Ilustrovana Enciklopedija Znakova I Simbola.pdf

ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

• Tumacenje nesvesnih kodova i oznacitelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednicki jezik • Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuci fotografije, umetnicke slike i ilustracije, sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ Uvod 6 PRVI DEO:

ZNAKOVI ZIVOTA

8

Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

SIMBOLII UM DREVNI SIMBOLI Praiskonski poceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24 Juina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI Samanizam 36 Taoizam 38

Frojd i Jung SO Arhetipski simboli 52 Psihologija orijentisana na procese 54 Simbolicni zivotni put 56 Simbolika sna 58 Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU Znacenje i veza 62 Uloge i odnosi 64 Tabui 66 Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74 Reklamiranje 76 Simbolika i nauka 78

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO

80

Lavirinti 148 Man dale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG SVAKODNEVNI ZIVOT Univerzalne terne 82 Nastarnbe kao sirnboli 84 Vrata 86 Putovanja 88 Basta 90 Kuca 92 Status i bogatstvo 94 Pisrna i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

OBRASCI I GRAFIKA Brojevi 104 Tackice i linije 106 Krst 108 Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Baja 114

MIT I KOSMOS Tok stvaranja 116 Sunce 118 Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124 Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132 Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

Ljudsko telo 154 Rodenje i srnrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162 Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166 Tocak 168

FLORA I FAUNA Drvece 170 Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174 Voce 176 Zivotinje 178 Ptice 180 Vodena stvorenja 182 Insekti 184 Zmija 186

ZIVA PLANETA Godi5nja doba i vreme 188 Zemlja 190 Karte i smer 192 Kopno 194 Vada 196 Vazduh i nebo 198 Vatra 200 Duga 202

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA Sveti predmeti 14 2 0 ltari i sveta mes ta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

ZAHVALNOST INDEKS 251

250

204

UVOD Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn

kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova

koja znaCi zajedno. Njeno figurativno koriscenje

koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. Ova knjiga se

nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice

prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno

da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum:

znacenje za ljude, ali kako se budemo udubljivali u prirodu,

svaka ugovorna strana dobila bi jedan od

\'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i

slomljenih delova, koji bi se prilikom ponovnog

sirnbola koji narn nesto znace.

sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi, koji su identifikovali jedno od urnesanih lica, bili su poznati kao simbola, tako da sirnbol ne

da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii

predst,wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na

nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao

to da "nesto .. nedostaje, nevidlji\·i deo koji treba

vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos

da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii

neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od

nesvesno, sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da

nase slobode da na njih odgovorimo

bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova,

Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta

Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela

kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala

je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je

slozena zarnisao

ljudskim bicirna da prenose svoje povesti, rnitologije i poglede

Znak, s druge strane, moze da se shvati kao GORE

Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i putokazi u svakodnevnoj realnosti, sirnboli sveta sna i duha mogu

na svet pripovedanjem, slikanjern i pisanom recju. Znakovi

nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u

i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih

doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo

shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije

informacije o nekom naroCitom predmetu

tehnologije, unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do

iii zarnisli, dok sirnbol te:/:i da pokrene niz

kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja

percepcija, wrovanja i emocionalnih odgovora. Na primer, kao znak, rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja

koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju"

u

razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem, korenjem

psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje

i liscem Kao sirnbol, drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le

uma, tela i prirode.

da predstavlja plodnost i bilje prirode, izdrzljivost i dugovecnost iii rnrefo rodbinskih odnosa; kao hriseanski simbol moze da se

0 OVOJ KNJIZI

odnosi na krst, au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn

Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola, bilo da se oni koriste

zivota .. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom.

za individualne iii drustvene svrhe, iii za manipulaciju Ona se

Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi.

deli na tri dela. Prvi deo daje pregled upotrebe, znacenja i raZ\'Oja

Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn

znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva:

jezicima, a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj

istorijske, kulturne, socioloske i psiholoske. Drugi deo sagledava

interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i

prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja

kulturnog identiteta, koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama .

o kulturi i komunikaciji, apstraktnirn simbolima, mitu i kosrnosu,

Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja, koja deluju na

biljkarna i zivotinjama, ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad,

razlicitim nivoima - univerzalnom i posebnom, intelektualnom

Tred deo, knjiga znakova, sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola,

i emocionalnom, prostornom i vrernenskom, duhovnom i

od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje

rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. Kada ne

znacenja i prirneneo

bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove

Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi

i strukture, bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno

interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu, navodeci

razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga

ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih

opisati

predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji

Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva, znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju,

se veliki deo svakodnevnog zivota, na5a medusobna kornunikacija, oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola .

su za sirnbol!zo\1 a!e srva1·aiaC:ku r1;0( sunca ! besn-1nnost

sc.: u rjima

Sirene su sirnboli zarnarnnog snaZno obuzin1a n1uSko

LEVO

ooLE

Sestokraka Z\iezda !ma

veliko simbolicko znacenje kulturama. ali no,ncY7r,on'o kao

Davidova zvezda, vaZan vere

je promenama usled nauc11ih otkrica o kosn1osu u postajimo

P R

·v

I

D

E

0

ZNAl{OVI v ZIVOTA Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta, buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. Oni se koriste svim izvorima

zivirn i nezivim - u svom

nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike, metafore, zvukovi i gestovi, kao personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju kroz obred ili obicaj. Jos od najranijih vremena pojam simbolike pojavljuje se u svim ljudskim kulturama, drustvenim strukturarna i religijskim sistemima, doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu. Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom vladaju znakovi i simboli, ne reci ili zakoni."

Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha.

DESNO

DREY.NI SIMBOLI 10 -1

0 CD

2'

Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA, ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM, DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO.

z > cc

0

PRAISIZONSIZI POCECI je rad sa izlomljenim kamenom..

plasenje opasnih zivotinja. Vatra

Tokom ovog razdoblja probudila

je omogucila ljudinu da produze

se rnitska masta i zapocelo je

dan posle padanja rnraka, da se

stvaranje umetnosti.

zabavljaju oko logorske vatre ili

Pocetak rnitologije i simbolike

ognjista, pricajuci mitove i price .

znacio je da ljudi pocinju da

U ovoj ranoj fazi vatra je takode

uspostadjaju ,·ezu sa pojmovima

postala simbol preobrazenja

koja je dublja od svakodnernog

preko procesa kuvanja

iskustva. Lako je zarnisliti da ih je odnos prema prirodi, prerna zirntinjama koje

SU

lovili, prema

rad,rnju dece i neminovnosti

Ova paleolitska pecinska slika u Laskou, Francuska, verovatno je imala za cilj da predstavlja simbolicnu vezu izmeau lovca i bizona, povezujuci lovca sa duhom zivotinje.

GORE

smrti, naveo na razmisljanja o

bile svetilista. Izgleda da su ljudi

izvoru i znacenju dogadaja u

ziveli oko ulaza iii unutra tik do

lzrnedu doba Australopitekusa,

zirntu. Primitivni simboli pecine,

njih, a ulazili su dublje u pecine

vatre, rucne sekire i predstave

samo zbog religijskih iii magicnih

miliona godina pre n e) i doba

figura zivotinja verovatno

razloga

SU

Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada

povezivali ove ljude s ritmovima

godina pre n e ), ljudi su poceli

njihorng tela i prirode, i navodili

zidovima pecina verovatno je

da prave alat, naucili

ih da postuju sile koje na njih

bi lo sredstvo po,·ezivanja sa

uticu.

njihovim duhovnim svojstvima.

Takode su poceli da koriste jezik.

POTPALJIVANJE VATRE

bi bili zaredeni kao lovci - pri

obrede i simbole .

Sposobnost potpaljivanja vatre

cemu je ovaj obred verovatno

i obuzdavanja njene energije

podrazumevao simbolicku

precima potice od arheoloskih

predstavljala je ogrornan napredak

smrt i ponovno rodenje i koji je

dokaza kao StO

SU

da koriste

i gradili su kuce sa ognjistem.

Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da na simbolican nacin predstave uspeh u lovu

UMETNOST Za primitirne ljude pecine su

"ju±nog majmuna" (oko 3.6

\·atru i zatm da je potpaljuju,

DOLE

P ECIN E I PEC INS KA

Ono sto znamo o svojim ranim

Slikanje zivotinja na

Decaci su uvodeni u pecine da

koji je postigao Homo erectus

verovatno bio snafan dozivljaj,

slikarstvo, predrneti i tragovi

(oko I 6 miliona do 300 hiljada

duboko, u slabo owetljenom

moguce obredne prakse, kao

godina pre n.e ), i dala je ntri

mestu, nalik utrobi koje je bilo

i od poredenja sa prirnitivnim

veoma va±ne simbolicke osobine

okruzeno slikama zivotinja.

SU

pecinsko

narodima kasnijih razdoblja .

Cin potpaljivanja vatre predstavlja

Dokazi o razvoju simbola i obreda

iskru rnaste i kreati\·nosti, a

simbolizovala napustanje

poticu uglavnom od paleolitskih

energija vatre sama po sebi je

svakodnevne stvarnosti, buduci

ljudi koji su se pojavili pre

simbol moci: obuzdavanje i

da su ulazili unutra da pronadu

otprilike dva rniliona godina

koriscenje prirode za kontrolu

mesto gde se njihova dublja

Za rane ljude pecina je mozda

Oni su bili lovci. a ,·eliki deo

drugih aspekata prirodnog

priroda povezuje sa i slavi

njihove aktivnosti podrazumevao

sveta, stvaranje zivotne topline i

duhove drugih zirntinja; mesto

RUCNA SEKIRA Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina. Ona je oruoe visestruke

preobra:Zenja gde su ritualno

namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze, rezanje me'sa,

umirali i ponovo se radali u

kopanje rupa, secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani

novorn obliku

od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog

Mnoge pecinske slike, kao sto su one u pecini Troa Frer

>

jezgra, oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi.

(Tri Brata), u juinoj Francuskoj,

v

0

prikazuju bica koja su delirnicno

n

zivotinjskog a delimicno ljudskog

slikanje zivotinja u parenju ili

njegove gla\·e nalazio se \'eliki

oblika. Bradata rnuska figura,

zenki sa mladuncima. Glineni

kamen i s njim sahranjeno

sa usirna bika, rogovirna jelena

kipovi bizona u parovirna i bika

orude od kremena i stap

i konjskim repom, verovatno

koji sledi krarn pronadeni su u

poglavice napravljen od roga sa

je predstavljala boianstvo ili

Francuskoj; u La Madleni jedan

ugraviranim jelenom Pronadeno

carobnjaka

crtez prikazuje srnu s lanetorn

je mnostvo drugih primera tela u kamenirn grobnicama ili u

Tesko je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu

PRINOSENJE ZRTAVA

plitkim grobovima, skupa sa

ljudskih C:arobnjaka i boianskih

Najraniji dokazi verovatnih zrtan

dragocenim nakitom, alatom i

iigura, jer su, izgleda, delili

natprirodnim silarna pronadeni

drugim obrednim predmetima.

O\'U

sme5u ljudskih i zivotinjskih

su u Drahenlohu, u Taminskoj

lzgleda da je pokojnicirna davana

karakteristika. Carobnjak je

dolini, Svajcarska. Tamo su

Juana i orude, mozda simbolicno,

bio vafan pripadnik zajednice i

ostavljene rnedvede kosti sa

da budu opremljeni za zivot na

verovatno je smatran boianstvom

jos nesto mesa na lobanjama, s

0110111

svetu

u ljudskom liku, sa uticajem na

netaknutirn mozgom i sa butnim

Ponekad su sahranjena tela

bogove i zivotinjske duhove

kostima u stanju pred jelo Smatra

bila vezana u s,wijenorn polofaju

se da su to bile prinete irtve radi

Verovatno je bila namera da

smirivanja zivotinjskih duhova, u

pokojnici budu spreceni da

MAGIJA LOVA Paleolitski ljudi su sigurno

znak zalwalnosti njirna za uspe5an

se vrate i da muce S\'Oje :live

koristili rnagiju kao porno( pri

lov i trazenja naklonosti od njih

potomke U Kini su pronadeni

lovu zivotinja . Glavna forrna

za bu duce pohode u lov.

ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj

magije bi la je podrafavajuca: oni

fazi na pola puta izmedu

bi oponasali zivotinju koju bi

SA H RAN JI VAN J E

Pitekantropusa i neandertalca:

lovili da bi se povezali s njenim

MRTVIH

osim lobanje i donje vilice,

duhom i da bi obezbedili uspeh

U paleolitska otkrica spadaju i

ostale kosti tela ostavljene su

Medutim, takode su koristili

prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca

da predstavljaju zivotinje koje

sacuvstvenu ili horneopatsku

u obredne svrhe Verovalo se da

bi pojeli Dali je ovaj drevni

magi ju, uvereni dace delovanje na

pokojnici dobijaju natprirodne

pogrebni obred znacio "Ono si sto

predrnet koji predstavlja zivotinju

moCi i da ih treba postovati

jedeS"?

doslovno uticati na samu

i traziti od njih da vode :live

zivotinju Tako

Njihova tela su posipana crvenirn

SU

rn

n

pronadene

glinene figure i crtezi zivotnja

okerom; ova je verovatno

koje su bile isecene i rasporene,

predstavljalo krv i simbolizovalo

od kojih se verovatno ocekivalo

zivot i snagu za putovanje na

da donesu uspeh u lovu .

drugi svet

Stalno prisustvo divljaci za lov

U Lezotou, En, Francuska, u

bilo je kljucno, a magija plodnosti

jednom malom useku, pronaden

se izvodila da bi je obezbedila

je skelet iz kasnog paleolita

Ovo ie obicno podrazumevalo

posut crvenim okerorn lza

Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko ljudske figure. GORE

Prvi ljudi su ritualno koristili crveni oker, koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku, Ceska, pre 250 hiljada godina GORE

Kao simbol, vatra se povezuje sa kreativnoscu, razaranjem i mastom..

ooLE

l(OLEVKA CIVILIZACIJE 12

ziiu svakodnevnog zivota, sa 0

hrarnom posvecenim glavnim

CD

2

bogovima u srcu svakog grada ili varosice

z

rec

> w

0

u pocetku je bila

prilicno jednostavnim

gradevinama od blata, ukrasenim

a:: 0

kupastim geometrijskim mozaicima i freskama sa ljudskim ili zivotinjskim figurarna Pravougaoni kovceg, poznat kao '·sela", imao je altar od cigle iii zrtveni sto ispred kipa hramovnog boianstva Javni obredi, prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice, odrfavali su se dnerno, kao i mesecne gozbe i godisnje proslave lvlozemo samo da zamisljamo kako su izgledali prvi gradovi stare tvlesopotamije Utisak ovog slikara prikazuje, na levoj strani slike, impozantan hram

GORE

Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma, prvih pisanih znakova koji su zamenili slikovne predstave DOLE

Kada su lovacko-skupljacka

su se koristili slikovni znakcn·i ili

drustva pronasla nacin da

ikonice, sa jednim od najranijih

obraduju zemlju, doslo je do

recnika koji je sadrfavao oko

Nave godine.

HRAMOVI

pojaw trajnih naselja, narocito

dn hiljade grafickih simbola, od

Ovi rani hramovni kompleksi

u podrucjima u kojirna cc doci

kojih je svaki morao da lici na

postepeno su se razvijali u

do bujanja useva.Jedno taho

ono sto predstn·lja. Medutim,

zigurate, impozantne gradevine

podrucje bilo je l\!lesopotarnija,

kako se drustvo razvijalo i

nalik piramidama, od kojih su

··plodni polurnesec" kopna izmedu

potreba za belezenjem slozenih

neke dostizale 90m visine. Jedan

Tigra i Eufrata, u danasnjern

stvari povecavala, ogranicenja

od najranijih takvih primera

jufoom lraku Negde od 5000. g

slikovnog pisma su postajala

predstavlja Beli hram Uruka, koji

pre n e male ratarske naseobine

ocita. Ljudi

je bio posvecen sumerskom bogu

pocele su da se postepeno

se pisani znakovi mogu koristiti

Anu, gospodaru neba, a datira s kraja 3000 godina pr n . e

SU

polako sh\·atali da

ranijaju u gradove i \arosice,

za predstavljanje zyukova pre

iznedrujuci neke od najranijih

nego stvari, pa su slike bile

civilizacija - rec ''civilizacija"

zamenjene klinastim pisrnom,

gradeni u nizu od tri, pet iii sedam

potice od latinske reci civis, koja

kodeksorn koji se zasnivao na nizu

sve uzih terasa, sa stepenicama za

znaci ··stanornik gr.1da" Ljudi

Mesopotamski zigurati su bili

klinastih slova, koja su obicno bila

uspon na drugi nivo . Za sedam

izrnisljJ!i pisane jezike, gradili

ispisivana na mekoj podlozi, kao

terasa kafo da odgovaraju broju

su hrarncn·e, palate i nastarnbe,

sto je ilo\·aC:a

od sedam planetarnih nebesa .

SU

i stvarJli su slozena drustva u

Prema sumerskom predanju,

kojirna su se znakovi i simboli

RELIGIOZNI ZIVOT

najnizi nivo je bio povezan sa

preplitali sa tkirnm svakodnevnog

Poplave Tigra i Eufrata bile

Saturnorn i slikan je crnom

zivota.

su silovite i nepredvidive: za

bojom; drugi nivo je bio slikan

samo jedan dan zirntodavalacka

belom bojorn i odgovarao je

VODENJE ZAPISA

kisa rnogla je da se pretvori u

Jupiteru; treci nivo je bio crvene

Drevna sumerska civilizacija

rusilacku snagu Verovalo se da

boje cigle i simbolizovao je

imala je naprednu poljoprivredu,

ove mocne sile kontroliSu bogovi,

Merkur, dok je cetvrti, plavi nivo,

trgO\·inu i industriju i bila je

pri cemu

bio povezivan s Venerom.. Sesti

jedna od prvih civilizacija koja je

vise od robova cudima sudbine

nivo, Mars, bio je fot, dok je

razvila sistem pisanja U pocetku

Orn je religiju stavilo u samu

sedrni nivo bio siv iii srebrnast

SU

ljudi bili tek nesto

oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom, jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova

da bi predstavljao mesec, na koji

lazurnog kamena i dugine ogrlice,

bi sjala zlatna sunceva svetlost

sto je simbolizovalo njenu vezu s

Zrtvovanja su se obicno odvijala

nebom. Kao kraljica neba, svake

<

na najvisem nivou. Sirnbolika

nod se vozi neborn u kociji koju

)>

zigurata takode je uporedivana sa

vuku lavovi iii jarcevi. Zodijacka

kosrnickom planinom za koju se

sazvezda bila su poznata starim

tvrdilo da se nalazi u centru sveta,

Arapima kao Meseceve kuee, a

N

kao i sa hramovima gradenim

ceo zodijacki pojas bio je poznat

n

u obliku planine Simbolicki,

kao "opasac !Starove", naziv koji se

m

zigurati su slicni merdevinama,

odnosio na mesecev kalendar.

0

7

n <

)>

spajaju nebo i zemlju i stvaraju prolaz za smrtnike da se uznesu

VAVILON

i bogovima da sidu Zigurati su

U starom Vavilonu, !av je bio

navodno predstavljali nadahnuce

popularni simbol kraljevske

za Vavilonsku kulu, koja je u

vlasti, dok je zmaj bio povezivan

Starorn zavetu tumacena kao

s vrhovnim bogom, lv!ardukom

simbol ponosa, koji su ljudi

Zakoni i obicaji zemlje bili su

izgradili u poku5aju da se

objedinjeni pod Hamurabijem

izjednace sa Bozijirn sjajem

(vi l 792-1750 pre n e ), a grad Vavilon postao je poznati centar

BOGINJA !STAR

za nauku, posebno za prirodne

Sigurno najvainije bofanstvo

nauke, matematiku i astronomiju .

S telom bika, ponekad sa pet

u staroj Mesopotarniji bi la je

Vavilonski naucnici razvili su

nogu. krilate i sa bradatim

boginja rneseca !Star, koja je jos

brojeani sistem, koji je do,·eo

ljudskim glannu, 01·e skulpture

poznata kao Inana, Astarta ili

do naseg 60-minutnog casa i

su bile uklopljene u nzne javne

Astar (a kasnije, u starorn Egiptu,

360-stepenog kruga Starogrcki

grade\ ine, kao sto je kraljevska

kao lzida) !star personifikuje sile

istoricar Herodot obnarodovao

p.:data iii gradske kapije Neke su

prirode koje mogu da daju zivot

je da je Vavilon "toliko divan

bile visoke cak Sm i teske 30 tona

i da ga uniste, pa se njen oblik

da se nijedan grad na zemlji ne

Lavi bik

stalno menja kao i kod rneseca.

moze uporediti s njim·· Njegove

snagu, muzevnost i nho,·nu \last,

Ponekad je bila predstavljana

zidine i cuvene visece baste bili

iako je i jedna i druga zirntinja

kao boginja plodnosti sa velikim

su medu sedam cuda staroga

po,·ezivana sa boginjorn meseca:

SU

simbolizovali musku

grudirna i okruglim trbuhom

sveta, a Vavilon je postao sinonim

spektakularna Istarina kapija

Ona je boginja polne ljubavi,

za sjaj i dostignuea Medutim, u

koja je 1odila u grad Va\ ilon bib

au kucama starih Vavilonaca

judejsko-hriseanskoj tradiciji on

je ukrasena la,·ovima. dok su

male skrinje sa njenim likom

je postao antiteza raja i nebeskog

rogcni bika na !Starinoj perjanici

prikazivale su je kako naga sedi u

Jerusalima, simbolizujuci

oznacavali srp mladog meseca.

bogohuljenje

Glava cn·ih sfingi simbolizovala je

prozoru - sto je tipican polofaj za prostitutku !Star je i boginja rata, au tom vidu mogla je da bude

moc ,·],:idara d.1 zastiti narod, kri!J. LAMASE

su oznacav.:ila sposobnost da leti.

Simboli mod i zastite, masirne

dok su noge predstavlj,:ile budnost

prikazivana kako stoji na lavu

krilate sfinge iii lamase, imaju

proti,· ljudskih i natprirodnih

(koji simbolizuje svirepost)

koren u vavilonskim magijskim

neprijatelja koji bi mogli da

i sa kandfarna i krilima save

predanjima, iako se cesce

napadnu iz bi lo kog pravca

Prikazivana je i kako nosi

povezuju sa asirskom kulturom

trorednu krunu zvezda, plavog

( oko 1000-600 g pre n e )

GORE Ova umetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti. DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije, koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima

STARI EGIPAT

Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike GORE

u SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga simbolicka znacenja, povezujuci dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. GORE

PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta u liniji sa suncem i zvezdama da bi omoguCila prelaz od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao da preae u drugi zivot u zapadnoj hermeticnoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata i trougla Simbolika piramide se takoae povezuje sa humkom (i sa kosmickom planinom), buduci da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja, pa je tako simbol nadmoci zivota nad smrcu.

Civilizacija starog Egipta

Set je povezivan sa haosorn, kao

je na svom vrhuncLI bila

i sa neplodnoscu i susom.. Slicno

najspektakularnija na zemlji .

tome, Kemet je bio mesto reda - LI

Pojavila se pre oko S 000 godina

isto neme je Nil, krvotok Egipta,

i bujala je tri milenijLlma, dajuci

plavio zemlju, obezbedujL1ci

Nil je simbolizovao krvotok Egipta, jer je plodnost zemlje zavisila, i jos zavisi, od njegovih sezonskih poplava

GORE

nam zadivljujL1ce mnostvo

bogate zetve - dok je Deshret

PO DELA I UJEDINJENJE

simbola, od kojih su mnogi bili

poveziv.in sa neplodnoscu i

Kraljevstrn je politicki bilo

ukorenjeni u tlo i prirodu Stari

neredom Harmonija se postizala

podeljeno na dva dela: Gornji i

Egipat je postojao LI .imbijentu

kada bi ove dve sile bile odrfane u

Donji Egipat, pri cemu se Gornji

krajnosti, koji se simbolicki

ravnoteii, kada nijedna od njih ne

Egipat nalazio na jugu, a Donji

izraZ:avao kao crveno i crno .

bi predadala onu drugu, a bila je

Egipat na severu Delte Nila

Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila

olicena u boginji Maat, kceri boga

podela je bila predstavljena belom

Ra, tvorca i boga sunca.

i crvenom krunom.. Crvena kruna

se na saharskoj strani dr:i:.ive, a bi la je sprzen.i i pL1sta L1sled

Maat je predstavljana sa

ova

Donjeg Egipta imala je visok,

silne neline sunca: Crna zemlja

nojevim perjem na glavi, koje

uski potiljak i tanki svitak na celu,

(Kemet) bila je plodno podrucje

je bilo sirnbol istine i ideogram

dok je bela kruna Gornjeg Egipta

u dolini Nila, potamnjena

njenog imena . Ona je odrfavala

bila oblikovana kao visoka kupa

sezonskirn poplavama reke i

red na zernlji i na nebu, vladajuci

sa loptastim vrhom. Ponekad

osencena njenom \'egetacijom

godi5njim dobima, danom i noci i

je ukra5avana sa dva pera LI

Na onj nacin, egipatska zemlja je

kretanjima zvezda. Ona je takode

oblikLI koji se zvao atef-kruna,

simbolicki predstadjala vencanje

odredivala sudbinu mrtvih u

koja je povezivana sa Ozirisom,

sL1protnosti, sintezu. Ovaho

donjem svetu, mered teiinu srca

gospodarom podzemnog sveta.

posrnatranje oblikovalo je sisteme

pokojnika perom istine na svorn

Ponekad su se dve krune spajale i formirale duplu krunu

\'erovanj.i Egipeana i n.ilazilo se LI

kantaru pravde Kada bi kantar

SLIStini njihove kulture

do5ao u ravnoteiu, nagrada je bi la raj; kada bi se kantar nagnuo,

driave Egipat moze pratiti do cina

RED I HAOS

pokojnika bi progutalo cudoviste,

Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg

Odnos izmedL1 reda (maat)

koje je delimicno bilo lav, nilski

Egipta pod dadarom koji se

i haosa (isfet) predstavljao je

konj i krokodiL Maat je takode

zvao Menes (za koga ne postoje

Verovalo se da se poreklo

okosnicu staroegipatske rnisli.

upravljala dekretima, zakonima i

arheoloski dokazi), negde oko

Bog Horse povezivao sa svim

drustvenim odnosima, a regulisala

3100 g~ pre n.e Hijeroglifski znak

onim sto je pravilno i sredeno, a

je i verske obrede

koji se koristio za izraiavanje

BALEGAR

ANK

Balegar je

Nastao stavljanjem petlje oko slova T, ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je

simbolizovao

predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja, oblik

novi zivot i

kruga, moze da predstavlja kosmos, a T eoveka. Alternativno, rec je o sjedinjenju muskog

vaskrsenje. Zvao

i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo), Ozirisove sestre i

se balegar zbog

supruge, a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi

toga sto je obicno

(narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci, da bi tako simbolicki

valjao lopticu

predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i

izmeta u koju je polagao

pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici, on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet,

jaja . Smatralo se da ovo

a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost.

simbolicno predstavlja

Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju, sto ga povezuje sa vidovitoscu

putovanje sunca nebom Balegari koji su izlazili iz gliba povezivani SU Sa zivotom koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta

Raom, koji se ponekad predstavlja

na putu, a zastitne amajlije su

kao krilati suncev disk. Ovaj

stavljane na mrtvo telo

bogoliki status davao je faraonu apsolutnu vlast, ornogucujuci

o,·e najvise koriscene amajlije bile

SU

zastitno Horovo oko, koje

mu da vlada vojskom i svim

u jednoj verziji mita o Ozirisu

pojma ujedinjenja predstavljao

Ci\·i!nirn narnestenicirna, kao i

koristi Ozirisov sin, Hor. da bi

je stilizovano spajanje pluea, sa

svestenstvom Kud god da

natio oca u zivot, i balegar, koji

dusnikom koji se dize izmedu

isli, obicni ljudi su podseeani

je postavljan na srce Balegar je

njih U urnetnickirn predstavarna,

na faraonov status, koji su

povezivan sa Heprijem (jednim

SU

lWJ.j amblem je rnogao da bude

sirnbolizovali masivni kameni

aspektom boga sunca Ra) i zato

okruzen sa dva boianstva,

kipovi kralja u oblicju boga Ra,

je bio simbol novog zivota i

ponekad Hororn i Setorn, ili u

kao i ,·elicanstnne piramide

vaskrsenja Ponekad su balegari

drugim prilikarna sa dva boga Nila, pri cernu je jedan irnao na

pogrebni spornenici kraljeva i kraljica starog Egipta

prikazivani sa krilima sokola, kao simbol preobrazenja i zastite

GORE Uprafojavanje i obredni elementi mumificiranja bili su puni simbolickih znacenja.

glavi biljku papirus (heraldicki

DRUGI :ZIVOT

vodeni krin) (arnblem doline

Smrt i sahrana imale su mnogo

Nila) Figure sa strane cesto se

sirnbolickih asocijacija u starom

prikazuju kako povezuju stabljike

Egiptu, gde se postojanje drugog

papirusa i lotosa

zivota nalazilo u centru religijskog

LI

CVOr oko

hijeroglifa Uloga kralja iii faraona

wrovanja. Praksa mumificiranja

bil.i je da ujedini ove dve zemlje

otkriva snaino verovanje da telo

ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i

zahteva da ostane netaknuto za

"Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta"

zivot posle smrti, dok tekstovi

FARAON

verovalo da se mrtvi pen ju na

vezani za pogreb pokazuju da se Naz iv faraon (per-a a) doslovno

nebo, u carstvo sunca i mesto

znaci "velika kuea" U periodu

drugog zivota. Bilo je nekoliko

Novog kraljevstva (oko lSSO-

metoda uspinjanja, ukljuC:ujuci

oko l 069 pre n e.) ovaj nazi\· se

jahanje na ledima so kola, guske

koristio da opise kralja, ali pre tog

ili neke druge ptice; dizanje ka

vremena odnosio se na kraljevu

nebu zapaljenim tarnjanom; ili

palatu ili dvor U starorn Egiptu

putovanje na plovilu od trske ili

se za kralja ili faraona verovalo

barci koja je isla na jedra, vesla ili

da predstavlja zivu manifestaciju

je bila tegljena Ovo putovanje

boianstva, povezanog i sa Horom,

je bi!o opasno, pa

bogorn neba sa glavom so kola, is

bajalice da pomognu pokojnicirna

SU

Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zivot.

DOLE

amblem delte), a drugi lotos (ili

Se Ci tale

l(LASICNO DOBA

Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta.

GORE

I klasicnJ. grcka ci\iliz,1cijJ. i

kontrJ.ste i prcobrazenjJ. kojJ.

za1·isno od raspolozenja. Za s1·c

mocno Rimsko CJ.rSt\ 0 inuli

odreduju i kosmicki i ljudski

bogo1·e se srnatrJlo da poticu od

su ogronun utc1j nJ. zJ.p.1dno

zi1 ot. Bogo1 ii boginje grcko-

Gee (Zernlje) i Ur.111J (neln),

drust10, uticuci nJ. njt:go1 e

rimskog pJ.nteo1u olil:J.1·ali

J.

zakone i obicJjt:, umctnost

SU

U anticko doba, lovorov venac je bio simbol pobede, kao i znak statusa koji je nosila vladajuca klasa

SU

ljudski - zJ.ljublji1 ali su se. radali

i nauku, filozofiju i nacin

L1d,rnjc, smrt i 1,1skrsenje. r,1t i

decu. s1 irJ.li muziku. s1 JdJ.li sc

zivota. Sistemi 1 crO\ J.njJ. 01 ih

mir. ljub,11ibrJ.k,i1IJ.Lhli su s1im

i imali ljubarnc 1eze. S1 Jki bog

mediteranskih 1ur0Lh mogu se

.1spcktirn,1 dne1 nog zi1 ot,1

1ideti u njiho1im mitologijam,l. GORE

.irht:tipske tcmt: kao StO

njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao

l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st,ire

je imao sopst1enu sferu utic,1ja - AJrodita (rim ska VenerJ.)

koje su bile kar,1kteris,rnc

Grcke bib je pLmina Olimp. koja

1 ladaL1 je ljubJ.\lju, a Ares (rimski

zi1·opisnom. drJ.l11Jticnom

je bib sLrnistc bogc" a Oni su

i\!ars). nJ. primer. rJtom - i s1a

vitalnoscu koja je cu1,1L1 moraine

odJ.n!e 1lachli s1etom i pomag.1li

1eca bo:i.J.nst1 a imab su hramo1 e i

principe, prirodne zJ.kone i 1·elike

su ljudima iii su ih ornet,1li.

s1·etilist,1 kojJ im behu pos1ecena

VRHOVNI BOG Najveci bog bio je Zevs (kod

CENTAR S\TL-\ Jed no od naj1 J.inijih s1etilista

Rimljana Jupiter), koji je bio

bio je hram Apolonu u Delfinu

vrhovni vladar neba i zemlje, kao

1u padinJ.ma PanusJ.. Apolon.

i gospodar manjih bozanstava

koji je u jednorn od aspekata

Olimpa Bio je ozenjen svojom

bio powz,111 sa suncem. imao je

sestrom Herom, ali je imao mnogo drugih polnih veza, izrodivsi mnostvo potomaka i sa

prorocansku moc i u Delfirna je odgo1arao na pitanja o

boginjama i sa smrtnim zenama,

buducnosti preko s1·oje

tipicno prerusen

svestenice. Delfi su se srnatrali

pretvarajuci

se u labuda, bika, konja iii u obilje

centrom s1eta, tackom gdc se

zlata Njegovi simboli bili su

susrecu d1·e ptice koje lete s,1

munja i orao, iako je prikazivan i u ljudskoj formi sa krunom

suprotnih strana zemlje. Veliki

lovorovog lisca na glavi, kako sedi

kamen. poznat bo omfalos iii

na prestolu drzeci skiptar.

pupcani kamen, bio je tamo postadjen da to simbolizuje .

ELEUZINSKE MISTERIJE U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije, tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine

HRAMOVI

su simbolicku formu u mitu o

znamo sigurno sta su orii, u stvari, dozivljavali, ali se cini da su

Zemaljska bora1 is ta bogova

Persefoni (koju su Rimljani znli

imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone;

bili su njihovi hramovi i za

Prozerpina), nevinoj kceri Zevsa

spoznaju da je Persefona rodila Eona, bozije cedo, u vatri; i

izgradnju istih nije se :Zalio

(Jupitera) i Demetre (Cerere),

novae. Rane dn·ene uradevine

boginje Zemlje. Prema mitu o

ustupile su mesto kamenim,

Persefoni, Had (Pluton, bog

narocito merrnernim, koje su bile

podzemlja) uhodio je lepu devicu

ukrasene frizo1·ima jarkih boja

dok je brala makove i silom ju je

"'

z

misterije su praktikovane 2 000 godina, okoncavsi se gotskim

8

pustosenjem Eleuzine 396. godine n e

>

rimskim vremenima, okoncavsi se

na kojima su prikazivani podvizi

odveo da bude njegova kraljica u

krajem IV veka n . e. Obnovljene

carstvu mrtvih Ophrvana bolom,

su u modernom dobu l 896.

hramo1·a bi la je posvecena nekom

Demetra je zanemarila zemlju

godine Jedan od simbola koji

narocitom boianst1·u, ciji kult se

dok je trazila svoju kci. Zemlja je

je povezivan sa Olimpijskim

Jedan od najcuvenijih starogrckih hramova, Partenon, sagraden je na Akropolju ("visokom gradu'") u Atini izmedu

postala jalova, letina je venula i

igrama jeste trkac s bakljom,

propadala, a rezultat je bio vecna

koji nas vraca u vreme kada su

zima.

se stafotne trke odrfavale posle

Da bi pomogao coveeanstvu, Zevs se ume5ao i poslao je

padanja mraka, tako da su trkaCi

Hermesa (Merkura), boga

Pobednicki tim ih je koristio

pos,·ecen zastitinici grada, Ateni,

izaslanika, da vrati Persefonu

za paljenje vatri na oltarima

boginji mudrosti i ratovanja, a

1Vledutim, u meduvremenu ona

posvecenim Zevsu i Ateni.

imao je njen ogroman kip od zlata

bese pojela hrarrn pokojnika (u

Pobednici su nosili lovoro\' venac

i slononce. Son, kao simbol

obliku sest semenki nara) i tako

koji je bio posvecen Apolonu i

mudrosti, bila je njen amblem

je postala vezana za Had: mogla

predstavljao simbol pobede

i moze se naci na srebrnim

je da se vrati Demetri samo deo godine Njen godiSnji dolazak

SU

ko\·ani u Atini

posle velikih grckih pobeda nad Persijancima +79. g pre n e Rimski obieaj uzdizanja mrtvih careva u boianstva znacio je da

obeleiava se ponovnim radanjem proleea, ali krajem leta ona mora da se vrati u Had, kada zemlja ponovo postaje jalova

su mnogi hramovi izgradeni zbog njiho\'Og obo:Zavanja, ukljucujuci

IGRE

hram A\·gusta i njegove supruge

Ne samo zabava, sport je bio

Livije, koji se jos nalazi u Vianu,

nacin obucavanja za ratovanje i

Francuska Tahi hramovi su bili

za slavljenje bogova. Nacionalne

simboli i boianske i zemaljske

svecanosti privlacile su sportiste

moci, svedocanst\'O kulturnih i

iz celokupnog grckog sveta,

politickih dostignuca Rimljana

a najvainija sveC:anost bile su Olimpijske igre, koje su

GODISNJA DOBA I

odr:Zavane svake cetvrte godine

CI KLUS!

Zevsu u cast.

Grcki zi\'Ot se nalazio pod

Ove igre su bile toliko znaC:ajne

dominacijom religije, a ona

da su obustavljani ratovi da

je bi la sustinski povezana sa

bi svet mogao bezbedno da

prirodnim ciklusima. Godi5nja

putuje u Olimpiju i iz nje . Prve

smrt i ponon10 radanje

Olimpijske igre odriane su 776..

zemaljske vegetacije poprimili

g pre n . e. i nastavile su se i u

Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta GORE

nosili baklje da bi osvetlili put

-J..+7 i 432. g pre n.e. Bio je

novcieima koji

er.

videli su klas zita, koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove

bogova, boginja i junaka. Vecina

postovao na tom mestu.

>

DOLE Triptolema,

eleuzinskog kneza, u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona

Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske graoane velikom moci Carstva

DESNo

0

z > LW

""0

LOVOR Povezanoscu s Apolonom, aromaticni listovi lovora bili su krunski amblem grckorimskog sveta kako za ratnike tako i za pesnike Lovor jer bio simbol primirja, pobede, mira, prorocanstva i prociscenja

\!EDICIN:\ I

tela kao sto je S\etska zdrant\'ena

iz,1bran je breg Palatin, na kojern

LECEN_f E

organizacija

jc Romul zaorao brazdu da bi

Rimljani su takode \·ero\·:tli d,1

Za stare Grkc. bolest jc

bolcst mogu da doncsu bogo\ i,

f(,1d,1 jc Rem pokusao da preuzme

bogc11 i. kojinu su sc oni t,1kodc

kao i n,1dzbinc i klet\ e, a t:ikode

inicijatirn od brata. Romul ga je

molili z,1 izlcccnjc S\ctilista

SU

prcdst:l\ lj,1la bznu koju s,1lju Merkurova palica, sipka iii stap, obavijena sa dve zmije, simbol je boga Hermesa . Koristi se kao amblem homeopatske medicine.

njomc oznacio granice grada

DOLE

prinosili zrt\C bogc11 ima

U

pos\ cecn,1 ;\sklcpiju (gri:kom

obliku delo\'a tela OY,1 pr.1ks,1

J\Lus je od,ez:io Romula u s\·ojoj

lcbru koji je oboza\'Jn bo bog

sci d,rnas nastadj,1 u crb anu

kociji da bi postao bog

medicine) biL1

SU

izgr.1dcn,1 sirom

nekih meditcr,rnskih zem:ilj,1. gdc

grckog S\cta, ,1 n,1jpoz1utijc jc

se koriste metaln,1 znarnenja sa

bilo u Epid,rnrusu Bolcsnici

izbocenim sarama

koja doji blizance, Romula i Rema, jedan je od simbola starog Rima

Hrabroscu i prcd,1torskom prirodom \·ucica je z,1 M.us,1 biJ.1

su isli 1u hodocasc,1 t.1b irn

DOLE Vucica

ubio. KaLh je Rim bio osno\ an.

S\

et,1 zirntinja i post,1Ja je

totemski simbol Rim,1. jedne

hramo\ ima, gdc su sc izlag.1li

0 SN I\' A.NJ E R Ii\ L-\

od n,1j\ ecih sYctskih supersila

postupku izlcccnja poz1utom bo

Prcm,1 legcndi, Rim su 753

Rimsko carstn1 je izgradeno na

inkubacija Sp.1\ ali su u hr,1mu

godine pre n.c osno\ ,1la br,1c,1

snazi

i koristili su sno\ c bo Lrnal

Romul i Rem. sinO\i rimskog

komunibcijc sa EskuL1pom, u

bog.1 rat,1 \!Jrs,i. K,10 bebe.

S\

oje \·ojske.

SNAGA. I POBEDA.

nadi da Lm mozc d,1 im pobzc

blinnci su b.1eeni u rcku Tibar

Zasnov,rn,1 1u strogoj disciplini,

bko cc ozdr,niti. L1tim bi

i ost,n ljeni Lb umru. ali su bili

gyozdenoj \ olji i hrabrosti, rimska

S\cstenik iz\Co prcporuccni

izbaccni na obalu i z,1dojila ih jc

\'Ojska jc posta]a sinonim za

trctman Obic,1j je bio da sc ost,n i

Yucic.1. K,1d,1 su odr,1sli. odlucili

Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je sirila granice ClrSt\',l, nego je bila

!llOC

ncb nsta simbolickc predst,1\c

su Lh s,1grade gr.id na Tibru.

zall\ ,1cenog de la tcLi, i prilikom

Da bi odredili gde

tr.1zcnj,1 isccljenj,1 i u zn:ik

gr.id. brac,1 su se popela na breg

gDdeci neprobojne tvrdave

zah\ .:dnosti na kr.1ju.

(Rem na A\ en tin J Romul na

na nhu breoova da bi branila

Palatin) i trazili su od bogo\',l da

rirnsko bogatstvo Boginja Nib,

Eskulapo\ amblcm bio jc

ee sagr.iditi

odgornrna i za njegorn zastitu,

"'

njcgo\ ,1 palic.i, gruba granJ

irn posalju znamenja U grcko-

krilati aspekt A.tene, postala je

ob.1\ ijen,1 zmijom, ciji

rimskoj tr,1diciji, orao lesinar je za

simbol \'Ojne pobede Cesto

simbolizuje obn,1\ lj,rnje mladosti

A.polona bio S\'eta i proroc,rnska

je prikazi\·ana sa globusom i

Cha palica je jos mek sirnbol

ptic.i. Dakle. kada je Romul

pobednickim vencem, a prinosene

isceljenj,1. a koriste jc lekarska

\ ideo 12 lesin,1ra. a Rem samo 6,

su joj ±rtve pre i posle bitaka da

S\

lak

bi sc obezbcdiL1 pobcd,1 i iskaz,1Li

steknu slobodu. a neki gL1dijatori

jc bio sladjen u podzcrnnim

z,1h\ alnost IlJ uspchu

su stic.1li st.Hus slan1ih licnosti

hr,1mo\ ima, gdc sc od\ijao

Or,10 je us\ ojen kao rirnski

jed.111 1utpis u Pornpejima

taurobolium (obrcdno irtHl\anje

barjak Poznat kao akvi/a, s,un

opisujc gladij,1tora po irncnu

bika), a u\·odcni u kult su krsteni

b.ujak jc post,10 ,1mblcm carske

CeL1d kao muskarc.i za kojim

njcgcnom krdju Ponckad se

moci. Orio\ a kriL1 su cu\ al.:t

uzdisu cb ojkc K.ida bi gladijator

i\[itr,1 prikawjc ujarrnljcn u krug

mir C,irstYa, dok jc sposobnost

bio r,rnjcn, mogao je da z,Hrazi

zodijaka, \Cio\atno .iludirajuci

enc pt ice Lh obori zrt\ u u

rnilost Ako bi sc pLiblika (i or)

n,1 kr,1j Dob,1 bika i pocct,1k Doba

smrtonosnom IlJlctu podsccal.:t

umilosti\ili, podignLiti p.1lcc\ i su

O\

IlJ ratnickc \rline Rima.

zn,1cili d.i mu jc 1- ostedcn ziwt,

\TCI11C

1

i\lcdu r,1tnim plcnom n,1lazili su sc robo\ i, a neki od njih

.1 spusteni palccvi su oznac,n,1li brut,1lnLI srnrt

(ukljucujuci zcne) Yczbali SU

kao gLidij,1tori, koji

SU SC

KU LT i\!1 TRE

mcdusubno borili, ccsto do

Origin,1lno pcrsijski bog sunc.1,

smrti,

i\litr,1 jc stekao kultni st,1tus kod

LI

amfitcatrinu koji su

podizani sirom C,irst\ a Ch,1ba

rims kc\ ojske. koj,1 je prosiriL1

janlJ arhitcktur,1, rnoc,rn simbol

njegcno oboi.n,rnje LI cclom

rirnskc dorninacijc, kulminir,1Li

rimskom drust\ LI i c.ustni. L10

jc izgr,1dnjom spekt.1kuLunog

t\ orac i \lad.u kosmos.i i\!itr,1 jc

Koloscunu u Rimu . Ot\·oren

obicno prikaziv.in kako ubij,1 bika,

80. god inc n e, mogao jc d,1

simbolizujuci pobedu co\eka

primi oko SO hilj,1da gledalac.1,

nad njcgon1m :i:ivotinjskom

,1 proccnjeno jc da je u njemu

prirodorn, kao rimskLI politicku

poginulo 500 hilj,1lh gLidij,1tora

\last n,1d neprijateljima Mitra

CLidij,ltorske borbe inulc su rcligiozno poreklo, buduci da su sc odrzavale na pogrebim,1 da bi sc ukaz,1la (,1st pokojniku, ali u n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a z,1ba\·a. Pobednici su rncwli ch

"

oEsNo U Rimskom carstvu, kult Mitre je bio otvoren samo za muskarce. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija befog bika, simbolizujuci musku polnu potenciju i moc u najcistijoj formi

1u kojc jc bi lo prikbdno za to

Krilata Pobeda- iii Nika, jedan aspekt Atene za Grke drzi dva najvaznija rimska simbola moC:i i pobede, palicu sa orlom na vrhu i venac od lovoerovog lisca

GORE

Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti GORE LEVO

PAG·ANSIZA EVROPA 20

Kada je Rim sa srnjim zapadnim

-'

0

carstYorn pao pred van·arskim

C!J

OS\

ajacima, .+-:-6 godine n e,

severna Enop,1 je usla u period z

nestabilnosti Uticaj rimske

> c::

ci,·ilizacije je slabio, iako jc

0

klasicna nauka sacuvana u hriseanskim manastirima, a stara Instrument duse, govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh, suze tuge i vedrinu iii san

GORE

keltska kL1ltura bila preplete1u s germanskom i skandinavskom tradicijom n,1stupajL1cih sila U VI veku Anglosaksonci su

Keltski kazan bio je ,·afan simbol obilja, ponornog radanja

stigli LI Britaniju iz SkandinaYije

i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha

i Nernacke, izbacujuci rimsku,

jeb iii znanja, cesto povezivan

keltskLI i hriscansku kulturu sa

sa nhO\·nim keltskim bo"Olll

teritorije koja je sada postala

Dagdom Za ubijene koji su

"

Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnostvo keltske simbolike vezane za prirodu, ukljucujuci rogatog boga Kernunosa, zivotinjsko bozanstvo

GORE

jagnjenja Oru jc inspirisala

·zemlja Angla"" iii Engleska

bacani u kazan CTO\·orilo se d,1 se

narodne pe,·ace i bib je bozanstvo

I<..1snije, izmedu 800. i 900

ponorn radaju sledeceg dana.

isceljenja koje je stitilo i zene na

godine, hropu i Britaniju napali

Keltski kazan je mozda preteca

porodajLI

su Vikinzi. Medutim, u XI veku

5, etog Grala iz legendi o kraljLI

Koci Kelta je mac

nove kulture su bile asimilovane

Arturu VeliC:J.nstveni kaz.rn od

je 0.!origan, koja je po,·ezi,·ana

simbolizovao vlast,

i hropa se izdigla obnodjena

pozlacenog srebra i bakra iz I i

s vranom. SL1pruga Dagde. ona

iz rdracnog u Srednji vek, sa

II \·eka pre n.e, Gundestrupski

je bib boginja boja. borbe i

proC\·alirn rimskim hriseanst,·om

kazan. prikazuje Kernunosa,

plodnosti lmab je moc d,1 LICini

kao dominantnom Yerom. koje

··Rogatog boga··. musko

rnuskarce potpuno bcspornocnim,

se smatralo da

je bilo pome5ano sa elernentim,1

zivotinjsko bo±anstvo. u svetom

narocito kad,1 nisu priznavali

poseduju carobna

starijih, prethriscanskih kultura

braku s I\!ajkom Zemljom iii

woja zenska sn1jstva Dagdino

prirodom On inn rogcn·e jele1u,

ime znaci

KELTI

koji simbolizuju obnorn ( buduci

jc bio Hstitnicka figura oca,

nisu uspeli, bila

Keltske mitcwe i simbole preneli

da jeleni odbacuju rogo\·e i da irn

cesto prikazi\·an kako drzi stap

je znak njegovog

su narodni pevaci, koji su mesali

rastu 110\·i) Isto tako se pojaYljuje

iii Sd napetim penisom, StO je

KELTSKI MAC

zastitu, hrabrost, istinu i pravdu Mac je i simbol falusa Za neke maceve

svojstva Slika Artura koji izvlaci mac iz kamena posto drugi

"

Druga trostruka boginj,1 bila

-S\

emocni bog On

kraljevskog

uloge svestenika, ucitelja i

kao Yepar, kojem su se Kelti di,·ili

simbolicki predstavljalo muskost i

dostojanstva

zabavljaea i odriavali kulturu

zbog brzine i spremnosti da se

st\ aranje zin1ta.

u zirntu. Kelti SU imali duboku

bori; oni su ,·erovali da on ima

Kelti su slavili srnje bogove

naklonost prema prirodi, pa su

magicna SYojstva i direktne veze

LI svetirn lugovima Hramo,·e su

prirodni obrasci snaino prisutni u

sa podzemnim svetom. Kernunos

poceli da grade tek pod uticajem

keltskoj umetnosti.

drzi zmiju sa glavorn ovna, simbol

Rimljana Hrast je bio simbol

polnosti i ponon10g radanja

lllOCi i zastite, a hrastovi iugovi SU

U grofoviji Galvaj u Irskoj stoji jedan drevni kamen, poznat kao Turoski kamen. U njernu su

U keltskoj umetnosti ima

bili sveta mesta.

mnogo primera trostruke boginje,

uklesani stilizovani obrasci koji

koja se pojavljuje LI tri vida: kao

ANGLOSAKSONCI

podsecaju na biljke i zivotinje,

devica, majka i babuskera Brigid

Oko .+50. godine Anglosaksonci

sto ga C:ini simbolom preporoda

je bila trostruka boginja, koja je

su poceli seobu u Britaniju iz

Verovatno je to bilo mesto gde su

obicno povezivana sa keltskom

Danske i severne Nemacke Oni

ostareli kraljevi bili zrtvovani za

prolecnom SYetkovinom u

su bili drustvo gordih ratnika,

obnavljanje kulture.

ImbolkLI, koja se slavila LI vreme

sa politeistickim \·erovanjima i

slavili

SU

zivotinjc kao StO

SU

\·cpar, konj i jelen

godini, polaga!.1 svecJna zakletva

Anglos,1ksonci su \·erovali u

po tom bio zrt\ o\·an: smatra!o se

unaprcd odredcnu sudbinu, koja

da on odlazi direktno bogovirna,

jc bib poz1Ht,1 kao vird. Ovaj

noseci z,1k!etn1 s,1 sobom, dok

pojam je bio otelotvoren u tri

je njegLwo nklano telo peceno i

scstre Vird iii Norne, koje su

s[uzeno

tkalc mrezu sudbinc (nesto kao

je simbolizova!o pono,·no radanje

grcke Sudaje za koje se verov,1!0

boginje sunca .

da prcdu. mere i seku nit zi\·ota s\·akog ljudskog bic,1)

>

nad Julskim \·eprom. koji bi

S

jabukorn

LI

>

z

er. 7'

> < 0

ustima, StO

Jelen je bio otmeni simbol anglosaksonskog kralja i njegcl\'og

ratnici i trgovci koji su se nalazili na vrhuncu moci od VIII do XI veka, napadajuci Evropu s mora mocnim, dugackim brodovima,

Za Anglosaksonce su konji

1odstrn Jelenji kolac, sa glarnm

otimajuci najpre pokretnu

bili sveti i predstavljali su veliko

je[ena na vrhu koja je okrenuta

imovinu a potom teritorije, od

bogJtstrn i rang Legende

prema sun cu, obicno se pobijao

Saksonaca

kazuju o Hengistu ("pastuvu')

za proklinjanje iii vredanje

i Horsi ("konju"), bogovinu

neprij,1te!j,1

b!iz,rncima za koje se govori!o da

Swtkovina boginje plodnosti

Odin iii Votan, glavno nordijsko boianst\'O, bio je bog misli i pamcenja. dveju

su predrndili invaziju Britanije

Eostre s!avi!a se u prolece. a

mentalnih sposobnosti koje su

Za goleme konje od krede koji su

prema ovoj svetkovini nastao je

cenili nordijski narodi. Tor je

uklesani u brdirna juine Engleske.

hriscanski Uskrs. Njena zivotinja

bio bog munje i grm!javine, sto

kao sto je sluc,1j sa Ufingtonom i

bi!a je zec - otkuda dolazi

znaci moci, koji je vitlao silnim

Vestbcrijem u Viltsiru, smatra se

moderni vaskrsnji zeka: prema

cekicem da bi zastitio !jude i

da su anglosaksonskog porekla

jednoj legendi ona je pretvori!a

bogove od di\'O\'J. Freja je bila

pticu koja se smrzla u zimskoj

boginja ljubavi i lepote. ali je bila

simbol zastite i kra!jevskog

meeavi u zeca. koji je u znak

i ratnik; njena sveta zirntinja bila

dostojanstva. Povezinn je sa

zahvalnosti nastavio da leze jaja

je macka . Frejin brat blizanac bio

Froom, bogorn kra!jn·skog

svakog pro!eca

Vepar je bio ang!osaksonski

dostojanstva i plodnosti .

je Frejr, rogati bog plodnosti, bog

Anglosaksonci su povezivali vepra s kraljevskim dostojanstvom, obiljem i zastitom u boju GORE

VIKINSKI BRODOVI Vikinzi SU bili majstorski graditelji brodova i gledali su na svoja plovila ("konje talasa") kao na simbol moci i brzine. Ovi brodovi su takooe bili simboli bezbednog odlaska na drugi svet, tako da su se oni koristili kod sahrana, cvrsto zavezani i usidreni, da zastite telo pokojnika .

uspeha i takode ratnik, koji se

Ratnici su nosili njegovu sliku

VIKINZI

na slemovima. uvereni dace to

Nordijski narod Skandinavije

uciniti snagu wpra dostupnom

slavio je panteon bogova i

nosiocu. U Jultajdu se, u znak

boginja koji su bili predvodeni

obeleiarnnja najkraceg dana u

Odinom. Vikinzi su bili morski

borio rogom iii vapitorrL ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su

simboli uzasa i surovosti za nesrecne narode koji su bili izlozeni upadima Nordijaca

KORMILO STRAHOPOSTOVANJA Smatrano da cini nosioca magicno nepobedivim i zastrasujudm za neprijatelja, kormilo strahopostovanja bilo je vikinski simbol zastite Osim sto je bilo fizicki slem nosen izmeou ociju, kormilo strahopostovanja verovatno ima veze i sa oblikom magijske prakse koja se koristila da stvori zabludu u mislima drugih.

>

BLISIZI ISTOIZ FAR/WAHAR Vrhovni bog Vl

Persijanaca, Ormuzd, bio je personinkovan

z

Bliski Istok, koji sc poncbd

ukr,1sa\·,1li su kraljc,·sku paLltu u

Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn,1

s,1glcd,n,1 kao r,1skrsec istorijc

Suzi, gLffnom gradu

St\·orcna zin1tinja bio bcli bik, predak SYih drugih zivotinja i

s,1st,1j,1listc Istoka i Zapada dozi\·co jc poectkc ci\·iliz,1cijc

ZARATUSTRIZAi\!

bilj,1b, dok jc ccntr,1lna tacb ovc religije \·atra, posmatr,rna bo najcistija m,rnifostacija Ormuzda .

faravaharom,

i bio jc rod no mcsto judaizma,

Godine 2+7 n . e. S,1sanidsb

"-'

slikom kraljevske

isLrnu i hriseanstY,1 Njcgcl\·a

dinastija je uspostaYila

0

licnosti koja izranja

kultunu sloicnost odr,1:i.a\·a dugu

zar,Hustrizam kao Z\'anii:nu

Sirom Pcrsije su st,1lno gorclc

istoriju ljudskih seoba, OS\,1janja

religiju Persijskog carst,·a, tako

v,1tre. ncke pod \·edrim ncbom,

da sc on,1 jos pr,1ktikuje u Iranu i

a drugc z,it,·orcnc u \',ltrenim

drugim delo\'ima s\·eta . Zasniv,1 se

hramo,·ima, o kojima su se sLuali

> a:

iz krilatog diska koji predstavlja ljudsku ambiciju da ostvari jedinstvo s bogom. Ova

PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0

na ucenjima proroka Zar,1tustre,

S\cstenici znni m,1gi ( (odaklc

licnost simbolizuje

Od kraja VI \·eka pre n.c . Pcrsijsko

u kojima suprotstavljene sile

potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara

dobra i zla simbolizuje Ormuzd,

s \,1trom nalne se n,1 starim

nhm·no bofanstvo koje jc

no\·cicima

slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje ljudske duse, a druga

carst\·o, ruj\·eee i najboljc organizo\·ano carst\·o starog

S\

eta

koje je do t,1da Yidcno, \ ladalo je

odgovorno za istinu i s\·etlost,

Kako Zaratustr,1 snutr,1

ru ka drzi prsten,

Bliskim Istokom, obuh\·atajuCi

i opaki Ariman. Njih drnjica

\·atru s\·etinjom, krcmir,rnjc

simbol kraljevskog

zemlje od ob,1le Sredozemnog

prcdstadjaju dvojnost kosmosa:

nije donoljcno zato sto bi

dostojanstva i ciklusa raaanja, smrti i ponovnog raaanja

rnora do granic,1 Indijc. Persijanci

za r,uliku od Satane, Ariman nije

kontaminiralo v,1tnr: umcsto

su pr\i ujedinili lr,rnski pbto,

t' orc\·ina \Thovnog bog,1 ncgo je

tog,1, teb se izlazu na nhu ·kula

koji je postao noYi centar moCi

njemu ra\',Hl

u o\·om regionu - obi.1st kojom SL!

naj\ eci deo prethodnih 2

SOO godina. kulturno i politii:ki,

dobrih duh ova ( ora) i zlih -duhova ( deva) konacno

ec

BE DUIN!

dovesti do trijumfa Ormuzda, a

Beduini su pustinjski nomadi Bliskog lstoka, a mnogi od

Persijsko carstn1 jc sadrz,walo

Ormuzda preko "dobrih misli,

njih i:l!\·aju tradicionalni nacin

mnogo razlicitih ruroda koji su se

dobrih reci i dobrih dela .. Ova tri

zi\'ota jos i dan.is. !me irn poticc

ccsto bunili proti\' persijske yJasti

ideala predstavljena su pomocu

od arapske reci koj,1 znai:i

D,1 bi oi:uYali red. Persijanci su

tri pera sa krila faravalzara, koji

"stanonrik pustinje· Nosili su

imali \·coma efikasnu \·ojsku od

je glavni zaratustrovski simbol

dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi

Prostrano i planinsko podrucje,

Kamila je najvaznija za opstanak Beduina, pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku laau" koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana

lesinari.

vernici ce biti ohr,1breni d,1 slecie

dominirali i\[esopot,rn1ija i Egipat

DOLE

tisine .. da bi njihove kosti pokupili

Uniwrzalni sukob izmedu

desct hilj,1da specij,1lno obucenih Yojnika, kraljeYih telohranitelja i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazili, brzo guseci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su pozruti kao "besmrtnici .. zato sto bi snki poginuli rnjnik bio odmah zamenjen. Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja

oesNo Ova krilata naprava je faravahar, simbol ljudske zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom, vrhovnim bozanstvom zaratustrovske vere.

TEPI SI Sirom Bliskog lstoka, tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta, buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog, porodicnog i licnog zivota. Njihove sare obiluju simbolickirn znacenjima Na primer, karnile, beduinsko blago, oznacavaju srecu i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha, dok paunov rep nalik tocku predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih ima namernu manu, jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo 0

im bilo hbdnije, ali je \erov.itno

S druge strane, u tisini i samoCi

11.ljniniji deo beduinske odeee

pustinje susret s nekom drugom

pokrivka ZJ glan1 Ono se s.istoji

osobom moze da bude neobiean

od pbtna kojc nJ mestu drzi

i znac.ij,rn dogadaj Orn je n,n·elo

agal (kanap). sto ukazuje na

beduinsku kulturu da pridaje

sposobnost nosioca da sacuva cast

\ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i

i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti

drust\·enoj etikeciji: posetioci se

muzen10g doba. Beduinke takode

docekuju muzikom, poezijom i

obelefa\·aju status pokrivkorn za

plesom B.icanje loptica tamjana u

glavu - udate iene, na primer,

\ atru tradicioiulan je pozdr;i\·.

nose oko cela crno pL1tno, poznato kao asaba Beduini se tradicionalno dele

DRA.GOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cm·anih

na srodna plemena, od kojih

t.1jni u dJ\nini bilo je mesto

svako predrndi seik SeleCi se od

n.1 kojen1 raste drvece koje

mest.1 do mest.1, u za\ isnosti od

chje miro i tamjan, koji su se

godisnjeg doba i ziveci u satorima,

cenili vise od zlata 0 mestima

cuvJju kamile, ovce i koze, jasuci

na kojima su se oni nalazili

r.1SI1e konje. koji su poz11.1ti po

ispredale su se f.rntasticne price:

eleganciji i brzini

grcki istoricar Herodot pisao je

U tahom suro\·om ambijentu sqko narusavanje teritorijalnih

Lh su to drvece C:uvale krilate

s.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i

zmije koje bi ubile s\·akoga ko

bozanstH>m. T,rn1jJn ima dugu

prav.1 smatra se teskim

bi poku5ao da odnese smole,

tr.1diciju koriseenja kod svetih

prestupom: gornilice kamenja

a gcworilo se da je bogatstrn

ccremonija, kolutovi njego\·og

se tr,1dicionalno koriste za

legendarne kraljice od S;ibe

mirisnog di ma dozidjavaju se

obeleiannje granica imanja

s;igradeno 11.1 tim materijamJ. U

kao nebeske put,rnje z,1 1nolitve i

DOLE Tamjanske

smole su dragocene materije sa razlicitim simbolickim svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje

pustinjskim krajevima Arabije

sjcdinjenje s bogovima. Tamjan

tamjan i miro su bili bogati

se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu,

simbolickim asocijacijama . Skupa

a duh mira je ienski i po\·ezan je

sa zlatom, oduvek se poyezuju

sa zemljom.

Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate

1zNAD

Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog zivota imaju simbolicno znacenje, ukljucujuCi sator i odecu ovoga C:oveka SASVIM GORE

TRADICIONALNI SATORI Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu, lutajuca plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga, koji je postao prototip hrama Kao i hram, sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta, predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskog . Oni se obicno de le na dva dela, jedan za muskarce, jedan za zene, zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine gostiju. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste

PLEMENSIZA AFRII(A DUHOVNA VEROVANJA

lecenje bolesti Leko\·i mogu da se

U mnogirn tra.dicionalnirn

spradjaju od skoro svih sirovina,

africkirn drustvirna duhon1i i

ali su prirodne siro\·ine kao

0 co 2:

svakodnevni S\'et su jedno isto,

drvece, biljke i zivotinjske koze iii

z

gde SU svi vidovi zirnta prozeti

perje uobicajene i oblikuju se u

> UJ

silnom zivotnom snagom

a: 0

u

arnajlije sa sirnbolikom koja varira

nekim drustvima se smatra da

zavisno od koriscenih sirovina i

ovo zraci iz vrhovnog duha

snhe za koju se koriste

stvaraoca - Masaje iz kenije ga nazivaju Ngaj, dok Nupe iz

GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave s raznim tikvama, rogovima i drugim simbolicnim stvarima ispred sebe.

Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predmet Za

Nigerije, na primer, kafo da se

Kod tradicionalnih africkih

njihov bog Soko nalazi na nebu

drustava, nuske se koriste za

Cesto postoji hijerarhija duhova,

mnoge razlicite drust\·ene

od prirodnih duhm·a reka,

dogadaje i obrede, narocito

Stena, dn·eca i zivotinja, preko

maske koje se upotrebljanju kod

predackih duh ova pokojnika, do

ceremonija inicijacije i pogrebnih

boianstava koja dobijaju rnoc od

obreda Skupa sa kostirnom koji

duha tvorca Lugbare iz Ugande

skriva identitet nosioca, uloga

irnaju kult koji se koncentrise

maske ima rnnogo funkcija, kako

oko duhova pokojnika, u kojem

duhornih tako i svetornih Maske

se smatra da zivi pripadaju

se nose da pouce iii obra.zuju, d,1

Podrucje pustinja, savana,

"spoljasnjem" svetu dok rnrtvi

disciplinuju iii podare autoritet,

visokih planinskih lanaca i gustih,

pripadaju "zemlji" Ako se preci

da ornoguce nosiocu pristup

ekvatorijalnih kisnih 5urna, Afrika

zanemare, mrtvaci kainjavaju

specijalnim silama, iii prosto da

je wlik i raznovrstan kontinent

potomke donoseci im nesrecu i

zabave. Uloga rnaske prenosi se

Ona. je zavicaj mnogirn razlicitim

bolest

preko pokreta i plesa - rnaskerade

drustvenim sisternirna, gde se

F ETI SI

MASKE RADA

Veruje se da se duhovnom

gde kornpletan kostim postaje

gornri preko hiljadu jezika i gde

snagom rnoze manipulisati u

mocna i energicna sila koja

se mitovi i kosmologije preplicu s

svrhu dobra iii zla Pozitivna

predstavlja i ljudski i duhorni

rnora.lnim kodeksirna i nacinirna

mistiC:na snaga je produktivna,

svet Maskeradu cesto izrnde ljudi

sa.gledavanja sveta

moze da leci boles ti, i zastitnicka

koji su Clanovi tajnih drustava:

je, dok negativna snaga zdere

medu Dogonima iz Malija, na

lako je nernoguee izaci sa

prirodne fetise,

homogenirn videnjem africke

zdravlje i duse svojih frtava

primer, musko tajno drustvo iii

kao StO SU parcad

kulture, posteno je kazati da se

i uzrokuje nesrecu. Mnostvo

Ava, organizuje sve pogrebne

kroz \·ise hiljada godina nacin

Strucnjaka kao StO

zivota mnogih Afrikanaca menjao

iscelitelji i isceliteljke (poznati u

drveta, skoljke, obluci i perje, veruje se da duguju svoja

SU

vracevi,

svecanosti, sa rnaskiranirn plesacima u pogrebnoj povorci"

manje od industrijalizovanijih

vecini bantu jezika kao ngange),

Maske imaju snafoo simbolicno

duhovnim silama

delova swta i da tradicionalno

gatari i prizivaci kise poseduju

znacenje, a plesaci predstavljaju

magijska svojstva koje u njima borave.

ti ljudi zive od stocarstva iii

zanje o ovoj snazi i koriste ga u

uzorke muske i zenske snage i

Duborezi i mali

ratarstva . Simboli u africkoj

spravljanju "lekova" Lekovi se

uzorke iz zivotinjskog i sa drugog

kipovi mogu takooe

religiji, umetnosti kulturi

mogu koristiti za podsticanje

sveta.

odrafavaju ovaj socijalni i

iii sprecavanje kise, za pomoc u

U tradicionalnom drustvu

se aktiviraju preko

istorijski kontinuitet, au vecini

lovu, za zastitu od zlih duhova,

Joruba, smatra se da zene imaju

obreda i bajalica

africkih drustava duhovni i

za uspeh u ljubavnirn vezama

dve izrazite strane svoje prirode,

nganga

prirodni svet odrafava se u

iii za pronalazenje ukradenih

moc da stvaraju i odrfavaju zivot,

svakodnevnorn zivotu

stvari. Mogu se takode koristiti za

koja se spaja sa potencijalom za

da budu prozeti ovom snagom kada

veliko razaranje ivledu Jorubama.

kod inicijacije izvodi ,-e;tbc

geledska maskerada koju igraju

oponas,1juci zirntinju koju

rnuski iii zenski paro\ i treba

predst..wlja Mnoge maskc su

da obezbedi da se zenska moc

prava urnctnicka tvore\·ina:

kanalise za dobro zajednice

zensko inicijacijsko drustvo

Geledske nuske se pojaY!juju u

Sandi u plemenu Mendi, Sijcra

\·clikom broju razlicitih obrazaca

Leone, inu drvenu nusku koja

i obicno se nose na vrh glaw,

je ukrasena duborezima koji

m·eliko doprinoseci visini

predstavljaju pretke, gospodare

nosioca .

onih koji se primaju u drustvo .

U~JIVERZALNI KALABAS Kalabas je tikva tvrde kore, koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso. Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka. Kada se horizontal no prereze na pola, okrugli kalabas se C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete u hramovima, a obicno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca, kao i slikama ljudi i zivotinja U Abomeju, Benin, kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasem, pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa . Za sunce, mesec i zvezde kaze se da se krec'u u gornjem delu kalabasa, dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas pluta u velikom.

Ma koja d,1 im je namena, svi kostimi i maske su ,·eoma

ADINKRA SIMBOLI

tela, ljudsko telo i nefiguratirne oblike. U pocetku korisceno za

stilizovane kreacije. a njiho\·a

Umetnost adinkre

simbolika varira u zavisnosti od

koji se rucno izraduju na

simbola

konteksta. i\ledu nigerijskirn

platnu - karakterisu simbolicki

rnnogim prilikama. pod uslovom

Ogonima, mnoge maske su

motivi, koji su graficki izradeni

da su simboli prikladni. a i samo

dizajnirane tako da lice na

u stilizovanim geometrijskim

je sirnbol kulture Gane.

zivotinje. pri cemu nosilac

oblicima Ovi simboli se odnose

pogrebe, platno se sada nosi u

Akoben, adinkra simbol za budnost i obazrivost

GORE LEVO

poprima duh iii karakter maske i

na istoriju, filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti u Gani

Dogonske maske formiraju liniju, sto simbolizuje vezu izmeau sunca i zemlje preko plesacevog tela DOLE

i Obali Slonovace, a grupisani su u razne kategorije, ukljucujud stvorenja, biljni svet, nebeska ·

Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe. Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga"

DOLE

Gaj name, sto znaci "osi m za Boga·; najpopularniji je adinkra simbol u Gani GORE DESNO

7'

> >

>

JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA 0

Vl

Carski peeat je bio hrizantema,

0\·a skulptura se nalazi na tocku

simbol sunca i nacionalni cvct

zakona iii darmacakri, koji

Japana. U modern om Japanu car

simbolizuje Budina ucenja.

nastavlja da zauzima presto od

z >

w

0

hrizanterna: duga neprekinuta

ARHITEKTURA

dinastija sirnbolizuje kontinuitet

Veliki kineski zid se uzima kao

sa prosloscu, a car se po ustavu

vizuelni simbol Kine On kri\·uda

definise kao simbol drfave

celom severnom granicom ove

Carcvi u Kini bili su vladari

Kineski car, odeven u simbolicno zuto, pred paravanom sa motivom zmaja

GORE

Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "C:isto" beloj pozadini

GORE

JAPAN SKI SARAN Japanski sarani koji plivaju u mnogim japanskim vodenim bastama simbol su strpljenja, hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu

Si Hang iz dinastije Kin kao

s\·et) i Cetiri strane sveta,

sredstni odbrane od varvarskih

odrfanjuci harmoniju izmedu

plemen.1 sa sc\·era . N,1 hiljade

neba i zemlje Imali su devet

robova urnrlo je u toku gradnje

obelezja: zmaj, planine, fazan,

onig zida, zbog cega je on postao

zrna pirinea, sekira, plamenovi,

simbol tiranskog ugnjeta\·anja.

Kulturna, politicka i duhovna

barska trava, zrtvena cinija i fare

istorija istocne Azije bogata

koje simbolizuju pravdLL

je i dramaticna i predstavlja

zemlje, a zansio ga je car Kin

Srednjeg carstva (svakodnevni

Zmaj sirnbolicki predstavlja

Za vlada\·ine dinastije l\[ing

( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid je ojacan u \·elicanst\·enom

ogroman trezor simbolike, koji

carsku vlast i ulogu cara kao

stilu, kakav je danas, i srnatra se

se prostire od drevnih predanja

posrednika izmedu neba i zemlje

jednim od sedarn svetskih cuda.

do modernocrb doba Velike

On se pojavio na kineskoj

Iz raznih perspektiva on mo:Ze

civilizacije behu uspostavljene

nacionalnoj zastavi za vladavine

da se sagledava kao simbol moci,

u lndiji 2 500 godina pre n e,

dinastije King i bio je vezen

podele, zatvorenih sta\'O\'a i

au Kini 2000 godina pre n.e.

na dvorskoj odori Kinezi su

ugnjetavanja

Japan je sebe posmatrao kao

verovali da su direktni potomci

··trece carstnJ'', jednako Indiji

Zutog cara, za koga se priealo da

U Indiji, kod grada Agre, Tadz Mahal predsta\·lja trajan

i Kini, a po predanju ga u VII

ima glavu coveka i telo zmaja.

i dubok simbol ljubavi Orn

\·eku pre n e osnovao car Dzimu,

Zuta boja, koja je simbol zemlje

velicanstvenu grobnicu, koja je

cija se carska dinastija nastavlja

i prema tome. ratarstva, ostala

zavrsena 1652, sagradio je vladar,

neprekidno sve do danas.

je carska boja Od vrernena

5ah D:Zahan u znak secanja na

dinastije Han (od 206. pre n.e .

Mumtaz Mahal, svoju dragu

CARE VI

do 220

zenu koja je umrla prilikorn

Dalekoistocni carevi su sebe

slikani i u drugirn bojama, koje

porodaja Srnestena izmedu

dugo povezivali 5,1 iskonskim

su svaka za sebe imale razlicitu

kanala i tihih basta, ova grobnica

i rnitskirn izvorima snage.

sirnboliku: tirkizni zmaj postao

je napravljena od s\·etlucanig

Nipon, kako Japanci

ZO\'U

Japan,

znaci "zernlja izlazeceg sunca'', a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zemlji

rie )

zrnajevi su bili

je simbol cara, povezan sa

belog rnermera, koji je ulep5an

istokom i izlazecim suncern .

poludragim kamenjem Cetiri

Godine 1950. indijska vlada je usvojila, kao nacionalni simbol,

kanala u bastarna sirnbolizuju cetiri rajske reke koje su

- i svoj autoritet - upotrebom

skulpturu iz vladavine cara

opisane u Kuranu, dok baste

sun cane simbolike. Japanski

A5oke (vL 272-232 pre ne)

predstavljaju konacno pocivaliste

carevi su,preko legendarnog

Ovaj stub klesanog kamena

du5a pokojnika

pretka Dzirnua, pratili svoje

prikazuje cetiri lava, slona,

Tadz Mahal je podignut kao

poreklo dovelike boginje

konja, bika i jos jednog lava,

simbol ljubavi, ali mozda i kao

sunca, Amaterasu, centralnog

sve odvojene lotosom u bazi, s

demonstracija velicine 5aha

bofanstva panteona Sinto

natpisorn "samo istina pobeduje"

Dfahana. Kaiu da je za sebe

oesNo Velicanstveni Tadz Mahal, strasni simbo! vecne ljubavi jednog cara prema svojoj princezi, Mumtaz Mahal

pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj. od

br.1ta. bliska ,1li nc priljubljcna.

crnog mcrmcr:i. n:i suprotnoj

N,1 hindu vcnc,rnjim,1 par

str,111i rckc Dz,111rnnJ. i povcz,111

drzi pirin,1c, wb i lisec. sto

s,1 pn im srcbrnim mostom, :iii

simbolizujc zdr,1\ ljc. bog.1tst,·o i

jc umro pre ncgo sto jc njcgo\

srccu.

pLrn mog.10 da bude sprovcdcn u

U [(ini

c z > c 0

SC

0

gostu slLlzi (,1j lzao

dclo. t,1ko Lh jc s:ihranjcn u T,1dz

simbol f'Osto\ anj:i i dobrc ,·oljc.

l\L1h,1lu.

,l odbijanjc soljc C,lj,1 snutra

0

SC

z

ncpristojnim. Solj,1 sc pL1ni do Pl RINA( I CAJ

scd,1111 dcsctina, ,1 preost,1lc tri

Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J

dcsctinc sc pL1nc prij,1tcljst\·om i

n,1mirnic,1, koj,1 sc obicno

ljub,1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi,

po\·ezujc s,1 izobiljcm, naprctkom

pijcnjc C,lja pocclo jc kada

i plodnoscu i prcdstavlj,1 simbol

car Sen Nung. jednog dana,

zirnta . Stanon1ici B,1lij,1, koji

odnur,10 u senci biljkc c.1ja i

jcdu pirin,1c z,1 sv,1ki obrok,

kaLh je nckoliko listo\·,1 p.1!0 u

kazu za njcga da jc nasi, sto

njcgon1 sol ju vrcle 'ode. Posto

> > N

SC

zn,1ci "nosnica : drugim rccinu.

jc popio zbtnu tccnost. bio jc

tm1ctnosti. LI obliku j.1p.rnskc

konzumir,rnje pirinca sm:itra sc

prozct di\nim osecajcm sreee.

c,1jnc S\cc,111osti iii C:.rnoju,1.

LOTOS

koj,1 pcrsonifikujc clcmcntc zen

lako raste u mulju,

prcncli monasi zcn budiznu.

filozofijc C1jn.i s\·cc,rnost C:,1dzi

lotos zadrzava

koji su ga pili ch bi ostali budni

s,1stoji sc od pct sati ritualnih

koje ne pojedu biti oziljak na lieu

prilikom mcditiranjaJapanci~

pokrct,1

muza

su podigli ispijanjc c.1ja na ni,·o

jcdnako \·aznim kao disanjc U Kini sc za devojkc sLibog dpctita gon1rilo da

ee s\·ako zrno pirinca

U _fapanu se pirinac smatra s\·ctinjom. a njegovo konzumiranjc jc S\cti obrcd.

U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e

Zclcni c,1j

SU

iz !(inc LI japan

svoju lepotu Kao nacionalni cvet lndije, on je simbol cistog duha koji

je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padme" odnosi se na

boz,rnstn1 Inari, koje donosi

prosvecenost,

pirinac. J.1p.111ci \·cruju da

"dragulj u lotosu"

1ut,1panje pirinca pre km«rnja oslobada zivotnu cnergijLI, koj.1 mo:i.e da doncse mir dL1si. Ponekad se Zd zrna pirinca govori da su "male Bude', da bi se dcca podstakla da ih jcdu .

U Indiji se pirinac smatrJ. hranom koja donosi srecu. Nm·a letina se proslavlja kao deo s\·eeanosti Pongal. kach se pirinac km·a u loncima dok se oni nc prcliju. Svet ukra$a\·a prostor ispred kuca pirincanim brasnom LI boji i prinosi Zrtve bogo\·ima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva

tevo Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar moze imati razlicita simbolicka znacenja, zavisno od kulturne iii politicke perspektive. Ovaj zid se razlicito posmatra kao simbol zastite, moci i dostignuca, iii ugnjetavanja, izolacije i podela

0KEANIJSKA PREDANJA _j

z

Hiljade ostna u centralnom

Urodenicki n,1J'odi veruju da ·

kucnim gredama i na rnnogirn

i juznom delu Tihog okeana,

se pennjem narocitih pesanu,

drugirn nstama kucnih i

ukljucujuci r\ustraliju. Novi

na kljucnim t,1ckarna zcmlje,

duhornih prcdrneta Tiki jc

Zeland, polinczijskc Havajc i

direktno povezuju sa sanjanjcrn

muska figurJ koju rulazimo

i\falajski arhipelag. cine zajcdno

> LW

Oke,rniju Postoje tri glanu

c:::: 0

Totemske zirntinjc igraju vaznu

skulpturarna,

kulturna grupis,rnja: Polinczija,

Bratstva imaju totemski odnos

i na odeci . Poline±Jni n:ruju da jc

Melanezija i 1\likronezija.

sa rurocitom Zi\'Otinjom. pa im

on njiho\ prvi prcdak iii uopste

Domorodacko stanovnistvo

jc zabranjeno da jedu meso tc

pni co\·ck, i simbolizuje falus iii

zirntinje, jer bi to bilo isto kao

moc r,1danja

Australije predsta\ lja jos jednu \ dZilU

kulturnu grupaciju sa O\'Og

podrucja

da neko jede bliskog rodaka

tetO\ azi

Duborczi Mavara sa Non1g

Karakteristikc i osobine totemske

Zeland,1. u kostima, skoljkama, nefritu i dn·etu. prikazuju \·aine

bratstn1 Neki australijski

mitoloske teme i prirodne

domoroci jos uvek se cvrsto

obrasce. Korn predst;n·lja list,1sti

··r\boridzini' je zapadnjacki

drie za sanjanje totema. Jednom

organ paprati. simbol no\·og

term in, koji se koristi za opis

eoveku ciji jc totem bio p.1pagaj,

zivot,1 i cistote koji doL1ze na S\'et.

dornorodackog naroda koji su

bilo je dozvoljeno da putuje

Pieter je vertikalna fr1rma kod

hropljani osrnjili iii kolonizovali

po svetu zato sto je u prirodi

koje se preplicu dve spir,1le On

Domorodacko stanovnistvo

papagaja da prelece granice

predstadja \·ecnost i \·ecni odnos

POLINEZIJA

stilizovana udica. koja prcdstavlja

paron iii kultura. Hej-matau je

su dosli sa !v!alajskog poluostrva

Zauzirnajuci veliki deo istocnog

napredak i obilje i duboko

Njihova duhornost se blisko

podrucja juinog Pacifika, sa

postonnje prema okeanu Ona je

povezuje sa odnosom prema

glavnim ostrvima Havaji i Novi

simbol vlasti i autoriteta i kafo da

zemlji preko "nemena sna".

Zeland, Polinezija je bila jedno

nosiocu pruia zastitu kada putuje

od poslednjih podrucja S\'eta

mo rem

st\aranja sveta Ono se odnosi na

koje je naseljeno, uglavnom u

stvaranje zemlje, l.judi i zirntinja.

migracionim talasima.

ali u is to neme ono je vecno

Polinezijski kanui su divno izrezbareni, sto simbolizuje duhovnu moc i prestiz

U

DOJ\!OROCI

Sanj,rnje je \ itab.n koncept

SASVIM GORE

kamcnu,

r\USTRALIJSKI

preko 60 000 godina, a vero\·atno

Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju ljudski svet sa svetom prirode.

LI

zinitinje postaju dostupne

Australijc zauzima ovu teritoriju

GORE

po celoj Polineziji. u dn·enim

ulogu u urodenickom drust\·u

Iako su ova ostrva worna

Ogromni kipcn·i n,1 Uskrsnjern ostrn1 isklesani su od kamena, a wrovatno predstavljaju bogO\·c

prisutno na mitskom ni\·ou.

udaljena jedna od drugih,

zastitnike, koji

Veruje se da je ceo zirnt prozet

polinezijska drust\'a imaju

narodu na ostrn1 Prevelika glava

sanjanjeni. Price nastale za vreme

nit jedinstva koja prolazi kroz

kod polinezijskih skulptura istice

sna prikazuju pretke u kretanju

njihove sisteme vero\·anja i

s\·ete atribute gla\·e

kroz zemlju. u oblikovanju zemlje

drustvene strukture Rec je o

SU

okrenuti prerna

i u napajanju zivotom biljaka i

aristokratskim drustvirna koja

POLINEZIJSKE

zivotinja. Za vreme sna, urodenici

predvode poglavice. Za plemstrn

TETOVIRANE SARE

i zemlja su deo jedno drugoga

se smatra da poseduje duhovnu

Postoje dve vrste polinezijskih

Pojedinac pokusava da prozivi

rnoc, poznatu kao "mana", koja se

tetoviranih 5ara Enata su

zivot u skladu sa zakonom koji su

pokazuje kroz obred i urnetnost

prirodni sirnboli koji se odnose

posta\'ili preci Kako su preci duhovi putovali

Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti

na zivot pojedinca, na njegcwo poreklo i drustveni rang Oni

kroz zemlju, stvarali su putanje

otkrivanjem lepote i sustinskih

takode stite nosioca: ribar bi

snova. koje se cesto nazivaju

osobina u dn·etu iii kamenu

imao 5are koje ga stite od ajkula,

"linije pesme", buduci da su

Ukrasne rezbarije pojavljuju se

dok bi ratnik imao sare koje

oni pesmom oziveli zernlju

na kopljima, kanuirna, nakitu,

ga brane od napada Etua su

29

misticni simboli koji se odnose na

0

proslost predab - lozu 5amana,

>

z

poglavica i boianstava. Ovi simboli su prikazi\ ali manu, koj,1 se prenosila lozom

>

i\!ELANEZIJA I

0

>

i\!IKRONEZIJA

z

Na i\!el.:ineziji i i\!ikroneziji

ljudskih, zirntinjskih i prirodnih

simbolicne umetnosti irna za cilj

postoji mnogo kultura i preko

slika Figurice totemske zirntinje

odriavanje dobrih cH.-!nos,1 izmedu

hiljadu jezika Papuanci su bili

bratst\·a, kao sto je riba, zmija

zemaljskog i duhm·nog orstn

prvi stanovnici Melanezije,

ili krokodil. ponebd pokazuju

Nosenje maski je \·azan nacin

dosavsi tamo barem pre .+O

kako zirntinj,l prozdire oca

postlwanja i pribzivanj,1 predaka.

000 godina Ovo tradicionalno

br,1tstva Iako ovo deluje opako,

i\bske centralnog dela severne

drustvo zasniva se na

vercH"atno ukarnje na duhovno

G1·ineje pribzuju natprirodne

poljoprinedi, g,1jenju svinja, lorn

poisto\·ecivanje ljudi s totemskim

duho\·e i pretke Izradene

i trolwini

zi1 otinjama. Za L1tumule u

od skoljki. zirntinjskih koza,

Nornj G\·ineji morski krokodil

sernenki, c\·eca, drveta i perja, cive

"'

i\lelanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje

jet\ orac

jarkim bojama i nastaje na

Krokodil, koji je bio prrn ljudsko

duha i bo veliki iZ\·or snage u

sirokorn spektru materijala. Veliki

bice, pario s pukotinom u zemlji

poslu i ratu.

deo religiozne umetnosti sla,·i i

(prvom zenorn) da bi stvorio

S\

ih stvari. I\..aiu da se

maske se sln·ataju kao prebivaliste

U tradicionalnom

pomiruje snai.ne uticaje duhov,1

zirnt. Dor*\ ilica I\..rokodila

nnuatuanskom drust\·u, odnos

i.i\·otinja i prirode, kao sto ukazuje

postala je zemlj,1, ,1 gornja nebo

coveka i S\"inje je od izuzetnog

postovanje prema precirna

S\·et veruje da tokorn inicij,1cije

znacaja, u tolikoj meri Lh se s1·inji,

Ona se cesto sastoji od spleta

Krokodil prozdire decake i

bda se kolje, pevaju pesme i

ponaea ih bo musbrce Zmija duginih boja pojavljuje se na domorodackim slikama koje su stare do 6 000 godina

Postovanje prechka je vazno za

Kipovi Uskrsnjeg ostrva simboli su religijske i politicke moci i veruje se da u njima borave sveti duhovi GORE

miluje se pre nego sto izdahne Za

Koru, mavarska papratska spirala, predstavlja raaanje novog zivota GORE

DOLE Krokodil je postovana totemska zivotinja LI mnogim okeanijskim kulturama.

svinje se \ eruje da imaju dusu i da

DOLE

!v!eLrnezijce, jer se smatra da oni

mogu da se smatraju clanovima

uticu na zive rodake. Veliki deo

porodice Broj svinja u vlasnistvu u \·ezi je s,1 statusom vlasnika, kao sto je slucaj i sa du:i.inorn SYinjskih zuba. J(ada se s\·inje hrane prirodno zubi se trose, pa ih vlasnici hrane rukom dado toga ne bi doslo. S\·inja je i polni simbol, otelotrnrujuci odnos izmedu musbraca i zena.

ZMIJA DUGINIH BOJA Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije, ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju, ali ako se ne postuje postaje destruktivna

SREDNJA 1JuZNAAMERIKA simbolikom, koj,1 jc n.uocito bib ICAMNA

po1ezana sa s1ctom prirodc.

f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna, dobrocudni bog sunca, gospodar istoka i zapada, dana i

z > 0

noci, i osnivac tviajapana, majanske prestonice On je doneo

].AG Uz\R

znanje, kulturu i pismo svom narodu, a na svecanostima u

Ncbd poznati kao narod

njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.

jaguara, Olmcci su sLnili

lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa

bogcl\e koji su bili poluljudi

ljudskom rodu, za osnivanje religioznih ceremonija i podelu zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa upalim obrazima, krezubim vilicama i velikim nosom, a cesto

i poluzi\Otinje J1gu.u je bio njiho1·0 omiljeno boz.rnst10

je sedeo na prestolu kao kralj, svestenik iii pisar. U Cicen lei na

kc1jcg su se u is to Heme mnogo

Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile

pL1sili Oboz,11.111 zbog sn,1gc,

gorostasnom kipu krokodila, za koji se verovalo da predstavlja

surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti,

njega

jaguar jc bio jcdan od n.1jmocnijih simbol.1 u 1\lezo,1merici i u

Reljef na hramu prikazuje majanskog boga Jaguara kako izvodi obred pustanja krvi sa svojom zenom, kraljicom Hok GORE OESNO

LJ \Teme spanskog

OS\

,1janja

Juznoj ;\rnerici, ,1 njcgo1 a

1519. godinc, u i\lczo,1mcrici

stilizo1 an,1 iorm,1 poj,11 ljujc se

- pod kontrolom i\laja i ;\stcb

1u umctnickim prcdmctima u

mogu snst,1ti ljudski dogadaji

- i u podrucju 1\nda - pod

celom rcgionu BogO\i su cesto

i\[aje su koristile d1·a blendara

1!.iscu Inka

pribzi1 ani u jagu.uskoj kozi bo

r.ulicitc duzinc, jedan s1 eti, jedan

urb,rne ci1iliz,1cije Temelje 01 ih

postojalc su 1 clike

s1ctoj nosnji, J. macku su, kJ.o

sekul.irni; datumi su izracuna1·ani

ci1 ilizJ.cija polozile su ranije

bozanskog z.1stitinib kr ,1ljc1 skog

n,1 cha pLrn,1 p.iralclnog

kulture, kao sto jc olmecb,

dostoj,rnst1·J. 1 L1d,u,1. posto1 .iii

postoj.1nja. 01 .1 Lha blcndar,1

ca1insb, naskacb i toltecb, koje

i i\ l,1jc i ;\steci Z,1 1rhornog

bi la su toliko slozena da isti

GORE Jaguar je glavni motiv Sirom Srednje i Juzne Amerike, cesto povezan sa bozanstvima

su delile mnogc brakteristike:

.1stei:kog boga i z,1stitinib

rasporcd nijc rnog.10 da se desi z.1

3--+ HO godina

Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunca simboli su povezani sa asteckom kosmologijom

DOLE

monumentalnu ,uhitekturu,

kraljel'skog dostoj,111st1a,

cerernonijalne centre s,1

Tcsbtlipoku ( Gospod,u,1

kornpleksima piramid,1 i trgo1 a,

zadimljenog oglcdala), go\Orilo sc

bmcn (pozn,1t i bo Suncani

slozene blend,uske proracune

ch poscdujc zi1 otinjski .1ltcr-ego u

bmcn) n.1j1 ec,1 jc .1stccb

i - kod i\laja - hijerogliisko

obliku j.1guara, koji jc n.1stanjil'JO

skul ptur,1 do sad,1 pro1udcna

pismo Umetnost i kultura

pl.rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u

Sa prei:nikom od -tm, njego1i

01·ih civilizacij.1 behu bogatc

Prcnu mitologiji i\[aj.1, smola

zn.1ci su bili 1·isc simbolicni

Veliki astei:ki blendarski

od kopJ.Ll, jcdna od najvaznijih i

nego pr.1kticni i odnosc se na

najs1·etijih matcrija za izgar.rnje

astecku kosmologijlL ;\steci su

tarnj,11u u dreYnim ,1mcrickim

vcrol'ali d,1 je svet prosao kroz

kulturJ.ma. biL1 je dar tri razlicit,1

cetiri st1·ar.rnja, koje su unistili

j.1gu.ua, belog, zlatnog i tamnog,

jaguari. vatra, Yetar i 1·oda Sunce,

sto jc odgovaralo trima razlicitim

mesec i ljudsb bica st\Oreni

bojama Cl\'e smolc

su na pocctku petog i tekueeg st1·ar.111ja, za koje sc prognozira

KALEN DA.RI

da

ee biti unisteno zemljotresima

!(,1lendar je simbolii:no

Kalendarski kamen je koriscen za

predstavljanjc ncmena. To je

prorJ.cuna1·anje tah-ih opasnih

nacin preciznog odrcdivanja

perioda U centru kamena

redornog odvij.111ja prirodnih

nalazi se Zemaljsko i:udovistc,

poja1·a - kao sto je izlazak

okruzeno simbolima prethodnih

i zalazJk sun ca - uz kojc se

stnranja Dvadeset glifova koji

ASTECKA !MENA DANA Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum, kao sto je tri lesinar.

-~ 0

z > c N

z > >

s:

m

:n

Ovaj astecki duborez obredne loptom prikazuje igraca odsecene glave (desno): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija, koje su bile simbol plod nos ti. GORE

organ koji je mogao bi ti ponuden

>

bogovima, a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita

trska

jaguar

orao

kremeni noz

kisa

cvet

Cenjeniji od zlata, nefrit je bio sirnbol zivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se smatra

predst,wlj,1ju imeiu svih chna

dJ. su bile za krv iii srca prinetih

u ,1stcckom mesecu zauzinuju

:i:rtava, bile

SU

(esto ukrasene

lesinar

kretanje

kruznu traku u SJ.moj sredini.

lobanjama, simbolorn slave iii

Sv,1kog dana. bog sunc.1 je morao

porJ.Za, zavisno od situacije.

biti utoliko bolja, ukoliko igra

d,1 bude nahranjen ljudskim

Ljudske lobanje su ponekad

duze traje.

srcim,1 da bi dobio snagu ch

pretvarane u maske i koriscene su

prezi\i

u obrednirn predstavarna.

l10C

i d.i ponO\'O LIStane

NASKACKE LINIJE Pre \·ise od hiljadu godina

lRTVOVr\N_L.\ LJUDI

IGR1\LISTE ZA LOPTU

savrseno naslikane figure,

Religijski obredi koji ukljucuju

Za J\laje i Asteke svi aspekti

ukljucujuci zivotinje kao

zrtrn\ anjc [judi cini[i

zirnta, ukljucujuci zabavu, vrteli

StO SU kolibri, kit, !11.ljmun i

SU

deo

tr,1dicije Inka, Asteka i J\[aj,1

su se oko religije Narocito je

pauk, urezane su u priobalno

Zrtrn\ ,rnje ljudi bi lo je simbol

rnezoamerick_a igra loptom,

pustinjsko tlo u blizini Naske

jcdinst\'.l s bogo\ im,1. narocito

ulama, imaL1 svetu sirnboliku

u jufoom Peruu. Neke od njih

sa bozanst\ ima sun ca, kise i

S,rn10 su plemici mogli da igraju

su toliko velike da rnogu da se

Zemlje. Z,1 ;\steke i Inke ovi krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i

LI

tu igru, u kojoj su dva tirna po

pravilno vide samo iz vazduha .

tri igraca ciljala da probace

Verovatno su one irnale neku

lHamoYima iii na pLrnin.imJ., dok

mJ.!u, cvrstu gumenu loptu kroz

\TS tu

Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e

obruce\'e da bi postigli poene

darovi planinskim iii nebeskim

n,1 bururinu . ;\steci su obicno

Ovi obruci su bili razlicito

bogovima

svetog znacenja, rnozda kao

•••• • ••• GORE Majanski brojevi, odozgo sleva na desno: 0, 1, 4, 5, 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio je 3 znaka tackicu za 1, crticu za 5 i skoljku za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinacijama ova tri znaka

zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje,

ukraseni, ponekad sa zmijama

.i pric.i se da je u jednom

i majmunirna. Igraliste je

cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno

predstavljalo svet, a sama lopta je

chadesetak hiljada irtan Zrt\'e

predstavljala mesec i sunce Ova

H UAKE

SU mog[e dJ. budu muskarci, zene

igra je bila zestoko takmicarska,

i dccJ.

jer je gubitnicki tim cesto bio

Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake, pri cemu se C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza.ZU, kao sto su pecine, izvori i veliko okruglo kamenje . Term in huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice. Smatralo se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za svetinju

Asteci su 'ise voleli da razapnu Zrt\·e

llJ

zrtvenom kamenu i

:Zrtvovan; ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti iii

dJ. im cupaju zivo srce; ono je

srnrt i ponovno radanje sunca.

simboliz(n·alo 1ujdragoceniji

Takode se verovalo da ce zetva

SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI 0 ro ~

z

Domorod,1cki narodi Se,·erne

tocak je kruzni obrazac u kojein

zinltinja; i sveta vatra u sredini,

Amerike verovatno su dosli iz

se pojedinac iii kultura orijenti5u

gde su ljudi povezani sa Velikim

Azije preko Beringorng moreuZJ.

u odnosu na sve aspektc prirode

Duh om

pre 12 do 25 hiljada godina

na putovanju kroz zi,·ot Americki urodenici ,·eruju da

Talasi seoba sa Aljaske na

>

istok i jug dove Ii su do toga da 0

Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoamerickim ritualima

u SREDINI Orao je simbol moCi i vida Kvadratni krug Vradzbinskog tocka, simbol zemlje

SASVIM GORE

Medved za americke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje

energiju u s\·im oblicima prirode,

vcliki broj razlicitih plemena iii

kruznom obliku. Sunce i mesec

Pojedinac se postaYlj,1 na tocak

su okrugli i kruze oko nas i

prilikom rodenja, sa iZ\·esnim

glavnih kulturnih podrucja:

beleie kruzno vreme Nebo je

pcrcepcijarna i vradzbinskim

Arktik, Severozapadnu obalu,

krug, a horizont je rub majke

moCima, a kako prelazi svoj put

Nizije, Plato, Istocne surne,

Zemlje, iz koje duvaju cetiri vetra

na tocku usvaja vradzbinsku moc

Sewr i Jugozapad. Medu ovim

Sv,1ka godina je krug podeljen

iii mudrost iz novih percepcija i

ljudima, koji su cesto morali

na godisnja doba, a zivot i srnrt

,1spekata prirode

da se sele i ponekad ratuju,

pojedinca takode se sagledavaju

r,1zvio se zajednicki znakovni

kao kruc>

"' Tocak je hadratni krug, sa

Z IVOTINJS KA VRADZBINA

XV \•eka, doveo je do velikog

C:etiri pravca i cetiri svete boje

Bizonske vradzbine

smanjenja broja stanovnika

obelezene na njemu Snki pravac

sagledanne kao zenski princip'

usled uvezenih bolesti na koje

predstavlja narocite prirodne

zivotod,n-alacke snage zemlje

domorodacko stanovnistvo nije

i zivotinjske sile i srnjstva koji

Bizon je smatran gospodarom

bilo imuno Doslo je i do mnogih

idu uz njih Orao leti na istoku i

svih zirntinja na zemlji ,'\led' ede

ratova izmedu domorodackih

simbol je vida, istrajnosti i snage

nadzbine irnaju rnuske aspekte

Arnerikanaca i bele zajednice u

Mis i n_e,·inost se mogu naci na

sriage i moCi, kao i zenske aspekte

ekspanziji

jugu, medved i samoposmatranje

koji su povezani sa poznavanjem

SU

cesto

na zapadu, a bizon i rnudrost na

isceljenja pornocu korenja i trava,

severu Pored ova cetiri pravca

te sarnoposmatracka svojstn koja

u bliskoj duhovnoj vezi sa

postoje jos tri: otac Nebo (gore),

su povezana sa zimskim snom

zemljom . Njihov nacin zirnta

koji obezbeduje kisu i toplotu za

Clrao je gospodar ptica i

Americki domoroci bili su SJ.manska drustn koja

SU

zivela

bio je prilagoden ekosistemima,

rast biljaka: majka Zemlja (dole),

poseduje najvecu mo(, Smatra

ponekad vise sedeci, ponekad

izvor zivotodavabckih biljaka i

se da orlovi, kao i ptice uopste,

nomadski, sa naglaskorn na lovu, skupljanju plodova, pecanju riba iii na poljoprivredi Njihova istorija i odnos prema prirodi

SASVIM DESNO Mnogi domorodacki americki narodi postovali su bizona kao simbol moci i srece

"vradzbina" znaci moc, \'italnu

jezickih porodic.1 nascle sedarn

jeziL Dolazak Evropljana, od

GORE

je Veliki Duh stvorio prirodu u

Za arnerickog domoroca

obrazuju mitologije i sisteme simbola koji se pojavljuju u umetnosti, muzici i obredima O\•ih naroda

ooLE

VRADZBINSKI TOCAK Ponekad poznat kao sveti obruc, nadzbinski tocak je va:Zna predstava duhovnosti arnerickih urodenika, ali se takode poima kao ziva celina

LI

kojoj Se ljudi i

priroda prozimaju. Vradzbinski

oesNo Orlovo perje na perjanici poglavica americkih domorodaca simbolizuje zrake sunca

imaju \Toma slican duh ljudima,

selektin10 uzgajali kukuruz, a

jer lete u krug, grade kruzna

bda su stigli Enopljani. uzgajanje

<

gnezda i nisu priko,·ani za zernlju

kukuruza se brzo prosirilo na

z

bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao

ostatak sveta . Kao osno\·na

je otelotornrenje vizije i

namirnica, kukuruz je inspirisao

u\•ida. kao i ogromne snage za

rnnoge \ azne mitove. Kaiu da je

savladavanje S\·ih neprijatelja i za

on jedna od tri sestre, Kukuruzna

napad sa nepogresivim naumorn.

:Zena, Zena od bundeve i Zena

Kada se nosi orlovo perje, ono

od pasulja, boginje plodnosti.

podseea na prisustvo Velikog

> $'.

0

0 $'.

Boginja kukuruza kod lrokeza

Duba: orao je po\·ezan sa suncem,

(Onata) cerka je majke Zemlje

a njego\·a pera sa sunce\·im

(Ejtinohe) On,1tu ulw,1te duhovi

zracima

iz podzemnog sveta i mora

0 0 n

je spasiti sunce tako da letina TOTEMSKIKOLAC

moze da raste. Shene price koje

Algonkinska rec totem znaci

se odnose na godisnja doba

licni cm•J.r, obicno zivotinja iii

prisutne su u mnogim ratJ.rskirn

biljka koja usvaja americkog

drustvima.

urodenib preko obreda prelaska u adolescenciji

TRAGANJE ZA VIZIJOM

Totemski kolac se rezbari, cesto

Pojedinac koji trazi uputst\·a

od kedra, i predstadja i porodicni

iii odgovore na pitanja rnoze

i amblem brJ.tstva i podsetnik nJ.

da krene u tr,1ganje ZJ. vizijorn,

pretke On je simbol dostojanstva

ritualni cin preko kojeg se mogu

z,1lwalnost Velikom Duhu za

i uspeha. istorijskog i duhovnog

dobiti korisni znaci, koji mogu

dobijeno, a trazilac deli dozidjaj

ranga naroda. l\lnoga sirnbolicka

da se proturnace kao uputstva

s,1 sJ.manom da bi ga slwatio

znacenj,1 i priec koji

duhon. TraganjJ. za vizijom

SU

povezani

sa slikama poznati su samo

se dogadaju kada adolescent

ODRICANJE

ljudima bratstva. Na primer, price

prelJ.zi put uodraslog ccweka

Potlac je cinucb rec ZJ.

plemena sa severozapadne obale

Traiilac moli samana za pomoc.

ceremoniju '"odricanja u kojoj

Pacifika gornre o preobraiavanju

U prirodi se nade neko udaljeno

ist,1knuti ljudi prireduju gozbu i

zivotinja u ljude, kao i ljudi u

mesto i obelezi pravouganikom iii

odrii:u se svojih st,·.:iri, deleCi ih

zirntinje Kaiu da narod lososa

krugom, gde trazilac ceka viziju .

prip.1dnicimJ. plemena Ponebd

iii kitova zivi u velikoj sreci

Sveti darovi kao sto je duvan (koji

1u kraju o\·e ceremonije oni

u gradovima ispod talasa. Za

blagosilja zemlju) ostave se u ovaj

z,11nlc kucu i postaju beskucnici

ptice gromovnice se kaze da

prostor za Velikog Du ha Ponekad

dok ponovo ne st\ ore bog,1tstn1

se obrusavaju s neba, lo,·eci

se kadulja, trava prociscenja,

ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi,

polozi na tlo kao kre,·et trazioca

americke urodenike, koji snutraju

kada se umore od !ova na kopnu,

Trazilac ostaje u svetom prostoru

da je to \clika cast za davaoc.:i i

postaju kitovi ubice i love u moru

jednu iii nekoliko noci, moleci

Z.1

se i cekajuci znakove iz sveta

deli bogatstrn i da nibd.:i ne dre±i

BOGINJA KUKURUZA

oko sebe Veliki Duh moze da

,·ise nego sto mu je potrebno

DJ.v.inje je ,·eoma znacajno za

prim.ioc.1 Trebalo bi da ccn·ek

Kukuruz je nastao iz divlje trave

goniri kroz bilo koje iskustvo,

Cur.in se snutr.:i orlom odric.:inj.:i

koja se zove teosint, a koja je

cak i kroz beznacajne susrete sa

iii zenuljskirn orlom.. On je

rasla u juznom Meksiku pre 7000

:i:ivotinjama i pticama iii drugim

bezbrizna ptica irtrnnnja koja

godina. Americki urodenici su

silarna u prirodi Na kraju se odaje

ot\·.:ira pute\'C drugima

GORE Totem ski

kolac izrezbaren je figurama i licima koja se nalaze jedno na drugom Ova lica predstavljaju pretke iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju narocite poklone

ARKTICKA PREDANJA 0

z > 0

Arktik je poznat kao zemlja ponocnog sunca.

GORE

Za lnuite iglo je simbol kuce i porodicnog zivota. U Kanadi je on registrovani zastitni znak za lnuite GORE

Neki od inuitskih simbolickih alata· poklopac kutije, kepunska sekira i kavik, zakrivljeni noz

DOLE

UnutJr Arktickog kruga. veliki

INUITSKI DUHOVC

IGLO

okean je okruzen kopnom, SJ

Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi":

Rec iglo znaci "nast,rn1ba·, a

tundrom na rubu i zivotinjskim,

Algonkinci su ih Z\ali .. Eskirni '.

igluvajgak je ledena riastarnba

ljudskim i biljnim svetom na

sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ ..

koju zimi koriste centr,1lni

cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje

lnuitska spiritualnost ba\·i sc

lnuiti. lzgradeni od kocki leda

Sibir i drugc delove severnc

odobrornljavanjem bogova i

koje se di:lu u spirali, zido\ i

Rusije. Aljasku u Sjedinjenim

duhova iz prirode. da bi pornogli

igloa se zakridjuju prcma

Drz,1\·anu, Lapland u Finskoj,

ljudima da pre;i;ive u surovim

unutra, st\·arajuci kupolu od

severnu Non·esku i Svcdsku

uslovima. Nevidljive prirodne

lcda s ruporn na Hhu za \ entibciju

N,1seljcn je uglarnom Inuitim,1

sile zovu se inua. a rnogu sc

Aljaskc, KJrude i Grenlanda,

IlJCi

i Fino-Ugrima severne

i zivotinjama. Inua rnogu da

onih koji su ga grad iii i njihorng

SkandinJvije i Sibira, u koje

postanu totemski cuv,ui ljudi.

odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi

spadaju Saami

poznati kao tonzgak

iznutra i kada se 'kljucni kamen"

U

vazduhu, \'Odi. kamcnju

Iglo je sirnboliean produzetak

Dul10\·i karnena i mcdvedJ se

postavi na vrh, iglo i njegcn·

Arktika uticu n,1 znako\·e i

srnatraju narocito mocnirn. !(ada

graditelj postaju jedno Iglo

simbole njegovih naroda. Arktik

duh med\·eda postane i:ovekov

omoguc.wa lnuitima da opstanu

je, kod ljudi koji tJmo zive,

torngak, sirnbolicno ga pojede

u surm·im llS!ovima, a gradi se od

pozn,1t kao ··zemlja ponocnog

medved i on se ponovo rodi kao

s,rn1ih elemenata tog ekstremnog

sun ca·: leti sunce nikad,1 ne

carobnjak iii angakok

ambijenta.

EkologijJ, klinn i geologija

· zJL:izi, a zimi nikada ne izlazi.

Za inua zivotinja se srnatra da

U inuitskoj mitologiji, J\ningan

Tajga i tundra su bezlican pejzaz

su veoma osetljivi na izradu oruzja

je bog rneseca i efikasan lovac

sa sirokim horizontima, dobro

koje ih ubija Ako bi ih ubilo

koji na nebu ima iglo u kojem

stanistc irvasa iii karibua, sto

orude slabe izrade, prijavili bi to

se odmara. kad,1 ga nebom ne

ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc

SVetu duhova, pa

\'ij,1 brat sunce . On deli iglo

kulture koje se oslanjJju ru lovJ

duh mozda ne bi vratio u zernlju u

sa Irdlirvirisongom, svojim

na irvase Lov na foke, kitove i

nekorn drugom zivotinjskorn telu

demonskim rodakom, koji

morski ribolov takode su vafoi za

Da bi se ovo izbeglo, lnuiti se dice

ponekad izlazi da igra po nebu,

ljudski opstanak

svojim majstorstvorn

zasmejavajuci ljude

SC

zivotinjski

Iglo sirnbolizuje pocivaliste

KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA

TradicionalnJ nastarnba. Sarnija

)>

:0

i psihicki dorn razlicitih strana

Ranije poznati kao Laponci,

je slozeni kupasti sator iii kata,

ljudske prirode Godine 1958

Sarni su deo finsko-ugarske

prethodnik jurta, koji rnoze da

kanadska vlada je registrovala

rase, velike grupe plemena koji

izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg

-I

sliku igloa kao zastitini znak, da bi

govore mnostvom razliCitih

On predstavlja simbolicnu kartu

zastitila rad inuitskih umetnika i

dijalekata jednog jezika. Sami su

kosmosa, sa ognjistem u sredini,

rn

rezbara.

)>

0

tradicionalno bili lovci i ribari, koji

koia 5atora predstavlja nebo,

su takode uzgajali pripitomljenog

a stoji na drvenim potpornim

S!MBOLICNI ALATI

irvasa; kako irvasi odumiru, oni su

stubovima koji su ekvivalent stuba

Dve druge va2:ne stvari u

postali vise nomadi

sveta

inuitskoj kulturi su inuksuk i

Kao sustinski 5amanska

z

Unutar kate postoji s\·eti prostor

ulu . Uobicajen simbol u severnoj

kultura, Sarni shvataju svet sa

u kojern se drzi sveti bubanj . Sami

Kanadi, inuksuk znaci "oblicje

razlicitim nivoirna stvarnoati:

takode veruju da kada umre Clan

eoveka" On je putokaz koji vodi

donji, srednji i gornji svet

porodice telo treba da bude izneto

lnuite kroz bezlienu tundru.

Zarnislja se da je svet sacinjen

iz Satora kroz boaso iii kuhinju, inace ce umreti jos neko.

Irvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet GORE

NapraYljen od karnena, inuksuk

kao neka vrsta kosmickog

se pojavljuje u ljudskoj formi sa

satora, pri cemu centralna osa

ispruzenim nogama i cesto sluzi

Drveta sveta prolazi iz korena

IR VAS

navodenju karibua na mesta

u donjern svetu, kroz srednji

Jrvasu pripada centralni znaCaj

gde ih je lako uloviti. Dufa ruka

svet svakodnevnog zivota, do

kulturi Samija, a drianje irvasa je

mitske i magijske

inuksuka pokazuje prema jezeru,

sazveida Velikog medveda na

simbol licnog, grupnog i kulturnog

pesme koje su

sto znaci da se u jezeru rnoze naCi

vrhu. Centralna osa se opisuje i

identiteta. Deci se obicno daje

prenete kroz vise

riba na istoj udaljenosti na kojoj

kao C:etvorostrani stub sveta .

in·as za nicanje prvog zuba i za

pokoljenja seljaka,

Za nebo se smatra da je

imendan . a jos irvasa dobijaju

objavivisi, 1835,

pricvrsceno "severnirn ekserom",

prilikom venC:anja, tako da

Kelevalu, finski

Polarnorn zvezdom, a molitve

svako novo domacinstvo obicno

nacionalni ep. Pesme

obezbeduju da ona ostane na

poseduje malo krdo irvasa s kojim

i sage ovog epa

se koristi za secenje platna,

rnestu tako da se nebo ne srusL

braeni par moze da zapocne

pruzaju vazan uvid u

pripremanje ko:la i za kuvanje.

Sarni se plase da Polarna zvezda

novi Zivot lrvas se takode cesto

verovanja i predanja

Ulu je simbol zenstvenosti i uloge

rnoze jednorn da se pomeri, sto

povezuje sa simbolikom meseca i

samijskih naroda.

zene u inuitskom drustvu

bi dovelo do unistenja zemlje

sa pogrebnim obredorn i smrcu .

inuksuk stoji u odnosu na rub jczera.

Ulu je zenski noz sa ostricorn . u obliku mesecevog srpa, koji

KELEVALA Elias Lenrot, finski LI

naucnik, sakupio je

SVETI BUBANJ Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine, sa glavom od koze irvasa, ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od jove iii krvlju figuricama ljudi, duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova, a kada se oni konacno umire dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. Sarni koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu, da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe.

)>

SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI l ZNA1'.0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE 0

z _J

MISLI I MOLITVE. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA, DELUJUCI KAO BELEZI VERE, NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREivLA. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA.

<(

::::i f-

.........

a: c.. v;

SAMANIZAM

_J

0 ro

::2

Semene ljuske se obicno koriste za pravljenje samanskih zvecki GORE

Drevna tradicija famanizma

kojem se smatra da oni napustaju

boianskom licnoscu Cesto su

podrazumeva ulazak pojedinca

svoje telo, da se penju na nebo

te licnosti iz snova umrli preci

u izmenjena stanja svesti da bi

u "rnagijskom letu" iii da silaze u

samana koji ga ob~n·estavaju da

mogao da poseti druge nivoe

podzernni svet da bi se sastali s

je on izabran Neki 5amani imaju

stvarnosti, iz kojih mogu da

precirna i razgovarali sa duhovima

nebeske supruge koje ih zovu na

proiziclu pouke, isceljenje iii

prirode Mnogi 5amanski sirnboli

put

vizije za njegovu zajednicu S

predstavljaju preobrazenje iii

poreklorn u paleolitskom periodu,

oslobadanje od jedne vrste

smrcu iii putonnje u smrt

5amanizam rnoze da se nacle u

postojanja u drugu

predsta\·lja sna:i:an simbol

korenirna mnogih velikih religija

Tradicionalni 5amanizam se

sveta, kao i na rubovima mnogih

danas malo praktikuje, ali jedan

drugih

Severnoamericki saman, sa bubnjem i kopljem, "preobraca se" u vuka.

samanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno

talas interesovanja se razvio na

bice i da zi\·i bezgresno uprkos

Zapadu, inspirisan Jungovim

napadima i izazovima zivota . Kafo

u Sibiru, a znaci "onaj ko zna''

povezivanjem 5amanizma

da su neki samanski ratnici toliko

Samani su posvecenici transa,

sa idejama o ''kolektvnorn

koncentrisani da mogu da hodaju

nesvesnom" i sve vecem davanju

kroz baraznu vatru i da ostanu

vafoosti putovanju izrneclu

neozledeni Psiholoski gledano,

Rec 5aman potice od Tunguza DOLE

Suocavanje sa sopstvenom

zanosnog i izrnenjenog stanja u

razlicitih svetova iii stanja

hodanje kroz smrt predstadja sposobnost odbacivanja liC:ne

POZIV SMv!ANU

istorije i identiteta, tako da ne

Samani mogu da naslede svoju

postoji nista sto maze da se

ulogu, ali se cesce desava da

napadne.

dozive spontani poziv kao ljudi koje je priroda odabrala

SAMANSKI LET

Samansko pozivanje je sarno po

Za samane kazu da mogu magijski

sebi simbolicna pojava Cesto se

ch lete u obliku zivotinje, iii

dogacla da novog posvecenika

kao duh odvojen od tela. Na

pozove skoro srnrtno iskustvo,

ovaj nacin 5amani mogu da lete

kao sto je udar groma ili

kosmosom, premoscujuci zemlju

pre:livljavanje neke smrtonosne

i nebo, sto odraiavaju mnogi

bolesti. Neki dozive snoliko

simboli

iskustvo komadanja, pri cernu oni metaforicki umru i zatim se ponovo rode. Drugi 5amani mogu biti

Paleolitske pecinske slike u Laskou, Francuska, pokazuju 5amana s rnaskom ptice, a sibirske 5arnanske svestenice jos nose

"pozvani" tako sto ce se u snu

pticju no5nju . U busmanskim

sresti sa polubo:Zanskom ili

crtezima u kamenu, na jugu

DESNO Tunguski saman iz Sibira

nosi kozu i rogove svog duhovnog saveznika, irvasa, da bi produbio odnos s tom zivotinjom

/l,frikc, "antilopa transa"je stvor

bi dobio uputst\·a Neki psiholozi

'ft

nalik antilopi, s nogama

vide direktnu vezu izmec!u

s

podignutim u letu. Ona \'erovatno

paralelnih St\·arnosti sarnana i

simboliwje sposobnost samana

odnosa izmedu sna i svakodnevnc

da r;izgovaraju s prccima, buduCi

stv,unosti lz ove perspektive

da sc u busmanskoj mitologiji

znakcn·i i simboli iz nesvesnog, iii

pokojnici pretvaraju u antilope

u prirodi, predst,l\'ljaju nata koja

Slicne lcteee zivotinje javljaju se u

nas zm·u u drugi nivo stvarnosti.

sibirskoj samanskoj mitologiji (i

Sanjanje orla, na primer, rnoze nas

mogu da budu iznir leteceg irvas,1

pozvati da zauzmemo distanciran

Dcda i\ [razJ)

pristup, sa ostro fokusiranom

> > z

pafojom. PARALELNI SVETOVI Osnovna samansb kosmologija

BUBA NJ

s;istoji se od tri nivoa iii sveta

Koriscen za uvodenje 5amanskog

- gornji svct. srednja zemlja i

transa, bub;inj ima narocito

podzcmni S\'Ct - ali neka predanja

sirnbolicko znacenje kao sredstvo

daju op is cak scdam iii dcvet

kojim se prelazi u izmenjena

svctov,1

stanja iii druge svetove Ustaljen

Uloga sanuna jeste da napravi spone iii da putuje izmedu

ritarn koji se svira na bubnju, a ponekad na zveckama iii drugim

o\·ih sntova, a mnogi simboli

instrumentima, blokira druge

sc odnose na vezu izmec!u

culne informacije, omogucujuci

njih. U tradicijama americkih

5amanu da ude u drugo stanje

rnoze da oponasa radnje i glas

domorodaca izlazak dima kroz

s\·esti. Bubnjanje ima \'ezc sa

zivotinjskog saveznika da bi

rupu kolibe predstavlja puto\·anje

praiskonskim zvukom, za koji se

rnogao da deli njegove percepcije,

dulJJ. izmedu zemlje i neba. Drrn

ponekad smatra da je puls zemlje

darovitost i inteligenciju Za

weta je samanski simbol koji se

Za sarnane Altaja, centralna

individualnim bicem. Saman

sarnijske 5amane kazu da postaju

javlja u mnogim kosmologijama

Azija, kofa b.ubnja predstavlja

vukovi, medvedi, irvasi iii ribe.

- nordijski bog Odin, koji se vesa

podclu izrnedu gornjeg i donjeg

Tunguski sibirski saman ima

na drvo sveta lgdrazil, dolazi do

sveta U svim samanskim

zmiju kao duh koji mu pomaze, a

spoznaje preko izmenjenog stanja

kulturama bubanj je simbol

tokom 5arnanskog transa opona5a njene gmiiuce pokrete

kojc jc rezultat patnje Lest\·e

odnosa izmedu gornjeg sveta, koji

su sliean simbol, a nalazirno ih

se cesto po\·ezuje sa muskarcem,

u brezama sa sedarn cvorova

i donjeg s\·eta iii utrobe, koji se

SAMANSKA PUTOVANJA

sibirskog samanizrna, ali i u

povezuje sa zenom

Simbolicni svet samana moze da

drugim predanjirna, kao sto je

bude znacajan ljudima koji pate

Egipatska knjiga mrtvih i Stari

SAMANSKI SAVEZNIK

od nervnog sloma iii se suoce sa

zavet.

Saman ima saveznika iii ucitelja

smrc'u . Saman mo:Ze da napusti

Za mnoge 5amane postoji

u obliku pretka, upokojenog

sadasnju stvarnost da bi prona5ao

dircktna veza izmec!u njih i

5amana . iii cesto zivotinju iii

mudrost iii znanje u alternativnim

prirodnog sveta Rornski 5aman

duha prirode koji mu pomaze

stvarnostima. Susretljivi duhovi

prica o zemlji kao o svojoj

da dostigne izmenjena stanja i

zivotinja i predaka mogu se

baki, a

biljkama, zivotinjama,

svoju najdublju prirodu. Preko

posmatrati kao aspekti C:ovekovog

suncu, mesecu i zvezdama kao o

ove veze saman se konacno

nesvesnog, koji se susrecu na

roc!acima, s ko1·inu razaovara da

susrec'e sa svojim dvojnikom iii

zivotnom putovanju

0

"

oote Samanski bubanj sa stilizovanom slikom konja u trku naslikanom na povrsini

TAOIZAM 38

0

z _J

< :::i

·

ukorenjenim u verovanje da

civilizacija moze da izgradi bolje

Kini osnovao Lao Cu (iii "starac")

drustvo, dok se taoizarn vise bavi

priziva stanje "nedobrote·· kao

u VI veku pre n . e. Taoizam je

zivljenjem u skladu s prirodom

suprotne sile . Simbol jin /jang

bio utic,1jan u Kini i Japanu, au

stvari kakve one stvarno jesu .

ukazuje na balansiranje prirodnog

prosirilo i na Zapad 0

Lao

Cua, taoisticki magicni dijagram koji obuzdava kosmicko ci.

Prema legendi, Lao Cu je, rastuzen nesposobnoscu naroda da prihvati "put" koji je on predlagao, napustio civilizaciju i odjahao u pustinju na vodenom biku Na poslednjoj kapiji carstva ubeoen je da ostavi zapis o svojim ucenjima, i napisao je delo Tao Te C::ing DOLE

TAO

kojem svaki pokret sadrzi iii se na

I licni i kosrnoloski princip,

kraju pretvara u svoju suprotnost:

tao (iii ··put") opisuje nastanak

snaga dovodi do slabosti, zivot do

'Tnjige o putu", zbirke aforizama

kosmosa i stvaranje sveta. On se

smrti, a musko do zenskog

koji se bave prirodom s\·eta i

odnosi na izvor obrazaca prirode

Prema predanju, Lao Cu GORE "Svemocni" pecat

\lobrote'', odrnah i neminovno

zakona iii ciklusa promene, u

modernom dobu interesovanje se

CD

srnislu da se, cim se opise stanje

Taoizam je religijski i filozofski sistem, za koji kaiu da ga je u

je bio autor Tao Te Cinga iii

Jin, zenski princip, povczuje

povezanoscu coveeanstva s tom

i na oseku i plimu prirodnih sila.

se s hladnocom, tamom i

prirodom Centralni princip ovog

U isto vreme, tao je misticni put

zernljom; jang, muski princip,

dela je neakcija

koji moze da se prati zivljenjem u

sa svetloscu, toplinorn i nebom.

nego aktivna saoseeajnost s

stanju jednosta\•nosti, u skladu s

Ovaj simbol pokazuje da zivot

prirodom zivota, sagledavanje

ritmo\'ima prirode

mora da se sagledava kao celina

ne pasivnost,

zirnta onakvog kakav on jeste, pre nego stremljenje ka ispunjenju

Dok se na Zapadu srce

i da ne rnoze da istinski postoji

sagledava kao izvor hrabrosti

u izolovanirn delovirna. Tarnni

i ljubavi, za Kineze je ono

i svetli delovi orna sirnbola

I taoizam i konfuCijanizam su

izvor cuvstava, sediste pet

direktno su suprotstavljeni, pa

uveliko uticali na kinesku kulturu

cula. Otkrivanje taoa zavisi

ipak se preplicu i medusobno su

i istoriju . Konfucijanizam je

od "prainjenja" srca od vecito

zavisni: dve male tacke u simbolu

eticki pristup zivljenju i vladanju

promenljivih iluzija cula, tako

pokazuju da svaka suprotna

zasnovan na cvrstim principima,

da je on istinit i vecan Obicno

sila sadr±i seme one druge Dn

se navodi da je Lao Cu rekao da

oblika zajedno cine savrsen krug,

"tao o kojem moze da se gornri

simbolizujuci celovitost prirode

niza zelja .

nije vecni tao·· To znaci da se tao

"'

Savremeni primer ovog

odnosi na ono sto prethodi svim

principa ocit je u odnosu

vidljivim stvarima (iii "rnnostvu

coveeanstva prema ekologiji

stvari") u prirodi. Dok mnogi religijski sisterni

planete Na5a sposobnost da upregnemo silu, resurse i

sagledavaju raj kao stanje van

informacije ogromno je porasla,

ljudske zemaljske egzistencije,

ali ako ne uspemo da spoznamo

taoizarn se, kao i veliki deo

svoju zavisnost od velike celine

kineske misli, vise bavi

zivotinja i prirodnih sila oko

jedinstvorn u kojem eovek zivi

sebe

u taou i poistovecuje se s njim..

dovcsti do nase smrti Simbol

Tako zivljenje prema taou znaci

jin/jang pokazuje kako svaka sila,

nase snage ce na kraju

da eovek bude voden najdubljirn

u trenutku kada je najveea, dovodi

putem u prirodi, koji se nalazi

do svoje suprotonosti

izrnedu zernaljskog i rajskog postojanja.

BOZANSKE LICNOSTI Taoizam nije u pocetku imao

JIN I JANG

nikakva staticna verska ucenja,

Za Lao Cua nije postojalo nesto

niti je bio vezan za postovanje

kao cvrsta definicija dobra i zla u

bo±anstava, ali se vremenom,

Do hrama Biksija na Taj Sa nu, svetoj planini istoka, stize se penjuci se uz 7 000 stepenika "Rajskog stepenista'·

LEVO

tc)o je postalo S\"Ct, cija Se \·c)i(ina

>

obeldava sa pct svctih pL111ina u

0

Kini. Simbolicno po\·ezane sa pet clcmcnata, one su st,1j,1lc unutar cetiri strane s\·et,1 i u ccntru carstY,1. a Yerovalo sc da drzc ncbo Lao Cu je savctovao slcdbcnikc da '·budu rnirni kao planina i da tcku bo \·clib rcb', a mnogi su trJzili tao podaecci se u planine da zive

LI

samoci Po t,10istickom

verovanju pLrnine su srcdst\·o komunikacijc sa besmrtnicima i s prirodom Kao sto jc slucaj

bko jc postajao popuLu,111,

K,1hr da jc Ju Huang, Car

mcs,w s,1 st,uijim kincskim

od ncfrit,1, takode poznat kao

sa drvctom s\·ct,1, one povezuju

\ crc11 ,111jima bo sto jc tcorij,1 pct

Gospochr neb,1, nhcwni dadar

gornji i donji SYet Svetc planinc

clcmcn,1ta i posto\ ,111jc prcdab

nebesa i podzemnog s\·cta

su mesta hodocasca. One su se

Post,w jc ncsto slicniji narodnoj

Z.1 Kinczc ncfrit simbolizujc

posto\·ale k.10 pra\·a bofanstva,

rcligiji. p.1 jc sLl\ ljcn cco p.111tcon

plcmstHi. sa\rsenstn1 i

mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye

bozanstav.1. ukljucujuci mitskog

bcsmrtnost i snutra sc ·rajskirn

p.1dine, a sam car sc jednom

(,ira od ncfrita. Sam Lw Cu jc

bmcnom C,u od ncfrita je

godisnje peo na nh najsntije

prct\ orcn u boz:rnst\·o i bio jc

gL1\ni dclitelj mor,1lnc praYde i

planine, Taj $,111, planinu istoka,

jcchn od n.1jY,1znijih taoistickih

zastitnik Co\CCJnSt\",l U kincskoj

da prinese :lrtnr

boc'OY.l

tradiciji. r,1jsb upran sc smatra!J

"'

T,wisticki pantcon odr,1z,ffa

kopijom orskc \ ladaYine na

ursku hijcrarhiju u r.1ju i p.1klu,

zemlji, ,1 Car od ncfrit,1 bio je u

a t,10isticki s\ cstcnici stupaju u

dircktnoj \·czi s kineskim c.Hom

\ czu s,1

O\

Car od nefrita je bio slavljen kao bozanska glava hijerarhije raja i pakla

GORE

im bozanst\·im,1 putcm

mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd

PAN KU l PET SVET!H

sc za narod iz\ ode mct,1fizicki

PL:\N!N:\

ili simbolicki tc,1tarski obrcdi

Druga nzn,1 t,10isticb licnost

da bi SC prikaza)o znaccnjc

jc mitski P,111 Ku, za koga kahr

i funkcionis,111je boz,rnskc

d,1 jc pno stnircno biCe. Poslc

hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole

st\ aranja kosmos,1, u kojcm je

sc bozanstYima iii prinosc

h,10s bio podcljcn na sile jina

zrt\C S\"CtiJistim,l koja SU njim,l

i jang.1, mcdudclovanje ovih

pos\ cecna

suprotstadjcnih principa dovelo

Simbol jin/jang predstavlja beskrajnu igru suprotnih svojstava u prirodi

SASVIM GORE

TAO I MESEC Prema nekim tekstovima, prvi taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i

je do stvaranja Pan Ku,1, koji je

na mesec i tamo savlaaivali sve

rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog

zatim uzeo dleto i cekic i poceo

tajne promene Nasuprot tome,

gospod,1 iii Taj Sang Lao Cuna.

da klcsc ost,1tak sYet,1, a narocito

taoisticko viaenje sunca bilo

On jc sirnbol co\·cb koji jc

prostor koji lezi izmedu neba

je da je rec 0 necem stalnom.

postao jcdno s,1 taom, uspc\·si

i zemlje Pan Ku je zivco 18

tako da stvori bcsmrtno telo koje

hiljada godina, svakodnevno

se nauci od meseca i njegovih

sc odYaja od fizickog tela prilikom

r,1stuci, a kada jc, po zavrsetku

mena

smrti.

zadatka, lcgao i umro, njegovo

K,1zu da jc Lw Cu bio jcdn,1 od

Prvi taoisti su se daleko vise interesovali za ono sto maze da

HINDUIZAM 40

Bez pojedin,1cnog istorijskog Vl

0

z <

,_.

0

osni\·ac,1, bcz ustaljenog niza

U hinduskoj misli postoji jedno

Takode zvan CLI\·ar, Visnu

\Crov,rnja iii dogmi i bez ikakvog

nhon10 biee - Braman

odrz,1\·a harmoniju kosrnos,1 i

Ganes, bog sa slonovskom glavom, simbolizuje svetu mudrost i obilje

koje

iz\·or.1 aL1toriteta, hinduizam

jc beskrajno i vccno. Br,1111an jc

predstadja manifostaciju sunc.1

obL1hvata Il1110StYCl \·Cro\·anja i

izvor zivota, dui;a 5\·et,1 i prisutan

koje snkodncn10 prelazi ncbo

obrcd.1, koji su cnsto utkani u

je LI svim stvarima kao atman,

u tri krupna koraka, LI s\·itanje.

tlo i kulturu Indijc i'vledu \·clikim

prava prirod,1 neprornenji\·c

LI podne i na z.1lasku. L1zu da je

svetskim religijam,1 hinduiz.un je

sustine indi\·idu,1!11og zirng bi ca

on, kao CLivar S\'eta, poprimio

trcci po bro ju sledbenika ( koji

GORE

\'ISNU

B RAi\!AN

Bas kao sto sva zi\·a biea

L1gLm10m zi\·e u Indiji i Nepalu)

predstavljaju sicusne delove

porninjLI kao ··avatari .. (doslorno

Medutim, mnogi Hindusi ne

kosrnosa, tako Branun poprima

.. onaj ko silazi .. ); u njih spadaju

priznaju termin hinduizam kao

r,ulicite forme, predst,wljajuci

Rama, Krisna i Buda Kao

opis s\·oje religije, gornreci

neke aspekte bofanskog Shodno

gospodar kosmosa, Vi5nu plovi

umesto toga o sanatani darmi -

tome, postojc mnogi bogovi i

ru iskonskirn \·odarna, spavajuCi

\·ccitoj religiji iii zakonu Slozena

boginje LI hindL1skorn p.rnteonu,

na zmiji Ananti. Njegov,1 cetiri

sanskritska ree danna odnosi se

ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn

glarna simbob su fonka (iii

na prirodne nepromenjive zakone

slona, boga sreee i mudrosti;

skoljka), koja Se koristi

koji odrfavaju kosmos i drze ga

Hanumana. boga majrnuna koji

r.1sterivanje demoru, gada (iii

LI

notdi, sto je princip nalik

predstadja odanost, hrabrost i

tolj.1ga), koja predst.1vlja vlast,

posvccenost; i Laksrni, boginju

eakra (iii disk) protiv zlih sila

on se prevodi kao obawza d,1 se

blagostanja s,1 cetiri ruke

i pad ma (iii lotos) kao sirnbol

fJ\

drust\·ene i eticke odgovornosti, Cetiri glave Brahme predstavljaju C:etiri strane sveta

ZJ.

na t.10. U svakodnen1om zivotLI

reinkarnacije. Tulasi (slatki

slede iHesni zakoni i ispunjavaju

GORE

deset inkarnacija, koje sc

TRIMURTI

bosiljak) je sveta biljka za Visnua

tako da za mnoge Hinduse ne

Rec trimurti na sanskritu

i cuva se u hramovima njemu

postoji podela izmedu svetovnog

znaci "posedovanje tri oblika. i

posvecenim, a njeni listovi se

terrnin je koji se koristi za opis

koriste kod svetih s\·ecanosti.

i rcligijskog zivota.

nhovnog trojst\·a LI hinduizmu: "Brania (Tvorac), Visnu

SIVA

(Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna

Bohnstvo suprotstavljenih

Tvorac (ponekad prikazivan

i cesto kontradiktornih

SJ.

(etiri glave koje gledaju

karakteristika, Siva predstadja ne

na cetiri strane) predstavlja

samo unistenje, nego i obnovu,

urarnotefojucu silu koja

bas kao sto sered pojavljuje iz

povezuje Visnua, tvorca svetlosti,

haosa i kao sto novi zivot dolazi

i Sivu, gospodara mraka. Iako je

posle smrti . Kao Nataradza, on je

Brann va±an, postoje sarno dva

gospodar opsteg plesa stvaranja

poznata hrama koji su posveceni

i unistenja preko kojih odr±ava

iskljucirn njemu, dok se Siva i

ravnotefo kosmosa. Razigrani

Vi5nu slave kao glavna bofanstva

Siva se obieno prikazuje sa cetiri ruke koje su okruzene krugom plamena, sto predstavlja suncani disk i stvaranje i kontinuitet kosmosa. Siva je takode vrhovni

Visnu i njegova supruga, La ks mi, jasu Garudu, orla koji simbolizuje mudrost koja se postize otvorenim umom LEVO

bog rnuske snage, a simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan zenske joni), kao i asketski jogi,

oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti) podrazumeva simbolicko prinosenje svetlosti da bi se predstavio trijumf dobra nad zlom

obucen u pepeo i zirntinjske

budenje. kao i tri srnjstva, zelju,

koze Njegorn trece oko (cakra

znanje i delanjc Aurn se koristi

u sredini ceL1) moze da unisti

kao mantra kod meditacije i

c

prilikom svete ceremonije .

N

vatrom sve koji ga poglechju,

z 0

>

s:

,1li t,1kode garantuje mudrost preobrazenja Siva se ponekad

DNEVNA MOLITVA

prikazujc kako j.1se belog bika,

Pudia iii dncvn,1 rnolitva obicno

N,rndija, simbol moci i muskosti,

se obavlja kod kuce i glavni je

koji se cesto pojavljuje u

oblik hinduske molitve, iako

svetilistima ovog boga

se molitva koju rndi svestenik takocle de5ava dva puta dnevno u

mandiru (hramu). Kod kuce se

SA KT I Sakti je jos jedan vafan

molit\·a odrfava na svetom rnestu,

non1 godinu; nago\·estava nm·

.ispekt bofanskog Sakti je

gde su odabrana porodicna

poeetJ.k i predstavljJ. vreme kada pl,1CJ.ju dugovi, ciste i krecc

Z.Cnski princip, dinamicna

boianstva predstavljena u

SC

zin1todavalacka energija kosmosa

obliku slika iii kipova, koji su

kuee i os\·etlja1·.:iju mnostvorn

koja aktivira stvaralastvo; bez

poznati kao murtis U mandiru

svetiljki SYec,rnost Holi, u martu,

S.1kti drugi bogovi ostaju pasirni

se odrfava veoma ritualizonna

prosl.1\'lj.:i zetn1 zita i veoma

s\·eCJ.nost poznata kao arti . Ovo

jc radosnJ., s,1 1·elikim \ ,1tr,111u

prikazuje kako grli Sirn i irna

podrazumeva osvetljavanje pet

i m,uifotlucima (kao sto je

cfre str.ine svoje prirode, jednu

bofanstava od strane svestenika,

posipanje nJ.rod,1 konfet.1ma) i plerom.

i bez motivacije Sakti

SC

cesto

Simbol aum predstavlja sveti zvuk stvaranja sveta

GORE

neznu i srnirenu, drugu surovu

koji kruzi lampama ispred

i strahovitu. Boginja Kali. koja

centralnog bofanstva dok vernici

se obicno prikazuje s crnim

pevaju pesrnu iz svetog pisma

GANG

jczikom, zakolutanim ocirna,

Na kraju sveeanosti dolazi do

U zemlji neline i prasine, vclike

ostrim zubima i \·encem lobanja,

simbolicnog prinosenja hrane

reke lndije su \·azan izn1r zi\ota

personifikacij.i je potonje strane,

(kao sto je voce, orasi iii slatkisi)

i energije, pa z.:ito nije cudo sto

dok Parvati, Sivina supruga,

bofanst\·u radi blagoslova, a

se slaye kao svete. NajvainijJ.

predstavlja prvu stranu

zatim se ta hr.ana deli vernicirna.

Siva, koji igra u krugu plamena, kosmicki je simbol zivota, smrti i ponovnog rooenja . DOLE

mcdu njima je Gang. koja se slavi kao boginja Ganga. a

SLOG A.UM

SVECANOSTI

tece preko Indije od izrnra u

U sanskritskoj kaligrafiji misticni

Hinduska godina sadrii rnnogo

Hinulajima, koji su tJ.kode

slog aum simbolicna je predstava

sveeanosti kojima se obelefavaju

sveti. Na hodocasca se ide u

Bramana

dogaclaji iz zivota boianstava

Varanasi (pcn·ezan sa Sivom) 11,1

krava se smatra

Opisuje se u Upani5adama

iii se slavi prornena godisnjih

obalama G.:inga da bi se narod

svetom i klanje

(svetim tekstovima hinduizrna)

doba . Sve ove sveeanosti su

okupao u svetim vodama reke

krave se smatra strasnim zlocinom.

KR AVA U hinduizmu

kao zvuk koji stvara i odrfava

vesele, sa mnogo muzike, plesa i

Veruje se da Gang ornogucuje

kosmos. a smatra se da se

drarne i daju priliku porodicarna

oslobJ.clanje od samsare, ciklusa

njegovim izgovororn sazima ceo

i prijateljirna da dodu zajedno.

ponon10g rodenja, a Varanasi

glavne za indijsku

kosmos (proslost, sada5njost i

Odrfavana u east boginje Laksrni.

se smatra povoljnim mes tom

poljoprivredu,

buducnost) Ovaj zvuk sadrzi,

Dajvali, svecanost svetlosti,

za kremir.rnje i z.:i razbacivanje

njihovo mleko je vazan izvor hrane

u stvari, tri glasa, A, U i M, koji

najrasirenija je svecanost koja

pepela pokojnika. Organizuju

predstavljaju tri boga (Bramu,

se slavi u lndiji, simbolizujuCi

se i hodoeasca svetim rnestima

Visnua i Sivu) koji kontrolisu

trijumf do bra nad zlorn. U nekirn

u Hirnalajima, narocito planini

zivot Oni zakode simbolizuju

delovima zemlje, Dajvali (u

Kailas, gde kazu da Siva sedi i

tri ljudska stanja, san, spavanje i

oktobru iii novembru) obelefava

meditira.

Simboli plodnosti i izobilja, krave su

dok se volovi koriste za vucenje pluga, omogucujuci tako sejanje :Zita

BUDIZAM 1Vl

0

z

-'

< ::J I-

simbolizujuci mnoga od njegovih

opredeljuje za ostanak u fizickom

osnovnih ucenja, ukljucujuci

svetu da bi pomogao drugim.1

potrebu za velikim trudom,

Na paliju (jeziku koji je nastao

potpunim samoodricanjem i

iz sanskrita), rec bodisatva

beskrajnom samiloscu. Odrastao

(spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina

kao princ, Gaunama se odrekao

istine i mudrosti" Spasitelji se

Vl

svog bogatstva i napustio je

razlikuju od Bude po opustenoj

-'

porodicu u potrazi za uzrokom

pozi, cesto prikazani kako sede

0: CL

Vl

patnje u zivotu. Posle mnogo

iii leze da bi pokazali srnju

godina koje je proveo kao

stalnu vezu sa covecanstvom

lutajuci isposnik, zakljucio je da

i\!edu najvainijim spasiteljima

ni predavanje zadovoljstvima

su Majtreja ( Majlaj u Kini),

ni krajnja uzdrianost ne daju

dobrodusna buduea licnost,

odgovor, pa je seo da razmislja

oceki\·ani mesija budizma,

o o\·orn problemu pod drvetom

koji se obicno prikazuje kako

prosvecenja u selu Bodgaja,

sedi u zapadnjackom stilu; i

Indija. Tu se prosvetlio i doziveo

A\·alokajtisvara (Guan Jin u Kini),

je nirvanu - blazeno stanje

otelotvorenje saosecanja i milosti

saYrsenog mira, znanja i istine .

Kada je Buda sisao kosu, koristio je ovaj cin kao simbol odluke da se odrekne sveta

GORE

BUDISTICKA KOSMOLOGIJA

da ostatak zivota provede

Za razliku od zapadnjackog

Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta·

poducavajuci . Prvu besedu je

videnja kosmosa koje tcce od

Gautama, osnivac budizrna,

odriao maloj grupi ucenika

pocetka do kraja, budisticka

rodio se na granici izmedu

u Sarnatu, gde je ucio C:etiri

kosrnologija je ciklii:na. Ona ne

Nepala i severne Indije Buda

plemenite istine i Osmostruki

samo da se primenjuje na ljudski

put, ucenja koja obja5njavaju

zivot (beskrajni ciklus rodenja,

dobio posto je postigao duhovno

prirodu patnje i kako da se ona

smrti i ponovnog rodenja), nego

sarnoostvarenje ili "prosvecenje ·,

okonca . Ovaj put podrazumeva

i na sistemc sveta . Oni ce nastati,

postajuci otelotovorenje savrsene

disciplinu rnisljenja i delovanja

nestati i biti zamenjeni novim

rnudrosti i sarnilosti. Budizam

i potvrduje nacin zivota koji ne

poretkom Neki budisti takode

se ne zasniva na verovanju u

ieli nikoga da ponedi Buda je

veruju da postoje bezbrojni

iii Probudeni Otisak Budinog stopala ukrasen budistickim simbolima, ukljucujuci obrnutu svastiku (kukasti krst), drevni simbol koji prethodi nemackim nacistima ooLE

Iako vise nije bio vezan za fizicki svet, Buda je odlucio, iz samilosti,

je titula koju je

Boga, niti on ima ustaljeno

osnovao monasku sangu (sabor)

sisterni sveta koji postoje

vjeruju, neki centralni autoritet

sa zadatkom da cuva i siri njegovo

istovremeno. od kojih svaki

iii opste prilwaceno sveto pisrno

ucenje.

ima svog Budu, a neki od njih imaju imena i s kojima se moze

Nikada ne zahtevajuci podanicku pokornost od svojih sledbenika,

SPASITELJI

komunicirati Tako budisticke

budizam koegzistira sa lokalnim

Dok se neke forme budizma

ikone ne predstavljaju UYek

religijskirn tradicijama i darovao

koncentri5u na licno spasenje,

istorijskog Budu Gautamu (koji se

nam je bogatu tradiciju sa

postoji i put koji su budisti

pominje i kao Sakjamuni Buda),

raznolikim simbolima i mitskirn

pominjali kao "put spasitelja':

nego mogu da predstadjaju bude

misljenjem

Spasitelj je ucenik budizma

u raznim inkarnacijama Jedan od

(rnuski iii zenski) koji je sposoban

takvih je Amitaba, Buda beskrajne

da postigne nirvanu - sto znaci

svetlosti i cuvar Zapada, koji se

Zivotna prica Sidarte Gau tame

oslobodenje od samsare (ciklusa

cesto prikazuje s lotosom u ruci i

predstavlja temelj budizma,

ponovnog radanja) - ali se

u drustvu pauna

BUDIN ZIVOT

STU PA Jedan od najvainijih i najprepoznatljivijih simbola budizma je stupa. U drevnim tekstovima rec stupa znacila je .. vrh .., a stupe su u pocetku bile pogrebne humke koje su sadriavale svete ostatke Bude iii njegovih glavnih ucenika (od kojih su neki postigli prosvecenje) Osim sto je simbol Bude i njegovog konacnog OTISA.K BUDINOG

nernen,1, a zi\·e na zcmlji kao

kosmicki simboL Iako ima mnogo

STOPALA

spasitelji Obredna pr.1ksa

arhitektonskih varijacija, ona se

U budizmu (i u hinduizmu)

podr,1zumcv,1 stv,uanje mandala

oslobodenja od samsare, stupa je i

tipicno sastoji od kupole (anda),

otisci stop.1la mogu prcdst,nlj,1ti

(.1pstraktnih crtcfa nalik tocku).

koja simbolizuje i .. svetsko jaje ..

prisustvo S\ete licnosti iii

pon.wlj,rnjc mantra i iz\·odenje

(arhetipski simbol stvaranja

bozanst\·a, koji sazinuju

sveta) i rnajcinsku utrobu, dok

njiho\c osobinc i atribute

rukam,1) Figurice i rnam.hle

relikvije koje sadrzi predstavljaju

1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze

koriste se za koncentrisanje misli

seme zivota. Kupola obicno

duboreze kopij,1 Budinog stopJ.la.

ru medit,1ciju.

S\

c

mudra (simbolickih pokreta

pociva na cetntastorn tronu,

cesto sa budistickim simbolim,1

koji se tipicno povezuje sa cetiri

kao sto jc osmopJ.oc,rni tocak;

ZEN BUDIZAM

strane sveta, sto znaCi da kupola

koji simbolizuje Budin z,1kon.

Zen budiz,rn1 karakteri5u prostor

neba poCiva na zemlji . Stupe

Otisci Budinih stopala su takode

i jednostavnost Razvijena u Kini,

su se kasnije razvile u rnesta za

ukraseni simbolima kao StO

l\.oreji i Japanu, tradicija zena

SU

molitavu, a ponekad su gradene

ribc. S\astika, dij,111untsko zcz]o,

uticala jc na kinesko-jap.rnskc

da bi se slavili vaini dogadaji

skoljka. saksija i kruna Smatra

llll1Ctnicke formc, kao StO

MOLITVENI TOCAK

SC

se vrti sa upisanim molitvama poznatje

kaligrafija. slikarstrn i poezija,

Budine korakc, takode postici

kao i aranzir.rnje c\eca i basta,

prosveeenje

red. jednosta\ no st i ustaljenu proccduru

GORE Viseslojni simbol stupe

razlicitim zemljam,1 i kulturarna n.:i koje sc prosirio Ponekad

izgovorenoj

skup.1 uspost;i\'Jja

Budinm nastoji da se pribgodi

poziut kao Vadirajana

sata jednakjednoj

S\ C

TIBETANSKI BUDIZAi\!

kao molitveni

smeru kazaljke

caj.rnkc. pa eak i borilacke YcStine, StO

tocak. Kazu da je jedan okret u

SU

d.:i ec pos\cecnici. ukoliko slcdc

Bubanj koji

Zlatna darma-cakra, tocak sa osam palaca koji simbolizuje ucenja Bude, stoji izmeou dva kipa jelena. predstavljajuc'i Budinu prvu besedu u Parku jelena. u Sarnatu, hram D:Zokang, Lasa. Tibet

GORE

SLON I BUDA Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o

(dijamantsko iii sredstrn munjc ).

njegovoj velicini Dok je bila trudna, njegova majka je usnila

tibetanski budizarn karakterise

kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio

panteon buda i spasitclja, kao i

je odavno predskazan, pa su tumaci uzimali ovaj san kao najavu njegovog predstojec'eg dolaska. U indijskoj kulturi

molitvi Veliki

mnogi fo·opisni obredi, ,utcfakti

molitveni tockovi

i umetnicka dela. Vainost ziYih

prepreka'; sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa

nalaze se van budistickih

ucitelja poscbno se ruglasavJ.; za

slonovskom glavom. Ganesu U budizmu se slon ponekad

svetilista, a vrte ih hodocasnici

neke od njih (pozn,lte kao lame)

koristi kao simbol Bude, predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i

veruje se da su reinkarnacijc

snagu

dok hodaju oko svetilista.

svetih ucitelja iz predJ.snjih

beli slon je breg Indra, kralj bogova, a slonovi se zovu "rusitelji

JUDAIZAM 44

0

z

narod, a zauznat trcba da sc dr'±c

sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj

Bo:i:ijih zakon.:i Ovi zakoni su

gorL

d,lti i\[ojsiju na Sin.:ijskog gori

_J

<(

Vise od riznicc zakona i prica,

kada je izrndio Jenejski narod iz

Tora sc saglcdava kao unutr,1snja

ropstva u Egiptu (Izgon) u Han.in

iii duhonu dimenzij,1 sarnog

(Izrael), zemlju koju je Bog

sveta, sredstvo prcko kojeg

obccao Anamu

pojedinac rnoze d,1 pristupi visim carstvinu SvJka si1ugog.1 ima

0

OBECANA ZEJ\!LJA

lstocni zid svake sinagoge sadrzi svitke Tore, koji se citaju sa podignute platforme radi ukazivanja postovanja Lampa stalno gori kao simbol zaveta koji je jevrejski narod sklopio s Bog om GORE

Tora) 11,1 kojem je TorJ ispisana na hebrcjskom rukom vestog

od obicnog mesta, ona je jedan

pisara; moze trajJti i godinu dana

od najvainijih simbola judaizma,

da sc ona ispise Svaki svitak

deo etnickog identiteta jcvrcjskog

inn rerncn koji ga drzi kada se

narod,1 J erusalim, grad 11,1jveccg

savije, tc grudni oklop i krunu,

izrailjskog kralja, Davida, narocito

sa srebrnim pokazivacem koji se

jc znab.jan . Tu je Davi do,· sin,

koristi prilikom citanja da bi se

Solomon, sagradio hram, simbol

izbeglo dodirivanje pergamenta

jedinst\«1 eoveka i Bog.1 Ovaj

prstom Jedan od najsvetijih sirnbola judaizma, svici Tore se

Najstarija svetska monoteisticka

dok ga na kraju nije razorio rirnski

drze u specijalnom ormaricu

religija, judaizam ima kontinuitet

car Tit, 70 . godine n . e. Zid placa

iii udubljenju (poznatom kao

tradicije oko-+ 000 godina Naziv

(iii Zapadni zid) poslednji je

zavetni ko,·ce:i:ic) u zidu koji je

'·judaiz,1111 .. potice od plernena

ostatak hrama i mesto hodoeasca i

okrenut pre ma Jerusalimu

Juda, jednog od l 2 plemena

rnolitve zaJevreje celoga sveta

lzr.1ilj,1, ali je za judaizam sustinski koji je

poznat kao otac jcvrejskog naroda i njego,· odnos prema Bogu.

Zavetni kovceg je simbol lzgona

Istorija judaizma ukorenjena je u lzrael. obecanu zemlju Vise

hram je obnavljan mnogo puta,

'"12..111 zi,·ot An.:ima

GORE

SINA.GOGA TORA

Posle rusenja hrama, Jevreji

Proucavanje s\•etog pism,1 jedan je

rasejani sirom Rimskog carst\•a, a

SU

bili

od najvainijih aspekata jevrejske

Jenejska s\·eta pisrna kazuju kako

,·ere. Prvih pet knjiga jevrejske

jc Bog sklopio z.ivet, iii sporazum,

Biblije poznato je kao Petoknjizje

sa Avram om: dace njegovi

iii Tora, a za njih se ,·eruje da

potornci biti iz,1br,rni Boziji

sadrze sva Bozija ucenja kako su

JEVREJSKI MISTICIZAM Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni, alegorijski, crkvenobesedni i tajni iii misticni Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode. Kabala, najuticajnija nit jevrejskog misticizma, zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac mora da proae da bi dosegao Boziji izvor. Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji sacinjava najdublju stvarnost, nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti), koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku.. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i tetragramaton (JHVH)

niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr

Sofar je ovnujski rog koji se koristi u jevrejskim obredima On podseca na pricu o Avramu i lsaiji i znakje Bozije milosti ooLE

oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs) simbolicni obrok ukljucuje gorke trave i pogacu u znak secanja na ropstvo u Egiptu

sinagoge su postale centar zivota

kao stalni podsetnik na Bozije

jevrejske zajednice Sinagoga ima

sveprisustvo

':i

okupljanja u kojem se jeHejska

ZAKONI I OBICAJI

>

z,1jednica moi:e sastajati bilo

Kazu d,1 je Mojsije na Sinajskoj

kojim povodom: dom nauke, gde

gori dobio zakon na dva kamena,

se prouca\·a S\'eto pismo i gde

poznat kao Deset Boi:ijih

deca uce hebrejski i citaju Toru:

zapovesti, urezan Bozijim

i dom molitve, gde se sluzba

prstom

c >

tri glavne fonkcije: ona je dom

N

$:

u sustini jevrejskog

odrfava subotom l\luskarci i

verovanja nalazi se Serna, prva

i:ene zauzimaju odnijen prostor,

Hpovest - ljubav prema Bogu.

au skladu sa Drugom zapo\·escu

Reci Seme su ispisane na sitnim

prenose pomocu priea, akcija,

obicno nema nikab·ih slika

svicima i smestene su u kutijice

simbolicnog jela i pevanja.

ljudi iii zivotinja. Svaka sinagoga

(tefiline), sa kaisinu iii trakama.

Postoji pet velikih svecanosti

ima i lampu koja stalno gori

Tokom molitve radnim danima

iii daru strahopostonnja. kako

pred za\ etnim kovceiicem -

ortodoksni jevrejski muskarci

su z,1pisani u Tciri: Ros has,rna

kao simbol vecite svetlosti

nose tefiline privezane za celo,

(jenejska Ncn·a godi1u).Jorn

Bozije koja obasjava tamu

levu ruku i 5aku Svici Seme se

kipur (Dan pokajanja). Pasha

neznanja

takode stavljaju u kutijice zvane

( Uskrs), San10t ( Dul10\·i)

"mezuze'', koje se prikuca\·aju

i Sukot (Pr,1znik senica), sa

TETRAGRAJ\IAT ON

na nata kuce (obicno pred sw

m1wgo sim bola povezanih s

Prema predanju, Mojsiju se

prostorije osim kupatila i toaleta),

njima

otkrilo Bozije ime. ali je ono bilo

osluskujuci vreme kada su reci

toliko sveto da nije moglo da se

scme bile urezivane u dovratke.

konzunir,rnjem luane centralni

Ortodoksni Jeneji tipicno

su dco jcnejske vere. Za Heme

izgo\·ara n,1glas Tetragramaton

Zakoni koji dadaju

sadri:i cetiri slova.J, H, V, H. koja

nose male kape (jarmulke) da bi

P,1she jede se samo pogac<1

na hebrejskom daju pram Bozije

pokazali srnju pokornost bogu

(rnacoh). u z1uk seeanja na

ime, a koje se pominje kao "ime"

Talit je odevni deo sa resama

lzgon, kada su lzrailjci rnorali

(ha 5em ), iii Adonaj ("Gospod'')

obicno plast iii 5al - koji nose

ooLE Tetragramaton daje pravo Bozije ime na hebrejskom jeziku, koje se nikada ne izgovara nag las .

u iurbi da napuste Egipat, ne

DAVIDOVA ZVEZDA Jedan od najprepoznatljivijih znakova judaizma,

Kada se dodaju samoglasnici,

jevrejski muskarci On se odnosi

irn,1juci nernena da peku obican

Davidova zvezda je

dobija se ime Jalwe, koje neki

na odlornak iz Knjige brojeva

hleb Gorke tra\·e simbolizuju

danas simbol drzave

hriscani prernde kao Jehova

( 15:38-39), koji kaze da rese sa

ropst\·o u Egiptu, a jagnjeca kost

Tetragramaton je ugraviran

pLwom trakom treba prikaciti na

simbolizuje darove koji bi sc za

na Aronov stap i na Solomonov

donje rublje kao podsecanje na

Pashu nosili u Jerusalim

prsten, koji su simboli dasti Za

Bozije zapovesti Od tvrdokornih

stap se takode verovalo da ima

Jevrejki se zahteva da pokriju

cudotvorna svojstva (kao carobni

kosu u prisustvu muskaraca, sa

pozi\' 1urodu da se pokaje i da

stapic, koji je zajednicki mnogim

izuzetkom mufa koji jedino moze

novu godinu pocne iznova. Ovaj

U fojar, ornujski rog, duva se

ZJ.

Herne Ros hasane, sto je

lzrael, koji se na nacionalnoj zastavi pojavljuje od 1948 godine. Kazu da ova sestokraka zvezda, koja se dobija od dva trougla koji se meousobno zahvataju, potice

tradicijama), a za Solomonov

da uziva u njihornj seksualnosti;

rog je podsecanje n,1 Boziju

prsten se go\·orilo da mu daje

vecina to postize noseci periku na

milost. kada je dozvolio Axrarnu

stita koji je David

javnim rnestima

da zrtvujc ovna umesto Isaije

nosio protiv Golijata

bo:Zanske moci.

u kabalizmu se

za tetragramaton verovalo da

Postoje tri glavna znrka fojara,

znaci zirnt i da ima magijske i

SVECANOSTI

.:i

isceliteljske moci. On se cesto

Jevrejska istorija i obrazovanje

pon,1djaju I 00 puta

upisuje na amajlije i na plocice u

otelotvoreni su u svecanostima

sinagogi, kao i u jevrejske kuce,

na kojima se predanja

za vrcrnc Ros hasane oni se

od sestostranog

Beli deo gornjeg i crni deo donjeg trougla simbolizuju jedinstvo suprotnosti

HRISCANSTVO fVl

0

z

....J <(

::::i f-

a:

TROLUCNI U KRAS

....J

0 ro

2 Vl

slova ksi i ro i koji je obecao ·

je najrasirenija svetska religija

pobedu njegove vojske, posle

Proizasavsi iz judaizma, ona ima

eega je on pre5ao u hriscanstvo.

oblik cesto se koristi

mnogo razlicitih predanja, ali

Bizancijum, prestonica Istocnog

da izrazi Trojstvo.

njeno centralno ucenje je da

rirnskog carstva, preimenovana

Ovaj geometrijski

Obuhvatajuci tri Iuka

je Isus od Nazareta, jevrejskog

je u KonstJntinopolj (Carigrad)

koji se meousobno

roda, Boziji sin, dugo oeekivani

i postala je centar Istocno-

mesija ciji

pravoslavne hriseanske crkve .

Q..

Vl

Skupa sa islamom, hriscanstvo

zahvataju, ceo simbol oznacava

SU

dolazak predskazali

Drugi simboli koji se povezuju

vecnost, dok

proroci Starog zaveta . lsusov

trouglasti oblik u

zivot, od poniznog rodenja

sa Hristom jesu predmeti

sredini predstavlja

od Marije Device do raspeca,

vezani za Hristovo stradanje (ili

Trojstvo i njegovu

smrti i vaskrsenja, cini osnov

raspeee). U njih spadaju krst na

hriscanske teologije kako se

kojem je Hrist umro, kruna od

nedodi rljivost

Kruna od trnja je hriscanski simbol raspeca

GORE

kazuje u jevandeljima (sto znaci

trnja, bic, cekic i cavli kojima je

emocionalni odgovor na Isuso\'e

"blagovesti") Novog zaveta.

prikucan za krst, koplje koje su

patnje

rimski vojnici upotrebili da ga HRISTOVI SIMBOLI

probodu i merdevine kojima je

OVCE I PASTIRI

Hriscanstvo uzima ime od grckog

spusten sa krsta Od XIV veka

Isus se uveliko oslanjao na

prevoda hebrejske reci "mesija"

ovi predmeti su postali centar

zavieajnu zemlju i kulturu kada je

(miropomazani ). Hrist je naziv

snazne posvecenosti kod nekih

rec o simbolima koje je koristio

koji je lsus dobio od sledbenika i

hriseana, a svrha im je da pobude

simbolizuje se na vise nacina Riha je jedan od prvih hrisbnskih simbola, a nalazi GORE

Krst na barjaku na

se na grobovirna u rimskim

u S\'Ojim ucenjima Na primer, mnogi ljudi u tom kraju su drfali

dobri pastir, vra(a jagnje u tor, koje je simbol Hrista kao Spasitelja. DOLE ISUS,

ovce, pa je poredenje Isusa sa pastirom i njegovih sledbenika sa stadom kljucna metafora

litijama iii krst koji se sastoji

katakombama - starom, tajnom

od grckih slova ksi i ro.

sastajalistu kada su hriseani u

pominje kao do bar pastir koji

Rimu bili progonjeni zbog vere.

vratiti zabludele pravom odnosu

Zasniva se na akrostihu: pocetna

prema Bogu, dok se on pominje i

slova grckih reci za lsusa Hrista,

kao "jagnje Bozije", simbolizujuci irtvu koju je podneo, umiruci

se ihtus, sto na grckom znaci riba .

da bi gresi coveeanstva mogli da

Hrist je takode govorio za srnje

budu oprosteni. U hriscanskoj

apostole da su ''ribolovci ljudi",

ikonografiji, Isus se cesto

dok su prvi hriscanski oci vernike

prikazuje s jagnjetom nabacenirn

Jos jedan od najranijih simbola lsus razapet na krstu glavni je hriscanski motiv

ee

Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju

nazivali piskuli (ribe)

GORE

U Jevandelju po Jovanu, Isus se

na rame, sto simbolizuje njegovu sposobnost da spasava izgubljene

za Hrista jeste krst sastavljen

duse. On takode nosi pastirski

od inicijala za Hristovo ime na

stap, koji su usvojile vladike i

grckom, X (ksi) i P (ro) Ova

koji je postao simbol njihove

slova se obicno upisuju jedno

pastirske vlasti nad vernicima, kao

iznad drugoga, ponekad zatvorena

i podseeanje na Hrista

krugom, postajuci tako i kosmicki Jedan od najstarijih tajnih simbola za Hrista

GORE

i suncani simboL Kafo da je

TROJSTVO

rimski car Konstantin I doziveo

Iako je hriscanstvo monoteisticko,

viziju krsta koji se sastojao od

hriscani veruju da se Bog

l

-'

GOLUBICA U judejskoj i hriscanskoj kulturi, golubica s maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje

47

milost Boziju. U znak kaznjavanja pokvarenosti

:r:

eovecanstva Bog je poslao potop, simbol razaranja ali i prociscenja. Cestiti Noje bio

("),

>

je upozoren i sagradio je barku na kojoj su

z

spaseni njegova porodica i po jedan par svih

\/)

zivotinja Kaci je kisa prestala, Noje je poslao

< 0

golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. U hriscanskoj ikonograiiji, golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha, gde sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha

pokarnje na tri razliCita nacina

i na glavi njezinoj vijenac

- kao Otac, Sin i Sveti duh . Ova

od dvanaest zvijezda .. Drugi

trostruka priroda Boga poznata

simboli njene svetosti i nevinosti

je kao Trojstvo lako svaki aspekt

ukljucuju ogradenu bastu,

Trojstva predst,wlja celinu za

zatvorenu kapiju i ogledalo Ona

sebe, svaki je isto tako deo Boga i

se obicno prikazuje sa oreolom

jedno bofanstvo. UV veku sveti

(u hriscanskoj ikonografiji

Patrik je koristio detelinu, biljku

simbol boianstva i uzvisenosti)

sa jednom stabljikom i tri lista,

i obucena u plavi plast, pri cemu

da bi obj.isnio ovaj koncept: bas

plast znaci zastitu a njegova

kao sto je svaki list poseban, tako

boja nju povezuje sa nebom

je u isto vreme i sastavni deo

i carstvom nebeskim, kao i s

biljke. Prema_Jovanu Krstitelju,

vodama krstenja. Devica je i

Trojstvo je bilo prisutno na

sama postala simbol i slavi se kao

Isusovom krstenju: Sin u vodi,

Bozija majka

Otac izgovara reci odobravanjJ. sa neba, a S\·eti duh silazi na zemlju

CRKVA

lupsenja Kao i poslednja

u obliku golubice

Iako rec "crkva .. koristimo za

vecera, evharistija podrazumeva

opis zdanja u kojem se odvija

deljenje hleba i vina, koji

DEVICA MARIJA

hriscansko bogosluienje, strogo

prcdstadjaju meso i krv lsusovu,

Takode poznata kao Bogorodica,

govoreci ona znaci "grupa

da bi se simbolizovalo uzimanje

Devica Marija se s!J.vi kao

\'ernika" iii onih koji se okupljaju

HristoYOg teb iii sustine

odabrana majka za svetog Boiijeg

u Isusovo ime . Tradicionalno,

sina, narocito u Rimokatolickoj

crkve se grade u obliku krsta,

crkvi. Marija se predstavlja

opsteg simbola hriseanstva, sto

mnostvom sirnbola, ukljueujuci

podseca na lsusovu smrt.

krin i belu ruiu, koji predstavljaju

L

Slika Device Marije, na kojoj se vidi sa oreolom u kojem ima dvanaest zvezda Ova slika prikazuje bezgresno zacece, a Marija stoji na mladom mesecu, koji je simbol nevinosti. Ona takooe nosi plavi plast koji je povezuje s nebom. GORE

CETIRI JEVANDELISTA Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta

Mateja, Marko,

njenu nevinost, crvenu ruzu

EVHARISTIJA

i Jovan - poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista

(Isusove muke), kao i sunce,

Vecina crkava odrfava sluzbu

Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja, kao i vizije

mcsec i venac od dvanaest

poznatu kao evharistija, ali

zwzda, koji je, izgleda, povezan

i kao misa iii sveto pricesce,

sa apokaliptienom vizijom

da bi se proslavila uspomena

opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ),

na poslednju veceru. To je

sa cetiri elementa, kao i sa arhanoelima Rafailom,

gde je .. zena obucena u sunce, i

obrok koji je lsus podelio sa

Gavrilom i Urilom

mjesec pod nogama njezinijem,

svojih dvanaest ucenika pre

starozavetnih proroka Danila i Jezekilja, povezuju Mateju anaelom, Marka s lavom, Luku s volom i Jovana sa orlom zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~v·~''"'C'" znakovima Vodolija, Lav, Bik i Skorpija, sa cetiri strane

ISLAM 0

z

-' 4: ::::i

-'

Muhamedom, poslednjim i ·

urnetnickih predmeta - u isbmu

najvafoijim Alahovim bozijim

se ne dozrnlja\·aju figurativne

glasnikom Muharned (iii

predsta\·e buduci da se smatraju

"prorok") roden jc u Makahu,

ravnima oboiavanju. Primercima

Arabija (sada u Saudijskoj

Kurana uvek se pazljirn rukuje

Arabiji), u VI \'eku n.e. Za njega

ionise drze na visokoj polici,

se veruje da je vratio cistotu

umotani u cisto platno Stalak

Alaho\·ih ucenja, dovodeci tako

se koristi da knjiga bude

svetu Alahovu poruku rndilju do

otvorena za vreme citanja, a pre

ispunjenja i savrsenstva

uzimanja knjige rnuslimani uwk proveravaju da Ii

SU

im ciste ruke.

PET STUBOVA !SLAMA

Detalj iz Kurana, za C:ije same reci se veruje da oznacavaju Bozije prisustvo. GORE

Islarn se gradi na pet glavnih

DZAMIJA

verovanja: veronnje u Alaha. u

!vluslimani se uvek mole Alahu

Naziv islam potice od arapske reci

Kuran, u andele, u Muhameda i

u d:Zamiji iii rnoseji (mestu

koja znaci "pokoriti se", pri cemu

proroke koji su bili pre njega i u

klanjanja). okrenuti prema Meki

je rnusliman "onaj ko se pokora\·a"

Sudnji dan Muslimani takode

- ciji smer pokazuje mihrab iii

- to jest, onaj ko zivi nacinom

veruju da je sama vera besmislena

nisa u zidu Kako je islamska

koji je odredio Alah (Bog)

ako nije poduprta akcijorn u

umetnost nefigurativna, d:Zamije

Kako je Alah Jedan, ne postoji

svakodnevnom zivotu. Te akcije

su ukrasene arabeskama i

nikakva podela izmedu svetog

su poznate kao "pet stubova

geometrijskim obrascima, kao

i svetovnog, svirn aspektima

islama", a to su vera, molitva, post,

i kaligrafijom iz kurana. O\·i

zivota vladaju islamski moralni

hodocasce i milosrde .

obrasci odrazavaju sustinsku

principi Centralno ucenje islama

Simbol zvezde i polumeseca amblem je islamskog sveta

GORE

harmoniju kosmosa i prirodnog

jeste da je on originalna religija,

KU RAN

sveta, koja potice od islamskog

vera otkrivena svim prorocima,

Sveti tekst islama poznat je kao

verovanja da je Alah Jedan Iako

ukljucujuci Adama, Avrarna,

Kuran (potice od arapske reci za

stilovi dhmijske arhitekture i

Mojsija i lsusa, ali kulminira

"kazivanje'} Muslimani veruju

ukrasa variraju shodno lokalnom

da

obicaju i periodu, mnoge dfamije

SU

to Alahove reci, ne reci bilo

kojeg ljudskog bica, direktno

imaju krov u obliku kupole koji

MINARET

prenete Muhamedu u periodu od

predstavlja rajsko nebo, kosrnos i

Rec "minaret" pot ice od arapskog

23 godine preko andela Dzibrila

stvoreni svet, cija je kruna obicno

manara, sto znaci "isijavanje

( Gavrila) u nizu vizija. Kako

minaret. Druge karakteristicne

svetlosti". verovatno aludirajuci na njegovu simbolicnu funkciju kule svetilje za okolnu zajednicu. Minaret je tanki toranj sa balkonom sa kojeg mujezin poziva vernike na molitvu kao

je Muhamed primao pojedine

crte ukljucuju dvoriste, prilazne

delove teksta, ucio ih je napamet.

staze i cesme (iii tuseve) za pranja

s tim sto ga je Alah upucivao kako

koja zahteva islam U dfamiji

da ih kazuje . Stvarne reci Kurana sagledavaju

se ne nosi obuca, buduci da se smatra prljavom. Kako se Alah

stalno podsecanje na Alahovo

se kao bofansko prisustvo Alaha,

nalazi svuda, islam uci da je ceo

prisustvo Sam minaret sugerise

pa zato moraju da budu napisane

svet dfamija, tako da se o dfarniji

posredovanje izmeau naroda

jasno i pazljivo na originalnom

rnoie razmisljati kao o simbolu

arapskom; prevodi se nikada ne

sveta. Dfamija se takode smatra

Polumesec, jedan od simbola

koriste za molitvu Kuranska

centrom obrazovanja, a neke

islama, ponekad se stavlja na vrh

kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna

velike dfamije u istoriji imale su

umetnost, sa odlomcima iz

skole i biblioteke sagraclene do

Kurana kao ukrasirna zgrada i

njih .

okupljenog u dzamiji i neba na koje minaret pokazuje.

minareta

FATIMINA RUKA

A NB ELI

Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. lako se ona ne

U islamu SU anoeli

pominje u Kura nu, siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici

stvorenja svetlosti

Mariji, pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'; "Devicu" i "cistu i svetu'; i kaze

koja slave Ala ha i

da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. U popularnoj religiji, vernici se oslanjaju na Fatimu, koja zastupa potlacene u borbi protiv

izvrsavaju njegova uputstva Dzibril, poglavar anoela,

nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su

bio je odgovoran

posvecena Fatimi, gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina

za nametanje

ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet

Alahovog voostva svim prorocima,

stubova islama.

ukljucujuci Muhameda. Anaeli se mole za ljudska bica, posebno za vernike, i pomazu

OBREDI I OBICAJI

kalendara, koji slavi uspomenu

godine Ovo platno je znak

verne Muslimani

Muhamed je odlucio da je

na vreme kada su se Muhamedu

poniznosti i postovanja, jer bi

veruju da svako ima

"cistoea deo vere", tako da pre

otkrile prve reci Kurana. Kraj

direktno gledanje u Cabu bilo

dva anaela ciji je zadatak da beleze

salaha (molitve) vernici moraju

ramazana se obele:Zava mladim

slicno gledanju u Alaha, sto je

da se operu Ovo obredno

mesecom, kada rnuslimani

zabranjeno. Ono je izvezeno

ciscenje ili vadu predstavlja

prekidaju post porodiC:norn

zlatorn sa odlomcima iz Kurana,

simbolican cin, jer voda ne samo

gozborn

narocito na delu iznad nata - koja vode u svetu unutra5njost

da pere fizicko telo nego takode cisti du5u od greha Ako rnda

HODOCASCE

CitajuCi molitve, hodocasnici

nije dostupna, dozvoljeno je sum

Svake godine rnilioni muslimana

kruie oko Cabe sedam puta

pranje prasinorn ili peskorn

idu na hodoeasce (hadi) u

(ier je sedam mistiean broj)

Meku, sveti islamski grad,

HodajuCi u srneru suprotnom

rnuslimani stoje jedan pored

mesto koje je toliko sveto da

kretanju kazaljke na satu, oni

drugoga, simbolizujuCi jednakost

nemuslimanima nije dozvoljeno

poCinju u uglu gde je sveti Crni

Kod zajednicke molitve

svih

LI

Alahovim ocima Muskarci

dela doticne osobe za Sudnji dan

da u njega udu . Hodocasnici

kamen uglavljen u srebrni rarn.

borave u ogromnom logoristu

Za ovaj kamen se veruje da je

ooLE

i zene su, rnedutirn, odvojeni, a imam koji vodi molitvu stoji

i pre nego StO udu

ispred. Citaju se delovi Kurana,

odlaiu uobieajenu odecu i

posle kojih sledi niz forrnalnih

oblace jednostavnu belu, koja

akcija koje ukljucuju klanjanje

je znak jednakosti sa ostalima i

i padanje na kolena (znakove

poniznosti pred Alahom

pokornosti Alahu) Za molitvu

LI

grad,

Kada dodu u Meku, odaju

se koriste narociti tepisi, koji se

postu najsvetijoj islamskoj

posle upotrebe uvek pakuju u

gradevini, Cabi (kocki), koja

rolnu, ne premotavaju se

je glavno fariste muslirnanskog

Post igra vainu ulogu u islarnu

obo:Zavanja sirom sveta. StojeCi

i podrazurneva apstiniranje od

u dvoristu Velike d:Zarnije u

jela, piea i seksa u toku dana.

Makahu, Caba je jednostavan

Muslirnani veruju da post

kamen u obliku kocke koji je,

pojaeava njihovu svest da se uvek

prema predanju, prva kuca

nalaze u Alahovorn prisustvu, a

sagradena za slavljenje Alaha, a

rnnogi rnuslirnani poste redovno

koju su obnovili Avram i njegov

u odredene dane tokom cele

sin !Smael Caba simbolizuje

godine. Post je, medutim, bi tan

Alahovo prisustvo i prekrivena je

za ceo mesec ramazan, deveti

crnim kadifoim platnom zvanim

mesec (lunarnog) muslimanskog

kisvah, koje se zamenjuje svake

Caba u dvoristu Velike

dzamije u Meki jedan je

rneteorit, sirnbol Bozije rnilosti i

od najsvetijih i najdubljih

moci koji je pao s neba

simbola islama.

V'

>

s:

SIMBOLI I UM MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE, NAUCNOG PROUCAVANJA LJUDSKOG UiVL\. . SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA, ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA.

Zig mud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog uma i da mogu da sadrze znacajne informacije

GORE

Zigmund Frojd ( l 856-1939 ),

SEKSUALNI Sli\!BOLI

kao "animus" i "anima" Animus

koji se cesto pominje kao "otac

Prosto receno, sve sto stoji

predstavlja rnusku, iii racionalnu,

psihoanalize·', pr.wio je razliku

uspravno i moze da prodre, iii

stranu psihe, a anima zensku,

izmedu s\·esnog i nesvesnog urna.

sto lici falusu na bilo koji nacin,

intuiti\·nu stranu; Ako se jedna od

Njegovo kljucno delo, Tumacenje

simbol je muske seksualnosti

njih potiskuje. moze da postane

snova ( l 900), postavlja tezu da

Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni

destruktivna: "negativni animus"

su simboli proizvod nesvesnog,

predmeti, kao StO

mo:i:e da dovede do rigidne,

SU

stapovi,

koji tipicno nastaju u toku

debla drveea i ki5obrani

kontrolisane iii napadne licnosti.

sanjanja kao nacin komuniciranja

(otvaranje ki5obrana uporeduje

On takode moze da se do:i:iYi

sa svesnim bicem iii egom

se sa erekcijom), mogu oznaea\·ati

simbolicno u snovima kao preteca

Nekadasnji Frojdov ucenik, Karl

muski organ ..

u duge primere

Po Jungu, musko i zensko su takoae psiholoska stanja, poznata kao animus i anima

LI

budnorn

Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se

mogu spadati planine, visoke

zivotu kao strah od muske

razisao sa rnentorom, razvijajuci

zgrade, rnzovi, naliv-pera iii

Jutoritarne licnosti

teoriju "kolektivnog nesvesnog",

banane. Nasuprot tome, sve u

rnitski nivo nesvesnog C:ija je

sto se moze uci, sto je skriveno

KOMPENZACIJA

simbolika pre arhetipska nego

iii lici na vulvu i/ili vaginu na

Jung je Yideo psihu kao

licna

bilo koji nacin sirnbol je :Zenske

sarnoprilagodaYanje: poku5aj

seksualnosti: na primer, doline,

da se kompenzuju oblasti koje

EROS I TANATOS

pecine, vrata, kutije, fioke,

su ispale iz ran10te2e da bi se

Frojd je identiflkovao dva

kredenci, voee poput smokava iii

preklapajuca i suprotstavljena

cvece poput ru±a. Zenske grudi

instinktivna poriva: eras i tanatos.

se sugerisu izvijenim iii okruglim

Eros iii seksualnost, predstavlja

SIMBOLl(NE STRUKTURE

oblicima, na primer kupolastim

Frojd je smatrao da um ima

poriv zivota, ljubavi i kreativnosti;

zgradama, talasastim breiul jcima

tri suprotstavljene unutrasnje

tanatos iii smrt je poriv agresije

iii bilo kojim okruglim rncem kao

i unistenja. Borba izmedu njih

sto

glavna je u ljudskom zivotu, pri

sam Frojd je shvatio da takve

cernu dolazi do neuroza kada se

stvari nisu nemino\·no seksualni

bi izbeglo cenzuru superego,

instinktivni porivi negiraju

simboli, pa se smatra da je rekao:

id koristi simbolicne slike

( zato StO

"Ponekad je cigara samo cigara."

za kominikaciju sa egom

SU

bolni iii

SU

tikve iii dinje. Medutim,

potiskuju u nesvesni um. Kao

ANIMA I ANIMUS

proizvodi nesvesnog, sirnboli

Za Junga

SU

na(in spoznavanja ovih

potiskivanja.

tendencije· id je nesvesno, centar instinkta i :Zudnje, ego je svesni deo bica, a superego prihvaceni samokriticar. Da

Za Junga um ima takoae tri

antidrustveni) i kada se GORE

rnuska licnost, iii

SU

mu ska i ienska

seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila, koje on porninje

glavna dela:. svesni um; licno nesvesno, riznicu individualnih "secanja"; i kolektivno nesvesno

lz frojdovske perspektive, meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskog tela. LEVO

z1uk m·ek pen ezan sa sn~snom mislju iza sebe, pJ je po prirodi

0

stvari unk bio manje od pojrna

0

koji je predstavljao Simboli su, c

s druge strJne, uvek oznacavali

z

vise od svog ocitog i neposrednog znacenja, upucujuCi na nesto sto jos nije poznato On je smatrao da simboli nastaju spontano u nesvesnom, da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom namerom. Verovao je da se javljaju ne samo u snovima, nego u svim vrstama psihickih manifestacija, govoreci da misli i osecanja, cinovi i

Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog, sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne ljudske teme

GORE

situacije, svi mogu da budu simbolicni !Sao je tako daleko da je govorio da cak i ne:Zive stvari

ch "saraduju" sa nesvesnim

pornirili njeni suprotstavljeni

ljudski organizam sazdan tako

mogu

delovi Kada se oni pomire, mi

da se razvija prema psiholoskoj

u redanju sirnbolicnih obrazaca,

smo psiholoski uravnotezeni

i flzickoj zrelosti Jung je o

na\·odeci primere potvrdenih

i postizemo celovitost On je

ovome govorio kao o ··procesu

priea

,·erovao da se simboli mogu

individualizacije", pri cemu

da rade, o slikama koje padaju

koristiti za istrazi\·anje granica

simboli koji poticu od nesvesnog

iii o ogledalirna koja se razbiju u

izmedu suprotnosti, au klinickom

pru:laju uvid u aktuelnu fazu

trenutku smrti njihovog vlasnika.

radu analizirao je simbole u

mentalnog i emocionalnog

snovima pacijenata, sagledavajuci

razvojJ pojedinca. Ovaj proces

ih kao putokaze u stanje njihovog

nije nesto sto moze da se

unu i indikatore ritma progresa

sprovede svesnom voljom, nego SJmo kao sto sernenka izrasta

U

biljku, de5ava se bez nase volje,

Organski razvoj je sustinski za

prema predodredenorn obrascu.

Jungo,·o rnisljenje, pri cemu je

Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog eoveka

Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za smrc'u.

easovnicima koji prestanu

VISESPRATNICA

ZIVOTNI PROCES

DOLE

0

postoji organizujuca inteligencija, izumitelj i izvor simbola 0

Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psihe. Na primer, govorio je o svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma San je poceo u sobi na prvom spratu,u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka; ambijent je bio prijatan i prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije, a namestaj mnogo stariji, datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuc'e, dosao je do masivnih vrata . Kada ih je otvorio, sisao je u pod rum i nasao se u

ovome je govorio kao o Ja i

divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno.

video ga je i kao nukleus i kao

Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno, ugledao je gvozdenu alku

ukupnost psihe Druge kulture

na kamenoj ploci i podigao ju je. lspod place nalazile su

takode izrafavaju svest o jednorn unutrasnjem centru: na primer, Grci su ga pominjali kao dajmon.

se stepenice koje su vodile u peCinu, koja je delovala kao praistorijska grobnica, sa lobanjama, kostima i komadima grncarije . Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja, prizemlje na licno nesvesno, podrum na kolektivno nesvesno,

ZNAKOVI I SIMBOLI Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola, govoreci da je

a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog, koji se granici sa "zivotinjskom dusom"

ARHETIPSIZI SIMBOLI Vcw\ ,rnjc da postojc L'brasci

dLibokih org,rnizujucih obrazaca

proistii:c \·ari1«1: ,rnima i ,rnimLis.

iii tcndcncijc koji org,1nizLijLI

iii ,irhctipo\ c. b,1c1juci S\ ctlo

na primer, mogLI sc poj,niti bo

prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji 0

LI

ccloj istoriji

CO\

CCJI1St\ Ji

na z,1jcdnicki izbor simbolikc LI

\ ilc i p,1tuljci iii bogo\ ii boginjc

cc lorn

koji su primercni s1,1koj tr,1diciji

S\

ctu

u s1·im s1ctskirn kultLirc1m,i.

Betmenovo porice od sposobnosti da prirodu senke sa ljudskom prirodom

GORE

iii rnitologiji

l\1g,rnsko poimanjc virda

KOLE!(T!VNO

bo prcdodrcdcnc mrczc

NESVESNO

Arhctipcn i rHrn pomazu da sin a ti mo zajcdnicb ljudsb

sudbinc, sanj,1njc ,1ustralijskih

N,1suprot Frojdu,JLing jc

iskust\'cl, bo StO

domorodaca i S\ i drugi

\ cro\ ao Lh sc simboli kojc

smrt, promcn,1 iii prcobr,1zcnjc,

mitoloski sistcmi, p,1ntcon

st\·,1ra ncs\·csno nc odnosc samo

cclo\·itost, rast i r,1z1·oj, uspch iii

bogoq iii pojcdin,1cno

n,1 licnLI gradu On jc z,1p,1zio

ncuspch. mudrost i ljuba\

SU

rc1danjc,

bozanst1 o, prctpost,1\ lj,1ju po jam

pon,1\ lj,rnjc nckih simbolicnih

nc\ idljirng utiec1ja koji stoji

sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih

Jr\

iz,1 S\ ,1kodncn10g zi\·ot,L KM!

slib kojc jc otkrio i simboLi koji

Jung jc dcfinis,10 cclm itost kojoj

Jung jc prcuzco 01aj princi].'

sc pojadjLiju LI mitu, rcligiji i

i r,1nio jc psiholosku tcorijLI

umctnosti,

Ser Galahad, iz legende o kralju /\rturu, sposobnost da budemo iskreni prema svojoj unutrasnjoj prirodi, ispunjavajuci tako za svetim Gralom

Jung jct\ rdio

Lw i u czotcrijskim

trc1dicijama bo sto jc ,1lhcmij,1 DOLE

ch simboliL1

igra \ ,1znLI ulogu u psihickim proccsinu koji LiticLI na ljLidski

s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto simbolizujc krug iii b ,1dr,1t J1 jc cilj proccs,1 indi\ idu,1lizacijc, prcko kojcg postajcmo

S\

oj,1

pr,n a licnost Potraga z,1 SYetim Gralom. LI

zi\ ot, s,1cfrza\ ,1jLici inform,1cijc o

lcgcndi o krJljLI Arturu. mozc se

ljLidskim cmocij,1111,1 i izraz,ff,ljLici

posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc

dLibokc duho\nc istinc

Ja: scr CaL1had pro11,1lazi Cr,1Li i uspinjc sc 1u ncbo. iii

JUNCOVI ARHETIPOVI

kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c

:\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski

prirodc Simbol kola iii kocijc

obr,1z,1c koji nekorn dog,1d,1jLI

obicno prcdstcn-lj,1 puto\ anjc

dajc simbolicno zn,1ccnjc

LI Ja. pobzujLici gdc sc doticn,1

/\rhctipo\·i nisLI b,1s moti\·i iii

OSob,1 IU!Jzi n,1 Zi\OtnOI11 putLI

simboli sami po scbi, ncgo pre

odnosu na S\Oju ccloYitost k.Lica

dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja

mozc da prcdsta\·lj,1 strLikturuJa,

koj,1 uticu na formir,rnjc simboLi

a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i

Jung jc rcuumc\JO ,Hhctipskc

pL1ninu

LI

slikc L10 ncsto ukorcnjcno u biologiju tcLi i njegcwih org,rna.

SENK,-\

sto n,15 f'lWCZLijC S,l cn1lLitin10m

Aspcktc prirodc nekc osobc koji

istorijom i n,1som zi1otinjskom

su ncs\·csni iii neintegrisani i

prirodom [h\·ao im jc nazivc

kojc tJ osoba smatra infcriornim

Lw sto SU Aninu, Animus. jJ,

iii losim, predstcwlja ,uhetip

Eros, i\L1jb i Scnb.

koji Jung opisLije bo Senku .

Jung jc sm,ltrao ,irhctipon~.

Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c

koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g

zcljc, ncrJz\·ijcna osecanja iii

ncs\ csnog. z,1jcdnickim eel om

idcjc i zi,·otinjskc instinkte

con•c,rnstn1, bcz obzir,1 n,1

Prozivljanna nesvcsno, Scnka

1«ulikc u rasi, mcstLI iii istoriji,

se poj,1\·ljuje L10 zlc licnosti u

iako simbolib koja iz njih

snovima iii mitcn·imci . Senka se u

kukuruza i zetve

snu mozc f.'Oj,1viti bo pro\ ,1lnik istog poL1 bo osob,1 koja s.111j.:i

Uloga lucle je cla bucle u C:e oni na vlasti vicleti svoju luclost KRAJNJE DESNO

U kultur,1111,1 s,1 rcstrikti\nim drustvenim zakonim,1. Scnk.1 Hsi kOI11f.1CI1Z.1Ciju t,1ko StO pc1st,1je

i\Iajkc Vestic.1 mozc d.:i

ist,1knutij,1. \',1mpiri su jedn,1 slib

pcrsonifikujc ljubomoran st,n

Senke Im.1juci ljudsko oblicje.

koji sc suprotst,1\ lja promeni

cmi zi\·e u t,1mi, s,1 skri\enim

ncke drugc oso be iii njenom

zclj,11na. i inL1cc snagu iz onog,1

ranoju On,1 b,1c.1 i:ini 1u ljudc

sto mi n,ui\·amo ·norm,1lnim

ch ih hipnotisc, uspalljujc ih iii ih zarnbljav.:i n,1 jednom mestu, drzcci ih t,1ko u

S\

ojoj \ L1sti

i\cgo\·anjc i z.:istit,1 su

Vesticc mozemo da s,rnj.uno u

r1 c1 j,1111 ,irhctipskih ulog.1 i odnos,1

otclot\·oreni u .:irhetipu i\Iajkc

\Tcmcnu promen,1, kad,1 jc tciiko

kc•ii nisu st.1til:ni ncgc• c1·oluti\11i

On,1 cbje zi\·otnu energiju

napustiti ncki n,1cin zi\ot.1 iii

('ln f'i"df.1 c•st,11 lj,1 d,1 zi1inw

deci. prij,1tcljim,1 i z,1jcdnici, ,1

sistcma \ere.

u nckc•j n:;ti polj,1

LU[);\

c•rg.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti

l\egJtin1,1 m.:ijb je domin,rntna,

i\Iudrost u ludosti prcdst.1\ lj,1

uticaj n.1~ih ,1kcij,i.

ljubomorn,1 i moze d,1 uzmc iii

sc prcko ,uhetipa Ludc. On nc

m.1g11ctsk,1 kc•jc istc•nc111e1w

pcwezJ1u je i s,1 rcprodukcijom i bujnim r,1stom u prirodi.

bo sto jL'

iii mitsku maticu kc•j,1

unisti zivot. l\eki jun go\ ci t\Tdc

postujc z,1konc

s\·ct,1 i izaziv,1 \last klon10\ i

s1 ctom l:iji se tL•k i smer

SJ ,uhctipom i\lajkc mora ch

su z,1jcdnicki \·ccini kultura u

Hcmc1w111 mcnj,1jLI p,,j,11 !juju sc

n,rnci d.:i negujc scbc i sopst\ cnu

svetu U Sckspiro\ im dr,rnumJ,

1i.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc

krcatirnu zin1tnu snagu d,1 bi

drnrsb luda jc

izbcgb ch budc dcstruktirna

uloga mu jc ch sc dosetbm,1 i

pok,uuju :;c LI s1,1k,,dnc\1wrn

Arhetip i\ Iajkc n.:ilazi sc

humorom suprotst,1Ylj,1 strogoj

iii c'tLI ,1 z.1ti111 ncst,1ju. Z,1 1us

u boginj,rnu zcmljc i ncba i

\ L1sti \·bdar,1. indircktno mu

k,1ie ch ,;mo ll!"l111jeni

u drugim licnostim.:i Velikc

nudcci mudrost

i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI

S\

akodnen10g

\Ii n de I z.1m i ~ l i,1 ,irh cti r•sku

d,1 zcna kojJ je j,1ko po\·ezan,1

nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.:i,

cest lik, a

z,1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist,1riju

LI

m,1ticu

U nigcrijskoj mitologiji. Edsu

l\ut, licnost jc koj.i nJtkriljujc

je bio bog luda koji sc \·coma

ul,1g,rn1,1 iii dulw\im,1 koji n,1s lil:1w dc•diruju ,1li h•ji su i dco

mJjcinsku z,1stitu Crcb boginj,1

zabadj,10 inzivajuci s\ adu mcdu

zcmljc Dcmetr,1 (rimsb Cercra)

cL111ovinu z,1jcdnice. Nosio jc

po\·ezujc sc i s,1 nujcinstvom i

scsir cij,1 jc jcd1u polo\·ina bi la

SJ zct\·om, a njeni gl.1n1i simboli

cn·cna ,1 drug.1 pL1\·a, t,1ko da bi

su jcCJ.m i kukuruz, usc\'i bitni

J...:oncq•t formalize•\ ,rn LI t,1b im tcorij,1ni.1 koncqit s1w1 ic1enjskih

pomognu u zonama sukoba

sc ljudi prcpir,1li u vezi s bojom

iii mitskih c•br,1z,1c,1 kc•ii :;u temclj

ZJ zirnt. i\!Jjcinski ,1spckt i\farije

tog sesir.1. Dakle, iako

S\

n,1lazi sc u njenoj poja\·i bo

d,1 inu destrukti\·an utic.1j,

ch sirnbolicni prLlccsi tr.1ze od

Kr.:iljic,1 zcmlje

ovim marifctlukom pomagao je

n,lS d,1 SC prozi\ c S\

ljudima da uvide da postoji vise

n,1l:in sh1 ,1t,rnj,1 c•\ ,1g,1 jestc ch iz,1

nacin,1 posnutr,rnja stv,ui.

S\

Dcstruktivni aspckt arhctip.:i i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc

S AR/\( l
SC

i:inilo

boginjc Kali, koja jc rusiteljb

,1kodne\11og iskustL1 sugcrisc

CSl!Ll.

Jed,rn

,1k(1g ljudskog sukob,1 postojc

mi ts kc price koic pokus.11 .1jLI d,1

,1li i boginja stvaranja i nstite.

VREMENSKI DUHOVI

Vcsticc u snovima i bajbnu

Savremcni terapeut dr Arnold

mogu takode d,1 predstavljaju

Mimic! upotrcbio jc rcci

ncgativni aspckt arhetipskc

"vremenski duh" da bi opisao

sc odmot,1ju

PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA NA PROCESE Procesni postupak doprinosi

vodi reakcija pacijcnta na ncko

proucavanju znakova i

tumacenje pre nego samo

simbola zato sto se priblizan i

tumacenje.

najekstremnijim iii najhaoticnijirn dogadajima na bazi toga StO

SU

TUMACENJE REAKCIJE

ukorenjeni u arhetipske obrasce

SIMBOLA

Telesni simptorni. teska mentalna

Glavni koncept kod procesnog

stanja, zivotne promene i globalni

postupka. koji jc svojstven

konf1ikti, mogu se slwatiti

taoizrnu i mnogim drugim

kao arheti pske i simbolicne

tradicijama orijentisanim na

manifostacije koje traze da budu

prirodu, jestc da ga rndi reakcija .

otkrivene i svesno prozivljene

lako sirnbol rnoie da bude

preko 1us u svakodnevnom

proturnacen od strane nekog

iskustvu

strucnjaka, najbolja tumacenja se

PROCES PROTIV STANJA

odgovorirna ispitanika

ogledaju i potvrduju signalima i Mindel istice da mi nastojimo da sagledavamo zivot u smislu

Eksplozija koja se dogaaa na rubu svesti u snu iii kod "eksplozivnih" fizickih simptoma moze da znaci potrebu da budemo emocionalno izrazajniji GORE

DOLE DESNO Rubovi se javljaju u prirodi tamo gde se sastaju dva ambijenta Psiholoski "rubovi" nalaze se ta mo gde nailazimo na granicu onoga sto znamo iii sto verujemo da mozemo da shvatimo

Sanjanje izmaglice iii mag le predstavlja zatamnjenje nasih uobicajenih percepcija, prisiljavajuCi nas tako da koristimo druga cula za dozivljavanje sveta DOLE

Pozitivna reakcija predstavlja informaciju koja ukazuje na iii

stanja - cvrstih sirnbola, cvrstih

pokazuje put kod postupka neke

znacenja, cvrstih identiteta. stanja

osobe . Kada terapeut turnaci neki

Sezdesetih godina XX veka

urna - dok stvarno zivimo u

simbol iz sna, pozitirna reakcija

psiholoski teoreticar i terapeut

s\·etu procesa - dobijajuci stalni

moze i ne rnora da bu de verbalni

Arnold J\!indel postavio je opus

dotok signala i informacija On

odgovor na turnacenje, ali is to

zasnovan na snu, koji je kasnije

pravi analogiju zivotnog procesa

tako moze se naci u drugim

preirnenovao u psihologiju

sa prugom kojom se krece voz,

signalirna i odgovorirna, kao sto

orijentis,rnu na procese iii

pri cemu stanice predstavljaju

su nesvesni pokreti, osecanja

procesni postupak Mindel je

prinemena stanja Kod proccsnog

i cuvstva, vizuelna iskustva iii nenarnerni zvuko,·L

prona5ao nesto zajednicko u

pristupa, sirnboli se sagledavaju

teoriji i mudrosti kvantne fhike,

ne sarno kao nesto sto irna

jungovske filozofije, 5amanizrna

fiksna znacenja, nego i kao deo

PRIMARNI I

i t,10izma, skupa sa drugim

aktuelnog fluidnog procesa koji

SEKUNDARNI PROCES

socioloskim i psiholoskirn

zahteva stalan oprez

pristupirna Procesni postupak predstavlja fonornenoloski pristup

lz perspektive procesa rnogli

Jung je tvrdio da neki sirnboli imaju fiksna znacenja, da

SU

bismo razrnisljati o simbolima kao o snimcima u datorn vrernenu

koji nastoji da poveca svest ljudi

arhetipovi koji nadilaze kulturne

i na datom rnestu. Prirnarni

o obrascu, karakteru i toku onoga

i vremenske razlike . Osnovu

simboli su poznate stvari s

sto dozivljavaju

procesnog postupka terapeuta

kojima se identifikujemo Na primer. znamenja i uniforme koje nose policajci, vatrogasci iii lekari sirnbolizuju njihovo identifikovanje sa ulogom i profesijom, i za njih predstavljaju primarne simbole Nacionalne zastave i himne sportista na Olimpijskirn igrama takode su primarni simboli Kada ljudi

spavaju, njihov primarni proces

sekundarnih procesa kao "rub"

iii identitct poja\·iee se u snovima

Rub odreduje granice onoga

kao simbolicne licnosti kojc su im

sto mislimo da jesmo. On jc

0

poznatc, iii kao aspckti njihove

odreden svesnim iii nesvesnim

0

proslosti Sanjac cc govoriti o

uverenjima koja posedujemo

tome da jc L1ko prcpoznao te

o sebi i boji nasa gledist,1 i

ljudc. Tokom d.rna primarni

perspektive

proces sc 1ulazi u ulogama,

0

Rub je nafa rastuca granica

govoru tcla. nacinu pona5anja i

i psihicka "kofa" Kad god se

u drugim signalima koji su bliski

suocimo s necim nepoznatim

idcntitetu doticne osobe Sckundarna simbolika mozc

rel="nofollow">

z

iii s neC:im sto naru5ava nase

z

viclenje svcta, nalazimo se na

z

>

da nas inspirise iii uznemiri: ona

rubu. Simboli ruba su zajednicki

r.1dosti iii riade .•1li moze takode

predstavlja nase aspckte s kojirna

mitologiji, folkloru i snovima

ch znaci prcobrazcnje iii prclazak

sc nc identifikujemo tako lako, ali

Rub sume je linija izmedu

ukazuje n.1 nase dublje procese

bezbednosti i ufasa, izmedu

i cvoluciju. Sekundarni proces

svesnog i nesavesnog, izrnedu

na novi ni\ o LI zi\·otu.

narusav·a licni identitet neke

ljudskih carstava i prirode . To

KA.KO KOi\!UNICIRA.JU LICA. IZ SNOVA.

osobc i dozivljan se kao nc5to

je rnesto na kojem napustamo

l(ada zamislimo tclo kao cclinLI

··drugo' Na primer, kada se grupa

poznato zbog nepoznatog.

koja s.rnj,1, cini nam sc r.uurnno

ljudi rugJ. nekoj drugoj grupi,

Kao suma, rub izmedu dana

da lic.1 o kojima noc'L1 sanjamo

Licnosti kao StO je "crni vitez" pojavljuju se simbolicno u snovima, a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni

GORE

osobine koje ismavaju mogu da

i noc'i predstavlja granicu

trcba t.1kodc da sc izr.ue LI n.1sern

budu projektovan.1 sekundarna

izmeclu sntlosti svesnog i

tclu z,1 ncmc d.rn.1 Na primer,

svojstva samih rug,1lica

tame nesvesnog, iako je rec

neki co\·ek se idcntifikovao

SIMPTOM\

o ciklicnom rubLI koji se

sa flcksibilnosc'LI i komotnim

Mindelovo

su oni koji su nam nepoznati:

ritmicki ponavlja Mnoge

pon.1sanjcm, 1n sc konccntrisao

Sekundarni simboli u snovima

interesovanje za odnos izmeau

medvcdi, gurui, vode, misteriozno

kulture smatraju C:asove sutona

na opL1st.rnjc tcla i\!edL1tim,

cvece, mutnc licnosti, ncprijatelji,

prelaznim vremenom u kojem

izncnadio sc kada jc otkrio da

i informacija koje

napadaci i ljubavnici naseg

srno najblizi duhovima rnrtvih,

ljL1di pric,1ju o ncecm napctorn i

se kanalisu kroz

svcta sna Sanjanjc medveda

iii nemenom kada vile izlaze da

ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI.

telo dovelo ga je u situaciju da radi

u kavezu, na primer, moie da

se igraju Nasuprot tome, zora

sto se nunifostovalo njcgon1m

predstavlja medvedi aspekt

simbolizLlje radost i budenje,

pozom Post,10 jc 11.1pct i dobio

idcntiteta tc osobe - mozda

sveze videnje stvari

je glarnboljLI koja je kao i;lem

gncv, snaga iii veza sa zernljom

Rub stene ima konotacije

simbolike snova

s i':ovekom koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci

pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo

iskustvo vezano

- koji je zakljucan Sekundarne

straha i propasti, ali je u isto

vise nagbska na o\·e sirnptorne

za tumor, C:ovek

inforrnacijc ovc vrste mogu

vreme simbol strasnosti i

i pojac,1\·si napetosti u njima,

je osecao da ce

se pojaviti u toku dana kao

ushicenja Videne s mora,

sln·atio je da stoji i hoda popL1t

potistenost iii kao napetost tela.

stene mogL1 da budu simbol

viteza LI crnom oklopu Besc

Sckundarna sirnbolika obicno

nade za putnika koji se vraca

otkrio da je prcvise opL1sten

eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja

se projektuje na "neprijatelja" iii,

i snage protiv neprijatelja,

i da treba da se drii svojih

koja je godinama

suprotno torne, na ljude kojima se

ali su stene isto tako mesta

L1nutr.1snjih standarda

zadrzavao Kasnije

divimo.

samoL1bistva. Najznacajniji rub

RUB

Procesni postupak trazi od

jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti,

nas da re\·idirarno krut pristLlp

cesto predstavljen grobom

zi\·otu i simbolicnom znacenjLI,

grada u kojem je ziveo.

Mindel definise aranicu izmedu

Kao metafora, srnrt moze da

razvijajuci svest da srno deo toka

naseg primarnog idcntiteta i

simbolizuje corsokak iii gubitak

LI sirnbolicnom kosmosu.

"'

se setio da je sanjao bombu koja eksplodira u centru

>

SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT s dcmonom Humbabom U

izmedu civilizacija iii izmedu

Homerovoj Odiseji, Odisej je

poznatog sveta i didjine iii

bio zarobljen na ostrrn Ogija,

nepoznatog U filmu Stenlija

neprestano odolevajuCi nimfi

Kjubrika, 2001: Odiseja u

Kalipso koja je pokusala da

svemiru, prag se prelazi ulaskorn

owoji njegovo srce. Bog Hermes,

u svemir, dok je Homerov

Zevso1· glasnik, konacno je rekao

Odisej putovao rnorem. U starirn

Kai ipso da ga oslobodi, posle

sagama i junackim prii:arna,

cega je pocelo njegovo traganje

more je opisivano kao nepoznato

Kralj Artur, uz porno( Merlina,

prostranstvo, puno rnisterija

zapoceo je putovanje zalwaljujuci

U rnodernom do bu, svernir je

jedinstvenoj sposobnosti da

postao novi simbol nepoznate

izvuce mac iz kamena.

teritorije. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom

CUVARI

dnevniku svernir se pominje

Kako nalazimo put u zivotu?

Licnosti pomagaca iii cuvara

kao "konacna granica" u kojoj i:e

Sta cini zivotni put znacajnim

otelotvoruju osobine koje su

Enterprajz traziti nove civilizacije,

i ispunjenim? Komparativni

potrebne za kretanje na junacko

putujuci "gde nijedan i:ovek nije

mitolog DfozefKembel znao je da

putovanje Junak je u poeetku

ranije do5ao"

bzc s1ojim studentima, "Sleditc

cesto slab iii neiskusan, ali dobija

s1·oju srecu", 1·erujuci da je to

podrsku cuvara koji moze da

INICIJACIJA I PROVERE

najbolji nai:in da se otkrije pravi

bude stariji, mudriji C:ovek, neka

Prelazak praga podrazumeva

uveo je pojam

zirntni put ,\[itologija i simbolika

zivotinja iii boianstrn.

suocavanje s novim izazovima

ekoloskog ja,

mnogih kultura predoea1·aju zivot

preko kojeg ljudi

kao put samoostvarenja putem

cm·ara simbolizuju celu psihu

postojanje Ovo je svrha

shvataju duboko

razHlj<1 s1·esti o, i 1·eze sa s1·etom

individue. Mentori i cuvari

inicijacije ( uvodenja) u mnogim

Odisej je bio zastic'en i zarobljen sedam godina u pec'ini nalik utrobi, gde je bio suzanj nimfe Kalipso GORE

EKOLOSKO JA Filozof Arne Nes

poistovec'ivanje s

oko n<1s

prirodom Ekolosko ja je poznato

U psiholoskorn smislu, licnosti

koji nadrna5uju svakodnevno

otelotvoruju svojstva kao sto

kulturarna, preko koje pojedinci

su ljubav, vernost, zastita, 1·era,

iii grupe prosiruju svoj identiteL

PUTOVANJE JUNAKA

hrabrost, snaga i magija Duh

Kada junak krene na put, suocava

koje odrzavaju

U arhetipskom putovanju junaka,

cuvar kod Navaho Indijanaca,

se s nizorn mocnih neprijatelja

blisku vezu sa

simbolika se odnosi na ljudsku

Zena pauk, zastitila je ratnike

iii uvodnih provera, ukljucujuCi

borbu za nalazenje identiteta i

blizance tokom njihovog

svakojake izazove, bitke i

smisla znacenja i snhe. Junacki

putovanja ka suncu, kuci njihovog

zavodenja, otkrivanje junaku

mnogim kulturama

svetom prirode Jedna nabrajalica plemena l\lavaho glasi "Planine,

ciklus se rnoze opisati u tri

oca . Ona ih je snabdela zastitnim

sopstvenih rnoci i slabosti .

postajem deo njih

izrazita dela: poziva na avanturu,

obrucem sa orl01·im perjem

Svaka junacka pobeda u stvari je

uvodenje i ponataL

da odbija neprijatelje. Mladi

pobeda junaka nad sopstvenim

mavarski junak Hatupatu, koga

slabostima,

Trave, vatra, drvo, postajem deo njih

"

Australijski uroaenici

Na pocetku traganja, junak se poziva da prede fizicki iii

su braca maltretirala i zatim

U jungovskom smislu Senka,

dozivljavaju

psiholoski prag i da ude u

ubila, vratila je u zivot atua,

koja otelotvoruje poricane liene

sustinsko

slabosti kao StO

preko inicijacije

nepoznato iii u carstvo nesvesnog

natprirodno bice u obliku rnuve

poistovec'ivanje

U starom sumerskorn spevu,

zunzare, koje su poslali njegovi

lenjost, ponos, kukavicluk,

sa zemljom,

neurnorni kralj Gilgames pozvan

roditelji

sebienost, ljubomoru i

svojim pomocnikom Enkiduom,

PRAGOVI

pobedena iii prihvacena i

da bi na kraju proputovao kroz

Junacko putovanje uvek

integrisana To moie da znaci

Iran do jedne sume da se bori

podrazumeva prelazak praga

borbu s nekim neprijateljern

sagledavajuc'i to ne kao simbolicnu, nego kao osnovnu stvarnost

je u avanturu preko susreta sa

SU

egoizam,

ambicioznost, mora da bude

iii suocavanje s nekim drugim

vepra i lubwe lisice

izazovom Jedan od zadataka

svako predstavlja jednu od

od kojih

zmaj Moze da bL1de dragoceni

koji dobija Heraklo (Herkul)

osobina koje koristi Bersilak

predmet, kao sto je vatra koju je

jeste da za jedan dan ocisti vise

LI pokusajima da ga zavede -

Prometej L1kr.:io bogo1·ima da bi

desetina dubrista nagomilanih od

prikazuje njegovo odbijanje da

ljL1dski zivot LICinio podnoslji\·im

vise stotina goveda u Augijevirn

podlegne njenim zavodenjima

nekoj pecini. koje cun u-sp.n.:ini

Blaga nesvesnog sc retko

stalarna, pretvarajuci tako jedno

J unake obicno op cine \·estice,

prljavo mesto (iii nepozeljni deo

vile i dernonske ljubavnice koje

sposobnost da se suoci sa s1·ojim

sebe) u nesto prihvatljivo

pokusavaju da savladajLI snagL1

dL1bokim strahovima

Junacki bojevi cesto

njihove volje iii da ih L1spavaju

oslobadajLI dok eovek ne razvije

Neki jL1naci moraju se pomiriti

podrazumevaju da junak

Odisej je naterao clanove

s,1 ocem, oznacavajL1ci trenL1tak

izla:l:e sopstveni zivot za neku

posade da napL1ne LISi voskom da

kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1

drugu osobu ili ideal. Za duse

bi se spasli od zavodljive pesme

koja im pripada LI drustn1

asteckih ratnika srnatralo se da

zanosnih sirena On sam nije

Neki drugi, posto LIS\'Oje sva

dobijaju razlicit raj, zavisno od

mogao da odoli zado\·oljstvLI da

iskL1stva trag,rnja, posti:Zu

vrste junastva koje su pokazali

ih cL1je, ali je naredio mornarima

apoteozLI - postajL1ci bog JL111.:ik

Ovo bi se jednako odnosilo na

da ga zave:Zu za jarbol, da ne bi

se sada koleba izmedL1 sveta

ratnike koji poginu u boju i na

skocio na stene

wakodnevne stn.rnosti i s\·eta

:l:ene koje urnru u toku porodaja

JL1nak takode cesto mora d,1

bogova Gilg.1mesu se ne otkriva

Mnogi junaci su ubili zmaja da

otpL1tL1je iz zivota u carstvo

tajru besrnrtnosti, ali se on vraea

bi spasili dernjku u mukama,

smrti . U sumerskoj legendi o

kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\·enoj

simbolicno oslobadajuCi ili

lnani, boginji neba, ona silazi u

smrtnosti i sa sposobnoscu da

stiteCi svoju dusu ili :l:enski

podzemni svet, dozivljavajL1ci

zi\·i i uziva u zivotu.

aspekt od pustosenja ljubomore

srnrt, da bi vratila ljubarnika

ili sile

u zivot. Jona LI Starom zavetu

U kasnosrednjovekovnoj prici, vitez Don Kiliot je izjahao

zavrsava u utrobi kita, da bi se kasnije ponovo rodio s novim

da se bori protiv divova, ali je

mocirna. Mnoge totemske

nai5ao na vetrenjace, savremene

kLllture prik~zuju vodu plemena

simbole novog mehanistiC:kog

kako ga prozdire totemska

gledanja na svet koji su zamenili

zivotinja, postajL1Ci tako jedno s

stara cudovista. Sve vise se od

torn zivotinjorn .

modernih junaka trazi da se

Ma kakvo iskL1senje da je u

rvu sa tehnoloski naprednirn

pitanju, prave osobine junaka se

neprijateljima, simbolirna nase

pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme

rnehanisticke prirode.

putovanja Svaki neprijatelj koji

Junak je cesto izlozen

se pokaze sirnbolicna je strana

zavodenju ili ponudama

jLlnakove celovitosti koja ceka

moci, ili se drzi pod cinima

da se preobrazi i integrise

ili transom. U arturovskoj prici Gavejn i Zeleni vitez,

POVRATAK

ser Gavejn mora da se odupre

Kada junak shvati ciljeve

nasrtajima zene Zelenog

traganja, rnoze da se vrati sa

viteza, Bersilak, da bi dokazao

bogatstvorn ili vizijom koji ce

da je pravi vitez. Gavejnovo

koristiti zajednici Moze to da

lovljenje nevinog jelena, divljeg

bude veliko blago skriveno LI

Junacki Prometej donosi dar vatre C:ovecanstvu

GORE

ooLe Don Kihot je imao plahovit karakter i bio je resen da zivi punim zivotom kao dace uskoro da umre.

SIMBOLIIZA SNA zavisnost iii gubitak uloge iii identiteta, bile bi zato po\·ezanc SJ

zivotnim mitonL Jz,lZO\

s\·,1kodnernom ja iii ··i\!alom ti' jeste da serves Velikim ti dok ono ne post.rne saveznik inc oda s\·ojc tajne

TE HNI KE PO J ACA \!ANJA Velika pa:lnja pokLrnja se znakovima i simbolim.i u skladu s nasim r.icionalnim razumcvanjern i spoznajorn njihovog znaecnja. Medutim, kada im pridcmo celovitijc, postaje ocito da Cc dublje razume\·anje znakova i simbola psihe ukljuciti ne sJmo n.is um nego i mudrost teb i Jacanje simbola u snovima maze da utice na Vas budni zivot

GORE

Prema Jungu. ukupnost

Indij.111ci pronalaze zirntni put

prirodc Poj.1c.n-anje se odnosi

ccn·eko\'og zivota u snu

sledcci uputstva koja dobijaju u

nJ koncentrisJnje na simbolicki

predst,1\·lj.1 njego\· potencijal

snovima

s.idrzaj, bilo u snovim.:i, masti,

individualizacije Dok

Arhetipski lik vestice maze simbolizovati zensku moc koja je dobra iii zla

Za snove u detinjst\'u se

odgovaramo na licni s\·et

kaze da sadrze obrascc koji su

simbolike mi putujemo stazom

simbolicni

koja vodi ka s.11110razumey,rnju,

iii put Oni obicno prikazuju

iii prema Ja, koje je Jungov

svakodnevnu licnost kojoj prcti

prototip celo\·itosti

iii je s.n-laduje neki snazni rnitski

2.1

nas zivotni mit

DOLE

telu iii prirodi, osnazujuci iskustvo t.iko d.i se odrnota, ornogucujuci njegoYoj mudrosti da buja

JUNG OVA AKT!VNA

lik kao sto je vestica, Jcti iii talas,

J\L\ ST A

ZIVOTNI MIT

koji predstavljaju aspckte nasc

Aktivna rnasta je psiholosko

J.1 ima p.1ralelc u unutra5njem

celovitosti n.i koje cemo naici

orude koje moze doprincti

dajmonu Grka, u geniju

u toku zivot.1. Na primer. neka

postizJnju celovitosti iii

Rimljana i u st.uocgipatskom

dernjka rnoze da pati od uiasnih

individualizacijc Om

ka (duhu zivotne sile koja je

snova u kojima je \'ija \·es ti ca,

podrazumeva direktnu vezu

stvoren.1 sa individuorn i koja sc

.1li podsticanjc d.i sama igra

iii konfrontaciju sa nes\·esnim,

s njom ponovo spaja prilikom

ulogu Yestice rnoze joj pomoci

bez potrebc za testiranjima i

smrti); u primiti\·nijim kulturama

da savlad.i stral10\·e pronalazcci

tumaccnjima

pojam duha vodica vidi se u

nove sopstvene zenske moci

totemskim zivotinjama i biljkama

Zivotni mit je osnovni obrazac

Kach se pacijent analizira, prva faza podrazumeva izvestan

koje stite pripadnike bratstva

iii mitski potencijal koji oblikuje

stepen "sirnbolickog prenosenja"

Indijanci iz plernena Naskapa,

i organizuje zivotni put Co\'eka.

u kojem pacijent nesYesno

sa poluostrva Labrador, \·eruju

Dr Arnold Mindel govori o

prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na

da je njihova dufa unutrasnji

ovom mitskom potencijalu kao

terapeuta. koji drzi ove projekcije

pratilac koji se zove Mica'peo

o "Velikom ti", koje je temelj

dok pacijent ne bude spreman da

(iii "Veliki C:ovek"), koji se nalazi

preokreta u nasern zivotu. Sve

ih integrise Na primer, ter.ipeut

u njiho\•om srcu, a posle smrti

poteskoce u zinitu, kao sto je

mozc predsta\·ljati negativnu

se reinkarnira u druc 0 bice Chi

prekid veze, hronicno oboljenje.

iii pozitivnu majku, oca iii

7

"

autoritativnu licnost za pacijcnta; preko terapcutske \'cze pacijcnt

$: w

moze da n.rnci da intcgrisc

0

osobine koje su projekto\·ane

>

Jung je jednorn rekao da je

\J)

z

ulazak u snove i koriscenje

>

aktivne mastc sustinska druga polovina analize. te da bez aktivne maste covek ne bi nikada mogao da postane istinski nezavis.111 od psihoterapeuta. Osnovni pristup aktivne maste jeste da bude sto vise sarna i ncuznemiravana, koncentrisuci se na sve ono sto dolazi od nesvesnog C:esto

ee se u ovoj

situaciji poja\•iti slika ili zvuk,

U potonjim godirHnu,Jung je

kojc zaista zauzimaju ove kanale

kojima ne sme da se dozyoJi

\cliki dco Hcmen.-i prcl\odio

nastoje da 1us uznemire, pa ipak

da ponovo potonu u nesvesno:

zaokupljcn akti\110m nustom.

u isto ncme mogu da imaju

to se moze postiCi crtanjem

igr.1juci se u pcsku i klesuCi

znac.1j.111 simbolicni sadr:laj,

iii slikanjem, zapisivanjem ili

kamcnc skulpturc kod kucc u

ukarnjuci n.1 nunje poznate

izra:lavanjem istog pokretima ili

Bclingenu.

S\ .-ijc,uska

GORE Za snove adolescenata i dece, bilo da su dobri iii losi, veruje se da sadrze obrasce koji simbolizuju nas zivotni put

.1spckte nase licnosti

plesom Posredniji pristup aktivnoj

POJA.CAVANJE PROCESA

SENOJ TEMIJARI

masti predstavlja pisanje prica

lnspirisanJungo\im pristupima

Z.1 neke kulture. pojaca\·.:mje

DRAGULJ U RAN I

o nekoj drugoj osobi; ovaj

poj,1c,l\·,111ju. dr Arnold l\[indel

simbola sna predstavlja drugu

postupak neminovno uvodi u

jc raZ\ io cksplicitniji pristup

prirodu Scnoj Ternijari iz

igru pripovedacevo nesvesno

pojacavanju snolikih inform,1cij.1

severnc l\Lllczije pridaju

Jung je takode govorio o

kojc sc dcs.1\ .1ju u 1.1zlicitim

\·cliki znacaj zivotu u snovima,

u borbi s koznim

razgovorima koje je vodio sa

kan.1lim,1 pcrccpcije

.:r istrazi\·anjc i izra:l.:rvanje

poremecajem koji je

personifikovanim glasovima

l(ao indi\ idue im.11110 omiljcne

zivota u sno\·ima koristi se za

Rouz-Emili Rotenberg koristila je aktivnu mastu

imala od detinjstva Ona je opisala kako

nes\•esnog kao o kasnijoj fo.zi

iii ·zauzctc kanale perccpcije (iii

un.1predivanje drustvenog zivota

aktivne maste. U neme kada

cula) i ncomiljenc iii ·ncz.1uzctc

i projekata zajednice Oni koriste

preko kreativne igre

bi se nalazio u posebno niskoj

kan.1lc. Ncki ljudi zamisljaju

s.:rlji\"i oblik tr.rnsnog plesa i

U pocetku je gledala

je preoblikovala sebe

zirntnoj tacki i kada bi se osecao

i poim.1ju fizicka cu\·stva

zajednickog pevanja da bi se

na oziljke na telu

deprimiranirn, Jung je govorio da

prvcnstvcno u slikama, dok drugi

povczali sa s.1drzajima iz snova i

kao na inferioran

vodi duge i duboke razgovore sa

tunucc

pojac,1li ih .

mudrom unutrasnjom licnoscu

osob,1 tcii Lfa sh\ .1ti wet putcrn

zvanorn Filomena, od koje je

slika iii prcko Z\uka i reci, onda

pricanjc snova

vreme dorucka,

pocela da se odnosi

dobijao velike uvide .

on.1 zauzima vidne iii slusne

pa ako se dete plasi nekog sna, na

prema oziljcima kao

kan.1lc. Za osobu koja prirodno

primer sna u kojem pada, roditelji

pre ma "zvezdama" iii draguljima, vodicima

Jung je uveliko sagledavao

S\

et rccima. Ako ncka

deo sebe, koji je zelela da ukloni,

Senoj Temijari takode podsticu z.i

aktivnu mastu kao nesto sto

f.l\'orizujc ··osecanje iii pokret

ce pomoci detetu da nauci da

zarnenjuje vaznost sanjanja,

kazc sc da zauzinu kincsteticne

sanja razumljivo da bi moglo da

jer je ona direktno povezana

ka1ulc pcrcepcije U svakom

kontrolise tok sna

sa arhetipovima i njihovim

sluC:.lju, drugi kanali

pojacavanjern i izrafavanjern.

relati\no nczauzeti lnformacije

ec

biti

tada dete

moie da promeni nekontrolisano padanje u kontrolisan let.

ali je vremenom

u delove sebe za koje je osecala da su van kontrole i da bole .

SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA Sat koji se zaL1stavlja LI trenL1tkL1 smrti vlasnika dobar je primer sinhronizovanosti. Teorija sinhronizovanosti koristi simbole da bi saopstila znacenje dva inace sasvim razlicita dogaaaja, stvarajL1ci tako "fL1nkcionalnL1 koincidencijLI" SASVIM DESNO

0 C'.l

Jung je sko\ao tcrrnin "sinhronizo\ ,111ost da bi opisao poklap,111je Lha iii\ ise dogadaj,1

ZJ

kojc je

OSCCaO ltJ

ne mogu d,1 budu samo st\·~u sluc,1j,1 U knjizi iz 1952 godine.

Sinlzronizovanost: akauzalni vezivni princip, izlozio je tcoriju dam ,1 nsta "funkcion,1lnog poklap,111j,1 unutrasnjeg i spolj,1snjeg iskust\ a nijc u \las ti principa buz,1lnosti, ncgo je st\ ar unutr,1snjih psihickih stanja koja uticu na spolj,1snjc dogadajc

0\ ,1j konccpt jc iskoriscen za obj,1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih fcnomcna bo StO

SU

tcJcpatij,1,

,1strologij,1 i tumaeenjc t,uota. U slucaje\·i1n,1 sinhroniZOY,111osti, st\ ari kojc pri\·idno ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc stojc u \ ezi zato sto, po Jungo\·om misljcnju. dcle zajcdnicko tlo

sinhronizo\Jnosti, u kojcm mu

ncme1u i prestanak rJda srcJ

unus mzrndusa iii "jcdnog s\·et,1,

je jedn,1 p,1cijcntkinja pric.:da o

Slicno tome. postojc mnogi opisi

mitsku dimcnziju koj,1 sc nalazi

snu u kojcm jc dobila zbtnog

ogledaL1 iii slika kojc padaju

iz,1 celokupnog zi\ota . Tahi

balcg,u,1 Jung. koji je bio ledima

1u pod i razbij,1ju sc u trcnutku

dogadaji prcnose funkcionalne

okrcnut prcma prozoru, cuo

nccijc smrti. sto prcdst,1\ ljJ

simbolc preko praga koji sc naL1zi

je u istom trenutku kucanjc

simboliku razbij,rnjJ zcmaljskc

izn1edu ncs\·csnog i s\·csnog,

u staklo i iznenadio se bdJ

slikc

POKLAPANJA U ISTO

b,1legara, koja jc lupaLi u prozor.

POKLAPANJE U ISTO

VREME IN;\ ISTOM

G,1lcg,1r jc egipatski simbol

\'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I

MES TU

suncc\'og ciklusJ i ponon10g

l\fESTll\L\

Jung je dirno ispric,10 jcdan

rodcnja (iii prcobrazcnj,1). pJ je

Do otkrica poncbd dolazi u isto

od sopstYenih dozidjaj,1

iskljuciYo r,1cio1uln,1 perspekti\ ,1

Hcmc 11,1 razlicitim mcstimJ;

pacijcntkinjc prcma situ,1ciji bil.1

prcma biologu Rupcrtu Scldrejku

jc ugled,w bub,1zlatu. roLL1ku DOLE I DOLE DESNO

Odbljesci svetlosti LI vodi predstavljajLI primere nacina na koji pokret i svetlost mogLI da nas privL1kL1 i da "koketirajLI" s nasom paznjom

promenjcna on1m epizodom Drugi Jun go\ primer odnosio

O\

o sc dcs,wa uslcd arhetipskih

obr,1z,1c.i koji uticu na strukturni

se 11,1 casO\ nik s kLitnorn z,1

razyoj On1 poj,n u jc opisao

koji sc pricJlo da sc z,rnst,1\·io

Ken Kiz u knjizi Stoti majmun

u trcnutku kad,1 jc. I :-86,

( 1981) _/Jp.rnski naucnici su

umro pruski cJr Fridrih Veliki.

30 godin,1 proui:,1\'ali majmuna

ZaustJdjanjc c,1son1ib u

iVIacacca fuscata, bda su 19 52.

trenutku smrti njihlwih dasnib

primctili d,1 2cnb rn,1jmuna

snutra sc cestom poja\ om i

r,1nij,1 no\·o ponasJnjc: poccla

\'Crovatno simbolizujc kr,1j

jc da pcrc u potoku indijske

···-----·----------------------------------

krornpirc pre ncgo sto bi krcnula Lh ih jcclc Chu

110\U

Pn·c fosilnc ostatkc

z

nenadcrt,1lca pro1usli su 1856.

\estinu

::;:;

s,n "1Lhlc su nujkc i mL1dc

godinc r.idnici u bmcnolomu

rnajkc, ali nc i st.iriji majmuni.

Ncandcrskc dolinc u Ncm,1ckoj.

z

ali jc 1958 doslo do izncnadnog

pa su pn i ljudi 1uz; ani po toj

N

sircnja

dolini O\o podrui:jc jc, igrom

O\C

,iktin10sti

U

ccloj

0

c

<

>

z

popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u

slucaja, dobilo irnc u XVII \cku

Jos jc

po loblnom p.1storu.Jo,1himu

tcrnclj cclokupne samanskc

Nojnunu, koji je uzco grcki

pr.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki

\cCC

izncn,idcnjc da sc

on,i istonerncno prosiril,1 n,i nujmunskc kolonijc na drugim ostnima.

L10

i 1u rn,ijmunc n,1

kopnu Scldrcjk k,izc da jc

O\

0

pseudonim Ne,rndcr. sto zn,ici

narodi i\lindcl prica o jcdnom

'no\ co\ ck

,rnstr,1lijsko111 LlrodenikLI koji

,i

opisLljc mistcrioznu snagu

poj,i\·a biLi pon~zana s promcnom

dn ct,1, kojc prid,1ci 1Hsu paznju,

u arhctipskom obrascu bda jc

;\rnold i\[indcl koristi rec

gcwori rum i bzujc pricu. Jcd,rn

Pro\·c\·si Lh,idcsct godina u

koketir,rnjc da bi opisao

romski s.rnun opisao jc

S\

oju

razmenu i rcflcksiju snolikih

inicijacijLI. lc:i:cei LI polju da bi se

formulis,rnju tcorije o poreklu

signaLi izmcdu posnntrac,1

poYcz,10 sa zcmljom i pro1usao

nst.1, Carls Darvin jc 1858

i posm,ltr,rnog, pri ccmu jc

pr.1\ i put. ,1 Yizijsb traganj,1

dobio pismo od prirodnj,1b

ncmogucc odrcditi st,i jc bilo

,1mcrickih urodcnib z,1sniY,1ju

;\lfrcd,1 R,1scla \'olas,1, u kojcm

pn o - oscc,ij d,i neki prcdmct

se 11,1 principu sinhronizo\·anosti

sc n,iLizilo kratko ,iii\ co nu

z,ihtc\,1 pa:lnju iii samo

i kokctir,111j,1 LI prirodi koja sc

slicno obj,1snjcnjc 1uci1u na

posm,1tr,111jc. i\[indcl b:lc ch

j,n ljaju tr,1gaocu

koji se nstc raZ\'ij,1ju prirodnom

mi poscdujcrno razlii:itc Hstc

Konccpti sinhronizo\anosti

sclckcijom \'olas jc radio n,i

paznjc i S\ csti. NajYisc p.iznjc

i kokctir,111j,1 nuzno poYLii:c za

i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos,10

posn~cujcmo rcflcksirnoj

sobom prctpostavku da jc s,1\'

jc do zakljucab ncz,l\ isno od

st\ ,unosti. ali na rubu on1g

zin1t sustinski po\ ezan Orn jos

Dan inon1g r.1da

iskust\ ,1 rnnogi sign,1li kokctir,1ju

nijc opstc prill\aecno u znnicnoj

tr,izcci 'dodatnu p.rznju

n,rnci, pa ipak r,1z\·oj kYantne

POl(L\.P;\NJE U

(h,1 kokctiqnja mogu da

!hike i istr.1:i:i\',1J1j,1 procesne

R;\ZL!CITO \'RH!E

budu putobz u ncku drugu

psihologijc pobzuju u oYom

l(,10 ubcdlji\ primer prnfridanja

st\ arnost: nalct pticc, odbljcsak

smcru.

u sno\·inuJung kazujc san jcdnog

sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u

SYog stud en ta komc jc otac

suz,1 u oku prij,Hclja ,\lindel

ponudio puto\·anjc u Sp.rniju ako

smatra ch kokctiranja dolaze

polozi ispitc Student sc toliko

iz carst\ ,1 cunta\·a koja su

uzbudio da jc s,rnj,10 o Sp.rniji,

jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn

glcd,ijuci scbc kako set,1 ulicom

ncs\·csnorn, s,i predsignalnog

koja Yodi do trg,1 na kojoj je

nin1a na kojcm st\· Mi postoje

uglcdao gotsku katcdr,1lu . Kach

bo stremljcnja pre nego sto se

jc zamabo u ugao ugledao je

nunifcstuju On jc opisao

lcpu kociju koju su rnkli konji

c.ust\o k.10 ncsto nalik sistcmu

Lida se probudio, ispric,10 jc san

korcnja izmcdu cfra dn·eta, koje

prijatcljima. a posto jc polozio

jc toliko prcplctcno ch ga jc

ispitc, otputovao jc u Sp.rniju i bio

ncrnoguec razc-h-ojiti.

jc vconu izncnadcn da jc rl.lsao trg, katcdralu i kociju iz srng s1u

O\'O

Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi duboko po\·czani predstadja

v; -i

0

Priroda je puna ritmova i obrazaca lvioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru GORE LEVO

KO KET! R;\N_l E

dostignuta kritic1u m.1sa.

Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja

GORE

Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost moze koketirati za nasu paznju

DOLE

SIMBOLIIZA

u DRUSTv·u

SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT, A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE, GESTOVE, MISLI !LI OSECANJA, DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM, ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI, NEGO SE OSLAN};\ NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA. 0

< --'

ZNACENJE I VEZA U XX veku pocele su da se

znacenja za razlicite ljude

raz\·ijaju teorije o znacenju i

Pirsov savremenik, De Sosir,

poreklu znakova i simbola u

prirnenio je ovu teoriju izricito

da "tamo" postoji neka vrsta

ljudskom drustrn. Americki

na jezik, koji je sarn po sebi

objektivne realnosti do predstave

fllozof Carls Sanders Pirs ( l 839-

sistem znakova koji nastoji da

da je "realnost" uvek kodirana,

1914) i svajcarski lingvista

prenese informacije i znacenje .

da mi prilwatamo svet i dajemo

Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913)

De Sosir je identifikovao dva

mu srnisao preko kodova S\'Oje

bili su osnivaci serniotike,

dela znaka: "oznacivaea" (sam

kulture

znak) i "oznaceno" (pojrnovno znacenje koje se znaku pripisuje,

da znacenja deluju unutar

na koji se znacenje stvara i menja

a do kojeg se stiie kulturnom

paradigme: mi biramo znakove iz

unutar jedne kulture

konvencijom) Na primer, slovna

celog niza alternativa. Da ponovo

fornucija c-a-t (oznacivac)

upotrebimo predasnji primer,

SEMIOTIKA

u engleskom jeziku opisuje

postoji nekoliko alternatirnih

Pirs je govorio o tri vrste

krznenu zivotinju sa cetiri noge,

oznacivaca

Za vozace Sirom sveta, crveno svet/o na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop" SASVIM GORE

maca, cica, mace,

znakova: "slikovni" iii znakovi

repom i brkovima, koja prede i

mackica

koji jasno predstavljaju

mijauce (oznaceno) Oznacivac

upotrebiti urnesto '·macke·', a

predmete koje prikazuju (na

je simbolican znak: ista formacija

svaki od njih bi nosio razlicitu

primer, saobraeajni znak koji

slov.i mogla bi se veoma lako

nijansu znacenja. Semioticari kao

prikazuje siluetu automobila

upotrebiti da predstavi bilo sta

sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno

iii motocikla): ·'saqr:Zajni"

drugo, dok onima koji ne gornre

medu fizickim predmetima

znakovi koji predstavljaju

engleski ne mor.i da znaci nista

i dogadajima, nego medu

pojmove koje smo naucili da Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenografiju" slika, slova i brojeva da bi preneli prakticne informacije

De Sosir je takode istakao

filozofske nauke o znakovima i znakon1irn sistemima i o nacinu

koje bismo mogli

sisternima znakova sa znacenjirna.

KULTURNE KONVENCIJE

Ova znacenja nisu ·'prirodna"

(na primer, dim je sadr:laj

Dok ovo rnoie da izgleda

iii neminovna, nego su usadena

"vatre"): i '·simbolicni" znakovi,

sasvim ocito, za De Sosira su

u na5u drustvenu strukturu i

implikacije bile duboke, sireci

vrednosne sisteme.

povezujemo s narocitim znakom GORE

kao o "normama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave

cija znaeenja

SU

odredena

se daleko van dometa obicnih

konvencijon1 i koji ne lice na originalni predmet na koji se

formacija reci . On je tvrdio da

odnose (na primer, medunarodni

znakovi koje koristimo mogu

simbol za nuklearni otpad - tri

izgledati proiz\•oljno, ali oni,

crna trougla u krugu na 2utoj

u stvari, otelotvoruju kulturne

podlozi - iii crveno svetlo r

ideologije i vrednosti o kojima

semaforu kao znak za "st1 Pirs je zapazio da, s obzi

tada pocinjemo da razmisljamo 1 ,

na

to da ljudi posmatraju svc 1,roz filter licnog i kulturnog isku'.:t-.·a, isti simbol moze da ima razlic. a

oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za "macku''. a svaka od njih nosi malo drugacije znacenje.

oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pomocu nizova signala, ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost 63

ST RU KT UR AL I Z A i\1

N

De Sosir je istraziv,10 jezik kao

>

z [',

strukturu, tndeci da sc ov•1j

z

metod moie jednako primeniti na bilo koji sistem stvaranja

<

znacenja: na plemcnski obred iii

m N

obred neke zajednice (vencanjc,

>

kisni pies, pogreb); na ·modu" Sistem srodstva jc struktura

jedan termin ima prednost nad

\·izeulne umetnosti, knjizen10st,

koja sadrzi jedinice (muskarci,

drugim

reklame i bioskop

zene i deca) kojc

ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo ·

(u odevanju, jclu i imovini); i na

SC

imcnuju

"kuvano" (kultura i

(ocevi, majke, deca), s pravilirna

(prirodno i "prirnitivno '), dobro

dalekose:Zne implikacije, ne s,11110

z,1 njihovo povezinnje: ovo sc

jc pozcljnije od zla, svetlost

unutar lingvistikc, nego unutar

moze predstaviti \'izuelno kao

od mraka, a musko (u mnogim

proucavanja svih komunikacija

rodoslovni dijagram

kulturarna) od :lenskog

De Sosiron1 delo imalo je

Srodst\·eni sistemi odrcduju

Ono je utic.1!0 na sociologiju

Kao i Jung. Levi-Stros je bio

i prilwaceno je od vodccih

kako sc roba, ljudi i ideje

zaintcresovan za objasnjavanje

prcdstavnika strukturalistickog

"r.izmenjuju' unutar jedne

slicnosti medu mitovima

pokreta, antropologa Kloda

kulture: na primer, porodicne

r.izlicitih kultura Umesto da

Levi-Strosa (r l 908) i filozofa

grupe mogu da "daju · zcne nckoj

gleda u njihO\· sadriaj, on je

Rolanda Bart,1 ( 191 S-80 ) .

drugoj porodici u z,1111enu z,1

primenio strukturalnu analizu,

De Sosir je utvrdio da

nesto nedno (miraz) Le\·i-

tndcci da oni dcle zajednicku

je oznacujuci sistem bilo

Stros jc uporno tndio da se

strukturu . Kao sto je slucaj

koja struktura iii sistern

odnos unutar jednc strukture

s jezikom, mit jc sastavljen

iii organizacija koja stnra

ochija u parovima, koji su slicni

od jcdinica koje sc spajaju

znacenje iz kulturnih znakova

iii suprotni U knjizi Siravo

prcma odredenim pravilinu

Kao antropolog, Levi-Stros je

i kuvano ( l 96+ ), Levi-Stros

iii ko1wencijama (kao sto je

primenio clVe ideje na srodstvene

tndi da binarni p.uovi, n,uocito

ponadj,111je, pricanje price

sisterne, na kulturne organizacije

paro\·i suprotnosti, cine osnovnu

po slojevima), a ove jedinice

i mit, dok jc Roland Bart

strukturu svih ljudskih kultura

formir;iju medusobne odnose

istrazivao savremene zapadne

(muskarac i zcna, na primer) i

koji se zasnivaju n,1 binarnim

kulturne "znakove', narocito

rucine razmisljanja (dobro i zlo)

p.uo\·ima iii suprotnostirna, sto

u carstvu hranc, raklania i

On zapa:l:a da kod svakog para

daje osno\· za strukturu.

Vencanje, kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu, ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika GORE

DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva, dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem

odcvanja.

SRODSTVENI SISTEMI

MITOLOGIJE

Levi-Stros je doSJ.o do zakljucka

lzmeou 1954. i 1956, Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski

da bez obzira na sadr:l:aj, svi

levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'; ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje

sistemi kulturne organizacije

o konstruisanju znai'enja, narocito u popularnoj kulturi - u filmovima, reklamama, novinama i

dele iste fundamentalne

casopisima, fotografiji, kolima, decijim igrackama i popularnoj zabavi. Bartje bio opcinjen znacenjem

strukture Jedan od njih je

stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i

srodstvo: svako drustvo ima

"prirodnost" Na primer, sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu

neki sistern kojirn odreduje ko SC

moze kim ozeniti, ko

1110Ze

nasledi sta i od koga, i kako se ovi odnosi zovu.

- oboje su prevozna sredstva - ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . Bart je istrazivao

da

ove sekundarne signale, zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu

ULOGE I ODNOSI eak i istovrerneno. Kod definisanja

0

0 co

ljudskih uloga i promena tih

sirom sveta, zene i deca imajLI

uloga mnogo se koristi sirnbolika,

rnanje privilegovane uloge od

pri cemu se isticu stvari kao sto

rnuskaraca, iz cega proistice

su uniforma, drustveno ponafanje

borba za prava zena i dece

iii simbolicni obredi i obredi koji

Americka reforrnatorka iz XIX

obelezavaju promenu uloge

veka, Elizabet Kejdi Stenton,

Rana teorijJ uloga opisinla je

2

Pusenje cigareta kod zapadnih :Zena na pocetku XX veka bilo je povezano sa sve veeom samostalnoscu i jednakoscu :Zena

uloge kao drustvene tvorevine

ogranieavajuce krinoline; te caksire je preuzela Amelija

oeekivanjima i vrednostirna

Blumer, po kojoj su dobile ime i

koje moraju da se ispune unutar

koja ih je promovisala kao simbol

zajednice Kulturno definisane

pokreta za prava zena . slozen je proces u kojem je

aktin10stima na poslu Novije

odevanje takode glavni simboL

teorije govore da su uloge

Zene su izbile u prvi plan za

Teorija o drustvenoj ulozi iz

takode odredene obrascima

vrerne pokreta protiv 5aha,

polj;i u prirodi: one prepoznaju

kada su crni velovi postali

pokazala jc da u sv,1koj zajednici

.. a\·etinjske uloge", koje, iako nisu

revolucionarni simbol Posle

dolni do pojave razlicitih ulog,1

eksplicitne, predstavljaju skrivena

uspostavljanja Islamske

Uspcsno funkcionis,rnje zajednice

strujanja osecanja u jednoj

Republike, veo je jos jednorn

oslanj,1 sc na intcrakcije svih o\·ih -

zajednici

postao deo dri:avnog odredenja

,1

s\·,1ka ulog,1 je odrcden.:i

:Zena Moderne islamske

u srnislu odnosa prenu svirn

UZRAST I POL

feministkinje sada pokusavaju

drugim uloganu. Svaka uloga je

U drustvima LI kojima opstanak

da naprave razliku izrnedu

ziv simbol kulturnih vrcdnosti

nije data kategorija, broj uloga

patrijarhalne tradicije i vrednosti

z,1jcdnice

je manji i one SLI jasno odredene

islama, pri C:emu je veo slozen

L1ko drustvJ postaju sve

polom i uzrastom U slozenijirn

simbol sa cesto razlicitirn

drustvimJ postoji vise varijacija

znacenjem za razlicite ljude,

strukture uloga unutar njih U

L1!oga i vise specijalizacija . Slozena

zavisno od religije, kulture iii po la.

modernim drust\·ima, pojedinac

drustva teze da irnaju vecLI

slozcnija tako su sve slozenije i Simbolika vela varira u razlicitim vremenima i na razlicitim mestima, zavisno od drustvenih, religijskih i politickih uslova.

Emancipacija zena u lranu

porodienim aktivnostima i

sezdesetih godin,1 XX veka

ulog,1.

DOLE

nosila je turske caksire Llmesto

koje su odredene drustvenim

uloge pola narocito su vladale

GORE

U patrijarhalnim drustvima

Mnoga severnoarnericka

s\·e vise igra istinske viscstruke

potrcbu

Llloge LI r.:izlicito vreme, a ponekad

uniforrne, konvencije iii pravila

berdejta, muskarca iii zene ciji

ponafanja u skladu sa ulogom

se polni identitet razlikovao

Zd

simbolima kao StO SU

Kod indijanskog plemena Kornanea, lo\·aca i ratnika, od

plemena velieala su ulogu

od ostalih pripadnika istog pola Berdejci su simbolizovali

decaka se ocekivalo da bude

duhovnu snagu, bili su prirodni

agresivan i da uzme ono sto

"posrednici" u svadama polova i

mu pripada Medutim, kako je

savetovali su plemenske rnudrace,

rastao njegova uloga se menjala

jer se smatralo da su povezani s

i od njega se ocekivalo da refava

Velikim duhom

sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje neprijatelja Njegova

STATUS I PRVILEGIJE

uloga postajala je uloga mudrosti,

Sva drustva imaju sisteme

dobrote i trpljenja.

statusa i privilegija koji su vezani

Majkl Dfordan je bio vazan uzor za mlade crnce, narocito u Sjedinjenim Americkim Drzavama.

DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije roma jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sreaena drustva

DESNO

za prcovladujuce vrednosti i

cesto sluze kao uzori, obicno

verovanja doticne kulture. Medu

za ostale pripadnike istog po la,

0 C'> m

c

Ibancima Bornea, na primer. vrac

rase iii fizickih sposobnosti

se bavi drustvenim krajnostima,

Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan,

zivotom i smrcu i lecenjem

na primer, veliki je uzor crnirn

0

bolesnih, obracajuci se direktno

decacima Amerike. Slavne licnosti

0

svetu duhova. Njegova uloga

mogu postati legende ili ikone

mu obezbeduje visok status u

kada simbolizuju iii oblikuju

plemenu, koji je predstavljen

specifiene vrednosti za zivot

elegantnom perjanicom, nakitorn

drugih ljudi. Uzor simbolizuje

i maskama.

ono cemu mlada (ili odrasla)

Ponekad su statusni sisterni na rnestu za do bro celog drustva,

osoba tezi. Medutirn, dok su mnogi uzori slavne licnosti, neki

a drugi put oni predstavljaju

od najva:i.nijih uzora mogu se

predrasude unutar drustva, koje

naCi unutar naseg lienog kruga: to

nekima idu u prilog a nekima

mogu biti roditelji, starija braca iii

stete. Romi trpe diskriminaciju u

sestre ili drugi Clanovi porodice,

celom svetu, a studije pokazuju

profesori ili prijatelji

da se oni rangiraju kao ''drugi" i zato inferiorni, pri cernu se

PROMENA ULOGA

povezuju sa zivotinjarna. U Indiji,

Uloge i njihova simbolika

hinduski kastinski sistem strogo

menjaju se unutar granica neke

odreduje uloge i interakcije

kulture kako se pomeraju njene

u tradicionalnorn drustvu,

vrednosti. U zapadnom drustvu,

zabranjujuci zenidbu, druzenje

za zenu je bilo tradicionalno da

iii eak fizicki kontakt izmedu

prilikom udaje nosi verenicki

pripadnika razlicitih kasta

i veneani prsten i da uzme prezirne mufa da bi ukazala na

IGRANJE ULOGE I UZORI

promenjenu ulogu. Medutim,

Ljudima su potrebni pozitivni

poslednjih decenija ovi obicaji

uzori da bi pronasli put

su pretstali da budu opsti, a

sopstvenog razvoja. Preko igranja

pojavljuju se novi simboli braka

uloga i njihovog oblikovanja

Zene vise ne menjaju prezime

deca mogu da nauce uloge u koje

automatski, a bracni parovi nose

prerastaju kroz razliCite igre

prstenje kao simbole uzajamne i

Teorija o drustvenom ucenju kaze da se glavni deo razvoja

jednake odanosti Uloge se mogu menjati

deteta odvija kroz opona5anje

postepeno, odrafavajuci kulturne

uloge uzora Dete zapafa da je

trendove, iii njihovo obaranje

uzor, cesto istog pola, uspe5an

mo:le da oznaci naglu iii nasilnu

iii da ga drustvo nagraduje zbog

promenu, kao sto je svrgavanje

njegovog pona5anja Dete zatim

monarha u toku revolucije ili

usvaja karakteristike uzora i na

pretvaranje intelektualaca u

kraju se potpunije identifikuje s

ratare tokom Kineske kulturne

karakteristikama te uloge, koja

revolucije sedamdesetih godina

postaje njegova Javne licnosti

XX veka.

0

z

I

"

TABUI

0

Rec "tabu" potice od polinezijskog

Bili bi noseni na ledima ili ·

opasnu silu koja zahteva tabu

ta bu, sto oznacava sistem zabrana

rarnenirna drugih ljudi, jahali bi

da bi se izbeglc njene opasnosti,

radnji ili koriScenja predmeta koji

neku zivotinju ili bi se vozili u

Jung je posmatrao incest kao

se smatraju svetirn ili opasnirn,

kociji, ili bi hodali po tepihu koji

sirnbolicnu sliku koja se odnosi

neCistim ili ukletim. Tabui mogu

je polozen bas zbog n jih.

na pokusaj pojedinca da se nati

da proisteknu iz moraine svesti 0 co

2

Montezurnu, asteckog ci.ra

i da rnotivii;u individualnu i

Meksika, uvek su nosili njegovi

kolektivnu moralnu svest, ali

plernici ion nije nikada dotakao

isto tako rnogu da se koriste za

tlo. Prvi kraljevi i kraljice Ugande

medu bogovima, boginjama

odrfavanje drustvene hijerarhije

nisu nikada izlazili iz svojih

i kraljevirna, a narocito u

i reda.

ogradenih obitavalista Persijski

drustvima koja su koncentrisana

U anirnistickim i u drustvirna

ooLE Lotove kceri, u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli, osecale su da moraju da se ogluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi ljubav s njima, opivsi ga

rodio Incest jc cesta mitoloska tcma

kralj je hodao po tepisirna po

na odriavanje suprernacije

koja se zasnivaju na prirodi,

kojirna niko drugi nije mogao da

Kada se vladari posmatraju kao

poreklo tabua verovatno je u vezi

gazi C:ak i danas postoji obicaj

boianstva, stupanje u brak s

sa medusobnim simpatijama i

prostiranja tepiha pred kraljeve za

nekirn van porodice uprljalo bi

nesimpatijarna razlicitih nivoa

vrerne svecanosti .

C:istu kraljevsku krv Egipatska

duhova. U potonjim kulturama,

GORE Na ovom barjaku iz VIII veka, koji prikazuje Budu kako pripoveda, Buda je izolovan tako da ne moze da dodirne tlo, kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom

u majcinu utrobu da bi se pono\·o

boginja lzida udala se za brata

tabui se odnose vise na poku5aje

TAB UI INCESTA

Ozirisa. Kraljica Kleopatra bila

ljudi da odobrovolje bogove i

Incest

je rezultat sedam pokoljenja

polni odnosi s nekim

boginje U savremenom drustvu

iz bliskog roda - je oblik tabua

brakova izmedu brace i sestara U

rec tabu irna rnanje duhovno

prisutan u celorn svetu, verovatno

Starorn zavetu, Lotove kceri imaju

znacenje, odnoseci se uglavnom

zbog genetskih porernecaja

polne odnose sa ocem zato sto ne

na stvari koje nisu dozvoljene u

do kojih dovodi. Indijanska i

postoji nijedan drugi muskarac da

drustvu zbog raznih drustvenih

kineska kultura prosiruju pojam

ih obrerneni. Vladarirna Inka bilo

razloga

incesta na polne odnose sa

je dozrnljeno da se zene svojim

osobama koje imaju isto prezirne

sestrama.

ZASTITNO BOZANSTVO

Medutim, bogovi i kraljevi su

U mnogim kulturama, kralj je

cesto oslobodeni ovog tabua

smatran bofanstvom i kraljevi

da bi odrfali cistotu bogovske

U tradicionalnom

su bili zasticeni od svetovne

iii kraljevske krvi. Dok je Frojd

kungbusmanskom drustvu u

realnosti tako sto im nije

turnacio incest bukvalno, a

pustinji Kalahari, gde

dozvoljavano da dotaknu zernlju.

seksualnost kao potencijalno

uslovi veorna surovi, drustvene

TAB UI POLA

SU

zivotni

uloge su sna2:no podeljene prema polu Muskarci idu u lov, prave oruzje i loze vatru, a iene grade skroviSta za porodicu, pripremaju jela, odr:Zavaju vatru i kucu . Razdvojenost njihovih uloga nagla5ava se dodeljivanjem razlicite strane za sedenje oko vatre za rnuskarce i zene. Ako zena sedne na muskarcevo rnesto, srnatra se dace je pogoditi neka rnisteriozna bolest, a ako muskarac sedne na mesto zene, njegova lovacka rnoc rnogla bi

Za pripadnike plemana San u Kalahariju tabui regulisu sedenje muskaraca i zena oko vatre

DESNo

da oslabi. Tako de se smatra dace

zahvaljujuci sposobnosti da daje

oslabiti snaga muskarca ako zena

mleko . Zato je hranjenje krave

dotakne njegovo oruzje.

cin oboiavanja. Vecina Hindusa SU

vegetarijanci i narocito je tabu

ZABRANJENA HRANA I

ubijati i jesti krave. Zato se krave

ZIVOT!NJE

rnogu videti kako lutaju ulicarna

U mnogim kulturama se veruje

C:ak se i rnokraca krave smatra

da duhovi mogu da udu iii da

svetorn i ponekad se koristi kod

obuzrnu nezive stvari, koje zatim

obreda prociscenja za ljude koji

postaju predrneti obo:l:avanja

su prekrsili neki tabu.

u drustvima u kojirna zivotinje

iii fetisi. Kada jestivo voce iii biljke postanu fetisi, oni

preuzimaju ulogu totema

mesecevirn ciklusom, a mesecevi

postaju tabu kao hrana. Tako,

postoje tabui protiv ljudi koji

ciklusi su u pretpatrijarhalnim

na primer, levantinski narodi

jedu iii ubijaju zivotinje cijim

vremenima mereni na drvenim

nisu nikada jeli jabuke zato sto

totemskim bratstvima pripadaju.

stapovima koje istoricari nazivaju

su verovali da se u njima nalazi

Pri poistoveCivanju sa zivotinjom

"kalendarski stapovi" Jedan

duh prirode Zivotinje koje su

osoba postaje rodak iii cuvar

rnoguci izvor rnenstrualnog

POSLEPORODAJNA

KRV U mnogim delovima sveta krv koja prati poroaaj smatra se

mogle da jedu ljudsko meso

zivotinje. Medutim, drugi

tabua mozda je strah da bi zene

necistom, mozda

postale bi fetisi; tako je pas postao

pripadnik zajednice sa razlicitom

rnogle da preuzmu kontrolu nad

zato sto se verovalo

zivotinja zabranjena za jelo

zivotinjorn rnoze slobodno da

mesecevim rnenama i promenama

da su zena koja se poraaa i beba bile

zaratustrovcima . Jedenje majmuna

lovi i jede tu zivotinju Narod

godisnjih doba preko rnesecnih

je tabu u mnogim drustvima zato

Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu

ciklusa svog tela

sto po izgledu lice na eoveka. I

i u juinom Kvinslendu veruje.da

Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju

ce se dete koje slucajno pojede

Jevreji starog doba verovali su

u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima.

da rnenstrualna krv irna otrovna

Neke kulture imaju

rneso prisne zivotinje razboleti:

svojstva . Stari zavet ukljucuje

obrede preciscenja

u slucaju zabranjenih dropljinih

zabranu kontakta s njom: Treea

za odstranjivanje ove

su bile obo:l:avane i o njima je

iii cureCih jaja, to moze da

knjiga Mojsijeva belezi da je

vodena briga kao o nosiocioma

dovede i do gubitka vida, dok

Mojsije dobio vest od Boga da

dobrih iii zlih sila . Njihovi bogovi

zabranjeno kengursko meso

fovek koji spava sa ienom koja

su smatrani otelotvorenirn u

rnoze da uzrokuje plikove na kozi

irna menstruaciju treba da bude

narocitim vrstama, koje su zatim

iii da dovede do susenja udova

odbacen od svog naroda, i da su

bile zastiCene tabuom Kao sto je

Medutirn, dok je Evahlajima

zene s menstruacijorn neciste

slucaj s Jevrejima i muslimanirna,

zabranjeno da jedu rneso prisne

sedarn dana

oni su smatrali svinju necistom

zivotinje, prihvatljivo je da jedu

zivotinjom, verovatno zbog njene

totemsku zivotinju bratstva.

rnenstrualnorn tabuu kao o

se da ukoliko neka osoba dotakne

MENSTRUALNITABUI

dok je Bruno Betelhajm govorio

svinju u prolazu, odmah mora

U patrijarhalnim drustvirna

da sposobnost zena da radaju decu

da se zagnjuri u vodu da bi se

menstruacija se obicno srnatra

i da imaju menstruaciju izaziva

kanalom zlih duhova. U starom Egiptu, zivotinje

navike da jede strvinu. Srnatralo

ocistila. Egipatski svinjari

Frojd je gornrio o

negativnom stavu prema zenama,

tabuorn, kako u starom tako i

snaznu zavist kod rnuskaraca, koji

smatrani niskom kastom i nije

u modernom svetu. Medutim,

su stvorili tabue u pokusaju da

im bilo dozvoljeno da ulaze u

u matrijarhalnim drustvima,

izjednace polove Ferninistkinje

koja

ovo nazivaju ··matericna zavist",

SU

hramove. Krava se u hinduskoj Indiji

krvi

SU

postovala zensko te[o,

menstruacija se smatrala

delimicno u znak protesta protiv

smatra svetorn zivotinjorn,

mocnirn i isceljujucim procesom.

Frojdove teorije da zene pate od

gde zivi kao sirnbol majcinstva

Ona se takode povezivala s

"penisne zavisti"

Za Hinduse je ta bu ubijati iii jesti krave

GORE

SASVIM GORE Jabuka, jevrejsko-hr iscansko zabranjeno voce .

GRUPNI IDENTITET > f-

Simbolika se oduvek koristi

PREDVODNISTVO

kojeg je bi lo lakse nositi i koji

za oznacavanje identiteta i

Kada su ljudi poceli da formiraju

su bili vidljiviji izdaleka nego

za potrvdivanje privrzenosti

velike grupe za zajednicki zivot

dotada5nji cetvrtasti barjaci.

drustvenoj grupi iii ·'porodici",

i lov, odabirali su vode koji su

Iz Kine se upotreba platnenih

osnovnim jedinicama

vladali i re5avali razrnirice medu

zastava prenela u Evropu, gde

drustva Bilo da se zasnivaju

njima. Kao znak svog poloiaja,

su se najpre koristile kao rnjni i

V")

:::> a:

0

na zajednickim verovanjima

voda je nosio svecanu perjanicu

ceremonijalni znakovi, ali kasnije

iii zajednickim interesima i

i driao dugi, ukraseni stap,

kao nacin identifikovanja vladara,

aktivnostima, sve organizovane

batinu ili koplje sa amblemom

njihovih zemalja i nacionalnosti

grupe - na lokalnom,

na vrhu. Stap se takode koristio

na moru. U XVII veku doslo je

regionalnom, nacionalnorn iii

kao vidljivi znak za okupljanje

do uvodenja standardizovanih

medunarodnom planu - irnaju

iii pokazivanje pravca za napad

pukovskih boja, ratnih oznaka,

sopstvene simbole identiteta. Oni

Ove rane ,,zastave·· su poznate

zastava na brodovima i kuenih

mogu da budu u obliku totema,

kao veksiloidi i bile su pravljene

zastava trgovackih kompanija

barjaka, zastava ili izrazeni

od drveta, perja i zivotinjskih

(preteca modernog logoa) Pn•e

kodeksima odevanja ili preko

kostiju, rogova i koia Za Astecke

nacionalne zastave na kopnu

ritualizovanih forrni pona5anja

veksiloide se, na primer, dosta

pojavile su se u poslednjoj

pravom da se vlada

Jedna od vainih karakteristika

koristilo kecalovo perje i bili su

cetvrtini XVIII veka . Tokom

Francuskom, ljiljan

takve sirnbolike jeste njena

ukra5avani plemenitirn metalima

XIX i XX veka doslo je do pojave

ima tri latice, sto

vidljivost: ona je planirana da

kao sto

-'

0 co

Svi detalji zastave su simbolicni boja, oblik i motivi

GORE

LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i

simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko velicanstvo Boga, stvaranja i kralja

SU

zlato, srebro, bakar

mnostva drugih zastava: vladinih

obezbedi lako prepoznatljiv znak

i dragim kamenjem Danasnja

sluzbi i cinovnika; pokrajinskih

grupnog identiteta, sto je nacin

plemena u Novoj Gvineji koriste

zastava; zastava ranga u svirn

kodifikovanja i strukturisanja

veksiloide koji se uglavnorn

delovima oruianih snaga; i

drustvenih odnosa, pravljenja

sastoje od drveta i suve trave, sa

zastava skola, univerziteta,

razlike izmedu onih koji su "u

amblemima od obojenog drveta,

naucnih instituta, organizacija,

igri" i onih koji su "van igre", u

perja i parcica tkanine .

politickih partija, sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode

cilju pobudivanja emocionalnog odgovora, kao sto je strah,

ZASTAVE

zastave etnickih grupa, poslovnih

postovanje, poniznost iii ponos,

U Kini je izum svilenog platna

korporacija i sportskih klubova.

kod svih koji je vide.

doveo do pravljenja barjaka,

Svi elementi zastave su simbolii:ni - boja, motivi i ukupan izgled

ZANIMANJA I PROFESIJE Za mnoge ljude, pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta, prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj grupi. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim simbolima

na primer kuvarska kapa, tri zlatne loptice zajmodavca,

i ima mnogo obicaja koji

su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer, kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se difo, spustaju ili kada prolaze; vijorenje zastave na pola koplja predstavlja znak ialosti;

mornarsko sidro - dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni

pokrovna zastava koja se polaze

kompanijski znak. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po

na mrtvacki sanduk, uglavnom na

nacinu oblacenja - formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga, plavi

pogrebima vladinih sluzbenika

kombinezoni fizickih radnika, tamno odelo i kravata cinovnika iii beli

ili vojnika, sirnbol je narodnog

mantil laboratorijskog tehnicara

dok se mogu koristiti specijalni nazivi

postovanja prerna pokojniku;

u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe, kao sto je doktor, profesor,

skrnavljenje zastave je kafojiv

porucnik, vodnik iii glavni referent.

prkrsaj u vecini zemalja sveta.

ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA 69

Zastava australijskih uroaenika,

Ci

zvanicno usvojena 1995, deli

:0

se horizontal no na dva jednaka

c

dela, crnu traku gore i crvenu

z

u

dole, sa Zutim diskom u sredini Crna traka predstavlja uroaenike,

0 m

ciji preci zive u Australiji preko

z -l

40 hiljada godina; crvena traka predstavlja zemlju i uroaenicku

rn

krv koja je prolivena u borbi za odbranu zemlje; foti disk na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce.

PLEME I NAROD

svoj identifikacioni amblem.

U tradicionalnirn drustvirna,

Na primer, jedanaest plemena

bratstva i plernena koriste

Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti

Hitler je usvojio svastiku, drevni suncani simbol sa mnogo

rnnostvo simbolickih lukavstava

imaju zajednicku belu zastavu

dubokih znacenja, kao znak Nacisticke partije . Naglaseni

da bi razlikovali jednu grupu

Glavni amblem na zastavi u

od druge. Na primer, rnedu

obliku kornpasa simbolizuje

na mnogim mestima

mnogirn americkirn urodenicima

Vrad±binski tocak (a cetiri strane

se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka

totemi (stvari iz prirode, kao

sveta predstavljaju cetiri godi5nja

pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe

doba i cetiri elernenta) koji je

nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao

sto

SU

zivotinje) koriste Se za

SVASTIKA

crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. nemacka nacionalna zastava, a ovaj amblem je koriscen ukljui':ujuci decije igracke - da bi

amblem identiteta

predstavljanje narocitih plemena,

okru±en sa jedanaest 5atora koji

kao i pojedinaca, dok svako

predstavljaju broj plemena Ima

bratstvo skotskih brdana ima

takode rnnogo grupa unutar

i srp, odra±avajuci savez izmedu

kilts narocitim sarama (od

konvencionalnog drustva koje su

industrijskih i poljoprivrednih

neke vrste kariranog platna)

se opredelile za simbol s kojim

radnika: najveCi deo XX veka

U srednjovekovnoj heraldici,

se poistovecuju Na primer,

cekic i srp su bili amblem ruske

vecina evropskih vladara usvojila

na Zapadu su pripadnici gej

zastave i prve komunisticke dr±ave na svetu.

je grbove i heraldicke barjake

populacije usvojili pink boju,

s jednorn od dve najznacajnije

a crnu su usvojile neke rasne i

heraldicke figure: !av (kralj

politicke grupe, dok zelena boja

pokret koji je predvodio diktator.

zveri) ili orao (kralj neba)

pripada ekoloskorn pokretu

!me je dobio po simbolu '·snopica •

POLITIKA I POBUNA

diktator Benito Musolini ( 1883-

koji je kao bed± nosio italijanski

Ljiljan, jos jedan cest heraldicki rnotiv, narocito se povezivao

Fasizam je nacionalisticki

sa francuskirn dvorom; kasnije

Politicke grupe, pobune i

1945). Ovaj snopic podrazumeva

ga je usvojio rnedunarodni

revolucije oduvek se povezuju sa

sve±anj brezovih ili brestovih

skautski pokret Danas rnnoge

narocitim sirnbolima. Na kraju

prutica uvezanih crvenom

drzave nastavljaju da se vezuju

XV veka nemacki seljaci su se

trakom, ponekad omotan

za narociti amblern: na primer,

pobunili pod belom zastavom na

oko sekire, simbola pravde,

SAO sa celavirn orlom, Kanada

kojoj se kao amblem nalazio zlatni

kaznjavanja i odsecanja glave

s javorovim listorn i Engleska sa

opanak, koji je nasuprot Cizrnarna

Datira jos od starog Rima, kada

ruforn dinastije Tjudor

koje su nosili plemiCi bio sirnbol

SU

seljaka. Kornunizam i fasizam, dva

su imali ovlascenja da donose

bez drfave (na primer, u

najuticajnija politicka pokreta XX

presude. Hitler je, rnedutim,

SAO ima preko 550 priznatih

veka, takode su koristili simbole.

koristio drugaciji sirnbol za svoju

naroda i plemena) koji imaju

Sirnbol komunizma bio je cekic

Nacisticku partiju: svastiku.

Ima takode mnogo naroda

ga nosili liktori, cinovnici koji

Cekic i srp je komunistii':ki simbol, a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika .

GORE

Rec fasizam potice od "snopica': sveznja stapica koji SU nosili rimski cinovnici

SASVIM GORE

-------------------·------

-·-

TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE Od praiskonskih vremena

veza sa bofanskirn Pripovedac je

jeste "poziv i odgovor", pri eemu

ljudska biea koriste price da

igrao vitalnu ulogu u zajednici,

"pozivac" pokreee "pesmu .. a hor

bi opisala stvari koje nisu

ponekad kao predstavnik

odgovara na poziv

juznoamerickim

rnogla da objasne. Takve price

kraljevskog iii plemickog dvora,

tradicijama

poku5avaju da odgovore na neka

ponekad kao putujuci pevac

u pustinji Kalahari priC:aju price

pripovedanja kaze

od najfundamentalnijih pitanja

koji kazuje zabavne i poucne

0

--1

se da ljudi poseduju

0

o ljudskom postojanju

dar slusanja koji je

UMETNOST SLUSANJA U nekim

O'.l

narocitirn zivotinjarna, oni

price. Mnoge religijske licnosti,

opona5aju polo:Zaj zivotinjskih

zasto smo ovde i kuda idemo, o

ukljucujuci Isusa i Muharneda,

usta, izgovarajuci reci kao sto bi

prirodi sveta oko nas i kako se u

koristile su pripovedanje kao

to uradile zivotinje, sto je nacin da

njega uklapamo

sredstvo za svoja ucenja .

ostanu u vezi sa duhom zivotinje.

OBREDI PRIPOVEDANJA

od coveka do eoveka cesto je

price - rnetaforicko razurnevanje

Stil iii protokol pripovedanja

deo pripovednog obreda rnedu

o kojern govorirno kao o

varira od kulture do kulture. U

urodenickirn narodima Arnerike,

dusu, zeleci da

rnitovirna Rec "mit'' potice od

mnogim tradicionalnim africkirn

kao sto SU Algonkini Po misljenu

ona naculji usi i da

grckog mitos, sto znaci rec iii

drustvima, publika se oseca

Algonkina, "ako prestanemo da

postane svesna

prica, ali sada oznaeava pricu koja

slobodnorn da prekida pricu iii

delimo nase priee, izgubice se

mudrosti koja je

pornaze da se objasni poreklo i

da sugerise pobolj5anu verziju

nase znanje" Danas u mnogirn

karakter kulture u simbolickom

pripovedacu Simm Afrike

delovima sveta ljudi ponovo

smislu Znacenje i sadrfaj

uobicajena forrna pripovedanja

otkrivaju pripovedanje da bi

neverovatan. To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispreda/i su mitske price o misteriji da bi probudili uspavanu

sadrzana u prici

o tome

Kada pripadnici naroda San

Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i s\'ete

Pusenje Jule i njeno predavanje

takvih priea varirace zavisno od vrernena i rnesta, kao i od osobe do osobe, ali jedna od funkcija mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini ljudskog postojanja.

PRIPOVEDAC Mnogo pre rnego s.to

SU

rnitovi zapisani, prenosili su se usrnenirn putern Da bi Sirena otelotvoruje duboku vezu izmedu zene i mora .

preziveli prolazak vremena

Nojeva barka, simbo/ C:ovekove vere i nade u suocavanju sa nesreeom koja un istava zivot

se dopadale nizu generacija,

GORE

DOLE

morali su da budu predoceni kao dobre, divne price, koje su

verovatno se prilagodavajuci novim drustvenirn potrebarna Pripovedanje je rnoglo da se odvija skoro svugde - u kuCi, na pijaci iii na kraljevskorn dvoru - a urnetnost pripovedanja bila

VALK/RE

je tradicionalno veoma visoko

U skandinavskom mitu, Valkire su bile natprirodne zene, andeli smrti

vrednovana, jer je bi la sredstvo

koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu

kojim

iii poraz. Posle smrti, one su odnosile du hove poginulih junaka u

SU

Se ozivljava]i drustveni

kodovi i vrednosti kulture, njeno pradedovsko poreklo i istorija, te

Odinovo carstvo Va/ha la .

PODZEMNI SVET Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje

>

ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

0

duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred

n

Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

0

z > r z dali smisao zivotu i da bi odrfali U

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

0

izuzetnorn snagom pomazu covecanstvu da se istakne u

v

mnogim mitovima.

0

<

MITSKE TEME

ZIVOTINJE U MITU

dornorodaca zivotinje se cesto

Piranja o zivotu i srnrti istrazuju

Mitologije sirom sveta prikazuju

oslovlja\·aju sa "brate", dok u

sc prcko rnita, a price o poreklu

zivotinje u ovoj iii onoj forrni,

,Hktickim predelirna postoji

i o kraju sveta rnogu se naci

a C:esto se one pretvaraju u

duhovni odnos izmcdu ljudi

u svim kulturama. Mitovi o

boianstva U starom Egiptu,

i zirntinja koji je od vitalnog

stvaranju sveta odnose se na

podizana su svetilista za slavljenje

znacaja za opstanak zajednice

praiskonski haos, koji se u

svetih zivotinja kao sto je ovan

mnogim kulturama simbolicno

Mendes ili bik Apis, dok su jedno

Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u

prcdstavlja kao vlaino, mracno

vrerne kobre i orlovi lesinari

tradicio1ulnim pricama; kojot je

i misteriozno rnesto . Mitovi

bili glavna boianstva Donjeg

prentljivo bo±anstvo Indijanaca

takode prcdvidaju propast sveta u

i Gornjeg Egipta. U Africi,

i rnoze da menja forrnu kako

nckom katastroficnom dogadaju

narocita plemena i poglavice prate

:leli, dok africke price gornre o

- kao sto jc skandinavska

svoje poreklo do zivotinjskog.

Zecu i Anansiju, pauku Tab-i

kataklizma Ragnarok - dok

bofanstva. Na primer, Haile

likovi krse prirodne ili bozije

mnogi govore o predasnjern

Selasije ("Lav od DZude"),

zakone, iako obicno sa pozitivnim

vremenu kada je svct bio skoro

osnivac rastafarijanske religije i

rezultatima, a mozda predstavljaju

unisten potopom. Biblijska priea

nekada5nji car Etiopije, pratio je

neunistivost i im·entivnost ljudskog duha.

o Noju jc najpoznatiji primer; u

svoje poreklo do mocnog boga

slicnoj rncsopotamijskoj prici,

Sirnbe, lava, dok neke poglavice

Utnapistim, mudrac koji je

plernena Zulu tvrde da poticu od

sam preziveo potop postao je

pitona.

besmrtan

Stvorenja koja su poluljudi i

Mitovi su tipicno price o bofanskim i poluboianskim

Mitologija cesto pojacava i opranhn odnose snage i

poluzivotinje takode se javljaju

vodstn Orn se tipicno istraiuje

u mnogim kulturama, kao sto je

prcko panteona sa hijerarhijskorn

bicirna - o bogovima i boginjama,

Garuda, orao sa telom muskarca u

strukturom: jedan nhovni

hinduskoj mitologiji, iii kentauri i

bog i/ili boginja na celu (cesto

arhetipskim licnostima koje

sirene u klasicnom mitu . Hibridni

povezani s ncbom i zemljom) koje

olicavaju borbu izmedu dobra i

kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen

prati mnostvo vecih iii manjih

zla, istraiujuci moraine sukobe

je kao simbol C:oveka koji je

bofanstava Ova struktura sledi

i snafoe ljudske emocije kao StO

zarobljen sopstvenim culnim

strukturu koju je usvojilo ljudsko

su fodnja i pohlepa, ljubomora i

nagonima, narocito pohotorn i

drustrn U Kini, na primer, raj

strast, ambicija, ljubav i mrinja.

nasiljem. U pricama mnogih drugih

je prikazan kao birokratija, koja

kultura, zivotinje i ljudi uzivaju

kao i carska administracija

magicno carstvo na onorn svetu,

u odnosu koji poseduje vise

U Japanu priea o Izanagi ju i

uobicajene

simbioze: u mitovima americkih

Izanami (prrnm muskarcu i zeni)

a zirntinje

SJ.

GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

odriava zakon i red na isti nacin

svetu i drugom zivotu, kao i

SU,

Kentauri se koriste kao simboli pozude· zamka zivotinjskog polnog nagona

GORE

MODELI DRUSTVA

junacima i junakinjama

Predstave o podzemnom

Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takooe stoji kao metafora za zivotni ciklus. GORE

U nekim americkim predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zimom i smrcu.

GORE

rn 0

>

z

rn

U grckom mitu, sirena je demonska ligura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt

LEVO

nasumicnost srece i nesrece) -

boga Visnua, dok je Herakle,

dok je rivalstvo medu bogovima

mozda najveci grcki junak, bio

ocito u skandinavskom mitu

Zevsov sin. Preko svojih akcija

U svim ovim pricama bogovi

i Jicnih osobina - kao StO

pokazuju karakterne crte i

hrabrost, istrajnost, strpljenje

ponafanje koji su potpuno

i bezuslovna ljubav - junaci i

svojstveni ljudskoj prirodi

junakinje mita nude obrazac

Oboiavanje predaka vaian je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i zato je naglaseno u njihovim

SU

prema kojem ljudi mogu da oblikuju sebe . Neki mitovi pokazuju kako ljudi mogu da teze ka

mitologijama; u mitologiji

bofanskom: u Kini, taoisticki

australijskih urodenika, na

mitovi o Osam besrnrtnika

primer, kaze se da su preci

opisuju kako, zalwaljujuci

iz Vrernena sna oblikovali

poboznosti, besmrtnici uspe\•aju

pejzaz i odredili celu prirodu

da zaslu:Ze vecni zivot u raju;

zivotinjskog i ljudskog sveta .

dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI

koje dobija kao kaznu za raniji

Podvizi i putovanja junackih

zloCin), postao jedini grcki

JikO\·a cesto

junak koji je stekao besmrtnost

SU

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc nekoj bofanskoj vezi: Kintaro, sluzila je da opravda navodnu

junak ratnik iz japanskog mi ta,

KELTSKI BARD

zensku inferiornost u odnosu

bio je sin planinskog duha;

Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n e Price su kazivane u obliku pesama, kao i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskom strast koja je umela da inspirise publiku. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskim kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

na muskarce, iako postoje

Rama, u hinduskom spevu

nagovestaji da je Japan originalno

Ramajana, bio je inkarnacija

bio organizovan kao matrijarhat, pri cemu je carska porodica tvrdila da potice od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rat~L Medusobni odnos boianstava obja5njava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrinje, konkurencije i uticaja, pri cemu je svako boianstvo odgovorno za narocitu oblast ljudskog zivota

plodnost,

radanje, ljubav i veze, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rimskog rnita odnose se na interakcije bogova - pri (emu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna za vlast (sto obja5njava ocitu

Srednjevekovni keltski mit o kralju Arturu i vitezovima Podvizi bozanskog junaka Ra me i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksmi) kazuju se u Ramajani.

DOLE

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre ljudima, Zevs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc

anticih pripovedaca odz\·anjaju

oko traganja za svetim Gralom,

i u modernim \Temenima zato

za koji kazu da jc putir iz kojcg

sto simbolizuju aspektc ljudske

n

je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri,

prirode i intcrakciju koja nam

0

iii da je korisccn da uhvati

ostaje relevantna, a stalno

krv na raspccu (iako on ima i

se preraduju i prilagod:ivaju

z

prethriscanske korene u keltskoj

u umctnosti, knjizevnosti i

0

temi o carobnom bakracu) Gral

popularnoj kulturL

::;:J

> Ci

je postao simbol besmrtnosti i

Iako je tradicija pripovcdanja

z >

-:i

0

savrsenstva, koje se moze dostici

kao forrnalan nacin ocuv,rnja

<

sarno preko velike nline.

grupne kulture i mita na Z;11ndu

Ci

Mnoge junacke figure

uveliko odumrla, mnogi ljudi jos

istovremeno su i "kulturni

uvck koriste fotografske albume

junaci", pronalazaci tajni prirode

i spomenarc da bi zabelciili

iii ideja i izuma od kojih zavisi

vaine zivotne dogadaje slikom i

civilizacija Primeri ukljucuju

recju. Psiholozi sada prepoznaju

grckog Prorneteja koji je ukrao

ovo kao terapiju za ljude koji su

\·atru bogovima i dao je ljudirna,

izgubili direktan pristup svojoj

i polinezijskog Mauija koji je

proslosti preko porodica, kao

"upecao" kopno od okeana i

sto su usvojena deca iii oni

ukrao vatru iz donjeg sveta

koji su preziveli traumaticne dogadaje.

OPASNE ZENE Zene u mitu

SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog radoznalosti i neposlusnosti iii

JUNAK GILGAMES Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive.

zbog lepote iii rnagijskih moci .

Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko

U grckom mitu, Pandora se

arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali

ne pokorava bogovirna i pusta

bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom

bolest i zlo u svet, bas kao sto u judejsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slu5a Boga i postaje

lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo

odgovorna za proterivanje ljudi

na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao

iz raja. Sirene iz grckog mita,

je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi,

morske nemani sa nezasitim apetitom za krvlju, mamile su mornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini

boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom, besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost,

demonski duhovi povezani s

ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je

nasilnom smrcu bili takode

pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju

spremni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da

se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne

pravi karakterraksasi (zenskog

teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o

demona) moze da se prepozna

neprestanom preispitivanju postojanja i njegove

po tome kako su joj stopala

svrhe, kao i o neminovnosti smrti

okrenuta prerna natrag. Mitovi

>

z

UMETNOST 74

0

<(

L

Jos od iskona mnogi najdublji

a mnoge su uglavnom zi\·otinjc

000 - 22 000 g p ric ), \'crujc

i najtrajniji sirnboli zapisuju

Ove nuske se cesto po\·ezuju sa

se da je u isto vrcrnc simbol

se kroz umctnost. Bilo kao

sam;inskom praksom, s namerom

plodnosti i arhetip Velikc nujke

pccinskc slikc, figuricc i artefakti.

da prcobraze nosioca i da ga

Druge figuricc iz tog pcriod.1,

prcfinjene kreacije enopske

povc2u s magicnom snagom sveta

sa slicno preuvclieanim polnim

rencs;inse iii kao pokreti poput

duhova, a koriste se u obredima i

karakteristikama, dovcle su do

nadrcalizma, simboli u umetnosti

ccrcmonijanu

razmisljanja o tome da su ov.1

0

se koriste na mnostvo nai:ina

C!J

Umctnost australijskih

da izrazc aktuelna verovanja i

urodenika ostala je vidljiva na

imala matrij.uhalnu svctu

preokupacije. Bilo da to radi

svetim mestima tokom vi5e

tradiciju, obofavajuci majC:inski

svesno iii nc, uloga umctnika je

milenijuma i ima kontinuitet

arhctip Vclike boginje

oduvek da deluje kao instrument

tradicije, koristeci povrsinu

i glasnik duha srng doba,

zcmlje, stene, pecine i koru

dajuci formu prirodi i vrednosti

drvcta, kao i ljudsko telo, da bi

umetnost otkriva zaokupljcnost

\Temena .

izrazila pogled na svct u kojem

drugim svetom, dok su se u

ncma razlike izmedu svetovnog i

srednjo\·ekovnoj hropi koristile

PLEMENSKA UMETNOST

svetog, prirodnog i natprirodnog,

rnrativne slikc sa viscslojnom

Duborezi, slike i kompozicije

proslosti i sada5njosti, iii cak

simbolikom u cilju upoznavanja

urodenickih naroda Afrike,

izmedu vidljivog i nevidljivog

nepismenih masa sa Svetim

irnaju malo zajednickog osirn

RELIGIOZNA

s Boc>om i kosmosom Islamska

sto su se razvili - kao gotovo

SIMBOLIKA

umetnost je nefigurativna -

sve velike umetnicke forme

Maske SU karakteristika plemenske umetnosti, povezane su sa obrednom praksom i nose u sebi mnogo slojeva simbolicnog znacenja

Vilendorfska Vener a, praistorijska Bogorodica SASVIM GORE

u starom Egiptu, pogrebna

· lntimna veza izmedu religije

""

zabranjcno jc predstavljanje zivih stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo

- u intimnoj \'ezi s religijom

i simbolike izraiava se u

i magijom. Retko namenjeni

umetnosti i artefaktima svih

predstavljanje jcdnog aspekta

ukrasnoj funkciji, oni su

civilizacija. U praistoriji, za

Alaha, sto prevazilazi ljudske

izraz zajednickog nastojanja

slikovitu Vilendorfsku Veneru,

sposobnosti Zato se umetnost

covecanst\·a da zivi u harmoniji

figuricu nage zene sa velikim

karakterisc ponadjanjem

s prirodom iii da kontrolise

grudima, od krecnjaka, (oko 24

geometrijskih obrazaca i formi

prirodne i natprirodne sile . Uzmite. na primer. monolitne gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg ostrva, kipove visoke do l 8m koji su klesani u dugom vremenskom periodu ( 900l 500 g n e) Smatra se da ovi kipovi simbolizuju moc, za koju se verovalo da poglavice sirom ostrva nasleduju od bogova i da je zadrhvaju posle smrti, kada su i sami pretvoreni u bogove

oEsNo Kineska umetnost sadrzi mnoge simbolicne stvari, a veliki deo nje povezuje pejzaz s ljudskim telom iii salje duhovne iii moraine poruke.

Vise hilj;ida godin.1 kasnije,

pismom i izraz;ivanja veze ljudi

Amerike, Australije i Okeanije

GORE

rana cvropska lovacka drustva

Rezbarene i slikane drvene maske karakteristicne su za africku i severnoamericku kulturu . Neke imaju zivotna ljudska lica, druge otelotvoruju zivotinjske forme,

oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela njegovih kolega nadrealista, puna su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jedini religijski elementi su

nevinost Japanska umetnost se,

c

zapisi iz Kurana, koji podsecaju

u vezi sa simbolikom, takode

rn

vernike da je Alah uvek prisutan i

oslanja na prirodu: tre5njin cvat

da ponistava sve sto ljudi stvaraju.

je cest motiv, vesnik proleea i

Nasuprot tome, u budizmu i

znak srece, a zbog prolaznosti

hinduizmu naglasak se stavlja

simbol je srnrtnosti

z 0

na vizuelnu moc sirnbola da podignu svest, pa se figurativna

RENESANSA

simbolika pojavljuje u obe

Pocevsi u XIV veku u Italiji,

tradicije Iako je Buda rekao da

renesansa ("preporod" na

ne zeli da bude obofavan i rnada

francuskom) je predstavljala

se rana budisticka umetnost

obnovljeno interesovanje

ogranicavala na predstavljanje

za umetnost, arhitekturu i

njegovog stopala (da bi se

knjizevnost stare Grcke i Rima .

simbolizovalo njegovo prisustvo)

Mnogi umetnici su trazili

i tocka kao simbola njegovih

inspiraciju u prirodi, u ljudskom

ucenja, zelja ljudi za slikom Bude

telu i grcko-rirnskoj mitologiji

brzo je prevladala Jedan od

Na primer, slika Primavera

najimpresivnijih primera (koji

("Prolece") Sandra Boticelija

datira iz V veka n e.) je kolosalni

(1445-1510) kazuje pricu o

duborez, visok skoro 14m, urezan

nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog

j,1kim uticajern Frojdovih ideja

u stenu Longmenske pecine u

vetra, pretvarajuci je u Floru,

o seksualnosti, slobodnim

POP

Jungangu, Kina, na mestu hrama

boginju proleea U centru slike

asocijacijama, snovima i

UMETNOST

usecenog u stenu

nalazi se boginja Venera, simbol

podsvesnom Seksualna

plodnosti ovog godi5njeg doba,

simbolika - nosevi u obliku

XX veka, pop

KINESKE TRADICIJE

dok je samo prolece takode

falusa, stidne dlacice na

Visoko stilizovane forrne

metafora za renesansni period,

neocekivanim mestirna

umetnost je koristila slike komercijalne

simbolienog izraza

povratak uvafavanja umetnosti i

- prozima nadrealisticke slike,

karakteristiC:ne su za kinesku

nauke

a slikari kao Maks Ernst ( 1891-

umetnost, koja oduvek nastoji da inspirise i obrazuje gledaoca,

Biblijske terne su takode bile uvijene u klasicnu sirnboliku;

1976), Rene Magrit (18981967) i Salvador Dali ( 1904-89)

prufajuci uvid u odnos izmedu

na primer, na slici Strafoi sud

pokusavali su da predstave i

ljudi i bofanskog Duhovne i

Mikelandelo ( 147 5-1 564) slavi

oslobode delovanje iracionalnog,

Pojavivsi se u Britaniji i SAD sredinom

umetnosti i drugih masmedijskih izvora S podlogom u komercijalnoj umetnosti, Endi Vorhol (1928-97) predstavljao je pop umetnost u njenom najekstremnijem i

moraine poruke su prenosene

Hrista kao blistavog Apolona,

podsvesnog urna, osporavajuCi

preko izvesnih ustaljenih tema,

grckog boga sunca, a ne kao

konvencije artistickog realizrna

najdestruktivnijem

narocito pejzafa i prirodnog

raspetog spasitelja Rafaelo

i pristojnog drustva. Magrit je

aspektu, slaveci

sveta. Na primer, za svaki

( 1483-1520 ), koji je dobio

namerno pogresno obelefavao

mehanicko

deo pejzafa se verovalo da

porudzbinu da oslika Vatikan,

svoja platna, Ernst je stvarao

simbolizuje jedan aspekt

spaja tradicionalniju sirnboliku

cudne pejzaze nastanjene

ljudskog bica: voda je bila krv,

Boga kao sedobradog patrijarha s

izuzetnirn zivotinjarna i

banalnog i povrsnog Njegova platna u

drvece i trava bili su kosa, oblaci

rnitskim satirirna i nirnfarna pod

organskim forrnama, dok je Dali

stilu postera, koja

i magla bili su odeca, a usamljeni

trernorn.

izgradio novi jezik simbolickih

neprestano ponavljaju istu sliku, mogu se

lutajuci mudrac bio je dufa.

slika u obliku C:asovnika koji se

ponavljanje i stvarajuci kult od

sagledavati kao snaZni

Barn bus, koji rnofo da se savije i

NADREALIZAM

tope, stvorenja sa vretenastim

simboli modernog

da ne pukne, predstavljao je duh

Pocevsi kao knjizevni pokret,

nogama, cveca koje se leze iz jaja

potrosackog drustva.

mudraca, dok je nefrit znacio

nadrealizam se nalazio pod

i drugih bizarnih slika

REKLAMIRANJE 76

0

uticala na reklame XX veka.. ·

proizvoda !vfedutirn, seksualnost

U reklamama su poceli da se

je verovatno najcesce koriscen

koriste "podsvesno ubedivanje"

"marnac" i rnnogo se koristi u

i "simbolicna asocijacija" u

rnarketingu, kako suptilno tako i

tolikoj meri da su slika iii naziv

razmetljivo Kod \'ecine reklarna

brenda postajali vafoiji od

koriste se konvencionalni

proizvoda . Autornobil nije vise

seks simboli, pri cemu se zene

samo prevozno sredstvo: dok se

prikazuju kao predmeti po:lude,

dizajnira da bude aerodinarnican

a rnuskarci kao dominantni .

0 c:i

i fonkcionalan, on se takode Stiv Mekvin u Bulitu sa fordom mustangom iz 1968. I ovaj eovek i kola postali su ikone koje predstavljaju buntovnu musku snagu

GORE

neprestano istra:luju i pomeraju

Koriscenje moci ubedivanja

prednjim delom u obliku falusa

granice seksualne eksplicitnosti

za promovisanje proizvoda

da bi se dopao potencijalnim

Seksualne slike uzrokuju najveci

predstavlja staru praksu

rnuskim kupcirna Reklamira se

uticaj, izazivajuci uzbudenje i bes

Simbolika koja se koristi za

kao simbol statusa i zivotnog

kada diraju u moral i tabue date

ubedivanje ljudi i uticaj na

stila

kulture.

njih rnora se obraeati glavnim

Seksualne slike odavno se koriste kao reklama za prodaju proizvoda Slike zena kao seks simbola mogu da pogaoaju i muskarce i zene, kao sto se vidi na ovoj reklami za grudnjak

Dvadesetih godina XX veka Frojdov neeak, Edvard Bernajs,

REKLAME I VEZA SA

U modernoj reklamnoj industriji

iskoristio je ujakove ideje za

BIOSKOPOM

uspesni reklameri govore o

rnanipulaciju arnerickirn javnim

Svetovi reklamiranja i filma

interesima i uverenjima potro5aca

ooLE

I filrnska i reklarnna industrija

pojacava zenstvenim oblinarna iii

onome na sta ljudi reaguju svesno

mnjenjern, pa ga cesto zovu

koriste simboliku da bi pobudili

iii nesvesno iii sa cime zele da se

"ocem odnosa sa javnoscu" On

snafoe emocije koje se obracaju

poveiu, pa dizajniraju i pakuju

je pokazao korporacijama kako

popularnoj kulturi datog

proizvode u skladu sa trendovima

mogu da usklade nesvesne zelje

vrernena Ove dve industrije

kulturnog i licnog ukusa

ljudi sa svojim proizvodirna i

rnnogo posuduju jedna od

da pretvore artikle u simbole

druge u koriscenju sirnbolike

sustinski kvalitet proizvoda i

zivotnog stila: na primer, u

i fanra: filmovi se koriste za

dobar glas njegovog proizvodaca

C:uvenoj akrobaciji iz 1929

prodaju modnih predmeta preko

bili gLwni faktori, masovna

godine za Americku duvansku

plasmana proizvoda, a fllmske

proizvodnja i medunarodna

kompaniju, on je anga:Zovao

ikone se koriste u reklamama

trgovina su udaljile potro5aca

manekenke da paradiraju

tako da ponekad izgleda da se

od proizvoda i proizvodaca, a

ulicama Njujorka, puseci, pod

ove dve stvari malo razlikuju.

reklamiranje se ubacilo da ispuni

zastavorn "baklje slobode"

Dok su u ranom rnarketingu

Do bar primer meduigre filma i

tu prazninu, postajuci samo po

Povezujuci pusenje s pokretom

reklarna jeste film Bulit iz 1968.

sebi industrija. Vecina rnodernih

za oslobodenje :Zena, on je

godine, za koji neki ka:lu da su u

reklarna ima za cilj da promovise

efektno prekrsio tabu protiv

njernu glavne zvezde Stiv Mekvin

ceo brend pre nego neki

pusenja Arnerikanki na javnim

i ford mustang iz 1968, i jedan

individualni proizvod, stvarajuci

mestirna .

osecanje podanicke pokornosti kod rnusterija tako sto pode5ava

i drugi simboli urbane pobune, cvrstine i muske snage Godine

SEKS U REKLAMAMA

2000. originalni film je vesto

Izreka da "seks prodaje"

preraden za reklarnu kompanije

jednako je tacna za sve druge

Ford, stvarajuci iluziju da Mekvin

PSIHOLOGIJA U

slike koje se obracaju ljudskirn

vozi najnoviji model forda purne .

REKLAMIRANJU

ernocijama, kao sto je koriscenje

Posle trideset godina, glumcev

Idejama o nesvesnim 2eljama

instinktivne reakcije ljudi na

imidz ikone jos uvek je imao moc

frojdovska psihologija je

bebe prilikom prodaje nekog

da prodaje kola .

sliku brenda preko sirnbolike .

SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta, a koriscenje specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu, zelena boja moze da znaci "kreni"

AUTOMOBIL

SIMBOL

77

iii se moze povezivati s prirodom, dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima

::JJ

negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje, dokje na Zapadu ona povezana

INDUSTRIJSKOG DOBA

sa opasnoscu, seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za

I sam ikona industrijskog doba,

reklamu jednog proizvoda u lndiji, da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece

Henri Ford je koristio metode

::0

masovne proizvodnje da bi

se simbolicno izraiava preko

najdragoceniji kapital ove

proizvodio kola koja nece bi ti

logoa i korporativnog stila,

kompanije i da njihove akcije

ogranicena na bogatu elitu

koji se odnosi na ··raison d'etre··

moraju da pojaeaju tu vrednost.

Dzeneral motors je preuzeo

organizacije i na utisak koji ona

uspeh Forda kada su kola postala

zeli da ostavi na spoljasnji svet

MEDUNARODNO

simbol "buenih dvadesetih", a

Mnogi prividno moderni logoi

REKLAMIRANJE

dizajnirala su se i prodavala kao

u stvari irnaju koren u staroj

Ekspanzija globalnih triista

da predstavljaju novootkriveno

simbolici Trodelne sirnbole,

dovela je do novih izazova za

oslobodenje, seksualnu slobodu i

na primer, koji predstavljaju

medunarodno reklamiranje, koje

samoizra:lavanje ··doba dieza"

harmoniju i sansenstvo, koriste

se najvecim delom odnosi na

kompanije kao StO

znacenje i vrednosti koje treba

Tokom tridesetih godina XX

SU

J'.V[icubisi i

p

z

veka, u Sjedinjenirn Dr:lavama,

i'v1ercedes Bene. Drevni suneani

preneti Jedan problem predstavlja

zatvorena kola iii kombiji

krst (krst jednakih krakova unutar

dominacija zapadnih vrednosti

izrafavali su trezveni iii puritanski

kruga) pojavljuje se na oznakama

i ideala koji se prikazuju u

imidz. Medutim, ovaj period

Fijata i BMW-a. Zlatni lukovi

reklamarna, a koji mogu da utieu

je brzo zamenjen eksplozijom

Mekdonalda mogu se turnaciti

na druge kulture iii da ih uvrede

prodaje kola i konkurencijom,

kao dzinovsko M, ali oni takode

Zernlje s razlicitim moralnim

pri cemu su se posleratna kola

odgovaraju starom alhemijskorn

i religijskim stavovima cesto

prodavala kao simbol "arnerickog

znaku za vatru

prilwataju imidz zapadnih reklama

SASVIM GORE Trodelni

kao seksualno eksplicitan, iii ne

Micubisija

sna·· Sada su kola u reklamama prikazivana kao vozila iz sna,

Brendiranje ima za cilj da poistoveti proizvod s

odobravaju uloge koje igraju zene,

pozivajuci potencijalne vlasnike

proizvodacima kojirna se

pa se takvo reklamiranje rnoze

da ispune svoje zelje za seksom,

rnoze verovati Proueavanja

doziveti kao subverzivno

brzinom, bogatstvorn i statusonL

korporativne lienosti su pokazala

Do dana5njeg dana autornobili

efektnost svetlih traka u boji kada

zauzirnaju ono sto bi Arnold

se koriste kao deo imidfa nekog

Mindel rnozda nazvao duhorn

brenda. Jedan takav 5areni logo

vremena progresa i uspeha

pripada kompaniji Eso/Ekson,

Dizajn i reklamiranje modernih

koja takode koristi tigra kao neku

automobila pocinju da se igraju sa

vrstu maskote kompanije - njen

manje stereotipnorn simbolikom

cuveni slogan, ··stavite tigra u

po pi tan ju pola, u kojoj se

rezervoar", pozivao je potro5aca da

istrafoju uniseks i rne5anje polnih

se poistoveti sa snagom i lepotom

uloga Dok je ranije reklamiranje

ove zivotinje.

automobila bilo usmereno

m

lmena kornpanija i brendova

samo na muskarce, sada se ono

imaju va±an uticaj na potro5ace

usmerava i na muskarce i na zene

koji su suoceni sa trzistem

IMIDZ KOMPANIJA

proizvodirna Svake godine

zasicenim konkurentnim lmidz kompanija se srnatra veoma

predsednik izvrsnog odbora

vafoirn u modernom marketingu

Sonija po11a\·lja osoblju ideju da

Identitet neke kompanije cesto

cetiri slova S, 0, N, Y predstavljaju

oesNo Logo Mekdonalda predstavlja adaptaciju alhemijskog znaka za vatru, koji je prikazan ispod

Dvadesetih godina XX veka proizvoaaci automobila predstavljali su svoje proizvode kao simbole bogatstva, osloboaenja i samoizrazavanja DOLE

Fijatov logo koristi stari simbol suncanog krsta

GORE

logo

SIMBOLIIZA I N.AUIZA 78 ::::i

> f>V)

::::i

c::. 0 ::::i <(

"'

_J

0 ro

SAT Kako je blisko povezan sa

MAS INA

Znakovi, simboli i sirnbolika

i drustvene i ekonomske

igraju vainu ulogu u naucnirn

strukture. Kada je jedan

Francuski filozof Rene

istrazivanjima i u razvoju

od pionira hemije, Antoan

De kart ( 1596-1650) bio je

modernim

naucnih teorija Naucni

Loran Lavoazje (1743-94),

kljucna Figura u prelasku sa

poimanjima

koncepti su ukorenjeni u

dokazao da je voda sastavljena

srednjovekovne na modernu

kontrole,

savrernena verovanja u vezi

od razlicitih elemenata,

naucnu rnisao, predlazuci

produktivnosti i

s prirodom, "simbolicne

bio je ozbiljno kritikovan,

analiticki metod traganja za

autonomije, satje

rnodele" ili "paradigme"

narocito od farmaceuta

naucnorn istinom i prihvatajuci

simbol masinskog

(obrasce) koji oblikuju razvoj

Antoana Bornea, za podrivanje

samo stvari koje su nesumnjive .

naucnih teorija zasnovanih na

U kartezijanskoj eri, naucna

2:

vazan funkcionalni

Vl

doba . U XVII i XVIII

razumevanja. Naucne dileme

veku satovi su

se cesto razre5avaju kreativnim

fundamentalnim elementima

istrazivanja su favorizovala

postali dovoljno

ili iracionalnirn procesirna,

vatre, vode, vazduha i zemlje.

mehanicke vrednosti kvantiteta

precizni da mere

eak i simbolikom snova koje

Svaka promena u naucnim

i funkcije u odnosu na

dozivi naucni istrazivac.

shvatanjima pracena je

kvalitativne vrednosti duha,

od toga da budu

Kako se razvija nauka, tako se

sumnjama i otporom, a

estetike, osecanja, cula i same

voaeni simbolikom

razvija i jezik - stenografija

nove paradigme neminovno

prirode, a masina je postala

i ritmovima prirode,

znakova, simbola i formula

podrazumevaju radikalne

simbol moci, organizacije i

jer su se ravnali

koja omogucuje naucnicima da

promene naucnih temelja i

ljudske kontrole nad prirodon1

formulisu i prenesu znanje

sistema ubedenja civilizacije .

minute i sekunde, pa su ljudi odustali

prema casovniku. Jungovski terapeut

KVANTNA ERA

Mari-Luis fon Franc (1915-89)

NAUCNE PARADIGME

NAUCNA REVOLUCIJA

Tokorn XX veka pocela je da

opisao je sat u

SIMBOLIKA

U srednjevekovnom kosmosu

se pojavljuje radikalno nova

postkartezijanskim

Nove naucne ere odvijaju

nebo i zemlja su sagledavani

naucna perspektiva, uvodeci

vremenima kao simbol bezdusnog kosmosa

Kopernikansko viaenje kosmosa. DOLE

se preko "paradigmatskih

kao dva odvojena carstva . Nebo

pogled na svet sacinjen od

promena", koje karakterise

se koncentrisalo oko boga i

tendencija i meduzavisnosti: u

radikalno menjanje

njime je vladao veeni zakon,

kvantnoj zapletenosti postoje

simbolicnog pogleda na svet

dok je zernljom i ljudima vladao

i posrnatrac i posrnatrano, pri

koji na kraju potresa i sustinski

prirodni zakon. Iako je nebo bilo

cernu sam cin posmatranja

reorganizuje tel1!1ologije

hijerarhijski nadredeno, zemlja

utice na stvar koja se posmatra.

se smatrala centrom svemira .

Fiziear Verner Hajzenberg

Ovaj pogled na svet

( 1901 76) konstatovao je

je preokrenut naucnom

da se, kada poku5avamo da

revolucijorn iz XVI veka, koja

objektivno sagledavarno

je, izazvana Kopemikovom

prirodu, mi u stvari susrecemo

astronomijorn i posmatranjima

sa sobom, sugeri5uci tako

Galileovim teleskoporn,

da nauka ima unutra5nje

zastupala stav o mnogo vecem

i arhetipsko poreklo. Da

svemiru koji se koncentrise oko

bi istrazio odnos izrnedu

sunca, ozbiljno osporavajuCi

arhetipske simbolike i naucnih

tvrdnje iznete u Starorn

koncepata, naucnik Volfgang

zavetu. Katolicka crkva

Pauli ( 1900-58) istrazivao

je uzvratila udarac, ali se

je arhetipske snove koje je

pojavio novi pogled na svet

dozivljavao, pa je postavio

koji je sirnbolieno pomerio i

hipotezu o psiholoskom

covecanstvo i zemlju iz centra

jedinstvu, koje je Jung nazvao

dogadaja.

unus mundus ili "du5a sveta"

Galileov heliocentricni · kosmos osporio je simbolicki znai':aj zemlje, ali je naucnika Vatikan prisilio da opovrgne tvrdnju.

oEsNo

SNOVI, SIMBOLIKA I

gradu atoma, video je u snu

NAUCNO OTKRICE

jezgro sa elektronima koji se

Koja je veza izrnedu simbolike

oko njega vrte, pa je za daljnji

i naucnih modcla? Sama nauka

rad dobio Nobelovu nagradu

nije prosto jedan racionalan

za fiziku 1922 godine Albert

proces, jer ima mnogo primera

Ajnstajn pripisao je zasluge za

naucnih otkriea koja su nastala

svoju teoriju relativiteta snu

engleskom jeziku jednako

zahvaljujuci snovirna i drugirn

koji je doziveo kao ucenik, au

zovu, prinL prev.). Srebro je

iracionalnim procesima - kao

kojern se vozio na saonicama

povezivano s mesecom, a kalaj

sto je njutnovska prica

koje su jurile neverovatnom

s planetorn Jupiterom. Gvozde

0

tome

kako je jabuka koja je pala

brzinom, pretvarajuci zvezde

je predstavljano simbolom za

na glavu ser Isaka Njutna

oko njega u zaslepljujucu

planetu Mars, a olovo simbolom

navela naucnika da slwati silu

svetlost dok se priblifavao

za planetu Saturn .

gravitacije lzgleda da nesvesno

brzini svetlosti .

1\mericki astronomi koriste sirnbol kruaa s crticama da

rno:Ze da stvori sirnbole koji

"'

rnogu da oblikuju sledeci korak

NAUCNI ZNAKOVI

bi predstavili grupu galaksija,

u naucnom istrazivanju .

Da bi se prenosilo, formulisalo i

dok krug koji se naginje u

razvijalo naucno znanje, razvio

desnu stranu predstavlja jednu

otkrice benzenskog prstena do

Najpoznatiji prirner je

se stenografski jezik naucnih

galaksiju

kojeg je 1865 . do5ao nemacki

simbola i znakova . Astronomija,

hemicar Fridrih August Kekule.

botanika, biologija, hemija,

MAT EMATICKI

Svojstva benzena nisu se mogla

nuklearna hemija, fizika,

ZNAKOVI

objasniti pomocu linearnih

geologija, matematika i

U matematici dve paralelne

molekularnih struktura Jedne

meteorologija, sve one su

linije znace isto iii jednako

veceri, dremuckajuci pokraj

razvile sopstvenu stenografiju.

necernu, dok grupa od tri

vatre, Kekule je usnio dug niz

Najranije hemijske simbole

paralelne linije pokazuje

atoma '·koji se izvijaju i krecu

koristili su stari Grci, a usvojio

jednakost iii slicnost tamo

kao zmije" dok jedna od tih

ih je Platon da bi predstavio

gde ne postoji stvarna razlika .

zmija ne uhvati svoj rep Kada

svojstva ceti.ri elementa:

Zanimljivo je da se isti ovaj

se probudio, izneo je hipotezu

zemlje, vazduha, vatre i vode.

simbol u meteorologiji odnosi

o prstenastoj strukturi benzena,

Alhemicari su uveli sirnbolicni

na maglu, atmosfersku pojavu

sto je dovelo do novog plodnog

jezik

kada sve izgleda mlecnobelo i

perioda u razvoju organske

astrologije, kosmologije i

hemije Na konvenciji 1890

metalurgije - da bi prikazivali

izvucen iz astronornije,

gubi svoj identitet. Znak plus (koji je rnozda

godine Kekule je savetovao

razne elemente, ukljucujuci

nastao kao skracena froma

kolege naucnike da "nauce da

sedam metala . Bakar je

latinskog et, sto znaci "i") poceo

sanjaju" da bi dosli do istine .

bio povezan sa elernentom

je da se uveliko koristi u XVI

Takode u XIX veku, ruski

zemlje. Zlato, koje predstavlja

veku da bi oznacio sabiranje.

savrsenstvo rnaterije, bilo

Znakovi za mnozenje i deljenje

sanjao je periodni sistem

je simbolizovano suncern.

uvedeni su u XVII veku.

elemenata, eak predskazujuci

Ziva (iii tecno srebro), tekuci

hemicar Dmitrij Mendeljejev,

postojanje tri prethodno

metal koji je povezivao zemlju

"nepostojeca" elernenta, koji su

i nebo, zivot i smrt, bi la je

otkriveni u roku od IS godina.

povezivana sa istoimenom

Pocetkom XX veka, danski

astroloskorn planetom

fizicar Nils Bor, proucavajuci

(Merkurorn, buduci da se na

Alhemijski znakovi za bakar, zlato, srebro, zivu, kalaj, gvozae i o/ovo

DESNO, ODOZGO PREMA DOLE

DRU.GI

D

E

0

SIMBOLI PO I
kao sto

su krst, zrnija, duga i tocak - posebno su izdvojeni i o njirna se detaljnije raspravlja. Iako je nernoguce ukljuciti sve rnoguce nijanse, c:ilj je da se da pregled znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose.

DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu, Engleska,

imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova.

SvAIZODNEVNI Z1voT l-

ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUST·VENIH PRILIKA, ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI

>

PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI.

o

Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE

N

NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU.

z > UJ

z 0

0

U NIV.ERZALNE TEME

<(

> Vl

ENERGETSKA PRIRODNA

formama i zasto nemaju nikakvu

SILA

pojedinaenu, ispravnu definiciju.

Jos od najranijih vrernena, ljudi opisuju stanja i polja energije

MIKROKOSMOS I

koja prozimaju i pokrecu svemir.

MAKROKOSMOS

U mnogirn kulturarna se smatra

Pokusaji da se objasni

da svemir, Zemlja i na5a tela

poreklo zivota i docniji odnos

kanali5u suptilnu energiju iii

izmedu zivih stvorenja i

"zivotnu silu" U Indiji se to zove

kosmosa predstavljaju dva

prana, u Kini i Japanu Ci iii ki, u

najfondamentalnija interesovanja

Polineziji je mana, u zapadnoj

covecanstva. Ona se nalaze u

tradiciji etar

u alhemiji se zivotna

i u mnostvu sistema i hipoteza

mudrosti, sa quinta essentia

verovanja koji su formulisani da bi

("petom sustinom") iii "du5om

pruzili obja5njenja. Dominantna

sveta"

terna je shvatanje da mikrokosrnos

Moderna nauka shvata da je materijalni svet, iako izgleda gusto

Zivotna sila i energija prirode prozimaju zivotnu "pricu" u usponima i padovima, raaanju i smrti GORE

Svastika je drevni simbol prirode sa visestrukim znacenjima, primer kako se znacenje simbola moze menjati i prilagoaavati Kada je okrenuta u smeru suprotnom kretanju skazaljke na satu podrazumeva suprotstavljanje prirodnim strujama.

GORE

korenu fl!ozofije, religije, nauke

sila izjednacava sa kamenom

i makrokosrnos postoje paralelno, tako da je zivot pojedinaca

Tokom vremena, razlicite kulture

i cvrsto, u sustini sastavljen od

blisko povezan sa kosrnosorn,

su razvile jedinstvene simbolicke

energije, sa atomima, protonima,

"kako gore, tako dole" Ovaj

jezike poku5avajuCi da izraze

neutronima, elektronima i

koncept je postojao u drevnim

svoje najrnocnije ideje i emotivne

C:esticama koje skupa titraju na

kulturarna zapadne Azije i

i duhovne odgovore na zivot

razlicitim frekvencijama. Svemir

oblikovao je astrologiju, alhemiju,

Simbolizarn prikazuje kulturne

rnoze da se zamisli kao nesto

prorocanske sisteme, mit i sveto

karakteristike koje se odnose na

sto se drzi na okupu nevidljivim

predanje Sirom sveta. Narocito je

istorijske trendove i geografske

energetskim "lepkom" Psiholog

dominirao mistieno-sirnbolicnim

regione u kojima nastaje i

Karl Gustav Jung video je ovu

misljenjern srednjevekovne

razvija se u skladu sa dubljirn

silu u onorne sto je nazvao

Evrope, dovodeci do pojma kao

vrednostima i individualnirn

"kolektivno nesvesno", koje

sto je "kosmicki eovek"

sistemima verovanja svake kulture . Medutim, uprkos kulturnirn

fovek

predstavlja ogroman rezervoar

koji otelotvoruje sve elemente

obrazaca arhetipske energije u

svernira.

razlikarna, izgleda da u osnovi

koji se utapamo i izrafavamo ga

sirokog dijapazona simbolickog

simbolieno - bilo u snovima,

POLARNOST I

izra:Zavanja u svetu leze zajednicke

umetnosti, svetom predanju

CELOVITOST

teme . Mozemo ih srnatrati

iii nauci. Ovo moze doprineti

U okviru mnostva sisterna

"zivirn tokom sna", koji tece

objasnjavanju nase trajne

verovanja moze se izdvojiti

poput nevidljive struje kroz svet

opcinjenosti simbolima, zasto se

jos jedna terna: sirnbolika

svakodnevice.

oni pojavljuju u svirn moguCirn

suprotnosti Cini se da je na

Ova slika Pana, dobrodusnog pretece Satane, pokazuje ga u prvim manifestacijama kao neznog i blagog.

oEsNo

DESNo ooLE Promena blagog boga Pana u zastrasujuce zlog Satanu pokazuje kako se simboiicno znacenje moze promeniti

skoro s\·im ni\'oima egzistencija

prirodom Urodenicki narodi

sastadjena od binarnih parova

shvataju vJ.inost odrzirng odnosa

iii suprotnosti, kao StO SU nebo/

s prirodom. koji se odrJ.Za\'a u

zcmlja, muskarac/Zena, dan/noc

njihornm simbolickom svetu,

U smislu energije magnetskog

koji je t,ikode ziva stnrnost. Oni

cnergetskog polja zemlje, ova

ucestvuju

ll

celoj "'mrezi zivota"',

suprotnost se izraiava kao

sL1\'eci zemlju, nebo, sunce, mesec,

polarnost izmcdu pozitivnog i

pretke, duhove prirode, vile,

negativnog, privlai:enja i odbijanja

zin1tinje i biljke.

iii plime i oseke. Ljudi defini5u apstraktne pojmow na slii:an

PROMENLJIVA

naCin, sagledavajuci s\·et u smislu

SIMBOLIKA

dobra ili zla, uspeha ili neuspcha,

Iako neki sirnboli zadriavaju

lepog ili ruinog Neke tradicije su

tr,ijno znai:enje u kulturarna i

iz ovoga stvorile moralni kosmos

dobima, drugi dobijaju i gube

u kojem jedna strana polarnosti

na vainosti i njihovo znacenje se

ima prednost nad drugom,

razvija tokorn vrernena Odlican

sa dalekoseznim politickim i

primer ovoga jeste kako se

drustvenim implikacijama. Na

simbolika jarca menjala i razvijala

primer, veliki deo civilizacije

vekovima U ranoj Evropi, jarac

sagraden je na patrijarhalnirn

je bio pozitivan sirnbol rasplodne

vrednostima, pri cemu se polofaj

rnoci, libida, plodnosti i zivotne

zene smatra inferiornim.

sile Jar,ic je posebno predstavlj"ao

Medutirn, neke tradicije, iako

svetinju grckim bogovima

priznaju obrazac suprotnosti

Dionisu i Panu Pan, pola covek

u prirodi, shntile su da sve

pola zirntinja, s rogovima jarca,

treba prihvatiti kao organsku

bio je bog S\'ih Stnri, naro(ito

celinu. Orn je znacenje kineskog

rasplodne rnoci.

simbola jin/jang ili alhemijskog znaka za hermafrodita, gde su

Medutim, u starozavetnoj Treeoj knjizi Mojsijevoj, jar,ic

musko i zensko spojeni u jedno

je postao "irtveni jarac .. zbog

telo Slicno slwatanje postoji u

grehova Co\'ecanstva i poslat

razlii:itim granama psihologije

je u di\·ljinu, noseci onj opaki

U teoriji psihoanalize, neuroza

teret. Od ovog trenutka, ova

se jadja kada se delovi lii:nosti

iirntinja je sve \'ise simbolizovala

koji se srnatraju ··1osim"' ili

polni nemoraL pri cernu je njen

nepriln·atljivim ··otkidaju'"

srnrad povezi\'an sa zlom, dok

i odbacuju Kao obrazac za

u Srednjern veku ta svojstva

mentalno zdravlje, svim aspektima

nisu pripisana Davolu. U

psihe potrebna je S\'est, buduci

meduvrernenu je personifikacija

da oni simbolizuju aspekte nase

Pana pretrpela odgovarajucu

fundamentalne celovitosti.

prornenu u Satanu s glavom jarca

Sirnbolika se moze koristiti

lpak, jarac je zadriao pozitivne

za kontrolu i uticaj na ljudski

asocijacije na Mediteranu, gde se

fo·ot ili da nam pomogne da se

srnatra cuvarom koji irna moc d,i

spojimo sa srnjorn najdubljorn

amortizuje zle uticaje

NASTAMBE IZAO SIMBOLI zido1·ima od debla i granja Cln·eea

Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ

>

i krovovinu od lisc,1 Deblo

I RASPORED

dn·et,1 daje cnstinu dok krovic

Polofaj gr.1de1·ine iii zajednice

z

od lisca obezbeduje skloniste

na zemljistu smatra se 1·eoma

"-'

od elemcntarnih nepogoda.

1·<1znim u mnogim kulturama.

0

Kada je unistena suma u kojoj su

Kuce su bile i:esto zidane na

zi1·eli, pripadnici jednog africkog

lokalnim svetim mestim:r, a

pigmejskog plernena su bili

kamen temeljac bio je sliean

potpuno dezorijentis,111i zbog

omfalosu iii "pupcanom

napustanja vertikalnog s1·eta

kamenu" hram:r

dn·eca bez horizon ta, pokazujuci

s1·ctom predmetu koji jc

kako sc osceamo '· kod kuce i

omoguea1·ao komunikaciju s:r

kako smo uklopljeni u :rmbijent,

bogovima Stara graditeljska

sklonist,1 i gr,1devine koji su n:rm

tradicija u Irskoj podrazumevala

poznati

je paljenjc '\·atrc za

0

>

z

0

< > V1

Holmi i prostorije modcrnih zgrada podscc,1ju n:r mrcze odaj:r

Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolicni znacaj i moze se povezati s majcinom utrobom.

GORE

Kuca je simbol eovekovog ja, a nacin na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja.

-

Pravougaonost u arhitekturi moze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi

uzbunu" trljanjcm prn dva konstrukciona dn eta u obliku

u pecinama Pecin:r iii pecinska

Bridzitorng krsta . Tantra je

n:rstarnba podseea n,1 utrobu

obelefa1·,1la ognjistc oko kojeg ce se koncentris:rti ostatak kuce

Fizicke gr,1devine u kojirna

unutar majke Zemlje, cirne

1-.1dimo i zi1imo imaju i

simbolizuje r:rd,rnje, ponovno

funkcion,1liu i sirnbolicna

rachnje, negovanje i kreatin10st

tradicionalno su postadjali

s1ojst1·a, a obicno su spoj

Kuea kao simbol ·majke

kucc i zajednice tako da njiho1·a

jcdnoga i drugoga N,1se kuce

predstal'lja opsti pojam

teritorij,1 vizuelno prcdst.11 lja

GORE

DOLE

centralnom

i drugc zgrade predst1vlj,1ju

C:ak l S hiljada godina pre

Lo1·ci i skupljaci plodova

kosmii:kog t1·orca iii prctka u

nove ere nonudski lol'Ci Enope

antropomorfoorn obliku. Kuce

,uhetipskc obrascc, 1·ezu s

otkrili su korisnost busenja i

od blata i grado1·i dogonskog

duho1·im,1 i precirna, kao i nas

zernlje z,1 gradnju i izolaciju. Od

naroda, koji zi1·i na reci Niger

indikatore st1tusa i privilegija,

odnos prerna zaj.ednici i prirodi

primitirnih koliba od blata razvili

u Timbuktuu, rasporedeni

kuee ccsto imaju kosmolosko

su sc slozeni nacrti za zcrnljane

su prcma kosmoloskirn i

zn,1cenje, odra:faqjuci odnos

!UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc

antropomorfnim principima

prcm:r ccntru, irnajuci u isto

zemljom dcwelo je do koriscenja

Njihova sela su gradena u

1reme licniji zn,1eaj za porodice

ciglc od ilovai:e Prica z,1 dccu o

parovima, oznaeavajuci tako

iii pojcdincc koji u njima zi1·e

tri praseta i vclikom zlom 1·uku

odnos izmedu neba i zernlje

Bogat:r simbolika kuce postaje

pokazuje kako cigle predstadjaju

Dogoni veruju da posle smrti

n,Hocito 1·,1zna kada istrazujemo

sigurnost za n,1su domacu (iii

odlaze u raj koji je identican

ulogu koju on:r igra u psihologiji

svinjsku) prirodu u borbi protiv

njihovim kueama

i tum:rcenju sna.

sile prirode (iii l'Uka) Treee

LI

ziYOtll.

U Kini, gde se pr:rktikuje

prase ostaje bezbedno dok vuk

l'estina feng sui, bagua je model

PRVE KUCE

dm·a i frkce ali ne moze da oduva

za gradevine, sa osam gua koje

Pccine, dn·ece i zemlja bili su

njego\'U ciglenu kucu . J\!edutim,

okruiuju centar.. Svaka od zona

1·azna sklonista za prve ljude i

dok cigle mogu da sirnbolizuju

odgo1·ara jednoj oblasti zivota:

obezbedili su i nadahnuce i gradu

trajnost i sigurnost, one takode

prosperitetu, slavi i ugledu,

za docnije nastarnbe. Nastambe

moau da se koriste kao simboli

srodstl'U, porodici, zdravlju,

mnogih primitivnih naroda

represije prirode preko ljudske

kreativnosti, znanju i vestinama,

posecaju na prirodne senice, sa

snage i surcn·osti

radu i pomagacima Nastamba

"

85

z >

>

;;:

> G

trcba da bude ispbnirana u

koji omogucuje porodici da

zi\·ot.:i i sncn·a. ,1 mogu takodc

pr.1\·orn odnosu sa cetiri strane

bude zajcdno i Lh istonemcno

da

weta i to tako da Ci slobodno

budc ukljuccn.:i u r.:izlicite

genija Gotovo s\·e kulturc cenc

struji r,1Zlicitim zon.:inu na

,1kti\·nosti; on1 jc ,uhetip5ki

ognjiste kao srce kuce. i,1ko

dobrobit st,111,1r,1

obr.:iz.:ic koji je jednako \'Jian z.:i

sc cini da je ono u modernim

U Jndiji, vasta purnsa je duh kuce, opis.:in bo cvrsto

SC

odnose na iskru nuste iJi

one koji stanuju u jurtu k.:io i z.:i

\Tcmcnim,1 z,1mcnjeno

one koji zi\·c u z.:imku

tclc\ izorom, koji t.1kode S\'etli i s\·etluca simbolicnim pric,rnn

sklupcano musko telo. D,1 bi SIMBOLICNA

budc postadjcn.:i u odnosu na to

VREDNOST KU(E

onih koji u njinu borave. Dceija

telo t,1ko da glav,1. srce i udo\i ne

P5iholozi ccsto s.1gled:l\aju

sob,1 moze da prcdst,1dj:1 mesto

budu uznemir:1\·.:ini

kucu bo simbol unutrasnjcg

igrc iii fant,1Zije, dok sp.n-.1ce

l\!ongolski ju rt jc

bica, t.1ko d.:i bd,1 p.1cijcnt

sobe z,1 odr,1slc mogu da ukazuju

crta kucu iii opisuje 5,111 o dclu

na scksu.1lnost i 1u odnos doticne osobe prcm.:i seksu

makroko5mos:1. 5,1 svetirn

kuce. on opisujc s\·oju psihicku

ognjistem na cetntastoj zcrnlji,

gradu Spoljasnjost kuce moze

kruznirn kro\·om kao nebo i

se posnutrati bo spolj.:isnjo5t

psiholoskim tum,1cenjima,

sa ruporn za dim u krovu kao

licnosti, pri i:cmu prozori i nata

nik.1d,1 st\·arno nc postoji

nebe5ko oko kroz koje dopire

pok.:izuju odnos prema drugirna

bilo bk\o fiksno znacenjc

suncana s\·etlost Jurt se deli

i prcrna s\·ctu

na zi\·otne kvadrante, koji se

Potkrodja i podrurni su mest.:i

1\..,10 sto jc sluc,1j 5,1

o\·ih simbob . Najn:Z:nije u odrcdi\ ,rnju znai:,1ja aspckat.:i

gde nc sja s\·ctlost svesti Oni

kucc jesu asocij,1cijc pojedinca u

zajednice

rnogu da simbolizuju duhcnno

odnosu na tc oblasti. Na primer.

Knjigafezik obrazaca

uzdizanjc i ncs\•csno Jung je

Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku

u autobiogr.:ifiji opis,10 bko

z,1tvorcnih \ rat,1 s\·oje kuec

!Sik.n-.:i i M.lrej.:i Silverstajna

jc silazio u podrum zgrade u

Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela

( l 97';"), opisuje obrasce koji su

kojem je otkrio primiti\·ni deo

u kuci gde su ulazna n,1t.:i bila

zajednii:ki mnogim gradevinama

sebc Temelji kuce mogu da

otn,rcna i Ctc•dc su oosti m·ek bili i:'

i gradovirna sirom sveta . Au tori

simbolizuju n.15 odnos prema

lepo prirnani, dok je druga osoba

su prO\·eli vise godina u pokusaju

kolektin10m nes\·esnom,

zi\·ela u kuCi gde su zadnj,1 nata

da formulisu jezik obrazaca koji

prema dren1im pocecim.:i i

bi la rnesto odnosa, a gL1nu nata

doprinose dobrobiti pojedinaca,

nei:O\·ecanskim carstvirna.

bi la U\·ek z.:itvorcna, ewe slicne

porodica i zajednica Oni

l(uhinja, gde se kuvaju jela,

5matr.:iju da su mnogi od ovih

predstadja mesto alhemijske

,k'.uce na drvetu simbolizuju odnos izmeou ljudi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deca mogu da oslobode mastu

GORE

odnosc na ulogu porodice iii

Kristofer.:i A.leksander,1. Sare

Dogonsko selo sagraoeno u obliku raja kako ga zamisljaju Dogoni.

GORE LEVO

Znac,1j spaL1cih soba z,n-isi od

obezbedila srecu, kuc,1 mora da

mikroko5mick.1 prcdst:l\·a

Mongolski jurtovi su kruzne nastambe sagraoene od drveta i klobucine, a sluze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa

GORE

slike

ce se razlicito tumaciti.

Slii:ne razlike u tumai:enju istih

obrazaca ,lrhetipski po svojoj

transformacije gde se odvija

simbola nast<1ce u analizi snova,

prirodi, povezujuCi i:ovei:anstvo

negovanje, tako da ona moie

gde

sa sustinskorn prirodom stvari.

da ,1socira na dobre iii lose

vez
Primer za to je nisa iii rnanji

roditelje. Svetli ugarci iii palaca\·i

koja ju je sanjala

prostor unutar jedne prostorije,

plamenovi na ognjistu izvor su

ce znai:cnje svake slike

ooLE U modernim vremenima, televizija je zamenila ognjiste kao centar paznje i simbolike za porodicu

G

VRATA Postojc mnogi simboli preb.ska,

(Jo\ an, I 0:9) U muslimanskoj

iii zastitna bozanstv,1 rnogu

>

JAN, BOG VRATA

ali su nata iii ulaz arhetipski

tradiciji, razliciti nirni r.1ja dostizu

dobiti z,1cfatak da ih nadgledaju

rnoti\· koji predst,wlja ulaz u drugi

sc kroz niz vrata, sa l 00 stepenika

Kapije kineskih gradova bile su

z

Jedan od najstarijih

s\·ct ( prostoriju, gr,1d, palatu,

koji \·ode do sv,1kog ni\·oa pre

postadjene na cetiri strane S\·et,l,

hr,1111, drustvenu ust.u10vu) iii

nego sto se stigne do poslednjeg,

a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji

vrata i gospodar

u drugo stanjc biea koje moze

sedmog neba Jedno ucenje

privlacili dobre. a odbijali zle

i-

0

>

bogova Rima, Jan

z

je bio cuvar svih

0

0

> Vl

SU

uvooenja LI misterije

da budc ncbesko iii pakleno, raj

na\·odi dJ kljuc za ov;i nata

uticajc, dok su ulazi u \ a\·ilonske

Cesto rezbaren na

iii zatvor Proci kroz nata znaci

ima tri kraka: proglas Alahove

i ,1sirske palate imali za cuv,1rc

dovratcima i na

preci prag, preCi iz poznatog

jedinstnnosti, pokornost Alahu i

gorostasne krilate skulpture

u nepoznato Vrata mogu biti

uzdrzavanje od cinjenja zla.

larnva i ljudi. zvane lamase

vratima, imao je dva lica koja su znacila da istovremeno

U azijskirn hrarno\·ima figure

otH1rena, ali su cesto zatvorena i

moze da vidi one

pod strazom, tako da je putniku

ROElENJE I SMRT

ratnika z\·ane dvarpala igrale

koji dolaze i one koji

n,1rnerniku potreban kljuc

Vrata se cesto povezuju sa smrcu

su istu ulogu Kerber. troglavi

odlaze, da posmatra

iii lozinka, iii rnora da prode

i sa rodenjem. U starom Egiptu,

p.1s iz grckog mi ta, cuva vrata

ncku proveru da bi rnogao da

bog sunca Ra putovao je wake

Hada (donjeg sveta kod Grka), a

ude Otuda su nata i simbol

noCi kroz donji s\·et, prolazeci

njegova sporedna funkcija jeste

kroz l 2 nata koja su predstadjala

da obezbedi da oni koji budu

proslost i buducnost Njegovi simboli bili su kljucevi i koplje Predsedavao je

inicijacije: obicno je rec

pocecima tako da

kapija iii svetova koje treba proci.

l 2 sati mraka, pre nego sto bi

jednom primljeni. nikada \·ise ne

je prvi dan svakog

pri cernu s\·,1ki \·odi do \·ece

se pono\·o rodio snkog jutra.

iz,1du

meseca bio sveti

mudrosti, pre nego sto se dostigne

i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu

za njega, kao sto je bio slucaj s prvim

0

nizu

st.rnje srece

mesecom LI godini

U starom Rimu svaki deo

ponekad su bili oslikavani s

nata cuv.ilo je rnanje boz,111st\ o

malirn laznim vratima, simbolicno

(numina): bog Forkul je, na

U gregorijanskom

RA.J I PAKAO

omogucujuci dusi (ha) da proleti

primer, nadgledao polja vrata, dok

kalendaru, januar je

lm,1 mnogo primera u religiji gde

U starorn Rimu, pokojnici su

je boginja Kardea pazila na sarke .

dobio ime po njemu..

se u raj iii pakao stize kroz vratJ.

se cesto prikazivali u umetnosti

Bog Jan. sa dva lica, bio je glarno

U jud;iizmu, na primer, \·eruje se

u stojecem poloiaju ispred

boianstrn nata. U Kini je obicaj

da postoje jedna nata za Edenski

poluotvorenih nata Hebrejska

da se za novogodisnje vece na

nt (sirnbol raja), ali 40 hiljada

rec za "vrata"

\Tata za pakao, StO yokazuje

znaci "utroba'', vrata zivota.

koliko je teze naci raj i UCi

Ulaz u ovu peCinu na BalijLI su usta cudovista sa kipovima koji cuvaju prag

DESNO

dalet - takode

kucna nata nalepe slike dva boga vrata, koja se zatim zakljucaju do

LI

njega Za hriseane Isus predstavlja

CUVARI

ubzak u spasenje: 'Ja sam nata;

Kroz nata rnogu da udu i dobri

ko ude kroza me, spasce se"

i Josi uticaji, tako da cuvari

U mitu i prici, mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz u carobni drugi svet

DOLE

oEsNo Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto

ponoCi da ne bi usli zli duhovi,

kapiju u Parizu, u ocekivanju

dok se u Japanu na ulazna vrata

pobede do koje nije nikada doslo .

stavlja kadomacu

Kasnije je ova kapija postala

ukrasi od

grancica zimzelenog drveca - da

spomenik posvecen vojnicima

privuku bogove i donesu srecu.

poginulirn u Prvom svetskorn ratu

Sliena tradicija, povezana sa

( 1914-18)

J>

paganskirn obicajima, praktikuje se na Zapadu, gde se o Boiicu i

SKRIVENA VRATA

Novoj godini venci zelenike iii

Vrata ne rnoraju uvek da budu

sveinjevi imele stavljaju na vrata:

velika i ukrasena da bi bila

zelenika se povezuje sa zastitorn

znaeajna Ponekad mala iii

i sreeorn, a imela s rnagijom i

skrivena vrata obezbeduju pristup

medicinom - kod keltskih druida

drugirn vratirna, cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u

ulaz u sintovska svetilista. One

Zemlju C:uda u pricarna o Alisi

predstavljaju boiansko stanje

C:alkacingu, Meksiko, irna oko

Luisa Kero la ( 1832-98) najpre

stalne otvorenosti i simbolizuju

sebe isklesano lice cudovista,

je niz zeciju rupu a potom kroz

rnesto na kojern putnik prelazi iz

koje simbolizuje i zastitu ulaza i

mala vrata, kroz koja Alisa ne

svakodnevnog zivota u sveti. U

ostave s pirincem,

prelazak iz jednog sveta u drugi.

moie da prode dok se ne smanji

kineskoj tradiciji, otvorena vrata

koji simbolizuje izvor

U hinduskoj tradiciji, vrata

U Lavu, ve5tici i ormanu od

se srnatraju aktivnim, sto znaci

ona je bila sirnbol besrnrtnostL Ulaz u jednu pecinu u

KLJUCEVI U Japanu je kljuc simbol srece zato sto otvara vrata

zivota.

u hriscanskoj

tradiciji Sveti Petar

ponekad takode poprirnaju forrnu

K. S. Luisa (1899-1963) ulaz u

da su jang, a zatvorena vrata se

usta cudovista kroz koja eovek

earobnu zemlju vodi kroz ormar..

srnatraju pasivnim, StO znaci da

mora da prode kada putuje iz

Mnogi carobni vrtovi evropskog

jin. Otvaranje i zatvaranje vrata

je usvojila kljuceve kao

zivota u smrt

folklora dostupni su kroz rnajusna

predstavlja kosrnicki pies izrnedu

simbole autoriteta:

vrata koja su cesto maskiranai

jin i jang, gde oni naizrnenicno

se cesto prikazuje s SU

KAPIJE POBEDE

na primer, u prici o uspavanoj

vladaju U taoizrnu, otvaranje i

Neka vrata se koriste kao simboli

lepotici ulaz u palatu gde princeza

zatvaranje rajskih vrata povezuje

pobede i vlasti, kako svetovne

spava obrastao je trnjem, koje

se s ljudskirn disanjem, tako da

tako i duhovne. Na primer, Kapija

princ junak mora da posece da bi

se zadr:lavanje daha izjednacava

boginje !Star u starom Vavilonu (u

stigao do nje

sa zatvaranjern vrata, a disanje s

kljucevima raja. Crkva

papski grb ima dva kljuca, srebrni i zlatni, koji su prethodno bili amblemi rimskog boga Jana .

njihovim otvaranjem

modernom lraku) sagradena je u slavu majke-boginje !Star i u slavu

OTVORENA !LI

grada Vavilona. Ona je opkoracila

ZATVORENA VRATA

Litijski put i omogucila je ulaz

U Japanu, otvorene kapije

u grad, koji je imao tako debele

poznate kao tori obelefavaju

zidove da su se po njima mogle naporedo voziti dve kocije U Pekingu su kapije Zabranjenog

POLNA SIMBOLIKA

moze takode da se poredi s vratima, jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u

grada predstavljale moc kineskog

Vulva

cara, dok su trijurnfalni lukovi

vaginu za vreme koitusa. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra, polno jedinstvo je samo

starog Rima olicavali drfavnu i

po sebi put u transcedentno, kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo

politicku moc U novije vreme,

tela" Mitski Zuti car, Huang Ci, jedan od osam taoistickih besmrtnika, uspeo

Napoleon ( 1769-1821 ), koji je

zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi, dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore

opona5ao rimski imperijalizam

o penisu kao o drsci od nefrita, a o vagini kao o vratima od nefrita, pri cemu je nefrit rajski kamen i

kada je postao francuski car,

simbol savrsenstva i besmrtnostL

poceo je da gradi Trjumfalnu

se na nebo na ledima

PUTOVANJA 88 0

>

z >

z

U mnogim kulturanu, ,111ujlije i

pren1ze bozanst\',1 bo sto su

talsimani sc nose na putO\ an ju

\'en era, Jupiter i i\Llrs Kocijc

z,1 srccu i z,1stitu, ,1 putniku se

simbolizuju vodst\O i pobcdc i

pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija

ccsto sc po1·czuju s rato\·,111jcm:

brzina )

kcltsb ratna zapo\ cdnica, Budika, obicno sc prik.:tzuje u

0

0

kociji, dok sc ahcmenidi, Yladari

KONJ

<(

>

en

Zirntinja koja je naj,uhetipskiji

st,uc Pcrsijc, opisuju kako idu u

simbol putmanja \ero\atno

boj praeeni kocijom Hhornog

je konj LT keltskoj kulturi,

bog.1, Ormuzda, koju nice os,1111

beli konji su bili S\eti i rnkli

bclih konja l(ocijc indijskih

su kocije s\estenik.:t i kr,1ljna

boz,111sta1,1, ponckad u obliku

Oni su povezinni sa boginjom

lotosa, n1ku razlicitc zin1tinjc,

Eponom, jednim od nekoliko Krivudavi put simbolizuje zivotne uspone i padove

GORE

Puto\ anja sirnbolizuju traganje

U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva, omogucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti

Kocija je simbol sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredsrvo bogova, kraljeva i ratnika

bo sto SU konji za ;\gnija i Suriju i guskc za Bramu. Englesb rec

Rimljani LT X\'l \·eku, hropljani

'juggenuut (ncumolji1,1 sib)

materijalnim bilo duho\·nim,

su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku

poticc od nazi\a za \eliku kociju

iii i jcdnim i drugim Putonti

(iako je mozda ranijc tamo

hinduskog boga Dzag.rnata.

zn,1ci ici (potcncijalno op.1snim)

postojao i izumro), ,1 njcgo\

putcm kroz zi\ot, na kojem

dolazak imao je dubok uticaj na

PLTTO\';\NJE \'ODOil[

kr,1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo

mnoga urodcnicb plcmcna. Oni

JcdrcnjKi, c,1mci i kanui takodc sc

duhon10 proswecnjc, koje je

su konje

pon~ziY,1li

s,1 gromom

- zbog zrnka kopita prilikorn

koriste za sirnboliuciju ~'uto\·anja kroz zivot LT starom Egiptu jedra

( bo sto SU Ostr\J besmrtnib

trcanja, a konj je post,10 simbol

su simbolizcl\ ala\ etar i dah,

u kineskim pricama iii religijska

bogatst\'a i moci

predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e

odredista hodoeasnib) iii u

Konji se pojaYljuju u mnogim

sudbine koji mogu da odunju

nckom d1-.1gocenorn predmetu

mitcwima o preyozu 11,1 drugom

putnika sa kursa. LT Egiptu i

(bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno

S\'CtU, pri CC!llU (eStO \UkU kocije

kasnijc u Rimu, sY,1ke godine

runo) Ponebd su puto\«111ja

bogova i obdareni su mitskim

se irtnwao jcdan no\ brod da

brakteristikama Slepnir, konj

bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i

sk.:tndinaYSkog bog.1 Odina, ima

mirno more: sa upisanirn s\·etirn

podzcmna, simbolizujuci ulazak u donji

DOLE

ee sl.iYiti

z,1 licnirn napredoYanjem, bilo

mitski oliceno u obcc,rnoj zemlji

GORE

keltskih bozansta\·,1 koja

S\

et, ,1 ponekad su \·azdusna,

sugcrisuci duhon1a stremljenja

os.1111 nogu, dok u grckom mitu

recirna, nat0\«1l'Cll parfornima i

Pegaz ima krila i rnce kociju koja

kos,uama cvcea, bio je pori\·an u

PLTTNIK

ZeYsu donosi grom i mun ju . Za

more d,1 ga odnesu \·etro\ i

Cizrne iii cipele su simbol

i\luhameda kaiu da se uspco na

Putovanja vodom cesto

putnika i\foc rimske vojske gradila se

11.1

moci pesacenja, koju

nebo jasuci hibridno strnrenje

se powzuju sa smrcu i

zyano Borak (sto u pre\·odu

preobr.1zenjem, a simbolicni

je simboliZOY,1la vojnicka (izma

znaci "munja"), krilatog konja

brodOYi pokojnika CCStO

i\[noge price iz zapadnjackog

sa ljudskom glavom i paunO\·im

se pojavljuju u rnnogim

folklora podrazume\·aju "cizme

rep om

ci\·ilizacijama LT Indoneziji se

KOCIJA

obreda s,rn1an koristi C:arnac da

od sedam mil ja' koje na magii:an nacin omogucuju putniku da

mrtvaci izlaiu u kanuinu, a kod

prclazi \·elike udaljenosti velikom

Kocije iii "trijumfalna kola",

·'putuje kroz vazduh' u potrazi

brzinom, a da se pritom ne

preYozna su sredstn vladara

za du5om pacijenta LT starom

umara, dok je Hermes, grcki bog

i bogova

Egiptu, bog sunca Ra putovao

putoY,rnja, nosio krilate sandale .

umetnosti prikazuju se kako

u renesansnoj

je kroz donji S\'Ct i preko neba

RASKRSCE Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke, a svetilista su graaena na takvim mestima· na primer, zavetni kamenovi koje

>

<

c

su ostavljali putnici u peruanskim < >

i'.\nclima prerasli su u piramicle Raskrsce je mesto prelaska, simbol

z

opasnosti, sanse, promene, izbora i preobrazenja Kao mesto

>

gcle se sastaju clivergentni putevi, ono je vazno mesto susreta, traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta (i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta, raskrsca se povezuju sa duhovima, vesticama i zlim silama u Evropi su kipovi Hekate, "mracne" grcke boginje, poclizani na Camci mogu simbolizovati se verovalo smrt. a u starom cla prevoze duse mrtvih GORE

\!ODER:\N PRE\'OZ

raskrscima, clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u

;\utomobili. \OZOYi i J\ioni

obliku alata, pamuka i platna Soba cluhovima za koje se

im,1ju simbolicne ,1socijKijc u ·e:,m1cu od mi lion godin,1,

koje sc obicno sagleda\ ,1ju u

dok sc u l(ini i J.1p.l!lu koristc

psiholoskom smislu. Vo:i:nja

C,lll1Ci od papira kao prC\llZ!l,1

,rntomobila mo±c sc sagled,nati

srcdst\ ,1 duhoYa Hindusi koristc

bo metafora indiYidu,1lnog

rninij,lturnc c,11ncc koji prcn,zc

putoY,rnj,1 kroz zi\ot pri

sn~snoj

smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. Raskrsca se takoae uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli ocllazili tamo u suton, kada bi reci prolaznika otkrile sta

ce suclbina cloneti. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu, a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima

plamcn sto simbL1lic1w zn.ici

kontroli smer,1: pit.inj,1 sigurnosti

da prcnosc sol.irnu cncrgiju iii

i opasnosti, konformizm,1

;\\ion (i s\·emirski brod)

nwlit\ c.

iii pobunc (postcn ,l!lj,1 iii

mogu simbolizoy,1ti duho\ne

krscnj,1 saobr,1cajnih propis,1),

tcznjc, pre\-,1Zilazcnje ljudskih

jun,1ckih puto\ ,rnja bro do, im,1

!nu t,1kodc mnogo opis,1

posedo\ ,l!lje osecaja za smcr iii

ogranicenj,1 prkosenjem

bo sto jc ;\rgos kojim jc_lason

izgubljcnost.

gr.nitaciji, uspinjJ.njcm

tr,1g,10 z,1 ZLltnim runom. iii

ist,1knc. Z.i r.izliku od ,rntomobib,

prociscujuca prostranst\'a neba

PriLhcn. kojim su isli kr,1lj ,--\rtur i

,rntobus jc j,1\110 pn:\ozno

i daljc ;\\ ioni takode mogu

njcgo\ i ljudi na puto\ ,l!ljc u donji

srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos

Lh budu simboli nezayisnosti,

odrcdcnc osobc prcma drustn1,

slobodc i brzine . Nest,rnak gori,-a,

S\

ct. \ll•rc prcdst,l\ lj,1 op.1s1wsti

l'd ncpoznatog. a pored op.1snosti od brodoloma.

~1uto\-,l!ljc

mozc

Lh do\ cdc dL• susrct,1 s,1 mitskim zycrima Lw sto su ncmani i

S\

e to moze da se

t,1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili

sudar iii pJ.d mogu sugerisati

izl.isku mogu da budu znacajnc

""prizemljenje, e\·entualnu bznu

\'ozo\ i radc prcnu c\Tstim pr.1\ iii ma. Kasnjcnje, propust,l!ljc

dcmoni

\Oz.l

Z,1 ostrdj,l!lc su camci 1urocito

LI

iii h\·at,l!ljc u poslednjem

za prcter,111e ambicije, bas kao sto je Ibr pao

LI

grckom mitu

i dozi\·eo smrt posto je leteo

trcnutku. puto\·anje bez brte

oL-h-ec blizu sunca, koje je istopilo

\ azni. 1\:,1 primer, bzu da su ratni

iii u \ agonu nize klase,

njego\',1 rnstana krila

bnui \la\ ,1L1 dari\ ,iii prcstifom

mozc tumaciti

LI

smislu licnog

koji su bili njilio\ i \ lasnici iii

odnos,1 pre ma

S\

etu. i\lnogi

S\C

koji

SU

njima ploYili. StO jc idcj,1

S\'C

to sc

psiholozi \cruju lh je pcron

slicn,1 \ikinskoj \lorske L1dc

simbol nes\esnog, poi:ctna

su t.1kodc simbolicn,1 ploYila i

t,1cb doslo\'11og i metaforii:nog

z1umcnja bczbcdnosti: u judco-

puto\ ,l!lj,1. ,1 prtlj,1g simbol onog,1

hrisc,l!lskom Ycro,·anju Nojc\ ,1

StO

barL1 jc s,1cm al,1 i:o\ cc,l!lstn1

prtljag rnoze da z11.1i:i psiholosb

SC

·nosi'

U

psihi, tako da tefak

od propasti t,1ko sto jc sp,1sla po

optcreecnja, dok lak prtljag moze

jcd,l!l par za r,1zn1110z,1\anjc

da L1bzuje na unutrasnju slobodu.

:i:i\ i h bi ca

S\

ih

Zelj,1 za lctenjem je arhctipsb.

Konj je arhetipski motiv. On simbolizuje zivotoclvalacke ali opasne sile, kao i moc i snagu.

GORE

Crveni automobil simbolizuje musku polnu potenciju i nagon. On takoae sugerise uzbuaenje brzinom i snagom DOLE

BASTA ,, Terna Edena i pada omiljen

Je

spektakularne italijanske baste

knjizevnosti; u ove predstave

u Vila Lante (Banjaja) iii Vila

spada i BaSta zemaljskih slasti

d'Este (Tivoli), sirnbolizujuci

holandskog slikara Hijeronirnusa

ljudsku moc da ukroti prirodu

U svetoj hinduskoj tradiciji, kao i u mnogim drugim, basta je simbol raja

GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama, a takoae su znamenje zenstvenosti ooLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste, pri cemu voda u mnogim kulturama simbolizuje zivot

u Meksiku SU baste uzitaka

spev Izgubljeni raj D:Zona

asteckog cara Montezume

Miltona ( 1608-74) I u islamu

spajale funkcije privatne baste sa

se rajska sreca turnaci u kuranu

botanickom bastom i zooloskim

kao basta, dorn za odabrane

ntorn, cuvajuci ne sarno biljke

izvan groba, a Alah se ponekad

nego i ptice i zivotinje, sa oko

pominje kao "Bastovan" U staroj

600 cuvara koji su se starali o

Grckoj, Rajske poljane, mesto

njima Tu

u koje vrli odlaze posle smrti,

ljudi sa neobicnim fizickirn

SU

takode bili srnesteni

takode je predstavljano kao

karakteristikarna (kao patuljci iii

bas ta

albino ljudi)

U Kini, tradicionalna basta GORE

SU

motiv u zapadnoj umetnosti i

Bofa (oko 1450-1516), i epski

Gotovo svuda basta predstavlja

aranzrnanirna, kao StO

Baste se uveliko povezuju sa

na ostrvu iii jezeru izrnisljena

culnim uzivanjern, ljubavlju

sirnbol zernaljskog i nebeskog

je da privuce Osam Besmrtnika

zavodenjem. Na primer, klasiC:ni

raja - rec "paradajz" (raj) dolazi

- grupu taoistickih svetaca koji

arapski erotski tekst o vodenju

od pairidaeza, stare persijske

navodno :live na Misticnim

ljubavi nosi naslov Mirisna

reci za bastu. U sarnoj basti,

ostrvima

baSta, dok se mnogi veliki

raspored i biljke doprinose

Vu Dija iz II veka p. n e. imale su

na zemlju Baste cara

j

ljubavnici iz mita i legende

njenoj sirnbolici Prve baste su

palate i paviljone sagradene na

(kao sto

verovatno uredivane u Kini pre

vestackim planinarna i povezane

cesto prikazuju u bastenskom arnbijentu

otprilike 4 000 godina. Odatle

rnostovirna sa ostrvima koja su

su se prosirile na Mediteran i

se nalazila sred velikog vestackog

Bliski istok, a od tada gotovo

jezera.

SU

Rama i Sita u Indiji)

RAJSKE BASTE U mnogim kulturama, basta

svaka kultura koja opstane iznad nivoa golog odrfavanja zivota

BASTE UZITAKA

postoji kao vrsta sveta iz

neguje baste .

U starom Egiptu, baste su

snova, namenjena bekstvu od

bile mesta za rekreaciju. Slike

"stvarnog" sveta i uznosenju cula

NEBO !LI ZEMLJA

basta s jezercima i cvetnim

od svetovnog ka uzvisenorn.

Baste su sveti sirnboli u rnnogirn

obalama ukrafavale su grobnice,

Sinonirn ovoga je arhetipska

duhovnim tradicijama Judeo-

sugerisuCi radosti na drugom

persijska basta, zasadena

hriscanski Edenski vrt je

svetu, a ukra5avale su i zidove

vockarna i mirisnirn biljkarna

praiskonsko nebo na zemlji,

i podove palata. Rimljani

i ispresecana potocirna. U

koje je Bog stvorio za foveka

su doveli aranziranje basta

vreloj pustinjskoj zemlji i voda

(Adarna) i zenu (Evu) da zive

do veorna suptilnog nivoa,

(simbol zivota) i senka

u njernu Eden sirnbolizuje

uklapajuCi zgrade, kipove,

karakteristike basta

praiskonsko stanje bofanske

stepenista, kolonade, izvore,

Basta je ogradena i u nju se

pecine, bunare, fontane, pa je

obiC:no ulazi kroz velicanstvenu

basta postala jedan od simbola

kapiju, koja je simbol prelaska

nevinosti, kada

SU

Jjudi ziveli

U

harrnoniji s Bogorn, prirodom

SU

vafoe

i medusobno, pre nego sto

civilizacije Ova tema se razvila

iz jednog sveta u drugi. Cesto se

su pali u nemilost posto su

za vrerne evropske renesanse,

prostire oko velikog centralnog

pojeli plod sa Drveta zivota.

sa forrnalnirn sirnetricnirn

bazena, koji je ponekad

BASTE ALHAMBRE Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku, sledeci cetvorodelni plan persijske baste. Danas ostaju cetiri dvorista, ukljucujuci Dvoriste mirte, sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte, i Dvoriste

OJ

>

lavova, sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem, ali muse prilazi tamnim prolazima s kolonadama, sto simbolizuje put u raj - duhovno putovanje iz tame u svetlost

obrubljen pLn·im ciglama da

brao iz baste sn1jih meditacija

talasaste obrasce, dok veliko

bi se stnirio utisak dubine. sa

Aranzmani persijskih basta

kamenje predstavlja zemlju.

cetiri kanab koji iz njega isticu;

uticali su n,1 ncke pozn,1te baste

Kada sc koriste biljke, grmlje

u \·elikim bastama obrazac

u svetu. ukljucujuci palatu

kao StO

resetke moze da se ponavlja,

Alhambra u Spaniji i ve!elepni

i bambusi predstavljaju zemlju,

sa fontan,1m,1 koje obele:la\·aju

Tadz i\lahal u Indiji

dok mahovin,1 predstavlja vodu .

ZEN BASTA

omogueav,1juci duhu prirode da

simbolizuju tok zirnta, dok

Na Istoku postoji izrcka da je

sc krece izrnedu jina i janga

ukrstanj,1 tokova predstavljaju

sveto mesto potpuno samo

ukrst,rnje potoka Osim sto

aza!eje, javori, cetinari

Prostor je sastavni deo zen baste,

SU

hladne i osvehvajuce, fontane

SU

Za razliku od basta na

Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom, sugerisuci duhovno dostignuce i vodstvo. GORE

BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA U srednjovekovnoj hriscanskoj simbolici,

\ ezu izmedu svakodnen1og i

kada nema nicega sto se iz

Zapadu, ciji je cilj da slave

\·ecnog Geometrijski obrazac

njega moze odneti Prve zcn

promcne godisnjih doba, zen

se ublaz.n-a \·ocem i c\·ecem,

baste uJapanu uredili su

b.1stc odrazav,1ju trajnost uma,

1urocito grozdem i ru:lama - u

budisticki rnonasi kao mesta

t,1ko Lh su manje-vise iste

mesto bekstva od

persijskom jeziku izrazi z,1 c\·et i

kontemplacijc. cij,1 jc snlu

chnas kao i kada su n,1stalc

nevolja zemaljskog

ruiu su isti

bila d,1 dovedu um do tacke

pre\ ise stotina godi1H, pa cak

zivota Njena

smirenja pomocu jednostavnog

je i sljunak r,1sporeden na isti

zatvorena, tajna

meseca bila je vazna akti\·nost

ali dubokog plana U zen basti

n,1cin. On trajnost sirnbolizuje

Ruze su sadene da bi privukle

nista nije prcpusteno slucaju i

transcedentni duh koji nije

slavuje: nocne navike o\·ih

svi elementi su znacajni. Cilj je

okovan nemenom iii prostorom

ptica po\·ezivale su ih sa

da se st\·ori harmonija izmedu

mesecom, dok ih je njihova

dve kosmicke sile jin i jang, rnde

U persijskoj basti, posmatranje

pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i

i zemlje. Tradicionalno, vodu

ce:lnjom. Doks<1ti u uglovima

simbolizuje sljunak iii pesak,

baste obezbedivali su skloniste

koji su tako zgrnuti da formiraju

onima koji su posmatrali nocno

basta ogradena zidovima bila je utociste duse i

priroda cinila ju je simbolom zenskog principa, a narocito Device Marije Rec "rozarij" (brojanice),

U Srednjem veku je basta ograaena velikim zidovima bila simbol sklonista. Ovde je prikazana Devica Marija okruzena ruzama, simbolima njene nevinosti.

DOLE

koja se koristi za opis niza perli koje se koriste prilikom citanja molitava Devici, najpre je znacila bastu ruza

nebo Rec ··gazebo" ( doksat)

Persijske baste su

potice od persijske reci koja

takode bile okruzene

z1uci "platforrna za posmatranje meseca': tradicionalno. ova gradevina bi imala centralnu

zidovima da bi bile odvojene od zemaljskog sveta, a bile su ispunjene

rupu u krovu kroz koju se moglo

mnostvom mirisnog

videti nebo

cveca, na kojem

Persijske baste su predstavljale oazu inspiracije za poeziju,

se zasniva mnogo simbolike; na primer, jasmin i ruza se

muziku i slikarstvo U zbirci

posmatraju kao kralj

pesama i prica 8ulistan ("Basta

i kraljica cveca, dok

rufa") pesnik iz XIII veka,

je u narcisu uhvacen

Sa'di, uporedi\·ao je svoje misli

miris mladosti

sa ruzinim laticama koje je

IZuCA .\fET L\

SUDO\'!

Skromni deo kucne opreme,

Osim kaz.111.i, postoji rnnogo

metla jc t.:ikode simbol s\·ctc

drugih .uhctipskih sudo1 a.

moci i 1101·ih pocetaka

u nekim

ukljucujuci urne, 1·,12c. krcagc i

se1·erno.1frickim ratarskim

cinijc, kao i burad. s.rnduke. korpe

drustvim,L mctla za ciscenje

i kofere, i s1·i inuju simbolicno

gm na predstadj.:i kultni

znJccnjc U mnogim kulturama.

prcdrnct U starom Rimu, kucc

ens ti sudovi se po1·ezuju s,1

cistile pos]c pogrcba

srnrcu Stari Egipcani SU. kada bi

d.1 bi se otcrali zli duhovi i

mumificirali pokojnike, st.n-lj,1li

simbolizo,·ao no,·i pocct.1k, a

srce i druge unutrasnje organe

SU SC

Kinezi im,1ju sliean obic.1j n.:i

u kanopskc krc.1ge - nugicne

kraju godine, k,1da ciste kucu

sudo1e koji

da bi odstranili svaku nesrecu u

od zlih uticaja . U Enopi sc

pripremama za sledecu godinu

pokojnici obicno st.n-ljJju u

KA.ZA.N

iii kremiranja .•1 njiho1· pepeo

ec z.1stititi sadrzinu

mrtv.1cki s.rnduk pre s.1hranc

ima centralno mesto u kuci kod svih kultura- ono je izvor i svetlosti, ali i simbol sigurnosti, udobnosti i osecanja prpadnosti GORE

Lonac za kunnje koji stoji

moze se st.1\ iti u urnu. U nekim

11J s1·ojim nozicam.1 iii kazan

ju:lnoamerickim zemljarna.

zirnt.1 jc ognjiste, ,uhetipski

prcdstadja jos jedan sn.:lian

razbijcni sud stadjen na grob

simboL ,1li mnogi drugi obicni

.uhctipski simbol u mnostvu

ukazuje !1,1 prcbz,1k iz zin1ta

kultur.:i. U indoevropskim

srnrt

Tr.1dicion:dni cent.u kucnog

kucni prcdmeti uiivaju bogatu simbolicnu tr,1diciju: u njih

misticnc i magijske moci i

zin1ta: rnesopot.unijska boginja

korpe i delovi narncstaja Na

preobrazenja. U keltskorn mitu

!St.1r cesto se prikazujc kako

Z.:ip.1du nekc od cn·ih st\·ari

postoje tri n-ste L1Zana: D.:igdin

nosi urnu u kojoj se nalazi voda

narocito ognjiste - nisu \ise

S\

Kazan je arhetipski simbol magije, misterije i preobrazenja

Metia je simbol odstranjivanja, a koristi se za cisc'enje nesrec'e DOLE

Urne i nze su takode simboli

sp.1daju metb i ogled.:ilo, lonci,

u opstoj upotrebi, ali z.:idri,1,·aju

GORE

- tradicijama. on je instrument

LI

oju simbolicnu moc .

u kabali, 1·aza sirnbolizuje

kaz.:in obilja - vecni iz1·or je!J

zirnt.1

i znJnjJ; k.1z.:in ZJ Zrt\·enu

duhcwno blago - simbolika koja

smrt u koji je potap.rn kralj

se pon,wlja u legend.111u o Gralu

st.ire godine .1 njegov.:i palata

u srednje1 ckoYnoj enopskoj

OGNJISTE

spaljivana: i kazan ponovnog

knjizernosti, gde je Gral putir za

Kao iz1or s1-etlosti. toplote i

rodenja u kojem su mrtvi

koji kazu d.1 sadrzi Hristorn kn·

jel.1. oghjiste predstavlja kucu

ozidjavani.

is njom t.1jnu besmrtnosti. U

i z,1jednicu. toplinu. sigurnost

U Kini, tronoZ:ni kazan

jenejskorn Hramu. zl.:itne cinije

i porodicni iirnt Ono se

je irnao moc da daruje

poj.11·ljuje u mitovim.1 i religijama

proroeansku sposobnost, da

sadrie zi1·ot - koristile su se za

mnogih ci1·ilizacija. U asteckoj

kontrolise ciklus godisnjih doba

obredno prinosenje darova .

tradiciji ono je bilo sveto z.i

i da garantuje besrnrtnost junak

Lhopolnog bog.:i Ometekuhtlij.i,

ju Veliki. osnivac Kineskog

Sudovi se takode powzuju sa zcnskim principorn. I u ju:lnoj

carstva, izlio je devet sntih

i u Severnoj A.merici priC:e o

sredistu s\·emira. dok u Kini i

kazana od bronze za koje se

korpanu i o pradjenju korpa

japanu bogcn·i ognjista privlace

govorilo da kuvaju bez vatre i da

cesto se odnose na zene: 11.1

obilje i srecu u domacinstvo,

SU

pri cemu j.1panski bog ognjista

Govorilo

bora,·i u kuki na kojoj visi lonac

ako se ljudi na Zemlji okrenu od

meseca i z1·ezda. Korpa je simbol

iz1ud \·atre

vrline ka porocima.

majcine utrobe i atribut mnogih

Z:i

kog.1 Se \'Cl'O\·a]o da zivi

sto je metafora za sudove koji

U

ispunjcni nebeskirn rnocima SC

dace kazani nestati

primer, u jednom rnitu plemena Poni, Zena korparka je majka

boginja. ukljucujuci Dijanu

oEsNo Tepisi iz .!\rabije povezuju se s kueom, a boje i sare koje se koriste u njihovom tkanju bogate su simbolikom. Svaki tepih ima neku gresku da bi se ilustrovalo islamsko verovanje da samo Alah moze da stvori savrsenstvo

c

Efesku, cije SU S\'CStenice nosiJe frizuru u obliku korpe Kod Sona u Zirnbal:n·eu. grncarske cinije

Ogled.:ib su simboli duhon1c mudrosti, znanja i pros1·ecenj.:i:

ponekad inuju oblik delo\·a

u tibetanskon1 budizmu mudrost

:i:enskog tela. a postoji izreka da

Velikog ogledala uci da je svet

se mu:i: mora odnositi prema zeni

oblika koji se u njemu odraza1·.:i

s postov.:injern da bi je sprecio

iluzija, dok kod taoist.:i ogledalo

da "okrene ciniju lUOp.:icke ·, i[i

src,1 odrai.1\'a nebo i zemlju .

da mu ne dozvoli pristup njenoj

Povcziv,rnjem s nebeskom

polnosti Slicno tome. u japanskoj

intcligcncijom. ogled.:ilo je cesto

ceremoniji caja. cajnik predsL1Vlja

solarni simbol: j,1panski mit

mesec i jin, iii zensku sustinu

kazuje kako je boginju sunca Amaterasu iz peCine izmamilo

rngo\ arali Zajc\ rcjski n,uod.

OGLEDALA

swto ogled.:ilo da bi njena

porodicni trpez.uijski sto

Latinska rec za ogled:ilo

s1·etlost ob.:isj.:il.:i s\·et. Ogled.:ilo

pl1prim,1 ulogu oltara kada se

glasi "spekulum", a

je t.1kode zenski. lun.:irni

pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111

spekulacija (razmisljanje)

simbol i ima veze sa srecom i

za \ rcmc subotnjcg obroka

- sada intelektualna aktin10st

pr,1zno\·erjcm U Kini, ogledalo

Okrugli sto iz legcndi o kr,1lju

- originalno je znacila koriseenje

predstavlja znak harmonije

Arturu predst,1\ lj,10 je odabr.:inu

ogledala za posmatranje neba

i srecnog braka, pri cemu

z,1jcdnicu. idcj.:i koj,1 sc d,llUS

razbijcno ogledalo rugo\·estav.:i

pc>n,n lj,1 u biznisu prilikom

koristila su se i

razcfr,1janje U zap,ldnjackonr

s,1stan,1ka koji se odri.1\ ,1ju za

kod predskazivanja dog,1dJ.ja

folkloru, za razbijeno ogled,1!0

okruglirn stolom

gledanjem u njih dok se ne

kafo da donosi sedarn godina

bi ukazala slika: Asteci su

nesreee osobi koja ga je razbila

S\

NAi\lESTAJ

i dz,1mijom, ,1 koriste sc d,1

i zvezda. Ogledab - narocito zatamnjena

z;i

I tcpisi i z,1\ esc in1J.ju S\cte i ctoYnc asocij,1cijc. Na Bliskom

posvecena bogu Teskatlipoki

U starom Rimu, care\·i su sedeli

ulq1s,1ju i ocrt.1ju donuee i s\·ete

ili Zadirnljenorn Ogledalu U

na Yisokoj stolici. dok je tron bio

pros tore Skupa s,1 par.11 ,rninu

nekirn indijanskim tradicijama

rczen·isan za bogo\·e. Danas u

i 1 clo\ inu. z,l\ csc obczbcduju

ntamnjena \'I'adzbinska cinija

delo\ima Afrike \·isoka stolica

skri\ .:injc i omeduju prostor U

bib bi ispunjena \·odom u cilju

predst.:idja simbole kr.:iljevske

Hr.unu uJcrus,1limu. ZJ\csa jc

dobijJ.nja istog efekta. Ponekad se ogledala

funkcije, dok sc z.:i zbtnu

bil.1 na\ uceru prcko S1etinjc

stolicu As,rntija u Gani vcruje

n,1d

S\

ctinj,1ma. deb

S\

etilista

posmatr.:iju kao nesto sto

da cm·a dusu naroda. K,1ko

u koji jc mog,10 da udc samo

odraiava istinu: u grckom mitu,

podi:i:u onoga ko sedi. stolice se

jcncjski pn OS\ estcnik, dok

Meduza, ciji je pogled rnogao

f'O\'ezuju sa statusom i vbscu

nckim muslim,rnskirn drust\ ima

pretvoriti druge u kamen, sama

U hrisc,rnskoj tradiciji. latinski

za\ cs,un,1 pripada central no

je pret\ orena u kamen kada je

nazi\· za biskupsku stolicu bio

mcsto kod pr,1ktikonnja purde,

\'idela svoj odraz u Persejevom

je 'chatedrum" ( od grcke reci

to jest skri\ ,lJ1j,1 :i:cn,1 od ociju

U

stitu. Kinezi vesaju osmougaona

za stolicu, "kathedra"); zato su

j.:i\ nosti Da bi ncprekidno

ogledala s natpisom Pa Gu.:i

crhe kojima predsedava biskup

odria1ali s\·etu vlast, kineski

iznad ulaza u kucu. uvereni da Ce

nazvane katedrale.

c,ueYi su u\·ek drz.:ili veo izmedu

ogledalo, otkri\'ajuci prirodu zlih uticaja, oterati iste

Ogledalo ima mnogo slozenih znacenja, koja se povezuju i sa suncem i sa mesecom

GORE

istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn

ovu s\'I'hu pravili ogledala od crnog brusenog opsidijana.

L

ljudi okuplj,1ju d.:i bi jeli iii

Sto je centralna tacka, rnesto susreta na kojem se

sebe i gostiju. t,1ko d.:i oni mogu d.:i \ idc a da nc bu du\ ideni

Zavese simbolizuju razdvajanje razlicitih carstava, bilo da ih otvaraju iii skrivaju. GORE

STATUS I BOG·ATSTVO r0

Simboli se mogu koristiti za

>

pokazi\'JlljC moci i dasti

kako

S\'Ctovne tako i duhovne. Sve

z

kulture su raz\·ile sirnbole

>

vlasti i ranga koji su u skladu

u..J

z

s njihovim drustvenim

0

0

\'rednostima, \·erovanjima i

< >

obicajima. l\!nogi su povczani

Vl

s kraljevskirn dostojanstrnm i funkcijom iii sa bogatstrnm i posedima Tradicionalno, GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih africkih naroda.

dragocene stv,ui su koriscene za oznacavanje bogatstva i ranga Sta predstadjaju specificne stvari ugLl\'nom zavisi od kulturnih nednosti - bog,1tstn1 nomadskih naroda, na primer, moze se meriti brojem kamila ili ovaca

DRAGOCENI ARTIKLI Neki od najdragocenijih ,utikala ccn·e(anst\"a

kao StO SU zlato,

MIROPOMAZANJE ULJEM

srebro i drago kamenje - cene se

U mnogim

cistote i nekvarljirnsti, zlato

kulturama se smatra

se povezuje sa bo:i:anstvom,

da ulje ima posebne moci Narocito

i po lepoti i po retkosti. Simbol

kraljevskim dostojanstnim, suncem i najvisim te:i:njarna

s mesecom, elementom ,·ode,

simbol i duhovne

duha . Zlatne jabuke nordijskog

zenskom energijom i nevinoscu;

moci i prosperiteta

raj a, Asgarda, kao i jJbuke nta

ono je takode simbol bogatst,·a,

U judeo-hriscanskoj

Hesperida u grckoj mitologiji,

koji se koristi kao none i sluzi za

sprecavaju starenje bogova, dok

plJeanje danka.

je maslinovo ulje

tradiciji kraljevi i svestenici bilo su obredno miropomazivani

SU likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i sansenstva.

U staroj l\!ezoamerici ncfrit

Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojansrva, ukljucujuci krunu, skiptar i zlatnu loptu.

GORE

NOVAC Kako je proizrndnja robe i

jc cenjen vise nego zlato ili

usluga postajala raznovrsnija

uljem, sto je bio znak

Kao tradicionalni simbol

srebro; on je bio simbol cistote

i specijalizovanija, trgovina

Bozijeg blagoslova

bogatstva, zlato se pojavljuje u

i zinita i ocuvanja kraljenkog

obicnom trarnpom prestajala

i vlasti, moci i

obelezjirna monarhije i visokih

dostojanstva. Zirntinje i biljke

je da bude prakticna Opste

funkcija, a koristi se i kao simbol

takode daju dragocene supstance

pril1vaceno znamenje, koje se

slave darovanih od Boga Grcka rec

ljudskih dostignuea - kao sto je

- bisere i slonovacu, mosus i

postepeno razvilo u novae,

rec "mesija" znace

zlatna medalja ili, figurativno,

amber, zacine, smolc i ulja l\laje

resilo je ovaj problem: cim SU SVi

"miropomazani".

pojam '"zlatnog doba'".

SU koristile tecnu eokoladu kao

prihvatili simbolicnu nednost

novae, dok je biber bio tako

nekog znamenja ono je moglo

povezuje sa besmrtnoscu; stari

dragocen zacin da kaZLI da je

da se zamenjuje za bi lo sta. Neka

Egipcani su, na primer, verovali da

Atila Hun u V \·eku trazio l350kg

drustva SU koristila stvari kao StO

njihovi bogovi imaju zlatno telo i

bibera u zrnu na ime otkupnine za

SU skoljke i biseri, ali je metal,

srebrne kosti. Srebro se povezuje

grad Rim

kada ga je bilo na raspolaganju,

"hristos" i hebrejska

One se koriste za lsusa kao simboli njegove kraljevske, prorocanske i svestenicke vlasti

Kao i zlato, srebro se takode

STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije - elektronska roba kao sto su mobilni telefoni,

bio raznovrsniji i najcesee se koristio. Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili, ali

kompjuteri i haj-faj oprema, iii skupa kola Gde ljudi zive, nacin na, koji ukrasavaju kuce, sta nose i cak sta jedu, sve su to indikatori drustvenog

>

polozaja. Slavne licnosti, mozda moderan ekvivalent mitskim junacima,

-i

koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne

V1

c

status proizvoda. OJ

vrednost modernog kovanog

0 Cl

novca i papirnatih noveanica cisto je simboliena .

Plast kineskog cara irnao je

i zena da bi se ilustrovalo

Crtezi utisnuti na aversu

okrugli okovratnik sa cetvrtastim

monarhovo bogatstvo ljudstvom,

novcica obicno su oznacavali

op5avom, cirne je njegov nosilac

dok sami biseri, euvari kraljevskog

vlast vladajuceg tela (najcesce

poistovecivan sa posrednikom

dostojanstva, simbolizuju njegovo

vladarevu glavu).. Oni su takode

izrnedu neba i zemlje Plast

materijalno bogatstvo

nosili ikonografske znakove

5arnana nosi celo bogatstvo

kulture - kao StO

simbolike: u starirn uralsko-

PECATI

i drvece na mnogim galskim

altajskim kulturarna, na primer,

Drevni simbol identiteta i

novciCima

bio je ukrasen trokrakim

vlasti je pecat, rnali predmet

SU

konji, veprovi

tradicija koja se

nastavlja do danas . Kineski

amblernom poznatim kao znak

izgraviran jedinstvenim crteforn,

novcici

droplje, koja je sirnbolizovala

koji se mogao utisnuti u plocu

SU

imali (etvrtastu rupu

u sredini koja je simbolizovala

komunikaciju izrnedu svetova

od rneke ilovace iii u otopljeni

Zernlju okruzenu krugorn neba, sa

smrti i vaskrsenja Danas se na

vosak. Koristio se kao potpis

natpisom cara, sina neba i zemlje

zapadu jos koristi bela Jasica

da bi garantovao autenticnost

kao ukras za plasteve drfavnih,

dokumenta kao sto je kraljevski

ZNAMENJE FUNKCIJA

sudskih, svestenih i akademskih

dekret, a mogao je i da obezbedi

Jedan nacin razlikovanja cina

dostojanstvenika .

sigurnost dokumenta u tranzitu:

jeste putem sveeane odece i

i_

>

Spolja5nja obelezja vlasti doprinose rnisticnosti onih koji

kojirn je obezbedivan smotani iii

sagledava kao "sediste duse" i kao

zauzirnaju "sediste fonkcije"

papir u rolni, pecat nije rnogao

najplemenitiji deo tela, a fine kape

koja ih izdvaja od obicnog sveta .

da bude provaljen a da se tone

i perjanice obicno oznaeavaju

Ova "stolica" poprirna mnogo

otkrije. Pecati se jos uvek koriste

visok status - voda je "glava"

razlicitih vidova: lice koje na njoj

u zakonskim dokumentima, kao

grupe . One variraju od divnih

sedi predvodi neku organizaciju,

sto

perjanica indijanskih poglavica

dok se u akademskim krugovima

ponekad nosili u obliku prstena,

do krune monarha sa bogatstvom

vlasnik stolice u nekorn narocitorn

a na njima su bila upisana imena

SU

testamenti Pecati

SU

se

dragulja . Mnoge vode nose zlatni

predmetu nalazi na samom vrhu

bofanstava iii odlomci iz svetih

globus ili loptu (deo znamenja

te discipline Presto je specijalna

knjiga, sto je dovelo do njihove

koji su najpre nosili rimski carevi

stolica koja simbolizuje vlast boga

upotrebe kao amajlija .

iii suverena On se cesto nalazi

sveta), i skiptar sliean stapu. U

na podignutoj platformi da bi

Japanu je jedno od znamenja

oznacio vladarev visoki status,

carskog dostojanstva bronzano

a obicno je bogato ukrasen U

ogledalo, koje se povezuje s

Bibliji se presto kralja Solornona

boginjom Amaterasu i koje je

opisuje kao tron od slonovace

preneto na carsku porodicu, koja

prevucen zlatom, a stoji na vrhu

tvrdi da potice od nje.

sest stepenika, izmedu dva zlatna

Glavni deo odece koji cini

lava Prestoli kraljevstva Bamum

deo znamenja obieno je plast iii

u Kamerunu, sa obiljem bisernih

ogrtac.

ukrasa, sadr:Ze figure muskaraca

< 0

kada bi se utisnuo u pecatni vosak

njenih dodataka Glava se cesto

da bi pokazali da su gospodari

-i v; -i

Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva

GORE

Presto je sediste moci i vlasti, kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu SASVIM GORE

DOLE Tradicionalno, pecati su bili simbol vlasti i identiteta

PISMA I PISANJE l-

GotO\"O u s\·irn kulturama, pisnu

>

i skwa su zaogrnuta simbolicnim

o

znacenjem U drenu nemen,1

z

ona su bila narocito po\·ezi\ an,1 s

> w

magijom, proroc,rnst\·ima i

z

sn~tim

zn,rnjem. VL1danje cit.injem i

0

0

""'

pisanjem predstadjalo je zn,1k

>

privilegije i izrnr rnoCi - nesto

<(

Vl

sto \·azi i danas, kada polo\·ina svetskog stanon1ist\·a ne ume cfa pise iii to jedva cini. Pisani jezik je takode omogucio sirenje znanja i Runsko pismo se koristilo za pisani, ne za govorni jezik, koji se povezivao s magijom, religijom i prorocanstvima .

GORE

informacija, najpre prcko pisanih dokurnenata i rnnogo kasnije preko stampanih knjiga

PISJ\NJE Komunikacija pisanjern oslanja se na dogo\·oreni repertoar formalnih znakova iii sirnbola

Prvo pismo zasnovano na slovima, koje se cita zdesna ulevo, bilo je verovatno fenicansko, iz kojeg se razvilo hebrejsko, aramejsko i arapsko pismo

GORE

Slikovno klinasto pismo moglo se koristiti za beskrajan niz svrha Ovaj natpis, koji datira iz XIII veka p n e, predstavlja ugovor za prodaju dece

GORE

RANI NATP!Sl

od teksta i gdc se koristio

koji se rnogu koristiti u razlicitirn kombinacijarna da bi

Rimsko slovo A oznacava pvri stepen iii vrhunsku klasu. Takooe simbolizuje i pocetak.

GORE

reprodukovali ideje koje pisac

StanovnistH' l\lesopotamijc

Poput Egipc.rna, Kinezi su

zeli da izrazi . lzgled,1 verovatno

umnogome se sastoj,1lo od

pripisi\·ali pisrnu legendarno

da su se najraniji pisani sisterni

pastira i ratara, a jcdna od pn·ih

poreklo: prema jednoj prici car

- klinasto slikorno pismo

upotreba pisnu izgleda da je bila

Huang Ci ga je otkrio posle

stare Mesopotarnije, egipatski

z,1 rat,uske izvest.1je: 1ujranije

prouca\ ,rnja ncbeskih teb i

hijeroglifi i kineski ideogrami

poznate sumerske glinenc tablice

predmeta u prirodi, n,uocito

- razvili iz znakova i slika iz

na\'C)de d±akove zita i st,1ch stoke

pticijih i zirntinjskih otis,1ka.

Klinasto pismo se z,1sni\Jlo

Iako su hijeroglifi i kli1usto

na piktogramima, tako da je.

pismo na kraju potisnuti od

praistorije Kada su se pisma raZ\'ila (negde

ooLE Vise od obicnog pisanog sistema za prenosenje informacija, kinesko pismo je uzdignuto na nivo pesnicke umetnicke forme.

oko l 000 g p n e.) broj potrebnih

n,1 primer, riacrt kravlje gLffe

razlicitih slova drasticno je

simbolizo\·ao

srnanjen: rirnsko pismo, koje

moglc bi ti predst,n-ljene i ideje i

nepromenjen: piktogrami za reci

koristimo i danas. sadrzi 26

predmeti: ptic,1 i j,1je jcdno pokraj

kao sto su sunce, dn·o, plJ.nin,1,

slm·a dok je za pisanje kineskog

drugoga z1ucili su ··plodnost

polje i \T,ltJ.

potrebno I 000 osnovnih znakova

O\'LI

zivotinju, ,1li

arapskog. sistcm pisJ.nja koji su SU

Slcn·a koja su koristili stari

izmislili Kinezi ostaje

\"COI11.l

LI

sustini

rn,1!0

SU SC

prornenili z,1 3 000 godina

Egipc.rni poznata su kao hijeroglifi, sto dolazi od d\·e

P!Sl\L\

grcke reci koje znace ·s\·eti

Fenieansko pisrno se gencralno

zapisi" Hijeroglifi su stv,u,rni

smatra pn im, a sastojalo se od 22

od stilizovanih crteza

suglasnib i pisalo se s,1 desnc u

ljudskih

glava, ptica, zirntinja, biljaka

lcn1 stranu. lz fenicanskog pisrna

i cveca, kao i nekih vestackih

raZ\·i]a

predmeta - i pis,rni su u

,u,rn1ejsko, hcbrcjsko i ,u,1psko,

raznim smerovima. za\·isno

koja se

SU SC

S\"J

pisma bo StO

SU

citaju zdesn,1 ule\·o,

NEPISMENOST I GOVORNA REC U modernoj zapadnoj kulturi, nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim, mnoge velike duhovne vode, ukljucujuci Muhameda, zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca Ramakrisnu, bile su nepismene, sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske stvarnosti, koja se ne oslanja na pisanu rec. Na neki nai':in, pisanje se moze sagledavati kao pokvaren oblik govora, simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda, lsus i Sokrat nisu ostavili nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu, od kojih se samo oko 100 normal no pise.

V'

>

z nednost. Naucnici su zapazili

u kamenu i predstavljaju slova,

da je u mnogim starim pismima

reci i simbolicne pojmove

\·ecina slova prikazivala neku

Na primer, run,1 Ansuz (koja

zivotinju, neki ljudski gest ili

je ekvivalent slova A) bavila

kao i neki manje poznati sistemi

fizicki predmet dok neka pisma,

se porukarna i signalima i

pisanja, od kojih su neki opstali

ru primer hebrejsko i runsko,

povezivala se sa ustima kao

U njih spada tifnag, pismo koje

predst,1vljaju niz narocitih reci

izvorom bo:l:anskog govora,

koristi tuareski narod severne

pre nego slova. Hebrejsko pismo

kao i uscima reka i nordijskim

Afrike, pisrno koje se istice

pocinje sa alef ( vo), bet (kuea),

prevarantskim bogom Lokijem

naglasenom geometrijskom

gimel (kamila), a ne sa A, B, G.

U antickom svetu, pisari su predstavljali elitnu drustvenu klasu, koja je ponekad imala vise drzavne vlasti i znanja nego sam suveren.

GORE

formorn Ono je neobicno i po

Runsko pismo je bilo povezano s religijskim verovanjima i

tome sto je njegova upotreba

EVROPSKE TRADICIJE

magijskom praksom, a nikada se

ogranicena na zene, buduci da je

Rune su najstariji pisani znakovi

nije koristilo za predstavljanje

tuaresko drustvo matrijarhalno:

starih Gern1ana Rec rnna na

govornog jezika . Nordijske

dobar primer veze izmedu

srednjevisokom nemackom

ekspedicije su prenosile rune u

pismenosti i drustvene moci.

znaCi "tajna", ,1 posudena je od

druge krajeve - anglosaksonsku

U druga pisma spadaju grcko,

finskog runo, sto znaci "pesma"

Englesku, Island, Rusiju i mozda

rimsko (koje cini osnov engleskog

Navodno stvorena od nordijskog

cak u Severnu Ameriku.

alfabet,1), sanskrit i Cirilica. Individualru slova nekog pisma mogu posedovati simbolicnu

boga Odina,

2+ slova runskog

pisma ukljucuju simbole plodnosti sa praistorijskih crte:Za

Tek izd.ileka srodna runama, slova keltskoot't irskoo v iii ogamskog "drvenog .. pisma sastoje se od 25 simbola, od kojih je svaki sastavljen od niza

SLOVO X Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. U zemljama u kojima se koristilo rimsko pismo, nepismeni ljudi su ga koristili umesto potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. Posto bi nacrtali svoj znak, bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti, sto je

horizontalnih iii dijagonalnih ureza iii linija Originalno su usecani u drvo ili karnen, svaki glifje dobio ime po

razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci

nekorn drvetu Jedna varij.inta

rimskih brojeva, X je brojka 10, dok u matematici oznai':ava mnozenje

ogamskog pisma naziva se po

iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje, oznacavajuci nepoznatu kolii':inu, dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X", gde X izrazava pojam anonimnosti. Upotreba X

tri prva slova: bejt (breza), luis (oskorusa) inion (jasen) Za

za garanciju anonimnosti desava se i kod

ogarnske simbole se veronlo da

glasanja. Za razliku od kvacice, koja znaci

spadaju pod zastitu Ogrne, boga

"ispravno·; X se koristi za oznacavanje greske

go\'Cira Kao i rune, ogamsko

Na saobracajnim i drugim znakovima, ono predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno iii je ponisteno, a koriscenje ukrstenih linija za oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X obelezava tacku"

pisrno je prvenstveno bilo metod upisivanja i predskazivanja koji su koristili druidi, proroci i pesnici, pre nego sistem obicnog pisanja

Slovo Z stoji na kraju rimskog alfabeta i simbolizuje kraj

GORE

Portret pisara po imenu Meri, sefa kraljevskih arhiva u Sakarahu, sredinom 4 dinastije (oko 2575-2450 g. p.n.e.), na vratima njegove grobnice Cinjenica da je Meri imao sopstver.u bogato ukrasenu grobnicu pokazuje n1egov visoki status u staroegipatskom drustvu. Ovaj reljef prikazuje Merija na poslu, dok upisuje natpis na tablicu, sa stilusom iza uha. ooLE

Ovi staromesopotamijski piktografi prikazuju razvoj pisma. Najvisi red prikazuje jed nostavne er teze (magarac, vo, urma,jecam, glava), dok sledeca dva reda prikazuju kako se slika razvijala u klinasto pismo. DESNO

0

>

z > w..J

z 0

0

Japan, i u islamu, gde su sc zapisi iz tekston. iz Kurana koristili umcsto religijskih slika.

RELIGIJSKE TRADICIJE Goto\·o S\'uda sc pisanje po\ ezivalo sa

<

S\

ctom tradicijom.

U starom Egiptu se smatr,1lo da jc

>

Vl

pisanje dar co\'ecanstn1 od boga Tota dok se u lndiji Sarasvati. boginja govora zo1 e i boginja :vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E je vazan simbol u mnogim tradicijama, a na razlicite se povezuje s religijom, mudroscu i prorocanstvima. hriscanstvo i is lam su "religije knjige·: zasnovane tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani

pisma; njen suprug Brama, bog

Za pisanje su se koristili mnogi

t1·orac, ponckad se prikazuje

razliciti materijali, ukljucujuci

s,1 wncem od 50 slo\'a o natu

papirus (stari Egipat), tablice od

Prema zapisu u Bibliji, Dcsct

pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija),

zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju

mermcr (Grcka), jelenska ko:Za

na kamenim t,1blicrn1a (kojc je

(i\!eksiko), bambus (Polinezija),

Mojsije simbolicno razbio kada

s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin,wija)

sc pouke nisu slusale). skupa s

Svaki rnaterijal je zahte\·ao

Torom, gla1·nim dokumcntom

specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se

koriscenjc pogodnog pisaccg

jud,1izma

napuni

pribora, a naj\'ise su korisceni

U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se ponasanja· muslimani obavljaju obrede ciscenja pre Kurana, koji se nikada ne stavlja na pod; u sinagogama i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje, a papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u

U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima i bile su simbol velike ucenosti. U antickom svetu, za sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini

pero i kist U islamskim tradicijama, pero

Za kabaliste. slo\a hebrejskog pisma su pen ezana s brojcYim,1 i smatra sc da imaju moc st1 aranja.

( kalarn) je veonn simbolicno. Sil a

dok u islamskim misticnim

boianskog otkro\ enja, ono je bi lo

prcdanjinu t.ikodc postoji

mo(, pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo

sacinjeno od s\'etlosti i stvorio

prcfinjcno proucavanje slova

zrno :Zita, tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok

g,1 jc A!ah da pise po ··knjizi" iii

koje sc zasni\·a na njihovim

dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak

tablici U klasicnoj rnitologiji

simbolicnim osobinama. U

stilus i t,1blica su atributi Kaliope.

sufizmu, slo1 ,1 arapskog pisma

Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat, dok se u srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku

jele kao amajlije koje donose srecu, sto je bio nacin primanja mudrosti i moci pisane reci

muze epskog pesnist\·a, a u

mogu se klasifikovati prema

hriscanskoj ikonografiji cetiri

cetiri elem en ta ( \'atra, vazduh,

jevandelista sc ponekad po\·ezuju

zernlja, rnda), od kojih sv,1ki,

sa guscjim pcrom

kao m,1terijalna predstan bozije

U Kini. kist za pisanje, skupa sa mastilom i mastionicom, vaian

reci. nosi speciflcno znacenje Neke tr,1dicije sagledanju

je simbol Zajedno sa papirorn

vokale i konsonante u smislu

oni cine ··e:etiri riznice ucenja",

"duha" i "materije" U anticko

simbole ucene klase koja je

doba smatr,1lo se da sedam

\'ladala Kin om od II \'eka p n e. a

grckih \'okala simbolizuju sedam

koristili su se u kaligrafiji u kojoj

nebeskih sfora i scdam nizo1·a

je pisanje pretvoreno u umetnicku

zvezda koje se krecu unutar njih

formu koju je praktiko\'ala elita. Kaligrafija se takode slagala

TAJNI KODOVI

sa \'isokirn statusom u drugim

Pisanje je oduvek povezano s

istocnirn zemljama, kao sto je

magijom i okultnim (sto znaci

"skrivenim ") i koristi se simbolima

cuvaju jedan broj pojmon koji

koji su namerno stvoreni da

su bitni za mnoge ezoterijske i

skriju informaciju od svih osim

okultne tradicije - na primer,

posvecenih iii ucenih, narocito

dvojnost rnaterije i duha i ideju

u ezoterijskim tradicijama

da se spasenje maze postici preko

cije ideje se suprotstavljaju

samospoznaje pre nego preko

ustaljenim tokovima misljenja

vere iii verovanja Tokom srednjeg

Na primer, hebrejska slon,

veka, magijske '·knjige recepata'·

latinske reci i kabalisticki znakovi

zvane "maclionicarke" postavile su

ponekad se koriste u magicnim

sistem u kojem se samospoznaja

pecatima sa pet vrhova koji se

moze postici koriscenjem snage

nazivaju pentagrami, a utisnuti

simbola za prizivanje duhova s

na (istom pergamentu iii

kojima se C:arobnjak tada morao

SU

su ugravirani na plernenitim

suociti i sadadati ih. Danas

rnetalirna Oni simbolizuju

psiholozi mogu ova turnaciti

okultne sile i koriste se kod cini i

kao vise lica licnosti C:arobnjaka

magije

Mnogi magijski simboli (poznati

Zapadna okultna iii

ALFA I OMEGA Prvo i poslednje slovo grckog alfabeta simbolizuju ono sto je sveobuhvatno, dva pola kosmosa izmeau kojih se nalazi ukupnost znanja, postojanja, vremena i prostora U hriscanskoj tradiciji ova slova se pripisuju lsusu Hristu, koji u Knjizi otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i omega, pocetak i svrsetak. . koji jest, i koji bese, i koji ce doCi'' (1 ·8) U modernom govoru izraz "od A do S" znaci "potpuno, temeljito i detaljno"

VO

>

z

kao "znamenje") izrnisljeni su

.. hermeticka" tradicija vuce

tokom xvi XVI veka, kao sto

poreklo od Hermetika, spisa iz

simboli koje je stvorio dr Dion

SU

I do Ill veka n.e. koji navodno

Di, astrolog na engleskom dvoru

sadrze ucenja Hermesa

Elizabete I. Neka od Dijevih

Trismegistusa (grcki naziv za

znamenja slicna su slovima, kao

egipatsko bofanstvo Tota, boga

sto je naopako L iii Y iii obrnuto

mudrosti i pisanja) Ovi spisi

okrenuto Z

Danas su rune popularne kao prorocansko sredstvo, pri cemu se svaki simbol upisuje na kamen i onda "kupi" GORE

Ova naslovna ilustracija Knjizice ljubavi Dfona Dija prikazuje Veneru sa magicnim znamenjem na svitku i trubi SASVIM LEVO

tEVO Stamparska presa dovela je do revolucije u proizvodnji knjiga, omogucavajuCi tako vecu pristupacnost pisane reci.

GovoR TELA 100

sirom

eta kao znak pobede iii

Telo jc kanal komunikacijc,

Podizanje paled LI SAD zrraci

>

bilo da je informacija koju

··LI redL1', ali je 1·eoma nepristojno

prcnosi s1·esna iii nes1·esna,

u Brazilu, Rusiji i Grckoj. U

medutim. ovaj znak obrne, sa

z

namerna iii nenamerna. Njego1·

Kolumbiji 01aj zn.1k, kada se

dlanom okrenutim prema sebi,

jezik je organizo1·an i kultL1rno

stavi na nos, znaci da je neko

smatra se unedljiYirn

konstruisanim znacenjem i

homoseksualac Gesto1 i koji kod

Gestikulacije su gestovi tela

simbolikom i simbolikom

muskaraca podrazumevaju da je

koji prate i pojacavaju 1erbalnu

f-

0

> w.J

z 0

0

< >

en

nesYesnog iii carst1om snon

neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u

kornunikaciju. Koriste se s1lllh,

Te lo je veliki izrnr simbolickog

Americi i Britaniji to je podizanje

ali SU narocito istak11L1te LI Italiji.

izr,1zavanja. komunicirajuci is

obn·a, u arapskorn s1·etu hvatanje

gde je svaki razgovor zacinjen

n.una s,unima, u obliku ··mL1drosti

za bradu. u Italiji ntenje prsta na

tako sirokim spektrom rucnih

teJa, i S drugima lzrazi kao StO SU

obrazu, au Francuskoj ljubljenje

signala da je moguce razumeti

·Nosicu te u srcu·', ··osecam to u

nha prstiju

njihO\o znacenje s.i druge strane

kostima' i mnogi drugi. sugerisu

mnogim kulturama predst,1Ylja

od brade koja kao da pokazuje

bezobrazan, provokati1·an iii

izrastanje brade znaci. ·oosadni

mredlji1· gest i\!edutim, u Tibetu

Ste

se ov.ij gest koristi kao pristojan GESTOVI I

pozdra1 Na NoYom Zelandu ga

JEZIK ZNAKOVA

GESTIKULACIJA

M.i1·ari koriste kao cerernonijalno

Formalni sisterni govora tela rnogL1

Namerni go1·or tela poj,1djuje se

upozorenje. K,1da posetioci

ukljuciti gesto1e koji prikarnju

u gestcn·inl.l i gestikulaciji Kod

dodu, m.narski ratnik im prilazi

predmete i ideje ikonografski

pn·ih ljudi. koriscenje alata i

1u ratnicki naCin, sa izbuljenim

iii prenose kornunikacijLI

simbola postalo je moguce kada

ocima i ispla:i:enim jezikom, sto

izg(waranjem reci. Americki

su poceli da se krecu na dYe noge,

znaci, .. i\li smo spremni da vas

lndijanci Nizije koristili su

kada su oslobodenim rukama

napadnemo ako ne dolazite u

slozen, ugla1 nom sliko1·ni sistem

mogli da fizicki i mentalno

prijateljstrn · Ako na to posetioci

kornL1niciranja izmedu plemena

reaguju pasivno, dobij,1ju toplu

bez zajednickog jezika Godine

dobrodoslicu.

l 755. opat Sari Misel de! Epe

\ilwate iii shnte sYet Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod

Znak CND dobijen je koriscenjem signala pomocu zastavica za slova NiD

stvaranj.1 i prenosenja znacenja.

Znak u obliku slon \~ koji je

U Indiji i Kini, spajanje rukLI LI

popularisao britanski ratni voda

koji je postao temelj mnogih

molitYeni polofaj LI 1·isini grudi

Vinston Cercil, sada se koristi

modernih znakovnih jezika .

zo1e se ··nanuste", a ovaj gest moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni pozdradj,1 boga u tcbi", ali on isto tako simbolizuje pomirenje drnjnosti u prirodi Neki gestoYi - kao Sto SU nakJon, Smesenje i]i sleganje ramenima - javljaju se

Slovo V kao znak za pobedu, dva prsta podignuta u obliku v; sa otvorenim dlanom, prvi je upotrebio Vinston Cercil, britanski premijer, za vreme Drugog svetskog rata. Danas se koristi kao znak trijumfa Sirom sveta DESNO

trga Na primer, ruka odmaknuta

kanal znaccnjskih i simbolickih GORE

GORE

Plazenje jezika na nekoga u

da nase telo moze da bL1de informacija Ovaj indijski gest, poznat kao namaste, simbolizuje pomirenje dvojnosti u prirodi. On se takooe koristi u Kini kao pozdrav

S\

trijumfa nad nesrecom. Ako se.

kao LlniYerzalni, iako i najcesci znakovi mogu inuti razlicita zn,1cenja LI razlicitim kLllturama. lako LI vecini deJO\'J. S\'Cta kJimanje gJarnm znaci sJaganje, LI Indiji se slaganje prenosi ntenjem glave sa strane na st ran LI ..

razvio je sistem znakcn·a za glm·e,

oEsNo Sari Misel del Epe, francuski pedagog koji je izmislio sistem znakova za gluve, predaje grupi ucenika

teio prenese poruku. ·uopste ne

C';

zelim da te sretnern iii ··Zani ma

<

0 0

me nesto drugo

NEVERBALNA

>

KOMUNIL\CIJA Tcorija komunikacije shnta kornunikaciju kao razrnenu diskretnih delo\·a inforrnacije preko signala i\li ling\·isticki kornunicirarno preko reci i

MUDRE

jezika, Jli i ·nenrbalno preko

Mud re su simbolicni i znacenjski rucni gestovi

tona glasa, poze. kretanja iii

Bude, koji se prikazuju na

post~wljanja tela, smera pogleda

budistickim kipovima od

i dodira

V veka n e Mudra dijana ukazuje na ravnote±u i meditaciju. Mudra ksepana

Nasa tumacenja nenrbalnih signala drugih ljudi mogu biti veorna precizna iii mogu Lh

ignoris
sasvirn prornase nhv<1ljujuci

jc Hrit
oznacava milost i ispunjenje

nasirn predrasudarna,

buljiti

svih zelja. Mudra utarbodi

projekcij.lfna iii kulturnim

predstavlja vrhunsko

\'J.rijacijama. Na primer.

LIC0.'I PROSTOR

pona5anje ociju moze da

Obibji. komcncijc i jczik tcla

znaci skropljenje nektara besmrtnosti. Mudra varada

prosvecenje

LI

LI

zcrnlji kao Sto

nckoga

prenese relati\·an drustveni rang.

postojc da bi dcfinisali licni

dominaciju, podredenost iii

prostor iii prostor Hjcdnicc

zastavica, koji sc najprc razvio

postovanje. Oci takode mogu

S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc

za pornorske svrhc. koristi

da signalizuju agresiju, ljubav

sirnbolickc ritu<1lc i mctodc

poloi.:ije ruku i zastavica Lh

i polnu zaintercso\·anost iii

opstcnj<1 s<1 gostin1J iii

bi prcnco slon alfabeta Tako

nez<1intcresovanost. Za crne

ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc

se Z
Amerikance nedostatak kontakta

dcfinis
Signalni sistem pomocu

Z.l

nuklearno

razoru:Z:anje koristi simbol CND.

ocima pokazuje postovanje, ali to

poicdinac inu rnlicite potrebc

koji kombinuje signale za slova

mo:Zc biti pogresno protumaeeno

z<1 licnim prostorom. <1 one sc

··N· i Tl: d\·e ruke okrenute nadole u obliku

·v·

za ·N·, i

jedna ruka koja pokazuje pravo gore

druga pravo dole za "D ·

od strane belih Amerikanaca

rncnj<1ju z
koji ocekuju direktan pogled

okolnosti. Na primer. mo1ursi iii

Zadriavanje kontakta ocima kod

politicke \ode obicno izbcga\ aju

razgovora oznacava postovanje

gesto\c u ja\norn zi\·otu

iii ukazuje na cestitost kod

ukoliko sc ne grle iii rukL1ju

DVOSTRUKI SIGNAL!

Arapa, Latinoamerikanaca i

simbolicno s<1 drugim Yodom,

Kada prenosirno dve iii vise

juinoevropljana. dok je kod

iii Llkazuju cast nekorn od

.1

razlicitih stvari u isto vrerne,

istocnoazijaca i Indijanaca

S\ojih podredcnih U drug<1cijoj

tada dajemo dvostruke signale

"periforni pogled" iii

situ<1ciji, s<1 prijatcljim,1 iii

Govor tela rnoze da poremeti

potpuno izbegavanje pogleda

cLrncl\ima porodice, ista

narneravanu kominikaciju, kao

prihvatljivije U Grckoj je

indi\idua ec srnanjiti s\·oj

kada nekome kazerno, '·Lepo je

uobicajeno da ljudi bulje u

licni prostor i doZ\oliec \ecu

sto te vidim'. ali istovremeno se

druge na javnom mes tu, a Grci

intimnost

okrenerno od njega. tako da nase

se rnogu osecati nevidljivirn iii

GORE Kontakt pogledom je vazan deo neverbalne komunikacije

ooLE Rukovanje je dragoceno i za ocuvanje licnog prostora i za probijanje prostornih barijera

UMETNOST NA TELU xx veka bila

l-

Iako sc moda i obiC:aji razlikuju,

sezdesetih godina

>

ljudi svih kLlltura koriste tclo da

mini sL1knja Kod kultura koje ne

purpurni ruz za usne kao nacin

izrazc sopstvcni identitet i da

gledaju na golotinju kao nesto sto

osporavanja dominantne kulture

z

obelde obrcde urniranja. Oni ga

treba skrivati. odeea predstavlja

u Japanu, gde bela sminka

menjaju i ukrasavaju na traj.rn i

ulepsavanje ljudske figure

o

> LU

z

privremen nacin, od tetoviranja,

0

0 :,,;'.

'

Odeea moze da pokaze

koriste beli puder za lice a crni iii

predstavlja tradicionalni ideal lepote i jos je rnaska gej5a. nekad

dekoratirnog pravljenja oziljaka

privrzenost narocitom

je bio obicaj da zene iz vise klase

i pirsinga, do nakita, frizura,

sistemu verovanja iii delu

briju obrve i crne zube da bi tako

srninke i odeee. Urnetnost tela se

drustva. Tinejdzeri na Zapadu

pokazale da su ostarile.

koristi da simbolizuje drustvenLI

biraju odecu koja se slaze s

i kL1itL1rnL1 odanost i razlike, da

prepoznatljivim stilom da bi

<(

>

Oslikavanje tela kanom je stara umetnost koja potice iz Mesopotamije, a jos se praktikuje u delovima lndije, kao na ovom hinduskom vencanju, i na Bliskom istoku. Sama kana simbolizuje ljubav, srecu i zastitu. GORE

U ovoj najranijoj poznatoj slici iz Juzne Amerike, koja datira iz 1599, Ekvadorijanac iz Kitoa nosi evropsku odecu ali ima pirsinge na telu i nakit iz sopstvene plemenske tradicije DOLE

PIRSING TELA

oznaci rang iii moc. da istakne

ukazali na svoju drustvenu

Pirsing tela kao simboliean cin

lepotLI i da saopsti nesto

odanost. U mnogim religijskim

uobieajen je LI mnogirn kulturama .

0

rodu

iii polnoj L1potrebljivosti. Ona

tradicijama odeca monaha iii

U Juinoj Americi, Indijanci iz

takode igra vainu ulogu LI ritualu i

monahinja simbolizuje njihovu

plemena Karafa uvlace tanku

cercmoniji.

neprivr:Zenost materijalnom

trsku u don ju usnu da pokaiu

svetu i nezaintereso\·anost za

da se nalaze u cvetu rnladosti.

ODECA I TABU

individualne karakteristike,

Pirsing jezika praktikovan je

Pored prakticne upotrebe u

L1mesto ceaa se koncentrisu na

u ritualnoj forrni kod Asteb i

smislLI zastite od nepogoda, odeea

boiansko

Maja, kao i kod drugih plernena

"

u mnogim kulturama ima moralni

kao sto

SU

Tlingiti i Kvakiutuli

znacaj . U viktorijanskoj Britaniji

OSLIKAVANJE TELA

snutralo se rizicnim za zenu da

·u rnnogim delovima sveta zene

beduinima Bliskog istoka, alke

pokazc clanak, dok je jedan od

boje kozu kanom.. U delovima

u nosu su veoma uobieajene:

Indije ova praksa, poznata kao

velicina :ilke oznacava bogatstvo

mendi, ima tradiciju od preko

porodice, J. kada se muskarac zeni

simbola ··seksualnc revolucije" iz

Medu Berberima, Bed:i:ama i

5 000 godina Crtanje slozenih

daje supruzi prsten kao zalog ako

sara na rukama i podlakticama

se razvede iii ostane udovica. U

iii stopalima cini deo svadbene

Indiji je uobieajeno da zene nose

svecanosti i smatra se dace

nosne minduse na levoj nosnici;

ljubav bracnog para trajati duze

razlog za to je sto se u ajurvedskoj

ukoliko boja ude dublje u kofo

medicini, tradicionalnom sistemu

U Maroku, kana sirnbolicno

lecenja u !ndiji, veruje da se leva

blagosilja svog nosioca i kaiu da

nosnica povezuje sa zenskim

stiti od zla i pospesuje plodnost

reproduktivnim organirna preko

i bogatstvo U Sudanu, nosenje

tananog energetskog sistema,

kane predstavlja izraz srece i

pa se smatra da pirsing olak5ava

ljubavi supruge prema mu:Zu, dok

menstrualni bol i bolove prilikorn

njeno nenosenje predstavlja bol

porodaja

iii nedostatak ljubavi Sminka se koristi za isticanje

Pirsing tela se takode ravna prema estetskim stJ.ndardima. Na

pozeljnih crta lica, ali i za

primer, zene iz plemena Makololo

preru5avanje. Ona je cesto

iz Malavija nose u gornjoj usni

sredstvo povinovanja tekueoj

plocice zvane pelele da bi istakle

modi i idejama u vezi s tim sta je

lepotu Pirsing tela se takode

lepo, ali danasnji Goti, na primer,

povezuje sa erotikom: Karna

Sutra, indijski tckst o umetnosti

obelcfa\·a lice, r,rn1ena i ruke

\Odcnja ljub,wi, govori o

crteiima koji su im prencti od

apadravji. \·crtiblnom tegu koji

africkih predaka

c

sc ml.lei kroz gb\·ic penisa radi pcwecanog nadr,1zaja, dok su u

TE TO VAZ E

z

XIX \cku Evropljankc iz visokog

B,1lsJ.movana tcla pronaden,1

>

drustvJ. nosile "grudni prsten da

u mnogim delovima svcta,

bi povccalc bradJ.\·ice i driale ih

ukljucujuci Egipat, Juinu

u stanju pobudcnosti Danas na

Ameriku, Afriku, Rusi ju i Evropu,

ZJ.padu pirsing teb. ukljucujuci

sugerisu da je tetoviranje dren1a

usne, jezik, obn·c, nos, pupJ.k,

umetnost povezana sa ritualom i

brada\ ice i usmine, dozidjavJ.

svctom ceremonijorn Telo coveka

preporod Neki ljudi smatraju

iz bronzanog doba sacuvano u

da ll\'O prcdstavlja potrcbu za

ledu J.ustrijskih Alpa irnalo je

pO\'CZiv,ll1jCill S,l ne(im trajnijim

ukupno 7.5 tetovafa, za koje se

od prolaznih stnri potrosackog

smatra

drust\ ,1; pirsing sc takodc

lnuiti i neka indijansb plemena

po\·ezujc SJ. potndivanjem

koriste tetovaze kao zastitu od

primer. u Arncrici jc kribt,1

individualnog i grupnog

bolesti, J. u Sudanu nubijske

lc1b,rnj,1 ,m1blcm motociklistickog

identitcta, sa pobunom protiv

dernjke imaju ··modrice" za koje

ganga Andcli pakla i\!cdu

se smatra dace oj,1cati njihov

pripadnicim,1 hisp,rno,1mcrickih

fetis,1

imuni sistern u toku trudnoce

g.rngo\ ,\ popuLuan jc p.1cuco

PRAVLJENJE OZILJAKA

samoanskih reci ta tau, sto znaci

Z,1 mnoge urodenicke narode

··uravnoteien· i "podesan ·

norm1 drustva i seksualnog

c

cfa su povezane s lecenjem.

Teto1 azc mogu

cfa oznai:a\·,1ju

pripadnost plcmcnima, br,1tst1inu iii g,rngo\ima Na

krst kc1ji sc st,l\ lja izmcdu p,1lc1 i

Rec tetova±J. potice od

Ta

bziprst,1; drug,1 tctcn ,1z,1 sc sastoji od tri tackice u obliku ~oir,1midc,

praksa pradjenja oziljaka

tau se koristi kao znak zrelosti,

sto z1uci mi vida loka iii moj ludi

jc veonia simbolicna Kod

koji odr,1:lava spremnost za ziYCit

zi\ c1t

pripadnib plemena KJ.ro

l\foski ta tau se nanose naroi:itim

u Etiopiji urczana linij,1 na

red om, pocev od donjeg dela

simbolicnu

grudin1J. musbrca pokazujc da

lcda i u\·ek zavrsavajuci na pupku

jc nosi i onoga sto on,1 pribzujc,

jc on ubio ncprij,1telja iz nekog

Samoankc uvek imaju crte:Z u

sto dclujc kao totem. To znaci

drugog plemena, sto jc znak

obliku dijam,rnta ( malu) na

ch tcto\ ,1zc mogu imati z,1i;titnu

postcn·anja. dok zene iz plemena

unutrasnjem delu kolena. Svaki ta

funkciju: nulczijski rib.Hi koristc

K.uo pojac,n·aju svoju lepotu i

tau koji ostane nezavrsen srnatra

tcto\ ,1zu dclfiiu Lh bi izbcgli

scnzualnost duboko zasecajuci

SC

grudi i torzo . Kod cerernonija

na nezavrsenu cerernoniju.

mogu da budu simboli ,1grcsijc:

incijacijc kojc praktikuju Barabezi

U manrskoj kulturi, slozene

11.l Z,1padu crtdi ukljucuju orlo\·e

iz istocnc Afrike, decacima u

tetovaie poznate kao ta moko

s,1 noktinu sprcmnirn za lUpJ.d,

pubcrtetu se brije glan, ,1 u eelo

oznai:avaju uspehe i drustveni

p,rntcrc, skorpione, lobJ.nje iii

se, od uha do uha, urezuju tri crte

status. Linije i spirale nose se na

slike smrti i dcmona. Tetovazc

bo znak njihorng ulaska medu

lieu i zadnjici muskaraca, i na

t,1kodc mogu d,1 sirnbolizuju

muskarce. U zapadnoj Africi,

bradi. usnama i plecima zena. Oni

ljuba1 i odanost. pa je z,1to

mlade devojke imaju oziljke oko

koji pripadaju visokirn krugovima

popularJ.n crtci 11'1 Zapadu srce

pupka kao podsetnik na njihovu

takode imaju ta moko na lieu,

probodcno strclom, sa upisanim

pr,unajku, dok narod Duka iz

pri cemu se leva strana odnosi na

imcnom \oljcne osobc

Holandske Gvajane na Karibima

ocevu liniju, a desna na majcinu

sr,unnim zato StO ukazuje

T cto\ az,1 uspost.wlj,1 \CZU

izrncdu onog,1 ko

n,1p,1d ,1jkuLL Takodc, tctcwazc

Crtezi na plecima mlade devojke iz plemena 8uka prave se zasecanjima koja se popunjavaju pepelom, zatim se ostave da zacele i ponovo se usecaju dok oziljci ne dostignu pravi nivo GORE

ooLE Tetovaze su postale uobicajene u kulturi mladih na Zapadu kao znak identiteta iii u svrhu pojacavanja eroticnosti i lepote

0BRASCI I G·RAFIIZA NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU, LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':, TAKO DA CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE, KAO STO JE VECNOST KOJA SE

<

u Vl

<

a::

PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT

BROJEVI

CD

0

Slozcna simbolika broje\·a se:le natrag u anticko doba. U mnogirn tradicijann oni su povezani s kosmickim principim,1, vladajuci kretanjcm meseca i planeta, kao i biljnim, zivotinjskim i ljudskirn zivotom. Kafo da je u staroj Grckog Pitagora (oko 569-+75 p. n. e ), koji se ponekad opisuje kao prvi cisti matematic,u, rekao: "Broje\ i \ ladaju svim st\·arima · Numerologija je jedna od najstarijih n,rnka o sirnbolirna Kulturc sirom S\'Cta koriste simbolicki pojedine brojeve i Sestokraka zvezda simbol je ravnoteze i harmonije Ona je takoae amblem judaizma GORE

Broj jedan je simbol pocetka

SASVIM GORE

Kao simbol broja dva, blizanci predstavljaju udvostrucenu silu, ali simbolizuju i zaracene du hove GORE OESNO

onle dajemo neke od glavnih asocijacija za brojeve od jedan do deset

je broj Boga, dok u jungovskoj

nizo\·e od dva, kao StO je slueaj

psihologiji predstavlja sirnbol

sa blizancima, naroCito srecnim.

1 Broj jcdan predstavlja pocetak i

jedinstva U indijanskom

U indijanskom zemaljskom

prauzrok On je simbol stvaranja

zemaljskom kalendaru jedan

kalcndaru dva predstadja

i ljudske vrste, a prikazuje se

predstavlja praoca Sunce i vatru,

pramajku Zemlju, telo, zemlju,

kao stojeci kamen, uspravan

iskru zivota i\[i koristimo izraz

smrt i samospoznaju Za

"broj jedan" kada zelimo da

pitagorejce broj dva predstadja

istaknemo vrednost pojedinca

zenski princip

stap iii falus pod erekcijom

u

monoteistickim religijarna jedan

U pitagorejskoj teoriji jedan

NULA

predstavlja muski princip

3 Broj tri izraian sve aspekte stnranja, ukljucujuci radanje,

Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema za predstavljanje brojeva, iako su vavilonski pisari ponekad

2 Kincska numerologija se

zirnt i smrt; proslost, sadafojost

ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U

zasniva na broju dva, jer u

i buducnost Za Kineze je

starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu. Maje su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu, sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. Nula predstavlja prazan prostor beskraja, prazninu iz koje istice zivot i u koju se vraca. Nula je simbol potpune mogucnostL

taoistickom verO\·anju kosmos

on savrscn broj, koji izrafava

se sastoji od polarnosti koja

celO\·itost i ispunjenje spajanjem

se izra±ava komplementarnim

neba, zemlje i foveeanstn. U

silama jin i jang Dva predstadja

pitagorejskoj teoriji on predstavlja

parove i dvojnost, razdvajajuci

savrsenu harmoniju, jedinstvo

tvorca i stvorcno, duh i materiju,

celine ( jcdan) i podeljenosti

muskarca i zenu, svetlost i

(dva) U islamu broj tri

tanm Mnoge kulture smatraju

predstavlja du5u, a kod Indijanaca

--,

DVANAEST U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg ispunjenja, buduci broj Hristovih ucenika kao i broj plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija

sc povernjc s ,·odom i cmocijanu. Kod Dogona on simbolizuje rnuski princip Simbolika broja tri povczujc sc sa trouglom.

4 Broj ectiri

SC

nebeskog grada Jerusalima, a "Drvo zivota"je nosilo dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se

<

odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus

odnosi na glan1e

str,1nc svcta, n,1 godisnja doba,

pitagorejskoj teoriji s pr.1nlom

ruku koje su odgov,H ale osmorici

na clcrncnte i n,1 faze mcscca.

U budizmu postoji nekoliko

cuvara kosmosa. Osmic.1 je t.ikodc

U pitagorejskoj teoriji, kao

grupisanj,1 scstice, ukljucujuci

',1ian broj u africkom ,·cro\ anju:

prvi hadrat on prcdst,wlj.i

sest carsta\ a postoj,rnja. Sest se u

kod Dogona ima os,un junaka-

s.ivrsenstvo, ,1 u indijanskom

Knjizi otkrovcnje Ncnog z.neta

t\ oraca i osam praiskonskih

zcmaljskom kalemfaru

po1czujc s grchom: kao 666 on

pred,1ka, a osmica se pcnezujc s

simbolirnjc harmoniju Njcgova

post,1je broj

\Odom i scmenom

Z\

eri apokalipsc

simbolika powzana i jc i s krstom is kvadr,ltom, sugerisuci

7 Broj scdam im,1 siroka znacenja

9 Devetka se odnosi 1u simboliku

red, stabilnost i tcmeljitost U

u magijskoj i prorocanskoj

trostrukc sile put,1 tri - tri

isl.imu se odnosi na materiju, ,1 u

misteriji. On je broj pLrnet.1 koje

tromesecja trudnocc iii tri trijade

hrisc.instvu n,1 cetiri jevandelista.

su bile poznate u .intici (Su nee,

de\ ct zapcncsti ,rndcl.1 U Kini jc

U hinduskim Veda ma on je

l\fescc, l\!erkur. Vencra, l\!ars,

O\

broj, ,1 s,1me Vede su podeljene na

Jupiter i Saturn) i broj da1u u

prcdstavlj,1 broj ncbcskih sfor,1

cctiri del,1Jap.rnska rec za cetiri,

nedclji Samansko kosmicko drvo

Kod Asteka jc de' ctospr.1tni

S\

eti

,1j broj 'eoma srcc,111 z,1to sto

Si. zn1ci kao rec za srnrt, pa se u

ima scd,1m gran,1, duga ima scdam

hr.mi odr,1za\,10 de,·ct ncbesa

razgornru z,unenjuje sa jo iii jon

boja, ,1 ljudsko telo scdam glarnih

iii faza kroz kojc mora cb prode

cakri. U starom Egiptu bilo jc

dusa. U indij,rnskom zcmaljskom

5 Prema Pitagori, pct jc broj

scdam bogova s\·ctlosti i sedam

kalcnd,1ru broj de\ et oznac,n ,1

ljudskog roch, pri cemu se ectiri

tame, a sedmica jc predstadjala

rnesec, mene i krctanjc

ekstrcmitct,1 i glava uklap.1ju u

simbol \·ecnog zin1t,1.

pentagram iii u petokraku Z\'ezdu.

Nov,1 godi1u pocinjc u scdmom

10 U pitagorejskoj tcoriji desetka

U indijanskom zenuljskom

mesccu jencjskog kalcmhra

prcdstadj,1 boz,rnsku silu. U

kalcndaru pet

Muslimani ycruju da ima sedam

biblijskoj tr,1diciji to je broj

OZI1.1CJ\,l

cowka

Povezivanjem sa trudnoc'om, broj devet se povezuje sa nosenjem i ispunjenjem stvaranja.

GORE

u jud,1izmu

kao sveto bice, premoscujuci j.u

zcmalj,1, sedam paklova i scdam

Bozijih zapowsti, au indijanskoj

izmcdu zemljc i ncb.1, proslosti

zemlji dok jc z,1 hriseane to broj

tradiciji predst,nlja intelckt

i buducnosti i nuterijalnog i

uz,·iscnih nlina i broj smrtnih

duhovnog svcta U Kini, to je broj

grehova

u

anticko doba bilo je Sedam poznatih planeta, a po njima su nazvani dani u nedeljL

SASVIM GORE

harmonicnog jedinstva jin (c·h-a) i jang (tri), dok u Indiji i Kini

8 Gotovo svuda je osmica

on predstavlja elemente

broj kosrnickc ran10te±e . Za

,·atru,

vazduh, zemlju, vodu i etar.

Indijance je to broj svih prirodnih zakon,1. U budizmu se odnosi na

TRINAEST Na Zapadu, broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim. Ovo sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji

6 U Kini, sest je broj nebeske sile

darmacakru iii na osmopaocni

i dugovecnosti U indijanskom

tocak zivota, a osam latica lotosa

su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri. Kabala navodi 13

zemaljskorn kalendaru on sc

predstavljaju osam putanja ka

duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim. U

povezuje sa precima. lzrazen kao

duhovnom savrsenstvu Taoisti

staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa, trinaesto bozanstvo, a

5estokr,1ka zvezda, on oznaeav.i

obofavaju Osam besmrtnika i

vazan je broj u meksickoj astronomiji, kalendarima i teologijL

harmoniju i r.ivnotefo i povezuje

Osarn dragocenih stvari dok je

U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju

se sa uni,·erzalnim ljudskim, au

hinduski bog Visnu imao osarn

TACKICE I LINIJE < <

u Vl

<

1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako

pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno

bazii:ni znakovi bo StO

dcte pm·czinla

SU

tJi:kicc

U hinduskoj tradiciji, tackica iii bindu sveti je simbol i cesto se nosi na mestu treceg oka

GORE

zin1tom. I\..io

i linijc mogu da inuju bilo bkrn

t,1cb na kr,1jL1 iskaza. moze da

simbolicko znaccnjc, p.1 ipak

prcdst,1dja kr,1j, ,iii isto t.1ko

ovi jcdnosta\·ni crtc:li spa(hju

pretpostadja nov pocct,1k

u n.1jranijc i mozda n.1jdubljc

slcdccom rcccnicom.

simbolc Osirn sto su vazni sami

0

SJ

U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc

po scbi, oni takodc i:inc intcgr.ilni

poznat.1 kao bindu (od s.111skritskc

dco rnnogih drugih simbolii:kih

rcci koj,1 znaci 'bpljica") i simbol

sistcrn.1, ukljucujuci vizuclnc

jc .1psolutnog Predstadjcna jc

urnctnosti. pisanjc. matcnutiku.

LI j.rntri (Hsti krug.1) t.H'.kom LI

gcornctriju i raznc formc

kojoj sc s.ist.1jLI dva troLlgla koji

prcdskazanj,1. kao i svctc tradicijc

predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i

sirom s1cta.

boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto

TACldC\

i:cla. U hinduskoj i budistii:koj

\·ida kao '"trcfr oko na srcdini K.w

Z\

czda

1u

ncbu. tai:kica iii

tai:ka je pna ernanacija koj.i sc

tradiciji bindu jc izrnr mcditacije i simbol dLihc11ne intcgracije iii

poj,1\ ljuje iz bcskrajne pr.iznine.

pros\·cecnj.1; ccntar jc LI kojem

sitna s\·ctlost iz S\·eta duha Ona

se celokL1pno iskL1st\·o s.ibira LI

simbolizuje centar iii iz1or iz

tot,1lnoj koncentr,1ciji pre nego

kojcg pocinjc

sto

SJ\

zirnt i U koji

SC

unL1tr,1snjom cksplozijom

jednog dan.i mora da sc vrati.

Hati s\·om prapocctkLI - praznini

Sirnbolii:ru jc za pupolj,1k iii

iii tr,111scedcntnom stanjLI svcsti.

scmcnku.

U islamskom misticizrnu simbol

,1

simbolirnje pocetak

no\·og zin1ta. nade u buducnost

je tYorc.1 i \'Ccr10sti. Numericki se

Ona jc pni znak prisustva i iz\·ora

odnosi na simboliku nulc

STAPOVI I KAMENJE ZA BELEZENJE Kost lsanga iz Konga, koja datira oko 25 000 - 20 000 g. p. n. e, smatra se jednim od najranijih primera stapa za belezenje. Zbog niza horizontalnih ureza ugraviranih u ovu kost, ona se smatra lunarnim kalendarom, pri cemu svaki urez predstavlja jedan dan u lunarnom ciklusu Jos starija kost pronaoena u .A.bri Blansaru u Francuskoj, koja datira oko 32 000 - 25 000 g p n. e, prikazuje niz krivudavih crteza sacinjenih od tackica i smatra se da predstavlja dvomesecni lunarni kalendar. Neolitski obluci sa geometrijskim crtezima od linija, kao sto su oni pronaoeni u Susi u lranu, smatraju se kamenovima za belezenje vremena iii kalkulima - rec "kalkulisati" (racunati) potice od latinskog calculus, sto znaci "kamen"

silc - ccntar iz kojeg zrai:i svc ostalo i sustina koj;;t ostaje kada se Obrazac cik-cak jedan je od najstarijih geometrijskih oblika, a smatra se da predstavlja zmije iii vodu ooLE

Horizont je linija koja kao da deli zemlju od neba, iii figurativno, ljudsko i duhovno carstvo

DESNO

s\·c

drL1go odstrani Ona jc zenica

HORIZONTALNE I

horizonta Ona predstavlj.1

VERTIKALNE LINIJE

podelu izrncdu neba i zcmlje,

i cent,u ob i pL1pak na sredini

Kao sto sugerise naziv,

razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog

tcla

horizontalna linija slcdi smer

zivota i carstava bogova, i

\·izuelni podsctnik na

Ravna linija je jedan od pet osnovnih elemenata u zapadnoj ideografiji Ovo je sest najcescih varijacija sleva (1) na desno (6)· 1 osnova; 2 jedinstvo; 3 znak jednakosti; 4 potpuna sustina; 5 slicnost u jednoj dimenziji; 6 isto kao GORE

CIK-CAK L!NIJE Jedan od najr.rnijih poznatih duboreza star jc preko 300 000 godina. Poja\·ljujc se na fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u Francuskoj. a prikazujc cik-cak iii krivudavi obrazac Niz slicnih

osnov iii tlo na kojem stojimo

simbolickih crtefa st.uosti preko

Kao osa pravc1. horizontalna

-1-0 000 godina pronaden je u

linija simbolizuje kretanje na

Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra

zemljinoj ravni: sleva na desno

se da ovahi crteii predstavljaju

(sa zapada na istok) iii zdesna

zmije iii vodu: u starom Egiptu

ulevo ( od istoka na zapad) kao i

cik-cak linija bib je hijeroglif za

kretanje u vremenu. Ona se bavi

vodu dok se paralelne cik-cak

zemaljkim carstvom, materijorn

linije u zapadnoj astrologiji

i supstancom, ravnotezom i

koriste kao znak Vodolijc.

stabilnoscu. Tradicionalno, povezana je sa zenskim ili

PARALELNE L!NIJE

receptivnim elementom. iako

Iduci naporedo i nikada se

je u Kini simbol janga. gde

ne sastajuci, paralelne linije

oznacava aktivnu, musku

simbolizuju suprotnosti kao

snagu U rnatematici je kratka

i ravnotezu i jednakost Kod

horizontalru linija znak za

ranog klinastog pisma paralelne

rninus

linije

Ako se horizontalna linija povezuje s materijorn, onda vertikalna linija obulwata duh

dok

SU

SU

znacile "prijateljstvo.

ukrstene linijc znacile

"neprijateljstvo· Vertikalne paralelne linijc

propadanju. godini na izmaku i klct\ i i Z\ ,lO

SC

_lacin. sto Zil.lCi

izdrz,1cc : dcsni stub. od bclog k.1mcna,

Boaz. sto znaci

Zgrade se grade kombinovanjem horizontalnih i vertikalnih linija iii ravni Horizontalne ravni podova i plafona pruzaju oslonac iii zastitu dok vertikalne ravni predstavljaju rast i ambicije GORE

i obezbecluje \·ezu izmedu

mogu se posrnatrati kod stubova.

viseg i niieg sveta. Povezuje se

koji su se u arhitckturi antickog

·u sn,ui i odgov,uao je suncu.

s muskim principom i opisuje

i klasicnog sveta povezivali sa

godini u usponu i blagoslo\u

kretanje odozgo prema dole.

i sa svetovnom i sa duhovnom

od neba prerna zemlji, od

vlascu Dvostruki stubO\·i

nadira ka zenitu i obrnuto.

se pojavljuju i u ezoterijskoj

Srodni simboli ukljucuju kicmu

simbolici. Na primer. u tarotu,

ljudskog tela, deb lo Drveta

visokosvestenica se prikazuje

tekstova, zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih

sveta, stap, precagu, skiptar iii

kako sedi izmedu dva stuba,

od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija

earobni stapic. te razne falusne

crnog i belog, koji simbolizuju

Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce, dan i

simbole Takocle se mnogo

polarnost muskog i zenskog,

nebo, dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec, noc

koristi u raznirn pismima: u

pozitivnog i negativnog, zivota

rirnskoj abecedi formira slovo

i smrti, stvaranja i razaranja.

'T, gde predstavlja autoritet

Ova simbolika se odrafava

eoveka.

u grckorn pismu formira

u ezoterijskom jevrejskom

slovo "jota", za koje su stari Grci

znanju sa dva stuba na fasadi

smatrali da predstavlja sudbinu

Solornonovog hrama u

Vertikalna linija se numericki

Jerusalimu. Levi stub, od crnog

odnosi na broj jcdan

kamena, odgovarao je mesecu,

Z\'<10 SC

TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA Kineski I Cing. jedan od najstarijih svetskih prorocanskih

i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod predskazanja, najpre u obliku kamencica, orascica iii semenki, koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine, gde se igru i za proricanje.

l(RST LJ zap.1dnoj kulturi krst jc postao

< <

Ukrstanjc horizont.1lnc i 'crtiblnc linijc osno\ jc ··.::o,·cka

rnlicitih nsta krst.1, njih

,1 u st1 .ui jc jcd,111 od najst,uijih

stapa' jcdnc od n,1josn01 nijih

nckoliko je poscbno znac,1jno.

i najobuh1 ,1tnijih simboLL

prcdst,11«1 ljLidskc figure koja sc

Urczi1 ,rn u bmcn iii dno iii

n.1Lui na praistorijskirn slibma

GRCKI IL!

izradi1,rn u mct.1lu iii kosti,

LI stcni i na dccijirn crtd:im,1 LI

RAVNOSTRANI KRST

bog.1tL1 ukr.1s,11,rn iii jcdnostanw

ccloj istoriji KaLh sc spoji s.1

R.1n10strani krst je jcdan od

CCtiri g!JnlC Str,rnc S\'Cta, krst

n.1jj,:dnost,11·nijih. Kada sc

postajc simbol orijcntacije LI

zatniri LI krug postaje solarni

u Vl

<

crt.1n, krst

0

SC

poj,1djujc sirom

s1 eta l(amcni disk s,1 ugr.ll"ir.rnim

egipatska verzija krsta i jedna je od njegovih najstarijih predstava

GORE

krstorn. pronadcn u pccini T.1t,1

odnosLI na zcmaljske pr.l\TC

krst iii sLincani disk, sirnbol

u i\ladarskoj, star jc, po proccni,

sc1·cr. jug. istok i zapad, sto

slic.111 onomc koji su LISl'Ojili

oko 100 000 godina dok krstovi

sa svojc stranc cini simbolikLI

Asirci da bi predst,11·ili boga

ugr,11irani 1u statuici mamuta iz

nadzbinskog tocb Indij,rnac.1

sLinca S.1rnasa LJ O\'oj frirmi,

Fogclhcrd.1 u Ncnuckoj datir.1ju

Krst unLitar kruga prcdst.11lja

krLig nagi.is;isa cikliean braktcr

od pre 1 isc od 30 000 godin,1. Krst

1·ezu izrnedLI kndrata i kruga,

godisnjih doba dok eetrnrostrani

se naL1Zi u drcn1im civilizacij,1111,1

isticLici vczLI izmcdLI neb.1 i

krst prcdstadj.1 senkc kojc baca

Kine, Egipta i Srcdnjc Amcrikc, ,1

zcmljc KahI da ectiri krab

izLuecc i zalazcec sLincc na dva

ccst jc moti1 u africkoj umctnosti

krsta prcdst,n·ljajLI cetiri faze

solsticija Orn mozd,1 objasnjava

i pojavljujc sc na kcltskim

ITlCSCCJ. k,10 i cctiri elcmcnta,

zbog ecg.1 SC krst pojavljLije

grnc,uskim proiz1odima, 1ukitu

cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob,1.

mnogo primcr.1 megalitskih

i no1cicima. Smatr.1 se jednim od

Skup.1 sa b·adratom, krst se

crteza LI steni Neolitsb

cctiri osno1 na simbola. skupa sa

blisko p01·czuje sa sirnbolikom

gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj

t.1ckom. krugom i kndr.1tom, s

. broja cctiri, broj.1 koji oznac,1\'a

Ravnostrani iii grcki krst cini tlocrt mnogih ranih grckih crkava i amblem je organizacije Crvenog krsta

U

napradjcn.1 jc u oblikLI krsta, s.i

kojima jc takodc po1·czan.

cclovitost i univcrz.1lnost, iako je

ccntralnim prolazorn LI pra,·cu

LI Kini broj krsta pet, savrscn broj

chinocijskog izl.iska sur1c.1.

OBUHVATANJE CELINE

ljLidskog bica bo mikrokosmosa

l(rst cini cclo1itost. Ukrst,rnic

To jc zbog toga sto se racLina

su kombino1·ali krst i krLig

i\!nogo wkon bsnije, Kclti

Lhc linijc kod njcg.1 rnoze sc

ccntr,1lna tacka (gde se dve linijc

LI jcdinstvcn obr,1z,1c koji je

saglcLhvati bo sjcdinj,1nnjc

prcsccajLI)

bio pcll·czan sa plodnoscu

muskog (vcrtiblna) i zcnskog

iz1or s kojirn jc

isticLici ccntar iii S\'C

povezano

- krst jc simbolizovao mLiskLI

regcnerativnu snagu, .1 krug

(horizont,1ln,1) principa Ovc GORE

bko ima buhalno na stotinc

goto\o ncodn1jiv od hriscanst1,1,

d1 c osc takodc prcdst,ffljaju

SVETSKI SIMBOL

zcnskLI. Vrcmcnom SC keltski krst

dimcnzijc ncmcna i prostora,

U Kini se rana sirnbolika krsta

pocco koristiti bo hriscanski

matcrijc i dLiha. tcla i dLisc, bo i

izra±a,·ala ideogramom koji je

sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O

cb·inocij.1 i solsticij.1.

znacio "Zernlja": ravnostran

neba i zcmlje

krst Linutar kvadrata . Prema

KRST I ISCELJENJE Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija, krst se povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao

tradicionalnoj kineskoj izrcci,

SVASTIKA

Bog je obliko\·ao zemlju LI oblikLI

Na sanskritLI svastika znaci

krsta. Slicno gledanje se javlja u

"blagostanjc·, a LI Indiji je svastika

staroj meksickoj mitskoj tradiciji,

sirnbol plodnosti i srece. Ona se

gde krst sirnbolizLijc svet u

mnogo pojadjLije sirom Azije,

njegol'Oj ukupnosti: hriseanski

kako LI svetovnom tako i u

sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i

teolog iz I veka, sveti Jeronim,

religijskom kontekstLI Rec je o

negovanjem preko Crvenog krsta, koji pruza negu zrtvama

dosao je do istog zakljucka kada

drevnoj i mnogo koriscenoj formi

je zapisao, "Sta je on nego oblik

solarnog krsta. Neki od najranijih

sveta u cetiri smera?"

e1Topskih primera pojadjLijLI se

rata i gladi

Levo U centralnoj Australiji domoroci koriste formu krsta za kontrolu kompozicija mnogih svetih umetnickih dela

i st,1r simbol boga sunca, a ispost,1\ lj,1 se Lh je falocentric,111, jer njcgo\ oblik oz1ucJ\«1 tcstise i penis Cini osno\· egip.itskog .inb, kod kojeg sc gornja strana zamenjujc omcom. Simbol besmrtnosti u starom Egiptu, ank je usrnjcn kod Koptske crhc kao jedinst\ ena form.i hrisc.rnskog krsta . Krst

SJ

ruckom jadja

SC

i u Americi, gde je pro1uden ugra\ ir,111 11.1 spomcnike u na grncarskim proiZ\odima iz

ruscvinanu P.1lcnb, u J\!eksiku,

bronzanog doba. a pron,1deni su

kao i na komadima grnearijc

u Anadoliji. centralna Tursb, datir,1juci ncgdc oko 3000 g p

L\TINSKI KRST

ll e Snstika sc takode pojadjuje

Postoji nesl.1g.rnje u \·czi sa krstom

na bronzanim predmetima

koji je koriscen za raspece Hrista.

plemena Asanti u 1\frici, a koristili

Tek sredinom II \·eka pre\·odioci

su je Indijanci iz redov,1 J\{aja i

jevandclj.1 su prvi put upotrebili

plemen,1 N.11 aho

'krst u opisima smrti r.ispecem

S\JStib jc u sustini krst

Mnoge slikc prikazju Hrista bko

koji se nti, pri cernu uglo\ i

\ isi sa strukture u obliku slO\·a

n,1 kraju

Y (racva) iii s.1 krst.1 u obliku T,

S\

.ikc strane sugcrisu

lUizmenicno strujanje

S\

etlosti,

bas k.10 sto suncani zraci

bo i sa poznatijcg latinskog krsta, gde sc poprecna precag.1 l1Jlazi

LOREI'\SI..:.l k.RST

obasjJ\Jju zemlju Kalh se

otprilike n.i d\ e trccinc prcnu

_kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc

okrcce u smeru suprotnom od

gore Vremenom je L1tinski krst

horizont.1lc (gornj,1 kr.1ca od

krct,rnja bzaljki na s,1tu, bzu

postao glan1i simbol hriscanstva

donjc) f'OZI1Jt,1 jc bo drnstruki iii

d,1 prcdst,nlj,1 zenski princip. au

Neki veruju da sc ovo poklopilo

lorcnski krst. L1Lh sc doda trcc,1,

smeru bz,1ljki na satu predstadja

s postepenorn tendencijom kod

nunja horizont,1lna prccag,1, onda

muski princip Svastib u srneru

rane crhe da r,udniji duho\·no

dobij,m10 trostruki krst, koji sc

suprotnom od bzaljki 11.1 s,1tu

i materijalno carstn1 u skladu s

pon~zujc sa p.1pst\ om. Za lorcnski

pojadjuje se u budizmu, taoizmu i

Hristcl\'im rccima. "J\loje carstvo

krst sc \ crujc da prcdst.1\ lj,1

indij.rnskim kulturama J\!edutim,

nije od o\'l1ga s\·cta.· O\·aj sta\· je

1«1spcec. s,1 gornjom prccagom

u modernom zapadnom s\·ctu,

prcodadao idejama o duhon1osti

koj,1 jc dodata da sc upisc lutpis

ovaj simbol se ugl.1n10m pO\·czujc

u \ clikom delu hrisCJ.nskog sveta,

sa antisemitizmom zato sto ga

gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci

z,1 lsus od N,12,ucta, kralj

je u XX veku prisrnjila ne1nacb

prirodu), svet i telo saglcdav,1ju

JCYrcja ), a prikuc.10 ju jc iznad

N.icisticb p.utija

KRST U OBLIKU T

INRI (sto jc L1tinsb skraecnic.1

bo sile kojc treba prcvladati, a ne

Hrist,1 Pontijc Pilat. Lorenski krst

bo delovi organske celine.

jc bio ,m1bkm srcdnje\·ekon10g

Za hriseane je raspeee iskonski

Krst je postao najrasprostranjenija verzija u prikazivanju raspinjanja Hrista i kao takav je mozda najprepoznatljiviji simbol hriscanstva

GORE

\ oj\ ode Aniujskog, bsnije

TJ.u iii krst u obliku slcn-a T

simbol, koji predstadja Hristorn

\ oj\ ode Lorenskog, a u Drugom

predst,1\·lja jos jedan veoma star

smrt, vaskrsenje, pobedu duha

S\ etskom r.1tu

simboL Verov,1tno se razyio iz

nad materijom i iskupljenje

simbol Slobodnc Francuske, kao

sekire, koj,1 je bila rasprostranjen

co\·ecanstva

suprotnost n,1cistickoj S\'JStici.

O\

aj krst je postao

ooLE Za rane hriscane, tri smera krsta tau povezivali su ga sa Svetim trojstvom

SPIRALE I IZRUG-ov·1 <

I spirala i krug pojavljuju se u

zmija iii prepletena stabljika ·

L

<

c::

u V)

<

c::

prirodi i u umetnosti, u mitu i

biljke Vetar i rnda takode prave

u svetirn predanjima . Najranija

spirale i krugove kod tornada,

poznata upotreba ovih oblika

\ irova, mreskanja na jezeru

bila je u doba paleolita, kad,1 su

iii kod okeanskih talasa. Sama

gravirani u kost iii karnen iii su

priroda kruzi kroz prornenljiva

crtani na zido\·ima pecina Palice

godisnja doba i kroz beskonacan

od jelenskih rogova pronadene

ritam dana i noci.

CJ

0

u pecini kod lsturica, Francuska, datirajLI negde od 25000

Zbog kruznog oblika, prstenovi mogu da simbolizuju vecnost pa otuda njihovo koriscenje kao ljubavno znamenje GORE

l
SASVIM GORE

Za OVU trostruku spiralu na groblju iz kamenog doba U Njugrendzu, lrska, veruje se da simbolizuje keltsku trostruku boginju. GORE DESNO

Megalitski spomenici su C:esto postavljan i u obliku kruga, sto se slagalo s kretanjem sunca nebom. ooLE

10000

SPIRAL\

godina pre n.e, a na sebi imajLI

Pocev sa jednom tackicom,

reljefkoji sadrzi slozene !;are od

spirab se razvija od pocetne

koncentricnih lukova i spirala

sernenke i krecc se napred

Jedan disk iz istog perioda,

u smeru kazaljke na satLI iii

oko kaduceusa (Hermesove

pronaden LI BrnLI, C:eska, ima

u obrnutom smeru; na taj

pal ice), iii kod drnstruke loze oko

vertikalnu liniju koja je usecena

nacin je po\·ezana s kretanjem,

Brahmanorng stapa U asteckoj

od ruln prema centru i srnatra se

energijom i rastorn. Od najranijih

mitologiji, obrnuto rotirajuca

apstraktnom predstavom vulve,

vremena ona je omiljeni ukrasni

dupla spirala u obliku slova S

sto sugcrise vezLI sa obofavanjem

motiv povezan sa sirnbolikorn

simbol je grmljavine i mesece1·ih

boginje karaktcristicnim za ovaj

rneseca i sa ciklicnirn tokom,

me1u Spiralne oci se pojavljuju

period

uvijanjem i razvijanjern,

na ulazima u s\·ctilista sirom

vaskrsenjem i obno\·orn. Ona

Evrope i smatra se da se po1·ezuju

PRIRODNI SVET

se takode povezuje sa erotskom

Sa eb·inocijima, kada

Sunce, mesec i planete pojavljuju

simbolikom nilve, sa zenskom

iste duzine

SU

dan i

llOC

sc LI kru±nom obliku dok spiralne

seksL1alnoscu i plodnoscu, dok

galaksije forrnirajLI neke od

se u mnogim kulturama veruje

TROSTRUKE SPIRALE

najdi\·nijih obrazaca u svemiru.

da spirala predstavlja putovanje

Trostruka spirala se cesto

u biljnom i zivotinjskom svetLI

duse posle snuti. Onj motiv

pominje kao spirala zirnta i

spirale i krugovi se pojavljuju u

se mnogo koristi u oekanijskoj

konstantno je koriscena u keltskoj

mnogo razliCitih vidova, kao sto

umetnosti, gde se spirala gravira

umetnosti skoro 3 000 godina.

je koncentricni obrazac godova

LI hake vrata iii u pramce kanua,

Jedan od 1ujpoznatijih prirnera

drvefa oblik pticjeg gnezda,

iii se tetovira na telo Za Mavare

pojavljuje se u ·matericnoj"'

spirala pub iii skoljke, sklLlpeana

spirala predatsvlja stvaranje, a

odaji rnegalitske gradevine u

u Polineziji se smatra da je ona

Njugrendiu, Irska (oko 3200.

kljuc za besmrtnost

g p n e ), gde sunce1· snop

DVOSTRUKA SPIRALA

u toku zimskog solsticija. Ona

Spirale se cesto pojavljuju u

predstavlja trostruku boginju

pada na nju jednom godisnje,

parovima iii po tri. Za duplu

devicu, majku i staricu - koja

spiralu kaiu da simbolizuje

se sa svoje strane povezuje

dvojnost i ravnoteiu. Ona se

sa mesece\·im rnenama i sa

takode pomera istovremeno

ciklusom rodenje-smrt-ponovno

u dva smera - prema uvijanju

rodenje Kazu da bi trostruke

i prema razvijanju, iii prema

spirale mogle biti povezane i

rodenju i smrti. Ovaj motiv se

sa tri tromesecja trudnoce kod

vidi kod preplitanja zrnija blizanki

ljudskog roda

111

SVET! PLESOV!

neprcstani ciklus godisnjih doba

Obredi inicijacije i sveti pleso,·i

i bcskonacno puto\·,rnjc sunca

cesto slede spiralni obrazac

nebom. On se cesto koristi kao

koji predstavlja smrt i ponon10

simbol za sunce (koje je i samo

rodenje Pleso\·i u obliku spirale

simbol sa\Tsenstva) kao i za pun

mogu biti nacin posto,·anja

mesec

V'•

rel="nofollow">

c

i s\;l\ ljenja iiYotnog obrasca

0

prornene i evolucije Na primer.

SIL\ SVETA

za Novu godinu lndij.rnci iz

U indijanskim tr.1dicijama

plemena Pueblo skandiraju

krug je rnozda naj\ azniji oblik,

··spiralne · pesmc i plesu spiralne

pen czan sa svetim obrucem ili

plesove Jedna od najpoznatijih

n.1dzbinskim tockorn: saman

normi S\'etog spiralnog ples.1 je

L1kotskih Sijuksa Crni Vapit

ona koju praktikuju mevlevi iii

( l 863-19 50) tvrdio je da sila

"vihorni dervisi" u Turskoj, koji

svct.1 deluje u krugovim.1 i da

sc \Ttc do bes,·esti kao

krug sadrzi

\TIL

Bas

S\'C

st\ ari.

U drust,·enom i politickorn

kao centar zantclog nha, telo plesaca simbolizuje mirnu tacku

zivotu, krug je omiljeni oblik

srcd dinamicnog kretanja, oko

za skup jednakih: krug oko

u centru oluje kruzni plcso,·i

logorske vatre, okrugli sto iz

takode simbolizuju obr.1zac

lcgende o kr.1lju Arturu On jc

zi\'Cita prorncna i toka.

<

najL1ksi geomctrijski oblik za precizno Crtanje, SJ Staporn i

STEPEN!CE ZA RAJ

Lrnapom. a moze predstavljati

U staro doba se srn.1tralo d.1 se

pojarn kuce iii nastambc. koja

od ncgatirnih psihickih sil.i, ,1

u raj stile pcnjuci se spiralnom

se u ranim drustvima cesto

z.1stitini krug moze t.1kodc da

putanjom koj.1 sc uzdize ka

gr.idila prcma kruznom tlocrtu.

sc nosi

z\·ezdama. koje se vrte u krug.

U .iustralijskoj urodenickoj

n.ll'ubica, poj.1s ili krun.1

Duse su se pele u raj ovirn

umetnosti u podrucju Zap.1dne

putem, koji se odraza,·ao na

pustinje koncentricni krugO\·i su

zcmlji kao spiralni put uz s\·etu

cesto korisceni za predstadjanje

planinu iii kao spiralne stepenice

S\

etilista iii logorista, dok su

kao prstcn. ogrlic.i.

DUHOVNE H!JERA.RHIJE Crtezi konccntricnih krugo\J

oko gradevine kao sto je

linije izmcdu njih bile stazc i

sc koristc k.10 n.ist.1\ no sredst\ o

stepenasta piramida

tr.igo,·i ljudi ili mitoloskih bica

kojc simbolizuje r.lZne faze

Ovdc krugo,·i sugerisu mesta na

dul10\ nog r,1z\ oj.1 kod zen

kojima predacka moc rnoze da

budizrn.1, kao i u ezoterijskim

Bez pocetka i kraja, krug se

izroni na ponsinu zemlje i da se

hrisc.1nskim skol.inu kao sto jc

koristi da oznaci vecnost i

ponovo Hati

rozenkrojciz.1111. U hriscanskoj

KRUG

celovitost, nebo, kosmos,

simbolici. hijcrarhije andcl.i se

apsolutno i savrsenstvo. U

l\!OC I ZASTITA

ponekad prikazuju poredane

islamu se krug sagledava kao

Buduci zatvoren i sveobuh\'atan,

LI

savrsena forma, a pesnici slave

krug se povezuje sa zastitom,

dok

krug koji formiraju usne kao

dajuci sigurnost S\'ima koji se

it.1lij.1nski pesnik D.inte ( 1265-

jednu od njegovih najlepsih

smeste unutar njegovih granica

1321) opisL1je raj, cistiliste i

manifostacija. U mnogim

C:arobni krua se koristi u

pakao tako sto ih deli na razlicite

kulturama, krug predstavlja

okultnim tradicijarna kao cuvar

krugove i nivoe

"

krugo\ c oko Boga iii Hrista, LI

Boz,rnstn?noj komediji

GORE U staroj tradiciji raj je sagledavan kao spirala, odrazavajuc'i spiralne obrasce prirode, sto je posluzilo Vilijamu Blejku da naslika Jakovljeve meredevine (XVIII vek)

Spirala simbolizuje kretanje, energiju i vezu s prirodorn.

DOLE

TROUG·LOVI I IZVADRATI U hrisc,rnstvu je on si1nbo"l <

u VJ

< c:o

0

GORE Trougao

se cesm povezuje sa svetim planinama

Trougao i kvadrat su univerzalno

su koristili obrnuti trougao da bi

Svetog trojst\·a, dok u islarnskoj

predsLwili zcnu, a on je zenski

urnetnosti simbolizuje ljudsku

simbol i u Kini U staroj Grckoj,

svest i princip harmonije

Rimu i lndiji trouglovi su sc

Trougao se pojavljuje u mnogim

cesto koristili kao dekorativni

pismima. On je stari hijeroglif

motivi kod frize\·a lzgleda da

kod Maja za sunc,rni zrak, au

u s\·im sluc,1jevima znace isto:

grckom pismu predstavlja slorn

,1ko su okrenuti prema gore,

·'delta, koje je z,1 st,ue Grke

predst,1vljaju \"<1tru i muske

simbolizovalo cetiri elementa i

polne organe U opstijern srnislu,

otuda se po\·ezuje sa potpunoscu

trougao okrenut prema gore

i celovitoscu. Danas se rec

moic simbolizovati dohvatanjc

·'delta· koristi u engleskorn jeziku

neba, pa

da opise trougaono podrucje

sa ambicijarna, sa postizanjem

zemljista na uscu reke (kao

ciljeva is novim mogucnostima.

SC

rnoze povezivati

vazni motivi. Oni su povez,rni sa

sto je delt,1 Nila), koje je cesto

Pol'czuje se i sa glavanu streb i

simbolikom brojeva tri i cetiri

veoma plodno Povezanost

s temom duhovnog traganja S

i s\·ega na sta se ovi brojevi

trougla sa cetiri elementa takode

druge strane, troug.10 okrenut

PITAGOREJSKI TROUGAO

odnose, a mogu se od njih

se pojavljuje u ,1lhemiji, gde sc

prema dole, povezuje se sa

odvojiti samo u smislu odnosa sa

koristi u raznim formacijama da

receptivnoscu, sa kretanjem

Pitagorejski trougao

drugim geomctrijskim likovima.

ih simbolizuje

prenu unutra a ne napolje, pa

bio je vazan simbol kod Egipcana, koji su smatrali vertikalnu

Trougao se cesto pojavljuje u

zato cesto sluzi kao simbo[ za

svakodnen1om zivotu, na primer

TROUGLOVI SA

meditaciju

na saobracajnim znakovima iii na

VRHOM PREJ\lA GORE I

stranu kao musku

uputstvima za pranje ve5a, dok

TROUGLOV! SA VRHOM

SPOJEN! TROUGLOVI

i zensku silu, a

jc, posle kruga. b·adrat najcesCi

PREMA DOLE

Kada se dodiruju nhovi

hipotenuzu kao

geometrijski oblik koji se stampa

Maje su uporedivale oblik

trouglc11·a, jedan okrcnut prema

njihovo "cedo" Ovaj

1u tekstilu J\[noge zgr,1de imaju

trougla sa vrhom prema

gore a drugi prema dole, to moze

i horizontalnu

trougao simbolizuje izgradnju i razvoj

Egipatske piramide bile su simboli stvaralacke snage sunca i iskonskih humki

DOLE

badratni plan, ,1 u gradovima je

gore sa mladicom kukuruza

da oz1ucava polno spaj,rnje,

centr,1lni trg u obliku hadrata

koja izbija na povrsinu tla,

dok preklap,1jl1ci trouglovi

cesto centar aktin10sti.

povezujuci ga sa plodnoscu i sa

predstavljaju sintezu Kada su

muskim principo1n (falus pod

dva trougla postavlje1u tako

TROUGAO

erekcijom) . Za stare Hetite,

da im se dodiruju baze, rnogu

Ravnostrani trougao ima

trougao sa vrhom prema gore

da predstavljaju nadobzenje iii

tri stLrne jednake duiine

bio je simbol kralja i zdr,1vlja

iscezavanje rnesecevih faza

Kod ple1nena Pueblo na jugozapadu Sjedinjenih Driava

Sestokraka zvezda sc dobija preklapanjem dva ravnostrM1a

on predstavlja svetu planinu, dok

trougb i tako se odnosi na

troug,10 sa vrhom pren1a dole

simboliku trougla Ona je

predst,wlj,1 oblake .

alhemijski simbol za vezivanje,

Obrnuti trougao se takode

odnoseci se na jedinst\·o

povezuje sa zenskom plodnoscu,

cetiri elementa. Kao Davidova

jer lici na stidno podrucje zene

zvezda ona je istaknuti simbol

i na njene unutrasnje polne

judaizma, dok kao Solomonov

organe - trougao koji formiraju

pecat u judejskom misticizmu

dva jajnika i materica Sumerci

predstavlja sveti broj sedam,

koji je predstavljen sa sest krakova plus prostor u sredini, mesto preobrazenja. U Indiji je sestokraka zvezda poznata kao Laksrnina zvezda (tj zvezda boginje napretka i izobilja) i cesto se crta u prahu na vratima ili seoskim pragovima da odbije neprijateljske duhove KVADRAT

i sustinu zivota: cetiri elementa,

je u islamskom rnisticizmu

Starogrcki filozof Platon srnatrao

cetiri godi5nja doba, cetiri faze

on simbol pet elernenata

je da, skupa sa krugom, kvadrat

zivota (detinjstvo, adolescencija,

(vatra, voda, zernlja, vazduh i

olicava lepotu i savrsenstvo

zrelo doba, starost) i C:etiri

etar) i pet cula. Heksagon se

dok je u starom Egiptu on

strane sveta.

predstavljao uspeh Kvadrat je

U staroj Kini, prostor

takode povezuje sa islarnskim ezoterijskim ucenjirna,

jedan od najcescih apstraktnih

se merio sa cetiri janga iii

simbolizujuci sest srnerova

simbola, koji predstavlja

kvadratna pravca; bog zemlje

kretanja (gore, dole, napred,

Zemlju, rnaterijalno postojanje i

je predstavljan kvadratnom

natrag, levo i desno)

svemir.. Oblik kvadrata sugerise

hurnkom, a glavni grad i

strukturu, red i stabilnost, ali i

caraska palata irnali su oblik

cvrsto telo koje predstavlja

ogranicenja - olicena izrazom

kvadrata, sa carom u sredini

trodimenzionalni fizicki svet

"blokiran" On se cesto sagledava

U hinduizrnu je kvadrat sidro

Ona takode sirnbolizuje sest

u odnosu na i kao suprotnost

koje obezbeduje red u kosrnosu,

smerova kretanja. U islamu

krugu neba iii kao ograniceno

dok se u islarnu ljudsko srce

predstavlja savrsenstvo: Caba u

Mozda najpoznatiji gradski trg u istoriji, prostrani rimski Forum nalazio se u sredistu gradskog religijskog, trgovackog i ceremonijalnog javnog zivota.

GORE

Kocka je sestostrano

GORE $est strana kocke Cine od nje simbol stabilnosti i istine

nasuprot neogranicenorn, kao

prikazuje simbolicno kao

Meki, za koju kaiu da je centar

materija nasuprot duhu, statika

kvadrat, jer se srnatra otvorenirn

sveta, u stvari je crna kocka . U

nasuprot dinarnike .

za cetiri moguea izvora uticaja:

masoneriji, kamena glatka kocka

bofanskorn, andeoskorn,

(aslar) predstavlja usavrseno

se koristi za prostore odvojene

ljudskorn ili davolskom.

ljudsko bice

zbog svetih iii drugih razloga,

Nasuprot tome, srce proroka je

Sa cetiri trougaone strane i

kao StO

trougaono zato sto je imuno na

kvadratnom bazom, piramida

deset je sveti broj

davolske napade

sintetizuje simboliku oba oblika,

koji predstavlja

C:etvorougaona forma C:esto

SU

oltari, hrarnovi,

zamkovi ili vojni logori. Gradski trgovi se tradicionalno nalaze u

TETRAKTIS Zbir brojeva

1+2+3+4=10. u pitagorejskoj teoriji,

kao i brojeve tri, cetiri i pet,

bo2ansku moc i sustinu savrsenstva

sredistu gradskog zivota. Forum

SRODNI OBLICI

povezujuci se sa pitagorejskim

u starorn Rirnu bio je pijaca u

Simbolicno znacenje nekoj

"tetraktisorn" Kvadratna baza

srcu glavnog grada kroz koju je

geometrijskoj fonni daje broj

predstavlja ravan zemlje, a C:etiri

po cetiri sa svake

vodio Sveti put do Kapitola i

strana Druge vazne forrne

trougla s vrhovirna prerna gore

strane i jedna u

Jupiterovog hrarna; starogrcki

su pentagon (sa pet strana) i

sastaju se i forrniraju petu tacku,

sredini, koji se zove

pandan bila je Agora, trgovacki

heksagon (sa sest strana), kao i

koja ukazuje na peti element:

tetraktis

centar Atine okru:Zen hramovirna

trodimenzionalni oblici kao sto

ctar. Kako piramida strerni

i javnim zgradama.

su kocka i piramida U rnisticnoj

ka nebu, njen vrh predstavlja

kabali, pentagon se odnosi na

ljudsku dusu koja tezi da se sjedini s kosmickirn Jednirn.

MISTICNA SIMBOLIKA

petu sefiru na drvetu zivota,

Sirnbolika kvadrata povezana je

koja se povezuje s pravdorn,

sa cetiri ugla, sto sugerise ternelje

ratom i planetom Mars, dok

Moze da se predstavi kao trougao tackica,

BOJA <

c::::

u V\

<

c::::

iii "bez boje" (oseeati se lose)

Crvena boja se povezujc sa

Tokom XX veka, crvena boja

opasnoscu, gne\·om i agrcsijom

se po\·cziv.1la s Komunistickom

(1·czujc se za ,\!arsa, rimskog boga

partijom dok zcleni pokret ima

rata) iii sa poharcnoscu i zlom

za cilj pokretanje ekoloskih

U starom Egiptu cnTna boja

pitanja u ob·iru politickog

je bila boja klct1·e, po1·eziy,111a

programa Slicno tome, boja se

sa rusilackim bogom Sctom, a

koristi z.:i oznac:l\·anje rasc, pa

"uCiniti cn·eno" znacilo jc ubiti

"crna" i "bcla" nose drustvena i

nekoga 0 zlim delima se gornrilo

politicka znacenja u za\·isnosti od

kao o "cn·cnim poslo\·ima", a pisari

konteksta

su koristili specijalno cn·eno

c::i

0

mastilo kada su ispisiYali rcci zlog CRVENA

znamcnja

Kao boja kn·i i vatre, cn·ena se !TlllOgo povezuje

SJ.

zivotom i

toplinom U paleolitsko doba, Crvena boja je boja polne i romanticne ljubavi i simbolizuje silnu strast

GORE

NARANDZASTA SOJA Na pola puta izmeau

cn·cni oker se vadio i mleo u

zlata, iuta boja sc pLwezuje

Skupa sa formom, boja jc jedan

~,r,1h

sa suncem i njego\·im

narandzasta boja ravnoteze izmeau libida i duha: u lndiji

lzgleda da je on posedovao

od temelj.:i vizuclnih simbola

zivotodavabcke sile, a njegovo

zi\·otoda1·aL1ckim silanu U

Ona je takode blisko povezana

prisust\·o u neolitskim grobovima

asteckom panteonu, Huicilopoctli,

sa mentalnim i emotivnim

\Crcn·.:itno jc trebalo da pomognc

pobedonosni ratnicki bog

stanjima i moze mnogo da utice

mrtvima na drugom svetlL

podnevnog sun ca, prikazivan je u

na njih. Sedam boja u spektru

Hiljadarna godina kasnije, u

plavom i iutom, a u meksikanskoj

dugc odgovar.1ju misticnom

anglosaksonsko neme, za crvenu

kosmologiji ··nova kofa zcmljc

broju sedam i drugirn grupama

boju se verO\·alo da cuva od

(pre nego sto dodu kisc i pretrnre

od sedam, bo sto je broj nota na

zla, pa su predmeti, dn·eee i

je u zelenu) bila jc zlatnozuta

rnuzickoj skali iii broj cakra na

eak zivotinje bojeni u crveno. a

telu

U Kini, iuta boja je pcn·ezinna

ratnici su bojili sekire i koplja

sa centrorn s\·emira, a jcdan mit

u crvcno da bi oruzje dobilo

o stvaranju sveta opisuje da su

STENOGRAFIJA BOJA

earobnu snagu - obicaj koji

pn·i ljudi bili napravljeni od iute

Razne bojc se ccsto koriste

postoji i kod nekih australijskih

ilovace. Bila je to s\·eta boja cara

bo stenografSki znaci za op is

urodenika .

Australijski urodenici koriste zuti

crvene i zute, predstavlja tacku

ZUTA Blisko pcn·czana sa simbolikom

Crvena boja se povezuje

oker kao sirnbol smrti

je to boja druge cakre,

emotirnih st.:inja, pola iii

koja se dovodi u vezu

drustvenog i politickog statusa

s ljubadju i plodnoscu U

sa polnom energijom

Na Zapadu se boje tradicionalno

starorn Rimu, neveste su bile

razlicitih nijansi Z:ute boje: u

i emotivnom

koriste za pravljenje razlike

umotavane u vatreni crveni veo

islamu zlatnoiuta simbolizuje

srodnoscu. Preko veze

Ponekad se pravi razlib izmedu

izmedu polm·a - roze za devojcice

(flameum ), sto je obieaj koji

mudros,t dok bledozuta

boja simbolizuje i

i plava za decake - a boje se biraju

jos postoji u delovima Grcke,

ukazuje na izdaju U Egiptu i

plodnost i izobilje

radi razlikovanja sportskih ekipa

Albanije i Jermenije, dok su u

srednjevekon10j Evropi. h!ta je

Kini vencanica i veo crvene boje

bila boja za\·isti; ona je takode

izrazima koji opisuju stanja

Crvena jaja se daju bracnom paru

oznaca\·ala sramotu, a jos u\·ek se

oseeanja pomocu boja nalaze se

kada dete dode na svet. Crvena

povezuje sa kuLl\'iclukorn.

"u pink boji" (sreean), "zelen od

boja se koristi da sugerise strast

sa vocem, narandzasta

Medu kolohijalnim engleskirn

za\·isti", "u crnom raspolozenju",

i erotiku u indijskoj i zapadnoj

ZELE NA

"oseeati se plavo (jadno)", "videti

tradiciji iii sugerise veliku

Boja biljnog sveta, zelena rnoze da

crveno" (smrknuti se pred ocima)

energiju i brzinu.

predstavlja budenje, novi pocetak

0

i rast: u Kini i Japanu ova boja se

Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ

odnosi na prolece Keltski Zeleni

delovirna arapskog sveta srnatra

covek vafan je bog vegetacije i

se da plava prufa zastitu od

plodnosti, a ima mnogo primera

urokljivih ociju, a stari engleski

u kojima se zeleno povezuje sa

obieaj da neveste nose ··nesto

natprirodnim silama U starom

plavo" irna za cilj da obezbedi

Egiptu vladao je strah od macaka

vernost

zelenih ociju, au srednjevekovnoj Evropi zeleno se povezivalo sa

PURPURNA

davolom i srnatralo se da nosenje

lstorijski, na Zapadu, purpurnu

zelene odece donosi nesrecu

boju je bilo najteze dobiti zato sto

"Zeleni zrak .. je krajnje retka

se pravila od meku5aca koji su bili

manifestacija svetlosti koja moze

retki, a i proces dobijanja ove boje

ponekad da se primeti pri izlasku

bio je skup. Sarno bogati su mogli

iii zalasku sunca, au alherniji je

da nose purpurnu odecu, pa

tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana

otuda sirnbolicna povezanost ove

kao prozirni zeleni kamen.

boje sa kraljevskim i svestenickirn

U islamu je zelena najvainija

dostojanstvom. Ova boja je

vlasti i autoriteta: ona je postala

boja: Muhamedov zeleni plast

bila omiljena kod vizantijskih i

znamenje Kalifata u I veku

predstavljao je raj, obnovu i

rimskih careva.

n e. Sm rt i zalost se na Zapadu

U Kini, purpurna je bila boja

duhovno osvezenje .

simbolizuju crnom bojom, a na

Plavo simbolizuje bozanstvo i mir

GORE LEVO

zvezde Severnjace, sredista

Istoku belorn U Africi je bela

PL AVA

raja i mesta ··purpurne palate"

boja mrtvih, ali se takode veruje

Bi lo da je nebesko ili morsko,

nebeskog cara Da bi se zernaljski

da tera smrt i povezuje se sa

plavo asocira na sirinu, na

car identifikovao kao Sin neba,

isceljenjem

otvorena prostranstva, i povezano

njegovo carsko zdanje u Pekingu

je sa beskrajem i praiskonskorn

nazvano je Purpurni zabranjeni

bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota,

prazninom.. Plava boja neba

grad Budisti srnatraju purpur

moida zato sto se smatralo da

S !VA

povezuje se s muskim principom,

svetom bojom, a na Tajlandu

ncn·i zivot dolazi iz tame. Crno

daljinorn i bogovima. U starom

ga nose udovice koje :Zale za

se povezuje sa bogomajkom

Egiptu, bogovi i kraljevi

muzevirna.

Tradicionalno, siva se povezuje sa staroscu i sa planetom Saturnom Saturn iii Hronos bio je bog vremena u grckorimskom panteonu, a mudrost je bila jedan od njegovih atributa Na kabalistickom drvetu zivota, siva se povezuje i sa mudroscu.

SU

cesto

prikazivani sa plavim bradarna i

L

Bernisa (oko 273-21 g. pre n e ), kraljica Kirene i Egipta, nosi purpurnu togu kao simbol carskog statusa GORE

U stJrom Egiptu, crnJ je bila

i plodnoscu kada se ponekad vezuje za crvenu, za boju krvi.

perikama, a hindusko bofanstvo

CRNA I BELA

U Kini, crna predstavlja zenski

Kri5na prikazuje se u plavom S

U nekirn delovima arapskog

princip (jin), a njena suprotnost

druge strane, rnirna duboka voda

sveta srnatra se da crne zivotinje

je :luta

takode asocira na zenski princip

donose nesrecu: crni psi donose

Kao simbol rnira i nevinosti,

srnrt u porodici, a crne kokosi

duhovnu cistotu i nevinost, a

plava je boja Device Marije

se koriste kod vradzbina. Bela,

boja je kojJ se tradicionalno

Plava se povezuje sa snolikim

boja svetlosti, smatra se srecnom

koristi za odecu za krstenja i za

stanjirna, konternplacijom,

Medutim, crna je, takode, simbol

vencanice.

Na Zapadu bela simbolizuje

u SREDINI Na Zapadu, belo simbolizuje nevinost i cistotu

GORE

MIT I IZOSMOS RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA 0

2

GEOGRAFIJU, KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. POSTOJI

V)

0

NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL.\ 0 STVARANJU SVETA

f-

TOK STVARANJA ooLe Ova slika o Bozijem stvaranju sveta bogata je hriscanskom simbolikom, ukljucujuci globus, simbol snage i celovitosti koji drzi Adam, grcka slova alfa i omega na prednjem delu Bozije knjige koja predstavljaju ulogu Boga kao pocetka i kraja, i zivotinje i biljke koje simbolizuju obilje i raznolikost sveta koji je stvorio Bog

Stvaranje svcta se mozc opisati

tokom nemcna, prvi muskarac

kao krupan kosrnicki dogadaj

i zena m·ek su glavni simboli

iii proces u fazama u kojirna

iskonskog coveeanstva

duboko postovanje prirode Knjiga Postanja opisuje Boga kako sarn stvara ceo svet On je

se stvari sve vise razlikuju,

zavrsio svoje de lo sestog dana

ponekad dorndeci do prirodne

BOGOVI TVORCI

stvaranjem ljudi, koji ce '"irnati

hijerarhije, a ponekad do svetog

Stvaranje sveta se cesto

vlast'" nad celim zivotom.. Tako

mcduodnosa izmedu svih

ostvaruje delovanjcm, snovirna

judeo-hriscanska kosrnologija

aspekata prirode Bilo da se

iii razmiSljanjima bo:Zanskih

daje ljudskom rodu narocito

mitolosko stvaranje ljudskih biea

bica. Upani5ade, hinduska sveta

rnesto pod Bogom u hijerarhiji

podudara sa stvarnim stvaranjern

pisma iz IX veka pre n e, opisuju

prirode

sveta iii dado njega dolazi polako

Bo2ansko iii Vrhovno bice koje je strnrilo svet razmisljajuci

STVARANJE SVETA IZ

nistavilu i nasavsi samo

HAOSA ILi PRAZNINE

0

sebe . Onj fundamentalni cin

Grcka rec ··haos .. odnosi se na

samospoznaje doveo je do prvih

pocetnu tamu, na bezoblicni

reci: '·To sarn ja .. U samoanskoj

s\·emir lz njega je iskocio Eros,

mitologiji, nhorni bog Tangaroa

bog plodnosti koji je kasnije

stvorio je svet iz nista\·ila

povezan sa erotskom ljubavlju, ali

razmisljajuci o njemu

je u pocetku bio stvaralacka rnoc

Price australi jskih urodenika

iza zivota i prirode Sa Erosom

koje su stare prcko l 50 hiljada

je dosla Gea, boginja zernlje, i

godina pripisuju stvaranje s\•eta

Tartar, bog donjeg sveta Geu

precirna koji

SU

ziveJi

LI

mitskom

prostoru i vremcnu poznatom

je obremenio njen sin Uran, stvorivsi tako titane i kiklope,

kao "vreme sna .. Ova biea su

a zatim more, kopno i druge

zivela slicno svojim ljudskirn

prirodne pojave.

kopijama, putujuCi, loveCi, voleci

Kako okeani okruiuju svet, u

se i ratujuci i oblikujuci pejzaz

rnnogim mitovirna o stvaranju

svojim "lutanjima" U snu su preci

svemir nastaje iz haoticnog tela

sanjali dogadaje iz sledeceg dana,

vode. Stvaranje egipatskog sveta

sanjajuci sva ziva biea, sunce,

iz vode prikladno je u zernlji koja

me sec i zvezde. Australijski

je zavisila od periodicnih poplava

urodenici veruju da sva bica

reke Nila: iz Nua, prve vode,

dele sustinsku vezu sa izvorom

izronilo je brdo suve zemlje, a za

stvaranja, odra±avajuci tako

njim je usledio prvi izlazak sunca

Egipatska boginja neba, Nut, cije se telo izvija iznad zemlje, razdvaja se od Geba, boga Zemlje.

LEVO

umiranja, ni scksa Oncb:je doslo do vclikog kosmickog plesa, tokom kojeg je jedini plesac bio

Prica o Adamu i Evi

zgnjecen i raskomadan

koji zive u Edenskom

0

< >

Vreme je pocclo ovim ubistvorr1

vrtu predstavlja ih

na novorn horizon tu, a posle je

Tane 1'vLlhuta, bog surne, uspeo

i odmah je doslo do razdvajanja

u stanju nevinosti

> z

usledilo stvaranje svega ostalog

da ih rastavi. pa su svetlost i

polova Tako jc prva smrt

u kojem ne postoji

>

\·azduh usli izmedu nelu i zemlje.

istonemeno do\·cla do pocetka

lzJ.nami uzburkali su praiskonske

U slicnom egipatskom mitu,

vremena, rasta i radanja

rnde kopljem, a kapi sa koplja

boginju neba Nut i boga zemlje

slile su se u ostrvo Onokoro

Geb,1 r.istavila su njihova deca.

Japanskibogovi lznagi i

Pripadnici plemena Arunta u centr,1lnoj Australiji pricaju o

STVARANJE

svest o razlici u seksualnosti, o dobru iii zlu Jeduci voce sa drveta

PRVI COVEK I ZENA

znanja, sto je Bog

Poreklo ljudskog roda

zabranio, oni postaju

simbolizuje se sirom sveta

svesni moralnog osecanja i odgovorni

svetu koji je pokriven slanom

KOI\IADANJEJ\l

slikarna .. pn·og co\·eka· i .. prve

vodom koju su postepeno

C::esta tema je stvaranje sveta iz

zcne .., koji predstadjaju obrazac

ljudske prirode

povukli ljudi sa severa,

smrti i komad,rnja praiskonskog

co\·eeanstva . Medutirn, sa

Kao zabranjeno

otkrivajuci pn·o kopno Mit

bica. Takvi mito\·i mogu pomoci

ljudima dolazi do stvaranja zlih

voce najcesce se

alt.1jakih fam,rn,1 centrJ.lne Azije

ljudinu da se porn ire sa teskim

sila s kojima moraju da se bore.

kazuje o vremenu pre postanja

zivotnim uslovinu i potrebom za

u kojem nije bilo zemlje, samo

smrcu da bi se zivot odriao.

beskrajru rnda nad kojom je leteo beli gusan, bog Karahan.

Prenu skandinavskoj mitologiji o stvaranju s\·et~1. Odin, Viii i Ve ubili

SU

div,1 [mira, iz cijeg tela

je nastao svet Njego\·o meso

ST VARANJE

U sumerskoj mitologiji iz treceg milenijuma pre nove ere. Enki, \·cseli bog mudrosti,

dvanacst drugih boginja, izvajao je prve ljude od ilO\·ace uzetc iz korita reke Eufrat. Posto su

porcklo zirntJ. pomocu rJ.zbijanja

kosti su postale planine, a drvece

stvorili sansene ljude, imali su

praiskonskog stanja jedinst\·a To

jc izr,1slo iz njego\·e kose. lmirova

takmicenje da stvore ljudc za

obicno podrazumeva razdvajanje

\ clika lobanja postala je nebo

kojc drugi nece moci

muskog boga neb,1 i zenske

Slicno ornme, kada je umrlo

ulogu, sto je do\·elo do ljudske

boginje zemlje, iako se u nekim

kincsko pr,1iskonsko biee, Pan

nesavrsenosti

kulturanu rnusko povezuje sa

Ku. njegov c!.:ih se pret\·orio u

zemljom, a zensko s nebom

vetrovc, glas u grmljavinu, kn· u

( cijc ime znaci .. sacinjen od

U mavarskim i drugim

vodu, ,1 misici u plodnu zemlju.

ilovace·) stvara od zernaljskog

Od njegcn·e radosti zasjalo je

praha Bog tvorac, Jehova, koji

U biblijskom opisu, Adama

sunce, a njegov gnev je stvorio

mu udahne zivot. On zatirn

noci i tame. Na kraju

grom i munju . Vavilonski spev

dobija zensku saputnicu, Evu,

otac nebo, i Papa, majka zemlja,

Enuma Elis, nastao u XII veku pre

koja ce postati majka celog

sjedinili i stvorili zemlju i mnoge

nove ere, prica o bogu Marduku

covecanstva .

bofanske potomke Oni

koji ubija i r,1seca na dva dela

Iako se u oba mita ]judi

u rnraku dok nije odlueeno da se

telo Tijanute, boginje mora. D\·e

stvaraju od zemljc, medu njima

roditelji rastave. Tu Matuenga,

polovine njenog tela postalc su

postoji razlika. Sumerski ljudi su

bog rata, presekao je tetive koje

nebo i zernlja

su povezivale njegove roditelje,

Indonezijska mitologija govori

Hebrejski uceni ljudi daju prednost naru u odnosu na jabuku

ch nadu

se u pocetku sastojao od vecne

ziveli

vremena, kada su nastala umetnicka

formiralo je zemlju, more i reke

SU

iz srednjevekovnih a ne iz biblijskih

tumacenja Pada.

su istekli iz njegove krvi, njegove

se Rangi.

prikazuje jabuka, ali to verovatno datira

boginjom zemlje Ninursag, i sa

RAZDVAJANJEM

SU

za kvarenje

skupa sa majkom 1 ljubavnicom,

Terna razdvajanja obja5njan

polinezijskitn mitovima, svemir

L

ZABRANJENO VOCE

stvoreni da bi bili robovi bogova. Adama i Evu stvorio je jedan

siknula je krv svetom bojom

o vremenu pre postanja u kojem

Bog i dao im je moc da "pokore ..

crvenog okera. Medutim, tek je

nije bilo vremena, ni radanja ni

prirodu

ooLE ldeja o prvim ljudskim bicima, 0 jednom eoveku i jednoj zeni, zajednicka je mnogim svestkim mitologijama

SUN CE 0

;;;;

Kao nas jedini izvor S\'etlosti

pri cemu mu je jedno oko bilo

ZEMALJSKA VLAST

i toplotc, sunce jc kljui:no za

dovoljno da vidi, a drugo je

Mnoge kulture i njihovi vladari

0

zivot na zemlji i predstavlja

davalo svetlost i toplotu. U

polagali su pravo na poreklo od

jcdan od najvaznijih simbola

mnogim tradicijama sunce se

sunca, ukljucujuci Inke, faraone

f-

u svirn sntskim kulturarna

pesnii:ki naziva "oko dana"

starog Egipta, Kineze i Japance

Vl

Obicno se povezuje sa snagom,

U mnogim kulturama zalazak sunca simbolizuje starost, kraj i smrt GORE

Za japansku carsku porodicu kaiu

manifestujuci se i kao vrhunsko

BOZANSTVA SUNCA

da potii:e direktno od boginje

bo2:anstrn i kao carevi iii

Veza izmedu sunca i bofanstva je

sunca Amaterasu, a izlazece sunce

kraljcvi Njegova aktivna

arhetipska i mnoge kulture slave

(predstavljeno crvenim diskom)

energija se obicno (mada

bofanstva sunca. ukljui:ujuci

nije sarno japanski nacionalni

ne uvek) sm.1tra muskom, a

Sama5a (Vavilon), Raa (Egipat),

amblem, nego i ime ove zemlje

povezuje se sa neposrednim,

Mitru (Persija) i Apolona (Greb

(Nihon).

intuitivnim znanjern iii

i Rim) U istocnim tradicijama

kosmickim intelektom. Suncev

sunce je sirnbol hinduskog boga

simbolom nade i novog pocetka.

pandan na nebu je mesec (koji

Visnua i Bude, koga neki kineski

nasuprot suncu sa zracima koje

se i:esto sagledava kao zensko),

pisci pominju kao "Suncani

znaci prosvetljenje U Kini je

a simbolika sunca i meseca

Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski

sunce bilo simbol cara koji je

suprotstavljena je u skoro svirn

prvosvestenik je nosio zlatni

nosio amblern sun ca (krug sa

kulturama . Suncani princip se

disk na grudima kao sirnbol

tronoznom vranorn) na odori .

bofanskog sunca, a Hrist se

Simbolika sun ca je uobicajen

ponekad uporeduje sa duhovnim

motiv na znamenju kraljevskog

suncokret), sa zlatom i sa bojama

suncern u srcu sveta i naziva se

dostojanstva. Ono se pojavljuje

kao sto su fota, narandfasta i

Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii

na prestolu Kubua u jufooj

crvena. Su nee je vafan simbol u

Sol lnvictus (Nepobedivo sunce),

Africi dok A5anti iz zapadne

astrologiji. alhemiji i psihologiji,

sa dvanaest ucenika koji se

Afrike koriste zlatni suni:ani

gde predstavlja nepodeljenu

uporeduju sa suni:evim zracima

disk za predstavljanje kraljeve

Jako se sunce obicno smatra

duse Oblikujuci sebe prema

pOl·ezuje sa zivotinjama, pticama j

bi/jkama (kao StO

SU

!av, Orao

j

lii:nost.

muskim, u nekim kulturama

bogu sun ca Apolonu, francuski

OKO SVETA

(africka, indijanska, rnavarska,

kralj Luj XIV ( l 638- l 7 l 5) bio

U mnogim kulturama sunce

australijskih urodenika, japanska

je poznat kao '·Kralj sunce", a

se uporeduje sa svevideCim

i germanska) bofanstvo

dvorski zivot se vrteo oko

bo:Zanskim okom. Ono je bilo

sunca je zensko, jer se zenski

njega kao planete oko sunca u

··oko" grckoa boaa Zevsa (i

princip sagleda\·a kao aktivan

rasko5noj palati u Versaju

~

Horovo oko bilo je simbol kraljevskog dostojanstva i besmrtnosti, kao i amajlija za zastitu

Izlazece sunce se obicno smatra

"

"

rimskogJupitera), egipatskog

zahvaljujuci zivotodavalackim

boga Hora, hinduskog Varune,

silarna. Japanska boginja sun ca,

IZLAZAK I ZALAZAK

skandinavskog Odina i islamskog

Amaterasu, povlaci se u pecinu

SUN CA

Alaha. Samojedi sa podrucja

u znak protesta zbog toga sto

Nestanak sun ca svake veceri

GORE

Arktika smatraju sunce i mesec

njen brat. bog oluje, zanemaruje

i njegovo prividno ponovno

ocima Nurne (neba), pri i:emu

svoje obaveze, a drugi bogovi je

radanje sledeceg jutra cine

u SREDINI Sunce je

je sunce dobro a mesec zlo oko.

izvlaee napolje uz mnogo buke.

ga mocnim simbolom smrti,

arhetipski simbol, postovano kod mnogih naroda kao bozanstvo

Prerna rnitu Fulanija iz zapadne

U kosmologiji Dogona u Maliju

vaskrsenja i besmrtnosti Qyo

Afrike, kada je Gveno ( vrhunsko

sunce se opisuje kao usijani

cini osnov mnogih mitova i

bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem

zemljani lonac (sirnbol majcinske

svetih obreda U starom Egiptu,

sveta, izvadio je sunce iz svoje

utrobe) okruzen spiralom

bog sun ca Ra je svake noci

oi:ne duplje i sta\·io ga na nebo.

usijanog bakra, koji predstavlja

obavljao zastrasujui:a putovanja

Zatirn je postao jednooki kralj,

seme koje ce ga oploditi

kroz donji svet, susrecuci se

SASVIM GORE Lav je solarni simbol, znak snage i voostva

oesNo Apolon, bog sunca iz klasicne antike, vozi nebom svoju suncanu kociju

sa najljucim neprijatcljcm, monstruoznorn zmijom Apofis, pre ponovnog izlaska na istoku; ,1ko bi Apofis ikad.1 porazila Raa, suncc nc bi granulo i zemlja bi utonub u tamlL U prcdanjima Indijan,1c1 iz plcmen,1 Ciroki suncc jc zensko, a kada njena kci umrc od ujcd,1 zrnije, sunce od bola prckrijc lice i svet ostane u tami Da bi utesili suncc, ljudi igraju i pc\ aju, na sta ona otkrije lice i svct ponon1 postane os\·etljcn Suncani pies nizijskih Indij.111aca pcn·ezan je sa ovom simbolikom CRNO SUNCE Nckc kulture uovorc o crnom

"'

suncu. Asteci su ga prikazivali

z,l\ r,;,11 ,1: 11,1 primc'r u trcnutku

na ledima boga donjeg svcta

Hri>tL>\ L'g r,1Sf1inj,rnj,1 rnncc

koji ga nosi na ledima, a l\faje

jc pl1t.1m11cl L' L' ,11 h cm i ji

su ga prikazinle kao jaguara.

crnc1 q1ncc prcdst,nlj,1 siron1

u --lstroncqniji i --1:.;trci\cit:ili

Kao antitcza podnevnom

I>komku nutcriju kuju trd1,1

s p.1ocim,1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1

suncu na vrhuncu stvaralackih,

l>br.1diti:

zivotodavalackih sila, crno

simlwl i>kc•nskog ncs1·cqwg

Z.l

f1Silwlog,1

t.1cb unut.ir krug.11 kc11,1 ,c kc>ri,ri

lH\ll

jc

i

tL1c,1k

h1cij.1 - LI 1111wgi111 prc,Lrnrirn.t (ukljul:LijLI(i 1wrdij,kc

sunce je povezano sa smrcu i unistenjem, nagm·est.wajuci

PS I H (\I() Sk\ SI\ I B (\LI k .\

SC

nczaustavljivu nesrecu . Zato

Sun cc sc ccstll poi czujc s,1

sc ncbo111 n1zi u h•C:·iji Su11CL'

sc pornracenja sunca srnatraju

f11'incipl11ll ,1lltl>i itct,1. CijC ic pn L)

zr.1cinu >Ligcri,;c f'IL"' c'tli,'nlc:

rdavim znamenjem, koje

L'liccnic ot,1c. (\no jc pL•1cz.rno

l:c:;t gr.1ficki :;irnbc•l jc kru:; ,,1

nagovestava kataklizrnicne

s,1indi1idu,1lnoscu.1oljom

zr.1ci111,1 kuji su prcdst.n liL'lli

dogadaje kojima se ciklus

cg,1111 i r1crson,1l1wscu kL1ji n,1

n.1izmcnicno Lw r.11 nc i uL1q,tc

n,1j1 iscm 11i1 c•u tczc b psihickL1j

linijc sugcrisuc'i sunc·L'\ LI nwL·

cck11itc>sti iii prL•s1ctljcnju iii

d,1 St\ L>ri

sc n,1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust,1ju

Tr.1dicion,1liw jc bi IL' ,c,Lim

U rnnogim tradicijarna, pornracenje sunca je sa uzasorn i strahorn sagledavano kao sirnbol nesrece

GORE

s.1glcd.11 ,1 k,w bL1z,111,t1 L' kLlJC

>I

,,l

ctlo:;t i tor1IL>tLI

cgurn,1niji prctcr.rnoj gL•rLfoqi i

zr.1LJ. z,1 scst pr.11 .1c.1 u kc>Si11L"LI

.1utc1rit.mwsti .Suncc jc t.ikodc

i scdmi jc kosmicb dirncn;ij,i

f'O\c'z,11w s,1 stqr,1L1cko111

.Suncc sc pL>nckad r1rib!llic

cncrgiic•m zdr.11ljcrni1 it.1lnDscu.

s liccm

kod i11dij,1mkL1:;.

uticuci i n,1 fizicki i 11,1 r1sihicki

plcmcn.1 Hopi 11,1 prilllL'I Lw

r.1z1 oi k,w olicc11jc mus kc

i LI z.1p.1dnoj ikonogr.1t'i ii l

c11crgijc rnozc sc s.1glcd.11 .iti Lio

kdtskom mitLI suncc ic c1lic,l\',11w

r1rcd:;t.11 ,1 duh,1 i mozc sc

u Lugu ( s1 ctlosti l ,1 f'OilL'bd

j,n lj.1ti u

sno1 im.1 i mite>\ i111.1 Lw car kr.1lj

sc porninj.ilo Lw Cri,rn,1jnch

bc>g iii jLin,1k

( .Sunc.1110 lice l

L

\j I

MES EC 0

2 Vl

0 "'='.

I-

2

PLAVI M ESEC Dva puna meseca unutar istog kalendarskog meseca cine plavi mesec, fenomen koji se desava svake druge iii trece godine . Zato izraz "jednom za plavog meseca" (s mene na us tap) znaci skoro nikad. U vikanskoj tradiciji slavi se esbat (mesecev praznik) povrh uobicajenih 12 u toku godine, kada se smatra da obredi i prizivanja imaju dvostruku mac

Za kamenove Stounhendfa se veruje da su sluzili za astronomsko merenje mesecevih faza ooLE

NalazeCi se na priblifooj

iskljucivo) povezana sa zenskim.

boginja Sofija iii Gospojina od

udaljenosti od 400 hiljada

Mesec se povezuje s mastom,

Mudrosti, boginja je meseca i

kilometara od Zemlje, mesec vrsi

intuicijorn, psihickom snagom i

personifikuje bofansku mudrost

snaino gravitaciono delovanje i

snovirna, a narocito se povezuje

Sing Mu, kineska boginja meseca,

na kopno i na more . Njegov uticaj

sa zenarna, plodnoscu i radanjem

naziva se boginjorn savrsene

je najprimetniji kod rnorskih

Stare civilizacije su praktikovale

inteligencije, a za Devicu Mariju,

plima, ali rnnogi smatraju da

obrede plodnosti i slavile su

ponekad zvanu Mesecom crkve,

deluje i na biljke i zivotinje,

rnesec na godisnjim svecanostirna

kaiu da poseduje savrsenu

ukljueujuCi ljude . Posle sunca,

posvecenim boginji, tra:Zeci njenu

mudrost.

mesec je najocitije nebesko telo,

pomoc kod zaceca. Smatralo

a njegova periodicnost bila je od

se da se vreme ovulacije kod

najvece vafoosti za sva poimanja

zena de5ava u periodu punog

Kako mesec utice na plimu i

vremena . Cinjenica da njegovi

meseca i verovalo se da je moc

oseku, tako se moze razumeti i

ritmovi odgovaraju gotovo tacno

percepcije kod zena veca tokom

da utice na nase emocije, koje

rnenstrualnom ciklusu kod

menstruacije.

se cesto povezuju s vodom Iako

:Zena, kao i godifojirn dobirna i

Boginje meseca postoje u

MESEC I DUSA

se mesec ponekad povezuje

godisnjern ciklusu, dovela je do

rnnogim starim kulturarna . Mesec

sa usvajanjem znanja, cesce

ocitih asocijacija u odnosu na

se slavi kao rnajka svih sa mnogo

se povezuje sa osecanjima, sa

zensko i na zernlju ili prirodu.

dojki, kao tvorac zivota na zernlji.

iracionalnoscu i sa nesvesnirn

Mesec ne emituje sopstvenu

Grcka boginja Arternida (rimska

ili skrivenirn Biti "pod uticajem

svetlost, nego odraiava svetlost

Dijana) prikazuje se sa mnogo

rneseca" znaci gubiti razurn,

sunca: osobine ove svetlosti

dojki i sa zivotinjarna i biljkarna

biti ponet raspolozenjima i

veliki su izvor religijske i pesnicke

koje joj iskacu iz glave, udova i

osecanjirna, u vlasti nesvesnog,

inspiraci je

grudi Kineska boginja rneseca

sto se u najekstremnijoj

rodila je sve stvari posle potopa;

formi rnanifestuje kao ludilo .

MESEC I ZENSKO

slicno tome, boginje meseca

(Uprkos njihovorn folklornom

Simbolika koja se pripisuje

u zapadnoj Aziji i Evropi bile

povezivanju, postoji veoma malo

rnesecu pretefoo je (ali ne

SU

izvor svih zivih StVOren ja.

Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn menjala su se vremenom: najpre boginja bez ikakve veze

naucnih dokaza da su rnesec i ludilo povezani). U ranoj japanskoj mitologiji svetlost Cukujornija, sintovskog

sa suncem, kasnije je postala

boga meseca, rnogla je da izazove

supruga sunca i boginja braka.

halucinacije i razocaranja .

Njena deca bila su zvezde . Najzad,

Hekata, grcka boginja tarnnog

smatrali su je nevestom svog brata

rneseca, darivala je vizije ali

sun ca.

je takode znala da unisti ljude ludilom Isto vazi i za vecinu

UNUTRASNJA MU DROST

mesecevih bofanstava, pri

Mesec je veliko ogledalo i olicava

cernu je tanka linija koja deli

osobine receptivnosti koje su

isnpiraciju od ludila. Postoje

neophodne za intuitivni proces

price o pobesnelirn demonirna

i za dozivljavanje osecanja. Ova

koji se nalaze pod jakirn uticajern

receptivnost je jos jedan aspekt

rneseca. Sloveni pricaju o

boianstava rneseca .

vukodlacima - ljudima koji se

Mesec se cesto povezuje sa mudroscu. Grcka i egipatska

pod svetloseu punog rneseca pretvaraju u vukove. Oni su

STVORENJA NA MESECU Krateri i senke na mesecu omogucili su ljudima da projektuju svakojake slike stvorenja na njemu Uobicajena zapadnjacka slika jeste slika eoveka na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu. Altajski samani vide starog kanibala koji je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski rod. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem nosi kofe . U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu potamnelo sjaj.

velika opasnost za ljude i

Arternida (ili rimska Dijana)

neranjivi su bilo kojirn oruzjem

obicno se prikazuje kako drzi

osim onoga koje je napravljeno

polumesec u ruci ili ga nosi na

od srebra, rnesecevog rnetala .

glavi Izvrnuti polumesec atribut je egipatske boginje lzide, au

MESECEVE MENE

hriscanskoj ikonografiji Devica

Mesec odrafava ritrnove zivota,

Marija, koja je nasledila deo

prolazeci kroz beskrajan tok

lzidine sirnbolike, takode se

srnrti i ponovnog radanja u

ponekad prikazuje na izvrnutom

ciklusu od 28 dana; zato on

polumesecu On je atribut

cesto predstavlja prelaz i obnovu

prvosvestenice tarota, koja

i sirnbolizuje ciklieno vrerne .

se povezuje sa misterijom,

Mesec, u stvari, irna 28 mena u

intuicijom i silarna nesvesnog U

toku dnevnog izlaska i zalaska,

hinduizmu je polurnesec sirnbol

tokorn kojih prolazi kroz ceo

Sive, boga preobrazenja

zodijak.. Medutirn, cesce se

Polumesec je veorna vafan

GORE Od srednjevekovnog vremena Devica Marija se povezivala sa polumesecom, i to u ulozi ogledala Hristove svetlosti

pribliz,1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost mogb d,1 ima \ cci uticaj

1ia

one

dole Jednom prilikom, i\[ani jc

sirnbol u islamskom svetu,

zgr.1bio d\ ,1 dcc,1ka koj,1 su nosila

meseca: rnlad mesec, pun mesec,

sirnbolizujuci otvorenost i

\Odu, Hiukija i BiL1, d.:i budu

tri cetvrti i tarnni rnesec.

koncentraciju Obicno pracen

njegcn i drug.ui, tako d,1 su oni

govori

0

C:etiri rnene ili cetvrti

jednorn zvezdorn, on je simbol

post,1li ml.:idi mcsec i tri cetnti

sa narastajueom energijorn

raja i vaskrsenja, cesto ugraviran

mcscc.1. i\Lrnij,1 jc cesto progonio

- odrafavajuci trudnocu - i cesto

ili naslikan na minaretima

\ uk Ha ti

se smatra da je do bro vreme

ili grobnicama. U arapskorn

,1trnosfcra jc post,1jaL1 J\etinjska,

za pocinjanje novih projekata.

pisrnu slovo "n .., oblikovano

,1 kaLh bi uspco d,1 g.1 b,1ci n.:i tlo,

Mesec je najjaci kada je pun:

kao polumesec sa tackorn

n,1st,1lo bi pomracenje.

tada predstavlja punocu 2enske

iznad, slovo je vaskrsenja, a za

energije i odrafava simboliku

upokojene rnolitve se pisu tako

Mladi mesec se povezuje

kruga, oznaeavajuci celovitost

da se rirnuju s njirn; ovo slovo

Tri cetvrti rneseca predstavlja

se izgovara kao "nan .., sto je u

vreme opadanja, odustajanja od

isto vrerne arapska rec za ribu,

stvari. Tamni mesec se povezuje

a riba je sirnbol vecnog zivota u

sa mirorn i pocetkorn uspenja iz

Kuranu

donjeg sveta ili srnrti

kad.:i bi g.:i uh\'atio.

mesec simbolizuje tacku mirovanja zivotnog ciklusa GORE Tri

cetvrti meseca predstavlja 'odustajanje od stvari' i 'opadanje'

(OVEK NA MESECU 20 jula 1969. Nil Amstrong je

MITOVI 0 MESECU

SASVIM GORE Tamni

simbolicno ostvario prvi fizicki

POLUMESEC

U nordijskom mitu, Mani, mesec,

kontakt sa mesecom, govoreci:

Kao znarnenje, polumesec se

i Sol, sunce, stvorili su bogovi i

"Mali korak za eoveka, ogroman

prvenstveno povezuje sa zenskirn

stavili su ih u koCije da putuju

korak za covecanstvo"

bofanstvima Boginja devica

nebom.. Manijeva koCija se C:esto

Kao t.1ckicc s\·ctlosti kojc obasjavaju tamu, z\·ezde sc 0

odm·ek posm,1traju bo raj ski

""

simboli, oznacitclji boz,rnskog prisust\•a One su arhctipski simboli koji se pojadjuju u svetim i sckularnim tr,1dicij,rnu sirom sveta. Prcma j.1kutskim Zvezde SU povezane sa duhovnim prosvetljenjem i bozanskim prisustvom

samanima iz Sibir,1 nezde su

GORE

oEsNo U hriscanskoj

tradiciji, zvezda je vodila mudrace do novorooenceta lsusa, kome su dali poklone od zlata, mira i tamjana.

bile prozori svemira. Njihovo kr,1tkotr,1jno ot\·aranje i z,1t\ ,1ranje omogubvalo jc iii sprec,walo ulazak u gornji svet U r,rnim drustvinu posmatranjc

ncba bi lo je vJ.zJ.n dco zivota, ,1 ,1strologija i J.stronornija bile su jedno Nebcske pojave bile su od velikog pr.1kticnog zn,1c,1ja. obc!czavajuci sezonske prornene i dajuCi kalendar za lov i sctrn L1ko su ljudi zap.1iali da sc iZ\'esn.:i dogadanja na ncbu pokLlp.1ju sa dogadJ.jima na zemlji. te p.lralele su se spajale u zn.irncnjc - kn-.wi rnescc, na

Petokraka zvezda bila je amblem asirske boginje lstar (kasnije lzide, Venere) Petokraka je postal a rasprostranjen simbol duhovnog i vojnog uspona

primer, prcdsbzino je prirodnu

GORE

bt,1strofu iii rat i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA lsprcd.:iju su mnoge price o

Medu Astecima. Mlecni put

drnjnik S\J.kog bica na zemlji,

simbolici zvczda. Prema KalevJ.!i,

se zvao mikskoatl ('°zrnija od

koji jc odgcn·or,111 za r,1danjc i

finskom nacion,1lnom spevu,

oblaka") i po tome je dobio

rast bib na zemlji U hriscanskoj

Z\'Czde

ime MikskoatL bog zvezde

tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno

SU

sacinjenc od dclova

ljuskc kadJ. se razbilo Jajc sveta .

Sc\·crnjace i !ova. za kogJ. se

jc poj,1rnm Vitlcjemske Z\czde.

smatralo da stanuje na zvezdama

OJ.nas se z\·ezde pm·ezuju sa

U rnajanskim hijeroglifima

snovima i zcljama i postoji

ZVEZDE PADALICE

zvezde se cesto pribzuju sa

\·ercffanje da

Obicno posmatrane kao prorocansko znamenje, zvezde padalice se tu mace kao iskre rajske vatre iii semenke bozanske sustine Za njih kazu da igraju slicnu funkciju za anoele, delujuci kao glasnici izmeau raja i zemlje i podsecajuci ljudska bica na njihovu vezu sa du horn.

zracirna svetlosti koji izbijaju iz

ako jc pozelite kada Yidite zyezdu

njilL Prema narodnorn verovanju

padalicu

ee se ispuniti zelja

u Gvaten1ali i Pcruu, zvezde predstavljaju duse pran•dnih

ZORNJACA

pokojnib, dok se rnedu Inkama

Kako orbita Venere leZ.i unutar

kosmicka simbolika zvezda

orbite Zemljc, ona se na ncbu

prosiruje ne samo na ljudc

pojavljuje prilicno blizu sunca,

nego i na zivotinje i ptice: oni

a zavisno od ciklusJ. \·idi sc

su verovali da sc na nebu nalazi

blizu sunc,1 na izlasku iii na

oEsNo U indijanskim predanjima zvezde se smatraju logorskim vatrama predaka

N

zalasku. Zato se zove zornjaea

<

i vecernjaC:a. U vavilonskoj i

N

:::J

asirskoj mitologiji !Star, boginja

rn

ljubavi koja se povezuje s Venerom, silazila je u donji svet u potrazi za ljubavnikom i onda Se vracala

LI

zin1t, bas kao StO

je vecernjaca nestajala neko vreme pre nego sto bi se pojavila ponovo da najavi izlazeec sunce Kod nizijskih Indijanaca, zornjaca je simbol zivotnog

pLrnine, pC1bzujuci n,1 bor,1\·istc

principa - zato sto najavljuje

S\ C\

isnjeg bog.1 n,1 ncbu; shodno

sirnbol kosmickog coveka, au

zoru i ponovno radanje dana

tome. olt.ui u

- dok lndijanci iz plemena

obicno sc post,1\ lj,1ju na SC\crnu

HristO\·og 'alfa i omega, poectka

Kora, sa jugozapada Sjedinjenih

stranLI hr,un,1

i kr,1ja

O\

im kr,1jc\·inu

gore z,1 pcntagr.1111 kazu da jc

hriseanskoj tradiciji on je simbol

Driava, daju zornjaci jednak

Simbolib sc\crnjal:c kao

znaeaj kao suncu i mesecu, s

Hha ncb,1 odraz,n a ljLidskLI

su pcnt,1gram kao znak

kojirna ona formira ncbesko

hijcr,uhijLI U Kini, na primer,

idcntifikacijc, a on se ccsto

trojstvo. Medutim, u meksickoj

ncbo, s,1 ostatkom

poj,nljujc i kao ,1mblem kod

Z\

czd,1

Slcdbcnici Pitagorc koristili

tradiciji za zornjacu sc smatralo

r.1sporcdcnih z,\\ isno od odnos,1

nusona, cija istorija datira iz

da donosi bolest, pa su se vrata

prcm,1 sc\crnj,1ci, saglcd,l\,1 se

Hcmena pitagorejac,1

i prozori zatvarali pred svitanje

LI smislu strnkture drLISt\a, LI

da bi se sprecio ulazak opasne

kojcm su car i \l1dajuca klas,1

pentagram sc koristio kao

svetlosti; u rneksickoj narodnoj

bili stoicrn,1 tacb oko koje su se

,un,1jlija protiv zb za odbijanje

urnetnosti ona se cesto prikazujc

Hteli

dcmonskih sila. J\Icdutim,

sa lukorn i strelom, a nosi masku

mcstu. U lndiji sc sc,·crnjaca

okrcnut n.wpako, Sd cfra nha

od lobanje U hriseanskoj

prizi\a LI' cdskim S\ ,1dbcnim

prema gore, pent,1gram sc

tradiciji jedno irne za davola je

'cscljima, prcdstadj,1juci

pO\·eziv,10 s,1 davolom, pri cemu

mladozenjLI kao stozernu t,1cku

su Hhcn·i ,·ideni kao roocn i

Lucifer, sto znaci zornjaea

S\

i drugi. s\·,1ko 1u sYom

U srednje\·ekovnoj Evropi

"'

odnos,1 SEVERNJACA

GORE Dve verzije osmokrake zvezde boginje lstar, koriscene sirom Bliskog istoka mnogo vekova pre Hrista Gornja zvezda predstavlja vavilonsku verziju, a donja fenicansku

PENTAGRAM

Severnjaea simbolizuje cvrstu

ZVEZDANI Sli\!SOLI

U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde

i vecnu tacku u centru oko

ZYezda pctokr,1ka jc poznat.1 kao

petokrake su se urezivale na diskove

koje se vrti kosmos. U rnnogim

pent,1gr.11n i predst,1vlj;i dreYni

plemenitih metala kao sto su srebro iii zlato da bi se dobio carobni pecat

delovima Evrope i Azije ona

m,1gijski zn,1k To jc forma koja

se razlicito porninje kao stozer,

sc j,wlja u umctnosti i u klasicnoj

glavcina, pupak, centar zivota

,uhitekturi, kao i u prirodi

slova, latinske reci i kabalisticki znakovi

iii kapija raja. U turkmenskoj

(morska zvczda i ncke \TSte

Ovaj pecat je simbolizovao moc

tradiciji ona se opisuje kao

c\·ecd) Linije kojc sp.1jaju njcnih

okultnog i za njega se verovalo da moze

"fatorski kolac .. neba; Mongoli

FCt nhova dcle jcdn,1 drugu u

da uzrokuje zemljotrese, da inspirise ljubav, uzrokuje nesrece

je porninju kao zlatni stub, a

sr,1Zmcri pozn.itoj kao zlatna

Sarni iz severne Skandinavije

sredina iii bozanska srazrnera,

zovu je stub sveta. U vecini

cineci je L1ko simbolorn

pola krozjezgro, otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi

severnoazijskih predanja

celcn·itosti i s,1nscnstva

ovo zovu zvezda znanja

ona se nalazi na vrhu Svetske

Kada se crt,1 s nhom prcma

poznat kao pentagram Ponekad su unutar ove forme upisivana hebrejska

i baca cini, kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama pojavljuje se na zidovima starih hramova, urezan u kamenje crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na

ZODIJAK 0

2'

Simbol sam po sebi i zbirka

BIK(21

APRIL-21

simbola, zodijak je pojas

MAJ)

zvezda sa obe strane "ekliptike ..,

Drerni simbol muskosti i

prividne putanje kojorn preko

plodnosti Bikovi su lojalni,

LAV (24 JUL - 23

neba prolaze sunce, mesec i

prakticni, mirni, plemeniti,

AVG UST)

planete Deli se na 12 sazvezda

uvidarni i strpljivi Uzivaju u

Kada sunce ude u sazveide

iii znakova "Zodijak" dolazi

culnirn uzicima,ali znaju da budu

Lava, njegova snaga (na

od grcke reci i znaci krug zivih

tvrdoglavi i strogi Vladar Bika

severnoj hemisferi) nalazi se u

stvari. Rec je o pojmu koji je

je Venera; anatornski se odnosi

zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje

nastao u vrerne kada su ljudi

na grlo i vrat, njegov element je

sa toplinorn, plemenitoscu,

verovali da je svako nebesko

zemlja, svojstvo fiksno i dragi

kreativnoscu, hrabroscu i

telo naseljeno nekirn astralnim

kamen smaragd. Praznik u slavu

vodstvorn, iako zna da bude

grudi i stornak, a njegov dragi kamen je foldspat

Vl

0

Ovan lici na glavu ovna, ali i na izvor zivota.

GORE

Bik lici na glavu i rogove vola.

GORE

duhom, a izvire iz stava koji

Budinog rodenja dolazi pojavorn

egoistican, gord i autokratskL

sagledava stvaranje sveta kao

prvog punog meseca posto sunce

Njegov vladar je sunce,

ogrornnu rnrezu medusobno

ude u sazve:lde Bika

element vatra a svojstvo fiksno Anatomski, Lw se odnosi na srce,

povezanih sila, odrafavajuci iii

GORE Blizanci simbolizuju dvojnost.

Rak sugerise klesta raka, a moze da predstavlja i promenu smera GORE

cak uticuci na zivot i dogadaje

BLIZANCI (22

MAJ - 21

na Zemlji. Sazve:lda su se

JUN)

pcwezala s razlicitim zivotnim

Blizanci znace suprotnost i

forrnarna i predrnetima,

dvojnost U nekim tradicijama,

poprimajuci rnisticna znacenja

ovaj znak se prikazuje kao

Devica (u srnislu .. neza\·isne

kod obja5njavanja ljudske

muskarac i zena iii kao

:Zene"), dolazi u vreme zetve

sudbine i zamrsenosti koje cine

i:iar ljubavnika. Blizanci se

Povezuje se sa veCinorn glavnih

SEPTEMBAR)

povezuju s ljudskim kontaktorn,

zapadnih boginja, ukljueujuCi

komunikacijorn i intelektom.

lzidu, Demetru i Devicu 1\fariju,

dobija tri "svojstva .. : glavno

Njihov element je vazduh,

(stvaranje iii inicijacija), fiksno

svojstvo prornenljivo, a vladar je

(trajno) i promenljivo. Svakim

Merkur. Anatomski, ovaj znak se

znakom "vlada" jedno nebesko

odnosi na pluca, ruke i rarnena,

telo

a dragi kamen je ahat U Indiji se MART - 20

boginjorn majkom iz Veda

APRIL) Astroloska godina pocinje na

RAK (22 JUN

23JUL)

prolecni ekvinocij (na severnoj

Rakovi

hemisferi) kada sunce ulazi u

rnastoviti, romanticni, zastitnicki

saZ\e:lde Ovna . Ovan se cesto

nastrojeni i neini, ali znaju

SU

osetljivi, cudljivi,

prikazuje kako trci napred

da budu sebieni i preterano

a gleda natrag Ovaj znak je

ernotivni Rak se povezuje sa

tvrdoglav, zanet, nezavisan,

arhetipom rnajke; njegov vladar

arnbiciozan i lako padne u

je rnesec, element voda a svojstvo

dosadu . Vladar Ovna je Mars;

glavno. Anatomski se odnosi na

anatomski se odnosi na glavu Devica bi mogla da bude nebeska krila, zena koja drzi snop zita iii zmija

23

(2-+ AVGUST

ljudski karakter Znakovi se dele

ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti,

Lav predstavlja lavlju grivu iii stvaralacku energiju slicnu zmijskoj.

DEVICA

izmedu cetiri elementa, a svaki

OVAN (21

GORE

a njegov dragi karnen je rubin

i lice, njegov element je vatra,

GORE

njegovo svojstvo glavno, a dragi kamen dijamant

DESNO Krug zodijaka je simbol koji predstavlja cikluse, faze razvoja i aspekte muskog i zenskog

Device su prakticne, pronicljive,

N

analiticne i precizne, ali znaju

0

0

da budu cepidlake U vlasti

>

Merkura, Devica se odnosi na creva, slezinu i pleksus Njen

Vaga prikazuje kantar, ali i zalazak sunca .

GORE

element je zemlja, svojstvo prornenljirn, a dragi kamen je kornalin.

VAGA (2+ SEPTEMBAR

23 OKTOBAR) Kada sunce ude u sazveide Vage, nalazi se u sredini

i bozanske moci. Obicno se

astronornske godine kada su dani

prikazuje kao kentaur koji nosi

i noci jednake duzine. Vage

SU

Zodijak predstavlja savrseni ciklus i zbog toga se njegova simbolika odnosi na tocak i na krug.

GORE

luk i strelu; njegov glif predstavlja

urnetnicki nadarene, prefinjene

strelu, sirnbol coveeanstva koje

idealima, slobodom,

i dobri mirotvorci, ah znaju da

strcmi ka zvezdama. Strelac je

ekscentricnoseu i originalnim

budu neodlucne. Vladajuca

simbol vise mudrosti, duhovnog

razmisljanjem, vladaju Saturn i

planeta Vage je Venera, njen

traganj,1, filozofije, nauke i

Uran Anatomski, ona se odnosi

element je vazduh, a svojstvo

puto,·anja, ali Strelac moze da

na donji deo nogu i na krv. Njen

glavno; dragi karnen je safir a

bude i ncrealan i nepouzd,rn.

element je vazduh, svojstvo

anatornski se odnosi na kicmu,

Njegova ,\adajuea planeta jc

fiksno, a dragi karnen arnetist

bubrege i jetru.

Jupiter, element v,1tra, svojst\'O prornenljivo, dragi karnen topaz

RIBE (20

SKORPIJA (2+ OK.TOBAR

Anatomski.st1elacd,1dajetrorn,

MART)

22

NOVEMBAR)

butinama i karlicnom zonom

Otrornom Skorpijom vladaju Mars i Pluton. U mnogim

Skorpija se zasniva na hebrejskom slovu mem, a strela predstavlja ubod skorpijinog repa. GORE

Strelac znaci projekciju

GORE

FEBRUAR - 20.

D,·anaesti znak su Ribe. a sirnbolizuje ih par spojenih

JARAC (22

DECEi'v!BAR

riba koje plinju u suprotnim

kulturamaonasepovezujesa

- 20 JANUAR)

smerovima, pri cemu glif

propadanjem i srnreu. Skorpije su

Jarccm dada Saturn, ,1 wsnik

predstavlja ovaj kontradiktorni

odlucne, energicne i radoznale,

jc kulmi1ucije zime . Njegov

aspekt Ribe cesto oseeaju da

sa silnom polnom energijom i

clement je zemlja, S\ojstvo

ih vuku dva smera i obicno su

Jarac povezuje kozije rogove sa ribljim repom.

GORE

strascu, iako su sklone ljubomori.

gbn10, dragi kamen granat;

sanjalacke. intuitivne, darovite i

Anatomski, Skorpija vlada

anatomski vlada kolenima,

lako se odusevljavaju, a psihicka

bubrezirna i genitalijama, njen

zubima i kostirna . Jarac

osetljivost oteia\'a im zivot

dragi kamen je opal. element

predsta\·[ja red, cnstinu i

svakodnevnorn svetu Ribama

voda i svojstvo fiksno. Ovaj znak

stabilnost, kao i arnbiciju i

vladaju Jupiter i Neptun, bog

Ll

ponekad predstavlja orao, feniks

pregoran rad . Njegov naziv sc

mora, njihov element je voda a

iii zmija.

\·ezuje za mitoloski cipalj, a glif

svojstvo promenljivo. Anatornski,

odra:Za,·a i ribu i rocTcn-e v

vladaju limfnim sisternom

STRELAC (23 NOVEMBAR - 21. DECEMBAR)

Glif vodolije predstavlja vodu i prenosi ideju pasivnog dualizma.

GORE

i stopalirna, dragi kamen je VODOLIJA (21

JANUAR

19 FEBRUAR)

hematit Kao poslednji znak zodijaka, Ribe predstavljaju

Deveti znak, Strelac, predstavlja

Glif rndolije predstadja vodu i

rastvaranje, povratak vodnjikavog

savrsenog eoveka, spoj

kornunikaciju. Vodolijom, koja je

arnbisa pre nego sto ponovo

zivotinjske i duhovne snage

obicno povezana sa covecanskim

zapocne stvaralacki ciklus.

Glif riba predstavlja dve ribe koje odlaze u suprotnim smerovima .

GORE

BOGOVI I BOGINJE bo:i:anstava sveta, sto ih cini

.

0

.:?: Vl

0

spadaju Kecalkoatl (Asteci),

snaznirn .uhetipskim simbolima

Visnu (Indija) i Tangaroa

koji istraiuju neke od najdubljih

(Polinezija) .

ideja covecanstva .

Medutim, nisu sva vrhovna bo:i:anstva muska. Kineska

VRHOVNI BOGOVI

boginja Nu Gua, ciji je donji

!deja o vrhovnom bogu tvorcu

deo tela bio zmijski ili riblji,

je univerzalna, sirnbolizujuci

stvorila je sve :live stvari kada se

praiskonsku silu od koje pocinje

preobrazila u mnostvo oblika,

sav zivot U mnogim tradicijama

dok je u predanju Navaho

to bozanst\'O se samo stvara i

Indijanaca Zena pauk stvorila

pojavljuje se na earoban nacin:

svet tkajuci obrasce sudbine bas

na primer, u starorn Egiptu,

kao sto pauk tka svoju mreiu

Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"')

Japanska tvoracka bofanstva,

izronio je kao humka ili breg

Izanagi i Izanami, bili su

iz haosa YC1dnjikavog arnbisa,

blizanci, brat i sestra, koji su

dok jc zulucn·ski Unkulunkulu

stvorili zernlju rne5ajuci vode

stvorio sam sebe od prostrane

praiskonskog okeana kopljem

mocvare obrasle trskorn u boji koja je postojala na pocetku

VELIKA BOGINJA

sveta

Pojam svemocne boginje je

Vrhovni bog cesto sirnbolizuje

Zevs sedi na trijumfalnom sudu sa ostatkom olimpijaca i progoni poslednje titane u Tartar (podzemni svet) Kao vrhovni bog, Zevs je simbolizovao musku snagu i vlast nad bozanskim i ljudskim svetom

GORE

veoma star Slavljena kao velika

musku snagu i vlast i povezan

boginja ili kao boginja majka,

je sa arhetipcn·ima oca, kralja i

ona se obicno identifikuje s

Sve kulture su stvorile

ratnickog vode. On se srnatra

prirodom iii zernljom U Ju:i:noj

sopst,·enu rnitologiju, teologiju

svemocnirn i sveprisutnim,

Arnerici boginja plodne zemlje

i svete obrede u traganju za

nseci vlast nad prirodom,

bila je Paeamarna (njen kult

pomirenjem sa misterijama

zirntinjarna i ljudskim bicima

je u kolonijalnom periodu

svemira . Iako su rnisterije

Odin, ratnicki bog iz nordijskog

prilagoden Devici Mariji), a kod

utkane u kulturu u kojoj nastaju,

panteona, bio je poznat kao

Mavara je bila Papatuanuku (iii

s\·ejedno irna zapanjujucih

'"sveotac .. Keltski Dagda, cije

Papa), boginja zemlje i stena i

slicnosti kod razlicitih

ime znaci '"svemocni bog ..,

majka naroda

kontrolisao je vreme i useve i

Boginja nije samo stvoriteljka

prufao je svom narodu zastitu

cija bezgranicna plodnost i

i blagoslov. I Odin i Dagda

plemenito obilje radaju, hrane

asteckog panteona,

su bili poznati po mudrosti,

i odrfavaju zivot, nego je i

Kecalkoatl je stvorio ljude

sto jc jos jedna karakteristika

unistiteljka koja trazi danak

od mrtvih iz prethodnog

nhovnih bogova Ponekad

kao deo obnoviteljskog ciklusa

stvaranja sopstvenom

vrhovni bog olieava pravicni

radanja, rasta, srnrti i ponovnog

KECALKOATL Jed no od glavnih bozanstava

krvlju On je bio i gospodar

gne\' zbog ljudskih grehova:

radanja u prirodi Ona se

munja kojom je bog vitlao kada

cesto povezuje sa mesecom,

je milosrdno bozanstvo koje

bi se razbesneo, bi la je atribut i

odrafavajuci njego\'ll ciklicnu

je ucilo miru i bilo sila dobra.

Zevsa, starogrckog vladara neba

prirodu i svetle i tamne atribute .

Njegovi amblemi bili su zmija

i zernlje, i boga tvorca kod Inka,

U nekim ranim drustvima,

Virakoce ("gospodara sveta'} U

ona je predstavljana kao kupa

druge primere vrhovnih bogova

iii kameni stub, ponekad beo

znanja, bog vetra i zodijaka, vegetacije i umetnosti Bio

tirkizne koze i plast

BOGINJA IZIDA lzida je bila jedno od najvaznijih bozanstava starog sveta Njeno ime

J ponckad crn, sto odgO\'Jfa

Demetra je boginja plodova

znaci 'sediste" iii "tron"

njcnim svctlim i tamnim

zemlje. a njcni Jtributi su snop

i ponekad se prikazuje

aspcktimJ. U H,1ldeji, Va\·ilon

:Zita. srp i rog izobilja. Hekata.

(dJnasnji lrak), ova boginja jc

boginja noCi, tame i smrti,

sladjena u obliku s\·etog crnog

poneL1d sc prikazuje s,1 tri tela

kamena, za koji ncki 1uucnici

0 Cl

0

kako nosi presto na glavi

<

Takoae je prikazana sa kravljim rogovima na

w

glavi izmeau kojih se

0

ili liec1 koja simbolizuju njenu

nalazi suncev disk, sto

Cl

\·czu SJ mcsccom Povezana je sa

je povezuje sa Hator,

jc postao glavni za islamsku

rnestima prelaz,1 kao CLl\'Jr kJpija

boginjom ljubavi i

\'eru, Caba u J\!eki

Hada i kao boginjJ rJskrsca

vcruju da jc onaj isti kamcn koji

Prcdstavc Vclike boginje

HekJta se povczujc s magijon1

ukljucuju Selcnu (grcko-

i vradzbinJma u okultnim

rimsb), lzidu (starocgipatska)

tr,1dicijama

plodnosti lzida je povezivana sa magijskim majcinstvom i prirodom Koci Grka je prutala zastitu mornarima, a u starom Rimu njen auibut su bile

i !Star (vJvilonsb) U Indiji jc Velika boginja poznJta kao

MANJA BOZANSTVA

S,1kti - krJjnjJ stvaralacka

Postoje bogo\·i i boginjc

snaga - De,·i iii i\!alu-Dcvi

povczani prakticno sa s\·im

("\·clika De,·i ) i smatra sc

dimenzijamJ zi\·ota - kako

ruze

riba, ncmena i divljih neri. U

pcrsonifikacijom zenskog

u prirodnom s\·etu, tako i u

primere o\·ih bogova prirode

principa i majke svih stvJri

ljudskom drustn1 Bogovi

sp,1daju hindusb boginja

U svojim tamnim Jspcktima

prirode ukljucuju boianstn

PJrnti, supruga Sive, cije ime

poprima suron~ forme,

nebJ, mora i vegetacijc Na

zn,1ci "kci planinc": Pelc, ha\·Jjski

ukljucujuci Durgu, ratnicku

prirner. Ur,rn (starogrcki) i

bog ndkanske vatrc: C:ak,

boginju, i Kali, boginju smrti .

Rangi (mavarski) su bogovi

majanski bog kise; Tor, nordijski

Durga se obicno prikazuje

neba, Posejdon ili Neptun

bog groma: Sedna. inuitsb

bko j,1se tigra i u svakoj od

(grcko-rirnski) i Susanovo

boginja morskih stvorenja; i

dcset ruku nosi oruzje kojirn

(japanski) \·,1ladaju morima,

indijanska Selu iii Kukuruzna

ubija neprijatelje, dok se Kali

dok su Tamuz (sumerski) i

zena. koja svom narodu donosi

prikazuje okicena lobanjamJ,

Zcleni eovek (keltski) bogo\·i

d,ir poznav,rnja gajenja kukuruza

\·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i

plodnosti pcn•ezani s prirodom i

odsccenom glavon1 u drugoj

obnadjanjcm zivota u prolece

TROST RUKA BOGINJA

obicno po\·ezuju sa zenskin1

Llko se zcmlja i mesec

U Africi, zemlja i voda su neizostavno boginje: kodJoruba u zapadnoj Africi, Ili je boginjJ rnajka zemlje, aJemodh je

U mnogim prcdanjima boginja

bozanstvima. u nekim

boginja vode Jemodzini glasnici

se deli na 'ise celina, nJjce5cc

tr,1dicijama oni SU muski bogovi

su nilski konj i krokodil, a njena

nJ tri - devica, majka, starica

Mcdu lnuitima. !gJluk, duh

kci je Adzi, boginja reke Niger

- sto odgov,lra rncsccevim

mcseca i snaian i vest lovac, je

mcnama. U grcko-rimskom

musko. dok jc u starom Egiptu

panteonu, Arternida (rimska

zcrnlju personifikovao Geb,

Mnoge kulture slave bo±anstva

Dijana), Demetra ( Cerera) i

koji se obicno prikazuje sa

povezana SJ drustvom i ljudskirn

HckatJ predstavljaju tri aspektJ

zelenim tclom da bi predstavio

vrednostima. Postoje bogovi

Trostrukc boginje ApolonovJ

vegctaciju, i sa dignutim falusom

ljubavi i udnranja kao sto jc

BOGOVI I LJUDSKI ROD

scstra, koja se po\·ezuje sa

koji pokazuje njegovu zelju cfa

grcki Eros (rimski Kupid) i

suncem, nevina boginja lo\·a

stigne Nut, boginju neba .

Jstecki Ksocikecal, i boginje

Artemida cesto se prikazuje kako

z rn

Postoje i boianstvJ ratarstva

udaje i majcinstva kao StO SU

nosi srebrni luk i strelu, koje

i ribolova, planina i suma,

hinduska Laksmi i kineska

koristi za zastitu ali i za ubijanje

ndkana i zernljotresa, reka i

Kuan-Jin, boginja rnilosti

Hinduska boginja, majka lv\ahadevi, ovde je prikazana u svom dobrom aspektu, kao Parvati (supruga Sive), dok ruke s oruzjem simbolizuju ratnicku boginju, Durgu.

DOLE

0 ~ VO

0

i-

GORE Prema legendi, Venera, boginja ljubavi, roaena je iz mora Ovde je prikazana sa bujnom, dugom kosom koja simbolizuje njeno devojastvo

Domovoj u Rusiji i Lari i Penati

stepen bofanstva preko figura

nordijska boginja plodnosti,

u starorn Rimu su kucni duhovi

kao sto

culnosti i erotske ljubavi; i

koji cuvaju kucu i porodicu

grcko-rimska boginja mudrosti

Bastet, staroegipatska boginja

Bo:Zanstva umetnosti i zanata

i ratovanja; Mat. staroegipatska

koja se povezuje sa uzivanjem

SU

Atena/ Minerva,

ukljucuju Benten, japansku

boginja istine i pravde; i Brigid,

i polnom ljubavi. Bastet je

boginju rnuzike; Ven Cenga,

kcltska boginja ucenja .

volela muziku i ples, a njen sveti simbol bila je cegrtaljka ili

kineskog boga knjizevnosti; Laksmi, hinduska boginja bogatstva, povezuje se sa slonom (znak kraljevskog dostojanstva) i cvetom lotosa, simbolom nevinosti ooLE

Tane-Mahutu, mavarskog

BOGOVI LJUBAVI

zvecka. Spektakularna godisnja

boga drvodeljstva i rezbarenja;

Potreba za ljubavlju i bliskoscu

sveC:anost odrfavana u njeno

i Hefesta/Vulkana, grcko-

sustinska je za ljudski rod. Ona

ime privlacila je velike gomile

rimskog boga kovaea. Apstraktni

je sila integrisanja i razresenja

ljudi, a tada bi se popilo vise

pojrnovi kao stO

sukoba; \'erorn i predajom

vina nego u ostalom delu

partneru u ljubavi mogu se

godine

SU

pravda, istina

i rnudrost takode se uzdizu na

prevaziCi suprotnosti, sto dovodi do jedinstva i celovitosti

BOGOVI RATA

i jedne i druge individue

Iako rat prvenstveno

Medutim, kada se izopaci, ona

simbolizuje agresiju, rusilacku

postaje princip deobe i smrti

snagu i trijumf surove sile,

Ljubav moze da poprimi mnoge

ratnicke vrednosti kao sto je

razlicite forme - od polne

hrabrost i cast podrfavaju se

ljubavi i strasti na jednoj strani

u mnogim drustvima i svetim

kantara do duhovne ljubavi na

predanjirna C:ak i u budizrnu,

drugoj - a u mnogim aspektima

religiji poznatoj po pacifizrnu,

predstavlja je mnostvo bogova

Buda se porninje kao "ratnik

i boginja . Medu njirna se nalaze

sa sjajnim oklopom". Rat se

Kama, indijski bog ljubavi;

rnoze sagledavati i simbolicki

Afrodita/Venera, boginja

kao unutra5nja borba, kao

ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji,

prelazna faza u kretanju iz

koja se navodno rodila iz

tame u svetlost, iz ropstva u

morske pene; Jarilo, slovenski

slobodu. U primere bogova i

bog ljubavi i obnove; Freja,

boginja rata spadaju Ahajuta

BOGOVI VARALICE MIMI Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa u Severnoj teritoriji Australije, Mimiji nastanjuju pukotine u padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori

Aci, mocni bogovi rata blizanci

drveca kao tanke, avetinjske ngure, a kazu da se nocu cu ju kako

se\"tcrnoamerickcw v naroda Zuni

pevaju i udaraju u stene. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne

0

;::,

Pueblo, i 1\[origan, boginja rata

strane SU velikodusni i predusretljivi, uceci ljude kako da love, ali

kod Kelta

ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos, donoseci bolest

0

<

i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na

Ahajuta Aci su bili deca

0

svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje

sunca i pokazali su vcliku

pitomo, jer bi on mogao da bude miljenik Mimija, koji

hrabrost kada su ukr.1li pribor

ce usmrtiti

z

svakoga ko ga povredi

za pravljenje kise od jedne svirepe ratnicke grupe Bili su hrabri r,1tnici i zestoko

prvenst\·eno bofanstn1 sinto

mrzo,·oljni saboter. .1 ponekad

narod Zuni, ubijajuci cudovista

vcre, priznato je i u budizmu,

njegovi poduln·ati pom.1zu

FR EJ A

i zlotvore u njihon1 ime. Oni

gde sc n.uiva Dajbosacu (",·eliki

ccl\'eC~Ulstni. Nordijski Loki, n.:i

Nordijska boginja

su takode bili oLfoovorni za v

pros,·etitelj ). Njegcl\'i .:itributi

primer, bio je i prijatelj bogova i

pribadjanje oruda i znanja za

SU

lov. Morigan, koja se ponekad

mir koji prati njegove akcije

dok je amcricki Kojot i junak i

zene prilikom udaje

pominje kao kraljica demona,

On ima funkciju da stiti r.:itnike

hulja. Kod N.1Yaho Indij.Hlaca,

i porooaja, nego i

cesto se pojadjivala kao

i zajednicu koja je na slobodi.

Kojot je sustvaralac sa prvirn

ratnike i kraljeve.

trostruka boginja, a njcna tri

Drugi zastitnicki bog koji

ccn·ekorn i prvorn zenorn,

Ona je bila veorna

aspekta predst.:ivljala su rat,

mir je kineski Gu.111-Di, bog

dobzi iz donjeg S\eta noseci

klanicu i smrt Vest,1 u magiji i

r;ita. odanosti i pr.:ivde

seme z.1 bilje koje deli razlicitim

je mogucnost da menja oblik, noseci

plemenirna; ipak, Apaci g.1

plast od perja i

na bojnom polju u obliku nana

BOGOVI VARALICE

srnatraju odgon1rnirn za

pretvarajuci se u

iii gavranova (njeni simboli),

Bog v;ir,1lica je buntovna,

dolazak Enopljana, a Majdu iz

sokola da bi letela

casteci se lesevima Koristila

arnoralna i anarhicna figura,

Kalifornije za donosenje bolcsti,

kroz podzemni svet

je rnogucnosti rnenjanja forme

antijunak koji uzi\·a da remeti

Zillosti i srnrti covecanstvu. U

SU

branili

stap i golub, koji simbo]izuje

CU\"J

proroeanstvima, pojavljivala se

!open· koji je kr.10 njiho,·o bbgo,

J.

da zavede muskarce i zadovolji

st,1tus b o - bilo d.:i su u

drugc prirncre bogova varalic.1

sniju polnu pozudu, a usla je

pit.:inju bogovi iii smrtnici. On

spadaju Esu, iz zapadno.1fricke

u spektakularan polni sudar sa

j e cesto mesovitog karaktera

Jorube; polinezijski l\Lrnji,

Dagdom, nhovnim keltskim

SJ.

zirntinjskir)l, [judskim i

donosilac vatre covecanstvu; i

bogom..

bozanskim karakteristikama.

l\limiji australijskih urodenika.

Ponekad se bocrovi rata v

Njegova pob·arenost se

povezuju s mirom Jap.rnsko

posm.:itra .:imbivalentno

bofanstvo H.1ciman. iako

ponekad se pojavljujc kao

BOG TANE-MAHUTA U mavarskoj tradiciji, Tane-Mahuta je bio sin Rangija, boga neba, i Pape, boginje zemlje. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje, razdvojivsi tako nebo i zemlju. Kako su njegovi roditelji bili goli, on je stvorio drvece i biljke da pokrije majku, a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari napravljenih od drveca Shodno tome, postao je bog svih koji rade s drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse noc uoci sece drveta za pravljenje kanua.

plodnosti, culnosti i erotske ljubavi, Freja je stitila ne samo

vesta u magiji i irnala

DOLE Ovaj stari duborez pokazuje kovrdzavog Lokija, nordijskog boga varalicu

RAJ

I PAKAO Dumuzi ne zali za njom, lnaru ga progoni u donji S\et umesto sebc, a ona sc n,1ca u zi\·ot po

0

sest mescci svake godinc. ln,rna je boginja plodnosti, pa

i-

ova pric,1 simbolizuje sezonski ciklus plodnosti u kojcm biljni svet raste, dozrcva i umire, a zatim se obnavlja Ov,1 prica takode predstavlja psiholosko putovanjc u kojem se cm ck suoC:ava sa snljim celirn biecm irtn1juci ego. STAR! EGIPAT Teksto\·i u piramidarna su dugi stupci hijeroglifa upisani na zidove pogrebnih odaja . Smatra se da su napisani ch bi pomogli faraonu da se uspnc na nebo da bi \'eCito ziveo pokr,1j S\'Og OCJ., Ra, vrhovnog boga. Prvi vladar egipatskog donjeg s\·eta bio je Anubis. prikazinn kao covek sa glavom 5akah 1'.ao Biblija kaze da ce se dusama suditi na Sudnji dan. Spaseni ce ici u raj, prokleti ce ici u pakao

GORE

Podela na gore i dole

SUMER

bog raspadanja i balsamo\·anja,

uobicajena je mitska terna, a

Najraniji opis donjeg sveta

Anubis je nadgledao sudenje

sirnbolizuje fondamentalnu

nalazi se u sumerskoj mitologiji

mrtvima i stitio ih

Ll

zagrobnom

dvojnost svemira, Ovim d\·ema

negde oko 2 700. g pre n e,

zin1tu. Na kraju je Oziris. u

polarnostima pripisuju se

kada boginja Inana silazi u donji

pocetku bog vegetacije. preuzeo

razlicite vrednosti i znacenja, pri

s\·et i dozivljan simbolicno

ulogu sudije mrtvirna. Da bi stigao u donji svet, i sarn jc

DEVET PAKLOVA

cernu se gornja povezuje najvise

preobrazenje Ona napusta

sa boravistem besmrtnika,

"veliko gore .. i odlazi u "ndiko

umro i bio balsamo\·an od

U asteckoj mitologiji

mestom srece, dok je donja

dole .. da bi se suocila sa sestrom

Anubisa: za Egipcane je njego\·o

boraviste d<wola i bofanstava

blizankom Ereskigal, boginjom

balsarnon.nje simbolizo\·alo

gde se rnuce duse pokojnika Na

vladarkorn donjeg sveta Kako

novo i trajno verovanje u

bazi kontrasta, u animistickoj i

lnana silazi, moze da prode kroz

zagrobni zivot

deo pogrebnog

5amanskoj tradiciji gore i dole se

sedam kapija neidljivosti san10

obreda. Njihove

posmatraju u mecluzavisnosti;

skidanjem zi\·ota i plodnosti

GRCKA I RIM

duse su se doslovno

u perspektivi koja slavi zivot i

u obliku svoje blistave odece i

Starogrcki donji svet nazvan

smrt i vrednuje prirodne cikluse

dragulja, dok ne stigne gola pred

je po s\·om vladaru, bogu

bilo je devet paklova kroz koje je duse umrlih vodio pas, koji je zrtvovan kao

vracale na zemlju sa koje su potekli. Posle prolaska kroz osmi pakao, dusa je

zivota U raznim kulturama i u

Ereskigal Ona postaje !es, ali

Hadu, cije irne znaci "nevideni·:.

bog varalica Enki pronalazi za

Rirnljani su ga poznavali kao

uranjana u deveti, u

raznim vrernenima, raj i pakao se

nju nacin da se vrati na zemlju

Plutona, "bogatog", a prikazinli

vecnu kucu mrtvih

slwataju i kao doslovna mesta i

ako uspe da pronade rezervnu

SU

kao razlicite metafore.

dusu Otkrivsi da njen ljubavnik

odrafavalo njegovo upravljanje

ga kako dr:li rog izobilja, StO je

zemaljskim bogatstvima. Grcki junaci, mudraci i posvecenici odlazili su na svetlo i srecno mesto u donjem svetu

jos mozda veruju u njegovo

>

fizicko postojanje u nekoj drugoj dirnenziji >

Originalno biblijsko

koje se zvalo Rajske poljane,

prikazivanje pakla predstavljala

a koje je Horner srnestio na

je podzernna pecina u koju su

najzapadniju tacku zemlje

duse pokojnika, i dobrih i losih,

Mnogo vekova kasnije, rimski

odlazile na vecna vrernena.

pesnik Vergilije (70-19. g pre

Kasnije knjige Biblije opisuju ga

> 0

n e ) opisao je Rajske poljane

kao mesto ponistavanja ili vecne

kao mesto vecitog proleca sa

kazne, a rnodernija hriscanska

sopstvenim suncanim sistemorn

predstava pakla je stanje teske

gde vlada vecita glad

patnje

Zivotinjsko carstvo je mesto

Najdublji deo Hada bio je Tartar,

u kojem nema rnoci razuma

zatvor za titane i one koji su ISLAM

Najzad, carstvo pakla je mesto

Kuran opisuje raj i pakao veoma

velike patnje i bola. Neko ko se

JUDAIZAM

slikovito. Raj se sagledava

oslobodi vezanosti i ko upozna

U judaizmu ne postoji jasna

kao blazenstvo a pakao kao

svoju istinsku prirodu na kraju

predstava pakla Gehena,

rnesto ognjenih rnuka, iako

postize stanje budanstva.

koja se opisuje kao tesko i

kod rnuslimana postoje

osudeni na vecitu kaznu

neprijatno rnesto, rno±e se

razrnimoilazenja da Ii ove

slwatiti kao rnesto na kojem se

opise treba smatrati doslovno

du5a prociscava ili duhovno

iii rnetaforicki U islamskorn-

preobra:lava da bi na kraju

verovanju svakom coveku se

mogla da se uspne u Gan Eden

sudi prema tome da li je ziveo u

ili u raj. Gehena je originalno

sto je bolje rnogao u skladu sa

bio naziv za gomilu dubreta

istinom. Nevernici koji odbacuju

do samih zidinaJerusalirna,

istinu islarna ne dobijaju milost

gde je vatra neprestano gorela

i oni ce pas\i u D:Zahanam iii

zalwaljujuci dodavanju surnpora

pakao, dok ce dobri ziveti u raju

za spaljivanje otpadaka Tela pogubljenih zloCinaca bacana su

BUDIZAM

ta mo

U budizmu ima !;est carstava postojanja, koja predstavljaju

HRISCANSTVO

stanja duse, a kroz koja ljudi

U hriscanskoj tradiciji raj je

neprestano prolaze u ciklicnirn

mesto povezano sa svetloscu,

reinkarnacijama, dok se ne

dok je pakao rnracan, bez

oslobode fizickog stanja . Deva

svetlosti Bozijeg prisustva

ili nebesko carstvo rnesto je

zbog grehova fovecanstva.

prijatnih stvari, ali je isto tako

Rani hriscani su verovali da je

nepostojano stanje. Carstvo

raj fizicko mesto iznad oblaka,

ljudi je mesto koje moze biti

ali je ova predstava osporena

veselo i tuzno . C arstvo asura

novim idejama o prirodi

(ljubomornih bogova i demona)

svemira. Moderni hriscani ne

je rnesto borbe . Svet gladnih

vide raj kao fizicko mesto, ali

duhova je mesto nezadovoljstva,

Anubis sa glavom sakala, prvi egipatski vladar donjeg sveta, balsamuje telo na lezaju koji ima oblik lava

GORE

ooLe Raj /paradajz/ (od staropersijske reci pairidaeza) je ograaena basta u kojoj zive pravednici u prisutsvu Boga.

DEMON! I ANDEL! 0

2 Vl

0 :L

8AVOLAK Manji iii slabiji

I Jndeli i demoni su bica sa

moraju prozi\•cti 1u zemlji. ·

,·idcli dcmone kao ,·azdusastc1

bozanskorn snagom, postojeci

Sudbina moze da SC odlozi

St\Ol'Cnja bcz fizickog tela, sto

ncgdc izmedu bogova i

i da se izbegne, ali demon je

jc dc1vclo do vclike rc1spr;:l\e

ponasanjem koje je

ljudskih bica. Andcle i demone

ncumoljiv i nikada ne odlazi,

o tome da Ii oni jesu iii nisu

vise nestasno nego

pn enst\·eno Luakterisu

trazeci da se sudbina zivi iii

bozc111St\·a U XI I ,·cku crb·a

naopako 8avolci

S\'Ojst\·"1 svetlosti i scnke. a

opsedajuci covcka, postajuci

je prihvatiL1 dc1 demoni, kao

su mala, tamna i

mogu se po,·ezivati sa svetloscu

tako unutrc1snji demon. Kako

i andeli, inuju duhcwno

demon povezan sa

senasta stvorenja Mogu da menjaju oblik, postajuci

i senkom unutar ljudskog

SU mogli dJ predvidc neciju

telo ponh kojeg sc nalazi

nes\·esnog Jung je primetio da

sudbinu, sn1c1tralo sc da demoni

materijc1lno tclo.

lasice iii paukovi,

neke religije odbacuju demonski

predstavljJju bljeskove intuicije

a povezuju se sa

aspekt, konccntrisuci se samo

v.:in racionalnog misljenja, koji

na svetlost. i istakao je da se i

deluju kao unutrasnji nidici.

manjim nezgodama.

··boiJnstvo" simbolizujc unutar carstava senke . Kada je ilustrovao epski spev D:Zona Miltona, lzgubljeni raj, Vilijam Blejkje rekao da je Milton, ne shvatajuci to, preuzeo ulogu Satane i prikazao je oavola kao junaka DOLE DESNO

DOLE Tradicionalnija

slika oavola prikazuje ga vise kao zver nego kao eoveka

Demon je zi,·otni poziv pojcdinca, pandan rirnskom

Kako su paganske i politcisticke religije sn' ,·isc zamcnji,·anc monotcistickim, dernoni su svc 1·isc postajc1li unutrasnji glaso\·i koji su

geniju, slobodna dusa,

sugerisc1li ludilo iii uticaj

DEMON!

zivotinjska dusa iii dusa

cfavola, cl nisu bili bozansko

U grckoj mitologiji, demoni

daha lnuita, nagval Navaho

\'odstvo. Pali andcli iii dcrnoni

su bili bozanska biea koja

Indijanaca i sova Kvakiutla na

poprimili su fizicke i mcntalnc

su spro,·odila volju bogova

se\·erozapJdu Kan.:ide. U nekim

mane i bili su prikazi\·ani Sc1

nad ljudima u formi sudbine.

kulturama dcmoni se poimaju

crnom kosorn i ko:i:om nalik

Demon je dodcljivan svakoj

kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ .

ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom,

osobi pre rodenja, a nosio je

Cesto se povezuju s vatrom, a

crnom iii belom bojom Dok

sudbinu doticne osobe kao

genij je opisivan kao vatreni

su andeli irnali bofanska krila i

niz slika iii obrazaca koji se

nimbus iii oreol. ZaJunga jc

pretdno ljudskc karc1ktcristikc,

termin "demonski" opisivao svestan odnos sa arhetipskim figurama ljudske psihe Poreklo pojrna andela, i andela i demona kao oliccnja dobra i zla, lezi u intcrakciji izmedu persijskog zaratustrizma i judaizrna. Zaratustrovci opisuju borbu izmcdu dva bo±anstva: Ormuzda, ··mudrog gospodarc1" i boga svetlosti i Arimana, "duha zla· i boga t;:une, sred cijeg ±estokog boja se sudi dusarna ljudi Judaizam, kao monoteisticka religija, zamislja samo jednog boga Tako je Satana, bog tame, simbolicno izbacen iz raja . Hriscanstvo je nasledilo idcju demona kao andela koji su pali s ncba kada se Satana pobunio protiv Boga Rani hriscani su

Nebesko lllilOStVO anaela sprerna se za boj. f1/\noge religije govore 0 borbi izrneau anoeoskih sila dobra i dernonskih sila zla DESNO

OAK! NI lndijanski pandan anaelirna, dakini iii "nebeski setaci''. nose duse rnrtvih u nebo Posrnatrani kao Cista duhovna

ili polm idlji\·a bic,1 koj,1 dcluju

energija, oni su besrnrtni,

kao \odici dusc, pornaiuci joj da

deluju van vrernena i nernaju

r.1stc i d,1 sc ranija. Takodc sc

rnaterijalnu supstancu

rn

0

z

\·crujc d,1 oni organizuju svcmir u samim tcmcljim,1, drzcci

dcmoni su

u skladu s,1 judco-

hrisc.1nskim st.1\ om o nadmoci nad :i:i\·otinj,1111,1 i prirodom olic,n-,1li izuzctna S\ojstYa

z

r.nvoj :i:i\ot,1 na zcrnlji R.rnohriscanske slikc andcla

bile su Ycoma slicnc grckirn i

ziH1tinjskog C.lrSt\".l, S,l krilima

mcsopot,1mijskim boianstvima.

slcpih miscv,1, Lrndzanu,

Imali su kriL1, koja su odrahv,1la

rogoYima i rcpo\·ima. povczujuci

njihovo ncbcsko sYojst\·o

njihovo zlo sa paganskim

Andcli su jcdnako vazni i za

bo:lanstYima prirodc

>

planctc na kursu i kontrolisuci

islam, a Ycrujc sc da je arhandel Canilo diktirao Kuran proroku Muhamcdu.

DAVO :\rim,111, opako zar,1tustrovsko bo:i:anstvo, i sam je t\·orac

ANDEOSKA

,\[cdutim, u hrisbnstn1 da\·ola

HlJERARHIJA

st\·,1r.1 Bog . N,1ziv potiec od

SrednjcYckovni teolozi opisali

grckc rcci diabolos, sto znaci

su ncbcsku hijcrarhiju andela

"klnctnik. ,1li da\·o ima mnogo

U prYoj sferi nalaze sc nebeski

drugih ime1u, ukljucujuci

s,n-etnici: serafimi, hcruvimi

i ljudskog carstva, da bi zJ.stitio

S.1t,rnu. Lucifera, ,\[efistofcla,

i prestonici U drugoj sferi su

dno :i:i\Ot.l c1gnjcnim s,1blj,1ma

METATRON Ognjeni duh,

Bclzcbuba i naziw kao sto je

andcli koji radc kao ncbeski

antihrist iii princ tame . Nazi\·

namcsnici: upradjaci, vrline

"gospoLhrinU ognja Z,ltO StO

Satana dolazi od hcbrejske rcci

i silc I najnizi redoYi andcla,

n,1st.1ju od ciste s\ctlosti iii

z,1 "ncprijatclj.1 iii "prepreku.

koji su ljudima najpoznatiji. su

cncrgijc, ,Hh,111dcli su posrcdnici

buduci da jc on ncprijatclj Boga

ncbcski glasnici, cije je mesto

prcko kojih sc Hsi Bozij,1

smrtnik korne je

Satana sc pobunio protiY Boga i

u treeoj sfrri: principalci,

\ olj,1 Oni donosc prij,1tr1.1

sopstvena dobrota

prognan je u pakao U Kuranu je

.uhandcli i andcli

uputst\ ,1, z,1i;titu i Bozijc porukc

donela Boziju

dan1 poznat kao iblis ili scjtan Tokorn r.rnog Srcdnjeg \·cb

Scrafirni, cije ime na

U st.uirn tcbto\ ima 1uzi\ ,rni

co\ ccanstn1 lmcna ,uh,111dcla

Metatron je "kralj anaela''. vrhovni anoeo srnrti On je bio prorok Enoh,

11agradu tako sto je primljen u najvisi red

hcbrejskom znaci '"goreti",

su: Urijcl. C1dkijcl. K,1mcl,

Lucifer jc snutr.rn pokvarenim

su andeli koji doslovno gore

FbL1cl. H.rnijcl, J\!ilujlo i

pisar, Metatron za

,1li nc i zastrasujuCim. Kako se

strascu za tvorca, umotavajuci

G.1nilo .

sirnbol irna svitak

hriscanska ikonografija razvijala,

Boga krilirna i nikada ne

on jc wc \·ise priL1zi\·an kao

otkrivajuci njegovo prisustvo

zastrasujuCJ. Z\'cr sa rogovima.

Oni stalno pe\·aju u slan1 Boga

rasccpljenirn kozijim papcima,

i dcwode u red nebcsa muzikom

krilima i siljatirn rcpon1

sfora. Heruvimi, cije ime rnozda

anoela. Kao anoeo

DEVA-LO KA

u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve

Prerna

Tibetanskoj knjizi mrtvih, dusa posle srnrti prolazi kroz

dolazi od asirskc rcci koja znaci

sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa

ANDEL!

'"biti

nailazi na vrhovno bozanstvo. Ako je eovek za zivota sakupio

U ovoj ili onoj forrni, andeli

koja sja sa nebcsa i obasjava

SC

pojavljuju

U

vecini velikih

U

blizini", CUV.lri SU SYetlosti

zivot ljudi Kaiu da je Bog posle

rcligija kao posrednici izrncdu

Pada smestio heruvirne istocno

Boga i ljudi Oni su ncvidljiva

od Edenskog vrta, izmedu njcga

losu karrnu, bozanstvo

ce svojom jarkorn svetloscu saterati ce biti odvucen na blazu svetlost

strah u njegovo srce i on

deve-loke, sto je pandan hriscanskorn anaelu

VILE I DU. Hov·r PRIRODE Zamisao paralelnog sveta

prirodi, vile iii duhovi prirode'

koji nastanjuju osetljiva bica

cesto predstavljaju sile sudbine

i od ljudi, pa je tu dern ucinio

u sukobu je sa savremenim

koje uticu na ljudski svet, bilo

nevidlji\·om. Ovo povernje

zapadnjackirn pogledorn na

u zlonamerne ili dobronamerne

razdvajanje vilinskog carstva

prirodu, pa su vile i duhovi

svrhe . Vilinsko carstvo se cesto

sa patrijarhalnom kulturom u

prirode preseljeni u carstvo

opisuje kao nesto sto odrafava

kojoj su iene, deca i priroda

prica. U narodnom verovanju,

ljudsku hijerarhijsku strukturu,

degradirani

vile gube na znai:aju od XVII

sa kraljem i kraljicorn na vrhu,

veka zalwaljujuci urbanizaciji i

a daje i sliku strukture same

PALI ANDEL!

nadmoci nauke, ali jos ima ljudi

prirode

Jos jedan hristijanizovani stav u

koji veruju da je prirodni svet ispunjen duhovnom svescu Zavisno od perspektive iz koje posmatrarno, vile i duhovi

GORE Hamadrijada iii sum ska nimfa otkriva se drvoseci kao duh cuvar drveta

jeste da su andeli isterani iz raja

Vile se cesto povezuju sa decorn,

sa Luciferom Kada su pali na

za koju kazu da su sposobnija

zemlju postali su duhovi zemlje,

prirode mogu da simbolizuju

da ih vide, a ponekad im lice

vazduha, vode, vatre i biljaka.

Vile se ponekad zovu "mali

Sidhi u Skotskoj i Irskoj su

na prirodu iii da se sagledavaju

ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati

takvi duhovi, poznati po lepoti i

kao nezavisna biea sa sopstvenirn

duhovi prirode, poznati kao

muzickim sposobnostirna Visoki

osobinama u sopstvenoj

himaninjos i himaninjas, lice

SU kao ljudi i zive U podzernnim

stvarnosti

dobro uhranjenoj deci; za njih

\•ilinskirn palatarna

Verovanje u duho\•e prirode iii vile naji:esce je tamo gde se veruje da duh pokrece prirodu

kazu da se vide na meksikanske Zadu5nice Za siCusne abatve . iz Afrike kaiu da zive

LI

Tuata de Danan u lrskoj je vilinski narod boginje rnajke Dane Legenda kaze da su oni

U lrskoj, gde jos postoji veza

mravinjacirna i da ih vide samo

sagradili irske megalite kao

sa keltskim korenima, i na

trudnice i deca .

kapije vilinskog sveta i da su

Hristijanizovana islandska

bili prvi euvari blaga Svetog

prirodorn, jos buja postovanje

legenda karnje da su vile najpre

Grala . Finvara, kralj vila, bio

prema vilinskom svetu .

bile Evina deca. Ona ih je prala

je opsednut smrtnirn zenama i

Starofranrnska r~c '"faerie .. iii

kada ju je pozvao Bog, pa je

rnamio ih je u vilinsku zemlju

sakrila decu koja nisu bila cista.

earobnorn rnuzikonL Kada je

na stanje opcinjenosti, sjaj ili

Bog ju je kaznio za ovu prevaru,

neko opcinjen muzikorn sidhija

uticaj U sustini amoralni po

govoreci da ono sto je skriveno

tada upadne u trans - sto je

'"feyerie"' originalno se odnosila Vile se cesto opisuju kako igraju LI carobnom kolu

odnosu na vile, ovaj put keltski, DEC\ I VILE

ljudska stanovista projektovana

Islandu, koji je okruzen divljom

DOLE

od Boga treba da bude skriveno

verovatno dovelo do izraza "odnele ga vile"

DUHOVI DRVECA U klasienom svetu, hamadrijade (fomske nimfe) SU bile zenski duhovi koji SU zive]i U drve(U kao cuvari i koji su urnirali kada bi drvo bilo poseceno "Drijade" je opstiji naziv za vile drveca koje se nalaze u earobnim lugovirna Cesto prikazivane kao pramenovi svetlosti, drijade su vesela stvorenja, koja rnogu da

oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1 i jedne noci prikazuje duhove ("Dzine") kako nose svoju princezu i njenog ljubavnika

ponl.lzu. da omctaju ili da gnj.we

zclenim hrJ.sto,·im lisecm On se

ljudc, a posebno su aktin1c z.1

pojadjujc kao simbol u n.1jveecm

ncme punog mesecJ..

delu Enope. gdc se povezuje

U japanskom folkloru Uku-

sa prolccnim svetkovinam.1

No-C:i jc boz.rnstrn kojc :i:i\ i

plodnosti i rnoci ch doncsc kisu.

u deblim.1 drveca, .1 Hamori je

Duborezi Zelcnog covcka u

z.1stitnik lisCJ. i\fajke zo\·e su

k.1mcnu i drvetu korisecni su za

skandin.wske vile drveca kojc

z..1stitu ljudi od zla

zive u zovama, za koje se vcruje

<

<

Vodcni dul10\·i koje jc

da poseduju \·coma veliku

Paracelzus nazvao undinJ.ma zive

rnagijsku moc Lepa svedska

u podvodnim pecinama mora.

sumska nimfa Skogsr.1 cuvar je

jezcrJ., moC\·.irJ. i rccnih ob.1la

suma i ch·ljih zirntinj.1. Gili Du

Oni poseduju s\·ojstva osuncane

jc usamljcna vil.1 drveCJ. koja zivi

\ode, tako da ritmicno svetlucaju.

u brezanu u Skotskoj

Brodarice su \·odeni duhovi reka, izvorJ., jezera i mocvara koji se

ISKONSKI DUHOVI

cesto pojadjuju kao lepe device.

Iskonski duhovi su duho\·i

Vole muziku i pies i poseduju

'atr.1111.i. Im.1ju pJ.bc,1\'c jczike

cctiri osnovna elementa. zemlje.

proroc.insku moC. Llko mogu da

i mcnj.1ju oblik kJ.o i s.un.1

vode, v.uduha i vatre, koji su

donose darove ljudim.i, zn.iju i

\,1tr.1. Obicno sc pO\ezuju s.1

skupa sa mesecom, zvczd.ima i

d.i budu stetne, ponek.id d.1\'eci

snJ.gom.

ljude

procisecnjem i krcJ.ti\ noscu

suncem bili izniri celokupnog stvJ.rJ.nja sveta u starogrckoj

Vodeni element se \'ezuje ·

S\

ctloscu, inspiracijorn.

U isbmskoj trJ.diciji vatreni duhc\\ i sc n.izi\ .1ju "dzini

PORODAJNE VILE Za porodajne vile kazu da su prisutne kada se rada dete, pri cemu daruju talente koji

ce

mitologiji Svajcarski alhemicar

za putir. koji u zapadnjackoj

i filozof P.iracelzus ( 1493-

magijskoj tradiciji simbolizuje

N.1stanjuju pl.mine koje t•kru:luju

15-t I) naziv.io ih je gnomim.i

intuiciju i emocije, a povczuje

S\Ct i pozn.1ti su po ogromnoj

(zemlja), sabmanderima (v.itra),

se i SJ. stvarinu kao i;to su ljubav,

sn.izi i po sposobnosti da mcnj,1ju

lepotica, trinaesta vila

silfin1a (vazduh) i undinanu

seks, srodstn1 i deca . S ,·odenim

oblik. ponekad sc poj.1djujuci

baca kletvu umesto

( rnd.1) koji naseljavaju carstrn

duhovima rnoiemo se savetovati

kao gorostasni ljudi . Dzini iz

davanja blagoslova

smestcno izmedu duhovne i

glcdanjcm u vodu u potrazi zJ.

:\bdino\c brnpc jc t.1kav duh.

nl.lterij.1lnc ravni Za njih kaiu da

simbolicnim slikama .

dadaju prirodnom i magijskom

Silfovi

SU

vecita, krilata

usmeriti novorodence na narocit zivotni put. U bajci Uspavana

ZEMALJSKA SVETLA

cnergijom koja utice na ljudske

iskonska bica vazduha, koja

Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela

misli i zelje

:live na vrl10,·ima planina.

u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju

Gnomi su duhovi zemlje,

Obicno se po,·ezuju s logikorn,

a pojavljuju se u mitologiji

komunikacijom, ucenjern i

i folkloru severne Evrope.

putovanjenL Silfovi se prizivaju

Prikazivani kao patuljasta biea

paljenjem tamjana iii aromatskih

koja :live pod zemljom, ovi

ulja, a povezuju se s ritualnim

iskonski duhovi se povezuju

noiem iii macern, carobnim

sa magijom zemlje. lecenjem

orudern komandovanja,

tra\·ania, zastitom, plodnoscu i napretkom Zeleni eovek je arhetipski duh

Salamanderi su iskonski duhovi vatre, nastali od vatrenog gustera bliskoistocnih pustinja

zclcne prirode, koji se obicno

Salamanderi :live u livenim

prikazuje potpuno pokriven

jezerirna, vulkanima i sumskim

izgubljeno blago, s namerom da zavedu putnika. Ova svetlost je, u stvari, bio upaljeni mocvarski gas

FANTASTICNA STVORENJA V1

0

0

ISKONSKE ZVERI

prccfanjima, stv,ir.ili, a mogu ch

F.rnt,1sticna stYorenja obicno

predstal'ijaju oliccnjc prirodnih

nastanjuju dirncnziju koj.1

sila . U Kini, dncec i rekc su sc

obuh1·,1t,1 i s1·akodnc,·ni sYct i

poj,l\ili iz tcla di,,1 Pan Kua, au

drugc, nngijske s1·eton. dclujuci

J.1p.rnu su prirodne k.uakteristikc

bo korisni glasnici iii ucitclji, iii

bo sto

bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc

st1·ar,1li dim' i zy.ini kajodiini U

moraju pre1azici da bi sc dostigao

nordijskoj tr,1diciji s1·ct jc st\·orcn od tcl.i dil'a mraz.i lmir,1, koga

dclom zi,·otinj,1m,1 dclorn ljudima,

jc ubio Odin sa s1·ojom bracorn

iii

bogo1·irna lmiro1 c kosti su

0

spoju r.ulicitih zirntinj.1,

kojc z,1jcdno cbju simbolicn.i

postalc pLrninc, njcgc11·,1 lob.inj.i

s1ojst1·,1 z,1 st1·,u,rnjc ncecg no1og

ncbcski Sl'od, ,1 njcgol'a kn more

Obicno su obdarcni natprirodnim

kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11·c

mocim,1 i pcwczani s jednirn

mraza izuzc1· Bcrgclmira i njego1 c

od cetiri elcmcnt,1

suprugc. koj,1 jc bsnijc rodil.1 rasu

zcmljom, iako

su ncki po1·czani s.i 1 isc od jednog Divovi se pojavljuju u mitologiji mnogih kultura i cesto se posmatraju sa strahom, ali u nekim mitovirna o stvaranju sveta oni su simboli stvaranja

"'

Di1·0, i su obicno surol'i

m.1sta i st\ ,1rnost nisu bili

riba s,1 ljudskim torzom. sto jc

ncprijatelji bogcw,1 i ljudi. bo

r.1zdrnjcni onako bko jc to

plwezujc i sa 1 odom i s.i zemljom

StO

uobicajcno u modernoj misli

K.10 bica s1·ctlosti i tame, takodc

rimskc tradicije, iako ljudi mogu

One su tad,1 prcdstadj,1lc d1·e

simbolizuju borbu izmcdu dobr,1

d,1 ih nadmudrc

jedn.1ko ncdne dimenzijc

i zla i duhon10 putonnje dusc

u Starom zal'ctu slucaj borbe

postoj,111ja, unutrasnjcg i spoljnog

pri suocaY,rnju sa strahoYima i

D,ffida i Golijat.L Ponekad

eta, od kojih jc s1 aki posedoY,10

njiho1·om prcobrazayanju

SU

jcdnooki kiklopi iz grckokao sto je

din11·i koristc srnju nadljudsku sn,1gu ch pomognu ljudima:

stn1rcnj.1 su izumi ljudskc m,1stc i

DIVOVI

Dchotgozgajch kod indijanskog

j,11 lj,1ju sc u mnogirn tradicijama

Nazvani po grckoj reci gigantes,

plcmcna lrokcz,1 pruza z.1stitu od

Rec jc o pokusajima d,1 sc

oni koji su porazcni u borbi

zLi.

objasni neobjasnjin1, da se uhnti

sa bogoYima Olimpa, dirnvi

dimcnzij,1 iskust1·.1 koja se opire

(gig.rnti) su humanoidn,1 bica

DIVLJI COVEK

objcktirnoj .rnalizi i da sc istra:le

ogromnc Yelicine. Oni su ostatak

i\lnoga prcdanja kazuju price

\.lzna ljudsb pit.111j.1 putem

predasnjeg doba, postojali su na

o didjem coveku koji sc nabzi

simbolikc.

pocetku sveta iii su ga, u nekim

LI

KENTAUR HIRON Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom mitu, kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega su ucili Apolon i Artemida, a on je zauzvrat ucio nekoliko junaka, ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle, odustao je od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama On je primer "ranjenog iscelitelja" - olicenje ideje da je patnja deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za pomoc' drugima

boacwima

clcment,1: na primer, sircn,1 jc

S\

Himera, CUciO'liSte iz klasicnog mita bljuje imalo je lavlju telo i rep

z.nn·ck suprotstadjcnu nordijskim

Izglcch da u ranirn kulturam,1

sopstn'nu mudrost. F.111tasticn.1

GORE

planinc i jczcra

cilj Cesto jc rec o hibridima -

1·azduhom, Yatrom i 1·odom

GORE

SU

cvrstom

SJ.\'CZU S

prirodonL

Tibct.rnski Jcti jc zastrasujuee,

kentauri su pokusali da otmu

di\·ovsko st\·orcnjc od sncga i

nevestu, silov,1li su zenske

z

leda. ,1 u indij,rnskoj tradiciji

S\

ato\'C i 11apali su nji\10,·e

>

Vcliko Stop,1!0 iii Saskrnc ("divlji

domacine drvcnim trupcima

surnski fo\·ek ) postujc sc kao

i bmenjcm. U nastaloj tuci

11,ltprirodno duhon10 biee. U

Lapiti su porazili kc11taurc,

enopskom folkloru divlji covek

sirnbolizujuci pobedu r,numa

koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\"

nad nagonima i zi,·otinjskom

inu vclike zube i ponckad rogm·e

strascu - koja je u ovoj prici

U Srednjem \·cku je bio poznat

dovela do v.uvarskog haos,1

kao "sumarac i, poput keltskog

T,un11u, Z\·ersku stranu

Zelcnog cm·cka, predst,l\'lja prirodne silc Didji covek inu veze sa grcko-

>

n

z > < 0

z >

ljudskog roda u grcko-rirnskom mitu predstavlj.1 Minotaur, covek sa glannn i repom bika.

rimskim satirom - stYCirenjem

Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate

sum,1 i pLrnina kojc jc imalo

kritskog kr,1lja Minosa, on je

gornji deo teb co\·eka, s

snke godine jeo sedam de,·ica i

rogo\·ima, i zad11je 11oge jarca.

sedan1 momab koji su dcffodcni

Sbdostr,1sni i nagoL1sti. ali

iz Atine na ime danb. Tezej, koji

ugLl\110111 dobrodus11i, satiri

jc bio deo ovog d,rnka, ubio je

SU prcdstavlj,1!i cuJ11e instinkte

cudoviste i iskoristio je konac

(narocito oluja i \ulka11skih

ljudi: bog plod11osti Pan

koji mu je dala Minosova keer

crupcija). Grcki junak Belerofont

bio je glan1i s,1tir.. Kasnije, u

Arijadna (simbol bofanskog·

ubio je ovo cudo\·iste. srucivsi

hrisc,rnskoj tradiciji. satir je

\·odst\·a) da ga izvede iz lavirinta.

sc na 11jeg,1 n,1 krilatom konju

poistovecen sa Satanom

KRO(ENJE ZVERI

Klasicni rnit daje mnogo

Pegazu i gurnm·si komad olm·a

primera zastrasujucih stvorenja

medu njegcl\·e ccljusti. Zver

s kojima se 11,1 kraju sukobljava

je pL1menom otopib olcl\·o i ugusib sc njime

Lepi beli, krilati konj Pegaz i hrabri junak Belerofont simbolizuju trijumf dobra nad zlom, jer zajedno ubijaju monstruoznu himeru GORE

i\!itsb St\'Orcnja CCStO

junak i ubija ih Hidra j e bib

sirnbolizuju napetost izmedu

st\orenjc mocvare sa telom zmije

rugona i r,numa, prirode i

i sa ,·ise glava (izmedu sedam

BAZILISK

ci,·ilizacije koja jc deo ljudskog

i sto) Ako bi jedna glava bi la

Takode poznat kao

zivota. lzgleda da ljudi, kako

odsecena, iz nje bi narasle d\'e

aZdaja, pustinjski

postaju civilizovaniji, sve

da je zamene . Hidru je konacno

vise podle:Zu strahu od s,·oje

ubio Heraklc odsecajuCi koren

"zivotinjskc: prirode, koja se

svakog od njenih vratova, nakon

posmatra kao zver koju treba

odsecanja glava

ukrotiti U grcko-rimskoj

bazilisk ima krila, trostruku krestu i kandze petla na telu zmije Cuvar blaga, bazilisk je imao otrovan

Drugo zastrasujuce eudclYiste

smrtonosan dah i

mitologiji to se simbolizuje

bila je himera, koja je imala lavlju

mogao je da ubije

sukobom izmedu kentaura

glavu i bljuvala je vatru, a telo

pogledom - jedini

i tesalijskih Lapita . Pohot11i

joj je bilo kozije i rep od zmaja

kentaur je im.10 ljudsku

iii zmije: himera je ponebd

glavu i torzo na telu konja,

prikazivana sa glavama koje rastu

a predstavljao je divlju,

iz svakog dela tela Ona je bi la

iii zmija. U hriscanskoj tradiciji, bazilisk je postao simbol antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao

neobuzdanu instinktivnu stranu

dete cudovista Tifona i Ehidne i

ljudske prirode Na svadbenoj

predstavljala je simbol iskonskog

svecanosti lapitskog kralja

haosa i prirodnih katastrofa

nacin na koji je mogao da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez zumanca koje petao polozi u aubre, a na njemu lezi zaba

Sto SU pozuda, prevara i bolest (narocito Sifilis)

oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog mita bile su zastrasujuce vestice sa pticijim krilima i kandzama i predstavljale su simbol smrti

0

:2 Vl

0 L

ZENSKI HIBR!Dl

LEVIJATAN Verovatno zasnovan na krokodilu, levijatan iz

Ima mnogo primera zenskih hibrida, koji su listom opasni i destrukti\·ni na neki nacin O\·i

mesopotamijskog

hibridi predstavljaju muske

folklora je

straho\·e od zenskog principa

praiskonsko morsko

ili •mime, koji je povez,rn sa

ribi U grckom mitu rnorski

prcdstavljaju visu svcst i pruhju

instinktom i iracionalnoscu

ljudi nastanjuju Posejdonovo

z.1stitu Pcgaz, kribti konj iz

cudoviste koje se pominje u Starom

U klasicnom mi tu Scila je bila

poLhodno carstvo. Posejdoncw

grckog mi ta, sirnbolizuje moc

zmija" U judaizmu se

cudovisno, sestoglavo stvorenje

sin Triton, pola co\·ek i pola

prctvar.rnja zla u dobro. U Kini

smatrao antipodom

sa tri reda zuba u s\·im ustirna .

delfin, upravljao je \'Odom

i japanu, lann·i-psi

Nazvana je po steni u kojoj je

dm·ajuci u rog ili u skoljku (sto

post,1\ ljaju isprcd hramova i

zivela, nasuprot viru Haribdi u

su ljudi culi kao huk okeana) i

p.1lata u z1uk z,1stite od zlih

Medinskorn rnoreuzu. Ona je

bio je pozitivan sirnbol rnoci i

sila i da oznacc ulaz u svcto iii

koristila svoje duge vratove da

kontrole.

n.u-ocito mcsto . U budistickoj

zavetu kao "grdna

hipopotamu, praiskonskom zemaljskom cudovistu koje ce ga na kraju unistiti Njegove

dolwati i zgrabi rnornare koji su

OCi SU obasjavale

prolazili izmedu dve prepreke

tamna mora, a

U enopskom folkloru, sirenc su predstavljale

tradiciji

O\J.

SC

CCStO

StH1rcnja cm·aju

budisticka uccnja, a muski

Sirene su bile krilata biea sa

nedokucin1 :i:ensku lepotu kao

lanivi-psi sc ponckad prikazuju

glavom i grudima zene i telom

i nepostojanost i tastinu (koje

s.1 sapom n,1 globusu. sto

zmije ili ptice. Slicne morskirn

simbolizuje ogledalo). One su

oznacan si11tama11i iii svcti

U hriscanstvu,

nimfama, bile poznate po moci

imale magijsku i prorocansku

dragulj budizma

levijatan predstavlja

s\·og pevanja, koju su koristile

njegov smrdljivi dah dovodio je vodu do kljucanja

zemaljsku silu dok njegove razjapljene celjusti simbolizuju ulaz u pakao.

da od\·uku mornare u smrt. Evropljani su nekad verovali za amazonske kitm·e da su sirene.

U grckoj legendi rospije

GORGONE U grckom mitu gorgone su bile tri

moc i volele su muziku, a cesto . SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj

Popularan rncdu Persijancirna, Vaviloncima i

koji su koristile za kontrolu

Asircirna, grifon ima gLwu, krila

oluja na morn Obicno opasne

i kandze orla (sto simbolizuje

za ljude (narocito za muskarce),

budnost i ostrovidost) i telo lan

su bile besne i prlja\•e letece

sircnc kao sto jc nemacL1

(simbol snage) U st.uoj Grckoj

vestice, koje su rnogle da

Lorelaj moglc su da odvedu

on je bio svetinja za Apolona

izazovu oluje na kopnu i virove

smrtnike u srnrt utapanjem..

(boga sunca), Atenu (boginju mudrosti) i Nemezidu (boginju

na rnoru; slali su ih bogovi da kazne smrtnike. One su

BOZANSKA STVORENJA

osvete) U srednjevekovnoj

- Meduza, Evrijala

sirnbolizovale iznenadnu i

Kao i opasna cudovista,

Evropi grifon je predstavljao

rnnoga fantasticna stvorenja

snagu, zastitu i moc sunc.1, pa

zastrasujuce sestre i Steno - koje su

preranu smrt, a bile su i glasnici

imale ljuspastu

donjeg sveta u koji su prenosile

ko:Zu, ocnjake i zmije

duse pokojnika. U obicnom

umesto kose. Kao kod baziliska, njihova snaga lezala je u

fargonu '·rospija" je okrutna zena

ocima: pogledom su pretvarale ljude u kamen

MORSKA STVORENJA Sirene i njihovi muski pandani pojavljuju se u mnogim mitologijarna Haldejski bog

oesNo Ovde je prikazan hinduski bog Visnu kako leti na Garudi, gorostasnoj snaznoj ptici i simbolu sun ca

mora Ea bio je morski jarac dok je filistinski bog Dagon, inace stari bog kukuruza, imao donju polovinu tela nalik

JEDNOROG Obicno beo, sa rogom koji raste iz eel a, jednorog je simbol nevinosti. On ima telo konja, rep lava i noge antilope, iako se ponekad prikazuje kao jelen iii

je tako postao simbol Hrista i

jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla

vaskrsnuca.

da uhvate samo device, pa su se zato povezivali sa

MOCNE PTICE

je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s

Mnoga predanja imaju primere

mesecom, dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo

>

z

-i

>

zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu, jednorog

mocnih ptica

u hinduskoj

i

budistickoj mitologiji, garuda je kralj ptica i simbol duhovne

en -i

z

du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad

>

predstavljao Devicu Mariju, a ponekad Hrista - njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza s mesecom cini pandanom lavu, simbolu sunca. Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu kirin), stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom. Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije

moCi i pobede. Pola orao i

htelo da gazi ni na sta zivo. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol

pola C:ovek, garuda je simbol

mud re carske vladavine.

jase na njemu Garuda je izafao potpuno forrniran iz kosmickog

se vraca svakih I 400 godina da

i kornjaC:om) koja donose

jajeta i zivi na drvetu koje

bi seo na sveti kamen hen hen

mir i napredak, a njegovo

ispunjava zelje On je ljuti

u Heliopolisu ("gradu sunca")

pojavljivanje najadjuje dolazak

neprijatelj Naga - legendarne

U najpoznatijern rnitu o feniksu

naprednog cara iii proroka

rase mnogoglavih zmija koje

ova ptica se spaljuje na lomaci

Poznat i kao "skerletna ptica",

nastanjuju podzernni svet i

upaljenoj suncevim zracima, da

feniks se povezuje s letom,

simbolizuju vodu i plodnost.

bi se digla iz pepela kao rnlada

jugorn i crvenorn bojorn; on je

ptica U jevrejskoj tradiciji

i kineski svadbeni amlbem koji

gromovnica je rnocan duh

feniks se srnezura posle I 000

oznacava jedinst\·o kroz brak

prirode Neverovatno je velika

godina, pretvarajuci se u jaje

(obicno se prikazuje kao orao)

iz kojeg izlazi podmladen U

i popularan je sirnbol u cistorn

sa munjama koje sevaju iz

persijskoj rnitologiji naziva se

zemaljskorn budizrnu koji istice

oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn

simurg i sirnbol je bofanstva

reinkarnaciju duha. Popularan

lepetorn strahovitih krila . Nutke

i rnisticnog putovanja duse

je kao motiv u sin to svetilistirna

sa Vankuverskog ostrva veruju

prema svetlosti

(rnikosi) i, poput zmaja, sirnbol

da ova ptica vlada nebeskim

U Kini je feniks poznat kao

carstvom, dok plemena oko

feng-huang; u aspektu fenga

Velikih jezera veruju da se

je rnuski, sunccv sirnbol, dok

ona nalazi u stalnoj borbi sa

je kao huang zenski i rnesecev

podvodnim panterom, zbog

simbol, cime predstavlja

cega dolazi do oluja koje

olicenje jedinstva jin i jang

SU

opasne za ljude u kanuima.

Prikazuje se kao slozena ptica 5arenog perja, sa glavorn petla

_I

FENIKS

nalik suncu i sa ledima lastavice

Mitska ptica koja se povezuje sa

koja upucuju na polumesec

slavljenjem vatre i sunca, feniks

Njegova krila znace vetar,

je jedan od najvafoijih simbola

repovi predstavljaju biljni svet

preobrazenja, vaskrsenja i

a noge zernlju Sa delovima tela

besmrtnosti Cesto se povezuje

feniksa povezuju se i ljudska

sa orlom i ima vatreno crvena

svojstva, tako da grudi znace

iii zlatna krila, sto upucuje na

C:ovecnost, a glava vrlinu.

sunce koje se rada . U starom

Smatra se carem ptica i jedno

Egiptu feniks je bio poznat kao

je od cetiri sveta stvorenja

henu i govorilo se za njega da

(skupa sa zmajern, jednorogorn

0 rn

z >

hinduskog boga Vi5nua koji

U indijanskoj tradiciji,

<

U Japanu, feniks se zove ho-o

j e carske vlasti.

GORE Feniks je arhetipski simbol preobrazenja i besmrtnosti . U mnogim kulturama, kao simbol sunca, povezuje se sa smrcu i ponovnim raoanjem

Grifon ima glavu, kljun i krila orla, telo lava i ponekad rep zmije iii skorpije . U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu

DOLE

ZMAJ (AZDAJA) Vl

0

:?: Vl

0

""

Ovde je prikazan sveti Georgije kako ubija azdaju u simbolicnom cinu oslobaoanja od ugnjetavanja. DESNo

ZrnajcYi

SC

pojaYljuju sirom

sYcL1 k.10 sirnboli silnc snagc. s.1 ccntr.1lnim z1uccnjcm za kulturc u kojinu sc prieaju lcgcndc o njirna N.ui,· poticc od grcb: rcci drakon (cnglcski "dr.1gon ), sto znaci ··zrnija' i\[itoYi o zmajc,·inu ecsto sc bavc tcmanu haosa i ncsrccc, plodnosti, ponO\·nog radanja i ciklusa kosmos.1. i\!nogc drcn1c kulturc inuju zrr1J.jC\C iii zrnijc

lstocnjacki zmaj je dobrodusno sveto iii carobno stvorenje sa zmijskim telom, lavljom glavom i pticijim kandzama GORE

s.1 kosrnoloskirn znaccnjcm, kao sto jc grcki Uroboros, zrnija koja guta sopstYcni rep i prcdstavlj.-i unistav.rnjc i ,·ccno obruvljanjc S\'Clll i r J. . Istocnjacki zmajevi cesee sirnbolizuju pozitin1c osobine, kao sto je mudrost i snaga, dok ru Z.1p.1du zrnaj ccsto olicava negati\·nc silc iii prcprekc koje junak treba da s.wlada u svorn trag.rnju Slozcna zinltinja, zmaj

Zapadnjacki zmaj, bljuvac vatre i cesto zelene boje, predstavlja silu na koju treba racunati. On nema nista od plemenite i napredne simbolike istocnjackog zmaja.

ooLE

spajJ. razliC:itu snagu i osobinc

orlcn·skim nogHna i raC\·astim

Hvergelrnir. gloduci korenjc

zin1tinjskog C.HSt\',l

jezikorn. K.1da ju jc ubio bog

Igdrazib. Dn·cta s\·cta kojc drzi emir, u st.11110111 n.1stoj.111ju da

1\farduk. njeno prcscccno telo

S\

STVARALACKI I

postalo jc ncbo i zcmlja, a

gJ uniSti,

RUSILAC!(l Z7YIAJEVI

1\farduk je od njcnc kni st\orio

Najranija prciiYcla lcgcnda

ljudc.

o zmaju jcste lcgenda o Zuu

U Bibliji sc zmaj i zmija

ZAPADNJACl'-I ZJ\IA.J U z.1padnjackoj lcgcndi. borbe

(iii Asagu), sumcrskorn zmaju

koristc naizrncnicno kao sirnbol

sa z111,1jeYima ccsto prcdst,1vljaju

koji je ukrao od vclikog boga

politickog suprotstavljanja

borbu izmcdu dobra i zb

Enlina Tablicc zakona koje su

Bogu i njcgoYom narodu.

Z,1p.1dnj.1cki znl.lje,·i takode

drfalc red u svcrniru . Zu je ubio

PredstadjajuCi pitanjc zla.

predstadjaju pohlcpu. buduci

Ninurta, bog sunca. koji je tako

sustinu davol.1 i ncprij.1telj.1

da ecsto cm aju go mi le blaga

sprecio prclazak s\·emira u haos.

ljudskog roda. zmaj ne postoji

U psiholoskom smislu. borba

Vavilonski mit o st\·aran ju sveta

u prirodnom svetu ncgo

sa zrnajern moze d.1 prcdst.wlja

govori o velikom pocetku u

ostajc rnetafrlra zla u mnogim

unutrasnju borbu sa gramzi,·om

kojern nije postojalo nist.1 osim

njegcn·irn formama. Slicno

prirodorn iii sa otporom raz\oju.

dve praiskonske sile: Apsu,

tome, u persijskom rnitu aii iii

Znuj moze da prcdst~w lja

muski duh slatke vode i arnbisa.

zmaj nije irnao nikaknlg obzira

\ cliku psiholosku b.lrijeru

i Tjamat, zenski duh slane \'Ode

prerna ljudima, bio jc protin1ik

dobijanja pristup.1 bogatst,·ima

i haosa. Tjamat je bi la zrnaj

dobra i prezren od bogova

unutrasnjeg bica.

sa lavljom glavom, ljuspastim

Skandinavski mitovi pricaju

telom, perjanim krilirna,

o zmaju koji se skriva u jarni

C:esta mitska tcma je tema junaka koji napusta sYoju

oesNo Dva zmaja na jednom zidu u Kini odrazavaju verovanje da su zmajevi sposobni da rese sukob suprotnosti.

okolinu i nailazi na cudo\·istc

u dugom, zdran.im zi\·otu i

iii zmaj.1 na rubu pozn.1tog

\·clikom bog.1tstvu Kincski

svcta. On sc suoc.:n-a sa snagon1

n.uod naziv,1 scbc Lung Tik

mracnih sila i ubijajuci zrnaja

C:uan Ren, .. potomci zmaja'.

>

uspen. da sc pono\·o po\"CZe

k:incski zmaj, Lung. bofansko

>

sa zivotorn i sa licnim snag.un.1

jc st\aralacko biec, sirnbol car.1

>

kojc jc stckao Lcgcnda o

i c.uskog zakona i od kljucnog

s\·ctom Gcorgiju priea o

je uticaja n.1 kincsku kulturu

njcgovoj borbi Sa mocnim

Lung simbolizujc velicinu, moc,

s: >

N

0

zrnajcrn (.1hhjom) koji jc

dobrotu i bl.woslov i sadadace

dobrodusne figure \'clike vcstine

pustosio K.1padokiju ( L-Lrnasnja

s\·e prcprckc da bi postigao

i mudrosti koji ucc ljudc, dok su

Turska) U nastoj.rnju da sc

uspeh Intcligcntan jc, hrabar,

drugi rusilacka sib .

otarasi ovog cudovista, narod

plcmcnit, istrajan i pun cncrgije.

bcsc ponudio ncvinu princczu.

Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g

"'

ASTECKI ZMAJ Kecalkoatl je bio

Pjaz.1 iii .. ptica koj.1 jede ljude· plcmcna Ilini licib jc zmaju,

dobrodusni bog Asteka i Tolteka Tvorac ljudskog

Gcorgijc jc n.1pao zmaja, ubivsi

p . n c) ucio jc

g.1 kopljcm, spasao jc princczu i

mocim.1 zmaja da resi sukobc

koj.1 jc jcla

oslobodio n.uod od ugnjctaca

suprotnosti, cineci ga simbolom

pccini pokraj rckc Scjala je

pisu i upoznajuci ih

Njcgov primer hrabrosti koju jc

jedinstva

strah i napaL-bla je z.rt,·e koje

sa poljoprivredom

Zmajevi na lstoku imaju

bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw

Takoae je uveo

andeoske osobinc, lcpi su,

jc 1u kraju izmarnio iz pecinc

kalendar, muziku i pies. Bio je

pokazao u odbrani sbbih snazno sc podudarao s.1 hriscanskirn

0

tajanstvenim

buduci \ clika krilatJ zirntinja 111CSO

i ziveb

LI

qcdnostin1a, pa jc u XIV \·cku

dobrodusni i mudri. Za njih se

F'ogl.n ic.:t

on progbscn svctim zastitnikom

grade hramovi, obicno pokraj

ju jc ubio otron1im strclanu

Z\

ani l(.\,1tonga, koji

rnora ili reka, buduci da zmajevi

Ci pc\ c i Kvil.1jutc pricaju o

zi,·e u ,·odi i dadaju njom. Oni

\Clikoj ptici gron10\nici koja je

Vcls.rna. i'vlabinogion. zbirka

st\·araju teskc oblake punc

lepctom krila sh-.HaL:i vetron: i

Engles kc Crvcni zmaj jc amblcrn

\·clskih lcgcndi iz XII vcka,

oplodujuec kise. a povezuju

ciji poglcd jc palio rnunje . Njena

sadrzi pricu o borbi izmedu

sci s munjom i gromom,

omiljen.1 hr.ma bio je kit. koji

cn·cnog i bclog zmaja, koji

sjedinjujuci nebcsku kisu i

je bio prisiljen da bezi mnogo

simboliwje napadacke

zernlju

puta, da bi se n.:t kraju pon1kao

snagc Saksonaca. Zm.1je\·i su

Carska japanska porodica

sahranjeni u kamcni mrtvacki

n1di poreklo od kceri zmajskog

sanduk, sto prcdstavlja

kralja mora poznate kao

zauzdavanjc d\·e sile: \·ero\·alo

princeza Plodni Dragulj, od pre

d,1 njihovo z.1drz•n-anje stiti

12.5 gcnerJ.cijJ., a za careve se

Britaniju od invazije, a ova prica

\·erovalo da imaju sposobnost

simboliwjc spajanjc sudbinc

da se prct\·orc u zmajcve. Bi lo

SC

Kelt.1 i Saksonac.1

preko prcdacke loze, bilo preko sadasnjcg srodstva sa figurorn

!STOCNJAC!(l ZJ\!AJ

zmaja, zmajeve osobine snagc

S\·e sto na Dalckom istoku

i mudrosti pristupacne su

irna nekc vczc sa zmajcvima,

ljudirna

bbgoskn·eno je. Godina zmaja, koj.1 se dci;ava svake

Ai\.!ERICKI ZMAJEVI

Lh-anaestc godine po kincskorn

U indijanskim legcndama

kalcndaru, vcoma je naprcdna

postoje mnoga mitska stvorenja .

i oni koji se rode u njoj uzi\·aec

Neki arnericki zmajevi su

u rnorske dubinc

roda, civilizovao je ljude uceci ih da

poznat Majama i Kulkulkanima, kao i peruanskim Kviceima kao Gukumac

ooLE Kecalkoatl (levo), bog ucenosti, u borbi sa orlovskim bogom obnove, Kuauhtlijem

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU

> 0

DUHOVNE PRAKSE, MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL! iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI, A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE.

w

z < > N

w

> 0 c..

Sve svete tradicije imaju

ali na drugorn nivou oznacava

cerernonijalnog mesta ili se

sopstveni nacin povezivanja sa

ropstvo ljudske duse.

stavljaju u snopovima unutar

duhom i koriste razne sirnbolicke predmete u svojim ritualima i

Mnoge svete tradicije koriste brojanice kao porno( pri molitvi iii meditaciji

Za muslirnane, 99 bisera sirnbolizuju 99 imena Alaha

njega. Mavarski svestenici koriste boziji stap za prizivanje

ceremonijama Oni se obicno

(stoto ime poznato je samo

i odriavanje sustine boga ili

smatraju predrnetima moci i

Alahu) Molitveni konac je

duha. Stap drii svestenik ili se

ponekad su toliko sveti da su

poznat kao mi5aba ili suba,

pobode u zemlju . Kada ljudi zele

nevidljivi i nedodirljivi

a osim toga sto se koristi

da ispostave zahtev, sveti konac

za citanje Alahovih irnena i

se zakaci za boziji stap i vuce se

BROJANICE

atributa, predstavlja sredstvo

da bi skrenuo painju duha koji u

Uobii:ajene u mnogim religijarna,

koje pomaze parncenje

njernu pociva .

GORE

Budisticki molitveni tocak je, u stvari, rotirajuci bubanj koji sadrzi sveto pismo. Stavljanje tocka u pokret je simbolican cin.

DOLE

brojanice imaju bisere ili cvorove

molitava Hindusi i budisti

i sluie kao pomoc pri molitvi ili

koriste rnolitveni konac poznat

MOLITVENI TOCKOVI,

meditaciji. Broj bisera obicno

kao ma/a prilikorn kazivanja

ZASTAVE I KAMENJE

irna simbolicko znacenje, a konac

mantri ili svetih bajalica, u toku

Mnogo koriscen u tibetanskom

iii lancic takode je simboliean:

rnolitve ili rneditacije l 08 bisera

budizmu, molitveni tocak ili

na jednom nivou on predstavlja

budistickog konca odrafavaju

horlo, u stvari je rotirajuci

razlicite faze razvoja sveta

bubanj na kojern su ispisane

vezu izmedu ljudi i boianskog,

Katolicke brojanice obicno imaju

ili u njemu sadrfane molitve,

l 65 bisera koji se de le na l S

odlomci iz neke svete knjige i]i

nizova sastavljenih od po deset

ceo svitak. Kao sredstvo svete

rnalih i jednog velikog bisera .

sile, stavljanje tocka u pokret

Broje se izgovaranjem rnolitava:

uspostavlja kontakt izrnedu lica

svaki rnali biser predstavlja

koje se rnoli i nebeskih bifa On

Zdravomariju, a svaki veliki

se okrece u srneru kazaljki na

Ocenas.

satu dok se citaju rnolitve. Velike

SVETI STAPOVI

ispred budistickih svetilista vrte

rnolitvene tockove postavljene Neke kulture koriste stapove

hodocasnici dok obilaze sveto

za povezivanje sa bofanskim

mes to

U indijanskoj tradiciji prave

Kamenje i zastave takode se

se specijalni stapovi za citanje

koriste za citanje molitava, a

molitava od obojenog drveta

ispisano karnenje je uobicajena

i ukraseni perjem, koncern

slika duz hodoeasnickih puteva

i drugirn stvarima. Oni se

na Tibetu . Molitvene zastave

ponekad postavljaju oko granica

nastale su u Kini i Indiji, ali su

DESNO Tablica

Od kamena mani", na Tibetu, u koju je upisano, "Svi pozdravite dragulj u lotosu'; sto se odnosi na cistu savest

postale i sliko\·ita karakteristika

obezbedi\·ale plodnost svetog

tibetanskog krajolika. Ljudi

duvana, pa tako i napredJ.k celog

ispisuju s\ojc muke na p.ucicima

plemcna VranJ.

platna kojJ. bee na drveee iii ih \·esaju o konopac da bi vetar

SVECNJACI

0 $

odu\·J.o ncvoljc

Svccc i s\·ccnj;ici su svcti

rn

I-.:.ao dco prirodnog pcjzaz,1,

predmeti u mnogim tradicijJ.ma .

kamenje se Ln-eliko smatra

Oni su osvetlja\•,1li grcke i

svctim prcdmetima i ccsto je

rimskc hramo\·e, pojadjujuCi

pcn·ezano s mitom i folklororn:

se u k!J.sicnoj umctnosti da

u Kini i J.1p.111u se sm,1tralo da

bi predstavljali poboinost

SC

lepo rccno kamcnje iz[d:e u

i sveti obred. J. koriste se

zmaje\·e, ,1 specijalni kamcnovi

nJ. hriseasnkim oltarima i u

su se koristili d,1 prizon1 kisu iii

budistickom obredu U l\!eksiku,

da doncsu sinovc icni. U Ncpalu

svccnjaci ''drveta zivota" spajaju

i Tibetu kamcnje mani, sa

prcthriseansku simboliku sa

molitvanu ispisJ.nim na njemu,

slikama A.dama i Eve i zmijom

ugraduje se u hramove i kuce i

znanjJ., dok se smrt moze pojaviti

duz stJ.z.1 i prolaza. a \·erovatno

kao skelet u "granam,1" MenorJ.

ih imJ. na hiljadc

jc sedmokraki svecnjak koji

U zapadnoj Africi s\·cstcnici

simbolizuje jcnejsku \·eru

boga grmljavine,Jorube, nose s\·eto kamenje za koje se

AMAJLIJE I TALISl\!ANl

t,1lism,rni sc ponekad ispisuju

smatra cfa je iust:ilo od munja

Anujlija je mali predmet iii

ne\·idljivim nustilom iii "pismorn

U kcltskoj tr.idiciji, okruglo

komad nakita za koji se \'eruje da

duhova. tako da mogu da ih vide

L1mcnje s rupom u srcdini

poseduje magijsku iii bofansku

s,uno duho\i U Jap.rnu, talismani

(poznato kao sveto kamenje)

moc; predmet na kojem je

pozn,lti kao

korisceno jc u obredima

ispisano. neka baj,1lica poznat je

s n,1111erom cb donesu srecu,

isceljenja i plodnosti - smatralo

kao talisnun Smatra sc da obe

prnchju sc iii chju u hramo\·im,1

stvari povezuju ljude sa silama

sin to\ ere: obicno su u pitanju

drugoga sveta koje predstadjaju

kom,1dici papira sa imenom

se dace rupa zarobiti zlc duho\·e.

l\!EDICINSKI SVEZANJ

L

olicavaju duh te zivotinje, U Kini,

U starom Egiptu. mumije su

gofu, koji se izraduju

bozanstva U isLunskoj tradiciji

lndijanci koriste specijalni

pokrivane ,11najlijama izradenim

uobic,1jen talisman je taviz,

fisek u kojem se nalaze sveti

od zlata, bronze iii kamena

kamcn,1 iii mctJ.lna plocica SJ.

prcdmeti kao sto je kamenje,

da bi obezbedile besmrtnost

z.1pisom iz Kurana.

trave i ,unajlije Poznat kao

pokojnika; balegar, Horovo

medicinski sveianj, moze biti

oko, lzidin pojas i ank (simbol

za licnu upotrebu iii ga moze

zivota) pojavljiv,1li

koristiti samJ.n. Ponekad je onj

amajlijama koriseenim zo. zastitu

svehnj kolektirno predstavljanje

iii za sticanje osobina kao sto su

dul10\·ne snage i kohczije

\'italnost iii mudrosL Popularna

plemena Tokom ceremonija

hinduska amajlija je vifoupada,

bacio Mojsije. Njegovih sedam

plemena Vrana, medicinski

slika otiska stopalo. boga

krakova simbolizuje planete,

svehnj se otvarao i iene su

Visnua, U indijanskoj tro.diciji,

dane u nedelji i sedam nivoa

plesale s koiama lasice da bi se

za zivotinjske amajlije kao sto

stekle natprirodne moci koje su

su medvede sape smatra se da

SU

SC na

MENORA Sedmokraka menora (svecnjak) datira iz vremena izgona Jevreja iz Egipta Prema predanju, on je nastao od zlata koje je u vatru

raj a

lndijanski medicinski svezanj je fisek koji sadrzi svete predmete moc:i Ovaj fisek sadrzi duvan

GORE

0LTARI I SVETA MESTA Rec "oltar" dolazi od latinske

svete aktivnosti: u hrisc,rnskoj

reci ,1ltus. sto zn,1ci "visok",

tradiciji prelazne s\·ecanosti

i opisuje podignuto mesto

ili prosLn-e kao sto

So se moze koristiti za zrtvu kao simbol zemlje, a isto tako i kao simbol sopstvenih osobina ocuvanja zivota.

Paljenje tamjana stari je obredni cin posvecenja, pri cemu dim cesto simbolizuje putovanje duse prema nebu

svadbe

kojc cini ccntar svetog obreda

i sahrane, odvijaju se pred

i bogosluzenja Obicno se

oltarom Tradicionalno, oltari su bili

podize unutar gradevine ili

GORE

SU

TRPEZA BOGOVA Hiljadama godina traje tradicija ostavljanja hrane i pica na oltaru za bogove. Ponekad se hrana i pice blagosiljaju pred oltarom, a

prostora posvecenog nekom

mesto ±rtvon.nja Najraniji oltari

bohnstvu, iako neki oltari

su bili otvoreni prema nebu, pa

zatim se daju narodu u cinu bogosluzenja. U hriscanstvu je rec o hlebu i vi nu svetog

nisu t!ksni nego se postadjaju

se dim sp.1ljenih irtava dizao

pricesca, koji se daju prilikom

za narocite cerernonije i onda

prema bogovima; tek kasnije su

liturgije posvecene uspomeni na Poslednju veceru U

se razmontiraju. Svetilista

zatvoreni u hramo\·e saaradene

takode obezbeduju farista svete

u cast narocitih bo:bnstava,

akti\·nosti, J. variraju od malog

ali \'CZJ. s ntrom i dalje ostaje

udubljenja koje sadrii neku vrstu

Na Filipinima se kao ht\·e

"

hinduskoj veri, zrtva je poznata kao prasad i obicno je neka vrsta slatkisa. Druge tradicije koriste stvari kao sto su venci cveca, novae, upaljene svece, zapaljeni

svetog predmeta (kao sto je kip)

koriste knjige od palminog

do mesta hodocasca Sva sveta

lisca, a pale se na kamenim

mesta, bilo da su prirodna ili

oltarima (batong buhaj), dok

izgradenJ., simbolizuju nacine

se svece i tamjan stavljaju rJJ.

po\·ezivanja sa duhom i irnaju

oltar u mnogim tradicijarna,

Kini se bofanstva predaka

duboko znacenje i rnoc.

simbolizujuCi pros\·etiteljska i

pojadjuju

onostrana svojstva vatre i dima .

Hriscanski grob, s,1 nadgrobnim

SIMBOLIKA. OLTARA

Indijanci cesto koriste duvan (za

spomenikom i zrt\·ama cveea,

Oltar na malom planu

koji veruju da je s\·eta trava), J.

takode je jedna nsta svetilista

reprodukuje cclokupnu svetu

ponekad i so. kao :lrtvu na oltaru

tamjan iii molitve

tradiciju koju predstavlja. a

flJ

kucnim skrinjama.

SVETINJE U PRIRODI

moze se cak posnutrati kao

SVETILISTA

U tradicioiulnim drust\·ima u

rnikrokosmos s\·emira . Ponekad

U mnogim kulturama s\·etilista

kojinu su ljudi blisko povezani

se o njemu razmislja kao o

SU

duhovnorn centru sveta, pa je

pojavljuju se pokraj puteva,

da budu u samoj prirodi

njegovo sirnbolicno znacenje

u kucama, u prodan1icama i

Prakticno sve karakteristike

svakodnevni deo zivotJ.,

J.

s prirodom. sveta mesta te±e

SASVIM GORE

srodno drvetu sveta ili kosmickoj

kancelarijama, kao i u svetirn

prirodnog pejzafa povezuju se

planini Oltar moze simbolizovati

oradevinama U rnnoaim D D

s nekom vrstom svete tr,1dicije

vrerne i mesto na kojem je nek,1

hriscanskim zemljama

Postoje S\'ete planine, reke i

licnost postala s\·eta ili je izvela

uobieajeno je videti svetilista

jezera, pecine, kanjoni i krateri,

sveti cin. Kao sto je ognjiste

pokraj puta posvecena Devici

kao i drvece i surne Pbninu

centar kuce, oltar je hri5na tacka

Mariji iii nekim s\·ecima, dok

Fudzi, ugaseni vulkan i najvecu

su u Indiji, Kini i Japanu kucna

japansku planinu, slave i budisti i

s\·etilista posvecena raznim

sintoisti, pa je ona mesto rnnogih

bofanstvima da bi se dobio

liramo\·a i svetilista

njihov blagoslov. Na slican

dnu svog kratera. U starom

nacin, lari i penati, kucni bogo\·i

Egiptu Nil je bio s\·etinja, a to je i

primeri To mogu biti i licne stvari, kao sto SU mirisi i slatkisi

starog Rima, bili su slavljeni

danas kod nekih africkih naroda,

Na zapadnoafrickoj obali, svetilista Mama Vate, vodenog

svakodnevnim molit\·ama i

dok je jezero Titikaka. naj\·eee

du ha, obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i

:Zrtvama.

UKRASI OLTARA I SVETILISTA Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar iii iznad njega, a svaki predmet postavljen na oltar ima simbolicko znacenje - svece, cvece i tamjan su tipicni

stvarima koje su vezane za vodu, kao sto su ribe i vesla.

C:ak i na

slatkorndno jezero u Juznoj

Svetiliste moze da slavi

Americi, bilo sveto za Inke, koji

uspomenu na pokojnike: u

su verovali da se bog Virakoea

SVETE PLANINE Planine SU znacajne U taoizmu kao sredstvo preko kojeg ljudi mogu komunicirati sa besmrtnicima i sa praiskonskim silama zemlje Taoizam ima cetiri svete planine· Tajsan, Hengsan, Huasan i Songsan

digao iz njega da bi stvorio sunce, mesec i zvezde. Za australijske urodenike, Uluru - mozda najpoznatiji monolit na svetu - predstavlja sveto mesto Vremena sna Ogromno Zmijsko brdo Ohaja je svetiliste koje su izgradili Indijanci; ima oblik zmije i verovatno je povezano sa

gr.1dc

S\

etc grade\ inc oko kojih

tibct,rnskih budist.1. Njcn nazi\,

slavljenjem zemlje kao bozije

su izrast.1li gr.1do\ i V.u.l!usi

koji zruci "i:ista zemlj.1·. poticc

majke

n.1 ob.1Lm1a G.111g.1 n.1jsn~tiji

od mitskog brda Pot,1!.i u lndiji.

U Evropi, mesto na kojem se

je indijski gr.1d, s.1 hr.rn10\ inu

rncst.1 kojc otprilikc odgcn .n.1

i f"11at.111u koji se prostirn

r.ljLI i bor.l\·istu Bodisat\c

je bilo sveta foma, kao sto je

LIZ rekLI LI duzini od 6km Na

:\\a lo kites\ arc, L:ija jc [hL1j

slucaj sa Apolonovim hrarnorn

ccntr.1lnoj \isiji_l,l\c, koj.1 sc

Larn.1 inkarn.lcij,1. U ll\Oj p.1lati

u Delflma u Grckoj, a hrastovi

zo\e Borobudm (sto zn.1ci hr.lm

sc n.1lazc grobnice prcdasnjih

lugovi bili su sveti za Druide .

bczbrojnih Rmb ) mlazi sc

D.1!J.j Lm1.1, od kojih jcdna od

nalazi Sartrska katedrala nekad

Adfantske pecine u Indiji su

n.1j\cec budisticko S\ ctilistc n.1

n.1jvclii:,rnstvcnijih im.1 rnasi\ni

hrarnovi u steni useceni gotovo

S\Ctu . Put prcma \rhu n.1pr.1\ ljcn

zlatni spomenik i divnu rn.1mhlu

vertikalno iznad fomovite urvine

jc kao hodobsnicka stn,1 koj.1

oblozcnu sa prcko 20 hilj,1cb

sa stepenastim vodopadima; ove

sc krcfr u smeru kaz,1ljki s.lt.1. pri

biscra

pecine imaju pet budistickih

ccrnLI s\,1ka 1,1\,111 predsta\lj.1 \isi

hramova i 24 manastira.

niYo dL1ho\l10g iskust\ a

Meteorski krater kod Flegstafa,

Ima mnogo prirncr.1 Lb su S\·ct.1

Velicanstvena palata na Tibetu, Potala u mesto je hodocasca tibetanskih budista i nalazi se na jednoj od tacaka sveta

GORE

ogromni metemski krater kod (Arizona) sveto je mesto i\Javaho

GORE LEVO

CRKVE USECENE

Arizona, koji je dovoljno

rncsta jedne kulturc prisn1jcn.1

U STEi\IE

dubok da moze da se izgradi

od nckc drugc kultme . Efes u

Jedno od

pedesetospratnica, smatra se

Turskoj jc nckad bio poznat

hriscanskih mesta

svetilistem plemena Navaho, kod

kao ccnt.H magijskih i okultnih

hodocasca je Lalibela u

cijih pripadnika vlada uverenje

\ estin.1, .1 njcgcn hr.1rn Artcrnidi,

da je ovaj krater stvorio plameni

boginji mcscca, n,1\ odno jc bio

XIII veka, crkve usecene

zmijski bog. Kanjon C:ako u

rujYccc od scdam cuda st.uog.1

u stene ukopavaju se duboko i,

Nju Meksiku bio je boraviste

S\ eta Posto su hrisc.111i razorili

Anasazija iii "staraca", predaka

hr.un,

O\

iz XII i

o mes to jc Ycz.1110 za

i tunele,

naroda Hopi i Zuni . Sadrii

Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC

1

kruine odaje poznate kao kive.

\ cko\ im.1

u brda, dovodeci

SVETE GRADEVINE

Potala u Ljasi, S\eta jc rezidcncija

Ova mreza svetih

Kako su drustva postajala

( trcnutno prognanog) D.1l.1j

je osmo svetsko

slozenija, ljudi su pocinjali da

Lune, i mcsto hodocasc.1

Vclika p.11.ita zbtnog krcn .1,

1ijugavo se

taj11ih kripta i

---"!'

ALHEMIJSKO PRETVARANJE > 0

alhemija - narocito teorijska

gde se sastaju telo, dus,1 i

veza sa zlatom i dugovecnoscu

duh. direktno po\ez;rn sa

bila je poznata u staroj

:::::i

0

< w

z

elemcntima, zvezdama.

Kini i Indiji Ovaj proces sc

planctama, mcsccom i sunccm,

opisuje koriscenjem celog

koji sc svi sh\·,1taju tako da se

bogatst\'a simbolike koja potice

oglcdaju unut,lr sv,1kog co\ck.1

od astrologije, astronomije.

kao ··kosmicke duse ·

mitologije i rane nauke.

< >

S L\fB 0 LI(: KA KART A

N w

> 0

Alhemicari na poslu, u rukopisu iz XIV veka Procesi pretvaranja koje su oni koristili u svojoj naucnoj praksi (ovde je rec 0 destilaciji) postali su simboli psiholoskog i duhovnog napretka GORE

K,ul Gusta\· Jung jc snutrao

MU DROST

alhcmiju korisnom simbolickom

Filozofija iz,1 alhemije direktno

kartom unutrasnjih iskusta\a

je pcn-czana sa ucenjima

On je dovodio u

\"CZL1

rnlicite

Herrnesa Trisrnegistusa

faze alhcmijskog postupka sa

(""Hermes Triput-naj\·eci ),

fazama kroz koje prolazi co\ ck

koji je opisan kao vcliki ucitclj

kada dobija analiticku tcr,1piju.

i davalac mudrosti. lspostJvlja

Jung jc cesto koristio terrnin

se da je on pokusaj ujedinjenja

unus mundus koji jc posudio od

grckog boga Hermesa, koji je

srednjcveko\"11ih ,1lhemicara. To

vodio duse u podzemni s\·et

je opis dozivljaja ··jednog sveta"

i prenosio poruke bogo\·a, sa

u kojcm se tclo, dusa i duh

egipatskim bo:Zanstvorn Totom,

pojcdinca svesno sjcdinjuju sa

zastitnikorn ucenja i magije

kosrnickom dusom.

Alhernija je filozofija i praksa

Hermes je predstavljan sa

koja obuhvata i nauku i

kriL1tom kapom i sandalama,

:\.LHEMIJSKO

misticizam. Ona je uticala na

noseci krilati stap omotan sa

P RET VAR:\NJE

raznij moderne hemije, pa i

che zrnije Njego\·i atributi

Alhcmijski proccs, t,1kode

na razvoj rnoderne dubinske

su simbolizovali povezi\·anje

poznJt kao opus magnurn iii

psihologije Alhemicar uocava

donjeg sveta sa materijalnom

"\·eliko delo". u sustini je proces

direktnu vezu izmedu rnaterije

stvarnoscu i nadpersonalnim

promene iii pretvaranj,1. koji

i duha i izrnedu organske i

"krilatim letom": on je, u sustini,

moze da bude fizicki, psiholoski

neorganske prirode Najpre zaceta kao proces

bio posrednik izmedu svetova

iii duhovni Cilj alhemije je

Za Hermesa Trismegistusa se

prctvaranje osnovne supstance

slican formentaciji, u kojem

govorilo da je au tor \'ise hiljada

u visu. To sc moze slwatiti

obicni metali mogu da se

tekstova o nauci, filozofiji,

kao promcna osnovnih metala

pret\·ore u zlato iii srebro,

okultnirn i drugim temama koji

u zlato ili kao pretvaranje

alhemijski proces je postao

su sazimali sn1 mudrost starog

najosnovnije ljudske svesti i

analogija psiholoskog i

S\'Cta.

iskustva u duboki uvid .

duhovnog preobrazenja

Hermeticka filozofija

Rezultat alhemicareve

koncentrise se na meduodnos

posvecenosti

nalaze se u zapisima iz starog

rnikrokosmosa i makrokosmosa,

Egipta Ova vestina se raz\•ila

koji je sadrzan u ideji "kako

bio je izrazen kao lapis philosoplzorum iii ··filozofcn·

Najranija pominjanja alhemije

GORE Alhemijski simboli za zivu (sasvim gore) i za sumpor (gore)

HERMET!CKA

O\'Om

proccsu

u staroj Grckoj i u arapskom

gore tako dole", i na tome da

kamen", "unutrasnje blago"

svetu, vracajuci se u hriscansku

sve stvari poticu od "jednog"

iii stanje savrsene harmonije

Evropu preko ma\·arske Spanije

Primenjeno na alhemiju, ovo

simbolizovano ispravnim

tokom XII veka . Medutim,

znaci da je ljudski rnikrokosmos,

mesanjem sumpora i zive (za

Svi alati, sastojci i naucr1i procesi u alhemiji imaju sopstveni znak iii simbol DESNO

koje su alhemicari verovali da

suocava sa osecanjem krivice,

su glavni sastojci svih metala).

beznacajnosti i bespomocnosti

Alhemija je takode povezana

Kako se eliskir zagreva, sledeca

sa procesorn produfavanja

faza je albedo ili "beljenje",

iivota i teinjom za besmrtnoscu

tokom koje rastopljeni metali

stvaranjem "eliksira zivota" ili

pocinju da se prespajaju u

"pijaceg zlata".

cistiju formu

)>

r

:::r:: m

en 7'

0

u psiholoskom

smislu, ovo predstavlja svitanje

< )>

FAZE RADA

tokom kojeg se depresija povlaci

:0

Prima materia je sirovina

i zivot pocinje da se vraca .

z

alhemijskog procesa, prvobitna

Zavri;na faza velikog rada naziva

m

materija koja prethodi podeli na

se rubedo ili "crvenjenje", a

)>

cetiri elementa - vodu, vazduh,

analogna je izlasku sunca . Ovo

zemlju i vatru. U ovom sirovom

je tacka velikog intenziteta

Herrnesa, boga intelekta i

Stan ju prisutne SU SVe zivotne

u kojoj suprotnosti pocinju

komunikacije, i Afrodite,

suprotnosti. Prima materia

da se sjedinjuju u coniunctio

boginje culnosti i ljubavi. Ovo

odgovara psiholoskom stanju

oppositorum ili "svetom

herrnafroditsko jedinstvo

minimalne svestL

vencanju", koje rezultira

predstavlja praiskonsko stanje

filozofovim kamenom.

ljudskog roda, pre pada u svet

Osnovna sirovina se drzi u atanoru ili pecnici koja se sastoji od jajolike staklene posude koja

suprotnosti. Ono se olicava u SVETO VENCANJE

filozofovorn kamenu, nekoj vrsti duhovne cvrstine.

se zagreva na vatri . Ova pecnica

Glavni simbol alhemije je

simbolizuje eoveka u cijem se

sjedinjenje kralja i kraljice u ·

telu povezuju dui;a i kosmos.

vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje

Ona moze da predstavlja i

simbolizuje vencanje sumpora

ritualizovani prostor u kojem

(musko) i zive (zensko) ili sunca

su sadrfani svi preobrazenjski

(duh) i meseca (du5a). Alhemija

procesi. Vatra predstavlja

pretpostavlja da se ljudi nalaze

oplodujucu silu koja stoji iza

u stanju haasa i nesloge, buduCi

procesa pretvaranja Vazduh iz

da su izgubili vezu sa "Edenom",

mehova alhemicara potreban je

praiskonskim stanjem

za paljenje plamena i za sirenje

zadovoljstva. Slika svetog

procesa. Toplota u posudi

vencanja odnosi se na obnovu

odgovara prirodnoj vitalnoj

ove celovite prirode spajanjem

energiji za koju kaiu da postoji

glavnih sila u narna.

u svim stvarima. Faza nigreda ili "crnjenja"

Vencanje kralja i kraljice odgovara i predaji nafoj

je faza u kojoj se sirovina

hermafroditskoj prirodi, koja

rastapa u crnu tecnost Ovo

je predstavljena figurorn

simbolizuje rano budenje

po la musko pola zensko .

svesti, a vezuje se i za arhetip

Hermafrodit sirnbolizuje

ranjenog iscelitelja i za pocetak

postizanje intuitivnog uvida,

isceliteljske snage Nigredo

nasuprot jednostranoj

moze da predstavlja depresiju

snazi racionalne spoznaje i

kroz koju eovek pocinje da

diskursa. Termin hermafrodit

preispituje svoj zivot i da se

je spoj imena dva bofanstva;

ooLE Alhemijska nauka poseduje celo bogatstvo sopstvene simbolike, gde svaki element i proces dobija sopstveni znak, ali ona ima i veliku tematsku simboliku, koja je ukorenjena u nacinu na koji su alhemicari gledali svet i istrazivali mogucnosti njegovog menjanja

LAVIRINTI < 2

>

Lavirint je simbol zivota koji

svet. Druga cngleska rec za

SREDNJOEVEKOVNI

se tumaci na razlicite nacine

lavirint. "rnaze" (meiz), potice

CRTEZI

0

kao ncsto sto predstavlja glavne

od staroengleskog ameizan sto

RimljJ.ni su razradili nstu

::::J

duhovne i psiholoske brige

znaci "zbLlniti"

sa krivudavim, spiralnim i

0

OBLICI LAVIRINTA

radeci ih kao mozaike na

kreativno iii obredno rnesto koje

Lavirint je "jednosmeran": ima

zidovima i podovima Kasnije

odraiava nase osecanje neznanja

samo jedan put koji se s,wija

je on1 nstu Ln·irinta us,·ojib

i dezorijentacije dok prolazimo

i naea, ali na kraju do,·odi u

crkva: najstariji poznati primer

kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI.

centar.. "Visesmerni" lavirint

datira iz IV veka i nalazi se

Lavirint graficki predstavlja vezu

moze da ima vise pute\·a, a zbog

nJ. podu bazilike Reparatus

izmedu svakodnevnog zivota

toga i slepih ulica. Pn·i primer

LI Orleans,·ilu, Alzir Crkvcni

i donjeg s\·eta, naseg svesnog

lavirinta dezorijentise, ali drugi

la,·irinti su postali uobieajeni

biea i nesvesnog iii kolektivnog

dezorijcntise i tcra vas da se

u IX veku, a crtezi su bili

nesvesnog, i na.Se s\·esti u

osecate potpuno izgubljeni.

dovoljno veliki dJ. se po njima

Kao simbol "prolaska", on jc

w

z < >

serpentinskim obrascima,

svih kultura koje ga koriste

< t/)

GORE

Klasican oblik lavirinta

N w

> 0 0..

budenju i proccsa snevanja

Labris, sekira koju zakrivljene ostrice povezuju sa mesecom i sa korenom reci "lavirint"

GORE

lavirinta jeste "trokruzni"

hodocasea iii pokajanja bili

majcinu utrobu i grobnicu, a nit

crtez, ali arhetipski obrazac

izlo±eni u ladama francuskih

koja nam pornaze da pronademo

je "kritski ·iii "sedmokru:Zni

katedrala: najpoznatiji la\·irint je

put predstavlja svest koja jc

Ia,·irint. On ima sarno jedan ulaz

konstruisan u Sartru oko l 230.

potrebna da prodemo kroz zivot.

i jed.rn put do centrJ. l\[oze da

godine. Sestolaticni cvet LI svom

bL1de kvadratni iii kru:lni i irna

sredistu predsta,·lja rascwtano

Stari koren "lavirintJ. .. je ··Ia', sto znaci "karnen", odnoseci

Ova moderna slika prikazuje savremeni kosmopolitski zivot kao lavirint (a deluje i kao kola komjuterskog cipa)

DOLE DESNO

Ovaj klasicni italijanski crtez lavirinta primer je jednosmernog lavirinta

hoda, bL1dL1ci da su predmeti

Najjednostan1iji oblik

Clvaj stJ.ri simbol predstavlja i

· ga u Enopi. severnoj Africi,

i isceliteljsko jedinstvo muske

se na nesto cnsto i na zernlji.

Indiji, Indoneziji i u Severnoj i

(Hrist) i zenske (i\!arija)

Labris je dvostruka sekira sa

Juinoj Americi. Gotovo svaki

energije.

!(rita, cije dve zakrivljene ostrice

drevni lavirint sledi ovaj plan

Krajern Srednjcg veka

simbolizuju mladi i opadajL1ci

Pronadeni su i klasicni lavirinti

razvio se novi oblik lavirinta

mescc, a u sredini svake ostrice

sa 11 do 15 krugova, kao sto

LI bastama i palatarna Evrope.

slika je cetvorokrakog krsta .

je jedanaestokru2:ni lavirint

Nju cesto dr:Zi boginja koja

sacinjen od \•clikih oblutaka

CLIVJ. u!az

Vizbiju, Svedska

Chi lavirinti, sacinjeni vestirn

DOLE

LI

lavirint iii

ll

donji

ll

potkresivanjem biljaka, imali su mnogo pogresnih skretanja i slepih Lllica. "Jednostavno povczan" lavirint. iako je slozen, ima ncprekidan zid i moguce je hodati drzeCi se stalno jednom rukorn za zid U XIX veku formirani su "visestruko po,·czani .. lavirinti sa ostrvima u sebi, koje nije bilo rnogucc resiti rnetodom "ruka na zidu"

SVETO PUTOVANJE U DONJI SVET Rani lavirinti su bili mape koje su pomagale prelasku duse u donji svet posle smrti . Stari

l..wirintski plcso\·i i obrcdi

>

<

prikazivali su krctanjc izmedu zi\·ota i smrti, kroz vrata groba

z

u rnajku zcmlju Najstariji zabelc:Zcni lavirint opisao je Hero dot u V veku pre n c, a sagradilo ga jc 12 egipatskih kraljcva kao spomenik scbi pokraj velikog vcstackog jezera lz jcdnog zida la\ irinta dizala se piramida, koja je imala nadzemni

u HcUJO\cru, Ncmack;i, i LI trista

i podzemni nivo Ona je cuvab

godina stcuom la\·irintu u Safron

krugovcl koristi se bo rnotiv na

tela dvanaest krc1ljcva i grobnice

Vc1ldonu. EnglcsL1, od1L1\'an je

korpcrnu koje su tbli pripadnici

svetih krokodila

obrcd u kojem jc u sredini stc1jala

nc1roda Pima u Arizoni, a on

dcrnjb, a ch cl mladica

prcdstadja i pccat pinunskog

JUNACJ(O PUTOVANJE

SU

juril.1

ch jc pro1udu

plcmenskog sa\·etcl. Onj model obicno ima L1laz na vrhu i

Najcuwniji lavirint jc la\·irint kralja !v[inosa u Knososu na

Petostruki Ll\·irint sa devet

PUTEVI SPASENJA

snutra se cL priknuje junacko puto\ anjc LI utrobu

GORETezej drzi konac kojim je odrzavao vezu sa spoljnim svetom, a koji mu je dala Arijadna. Ovaj mit prikazuje Tezeja kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje zverske aspekte sopstvene prirode kao i prirode Minotaura. Zato lavirint posiaje simbol inicijacije i ponovnog roaenja

Kritu, koji se povezuje Scl mi tom

Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc

o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om

hrisccrna den clo je do promcnc

bib znnorn Minotaur Tezej, sin

simbolickog nucenja. Ccntcu

piedstcl\ lja

atinskog krc1lja Egeja, zavetovao

nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl

formc i nalazi sc u Indiji Zasnin

se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi

smrcu ili sa cm1ovistem nego

sc na trostrukom centru pre

okoncao placanje prisilnog danka

jc prcdstc1\ljao spc1senjc, pri

nego na L1obicc1jcnom krstu, sa

kralju l\!inosu. Minosova kcer

ccmu je Lffirint bio put kroz

spiralom u sredini, i smatra se da

Arijadna zaljubila se u Tezeja i

zamrscnost gresnc ljudske

simbolizL1je rad.:inje, trasiranje

dala mu je klupko zlatnog konca,

prirode Simbolicno hodocascc

pL1tc1 za ncrodcno detc kroz

Dodavanje

ciji je krclj

ili pobjnicko puto\ mje kroz

l.:i\ irint matericc. U indijskom

trece dimenzije

sibzio u lavirint. Tezej se sL1ocio

lavirint moglo se propisati za

spevu l\L1hablnratc1, cc1kr
donosi nove

s Minotaurom u centru L:n·irinta,

grcsnikc koji su bili prcsbbi

Lffirint je ncizost.:in10 kru:lna

nivoe slozenosti

ubio g~1 i natio se Arijadni

ch krcnu

forrn.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je

prateci konac.

srednjevekovni monasi mogli

OIU

drza\a dok je On

Ovaj mit ima nekoliko simbolickih brakteristika:

JU

dLIZC hodocasce, cl

su hochti crkvenim lavirintinu tokom kontemplacije .

"prodor" u lavirint, dozivljaj

C1kra\ijuski Livirint C\

olucijLI klasicne

izmislio carobnjak Drona. Hopijski lavirinti iz XII nka,

VISESTRUKE OIMENZIJE

plana lavirinta, omogucujuci kretanje izmeau nivoa preko mostova

koji sc nalazc u Arizoni, javljaju

iii stepenista.

se u dve forme. Forrna Tapu'at

Teorijski je moguce neprestano dodavati

OPLODNJA I RODENJE

asocira na bcbu savijcnu u utrobi

Llnutrasnjim cudovistem i

ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti

ili novorodence smesteno u

njegm·o ubist\·o i re5enje lavirinta

n1h-u, a njegov centar zensku

majcinom krilu; ulazni i izlazni

izbacuje iz carstva

koje simbolizuje konac, a koji je,

jc1jnu cclijLI ili nutericu,

put sugerisu pL1pcanu vrpcu

svakodnevnog

u stvari, zivotna nit koja spaja dva

sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje

i rodni bnal. Druga forrna

zivota. Programeri

S\'Cta, gornji i donji, Sa

110\'C nade, zivOtcl i mogucnost

je okruglija i simbolizuje oca

kompjuterskih

ponovnog rodenja Ova tema je

sunce, koji daje zivot. Ova forma

principa predstavlja jos jednu

po1·ezana s puto1·anjem u majku

predstavlja putonnje kroz zivot,

temu. Mit o TezejLI i Arijadni

zemljLI i LI donji s\·et, povczujuci

cl moze da prikazuje granice

"junacko putovanje"

opisuje zlatnu nit izrnedu

t~1ko teme zivota, smrti. plodnosti

hopijskih teritorija

u kuci igraca

muskarca i zene U lavirintu Rad

i rodenja

dezorijentacije, sL1sret sa

S\'CSCU

Odnos izmedL1 muskog i zenskog

dimenzije lavirintu, ali ih to onda

igrica koriste visedimenzionalne lavirinte da bi stvorili

MANDALE I JANTRE Sanskritske reci "mandala"

se sve vraca. Iako su simboli koji

pahulja snega iii suncokret. Cak

i "jantra" znace "krug" i

se koriste na rnandali specifkni

se i prirodne formacije u pejzazu

0

"instrument", a opisuju sematske

u zavisnosti od kulture, njena

uporeduju sa rnandalama

I ::J

slike cija je svrha da predstave

prvenstvena svrha je da dovede

Planina Kajlas, jedan od najvisih

i da doprinesu duhovnom

misao do rnesta tisine i praznine,

vrhova Himalaja, irna cetiri

iskustvu. Iako ukorenjene u

oslobadajuci je iluzija trajnosti

izrazite strane okrenute prema

sveta predanja lstoka, mnogi

u svakodnevnom svetu da bi

severu, jugu, istoku i zapadu,

aspekti n jihove simbolike deluju

iskusila nadpojavnost.

>

0

< Vl LU

z < >

arhetipski, a imaju razliCito

N LU

> 0 CL

Tradicionalna hinduska

ruho sirom sveta Obrasci

mandala je kvadrat koji je

mandalom, svetim krugom iz

nalik rnandalarna pojavljuju

podeljen na manje kvadrate

kojeg izviru cetiri svete reke

Kao sto predstavlja sliku

(Ind, Satledz, Bramapu tra i

konternplacije, ona je i model

Gang) kao cetiri paoca vecitog

indijanska, keltska i hriscanska.

za tlocrt hinduskih hramova:

tocka

Oni se takode pojavljuju

centralni kvadrat je Brarnino

u snovima i u spontanim

mesto i sadrzi odaju koja

se u prirodi kao i u tako razlicitirn tradicijarna kao StO

GORE TalasiCi

koji nastanu kada se baci kamen u vodu cine jednu vrstu mandale.

Obrasci mandala javljaju se u prirodi, kao sto je slucaj sa koncentricnim krugovima na ovom deblu drveta

SASVIM GORE

Mandale su sredstva meditacije u duhovnim tradicijama kao sto je budizam Ova mandala iz Tibeta koristi se kod vadzrajanskog dragulja iii tocka munje DOLE

i uporeduje se sa ogromnirn dijamantom. Budisti je smatraju

SU

I na nivou makrokosrnosa i na nivou rnikrokosrnosa, mandale

zvrljanjirna i crtezima, sto je

predstavlja majcinu utrobu, sveti

kao da predstavljaju univerzalni

navelo Junga da kaze da je rec

deo hrarna

obrazac zivota: Zemlja se vrti

o poku5aju ocuvanja psihickog

altar..

reda i o sirnbolici procesa individualizacije UCENJA MANDALE

ll

kojern je srnesten

oko Mlecnog puta dok se celije

Tibetanski budisti prave

elektrona svih zivih biea vrte

rnandale na srnotanirn platnirna

oko centralnog jezgra C:ak je i

zvanim tang-ka Ove rnandale

ljudsko oko jedna vrsta mandale .

- su obicno pravougaone slike

Bas kao sto se duga stvara sarno

na kojirna se prikazuju Budina

PESCANE MANDALE

kada se spoje kapljice kise,

ucenja, tocak zivota, kosmicko

Man dale nisu uvek naslikane

svetlost i vid posrnatraca, tako

drvo,sveciidrugiduhovni

U tibetanskom budizmu,

su i vizuelni efekti rnandale

vodici na bogato obojenirn

kalacakra iii ·'tocak vremena",

takvi da nista ne postoji izuzev

slikarna. Kruzne mandale zvane

ravna predstava svih krugova

susreta izmedu razlicitih polja i

kjil-hor takode se koriste

svemira, pravi se obojenim

obrazaca energije Red kosrnosa

za rneditaciju. Sirnboli se

peskorn kao sirnbolicni rituaL

se prikazuje kroz uravnotezen

razrnatraju po redu, krecuci

Pocinje ceremonijom prizivanja

aranzrnan geornetrijskih oblika

se s ruba prema unutrasnjosti.

boginje stvaranja i posvecenja

(prvenstveno kruga, kvadrata

Meditirajuce Bude, zastitnicka

mesta . Zatirn se mandala pravi

i trougla), boje i simbola kao

i destruktivna stvorenja, oblaci,

od centra napolje, simbolizujuCi

StO

bo2:anstva iii duhovna

planine i munje uobicajene

razvoj zivota iz jednog jajeta u

biea. Unutar spoljnog kruga iii

su ikone tibetanskih mandala,

svemir.. Na cetiri strane sveta

SU

kvadrata, koncentricni elernenti

simbolizujuCi prepreke s kojima

nalazi se po jedan monah koji

crtefa zrace iz i prema svetom

se rnoramo suociti pre nego

sipa pesak iz metalne cevi zvane

prostoru u sredini, simbolizujuci

stignemo u centar..

boiansko prisustvo. U

cak-pur Kada mandala bude gotova, njena uloga je zavrsena,

hinduizmu je ovaj prostor 5unja

MANDALE U PRIRODI

a zavrsna ceremonija izvodi se

("apsolutna praznina") i bindu

Mnogi obrasci nalik mandalama

da bi se njene isceliteljske moCi

("kosmicko serne"), kreativnost

pojavljuju se u prirodi, kao

oslobodile u svet Pesak se cisti

i duhovno ispunjenje koji

StO

spolja prema centru i stavlja u

proisticu iz nistavila, prostora iz

deblu drveca, mreskanja vode

urnu. Ona se nosi u svecanoj

kojeg se radaju sve stvari i u koji

na povrsini, paukova mrefa,

litiji do oblifoje reke, gde se

SU

koncentricni godovi na

Ovde tibetanski monasi prave pescanu mandalu Svi aspekti mandale, ukljucujuc'i obrede koji okruzuju njeno pravljenje i uklanjanje, simbolicni su

LEVO

On prcdst,wlj,1 fizicki sn:t i stiti i z,1tnr.1 unutrasnjost Konccntricni kruc>ovi

"'

Prethriscanski keltski krst, koji simbolizuje C:etiri godisnja doba i C:etiri strane sveta, postavljan je iznad kruga koji je simbolizovao zemlju.

s.11no na osarn povrsina: na

Hrisc'anska tradicija

zlatu, srcbru. bakru, kristalu,

ima sopstvenu verziju obrazovanja mandala,

isp1«1zni, t,1ko ch iscclitcljski

dircktnom kontaktu s njcgovim

brczi, kosti, kozi (L1kljucujuci

pcsak odL1zi u okc,rn cfa doncsc

tclom ch bi otcr,1lc bolcst tako

papir) i na specijalnom kamcnu

mir i h,irmoniju ccloj plancti

ch p.Hinc LI nunchlLI Zatim sc

zvanom ··visnu ·,po zastitnickom

pcsak ritmlno L1kLrnja

bozanstn1 Samo ovi materijali,

kao sto su rozete sa urezanim ukrasima koji ukrasavaju katedrale i crkve.

u kombinaciji sa pravim bojama

koristc slikc kod iscclitcljskih ritu,1L1. lscclitclj iii iscclitcljb

_IANTRE

inodi ccrcmoniju 11,1 pcscanoj

K,10 \ arijant,1 m,111dalc, jantra

icnsko iii belom koja

slici u obliku m,1nchlc zyanoj

sc koristi LI hindL1izmL1 i

sirnbolizujc musko

iikaah ('mcsto n,1 kojc doLuc

budizmLI U pitanju jc slozena

potrebnu ran10tdu i harmoniju

duho\i )

geomctrijsb figura koja

encrgija

ec proci korisni dL1ho\ i bcb

vizuclno izraz,1\'a mantru iii

sc pozon1 tokom obrcda Ch,1

rnolitnL Ponekad sc mantra

ccrcmonija pocinjc LI zoru i

ispisujc da je ··ucnsti", ,1li se

ochij,1 sc LI hog.1nu, s\ctoj lozi

11.1j\·isc korist.c geomctrijski

koj,1 jc bL1goslO\CJ1,1 Z,1

simboli LI rnisticnorn prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i intcrakcije kosmickih sila . Sile

rnarkcr,1, jcr poloz,1ji figura

koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ.jll

du ho\ ,1 mor,1ju bi ti prccizni da

SC

bi sc st\orilo mcsto harmonijc

sto jc bdcnje i citanjc molitve

l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb,

1ud njom

prcko ritualnih (inova, kao

kL1kurL1za i polcn,1 iii mlc\cnih

Sri-jantra, koja sc smatra

Lltic,1, a z,1tim sc p.1zlji\O sip.1ju

jcdnim od najmocnijih crtd:a

ugljcn i mlc\ cni L1mcn d,1 bi

jantrc, koristi sc u hinduskom

sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su

t,rntristickom obredu. Ona

cnstc konturc, s tclom kojc sc

sc s.1stoji od jcdnog kvadrata,

sip.1 t,1ko ch u potpunosti budc

koncentricnih krugova i devet

prisL1tno LI krugu. U sL1ton. co\ ck

trouglova koji se medusobno

komc jc potrebno isccljcnjc

prcsecaju Spoljni hadrat

doLizi u hog,111 i scda LI sredinLI

funkcionise kao gradski zid, sa

nun chic sa prilibma du ho\ ,1 u

L1pijama na cetiri strane svcta

cncnom koja simbolizuje

St\·oriec

z

>

isceliteljskim tockom

mandala sveta sna

Sri-jantra moic da sc gravira

korisccnjcm \rpc.1 i drL1gih

CJ

linge (falusa), prcdst,1djenog

igru boz,rnskog para, Sive i Sakti.

O\Ll

>

mandalama, kao sto je

i hvatacem snova, pri

okrcnL1tim prcma dole, iii polnu

s

uporeouju s

C:emu je ova poslednja

prcdstavljenom trouglom

ccanost. J\L1mhL:i sc pr.n i

i lavirimi, svi se

trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc

gore, s,1 joni (matericom),

S\

pogrebne humke

i kosmicko jcdinstvo, dok

trouglom okrcnutim prcma

1u Hatinu kroz koj,1

Kameni krugovi,

slucaj i sa indijanskim

prcdstavljaju duhovno sircnjc

N,1\ ,1ho Indijanci takodc

ME8UKULTURNE VARIJACIJE

DOLE Jantre koriste apstraktne geometrijske oblike u svom planu, obicno trouglove, kvadrate i krugove.

>

z

PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA Govoreci sirnbolickim jezikom, prorocanstva i predska.zanja

Paradoksalno je da je jedina

koja su temelj celog stvaranja.

izvesnost u zivotu promena.

Moguee je osam razlicitih

nevidenirn uticajima koji su

Mcdutim, kod svih promena

rasporeda, a trigrami simbolizuju

van dosega obicnog sveta. lz

postoje obrasci, tako da su

osam faza u ciklusu razyoja i

psiholoske perspektive, ona

5amani stare Kine oovorili o

propadanja. iii plirne i oseke,

rnogu da se sagledavaju kao

" ornj prcdvidljirnsti kada bi bili

sto se ocituje u svim oblastima

nacin prodora

zamoljeni da daju savete u vezi sa

zivota Svaki ima naziv uzet iz

nastupajucim dogadajima. Najpre

prirode: nebo, zernlja, grom, voda,

je odgonir na pitanje pogadan iz

planina, vetar / drvo, vatra i jezero

Nad ulazom

LI

dublje s\ojeve

LI

rnozda

najcuvenije prorociste staroga

obrazaca na zivotinjskim kostima

Trigrami su nekada ukra5avali

sveta, u grckim Delfona,

iii na oklopu kornjace Ovo

odecu svetovnih i duhornih voda,

uklesan je natpis, "Upoznaj

se razvilo u Icing iii u "knjigu

a mogu se koristiti kao amajlije

sebe·· Proricanje nije metod

promena·', koja je postala mnogo

Spojeni

LI

parove, trigrami cine

predskazivanja buducnosti

vise od prorocanskog sredstva:

64 heksagrama I cinga, s nazivirna

- to bi podrazumevalo

sirnbolizovala je funkcionisanje

kao sto

da je zivot gotov program

celoo svernira

··receptivan", ··porodica··, od kojih

nego se najbolje razume kao nesto fluidno, kao proces

oesNo U srednjevekovnom ilustrovanom rukopisu klasicni grcki astronomi posmatraju zvezde sa Svete Gore (Atosa) Oni su verovali dace im citanje ovih obrazaca pomoci da predskazu buduce dogaaaje

jang dva suprostavljena principa

su nacin odrfavanja veze sa

nesvesnog

Gone Tarot i kristalna kugla su dva metoda koji se jos koriste kod predskazanja

ICING

"

Osnov I Cinga je trigram,

SU

'"kreativan", "smanjenje",

se izvode turnacenja ljudskih

raspored tri linije koje su cele iii

situacija. Ona se dalje produbljuju

koji ukljucuje tekuci dijalog

isprekidane Cela linija predstavlja

'"izrnenom redova··, sto povecava

sa duhovnom ili mitskom

energiju janga, a isprekidana

moguci broj permutacija na preko

dimenzijom Preko ovab·og

energiju jina, pri cernu su jin i

10 000

odnosa moguce je citati izvesne znakove koji bi inace ostali skriveni, pojacavajuci tako sarnosvest

PROROCANSKA SREDSTVA Proricanje koristi slucaj da bi otvorilo vrata duhu da se izrazi preko simbolickih obrazaca. To moze biti bilo sta, od nasumicnih 5ara listova eaja,

URIM I TUMIN Tradicionalno, visoki svestenik starih Hebreja nosio je na

kostiju ili stapova, formacija zvezda i komunikacija planeta i zivotinja, do prefinjenih

grudima plocicu

simbo\ickih Sistema kao StO SU

sa draguljima

tarot iii I cing Za citanje ovih

koja je sadrzavala

obrazaca i izvlacenje znacenja

urim ("sjajni") i tumin ("savrseni"), dva kamena koji

potreban je intuitivni skok vere, jer proroeanstva nece shvatiti

su se bacali za

racionalna misao, koja te:li

proricanje sudbine i

ka tome da odbaci ili previdi

ispunjavanje zelje.

znacenje informacija koje dolaze slucajem.

,· l

oesNo Publika pomno slusa

prorocanstvo, jer je ispravno tumacenje poruke bilo jednako vazno kao i same reci TA.ROT

smatralc ljudskirn glasnicima

Tacno poreklo i snha tarota

Prcdskazanje je jedan od

0

nisu poznati, ali se on u

najstJ.rijih oblika proricanja

0

XIV veku koristio za igru i

Opisi iz Kine, lndije, Persije i

proricanjc sudbine u ltaliji,

mnogih drugih kraje\·a pokazuju

Francuskoj i Nemackoj, iako

da je n.uod pomno pratio ptice

su ga srednjevekovni crkveni

u prorocanske snhe - njihovo

< >

ljudi optuzi\·ali kao "davolsku

pe\·anje, kretJ.nje, obrJ.scc !eta,

slikovnicu·· Tarot je spil karata

ponasanje, pa cak i jaja, kao i

ilustro\·anih veoma simbolicnirn

narocite pticje nste . Na primer,

slikama. Mozda je on predstaYljao

Kakadhrita, tibetanski tekst iz

>

nacin skrivanja duhon1ih

IX veka, daje detaljna uputstva

>

ucenja koja su se suprotstavljala

za tumacenje znacenja graktanja

preovladujucirn crkvenirn

vrana

doktrinama, ali takode izgleda

z

>

Predskazanje, medutirn, ne

verovatno da je cinio deo sistema

zahteva organizo\·an sistem

pamcenja Tokom renesanse, ars

znakova U pocetku jc verovatno

memorativa (slikovni sisterni

zavisilo na bliskom odnosu

izgo\ ,uali ncpoznati ljudi, dcca

pamcenja) postala je vezana za

izmedu ptic.1 i ljudi, pri cernu su

iii proLunici K.10 sto jc slueaj

GAVRAN

rnagijske talsimane ili arnajlije za

ljudi ulazili u misticno iskustvo

sa svim drugim prorocanst\·ima,

prizi\·anje narocite sile .

pticje s\·esti . Rirnska drzava se

uspch oYog mctoda zavisi

uvek obracala predskazivacu pre

jednako od ot\orenosti primaoca

22 karte velikih tajni i na 56

donosenja neke va:Zne odluke,

prem.1 poruci i od sposobnosti da

karata malih tajni To je razlog

dok je prema predanju mesto

je rnume k.10 prorocanstvo, pri

sto se tarot ponekad naziva

za astecki grad Tenoctitlan bilo

C:cmu je proricanje intcraktivan proces

Cesto predskazujuci smrt, gavran se obicno posmtra kao ptica koja donosi zao glas, ali moze da donese i dobre vesti U Knjizi postanja Noje ga je poslao da odredi velicinu potopa, ali se gavran nije nikada vratio. Gavran se takoae pojavljuje u pricama o potopu kod algonkinskih lndijanaca U Skandinaviji se smatra da su gavranovi duhovi ubijenih ljudi, dok prema jednom kineskom predanju dusa sunca poprima formu vrane iii gavrana

Tarot se deli na dva dela: na

Knjigorn tajnL Velike tajne

izabrano kada je na kaktusu viden

bave se arhetipskim temarna

orao sa zrnijom u ustima, sto je

koje odraiavaju prekretnice u

bio povoljan znak od bogova

DODONSl'-1 HRAST

zivotu, a sirnbolizuju ih karte kao

Tajvanski Bununi oslanjaju se na

Jed no od najpostO\ anijih

StO

cnkutanje ptica i nacin njihovog

proroeanstn u antickorn s\·etu

ljubavnici, obeseni eovek i

!eta kao na znarnenje u vezi sa

bio je hrast koji je rastao u

svet Male tajne se dalje dele

lo\·om: cnkutanje sleva smatra se

Dodoni na

na cetiri garniture, koje se

losirn zn.1kom i lo\'Ci se obavezno

\'ekovinl.l su hodoeasnici

odnose na cetiri elernenta kao i

Hacaju kuci .

puto\ .1li u potr.ui za drvetom

SU

bmfala, prvosvestenica,

SC\

eroz.1padu Grckt::

koje cc ih rnditi U 11.ljr.lllijirn

na svakodnevne brige: carobni KLEDONSKA TRADICIJA

pricam.1 o Dodoni. prorocanstva

(vazduh i ideje), pehari (voda i

Prorocanstva mogu da deluju na

jc dav.10 sarn hr.1st, .:iii u

emocije) i pentagrarni (zemaljski

vise nacina. U klasicnom svetu,

HomerO\ o doba, oko 800 g

stapiCi (vatra i ambicija), sablje

reci koje se cuju nasurnice ili \·an

pre n.e, grup.1 tumaca z\·anih

konteksta, a koje bi rnogle da

seloi - koji su, prerna Ilijadi, bili

PREDSKAZANJE

uticu na slu5aoca smatrale su se

.. neopr.lllih nogu i sp.1vali n.1

Danas se termin "predskazanje ..

prorocanskim porukarna. Poznate

zemlji. - be5c se smestil.1 kod

odnosi na sve oblike proricanja

kao kledoni, ove simbolicne

O\

i materijalni resursi)

og hrast.1 Za komade dn·eta

Medutim, u pocetku je on

fragmente govora koji kao da

koji su uzimani sa hrasta govorilo

zn.acio turnacenje proroeanskih

su odgovarali na pitanje ili

se da imaju istu prorocansku

poruka ptica, koje

davali savet, obicno su nesvesno

moC..

SU

se (esto

--.........

ZIVOTNI IZRUG 154 NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO, SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(, USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT, LJUBAV I SRODSTVO, RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK

z

ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO, ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L.\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA.

0

>

LJUDSKO TELO G L :\ \!:\

Ljudsko telo je bogat izvor simbolickih znacenja. Zenska figura moze predstavljati razlicite aspekte zene, kao sto je plodnost i zenska seksual nost. GORE

kalske z,1jednicc Sika pustaju

Gotovo s\·ud,1 gla\ a se snutra

kosu i br,1du z,1to sto vcruju da

centrom uecnj,1, instrumcntom

su one simbol Bozijc ljub,n-i U

razurna i duhovnih i drust\ cnih

Kini jc obrij,11u glav.:i bila jcdnaka

sposobnosti koje izdizu ljude

kastrir.rnju i mogl.1 jc lisiti Co\cka

iznad zirntinja . Simboli \las ti

jarne sluzbe. Obrijan,1 glan rno±c

kao sto jc kruna nose se na gLn-i.

takodc uk,12i\·ati

,1 s.1ginj,rnjc glan~ oznaca1 a

pokornost: monasi i mon,1hinje sisaju kosu kada stupaju

mnogim ,1frickim plcmcnskim

mo1uski zirnt. Z,1 CJlc i druge

kulturam,1 izduzena glava jc

keltske narodc duga kos,1 je bib simbol kraljcvskc vlasti iii simbol

i vodstv.:i, a diH1c frizure i

slobodc i ncz,n-isnosti

perjanicc sluze da 1uglase on1

su ljudsko tclo kao rnikrokosmos

osobinu

Duga rasplete1u kos.:i kod zena nekad je bila simbol rnl.:idosti i

GLn-.:i je svctinja z.:i m.:ivarsku

nevinosti. J pletenicc iii m·ez,rn.:i

sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u

tradiciju, a keltski kult gla1·c

kosa sirnbo]izcn·aie

minij,1turnoj forrni. 1'.inezi su telo

kao swtinje ilustruju brojni

iii, nasuprot tome, kurtiz,rnu U

posm,1trali kao jin i jang, sto znaci

mito\·i . U rnnogim tradicijam.:i,

hriscanskoj umctnosti iskupljena

SU

Lllhtu

ZCl1U

kao simbol sanscne ran10te:Ze i

odsecanjc gla1·e neprijatelju

i posveeena Marija Magdalena

celcn itosti. U nckim tr.1dicijama

srnatra sc ponizenjem pojedinca.

eesto se prikazujc s,1 veoma

telo se pos111,1tra kao ·· twarn dusc·,

Hinduska boginja Durg,1 cesto

dugorn, raspletenom kosom kao

koji je posrednik izmcdu raja i

se prikazuje kako drzi sopstvenu

simbolorn svoje ne\·inosti, ljubavi i poniznosti

zemlje, pom.:izuCi S\'akorn coveku

odsecenu glavu dok u hriscanskoj

da shvati S\ oju bozansku svrhu i

ikonografiji ima mnogo primcrJ.

Frizurc

SU

cesto oznacitclji

jedinst\·cne mogucnosti Druge

svetaca koji nose sopstvenu glavu,

drustvenih iii religijskih

tradicije s.:igledav.:iju telo kao

sto znaci da snag.1 duha pobeduje

razlika, kao sto jc slucaj sa

neprijatelja kojeg treba savladati,

smrt

rastafarijanskim plctenicama

KOSA

Jencja. U hinduskoj i budistickoj

strasti koji prete da s\·edu ljudski

Glava se povezuje sa ljudskim sposobnostima razmisljanja Ona maze takooe da se koristi za opis odgovornog eoveka

LI

zn,1k dobrog kar,1ktera, mudrosti

kao skladiste niskih nagona i

GORE

zrtvov,rnjc iii

pokornost nckom viscm bicu U

,\[noge stare tradicije saglcdavalc ( doslorno ··mali s\·et 1 koji

11.1

iii dugirn loknama hasidskih

rod na ni\·o zivotinjskog swta.

Kosa cesto predstavlja rnuskost

tradiciji, za cuperak na nhu

Pored sirnbolikc tela kao celine,

i snagu, kao StO je sJueaj

glave se veruje da pokriva mesto

LI

prakticno s\·aki pojedinacni

starozavetnoj prici o Samsonu

nJ kojern bofanski duh ulazi

deo ima sopstvene simbolicke

koji je izgubio snagu kada mu je

u tclo prilikom rodenja i izlazi

asocijacije

Dalila odrezala kosu. Pripadnici

prilikorn smrti: on se po\·ezuje

Otvoreno oko u trouglu je masonski simbol Ono simbolizuje duhovnu svest.

LEVO

simbolizuje govor, ali se isto

c

tako povczujc sa surovoscu:

0

talasasti jezici su crtani na starim 0

kineskim grobovima d.:i bi otcrali zle duhovc Na Tibetu, plazenje jczika se smatra prijateljskim

0

pozdravom, dok je u manrskoj kulturi to prkosan, provokativan sa svetim narodom. Dlake na

irnalo je isceliteljsku i zastitinicku

(ali i zastitnicki) gest

telu se povezuju sa muskoscu

funkciju. Jedan od masonskih

iii zivotinjskim stremljenjima:

sirnbol.i. je jedno otvorcno oko

SRCE

u hriscanskoj urnetnosti one se

(simbol bo±anskog znanja)

Na Zapadu se srce povezujc

koriste kao simbol davola

smesteno unutar trougla

slika

s romanticnom ljubavlju od

koja se pojavljuje nJ. pozadini

Srednjeg veka. Medutim, u

OCI

americke ncwc,rnice od jednog

antickom dobu ono je bilo simbol

Kao sto se i ocekuje, simbolika

dol.1ra. Fraza '"sirom otnirene oci ..

centra i cesto se smatralo mestom

oka se po\·ezuje sa percepcijom

znaci st.rnje budnosti

na kojem se nalazi du5a U Kini se

i vidom, sa sposobnoscu da se

takode smatralo da se srce nalazi

sen iii duh, i bilo je

vidi dalje od cisto fizickog sveta,

USTA

tamo gde je

u carstva duse i duha; shodno

Kao organ gcwora i disanja,

izvor inteligencije. Srce sc takode

tome, slepilo se cesto koristi

usta oliea\·,1ju sn,1gu duha i

povezuje sa moralnom hrabroscu

kao rnetafora za nesposobnost

inspiraciju duse, uzviseno stanje

i istinom..

sagledavanja duhon1e i moraine

s\·esti i sposobnost rezonovanja

istine . Medutim, slepilo moze

i komuniciranja. Preko veze s

takode da se poveze sa mudroscu

jelom, usta su takode povezana

i duhovnim darovima

sa destrukcijom, kao sto je

U nekirn tradicijarna,

slucaj sa ustima cudovista: u

ukljucujuci hindusku, taoisticku

hriscanskoj ikonografiji ulaz u

i sintovsku, oci se identifikuju

pakao su zub;it,1 usta demona.

sa suncem i mesecom, pri cemu

Srednjevekon1i umetnici su

dcsno oko odgovara aktivnom

prikazinli male demone kako

i buducem (suncu) a levo

izlecu iz usta neke osobe, sto je

pasivnom i proslom (mesecu)

zna(i]o da

Da bi ujedinile percepciju, neke

iii lazi

kulture veruju u postojanje

SU U

pitanju opake reci

Jezik i zubi irnaju sopst\·enu

'"treceg oka'" koje se nalazi na

simboliku Na africkirn

sredini cela. I hinduski bog Siva

skulpturama, zubi mogu da

i Buda prikazuju se sa trecim

ukazuju na zastrasujucu snagu

okorn, sredstvorn percepcije

zveri da pojede, ali rnogu i da se

koja je kod meditacije usmerena

poveiu sa snagom i mudroscu U

prema unutra

persijskoj i evropskoj ljubavnoj

U staroj Grckoj simbol oka je irnao magijska svojstva, a oci

poeziji, zubi se cesto uporeduju sa biserima. Jezik se ponekad

naslikane na pramcima ratnih

uporeduje sa plamenom, au

brodova imaJe

hriseanskoj tradiciji jezici ognja

SU f!10C

da ih vode.

U starom Egiptu, Horovo oko

sirnbolizuju Sveti duh Jezik

Srce nije samo simbol ljubavi, nego i istine

GORE

ooLE Marija Magdalena se cesto prikazuje sa dugom, raspletenom kosom kao simbolom svoje nevinosti i aluzijom na vreme kada je prala lsusove noge

Cinom pranja stopala svog ucenika Petra, lsus je pokazao svoju poniznost i ukazao na to da je on pre sluga ljudskog roda nego njegov LEVO

Kada jc Hrist prao stopala srnjih ui:cnika, koristio je onj cin da simbolicki pokazc s\oju ulogu

,_z

kao sluga, gcst koji su kasnije

0

oponasali cnglcski kraljc\·i koji

>

su pr.1li nogc sirornasnih da bi pokazali woju poniznost U Republici Benin, bog rat,1 se obicno prikazujc s,1 velikim stop.1linu, sto simbolizujc njegm u sposobnost da zg,1zi neprijatclje

DAH I KRV I d,1h i kn· se powzuju sa zi\ otnorn silom i bozanskom snagorn Indijanci koristc dah da prcnesu snagu izrnedu ljudi, a on je irnao nugijska svosjt\·a za l(elte: druid Mog Ruit mogao jc cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u L1rnen.

PU PAK

Mnoge kulture smatraju kn

Osim sto jc \izuclni podsetnik

Tradicionalno. s.1ka je simbol

svetom zato sto ona olicava

n,1

J.ktin1c bohnskc moci Otisci

dusu: u zapadnoafrickoj rndu

\CZU

te[a s,1 ziH1tom prcko

pupl:.lllC Hpcc, pup.1k Simbolika pupka povezana je sa centrom sveta, zivota i stvaranja DOLE

SAKE I STOPALA

SC

CCStO

s,1kc SC CCStO poj,1\·[juju

nugiji sveti kipm·i se mazu

LI

koristi k.10 simbol ccntrJ. S\ct,1

pccinskoj umctnosti austrJ.lijskih

iz kojcg jc 1ust,1lo st\ ,HJ.njc

urodcnib. prcdstadjajuci

,1 slicnu pr.1ksu su sprorndili

i\[uslim,rni opisuju i\[uh,1mclfovo

umctnikcn duhon1i otisJ.k i

Skandinavci koji su mazali

rodno mcsto bo ·pup.1k s\ct,1.

potpis U hinduizmu i budizmu

s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom

au stuoj Crckoj Delfi su bili

s,1ka jc

CU\.lf

krdju da bi ih t.1ko aktivirali .

mes to S\ etog omfalosa iii

dusc. ,1

LI

· pupc.rnog brncn,1. cilindricnog

11,1 zidu, n,1tinH iii drugim

L1rncn,1 SJ. z,wbljcnim Hhom

prcdmctinu znace zastitu

i deo uni\·erz,1lnc

pilceom krdju da bi ozi\·eli,

Krv se koristila da bi zapecatila

Indiji otisci s.1ka

zakletve, a japanski ratnici iz XIV

u

\·ek,1 umakali su prste u kn· da

koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu

hrisc,rnskoj ikonografiji saka

overe ugm·or Hriseani ritualno

tri S\ct,1 (r,1j,1, zcmlje i donjcg

predstay[ja Boziji blagoslcn· i

pi ju Hriston1 kn· u obliku vina

eta)

in ten enciju, a "rukopolaganjc"

prilikom pricesea

Z\czd,1 sc\crnj,1ca ponckad

sc koristi u crkYJ.ma kod

S\

sc pominjc k,10 pupc.111.1 Z\

czcb. oko kojc nebcsa kao

(_h sc Htc. U z.1p.1dnoj Africi.

J\!cdutim, u nekim tradicijama

iscclitcljskih obre(.fa i obrelfa

krv takode ima moc da otruje

z,uedenja.

u sinto religiji izraz za krv (ci)

Stopalo jc deo tcla koji

je tabu, dok ni Jevrejima ni

pupak sc posnHtr.1 kao prc(_facki

jc n,1jbliskije povczan sa

muslimanima nije dozvoljcno da

matrij,1rh,1lni simbol koji sc

zcmljorn Ono se povezuje i sa

jedu meso koje inu bilo kakav

odnosi na plodnost; oziljci

st,1bilnoscu i sa pokrctorn Bose

ostatak kn i Jevreji smatraju

se ritu,1lno pra\·c oko pupka

noge tradicionalno ukazuju na

menstrualnu krv kao necistu,

dc\'Cijcice u pubertctu

poniznost, a bile

iako se ona povezivala i sa

SU

i znak za[osti

CETIRI TEMPERAMENTA Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri temperamema, pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se sa elementima i bojom. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim, prijatnim

p!odnOSCL!, kao sto je bi!o

LI

i plemenitim); boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena, a njen elemem je bio vazduh Zuc se s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim, prgavim i osvetoljubivim). Crna Z:uc je

st.uom Egiptu.

c

bi la melanholii':na (depresivan, lenj i prozdrljiv Temperament); njen element je bila zemlja. Sluz se

POLNI ORGAN!

povezivala s vodom i sa zelenom bojom; njen temperament bio je flegmatik (dosadan, spor, kukavica)

0

Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu

Polni i rcproduktin1i organi muskaraca i ±ena nose duboku

0

simboliku. Osim sto jc pO\"CZJ.na

i kanab zin1tnc silc. On se slavi

i cmocionalnu potistcnost

sa plodnoscu, matcrica

u rnnogim kultur.inu kao izvor

sa ncur.n·notdenoscu

se povezuje sa zastitom i

zivot.i U hinduizmu se po\ ezujc

tclcsnog cncrgctskog polja

taj.rnstvcnim skrivenim silama.

sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc

U hinduistickoj i budistickoj

Posude pretvar.inja, kao sto

gJ linga, uspr.:n·an kamcn koji se

misli, suptilna cnergija ulazi u

su lonac za t.1ljenje i kazan,

obicno prikazuje spojcn s•1 joni.

telo i napusta ga preko cakri iii

povezuju se sa simbolikom

simbolizujuci jedinstvo duh.1

encrgctskih ccntara, koji su \Tata

majcine utrobc, kao sto jc slueaj

i matcrijc, muskog i zenskog

izmedu fizickog i nem.iterijalnog

SJ prirodnim karakteristikama u

princip.i L1lusni prcdmcti su

c.ustva Gl.in1e C:.1kre su

pejzazu poput pccina J\[atcrica

sLwljcni u st,1foj Kini, .i japanski

porcdane duz centralnog

SC cesto povezuje SJ boginjom

bog braka se prikazujc u obliku

meridijana koji idc od baze

mJjkom: Delfi u staroj Grckoj,

falusa. Bogcn·i plodnosti kao

kiC:rnc do terncna gla\·e

mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike

sto jc rirnski Prijap ccsto se

rnajke zemlje, mor.i i ncba,

prikazuju sa falusom pod

naZ\".lllO jc po grckoj rcci de/fas,

crckcijorn, a s.1tiri su prikaziv,rni

Hinduski linga kamenovi prikazuju se kako se gnezde u okruglim joni udubljenjima. Unga i joni simbolizuju muski i zenski reproduktivni organ i muski i zenski princip ooLE

sto znaci ''materica Vuh·a se takodc obicno

s.1 ogromnom erekcijom

k.10

simbolom nji ho\·e pohotljive ·

povezuje sa boginjama majkama.

prirodc U kabalistickoj misli

U hinduizrnu nju simbolizujc

falus je bio odgo,·oran za

joni, predstadjena kao plitki

odrza\anje ravnotezc; preko

bJsen u obliku vuh·e i grafickim

ukruci\·anj.1 ili umeks.i\·anja u

simbolom trougla. Bambarc

prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc,

iz Malija o njoj govore kao o

on prcdstadi.1 uran10tdujuci

"divnoj velikoj rnajci· i srnatraju

agcns cija jc uloga ch odrz.1\"J.

je H.1tima koja vode do

S\'Ct

skrivenog bl.iga i znanja Vuh·a simbolizuje mrak, prozdrljivi

ENERCETSI..:.O TELO

aspekt boginje, ljubomornc,

J\!noge tradicije \·eruju u

posesivne majke kojJ. ne zeli da

zi\·otod.l\"abcku silu koj.1 protice

pusti decu ili zenu ljubavnicu

kroz s\·e zi\ e st\·ari, ukljucujuci i

Pojam zubate ngine (vagina

ljudsko telo. Poznata po r.nnim

dentata) moze Se povezati SJ.

nazivima (kao sto je Ci

ovim aspektom, a moze takode

ili prana u lndiji), zirntna sila

da predstavlja kastracionu

protice mrezom energctskih

uznemirenost muskarca - da

putcva poznatih kao mcridijani

LI

Kini

kada jednom ude u telo zene

(Kina) iii nadi (lndija)

neee vise moci da izade - i strah

Ezotcrijski i isceliteljski sistemi,

od predaje instinktima Falus je simbol muskosti, aktivnog principa, moci stvaranja

kao StO

SU

joga, refleksologija

i akupunktura su zasnovani na O\'om sistemu i povezuju fizicku

·-·-----

RoDENJE 1 SMRT I rodenje i smrt donose strah i

Mnogi znakovi i simboli i.J

uloge - i odlazi u sveto mesto

radost u svim kulturarna, buduCi

prirodi uzimaju se kao znamenje

za porodaj, podvrgavajuci se

da s\·ako od njih predstavlja

rodenja i smrti. Mozda zato

obredirna prociscenja Trudovi

pocetak i kraj Roderljc~ je

sto je simbol preobrazenja,

rnnogo podsecaju na pocetnu

poi:etak zivota, ali moze se

leptir se razlicito uzima kao

fazu inicijacije kod koje se i:esto

snutrati i krajcm prethodnog

predskazanje jednog iii drugog

javlja veliki bol i rnisterioznost,

zivota iii puto\·anja duse i krajcm

Na Orknijevskim ostrvima

a u rnnogim kulturama

trudnoCe. Smrt je kraj, ali je

duga predskazuje rodenje, a

postporodajna krv srnatra se

z,1 neke i pocetak znacajnog

jedna stara engleska narodna

jakom i necistorn, verovatno

novog putovanja u donji svet,

pesma povezuje pojavu snaka

zato StO predstav]ja snaznu

\'CZU

raj iii u sledecu inkarnaciju Oba

sa rodenjern: tri svrake za

sa svetom duhova. Cesto se

dogadaja poseduju tajanstvenu

devojcicu i cetiri za decaka .

smatra da bogovi i duhovi imaju

lepotu, ulivaju strahopostovanje i

U Evropi se smatralo da leptir

veliki uticaj za vreme porodaja.

izvori su nadahnuca i sujeverja za

mrtvacka glava predskazuje smrt

Anglosaksonci su se za vreme

ogrornnu oblast simbolike koja

zbog crtefa lobanje na ledirna.

radanja molili boginji Freji.

formira religiju, kulturu i nauku.

Samoanci su verovali da ce

Keltske kulture su ponekad

umreti ako ulwate leptira Kelti

skrivale radanje od natprirodnih

PREDSKAZIVANJE

su verovali da nailazak na leptira

stvorenja koja su inace mogla da

RODENJA I SMRTI

koji leti u noci znaci smrt, au

naprave neku pakost

Veliki deo sirnbolike koncentrise

hriscanskoj umetnosti caurica je

se oko rodenja i smrti, mozda

simbol smrti.

zato StO

SU

0\'i dogadaji toliko

tajanstveni, nepred\·idivi i

Stari Rimljani su rnrzeli sove zato sto su ih smatrali

POSTELJICA Posteljica se postuje u mnogim delovima sveta, simbolizujuci

uzbudljivi. Astrologija predvida

\'esnicirna smrti Za mnoge ptice

zivot, duh i individualnost. Ona

verO\·atno neme rodenja i srnrti,

lesinarke, narocito gavrane,

se cesto zakopava na teritoriji

GORE Rasireno je verovanje da zavijanje psa iii vuka nagovestava dolazak smrti

neobicni nebeski znaci cesto su

smatra se da mogu da namirisu

predaka da bi obezbedila svetu

se tumacili kao ukazi\·anje na

smrt pre nego sto se desi. pa

vezu izmedu deteta i zemlje:

dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti

su zato znamenje zle kobi, ali

Mavari nazivaju posteljicu

Leptir koji leti nocu bio je simbol smrti kod Kelta

U stara vremena.nastanak nO\'e

u africkoj i indijanskoj kulturi

venua, sto znaci i "zemlja""

Hezde bio je znak za rodenje

ganan je koristan vodic rnrtvih

Ajrnari i Kvece u Boliviji

novog kralja; tako je Hristovo

na putovanju. Zavijanje psa ili

smatraju da posteljica irna duh .

rodenje predvideno po ovom

nailazak na avetinjski crnog psa

Nju pere i tajno zakopava muz

osnovu, verovatno kada se

moze da nagovesti srnrt. Psi se

da se ne bi razbolela majka ili

Jupiter (poznat kod Jevreja kao

takode pojavljuju u 5amanskorn

beba . Pripadnici plemena Ibo

SASVIM GORE

"kraljeva zvezda") spojio sa

ucenju kao i:uvari i vodici u

u Nigeriji i Gani prireduju

Saturn om, stvarajuci "Davidovu

donji svet

pravu sahranu za posteljicu zato

zvezdu"

BA BICA

sto srnatraju da je ona mrtvo SIMBOLIKA RADANJA

blizance novorodenceta, a

Mnoge kulture smatraju

pripadnici plernena Hmong u

porodaj mocnom i prirodnom

jugoistoC:noj Aziji smatraju je

inicijacijom i daju veliki znacaj

"ko5uljom" - prvom odecom

vise takav status, ali babice stite i pomazu majku i dete U

raznirn fazama i za rnajku i za

deteta Oni je sahranjuju u

Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci

dete. Proces radanja odrafava

uverenju da ce se posle smrti

"ona moze sve'; a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti,

proces inicijacije . Tradicionalno,

du5a vratiti da nade svoju

negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica

rnajka se odvaja od drustva -

odecu.

Tradicionalno, babice su imale slican status samanima i svestenicima. U modernom drustvu babica mozda nema

ostavljajuci iza sebe uobicajene

0 0

z

D R l' C 0 R 0 D E NJ E

simbolc smrti spalhju IL1b,111j,1 iii

\ od,1 jc odu'.ck simbolicno

grob iii 11,1dgrobni bmcn, ,1 od

koji podr,1zumcYa razlh,1j,rnjc

\ ,1/11,1 z,1 L1brcdc rodcnj,1.

bilj,1b nuk, zlatogL11 i ccmprcs

dusc

od

Hrisc.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc

Lide smrti iii b,irzc simboliwju

duho1110 biec pomno sp,1j,1 s,1

puto\ ,rnjc 1u drngi s1 ct, narol:ito

prccim,1 u sni1,111ju, da sc 11,1

dctct,1 iii L'clr,1slL1g u pos\ cecnu

kL1d surih Egipc,111,1

iz1cstan 11acin n,1(,1 kuci Poslc smrti z,1jcd11ic,1 pc1 a pcsmc

rndcnjc prcdst,1\ lj,1juci smrt i

0 H R E D I S .-\ H R .-\ N E

kojc s,llirzc simbolc smrti.

\ ,1skrscnjc Hrist.1 i ol:isccnjc od

kRL\L-\CIJ E

Lw

grclu S111,1tr,1 sc Lh jc o\ ,1j ob red

Pogrcbni obrcdi sc \Com,1

koji prcdst,11 lj,1 mrt1 o tclo iii

!Llst,\ll

[ndiji gdc

CStclliCi

sto su cr1 otocni m.111gro\

1111wgo r,1zlikuju u z,1\ isnosti od

plinu koj,1 sc odnosi n,1 proccs

j(1s p1.1ktikuju slic,rn ob1·cd Sur,1

kulturnih st,1101,1 i \Cro1,rnj,1 i

prol:iscc11j,1 i odstr,l!ljcnjc

irsk,1 t1.1dicij,1 biL1 jc ur.rnj,rnjc

L'd kL1mbin,1cijc str,du i sL1\ cs

fizickog bic,1. \!rtncki sanduk jc

dctct,1 u mlckc1 Sto jc z,1Sll(l\,ll1L1

kojinu ljudi pristup.1ju smrti

obojcni t,1lisman kojim sc mole

LI

S\

n,1 1 cr(l\ ,rnju ch jc njcgo1

Pozn.1to jc ch pr.1ks,1 s,1!11,111,1

duho1 i Lh pomognu pokojniku

duh formir,111 prckL1 dojcnj,1

Lhtir,1 od pre 80 hilj,1d,1 godiru.

n,1 putcn ,l!lju

k,1tL1lieb crh ,1 z,1br,111iL1 jc 01 u

,1 uobicajcn,1 jc u drnst1 im,1

pr.1ksu 11-2 godinc

L1 st.ire indo-ir,rnskc narndc

u k(1ji11u jc popularno uccnjc

i z,1 narodc sirom Eq·opc,

o tclcsnom 1 ,1skrsc11ju N,1

od bronzanog dob,1 na Lhljc,

S I ,\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I

11,1L1ziStinu Lw Sto su S.111idarsb

krcnucij,1 jc simboliz0\·,1Li

Sm rt im,1 m11ogL1 simboL1 od

pcci11,1 u lr.1ku, Tcsik-T,1s u lr,111u

prncisccnjc, oplcrncnji1,111jc

kL1jih jc \ CCill,l LIZllCllliruju(,l

i Dccijc pccinc u Fr,111cuskoj,

i uspcnjc 5,rnu 1 atr.1 jc

i,1ko -;c simbolib nadc i str,1h,1

pro11,1dc11,1 su tcLi koj,1 su

zrul:iLi oslobad,111jc dusc dok

pl1ncbd j,11 lj,1ju i-;to1 rcmcno

s,1hrcrnjc1u s,1 ,1L1tom i 11,1kitom,

jc dim simbolizo1 .10 njcno

l' umctnosti n,1jccsci pribz

,1 ccsto su ukr,1scn,1 er\ cnim

uspcnjc. Rimski pogrcbi su

srnrti jc u L1bliku groznog

okcrom

kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s

zcmljc

kL1-;om. trozupccm m,1l:cm iii

Lw

simbolc1m kni

Pogrcbni obrcdi ,1ustr,1lijskih

Crna skeletna prilika Smrti bila je cesta srednjevekovna slika

GORE

tcL1. S11utr,1 sc Lh sc

ukljul:iti pl1tpu1w ur,rnj,rnjc

\Odu. simbc1lizujc drugo

L

sh1 ,\t,1 bo dog.1d,1j prcobrazcnj,1

podrazumc1·,1li litiju do groba iii lorn.1cc, s,1 b!iskim rod,1cima koji su nosili m.1skc umrlog

lukom i strcL111u, ,1 poncL1d i s,1

urodcnib slozcni su i r.1zlikuju

prctL1 De\ ct chn,1 kasnijc

pcsc,rnim s,1to1n kL1ji koristi z,1

sc L'd br,1tst1 ,1 do br,1tSt\ ,1 i od

d.1L1n,1 jc gozba i pcpco jc

mcrcnjc zin1t11og 1 cb. U drugc

kr,1j,1 do kr,1j.1 l' sustini, smrt sc

st,11 lj,rn u grob

Prvo krstenje, krstenje Hrisra koje je obavio Jovan Krstitelj, simbolizuje Boziju milost i ponovno rooenje GORE LEVO

ooLE Nadgrobna ploca, Grozni kosac i pescani sat simbolizuju negativno smrti

SEIZS I PLODNOST 160

Ljudska biea su prvenst\'eno polna biea, a da bi se obczbedio nastavak vrste priroda je

z l-

obezbedila da seks bude prijatna,

>

zdrava aktivnost Mnoge tradicije

o

prepoznaju

\'CZU

izmedu seksa

i duha, sagledavajuci seks kao sredstvo srece i preobrazenja

OBREDI PLODNOSTI U mnogim tradicijama postoji veza izrnedu sirnbolike zemlje

I

i seksa. Mongoli i stari Kinezi videli su kisu kao '"serne" koje se 5alje sa neba da oplodi zemlju; slicna verovanja postoje i danas Voda je iskonski simbol plodnosti, narocito u obliku kise

GORE

Seks i plodnost imaju mnogo simbolickih asocijacija, od svakodnevnih do svetih

SASVIM GORE

Na ovom prikazu borbe ljubavi i nevinosti, simboli nevinosti - pojas i stit koji odbija strelu - sasvim su uocljivi

GORE DESNO

u delovima Afrike i i\ustralije, gde zene legnu na kisu da im pomogne da zatrudne. U

!star Mit o Tamuzu odnosi se

zbog mlecnog soka koji se rnoze

mitovima lovackih drustava,

na putovanje boginje u donji

dobiti od krupnijih sorti. Adami

znanje i snaga, pa cak i s.im

s\·et da u njemu potr,1zi mrtvog

Eva su se sklonili iza smokvinog

ljudski zirnt, poticu od zirntinja,

ljubavnika. Dok je ona odsutna.

liSea kada su pojeli rnce sa drveta

a nije neobicno da su se ovi

zemlja je jalov.i, ali kada se vrati,

saznanja. Smokva kao plod se

darovi dobijali preko seksa Na

plodnost se vraea na zemlju.

povezuje sa zenskim genitalijama,

primer, opstanak Mandana iz

Ovaj arhetipski mit odnanja u

ali voce koje se najcesce vezuje za

severnoamerickih nizija zavisio je

staroegipatskorn opisu lzide i

seks i plodnost je jabuka, koja se

od bizona. Smatralo se da ljudsko

Ozirisa iii u starogrckoj prici o

gotorn svuda u Evropi pojavljuje

drustvo potice od seksualnog

Demetri i Persefoni

kao simbol ljubavi, braka i

prenosenja snage izmedu bizona i zene, a sveti bizonski pies

SIMBOLI PLODNOSTI

polne srece i plodnosti zbog

kod ovog naroda odrafava ovaj

Luk kao simbol sabijene energije

mnostn ikre, simbola plodnosti

praiskonski cin.

u obrednom

pcn·ezuje se sa dinarnicnorn

vode, i zbog analogije ribe sa

plesu indijanskih plemena iz

polnom napetoscu i atribut

penisom.

Montane, Alberte i Saskecuana,

je boga Apolona, sirnbol

Zito je simbol plodnosti zemlje, a koristi se i kao simbol ljudske plodnosti

Lutkice od kukuruza su

muskarac se okiti perjem i

oplodujuce snage sunca. Slike

tr.idicionalni p.iganski talism.ini

oponasa parenje prerijskog petla

boga ljuba\'i s lukovima cesto

plodnosti koji se prave u vreme

da bi se obezbedila dobra zetva

sirnbolizuju napetost zudnje.

Plodnost i medusobna

GORE

plodnosti Riba je falusni simbol

Kao sveto drvo zivota, smokva

zetve . Ponekad se ukra5avaju cn'enim vrpcama, koje

privlacnost rnuskarca i zene

takode poseduje seksualnu

simbolizuju krv i vitalnost, a

smatraju se darovima boginje,

simboliku Za Grke je smokva

ostavljaju se iznad ognjista do

povezanim sa sezonskirn

bila atribut Prijapa i Dionisa. U

proleca Dolazak proleea slavi

ciklusima Zemlje U starom

Egiptu i Indiji ona se povezuje

se obrednim plesom oko majske

Vavilonu kralj i provosvestenica

sa rasplodnorn moCi, narocito

motke Ova motka, ukrasena

izvodi]i obredni poJni cin,

Sive i Visnua. Graficka \'eza

vrpcama, istovremeno je simbol

simbolizujuci rnisticno venC:anje

izmedu smokvinog lista i muskih

falusa i prikaz osovine sveta iii

Tamuza, sina i ljubavnika boginje

genitalija verovatno je nastala

kosmickog drveta .

SU

-

NEPLODNOST

perunika i ljilj.ini Lasica se

Bas kao sto su usevi znako\·i

po\·czi\·ala sa cestitoscu zato

zernljinog obilj,1, tako su deca

sto ju jc belo zimsko krzno

"plodovi' polnog sjedinjavanja

poveziv,1lo sa nevinoscu.

simbol neiscrpne plodnosti Neprestano punjen raskosnim

bracnog p.ira. Tradicionalno, ncrnogucnost radanj.i pripisivana

ROG IZOBILJA Rog izobilja je klasicni

cvecem i vocem, njegov falusni

TANTRA

z

c

suplji oblik predstavlja plodno

je '}1lornsti · zene, pa se cesto

Ponekad opisi\·ana kao "tehnika

prizivala bozija porno( Orn

ekstaze ',tantra n.i sanskritu znaci

je podr.izumev,1lo upuCiv;inje

"mrefa ·iii "tkanje Iako ova

molitJ\«1 boginjam.i plodnosti

filozofija ima mnogo razlicitih

je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom

jedinstvo muskog i zenskog Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od razbijenog roga Amalteje, koze koja ga je othranila, tako da

b.o sto su sumerska Inan.i ili

skola, z.ijednicka je tema da

je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti, napretka i

grcka Artemida, ili itifalusnim

svakodnevni svet (sarns.ira)

bogatstva, kao i sezone zetve

(uvek napetim) bogovim;i

sadrii seme onoga sto je vecno

b.o sto je Legba, boianstvo

i nepromenljivo (nirvana iii

zapadnoafrickih Fona . F.ilusni

proswcenje): slicno tome,

Sledbenici tantre cesto

SU

zivcli

simboli su cesti i kao amajlije

telo-rnisao je ogledalo svemira.

na grobljirna, koja su sirnbolicno

plodnosti

Otuda se prosvecenje moze

podsecanje na prolaznost sveta

postici svesnim ucestvo\·anjem u

i na :Zudnju za oplernenjivanjem

APSTINENCIJA,

svakodnevnorn zivotu pre nego

i prevazilazenjem smrti . Ucenja

UZDRZAVANJE,

njegcl\·im negiranjem, a telo je

tantre su se cesto smatrala

CESTITOST

sredstrn preobrazenja.

pretnjom drust\·enom poretku,

Dok neke kulture veruju da

Uobicajena tema tantrizma

a njihovo upra±njavanje je bilo

trosenje polne energije moze

je ideja o kosmickoj

naroCito namenjeno razbijanju

da inspirise slicnu aktin10st

seksualnosti Preko po:Zude i

kastinskih barijera i tabua.

u prirocli, clruge srn.1traju da

igre praiskonskog para, Si\·e i

to rnoze da omete plodnost

Sakti, dolazi do s\·eobulwatnog

zemlje: Akani iz Gane veruju

stv,uanja sveta; o\·aj parse

dace par koji bude vodio ljubav

u hinduskoj ikonografiji

n.1polju biti pogoden ludilom i da

cc boginja plodnosti

uciniti tlo na kojem

SU

Je:Zali

ponekad prikazuje kao hermafroditski Ardanarisvara . Preko ritualizovanog polnog

neplodnim Drugo verovanje je

cina dolazi do reaktiviranja

da se .ipstiniranjem od seksualne

muskog i ±cnskog principa, pri

,1ktin1osti stvaraju zalihe energije

cemu svaki partner irna za cilj

koje ce pomoCi zemlji da popuni

da akti\·ira energiju suprotnog

svoje rezerve. C::estitost cesto predstavlja

pol.i da bi se postigla energetska i psihicka celovitost Polnu

personifib.ciju neprijatelja

energiju simbolizuje sklupc':ana

erotske ljubavi, u liku zene

zmija (ili kundalini), koja spava

koja nosi stit kao odbranu od

u prvoj cakri, u bazi kicme

strela ljubavi ili pozude. Druga

Upra:lnjavanjem seksa ona

uobieajena personifikacija

se budi i prociseava na sve

cestitosti je jednorog, dok u

suptilnijirn nivoima dok se

druge simbole spadaju plava

konacno ne stopi s kosmickom

i bela boja, pcele, kestenje,

energijom, kada dolazi do stanja

golubice, pojasevi, trnje,

blazenog zanosa

ooLE Ardanarisvara, hinduska spojena hermafroditska figura Sive i Parvati, simbolizuje pomirenje suprotnosti i postizanje jedinstva.

LJUBAV I SRODSTVO simbolicki sistemi i rituali

ljubav koju su sLwili trubaduri,

ljubavi i srodstva razliciti su i

pesnici i muzicari srednjovekovne

promenljivi, kao i znacenja koja se

hrope.

s njima po\•ezuju. Eros, koji je nastao kao iskonska stvaralacka snaga, postao jc grcki

ROMANTICNA LJUBAV Otmena ljubav je bila licni

bog ljubavi i sin Afrodite, boginje

i romanticni oblik koji je

ljubavi. Njegov rimski pandan je

podrazumevao dvoje ljudi

Kupidon (iii Amor), sin Venere,

zaljubljenih vise u medusobne

heruvimski krilati rnornak koji

vrline ncgo u ideal.. Od viteza

izbacuje strele poiudc iz srng

se ocekivalo da pokaze duboko

Iuka. U hinduskoj mitologiji to

postovanjc prema dami u koju

je Karna, koji izbacuje slatke ali

je bio zaljubljen i morao je da

bolne strele poiude na ljude i

bude spreman da pati zbog svoje

bogove, sugerisuci patnju koja ide

ljuba,·i Veliki deo renesansne

s ljubavlju - njcgovih pet cvetnih

knjizevnosti odnosi se na

strela rnogu da obraduju srce,

zajednicke motive ljubavi kao

da dovedu dovelike ljubavi, da

"rnuke" iii·· bolesti'', pri cemu se

uzrokuju zaludenost, da iscrpe

ljubavnici razbole iii ne mogu

iii da ubiju na prijatan nacin. U

da spavaju iii jedu . Zene su

psihologiji. terrnin ··eros ·· odnosi

poprimale gotovo boz,rnsku

se na libido i nagon za zivotom, ali

simboliku: njihove OCi

·je za Grke to bila strasna i stihijska nsta ljubavi. Platon je shv,1tao

SU

dobile

centralni znaeaj kao kanali emocija, dok su stopala, idealno

eros kao iudnju koja trazi duboko

bela i uska, sa visokim lukom.

svojstvo lepote, kao ideal na koji

postala mocan seksualni simbol.

nas osoba pred nama podseca, pa otuda termin ··piatonska ljubav··. Grcki izraz "agape·· odnosi Alegorijska slika srecnog braka, na kojoj su upotrebljeni simboli ljubavi i plodnosti roga izobilja, lovorov venac, maslinova grancica, Venera, pojasevi i lanci. GORE

LJUBAVNI SIMBOLI Cvece cesto simbolizuje ljubav

Veze koje nas privlace mogu

se na neku nstu duhovne iii

Za Hinduse je to beli procvali

biti polna privlacnost, osecanje

nesebicne ljubavi, na ljubav Boga

jasmin. u Kini bozur: za Rimljane

zajdnicke svrhe iii znacenja,

prema ljudskom rodu i ljudskog

su crvene ruze bile Venerino

posvecenost braku iii porodica

roda prema Bogu, koja takode

cvece i ostale su na Zapadu

i zajednica. Kako se ljubav ne

podrazumeva i ljubav prema

snazan simbol ljubavi U lranu

povinuje uvek drustvenim

drugim ljudima. Agape svecanosti

ljubav simbolizuju divlje rnasline

formama i konvencijama,

su bili rituali na kojima su hriscani

i jabuke Za Kineze par pataka

shwili pricesee, a Jevreji Pashu

prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav,

Drugi grcki izraz, "filia", odnosi

a golubovi obicno predstavljaju

se na postovanje drugog i blizi je

ljubavnike, bilo zato sto se pare

onome sto nazivamo platonskom

celog zivota iii sto gucu gledajuCi

ljubavlju, oznacavajuci

se u oci Ptice ljubavi, mali

prijateljstvo i odanost

fareni papagaji iz Afrike, takode

LJUBAVNI SIMBOL ADINKRA Narod Gane tka simbolicne crteze na brokatu koji se zovu adinkra. Ljubavni simbol se zove osram ne nsoroma, a prikazuje zvezdu (zena)

"Amor'', rec nastala od imena

iznad meseca (muskarac); koristi se

rirnskog boga ljubavi, opisivala je

kao simbol verne, harmonicne ljubavi

novi pristup ljubavi kao visokom duhovnom iskustvu: otmenu

I

I

predstavljaju ljubavnike zato sto sede pripijeni u parovima Drago kamenje predstavlja znacajne simbole ljubavi, najpre

j

I

Crvene ruze su mnogo koriscen simbol ljubavi, udvaranja i romanse .

GORE

Neunistivost dijamanta Cini ga simbolom trajne ljubavi

GORE

zato sto je "dragoceno", a drugo

S\·adbeni prsten datira iz

Predmeti u obliku srca koriste se izuzetno mnogo i u svim kulturama kao simbol romanse.

GORE

Prstenje simbolizuje vecnost i mozda je glavni simbol ljubavi

GORE

egipatskog doba, kada su neveste

postoje i druge uspesne forme,

svojstva Dijamant, zato sto je

dobijale vence konoplje iii site

kao sto je brak osoba istog po la,

KELTSKA BRATS TVA

neunistiv, predstavlja trajnu

Anglosaksonci su koristili prsten

poligarnija i brak iz interesa Brak

Rec "klan" na

ljubav Crveni rubin simbolizuje

kao znamenje obecane ljubavi, a

sluzi kao temelj zajednickog

strast, polnu zudnju i moc. C:ipka

zlatni svadbeni prsten postao je

zivota, rada i opstanka, kao

je postala simbol romanse zato

simbol vecne ljubavi i jedinstva.

osnov reprodukcije i odrfanja

sto icna moie da ispusti cipkanu

Egipcani i Rimljani su verovali

porodice

maramicu da bi je za nju podigao

da je zila na trecem prstu ( vena

pravi eovek . Medutim, najtrajniji

amoris) povezana sa srcem; tako

kultura preovlaclujuca forma je

klana zivotinja, onda

i najprisutniji simbol ljubavi je

nosenje prstena na torn prstu

dogovoren brak, kada roditelji

je rec 0 totemskom

ljudsko srce: celo, ranjeno iii

simbolizuje povezivanje srca

iii stariji odrede ko ce se skim

klanu . U velskom

probodeno ljubavnim strelama,

para Hriscanski svestenici

uzeti U zapadnom svetu posle

srednjevekovnom

srce oseea strast i bol ljubavi .

brojali Sveto trojstvo od palca

SU

Srednjeg veka postajalo je

drustvu broj devet je simbolizovao

sve prihvatljivije da se parovi

koristeci sna±nu objedinjujucu

vencavaju iz ljubavi. Sarno

simboliku. lrski svadbeni prsten

vencanje je simbolican (in

sistem simbola kojim oznacava

je kladag, sa dve ruke koje drze

kojem partneri postaju dve

srodstveni status . Tako Menoniti

srce i krunu simbolizujuci ljubav,

polovine simbolicne celine koja

farbaju vrata u zeleno ako je

vernost i prijateljstvo

se zove "mi" Ono se ocituje u

celinu, pa se zato LI

simbolici prstenova, "vezivanju BRAK I SRODSTVO

od sedam boja da bi prikazali

Srodstvo je ··porodieni" odnos

status neke osobe: na primer, beli

koji je bitan za efikasno

biser (koji predstavlja nevinost i

funkcionisaBje drustva.

duhovnu ljubav) do plavog bisera

Struktura i pravila srodstva

(koji predstavlja vernost) obicno

razlikuju se od kulture do

se upotrebljava da pokaze da se

kulture, ali se sistemi srodstva

neko verio, dok plavi, beli i crni

cesto grade na instituciji braka

biser ukazuju na vencanje .

lako je to obicno formalizovana

za grupu koja ima smatra da je predak

i zavr5avali su na prstenjaku,

juga Afrike upotrebljavaju bisere

Klan je drugi izraz isto poreklo; ako se

u vecini tradicionalnih

Ono takode predstavlja toplinu i

njihova kcer za udaju, a Zului sa

galskom znaci porodica iii deca

otvorenost prema "drugome".

I BEK

smatralo da je deveta generacija granica srodstva. U Irskoj se srodstvo priznavalo do 16. iii 17 generacije

cvora·· i deljenju imanja i miraza.

Jedan od hinduskih ljubavnih simbola je beli procvali jasmin, a ljubavnici ga razmenjuju kao znak odanosti. LEVO

DAN ZALJUBLJENIH

Znamenje Zulua kao cestitka za Dan

Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom

Zaljubljenih, ibek, nosi se oko vrata.

obredu u cast Junone, rimske boginje zena i braka

Plavi trougao okrenut prema dole,

Praznik Luperkalija slavio se 15. februara. Uoci tog dana

unutar crvene trake koja se nalazi u

devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih

beloj, ako ga nosi devojka, znaci nesto kao, "Hoces Iida budes moja ljubav?" Zahtev momka prema devoci bio bi isti, ali bi trougao bio okrenut prema gore kao simbol za "devojku"

OJ )>

<

veza izmeclu muskarca i zene,

zato sto poseduje individualna

Svaka kultura ima sopstveni

c

izvlacili kao lutriju, uspostavljajuci tako partnerstvo za vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike Kupidona, ljubavnih strela i ranjenih srca pogodenih ljubavlju

sve simboli

0 0 v;

-I

< 0

0BREDI G-LAV.NIH ZIV-OTNIH PROMENA v

promeni odeec. kosc iii zuba, iii

tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb,1

St\-,lranjc ozilj,1ka i tctovir,rnje.

i \"i 11.l

Drugi v,1zan faktor jc priprcma obrednog prostor.1, crtanjcm

PUBERTET

krug.1, podizanjcm gradcvinc

Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J.

iii putovanjcm nJ. drugo rncsto

prclazJ.k iz detinjstva u odraslo

kao sto jc peCina iii planina

doba. ukljucujuci dL1maticnc

Crkva, d:lamija i nadzbinski

fizickc i emocionalne

tocak. s\·c su to primcri obrednih

promenc. k.10 i promcne ulog.1

prostora koji omogucuju ljudim,1-

i odgonirnosti Obrcdno

da sc odvojc od snkodncvne

m·odenje u pubertet razlikuje

stvarnosti da bi se po\·ezali

sc od kulturc do kulturc, ali u

sa boianskim. i\laticni urcd u

sustini sL:n-i i obclezaYa on1

kojem se parcn·i vencavaju po

Ycliku zi\·otnu promcnu U

zakonu primer je zakonskog

rnuslirnanskoj tradiciji, dccaci

obrednog prostora

izmedu I 0 i l 2 godina koji

Prclazna iii "lirninalna Lua· Muslimanka daje skiptre trojici decaka u beloj odeci za njihovo obrezivanje u jednoj istanbulskoj dzamiji Na dan obrezivanja, muslimanski decaci postaju princevi na jedan dan

GORE

podrazumcva podngavanje

paradiraju kao prinee\·i taj clan.

oznaeavaju prolaz,1k pojedinca

izvesnim provcrama. iskusenjirna

ponekad na konjima, i cesto

iii grupe kroz glavnc zivotne

iii obrednim radnjarna, koje u

budu zasipani poklonima.

promcnc, k.to StO

sustini znace mctaforicku smrt

Prip.1dnici naroda Luisenjo u

i ponon10 rodcnje. Prethodni

jufooj Kaliforniji ponosno slaw

SU

rodenje,

pubertet, vcneanje i smrt. Drugi obelei;l\"aju vaznc drustvene

ima staro poreklo Rooendanska rorta verovatno je nastala od kolaca u obliku meseca koji su prinoseni kao hramovske zrtve Artemidi Svece verovatno asociraju na sjaj meseca, dok u Nemackoj velika centralna sveca predstavlja "svetlost zivota"

- idcntitct se rusi, otvarajuci put

prYu menstruaciju s\·ojih kceri,

promene i sl.1ve prirodu Svi oni

za novi identitet koji tek treba

koje sc dclimicno zakopav"ljL1

su snazni sirnbolicki procesi

da dode . Polaganje zakletve

u topao pcs,1k, \·cro\·atno zbog

primer je ove faze, kao kada se

simbolike jake \·czc sa zemljom

OBREDI INICIJACIJE

ncko lice koje postaje driavljanin

R08ENDAN Mnogo simbolike koja je povezana sa rooendanima

sc podnga\·aju obrczivanju

Formalizovani obredi simbolicno

Jenejski dccak postaje bar

Mnoge kulture cenc ceremonije

Sjcdinjenih Drzan zaklinje

micv.1h ('"sin zapo\·esti ) sa

inicijacije kao deo kretanja

na vernost prcd nacionalnirn

13 godina Pn-e subote posle

kroz zivotne promene. Svc one

simbolima amcricke zastave.

svoa rodendana on cita iz Tore

podr,uumevaju prepoznavanje

Uklapanje znaci nacanje

u sinagogi i moze da vodi dco

LI

"

ulogc iii statusa u koji osoba

sastav zajednice iii obn<wljanje

bogosluzenja Kod pripremanja

ulazi i koji odbacuje. Vecina

licnosti sa no\•im ulogama,

mora da uci jevrejsku istoriju,

ceremonija inicijacije utemcljena

svescu i odgovornostima

starohebrejski i svoje duhovne

je u pricama i simbolici.

Zvonjenje zvona poslc

korenc, razgovarajuci s rabinorn

Francuski antropolog, Arnold van

krunisanja monarha sirnbolicno

i sYojom porodicom kako ono

Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao

slavi njegovu non1 ulogu Posle

sto jc naucio ima veze s njegovim

je obred prclaska kao sustinski

velikih sportskih dogadaja, kao

zivotom i predstojecirn zrelirn

proces u podmladivanju kulture

sto

dobom

i opisao je faze uvodenja kao

prvenstni, uspe5ni timovi cesto

odvajanje, prelazak i uklapanjc.

se vracaju kuci i pobedonsono

KRSTENJE

pro laze ulicarna. Jelo i post

Jevrejska i hriseanska praksa uvodenje ljudi u veru uranjanjern

Odvajanje podrazumeva da se

SU

Olimpijske igre iii Svctsko

osoba (iii sveti predmet) udalji

su uobicajena simbolika za

od prethodne situacijc iii statusa

fazu uklapanja. Hriscansko

u vodu predstavlja prociscenje

Ono

sveto pricesce podrazumeva

duha. Rani hriscanski spisi

simbolicno uklapanje iii jedenje

opisuju obrok od mleka i meda

ITlOZe

da znaci odbacivanje

identiteta, kao da je rec

0

oEsNo Vencanja su znacajan obred u zivotu u vecini kultura Ma kako da se slave, giavna tema je ova veiika promena

koji prati krstcnjc. prcdstavlj.:ijuci

\esti, z,1 koja l\.inezi \erujLI Lh su

ulazak lzrailj,1ca u obcc,rnu

povcz.:ina s.:i bcsmrtnoscu. dugim

zemlju Ha1un RimoLHolicko

zivotom. prolcecm. mladoscu

krstenjc takodc podr.uume\a

i br.:ikom. ,1 on.:i su i sirnbol

isterivanje dan1b i pomaz,rnjc

ne\ inosti.

nuslino,·im uljcrn, sto je simbol

Simboli plodnosti su nckad

d,uova s,·etog duha

bili gL1\·ni za ccrcmonijLI ,·cneanja, au modcrnom dobu ih z.:imenjuje pirinac (iii konfotc

VENC:\NJE Znacenjc i simbolika ,·cnc,rnja

od pirinc,rne hartijc) koji sc baca

odr,1zav,1 sustinska n!rovanja

prcko para. Svadbcni kolac jc

kultL1re. ,1li ugl.:in10m mirisu na

nekad bio simbol plodnosti. jcr

st,HLI simbolikLI kod kojc par

je hr.:ina scksu,1lni simbol ,1 njcno

postizc polL1bozansko stanjc

formalno deljcnje tokom gozbc

cclovitosti koja jc potrcbna za

simbol je spajanja c-h-c porodice

st\·ar.:inje i z.:istitu nonlg Zi\·ota.

Dcvcruse su simbol magijc

r.is~•rostr.rnjcnc'

o,·,1 idcja jedinstva ljudskog

plodnosti, .:i cvece koje nose

smrcu i z.1loscu L chi 11,1

i bohnskog odr.:ifan se LI

sirnbol je zenstvenosti i bericet.:i .

ncmc11.1 tclo P''kojnik.1 m,iz.1110

monahinje nazi,·aju ·Hristovim

OBREDI VEZ:\Nl Z:\

si111bolikc kn ii 1cze s,1 zcrnljc,m.

nevest,1111a'

Si\[ RT

L>rugi Lll'bil:.1jcni sirnb,•I z.ilc)Sti

Smrt coveka prcdst.:ivlja znaeajnu

jc brij.rnjc iii z.ipust.rnjc kosc

je u \·czi s,1

jc cncnirn ,,kcr(1m u zn.1k

hriscanskoj tr.1diciji LI kojoj sc

Jedan od najznacajnijih sirnbola veneanja koji je i da1us

N,,senjc crnine

prorncnu i za pojedinca i ZJ.

kulturnc 1 rcdnosti sc j.1sno

upotrcbi jc prsten, kruzni simbol

porodicu i z.:ijednicLI oko njih.

c'c1r.1z.11 ,1ju n.1 f'Ogrcbnirn

\·ccnosti, jcdinstv.:i i potpunosti

Pokojnik sc ritu,1!110 priprema

,,brc'dim.1. C.1k i izr.1i..11 anjc

ll

Ovo se odrazava u hriscanskoj

da krenc dalje, ,·crovatno kao

cnwcij.1 odr.1z.11 .1 kulturnc

ccrernoniji kada s\·estcnik spaja

deo putovanja u drugL1 stvarnost.

q,110\C: u nekim kultur.1111,1

ruke mladenaca, au hinduskoj

a proces hlosti podrazumcvJ.

stL• ic kod Sika n.uic.rnjc sc ne

ccrernoniji kada mladozenja ve2e

mnogo sirn~lolickih rituala

cfoZ1c1lj.11 ,\ duk sc u drugim.1

npcu oko vrata mlade U druge

kojima treba izraziti i kanalisati

ol:ckujc

simbole ,·encanja spadaju znlna

emocije izazvanc gubitkom

kao sredstvo objavljivanja dobrc

voljene osobe.

S pokojnicim,1 PL'Stup.1

SC

k.w

cestc1

k.w d.1 idu 11.1 puto1 .rnjc:

ubl.icc sc u n.1rncitu odccu is nji111.1 idu nc'ki licni i GORE_.

"" 1 ~ ~

rcligijski prcdmcti iii ulisrn.rni Z.1h1p.11 .rnjc tcl.1 rnozc zn.1citi po11.1t.1k upokc1jcnog rn,ijci zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1. 1'rc111.1cij.1 predst.11lj,1 oslob.1d,rnjc duh,1 i r.1Zrcsenjc c1d zc111ljc Z.1 Hind use pL1111c110\ i simbolizuju Hr.1h111u f\Ja hinduskom pogrebu boja zaiosti je beta. pa su mrtvacki sanduk, pokojnik i ozalosceni svi u belom

LEVO

SASVIM GORE "

DETINJSTVO I IGRE

z 0

>

dominiraju logika, intelekt i

dobra i zla dobija kreativan

linearno razmisljanje, zivot

izraz u modernorn drustvu u

\'eka, kada su deca uveliko

postaje vise problem koji treba

obliku kompjuterskih igara.Jung

potcenjivana, Bari je st\'Orio

resavati nego misterija u kojoj

je verovao da kreativni nagon

Petra Pana kao arhetipski

treba uzivati . lpak, kreativnost

moze da bude kompenzacija

obrazac deteta u nama. Petar uci

i igra su bitni za ljudski razvoj i

za jednostranost sadasnjosti,

drugu decu da veruju u svoju

prirodne su aktivnosti u koje se

tako da je deo uloge umetnika

mastu, u rnogucnost da lete i

deca spontano ukljucuju. Preko

da komentarise iii da osporava

da putuju u Nedodiju Petar je

kreativnosti i igre mi putujemo

preovladujuce norme . I urnetnik

prirner vecitog deteta, detinje

u arhetipska iii mitska carstva,

i dete inspirise kreativni impuls,

maste koja zivi

eksperimentisemo sa ulogama,

zalwaljujuci kojem oni stvaraju

Deca koriste slaganje kockica za istrazivanje stvaranja i razaranja

SASVIM GORE

Deca vole da se oblace kao odrasli. Ovde je grupa decaka obucena kao muzicari na indijskom prolecnom festivalu u Bahag Bihu. DOLE

Iako je pisao krajem XIX

ll

S\'ima nama.

rodbinskirn i drustvenim

jezik iii metaforu za izrafavanje

IGRA

strukturama, i ukljucujemo se u

onoga sto ih je pokrenulo.

U modernom drustvu

tokovirna. Slikanje omogucuje detetu da mesa svetove simbolike sa svakodnevnim zivotom.

nevinost i iskrenost.

tema kao sto je borln izmedu

simbolicni dijalog sa istorijskim

GORE

mudraca

U kulturarna u kojima

nastojimo da poveierno igru DETE

sa detinjstvom i smatramo

U rnnogim kulturama dete je

je neC:im sto ljudi prestaju da

KREATIVNA

simbol nevinosti i spontanosti

rade kada ··odrastu'' Medutirn,

SIMBOLIKA

U hinduskoj tradiciji, detinjstrn

u drugim delovima sveta igra

Rec kreativnost dolazi od

je rajsko stanje nevinosti koje

ostaje na visokoj ceni i u zrelo

latinskog creare, sto znaci

prethodi svakorn saznanju o

doba, cesto

"stvarati. proizvoditi i dovesti

dobru iii zlu.

do rasta·· Ona je oplodujuca

U hriseanskoj tradiciji,

ll

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso i Mali ju, rnaskare koje prave

sila u samom korenu simbolike.

lsus je rekao da odrasli nece

iskljucivo deca smatraju se

Jung ju je opisao kao proces koji

uci u carstvo nebesko ako ne

veoma vaznim za do bro cele

nas povezuje sa arhetipskirn

postanu deca, sto odrafava i

zajednice. Ribarska sela na

ternama, izrazenirn na jeziku

odnos izmedu deteta i raja. U

istocnoj obali Koreje izvode

koji je relevantan za sadasnje

taoistickoj knjizevnosti, dete

zajednicke 5amanske rituale

vrerne . Na primer, ad1etipska

ovaplocuje svojstva svetog

poznate kao kut - me5avina molitve, smeha i igre za koju se srnatra da svodi bogove na nivo ljuskih biea, pornaiuci im da se rvu sa snaznim emocijarna koje okruzuju velike krize

ll

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim ritualima koji podrazurnevaju veselo i sirnbolicno ucesce pozorisnih predstava bola, lepote i misterije zivota. U hopijskom drustvu "sveti klovnovi" pornaiu stvaranju ravnoteze izvrgavanjern ruglu krajnosti u pona5anju, dovodeci time do uspostavljanja i uravnotezenja rnoralnih standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju udaljavanjc od svakodnevnog

magiji i moCi Ona istraiuju

koristio za kockanje Njegcwe

""z]o"

cetiri strane predstavljaju

L1

smis]u cudovista. diVO\'a

idcntiteta i zaintercsovanost

i vestica, igraju se silama dobra,

'"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi

n ulazak u eksperimentisanje

rnagije i preobrazenja kroz uloge

pola··, '\doff' Druga simbolicka

sa drugim ulogarna i

vila, dobrih vestica i carobnjaka

karakteristika cigre ne odnosi se

mogucnostirna."

Deca eksperimentisu statusom i

na to kako ona slucajno padne,

moci igrajuci kraljeve i kraljice,

nego na to kako stoji dok se

dcca sc ukljucuju u "igru

poznate vode i bogate i slavne

vrti, sto je lep simbol zivota i

ovaplocenja", istrazujuci culima,

licnosti, ona istraiuju junacke

svemira

U wojim ranim godinama

Univerzalna igra "5uge"

proizvodeci zvukove, ritmove,

teme kao super junaci vojnicima

znakove i pokrete, pocinjuCi

igrackama

podrazumeva prenosenje ovog

IGRACKE I IGRE

osobe na drugu. Jedno dete

Lh opona5aju i da se obracaju igrackama i predmetima

simbolickog svojstva sa jedne

oko sebe. da izmisljaju

Igre su modeli za arhetipske

se odabere da bude ··suga" i

price. U ovon1 trenutku, ona

forme odnosa i interakcija,

onda ono juri drugo dete da

raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog

ukljucujuci razlicite kombinacije

ga dodirne i na njega prenese

Drajdel, C:etvorostrana cigra kojom se igraju jevrejska deca, smatra se simbolom zivota i svemira GORE

medudelovanja i pocinju da

slucaja, vestine i kreativnosti

"sugu" To drugo dete juri nekog

slwataju eksperirnent sa raznim

U partiji 5aha kretanje kraljeva,

drugog i tako se igra nastavlja

ulogarna i odnosima, a predmeti

kraljica i pe5aka mofo se shvatiti

Sirnbolika ove iare moze 0

mogu da imaju znacenje i

kao metafora za promene

predstavljati autoritet, zarazu iii

znac
nadmoci u ratu iii u sukobu

bilo koju drugu karakteristiku

Nije neobicno za malu dern

na raznim nivoima kosmosa.

koja nekoga izdvaja. Car ove

da zavole neku igracku ili cebe,

j\[noge igre odrafavaju kreativne

igre le±i u izazovu lwatanja,

sirnbol sigurnosti, ljubavi i

impulse S\'emira, kao StO je

u uzbudenju i napetosti koji

prijateljstva

bacanju kocke i drugim igrama

se javljaju u prilazenju iii

na srecu, koje su vero\·atno

dodirivanju deteta koje je '"5uga"

LI

FANTAZIJA

nastale iz drevne prakse

Za decu se svakodnevni svet

proricanja u Mesopotamiji,

preplice sa s\·etom fantazije i

Indiji i istocnoj Aziji" Prutici

rnaste Deca vole da igraju razne

poznati kao '"spilikini". koji se

uloge oblaceci se kao omiljeni

bace na gomilu i onda jedan po

likovi i vole da srnisljaju

jedan isteruju kukom tako da se

drarnaticne price u vezi sa njima.

drugi ne poremete, verovatno

Putem igre dete uci, raste i

poticu od budisticke prakse

razvija se.

proricanja koja se zvala Cijen

Mnoge arhetipske iii mitske

Tung, au kojoj se sudbina

figure pojavljuju se u decijoj

prorice tako sto se trese kutija

igri Stari Kinezi su verovali

prutica dok jedan ne izade .

da su vesele pesme koje su

Poreklo cigre iii drajdela

deca pevala spontano blisko

potpuno je nepoznato, ali se

po\"ezane sa bofanskim, pa

ona koristi kao igracka iii za

ih cak s]ufa]i da ih vode

kockanje sirom sveta. Sam

u drfavnim pitanjima Preko

drajdel je simbol jevrejske

fantazije i igre deca istraiuju

svecanosti Hanuka, kada su

velike teme i duh vremena,

rabini dozvoljavali igre na srecu

price o dobru i zlu, o ljubavi,

tako da se cetvorostrani drajdel

SU

DOLE lgra SUQe ima mnogo varijanti i igraju je deca Sirom sveta

ToCAIZ z

Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj ·

u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji

tocb se odnosi n.:i. njegcn· oblik

solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz

- krug koji s.1drzi p.1occ koji

brdo ru zimski solsticij.

izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i

i-

"'

0

>

na njegovu pokretljiYost On

SVETA TRADIC!JA

sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja,

Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol

predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti

i u hinduskoj i u budistickoj

krug st\·.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1

tradiciji U hinduizmu toc.1k

U mnogim kulturama on se

predst.n·lj.:i. jedinst\·o vremena i

pojavljujc bo simbol sunca,

prostor.:i. i simbol je potpunosti:

sa bezbroj \'Crovanja koja ga

tocak SJ sest paoca jc jcdan

povczuju sa mitovima o suncu,

od simbob boga Visnu.1 U

iako neki tnde d.:i. jc tocak

budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1

prvenstvcno simbol meseca,

paoca predstadja tocak zakona

oznaca\·.:i.jud neprekidan ciklus

iii istine (darma) Ona SC ecsto

meseca.

poj.:i.vljuje na duborezirna koji

SIMBOLIKA SUNCA

stopala i simbolizuje moc

predstadjaju otiske Budinih i\! ESE CA

njcgO\·ih ucenjJ. d.:i. pregazc

Tocak inn asocijacije i

laZi Kao i ljudska sudbina,

SJ. suncern i SJ. rnesecom

bda sc toc.:i.k jednom pokrene,

Najjcdnosun1ija forma

nema snage koj.:i. moze d.:i.

. ima cetiri paoca, koji mogu

GORE Tradicionalno oblikovan tocak, kao na ovoj slici budistickog osmopaocnog tocka, predstavlja simboliku sunca i kosmosa Tocak je takooe trajan simbol ljudskih pregnuca i napretka

g.:i. zaustavi iii da ga vrati u

odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i

suprotnom smeru . Osam p.:i.oca

cetiri godisnja doba (kao kod

predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put

YL1dzbinskog tocka), kao i

budizma, glavcina predstadja

Simbolib tocka odnosi se na

cetiri faze mescceYog ciklusa.

rnoralno sidro Budinih ucenja,

probzenjc vrcmena, na S\"et

Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja

<1 u nepokrctnom centru

i n.1 jedinst\"O koje postoji

i predenja, bila je povezana

stoji cakravarti ("'onaj koji

sred raznolikosti. Tocak se

s mesecorr1; njeno ime znaCi

okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda .

povezuje SJ. zodijakom i s.:i.

'·srebrni tocak"

Njegova keltska \·arijanta je

Zi\"Otnim usponima i padovima (kao toc.:i.k sudbine); bo

Tockovi sa l 2 paoca cesto se pojavljuju u indijskoj

M.:i.g Ruit, mitski druid koji je bio inkarnacija vrhovnog

indijanski nadzbinski toCJ.k,

knjizevnosti i umetnosti,

bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio

on predstavlja kopiju zivota

asocirajud na kretanje sunca

magus rotarum iii "carobnjak

kroz zodijak, dok tradicionalni

tockova··, a uz pomoc tockova

kineski toeak ima 30 paoca,

on je govorio svoja druidsb

oznacavajud mesecev ciklus

prorobnstv.1

TOCAK SVETE KATARINE Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska

U klasienoj antici tocak je bio

preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno

povezan sa bogom Apolonom

U Starom zavetu,Jezekilj uporeduje Boziji presto sa

udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni

(pa tako i sa suncem), kao i sa

kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu

njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku

munjama i paljenjem vatre

svaki tocak predstavlja jednog

sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom vatrometu

Tocak kao simbol sunca

od cetiri ziva stvora i godi5nja

opstaje u evropskom folkloru .

doba, dok se u Danilovoj viziji

Postojala je tradicija iznosenja

plameni tockovi pojavljuju

plamtecih tockova na brdo

oko Bozije glave. Na prvim

VATRENI TOCKOVI Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao "vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale

hrisc
oesNo Fortuna zavezanih ociju, boginja sudbine, vrti svoj tocak nasumicno i bez milosti prema krunisanim kraljevima.

TOCAK ZIVOTA

mogucnost svJ.kog trcnutka za

U hinduskoj iilozofiji sirnbolika

srecu iii nesrecu, jer okretanje

tocka se odnosila na samsaru,

njcnog tocka nekirna donosi

neprekidni ciklus zivota, srnrti

uspeh a nekirna propast na

i ponovnog radanja U kineskoj

prividno nasumican nacin. Ona

simbolici gbvcina se odnosi

sc cesto prikazuje kao slepa iii sa

na ncbo, a rub na zemlju, pri

zavezanirn ocima, jer je sudbina

cemu je ljudski rod predstavljen

rnoralno slepa Njen toeak uci

paocirna koji povczuju ovo

nas da ono sto ide gore mora da

drnje. Kineska norija (vodeni

side dole i obrnuto - tako da

tocak) i grnearski toeak

uspeh i neuspeh dolaze jedan za

t<10sitickog mudraca Cuang

drugirn, bas kao sto kruie zivot i

Cua predstadjaju neprekidan

srnrt U tarotu je toeak sudbine

\·ir stvaranja i beskrajni ciklus

deseta kart<1 Velike arkane i

zi\·ota i srnrti. Tacka oslobodenja

predstavlja nznu prekretnicu

nalazi se u glavcini, koja ukazuje na duhovno putovanje

VRADZBINSKI TOCAK

kao nJ. kretanje od periferije

U rnnogim tradicijama tocak je

premJ. ccntru, od aktivnosti

simbol sveta Ovo Cini osno\'

ka mirovanju, sto je smisao

indijanskog vradzbinskog tocka

meditacije U keltskoj tradiciji

krsta unutar kruga koji zraci iz

godina se posmatra kao tocak,

ccntralne gl~\·cine Ovaj tocak

pri cemu letnji i zimski solsticij

je nacrtan na tlu, a cetiri paoca

i prolecni i jesenji ekvinocij

prcdstavljaju cetiri godisnja

obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke

doba, cetiri elementa i cetiri

zavisno od toga kako se snagJ.

strane sveta Godisnja doba

suno povecava i srnanjuje s

sirnbolizuju vreme, a strane s\·eta

promenom godi5njih doba

prostor Peta i sesta strana (iznad i ispod tocka) predstavljaju oca

TOCAK SUDBINE

nebo i rnajku zemlju Svako

Svojstvo tocka da se vrti

mesto na tocku povezuje se s

cesto se pm·ezuje sa srecom i

narocitorn bojorn, zivotinjskirn

sudbinom, koje su nepouzdane

totemom i svojstvorn, a ceo

i neocekivane. On se cesto

toeak predstavlja putovanjc kroz

pojavljuje kao motiv u

zivot

srednjevekovnoj evropskoj umetnosti, a bio je atribut Fortune, rimske boginje sudbine. Fortuna predstavlja

oesNo lndijanski simbol vradzbinskog tocka, krug podeljen krstom, ovde je reprodukovan u kamenu

SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA. ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU

< 0

U davna vremena sveti lugovi su bili prava svetilista.

LEVO

Drvo sYeta obicno se predstavlja vrstom koja je narocito vazna u doticnom kraju Skandinavska mitologija priea o jasenu Igdrazilu koji je rastao izmedu Azgarda, carst,·a bogova, l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela, podzemnog sveta Stari Egipeani su verovali da sveti javor raste na pragu izmedu ziYota i srnrti; u Mesopotamiji je osa sveta prolazila kroz palmLL Hindusi smatraju banijan svetim dn·etom dok su Maje verovale u Jaksci, Drvo banijan je sveto za hinduske bogove· smatra se da zalivanje njegovog korenja i prinosenje zrtava donosi srecu i plodnost GORE

Drvo je centralni arhetipski

svet, glamo je u mnogim

SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo.

simbol u vecini delova sveta

mito\·ima o stvaranju sveta Ono

Kinesko sveto drvo raslo je iz

Na Zapadu se drvece duboko

cesto predstavlja osu svemira,

centra sveta, ne odbijajuci jeku

povezuje s vremenom i istorijskim

povezujuci vise carstava: njegove

(eho) i ne bac.1juci senku Drvo

trajanjem Drugde ima jace

grane dde nebo, deb lo stoji u

sakaki se slavi se kao "rajsko

nze sa zi,·otom, zdravljem i

zemaljskom carstvu. a korenje

drvo" japanske mitologije, a

snagom Stari narodi su obavljali

silazi u podzernni svet Drugi

jedna grana se zabija u zemlju

bogosluzenja u S\'etim lugovima,

simboli koji se s njim povezuju

kao sveto srediste oko kojeg se

s njihovirn deblima i baldahinom

su gmizavci koji gmi±u u korenju

gradi dneni sinto hram .

od krosnji, koji su se kasnije

i ptice u granju koje simbolizuju

odrazili u izgledu crkava Engleske

famanski let

Drvece takode predstavlja snazne simbole zivotnih veza i

reci za "istinu" i "veru" nastale su od staroengleske reci za "drvo"

MAJSKO DRVO DRVO SVETA Evropski hrast je simbol snage, stabilnosti, cvrstine i trajnosti

Kosmicko drvo, koje simbolizuje

GORE

krajnje uporiste zivotnih sila koje neprestano obnavljaju

U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL

oesNo U mnogim duhovnim i mitoloskim sistemima verovanja drvo se smatra vezom izmeau ovog i drugog sveta

DUD U Kini, dud predstavlja zivotne cikluse. Njegovi

ekologije Indijanski pogla\·ica

plodovi su najpre

CJ

Crni Vapit video je u viziji "s\·eti

beli, sto predstavlja

<

mladost, zatim u

prsten"' svog naroda kako sa

srednjem dobu

rnnogim drugim pravi veci prsten

postaju crveni, da

unutar kojeg raste sveto drvo

bi na kraju sazreli

zastite. Drvo sveta u podrucju

i postali crni, sto

Amazona je cejba iii jucan:

asocira na mudrost,

huaoranski mit o stvaranju sveta

starost i smrt

prica o gorostasnoj cejbi zvanoj Bobue, koja sadrzi sve oblike zivota. Ona tako predstavlja ceo ekosistem znacajan za zivot na

JELKA

zemlji, sto mozda nije daleko od

boginja neba, Nut, prikazivana

hinduski obred u kojem se drvo

istine

je kako izbzi iz ploda javora da

u centru sela maze maslacem i

ukrasenog drveca

bi ponudila hleb i vodu vecnosti

ukrasava rumenilom, 5afranom

za Bozic nastala

mrt\·ima.

i vencima, posle cega :l:ene

je u XVI veku u

DRVECE I POREKLO

Serafirni koji vitlaju macevima

LJUDI

igraju sa nevenom u kosi U

Moderna varijanta

Nemackoj, gde su se jelke ukrasavale

Drvo sveta se obicno povezuje

ognja cuvaju biblijsko drvo

Africi se drvece shwi kao centar

sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti

zivot,1

u taoistickoj

zi\'Ota i plodnosti, a ukra5ava se

u boji Ova tradicija

veruju u drvo sa osam grana,

bozanska bresb·a prenosi dar

zbog povezivanja sa duhovima

je postala hriscanski

koje stoji unutar zlatnog pupka

bcsmrtnosti, dok su jabuke

predaka U hriseanskirn

tradiciji

sveta, rastuci u praiskonski raj

boginje Idun izvor sruge

kulturama, zimzeleno drvece se

gde je roden prvi eo\•ek i gde se

skandinavskih bogon

ukra5ava za Bozic kao simbol

hranio mlekom zene, koja je i

Sama bila deo drveta Prvi eovek

jabukama i papirom

obred, verovatno asocirajuci na rajsko drvo, ali su njeni koreni stariji, jer ovaj

zivota

simbol ponovnog

Muhamed dolazi preko drveta

roaenja datira barem

Kuran opisuje kako prorok

u staroj indijskoj mitologiji,

Tube koje stoji u centru raja,

DR VE CE SM RT I

u rimska vremena

Jama, pio je sa bogovirna pokraj

blist.:ijuci smar.:igdinu, rubinima

Zirnzeleno drvece je stari simbol

kada su slavljenici

jednog velieanstvenog drveta

i s,1firima: iz njegovog korenja

smrti i mogucnosti vecnog

tckli su mlcko, med i vino

zivota, ali cempres simbolizuje

C:esta indoevropska mitska

konacnost smrti zato sto iz

tema opisuje apokalipsu tokom koje oluje, poiari ili poplave

OBRNUTO DRVO

njegovog panja nece nikada izbiti

pustose zemlju, ostavljajuci kao

Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi

nova mladica. Slike patrljaka i

jedine pre:Zivele pretke ljudskog

se u jcnejskoj Kabali i u

panjeva nalaze se na heraldickim

roda koji su napravljeni od

hinduskoj Baga\ .:id Giti. O\·o

amblemima koji predstavljaju

dn 0 zivota in1a korenje u nebu

smrt i ponovno radanje

drveta

,1 gr.:ine na dole, predstavljajuci

U Britaniji se tisa usko

DRVECE ZIVOTA I

Boga na ncbu kao izvor svih

povezuje sa srnrcu. Druidi su je

BE SMRTN OST!

st\·ari. Slika obrnutog dn·eta

smatrali besmrtnom, a obicno se

U jednom od svojih aspekata,

moze se povezati sa ljudskim

nalazi na grobljima ili drevnim

drvo sveta je drvo zivota ili

nervnirn i cakralnim sistemom,

svetilistima. Za njeno korenje

besrnrtnosti . Ono se cesto

isticuci vezu izmedu ljudskog

se veronlo da upija duhove

povezuje sa zivotodavalackim i

mikrokosrnosa i rnakrokosmosa .

predaka i da ih preko grana

zastitnickim svemirom iz kojeg

oslobada i predaje vetrovima.

se mogu do bi ti eliksir ili darovi

UKRASAVANJE

zirnta

Praksa ukra5avanja drveca

stanje milosti iz kojeg

rnogu da padnu ljudi Egipatska

postoji sirom sveta . Karan je

Saturnalija koristili zimzeleno drvece da proslave roaenje Nove godine .

::0

BILJEJ TRAVE I ZACINI <

z

:::>

<

nemackog obubra cija je

jencjskoj tradiciji mandr,1gora

filozofij,1 formir,11u rnisticnom

sc po,czujc sa plodnoscu

vizijorn u kojoj je \·ideo odnos

i ljub,1dju - njcn nazi\· 11,1

izmedu Boga i ljudi O\·o nacelo

<

SC

0

primenilo

11.1

IllOCi bilja za

hcbrcjskom znaci . biljka ljubavi

medicinske snhe. Na prirner, srcoliki listovi purpurnog

TRAVE

bcsnika koristili su sc kao lck za

Vcorna raznonsna simbolick.1

srce (digitalis), dok su purpurnc

znacenja vezuju sc za obicne

zilice i zuta pega \"idea, kojc

trave. U staroj Grckoj ucenici

asocir,1ju na bolesno oko,

su nosili mladicc ruzmarina

pokazivale da jc ova biljka lek z,1

da bi poboljsali pamecnjc i

ocna oboljenja

koncentr,1ciju, a oYa biljka jc

Zbog slicnosti ljudskoj

U evropskom folkloru mandragora se povezivala sa smrcu, ludilom, vradzbinama i magijom Govorilo se da ispusta vrisak nalik ljudskom kada se bere GORE

na kraju post,1la simbol secanja.

konturi, mandragori su u

Poveziv,1la se i sa ljubadju i

evropskorn folkloru pripisivana

,-ernoscu i post,1la jc simbol

ljudska i nadljudska svojst\·a

besmrtnosti na pogrebnim

Za nju sc govorilo da buja oko

obredima . Zalfija sc takodc

\·csala, Lh se hrani izrnctom i

po\·czi\·ala sa bcsmrtnoscu,

urinom koji padaju iz obesenih

a stari Grci su smatrali da

i da nisti kad,1 se uznemira\·a:

podstice mudrost. !me joj

ovaj krik je dorndio do glurnec

potice od latinskog salnrc, sto

i ludila kod ljudi koji su imali

znaci "spasiti", au e\ropskorn

nesrecu da ga cu ju. Mandragora

travarst\·u smatralo se da ona

se povezivala sa vradzbinama i

lcCi sve. Indijanci smatr;1ju

koristila se u ljubavnoj magiji,

da je ialfija trava koja leci i

Simbolika bilja powzuje

a za njen koren se go\·orilo da

prociscava, posebno bela ±aliija:

se blisko sa njegovirn

ima moc da S\'Og \·lasnika ucini

njeno suvo lisce cesto se formira

pre tp os ta v Ijen im .rn agi jski rr1

ne\·idljivim Medicinski, ona je

u zaveiljaje za spaljivanje, pri

svojstvima da utice na ljude

koriscena i za lecenje artitisa,

cemu se dim ritualno rasteruje

n,1 rnnogo nivoa

fizickom,

cireva i zapaljenja, za izazivanje

da procisti atmosfcru U starorn

mentalnom i duhovnorn U

rnenstruacije, ublaiavanje

Rirnu, nana se povezivala sa

sirnbolickon1 smislu bilje se

trudcn·a i pomoc pri zacecu

u

bistrirn rnislirna i inspiracijom i

povezuje sa idejarna ravnoteie i kosmickog reda, sto se cesto odrazava u teorijama o prirodi zdravlja i bolestL

NACELO POTPISA Prema "nacelu potpisa", sve u prirodi je obeleieno obrascem ili znakom koji ukazuje na Safran se u budizmu smatra svetom tr avom U Evropi se povezuje sa kraljevskim dostojanstvom GORE

potencijalna svojstva. Ovaj naziv je nastao od dela Signatura Rerurn (Potpis svih stvari) Jakoba Berna (1575-162-1-),

U evropskom predanju ruzmarin je simbol secanja, ljubavi i vernostL

DOLE

DOLE Zallija je sveta biljka u indijanskoj tradiciji, gde se koristi za prociscavanje.

KON 0 P LJ A Rastafarijanci, koji je poznaju kao gandzu, smatraju konoplju svetom

koristila sc b.o okrcpljinc

karanfilici prcdstavlj<1ju slast i

uavom koja se pominje u Bibliji, gde

rnozga, a u ar.1pskom s\·ctu za

uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti

vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do

nju sc \·crovalo da stimulisc

oni su sc povezivJ!i SJ scdam

izmenjenog stanja svesti preko kojeg

!l1LISkost i vckcwima SC pijc

bo2:anstavJ i sa srccorn

m --i

je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol )>

kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc

rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg

DUVAN

nudi gostima kao simbol gostoljubivosti.

U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak svcta jc biljka za Visnua, a za

Oll\·an je zavicajna biljka

nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri

Sc\·crne Amerikc, a za Indijance

gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv

pogrcbni obicaj st
Oni srnatrJju duvan svctom

bosiljka na grudi pokojnika

biljkom. pa zato onJ kod

autoriteta odraslih i drustvenog establismenta

smatralo sc da otv,ua \Tata

njih ima rasirenu ritualnu

Dja za putnika; u tjudorovskoj

i cercrnonij,1lnu upotrcbu

BELi LUK

Englcskoj gosti su na odlasku

Macigucnge iz PcruJ koriste

Na jednom staroegipatskom

dobijali minijaturnu saksiju

tennin seripegari, sto znaci "onaj

medicinskom papirusu ima preko

bosiljkJ da im pomogne na

ko koristi duvan", da bi opisali

200 recepata za beli luk. On se

putu U centralnom Kongu

5amana; pcceni listovi duvana

koristio za lecenje glavobolje,

listcwi bosiljka stitc od zlih

(scri) koristc se u samanskirn

fizicke iscrpljenosti i infekcija, a

duhO\·a i nesrccc, dok su u staroj

obredima Za mnoge pripadnike

sirovi beli luk bio je ukljucen u

Grckoj oni bili protirntrov

naroda Pueblo duvan je bio

ishranu egipatskih radnika zbog

smrtonosnom otrovu baziliska.

dar kolibrija, koji je doneo

odrzavanja snage. U staroj Grckoj

Il.C\'Crcn·atnog stvorcnja ciji je

dim samanirna da bi rnogli da

i Rimu beli lukje bio simbol

procistc zemljLL

snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu

dobila imc od grckog basilikon, sto zn,1ci "'kraljevski

ZAC!Nl Mnogi zacini

SU

IlJ slican

U Evropi sc pusenjc duvana

u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da

u pocetku pcn·czi\·alo sa

pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno

razuzdanim rnladicima i

verovanje u evropskom folkloru da beli luk

vojnicima, pa je prva pojava

vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da

2:cna pusaca krajern XIX veka

urokljivog oka

nacin bogati sirnbolikorn Crni

dclovala kao sok . Danas

bibcr. jcdan od n,1jstarijih

sirnbolicne asocijacije vezane

poznJtih zJcina, u anticko

za dll\·an ambivalentne S jedne

dajuCi joj carobna sn1jst\·a, a

doba se srnatrao afrodizijakom

stranc on je postao sinonim za

obred je zahtevao da druid u

Prasnik safrana luci duboku

smrtonosne bolcsti kao sto je

belom plastu secc irnelu posle

rak i sreana oboljenja, a s druge

zirnskog solsticija zlatnim

koristila za bojenjc plasteva

zadrfa\·a element prefinjenosti i

srpom (koji je simbol sunca i

budistickih monaha, a ovJ boja

pobune

sc povczala sa budistickirn raj em

meseca) Ova biljka je morala da se ulwati u belo platno zato

i sa mudroscu . U Evropi se

!MELA

sto se verovalo da ne sme da

5afran povezivao s kraljevskim

Kelti su povezivali imelu

dotakne tlo. Imela se koristila za

dostojanstvom i zlatom zbog

(Viscum album) sa magijom

lccenje mnogih bolesnih stanja.

i rnedicinom. Za druide je

a bila je i simbol plodnosti.

sernenke korijandera se vero\·alo

ona bi la simbol besmrtnosti i

Obieaj ljubljenja za Bozic pod

da poseduju moc besmrtnosti,

dusa njihovog wetog drveta,

imelom ima korene u drevnim

a mahune kardarnona delc

hrasta, na kojem je rasla. Kelti

asocijacijama ove biljke

Z<J.

moze da odbije moze da zastiti od

SU

zutu boju Tradicionalno sc

skupocc i boje. U staroj !(ini,

rn

drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao

se govori da su jc pn·i koristili

poglcd bio koban. Ova biljb. jc

<

slicnu simboliku u lndiji i na

su verovali da je imela stvorena

Bliskom istoku. U Kini i Japanu,

kada je munja pogodila hrast,

lmela je simbol besmrtnosti i kod Kelta je povezivana s magijom i medicinom

DOLE

z

CvECE ljudskih iskustava i utkano fe u

u minimalistickoj formi

mit i svetu tradiciju.

aranzmana. Tradicionalno,

Opste uzev, cvece predstavlja vrhunac ciklusa rasta i krunu

aranzmani ikebane slede trojni plan, pri cemu gornja

uspeha Rastuci iz zernlje i

grancica predstavlja nebo,

prirnajuei sunce i kisu, cvece se

srednja ljudski rod, a donja

povezuje sa snagorn pasivnog,

zemlju

ienskog principa, rnanifestujuei

svega sto zivi, sa ljudirna kao

simbolican obrazac

lepotu doslovno, duhovno

posrednicima izmedu neba i

i rnetaforicki. U hinduskom

zemlje U '·talasastorn" stilu,

obredu cvece odgovara

obesene grancice sugeri5u

elernentu etra (ili duha);

propadanje u ambis dok

u taoistickom tekstu Tajna

"uspravni" ili rika stil te:Zi prema

zlatnog cveta ono predstavlja

gore, simbolizujuei vernost

dostizanje duhovnog stanja.

izmedu mufa i zene, earn i

KAZITE TO CVECEM

su asimetricni i sugeri5u neki

bofanstvu . Aranzmani rika Kulture sirom sveta koriste vence cveca kao nacin odavanja poste pokojnicima.

GORE

Dok estetska lepota cveca vekovima inspirise umetnike,

Mnoge kulture, ukljucujuci

aspekt prirode, kao sto je igra

ono takode ima dugu tradiciju

kinesku, egipatsku i indijsku,

svetla i senke.

koriscenja kod isceljenja i

razvile su sopstveni "jezik

obreda

cveca". Savremena publika

LOTOS

koja je gledala drame Vilijarna

Na Istoku je lotos cvet koji se

pre vise od 100

hiljada godina neandertalci su

Hinduska boginja Laksmi sedi na lotosu, simbolu prosvecenja i uzvisenosti duha Hinduska bozanstva se cesto prikazuju sa ovim cvetom.

DOLE

prinosili zrtve cveca svojim

Sekspira ( 1564-1616) svakako

najcesce povezuje sa uzvisenoscu

pokojnicima I danas se cvece

je bila upoznata sa skrivenim

duha. Brahma, hinduski bog

poklanja kao znamenje ljubavi

znai:enjirna sadrfanim u

tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa

i zahvalnosti, kao nagrada za

odlomcima o cvecu: na primer,

koji izbija iz Vii>nuovog pupka

uspeh i postovanje mrtvih i kao

rnaji:ina dusica je simbolizovala

(koji je simbol centra sveta)

znak raznih vaznih promena

nepokvarenost, jaglika je znacila

Lotos sa hiljadu latica simbol

Cvece je postalo sirnbol raznih

ljupkost, ljubicica "ljubav u

je duhovnog prosvecenja

dokolici'', sipak ili orlovi nokti

Sanskritski nazivi za lotos su

znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi",

padma ili kamala, koji takode

a dan-i-noc su predstavljali

opisuju vaginu, a cvet lotosa

misli. Viktorijanski pesnici su

predstavlja vaginu i u Kini.

razvili ovaj jezik u popularnu umetnost, ulivajuci znacenje

LJILJANI

u boju, aranzman, vrste i

U hriscanskoj tradiciji ljiljan se

predstavljanje cveca .

povezuje s pokajanjem: ka±u da je on izrastao iz Evinih suza

IKE BAN A

kada je napustala Edenski vrt

Majstori ikebane, japanske

To je cvet Device Marije: beli

umetnosti aranziranja cveca,

ljiljan simbolizuje nevinost i

razvili su slozenu simboliku

cestitost; on takode predstavlja

da bi odrazili pouke zen

cistotu u alhemiji. U Australiji

budizma Ideal zena vabi

se gimejski ljiljan povezuje sa

(namerni eufernizam),

hrabroscu i upornoscu: u jednoj

na primer, odrafava se

urodenickoj prici o snu rnladic

Na Zapadu, bele ruze se povezuju sa cistotom i duhovnosc'u i omiljeni su cvet za vencanja

DESNO

Kajmija spasao je pripadnike

poeziji kao jedan od c\·etova

kada ju je oteo Had - u k:ojem

svog plemena iako je bio ranjen,

koji se nalaze u rajskim bastama

je postao simbol godisnje smrti

a tamo gde je pala njegov,1 krv

Za vreme Otomanskog carstva

prirode Od Prvog svetskog rata

izrasli su ljiljani U Kini i Japanu

turska rec za lalu pisala se

crveni makovi podsecaju na pale

se veronlo da dnerni ljiljan

istim slovima kao i rec 'Alah",

vojnike: ovi C\'eto,·i su izrasli na

(Hemerocal/is) ima moc da

pa je ovaj C\'et postao simbol

bojistima Flandrije U Britaniji

otera patnju, pa su ga icne nosilc

bo:i:anst\'a, a zatim amblem

crveni makovi obeleiavaju

u pojasu da bi zaboravile na tugu

otomanskih vladara. Lale su

Nedelju secanja, dan kada se

zbog izgubljcne ljubavL

se sredinom XVI veka izvozile

bude uspomene na poginule

iz Turske u Evropu, a stvarane

vojnike u svirn ratovirna.

RUZE

su i hibridne vrste koje su bile

U klasicnoj antici se gornrilo

retke i izuzetno lepe Njihova

SUNCOKRETI

da jc prvu ruzu stvorila

vrednost je dostigla fantasticne

Suncokret je do5ao u Evropu iz

Hlorida, boginja cvcea (ciji je

visine tridesetih godina XVII

Arnerike, gde su ga Spanci zvali

rirnski pandan Flora), od tela

veka u Holandiji, kada su postale

hirasol iii suncokret zbog nacina

lepe nirnfc Ruia je bila sveta

simboli bogatstva i lepote Lala

kako se okretao prema suncu. U

Afroditi/Vencri, boginji ljubavi

je simbol Holandije

Kini je suncokret bio povezan sa

U arapskoj tradiciji prvu rufo su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u

besmrtnoscu, a smatralo se da HRIZANTEME

Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi

U Kini i Japanu, hrizantema se

njeno seme u sve druge zemlje,

vezuje za jesen i simbol je dugog

a bila je simbol plodnosti, lepote

zivota, srece i bogatstva. Rasirene

i cistote . Slavuj je zapevao kada

btice cine je simbolom sunca;

SU

procva[e prve bele ruze, aJi je

n

<

VIKTORIJANSKI JEZIK CVE(A Neke od simbolickih asocijacija za cvec'e

konzumiranje njegovih semenki

bile SU: zutilovka

produ:i:ava zivot.

vatrenost; karanfil cista ljubav; kamelija savrsenstvo; gorusica ravnodusnost; detelina = srec'a; narcis

sto je dovelo do toga da je ona

srdacan pozdrav;

bio toliko ornamljen njihovirn

postala arnblem japanske carske

lincura = nepravedan

mirisom da je pao na zernlju, a

porodice i japanski nacionalni

si; beli glog = nada;

njegova krv je obojila njihove

cvet.. Sa sljivom, orhidejom i

latice u crveno.

U islamu rufa je sveta za

bambusom, hrizantema spada u grupu koja .se zove Cetiri

Muhameda; za misticnu

viteza, za koju se veruje da

sufijsku sektu ru:i:a je povezana

predstavlja vrline slcdbenika

sa uzi,·anjem, ali je zbog trnja

Konfucija u jednostavnosti,

povezana i s boloni

cestitosti i marlji,·osti. Na

U hriseanstvu crvene ruze

Zapadu se hrizantema vezuje za

simbolizuju krv mucenika i zivot

jesen i koristi se u umetnosti da

posle smrti, dok se bele ruze

predstavi dekadenciju i smrt.

povezuju sa Devicom Marijom. Rozenkrojcansko bratstvo,

MAKO VI

hriscanska sekta osnonna u

Kako stvara narkotik opijum,

Evropi u XV veku, spojilo je

mak se u staroj Grckoj

sirnbol ruze sa krstom da bi

povezivao sa snom i smrcu,

dobilo amblem drustva .

a bio je posvecen Hipnosu i Morfeju, bogovima spavanja

LALE

i snivanja . Bio je povezan is

U staroj Persiji !ala je bila sirnbol

mitom o Demetri i Persefoni

savrsene ljubavi, slavljena u

- ova potonja je brala makove

zelenika U Japanu, umetnost ikebane je razvila sopstveni simbolicki jezik i ritual, a odrazava jednostavnost zen budizma DOLE

ambicija;

Hristov venac = vera; seboj

uvek odan

Vo CE <

mitu o zlatnim jabukarna na

;;:)

Hesperidi ( ostn·u blazcnih)

Bot,rnicki nazi\· biljke banane,

Kelti su jabuku posmatrali kao

i\lusa sapientum, zn,1ci ··\·oce

z

< <

drnl "drugog sveta', kao nata

mudraca", a dao ga je Lineus,

u vilinski wet Keltski kraljevi

s\·edski botanicar, koji je

i junaci, kao sto je kralj Artur,

C:uo da je Aleksandar Veliki

sklanjali su se na lcgendarno

sreo rnudr,1cc u Indiji koji su

ostrvo Avalon, ··jabucnjak"

uglavnom zi\·eli od banana.

0 -'

BANANE

U Kini behar jabuke sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a

Prema Kuranu, banan,:i je bila zabranjeno voce u raju Za Budu

jabuke su simbol mira. Medutim,

jc drvo banane sirnbolizovalo

kako je kineska rec za "jabuku"

prolazni karakter i slabost

veoma slicna reci za "bolest'',

materije i mentalne konstrukcije

smatra se ko bnirn davati jabuku

U hinduskoj tradiciji ona je

invalidu.

simbol plodnosti i napretka

Oko jabuke se razvila nova

zahvaljujuci teznji da redorno

simbolika krajem XIX veka,

rada, pa se tako banane mogu

kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo

ostaviti ispred kuce u kojoj traje

seme") sledio svoj san o zernlji

S\·,:idba

procvalog drveca u kojoj niko nije gladan, sejuci semenke

TRESNJE

jabukc sirom Amerike Svetska

Boja tresnje na usnama

metropola, Njujork, poznata je

Kineskinje srnatra se

kao "Velika jabuka"

svojst\·cnn velike lepote, a izraz "konzumiranje tresanja ..

Na ovoj alegoriji Zemlje slikar koristi obilje voca da bi simbolicno predstavio bogatstvo i napredak, rog izobilja sugerise obilje, a lepa, mlada :Zena puna oblina pojacava simboliku plodnosti GORE

Najveci deo simbolike voea

Drvo smokve i plod pun sernenki

Ninos. Na Zapadu se tresnja

culima . Uzivanjc u

simboli su obilja i plodnosti koji

povezuje sa himenorn, a fraza

VOCU

lako

prizove asocijacije na erotiku

se cesto povezuju sa :i:enskim

"gubitak tresnje .. odnosi se na

i culnost, a takve slike se

osobinarna. Za smob·u u

gubitak ne\·inosti . Tresnjin

nrnogo koriste u urnetnosti

Palatinskom hramu u Rimu

c\·et je nacionalni c\·et Japana .

Voce takode sugerise obilje i

govorilo se da je drvo pod kojim

Samurajski ratnici rneditirali su

plodnost: ono se prosipa iz roga

je vucica dojila Romula i Rema

0

izobilja u klasicnoj mitologiji,

Rimljani su smatrali srnokve

jer na vrhuncu be hara cvet bi

predstavljajuci velikodu5nost

srecnim iii nesrecnim, zavisno od

graciozno pao na zemlju i umro,

bouova i dobru zetvu Voce

toga da li su bile svetle iii tamne.

sto je odgovaralo spremnosti

"'

Osim uloge "voca saznanja'; jabuka se koristi i kao simbol ljubavi, vencanja, mladosti, plodnosti i dugovecnosti

predstadja eufernizam za polni

obraca se dircktno i sn•1:i:no

drveta :i:ivota predstavlja hranu

GORE

SMOKVE

U Knjizi postanja, Adami ha

besmrtnika, a sadrzi seme za

su koristili srnokvino lisce da se

reprodukciju i rast.

pokriju kada su postali svesni

zivotu i snuti ispod tresnje,

sarnuraja da se suoci sa srnrcu u cvetu mladosti .

svoje golotinje, a zabranjeno

SLJIVE

JABUKE

VOCe koje

Na Dalekorn istoku, sljiva kao

Jabuka se identifikuje sa

smokva nego jabuka U Africi,

drvo je simbol proleca, kao i

"vocem saznanja'', bilo dobrim

narod Kokoto iz Cada povezuje

simbol kraja zime: kako ona

iii zlim, kao sto je u Edenskom

smokvu sa trudnocom, a smatra

cveta izmedu dva godisnja

vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu

se da njen mlecni sok povecava

doba, predstavlja obno\'U

i besmrtnoscu, kao u grckom

stvaranje rnleka .

mladosti. Takode se smatralo

SU

je\i pre je biJa

oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija pol nu simboliku jabuke, smokve i vinove laze da bi se istakla njena eroticnost

da se besmrtnici hrane sljivinirn

Narovi su ostavljani kao lnana

cvetorn, pa je ovo drvo

u egipatske grobnice da prate

povezivano sa besrnrtnoscu l u

mrtve na putovanju U Grekoj,

japanskoj i u hriseanskoj tradiciji

na vencanjima i za Novu godinu,

ona je simbol vernosti

nar se razbija na tlu kao sirnbol plodnosti i obilja.

BRESKVE Breskva potice iz Kine, gde je

URME

srnatrana svetirn drvetorn zivota,

Urrna potice iz Persijskog zaliva

dajuci eliksir besrnrtnosti.

i oduvek bogato rada u lraku. Za

Taoisti su povezivali breskvin

Egipeane je ovo voce bilo sirnbol

cvat sa nevinoscu i sa zenskim

plodnosti Urmu Arapi pominju

genitalijama ("'Tao" je kineska

kao "kraljicu oaze" i kao "drvo

rec za .. breskvu'')

u staroj

zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu

Evropi breskva se zvala

najbolje kada su mu noge u vodi,

"Venerinim vocem" i bila je sveta

a glava u nebeskorn plamenu

S\·,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g Yczc s.1 plod1wscu ..1 t.1 tr.1dicij.1

za Himena, rirnskog boga braka.

L!Cl I MANGO

pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j

breskva u ruci bogomladenca

Lici je sitno voce sa juga Kine

ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci

Hrista simbolizuje spasenje.

sa grubom crvenkasto-braon

bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1

U hriscanskoj ikonografiji,

korom i velikom sjajnorn braon

p]odnost i SICCLI:

KAJSIJE

kosticom Stavljanje licija ispod

Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1

/,l

\Cqicc

U Kini se kajsija povezuje sa

kreveta bracnog para izrafava

srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S

lepotom i seksualnoscu iene.

nadu dace biti blagosloveni

jcdc

Crvene kajsije simbolizuju udatu

de com.

dan No\c gc,dinc

ienu koja je nasla ljubavnika, a

Lw

simbol srccc n.1 drugi

Mango, sa socnim

oci lepe zene cesto se uporeduju

narandfastim mesom, zaviC:ajno

CROZDE

sa kosticama kajsije Ovo voce

je voce istocne lndije i Burrne

Vinu1

se koristi i kao simbol ienskih

U Indiji se s.rnatra svetim vocem,

poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti.

genitalija.

,l

k1z,1 i grozdc ccsto SC

predstavljajuci plodnost i srecu .

sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc

Legenda kaie da je Buda dobio

.1

NAROVI

lug manga u kojem je mogao da

rimskim p.llld,uwm grckom

Rastuci u mediteranskoj

se odmara.

Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc

klirni, narovi krajem leta

f'O\CZUjU SC

S,l

F\.1hL1Sl1Ill

plodnosti i L1slub,HLnj,1 i

postanu jedre crvenkaste

POMORANDZE

izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz

kugle koje iznutra blistaju

Latinski naziv drveta

Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0

od socnih crvenih semenki

pornorandze, Fructus aurantia,

jc n1oguCnost no,·og Zi\

nalik draguljirna Njihovo

odnosi se na zlatnu boju

Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc

irne znaci "jabuka sa rnnogo

pomorandze, dok naranha, izraz

simbol Hristo\ c kn i

semenki" Nar je bio jedan od

za plod na spanskom, dolazi od

Alahovih darova u Kuranu,

persijske reC:i narang koja znaci

a za Izrailjce je predstavljao

'\mutra5nji miris" Pomorandfa

cari njihove zernlje i mudrost

sugerise i nevinost i rodnost,

naroda Cesto se povezuje sa

jer se cvet i plodovi pojavljuju

plodnoscu - simbolizujuci

istovrerneno. Cvet pomorandie

majcinu utrobu - ali i sa smrcu .

je bio prisutan u starim

(1tL1 zL1

simbolizovali Sok nara korist c , __

v

ZIVOTINJE <(

z ::)

Kerber je cuvao podzemni sn~t

SU

Maje su sahranji\·,1le psc sa

simbolom duhovne pred.:inosti i

njiho\'im gospodarima da bi ih

prosveecnja.

pO\'CZi\·ani

S

laH1rn, cineci ga

<(

vodili na drugom svetu.

Za Kineze je tigar, pre nego la\·,

<(

Duz se\·erozapadne obale 0 _J

kralj Z\'eri Duh cm·ar, u pocetku

Amcrike vuk je mocru

!ova a kasnije ratarstva, on je

duhovna Zi\'Otinja koja moze

treci znak kineskog zodijaka. Beli

da obdari s,unana natprirodnim

tigar se povezuje sa mcsecom, a

sposobnostima, a mnoge

bko vidi u mraku, simbolizuje

famanisticke kulture govore o

prosvecenje. U hinduizmu, tigar

tome kako earobnjaci dobijaju

predstavlja neobuzd.:inu strast

moci od zene prerusene u

i gubit,1k kontrole - bofanstva

vuka. U hriscanskoj tradiciji,

Siva i Durg,1 jasu tigrove bda

vuk sc obicno prikazuje kao

unistavaju demone, pokazujuci

suprotnost jagnjetu, pri cemu

njihon1 surovost i neustrasivost U pretkolumbo\·skim

jagnje simbolizuje \'ernike

Macke su bile svete zivotinje za stare Egipcane i pojavljivale su se kroz njihovu celu kulturu u vajarstvu i slikarstvu.

GORE

a vuk mod koje prete da ih

civilizacijama Srednje i Ju:Zne

Kroz celu istoriju zivotinje igraju

uniste. Kolob·ijalni izraz "vuk

Arnerike. jaguar je bio car

vaznu ulogu u simbolickom

u jagnjecoj kozi · odnosi se na

d:Zungle i govorilo se za njega da

jeziku mnogih kultura. Slavljene

laznu nevinost, dok indijanska

je podario ljudima dar za vatru

su kao bogovi i smatrane su

plernena u americkirn nizijama

i lov l\[aje su ga smatralc bicem

izvorom rnudrosti i snage,

smatraju prerijskog vuka, ili

podzemnog s\·eta koje poznajc

vesnicima srece i nesreee,

kojota, velikom nralicom. Ova

tajne zemlje: sm.:itralo se da jc

duhovima zastitnicirna i

ideja se poja\·ljuje i u evropskom

gledanjern

vodicima u druge svetove, kao

folkloru u prici o Crvenkapici, u

moguce videti buducnost Danas

i simbolicnim predstavama

kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo

mnoga plernena u podrucju

ljudskih karakteristika

rnusko

Arnazona slave jaguara kao

VELIKE MACKE

izvor isceljenja, povezujuci ga

lekove, odecu i kozmetiku, kao i

Zbog grive, zlatnog krzna i

sa plodnoscu, vodom i ki5om:

radi zadovoljenja ljudske tastine

carskog drfanja, la\· je stari

pripadnici naroda ivlace veruju

Simbolicno, one doticu sve

simbol sunca i ovaploeenje

da jaguari jedu duse pokojnika

nivoe svemira - nebo, zernlju i

zemaljske snage. U starorn

irtvovanjima i love se za hranu,

Egiptu faraon je cesto pribzivan

DOMACE 1\!ACKE

kao lav, a africki kraljevi su

Stari Egipeani su obofavali i

PSI I VUKOVI

koristili slike lava bo licne

balsamovali macke, a ubijanje

Pas je verovatno najstarija

simbole U alhemiji, lav je

ili povreda macke bili

pripitomljena zivotinja i

predstavljao polnu strast, dok je

smrtni greh Nasuprot tome,

oznacava odanost, zastitu

zeleni lav povezivan sa divljim

U

i drugarstvo Psi se uveliko

silama prirode Lw je takode

bile proklinjane zato sto nisu

podzemni svct

se ponekad povezuje sa hrabroscu i pobedom, a ponekad sa surovoscu, lukavoscu i pohlepom.

u Kini, tigar (kao i leopard) je car zveri i cuva vrata raja

SASVIM GORE

njegove oci bilo

naguala (cm·ara duha) i kao

Zivotinje se koriste u obrednim

GORE Vuk

Ll

SU

budizmu, macke i zmije

SU

povezuju sa smrcu i svetom

po\'ezivan s boginjom majkom

plakale kada je Buda umro

duhova: Ajnui u Japanu su

- bio je jedan od simbola

- iako iz drugacije perspektive

verovali da psi imaju psihicku

vavilonske boginje !Star. U

ovo moze da se shvati kao

moc da otkriju duho\'e; za Inke

klasicnom svetu, on je bio C:uvar

znak duhovne mudrosti . Stari

je zavijanje psa moglo da najavi

podzernnog sveta i simbol

Jeneji nisu voleli macke jer su

smrt rodaka: au grckorn mitu

bofanske zastite I Buda i Hrist

prljave dok su srednjevekovni

hriscani povezh·ali crne macke sa

sveta zivotinja i ne sme se ubijati;

vradzbinarna.

ove zivotinje se slobodno kreeu

< 0

ulicarna indijskih gradova.

z

Za razliku od krave, koja je

KUNICI I ZECEVI

retko irtvovana, irtvovanje

I kunic i zec se povezuju s mesecom i prcdstavljaju simbole

bikova je veoma rasireno. U

plodnosti u mnogim kulturarna.

starom Rimu, bik je irtvovan

Eostra, saksonska boginja proleca

jednorn godisnje zato sto

sa zecijom gLworn, donela je

se verovalo da njegova krv

zoru i novi zivot. U Kini zec

obogacuje zemlju i prenosi

predstadja reproduktivnu moc

muskost; odjeci tahih \'erovanja

i dugovecnost I zec i kunic

pre:livljavaju danas u spanskoj

se pojavljuju kao prevaranti,

koridi. Zbog rike, bik je bio

narocito u pricarna o zecu Breru,

zivotinja bogova grmljavine,

tradicionalnirn africkim prieama

kao sto je nordijski Tor Apis,

koje su na americke plantaze

bik u starom Egiptu, bio je

doneli robovi.

simbol stvaranja sveta i cesto je

Dakote ga vide kao manifestaciju

prikazivan kako nosi suncev disk

nhon1og tvorca, pa on igra

SLONOVI

boga Ra medu rogovima: pa ipak

glan1u ulogu u ceremonijamJ.

I Afriku i Indiju cesto simbolizuje

bio je sveta zivotinja i Ozirisa,

traganja za vizijorn.

slon. On je simbol snage,

boga podzemnog sveta

dugovecnosti, mudrosti i srece; i

J\!EDVEDI

kad ga jasu vladari, on predstavlja

BIZONI I BUFALA

moc i autoritet U mitologiji

Dokazi iz pecinske umetnosti

tradicijama med\·ed se povezuje

Indije i Tibeta, slon drzi svet

( kao sto je u Laskou, Francuska)

s medicinom, isceljenjem i

i simbolizuje nepromenljivu

otkrivaju centralnu ulogu

rnagijskorn mudroscu U severnoj

stabilnost. Ganes, hinduski bog

bizona u fizickom i duhovnom

Evropi. med\·ed je kralj zivotinja

sa s!onovskom g(avom, rusi

Car Mugal je prikazan kako jase belog slona, simbol carskog dostojanstva, moci i mudrosti u lndiji

GORE

U rnnogim Samanistickirn

MAJMUNI Pavijanskom bogu Totu u Egiptu

zivotu prvih lovackih drustava

i povezuje se s ratnicima:

prepreke U budizmu, beli slon je

Slicni bizonjma i ponekad

zastrasujuci nordijski ·· berserkeri"

sveta zivotinja: Budina majka je

poistovecivani s njirna, bufala su

isli su u boj obuceni samo u

Maje su verovale da

sanjala slona prilikom zaceca U

takode bila obofavana.

medvede krzno. U hriscanskoj

je majmun stvorio

simbolici, rnedved je smatran

umetnost, brojeve i

S\'C

Tajlandu, Laosu i Kambodzi ka±u da slon daje kisu i bogatu letinu

Pripadnici plemena Zulu \'Cruju da bufalo moze da

okrutnom, opakom i davolskorn

poseduje du5u C:oveka, a Sijuksi iz

slikom culnosti.

pripisivao se izum brojeva i pisma .

pismo

BIKO\!! I KRAVE Tradicionalno, bik je simbol muskosti, krava majcinstva

KONJ

i plodnosti Zbog toga sto

Stari simbol zivotinja, konj se povezuje sa

njeni zakrivljeni rogovi lice na

suncem i bogovima neba . On predstavlja

polurnesec, krava je nebeski

snagu vetra, oluje, vatre i tekuce vode. Smrt se

simbol rnajke boginje (kao StO

SU

staroegipatska bofanstva lzida i

prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj simbol svetlosti, zivota i duhovnog prosvecenja.. Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na

Hator) U nordijskoj mitologiji,

belom konju Konji su vukli suncane kocije u

praiskonska krava - Hraniteljka

klasicnom, iranskom, indijskom, nordijskom i

- lizala je led da bi stvorila prvog

vavilonskom mitu

C:oveka . Za Hind use, krava je

PTICE ganan je mracna suprotnost

Zato sto mogu da lete, ptice se cesto smatraju posrednicima izmedu neba i zemlje, delujuci kao glasnici visih iii rnoci sa

<

a: 0

drugog sveta . One se takode smatraju ovaplocenjern duha i duse, jer let simbolizuje slobodu od fizickih ogranicenja sveta prikovanog za zemlju i cesto se Pecat predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava, koji je promenio predsednik Truman 1945 godine u odnosu na originalnu verziju iz 1880; okretanje glave or la sa desne u levu stranu (prema maslinovoj grancici, simbolu mira) tada se smatralo da znaci promenu od rata u mir

GORE

i

koristi kao metafora za misticno iskustvo.

DOLE DESNO

U

zapadnjackom folkloru, za rodu kazu da donosi bebe majkama, a u mnogim delovima sveta ona je donosilac dobrih vestL

dvoglavi orao se pojavio u Mesopotamiji pre vise od cetiri hiljade godina Smatra se da njegova simbolika povezuje bogove blizance moci i sveprisustva, iii zemaljsku vladavinu sa

kasnije, ovaj simbol su usvojili

PTICE GRABLJIVICE Ratnici i plemiCi povezuju

Sveto rimsko, Prusko cartsvo i predrevolucionarna carska Rusija

golubici; takode se vercn·alo da je on duh blizak vesticama

u

grcko-rirnskoj tradiciji nane su bile svete ptice z,1 Ate nu I i\[incrvu, boginju r.1ta, ali su bile sprec;n·,rne da se spuste 1u krm·cn·c njenih hramova zato sto je to predskazivalo smrt !me starovelskog kralja, Bran, znaci "gavran"; za njegovu gla\·u kazu da je z,1kop.111a ispod londonske Kule. ,1 t,rn10 se drze gavranovi u skladu sa popubrnim rnitom

se sa pticama grabljivicama,

dace Englezi pasti ako oni ikada

narocito sa orlom, jastrebom

odu

i sokolom. Sokolovi, koje je

soko je oznacavao zlo, ali je

Neka indijanska plernena su

za lov koristila aristokratija u

pripitomljeni soko predstavljao

\'crovala da je gavran doneo vatru

Kini, Japanu i hropi, postali

preobracenog paganina, a soko s

i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa

su simbol plemstva; u Kini,

cubom nadu u prosvecenje.

Aljaske dele slicno verovanje - da

Orao se uveliko povezuje

je ova ptica dosla iz praiskonskc

nosili su slike sokolove alave

sa vodstvom i usvojile su ga u

tame i da jc ostala da nauci prve

U starom Egiptu, soko je bio

raznim vidovirna ambiciozne,

ljude kako da prcfo·e Shodno

"

U grckom mitu govorilo se da belezi na repu pauna predstavljaju oci ubijenog diva Argosa

Stari simbol sunca,

bozanstvima. Mnogo vekova

barjaci gospodara \'isokog ranga

DOLE

DVOGLAVI ORAO

kralj ptica, a hijeroglif za so kola

ekspanzionisticke civilizacije

tome, ganan je predstadjao

znaCio je .. bog"; on je takode

(ukljucujuci stari Rimi SAD)

boga trnrca i gornrilo se da

bio simbol boga neba Hora.

kao simbol nacionalnog

ubijanje gavr,rna donosi nesrecu

Indijanska plemena smatraju

identiteta i suvereniteta. U

i lose Heme. Vran.:i je ptica

jastreba glasnikom predaka dok

Kini, orao simbolizuje snagu, a

proroeanstva u kini.

se u Polineziji ova ptica povezuje

u keltskorn folkloru je sirnbol

sa isceliteljskim i prorocanskim

dugovecnosti i podmladivanja.

GOLUBOVI

mocima. U Kini, jastreb oznacava

Za hriseane orao simbolizuje

rat, a istovremeno je i simbol

svemoc i sveprisustvo Boga, kao

Danas se vc>olub mnoao v koristi kao simbol svetskoa rnira. U

sunca Za ranohriseansku crkvu

i Hrista i svetogJovana apostola.

Stamm zavetu, to je bila ptica

U mnogim hriscanskim crb·ama

koja se vratila na Nojevu barku

Biblija se stavlja na naslon u

noseci maslinov list, ukazujuci

obliku orla, simbolizujuci moc i

na pomirenje Boga i ljudskog

inspiraciju Bozije reci .

"

roda, dok je u Japanu golub s macem najavljivao kraj rata.

GAVRANOVI I VRANE

Golub je takode simbol cistote

Mnoge kulture ne prave razliku

duse; u hriseanskoj tradiciji on

izmedu gavrana i vrane i ove

predstavlja Sveti duh; u lcgendi

ptice dele slicnu simboliku I

o kralju Arturu on se povezuje

jedna i druga ptica srnatraju

sa svetim Gralom.. Za Rimljane,

se zloslutnicama, vesnicirna

golub je bio sveta ptica Venere, a

rata, srnrti i natprirodnog U

u Kini je povezivan sa plodnoscu

judeo-hriscanskoj tradiciji

i dugovecnoscu.

PTICIJE PERJE lndijanci iz Severne, Srednje i Juzne Amerike koriste perje kao ukras na spektakularnim perjanicama Asteci su koristili zeleno perje iz repa kecala za vladare (ova ptica je simbol njihovog vrhovnog boga, Kecalkoatla), dok za sve lndijance perje sadrzi moc iii "lek" ptice od koje oni poticu, pri cemu je najcenjenije perje orla.

PA.UNOVI

LABUDOVI I GUSKE

sto je predskazivalo dace

Zbog

I guska i labud su velike

neko umreti i da grob treba

paun prcdstavlja bo:l:.1nst\·o,

\ odenc ptice koje u mnogirn

da bude pripremljen Sovin

kr,1ljc\ sko dostojanst\ o, ljub,l\

kulturarna imaju asocijacije

izuzetno dobar nocni vid

i lcpotu U Pcrsiji je on boravio

s,1 drugirn svetorn U Sibiru

stv•ua tradicionalnu vezu sa

S\

ojc \ clic,rnstvcnosti,

u r,1jskim b.1st.rnu, ,1 dnir sc

bbud simbolizuje samansko

proric.rnjem Medu indijanskim

okrct,10 oko ··p.rnno\ og prcstob

uranjanje u podzemni svet, a

plemenima arncricke nizije

U hinduskoj tr,1diciji ov.1 ptic,1

po rnisljenju Tunguza on je bio

sovina pera su se nosila kao

jc kosmicka planina !(,rnu, bog

duh nidic prvog sarnana. Guska

magicni talismani, dok je za

]jub,ffi i S\ct,1 ptica z,1 S.uasvati,

selica sc takode smatra duhom

Poni plemena iz Nebraske

boginju rnudrosti i umetnosti

pornagacem, noseci sarnana u

sova predstavljala nocnog

Cudcsni bclczi na p.1uno\om

ncbeske ;n·anture

zastitnika U staroj Atini, ova

rcpu od,1n10 sc poisto\·ccuju sa ocim,1 i uporcduju sa Z\·czd,1111,1,

U hinduizmu, ove dve ptice

ptica je bila sveta za Atenu,

su mitski zamcnljive, tako da

boginju mudrosti: slicno tome,

,1 prcdsLl\ lj,1ju i sirnbolc sunc.1

Hamsa - jcdna ptica sastavljena

u alherniji. sova se smatra

U budizrnu paun oznac,1\a

od Lh-e - moze da se poja\·i

najmudrijorn od svih ptica, a

saosccajnu budnost

kao guska iii kao labud, a

takode je i simbol istinskog

simbolizuje s,wrscno

alhemicara.

RODE

jedinst\·o i ravnotcZlL Kako

U rnnogirn kultur,rnu roda jc

iabudo\·i CCStO zive

gL1snik dobrih \Csti K,10 ptica

ceo zinit, u zapadnim

U predanju australijskih

sclic.1, on,1 jc sirnbol putnika,

tradicijama se pcn·ezuju sa

urodenika snake se povezuju

au zemlji u koju sc dosclj,n·,1

vcrnoscu

sa srecom i ushicenjem dok u

LI

paru

u

grcko-rimskoj tradiciji labud je bio sveta ptica za AfrodituNeneru; on se takoae pojavljuje u mitu o Ledi, koju zavodi Zevs kada se pretvori u labuda

GORE LEVO

U mnogim tradicijama sova se povezuje s magijom, sa drugim zivotom, mudroscu i prorocanstvom

GORE

SVRAKE

Kini naziv O\'C ptice znaci '·ptica

predst.n·lja doL1nk prolcca i otuda no\ og zi\ ota. U staroj

SOVE

radosti'" Kada se prikazuju

Grckoj

Zbog srnjih noenih letova,

kako nose kineski novcic,

U Kini i Japanu

z,1 Hcru, boginju braka i

jezivog hub i ogromnih ociju,

one predstavljaju zelju za

zdralovi SU

zastitnicu porodaj.1 [zrcka da

so\·a se ccsto povezuje sa

svetskim mironL Ivledutim, u

rode donosc dccu u \·ezi je sa

natprirodnim silarna. Bila je

evropskom folkloru svrake se

idcjom d,1 dusc ncrodcne dece

ptica smrti u starom Egiptu,

srnatraju lopovima i pticarna

zi\·c u mocv,uama i b.lrama

lndiji, Kini i Japanu: u Kini

zloslutnicama .

- prirodnom stanistu roda - i

se smatralo da njen huk

rode ih otkrivaju trazcci ribu

zrnci kao reci .. kopaj, kopaj",

O\

,1 ptic,1 je bib

S\

eta

ZDRALOVI

tradicionalni simboli dugovecnosti, mudrosti i vernosti. U zapadnjackoj umetnosti oni olicavaju budnost

v --i

n rn

VoDENA STVORENJA KITOVI, AJKULE I

duho\·a i kao prorocista vodcnih

DELFIN!

boianstan. U mnogim dclovima

U J1panu, kit je bio jedno od

zapadne Afrikc jetri i utrobi

sedam boianstava sreee i slavljen

krokodila pripisuje se mocna

jc kao bog ribolova i hrane. U

rnagija, a ponckad ih 5amani

mavarskoj tradiciji on simbolizuje

koriste za bacanje destruktirnih

izobilje; figura pakake

cini

- stilizovani kit sa velikim spiralarna za celjusti - popLllaran

bili svete zivotinje i ponekad

je motiv.

su balsamovani. Kultni centar

U judeo-hriscanskoj tradiciji,

Stari Grci su postovali delfine kao simbole mudrosti i proroi':anstva. GORE

staroza\·etni opis Jone i kita

gde su pitomi krokodili bili

povezivao ga je sa smrcu i

ukras.wani zlatnim rnindL1sama

ponovnim roclenjem Ponekad

i ritL1alno hranjcni u slan1

se tndi da se ova prica odnosi

boga krokodila, Sobeka Ovaj

delimicno je LI vczi sa stanistem,

na ajkulu ljudozdera pre nego

bog jc bio pm·ezivan i sa zlim

delimicno LI vezi s njihovim

na kita, a hinduski bog Visnu

i destruktivnim silarna Seta,

izgledom i ponafanjem i

ponekad se prikazuje kako izlazi

boga podzernnog sveta, koji je

delimicno LI vezi sa znacenjem

iz Lista ajkule. Kitovi su simbol

poprimio krokodilski oblik posle

koje imajLI za ljL1dsko drustvo

prirodnih opasnosti.

ubistva svog bra ta, Ozirisa, i sa

postL1jL1 kao boianstva, sejLI strah Staroegipatski bog sa glavom krokodila, Sobek, povezan sa davolom, simbol je destrukcije.

je postojao u Krokodilopolisu,

Simbolika vodenih stvorenja

Vodena stvorenja se razlicito

DOLE

U starom Egiptu krokodili su

U staroj Grckoj delfini su povezivani sa Apolonorn i

dobrodusnim bogorn sunca Ra. Za australijske urodenike koji

kao cL1dovista i love se zbog mesa,

njegovim darovima rnudrosti

zive na Senrnoj teritoriji. veliki

Lilja, jaja, ko±e i kostijLI Ona igrajLI

i prorocanstva i sa boginjorn

krokodili ovaplocuju duhove

znacajnu ulogu u mitu, fokloru i

ljubavi roclenom iz vode,

znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa

religiji

Afroditorn, oznacavajuci

mudroscu, dok narodi Madarpa

jedinstni muskog, solarnog sveta

iz severoistocne Arnemske zemlje

RIBE

i zenskog, vodenog carstva; naziv

veruju da je C:ovek krokodil

Mnoge tradicije koriste ribe

delfina na grckorn, delfis, odnosi

stvorio vatru. U Kini, aligator iii

kao simbol dL1hovne mL1drosti

se na rnatericu, po kojoj je dobilo

krokodil bio je izumitelj pev;rnja i

U hriscanstvu je riba sirnbol

irne sveto prorociSte DelfL U

bubnja, a igra L1!ogu u ritmu sveta.

Hrista, au hinduizmu se Vi5nu

mnogim indijanskirn kulturann

U ranohriscanskom verovanjLI,

pojavio kao riba Macja da spase

delfin je i bofanski izaslanik

osoba koju pojede krokodil odlazila je LI pakao

C:oveeanstvo od potopa i otkrije

i oblik Velikog duha, dok su

Vede iii Sveto pisrno Zbog

navatejski arapski rnoreplovci

ogromnog broja jaja koja polafo,

verovali da delfini prate duse

ZABE

ribe se uveliko povezuju i sa

pokojnika u podzernni sveL

Tradicionalno, fabe su lunarne

plodnoscu. U Kini su one simbol srece

zivotinje, a njihove radikalne faze KROKDILI I ALIGATORI

Narocite nste se izdvajaju zbog

rasta povezivale su se sa fazama

Krokodili nastanjuju dva sveta

meseca One se takode povezuju

svojih simbolickih svojstava .

- kopno i vodu - sto ih cini

sa plodnoscu, vodenirn tokovima

Na primer, u Japanu 5aran

sirnbolirna fundamentalnih

raclanja i kise i sa preobrazenjem

simbolizuje ljubav, hrabrost,

suprotnosti. Neka africka

i besmrtnoscu

plernena slave krokodile

pretvaranja u princeve u

povezivali lososa sa rnudroscu,

kao posrednike izmec!L1

zapadnjackom folklom Za Kelte

prorocanstvom i inspiracijom

svakodnevnog sveta i sveta

je iaba bila gospodar kopna

dostojanstvo i srecu, dok

SU

Ke Iti

otuda motiv

SKOLJKE Buduci da je struktura koja stiti zivot, simbolika skoljke cesto se povezuje sa majcinom \.)trobom,

< 0

radanjem i stvaranjem sveta. U

0

grcko-rimskom mitu, Afrodita/

z

Venera pojavila se iz ogromne

>

ljusture skoljke kapice, a u

''-" -j

hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja, pri cemu njen U bajci Se zabac pretvara u princa kada dobije poljubac od princeze, sto simbolizuje preobrazenje

GORE

i iscelitcljske moci rnde, a za

Kornjaca je u mnogim tradicijama sveta zivotinja. indijanskim tradicijama ona je simbol zemlje

u

tacke. Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i Asteka, a predstavljaju i jedan od simbola budizma. U Beninu, skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju se sa bogatstvom, kraljevskim dostojanstvom i ugledom U

U hinduskom mitu kornjaea C:ub·a predstadj.:i jednu od

boianstvo cije je kreketanje

desct inkarnacija Visnua . Ona

predskazivalo i stnr,1!0 kisu

je sirnbol meditacije i duhovne

U starom Egiptu, boginja ±ab,1

hriscanskoj ikonografiji, Devica Marija se ponekad uporeduje sa ostrigom, a Hrist sa biserom.

mudrosti U rnitu .:iustralijskih

povlacc se za vreme oseke), ona

Hekat,1 povezivan,1 je s magijom

urodcnika za kornjacu sc govorilo

se cesto povezuje s,1 mesecom. U

KORAL

i porodajcm, ,1 u Kini i Japanu

da se rach iz \·oda koje su nastalc

tradiciji Inka ona je bib aspekt

Prem a

z.:ibc

otapanjem praiskonske planine

velike rnajke koja je progutala i

povezi\·ane

S

m.:igijorn U

Jap.rnu, zab.:i je bila povezi\·ana sa

leda, do kojeg je dove la boginj.:i

pornr.:icenjim.:i rnesec.:i, au Kini

sunca, dok u Polineziji kornjaca

s.:i booatst\•om i duoovecnoscu. 0 v

ovaplocujc moc rnorskih

vreme i mladi mesec

starokineskom verovanju, koral je nastao iz d rveta koje raste na dnu

HOBOTNICE

mora U alhemiji je

U srednjevekovnoj Enopi :labe

bozanstava Medu africkim

U klasicnoj antici hobotnica je

bio poznat kao drvo

su po\·czivane s magijorn i

plcmenirn.:i kornja(e

posmatrana kao cudoviste koje

zivota, ispunjeno

nadzbinama . U Bibliji su iabe

svete zivotinje vodenih bogova

SU

eesto·

KORNJAC:E

napada nasukane mornare i kida ih na komade. Kao i kraba,

bile jedna od deset napasti Egipt.1

supstancom nalik krvi (zbog boje). U budizmu, za koralno

FOKE I MORSKI KONJI

hobotnica je povezivana sa

drvece se govori da

U nekim inuitskim pricama, ova

mesecom i letnjim solsticijem.

raste u raju

stn1rcnja slove kao praiskonski

Hobotnica se mnogo koristila u

Zbog cnstoce i oblika oklopa.

preci, sposobni da poprime

rninojskoj i mikenskoj civilizaciji

kornjaea je u mnogim kulturama

ljudski oblik i da uce ljude da

na Mediteranu, gde se ponekad

simbol sveta . Ona je najstariji

plivaju i lo\·c ribu: ona su takodc

j;:ivlja zajcdno sa spiralom ili

indijanski sirnbol Zemlje iii

glasnici, koji se krecu izmedu

svastikom. Krakcn·i je povczuju

nujke zernlje - dok zemljotresi i

sveta duhova (rnde) i materije

sa stvar;:injern sveta koji se

gnnljavine nast.:iju kada kosmicka

(kopna). lnuitski obicaj diktira

razvija iz centra.

kornjaca trese srnj zernaljski

da se prilikom ubijanja ovih

oklop Maje su takode shvatale

iivotinja njihove besike bacaju

Zernlju kao ogromnu kornjacu,

natrag u more, jcr se veruje da

sto je bio slucaj i sa Kinezima,

ce se one tada ponovo roditi kao

koji su pege na oklopu kornjace

zive foke i morski konji Morski

smatrali kartorn sazvezda i

konj je jos poznat i kao rnorski

koristili su ih kod proricanja. Od

slon.

cetiri sveta kineska stvorenja, kornjaea je jedina prava zirntinja

0

oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne

GORE

i\[aje i Asteke on.:i je bila vodeno

SU

<

KRASE

(preostala tri su zrnaj, feniks

S obzirorn na to da se kretanje

i jednorog), a bila je simbol

krabe ravna prerna rnesecevim

dugovecnosti

rnenarna (love za neme plime, a

DOLE Foke igraju vaznu ulogu u mitu i obicajima lnuita, gde se cesto posmatraju kao praiskonski ljudski preci.

L

>

lNSEIZTI pokojnika koje posecuju zen11ju, a slicno verovanje postoji u Gvatemali . gde se oni povezuju sa zvezdama. Kao i kod drugih zivotinja, simbolicke asocijacije

0

insekata zasnivaju se na

_J

njihovom ponafanju i fizickim karakteristikama i usac!eni su u

VILIN KONJIC U nekim indijanskim kulturama vilini konjici simbolizuju snove, promenu i prosvetljenje i povezuju se sa samanskim mocima . Za Kineze vilin konjic predstavlja leto, a zbog ostrog nepredvidljivog kretanja u isto vreme je simbol nepouzdanostL

kulturu i vreme

MUVE

Na ovom portretu Napoleona koristi se motiv pcele, koji je izvezen ne samo na carevom plastu nego i na podijumu na kojem on stoji. Rec je o simbolu jednakih pod jednim vodom GORE

Leptir je simbol duhovnog razvoja i preobrazenja . U Latinskoj Americi on se koristi i za opis prostitutke, koja se seli od jednog muskarca do drugog DOLE DESNO

napora, pccle se cesto koriste kao

!me Belzebub, glavni davo koji

rnodeli ljudskog drustva Kosnica

se pominje u Bibliji, potice

je postala metafora za sreden

od hebrejske reci koja znaci

i milosrdan zivot hriseanskih

"gospodar muva", ukazujuci na

rnonaskih zajednica. Peele se

prilicno cesto verovanje da su

odavno visoko cene i zbog saca,

rnuve vesnici bolesti i c!avolskih

izvora ne samo secera nego i

nesreca; one su bile trece od

voska koji se koristi za pravljenje

deset napasti u Egiptu Mec!utim,

sveca Tako

SU

pcele povezane i

u staroegipatskom Novom

sa slascu i sa svetloscu. U starom

kraljevstvu ( 1550-1100. p n

Egiptu one su bile simbol sunca,

e. ), rnuve su bile poznate po

nastale od suza boga sunca Ra.

Iz perspektive koja sagledava

istrajnosti i hrabrosti i usvojene

svemir kao mec!usobno

su kao simboli ratnika: iz ovog

oko matice (pcelinje kraljice),

prepletenu rnre:lu postojanja,

perioda

pee la je bila kraljevski sirnbol:

svaki deo prirode je znacajan, bez

stapici ukraseni arnajlijama od

usvojili su je srednjevekovni

SU

otkriveni earobni

Kako je kosnica organizovana

obzira koliko malen iii obican

muva Kod Navaho Indijanaca,

francuski kraljevi, a oziveo

bio. Shodno tome, cak i najsitniji

Dclflco ("velika muva") je

Napoleon kao sirnbol jednakih

insekti imaju bogate simbolicke

duhovni glasnik povezan sa

pod jednim voc!om.. U kineskoj

asocijacije, cesto se povezujuCi

isceljenjem

umetnosti, pee la iii leptir koji

sa bogovima, duhovima i drugim

lete oko cveta (simbola za ienu)

svctom . Na prirner, u mitologiji

PCELE

predstavljali su asocijaciju na

Srednje Amerike, mali leteci

Zbog marljivosti, drustvene

iarku :Zudnju U staroj Grckoj

insekti su se smatrali dufama

organizacije i zajednickih

med je povezivan sa recitoscu,

MRAVINJAK U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. On se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja, sa zenskim polnim organima i sa stvaranjem sveta; obicaj je da :Zena sedi na mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih koliba zasniva se na planu mravinjaka, a verovanje da mravi znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari cesto kopaju u blizini mravinjaka. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol aktivnog zivota

dok se u keltskom svetu,

sa posteljicom, dok se Iscel,

(carobnica i isceliteljka)' bi la

medovina (formentisano pice

majanska boginja babinstva,

jedna od Cetiri boginje koje

od med a i vode) smatrala picem

pojadjuje kao pauk U Japanu se

cm·ale mrtvog Ozirisa. Usled

bogova

smatra da iene paukovi zavode

veze sa pustinjom, skorpija moze

putnike, a na Zapadu se iene

da predstavlja susu i bedu Neki

i vrlinu, a Japanci su

LEPTIRI

grabljivice ponekad uporeduju

amazonski narodi veruju da je

verovali da su one

Zbog metamorfnog zivotnog

s pauko\·irna, jer koriste svoja

nju poslao neki ljubomorni bog

nastale sjedinjenjem

ciklusa leptir je ar hetipski

ienska lukavstva da namame

da kazni muskarce zbog toga sto

SU

SVILENE BUBE U starom Japanu i Kini svilene bu be su predstavljale cistotu

boga vatre i boginje zemlje. Kinezi su

simbol preobrazenja, misticnog

muskarce u rnrezu Kod Afantija

su vodili ljubav sa zenama koje je

u prolece prinosili

ponovnog rodenja i nadculne

u zapadnoj Africi paukovi se

on zeleo. U jednoj verziji grcko-

obredne zrtve od

duse . Ncki australijski urodenici

povezuju sa Anansijern, bogom

rimskog mita o lovcu Orionu, on

svilenih buba i

smatraju leptire duhovirna

prepredenjakom, koji je ljude

je umro kada ga je skorpija ubola

dudovog lisca. Svila

pokojnika koji se vraeaju na

ucio umetnosti tkanja U nekim

u petu, pa su oboje pretvoreni

zernlju, au grckom rnitu, Psiha

indijanskim mitovima za pauka

u sazvezda koja se nalaze na

(dufa) cesto se predstavlja kao

se kaze da je naucio ljude da pisu

suprotnim stranama neba

leptir Elegancija i lepota ovog

prateci oblike slova u njegovoj

stvorenja cine ga simbolorn

rnrezi.

iene u Japanu, gde dva leptira koji zajedno plesu simbolizuju

Zbog cvrstine i gotovo

Simbolika Cr\'a povezuje novi zivot sa raspadanjem i srnrcu

bracnu srecu, au Kini se on

ratnici su sebe ukrafavali

Prema kineskorn mitu, ljudski

povezuje sa zivotnim uzivanjima

sararna po uzoru na njLL

rod potice od crva koji su se

i radoscu Neko ko prelazi

Za Kelte je paukova mrefa

hranili lesinom praiskonskog

s jedne stvari na drugu i ko

nevidljiva struktura koja sadrzi

bica, a slicno verovanje postoji

nije nikada zadovoljan moie

velieanstveni obrazac zivota Za

u islandskoj tradiciji, gde crvi

se opisati kao leptir, dok u

Hinduse i budiste paukova mrefa

koji se hrane mraznirn divom

Latinskoj Americi spanska rec

predstavlja iluzije sveta, dok

lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena

za leptira ( mariposa) moze da

ona u hriscanstvu predstavlja

zernlja) poprirnaju ljudski oblik

se odnosi na prostitutku, jer ona

Sataninu zamku Medutim, u

Za legendarnog irskog keltskog

ide od rnuskarca do muskarca

evropskorn folkloru ubistvo

junaka Kukulejna govorilo se da

Asteci su povezivali leptira sa

pauka donosi nesrecu, jer se on

je roden iz crva. U psiholoskom

ienarna koje su umrle prilikom

povezuje sa novcem i srecom

smislu, crvi se mogu povezivati sa destruktivnim procesima koji

on bio simbol "crnog sun ca" koje

SKORPIJE

prolazi kroz podzemni svet u

Zbog otrovnog uboda i zbog

toku nocnog putovanja

toga StO je Staino sprernna na

raskos i obilje

CRVI

nevidljivosti mreie, indijanski

porodaja, dok je za Meksikance

se tradicionalno vezuje za plemstvo

nagrizaju licnost

Skorpija se uveliko povezuje sa smrcu i destrukcijom U nekim delovima Afrike mnogi ljudi ne izgovaraju ni njeno ime zbog verovanja da bi to donelo zlo svetu.

GORE

PAUKOVI

sa smrcu i destrukcijom: u

ZRIKAVCI I SKAKAVCI

U kulturarna australijskih

Africi mnogi ljudi koriste

U Japanu se zrikavci

urodenika veliki pauk je suneani

eufemizrne za ovo stvorenje, jer

junak, ali u drugim tradicijama

bi cak i izgovaranje njegovog

on je zenska sila, personifikacija

imena pustilo zlo u sveL

Velike majke u njenom i

Skorpija ima mnogo veza sa

stvaralackom i rusilackom

podzernnim svetom: zodijackim

aspektu Kod amazonskog

znakorn skorpije vlada Pluton,

uniste letinu, skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i

naroda Tukano, na primer,

gospodar donjeg sveta, dok je

unistenjem

paukova mreh se uporeduje

staroegipatska boginja Selket

napad, skorpija se povezuje

povezuju s mesecom, a u Kini su simboli smrti i vaskrsenja U Kini i nekim mediteranskim zemljama smatra se sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da

z

-ZMIJA Od svih zirntinjskih simbola

rnitologiji Buto je bila boginja

zmija je \'Cro\·atno najznacajniji

zmija, ccsto prikazivana kao

i najslozeniji lzglcda da su od

kobra. Njena slika na celu

najranijih vremena zmijc bile

faraona predstavlj.1la jc zastitu

po\·ezanc sa vecnoscu, kao tvorci

od ncprijatelja Matrijarhatski

i rusitclji swmira. i povezivane

kult u Delfima bio je simbolicno

0

su sa isccljenjcrn i mudroscu;

unistcn kada jc Apolon ubio

one su takodc demonizov.111c i

zmiju Piton, a Ilijada kazuje

svrstane uz iskusenje. nemoral i

o torne kako Kalh,111t tumaci

Satanu

cinjcnicu da orao nosi ranjenu zmiju u kand:Zarna kao znak da

Zi\IIJE I ZENSKI

ce patrijarhalna Grcka prevladati

PRINCIP

matrijarhalne tradicije Azije.

Zrnija jc cesto po\·ezivana

Boginja zmija je kritska Majka zemlja, ovde prikazana kako drzi zmije smrti i ponovnog roaenja GORE

sa bobnstvirna, narocito sa

OD GLAVNOG BOGA

rnajkama boginjama i Majkom

DO ZLE Zi\IIJE

zernljorn Starofcnicanska

U mnogim delovima sveta zmije,

boginja plodnosti Tani ta, koja se

skupa sa ostalirn grnizavcima i

povezuje sa Evom, dovodila se

ribama, koriste se da predst~n·e

"zmiju") su bozanske vodene

u vezu sa zrnijama U egipatskoj

prirodu u njenim najiskonskijirn

zmije, dobrodusne i mudre,

ili najfundarnentalnijim

prikazane s ljudskim licem i

aspektima Kako zrnija odbacuje kofo i onda pocinje :fo·ot iznova, ona ovaplocuje ciklus smrti i vaskrsenja. Zmija je bila glavni

NAGE I MUOROST U indijskoj mitologiji, nage (od sanskritske reci za

kapuljaeom kobre lndijska alhemija, nagajuna, ima za cilj da ujedini energije tela na putovanju samospoznaje da bi se sacuvao eliksir zivota

bog. postojeci u korenima zivota, a ima jaku vezu sa podzernnim svetom buduci da

Kada

dolazi iz dubina Majke zemlje.

boga u Hanan. zensko bo±anstvo

a psiholoski iz kolektivnog

i zrnija su prognani i povezani

SU

Hebreji uveli muskog

nesvesnog. On je bio gospodar

su sa zlom Zrnija u prici o

drveta zivota, gde se sastaju

Edenskom Htu in1a satanskc

vreme i vecnost Sumerski pecati

karakteristike, jer uvodi Evu u

iz 3500. godine p

11

e. prikazuju

greh neposlusnosti prema Bogu,

zmiju sa drvetom i boginjom

dok su nasenski anostici slavili

kako daje

zmiju u obliku sumerskog boga

\'OCe

zivota muskarcu

koji je do5ao kao gost Hananejsko bofanstvo bila

"'

Enkija, koji je doprineo tome da Adami ha postanu do kraja

je rnajka boginja, koja je bila

ljudi upoznavsi ih sa drvetorn

jako povezana sa zmijom i

saznanja.

predstavljala je tajne zivota .

Za Junga su zrnije sirnbolizovale

0110

sto je

potpuno nesvesno i instinktivno, Eva naslikana sa zmijomaavolom i sa zabranjenim vocem koje zmija koristi da je navede na greh LEVO

a ipak poseduje skoro natprirodnu i jedinstvenu mudrost. koja moze doci u sukob

sa svesnim stavovima Zmija

LECENJE I SMRT

moie zato da simbolizuje i zlo

Zmije se odavno pO\·ezuju

i mudrost, lako da prevazide

s lecenjem i posredovanjem

ljudska moralna naccla Ako

izmedu zivota i smrti U

se zmija sanja, znaci da postoji

grckoj mitologiji, Eskulap. sin

veliki jaz izmedu svesnog i

Apolona i srnrtne Koronide,

N

>

nesvesnog i da se nesvesno

mogao je da se pret\•ori u zmiju

objavljuje n,1 opsesivan i

i da vrati pokojnika u :i:ivot,

povratan nacin. Zmija u snovima

cime je razgnevio Hada, boga

rnoze takode da znaci da smo

podzemnog sveta Jedna prica

Homcopatski princip d,1 se "klin

zalutali sa krivudavog puta ka

govori da je on postao zmija da bi

kJinom izbija' SUStinski je

okoncao kugu u Rirnu, a Rimljani

otrovnu isceliteljsku prirodu

su poceli da ga slave kao boga

zmije

inividualizaciji.

ZMIJA KAO TVORAC I

medicine i lecenja Eskulapovski

RUSITELJ

nacin lecenja, nazvan inkubacija,

ZJ.

TUKANSKA ANAKONDA

U mnogim mitovima zmije

podrazumevao je da pacijent

Narod Tukano iz podrucja

SC pojavJjuju kao izvor zivota .

mora da provede noc na nekorn

Am,nona pripisuje slozenu

iako one rnogu da budu i

S\'etorn mestu Tada bi pacijente

rusitelji Sumerci i Akadijci

LI Sflll

Mesopotamije opisali su

protumacio svei;tenik i to bi

ITIOrlStruozne ,1nakonde zive

me5anje voda Apsu i Tijamat,

rezultiralo lekom.

sumskim bgun.lma i u dubokim

iz kojih su izronile Lahmu i

posetio bog, Ciju bi poruku

Eskulapovski simbol zmije

i kontekstualnu simboliku .:inakondi. Oni \·ernju da LI

\ irovinu ispod vodopada. Oni

Lahamu, dve cudovisne zmije

obavijene oko stapa predstavlja

takode uporeduju kret.:inje

koje su stvorile nebo i zernlju.

lecenje, a danas se koristi

Mlecnog puta sa preplit.:injem

Zmija duginih boja pojavljuje

kao medicinski simbol. On

dveju anakonda koje se pare,

se u urodenickirn crtezirna u

se cesto brka sa Merkurovim

odrafavajuci sezonske periode

steni u Arnemlandu, Australija,

"krilatim Stapom", na kojern SU

osemenj;l\·anj.i, klijanja i r.idanja.

pre sest do osam hiljada godina

bile prepletene dve zmije. Ove

/\n.ikonda je put koji vijuga

Predak iz vremena sna je

zrnije su bile ume5ane u borbu

kroz sumu kao reka, a kada

zivotodavalacko bice povezano

u kojoj je intervenisao Merkur,

putuje uzrndno ona predstavlja

sa plodnoscu, obiljern i kisom,

otkrivajuci srnju prirodu vodica

putovanje inicijacije

a cesto je i tvorac ljudskih bica

dusa izmedu svetova.

Njegova destruktivna strana

Povezanost zrnije s leC:enjem,

podrazumeva kaznjavanje

zivotom i smrcu nalazi se

onih koji se suprotstavljaju

pagansko-hriscanskoj slovenskoj

L1

prirodnom zakonu tako sto ih

prici o Bogatiru Potoku, koji

proguta

se, posle smrti svoje mlade

LI

potopima i StO izbaci

njihove kosti

neveste, dao zakopati pokraj nje,

Stara germanska mitologija

pod punom ratnom opremom

povezuje zmiju sa smrcu i

i na konju, u duboku grobnicu

stalnirn podrivanjem korenja

U ponoc su se pojavili mnogi

dn·eta sveta . Nordijska tradicija

grozni gmizavci, ukljucujuci

je predskazi\·ala potop koji

ce

veliku zmiju koja je bljuvala

unistiti svet kada se probudi

vatru. Potok je odsekao njenu

Jormangand, zmija u boravistu

glavu i vratio je suprugu u

ljudi

zivot mafoCi njome njeno telo.

GORE Dve zmije prepletene na Merkurovom "krilatom stapu" predstavljaju preobrazensku moc promene muskog u zesnko i obrnuto Eskulapovski stap sa jednom zmijom bio je originalni medicinski simbol; meautim, verovatno greskom, i "krilati stap" se koristi u ovu svrhu

Slikarstvo australijskih uroaenika cesto prikazuje zmiju i njenu vezu sa plodnoscu i obiljem. ooLE

"""

ZIVA PLANETA <

NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA

f--

w

DOBA I CIKLUSI, VREME, UDALJENOST, ELEMENT! I SAMO TLO, SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA COVECANSTVA, KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO.

<

>

GODISNJA DOBA I VREME oEsNo Kameni duborez, poznat kao Loselska Venera, star 22 hiljade godina Smatra se da je rog koji drzi obelezen godinom od trinaest lunarnih ciklusa

Ljudski rod oduvek koristi simboliku i ritual da bi kazi,·ao 0

ritmovima i ciklusima zivota

Priroda obelefava postojanje iivotnim dogadajima - trenuci zaceea, rodenja i smrti - a zivot se nastavlja u medusobno

VLASJ(I Sazvezae Vlasici ima mnoge simbolicke asocijacije. Ove

zavisnim ciklusima Faze zivota oduvek zaokupljaju coveka i one su dobile sopstveni uni\·erzalni simbolicki jezik

zvezde su u starom Egiptu predstavljale

KALENDARI I VREME

boginju majku Net,

Prvi kalendari zasnivali su se na

a u Kini su one bile

mesecevim fazama. PeCinske slike

behar iii cvetne

u Laskou, Francuska, pokazuju

zvezde . Pleme

da su mene racunate pre otprilike

Hojhoj iz juzne Afrike naziva ih Huseti, sto znaci kisonosne zvezde U hinduskoj tradiciji one su plamenovi Agnija, boga vatre

l 7 hiljada godina,
22 hiljade godina, pokazuje da

ciklusom, a preovladuje u

Venera drzi rag sa trinaest belega,

civilizacijama koje obofavaju

koji predstavljaju godinu lunarnih

boginju. Britanski Stounhendz

radanjem i obnovom prirode,

ciklusa. Lunarni kalendar se

je sirnbolican spomenik

simbolizov.rnim krugom i

povezuje sa rnenstrualnim

TIRANSKI CASOVNIK U romanu Carisa Dikensa "Dombi i sin" iz 1848. godine, casovnik je tir an ska figura koja se cuje

Iako se vreme original no povezivalo sa ritrnom, ponovnim

koji je P°''ezan i sa suncern

ienskim genitalijarna, uticaj

i sa mesecom.. Lunisolarni i

judeo-hriscanstva doveo je do

solarni kalendari pojavili su se

osnivanja linearnog vremena. U

prornenom sa :Zenskih na muske

XIV veku Evropljani su poimali

vrednosti .

kosmos u srnislu rnehanizrna

Jevreji i rnuslimani i danas

casornika, au XVI I veku Isak

koriste lunarne kalendare Kineski

Njutn je okarakterisao vrerne kao

bez emocija, radi sve prema

kalendar, jos jedan primer

apsolutno i jedinstveno.

casovniku Ovde je casovnik

lunisolarnog kalendara, jos se

i oseca svuda G Dombi, lik

Tehnoloska dostignuca su narn

simbol mehanickog nacina zivota, pokazujuci kako je vreme

koristi za utvrdivanje praznika i

omogucila dJ. ignoriserno "vreme

zavladalo svescu industrijskog drustva

svecanosti i vafan je za kineske

prirode", da uzgajamo useve nn

ratare koji jos seju prema mesecu.

sezone i da doslovno produzimo

r MAJANSKI KALENDAR Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar, prateci i kombinujuc'i cikluse meseca, sunca, planete Venere i Vlasic'a. Ovaj kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje kalendara bilo i sveti i politicki cin, a njihovi vladari su se povezivali sa simbolima voaenja vremena

smatra rodendanom mes-eca i

Cl

0

slavi se gozbom i specijalnim

0

"mesecevim kolacima", koji su

z

simboli zajednistva dnevno vreme u noc. Tek u

sopstvenu simboliku koja se

novije vreme, posle Ajnstajnove

oseca i danas. Zora je bila

teorije relativiteta, posvecuje se paznja vremenu i prostoru

0

koja pocinje I+. januara. Njen

>

mladosti, dok je podne bilo

naziv znaci "kipljenje" - sto se

<

cas otkrovenja

odnosi na bogatstva prirode i

rn rn

opsti simbol nade, radosti i

LI

jevrejskoj i

muslimanskoj tradiciji. Suton se

na slatko jelo od pirinea Ova

GODINE

C:esto povezivao sa nein·esnim

svecanost traje tri dana, a prinose

U keltskoj tradiciji. simbolicki

vremenom propadanja i zato sa

se zrtve bogovima kise i sunca,

krug vremena predstavlja

smrcu.

koji su zalivali pirinac i doveli do

Samhain, zimski solsticij; Imbolk,

Ponovo inspirisana ciklusima meseca i zalaskom i izlaskom

bitna za naprednu zajednicu Bajsaki, svecanost Sika, slavi

sunca, C:etiri godisnja doba bila su

letnji solsticij: Lugnasada,

univerzalni simboli radanja, rasta,

se na severu Indije 13 aprila,

jesenji ekvinocij Tocak godine

smrti i ponovnog radanja U

prvog dana solarne godine Sika,

opisujc cikluse snirti, rodenja,

zapadnjackoj umetnosti prolece

kada igraci i bubnjari oponasaju

mladosti, zrelosti i obnavljanja

se prikazuje kao mlada :Zena,

prizore sejanja, zetve, vejanja i

zirnta, a s\·aka t•1cka je obeleiena

ponekad kao dete, a ponekad se

skupljanja letine.

sezonskim proslavama

povezuje sa beharom, jagnjetom iii jaretom i sa grckom boginjom

- I novembar) je istovremeno

Afroditom Leto je ponovo zena,

Praznik mrtvih, kada se smatra

sa klipovima kukuruza na glavi i

da je veo izmedu zivih i mrtvih

ponekad sa srpom u ruci. Jesen se

nJ.jtanji GodinJ. pocinje u

povezuje sa Dionisom i zetvom,

umiruccm i propadajucem delu

ali i sa zecom Zima se ponekad

tocka. odrafavajuci keltsko

prikazuje ka9 starica iii kao zena;

razumevanje vaznosti starenja i

bog kovaca Hefest povezuje se

smrti da bi zivot mogao da buja

sa ovim godisnjim dobom, kao i

Ovo vreme simbolizuje figura

salamander i patka

st<1rice, koja je u isto vreme i staresina. l\Iladost, lepota,

2ETVENESVECANOSTI

razrnj i produktivnost kasnije

Svecanosti zalwalnosti u vreme

su simbolizovani u keltskoj

ietve uobicajeni su u svim

godini devojkom i majkom, koje

ratarskim kulturama. To je vreme

su druga dva aspekta trostruke

kada se slave prirodne sile i preci,

boginje

kada se zajednica okuplja da podeli ideje i iskustva, da prica

SEZO NSKA SIMS 0 LI KA Prva merenja vremena zasnivala

price i jaca drustvene veze . Proslava zetvenog meseca u

su se na pojavljivanjima i

Koreji, zvana C:usok, odvija se na

iscezavanjima i na promenljivim

petnaesti dan osmog lunarnog

putanjama sunca i meseca .

meseca Istog dana u Kini i

Glavne faze dana imale su

Vijetnamu je Cung C:uj, koji se

OJ

njegovog zrenja, i stoci koja je

prolecni ekvinocij; Beltane,

Samhain (31 oktobar

0

hinduska zetvena svecanost,

KELTSKI TOCAK

prclazne tacke u toku godine:

>

Pongal je juZlloindijska

Litija Sika na svecanosti Bajsaki, kojom se slavi pocetak zetve kukuruza, a odvija se prvog dana solarne godine. DOLE

BOG

VREMENA Grci su razmisljali o dve vrste vremena: Hronos (prikazan gore, sa zmijom oko tela koja simbolizuje vecnost), bio je bog apsolutnog, linearnog i merljivog vremena, dok je Kairos bio bog vremena prave prilike i sanse.

ZEMLJA <

z

_, < >

oesNo Pogled na planetu Zemlju iz svemira promenio je nacin gledanja na nas svet i simbolizuje celovitost i meousobnu povezanost zivota

Ono sto nam Zemlja znaci

Klasicni, hinduisticki, budisticki i

vremenom se znatno promenilo.

jainski tekstovi slagali su se da je

Njcna simbolika snazno je

Zernlja, u stvari. ravan disk, iako

poYczana s nJ.sim kolektiYnim

su jc neki indijski mitovi smatrali

stJ.njem svesti i odrahva

loptastom

promene u ljudskim nednostin1J. i nasem odnosu prema prirodi

Stari Hebreji, Egipeani i V.1Vilonci imali su kosrnologije u kojima je Zemlja bi la ravna.

oote Psaltirska karta, sa Jerusalimom u sredini, najstarija je prezivela karta koja simbolizuje Hristovu ulogu cuvara sveta.

RAVNA ZE.MLJA

Prema hebrejskoj knjizi o Enohu,

Vecina ranil1 drustavJ. zamisljala

andeo Urijel vodio je Enoha

je Zemlju kao ravnu, kao

do kraja Zemljc, gde je video

Eratosten izracunao je precnik

ogroman toeak iii disk. Stari

ogromne zveri i ptice, a iza

Zcmlje koristeci trigonometriju

Kinezi su opisivali Zemlju kao

cega je video nebo kako pociva

tako sto je izmerio duzinu senke

raYan kvadrat na nhu krnje,

na rubu Zemlje. Egipcani su

vertikalnog tornja u Aleksandriji,

cetvorostrane piramide ispod

zarnisljali prarnugaonu Zernlju,

kada se sunce nalazilo tacno

kruznog neba U Indiji, Rig Veda

sa boginjom neba Nut koja se

iznad Asuana, udaljenog 800

je opisivala Zemlju i nebo kao

telom nadvila iznad zemlje poput

kilometara

dva tocka na kraje\·irna osovine.

kupole Vavilonci su zamisljali ravno kopno okru:Zeno morem, sa

i\ledutim, paradigmaticna promenJ. iz ra\•ne u okruglu

nebeskim svodom oslonjenim na

Zemlju dogodila se pre vise

more iii na stubove Na Zapadu

stotina godina Kristofor

se najraniji opis Zemlje nalazi u

Kolumbo je, 1+92, ploveci

Ilijadi, gde je Homer opisao nebo

delimicno oko sveta, iskust\·eno

kao cinijastu hemisferu koja

dokazao

pokriva ravnu, kruZI1u Zemlju.

pretpostavljalo raznirn

0110

sto se do tada

proracunima: da je Zemlja zaista OKRUGLA ZEMLJA

lopta Izgleda da su Galilej i

Iako je vecina starih naroda

Kopernik bili veoma ohrabreni

smatrala da je Zernlja ravna, bi lo

KolumboYim iskustvom, pa su

je izuzetaka. Japanski urodenicki

brzo usledile dramaticne nove

narod, Ainu, zamisljao ju je

teorije koncentrisane na Sunce,

kao lop tu koja pliva u rnoru,

oko kojeg se okrugla Zemlja i

ali njiho\· izraz za Zemlju

Mesec vrte.

znaci "plivajuce kopno", sto znaci da je to bila lokalizovana

ZEMLJA KAO

percepcija jednog ostrvskog

BOZANSTVO

naroda . Godine 375. p n. e.

Zemlja je u starom veku bila

Platon je opisao Zernlju kao

slavljena kao vrhovna boginja

globus, u kontekstu svemira

majka i verovalo se da je i ziva i

ciji je centar Zemlja, a Aristotel

boianska. Majka Zemlja bila je

(384-322 pne) je govorio da

licnost velike samilosti i izrnr

je ona lopta, sto se zasnivalo na

celokupnog zivota i plodnosti

njegovim zapafanjima kruZI1ih

Paleolitske slike boginje majke.

senki koje su padale na mesec

koje datiraju izmedu 22 i 18

za vreme njegovog pomracenja

hiljada godina pre nove ere,

Godine 200. p. n. e. Egipeanin

ukljucuju Loselsku Veneru,

oesNo Devica u ulozi neke vrste· majke zemlje posreduje kod Boga u ime ljudskog roda

duborcz u stcni iz Dordona

nad Zemljom i prirodorn Ovo su

u Fr~mcuskoj, i male kipo,·e

mnogi tumacili kao opravdavanje

poznate kao Lcspiska boginja,

slike Zemlje kao sredstva

pronadene u Ot-Garonu,

za ljudsku upotrebu Kako

Francuska, i Vilendorfsku

bofansko nije vise bilo sinonim

boginju pronadenu u Austriji Sve

za prirodu, Zemlja je mogla !J.ko

one su priLuJ.ne sa obesenim

postati predmct interesovanja

grudima i punim, zaobljenirn

i eksploatacije. Frcnsis Bekon

trbuhom.

( 1561-1626) govorio je o

Na Zapadu je poslednja

N

rn

>

prirodi u zenskom smislu i

boginja Zemlje bila Gea, ne vise

zJ.lagao se za \·ladanje njom

vrhovna majka, ali svejedno

covecanstvu na korist Govorio

svcsno i zivo bofanstvo

je da prirodu treba "obavezati da

Na grckom njeno ime znaci

sluzi", "oblikO\·ati .. je rnasinama i

"zemlja" Ona je bila trostruka

pretvoriti u "roba .. - istovrerneno

boginja, kao devica je bila

odra:laVJ.juCi preovladujuce

Persefon,1, kao rnajka Demetra

stavove prema zenama i prirodi.

i kao starica Hekata U toku klJ.sicnog perioda doslo je

ZIVA ZEMLJA

do pomeranja interesovanja

Kach je 1969 godine naucnik

sa Gee na njcnog praunuka

Dzcjms Ladok zamislio snlju

ze,·sa, sto je odrafavalo zamenu

hipotezu o Gei, opisao je da

slike bozanske majke mnogo

se oseea kao J.stronaut koji

ZJ. narod Kono u Sijera Leoneu

udaljenijim rnuskirn bogorn,

posmatra Zemlju stojeCi na

Zemlj,1 je z,1ista zi\·o bice: ona

SUPLJA ZEMLJA Od naucne revolucije

prosiri\'Si se Evropom, Bliskirn

mesecu, i da ponekad oseca da

jc suFrug,1 Boga i zato je tako

istokom, se,·ernorn Afrikorn i

cela plan eta ucestn1je u necemu

produktivna i plodn,1 Naglas.1k

Indijom, dobi\•si narocit znacaj u

nJ.lik "s\·etom obredu .. Njegovo

nacina zi\·ota kod 1uroda Kono

judeo-hriseanskom Bogu

videnje Zemlje kao slozenog

le2:i, kao kod rnnogih urodenickih

zatvorenog sis.tema koji se sam

nJ.roch, na odrza\·anju harmonije

1829) verovao je da se ona sastoji

U hriseansko doba Marija,

naucnici iznose hipoteze da je zemlja mozda suplja Dfon Kievis Sims (1779-

Hristova majka, ovaplocuje iii

regulise, koji se pona5a kao

prirode prcko ljudskih odnosa i

odrafava neke osobine boginja

da je zin1 bice - pragmatiCJ.n

zajednice, i preko odnosa sa tlom

majki i deluje kao posrednik

i naucni stav - podstaklo je

i nc\ idenim silarna

izmedu neba i zernlje U

mnoga razmisljanja u vezi sa

rnedunemenu, muski Bog

njenim potencijalom modernog

NOVA SIMBOLIKA

postoji na nebu, van zemaljske

religijskog simbola . Koriscenje

Slika Zcmlje kako se vidi iz

unutrasnjoj i spoljasnjoj povrsini

od cetiri supije koncentricne lopte, sa meouprostorom, koje su verovatno nastanjive na

sfore, simbolizujuci razdvajanje

imena grcke boginje Zemlje,

S\emira nudi znacajnu simboliku

Zcmlje i bofanstva.

Gee, verovatno je doprinelo

ZJ. sanemenog coveka Tc) je

moCi ovog naucnog modcla i

Zernlja kako se vidi sa "ncba·',

HIJERARHIJA NEBA I

simbolickih slika.. Za mnoge Gea

,1 ovo izmenjeno videnje

ZEMLJE

predstavlja zamisao "zive Zemlje ..,

pokazuje nam da su rJ.zlike koje

poiu i predlagao je ekspediciju u

Judeo-hriseansko poimanje

uprkos naglasku ove teorije na

dozivljavamo izmedu raznih

sveta naglasava hijerarhijski

tome da se Zemlja ponasa "kao ..

kulturJ., izmedu nas i prirode,

On je verovao da postoje dve ogromne rupe na Severnom i Juznom

unutrasnje lopte "Simsova rupa"je

odnos izmedu neba i zemlje,

zivi sistem Za Lavloka, Gea

beznJ.cJ.jne kada se sJ.gledavaju iz

smestajuci ljudski rod bli:Ze

je nesto sa cim ljudi mogu da

chljine Zemlja Yidena iz svemira

dvadesetih godina XIX

Bogu od ostalih zivih bica, sa

se ponovo spoje zadrfavajuci

nudi simbol obnoYljenog odnosa

veka

odgovornoscu da preuzme vlast

osecanje divljenja prema prirodi.

izrnedu co\·eeanstva i prirode

postaia izraz sprdnje

IZARTE I SMER CRTANJE KARATA PREMA STIHOVIMA I P RI CI Australijski urodenici veruju < >

da je topografija njihove

N

zernlje stvorena putovanjima ili "stihovima pesme" predaka. Ovi stihovi presecaju Australiju i urodenici ih pevaju dok prate svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto je sluC:aj sa Nunamiutima na Aljasci, mladic mora detaljno da upozna loviste pre nego sto se prikljuci lovcima On stvara simbolicku kartu lokalne topografije sluSJ.juCi mitove o duhovima i junacima koji nastanjuju lovista . Karta lslanda koju je nacrtao Abraham Ortelius krajem XVI veka pokazuje mnostvo morskih cudovista, polarne medvede, lednike i vulkan pod erupocijom Hekla GORE

Kameni disk koji sadrzi crtez putanja kojima su se uz pesmu kretali preci australijskih urooenika. Australijski urooenici veruju da ove putanje privlace razlicite grupe u zajednicki sanjalacki odnos sa zemljom DOLE

Simbolika orijentacije i smera

je uobiC:ajena do kraja srednjeg

KOMPAS

odnosi se na to kako se ljudi

veka Ove karte su delile svet

Za neke ljude kompas je

krecu kroz zivot i svet, sta znaci

po trojnorn osnovu, jer broj

neutralan simbol koji ujedinjuje

biti na nekom mestu u neko

tri predstavlja Sveto trojstvo:

ljude na Zemlji, jer svi mi delimo

vreme, i na odnos sa mestima van

Jerusalim se obicno nalazi na

smerove severa, juga, istoka

naseg svakodnen10g iskustva

presecistu, pri cemu je Eden na

i zapada Medutim, kompas

vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

je takode simbol istrazivanja,

CRTANJE KARATA

se deli na Aziju, Afriku i Evropu

orijentacije, ekspanzije i cak

Kako se crta karta zavisi od

Kako se za vreme renesanse

osvajanja prirode Fraza "moralni

stava prema svetu i uverenja

povlacilo srednjevekovno videnje

kornpas" sada se mnogo koristi

kartografa, od toga sta se smatra

S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise

u Sjedinjenim Drfavama u

glavnirn ili perifernim, sta je

crtani kao glavne karakteristike,

vezi sa rnoralno '"ispravnim" postupcima.

poznato, tajanstveno ili pretece

a rubovi karata su poceli da

za kulturu Prva mappa mundi

prikazuju neistraiena podrucja,

ili karta sveta, bi la je sirnbolicna

sa cudnim hibridnirn stvorenjima

umeca feng sui (sto znaci

predstava poznatog sveta prozeta

na rubovima poznatog sveta.

··vetar i voda") koriste krufoi

sa imago mundi ili slikom sveta

Ivlorska karta (Carta Marina),

magnetni kompas, poznat kao

kao sredenog kosmosa. Prve

svedskog nadbiskupa Olausa

luo pan, da bi locirali kuce i

karte su bile jednako kosmoloske

Magnusa, prvi put stampana

grobnice gde se energije nalaze

i mitske koliko i sredstvo

l 539 . u Veneciji, prikazivala je

u ravnotezi za ostvarenje srece .

praktiene orijentacije Beatusova

Severno more oko Skandinavije

Linije ili struje zmaja, za koje se

Prakticari geomantijskog

karta, koju je 787 godine nacrtao

ispunjeno zastrasujucirn morskim

smatra da pro laze kroz zernlju,

jedan benediktinski monah,

cudovistima. Bila je to prva

sastoje se od negativne struje

prikazuje svet kao pravougaonik

karta nordijskih podrucja, koja

jin, koju simbolizuje beli tigar,

okruzen svetskim morem. Ova

su ranije smatrana nepoznatom

i pozitivne struje jang, koju

forma, nazvana "T-karta", bila

zernljom ( terra incognita)

sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE GORE?

STA JE HLADNO

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani,

religijsku posveeenost,

karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili

isccljenje i obnovu - kroz

nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole"

sveti iii znacajan krajolik

- Novi Zeland i Australija

napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

> --1

Fizicko hodoeasee je granicni cin, sto

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje

znaci da u nekoj tacki

karaktcristike, a jang reljef ce

zoru novog dana, sveta iii ere,

hodocasnik prelazi

os)fe ili brdovite muske

i ukazuje na rnogucnost novih

prag, ostavljajuci svoj

poeetaka i svetle buducnosti

svakodnevni zivot iza

irnati

karakteristike .

sebe i putujuci ka svetom ORIJENTACIJA

SVETA PUTOVANJA

Putnici i istrazivaci na kopnu i

Mitovi i legnde su puni prica o

odredistu. U islamu je hadziluk

moru, jos od prastarih vremena,

putovanjim;L Price o seobama,

hodocasce u sveti grad Meku.

orijentisali su se prema polofaju

istrazivanjima, osvajanjima,

Stari Grci su putovali da dobiju

zvezda na nocnom nebu

junackim podvizima i

uputstva od prorocista u Delfima

Orijentacija je potrebna i u

hodoeascima sluze za obracanje

iii da se izlece u Eskulapovom

svakodnevnom zivotu, da znamo

painje i obnovu identiteta

hramu u Epidaurusu U Evropi

gde smo i kuda idemo, i za licni i

naroda, zajednice s bogovirna i

IX veka mnogi hodocasnici

kulturni oseeaj smisla i identiteta

duhovirna, i za slavljenje veze sa

su putovali u Santjago de

Mnoge kulture smatraju da

zemljom

je njihovo sveto mesto centar

Hebrejska priea o lzgonu

Kompostela na severoistoku Spanije, na spoljni rub poznatog

sveta, a ono moze da bude

opisuje kako je Mojsije izveo

sveta, da posete cudotvorne

predstavljeno svetorn planinom,

lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju

ostatke svetogJakova.

drvetom sveta iii svetilistem;

im je obecao Bog Astecka seoba

ljudi cc se .. koncentrisati" u

u XII veku bila je putovanje

vezi s njim, u cinu obnove iii

kulturne obnove, u kojoj je

rnanifostacija planine Meru,

uravnoteienja prirode i du ha

Meksike vodio bog Huicilopoctli

centra sveta. Putovanje na

na putovanjima sa ostrva Astlan

Sinajsku goru, gde je Mosjije

diamije, hrarnovi i crkve, i groblja

do Tenoctitlana, buduceg

dobio tablice zakona, kao mnoga

i ukopista, cesto slede osu istok-

glavnog grada .

hodoeasea, odra:Zava duhovno,

Mesta bogosluzenja kao sto su

zapad, srnerove izlaska i zalaska

Hodocasce je simbolicno

sunca. Ma gde da se nalaze u

putovanje - predstavljajuci

svetu, muslimani se u dnevnim

duhovnu preorijentaciju,

molitvama okrecu prema svorn svetom centru, Meki Indijanci se cesto mole okrecuci se prema cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci obicno sa istokom, gde izlazi sunce.

HORIZONT Vaian simbol orijentacije, horizont predstavlja najdalju tacku do koje oko vidi ravan zemlje . To je mesto vizije, istrazivanja i novih otkriea.

Kompas luo pan iii feng SUi, koristili SU starokineski carevi i mudraci kao izvor orijentacije Prisutni simboli, kao StO SU 24 planinske zvezde, 64 heksagrama, 60 korena i ogranaka i 12 planinskih zmajeva, koristili su se kao porno( za smestaj i okretanje zgrada i za prorocanstva.

GORE

Hindusi odlaze na hodocasce na goru Kajlas, koja je fizicka

kao i fizicko, putovanje sarnog Mojsija .

Muslimanska molitva podrazumeva stajanje i zatim klanjanje u smeru Meke

LEVO DOLE

Horizont CeStO simbolizuje nase zemaljske granice, kraj i pocetak novih mogucnosti i istrazivanja

DOLE

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom,

PLUG

zemlju iii da smo je posudili iii

a vlasnistvo se dodeljuje precima

U stara vremena

da je delimo s,1 bogovima, ona

i duhovima prirode Oni zemlju

oranje se smaualo

ima vaino rnseto u simbolici.

cuvaju kao deponovanu .

duhovnim cinom, jer je oplooivalo

Iz perspektive posedovanja,

od zivotodavalacke plodnosti tla Tio iz narocitih oblasti iii regija moze posedovati specijalna svojstva Finsko-ugarski narod poznat kao C::uvasi obadja ritual

zemlju. Plug je

polaganje prava na zemlju

ZEMLJOTRESI

u kojem kradu" grumen zernlje

tako~predstavljao

simboliean je cin vlasti, bogatstva,

Sasvim je razumljivo da su se

iz obli:Znjeg plodnog polja da bi unapredili sopstveno zemljiste

muski aktivni princip

nacionalnog iii individualnog

udar i komesanje uzrokovani

u odnosu na pasivni

identiteta "Otkrice'', osvajanje i

zemljotresima cesto povezivali

Moderni biodinamicni uzgajivaci

kolonizacija drugih zemalja cesto

sa gnennn bogova zbog

vrse specijalne pripreme. kao

se simbolizuje stupanjem nogom

izopacenosti ljudi Japanci su

sto je trpanje tra1·a u kravlji rog

na tlo, postavljanjem nacionalne

smatrali da seizmicka aktivnost

tokom astroloski znacajnog

zastave iii pisanjern pravnih akata

dolazi od boga oluje Susano-

vremena, a zatirn homeopatski

kojima se \·lasnistvo prenosL

0, a Grci su verovali da je bog

jacaju smesu me5ajuci je u vodi i

zenski princip Zemlje oranje je tako simbolizovalo cin koitusa.

Za rnnoge urodenicke narode zernlju ne poseduju pojedinci,

oluje Posejdon, takode poznat

bacaju6i je po zernljistu Za ovo

kao Enosihton ("zernljotresac"),

se kaze da koncentrise kosmicke

nego se ona slwata kao ziva

uzrok zemljotresa. Prema

sile u tlu, podizuci tako vitalnost

celina iii bozanski dar. sto

Platonu, zemljotresi i poplave su

biljaka i onih koji se njima hrane

garantuje postovanje i srodstvo

progutali legendarnu civilizaciju

Urodenici Filipina, na primer,

Atlantide za samo jedan darL Zemljotresi mogu da se uzmu

Obred plodnosti kod kojeg se polni cin odvija u polju uobicajen je u paganskim tradicij.:ima On

kao znamenje koje predskazuje

se takode nalazi u grckorn mi tu o

velike promene u religiji iii

Demetri, boginji tla Ona i kritski

politici: Novi zavet opisuje

mladic Jasion vodili su ljubav u

podrhtavanje Zemlje u vreme

polju koje je bilo preorano tri

Hristove smrti . Kao druge

puta, usled cega je ona rodila

prirodne katastrofe, zemljotresi

sina, Pluta ("bogatstvo")

cesto simbolizuju ranjive osobine ljudskog roda u odnosu na

PLANINE

prirodne sile Zemlje.

Prirodno simbolicko svojstvo planina jeste da su one deo

TLO

Zernlje koji je najblizi nebu,

Najbitnije za proizvodnju hrane,

gde ljudi mogu da razgovaraju

tlo se u ratarskim drustvima

s bogovima. Visoki vrh se cesto

smatra "crnim zlatom" Burrnanci

srnatra svetirn u lokalnoj kul turi

smatraju da je ono dragoceno

zato sto se veruje da je on osa

kao metali poput zlata, srebra,

sveta, koja povezuje Zemlju

gvozda, olova i kalaja . Mnogi

s nebom Mosjije se popeo

mitovi o stvaranju sveta kazuju

na Sinajsku goru da bi primio

kako su ljudi oblikovani od

Deset zapovesti, a lsus se uspeo

ilovace, a svi mi delimo zavisnost

na nebo sa Maslinove gore.

U starom veku zem/jotresi su smatrani znakom bo2:anskog gneva, a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo drugacije: ovde anoeoske trube tresu zemlju.

budiste mitska planina Meru

Za Hind use, Jaine i tibetanske LEVO

je centar svemira, sa bazom u donjem svetu i vrhovima na nebu. Njena zemaljska

0 u

z 0

rnanifestacija je planina Kajlas u Hirnalajirna

obezbedivanja dobrog !ova. Tunguzi veruju da gospodar

Ponekad se planine srnatraju

surne, zastrasujuci sumski duh,

doslovno telorn boianstava . U

rnoze da poprimi fornrn stene,

sin to tradiciji, japanska planina

pa oni zato izbegavaju stene koje

Fudzi je fizicka rnanifestacija

irnaju zivotinjski iii ljudski oblik.

kosmosa Stounhendz je postao

bogova Indijanci iz plernena

U Vijetnamu je kamen obdaren

glan1i obredni centar na jugu

Navaho veruju da narocite

zivim svojstvirna i smatra se da

Engleske negde oko 2100. godine

planine ovaplocuju rnuske i

krvari kad bude udaren .

p.

zenske duhove prirode Muski

Za razliku od simbola

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni

duh se pruia preko lanaca Cuska

drveta, koje olicava zivotne

ka.menovi Bretanje povezivani su

i Kariso, pri cemu se glava nalazi

cikluse, karnen znaci vecito i.

sa orgijskim ritualima i k njima

na vr hu Cuska, dok se zenski duh

nepromenljivo. Greb omfalos

SU

prostire dolinom, sa glavorn na

iii pupcani kamen predstavljao

da zatrudne, pa su trljale trbuhe

je rodno rnesto kosmosa

prasinorn i vodom sa povrsine

Za drevno stojece karnenje

tih kamenova Za kamenje s

planini Navaho

dolazile zene koje

SU

zelele

KAMEN I STENE

u severnoj Francuskoj i na

ruporn takode se veruje da irna

Stene su sirnbol vecnosti i

Britanskirn pstrvirna srnatra se da

oplodujuea svojstva, a prolazak

nepornicnosti, pa se cesto vezuju

je korisceno u ranim ratarskim

kroz rupu, moze sirnbolizovati

za boianstva - za rnnoge od

drustvirna za zadrfavanje i

radanje putern zenskog principa.

njih se srnatra da su nastanjene

obuzdavanje silnih energija

U delovima Afrike za veliko

narocitirn bogo,·irna i duhovima

zemlje, a obicno je bilo okretano

kamenje se srnatra da sadr:li duse

Stene cuvaju toplotu, hladnocu

prerna ciklicnirn kretanjirna

predaka

i vodu, a kristali odbijaju i lome svetlost - sve svojstva koja naginju sirnbolici - a astrologija povezuje mrioge vrste

PUSTINJA Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko

dragog kamenja sa planetarnim

stanje pre pojave zivota, ali moze da

uticajirna

prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi

Pripadnici naroda Sarni u severoistocnoj Rusiji veruju da su neke stene nastanjene duhovima koji kontrolisu okolni zivotinjski svet, tako da se na tirn stenama izvode rituali radi

stvarnost Pustinja je jalova i neplodna, pa ipak u hriscanskoj misli moze da simbolizuje i najbozanskiju milost kada se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je odabrana kuca prvih hriscanskih monaha, "pustinjskih otaca"

GORE Tibetanski

budistii':ki hodoi':asnici zaobilaze podnozje planine Kajlas, svete planine i za budiste i za Hinduse, za koju se veruje da je boraviste bog ova

Stounhendz je naji':uveniji kameni krug u Engleskoj, a smatra se da je sagraaen da bude uklopljen u kretanje planeta. GORE LEVO

VODA

Morski talasi simbolizuju kreranje zivota od njegovih najneznijih do najburnijih aspekata GORE

ELDORADO Pomisao na izvor iii cesmu koji mogu da prenesu vecitu mladost javlja se u

Kao i druc"i osnon1i clementi b

ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim

ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu

ZC!l,1Jl1.1,

u svetu simbolikc i u mi tu o

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog

kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,

stYaranju svet,1. Ona cesto

O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e

predstavlja .izvor zivota, ali takode

S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

tome, i\[rtYo more, kojc jc prczasiecno solju, bczinitno jc i opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici kao duhO\·na pustos Za izopacenc gradon~ Sodornu i Gomoru

neminoYno dovodi do smrti i do

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik,

smatra sc da su sc n.ilazili 1u

podzemnog s\·cta Voda se kreee

koji jc predsudj,10 Poscjdonorn

jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci

oplodLljucu rnoc REKE

najbksi put. pa jc zbog toga snaz,rns simbol menjanja oblika

OKEANI

Reka koja tei:e obicno predst,1\lja

Voda je i dinamicna i haoticna.

Prostranstn1 okc,rna s\ eta

Heme, istoriju iii ljudski \ck

krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna

objasnjaYJ. bko jc beskrajna

Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti

i nikada ne iduci pravo Svete

ponsina \'Ode Ccsto bila

z,1ccee i rodenjc dok njeno

silc vode su Llnivcrzalne; bo

prcduslov za stvar.rnjc mnogih

uli\·anjc u more cesto simbolizuje

psiholoski simbol powzuje sc sa

mitologija kao nosioci

smrt i zagrobni zin1t. Islamsb.

nes\·esnim, sa dusom, osceanjima

celokupnog zivota, okcani

jcncjska, hriscansb, hinduska

i tokom zivota .

su obdareni majcinskim i

i budisticka tradicija gon11c o

zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ.,

cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1

mnogim legendama

i mitovima. Kada su

POSEJDON

hr,rncci one koji ziyc od njcnih

na cctiri str,rne svcta, simbolicno

se Spanci iskrcali na

Grcki bog Posejdon bio je vladar

plodoYJ i\fcdLltim, mora su

dcleci zemlju na cctvrtine. One

danasnju Floridu,

\'Oda i zemljotresa . Bio jc besan

u isto ncmc ncprcdvidi\·a,

sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm,

i plaho\·it bog koji je izazi\·ao

predst,1\·ljajuci izncn.idnu

duho\ nom snagom, ishranom i

(pozlaceni) sa

silan strah i posedovao sile za

opasnost, skrivena cL1do\·ista,

smrcu

cesmom iz koje je

budcnje zi\·ota, koristeci trozubac

oluje i donji svet

tekao eliksir zivota

da uskornesa gromove, velike

trazili su grad koji se zvao Eldorado

talase i munje . Posejdon je vodio

Za rane jenejske piscc more je bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

Zivotod.ivalai:b priroda rcka Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost njihm ih obab, kojc su na\clc ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su t,1kode prirodnc granice. a mitskc rckc ecsto razchajaju mrtve od zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc poskakivao kroz Had, i jap.rnska Sanzunohl\'a Jorubc iz zapadnc Afrike verujLI da se boginja Jernodh preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji Vodaci bacajLI stvari u reku da bi smirili duha rnde posle proslave Bogojavljenske noci. Reka Gang se takodc slavi kao boginja Ganga

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona iii Neptuna kako stvara konja, jednu od svojih najsvetijih zivotinja, i simbol prirodnih izvora

oesNo Ova slika potopa snazno ilustruje simboliku poplava kao nosioca ali i mogucnost prociscenja i ob11ove zivota

<

Hodocasnici uzim,1ju 1odu iz njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 u

>

Himalajinu i njom prsbju ling,1m (falus) u sclu R,uncsvar,1m, mhljcnom

3 200km, sjcdinjujuci

boginju rckc S,l Simm, muskim bogom plodnosti

IZVORI. VREL\ I VODOP,-\Dl \'oLh koja izbij,1 iz tla ima spccij,1lnu \·ezu sa donjim sYctom i s,1 izYorom zi\ot,i. VrcL1 i izYori sc obicno po\·czuju sa utrobom zcrnljc i smatralo sc da im,1ju mo( da ispunc zcljc, prcdvidc

\I RO\ I

kaznu z,1 ljudskc grchove Nojc,

buducnost i izleec . U hropi,

Delo\ ,injc suprotnih struj,1 u

CO\

S\cta ncla izbij,1ju ru svctim

\ clikim \ odcnim ponsina111,1

i prdi\ i po top, d:i bi 1u kraju

mcstima, gdc su s\·cci muccni,

do\odi do \Ttlog,1 koji nwgu ch

pono\O n,1mnozio ljude U

zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala

budu tL1likL• sn,1zni Lh od\ uku

\",1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu,

Dcvica i\larija. Za ncla pozruta

brod u dubinc. l 1 Odiscji, \ ir koji

l'tnapistim pric,1 Gilg,1mcsu o

bo ·· b.1pska \·crovalo sc da

pokus,n,1 ch prL•gut,1 OdiscjcY

scdmodnC\nom potopu koji jc

pomal:u plodnost i pri porocfaju, a

brod

zatn1reno nclo simbolizovalo jc

Haribde. f'Otomb bogo\ ,1 Gee

srnju porodicu, sluge i zivotinjc;

i Poscjdon,1 Odiscj l'SLljC zil

brod sc

s,1mo z,1to Sto sc uln atio z,1

pLrninc. poslc ccg,1 su bogo\·i

nc\·inost. ProrocanstY,1 su se ecsto

0\

,1ploccnjc jc cud cl\ ist,1

ck pun \Tlin:i, s,1gradi barku

na kraju z.iust,n-io n,1 \Thu

citaLi na nclima iii jezercima

gr,HlLI jcd1wg dnct,1. U pocmi

n:igr,1dili Utnapistima i njcgoYu

Pust,1 zcrnlja koj,1 istr,1zujc tcmu

suprugu bcsmrtnoscu

Yodcnoj ponsini, obr.uaca kojc

gubitb T S. Eliot koristi \ ir da

praYi plut,1jucc lisee iii ribe i

simbolirnje smrt i unistenje.

Priec o popl.:n ,una su prisutnc u rnnogim drngim kultur,1ma N,Hod Kimberli u upadnoj

jcguljc kojc pli\·aju u dubini. U Glastonbcriju, Samcrsct,

POTO PI

Austr,1liji im,1 mesto kojc sc

Engleska,

S\c price o potopima mogu sc

zo\c Vulungn,1ri, gde tri kamena

rnde Putirskog

nela go\·orilo se

da

su obojene

Hristornm krdju, koja je doneta

sh\ ,ititi

Lw simbol haos,1 koji

opisuju potop iz Vremcna sn:i

nast,1jc k,1da sc ljudski rod nc

koji jc s\c unistio, postede\·si

pon,1s,1 u skladu s,1 duhon1im

s,1rno momb i dc\·ojku koji su sc

z,1konim,1 prirodc Biblijskc

uh\ atili z,1 rep kengura i dokopali

simbolizuju izrnr zirnta

price o potopu koji jc izbris,10

sc \iscg tl,1 Njih drnjc postali su

Prip,1dnici naroda Sunji u Nju

ljudski rod\ erc1\ ,1tno su n,1stale

preci

Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi

u juznoj i\!csopot,uniji (da1usnji

poja\·ili preko izrnr<1 iz donjeg

lr,1k) gdc sc s,1st,1ju rckc Tigar

sveta, a pric,1ju i o pern,1toj zmiji

i Eufr,1t

koja ziYi u vodama njihovih svetih

podloznom tcskim popLl\ anu.

inora. Sunji zato izbcgavaju

h•jc jc mozda bilo i mcsto

ubijanjc zmija da bi zastitili svoje

Edcnskog nta. Biblijsb pric,1 o

rezen·c Yode.

Noju opisujc potop bo Boziju

u Englcsku u svetom Gralu lzvori i nela obicno

Nordijski bog Odin zrtvovao je jedno oko za gutljaj vode sa izvora du ha prirode Mimira koji daje mudrost

on prc2:i1co izgradiYsi brod za

posmatranjcm krctanja na

z.i

GUTLJAJ MUDROSTI

plodnom podrncju

S\

ih ljudskih bi ea

GORE Virovi

mogu da predstavljaju promenu iz jednog u drugo stanje, na primer iz Z:ivota u smrt Mnoge animisticke kulture verovale su da duhovi borave u virovima

VODA I ISLAM U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje zivota i kao sredstvo prociscenja. Kisa, reke i izvori su simboli plemenitosti i milosti Alaha, za koga se kaze da voli one koji se prociscavaju vodom.

VAZDUH I NEBO 198

<

i-

w

z < _J

< >

VE TAR

pokazuju kako ce \'etar (iii

Obicno se vetar povezuje sa

du5a) napustiti telo posle srnrti.

cetiri strane sveta. Svaki vetar

Za vetar se uveliko smatra da

predstavlja razlicito bo:Zanstvo

kornunicira s ljudirna: kod

iii razlicita svojstva, a on je

Navaho Indijanaca Detc \'etra

vesnik drugacijih vrernenskih

SJ.puce junacirna njiho\·ih

prilika, zavisno od lokalne

prica Inace, vetar moze da

klime Cirnsijani koji zive duz

"govori" kroz neki instrument: u

severozapadne obale Arnerike

prirnere spadaju okretaljka koju

veruju da su cetiri velika vetra

koriste australijski urodenici

bili velike poglavice cetiri strane

i indijanski 5amani, te eolska

sveta; posle rasprave kako da

harfa kod starih Grka. Razna

rasporede snagu, osnovana

"raspolozenja" vetrova opisuju se

SU

cetiri godifoja doba. Stari

kao '·rika'', "uzdisanje" iii "SJ.pat"

Grci su posmatrali vetrovc kao U misticnom islamu oblaci su simbol praiskonskog, nespoznatljivog stanja Alaha pre stvaranja

GORE

GORE DESNO

u mnogim

kulturama grom i munja su smboli bozanske moCi

Nebesa su boraviste bogova koji

plahovite i buntovne bogove

OBLACI

kontrolisu iskonske sile koje

koji su zatvoreni u pecine

Zbog pokrovnog karaktera

uticu na ljudski zivot na zemlji,

glavnog boga vetrova, Eo]a; oni

i veze sa neborn, oblaci se u

iz.lziv.ijuci i strah i cudenje

su se zvali Borej (severni vetar),

mnogim tradicijama pO\·ezuju sa

Otuch su se obi.lei, vetar i oluja,

Auster (juzni vetar), Eurej

tajnama bofanskog U judeo-

grom i munja, sJgledavali kao

(istocni i jutarnji vetar) i Zefir

hriscanskoj tradiciji oblaci

bo:Zanske manifostacije pune

(zapadni i vecernji vetar)

ponekad ukazuju na prisustvo

simbolickih Jsocijacija Vazduh

Poznavanje \·azdusnih struja

Boga: u Starom zavetu on se

ispunjava prostor izmedu zemlje

i njihovog uticaja najbitnija je

pojavio kao stub oblaka da

i neb,1 i u simbolicnorn smislu

stvar u kineskoj vestini fong Sui

povede svoj narod kroz pustinju

povezan je s vetrom, dahorn

Kinezi poznaju osam vetrova,

u toku lzgona, a u hriseanskoj

i duhom On je nevidljiva,

koji odgovaraju broju trigrarna

ikonografiji ponekad se

pokretacka sila koja po\·ezuje

koji formiraju I cing Prema

predstavlja kao ruka koja se

pojedinca sa kosmosorn, a vrlo

jednoj legendi, vetar je stvorio

pojavljuje iz oblaka, dok za

cesto je sredstrn kojirn bogovi

beli zapadni tigar dok druga

Hrista kaiu da se uspeo na nebo

kornuniciraju sa ljudskirn rodorn

prica kaze da su vetrovi pusteni

na oblaku. Taoisticki besmrtnici

\i,uduh se obicno odnosi na

iz dfaka. Za japanskog boga

digli su se na nebo na oblacima,

Fudina takode se govorilo da

au nordijskoj mitologiji, Valkire

muski arhetip

dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su

(zenski duhovi i Odinove sluge)

koristili poznavanje vetrova

su jahale na oblacima

VETROKAZ

za predvidanje vremena dok

Vetar je simbol promene

je natprirodni "druidski vetar",

su povezani sa plodnoscu i

Kao donosioci kise, oblaci

- novi smer vetra ukazuje na

stvoren po volji izdasima druida,

obiljem prirode U Kini izraz

promenu vremenskih prilika

oznacavao vlast nad elementima

za oblak zvuci kao "sreea",

Na crkvama je tradicionalni

i udruzio je dah s vetrom kao

povezujuci tako oblake sa

vetrokaz petao na vrhu krsta

sredstvo magije

srecom Takode se govori

koji pokazuje na cetiri strane.

Medu Apacirna za linije

Ovaj petlic simbolizuje oprez

na vrhovima prstiju ruke se

da su paperjasti oblaci zore doneli pet kineskih elemenata

prema zlu koje bi mogao

kaze da pokazuju putanju

( vatru, vodu, vazduh, zemlju i

"uduvati" vetar.

vetra koji ulazi u telo u vreme

metal) sa pet svetih planinskih

stvaranja, dok linije na tabanirna

vrhova, i da su oblaci nastali

oesNo Nordijski bog groma, for, zamahuje svojim mocnim cekicem, Mjelnirom, u borbi protiv divova

bogom oluje iVfavari ka:Zu da

VETAR DUSE U nekim tradicijama se smatra da se vitalna energija kosmosa prenosi vazduhom, pa ljudi kada disu, udisu zivotnu silu, poznatu kod Kineza kao ci, a kod Hindusa kao prana. lnuiti imaju slican koncept. poznat kao sila, sveprozimajuci

<

>

bucne vetrove i oluje stvara

N

bog vetra, Taviri-Matea, da

c

0

bi kaznio neposlusnog brata Tane-Mahutu (boga ljudskog

z

roda i suma), koji je razdvojio

OJ

0

njihove roditelje, zemlju i nebo, da bi stvorio svetlost Na Zapadu su se oluje sagledavale kao davolsko delo U nekim

zivotodavalacki duh koji

indijanskim tradicijama nocni

povezuje sva ziva bica s

leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim

ritmovima svemira. Kada neko nije u kontaktu sa silom, odvojen je od svog du ha

vetrovima zbog zavojite caure i zbog zujanja njihovih krila. Oluje se cesto povezuju sa bogovima rata i sa vrhovnirn

sjedinjavanjem jina i janga U

rnuskim bofanstvirna: Indra,

taoizmu su oni simboli stanja

hinduski bog rata, bio je poznat

kroz koje ljudi moraju proci pre

kao Vadziri ("vitlac munja"),

nego sto dodu do prosvetljenja

a grorn i rnunja su bili glavno

- mentalne rnagle koja postoji

oruzje vrhornog grckog boga,

pre nego sto se dostigne

Zevsa.

bistrina. Kolokvijalni izraz"glava

U Bibliji, grorn je glas

ptica gromo\·nica, surov.1 Z\'er

u oblacima·· sugerise da se neko

•gnevnog Boga Kelti su turnacili

.1li i zastitnica ljudskog roda:

gubi u sanjarskim idejama bez

grrnljavinu kao kosmicko

z.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je

osecaja za stvamost, dok "zivot

kome5anje, kao kaznu bogova

zn1k njcnih bit;ika protiv bica iz

pod oblacima" asocira na teret

koji su prizivali gnev elernenata

donjeg svcta.

iii srarnotu Mavarski naziv za

U Africi, grom i munja se

Novi Zeland - Aotearoa

povezuju i sa zemaljskirn

znaci

"Zernlja dugog belog oblaka".

OLUJE Snazni vetrovi kao sto

CEK!CI GROJ\lA

vladarima. Jo rube iz zapadne

U rnnogim kulturarna cekic

Afrike veruju da je Sango,

ili sckira predstadjaju sirnbol

veliki bog grmljavine, bio

groma i munje. Sirnbol Sanga.

najveci kralj ratnik, au Beninu

boga groma kod Joruba, je

uragani, vrtlozni vetrovi ili

su rnunje sirnboli kraljevskog

drnglava sekira, koja predstadja

tomada, sirnboli su stihijske i

dostojanstva, ponekad

kamene rnunjc koje bog pusta

bofanske snage Bofanstva oluja

prikazane kao bronzani pitoni

sa neba . U nordijskoj mitologiji,

SU

su figure zastrasujuce rnoci

koji silaze sa kulica visokih

Mjelnir je bio cekic boga groma

koje ovaplocuju sile nereda

zgrada

Tora. Mjclnir je stvarao mun ju

i korne5anja; u njih spadaju

U hinduizmu i budizmu,

kada bi udario o karnen, a

japanski Susano-0, starogrcki

rnunja u obliku dijamanta

rnogao se pretvoriti u munju

Posejdon i rnajanski bog oluje,

( vadira) sirnbolizuje

kada bi bio baccn. On je takode

Hurakan, od kojeg je nastala

destruktivne i kreativne snage

bio sirnbol Torove plemenitosti

rec "uragan" Kao donosioci

- unistavajuci iluzije i cinjenje

i koriscen je na ccremonijarna za

kise, mogu se povezivati i sa

zla da bi pobedili jasnoea i

blagoslo\· deci i mladarna

plodnoscu, kao sto je slucaj

dobro U indijanskorn mitu,

sa Valom, starofenicanskim

duh groma i munje simbolizuje

oote Ovaj reljef fenicanskog boga Vala pokazuje njegov status kao boga oluja, prikazujuc'i ga kako drzi munju, ali Val se povezivao i sa plodnoscu zbog toga sto je donosio kisu

VATRA 200

< iw

z < < >

Vatra maze da ima mnogo asocijacija i znacenja: mesto mastanja; iskonska vatra ognjista; iii mesto preobrazenja gde se spaljuju obiicja, iii gde se izvode obredi vezani za znacajne dogaoaje u zivotu. DESNO

snovc . Ona je bitan clement' prcobrazcnja kod obreda

koja im nijc dostupna Mito\·i

kuvanja, inicijacijc i pogrcb,1,

,rnstralijskih urodcnika govorc

a podstice fizickc i spiritualne

o tajni kradc vatrc od ptica iii

procese u alhemiji i nauci .

zivotinja.

Kinczi povczuju vatru koja se

lukavi Prornetej je ukrao vatru

dize prema gore sa jangom iii

za ljudski rod od vrhovnog

muskim svojstvima. Ona jc

boga ze,·sa Da bi

SC

osvetio,

J.ktivan element koji sc povczuje

Zevs jc naredio stvaranje prve zene, Pandore, i predstavio ju

naprcd i nikada se ne odrnara

jc Prometcjevom bratu Ona je

dok nc potrosi ono cimc se

sa sobom donela kutiju punu

Vatra se ccsto povezuje sa

vclikih zala, koja su se rasirila po svetu

Simbolika vatre ima sirok

snainim emocijarna, konfliktom

spcktar, iako se ona neprestano

i rJ.tom. Konflikt moze da bude

VULKANI

pojavljujc kao glavni motiv

izvor velike emotivne energije

Svaki vulkan na S\'etu ima

zivotrie sile. Ona moie da bude

i, kao i vatra, moze da dovede

poseban karakter iii licnost, od

intirnna i licna sila ljubavi,

do topline, vreline, motivacije

uspavanih divovJ. koji naglo

strasti i topline iii agresivno

i svctlosti, ali ona rnoze i da

provale posle dugih vremenskih

s,1bijcna u obliku mrfoje iii

spaljuje, ostccuje i unistava.

periodJ., do zadimljenih planinJ.

osvctc . Medutim, vatra je i opsti

U alhemijskom smislu, vatra

koje se nikadJ. potpuno ne ugase

simbol bohnske moCi, gneva

konflikta moze zaista da dovede

Ma kakvog da su karakterJ.,

iii istine, i nekontrolisanih sila

do preobra:lenja, ukoliko ne

vulkani izazivaju i postovanje

prirode koje donose propast i

dobije previse vazduha iii ne

i strah. Psiholoski gledano, oni

dovode do obnove U mnogim

bude liscna vazduha iii svesti .

simbolizuju snagu, promenljivost

kosmologijama ,;atra se povezuje Otopljena lava· prokljucali gnev i strasti bogova, izvor svetlosti, doma i plodnosti iii psiholoski simbol snage i moCi.

u grckoj mitologiji,

sa kreativnoscu i strcmljenjern

napaja.

DOLE

od zivotinja u obuzdavanju sile

i sa stvaranjcm i sa apokalipsom,

i krckajuci iii sabijeni gncv, posle

KRADA VATRE

kojeg slede izlivi silovite agresije

svctlcci u raju i przeci u paklu

Krada vatre je simbolicna tema

Vulkan je bilo irne malog

Vatru su ljudi obuzdali zbog

koja ukazuje na njen nastanak i

ostrva u blizini Sicilije, kao i

zastite, svetlosti i topline i

na vrednost koju ima za ljudski

dimnjaka kovacnice Vulkana,

kao mesto za price, zanos i

rod. Cin krade vatre odvaja ljude

rimskog boga kovaca. Vulkan je

FEN I KS Mitska ptica iz Arabije, feniks je bio velicine aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim perjem. Na kraju zivota zapalio je vatru od sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu, a zatim se ponovo radio iz pepela Stari Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol besmrtnosti, dok su hriscani ovaj mit doveli u vezu sa vaskrsenjem, a za Rimljane je on predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline, milosti, bogatstva i moci

VATROMETI

MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI

Smatra se da je barut izmisljen

Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da

u Kini iii u lndiji. Prve petarde su pravljene za vreme kineske dinastije Han (206 g. p n

e. -

220 g. n. e) i sluzile su u pocetku za teranje zlih duhova Kasnije su se povezivale sa sreeom i

otvore vrata sveta duhova svojih predaka, kroz koja mogu da odaju postovanje i dobiju isceljenje. Oni su pravili svetu vatru crtajuci krug od secera na tlu, zatim stavljajuci na njega smolu, kedar, zalfiju, ruzmarin, duvan, lavandu, cvece i na kraju cokoladu i med, sto je predstavljalo zivotnu slast Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti odgovoreno blagoslovom

napretkom U Americi su prvi doseljenici slavili praznike paleci crni barut Danas, kada su se

sa Orrnuzdom, gospodarom

mnogi obredi izgubili, vatromet

mudrosti

se koristi kod dramaticnog obeletavanja vaznih dogaaaja kao sto je Nova godina iii Dan nezavisnosti Sjedinjenih Drzava.

Judaizarn smatra vatru osnovnim elementom koji treba da prati sve irtve koje se prinose

GOMA Jamabusijevski monasi u Japanu, sledbenici tendaj budizma, izvode

Bogu, a vecna vatra je gorela pred

vatrene ceremonije

oltarom Hrarna . Slika andela

zvane goma 12

u svojoj kovacnici kovao munje

Britanskoj Kolumbiji, pripadnici

Gospodnjeg koja se pojavila

vekova, s ciljem da

zaJupitera i oruzje za Marsa,

naroda Cimsijan \'eruju da je

Mojsiju kroz zapaljeni grm

smire gnev Fudo

boga rata. Vezuv u ltaliji je

luka\•i Gavran doneo svetlost

ilustruje hebrejsko verovanje da

poznat po tome sto je potpuno

ljudskom rodu iz vulkana

vatra znaci istinsku komunikaciju

je rat, zemljotresi

od Boga U hriseanstvu su svece

i razorni pozari.

kuce i plodnosti bi la je takode

podseeanje na prisustvo Boga,

Skandira se sutra

boginja vulkana. Ona je bila

a predstavljaju i nadu i zivot

zatrp,10 pcpelom rimske gradove Pornpeju i Stabiju 79 . godine nove ere. Rimski pesnik Vergilijc

Astecka boginja ognjista,

Mio-oa, gospodara nesreca kao sto

srca uz ritam dobosa, koje prati

( 70. p. n. c. - l 9. n. e) opisao

simbol i uzivanja i bola i vladarka

Vatra je snaian simbol obnove

je njegove kratere kako cure

bogatstva i dragog kamenja

i krstenja, ona spaljuje gresnost

kn·lju divova, a napisao je da div

Vulkan Ta! na Filipinima, koji

tako da ostane samo istina Bozija.

zvani Alikonej leii ispod njega

zanosno plovi u jezeru Ta!, jedan

Budizarn cesto koristi vatru

U \Teme erupcija poja\·ile su se

je od najrnanjih vulkana, pa ipak

kao simbol sila koje udaljuju

semenki i kedrovine

price o divovima koji iskacu kroz

se smatra smrtonosnim Kazu da

C:oveka od prosvetljenja, kao

da bi stvorio dim koji

dim i ccpaju planinske padine na

on simbolizuje neustrasivu snagu

StO SU fodnja, poh!epa, rnrfoja i

komadice

naroda iz provincije Batangas,

neznanje, pa zato gasenje tih vatri

koja se skriva pod njihovom

simbolizuje nirvanu iv1edutim,

prividnom smirenoscu.

budizam takode korsti unutrasnji

Na Havajirna su ostrva formirana stalnom aktivnoscu

plamen koji predstavlja

nilkana, a legende govore o Pele, jcdnoj od najlepsih

VATRA I RELIGIJA

boginja vulkana, koja je sklona

U mnogirn religijskim

povremenim izlivima gneva Ona

tradicijama, vatra se povezuje

je uzrokovala zemljotrese besno

sa istinama i iluzijama

lupajuci nogama, a dovodila je

organizovanja duhovnog

do erupcije vulkana ceprkajuci

dozivljaja Zaratustrovci vatru

po zemlji S\'Ojim earobnim

smatraju izvorom celokupnog

stapom, koji se zvao pa'oa

stvaranja, a svako domaCinstvo

Kilauea je najaktirniji vulkan

ima svetu vatru, cije je paljenje

na zemlji i smatra se Peleinim

povezano sa blagoslovom

domom.

Zaratustrovski hramovi vatre

Vulkani se cesto povezuju sa

su mesta zajednickog slavljenja

gnevom bogova, ali su isto tako

bogova, koja vode svestenici

izvori svetlosti, snage i ogromne

dodajuci tamjan u svetu vatru .

plodnosti vulkanskog pepela. U

Ove vatre simbolizuju sadejstvo

prosvetljenje.

duvanje u rogove od skoljki Svestenik odrzava vatru dodavanjem ulja,

nosi molitve Fudo Mio-ou.

Jevreji su verovali da je Bozija pojava u vatri znak prave bozanske komunikacije"

DOLE

201

< > :0

>

II

I Pi

':j

;;(

DUG·A <

se govorilo da je veoma jak i

f-

z <

da je sagraden vestije od bilo

JEOINSTVO I RAZLICITOST

koje druge gradevine na svetu

Za neke lndijance duga

Hajrndal, cuvar Azgarda, ziveo

simbolizuje udruzivanje

>

je pokraj njega da bi upozorio

mnogo plemena kao "duginog

N

bogove na neprijateljske

<

napadace Pripadnici indijanskog plemena Navaho 1·eruju da je

Duga se na razne nacine povezivala sa isceljenjem i sreeom, sa snovima i svetovima iz maste, sa plodnoscu i poroaajem, pa cak i sa iskustvom promene pola

GORE

U nekim folklornim tradicijama - kao sto je srpska, albanska,

sa promenom pola Kada se na nebu

duga most izrnedu sveta ljudi

raznolikost svetih puteva,

i sveta duhova, dok 5amanske

duhovnog preobrazenja

veruju da natprirodna putovanja

u rnitu i folkloru, u svetoj

u zemlju mrtvih podrazumevaju

tradiciji, umetnosti i nauci,

prelazak duginog mosta. Burjatski

rata, ispalji1·ao je rnunje iz duge,

kao i u savrernenoj zapadnoj

5amani iz Sibira pen ju se u svet

au Kambodzi i nekirn delovima

kulturi, sa nizom znacenja koja se

duhova dugom. koju simbolizuju

lndije duga je poznata kao "lndrin

medusobno razlikuju kao njene

parom crvene i plave trake koji

luk"' Tjermes, bog grmljavine kod

je privezan za cerernonijalnu

skandinavskih Laponaca, koristio

duga se postovala kao bog iii

brezu. Neki dugini mostovi

je dugu za ispaljivanje strela na zle

boginja, sejala je strah kao demon

su vestai::ki: ovaj naziv je dat

du hove

kineskim rnostovima sai::injenirn ·od tkanja, koji premoscuju potoke

hriscanskoj tradiciji duga je

zaveta i rnira i kao znamenje

koji su bili presiroki iii prebrzi

znak mira i samilosti, simbol

rata i odmazde. Lucni oblik je

za konvencionalne rnostove na

Bozijeg obecanja posle potopa

sirnbolicno povezuje sa krugom,

stubovima - jedan takav most iz

da nece unistiti eovei'anstvo.

rnostorn i lukorn, dok se u nekirn

XIII veka jos sluzi za saobracaj.

Hrist se ponekad prikazuje kako

tradicijama povezuje i sa zrnijom

Postoje i dugini mostovi preko

sedi na prestolu od duge na

reke Nijagare i u Tokijskom

dan Stra5nog suda, pokazujuci

DUGIN MOST

zalivu

Most je arhetipski sirnbol

Duga se i::esto tumaci kao

razlikuju po rodu:

neba i zemlje iii vezu izmedu

bo±anski atribut i kao znak

Kinezi nazivaju

razlicitih svetova U japanskom

bofanskog prisustva. !Star,

glavnu dugu, a tamniji sporedni luk nazivaju zenskim. Berberi iz severne

mitu o stvaranju sveta, blizanacka

vavilonska boginja ljubavi i

bofanstva Izanagi i Izanami

rata, nosila je ogrlicu u duginim

stoje na plutajucem Nebeskom

bojama, a Inke su verovale da

mostu da stvore svet, a verovanje

su duge kruna boga groma i

Afrike nazivaju dugu

u juinom Gabonu navodi da

kise, Ilape. Luk - koji je oruzje

"nevestom kise"ili

su ljudski preci stigli na zernlju

strelca - mo2e da predstavlja

"nevestom neba':

si5avsi sa duge. U nordijskom

boziji gnev Indra, hinduski bog

dok je Jamani u Tjera del Fuego (Ognjena zemlja) nazivaju "muzem meseca".

Nasuprot tome, u judeo-

optirnizma i nade, boianskog

predstavlja putanju izmedu

muskom svetliju,

sistemom cakri

boje U razlicitim tradicijama

BOZANSKO PRISUSTVO

neke kulture ih

i isceljenja preko veze sa

duga se pojavljuje sirnbolii'no

prolaznosti, au torn obliku duga

pojave dve duge,

simbol zapadnjackog pokreta "Novo doba': koji ukazuje na

tradicije sirorn Severne Amerike

maaarska i francuska - duga se povezuje

Duga je takoae istaknuti

Nedokuciva, etericna i trenutna,

i kuga, srnatrana je simbolom

POL I ROD

naroda': a ovaj termin se na isti nacin koristi u Juznoj Africi

mitu, Bifrost je bio dugin most koji je povezivao Azgard, zemlju bogova, sa Midgardom, zernaljskirn carstvom. Za Bifrost

oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa neba na zemlju koristeci dugin most koji je nordijska legenda nazvala Bi frost

oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa bojama duge. Prema Dogonima, ima ih cetiri:. crna, crvena, zuta, i zelena. U budistickoj ikonograliji, ima ih pet· plava, bela, zelena, crvena i zuta. Zapadnjacka nauka govori o sedam boja· crvenoj, narandzastoj, zutoj, zelenoj, plavoj indigo plavoj i ljubicastoj

Ci

c

>

svoju nebesku moc i rnilost Na Tibetu, gde se duge jadjaju u prelaznim periodima godine i najadjuju promenu vrernena, one se povezuju sa blagoslon1m

nezamrsenog klupka konca u

bodisatva tibetanskog budizma..

duginim bojam.1, kojim bi se

Postoji rasireno verovanje

ponistili losi uticaji duge Idejc

kod centralr10.1frickih Pigmeja

o bolestima koje uzrokuje duga

da je duga instrument bo:lanske

pojadjuju se sirorn Afrike, Azijc

komunikacije, au nekim

i Australije: za Senoje Malezije,

kulturama ona obele:Zava mesto

prolazak ispod duge uzrokuje

boianstn iii eoveka visokog roda:

fat,1lnu groznicu, ,1 .rnstralijski

u havajskom folkloru plemkinja

urodenici povezuju dugu sa

Hoamakejkekula je uhvaeena

gubom Upiranje prsta u dugu

praeenjem duge. Duga je

smatra sc ludoscu u mnogim

dccu u kolibc da bi ih sprecili

povezivana sa lridom, zlatokrilom

delovima sveta: rnadarsko

d.1 pokazuju iii gledaju dugu

glasnicorn grckih bogova, koja

rurodno \'erovanje kaze dace prst

Dobij,111je zutice. gubitak oka,

se cesto prikazuje sa stapom na

kojim se upire u dugu uvenuti.

ud.u groma iii cak nestaj,rnje

kojem su se preplele zmije Maje

dok pripadnici naroda Sumu u

su ncke od opasnosti kojc su se

su prinosile :lrtve u zlatu i srebru

Hondurasu i Nikaragvi skrivaju

\ ezi\ ale z.1 dugu

Kada se Hrist prikazuje sa dugom, u hriscanskoj umetnosti to je obicno simbol milosrdnog aspekta njegovih bozanskih mod

GORE

zastitnici zena, [scel. koja je bi la boginja medicine, plodnosti i duge i koja je kontrolisala ki5u.

DUGI NO TELO Srodno sistemu cakri, dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo,

LEGENDE 0 DUGI

svako sa razlicitim svojstvima.

Postoje rnnoge legende i obicaji

Nivo

Boja

Telo

Svojstva

vezani za dugu Sijuksi kaiu da

1 spoljasnji krug iii sloj

crvena

fizicko (prolazno)

temelj na kojem se grade svi drugi nivoi

2. spoljasnji krug iii sloj

narandzasta

etarsko (prolazno)

rani emocionalni i formativni uticaji okruzenja; energetski obrazac tela

3. spoljasnji krug iii sloj

2:uta

astral no (prelazno)

uticaji kulture i drustva, kao StO SU religiozne i obrazovne institucije i kako one oblikuju misao i delovanje

4 spoljasnji krug iii sloj

zelena

mental no (prelazno)

postizanje smisla zivota kroz odnos sa drugima; spona izmeau prolaznog i vecnog

5 spoljasnji krug iii sloj

plava

uzrocno (transpersonalno)

usklaaeno sa dusom; skladiste secanja duse, podstice njeno putovanje

6. spoljasnji krug iii sloj

indigo

dijamantsko (telo blazenstva) (transpersonalno)

razmisljanje potisnuto intuitivno stecenim znanjem

7. unutr asnji sloj iii jezgro

ljubicasta

nebesko (vecno)

prosvetljenje; individualna dusa stapa se s kosmosom, sjedinjavanje sa bozanskim

je duga tarno gde je srnesteno S\'O CVCCe

jarkih boja, pre i posJe

kratkog perioda cvetanja na

···············································

zernlji U irskom folkloru, kucni duh je nesta5ni davolak koji dr±i zlatni kreag na kraju duge; u keltskoj tradiciji, novcici s dugom nalazili su se tamo, zakopani u zernlji, ali otkrivani posle velikih oluja.

·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•·······

Medutim, duga se ne povezuje uvek sa lepotom i srecom Stari Peruanci

SU

tvrdili dace se

osoba razboleti ako duga ude u njeno telo; lek je bio nalazenje

T R E

1

C

I

D

E

0

l(NJIGA ZNAI
1000 ideograma, grafickih motiva, simbola i crteia. Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja iii upotrebe. Neki od najprirnitivnijih simbola imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada izgubljena, a drugi, kao spirala, imaju univerzalno dosledno znacenje. 0 mnogim znakovima na ovirn stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima knjige. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao sto je Ziva, imaju zapanjujuCi broj varijacija, a mnogi od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno.

oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj Africi, Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale istu va:Znost za one koji su ih crtali, da Ii je trebalo da predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati, ali univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno komunikacije u svim nasim kulturama.

u stene u Uksmalu, Srednja Amerika, 1000 godina p. n . e Usvojio ga je Rudolf Stajner i povezuje se sa Stajnerovom antroposofijom

A Prvo slovo alfabeta koristi se da oznaci najbolje, prvo

AKOMA NTOSO VAZDUH Element

Kabalisticki znak.

Ganski adinkra simbol koji znaci razumevanje i dogovor

Zapadnjacka umetnost cesto prikazuje Mariju i lsusa u oreolu bademastog oblika. ALGORAB

Nepomicna zvezda koja se koristi na kabalistickim magijskim pecatima

ALFA Prvo slovo grckog alfabeta, povezano sa

ALKOHOL

Alhemijski znak

AKTIVNI INTELEKT

Nepoznatog porekla, takooe jedan od znakova za vodu

VAZDUH Element

Stari hemijski simbol

ADINKRAHEN

Najvazniji ganski adinkra simbol, koji oznacava vaznost igranja vodece uloge.

~~\\l\1hliltk,?k

~

~

~

~~~-.,~

~

~

,.

-:

~·

[

ALHEMIJA, umece. Znak Sunca je u sredini, okruzen sa cetiri osnovna trougla, krunisana hriscanskim krstom, a zatim stavljena u krug koji predstavlja vecnu iii duhovnu dimenziju.

ALKOHOL Stari

hemijski znak..

~ ~"' /1flffJlll\1\\~~'

AooN1 Hebrejski

izraz koji oznacava gospodara koji nije Bog

Osnov avionskog kodeksa u vezi s nepredvioenim dogaoajima .

ALHEMUA, umece

PRETAKACA

menjanja Koriscen u XVII veku, ovaj znak je nastao pod uticajem pitagorejskog geometrijskog misticizma

Alhemijski znak za sud iii kazan za destilovanje Koristio se i u nekadasnjoj hemiji

l 1 ollll

AKO KO NAN

"Kokosija noga': ganski adinkra simbol koji oznacava milost, negovanje lnspirisan je navikom kokoske da gazi pilice a da ih ne povredi, ponasajuci se kao roditelj zastitinik i vaspitac

LL 5VEJE U REDU

adinkra simbol koji oznacava budnost i oprez. Akoben je rog koji se koristi da oznaci bojni poklic

~

ambicija i prevazilazenje ljudskih ogranicenja

oo,og toke rni,li

AKOBEN Ganski

~

Av10N Duhovna

ALINEJA Tipografski znak koji se koristi u stampanim tekstovima, a oznacava pocetak

ALHEMIJA, umece

menjanja. Ovaj simbol je uklesan i

ALGOL Nepomicna zvezda koja se u Kabali koristi u nekim misticistickim kontekstima na magijskim pecatima.

pocecima. Vezuje se za Boga, za koga kazu da je alfa i omega - pocetak i kraj Nekad je ovo bio tajni znak hriscanske vere

~

ALFEKA Nepomicna zvezda koja se koristi kao kabalisticki magijski pecat

STIPSA Alhemijski BADEMVazan

simbol sa paganskim i hriscanskim korenima, povezan sa nevinoscu i bezgresnim zacecem Njegov sokje u starom veku povezivan sa muskim semenom Biblijsko predanje kaze da se Aronov svestenicki status otkrio time sto je njegov stap procvetao i radio bademe.

znak

AMALGAM

Alhemijski znak.

AMALGAMISANJE

Alhemijski znak

u jevrejskoj, hriscanskoj i islamskoj tradiciji; smatra se da se razvio iz semitskih i egipatskih krilatih bozanstava Andeli se smatraju glasnicima, ratnicima, cuvarima i zastitnicima

AFRODITA Znak

boginje KAJSIJA U Kini je kajsija simbol za lepu zenu; Japanska sljiva (ume) ponekad se zove kajsija

MRAvMarljiv

rad, organizovana zajednica . U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol trudoljubivog zivota; u delovima Afrike povezuje se sa plodnoscu i kreativnoscu.

SPIRALA SUPROTNA KRETANJU SKAZAUKI SATA Dinamican

simbol zivotne sile, kosmicke i zemaljske . APOLONOvaj

simbol boga zasniva se na obliku lire, koja je bila Apolonov instrument

AMPERSAND

Tipografski znak sa znacenjem "i"

ZIVOTINJSKO CARSTVO Simbol iz

oaf f10

AKVA REGIA

Alhemijski znak za "carsku vodu"

XVIII veka ANTARES

Nepomicna zvezda, kabalisticki magijski

peeat

HD

ANTI MON

Alhemijski, a koristi se i u medicini. ANARHIZAM

AKVA REGIA

Sinonim za politicki pokret.

JABUKA Simbol

srece, narocito polne; amblem ljubavi, braka, proleca, mladosti, plodnosti i

ANK Krst sa

S10Ro

U ranom

hriscanstvu tajni znak za krst, nadu, spasenje Takode simbol mora, postojanosti i sigurnosti; i vlastitog bi ca

alkom na vrhu; staroegipatski simbol besmrtnog zivota Kasnije usvojen kao simbol Egipatske koptske crkve.

ANTILOPA

U

Africi povezana s mesecom i plodnoscu; za Bambare (iz Malija) ovu zivotinju je poslao bog tvorac da nauci ljude da se bave ratarstvom

NAKOVANJ

U

Polineziji i delovima Afrike povezan sa zenskim principom i plodnoscu; u skotskom folkloru povezan sa magijskim mocima kovaca

besmrtnosti. Povezan sa zabranjenim vocem u Edenskom vrtu, pa je tako hriscanski simbol iskusenja i prvog greha.

• • PRIBLIZNO JEDNAK

Matematicki znak ANSUR Runa za

A

ANTINUKLEARNA

Kus1 MAJMUN

KAMP ANJA

Postovan u starom Egiptu, Africi, lndiji i Kini, ali omrazen u hriscanskoj tradiciji, gde je simbol poroka i pohote.

Amblem kampanje ANE>EO Simbol

bozanske volje u nekoliko tradicija, nebeskih stvorenja

za nuklearno razoruzanje, sastavljen od semaforskih znakova za"N"i"D"

Alhemijski znak za "carsku vodu''. varijacija

VooowA Zodijacki

znak.

ARATRON Plane.ta,

misticni kabalisticki znak za pr vi Olimpijski duh.

OvAN Zodijacki LuKTrijumf

slozenost i moc Podignuta ruka moze da znaci pretnju iii blagoslov Ruka takoae ima zastitnicke konotacije

STRELA, TALASASTA Marske

struje ARSENIK Alhemijski znak, varijacija.

znak

i pobeda; velicanstveno ljudsko dostignuce.

))))

ATOM, manje

uobicajena varijanta od prethodne

STRELA, ORUZJE

ZAVETNI KOVCEG ARKTUR

Nepomicna zvezda, kabalisticki magijski pecat

Jedan od simbola jevrejske vere, kovceg koji je bio Bozije jamstvo zastite Kovceg se drzao u drugom simbolu judaizma, senici.

0KLOP

U

sred njevekovnoj Evropi oklop je simbolizovao viteske vrline hrabrosti, zastite, casti i snage; simbol ratnicke klase u Kini i Japanu

U islamu oznacava Alahov gnev, a u hriscanstvu mucenistvo i smrt Koci lndijanaca, uvezane u snop iii polomljene, strele predstavljaju simbol mira.

Auo1Amblem

As Bog, kasnije os, runa za brzake iii vodopad

proizvoaaca automobila, simbol jedinstva i zajednistva.

ARSENIK Alhemijski ARES Znak ovog

boga.

STRELA Znak za 8ARKA Ill LADA

znak.

smer

Simbol spasenja i ocuvanja prisutan u mitologiji naroda Sirom sveta. U

ARES Znak ovog boga, varijacija

hriscanstvu barka predstavlja crkvu, Mariju iii Hrista; u svetovnoj simbolici ona je simbol Zemlje koja pluta svemirom

STRELE Prodor - svetlosti, smrti, ljubavi iii spoznaje. Povezana sa simbolima sunca i ostrim ubodima ljubavi

evropski bizon) Runa Ur, znak za ovu zivotinju

ARSENIK Alhemijski znak, varijacija

0

boga, varijacija ARSENIK Alhemijski znak, varijacija STRELA,

i snage; mnostvo ruku koje imaju hinduski bogovi simbolizuje njihovu

TuR (primitivni

(Asterisk) Tipografski znak za fusnotu.

STRELA/GLAVA

ARES Znak ovog

RUKA Simbol moci

ZvEzo1cA

JESEN AToMTakoae

uranijum, nuklearni reaktor (na kartama), nuklearno istrazivanje, nuklearna fizika

Starogermanski vremenski znak.

~

v

ZAKRIVUENA

JESEN

Stari znak prisutan u praistor ijskoj peCinskoj umetnosti zapadne Evrope.

Starogermanski vremenski znak, varijacija.

medved je okrutan i pohotljiv.

i duhovnu istinu; japanski simbol istine i poboznosti

SLEPI MIS Povezan

SEKIRA Gotovo

univerzalni simbol odlucne moci i autoriteta . Povezan sa kreativnom silom groma U vezi sa starim bogovima sunca i oluje . U zapadnoj Afr ici koristi se za prizivanje grmljavine i kise; simbol jedinstva porodice u kineskom braku

BANANA Frojdovski

falusni simboL

sa smrcu, simbol straha i sujeverja, u zapadnjackom folkloru povezan sa vradzbinama i okultnim. U Africi i staroj Grckoj bio je simbol razumljivosti Moze da znaci i ludilo . Bozanstvo donjeg sveta u srednjeamerickoj i brazilskoj mitologiji

BRADA Vazan aspekt muske simbolike, koji predstavlja dostojanstvo, muskost i mudrost Znak kralja; u starom Egiptu su vladari bez brade, ukljucujuci zene, bili prikazivani s laznim bradama da bi ukazali na status koji im pripada

BAZILISK

Srednjevekovni simbol pofode i bolesti

KADA Povezana s kupanjem i prociscenjem, kako duhovnim tako i iizickim.

JAZAVAC U Kini

povezan sa radoscu igre; u keltskoj tradiciji sa lukavoscu, prevarom

LoPTA Simbol decijih igara; u Kini povezana sa suncem i sa simbolom jin/jang

PC:ELA

KoRPA Simbol

PAsuu Simbol

majcine utrobe; u Americi se price o korpama i pravljenju korpa odnose na zene.

plodnosti. u lndiji se koristi za ljubavne cini, au Japanu za teranje zlih duhova

• • BAs Kuuc Muzicko obelezavanje

BAMBUS

Kineski simbol za elasticnost, dugovecnost, srecu

I

KOSNICA

Drustvo, radinost i zajednicki napori; u evropskoj, kineskoj i hinduskoj tradiciji pcele se takooe povezuju sa romanticnom ljubavlju . U evropskom folkloru one se povezuju sa smrcu i drugim svetom

kosmicku harmoniju Praporci mogu predstavljati srecu i polno uzivanje Na hebrejskim haljinama nosi se kao znak nevi nostL Povezano sa zenskim principom predstavlja zastitu. Obelezava prolazenje vremena i oglasava dobre vesti, upozorava na opasnost i zvoni povodom smrti

PoJAS Ill TKANICA

Zenska cednost. bracna vernost iii zavodljivost Magijski pojasevi se pojavljuju u mitu kao amblem snage, a u Engleskoj su postali simbol casti Monaski pojasevi u obliku konopca aludiraju na bicevanje Hrista Hinduski pojas je amblem vremenskih ciklusa

BIO HAZARD

Upozorenje, SAD.

BREZA Blagotvorna, zastitnicka, sveta germanskim bogovima Kosmicko drvo centralne Azije U samanskim obredima simbolizovala je ljudsko uspenje u svet duhova

PTICE Simbol ljudske duse, predstavlja dobrotu i radost, mudrost, inteligenciju i brzi tok misli U prii':ama australijskih urooenika one nose informacije U zapadnjackoj umetnosti ptice mogu simbolizovati vazduh i dodir

BEoRK Runa za

slovo B MEDVED Simbol muske hrabrosti i praiskonske sile; dok medvedice simbolizuju brigu i toplinu, iako ih je

Jung povezao sa opasnim aspektima nesvesnog U hriscanskoj i islamskoj tradiciji

ZvoNo Glas koji

oglasava istinu, narocito u budizmu, hinduizmu, islamu i hriscanstvu.. U Kini ono simbolizuje poslusnost i

BETOR Planeta; misticki kabalistii':ki znak za drugi Olimpijski duh

KARTA RODENJA

Elizabetanska Engleska, XVII vek

simbol sunca Li lranu i simbol meseca u Japanu. Postao je hriscanski simbol za tiraniju i pozudu BIZON

I

BUFALO

Zivotinja visokog ranga u lndiji i jugoistocnoj Aziji. U Kini se domaci bufalo povezuje sa kontemplativnim zivotom Za lndijance on simbolizuje snagu, napredak, obilje i natprirodne sile

BoRAKS BLAGOSLOV

I

BEZAZLENOST

CAMAC Simbol

Varijacija papinog krsta

zastite nalik majcinoj utrobi, takoae povezan sa simbolikom spasenja i obnove Nojeve barke

Alhemijski znak

drustvima simbol moguce reinkarnacije iii telesnog vaskrsenja Stara verovanja su smatrala da se sustina C:oveka nalazi u kostima, veza se vidi u frazi "osecati nesto u kostima"

MA5NA Simbol

sabijene energije, snage volje, bozanske moci i napetosti. Amblem rata i lova U istocnjackoj misli predstavljao je i duhovnu disciplinu.

PovEz NA oc1MA

BJARKAN Runa koja

se povezuje s novim zivotom i rastom

Duhovno slepilo; u masonskom obredu skidanje poveza simbolizuje prosvetljenje U klasicnoj antici, Fortuna (boginja srece) je zavezanih ociju da bi se znalo da ona nikoga ne favorizuje.

CIR

I

BLAGOSLOVENI ZNAK Jedan od

blagoslovenih znakova koji se, izmeou ostalog, pojavljuje u lndiji u ranoj simbolici otiska Budinih stopala Na Zapadu ovaj simbol predstavlja heksakord i harmoniju uopste .

KuucATI

Starogermanski

KNJIGA Simbol znanja i mudrosti u mnogim svetim tradicijama (judejskoj, hriscanskoj, islamskoj); u starom Egiptu, Knjiga mrtvih bila je zbirka svetih zapisa koji su sahranjivani s pokojnicima da bi im pomogli na drugom svetu.

BMWAmblem proizvooaca automobila, varijacija suncanog krsta, starog sklopa za suncevu energiju

Alhemijski znak BoRAKS Alhemijski

znak i keltskom svetu iskonski simbol snage, agresivnosti i hrabrosti Sveti

u CINIJA

I

SUD

Alhemijski znak.

HLEB Glavni zivotni artikal, u

hebrejskoj trad iciji, povezana s nadom, pogaca simbolizuje prociscenje i zrtvu Hriscanska metafora za duhovnu hranu i za Hristovo telo

.KUTIJA Simbol

KuucATI

VEPAR U severnom

MESING Alhemijski

znak

APSCES

Alhemijski znak.

oO.o o~o 0

I TINKAL

KosT1 U starim

NARUKVICA Kao nakit moze da oznacava rang. Moze se koristiti i kao plocica identiteta.

majcine utrobe i zenskog nesvesnog, povezan sa tajnama i skrivanjem. U klasicnom mitu, _Pandorina kutija je simbol onoga sto ne sme da se otvori

MosTSpaja dva razlicita carstva (nebo i zemlju, materiju i duh, vidljivo i nevidljivo); simbol preobrazenja, prelaska izjednog stanja u drugo

IZIDINA KOPCA

Staroegipatski znak zastite.

UzoE u klasicnoj antici se govorilo da ih je izmislila Atena, boginja mira i rata; povezane sa umerenoscu i uzdrzanoscu, kao kod "obuzdavanja" strasti

uroaenickih naroda (Amerika, Australija); kada se zavrti u vazduhu, on proizvodi nezemaljsku riku, koja podseca na grmljavinu. Koristi se u samanskim ritualima radi uspostavljanja komunikacije sa svetom duhova i precima

Merkura, simbolizuje posredovanje izmeau suprotstavljenih sila i tumaci se kao amblem homeopatske medicine. Osim toga, simbol je trgovine.

kamila povezuje sa poniznoscu i pokornoscu.

je konoplja "sveta biljka'; cije koriscenje je utemeljeno u svetom pismu; simbol pobune protiv belog drustva; takoae simbol kulture mladih u zapadnom drustvu

l
u

II

0KSIDACIJA

Alhemijski znak.

ToP U staroj hemiji i

BuoASedeci

Buda je simbol prosvetljenja. Bu FA LO

gvozae

R0Gov1 BIKA

Povezuju se sa polumesecom

RAK Zodijacki znak.

Vidi bizon TELE Povezuje

se sa gozbom, gostoljubivoscu i proslavama, ali i sa zrtvovanjem (judaizam)

METLAOd

prastarih vremena povezana je sa magijskim mocima . Simbol ciscenja Zapadnjacki folklor povezuje metlu sa vesticama zahvaljujuci verovanju da zli duhovi mogu da omaaijaju sredstvo koje se koristi za njihovo isterivanje

81K Visestruko

simbolicna zivotinja, koja predstavlja mesec, sunce, zemlju, nebo, kisu, toplinu, zensku plodnost, muski :Zar, matrijarhat i patrijarhat, smrt, obnovu. U pecinskoj umetnosti bikje simbol zivotne energije Energija bika sabijena u riku i topot nogama povezuje se sa grmljavinom i zemljotresima, naroi':ito na Kritu.

MEHURIC Simbol iluzije (budizam, taoizam) i prolaznosti .

RAK Zodijacki znak, varijacija

LEPTIR Simbol

duse i vaskrsenja u meausobno veoma udaljenim zemljama, kao sto su Kongo, Meksiko i Polinezija. Takoae simbol zivota i njegovog ciklusa; u :zapadnjai':koj umetnosti Hrist se ponekad prikazuje s leptirom u ruci

BALDAHIN Senka

i zastita, takooe povezan sa kraljevskom vlascu, simbol nebeske zastite

S1uc1 Heraldii':ki znak, u poi':etku predmeti sa siljcima koji su se koristili u boju za obaranje konja .

SvEcA Simbol

duhovnog prosvetljenja, svedoi':enja i radosti. Njen kratkotrajni plamen je metafora za usamljenu, i':eznutljivu ljudsku dusu.

JARAC Zodijai':ki

znak

KAMILA Na Bliskom istoku tradicionalni simbol MERKUROVA PALICA Zmijin stap, 0KRETAUKA

Muzii':ki instrument i kultni predmet

atribut gri':kog boga Hermesa i njegovog rimskog pandana

bogatstva i statusa; u srednjevekovnoj Evropi simbol umerenosti; u hriscanstvu se

JARAC Zodijai':ki LIST KONOPUE

Simbol rastafarijanizma, i':iji sledbenici veruju da

znak, varijacija

JARAc Zodijacki znak, varijacija

i ulepsa sveti i porodicni prostor U Evropi tepisi imaju simbolican status, pri cemu crveni tepih ima ritualnu upotrebu u javnim svecanostima na kojima se pojavljuju visoki dostojanstvenici i slavne licnosti

duhovima, a u Japanu sa nesreeom Na Zapadu povezana sa vradzbinama i oavolom

GUSENICA U lndiji simbol seobe dusa; za stare Rimljane bila je simbol pohlepe i ruznoce

JARAc Zodijacki

GE rel="nofollow">

PECINA Veoma star ideogram za pecinu, imanje, selo iii tvroavu, takooe koriscen na savremenim kartama za pecinu

KENTAUR Mitsko hibridno stvorenje, pola eovek pola konj, postalo je simbol dvojnosti, foveka zarobljenog fizickim iii culnim porivima, narocito pozudom i gnevom

LANAC Simbol privrzenosti i veze, odnosa izmeou dve stvari. Zlatni lanci oznacavaju cast i status Savremeni simbol ropstva. Pokidani lanci simbolizuju borbu za slobodu i oslobaoanje od ugnjetavanja

znak, varijacija. ZAMAK

l
U Evropi i Aziji povezane s igranjem, kockanjem i proricanjem sudbine Same karte sadrze simbolicne slike i brojeve

SARAN

u

Kini simbol dugovecnosti, muskosti i naucnog uspeha. Slike sarana koristile su se na jarbolima.brodova iii krovovima da stite od pozara

I

TVRDAVA

Arhetipski simbol zastite i utociste (duhovno i zemaljsko); mesto koje je odvojeno i u koje se tesko ulazi, za kojim srce zudi

svetovna upotreba na Bliskom istoku; koristi se da obelezi

KERBER Cuvar ulaza u grcki donji svet, simbol strasnih neizvesnosti smrti

KAZAN Povezan sa

MACKA Simbol preobrazenja, vidovitosti, hitrine, budnosti, culne lepote, misterije i zenske zlobe. U Rimu se smatra simbolom slobode Nocne navike macaka i moc preobrazenja bili su omrazeni

magijom, simbol preobrazenja, klijanja, obilja i mogucnosti ponovnog rooenja i podmlaoivanja Takooe povezan sa mucenjem, suoenjem iii kaznjavanjem

LJ

U keltskom svetu povezana sa opakim lukavstvom, u islamu sa zlim

STOLi CA

Univerzalni simbol vlasti i nadreoenog polozaja, povezan sa tronom Kod Svahilija (Zanzibar) "stolica vlasti" rezervisana je za goste i za najvaznije clanove porodice.

KELTSKA HARFA

Simbol bardske tradicije, ali ima veza i sa donjim svetom. Koristi se kao simbol za lrsku .

CERERA Asteroid

KELTSKI CVOR

Simbol kosmosa, jer je nacrtan neprekinutom linijom, pa se zato koristi kao zastitni znak

••

z

PECINA Najiskonskiji

simbol utocista, povezan s majcinom utrobom, ponovnim rooenjem, izvorom i centrom. Tamnija znacenja ukljucuju ulazak u pakao iii u nesvesno MACKA, CRNA

TEPIH Sveta i

KEDAR Simbol snage i besmrtnosti

CAI Hebrejska rec za "zivot': obicno koriscena na ogrlicama i drugim ukrasima

PUTIR I PEHAR Sud obilja i besmrtnosti; u hr iscanstvu je putir ritualna 5olja koja se koristi prilikom pricesca; u srednjovekovnoj Evropi, ovaj pehar je povezivan sa svetim Gralom U Japanu, razmena solja predstavlja simbol vernosti i cini deo svadbene ceremonije.

krsta iznad slova alfa i omega, sto znaci da je Hrist prvi i poslednji KotuA Dinamicni simbol vladanja u staroj ikonografiji; simbol duhovnog autoriteta i vlasti bogova i junaka Hinduski misticizam povezuje vo:Znju kocije sa Bicem, a u moralnoj alegoriji to

je slika trijumfalnog putovanja duha

HERUVIM Vrsta

anaeoskog bica u islamskoj, judejskoj i hriscanskoj tradiciji; u hriscanskoj umetnosti, heruvimi su prikazani kao kr ilata deca koja predstavljaju nevinost, sa plavim krilima koja simbolizuju nebo.

PoRoE rel="nofollow">AJ Raaanje deteta, rodoslov

HtMERA Mitoloska hibridna zivotinja, sastavljena od zmije, lava i jarca, simbol pobede duha nad materijom

EPOLETE Simbol ranga u vojnickom i heraldickom kontekstu CER Runa za zetvu Poznata jos kao D:Zara

HRIST Monogram dobijen inicijalima Hrista u njihovoj grckoj fromi, PX U ovoj varijanti, X je okrenuto za 45 stepeni da bi formirao krst

HRIST Monogram, varijacija; u kombinaciji sa grckim slovima alfa i omega, prvim i poslednjim slovom grckog alfabeta,

da bi simbolizovao Hrista kao prvog i poslednjeg

HRIST Monogram, varijacija

HRoNos Bog,

varijacija HRIST Monogram, varijacija; trougao u bazi je simbol bozanstva, sto znaci da je Hrist centar Svete trojice

DtMNJAK Falusni simbol frojdovske psihologije

EPOLETE Heraldicka

HRIST Monogram, varijacija

varijacija

HRONOS Bog,

KINA Ovaj simbol TRESNJA Samurajski

amblem u Japanu, ovo voce je u Kini simbol nevinosti, a njen cvat predskazuje srecu U hriscanskoj ikonografiji, tresnja je alternativa jabuci kao rajskom vocu.

KoKOSKAU

delovima Juzne Amerike (kult makumba), na Karibima (vudu) i u Africi, kultna zivotinja; vodic dusa pri obredima inicijacije, zrtvena zivotinja Deseti znak u kineskom zodijaku

HRoNos Bog

Kinezi koriste od najranijih spisa ion odrazava njihovo sagledavanje svoje civilizacije, a to znaci da je rec 0 "carstvu u sredini'; smestenom izmeau neba i zemlje, i u sredini inace necivilizovanog sveta

varijacija.

HRIST Monogram, varijacija

HRIST Monogram, varijacija .

HRIZANTEMA

HRIST Jos jedan monogram koji simbolizuje Hrista, sacinjen pomocu

Suncani i carski simbol u Japanu, povezan sa dugovecnoscu i radoscu; kineski taoisticki simbol; au zapadnjackoj umetnosti koristi se kao simbol jesenL

predstavlja sunce iii mesec, kao i otvore za oci iii usta. Koristi se u ideografskom pisanju oko pet hil,jada godina KRAJSLER Amblem

KRUG Presecen

proizvoaaca automobila, varijanta petougla u kombinaciji sa pentagramom.

dijagonalnom linijom, grcko slovo fi, koje se u kompjuterskim programima obicno koristi za nulu. U drugim kontekstima oznacava precnik iii prosecan broj

CRKVA

0

u

hriscanstvu slika sveta; takoae povezana sa Hristovom nevestom i majkom hriscana, a otuda i sa majcinstvom

CINOBER Alhemijski

znak

KRUG Presecen dijagonalnim krstom, savremeni znak za nulti polozaj masina

KRUG I STRELA

Jedan od najcesCih ideograma u zapadnoj kulturi. Znak za planetu Mars. Takoae znak za gvozae i cink, te za jutro.

KRUG Sa vertikalnom linijom koja se nastavlja prema dole, jedan od najstarijih ideograma, takoae se pojavljivao u runskom pismu, gde je neko vreme predstavljao glas "m"

KRUG lspunjen, mozda najcesci stari ideogram prisutan u mnogim starim kulturama.

KRuGov1 Mali,

povezani pravim linijama, veoma stara struktura pronaaena u kineskim i nordijskim crtezima u steni. U kabalistickim misticnim kontekstima slicni znakovi se koriste za zvezde i zvukove.

KRUG Na KRUG Presecen

horizontalnom linijom, jos jedan od najranijih ideograma ljudskog roda, pronaaen na slikama u steni u srcu Sahare i u mnogim ranim sistemima pisanja U savremenim kontekstima koristi se kao znak za otvoreno . Na brodovima je glavni deo Plimsolove linije

KRUG Presecen uspravnim krstom, redak znak koji se ponekad koristi u alhemiji za ulje iii vosak U muzickom obelezavanju znaci "treba ponoviti"

horizontalnoj liniji, stari ideogram koji mozda oznacava velicinu iii moc

0 -KRUG Na nekoliko horizontalnih linija koje se skracuju, sa znacenjem nepoznato; pojavljuje se u nekoliko praistorijskih evropskih peCina .

KRUG Podeljen horizontalnom linijom, cesto prisutan na slikama u steni. U ranoj kineskoj kaligrafiji oznacavao je sunce; u grckom pismu predstavlja slovo teta

KRUG Podeljen vertikalnom linijom, stari znak u prvim pismima Bliskog istoka. Alhemijski znak za azot

KRUG Na vertikalnoj

liniji, stari ideogram; u staroj Grckoj bio je znak za Afroditu; u alhemiji je znak za noc

KRUG Prazan, jedan od najstarijih ideograma Ponekad

KRUGOVI Tri,

KRUG Polukrug na vertikalnoj liniji, znak za izlazece sunce, u meteorologiji se koristi za rosu.

KRUG Jos jedan veoma star ideogram, povezan sa bozanskim iii mocnim U budistickoj i hriscanskoj umetnosti koristi se da oznaci harizmu iii oreol

ispunjena, poznata kao rupe u ciniji, pronaaeni u nordijskim crtezima u steni; koriste se na savremenim kartama da oznace rusevine iii znamenitosti koje vredi posetiti U meteorologiji se koriste za kisu . U matematici i geometriji ovaj znak znaci "sledi" Ako se okrene naopako, ima znacenje zato sto

S1TROEN Amblem

proizvoaaca automobila, inspirisan simbolom pobede i vojne nadmoci (V)

Vceb °'V'°

um Skupa sa kvadratom jedan je od najvaznijih masonskih simbola

O"AKS;mbol

ILOVACA Alhemijski

znak.

plodnost1 1 otkrovenja; u Kini su ljubicasti oblaci znakovi srece Broj devet u oblaku predstavlja misticno blazenstvo U modernom dobu vezuje se za turobnost, povucenost iii depresiju

ZALEPITI Alhemijski

znak

KoBRA U lndiji

PLAST Njegova simbolika metamorfoze i skrivanja proistice iz trenutne promene koju cini za izgled nosioca . U tevtonskim i keltskim legendama carobni plast se povezuje sa nevidljivoscu i zaboravom. Plast takoae simbolizuje intrige i svet spijunaze

l
U Japanu i Kini predstavljaju zdravlje i slast; u japanskoj umetnosti pripadali su Mnostvu blaga koja je nosilo Sedam bozanstava srece

bozanstva kobre, (nage) su bile simboli zastite, uglavnom blagonaklonL Hinduska kobra ima dragulj u kapuljaci i simbolizuje duhovno blago. Uspravljena kobra s kapuljafom zastitini je znak kraljevske moci, koji SU faraonikoristili kao amblem za pobedu nad neprijateljem. lzmeou zmija i mudrosti iii prorocanstva postoji opsta veza

PETAO Obicno pozitivna simbolicka veza sa zorom, suncem i prosvetljenjem U Kini je petao bio pogrebni znak koji je odbijao zlo. U Japanu je sveto stvorenje. U islamu je Muha med ugledao petla u prvom raju Petlovi takooe simbolizuju pozudu

CE5Au Svet i zasticen u mavarskoj tradiciji SASTAVITI

Alhemijski znak.

KoMETA Promena

na nebu; u mnogim kulturama nagovestaj rata i nesrece Takoae simbol nade i novih pocetaka

KoKosov ORAH

Mnogo se koristi u hinduistickim obredima; "zrtvuje se" kao kopija ljudske glave i povezuje se sa Sivom, jer njegova tri "oka" simbolizuju oci Sive. Povezuje se i sa plodnoscu

KoMETA Varijacija

KAPICA (SKOUKA)

Budisti, Maje i Asteci koristili su kapicu kao ceremonijalni rog . Oblik je povezuje sa simbolikom spirale U hinduizmu, zvuk kapice simbolizuje izvor postojanja. Visnuov amblem.

KoMETA Varijacija

SATSimbol

vremena i prolaznosti zivota; zasutavljeni casovnik moze da znaci smrt, a u Juznoj Americi satovi se postavljaju na grobove da oznace prelazak iz zivota u smrt

PALICA Ima dvostruku ulogu, predstavljajuci primitivnu brutalnost iii junastvo u umetnosti.

KoNooR u Juznoj Americi simbol sunca

KosRANa

staroegipatskim kapama kobra je bila zastitini znak i simbol kraljevske moCi.

TREF Soja igracih

karata .

STUB Simbo\ zemaljske i duhovne moci; Bog se pred lzrailjcima pojavio u pustinji kao vatreni stub. Dva stuba se pojavljuju pred masonskim hramovima, predstavljajuCi silu i formu.

SKUPSTINA SESTAR U toku

renesanse povezivan sa arhitekturom; u evropskoj umetnosti moze simbolizovati racionalan

Savremeni znak, slican starijim znakovima koji znace zajednistvo.

personifikovana kab majka zemlja i kao mesec Za Hinduse i budiste kravlji tihi, strpljivi zivotni ritmovi jednaki su svetosti. KLAS U evropskim SMUSENO MENTALNO STANJE Koristi

kulturama povezan sa letom, zetvom i plodnoscu

se u modernim stripovima.

KRAVA Hinduska, RoG IZOBIUA SAZVEZE rel="nofollow">E NEPOMICNIH ZVEZDA Kineski

znak

SIMBOL ZABRANE REPRODUKOVANJA

Koristi se da oznaci zakonsko pravo vlasnistva nad tekstom iii slikama

Rimski rog izobilja koji se ne moze isprazniti; u zapadnoj umetnosti kor is ti se da oznaci obilje i napredak i predstavlja zenski simbol majcinske nege i ljubavi Atribut Dionisa, boga vina, Demetre i Prijapa, kao i alegorijskih figura Zemlje, Jeseni, Gostoljubivosti, Mira, Srece i Sloge u zapadnoj umetnosti

simbolika krave dostize najvecu vrednost kod Hindusa, koji je smatraju svetom zivotinjom. Njena slika svuda predstavlja srecu

KoLEVKA Simbol majcine utrobe; povezan sa bezbednoscu, zastitom i sigurnoscu Tradicionalni oblik poput camca povezuje je i s

putovanjem; simbol sigurnog puta kroz zivot

kazne i arhetipski prozdrljivac Sa strahopostovanjem se smatra bicem iskonske i okultne vlasti r;iad vodom, zemljom i donjim svetom. Stari Egipcani su imali krokodilskog boga plodnosti koji se zvao Sebek . U nekim delovima Azije ima pozitivnija znacenja, gde se pojavljuje kao izumitelj bubnja i pesme

LORENSKI KRST

Koristi se u heraldici

ZDRAL Kinezi

KAURI {SKOUKICA)

Simbol bogatstva i ranga u nekim delovima Afrike, pojavljuje se na odeci i ukrasima; frojdovski simbol zenskih polnih organa, povezuje se i sa plodnoscu i sreeom.

LAZAREV KRST

Stari simbol svetosti i prorocanstva

ga povezuju sa besmrtnoscu; u Africi se povezuje s darom govora i sa sposobnoscu komuniciranja s bogovima hriscanskoj simbolici ponekad se povezuje sa vaskrsenjem

HRISTOV KRST

++ ++ PALESTINSKI KRsT Koristio

se kao simbol

u

Jerusalimskog kraljevstva posto su grad zauzeli krstasi

KRST BESKONACNOSTI

Simbol vecnosti

KosMICKO oRvo

KoRAL Crvena

boja ga u mnogim tradicijama povezuje sa krvlju· za hriscane simbolizuje Hristove muke; u grckom mitu, nastao je od kapi Meduzine krvL U starom Rimu su se nosile koralne ogrlice da odbiju bolest

"Drvo zivota" okrenuto naopako tako da njegovo korenje izvlaci duhovnu snagu iz neba

CvRCAK U Kini

povezan sa smrcu i vaskrsenjem; takooe predstavlja simbol srece

PETROV KRST

KRsT GoLGOTE KoJOT U Severnoj

KRAvAStari

simbol majcinske nege, cesto

Americi i Africi simbol prorocanstva iii kulturni junak

Slican krstaskom krstu KROKODIL Glavni

simbol destruktivne prozdrljivosti, donosilac bofanske

Naopako okrenut latinski krst koji podseca na mucenistvo svetog Petra, koji je bio raspet naopacke.

flLIPOV KRST

Povezuje se s nordijskim zemljama, meou kojima ga neke koriste u zastavama

KRsT sv. E>oRDA KRST SA KRST SVETIH

PAPIN KRST

STRELICAMA

Varijacija.

ARHANflELA

Varijacija

znak prisutan jos u praistorijskim pecinama Egipatski hijeroglif koji oznacava deljenje kao matematicku operaciju Znaci mnozenje, sukobljavanje, ponistenje, suprotstavljanje, opstrukciju i neodlucnost.

KRST SVETOG JovANA Takooe KRST sv. ANDRIJE

Nazvan po apostolu Andriji, koji je raspet na dijagonalnom krstu.

magijski ideogram iz vikinskog doba, verovatno koriscen i u kabalizmu

KRST PUACKASA KRST, KELTSKI KRST

KRST, PRIKRIVENI

JEVANflELISTA

Varijacija kamuflirane forme krsta koju su koristili rani hriscani

KRST SA SIDROM

KRST SVETOG KRST sv.

JovANA

ANTONIJA Nazvan

KRST SVETE CRKVE

po pustinjaku u Egiptu, za koga se pricalo da je oterao grupu demona ovakvim krstom Poznat i kao tau krst, kao krst u obliku slova T, egipatski krst i krst pljackasa.

Koriscen i u alhemiji kao simbol lonca za taljenje

Jedan od kamufliranih krstova koji su koristili prvi hriscani.

KRST, KELTSKI

Varijacija KRST, PRIKRIVENI

Varijacija, takooe koriscen na pecatu princa Biblosa, fenicanskog grada, 2000. godine pre nove ere

/X KRST, UGAONI

KRST SVETIH ARHANflELA Poznat

KRST, KOPTSKI

i kao krst Golgote PATRIJARHOV KRST

KRST SA KRST sv. BIRGITE

STRELICAMA

KRST, ISTOCNO-

Ukrasen sa pet dragih kamenova, predstavlja pet Hristovih rana.

Oznacava sirenje u svim pravcima i zato je omiljeni simbol fasista

PRAVOSLAVNI KRST, DIJAGONALNI Krst

jednakih kraka, izuzetno star

KRST, EGIPATSKI/

KRST, SIUATI

KRST, BARJACNI/

KOPTSKI

Nastao u doba krstasa kada su vitezovi nosili sa sobom krstove koji su se mogli pobosti

KSl-RO Monogram sastavljen od pocetnih grckih slova za rec Hrist

KRST Otvoren s zatvorenim kracima, stari simbol koji je, izgleda, bio povezan s vremenom, sa cetiri vetra iii sa cetiri strane sveta.

KRST, TAU

I

KRSTTOCKA,

EGIPATSKI

DIJAGONALNI

Sugerise neutralizujucu karakteristiku

u zemlju za vreme molitve na bojistu iii u logoru

KRST Sa jednakim kracima, stari ideogram u vecini kultura, koji je prisutan u celom svetu, cesto povezan sa cetiri elementa. matematici se koristi kao znak sabiranja

KRsT, TAU Varijacija

sa zmijom

•

KRST CEDNOSTI

u

•

•

•

•

KRST, SVETI RIMSKI Ima svastiku KRsT Sa ispunjenim iii zatvorenim kratkim kracima, cest u staroj Grckoj, pretkol u mbovskoj Americi i na Bliskom istoku do 1 000 godina pre nove ere, povezan sa suncem i moci

KRST, SA ODECOM

KRsT Smesten

KRST, GRCKI

u sredini, sto je moguca aluzija na Hristov povratak.

Simbolizuje raspece

na globusu. Znak za jevanaelizaciju sveta.

KRST, MALTESKI

KRST, KVADRATNI

Takoae poznat kao krst obecanja. Koristi se kao amblem reda Svetog Jovana, zasnovan na staroasirskim simbolima .

Predstavlja Zemlju sa cetiri ugla

KRST, SA KRUZNOM PUTANJOM Simbol konacnog trijumfa Hrista nad svetom

KRST, PORTALNI

KRST TOCKA

I

SUNCA Prvi put

KRSTI MALTESKI

Varijacija.

KRST, OBNOVITEUSKI

KRST, GVOZDENI/ MANTOVSKI KRST Koristi se kao nemacko odlikovanje.

Koristio se u heraldici XV veka i na evropskim novcicima. Koci lnka predstavlja znak za sunce

se pojavio u osvit bronzanog doba, u starom Egiptu, Kini, pretkolumbovskoj Americi i na Bliskom istoku Povezuje se s tockom.

>

RASKRSCE Simbol donosenja odluka, zivotnih promena i putovanja

<

i sa zracima sunca; takooe sveti cvet Freje, germanske boginje neba .

KRISTAL Savremeni

simbol VRANA U Evropi i

lndiji simbol rata, smrti, samoce, zla i nesrece, ali u Americi i Australiji ima pozitivnu simboliku kao ptica sunca koja je kreativna.

Q KRUNA

PoistovecuJe se sa vlascu, slavom i posvecenjem Nastale kao venci, krune se oslanjaju na simboliku kruga predstavljajuci savrsenstvo i prstena - predstavljajuci

CEMPRES

Zapadnjacki simbol smrti i zalosti, ali u Aziji i drugde simbol dugovecnosti i istr ajnosti.

SKIPTAR Nastao

kao muski simbol plodnosti, podrazumeva kraljevsku i duhovnu moc za vrsenje pravde Povezuje se sa stapom i palicom Jedan od znakova episkopskog autoriteta je skiptar

v LONACZA TAUENJE Alhemijski

i starohemijski znak

0PASNOST

sa simbolikom kvadrata, otuda u vezi sa fizickom manifestacijom sveta. Simbol mudrosti i savrsenstva; kod masona, na primer, glatka kocka predstavlja usavrsenog eoveka; jedna od islamskih najsvetijih struktura, Caba, ima oblik kocke

KUPIDON

LONAC ZA

I

EROS

S lukom i strelama zudnje, Kupidon je simbol ljubavi i romantike

Starohemijski znak, varijacija KRUNA OD TRNJA

Originalno sprdnja sa simbolikom krune (od strane rimskih vojnika koji su razapeli Hrista), sada je postala simbol zrtvovanja i posvecenja sama po sebi

KRST, PRIKRIVENI

Hriscanski simbol nade

Energija, simbol vreline, u kombinaciji sa strelom.

KocKA Povezana

neprekidnost

TAUENJE

SMRTTrenutak

izdisaja, koristi se u modernim stripovima

DAEG Runa za D KUVANJE

Alhemijski znak

0PASNOST

Energija, vrelina, varijacija

BooE:Z I NOZ Sveti simbol religijski simbol kod budista i Sika Koci Sika simbolizuje hrabrost i dostojanstvo U tibetanskom budizmu, ritualni noz sa trostranom ostricom koristi se kod zastite svetih gradevina . U evropskom folkloru, nozje povezan sa izdajom

JELEN Opsti

0PASNOST Od

blagotvorni znak povezan sa zorom, svetloscu, cistotom, obnovom, kreativnoscu i magijom

otrova, koristi se u botanici. Takooe simbol sah-mata u sahu

ZAKRIVUENA

DENEB ALGEDI

LINIJA Deo

Magijski pecat

kruga, pojavljuje se u mnogim ideografskim sistemima, starim i savremenim. BELA RADA

DAN Runa

Hriscanski simbol nevinosti povezan sa Devicom Marijom

povezana sa svetloscu i uspehom

DENKJEM, Krokodil,

ganski adinkra simbol koji oznacava sposobnost prilagoaavanja prilikama, bas kao sto se krokodil prilagoaava sa vode na kopno

PRESLICA Koristi se za pripremu vune za predenje, simbol Atene/Minerve, grcko-rimske boginje mudrosti i izumiteljke predenja i tkanja; takoae povezana sa prolazenjem vremena

t

0ARMACAKRA

Budisticki tocak sa osam paoca

+ DAUINA Savremeni

tehnicki simbol

BozANSKA Moc

PAsSimbol

Staronordijski/ anglosaksonski znak; takoae logo za Micubisi grup

odanosti; u keltskoj i hriscanskoj tradiciji zastitnicka budnost; u antickoj misli povezan sa donjim svetom, gde je bio vodic i cuvar Psi su zastitnicki simboli u Japanu i Kini, ali u Kini imaju i veze sa demonima

OEUENJE

Matematicki znak.

••

KuPOLA Simbol neba, cesto se pojavljuje na svetim iii vaznim svetovnim graoevinama, kao StO SU dzamije, vizantijske crkve iii Rimski panteon

DozA LEKA Velika tableta iii pilula, stara farmakologija; takooe u japanskom budizmu i u alhemiji znak za rastvor

od najcescih starozapadnih ideograma, koji postoji jos iz doba pecinskog slikarstva i duboreza u steni.

LuTKA Koristi se

u religiji, ritualu i magiji kao zamena za ljude i bozanstva.

DEUENJE

MAGARAC

Matematicki znak,

Savremeni simbol gluposti, ali su preoasnje konotacije bile mnogo pozitivnije (poniznost, siromastvo i strpljenje) iii negativnije, kako u egipatskoj tako i u indijskoj mitologiji

PoG1Nuo u BOJU

0ESTILACIJA

Alhemijski znak

kao prilika za dobre iii zle sile da uou iii da izaou, pa je to razlog da se vrata uglavnom cuvaju

TACKAJedan

varijacija.

Vojnicki izraz koji se koristi i na kartama da oznaci bojno polje

nosilac dusa na Ostrvo blazenih Atribut Posejdona, Afrodite, Erosa, Demetre i Dionisa Prepleten sa sidrom, dellin moze da simbolizuje razboritost.

0ZNAKA ZA DOLAR

Valuta SAD RAZVEDENI

Rodoslov

e e TACKE, TRI u TROUGLU Moderan

znak za dakle

---

TACKE U REDU DELfiN Rasireni

STAP ZA KOPANJE

Tradicionalno oruae auswtralijskih uroaenika za skupljanje korenja i povrca, sada se u modernoj umetnosti koristi da oznaci pretka

simbol spasenja, preobrazenja i ljubavL Amblem

0ESTILOVANO UUE

Alhemijski znak.

RAZVEDENI

Rodoslov, varijacija

Hr ista kao spasitelja U starogrckoj mitologiji, dellin je nosilac bogova, spasitelj junaka i

VRATA

I

ULAZ

Mesto promene, koje se u mnogim kulturama sagledava

Moderan znak za nesto sto je izostavljeno Nekoliko tacaka u redu bio je znak za kisu kod Anglosaksonaca.

crkvama, obicno na krstionicama i propovedaonicama, kao jedan od atributa svetog Jovana BusANJ GowsOpsti

simbol mira, narocito sa maslinovom grancicom - ovo je aluzija na pricu o Noju, kada je potop poceo da se povlaci i da se ukazuje kopno Golub je takooe personifikacija Svetog duha i simbol krstenja.

lskonsko sredstvo komunikacije, simbol kreativne moci u lndiji, glas neba u Kini, sluzi za izazivanje transa i zanosa u samanistickim drustvima. U modernoj zapadnoj simbolici, bubanj se povezuje s ratom i uzbunom

Uvo Prijemcivost; u Africi usi simbolizuju zivotinjsku prirodu ljudi Na lstoku SU klempave usi simbol mudrosti i dugovecnosti Busenje usiju je tradicionalno bilo stari znak za zavet.

ZEMUA Planeta, znak koriscen jos 500 godine p. n e Danas se koristi na kartama kao znak za kapelu Alhemijski znak za protivrei':nost

JAJE Opsti simbol

ELEKTRICITET

za stvaranje, cesto stvar iz koje je nastao zivot, bilo vegetativni, bozanski iii iskonski Simbol naklonosti Sirom sveta, simbolizuje srecu, bogatstvo, zdravlje, rooenje i vaskrsenje Takooe povezan sa prolecem U jevrejskoj tradiciji jaje je simbol obecanja

Grom, munja .

ZEMLJA Planeta,

savremeni znak

PATKA Simbol srece

! Znak narodnog neslaganja, dobijen od znaka "viva!" okrenutog DoLE

naopacke

u Japanu i Kini, pri cemu par pataka simbolizuje brak i kucnu harmoniju

D

EHVAZ Runa za E

ZEMUA Element

BoRAv1sTE

ZEMUA Planeta,

Egipatski hijeroglif

savremena varijacija

0SAMSimbol ZEMUA Element, ZMAJ Blagotvoran

simbol na lstoku, zlokoban na Zapadu, sa obiljem simbolike i za jedno i za drugo.

kabalistii':ki

ZEMUA Planeta,

varijacija

SLON Stari simbol suverene vlasti u lndiji, Kini i Africi, a po asocijaciji povezan sa dostojanstvom, inteligencijom, razboritoscu i mirom Jahaca zivotinja indijskih vladara i boga groma i munje, lndre. Stari Rimljani su povezivali slona s pobedom. Srednjevekovna

Evropa je verovala da se slon uzdrzava od seksa sa svojom partnerkom tokom njene trudnoce, sto ga je ucinilo simbolom cednosti, vernosti i ljubavi Beli slon Burme, Tajlanda i Kambodze simbol je plodnosti i kise

kosmicke ravnoteze i obnove Srecan broj u Kini

0RAO

Nedvosmislen i opsti simbol moci, brzine i zapazanja. Atribut najvecih bogova, koji je mnogo kasnije usvojen kao simbol carske mod Pojavljuje se i na duborezima u hriscanskim

JEDANAESTA KUCA

Astrologija

PoMRACENJE

OsMA KUCA

MESECA

Astrologija

Astronomija

D ZATVOREN PROSTOR Cisterna iii EMPEDOKLOVI ELEMENTI, VATRA ELHAZ Runa za Z, u

znacenju vapit

Predsokr atovski starogrcki geometrijski simboli elemenata

zatvorena prostorija, takoae sahranjeni, u rodoslovu

• ••

!

LASICA Heraldika.

0Ko, TRECE

0KO VATRE

Starogermanski znak, u alhemiji cetiri elementa.

EMPEDOKLOVI

ENEAGRAM

ES EN CUA

HoRovo oKo

ELIPSA Nista, nula,

ELEMENTI, VODA

Alhemijski znak

odsustvo.

Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata

Devetokraka zvezda, hriscanska, devet darova duha

Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci staroegipatskog boga Hora. Takoae poznato kao Vedjat

ULAZ

VidiVrata

ETERICNO UUE

Alhemijski znak

EMPEDOKLOVI ELEMENTI, VAZDUH

Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata.

CAR lsus, pr vi, jedini, sustina EoH Runa za Y, u znacenju tisa

,SSS,

Takoae zvano "oko srca'; simbol oka duhovne percepcije u hinduizmu, a vidovitosti u islamu. Masoni su ga usvojili kao jedan od znakova svog drustva

VERA

Ranohriscanski simbol, jedan od onih koji su upisani u katakombama u kojima su se hriscani skrivali od rimskog progona U hebrejskoj tradiciji, ribe se povezuju s nadom

ZMAJEVO OKO

Starogermanski znak za pretnju, opasnost

ISPARAVANJE

Moderan znak

0KO EMU Pojavljuje se u EMPEDOKLOVI ELEMENTI, ZEMUA

Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata.

pricama australijskih uroaenika 0 stvaranju sveta; zato se ubijanje emua povezuje s nesrecom.

EPA Ganski adinkra simbol u znacenju lisice, simbol

ropstva .

•

ZNAK UZVIKA

Moderan znak koji obelezava iznenaaenje iii isticanje u tekstu

I

OBRVA

Sposobnost vida, vizije (doslovno i metaforicki), u mnogim tradicijama povezana sa magijskom iii duhovnom moCi U kineskom budizmu, duge obrve su znak mudrosti i starosti

SoKo Suncani simbol pobede, superiornosti, ambicije, duha, svetlosti i slobode. Mnogi egipatski bogovi prikazuju se sa glavom sokola. Sokolovo oko simbolizuje ostar vid. U zapadnjackoj tradiciji soko je simbol lovca, a u nordijskoj mitologiji boga neba, Vodena

PORODICA Znak koji spaja znak za zenu, za muskarca i za zenu sa detetom

LEPEZA Simbol dobrote (kineski); atribut jednog od japasnskih Sedam bozanstava srece i Visnua (hinduskog boga). U Africi, Aziji i na Dalekom istoku simbol kraljevske vlasti

FE Runa u znacenju

PAPRAT Polinezijski

stoke, takoae vikinski simbol za pokretnu imovinu

znak

SMOKVA Simbol plodnosti, u budizmu takoae simbol moralnog ucenja i besmrtnosti

PRVA KUCA VATRA Muski

simbol stvaranja, destru kcije, prociscenja, otkrovenja, preobrazenja, obnove i duhovnog iii polnog :Zara

FrATAmblem PERO Simbol Mat, staroegipatske boginje pravde U indijanskim tradicijama, perje sadrzi duh ptice i na visokoj je ceni

proizvoaaca automobila, dobijen od suncanog krsta

PRECISTITI

Alhemijski znak VATRA Alhemijski

znak

PETI ELEMENT

Peta, nematerijalna materija iii etar. Najbolje

SNOPIC PRUCA

Slikarsko predstavljanje sekire umotane prucem i uvezane ko:Zom, koju su nosili rimski cinovnici kao simbol svoje vlasti. Kasnije je ovo postalo kazneni znak rimske drzavne vlasti, da bi na kraju bilo usvojeno od fasizma.

BRZO KRETANJE

Moderan znak.

ZENSKO

FEOH Runa za F

PRSTI I NOKTI Veza sa duhovnom mod (lndija) i sa ucenjima islama Dugi nokti su tradicionalno znak bogatstva i statusa; dugi kandzasti nokti su atributi kraljeva Dahomeja u Africi.

KAMIN Vidi ognjiste

RIBA

Pojednostavljen znak koji su koristili rani hriscani kao prvi Hristov amblem.

PETA KUCA

VATROMET

U modernom svetu povezan sa festivalima i proslavama, sto je raskosniji spektakl to je bolja prilika; povezuje se i sa drugom simbolikom, na primer s raketom, tockom, zvezdom, spiralom.

ideogram, koji se koristi i za mesecev krug

RIBA Falusni simbol srece i plodnosti. U Kini je riba amblem obilja i srece Slova grcke reci za ribu ichtus - cine akronim za lsusa Hrista, pa je zato riba postala rani tajni hriscanski znak. U hebrejskoj tradiciji, ribe predstavljaju iskrene i verne U hinduskom mitu, one se pojavljuju kao spasitelji..

VATRA Kabalizam

Astrologija. VATRA Veoma star

Astrologija.

UorcA Simbol ribolova i klopke iz koje se ne moze izbaviti.

PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE, TACKA Gotovo

sva zapadna ideografija zasniva se na pet osnovnih oblika, tacki, liniji, polukrugu i dve spirale

PET ELEMENATA ZAPADNE

PET Povezano sa ljudskim mikrokosmosom i rukom; vazan simbol ukupnosti u Kini, Japanu i u keltskoj tradiciji. Povezano i sa ljubavlju, zdravljem, culnoscu, meditacijom, analizom, kritikom i srcem.

FLASA

I

BOCA

Alhemijski znak za flasu koja nije prozirna

IDEOGRAFIJE, LINIJA

MLATILICA ZA

CETIRI ELEMENTA

CvET Najveci

MUVE U mnogim

Srednjevekovni znak.

uspeh; zenska lepota; takoae znak za nestalnost i prolaznost. Posebne vrste cveca imaju sopstvenu simboliku, a u nekim kulturama i jezik Uveliko se koristi u obredima Sirom sveta (roaenje, vencanje, smrt, proslave) .

kulturama simbol kraljevskog dostojanstva, u Polineziji znak ranga, za budiste znak samilosti.

FLASA Alhemijski znak za flasu napravljenu od stakla

PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE,

UC:VRSCIVANJE

POLUKRUG Poznat i

Alhemijski PANOVA FRULA

kao presek

Povezana s Panom (grcki bog suma i polja), otuda njena WIUAN Stilizovani

ljiljan sa tri cveta koristi se kao amblem Francuske PET ELEMENATA ZAP AD NE

ZASTAVA Amblem

IDEOGRAFIJE,

vladanja i identiteta na mnogim nivoima (meaunarodnom, nacionalnom, lokalnom); u ratu simbol vojne casti, pri cemu bela zastava predstavlja predaju; zastava koja se vijori moze predstavljati novi pocetak.

SPIRALA Prikazivana

i obrnuto

PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE, SPIRALA Varijacija

L~ STOPALO Bose noge su cesto znak poniznosti. Na lstoku je pranje nogu cin gosrnljubivosti i znak ljubavi; Hristovo pranje nogu svojim ucenicima bio je simbolican gest njegove ljubavi i sluzenja .

CETIRI JEVANE>ELISTA

CETIRI JEVANE>ELISTA

Varijacija.

veza sa prirodom i seksualnoscu; frule od bambusa povezuju se sa monasima zen budizma

CETIRI Cvrstina,

ISTICANJE

I

TAUENJE Alhemijski

znak

MuvA U mnogim tradicijama povezana sa bolescu, smrcu i aavolom

CESMA lzvor

organizacija, moc, intelekt, pravda i svemoc

vode, sto znaci zivota Pijenje vode sa cesme moze simbolizovati duhovno osvezenje iii besmrtnost U islamskoj tradiciji, cesme predstavljaju vezu izmeau ljudi i Boga

CETVRTA KUCA

Astrologija.

L1s1cA U evropskoj tradiciji povezana sa lukavoscu, a u srednjevekovnoj umetnosti pojavljuje se kao simbol davola. U Kini i Japanu, lisica je donosilac bogatstva .

duhova . U anticko doba povezivan je s mesecom i magijom i smatrao se mocnim afrodizijakom ISPARENJA

pre 10 hiljada godina, koristi se u nordijskom runskom pismu kao znak za divove iii titane Takode se korsti kao izraz mod

Alhemijski znak

0-0 STAKLO KAPUA Prelazni

fUNTUNFUNEFU

ZABASimbol

zacetka, narocito u Egiptu, povezan s magijom, klijanjem, evolucijom, mesecevim menama, vodom i ki5om. U Japanu amblem srece.

destruktivnost kod muskih i plodnost i negu kod zenskih Jedan od znakova u zodijaku. U rimskom mitu rog izobilja potice od roga koze, Amalteje, ugledne Zevsove dojilje

Adinkra simbol iz Gane koji oznacava sijamske krokodile koji imaju zajednicki stomak, a ipak se tuku zbog hrane . Upozorenje na unutrasnji sukob u plemenu

simbol koji oznacava kretanje izjednog mesta, vremena, duhovnog iii psiholoskog stanja u drugo Kapije mogu takode da simbolizuju duhvonu i/ili svetovnu vlast

I

ZLATO Alhemijski znak, varijacija

ARSENIK

Alhemijski znak, u rodoslovu onaj ko nije u braku. ZLATO Alhemijski

znak, varijacija BoGINJA Jutra

iii veceri, grcka i vizantijska.

GLOBUS

I

ZLATO Alhemijski znak, varijacija.

ORBITA

Amblem moCi bogova iii carskih vladara, simbol ukupnosti

BOG I NJ A

BLIZANCI Zodijacki

znak. USTA OLUKA

Fu Autoritet, kineski znak

Obicno na olucima crkava iii na ogradama katedrala Tokom srednjeg veka, usta oluka su bila uglavnom groteskna iii demonska, simbolizujuci moc crkve da ispere zlo .

GeoFU Runa za G

RUKAVICA Snazan simbol ranga koji se koristi kao priznanje superiornosti iii vernosti vazala, te kao zavet ljubavi.

ZLATNI BROJ GoHEJI Sveti

carobni stapici sa trakama bele hartije rasporedenim u cik-cak obrascu, koji se koriste u sinto obredima.

17

lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena

FULFUT Svedska varijanta svastike

BELi LUK

u

mnogim tradicijama povezan sa snagom i zastitom od zlih

D1vov1 Prastari

ideogram koji je verovatno prvi put nacrtan

18

JARAC

ZLATNI BROJ

Ambivalentan simbol koji znaci muskost, pozudu, lukavstvo i

lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena.

ZLATNI LIST

I

ZLATNA FOLIJA

Alhemijski znak.

lstaknuti simbol za mnoga tradicionalna africka drustva, gde se pojavljuje u mitovima o stvaranju sveta, predstavljajuci jaje sveta iii majcinsku utrobu. TIKVA

GoNGMnogo

se upotrebljava u svetim obredima u Kini i Japanu. U kineskim hramovima udara se u gong da bi se privukla painja duhova, a zen budisti kor iste gong kao deo liturgijskog skandiranja i meditacije . Udarac u gong maze da oznaci dolazak iii odlazak.

,.,

Srednjevekovne zbirke basni uporeaivale su guske sa poboznima, iako su bele guske povezivane sa cudnim oblacenjem i zlobnim ogovaranjem. Domaca guska je simbol kuce, zena, ver nos ti i bracnog zivota. Divlja guska se povezuje sa saradnjom, meauzavisnoscu i budnoscu. Za divlje guske kazu da ostaju sa bolesnom guskom, pa su zato simboli odanosti.

GORGONE

Mitoloske hibridne krilate zene iz stare Grcke, sa zmijama umesto kose ovaplocenja zla.

Hibrid lava i orla, simbol vlasti nad zemljom i nebom, razvio se iz agresivnog amblema za mac u zastitnicki simbol GRIFON

••

GRAL U evropskoj tradiciji gral je sveti predmet (obicno putir iii kamen) cije cudesne moci prenose eliksir zivota i vecnu mladost; u srednjevekovnoj legendi, narocito povezan sa kraljem Arturom i njegovim vitezovima, za njega se verovalo da je pehar iz kojeg je Hrist pio na Poslednjoj veceri i da je upotrebljen za hvatanje njegove krvi prilikom raspeca

HAGAL

Runa za H..

HAGIT Kabalizam

a

GusKA

Slozeni stari simbol plodnosti prirode i duhovnog zivota i kod pagana i kod hriscana GROZ£>E

Pobeda nad jalovoscu, plodna zemlja; kao simbol sna maze da predstavlja nov razvoj, nave ideje i nave poduhvate . TRAVA

MLETI

I

DROBITI

Alhemijski znak

I do,10,co i

simbolicno odnosi se na boraviste mrtvih i na mesto na kojem se mozemo secati mrtvih Kao humka, maze biti simbolicna aluzija na svete planine .

Runa povezana s nesrecnim slucajevima i bed om HEIL

...I y GROB

Simbol bozanstva iii svetosti, originalno zasnovan na prstenu koji okru:Zuje sunce. Narocito koriscen u hriscanskoj umetnosti, za oreol se smatra da je najpre koriscen na paganskim bogovima sunca, kao sto je Mitra . Oreoli se pojavljuju i u budistickim duhovnim tradicijama 0REOL

J A\..,

CEKIC Kao oruzje, cekic je simbol muske snage, povezan sa snagom sunca i sa bogovima rata Kao oruae, maze se pojaviti kao simbol zastite iii bozanske vestine .

RAsTTakoae

ponovno roaenje i postanje, egipatski hijeroglifi za zenu i zenski pol Slozen simbol sa mnogo znai':enja, najvise povezan sa zivotnom silom; maze da bude znak svetosti i snage, kraljevske moCi, slobode, muskosti, nevinosti iii popustljivosti. KosA

PsENICA Jedan od glavnih simbola rasta, ponovnog roaenja i plodnosti, skupa s pirincem, kukuruzom i jecmom Cesto atribut bogova i boginja zemlje Stari simbol plodnosti, koristi se kod vencanja za posipanje mladog bracnog para

+ • ••

• • • •••• SuuNAK

I

PESAK

Alhemijski znak.

GAJ NIAME

Sveprisutni ganski adinkra simbol, koji znaci "osim Boga", daleko je najpopularniji kao deo ukrasa

CEKIC I SRP

Komunisticki simbol jedinstva radnicke klase, koji spaja srp kao simbol poljoprivrednih radnika, i cekic kao simbol industrijskih radnika

OGNJISTE Simbol RuKASimbol

zemaljske i duhovne vlasti, akcije, snage i zastite.

fATIMINA RUKA

Simbol Bozije ruke i pet osnovnih nacela islama'. vere, molitve, hodocasca, pasta i milosraa. U islamskim zemljama mnogo se koristi kao amajlija zastite i srece

HARFA Mnogo

GLAVA U nekim

se koristi u obrednim i svetim ceremonijama; u Starom zavetu povezana sa

tradicijama boraviste duse, povezana sa plodnoscu i falusnom simbolikom, instrument razuma i mislL

jevrejskom nacijom Carobna harfa Dagda (keltska) mogla je da svira muziku za svaku priliku i imala je moc da uspava neprijatelje. Harfa sa tr i st rune koja je koriscena u starom Egiptu simbolizovala je tri godisnja doba, poplava, rasta i suse.

JAsTREB Suncani

simbol pobede, superiornosti, ambicije, duha, svetlosti i slobode

doma, udobnosti, sigurnosti i ljudske komunikacije . Za Rimljane je bilo mesto kucnih duhova cuvara (lari), za Asteke sveto mesto Ometekuhtlija, za koga se verovalo da zivi u srcu svemira i u srcu svih ljudi

HERMES Znak boga . HAMSINA RUKA (RUKA SUDBINE)

Jevrejska varijanta Fatimine ruke sa slicnom zastitnickom simbolikom.

HERMES Znak boga,

varijacija.

HEPTAGRAM

I

JEZ: U Kini i Japanu

SEDMOKRAKA

SRCE Prastari simbol cije originalno poreklo nije poznato. Graficki srodno vatri. Znaci ljubav; pojavljuje se i u religijskom smislu · kod Asteka, Hindusa, budista, muslimana,

simbol bogatstva; u srednjevekovnoj Evropi povezan sa pohlepom i nezajazljivoscu nekim delovima centralne Azije i Afrike povezuje se sa suncem (zbog

ZVEZDA Ova zvezda

Jevreja, Kelta i taoista .

zrakastog obrasca bodlji) i sa izumom vat re

sadrzi svu simboliku broja 7

u

HERMES Znak boga,

varijacija

HERALDICKI BODEZ Koristi se

u stampanom tekstu kao znak za napomenu.

SRECA Runa

CAPUA Amblem jutarnjeg sunca 5RCE U PLAMENU

KUNIC Lunarni

simbol povezan sa bozanstvom, menstruacijom i plodnosfo Zbog veza sa bozanstvom nekadje bio zabranjena hrana.

LESKA Simbol bozanstva, mudrosti, plodnosti i kise Leskov carobni stapic bio je instrument severnoevropskih carobnjaka i mudraca .

Simbol vatrenog hriscanina, ali u umetnosti i atribut milosraa i profane ljubavi

SLEM Simbol zastite, ali je povezan i sa nevidljivom mod

HERMAFRODIT

Koristi se u botanici za dvopolne biljke

SESTOUGAONIK

Geometrijski oblik, vazan u islamu kao orijentir.

indijskog kralja svestenika ucrtan je tri hiljade godina

p. n. e

HeKSAGRAM

SveTI ZNAK lz

PovRATAK

Zasnovan na trouglu, stari znak za Jevrejsko kraljevstvo.

lndije, pre otprilike cetiri hiljade godina Nalazimo ga i na japanskim kipovima Bude izVlll veka.

KUCI Znak Hopi

HrNDUIZAM

SveTo TROJSTVO

Trouglasta varijacija

lndijanaca iz Arizone, takooe simbolizuje nekoliko povrataka iii seoba plemena

Meo Alhemijski znak, varijacija.

HoMoseKSUALAC SveT1 DUH Prema N1LsK1 KONJ

HueROGLIF

Simbolizuje ujedinjenje Egipta

u

starom Egiptu, zenka nilskog konja bila je simbol plodnosti i slavljena je kao prava boginja. U Starom zavetu, nilski konj je simbol sirove sile

nekim izvorima ovaj hriscanski znak potice od stilizovanog goluba Koristio se i u alhemiji da oznaci duh neke materije

Vidi Muskarac

l<APUUACA

Povezana s magijom i moci da ucini nosioca nevidljivim Frojdovski falusni simbol

SveTO TROJSTVO

Jos jedna trouglasta varijacija

Meo Povezan sa

bogovima, cistotom, inspiracijom, recitoscu i obiljem SveT1 DUH VRHUNAC Duhovno dostojanstvo

HNeFATAFL Tabla za igru koju su koristili Vikinzi

Ranohriscanski simbol, jedan od onih koje nalazimo nacrtane u katakombama rlmske Palestine iz vremena progona hriscana.

SveTA TROJICA

Varijacija

Meo Alhemijski

znak

0

RoG Simbol moci i snage povezan sa rogatim zivotinjama . Rog bika je zenski lunarni simbol (polumesec ima oblik rogova), i povezuje se sa plodnoscu; rog ovna je muski, solarni simbol, povezan sa muskoscu.

SveTo TROJSTVO

Spanska varijacija. HrozAB lslamski deo odece koji nosi razna simbolicka tumacenja, ukljucujuci osloboaenje i ugnjetavanje. Za mnoge od onih koji ga nose predstavlja izraz njihove ljubavi prema Bogu

ZeLeNIKA Simbol

SveTO TROJSTVO

nade i radosti.

Ova forma, koja oznacava trojno jedinstvo, koristi se mnogo u arhitekturi crkava i katedrala Meoutim, sam znak je mnogo stariji i na kipu jednog

Meo Alhemijski znak, varijacija

KoNJSimbol

zivotinjske vitalnosti, brzine i lepote, takooe povezan sa moci vetra, oluje, vatre, talasa i tekuce vode.

PoTKOVICA Stari

zastitnicki simbol, sa petom okrenutom prema gore koristi se u magiji za prizivanje meseceve zastite

PESCANI SAT Simbol vremena i njegovog neminovnog proticanja

sto je nemoguce spaliti" Ovaj simbol dobija znacenje od tradicionalnih svestenika koji SU mogli da hodaju po vatri a da se ne oprze, sto je inspiracija drugima da istraju i prevaziau poteskoce

~

l\l t\.J

HoR Staroegipatski

bog sunca, sirnbol kosmicke celovitosti.

00 BESKONACNOST

Odnosi se na vreme, udaljenost iii brojeve BRSLIAN Simbol besmrtnosti i prijateljstva; u klasicnom svetu se povezuje i sa biljnim obiljem i sa senzualnoscu, pa se otuda Dionis/Bahus (bog vina) cesto prikazuje sa krunom od brsljana.

Is Runa za "ja"

ING Runa za Ng !STAR Boginja,

kraljica neba kod Vavilonaca i Asiraca, takoae boginja poroaaja

IBIS Sveti simbol HvEMUDUA Stap

za merenje, ganski adinkra znak koji oznacava potrebu za stremljenjem prema najboljem kvalitetu, bilo da je rec 0 pitanju proizvodnje robe iii o ljudskim poduhvatima.

mudrosti kod starih Egipcana.

SAKAL

INGZ Runa, povezana sa plodnoscu. ZRNCA LEDA Grad, lsLAM Simbol

meteorologija

u

lndiji simbol destruktivnosti iii zla, ali u starom Egiptu je bio slavljen kao Anubis, bog balsamovanja

sastavljen od zvezde zornjace i jutarnjeg meseca

JAGUAR Povezan Gvo:Zf>E Alhemijski

znak.

H10RAZmaj

SAT Vremenski znak, alhemijski.

iz grckog mita sa mnostvom glava simbolizuje poteskoce u pokoravanju sopstvenih mana

IGLO lnuitski simbol njihove kulture i nacina zivota OsTRVO Simbol vannebeskog raja, magicno mesto odvojeno od stvarnog sveta.

CD

sa prorocanstvima, svetom duhova, zemljom, mesecom i plodnoscu Vazna ikona u samanskim tradicijama

8ESKONACNO

Savremeni matematicki znak za beskonacno veliku sumu iii broj iii neodreaen broj..

SAT Vremenski

znak, alhemijski, predstava pescanog sata.

HAJ VAN HAJ

Ganski adinkra znak sa znacenjem "ono

Gvoi:E>E Alhernijski

znak, varijacija IZOMORFAN

I

PODUDARAN

U

matematickim i geometrijskim sistemima

JARA Runa za

J.

lsus HRIST JuNONA Asteroid.

KENGUR Simbol savremene Australije, tradicionalno povezivan sa snaznim majcinskim instinktima (nosi mlade u svojoj torbi i zestok je borac) i sa duhovima predaka

a u Afr ici je svefanj kljuceva na alci deo dvorskih obelezja, koji simbolizuje bogatstvo drzave. U Japanu je kljui': simbol srece zbog moci da otkljuca ostavu sa pirincem

MLADA BRETANJA

K1NTINKANTAN

Keltski separatisticki pokret u Bretanji, Francuska . Ovaj simbol je original no bio povezivan sa keltskim seobama

Ganski adinkra znak za uobrazenu velicinu.

JuNONA Asteroid,

bio je simbol zivota i besmrtnosti. Cvorovi se mogu koristiti kao simboli ljubavi i braka. Cest motiv u keltskoj umetnosti, njegova simbolika povezuje se sa stalnim kretanjem i spajanjem ljudskih i kosmickih aktivnosti. Labavi prepleteni C:vor simbolizuje beskraj i dugovecnost C:vrsti cvorovi simbolizuju jedinstvo, ali i blokadu iii zastitu

'

~

'

'

MERDEVINE SEOBE DUSA

Srednjevekovni hriscanski znak za putovanje duse iz zemaljskog postojanja u raj.

arhaicna varijanta.

KAuN Runa sa znacenjem cir iii gnojnica

KJu KwKs KLAN ZMAJ U Kini i

DRAGUUI Simboli cistote, finoce i superiornosti U istocnim tradicijama, dragulji olii':avaju duhovno znanje.

JuNONA Asteroid,

varijacija.

KEN Runa za

K.

Japanu koristi se kao prorocansko sredstvo; Japanci su pustali zmajeve za dobro zdravlje i zetvu.. Kineski zmajevi ukraseni leptirima simbolizovali su molitve za duse pokojnika i za zive

Simbol rasisticke organizacije u SAD.

JAGNJE Jedan od

JUPITER Planeta MERDEVINE Jedna od simbolickih veza s planinama, takooe simbol ambicije i uspeha

KuucSvojom

SoK Alhemijski znak.

moci da zakljucava i otkljucava vrata, kljuc je simbol duhovne i svetovne vlasti, pristupa svetom izemaljskom bogatstvu.. U hriscanstvu, na primer, Hristje dao kljuceve neba i zemlje svetom Petru,

CvoR U umetnosti, knjizevnosti i svetoj tradiciji, cvorovi simbolizuju moc vezivanja i oslobaoanja; u starom Egiptu, lzidin cvor (vrsta anka sa spustenim kracima)

LAGU Runa za L, u znacenju voda iii more.

najranijih simbola za Hrista, amblem C:istote, zrtvovanja, obnove, iskupljenja, nevinosti i neznosti Vazan zrtveni i iskupiteljski simbol u islamu i judaizmu

SVETIUKA

I

FENJER

Simbol duha, istine i zivota. u hramovima iii na oltarima, simbol poboi:nosti i prisustva bozanstva U umetnosti personifikacija budnosti Kineski fenjer je simbol plod nosti, a kor isti se na kineskim ijapanskim svecanostima za privlacenje dusa umrlih predaka

OLOVO Alhemijski

0LOVNI SULFAT

znak.

Alhemijski znak

LAZURNI KAMEN

Alhemijski znak

OLOvo Alhemijski KAMEN MUDROSTI

znak, varijacija

Alhemijski znak

LIMUN Simbol gorcine, neuspeha iii razocaranja, u hriscanskoj umetnosti moze da predstavlja vernost.

LEOPARD Cesto se povezuje sa divljinom, agresivnoscu i borbom; u starom veku bio je simbol snage i plodnosti i atribut Dionisa; simbol vrhovne sudske vlasti kraljeva Benina (zapadna Afrika) LEZBIJSTVO

MUNJA Savremeni zapadnjacki znak za munju sastavljen od dva znaka za opasnost, vrelina skupa sa strelom za usmereno kretanje .

Vidi

Ljubav izmeau zena

VAGA Zodijacki

znak. 0Lovo Rana

MUNJA Varijacija,

hemija

povezana sa fasizmom, takoae runa za 's'.

LovoR Listovi

KoPuE Povezano sa Hristovim mukama, ali i sa vitestvom, simbol muske, falusne, zemaljske snage Slomljeno koplje simbolizuje iskusnog vojnika

lovora bili su za grcko-rimski svet simboli pobede, mira, prociscenja, prorocanstva i besmrtnosti. Lovor je u severnoj Africi imao amajlijsku vrednost, au Kini je drvo pod kojim mesecev zec stvara eliksir besmrtnosti

LAV Zodijacki znak

OLOvo Stari apotekarski znak.

LAV Zodijacki znak,

varijacija.

ZEMUA EGIPAT

Znak povezan sa simbolom povratka kuci

SVETILJKA Vidi Fenjer

LovoRov VENAC Povezan

sa Apolonom, grcko-rimska kruna pobede za ratnike i pesnike

0Lovo Alhemijski znak, varijacija, takoae muzicki znak za podizanje polutona U staroj farmakologiji koristio se u znacenju "uzmi za ime Boga" U modernom dobu koristi se na telefonima.

SvETIONIK Simbol sigurnosti i zastite pri suocavanju sa opasnoscu; u ranohriscanskoj umetnosti povezan sa Hristom, takoae nebeska Iuka u koju uplovljava dusa posle opasnog putovanja kroz zivot Frojdovski falusni simbol

LIIUAN

Poistovecuje se sa hriscanskom poboznoscu, cistotom i nevinoscu U starijim tradicijama, povezan sa plodnoscu i erotskom ljubavlju i plodnoscu boginje zemlje . Simbol plodnosti u staroj Grckoj i Egiptu .

VAPNO Alhemijski

znak

osnovnih elemenata zapadne ideogratije. Oznacava jedinstvo, celinu, bice, autoritet, vlast Takooe simbol za jang, aktivnu, snaznu, toplu, otvorenu dimenziju svemira

i vertikalne linije, simbol za jin, pasivnu, receptivnu, materijalnu dimenziju svemira

povezuje se sa samanskim moCima, vizijama i snagom (nizijska Dakota) Za australijske urooenike gusterica nabranog vrata (kendi) donosi kisu . Za Bananke iz Kameruna gusterica je simbol mirnog domacinstva

CE£> Alhemijski znak.

CVET LOTOSA

Staroegipatski misticni simbol koji je oznacavao Zemlju VAPNO Rana hemija L1N1JE Tri identii':ne paralelne i vertikalne linije oznacavaju tri jedinice, kao i aktivni intelekt.

LINIJA Prava,

dijagonalna, u modernoj ikonogratiji oznacava zabranjeno iii prebrisano kada se stavi povrh drugog znaka

LINIJA Prava, horizontalna, predstavlja bazu, zemlju iii kopno Moze da znaci i povezivati, povecavati iii smanjivati, kada se stavi iznad iii ispod nekog drugog znaka.

LINIJA Prava, vertikalna, jedan od

LINGA lzvajani uspravni falus prisutan u celoj lndiji Kultna slika i simbol muskog, kreativnog principa (kod Hindusa), povezana sa Sivom, bozanskom moci stvaranja i sa "osom sveta" Zenski

poodoo lioge je joo;

LoGR Runa za crni luk iii vodu, za potok iii more

~~

LIUBAV IZMEE>U ZENA Lezbijstvo,

moderan ideogram L1N1JE Tri identicne,

paralelne i horizontalne linije, slicnost u jednoj dimenziji, koristi se u meteorologiji kao znak za maglu

LINIJE Dve identicne, paralelne i horizontalne linije predstavljaju dupliranje ujedinjujuceg i povezujuceg svojstva jedne horizontalne linije

LINIJE Dve identicne, paralelne

-~

LAV Solarna zivotinja obdarena bofanskim svojstvima; simbol kraljevske vlasti, vojne pobede, hrabrosti, budnosti i postojanosti Kraljevski amblem Engleske i Skotske i britanske carske vlasti u XIX veku U Kini i Japanu lav je zastitnik

GUSTER Simbol zla (grcko-rimski, hriscanski, mavarski) U indijanskim plemenima

POPUSTITI

I

ODVITI

Moderan znak

LIRA Simbol bozanske harmonije, muzicke inspiracije i prorocanstva Povezan sa Orfejem U mitu je liru izmislio Hermes, koji ju je ciao Apolonu, ciji atribut je postala

<> RoMB Jed no od kineskih Osam blaga, sa znacenjem bogatstvo

MADR Runa za M, u znacenju eovek Takooe poznata kao man. CVET LOTOSA Star i veoma rasiren simbol u Egiptu, lndiji, Kini i Japanu Simbol raoanja, kosmickog zivota, bofanskog, ljudskog duhovnog razvoja i mogucnosti duse da postigne savrsenstvo

LAUTA U Kini simbol ucenosti, harmonije u braku i uprave U renesansnoj umetnosti popular an amblem ljubavnika; ako je prikazana sa prekinutim strunama, moze da simbolizuje neslogu.

MAGNEZIJUM Rana

hemija

MUSKA HOMOSEKSUALNA

l
UUBAV Moderan

Ideogram iz srednjeg veka, vertikalna linija je oznacavala Sredozemno more, horizontalna linija levo predstavljala je Nil, a desno reku Don, gornji desni deo bila je Evropa, levi Afrika, a donja polovina bi la je Azija. Tacka u Aziji predstavljala je Jerusalim.

znak.

MusKARAcNe

postoji nijedan simbol koji predstavlja muski princip, ali je ovo simbolican motiv koji se nalazi u vecini svetskih kultura· princip glavara. Danas manje mocan, ali jos uvek vazan, sadrzi asocijacije kao sto su sunce, zakon, autoritet i ratnicki duh

MARKASIT

I ZLATO

MARS Planeta, varijacija, takoae znak za gvozae

MASKA Dramsko sredstvo projektovanja simbolike u religiji, obredu i pozoristu . Simbol skrivanja iii iluzije, u zapadnjackoj umetnosti atribut personifikovane prevare, poroka i noci

LAVIRINT Verovatno se vezuje za pecinske sisteme u kojima je ljudski rod nekad ziveo; ambivalentna simbolika podrazumeva zastitu, inicijaciju, smrt iii ponovno roaenje, izbor zivotnog puta i smera

_....5. . -

MANDRAGORA

U

Z1vA Alhemijski znak, varijacija

MERKUR Znak za planetu, varijacija.

Pee ZA TAUENJE

MERKUR Znak za

planetu

ZA BUDALE Takoae

gvozdeni sulfat, alhemijski znak.

MERKUR Znak za planetu, varijacija MENORA Svecnjak za devet sveca u judaizmu, simbol izrailjske drzave .

MARS Planeta, nazvana po rimskom bogu rata, koji je u Grckoj poznat kao Ares. Postao je znak za gvozae (metal koji se koristi za izradu oruzja) zahvaljujuci Marsovoj vezi sa ratom

MERKUR Znak za planetu, starogrcka varijanta

Alhemijski znak.

Evropski folklorni falusni simbol, prolecni amblem plodnosti i obnove sunca, povezan sa klasicnim prolecnim obredima .

MoRSKA NIMFA

Vidi sirena

MERKUR Znak za planetu, varijacija; takoae znak za zivu i u ranoj hemiji znak za otrov.

MAJSKO DRVO

srednjem veku se verovalo da ima magijske moci; simbol magije i vradzbina

Z1vA Alhemijski znak, varijacija

Z1vA Alhemijski

METAL Alhemijski

znak

znak.

SEOBAZnak

Hopi lndijanaca koncentrisan oko ideje nekoliko povrataka iii dolazaka kuci

sa islamskom d:Zamijom. Poreklom od arapske reci koja znaci "oslobaaati svetlost'; minaret deluje kao kula prosvetljenja za okolnu zajednicu sa ovog mesta mujezin poziva vernike na molitvu

ILUZIJA

starim kamenim graaevinama u Svedskoj

MICUBISI Amblem japanske kompanije. MESEC, MLADI

U astrologiji simbolizuje ljudsku prijemcivost, instinkt, podsvest, emotivni :Zivot i

SMESA Alhemijski

znak

sposobnost reakcije Takoae se koristi kao simbol za majku iii za :Zenu uopste. Alhemijski znak za srebro

PLANINA Simbol transcendencije, vecnosti, cistote i duhovnog uspenja Povezuje se sa besmrtnicima, junacima, posvecenim prorocima i bogovima

SEOBA Varijacija, keltska, u novije vreme prihvacena od Mlade Bretanje, separatistickog pokreta u Francuskoj 0GLEDALO

MIHRAB

u islamu,

udubljenje u zidu d:Zamije koje pokazuje pravac Meke, ukraseno geometrijskim motivima i tekstom iz Kurana.

Simbol istinitosti, samospoznaje, cistote, prosvetljenja Ponekad u zapadnjackoj umetnosti predstavlja simbol gordosti, tastine iii po:Zude. Povezanoje s magijom, narocito sa prorocanstvom

SMESA Alhemijski znak, varijacija. PoLUMESEC Skupa sa zvezdom koristio se kao simbol za rimsku provinciju llirijum, a zatim za Carigrad. Kasnije se razvio u znak za islamsku veru

MAJ MUN

lmitatorske sposobnosti cine ga sim.bolom ljudske tastine i drugih ludosti.

MAJKA I DETE

IMELA Sveto drvo za

MINARETTanki

toranj spojen

keltske druide kao simbol plodnosti i obnove, povezuje se s vatrom, munjom i ponovnim roaenjem Bobicama imele nekad su se pripisivala isceljujuca svojstva

destruktivne sile, stvari koje se "jedu" i "pro:Zdiru"

MESEC Egipatski hijeroglif

MESEC

I

MESEC

DANA Hetitski

hijeroglifski sistem.

Pojavljuje se na pretkolumbovskim duborezima i slikama u steni u Arizoni, kao i na jednoj etrurskoj vazi oko 550 g. p. n e Ovaj znakje takoae prisutan u srednjevekovnim crkvama sirom Evrope, kao i na

Mis Povezan sa :Zenskom seksualnoscu, pohotom i pro:Zdrljivoscu (stara Grcka i Rim), iako je beli mis simbol srece (kod Rimljana) . U srednjevekovnom evropskom folkloru takoae povezan sa destruktivnim, mracnim silama, kraaom i lukavstvom; misevi su bili povezivani sa vesticama i dusama mrtvih; najezda miseva smatrala se bo:Zijom kaznom

PECURKA U Kini, simbol :Zivota koji nastaje iz smrti, dugovecnosti i srece; u nekim delovima centralne Evrope i Afrike predstavlja duse ponovo roaenih . Folklor je povezuje sa natprirodnim

MUZICKA NOTA

U srednjem veku, takoae (i kao obrnutu) kor istili su Sumerci oko 3000. g p. n. e.

NANANVeoma

UsTA Otvorena usta povezuju se sa moci duha da govori, sa inspiracijom duse; alternativno, mogu da simbolizuju

star znak za boga meseca, kasnije poznatog kao Sin u podrucju reka Eufrat i Tigar. Za Vavilonce je ovaj znak bio povezan sa Venerom i suncem.

NAJK Zastitni znak

kompanije.

MREZA Simbol NAUD Runa za D, u znacenju potreba, bed a

G

lova i okupljanja; na lstoku se ponekad prikazuju bozanstva sa mrefom koju koriste da bi sebi privukli ljude; u hr iscanstvu se mre:Za povezuje sa apostolima kao "ribarima ljudi" U jungovskoj psihologiji, hvatanje ribe mrefom moze da znaci povezivanje sa nesvesnim.

PuPAK Centar stvaralacke i psihicke energije, izvor zivota, povezan sa plodnosfo

OMC:A Masonski

DEVET Kao trostruko trojstvo, devet je neverovatno mocan broj, najsrecniji kineski broj, najmocniji broj janga U misticizmu, on predstavlja trostruku sintezu uma, tela i duha. Hebrejski simbol istine, hriscanski simbol reda unutar red a.

N1KL Oksidirani

bakar, alhemijski znak.

NACISTICKO

SS

Obelezje specijalne jedinice nacisticke policije, poznate kao Sue Stafeln iii SS

NKONSONKONSON

NIO Runa za N

Lancane veze, ganski adinkra simbol koji oznacava snagu unutar jedinstva, koristi se kao podsetnik da treba doprineti zajednici

simbol vrpce koja vezuje eoveka za zivot, a u obredima inicijacije za ponovno roaenje Kao dzelatova omca, simbol je smrti i kraja zivota.

NsoROMA Dete nebesa, ganski adinkra simbol koji se koristi kao podsecanje da je Bog otac i da posmatra sve ljude

NJAME BIRIBI VO SORO Bog je na

nebesima. Ganski adinkra simbol.

Nos Povezan sa intuitivnom spoznajom, otuda izrazi poput "nanjusiti istinu" U mavarskoj kulturi, trljanje nosevima nije samo nacin ljubljenja, nego simbolizuje bozije udahnjivanje zivota u ljude i predstavlja znak za mir. U Japanu, ljudi pokazuju na nos a ne na srce da bi pokazali sebe

BROJ U modemim zapadnim sistemima Koci muzickog obelezavanja naziva se ostrim i predstavlja u putstvo za podizanje za pola tona. Koristio se i u ranoj hemiji kao oznaka za vazduh

BRoJ 10 lz srednjovekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena

NEPTUNZnak

za planetu, retka varijanta

Noc Vremenski znak, alhemijski

tradiciji, orah je simbol ucenosti i predstavlja vrlinu time StO SU pocetak i kraj, seme i plod jedno te isto. Rimljani su smatrali orah simbolom plodnosti i kod ljudi i kod zivotinja.

NsoRAN Zalost iii lament, ganski adinkra simbol.

0RAHVeoma

simbolican u jevrejskoj

NJAME NNVU NA MAVU Bog nikad

ne umire, dakle ne mogu ni ja da umrem. Ganski adinkra simbol koji podseca ljude na besmrtnost

HRAsT Povezan sa plemstvom i istrajnoscu, sveto drvo za bogove Kelta, Grka i germanskih plemena, simbol muske snage i mudrosti, ali povezan sa majkama boginjama i sa drijadama iii sumskim nimfama

0LIMPIJSKE IGRE

OBELISK

Pet povezanih krugova simbolizuju pet kontinenata koji ucestvuju na ovom sportskom dogaaaju

Pravougaoni, kupasti stub, egipatski simbol boga sunca Ra, s piramidom na vrhu koja je hvatala svetlost

0KTAGON ( OSMOUGAONIK)

Oslanja se na simboliku broja osam, simbol obnove, spaja simboliku kvadrata i kruga

VoOpsti

JEDAN Rimski

broj, jednina, pojedinac, car, lsus. U engleskom jeziku oznacava prvo lice jednine

OTEL Runa za 0

VroRACesto

0MSIMBOL

0PELZa

Pozdravljanje mira u lndiji . Ovaj simbol predstavlja cetiri stanja svesti" bud no, spavanje sa snovima, spavanje bez snova i transcendentalno stanje

zastitni znak, ovaj proizvooac automobila uzeo je starnski znak za pobedu

se povezuje sa simbolikom meseca zahvaljujuci periodicnom uranjanju i izranjanju iz vode. Jedna rumunska narodna pesma govori o vidrama koje predvode duse mrtvih. Vidra cesto simbolizuje smeh i vragolasto ponasanje

blagonakloni simbol snage, strpljenja, popustljivosti i truda. Hriscanski simbol zrtvujuceg Hr ista Zrtvena zivotinja u starom svetu Taoisticki i budisticki simbol mudraca

l '/ SU NCO BRAN

I PACUKO KRST Znak

prepoznavanja, cesto se koristi kao tetovaza kod hispanoamerickih ulicnih bandi.

POMORANDZA OMEGA Poslednje slovo grckog alfabeta .

Najcesce simbol plodnosti. 0RBITA

Vidi Globus

0KTAGRAM STVARANJA

Gnosticko i nordijsko prizivanje magije i zastite

UROBOROS Zmija savijena u krug s repom u ustima, simbol ciklicnog vremena, vecnosti i nedeljivog, samoodrzivog karaktera Prirode.

PANTER Obicno predstavlja pozudu i snagu. Meoutim, u staroj hriscanskoj simbolici panter je bio jedna od tri zivotinje koje su predstavljale cednost. Crni panter je zenski simbol noci, smrti i ponovnog rooenja

KISOBRAN

PAGODA Sveta graoevina u budistickoj tradiciji, smanjujuci nizovi simbolizuju duhovno uspenje.

PAPAGAJ

UuE Alhemijski

znak.

JEDAN Simbol Boga,

NoJ U starom

znak praiskonskog jedinstva, moze da predstavlja sunce iii svetlost i izvor zivota. Konfucijevska savrsena celina Simbol pocetka, bica i samoce

Egiptu, nojevo pero je bilo simbol pravde i istine . Nojevo zatrpavanje glave u pesak predstavlja savremen simbol za izbegavanje istine.

SovA U mnogim tradicijama povezana s magijom, drugim svetom, mudroscu i prorocanstvom.

u

staroj Kini simbol nebeskog svoda Suncobran je bio Visnuov simbol i amblem samog Bude Suncobran je cesto solarni simbol koji ukazuje na rang, autoritet, pa cak i na oreol kralja kojeg zaklanja U svakodnevnom smislu suncobran predstavlja zastitu

PALASZnak

asteroida.

u

indijanskom predanju simbol sunca i dolaska sezone kisa U hinduizmu, Kama - bog ljubavi - jase na papagaju kroz tri sveta sireci ljubav i pozudu

II II

univerzalnu inteligenciju..

FALEK

PARZ Vrlo stara

runa, kasnije je u anglosaksonskoj knjizevnosti predstavljala tajnu, misteriju, inicijaciju

u

kabalistic':kom misticizmu znak za Mars

KRusKA Kruska

je simbol majke iii ljubavi sa erotskim asocijacijama, verovatno zbog svog oblika U klasic':noj mitologiji povezuje se sa Afroditom i Herom U Kini, simbol dugovec':nosti

I

PETOUGAONIK (PENTAGON)

Povezan s planetom Venerom, koristi se u nekoliko zapadnjackih ideografskih sistema

VLASICI Magijski LULA U indijanskoj

savezima. PLIMSOLOVA LINUA Nazvana po

izumitelju, stavljana na bokove teretnih brodova kao oznaka za bezbednost tereta, zavisno od toga kojim vodama je brad plovio

KAMEN MUDROSTI

Alhemijski znak

I

ZALAGAONICA

PENTAGRAM

Originalno deo grba porodice Medici, bogatih zajmodavaca.

PETOKRAKA Koristi

PELIKAN

Hriscanski simbol samozrtvujuce ljubavi, zasnovan na srednjevekovnoj zabludi da ove ptice kidaju

M1R Hriscanski

znak.

sopstvene grudi da bi nahranile ptice Ovo povezivanje sa prolivanjem sopstvene krvi doveloje do koriscenja pelikana za predstavljanje Hrista

pecat

kulturi duvan je bio sveta trava. Pusenje zajednicke lule bilo je drustvena aktivnost zasnovana na religijskoj ceremoniji iii na plemenskim

se od cetiri hiljade godina pre nase ere sa nepoznatim znacenjem, narocito kod Sumeraca, dok u pitagorejskom misticizmu nije definisan kao simbol ljudskog bica. U srednjevekovnom jevrejskom misticizmu poznat kao Solomonov pec':at

R1sE Zodijac':ki znak.

FENIKS Legendarna ptica koja se obnavlja u vatri postala je najpoznatiji simbol ponovnog roaenja, simbol vaskrsenja i na kraju simbol neukrotivog ljudskog duha

R1sE Zodijac':ki znak, starogrc':ka varijanta

PLETER Nordijska

PLUG Simbol mira, takooe simbol muske plodnosti, jer muski plug ulazi u zensku zemlju . Takooe simbol ratarstva, krc':enja divljine i njenog pretvaranja u zemljiste za proizvodnju hrane Plug se suprotstavlja mac':u kao antiratni pojam

sara

PEORT Runa za P BRESKVA Veoma vaian simbol u kineskoj kulturi sa mnogo znacenja; povezuje se sa besmrtnoscu, simbol braka i plodnosti

NALIV-PERO

Frojdovski falusni simbol, takooe povezano sa izvrsnom funkcijom i snagom razuma U sufistic':koj tradiciji, Vrhovno pero predstavlja

0

0

PosTO Savremeni

znak

Sv1NJA Dvosmislen simbol prozdrljivosti, sebic':nosti, pozude, tvrdog lavosti i neznanja, ali i majc':instva, plodnosti, napretka i srece

PLATINA Metal otkriven sredinom

XIX veka, njegov znak je kombinacija znakova za zlato i srebro

PLUTON Znak za

planetu, najcesca varijanta.

KVINKUNKS

BROJANICE Koriste PLUTON Znak za

planetu, varijacija.

PosEJDON Znak

bog a

se u religijskom kontekstu, kao kod katolicizma i budizma, kao pomocno sredstvo pri pamcenju narocitih molitava iii nizova molitava. Broj zrnaca obicno ima simbolicko znacenje

TALOG Alhemijski

PROCISCENJE

znak

Alhemijski znak.

PROCION Astroloski znak za istoimenu zvezdu.

PIRAMIDA Ima

(PETA,

istu simboliku kao trougao i spada u najmocnije i najraznovrsnije geometrijske simbo\e.

NEMATERIJALNA

SODA Alhemijski

znak PLUTON Znak za

planetu, varijacija

MOLITVENI STAP

SEVERNJACA

l
Nepomicna zvezda,

Kasnoalhemijski i ranohemijski znak

magijski pecat u kabalizmu .

Pomocno sredstvo pri molitvama u samanskim tradicijama i veza sa Bog om.

KVINTESENCIJA

ZASTITA Primer za nekoliko slicnih znakova koji su se crtali na ambarima i kucama radi zastite iii srece

fUNTA STERLINGA

MOLITVENI

poistovecen sa polnim iskusenjem, kao i s jedinstvom, plodnoscu, Jjubavlju i brakom

Britanska valuta .

TOCAK Na Tibetu,

pomocno sredstvo za budiste i Hinduse koje se odmotava kako molitva tece Okretanje ovog tocka je samo po sebi simbol ciklusa roaenja, smrti i ponovnog roaenja.

Alhemijski znak.

PoDELA NA PET

Astroloski znak PREPELICA Kineski simbol svet\osti, topline, .Zara i hrabrosti. U grckoj i hinduskoj tradiciji, prepelica je simbol obnove zivota i povratka sunca.

feng sui-ju bundeva simbolizuje napredak i obilje Fenjer od bundeve simbol je Dana vestica .

MATERIJA)

KATEGORIJA

Zee Snafoo povezan sa mesecom i otuda u vecini tradicija u vezi sa menstruacijom i plodnoscu Folklorni simbol bezopasnog \ukavstva.

BuNDEVA U Kini i u

NARSnafoo

Astroloski znak: ugao od 150 stepeni izmeau planeta viaenih sa Zemlje.

• ZNAK PITANJA

Savremeni znak koji obelezava pitanje u pisanom tekstu

RAD Runa za

R.

239

-

-

RADIJACIJA Od davnina se koristi za sirenje svetlosti, u modernoj upotrebi oznacava oslobaoanje energije iii zracenje,

u stripovima pesnicenje i eksplozije .

kao prvi znak zodijaka predstavlja obnovu plodnosti i povratak proleca Takooe simbolizuje muskost, revnost i tvrdoglavost

RAFAEL Simbol

arhanaela

simbol gubitka, smrti i rata, ali drugde postovan kao simbol sunca i prorocanstva; ptica glasnik boga Apolona kod Grka, povezana s rimskim kultom Mitre. U Africi je gavran vodiC, au indijanskoj kulturi junak. lnuiti imaju boga tvorca koji se zove Otac Gavran i oni su verovali da ubijanje gavrana donosi lose vreme

PAcov Simbol

Rruoo Runa povezana sa upadima, putovanjem.

plodnosti, ali i destruktivnosti i zavisti Uglavnom negativnih asocijacija, ali u folklornim tradicijama predstavlja simbol znanja, dok se u azijskim tradicijama povezuje sa bogovima mudrosti, uspeha i napretka .

PRERADA

bog je napretka i pirinca

REGULUS Zvezda, srednjevekovni magijski pecat

IRVAS U kulturama dalekog severa, irvasi imaju lunarni znacaj kao pogrebni simboli i za njih se kaze da su vodici mrtvih dusa. Let irvasa o Bozicu povezuje se sa letom laponskog samana

Savremeni znak za preradu otpada

•• •• PoNAVUANJE TRSKA Japanski

K1sA Vitalni simbol plodnosti povezan sa bozanskim blagoslovom iii kaznom Znak nevinosti.

ZVECKA Koristi

se u samanskim obredima, simbol je samana licno i njihovog polozaja posrednika izmeou zemlje i drugog sveta

OvANSimbol

GAVRANU

suncane energije,

zapadnoj Evropi

i keltski simbol prociscenja u Mezoamerici, simbol plodnosti U klasicnoj tradiciji ona je obelezje Pana (on je pravio svrale od trske), a u hriscanskoj simbolici povezuje se sa Hristovim mukama, od sunoera umocenog u sirce koji mu je ponuaen na kraju trske. U zapadnjackoj folklornoj tradiciji, za trsku se verovalo da stiti od vradzbina

Muzicko obelezavanje

0BRNUTA CETVORKA Stari

i rasprostranjeni crtez pronaoen u praistorijskim pecinama zapadne Evrope, sa znacenjem nepoznato.

No~oRoG

Astroloski znak u starom hinduskom kalendaru (3100. g p. n . e ), nosorog je jedna od cetiri zivotinje koje okruzuju Bramu, hinduskog boga tvorca

PRSTEN Kruzni simbol vecnosti i zato iskonski simbol vezivanja, takooe simbol potpunosti,

neprekidnosti, snage i zastite. Koristi se kao amblem vlasti, okultne zastitne moci i kao znak licnog zaloga.

TRAKA Simbolika trake zavisi vise od boje iii od konteksta. Trake se cesto nose kao znak narocitog uzroka iii secanja STENA Stena obicno simbolizuje ono sto je nepromenljivo, trajno i nepomicno

P1RINAC Glavni simbol rasta, ponovnog roaenja i plodnosti Osnovna namirnica u lndiji i Kini i zato u ovim kulturama ima poseban znacaj, povezujuci se sa bo2:anskom negom U Aziji se pirinac koristi kao simbol plodnosti na indijskim svadbama i pojavljuje se u mitologiji kao dar bogova prvim ljudima . U Kini je vino od pirinca bilo sveto pice, a zrna pirinca su se stavljala u usta pokojnika. Japanski bog, lnari,

U kineskoj taoistickoj misli, stene, kako se vide na slikama pejzaza, povezuju se sa svojstvima aktivnog principa, janga. Slicno tome, u hinduskoj tradiciji stene su prozete ovim istim aktivnim principom Sizifov kamen je simbol zemaljskih zelja ljudi.

KAMENA 50

Alhemijski znak

i

'

PALICA

I

STAPIC

Stari simbol natprirodne moci povezan sa drvetom, falusom i zmijom

SLANA VODA SAFRAN Alhemijski

SAUVASTIKA

znak SATURN Znak za

boga.

STRELAC Zodijacki

znak

RuzA Misticni simbol srca; centar kosmickog tocka; svete, romanticne i culne ljubavi, kao i savrsenstva .

Losos Simbol muskosti, plodnosti, hrabrosti, mudrosti i predviaanja. Za Kelte je losos bio povezan sa preobrazenjem i muskoscu. Kod naroda severne

RozETA Osmolista rozeta je stari i opsti simbol koji predstavlja roaenje, smrt i ponovno rodenje, narocito u odnosu na sunce iii planetu Veneru U modernom dobu, rozete od traka koriste se za obelezavanje pobede

SKIPTAR

Alhemijski znak

SANDALA lzuvanje sandala predstavlja vezu izmedu ljudi i zemlje; to se uocava u masonskom obredu izuvanja sandala i u Mojsijevom kontaktu sa svetim tlom na Sinajskoj gori. Za stare taoiste krilate sandale su omogucavale besmrtnicima da se krecu vazduhom, a ova simbolika se vidi i u krilatim sandalama Hermesa i Perseja .

Evrope, seoba lososa uzvodno ucinila ga je totemom darezljivosti i mudrosti prirode

Obrnuta svastika, povezana s nesreeom

I

STAP

Originalno muski simbol plodnosti, podrazumeva kraljevsku iii bozansku vlast i koristi se kao simbol carskog iii kraljevskog polozaja, narocito u zapadnjackoj umetnosti

TERAZIJE

SATURN Znak za boga, varijacija.

SATURN Znak za

planetu

Uobicajeno predstavljanje pravde, istine, ravnoteze i razboritosti; odmeravanje odluka i akcija U staroegipatskoj mitologiji, terazije su se koristile za merenje dusa pokojnika, a u hriscanskoj ikonografiji andeli se cesto prikazuju s terazijama kao

Ceremonijalna alatka cije secenje oznacava kulminaciju i otvaranje nekog novog projekta . Makaze su se povezivale sa Atropom, Sudbinom

simbolom bozanske pravde

koja je presecala zivotnu nit

MAKAZE

l<APICA (SKOUKA) SANFOKA Ganski

adinkra simbol sa znacenjem "vrati se i shvati'; sto oznacava vafoost ucenja iz proslosti

SAUVASTIKA

Obrnuta svastika, grcka varijanta oko

Povezana sa Afroditom, a zato i sa ljubavlju

SKORPUA Zodijacki

znak

500 g p. n e

So Alhemijski znak

BALEGAR BRISAC Alhemijski

znak

Staroegipatski solarni simbol

SKoRPIJA Zodijacki znak, varijacija

SKoRPUA Zodijacki znak, varijacija.

PECAT LAO-

CuA (taoistickog mudraca)

zmije; u africkim mitovima dugina zmija povezuje zemlju s nebom; astecko bozanstvo Kecalkoatl, ptica i zmija, cini to isto, a u Egiptu barka koja prevozi mrtve ulazi u zmiju Zmija ima i polnu i poljoprivrednu simboliku.

Apolona, Ozirisa, Mitru i Budu Za islam simbol savrsenstva .

PoLNA uusAv

SNOP ZITA Simbol plodnosti, takoae povezan sa obiljem, hlebom i zetvom.

Moderan znak, sastavljen od srca i Erosove strele, jedna od najvise koriscenih savremenih ikona.

Simbol ucenosti i zakona.

Sv1TAK

Ratarska alatka za kosenje, povezuje se sa rimskim bogom Saturnom. U srednjevekovnoj ikonografiji atribut Groznog kosca (smrti)

Krotkost i ocajnicka potreba za voaenjem i zastitom OvcA

SoLoMoNov PECATTakoae

poznat kao pentagram i Davidova zvezda.

ZMUA OMOTANA OKO JAJETA

Ponekad nazivano kosmicko jaje, grcki simbol sveta koji stiti kosmicka zmija

KosA

SEME SVEMIRA Ova je tibetanski znak za poreklo svemira, takoae prisutan na grbu asteckog boga Kecalkoatla

Amblem lrske, verovatno iz vremena kada je sveti Patrik, zastitnik lrske, koristio detelinu da objasni vernicima tri elementa Svetog trojstva DETELINA

5ESA VORUBAN

Ganski adinkra simbol, u znacenju sposobnost menjanja i preobrazavanja zivota Moderne asocijacije sa terorom i nasiljem. A.lKULA

MoRSKI KONJ

Maze da simbolizuje musku ulogu u procesu raaanja, kao muska zivotinja koja nosi mlade u sopstvenom telu

ZMUA Veoma znacajna i slozena zivotinja, simbol iskonske zivotne snage i bofanske samodovoljnosti Cesto deo mitova o stvaranju sveta; Visnu, hinduski bog tvorac, odmara se na klupku velike

STIT Simbol zastite i spasenja. u srednjevekovnom viteskom periodu, st it je bio deo viteske znacke casti i identiteta. u mitu australijskih uroaenika, stit se povezuje s mesecom.

PASTIR Simbol zastite i brige lsus Hrist je prikazan u Bibliji kao dobri pastir, a ta slika se mnogo koristi u zapadnjackoj umetnosti

CIPELA Cipela je obicno simbol posedovanja . U islamu je obicaj da se izuva obuca kada se prelazi prag necije kuce, cime se pokazuje da doticno lice ne polaze pravo na imovinu. Cipele mogu takoae da pokafo da je neko lice sopstveni gospodar.

OvNUJSKI ROG

SEDAM Sveti, misticni i magijski broj; simbol kosmickog i duhovnog reda; sveti znak za

Simbol jevrejske vere kojim se svira kao trubom na jevrejsku Novu godinu..

simbolom zaceca, trudnoce i roaenja

KoPUE Simbol

Su Kinesko slovo

S1GRUN Runa

PRACKA lz biblijske

koje znaci dug zivot. koristi se pri ukrasavanju keramike i teksrila

povezana s po bed om.

price o Davidu i Golijatu, pracka se koristi kao simbol trijumfa slabih.

SIKIZAM Znak za SRP Jedna od

SIRENA

Ovaplocenje polne strane zenskog bica, simbol iskusenja, lepote i drugoga

veru Sika

S1Ruus Zvezda, magijski pecat u kabalizmu

alatki Groznog kosca, povezana sa smrcu, zetvom i poljoprivredom. Jedan od delova znaka za komunizam

SNEG Sestokraki kristal; moderan znak za zamrzavanje

PoMRACENJE SMA Egipatski znak

SUNCA Simbol

za jedinstvo

kosmicke opasnosti; u starim kulturama bio je simbol straha

SREBRO Alhemijski

D1MSimbol

znak

SEsTSimbol jedinstva i ravnoteze

S1ToObicno simbolizuje razdvajanje dobra i zla. Sito se takoae koristi kao pribor za prosejavanje bozanske pravde iii aavolskog suda.

muske, falusne i zemaljske snage. Povezano sa vitestvom i sa Hristovim mukama buduci da ga je probolo. Slomljeno koplje je atribut svetog 8oraa, sveca zastitnika Engleske, i simbolizuje iskusnog vojnika

uspenja; za lndijance sredstvo komunikacije na kosmickom i zemaljskom nivou Takoae simbol skrivanja tajne

SvEMIRSKA RAKETA Simbol

SfiNGA U starom

Egiptu, spomenik lava sa ljudskom glavom, simbol sunca . U staroj Grckoj, zagonetna hibridna zivotinja s krilima, zenskom glavom i grudima, koju je Jung video kao simbol prozdrljive majke

ljudskog poduhvata i ogromne ambicije.

SREBRO Alhemijski znak, varijacija KLASZnak

SIGEL Runa za S.

LoBANJA Snazan

Puz Obicno lunarni

simbol smrti, koisti se kao znak upozorenja da je neka supstanca otrovna Kao deo motiva lobanje sa ukrstenim kostima predstavlja simbol gusarstva.

simbol, povezan sa ciklicnim iii periodicnim procesima u prirodi lzlazenjem i vracanjem u oklop, puz ukazuje na vecno vracanje kud Puz se takoae povezuje sa polnom simbolikom vulve; Asteci su ga smatrali

istoimene zvezde

P1K Boja karata, povezana sa borbom, sudbinom, logickim razmisljanjem i smrcu Originalno znak za mac

PAUK Foklorne veze sa nastupajueom kisom i sa nebeskim darovima

j' j

D SPIRALA Spirala okrenuta u smeru kazaljki sata pocinje iz sredine, simbolizuje vodu, snagu, samostalno kretanje i seobu Jedan od najva:Znijih i najstarijih simbola; najcesci ukrasni motiv u svim kulturama Kao otvorena, tecna linija sugerise sirenje, evoluciju i kontinuitet

KVADRAT UNUTAR

u kineskoj

PROCEP Pojavljuje

KRUGA

se u najranijim kineskim i drugim starim sistemima pisanja

simbolici, ovaj znak predstavlja Zemlju U Pekingu je hram Zemlje sagraaen na ovom principu, dokje hram neba predstavljen krugom u kvadratu.

KVADRAT U KVADRATU Cuvaj,

zadrzi, cuvaj unutra iii zatvori. Moderan znak za kanalizacioni otvor. STAP

JUPITEROV

I

Vidi Skiptar

JELEN Solarni

OOINOV STAP PROLECE Alhemijski

znak vremena KVADRAT SA KRSTOM

U

Kini i Japanu simbolizuje polje iii zemljiste, nije cest u zapadnjackoj ideografiji SPIRALA Mavarski znak Koru,

polinezijska spirala ima polnu simboliku i zasniva se na listu paprati ciji se uvojci otvaraju Pokazuje blisku povezanost izmeau motiva spirale i prirodnih fenomena

PROLECE Ger man ski

•

vremenski znak

APOLONOV STAP Poznat jos

kao latinski krst; u prethriscansko vreme predstavljao je boga Apolona i pojavljivao se na starim novcicima Kor istio se i u pretkolumbovskoj Americi i u podrucju reka Eufrat i Tigar kao znak sunca

KVADRATSA

STEPENISTE

TACKOM Selo u

Simbol uspenja i silaska; sticanje bozanskog znanja prilikom penjanja iii nesvesnog i okultnog prilikom silazenja.

STAP EgipatskL

Prisutan u bronzanom dobu u lrskoj, ovaj znak se crta jednom linijom bez pocetka i kraja .

KvADRAT lzraz dve dimenzije koje cine povrsinu; simbol tla, polja iii elementa zemlje Smatra se da u egipatskim hijeroglifima znaci ostvarenje iii materijalizaciju

simbol plodnosti ciji rogovi simbolizuju drvo zivota, sunceve zrake, dugovecnost i ponovno rooenje Rogovi su korisceni za ukrasavanje glave bozanstava; na keltskom bogu Serunu predstavljali su prolece i plodnost

PosEJooNov STAP

kineskom pismu; urin u alhemiji; vlazno tlo u meteorologiji.

SPIRALA ZIVOTA

STAP Fenicanski

ZEVSOV STAP

f rel="nofollow">AVOLSKI STAP

ZVEZDA Trokraka,

poznata kao etiopski amblem, veoma redak simbol

l
LAKSMINA ZVEZDA

I

OBLUCI

Alhemijski znak

Osmokraka, stari simbol boginje iii planete Venere, kao zornjace i vecernjace

UsPEH Zastita od zla, sumerski znak; i vikinski

SuNCE Varijacija, u prethriscanskoj Grckoj, takooe, znak za zlato.

SuMPOR Alhemijski ZvezoA

Cetvorokraka, takooe poznata kao zvezda sunca, oznacava ozbiljno i svecano upozorenje

znak

VENERINA ZVEZDA RooASimbol

dugovecnosti i odanosti sinova i kceri. Sveta ptica grcke boginje Here. Koci hriscana povezana sa cistotom, poboznoscu i vaskrsenjem

ZvezoA, ISTOCNA

Znak za planetu Veneru. Uobicajen meou plemenskim narodima u Africi i Americi.

SuNCE Najstariji ideogram za sunce, izgleda da se koristio u svim kulturnim sferama na svetu SuMPOR Alhemijski znak, varijacija.

VENERINA ZVEZDA

Fenicanska varijanta ZvezoA Petokraka, jedan od najcescih i najvaznijih

zapadnjackih ideograma; koristi se na 35 nacionalnih zastava; mnogo se koristi u vojsci Oznacava Vitlejemsku zvezdu . Koristi se da oznaci vrhunski kvalitet.

ZvezoA Gnosticka. LETO Vremenski znak, alhemijski

Mo RS KA ZVEZDAZbog

STUPA (BUDISTICKI

svoje petostruke simetrije, zvezda je ezoterijski simbol koji se povezuje sa petokrakom i sa spiralom zivota

SPOMENIK) Graficka

DAVIDOVA ZVEZDA

ZvezoA Sestokraka;

retka u zapadnjackoj ideografiji, ali se koristi u SAD kao policijska znacka

SuNcE lz bronzanog doba, nordijski zna k, takooe, praistorijski egipatski.

Najpoznatiji jevrejski simbol, pretpostavlja se da se zasniva na obliku stita kralja Davida, ali je gotovo sigurno modernija. Poznata i kao Solomonov pecat, a u misticnim tradicijama kao pentagram

predstava stupe koja simbolizuje organizaciju svemira· kvadrat predstavlja zemlju, krug vodu, trougao vatru, polumesec vazduh i kapljica etar

CeuK Alhemijski

znak. SUBLIMAT

Alhemijski znak.

SuNCE Dominantni simbol stvaralacke energije u vecini tradicija; simbol vitalnosti, strasti, hrabrosti i vecno obnavljane mladosti, znanja, intelekta i istine Amblem kraljevskog dostojanstva i carskog sjaja

SUNCANI KRST

Danski znak iz bronzanog doba

SuNCANI KRST

Varijanta pronaaena prilikom iskopavanja kritskog grada Troje starog 4 000 godina

BoG

suNCA

Arhetipski staroegipatski znak, poznat kao Horovo oko i kao vedjat. Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci boga Hora.

SuNC:ANI TOCAK

Koristio se u Galiji, takoae znak Taranisa, keltskog boga grmljavine.

su sva pozitivna; ukljucujuci je i kao jedan od simbola Bude Svastika se obicno povezuje sa suncem i moc'i, sa zivotnom silom i ciklicnom obnovom - cesto prosirenom na znacenje Vrhovnog bica U modernom dobu, svastiku je monopolizovao Hitler kao znak Nacisticke partije tridesetih godina XX veka.

simbol, koji je hiljadama godina bio pozitivan znak kosmicke obnove, degradiran u politicki amblem represije i nasilja.

DAIRE

I

MALI

BUBANJ Vazan TARTARAT

TAMFOA BEBRE

RESE U Francuskoj XVII veka rese su pocele da predstavljaju bogatstvo, prestiz i moc. Kao masonski znak, cetiri rese predstavljaju glavne vrline U katolicizmu i drugim religijskim tradicijama, nosenje resa moze da oznaci rang

Alhemijski znak.

Pretkolumbovska americka varijanta

IZLAZAK SUNCA

Novi dan, najraniji kineski sistemi pisanja

Ganski adinkra simbol koji oznacava vaznost ucenja od proslosti SVASTIKA

Starogrcka varijanta. SVASTIKA Vikinska

5UNCANE ZVEZDE

VINSKE KISELINE)

SvASTIKA

varijanta

Japanski znak

(so

ritualni predmet za lzrailjce i jevrejski simbol pobede i radosti

LABUD Romantican i dvosmislen simbol muske svetlosti i zenske lepote u zapadnjackoj muzici i baletu . Atribut Afrodite i Apolona

META Moderan

znak.

SVASTIKA Keltska

varijanta

5UNCANI TOCAK

Takoae poznat kao prstenasti krst; uobicajen u nordijskim zemljama, pretkolumbovskoj Americi i sirom Mediterana pre oko 3 500 godina

SvASTIKA Stari

ideogram koji je najpre pronaaen u Sumeru oko 3000. g. p. n e. Naziv mu potice od sansritskih reci su, koja znaci "izvor''. i asti, koja znaci "bice" Koristi se u lndiji, Japanu i juznoj Evropi sa raznim znacenjima, od kojih

SVASTIKA

Hriscanska varijanta

SvASTIKA

Nacisticka varijanta, u kojoj je stari

MAC: Vazan i stari simbol autoriteta, pravde, intelekta i svetlosti. Amblem magije. Povezan sa izuzetnim vrlinama i kultovima maca, narocito u Japanu i u religijskim obredima krstasa. Ima ceremonijalnu ulogu, narocito kod dodeljivanja vitestva Simbol postojanosti i personifikovanog

gneva, u religijskoj misli cesto se izjednacuje sa mudroscu i znanjem.

TAURUS (BIK)

Zodijacki znak. TARTAR Alhemijski

znak, pronaaen na juznoamerickim pecinskim crtezima.

SuzE Simboli bola iii tuge.

Zus1 lskonski

znak.

veku, koje postoji i danas, a ciji je glavni cilj opste bratstvo zasnovano na ideji da je zivot sa svim svojim oblicima nedeljivo Jedno

simboli agresivnodefanzivne snage.

TRON Tradicionalni

TODRUNA Runa

simbol kraljevskog dostojanstva, bozanske vlasti i

smrti.

moci

C1cAK Simbol 0ZIRISOV STUB TEf'iuN Jevrejska

kozna torba koja sadrzi citate iz Tore, privezana za ruku i glavu

DESET Simbol savrsenstva, narocito u jevrejskoj tradiciji; simbol za celovitost stvaranja kod pitagorejaca; i za savrsenu ravnotezu kod Kineza

,

~

T

:::i

to

,

n .,

l

Poznat i kao f)edov stub, u stvari je stilizovano drvo koje simbolizuje tamarisku, koja je drzala Ozirisovo telo Simbolizuje cvrstocu, stabilnost i sposobnost duha da raskine zemaljske okove i da se uzdigne ka nebu.. lzjednacuje se sa kicmom, a verovatno i sa penisom.

TETRAGRAMATON (CETIRI SUGLASNIKA)

Cetiri hebrejska slova koja se koriste da predstave ime Boga, Jahve, ime koje se u jevrejskoj veri ne sme izgovarati naglas

n

0ESET ZAPOVESTI

Jevrejski znak

TEOZOFSKO DRUSTVO Drustvo

osnovano u XIX

odmazde; takooe isceliteljske moCi. Amblem mucenistva i Skotske

TRNObicno

povezan sa blokadama i barijerama, kako unutrasnjim tako i spoljasnjim. Hristova kruna od trnja moze se shvatiti kao kruna patnje iii kao solarni simbol trnja koje predstavlja sunceve zrake, koji zrace napolje Letece trnje u Kini bilo je oruzje koje je isterivalo zlo. "Zemlja cicka i trnja" u jevrejskoj i hriscanskoj tradiciji odnosila se na tlo koje nije bilo obraoivano i koje je zato bilo neokaljano (devicansko).

KoNAC Vezivni simbol koji povezuje mnoga razlicita stanja bica meousobno i sa objedinjujucim izvorom. Arijadnin konac povezao je Tezeja izmeou donjeg sveta i svakodnevnog zivota. Konci lutaka povezuju lutke sa lutkarom

TODRUNA Runa

smrti, varijacija. MuNJA Povezuje se s nacizmom i s runom za tisovinu, vikinski znak

SEKI RICA (TOMAHAVK) TIGAR U Aziji i lndiji,

tigar zamenjuje lava kao simbol svega sto je veliko i strasno u prirodi

Sekirice s lulom su se koristile za pecacenje ugovora izmeou raznih indijanskih grupa Algonkinska sekirica bi la je ceremonijalna i simbol liderstva.

TRI Najpozitivniji broj u simbolici, religijskoj misli, legendi, mitologiji i fokloru. Srecni broj tri je veoma stara zamisao U hriscanskoj misli, on ima centralnu vaznost u ucenju o Svetom trojstvu, Bogu Ocu, Sinu i Svetom duhu, u teologiji koja ima poreklo u klasicnoj, keltskoj i hinduskoj tradiciji.

ZABA (KRASTACA)

Simbol smrti; u evropskim tradicijama povezana sa vradZbinama; u Kini lunarni simbol srece; povezana s kisom i bogatstvom

PARADAJZ Bambare (iz Malija) povezuju sok od paradajza sa krvlju, pa se tako smatra da paradajz sadrzi krv zivota i da je nosilac zametka.

ravnoteze ali konflikta. U Kini se smatra nesrecnim brojem

TJUDORSKA RUZA TRoUGAO Sa DRVO ZIVOTA BAKUA Simbol

prosvetljenja. Njena svetlost nastaje da bi osvetlila put na putovanju Pojam vecne vatre je veoma mocan

Opsti simbol stvaranja, drvo zivota ima korenje u vodi donjeg sveta, deblo u zemaljskom svetu i granje na nebu Posmatra se kao sredstvo pristupa drugim svetovima

horizontalnom linijom; element vatre u Srednjem veku

TROZUBAC Simbol

morske snage; Neptunov amblem; amblem minojske civilizacije i kasnije civilizacije Britanije.

Amblem kraljevske dinastije Tjudor, koji je nastao spajanjem bele ruze Jorka sa crvenom ru:Zom Lankastera

T1R Runa zaT

KISOBRAN

Vidi

Suncobran

TROUGAO Okrenut

naopacke, element vode. Takoae, negativan spektar znacenja.

TROUGAO

TOTEMS Kl STUB Simbolicki izrezbareni stub koji predstavlja totemsku zivotinju i du hove cuvare pojedinca iii bratstva

Jednakostranicni, povezuje se sa bozanskim brojem tri; simbol moci, uspeha, napretka i sigurnosti. Heteti su ga koristili da oznace izvor, dobro iii zdravlje.

TROLUCNI UKRAS

Trodelni simbol sastavljen od tri ribe u mehuru, uglavnom koriscen za Sveto trojstvo, ali prethodi hriscanstvu i verovatno je bio keltski simbol trostruke boginje iii Odina.

naopacke, sa horizontalnom linijom, element zemlje u Srednjem veku

TROUGAO BLAGO Veliko

bogatstvo, pre naaeno nego zaraaeno, oduvek je simbol uspeha i pojavljuje se u mitologiji kao nagrada za pravednike iii kao sredstvo kaznjavanja gresnika

TROUGAO

Pitagorejski

DoNJI svET

Egipatski hijeroglif

TROUGAO Okrenut

JEDNOROG lzvorni

TRISKELION

Jednakokraki, varijacija jednakostranicnog trougla.

KoRNJACA Simbol celog svemira, pri cemu oklop predstavlja nebo, a ravna baza zemlju Kineska i indijanska tradicija povezuju erekciju penisa s nacinom na koji glava kornjace izlazi iz oklopa

TROUGAOS

vertikalnom linijom, u hetitskim hijeroglifima ovaj znakje predstavljao kralja, pri C:emu vertikalna linija oznacava jedinstveno bice unutar trougla, koje je predstavljalo vlast i bozanstvo

Grcki izraz za tronozni, ovaj znak je pronaaen na jednom atinskom stitu koji je bio nagrada na takmicenju 500. g p.n e

BLIZANCI Kao zodijacki znak, blizanci su uglavnom simbol prirode dualizma

simbol cednosti, dvorski simbol sublimirane zudnje, hriscanski simbol inkarnacije

_.,; HJ=r TRUBA Instrument

zle kobi, znacajne vesti iii akcije, koji se koristi u vojnim, ritualnim iii drzavnim svecanostima

I URUZ Runa u znacenju snaga, zrtvena zivotinja UR

DvASimbol dvojnosti: podele ali sinteze, privlacnosti ali odbijanja,

OcAT

Alhemijski

znak. URAN

Planeta

VENERA

Planeta,

GALICA Alhemijski

VooA U svim vremenima i u svim kulturama; meau najranijim egipatskim hijeroglifima; takoae usvojen sa znacenjem otpor.

znak

Simbolika bunara obicno se povezuje sa svojstvima svetog iii nesvesnog; bunari su mesta znanja; izvor zivota; mesta isceljenja; zelja iii srece BuNAR

varijacija

VooA

Kabalizam

VooA

Ranohemijski

GALICA

Ranohemijski znak. DEVICA MARIJA

Planeta, varijacija; takoae, jutro. URAN

URNA /VAZA

Zenski simbol, cesto se pojavljuje kao simbol vecnog zivota u umetnosti iii na pogrebnim obredima

RIBUA BESIKA

Znak poznat i kao misticni badem, koji su hriscani usvojili iz paganskih izvora kao simbol cistote i nevinostL

u Suo

I

Simbol koji koristi hriscanska crkva da bi predstavila Hristovu majku

znak. ELEMENT VODE

K1T Simbol barke iii majcine utrobe, u Africi i Polineziji povezan sa inicijacijom.

FoLKSVAGEN DEv1cA Zodijacki

znak.

Amblem proizvodaca automobila

VooA Cest znak

u staroj Grckoj koji se pojavljuje kao ukras

CINIJA

Alhemijski znak; takoae starogermanski vremenski znak za leto.

TocAK Solarna

Hinduski bog drzi ovaj znak u jednoj od cetiri ruke kao simbol celog svemira

PoeEDA

Planeta.

Vidi Dole!

VidiTrougao, okrenut naopacke

V1sNu

VENERA

V1vA!

0RAH Judeo-

VosAK

hriscanski simbol plodnosti i dugovecnosti

znak

STAPI<'.'.

Alhemijski

Vidi Palica

Hriscanski

znak Alhemijski, ali i moderni znak.

VooA

NEDEUA Vremenski znak u alhemiji

slika kosmicke sile, neprestane promene i ciklicnog ponavljanja; kasnije snage i vlasti. Povezan sa napretkom eovecanstva. Hinduski i budisticki amblem reinkarnacije. Zapadnjacka slika srece i sudbine .

249

B1cSimbol vladavine, pravde i plodnosti; u Egiptu je mlatilica zamenila bic, a u Africi, Kini i lndiji lopatica za muve .

Prva kruna - simbol duhovne i svetovne vlasti oslanja se na simboliku kruga (savrsenstvo) i prstena (kontnuitet) VENAC

Ambivalentan simbol okrutnosti, lukavosti i pohlepe, ali u drugim kulturama simbol hrabrosti, pobede i nege (Rim) Sveta zivotinja za Apolona i Odina. VuK

DRvo

Alhemijski

znak

Kineski simbol za dvojnost svemira

J1N JANG

ZEvs Znak boga, varijacija

ZEvs Znak boga, varijacija.

Alhemijski znak, varijacija. DRvo

Najraniji ideogram za jin jang. Na zapadu ideogram za broj 10 od latinskog X; oznacava i pescani sat J1N JANG

BELi ARSENIK

Alhemijski znak

VIN

Runa zaW

Cest znak i u starim i u modernim sistemima.

ZENA BELO OLOVO

Ranohemijski znak

PEC SA PROMAJOM

y .A

Alhemijski znak. ZENA

••• •••

I

ZENSKI POL

Egipatski hijeroglifi; takoae mnogo prisutni u pecinskoj umetnosti; povezani sa rastom i postanjem, podrazumevajuci da je :Zena zacetnik zivota

C1K-CAK SvET Tibetanki

znak. Simbol ugnjetavanja od rimskog doba.

JARAM

-

JANTRA lndijski znak, javlja se i

o kornpjotmkoj upotrebi

VAU FORO ADOBE

Ganski adinkra simbol za istrajnost i razboritost

m

v

CINK

Alhemijski

znak

Budisticki simbol za vulvu

JoN1

GODINA Alhemijski vremenski znak..

ZoDIJAK Takoae

poznat kao ekliptika,

via so/is iii put sunca.

ZIMA

Starogermanski vremenski znak. ZEvs

Znak boga

I ~

i

ZAHVALNOST

11*.

-~ I.

Tm ART ARClllH: p I Warburg Institute

Beetles. London UK: p70br Private .

Collection/Bonhams. London. UK: p203tr

V rel="nofollow">

London/Eileen Tweedy: p2tl British

Collection/Chris Beetles . London. UK;

Musce de la Chartreuse. France/Giraudon.

0

Library: p2ml Sydney Parkinson . Bntish

p72t Bristol City Museum and An Gallery.

_;

Libra!) p4m tomb of Ncfenari . Dagli

CORBI>: p20b Richard T Nowitz; p22bl: p22br Charles & Joscue Lcnars; p23t

Om: plOt Musec des Antiquites St Germain en L1ydDagli Om: pl2t British

UK: p73t Muscc Gustave Moreau. Paris . France: p83b Pri,·ate Collection/Archives

DiMaggio/Kalish; p23m Kevin Fleming:

Charmct: p92t Pm ate Collection; plOOb

p24 Paul Almasy: p251 Charles & josene

<

~!uscum!Dagli

The lllus1rated London News Picture

N

Lou\Te. Pans/Dagli Oni: pl 3t Musec du Louwc Paris/Dagli Oni: p I 3m Abbey of

Lenars: p25r Margaret Counney.Clarke; p28t Wolfgang Kaehler: p28b Chris

!-

z <

> I

Oni: p I 2b Musee du

Libra!): London. UK; plOltl Private Collection/Paul Freeman: p I0 ltr lnstitUI National des Jeunes Sourds. Paris. France/ Archi,·es Charmct: p I 02b Musco de

NLl\acdla or Ncustift/Dagli Oni: pl4tm Luxor Museum. Egypt/Dagli Oni: pl Sb Egyptian Museum C.1iro/Dagli On1: pi 6b

Rainier: p29t Charles & joscue Lena rs: p29bl Michael & Patricia Fogden; p32b: p33t: p34t John Noble: p34b Peter

1\mcrica. Madrid. Spain: pl04tr Pri1·ate

Harholdt: p35b Ti:iana and Gianni

Farrukhabad, Bodleian Libra!)' Oxford:

Collection/Richard Philp. London: pl07t

National Archaeological Museum Athens/

p I 36t Musco de! Prado Madrid!Dagli Oni:

Walker An Gallery, National Museums.

Baldi::one: p39t Brian A. Vikander: p4 It Rcmers: p4 3t Christine Kalisch: p48b

Dagh Oni: p 19 Chateau de Malmaison.

p I 36b Galleria d'Ane Modcrna. Rome/ Dagli Oni; pl 38t Cmto XIII Dante's

Musee du Lou\Tc Paris/Dagli Om: p I 7tl

Francc/Dagli Orti: p2 l t Na1ional Museum of Praguc/Dagli Uni: p2 I b Bibliothequc des Ans Dccor.11ifs Paris/Dagh Oni: p27t Ta.r ~lahal. India. Dagli Om: p36 from George Culin:S 1llusirations: p-121 Buddha. Musee Gu1met. Paris/Dagli Om: p45t Pala1inc Libra!)· Parma/Dagh Oni: p461T

Di\·ine Comedy. hy Gustave Dore: p 13911 Musee Conde Chantilly/Dagli Oni; p I 391r Ashmolc 1511 folio 68r, Bodlcian Libra!) Oxford: p 140tr Museum Recklinghauscn/ Harper Collins Publishers; p 141 b Mexican National Ubal)·/).lireille Vautier: p I 50b

Liverpool; pl09tr Pala::o Ducalc. Urbino .

Nevada Wier; p52t Close Murray/Corbis

Italy; p 111 t British Museum. London, UK: p I i 2b Pnvate Collection/The Fine Art

Sygma: p53b Elke Stolzenberg: p6 I b Richard Hamilton Smith: pMt Hulton-

Society, London. UK: p I I 3t Pm ate

Deutsch Collection: p54b David Turnley:

Collection/Christopher Wood Galle!)» London. UK; pl 14t Pri,·ate Collection;

p55t Benmann: p55b Hulton-Deutsch Collection: p66b Archivo lconogrnfico.

p I I 5tr Leighton House Museum and An

SA; p67t Anthony Bannister: Gallo

Galic!): London. UK; p I 26t Pri,·ate Collection/Lawrence Stetgrad Fine Ans,

Ubiquitous: p69tr: p74m Charles & joselle

Musco San Marco Florence/Dagh Om: p46br Musec des Beaux Ans Tours/Dagli

Lucien B11on Collet·tion Paris/Dagh Oni: pl 53t Dagli Oni: pl 55t Musee Thomas

New York: p 130 Private Collection: pl 32bl

Oni: p481 Turkish and Islamic ,\n

Dobrce. Nantes/ Dagli Oni: pl 55b Pala::o

Bibliothcquc de L'Arscnal. Paris. France,

Images: p69tl Mauhew McKee: Eye Lcnars: p74b Christie's Images: p76b Murray Andrew/Corbis.Sygma: p77b

Museum lstanbuVDagli Uni: p49b Brilish

Pini FlorencdDagh Om: p I 56t Tate

Archives Charmet; p 134t Muscc d'An

Leonard de Sch·a: p78b 1661-Drawing of

Libra!): p53tl Pala::o Barberini Rome/

Galic!) London/Eileen Tweedy: p I 59tr

Thomas Helli)'. Cherbourg. France,

Copernicus' world system. Bc!lmann: p791

Dagli Oni: p521r: p5-lt: p55 Musec des Beaux Ans Nan1es/Dagh Oni: p6f!I British

Mcdiatheque Fran\ois MillerJnd. Poiticrs/ Dagli Oni: p I 60ir National Galle!).

Giraudon: pi 34b Nationalmuseum.

Galileo Galilct before the Inquisition (ca.

Museum; p72b Brilish Libra!): pH! Venus of Willcndorf; p75 Peggy Guggenheim

London/Eileen Tweedy: p I 62t National

Stockholm. Sweden: p 135 Bibliotheque des Ans Decoratifs . Paris. France Archives

Da1id Muench; p85tl Nik Wheeler: p85tr

1632) by Robert·Flcul)'. Be1tmann: p84t

Galic!) London/Joseph Manin; pl72t Buonwnsiglio Ctstlc Trento/Dagh Oni:

Charmet: pl 371 Bibliothequc des Ans

Collection Venice/Dagli Oni; p81t Pala::o

Decoratifs. Paris. France. Archl\·es

Dean Conger: p85b Jose Luis Pelae: . Inc . p86bm Bob Krist: p86br C.1rl & Ann

Arco Mantua haly/Dagli Uni: pHflbl

p I 78t Burnley An Gallel)!Dagh Oni:

Ca1hcdral Museum Fmara/Dagli Oni: p89t Dagli Oni; p901 (Douce OR.a3 fol

p I 79t British Libra!)·: p 1801 Cuh-er

Cbarmct; pl 38b Royal Asiatic Society. London. UK; pl39b The Marsden Archive.

Roger An1robus: p91t Jim Zuckerman:

Pictures; p 18 ltl Gallcna Borghese. Rome/

UK; p 1461 Bibho1hequc de L'Arscnal,

p93t; p94tl Antht>ny Bannister; Gallo

30). Bodle1an Libra!)· Oxford; p9 I b

Paris. France/Archives Charmet; pl47t/

Stadelischcs Kunstmstitut Frankfun: p94tr

Dagli Om: pl86h Musco del Prado. ~!adrid!Dagli Orti: pl87t Dagh Oni: pl89t

Images: p96tr C.1rmen Redondo: p99br early print shop workers at their trade.

Private Collection/Stapleton Collection:

Russian Historical Museum Moscow/Dagli

Archaeolog1cal Museum Merida Spain/

p 14 7b Pri\ ate Collection/Stapleton

Oni; p96tm Archaeological Museum

Dagh Oni: p I92t (Arch Bb9 plate 98),

Collection: p I 48bl Private Cl>llection/

Aleppo. Syria/Dagli Orti; p97b Old

Bodleian Libra!) Oxford

Stapleton Collection: p 149 Muscc des Beaux-Ans. Rouen, France.

Kingdom Egyp11an. Saqqarah. Egypt (B 49) Musec du LOU\Te Paris/Dagli Oni; p98b

THE BRIDGHIA:> ART LIB&\RY: p I 9ti Musco e Gallcrie Nazionali di

L1uros/Giraudon; pl 52h Ms Add 24189

Ctpodimonte. Naples. Italy; pl9b Lomre.

fol 15 Libra!)» London. UK: p I 59tl

Dagli Oni: p99bl Warburg Institute

Paris . France. L1uros/Giraudon: p20tl

Ashmolean Museum. University of Oxford .

London!E1leen Tweedy; p I 05t Scrovegni Chapel Padua!Dagli Oni; p I !Obr

Musce des An1iquites Nationales. St.

UK: pl61b Private Collection/Stapleton Collection; pl65t L1dy Lever An Galic!)'.

Mcdiathequc

Fran~ois

Minerand. Poiticrs/

Newgrange. lrcland!Dagh Oni: p 11 b Musec des Beaux Ans Tours /Dagli Oni;

Germain-cn-L1ye. France: p26t. Noningham Citf Museums and Galleries (Nouingham Ctsilcl: p30b Musco

p I I 7t Ragab Papyrus Institute Ctiro/Dagli

Nacional de Antropologia, Mexico City;

Oni; p I I 9t Galleria Sabauda Turin/Dagli Oni: p 120 Queretan> Museum Mexico/

Mexico. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t

Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda. Turin/ Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert Museum London/Eileen Tweedy; p I 25tm British Libra!)·: pl27t Dagli Oni: pl27b British Libra!)·: p I 28t Musee d'Ors.11:

Bibliothcque des Ans Dccoratifs. Paris. France. Archives Charmet: p38b Bibliothequc Nationalc, Paris . France/ Archives Charmct: p40b Pri\'ate Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture Libra!)·: p47 Prado. Madrid. Spain.

National Museums Liverpool: p I 69t Trustees of the Walls Galic!)·. Compton. Surrey, UK: p I 74b Pri,·atc Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t Johnny van Hacften Galle!)'. London, UK: I 77t Galleria dcgli Uffizi. Florence, Italy. Alinari: p I 82t Archaeological Museum of Heraklion. Crete, Greece: pl82b Giraudon: p 184t Musce Girodet. Montargis. France/ Peter Willi; p I 86tr: p I 90b 28681 f9

Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr.11)·: p I 29t Musec des Ans Africains ct

Giraudon: p50t Freud Museum. London. UK: p51tr Archives Ltroussc. Paris.

Psalter Map . British Library. London. UK: pl91 Hotel Dicu. Beaunc, France/Paul

Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric

France: p52b Fogg An Museum/HarYard

Macyaen; pl94b Ms 386 fol.25r

Museum Moesgard Hojb.rcrg. Denmark/

University An Museums. USA. Bequest of

Bibliotheque Municipalc. C.1mbrai. France,

Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British

Grem·illc L Win1hrop: p56 Johnny van

Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona and Alben Museum London/Graham Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli

Hacftcn Galic!): London. UK: p57t Prado. Madrid. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris, France; p58h Pri,·ate

Giraudon: p I 96b Pala::o Pini. Florence. Ital): 197t Loune, Paris, France; pl99t

Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al

Collection: p59 Pri,·ate Collection/Chris

Nationalmuscum. Stockholm. Sweden, p I 99b Lounc. Paris, France: p20 I b Private Collection/Index: p202b Private

Purcell: p87t Michael S. Yamashita: p88t

c 1800s. Beumann; pl02t Jeffrey L Ro1man: pl03t Be!lmann; pl03b William Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl Penny Tweedie: p 120 Greenhalf Photography: p 121 Tranquility Base. the Moon: Apollo 11 commander Neil Armstrong takes first step on lunar surface . Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b Ti:iana and Gianni Baldi:zonc; p 14 3t Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman; p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A Vikandcr: p 145b Michael S Lewis: pl-t8br; pl51t Alison Wright: pl Sib Bob Krist; pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose Hartman: pl65bl Adam Woolfiu; pl66b Lindsay Hebberd; p I 67t Mark Cooper: pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay Hebberd: p I 69b George Huey; p I 70tl Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio Bensch: p I 75b Catherine Karnow; p I 79 Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd; pl84b Werner H. Muller: pl87b Michael & Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono· grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b Huben Stadler: p203tl Clayton J Price THE KtiBAL C<'LLECTlllS: p76t Warner Bros/The Koba( Collection

I

J

lNDEIZS A

crveni oker 11, 114, 159, 165

Adami Eva 117

crveni semafor 62 cvece 31, 50, 148, 162, 165, 172, 174-5, 224

DZ dfamije 48-9, 164, 193

"'

adinkra 25, 162 adoni 206 Afrodita 207 ajkula 182, 241

c

Edenski vrt 90 Egipat 231

akoben 206 akokonan 206 akoma ntoso 206

caj 27 cakre 40, 157, 168 ca mac 88-9, 159, 208, 21 O

egipatski krst 218 Eldorado 196 elektricitet 221

carobnjaci 11

elementi 222, 223, 224 Empedoklovi elementi 222

Akropolj 16, 17 aktivni intelekt 206 alat 11 alfa 99, 116, 206 alhemija 146-7, 206 Algol 206 Algorab 206 aligator 31, 182 alineja 206 amalgam 206 amalgamisanje 207 anakonda 187 anarhizam 207 Andrija, sveti 217 andeli47,49, 111, 132, 134,200,207

Bice 52 bik47, 236 bik Apis 179 Birgita, sveta 217 biseri 142, 163, 183 bizon 10, 11,32, 160, 179,210 bjarkan 210 blago 247 blagosloven znak 210 blagoslovi 210 blizanci 104, 124, 247 BMW 210 boce 224 bodisatva 42, 43

cekic 199, 226 cekic i srp 69, 226 cempresi 159, 171, 219 cesma 91, 224 cesalj 215 cetiri elementa 224 cetiri jevandelista 224 cetka 98 cetvorka 105, 108, 112, 224 cetvrta kuca 224 cini 24

c

'J,

E

Enata 28 energetsko telo 157 eoh 222 Eros 1 16, 162, 219 etericno ulje 222 Eva 73

F falusni simbol 104, 107, 157, 161, 195, 197 fantasticna stvorenja 136-9 faraon 15 Fatimina ruka 227 feng sui 84-5 feniks 139, 200, 237

Caba 49

angakok 34 ank 15, 108, 109, 143, 207 ansur 207 Antares 207 antilopa 207

Bog 191 bogatstvo 94-5 boginja majka 126-7 boginja meseca 13 bogovi i boginje 11, 126-9, 225 boje 114-15, 161, 163, 202

antimon 207

boraks210

daljina 220

feoh 223 Fiat 223 figurice 74 Filipov krst 217

antinuklearni 100, 207 Antonije, sveti 217

boraviste 84-5, 221 bozanska moc 220

Anubis 130 Apolon 16, 17, 207, 243 Ares 208 arhandeli 133, 217

bozanske figurice 11 bozanske proporcije 123 brda 50, 51 breskva 171, 177, 237

dan 219 darmacakra 105, 220 Davidova zvezda 45, 112, 158, 244

foke 183 Folksvagen 248 Fortuna 169

delta 112 demoni 103, 132-3 desetka 105, 113, 246

Freja 21, 129 Fudzi, planina 144, 195 funta sterlinga 238

arhetip 52

breza 209 brsljan 229 bubnjevi 35, 37, 221

autobus 89 automobil 52, 76, 77, 89, 95

buda 42, 75, 150, 211

B babice 158 baldahin 211 balegar 15, 60, 143, 240 barka 208 basta 26, 47, 90-1 bele rade 219 Belerofont 137 beli arsenik 249 belo olovo 249 beo 114, 115, 161, 163 beork 209 beskonacnost, krst 229 beskrajan 229 Betor 209 bic 249

c carevi 26, 119, 222 car od nefrita 39 carska voda 207 cigarete 64 cigla 84-5 cik-cak linije 106, 107 cinober 214 cipele 88, 241 crn 114, 115, 165 crni vitezovi 55 crno sunce 119 crkve47, 164, 193,214 crven 114, 115, 118 Crvena zemlja,

D daeg 219 Dagda 20 dah 117, 156, 198, 199

destilacija 220 destilovano ulje 220 deve 133 devetka 105, 163, 235 devica 124-5, 248 Devica Marija 163 dijamanti 163 dim 37, 159, 242 dimnjak 213 disk 40 doba 64 Doba sna 28 dole sa! 221 donji svet 71, 248 drago kamenje 163, 195 dragulji 230 drvo zivota 113, 170-1, 176, 183, 247 duga 114, 158, 202-3 dvanaestica 105 dvojka 104, 247

z 0

G gada 40 Galahad 52 Ganes 40 Gang, reka 41, 196-7 Garduda 71 Gea 191 gestovi 100 Gilgames 73

~ :~

;t

' ti ~

I

252

~

V)

L WJ

0

z

~

I ~~ ~

I

gladijatorske borbe 19 gmizavci 17, 186 Golgota, krst 216, 217 golub47, 129, 161, 162, 180,221 gong 226 gorgone 138, 226 gozbe 69 grbovi 108, 218 grcki krst 108, 218 grifoni 138, 139, 226 grncarski tocak 169 Grozni kosac 159 grupe 68-9 grupni identitet 69 gvozdeni krst 218

H Had 17, 130-1 Hagit 226 harfa 20, 227 keltska 212 Hefest 189 heksagon 105, 113, 227 heksagrami 107, 152, 228 hemijski simboli 79 heraldicki bodezi 227 Hermes 17, 227 heruvim 133 hidra 137, 229 hijerogliii 228 himera 136, 137, 213 himne 54 hinduizam 40-1, 228 hinduski 40-1, 228 hleb45,47, 164,210 hobotnica 183 hodocasnici 193 Hor 14, 229 horizont 106-7, 193 horizontalna linija 106-7 Horovo oko 118, 143, 155, 222, 244 hrast 20, 153, 170, 173, 235 Hrist213 Hristov krst 109, 216 hriscanstvo 46-7 hrizanteme 26, 175, 213

ibis 229 icamna 30 I C:ing 107, 152 ideograiija 204 ideogram 204 lgdrazil 37 igra 166-7 igracke 167

ilovaca 215 ikebana 174, 175 imela 87, 173, 234 lnana 13, 130 incest 66 inicijacija 56, 164 insekti 184-5 inuksuk 35 irvas 35, 239 iskonske zveri 136 islam 49-50, 229 isparavanje 222 istocno-pravoslavni krst 217 istok 193, 198 lsus Hrist 230 !star 13, 160 izlazece sunce 118 izomorii 229 izvori 197, 249

J jabuka 67, 117, 123, 160, 162, 171,207 jagnje 46, 178, 189, 230 jaje 221 jang 38, 39, 83, 87, 91, 104, 105, 199 jantra 106, 150, 151 jarac 83, 125, 225 jasmin 162, 163 jedanaesta kuca 221 jelen 31, 219 jelka 171 jesen 189, 208 jevanoelisti 217, 224 C:etiri 224 krst 217 jezik 155 jezik tela 100-1 jez 227 jin i jang 38, 39, 83, 87, 91, 104, 105, 199 joni 157, 188 judaizam 44-5 jug 193, 198 Junona 230 Jupiter 17, 230, 243

K Kairos 189 Kajlas 150, 193, 195 kajsija 177, 207 kalendar 30, 106, 188, 189 kamen mudrosti 231, 146-7, 237 kamena so 239 kameni krugovi 110, 120, 151, 195 kamenje 195, 197, 244 molitveno 142, 143 kamile 22, 211

kanui 28, 88-9 kapuljaca 228 karanfilici 173, 215 karaniili 175 kapice (skoljke) 40, 183, 215 karta sveta 233 Katarinin tocak 168 kazan 20, 92, 157, 212 Keca Ikoatl 126 keltsko pismo 97 keltski bardovi 72 keltska bratstva 163 keltski cvor 212 keltski tocak godine 189 Kemet 14 kengur 230 kentaur71, 125, 136, 137,212 Kerber 212 Kina213 Kineski zid 26, 27 kipovi 8-9, 28, 94-5 kisa31,239 Kju kluks klan 230 klinast 12 klovnovi, sveti 53, 166-7 kljucati 21 o knjige 98, 210 kobra 71, 215 kocka 113,219 kodeks oblacenja 68 kojot71, 178,216 kokosov orah 215 kolaci 164, 165 kolevka 216 Koloseum 18, 19 komete 215 kompjuteri 95 komunikacije 96-9 kondor215 konfete 165 konoplja 173, 211 konj 21, 88, 89, 179, 196, 228 koplje 231, 242 koral 183,216 koru 28, 29 kosa (alatka) kosa (na g la vi) 117, 128, 154, 155, 226 kosmicko drvo 170-1, 216 kosmologija 116-17 kosti 11 7, 21 O kraba 124, 183 Krajsler 214 kraljevi 119, 147, 167 kraljice 147, 167 krava 11,41,67, 179,216 kreativnost 166

kremiranje 159, 165 kristali 196, 219 krokodil 29, 182, 216 krst, barjacni 217, beskonacnosti 216 cednosti 218 dijagonalni 217 Filipov 217 Golgote 216 grcki 108, 218 gvozdeni 218 Hristov 109, 216 istocno-pravoslavni 217 jevanoelista 217 keltski 108, 151, 217 koptski 217, 218 kvadratni 218 latinski 109 Lazarev 216 lorenski 109,216 malteski 218 na globusu 218 obnoviteljski 218 palestinski 216 papin 217 Petrov 216 pljackaski 21 7 portalni 218 prikriveni 217 sa ispunjenim krakovima 218 sa jednakim krakovima 218 sa kruznom putanjom 218 sa odeeom 218 sa sidrom 217 sa strelicama 217 svetih arhanoela 217 svetih jevanoelista 217 svetog And rije 217 svetog Antonija 217 svete Birgite 217 svetog Borda 217 svetog Jovana 217 siljati 218 tocka I sunca 218, 244

---------------~---

krv 67, 117, 156, 158, 179 krug i strela 214 krugovi 32, 108, 110-1i, 113, 118, 245 kruska 237 ksi-ro 46, 218 kuca 31, 52, 84-5 kuhinja 85 kunic'.21, 71, 121, 179, 189, 227 Kupidon 162, 163, 219

izmeau :Zena 232 ljubicica 161, 174-5

M

L

majka i dete 234 majmun 31, 67, 179, 234 makaze 240 mandale 106, 150 mantovski krst 218 Marija Devica 47, 53, 191, 248 Mars 233 maske 24-5, 28, 29, 31, 74, 233 maslinova grancica 162, 180 masine 78 matematicki znakovi 79 med 165, 184-5, 228 medvedi u kavezu 55 mehurici 211

leptiri 158, 184, 185, 211 leto 189, 244 lesinari 18, 71, 248 limun 231

Menora 143, 233 menstruacija 67 merdevine 230

linga 40, 157, 232 linije 106-7, 108, 232 zakrivljene 219

merenje dusa 71 Merkur 233 mesec 11, 37, 39, 47, 118, 189, 234

lobanja 31, 103, 117, 123, 159 lonac za taljenje 20, 92, 157, 212 lorenski krst 109, 216

mlad 121,234 pun 121,234 meseceve mehe 120- 1

Iotas 15,27,40, 105, 128, 174,232 lov 10, 11

mesing 210 meta 245 metal 233 metla 92, 211 Micubisi 234

lula 237 lunarni kalendar 106, 188 Lung (zmaj) 141

LJ ljiljan 47, 161, 174-5, 231 ljubav 128, 162-3

olovo 231, 249 altar 144

majanski kalendar 189 majcina utroba 157 majka zemlja 190-1 majke 53, 189

lava 200 lavirint 148-9, 151, 233 Lazarev krst 216 leopard 231, 223 lepeza 223

oksidacija 211 Olimpijske igre 17, 236 olovni sulfat 231

macevi 20, 153, 180, 245 macka 178-9, 212 magla 54 majcina dusica 174

Laksmina zvezda 112-244 lanci 142, 162,212 latinski krst 109 Lao-Cu 38-39 lasica 95, 161, 222 lav 13, 47, 69, 71, 118, 124, 138, 231

okeani 196 oklop 208 oko vatre 222 okretaljka 211

ljudsko telo 154-7

Ku ran 48, 75

labudovi 181, 245 lale 175 Laksmi 40

----,

minaret 48, 234 Minotaur 137, 149 mir 237 miro 23 misevi 234 mitovi 71 Mitra 19 mitska stvorenja 136-9 mobilni telefoni 95 molitvenitocak43, 142,238 molitveno kamenje 238 morski konj 241 mreze 235 mudre 101 mumije 15

oluje 198, 199 opasnost 219 muve 184, 224 muzicke note 234

N nacisticki 235 nadrealizam 75 Najk 18-19, 235 nakit 11, 94 nakovanj 207 namaste 100 namestaj 93 Nandi 41 nar 117, 177, 238 narcis 175 natpisi 96-7

Opel 236 orao 19, 31, 32-3, 37, 47, 69, 103, 118, 138-9, 186, 221 dvoglavi 180 osma kuca 221 osmica 105, 221 osmokraka (zvezda) 123 osmougaonik 236

p pacovi 239 pagode 236 pakao 86, 130-1 palica 68, 95, 104, 107, 129, 240

nebo 198-9 nedelja 249

palme 170 papagaji 236 papin krst 217

nefrit 31, 39, 87, 94 neplodnost 161

papir 98 papirus 15

Neptun 235

paprat 223

nikl 235 Nil, reka 14, 144 nilski konj 228

paradajz 246 pas 31, 67, 158, 178, 220 pastiri 46, 241

nkonsonkonson 235 noc 235 noge 156, 162, 198, 224 nokti 223 novae 94-5

patke 162, 189, 221 paukovi71, 185,242 paun 180, 181

noZ31, 35, 219

0 obelisk 236 oblak 75, 150, 198-9, 215 obnova 239 obrve 222 obrijane glave 154, 165 obrnuta cetvorka 239 ocat 248 oci 155, 162, 19~22~ 101 trece oko 222 odeca 64, 102 Odin 21 ogledalo 47, 60, 92, 93, 95, 234 ognjiste 92, 227 ogrlica 111

pecati 95 pecurke 234 pecinska umetnost 10-11 pee na promaju 249 Pegaz 137, 138 pehar 135,212 pelikani 237 peort 237

z 0

~ ~

I I

254 Vl

""' 0

z

perjanica 68, 95 perje 181, 223 pesak 91, 164, 226 pesme 167 pescani sat 159, 229 Petar Pan 166 petica 105, 108, 122, 224 peti element 223 petlici 198 petlovi 180, 181 petokraka (zvezda) 122, 123 petougaonik (pentagon) 113, 237 pik 242 pilici 213 piramide 7, 12, 14, 103,112, 113, 238 pirinac 27, 165, 239 pisanje 96-9 Pitagorin trougao 112 planetarni sistem 7 plast 47, 215 platina 237 plav 114, 115, 161, 163 plavi mesec 120 pleter 212 Plimsolova linija 237 pluca 15 plug 194, 237 Pluton 17, 237-8 po bed a 100, 248 podne 189 pogreb 151, 159, 165 pojas 111, 160, 161, 162, 209 pol 160-1, 194 Polaris 238 Polarna zvezda 35, 123 polumesec48, 121 pomracenje 119, 221, 242 ponavljanje 239 poplave 194, 197 porodica 223 Posejdon 196, 238, 243 post 49 posteljica 158 povratak kuci 228 precistiti 223

prepelica 238 prerada 239 pricesce 47 prolece 17, 75, 189, 243 Prozerpina 17 prstenovi 17, 45, 95, 110, 111, 208, 245 prsti 198, 223 prva kuca 223 pupak 156, 174,235 pupcani kamen 16 putovanje 88-9 puzevi 242

R radijacija 239 Rafail 239 raj 78, 86, 130-1, 191 rakete 242 rang 64-5 raskrsce 89, 218 raspece 109 reke 196-7 reklamiranje 76-7 rese 245 riba46, 121, 125, 160, 182, 186,223 rooenje 158-9, 209, 135 rog izobilja 161, 162, 176, 216 rogovi 188, 194, 228 romanticna ljubav 162 rospije 138 rub 55 rubin 163 rub sume 55 ruke 208 rune 97, 99 rupa 195 ruza 47, 50, 162, 163, 175, 240

s sandale 240 sat 60, 78, 188, 215 satiri 137, 157 Saturn 240 sauvastika 240 sazvezoa nepomicnih zvezda 216

Scila 138 sedmical05, 112-13, 114,241 seksualnost 76 sela 84-5 seobe 234 sever 193, 198 sfinga 13, 242 sidro 68, 207 sinagoge 44 Sinajska gora 193, 194 sirene 73, 138, 242 Sitroen 214 siv 115 skakavci 185 skelet 159 skiptar 95, 107, 164, 240 slep 155, 169, 210 slike u steni 10, 11 smesa 234 smokve 50, 160, 176, 177, 223 smrt 103, 1i7, 158, 159, 165, 187, 219 sneg 242 snop zita 241 snopic pruca 69, 223 snovi 58-9, 79 so 144, 240 sok 230 spirala zivota 243 srce 155, 163 srce u plamenu 227 srebro 94, 242 starac 189 staresine 53 starica 189 stepenista 243 stopala 156, 162, 198, 224 strelac 125, 240 stubovi 107,215 stupe 43, 244 sunce 11, 14, 26, 30, 32, 37, 40, 111, 244-5 suncobrani 236 suncokret 118, 175 suncani disk 108, 118, 119 suncani kalendar 188 suncani krst 218, 244 suncani pies 119 suncana svetlost 244 suncani tocak 245 suton 55, 189 suze 245 svastika 42, 43, 69, 82, 108-9, 245 sveta mesta 144-5, 193 svete graoevine 145 sveti predmeti 142-3 Sveto trojstvo 47, 228

Sveti duh 228 Sveti Gral 20, 52, 72-3, 92 Sveti znak 228

s Safran 172, 173, 240 samanizam 36-7 saran 182, 212 satori 23, 35 sestica 104, 105, 242 sestokraka (zvezda) 104, 105, 112-1 sminka 102 suma 249 sumske nimfe 134-5

T tabu 66-7 tacka 106, 107, 224 pojedinacna 220 kvad rat sa 24 3 tri kod trougla 220 u redu 220 Tadz Mahal 26-7 tajni kodovi 99 talog 238 tamjan 23, 144 tantra 161 taoizam 38-9 tarot 107, 152, 153, 169 tartar 245 tau 109, 218 temperament, cetiri 157 tele 211 Teozofsko drustvo 246 tepisi 23, 93, 212 terazije 240, 125 tetragramaton 45, 246 Tezej 149 tigar 178, 192, 246 tikva 238 tocak godine 189 tocak zivota 105 Tor 21 tornado 199 topovi 211

r vestice 53, 58, 167 vetar 31, 198, 199

zimzelen, 171 zlatna folija 225

vidra 236 vile 134-5, 167 vino 47, 156, 164 vinova loza 177 virovi 197 Visnu 40, 248 Vlasici 188, 237

zlatni broj 17 225 zlatni broj 18 225 zlato 94, 114, 118, 225 zmaj 26, 139, 140, 192, 221 zmajsko oko 222

VO

totemi 68, 69 totemske zivotinje 28 trake 160, 165, 239 tref 40, 215 tresnje 176, 213 trnje 246 rrougao 104, 106, 112-13, 151,

155, 157, 163, 247

u

47, 236

voce 50, 63, 67, 117, 176-7 voda 31, 75, 91, 116-17, 159, 248-9 vodena stvorenja 182-3

i:

zacini 173 zakrivljene linije 219 zalazak sunca 118-19 zamkovi 212 zapad 193, 198 zapaljeni grm 200 zastave 54, 68-9, 164, 194, 224

uragan 199

zatvoren prostor 222

Uran 248 urna 92, 248

zavese 93, 248 zavetni kovceg 44, 208

uspeh 244 uspravni kamenovi 104, 195 usta 155, 234 uzde 211

zavezanih ociju 210 zelen 69, 114-15 Zeleni C:ovek 115, 135, 137 zelenika 87, 228

v vagina 157 vampiri 52 vatra 10, 11, 147, 159, 165, 169, 223 duhovi vatre 135 hramovi vatre 200 vatromet 200, 223 Vavilonska kula 13 vece 122-3 vecernjaca 122-3 Velika boginja 126-7 venac lovorov 162, 231 vencani prstenovi 163, 165 vencanje 63, 165 Venera 74, 75, 122-3, 128, 162, 248 veo 64 vepar 21, 210 vera 222 vertikalna linija 106-7

zemlja 37, 78, 190-1, 221, 222 Zevs 16, 17, 126,243 zgrade 31, 52, 84-5, 145 zima 189, 249

Priprema za stampu: "VIS Studio''. Novi Beograd

zabe 182-3, 225 zdralovi 181, 216 zene 73, 162, 189, 249 zenski pol 64, 249 zensko 223 :Zito 17, 241 ziva 17, 146, 147,233 zivot 82 zivotna sila 82 zrtve 31

:Zuc 157 zut 26, 114, 118

Prevod: Lazar Macura Korektura i lektura: Jelesic Milana

zubi 155, 246 zvezda (morska) 244

vostani pecati 95 vradzbinski tocak 32, 108, 164, 168, 169 vucica 18, 33, 36, 158, 178, 249 vukovi 18, 33, 36, 158, 178, 249 vulkani 200-1

udica 223 ugaon i krst 21 7 ulje 236 destilovano 220 etericno 222 umetnost 74-5 uniforma 54

znak uzvika 222 zob 17, 241

zvezde padalice 215

z

Za izdavaca: Mitar Miso Ninkovic

zmija omotana oko jajeta 241 zmije 37, 178-9, 186-7, 189, 197, 241

vodolija 125, 207 vosak 249

udaljenost 220

lzdavac: IP "JRJ'; Zemun - Beograd

Dizajner: Adelle Morris Autori: Mark O'Connell Raje Airey Stam pa: Mladost, Loznica Tiraz: 3000 Godina izdanja 2007. COPYRIGHT © Annes Publishing Ltd 2005, 2007 © za Srbiju LP JRJ Zemun-Beograd 2007.

Sva prava zasticena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati, umnofavati iii prenositi na bilo koji nacin, mehanicki, elektronski, fotokopiranjem iii drugacije bez prethodnog pismenog odobrenja nosioca autorskih prava.

z CJ m

ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas OcaravajuCi vodic u vise stotina simbola1 znakova i ideograrna1 ilustrovan fotografijama, umetnickim delima, dijagrarnima i crtezima1 i predstavljen autoritativnirn tekstorn1 komentarima i definicijama Raskosne ilustracije pokazuju kako su znakovi i simboli tumaceni kroz vise hiljada godina umetnosti1 mitologije i religije1 ocl Vavilonaca i Sumeraca do modernog sveta Naucan, pristupacan tekst objasnjava1 desifruje i kategorizuje znakove1 ukljucujuCi dubinsku analizu nekih najvaznijih simbola1 kao sto su tocak1 krst1 vrata1 duga1 zmaj1 sunce i lavirint Saddi knjigu od preko 1 000 ilustracija ikonografskih simbola pored vise stotina slika u boji koje prikazuju ave iskonske metafore