što h ita I p rsk a isto k pegicam a siv im .117 S v im a v am h v ala. O stav ’te nas, zbogom . K L A U D IO D obro v am ju tro . S v ak i sv o jim p u tem ! “ * B oginja nodi, Meseca i devičanstva — D ijana je ujedno zaStitnik devica. 117 I vuci, koji noću grabe svoj plen, završili su taj posao, jer već sviće, a za svitanjem dolazi, na svojim ognjenim kolim a, Febo, bog sunca. 501

D O N PED R O D ru g o sad ru h o d ru g a tra z i zg o d a — P a k L eo n atu , g d e se ček a n a nas. K L A U D IO N e k le p ši ishod H im e n 1'18 sa d n a m p o d a N o ta j Sto sm o g a o ža lili d a n a s. (Odu)

SCEN A C E T V R T A Soba u k u ć i L e o n a to v o j (Ulaze LEONATO, ANTONIO, BENEDETO, PATER FRANCISKUS, MARGARETA, URSULA i HERA)

P. F R A N C ISK U S N e re k o h li v a m d a je n e v in a ? LEO N A TO A ta k v i s u i k n ez i K lau d io ,

Sto je optužiše u zabludi 0 kojoj ču ste. S k riv ila je m alo 1 M a rg a re ta, a l ’ bez sv o je v o lje, K ako je is tra g a pokazala. A N TO N IO S rećan sam što se d o b ro svrSi sve. BEN ED ETO I ja, je r m e n e v eže d a t a reč Od K la u d ija d a ra č u n p o tražim . LEO N A TO Eh, k ćeri i v i d v o r k in je, sa d h a j’te U d ru g u sobu. O sta n ite o n d e; K ad po v a s po'S’ljem , d o d ite p o d m askom . (2ENE izidu)

Z a o v aj čas su K lau d io i k n ez P o se titi m e obećali. B rate, Vi z n a te sv o ju d u zn o st: K la u d iju D aćete m la d o m svoga b r a ta k će r K ao n je n otac. A N TO N IO Izv ešću j a to a d a ne trep n e m . BEN ED ETO M oraću, p a tre , v a s d a p o tru d im . P. FR A N C ISK U S S in jo re, ra d i čega? BEN ED ETO D a m e v e n č a te ili u rn iš e te ,119 Je d n o il ’ d ru g o . S in jo r L eonato, 118 H im en je bog braka. 118 B enedeto, naravno, želi da ga p a te r venča s B eatričom ; all se p ita n a šta će to izići, da li će taj b rak (koga se uvek plašio) biti njegova sieća ili njegova pro past. 502

... S in o v ica v am , istin a je to, N a m e n e g le d a okom n a k lo n je n im . LEO N A TO T o o k o jo j je d a la m o ja k ći U z a ja m : to je p ra v a istin a . B EN ED ETO A j a n ju g led am o k o m lju b a v i. LEO N A TO T aj pogled, m islim , d o b ili s te v i O d m e n e i o d K la u d ija i k n e z a A l’ Šta v a m je po v o lji? BEN ED ETO Z a g o n e ta n V aš odgovor je, m oj g o sp o d in e; A što se m o je v o lje tiče, v o lja m i je D a v a š a v o lja složi se sa n a šo m D a d a n a s još b u d em o z d ru ž e n i U s ta n ju časnog b ra k a ; i zbog to g a P o tre b n a m i je, p a tre , v a s a pom oć. LEON A TO U z v a s je m o je srce. P. FR A N C ISK U S I m o ja pom oe. A l’ e to id u k n ez i K laudio.

4

(Udu DON PEDRO i KLAUDIO i NEKOLIKO PRATILAC A)

DON PED R O S v im p ris u tn im želim d o b ro ju tro . LEO N A TO D obro v a m ju tro , kneže, K laudio. Izvolite. D a 1’ još s te re š e n i O ženiti se k ć e rju m o g a b ra ta ? K L A U D IO C m k in ja d a je, re č o d ržaću . LEON A TO Z ovi je, b rate , sv e šte n ik je sp rem an . (ANTONIO ode)

DON PED R O D obro vam ju tro , B en ed eto . Sta je,

Sto vam je lice tako februarsko, P re p u n o m raza, b u re, o b la k a? K LA U D IO N a d iv lje g b ik a m isli, re k a o bih. M a h a jd e , n e p ia ši se, eoveče. P o zlatićem o tv o je rogove, I sv a E v ro p a rad o v ać e ti se, K ao što n e k a d a se ra d o v a la E v ro p a Z ev su v a tre n o m e k a d s e P re tv o rio u za lju b lje n o g b ik a .120 uo Zevs se pretvorio u bika da bi k ćeri feničanskog k ra lja Europi, u k o ju se bio zaljubio, m ogao prići, ugrabiti je i odvesti preko m ora n a K rit. 50?

BEN ED ETO B ik Z evs je, sin jo r, m u k ao u m iln o ; I vašeg o ca k r a v a s ta k v im b ik o m Z acelo te le ro d i, je r v i silno N a n j’ podsedate, m u k a n je m i likom . (Vraća se ANTONIO s m askiranim ženama)

K L A U D IO V ra tić u to, sad im a m ra č u n d ru g i. K o ju to gospu tr e b a d a p rih v a tim ? A N TO N IO E vo je o v d e J a je d a je m v am a. K L A U D IO O n d a je m oja. D a v a m v id im lice. LEO N A TO Ne, d o k se ne z a k u n e te p re d p a tro m D a dete s n jo m i d a se v en čate. K L A U D IO D a jte m i r u k u p re d tim sv ešten ik o m : A ko m e hodete, j a sam v a š m už. H ERA D ok sa m živela, b ila sa m v a m žen a (Skidajući m asku)

D ok ste voleli, b ili ste m i m už. K L A U D IO Jo š je d n a H era! HERA J e d n a H e ra je O sram o d en a u m rla, ja živim I, ta k o m i života, n ev in a sam . DON PED R O N e g d a šn ja H era! M rtv a H era! LEO N A TO M rtv a S ve d o k je b ila živa kleveta. P. F R A N C ISK U S U tolidu to v a še ču đ e n je: K ad sv e ti o b re d b u d e završen, S ve cu v a m re c i o sm rti le p e H ere. A d o ta d čudo ja s n im sm a tra jte , P a o d m a h u k a p e lu k ren im o . BENEDETO P olako, pope! G de je B eatriče? B E A TR IC E (skida m a sku ) T ak o se zovem ja. S ta zeiite? BENEDETO Z a r m e n e n e volite? BEA TR IC E N e; n e v ise N o što je razu m n o . BEN ED ETO E, o nda su V aš stric, knez, K lau d io u zab lu d i, J e r su se k le li d a m e volite. B E A TR IC E Z a r v i n e v o lite m en e? BEN ED ETO N e; n e vise N o što je razu m n o . 504

BEA TR IC E TJ, o n d a s u U z a b lu d i te d e v o jk e i H era, J e r su se k le le d a m e v o lite. BENEDETO K le li s e d a s te b o lesn i zbog m ene. BEA TR IC E Kiel© se d a ste za m n o m p o lu m rtv i. BEN ED ETO N i govora. D a k le m e n e v o lite? BEA TR IC E N ikako. S am o v ra ć a m p rija te ljs tv o . LEON A TO S inovice, p a v i ga v o lite. K LA U D IO A j a s e k u n em d a o n v o li n ju , J e r ev o š ta je p isao svojom ru k o m : Slab sonet, sa v iz m ozga sopstvenog, Za B eatriču . H ERA E, a t u je d ru g i, N ap isan n je n o m ru k o m , u k ra d e n Iz n je n a d žepa, p re p u n lju b a v i Z a B ened eta. BENEDETO P a to je čudo! P a to n a še so p stv en e r u k e pobija ju naSa srca. H ajd e, h o ć u te, ali ta k o m i sunca, uzim am te iz sa žaljen ja . B EA TR IC E N eću v a s o d b iti. A li ta k o m i ovog lepog d an a, p o p u štam n a v elik o n a v a ljiv a n je , a d o n e k le i d a v am sp asem život, je r sam č u la d a ste o b o leli od sušice. BENEDETO C u t’! Z ačep iću t i u sta. (Poljubi je)

DON PED R O No, k a k o ti je, B en ed eto , o ž e n je n i čoveče? BEN ED ETO D a ti n e što k ažem , kneže. N i ceo k o leg iju m d o se tljiv aca n eće m e sa d a iz b a c iti iz m og raspoloženjav M isliš li ti d a m $ je b rig a z a n e k u s a tiru ili k a k a v ep i­ gram ? N im alo. C ovek k o ji se m ože o b rla titi d o se tk a m a 4 nik ad n išta le p o neće p riv iti u z a se.121 U k ra tk o : pošto sa m n am islio d a se oženim , n eć u u o p šte d a m islim n a ono što b i sv e t m ogao re ć i p ro tiv toga. Z ato m i se ne­ m oj p o d sm e v ati zbog onoga što sam j a sa m govorio p ro ­ tiv b ra k a , je r čovek je n e š to n estaln o , i tačk a. S to se te b e tide, K lau d io , n a m e ra v a o sam d a t e p re m la tim ; ali kako ćem o se v ero v atn o o ro d iti, živi n eizlem an i voli m o ju ro đ ak u . m Ni lepo odelo, a kam oli lepu ženu.

K LA U D IO A ja sam se p o n ad a o d a ćeš o d b iti B e a trič u p a ” d a du te m odi b a tin o m is te r a ti iz tv o g m o m ačk o g ž iv o ta i od te b e n a p r a v iti n ek o d v o lič n o b iće; a li to ćeš, zacelo, i o n a k o b iti122 a k o m o ja ro d a k a n e b u d e iz v a n re d n o stro go p az ila n a teb e. BENEDETO H ajd e, h ajd e, m i sm o p rija te lji. D a jte d a zaig ra m o p re n eg o što s e vendam o, d a o la k šam o svoj a s rc a i p e te n aših žena. LEONATO Igrad em o docnije. BENEDETO R anije, k a ie m vam . Z ato s v ira jte , sv irači! K neže, ti si zam išljen : ženi se, ž e n i se! N e m a šta p a d o sto jn ije g p o što v a n ja nego što j e o n a j kom je d r šk a o b lo žen a rogom 123. (Ude GL-ASNIK)

& LA SN IK M oj kneže, b r a t vaš, u h v a ć e n u b ek stv u , D oveden je pod stražo m u M esinu. BENEDETO N e m isli o n je m u d o s u tra : ja ću ti sm isliti v a lja n e k az n e za n jeg a. U d rite, svirači! (Pies. Odu)

|М „Dvolično biće" živi sam, nego udvoje, Stap sa rožnom ljudim a za poštapanje (patarica). 506

najpre u sm islu oženjenog čoveka, ko ji ne a zatim — nevernog m uža, k o ji v a ra ženu. drškom služio je ne samo starim uglednim nego nekad i biskupu kao vladičin štap

SADR2AJ

P r e d g o v o r ................................................................................................ I X B u r a ...............................................................................................................

1

Z a b u n e ................................................................................................................ 79 Dva viteza iz V e r o n e ............................................................................... 147 Ukroćena z l o ć a ...............................................................................................229 Vesele žene v i n d z o r s k e ............................................................................... 327 Mnogo vike ni oko čega

.......................................................................417

iStampa Stam parsko preduzeće „KULTURA« Beograd