Akcionarsko Drustvo Pristupni Rad

Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE Pristupni Rad Tema: Opšta struktura upravljanja akcionarskim društvom

Profesor:

Student:

Dr.Sonja Dogandžić

Nataša Perić 21/16K

2016. SADRŽAJ

PRISTUPNI RAD UVOD...............................................................................................................3 1.Razvoj akcionarskog društva........................................................................4 2.Pojam i značaj akcionarskog društva.............................................................5 3.Karakteristike akcionarskih društava............................................................6 4.Organizacija akcionarskog društva...............................................................8 4.1 Skupština akcionara...............................................................................................................8 4.2 Upravni odbor.......................................................................................................................9 4.3 Izvršni organi.......................................................................................................................10 4.4 Komisije upravnog odbora..................................................................................................11 4.5 Nadzorni odbor....................................................................................................................11 4.6 Organi unutrašnjeg nadzora poslovanja.............................................................................12 4.7 Sekretar društva...................................................................................................................12 5. Vrste akcionarskog društva........................................................................14 5.1 Otvorena akcionarska društva.............................................................................................14 5.2 Zatvorena akcionarska društva...........................................................................................15 6. Osnivanje I registracija..............................................................................15 7.Prava akcionara..........................................................................................18 8. Prednosti akcionarskih društava................................................................19 9. Upravljanje akcionarskim društvom..........................................................20 9.1 Jednodomno upravljanje.....................................................................................................20 9.3 Dvodomno upravljanje........................................................................................................21 10. Sticanje i prestanak statusa javnog akcionarskog društva......................24 ZAKLJUČAK....................................................................................................25 LITERATURA...................................................................................................26

UVOD 2

PRISTUPNI RAD Akcionarsko društvo se definiše kao privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. Akcionarsko društvo bi se, međutim, potpunije moglo definisati i kao društvo sa sopstvenim pravnim subjektivitetom i osnovnim kapitalom podeljenim na akcije utvrđene nominalne vrednosti, koje za svoje obaveze odgovara isključivo sopstvenom imovinom. Najvažnije karakteristike akcionarskog društva proizlaze već iz njegovog pojma. Pre svega, akcionarsko društvo je samostalno pravno lice, koje je potpuno odvojeno od pravnog subjektiviteta svojih članova. Ovakav karakter akcionarska društva imaju ne samo u našem već i u svim drugim pravima. Po svom karakteru akcionarsko društvo je udruženje. Ono ima članove, ali članovi nisu međusobno vezani, kao što je to slučaj kod društava lica. Pre bi se moglo reći da se članovi (akcionari) vezuju za društvo kao takvo, a ne za druge članove. Pošto se radi o društvu sa samostalnim pravnim subjektivitetom, članovi društva imaju samo članska prava tj. prava koja proizlaze iz akcije kao članstva. Imovina društva je potpuno odvojena od imovine svakog akcionara. Novčane i druge vrednosti (stvari i prava) unete u društvo pri sticanju akcije ostaju trajno u imovini akcionarskog društva, a akcionar stiče akciju i prava koja iz akcije, kao članstva, proizlaze.Srazmerno vrednosti akcija koje poseduje, svaki akcionar učestvuje u upravljanju društvom i učešću u njegovoj dobiti, kao i u nekim drugim pravim (pravo na učešće u podeli likvidacionog ostatka društva i dr). Neka prava, kao npr.pravo na informisanje, akcionar ima nezavisno od vrednosti akcija koje poseduje. Iz potpune pravne i imovinske odvojenosti društva i akcionara proizilazi i pravilo da za obaveze društva odgovara isključivo ono samo, celokupnom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva.

3

PRISTUPNI RAD 1.Razvoj akcionarskog društva Prvi oblici akcionarskih društava pojavili su se još krajem XVI i početkom XVII veka. Motivi za nastanak ovog oblika društva bili su prvenstveno ekonomske prirode. Akcionarsko društvo je prvi put kreirano 1867. godine radi prikupljanja sredstava od pravnih i od fizičkih lica, kako bi se obezbedio trgovinski, industrijski i finansijski kapital neophodan za veće poduhvate. Za akcionarsko društvo se može reći da je tvorevina modernog doba. Najveću ekspanziju je doživelo u XX veku, kada su do izražaja došle njegove prednosti I ekonomska superiornost nad svim drugim oblicima privrednih društava. Akcionarsko društvo u zemljama sa razvijenim tržištem nastalo je razvojem krupne robne privrede. Prvi zakoni o akcionarskim društvima doneti su krajem XIX veka. U našem sistemu, posle Drugog svetskog rata, ovo društvo je prvi put uvedeno kao deoničko društvo, Zakonom o preduzećima iz 1988. godine, a pod nazivom akcionarsko društvo,Zakonom o preduzećima iz 1996. godine, sa većim brojem odredaba (144 člana). Danas je regulisano Zakonom o privrednim društvima.1 Razvoj akcionarskog društva može se sagledati kroz tri faze. U prvoj, je ono instrument liberalnog kapitalizma u kojoj sa lakoćom funkcioniše. Druga faza započinje državnom intervencijom u privredi, povećavanjem imperativnih normi, koje čvrsto postavljaju status akcionarskog društva, kako bi se izbegla zloupotreba većinskog članstva, zaštitila manjina u društvu, i državi omogućilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini član akcionarskog društva. Danas akcionarsko društvo prolazi kroz svoju treću fazu, kao organizacija otvorena za mnoga preduzeća u svetu, i osnovni je subjekt povezivanja sa drugim privrednim subjektima.

1

Zakon o privrednim društvima, čl. 184-341 4

PRISTUPNI RAD 2.Pojam i značaj akcionarskog društva Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna ili fizička lica radi obavljanja određene privredne delatnosti, koje ima osnovnu glavnicu kapitala koja je podeljena na akcije određene nominalne vredenosti. Osnivači unose uloge u društvo a ono im za to izdaje akcije. Akcionarsko društva su takav oblik udruživanja kapitala u kojem se može doći do novca bez obaveze njegovog vraćanja ili plaćanja kamate.Akcionarska društva su vrlo rasprostranjeni oblik trgovačkih društava2. Predstavlja najrazvijeniji i najznačajniji oblik trgovačkih društava. Akcionarsko društvo je društvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruženje kapitala i članova, koji pod zajedničkim poslovnim imenom, po pravilu realnim, obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti, posebno za pravna lica, čija su ulaganja mahom velika. Akcionarska društva su jedina pravna lica koja mogu da izdaju akcije.Ona za svoje obaveze prema poveriocima odgovaraju celokupnom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti (probijanje pravne ličnosti).3 Jedini rizik akcionara je eventualni gubitak vrednosti akcija koje imaju u tom društvu. Međutim, ako akcionari nisu u potpunosti uplatili svoje uloge, odgovorni su prema društvu za unos, odnosno uplatu uloga, i u obavezi su da društvu nadoknade štetu koja mu je prouzrokovana propuštanjem ili kašnjenjem izvršenja te obaveze.4 Pojam i pravni položaj akcionarskog društva uređen je Zakonom o privrednim društvima koji se bavi pitanjima osnivanja, opštih akata, kapitala, organizacije upravljanja i unutrašnjeg nadzora, kao i drugim pitanjima od značaja za organizaciju, poslovanje i položaj akcionarskog društva.

2 ZPD, čl. 46 (1) 3 ZPD, čl. 18. i 245. 4 Zakon o privrednim društvima (ZPD), čl. 8. i 245 (1) 5

PRISTUPNI RAD Akcionarsko društvo je preduzeće koje u svojim izvorima sredstava poseduje akcije kao trajni izvor finansiranja.

3.Karakteristike akcionarskih društava Akcionarsko društvo ima nekoliko osnovnih pravnih karakteristika, postoji nekoliko termina za njihovo označavanje. Naš zakon o preduzećima usvojio je termin„akcionarsko društvo“ (AD), ali se u praksi koristi i termin „ deoničko društvo“ (DD).Zavisno od toga kako se upotrebljava naziv za ovo društvo određuje se i naziv članadruštva: „akcionar“ kao član akcionarskog društva, deoničar u deoničkom društvu. Akcionarsko društvo je tipično društvo kapitala jer u njemu odlučuje kapital, a ne lična svojstva članova društva. To su otvorena društva jer su akcije prenosive, zbog toga se personalni sastav članova društva može lako i brzo menjati Neke od osnovnih karakteristika akcionarskog društva: -

To je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital društva čija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menjaju)

-

osnovni kapital podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu se prenositi sa jednog na drugo lice,akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga, a ne odgovara za obaveze društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih društava, odvojena od imovine akcionara,

6

PRISTUPNI RAD -

srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje;

-

akcionarsko društvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom;

-

akcionarsko društvo je privredno (trgovačko) društvo koje se bavi

trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti u čijoj deobi učestvuju akcionari; -

nastaje donošenjem osnivačkog akta i registracijom, kada stiče svojstvo pravnog lica;

-

posluje pod realnim poslovnim imenom (firmom), koje sadrži oznaku "akcionarsko

društvo" ili skraćenu oznaku "a.d." ili "ad"; -

društvo osnivaju najmanje dva lica, bilo pravna, bilo fizička, a samo izuzetno, po

posebnim pravilima, može ga osnovati jedno lice; -

akcionarsko društvo nastaje, posluje i prestaje u režimu imperativnih

normi. - članstvo se menja prodajom akcija, što ne utiče na postojanje samog društva. Akcionarsko društvo prestaje iz sledećih razloga: -

kad odluku o prestanku društva donosi skupština, odnosno sud;

-

provodi se postupak redovne likvidacije; 7

PRISTUPNI RAD -

društvo može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja odluke o prestanku društva svi akcionari daju sudski overene izjave da su izmirensve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.5

4.Organizacija akcionarskog društva Akcionarsko društvo ima sledeće organe:          

skupštinu akcionara; upravni odbor; izvršni odbor; nadzorni odbor; direktora; komisija za imenovanje; komisija za naknade; komisija za glasanje; eksternog revizora; sekterara društva

4.1 Skupština akcionara Sve glavne odluke donosi skupština akcionara. U njoj su svi akcionari zastupljeni srazmerno broju običnih akcija koji poseduju. Pravilo je da jedna akcija nosi jedan glas u skupštini. Iz tehničkih razloga, akcionare na sednicama zastupaju njihovi predstavnici u skupštini. Skupština nije nadređena upravnom odboru i ne može menjati odluke upravnog odbora. 5 Zakon o privrednim društvima, čl. 196. stav 1 8

PRISTUPNI RAD Upravni odbor akcionarskog društva utvrđuje predloge skupštine akcionara I kontroliše način njihovog sprovođenja. Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari,lica koja poseduju akcije koje je izdalo društvo. Svaki akcionar ima pravo da, lično ili preko svog punomoćnika, učestvuje u radu skupštine akcionara. Skupština je institucionalni okvir za ispoljavanje volje akcionara. Srazmerno broju glasova, akcionari na skupštini formiraju volju društva. Zakonom o privrednim društvima iz 2004. godine, predviđeno je načelo jednakosti akcionara koje se sastoji u tome da svaka akcija

akcionarskog društva daje akcionaru ista prava u skladu sa zakonom, osnivačkimaktom i statutom društva.6 Nova zakonska rešenja ukazuju na tendencije osavremenjavanja zakonske regulative u ovoj oblasti, odnosno usaglašavanja sa rešenjima u uporednom kompanijskom zakonodavstvu. Skupština akcionara je najviši organ upravljanja akcionarskim društvom, koju čine akcionari i jedini je organ vlasnika. Ona ima položaj najšireg i najznačajnijeg organa upravljanja, jer vlasnici u njoj donose najvažnije odluke o uloženom kapitalu, njegovom raspolaganju i dobiti društva.

4.2 Upravni odbor Upravni odbor je odgovoran za sprovođenje odluka skupštine. Njega imenuje skupština akcionara. Upravni odbor (odbor direktora, board of directors) otvorenog akcionarskog društva je u našem pravu obavezni i kolegijalni organ društva, koji ima ulogu stručnog, profesionalnog I operativnog organa. On obavlja operativne poslove društva i donosi strateške odluke. 6 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 438

9

PRISTUPNI RAD Predsednik upravnog odbora je generalni direktor društva. Upravni odbor je najviši organ upravljanja, koji ima svoj izvršni odbor. U sastav upravnog odbora obavezno ulaze neizvršni i nezavisni članovi. Saglasno ovakvom pristupu zakonodavca, upravna i nadzorna funkcija društva su objedinjene u upravnom odboru, koji osim izvršnog odbora, može imati odbor revizora ili internog revizora, u svojstvu njegovih pomoćnih ili konsultativnih organa. Upravni odbor je izvršni organ upravnog odbora i ne može donositi odluke iz nadležnosti upravnog odbora. Njegovi članovi se nazivaju izvršni direktori, a bira ih upravni odbor akcionarskog društva. Izvršni odbor se bira iz redova lica, koji su članovi upravnog odbora i iz reda drugih lica (koji nisu članovi upravnog odbora), s tim što se zakonom zahteva da članovi izvršnog odbora čine manje od polovine članova upravnog odbora društva.

4.3 Izvršni organi Generalni direktor Generalni direktor akcionarskog društva je predsednik izvršnog odbora društva (ujedno I predsednik upravnog odbora), koji saziva i predsedava sednicama ovog organa, organizuje njegov rad i stara se o vođenju zapisnika sa tih sednica. On je zastupnik društva bez punomoćja, po sili zakona, posle registracije i njenog objavljivanja. Generalni director je odgovoran upravnom odboru.7 Izvršni organi

7 ZPD, čl. 259. 9 ZPD, čl. 261. (6) 10

PRISTUPNI RAD Izvršni organi društva vode poslove društva i zastupaju društvo. U zavisnosti od izabranog istema upravljanja, ove funkcije u javnom akcionarskom društvu obavljaju izvršni direktori, odnosno izvršni odbor. U jednodomnom sistemu upravljanja one su u nadležnosti izvršnih direktora koje, uz ostale članove odbora direktora (neizvršne direktore), bira skupština akcionara. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora za generalnog direktora društva. U javnim akcionarskim društvima koja su se opredelila za dvodomni sistem upravljanja, funkciju poslovođenja vrši izvršni odbor čije članove (izvršne direktore) bira nadzorni odbor društva. Nadzorni odbor je obavezan da jednog od izvršnih direktora iz sastava izvršnog odbora izabere za generalnog direktora društva.

4.4 Komisije upravnog odbora Komisije odbora društva predviđene su zakonskim propisima i preporukama kodeksa korporativnog upravljanja. Primarni zadatak tih komisija jeste da se bave osetljivim funkcijama odbora društva. ZPD nalaže svakom javnom akcionarskom društvu da ima komisiju za reviziju. ZPD ostavlja mogućnost obrazovanja i drugih komisija, od kojih posebno uređuje poslove koje obavljaju komisija za imenovanja i komisija za naknade (ako su formirane). Diskusija u ovom Priručniku koja se odnosi na ovlašćenja, sastav i funkcije pojedinih komisija odbora društva zasniva se na odredbama ZPD-a i preporukama i najboljim uporednim korporativnim praksama.

4.5 Nadzorni odbor Nadzorni odbor se stara o zakonitosti poslovanja akcionarskog društva. On predstavlja instrument kontrole upravnog odbora i značajnu kontrolnu ulogu igra eksterna revizija. Odvajanjem funkcije vlasnika od upravljača pojavila se nesigurnost vlasnika u pogledu poštenog upravljanja njegovom imovinom. Zbog toga se vlasnici koriste eksternom revizijom kao

11

PRISTUPNI RAD mehanizmom disciplinovanja direktora.Eksterni revizori su nezavisne firme i pojedinci koji za račun akcionara. Nadzorni organ akcionarskog društva, tj. kontrola njegovog poslovanja i rada uprave u rukama su organa koji je određen osnivačkim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog društva. Na osnovu Zakona,nekotirana akcionarska društva mogu (fakultativnost), a kotirana akcionarska društva moraju (obaveznost) imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora.8

4.6 Organi unutrašnjeg nadzora poslovanja Unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva u nadležnosti je odbora društva, koji ove nadležnosti vrši uz podršku komisije za reviziju. Sistem unutrašnjeg nadzora obuhvata i poslove nadzora koji se kontinuirano realizuju na nivou svih segmenata poslovanja društva. Društvo svojim aktima uređuje način sprovođenja i organizaciju rada unutrašnjeg nadzora poslovanja, uz obavezu poštovanja minimalnih zakonskih kriterijuma propisanih za lica koja obavljaju poslove nadzora u društvu i rukovode tim poslovima.9

4.7 Sekretar društva Akcionarsko društvo može, ako je to određeno njegovim statutom, imati sekretara društva koga imenuje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor društva. 10Glavni zadatak sekretara društva jeste da obezbedi da organi upravljanja posluju u skladu s propisanim proceduralnim pravilima. 8 Zakon o privrednim društvima, čl. 332. st. 1-2 9 ZPD, čl. 451 10 ZPD, čl. 398 (1), 411, 441, 451. 12

PRISTUPNI RAD Sekretar društva je odgovoran za pripremu sednica i vođenje zapisnika sa sednica odbora društva i izvršnog odbora, čuvanje zapisnika sa svih sednica ovih korporativnih organa i čuvanje drugih dokumenata u skladu sa zakonom i statutom društva, kao i za komunikaciju s akcionarima i omogućavanje pristupa aktima i dokumentima društva u skladu sa odredbama ZPD-a.

Obavezni I neobavezni organi upravljanja I drugi organi

Eksterni revizor

Komisija za glasanje

Skupština

Nadzorni odbor ili

Komisija za imenovanja

Komisija za naknade

Komisija za reviziju

Upravni odbor

Interni revizor ili odbor revizora

Sekretar društva 13

PRISTUPNI RAD

Generalni direktor i izvršni odbor

Organi upravljanja I drugi organi koje propisuje ( kao obavezne I neobavezne) ZPD Organi upravljanja I drugi organi koje preporučuje Kodeks KU

Izvor :IFC,mart 2004.

5. Vrste akcionarskog društva Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno.11 Ako osnivačkim aktom nijeodređena vrsta akcionarskog društva, smatra se da je reč o otvorenom akcionarskom društvu.

5.1 Otvorena akcionarska društva Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni poziv za upis I uplatu akcija prilikom osnivanja društva, odnosno ako takav poziv učini društvo nakon osnivanja, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim društvima I zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. Otvorena akcionarska društva nastaju sukcesivnim načinom osnivanja (javnim pozivom). Otvoreno akcionarsko društvo može da bude kotirano i nekotirano. Prenos akcija trećim licima ne može biti ograničen. Akcije mogu biti kotirane na berzi. Postoji pozitivna pretpostavka statusa otvorenog akcionarskod društva (ukoliko osnivačkim ugovorom nije drugačije predviđeno). 11 Zakon o privrednim društvima, čl. 193. stav 1 14

PRISTUPNI RAD Zatvorena akcionarska društva nastaju simulativnim osnivanjem (bez javnog poziva). To je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju kvalifikovanih subjekata. Može imati najviše 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog društva poveća iznad 100, u periodu dužem od godinu dana, to društvo postaje otvoreno društvo.

5.2 Zatvorena akcionarska društva Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili nadrugi način nuditi svoje akcije javnim putem.

Podela na zatvorena i otvorena društva odgovara podeli na privatna (zatvorena) I javna (otvorena). Između zatvorenih i otvorenih akcionarskih društava značajna je razlika u stepenu kontrole. Naše pravo poznaje otvoreno akcionarsko društvo, pod kojim podrazumeva "ono društvo, čiji osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme njegovog osnivanja ili takav poziv društvo učini posle njegovog osnivanja.12

6. Osnivanje I registracija Osnivači akcionarskog društva mogu biti fizička i pravna lica, domaćeg i stranog porekla, kao i država. Zakonom o privrednim društvima ne propisuje se potreban broj osnivača, a dopušta se osnivanje jednočlanog akcionarskog društva. Osnivanje akcionarskog društva započinje donošenjem osnivačkog akta, koji sadrži minimum zakonom utvrđenih obaveznih elemenata, a može da sadrži i fakultativne elemente. Ako je osnivač jedno lice, osnivački akt ima formu odluke o osnivanju društva. 12 Vasiljević Mirko, Poslovno pravo, Beograd, 1997., str. 84 15

PRISTUPNI RAD Akcionarsko društvo može imati i statut, kojim se bliže uređuje poslovanje I upravljanje društvom. Statut se obavezno sastavlja u pisanoj formi, a njegove odredbe proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja. Statut donosi ili menja upravni odbor društva, a dopušteno je da se to ovlašćenje stavi u nadležnost skupštine akcionara. Otvoreno akcionarsko društvo se osniva sukcesivnim načinom,odnosno ima više faza u postupku. Sukcesivno, tj. višekratno osnivanje podrazumeva da se u prvoj fazi donosi osnivački akt, kojim se utvrđuje osnovni kapital, njegova podela na akcije, otkup jednog dela akcija od strane osnivača i ponuda ostalih akcija na prodaju putem javnog poziva.13

U drugoj fazi započinje prodaja akcija putem javnog poziva, koji mora da sadrži: -

ime osnivača, atribute društva, visinu osnovnog kapitala, broj akcija i njihovu nominalnuvrednost, vrste i klase akcija, prava koja akcije daju, mesto i vreme upisa akcija, povraćaj i rok povraćaja uplata (ako upis ne uspe), postupak u slučaju upisa viška akcija, način sazivanja osnivačke skupštine i potpise osnivača.

Javni poziv se objavljuje uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, a ako ga upućuje država, takvo se odobrenje ne traži.

Treća faza postupka podrazumeva održavanje osnivačke skupštine, koju su osnivači dužni da sazovu u roku od 60 dana od isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnoj ponudi i prospektu.

13 Vasiljević Mirko, Poslovno pravo, Beograd, 1997., str. 84. 16

PRISTUPNI RAD Na zahtev osnivača koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, sud u vanparničnom postupku može da produži rok za 30 dana za održavanje ove skupštine. Ona se saziva upućivanjem pisanog poziva svakom licu koje je upisalo akcije, uz koji se prilažu osnivački akt i druga zakonom predviđena dokumenta. Ako se ne sazove ponovo,ili ako ponovo sazvana skupština nema kvorum, smatra se da osnivanje društva nije uspelo. Osnivačka skupština ima ovlašćenje da : 1) utvrđuje da li su propisno upisane i uplaćene akcije, odnosno da li su uneti nenovčani ulozi;

2) bira prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog odbora, pod uslovom da osnivači to nisu učinili osnivačkim aktom; 3) odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i odobrava posebne pogodnosti osnivačima ili drugim licima; 4) donosi oduku o prihvatanju procene vrednosti nenovčanih uloga; 5) odlučuje o odobravanju ugovora koji su osnivači zaključili pre registracije društva, a koji su u vezi sa osnivanjem društva; 6) utvrđuje iznos troškova osnivanja društva. Poslednja faza osnivanja društva je njegova registracija.Registracionu prijavu podnosi lice, koje su osnivači ovlastili, uz koju je dužno da priloži: -

dokaz o identitetu osnivača, osnivački akt društva sa overenim potpisima osnivača, izveštaj banke o upisanim akcijama, izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun, 17

PRISTUPNI RAD -

dokaz o objavljivanju i sadržini javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt) sa

-

odobrenjem prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti, procenu ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača, odluku o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom i overen potpis zastupnika. 14

7.Prava akcionara Prava akcionara se dele na statusna i imovinska prava. Zakonom o privrednim društvima je predviđeno da svaka obična akcija daje akcionaru ista prava u akcionarskom društvu (statusna i imovinska), koja uključuju naročito: 1) pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva 2) pravo učešća u radu skupštine društva 3) pravo glasa u skupštini društva 4) pravo na isplatu dividendi 5) pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška 6) pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica

14 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 412.

18

PRISTUPNI RAD 7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta (čl. 208). Prvo i najvažnije statusno pravo akcionara je upravljačko pravo, koje se ostvaruje preko dva prava: -

učešća u radu skupštine i prava glasa.

Pravo na učešće u skupštini je člansko pravo i to takvo pravo koje se, načelno, ne može oduzeti. Iz ovog prava proizlazi obaveza za skupštinu da sasluša akcionara (njegovog punomoćnika, odnosno zakonskog zastupnika).

Iako njegova sadržina nije zakonom utvrđena, ono pretpostavlja za akcionara: Pravo na prisustvo sednicama skupštine I pravo na učešće u raspravi,uključujući i pravo da se utiče na dnevni red ,i pravo na davanje predloga. Ovo pravo imaju i imaoci preferencijalnih akcija, akcionari koji nisu uplatili akcije u celosti, akcionari koji su isključeni iz postupka glasanja, kao I druga zakonom određena lica. Akcionar poseduje pravo glasa, ako ima akciju sa pravom glasa, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja ,pitanja u vezi sa dnevnim redom.15

8. Prednosti akcionarskih društava Akcionarska društva imaju brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća, jer omogućavaju da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija - akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava: - pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima) 15 Kostadinović Svetolik, Račić Mile, Ljubojević Gordana, Poslovno pravo, Futura, Novi Sad, 2006., str. 64 19

PRISTUPNI RAD - pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća) - pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća. Postoje i druge prednosti akcionarkih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je I profesionalni menadžment, koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.16

9. Upravljanje akcionarskim društvom Jednim akcionarskim društvom se može upravljati na dva načina: -

Jednodomno i Dvodomno upravljanje

9.1 Jednodomno upravljanje Zakon propisuje uslove i ograničenja za obavljanje dužnosti direktora. Direktora imenuje Skupština. U Javnom akcionarskom društvu predlog kandidata za direktora mogu dati Komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skupštine. Mandat direktora ne može biti duži od 4 godine. Ako društvo ima manje od 3 direktora, svaki je izvršni, dok Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora društva. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog 16 Poslovno pravo, Aleksandar Gruj 20

PRISTUPNI RAD direktora koji je istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Ako društvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom društvu Predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvršnih direktora. Odbor direktora Javnog akcionarskog društva mora na prvoj sednici doneti Poslovnik o radu Odbora direktora.

9.3 Dvodomno upravljanje Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih direktora i Nadzorni odbor. Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni čine Izvršni odbor. Javno akcionarsko društvo ima najmanje tri izvršna direktora. Nadzorni odbor može imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za Generalnog direktora društva, a u Javnim društvima mora imenovati Generalnog direktora. Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje društva. Izvršni odbor u vođenju poslova društva postupa samostalno. Ako ne postoji saglasnost izvršnih direktora po određenom pitanju, Generalni direktor može sazvati sednicu Izvršnog odbora. Na uslove i ograničenja za članstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na uslove koje mora da ispunjava direktor, uz dodatni uslov da ovo lice ne sme biti zaposleno u društvu.

21

PRISTUPNI RAD

Osnovne karakteristike jednodomnog sistema upravljanje

Bira i razrešava

Predstavljaju I izveštavaju

ODBOR DIREKTORA Neizvršni direktori nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju i nadziru njeno izvršavanje; odlučuju o davanju odobrenja izvršnim direktorima u slučaju postojanja ličnog interesa.

Izvršni direktori vode poslove društva i zastupaju društvo; izveštavaju neizvršne direktore.

22

PRISTUPNI RAD

Izvor: IFC, mart 2004

Osnovne karakteristike dvodomnog sistema upravljanja

SKUPŠTINA AKCIONARA

Bira i razrešava

Predstavljaju i izveštavaju

NADZORNI ODBOR – neizvršni direktori –

Bira, razrešava, vodi i nadzire

Izveštavaju i odgovaraju

IZVRŠNI ODBOR – izvršni direktori – 23

PRISTUPNI RAD

Izvor: IFC, mart 2004

10. Sticanje i prestanak statusa javnog akcionarskog društva Pored ZPD-a, za pravni položaj i poslovanje javnih akcionarskih društava posebno su značajni propisi kojima se uređuje tržište kapitala, naročito obaveze koje javna društva imaju u pogledu izveštavanja investicione javnosti. Dodatno, ovi propisi su značajni i za sagledavanje samog pojma javnog akcionarskog društva. Naime, polazeći od definicije javnog društva prema ZTK-u, akcionarsko društvo ovaj status stiče izdavanjem akcija javnom ponudom u skladu s prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija za HOV RS ili uključivanjem akcija na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici Srbiji. Treba, takođe, imati u vidu da su u postupku usaglašavanja sa odredbama ZPD-a iz 2011. godine sva otvorena akcionarska društva bila u obavezi da se usaglase s posebnim pravilima koja ZPD propisuje za javna akcionarska društva, kao i to da je postupak usaglašavanja s novim propisima koji uređuju tržište kapitala obuhvatio i postupke migracije akcija ovih društava s tržišta organizovanih prema propisima koji prestaju da važe (berzansko i vanberzansko) na segmente tržišta organizovane u skladu sa odredbama ZTK-a. Zakonom o tržištu kapitala propisani su način i uslovi za prestanak statusa javnog društva. Shodno ovim pravilima, javnom akcionarskom društvu ovaj status može prestati ukoliko u toku bilo koje kalendarske godine sve akcije koje je društvo izdalo budu preuzete putem ponude za preuzimanje; 24

PRISTUPNI RAD ili otkupljene u postupku prinudne prodaje ili otkupa u skladu sa ZPD-om; ili poništene nakon spajanja ili drugog oblika statusne promene. Poseban slučaj predstavlja mogućnost prestanka statusa javnog akcionarskog društva uz odluku skupštine društva o povlačenju akcija s regulisanog tržišta, odnosno MTP-a, koja se donosi glasovima najmanje tri četvrtine od ukupnog broja akcija s pravom glasa, uz poštovanje prava akcionara na nesaglasnost. Ovu mogućnost na raspolaganju imaju samo ona javna akcionarska društva koja imaju manje od 10.000 akcionara i to pod uslovom da trgovanje njihovim akcijama ne ispunjava ni minimalne kriterijume tržišne likvidnosti propisane ZTK-om.

ZAKLJUČAK Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija,akcionari,na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava: -

pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima),

-

pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća),

-

pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća.

Postoje i druge prednosti akcionarskih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijim je ograničena odgovornost akcionara.Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima,čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

25

PRISTUPNI RAD

LITERATURA 1. Korporativno upravljanje priručnik,Beograd ,2011. 2. Velimirović, M., Vukićević, S., 2002, Poslovno pravo sa elementima prava I osnovama građanskog prava, Beograd, Megatrend univerzitet primenjenih nauka. 3. Vukićević, S., 2004, Poslovno pravo, Beograd, Megatrend univerzitet primenjenih nauka 4. Kostadinović Svetolik, Račić Mile, Ljubojević Gordana, Poslovno pravo, Futura, Novi Sad,2006. 5.

Spirović – Jovanović Lucija, Dabić Ljubiša, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum, Dunav – reka saradnje, Beograd, 2008.

6. Osnovi prava, prof. Dr Dragan M. Mitrović, Beograd, Univerzitet Singidum2008. 7. http://sr.wiki pedia.org/sr/%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D 8. https://sh.wikipedia.org/wiki/Akcionarsko_dru%C5%A1tvo 26

PRISTUPNI RAD 9. http://documents.tips/documents/akcionarsko-drustvo.html

27