Glasnik Srpskog Istorijsko-kulturnog Drustva Njegos Sv69

ГЛАСНИК српског

ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ ДРУШТВА

.. њ е г ш ј " СВЕСКА Ш ЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ЈУНИ 1993.

ЗА РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УРЕДНИК ДРАШ КО БРАУНОВИЋ

ВЛАСНИК И И ЗДАВАЧ СРПСКО ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНО ДРУШТВА „ЊЕГОШ” У АМЕРИЦИ

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР ДРАШ КО БРАУНОВИЋ, ДРАГАН РАЈКОВИЋ, ПРЕДРАГ ЦЕМОВИЋ, НИКО РАЛЕВИЋ, ПРЕДРАГ САВИЋ, МИОМИР РАДОВАНОВИЋ, ИЛИЈА ЛУБАРДА, ДРАГОЉУБ-ДРАЖА ПЕТРОВИЋ И ВУЈИЦА АКОВИЋ *

* *

„ГЛАСНИК” И З Л А З И ДВАПУТ ГОДИШ Њ Е Годишња претплата 10 америчких долара. Примерак 5 амер. долара. У тврдом платеном повезу 8 америчких долара. Овој цени треба додати поштарину у САД 1.00 долар, а за иностранство 1.50 америчких долара.

РУКОПИСЕ слати на име уредника и следећу адресу: 774 Ernroy Avenue, Elmhurst, ILL., 60126

ПРЕПЛАТА слати на доњу адресу: Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650

Published by SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY “NJEGOS”

ГЛАСНИК СРПСКОГ ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ ДРУШТВА “ЊЕГОШ” СВЕСКА Ш ЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА - ЈУНИ 1993

ОДЛОМЦИ ИЗ ДНЕВНИКА МИЛАНА ГАВРИЛОВИћА VI 1944 2. janura 1944. Ручак с Morisonom (97), Elen Vilkinson (98), Vojtom (99), Lejdi Ronda (100) Морисон: „Михајловић ce не бије. Стало се на гледиште ко се бије (њега) помођи. “ Дао сам објашњење. Он: „Шта ћете? Сад су конзервативци постали већи левичари од нас.“ Пита ме: „Ако бисте ви имали власт, да ли би ви наредили мобилизацију Михаиловићу?“ Ја: „Не, пре него (што се) ви решите да се искрцате.“ Ја: „Можда вас више нећу видети. Могу ли да вам упутим ово п и та њ е ? Добро, ви с а о п ш т а в а т е све ш та „Слободна Југославија“ доноси, не проверавајући ништа. У реду. Али зашто не допуштате да се чује и друга страна? Да се објављују и телеграми Михаиловића, као у Америци, (у Србобрану) па нека ваша публика суди. Изгледа ми да то није fair play.“ Морисон: „Не знам, верујте ми, зашто се не објављују.“ Ја: „Краљ је понижен. Сад мора у земљу.“ Он: „То би било добро.“ Војт: „Да ли сте ви (на)пустили М ихаиловића?" О н: „Не“ . Пре ручка ја (рекох) Елен Вилкинсон: „мени се чини да је Eastern Munich in the making (да ce ствара источни М инхен“ . Елен Вилкинсон: „Not in the making, but already made (не ствара ce, већ je створен).“ Војте нас је одлично бранио. При изласку кажем Ј-и (?): „Ако би се ова политика продужила не би ме ништа чудило да се у будућности нађу и Руси и Немци и сви.“

4

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

7. јанура 1944. Код мене вечера. Ребека Вест (101): „Била сам с Пикторном (102). Он је видео Идна. Овај му казао да би он, П(икторн), још горе чуо о Михаиловићу, кад би он, Идн, све рекао. П. му казао: Па то је разлог више да к а ж е т е .“ Пиктон је казао Ребеки „И ја и ви можемо се лако обрести у ћелији на годину дана, ако продужимо нашу акцију. Све ово Идн чини због Владивостока. Ж е л е базу према Јапану.“ Ребека: „Ж ао ми је што ове непријатне ствари морамо да вам кажемо на сам дан вашег Б ож и ћа.“ Ја: „I am more confident (ја имам више наде).“ X. 1 жени: „Није ништарђаво. Ужи центар друкчије мисли. Ово се све пушта да би Совјети показали руку. Онај МП (КГ: члан парламента) код Тита у основи друкчије мисли. Комунисти су организовали шпијунажу и у самом Foreign Office-y и зато се не сме још ништа показати. Будите опти м и сти .“ Рекла ми је за сељачки програм и станицу. Ја, Секулиђ, Мате и Косе. 9. јануар 2 1944. Пуна Српска Црква. Краљица и оба Краљевића. Нису дошли: Грол, Влајић, Крњевић, али су се уписали у књигу. Прота (Ристановић) говорио добро и кратко. Грол код мене на ручку. Каже да му је један Енглез казао: „Шта се буните? Пола ће комуниста да пропадне у овој сад борби!!!“ 10. јанура 44. Крек (код мене): „Л. (?) из Москве јавља да смо продани Русима. Он „пије“ сваки дан са М. Кингом, има стенографске белешке из Москве и Техерана.

КГ: И н ц и ј а л ниј е ј а с а н . А к о ј е „ Х “ , о н д а с е в и ш е н е г о в е р о в а т н о о д н о с и на м у ж а Р е б е к е В е с т , H e n r i a A n d r j u s a ( He n r y M a x w e l l Andrews). КГ: С в е т и С т е в а н , с л а в а К у ћ е К а р а ђ о р ђ е в и ћ а .

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

5

Свршеноје.“... Рекаосам: „У политици нема ништа свршено. Догаћаји су у развоју. Још колико је споразума начињено и колико је пало, а падају и праве се и опет падају нарочито у рату. Мислим да је ово double game (дупла* игра). Истина, ако је, врло је опасна и може наш народ скупо да стане, јер га већ скупо стаје.“ Предаће меморандум за Морисона. 11. јануар 44. Ручак с К ингом : „М исија б р и та н с к а повучена је од Михаиловиба. Знам то сигурно. Кад сам хтео послати о томе телеграм центар ми је рекао: He м о ж е ј е р ј е ис гина!“ Данас ,,Tajms“ публикује Тасово званично саопштење о пољско-руској граници. Јасно је: они неће ову владу за Пољску и олакшавају политичкој, будућој, њиховој, тако lie се бар схватити као да је ово јасан знак да Совјетска Унија гони политику совјетизације Европе. To he бити општи утисак, и општа диверзија из које се тек може нешто родити. Мислим да су сателити погрешили и овде као и Тито с дискусијом о разбијању српства. Идемо у сусрет врло тешким данима. 17. - 20. март 1944. На викенду код Ребеке Вест. Оно о Лејди Ронда. „Вел. итд.“

(?). Пресија на целој линији. Кухар јој причао случај Цанкарев (103).3Поменуо је Цанкарево писмо да је тамо био“ advised by the Prime Minister of Canada" (саветован од стране председника канадске владе) коме се придружио Амерички Амбасадор! Данас сто ји сам српски народ. Против њега су и непријатељи и пријатељи. Стоји сам. Да ли ће испливати? 21. март 1944. Звао ме Пурић на ручак. Сами, од 12:30 до 3:30. Разговор са Идном пре и после Москве. Са Идном и Черчилом после Техерана. Сваћа, пред Краљем. Краљ му је замерио што се свађао са Идном. „То је трајало 10 дана. Видео је потом да сам у праву.“ КГ: Ц а н к а р е в а о с т а в к а на п о л о ж а ј а м б а с а д о р а у От а в и .

6

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

Енглези тврде да су само војни разлози посреди. Овде: Краљ код венчања, али без уцене (Т). (?). Черчил нашем Краљу: „Пурић мора да иде. Онда неко време као неки одбор, без владе, а онда да се Тито начини „Chief Constable of Yugoslavia" (главни заповедник Југославије). Краљ: „Српски народ је уз м ене.“ Черчил: „Срби увек праве неред.“ Онда она тешка ствар. Краљу рекли у уторак, тј. данас, „Пурић мора да иде“ . Пурић верује Краљу. Пурић: „Краљица није присуствовала венчању јер не трпи ни младу (Краљицу Александру) ни стару (Принцеза Аепазија). ПуриЂ: (К раљ и ц и М а р и ји ? ): „О на је сад К раљ ица Југоелавије." К раљ и ц а: „И м ам јо ш два сина. Ја сам краљ ица Југославије. “ Говорио ми о јачању свог Кабинета. Апеловао на М. Трифуновића да му да једног, и на мене. Ја сам му рекао да ако даду други даћу му и ја, др Секулића, наравно ако овај пристане на то. 28. март 1944. Др Секулић примл>ен данас код Краља. Дао му разлог за пут. Краљ обећао сву помоћ. Секулић ми прича: „Ја сам вас просто плагирао. Оно ваше писмо Михаиловићу (МГ:) чију сам копију јуче послао по Лук(ачевићу) (104). Ја сам просто одеклемовао Краљу, све оно што сте ви Михаиловићу, само сам изменио: место Михаиловићу, ја Краљу. (У Вас, величанство, сад гледају милиони... и руски сељаци... Ви имате да будете сељачки Краљ!“ Све сам поновио просто напамет из вашег писма. Али сам се добро чувао да поменем вас. Краљ је био одушевљен. („То нам т р е б а !'1 итд. ) Онако одушевљен обећао ми писмо за Фотића за мој пут и писмену поруку у смислу вашега писма генералу Михаиловићу. Ја сам му рекао и за владу, да се тамо из оне сељачке екупштине изабере и тамо три и овде три а Ви (Краљ) то да благословите и потпишете, да се укопча тако ово овде и Ви са оним тамо народом. Ту сам начинио ваш гест, заквачио сам прсте леве руке за десну. Краљ је просто одушевљен.1' Растали смо се договоривши се да сутра молим Пуриђа за његов пут за Америку. На уласку у Крериџес сретнем данас Пурића. (ишао је с ген. Радовићем.) Ја: „Држите ли се још, тј. Краљ?“ Пурић: „Д рж им о.“

О дломци из двеника М и лана Гавриловића VI

7

Ја: „Нисте почели разговоре?“ Пурић: „Не. Избегавамо: "нисмо т у ’ и т д ." Ја: „Играте, значи, ж м урке?“ Пурић: „Сасвим тако. Играмо ж м урке." У 12 и нешто био сам примљен код Грчког Краља. Остао с њиме скоро два часа. Молио сам га за нашег Краља. Причао ми своје разговоре с Черчилом (кога познаје из раније и може с њиме да буде отворен,) са Идном, који му се чини више осетљив кад му се отворено противуречи. Черчил воли чврсте људе. „Више не познаје Енглеску. He знам ко овде има пресудну реч о спољној политици, ко је Eminence Grise (сива еминенција). Ја сам казао да ћу поштовати вољу народну али да ћу отићи у земљу кад ја хоћу. На то имам право, не само као Краљ, него и као обичан грчки граћанин. -- Заш то се ви не примите да будете овде посланик?“ Ни речи нисам споменуо о оном интервју од суботе у „Daily Express. “ Оставио сам да му о томе говори Пипинели. He види ни он, као ни ја британски интерес у данашњој британској политици према нама. (Грчки Краљ): „Пре неколико година ми је генерал Smuts (105) предвидео све ово што се сада догађа. Он је једна врста визионара. И сад сам с њиме разговарао. Smuts каже: ‘Све су ово само ратне, војне потребе и проћи ће с ратом, а сталне британске институције остају, и остаје британска пол итика’. За то будите спокојни. Нека вас ништа не узрујава и сачекајте мирно крај. Све ће биги добро." Ја сам му на то одговорио: „Кад на старт за трку ставите поред једнога пунокрвног коња једно слабо кљусе и сви полете, онај расни издржаће до краја, али ово слабо кљусе пашће после сто метара. He може оно ту трку да трчи. Ми смо то слабо кљусе.“ (Крчки Краљ): „Једном с а м “ , вели, „једва успео да убедим Черчила да треба да да друга упутства својима у Каиру. Написао је преда мном. У Каиру сам поменуо једном енглеском генералу да мора већ да има та упутства. Тај генерал је извадио ту хартију и упитао 'Да ли је то т а ’? ‘Јесте’. ‘Ево шта је мислим о том е’, рекао је тај генерал и на моје очи исцепао и бацио у корпу. To сам и казао Черчилу. Тражио ми је име тога генерала. Рекао сам, нађите га сами, јер кад год сам раније саолштио имена, увек су мене оптуживали па нисам хтео виш е.“

8

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Новиков му је у Каиру рекао да Совјетска Русија неће никада учинити никакве концесије да би добила какву помоћ Велике Брита^ије или Америке после рата. „Немци су разорили наше области. Али ми ћемо довести 10 милиона Немаца да их реконструишу својим радом. И то нас неће коштати ништа или скоро ништа?! Новиков му даље казао „Ми нећемо никакву пропаганду. И што бисмо?! To за нас чине Черчил, Foreign Office и ВВ С.“ !!! (Грчки Краљ): „Ваш Краљ је још млад... За сад још не попушта.“ Био је мишљења да Пурић иде у Русију и честита на победама и испита да ли се што може учинити. Видим није знао да је Пурић понудио уговор Москви (по угледу на Бенеша) преко Новикова и био одбијен. 29. март 1944. По други пут код Пурића. Пурић: „Енглески краљ рекао нашем: 'Немојте неко време вићати Черчила и Идна’. Да ли они очекују кризу?!“ 2. април 1944. Чичин-Шаин (106) каже Мату: „Посланик ХСС Гатин изишао из земље с поруком др Мачека да један од лондонских Хрвата одмах оде генералу Михаиловићу. “ Кажу му да овај Гатин није посланик и није много сигуран. 5. април 1944. Пурић око пет часова поподне, на телефону: „Јеси ли слободан да вечерамо заједно вечерас? „Нисам. Вечерас вечерам с твојим Гризогоном (107) у Дорчестеру.“ „Можеш ли доћи сада?“ „Могу. “ Састали смо се. Каже: „Јевтић ми је сасвим сумљив. Он прави неку своју комбинацију. Ни Краљ ни Краљица (стара) неће га. Би ли се ти и примио на његово место, а и да будеш члан владе? Ти ми дајеш Секулића, а ја хоћу, брате, теб е.“ Ја: „Јевтић је оскоро то сл...(?) Незгодно је тако брзо мењати, незгодно је и због Енглеза. осим ако не мислиш да ће и он поднети оставку?“

О дломци из двеника М и лана Гавриловића VI

9

ПуриЋ: „Не верујем. Али и да поднесе, ништа. Само би ми олакшао!“ Ја: „Како тако говориш? После Симића (108) у Москви и Цанкара у Отави сад и Јевтић у Лондону да поднесе оставку? To би био трећи велики ударац по твојој влади и теби. To не смеш да дозволиш. Боље спреми све да га ти пензионишеш претходно. Али то само ако си уверен да ти он то спрема. Иначе н е .“ Пурић: „Ама све ми некако прича да овако не може. Али немам утисак да ће поднети оставку.“ Ја: „Он је добро стојао код Енглеза. ‘ ‘ ПуриЋ. „Ја сам ти казао да Идн о њему има рћаво мишљење, и да ми је рекао, да ако ја баш хоћу и ако је Јевтић мој човек онда ће дати агреман. Тако је он постао!“ Ја: „Он је дошао на исти начин каои П. Живковић. Т оје био од почетка твој највећи баласт у овој земљи. Ту је штампа нашла добар повод да те нападне. Сад је Пера отишао, а Јевтић је остао.“ Пурић: „И Пера је тражио да се пензионише! Али опет се некако држе. Ти већ знаш ко је држао обојицу. Али сад су се ствари измениле. Нико њих више неће.“ Ја: „Јевтић се вара ако мисли да би његова комбинација успела. Али мисли да би била јача од твоје. Он рачуна на Шутеја и Словенце, а Радикали и Демократе како хоће. Он би имао и помоћ извесних енглеских кругова овде, оних који су га и досад гурали. Ако му они кажу, учиниће. У Америци је био на другој страни, с Косановићем и осталим. Али ми је Пера онда рекао: ‘Он је на другој страни због Фотића. Хоће Фотићево место да буде амбасадор у Вашингтону и министар у влади као што си ти (Гавриловић) био у Москви. To је разлог’. Међутим, Пурићу, овде се он, бар у разговорима са мном држао исправно уз генерала Михаиловића. Само није организовао посао ваљано. „ Пурић: „Задржао ме је А. Б. (?) Брани Мику Г(авриловића), сумљив је. Саботира. Ја ћу да га сменим одмах.“ Ја: „Промисли. He може се терати ни са Енглезима у крајност. Држати своју линију, али не вређати никога. Ако имаш доказе да он у ствари води туђу политику, онда можеш, иначе н е .“ У „Дорчестеру“ после вечере. Гризогоно ме звао насамо. Каже: „Јевтић врда. Морамо да га мењамо.“ Ја: „Да не мислите да ће поднети оставку?“ . Гризогоно: „То је најбоље. To би решило питање. „

10

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Ја: „После Москве и Отаве не би било згодно. Био би нов удар по влади.“ Гризогоно: „Па т о је с т е . Онда је боље да га скинем о." Ја: „Не иде то тако, Скоро је постављен. Може Енглезима изгледати да сте неозбиљни према њима. Пром ислите..." Гризогоно објашњава на дугачко. Исто што и Пурић. Види се да су сви о томе разговарали. Гризогоно ме моли затим да утичем на Мата да се прими за финансијског делегата место Димовића, кога жели да смени, а „после 15 до 20 дана биће гувернер.“ Т оје оно што ми је Пурић још пре десетак дана казао да хоће да смени и Д. ЈТ. (Добру Лазаревића? ) и Мрмољу, Али сад кад су потписали треба да се сачека, каже, да се новац врати из Бразилије у Њујорк, па онда. Ја сам на пријему код Краља и младе Краљице у Aper Grovenor Street рекао Мати да Пурић жели да га постави за гувернера Народне Банке и рекао сам му да промисли, поразговара с Пурићем, види шта се од њега очекује, па ако може, да се прими. „Ја те ствари не знам. Ти их боље знаш, зато ти види“. „Али ако се примиш не смеш људима ‘треснути’ оставку и искористити то политички. Мораш да останеш исправан.“ Мате ми онда рече: „Не бих ништа без вас.“ Видео сам онда да хоће, јер ме је и био одмах молио да речем Пурићу да га прими. Мећутим, сад кад је Мрмоља попуетио иако у „тобожњој оставци“ и потписао, ствар се одлаже. Обећао сам Гризогона да ћу говорити с Матом. После Гризогона замоли ме Вучковић да останем с њим насамо. Остали смо до 12, до поноћи. Каже: „Младен Жујевић (109) поручио да вас умолим, вас, Слободана, и евентуално М. Бобића. Младен каже да у земљи знају сада само за вас и Слободана. To је и у народу и код Драже. Влада је због оног комуникеа о ‘терористима’ у земљи популарна, али овде није јака. Треба је појачати. Да уђете ви, Слободан и М. Бобић.“ Рекао сам да ее нема никаква сигурност у Краља. „И шта онда? Сећате ли се како је оно тражио да се смени М ихаиловић°“ Вучковић: „Он се јако променуо. Неће више т а к о б и т и .” 7. апил 1944. Вучковић на телефону: „Говорио сам са Слободаном данас. Он пристаје. Да ли допуштате да кажем Председнику (Пурићу) да сам вам предао једну поруку Младена Ж у је ви ћ а ? “ Ја: „М ож ете.“

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

11

У један час Пурић моли да будем код њега у 3 ч. Тамо сам затекао Слободана. Пурић излаже: „Моја је влада јака, јер је хомогена. Имамоједно мишљење. Кад сам после Б. Анђ. (Берисава Анћелиноића?) позвао Гризогона у владу, рекао сам му ‘He зовем вас на добро. Можда ћемо скоро сви у енглеске жице (у концентрациони логор) заједно с Краљем.' Он, Гризогоно, ми је одговорио: ‘Мени ће бити част да због генерала Михаиловића одем у енглеске ж ице’ ! Али је моја влада слаба по личностима. Добро, можете рећи да ја нешто вредим. Али остали! Мени треба појачање. Апелујем на вас двојицу да се одазовете и мени и Младену Ж ујеви ћу.“ Ја: „Реци ти нама прво на чему је ствар сада са енглеском пресијом.“ ПуриЋ: „Продужује се. Јуче је Краљ био са Идном. Идн му рекао: ,Ја не говорим Вашем Величанству своје мишљење, a радим по инструкцијама док сам на овом месту, јер за месец, месед и по, одлазим с положаја. Можете ово што ћу вам сада рећи сматрати и као lese Majeste, али имам налог да Вам кажем: Влада Пурићева треба да иде. Нову владу да образује Константиновић (110) са Чоком и Субашићем и да уђу Младен Жујевић и Баћевић (11) као људи генерала Михаиловића, у замену за испадање Михаиловића из владе.' Тако Идн. He говори више да не треба никакве владе, него неки одбор од три до четири човека. Сад иристаје на владу али без Михаиловића. “ Ја: „Шта је Краљ одговорио?** П ури ћ: „Није одговорио. Ја сам му казао да каже да кад већ дају Хрватима политичко представништво (Бана Субашића) да онда мора и Србима, а онда је то оно старо што је тамо. За то ја сад тражим вас: да би и Краљ видео да нисам сам, да ми ви прилазите баш у овом најтежем тр ен утку.“ Ја: „Ако Краљ не попусти ти ћеш се одржати и без нас. А ако попусти, одосмо сви и тако и т а к о ." П урић: „Али ће теже попустити ако сте и ви т у .“ Ја: „Јеси ли га о томе већ питао?“ П урић: „Не. Хтео сам прво вас да чујем.“ Слободан: „Појачање за земљу то не би било док је ту Краљ. To вас држи у земљи. А овде бисмо ми само отежали п олож ај.“ П ури ђ : „Не би јер тежи не може да буде. Куд ћете теже (него) бити рђаво и са совјетском и са енглеском и са америчком владом? Ја сам волео да сам добро да ме сви хвале, али не иде. Ја нећу да пустим генерала Михаиловића. To сад неће ни Краљ.“ Слободан: „Михаиловић се не може сада п у сти ти .“

12

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Ја: „Ми овако као приватни људи радимо колико год можемо. Помажемо ствар у коју верујемо. Без обзира која је влада, и овако, приватно, (је) боље. Више нам се верује, него док смо имали званични п ол ож ај.“ Слободан: „Јесте. Помажемо. А не видим да би се могло више учинити.“ ПуриЋ: „Какав је ваш одговор? Или хоћете да се прво ви договорите“ ? Слободан: „Да се прво ми договоримо.“ 11. април 1944. Секулић примљен поново код Краља. Однео му моје писмо Михаиловићу, само место да ја говорим, говори он, Краљ. Краљ одушевљен. Потписао својом руком: 0 Ускрсу 1944. преко оног мог куцаног „27. март 1944.“ и потписао: „Срдачно поздравља Вас и Вашејунаке, Петар.“ Горесвојомруком написао,, Ђенералу Дражи Михаиловићу. “ Секулић ми показао оригинал. Краљ то исто потписао пред њим и на свом примерку, рекавши: „Ако ви не стигенте до Михаиловиђа с тим писмом онда ћу ја овај други примерак другим путем да пошаљем.“ Секулић прича цео ток. Записаће. Главна напомена Краљева, и врло добра: „Ово све треба да се потпише од њих тамо, од народа, а ово моје писмо има да служи као доказ њима да се ја унапред сл аж ем .“ Рекао је Секулић да ће говорити са Б. (?) да одмах крене. Секулић њему: „Први устанак, и т д .“ Сад, само с Божјом помоћу. Само да Секулић стигне на време и отпочну састанци. 12. април 1944. Код Пурића од 12:15 до 4: 45. И ручали заједно. Краљ му рекао јуче да извести Михаиловића да, ако се због евентуалних операција ратних прекине веза с њиме, а он чује да је овде нека промена, без њега, одмах тамо (да образује) владу из Одбора или из Скупштине, а он да остане изван као Начелник Штаба Врховне Команде. Ја: „Да то није база постигнута са Идном? To је један начин да Михаиловиђ не буде у влади, а и влада без њега, па нека се носе, а он да остане изван те борбе.“ Пурић: „И ја сам то мислио. Само сам ја убацио и 'Ако ви наћете за сходно’. И тако је телеграм отиш ао.“ Ја: „Ти ми рече јуче да се краљ држао добро.“

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

13

Пурић: „Одлично, само не знам докле ће. Ту је Књегиња (Аспазија). Знаш шта ми каже Краљ? Он каже да је она у енглеској служби и плаћена. А ја узвикнем: ,Ја сам то и мислио само не смем и нисам смео да Вам к аж ем .‘ Краљ каже да јој је 'бацио (једна нејасна реч) на главу’ због оног мешања." Ја: „То је здраво." Пурић: „На Двор сам смањио издатке за хиљаду и пет стотина фунти месечно. Краљу повишено на 4, (Краљици) Марији скоро до 1.500 а Томиславу и Андреји до по 500. Две хиљаде црногорским Књегињи Јелени и Петровићу који су у Паризу али се држе одлично. Тамо га чувају гестаповци." Пера рече да је дао Краљ пристанак да се зове Константиновић у Лондон! Као за ону комисију за ратне кривце! Прича ми о Чоку: и код Енглеза и код Американаца (Доб) (?)•

17. април 1944. Код Краља је био пре подне Слободан. Рекао ми је: Енглези траже: 1. да Михаиловић испадне из владе; 2. да Краљ. овласти Тита да нареди општу мобилизацију; 3. да дође влада Субашић и Константиновић. Слободан рекао да се не може примити. To би било усвајање отворене антисрпске тезе. Српски народ то не може примити. To зато што би се тиме усвојио и Титов политички програм. Черчил рекао Краљу да се везивање за Михаиловића везује за брод који тоне. Краљ му одговорио: „Ја сам капетан тог брода и нисам пацов. Ако тај брод има да потоне, моја је дужност да потонем с њиме.“ Затим примљен Трифуновић. Он пребацио Краљу што се одвојио од политичких партија, па се „сад разго л и ти о " и „ево до чега се дошло. ‘‘ Говорио је против Пурићеве владе. Али би и он за Михаиловића. Писао сам Вајнанту (112) о бомбардовању Београда. 18. април 1944. Грол: „Не до краја за Михаиловића. “ Ја: „Треба и з д р ж а т и .'1 О Черчилу као о јаком човеку. Бадољев случај.

14

Гласник Сриског историјско-културног друштва „Његош"

Пурић ми каже Крал. би код Кума (енглеског Краља'’) Он му рекао да кад Черчил тражи греба покушати с политичком владом Субашић-Константиновић, али разуме све опаености у којима се Краљ налази ако иризна Тита. (1. (Идн?): „Пурић је требао да нас иоелуша, па кад ми будемо што променили, онда да мења и он с нама. ■■) Гризгоно ми каже у поверењу: „Чичин- Шаин се уплашио и поднео оставку. ‘ ‘ На њега је можда утицао Русковић, каже. To је удар и изнутра. Чичин му казао: „Пурићева влада и онако има да падне. Ја не могу да еносим одговорност. Ето политичких људи. Они су паметнији од мене. Па нека они сносе одговорност." Кажем Гризогону: „Мало пре сам срео Мата (Русковића) и Шаина и не знајући за то, рекао сам: „Не треба се плашити. Страх је рћав савегник. “ Уторак 25. април 1944. Синоћ ми г. Божић јавља телефоном. „Г. Пурић вас моли да дођете код њега сутра око 11 часова." Био данас. Пурић каже: „Черчил је зваојуче Краља за данас. Крал. одговорио данас не може али да може сутра, у среду. Краљ ме молио да му спремим нешто написано, да му евентуално остави после разговора. Ја сам нешто написао. Молим те да прегледаш и да ми ставиш твоје примедбе. (Види овде приложен његов нацрт.) Прочитао сам. Рекао сам: „Није добро. Треба даги ширу базу. Овде се Краљ везује лично за Михаиловића и његове борце. Они су њему верни, и он мора да остане њима веран. To је импресија. Ми мислимо да је то лепо и часно, Енглези ће му рећи: то је један тежак рат. И рођеног брата морате жргвовати ако је у питању интерес земље. Треба даги ширу основу томе. Друго, увредљиво је, нетачно и опасно рећи оно да „по свему изгледа да ће се југословенски народ морати сам ослободити." Могу вам рећи: „Па и звол и те!" И онда какву помоћ можемо да очекујемо. Треће, кажеш да Тито нема ни пола од сто народа. Где је доказ? Мора се дати. Они мисле обрнуто." Пурић: „Молим те седи и напиши како мислиш да треба." Одвео ме у Краљеву собу и тамо сам написао. Кад сам му дао, рекао сам: „Крал. мора да се заложи за расположење огромне већине народа, не за Михаиловића. Тако ће бити најјачи и Михаиловић и Краљ. Голо тврђење да народ није за Тита не врсди. Треба се позвати на јавне манифестације тог расположен.а. Ја сам свс ставио на ту базу. Ја сам се заиста позвао на Светосавски

Одломци из двеника М илана Г авриловића VI

15

Конгрес, на одлуку Словеначких странака и на тврђење Титово да је Мачек издајник. Сад ти прочитај и види. Ја знам твоје мишљење о етранкама. Какве су да су, то је једини принцип који се разуме овде и у Америци." Прочитао је. Примио је. Додао је на крају шесте стране мисао да би једини ефекат био образовање једне владе око Михаиловића у земљи. To је постало нов став у мом нацрту. Одмах је дао да се преведе. Г. Божић је куцао мој српски текст, ја сам му диктирао. Пламенац је преводио на енглески уз помоћ Вучковића, јер се одмах показало да смета Пламенцу недовољно познавање српског, свог матерњег језика. Присутан и Пепић. Чекајући да се сврши куцање Пурић ме пита шта ја мислим где је излаз из ситуације. Ја сам му рекао да би морао бити у духу овога написа, тј. да Краљ позове све и да им каже да се сви слажу о Михаиловићу и да на тој бази образују владу, да ућу све снаге које су к оли котоли к о афирмиране у земљи, па и он, Пурић. Пурић каже да га не би примио Грол. Ја: „Нека Грол изјави да прави питање о л ичности.” П урић: „Милане, ако треба ја могу и потпуно да испаднем. ‘' Пурићев нацрт (КГ: На засебном листу. На врху листа неколико редова написано руком Милана Гавриловића. Та забелешка, која не може тачно да се прочита јер је лист искрзан, завршава се речим а: да га Краљ н а и м е н у је „C hief C onstable of Yugoslavia!!!1') „Дуго сам размишљао и испитивао своју савест поводом Ваших сугестија да сменим мога Министра Војске у земљи и генерала Михаиловића, односно због њега да променим данашњу Владу да бих образовао комитет од три- четири лица са задатком постићи споразум е Ти гом тако да би стварно њему предао власт у земљи, 4 а ја чекао у иностранству одлуку земље о њеном будућем урећењу. К о н с у л т о в а о сам своју В ладу, као и пр едсгавнике највећих југословенских политичких партија у иностранству. Како сте ми напоменули да Ваше сугестије нису званичне, већ пријатељеке, одговарам Вам ието гако незванично КГ': О в д е ј е с г а в . в е н м а с т и л о м з н а к х) В е р о в а т н о се т о о д н о с и на п р и м е д б у М. Г. н а п и с а н у на в рх у с т р а н и п е . ј е р је у е н г л е с е к о м пр едл ог у раније п о м с н у г о м б и л а реч о н а и м е но в а н . у Т и т а за 1 лавно[- з а п о н е д н и к а Ј у г о с л а и и ј е ( C h i e f C o n s t a b l e ol Y u g o s l a v i a ) .

16

Гласник Српског историјско-културног друштва „ЊегоиГ

и искрено са свим дужним поштовањем које имам према Вама као пријатељу у мом личном и мога народа. Отпуштањем генерала Михаиловића из Владе, коме су народ и војска у земљи поклонили неограничено поверење, довело би ме у данашњој ситуацији не само у раскорак с њиме, већ и у сукоб, јер би их тиме напустио и издао. Краљ и Врховни Командант војске не може бити издајником. (Од њега они очекују сасвим друго држање. Очекују да живи, да се бори и умре с њиме и за њих, као што то они данас чине за њ ега." Мога народа и војске могу да се одрекнем у толико мање у корист Тита (руком додато: и осталих комуниста који су душа тог покрета, а које... (крај је најасан) што он нема више ни иола од једног од сто становништва Југославије за собом. По свима нашим извештајима, а сличне и Ви морате имати, огромна већина Срба, Хрвата и Словенаца, иако се не слажу у појединим заједничким питањима, изјаснила се против Тита. To би значило јавно и званично одрицање с моје стране начела демократије и народности, чиме бих се дефинитивно онемогућио пред целим мојим народом, у коме су ти идеали дубоко укорењени, а чији би се израз могао наћи само у слободној и демократској федерацији Срба, Хрвата и Словенаца, а никако не у цепању Срба на неколико посебних држава (руком додато: или државних аутономних јединица). Тиме бих дао и своју Краљевску санкцију ономе што су Хитлер и његови сателити већ учинили у мојој земљи. Пошто мој народ зна да нормално тако нешто не бих могао (руком додата реч: никада) урадити, а верујући да нисам слободан, или да сам заробљеник (или да нисам дорастао свом положају), он би с генералом Михаиловићем и с Националним Комитетом који већ тамо постоји образовао несумљиво владу у земљи, чиме би се положај Југославије још више компликовао и отежао. (Прва реч је руком додата и нејасна је) никаквих индикација за сад нема да ће се савезници искрцати у Југославији и ослободити је, већ напротив изгледа да ће (руком додато: углавном) сам југословенски народ морати себе ослободити и извршити уређење своје земље. У том случају ја бих морао бити с мојим народом и надам се да ћете ме Ви у том, у даном моменту помоћи. Општа данашња ситуација је толико конфузна да ни велике силе нису још дефинитивно уредиле своје мећусобне односе, још мање своје односе са осталим уједињеним народима. Уверен сам да би (руком додато: под таквим околностима) свака моја одлука

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

17

била превремена и можда судбоносна и штетно прејудицирање догађаја. Ви знате да сам ја и моја Влада и мој народ одани и верни прија гељи Велике Британије. Ми смо увек спремни учинити све, што нам је могуће и што је у сагласности с достојанетвом једнога Краља и једног слободног народа, да би омогућили и олакшали (руком додато: што скорији завршетак рата и ) правична решења сваке међународне тешкоће. Дубоко сам уверен да случај Југославије може да се реши мећународно само споразумом између велике Британије, Америке и Русије с једне стране и Југославије с друге стране, а тај споразум би омогућио и олакшао и споразум у земљи, који мора обухватити цео народ, а који за време непријатељске окунације и војних операција би могао за сада да се сведе на споразум између генерала Михаиловића и Т ита.“ Мој нацрт „Дуго сам размишљао и испитивао општу ситуаци ју и своју савест поводом Ваших сугестија да сменим мога Министра војске у земљи генерала Михаиловића, односно због њега да променим данашњу Владу да бих образовао комитет од три- четири лица са задатком постићи споразум с Титом тако да бих стварно њему предао власт у земљи, а ја чекао у иностранству одлуку земље о њеном будућем уређењу. Консултовао сам своју Владу, као и представнике највећих југословенских политичких паргија у иностранству. Како сте ми напоменули да Ваше сугестије нису званичне, већ пријатељске, одговарам Вам исто тако незванично и искрено са свим дужним поштовањем које имам према Вама као пријатељу и мом личном и мога народа. М оја је прва д у ж н о с т да с а о б р а з и м своје д рж ањ е расположењима и оеећајима огромне већине свога народа. Та су расположења и ги осећаји ови: У Југославији су три народа који говоре једним језиком и чине једну нацију: српски, хрватски и словеначки. За српски народ изјасниле су се све његове политичке странке и све његове културне организације на својој скупштини одржаној јануара ове године уз учешће извесних представника Хрвата и Словенаца, и све су се изјасниле за генерала Михаиловића и слободну демократску и федералну Југославију. На тој скупштини није учествовала комунистичка странка.

18

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

За словенчки народ изјасниле су се на својој скупштини одржаној у потнуно истом духу све словеначке странке, сем такоће комунистичке странке. За хрватски народ и сад још најјача и најмногобројнија Сељачка странка није се могла изјаснити, јер није још могла одржати своју скупштину, али њен несумљиви воћа (шеф) Др. Мачек и скоро цело воћство с њиме заједно је оглашено и стално сеоглашује одТита и „Слободне Југославије*' издајничким, што значи да је и тај велики хрватски сељачки покрет, до рата је у њему било 90 од сто хрватског народа, против Тита. Ја сам и овде к о н с у л т о в а о све шефове с т р а н а к а у иностранству, и сви су се они, без и једнога изузетка, изјаснили у истом духу, и Срби и Хрвати и Словенци. Моје предавање власти Титу остало би према томе апсолутно без икаквог ефекта: ни један човек у земљи не би више пришао, јер би ме цео народ сматрао Вашим заробљеником и једини би резултат био да бих се ја одвојио од свог народа, што, уверен сам, не може бити ни Ваша жеља. Једини ефекат би био: да би се тамо на лицу места образовала нова влада што би још више погоршало ситуацију. За мене је према томе јасно који су осећаји мога народа у овом тренутку и куда мој народ иде. У таквој ситуацији предати власт у земљи Титу значило би само ићи директно против расположења целокупног мог народа. С друге стране ја схватам и добро разумем разлоге који су Вас као пријатеља мог, мога народа руководили у саветима које ми дајете. Ја сам готов зато и свестан жртава које би се поднеле да ову огромну народну организацију генерала Михаиловића ставим у снажан покрет и наредим генералу Михаиловићу да објави одмах општу мобилизацију, што би несумљиво одмах показало где је велика и стварна снага мога народа, и да преће у напад чим се савезничке тругте појаве на ма коме делу Балкана. У томе тренутку видеће се поново за какво је велико дело способан онај исти народ који се 27. марта 1941. године ставио првенствено на вашу страну. Ви знате да сам ја и моја Влада и мој народ одани и верни пријатељи Велике Британије. Ми смо увек спремни учините све ш го нам је могуће и ш тоје у сагласности са достојанством једног краља и једног слободног народа, да би омогућили и олакшали правична решења сваке међународне тешкоће. Дубоко сам уверен да случај Југославије може да се реши само споразумом између Велике Британије, Америке и Русије с једне стране и Југославије с друге стране, а гај споразум би омогућио и олакшао и споразум

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

19

у земљи, који мора обухватити цео народ, а који за време непријатељске окупације и војних операдија могао би да се сведе засада на споразум између генерала Михаиловића и Тита. У нади да ћете ово примити у духу у коме сам га писао, Остајем Yours Sincerely, П .“ Среда 26. април 1944. Пурић ми саопштава да исти они млади који су остали овде моле да обновимо наше старе редовне састанке. Четвртак 26. (односно 27. април 1944. У подне био код Пурића. Каже: „Краљ. ми каже да је Черчил оставио на њ утисак болесног човека, и сл. Рекао ми да треба да п ром ен и владу. Краљ му к а з а о да ј е овде при крају с консултовањем политичких људи, и да чека сад Субашића, којега је звао. (Очевидно жели да добије у времену). ‘Ето узмите г. Јовановића“ , рекао му Черчил. ‘Па и он је за Михаиловића’ ! Одговорио је Краљ. Черчил је на то само слегао раменима и загледао се у под. Краљ ми је још казао да се боји да Руси не прекину (везе с нама) и признају Титову владу. To могу, каже, да учине и Е н гл ези .“ Пурић му казао да је прво врло могуће, али другога се не боји, па и ако дође није тако опасно(!). Мој је утисак да му, њему, Пурићу, Краљ није рекао све. По ономе што му је рекао излази да је пресија за нијансу слабија али да Пурић мора да иде. 1. мај 1944. Милићевић (113) ми каже: „На састанку са Енглеским Краљем и на питање његово наш Краљ је рекао: ‘Нову владу би могао да образује само Јовановић или Гавриловић". Ми смосви за вас. Ваша је странкана терену, једина активна, поред комуниста. Будућност је земљорадничког покрета. Тако исто Јевтић мора да иде.“ Пурић ми каже, поподне, у дугом разговору: „Черчил тражи моју главу. Ја не правим питање. Нова влада са мном или без мене. На шта се ви политичари сложите ја пристајем ."

20

Гласник Српског иеторијско-културног друштва „Његош“

Кад је у Каиру Портер звао Милићевића и рекао му да влада мора да иде, да се Титомора признати итд. и кад му је Милићевић одговорио да то не може да буде, Портер му је рекао: „Грешите. Ми ћемо признати Тита, а ви онда ризикујете да ми, Енглези, будемо приморани да вас поставимо у конценграциони камп. тј. да вас ми конфинирамо у Картуму.'' И кад је све ово Милићевић саопштио Пурићу, овај га позвао да оду заједно до Краља и да Краљу пред њима све то саопшти. To је и учињено и Пурић је рекао Краљу: „То је грубо заплашивање. Предлажем вам да не примите. Ако нас ипак отерају у жице, да идемо сви заједно у ж ице!“ „Краљ се тога д рж ао", каже Пурић. „Сад нас бојкотују Енглези, треба да се мења. Предложићу Краљу оно шго смо раније говорили: да сачека Субашића, и да онда зове све странке по двојиду - тројицу, и позове их да образују политичку владу. ‘ ‘ 9. мај 1944. Био дуже код Краља (у 3. ч. ) Говорио му о Бачевићу. (Према Милошевом писму), и о Др. Секулићу. Рекао ми... Пурић ми каже да му је Краљ намерно рекао да кад је Черч(ил) споменуо Слободана, а Краљ мује рекао да је и Слободан за Михаиловића, да му је Черчил не само слегао раменима, него је рекао: „Па наговорићемо га (да пусти Михаиловића). “ Пурић ми каже: „Бан био код Краља у 12 часова (12:45). Није за Тита, али... Гризогону казао Стивенсон да и они увиђају да ако би Тито дошао, да би отишла незавиеност Југоелавије, да је Крњевић „Аустријанац", да стално говори о неком хрватеком праву, да с њиме не може. (Ја м ислим зато што је Крњевић против Михаиловића, али не за Тига.) Петак 12. мај 1944. Предвече Лафан телефонира: „Да ли бисте хтели да овде у Foreign Office-y одржите предавање пред 12 - 15 шефова о ситуацији у Југославији? Хтели би да чују и „ д р у г у страну. Тамо је пре неки дан одржао предавање Велебит (114).“ „Са задовољством,“ одговорио сам. К ад?" „У уторак. Добићете писм о.“ Нисам био ни у каквом расположењу. Вукосава је прекјуче, у среду напусгила кућу. Ж ргвују њу, да би погодили мене, и

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

21

преко мене наше у земљи. „Frans" i „Dejli Verker" (Daily Worker, орган комунистичке странке) cy објавили „В.Г. , кћи Др. М.Г. (поднела оставку). Погодили су највише жену... Тако исто заказани састанак „пол итич ара'' свих с Краљем. За понедељак. Морао сам и на то да мислим. Ипак сам одговорио врло расположено Лафану „Са задовољством примам. ‘ ‘ По ономе, што сам у среду увече, одмах после кагастрофе са Вукосавом рекао Др. Секулићу: „Посао се продужује. И мора се продуж ити...“ Понедељак 15. мај 1944. Прексиноћ још Бока прашти на телефону: „Каква је то конференција! To је Пурићева подвала. И сл. Ми ћемо изјавити да нећемо да улазимо у (у знацима навода нејасан т е к с т ).“ итд. „Не може се говорити пред широким форумом.“ итд. Рекао сам му да немам храбрости да на свако питање одговорим и да су то дужни сви у овоме тренутку и „својој савести и круни и народу и истори ји“ , да је то форум наших колега и другова, најближих, и да се ја у том погледу не бојим никакве индискреције „јер је моје мишљење и онако свима п озн а то ." Синоћ чујем да је Грол спремио велики говор у духу оног Бокиног. Пред саму конференцију данас упао Јефтић код Краља и саветовао да не тражи да се људи изјашњавају „за Дражу или Т и т а “ итд. Он, Бањанин, Срђан, Грол, Бока, Сној, саставили ону „базу.“ подносили Слободану и Бока молио Слободана да мени саопшти. Ја одбио, и сад се боје да ова конференција све не поквари. Краљ је отворио конференцију речима: „Енглези траже да се мења влада, да испадне Дража и да се разграниче активности Драже и Тита. При консултацијама које сам имао са шефовима странке, пала је сугестија да се образује политичка влада и ја мислим да је то најбоље решеше. Ја не тражим сада да се овде донесу одлуке. него само да вам саопштим захтев Енглеза па да ви размислите, и да вам сад дам објашњење ако би ко имао шта да тражи у допуну овога што сам већ ка за о ." Ћутање. Слободан: „Није ми јас н о ...“ Грол: „Ја сам захвалан Његовом Величанству и ја сам хтео да предложим да се не доносе одлуке и да се овде не изјашњавамо јер је ово друштво хетерогено. Молим да се при косултовању зову и млади. ‘ ‘

22

Гласник Српског историјско-кул гурног друштва „ЊегоиГ

Ја: „Не сматрам да је ово друштво хетерогено. Сви ми волимо ону земљу и то је оно што нас везује. Молио бих за објашњење, како Е н гл ези замиш љ ају , р а з г р а н и ч е њ е Т е риторијално?“ Краљ: „И ја сам поставио исто питањ е Е н гл ези м а. одговорили су ми: ,Не територијално, него функционално1 К рста (М илетић) је тр а ж и о је д н о објашњење. Миша Трифуновић и ја молимо да се зову на консултовање и Крста и Бобиђ. Ја сам изјавио да и ја молим да се зову и Др. Секулић и М. Русковиђ и додао: ја сам и Др. Секулићу и М. Русковићу рекао још пре два месеца да их разрешавам свих и партијских и личних обзира према мени и да сваки, јер су моменти судбоносни, има да створи мишљење засе, каквосе најбоље нађе независно од мене. И из тога разлога је потребно да краљ чује и њих посебно. За овај мах Др. Секулић ме је овластио да говорим и у његово име, јер није могао доћи пошто је у суботу у Ш котској где има заказан низ предавања. Краљ је обећао да ће звати све и тиме се конференција завршила. Уторак. 13. (уствари 16. ) мај 1944. У 5:10 био сам у Ф(орен) О(фису), Research Department (истраживачко оделење). Око 15 (лица). Черман Тојнби (115). Први пут сам га тада видео. Излагао сам према забелешкама откуцаним на машини. (Види прилог.) 5 Трајало је све скупа непуна два часа. Питања су била: „Како стоји Круна?“ Мој одговор: „Династија је везана с народом, нарочито српским. Два су разлога: 1) Династија је била наша, народна. Никла је из сељаштва. 2) краљ је млад, није имао времена да створи себи пасиву, а наш је народ патријархалан и ружно гледа кад неко хоће да отме нешто деци која су рано остала без родитеља. Напротив, свако гледа да им помогне.“ (Питање): „Али ако народ хоће?“ Одговор: „Сад неће. Друго је кад би народ тражио. А овако тражи једна мањина. На захтев мањине то се не може учинити. Један глас: „То је тачно.“ Питање: „Како стоје комунисти у земљ и?“ Испричао сам отворено. КГ: П р и л о г д о с а д а н и ј е н а ђ е н у а р х и в и М. Г.

Одломци из двеника М и лана Гавриловића VI

23

Питање: „Какви су и згл е д и ? " Одговор: „Па ви знате, наша је земља сељачка, земља малих сопсгвеника. Ако се силом не наметне, не могу га п рим ити." Дао разлоге и друге врсте. Питање: „Какови замишљатереорганизацију Југославије?" ‘ Одговор: „Тројну. Повући прво линију између Срба и Хрвата на основу статистике која се хоће: или старе аустро- угарске, или хрватске (Лакатош), или југословнске званичне. Повући ту линију прво, без обзира на географију, економију итд., тако да сви делови с ове стране линије с веђином српском остану у Србији, а са оне у Хрватској. Потом свим пограничним срезовима дати право да се из географских, економских или ма којих других разлога, изјасне за једну или другу страну. To би важило и за (нејасно).“ Тојнби помиње споразум Мачек-Павле. Рекао сам: „Не. Морамо се етнички разграничити.“ Четвтак 18. мај 1944. У 4:30 пријем у Југословенском Дому младе краљице и краља. Пуриђ ми полако каже: „После пријема молим те одмах доћи до м ене.“ Нашли смо се код Пурића у стану: Миша Трифуновић, М. Бобић, ја, Пурић, потом и Слободан. Пурић: „Данас око подне Черчил звао Краља и рекао му да још данас мора да промени владу. Подразумева се, наравно, да Дража испадне. Краљ ми то одмах саопштио и желео је да се све још данас сврши. Молио сам га да одложи до сутра. Пристао је. Ја вас молим да се договорите и да прихватите владу, јер ја морам ићи .“ итд. „Саветовао сам Краљу консултовање.“ Разговарали смо само о могућностима. Слободан је већ добио позив за сутрадан, петак, 11 часова. Петак. 19. мај 1944. С л ободан у Краљ није поверио м ан д ат. С л ободан је инсистирао да се прво види шта управо хоће Енглези. Мени саопштено да ме Краљ чека у 3 ч. У 2:30 се извинио. (Чекао је састанак са Субашићем у Клериџесу.) Ја Пурићу и Слободану заједно предлажем, баш пред улазак Слободана код Краља, да се Краљу предложи Поп-Андријска 6 КГ: Ов о с е о д н о с и на Г. П а п а н д р е а ( 1 16).

24

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

комбинација. To сам предлагао пре 10 дана Пурићу. Он онда није хтео. Сад је примио. Слободан је Краљу поменуо само други део комбинације (да се зову људи из земље). Понедељак 22. мај 1944. Ја код Краља. Саветујем „Поп-Андрију.“ Да се тражи од Черчила да помогне ту акцију као што је помогао Грчку. Дао разлоге које сам давао Пурићу и Слободану. Уторак 23. мај 1944. Нови ултиматум. Стивенсон донео Краљу: Данас још мора да се реши и образује нова влада да би Черчил сутра у свом говору у Парламенту могао то да каже. Видели смо и декларацију, односно говор, који би Краљ имао одмах да одржи, још у прошли четвртак кад је пао први ултиматум. Чисто Титовски. Краљ казао да без измене тај говор не може да прими. Ипак су Енглези, вероватно уверени да се мора подлећи пресији, дали редакцијама унапред! Краљ звао одмах Слободана. Слободан изјавио да не може да састави тако на брзину владу и да мора прво да види мишљење српских странака. У 2:30 имао састан ак са Стивенсоном. Стивенсон био и код Краља. Стивенсон рекао Слободану, који му је казао да тај предлог говора Краљевог не може да прими као базу за декларацију. Стивенсон му рекао да они, Енглези, виде сад да је Краљу немогуће да прими Тита, али желе да се са Тита скине „ о д и ју м '\ боље рећи анатема. тј. да се више, и то да буде смисао декларације, не сматра на пример југословенски официр који преће Титу као „дезертер“ , јер се досад брисао из кадрова, него да се и он прими као борац за Југославију. „Има многих који би пришли Титу, али им ова морална пресија см ета!“ To нам све саопштио Слободан на састанку у 4 ч. код њега. Слободан стоји на гледишту да Дражу могу да пусте само све српске странке удружене и за то предлаже концентрацију. Енглези кажу: 5 чланова мени, и 6 Миши. И Миша говори за концентрацију, и Грол. Ја поменуо Поп-Андрију. И Миша и Грол не. Пресекао сам дискусију предлогом: Нека се г. Слободан нађе са Субашићем и потом са Стивенсоном и нека утврди базу, прихватљиву, па ћемо онда видети. To сви усвоје.

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

25

После једног сата нађем сва четири радикала у Парку, њиховом лондонском „Барајеву“ 7 Миша Трифуновић излаже. Није добро упамтио. Ја им најзад кажем да је опасност од концентрације да се брзо расподеле, пошто избаце Дражу, на питању Фотићевом, бановинског апарата, враћање одбеглих чиновника, Џанкара, итд. Само ако се не би унапред сви обавезали да не потежу та питања, а ту обавезу не би дали, или би је погазили. Њима је главно да се избаци Дража, а после има да се продужи рушење Срба преко рушења владе као и досада. Можете имати кризу после пет дана, чим Дража испадне. Акобуде „Поп-Андрија“ , тј. сам Слободан, нема кризе док не дођу сви представници из земље. Добијамо у времену. Крста се први слаже, па Бобић, па с муком Нинчић. Замоле мене и Мишу Трифуновића да се вратим о Слободану и да му предложимо заједнички. To смо и учинили. Слободан каже да му је Краљ то говорио. Он се боји да не испадне да он сам ликвидира Дражу. Рекао сам му то је питање много мање него да се образује цела влада без Драже. Овако остаје питање Дражино отворено до доласка људи из земље. Четртак 25. мај 1944. Нађем код Пурића Слободана пред састанак с Баном. И он и Пурић узрујани због говора Черчила. Слободан и због тога што је Черчил у говору поменуо Бана као главног фактора. Кажем, да је најтеже оно место где Черчил каже да се сви борци треба да уједнине под Титом. Иначе говор блажи за нијансу од прошлог (из фебруара ове године). Сад помиње и другу страну, и даје јој извесну важност. Оно о Титу у контрадикцији је са овим. Борићемо се. Пурић: „Черчил је затворио сва врата.“ Ја: „У политици нема затворених врата. Кад су и закључана, уће се кроз кључаоницу.“ ПуриЋ: „Треба одмах концентрацију с Дражом, па нека Енглези раде шта хоће!“ Ја: „Примите Поп-Андријску солуцију. To је боље. Слободан: „Ено им Бана па нека им он састави!“ И пред сам силазак доле у приземље где је Бан стигао молио сам га да не напушта.

7

КГ: Б е о г р а д с к а ка фа н а г д е с у с е с а с т а ј а л и Р а д и к а л и .

26

Гласник Српског историјско-кул гурног друштва „ЊегоиГ

Бан му је казао: Владу да састави Грол. Прима и Слободана, али у сваку комбинацију мора Грол. Он, Бан, примио би се само за председника ради вођства посла „али и ту треба да уђе Г р о л " од Срба, и Цанкар од Словенаца. У Гролову или Слободанову владу он не би ушао као министар али би се могао образовати ратни савет коме би и он присуствовао . Бан је, међутим, јуче молио Краља за састанак и рекао му да је известио Енглезе да он не може да састави владу. Све ми се чини да гура на то да покаже да је немогуће саставити владу уопште, па да испадне комитет „од двојице“ тј. онај стари енглески предлог из Каира Краљу. Петак 26. мај 1944. Грол у 11:30 код Краља. Краљ му је понудио мандат. Грол није смео да прими, као што се и очекивало, већ предложио Слободана, као једино могућег. Грол можда искрено мисли, али не види шта они други мисле, просто је играчка њихова и своје сопствене нарави и сујете. У 12 ч. Бан код Краља. И њему Краљ понудио. И он одбио. Предложио Грола. (Краљ: Крњевићу). Краљ у 3 ч. звао Слободана. Није му дао мандат. Одлучили да се састану Краљ, Слободан и Бан и да виде шта да се тражи од Енглеза заједнички. To може да буде почетак комитета, у који међутим Слободан никако неће, а неће ни Грол. И Грол и Бан су одлучили за концентрацију. Ја: „Наравно. Треба да их помогнемо српском визом да се ликвидира Дража, а после - криза, и влада са изразито хрватском тенденцијом са овим нашим одбеглицом Гролом, који и опет неће имати куражи да прими ситуацију, растурање итд. Ја на то не могу п ри с та ти .“ Слободан: „Па могли бисмо се обавезати. ‘ ‘ (Да не отварају питање Фотића итд. ) Ја: „Криза се не спречава ти м е .“ 2. јуни 1944. Сад је све свршено. Види јутрошњи „Тајмс“ Вероватно Краљ није дао баш онакав интервју какав је јутрос публикован. Али онако како је публикован сасвим изгледа да је дат званично од стране или директно од Бана Субашића, значи за делу јавност, и што је најгоре за нашу земљу, complete surrender (потггуна предаја) Краљева.

Одломци из двеника М и лана Гавриловића VI

27

Око њихових (католичких) Тројица нисам никога виђао. Седео код куће. У понедељак 29. маја, Слободан, Грол и Субашић израђену зајденички забелешку како они схватају споразум са енглеском владом, докле се може ићи (Дража престаје бити Министар војске, али остаје С in С. (Commander in Chief) предали С гивенсону. Слободан каже даје и Бан Субашићрекао Слободану: „Срби сматрају Дражу националним херојем и не може се тражити од њих да га сасвим напусте." Енглези ово одбили. У среду Слободан код Краља и Краљ му рекао да он не може да напусти Дражу. „Ако га пуситм, ја сам изгубио Србе, а преко Тита нисам добио Хрвате, а ниТита, и онда сам у ваздуху! “ Пурић предложио Краљу Слободана или неког за владу с Дражом и звао нас (Слободана и мене) за јуче, четвртак, на ручак да нас о томе обавести. Међутим, у 11:30 пре подне Сној је рекао К. Павловићу да је Кухар позван да закуне Бана (као Поп-Андрију) и да је Бан положио заклетву. Пурић о томе појма није имао! Јавио му Гризогоно телефоном! Око 1. часа Бан је дошао Пурићу да прими дужност. Бан му рекао: „Ја морам да спасавам Југославију и српски народ“ ... Пурић: „Оставите српски народ. Он ће се већ умети сам бранити!“ Уговорили да му преда дужност поподне. Већ у подне М. Вучетић постављен на место Пепића, и овај му одмах предао дужност, итд. итд. 0 ручку Слободан каже: „Стивенсон је био код Краља после мене. Мора да је била тешка пресија, кад је ово Краљ учинио. Истина, имао сам утисак да је Краљ мене про форма звао и онако говорио, али је ипак говорио.“ Кад смо изишли, ја га молим да ми прича опширно последњи састанак с Краљем. Он понавља исто. И одједном: „Сад се сећам. Кад смо говорили о Бану Субашићу, и да он не може да ликвидира Дражу као Хрват, Краљ ми рече: „Субашић је велики патриота!" Један Србинрече синоћ: ово је четврта издаја Хрвата, издаја Југославије и Срба: 1) гласање за пакт, 2) издаја официра, 3) покољ Срба 4) Субашић сада издао Србе. Овај мислио да је Субашић издао Слободана и Грола. 1. јули 1944. He вреди више ни записивати. Па ипак... Слободан ми данас каже: „Јуче ме звао Субашић, а данас сам био код Краља по позиву. Субашић ми каже да ме је звао да ме извести о споразуму с Титом и да му дам индикације на које би Србе могао рачунати

28

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош*'

за владу. Сам споразум није ми познат. Каже, хоће сам да „реферише“ о њему. Тито, каже Субашић, не тражи много: 1) да помогне војнички, 2) да се признају његове власти на територији коју је ослободио и ослободи. Међутим, Грол, који је на пет минута видео споразум, каже и 3) да му се, Титу, признају и ‘политичке тековине’ „ . To сигурно значи одлуке његове скупштине (о подели земље итд. ). Слободан му казао: „Добро да признамо три фактора у земљи: Дражу, Мачка и Тита. Ви сте признали Тита, шта је са оном другом двојицом?“ Субашић се нада да ће придобити Мачка, а за Дражу да се замени другим генералом код кога би Дража био „начелник ш таба“ и то генералом који би „могао сараћивати с Титом јер Дража неће.“ To, каже Бан, као прима и Др. Ж ивко Топаловић! Бан каже да би Тито послао у његову владу Сретена Вукосављевића и Драга Марушића, а Смодлака би дошао место Крека у ону комисију. Бан: „Ја сам потписао споразум као Др. Ив. Субашић, а не као председник владе. Ако ја паднем, пада и споразум. ‘ ‘ Слободан: „Кад Бана притегнете разлозима, он само каже: ‘To траже Енглези и Руси и ако то ми учинимо онда ће нас помоћи у свему. И чим они траже, ми морамо’. To му је последњи аргуменат.“ Ја: „Заш то вас је звао у основи?“ Слободан: „Исто као И Краљ.: да из разговора види да ли се може на мене рачунати, па кад виде да не, онда не зову у владу.“ Ја: „Шта каже Крал>?“ Слободан: „Он је потпуно прихватио енглеску политику, чак и Титову поделу државе на 6 јединица. Каже: ‘To је добро. Имаће Срби 4 члана од 6’ ! Кад сам му објаснио, он каже да он верује Енглезима, јер му не би Енглези иначе саветовали. Ја сам му онда објаснио енглеску политику и саме Енглезе. Опширно сам му доказивао. Најзад сам му рекао да не верује да ђе га Енглези помоћи увести у земљу окруженог с једне стране Титом а с друге Субашићем.“ Слободан (рекао) Краљу: „Јесте ли Ви овластили Бана да потпише споразум?“ Краљ: „Нисам.“ Слободан има потпуно тачан утисак од разговора с Краљем: Краљ само на махове осети да је погрешио. И онда се исплаче. Тако је плакао онда после онога вићења с Черчилом кад је

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

29

подлегао и примио да узме Др. Субашића за председника владе. Има нечег дет(ињистаог). Слободан (каже) да је Аспазија снажно гурала Краља на све ово. Она је потпуно у британској служби. Слободан: „Грол се уплашио. Казао је Бану да је сувише далеко отишао и да ће сада Тито прећи у Србију и тамо све п о к л а ти !" Мисли да Грол у владу неће. Ја: „Мени Милићевић каже да му је Краљ рекао пре два дана у опроштајној аудијенцији да он неће пустити Дражу и да Дража остај е као „главни ком андант“ , међутим вама и Краљ и Бан кажу да Дража мора да иде!“ Слободан: „Тако је. Рекао сам, Краљ врт. Ја: „Милићевић каже да Бан рачуна да ће у владу ући Б. Марковић и Б. М аксимовић/ Слободан: „Неће Марковић без Грола, а Максимовић је ипак националан. He верујем.“ (На одвојеном листу хартије, препис поруке Михаиловићу.) 10 јули 1944. „По Лукачевићу послао сам писмену поруку с мојим потписом. Ту смо поруку ја и Др. Секулић предали Лукачевићу за вас. Ту исту писмену поруку у потпуности усвојила после и потписала она особа с којом је Лукачевић имао важан састанак и куда је био отишао после растанка и опроштаја с нама. И та порука са оригиналним потписом упућенаје вама. Јавите да ли сте примили. Потребно је да сада ту поруку усвоји и објави Демократска Унија. Даље би инструкције следовале. П оздрав.'В. Трбића питали Енглези шта зна о извештавају који су добили и који гласи: М. Тупањанин ради са својим људима у земљи да састави владу с генералом Михаиловићем на челу, а све у договору с Немцима, јер су ови разочарани у Недића, пошто овај, Недић, не може да води народ са собом.“ В. Трбић: „Ужасно! Ја нисам политички пријатељ М. Тупањанина, али већег патриоте не знам. Ако ви то верујете... Енглези: „Не верујемо ни ми, али ето то је Перићев извештај нама." (Тога и таквог Перића држи Р. Кнежевић и брат његов Ж ика.) 18. ју л и 1944.

30

Гласник Српског историјско-културног друшгва „Његош”

Стигли су Субашић, Вукосављевић, Марушић итд. Овог тренутка су код Краља. Из Каира јављају да је Навратил, југоеловенски официр, стигао из Букурешта па у Италију. Доноси поруку Павелића: Он ставља сву своју војску на расположење Савезницима и Титу. Наравно, ако је ово тачно то значи да су Немци решили да евакуишу Балкан, и овим чине последњу услугу своме савезнику Павелићу, а овоме је стало да „сачува Независну Државу Хрватске!“ Дража јавља: „Наши људи у иностранству треба да се сложе и збију редове на националној линији. Ово је најбоља прилика да се одуже народу. Народ ово од њих очекује с правом. Свима треба да је јасно да су Тито и Народно-ослободилачка војска чисти комунисти којима је једини циљ бољшевизација народа и помагање Усташа у клању Срба и ништа друго.“ Још јавља да су му пришли од паргизана мајор Јеремић, бивши командант Лике и Кордуна, Стево Јабушар, комесар са 12 људи и Иво Кобуњевац са 85 људи у западној Босни. Даље: од свих својих команданата је добио да су „за Краља и њега, Дражу. ‘1 Он моли Краља да бар не даје он више никакве јавне изјаве. 31. јули 1944. Фотић саопштава Дражин телеграм: Резолуција коју је изгласао Национални Савет 23. овог месеца (јула) после дискусије која је трајала од 20. до 23. овог месеца. Јевтић предао Субашиђу који је обећао да fie доставити примерак свим шефовима, као што се у њој и тражи. Потписао је „Председник Михаило Кујунџић. Секретар Др. Ђуро Ђуровић. “ Занимљиво ће бити сада држање Гролово. (Види прилог) 8 3. августа 1944. Дража шаље телеграм Адама Прибићевића којим дезавуише Косановића и Ср. Вукосављевића као „почасни председник Самосталне Демократске Странке и потпредседник Националног К о м и те т а." (види п р и л о г ) 9 КГ: П р и л о г ни ј е н а ђ е н у а р х и в и МГ. КГ: П р и л о г ни ј е н а ђ е н у а р х и в и МГ.

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

31

4. августа 1944. Г о л д м а н к а з а о М а т и да ј е б и в ш и е н г л е с к и д и п л о м а т а М а... рекао: „Б ичанић је генијал ан. To је човек б у д у ћ н о ст и . М и л а н Гавриловић се не м о ж е вратити у з е м љ у ."

5. август 1944. После уклањања и оставке Фотића, Хаии-Ђорђевића, сада су пензионисали и М. Јуришића, и (чује ce ) Ј. Ђоновића. Дакле Бичанић поетаје „директором Дирекције за Обнову.“ Сад ће моћи да командује. Пре неки дан је Јенчиковић (?) постао Вице Гувернер Народне Банке. Он је рекао: „Нисам за Тита, али је ово и победа Хрвата и морамо сада овом ситуацијом да се користимо. ‘ ‘ Уредник листа X. У. каже ми: „Енглеском не управљају Енглези...“ . Није тачно. Ово је типично енглеска политика и трајаће док траје овај садашњи њихов интерес. 29. август 1944. У четвртак ми је Вучковић рекао: Нашао ме је Б ејли и рекао ми је да би хтео да говори с којим од представника Срба. Ја сам му рекао ваше и м е.“ „Ја сам баш на њ и м ислио!“ Одговорио је Бејли и додао да је Идн незадовољан споразумом Тито-Субашић зато што није узео у обзир српске интересе и да је саопштио Черчилу, а овај одговорио, да и он то увиђа, али да се причека његов долазак (из Ит(алије?). Вучковић тумачи неком променом. Јуче га је Вучковић довео до мене. Бејли ми рекао: Черчил је саопштио Идну „Споразум“ и да је његов захтев ушао у тај сноразум: а) да се неће уводити комунизам и б) да ће се без оружане снаге спровести плебисдит. Идн је одговорио да му је то „непријатно" јер су „Срби потпуно одстрањени.“ Субашић је овде остао сам, и положај владе је врло тежак, итд. А Черчил њему: да и он то увиђа али тако сада мора да буде; да се гледа да се Срби привуку или бар потпуно не одстране итд. Бејли каже да је радио шта је могао да се у Форен Офису створила сумња, и да то сада треба искористити и зато предлаже: да представници Срба упуте мирну преставку Foreign Office-y у којој да помену оно под а) и б) и да просто питају, „How to implement i t “ ( како t o спровести). И да предлаже да дођу мале групе у Србију („тако 200 у Београд, 200 у Ниш, 200 у Скопље итд. „) To ће бити довољна контрола и гражиће се „удешавање“ Тита. Рекао сам му да ми

32

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

треба да кажемо своје мишљење о „споразуму" али сам у себи видео опасност од онога што Бејли предлаже и то сам данас одмах саопштио Слободану: „Врло добро. Ви тражите гарантије, јер мислите да само то недостаје. Ми вам их дајемо и сад је све у реду. Ви сте Срби пришли споразуму!1' Слободан се са мном потпуно сложио. Обоје мислимо да треба нешто учинити заједнички: тј. рећи поштено енглеској влади шта мислимо о „споразуму". Ако Грол ни сада не пристане, предложио сам Слободану да он напише Идну писмо, врло кратко, у коме би почео: „Тумачим осећај свих Срба на страни и у земљи и тд ...“ Бејли је био рекао и сам да је моја једина нада била и остала да ће се са успесима британским на бојиштима повеђати и њихов морални престиж онда и њихов, енглески, став према свима може да буде чвршћи. Њихов морални став се може подићи само ако стану мало чвршбе на страну малих савезника и почну да исправљају погрешке које су довеле до пада њиховог престижа код малих народа свуда у Европи. Ја се уздам да ће се то и догодити. Свима сам овде нашима гако говорио. Доскора је парола оних других била: Совјети свршавају рат сами, њима сада није потребна никаква помоћ, Европа је њихова. To је, уз попуштање Енглеске и енглеске пропаганде, учинило природно да је свет нагао на ону страну јер је најлакше „voler au secour de la victoire'' ( хитати y помоћ победи), и најпробитачније. Сада се, међутим, види да и Енглеска и Америка свршавају рат у Евроли, јер су тек после успеха „другог фронта“ у Француској почели сателити и полу-сателити да се одвајају од Немачке. Прво Турска, па Румунија, па Бугарска. И ту се показала иста природна тежња слабих да „полете у помоћ победи“ , односно победницима. Бејли није оптимиста, али није ни потпуно песимиста. Он скромно каже: „Јавила се сумња да је данашња пол итика исправна“ , и то је нешто. Н.Б. Ја ипак мислим да са јачањем војничког престижа Велике Британије виртуелно почиње да се мења. У рату војничка ситуација доминира политичку. To је правило. Ја верујем у то правило. 9. септембар 1944. Био у 11 сати код Слободана. Каже ми био код Емерија. Показао му нашу поруку Дражи. Емери је задржао да прочита Идну. Слободан рекао Емерију да је Дража у случају генерала Бора, пољског: ако га Совјети ухвате стрељаће га као издајицу.

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

33

Рекао сам му да је случај Дражин тежи: генерала Бора признају и енглеска и америчка влада као савезника, а Руси га ематрају издајицом; а Дражу не признају, него шта више сматрају га „изд ајн и ком " и они. У толико га лакше могу стрељати. Није знао и ја сам му рекао да је у нашем званичном билтену од 7. ов. м. изашла белешка да је 5. ов. месеца у 20 ч. „од једног п р е д ст а в н и к а б р и та н с к о г проч итана је д н а под вал аџ и јска информација сигурно пренесена од Тита, да је и Дража издајник и да га Срби треба да напусте. И чим је то прочитао, сутрадан или прекосутра слушали смо позив „Слободна Југославија“ : „Срби, Лондон (каоне они)вам каж еда је Михаиловиб и зд а јн и к 1' , итд. да би га Срби оставили. Ово је нож у леђа Михаиловићу и српском народу у најодсуднијем часу! To само може да ослаби ратни напор -- дакле противно ономе што они очекују. Али је јасно да се Велика Британија повлачи пред Совјетском Русијом још и на целој линији. А Руси иду консеквентно и без милости и без скрупула својим путем. Само један пример, ситан: пре Техерана један Енглез послан Маклуру у Румунију. Скочи (падобраном) и буде ухваћен и одведен Антонеску. Овај га задржи осећајући можда да ће „злу затреб ати “ и дозволи му да општи с Каиром. Руси брзо сазнају и надигну дреку и Енглези су га одмах повукли и обећали да више неће слати никога у Румунију. И то је било пре Техерана. У Техерану реше да у Румунији раде Руси, у Грчкој Енглези. Из Италије на путу за Вис један руски авион у ваздуху добије (наредбу) од свога, руског, команданта с Виса да скрене у Грчку и тамо се 6 руских официра искрцају. Кад су Енглези скренули пажњу совјетској влади, ова одговорила да је то „таква си тн и ц а “ да нису због ње хтели да узнемиравају британску владу. Шта је шест официра! Да и не говорим о свршеним чиновима пред које стално Совјетска Русија ставља ову земљу. Бадољо, Румунија, Бугарска. У случају Бугарске била је узајамна игра, чини ми се, и - Совјети су надиграли Енглезе, јер не презају од својих реалистичких метода, док ови играју fair play. П оп од н е је био В уч ковић са Б е јл и ј е м . Овај каж е: д и п л о м а ц и ја , односно они који воде спољну п о л и т и к у , упропастила је све. Они још не виде руску игру. Док се овде не промене људи који воде, све he ићи овако. Они неће да признају своју погрешку. А после ту је и пословица: „Give him enough rope and he will hang himself. “ (Пусти му на вољу и он ће се сам обесити.) To су применили на Хитлера. To рачунају да he сада бити и с Русима. Али то може трајати 10 година... ! А дотле he

34

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

за Енглеску Европа бити изгубљена. Ово се мора радити и мењаћи брзо. Недеља. 10. септембар 1944. Већ неколико дана, и јуче, наговарао Слободана да се „нешто учини“ , тј. да српски представници странака кажу енглеској влади своје мишљење. Увек се разбијало о то што „Грол неће“ у корист других. Он је увек одговарао Слободану: „У начелу нисам против, али је боље да овако свако ради у кругу својих пријатеља.“ Узгред буди речено, његов круг пријатеља је у Харпендену где већ неколико месеци седи.) Ми остали нисмо хтели без њега, и кад бисмо потписали што, а он, Грол не би, онда би се он одбацио на другу страну. Бар би се рекло: „Ето, Грол није с њима.“ A то је „најјача стр а н к а “ (по г. Слободану) и ефекат би био гори него да се овако ћути, а зна се наше мишљење и онако. Кад је овако за ту ш т и л о ја сам поново инсистирао код Слободана да се поднесе што г. Черчилу. Предложио сам му, да ако Грол неће, а без његовог потписа би се показало неслагање Срба, бар би тај утисак био то да он, Слободан, „тумачећи осећаје свих Срба“ поднесе што и сам потпише. Он је најзад прихватио то, и данас ми је предао оловком написано нешто, с речима: „Ви допуните или измените и дајте одмах Вучковићу да преведе, и да нам донесе на потпис сутра, у понедељак.“ Само Слободан је мишљења да се однесе Идну. Никаконе Черчилу. Ја сам „допунио“ , умешао „политичке последице“ , „Б ал к а н “ итд., али никакав конкретан предлог нисам учинио, јер Слободан бежи а и треба сачекати прве вести о Дражином, а не Титовом устанку. Вучковић је одмах приметио да нема никаквог конкретног предлога, не помиње ништа о Дражи и помоћи њему. Рекао сам му да немам ништа против ако Слободан хоће, али то можемо учинити чим добијемо поуздану вест да је уистини у Србији Дража дигао народ. На то ми он каже да му је данас Милићевић рекао да су сами Енглези добили вест да је Дража дигао народ и да су били изненађени одзивом народа. Ја сам му рекао да је Богдановић у Цркви данас говорио да је неко слушао америчку емисију и чуо да је Дража дигао народ. Ако је М илићевићева информација тачна, онда да напишем претпоследњи став кратко да је та мобилизација показала колико се неправде чини Дражи и и моли се да се опет призна за свезничког команданта и да му се пошље помоћ. To да покаже сутра ујутро,

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

35

пре превођења, Слободану па ако и он пристане, да одмах преведе Пламенац. 12. септембар 1944. Данас послато Идну. Слободан није примио онај уметак (да тражимо признање Михаиловића и помоћ.) Каже, овде је само изнесено у чему Енглези греше, и то је довољно. To ми каже на пријему краља у Anglo-Serbian Christian Circle у нашој Цркви. На овом пријему били смо ја Слободан, Нинчић, Бобић, Брана Поповић и В. Вучковић. Ја бар нисам видео другога Србина. И две Српкиње: госпођа Поповић и госпоћа Добрила Мирошевић. Остали Енглези. Све је прошло некако млитаво. Природноје то у овој ситуацији. (На одвојеном ли сту хартије. На врху руком М илана Гавриловића написано: „Потписао Слободан и предано на пошту за Идна јутрос 12. септ. 1944. М .Г .“ „Ја сам сигуран да ћете разумети побуде из којих у овим тешким тренуцима једне велике историјске прекретнице сматрам за п о т р е б н о да и з л о ж и м г л е д и ш т е о вд аш њ и х с р п с к и х политичких кругова. Сви ми сматрали смо и сматрамо граћански рат у Југославији за велику несрећу и зато што омета уједињење свих борбених снага против непријатеља и зато што ће се његове последице осећати дуго времена после рата. По нашем мишљењу, које смо у своје време изразили и г. Стивенсону, обустава граћанског рата могла се постићи само путем говора са обе завађане стране, и како се нама чинило, велики савезници, а нарочито Велика Б ритан и ја, могли су у овом правцу успешно дејствовати. Британска Влада ставила се на гледиште да ваља искључиво подупрети једну од две стране, -- и то ону која је по њеном схватању у даном тренутку била активнија без обзира на њене политичке тежње и стварне циљеве, као и без обзира на то колико она налази одзива у народу. И не само то него се ишло и даљ,е па се настојало да се оној другој страни оспори карактер једног ослободилачког покрета. Ми смо од почетка сумњали да се овим начином може постићи обустава грађанског рата, и наше су се сумње на жалост показале основаним. Откако се Британска Влада са свим својим ауторитетом ставила на страну партизана, грађански рат само се још више заош трио. Охрабрени тиме и верујући да су са савезничким наоружањем сада у техничкој надмоћности, они су

36

Гласник Српског историјско-културног друштва „Њсгош"

сс свом снагом бацили на Србију и српски народ да му се наметну за садашње и будуће воће. Последице тога биле су очевидне. Грађански рат се појачао, војни савезнички ефекат тамо смањен. Иако су ове последице биле јасне, иако су даље фаталне последице биле очевидне, ипак се продужило ићи истим путем. Када се оружаном навалом на Србију и српске крајеве ван Србије није успело, прибегло се једном средству које је морало дубоко узбудити српски народ и које Срби, пријатељи, искрени пријатељи Велике Британије са дубоком жалошћу и великим страховањем за будућност помињу овде. Септембра 5. , један „британски представник“ обраћајући се српском народу преко В.В.С. - а директно је назвао генерала Михаиловића издајником, признајући да су се „многи Срби“ окупили око Михаиловића, свестан да је око њега сав српски народ с ретким изузецима, и позвао је Србе да напусте издајника Михаиловића и придруже се Титу. Чим се дознало да „британски представник“ ово каже, одмах је „Слободна Југославија“ , чији су дотадашњи слични апели и тврђења остајали без одзива код Срба, почела упућивати нове апеле, али овога пута стално говорећи: Срби, сам Лондон вам тврди да је Михаиловић издајник и да треба да га напустите. Лондон значи „британски представник", односно хоће да се каже „Британска Влада“ . И то све у тренутку опште народне мобилизације у Србији и целокупном српском народу у овом одсудном часу по Балкан, у часу за који се српски народ тако мученички спремао. Колико ми познајемо наш народ, а извесно је да га познајемо боље него наши страни пријатељи, ни овај апел „британског представника“ ни позивања „Слободна Југославија“ неће имати оно дејство које се намеравало постићи, јер је српски народ и у стању и у положају да сам оцени ко је издајник, као што је навикао да иде за вођама које сам бира а не који му се са стране намећу. Али ће у војном погледу насумњиво ослабити општи савезнички отпор на Балкану, а у политичком погледу имаће ова политика далекосежне последице. Главне линије тих тешких последица већ се сада оцртавају на Балкану.

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

37

10 На крају нека ми буде допуштено додати још и ово. Кад је 1941. године српски народ пришао на страну Велике Британије, она је у својој борби за праведну ствар стајала усамљена. Нико од нас није очекивао да ће се у завршној фази рата, после толиког крвопролића и мучеништва српског народа, на њега баш с британске стране бацити сумња да се дао завести издајницима. Та околност, као и многе друге које је излишно помињати, стварају код Срба и овде на страни и у земљи теж ак утисак да британска Влада из нама неразумљивих разлога напушта онај пријатељски став који је раније имала према српском народу. Српски политичари који се налазе овде у Лондону радили су кроз дуги низ година на стварању и учвршћивању пријатељских веза измећу Британског Царства и српског народа, а с правом кажемо и Југославије. To им даје наду да се њихов покушај да изнесу своје гледиште неће погрешно тумачити и неповољно прим ити.“ 13. септембар 1944. Синоћ су сви Срби овде, а нарочито у земљи, добили страховити удар. Кад нису помогли апел Тита, Субашића, „британског представника“ , дошао је синоћ апел Краља Петра! После овог апела, само му Бог може помоћи. И тај је апел дошао у исто време када је општа мобилизација била нарећена! Слушали смо одмах потом (Радио) Donau на „хрватском“ где јавља из Загреба да су „четници н ап али “ низ варошица у Босни, и источној и западној, (наводи имена) и завршује: ‘Сви су ови напади одбијени’ ! To ништа не смета „Dejli M ejl“ - u да данас у последњим вестима цитира „Слободну Југославију“ која се жали да (су) Недић и Михаиловић напали њих.

10

К Г : О в д е ј е р у к о м с т а в љ е н з н а к ко ј и с е о д н о с и на у м е т а к н а п и с а н р у к о м г. В у ч к о в и ћ а на п о л е ђ и н и прве с т р а н е : „ П о ш т о ј е п о з и в о м н а р о д а у Ј у г о с л а в и ј и на м о б и л и з а ц и ј у за о п ш т и н а п а д на Н е м ц е , ген. М и х а и л о в и ћ д о к а з а о сву т е ж и н у н е п р а в д е кој а му ј е у ч и њ е н а , т о м о л и м о д а га с а в е з н и ч к е в л а д е т р е т и р а ј у ка о с а в е з н и ч к о г к о м а н д а н т а и у к а ж у с в у п о т р е б н у п о м о ћ , ј е р ће с е с а м о ( т а к о ) п р е к и н у т и г р а ћ а н с к и р а т . " П о р е д овог т е к с т а с т о ј и заб е л е ж е н о : “ Ов о С л о б о д а н н и ј е х т е о д а п р и м и . М. Г. .

38

Гласник Српеког историјско-културног друштва „Његош"

14. септембар 1944. Р(ебека Вест) поручује: „Морисон ми каже. Ја га само гледам. Ми ништа нисмо знали. Немамо времена да улазимо у детаље. Сада видимо да оно што смо знали није било тачно.“ Милићевић поново тврди: Из War Office-a( Миниетарства рата) рекао ми је да они, Енглези, имају сада вести да је Михаиловић наредио општу мобилизацију и да су они изненађени одзивом народа, да то већ објављују амерички и неутрални листови. На питања Милићевића, зашто не допусте и овде листовима да објављују то, одговорено је: „Ми морамо још да држимо званичну политику, али се надамо да неће моћи овако да се дуго продужује.“ Данас се „Слобдна Југославија“ позвала на говор Краља Петра. 20. септембар 1944. Рекао ми је пријатељ X.: Добили смо од Ф. шифрован телеграм да већ ‘две недеље нема вести од Драже Михаиловића’ Рекао сам му да одговори: „Примио твој телеграм. Ни м и “ . Нешто ме је такнуло. 21. септембар 1944. Разговор са М(нејасно). Рекао му Хол: Михаиловић је престао да се бори против Немаца. Напада партизане. За то смо га напустили .“ Рекао сам: „Нису га зато напустили него због Техерана и обавеза (узетих) тамо. Стаљин је рекао да није зинтересован на Балкану и ви сте то веровали. Добио је Тита, и преко њега Балкан. Ви сте тамо, у Техерану, надиграни. Стаљин је бољи играч. Тамо је створен Источни Минхен, и са истим последицама. Рекао ми је: „Они у Foreign Office-y ништа не знају. Али сада изгледа да почињу да увиђају. Идн је отишао у Квебек због Балкана и уопште због руске политике. Наш је став сада свршен. Упутили смо ноту Русији због поступања с Пољацима. To је врло важно. Јаћу сада видети Хола. Шта јеваша сугестија?“ Одговорио сам: „Мислим да је сада доцкан да ви повратите Балкан. Можда би само брзи рад могао што да поправи. Све што могу да сугерирам то је општа политичка влада, која би позвала и комунисте али је ту у питању споразум с Т итом .“

О дломци из двеника М и лана Гавриловића VI

39

Питао ме је о Топаловићу. Хол му је казао да „Форен Офис нема његову молбу да жели у Л ондон." Предао сам му оно п(исмо) Смиљ(анића?). Даће га Холу и Морисону. И о Иринеју сам му рекао. Питао ме је да ли бих ја желео да видим Хола. Рекох: „Драге воље“ ! Ако видим Хола, тј. ако пристане, или ако је пристао већ да ме прими предложићу му и другу половину, тј. 1) влада свих странака (позвати и комунисте) 2) напади Титови на Србију и еељаштво познати су, толико су тешки. Он још није имао коначни успех. А тамо свет хоће да се бије противу Немаца. Зато је најбоље укинути положај једног главнокомандујућег и решити да се сви који се боре, и Тито и Михаиловић, везују директно за Савезничку Врховну Команду на Средњем Истоку, тј. за М. Вилсона. По његовим упуствима имају да раде и од њега директно (да буду) помагани. Среда 4. октобар 1944. Ручао код „С кота“ са Ма.-ом. Он позвао после дуге паузе (уосталом као и сви за време овог дугог бојкота.) Пита: шта да се ради! Шта мислим? Рекао сам: „Ништа. Сад је на вама да мислите. ‘ ‘ Разговор до три сата. Рекао ми је : „Не треба да губите наду (heart) намоје: „Now it is too late“ (сад je доцкан). Одговорио сам му: „У спољној политици је аксиома да се мора губити ако иза једне спољне политике не стоји решеност да се и оружјем бране своји интереси. Паметни људи бар праве мину (К Г : од француског faire mine -правити се, претварати се) да су готови да ратују, и кад не мисле да то раде, а ви и јавно и приватно говорите стално да нема ни помена о рату са Совјетском Унијом. Зато сте ви и изгубили и Балкан и изгубићете Централну Европу. Зато Совјети иду стално напред, не обазирујући се да ли ће се то вама допасти или не. Они су тачно обавештени као и цео свет о расположењима ваше публике које сте ви сами створили. И сигурно чврсто верују да ви и нећете и не можете с њима ратовати, тј. да је ваша пропаганда толико успела да се ваш војник неће тући противу њих чак кад би ваша влада и решила т о .“ Одговорио ми је мало кроз стиснуте зубе: „Могу се у томе и преварити!“ Свело се на то до да ме је звао да ме замоли да примим састанак с једним послаником. Пристао сам.

40

Гласник Сриског историјско-културног друштва „Његош“

Четвртак. 5. октобар 1944. Ручао код „ Б е р т о л е т и " са Вучковићем и Ђен. (?). Рекао сам му да од моје стране све што може да поручи К.,В- и Г- у то је да су они „п релазн а" влада и све што могу да учине то је да тога буду свесни и да се одупру, а они се неће моћи одупрети ако немају снажну и одлучну помоћ Велике Британије. Нека они виде, могу ли је имати. Ако је не могу имати, онда су готови. Потврђује се да је Тито отишао у Русију с Виса „без збогом“ , да је отуда протестовао да се даје оружје Михаиловићу и моли да тај протест Вилсон упути и енглеској и америчкој влади; да му је одговорено да није њихова кривица што је он, Тито, тврдио да је сва та територија његова, они су тамо бацили (оружје), као и Руси, али је 99 од сто пало на Михаиловићеву територију и да Тито није обавестио Врховног Команданга Вилсона шта прима од Руса; да Вилсону ни на памет не пада да тај протест упућује владама пошто је он сам овлашћен да сва ова питања сам решава. Тако исто тврди се да је Черчил упутио оштру депешу Титу, да не извршује обећања итд. (На то је можда, онај одговор Титов преко „Free Yugoslavia*1 (Слободна Југославија) да приговор савезника да није одговорио очекивањима, не стоји, пошто није био довољно помогнут. Амерички официри присутни покољу од стране партизана у Ваљеву послали о том Вашингтону извештај. Изгледа да је у оној оштрој преписци између Тита, Мејтланда и Черчила поменуто и то да му се не даје оружје да њиме убија мирни свет српски. Мојасугестија је била: ви се не морате завађати са Совјетима формално. Употребите само исте методе. Може Краљ примити оставку Др. Субашића, с позивом на прекршај споразума од стране Тита, после чињенице да је Тито, не могући сам освојити Србију, као што је тврдио, позвао Русе у помоћ, и сам, не питајући осталу владу, склопио споразум с једном страном владом, иако савезничком. Онда нека Краљ повери Слободану да позове све странке и комунисте, па ко хоће. To би био не експлицитан али имплицитан прекид с Титом. Наша би влада дошла или у положај грчке владе, или у најгорем случају (а ово би и било) у положај пољске владе, па нека онда Енглези и Американци решавају оба питања, и пољско и југословенско, заједно решавајући оно што сваким даном постаје све акутније, своје односе са Совјетском Унијом. Овим путем не би енглеска влада директно прекинула с Титом, већ би то учинила нова

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

41

влада југословенска с Краљем. И тако би Енглези могли рећи: „ствар између Југословена , као она „ствар измећу Пољака." Петак. 6. октобар 1944. Цанкар изгледа дао оставку. Иза тога су вероватноони исти који су били и иза његовог уласка у владу. И пре тога, иза оне његове оставке у Отави. Сукоб је измећу генерала Ристиђа и осталих чланова владе. Изгледа криза је ту. Али шта онда? Наваљују на Слободана да се јави Краљу. Он: „Промислићу." Ја сам дао њему исту сугестију као и јуче. Међутим, врло тајно, ноћу, он је био са Кр(аљем). Све што је обећао није учинио! Субота 7. октобар 1944. Чичин-Шаин био по својој ствари код Др. Субашића. Овај се изненадио кад је чуо како се поступало с њиме, Шаином!!! Прешли на политику. Др. Субашић рекао; „Био код мене Стивенсон, б ритански амбасадор. П итао ме је да ли смо обавеш тени о споразум у Т и то -С о вјетс ка влада, о уласку совјетских трупа у Југославију. Рекао сам, не. Уосталом ви сте сами, ви Енглези, дали рецепт Совјетима да улазе у Југославију, јер сте ви такође ушли у Далм ацију.“ (!) „После овог“ , каже Субашић, „нисам више видео Стивенсона.“ To је она вест да је Стивенсон отишао у један nursing home (санаторијум) на дужи одмор? Уторак. 10. октобар 1944. Слободан предлаже да се на дан ослобођења Београда од Немаца пошаље поздравни и захвални телеграм совјетској влади. Оваква је порука стигла и од Драже. Рекао сам да ће Тито ући у Београд онда би то испало еолидарисање с Титом. Он мисли противно. Рекао сам нека зове све шефове партија и ја нећу кварити солидарност ако се сви други сложе с њиме. Додао сам да се подземни сукоб између Совјета и Енглеза већ кристалише. Он вероватно неће постати отворен су гра-прекосутра. Али и то греба имати на уму. Слободан, Бобић, Вучковић, Павловић: да више никад Срби неће бити за Енглезе, и ако сукоб избије стаће сви на страну Руса.

42

Гласник Српског историјско-културног друштва „ЊегопГ

(Ја:) „Ако би сада е н гл ес к о -а м е р и ч к е трупе ушле у Југославију, би ли се сад тукао наш народ противу њих?‘' Одговор је био: „Е, то не б и .“ Гризогоно се одмах сложио са мном. Четвртак. 12. октобар 1944. Синоћ на предавању Лорда Грина у „Alajd СегкГ' (Allied Circle). Каже ми Слободан: „Нема ништа од оног телеграма Совјетима. Краљ већ спрема поздравни телеграм Титу. Можда ће само Добра Лазаревић, као председник београдске општине упутити телеграм. ‘ ‘ Прошле ноћи објављују из Москве да је постигнут споразум Ч е р ч и л -С т аљ и н , да бугарска војска н а п у с ти т е р и т о р и ју Југославије и Грчке. Наравно, али пошто се Тито споразумео с Бугарима, то је онда бугарска војска остала по позиву врховног Команданта Југославије и Маршала Тита. Данас „Tajms „ у допису из Москве пише: „Experience has shown that in conversation at the highest levels a great deal of ground can be covered immeasurably faster than by diplomatic methods. “ (Искуство je показало да ce разговорима на највишем нивоу може много и бескрајно брже постићи него дипломатским путем.) Овако се „журно“ и „брзо“ у усменом разговору свршило у Техерану. Стаљин је био бољи играч и добио је „Источни М инхен“ . Да је решено „споријим“ , дипломатским путем, можда би се избегло да се све остави на срећу и вештину двојице играча. Даље ,,Tajms“ пише: „The international background to the conversations between the foreign ministers has strikingly changed since Mr. Eden last met Mr. Molotov at Teheran. With Finland, Roumania and Bulgaria out of the war, Hungary totally, Poland and Czechoslovakia partly liberated and the Red Army at the walls of Belgrade, situations have arisen within the Red Army ’ s sphere of operations that call for discussion in the light of the Anglo-Soviet Treaty of Alliance. The Russian press has recently shown that interest in the political developments in these various lands is keen and attentive. In the nature of things the Russians, whose armies have brought about this transformation of the Eastern scene, at present exercise the principal influence there, though their actions are strictly limited by the principle of non-intervention in internal affairs. “ (Међународна позадина разговора министара спољних послова се јако изменила од последњег састанка гг. Идна и Молотова у Техерану. С обзиром да Финска, Румунија и Бугарска више не

Одломци из двеника М илана Гавриловића VI

43

учествују у рату, и да су Мађарска потпуно, а Пољска и Чехословачка делимично ослобођене и да је Црвена армија пред Београдом, у сфери операција Црвене Армије појављују се околности које захтевају дискусије у светлости енглескосовјетског уговора о савезу. У последње време види се из руске штампе да се са великим ингересовањем и пажњом прати развој политичких догаћаја у овим земљама. Сасвим је природно да Руси, чије су војске донеле ове промене на источној сцени, имају сада тамо главни утицај, мада је њихова делатност строго ограничена принципом не-интервенисања у интерним стварима.) „... у светлости енглеско-совјетског уговора о савезу.“ У том уговору стоји да ни Совјтска (Унија) ни Велика Британија не желе туће територије. Само то што пише и схвата се тако код Енглеза, а и од Совјета са овом допуном: „...али ако нас саме те земље позову, онда ми не освајамо, већ други прилазе нам а.“ A позваће их разни „одбори“ и „делегације“ , оних које Совјети једном признају као „праве представнике народа". И тако форма уговора неће бити повређена, остаће се верно „елову“ уговора, али ипак ће се добити. немешање у унутрашње с тв ар и " сасвим, само што је свуда к ом ун и ти ч ка с тран ка стварни п о л и ти ч к и господар помогнут у току последњих двеју година снажно и од Енглеза и од Американаца, и она, комунистичка странка, има права да се меша ма за чији рачун. За чији рачун, јасно је. И тако опет Совјетски Савез добија -- а остаје веран свима принципима и може их мирно сто пута потврдити и потписати, -- па и данас у Москви. Прво су Болдвин и Чемберлен били „feeding their own crocodile“ ( хранили свог крокодила), па онда мали народи. Сада је сам творац крокодила и храни сам свога! Петак. 13. октобар 1944. Велики уводни чланак у „Tajms“ - u. Свима пао врло тешко, осим мени и Секулићу. Тај чланак по мени открива оно што је било оздо: сукоб интереса у балканском питању. ( Ово је важније од пољског питања.) (Открива) жељу да се исправе „свршени чинови“ Совјета и све оно што они собом повлаче, и осећај тешких последица, од сукоба између великих савезника. Има, истина, и извесне лаке тежње ка попуштању, која нас може погодити, али је већа опасност од дијалекгичких „вучјих јама и ја м и ц а “ и, можда, сада свесног упадања у њих, да би се избегао отворен сукоб у једном незгодном моменту. Кажем Секулићу и

44

Глаеник Сриског историјско-културног друштва „ЊегоиГ

осталим: „Тачан однос измећу Совјетске У није и Велике Британије и Америке видеће се отворено, јер неће моћи више да се крије, не сад у Москви, него кад се овако или онако, сврши с Немачком. ‘ ‘ Др. Субашић с Велебитом путује, изгледа, данас у Каиро или отаџбину. Тако се каже. Марушић тражио да пође. Одбијен. И Др. Субашићу и Велебиту тешко пала оставка г. Цанкара. Жујевић из Каира јауче. Гњаве онога што је дошао од Драже да приђу Титу. Он упоран. Генерал Ристић о Др. Субашићу: „ Т о је је д н а будала." Недеља 15. октобар 1944. Вечера с Јукићем. Он прекинуо са Др. Субашићем. Одбио да прими посланство на страни. Каже: „Рекао сам им да не траже агреман јер ћу морати одбити и довести их у тежак по л о ж ај." Ја међутим чуо да су Французи одбили њега јер, веле, „За Париз је згоднији један Србин.“ Да ли је ово тачно, не знам. To ми је казао Јовановић. Др. Субашић добио позив од Тита (да иде на састанак) преко Руса. До сада је било преко Енглеза. Отишао је сада први пут без Стивенсона, сам. Он, чини ми се полако долази у положај Пурићев, уколико се тиче Енглеза. Петак 20. октобар 1944. Слободан: „Грол каже да није примио позив да поће -- у земљу, односно у владу. Али ако прими (позив), примиће се. Он (Грол) сматра да је ово последњи пут да се спасе што се још може спасти, тј. да се грађанске странке укопчају у владу. Грол, каже Слободан, остаје при своме мишљењу да се не може он везивати са о с т а л и м с т р а н к а м а јер су оне о б е л е ж е н е као „нејугословенске". Он зна да то није тачно, каже еам, али такво је мишљење створено о њима, и он неће да онемогући себе везивањем за њих. Бранко (Чубриловић) : „Ако један Србин уће у нову владу, ући ћу ја (Бранко) као други. Субота. 21. октобар 1944. Синоћ код мене навечери „ЦрвенаВојвоткиња" (Војвоткиња од А т о л а) (117), П и л с у д с к и , Елма Д е н џ е р ф и лд , Бобић.

О дломци из двеника М илана Гавриловића VI

45

Бојвоткиња врло узнемирена --веома потиштена као што је -држањем Совјетске Уније. Пилсудски каже да у Моекви ништа није свршено, да је ствар насела, и боји се да Лондон опет не баци кривицу на Миколајчека. Каже: „Непопуштање Совјета у питању иољском значи да су попусгили у питању б алканском ." Ја: „Великој Британији Балкан је важнији него Пољска и, начелно, теже јој је да попусти у питању Балкана. To вреди само начелно. У пракси се могло дестити да споразум о пољском питању није постигнут просто зато што је Черчил имао у Москви, тамо, на лицу места, Миколајчека и остале Пољаке, који су му сваки еовјетски предлог одмах могли објаснити шта тај предлог у ствари зачи, док у питању Балкана Черчил је био сам, без Балканаца и никог није било да укаже на прави смисао разних предлога. Тако је Черчил, трудећи се да закрпи односе совјетскосавезничке могао, опет, као и у Техерану, примити вересију за готово (демократија итд. ). Данас ,,Tajms“ доноси много. Каже да је у питању пољском „сужена“ разлика, али да није решена. О Југоелавији у „official statement1* (званичној изјави) каже се: „The two government agreed to pursue a joint policy in Yugoslavia designed to concentrate all energies against the retreating Germans and bring about a solution of Yugoslav internal difficulties by a union between the Royal Yugoslav government and the National Liberation Movement. The right of the Yugoslav people to settle their future constitution for themselves after the war is, of course, recognized as inalienable.“ („Две владе cy ce сложиле да y односу на Југославију воде заједничку политику у циљу концентрисања свих снага против Немаца који се повлаче и у циљу решавања југословенских унутрашњих тешкоћа повезивањем Краљевске Југословенске Владе са Н ародно-ослободилачким покретом. Право југословенског народа да сам изабере своје уставно урећење после рата свакако се признаје као неоспориво.“ ) Значи, све у духу Техеранском, - и биће исти резултати. Јер у раздобљу од данас до „после мира“ једина оружана снага у земљи биће - совјетска, било формално, и заједно с Титовом, било преко само Титове. Она има да спреми терен за гласање, и јасно је како ће га и у коме духу спремати. Уторак 11. маја 1945. Данас у 11:20 био примљен на -- аркапију. „Молио сам Вас да ме примите по две ствари. Прва је да Вам прочитам поздрав

46

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

који Вам се шаље са скупа у Модричу, од р жа н ог 19. фебруара ове године. Умољен сам да Вам л ич но предам. Ово је рђаво куцано. Али ако ж е л и т е могу да Вам оста ви м. Д о п у с т и т е да Вам п р о ч и т а м . “ Читам: „Њег ов ом Величанст ву Краљу Петру II П ри пад ни ци Рваногорског п окр ет а шаљу, са скупа одржаног у Модричу на дан 19-ог фебурара 1945. Вашем Величанств у -н аше м Господару и Краљу који ј е нада ј у гос лов ен еког напаћеног народа, своје поздраве. Југ осл ов ен ски ј е народ горд на свога Краља. Он је убећен д аће под мудрим воћством Вашег Величанства и вођом револуциј е, г ен ера ло м Мхаиловићем, пребродати све препреке које се н ал аз е на Вашем пут у и да се сре тно в ра ти т е у Отаџбину шт о ј е пре могуће. Пот пре дс е дн ик: Стева Марковић Секретар:(нејасно) „Ово ј е рћаво о тку цан о, али ако ж е л и т е могу да Вам оставим.“ „ О с т а в и т е “ . У з м е то парче хартиј е и стави га у портфељ. „Друга ствар (је) ова: М и с л и м да ј е дошао т р е ну та к , а после овог Черчиловог говора м о же се рећи и повољан т р е ну та к , да ви уп ут ит е Черчилу и Труману исто вет но писмо. У писму да кажете: Послушао сам ваше савете и усвојио р аз ло ге ваше да ми се не пребаци да сам хтео да о ме т ем и да н ис ам хтео да по мог нем ваше напоре, и да и з бе гне м г рађански рат, иако сам имао извесна страховања нај озбиљније природе. Сада када је р ат са Немчком свршен, и када не стој е н ик акв и р а з л о з и војне природе, ја к о н с т а т у ј е м да су моја страховања б ил а оправдана и да се очекивања и ваша и моја нису и спунила. Напротив, ствари су у мојој земљи почеле одмах да узи мај у такав обрт и т а к о су и р о д у ж ил е да се развијају, да више не може б ит и н им а л о сумње о п о т п у н о ј с о в ј е т и з а ц и ј и мој е з ем ље п од ј е д н о м крвавом д и к та ту р ом . З а ове посл ед ице , з а кршења споразума ТитоСубашић, која сам већ ј ед но м кон ста това о и за кршења споразума у Ј ал ти , које сад сви ко нс та т уј у, за овај пораз у земљи ј а више не могу да с но си м одговорност -- а она пада у п о т п у н о с т и на мене као и на вас -- и з а т о сам намеран да повучем овлашћење које сам дао Стив енсо ну ј ер ј е и дух и слово гога овлашћења погажено. Писмо у овом смис лу у п у т и т е и чекајте р е з у л т а т . He дајте н и ш т а ј ав но ст и. Требаће Вам њихова помоћ.,

О длом ци и з двеника М илана Гавриловића VI

47

Ово ј е п оследњи час. Ово је, сигурно, и наш последњи разговор, врло вероватно. Ви бар сада морате своју одговорност д ег аж ир ати. Мора да Вам ј е ј а сн о у какав сте п о ло ж а ј довели себе и цео народ, попушт ај ућ и до те мере госп од ин у Черчилу. Врло ће т е ш к о ићи, али је т о ј е д и н и пут. Ја не з н а м п римера да је и ј ед ан Краљ учинио оно шт о сте Ви у чинили, под пресијом, да, али сте учинили. Б и л о да успе, било да не успе, Ви своју одговорност морате бар сада д ег а ж и р а т и и опрати се, б ил о да се в р ати те у земљу, било да о с т а не т е у и з г н а н с т в у . " „Ја сам се борио с Черчилом. Али је он навалио и тврдио да ће све добро бити. А з н а т е шт а ми ј е сада у недељу рекао Черчил у Цркви? У з е о ме под руку и узбуђен рекао: ‘Нисам ово хтео. Ја Вас нисам преварио. Мене су п р е в а р и л и . . . 1 Ја ћу све учинити, написаћу, кад н ап иш ем „ d r a ft ‘ ‘ (нацрт) ј а ћу вас поново зв а ти и п о к а за т и вам, па ако и ма те ј о ш каквих сугестија, мо ж е т е ј ош додати.“

Среда. 27. јун и 1945. После оног мог с а ст ан к а с Краљем о коме н ис ам н и к о м осим Слободану говорио, Др. Војновић ј е почео поново да навраћа код Секулића. Б ра ни о ј е Краља и себе, ј ер га ј е Др. Се ку л ић раније назвао и з да ј н и к о м , итд. Говорио ј е да ј е Краљица Мариј а свему крива, да га ј е и она п р и т и с к и в а л а да п ри ми Т и т а у комбинациј у, да „имају у рукама п и с м о “ (или препис писма) „Краљице Марије Др. Субашићу, да ће сву помоћ у к а з а т и она Тит у итд. , да због свега тога данас Краљ од свега на свету (највише) мрзи своју мајку. У з то да ј е она п р им а ла сав новац, да ј е Краљу давала врло мало и да з а т о Краљ. сада нема н и ш т а “ итд. Ти су се њихови с а стан ци п ро ду жи ли . Тако се д ошло п ола ко и на п ит а ње шт а сад да се ради. Др. С екул ић му ј е говорио у истом духу у коме и ја Краљу. Најзад ј е д ошл о д о т о г а да м у ј е Др. Војновић з а т р а ж и о н ац рт писма које би Краљ имао да упути Черчилу и Труману. С екулић ј е дошао до мене. Писмо ј е написао одмах, а договорено да га Сек ул и ћ л ично преда Краљу. З а т о је Секулић и т р а ж и о од Војновића да му уреди с а стан ак с Краљем. Војновићу се пис мо допало, али му Др. С екулић ниј е давао да препише, и нс ис т ир а ју ћи да види лично Краља и њему да преда. Најзад ј е с а ст ан ак уређен. Само му је Др. Војновић рекао да 1) н ик ако не предаје писмо Краљу док му он, Војновић, не да з на к а и он ће п рисуетвовати с а ст ан ку и 2) да н и к ак о не помиње те шк и ма т ер и ј а л н и п олож ај емиграцје, ј ер Краљ нема и не може н ишт а

48

Гласник Српеког историјско-културног лруштва „Његош"

давати. Тај је с а етан ак и одржан. Др. С еку ли ћ ј е говорио у истом духу, али з н а к за давање писма није дошао и пис мо ј е о ст а ло у цепу Др. Секулића. Ми смо п ис мо посл ал и преко X. и Краљ га је добио. Др. Секулић ј е Краљу говорио да по сл е писма зове мене и т а к о води ствари да доће о пет до образовања владе у Лондону, п о ли т ич к е владе, и да Краљ онда остави п о л и т и ч а р и м а да ее носе са ем и гр а ци ј ом и саве зни дима. Ја сам у и сти ни добио позив да у понедежак 18. ј уна у 11:15 дођем у „ К л е р и џ е с " и идем право у собу 325, да неће б ити ни а ђу та нт а н и ти икога да ме уводи. У исти мах речено ми ј е да ј е з в ат и М. Бо бић за 12. ч. У недељу сам нашао М. Бо бић а и говорио му да треба да се с по ра зу ме мо шта ћ ем о с а в е т о в а т и Краљу, п о ш т о ово с и г у р н о п о чи њ е н е к о „ к о н с у л т о в а њ е " . Рекао сам му да сам ј а размишљао о томе и да сам дошао до овога: наше ј е п ит ање формално затворено. Оно је затв ор ен о Краљевим п рис тан ком. Оно треба да се отвори и може се о тв о р и т и ј е д и н о о пет од оног који га ј е затворио, тј. од Краља. Према то ме Краљ треба да повуче п уном оћств а која је дао н аме с ни ци ма , ј ер нису одговорили својим обавезама и з ак л е т в и даној Краљу п о гази вши све с пор аз ум е итд. Од т ог т р е ну т ка Титова в лада која је сада ле га лн а постај е иле гална. И све што се од тога т р е н у т к а догађа у земљи не мож е се више с м а т р а т и ни по форми л ег ал н им . Краљ ослобађа своју одговорност за све ш т о се у будуће буде дешавало у земљи; и оп о зи ци ј а у земљи и на страни добија ј ед а н ц ен т ар у који поново може да гледа и око кога о пет мо же да се окупља. П о л и т и ч к и људи у е миг ра ци ји морају ово помоћи, ј а сам готов да помогнем, ма био и сам. Више бих волео да се сви овде с л о ж и м о и п р им и м о одговорност на себе. Бобић се дуго колебао. Он није казао изрично, али се од п р и л и к е вид ел а она Мише Трифуновића л и ни ј а да ће се Русија „ о п а м е т и т и " и да неће због ј ед не к о м у ни ст и чк е мањине да одбаци цео српски народ, да кад то буде Руси ће се н а с л о н и т и на р а ди к а л н у ст ра н ку чије су руске т р а ди ци ј е старе и п оз на те , итд. Најзад ј е пр ис тао да ако Краљ ка же да ј е решен да повуче да он, Бобић, то одобри. „Само м о л и м те немој са вл ад ом да ж у р и ш “ , рекао ми је, кад сам му рекао да је крајњи циљ да се доће до овога п а р а л ел и зм а : влада овде, влада у земљи, војска у и ност ранству, војека у земљи. Тиме би пита ње било п о т пу н о отворено, иако ова влада овде и ова војска не би биле одмах п р и з н а т е од с аве зни ка , ј ер би се отв ор ил о ј ед н о фа к ти чк о стање које би се морало решавати образовањем ј ед не владе од обеју с т р а на к а и једне

О длом ци из двеника М илана Гавриловића VI

49

в о ј с к е , државне, не партијске, са настојањем да ј е з г р о з а државну, не п о л и т и ч к у војску п ос лу же заробљенци. У понедељак 18. ј уна био сам код Краља. Рекао ми ј е да је код њега био Рандолф Черчил. Овај му је рекао да му је врло жао због свега шт о се десило, али до д ромене не мож е доћи пре п е т година. Ја сам о ст а о п р и своме: да он, Краљ, питање мора отворити пре са с та нк а „Велике Тројице: т а к о да се на томе с а с т ан ку буде морало и то решавати. Рекао ми је да ј е добио писмо које му је Др. Секу лић п ослао и да ће то и учинити. У разговору он каже: „Велика ј е погрешка била Пурићева влада. To су Енглези учинили. С м атр али су Пурића својим ч о в е к о м . “ П от с е т и о сам га на мој разговор с њиме кад ј е прављена Трифуновићева влада („немој те се одвај ати од народа. К акв и су да су ови п ре дс та в ниц и странака, и па к и као само фасада да се узме, представљају народ и т д . “ ) и додао да смо сви грешили: и он, ј ер ј е т е ш к о удрити по народу, по српском нарочито, т а к о да ј е д ошло ме с ти м иц е, на пример код америчких Срба, и до т е ш ке реакциј е. „ Б и л и сте идол америчких Срба, па су вас назвали „Краљем и з д а ј н и к о м “ српскога народа. To ј е т е ш к а реч, али треба разум ет и. И ми смо грешили. И наши са вез ници. Сад ј е т р е н у т а к да сви ми, и Ви, и ми, и са везници, Е н г ле з и и А ме р ик а нци , да сви п ри зн ам о пред собом своје пог решк е и прег немо да их с л о ж н о исправимо, у к о ли к о је то ј о ш могуће. “ Слушао ме пажљиво. Обећао. И с к о ри ст и о сам ту п р и л и к у да га з а м о л и м да п и с мо с в е ш т е н и к а Н и к о л и ћ а и Оцокољића испошље Патријарху. И то ј е обећао. У с т а о сам кад су п р иј ав ил и Бобића, т а к о да смо се одједном н ашл и сва тројица. При п о л а ск у рече ми да ће ме о п е т звати. P. S. Пре него што сам ушао код Краља, срео сам пред л иф то м Јукића. „И ви ћете т а м о ? " Рече ми. „ Д а “ одговорих. To п о с л е п о д н е Бо б ић ј е пред К р с т о м М и л е т и ћ е м причао свој састанак. Каже да је било онако како смо се договорили. Међутим, из Краљеве о ко л ин е чуо сам да се „Краљу није д опа ло и зл аг ање г. Б о б и ћ а . " Јукић ми ка же да је п редлаг ао Краљу да поново „опомене н а м е с н и к е " ј ер ј е чуо да су му то и „ А м е р и к а н ц и “ саветовали. Рекао сам му да ј е Краљ већ ј ед но м т о учинио без р е з у л т а т а , да се више не треба п о н и ж а в а т и и да треба сада ј о ш повући пуномоћства. Ми боље з н а м о наше ствари, и боље з н а м о какав ће код нас б ити ефекат од овог Краљевог п ост уп ка, -- ако га учини, јер се мора ст в ор ит и ј е дно фа к ти чк о стање и напољу, ван земље и у самој земљи. Само ти ме се може рачунати на успех. Јукић

50

Гласник Српског иеторијско-културног друштва „Његош"

ка же да се т ак о није м и сл ил о. Вели да нису тачни гласови да је Др. Мачек већ овде. Поред свог обећања о чувању тај ни , ипак се чуло да ј е била „ к о н с у л т а ц и ј а " . Ја сам порицао свуда, сем Слободану, шта сам казао. Онда сам рекао и Кнежевићу. Слободан моли да се све учини да се Кне жев иђе в п о ло ж а ј код Краља поправи.

16. јул и 1945. Пре н е к о л и к о дана ми рече Б. Јевтић: „Краљ је интервенисао код Трумана и Ч е р ч и л а ! " Одмах з а т и м и Др. Секулић. Али нико не з на да каже с а држ ин у писма. Др. Секул ић ј е у иро шл у среду успео да види Краља. Овај га ј е сам звао телефоном. Нико није био присутан. Краљ му ј е рекао да је учинио. Али Др. С еку ли ћ ми ка же да му се чини да ј е Краљ и з м е н ио смисао: не да је решен да повуче (пуномоћства) з а т о што ни ј ед а н сп ор азу м с Ти т ом није извршен, него да ће то уч ин и ти ако се сп оразу ми не изврше. To јс сигурно у вези са оним шт о ка же Јукић да су му Аме рик ан ци саве говали. М и с л и м да ово није добро. Он (нејасно) свему оном герору у земљи на тај начин даје л е г а л и т е т . Нарочито се бојим да иза овог новог п о пу ш та ња о п ет не от почн е нова серија к а пи т ул ац и је .

17. јул и 1945. Према једној нашој ранијој сугестији, данас око 4.ч. поподне Др. С екул ић ми јавља: „ Бу д ит е код куће. Бол ов и су отпочели. Краљ ме и з в е ст и о да шаље ко ла по мене и ја да п о к у п им и Др. Крњевића. С ад о д м а х т елефонира, и К р ње в и ћ у . “ У 8: 15 дошао је Др. С еку ли ћ Краљевим колима. У ко ли ма сам нашао и Др. Крстића. Одвезли смо се одмах Др. Крњевићу. Иако ј е рекао да ће чека ти код куће, није га било. З в о н и л и смо н е к о л и к о пута. И после д ес е та к ми нут а Др. Се ку л ић му остави message да се јави у Хоте л Клериџес, соба 325 да му се пошљу кола. О т и шл и смо у „ К л е р и џ е с “ . Д о к смо ј о ш у холу р азговарали в идели смо како у лази у л и ф т „државна к о м и с и ј а " : Рибарж, М а ж у р а н и ћ и Др. С о л о м о н Д а в и д о в и ћ , и за њ и м а о т а ц Фирмилиј ан. Поп ел и емо се пешице и Краљев момак Раденко одвео нас у Краљеву собу бр. 323. Поеле к ра тко г времена ушла је Књегиња Аспазиј а. П ре дс тав ил и су нас њој. Одмах ј е упитала: „Где је г. К р њ е в и ћ ? “ Рекл и смо јој да ниј е био код куће и да смо му и одавде т е ле ф он ир ал и узалуд. „Ми смо с њимс i оворили. Он

О длом ци из двеника М илана Гавриловића VI

51

је обећао да tie бити код куће и одмах доћи чим се п о з о в е . " Она је сама т ел е фо ни р ал а два и ли три пута. Телефонирао је н е к о л и к о пута и Дебоно и Др. Војновић који ј е у мећувремену такође дошао. „Одговарао ј е увек и л и Крњевићев син или неки же нс ки глас са: „Др. Крњевић ј е от иша о да се пр ошета (for a walk) и ј ош ее није в р а т и о . “ Појавио се и Краљ. Пи тао за Крњевића и он. Најзад су поново почели да зову и т р а ж е г. Јукића који такође није био код куће. Краљ нам ка же да порођај иде добро и брзо. Б и о је у кошуљи са зас уче ним рукавима. К а же Секулићу: „Ја идем натраг, а ви прост о после пет м и н ут а уп ад ни т е у собу где се Краљица пораћа. Ја сам већ рекао Д р жа вн о ј к ом ис иј и и е н г л е с к и м л е к а р и м а да с а м вас з в а о ка о свог л е к а р а да присуствуј ете. Др. Секу лић ј е отишао. Ми смо сели да вечерамо да с времена на време т р а ж и м о Крљевића и Јукића без успеха. У 9: 21 - 22 упада Књегиња Ас па зиј а с речима: „It is a s on!“ Ч е сг и та мо . Д о л а з и потом и Краљ. Исто. И Књег иња и Краљ враћају се натраг, и кад ј е државна комисија по тпи са л а записник , и о т и шл а, д ола зи унутра С еку ли ћ и прича нам да ј е све добро свршено и да се П р е с т о л о н а с л е д н и к родио тачно у 9 ч. и 20 минута. Краљ нас зове да пређемо у еобу где је б ила државна комисиј а и ту нас представи е нг л е с к и м л ек а ри ма и ј ед но м б ри та н ск ом официру који ј е код њега у с лужби. Ту смо и опи ли чашу вина у здравље д ет е т а и мајке. Књег иња Ае па зиј а моли да ее помогне да се Краљица са сином пренесе из ј ед не собе у другу. Одлазе грчки лекар, Др. Кавадијас, Др. Крстић, Др. Секулић, Краљ и др. Ми смо гл ед ал и са наших врата. З а т и м смо ушли у собу Краљице. Мало бледа, наружирана, лепа у постељи с дет ет ом у рукама. П р и л а з и м о сви и честитамо. У нашем п рисуству и наред ник а Томића и момка Раденка, о тац Фи рми лиј ан обавља обред знамења. На зн аме њу добија име Петар. Др. С еку ли ћ у л еп ом приг од но м говору дарива „ м и л а н д о р о м " 11 он им који је добио при п оласку из земље од покој нога „сељачка и народног п о с л а н и к а " Воје Лазића. П р е ла з им о поново у суседну собу да пушимо. Краљ нам показуј е з а п и с н и к државне комисије. Моли нас да са ст ав имо и ми наш з а п и сн ик . Ја дик тира м. Др. С екул ић пише својом руком: „На позив Њ. В. Краља Петра II ми доле потгшсани д ошли смо итд., итд. Краљ је позвао Др. Секулића да присуствуј е порођају. Др. С еку ли ћ се вратио у 9:24 и са о пш ти о нам ј е да ее родио син, Пр е с т о л о н а с л е д н и к у 2:20.... да је п от ом позван Др. Кр ст ић да 1

КГ: З л а т н а иара с л ико м Краља Милана.

52

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

помогне при преносу итд. и т д . “ Пот писуј емо: ја, Др. Секулић, Др. Крстић , о тац Фирмилиј ан. Краљ: А Крњевић није дошао. Осећао сам ј а то... А ј а сам сам с њиме говорио т ел ефоно м и обећао ј е ... Др. Војновић: Он не ж е л и да се ср ет не с Рибаржом. ‘" У т о м у л а з и Др. Јукић. Обј ашњено му је. Он џ е н т л и м е н с к и п р ил а з и и п о тп ис уј е (з аписник). Б и л о ми ј е п риј ат но. Могао је и не п о т п и с а т и , ј ер ј е з акаснио. Одведен ј е Краљици да је поздрави. У 12: 20 био сам код куђе. Др.

БИОГРАФСКИ (97)

(98)

(99)

(100)

(101) (102) (103)

(104)

м.г.

РЕГИСТАР

М о р и с о н , Х е р б е р т ( H e r b e t M o rr is o n, 18 88 -19 65 ), лаб урис тич ки поли ти ча р, члан б ри та нс к ог р ат но г ка бинета 1940-1945). В ил к ин с он , Елен (Ellen Wilkinson, 1891-1947), и с т а к н у т п р и п а д н и к Б р и т а н с к е л а б у р и с т и ч к е п а р ти је, члан П а рла мен та, члан б рит а нс ке владе за време рата и после у Ат лиевој влади... Војт, Фредерик (Frederick A. Voight, 1892-1957), енг леск и п у б ли ц ис т , у ред ник часописа NINETEENTH CENTURY AND AFTER Ronda, VikontesaodRonde (Margaret Haig Thomas, Viscountess R h o n d d a. (1883 1958) е н г л е с к и п у б л и ц и с т , д и р е к т о р к а часописа Time and Tide. Vest, Rebeka (Dame Rebecca West, 1892-1983), е нг леск и писац. П и к т о н , KeHeT(Kenneth Pi ch th or n ) конз ерв атив ац, члан П а рл а м е н т а з а Кембриџ. Ца нк ар , Исидор (1880-1958) , и сто ри ча р у м е т н о с т и и п о с л ан и к на страни. Т ри де сет их година п о с л ан и к при В а т и к а н у . з а време рата п о с л а н и к у Отави, м и н и с т а р у Субашићевој влади, 1945 се враћа у Југославију и постај е професор у н ив е р з и т е т а у ЈБубљани. Л у к а ч е в и ћ , В о ј и с л а в ( 19 08- 1945), р е з е р в н и к а п е т а н ; студирао у Француској радио за француско грађевинско друштво „ Б а т и њ о л “ . Пр и с т у п и о Д р а ж и н о м п ок ре ту л ет а 1941. г., унапређен за мајора; к о м а нд ан т у Санџаку и

О длом ци и з двеника М илана Гавриловића VI

53

Хердеговини; фебруара 1944. и з л а з и из земље са америчким о фицир има по Д р а жи н ој наредби; присуствује Краљевом венчању у Лондону, марта 1944. Враћа се у земљу крајем маја 1944. г Пе т ро м Бачевићем, с ки м ј еи заша о. Осуђен је на с м р т у Београду 1945. где ј е и стрељан. (105) S mut s, J an (J an C h r i s t i a n S mut s , 18 70 -1 95 0 ), ј у ж н о африкански д р жа в ни к и генерал. (106) Чичин- Шаин, Иво (?), м и н ис т ар у Пурићевој влади. (107) Grizogono, Nenad (?) М и ни с т а р у Пурићевој влади (108) Симић, Ст аној е (1893-1970) П о с л а ни к на ст ра ни , м и н ис т ар у Б р о з ов и м владама. (109) Ж у ј е в и ћ , М л ад ин (1895 ), адвокат и поли ти ча р. Један од првака Р е публ ика нс ке странке, за време рата п от пу к ов ни к југословен ске војске у отаџбини, делегат Драже Ми хаи лов ић у Д а л м а ц и ј и , 1943 по налогу Михаи ло ви ћа и з л а з и из земље и о д ла з и у Каиро где ак т ив но сарађује с Пурићевом владом, члан Ц Н К Д р аж е Михаиловића, од 1945 до с м рт и у е миг ра ци ји у Француској. (110) К о с та н ти но в ић , М их аи ло (1897-1982), п равник и професор у н и в е р з и т е т а у Суботици. М и ни с т а р у влади Цветк ови ћ Мачек, з а време р ат а у и з б е г л и ш т у , 1945 враћа се у Југославиј у и п остај е професор у н ив е р з и т е т а у Београду. (111) Бачевић, Пе т ар (18-1945), мајор, је д ан од н а ј ис т а к н у т и ј и х ч е тн ич к их к ом ан да на та, заробљен од усташа и стрељан у Ј асеновцу 1945. (112) Вај нант, Џон (John G. Winant, ), амерички амбасадор у Л ондону 1940-1945). (113) Ми лићевић, В л ад ета (18 19), чин ов ни к М и н и ст а ре тв а у н утр ашњ их послова. М и н и с т а р унут рашњих у Пурићевој влади. Пред крај рата вратио се у земљу. (114) Велебит, В л а д и м и р (1907 ), м и н и с т а р у Т и то ви м владама. (115) То ј н б и , А р н о л д (Ar nol d Joseph Toynbee, 1889 1975), историчар. (116) Папандреу, Георгиос (1888-1968). Грчкип ол ит ич ар , либерал. П о с л е п а д а в л а д е C ud e r o s a у а п р и л у 1944. п о с т а ј е п ред сед ник грчке к оа ли ц иј е и образује владу „од ј ед ног чо ве ка“ . (117) Atol, Вој во тк иња од Ат ол а (Katherine Marjory, Duchess of Atholl, 1874-1960), лабурис та, бивши члан Па рла ме нт а, врло а к т ив н а у б р и т а нс к ом п о л и т и ч к о м животу.

УЗРОЦИ И ПОВОД ЗА ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Увод Пре него прећемо на ра з м а т ра њ е узрока за Други светски р ат пот реб но ј е дат и кра т ак г ео п о л и т и ч к и пр ег лед европског к он ти не нт а . Сви п о л и т и ч к и догађаји, еволуције, л о ка л н и ратови и све р а д и ка лн е промене у Европи бил и су увек од значај них п о сл ед ица и за многе ваневропске државе. Први и Други светски рат, као и садања х аотична с ит уа ц иј а у бившем Совј етском Савезу и Ј уг ославиј и то в идно потврђују. Стога, пажљиво проучавајући модерну п о ли т и ч к у и ст ориј у Европе д о л а з и м о до корисног са зна ња како не би п онов ил и исте судбоносне г решке из прошл ости . To би у мн ог ом п омог ло с в е тс к им д р ж а в н и ц и м а и п о ли т и ч а р и м а да доносе правилне и праведне о длу ке у вези са садањим и будућим п о ли т и ч к и м , е к о н о м с к и м , е т н о л о ш к и м и с о ц и ј а л н и м п р о б л е м и м а н е ки х европских нација. Тиме би се боље решавали пробл еми и кризе п ој еди ни х земаља р ат но г к о н т и н е н т а , имај ући на уму да тамо многи, н е ми л и и крвави догађаји нису н иш та д р у г о в е ћ н е и з б е ж н е п ос ле ди це бурне п рошлости. Да је то тачно потврђуј е стари, добро п о з н а т и аксиом: Историја се понавља. На ж а л о сг , та поновљена и сто ри ја ј е с т е веома т раг ич на и крвава за народе Б а л к а н с к о г полуострава. Европа ј е ма ли к он т и н е н т , само за 500.000 кв. ки ло ме та р а већа од Ау стралиј е, али док ј е с т а н о вн иш т во Аус трал иј е само 16 м и л и он а у Европи ј е око 43 пута више, то ј е с т 683 мил ио на. На т о м делу з емљин е кугле б ил о ј е 40 р аз н их народа, који су говорили 32 ј е з и к а . Пре Другог св етског рата на т ом к о н т и н е н т у п о сто јал е су 34 независне, суверене државе (ускоро биће их више). Све те државе и м ал е су своју историј у, културу, обичаје, фолклор, привреду, законе, проблеме, владе и оружа не снаге. З а п а д н а и Средња Европа су високо ек о но м ск и и и н ду ст ри ј ск и р а з в и ј е н е . И с т о ч н а и Ј у г о и с т о ч н а Е в р о п а п р е т е ж н о пољопривредне области; богате сировинама, м и н е р ал и ма и р е т к и м рудама, које З а п а д н е земље немају, али су им неопходне за индустриј у.

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

55

Евроапа у п ро т е к л о м и садањем веку била ј е к ол ев ка разних р а д и к а лн их п о л и т и ч к и х д ок три на , филозофија, свих могућих врста и де оло ги ја и р а ц и о н а л и с т и ч к о г поимања жи во та и човека, које су се р аш ири ле по ц ел ом к у л т у р н о м свету. У првој п олов ин и д вадесетог века, т о т а л и т а р н е државе (нарочито Хит леро ва Немачка) ж е л е л е су да и з ме н е „статус к во ‘ ‘ и успоставе нови поли ти чк и, економски, социјални и правни с исте м за „хиљаду г о д и н а “ (Хитл ер ов а жеља). Све т о на шт е ту око л ни х м а л и х народа и држава који су т р еб ал и да постану в ла сн ишт в о и робље ратоборне и освајачке гер ма нске pace. З а време Другог свет ског рата многе н а ц ио н ал н ос ти , верске зај е дн и це и цркве биле су циљ масовног ун иш те ња од стране нациста и фашиста. Извршиоци страховитог геноцида и з ми шља ли су и н ај у жа с ни ј а средства која--по свирепости-п р е в а з и л а з е мрачни п ер ио д е в роп ске и с то р иј е, п о з н а т под и мен ом „векови т а м е “ . Да би и м а ли ј а с н и ј и п о г ле д на п р о ш л о с т п о тр еб но ј е н а п о м е н у т и да м е н т а л и т е т и с а н г в и н и ч а н т е м п е р а м е н т М е д и т ер ан ск е pace ј есу д и ј а м е т р а л н о с уп рот ни к ол ери чно м и н е о б у з да но м т е м п е р а м е т н у Г е рм а нс к е pace. У Ис точној и Ј угоисточној Европи м е ла нх о ли ча н ( романтичан) т е м п е р м е н т је преовлаћавајући, особито у ш и р о к и м р авницама и сте па ма, где су з и м е снежне , дуге и ледене. На северу Европе, људи су фл ег ма т ич но г т е м п е р а м е н т а у већини случајева. Народи тог хладног региона усп ешно су се п р ил а г о д и л и својој географској средини. И, у д вадесетом веку, о ст а ли су хл ад ни посматрачи многих промена и збивања на европском к о н т и н е н т у (изузев Финске). Неке мање државе биле су одлучне да бране своју независност и слободу. Тако се с тв ори ла веома с л о ж е н а в о јн о- п ол и ти чк а с и т у а ц и ј а , о с о б и т о и з м е ђ у Првог и Д р у г о г с в е т с к о г рата. П о л и т и ч к е кризе, улични нереди, пад влада, п ромене режима, „ р а т н е р а в а “ , д и п л о м а т с к е борбе, и п р о г о н п о л и т и ч к и х п р о ти вн ик а т е ш к о су пог оди ли скоро све европске земље. Ратна психоза, разн и п роблеми и п ита ње о п ст а н к а ма ли х земаља и народа, све су то већином с тв ар ал е т о т а л и т а р н е силе. Оне су ж е л е л е не само „Нови П о р е д а к “ у Европи, већ и да поделе свет на „ ин тер ес не с фе ре“ са њиховим с а ве з ни к ом Јапаном. С ј ед не ст ра не з а б р и н у т о с т и страх; с друге бр ут ал на сила, војна моћ и о па сн ос т од рата ств ор ил е су веома д е л и к а т н у и с л о же ну п си хо ло шку , ек ономску, п о ли т ич к у, соц иј ал ну и војну с и т у а ц и ј у , и з м е ћ у 1933. и 1939. године. И з г л е д а л о ј е да

56

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

д и п л о м а т с к и о д н ос и, п р е г ов о ри , п о п у ш т а њ а (с б р и т а н с к е стране), мировне конференције, п о т пи са ни уговори и свечана Хи тл ерео ва обећања изг убише сву своју вреднос т и з а к о н ит ос т. Неспоразуми и к он ф л и кт интереса између великих сила п остадоше нерешиви проблеми. Они су довели Европу до крајне г ранице т ол е р а н ц и ј е и веома кри гичне с и ту ац и је из које се није мог ло наћи и злаза. По с та ло је ј асно свима да више нису п о ет ој ал и ни начин ни средетва з а пр ав ил но и мирољубиво решење п роблема између т о т а л и т а р н и х д ржава и з а па дн их демокрациј а. Др ушт в о Народа у Ж е н е в и б ил о ј е п о т пу н о н емћн о да спречи о ру жа ни сукоб. Силе „ О с о в и н е “ , које су и с т у п и л е из Л иг е Народа, н а м е т н у л е су Европи избор: п о т пу н а к а п и т у л а ц и ј а њима или р ат п ро тив њих. Скоро све државе, в е л и к е и мале, отпочеће да се наоружавају за нови р ат у Европи. Неке мале држве (Финска, Мађарска, Румунија, Бугарска, нд. Хрватска) п р и ш ле су С ил ама Осовине и послаће своје тр упе на Ис точни Фронт у борби про тив Совј етског Савеза, односно Савезника. Т о т а л и т а р н е државе п ри пр ем а ле су се ужурб ан о за рат. Д е м о к р а т с к е д р ж а в е н а о р у ж а в л е су се споро, стр а шљи в о, непотпуно. П о л ит ич к и систем, е кономски, инду стр иј ск и и војни п о т е н ц и ј а л , т е х н о л о г и ј а и ф и н а н с и ј с к а ср едс т ва бејаху од одлучујућег значаја. Д о к ј е Хит л ер о ва Немачка и м а л а све т о на р а с п о л о ж е њ у д е м о к р а т с к и м д р ж а в а м а м н о г о од т о г а ј е нед ост ај ало. Ратоборан и агресиван Трећи Рајх захте ва о ј е б ез условну р евизиј у Версај ског Уговора. У ствари т о ј е био само изговор за масовно наоружавање Немачке, под њеним геслом: „Масло (путер) за т о п о в е . 1‘ А све то у циљу освајања т е р и т ор и ј а других држава и проширења Немачке. Таквом Хи т ле ро в ом п о л и т к о м створена ј е неподношљива с ит у ац и ја у Европи, која ј е п рои зв е ла и с на ж а н одјек чак и у Северној Аме риц и и Азиј и. Овакво кр и ти чн о стање није могло дуго п отрај ати. Други св етс ки р ат отпочео је, ширећи се брзо као про жд ир ућ и огањ по целој земљиној кугли: на мору, у ваздуху и на копну. He б и с мо п о г р е ш и л и ако би р е к л и да ј е тај р а т био ј ед н о с т а в н о п р о д у ж е т а к Првог рата, посл е две деценије, за које време Европа није и мал а п о тп ун мир, због агресивне и ратоборне п о л и т и к е н ац ис т ич к е Немачке и фашис тич ке Ит алиј е. У з р ок , циљ и повод за Други св ет ски рат биће нам з н а т н о ј а с н и ј и и схватљивији, ако пр ет хо дно будемо пажљиво проучили

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

57

узроке и повод за Први с вет ски рат.

1. Узроци и повод за Први светски рат У з р о ц и за тај рат б ил и су двојаке природе: а) Еконо мс ки. Ве ли к е и и нд у ст р иј ск е државе ж е л е л е су да освоје нова т р ж и ш т а , а и сто т а к о и стране ј е ф т и н е изворе сировина. Немачка, после И н ду с т р и ј с к е револуциј е (у п очет ку 19. века), п о ст и г л а је огроман и брз и н д у с т ри ј с ки и т е х н о л о ш к и пр ог рес. С л е д с т в е н о т о м е , њено с т а н о в н и ш т в о се з н а т н о у м н о ж и л о по к вад ратн ом к и ло ме тру . Да би дала одлива т о м људском п о т ен ц и ј а л у и ума њи ла унутрашњи п рити са к, Немачка ј е т е ж и л а да добије нове колониј е а ти ме и нова т р ж и ш т а за извоз не само вишкова њене индустрије, већ и вишков а њене радне снаге. У циљу да оствари тај план, Не м а ч к а ј е о т п о ч е л а са е к о н о м с к и м п р о д и р а њ е м у з емље Б а л к а н с к о г п олуострва и Средњег Ис то ка пр еп лав ши све те привредно неразвиј ене земље и п р о ду к ти м а њене и ндустриј е, која ј е б ила у с т а л н о м развоју. Из гра ди вши жз е ље зн и чк у мр е жу у Ираку, Немачка цара Виљема II, д ошл а ј е у сукоб са п о л и т и ч к и м и е к о н о м с к и м и нт е ре со м В ел и к е Б р и т а н и ј е и Француске. Поред п р е т е ж н о е к о н о м с к е е к с п а н з и ј е по Б а л к а н с к о м п олуострву и Средњем Истоку, Б е р л и н ј е н асто јао да стави све те простр ан е о б ла сти под своју п о л и т и ч к у и војну контролу. У вези с т им, Немачка је, почетком двадесетогвека, појачала ек оно мс ко продирање и ширење њеног ут ица ја по Ба лк а ну , Турској, Сириј и и Ираку. Ч и н и л а ј е с п л а н о м да кр оз те земље успостави сигурне, коп нен е везе са Индиј ом, б ог ато м ј е ф т и н и м сировинама. Индиј а ј е тада била је дн а од нај дра гоце ни ји х б р и та н ск их доми ни он а, стуб б р ит а нс к е и мперије, или како се Б р и т а н ц и по ет ск и изр ажа в ал и: „с купо це ни драгуљ у круни брит анс ке кр аљиц е. “ Поред е к он ом с ко г освајања и ширења, Немачка је отпочела да побољшава како помо рск и т а к о и сто и њен у нут рашњи речни саобраћај, прикључивши томе и нови с и с т е м п ло вн их канала, који су п ове зив ал и њене веђе реке са Б а л т и ч к и м морем. To је уч инила и из с тр а т е г и ј с к и х разлгога. Да би осигурала своје т рг ов инске и привредне везе са њеним в аневропс ким поседима и колон иј ама, Немачка изграђује велику

58

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

трговачку морнарицу. А у циљу да з а ш т и т и њену п рекоморску трговину и обезбеди слободну и неуг ро же ну поморску пловидбу, она ј е п ла н ск и и с и с т е м а т с к и о тп оче ла да изг рађуј е и ратну морнарицу, састављену од в ел и ко г броја моћних бојних бродова. У очи р ата (1914.г. ), н емачка р ат н а морнарица била је на врхунду поморске моћи, узев ши у ра зм ат ра ње број пловних ј е д и н и ц а њихов т ех н о л о ш к и к в а л и т е т и ватрену (бал истичк у) моћ, немачка р ат н а мо рнарица б ил а ј е т ада на и с т ом сте пе ну са р а т н о м мор нар иц ом Ве ли ке Б р и т а н и ј е , највеће п оморске силе пре Првог св етског рата. Почев од два де сетог века, Немачка, како у п о л и т и ц и так о и сто и у кул тур и, и зра жа ва и шири р а ди к ал н у филозофску д о кт ри ну , у т е ж њ и да створи нови т и п човека, способног да оствари њене хе ге мон ис т ич ке планове. Ти њени пла нови водили су ј е све више и више у правцу Даљњег Ис то ка, као н ај пог одниј ег региона за масовни и з во з њених и н д у ст р иј ск их производа. Али то њено е к о но м ск о ширење по А зи ји ствара опасну п о ли т и ч к у ситу ац иј у, која ће и з а з в а т и војни сукоб са другим с ве тс к им силама. Тим пре ј е р „Drang nah Os ten“ , продирање на И с т о к , п о с т а д е р а т н и п о к л и ч њене а гр е си вн е п о л и т и к е и офанзивне војне стратегије. Разумљиво је онда з а ш т о се таква нема чка п о л и т и к а сук оби ла ка ко са привредним, т а к о и сто и в ој ним п о мо рс ким циљевима Ве ли к е Бр ит ан иј е. б) П ол и т и ч к и узроци. Ма ли народи, по тл аче ни од АустроУга рске , г ај или су вековну т е ж њ у за слоб одо м и независношћу. Пољаци, Чеси, Словаци, Слвоенци, Хрвати и Срби у Бо сн и били су под Ау стриј ом а Срби у Јужн ој Србији вековима су жи ве ли под влашћу Османлија. Пољска ј е била подељена између Немачке, Аустриј е и Русије. Румуни у Тран си л ва н иј и та в ор и ли су под М а ђ а р и м а . И т а л и ј а н и у ј у ж н о м Т и р о л у б е ј ах у п о д а н и ц и Аустрије. Д ан ци из Ш ле з в и г а и Французи из Ал з ас а и Лорена г рц ал и су под т еш к о м не ма ч ко м чизмом. Црно - ж у т а монархиј а м и с л и л а ј е да ће жеља Сл овенских народа за независношћу бити сломљена ако се у ништи Краљевина Србија, ј е д и н и б ра ни ла ц н ац и о н а л н и х идеала н е за ви с но ст и и уј едињења свих Ј у ж н и х Словена. Н а су про т томе, Немци су с м а тр ал и да су виша људска раса, и зна д свих других народа у Европи. Веровали су да им је судбина д о де ли л а улогу да владају не само Европом, већ и светом. К а ј з е р В и љ ем II, п о л и т и ч к е в оће, ф и н а н с и ј е р и , инд у ст ри ј ал ци и немачки г ен е ра лш та б ковали су планове вел ике немачке царевине.

У зо р ц и и п овод за други светск и Рат

59

Немачка, п о ли т и ч к и и е к о н ом с к и п роблеми в ел и к и х сила и вековна т еж њ а потлачених народа гурали су Европу у рат. Немачка и А устр ија придобивш и И т а л и ј у стварају Тројни Савез (Цент ралне силе). Да би се томе супроставили, Велика Британија, Француска и Русија образују В е л и ку Ан та нт у, у циљу да спрече агрсивну и освајачку п о л и г и к у Немачке. В е л и к а Б р и т а н и ј а в еровала ј е да ће се т и м е о д р ж а т и рав но тежа снага и спречити рат у Европи. Али, изградња немачке моћне војне машине и ратн е мор нар ице биле су рђав п ре дз на к за све мирољубиве народе не само Европе већ и Северне Америке. З б о г т о г а в е л и к е с и л е о т п о ч е ш е да се н а о р у ж а в а ј у . Пос ле дице те скупе т р ке у р а т н и м п рип ре ма ма биле су следеће: продужење обавезног војног рока, ста л ни пораст пореза, повећање војног буцета, и в ел ико незадовољство рад ник а и п л а т и л а ц а по р ез а. Те ч и њ е н и ц е п о г о р ш а л е су п о л и т и ч к у с и т у а ц и ј у е вр оп ски х држава, ств ара јућ и при т о м е многе с о ц и ј а л н е и привредне проблеме. У циљу да из бе гну сл ом на унутрашњем фронту, Ц е н т р а л н е Силе одлуч ише да от почн у рат. Пре него шт о ј е рат букнуо б ил о је више д и п л о м а т с к и х сукоба и з ме ђу двају суп ро тн их војних блокова. Ти ме су се и т рг о ви нс к е везе п ог оршале. Неке земље п р им е н и ш е високе з а ш т и т н е царине. Као р е з у л т а т тога от почеше и т р го в ин ск и и ек о но м ск и ратови. И т а к о крајем д ев ет н ае с то г века б ил о ј е више т ак о з в а н и х „цари нски х р а т о в а “ . Први од њих био ј е и змеђ у Француске и И т а л и ј е (1888-1892 г . ). Следећи ј е и змеђ у Немачке и Русије (1892-1894 г.) Последњи је био и з ме ђу Аустриј е и Србије. З б о г тога, за м а ло што није отпочео европски рат. Ип ак био ј е и з б е г н у т (боље речено одло жен ), ј е р Немачка ј ош није била војнички п о т п у н о спремна. Она ј е с м ат р а л а да би л о к а л н и р ат и змеђ у Аустриј е и Србије могао и з а з в а т и европски сукоб ширих размера, за који она још није била спремна. Д руг им речима р ат ј е само био о д л ож е н за н е к о л и к о година, то ј е с т док се Немачка не буде п о т пу н о н аор ужа ла и брижљиво п ри ре м ил а за такав рат. Последњи „ царински р а т “ отпочео 12. ј ануара 1906. године. Влада Србије отпочела ј е да финансиј ски п от по м аж е н ац ион ал ну и н д у с т р и ј у , к а к о би о с л о б о д и л а з емжу од А у с т р о - У г а р с к е е к о н о м с к е з а в и д н о с т и . Ради т ог а повећава ц ар и не на увоз ин ду ст р иј ск их производа из Аустрије. Истовремено, влада у Београду покушава да повећа и зво з производа земље у З а па д н у Европу.

60

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

У циљу да то постигне, српска влада ј е з акључила Ц а рин ск и Уговор са Б уг арс ком (1905.г. ) По томе уговору, Србија ј е добила право да и з во зи њене п роизводе Дунавом и Цр н им Морем на т р ж и ш т а З а п а д н е Европе. Аус триј ск а влада ј е з ах т ев ал а да се Србија одр екне тог Уговора. Влада у Београду ј е о дбила да то учини. З а т о Аус тр о-Уг ар ска затв ара њену границу за увоз живе ст ок е и ме сних п роизвода из Србије. Као одмазда томе, Београд ј е заб ран ио увоз шећера и чистог а л ко х ол а из Аустрије. Тако је наста о ц а р и нс к и рат и змеђ у те две државе. Влада у Бечу б ила ј е упорна и з а хт ева ла ј е да Србија купује оружј е о с т а лу војну опрему искључиво у Аустрији. И тај з ахтев Београд храбро одбија. После ч ет ири године тог хл адно г рата, ма ле на Србија — у т еш ко ј борби са Г о л и ј а т о м - и з а ш л а ј е као победник. Ти ме се п о тп ун о осл об о ди ла од аус триј ске еконо мске хегемоније. 1Али на то ме се није стало. Аустриј а ј е с м а тр ал а као „kazus b e l l i ‘ узрок за рат, п риј атељске и ек он ом ск е односе и з ме ђу Србије и Бугарске. Беч ј е т р а ж и о само погодну п р ил и к у да н а п а д н е и у н и ш т и м а лу а ли храбру Краље ви ну Србиј у п оборника за ослобођење свих Ј у жн их Словена од а ус тр иј ск ог јарма. Као п ос ле ди ца томе, ау стриј ск а влада почиње да наговара о ст а ле владе и међународно ј ав н о мишљење о п отреби војне к а з не н е е к с пе ди ци је против ма ле н е Краљевине Србије. Влада у Бечу била ј е свом с и ло м п р отив на т е р и т о р и ј а л н о м увећању С рби је, и з а у з е л а ј е о т в о р е н н е п р и ј а т е љ с к и ст а в п р о т и в п о л и т и ч к о г уплива Србије на Ба лк а ну . Ве ли ке победе Србије у Б а л к а н с к о м Рату против Турске и з а з в а л о ј е в е ли к у о п о з иц и ју и повећано н еп риј ат ељст во Аустрије. Она није могла да поднесе Са ве з и з е ђ у Србиј е, Цр не Горе, Г рч к е и Б у г а р с к е п р о ти в О т о м а н с к е И м п е р и ј е . А ј о ш мање п р и с а ј е д и њ е њ е з а п а д н е М акедоније и Старе Србије Краљевини Србији, после победоносног рата против Турске, п о з на т е под подругљивим н ази во м „б ол ес т ан човек Е в р о п е “ . Вел ике војне победе Србије и з а зв а л е су одушевљење код с л ов ен ск их наро да Аустро-Угарске. Аустријски двори по литичк е л ич но ст и пос та до ше веома з аб р ин ут и , страхујући од могућег уједињења свих ј у ж н и х Слвоена у ј ед н у независну, суверену државу око Краљевине Србије. Стога влада у Бечу ниј е ш т е д и л а ни напоре ни финансиј ска средства да шт о више нашк оди маленој Ђорђе Грубац, ИСТОРИЈА, З а в о д за издавање у џбеника Србије, Бе оград, 1961, ст. 113 -14.

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

61

Србији на међународној п о л и т и ч к о ј позо рни ци. Србији је био спречен п рил аз (од ж и в о т н о г значаја) на обале Јадранског мора, после победоносног рата с Турском. Аустриј а ј е чак шта ви ше за хт е ва л а ј ав ну осуду Србије (као што т о и с т о и сада чини по п ит а њу Хрватске) од стр ане свих европских држава. Аустриј а ј е охрабрила Буг ар ску (то исто и сада чини зај едн о са Немачком) да изне ве ри Б а л к а н с к и Савез и мучки и подл о напдне свог верног с а в е зн ик а и члана Савеза. Да није било војводе Степе Ст еп ан ови ћа и храбрих ј е д и н и ц а II Српске Армије и в ел и ки х жртава, Буг ари никада не би з ау з е л и Једрене. К о м а н д а н т ту р ск их тр у па т е в елике и с н а ж н е тврђаве није хтео ни после дуге опсаде и крвавих борби да преда то е т р а т е г и с к о уп ор иш те Бугарима, које ј е презирао, веђ војводи Степи Степ ан ови ћу и храбрим, ди чн им синовима Српскога рода. Али, правда није б ила слепа! Српска војска уз припомоћ ј ед не ц рног орске д ив из иј е (сердара Ј анка Вуко тића) п о т у к л и су бугарску војску на Б р е г а л н и ц и (1913.г.) . З б ог тога, Аустриј а ј е з а п р е т и л а Србији ка зн е но м експед иц иј ом, али до ње није дошло, вероватно због и нте рв ен ци е н е ки х европских влада. Ради тога, Беч се у сп рот иви о свим си лама да се Албаниј а поде ли између Грчке и Србије, ј ер ј е Аус триј а ж е л е л а да добије управу над Албаниј ом (као што ј е добила управу над Б ос ном и Херцеговином после Б еч к о г Конгреса). По изгубљеном рату, т у рск е трупе су н а п у ст и л е Албаниј у, п реп усти вши ту д р жав ицу њеној судбини и без и к ак ве з а к о н и т е власти. Пре Бал к ан ск ог рата догодио се ј едан случај од међународног з н а ч а ј а , п о з н а т п о д и м е н о м „ А г а д и р с к а к р и з а “ (1911 г . ) Немачки цар В и л и ј а м II намерно ј е п осл ао ј ед ну т еш к у к рс т ар и цу у Аг а д и р , п р и с т а н и ш т е М а р о к а 2 у циљу да с п ре ч и ш и р е њ е француског у ти ца ј а у тој земљи. Том п р и л и к о м у ј е д но ј тучи на копну 8 немачких морнара су погинули. З б ог тог немилог догађаја умало ш т о није д ошл о до рата и змеђ у Француске и Немачке. Ипак тај сукоб био ј е мирољубиво решен и спораз ум потписан. По томе споразуму, француска ј е добила право да Мароко постане француски п ро т ек то ра т . Али мир у Еропи могао се о д р ж а т и ј ош само три године (изузев Б а л к а н с к о г рата). На дан 28. ј у н а 1914. а ус триј ски 2

Маро ко ј е п о ч е т к о м 2 0 века п о с т а о с п о р н о по д р у ч ј е и з м е ћ у Француске и Немачке ради п о с е д о в а ња т е бог а те о б л а с т и Северне Африке. У д о б а Б а л ка нс ко г рата ( 19 1 2 г.) п о с та ј е француски прот е кт ор ат . Три мање о б л а с т и т е земље б ил е су д а т е Шпаиији.

62

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

п р е с т о л о н а с л е д н и к Франц Фердинанд и његова ванбрачна же на Софија падош као жрт ве а т е н т а г а у Сарајеву. Мада су пали као жртв е од стране ј е д но г п од ан ик а Аустриј е и на аустриј ској т е ри т о р и ј и (Аустрија ј е о к уп ирал а Б осн у 1908. г. ), влада у Бечу окр ив ил а ј е Србију за тај ат ента т. Одмах по том, ау стриј ск и амбасадор у Београду доставља влади Србије у л т и м а т у м са ро ко м од 48 часова. Краљ Петар I и в л а д а С рби је о д б и ј а ј у увредљиве у сл о ве т о г у л т и м а т у м а : безу сл ов ну и п от пу н у п о л и т и ч к у и војну к а п и ту л ац и ју . 3Тројни Савез је и с к о р и с т и о одбијање тог у л т и м а т у м а као непосредни повод за рат, и ли боље речено изговор за рат, којег Ауетриј а објављује Србији 28. ј у л а 1914. године. Ве ли к а А н т а н та и њени савезници покуша ва ли су да до тога не доће. Али, Н е м а ч к а ј е у н и ш т и л а њихове напоре за р аз у м н и м и ми р ни м р ешењем тог сукоба, ј е р објављује рат Русији (1. августа 1914). Два дана касниј е (3. августа) Француска објављује рат Немачкој. Као п о сл ед ица тога, н емачке трупе напале су н еу тр ал н у Белг иј у. Вел ика Б р итан иј а, као ч лан велике Антанте, објављује рат Немачкој (4. авгусга). Тада ј е п о с та ло чувено б ри та нс к о гесло: „Граница В е л и ке Б р и т а н и ј е ј е с т е на реци Рајни.“ Тако ј е отпочео Први светски рат, који ј е убрзо постао Први св тск и рат, ј ер су у њему учествовале и многе ваневропске земље. Рат је т рај ао четири године и Немачка је била поражена. Према Версај ском Уговору (28. ј ун а 1919. г. ) б ила ј е принућена да п л а т и в е л и к у ратну штету. При т о м морала ј е да врати Алзас и Лорен Француској, као и неке о б ла с ти Пољској, Б е л г и ј и и Данској . Д а н ц и н г п остај е слободан град, под управом Друштва Народа у Же н ев и. Сарска област била је окупирана од француских тр уп а за 15 година, а Рај нска о б ла с т за и сто т о л и к о времена била је о ку пи ра на од Савез ника. Поред тога, Немачка ј е м орала да се одрекне свих њених п реком орски х поседа и колонија. Те области и земље б иле су стављене под управу Лиге Народа. Када ј е Немачка одбила да п ла ћа ратну шт е т у Француској, њене трупе з ау з е л е су Рурску и н д ус тр и ј ск у о б ла ст 1923. године.

К. С. Павловић, Б ОР Б А СРБА, 1943. г. , ст. 22-23

У зо р ц и и и овод за други светск и Рат

63

2. Узроци, повод и изговор за Други светски рат Х и т л е р и његова агресивна и о л и т и к а реванша б ил и су одговорни за Други св ет ски рат. Одмах по з ав р ш е т к у Првог светс ког рата, Х и т л е р је п о стао веома а к т и в а н ч л а н Немачке Радничке Социј алистичке Партије, коју ј е он убрзо реорганизовао и претв орио у ор ужа ну п о л и т и ч к у странку, или боље речено п о л и т и ч к и п окрет, п о з н а т под наз ивом „ н а ц и з а м " . Године 1923. када су француске трупе о ку п ир ал е Рурску област, Х и т л е р ј е п окуша о са својом п а р т и ј о м да освоји в л аст у Баварској. У т ом није успео и о д л е жа о ј е и зве сн о време у затвору. Светска е к о но м ск а криза (1929-30) у ти ц а л а ј е да се повећа број чланова На ци ст и чк е Ст ра нк е а са т и ме и њена п о ли т и ч к а моћ и у ти ца ј у Немачкој. Ради тога, пред сед ник Немачке маршал Х и н д е р б у р г н а и м е н о в а о ј е А д о л ф а Х и т л е р а за к а н ц е л а р а Немачког Рајха. Годину дана после тога умро ј е Хинденбург (1934. г. ) и Х и т л е р п остај е „Фирер“ (Вођа ) Трећег Рајха. Поставши а п с о л ут н и господар ( и идол) Немачке, Х и т л е р је з н а т н о повећао број ору жа ни х снага и отпочео са масовним н а о ру жа њ е м , п р о т и в н о В е р с а ј с к о м Уговору. Он је п ос ла о ј ед ин и ц е немачке војске у Рурску област, која ј е била под управом Француске и ионово ј е прис ај ед ни о Немачкој. Исте т е године, нашавши с а ве з н и к а у Му со л ин иј у , Трећи Рајх и И т а л и ј а п от пи су је војни уговор, п о з н а т под и меном Осовина Б е р ли н - Ри м, коме ће се касниј е п р и д р у ж и т и Бугарска, Јапан, Мађарска, Румунија, Финска и нд.Хрватска. Две године ка сн и је, В ер м а х т о ку п и р а А ус т ри ју (1938), а ускоро и Че хословачку (1938-1939), упркос сп ор аз ум у и з м ећ у Вел ике Б р и т а н и ј е и Трећег Рајха у Минх ену у 1938. години ( Чемберлен је био п о т п и с н и к тог уговора). Уверивши се у п о л и т и ч к у и војну с лаб ост Сав ез н ик а Х и т л е р поставља нове п о л и т и ч к е циљеве ради т е р и т о р и ј а л н о г ширења Немачке на ш т е т у о к о л н их народа и земаља. Ти његови циљеви били су следећи: Уј ед иње ње свих Немаца под з ас т ав ом Трећег Рајха. З а х т е в да Француска врати Алзас и Лорен Немачкој. Водећа улога Трећег Рајха у Европи „за хиљаду г о д и н а " Хитлерове речи) и успостављање „Новог Р е д а " на евроспском к о н т и н е н т у под управом Берлина. Ж и в о т н и простор, „Le bens ra unr ‘ , у Источној Европи, на шт е ту Пољске и Русије.

64

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

У н и ш т е њ е Јевреја у Европи. Ти његови п о л и т и ч к и - с т р а т е г и ј с к и циљеви у г ро жа ва ли су сувер ени тет, н е з ав и сн о ст и о п с т а н а к свих европских народа и земаља. К а к о т и циљеви нису могли бити остварени д иплом а т с к и м путем, н и ти Гебелсов ом п ропаг андом, Н а ци ст и чк а Немачка п родужава г розничаву т р ку у наоружању, припремај ући се ж урн о з а р а т против Пољске, а п ото м против Француске В е л и ке Б р и т а н и ј е и њихових савезника. С т р а т е г и ј с к а ко нц еп ци ј а Немачка за предст ој ећи рат била ј е следећа: Б р з а и с н аж н а офанзива про тив Пољске; упорна с тр а т е г и ј с к а одбрана против Француске и њених савезника. У то ме циљу г л ав ни на нема чки х о р ужа ни х снага треба да буде пребачена на Источни Фронт, у најкраћем времену (под изговором „војни м а н е в р и “ у и ст оч ном делу Немачке). Само 30 д ив из иј а р ас по ре д ит и д у ж Sikfridove Л и н и ј е ( с тр ат ег и јс ки х з и д од 5000 н ао ру жа ни х бункера), у циљу заустављања вероватне офанзиве француске војске. Те д ив и зи је б иле би п о т п о м о г н у т е од две вазд ухо пл ов не Армије, састављене од 2000 р а т н их авиона (у то време С ав ез ни ци су и м а ли укупно 1500 авиона). 4 По у н и ш те њу пољске војске, у муњевитој офанзиви, највећи део ти х снага требају б ит и пребачене из Пољске (у т о ку пет недеља) на З а п а д н и Фронт за ,,Blizkrig“ , муњевит и рат, против француских и б ел г иј с ки х армија, које су б иле груписане позади скоро неосвојиве „М ажи но Л и н и ј е “ . Те с а ве зни чке снаге, према не ма ч ко м р а т н о м плану, т р е б а л о ј е у н и ш т и т и пре н е г о В е л и к а Б р и т а н и ј а буде у мо г у ћ н о с т и да и с кр ц а њене д и в и з и ј е и р а т н и м а т е р и ј а л у Француску. Д акл е, све ј е б ил о сп ремно и предвиђено. Ос т ал о ј е самода Немачка д и п л о м а ц и ј а пронађе ,,pretekst“ , т о ј е с т изговор или привидно правно извињење за рат. To ниј е било т е ш к о наћи. ,,Pretekst“ за Други св етс ки р а т била ј е т ак о з ва н а „ Д а н ци нш к а к р и з а “ . Немачка ј е т р а ж и л а да јој се врати град Д а н зи г( п од управом Д р ушт в а Народа) и да јој Пољска допу сти слобдан п ро ла з кроз т ак о з в а н и „ Д а н ц и ш к и к о р и д о р “ (под управомПољске), који је предвајао Немачку од Источне Пруске, н ема чке области. П ош то су з ах те ви Трећег Рајха бил и одбиј ени од пољске владе, п ет н емачких армија и з н е н а д н о нападају Пољску, без објаве рата, на дан 1. се птембра 1939. године, у 5: 45 часова, С а вез ници су имали у ку пн о само 1500 ратних авиона.

У зо р ц и и повод за други еветск и Рат

65

јутро. Ради тога, Вел ика Б р и т а н и ј а , два дана ка сниј е (3. септембра, у 11 часова, ју тр о) објављује рат Немачкој. Ш ес т часова после тога, Француска ј е т о и ст о учинила. Следећег дана прве в о ј н е ј е д и н и ц е Б р и т а н с к о г Е к с п е д и ц и о н о г К о р у п с а искрцавај у се у Француску. Пре него пређемо на разматрање војних операција, погледјмо пр етх од но каква ј е б ила француска с тр а т е г и ј с к а ко нц е пц иј а за рат против Трећег Рајха. Према тој с тр а т е г и јс к о ј з а м ис ли , Пољска би т реб ал о да и з д р ж и немачку офанзиву до з и ме 1939. Из гог р аз л о г а рат би треб ал о да отпочне у месецу септембру (доиста т а к о ј е и било). Месеца о кт обра у Пољској настаје период в е л и к и х киша. Оне п ретварај у њене равнице у вел ике мочваре. Т е ж а к тере н од дубоког б ла т а и рђави путеви т ребали би да заус тав е немачку офанзиву. Њ е н а о кл о пн а и мото р из о ва н а ср ед ст ва и м е х а н и з о в а н а а р т и л е р и ј а б ил е би н е п о м и ч н е у н е п р о л аз н ом земљишту. У међувремену пољске о ру жа не санге требај у да изграде ј а к е одбранбене п о ло ж ај е на реци Висли. И да их од рже до пролећа 1940. године. Тада би француска војска предузела велику с тр а те г и ј с к у офанзиву против Немачке, на З а п а д н о м фронту. Поред тога, Савезници би појачали п оморску б ло кад у Немачке, у циљу да јој пресеку њене п оморске везе и онемогући јој снабдевање из прекомо рских земаља. Ис то тако, б рит а нс ка раг на морнарица треб ал о би да форсира н а си л ан у л аз а к у Б а л т и ч к о море, ради ун иш те ња неп риј ат ељск е п оморске моћи. Француска, Б е л г и ј а и Холандиј а, С кан дин ав ск е државе и Пољска т ре б а л е би да м об и л и ш у и н ао р ужа ју у к уп н о 250 пе ша ди ј ск и х дивизиј а. Све зничке в а здухоплов не снаге имале би своје базе у ј у ж н о ј Норвешкој и Шведској. Пољска војска, по овом плану, т реб ал о ј е да обави з а д а т а к с на ж н е с т р а т ег и јс к е побочнице савез ничких о ру жа ни х снага иза снажне и непробојне француске М аж ин о Линије--цве до момента за свеопшту офанзиву против Немачке. Овај п ла н био је добро замишљен, али његово извршење било је веома тешко, скоро неизводљиво. Пре свега, Савезници нису б р иж н о и детаљно п роц ен ил и новостворену г е о п ол ит и чк у и војну с и т уа ц иј у у Европи. И зг л ед а они су п от пун о пренебегли да рас матр ај у п о л и т и ч к у и војну с ит уац иј у Совј етског Савеза. З а ш т о ? У очи напада Немачке на Пољску, СССР је закључио У гов ор о Ненападању са Трећим Рајхом, и и з ј а сн и о се као „ Н е у т р а л а н “ у рату и зм еђ у Немачке и Савезника.

66

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

Пре него ј е р ат са Пољском отпочео, немачки г ен ер алшт аб т ра н сп ор туј е шест нових д ив и зи ја са З а п а д н о г на Исочни фронт. Тако њихов дотадањи број од 58 попео се на 64. Од којих су 9 биле о клопне , 4 мот ор изо ван е пешадиј е и 3 а лпијс ке. Те снаге биле су груписане д у ж исто чне границе Немачке, под изговорм; Војни маневри! Пољска ј е могла да испостави Немачкој само 35 п ешадиј ских д ив и зи ја (недовољно нао р ужа н их и опремљених) и 12 коњичких бригада. Када ј е Немачка н ап ал а Пољску, 52 немачке дивизиј е бејаху распоређене у б ит а чн ом п ор ет ку д уж Пољских граница. Ос т ал их 12 д ив изиј а биле су у „с тра те ги јс ко ј р е з е р в и “ д ал еко од фронта, у дубокој п оз ад ин и , п о тпун о спремне за р аг н е о перације где год се потреба буде указала. (Пољска је б ила скоро без с тр а т е г и јс к е резерве). Две н емачке армије (III и VI) биле су груписане дуж северних г раница Пољске. Једна армија (VIII) била је у средини б итачног поретка, а друге две (IX и XIV биле су д у ж ј у ж н е границе Пољске. Немачки о пе ра ти вни п л а н за предстој ећу б и т к у био је: опкољавајућа битка, по п р и н ц ип у Ханибалове б и т к е код Кане ( Тр а зи м ен с ко ј езе ро ) у И т а ли ј и . Пољска Врховна ко манда није очекивала такав распоред нема чки х армија. Јер на северу и на ј угу биле су вел ике геогра фско- стр ат ег иј ск е баријере и пољски с ол идн о и з гр ађ ен и одбранбени положај . И поред свега тога, нем ачки Главни ге н е р а лш та б к о н ц е н т ри ш е најјачу XIV Армију, од 14 пеша ди јски х д ив из иј а и две о кл о п н е д ив изиј е на ј у ж н о ј пољској гранци, На том битачном сектору, Немачка врховна команда употребиће четири од њених 9 о к л о п ни х д ив из иј а против Пољске, иако земљиште није било погодно за њихово дејство. Овим ј е д ок аз а на вредност и та ч но ст аксиома војне стратег ије: Из не на ђе ње ј е поло ви на победе! П о љ а ц и су к о н ц е н т р и с а л и њ и х о в е г л а в н е с н г е на сре дњемсектору, очекујући фр о нт ал н и а не обухватни напад. И тако, у ме ст о да б ит к а буде фр он т ал н а (према пољској процени ратне с иг у ац и је ) п ос та ла ј е обухватна; веома неповољно за браниоца, који то није очекивао, и није имао времена да изврши п регруписавање својих трупа. Немачке армије кренуле су у офанзиву са највећом же с ти но м и в е л и к им борбеним еланом. Г лав ни и најјачи напад био је на лево крил о пољског б итачног поретка. Само за н е к о л и к о дана, и поред упорне пољске одбране, Немци су обухватним нападима

У зо р ц и и п овод за други светск и Рат

67

з а о к р у ж и л и пољске главне снаге, које су б иле п ринуђене на х итно повлачење ка реци Висли. И поред в ел ике храбрости пољске коњице, која ј е ј у р и ш а л а на немачке тенко ве у покрету --са и су ка ни м сабљама и у п ер ен и м копљима- -ниј е се могло за ус тав ит и нагло продирање нема чки х т ен ков а и дивизија. Б и л о ј е т о нова в р ста р а т о в а њ а - - о к л о п а у п о к р е т у и ваздухопловства ( „ Ш т у к е 1") -- за које Пољаци нису били спремни н и т и за то н ао ру жа ни да би с е м о г л и успешно суп роставити. Они су и ма ли само ј ед н у бригаду од 150 тенкова, и недовољно раг н их авиона. Већина од њих била ј е у н иш т ен а на аеродромима од немачке веома бројне авијације, у прва два дана рата. Ш т а више Пољска није и мал а д о в о ј б н о времена да из врши п о т п у н у м о б и л и з а ц и ј у с во ји х к о п н е н и х снага. У м е с т о од п р е д в и ђ е н и х 50 д и в и з и ј а , ус п ел а ј е да м о б и л и ш е са мо 35 пе ша ди јс ки х д ив изиј а, са недовољно а рт и л е р и ј е и противае ропл ан ск их батерија. У току рата, н е к о л и к о д ив из ја које је успела да мо б ил ише биле су упућене на реку Вислу и реку Сан, где ј е био организован нови, краћи фронт, према Р а тн о м Пл ану Савезника. Тај п л а н није било л ак о о ст в ар и ти због веома брзог и сн аж но г д еј ства н емачких коп не ни х снага, о к л оп ни х ј е д и н и ц а и разоравајуће моћи н емачког в аздухопловства. Оно ј е већ за прва три дана п о с та ло неоспоравани господар вазд ушн ог простора и зна д Пољске. Пољски авиони, као што смо већ рек ли , били су у н иш т ен и на земљи, немајући ни довољно времена да уз л е т е и дочекају Немце у ваздуху. И у пркос ж е с т о к и х борби и немачке потпу не н ад мо ћн ости у ваздуху и на копну, Пољска Врховна Команда у спела је да повуче под борбом г лав нину својих снага на десну обалу Висле и Сана. Пот ре бн о је и з р а з и т и п р изн ање и похвалу, ј ер су то н ај т е ж е о перације у војној с тра тег иј и. Пољска врховна команда се над ал а да ће на новом фронту, иза ј а к е с т р а т ег и јс к е баријере (Висла и Сан), са ново м об и л и с а н и м д ивизиј ама, зау ст ав ит и немачко напредовање и п ред уз ети против офанзиву. (Toј е војвода Мишић успешно учинио на реци Колубари 1914. године и потпуно п оту као Аус триј ск е д от л е победоносне д ивизиј е.) На дан 9. септембра, када је б ит к а за Варшаву отпочела, францускавој ска на З а па дн ом Фронту предузела је малу офанзиву у о б ла сти Вардт. Н а ж а л о с т то ј е б ила само с имб ол ич на војна помоћ храброј Пољској војсци. To није мо гл о спасти ту земљу од потпу но г пораза. Та француска офанзива веома мале размере, имала је само л о к а л н о г успеха, без и каквог с г р а т е г и ј с к о г и

68

Гласник Српског историјско-културног друштва „ЊегоиГ

п ол и т и ч к о г р е зу л та т а. (Пет недеља каеније, немачке трупе ће с н а ж но н ап ас ти Французе и п р и н уд ит и их да се повуку на њихове раније п оложај е, п реп уст ивши Не мди ма чак и франуски град Форбах. 5 З а време те ма ле француске офанзиве (?!), 80 француских д ив из иј а било је к о н ц е н тр ис а но у б л и з и н и западне границе Немачке, у п о т п у н о ј р ат но ј оп реми , с ходно Р а т н ом П ла ну Савезника. Да ј е само ј е д а н део т их д ив из иј а учествовао у тој офанзиви, Французи би и ма ли в ел и к о г војног , с тр а т е г и ј с к о г и т е р и т о р и ј а л н о г у с п е х а , ј е р ј е Немачка б ила у мо гућ но сти да им супроетави само н е к о л и к о о д њених 23 д ив изиј а, које ј е и мал а на з ап а дн о м фронту, у то време. Тада ј е однос снага на т ом фронту био 3,5 у ко ри ст Француза. И поред те огромне надмоћ ности , Врховни к о м а нд ан т француске војске, Генера л Г а м л е н ( најбољи врховни к о м ан да нт и с тр а т е г Француске) добија д ир е кт и ву од француске владе да не п ре ду зи ма н икакве р ат не операције пртив Немачке. Чак и С ав е з н и ч к о в а з д у х о п л о в с т в о у з д р ж а л о се од б омбардова ња Н е ма ч ке . У с т а в а р и , б р и т а н с к о в а з д у х о п л о в с т в о ј е „бомб а р д о в а л о " Н е м а ч к у , а л и не б о м б а м а , већ п р о п а г а н д н и м „ л е т ц и м а “ . Б р и т а н с к и стручњаци (?) м и с л и л и су да ће п обедити Немачку (на врхунцу њене војне и ек он ом ск е моћи) п о л и т и ч к о м пропагандом-- хартијом, уме ст о ек сплоз ива. Та слабост (а мо жда и лудост) горко се осв ет ил а Сав езницима. Они су веома скупо п л а т и л и т у њихову н еодлучност, а можда и страх од Немачке. Зб ог мале, скоро н икакве војне помоћи од стране савезника, Пољску ј е очекивала веома т е ш к а судбина. 6 Запањуј ућа; војна н е а к т и в н о с т са ве з ни к а не мож е се ничим оправдати. To је довело не само до војног пораза Пољске, већ и Савез ника, ј ер ј е Немачка д обила све б ит к е на копну и з а у з е л а целу З а п а д н у Европу и Б а л к а н с к о полуострво. И рат уместо једне трајао ј е пуних четири године. Пољска је верно и в ит е шк и и с п у н и л а своју обавезу према С ав ез ни ци ма ( послала ј е пред рат две своје д ив из иј е у Француеку да јој помогне), али они нису и с п ун ил и њихове обавезе, и нису ни шт а у ч ин или да јој војно и м а т ер и ј а л н о помогну. Они су је ј ед н о с т а в н о п ре пу ст и ли на м и л о с т и н е м и л о с т Немцима. И док 3 6

RodjerCere, S E CONDA GVERA MON D I A L E на т а лиј а нско м ј е з ику ) , Grazanti, Milano, 1961. g., 17. Акад емиј а Наук СССР. V S E M I RX A J A ISTORIJA (на руском ј е з ик у ) Том X, Москва, 1 96 5 . г., стра. 22.

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

69

је б ит к а за Варшаву п л а м т и л а свом же с ти но м, пољека влада, п р ед ав ши сву п о л и т и ч к у в л а с т Врх овн ој В ој ној К о м а н д и , нап ушта земљу и о д ла з и у Румунију, 17. се птембра 1939. године ( можда је то била в ел ика грешка). Тог и сто г дана, трупе Црвене Армије улазе у Пољску и з аз и м а ј у све области, и сто чно од Л и ни ј е Курзон. 7 Сој вј етска влада и зј ав ил а је да ј е то уч инила да би спречила нереде у том дслу Пољске. Пољска војска, десе тко ван а и преморена од те шк ог рата са Немачком, могла ј е да п ружи само слаб о тп ор новом завој евачу. 8 Црвена Армиј а з а да ла ј е смр то нос ан ударац у леђа пољској вој сци и т и ме јој о н емо гућ ил а борбу про тив немачког Вермахта. З б ог тога што су совј етске д ив изиј е п родирале у працу немачке војске н а с та л о је веровање у Европи да ће доћи до ору жа но г сукоба и змеђ у њих. Али немчка Врховна К оман да била ј е о презн а и повукла ј е своје снаге из неких з а у з е т и х крајева Пољске, п р еп уст ивш и их Совјетима. Три дана после тога, то ј е с т 20 сепгембра, п ет немачких армија б иле су распоређене на л иниј и: Bijalistok- Brest Litovsk Lvov-Strij. У циљу да се избе гне сукоб са С овј е те ки м Савезом, н е м а ч к е д и в и з и ј е су се п о в у к л е на п р е т х о д н о у т в р ђ е н о ј д ема ркац ионо ј л ин и ји , сходно Уговору о Ненападању, којег су Немачка и Со вј етски Савез п от п и с а л и , у Москви, месеца агуста 1939. године. Само нна е к о л и к о дана пре напада Немачке на Пољску. На дан 27. се птембра 1939. године, Трећи Рајх п от пи с ао је нови Уговор о војном савезу са С о вј етски м Савезом. Према т ом уговору Б а л т и ч к е земље и Бесарабиј а п рип ал е су СССР, да би Немачка добила к он тро лу над Румуниј ом и право искоришћавања извора нафте у тој земљи. У мећувремену, престоница Пољске, Варшава, носле херојске одбране, предала се Немцима. Два дана касниј е к а п и т у л и р а л а је и последња одбрана у Пољској, тврђава Модлин, 35 к ол оме тар а северо з а па д но од Варшаве. Тако је Пољска и з губи ла рат и била " Ли н и ј а К у р з о н " била је граница и з ме ђ у По.Ђске и С'овјетског Савеза, коју је п р е д л о ж и о Лор Ку рз о н, Е нг ле з , п о с л е п о .ђ с к о свој етског рата 19 19-1920, као т е р ито р и ј а л ну међу за успостав.Ђање примирја и з м е ђ у те две зараћене државе. Та линија пр о т е з а ла се ј у ж о од Гродна. з а т и м ист о чно од Пољске, Ау с т р о - Уг а рс ке и Русије. s

Gal eaz o Cano, DIARIO ( Дне вник) zeta Benita Musolinija, I део, Риз о л и. Милано, 1946, стр. 166.

70

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

подељена измећ у Трећег Rajxa и Совј етског Савеза. Те две државе р а т и фи ко в ал и су њихов Савез 28. се птембра (само на хартији). Тада су у т в р ди л и гранцу и з ме ђу њих: ист очна г ран ица Пруске (осим о б ла ст и Сувалки, који ј е припао Немачкој) - Ос т р о ле н к а - река Буг- Рава Рускаја - Лубасов. Тиме је Русија д оби ла 201.252 кв адрат на к и л о ме т р а пољске земље са 11.95 м и л и о н а с т а н о в н и к а . Не м ач к а ј е п р и г р а б и л а 188.185 квадратна к и л о ме тр а и 20 м и л и о н а становника. To је б ила пета п оде ла Пољске, у њеној бурној историј и. Пољски народ је п о н о в н о и з г у б и о своју с л о б од у и н е з а в и с н о с т . Подељен и п р и н у ђ е н да ж и в и и о п с т а н е п од два п о т п у н о р а з л и ч и т а т о т а л и т а р н а и д и к т а т о р с к а система. У вези са том новом п о де ло м Пољске корисно је з н а ти одговор давно пр еми ну ло г француског цара Напо леон а I, за време з ато чења на пу ст о м острву Св. Ј елена. Када су га у п ит а ли за у зро к његовој про па сти, он ј е изјавио: „Моја највећа грешка ј е с т е што нисам п о т пу н о у н и ш т и о Пруску и нисам довољно п роши рио П о љ с ку . “ Добро ј е дубоко р а з м и л и т и о његовим речима, ј е р ће Пољска поновно бити ј аб ука раздора између Немачке и Русије? Кад ј е немачко- пољски рат био при свршетку, Х и т л е р ј е о држао говор у Да н зи нг у , 19. се пт емб ра 1939. Он ј е тада свечано изј ав ио да Немачка нема р аз л о г а да ратуј е против З а п а дн и х сила. Нагласио ј е да Трећи Рајх нема н еп риј ат ељск их намера према Француској. Те његове „миро љу би ве“ изјаве биле су у потпу но ј п ро тив реч ности од ног шт о је писао у његвој књизи М О Ј А Б О Р Б А , н а с т р . 346, где ј е р е к а о : „У уништењу Француске, Рајх види средство да прибави своме с т а н о в ни ш тв у потребан простор на другој страни. ‘ ‘ Осим тога, н ацистичко воћство видело је у п р опа сти Ве ли к е Б р и т а н и ј е мог ућн ост за успостављање немачког к о л о н иј а лн о г царства. Говорећи о миру, воће н а ц и с ти чк е Немачке п оку ша ва ли су да обману З а п д н е државе и да их раздвоје са циљем да свакој п ојединачно понуде одвојени уговор о примирју. У томе циљу Хи т л е р ј е говорио у Рајстагу на дан 5. октобра 1939. године, објављујући „Офанзиву за м и р “ . Рекао ј е да Не мачко-Совје тски Уговор трај аће дуго. На поме нуо ј е да н икаква пропаганда од стране з ап а д н и х д емо крац иј а не м о г у т а ј уговор о сл аб ит и. О н ј е тада п р е д л о ж и о Европску Конференциј у, ради из рад е коначног Ст ат уа за народе еврпског к он т и н е н т а . 9 9

Gal eazo Cano, DIARIO ( Dnevnik) str. 177.

У зо р ц и и повод за други свегск и Рат

71

Савезници су одмах и п рав илно одговорили: „Није ствар у и зради С т ат у т а на основу немачког освајања, већ у успостављењу мира и с иг ур нос ти у Европи враћајући слобду народима који су је и з гу би л и. ' " Има ли су тада у виду Аустрију, Чехословачку и Пољску. Као п о сл ед ица тога, обострана шт а мп а зар аћ ених страна отпо че ла ј е дискусије. С ав ез ни ци су добро з н а л и да ј е тај други Х и т л е р о в говор био ч ис т а н а ц и с т и ч к а п р о п а г а н д а у циљу добијања п о треб ног времена да Немачка пребаци своје оружане снаге са Ис точн ог на З а п а д н и Фрон. Када су све то з н ал и , онда је з аиста за осуду њихова п отпуна војна не ак т ив нос т на З а па дн ом фронту, као и њихова н еа к т и в н о с т на мору ради ун иш те ња поморске моћи опасног п ротивника. Ш е сн а ес т дана после т ог другог Хитлеров ог говора, то ј е с т 21. октобра 1939., немачка влада објавила ј е званичну ноту. У њој се каже: „ Пошто зап ад не д е м ок р ат и је одбијају предлоге в лада Не мач ког Рајха нема више н и к а к в о г мо ти ва за даље разговоре о миру, и не мож е п р е д л о ж и т и ничег новог. „ 10 У ствари та н ац ис т ич ка „Офанзива за м и р “ б и л а ј е неуспели покушај Немачке да ослаби односе из ме ћу Вел ике Б р и т а н и ј е и Француске, у намери да ову другу и зо л уј е и т и м е ј е лакше победи. У жељи да то постигне, Б е р л и н отпочиње да објављује преко радија на фр анцуском ј е з и к у подругљиве говоре како би њима о с л а б и о б орбе ни м ор а л ф ра н ц у с к и х о р у ж а н и х снага, говорећи им да немају за кога и з а ш т о да се боре и гину. Пролеће 1940. године дошл о ј е и прошло, али Савез ници нису п р е д у з е л и р ан иј е пред виђ ену о п шт у о фанз иву про тив Немачке. Н и т и ј е б рит а нс ка ратна флота пок уша ла да н аси лн о ybe у Б а л т и ч к о море и обави з а д а т а к предвићен С ав ез ни чк им р а т н и м п ла ном. Тешко ј е р а зу м ет и , а ј ош т е ж е оправдати, ту н еа к ти вн о ст . Поготово када ј е В ин с т о н Черчил, први Лорд А д м и р а л и т е т а , изјавио: „Господарење Б а л т и ч к и м морем ј е с те од највећег значења, не само з а Rojal Nevi (б ри тан ска ратна флота), већ и за Вел ику Б ри тан иј у. Да л и се то може п ос ти ћи? У овом новом рату не ма чке а ра тн а моранрице није препрека. Наша над моћ ност у в е л и к и м р а т н и м бродовима чини нас же љни м да их и заз ов емо (на поморску б итк у-н п. ) 11 10

Ибид.

11

Winston Churchill, GATHERI NG STORM ( на е н г л е с к о м ј е з ику ) , Канада, 1948. ст. 461.

72

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

увек и било где се ука же п рил ика. Ми нс к а поља могу бити о ч иш ће на од јаче поморске силе. Подморнице не намећу опасност за флоту од ефикасних ма ли х бродова (за борбу против немачких по дморница - н.п. ) 12. Д ев ет месеци про теко ше без борби на З а п а д н о м Фронту. Ли чи л о ј е као нека кв о прећ утн о помирење од стране оба п ротивника. Овај врменски период, боље речено „Рат н е р а в а " , био ј е п о з н а т код Француза као „Drol d ger' ‘ то ј е с т смешан рат. Можд а ј е и з г ле да о „ с м е ш а н “ Французима, али није био ни нај мање „ к о м и ш е “ за Немачку врховну команду. Она је брижљив о и н е у мо рн о и с т р а ж и в а л а слабе та ч ке п р а к т и ч н о неосвојиве М аж и но л иниј е (више у застопних п оло жај а од безброј моћно н ао ру жа н их об је ката с т а л н е фортификације-- н.п. ) кроз коју би нема чке ор ужане снаге тре ба ло да продуру у Француску. У међувремену, гл ав ни на немачке војске од 60 дивизиј а, употребљених у рату против Пољске, угодно и н еуз неми рав ан о биле су п ревезене и ко нц е нт ри с ан е д у ж француске и бел гиј ске г ран ице . Не ма чке о р у ж а н е снаг е б и л е су п оп уњ ен е новим кадровима преоружане и оремљене ратн и м матер и јал о м , з а п л е њ е н и м у Чехословачкој и Пољској за ,,blizkrig“ против Француске, Б е лг и ј е и Холандиј е. Само у Чехословачкој Трећи Рајх је з а п л е н и о намј од ерн иј у артилериј у, прот ив авионске топове и п о т пу н о н аоружање за своју војску, ј ачине од ј едног м и л и о н а . To ј е о м о г у ћ и л о н е ма ч к о ј р а т н о ј и н д у с т р и ј и да п роизводи само т е ш к о наоружање, „ ш т у к е " , п о дм орни це и ма гн е т с к е мине у в ел и к о м броју. З а то време, Ве ли ка Б р и т а н и ј а и Франдуска морале су да производе и најобичније наор ужа ње и мунициј у. При томе, Уј едињено Краљевство морало ј е да обучава своје трупе за модеран рат. После Првог св етског рата, б р ит а нс к и рез е рв ис ти нису и ма ли војну обуку, н и ти су б ил и повремено п оз ив ан и на војне вежбе. Ве ли к а Б р и т а н и ј а после Првог с в е тс к ог рата и м ал а је п рофесионалну војску од 1.00.000 људи (мање од п редрат не Југоелавије). Тек у месецу априлу 1939. године, месец дана после оку пац иј е од стране Немачке, б р ит а нс к и п а р л а м е н т ј е изг ла сао з а к о н о обав езн ој војној с л у ж б и з а све ф и з ич ки способне брит а нс ке грађане. Док су немачке д ив из иј е биле ј ош у гоку транспортовања из Пољ>ске на З а п а д н и Фронт, с т иг л е су у француску 30 нових

Т о р о н т о Стар, 5. августа 1981. г.

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

73

к о л о н и ј а л н и х д ив и зи ја . И с т о т а к о и 10 нових б р и т а н с к и х д ив и зи ја биле су и скр цн е у Француску Немачко врховно руководство, после победе над Пољском, чврсто ј е веровало да ће доби ти р ат против С ав ез ни ка и да ће „ В е р м а х т “ и з вр ш ит и л ак о искрцавање и з а у з е т и бр ита нс ка острва. У томе ј е била само полов ин а истине. Трећи Рајх ће п о бе ди ти Француску, Б ел г иј у и Холандиј у и оку пираће те земље. Али, „ В е р м а х т “ и поред в ел и ки х ж рт ава неће усп ети да се искрца на б ри та нс к а острва, а ј ош мање да добије р ат против Савезника. Ако сада пажљиво ан ал изи рамо што смо рек ли у предходним с тр ани цама , мо ж ем о зак љу чи ти следеће: - Трећи Рајх, п от ај но и подмукло, без објаве рата -- противно Ме ђународном ј ав ном и Ратн ом Праву -- напао ј е Пољску, без о п р а в д а но г р аз л о га за тај рат. To и ст о учиниће 18 месеци касније против наше земље. Т о в ид н о доказује да Немачка није поштовала не само уговоре и споразуме, које ј е зв ан ич но и п от пи са л а, већ ниј е по шт ов ал а ни п остој еће мећународне з а к о н е и одлуке Д р уштв а Народа у Ж е н е в и . Да ли ће то и сто уч ин и ти и у будућности? - Пољска ј е веома касно - само на два дана пред рат-објавила о пшту м об и ли з ац и ју . И само са две трећине свог војног п о т е н ц и ј а л а - н ед о в о љ н о н а ор уж а ни м и без о к л оп ни х ј е дин иц а- с уп ро ст ави ла се разорној немачкој ратној машини. Иста судбина зад ес ил а је и нашу земљу. Влада је објавила о пшту м о б и ли з а ци ј у када ј е рат већ отпочео. У тај р ат Ј уг ослвиј а ј е ушла морално, м а т ер и ја л но и п о л и т и ч к и п о т пу н о неспремна. - На З а п д н о м фр о н т у , Са ве зн ици су и м а ли ч етири пута јаче снаге од Немачке за време рата са Пољском. У м е с т о да тада предузму велику офанзиву и искористе л окални успех код Вердта, француска влада наређује врховном коман да нту француске војске да не п ре ду зи м а н ик акв е ратн е операције против Немачке. Ту ш т е т н у п о л и т и к у и војну н е а к т и в н о с т у рату, Француска ће скупо п л а т и т и : изгубиће рат са Немачком. - Окупирајући Чехословачку и Пољску, Немачка ј е з а пл ен и ла модерно и п о тпун о н аоружање за 80 дивизија. З а т о немачка ратна индустрија обилно ј е производила теш ко ратно нао ру жа ње: т ен ков е, бомбардере, м от о р и з о в а н у а р т ил ер и ју , против а е ропл ан ск е топове, по дмо рни це и м а гн е тс ке мине за „муњевити р а т ‘‘ против Савезника, а касниј е против Совј етског Савеза.

74

Гласник Српског историјско-културног друштва „ЊегонГ

- Модерно рат но ваздухопловство, ок ло п не и мот ор изо ван е дивиз иј е, имају разорну в атрену моћ, бр зин у и в е л и к и до мет акције, и одлучујућа су ередства за брзо и успешно вођење рата. - У н емачко- пољском рату, први п ут је била употребљена немачка нова офанзивна етратег ија: „BHzkri g", муљевити рат, ј е с т е с а в р ш е н а с а р а д ња и з м е ђ у к о п н е н и х ј е д и н и ц а , в азд у х о п л о в с т в а и о к л о п н и х д и в и з и ј а ради с н а ж н о г , б рзог и неодољивог удара у циљу пробоја п рот ив н ич к их одбранбених п оло жај а, и ли обухвата с бокова.

3. П оглед у будућност У п рет хо дна два поглавља р а з м о т р и л и смо који су били узроци и повод за оба свете ка рата, као и каква ј е б ил а војноп о л и т и ч к а с ит уац иј а пред Друг и св ет ски рат, немачко-пољски рат и његове последице. Све је то само исто риј а и н и ш т а више. Многи с матрај у да то није п отреб но да п амт имо , а ј о ш мање да изучавамо. Али постој и стара и добро п оз на та изрека: ИСТОРИЈА СВ ПОНАВЉА. П о к а з а л о се да ј е то п о тпун о тачно. Све шт о се сада у Хрватској, Босн и и Херцеговини, дешава та и з р е ка ј асн о потврћује. Године и децениј е су прошле, али про бл еми остају увек исти. Р а з л и к а ј е ј е д и н о у томе шт о те проблеме и снорове решава нова, ма лд а ген ер аци ја-- са м о д е р н и м а у т о м а т е к и м наоружањем. До к и ет ор иј а хр он оло шки б е л е жи све што се збило: где зашт о, к ако и када, г е о п о л и т и к а предвиђа шта би се могло д ог одит и у б лиској будућности. Из нашег детаљног и зл аг ања в ид ел и смо да је в ин ов ни к и кривац за оба светска ра га б ила Немачка. Б е з обзиа какво ј е било њено п о л и т и ч к о уређење и е к оном ски систем. У првом рату, Немачка је била д ем ок р ат ск а и царска (цар Виљем II ). У дргом рату б ила је т о т а л и т а р н а и д ик т а т о р с к а (Хитлер). Па када је Немачка п ро уз роко вал а два свет ска рата за шт о онда не би започела и Трећи св ет ски рат? Она сада има много више р азл ог а за Трећи него за Први светски рат. После Другог рата она ј е и з гу би л а з н а т а н део њене сопствене т ериториј е: Горња Ш л е з и ј а П о м е р а н и ј а и Ис то чн а Пр ус к а п р и п а л е су Пољској. Део Источне Пруске д обила је Русија. М ем е л и даље остаје под Естониј ом, а Ш л е з в и г - Х о л с т а ј н враћени су Данској (1920. год. ) Су де тска о б ла ст враћена ј е Чехословачкој, после Другог рата.

У зо р ц и и н овод за други светск и Рат

75

Те иростране области, са н е к о л и к о ми л ио н а Немаца, ни садашња д ем о к р а т с к а Немачка, ка нц ел ара Хе лм у та Кола, не може л а к о з аборавити, а ј о ш мање да их се одрекне и осг ави под управом друг их д ржа ва . П ог о т о в у ш т о го не ж е л е бројне ко н зер ват ив не снаге, и наг ло ширење ратоборног новог н ац из м а у садањој уједињеној Немачкој). Они су ти који сада подржавју и проповедају „ р е в а н ш и з а м " . Иако ј е Х и тл ер давно умро његова и деологиј а с т а л н о живи у свести и срцима мног их Немаца. Стога, о п ш т а с ит у ац и ја (поготово п о ли т и ч к а ) постај е „веома з а б р и њ а в а ј у ћ а ' ' п р е м а р е ч и м а H a ns - L u d v i g a , п р е д с е д н и к а федералне установе против к риминала. Он ј е изј авио (5. августа 1991. године) да ј е у Источној Немачкој 3000 тв рдокори На циста ида се њихов број с т а л н о повеђава. Они су и з в р ш и л и многе фи зи чке нападе на стр ане држављане (Пољаке, Турке и Русе). У т и м нап ад има б ил о ј е и мртвих. 13 Месеца ма рт а 1992. г. , ка наска ш т а мп а ј а в и л а је да у Немачкој сада има 76 н а ци с ти ч к и х група, које представљају п о л и т и ч к у опасност. Њих ов главни циљ остају и даље страни поданици, који раде у Немачкој и све и зб ег ли ц е из земаља Трећег света. Крајем месеца марта 1992. године, они су приредили в ел ике и бучне д ем ос т ра ц иј е (са бубњевима), уз вик уј ући пароле: „Немачка з а Н е м ц е “ . „Стр ан ци н ап о љ е " . При томе, п а л и л и су и бомбама н ап ад ал и с к л о н и ш т а и збе г ли ца . А шт о ј е веома забрињавајуће, т и е к с т р е м и с т и се сада и п о л и т и ч к и о рг аниз ују (исто што ј е Х и т л е р учинио у 1923. години). Очекује се да ће п о к а з а т и њихову моћ и број на с лед ећи м о п ш т и м п о л и т и ч к и м и збори ма у Немачкој. Поред тога, ти нови н ац ис т и се и де олошки и операти вно п ове зј у са е к с т р е м и с т и м а и с т их идеја и д ру гим з ем мља ма (Канади, САД, Хрвтској, Аустриј и, Пољској, Б а л т и ч и м земљама и У к р а ј и н ) . Према и з е ш т а ј у н а д л е ш т в а за з а ш т и т у устава немачког министарства унутрашњих послова екстремне о рг ан из ац је у Немачкој имај у већ 40.000 чланова. У 1991. години б ило их ј е само 32.000. Напади на стране поданке (раднике у Немачкој) и и збе г ли це повећали су се четири пута за годину дана (1319 од само 270 напада у 1990. години). Д а к ле , догаћа се тачно како ј е п ис ац ових редова писао прошле године у „СРПСКОЈ Б О Р Б И " и рекао: „У Немачкој ће н а ц и с т ич к и п окре т п р о д уж и ти да бројно расте. Ако 13

Српска Борба, В о л XLVI, Број 1489 -90, но в е мб а р / д е це мб а р 1991; год

76

Гласник Српеког историјско-културног друштва „Његош"

не буде строг о под к о н т р о л о м Европске З а је дн и це , та крајња десничарска п арт иј а покушаће све да поновно дође на в л аст у Немачкој. З б о г њене нехумане д о кт р ин е и агресивне п о л и т и к е та в о ј н о - по л ит ич к а п ар ти ја мо гл а би п о с та ти в е л и ка о пасн ост по с т а б и л н о с т и и си гу рн ост Е в р о п е . " 14 Опас но ст по Европу нису само те в ој но -п о ли т ич к е борбене о р га н и з а ц и ј е , н а з о в и м о их „н ез в ан ч на Н е м а ч к а “ . Оп ас н ос т постај е све већа и од „званичне Не м ач к е“ . Ево н ек ол и ко п р и м е р а ! Про шле године (1991.г.) званичне л и ч н ос ти Француске ј ав но су к р и т и к о в а л е п о л и т и к у садање Немачке, рекавши Бо н (тј. влада Н е м а ч к а ) п о к у ш а в а ( н е д а ј Б о ж е , да у с п е ! ) да с т в о р и „ТЕВТОНСКИ П О Ј А С “ од Б а л т и ч к о г до Ј адранског мора. Када ј е Х е л м у т Кол, ка нц ел ар Немачке, био у званичној посети бив. Совј етском Савезу (октобра 1989.), М и к а и л Горбачев му ј е рекао: „ Пок ушај и да се п ромени т о шт о ј е већ створено.. . јесте непревидљив чак и опасан п о с а о . “ На т о му је Ко л одговорио: „Последња реч историј е ј о ш није изговорена. “ 15Тиме је он рекао све! Немачка ж е л и да има и изговори п оследњу реч у и ст ориј и. А каква ће та „р еч “ бит и ј а с н о су нам п о к а з а л и Први и Други с вес тки рат. И ту и с ту „р еч “ Немачка ће вероватно и зг ово ри ти и пред Трећи св ет ски рат, који би ј е д и н о она могла и зазв ати . Три недеЉе пре његове посете Москви, Совј етска влада је о п т у ж и л а Немачку да угрожава с иг ур нос т у Европи. „ П Р А В Д А “ нека да њи орган к ом п ар ти је СССР, ј а в и л а ј е да је Бон употребио своје амбасаде у Прагу и Варшави у сврхе „које немају ничег са н ормал ном д и п л о м а т к с о м а к т и в н о ш ћ у . “ Тада ј е С о вј е т с к а в л ад а о п т у ж и л а и шт а мп у З а п а д н е Немачке да е к с п л о а т и ш е бегство Источних Немаца за своје „шовинистичке ‘ ‘ и „наци она лис тич ке ‘ ‘ сврхе. 16 Опас но ст од н емачког „ ш о в и н и з м а “ ј ош се више повећала после из јав е немачког м и н ис т ра финансија, Тео Ваигела, да је пита ње п р ед р ат н их граница Немачке „с та лн о о т в о р е н о ' \ Другм речима, ј е д н о г дана (у веома бли ск ој будућности), Немачка ће т р а ж и т и да јој се врате старе границе. Да ли ће то бити без рата? И после 47 година од свршетка Другог светскограта, Немачка ј ош није п о т п и с а л а сп ор аз ум са Пољском да јој п риз на је садање 14

Toronto Star, 4. окт о б а р 1989 г.

15

Washi ngton Post, 4. oktobra 1989 g.

16

Toronto Star, 2. с е п т е мб а р 1991. r.

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

77

граниде на реци Одри и Ниси. По том в ажн ом п ита њу ка нцелар Х е лм у т Кол рекао ј е у Б у д е н ст аг у (септембра 1989, ) да је „Немачко п ит а ње на дневном реду п о л и т и ч к о г света. „ И да би с т ави ли ј ош више горива на ватру, конзервативци немачке г рлато су з ах т е в а л и (и ј ош се нису у т у т а л и ) да уједињена Немачка мора бити ун утар њених „ ис тор иј ски х г р а н и ц а " . Ради тога, влада у Бону упорно наставља своју спољну п о л и т и к у уског „ н а ц и о н а л и с т и ч к о г " интереса. Д о к а з за то ј е с те следећи. З а време његове посете Пољској, новембра 1989. г. (пре уј едињења обе Немачке), Х е л м у т Кол није и зг оворио ни ј ед не речи да уједињена Немачка п р и зн а је садање з а п а дн е границе Пољске. Тиме п ит а ње пр ед рат них г раница Немачке заиста остаје „с та лн о о т в о р е н о “ , као ш т о ј е то рекао Тео Ваигел. И како време п р о л а з и т о п и т а њ е п о с т а ћ е све а к т у е л н и ј е и о п а н с и ј е по с т а б и л н о с т Европе. To се већ испољило у Југославиј и, где Немачка обилно н аоружава Хрватску свим врст ама ратно г н аоружања у циљу продужења и проширења ратног огња који већ месецима прождире и људе и земљу и привреду. Разумљиво ј е онда шт о ј е ј о ш пре две године, п р е дс та вн ик совј етског ми нис т аре тв а спољних послова рекао у вези п о ли т и к е З а п а д н е Немачке и б ез об зирн е п ропаг андне ш т а м п е те земље: „По тпун о ј е ј а сн о да такве а к ци је не одговарају п ри нц ип и ма Х е л с ин ки ј а ... и немају ничег з ај е дн и чк ог са усвој еним о п ш т и м и р и н ц и п и м а у о дносима и змеђ у с тра ни х држава. Ми се надамо да Бон неће и з г у би т и смисао одговорности. “ Д а к л е , остаје ј е д и н о нада (а не потврда) да Б о н „ н е ћ е “ и з г у би т и смисао о д г о в о р н о с т и “ . А ако он тај „смисао о д г о в о р н о с т и “ изгуби? Јасно в и ди мо да садања немачка влада не пошту је међународне с п ор а з у м е и уговоре, исто т о ш т о је ч инила и Хитлерова Немачка. Пре две године, бивши совјетски ми нис тар спољних послова, Едвард Шев р на дз е у разговору са и т а л и ј а н с к и м м и н и с т р о м спољних послова Ђани Де М ик ел и с, у Риму, рекао ј е о „буђуењу н емачког р е в а н ш и з м а “ . РЕЧ „ р е в а н ш и з а м “ на с рп ск ом значи: спољна п о л и т и к а која т е ж и за осветом, или поновном добијању изгубљених т е р и т о р и ј а . “ Таква агресивна п о л и т и к а још више п о г о рш ав а к р и т и ч н у с и т у а ц и ј у у бив. С о в ј е т с к о м Савезу, Ј угославиј и и у Турској, и то у време када ј е „смисао си гур ности и мир веома п от ребни Европи, а т а ко исто и на Б л и с к о м Ис току и у Азији. З б о г тога не само ј у го сл ов ен ска , већ и т урска влада осуђују агресивну п о л и т и к у Бона. Пре дс ед ни к Турске, Тург ут Озал,

78

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош‘"

упоредио ј е садању владу Бона Хитлеровој Немачкој, рекавши да је неприхватљива и „ н е с х ва т љи ва ' ‘ , - Та изјава и з а з в ал а је в ел ику срџбу Х елм ута Кола. Разумљиво, и ст ина га је озбиљно п р екор ил а за немачки „ р е в а н ш и з а м 1". П ре дс ед ни к Озал је изј авио у ј е д н о м т урск ом недељном л и с т у „да се Немачка меша и у послове ,других з е м а љ а \ почев од 1990. године (тј. од уједињења обе Немачке н.п. ) . “ Хитлерова Немачка ч и н и л а је исто то, наравно употребљавајући друга с ре д с т в а и ме тоде . О з а л ј е и с т о т а к о ос уд и о Не м ач к у да з лоупот ребљава њену е ко ном ску моћ, и рекао ј е да неке снаге у Немачкој п о т п о м а ж у герилце Радничке Партиј е Курда. Д акл е, п о т пу н о и ст ов ет н о што сада Немачка ради у Хрватској. Али и поред осуде п о л и т и к е Бон а од „других з е м а љ а 1' и опомена Кремља и Б е л е Куће, влада ка нц ел ара Кола продужује са својом шов ин ис ти ч ко м и р ев ан ш ис ги ч ко м п о л и т и к о м . Чак и као ч ла н иц а ЕЕЗ и НАТО, уједињена Немачка спроводи њену агресивну п о ли т ик у која постаје све опаснија по мир и ста бил ност Европе. Мешање Немачке у унутрашње послове Југославије видно се испољило 1. септембра 1991. године Тог дана неки немачки и а ус триј ски финансиј ери п ос ла ли су ј ед а н п у т ни ч ки авион са в е л и к и м бројем а у т ом а тс к их п ушака и 19 т он а му ни ци је у Хрватску, пр отив но међународном с поразуму о забрани продаје оружја. Пос ле огорчене борбе између ј е д и н и ц а ЈА и хрватске народне гарде, на аеродому Загреб, ј у го сл ов ен ске в л асти су з а п л е н и л е тај авион с оружјем. П ог ин ула су четири в ој ника ЈА (вероватно Србина). He зна се број п ог ин ул их Хрвата. Два дана после тог догађаја, Х е лм у т К о л о др жао је зв аничан говор у Бун де стаг у, рекавши да је његова влада спремна (и ради) да се пр из н а распад Југославије. Он ј е то учинио противно, противно, пр отивно п о л и т и ц и САД и У Н О које су п окушавале да одрже Југославиј у у целини. Тај говор ка нцелара Кола обиловао је речју „ ј е д и н с т в о “ када ј е говорио о Совј етском Савезу и „ефикасној п о м о ћ и “ тој држави . Али када је говорио о Југославији, п о тпун о је заборавио да спомене р е ч “ ј е д и н с т в о “ и ефикасну п о м о ћ “ Запада. Његове речи су звуча ле као нека претња боље речено као „ у л т и м а т у м " Срби ји , и н с и с т и р а ј у ћ и на ц е п ањ у Ј у г о с л а в и ј е и с т в а ра њ у н е с т а б ил н ос ти на Б а л к а н с к о м полуострву. Негативан п ли т и ч к и ут ица ј Немачке је ис го т а к о в е ли ки и у Буг арској и Албан иј и све на ште гу Југославије. Немачка и сто т а к о свим си л ам а подржава признавање не за ви сн ос ги Мак ед они је од стране ЕЕЗ. Све у

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

79

т е ж њ и да се Бу гар ска преко Мак ед они је повеже са Ал бан иј ом и створе ј ед а н војни обруч око ј у ж н о г дела Југославије, у ствари против Србије и Грчке. Н е м а ч к а Х е л м у т а К о л а у п о т р е б и л а ј е не с а м о њену „е кон омск у м о ћ “ (речи п р ед сед ник а Турске) већ и п о л и т и ч к у да ЕЕЗ п ризн а н е з ав и сн о ст Словениј е и Хрватске. З а ш т о ? З а т о ј ер Немачка покушава с в и м с и л а м а д ао ст в ар и Хитлеров сан: В ел ики Рајх. У то ме циљу ж е л и да поновно добије Словениј у и Хрватску (као шт о ј е то Хитл ер ов а Немачка учинила) и т и м е добије нај краћи и н ај сиг урниј и п р и л а з ка Јад ранск ом мору, а т и м е и С р е д о з е м н о м мо р у. Т а к о би Н е м а ч к а д о и с т а о с т в а р и л а „ТЕВТОНСКИ П О Ј А С “ и п р оши р ил а њен ,,Lebensraum“ , ш г о је Х и тл ер желео. Р аз мо т р и м о сада шт а би се мог ло д ог одит и у Европи у блиској будућности: Немачка ће п р о д у ж и т и са својом агресивном п о л и т и к о м „ р е в а н ш и з м а “ и уских н ац и о н а л н и х интереса, на ш т е т у њених и ст очних суседа и земаља Б а л к а н с к о г п олуострва и Б л и с к о г истока. После повлачења ка на дс ких и д елом америчких трупа из Немачке, она ће о т поче т и са из гр ад њом ратн е морнарице, војног в аздухопловства, тенкова, р а к е тн о г наоружања, а вероватно и средстава за хемиј ск и рат. To ће про уз роко ват и о пшт у трку у н аоружању у Европи. Тиме ће се по гор шати д и п л о м а т с к и односи И с т о к- За па д. У је д иње но ј Немачкој биће п о тр еб ни ј еф т и н и и сигурни и з во р и си ро в ин а у б л и з и н и њеног , ,Lebe ns rau ma“ . Ти најпого дн иј и извори н ал аз е се на Б а л к а н с к о м полуострву, особито у Србији, богатој р е т к и м миниралима: антимон, бакар, молибден, олово т у н г с т е н и цинк. Немачка ће у п о тр еб ит и сва средства да добије искључиву к о н т р о л у над т и м п р и р о д н и м и зв ор и ма , неопходо п отр еб ни м њеној развиј еној и ндустриј и. У је ди ње њо ј Немачкој биће исто так о пот реб на нова и б ли ск а т р ж и ш т а за њену масовну и нд у ст ри ј ск у производњу. Б а л к а н с к е земље са 60 м и л ио н а потрошача могле би ут ро ши т и з н ат н е количине њених производа. У замену за њихове минерале, полупроизведе, свеже месо, ншеницу, кукуруз, воће вино, дуван шумску грађу и вуну. У с л е д вел ике н есразмере не само цена већ и обима и т е ж и н е и змеђ у пољопривредних и готових и нд у сг р иј ск их производа, земље Б а л к а н с к о г полуострва имале би пасиван трг ов инск и биланс с Немачком. To би било веома ш т е т н о са њених како

80

Гласник Српског историјско-културног друшгва „Његош"

ек оно мски т ак о исто и п о ли ти чк и, и по ст ал и би потпу но зависни од ње. To би у ти ца л о и на п ост еп ен ооси рома шење и пад жи во тног ст андарда т и х земља, у првом реду Србије. З б о г с т а л н о „огвореног п и т а њ а " граница, Немачка ће з а хт ева ти (мо жда кроз 2-3 године ) да јој се врате Горња Шле зија , Померанија и Источна Пруска, које сада сачињавају ј едну трећину п о сл ерат не Пољске. Наравно, покушаваће да те о б ла сти добије м и р н им путем, употребљавајући своју „економску моћ'" и остала ередства да д е ст а б и л и з и р а и угрози Пољску. Ис то то је учинила н ац ис т ич к а Немачка пред Други св етс ки рат. Мал о ј е вероватно да ће Варшава б ити вољна да ј ед но с та вн о врати део њене т ери тор иј е Немачкој. Али, с т а л н и и упорни з ахтеви Немачке с ј ед не ст ра не и пољско одбијање с друге проузроковаће „kazus b e l i “ , у зро к за рат, и змеђ у те две државе, а т и м е и нови Европски ( а мо жд а и с в ет ски ) рат. Немачка агресија на Пољску било би сраман прекршај Potsdamskog i Helzinskog ’85 Уговора. Оба та споразума гарантују си гур но ст и неповредивост з а па дн их граница Пољске. Али из нашег и зл аг ања в идели смо да Немачка није никада п оштовала уговоре, спор азу ме и мећународне з ак оне и правила. Они су за њу б ил и (и остају) „мртво с л о в о “ на хартији. Нова уједињена Немачка могла би исто т а ко п о с т у п и т и , т и м пре шт о Совјетски Савез, Варшавски Уговор и моћна Црвена Армија више не постоје. М ешање у у н у т р а ш њ е с т ва ри д р ж а в а на Б а л к а н у и Б л и с к о м Ис т ок у (Турска и друге државе), Немачка оживљава њену стару агресивну п о л и т и к у , п о з н г у под h m c h o m “ D R A N G NAH OS T EN‘ ", продирање на Исток. Та п о л и т и к а б ила је стварни узрок... и повод з а П р в и светски рат. Таквом немачком п о ли т и к о м све земље на путу њеног продирања биће угрожене и у о пасности да изгубе и ек он ом ск у и п о л и т и ч к у независност . Ако би НАТО и ЕВРОПА ’92 п ок уша ли да обуздају и сп р еч а ва ју н е м а ч к у а г р е с и в н у п о л и т и к у и „ р е в а н ш и з а м " , Немачка неће на то обраћати в ел и ку п ажњу и неће о ду ст ат и од њених планова и циљева. Али, ако се тај п р ит и са к Аме рике и З а п а да буде про джио Немачка би пр ес та ла да буде члан НАТО и ЕВРОПА ’92, и п р о ду ж ил а би ј ош упорније и с лобдниј е у остварењу њених е к оном ски х, п о л и т и ч к и х и војних циљева. У та к во м случају ј е д ин о Трећи св ете ки рат могао би р еш и т и даљу судбину Европе. Под условом да и у то м рату Немачка буде п ринуђена да „ б е з у с л о в н о “ ка пи ту ли ра.

У зо р ц и и повод за други светск и Рат

81

В ажн о је н ап о ме ну т и када је Хитлеров а Немачка била на врхунцу њене економске и војне моћи, она ј е исту пил а из чланства Дру шт ва Народа, на дан 14. октобра 1933. године. Одмах з а т и м отпочиње ј о ш више и б рже да се наоружава, под ратобо рним геслом: „Путер за топове п рипремај ући се за т о т а л и т а р н и рат, који је веровала да ће добити. Из свега до сада и з л ж е н о г , п ис ац ове студиј е верује да би се садањи п р обл ем и у Европи м о гл и р еш ит и м ир н им путем, само онда ако би Европа била уј едињена као конфедеративна држава, од А т л а н т и к а до Ур ал а, и п о с т ал а миран и срећан „ З а ј е д н и ч к и европски д о м “ (речи Горбачева). Када њене г ранице буду широм отворене за слобдан п ро ла з робе, идеја, фина нс иј ског к а пи т ал а , људи и к ул т у р н и х тековина. Када буде дозвољено слободно кретање з а по сл е ње и настањивање Европљана где и како они желе. Да би се све то могло и о ст в ар и ти потребно ј е и м а т и добре воље, р а з у м е в а њ а п р о бл ем а , д р ж а в о т в о р н и х с п о с о б н о с т и и и ре в а з и л а же њ а уских, н ац и о н а л н и х и ш о в и н и ст и чк их интереса за добро, мир и привредни н ап ред ак целе Европске зај еднице. Да ли ј е т о могућно?

Л еон и да М. Јовановић

КОСОВСКИ КУЛТ И НАША НАЦИОНАЛНА СТВАРНОСТ

Предавање Миодрага Михаиловића, сту дент а м е д и ц и н е на Видовданској а к ад еми ји у Паризу, дана 28. ј ун а 1947. коју ј е п р ире ди ло Српско с ту д е н с к о удружење у Француској.

Косовки култ К у л т Косова ј е за нас Србе ј ед на од највећих н а ц и о н ал н их т р а д и ц и ј а . К ос ов ск а т р а г е д и ј а , која п р ет с т а в љ а крај ј е д н е знач ај не епохе, слободног и з а м а шн о г н а ц и о н ал н ог развоја, ударила ј е нашој и ст о р и ј с к о - п о л и т и ч к о ј м ис ли свој особени жиг. Сасвим оправдано, као нај судбоносниј и догађај до Првог устанка, са т е ж и н о м и д а л е к о се жн о шћ у својих п оследица, она има дубоки корен у ср п ск и м душама. Она ј е органски везана за наш н а ц и о н а л н и развој. К у л т Косова и данас жи ви у нама. Он ј е данас извор моралних и н а ц и о н а л н и х с на га . Он в р ши свој к о н с т а н т н и у т и ц а ј . П о с м а т р а ј м о п о ј а м К о с о в а к р о з п р и з м у д а н а ш њ и ц е ; са ст а но в иш та наше н а ц ио н ал н е ств ар ности , у оквиру сл о же ни х светс ких збивања. Косово ј е свовремена реа кц иј а нашег народа на данашње догађаје и има шири смисао од ј ед но г л о к а л н о г окршаја. Стога му се мо же п р и с т у п и т и са ј е д но г широг г ле диш та , од уске тачке шк о л с к о г излагања. Наша историј а, као ист ор иј а ма кога народа, и з р аз ј е свога времена. Она се везом у зро чнос ти и еволуциј е рађа и развиј а у п р о ш л о с т и и, у д а т о м т р е н у т к у , под у т и ц а ј е м и у с к ло п у п оме ну т их светс ких збивања, добија свој одређени ка рактер и своје проблеме. Сваки новији и ст ор и јс ки м оме на т даје своје специфичне услове и могућности. Према томе, н ез а д р жи в и м т о к о м времена ти услови и м ог ућ но ст и се с т а л н о мењају. Време п ос ле Косова и време данас, и гшред и зв е сн их формалних с ли чн о ст и има р а з л и ч и т и карактер. У ну т р а ш њ и и спољно - п о л и т и ч к и односи п о ст ал и су много ко мпл ик ов ан и,

К осовски к ул т и наша национална ств ран ост

83

шири и са м им т и м ’ и т еж и. Они намећу хладно и разумно и з н а л а ж е њ е правих н а ц и о н ал н их путева да би основни исправни циљ - идеал н а ц и о на лн и х и нте реса био шт о боље остварен. У ово мучно и опасно доба, морамо у ч и н ит и в ел и ки напор да наћемо прави пут и тачна г л ед и ш т а да би мог ли са највећом могућом сраз мером в одит и борбу за остваривање срећније будућности ерпеког народа. Наш с ветл и к у л т Косова, чији ј е утица ј оправдано в ел ик и и н е и з б е ж а н и чије побуде л е ж е у нашој природи, мора стога да се пр ав ил но к а на л и ш е и ослободи од произвољног и нетачног тумачења. Он треба да у нашем о п шт е - н а ц и о н а л н о м ставу добије тачну п римен у у односу на данашњицу. 1389. - та , година судбоносне одлуке, да ли да погнемо главу пред си л ом и без отпора да се п редамо ропству, била је за нас година крајње р ешен ост и да и пораз п р им и мо као свето искупљење; да се л иш и м о п р ед но сти земаљског царства и том ж р т в о м , о п р е д е љ и в а њ е м с т е к н е м о п р а в о на н е б е с к о . З а н ац ио н ал н у част и хришћанске идеале српски народ ј е чврсто одлучио да да највећу цену коју мож е ј е д а н народ да п ру жи -своју слободу. Небеско опредељивање представљало је за Србе већу духовну радост од уг одниј ег и л а к ш ег земаљског. Пораз ј е добио своју л ог ичку оправданост. К у л т пораза у косовској т ра ге ди ји значи моћни до каз наше духовне величине. Он оправдава себе н еу ми т но шћ у косовског обрачуна. З а ст иц ање победе Срби су с та в и л и све своје моћи у покрет. Са д у б о к о м в е р ом у п обе ду, али и са п с и х о л о ш к о м пред и с п о з и ц и ј о м да се и п ораз п рими, као с л об о дн о м вољом, п рин оше на жр т ва небеском царству, Срби су кр очили у вихор н еи з ве с но ст и ј ед не прел омне б итке. Дубока вера да се боре за праву родољубиву и х ришћанску ствар давала је Србима чврс го уверење да их победа неће мимоићи. Огромне припреме, напори, храброст и с н аж н и п о л е т у то ку б и т к е и п а к н ам нису д о н е л и победу. По н ар о дн ој п есми, об ел еже на и здај а Вука Бранковића, с к р ши л а ј е наде. Б и т к а је била изгубљена захваљујући и з у з е т н о л ошем Србину, који је ради земаљског дарства из личних побуда, жртвовао цело српство. К у л т и з д а ј н и к а оличен у Вуку Бранковићу, са хришћанскон ац и о н ал н е тачке гл ед и ш та, строго узевши, је скидање одговорности за пораз са српског народа као целине. Он указује на ч ис тот у и величину те ц ел ине , која се д оказу је баш т им и з у з е т к о м који л е ж и ван природе нашег народа.

84

Гласник Српског историјско-кул гурног друштва „Његош"

Као што је речено, пораз смо примил и духовно припремљени, окаљени вером у Бога и з аг робни живот. Вера у наша права давала нам ј е наде на успех. После тог еудбоносног обрачуна, давши у т а к о кр ат ко м времену готово све од себе, Срби се пр еп уштај у то ку нових п р и л и к а и п р и т и с н у т и б р у т а л но м с и ло м от ом а нс к ог победника, проводе п е т с т о т и н а година у ропству, н ал аз ећ и смисао своје тр агедиј е у небеској вредности. Вред нос т земаљског живота, ограничена окуп ато ро м, борбени замор и апатиј а, к о н п е нз ир а на је вером у Б о ж и ј у правду и н е у м и т н о с т судбине. Времену пре, за време и после косовске б итк е, наш народ ј е дао и з р а з своје душе и свога доба. Оно ј е и ст ор и ск и оправдано. To ј е драги ка мен наше про шл ости . У периоду од 1941. до 1945. д о ж и в е л и смо друго Косово крвавије, б олн иј е и о пасније по српски народ. Случај т е ж и и за ма шн иј и, ј ер ј е доведен у п ит а ње и српски б ио л ошк и опстанак, који је озбиљано угрожен. Времену после другог Косова морамо да дамо одговарајући и зра з у односу на данашњицу. Т о с е н ез ад р жи в о намеће т е ж и н о м н а ш е г н а ц и о н а л н о г п р о б л е м а . К у л т К о со в а, у з е т ш и р е и посма тран кроз п риз му наших особина, а под у т и ца ј е м еволуције односа у свету и друштву, мора да добије одговорајуће - умесно тумачење. Ми га се не смемо одрећи. Н и т и з а к о п а т и са 1389. већ га м о ра м о о ж и в о т в о р и т и , з а д а х н у т и но вим с р п с к и м н ац ио н а л и з м о м и ст в ор ит и тр ез в ен и к о н т и н у и т е т у оквиру развоја српске ми сл и, која се данас н а л а з и пред до сада, н е з а п а м ће ни м искушењима.

НАША НАЦИОНАЛНА СТВАРНОСТ И КУЛТ КОСОВА Данас се врши, од ст ра не п оје ди н и х Срба, храбра и опасна дегенерација косовског к ул т а у оквиру наше н а цион ал не природе и потреба. Извргавање косовског карактера, тоњење у романтичну м и с т и к у наше н а ц ио н ал н е моћи и гајење ј ед ног п р им и т и в н о г и к рут о конз ер в ат ив но г п а т р и о т и з м а , претставља данас код тих људи т еш ку б о ле ст њиховог духа и несвесни а та к на интересе српск ог народа. Они унапред славе пораз, пре п л а нс ке п рипреме за битку, као из раз наше духовне величине. Жр т в о в а ње за косовске идеале, код њих п р е л аз и границе нашег н ац ио н ал н ог о п ст ан к а и моћи да се ра зв иј емо као други народи. Они не уносе у свој став извесни

К осовски к ул т и наша национална ств р ан ост

85

мерљиви смисао за однос, разум ну р азмеру и осећај одговорности и бриге з а будућност свога народа и његовог п о ло ж ај а у евету. Косовска б и т к а ј е озбиљна одлука, н им а л о чудна за своје време. М еђ у т и м данас, у свету где се крајње штедљиво троши н ац и о н а л н и п о т ен ци ј а л, они т р а ж е хаза рде рске о длук е као да је наш народ неи сц рпа н у препородима, роћен да даје моралне л е к ц и ј е ц е л о м свету, за масовно умирање и христо вске патње. З а њих као да су и нт ер еси српског народа мање в ажн и од искључиво а п с т р а к т н о мо ра лн ог угледа који, к ако убедљиво осећамо, има слабу п оз иц иј у у међународној ств арн ости . З а њих г е сло „ и л и - и л и “ не з на ч и неод го врн о и л а к о м и с л е н о експ е р и ме н т и са њ е за будућношћу српског народа. П о л и т и к а ва банка,,,,,, и з г и н у т и сви па макар и п осл ед њи Србин исчезао, је з л о ч и н а ч к о изопа ча ва ње и х и п е р бо л ис а ње наше п л е м е н и т е о с об ине да н а ц и о н а л и з м у дамо м о р а л н у в е л ич ин у. Свој ом п овр шном и л а к о м г отовошћу да омогуће победу оног ло ши јег „ и л и “ , чине несвесне напоре да се ср пск и народ игра са ватром која га м о ж е сагорети. Ми чекамо час битке, као да се она данас војује дан -два као на Косову. И Косово, поред т а к о к ра т ко г окршај а и ма ло ј е своју припрему. Ми не р ад имо него маштамо. Ми више говоримо него шт о ч ин имо је да н истр ај ан напор да се наше речи остваре. Ми сечемо н еп риј ат еља и нд и в и д у а л н и м и з л и в и м а осећања, а не зај едн ички м делањем, које ј е почетни и крајни ефикасни чин ила ц победе. Вук Б р а нк ов и ћ ј е био си мб о ли ча н и з р аз наше н а ц ио н ал н е с о л и да р н ос ти у стварању п р ет ст а ве и нд иви ду ал ог кривца Ми данас измишљамо савремене Бранковиће, уместо да их п о тр ажи мо у себи са мима, у ц е л и н и која ствара предуслове за рађање Бр анковића. Наша с а м о к р и т и к а не у л аз и у оквир ц е л и не која болује, него се са п ла т фор ме наше к о л е к т и в н е непог реши вости , н екор исн о сваљује на појединце, друге народе и ли судбине. Данас народи сами стварају своју судбину. Д о к се срп ск и народ после 1389. године нашао у отпору после о то м а н с к е победе захваљујући верском ра с по л ож е њу и његовим особинама, ми се данас, так о рећи т е к у почетку светског з а п л е т а , п р е п у шт ам о његовој бујици, м а лод ушн и и апатични, као да смо р ек ли п оследњу реч, и сц р пл и све своје моћи за рад и нап ред ак. З а нас као да п ос тој и о г р а н и че ни број решења, привилегованих, ретк их, а не како се данас воде ствари, готово безброј п рипремљених у д ат ом времену и у односу на стварност. Л ич имо на дављеника који ј е заборавио да би п ли ва ње м могао да

86

Гласник Српеког историјско-културног друпггва „ЊепшГ

се спасе. Кр атковида и н ереална п о л и т и к а „цареких п у т е в а ' ' има данас архивску вредност. Данашња ц и в и л и з а ц и ј а у ј е д н ом ж ив ом развоју и ширини домашај а модерног доба намеће нове ме тоде рада, укључивање у њен оквир и будно праћење свих њених промена. Р елативна упрошћеност и л о к а л из о ва н ос т старовременских односа смењена ј е ј а к о м с л о ж е н о ш ћ у у т и ц а ј а кој и д а н ас в л а д а ј у с в ет о м. Н а ци о н а л н о ј п о л и т и ц и се п р и с т у п а са мање р о м а н т и к е и ми ст ике , а са више к о н к р е т н о с т и и п л а н с к и м вођењем п о л и т и к е н а ц и он ал н их интереса. П о ј а в е се д а н а с п р о ц е њ у ј у њ и х о в и м о б ј е к т и в н и м , с авременим мерилом. Нема и с т о ри ј с ки х нрава у ста ром смис лу те речи, односно, она се стичу т р е н у т н и м п о з и т и в н и м радом мод ерн ог с ти л а. И с т о р и ј с к о наслеђе, к ако в идимо, не даје п р и о р и т е т и поред тога што ј е оно за нас в е л ик а унутарња вредност. Х те ли ми и ли не, то ј е чињеница. Своју вредност м ора мо да п о к а ж е м о , свој з начај да д о к а ж е м о , а не да се уљуљкујемо у б езб ед но с т наших п о тражи вања која нису потпу но с игурни ослонац. Само наша данашња вредност и кор ис но ст у с к ло п у ме ђунароних односа и демокра гског запада м ож е да нам п ру жи одговарајућа права. У нашој н ац ио на лн ој п о л и т и ц и може да постој и само ј ед ан идеал као основа - н а ц ио н ал н и интереси. Сваки други пут, „ ц а р с к и " и њему слични, је не ко ри сн о скретање, неозбиљно, неодговорно и л ак о м и с л е н о играње са судбином нашег народа. У данашњој с л о ж е н о с т и с вет ски х односа и и де о ло шк и х фронтова д ал ек о ј е т е ж е наћи пут него после првог Косова; у т о л и к о треба и више п а з и т и шта се говори и ради, ј ер речи и рад имају своју вредност и доносе н еизбрисиве последице. Лудо и п р е п о т е н т н о тврђење извесних да ћемо порушити све мостове да би у српској усамљеничкој кул и н ај зад нашли своју душу, хт ел и они и ли не, не мо же се никада остварити. Односно, ми мо же мо пору ши ти мостове, али нећемо у спети да наћемо своју душу, ј ер ћемо б ит и као ма ли народ задављени и п о т пу н о се и згубити у сукобу интереса оста лих народа, који је н еи збе жан . Како мо же мо руши ти мост за Америку, највећом надом слободољубивих и д е м о к р а т с к и х народа, г а ра нц иј ом победе идеала српск ог народа. Чему рушење моста са Ен гле с ко м и Француском? Ми се не м ож е м о и р е се ли т и на неку п ла н е т у где н е м а љу д и, н е г о се баш м о р а м о у к љ у ч и т и у п о р о д и ц у

К осовски к ул т и наша н ационална ствраност

S7

д е м ок р а т с к их з а па дн их народа и д оследно сп ровести сриску мисао. У нашем раду мора да постој и п ла н са ј а сн о о б е л е ж е н и м п утевима, у ск ла ћен са п о м е н у т и м о с но вни м иде ал ом нацио нал них интереса. Б е з п ла на нема успеха, рад ј е н екористан, или чак и шт е т а н , а време неп овра тно изгубљено. Морамо чврсто е т а ј а т и на земљи хл адно и упорно ићи с т а з ом свога успона. С в е т с к и и д е ј н и х о р и з о н т и се п р о ш и р у ј у . И д е ј е се н ез ад р жи в о усавршавају и иду уз корак времена. Међународна сарадња на к ул ту рн ом, п о л и т и ч к о м и е к о но м ск ом пољу добија све више у простору, уск ла ђу је се и уравнотежуј е. Пратећи те о п ш т е и д е ј е и у кљу ч у ј у ћ и се у т у м е ћ у н а р о д н у с а р а д њ у д ем ок р ат ск о г з апада бићемо ј е д ин о у могућности да их п рав илно р а зу м ем о и п р им е ни м о на наш народ. У кључујући се у ту сарадњу стећи ћемо искус тво да шт о боље и успешниј е и збе г не мо у будуће т раг ич на са зна ња кој има т о л и к о обилуј е наша најновија историја. Само таква функциј а мож е да нас развије, иначе ћемо з ак р ж љ ат и као народ и д рема ти у учмал ости нашег б ал ка нс к ог запећка. Модерни српски н а ц и о н а л и з а м данашње г енерациј е треба да буде и з р а з р е а ли с т ич к ог и р аз ум но г помирења, усклаћивање и ур ав нотежавање наше т р а ди ци ј е са ну жн ошћ у да спроведемо српску идеју шт о уепешниј е кроз н е и з б е ж н о с т нових те шк и х у с л о в а . У о к в и р у т о г а п л а н а а к т и в и з и р а њ е св и х н а ш и х на ц ио н ал н их врлина, сузбијање и лечење мана које нас терају у опасну кр ајност, коју новостворена с и ту ац и ја не трпи. Модерни српски н а ц и о н а л и з а м треба да и зди гн е т и п здравог Србина, очеличеног и о и ле мењ ен ог косовском борбом и њеном мо ра лно м в е л и ч и н о м и т р е з в е н о у р а н о т е ж е н о г са но вим п р о б л е м и м а ак омод ац иј е д анашњем свету и његовој ц ив и ли з а ц и ј и .

Др. М. М ихаиловћ

ЈОШ ЈЕДАН ГЕНЕРАЛ У МАНАСТИРУ „ПРЕСВЈАТАЈА БОГОРОДИЦЕ, СПАСИ НАС!“

П р и л и к о м орг ан изо ва ног лова у м а н а с т и р с к и м шумама био је и к о м а н д а н т сов јет ски х тру па за ц елу Румунију. Д ошао ј е из Б ук у р е ш т а са вој ном пр ат њо м и са н е к о л и к о цивила. С њим ј е била и његова супруга Д о ш л и су пред само вече. У ма на с ти р у ће сви да преноће а рано и з ј у т р а ће у лов на срне, фазане и дивље свиње. Иг ума н П а н т е л е ј м о н је у метоху Па влишу и сва „невоља сурвала се „ на о. Сергија Ни к ак о није могао избећи сусрете и зас тупа ње старешине ма на сти ра иако ј е т о покушавао. „У жив оту се ниј е т о л и к о нагрешио, речима и п о м и ш љ е н и ј е м “ , као тих дана, када ј е обавеште н да „ п р о к л е т н и ц и и с о то н ин род с т и ж е у манастир. ‘ ‘ Најгоре ј е б ил о т о шт о ће са њима да вечера ‘ ‘ а зна, да ће му сваки з алог ај саг орет и једња к, ст ом а к и душу... „ “ Ан ате ма их б и л о “ - чуло се како бугара х од ни д им а, грди кога сретне, а нај више мене, ј е р нас двоје нис мо с м ел и да се појавимо. У п ратњи генераловој ј е Самарџић, из Б у к у р е ш т а који је од пре рата био пове рен ик „ Б А Т Е “ фабрике обуће за Румунију. Он је, као ти то ва ц , и „ с т р у ч њ а к “ по пита њу трг ов ин е „за меном д о ба р а“ успео да се угура у врхове о к у п ац и он их установа. И, уз то, Србин п о з на ва л ац м ест а где се м о ж е и з л е т н аправит и. Ми смо се п оз на ва л и, ј ер сам код њега био у н е к о л и к о наврата. Па и онда, к а да је из т а к т и ч к и х р а з л о г а “ био ватрени дражиновац. Он је преко мене, од е нг ле ск ог к а пе т а н а Н ико ле Цуркана, примио п о за ма ш ну суму новца „за кафу и у с л у г е “ . И управо то ј е за мене представљало в ел и ку о пасн ост да га сретнем. To ј е сват ио и о. Сергије и узео ј е као п о м о ћ ни ка монаха Добру. Вечерао ј е са њима, а њега ј е ј е л о оно шт а ј е гутао, слушао је ш та причају и у т о м с о т о н и н о м лону (крилу) о ст а о док нису о д лу чи ли да се иде на спавање. С м ес т ил и су генерала и његову супругу у собу ста решине манастира, преподобног оца иг умана Па н т е ле ј м о н а - како им га је представио о. Сергије. Соба оца П а н т е л е ј м о н а б ила ј е п ер ф е к т н о на ме шт ен а. Ш ир о ки француски кревет, ч ис т о пресвучен, а на зи до ви ма крстови и иконе, као и у м е т н и ч к и радови с рп ск их сл и ка ра из

Још је д а н генерал у м анастиру.

89

Румуније. У њој увек гори ка нд и ло пред и коном његовог славског светитеља. У в е к н о рм а л н о заг ре ја на и прове трена соба. По ормарима су дуње и п онека венка грожђа, те дају соби дивни мирис. Ни ма ршал јој не би могао да нађе мане, а камо ли „обикновениј г е н е р а л " . До те собе спавамо ми, С им к а и ја, a измећ у соба су врата, која су закључана. Наш к р е в е т ј е на другој ст ра ни собе, која ј е т ак оће в е л и ка и пер фе к тн о наме шт ена. To је ј ед на од бољих г о с ти н ск их соба, коју ј е о т а ц П а нт а уступио својој „ с и н о в и ц и “ . Та се соба не л о ж и споља. А т о нама није било ни потребно. Када су генера ло вица и г енерал с т и г л и на спавање, прво им ј е б ил о да све прегледају. Све шт о раде ми чујемо, али не видимо. Пробали су да отворе врата, која су нас раз двај ала, али т о се није могло, ј е р се отварају на нашу стра ну и поред браве имају и резе. Ми смо ђ у т а л и као з ал ив ен и. Њ и м а ј е треб ал о пола са та док су заспали. Тек онда смо и ми уснули. Хо д ни к ом је с времена на време п р о л а зи о „часовој “ с т р а ж а р обезбеђења. Није мала шала - генерал, и они који су са њим нису мачји кашаљ. А тај часовој иде опрезно, на п рсти ма, па да п оне ка даска м а н а с ти р ск ог ходника не шкрипи, не би се о се тио тај анђео чувар. Ноћ је дубока, мра к црн ј ер нема месеца. Пон ек а д се зачује глас буљине и онај т и х и ј е к шуме. З а с п а л и смо... Кад од је дном у неком раном са ту те недељне ноћи из сна и дубоке т и ш и н е пробуди нас кр ик из собе, у којој су били генерал и његова супруга. К ри к ј е био страшан, и од и збе зу мљен е особе. Па онда чујемо да се г енерал тргао из сна, „но, што с тобоју, шт о с т о б о ј у . “ Ген ер а ли ц а пла че јеца, п ро ст о се з а цен ил а. .. Ми смо будни и с л уш а мо као уходе, шта се т ам о дешава. „Пад ажд и, где маја з а жи г а л к а . . . вот т у т свјечка... с к а ж и шт о с тобоју, дарагаја м а ј а . . . “ Али супруга ј ош увек плаче и чујемо где се моли: „Господи, помоги мње. Пресвјетај а Богородице, спаси нас... Гасподи по ми лу ј нас... Ах дарагој ми пог иб нем ... нас у б ј у т . . . “ Генера л покушава да са зна о чему се ради: „к то нас у б ј о т ? “ Она плаче и ј ош увек грца „с трашн о очењ страшно... нас у б ј у т . “ Тако је пр ошл о нај мање десет ми нут а, док се она није сми ри л а и почела да му прича сан који је уснула: сањала је в е ли к у змију, која их је давила. Та змиј а имала је Стаљинову главу. И Стаљинове бркове... Њ ег а ј е з адавила, па је з а т и м почела и њу и „ р е б ј а т " децу... и она ј е в рискала и „сумашедшај а с т а л а " \ Господи помоги нам! Сохрани нас Г о с п о д и ! " Симка ј е п ла к ал а , ј а сам се био скаменио. Али сам се цео претворио у ухо. Чуј ем где му она ка же да јој је Бо г с а општ ио

90

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

судбину која ће их з ад ес ит и. Бог нам се ј ав ио у манастиру. „Ми г ре ш н и , н у ж н о п о м о л и т с ј а Г о сп о ду . В о т т а м п р е с в ј а т а ј а „Бо! о р о д и ц а ' ' На ко л ен има да јој се мо ли мо да спасе нашу децу.... Стаљин ће нас побити. Ах, п р о к л е т и „ ћ о р т " , све ће нас побити... Чујемо да се моле и мешају им се галсови али моле се дуго, т и хо и уердно. Одј едном се чу њено питање: „дарагој мој, ти к р е ш ћ о н ? " Он јој прича да је кр штен и да н ик а да није био атеиста, и а к о н и ј е упражњавоверске обичаје. Причају... причају... о евојим родитељима, о дје ду шки и бабушки, како су они ишл и у цркву... о ико нама које ј ош имају у дому... И као да су се смирили. З а њу ј е то откровење, да баш у ј ед н о м православном м ана сти ру види то предсказање. Чуј ем да ће сутра н ешто да п о к ло ни манастиру. Договарај у се како да то уради а да ник о не види. Да не п римите. Он п р е д ла ж е да она то преда баћушки, да га з а м о л и да јој по ка же цркву, иа да му т ам о да, или п о л о ж и на нску икону, у к о л и к о то ник о не буде видео. Она би х т ел а да напише његово име, своје и и мен а деце, па да се калуђер моли Богу за њих. АЛИ ГЕНЕРАЛ НИЈЕ З А TO. Јер н и ш т а се не сме написа ги... и остају на томе. Па се труде да поново засиу. Али то нс п о ла з и за руком... сан, откровење, одагнао ј е потребу за сн ав ањем. Ти хо р аз г ов ара ју. Ч у ј е м о к а к о ч е ст о понављај у „Пресвј атај а Бог ор од иц е спаси н а с . . . “ Он тихо отвара врага и г л е д а у х о д н и к , „ ш т о би њи к т о не у с л и ш а л ш т о з д ј е с п о л у ч а ј е т с ј а . ' ‘ Они разговарају, т ихо ми понеку рач разаберемо. У т ом нас ј е сан савладао и з а с п л и смо. Ми се ј ош нисмо били пробудили када су они устали. Али када су пошли у лов, дође код нас монах Добра и рече ми да ме зове о т а ц Сергије. Пођох код њега. Он ми по каза на с то л у огрлицу, коју је г е н ера ли да с та ви ла пред и к он о м Свете Богородице. Када ј у ј е упита о за шт о то ради, одговорила му је: „Ето Вам Бог с к а ж е т и свјатаја Б о г о р о д и ц а . “ У Цркви су бил и сами. Г л е д ал и смо огрлицу. Ни он ни ј а не р азу мемо се у њену вредност, али верујемо да ј е скупоцена. Обојица м и с л и мо да је то „ з а б р а л а “ а не купила. Али он тврди и уверен је да је то дала „из свег срца “ И ј а му онда испричах шта се у току ноћи десило. Он се прекр сти, па ће ми. „Бог ј е у сл иши о њену жељу да сазнам з ашто је то п о к л о н и л а . ' ‘ И пође у цркву позва ме да и ј а с њим идем. „ Д о ћ и ' \ Црногорче, да се з а је дн ички п о м о л им о Богу за генерала, за његову же ну и њихову децу. И да се захвалиш Богу, да те уд остој ио чуда и откровења које си доживео. Наша је обавеза, Црногорче , да се за њих мол и мо док смо живи. To не заборави, а ј а ово откровење никада нећу заборавити. Тебе и

Још једа н генерал у манастиру.

91

мене, Спаситељ и господар света удостојио је великог откривења. З а т о треба да му забл агод ари м о за чудна и велика дела Његова. He заборави да се за њих молиш Господу... „ Ја сам заборавио да се за њих м о ли м , али их се чето сетим. Пре њиховог одласка из манасти ра генералици је пришао отац Сергије п и тао је како се зову њена деца, она и муж и рекао јој да ће се за њих м о л и т и Господу. И п ри том додао да му је Бог већ саопш тио шта се са њом збило... Она га је гледала, опрезно се п р ек р с ти л а и ти хо је зап л а к а л а , рек л а му је имена уз п оклон се о п р о сти л а од оца Сергија. Пришао је и генерал и поздравио се са њим „и т а к о ми стегао руку да сам хтео од бола да вриснем. М еђутим, осетио сам да је то било н ем уш то исповедање, човека роба, који верује у сан његове супруге. Верује да им нема спаса, јер он нема где да се ск лон и од сотоне коме сл у ж и и који узи м а и убија по своме ћефу... „ Када су ловци о ти ш л и , отац Сергије је дуго за њима гледао... „ А онај изрод ју го сл о в ен ски није хтео ни речи да са мном проговори, ни да захвали , н и ти да се поздрави.. Руеи имају душу, па и ако су у вражјој утроби.. ови наши уместо душе и осећаја имају само шупљине испуњене одвратном и огавном садрж ином .. „ З а т и м нас је све позвао у цркву и там о читао оп рош тајн е м о л и тве и молебне за генерала и за њихову фамилију. Позвао ме је у собу. Симка је д онела ракије „из оног посебног б у р е т а “ и каже ми: „Црногорче ти си и зврш ио улогу анђела гласонош е. Д о ж и вели смо чудо и зап евали , а да се нисмо договарали „К то Бог велиј! Бог наш творјај чудеса... творјај ч удеса.“ Погледа ме, отп исм о, он се н ајеж и ... а ја му прим етих да је добра. Он ће мени: „Не је ж и м се ја од ракије јер такве не постоји која ме мож е да стресе... Јеж и м се, Црногорче, од твојега појања.. унакарадио си овако диван причастен.. али дај још по јед н у у славу Господњу. Ја верујем да си ги Богу мио и да си његов угодник. А м и н .“ Г л ед ал и смо огрлицу и в ртели главом. Онда р е ч е :' морам је сакри ти, док доће отац П анта и њему је предам.. „ To се десило уз моје присуство. Игуман је слушао моју иричу крстио се и узео огрлицу... „о во је м н о го в ред н а с т в а р .“ „Оче Сергија, овосе мора причати првом В ладици којег еретнемо... ја . ја. ... али владике овамоодавно не долазе. Господе, Господе. Ти нас ниси заборавио.. као ш т о с у нас заборавиле српске владике и српски госп од ар и ...“ Прекрсти се и пође иут своје собе да се там о помоли Господу. А онда додаде „Синовче, немој ово да заборавиш већ зап и ш и , јер ово је чудо Господње.. . Слава му и м и л о с т . "

92

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Б и о сам јо ш у јед н о м ерпском м анасти ру у рум у н ск ом делу Бан ата. To је м ан асти р Сан Ђураћ, који се н ал ази у б л и зи н и румунске границе са Југославијом. Тамо сам био „по служ беној д у ж н о с т и ." Са Трифунцом и Тим ићем побегао је М иодраг Ратковић из истог со вјетеког транспорта. С ти гл и су у Темиш вар заједн о са Немањом, си н ом проте Слободана Костића. Немања је легал н о сишао, јер му је „ п р о п у с к “ гл аси о за Темишвар. Р атковића су уп у ти л и у п о м ен ути м ан асти р да се склон и и одмори. Јеног дана позвао ме Трифунац, дао ми је четири з л а т н и к а и н ар ед б у: јед ан да даш „ваш љ иви ц и “ , т а к о је из м и л о ш т е звао Симку, је д а н је за тебе, трећи за С тан ка Рашића, а овај четв рти и 50 хиљада л еја да однесеш Р атковићу у м ан асти р Сан Ђ у р ађ ." Ја сам је д н о м ран и је био у м а н а с т и р у да преб ац им у Темиш вар судију Богољуба Кујовића и његове ћерке. У млађега поговора нема. Нисам п и та о отку д а з л а т н и ц и , које сам радо примио. Један з л а т н и к продавао се за око м и лион леја и то није била нека пара, али без обзира на то ко л и ка је, било је добро им ати је. Са њом се још увек у Румунији могло корисно п о с л у ж и т и . Д оби ти дозволу за боравак, ако те неко ухапси да те пусти, м о гл о се п опи ти и п ојести , а могао се наћи и човек, који ће по наруцбини п р е м л а т и т и другога „ни крива ни д у ж н а “ . У Рмунији свака врата и сваку рупу врти леј, и ш то их се има више то ј е човек све сигрунији. Пошао сам на п ут и мирно сти гао у Сан Ђурађ. Имао сам среће да је игуман Добра, стареш и н а м анасти ра био код куће. С њим сам се виђао и раније, али ме се не сећа. Чак ме звао да доћем код њега, јер н иш та се не сећа. Ја му причам да сам дошао да предам н еш то Ратковићу. Он п и та „ко је тај Р а т к о в и ћ ." Осећам да нема поверења и мило ми је да је он такав „ ј а т а к “ Прави се „ т о ш а ‘ ‘ и скреће причу на другу страну. А онда ми пр ед лаж е, да пођемо у цркву да видим и ко н о стас и како је црква уређена И пош ли смо... ја гледам дивим се и хвалим како је све чисто. Храм је диван, св ет л и ји и ч истији него у Б езд и н у. На отвореном је простору, није опкољен ко н ац и м а а конаци су у најбољем стању у њима је све сређено, као да је то неки хотел. И м али су срећу и о стал и су пош теђени. Ни Немци, ни Совјети нису их пљачкали. М ан астир је доста дал еко од ж е л е зн и ч к е станице. Опкољен је шумом и вртом са разн и м воћкама. Онда беше зи м а, али без снега. Ранијом п рил и ком , када сам био са Кујовићима, беше лето. Д ивио сам се он им а који су „во времја о н о “ одабрали ово место за подизањ е манастира. Те ми се ми сли врте главом, када

Још је д а н генерал у манастиру.

93

смо и заш л и из цркве. Прича ми да му је пре н е к о л и к о дана у посети био прота Смиљанић, „црвени п р о т а “ из Београда и да га је за то стари ар х и м ан д р и т изгрди о и проклео. Док сам био у уцркви осећао сам да ме неко посматра. И одиста, у цркви је, сакривен иза певница које су и зн а д ауле, био М иодраг Ратковић. В идели су када сам д о л а зи о и за сваки случај он је био там о, по жељи игумановој, „ а овај ће довести п осету у храм па да он види ко сам. “ Ако сам сумњив, он се неђе појавити, али ако сам „ н а ш “ он ће се појавти касније, а да се то и не п рим ети . Ратковић је имао друго име, па је Добри било лако правдати се заш т о ми није рекао о њему када сам га питао. Пош ли смо у кухињу „да се п р е з а л о г а ји м “ , а за то време Ратковић је сишао са певнице. дошао у конак и сасвим случајно бануо у кухињу. А када ме видео изљубио се са мном а о т а ц Добра је трљао руке, јер „доста је наивно радио и због тога п а т и о .“ И прича ми причу о том како је био у затвору, „јер био је у ор ган и зац и ји Д раж е М ихаиловића, а у њу га је уписао капетан Брковић, добар и сјајан ч о ве к .“

Марко МилуновиЋ - Пипер Из књиге „Од н ем и л а до н е д р а г а “

ХАПШЕЊЕ ПУКОВНИКА ВЕЛИМИРА ПИЛЕТИћА У ПАРИЗУ И ЊЕГОВА ОДБРАНА ПРЕД ФРАНЦУСКИМ СУДОМ

К рајем ју л а 1948. године у П аризу је ухапшен пуковник В е л и м и р П и л е т и ћ , к о м н д а н т И с т о ч н е С рби је и ј е д а н од н а ји с т а к н у т и ји х сарадника ген. Д раж е М ихаиловића. Хапшење је и зврш ено на захтев Југословенске к ом ун и сти ч ке владе у Б еограду, која је т р а ж и л а његову е к с т р а д и ц и ју као р атн о г з л очи н ц а и колаборатера у ск ладу са сп оразум ом од 27. ју л а 1946. го д и н е и з м е ђ у Ф р ан ц уске и Ј у г о с л о в е н с к е владе. У д ем ок р атск ој Француској коначну одлуку о е к стр ад и ц и ји могао је д онети само н ад л е ж н и француски суд. На процесима од 20. ју л а и 18. октобра 1948. године, пуковник П илетиБ је бранио и одбранио п о к р ет отпора ген. Драгољуба М ихаиловића и своју улогу у њему. П ош то је П и л ети ћ ев а одбрана од в ел и ког значаја за наш п о к р ет и за српску и стори ју тога периода, доносимо је за наше ч итаоце без икакви х и зм ен а. О ригинал овог и сто ри јског д о к у м е н т а н а л а з и се у архи ви н аш ег с а р а д н и к а г. М арка М илуновића - Пипера...

ПИЛИТИћЕВА ОДБРАНА ПРЕД ФРАНЦУСКИМ СУДОМ „О пгуж б а к о м у н и сти ч ко г реж им а Југославије траж и од слобдне Француске Р епублике моју ек стр ад и ц и ју као ратног зл о чи н ц а и колаборатора. Кроз целу ту оптуж б у провлачи се црвена н ит мржње и страха од негда моћног нац ион алн ог покрета отпора, под ком андом Д раж е М ихаиловића. Он није више мећу ж ивим а, али његов дух отпора и праведне освете још живи и живеће у срцима народа и његових верних сарадника, пр ип ад н ика и следбен и ка. По несрећи свију нас, ја сам јед ан од првих сарадника, који је још у ж и воту , позван да каж ем истину. З а т о теш ка о п туж ба, која ми се приписује, нема за циљ да ногоди само мене, већ и цео п окрет и у поробљеној отаџбини, и у слободном

Хаишење пуковника Велимира П илетића у П аризу...

95

сиету, к роз који нас је р асејал а црвена олуја. To је р азл о г због кога морам бранити, на првом м есту покрет. јер ако је покрет и здајн и чк и , и зд а јн и к сам и ја. Осуда овога покрета след и ла би ми реч у грлу, од узел а вољу за ж и во т и елан за одбрану. Б ез обзира на то да ли га гледам о кроз н ац ион ал н у или м еђународну лризм у, ево како стоји стрвар иокрета: Д раж а М ихаиловић, са з н а т н и м бројем млађих официра пророчки је гледао на нашу ју г о сл ов ен ску будућност. Опкољена са свих страна т о т а л и т а р н и м и и м п е р и ја л и с ти ч к и м силама, Југославија је своју слободу могла да брани само под окриљем вел и ки х д ем о к р атск и х савезни ка. К ако је д ем о к р атск и З а п а д претпостављаоа да ће у судбоносној борби за слободу СССР Русија, б и ти на његовој страни , то је у н аш им ју го сл о в ен ск и м редовима цена С овјетске Русије почела да расте, не због љубави према ком уни зм у, већ из страха према наци-фаш изму. Верујући у слободарску мисију Русије, бар на н ац и он ал н ом поприш ту, М ихаиловић је био јед ан од првих који је разу м но прихватио ко м у н и сти ч ке си м п ат и зер е , п руж ајући им за ш т и т у , обуку, и сврставање у војне редове, ради заједн и чке одбране Отаибине. Због ста л н о г к о н так та с британски м војним власти м а и предлога о реформама у војсци, ради њеног оспособљења за скору борбу, М ихаиловић је два пута каж њ аван затвором, не као реакционар, већ као р е в о л у ц и о н ар у д е м о к р а т с к о -х р и ш ћ а н с к о м , а не у п р евратн ичком см ислу. Али као што је нада у Русију прерано васкрсла, она је рано и умрла. Д ок су зап ад н е силе преговареле у Кремљу о заједн и чкој борби против Х итл ера и М усолинија, Кремљ је закључио са Х и тл ером савез и издајући човечанство, омогућио други светски рат. Ненародне владе око л н их земаља, па и Југославији, почеле су се п р и к л а њ а ти вољи тога н аоруж аног колоса. К ом ун исти свију земаља у јед ин и л и су се у одама и верности тој двоглавој то та л и т а р н о ј немани... Н аш и ј у г о с л о в е н с к и к о м у н и с т и н и с у х т е л и да буду и зу зе гак. Већ првих дана рата они су приредили д ем он страц и је н р о т и в у „ и м п е р и ј а л и т и ч к о г З а п а д а “ , а за „м ирољ убљ иви о р т а к л у к Х и тл ера и С таљ и н а.“ Тада су се први пут, на срамоту целе генерације, - први п ут у српској историји, чули повици прогиву нашег пријатеља и ратн ог савезни ка Француске и мајке и ар ал м е н т а р и зм а В елике Б р и тан и је , и први пут п о к л и ц и суровој н ац и с ти ч к о ј и бољ ш евистичкој си ли . Ш та више р а зм а ж е н а ун и в е р зи те т с к а омладина, под вођством јед н о г малог Рибара и сулудог Давича, п о квари ла јс свечану ком ем орацију адмиралу

96

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Гепарту, вел и ком Французу и српском сабрату из недавних дана - на самом У н и в е р зи те ту . Мећу првима које је зап р е п а с т и л о овакво ком ун и сти ч ко кам ел еон ств о био је Д р аж а М ихаиловић. Ту леж и први р азл ог да је свака сарадња оваквих „ с а в е зн и к а " , на било коме пољу, гледана са вел и ком резервом. З б о г тога су и ко м у ни сти ч ке поворке по ул и ц а м а у Београду, после обарања р еж и м а п р ин ц а Павла, см атране, не за искрен и зл и в осећаја, већ као лош п р ед зн а к зл и х планова. И док су ко м у н и сти ч ке групе сејал е семе раздора на све стране срп ск и су п ат р и о ти п ри х в ати л и позив б р и та н с ке владе, и з р а ж е н преко ју г о с л о в е н с к и х пријтеља, тад ањ ег м и н и стра Емерија - и з а г а з и л и у бој за слободу. Преокрет од 27. м арта 1941. године, када је ц ела немачка армија с та ја л а н езап осл ен а, значио је заи ста , бар за све Србе, избор небеског, уместо зем аљ ског царства. Тога ју т р а велики Ен глез Черчил и зјавио је у П арлам етну: „Југославија је јутрос наш ла своју д у ш у!“ A то је Југославија под срп ск им п ри ти ск ом ударила из урођене љубави према правди и слободи, а не и з било какве међународне обавезе, преко којих су друге си ле уведене у рат. He само 6. априла када је н ац и с ти ч к а ави јац ија брисала Београд са лиц а земље, без и какве објаве рата, већ и недељама доцније, уз Дунав су плови л е руске лађе, носећи своме савезнику нафту и сировине за бомбардовање Л ондона и рушење српских градова. А када су се 10. маја 1941. године, на десној обали Дунава, п ојавиле г ери л ске чете, првог гер и л ско г вође у другом с в етк ом р ату - Д раж е М ихаиловића, н и з рем оркера са совјетском помоћи Х и т л е р у , п р отезао се од Гвоздене К апије до Фруш ке Горе и губио у недоглед на обе стране: и према Ц рном мору и према нем ачким сл ага л и ш ти м а . К ом у н исти су у то време, како у Русији так о и ван ње, и душом и срцем били уз Х и тл ер а и његове савезни ке, не из жубави према њиховој расној вези, већ из мрж њ е према свему, ш то је јаче и вечности б л и ж е од њихове класне д и к т а т у р е и доктр и не. Наши ју го сл о в ен ск и к ом у н и сти и ту су били мећу првима. Коча Поповић (ондашњи шеф Титове војне силе), Бора Продановић, мало кад тр езн и ком уни сти чки идеолог, Моша Пијаде - њихова јери х онска труба, разни Рибари и Кардељи, ш е т а л и су се м и р н о по г р а д о в и м а и л и с е л и м а , к а д а су н ац и о н ал и сти ч к е главе падале на сто ти н е. По затв о ри м а њих је било сувише мало, a по заробљ еничким логорим а још мање све до отпочињања непријатељ ства и зм еђу Немачке и Русије.

Хапшење иуковника Велимира П илетића у П аризу...

97

Али и то м ало ш то их је било, оетаће в ел и ко у сећању п р еж и вел и х жртава њихових д енунцирањ а и и нтрига. У томе међувремену од немачког бомбардовања Београда до напада на СССР, к о м у н и сти су били з а у з е т и ш ирењ ем п р о к л ам а ц и је, ш там п ан евећ 30. марта 1941. у „ П р о л е тр у ". А у тој прокламацији, управо м анифесту, поред оста л о г н ал азе се подвучена и ова места. „Народу Југославије доведени су у см ртну оп асн о ст од стране перфидних б р и т а н с ки х и м п е р и ја л и с т а вел и ко-срп ск их, ес тр ем и ста, који земљу све дубље вуку у пропаст ... Ми смо противни овом и м п е р и ја л с т и ч к о м рату, јер нећемо да будемо слепо оруђе у крвавим рукама б р и та н с ко г и м п ер и ја л и зм а. ‘‘ А овај манифест, који се појавио по улиц ам а три дана после збацивањ а к а п и т у л а н т с к е владе, а ш ест дана пре рата- судећи по форми и харти ји , ш та м п ан је на немачком подручју и дељен у з немачку з а ш т и т у као средство: прво, против отпора у рату, a з ати м , п ротиву отпора после рата. У о стал о м , овакве појаве н ем ачко-совјетске сарадње нису биле необичне, о т к а к о је ка јзе р ски воз преко Немачке, за време рата са ц арском Русијом, из Ш вајцарске пребацио до Русије самога Л ењ ин а са целом тр о јан ск о м пратњом. З б о г оваквога п о ч е тк а ни Срби, ни Д р а ж а М и хаи лови ћ, нису веровали у ком уни сти чку добру вољу и искрену сарадњу. Али под п рити ском б р и тан ске владе, ради уједињења свих снага отпора, Д раж а М ихаиловић је био принуђен да створи савез са к о м у н и ст и ч к и м д е л о м г е р и л е к о ја се ј а в и л а т е к н е к о л и к о недељ а п о сл е Стаљиновог позива, управо д и к т а т а , од 26. VI 1941. године. У тој ком у ни сти ч ко ј герили мало је Срба, а јо ш мање бораца. А ко је народ добро зн ао ко л и к о за борбу мало вреди покупљена друш твени олош са целог Б ал к ан а, то нису зн ал и , на ж а л о с т , д р ж а в н и ц и В ел и ке Б р и т а н и је , који су н ап и с ал и и п о т п и с а л и фамозни ак т HP 7874/313 1/г 1941,- и Р 9874/3131 г 1941, стварајући без потребе значај беззн ачајни м ком уни сти чким б андама. С п о р а зу м са к о м у н и с т и м а о сарадњ и, и народ и М ихаиловић у зел и се као в ели ку заблуду - али ипак савезничку вељу. Као грешку или заблуду, ти м пре што нико, све до л ета 1944. године, дакл е за пуне три године, није зн ао ко је тај њихов вођа - Т ито! Тек тада је свету објављено да је то: Т(ајна) И (и н т ер н ац и о н а л н а Т(ероистичака) О (рган и зац и ја ) у лицу бившег ковачког п ом оћника Јосипа Броза, са већ свемоћног маршала. А онима којима се не зна ни име, ни п орекл о Енглези у својој земљи не би свакако дали ни овце на чување, а камоли им поверили народне животе и судбину. На основу савеза, наметнутог

98

Гласник Сриског историјско-културног друиггва „Његош"

наведеним б р и та н с ки м нотама, настављена је борба у земљи, Али се ком ун и сти ч ки редови нису померали с места, или су стварали Н емцима пут за заоб и л аж ењ е н ац и он ал н и х редова, или су их с леђа н ападали, често баш онда када су они били у судбинској борби са окупатором . Исте ноћи када је на п адин ам а Сувобора п о тп и сан споразум о сарадњи оба крила гериле, совјетски хидроавион са Црног мора с п у с т и о је п о р е д П е т р о в ц а , на Ц р н о г о р с к о м п р и м о р ју , д вадесетп етогоди ш њ у совјетску професорку терори зм а, да би с м уш ким колегом била замењена после ш ест месеци. Њ ен журнал, п рен ет крајем рата из со в јетски х часописа у А мерику, даје тачну с л и ку сов јетски х планова на Б ал к ан у , о и зазивањ у грађанског рата у Југославији. Тако је, док је Б р и т а н и ја веровала у савест ђавола ћаво зак у ц ао на врата њеног највернијег, и тада јед и н о г борбеног са в е зн и к а у свету -српског народа, под воћством генерала М ихаиловића. Т ерори сти ч ки тал а си почели су као ко н ц ен тр и ч н и кругови да се шире баш од места где се сп у ст и л а црвена терори сткињ а. Српске главе н ест а ја л е су је д н а за другом, без саслуш ањ а и без суда, под косом црвених вампира: „Чим у о п ш ти н и л и к в и д и рам о преко јед не ноћи 25 највиђенијих домаћина, утераћемо остаалима страх у кости, и наморати их да нам приђу. А кад њихове руке н аквасим о крвљу, онда им више нема другог избора него с нама, или у г р о б ." Ето како су црвени пауци, по уп уствим а п етроградске професорке терор и зм а ш ирили своју в л аст гто земљи. Али ипак тај п у т није био довољан. Требало је на зго д н и м м ести м а у п окрет ставити и суровог нацистичког или фаш истичког освајача, који за сваког свог војника, тр аж е 100 српеких глава, српских a не ком уни сти ч ких. И п оследи ца те сатан ске акције била је униш тењ е читавих крајева и истребљење хиљада домова. Само у З ап а д н о ј Србији постр ад ал о је 250 села и 7 градова и побијено 78. 000 особа од 15 до 50 г о д и н а с т а р о с т и , б л а г о д а р е ћ и ко м у н и сти ч ко м плану и т а к т и ц и за време н ам е тн у те и ф аталне „ сар ад њ е“ од 2 до 3 месеца дана. Таласи разарања преш ли су са њиховим бандама у Црну Гору и Босну где су трагови још страш н ији . У Босн и и Х рватској н ам е тн у л и су своју власт о ст а ц и м а с р п ск и х насеља п р еко којих су п рош ли у сташ ки погроми. Али већ п очетком 1942. године свесни српски народ дошао је к свести и видео до циљ ком уни сти чке борбе није борба против окупатора него класна борба и борба за в л асг по сваку цену и

Хапшење пуковника В елимира П илетића у Паризу...

99

спон гано су прешли одбрану. Прогонећи ту губу из своје средине, н ац и о н ал и сти су н а и л а з и л и на све страш н ије п ризоре које су ком уни сти починили. Поред н ебројених гробова и попаљених домова, та ази ја т е к а д есп отск а куга остави л а је иза себе и брошуре о томе: да ће земљу н а се л и ти К и н ези м а , кад н естане Срба. Да деца не дугују н и ш т а оцу, а мајци само н екол и ко д есетина л и т ар а м лека. Да је се к суалн а слобода неограничена, без обзира на крвно сродство и остал е хриш ћанске обзире; да је свако ко не ми сли и ради по ко м у н и сти ч ко м калупу, колаб оран т и и з д а јн и к итд. Из тих р азл ога сељаци су радије ги нули у борби него што би д озвол и л и да се ком уни сти домогну вл асти по њиховим селим а и да ж и вом тел у обузим ају душу. Т акосу средином 1942. г о д и н е к о м у н и с т е зб и в е н и у босанске гтланине, под з а ш т и т о м оба оку п ато р а с јед н е , а усташ ки х кви нслига са друге стране. Та им з а ш т и т а није пруж ен а ради њиховог и н т е г р и т е т а , већ ради јачањ а, како би п р еко њих п арал и сал и н ац и он ал н и п окр ет генерала М ихаиловића, који се тада р апидно ш ирио од Триглава до Ш ар - п лан ин е. План окуп атора да са земље дигну обореног п р отивн ик а и п откр еп е га за даљи грађан ски рат успео је. Јер где год је дош ло до напада на н ем ачке и ли и т а л и ја н с к е , бугарске, ал б ан ск е или усташ ке јед и н и ц е, свуда су се поред њих н аш ли и Титови п арти зан и . С траш ан за к о н о убијању с т о т и н у таоц а за једнога, који је у је д а н а е с т о м веку за коју недељу скрхао отп ор ан гло-саксон ац а пред н орм ан д ски м си лам а Виљема Освајача - Србе није могао да умири н и т и и з борбе врати . На в р а ти м а Б ео гр а д а , у селу Јаји нц и м а, у име так вог закона, прешли су сто хиљада, али ипак борба није престала. Крагујевац, срце Србије, дао је 7.800 граћана за 26 убијених Немаца. Али Крагујевац, лиш ен свих муш караца од 15 до 50 година, и п ак није пао на колена. Преко Мачве су се недељама разигравали немачки тенкови, зав и јал е ш туке и падали домови, али је Мачва у п лан и н е сл ал а нове синове. Немачке д и в и зи је одређене за Е ги пат или Волгу, о стајал е су по српским покрајинама. А ипак немачки возови са р атн и м м а тер и ја л о м за Африку л е т е л и су у ваздух. Тако су голоруки Срби под вођством генерала М ихаиловића, по други п у т спасавали обезглављене Русе, а саб о га ж ам а помогли б ри тан ске савезни ке када се Ромел н ал ази о на домаку Суеца. У тој непрекидној борби, када су и успеси били већи, јер није више било ни к о м ун и сти ч ког баласта у в л а с т и т и м редовима - прош ла је и дела 1942. година. Рећати све подвиге М ихаиловићеве војске с јед н е и све н е с р е ћ е с р п с к о г н а р о д а са д е л о м с л о в е н а ч к о г и д е л о м

100 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош1'

ју го сл о в ен ск и н астројен и х Хрвата с друге стране зн ач ил о би п исати књигу без краја. To све и з л а з и и з оквира моје одбране. Али свакако у тај оквир спадају савезничке хвале и непријатељске жалбе, које илуструју природу и акције и идеале М ихаиловићевог покрета отпора. Када се Ромел колебао у Африци, а у гробу су већ л е ж а л е д есети н е хиљада српских патри ота, стрељаних таоца у вези п реки дањ а саобраћајних веза на Б ал к ан у , М ихаиловић је добио следећу депешу са п о тп и си м а ком ан даната средоземне с а в е з н и ч к е ф л о т е а д м и р а л а Henry H arw ood -a; к о м а н д а н т а британских снага на Б л и ско м Истоку генерала Claude Auchinleckaа и ко м ан д а н та в аздухопловства на т и м секто ри м а марш ала А. W. Tedder-a:

„СА ДИВЉЕЊЕМ ПРАТИМО ВАШЕ ОПЕРАЦИЈЕ КОЈЕ СУ ЗА САВЕЗНИЧКУ СТВАР ОД НЕПРОЦЕЊИВЕ ВРЕДНОСТИ...“ Немци су у Србију довели нове д ив и зије и из доли н а којима су п р о л а зи л е главне саобраћајне л ин и је за Солун, рас ел и л и или п о там а н и л и све становниш тво. Али ипак борба није заустављена. М ихаиловић шаље своме Краљу и врховном ком ан данту поруку народа од 4. септембра 1942. у којој стоји: „Југословенска армија, верна својим славн и м т рад и ц и јам а, бори се на см рт и ж и в от под ком андом Вашег Величанства, уз теш ко ће које свет не пам ти, са вером у Бога и славу. Она ће на том путу у стра ја ти , делећи с в ел и к и м савезни ц им а добро и зл о , без обзира на ж ртве, све до коначне победе и ослобођења наше О т а џ б и н е .“ С мрт је и даље ко сил а али се М ихаиловићева војска, са мном у п рви м р едовим а, н и је п л а ш и л а . Ј у г о с л о в е н с к а влада 20. септембра 1942. јавља из Лондона: „Влада В ели ке Б р и тан и је т р а ж и л а је од г е н е р а л а А л е к с а н д е р а да вам пошаље даље и н с т р у к ц и ј е з а даље н а п а д е на к о м у н и к а ц и о н е л и н и ј е у Ј у г о с л а в и ји . Н е п р и ја т е љ с к а с а о б р а ћ а јн а м р е ж а сув и ш е је оптерећена, те са даљим н еп р еки д н и м нападим а ч и н и те огромне услуге нашим савезни ц им а. “ П орука је д о сл о в н о сп ро в ед ен а и нове ср п ск е хиљаде жртвоване за савезни ч ку ствар. Д ана 11. новембра 1942. Ромел је до ногу потучен код Ел А лам еина А тада се његов п обедн и к генерал А лександер, као шеф британске војске на афричком бојишту, сетио свога савезника у дубокој позадини фронта и 1. децембра 1942, депеширао генералу Д раж и М ихаиловићу: „У и м еГ л ав н о г штаба Б р и тан ек е Империје не могу п р о п у с т и т и д в а д е с е т ч е т в о р о -г о д и ш њ и ц у од дана У једињ ењ а Срба, Хрвата Словенаца у Краљевину Југослвију, а да не и з р а з и м св о је д ивљ ењ е и ч е с т и т к е за с ј а ј н е п о д в и г е

Хапшење пуковника Велимира Пилетића у П аризу...

101

ју госл ов ен ске војске. He м и сл и м само на јед и н ц е те војске које еу у оквиру наше армије на Средњем И стоку узел е учешћа у три јум ф ал н о м часу, већ на ваше непобедиве четн ик е, ангаж оване дан и ноћ уз н ајтеж е услове и највеће ратн е теш коће. У верен сам Ваша ек сел ен ц и јо, да је б л и зу дан, када ће се све ваше снаге бити зд ру ж ен е у слободној и победоносној Југославији, а непријатељ противу кога се заје д н и чки боримо, раме уз раме, б и ти уклоњ ен за вечита в р е м е н а .“ Б р и т а н с к и м и н и с т а р спољних послова г. А н тон и Идн, и зјављ ује у П а р л а м ен ту 25. септем б р а 1942. године: „Југословен ска Армија још се бори против заједн и чког непријатељ а на в л а с т и т о ј груди, под к о м ан д о м свог т а л е н т о в а н о г воће генерала М ихаиловића. А ово је од в ел и ког значаја. Овога часа немачке д и в и зи је које би н епријатељ у добро дошле за појачања руског, или ен гл еск о г фронта везан е су борбама у Југославији. ‘ ‘ А десет дана после Иднове и зјаве д ола зи Р узвелтова пред Сенатом „о бесмртној борби у Југославији под вођством херојског ком ан данта, ш т о з н а ч и непроцењив допринос ствари п о б е д е ..." У оцени нашега рада на Б ал к ан у , генералу А лександру придруж ио се нови савезнички врховни к о м ан дан т генерал Д вајт Д. Ајзенхауер, са ч ести ти ко м М и х аи л о ви ћ у , која дословно гласи: „А м ери кан ске војне снаге у Европи и у Африци поздрављају своју браћу по оруж ју неустраш иве и т а л е н то в ан е је д и н и ц е, које су под Вашом командом. Ти ју н а ц и који су Вам се прикључили на родној груди, да би из Ваше отаџбине и стер ал и непријатељ а - боре се одано и п ож ртвовано за заје д н и ч ку ствар уједињ ених народа. Бог ће дати да сви ови напори и ж ртве уроде пуним уепехом. “ Ч е с т и т к а м а б ританске и америчке војске п ридруж ује се и ч ес т и т к а француске, и зр аж е н а у следећој војној наредби: Le general d ’ armee Dragojlub M. Mixailovic, hero legendaire, symbole du patriotisme. le plus ur et des plus hantes vertus millitaire yougoslave, et officier general, n ’ a eesse decontinuer la lutte sur jle teritoire national envahi. Grae d L ’aida des patriotes, harele sans cesse L ’armee d ’occupation preparant ainsi 1’ assaut final qui conduirea a la liberation de sa patrie et du monde intier aux cotes de cena qui n ’ont jam ais admis q u ’un grand pays pouvait se soumettre d un prutel evnahissseru" Cette citation entraine Г attribution de la Croix de gueree avec Palme de Vermeil*‘ И спод овог и с к р е н о г с а в е з н и ч к о г п р и з н а њ а и р е т к о г француског одликовањ а стоји погпис: General de Gaulle

102 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

Chef de la France Combattante, Presiden du Comite National Током ових крвавих месеци љуте борбе за Бога и Слободу, о дли ковано је 500 ју го сл о в ен ски х официра највећим ратн и м о р д ен о м К арађ о рђ ев е з в е з д е са м ачеви м а. Д в а д е с е т и п ет процената од од ли ко вани х хероја пали су тих месеци на пољу части. Низ признања ових подвига завршаа се ураганском оптужбом Адолфа Хитлера, највеће људске звери после Стаљина, израж еној у п р о к л ам а ц и ји немачкој војсци преко Б ер л и н ск о г Радија за нову 1943. годину. Тај и сти Х итлер, који је 6. априла 1941. са тог и сто г радија обећао да ће Београд у к л о н и т и с а са земље, а српску нацију, тај ж и л ав и осињак Европе и извор многих немачких недаћа, у н и ш ти ти до корена - п р и зн аје отворено: „Да је р а т у А фрици и згу бљ ен, усл ед с а б о т а ж е свих к ом у н и кац и ја преко Б а л к а н а ." А на Б ал к ан у , господо судије, тада су сви спавали или Х и тл ера и М у соли ни ја слави ли, ило погроме и покоље са четири стране ш и ри ли , сви - и зузев српских бораца под командом в ел и ког М ихаиловића, чија сам десна рука био ја, ја главом, јед ан од шачице његових п реж и в ел и х мученика. Х итлеров новогодишњи вапај нашао је одјека код његових к в и н с л и ш к и х сарадника. Наоружане су нове усташ ке банде и почели су нови погроми у грешној Павелићевој држави. У састав немачке редовне војске примљене су нове хиљаде из редова немачких мањина, као и Арбанаси, који по зл у нису за о с тајал и иза усташа. У земљу су п осл ате нове диви зије, од којих четири са руског фроната. П окрен ута је и бугарска војска, често као п ретходни ц а немачке. У Павелићевм штабу обновљени су позиви и з л е т а 1941. године, када су почели погроми: „Да ће Босна п о ж е л е т и Срба, али Срба више бити н е ћ е .“ Тај дух освете ож ивео је чак и И т а л и јан е, којима је у р ан и ји м додирима утеран страх у кости. У овој психози мржње и напада на М ихаиловићев п о кр ет са свих неп ријат ељ ских страна, није могао миран о стати ни сам генерал Недић, п редседн ик кви нсл иш ке владе у Србији, за кога ће доцније често бити речено „да је био М ихаиловићев помагач. “ А ево што тај „п ом агач “ од свих немачких сарадника, поред Петена, „н ајх у м а н и ји “ каже у свом „Прогласу од 3. јануара 1943” , који је п убл и ковал о његово „Ново В р ем е“ , као наредбу бр. 2: „Нека самозвана команда Војске у Отаџбини почела је 9. септембра 1942 г. да даје наредбе свим пред сед н иц и м а оп ш ти на

Хапшење пуковника Велимира Пилетића у Паризу...

103

да н ап у ш тају своје функције и склањ ају се код њих у шуме. Та иста „ к о м а н д а " см ртном ка зн о м п рети свима који би зау зе л и нап уш тен е функције или се п рим или било каквог посла у служби оку п ато рске силе. Самосвојна „команда ју го ел о в ен ске војске у отаџбини' ‘ није ниш та друго, него мала банда бандита и очајника, која по примеру крвож едних ко м у ни ста са којима сарађује, гера српски народ на кл ан и ц у и у п ропаст, вршећи саботаж е, које нису д остојн е ни официра ни ч ести ти х људи. Овој шаци која каља српско име, служ ећи Л ондон и Москву, поручујем: Себи руке, л у д а ц и ! И стовремено н аређујем свима вл асти м а у земљи да прогањају и уништавају ове банде са свим средствима, спасавајући на гај начин наш несрећни српски народ и нашу опустош ену отаџбину. “ А к о л и ко је блед био овај вапај српског кви н сл и н га према свима вап аји м а српских непријатељ а, види се и по то м е што су сви о стал и сем Недића, убијали не само борце, са који м а је Недић ратовао, већ и све чланове њихових породица, чак и села где је до борбе д о лази ло . Како п озиви и наредбе генерала Недића нису п ом агали , у арену је опет сишао по злу имену генерал Бадер, војни заповедник Србије, по пореклу аустро-угарски ари стократа, који Србима н ик ад не заборавља њихову улогу у рату 1914. до 1918. године. као ни први шамар свемоћном Х и тл еру из 1941. године. За п о в ес т тога Бадера, п убликована у кв и н сл и ш ком л и с ту „Ново В р ем е“ од 1 5 . јан уара 1943. гласи: „Мала група ребела, под воћством негдашњег пуковника Д раж е М ихаиловића у ста л н о ј је борби п ротиву л егал н е српске владе генерала Недића. Ови ребели присвајају себи својетво регуларне ју го сл о в ен ске војске, а и нспи ри сан и су кр и м и н ал н о м жеђу за славом. Они н астоје да наставе ратн о стањ е између немачке и српске нације, које је п р естал о 17. ап ри ла 1941. п отпи сом примирја. На основу прописа м ећунардног ратн ог права, п ри зн ато г од стране Хашке конференције, они су престали б и ти р е г у л а р н и в о јн и ц и , без з а к о н с к е з а ш т и т е . Рад ових ам би ц иозн и х и заслепљ ених фанатика, који у свом кри м и н ал ном заносу заборавжају на стварн о сти , т р аж и све новије и т еж е жртве од ц елог српског народа. Позивам све Србе да се придруже борби ради униш тењ а свих ових гнезда раздора и зла. Когод у ирогањању ребела не буде узео учешће, у пуним гран и цам а своје моћи- т ај постаје њихов саучесник и пада под удар ратн и х з а к о н а . “

104 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

А док је „к о м ан д ан т С р б и је‘% страш ни генерал Бадер овако о л и м п и јск и грмео, и ван зак он а стављао цео ерпски народ, јер је он цео, сем к ом ун и сти ч ки х теро ри ста и шачице кв и н сл и н ш ки х слуга, био у М ихаиловићевом покрету. Т и то са својим бандама уж ивао је го сто п ри м ство п оглавн и ка усташ ке држ аве, у п л а н и н а м а з а п д н е Б о с н е . У т а ј у з а н и а з и л з б и л и су га М ихаиловћеви одреди то к о м 1942. године, када су ета ја л и у и стоврем еном и н еп реки д ном сукобу са свим освајачима и свим к в и н с л и зи м а . М ихаиловићеви одреди п ронаш ли би га и гу, ради полагања рачуна о свим зл о чи н и м а, али је б ританска влада енергично т р а ж и л а да се обустави „братоуби лачки р а т ' \ који је Т и то хтео, и све снаге оспособе и удруже за даљу борбу противу Немаца и И тали јан а. О фанзива п реко С и ц и л и је б ил а је у п р ип рем и, а Михаиловићева вера да ће Москва, на крају крајева, у р азу м и ти свога агента била је све чвршћа. Ово ти м пре ш то га је так о уверавала в л а с т и т а влада, а њу Черчил, коме се за и ста н икакве си м п ати је према к ом ун и зм у нису никада до тада могле и м п у ти р а т и . И док је код свих Срба оживљавало старо уверење да мудра Б р и тан и ја зна ш та ради, Павелић с јед не а Немци с друге стране почели су оживљавати ко м у ни сти ч ку аж дају, како би је и с к о р и с т и л и у борби п ротиву М ихаиловићеве војске. И т а л и ја н е к а п о л и т и к а није била са овим сагласна. Отуда Х итлерово чувено писмо М усоли ни ју из м арта 1943. године, који м га уверава „да је М ихаиловић њихов највећи непријатљ у п озад ин и и да, ради сигурности фронга на Средоземљу, мора бити ш то пре униш тен. ‘ ‘ И ако се М у со л и н и од азв ао Фиреровом п о зи в у , његове д и ви зије н ап уш тао је р агн и дух, којег у основи н и к ад а нису ни имале. З а т о је у пролеће 1943. године нем ачка војека п родрла на и т а л и ја н с к о окуп ац и оно подручје чак до К олаш и н а у Црној Гори, и зн а д кога је био М ихаиловићев штаб. Хиљаде српских бораца из Црне Горе били су ж ртв е те н еједнаке борбе. Али на подручје где су н ац и о н ал н е одбрамбене мреже т о м п р и л и ко м т е ш к о п о к и д а н е , в р а т и л и су се к о м у н и с т и , о к р е п љ е н и у Павелићевом окриљу, а заборављени од стране Немаца - као мање опасни. М есецима пре пролећа 1943. године ко м у н и сги су били п о зн а т и само по зл у и терору, по свим крајевима, са којих су отерани и по западној Босн и , где их је П авелић мазио, како би са н.има заједно, и то са два разн а пола, насгави о посао српског униш тавања. У свим ак ти м а безбројних саботаж а, који су коорди ни рали са савезничком ак ци јом у Северној Африци, и на

Хапшење пуковника Велимира П илетића у П аризу...

105

које се односе навед ен е нохвал е М и х аи л о в и ћ ев о ј војсци ком уни сти нису учествовали, је р их око свих тих саобраћајних путева није тада уопште ни било. Али према ко м у ни сти ч ко ј т а к т и ц и : ш та је мање д е л а т и м све виш е п р о п а г а н д е ко м у н и ст и ч ка рад и о -стани ц а из Тифлиса била је за све то време н е у м о р н а . С в а к и н а ц и о н а л н и п о д в и г и з в р ш е н од с т р а н е М ихаиловићевих јед и н и ц а п р ип и си вал а је своме бољшевичком агенту Титу. Те л аж и рад и о-стан и ц е Треће И н тер н ац и о н але, ем итован е из Тифлиса под им еном „Слободна Ј у г о с л а в и ја " , из сл о б о д н и х ј у г о с л о в е н с к и х п л а н и н а , п р и м а л а је под филоко м у ни сти ч ким , или к р и п то к о м у н и сти ч к и м упливом британска пропаганда. У томе је помогла њихова ш там па и обавеш тајна служба, која у Југославију тада није ни зави р ил а, већ је вести из Тифлиса сл еп о прим ала, верујући све до 1945. године да оне долазе из Југославије. З а сл у г а за такво „обавеш тавање с в е т а " п р и п ад а н ајв и ш е он и м д е л о в и м а ш т а м п е , п р о п а г а н д е и ли обавеш тајне служ бе, у којима су била лиц а јев р ејск о г порекла, а так ви х је за време рата било и сувише. Ово није никакав расни напад, већ све до данас ж алосна чињ еница у свету, и т у ж н а н егад и ја ам ан ета многих хиљада Јевреја, који су заје д н о са нама п адали пред н ем ачки м рафалима у земљи Србији. Али к а ткад а и н с т и к т разарања н ац ион ал н о г духа и х ри ш ћан ског света код својих бли ж њ и х, п остаје јачи и од човечанске свести и од в л а с т и т и г интереса, и од слобдарског духа светог Сиона. З б о г оваквог несвесног о р та к л у к а између британске чисте д ем о к рати је и совјетске перфидне д и п л ом ац и је и пропаганде, б р и тан ска се јед ра почињу кр е тат и ка Т итовим скоро пресуш еним водама. Ваљда и з уверења, да је М ихаиловић увек сигуран, а Т и то као Хрват погодан да на оруж је дигне у сташ ку Х рватску, и ли ради со в јетс к о г умирењ а у вези са преговорима о м есту и времену отварања другог к о н т и н е н т а л н о г фронта, Е н глези пронађош е да се српски народ са М ихаиловићев на челу уморио, те му треба принова, ако не и конкурент. Ту сасвим нову п р о к ом ун и сти чку п о л и т и к у на Б ал к ан у Л ондон отпочињ е пролећа 1943. године са ави онски м уношењем у земљу листа „V ictory" , ш тампано у Каиру, без знања и садејства Југословенске Владе, али са зн ањ ем и помоћу разорних агената Треће И н т ер н ац и о н а л е . Отров са к о м у н и с т и ч к е с т а н и ц е из Трифлиса, и п риказивањ е руског п одани ка и агента Тита као „воће ју го ел о в ен ск и х народа, и за кога су не само Срби, већ и Хрвати и С л о в е н ц и " - представња први ратн и м а тери јал , који су српском савезн и ку п ослали Е н глези . И после пропасти

106 Гласник Српског иеторијско-културног друштва „Његош"

коали ц ио н е ју го сл о в ен ске Владе у изгнанству, д ош ло је њено смењивање и постављање чиновничке владе, при ком је послу н ајв аж н ију улогу играо тадањ и б ри тан ски м и н и с тар Идн. Али како је ова нова, слаба чиновничка влада, ипак у ц ел и ни стајал а иза М и хаи лови ћа она је све мање имала снаге да се одупре мрачним си л ам а у свесној, или несвесној служ би ком уни сти ч кој ек сп ан зи ји . . П реокрећући јед ан М ихаиловићев хриш ћански вапај из тих дана, и з р а ж е н у лед ен и м ц рногорски м п лан ин ам а, марта 1943. године, ен гл еск и посматрач при М ихаиловићевом ш табу (Бели) -извеш тава Лондон: да се М ихаиловић услед си л н их губ итака и савезничке даљине, колеба и зм еђ у даље борбе и к а п и т у л ац и је . У том извеш тају Лондон проналази велику увреду, коју Михаиловић у своме вапају нанео Б р и т а н с к о ј и м п ери ји , им путир ају ћи јој „да је она спрем на на борбу до последњег С р б и н а.“ Даље. Л о н до н у то м и стом извору про н а л ази све зн аке, или д о к а зе о с к р етањ у М и х аи л о в и ћ ев е борбе са арене п ро тиву немачког освајача, на арену грађанског рата. А л егал н у одбрану срп ког народа од усташа, који не п рестају са погромима, и к ом уни ста, који не п рестају са м учки м н ап адим а - Л ондон представља као „братоубилачки р а т “ . И так о дана 29. марта 1943. са Ho P. 2538/2/9/g FOREIGN OFFICE - почињу нападана објаш њ ењ а и д е п л а с и р а н и п р о т е с т и , са п о т п и с о м самог г. В ин стон а Черчила. Све то завршава се дана 7. маја 1943. под Ho. Р. 3995/2/9, када је М ихаиловић по обостраном п р истан ку, стављен под непосредну Команду Б р и т а н с к о г штаба на Средњем Истоку. У том међувремену М ихаиловић је због неустраш иве борбе, а не због ка п и т у л ац и је , уцењен од стране Немачке са 100.000 з л а т н и х н емачких марака, и ли 120. 000 зл а т н и х франака, жив или мртав. И док о тој уцени ћути савезни ч ка б р и т а н с к а ш там па и пропаганда, Титова уцена оглаш ава се на сва звона, иако су обе уцене објавељене и сти м актом , у и стој суми, са обе фотографије - М ихаиловићева, и Титова, јед н а поред друге. А з а т и м је уцена овог „ребела и з л и к о в ц а “ објављена и преко радија, и преко објава по свим ју го сл о в ен ск и м угловима па чак и тротоар и м а, са п о тп и со м и сто г свемоћног немачког генерала Бадера. Али је акт уцене р ас тав и л а к о м у н и сти ч ка радио стан и ц а у Тифлису, тзв. „Слободна Ју го сл ав и ја“ р азд војила и Титов део р азн ел а по свету, а М ихаиловићев случајно заборавила. К ако су б р и тан ски органи п о датке п рим али од так ве стани ц е, то су се према речима Давида

Хапшење пуковника Велимира П илетића у П аризу...

107

М артина, у његовом делу " И З Д А Н И С А В Е З Н И К ‘% и овде зл о н ам ер н о огреш или о свог највернијег саборца. И з в е ш т а ји е н г л е с к и х оф и ц и ра за в езу који су с Михаиловићем били од првих недеља, а доцније и б р и тан ске војне мисије, иза које су дош ли и амерички посматрачи; нису могли да ствари поврате на пут и стине, је р то није годило п лан у других сила, које су Б а л к а н је ф т и н о продавале. И и стог дана, ју н а 1943., када су н еки од њих, код Ж а г у б и ц е у Хомољу, на м ојем о п е р а т и в н о м подручју, п р и с у с т в о в а л и наш ој борби против уједињ ених немачких и бугарских с н аг а -Б р и тан ск а Команда са Средњег И стока, посл ал а је М ихаиловићу тел еграм бр. 1598/43, којим т р а ж и да се он повуче иза п лан ин а К опаони ка, на ивицу немачке и бугарске оку п ац и о не зоне. Ч и м то буде урадио, сходно тој наредби, б ритански ће авиони н аоруж авати свих његових 100.000 ак ти в н и х бораца, а у п р отивн ом преп усти ће их и даље самима себи... Оваква наредба, пре свега, тр аж и од ко м ан д а н та редовне ју го сл о в ен ске војске, да н ап усти целу земњу, са цел ом војском, изузев је д н о г м а л о г угла на југоисто ку. А з а такве катастроф алне мере и у Енглеској, и у свакој п ар л ам ен тарн о ј земљи, н ад л е ж н е су владе, или чак п арл ам ен ти , ако их има. М еђути м , легал н у ју г о сл ов ен ску владу у Л ондону, чији је М ихаиловић био само орган и члан, Б р и т а н с к а команда није чак ни обавестила, а камо ли за п р и с тан ак м оли ла. Поред тога оваква наредба препуш та освети ц ел о стано вн иш тво земље које је, сем већих градова и јед н о г дела Босне и Хрватске, било у М ихаиловићевој вл асти У ЗЛУ у Ј е д и њ е н и м снагама н ац и с ти ч ки х , мађарских, усташ ких, ф аш истичких, бугарских, алб ан ски х и ко м у н и ст и ч ки х сила и банди. A то би за небрањене Србе з н ач и л о истребљење. На крају, та немогућа наредба зн ач и л а је сабијање целе ак ти в н е војске у герили од 100.000 у н еп л о дн и п ла н и н ск и масив, који може од рж ати само н ек о л и к о хиљада, и уз то ж ртвовање ц еле резерве од б л и зу 500.000 бораца, који су чекали само наоружање и позив. М ећутим, оно што је знао сваки лаи к, нису хт ел и да зн ају наредбодавци, који су од свог официра за везу, у исто време т р а ж и л и , „да т е ш к и м ка м и он о м испроба аеродром на врху планине Ртањ, иако се из свих британских и наших фотографиских карата јасн о види, да до врха те п лан ин е нема ни козјих стаза, a камо ли п у т е в а за к а м и о н е " - како о овом ј а д и к у ј е тај врли ен гл еск и офидир, пуковник Рутхем у књ изи „MISS F IR E ". М ихаиловић је на ово наређење урадио исто ш то би морао да уради сваки официр јед н е суверене државе: т р а ж и о је да се

108 Глаеник Српског историјско-културног друштва „Његош"

обрате Краљу и В лади као н а д л е ж н и м ф акторим а. Тада се Б р и тан ск а команда за Средњи И сток се т и л а југо сл о вен ске Владе у Л ондону. Снаге у Црној Гори, Херцеговини и Босн и скоро су ун иш тен е, а једва постоје у Х рватској, С лавонији и Слвоенији. З а т и м ове снаге не представљају више, зап адн о од К опаоника, н икакву борбену с и л у .“ А зати м : „М еђутим, пар ти зан ске снаге Титове чин ееф икасн у борбену силу у свим деловим а з е м љ е ." Овако резон ује сада Б р и т а н с к а команда новог ком ан дан та Вилсона, за о б и л азећ и и своју б ри тан ску Владу, у односу са нашом, југосл овен ском . А управо у то време, у л ето 1943. г. М ихаиловић је, поред ц е л о г ср п с к о г народа, д ел о м сл о в е н а ч к о г и ј е д н и м д е л о м југословоенски н аетројених Хрвата, имао 100.000 н аоруж аних бораца и око 500.000 н ен аоруж ане резерве. М еђутим, тих дана по најповољ нијим проценама, Јосип Броз, звани Тито, имао је од 15.000 до 25.000 бораца, вољних и принуђених и без икакве резерве. З а т о п уковни к Рутхем у своме делу „MISS F IR E " с правом ка ж е „да никад у свету ни јед н а п о л и т и к а није так о лудачки од себе терала пола м и л и о н а н ајвернијих п р и ја т е љ а “ , какви су б или Срби за В елику Б р и та н и ју , били и остали. А овај и сти Рутхер био је б ритански официр за везу при мојој Команди Источне Србије. Ова по о б е с т р а н е ф а т а л н а р а с п р а в а з а в р ш а в а се ка тег о р и ч к и м зах те во м да ју г о сл о в ен ск а Влада „тр а ж и од М ихаи лови ћа да се одмах повуче иза К опаоника, са свим верним официрима и војницима. У к о л и к о он то не би хтео, Влада је обавезна да га примора с и л о м “ (а то зн ачи да га огласи ребелом, а Т и та л ег ал н о м си лом је р трећега није било). М ихаиловић је одговорио: „П реостала тер и т о р и ја пада под к о м у н и сти ч ку в л аст и ком анду кр и м и н ал н е л и ч н о сти зване Јосип Б р оз - Тито. Ја Вам захваљујем на тој понуди. Само ж е л и м да напоменем , да ни моји борци, н и ти ја, нисмо п р и зн ал и к а п и ту л ац и ју , коју нам је н ам етну о непријатељ , па нећемо п р и зн ат и ни к а п и ту л ац и ју , коју нам намеће с а в е з н и к .“ Поред тога: „Неосновна је тврдња да моје је д и н и ц е не представљају више борбене снаге зап ад н о од К опаоника. Није и сти н а да су сн аге моје ју г о с л о в е н с к е во јск е у О та и б и н и у н и ш т е н е на пордручју Црне Горе, Херцеговине и Босне, а још мање да су у било каквом колаборационом к о н т а к т у са силама осовине, према ком у ни сти м а. He мож е се рећи да наше снаге не п остоје у

Хапшење пуковника Велимира П илетића у П аризу...

109

С лавонији и Словенији. Н апротив ју го сл о в ен ска војска постоји у свим т и м деловима земље, и ускоро ће дати д оказе о свом постојању целом свету. З а т о нећу више да сн оси м сли ч н е увреде.‘' До ти х тада, у л ето 1943. године, цела помоћ коју је В елика Б р и т а н и ја ук а зал а М ихаиловићевој војсци била је у опреми и наоружању за највише 300 војника, а тада је и то престало. A Т и ту су само јед н е ноћи, крајем л ета 1943. испоручили 64 пуних авиона у м есто 33 кол и ко су нама били н ам енули то к о м пуних 9 месеци, по п ризн ањ у саме Б р и т а н с к е војне мисије у и ска зи м а и одбранама М ихаиловићеве ствари. A no и ск а зи м а С ти ја м лађег у „M anchester G uardian-u,“ коју је, уз свога оца, био Т итов адвокат у Б ри тан и ји - британска помоћ Титу премашила је Михаиловићеву помоћ за равно 50 пута. Али и зн а д свих ових и сти н а нас боли ж а л о с н а ч и њ е н и ц а , да ј е б р и т а н с к а п о л и т и к а н аг о в о р и л а и тал и ја н с к о г маршала Бадоља да се после к а п и тул ац и је И талије, преда Титу, а не М ихаиловићу. Ова је и сти н а у т о л и к о т у ж н и ја ш то су И та л и ја н и М ихаиловићу п онудили безусловн у предају, али је б р и тан ски п ред ставн ик и з обавеш тајне служ бе, пуковник S. W. Baile, добио налог своје команде да предају о д лаж е до нове наредбе, како то сам п ризнаје, оп ет бранећи М ихаиловића, али тада већ убијеног. А нова наредба чула се преко Р исм ког радиа, као ш то се чула њена т у ж н а и стор и ја из М емоара самога Бадоља. Од свих т и х несрећних и т а л и ја н с к и х хиљада кући се п овратило веома мало, али н ико из д и в и зи је „ В е н е ц и ја “ . Њ ихово оружје и војска сада под ко м у н и сти ч ко м заставом , н аста в и л и су посао зап о ч ет под ф аш истичком командом. To оруж је т у к л о нас је и даље по жељи британског савезни ка, иако И та л и ја није више била у н еп р и јатељ ск и м редовима. To модерно оруж је је не само наоруж ало, већ и о к р и л а т и л о к ом ун зам у Југославији. Ми више н исм о били у стању да еф икасније и по план ови м а бијем о битк у са Н емцима а да нас не обаспу и т а л и ја н е к и бацачи, гранате топова и м и траљ еза из ко м у н и сти ч ки х руку, уз помоћ у томе војних и н с тр у к т о р а нејугословена. З а т о су Немци, помогнути оваквом т а к т и к о м , могли да изби ју на Црногорско Приморје, a ми смо и зм еђ у Ловћена и Мора водили очајничку борбу имајући к о м у н и с т е п р оти в нас и за лећа. А под с л и ч н и м усл о в и м а б р и тан ска војска којој свака част, и згу б и л а би и прву, а камо ли последњу битку. И док су са нама так о п о ступ ал и британски савезни ц и, од мене су т р а ж и л и за њихове потребе да им дам младе, и н т е л и г е н т н е и храбре људе, ом лади нц е, које су они сл ал и по својим зад ац и м а у Б у к у р е ш т и М ађарску на опасне зад атк е. Ти су људи зн ал и у коју оп асн ост одлазе, као што сам

110 Гласник Српског историјско-културног друштва ,,Његош‘'

и ја знао, али су радо ишли да би д о принели савезничкој ствари и ен глеским ратн и м плановима. Један од тих доборвољних жртава н ал ази се у ем играци ји и он је спреман да овом Суду п рикаж е своје и евојих помагача пословање. Taj М. М .1 и данас је мој повереник међу наш им људима у Аустрији. У том з н а к у ф аталном за б ри тан ску п о л и ти к у на Бал кан у, а још ф ата л н и јем за ствар Правде Слободу и Слоге, п рим иц ао се крај теш ке 1943. године. Тада је Техеран зап еч ати о судбину наше отаџбине, а победу из другог светско г рата по кл о ни о Русији. И када читам о мемоаре оба америчка м и н и стра спољне п о л и ти к е , и ли Р узвелтовог сина Елиота, који говори са љубављу према С овјетим а с друге стране, онда т е к видимо ко л и к о је по д ем ок рати ју света и по Европу било ф атално да у тех еран ском сусрету „ т р о ј и ц е “ није било гласа Француске. Јер Француска, која је прва осе ти л а оп асн о ст од нац изм а, прва га је о сети л а и од к о м у н и зм а , з а т о ш то је, л и ш е н а својих п риро д н их и трад и ц и о н а л н и х савезни ка, оста л а прва на удару А зије, она а не В елика Б р и тан и ја , заш тић ена каналом, и ли Америка, заш ти ћен а океаном и неупоредивом техн и ком . Ипак су М ихаиловићеви одреди, и поред разорне британске и совјетске пропаганде за ребела Тита, а противу пред ставн ик а л егал н е и је д и н о п р и зн ате ју го сл о в ен ске владе - М ихаиловића за д р ж а л и све своје п о зи ц и је, али ја к о ослабљени кроз успешне нападе и одбрану. Сви п а р ти зан ск и , Титови, покуш аји да се из Б осн е п р и б л и ж и Б еограду за в р ш и л и су њ иховим поразом . Почетком 1944. године у Титовом штабу су се н ал ази л е британска и совјетска војна мисија. А ли док су савезни чке мисије у М и х а и л о в и ћ е в о м ш т а б у о н е м о г у ћ а в а л е чак и о д б р а н у од ко м у ни сга, а камоли напад на њих „све ради савезничке с л о г е " -м исије у Титовом штабу радиле су обрнуто. Од како су оне дошле, напади на нас били су све б езо б зи рн и ји и њихови и звеш таји све л аж н и ји ... Б и т к у на Д р и н и , о у тв р ћ ен и В иш еград , који смо ми д раж иновци на б ајонет освојили, савезничке мисије код Т и та то су п рик азал е као Титову победу, иако су нас п арти зан ски , Титови одреди, иза леђа нападали, док смо се ми борили противу Немаца. А целу ову борбу од почетка до краја, п рати л и су ен глески генерал А рм стронг и амерички пуковник Сајц, који су били у штабу код М ихаиловића. Чак је Сајц (Seitz) командовао срским пион и рим а који су са 280 ки лограм а д и н ам и та бацали мост на Марко Милуно вић - Пипер

Ханшење пуковника Велимира П илетића у П аризу...

111

Д рини у ваздух. А Титове победе на папиру, објављене преко „Слободна Ј у г о с л а в и ја " , Радио - Москва Радио - Лондон, т о л и к о су биле многобројне да се свет у чуду питао: „чему служ е све ге разне ф а н т а з и је 9 " Тамо је ју н а 1944. године са тих радија објављено: „Да је Титова ратна морнарица упловила у вел и ке реке Ибра и В ард ар .“ А к о м у н и сти су тада били н е к о л и к о с т о т и н а ки л о м ета р а далеко од тих „пловних р е к а '‘ . У осталом те реке нису ни пловне а лети, тј. у месецу јуну, дубоке су мање од је д н о г метра, а брзе као и све п ла н и н ск е реке које протичу кроз стене и узана корита. Али ш то зн а н о р м а л н и св ет, неће да з н а ју ф а к т о р и к о м у н и с т и ч к е пропаганде која говори све могуће је з и к е и игра све могуће улоге... На Јал ти је искусни д р ж ав н и к Черчил покушао да исправи почињене грешке. Према наводима Р у звел товог сина, он је „љубоморно бранио б р и тан ске интересе на Б а л к а н у а нарочито у Југославији” . Али без успеха, јер је увек био у страху од закључења сепаратног мира између Стаљина и Хитлера, на и сти тајан ст вен и начин као што је закључен савез измећу гих т о т а л и т а р а ц а у августу 1939. године. И на Јал ти се н иш та није поправило, него је све несвесно продато. Први Рузвелтов сарадни к К ардел Хол (Cardell Hull) у својим м емоарима каже: „да су Черчил и Идн (Churchill and Eden) са С таљином и М олотовом преш ли, чак, и на разговоре о „и н тер есн и м зо н ам а у Е в р о п и “ , и то без знања и одобрења С једињ ених Амричких Држава. Тај п о зн а ти д рж ав н и к навео је да су утврђени и п р оц ен ти и нтереса и заи н тересован о сти : У Б у г а р с к о ј и М ађ арској по 80 за Русе, у Ју г о сл ав и ји 50:50 проценага, а так о исто и у Пољској. Д ок Румунија постаје искључиво руска, а Грчка искључиво б р и тан ска итересна сфера. На основу тога је, сигурно, Черчил ујесен 1944. године, и з ја в и о у П а р л а м е н т у , п р е м а с а м о м Х ал- у „да ће се за са м о с т а л н о с т и слободу Југославије бринути Енглеска, исто так о као и Русија, са п отпун о је д н а к и м правима... и да ће маршал Тито, у чију и скрен ост и п ријатељ ство чрвсто верује, бити не само ослободилац, већ и ујединитељ Југославије. . . ” Из ти х р азл о га генералу М ихаиловићу није о с г а л о н иш та друго н его да п о к у ш а да у с п о с т а в и д и р е к т а н к о н т а к т са А м ериканцим а. Ову су му идеју препоручили сами А мериканци који су били у његовом штабу и који су се ж а л и л и „да E hi лези, чак, саботи рају и њихово евакуисан.е, је р вероватно не ж еле да М ихаиловићева ствар у Америци добије сведоке, очевидце. Тако

112 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

је заједн о створена нова шифра, a 9. августа 1944. америчким авионом, је пренета у И т а л и ју . Онда су, у међувремену, спус гили своје нове официре, а иначе старе М ихаиловићеве сараднике, са својим авионима. О праш тајући се са 264 А мериканца, авијатичара, на једној пољани у селу Прањанима, где је невиђеном б рзин ом ту и зграђен ратн и аеродрум, Д раж а М ихаиловић је поручио: „да је спреман за опш ти напад на Немце, чим се две д ив и зије и скрц ају на ослобођеном црногорском прморју и ти м се уепостави довоз ратн ог м атер и ја л а до главног попр и ш та борби д оли н ом реке Мораве. “ Та порука није више тајн а за све ове А м ериканце и за наше ове другове: Адам Прибићевић, Ковач, Бјелајчић, Радоје Вукчевић (који је разговоре предводио) и Стојановић, дочим је мој несрећни брат мајор М и лан П и л еги ћ , учесник у изради шифре, пао на пољу части... Амерички савезни к није се оглуш ио о ту поруку првог гери л ца у Европи. П ослао је у М ихаиловићев ш таб 13. августа 1944. године, свога виђеног п ред став н и к а Mac Dowell, професора и стори је на Ч и ка ш ко м у н и в ер зи т ет у , који је пре рата у Америци носио е п и т е т „салонски к о м у н и с т а .“ Д ан а 16. августа 1944. године, М и хаи ло в и ћ ј е о гласи о м о б и л и зац и ју свих н ац и о н ал н и х снага за 1. с е п т е м б а р т е године. Али је и на том пољу тадањ а б р и та н с к а п о л и т и к а п ред ух итри л а америчку. К о м ун и сти су п реш ли у напад на наше одреде у Србији, са новим о руж јем и м ун и ц и јом које су им савезнички авиони сп у ш та л и за борбу против Немаца. У овој несрећи л еж и р азл о г да М ихаиловић п очтком септем бра 1944. године када су Совјети јо ш били око Б у куреш та, није од Немаца ослободио и заузео Београд, како у свом и зве ш тају пред ам еичким судом о Д раж и М ихаиловићу наводи америчка војна мисија са професором Mac Dowellom на челу. На Њ . В. К раљ а П е т р а в р ш е н и су н ови п р т и с ц и да М ихаиловића р азж а л у је и да Т и ту преда сва овлашћења. Ти п р и т и с ц и в р ш е н и су т о к о м н е к о л и к о м е с е ц и з а ј е д н о са и н с и с т и р а њ е м да се ств о ри нова вл ад а, с п р е м а н за сваку кап и ту л ац и ју . Па је то к о м тога мењања и подешавања владе по Титовом тр аж ењ у бомбардован Београд три пута у то ку 30 дана. Па је з а т и м бомбардован и по четврти пут 6. септем бра 1944. године. Прво бомбардовање Београда било је на дан У скрса, када су сви храмови били пуни света, а последње на рођендан Њ. В. Краља, оп ет када су храмови б ил и препуни, јер се народ молио

Хапшење пуковника В елим ира П и лети ћа у П аризу...

113

Свевишњем за његово здравље и за брзи св рш так рата. Све је то, п о р е д с в е с т р а н о г п р и т и с к а , п о с л е д и ц а К Р А Љ Е В Е П РО КЛА М А Ц И ЈЕ од 12. септем бра 1944. којом се сва в л аст у земљи преноси на Тита и на његове орган и зац ије. Одмах је з т и м влада др Ш убашића закључила са самим Т и том споразум , по коме се Т и то в о м п о к р е т у п р и з н а је „ к о н т и н у и т е т н о си о ц а л е г а л н е в л а с т и . “ A то за модерно право значи претварањ е ребела у државу са рангом од 17 априла 1941. године када се његова р е б е л с к а в л а с т јо ш н и је б и л а ни р о д и л а , а с в р с т а в а њ е М ихаиловића, ко м ан д а н та борбене војске и м и н и с тр а рата из л егал н и х влада, у ред обичних ребела и то од првог дана устанка 10 .маја 1941. године. Ја ово подвлачим, јер као ш то ћете д оцн и је вид ети , господо Судије, на основу ове правне н ем огућн ости и руж н ог насиља над правом, ј а се претварам из поборника л егал н е вл асти у „ратног з л о ч и н ц а “ без обзира на све захтеве о повратном дејству за к о н а и санкција. Овде бих могао з а с т а т и са и зл агањ ем чињ еница о нашој борби и судбини, јер је тога дана наше плаво ју го сл о в ен ск о небо п рекрио мрак Азије. Али ми Срби и даље смо ишли уз Голготу. Д ана 16. септем б ра 1944. М ихаиловића у високи м п лан ин ам а т р аж и немачи п уковни к Starcker, п р ед ст ав н и к немачке силе на Б ал к ан у, са овлашћењем тадаш њег пуном оћника Рајха за Б алкан , а ау с тр и јск о к држављанина сада Neubacher Hermmanna. Према т и т о в и м обавеш тењима, које је оберучке п рихватио радио Л ондон, „посета је и м ала за циљ сп оразум о к о л а б о р а ц и ји “ и зм ећу Немачке и и зд а т о г М ихаиловића. По том основу и са т ак ви м д о к ази м а М ихаиловићу је доцније сућено. А пре тога због такве „сарад њ е“ ск и н у та је глава мојих сабораца Воје Л укачевића, Кесеровића и В ојина Војиновића. Д ок се адвокату В ојиновићу у зел о у грех ш то је са Starckerom уопште разговарао, Л у к а ч е в и ћ ј е на с м р т о с у ђ е н з а т о ш т о ј е п р и с у с т в о в а о „ и зд а јн и ч к и м разговори м а и зм еђу М ихаиловића и немачког е м и с а р а “ , како то подвалчи и п о зн а та америчка сп исатељ ка Dorothy Thomson у л и с т у „Washington St ar ‘ од 10. маја 1946. године. М еђутим, тајну тога са стан ка и „М ихаиловићеве и з д а ј е " америчке вл асти су чувале све до априла 1946. године. Тада је, по одобрењу STATE DEPARTMENT -а пуковник Mac Dowell објаснио да се не ради ни о каквој и здаји и колаборацији, већ о немачкој понуди предаје свих снага на Б а л к а н у које су и зн о с и л е преко двадесет диви зија. Али пош то су сва овлашћења, на и зл о ж е н и начин, преш л а са М хаиловића на дотадаш њ ег ребела Тита, то се

114 Гласник Српског ис горијско-културног друштва „Његош"

предаја могла и звр ш и т и само уз неку си м боличн у церемонију, „која би спасла част немачке в о јс к е " . С им бо л и чн ост ее имала састојати у томе, ш то би А м ерикан ци у М ихаиловићев шгаб сп усти ли 500 падобранаца, који би прим или предају као америчка војска, са америчким п ред став н и к ом Mac Dowell-om на челу. И ову је понуду Mac Dowel, no својим наводима, одмах доставио својој Врховној К оманди, а ова т р а ж и л а са г ласн о ст британско г савезника. П ош то је и зм еђ у вели ки х сила п остојао уговор, да се предаја о безусловној к а п и т у л а ц и ја има п онуд и ти истовремено свима тр и м а в елесилам а, а ова се не нуди Титу, већ се зао б и л азе Тито и С овјетска Русија - то није ни и з д а т налог да се предаја прими. Чим је Т и то обавештен о овоме догађају, он је 23. септембра 1944. одмах после понуде, са острва Виса, где су га сп асил и и д рж ал и Е н гле зи после пораза у Дрвару, руским авионом од летео у Румунију код м арш ала Толбухина. П оследица тога л ет а била је п р ел аза к со вјетске војске на десну обалу Дунава и заузи м ањ е Србије Београда - противн о свима претхо д ни м савезн и ч ки м плановима и споразум им а. Даља п оследи ца за српски народ била је у зал уд н а см рт на десетин е хиљада по п ан онски м равницама, мећу којима 78.000 српске омладине, већином ђака и студен ата, бачених зл о н ам ер н о испред немачких тек но ва у Срему, без о р у ж ја, без обуке и без стр уч н е к о м ан де. А п о с л е д и ц е п ропуш тањ а овакве п р и л и ке за предају двадесет д и в и зи ја на Б а л к а н у је с т е продуж ењ е ратн е касап н иц е у Европи од 16. септембра, када су Немци још б ил и у ту ђ и м земљама, до 8. маја 1945. када су деф и ни ти вно к а п и ту л и р ал и . К о л и к о је у том светскомхрвањ у Титова војска била безвредна доказује и жалосна чињ еница да су после Д еницове к а п и т у л ац и је , немачке војне л и н и је ста ја л е још н е т а к н у т е на средини измећу два највећа југо сл о в ен ска града - Београда и Загреба. Д о к је уверење в ел и к о г д е м о к р ат е Р у зв е л т а „да ће се с о в је т с к а Р у си ја д е м о к р а т и з о в а т и , а С таљ и н одрећи своје бољшевичке т а к т и к е и и д е о л о г и је ” п р естал о пре његове см рти, уверење бр и тан ског џина Черчила „да ће се Т и то п о к л о н и т и пред прин ц ип е Правде и С л о б о д е“ - остал о је и даље. Али већ 1. септембра 1945. године, Черчил у Амрици п р изн аје да се грдно преварио и да је „мрак иза гвоздене завесе, сп уш тене од Ш тети н а до Трста, стр аш н и ји , а ропство несношљивије од свих ранијих у људској и стори ји М есец дана после прве употребе појма „гвоздена з а в е с а " ео вјетска зв езд а Иља Еренбург објавио је у првом броју „Soviet

Хапшење пуковника Велимира П и л еги ћа у П аризу...

115

Weekly-a, који је тада и з л а з и о у Л он дон у „да је нова власт п р о гр еси в н е д е м о к р а т и је у Ј у г о с л а в и ји , на основу нових народних зак она, л и к в и д и р ал а 575.000 и зд а јн и к а и фашиста. ‘' A тај број са којим се С овјети поносе за два пута је већи од жртава, које је п окоси ла н емачка војна сила, и то скоро све из српских редова, не рачунајући 700 хиљада српских ж ртава и з усташ ких погрома, које су н ац и сти и фаш исти пом агали ради српеког истребљења са Б ал к ан а. Оних 650 жртава из Oraour-sur Glane 10. ју н а 1944. године значе страш н у ж а л о с т и за Француску и за хриш ћанство. А ми, несрећни Срби, имамо на хиљаде Орадоур-а, почињених у стр аш н и м погромима од стране усташа, Маћара, и у зверским ликвидацијама од стране нацизма, фашизма, бугарских и албанских вазала, а на крају од стране комунистичких савезника - (ж ртве у Словенији), од бомбардовања и ек страд и ци ја. М ећ у т и м , да би т р а г е д и ја б и л а већа, а наш а несрећа с т р а ш н и ј а , н ам а се, н и к а д не с а в и је н а з а с т а в а о т и м а из М ихаиловићевих руку и предје у крваве руке тућег агента и п одани ка - Тита! З а кога се још тачно не зн а ни ко је, ни одакле је. Избори изврш ени у о к т о б р у 1945. на к о м ун и сти ч ки начин терора и ф алсиф иката, нису донели олакш ање, већ нове таласе терора, који још запљ ускују сва наша села и градове. Али тог истог дана, Ч ерчил спасава душу и у Б ри сел у призн аје; „З а време рата м и сл и о сам да смем и м ати поверење у Тита. Он ми је обећао да ће у свему п ош товати споразум закључен са п редседн иком владе др Ш убашићем. Али сада јасн о видим; да сам починио јед н у од највећих греш ака у овом р а т у “ . А српски народ вичан х р и ш ћ а н с к о м п р а ш т а њ у , о п р о с т и ћ е му у к о л и к о к а л в а р и ју преживи. Али бог, Он неће никада! Ето , то је, господо Судије, к р атак преглед догаћаја из времена н ац и о н ал н е борбе и пожртвовања, која су српски народ од 8, 500.000 душа, ко ш тал а 1,600.000 гробова. Ми смо за такве жртве зн а л и и у првом светском рату, али из првог рата се родила слобода, а из другог РОПСТВО и МРАК, без наше кривице. Ко је крив за такву катастр о ф у , није више тајн а за свет, јер су кривци на хриш ћанском З а п а д у греш ке искрено п р и зн ал и , a за кривце са, сада п аган ског И стока - грех и зл очи н све је, што се не креће крвавом ко м у н и сти ч ко м линијом . Ја се њом нисам кретао, н и ти ћу икада. З б о г наређења самог М ихаиловића и наш и хвлада, к а о и врш ењ асавезничких миеија с једне, а вл асти те савести са друге стране, ја комунис гичке одреде и агенте нисам нападао, већ се од њих бранио. Ш та више, и ја сам као некад сам М ихаиловић на Б ал к ан у, a Mac Dowell у Чикагу, веровао до

116 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

последњ ег часа и и скуства, да к о м ун и сти имају душу и срце. Та ме вера д р ж ал а у хриш ћанским границама које нисам никада прекорачио, већ сам често носио просовјетске еп и тете. Ја не ж а л и м што сам био такав, али верујем да после свих искусгава с ко м у н и сти м а , у својој отацбини и у самој Русији, сутра не бих так ав био, н и ти образ за њихов удар окретао, већ з а око - тр аж и о око. Иако сам уверен да је овај Суд д ал еко од п ом и сли да се кам ен ом баци на срп ску и ју г о с л о в е н с к у ств ар и светињу: М ихаиловића и његов п окрет, преко којих се т р аж и моја глава, ја осећам за д у ж н о с т да Суду и з л о ж и м праксу В ели ке Б р и тан и је по сл и чн и м к о м у н и сти ч ки м државама. - Титова влада у уверењу да ће некадашња британска благонаклоност бити велика, траж и л а је од Л он до н ск е владе да јој се и здају хиљаде, а на крају сто ти н е ан ти к о м у н и с т и ч к и х бораца. Све њих, без обзира и з којег су табора т и т у л и с а л а је именима ратних зл о чи н ац а и колаборатора, увршћујући ту и многе генерале, који су све време провели у немачком ропству, али се на крају нису Т и ту покорили. Д есетин у н ајв а т р е н и ји својих п р о т и в н и к а, који су данас у Л ондону, В аш и н гто н у и л и П аризу, к о м у н и сти ч к а в л а с т , по одбијању ек стр ад ц и је, судила је и осудила in contumetium, а неке чак и на смрт. Б р и тан ск е војне вл асти , које су за слична траж ењ а, по споразум у са ам еричком владом, биле н а д л е ж н е на подручју И та л и је, а и сада су н ад л е ж н е на подручју Немачке и Аустрије (ван совјетске зоне), о твориле су п о ступ ак п ротиву 120 лица српског п о рекл а - од свих т р а ж е н и х хиљада. И после и стр аж н о г затв ор а од пролећа 1947. до пролећа 1948. пала је одлука: да се на основу постојећих споразум а и зак о н а могу и зд а т и само двојица. И т о је д а н од н ек о л и к о к в и сл и н ш ки х м и н и стар а и јед ан од свега т р о ји ц е к в и с л и н ш к и х г е н е р а л а . Сви су о с т а л и ослобођени, јер ни је д а н од њих није испуњавао три, од пет услова, предвиђених за издавање. А ти су услови: вршење злочина п р о т и в н о р а т н о м праву и х а ш к и м к о н в е н ц и ја м а ; с л у ж е њ е Гестапоу, служ ењ е са н ем ачком униформом, борба с оруж јем противу савезн и ка и п о л и т и ч к а сарадња са непријатељем. Код свих п р и п ад н и к а М ихаиловићеве војске и п окрета, није пронађен ни је д а н је д и н и , макар то био и последњи услов, који нам је на ж а л о с т некада и нпутиран. А ком исију, која је све ове случајеве и сп и ти в ал а и одлуке доносила, чинио је сам Mac-Lean, шеф б р и тан ске војне мисије у Т и товом ш табу, са четири своја асистен та из истог штаба, у коме су се фалсификати фабриковали

Хапшење пуковника В елим ира П илетића у П аризу...

117

и фалсификовани извеш таји о „ратним успесим а' \ „о ф а н з и в а м а '' и „ п о д в и з и м а " сачињавали. У њихову н акл оњ ен о ст нашој ствари не мож е се веровати, ти м више, што њихов такав суд о нама, и згл е д а сада тачан, на крају свега што су они сами чули и видели, слуш ајући не само јед ну, већ и другу страну. И поред болне с а ти сф акц и је, која нам се данас т и м даје, ова господа сада већ п ризн ају да су и њих у заблуду довели Титови и зве ш т аји и ф ал сиф и кати, које нису могли да проверавају, јер су били без сваке слободе кретања, необичне у к о м у н и ст и ч к и м земљама. Слободе, коју Михаиловћ никада ниједној мисији није ограничио, а кам оли ускратио. На крају, господо Судије, када све и не би било так о како сам и з л о ж и о , и како д ан ас цео св ет п р и з н а је , з а х т е в ко м у н и сти ч ке вл асти није оправдан. Да наведем само јед ан од многих р азл о г а чисто правне природе. Тај р азл ог п р о и з и л а зи из чињ енице ш то Титова в л аст да мени суди, не потич е ни из Краљевог овлашћењ а од 12. септем б ра 1944. које се односи на ратн е операције, ни из сп оразум а Т и то Субашић, од 1. новембра 1944, који се односи на неовлаш ћено призн ањ е к о н т и н у и т е т а влади, које је Краљ порекао и Титу и Шубашићу, већ и з формирања прве Титове владе у Београду, у марту 1945. године, макар она била и наси л н ич ка. Тада т е к почиње Титова л е г а л н а в л аст по ко м у н и сти ч ко м схватању и међународном признањ у. В л аст која има форму, али не и моралну садрж ину, која је фактор, али не и слобдна воља народа и зр аж е н о право како су у ак ти м а признањ а п одвукле владе Америке и В ели ке Б р и тан и је . Ако су зак они так ве владе м огли , по с и л и п р и л и к а, и м ати снагу од дана објављивања, они је немају за све радње изврш ене пре тога, услед непостојањ а р етро а кти вн ог дејства закона. О П Т У Ж Б А противу мене образлаж е се радњама, изврш еним у рату, по п остојећи м ју г о сл о в ен ск и м зак они м а, а на основу овлашћења л ег ал н е ју г о сл о в н с к е власти. Б ез обзира на то што је та в л аст смењена насилно, л егал н о ст рада, њеног и њрних органа, не мож е б и ти ничим доведена у п итањ е, а кам оли превратн ич и м и одбаченим „ с п о р а зу м о м " и зм еђ у Т и та и Ш убашића. Ово тим пре, што се мени после тог „ с п о р а зу м а " н икакав чин не уписује у грех н и т и може и м п у ти р а ти , је р сам пре тога ф атал но га дана већ био у со в јетски м рукама, као што ћете, господо Судије, видети и з тока моје одбране. - „Хтео сам много, започео сам много, али св етски ураган однесе и мене и моје дело, без кривице и моје, и народа, чију сам вољу изражава*'... - тако је страш н им м есц ал ин ом ослабљени

118 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Д раж а М ихаиловић заврш ио своју одбрану пред ко м у ни сти ч ки судом у Београду 1946... А ја, његов скромни и верни сарадник додајем: У РАГАН је кривицом два неоспорна џина ЧЕРЧ И Л А и Р У З В Е Л Т А однео и све плодове победе у Европи из другог св етк о г рата, без кривице славне савезни чке војске. Али ураган, који дува из совјетске земље, није, н и ти мож е да однесе моју веру у Бога и у моћ Америке, у б р итанску здраву, човечанску п ам е т и у светлу француску ПРАВ ДУ И С Л О БО Д У ! Па сада судите, господо Судије, по зак он у и савести. Када бих поново био бачен у догађаје из 1941. године, ја бих оп ет пошао и сти м путем, којим сам до сада ишао - п утем го л г о т с к и м за Христа и Отаџбину, радије него п утем с р а м о тн и м - за ћавола ком ун и сти ч ког и Азију...

Велимир ПилетиЋ П ренето из књиге „ОД НЕМИЛА ДО Н ЕД Р А Г А “ од г. М арка М илуновића - Пипера.

Књижевни део

ДЕЦЕМБАР 1992. О пет ми шаљеш, хладни, разочарења нова Из земље п раотац а коју сам м ајком звао. Је ли то п лем е српско? Или свет п устолова Који, по сећањима, не бих ни препознао. О пет ми с т и ж у гласи из п остојб ин е моје: Очај с а к ати х тела, поворке бескућника И п они ж ењ е гладни х ш то се све више роје Око казан а супе - у земљи без видика. Свуда чељуети гробне, ковчези, несаница, Невесте у црнини, чемер и агоније, Д ок се синови срамних п ар т и ск и х ул и зи ц а, Крију у зав етр и н и - од Ш ведске до Ш паније. М ноже се разб о ји ш та као п ак л ен е море; О л и м п ијад а см рти у б езум н ој арени; Ти бираш пал и ку ће, а сви мостови горе; Д о кл е ћеш л удовати, мој роде острвљени?! Д о к л е ћеш с л а т и м л ад ост у б езакоњ а клета, Б ез гри ж е и без стида, да б есм и слен о гине И да продаје душу пред л иц ем ц ел ог света С луж ећи несловесно - црвене сваш точине... Две године су прошле од оног лудог дана Кад си понео омчу уместо стег Слобде! И мада ти је груда - зверстви м а отрована, О пет си изабрао сотоне да те воде!

Д. Рајковић

Наши преминули чланови и пријатељи + Др РАЈКО ТОМОВИћ 1919-1992 „На гробљу ће и з ни ћи цвијеће за д ал еко неко п око љењ е! " У р а н и м ј ут а р њ и м ч асовима 10. новембра 1992. године, п роне ла се м у њ е в и т о м б рз ином т у ж н а вест широм српске емиг р а ц и е , да ј е др Рајко Томовић, дуг о г о д и ш њ и предс е дн ик Српске народне одбране у Америци предао своју душу Богу и Св. С а в и у т р а гичном пожару своје куће. Склопио ј е своје благе очи з а ув ек, недочекавши да види с л о б о д н у и уј едињену своју драгу Србију, у којој би б ил о ме с то за сваког Србина и Српкињу ма где се нал аз и ли . У га с ио се ж и в о т човека који ј е кроз свој овоземаљски ж и в о т много добра учинио за своје с ународнике у еми гр а ци ј и и много д оп ри н ео одбрани свог му ченичког српског народа у Отаџбини. З а т о је потребно то истаћи о пис а ти и сачувати од заборава, да би п о сл ужи о као пример за „далеко неко п окољење!' ‘ Тешко ј е п ис ати о б л и с к ом пријатељу и са рад нику кога више мећу нама нема, са кој им сам а к т ив н о учествовао у свим

Наши п рем и н у л и чланови и пријатељи

121

подухвати м а срп ске нац ио н ал н е ем играцие, коме ј е Свевишњи досудио т раги ч ну см рт и т о баш у времену, када је српском народу м ор алн а и м а т ер и ја л н а помоћ н ајпотребни ја. Али, Б о ж ја воља, како наш народ каже: „човек снује а Бог о д л у ч у је .“ Д р Т о м о в и ћ је био в е л и к и С рбин и душ ом и т е л о м , беском п ром исан ан ти к о м у н и с т и ч к и борац, родољуб, неимар, д ар о д ав ац , п р а в о с л а в а ц и св е т о с а в а ц ; ч л а н свих с р п с к и х н ац и он ан и х, верских, хуманих и к у л т у р н и х о р г а н и за ц и ја и у с т а н о в а . Њ е г о в о с в с т р а н о учеш ће, к а к о м о р а л н о т а к о и м а тер и ја л н о , увел и ко је д о п ри н ел о успеху нашег н ац и он ал н о г живота. Др Томовић ј е син крш не срп ск е Херцеговине, у којој су се рађали крш ни Срби који су увек б или прим ер како се брани Српство и како се чува своја груда. У гл е д а о је свет 1919. године у п а тр и о тс к о ј, часној и п ош тен ој породици Томовић. Отпочео је своју ж и в о тн у с та зу и п р о ла зи о кроз све буре и олује, као и његов о т а ц који је у Првом светском рату као добровољац бранио свој народ, прешао све г о л готе српске војске, ју н а ч к и учествовао у пробоју С олунског фрота и дож ивео ослобођење и уједињење свих срп ских земаља. Р ајко је кроз свој ж и в о т сл ед и о п у т свога оца и п оносио се њиме. П о с л е о с л о б о ћ е њ а и у је д и њ е њ а ц е л о к у п н о г С р п с т в а , п ородица др Рајка п ресе ли л а се у Јуж н у Србију и зап оч ел а нови ж ивот. Ту је п о којни Р ајко отпочео своје школовање. И стиц ао се својом б и с три н ом и успесим а, али а в а ј! брза к а п и т у л а ц и ја тр уле југословенске војске 1941. године прекинула је његово школовање и нашао се у немачком заробљеништву. Четворогодиш њ е робовање по разн и м нем ачким логорома није обесхрабрило п о којног Рајка, већ, напротив давало му је снаге да и зд р ж и све духовне ф изичке т еш коћ е и да се врати у своју с л о б д н у и д е м о к р а т с к у Србију ц е л о к у п н о г С рпства. М еђутим, та му се жеља није и сп ун и л а, јер сврш етак рата није донео срп ском народу, већ му је, и здајом т а к о з в а н и х са ве зн и к а и српких к о м ун и ста, н ам е тн у т о ново и т е ж е ропство које и данас траје - црни фаш изам за м е н и о ј е црвени фашизам. П риродно ј е било да п окојни Рајко продуж и својом ста зо м коју м у ј е трасирао његов одгој и његова вера светосавска, наиме, да настави борбу из и н о стр ан ств а са масом срп ских ак ти в н и м и резервним официрима сви професија, подофицирима и војницима да помогну својој браћи у О таџбини да скин у к о м ун и сти ч ке окове с врата.

122 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Чим су покидане бодљикаве ж и ц е заробљеничких логора у Немачкој, покојни Рајко је н аставио школовање на техн и чком ф ак у л тет у у н и в ер зи тет а у Франкфурту на Мајни, да би после три и по године студија прешао на м еди дин у коју је успешно завршио 1952. године. П овратак у поробљену Отаџбину није му падао ни на памет. У Америку је дошао 1952. године и зап о сл и о се у Грант болници. П осле три године, л о ш то је успеш но п о л о ж и о све испите, отвориоје своју приватну праксу. Његов ж и в о т у Америци био је испуњен мн оги м ак ци јам а професионалног, верског и н ац и о н ал н о г карактера. Као л ека р помагао је свима, а многе сиромаш не је б есп л атн о лечио. После раскола у Српској православној цркви, основано је удружење „П ресвета Б о г о р о д и ц а “ са Рајком на челу, купљено имање на коме су поди гн уте вел ел еп н а црква „Г р а ч ан и ц а“ , реп л и ка Грачанице краља М и л у ти н а на Косову, Богослови ја „Св. С а в а " којој је Рајко кумовао, као и други објекти. Био је чалн Епархијског савета и Грађевнинског одбора. З а имање и изградњу о б је к а т а на њему даровао ј е п р еко 30.000 до лар а. Б и о је дугогодиш њ и председник ЦШО „Св. Васкресење Х р и ст о в о “ у Чикагу и пред сед н ик Српке народне одбране у А мерици на ком п оло ж ају је остао до своје см рти. Њ егов рад у СНО представља јед ан и з у з е т н о ак ти в ан део његовог ж ивота. На челу Српског н ац и о н ал н о г одбора ож ивео је његов рад у одбрани српких интереса. Са погоршањем си ту ац и је у Отаџбини и све већом л а ж н о м пропагандом против Срба, приступи о је оснивању СербН ета, о р г а н и з а ц и ја која је о к у п и л а све а н т и к о м у н и с т и ч к е о р ган и зац и је и појединце у парирању л а ж н е пропаганде против срп ког народа. У к р а т к о , др Томовић је увек био на челу Срба у борби за српски народ и Српску цркву, улаж ући све што је имао. Ц рквено оп ело је обављено сутрадан у цркви „Г р а ч ан и ц а ". Ч инодејствовао је Њ егово в и с о коп реосвеш тен ство г. Иринеј уз а с и с т ен ц и ју много свеш теника. После опела, т ел о п окојни ка п редато је мајци земљи поред његових п р етход н и ка Вукале и Уроша. Ту су се од и окојни ка о п рости л и још десет п редставн ика српских н ац ион ал н и х , к у л тур н и х и хуманих орган и зац ија. Сви говорници су бираним речима евоцирали врлине, рад , д о п р и н о с и з а с л у г е п о к о јн о г Р ајк а у о д б р а н и С р п с т в а и Светосавља. Даћа је приређена у сали Богословије „Св. Сава'* коју је п р ип рем ил о КСС ЦШ О „Васкресење Х р и с т о в о " . После даће, у

Наши прем и н ули чланови и пријатељи

123

име одбора за сахрану, захвалио се п рисутни м г. Славко Пановић, а у име ф ам или је п о којни ков брат од т е т к е г. Ђорђа Савовић. Данас, када је др Рајко оти ш ао у вечност, нама остаје само да се м о л и м о Богу да његовој души подари м есто у рајекој Србији, а нама енагу и елан да н астави м о његово дело. Када се буде п исал а и стори ја српеке ем играци је, његово име и дело ће зау зе ти з а с л у ж н о м е с т о поред имена славних Херцеговаца: Јована Дучића, М ихаила Дучића, А лексе Ш ан тића и других. Нека му је слава и хвала а његовој ф ам илји наше братско саучешће.

Воја Поповић

124 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

t ћОРћЕ НИКОЛИћ 1900 - 1992 У граду М и лвоки 19. ју н а 1992. године и сп усти о је своју п л е м ен и т у душу Ђорђе - Ђока Н и кол и ћ и сахрањен је на гробљу цркве „Светог Н и к о л е “ - Кадахи. Ђока је рођен 1909. године у селу М али Извори код Зајечара Хајдук Вељкове нахије од оца М илорада и мајке Милеве. У селу рођења заврш ио је основну ш колу а у З а јечару заврш ио је г и м н ази ју и матурирао са врло добрим успехом. П окојни Ђока је наставио ш коловањ е и уписује се на Правни ф ак у л тет у Београду, који успеш но завршава. Б и о је судски п рип равн ик у Петровцу на М лави а кр а тко и судија, док није дошао р ат 1941. године, који му је све ж и в о тн е успоне ош тро пресекао. Као судски п рип равн ик у П етровцу на М лави ож ени о се девојком и з угледне породице Л епосавом нашом Секом. Добио је два сина А л ексан д р а и М илана. Оба сина су се о ж е н и л и . Оба су и нж ењ ери, имају дивну децу и то су данас две л еп е букетн о цветне породице у граду М илвоки. Ђока је био резервни официр војске Краљевине Југославије. Пред рат је активиран; рат је врло брзо изгубљен и Ђока је био почетком маја 1941. у немачком заробљеништву, где је провео четири године. Ми који смо Ђорђа Н и кол и ћ а п зн а в а л и зн а м о да је у заробљ ениш тву све време био на страни п ротивн ик а ком унизму, одан српству и Равногорском п о кр ету под вођством неумрлог Д раж е М ихаиловића. У том е заносу дочекао је у ж и ц ам а крај н еславн ог рата и олучио је да остане у и зб е г л и ш ту и поће путем н е и з в е сн о сти -тр н о в и те ем и гран тске стазе. Дошао је у А мерику 1949. С тал н о је био у граду М илвоки. Радио је вредно и пош тено. Довео је своју породицу 1954. године. Своју вољену и добру Секу и оба сина. Синове је ш коловао до највиш ег степена. Ђока је био врло ак ти в ан у свим срп ск им н а ц и о н ал н и м о р ган и зац и јам а Б и о је члан С рпске народне одбране од почетка. Би о је пред сед н ик М есног одбора Српске народне одбране низ година и н ајзад га је месни одбор изабрао за свога почансог д о ж и во тн о г п редседника. Оснивач је Српске б ратске помоћи од оснивања. Са супругом Секом био је у н еп р еки д н ом чланству. У к њ и зи добротвор а С рпске б р атск е пом оћи ј е име и Ђорђа Н иколића, кога је уписала добра супрурга Лепосава.

Наши прем и н ули чланови и пријатељи

125

Ђока је и н с п и р а т о р да се образује У д р у ж е њ е р а т н и к а Краљевине Југославије. Он је чартер о рган и зац и је потписао, неу м ор н о радио и до см р т и п р е д с е д н и к о р г а н и з а ц и је био. Н а ж ал о ст ран те ош тете из Немачке нису добијене. Б и о је Ђока и члан од оснивања С рпског и сто р и јск о - ку л ту р н о г друштва „ Њ е г о ш “ и на с к у п ш т и н а м а д р у ш т в а ј е у в е к б и р а н за пред сед н ика Суда части, па је ову д у ж н о ст смрћу изгубио. Ђока је оснивач добортворног друштва „Н икола П а ш и ћ “ Срског народног савеза. Неуморно је радио и као први бирани пред сед н ик друштва до см р ти остао. Врло ак ти в ан оснивач је био у црквеној заје д н и ц и - Црквенош к о лско ј о п ш ти н и „Свети Н и к о л а “ Кадахи. Б и о је секретар Ц р к вен о -ш кол ск е о п ш ти не и дуго управник и сп и кер црквеног Радио часа. Л епо смо и с п р ати л и п окојног Ђоку до његове вечне куће. Опело је и зврш ио парох цркве „Светог Н и к о л е “ отац М арко Тодоровић, који се д ивним речима оп рости о од п о к о јн и к а и саучешће дивној породици Н и ко л и ћ изјавио. Л е п и м говором у и м е ц р к в е н е з а је д н и ц е о п р о с т и о се иредседник ЦШ О „Светог Н и к о л е “ у М илвоки Драган Братковић. У име Српске наронде одбране - М есни одбор М илвоки и У др уж ењ а р а т н и к а о п рости о се Ж и в о ји н Главаш Трбић. У име Српско -к у л ту р н о г друштва „ Њ е г о ш “ опростио се Драгољуб Ђукић. НЕКА ЈЕ ХВ АЛА ЂОРЂУ Н И К О Л И Ћ У за све ш то је учинио за свој народ, Господу упуђујемо молбу да се нама Србима увек рађају синови његовог родољубља и пожртвовања, а породици наше и скрено саучешће.

д. Ђ.

126 Гласник Српског историјско-културног друштва „ЊегоиГ

t БРАНИСЛАВ -БРАНКО У Ш ћ У М Л И ћ 1916-1992 Тешки су р ас тан ци од својих м ил их и драгих, које испраћемо на п ут вечности, на горбл.а неостварених снова, д а л е к о од р а с т р г н у т е о т а џ б и н е . О в о г а п у т а на и сп раћај и вечни н о ч и на к Б р а н и с л ав а- Б ра нк а Ушћ умлића На дан Светога Николе 1992. г о д и н е п о д л е г а о ј е тешко ј б о ле с ти рака, добро п о з н а т и ч л а н с р п с к е з ај е д ни ц е у Кл ив е ла н ду наш омил.ени Бранко. Сахрана је об ављена 23. д ец е м б р а на с рпском православном гробљу „Св. С а в е " - Б р о д в ј у Хајтс, Охајо. Иако проређени и временом и невоп.ама исп раћен ј е д о с т о ј н о његовј л и ч н о с т и и имен у. Писца ових редова Б ра нков а смрт је т е ш к о п о годи ла и ожал о с т и л а , ј е р му ј е Б р а н к о б ио н а ј б о љ и д р у г з а в р е м е заробл.еништва у Немачкој и овде у Амсрици. З а ј е д н о смо п р еж и ве ли т е ш к е дане ропства и дуго, за време зиме, повалчење кроз Померанију. Б р а н к о У ш ћ у м л и ћ је роћен 24. а прила 1916. године у Подгорици, где су му се родитељи били с к л о ни л и из Херцеговине, за време о куп ац иј е у Првом е ветс ком рату, док је о тац Васиљ тада већ био С о л у нс к и добровољац. 1920. године Бранкови родитељи о т а ц Васил. и мајка Драга п ре се ли л и су се у ВајскуБачка. Б ра нк о се школовао у Новом Саду. a 61. класу Војне а кадемиј е зав рши о је у Београд 1936. Као официр сл ужб ов ао ј е у Ш т ип у , а у С уботици га је рат з а т е к а о у чину п еша ди јског поручника. У немачком заробл.еништву био је у више логора. После пада н ац и- фаши зма одбио је да се врати у ко му ни с ти ч ку

Наши п рем и н ул и чланови и пријатељи

127

Југославију јер је то см атрао з а м е н а јед н о г ропства другим. У Немачкој с л у ж и о је у ен гл еск ој стра ж ар с ко ј сл у ж б и , a 1951. г. дошао је у Америку, где је радио у Т ајл ер ком пани ји до ступањ а у пен зију. У јав н о м ж и воту наше срп ске з аје д н и ц е у К л ив ел ан д у , Б р ан ко ј е свестрано учествовао. Он ј е зн ао да се личне вредности мере доброчинством и да је човек вредан он о л и к о ко л и к о је спрем ан да учини за друге. Он је члан Српске б ратске помоћи од њеног п очетка и тај његов рад ј е вредан не само помена, већ и дубоког поштовања. Оснивач је Српске о м л ад и н с ке фолклорне групе у оквиру С рпске б р атск е помоћи п о зн а те под именом „ Р у зм а р и н “ , која се поред оста л о г појављивала н е к о л и к о пута преко т е л е в и з и је и била р е п р е з е н т а н т срп ских ум етни ч ки х вредности ове врсте. При оснивању одбора С рпског и сто р и јско г друштва „ Њ е г о ш “ у К л и в ел ан д у п остаје његов чал н оснивач. Као врло побож ан хриш ћанин, п о зн а в а л ац богословља и верских обреда, био је редован члан српске православне цркве и редовно помагао свеш тен ик у у обредима. Сарађивао је у Српској народној одбрани, У др уж ењ у српских р а т н и к а и У дру ж ењ у п ен зион ера. После опела, у име чланова цркве „Св. С аве“ у цркви се опростио и зван рд н ом беседом п рота Ђуро М ајерле. Над одром у име бројних срп ских о р ган и зац и ја оп рости о се његов ратн и друг и п р и ј а т е љ Р и с т о Ја н и ћ ; у и м е С р п с к е н а р о д н е о д б р а н е К о н с т а н т и н Малешевић. Од родбине сахрани су присуствовали: п окојни кова супруга Јела, њена сестра З о ра са супругом М и л у т и н о м Ковачевићем; брат од ујака Чедо Радовић са супругом М и ли ц ом , з е т Д раш ко Брауновиђ са Перком Љиљаном и њеним супругом М ајроном П ападакис и кум Предраг Љ убић уз бројне друге пријатеље. Иза себе Б р ан к о оставља брата Б ал ш у у А устрал ији и снаху Вукицу У ш ћ у м л и ћ (удову поч. б р ат а Н емањ е) и си н о ви ц е ЈБиљану, С лободанку и Д ијан у у Бачкој - Југославија. Б р а н к о је био р е т к о добар ч о в е к -С р б и н п р ав о сл ав ац . Оличење хриш ћанске доброте, п о сто јан о сти и чврстине. На дан Св. Н и кол е Б р ан к о се пом ол ио Бо гу и Св. Н иколи, п р екрсти о се и заспао и т а к о нечујно предао Бугу душу. П оследњ их година ж и в о та усл ед теш ке и дуге болести није могао да буде ак ти в ан у јав н о м раду онако како је то било ранијих годиа. Б о л е с т је ч и н и ла своје. Б р ан ко је био р етк о добар друг, каваљер и у правом см ислу господин.

128 Гласник Српског историјско-културног друштва „ЊегоиГ

К ол и к о је Б ран ко био цењен и вољен најбоље се могло видети по његовом испраћају до вечне куће овоземаљског живота, учешћем в ел и к о г броја пријатеља, пош товаоца и п ознани ка. З а д р ж и м о га у т р ајн о м сећању, јер је то наш Б р ан ко засл уж ио. Вечан му помен међу нама а мир и покој његовој души у Царству небескоме.

Ристо Јанић

Наши п рем и н ул и чланови и пријатељи

129

+ МИЛОРАД ДУРКОВИћ 1918-1992 О простио сам се безброј пута са пријатељ има и саборцима било над гробом, било ск р ом н им н екрологом. Но, нека ледена санта п р и т и с л а је моје срце када см чуо да је М и лорад - М ило и зненада преминуо. To ми је з а т е з а л о и речи када сам над одром и зриц ао последњ и опроштај. Па и сада када п иш ем ове редове. Кроз М ила си н ул а ми је пред очима ц ела генерација мученика, н арочито сеоских младића које су гу тал и и рат и револуција. Н еспремни ни за јед н о ни друго и стури л и су своје м ладе груди двема с в етс к и м силама: црном и црвеном фаш изм у Неспремни против ти х сила али спрем ни да п оло ж е ж и вот, у неравној бори, за слободу свога народа, са свесним осећањем: ако се „мора м рети нек се часно м р е “ . Мећу њима и тада млади М и ло ношен ти м осећајим а не зао с т аје на путу одбране и ли часне смрти. И тек што се в рати о са алб ан ског фронта априла 1941. године његов Д у рм и тор и Ж а б љ а к под њим, где се М и ло родио 18. с е п т е м б р а 1918. с т е њ е п о д с т и д о м с р а м н е к а п и т у л а ц и ј е ју го сл о в ен ске војске и н ем ачком окуп ац и он о м чизмом. Н ити је могао он, ни његови Д ур м и то рци ни цела генерација п о дн ети ту срамну брзу к а п и т у л а ц и ју н и ти о к ру тн у чизм у окуп атора . У с т а н а к народа је неминован. У сп ех или не? нагон осећања је дал еко јачи од војничких м огућности. М и лорад је ту, у том заносу, са својом рођеном браћом. У с т а н а к је војнички угушен крајем августа 1941. године, али је у исто време морално наоружао народ, подигао га и з моралног пада и покрено у озбиљни обрачун са окупаторм. Та бујица ш ироког народног отпора ствара Равногорски покрет. М илорад ни ту не изо стаје. С тупа у о руж ане формације које води Н икола Бојовић. Несрећом и по М илорада и његов народ тај широки народни замах за ослобођењем прекидају ком уни сти с в о јо м с о ц и ј а л н о м р е в о л у ц и ј о м к о ја п р е т в а р а б ор б у за ослобођењ ем у граћански рат, који је п рогутао и сувише невиних жртава. Међу њима и М илорадовог брата и сестру. He само то него су к о м ун и сти својом р еволуц ијом п омогли окуп атора у сваком погледу, чак и пораз равногорских јед ин и ц а код К олаш ина м а ја 1943. Ту ј е зар о б л .е н и М и л о и о т е р а н у н е м а ч к о заробљеништво, г д еје остаосве до краја рата маја 1945. Стицањем п ри л и ка његова Отаџбина је н аси л н о бачена под к о м ун и сти ч ко ропство, па он остаје у ем игр аци ји и од 1950. године живи у

130 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Америци. У Америци учествује у раду н ац ион ал н и х организација од самог п очетка, а н ароч ито у С ИКД „ Њ е г о ш “ . И то без предаха све до своје и зн ен адн е см рти 9. новембра 1992. године. Сахрањен је код м а н асти р а Грачанице, Треће Језеро, Илиноис. В р л о с к р о м а н , д р у ш т в е н и п р и н ц и п и ј е л а н . М р зе о је к о м у н и сте до краја ж ивота. А ли, имао је дубоко хриш ћанско и хумано осећање. Један прим ер ј е врло уочљив. П а р т и за н и су му убили брата и сестру. К асније у борби он зароби јед но г партизана. У м е с т о да се свети он га само разоруж а, и згрди ш то носи страни симбол на глави, з а т и м за п р е т и да уп ам ти да му је ж и в от покл оњ ен и п усти га да иде куђи. У јед н о ј крвавој револуцији каква је бил а код нас то је ред ак пример. Ако ће се наћи р е т к о горњи прим ер наћи ђе се много његових пријатељ а и сабораца у чијим ће срцима М илор ад -М ило вечито ж и в ети . Њ еговој породици и његовом брату М ом чилу искрено саучешће.

Ник Ђураш ковић

Наши п рем и н ул и чланови и пријатељи

131

+ ИЛИЈА СТОЈИН 1920-1992 У п етак 13. новембра ове године, наш драги И л и ја С тојин даде Богу своју п л е м е н и т у душу, дан када је његовим мукама дошао крај. Муке његовог т е л а беху непреболне, баш као и душе његове за вољеним до данас р ас п е ти м родом српским . Сахрањен ј е на гробљу „Св. С ав е“ Бродвју Хајтс, Охајо. Роћен је у п о зн а то ј Српској Црњи у северном Бан ату, завичају в е л и к о г српског п есн и ка и п атр и о те Ђуре Јакшиђа. И сам се т и м е поносио. Н ајстарији је од петоро деце своје породице. П ол ази у Б и то љ ск у богословију али исту због рата не завршава. Б и о је поносан на свог предавача б лаж ен оп о чи вш ег в ладику Н и кол аја В елимировића. Када је богословија п р ек и н у л а рад, a после привременог боравка у Нишу са неко л и ко ш колски х другова отиш ао је у одреде Д раж е М ихаиловића. Када су се над несрећном отаџбином н анели и црвени о блаци, а п о к р ет у И сточној Србији распао под ударцима Црвене армије, с к л о н и о се у своју Српску Црњу. По зав р ш е тку рата успева да се за п о с л и као учитељ у зави чајн и м селима. Б и о је вољен и пош тован од својих колега, али не од ком униста, ш и кан и р ан као сумњив и н есигуран за ком у н и сти ч к и реж им . Када је стрпљењу дошао крај, дигао је руке од свега и оти сн уо се у свет. Провео је је д н о време у Француској и покуш ао да изведе ж ену и двоје деце. Ж е н а је то одбила! 1969. год. дошао је у САД. П осле н е к о л и к о приврем ених послова за п о с л и о се у челичани у К л ив ел ан д у, где је сачекао б о лесн и чку пен зију. Ж и в е о је повучен, мирно и скромно. Довео је сина у п осету са намером да га зад р ж и , али је он већ био ож ењ ен са двоје деце, па је то одбио. Наставио је усамљенички ж и в о т који му је т еш к о падао. П осле извесн ог времена срео је ч ести ту Српкињ у Олгу, так о да је п оследњ их 12 година провео у њеној бризи и неги. Поред супруге Олге, оставља за собом обилну родбину како овде у САД т а к о и у Југославији. Почивши И л и ја је себе изграђивао, так о да је важ ио као врло ку л т у р ан и образован човек, а при томе врло скроман. Редовно је посећивао цркву - свету ли т урги ју . Д ож и вео је велику радост на последљем богослуж ењ у коме је присуствовао, а које је сл у ж и о Њ егова С ветост патри јарх Павле.

132 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

У српској заје д н и ц и у К л и в ел ан д у п рипадао је : црквеној о п ш т и н и „Св. С а в е “ , С рпској н ар од н о ј о д бр ан и , С рпском и сто р и јск о -к у л ту р н о м друштву „ Њ е г о ш “ , Српској братској помођи и п ен зи о н ер с к о м клубу. Помагао је Х и лан дар док га снага није н а п у сти л а а био је и је д а н од оснивача л о к ал н е Српске б и б л и отеке „Св. С ава“ као и верни сарадник радио програма Српске м елод и је и новости. Редовно је посећивао све српске ск у п о в е, п о м аг а о свак у а к ц и ју , па и п о с л е д њ у - с р п с к и м и зб е г л и ц ам а Драги наш Илија, нека ти је л ак а црна земља на овом гробљу српских родољуба. Нека би Б о г био м и л ости в твојој п л е м ен и то ј д у ш и ! Ми ћемо те н оси ти у својим срцима све док буду ку ц ал а за исте и деале за које си и ти живео.

Тјорђе Ђ елић

Наши п рем и н ул и чланови и пријатељи

133

+ СТАНИМИР ЈАКОВЉЕВИћ 1910-1992 П осле дуж е болести п рем инуо је С тан и м и р 23. октобра 1992. године и сахрањен код м анасти ра Грачанице, испраћен од з н а т н о г броја пријатеља и родбине. Рођен у Трнави код Крагујевца 15. м арта 1910. године. У чио је ги м н а зи ју у Крагујевцу, а трговачку ш колу у Београду. Одао се трговачком п озиву и п о казао ту зн а т н о г тал е н т а . Створио је н е к о л и к о радњи у Београду и по Србији. Али, као многи трговци, под о ку п ац и јом 1941. године његова трговина страда. Није се могао даље бавити трговин ом па је радио у одсеку за и збегли ц е. Л епог спољашњег и з гл е д а и угалђен ог понашања. У з то од ране м л ад о сти заи н тересован за судбину свога народа. To му је омогуђило приступ јавн им и националним радницим а и и зо ш т р и л о његов ан т и к о м у н и т и ч к и став. Немци су му сруш или имовину. К ом ун исти д ола зе 1944. го д и н е у Б е о г р а д и руше њега. Б и л о з б о г њ еговог а н т и к о м у н и сти ч ко г става било због покуш аја да обнови трговину. Два пута га хапсе и пуштају. Видећи свој у с у д б и н у под њима успева да п обегне у И т а л и ју 1946. О д атл е у А мерику 1950. године, где у првим годинам а ради у и нд у стри ји а з а т и м почиње са својом професијом - трговином. П остао је убрзо завидан трговац одела и почео да з н а т н о помаж е нац ион ал н е о рганизацие и цркву. Највише српску народну одбрану. З а њу је трош ио зн а т н е суме новада и помагао пред сед н ику др Рајку Томовићу, об и л а з е ћ и са њим ср п ск е к о л о н и је по А м ериц и , Европи и А устралији . Помагао је з н а т н о и С И К Д „ Њ е г о ш “ , а нарочито последњ их д есетак година његовог живота. Њ еговом смрћу породица је и згуби л а незам ењ ивог стараоца а ем играци ја јед н о г ретк о г н ац и о н ал н о г радника. З б о г тога з а с л у ж и о је нашу зах в ал н о ст и дуго сећање. Нека му је слава a његовој родбини наше искрено саучешђе.

Ник ЂурашковиЋ

НАШИМ САРАДНИЦИМА У м ож авам о са р ад н и ке „ Г л а с н и к а ” да п р и л и к о м слањ а својих рукоп и са посту п ају убудуће овако: 1. К уц ати т е к с т писаћом машином. 2. Два прореда и зм еђу редова. 3. На левој страни рукописа оставити празан просторр азм ака ш ирине тр и прста, на десној страни два прста. 4. С арадници који пишу руком умољавају се, да се држе тачке 2 и 3 и, по м огућности, да пишу ш то ч и тк и је и јасн и је. 5. Свима пош то ван им сарадницим а ставља се до знања, да се рукописи, у к о л и к о не буду ш там п ан и, неће враћати. Ред акц и они одбор „ Г л а с н и к а ” .

Ч л а н ц и објављени у нашем „ Г л а с н и к у ” под п о тп и со м или и н и ц ијали м а обавезују само њихове писце, а не и СИКД „Њ ег о ш ” ни Р ед акц и о ни одбор „ Г л а с н и к а ” .

Р едакц и они одбор „ Г л а с н и к а ” позива све срп ске борце и учеснике у п окрету отпора ђен ерала Д раж е М ихаиловића, на братску сарадњу и моли их да доставе на адресу У р ед н и ка „ Г л а с н и к а ” своје успомене, своје доживљаје, описе борби у к оји м а су учествовали, као и све друге п о д а тк е и з времена Д ругог светског рата и ли у вези с њим.

М оле се сарадници да радове које шаљу „ Г л а с н и к у ” , не шаљу другим часописима или ли стов и м а, док од У р ед н и ш тв а не добију обавеш тење о одлуци штампања. Р аније објављени радови не д о л а зе у о бзир да се у „ Г л а с н и к у ” ш тампају. У р.

САДРЖАЈ 1.

Одломци из дневн и ка др М и лана Гавриловића VI, Др М. Г а в р и л о в и ћ .................................................................................3

2.

У зр о ц и и повод за Други светски рат, Л. М. Јовановић...54

3.

Косовски к у л т и наша н ац и о н ал н а стварнос, М. М и х а и л о в и ђ .................................................................................... 82

4.

Још је д а н генерал у м анасти ру, М. М илуновић П и п е р .....88

5.

Хапшење п уковни ка В ел и м ир а П и л ет и ћ а у П аризу и његоваодбрана пред ф ранцуским судом, М. М и лути н о вћ П и п е р ....................................................................................................... 94

К њ и ж ев н и део Д ецембар 1992. песма, Д. Р а ј к о в и ћ ....................................... 119

Наши прем и нули чланови и пријатељ и 1.

t Др Р ајко Томовиђ, Воја П о п о в и ћ ......................................... 120

2.

t Ђорђе Н и кол и ћ, Д. Ђ................................................................... 124

3.

t Б ран и сл ав Б р ан ко У ш ђ ум л и ћ , Р исто Ј а н и ћ ................... 126

4.

| М илорад Дурковић, Н ик Ђ у р а ш к о в и ћ ............................... 129

5.

t И ли ја С тојин , Ђ. Ђ е л и ћ ........................................................... 131

6.

t С тан им ир Јаковљевић, Ник Ђ у р а ш к о в и ћ .......................... 133