Jakob Beme - Aurora

Bi blioteka ASTRA Kolo IX, knjiga 5-1

Jakob Berne

ili Jutarnje rumenilo na istoku Prevod Zoran Gavrić

( ,

•

•

ERNST

Predgovor knjizi

BLOn: JAKOB BEME

Ernst Bloch Vorlesungen zur Philosophie der Renaissanee

/

Naslov originala Jakob Bohme

AURORA ODER MORGENROTE IM AUFGANG

Sada dolazimo do Bemea,

on i Paracelzus su

bliski jedan drugome. Jakov Berne (Jakob Biihme) je rođen

1575. godine, u Starom Zajdenbergu, selu

kod Gerlica, a umr o 1624. u Gerlicu. Obućar, uz to i filozof, i to kakav su

.

philosophus teutonicus,

kako

ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa

na putovanju čitao Par acelzusove spise, ali je nepo•

znato šta je još mogao da čita, usisa II sebe oo onoga što �e nalazilo

II

podzemnoj literaturi mudrovanja

kod neobičnih duhova i to spokojno preradi, o čemu nijedna istorija literature ništa ne kazuje. Kakvi su bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz lojanicu, po krčmama, ili na postelji od slame, šta je od toga preživelo seljačke ratove, religiozne ne­ mire anabaptista, i još mnogo toga? Nešto od toga možemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj­ stva. U njemu su sadržane stvari koje II savremenoj filozofiji uopšte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su vekovima bile iščezavale iz evropskog obrazovanja. Na primer, još je živeo maniheizam: Mani,

II

trećem

veku, je ponovo prihvatio učenje Zoroastera (Za­ ratustra), učenje o borbi između Ahrimana i Ormu­ zda,

između

Noći i

Svetlosti - jasan dualistički 5

I I

•

gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile

gla da se očituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom

izumrle posle pobede katoličke crkve, one su i dalje

tanjiru znači: svetlosti je potrebno tamn o da bi mo-­

ži vele u Bugarskoj kod bogumila, a zatim i kod ka­

glo da se očituje, bez onoga što joj je neugodno nijed­

tara, II južnoj Francuskoj,

na stvar ne može da postane sebi očita, bez

II

Provansi; ideologija

Ne ne

albi žana, II dvanaestom veku, povezana je sa njima.

postoji n i Da, svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko,

Takve stvari su i dalje

on j e objektivno dijalektički.

kivele

II

narodu, pa ipak vla­

dajuće obrzovanje i filozofija nisu znale o tome ništa

U haotičnoj, pa ipak jedinstvenoj punoći, Berne

AUTora ili Jutantja

više. Istoriju piče pobednik. Ali, ovde je moguć je­

je objavio svoju prvu knjigu,

dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Berne

rumen na Istoku. Veličanstveno je kako ovde genije

je to shvatio, pa delimično stoji kao strano telo u

iz poluobrazovanosti, pa čak ni iz ove, već baroknim

renesansi, budući da njegova filozofija obrađuje mi­

obućarskim

sli koje su živele II gnosticizmu.One su se zadržale

premca, opisuje svetlost, tako što se iz jednog jezič­

asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemačkih naroo­

nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj­

nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova

mlađi gimnazista, rađa velika i retka misao. Beme,

renesanse, Jakov Berne bi mogao da bude čovek iz

naime

II

jezikom,

s

obdarenošću

za

jezik bez

U ondašnjem narodu raz­

Qualitat piše ne samo sa jednim l, nego i sa dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. on ne ume

mišljalo se o strahovitom pritisku i nedaći koja je

pravilno ni da čita, ni da piše strane reči, latinski

posle seljačkih ratova pala na slabe, pa je Bemeov

poznaje još manje:

četvrtog ili petog veka.

pakosnom svetu? bio veliko metafizičko

Qualitiit je kako Quallitiit, tako i das Quellende ili QuaUende, a o tri pojma: Quel­ len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz

mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko­

jedne potpuno pogrešne, besmislene etimologije, kao

umnim oblikom dijalektike, koja postoji još od He­

što ćemo videti, nastaje izvanredno duboka misao.

raklita. Mudrovanje kod čoveka ne dolazi slućajno,

Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo školsko

ono je svagda bilo doživljaj. Bemeovo mladićko mu­

obrazovanje još najbolje mora da posluži tom čoveku.

drovanje pokatkad pokazuje i okultne crte, do kojih

Jedan od sveštenika, u to vreme veoma obamrle lu­

stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi­

teranske crkve, posebno ograničenog soja, pastor pri­

lozofskog prosvećenja došla mu je dok je on još bio

marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog

in

mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje­

nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog

ga dok Magistrat nije obućaru zabranio da piše. Ja­

jutra, u svom obućarskom sobičku, ugledao kalajni

kov Berne se sedam godina smerno držao zabrane, a

tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Berne

onda ga je duh nezadrživo poterao dalje, i on je

kaže,

prijatnim žovijalnim sjajem «. Kalaj stoji pod

ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo­

Jupiterom, otuda, žovija\no, prema genitivu od Jupi­

stalih spisa, većinom manjeg obima, među kojima i

ter, Jovis. I

blagodareći

Poslanice. on se na to osmelio očigledno zbog toga

svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se

što je kasnije našao malo zaštite kod šleskog plem­

misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-

stva:

ocl.govor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost mrak stoje

II

zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadržana je

6

»

II

tome je osnovna stvar:

i

njegov prijatelj i zaštitnik bio je pre svega

7

smeteni Abraham od Frankenberga, Iz tog vremena

Pre nego što zađemo u pojedinačno, uzgred bi h

je prelazak engleskoj aristokratiji, tako da obućar

pročitao nekoliko reči o mozgajućoj prirodi kod obu­

Jakov Berne postaje poznat i u Engleskoj, Najvažniji

ćar a iz

AUTore, su CetTdeset pitanja o duši, Sest teosofskih tačaka i MysteTium magnum. U Nemačkoj

vrtom na obućara Jakova Bemea: »To je, dakle, kako

je Jakov Berne veoma brzo bio opet zaboravljen dok

ne rađa tako izvanredne i kuriozne osobitosti II svo­

je u Engleskoj i nešto u Francuskoj i dalje delovao,

joj gildi. Nizak radni sto, niska šamlica, vodom napu­

spisi, sem

narcxi kaže, 'mozgajuća nacija', i nijedan drugi zanat

ali

njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja­

često reakcionarno upotrebljavanog, poduhvatio se

nice, pa je još sjajnijom odbljeskuje, oštar vonj kože

Bader, pre Selinga,

koji je Bemea okretao protiv

i smole moraju nužno da načine neko trajno dejstvo

Fihtea (Mnogi filozofiji od profesije, kaže se kod

na čovekovu priroclu, i oni to i čine, silno. Kakve

njega, trebalo bi da napuste čitavu svoju retoriku

divne osobenjake rađa ovaj divni zanat! - čitava

pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka),

jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'čudnom

i Hegela, koji se Bemeu divio, Htednemo li da pod­

obućaru "

vučemo ono što je svojstveno za ovu arhidijalektičku

Svetlost koja preko viseće staklene kugle pada na

filozofiju, onda da ponovim: uprkos Nikoli Kuzan­

radni sto je carstvo fantastičnih duhova; dok radi,

skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena

zanet

Heraklita. Istu smo videli i kod Paracelzusa, ali kod

slike i misli d�ju neku obojenost kaKVU im ne može

Bemea se odlazi dalje u čudovišnost i u čudovišno,

pozajmiti nijedna druga lampa, izmišljena ili neiz­

on je imao potpuno kvalitativnu sliku prirode, koja

mišljena, Pritom, misli padaju na svakojake stihove,

predstavlja krajnji suprotni pol matematičkoj pri­

čudnovate pričice, bajke i vesele i tužne događaje

rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna, istina

sveta, kojima se susedi, ako su na papir stavljene

ne i Keplera, kod kojeg još naknadno deluju kvali­

nezgrapnom rukom, iščuđavaju; pritom se žena sme­

tativne crte. Razume se, Berne o matematičkoj pri­

julji ili drhti, zucne li se šta poluglasno, u neodre­

rodnoj nauci nikada ništa nij� čuo, pa ni ime. Nje­

đenom predosečanju, Ili se pak počinje još dublje

gova slika sveta potiče iz jednog starijeg društva

mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene

nego

je to građansko-novovremensko društvo,

početak života, Sve dublje gledamo u svetleću kuglu

upravo iz društva u kome su prirodni kvaliteti još

i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob­

bili podešeni ideologiji, kome je ideologija kalkulusa

licima i prirodama; kroz portal vasceloga neba stupa­

Samog ovog preporoda,

,

bogatog zagonetkama,

Pastora gLadi Viiheima Rabea, s posebnim os­

što

a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi!

mislima,

razliva se mašta,

čudnovati oblici,

bila strana. U kapitalističkom društvu pobedio je

mo

kalkulus, kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu

zvezdama i

robe i II

čitavom kvantitativno ustrojenom svetu.

slutnje, i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv

Kod Bemea, naprotiv, premda u čudnovato asinhr0-

nas sa propovedaonice, a dželatov momak, koji će nas

nizovanom ruhu i često sasvim

antropomorfna,

II

pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi; ona je spekulativno

zamišljena

kao

dijalektičko

svetlost­

slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim

odvesti u

elementima;

zatvor,

prožimaju

nas najdublje

stoji pred vratima, zapisujemo:

»A pravo je večnosti i onoga što večno postoji da ima samo jednu volju. Kada bi to imalo dve volje,

-noć-postojanje. 8

9

razbile b i jedna drugu i bilo bi kavge. l stajale bi u

zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog, pa ipak je,

sili i čuđenju; ali, njen život je baš samo ljubav, iz

kao što nam crkva kaže, ovaj svet stvoren od jednog

koje proizilaze svetlost i majestet. Sva stvorenja na

dobrog Boga. I Beme u svojim ranim spisima ispo­

nebu imaju jednu volju, pa i ona je okrenuta Božijem

veda, pr�ko njih je veoma često imao »bezbožne mi­

srcu i ide II srce Boga, II sam cen tar mnoštva,

ras­

sli«: šta ako sam ja slaba kreatura bolja nego što je

svim stvarima,

taj bog? To je asečanje koje se u istoriji čoveka veo­

tenje i cvat; a božji duh je živol

centrum naturae

II

II

daje suštinu, uzvišenost i snagu, a

ma često javljalo,

zastupali su ga grčki tragičari,

Sveti duh je vođa. Vidimo mnogo toga u sjaktečoj

ono ih je ode lila od pobožnog života. To je Jovovo

kugli, preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet­

pitanje, kakvo se pojavljuje

lost da uz nju jedva možemo da stavimo na papir

ponizne predanosti

ono što smo videli; ali to ne smeta da ispod završe­

nedokučivom rešenju. Ako je prauzrok sveta samo­

nog manusk.ripta napišemo: 'po Božjem prosv�ćenju

tvorna dobro, kako onda nastaje zlo? Upravo to kod

napisao Jakov Berne, inače�vani i Teutonicus. «

Bemea se može samo protumačiti, budući da čovek

II

II

hrišćanstvu, umesto

onome što je nedokučivo ili II

A sada, kao potvrda romanopiscu Rabeu, koji

tone u mozganju u sebe samog kao u neki suštinski,

je, uz to, od Bemea uzeo najslabiji mogući citat, koji

centralni, a i srazmerno dobro osvetljeni deo prirode

o Bemeu i ne daje nekakvu sliku, još i veoma mero­

koji je bolje osvetljen od drugih delova, o kojima

davno svedočanstvo. Merodavna svedodžba potiče o d

on ništa ne zna. Zato što smo slike i prilike Boga, mi

velikog sledbenika Jakova Bemea, koji bi njime mo­

možemo, ako utonemo II nas same, da dodirnemo po­

gao da se bavi veoma dobro, o d Hegela. U svojim

četak samih stvari. Naš početak, koji leži dole, u

Predavanjima iz istorije filozofije, on kaže:

»Var­

dubini, dodirujemo i otuda dodirujemo početak sa­

izvođenju ne može se previdetL. Ali se isto

mih stvari čudovišnim tupristustvom onoga opomi­

tako ne sme prevideti najveća dubina koja se' poka­

njati-se, gledamo u divlju prirodu početka. Tu je biće

zuje

izukrštanostj jednog s drugim, iskipljenje jedno s

varstVQ II

II

izmirenju najapsolutnijih suprotnosti... niko

neče prevideti onu duboku potrebu za spekulacijom

drugim,

koja se nalazi

dva elementa koji su na početku; koji su u prauzroku.

II

tom čoveku (. Govoreći suštinske Be­

meove misli, to nam valja i rasvetliti.

protivrečenje,

ključanje,

borenje,

rvanje,

Pritom, kaže Beme, ipak ne treba da ostanemo da stojimo, razum ne treba da se zadržava na misteri­

Knjiga unutrašnjosti

jama početka »kao krava pred štalskim vratima«. »Ja

Početak je slušanje u sebi, tako da čovek, dok sluša

II

moje znanje«, tako nastaVlja Berne, a protiv

učenih eklektičara koji ne umeju da kažu ništa sop­

sebi, veruje da sluša i II stvarima. Mozganje

stveno, »ne unosim ni slova iz mnogih knjiga, nego

koje tone u sebe samo po njemu i za njega treba

imam slova II meni, pa nebo II zemlja sa svim suštast

da bude istovremeno isto ono kao što je jedan dublji

ima, uz to i sam Bog, leže

pogled u unutrašnje, u glad, nemir, pohlepu, koja

onda on da ne sme da čita u knjizi to što je on

svugde goni. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako

sam?« To je mistički subjektivizam, ali subjektivi­

tama dolazi u svet, kako zlo dolazi u svet? Mi sami

zam koji istovremeno hoće da bude podzemni hod u

10

II

II

čoveku. Ne treba li

II

najunlltrašnjije, II ono što je početno,

II

alpha sveko­

likog bića samog_

način što je, kako Berne kaže, »sve upereno jedno protiv drugog, i na taj način što zlobi jedno na drugo, nego da bi se isto pokrenulo i očitovalo. «

Zlo

u Bogu kao praizvor suprotnosti u svetu, prasila koja goni glad

A ono što ide u sebe, upravo ovo, to

Ne, duboko

se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne­ gativno u samom sebi, a Berne ga definiše jednom

N a šta sad još, sem na dobro, nailazi ovo filer

novom suprotnošću kiselo-slatko, usko-široko, vatra

zafiranje u prirodovanju početka? Nailazi na ono

svetlosti-vatra strahote_ Definiše ga u slikama koje

što čini da svet leži u tolikom zlu, a uzrok tome jeste

se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo­

neuzrak. Ovaj ne leži u »svetlosno-svetoj sili «, ali

gijama sa osnovnim motivom druge vrste. U osnovi,

leži u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri­

negativno je požuda, emocionalno, ono što je voljno,

roda leže zajedno naročito blizu jedno drugome, pa

ali ono što dolazi pre svega iz potrebitosti, požuda

tako Berne, II

apsolutno tO!lle pripada_

AUTOTi, kaže: Ako hoćemo da govorimo

Ne, negativno je ovde po­

o Bogu, šta je Bog, onda moramo marljivo da ispita­

trebitost koja dreči u požudi, ono što je voljno u

mo sve sile u prirodi. __ Tu, pak moraš pogledati iznad

čisto požudnom smislu, a to je, kako kaže Berne, baš

prirode i izvan nje u svetlosno svetu, trijumfalnu

glad_ Glad postaje onim što prolazi u familiji od

božansku silu, u nepromenljivo, sveto trojstvo, ono

glad kao požuda, kao volja koja nema da se zasiti

je jedno trijumfalno, izvorno pokretljivo suštastvo;

ničim drugim do samom sobom. »Volja traži sebe

i u njemu se nalaze sve sile kao u prirodi . Pa, da se

samu, _ne nalazi ništ do svojstvo gladi, koje je ona

približimo tom suštastvu koje, na osnovu prirode,

sama. Ona ga uvlači u sebe, to jest samu sebe uvlači

mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po­

u sebe. « A tu, u UVlačenju u sebe, imate ono što

stoji' neko zlo, đavolsko, drugi lik božanskog je đa­

koagulira, oporost, ono što sažima, adstringens svih

volsko, gorko kao čemer, koje sažima, oholo, užas,

stvari

užasavanje, salaukovina, tuča, i vatra na gorući na­

u jezgru svoga agensa_ Oporost koja sažima, dakle,

čin; ali u bogu je i, kako Berne kaže, jedan blagona­

treba da bude isto ono što je božiji

kloni đavo koji živi u sinjarenju_ Đavo i bog objaš­

najdublje suprotnosti dokučivanja suštastva proisho­

njavaju se kao identitet suprotnosti; jer, đavo go­

di priroda u bogu_

koje

Ne,

sačinjavaju neuzrak svih podvojenosti

fiat; iz gladi kao

ni boga na dijelektički začaran svetski pul. Sirina i uskost, kiselo i slatko, strahota i svetlost, moraju da budu zajedno, pojavna biće sveta samo ionako ima

Kvalitativni pogled u prirodu: izvorni duhovi, kvintesencija sveta: čovek

negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog, onog što je protivno, ne bi bilo ni očitovanja, ni poja­ Vljivanja

dobrog_

Ono

što

goni

na

pojavljivanje

jeste samovolja koja troši, podvojenost, drugotstvo, samostalnost, ono što ide zajedno, ono što koalira_ O­ davde sledi Bemeova objektivna dijalektika, na taj

12

A sad sledi najpotpunije zamišljanje jedne čisto kvalitativne prirodne slike, u kojoj se gorko, slatko, vatreno, svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva prirodnog

života,

u najnaivnijoj, ali i najoštrijoj

suprotnosti prema mehaničkoj pirodnoj nauci. Umes-

13

to pritiska i udara i golih promena mesta kvantita­

vreme uobičajenim alhemičarsko-hemijsk.im izrazom

tivne vrste nailazimo na obilje kvaliteta. U produ­

»salniter«. Postoji jedna rnladićka Selingova pesma

ženoj liniji vidimo problem Geteovog učenja o b0-

»Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena «,

jama,

II

Gete contra Njutn.

.Boje

kao deca noći i

svetlosti {(, pri čemu se ne može prečuti da ove Gete­

Salniter je sal nitron; to dolazi od vizantijskog sa­

ove veze podsećaju na Bemea.

loni tron i znači šalitra. Azatna kiselina je korišćena

Sedam praizvora Berne hoće da istakne na veo­ •

kojoj Salniter doživljava veoma veselo prastanje.

ma iznenađujući način, ali i mislima obuzet. Sile prirode II bogu ili boga

II

prircx:ii ovde su sedam vrs­

ta izvora, mučenja, patnje, kvaliteta. To su sedam prirodnih sila, formi tuprisustva, dinamičkog, koje kruže po svetu i koje održavaju svet. Na taj način se

pretpostavlja da se stvaranje nije ni odigralo,

već se uvek dešava. Svet bi bio progutan ako se ne

od vizantijskog

vremena

kao

ćezap

za

odvajanje

zlata iz njegovih slitina. Reč je čak još starija: sal­ niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. II ko­ me se lugasti pepeo zove nitrui. Otuda bi to, dakle, bila grčka uzajamljenica iz vavilonskog, i ide dalje u latinski, odakle i ovde, u alkimističkom obućar-

skom latinskom jeziku Jakova Bemea. Kod njega iz toga nastaje opšti pojam za sve što je lugasto, opšti

bi uvek stvarao nov. ako ništa što proizvodi ne bi

pojam za. tri prve izvorne sile, oporosti, osetijivog­

bilo tu u njemu. Prva sila je oporost, spregnuti sal,

-pokretljivog i onoga što gori bez plamena. U prve

ono što sažima, zatim, na drugo mesto dolazi ono

tri izvorne sile uvek su već sadržani i

što razdvaja':'-gorko, spregnuti mercurius, neiagodna

Ne prevaže, Da ne može da izbije, jer je previše obuzeto sa Ne, jer ga usko, gorko, lugasto Ne čvrsto

pokretljivost koja podskakuje i osetljivost, pri čemu

Ne i Da7 ali

je očigledna dvosmislenost osetljivosti. Biti osetljiv,

drži. U četvrtoj izvornoj sili dešava se jasan preo­

to jest, lako nadražen, lako nadražljiv, ali onaj koji

kret. Ovaj izvorni duh je vatra koja najposle bukti

oseća, reaguje na draž osećanja. Ovaj neobičan sklad

iz

nalazimo naj pre kod Anaksagore, koji je rekao da

onoga što iznenada· izbija iz nje, najvidljivija u mu­

je

nji, pa zbog toga Berne vatru opet naziva jednim psi­

svaki osećaj spojen sa osećanjem nelagodnosti.

Sadržaji mogu da budu prijatni, ali samo oset jeste uznemirenje i otuda skopčan sa neiagodnošću. Treća,

sumpora straha, sa dominantnom svojstvenošču

hičkim imenom - strahota ili užas, koji baš svugde treba da bude prirodna određenost. Ova se dvojako

suštinski negativna sila jeste strepnja, ono što gori

pojavljuje. Jednom u još pretežno mračnoj, uskoj,

sumporasta, ono što gori bez plamena, borba oporosti

čemerljivoj, dakle, negativnoj formi kao tamna, go­

sa onim što je pokretljivo,

sulphur

u kome vatra

fuća, razorna vatra, vatrena jarost, ili vatreni gnev,

još drema. Obično je kod Bemea sve što je samo po

kao neugodnost salaukovine, oluje, pozara, od kojih

sebi razumljivo i kao objektivna određenost, a ne

se čovek ne samo už.asava, nego koje on, kako kaže

samo

subjektivno, fizičko stanje. Subjektivno

Berne, posmatra kao sam užas. Opet se uvodi jedna

fizičko stanje dokučuje samo ono što je u objektima

psihička kategorija, užasnuče, i potpuno se izjedna­

realno sadržano, na taj način je ono kod Bemea apso­

čava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom

lutno i prirodnonaučna kategorija. Treću osnovnu

kategorijom, sa strahovitom vatrom, koja otuda u

silu prirodne stvarnosti Berne naziva jednim II ono

udaru groma ne izaziva samo to užasavanje, nego

14

kao

15

je upravo samo to už.asavanje. U osnovi svih stvari

tet, telesnost, to jest sva oformljena priroda, kakvom

vreba ta negativna vatra, i tek što joj se pruži pri­

je mi vidimo, eksplikovana punoća dosadašnjih iz­

lika, pojavljuje se ona rušilački kao nedaća. Stalne

vornih kvaliteta, kao ono što se naziva stvaranjem.

generalne probe za propast sveta su, po Bemeu, već

Stvaranje je iznošenje centruma naturae u corpus

teške salaukovine; ali njihova vatra ima sem onoga

naturale, iznošenje centra prirocie, u telo, u mate­

Ja, jedan dijalektički preokret u sebi. Jer, to je ista

rijalnost prirode, a onda, najviše, u J oš

ona vatra koja rađa, sem onoga što je užasno, i top­

II vek

Corpus Christi.

ostajemo u svetu, kosmičkom svetu,

lotu i svetlost. Užas vatre preobraća se u vatru na

usko ograničenim čovekom - čovek kao pitanje i

domaćem ognjištu oko kojeg se okupljaju ljudi. Na

svet kao odgovor, svet kao pitanje i čovek kao odgo­

taj način, ona je II svetu središnja vatra koja zagreva

vor. Još više nego kod Paracelzusa, makrokosmos kod

sve i sve obasjava, svetsko ognjište Sunca, koje do­

Bemea postaje makanthropos, svet preobraćen u drvo

nosi proleće i daje da izbije život, s toplinom i onim

života

što je najugodnije u svetu - svetlošću, oslobađajući

Covek je, kaže raracelzus, a to je i Bemeovo učenje, najveća nakana prirode. Berne već u il urori

iz vatre svetlost kao petu izvornu silu; svet postaje

kaže: »Priroda u sebi ima dva kvaliteta, kao u Bož­

svetao. Prema tome, kroz vatru kao toplinu osloba­

jem sudu, jedan mio, nebeski i svetli, i jedan jarosni,

đaju se tri vrhovne izvorne sile. One su vedri iz­

pakleni i žedni. A oba su u drvetu prirode, i ljudi

vorni duhovi, u kojima

Da

preteže na taj način što

su

načinjeni od drveta i žive

II

tom svetu, II ovom

Ne više ne užasava, dok je u trima prvima Ne pre­

vrtu između oboga u velikoj opasnosti, ina njih se

Da jedva bilo vidljivo. Ta

spušta čas Sunčev sjaj, čas dažd, vetar i sneg «. Covek

tri vedra kvaliteta, mučenja, izvornog duha, izvorne

je oko koje se otvara, i uvo, a ovo dvoje saznavaju

naturae jesu svetlost, zvuk i telesnost. Posle svet­ losti kao šesta osnovna sila sledi zvuk, koji uvek

centrum naturae i co rpus naturae onako kako opa­

prati svetlost, kako kaže Beme. Možda ovde odjekuje

nešto što diverguje, što razdvaja, mnoštvo, zlo, ja­

harmonija sfera, ali i čudno jedinstvo koje se ljudima

rosno, što svadljivo ulazi zajedno II tu najvišu naka­

ne pojavljuje u normalnom cxinosu unutrašnji-spo­

nu prirode. U njemu se ponovo popravlja, udara na

ljašnji svet, jedinstvo je nagovešteno na početku dru­

dobru stranu ono što separator, blagonakloni đavo

gog dela Fausta: Za duhove uši zvučeči se već rađa

Lucifer, to jest lučonoša, u službi svetlosti još nije

novi dan«, ili »)Koju buku donosi svetlost«. Bilo kako

popravio. Na mesto palog Lucifera dolazi čovekosin,

bilo, sa svetlošću se rađa zvuk ili ton, kao jedna viša

dolazi Hrist, koji i nije živeo II Palestini, koji ne živi

stepenica, kao jedan viši kvalitet. Iz tona se, nastav­

izvan nas, nego smo mi on sam. Hrist, čovekosin,

lja Berne, rađa reč, a reč je ono što objašnjava, ono

Hrist u čoveku, to je Lucifer koji je postao vedar,

što obuhvata, ono što odgovor čini mogućim,

što

to je popravljeni, čisti Lucifer, đavo koji je postao

u se bi sadrži um Iz svega toga, kao plod tog šesto­

čist. Time dobijate opravdanje za odmetanje anđela,

građanja, pri čemu Beme svetski proces izjednačava

za jabuku u raju, z a osvetljenost saznanjem, pozna­

sa ženom koja se porađa, koja se rve u trudovima,

jući zlo i dobro, i opravdanje za zidanje vavilonske

stoji trudno u porođaju, pojavljuuje se sedmi kvali-

kule. Sve ono što je moć bića, što je moć znanja,

ležalo na taj način što je sile

16

QDO

žaju. U čoveku je nešto što je već II svetlosti rečeno:

17

moć stvaranja, kao što je bog, dato je čoveku. Ovde

Objektivna dijalektika

odjekuje prometejska arija, uoćava se u Hristu, čo­ vek u Hristu i kroz samog Hrista postaje najblago­

Borba svetlosti i mraka shvaćena je kod Be­

nak\onije Ne protiv stanja koje se utvrđuje, protiv

mea kao objektivna dijalektika. Ne postoji ni jedno

onoga što se odupire drvetu života, koje se zadugo

kretanje bez onoga što je protivrečno, bez dualizma,

neće ustremiti

a zlo je sredstvo u očevidnom postojanju kod svet­

II

visine, čovek je drvo procesa živ­

ljenja, ili proces drveta života, kako hoćete. Mora

losti. Berne to uvek izvcxii II novim slikama. Zato

se nadvladati gola kiselina, ono što individualizuje,

bih naveo jedno originalno mesto iz

ono što' rasipa, ono što koči, što se II zacopanosti i

tačaka,

oguglalosti utvrđuje u sebe, pod čime Berne razume

jim vlastitim rečima:

Luciferova otpa,dništvD, a za to je pozvan čovek, on

sve stvari sastoje iz Da i Ne, bilo božanske, đavolske,

u

Sest teozofskih

kojem Berne dijalektiku predstavlja svo­

»Citalac treba da zna, da se

je krali. koji treba da ovlada svetom. Paracelzusov

zemaljske stvari ili ma šta se pomenula. Ono što je

ukočen i odnos mikrokosmos-makrokosmos ovde išče­

jedno, kao što je Da, jeste čista sila

zava, pa

svetu se ide ka

istina Boga i Bog sam. Bez Ne, Bog bi bio u sebi

budućnosti, jednom očišćenom, preobraženom svetu.

nesaznajan i II njemu ne bi bilo nikakve radosti ili

Svet I
značajnosti, a ni osetljivosti. Ne je protivhitac onoga

čovekova, a Berne to ovako izražava:

Da ili istine, da bi istina bila oćevidna ili nešto u

i više, on se prevazilazi;

II

»Treba jasno

da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda rvali u

II

prir odi i imali posla jedno s drugim, kao žena

rađanju. All, kao što drvo života stoji II svetu i

jeste sam svet, tako preko umilnog Hrista u nama i njegovom radu postoji jedan posledak kad će se drvo života upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu,

i ljubav, i jeste

čemu se nalazi neki contratium, II kojem je večna

ljubav, delujuća, hoteča i osetljiva. Jer Jedno nema ništa u sebi što može da htedne ono se udvaja da bi bilo Dva: na taj način, ono samo ne može sebe da oseti u jedinstvu, ali u dvojstvu oseča sebe... Nijedna

stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi postane

a svetlost II njemu obasjavaće i ispunjavati čitav

očita, jer ako ne bi imala ničega što joj se opire, onda

kvalitet unutar kojeg je drvo«. Prema tome, na kraju

bi stalno izlazila iz sebe, i ne bi ulazila ponovo u sebe

imamo panteizam koji

kao u ono iz čega je prvobitno proizišla. Onda ne bi

protivnost, smešten

II

II

sebi nosi dijalektički nužnu

saIDom božijem centrum natu­

rae, dok je božija priroda, u procesu sedam izvornih sila, sa vatrom kao prvim obrtom, ukinula čoveka

znala ništa o svome prastanju «. Tako je ovde, u pot­ puno

ne južnom

svetlo-tanmom,

ponovo

iskrsnula

Heraklitova objektivna dijalektika kao ono što obra­

kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih

zuje svet, kao suštastvo koje iz sebe izbacuje

sila, a time istovremeno i patnju koja obituje u os­

koje se bori za manifestaciju. Svet nastaje vrenjem

novi sveta, pohlepu, kvalitete sve skupa. Na kraju

između Da i Ne, sve na svetu je kao retorta za tvo­

dolazi izmirenje zavade, povratak na jedno, izbav­

renje svetlosti na delu, uvek hemijsko, uvek moralno

ljenje iz svekolike svađe.

i uvek religiozno II isto vreme. -

18

svet,

-

19

Jakob Berne AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA ISTOKU

-

,

PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI BLAGONAKLONOM CITAOCU

,

Blagonakloni čitaoče, celokupnu filozofiju i astrologiju, zajedno sa teolgojom, majkom njihovom, ja upoređujem sa plemenitim drvetom koje raste u nekom lepo m vrtu zadovoljstva. Zemlja, pak, na ko­ joj drvo stoji, uvek daje sok drvetu, od kojeg drvo ima svoj živi kvalitet; ali drvo

II

sebi samome raste

od soka Zemlje i postaje veliko, i širi se sa svojim granama.

Sad, jednako kao što Zemlja sa svojom

snagom radi na drvetu, da isto raste i napreduje, tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike sposobnosti, da bi uvek dor,osilo mnoge dobre plo­ dove. Ali ake drvo donosi malo ploda, uz to sasvim sitnog, crvljivog i crvoto�nog, onda krivnja nije do volje drveta da isto nosi namerno željene zle plodo­ ve, poštp je o.no plemenito drvo dobrog' kvaliteta; nego je krivnja u tome što na nj. često pada velika hladnoća,

vrelina, slana,

gus enice i gamad,

jer je

kvalitet iskvaren u dubini, izbačen od zvezda da ono donosi manje dobroga ploda. Ali, drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je veće i starije, utoliko nosi slađe plodove. U svojoj mladosti ono nosi manje ploda, jer to čini hrapava i divlja vrsta tla i prevelika vlažnost u drvetu, pa

23

iako ono jednako lepo cveta, ipak u rodu njegove

i sneg. To jest, koliko god čovek uzdiže svoj duh u

pa bilo da stoji na nekoj

božanstvu, koliko god muči i u njemu određuje kva­

jabuke

većma otpadnu,

dobroj njivi.

litet Sveti duh; toliko on dopušta svome duhu da

Drvo, pak, po sebi ima i jedan dobar slatki kva­

klone na ovome putu, II zadovoljstvu zla, toliko iz­

litet, ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome, kao:

vire i vlada u njemu đavo i pakleni sok. Jednako kao

gorki, kiseli i opori. Kao što je, pOlk, drvo, takvi su

što jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotočna,

i njegovi plodovi, sve dok na njih deluje Sunce i

kada na nj. padne mraz, vrelina i slana, i lako otpad­

čini ih slatkima, da oni dobijaju prijatan ukus, a

ne i istrune:

njegovi plodovi moraju

njemu vlada đavo sa svojim otrovom.

opstajati

na kiši,

vetru i

nevremenu.

tako i čovek ako dopusti đavolu da u

Jednako, pak, kao što je dobri kvalitet u prirodi

Ali, kada drvo ostari da se njegove grane sasuše,

moćan da pobedi zli kvalitet, jer on jeste i dolazi

da sok više ne može uvis, onda dole ispod stabla iz­

od Boga, a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i

rastaju mnoge zelene grančice, najposle i na korenu,

jarosni kvalitet moćan da pobedi u zloj duši;

i preobražavaju staro drvo, kao kada je bilo zelena

đavo jeste moćni vladar u jarosti i jeste veliki knez

grančica i drvašce, a sad je ostarilo. Jer se priroda

jarosti.

ili sok brani, sve dok stablo ne postane neplodno,

kroz pad Adama i Eve, da uz nj. prianja zlo; inače

onda se ono saseca i baca II vatru da sagori.

bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom.

Sad, zapamti, šta sam naznačio ovim porede­ njem.

Ali ono

�

jer

Ali, čovek je samoga sebe bacio u jarost

la u

oboma, i zove se, kao što kaže Sv. Pavle:

Vrt ovog drveta znači svet, njiva priroou,

Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu­

stablo drveta zvezde, grane elemente; plodovi koji

šanje, sluge ste onog akoga slušate, ili grijeha za

rastu na ovom drvetu, znače ljude; sok II drvetu

smrt, ili poslušanja za pravdu, Rim. 6. i 16. Ali, �ato

znači jasno božanstvo. Ljudi su, pak, stvoreni iz pri­

što čovek u oboma ima nagon, on može da se prikloni

ali Bog stvoritelj vlada

onome koje hoće; jer živi na ovome svetu između

u svemu, jednako kao i sok u celom drvetu. A pri­

oboga i jesu oba kvaliteta, zli i dobri, u njemu; u

roda u sebi ima dva kvalietta, sve do Suda Božijeg,

kojem čovek talasa, II tome se i adeva, u svetoj ili

jedan prijatni, nebeski i sveti, i jedan jarosni, pakle­

nebeskoj

ni i žedni.

budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko

rode, zvezde i elemenata;

snazi.

Jer,

Hrist veli:

Kad dakle vi,

zli

Dobri kvalitet uvek određuje kvalitet i radi sa

će više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji

svom marljivošću, da donosi dobre plcxlove: II njemu

ištu od njega, Luk. ll. 1 3. Tako je i Bog čoveku zapo­

vlada Sveti Duh i uz to daje sok i život. Zli kvalitet

vedio dobro i zabranio zlo, i daje da se i danas pro­

muči i goni takođe sa svom marljivošću, da uvek

poveda, fXJziva i viče, i da se čovek opominje na do­

donosi zle plodove: uz to, sok i paklenu usplamtelost

bro, pri čemu se dabogme saznaje da Bog ne želi

daje mu đavo. - Ovo dvoje je u drvetu pri-ode, a

zlo, već hoće da dođe cars tvi njegovo i da bude volja

ljudi su stvoreni iz drveta, i žive na ovome svetu II

njegova kako na Nebu, tako i na Zemlji.

ovome vrtu između ova dva kvaliteta II velikoj opas­ nosti, i na njih pada čas Sunčev sjaj, čas kiša, vetar

24

Ali za to što je čovek otrovan zlom, da u njemu vlada ne samo dobri, nego i zli kvalitet,

l

zato što

25

polumrtav i sa velikim nerazumevanjem Boga stvo­ ritelja svoga, kao i prirode i njenog delovanja, više ne može da sazna: priroda je od početka svoj tok do danas položila na nj. uz to je Bog darivao svoj Sveti duh da je svagda u svugde rađala i spravljala svete i razurrme ljude, koji će naučiti da

saznaju

prirodu,

kao i Boga stvoritelja njihovog, koji su u svim vre­ menima sa svojim spisima i učenjem bili svetlost sveta. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u njegovu

večnu

pohvalu;

đavo

je dočim

besneo

i

praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jaroŠĆu u prirodi, kojoj je on knez i Bog.

Jer kada je Bog u prirodi za istoga vremena tala­ sao i hteo da se otkrije svetu preko bogobojažljivog Avrama, Isaka i Jakova, i kada je hteo da sebi pri­ pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospodstvo, tako se u prirodi takođe talasao sa zlom i isti knez, Lucifer. Zato što je u čoveku bilo i zlo i dobro, mogla su oba kvaliteta u njemu da vladaju; stoga su u jed­ noj majci odjednom rođeni jedan zli i jedan dobri čovek. Tako je i kod prvoga sveta, a isto tako Se i na drugom svetu

sve do kraja našega vrerneD� može

jasno videti kako su se nebesko i pakleno carstvo sva­ gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli­

Dok je priroda često spravijala učenog, razumnog

kom radu, kao žena u rođenju. Kod Adama i Eve se

čoveka sa lepim darovima, dotle je đavo svoju najvišu

to može najbolje videti, jer je tada u Raju raslo drvo

marljivost ulagao u to da čoveka zavede na zadovolj­

od oba kvaliteta, zlog i dobrog, u kojem je trebalo da

stva mesa, na gordost, da bude bogat u požudi i ima

Adam

silu. Ti�e je u njemu ovladao đavo, a jJ> . rosni kvalitet

dobrom kvalitetu, u anđeoskoj vrsti i formi; jer je

je nadvladao dobri kvalitet, i iz njegovog razuma i iz

Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu od ploda.

njegove veštine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda,

Ali, u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim, i doveo

koji se izrugivao istini i na Zemlji spravio velike za­

je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. Za­

blude, i bio je đavolu dobar vojskovođa. Jer se zli

to su ubrzo namah takođe dobili životinjsku vrstu i

kvalitet u prirodi od početka rvao i još uvek se rve sa

formu, i jeli su i od zlog i od dobrog, pa su morali da

dobrim kvalitetom, i izdigao se, i iskvario je mnogi

se prošire i žive II životinjskoj vrsti, i pokvarila se

plemeniti plod u majčinskoj utrobi, kao što se jasno

mnoga plemenita, od njih rođena grančica.

može videti najpre kod Kaina i Avelja, koji dolaze od jednog tela majčinskog. Kain je u majčinskoj utrobi već bio prezirač Boga i gord, dok je Avelj smerni, bogobojazni čovek. Vidi se to i kod triju sinova Noi­ nih, kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom, a naro­ čito kod Isaka sa Isavom i Jakovom, koji su se u maj­ činoj utrobi udarali i rvali, pa zato je Bog i rekao: dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva će naroda izaći iz tebe, i jedan će narod biti jači od drugoga naroda, i veći će služiti manjemu, l. Mojs. 25, 23. Ovo nije ništa drugo nego da se oba kvaliteta u prirodi žestoko rvu jedan protiv drugoga.

26

i Eva budu iskušani da li mogu opstati u

Potom se vidi kako je Bog delovao u prirodi, ka­ da su rođeni sveti oci na prvome svetu, kao što su: Aveli, Set,

Enos, Kenan, Mahalelei, Jared, Henoh,

Metuzalem, Lameh i sveti Noje; oni su svetu objavili ime Gospodnje i propovedali pokajanje, jer Sveti duh je

delovao u njima. Pakleni Bog je naprotiv

takođe delovao u prirodi, a rođeni su rugači i prezi­ rači, najpre Kain i njegovi naslednici; a sa prvim svetom je bilo kao sa mladim drvetom koje raste, zeleni i lepo cveta, ali zbog svoje divlje vrste donosi malo dobrih plodova. Tako je i priroda u prvome svetu donela manje dobrih plodova, iako je jednako

27

lepo cvetala u svetskoj veštini i raskošnosti, jer Sveti duh, koji je tada delovao kao što i sada deluje, to nije mogao da dokuči. Zato je Bog govorio: jer se kajem što sam ih stvorio (1. Mojs. 6) i pokrenu pri­ rodu, da je svekoliko meso pomrlo, sve što je živelo u

sušenju, sve do korena i stabla koje je ostalo da

stoji, a onda je nagnojio divlje drvo i pripravio ga da nosi bolje plodove. Ali, kada je drvo ponovo oze­ lenilo, zbrzo je donelo opet dobre i zle plodove kod sinova Noinih; tu su se ubrzo opet našli oni koji su pljuvali na Boga i rugali se na nj. i jedva da je iz­ rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila svete, dobre plodove; druge grane nosile su i rađale di vlje neznabožce. Ali kada je Bog video da je čovek izumro u svome saznanju, još jednom je pokrenuo prirodu i pokazao ljudima kako bi u prirodi bili i zlo i dobro, da bi izbegli zlo i živeli u dobrom, i dao je da iz pri­ rode padne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra­ šni egzempl svetu. Ali kada je slepoća ljudi uzela maha i kada ljudi više nisu hteli da se uče Duhu Gospodnjem, dao im je zakone i učenja kako treba •

da se drže, i potvrdio ih je čudima i znakovima, da ne bi ugasnulo saznanje pravoga Boga.

-

Ali, ta­

da svetlost nije htela da ugleda dana, jer je rama i jarosnost u prirodi su se br"'lile, a isti onaj knez je

priroda još nije bila savladana, a svetlost i tama su se još rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne, slatke plodove, to jest, sve dok iz srca Božijeg nije došao knez svetlosti, i bio je čovek u prirodi i rvao se

u

svome ljudskome telu, u snazi božanske svetlosti, u divljoj prirodi. Ista kneževska i kraljevska grana izrasla je u prirodi i postala drvo u prirodi, i širila je svoje grane od Istoka do Zapada, i obuhvatila je čitavu prirodu, rvala se i borila sa jarosnošću koja je bila u prirodi i sa istim onim knezovima, sve dok on nije n�djačao i trijumfovao kao kralj prirode a kneževe jarosti za­ tvorio u svoj sopstveni dom. Psa\m 68. Kada se ovo dogodilo, iz kraljevskog drveta, koje je poraslo u prirodi, izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran­ čica, koje su sve imale miris i ukus krasnog drveta. Pa iako su na njih padale kiše, sneg, tuča inepogoda. da su mnoge grančice bile pokidane i ubijene, još uvek rastu druge grančice. Jer, jarosnost u prirodi i isti knez su pokrenuli veliku nepogodu sa tučom, gromom, munjom i kišom, da su često mnoge pre­ krasne grančice otpale sa slatkog i dobrog drveta.

Ali iste grančice

su

imale tako mio, sladak i prijatan

ukus da to ne može izreći nijedan jezik čovekov, pa ni anđeoski, jer su u sebi imale veliku snagu i vrlinu,

silno vladao. A kada je drvo prirode zašlo u svoje

služile su zdravlju divljih neznabožaea. Koji je ne­

srednjovečje, malo se podiglo i nosilo nešto boljeg

znabožac jeo od grančica ovog drveta, taj je bio oslo­

slatkog ploda, da bi pokazalo da bi ubuduće moglo

bođen divlje vrste prirode, u kojoj je bio rođen, i

da nosi prijatne plodove. Jer su tada bili rođeni sveti

bio je slatka grana na krasnome drvetu i ozelenja­

profeti iz slatke grane drveta; oni su učili i propo­

vao je na drvetu i nosio krasne plodove kao kraljev­

vedali o svetlosti koja će ubuduće nadvlađivati ja­

sko drvo. Zato su mnogi neznabožci potrčali krasnom

rosnost u prirodi. Tako se među neznabožeima poja­

drvetu, gde su ležale krasne grančice koje je knez

vila svetlost u prirodi da su oni saznali prirodu i

tame pokidao svojim olujama; i koji je neznabožac

njeno delovanje, ma koliko ovo bila samo svetlost u divljoj prirodi, a još ne sveta svetlost. Jer, divlja

28

mirisao od ovih otkinutih grančica, taj je ozdravio od divlje jarosnosti koja mu je od majke urođena.

29

•

Ali kada je knez tame video da se neznabožei grabe oko grančica, a ne oko drveta, i ugledao svoj veliki

zla

gubitak i štetu, okanio se oluje pred jutro i podne,

svoga otrova i divlje vrste zahvaljujući mirisu kras­

i stavio trgovca pod drvo, koji je skupljao grančice,

nog drveta, bio je gnevan i pred ponoć je zasadio

a onda ih je trgovac nudio na prodaju za novac da

divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u prirodi., i dao

bi lihvario od dragocenog drveta. Jer takvo što je

je da se izvikuje:

od

zato što

jede, taj će ozdraviti i večno živeti! Jer, na mestu

mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njego-

na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje

vu nJlVU.

mesto a narodi utom nisu od početka do istoga

svoga

trgovca

iskao

knez

jarosnosti,

. .

•

Kada je knez II tami, koja je tu izvor jarosnosti, i pokvarenosti , video da ljudi

ozdravljuju od

ovo je drvo života; ko od njega

vre­

Kada su, pak, neznabožci videli da se plodovi

mena, a ni danas, saznali pravu svetlost iz Boga; a

dragocenog drveta mogu kupiti za novac, potrčali

drvo je raslo na brdu Hagar, II domu Ismaela po­

su jatomice prodavcu plodova drveta, a takođe su

drugivača.

dolazili od dalekih ostrva da kupuju, čak sa 'kraja

Ali se tada o drvetu izvikivala: gle, to je drvo

sveta. - Kada je prodavac video da njegova roba

života! Tada su divlji narodi potrčali prema drvetu,

toliko vredi i daje toliko privlačna, izmislio je lu­

koji nisu bili rođeni od Boga, nego od divlje prirode

kavstvo kako

svome gospodaru sakupio veliko

i voleli su divlje drvo i jeli od njegovog ploda. A

blago, i poslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju

drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri­

robu na prodaju i visoko ju je hvalio. Ali je krivo­

rodi, i širilo je svoje grane od ponoći do jutra i ve­

tvorio robu i kao dobre prodavao druge plodove, koji

čeri; ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje

nisu bilo rasli na drvetu. Zato da bi bilo veče blago

prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov

njegovog gospodara.

plod. Ali zato što

bi

su ljudi ovoga mesta, koliko ih

Ali neznabožci i sva ostrva i narodi, koji su ži­

ima, izrasli iz divlje prirode, drvo je raslo iznad svih

veli na Zemlji, bili su izrasli iz divljeg drveta, koje

njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama

je tu bilo dobro i zlo; zato su oni bili poluslepi i nisu

dosezala sve do štovane zemlje ispod svetog drveta.

videli dobro drvo, koje je širilo svoje grane od Istoka

Ali ovo je bio uzrok što je divlje drvo toliko

do Zapada, inače ne bi kupovali lošu robu. Ali zato

veliko:

što nisu poznavali dragoceno drvo,

trčali su prodavcima koji su prodavali krivu robu,

koje je iznad

narodi ispod dobrog drveta, koliko ih ima,

sviju njih širilo svoje grane, trčali su prodavcima i

i jeli

kupovali pomešanu, lošu robu za dobru i zamišljali

dobar, i zamišljali su da će od toga ozdraviti, i osta­

da će ova služiti zdravlju. A zato što su svi bili toliko

vili su sveto, dobro i snažno drvo da uvek stoji. Do­

pohot1jivi na dobro drvo, koje je ipak lehdelo iznad

čim, postajali su sve sleplji, iznureniji i slabiji, i

sviju njih. mnogi od njih su ozdravili od velikog za­

nisu pred ponoć mogli da spreče divlje drvo da raste.

dovoljstva i požude koju su nosili prema drvetu.

Jer su bili odveč iznureni i slabi; dobro su videli da

Jer,

njih,

je to bilo divlje, zlo drvo, ali su bili preiznureni i

učinio ih je zdravima od njihove jarosnosti i divljeg

preslabi i nisu mogli da spreče njegov rašćenje. Ali

rođenja, a ne prodavčeva loša roba: ovo je potrajalo

da nisu bili trčali prodavcima krive robe i da nisu

miris

drveta

koji

je

lehdeo

iznad

su od krivoga ploda, koji je takođe bio zao i

dugo vremena.

30

•

31

•

bili jeli od krivoga ploda, već da su jeli od kranog drveta: bili bi postali snažniji da pruže otpor div­ ljem drvetu. Ali zato što su u divljoj prirodi i ljud­ skoj ništavnosti bezbožnički živeli u pohlepi svojih srca u licemerju, njima je nadvladavala divlja pri­ roda i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad njih, i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Jer, knez jarosnosti u prirodi dao je drvetu svoju snagu da iskvari Jj'ude koji su jeli od prodavčevog divljeg ploda. Pošto su ostavili drvo života i tražili vlastitu mudrost, kao majka Eva u Raju, njima je nadvladao njihov urođeni vlastiti kvalitet, i dospeli su u tako

•

silnu zabludu, kao što kaže Sv. Pavle (a. Sol. 2, l l ) . I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju, od divljeg drveta pred ponoć iznad ljudi koji nisu rođeni iz di vljeg drveta, i oni su pali od svoje iznurenosti i slabosti pred nevremenom koje je došlo iz divljeg drveta,.. A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa narodima pred podne i veče i pred ponoć i hvalio je svoju robu visoko i prevario je bezazlene lukavs­ stvom, a mudre je učinio svojim trgovcima i pr
usahnuli. Svi kraljevi od podne, veće i pred ponoć 32

jeli su od prodavčeva ploda i živeli su u velikoj ne­ moći; jer je divlje drvo od ponoći sve dalje i sve više raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme. A bilo je zlehudno vreme na Zemlji, kada nije bilo ničega, jer je svet stajao; sli, ludi su mnili da je bilo dobro vreme: toliko čvrsto ih je bio zaslepio trgovac ispod drveta Ali, uveče je milosrdnost Božija jadikovala nad bedom i slepi lom ljudi, i ponovo je pokrenula dobro drvo, prekrasno, božansko drvo koje je nosilo plod života; tada je blizu korena izrasla mladica iz kras­ nog drveta i ozelenila, i bili su joj dati sok i duh drveta, i zborio je ljudskim jezikom i pokazivao sva­ ko na krasno drvo, a njegov glas odjekivao -je daleko u mnogim zemljama. - Tada su ljudi potrčali da vide i čuju šta je bilo. Pokazano im je krano i vrli­ nama bogato drvo života, od kojeg su ljudi u poćetku jeli i bili oslobođeni od njihovog divljeg rađanja. I veoma se obradovaše, jeli su od drveta života sa ve­ likom. radošću i okrepijenjem, i dobili su novu snagu od drveta života, i pevati su novu pesmu o istinos­ nom drvetu života, i bili su oslobođeni od divljeg rađanja i omrzoše trgovca s njegovim prodavcima i krivom robom. - Ali, dođoše svi koji su bili gladni i žedni drveta života, i koji su jeli II prašini, a jeli su od svetog drveta i ozdravili od nečistog rođenja i prirodne jarosnosti, u kojoj su živeli, i bili su na­ kalemljeni na drvo života. Samo trgovčevi prodavci i njihovi licemeri, i njihovi lihvari, nastavili su da prodaju krivu robu i sakupljali su svoje blago, nisu došli; jer su se bili utopili u lihvarenju licemerja trgovčevog i u smrti umrli, a živeli su u divljoj prirodi; a strah i sramota, koji su bili otkriveni, zadržali su ih da su sa trgovcem toliko bezbožnički živeli dugo i zavodili duše ljudi, a da su ipak hvalili, bili bi i oni nakalemljeni na drvo života, živeli bi II božanskoj snazi i svetosti i nosili bina prodaju plodove života. Zato što j e njiho33

a sramota bila otkrivena, njihova prevara, škrtost � l pakost, zane meli su i povukli se u sramu, umesto

da je svako mnio da on drži struk korena, da na nj.

da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo

su

i bili bi prišli sa gladnima i žednima izvorištu več�

time je rasrđen razum neprosvećenih, i živeli su II

noga života: zato su sahnuti u svojoj žeđi , a njihova . patnja se večito povećavala dok ih je ilagrizala nji­

zadovoljstvu svoga mesa, u pohoti divlje prirode, a

hova savest.

plod drveta koji je lebdeo Iznad svih njih, premda

Pošto je trgovac krivom robom video da je nje­ gov � prevara otkrivena, razgnevio se i obeshrabrio,

pa Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda

�

koji više nije hteo da kupuje njegovu robu , i ubi .

Je mnogo svetoga naroda, i opet je klevetao zelenu granu koja je bila izrasla iz drveta života. Ali veliki knez Mihailo, koji stoji ispred Boga, došao je, borio se za sveti narod i pobedio. AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo­

treba da gleda, i da treba da ga sluša i poštuje. Potom

podigli

svoje palate i tajno služili idolu Mamonu;

služili su i trbuhu u razbludnosti, oslanjali su se na su

dopali u pokvarenost, da bi zahvaljujući tome

mogli ponovo da ozdrave. Pa ipak, služili su knezu tame prema nagonu divlje prirode, a krasno drvo je moralo da im stoji tek kao prizor; i mnogi od njih živeli su jednako divljim životinjama, i vodili su zao život u oholosti, raskoši i bludničenj u; a bogati je sirotoga harčio, njegov znoj i rad, i uz sve to ga pritiskao. Sva zla dela postala su darovima dobra; zakoni

pokrenuo ;--ac pao I da Je njegova prevara otkrivena, Je olUJU od ponoći iz divljeg drveta protiv svetog

su dolazili iz zlog' kvaliteta u prirodi; svako je težio

naroda, a od podneva je i trgovac jurnuo na nj. tada . Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi.

Ničemu nije' bilo nikakvoga spasa; grđenje, prokli­

Jednako kao što je bilo na početku kada je raslo sveto i krasno drvo, koje je nadvladavalo jarosnost u prirodi i njene knezove: tako je bilo i u vremenu. . nIto

A kada je svome narodu bilo otkriveno pleme­ l

sveto drvo, kada je narod video kako on lebdi

iznad nj. i svoj ukus širi iznad svih naroda, i da od njega može jesti ko god hoće, narodu je bilo dodijalo da jede od njegovog ploda koji je rastao na drvetu, i u pohlepi je poželeo da jede koren drveta; a pamet­ ni i mudri su tražili koren i svađali su se oko nj. Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora­ vili da jedu od ploda slatkog drveta, sve zbog svađe oko korena drveta. Ali nije njima bilo stalo do korena, niti do drve­ ta; nego je u svemu tome knez nešto drugo imao u pameti . Jer je video da više neće da jedu od dobrog drveta, već da se svađaju oko korena, jasno je video da su

postali iznureni i slabi, i da u njima opet

vlada divlja priroda. Zato ih je pokrenuo na oholost,

34

velikom novcu i blagu, oholosti, rasipništvu i sjaju. njanje, grdnja nisu smatrani za porok, i ustavljali su se u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. Takvo

što su činili pastiri sa ovcama, i nisu zadržali ništa do imena plemenitog drveta; njegov plod, snagu i život morali su da postanu izgovor za njihove greho­ veo Tako je u to vreme živeo svet, sve osim male skupine koja je rođena posred drače, u veljim jadima i preziru, od svekolikog naroda na Zemlji, od Istoka do Zapada. Nije bilo nikakve razlike, svi su �iveli u nagonu divlje prirode u nemoći, svi osim male skupine koja je bila spašena iz svih naroda. Kao što je bilo pre grešnoga pada ipre pojavljivanja pleme­ nitog drveta u prirodi, tako je bilo i u ovo vreme, Ali, zbog čega su ljudi na kraju tako čvrsto žu· deli za korenom drveta jeste tajna, misterija, i osta­

la je !J�metnima i mudrima do danas skrivena, a neće se razotkriti u visini, već u dibini, u velikoj bezaz­

lenosti, jednako kao što je plemenito drvo sa svojim jezgrom i srcem bilo sve vreme skriveno u upućeni-

35

ma u poslove sveta; iako su mnili da su stajali na

korenu i vrhu drveta, nije to bilo ništa do svetla para pred njihovim očima.

Ali, plemeni to drvo je od početka do dana da­ našnjeg

s najvećom marljivošću

radilo u prirodi,

da bi moglo da bude otkriveno svim narodima, go­ vorima i jezicima; protiv njega je đavo besneo i pra­ skao u divljoj prirodi, i branio se kao jarosni lav. Ali, plemeni to drvo je donosilo sve više i sve slađih plodova, i sve više se otkrivalo mnogima, uprkos to­ me što je đavo besneo i praskao, sve do kraja, kada je sve postalo svetlo. Jer je na korenu plemenitog drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i život, i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je plemenito drvo II njegovoj prekrasnoj snazi i moći, uz to prirodu, u kojoj je ono izraslo. Kada se ovo dogodilo, u prirodi su se pojavila dvoj a vrata, saznanje dvaju kvaliteta, zlog i dobrog, i bio je otkriven nebeski Jerusalim, isto tako carstvo pakla, i to svim ljudima na Zemlji.

A svetlost i glas

su odjekivali u četiri vetra, a lažni trgovac le od podneva bio sasvim otkriven, i njegovi su ga omrzli i iskorenili sa Zemlje. Kada se ovo dogodilo, pred ponoć se divlje drvo sasušilo i sav narod je video sveto drvo, pa i na dalekim ostrvima, i gledao je sa udivljenjem. Bio je otkriven i knez II tami, a njegova tajna je bila razcr bličena, a njegovu bruku i sramotu njegovu videli su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji, jer je tajna po­ stala svetla. Ali i to je trajalo jedno kratko vreme, a onda su ljudi napustili svetlost i živeli u zadovolj­

ne bolje, već samo gore. Usred ovoga vremena po­ krenute su mnoge velike oluje, od večeri pred ponoč i jutro; ali od ponoći je izišla velika vodena struja pred sveto drvo i pokvarila mnogu plemenitu granu na svetom drvetu, a posred struje je bilo svetlo, pa se i divlje drvo pokvarilo pred ponoć.

A knez u tami

je bio razjaren u velikoj pokretljivosti prirode; jer sveto drvo je talasalo u prirodi, kada se ono potom ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju svetog, božanskog majesteta, i da od sebe rodi jaru koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala •

•

se s njim.

Tako je talasalo drvo tame, jarosti i pokvarenos­ ti, isto tako grozno, pa pre nego što će i ono bi ti upaljeno, iz njega je izišao knez sa svojim legijama da pokvari plemeniti plod dobrog drveta.

-

l stajalo

je u prirodi strašljivo u jarosnome kvalitetu, u kojem je stanovao knez tame, ljudski govoreći, jednako kao što se gleda grozno, strašno vreme kako se navlači, koje se pokazuje grozno i strašno sa mnogim seva­ njem na sušu, od čega se čovek prestravljuje. Ono je, naprotiv, stajalo u dobrom kvalitetu, u kojem je stajalo sveto drvo života, čak prijatno, slatko i puno miline, jednako nebeskom carstvu radosti. Ova dva drveta su žestoko talasala jedno protiv drugog, sa svom silinom, sve dok se nije upalila vascela priroda i oba kvaliteta u jednom trenu.

I drvo života je bilo

upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv. duha, a njegov kvalitet je goreo u vatri nebeskog carstva radosti, II neistraživoj svetlosti i jasnoći. U ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili

stvu svoga mesa do pokvarenosti; jer jednako kao

nebeskog carstva radosti, koji su večito bili u dobrom

što su se otvorila vrata svetlosti, tako su se otvorila

kvalitetu, a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr­

i vrata tame, i iz jednih i drugih su izišle sve snage

vetu života, i ispunjavala je čitavi kvalitet u kojem

i veštine koje su dotle bile zatvorene.

je stajala.

J ednako kao što su ljudi od početka živeli u po­

l drvo jarosnog kvaliteta, koje predstavlja drugi

tomstvu divlje prirode, a sada su žudeli za zemalj­

deo u prirodi, bilo je takođe upaljeno i gorelo je u

skim stvarima:

vatri gneva Božijeg, s paklenom istucanom korom,

36

tako se thelo da i na Zemlji bude,

37

a jarosni izvor se do večnosti uspinjao, a knez tame

u oba kvaliteta, koji su bili zao i dobar, tako je sada

sa svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao

rađala nebeske, radostne. A ljudi, koji su sad bili

u svome sopstvenom carstvu. U ovoj vatri je nesta­

jednaki anđelima, jeli su svaki od ploda svoga kva­

jala Zemlja, zvezde i elementi; jer je sve gorelo isto­

liteta i pevali su

vremeno, svako II vatri svoga sopstvenog kvaliteta,

večnoga života. A ono je bilo o Ocu kao u nekoj

i sve je postalo rastavljeno. Jer se pokrenula starina,

svetoj igri, kao trijumfujuća radost; jer su sve stvari

u kojem su stanju sve snal!e i sva stvorenja, i sve što

u početku bile načinjene u OCU i takve će ostati u

se može imenovati, i snage neba, zvezda i elemenata

svojoj večnosti.

opet su postale tanke i formovane u onaj oblik u

. Ali svi oni koji su na Zemlji rasli u snazi drveta

kojem su bile pre početka stvaranja. Samo dva kva­

gneva, a to znači, koje je nadvladao jarosni kvalitet

liteta, kvalitet zla i kvalitet dobrog; koji su u pri­

i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji­

rodi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od

hovome grehu, svi su takođe izašli, svaki u svojoj

drugog, a zli knez zla i jarosti je bio dat za večnu

snazi, a bili su prihvaćeni II carstvo tame, i svaki je

kuću zla, ·a ta kuća se zove pakao ili osuda, koju više

bio odeven u snazi u kojoj je bio izrastao, a njihov

nikada neče dokučiti ili dodirnuti dobri kvalitet, za­

se

kralj zove Lucifer, onaj koji je isteran iz svetlosti.

borav svekolikog dobrog, i to u njegovoj večnosti.

A pakleni kvalitet je takođe preživeo plodove,

U drugom kvalitetu je stajalo drvo večnog ži­

kao što je činio na Zemlji; i samo zato što je dobro

vota, a njegov izvor je poticao iz Sv. Trojstva. i u

bilo odvojeno od njega, on je sada donosio plodove

njemu je svetleo Sv. Duh. I proizišli su svi ljudi

u svome sopstvenom kvalitetu. A ljudi koji su sada

koji su došli od bedra Adamovog, prvog čoveka, sva­

bili jednaki duhovima, jeli su svaki od ploda svoga

ki u svojoj snazi i u kvalitetu, u kojem je rastao na

kvaliteta, kao što je jeo i đavo; jer jednako kao što

Zemlji. Tu, na

Zemlji, oni su jeli od dobrog kvali­

je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima,

teta, koji se tu zove Isus Hrist, svi oni koji su u sebi imali snagu dobrog kvaliteta, koji su bili prihvaćeni

i kao što nisu svi jednog kvaliteta, tako je i kod

u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga

u anđelima i u ljudima, i tako će trajati navek.

mladoženje svaki u svome glasu, prema svojoj sve­ tosti.

Amen.

prognanih duhova, a tako je i u nebeskoj raskoši,

Blagonakloni čitaoće, ovo je kratko kazivanje o

Ali, drvo života, rođeno u svetlosti prirode i

dva kvaliteta u prirodi, od poćetka do kraja, kako su

duha, koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz­

od njih nastala dva carstva, nebesko i carstvo pakla,

nato, raslo je u svojoj snazi, ono je iznad svih ljudi

i kako se od tog vremena vijaju jedan protiv drugog

na Zemlji davalo hlada, iako su tu bili mnogi nez­ nabožci i narodi, i oni nedostojni, koji su prihvaćeni

i bore se, i na šta će s njima ubuduće izići. Ovoj sam knjizi pak dao ime: Koren ili majka

u istoj snazi u kojoj su odrasli i u kojoj je njihov

filozofije, astrologije i teologije. E pa znaj, o čemu

duh bio zaodeven, i pevali su pesmu njihove snage o

ova knjiga raspravlja

plemenitom drvetu večnog života, jer je svako bio

1. Filozofija raspravlja o božanskoj sili, o tome šta je Bog i kakvi su u božijem suštastvu priroda,

glorifikovan prema svojoj snazi. A sveta priroda je rađala radosne, nebeske plo­

zvezde i elementi, o tome odakle vode svoje poreklo

dove, jednako kao što je na Zemlji rađala zemaljske

sve stvari, kakvi su nebo i Zemlja, tako isto anđeli,

38

•

pesmu Božiju i pesmu O drvetu

39

•

ljudi i đavoli, uz to nebo i pakao, i sve što je stvo­ reno, takođe šta su oba kvaliteta u prirodi, na osnovu pravog razloga u saznanju duha, u težnji i uzbuđenju božijem. . 2. Astrologija raspravlja o silama prirode, zvez­ da l elemenata, kako su iz njib postala sva stvorenja, kako one sve teraju, i u svemu vladaju i deluju i kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i živo­ tinjama, odakle proizilazi da u ovome svetu ,gospo­ dare zlo i dobro, kao i da u njemu postoji carstvo pakla i nebesko carstvo. Ja nisam kanio da opisujem putanju svake zvezde, položaj ili imena, ili kako one za svaku godinu imaju svoju konjunkciju ili kva­ drat i slično, šta svake godine i svakoga časa prouz­ rokuJU, što su premudri, pametni i duhom bogati IJudl saznali posmatranjem, pažljivim slušanjem i dubokim razumevanjem i računanjem, blagodareči lskustvu dugog starenja Ja to nisam izučavao i učio , pa ostavljam učenima da raspravljaju o tome; nego Je mOJa nakana da pišem po duhu i smislu, a ne na osnovu posmatranja. 3 . Teologija raspravlja o carstvu Hristovome, O

tome kako je ono stvoreno, kako ono stoji nasuprot carstvu pakla, takođe o tome kako ono u prirodi vodi borbu sa carstvom pakla, pa kako ljudi mogu verom i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju u božanskoj sili, i da dostignu večno blaženstvo, i kako da odnesu pobedu u borbi; takođe, kako čovek dejstvo m paklenog kvaliteta baca u propast samog sebe, i najposle, na šta će izići i s jednim i s drugim. Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku, je­ ste tajna, misterija prećutana pametnima i mudrima ovoga sveta, koju će ubrzo morati da dožive i saz­ naju. A onima koji ovu knjigu budu čitali iz prosto­ re, a s prohtevom svetog duha, onima koji svoju nadu polažu samo II Boga, on? neće biti tajna, nego otvoreno saznanje. - Ne kanim da objašnjavam ovaj naslov, već ostaVljam nepristrasnom čitaocu koji se u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi. 40

Ako pak neki pametnjaković, koji II jarosnom kvalitetu odrđuje kvalitet, bude došao do ove knjige, protiviće se onako kako se nebesko i carstvo pakla valjaju jedno protiv drugog i jesu. Najpre, kazaće da sam se previsoko vinuo u božanstvo i da mi takvo što ne priliči. Potom će kazati da se hvalim Svetim duhom; dakle, morao bib tako i da živim, i to čudi­ ma da dokažem. Treće, kazače da to činim iz želje za slavom. Cetvrto će kazati, da za to nisam dovoljno ućen. Peto, njega će jediti velika prostota piščeva, a da je običaj sveta da gleda samo u visoko i da se jedi na prostotu. Pristrasnim pametnjakovićima kanim da suprot­ stavim praoce prvoga sveta, koji su takođe bili prosti, prezirani ljudi,

protiv kojib su besneli i urlali i

svet i đavo, kao u vreme Enoha,

II

kojem su sveti

oci najpre silno propovedali o imenu Gospodnjem; ni oni se na nebo nisu uzdigli telom, a sve su videli

očima, a Sveti Duh se otkrio samo u njibovom duhu.

To posle vidimo u drugom svetu takođe kod svetih praotaca, 'patrijaraha i profeta, koji su dojednog bili tel< prosti ljudi, u jednu ruku obični pastiri. Kao što je i Mesija Hrist, junak u borbi u prirodi, bio čovek, iako je bio knez i kralj ljudi, ipak se u ovome svetu držao u velikoj prostoti; tako su i njegovi apostoli dojednog bili samo siromašni, potcenjivani ribarski momci i mali ljudi. Da, Hrist štaviše zahvaljuje svo­ me' nebeskom ocu što ga je držao daleko od pametnih i mudrib ovoga sveta, a otkrivao deci. Matej l l . Uz to se vidi kako su i oni na isti način bili siromašni grešnici i da su obe težnje, zlu i dobrom, imali II sebi u prirodi. Ali i da su na isti način protiv greha sveta, čak protiv svoga sopstvenoga greha propove­ dali i učili: činili su to po želji Svetoga duha, a ne iz pomame za s1avom. I tako i nisu imali ništa od vlastitih snaga i sposobnosti ili da su mogli da uče II tajnama božijim, nego se sve zbilo po želji Božijoj. Dakle, ni o sebi samom ne mogu ništa drugo da kažem, da se pohvalim ili napišem, do da sam prost 41

čovek, uz to siroti greš.lik i da svakOl dana moram da se molim:

Gospode, oprosti nam grebe naše! i

kazujem s apostolima: O Gospode, Ti si nas izbavio krvlju tvojom! Ni ja se nisam 1I7-«1igao U nebo i niSam video sva dela i stvorenja božija, nego se to isto nebo otkrilo u mome duhu; pa kako ni volja za otkrićem, ni moja prirodna volja, nego je želja duha, morao

sam zbog toga da pretrpim takođe mnoge nemilosti đavolove. Ali duh čovekov nije došao samo iz zvezda i elemenata, nego je u njemu skrivena i iskra svet­ losti i sile Božije. Nije to prazna reč koja stoji u

l. Mojs. l , 21: I stvori Bog čovjeka po obličju svoje­ mu, po obličju božijem stvori ga. Jer to baš ima ra­ zu ma, što je stvoren iz čitavog suštastva božanstva. Telo je od elemenata; zato ono mora i da se hrani elementima. Duša svoje poreklo ne vodi samo od tela, pa iako nastaje u telu i njen je početak telo, ipak

svoj izvor ima od spolja u sebe i kroz vazduh; tako i u njoj gospodari Sveti duh isto onako kao što sve ispunjava i onako kao što je sve u Bogu i sam Bog u svemu._.

Zato što je Sveti duh u duši kao stvorenje, kao svojina duše, ona istražuje do u božanstvu i u pri­ rodi takođe; jer, ona ima svoj izvor i prispeče u su­ štastvu čitavog božanstva. Kada se ona upali Svetim duhom, tada vidi šta Bog, njen otac, radi, kao što sin u kući dobro vidi šta radi otac; ona je koleno ili dete u kući nebeskog Oca. Kao što oko gleda do u

zvezde, odakle vodi svoje prvo poreklo, tako, dakle, i duša gleda do u božansko suštastvo, u kojem živi. Ali zato što duša ima svoj izvor u prirodi, a II

prirodi je zlo i dobro, a i čovek se grehom bacio u jarost prirode, te se, dakle, duša svaki dan i svaki čas kalja grehom, njeno je saznanje iskomadano; jer,

ii

jarost koja gospodari u prirodi gospodar

u duši.

Ali Sveti duh ne pada u jarost, nego gospodari u izvoru duše, koji je u svetlosti božijoj ; i bori se protiv jarosti u duši. Zato što duša ne može ni u jednom potpunom saznanju da dođe do kraja u ovom životu,

42

pošto se svetlost i mrak rastavljaju, a jarost se telom troši u zemlji; osim toga, duša jasno i razgovetno u Bogu vidi svoga oca. Ali kad se duša zapali Svetim duhom, onda trijumfuje u telu i puca kao velika vatra, tako da srce i bubrezi drhte od radosti. Ali to nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu, njenom ocu, nego ljubav prema Bogu, njenom ocu, trijum­ fuje u va tri Svetoga du� a. .

•

Ali, saznanje božije �e u vatri Svetog duha zasi­ ti, i najpre malo kao zrno goriščino, kao što ga Hrist upoređuje (Mat. 1 3), ono iza toga poraste veliko kao drvo i širi se od sebe u Bogu, tvorcu svome, kao. što •

kapljica vode u velikom moru ne može da pravi velike talase, ali u njoj ide velika voda · koja može da učini nešto više. A to je ono što se desilo, ono što se dešava i ono što će se desiti, isto tako širina, dubina i visina, blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar, jedna poj­ mljivost; i sveta duša čovekova takođe vidi isto to, ali u ovome svetu samo parče po parče. I često ona smetne sa uma da ona ne vidi ništa; jer, đavo je žestoko goni u jarosni izvor, koji je u duši, i često �krije plemeni to zrno gorišičina; zato čovek stalno mora da se bori. Na

takav način,

u

takvom

saznanju

božijem

kanim da pišem u ovoj knjizi o Bogu, našem ocu , II kojem je sve i koji je sam sve; kanim da raspravljam kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano, i kako se kreće II čitavom drvetu života. Ovde ćeš videti pravu osnovu božanstva, i kako je pre vremena sveta bilo jedno suštastvo; takođe, kako su bili stvoreni sveti anđeli, i iz čega; pa o strašnom padu Luciferovom i o padu njegovih le­ gija; takođe, iz čega su stvoreni nebo, Zemlja, zvezde i elementi, isto tako u Zemlji metali i stene, i sva

stvorenja; kakvo je rođenje života i telesnosti svih stvari; takođe, šta je pravo nebo, na kojem stanuje Bog i njegovi sveti, i šta j e gnev božiji i paklena

43

vatra, i kako je sve bilo upaljeno:

in summum, šta

ili kakvo je suštastvo svih suštastava.

Prvih sedam poglavlja raspravlja, ne baš bog­

znakako i pojmovno, o suštastvu Boga i anđelima s alegorijama, da bi čitalac korak po korak konačno došao do dubokog smisla i prave osnove. U osmom poglavlju govori se o dubini u božanskom suštastvu, i tako redom, što dalje, to dublje. C...to se gdekoje

species ponavljaju ili opisuju sve dublje, zarad čita­ očeve, a i same moje slabe pojmljivosti.

A ono što u ovoj knjizi nađeš nedovoljno objaš­

njenim, kasnije ćeš naći jasnim i razgovetnim; jer, zbog naše pokvarenosti saznanje je naše krnje i nije najedared savršeno, kao što j e ova knjiga čudo sveta, koje će razumeti sveta duša. Njome čitaoca preporučujem bogatoj

i svetoj

vot ima da nema u sebi oba kvaliteta. Ovde pak mo­ ramo da

jeste kvalitet.

znači reč kvalitet ili šta

Kvalitet je pokretljivost,

gonjenje neke

stvari,

patnja ili

kao što je vrelina koja sa­

goreva, goni i proždire sve što

nju dođe, a nema

II

njenih svojstava. Naprotiv, sve što je hladno, mokro i mračno, ona osvetljava i zagreva, i ono što je meko čini tvrdim.

Ali,

ona ima još dve

species

II

sebi:

kao što su, naime, svetlost i jarost; o njima treba primetiti sledeće. Svetlost koja čini srž vrelina je sama po sebi prijatan i radostan prizor, snaga ži­ vota, osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i komad je ili izvor nebeskog carstva radosti. Jer, ona oživljuje i pokreće sve u ovome svetu; svako meso, isto tako drveće, lišće i trava rastu II ovom svetu

ljubavi Božijoj.

razmislimo šta

blagodareći

snazi

svetlosti

i

u

njoj

nalaze

svoj život kao II onome što je dobro. Tome nasu­ prot, vrelina II sebi ima i jarost, jer sagoreva, pro­

1. o

ždire i

POGLAVLJE

se

pTouča vanju. božanskog stLŠtastva u pTiTodi, o oba kvaliteta:

Bog, onda moramo marljivo da razmislimo o sila­

u prirodi, uz .to i o celokupnom stvaranju, o

Nebi i Zemlji, kao i o zvezdama i elementima, i o a

i

ona proizišla iz istih onih,

o svetim anđelima,

đavolima

i ljudima,

i

o

Raju i Paklu. U takvom razmišljanju nalazimo dva kvalite­ ta, dobri i zli, koji su na ovom Svetu u svim sila­ ma, u zvezdama i elementima, kao i u svim stvore­ njima, jednog u drugom ako jednu stvar;

a i ne

postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim ži-

44

rve se i bori II

bez vreline, ali ne postoji u prirodi; jer, u prirodi

pali, kada već kanimo da govorimo o Bogu i šta je

pošto su

svetlosti i pokreće svetlost:

ali ona ima dvostruki izvor. Svetlost postoji u Bogu

suštastvo, nego duh kada se od Boga osvetli i za­

stvorenjima,

ta ista jarost izvore, goni i uzdiže

svome dvostrukom izvoru sa sobom. I ona je stvar,

Iako meso i krv ne mogu da dokuče božansko

ma

II

kvari;

su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet, •

onako kao što Bog jeste sve i kao što od njega sve proističe

i polazi.

Bog

je

srce

ili

izvor-studenac

prirode, iz njega sve vodi poreklo.

V relina pak gospodari u svim silama prirode i

zagreva sve, i izvor je II svemu; inače tamo gde ne bi toga bilo, voda bi bila odveć hladna, a zemlja

bi

se skočanjila; a ne bi bilo ni vazduha. - Vrelina gospodari i

u svemu,

pokreće vodu,

pa

u drveću,

blagodareći

u bilju i u travi, izvorima

vode iz

zemlje raste bilje i trava; ona znači kvalitet zato što što izvire Ali,

II

svemu i podiže sve.

svetlost u

vrelini

daje svim kvalitetima

snagu, te je sve ljupko i puno milja. Vrelina bez svetlosti nij e drugim kvalitetima ni od kakve ko-

45

risti, nego je kvarenje dobrog, zli izvor; jer ona sve

najveći pokret dobija od vreline,

kvari u vrelini jarosti. Dakle, svetlost u vrelini je

dnoće.

živi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh; ali

a voda od hla­

Dva se kvaliteta pak stalno rvu jedan s drugmi;

ne i II jarosti. Ali, vrelina pokreće svetlost, da ova

vrelina proždire

muči i goni, kao što vidimo zimi kada je svetlost

s vazduhom. Pa pošto je vazduh uzrok i duh sveg

Sunca ipak na Zemlji, ali vreli zrak Sunca ne mo­

ži vota i sveg pokreta na Zemlji, to sve dobija svoj

že da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod.

život od vazduha i izvan vazduha ne može postojati ništa

lina, ona određuje kvalitet II svim stvorenjima,

II

svemu što je ·· postalo od prirode i u svemu što se njoj kreće, II ljudima, životinjama, pticama, ri­ crvima,

liŠĆu

i

travi,

i

protivstavljena

je

vrelini i određuje kvalitet u njoj kao da je jedna stvar; ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre­ linu. Ali, i ona ima dve

species

kreće,

a

što

je

na

ovome

svetu.

stvarima na ovome svetu; od vode se sastoji telo

ffiadnoća je takođe kvalitet kao što je to vre­

bama,

se

a hladnoća izlazi na kraj

Voda takođe pati u svim živečim i delajućim

o određivanju kvaliteta hladnoće

II

što

vodu,

II sebi, o kojima treba

svih stvari, a od vazduha duh, bilo to u mesu ili u rastinju iz zemlje, a ovo dvoje dolazi iz vreline

i hladnoće, i jedno s drugim određuje kvalitet kao jedna stvar. Ali, kod ova dva kvaliteta treba uoćiti i dve posebne

species,

a to su životnost i smrtno dejstvo.

Vazduh je živi kvalitet pošto j e ublažen u nekoj stvari, a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha, i sva stvorenja su u njemu vesela. Ali, on ta.kođe

rashlađuje vrelinu

ima jarost u sebi, jer ubija i kvari svojim groznim

i sve čini ljupkim i punim milja, i II svim stvore­

dizanjem. A određivanje kvaliteta svoje poreklo do­

njima je kvalitet života;

jer nijedno stvorenje ne

bija od jarosnog dizanja, jer se pati i goni u svemu

može da postoji izvan hladnoće pošto je ona pateča,

onome u čemu je poreklo života i blagodareći čemu

primetiti da,

naime ona prva,

goneča pokretljivost u svim stvarima. - Druga

spe­

cia je jarost; pa tamo gde se dočepa vlasti, ona obara

postoji; zbog toga i jednog i drugog mora da bude u ovome životu.

i kvari sve kao vrelina: u njoj ne može da postoj i

Voda takođe ima jarosni, smrtni izvor u sebi,

nikakav život pošto joj se vrelina ne odupire. Ja­

jer ubija i proždire; zato sve što živi i deluje mora u

rost hladnoće je kvarenje svog života

vodi da istruli i da se pokvari.

II

kući smrti,

Dakle, vrelina i hladnoća su jedan uzrok i po­

kao što j e to i jarost vreline.

reklo vode i vazduha, u kojima sve deluje ,i stoji; o

Vazduh nOĆi;

svaki život i pokretljivost stoje u onome o čemu ka­

određivanju kvaliteta vazduha i vode svoje poreklo

ima

u vrelini

i

nim jasnije da pišem kada budem pisao o stvaranju hlad­

zvezda.

jer vrelina i hladnoća od sebe silno gone i

ispunjavaju sve od čega postaje živući i delujući pokreti . Ali kad hladnoća ublaži vrelinu, onda se oba kvaliteta razblaže,

a gorki kvalitet to sažima

i pretvara u kapljicu;

ali vazduh svoje poreklo i

46

47

o

uticajima drugih kvaliteta tL tri elementa: vatri, vazduh tL i vodi o

gorkom kvalitetu

Gorki kvalitet je srž u svakom životu; kao što

i jarosni izvor smrti i kvarenja; a kad se upali u gorkom kvalitetu u elementu vode, rađa bolest i b0lesne otekline i kvarenje mesa. A kada se upali, u vrelini gorčine, okužuje elemenat vazduha, iz čega. se rađa brza, galopujuća boleština i nagla smrt.

u vazdu hu sažima vodu, da se ona izdvaja, dakle, i

o kiselom kvalitetu

u svim stvorenjima, tako i u svemu što raste na Ze­ mlji; jer, lišće i trava dobijaju svoju zelenu boju od gorkog kvaliteta. Ako je pak gorki kvalitet ublažen u stvorenjima, onda je srž ili radost u njima; jer, razara sve druge zle kvalitete, i početak je ili uzrok radosti ili smeha. A kad se pokrene, čini stvorenje uzdrhtalim i radosnim, i podiže mu čitavo telo; a to je jednako prizoru nebeskog carstva radosti, uzdiza­ nju duha, duh i snaga u svemu što raste iz zemlje, majka života. Sveti duh se moćno komeša i goni u tom kvali­ tetu; je, on je komad nebeskog carstva radosti, kao što kanim kasnije da dokažem. Ali, on takođe ima još jednu

speciu

u sebi, a to je jarost koja je uistinu

Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom i nežno ubl3Žuje sve, okrepijenje je i gašenje kada se odveć podignu gorki i slatki kvalitet, prohtev u čulu ukusa, pohlepa života, radost puna patnje u svim stvarima, prohtev, žudnja i pohlepa nebeskog carstva, mirna slast duha: on ublažuje u svim živim i patnjama punim stvarima. Ali i on u sebi ima izvor zla i kvaren ja; a ako ga se pojavi mnogo, ili ako izvire u stvarima, pa se zapali, onda rađa žalost i melan­ holiju; u vodi smrad, zbrku i lom, zaborav svega što je dobro, žalost života, kuću smrti, početak žalosti i kraj radovanja.

kuća smrti, kvarenje svee;:a što je dobro, trUljenje i

o

trošenje života u mesu. Pa kada se odveć uzdigne u prirodi i zapali u vrelini, rastavlja meso i duh, i mora da donese smrt stvorenju, jer on pati i potpa­ ljuje elemenat vatre u kojem ne može da opstane nijedno meso zbog velike vreline i gorčine.

oporom ili slanom kvalitetu

Slani kvalitet je dobra temperacija u gorkom, slatkom i kiselom kvalitetu, i sve čini nežno ljupkim; odoleva podizanju gorkog kvaliteta, kao i slatkom i kiselom, da se ne upale; on je oštar kvalitet, pohlepa čula ukusa, patnja života i radosti. Tome nasuprot,

o slatkom kvalitetu .1

I

Slatki kvalitet je protivstavljen gorkom i ve
i on II sebi ima jarost i kvarenje. Kada se zapali u vatri, rađa tvrd, krvoločan, kamenit soj, jarosnu pa­ tnju, kvarenje života: od njega u mesu raste kamen, od njega meso trpi veliku muku. Ali, ako se zapali u vodi, onda rađa u mesu svrab, čireve, vrengu, šugu i gubu, žalosnu kuću smrti, bedu i zaborav svega što je dobro.

zor i izvor blagosti, slast nebeskog carstva radosti, dom

Svetog duha, određivanje kvaliteta ljubavi i

milosrđa, radost života. Tome nasuprot, on ima u sebi

48

49

2.

POGLAVLJE

kvalitetu, u kojem gospodari Sveti duh. Đavoli ži­ ve i

Uputstvo kako treba posmatrati božansko i prirodno suštastvo Sve ovo, kako je gore kazano, znači kvalitet zbog toga što sve to II dubini, nad zemljom, na zemlji i II zemlji jedno s drugim određuje kvalitet kao jedna stvar, i ima različite sile i dejstva, ali samo jednu majku, iz koje sve stvari proističu i izviru; a sva stvorenja sačinjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz njih, i žive II njima kao II utrobi svoje majke.

i

Tako

zemlja i stenje II njima imaju svoje {K)reklo, i sve

što raste iz zemlje živi i izvire iz sile tih kvaliteta: to nijedan uman čovek ne može da porekne. Ta dvostruka patnja, zla i dobra, u svim stvarima proizilazi iz zvezda; pa kao što se sva stvorenja na Zemlji nalaze u svom kvalitetu, tako je i sa zvezda­ ma. Jer, svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju veliku

pokretljivost,

trčanje,

jurenje,

paćenje,

te­

ranje i rašćenje. Jer, blagost u prirodi je spokojni mir; ali jarost II svim silama pokreće sve, trčeći i jureći, uz to rađajući. Jer, kvaliteti koji gone rađaju prohtev II svim stvorenjima za zlim i dobrim, da sve jedno drugo ište, jedno s drugim se meša, napre­

gospodare

II

jarosnom

kvalitetu,

kvalitetu

II

gneva i srdžbe ili kvarenja_ Ali, oni su, i jedan i drugi, zli i dobri anđeo, stvoreni iz kvaliteta prirode, iz kojeg su nastale sve stvari;

jedino je određenje kvaliteta u njima ne­

jednako. - Sveti anđeli žive u sili blagosti svet­ losti i carstva radosti, a đavoli žive

sili rastuće i

II

uzdižuće patnje jarosti, užasavanja i mraka, i ne mogu da dohvate svetlost, jer u njoj su sami sebe sablaznili

svojim

uzdizanjem,

kako ću

to kasnije

pisati o stvaranju_ Ali, pošto ne želiš đa veruješ da sve svetu

potiče

-ll

ovom

od zvezda, to ću ti ja dokazati; ali,

ukoliko nisi neka cepanica, i ako imaš ioie pameti, upamti sledeće. Prvo, pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih zvezda, i svim zvezdama daje svetlost od izlaska do zalaska, i

obasjava sve

i

zagreva sve;

sve živi i

raste u njegovoj sili; uz to, tako stoji radost svih stvorenja u

njegovj sili.

Kad bi se ono uklonilo,

smračilo bi se i zahladnilo, i ne bi uspeo nijedan plod, jer

a

ljudi

bi se

i

životinje

ugasila vrelina,

se

ne

bi

a seme bi

razmnožavali; se u svemu

ohladilo i obamrlo bi.

duje, splašnjava, prolepšava se, kvari, voli i zavidi. U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla

O kvalitetu Sunca

volja, i patnja u ljudima, životinjama, pticama, riba­ ma , a isto tako u svemu onome što je na njemu, u

Ako hoćeš da budeš filozof i poznavalac pri­

zlatu, srebru, kositeru, bakru, gvožđu, čeliku, kao i

rođe i

u zemlji, u stenama, u vodi, i u svemu što se može

je sve stvoreno,

proučavati.

duh, bude li hteo da te njime osvetli. Jer, u tvom

prollčavaš božije suštastvo II prirodi, kako onda moli Boga za njegov Sveti

Ništa nije u prirodi, pošto dobro nije u njoj; sve

mesu i krvi ne možeš dohvatiti takvo što; premda si

vri i živi u toj dvostrukoj želji, ma šta to bilo, ne

ti to čitao, ipak je pred tvojim očima samo dim i

izuzimajući ni anđela i jarosnog đavola; jer se ovi

tmina: jedino u Svetom duhu, koji je u Bogu, i u

razlikuju i svaki od njih živi i određuje kvalitet i

čitavoj prirodi, iz koje su nastale sve stvari, možeš

gospodari u svom sopstvenom kvalitetu. Sveti anđe­

da istražuješ sve do celog tela Božijeg, koje je pri­

u dobrom

roda, kao i sve do svetog trojstva. Jer, Sveti duh

li žive

50

i

određuju

kvalitet

u

svetlosti

51

izlazi iz Svetog trojstva i gospodari u celom telu Božijem, to jest u čitavoj prirodi. Kao što d uh jednog čoveka u celom telu gosp
II

svojim izmišljotinama došli sve do Bcr

žijeg lica, a ipak nisu mogli da vide i u saznanju Boga su bili sasvim slepi. Kao što ni deca Izraela nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo, zato što je on morao da se pokriva velom kada bi izla­ zio pred narod. A radio je to zato što oni još nisu mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu, koja je živela među njima: zato je veo bio znak i znamenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Ko­ liko ni delo ne može da dostigne svoga majstora, toliko ni čovek ne može da dostigne Boga, tvorca svojega da dosegne i sazna, makar da ga osvetljava Sveti duh, što se dešava samo onima koji se ne osla­ njaju na same sebe, nego polažu svoju nadu i volju samo u Boga i kreću se u Svetom duhu:

koji su

jedan duh s Bogom. Ako čovek hoće na pravi način da Sunce i zvezde,

posmatra

njegovo telo, dejstvo i kvalitete,

onda će II njima tačno naći da je sila zvezda priro­ da. - Ako čovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu kružnu putanju zvezda, onda će brzo nači da je ona majka svih stvari ili prirode, iz koje se sve kreće; a sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima več­ no ostaju. preobraziti,

Pa iako će se na kraju ovog vremena pošto se dobro i

zlo

<Xivoje,

ičak će

anđeli i ljudi u sili prirode, od koje su dobili svoj prvi

početak,

večno ostati u

Bogu.

Ti,

međutim,

moraš ovde da podigneš svoj duhovni pogleđ u Bo-

52

ga i da posmatraš kako celokupna priroda sa svim silama koje u njoj postoje, uz to kako prostranstvo, dubina, visina, nebo, Zemlja i sve što je u njima, i iznad ne ba, da posmatraš, velim, kako sve to jeste božije telo; i sile zvezda jesu žile kucavice u prirod­ nom telu Boga u svome svetu. Ti ne smeš zamišljati da se u

C01"pusu

zvezda

nalazi svekoliko likujuće Sveto trojstvo, Bog otac, sin i Sveti duh, u kojem nema zla, nego je presv.etli večni

izvor radosti,

koji je nerazdvoj"iv i

nepro­

men ljiv, da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste

C01"pusa

iznad

zvezda u sebi samom, ne može do­

voljno da se dohvati i izrazi;

njegovu dubinu ne

može da izmeri nijedno stvorenje. Ali, to ne treba razumeti tako kao da on apsolutno nije u

Corpusu

zvezda i u ovom svetu; kao što se priča. Sve, ili: od pamtiveka, ili sve u svemu, tako treba da razu­ meš

vasceloga

Boga.

Uporedi

ga

s čovekom

koji

je stvoren prema slici ili obličju Božjem, kao. što je napisano u Mojsija, 1 . knjiga, l , 27. Unutrašnjost ili prazan prostor u telu čoveka jeste i znači du binu između zvezda i Zemlje; celo telo sa svim ostalim znači nebo i Zemlju, meso zna­ či Zemlju i od zemlje i jeste; krv znači vodu i od vode

i

jeste;

mehur,

u

dubinu

između

dah

kojem

znači

kvalitet

zvezda i

vazduh

i

određuje

jeste

vazduh;

vazduh, znači

Zemlje, u kojoj kvalitet

određuju vatra, vazduh i voda, a na način elemena­ ta, kao u du bini iznad Zemlje. Zile znače tokove sila zvezda, a i jesu tokovi sila zvezda; jer zvezde u svojoj sili gospodare u žilama i gone ljude u njihov oblik.

Utroba

ili

creva

znače

dejstvo

zvezda

ili

trošenje; sve što je stvoreno iz njihove sile. što su one same stvorile, troše one same opet i sve to osta­ je u njihovoj sili, a creva i jesu trošenje svega što čovek

trpa

u

njih,

i svega što

je

izraslo iz sile

zvezda. Srce u čoveku znači vreli nu ili elemenat vatre. a i jeste vrelina; jer vrelina svoje poreklo ima u

53

srcu II čitavom telu. Mehur znači elemenat vazduh, a u �jemu i gospodari vazduh. Jetra znači elemenat vod u, a i jeste voda; jer iz jetre dolazi krv u čitavo telo i u sve udove; jetra je majka krvi. - Noge zna­ če blizinu i daljinu, jer u Boga su b�zina i daljina jedna stvar, a čovek nogama može stići blizu i da­ leko; a ako bi i hteo, u prirodi on nije ni blizu ni daleko, jer u Boga je to jedna stvar. Ruke znače svemoć Božiju; jer kao što Bog u pri­ rodi može sve da promeni i od toga da načini šta hoće, tako i čovek može svojim rukama sve ono što je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i od toga svojim rukama načini šta hoće; on rukama vla­ da nad delom i suštastvom vascele prirode, pa one s pravom znače svemoć Božiju . •

Ovde pak zapiši dalje Citavo telo, do vrata, znači i jeste kružna puta­ nja zvezda, kao i dubina između zvezda, II kojoj gospodare planete i elementi. Meso znači zemlju; ona je ukočena i nema pokretljivosti, dakle, ni meso u sebi samom nema uma, pojmljivosti ili pokretlji­ vosti, nego se kreće od sile zvezda, koje vladaju u mesu i žilama. Dakle, ni zemlja ne bi donosi l plo­ da, niti bi iz nje nicao metal, zlato, srebro, bakar, gvožđe i kamen, da u njoj nisu delovale zvezde; iz nje ne bi nikla ni travčica bez dejstva zvezda. Gla­ va znači nebo; ona je na telu izrasla sa žilama i to­ kovima sila, a sve sile idu iz glave i mozga u telo, II žile kucavice koje su u mesu. A nebo je pak prijatna dvorana radosti, u ko­ joj su sve sile koje su u prirodi, u zvezdama i ele­ mentima, ali ne tako tvrde, .i ne teraju i ne pate to­ liko. Jer, svaka nebeska sila ima samo jednu speciu ili oblik sile, jasnu i sasvim blago pateću, i ne zlu i dobru jednu u drugoj, kao što je u zvezdama i ele­ mentima, nego jaču i čistiju. Ono je stvoreno od sredstva vode, ali u njemu ne odreduje kvalitet kao

54

što određuje u elementima; jer jarost nije u njemu. Ali pored svega toga nebo pripada prirodi; jer iz neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu. A nebo je srce vode; kako u svim stvorenjima, tako II svemu onome što je na ovom svetu voda je njegova srž i ništa ne može da opstane bez vode, bilo to u mesu ili izvan mesa, II svemu što raste na Zemlji, ili u metalu i kamenu: voda je, dakle, u svim stva­ rima jezgro ili srce. Nebo je, dakle, srce u prirodi, u kojoj su sve sile, kao i II zvezdama i elementima, i jeste meka i blaga materija svih sila, kao što je mozak u glavi čoveka. Nebo pak upaljuje svojom silom zvezde i elemente, da one pate i gone: tako i glava čoveka, kao nebo. Kao što su na nebu sve sile blage i pri­ jatne, uz to su pune radosti i određuju kvalitet: tako su u glavi ili mozgu čoveka sve sile blage i pune radosti. I kao što nebo iznad zvezda ima dvo­ rac ili tvrđavu, a sve sile ipak idu iz neba u zve­ zde: tako i mozak ima dvorac ili tvrđavu pred te­ lom, a sve sile ipak idu iz mozga II telo i u čitavog čoveka. Glava II sebi ima pet čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i oseta; u njima kvalitet određuju zvezde i elementi, u njima nastaje zvezdani duh zvezda ili prirodni duh u ljudima i životinjama; u njima iz­ vire zlo i dobro, jer ona je kuća zvezda. Zvezde od neba uzimaju takvi silu da u mesu, II ljudima i ži­ votinjama, mogu da stvore živ i pokretan duh. Kao što kretanje neba pokreće zvezzde, tako i glava pokreće telo. Ovde otvori oći tvoga duha i gledaj u Boga, tvorca tvoga. Ovde se sada postavlja pitanje: otku­ da nebu takva sila, ili odakle je ono uzima da je u stanju da proizvede u prirodi takvu pokretljivost? Ovde pak moraš gledati iznad i izvan prirode, u presvet!u, trijumfaInu božansku silu, u nepromen­ ljivo Sveto trojstvo, koje je trijumfalno, izvorno, pokretljivo suštastvo, i u njemu se nalaze sve sile 55

kao u prirodi. Jer, ono je večna majka prirode, iz

4, 2, kao što se molimo u očenašu:

njega je postalo nebo, iz njega su postali zemlja,

(Mat. 6), ikao što Isaija o njemu piše: Jer nam se

zvezde, elementi, anđeo, đavo, ljudi, životinje i II njemu se sve nalazi. Ako se spOmenu

nebo i zemlja, zvezde i ele­

menti, i sve ono što se u njima nalazi, i sve što se nalazi

iznad

svih nebesa:

onda se

time pominje

celi Bog, koji se u tim bezbrojnim suštastvima prika­ zao u svojoj sili koja potiče od njega, dakle, prikazao se kao stvorenje. Ali,

Bog

je

u

svome

trojstvu

nepromenljiv;

nego sve što je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje, ima jedan izvor i poreklo II sili koja izlazi iz Boga. Otuda, ovde ne treba da zamišljaš da u Bogu zlo i dobro izviru i jesu, nego je sam Bog dobro, i ima ime

od

dobrog,

on

je

trij umfalna

večna

radost.

Samo iz njega izlaze sve sile, koje možeš da istra­ žuješ II prirodi, i koje su II svim stvarima. Mogao bi pak da kažeš: u prirodi je zlo i dobro; ako sve st varj dolaze od Boga: onda i zlo mora doći od Boga. Gle, čovek čovek II sebi ima žuči, to je otrov, i bez žuči ne može da živi, jer otrov pokreće zvezdane ''duhove, ispunjava ih radostima, donosi im trijumfa

.�i

čini ih nasmejanima; jer on je izvor radosti. Ali,

ako se on zapali II nekom elementu, onda kvari ce­ log čoveka; jer gnev II zvezdanim duhovima dolazi od otrova. Kad se, naime, žuč podigne i procuri do srca, onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u

krvi

i

žilama u

elementu

vooe;

tada čitavo

telo

zadrhti od gneva i otrova žuči. Baš takav izvor ima i radost, i takođe iz te supstance, kao gnev. A kad se žuč zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu, u onome što js čoveku drago, onda čitavo telo za­ drhti pred radošću, kojom se katkad zaraze zvezda­ ni duhovi ako s� žuč previše podigne i u slatkom kvalitetu zapali. Ali, takve supstance nema u Bogu; jer on nema

Tvoja je sila

rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu,

i

ime će

mu biti:

divni, savjetnik,

Bog

silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9,6). Gorki

kvalitet

se

takođe

nalazi

u

Bogu,

ali

ne na isti način kao žuč u čoveku, već predstav­ lja

izvesnu

silu

koja

večno

traje,

neki

trijum­

falni izvor radosti koji je znatan. Pa iako u Mojsija stoji napisano (2. Mojs; 5. Mojs, 4, 24): ja sam gnevan, revnostan Bog, uprkos tome ne treba mi­ sliti da se Bog u sebi samom razgnevljuje, ili da se vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. To nikako ne može da bude; pa i stoji: zbog onih koji me mrze, u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. A kad bi se Bog II Sebi samom razgnevio, onda bi gorela vascela priroda, a ne u Bogu: ali od Boga će goreti trijum­ falna radost, kako od kako je sveta i veka nikada nije bilo i drugačije neče ni biti. Ali trijumfalna radost u Bogu, koja podiže i pati, donosi nebu tri­ jumf i pokreće ga, a nebo pokreće zvezde i elemente, a zvezde i elementi pokreću stvorenja. Iz sila Božijih nastalo je nebo; iz neba su na­ stale zvezde; iz zvezda su nastali elementi; iz eleme­ nata su nastali Zemlja i stvorenja. Tako sve ima svoj početak, sve do anđela i đavola,

koji su stvoreni

pre stvaranja neba, zvezda, Zemlje i iste te sile iz koje su nastali nebo, zvezde i Zemlja. Ovo je, dakle, kratak uvod ili "putstvo, kako treba posmatrati božansko i prirodno suštastvo.Od sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu, šta je Bog, i kako je sve u suštastvu Božijem stvoreno. - Ovoga je, doduše, od kako je sveta i veka jedan deo ostao sakriven i nije dato čoveku da s umom njegovim sazna; ali pošto Bog u prostoti kani da se otkrije u ovom vremenu, dao sam da sila i volja njegova uzavru, a ja sam samo varnica. Amin.

meso i krv, nego je duh, u kojem su sve sile. Jov. 56

57

8. POGLAVLJE

pri jatno i puno slasti, sasvim blago. Pre svega je svetlost (kao što bih to u prirodi mogao da uporedim)

o

savršenom telu anđeoske kraljevine, velika tajna

Anđeoske kraljevine su formovane potpuno pre­ ma božanskom

ali nije tako neizdržijiva

kao što je u našim iskvarenim očima neizdržijiva svetlost Sunca, već sasvim prijatna i puna miline, jedan prizor ljubavi. Tama je, međutim, skrivena u

i nemaju nijedan drugi

središtu svetlosti, koja će, ako bi neko stvorenje bilo

oblik do oblika koje ima božansko suštastvo u svome

načinjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa

trojedinstvu;

suštastvu

jednaka svetlosti Sunca;

jedino je ta razlika što njihova tela

,

-

više i jače od samoga Boga, u tom središtu ugasiti

jesu stvorenja koja imaju početak i kraj, i što carstvo

istu svetlost »(razumi da on upaljuje vatru, tako da

II kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno

se duh iz ljubavi uzdiže iznad poniznosti) « . i urne sto

vlasništvo koje one imaju po prirodnom pravu, ·već carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga

svetlosti biće tama: tu stvorenje iskustveno saznaje

i može da ih stavi gde god mu je volja; inače je

da je II središti skrivena tama. Jednako kao kada se pripali voštanica, tako ona

njihovo telo načinjeno prema svim snagama i iz

gori; ali kada se utuli, onda panjina ili sveća jeste

svih snaga Oca. A njihova snaga rađa svetlost i saz­ nanje u nj ima; jednako kao što Bog svoga sina rađa

dakle, svetlost svetli iz svih snaga Oca; ali ako bi se snage iskvarile, onda bi svetlost · utrnula

iz svih svojih snaga i jednako kao što Sveti duh pro­

i snage bi ostale tama, kao što se to može videti

izilazi iz njihovih srca, iz njihove svetlosti i iz svih

kod Lucifera.

nj ihovih snaga.

tama:

Pa ni vazduh nije na jedan takav način u Bogu,

Sad zapamti! Jednako kao što je anđeo u svome

već je to prijatno, tiho hujanje i talasanje, to jest,

telesnome telu stvoren sa svim članovima: tako je,

izlaženje ili talasanje snaga je izvor vazduha, u ko­

dakle, stvorena savršena kraljevina koja je zajedno

jem se uspinje Sveti duh.

kao jedan anđeo. - Ako se sve okolnosti ispravno posmatraju,

Voda takođe nije na jedan takav način u Bogu,

onda će se nači je cela regimenta II

već je ona izvor u svim snagama, ne na način ele­

svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo

menata, kao što je to u svetu. Pa ako bi trebalo sa

jednog anđela, ili kao Sveto trojstvo.

čime da se u poredi, onda ću to uporediti sa sokom

Ovde se zagledaj duboko!

U Bogu ocu je sva

u jabuci; ali celovita svetlost jednaka je nebu, duhu

snaga i on je svim snagama izvorište II njegovoj du­

svih snaga. Gospodi.n Lucifer ju je tako iskvario d a

bini ; II njemu su svetlost i tama, vazduh i voda,

ona na ovome svetu besni i praska, teče i juri. i da

vrelina i hladnoća, tvrdo i meko, debelo i tanko,

je tamna i debela; a uz to, kada ne bi tekla, usmrdela

jeka i zvuk, slatko i kiselo, gorko i oporo, i ono što

bi se, o čemu ću iscrpnije raspravljati kada budem

ne mogu da ispripovedam:

pisao o stvaranju.

ključujem, jer je ono

u

-

samo po svome telu za­

početku stvoreno od Adama,

iz svi h snaga i prema slici Božijoj. Ah, ovde ne smeš misliti da snage II Bogu ocu jesu na jedan takav način, ili da na

ticanje svetlosti koje se razjaruje iz svetlosti u u to­ me povećava izvor ljubavi.

su kvalifikovane

Ni hladnoća nije na takav način u Bogu, vcć je

takav iskvaren način, kao u čoveku, kojeg je

ona hlađenje vreline, ublaživanje duha, uspinjanje

takvim spravio gospodin Lucifer, već je sve tanano

58

Vrelina u Bogu jeste prijatna, blaga toplina, is­

ili talasanje duha ..

59

Ovde se zagledaj duboko. Bog govori u Mojsiju dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonje otaca njihovijeh do trećega i do četvrtoga koljena, oni jeh koji mrze na me. I posle toga se on naziva milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. Mojs. 20, 5. 65 Mojs. 5, 9. 10.

može imenovati.

Ali, kao što

se ovaj kvalitet upaljuje uzdiza­

njem, što u svome carstvu mogu da čine samo stvo­ renja koja su stvorena iz božanskog salnitera: tako je to jedna goruća izvorna žila gneva Božijeg; jer je jedan od sedam duhova Božijih to u čijoj snazi

Sad je pitanje, šta bi bio gnev Boga na nebu? da

sustvuj u na nebu i na ovome svetu, i svega što se

li se to Bog u sebi samome razgnevio? ili, kako

se Bog razgnevljuje?

stoji božansko suštastvo u celoj božanskoj

snazi i

nebeskoj raskoši. Kada se upali, onda je to jarosni izvor gneva i početak pakla, takođe jedno muče­

na

ništvo i porođajne muke nebeske vatre, i takođe je­

sedmostruke kvalitete ili okolnosti. Najpre je u b0-

dan kvalitet tame, jer božanska ljubav i božanska

žanskoj snazi skriven opori kvalitet, to je jedan kva­

svetlost takođe ugašnjuju u njemu.

litet jezgra ili skrivenog suštastva, jedna oštrina,

koji otvara vrata sobe smrti, i rađa smrt;

stezanje ili prodiranje, u salniteru sasvim oštro i

Zemlju, stenje i sve.) «

Vidi, u ovome naročito treba obratiti pažnju

.(To je ključ odatle

oporo. On rađa tvrdoću i hladnoću takođe, a kada se raspali, rađa oštrinu jednaku soli. To je jedna

O dTugoj okolnosti ili species

species ili izvor gneva u božanskom

salniteru. Kada se ovaj izvor upali, do čega može da dođe od velikog kretanja ili uzdizanja ili rnrdanja: onda on određuje kvalitet opore velike hladnoče; ona je sasvim oštra jednako soli, takođe steže sasvim tvrdo jednako stenju. Ali ona u nebeskoj raskoši nije toliko znatna, jer se ona na uzdiže sama i ne upaljuje se sama; sam kralj Lucifer je u svome carstvu upalio ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i ohološču svojom, od čega ovaj kvalitet još gori i goreće sve do Posled­ njeg suda. od njega drhte

i ' gore

sada u stvaranju

ovoga sveta zvezde i elementi, kao i sva stvovrenja; od njega je zatim postala kuća smrti i pakla, a car­ stvu Lucifera i svim bezbožnim ljudima večno sram­ no stanište. Ovaj kvalitet rađa u nebeskoj raskoši oštrinu duha, iz njega se i njime formu je suštastvo stvore­ nja, tako da se može obrazovati nebesko telo, isto tako svekolike boje, formei rastinje. Zbog toga što je to stezanje ili obrazovanje jedne stvari, on je prvi kvalitet i poćetak anđeoskih stvorenja i svih sila koje 60

Drugi kvalitet ili drugi duh Božiji u božanskom saIniteru ili u božanskoj snazi jeste slatki kvalitet; on deluje II oporome i ublažuje opori, tako da ovaj postaje sasvim prijatan i blag . Jer je on savlađiva­ nje oporoga kvaliteta i upravo je izvor rnilosrdnosti Božije, koja savlađuje gnev, a time se ublažuje opori izvor i uspinje milosrdnost Božija. Možeš to uporediti sa jabukom; ova je u počet­ ku opora, ali kad a je prisili i savlada slatki kvalitet, onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo:

tako

je, dakle, i u božanskoj snazi. J
Boga

oca,

onda

zborimo

o njegovoj

snazi, o njegovim duhovima izvora, koji jesu II 5al­ niteru, iz kojeg će roditi ljuborodno srce ili Sina. Ovde zapamti' - Opori kvalitet ili jezgro u bo­ žanskoj snazi, stezanje ili obrazovanje ili formovanje ili sušenje; jer do oštrine je ili hladnoće, kao što se vidi, što opora hladnoća suši vodu i pretvara je II oštri led. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja­ vanj e, od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak i blag, odakle voda uzima svoj izvor.

61

Dakle, opori kvalitet jeste i zove se srce, a slatki kvasac ili toplina, ili uminjenje ili ublaživanje, i to su dva kvaliteta iz kojih je rođeno srce ili Sin Bo­

ži ji. Jer, ako se njegov kvalitet određuje po njego­ voj sopstvenoj snazi, onda u svojoj panj ini ili jezgru opori kvalitet jeste tama, a slatki kvalitet po svojoj sopstvenoj snazi jeste izviruća i toplodavna, uzdi­ žuća svetlost,

jedan izvor blagosti i dobroćinstva.

Međutim, sve dok oni u božanskoj snazi u Bogu ocu jedan drugome određuju kvalitet, kao da je to samo jedna snaga: dotle je to jedno blago, prijatno, milosrdno određivanje kvaliteta. A ova dva kvali­ teta jesu dv duha Božija među sedam izvornih duho­ va u božanskoj silazi, kao što sliku toga možeš videti u

OtkTivenjlL Jovanovom

(glava 1 .) . Ovaj vidi sedam

zlatnih svećnjaka pred Sinom Božijim, koji znače sedam duhova Božijih, koji u velikoj jasnoći svetle tu pred sinom. Božijim, iz kojih se sin Božiji uvek rađa oo večnosti do večnosti i jeste srce sedam duho­

wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve­ nom kvalitetu; u slatkome obrazuje on svekolike bele i plave, II oporome i kiselome svekolike zelene i tam­ ne i mešane boje mnogovrsnih oblika i mirisa. Gorki kvalitet

jeste prvi duh, od kojeg život

postaje pokretan, od kojeg pokretljivost uzima iz­ vor, i uistinu znači izvor ili srce; jer, to je drhteći, pevajući, zamašni, prodirući duh, trijumfovanje ili radost, jedan zamašan izvor smeha. U slatkom kva­ litetu se gorki kvalitet ublažuje da postaje sasvim ljuborodan i radostan. Ali, ako se odveć uzdigne, pokrene i upali, onda on upaljuje slatki i opori· kva­ litet i jednak je otrovu koji čupa, probada i gori, jednako kao kada čovek ima kužnu guku koja čupa i od koje zapomaže. Ovaj kvalitet u božanskoj snazi, kada se upali, jeste duh ljubomornog i gorkoga gne­ va Božijeg, koji je neugasiv, kao što se može videti kod legija Luciferovih. Još veiše, kada se ovaj kva­ litet upali, onda je on gorka, paklena vatra koja uga­

va Božijih. Isto ovo ću i ja ovde po redu opisati, jed­

šnjuje

no za drugim; ti svoje čuvstvo ovde moraš uzdići II

u smrad, u oporome kvalitetu izaziva oštrinu i ču­

duh ako hoćeš da to razumeš i pojmiš; po tvome sop­

panje, tvrdoću i hladnoću, u kislome zbrku i· lom­

stvenome čuvstvu bićeš jedna opora, slepa panjina.

ljavu, jedan smrad, jednu zlopatnju, kuću tuge, kuću

svetlost,

tu

koja

slatki

kvalitet

pretvara

tame, smrti i pakla, kraj radosti, koje se u njima

O tTećoj okolnosti ili species Treći kvalitet ili treći duh Božiji II snazi Oče­ voj

jeste gorki kvalitet;

ovaj

jeste prodiranje ili

prisiljavanje slatkog i oporog kvaliteta; on je drhte­

više ne mogu zamisliti; jer se ničim ne može smiriti

i ničim se ne može ponovo osvetliti, već se na vek i vekov uspinje mračni, smrdeći, kiseli, zbrkani, gor. . ki , JarosnI IZvor. .

Sad, zapamti. U ove tri

ći, prodirući i . uspinjući.

species

ili kvaliteta stoji telesno su­

Ovde zapamti. - Opori kvalitet jeste jezgro ili

štastvo ili k:reaturno suštastvo svih stvorenja na nebu

panj ina, ili kiselo, ili stezanje, a slatki kvalitet jeste

i na ovome svetu, bio to anđeo, ili čovek, ili stoka,

a gorki kvalitet

ili ptice, ili rastinje u nebeskoj ili zemaljskoj formi,

jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje

kvalitetu i vrsti, isto tako svekolike ·boje i forme.

i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. To je iz­

In Summa,

vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i podiže,

ovih triju glavnih kvaliteta, i obrazuje se zahvalju­

od koje jedna stvar drhti od radosti i treperi, od koje

jući njima, a formuje se takođe iz njihove sopstve­

nastaje nebeska radost. Uz to, ovaj kvalitet je obra-

ne snage.

svetlo uminjenje

62

ili

ublaživanje,

sve što se obrazuje stoji u snazi i sili

63

,

Velika tajna duha

Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno telo i jedan izvor; isto to steže slatku snagu, a hlad­ noća II oporome kvalitetu čini je suvom. Jer, slatki kvalitet jeste srce vode ,jer je tanak i svetao, a može se uporediti sa nebom;

a gorki kvalitet ga odvaja,

tako da se od. snaga formuju članovi, a II telu se stvara pokretljivost. Ako je pak slatki kvalitet os ...šen, onda je to jedno telo koje je savršeno, ali bez uma; a gorki kvalitet u telu prodire u opori, kiseli i slatki, i obra­ zuje svekolike boje. Kojem je kvalitetu telo najrađe naklon jeno,

prema

njemu gorki

kvalitet obrazuje

telo sa njegovom bojom, i prema istom kvalitetu stvorenje ima svoj najveći nagon i priklonjenost, i talasanje ili htenje.

o

•

Ovi kvaliteti jesu pak pomešani u telu, kao da su svi oni jedan kvalitet, a ipak svaki kvalitet iz­ vire II svojoj

sopstvenoj snazi i proizilazi

iz nje.

Svaki kvalitet. proizilazi iz sebe samog u drugi i po­ kreće ga, to jest, on infikuje druge kvalitete: odatle drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvaliteta, to jest, oni asorbuju oštrinu i duh ovog kvaliteta, što jeste II njima, i uvek se mešaju.

Sada opori kvalitet sa kiselim kvalitetom uvek steže druge kvalitete, i hvata i drži telo i isušuje ga; jer, on isušuje sve druge snage i sve ih obuhvata svojim

infikovanjem.

A slatki kvalitet ublažuje i

ovlažuje sve druge kvalitete, i temperuje se sa svim drugim kvalitetima: zahvaljujući tome, oni postaju

četvrtoj okolnosti ili species

Cetvrti kvalitet ili četvrti duh izvora u božan­ skoj snazi Oca jeste vrelina; ovaj kvalitet je pravi početak života i takođe pravi duh života. Opori, ki­

tanano prijatni i blagi. A gorki kvalitet čini sve druge kvalitete po­ kretnima i pokretljivima, i deli ih na članove, tako da svaki član dobija izvorište u temperovanju svih snaga, iz čega nastaje pokretljivost. A vrelina upaljuje sve kvalitete; od toga se raz­

seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu

jaruje svetlost u svim kvalitetima, da jedan drugoga

i iz kojeg se obrazuje telo. Jer, u oporome kvalitetu

vidi;

stoje hladnoća i tvrdoča, a on jeste stezanje i isuši­ vanje; a u slatkome kvalitetu stoje voda i svetlost ili sijanje i čitava materija tela. A gorki kvalitet jeste odvajanje ili formovanje, a vrelina jeste duh ili upaljivanje života, od kojeg u telu nastaje duh, koji u čitavome telu muči i izvan tela svetli i čini živo kretanje u svim kvalitetima tela. Ali,

u svim kvalitetima naročito treba baciti

pogled na dve stvari. Kada se pogleda jedno telo, najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta, koje je obrazovano od svih kvaliteta; jer prema njemu jeste telo oporo, kiselo, slatko, gorko i jeste vrelina: ovi kvaliteti su zajedno osušeni i čine telo ili panjinu. •

jer, kada vrelina deluje u slatkoj

vlažnosti,

onda ona rađa sveUost u svim kvalitetima, da jedan drugoga vidi. - Odatle nastaju čuvstva i misli, da jedan kvalitet vidi drugi kvalitet, koji je takođe u onome i sa njim samim je temperovan, i da apsorbu­ je, sa njegovom oštrinom, tako da postaje jedna volja koja se uspinje II telima II prvom izvorištu II oporome kvalitetu. Tada gorki kvalitet prodire u vrelinu kroz opori kvalitet, a slatki kvalitet ga u vodi blago propušta; tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu iz tela i čini mu dvoja otvorena vrata:

to su oči,

prva čulnost. Primer i prasliku toga imaš. Pogledaj na ovaj svet, naročito na Zemlju:

ova je od svih

vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure. Najpre je na njoj opori kvalitet koji steže salniter

64

65

i pričvršćuje Zemlju, tako da ona jeste jedno telo i ne slama se, i na njoj obrazuje svekolika tela prema svakoj vrsti kvaliteta, kao: svekoliko stenje i rude, kao i svekoliko korenje, prema svakoj vrsti kvalite­ ta

- Kada je pak to obrazovano, onda ono leži

kao telesna, mučeća pokretljivost, jer ono zahvalju­ jući gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire

litet sve više žure slatkom kvalitetu, okrepljuju se njime i isušuj u telo. - Dakle, istinsko je rastinje u prirodi, bilo to u nekom čoveku, životinji, drvetu, travi ili stenju.

Zapamti pak, kTaj priTode

na

ovome svetu

II sebi samom, kao II svome samoobrazovanom telu;

Do slatki kvalitet beži od gorkog, kiselog i opo­

ali, još nema nekakvog života II rastenju ili širenju

rog kvaliteta, dotle mu opori i gorki kvalitet istom

bez vreline, koja je duh prirode. Kada vrelina Sunca osvetli tlo Zemlje, onda na Zemlji izviru i rastu svi oblici rudača i trava, kore­ nja i svega što je na njoj. Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji upal juje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim figurama; sada od vreline u slatkoj vodi postaje svet­ lost, koja osvetljava opori, kiseli i gorki kvalitet, tako da oni u svetlosti vide, a u gledanju se jedan uspinje- u drugi i aprobuje drugog, to jest, kvalitet u gledanju

kuša oštrinu drugih kvaliteta:

odatle

dolazi ukus_ A kada slatki kvalitet kuša ukus gorkog kvali­ teta, onda se on piždri i smekšava, kao kada čovek kuša gorku ili oporu žuč, pa razmiće svoja nepca i piždri se i dalje razmiče nepca, kao da su mu na­ brekla:

tako, dakle, i slatki kvalitet deluje protiv

gorkog kva liteta A kada se slatki kvalitet tako raširi i uzmakne . pred gorkim kvalitetom, onda opori kvalitet sve više prodire i bio bi rad da kuša od slatkog, i telo iza nj. i u njemu čini sve suvljim. Jer, slatki kvalitet jeste majka vode i sasvim je blag. Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do­ biju njene svetlosti,onda oni vide slatki kvalitet i kušaju njegovu slatku vodu; tada oni sve više žure slatkoj vodi i u sebe je upijaju, jer su sasvim tvrdi, ljuti i žedni, a vrelina ih potpuno isušuje. A slatki kvalitet sve više beži od gorkog i oporog kvaliteta i sve više raZIlliče svoj a nepca, a gorki i opori kva66

žestoko žure, kao svome najboljem blagu, a slatki kvalitet se tako žestoko gura od njih i upinje se tako žestoko da prodire kroz opori kvalitet, razdire telo i uzmiče izvan tela i iznad Zemlje, i takođe tako strašno žuri sve dok ne izraste dugačk3 stabljika. Tada vrelina iznad Zemlje prodire na stabljiku, tako da se utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa

od vreline, da se prestrašuje, a to isušuje opori kva­ litet. Tu se sukobljavaju opori, slatki i gorki kvali­ tet i vrelina, a opori kvalitet u svojoj hladnoći sve više stvara svoj u suvoću ; tada slatki kvalitet uzmiče na stranu, a drugi kvaliteti vijaju za njim. Ali kada vidi da će biti uhvaćen, da opori kva­ litet tako čvrsto udara na nj. a da spolja i vrelina udara na njega, tada slatki kvalitet uspaljuje gorki kvalitet i raspaljuje ga. Tada iskače iz oporog kva­ liteta i opet se uzdiže iznad samoga sebe:

tako će

iz njega, na mestu na kojem je došlo do sukoba, postati tvrdi čvor, a čvor će dobiti jednu rupicu. Ali, čim je slatki kvalitet st
l kada potom vrelina spolja tako udari na stab­ ljiku, tada se kvaliteti na stabljici upaljuju i prodiru kroz stabljiku, a u spoljašnjoj svetlosti se infikuju 67

od Sunca, i na stabljici rađaju boje, prema vrsti njihovog kvaliteta_

-

Ali, zato što je na njoj slatka

voda, stabljika zdržava svoju zelenkastu boju, prema vrsti slatko kvaliteta_ Kvaliteti takvo suštastvo s vrlinom uvek ute­ ruju stabljiku, a stabljika uvek raste za sebe, i uvek se odvija jurnjava, jedna za drugom, od čega stab­ ljika dobija sve više čvorova i sve više širi svoje iz­ danke.

Međutim,

vrelina

spolja

sve

više

isušuje

slatku vodu u stabljici, i stabljika postaje sve tanja; što više raste, postaje sve tanja, sve dok više ne bude II

stanju da ističe. Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali­

tet uhvaćen; iza toga, međusobno i istovremeno vla­ daju gorki, kiseli, slatki i

opori kvalitet, a slatki

kvalitet se još nešto malo širi; ali on više ne može da ističe, jer je uhvaćen.

od tog trenutka, iz svih kvaliteta koji su u telu raste jedna glavica ili glava, i postaje u glavici ili glavi jedno novo telo, o odmah potom figuriše, kaO' što je isprva figurisao koren na Zemlji, samo što sama glavica dobija jednu drugu, suptilniju formu_

od tog trenutka, slatki kvalitet blago prodire sam

od sebe, i na glavi izrastaju mali suptilni listo­

vi ; ovi listovi su od vrste svih kvaliteta_ Jer, slatka

voda je sada kao trudna žena, koja je primila sebe i tera ga iz sebe sve dok im se glava ne rasprsne. Potom on probija i II listićima, kao žena koja rađa; ali listići ili cvetovi više nemaju njegovu boju, već boju i oblik drugih kvaliteta; jer slatki kvali­ tet mora sada da rađa decu drugih kvaliteta_ Pa iako je rodila lepe zelene, plave, bele, crvene i žute listi­ će, ili decu, slatka majka postaj e toliko umorna da

odveć bespomoćna za ovaj jaki duh i ne mogu da se uzdignu, puštaju oni da od njih ode njihova bla­ gorodna snaga: a to tako prijatno miriše, da se čo­ veku srce smeje; ali, ona moraju uvenuti otpasti, jer su odveć čarobna ovome duhu_ Jer, duh se iz­ vlači iz glave u cvetanju, i glava se formuje prema vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet steže telo glave, a slatki kvalitet ga ublažuje i širi ga, a gorki kva­ litet odvaja materiju na članove,a vrelina u · tome živi duh_ Sada na tome rade svi kvaliteti i rađaju svoj plod ili decu, i svako dete je dobilo kvalitet prema vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo što oni gone sve dotle dok se materija ne isuši, sve dok se ne isuši slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga plod otpada, a isušuje se i stabljika, i otpada_ I to je kraj prirode na ovome svetu_ O vome se štaviše ne mogu pisati visoke stvari. To ćeš naći kod stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog pore­ đenja i opisano u kratkim crtama_ Drugi oblik kvaliteta ili božanske snage ili se­ dam duhova Božijih

valja naroćito uoćiti kod vre­

line_ Najpre je temelj ili telesno suštastvo, koliko god da ono u b
koja

je jedan

oblik,

a on

se

može

istra­

žiti; a iz vreline ide svetlost krO'Z sve duhove ili kva­ litete, a svetlost je živi duh koji se ne može ' istraži­ vati. Po njegovoj volji, međutim, može se istraživati ono što on hoće ili kako on jeste; jer se on zapaljuje

više ne može da hrani istu tu đecu, i ne želi ih više,

u s1atkom kvalitetu, a svetlost se pojavljuje u slat­

jer su ona samo njena pastorčad , koja su uprkos

kom kvalitetu u slatkoj vodi, a ne u drugim kvalite­

tome čarobna.

tima.

I kad zatim vrelina spolja navali na čarobnu

Za to imaš jedan egzemplar; sve stvari na ovome

decu, tada se u deci zapaljuju svi kvaliteti; jer duh

svetu možeš zapaliti, da osvetljavaju i da gore; ono

života određuje kvalitet u njima_ Zato što su sada

u čemu slatki kvalitet drži gornju regimentu i u če-

68

69

•

mu drugi kvaliteti ne drže regimentu, to ne možeš

i gorki kvalitet primus, a u masti je to slatkost:

da zapališ. I makar odmah prineo vrelinu, ipak ne

zato je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo,

možeš uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca

dok slatki duh večma u njemu izvire, nego u suvome.

slatkog kvaliteta ili slatke vode, jer se duh pojavljuje

Jer, svetlost prirode, koja je duh života, sija većma

samo u vodi.

u njemu, nego u suvom stvorenju, jer u istom svetlu,

Pa, ako si uman čovek, u kojem su duh i razum,

u slatkom kvalitetu, stoji trijumfovanje ili radost,

onda se osvrni pogledom po svetu, pa ćeš naći da je

jer u njemu trijumfuju opori i gorki kvalitet; jer se

tako. Drvo možeš da upališ da svetli, jer u njemu je

oni raduju što se okrepljuju slatkim i svetlim kvali­

voda primus; isto tako, svekolika trava po Zemlji,

tetom, što su njime nahranjeni, napojeni i prosveće­

pošto je primus slatka voda. Kamen ne možeš da

ni. Jer, u oporom kvalitetu nije nikakav život, več

upališ, jer u njemu je opori kvalitet primus; zemlju

opora, hladna,

takođe ne možeš da upališ, jer su pre toga nadvladali

nije nikakva svetlost, već mračna, gorka i pomamna

i proključali drugi kvaliteti, što se može videti u

patnja, kuća drhteče, jarosne strašljive zlopatnje.

tvrda smrt;

a

u gorkom kvalitetu

prahu, koji je ipak samo bljesak ili duh užasavanja,

Zato se oni, kada su u gostima kod slatkog i

pošto se u njemu predstavlja đavo u gnevu Božijem,

svetlog kvaliteta, infikuju i postaju prijatni, uz to

što ću iscrpnije opisati, a onda i dokazati, na jednom

su sasvim radosni i trijumfuju

drugom mestu.

nijedno suvo stvorenje nije veselo, bilo to zato što

II

stvorenju.

Zato

Sad ćeš ti reči: dabogme da se ne može upaliti

vrelina u njemu jeste primus, a to znači, svejedno

vatra da svetli. Da, ljublj eni čoveče, ovde se krije

da li je to zato što je jednako suvo i malo je masti

tajna. Drvo koje si upalio takođe nije vatra, već

u njemu, ili je to pak od izvrsne slatkosti. Napritiv,

tamna panjina; samo što vatra i svetlost odatle uzi­

ima gdekoje stvorenje mnogo masti, a ipak je sasvim

maju svoj izvor. Ali, moraš razumeti o slatkom kva­

melanholično, tome je uzrok to što je njegova mast

litetu vatre, a ne o panjini, isto važi i za gotovost,

priklonjena elementnoj vodi, pošto su opori i gorki

to je unutrašnji duh.

kvalitet nešto jači.

U elementarnoj vodi na Zuhlji pak nije slatkost

Ako si uman čovek: onda vidi. Duh koji se podi­

primus i li najviši regent, već opori, gorki i kiseli

že iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho­

kvalitet; inače, voda ne bi bila smrtna, več bi bila

dište, uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet

kao voda iz koje je stvoreno nebo. To ću ti dokazati,

njegova prijateljska volja i vlada u blagosti, a bla­

da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori,

gost i poniznost jesu njegova sopstvena kuća. I to

ječam,

je jezgro božanstva, i zove se Bog, zato što je sladak,

ovas ili šta god hoćeš, u njima je slatki kvalitet pri­

blag, prijateljski i milostiv, a zove se milosrdni zato

mus, i omekšaj to u elementnoj vodi, pa neka potom

što se

gori: tada će slatki kvalitet drugima uzeti regimen­

gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih, vraća im

tu; i zapali istu vodu, potom ćeš videti takođe duh,

snagu, ovlažuje ih, osvetljava ih, da ne ostanu tamna

koji je u vodi ostao od masnoće žita, koji je nadvla­

dolina.

kiseli i gorki kvalitet.

Uzmi žito,

pšenicu,

dao vodu. Takvo što vidiš II mesu, koje gori, a ne svetli, a mast gori i svetli.

njegov slatki kvalitet u oporom,

kiselom i

Pa, razumi ispravno samo tvoj maternji jezik; u njemu ti je dublji temelj, nego u hebrejskom ili

Sad bi ti mogao da pitaš: kako dolazi do toga,

latinskom; to što su se učenjaci u njima uzdigli kao

ili šta je tome oblik? Vidi, u mesu je opori, kiseli

gorda nevesta ne pomaže ništa, njihova je veština,

70

71 •

evo, na izmaku. Duh pokazuje da će pred kraj gde­

koji izlazi iz jasnoće Sina Božijeg, i jeste bljesak i

koji !leposvećeni više znati i razumeti nego što sada

oštrina;

znaju najmudriji doktori; jer, nebeska vrata se ot­

uhvaćen je drugim kvalitetima.

i

varaju: onaj ko samoga sebe ne oslepi, taj će ih dobro

Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac

videti, mladoženja će krunisati svoju nevestu, amin.

izgovara reč, tojest, kada rađa svoga Sina, to se do­

Vidi, reč kvasac je samo na tvojim usnama, i

gađa sada i večno: ista reč isprva uzima svoje počelo

kada izgovaraš reć kvasac, zatvaraš usta i potom

u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali­

škrgućeš: i to je opori kvalitet koji opasuje reč, da

tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo­

ona postaje tvrda ili odjekuje, a gorki kvalitet je

štrava i pokreće, a

razdvaja. - To jest, kada govoriš čisto, onda ukro­

•

jer, Sin se rađa posred drugih kvaliteta

II

vrelini se uspinje i upaljuje

središnji slatki izvor.

ćuješ poselednje slovo c i mrmljaš kao drhteći dah,

Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima

a to čini gorki kvalitet koji je drhteći. Ali, sada je

od vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta,

reč kvasac jedna mrtva, nerazumljiva reč, koju niko

jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne

ne razume: to znači da su dva kvaliteta, opori i gor­

moge vatre.

ki, jedno tvrdo, tamno, hladno i gorko suštastvo;

Ista ta vatra jeste istinosni Sin Božiji, koji se,

zato se njihova snaga ne može razumeti izvan svet­

dakle , uvek rađa na vek i vekov: to hoću da dokažem

losti.

na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih

Ali, kada se govori milosrdno, onda se pritiska

stvorenja, stenj a, lišća i trave, dabogme, na primeru

drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. reč srce

samog đavola, takođe, i to, ne sa mrtvim, slabim,

izgovara pravi duh, koji se podiže iz vreline srca, u

nerazumljivim argumentima,

kojem se pojavljuje i izvire svetlost.

neoborivim, čvrstim argumentima, i isto tako iznad

već sa čisto živim i

Vidi, pak, kada govoriš milosno, onda figurišu

i protiv svekolikog uma čovekovog, i konačno, iznad

dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada reč milosno

svih đavola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme

izgovaraš polako, najednom, jer je ona jedan duga­

mnogo i širokog prostora.

čak, bespomoćni

slog zbog slabosti kvaliteta. Ali,

kada govoriš srce, onda duh u reči srce izleće brzo, kao neki bljesak i daje reči razliku i razum. Ali, kada govoriš 19, hvataš dah posred druga dva kvali­ teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati reč. Dakle, božanska snaga jeste; opori i gorki kva­ litet jesu salni ter božanske svemoći; slatki kvalitet

Samo to će biti obrađivano u celoj knjizi, u svim člancima i delovima, i naćiće se, dabogme, kako kod stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i svih zemaljskih stvari, što će bolje dolikovati i čita­ ocu i biće mu pojamnije. Ovde zapamti!

je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su­

Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim

štastvo sa svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je­

snagama, a u sebi ima izvorište i oštrinu svih snaga.

zgro duha, iz kojeg ' izleće svetlost, i upaljuje se us­

Kao što je rođena OO Sina u svim snagama Oca, tako

red slatkog kvaliteta, i biva uhvaćena od oporog i

ona opet oživljuje i pokreće sve snage u Ocu, a od

gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se rađa

istoga duha su fomovani svi anđeli i obrazovani su

Božiji sin, a to je pravo srce Boga. A plamćenje svetla

iz snaga Oca. I isti duh sadrži i nosi sve, formuje

ili bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed­

sve, sve rastinje i boje, i stovrenja na nebu i na

nako kao Sunce u čitavom svetu, to je Sveti duh,

ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, rođe-

72

73

•

nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugačije,

tetu, jarosne, tvrde hladnoće, u slatkome kvalitetu,

večnosti neće postati nikakvim drugačijim.

tvrde, žareće va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi­

i

II

Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju, to jest, kada se jedno stvorenje odveč uzdigne, kao

nje

izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre II jarosnom kvalitetu.

Ovde zapamti okolnosti, kako se to dešava ili kako se može desiti. Anđeo je firusan iz svih snaga zajedno, kao što sam do sada već opisao. Kada se uz­ diže, isprva on to čini II oporome kvalitetu; on pri­

svekolikoj

i pribija se;

a

II

gorkom kvalitetu,

A time dobijaš istinski opis izbaćenug anđela. ili

a

đavola,

uzroka,

takođe opis

pisano

nije

što

samo u poređenju, već u duhu, snagom iz koje je sve postalo. - Coveče, ovde se u mislima osrvrnl ispred i iza sebe; ništa nije zabadava. je

kako

onako

povest,

Veliku

naći češ

prošla,

u slučaju đavola, ali nešto kasnije.

kuplja ovaj kvalitet, kao što se napinje žena koja hoće da rodi,

večnosti,

bešn jenja, praskanja, probadanja i gorenja.

što su to učinili Lucifer i njegove legije, tada ugaš­ njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor,

II

o

od toga opori kvalitet

petoj okolnosti ili species

postaje tako tvrd i oštar, da više ne može da savlada slatku vodu, i više ne može da se uspne blago II stvo­ renju, već j e hvata i isušuje opori kvalitet, i preo­

duhova

braća je u tvrdu, oštru, jarosnu hladnoću. Jer, voda

žestna, prijateljska

postaje odveč opora, od oporog stezanja, i gubi svoj svetli sjaj i svoju

masnoću, u kojoj se pojavljuje

Sveti duh, koji jeste Duh svetog anđeoskog i božan­ skog života, opori kvalitet je tako čvrsto steže i pri­ bija, da se od toga isušuje kao slatko, suvo drvo. A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isuše­ nom, slatkom kvalitetu, o n ne može da ublaži slatki kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom vodom, sve dok je isušen. Tada gorki kvalitet besni i praska, i traži umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa II glavi kao sahnu li otrov. Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na­

u božanskoj

Božijih

snazi

među sedam

Oca jeste dra­

i radostna ljubav.

Sad zapamti, šta tu jeste izvorište dražesne i prijateljske

ljubavi Boži jel

Zapamti ovde, uistinu,

jer je to j ezgro. Kada se vrelina pojavi u

slatkom kvalitetu i

upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom kvalitetu. prijatna, vrelinu

Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka. slatka

i

izvorska

utuljuje

vatru:

voda: dotle

dotle on ostaje

u

ublazuje slatkom

izvorištu slatke vode samo radosna svetlost, a vre­ lina je

kao

u

koji je sangviničke kompleksije,

u

samo jedna

nekom čoveku

blaga toplota,

jednako

meri da ublaži njegovu vrelinu u slatkoj vodi, od

kojem je vrelina takođe samo jedno ljubazno oto­

koje se uspinje i svetli II čitavom telu: tada ne nalazi

pljavanje,

ništa do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem •

Peti kvalitet ili peti duh Boziji

nema sokova, kojeg je oporost presušila. Potom ona upaljuje slatki izvor, II narneri da se okrepi;

ali,

tu više nema soka, već sada slatki

izvor gori i žari kao tvrdi, ushanuli kamen, i više ne može da upali njegovu svetlost, a čitavo telo ostaje tamna dolina, i tu nema ničega do, u oporome kvali74

tako da

se on

samo

zakonito održava.

Ista lju bazna-svet lost-vatra pojavljuje se u sla­ tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa­ ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje­ govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga

l

osve tljava, i čini ga živim i lju baznim.

I kada slatka, svetla lju bavna snaga dode do njih, da oni od nje kušaju i dobijaju svoj život: ah. 75

je

trijumfovanje,

tako bio u Bogu uzdignut i kušao u sedam duhova

ljubazna dobrodošlica i velika ljubav, čak ljubazno

Božijih dražestnu ljubav, i uživao bi nebeske radosti.

tu

prijateljsko

beneveniranje

i

0, ti, lažljivi đavole, pričekaj malo; duh će ot­

i dražestno celivanje i dobar ukus. Tada mladoženja celiva svoj u nevestu. 0, dra­

kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j oš malo vreme­

kako si

na, a onda ćeš biti isprašen! Cekaj, luk je već za­

prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago

tegnut, susrešće te stre la, pašćeš, lokus je već spre­

mirišeš! ah, blagorodna svetlosti i jasnoća, ko može

man, samo još treba da se upali. Samo nosi marljivo

izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav,

ta drva, da se ne smrzneš; dobro ćeš se preznojiti.

kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko može da to

Misliš li, ponovo ćeš dobiti svetlosti? Da,

izgovor i? ili, šta ja to pišem, ja koji samo mucam kao

fernum:

dete, koje tek uči da govori ?

se zove? Gehana, koja će te večno voleti.

žestnosti

i

velika ljubavi,

kako si slatka,

nobis In­

omiriši tvoju slatku ljubav, pogodi, kako

S čime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo­

Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni čoveče, zašto do­

redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed­

puštaš da ti đavo tvoje telo i dušu tvoju potamni i

na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo­

da

redi ti ni sa čim do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada će

ži vota, ti slepa bludnice, zašto se miluješ sa pakle­

u nama

nim đavolom?

opet pojaviti vatra ljubavi,

i prijateljski

te

oslepi?

0, vremena dobrota i slasti ovoga

će opkoliti ljude, opet će zapaliti naš opori, gorki i

° sigurnosti, đavo na tebe čeka' O, oholosti, ti

hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski će nas

si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O,

obuhvatiti.

silo,

0, blagorodni duše, zašto si uzmakao od nas?

ti

si

bešnjenje

i

čupanje paklene vatre!

0,

vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Božiji!

O, j arosti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno đavole,

O , čoveče, zašto hoćeš da ti svet postane pre­

šta si to učinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe anđe­

uzak? Hoćeš da on bude jedino za tebe; pa i tako

le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi

kada bi

dražestna, lepa ljubav, o, ti oholi đavole: zašto se ne

Ah, to je đavolova oholost, đavola koji je s neba pao

možeš zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i

nije

u pakao. Ah, čoveče! O, čoveče! Zašto igraš s đavo­

tražiš?

lom, koji je tvoj neprijatelj? Nemaš li briga, pa on

bilo Hteo

na bi

nebu

ničega

i da

II

od

tebe:

šta

ne bi

bilo dovoljno prostora.

će te gurnuti u pakao? Kako koračaš tako sigurno?

rukama svojim nemaš lopatu za

Imaš li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj

da

budeš?

Pa,

znao si da

igraš; ispod putanje je pakao. Ne vidiš li, kako ko­

veJanJe. ,

još ti

SI

vasceli Bog

stvorenje,

lepšeg

bilo,

,

Pa, zbog čega se na te žalim, smrdljivi jarče?

račaš visoko i opasno? Ti igraš između neba i pakla.

O, ti, izgnani, smrdljivi đavole, kako si nas iskvario!

0, ti slepi čoveće, kako ti se đavo izruguje! Ah,

Cime ćeš se opravdati, ili, šta mi prebacuješ? La­

zašto sneveseljavaš nebo? Misliš li da nećeš imati

žeš kako čovek nikada ne bi bio izmišljen da nije

dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi čoveče, pa i

došlo do tvoga pada. 0, lažljivi đavole! Sve i da

nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti dario­

je

to istina, bio bi salniter, iz kojeg je načinjen čovek, koji bi takođe jednako kao i onaj koji je tebe načinio, u večnoj radosti i jasnoći navek stajao i jednako 76

siš na ovaj svet, ili, šta odnosiš sobom? Anđeosku odeću donosiš na ovaj svet, a u svome zlom životu od nje praviš đavoiju larvu. 77

O, ti, siroti čoveče, osvrni se! Nebeski Otac je

štastvo ne može ni pojmiti, ni obuhvatiti. Samo kada

dođi! Hoće da

se pojavlj uje u telu, trijumfuje u njemu telo i rađa

te prigrli u svojoj ljubavi, još si ti njegovo dete, on

se prijateljski i prijatno; jer, on ne pripada obrazo­

te voli. Pa, da te mrzeo, ne bi bio mogao da bude

vanju tela, već se pojavljuje u telu, kao neki cvet

jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije

iz zemlje.

ispružio obe ruke, i poziva te: samo

ništa drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jasnoca. •

�ti

duh izvora sad na početku uzima svoj izvor

iz slatkog kvaliteta vode .

O, vi , pastiri Izrailjevi, zašto spavate? Probudite

Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za­

se iz sna bludničenja i ukrasite vaše svetiljke! Mlado­

pamti.

Najpre je

opori kvalitet,

poteID slatki, pa

ženja dolazi, neka odjeknu vaša trublja! O, vi, tvrdi­

onda gorki; slatki kvalitet je između oporog i gorkog

ce i pijanice, kako se samo milujete s đavolom skup­

kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za­

cem! Tako govori Gospod! Zar ne želite da napasate

tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova

moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo

dva kvaliteta se tako čvrsto hvataju jedan drugoga,

na Mojsijevu stolicu, i poverio sam vam moju pas­

vrte i talasaju tako okrutno da rađaju vrelinu: ova

tvu; ali, vi napasate samo vunu, a ne moje ovčice,

je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni.

kako biste sebi izgradili palate, ali ja ću vas postaviti

Kada se uzme neka stena ili inače nešto tvrdo,

na stolicu kuge, a moj pastir će navek napasati moje

i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo. Ista ta vrelina sada je samo tama i u njoj nema

• •

OVClce.

Ah, ti lepi sveti, kako te nebo oplakuje, kako

svetlosti:

tako je, dakle, i u božanskoj snazi. Opori

sneveseljavaš elemente! Ah, delo bezbožno, kada ćeš

i gorki kvalitet bez slatke vode se trljaju tako tvrdo

prestati? Probudi se! probudi se i rađaj, ti, tužna

da rađaju tamnu vrelinu i II sebi se raspaljuju. A to

ženo! Gle, tvoj mladoženja dolazi i ište od tebe ploda.

zajedno je sada gnev Božiji, izvor i počelo paklene

Zašto spavaš? Gle, on kuca na vrata.

vatre, kao što se može videti kod Lucifera. Ovj se

O, dražestna ljubavi i jasna svetlosti, ostani "kod

izd igao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je

nas, jer će se smračiti! Ah, istino, o pravičnosti i

II njemu

pravični sude, kuda ste otišli? Da li bi se duh čudio

svetlost i u njoj uzdigla ljubav.

da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zašto pišem

večno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo,

bezbožno delo sveta, j a koji to moram učiniti, a svet

smrdljivo izvorište;

mi uzvraća zahvalnošću đavola? Ah! Amin.

njemu isušio, postao je mračni, kiseli smrad i dolina

isušila izvorska voda, u kojoj se zapalila

jer,

Zato je on sada

kada je slatki kvalitet u

jada, i jedna kuća propadanja i zlopatnje. Sad se j oš više zamisli.

9. POGLA VLJE

Kada se opori i gorki kvalitet tako tvrdo protr­ ljaju jedan o drugi, da rode vrelinu, onda je to slatki

O dražesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi Božijoj, velika nebeska i božanska tajna

kvalitet; sitka voda izvora između oporog i gorkog kvaliteta, a vrelina se rađa između oporog i vrelog kval iteta u slatkoj vodi izvora zahvaljujući oporom

... Sad, zapamti.

i gorkom kvalitetu.

Dražestna ljubav, koja je peti duh izvora u b0-

Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo­

žanskoj snazi jeste skriveni izvor kojeg telesno su-

đi izvora To je početak života; jer, opori i gorki

78

79

•

•

kvalitet jesu početak i uzrok vreline i svetlosti. Tako,

bremeniti duh,.

slatka voda izvora postaje sijajuća svetlost, jednaka

mora uvek da rađa. Jer, slatka voda i u slatkoj vodi

svetlom plavetnilu neba.

svetlost sada se sve više uspinju II oporom kvalitetu,

I ista svetla voda izvora upaljuje opori i

koji je bremenit životom, a život

a gorki kvalitet trijumfuje sve više u njemu, i nije

gorki kvalitet, a vrelina, koja se rađa u slatkoj vodi

ništa drugo del zaludno smejanje i radost, zaludno

od oporog i gorkog kvaliteta, penje se iz slatke vode

voljenje. Jer, opori kvalitet voli slatku vodu,

izvora takođe kroz gorki i opori kvalitet, i tek u gor­

svega zato što se u slatkoj vodi rađa duh svetlosti,

kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija­

i pije opori, tvrdi i hladni kvalitet, i osvetljava ga i

juća, uz to, pokretna i trijumfujuća.

otopljuje ga; jer, II vodi, vrelini i svetlosti nalazi se

A kada se zatim iz slatke vode izvora II vrelini

pre

život.

pojavi svetlost, u gorkom i oporom kvalitetu, onda

Dalje, opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva­

gorki i opori kvalitet kušaju svetlu i slatku vodu,

litet, zato što !jorki kvalitet u slatkoj vodi, to jest, u

a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode, i u Slatkoj

vodi, vrelini i svetlosti, trijumfuje u oporom kvali­

vodi je svetlost, ali samo nebesko plava boja.

tetu, i čini pokretnim opori kvalitet, u čemu takođe

Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdoću u

opori kvalitet može da trijumfuje.

oporom kvalitetu, a svetlost se suši u oporom kvali­

I treće, opori kvalitet ima ljubavi za vrelinu,

tetu, i počinje da sija svetlo, mnogo svetlije nego

zato što se u vrelini rađa svetlost, a njome se opori

sjaj Sunca. U ovom silaženju opori kvalitet postaje

kvalitet osvetljava i otopljuje.

sveta o, tanak i prijatan, i dobija svoj život,

A slatki kvalitet takođe ima ljubavi za opori

čije počelo se penje iz vreline u slatkoj vodi: a to

kvalitet, prvo, zato što on isušuje opori kvalitet, za­

je pravi izvor kladenac ljubavi.

hvaljujući čemu postaje tanak poput elementa vode,

blag,

Zapamti duboki smisao ovoga.

a njegov kvalitet opstaje u snazi, i što u oporom kva­

Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu

litetu svetlost, koja je za njeg rođena, postaje sija­

tamo gde se posred smrti rađa život, a posred tame

juća i suva. Uz to, opori kvalitet jeste izvor vreline,

svetlost? Ti veliš:

koja se rađa u slatkoj vodi, u kojoj se pojavljuje

kako dolazi do toga? Da, kada bi

moj duh sedeo II tvome sr

i II njemu izvirao, onda

svetlost, u kojpj slatka voda stoji u velikoj jasnoći.

bi tvoje telo to osetilo i pojmilo; a drugačije to ne

Kao drugo, slatki kvalitet takođe ima ljubavi za

mogu uneti II tvoja čuvstva, a ti sam to ne možeš

gorki kvalitet, zato što je on uzrok vreline, a i zato

da pojmiš ili

tvoju

što gorki duh u slatkoj vodi, vrelini i u svetlosti

dušu, da će ova svetlost zasijati II samom tvom srcu.

trijumfuje i drhti, a slatki kvalitet čini pokretnim

·.J

...

razumeš, sveti duh će upaliti

Onda će se roditi ova svetlost, II tebi samom, kao II Bogu, i popeće se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo­

l

•

ZlVlffi. W '

Kaol treće, slatki kvalitet ima izvanredno veliku

Tek

ljubav za vrelinu, dakle, ljubav koju ne mogu ni sa

kada se to dogodi, razumećeš moju knjigu, ali pre

čim uporediti. Uzmi jedno poređenje, koje je ipak

toga ne.

premalo:

joj slatkoj

vodi,

i trijumfovaće kao u Bogu.

•

dvoje mladih ljudi blagorodnih komplek­

Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali­

sija; kada se oni u ljubavnom žaru zagreju jedno za

tetu, to jest, kada gorki i suvi izvor uhvati slatku

drugo, onda je to jedna takva vatra. Kada bi mogli

vodu izvora života, i pošto piju od nje, gorki duh

da se pretvore u jedno telo, oni bi to i učinili; ali,

postaje živ u oporom duhu, a opori duh je sada kao

ova zemaljska ljubav je samo hladna voda i nije

80

81

prava vatra. U ovom plumrtvom svetu se ne može naći nijedno poređenje, osim poređenja sa vaskrse­ njem mrtvih na

Poslednjem sudu:

to je potpuno

poređenje u svim božanskim stvarima, pravo oseća­ nje ljubavi. Slatki kvalitet, međutim, ima ljubavi za vrelinu, i to zato što on u njoj rađa svetli duh, koji j e tu duh života. jer život nastaje u vrelini. inače, tamo gde ne bi bilo vreline, sve bi bilo mračna dolina. Kao što j e pak ljubljen život, tako je, dakle, i slatkom duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost. A gorki kvalitet takođe voli sve druge duhove izvora, pre svega, slatki: jer se u slatkoj vodi okrep­ ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku žeđ, a njegova gorčina se u njoj ublažuje i u njoj dobija svetli život. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo, u njemu on trijumfuje i hladi se i ublažuje; a u . . . . vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU, u njoJ .

.

-

I vreli kvalitet takođe ima lj ubavi za sve druge a

ljubav

u

njemu

prema svim drugim

kvalitetima je tako velika, da se to ne može ni sa čim uporediti; jer, njega drugi rađaju. Opori kva­ litet i gorki kvalitet su otac vreline, a slatka voda izvora jeste njena majka, koja je začinje, održava i rađa; jer, zahvaljujući oporom i gorkom kvalitetu, tvrdo gonjenje postaje vrelina, ova se pojavljuje u slatkom kvalitetu, kao u nekom drvetu. Ako u ovo ne želiš da veruješ, podigni svoj po­ gled i otiđi do nekog drveta, i p6gledaj ga, i razmisli: tada ć eš najpre videti celo drvo. Uzmi nož i zaseci drvo, i kušaj ga, kakvo je:

tada ćeš najpre osetiti

opori kvalitet; taj kalitet će skupiti tvoj jezik:

isti

taj kvalitet takođe sadrži iskupija svu snagu drveta. Potom ćeš osetiti gorki kvalitet:

ovaj kvalitet čini

drvo pokretnim, da ono raste, zeleni i dobija svoje grane, lišće i plod. Iza toga ćeš osetiti slatkoću; ova je sasvim blaga i oštra, jer oštrinu dobija od oporog i gorkog kvaliteta.

82

da u njima nema vreline. Ali čim dođe proleće, čim Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je, duh u vrelini, u drvetu potaje živ, a duhovi drveta počinju da zelene, rastu i cvetaju; jer, duh se pojav­ ljuje II vrelini, a svi duhovi se u njoj oslobađaju, i to je jedna srdačna ljubav među njima. Vrelina se, međutim, rađa kroz snagu i teranje oporog i gorkog kvaliteta u slatkoj vodi, a za upaljenje moraju da upotrebe vrelinu Sunca, jer su kvalitetu ovome svetu polumrtvi i bespomoćni, čemu je uzrok kralj Lucifer, kojeg ćeš naći u njegovom padu i u stvaranju ovoga sveta. o

prijateljskoj ljubavi, dTažesnosti i jednogla.s nosti ovih pet izvoTnih duhova Božijih

-

stoj i njegova radost. kvalitete,

Ova tri kvaliteta pak postaju mračni i mrtvi, kao

Koliko god da je ovo nemoguće opisati na zado­ voljavajući

način

ljudskim

rukama,

ipak

se

vidi

osvet1javajući duh čoveka; jer se on odmah pojavlju­ je u takvoj formi i rođenju, kao što se pojavl juje sve­ tlost u božanskoj snazi, a i u istim kvalitetima koji su u Bogu. Samo, kod čoveka je za žaljenje što su njegovi kvaliteti pokvareni i polumrtvi, zbog čega pak duh čoveka ili njegovo mučenje, uspinjanje ili zapaljiva­ nje u ovome svetu ne može da dođe ni do kakvog sa vršenstv a. Pa ipak, valja nam se duboko radovati što je ljudski duh u njegovoj nemaštini osvetljen Svetim duhom i njime upaljen, jednako kao što Sunce upa­ ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi, od čega hladna vrelina postaje živa. Ovde zapamti! Jednako kao što čovek voli čove­ ka u svojoj vrsti, tako se takođe vole duhovi u bo­ zanskoj snazi:

tu ne sustvuje ništa do zaludno živ­

ljenje, požuda i ispunjavanje, u kojima jedan u dru­ gome trijumfuju i raduju se, jer kroz ove duhove dolazi razum i razlika u Bogu, u anđelima, čoveku,

83

životinjama

i pUcama, i u svemu što živi. Jer, u ovih

pet kvaliteta se pojavljuje gledanje, mirisan je, ukus

i osećanje, i postaje jedan umni duh. Kada

se

pojavi svetlost,

vidi

onda jedan duh

drugoga, a kada slatka voda izvora pođe u svetlosti kroz sve duhove, onda oni osećaju jedan drugoga. Onda duhovi postaju živi, kroz sve prodire snaga ži­ vota; i u istome mirišu jedan drugoga, a kroz ovo izviranje

i

prodiranje

osećaju

jedan

drugoga.

To

nije ništa drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj­ sko gledanje, lepo mirisanje, lepo osećanje i osećanje ljubavi, dražesno celivanje, zajedničko obedovanje, pijenje i lj ubavna šetnja. To je dražesna nevesta koja se raduje svome mladože nji: u tom je ljubav, prij ateljstvo i milina, tu je svetlost i jasnoća, tu je prijatni vonj, tu je prija­ teljsko i slatko osećanje. Ah i navek, kako se stvore­ nje tome može dovoljno radovati! Ah, ljubavi i dra­ žesnosti, nemaš li, zar, kraja, vidi li se tebi kraja! Tvoja dubina je neistraživa, svugde si, samo nisi II jarosnim đavolima, koji su te iskvarili. Pi tanje. Veliš li sad, pa gde se može naići na dražesne duhove? stanuju l i oni samo u sebi samima , na nebu? Odgovor. To su druga otvorena vrata božanstva? možeš svoj pogled

podići svukuda,

nadaleko,

i da

probudiš duh II tvome polumrtvom srcu, jer to nije nekakva tama, pesma ili fantazija.

storu poimaju nebo i ovaj svet, i svu širinu i dubinu iznad

neba, iznad sveta i ispod

sveta i u

svetu, dakako, vascelog Oca, koji nema ni početka, ni kraja. Oni poimaju i sva stvorenja na nebu i na

I

duhova

ovamo dolaze zvezde,

Božijih načinjene

su

svi anđeli , svi đavoli

elementi,

ljudi,

životinje,

"

sve

stvari,

nebo

ptice,

i

ZemlJ' a , ribe,

svi

crvi, drvo i drveće, uz to stenje, trava i travčice, i sve što sllstvuje. Sad pitaš: pa ako j e Bog svugde i sam jeste sve, kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno­

ća, i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja, da na ovome

svetu

nije

ništa drugo do

zaludna.

jarost.

»(Uzroci su prva četiri oblika prirode, jer svaki od njih goni drugog izvan svetlosti, a ipak jesu uzroci života. ) « Vidi, to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu­ cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda, ohola nevesta, nj�gova oblast je poimala mesto, na kojem je stvoreno nebo, koje j e načinjeno od vode na nebu , i takođe mesto stvorenog sveta sve do neba, isto tako dubina. Tamo gde je sada Zemlja, sve je to bio čist i sveti

Salniter,

savršeni

tu

su

sedam duhova Božijih

bili

r prijatni, kao što su sada na nebu, isto kao

što su još savršeni i prijatni, kao što su sada na nebu, isto Kao što su još savršeni na ovome svetu. Ali, samo zapamti ispravno okolnosti. Kada se kralj Lucifer uzdizao, uzdigao se u se­ dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem, da

j e sve

postalo sasvim goruće . . Opori

bio tako tvrd, da je rodio stenje.

kvalitet

je

i tako hladan da

je slatku vodu vodu izvora pretvorio u led. A slatka voda izvora bila je debela i smrdljiva, a gorki kva­ litet je besneo, čupao i praskao, iz čega se podigao

Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro­ izvan i

sedam

otrov; a vatra, ili vrelina, bila je sasvim ljubomorna, goruća i razjedajuća,

I

bila .le sasvim zla temperan­

cija i mešavina. Utom je pak kralj Lucifer izbačen iz svog kra­ ljevskog mesta ili stolice, koje je imao na drugome

ovome svetu, a sva stvorenja na nebu i na ovome

mestu,

svetu jesu obrazovana od ovih duhova i žive II njima

svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo, a tvrda,

kao

nj ihovom vlasništvu. A njihov život i njihov

jedra materija, koja je delovala u sedam upaljenih

um rađa se u njima, na način na koji se rađa bo­

izvora duhova isterana je zajedno s a ovim: od toga

žansko suštastvo, i takođe u istoj snazi. Iz istog tela

su postali zemlja i stenje. Potom s u sva stvorenja bila

84

II

na

kojem

je sada stvoreno Nebo;

i gotovo

85

stvorena

od

upaljenog

Salnitera

sedam

duhova

Božijih. Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti po­ stali

odveć jarosni, da jedan drugoga uvek kvare

svojim zlim izvorom. Tako sad čine i stvorenja koja su stvorena iz izvora duhova i u njima gone život, tu ujeda, udara svako svakoga, i zavidi svako sva­ kome prema vrsti kvaliteta. Zbog toga se pak vasceli Bog rešio na Poslednji sud, na kojem će odvojiti zlo od dobrog, i dobro opet stavi ti u blago i prijatno stanište, kao što je to bilo pre grdne upaljenosti đavola, a kralju Luciferu za večno smeštenje daće ono jarosno stanište. Onda će ii ovog carstva postati dva dela; jedan će dobiti ludi sa nji hovim kraljem Isusom Hristom, drugi će dobiti đavoli sa svim bezbožnim ljudima i zlom. Ovo je, dakle, kratko uvođenje, kako bi čitalac što bolje razumeo božansku tajnu. U padu đavolovom i u stvaranju ovoga sveta naćićeš poduže, verno opi­ sano; na to ću opameti ti čitaoca, da sve čita svojim redom, tako da će doći do pravog razloga. Doduše, od

početka

nijednom čoveku

Sad ćeš pitati: šta je zvon i šta je jeka, ili kako ovaj duh uzima svoj izvor i počelo? Zapamti! Svih sedam duhova Božijih rađaju se jedan u drugome; jedan uvek rađa drugog, nijedan nije prvi, nijedan nije poslednji; jer poslednji isto tako rađa prvog, kao što prvi rađa drugog, trećeg, četvrtog, sve do poslednjeg. Ali, to što se jedan na­ ziva prvim, a drugi poslednjim i tako redom, odnosi se na to koji je prvi u obrazovanju i formovanju jed­ nog stvorenja. Jer, svih sedam su jednako večni, i nijedan nema ni početka, ni kraja, pa iz toga što ,

sedam kvaliteta uvek jedan drugoga rađaju i nijedan nije izvan drugog sledi da je tu jedan jedini, večni, svemogući Bog. Jer, kao što se takvo što rađa u božanskom suš­ tastvu, tako se isto formuje, ne samo kroz jedan duh, već kroz svih sedam; pa kao što se neko stvorenje koje sustvuje kao vascelo suštastvo Božije kvari u jednom duhu izvora, uzdiže i upaljuje, tako se upa­ ljuje ne samo jedan duh, nego se upaljuju svih se­ dam.

to nije

Zato je isto stvorenje jedno gađenje pred vas­

postalo sasvim otkriveno; jer, tako hoće Bog, a ja

celim Bogom i svim njegovim stvorenjima, i mora

puštam da vlada volja njegova, pa ću videti šta Bog

stajati pred Bogom i svim stvorenjima u večnom

želi da učini. Jer, putevi njegovi, kojima on sam ide,

neprijateljstvu i pokori.

većma su skriveni; ali, posle toga će ga ugledati duh, sve do najvećih dubina.

Zvon ili M erkurius uzima svoje počelo u prvom, to jest, u oporo i tvrdom kvalitetu. Zapamti, II dubini. Tvrdoća je izvorište zvona; ali ona ne može sama da ga rodi, već je ona otac njemu, a vasceli Salniter je majka: inače bi tamo gde

10. POGLAVLJE o

šestom duhu izvora u

božanskoj

bi samo tvrdoća bila i otac i majka zvona, takođe

snazi

Sesti izvor duha u božanskoj snazi jeste jeka ili zvon, da sve ječi i u tome odzvanja, iz čega sledi jezik i razlika svih stvari, uz to zvuk i pesma svetih anđela; u tome stoji takođe formovanje svih boja i lepota, uz to nebesko carstvo radosti.

86

morala da odzvanja i tvrda stena. Ali ona samo od­ jekuje i praska kao seme ili početak zvona, što za izvesno i jeste. Zvuk, međutim ili glas, uspinje se usred središta u bljesku, u kojem se svetlost rađa iz vreline, u kojem se pojavljuje bljesak života. Zapamti, kako se ovo događa.

Kada se opori

kvalitet protrlja gorkim, onda se pojavljuje vrelina u slatkoj vodi izvora, onda vrelina upaljuje slatku

87

vodu izvora kao bljesak, a bljesak je svetlost, koja

nim izvorom, a svetlost ili bljesak suši se II tvrdoći

izleće u vrelini u oporom kvalitetu, tu se bljesak

i sija svetlo, mnogo svetlije nego Sunčev sjaj.

odlučuje prema svoj oj snazi.

•

Jer, u gorkom kvalitetu se odlučuju sve snage, a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti, kao da se grozno zastrašio, i izleće sa svojim drhtanjem i stra­ šenjem u opori i tvrdi kvalitet, tu se on telesno hva­ ta. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlošću i drhti II oporom i tvrdom kvalitetu, i kreće se

II

njima, a

uhvaćen je u oporom kvalitetu kao u jednom telu. Kada se pak duhovi pokrenu i htednu da zbore, onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet, jer ga gorki duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon i bremenit je sa svih sedam duhova. ovi razlučuju reč, kako je ona bila zaključana u središtu, to jest II središnjem krugu, kao što je bilo i II smotrenosti

sedam duhova. I zato su sedam duhova Božijih stvorenjima na­ činili usta da, kada hoće da zbore ili da odjekuju, ne moraju isprva da se deru; i zato sve žile i duhovi snage ili izvora idu II jezik, da jeka ili zvon izlaze tanano i blago. Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. Kada se bljesak pojavi u vrelini, onda ga najpre hvata slatka

Ali, svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu, tako da ona postoji na telesni način i tako mora večno da svetli. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje: time se uvek i većno pokreću svi kvaliteti. Bljesak vatre, dakle, u svetlosti drhti i uvek trijumfuje, a tvrdoća je uvek telo koje je čuva i isušuje. A ovo kre­ tanje u tvrdoći jeste zvon, da odjekuje; a svetlost ili bljesak čini zvuk; i slatka voda čini zvuk blagim, da se može upotrebiti kao razlika od zborenja. Ovde još bolje zapamti rođenje oporog kvali­ teta.

Počelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini

pojavi bljesak života u oporom kvalitetu; a kad zatim pristigne bijesak vatre, u mešavini vode i oporog kvali teta:

tada duh vatrenog bljeska prožima opori

i tvrdi kvalitet, a ovo dvoje zajedno je jedan ljubo­ morni, strogi, jarosni izvor, koji tu besni i žestoko čupa,

jednako nekoj žestokoj vatrenoj

jarosti.

Ni

sa čim �o ne mogu uporediti do sa udarcem groma, kada' pre toga jarosna vatra udari nadole, da čovek obnevidi: ista jarosna vatra je vrsta konjukcije ovo­ ga dvoga.

voda, jer u njoj on postaje sjakta. Kada pak voda

Ovde zapam ti. Kada se ovaj duh vatre i opori

uhvati bljesak, tojest, rođenje svetlosti, ona se za­

duh uhvate za gušu, onda opori duh stvara žestoku,

straši; i zato što je tako tanka i meka, ona popušta

tvrdu, hladnu oporost, a vatreni duh strašnu, jarosnu

sasvim drhteći, jer se vrelina uspinje II svetlosti.

vrelinu. Uspinjanje vreline i oporosti sad čini jedan

Kada zatim opori kvalitet, koji je tu čak hladan,

drhteći,

jarosni, zastrašujući duh, koji tu besni i

uhvati vrelinu i bljesak, on se llrestrašuje, kao kada

praska, kao da bi hteo da rastavi božanstvo. Ali, ovo

seva na sušu; jer kada vrelina sa svetlošću dospe II

moraš uistinu razumeti.

tvrdu hlad noću, napravi se jarosni bljesak, sveko­ lika boja vatre i svetlosti. Isti bljesak uzmiče i hvata ga slatka voda, i izleće u istoj jarosti i preobraća se II

razjarivanje i prestravlj ivanje II zelenim ili ne­

beskoplavim bojama, i drhti pred jarosnim bljeskom. Bljesak u sebi samome sadrži svoju jarost:

iz nje

nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ovaj sada izleće u opori kvalitet i raspaljuje tvrdoću s njenim jaros-

66

Ovo je, dakle, po kvalitetu počelo u sebi samome; ali, posred upinjanja ovog jarosnog duha hvata se ovaj duh u slatkoj vodi i ublažuje:

tu se njego ja­

rosni izvor menja u drhtećll, gorku, zelenkastu boju, jednako zelenastoj tmini, i zadržava u sebi samome vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo, naime, svojstvo vatrenog, oporog i slatkog kvaliteta; iz ovoga troga nastaje četvrti kvalitet, naime, gorki kvalitet.

69

-

Jer, od vatrenog kvaliteta postaje duh drhteći

kada bi jedna misao mogla po središtu prirode da

i vreo, a od oporog postaje žestog, opor, tvrd i te­

prolazi kroz sve duhove, onda bi ona bila oslobođena

lesan, po čemu je on duh koji uvek postoj i. od slat­

okova prirode. ) «

kog postaje on blag, a jarost se preobraća u blagu

Tako je to i u čoveku . Kada se jedan duh izvora

gorkost. Ovaj sada stoji u izvorištu sedam duhova

uspinje, onda on pokreće sve druge i vidi sve druge,

Božijih i

pomaže rađanju onih šestih duhova.

jer se uspinje posred izvorišta srca, pošto se u VTelini

Ovo tačno da razumeš! Kao što on rađa svoga

upaljuje bljesak svetlosti, u kojoj duh u svom uspi­

II vek

oca i svoju majku, tako i njega rađaju otac njegov

njanju

u istom bljesku vidi kroz sve duhove. Ali.

i majka njegova, jer pošto je telesno rođen, on sad

u

sa oporim kvalitetom uvek iznova rađa vatru, a va­

na sušu ;

tra rađa svetlost, a svetlost je bljesak, koji uvek iz­

vidim i saznajem, kakav jeste, mogao da pojmim u

nova rađa živo II svim duhovima izvora, od čega

mome mesu »(iz bljeska dolazi svetlost majesteta) "

duhovi imaju život i uvek jedan drugoga rađaju.

onda on više ne bi izgledao sličan životinjskom telu,

Ali, ovde treba da znaš da nijedan duh ne može

našem iskvarenom m�su je ona samo :..:ao sevan j e jer ako bih bljesak,

koji,

štaviše, dobro

već anđelima Božijim.

drugoga da rodi sam; ne mogu to da učine ni dva

Ali, sačekaj još koji čas, i životinjskom telu daj

duha, već rođenje jednog duha stoji u delovanju svih

crva za jelo. A kada vasceli Bog bude upalio sedam

sedam duhova: njih šest uvek rađa sedmog, i kada

duhova na iskvarenoj Zemlji, onda onaj isti Salni­

ne bi bilo jednog, ne bi bilo ni drugog.

ter,

kojeg

jedeš na Zemlji, neće biti sposoloan za

Ali, to što ja ovde katkad uzimam samo dva ili

vatru; tada će tvoji duhovi izvora, koji se odavde

tri duha za rađanje jednog duha, činim to od moje

rastavljaju, opet pojaviti se u istom Salniteru, kojeg

sopstvene slaoosti; jer II mome iskvarenom mozgu ja

si jeo; u njima će triju mfovati i opet postati jedno

ne mogu da istražim njih sedam

njihovom savršen­

telo. Ali, onaj ko bude sposoban za upaljene vatre

stvu . Vidim ih, dakako, svih sedam, ali kada o njima

sedam du hova Božijih, taj će u njima ostati, a nje­

spekulišem, onda se duh uspinje posred izvorišta, gde

govi duhovi izvora će se uspeti u nebeskoj patnji,

se rađa duh života. Ovaj se penje iznad i ispod sebe,

što ću jasno pokazati, kada na to dođe red.

II

i ne može svih sedam 9uhova Božijih da pojmi u

Vascelo božanstvo ne mogu da ti opišem u jed­ nom krugu, jer j e ono neizmerno, ali nije nepoj­

jednoj misli, ili odjednom, već u delovima. Svaki duh ima svoj sopstveni izvor, bez obzira

mljivo duhu, koji je u ljubavi Božijoj; on ga dobro

što se rađa od drugog duha. Takva je i pojmovnost

poi ma, ali samo u delovima: zato dokučuj jedno za

čovekova; on II sebi, dakako, ima izvorište svih se­

drugim, tako ćeš videti celinu. U ovoj iskvarenosti

dam duhova, ali II kojem izvoru se duh uspinje, čiji

mi ne možemo višlje od jednog takvog otkrovenja,

je duh izvora, II tome se taj isti duh najjače obrazuje,

i ne može dalje ovaj svet sa početkom i krajem. Ta­

ovome uspinjanju. Jer, ni II

kođe bih rado da vidim nešto višlje u ovome mom

najoštrije on poima

II

božanskoj snazi ne prolazi duh odmah i najedared

strašnom

II svom uspinjanju svih sedam duhova. Kada se us­

Adama; ali, ogledam se po celom svetu i ne mogu

ali će u

ništa da istražim, sve je bolesno, iznemoglo i ranje­

pinje, on

pokreće svih sedam najedared;

svome uspinjanju biti uhvaćen, da će morati da po­ loži svoju velelepnost i neće moći da trijumfuje nad svih sedam. »(Ovo je suštastvo čula i misli; inače,

90

rođenju,

da

bih

okrepio

mog

bolesnog

no, uz to, slepo je, gluvo i nemo. Citao sam spise mnogo većih majstora, u nadi da ću

II

njima naći razlog i pravu dubinu; ali našao

91

nisam ništa, do jedan polumrtvi duh, koji strepi od zdravlja, i zbog svoje velike slabosti ne može da dođe do savršene snage. Dakle, još stojim kao strepijiva žena u rođenju, tražim savršenu potkrepu i nalazim samo miris

II

uspinjanju, u njemu duh ispituje šta se u ovoj pot­ krepi krije za snagu, i okrepljuje se otuda savršenim mirisom

u

njegovoj bolesti, sve dok ne dođe pravedm

Samarićanin i ne previje mu njegove rane i isceli ga, i ne odvede ga u večno prebivalište: tada će i on uživati savršeni ukus. Ovu travu, koju ovde svagda mislim, od čijeg mirisa se krepi moj duh, ne poznaje svaki selja�, ne poznaje je ni svaki doktor; jednako je nesaznat­ ljiva jednome kao i drugome; raste dobro u svakom vrtu, ali

II

mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i

zla, jer je tome kriv kvalitet njiva. Zato se ne pozna­ je, pa i deca jedva da poznaju ovu tajnu, koliko Je ovo saznanje sveta bilo teško. Iako se II mnogima pojavio izvor, ipak je ovamo ubrzo prodrla oholost i sve je iskvarila. Zbog toga nije hteo da piše odmah na svome maternjem jeziku; pomislio je da bi bilo odveć detinjasto, da mora dati da se to vidi na dubljem jeziku, kako bi svet vldeo da je on čovek, i da je to za svoju korist jednako držao kao skriveno i začirišio dubokim, tuđim ime­ nima, da se to ne zna: tako je stvorena požuda oho­ losti đavolove. Ali, pričekaj prostodušna majko, ti koja rađaš svu decu ovoga sveta, koja će te se II svome uspinJa­ nju postideti i koja će te prezreti, i neće biti tvoja deca koju si ti rodila, kao što govori duh, koji se podiže u sedam duhova Božijih, koji je otac tvoj: ne kloni duhom! ja sam tvoja jačina i tvoja snaga, ja ću ti u starosti tvojoj poslati blagog pića. Jer te sva tvoja deca koju rađaš i u mladosti njihovoj dojiš preziru i ne žele da te neguju u tvo­ joj dubokoj starosti: ja ću te tešiti i u tvojoj dubo­ koj starosti darivati ti mladog sina, koji treba da

92

ootane II tvojoj kući, sve dok živiš, i da te neguje i teši te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde dece. Sad, ovde zapamti dalje o Merkuru, zvonu ili jeci. Svoje prvobitno počelo svi kvaliteti uzimaju u središtu, II kojem se rađa vatra, jer se na tom mestu pojavljuje bljesak života svih kvaliteta i hvata

se

u

vodi, koja ostaje da osvet1java, i isušuje se u oporos­ ti, da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav. Ovde zapamti! - Upali drvo i ugledaćeš tajnu. Vatra se upaljuje u tvrdoći drveta, to je pak opori, tvrdi izvor, izvor Saturna;

on čini drvo tvrdim i

jedrim. Ali, sada ne postoji svetlost u soku drveta, tako da vatra svetli kao sijajuća sv"tlost; ali kada se sok u drvetu potroši, utuljuje svetlost i drvo j e

žareći ugalj. Sad, vidi, jarost koja bukti u svetlosti ne postoji u vodi vatre, već kada se u tvrdoći pojavi vrelina, rađa se bljesak; ovoga najpre hvat sok u drvetu, od kojeg voda postaje sjaktava. Jarost ili gorčina, međutim, rađa se posred tvrdoće i vreli ne u bljesku, i od toga se takođe sastoji; i dokle doseže bljesak, to jest istucana kora vatre, dotle doseže takođe ja­ rost gorčine, koja jeste sin tvrdoće i vreline. Ali , treba da znaš ovu taknu, da j e gorčina prethodno već u drvetu, inače se jarosna gočina ne bi tako iznenada rodila u prirodnoj vatri. Jer, jednako kao što se rađa telo vatre kada se upali drvo, na isti način rađa se takođe drvo u zemlji i iznad zemlje. Ali

kada bi se jarost rađala u sij ajućoj vatri, . . onda bi ona, razume se, dosezala daleko kao sjaj '

svetlosti:

.

ali ovo se ne događa. Ovako je:

bljesak

jeste majka svetlosti, jer bljesak rađa svetlost od sebe i jeste otac jarosti, jer jarost ostaje u bljesku kao seme u ocu, a isti bljesak rađa takođe zvon ili jeku. Kada bljesak iziđe iz tvrdoće

i vreline, onda

praska tvrdoća u bljesku, a vrelina zvoni, a svetlost u bljesku čini zvuk svetlim, voda ga čini blagim. U

93

oporosti ili tvrdoei se on hvata i isušuje, da je jedan telesni duh u svim kvalitetima. Jer, svaki duh u se­ dam duhova Božijih jeste bremenit sa svih sedam duhova Božijih, i svi su jedan u drugome kao jedan duh,

nijedan nije izvan drugog;

samo što postoji

jedrio takvo rađanje u njima, i tako rađa jedan dru­ goga i kroz sebe samog, a rođenje, dakle, traje od večnosti do večnosti. Ovde ću čitaoca opomenuti da ispravno posmatra božansko rođenje. Ne treba da misliš da jedan duh stoji pored drugih, kao što vidiš da na nebu zvezde stoje jedne pored drugih, nego je svih sedam jedan u drugome kao jedan duh, kao što to možeš videti na nekom čoveku. on ima mnoge misli, zbog delo­ vanja sedam duhova Božijih, koje unutra drže ljud­ sko telo; ali, moraš reći, sem ako nisi budalast, da svaki član II celom telu ima drugačiju sn�gu. Ali, prema kvalitetu u kojem probudiš duh i odrediš kvalitet, uspinju se misli i prema njemu vla­ daju dušom. Probudiš li duh u vatri, onda će u tebi navreti gorki i tvrdi gnev; jer, čim se upali vatra koja se događa u tvrdoći i jarosti, u bljesku izvire gorki kvalitet. Jer, ako se u svojoj ljubavi uzdižeš protiv nečega, bilo to protiv ljubavi ili protiv gneva, čiji kvalitet upaljuješ, to će gore ti u tvome celom korporovanom duhu;

u

bljesku se, međutim budi

isti kvalitet. Jer, kada pogledaš nešto što ti se ne dopada, što je protiv tebe: onda uzdižeš gorenje srca, kao kada bi uzeo neku steDu i udario po vatrenom ledu, pa kada iskra izbije u srcu, onda se upaljuje vatra.

Isprva ona tinja, ali kada gorenje srca više

uzdigneš, onda je to kao kada duvaš u vatru, da bi se upalila istucana kora. Onda je ugaslo vreme, ili, vatra postaje toliko velika da gori i proždire i onom najbližem nanosi štetu. Kažeš li pak:

kako se

može ugasiti upaljena

vatra? Cuj, II sebi imaš slatku vodu izvora: uspi je II vatru, utuliće. Pustiš l i da gori, onda će ond pro­

ždreti II tebi sok

94

II

svih sedam duhova izvora, da ćeš

postati suVo Kada se to desi, onda si vatra pakla i žarač paklene vatre, i navek ti nema saveta. Ali, ako gledaš nešto što ti se mili, i budiš duh u srcu, onda upaljuješ vatru u srcu; ona isprva gori u slatkoj vodi kao žareči ugalj. Dok tinja, ona je u tebi blago zadovoljstvo i ne proždire te; ali kada se tvoje srce odviše uzdigne i upali slatki izvor, da on postane goruća duhove izvora:

istucana kora,

onda upaljuješ sve

tada čitavo telo gori i hvata usta i

ruke. Ova vatra je najštetnija i od kako je sveta naj­ iskvarenija, i štaviše, nju je teško ugasiti; jer kada , se ona upali, onda ona gori u slatkoj vodi, u bljesku života, i mora se ugasiti gorčinom, a voda je utoliko bednija, ukoliko je više vatre. Iz toga takođe sledi tužna duša, kada neko treba da dozvoli da dođe do toga da u njegovoj ljubavi gori vatra u slatkom kva­ litetu. Ali, treba da znaš da si u tvojoj regimenti ti gospodar tvoje sopstvene duše; u tebi se neće poja­ viti nikakva vatra u tvome krugu tela i duha, ti je sam probuđuješ. Istina je da II tebi izviru svi tvoji duhovi i uspinju se u tebi; dabogme, jedan duh uvek irna veću snagu nego drugi. Jer, kada bi II jednom čoveku regimenta duhova bil.... - kao II drugome, onda bismo svi imali jednu volju i jedan oblik, ali svih sedam i h je u sili tvoga zajedno korporovanog duha, a taj duh se zove duša. »(Ona u sebi ima prvi prin­ cip,

duh duše drugi,

a duh zvezda u elementima

treći, naime ovaj svet. ) « Kada se pak neka vatra uzdigne u nekom duhu izvora, onda ona nije skrivena duši; duša može od­ mah da razbudi druge duhove izvora koji su protiv­ ni upaljenoj

vatri

i može da je ugasi. Htedne li,

međutim, vatra da postane velika, onda duša ima svoj zatvor u koji može da zaključa upaljeni duh, naime, u tvrdi, opori kvalitet, a drugi duhovi moraju biti njen tamničar, dok gnev ne prođe i vatra ne zgasne.

95

Zapamti, šta je to. Kada te jedan duh izvora od­

nije ništa drugo do zaludna radost i milina.

već tvrdo goni nekoj stvari, koja je protiv prirodnih

njihovo strogo rođenje, koje se dešava u skrivenome,

zakona, onda moraš odvratiti tvoje oči od te stvari.

mora biti takvo;

Ako to ne pomaže, onda uzmi isti duh i baci ga u

nije drugačije. Ne smeš misliti da je na nebu jedno telo koje

današnji dan jeste kraj tvoga tela; okreni se od ras­

se samo rađa,

koši sveta i ozbiljno pozovi Boga, i predaj mu se.

jeste samo nebo i svih neba nebo, a to se zove Bog

njegov glupak. Ovaj krst nosi sa strpljenjem, i ne iziđe

iz

otac, iz kojeg su rođeni svi sveti anđeli i takođe u

tamnice, i

istoj snazi žive; takođe u telu te snage se uvek i

veruj Bogu, on će te krunisati božanskom radošću.

večno

Ako se duh opet otme iz tamnice, smesti ga po­

način rađa duh svih anđela, uz to,

tako telu Boga oca kao i nebo; ali, duhovi su u pro-

ako izdržiš toliko dugo da ti se ne upali izvorište

•

stornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera,

srca, da od toga tvoja duša ne postane tanko drvo

II

vatre, i da svaki izvor još ima svoj sok, kada se iz­

njegovom uzdizanju, da sve na ovome svetu jeste

kao napola usahnulo i mrtvo:

onda ti zapaljena vatra neće nimalo

zato smo mi siroti

ljudi čak zaslepljeni i živimo u velikoj opasnosti ...

škoditi na Poslednjem sudu i neće prionuti uz tvoje duhove sokova, već ćeš posle ovih strašnih veljih

Ali,

jada u vaskrsenju biti Božiji trijumfujući anđeo. Sada bi mogao kazati:

na taj

takođe, duh svih ljudi. Jer, ovaj svet pripada isto

novo II nju� uortači se s r.jim, sve dok živiš. Samo

nutra adeliS:

koje čovek pre svih drugih naziva

Bogom; ne, već se rađ2 vascela božanska snaga, koja

- Kada to učiniš, svet će ti se rugati i moraš biti zatvorenom duhu da opet

jer život i razum i sveznanje se

tako rađaju, a to j e jedno večito rađanje koje nikada

tamnicu. To će okrenuti tvoje srce od naslade, OO ždranja i lokanja, od. carstva ovoga sveta, i misli da

daj

AU,

ne treba zbog toga da misliš da je nebeska

svetlost na ovome svetu ugasnula II izvornim duh
da li je u Bogu takođe

vima Božijim. N e, to što mi sa našim iskvarenim oči­

jedna mržnja među duhovima Božijim? Ne. Odmah

ma ne možemo da shvatimo jeste samo tmina; ali

ozbiljno i strogo rođenje,

čim Bog ukloni tminu, koja lebdi iznad svetlosti, i

baš svako će moći dobro da razume veliku ozbiljnost

tvoje oči će se otvoriti: tada bi, ovde, na mestu na

Boži ju: zato ne sledi da je među njima nejedinstvo.

kojem stojiš, u svojoj odaji, ili pak u njoj sediš ili

Jer, najunutrašnjije, najdublje rođenje je samo u

ležiš, sedeo i lepi lik Božiji i vascela nebeska vrata.

pošto

pokažem njihovo

srži, što ne može da dokuči nijedno stvorenje II telu, već II bljesku,

II

kojem se rađa skriveni duh, tu će

•

Ne treba svoje oči da dižeš preJTla nebu;

jer stoji

naposana: vrlo blizu ti je ova reč, u ustima tvojim

5. Mojs. 30, 40; Rim. lO, 8 .

Bog

biti pojmljiv; jer se isti takođe rađa na takav način

i u srcu tvome.

i II takvoj snazi.

ti je toliko blizu, da se rođenje Svetog trojstva takođe

Ali, meni se vrata moje duševnosti otvaraju, tako da to vidim i da mogu da saznam; inače bi kod mene mnogo toga ostalo skriveno, sve do dana vas­ krsenja mrtvih. To je takođe od kako je sveta bilo skriveno svim ljudima, ali ja puštam da time Bog upravlja. U Bogu trijumfuju svi duhovi kao jedan duh, a jedan duh uvek ublažuje i okrepljuje druge,

96

i

-

dešava u tvome srcu, u tvome srcu se rađaju sve tri ličnosti, Bog otac, Sin i Sveti duh. Sto ovde pak pišem o centru ili središtu, onda tome nije značenje da je na nebu neko posebno mesto ili neko posebno telo, u kojem bi se pojavljivala va­ tra božanskoga života, iz kojeg proizilazi sedam du­ hova Božjih

u vasceloj dubini oca; već zborim na

telesni ili anađeoski ili ljudski način, zbog čitaoće-

97

vog nerazu mevanja, po vrsti i načinu, kako su stvo­

Da, kada bi još mogli da budu zapreti u rupu, da ne

rena anđeoska stvorenja i kako j e svagda u Bogu.

bi dodirivali gnevni lik Božiji, onda bi još bili zado­

J er ne umeš (jia spomeneš nijednog mesta, ni na

voljniji i ne bi morali da podnose večnu sramotu i

nebu. ni na ovom�svetu, na kojem ne bi bHo božan­

pokoru.

skog rođenja, pa bilo to u nekom anđelu, ili u svetom

Ali, tu nema pomoći, njihova muka samo postaje

čoveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni duh kudi

veća, sve više će oni žaliti, sve više će se upalj ivati

u svetom čoveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni

paklena jarost, moraju ležati u paklu, kao mrtvačke

duh kudi u božanskoj snazi, ma na kom mestu to

noge, kao u vatri osmuđene ovce, njihov smrad i . grozota nagrizaće ih, neće smeti da podignu svoJe

bilo, samo ne u đavolima i II svim bezbožnim iskvarenim ljudima, tamo j e već sadržano izvorište b0-

oči za pokoru, jer u svo joj oblasti neče videti ništa

žanskog rođenja, tu su već svih sedam izvornih du­

drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe, i

hova Božjih, kao kada zatvaraš neki krug prostora,

na svim stranama, videće večnu radost. :teNe da oni

krug stvorenja, a u njemu bi posebno bilo vascelo

ovu ne shvataju, ili ne vide, već o njoj znanje imaju

božanstvo, jednako kao što se rađa u nekom stvore­

u centru . ) «

nju, tako se takođe rađa u vasceloj dubini Oca, na

Tu j e ah i avaj, dranje i vrištanje, a nikakvog

svim krajevima i II svim stvarima.

spasenja.

I na jedan takav način j e Bog svemoćni, svezna­

sušu, jer se tako rađaju upaljeni duhovi Božiji. Prva,

jući, svevideći, svečujući, svemirišući, svečuvstvuju­

tvrdoča, rađa tvrdi, hrapavi, hladni i opori kvah­

ći, sveosečajući Bog, koji j e svugde i iskušava srca

tet, druga,

stvorenja i bubrege. I na jedan �av način su nebo

žeđi, a nema okrepijenja; treče je gorčina koja čupa

đavoli, koliko ih ima, biti svim bezbožnim ljudima

i

II

kao vrela kuga i gorčija j e od žuči; četvrto j e vatra

Salniteru, kojeg su oni na

koja gori kao jarosni sumpor, peto, lj ubav j e jedno

svome mestu iskvariti i upalili, pate večnu patnju,

neprijateljstvo, jeka nije ništa drugo

i Uz to večnu sramotu i pokoru. Jer

će vasceli lepi

anđele lepo, prekrasno i jasno osvetliti iznad njih SVl

sveti

anđeli trijum fovaće iznad svekolikog čoveka, povrh njega i ispod i pored njega, večno, i od velike radosti, miline i dražesnosti sada pevaju o Božijoj svetosti o svojoj kraljevskoj regimenti, o dražesnom plodu nebeskog rastinja, i to će biti prema kvalitetu sedam duhova Božijih obznanjeno na sav glas. Naprotiv, anđeli će sa svim bezbožnim ljudima biti proterani u pakao, potom će se pakleni smrad mučiti i peti, a paklena vatra i paklena hladnoća i gorčina goreće prema vrsti zapaljenih duhova Boži­ jih, u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti.

98

nego tvrdo

kovanje, jednako nekom praznom zvuku vatre, k� o da j e to učinio udar groma, oblast sedmog tela l e

lik Božiji svekolike svete

i ispod njih, i na sve strane pored njih, a

slatkoča, je ushanula, kao kod žarečeg

uglja, kada više nema u drvetu soka, koje gori od

i zemlja njegovi, i na jedan takav· 'način moraju svi večno utamničeni,

Biće im kao kada stalno gr� i seva na

kuća žalosti. Njihovo jelo je grozota, a iz svih kva­ •

liteta raste jarost. Ah, i večno bez kraja, tu nema vremena drugi kralj, koji drži večni sud, sedi na njihovoj

stolici,

oni su samo stoličica za njegova

stopala.

Ah, lepoto i milino ovoga sveta, o carstvo i gorda raskoši, o moći i silo, tvoj nepravedni sud i velika Faskoš sa svim tvojim milinama, sve to leži na jednoj gomili, i sve je postalo paklena vatra. Pa žderi, loči, nadodoljuj se,

pa vladaj u tome,

ti lepa boginjo,

kako si postala bludnicom, a tvoja sramota i pokora tvoja traju večito.

99

11.

POGL.4.VLJE

o sedmom duhu izvora u božanskoj

snazi

Sedmi duh Božiji u božanskoj snazi jeste telo koje se rađa iz drugih šest duhova, u kojima opstoje sve nebeske figure, i II ovima se obrazuje i formuje, a u tome se pojavljuje svekolika lepota i radost. To je pravi duh prirode, sama priroda, u kojoj stoji pojmovnost, i II njemu se formovana sva stvorenja na nebu i na Zemlji: pa i samo nebo je formovano II njemu i sva prirodnost II čitavom Bogu stoji II ovom duhu. Kada ne bi bilo ovog duha, ne bi bilo anđela, ni ljudi, a Bog bi bio neistraživa sušti­ na, koja bi postojala u neistraživoj snazi. Sada se postavlja pitanje: kakav je ovaj oblik? Ako si uman duh Merkuriusa, koji prodire kroz svih sedam duhova Božijih i odobrava ih i promatra kakvi oni jesu, onda češ ix.sle objašnjenja ovog sed­ mog duha razumeti i po smislu pojmiti delovanje i suštinu svekolikog božanstva. Ali, ako od ovoga duha ništa ne razumeš. onda ostavi na miru ovu knjigu, i ne prosuduj ni o hladnom, ni o toplom II njemu, jer si jako uhvaćen II Saturnu i nisi filozof na ovom svetu. Ostavi svoje prosuđivanje da miruje, ili ćeš biti nagrađen zlom, od kojeg hoću verno da te saču­ vam, sve do onoga života, kada će ti se otvoriti vra­ ta neba, pa ćeš onda i ti to razumeti. Sad se duboko zamisli. Ovde moram da obuhva­ tim čitvo nebesko telo u središtu kod srca; a pošto objasnim čitavo telo, kako postaje priroda, shvatićeš najviši razlog, kako svih sedam duhova Božijih uvek rađaju jedan drugoga, i kako božanstvo nema ni po­ četka, ni kraja. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga duha, i večno, božansko carstvo radosti, nebesko stanište i telesne radosti koje II večnosti nemalU kraja. Sad zapamti: kada se u centru pojavi bljesak, onda .božansko rođenje stoji u punom delovanju, u •

100

Bogu je uvek i večno tako, ali u nama, sirot01 deci od mesa nije. U ovome životu, II nama ljudima tri­ jumfujuće božansko rođenje traje tek onoliko koliko traje bljesak, zato je naše saznanje delimićno, dok je u Bogu bljesak uvek nepromenljiv i večno je ta­ kav. Vidi, svih sedam duhova Božijih se rađa u. isto vreme, nijedan nije prvi, i nijedan nije poslednji, ali se mora gledati na jezgro, kako se pojavljuje b0žansko rođenje, inače se neće razumeti ništa, jer stvorenja ne mogu svih sedam duhova u isto vreme jedne u drugima da pojme, inače ona to neposredno saznaju, ali k.ada se jedan duh kudi, onda on kudi sve druge, tada stoji rođenje II punoj snazi. Zato u ljudima nema jednog poćetka i u Bogu, zato takođe moram pisati samo na način stvorenja, inače ne bi ništa razumeo. Vidi, svih sedam duhova bi izvan bljeska bili jedna tamna dolina, ali kada se bljesak između opo­ rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini, onda on postaje sjaktav u slatkoj vodi, u plamenovima vreline gorak i trijumfujući i živ, a II oporom telesan, suv i svetao. Sada se ova četiri kvaliteta pokreču u bljesku, jer II ovome sva četiri postaju živa; sada se snaga ova četiri duha povećava u bljesku, kao kada se po­ javi život, a povećana snaga u bljesku jeste ljubav, to je peti duh, ista snaga u bljesku tako prijatno uza­ vri kao kada bi mrtvi duh oživeo i iznenada bio stav­ ljen u velikoj jasnoći. U ovom talasanju pak jedna snaga pokreče dru­ gu prvo praska opora snaga, vrelina u praskanju pravi svetli zvuk, a gorka snaga razdeljuje zvuk, voda ga ublažu je, to je šesti duh. Sada se pojavljuje zvon, u svih pet duhova, jed­ nako nekoj prijatnoj muzici, i ostaje da postoji, jer ga isušuje opori kvalitet. Sada u istoj jeci, koja se pojavila i koja postoji samo suva jeste snaga svih 101

I

gov prvi sjaj u slatkom, tu pak bljesak ili svetlost

duhova, koje su oni zajedno korporovali i od toga

postoji

načinili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova, a

svetlost, to jest, hvataju je u sebe i njome su breme­

nebeskom plavetnilu, jer j e rođen iz svih šest duho­

nite, a isti �ptočeni duh jeste ljubav života, to jeste

va, kada bljesak, koji postoji usred vreline, svetli

peti duh.

u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku

Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi, onda oni

i rađaju sedmi duh, takođe se uspinje bljesak u ro­

određuju kvalitet za veće radosti, kao kada se po­

đenju šest duhova u sedmom duhu.

javljuje zvon; tvrdi duh praska, slatki duh čini pra­

zato što sedmi duh u sebi nema poseban

skanje blagim, opori se razdel juje prema vrsti kva­

kvalitet, bljesak u sedmom duhu ne može da postane

liteta, četvrti čini zvuk, peti čini carstvo radosti, a

svetliji već on od sedmog duha gradi telesnu suštinu

ovo

svih sedam duhova, a blj esak stoji na sredini između

zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili

šesti duh.

ovih sedam duhova i rađa se od svih sedam duhova.

U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih šest " .,

Sedam duhova jesu otac svetlosti, a svetlost j e

dam duhova čini živima i punim radosti, jer oni sve­

središtu kao srce. Kada ista svetlost koja

tiri duha uspinju u svetlosti i postaju žive, a vole

Ovaj duh postoji samo u svojoj boji jednakoj

njihov sin kojeg oni uvek tako rađaju od večnosti do večnosti, a svetlost osvetljava i uvek i večno se­

II

stoji u središtu sija u četiri duha, onda se snage če­

to je sedmi duh Božiji u božanskoj snazi.

Ali,

njt.'­

vim i telesnim, a slatki ga čini blagim, i uzima

šest duhova izvora, i jednako kao seme drugih šest

duhova, i postaje pojmovno telo, govoreći na anđeo­ •

ski način, i postoji u snazi drugih šest duhova i u svetlosti, a to je telo prirode, u njemu se obrazuju

koliko svoje ispunjenje i život uzimaju II snazi svet­

sva nebeska stvorenja i figure i rastinje.

losti. Naprotiv, svi oni rađaju svetlost i svi su II isto vreme otac svetlosti, a svetlost ne rađa duh, već ih

svih šest duhova, a unutar svih sedam duhova stoji

sve čini živima i bogatima radošću da uvek stoje II rođenju. Vidi, još jednom ću ti pokazati, ne bi li ti to možda pojmio, da ovaj uz,višeni rad ne bi bio uzalud i bez koristi. Opori kvalitet je prvi duh, kvalitet koji steže i sve čini suvim; slatki kvalitet j e drugi duh, kvalitet koji u blažuje. Treći duh pak jeste opori duh, koji nastaje iz četvrtog i petog, kada se treči duh u nje­ govom bešnjenju protrlja u oporom, onda on upalju­ je vatru, onda se

II

jarosti pojavljuje vatra II opo­

rome. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh, a u slatkom on postaje blag, u tvrdom postaje tele­ san, pa sad postoji on i četvrti takođe. Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva četiri, i uspinje se u slatkoj vodi izvora, a gorki ga čini trijumfujućim, a opori ga čini sjaktavim i svu-

102

Sveta vrata. - Ali, svetlost koja postoji posred ži vot, zahvaljujući kojem svih sedam duhova postaju trijumfujući i bogati radošću, u čemu se pojavljuje nebesko carstvo radosti, koje rađaju svih sedam du­ hova, a to je sin svih sedam duhova, a sedam duhova jesu njegov otac, koji rađaju svetlost, a svetlost rađa u njima život, a svetlost je srce sedam duhova, a ova svetlost jeste istinski sin Božiji. kojeg mi hrišćani

obožavamo i poštujemo, kao i druge ličnosti u ne­ beskom Trojstvu. Sedam duhova Božijih jesu svi zajedno Bog otac, jer nema duha izvan drugog duha, već svih sedam njih rađaju jedan drugoga, pa kada ne bi bilo jednog, ne bi bilo ni dugog. Svetlost, međutim, jeste jedna druga ličnost. jer se ona uvek rađa iz sedam duhova,

a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. a snage •

ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u sedmom prirodnom duhu, i formuju i obrazuju sve

103

,

u sedmom duhu, a ovo izlaženje u svetlosti jeste

će te odvojiti od lj ubavi Božije, u kojoj si rođen i

Sveti duh.

u kojoj živiš, istraješ li do kraja u njoj? Ko to hoće

Bljesak ili panjina ili srce, koje se rađa u sna­ gama, ostaje da stoji u središtu, a to je Sin, a sjaj u svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama Oca i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu s�� pre�a snazi i delovanju sedam cuhova i prema nJlhovOj razlici i nagonu. I to je pravi Sveti duh kOjeg mi hrišćani štujemo i obožavamo kao treću ličnost u božanstvu. Vidiš, dakle, slepi Judo, Turčine i neznabožče,

�a Jer i

II

� b��anst:u .

ZlVlS

je�u tri ličnosti, to ne možeš poricati,

u trIma lIčnostima, i svoj život imaš od njih

njima a na Poslednjem sudu ćeš vaskrsnuti iz

mrtvih II snazi ovih triju ličnosti i večno ćeš živeti. Ako ćeš na ovome svetu živeti sveto i ' dobro po zakonu prirode, i ako svetli bljesak, koji je tu Sin Božiji, koji te uči zakonu prirode, ne budeš hteo da ugasiš jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova izvora, koje juri protivno nauku prirode, onda ćeš sa svim hriŠĆanima živeti u večnoj radosti. »(Zakon prirode je božanski poredak iz centra prirode, koji u tome može da živi, ne traži nikakvih

da te odvoji od Boga u kojem ovde živiš? Sto si u njivi posejao, to će i izrasti, pa bila to pšenica, žito, ječam, mahune ili trnje, ono na šta ne bude sposobna večna vatra, to neće ni goreti, ali sam Bog neće kvariti tvoje seme, već će se starati da ono donese ploda u večnom životu. Pa pošto sve živi i jeste Bog, zašto se korov hva­ li pred pšenicom? misliš li da je Bog licemer , a ti pogledaj svaku ličnost ili ime? Koje bio otac svima nama, nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u zlu živeo pred. Bogom, zašto mu nije pomogao nj egov otac Adam? Ali, ovde se kaže: ona će poginuti

koja duša zgriješi,

(Jez. 18, 4. 20). Da Kain nije ugasio

njegovo svetlo, ko bi ga odvojio od ljubavi Božije? Tako i ti, hvališ se da si hrišćanin i da poznaješ svetlo, pa zašto se ne okreneš njemu? misliš li da te ime čini svetim? čekaJ

:lalO, iskusićeš to. Gle, pre

će u carstvo nebesko ući mnogi Jevreji, Turci i pa­ gani, koji su dobro ukrasili svoje lampe.

od koje je koristi biti hrišćanin?

drugih zakona, jer on ispunjava volju Božiju. ) « Jer. nije do tvoga neverovanja, tvoje neverova­

. nje ne ukida istinu Božiju; vera, međutim, raspiruje

duh �ade, i svedoči da smo deca Božija, vera se rađa u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada i pobedi. Ti presuđuješ nama i presuđuješ sebi samom, budući da raspiruješ surevnjivost u gnevu koji gasi tvoju svetlost; ako si rastao na slatkom drvetu ako '

.

savlađuJeš zle uticaje i živiš sveto i dobro po zakonu prirode koji ti dobrovoljno pokazuje šta je pravo. Ali, ako nisi rastao iz neke jarosne grane » ( ra­ zu z:nećeš iz svekolikog bezbožnog semena, iz kojeg najčešće izraste čičak, koliko god da je saveta, volja će biti slomljena, i biće teško, onoliko koliko se li­ stova sasulši na dobrom drvetu) « ako nisi slep, ko

Mnogi će, medutim, jer znaju put života i znaju kako treba da se podignu pre pada, ostati da leže, biće bačeni u jame, i tu će morati da trunu sa svim bezbožnim neznabošcima.

Zato gledaj šta činiš, ko

si; drugima sudiš, a sam si slepo A duh veli da nemaš razloga da sudiš boljem od sebe, nismo li zar svi od jednoga mesa, a ne postoji li naš život u Bogu, jed­ nako kao u ljubavi, tako i u gnevu? Jer, ono što poseješ, to ćeš i požnjeti. Razlog tome što se ti gubiš nije Bog, jer je u prirodi napisano da valja činiti po zakonu i po pravu, a istu knjigu imaš i u svome srcu. Sasvim dobro znaš da ti valja delovati dobro i prijateljski prema tvojima bližnjima, takođe sasvim dobro znaš da svoj

I

104

105

•

vlastiti život, to jest, telo svoje i dušu svoju ne smeš osramotiti i okaljati. Uistinu. II ovome postoji jezgro i ljubav Božija, Bog ne gleda ni na jedno ime ili rođenje, ali ko se upravlja u ljubavi Božijoj taj se upravlja u svetlu, a svetlo je srce Božije. Ko pak Boga stavlja u srce,

ko će ga ispljuvati? Niko, jer se on rađa u Bogu. O ti, slepi i polumrtvi svete, okani se toga da sudiš, o ti, slepi Judo, Turčine i neznabošce, okani se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Božijoj, i upravljaj se II svetlu, videćeš kako ćeš ustati

II

svome

padu, i kako ćeš se na ovome svetu odbraniti od pa­ klene jarosti i kako ćeš moći da je savladaš, i sa Bogom večno da živiš. Uistinu, samo je jedan Bog, ali kada se sa tvojih oćiju podigne koprena da ga vidiš i da ga saznaš, onda ć e sva tvoja braća, bili to hriŠĆani, Jevreji ili Turci ili neznabošci, ustati i doći do saznanja. Ili, misliš da Bog jeste samo Bog hrišćana? Neznabožci takođe žive u Bogu; nego u svakom narodu koji se boji njega i čini

pravdu mio je njemu. Apost. lO,

35. Ili, šta si ti znao koji si hrišćanin, kako je Bog hteo da te spasi od zla? šta ti nudiš za prijateljstvo s njim, pošto je Bog svome sinu dao da postane č<>­ vek, da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj? ne stoji li napisano: svim neznabošcima on je uzda­ nica? Hag. 2, 8. Slušaj, kao što za grijeh jednoga dođe suđenje na sve ljude, Rim. 5, 1 8 . i kao što za jednoga dođe spasenje na sve. Sto na svakome leži kao nauka? ti takođe ne znaš kako je Bog hteo s tobom da postupi, pošto si II grehovima bio mrtav. Jednako kao što greh bez razlike vlada jednima, tako i svima, tako takođe vlada milosrđe i spasenje,

njihovom strašnom rođenju rađ a svetlost, ko si tl, ti koji im sudiš? Vidi, ti slepi čoveće, ja ću ti pokazati, pođi na neku poljanu, tamo ćeš videti mnogo korenja i cveća, videćeš oporo, slatko, kiselo, belo, žuto, crveno, zele­ no i mnogo koje; ne rastu li svi oni na Zemlji? ne stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug<>­ me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno među njima previše u svome rastu i sasuši se, jer nije imalo dovoljno soka, šta mu može učiniti zem­ lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali, kada ispod njega izraste trnje i kada žetelac dođe da pri­ bere žetvu , onda on saseca sve odreda, i odbacuje, a oni sagorevaju II vatri,

a mnogo cveće sbere u

svojoj žitnici.

Tako je i sa ljudima, o;'i su od mnogih darova i usuda, jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi, ali zato što nisu u duhu pokvareni, nisu ni za osudu, ali ako je duh pokvaren, onda čovek ne vredi ni za što do za drva za og rev. A ako su Turci oporog kva­ liteta, a neznabožci gorkog, šta te se to tiče? ako svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju­ ća, onda to ona i osvetljava ? A ti si rođen u vrelini, .

u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora, pa pripazi da te vrelina ne sagori, mogao bi je i uga­ siti. Ti ćeš pak reći:

nije li pravo da neznabožci,

Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne, ali, ja ti kažem, kako može videti onaj ko nema očiju? šta o tome zna siroti laik, šta sveštenici imaju drugo do buke u njihovom pijaristvu ? on odlazi tamo u svojoj bezazlenosti i drži se ii ·strahu.

kako jednima, tako i svima. Neznabošce, Jude i Tur­

Sad ćeš ti pak reći: da li je Bog oslepio Turke,

ke je, međutim, snašlo slepilo, ali i oni jednako stoje

Jevreje i neznabožce? Ne: nego kada im je Bog upa­

strašnome rođenju, i traže mir, iskaju milost, i

lio svetlost, oni su živeli u zadovoljstvu njihovih sr­

ne traže ga na pravome mestu, Bog je, međutim,

ca, i nisu hteli da znaju o duhu, a onda je zgasnula

svuda i gleda na temelj srca. Pa, ako se u njima, u

spoljašnja svetlost. Ali, nije . sasvim zgasnula, i ne

II

106

107

•

toliko da ne bi mogla da se rodi u čoveku, buduci da je čovek od Boga i da u Bogu živi, pa bilo to u ljubavi ili u gnevu. Ako pak čovek žudi, ako u svojoj žudnji ne srne da postane bremenit, a ipak jeste bremenit, onda on može i da rađa. Ali, sve dok mu sija spoljašnja svetlost, dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je rodio, i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem sudu, ugledaće svoga sina. Vidi, kazujem ti jednu tajnu, već je vreme da mladoženja kruniše svoju nevestu, savetuj, gde je kruna? pred ponoć, jer posred oporog kvaliteta svet­ lost postaje svetla. Ali, odakle dolazi mladoženja? iz središta, II kojem vrelina rađa sveilost i II ponoć

Ovde zapamti smisao. Sest duhova se uspinje u punom rođenju prema svakoj snazi i vrsti, i kada se uspnu, onda je njihova snaga sačinjena od svih snaga, a čvrstoća sasušuje tu snagu i jednaka je čitavoj suštini. Ovo telesno sasušivanje ja u knjizi nazivam božanskim Salnite­ rom. .(Pod rečju Salniter, u ovoj k"jizi se razume kako iz večnog centra prirode drugi princip izrasta iz prvog, jednako kao svetlost iz vatre, pošto se razu­ meju dva principa. kao prvi, vreli, i kao drugi, vaz­ dušni, pošto u životu u vazuduhu stoji pravo raste­ nje, a u životu u vatri uzrok kvaliteta.

prelazi u opori kvalitet, kada svetlost postaje svetla.

Dakle, ako je napisano: anđeli su stvoreni od

Pa šta čine pred podne? zaspali su u vrelini ali će ih

Boga, onda će se razumeti iz večne prirode Boga, II

probuditi sevanje na suvo, i mnogi od njih će se za­

kojoj se razume sedam oblika, a božanska, svetla

strašiti na smrt? A šta čine pred veče? njihov gorki

priroda neće se razumeti

kvalitet će se spojiti sa drugim kvalitetima, a kada

ako nam vatra daje tajnu večite prirode, i tajnu b0-

kušaju slatku vodu, njihov duh će postati blag. A

žanstva, onda će dva principa podrazumevati dvo­

šta čine ujutro? od poeetka si ti gorda nevesta, još

struki izvor, jedan vreli, jarosni, opori, gorki, stra­

od početka nuđena ti je kruna, ali se ti od onda kaniš

šni, rastakajući

da budeš lepa, s drugima živiš.

lost , koja stanuje II vatri, a o vatri se ne dokučuje,

II

vatri, već

II

svetlosti. I,

II vatrenom izvoru, a iz vatre svet­

i postoji jedan drugi izvor, kao blagost, u kojoj jeste požuda ljubavi, odakle će se požuda ljubavi razumeti o

božanskoj i nebeskoj prirodi, de!ovanju i svojstvu Ako pak hoćeš da znaš šta na nebu jeste kao pri­

roda, i šta sveti anđeli u sebi imaju od prirode, i šta uistinu jeste svetla, nebeska i božanska priroda, on­ da zapiši okolnosti ovog sedmog izvornog duha Bo­ žijeg, onako

kako sledi.

Sedmi izvorni duh Božiji jeste izvorni duh pri­ rode, jer drugih šest duhova rađaju sedmi, a sedmi, čim se rodi, jeste jednako majka ostalih sedam, koji obuhvata drugih šest, i rađa se opet, jer telesna i prirodna suština stoji u sedmom duhu.

108

kao jedna drugačija volja od volje koju ima vatra ) « »(Jer, vatra bi sve da rastoči i uspinje se visoko u izvoru, a krotkost svetlosti čini suštastvo, dok u večnoj svetlosti vatra čini duh vode večnoga života, a II trećem principu ovoga sveta stvara vodu �a pra­ skanjem vazduha. ) « .(Onaj ko čita ovu knjigu treba da razume tri principa ili rođenja, kao jedno

od prastanja večne

prirode u večnoj volji ili žudnji Božijoj, žudnji koja se goni II vwikome strahu do četvrtog, prema vatri, u kojoj nastaje svetlost i ispunjava večnu s\obodu izvan prirode. ) {(

109

»(Zato ćemo razumeti sveti trobroj u svetlosti izvan prirode, u snuzi svetlosti u slobodi, kao drugi

kao kada se u sedmom pojavi životni plod svake vrste, a uz to i svake boje,

i

rastinje.

izvor bez suštine, pa ipak povezan sa vatrom prirode,

Pa koji je kvalitet najjači, prema njemu se i

kao vatru u svetlosti. A treći princip ovoga sveta je

obrazuje telo ploda, boje takođe; u ovom borenju ili

rođen iz prvog i i stvoren je od njega. Ovo je samo

rvanju formuje se božanstvo na beskonačan i nei­

jedno uvođenje u ovaj princip, jer prvi autor nije

straživ način.

dovoljno pojmio, a i kada bi sve izgledalo sasvim

Jer, sedam duhova jesu sedam glavnih izvora,

jasno, ipak ne bi moglo da se dokuči sve, jer je to

ako se u njima penje Merkurius, onda on pokreće

jednako kao kada prođe pljusak, posle kojeg nastaje

sve, a gorki

rastinje.) «

među njima, opori ih pak sasušuje.

Jer, unutra je seme vascelog božanstva, i jed­

kvalitet sve pokreće i pravi

razliku

»(Priroda i trobroj nisu jedno, to jedno se raz­

nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz­

likuje, kao što trobroj stanuje u pirodi, ali je nedo­

nova rađa plod, prema svim kvalitetima semena.

kučiv, iako je to -j�na večna veza.)

«

U ovom uspinjanju, takođe posred šest duhova, uspinje se Merkurius, zvon ili jeka svih šest duhao

va, a u sedmom postoj l an kao u majci, kada sedmi kvalitet rađa plodove svake vrste i svake boje, prema

Ovde sad zapamti, kako jeste obrazovanje u prirodi u sedmom duhu

šes t delovanja. Ali, ovde moraš znati da božanstvo ne miruje,

Slatka voda jeste početak prirode, nju sažima

već deluje bez prestanka, i uspinje se, kao prijatno

opori kvalitet, tako da ona postaje prirodna i može

rominjanje, kretanje ili borenje, jednako kao što se

govoriti pojmljivo na anđeoski način.

dva stvorenja, koja su u velikoj ljubavi, igraju i

Ako je pak sažeta,

onda ona izgleda jednako

dave se, ili se gušaju, pa čas gore leži jedno, čas

plavom nebu, ali ako se u njoj pojavi svetlost ili

drugo, sve dok jedno ne nadvlada, ne okrene se i

bljesak, onda ona izgleda jednako nekom plemenitom

ne baci ono drugo na pod.

juspisu, ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku,

Ovo možeš razumeti u poređenju, kao kada se­ dam persona otpočne kakvu prijateljsku igru rados­ ti, pa svako jedno pobeđuje drugog, a treba prilazi

nekom staklenom moru,

II

kojem sija Sunce, a mnogo

je glasnija i svetlija. Ali, ako se u njoj pojavi gorki kvalitet, onda se

prija­

ona razdeljuje i formuje, jednako kao kada je on

teljska zabava, jer uistinu svi do jednog imaju jedno

živeo, ili kao kada bi se tu pojavio i formovao u ze­

za drugo ljubavnoga htenja, a ipak se jedno protiv

lenom obliku, jednako nekom zelenom bljesku, ljud­

drugog bori u zabavi ili u ljubavi.

ski govoreći, iz kojeg se pojaVljuje lik u koji čovek

pobeđenome u pomoć, pa bilo to dražesna,

Takvo je i delovanje šest duhova Božijih u sed­

ne može da gleda.

mom duhu, čas jedan ima jako uspinjanje, čas drugi,

Ali, ako se u njoj pojavi vrelina, onda se zeleni

i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. A, kada se

oblik formuje u neki polucrvenkast oblik, jednako

svetlost uspinje u ovom borenju, onda igrom uprav­

kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni

lja sveti duh, u snazi svetlosti u drugih šest duhova,

granit.

110

111

nema ni početka ni kraja, dokle ne doseže svojim

Ali, ako svetlost, koja je Sin Božiji, sija u ovom

čulima nijedno stvorenje.

priroono moru, onda ono dobija svoje žućkuste i be­

Pa ipak, treba ovo da znaš, da se svagda, na

ličaste boje, što ne mogu da uporedim ni sa čim, pa

svakome mestu, moćnijim pokazuje čas jedan kva­

sa ovim zrenjem moraš čekati do onoga života. Jer,

litet, čas pobeđuje drugi, čas treći, čas četvrti, čas

to je sad pravo prirodno nebo, koje j e tu od Boga, u

kojem

peti, čas šesti, čas sedmi.

obituju sveti anđeli, i iz kojeg su oni na

rvanje, delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi,

početku stvoreni.

a tu,

Vidi, kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom

anđeli ne znaju šta će od radosti, i

đeosko carstvo radosti, jer se pojavljuju forme, ob­

voljno

razovanja, boje i anđeoski plod, koji lepo cveta, raste

zemaljskim,

staje i kako sve se

I sa Merkuriusom postoji ovaj oblik, pa ne smeš da

zvonjenje

neko

božanstvu

je

u

ili

ječanje,

zviždanje,

ili

neko uzeo neku moćnu trubu i duvao

kao II

kada

ima

bi

čoveče, ti polumrtvi anđele, nije tako, već sve do­ II

[orrnuje i oblikuje,

i kako se

nekakvog

mirovanja

i

utuljivanja,

a

da

se

potom sve opet pojavljuje.

nju. O, ne,

lazi od snage, jer božanska suština stoji

Te

pojavljuje božanstvo, ne smeš zbog toga misliti da

praskanje,

tvrdo

pesmu

Pa, ako sam ovde jednako pisao kako sve po­

svetu. misliti

lepu

početka, ni sredine, ni kraja.

ovome

jednakom

pevaju

se uvek i večno tako uspinju, i kod njih nema ni

Ali, j a ovde govorim anđeoskim jezikom, a ti to razumeti

i

rosti, o lepoti i boji, plodu i obliku. Jer, kvaliteti

som i ukusom. moraš

šetnji,

tome je do­

Boga, prema njegovom čudesnom otkrovenju i mud­

I:x>kora i rastinja dražesno viđen, sa prijatnim miri­

ne

ljubavnih

u

Deum laudamus, prema sva kom kvalitetu veli koga

svome savršenstvu, od svakojakih voćaka,

II

božanstvo se pokazuje

u ovome narastanju,

sve divnijim, nepojamnijim i neiscrpnijim, da sveti

prirodnom nebu, onda se pojavljuje božansko i an­

i stoji

I uvek je takvo večito

snazi, a

sveti anđeli pevaju, zvuče, trube i glasno ječe; jer, do kraja ih je stvorio Bog, od sebe, da bi povečali nebesku radost.

O ne, nego moram

pisati u poglavljima zbog

či taočevog razuma, da bi on mogao štogod da P.Djmi, l

da mu dođe smisao. Takođe ne smeš misliti da sam se uspeo na nebo

i da sam takvo što video mojim očima od mesa. O ne, čuj, t i polu pokvareni anđele, ja sam kao i ti. i

J edna takva slika bio j e i Adam, kada ga je Bog

u mojoj spoljašnjoj suštini nemam svetlost veću od

stvorio, pre nego što je od njega stvorena Eva, ali

one koju imaš ti, uz to sam i ja kao i ti isto tako

se pokvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom

grešan i smrtni čovek, i moram se svak..Jga dana i

i dok nije

časa češati s đavolom i udarati u nj. koji me uvek

posustao, od kada spava. Kada se to dogodilo milo­

napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja­

srdnost Božija nije mogla da mu pomogne, i bila mu

rosnom kvalitetu, koji je u mome mesu, kao što je

je morao još dugo da

u svim ljudima, čas pobeđujem ja njega, a čas po­

života,

dok Adam nije bio nadvladan

je potrebna žena,

tako da

spava; ali, o ovome kada na to dođe red. Ovo

je,

kao što je

gore pripovedano,

sveto nebo koje je takvo u

112

beđuje on mene, ali me zato nije savladao, iako me lepo

i

vascelom božanstvu koj e ,

jednako često pobeđuje, već je naš život kao stalni rat sa đavolom.

1 13

»(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteški venčić, sve dok se ne usmrti pokvareni adamski čovek, II kojem je đavo našao pristupa čoveku. O tome neće

ćmi izvesnost moga duha,

tako da u to pos tojano

verujem, i verujem njemu. .

A da mi je to isto rekao anđeo sa neba, ne bi h

da zna sofista, jer je rođen ne od Boga, nego od

mogao da verujem u to, mnogo manje bih doku­

mesa i krvi, i premda je rođenje i za njega otvoreno.

čio, jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo;

on neče ući, đavo ga drži, a Bog nikoga ne osleplju­

ali, II mome duhu se pojaVljuje samo Sunce, zato

je. ) « .

sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i rođenje

Udari li on mene, moram mu .lzvratiti, a meni pomaže

božanska snaga,

pa će i

on dobiti

svoju

ćušku, i često će izgu bi ti bitku.

svetih anđela, i svih stvari, na nebu i na ovome sve­ tu. Jer, sveta duša je jedan duh sa Bogom, pa ako je to jedno stvorenje,

ono je jednako anđelu;

čo­

se po­

večja duša takođe vidi mnogo dublje nego anđeli,

javljuju u mome duhu, duh vidi božansku i nebesku

koji vide samo do u nebesku raskoš, a duša gleda

suštinu, ne izvan tela, već se II izvorištu pojavljuje

nebesku i paklenu raskoš, jer ona živi između ovoga

Ali,

pošto

je

bljesak u čulnosti

savladan,

nebeska vrata

mozga, u kojem duh spekuliše.

dvoga.

Zbog toga što je čovek načinjen od svih snaga

Zato se moram dati dobro zgnečiti, i sve dane

Božijih, iz svih sedam duhova Božijih, jednako kao

i sve sate rvati se sa đavolom, koji je pakleni kva­

i anđeli, ali i zbog toga što je čovek pokvaren, u

litet i žvi u velikoj opasnosti n a ovome svetu, pa

njemu ne izvire božansko rođenje sve vreme, a i ne

se

II

svima.

Pa, kada bi izviralo kao

II

svima sijalo visoko i svetlo, a i kada bi sijalo,

II

njemu, ne bi

bilo bi nepojamno iskvarenoj prirodi. Jer, Sveti duh se ne da dokuči ti i držati II grešnom mesu, već se pojavljuje

kao

bljesak,

jednako vatri

iz kamena,

kada se po njemu udari. Ali, ako se u izvorištu srca uhvati bljesak, onda se on

II

sedam izvora duhova pojavl juje

II

mozgu,

kao jutarnje rumenilo, i II njemu se nalazi svrha i saznanje. Jer, u istom svetlu vidi jedan drugoga, i miriše jedan dugoga, i kuša jedan drugoga,

i čuje

jedan drugoga, a jednako je kao da se u nj. pOJ avlju­ je vascelo božanstvo. U ovome pak duh gleda u dubinu božanstva, jer u

Bogu je blizu i daleko jedno, a isti Bog o kojem

piše o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom trojedinstvu, u telu svetih duša, kao na nebu. Od ovoga uzeh saznanje, a ne od čega drugoga, pa i ne želim ništa drugo da znam do istoga Boga, a on sam

114

ovaj

život s pravom

zove dolinom

tuge

pune

straha, stalnim gušanjem, ratovanjem, borenjem, su­ kobijavanjem. Ali, ne razume uvek ovu borbu duše hladno i polumrtvo telo, ono ne zna kako mu se to događa, nego je setno i strašljivo, i dolazi iz jedne odaje, ide od jednog mesta do drugog i traži apstinenciju i mir.

I

kada do toga dođe,

ono ne nalazi ništa,

tada izleću sumnja i neverica, često mu je kao kada bi se ogrešilo o Boga, a ne razume bor bu duha, kao što telo jeste čas gore,

čas dole,

što sustvuje

za

tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim kvalitetom;

koju vatru raspiruju đavoli a gase je

sveti anđeli, neka to predstavi sebi svaka sveta duša. Treba da znaš da ja ovde ne pišem nešto poput istorije koja bi mi bila ispričana od koga drugog, već vazda moram da stojim u istom boju i da se na­ lazim u velikom sukobu. jer mi se često podmeće noga, kao svim ljudima.

115

Ali, zbog tvrdog sukoba i borbe, i zbog surev­ njivosti koja je među nama meni je dato ovo otkro­ venje, a i žestok nagon da isto to stavim na papir. Ali, šta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi ja ne znam do kraja, samo što mi se nekolike buduće tajne u dubini pokazuju. Jer, kada se u centru pojavi bljesak, on prozire do dna, ali ne može da dokuči do dna, jer mu se događa kao kada seva na suvo, pri čemu se bljesak vatre pokaže, a onda uskoro iščezne. Tako se zbiva u duši, kada u svojoj 'borbi prodre, onda ona ugleda božanstvo kao bljesak, ali ga u brzo opet prekri je grešni izvor

I

jer stari Adam II svome

mesu pripada Zemlji, a ne božanstvu. Ne pišem ja ovo sebi II pohvalu, već zato da bi čitalac; znao II čemu je moja nauka, da ne bi kod mene tražio nekoga drugog, koji nisam, već onoga \<;oj i jesam, onoga koji su svi ljudi, koji se u Isusu Hristu, našem kralju, rvu zarad krune večite rados­ ti, i žive

II

nadi savršenstva, čiji je početak II danu

vaskrsenja, kojije samo kratko sadržan, koji se II krugu izlaska u bljesku dobro može videti, u kojem se pokazuje prircx:la kao kada hoće da svane dan. Zato, tvoj im

zri,

da ne budeš zatečen II spavanju,

gresima,

bezbožnici

će

uistinu

živeti II

šta je niščima duhom? to čini,

zaspali

su

II

će

to

svojim

mudri

ugled ati,

gresima.

Oni

II

a

vele:

kada to odsanja svoj san? zadovoljstvima

mesa,

smelo

pogledaj, šta će biti za jedan san. Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru­ jem, ne bih ni morao ovo da činim, ali mi je Bog, ko­ ji je stvorio svet, odveć snažan, a ja sam ruku nje­ govih delo, može
116

DE TRIBUS PRINCIPIIS ili

OPIS PRIN CIPA BOŽANSKOG SUŠTASTVA

AUTOROV PREDGOVOR HRISCANSKOM CITAOCU KOJI VOLI BOGA

•

•

Covek rođen iz majčinog tela ne može se za vreme svoga života na ovome svetu baviti ničim što bi mu bilo korisnije i neophodnije od ovoga, da samoga sebe upozna; l. Sta je? 2. Od čega ili od koga je? 3. Zbog čega je stvoren? i 4. Sta je služba njegova? U takvom ozbiljnom posmatranju na početku će saznati da on zajedno sa svim što je stvoreno potiče od Boga. Iz toga će zahm moći odmah da sazna, 2 . kako je on najplemenitije stvo­ renje među svim stvoren jima, 3. kako je Bog prema njemu raspoložen, budući da ga je načinio gospoda­ rom nad svim stvorenjima ovoga svela, i obdario ga smislom, umom i razumom, i naročito jezikom, da sve što zvuči. što se miče, pokreće, leluja i raste moze da razlikuje i sređuje po svakoj vrlini, go­ njenju i poreklu, i da je sve ispod svoji ruku načinio da on svojim smislom i umom može sve to da ukro­ ćuje i upotrebljava i goni po svojoj volji, kako mu se dopada. 2. Bog mu je čak dao još više i veće saznanje, da sve stvari može da vidi II srcu, šta one imaju za esenciju, snagu i svojstvo, pa bilo to u stvore­ njima, u zemlji, stenju, drveću, travama, u svim pokretnim i nepokretnim stvarima, a isto tako i u zvezdama i elementima, da zna od koje su suštine i snage, i kako II istoj snazi stoji priroona čuvstve­ nost, rašćenje, množenje i živa suština. 3. Nikome drugome do njemu Bog je dao razum i najvišu čuvstvenost, da može da sazna Boga svoga stvoritelja, šta je, a kakav je i ko je on, i takođe gde je? iz čega je stvoren i odakle potiče (razumi: čovek)? i kako je on slika, suština, vlasništvo i dete većnog, nestvorenog i beskonačnog Boga; kako je stvoren iz suštine Boga, u kojem Bog ima svoju suI 19

štinu i vl asništvo, u kojem on živi i vlada svojim

ljivosti, a dobro ljubavi,

duhom, kojim Bog obrađuje ono što je stvorio, ko­

radosti.

jeg takođe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i

onda ono g nevno ili što je od suprotne volje čini

suštinu,

večnu radost koja se uspinje; utuli li svetlost Bo. . žija, sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU

u

čije ime

j e stvorio ovaj

svet

sa svim

stvorenjima, koja najvećim delom ne bi mogla da žive u takvom kvalifikovanju bez vladavine

l

uma

čovekovog . . . 1 3 . Budući da čovek sad Z,la da je on jedan dvostruki čovek, kda je

sačinjen u dobru i u

zlu,

i da je sve ovo njegovo vlasništvo, a on sam da je isti čovek koji je dobar i zao, i da i od jednog i od drugog treba da očekuje nagradu; u

da odavde gde

životu dobija njegova duša odlazi kada

svome

umre; i da u svome radu, koji ovde čini, uskrsnuće II

snazi n a Poslednjem sudu i u

njemu večno ži­

veti,

da će u njemu biti glorifiko'(\,n, i da će to isto bi ti n j egova večna hrana i muka: neophodno je da smoga sebe sazna, kako je stvoren; odakle mu dolaze dobar i zao nagon, i šta je to u njemu sa­ mom

dobro

i

zlo;

šta je

uistinu izvor svekolikog

dobrog i zla: odakle ili iz čega je zlo u đavolu i u čoveku, a isto tako

II

je

Ukoliko

živim

elementima,

stvorenjima,

zemlji,

stenju,

nego

i

žija;

.

.

sve

pritom objasniti,

ću

šta

šta su talasanje i volja Božija; šta je đavo i in summa, šta su radost i tuga,

šta je gnev Božiji: i

kako sve uzima svoj početaki kako je večno ... . . . 1 7 . Zato čoveku rm ')vome svetu, Jer ZIVl II ve"

likoj opasnosti u ovoj zlopatećoj, pokvarenoj kući od mesa, ništa nije korisnije nego da upozna samo­ ga

sebe.

Boga,

A ako

njegovog

ispravno

poznaje sebe,

stvoritelja,

sa

njima; takođe (saznaje) kako prema njemu.

poznaje

svekolikim

i

stvore­

je Bog bio raspoložen

A ovo je saznanje meni najomilje­

nije, od kako sam došao do njega ...

1. O

metalima,

vota, ni pokretljivosti, a n i boje, vrline, debelog ili pa ni vlastitog osećanja;

nego bi sve bilo

ništa.

1 4 . I U takvom visokom posmatranju se nalazi,

od i iz Boga, i da je to njegove

vlastite suštine, da je on sam, i da je on iz sebe samog stvorio; i zlo pripada obrazovanju i pokret-

POGLA. VLJE

prvom principu

božanskog

suštastva

l . Ako pak hoćemo da govorimo o Bogu, šta je

II

se takođe, da tako mora biti: inače ne bi bilo ni ži­

da sve ovo potiče

,

svim stvorenjima. Jer je đavo

lišću, travi i drvetu. U svemu je otrov i zlo; opomeni

tankog,

"

Boži joj,

jeste priroda i šta su stvorenja; šta je ljubav Bo­

telo je sa samim sobom nejedinstveno, kako se može zvezdama,

i

božanska principa,

u svim stvorenjima neka suprotna volja, a svako u

svetlosti

1 5. Sve ovo kao što jeste opisaću ovde kao tri

da se sve ujeda, udara, mlati, gnječi i mrzi, pa je

samo

u

volje

patnju i paklenu vatru.

takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima,

ne

stvorenje

"

bio svetli anđeo, a čovek je takođe stvoren dobrim;

videti

strogo ili suprotne

on i ko je: onda moramo kazati da je on 5uštastvo svih sllštastava. Jer od njega je sve rođeno, stvore­ no i proizišla, a sve stvari svoj prVI početak uzima­ ju od Boga . . .

2. Ali, da je jedna razlika, da zlo nije Bog i ne zove se: njemu Bog

to se razume iz prvog principa, jer je u

ozbiljni

i

izvor jarosnosti,

nazi va gnevnim,

gom.

Jer

svekolike

1 20

se

u

jarosnim,

jarosnosti

pokretljivosti.

ljubomornim

sastoji

Kako

prema kojoj

se,

počelo

se Bo­

života

međutim,

i

isti

121

•

ozbi ljni, strašni izvor jarasnosti upali sa svetlošću Božijom, tako to više nije jarosnost, nego se strašna jarosnost promeće u radost.

3. Pa pošto je Bog stvorio ovaj svet sa svim stvarima, on nije imao nikakvu drugu materiju iz koje bi stvarao do svoje sopstveno suštastvo iz sebe samog.

Bog je pak jedan duh koji je nepojaman,

koji nema ni početka, ni kraja, a njegova veličina i njegova dubina jesu sve. Ali, duh ne čini ništa nego se uspinje, valja i pokreće, a rađa se sam i u sebi naročito ima trostruki oblik u svome rođenju, a to su

L gorko, 2. oporo, i 3. vrelo; a ovaj tro­

struki oblik nije ni prvi, ni drugi, ni treći,

nego

su sva tri samo jedan, a svaki rađa drugog i trećeg. Jer se između oporog i gorkog rađa vatra, a jara vatre jeste gorčina ili sama bodljika; a oporost je panjina, ovoga dvoga otac,

i rađa se od njih, jer

je duh kao neka volja ili čulo, koje se uspinje i samoga sebe traži II uspinjanju, infikuje se i rađa.

4. O ovome se sad ne može govoriti ljudskim jezikom i ne može se dovesti do razuma; jer Bog nema početka. Ali, ja ću poči od pretpostavke da on

ima nekakav početak, da bismo tako razumeli

šta je

II

prvom principu, i da bi se razumela razlika

između prvog i drugog principa, šta jeste Bog ili duh.

U Bogu nema nikakve razlike; samo, ako se

istražuje ooakle dolaze zlo i dobro, mora se znati šta je tu prvi i počelni izvor gneva, a onda i šta je ljubav, jer je ovo dvoje iz jednog počela, iz jedne majke, i jeste jedna stvar. Zbog toga se mora govo­ riti na način stvorenja, kao da se pretpostavlja neki početak, da bi se dovelo do saznanja.

5. J er, ne može se kazati da je u Bogu vatra, gorko ili opao, mnogo manje nego vazd uh, voda ili zemlja; samo što se vidi da je to odatle postalo. Takođe se ne

može kazati da je u Bogu smrt ili

paklena vatra, ili tuga; samo što se zna da je to ooa­ tle postalo. Jer, Bog nije od sebe načinio đavola,

122

nego je načinio anđela, da živi u njegovoj radosti

i na njegovu radost. Ali, vidimo da su anđeli po­ stali đavoli, i . uz to Božiji neprijaUeji. Zbog toga se mora istražiti izvor uzroka, šta je

prima materia

za pakost, i isto tako u počelu Božijem, kao u stvo­ renjima. Jer je sve to u počelu jedna stvar, sve je načinjeno

iz

trojedinstvu,

Boga,

iz

kao što

njegovog

suštastva,

je on jedini

prema

u suštastvu,

a

trostl1k po ličnostima.

ti. Vidi, naročito su tri stvari upočelu, i z kojih su nastale sve druge stvari; duh i život, očitovanje i

pojmovnost, a to su:

SuLphur, Merkurius i Sa!.

Ovde ćeš kazati, da je to u prirodi, a ne u Bogu. Da, tačno tako: ali, priroda svoj razlog ima u Bogu, razumemo prema prvom principu Oca; jer se Bog takođe naziva gnevnim, ne

treba

razumeti

ljubomornim Bogom. Ovo

kao da

se

Bog razgnevljuje u

sebi samom, već da se razgnevljuje

II

duhu stvore­

nja, koje se upaljuje. Onda Bog gori u svome prvom principu u njemu, a patnju trpi duh stvorenja. a ne Bog.

7. Sad SuLphur, Merkurius i Sa! imaju takav

Sul jeste duša ili duh koji se pojavio, ili u poređenju Bog. Phur jeste prima materia7 iz koje je rođen duh, naročito oporost. MerkuTius u sebi ima četvorostruke oblike, a to su: oporo, gorko, vatra, voda. SaL je dete, koje razum, govoreći na način stvorenja.

rađa ovo četvoro, i jeste opor, jak i jedan uzrok pojmovnosti.

8 . Ovde da razumeš ispravno o čemu te oba­ veštavam!

Oporo,

gorko,

vatra

jesu

u

počelu

u

prvom principu; izvor vode se rada u njima, a Bog se prema prvom principu ne zove Bog, već jarosnost, gnevnost,

ozbiljni

izvor,

od kojeg se svedoči zlo,

jadikovanje, drhtanje i gorenje. 9. Tako je kako je prethodno saopšteno. Oporost

prima materia, stroga je, sažima sasvim ozbiljno, to je Sal. U strogom privlačenju postaje gorkost; je

123

•

Jer se u strogom privlačenju oštri duh, da postaje .

sasvim strašan. Uzmi primer kod čoveka: ako se on razgnevi,

onako kako njegov duh privlači, on p
staje gorko drhteći, ako ubrzo podlegne iskušenju i ne ugasi se,

II

njemu se upaljuje vatra gneva,

da on gori u pakosti; svagda zatim u duhu i u duši postaje jedna supstanca i celo suštastVQ je spremno da se osveti.

1 0 . Tako se to može uporediti i u počelu rođenja prirode. Pa ipak, mora se dovesti do razuma. Vidi,

Merkurius?

šta je porna

To je oporo, gorko, vatra i sum­

najstrašnije

voda,

suštastvo.

Pa

ipak.

pod

ovim ne treba da razumeš neku materiju ili poj­ movnu

stvar.

već

svekoliki

duh

i

izvor

počelne

prirode. Oporo je prvo suštastvo koje privlači sebi; ali, zato što jtl tvrda i hladna snaga, duh je sasvim bodljikav i oštar. Sada pak bodljika i oštrina ne mogu d a podnesu privlačenje, već

se

miču i brane,

je suprotna volja, neprijatelj oporosti;

a to

a od

micanja postaje prva pokretljivost, to je treći oblik.

l l. Sada oporost sebi privlači sve žešće, tako da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga postaje tvrda kao najtvrđa stena, što gorčina, a to je oporost vlasti te bodljike, ne može da podnese i tu svagda nastaje

velika

zebnja,

jednako

duhu

sumpora;

a

bodljika oporosti se bode i trlja tako tvrdo da u zeblji

postaje jedna razroka munja,

koja strašno

bukti i slama oporost. Ali, zato što ne može da nađe

vatra, od koje se užasava svekolika materija i od koje pada nauznak, jednako kao mrtva ili savladana, tako strogo,

i više ne privlači

već se

razvlači

postaje tanka. Jer je vatrena munja postala

i

pTimas ,

a ista ona materija koja je u počel u bila toliko opora i stroga, sada je kao izumrla i nemoćna, a vatrena munja sada svoju silinu drži unutra; jer je to njena majka. A gorčina poleće u munji iz oporosti i upa­ ljuje munju; jer je ona otac munje ili vatre. A od sada točak koji se okreće stoji u vatrenoj munji, pa oporost ostaje nadvladana i nemočna. To je sada duh vode, a materija oporosti se upoređuje sa du­ hom sumpora, sasvim tankim, hrapavim, u strahu nadvladanim i nemočnim, l •

•

•

u kojem bodljika drhti

U mUnjI se SUSI l poostrava, postaje sve užasnija v ·

i vatrenija,

v

·

•

zbog čega oporost biva nadvladana, a

duh vode pasta je sve veći. Zbog toga se ona uvek okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve

više materije, od koje se ova sve više upaljuje; jer se tako može uporediti drvo munje i duh vatre.

13. Ovde ispravno da razumeš kakav je ovaj

MeTkuTius.

MeT

Reč

je isprva stroga oporost;

jer

po reči koja ti je na jeziku razumećeš da ona škripi, takođe

ćeš

Jer je reč

razumeti

Mer

kakva

je

tu

gorka

bodljika.

opora i drhteća, a svaka reč se for­

muje od svoje snage, od onoga što snaga čini i što trpi. Reč

Ku

razumećeš kao da je trenje ili nemir

bodljike, koja nije zadovoljna oporošću, već se diže

mira i odozdo se sve više rađa, bodljika postaje kao

i uspinje; jer slog prodire snagom iz srca na usta;

i zastrašeno

u duhu.

neki

točak

koji se okreće,

strašljivo

s razrokom munjom jednako nekom bezumlju, a mu­ nja se promeće u

bodljikavu vatru, već

jednakoj

vatri u kamenu.

12. Ali, zato što nigde nema mira, a točak koji

tako se zbiva i u snazi Ali, zato što slog

Ku

primae materiae

iz srca dobija tako jaku energi­

ju, a ipak ubrzo biva uhvaćen slogom

Ri,

u istom

se promeće čitav razum, a to znači i jeste gorki i bodljikavi točak u rođenju, da se okreće tako brzo

s

jeste brza vatrena

se okreće juri brzo kao hitra misao, jer ga bodljika

i u strahu kao misao. Slog

goni na brzinu: bodljika se tako tvrdo upaljuje da

munja, da se u brzom okretanju između oporosti

munja, koja se 'fađa između oporosti i gorčine, po­

gorčine materija upaljuje u brzom točku. Ovde se

staje strašno vatrena i pomalja se kao neka užasna

uistinu iz reči opet spušta natrag u srce i postaje

1 24

TJ'

i

1 25

nemoćna, sasvim lanka. Ali, bodljika sa ločkom koji

Boži ju,

se okreće ostaje

vidi i ne saznaje ništa dalje do svoju majku, iz koje

munji i iskače iz usta kroz zube,

II

jer duh pišti jednako upaljenoj vatri, i osnažuje se

jih nastaje pokretljivost, a život u semenu se po­ tvrđuje

nikakva

2. Duša, koja svoje počelo ima u prvom prin­ cipu

Božijem,

i

koju

je Bog

ljudima udahnuo u

trećem principu, II zvezdanom i elementnom rođe­ kojem je ona i od čije je suštine i vlasništva; a nije

Jer je to otrovno, neprijateljsko suštastvo, i takvo

ništa čudno, jer ona gleda samo sebe samu, u svo­

je

nije

ne

duhu.

počelu, nego

i

nijedno stvorcnJ('

nju, opet gleda u prvi pril1cip Božiji, iz kojeg i u

movnost u

stvorenjima,

Jer,

poj­

II

svim

to sve.

je u počelu postalo.

ponovo II reči.

14. Ova četiri oblika su u poćelu prirode, od ko­

pojima

takva snaga

u

mora biti; inače ne bi bilo pokretljivosti, već bi sve

me uspinjanju rođenja:

bilo ništa, i jeste izvor gneva prvo počelo prirode.

pu čitavu dubinu Boga Oca.

15. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku­

rium II trećem pri,D.ri.pu ovog stvorenog sveta, onaj MerkuTium koji se koristi II apoteci, iako i on ima ovu snagu i ovo suštastvo;

tako ona II prvom princi­

3. Jer, takvo što gledaju i znaju takođe đavoli; jer su i oni iz prvog principa Božijeg, koji jeste izvor Božije prirode u počelu. Oni su takođe žele­

već govorim o prvom

li da to ne gledaju i ne osečaju; samo što su sami

principu, o počelu suštastva svih suštastava, o Bogu

krivi što ih je zatvorio drugi princip, koji se zove

i večnoj prirodi koja nema početka, iz koje je ro­

i jeste Bog, jedini u suštastvu i trostruk po razlici

đena priroda ovoga sveta. Iako i u jednoj i u dru­

persona, kao što ću iza ovoga obznaniti.

goj u počelu nema razd vanj anja, nego samo krajnji i treći princip_

Carstvo zvezda i elemenata je ro­

đeno iz prvog

principa kroz reč i duh Božiji, od

večnoga Oca, iz Sv. neba.

4. Ali, duša čovekova koju prosvetljuje Sv. duh Božiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi na nebu,

a to znači

koja se zove Bog,

II

pravoj,

razumi:

božanskoj

Sv. duh),

prirodi,

koja takođe

gleda u svetlost Božiju u istom, drugom principu sv. božanskog rođenja, u nebesko suštastvo; a zvez­

2.

POGUl. VLJ E

o prvom i drugom principu, šta je Bog i šta je bo­

žanska priroda, i u tome opis i daLje objašnjenje Sulphurusa i M erkuria 1. Pošto ovom razumu pripada božanska svet­ lost, a bez nje nema pojmljivosti božanskog suštas­

dani duh, kojim je duša obuzeta, i isto tako duh elemenata, koji ima izviranje i nagon krvi, ne gleda­ ju dalje do u majku svoju, iz koje jesu i u kojoj žive.

5. Iako jednako zborim o čistom nebu i o čistom božanstvu, i opisujem ih, čitaocu koji nema sazna­ nja i dara biće to nemušto. Ali, ja ću pisati na b0žanski i na način stvorenja, da bih gdekojeg učinio prijemčivim na pronicanje u visoke stvari; a čitalac

tva, oslikaću unekoliko visoke tajne, na način stvo­

će shvatiti da on takvo što ne može učiniti, da bi mogao II svojoj želji da traži i kuca na vrata, ne bi

renja, da bi čitalac došao do dubine. Jer se o bo­

li mu se otvorila vrta drugog principa...

žanskom suštastvu jezikom ne može reći sve; samo

spirakuLum vitae,

duh duše, koji gleda u svetlost

6. Zato što je moje saznanje postalo zahvaljujući traženju i kucanju na vrata, pišem ovo da ostane II pamćenju, da bih gdekojeg učinio prijemčivim da i

126

127

sam naknadno traži, da bi moj talent doneo bogatoga prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. Ali, onima do juče mudrima koji sve i ništa ne poimaju i ne znaju, za njih ništa i ne pišem - jer su presiti i preboga­ ti; već pišem za proste kao što sam ja, da bih raz­ veselio meni jednake. 7 . Dalje o SuLphuTu, MeTkuTiusu i Salu i b0žanskom suštastvu. Reč Sul znači i jeste duša jedne stvari, jer je u reči SuLphuT ulje ili svetlost, koja je rođena iz sloga P hUT; a lepota ili dobročinstvo jedne stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. U stvo­ renju je svetlost, zahvaljujući kojoj stvorenje vidi, a u njoj stoje um i čula, i jeste duh, koji se rađa iz sloga PhUT. Reč ili slog PhUT jeste pTima mateTia i II sebi II trećem principu drži makrokosmos, od ko­ jeg se rađa carstvo elemenata ili suštastvo. Ali, II prvom principu je suštastvo najunutrašnjijeg rođe­ nja, iz kojeg Bog Otac večno rađa svoga Sina, i iz kojeg polazi Sv. duh (razumi: iz toga Sul i iz toga PhUT). U čoveku je takođe svetlost, koja se rađa iz duha zvezd a II drugom centru mikrokosmosa; ali, II onome .spriakulo ili duhu duše, II unutrašnjem centru, jeste svetlost Božija, koja jedina ima ovu dušu, pa je u ljubavi Božijoj, jer se upaljuje i na­ duvava jedino od Sv. duha. 8. Ovde zapamti dubinu rođenja Božijeg! U Bo­ gu nema SulphuTa, ali je od njega rođen i takva je snaga u njemu; jer je slog· PhUT najunutrašnjija snaga, prvobitni izvor gneva, jarosti, ili pokretljivos­ ti, kao što je saopšteno u 1. poglavlju, i u njemu ima četvorostruki oblik, 1 . oporo, 2. gorko, 3. vatru, i 4. vodu. Ono gorko privlači, hrapavo je, hladno i oštro, i sve stvrdnjava, očvršćuj e ga i čini strašnim. A isto to privlačenje je gorka bodl jika, sasvim užas­ na, i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje. . . 9. Jer je oporost tvrda jednako nekoj steni, a gorčina besni i praska jednako nekom točku koji se prelama u oporosti, gorčina koja razlama oporost i izbija vatra da sve dopada u strašni užas vatre, suk128

Ija i rasteruje oporost: od toga mračnu oporost spo­ pada užas i povlači se u sebe, postaje kao nemoćnu, ili kao da je ogluvela i zatrla se, i rasteže se, lanjl I biva nadvladana. Ali, kada jarosni užas vatre opet pogleda natrag u oporost i u njoj se infikuje, i tamo nađe tanku i nadvladanu oporost, on se i sam mnogo više zastraši; jer je to kao kada se lije voda na vatru, od. čega postaje užas. Ali, zato što se zbiva II tesnoj nadvladano) oporosti, užas dobija jedan drugi izvor, i od jarosti postaje užas većeg radovanja, i izbija u jarosti kao upaljena svetlost. Jer, užas u trenutku postaje beo, jasan i svetao; jer se tako zbiva upa­ ljivanje svetlosti. Koliko brzo i u trenutku se svet­ lost infikuje oporošću, a to je novi už� vatre, toliko brzo se upaljuje oporost, zastrašena velikom svet­ loŠĆu, �oja u trenutku ulazi u nju, kao da je probu­ đena iz smrti i postaje blaga, živa i radosna, odmah gubi svoju mračnu, tvrdu i hladnu snagu i radosno se uspinje i raduje se u svetlosti; a njena bodljika, koja je gorčina, trijum[uje od velike radosti u točku koji se okreće. 10. Ovde zapamti! Užas vatre se upaljuje u tvr­ doj zebnji u duhu sumpora; onda užas trijumfalno iskače, a strašni, opori ili duh sumpora postaje od svetlosti tanak i sladak. Jer, jednako kao što od užasa vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja po­ staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oporost pred infikujućom svetšloču gubi svoj zakon, i od bele svetlosti postaje tanka i slatka. Jer je u počelu opo­ rost bila sasvim mračna i strašna, zbog svog tvrdog privlačenja; sada je ona sasvim svetla, jer je izgubila svoj vlastiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je­ dna esencija koja je oštra; a svetlost oštrinu čini sasvi m slatkom... i i . Sad vidi, kada gorčina ili gorka bodljika, ko­ ja je u početku bila tako gorka, besneća i čupajuća kao da je svoje počelo uzela iz oporosti, u sebi dobije ovu jasnu svetlost i kada kuša slatkoću u oporosti svoje majke: tada je bodljika tako radosna i ne 129

želi da za sebe uzme ništa više, već drhti i raduje se. u svojoj majci, koja je rađa, i trijumfuje kao radosni točak u rođenju. A u ovom trijumfovanju rođenje dobija peti oblik, i odlazi na peti izvor, naime, dra­ žestnu ljubav. Kada gorki duh kuša slatku vodu, on se raduje u svojoj majci, krepi se i ojačava, i pokreće svoju majku u velikoj radosti: tada se u slatkom du­ hu vode pojavljuje jedan slatki, dražesni izvor; jer se duh vatre, koji je koren svetlosti, koji je u počet­ ku bio jarosni užas, sad umilno i radosno uspinje. 1 2 . N ičega tu nema do ljubavnog ćaskanja i ljubavnog milovanja; ovde mladoženja miluje svoju dragu nevestu, i nije ništa drugo do kao kada se u oporoj smrti rađa ljubavni život; a u stvorenju j e rođenje života takvo. Od ovog micanja, kretanja ili okretanja gorčine II esenciji oporosti duha vode rođ­ đenje dobija šesti oblik, naime zvuk; a ovaj šesti oblik se s pravom zove Merkurius, jer ovaj svoj oblik, snagu i početak uzima u strašnoj oporosti kroz bešnjenje gorčine. J er, M erkurius u uspinjanju sna­ gom svoje majke uzima esenciju slatke oporosti i donosi je do vatrene munje od koje se upaljuje svetlost. Tu dolazi do probanja, u kojem jedna snaga gleda drugu i u munji vatre jedna drugu oseća kroz uspln janje, a od micanja jedna drugu čuje, i u esenciji jedna dru.gu uživa, jedna drugu miriše u prijatnom, dražesnom izvoru, koji od slatkoće svet­ losti polazi iz esenci je slatkog i oporog duha (koji je od sada duh vode); i sada od ovog šestostru kog oblika u rođenju postaje šestostruko samostalno su­ štastvo, koje je neodvojivo, pošto svako jedno rađa drugo i nijedno bez drugog nije i ne može biti, pa . izvan ovoga rođenja i suštastva ničega ne bi ni bilo. Jer, šestostruki oblici irnaju, svako od njih, šesto­ struke snage essentiam u sebi i odmah je jedna stvar, a ne više stvari; samo što svaki oblik ima svoju sop­ stvenu vrstu . Pa, upamti to ovako:

130

1 3 . Iako su li oporosti postali gorč ina, vu t r a, zvuk i voda, a iz izvora vode ljubav ili ulje, odak h ' se pojavljuje ljubav i postaje sjaktava; ipak, oporost zadržava svoje prvo svojstvo, a isto tako gorčina svoje prvo svojstvo, vatra svoje svojstvo, zvuk ili micanje svoje svojstvo, i nadvlađivanje u prvoj opo­ roj zebnji (što je okretanje u tebi, ili duh vode) svo­ je svojstvo, a izvor dražesne ljubavi koji je upaljen svetlošću i pojavljuje se u oporom, gorkom i od sada slatkom izvoru vode, svoje svojstvo. Pa ipak, to nije nekakvo r azdvojeno suštastvo, već je sve jedno

u drugome jedno suštastvo, i svaki oblik ili rođenje uzima svoj vlastiti oblik, snagu, delovanje, uspinja­ nje od svih oblika. rl. vascelo rođenje sve zajedno sada naročito zadržava četvorostruki oblik u svome rođenju, kao uspinjanje, silaženje, a zatim kroz točak koji se okreće u oporoj esenciji, koji se kreću popre­ ko na obe strane, jednako jednom + , ili kao što bih ja rekao, polaze iz jedne tačke prema jutru, ve­ čeri, ponoći i pcx::l nevu. Jer, od micanja, kretanja i ustajanja oporosti u munji vatre nastaje jedan I rođenje; jer se vatra penje povrh sebe, a voda ispod sebe, a esencija oporosti poprecu Je. •

3.

•

•

POGLAVLJE

Citaoče, ispravno razumi moje pisanje. M i nemamo sposobnost da govorimo o rođenju Boga, jer ono od kako je večnosti nije imalo svoj početak; sposobnost je naša da govorimo jedino o Bogu naš m Ocu, šta je i kakav je on, i kako jeste večno rađanje. 2. Iako nam nije dobro što moramo imati strogo, prvo i najprvobitnije rođenje (u kojem su nas nau­ ka i saznanje, takođe osećanje i pojmljivost, zah­ valjujući đavolu naši praroditelji doveli do prevare i infikovanja): ipak nam je ova nauka potrebna, da l.

�

131

bismo upoznali đavola (koji živi

u najokrutnijem

rođenju) i našeg vlastitog neprijatelja, kojeg su naši prarodi telji probudili i ostavili u nasleđe (kojeg no­ simo II nama i koji smo mi sami). Iako sad pišem kao da se pretpostavlja neki po­ četak II večnom rođenju, ipak to nije tako; već se tako rađa večna priroda, bez početka. Moje pisanje ne treba razumeti na način stvorenja, jednako rođe­ nju nekog čoveka (koji j Božijeg podobija), iako je to u večnom suštastvu tako, ali bez početka i kraja. Iako moje pisanje samo dospe do kraja, onda će čo­ vek u poznati šta je on, šta je bio II početku, čak kao jedan izvrstan, sveti i večni čovek, koji nikada ne bi saznao vrata strogog rođenja

II

večnosti, da nije

žudeo za đavolovim infikovanjem i da nije jeo od onoga ploda od kojeg nije trebalo da

jede:

zbog

toga je takav goli i puki čovek bio u obličju životi­ nje i u nebeskoj odeči božanske snage izgubljen, pa sada

živi

II

infikovanom

Salniteru

lovom i jede infikovanu hranu.

carstvu

đavo­

Nužno nam je da

upoznamo sebe šta smo i kako se možemo spasiti iz ozbiljnog i strogog rođenja i da kao ponovo rođeni

do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel doj(lI(1 , i da treba da

se

dogodi.

6. Naši teolozi se i rukama i nogama opiru, sv,m svojim moćima sa podcenjivanjem i omalovažava­ njem govore da ne treba istraživati duboki razlog, šta jeste Bog. Ne treba u božanstvo pronicati i istra­ živati ga. Zbog čega ću to ja govoriti na nemačkom? Blaćenje je i sramoćenje što se skriva đavo i krije infikovana pakost đavolova u čoveku, što se ne ra­ zaznaje ovo dvoje, đavo, gnev Božiji i neposlušna, zla bestija u čoveku.

7. Upravo je to tako: đavo nanjušiva; zbog tog se on brani protiv saznanja njegovog carstva, da bi ostao veliki knez - inače će čovek izmaknuti pred njim. A gde mu je nužnije da se brani nego u praz­ nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo­ zima on skriva srce, smisao i dušu, vodi ih požudi, oholosti i nemoralu, da se ovi sami prepadaju pred svetlošću Božijom, strahuju i užasavaju se: skrivaju,

zato se

jer su goli i zavide na one koji gledaju

svetlost. A to znači da su laskali đavolu.

8. Ali, dolazi vreme u kojem će svanuti jutarnja

živimo II novom čoveku (koji je sličan prvom čoveku

rumen dana, u kojem će zla bestija, zlo do te biti

pre pada) u Hristu koji nas ponovo rađa.

ogoljeno i stajaće u velikoj

4. Iako sad nadugo zborim i pišem o našem pr­ vom padu,

a onda o preporodu

u Hristu takođe,

ipak ne dolazim do svrhe i razloga, šta je bio pad i čime smo pokvareni, šta je snaga, od koje Bog sam se gadi, i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji Bož ijoj.

Sta od toga ja razumem? Ništa. Pa kako

da izbegnem nešto što ne znam? Ili, kako treba da se

prepustim novom rođenju i II njemu da se pojavim,

ako ne znam kako ili gde, ili čime? 5. Pa ipak, svet je ispunjen knjigama i zbore­ njem o padu i novom preporodu. Ali, u knjigama teologa je najvećim delom opisana samo istorija da se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi­ mo u Hristu. Ali, šta ja od toga razumem? Ništa 132

sramoti; jer se presuda

bludnici dotiče velike životinje. Zato se probudite, vi deco Božija, i požurite, da vas znamenje velike i zle životinje, koj stavljeno na vaša čela, ne izvodi pred jasnu svetlost:

inače ĆJ'te imati veliku pokoru

i bićete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz spavanja; jer se mladoženja sprema da pozove ne­ vestu. Ali, on će doći u svetlosti koja jasno sija. Onaj koji bude imao ulja

II

voštanici, toga će se voštanica

upaliti, i taj će biti gost; a oni koji ne budu imali ulja, tih će voštanice ostati mračne, i spavaće i ostaće im znamenje životinje, sve dok ne izađe Sunce: u tom će se gadno uplašiti i stajaće II večnoj pokori, jer se presuda izvršuje. Deca Božija će je videti; a oni koji budu spavali, spavaće za sve dane. 133

Rođenje večne prirode je kao smisao u čoveku, pošto se jedan smisao od. nečega rađa i iz toga besko­ načno širi;

ili, kao što se rađa koren drveta, a iz

toga je od sada munja vatre otac svetlosti, a "vNlost

rođt'nJu.

sija u njemu i jeste jedini uzrok pokretnog

A rođenje ljubavi, koje je u počelu bilo strašni

IZ

njega potom stablo i manje grane i izdanci, od jed­

vor, sada je Sul ili ulje, radosni izvor, koji navire

nog korena takođe mnogo korenje i mnoge grane i

kroz sve

izdanci, a sve proizilazi iz prvog jednog korena. Tako

svetlost.

izvore, da bi u njima ili iz njih upalio

takođe zapamti, kao što je ranije saopšteno: budući

l 3 . A zvuk ili jeka u točku koji se okreće sada

da priroda stoji u šestostrukom obliku, svaki jedan

se obznanjuje ili navešćuje u svim izvorima, da je

oblik sad opet rađa iz sebe jedan oblik prema svojoj

rođeno milo dete. J er.

vrsti kvaliteta, koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu

pred sva vrata i u svim esencijama, da se zbog toga

svih oblika.

u njegovom buđenju kreću sve snage i II svetlosti

1 0 . Ali, zapamtil Prvi oblik među šest oblika

on dolazi sa svojom jekom

jedna drugu vidi, oseća, čuje, miriše i proba. Jer se oporoj esenciji kao

rađa samo jedan izvor prema sebi jednakome, jedna­

svekoliko rođenje naslućuje II

kom istom duhu izvora, a ne prema prvoj majci opo­

II svojoj prvoj majci; ali, samo zato što je postalo tako

rosti, jednako kao što jedan izdanak na drvetu iz

tanko, ponizno i radosno, čitavo rođenje stoji u veli­

sebe rađa j ednu drugu granu. Jer, u svakom duhu

koj radosti, ljubavi, poniznosti i blagosti, i nije ništa

izvora je samo jedan centar. u kojem se pojavljuje

drugo do čisto kušanje ljubavi, prijateljovanje, mio-

izvor vatre, a iz vatrene munje svetlost, i jesu u sva­

m.irisanje,

kom izvoru prvih šestostrukih oblika.

ne može izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. Ko­

l l . Ali, zapamti dubinu u poređenju! Ja ovako

•

osluškivanje,

blago osećanje,

da

to još

liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta­

pretpostavljam: opori izvor u poćelu jeste majka, iz

mo gde

koje je

rođeno drugih pet izvora, gorčina, vatra,

jedan strah nema svoga kraja, toliko ga i može biti!

ljubav, zvuk, voda. Sada su oni članovi u njenom

l4. U oporosti je, dakle, opet jedno novo rođe­

se usred smrti rađa večni život,

II

kojem ni­

rođenju, i bez njih ne bi bilo ništa do jedna strašna,

nje; razumi:

mračna dolina, ne bi bilo pokretljivosti, a ni svet­

i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj bodljici ili od

losti ili života. Ali, pošto je upaljivanjem u njima

pojave zebnje, već je zamašna radost sada centar i

•

rodena svetlost, oni se rađaju u svome vlastitom kvalitetu, i opet

u

svome vlastitom kvalitetu rade na ro­

tu je oporost u istom rođenju

upaljivanje svetlosti;

primas,

a oporost u svome vlastitom

kvalitetu ima Sul, ulje i svetlost Oca. Zato se kvalitet

đenju; i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po­

rođenja iz izdanka prvog drveta sasvim

javljuje život, II kojem se opet začinje jedan centar,

prema

i opet se

jedna opora vatra, a gorčina u nj. jeste opora gor­

II

šestostrukom obliku iz nih rađa život;

al i , više ne u takvoj zebnji kao u počelu, već II ve­

likoj radosti.

l 2 . Jer se izvor velike zebnje, koji je u počelu pre svetlosti bio u oporosti, od koje je rođena gorka bodljika, sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u svetlost iz duha vode, i iz gorčine i bodljike sada postao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. Zbog

134

određuje

istom oporom izvoru, a u njemu je vatra

čina, i zvuk je opori zvuk, ljubav je opora ljubav, ali sve II čistom savršenstvu i II srdačnoj ljubavi i radosti. 15. I tako prva opora bodljika ili prva gorčina (pošto je upaljena svetlost, a prvo rođenje stoji u savršenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta rađa jednu

135

esenciju, u kojoj je centar, a u njemu se takođe po.­

svim izvorima i konfirmuje nebesko rođenje

javljuje novi izvor u vatri ili životu sa vrstom i

njuje da je to sveto, božansko suštastvo.

svojstvima svih kvaliteta; pa ipak je u ovom novom izlasku oporost

primas

u svim oblicima, kao što su:

I

uhl.lI l1

20. Sada treba obratiti pažnju na oblik duhu vode. Kada

on

rađa sebi jednake, pri čemu je u svo­

primas

gorka gorčina, gorka oporost, gorki duh vode, gorki

me ponovnom rođenju sebi

zvuk, gorka vatra, gorka ljubav; ali sve savršeno u

centar, što on ipak ne čini u svojoj vlastitoj esen­

uspinjanju velikih radosti.

ciji, već drugi duhovi izvora:

i u njemu se budi

on se drži mirno kao

1 6 . A vatra takođe rađa vatru prema svojstvu

blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu

svih kvaliteta: u oporom duhu je opora, u gorkom

od njega i da probude centar, da se pojavljuje vatra,

u ljubavi j e ona čak uspaljeno upaljivanje

od koje se pokreče život. U njemu vatra nije vrela,

ljubavi, čak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu

goruća vatra, več hladna, tiha, blaga i slatka; a gor­

požudu; u zvuku je vatra koja svetlo zvoni, a u njoj

čina takođe nije gorka, več hladna, tiha i goneča ili

sve je svetlo i uistinu �

izviruća,

gorka;

azlučuje, jer zvuk u svim

iz čega se u nebeskoj raskoši pojavljuje

kvalitetima navešćuje sve, kako ustima, tako i je­

obrazovanje, što je jedno očigledno suštastvo. Jer,

zikom, šta je u svim duhovima izvora, koja radost

zvuk u ovom rođenju

snaga, suštastvo i svojstvo. A u vodi je to suva vatra.

sve jednako shvatljivo ili pojmljivo ili,

takođe izlazi sasvim blago, u

poređenju,

17. Naročito zapamti o širenju ljubavi: to je naj··

kao reč, koja postaje supstanca ili pojmljiva suštas­

blaži, najdražesniji izvor. Kada rođenje ljubavi opet

tvo. Jer, u ovom ponovnom rođenju, koje se zbiva

iz sebe rodi celo rođenje sa svim izvorim\ prvobitnih

u duhu vode (a to znači, u pravoj majci ponovnog

esencija, tako da je ljubav u istom novom rođenju

rođenja svih duhova izvora),

u svim izvorima

primas,

da se pojavljuje centar, rađa

se prva esencija, kao oporost, sasvim požudna, sasvim

sve postaje

jednako

pojmlji vo i supstancijalno; makoliko ovde ne treba razumeti pojmlj ivost, več duh.

blaga, sasvim svetla, i širi se za obedovanje svih du­ hova izvora sa srdačnom požudom prema svima, kao što to čini voljena majka svojoj deci.

4.

1 8 . A gorčina se ovde s pavom zove radost; jer je ona uspinjanje i kretanje. Za ono što je ovde ra­ dost nema poređenja, kao kada se čovek iznenada spašava

paklene patnje i premešta se u božansku

svetlost radosti.

1 9 . Tako čini i zvuk, u kojem je ljubav pTimas: on u sve oblike donosi radosno poslanstvo rođenja;

POG L.'! VLJE

pravoj večnoj prirodi, to jest. o bezbrojnom ili beskonačnom rađanju rođenja večnog suštastva, koje je suštastvo svih stLŠtastava, iz kojeg je nastao, rođen i konačno stvoren ovaj svet, sa zvezdama i elementima, i svime što se kreće, deluje i živi o

isto tako, kao što je prethodno saopšteno, vatra u lju­ bavi u ljubav

svim u

duhovima

svojoj

izvora upaljuje ljubav;

sopstvenoj

esenciji

ljubavi,

a

kada

Ovde moram doskočiti onom gordom i premu­ drom, a koji je u stvari samo bačen du boko

II

mrak

primas ljubavi jeste ljubav, pa je to najbliži, naj­

i ne zna ništa i ne razume ništa o duhu Božijem, i

ponizniji, najdražesniji

uteši ti ga zajedno sa požudnim čitaocem koji voli

136

izvor, koji se pojavljuje u

137

tloga i pokazati vratašca za nebesko suštastvo, kako bi mogao da razume ove spise, pre nego što pređem na poglavlje.

2. Dobro znam da mi moj duh i moja duša kazuju da će se mn ogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu, što on hoće da piše o tako visokim stvarima; mnogi će misli ti da on nema moći i da upada u greh i opire se Bogu i volji njegovoj, jer hoće da zbori i govori o tome šta j e Bog . . .

4. Dok je video i iz zapovesti Božije saznao da ako jede od drveta saznanja dobrog i zlog može um­ reti

i polomiti se, uvek j e uobražavao da on više

nije dete Božije, stvoreno iz vlastitog suštastva Bo­ žijeg, iz prvog principa; umialio j e da je on naprosto dete ovoga sveta, dok je video svoju lomljivost i uz to monstruoznu sliku, kakvu j e o sebi nosio, padale su mu na um takođe rajske šale, uživanje i radosti, budući d a su njegov duh i savršenstvo njegovo iste­ rani iz Raja (to jest, iz drugog principa Božijeg, u kOjem

se

iz

večnosti

u

večnost

rađa

svetlost

ili

srce Božije, u kojem Sv. duh polazi iz Oca i Sina). l

da više ne živi od reči Božije, to j est, od i u Svetom

rađanju Božijem; već j e jeo i pio, od sada j e rođenje njegovog

trećem principu,

života stajalo u

carstvu zvezda i elemenata:

kao u

sada j e morao da jede

i živi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda. Tu je mislio d a j e sve u njemu; razlomljena j e bla­ gorodna slika Božija, na kojoj mu j e đavo svagda pokazivao nj egovu slabost i smrtnost, a n i on sam nije

umeo da vidi

ništa drugo,

budući

da j e bio

izašao iz Raja, to j est, iz nesalomivog svetog rađanja Božijeg, u kojem j e bio sveta slika i dete Božije, u kojeg ga j e Bog stvorio da večno ostane. l da ga mi­ losrdna ljubav Božija neće opet ugledati u centru rođenja

nj egovog

je odvojen od

života

i

tešiti ga,

mislio j e da

večnog božanskog rađanja, da više

nije u Boga i d a Bog više nije u njemu, da više nije suštastvo njegovo.

138

5. Ali, dražestna ljuba v, tojest, rođeni S l Il OClI (ili, kao što bih ja do dovedem do razum evan ja, blagi izvor, u kojem se rađa večna svetlost Boži ja (poja­

vila se i opet u Adam u, u centr u, počela da cveta rođe nje njegovog života, u petom obliku n jegovog

rođenja. Tada je Adam sazna o da on nije istrg nut

iz božanskog kore na, već da je još dete Božij e, i za­ žalio j e zbog svog prvog zlog zadovoljstva. Nato mu

je Gospod pokazao biće među zmij ama , koje j e tre­ balo da uništi njegovo mon struo zno rođenje, i treba o

je d a se rodi u oblik u, form i, moći i snazi monstru­ oznoj tog bića među zmij ama , i da opet na silu bude

u Raju , da bude stav ljen u sveto rođenje i da opet jede od ver bo domini, i da večno živi , iznad i nasu­

prot svih vrata razjarenost i , II kojo j živi đavo, o čemu će biti reči kada na to dođe red.

6. Dragi či taoče, zapamti i razmisli dobro o ovo­

me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije ništa više nego drugi; on ne zna i ne može ništa više;

ni on nema moć veću od moći sve dece Božije; samo, ipak sagledaj: zašto o sebi misliš n a zemaljski način? Zašto

se bi

d07.lIOljavaš da podražavaš đavola,

kao

da nisi dete Božije, iz njegove vlastite suštine? Daješ da te svet zaluđuje, kao da si samo neko figura tivno poređenje, kao d a nisi rođen iz Boga. . .

l l. Ali, antihrist i nije tražio ništa drugo nego da ispuni svoju pohotu u trećem# principu, u ovoj kući od me�a. Zato je ljude zaveo zakonima, koji se ne nalaze ni u Raju Božijem, n i u centru rođenja života, a nisu usađeni n i

II

prirodi.

1 2. Drago a.te, razmisli: u koliko j e moći i snazi, u čudima i delfma duh Božiji u reči i delu išao u vreme apostola, i potom, pre nego što je antihrist proizveo d u h vlastite oholosti sa svojim zakonima i mudrošću

elemenata,

i smestio se pod svetsko i

mesno okrilje, samo zato da bi iskušao svoju sop­ stvenu pohotu i štovanje! Tada su verne reči Hristo-

139

ve (koji čoveku nije dao nij edan zakon, već samo

menata to ne može zreti, a još manje dokUČI l l , on

zakon prirode i zakon ljubavi, koji je njegovo vlas­

to samo oseća i zri sjaj u duševnosti, koja ne kolama

tito srce) njemu, Antihristu ili protivniku Hristovom,

vozi duše, a vozi ih u prvom principu, na njenom

knezu u lrećem principu, morale da budu pokrivač;

vlasti tom sed ištu u rađanju Oca; jer je ona iSlO su­

to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige, i čovek

štastvo, sasvim neobrađeno bez tela, a ipak ima for­

se nagovarao na oholost, da ima božansku silu na

mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku:

Zemlji, au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv.

saznaje i gleda u svetlost Boga Oca, koja je njegov

duh ne da sputati . . .

sjaj

ili Sin,

15. Zato sam hteo da te opomenem i naročito da

Božijoj.

te uputim da II ovim visokim stvarima ne gledaš na

ostaj e. . .

II

ona

ukoliko je ponovo rođena u svetlosti

večnom rođenju, u kojem živi i večno

meso i krv, ili na mudrost sveta visokih škola, več

23. Ako podigneš svoj um i svoju duševnost,

da misliš da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i

i ako se voziš na kolima duše, kao što je gore sao{r

poslednjem, u svim ljudima, i da ne treba mnogo pa

štena, i ako zriš sebe sa svim stvorenjima i misliš,

da opet dođeš sa izgubljenim sinom ocu, da će te on

kako je rođenje tvoga života nastalo u tebi, i svet­

prihvatiti kao voljenog sina i obući ćete u novu ha­

lost tvoga

ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti

Sunce, a zatim i bez Sunčevog sjaja kroz svoju ima­

pečatni prsten duše; a rođenja

u

toj haljini {novog ponovnog

imaćeš m oć da zboriš

o večnom

rođenju

Božijem.

tela,

da

možeš sa neke kupice gledati

ginaci ju, na veliku daljinu, dokle ne mogu dosegnuti oči tvoga tela, pa pomisli onda, šla može biti uzrok tome što si umniji od drugih stvorenja - budući

1 6. Ako ono nisi dosegnuo, a hoćeš mnogo da

da možeš da istražuješ sve stvari, šta je U svim stva­

brbljaš o Bogu: onda si lopov i ubica, i ne ideš ka

rima - i što možeš da umuješ od čega su po počelu

vratima tora Hristovog, već se penješ drugde sa an­

elementi, vatra i vazduh, kako to da je vatra u vodi

tihristom i lopovi ma u toru, i hteo bi samo da ubijaš,

i u vodi se r ada:

pljačkaš, da traži poštovanje i pohotu za samoga sebe,

šta je večno rođenje, i da si ti rođen iz Boga.

i daleko si od carstva Božijeg. Neče ti pomoći umeće

24.

Jer,

onda ćeš doći na to šta je Bog i

vidiŠ, osećaš i čuvstvuješ da sve ove

tvoje, umeće visokih škola; tvoje smeštanje u veli­

stvari moraju imati još jedan viši koren, iz kojeg

kom uvaženju sa blagonaklonošću ljudi jeste tvoj

su postale takve, koji nije pred oćima, već je skri­

otrov; sediš na stolici kuge i puki si sluga antihrista.

ven; naroči to ako posmatraš zvezdano nebo, koje ta­

Da si novorođeni i da učiš iz svetoga duha, bilo bi ti

kvo kakvo jeste traje i ne menja se, moraš misliti o

drago i prijatno sedište Bog, a tvoje ovčice bi čule

tome iz čega je ono proizišla i da takvo stoji i ne

tvoj glas, i napasao bi ih i dovodio arhipastiru Isusu

lomi se, niti propada ispod ili iznad sebe, makoliko

Hristu. Bog će ih iz tvojih ruku iskati. Zato razmisli

da nije ni gore, ni dole. Ako sada pomisliš šta sve

šta učiš i šta o Bogu zboriš bez saznanja njegovog

to drži

Svetog d uha, da ne pronađu da si postao lopov.

koje nema početka, i naćićeš počelo prvog principa,

i

iz čega je postalo: naći ćeš večno rođenje,

1 7 . Večno rađanje je nepoćeto rođenje i nema

naime, kao večnu nerazrešivu vezu; a u drugima ćeš

ni broja, ni kraja, a njegova dubina je neizmerlji­

videti odvajanje, da je iz prvog postao materijalni

va, i veza života je neraskidiva. Duh zvezda i ele-

svet sa zvezdama i elementima, koji u sebi ima kraj-

140

141

nji i treći princip. Jer ćeš II carstvu elemenata u svim stvarima naći jedan uzrok, zašto ili kako to može da se rodi i da goni. Ali, nećeš naći prvi uzrok, iz čega je

to tako

postalo;

zato su dva različita principa:

jer ćeš u onome što j e vidljivo nači lomljivost i do­ značeš da to ima početak dok uzima svoj kraj.

25. Kao treće,

II

svim stvarima ćeš naći veli-

čanstvenu snagu, koja je svake stvan ZIvot, rascen]e •

•

•

•

•

•

i uspinjanje, i u tome ćeš oseti t i njenu lepotu i blago činjenje, od kojeg se kreće. Pogldaj sad na neku trav­ ku ili na drvo, i posmatraj, šta j e njihov život, od naćićeš u počelu oporo, gorko, vatru i

kojeg rastu: vodu.

Iako

ove

četiri

stvari

rastaviš i

ponovo ih

spojiš, nećeš videti raŠĆenje i nećeš ga osetiti, nego će ostati mrtvo, kakvo je ke

koja ga

oci njegove samosvojne maj­

na početku rađa i odvaja;

pritom ćeš

mnogo manje osetiti miris, njegove boje takođe.

2 6 . Tako ćeš videti da je svugde jedan večni koren koji sustvuje. Pa, i ako mogneš da osetiš boje i rastinje, ipak nećeš moći d a osetiš miris i snagu, i

naučićeš

da

u

počelu mirisa

ukusa mora

i

neki drugi princip, da nije sama panjina;

biti

jer ovaj

princip svedoči o svetlosti prirode.

2 7 . Pogledaj pak dalje, na ljudski život! Vide­ ćeš, pojmićeš

i saznaćeš svojim zrenjem ništa više

do meso i krv; po tome s i jednak drugim životinja­ ma. Drugo, naćičeš elemente, vazduh i vatru, koji u tebi određuju kvalitet, a to j e život životinje;

jer

svaka životinja i h ima u sebi, vazduh da oseća· i da se ponovo rađa, kao i sve biljke, lišće i trava. Ali, načičeš da u ovome nema razuma; jer, iako u njima zvezde

određu ju

kvalitet

i

daju

im

smisao,

to j e

samo smisao da se hrane i množe, jednako svim ži­ votinjama.

28. Jer su same zvezde nemuste •

l •

nemaju saz•

nanje, ni osećanje. Samo što j e njihovo svekoliko de­ lovanje u vodi probilo izviranje, a u tinkturi krvi us-

1 42

pinjanje, gledanje, osećanje, slušanje

i kusunJ(' Hil:!.

misli , odakle d olazi tinktura, u kojoj se

pOj u v ijuJI'

blagorodni život, da od oporog, gorkog i vatre slatko?

postUj"

I nećeš nači nijedan drugi uzrok do sv{'l

lost. Ali, odakle dolazi svetlost, da u nekom mrač­ nom telu sija? �Hoćeš l i reći:

od sjaja Sunca? Pa,

šta onda sija u noći i vodi tvoja čula i tvoj razum, da vidiš zatvorenih očiju i znaš šta činiš? Sada ćeš kazati: ko;

vodi me blagorodna duševnost. Da, tačno ta­

ali,

kazati�

odakle duševnosti

njeno počelo? Sada ćeš

čula pokreču duševnost.

I to je tačno. Ali,

odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo rođenje ili proizilaženje? Zašto to nije i u životinja?

29. M o j dragi čitađh, ako možeš, ovde se pri­ makni

pogledaj

i

u telo,

i nećeš naći ništa.

Traži

jednako u dubinu, traži u stenama, traži u elemen­ tima

traži u svim stvorenjima, u biljkama, drveću,

,

u metalima; traži jednako na nebu i na Zemlji:

ne­

češ naći ništa.

3 0 . Sad češ reći: pa gde moram tražiti

i

nač i '?

Dragi čitaoče, za to ti ne mogu dati ključ; samo što hoću

da

te

uputim gde ćeš njega naći:

kod j evanđeliste Jovana, pogl.

ključ leži

3, 5, i znači: morate

se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. Isti taj duh jeste ključ. Kada ga dobiješ, uzmi g a i idi pred prvi princip, iz kojeg j e stvoren ovaj svet sa svim stvore­ njima,

i

otključaj

prvi koren,

i z kojeg su postale

stvari koje se vide i koje se čuvstvuju.

3 1 . Onda ćeš reći: to je jedino Bog i on je duh, i sve stvari j e stvorio iz ničega. Da, tačno tako; on j e duh,

i

pred našim očima j e kao ništa. Zato ga

nismo upoznali znali:

u stvaranj u ,

nismo o njemu

da nije bio od večnosti, ništa ne bi ni

ništa bilo

stvoreno.

32. Sta misliš, međutim, da je bilo pre vremena ovoga sveta, iz kojeg su postali Zemlja i stene, i isto tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga

143

iz čega je to postalo. Ali, šta je koren ovih .t.vari? Pogledaj, šta nalaziš u ovim stvarima? Ništa drugo do vatru, gorčinu, oporost; a to je samo jedna stvar, i iz ove stvar i su rođene sve stvari. Ali, pre vremena sveta bio je samo jedan duh, pa u ovim trima oblici­ ma još nečeš naći Boga. Cista božanstvo je svetlost,

koje je nepojamno, uz to se ne može osetiti, a sve­ moćno je i od svih je snaga.

33. Pa, gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blago­ rodnu dušu i pogledaj , istražuj dalje! Ako je sam Bog dobar, odakle dolazi zlo? Ako on sam jest život i svetlost, a sveta snaga, kao što je to neosporno istina:

odakle dolazi gnev Božiji,

đavo i njegova

volja, isto tako paklena vatra; odakle je njeno prvo stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo ništa do jedino Bog, a on je bio i jeste duh i ostaje u več­ nosti: iz čega je onda postala prva materija za zlo? Jer, mora da je bila neka volja u duhu Božijem da rodi izvor gneva. Tako upravlja um.

34. Spis 2 Petrov, 2, 4. Ep. Jevr. 6, pak kazuje, da je đavo bio sveti anđeo; a zatim psalm 5, 5, i 45, 8: Ti nisi Bog koji želi zlo; i u Jezek. gl. 33, 1 1 reci im: tako bio je živ, govori Gospod Bog, nije mi milo da umre bezbožnik! Takvu strogu k_u đavolu i grešniku izriče Bog, da ne želi da ih uzme.

35. Pa šta je onda pokrenulo đavola da postane gnevan i zao? Sta je prva materija

II

njemu, ako je

on stvoren od prvobitnog večnog duha? Ili odakle je počelo pakla, u kojem će đavo večno ostati, ako ovaj svet sa zvezdama, elementima, Zemljom i stenjem na kraju treba da propadne?

36. Ovde, dragi čitaoče, otvori tvoje oči duše i znaj, da nijedna druga muka neće mučiti njega do njegova vlastita muka u njemu;

jer je to njegov

pakao, iz kojeg je načinjen ili stvoren; Božija

a svetlost

je njegova večna pokora. Zato je on neprija­

telj Božiji, što više nije u svetlosti Božijoj.

144

37. Ovde ne možeš dalje potezati da ic BOK don,-o nelru materiju iz kojeg je stvorio đavola. Jer bl ,,­ đavo opravdao da ga je Bog načinio zlim. ili iz zl(' materije. Jer ga je stvorio ni iz čega, samo iz svoj(1 vlastite puke suštine, kao i druge anđele, kao što

od. njega, kroz njega i u njemu su sve stvari, i samo je njegovo carstvo, snaga, mac l

stoj i napisano:

•

•

•

gospodarstvo od večnosti do večnosti; i sve je II nje­ mu kao što stoji u Sv. pismu. A da nije tako, ne bi se đavolu, kao i čoveku, pripisivao greh: ne bi oni bili večni i u Bogu i iz samoga Boga.

38. Jer se nijednoj stoci ne pripisuje greh, koja je stvorena iz neke materije; jer njen duh ne doseže prvi princip, većpočinje u trećem, u carstvu eleme­ nata i zvezda, u lomljivosti, i ne dotiče božanstvo, kao đavo i duša čovekova... •

42. Zato, ako hoćeš da misliš o Bogu ili da zboriš o njemu, onda moraš misliti da moraš dalje posmatrati tri naći šta je Bog;

on

sam jeste sve; i

principa, u kojima ćeš

naćićeš šta je gnev, šta jc đavo,

šta je pakao, šta je greh, šta anđeo, čovek ili životi­ nja, i kao što sledi odluka, iz koie je sve tako postalo: naćićeš stvaranje sveta

43. Samo, čitaoče, ja ću te verno opomenuti: ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se ponovo vraća ocu, onda nemoj čitati moju knjigu; inače će ti presesti. Jer, đavo neče otPOČinuti da te sneveseli; jer pred decom Božijom on u ovoj knjizi stoji sasvim go i razgolićen; srami se jednako kao i čovek koji je zbog zla čina stavljen pred ljude da ga pljuju. Zato se opomeni; ako ti je milo trošno meso, ne čitaj moju knjigu; ako ne poslušaš i spopadne te nesreča, sam ću biti nevin, i krivnja će biti do tebe. Jer, ono

što ovde saznajem pišem sebi za memorijal;

44. Jer dok god u vasceloj prirodi ne možemo da nađemo ništa da bismo mogli da kažemo: to je Bog, ili ovde je Bog, iz čega bismo mogli da zaklju-

145

je Bog jedno tuđe suštastvo (a on sam

nako kao kada se jedno o drugo protrljaju kUII"'"

svedoči da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje

gvožđe; odatle se pojavljuje razroka munja vatrtl, k(

od večnosti do večnosti, a on se sam takođe naziva

ja onda gleda

čimo, da

bedara):

a sin se rađa iz očevih

Ocem;

dotle ga

uznak,

na

oporost, zastrašuje je i pada

jednako kao mrtva ili nadvladana.

I

nu

I k ad a

principu, iz kojeg je

munja vatre dođe u svoju majku, oporost, i nađe

rođen i stvoren svet. I ne možemo kaza ti ništa drugo

je tako nadvladanu i blagu, munja vatre se veoma

do da prvi princip jeste sam Otac.

zastraši i u nadvladanoj oporosti u trenutku postaje

moramo tražiti II počelu,

II

45. Ali, sada II počelu nalazimo najstrože i naj­

bela i svetla.

strašnije rođenje, kao oporo, gorko i vatru. Tu ne

5 1 . Kada oporost u sebi dobije ovu svetlu, belu

možemo kazati da je to Bog, a ipak je unutrašnji

svetlost, ona se toliko zastraši da pada nauznak jed­

prvi izvor, koji je II Bogu Ocu, prema kojem se on

nako kao mrtva, širi se i postaje sas vim tanka nad­

zove gnevnim, lju bomornim Bogom; a isti izvor (kao

vladana.

što nalaziš u prva tri poglavlja o počelu večnog ro­

tvrd; sada je on svetao i blag, zbog čega je baš kao

đenja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome

umrtvljen, i sada je duh vode.

Jer

je njen

izvor

vlastiti

bio mračan i

52. Rođenje tako dobija svoju esenciju, od opo­

poreklu, iz kojeg se počeo ovaj svet... kojeg

rosti oštru, od svetlosti slatku, koja se tanko širi. A

p:>Činju sve stvari; i moram govoriti tako kao da

kada munja vatre dođe u svoju majkU i nađe je

je jedno mesto ili odeljeno suštastvo, da je jedan

tako t,mku, slatku i svetlu, ona gubi svoj zakon u

48.

takav

Ovde

izvor.

ću

samo

pokazati

na

princip,

prvi

kraju,

da

se

iz

razume

prvi

•

određivanju kvaHteta i ne ide vi�e

visinu, više

II

princip. da bi se razumela i saznala večnost. i isto

ne čupa i ne besni, takođe više ne bode; već ostaje

tako gnev Božiji, greh, večna smrt mraka - tako

II svojoj

nazvana

od vremena

ugasnuća svetlosti - kao i

majci i gubi svoj vatreni zakon, drhti

i

raduje se u svojoj majci. 53. A u istom radovanju u izvoru vode pojavlju­

paklena vatra i đavo. 49. Sada ću pisati o drugom principu, o jasnom,

je

se

dr8Žestni

izvor

neistr8Žive

ljubavi,

drugi princip koji se tu pojaVljuje.

čistom božanstvu, srcu Božijem.

50. Kao što je gore saopšteno,

II

prvom principu

i

jeste

Jer svekoliko

rađanje sada čak dopada jedne srdačne ljubavi, jer voli

samo svetlost,

ona

tako

je oporost, gorčina i vatra, a ipak to nisu tri stvari,

oporost

nego jedna, i jedna rađa drugu. Oporost jeste prvi

puna miline i lepa. Jer iz iste prijatne miline postaje

otac: isto

on j e strog, sasvim oštar i privlači sebi, a privlačenje jeste bodljika

i gorčina, koja ne

može da otrpi oporost i ne da se zarobiti II smrti; već bode i bukti kao jarosno suštastvo, a ipak ne

zato što

je

ljubav tako slatka, radostna i ponizna;

a gorčina

voli oporost, da više ne privlači mračno i tako stro­ go sebi, več je slatka, blaga, čista i svetla.

54. Ovde je do ukusa što svako jedno kuša drugo, požudi i kvaluje drugo, da nigde nije

može od svoga sedišta. Onda postaje jedna užasna

i u velikoj

zebnja, koja ne nalazi mira; a rođenje stoji jednako

nićega drugog do čistog voljenja. Sada se oporost

koji se okreće, bodući i goreći tako

tako raduje u svojoj majci i ojačava se u njoj, od

nekom točku

čvrsto, jednako nekom bezumlju, koje oporost više

velike radosti

ne može da trpi, već sve više j čvrŠĆe privlači, jed-

navešćuje milo dete drugom

l46

pojaVljuje

se

u

svim

esencijama

principu,

da

i

je ono

147

poiro

sve

e5mcije

peze

rođeno;

a

mu se,

od čega nastaje sluh,

Da

koji

dete i

raduju

ti i saznati šta je njegova duša, koja je jtOdun Vt'(ol1l,

je šesti oblik,

nesalomivi duh.

točak rođenja trijumfuje. A u ovoj velikoj radosti rođenje

više

ne

može

da

sužava.

do saznanja

triju

principa

čitalac

nt'

izlazi,

može doći bliže ili pre (ako je rođen iz Boga) negu

talasajući se sasvim radosno; i sada svaka esencija

što posmatra novo rođenje, kako se duša kroz lju­

opet rađa centar u drugom principu.

bav Božiju nanovo rađa u svetlos ti, kako se ona iz

se

već

2 . Ali,

55. Ovde dolazi do neistražive raznovrsnosti; jer

tamnice mraka zahvaljujući drugom rođenju preme­

duh koji talasa i pojavljuje se iz prvog i drugog

šta u večnu svetlost. I ako sad posmatraš ovaj mrak,

principa sve konfirmuje i potvrđuje; i u vascelom

u kojem je ona morala biti izvan novog rođenja, i

rođenju

u

ako zatim posmatraš (kao što pismo kazuje i tako­

oblik,

đe daje iskustvo svakome ko pada u gnev .Božiji, a

naime kao raznovrsnost u jednom suštastvu ljubavi.

postoje i užasni primeri) kako duša u sebi samoj mora

A u ovom sedmom obliku stoji Raj ili carstvo Bo­

da

žije,

nom rođenju života, sve dok je u gnevu Božijem.

jednoj

je kao neko volji;

ili

a

rašćenje

ili

raznovrsnost

rođenje ovde dobija sedmi

neizbrojivo

božansko

rođenje

iz

jednog

56. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri­ i da istražuju ovu

dubinu,

nema tu ni

u

svome samosvoj­

naći dva principa, i uz to Boga, Raj i carstvo ne­ besko.

3. Jer ćeš u korenu počela duha duše u njcmu

o tome, kao deca o svome ocu. Ali nas istraživanje dubine turbira,

patnju

zamašno velika radost: onda ćeš jasno i razgovetno

broja, ni kraja; pa ipak, u stanju smo da govorimo svekolike

neprijateljsku

i zatim, kako se ponovo rađa, u njoj se pojavljuje

suštastva u svim suštastvima. povedaju

trpi

jer sam Bog ne zna ni

samom, u s upstanci duše naći

početka, ni kraja u njemu . . .

raskidivu

večnu

vezu,

večno rođenje i

najstrašniji,

n

-

najneprijatclj­

skiji izvor, u kojem je ona jednaka svim đavolima, izvan svetlosti Božije, u kojem stoji njen večni izvor. 5.

jedno neprijateljstvo u njemu samom, volju suprot­

POGL.IJ. VLJE

nu Bogu :

trećem principu ili sazdavanju materijalnog sve­ ta, zajedno sa zvezdama i elementima, gde se jasni­ je razumeju prvi i drugi princip o

da se ne voli ništa dobro ili milo, uspi­

njanje oholosti u moći vatre, gorku jarost suprotnu raju,

Bogu i carstvu nebeskom, takođe sve tvore­

vine koje se dižu u drugom i trećem principu, kao što to čini gorčina u vatri.

l . Premda požudnom čitaocu ne mogu biti do­

4 . Načičeš, naprotiv, ako se ona nanovo rađa u

voljno razumljiv i premda sam čitaocu koji ne boli

svetlosti Božijoj, kao što to pismo apsolutno poka­

Boga sasvim nemušt, jer se večna nerazrešiva veza

zuje, i kao što iskustveno saznaje novorođeni čovek

ne razume

brzo

ili lako,

II

ovome stoji

suštastvo

•

sam, da je duša ponizna, blaga, prij atna i miline puno

svih suštastava; ali j e požudnom čitaocu nužda da

suštastvo, koja trpi svako nošenje krsta i proganja­

samoga

nje,

sebe

posmatra s

velikom

ozbiljnošću,

šta

koja

telo čuva od

bezbožnoga puta,

koja

ne

je i odakle mu dolaze njegov um i čula, u čemu će

sudi o sramoti đavola i ljudi, koja svoju veru, pou­

naći saobramost Božiju, a tako će naročito proniknu-

zdanje i ljubav stavlja u srce Božije, koja je čak

148

149

radosna, koja se hrani rečju Božijom, u kojoj je rajski smeh i trijumf, koju đavo ne može da dotakne; jer ona u svojoj vlastitoj supstanci, u kojoj ona na način stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom principu, prosvetljena svetlošću Božijom, i sveti duh (koji polazi iz večnog rođenja Oca u srcu i svetlosti srca Božijegl, koji takođe u njoj polazi i potvrđuje je kao dete Božije. 5. Zato se sve što ona čini događa u ljubavi Božijoj dok živi u svetlosti Božijoj. Đavo je ne može videti, jer mu j e zatvoren drugi princip) u kojem ona živi, i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko, i anđeli i raj), i jer ne može da dosegne drugi princip. 6. U ovom razmatranju češ naći šta ja razumem pod principom; jer princip nije ništa drugo do novo rođenje, novi život; uz to, nije više nego jedan prin­ cip, j er j e u njemu večni život, to jest večno božan­ stvo: a ono se ne bi pokazalo da Bog u sebi samom nije sazdao stvorenja, kao što su anđeli i čovek, koja razumeju večnu neraskidivu vezu i kakvo j e rođenje večne svetlosti u Bogu. 7. U ovome se tako razume kako je božansko suštastvo delovalo u božanskom principu u korenu prvog principa, koji j e rodilja u večnom rođenju II limbu, ili najprvotnijem duhu vode, čijim su delovanjem najposle postali Zemlja i stene. Jer je u drugom principu, kao u svetom rođenju, sam duh, svetlost i život, i večna mudrost: ona je delovala u večno nemuštoj i nerazumnoj rodilji, kao u svome vlasništvu pre počela svetlosti; iz toga je postala mračna prašina, koja je u uzdizanju Lucirerovom, kada mu je oduzeta svetlost Božija, i kada j e bila upaljena jarost izvora vatre, postala tvrda materija, kao stena i zemlja; iza toga je usledilo sakupljanje zemlje, i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog trona; i usledilo je stvaranje trećeg principa, a on je bio zatvoren u trećem principu kao zatvorenik, ,

150

koji sada čeka na sud Božiji. Iako to što JI' 1)10 zatvoren između raja i ovoga sveta njemu n i k moglu da bude sramota, poruga i gnušanje, i iako ništa nije poimao, neka se o ovome razmisli. 8. Ali, ovde ćemo sada govoriti o trećem prin­ ci pu, kao o početku i rođenju ovoga sveta; kada se posmatra koren rodilje (budući da svaki princip jeste jedno drugo rođenje, ali ne iz nekog drugog suštastva): onda ćemo naći da je II prvom principu, II nerazrešivoj vezi (koja j e u sebi samoj nema i nema pravi život, već je izviranje pravog života, rođeno kroz duh Božiji koji talasa, čije je počelu u prvom principu od večn osti , l o t drugom principu večno izlazi kao u rođenju srca ili Sina Božijeg) zatvoren matriks rodilje, koja je u počelu oporost, a u svetlosti blaga majka duha vode. Tako sada jasnije pred oči­ ma vidimo i nalazimo kako je duh Božiji svagda delovao u matriksll, tako da JI.' IZ nepojmljivog ma­ triksa, koji je samo jedan duh, postala pojmljiva i vidljiva voda. 9 . Kao drugo, II zvezdama i na vatrenom nebu razgovetno vidiš odvajanje, kao što je II večnom mat­ riksu večno odvajanje; jer vidiš kako su iz jedne majke rođeni zvezde i vatreno nebo sa vazdušnim, i isto tako vodenim i zemaljskim nebom. Budući da oni jedno u drugome određuju kvalitet, a rođenje ovog suštastva j e jedno u drugome, a takođe je jedno dru­ gog škrinja i držač, a ipak nemaju jednostruko od­ ređivanje kvaliteta. Tako II ovome saznaješ odva­ janje, kao što večni matriks u sebi ima odvajanje, kao što j e ranije saopšteno u pogl. 3, o večnom ro­ đenju one četiri zebnje, pošto se između oporog i gorkog rađa vatra, a u munji vatre svetlost; a svaki jedan izvor zadržava svoj zakona. 1 0 . Tako razumi, pošto j e duh Božiji pokrenuo ovaj matriks, otada ovaj matriks deluje; a u upa­ ljivanju duha Božijeg u petom obliku matriksa po151

javilo se vatreno nebo zvezda. koje je istinita quinta

essentia, rođena

II

petom obliku matriksa, na kojem

je mestu počela svetlost. a iz nje najposle rođeno Sunce. sa kojim se pojavio treći princip. i koje je sad II trećem principu život i razdvajaje II matriksu života svih života

II

ovome loco. Jednako kao što srce

Božije na rajskom nebu II nematerijalnom nebu i ro­ đenje razdvaja večnu snagu Božiju, II kojoj se večno pojavljuje život. i u kojoj uvek sija večna mudrost...

1 1 . Na taj način onda sve opet ostaje od trećeg principa II

prvom matriksu;

samo što

ono što

je

sakupljeno u ovom principu. i što počinje iz rajskog neba i drugog principa. kao što je čovek. ostaje već­ no II matriksu. Blago onome ko je II ovome vremenu dosegao

rođenje

drugog

principa

i

u

njemu

je

ponovo rođen! Ali, ako nije, onda će večno ostati II

matriksu; i neće dodirnuti svetlost Božiju.

1 2. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neću čitaocu biti samo nerazumljiv i nemušt, već da ću biti

i jadan dok sam pisao o majci. u kojoj stoji

rođenje božanskog suštastva; a sada pišem kako je ovaj matriks nemušt i narazumljiv. iz kojeg je ta­

u

čoveku

j e još na početku zabranjeno da jede od ploda na jprvobitnijeg matriksa, zlo i dobro. Pn . ako čovek nikada ne bi saznao najprvobitniji ma tri­

ks. ne bi ni zamišljao i jeo od toga ploda. jer bi ga matriks brzo ščepao i držao zatvorenog, i u nje mu bi određivao kvalitet. hranio ga i negovao kao što •

Je to od sada pred očima.

•

•

1 6. A Bog j e rodio treć i princip da bi se očitovao

s materijalnim svetom. Pošto je u drugom pri ncipu roch o u rajskom svetu anđele i duhove, on i su u trećem principu razumeli večno rođ nje. a mu drost i svemoč Božija su u njima mogli da se ogledaju dok j e nji hova imaginacija bi la smc§tena II sarn o srcu Božijem; u kojem obliku su mogli da ost anu u raju i anđelima. Đavoli koji to nisu učinili, neg o su

�

lznad

govim stvorenjima se može odrediti kvalitet samo jednog razuma, može se hraniti i množiti, kao što

13 . Zato znaj. da je matriks u drugom principu. matriks koji ipak u prvom razlogu i večnom korenu taj

početka.

princip. koji

samo puki

nema

takvu

večni.

vatrenu.

blagi

duh

bez

nepodnošljivu

svetlost, već je sve prijatno i puno miline, a večni, najprvobitniji matriks se ne saznaje; već blaga svet­ lost srca Božijeg sve čini radostnim i punim miline.

14. Otuda je i duh. ako polazi od blagog ma trik­ sa, sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom, i naziva

152

se uspinju u matriksu i u velikoj moć i raj a i svekolike anđeos\se _oblasti. ispali su

• •.. .

zbog toga iz raj a i isterani su iz nji hovog loco u' " neku llskost , tako da i h zatvorenima drži matriks ovoga sveta.

1 7. Jer j e locus ovoga sveta bilo njihovo anđe­

je matriks sam po sebi.

i.ma

•

Je Jedno rođ en je menju nji ma . . .

što pred očima, da na ovome svetu, ni II zvezdama, elementima nema razuma; isto tako u svim nje­

;

i onda je samo razum i mudroot, i samo II nje mu j svemoc: a ovaj Je treći princip vlasništvo drugog. mj e odVOJen. već svagda u njemu sustvuje. pa ipak

�islili �a

II

•

15. Zn aj. dakle. da drugi princip drži u rukama

kođe rođen nerazumljivi princip, kao što je takvo ni

•

gnevnim. ljubomornim Bogom. premu nuJ prv o bitnijem matriksu. ko ji se ne pokazuje u ruj u.

se

osko kraljevstvo. dok su bili u loco ovoga sveta u raju i u carstvu nebeskom.

18. Nij e nam moguće da govorimo. m a koliko to hteli, o rajskom, a onda i o principu ovoga sveta •

o njegovo] snazi i čudesnom rođenju, kao što gov ori božanska i večna mudrost; jer se dub ina studenca •

•

ne može pojmiti ni u jednom du hu . pa bio to anđeo ili čovek; zato nebrojeno, večno rođenje i mudro st čine div nu , večnu radost. Ovu nebrojenu mudro st

15 3

_ _o

-

-

i ovu snagu, ako to opažamo,

čovek takođe saznaje

II trećem principu. Ako posmatramo zvezdano nebo,

elemente, isto tako stvorenja, drvo, biljke i travu takođe, onda u materijalnom svetu vidimo poređenje rajskog,

nepojmlj ivog

iz prvog korena,

II

sveta.

Jer

ovaj

svet potiče

kojem stoje oba sveta, materijal­

ni, a onda i rajski, duhovni svet, koji je neprolazan i bez početka. četiri elementa, onda ćemo jasno naći, videti i ose­ II nama samima poreklo;

životinje,

puni smo pakosti

iako smo ljudi, a ne i osporavamo Boga

i

matriks ovoga sveta. Jer se poreklo saznaje u ljudi­ ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje­ nom čoveku priviđa da bi i on trebalo da govori o počelu vazduha, vatre i Zemlje, isto tako o zvezda­ ma, treba smatrati da mu je to nemoguće, jer lebdi u svojoj sopstvenoj majci, a neće da je upozna, a ne dopada mu se to što · mora da zna; ali, zbog toga što nas

je ut uvalio pad Adamov,

velika nam je

nužda znati da umaknemo skotskom čoveku, i da živimo

II

pravom čoveku .

20. Ako pak otvoriš tvoje oči duše, videćeš kako je voda

ipak

II

vatri,

23 . Jer, najpre je u počelu oporost, koju P' Iv iti či, obuhvata, zamračuje i stvara oštru h la dn oć u A gor čin ne može d a podnese priv lačenje, J{ 'f . .. p lvlacenJe u hladnoči stva ra bodljiku gorčine, koja besnl l brani se od tvrde sm rti; ali, zato što ništa ne moze umaCI oporosti (j er je ona tome m aj ka u kojoj st oj i) , bodljika besn i sasvim užasno. kao d bi htela da rasprsne oporos t, probada iznad sebe i poprecu]e se, a ipak n e na lazi mira, sve dok rođenje opor osti ne dopadne u strašn o, užasno suštastvo, jed­ nako nekom duhu sumpora sasvim ljuto, koj e se tvrdo bode u sebi, kao točak ko ji se okreče, a gorčina se pen ]e sasvim brzo, od akJe postaje razroka munja , . od kOle se užasava mračna oporost, pada nauznak kao nadvladana. A kada go rčina toliko nadvlada maj u, i nađe se bezmalo po lumrtva ili blaga, ona se uzasava mnogo više nego majka; a l i zato što se UŽ as dešava II oporoj majci, koja je sad polumrtva i blag a, gorčina svoj strašni zakon i postaje bela ' svetla i jasna; i jeste upalji vanje il i rođenje vatre ' kao što je ranije pomenuto . ..

�

�

•

19. Ako pak promišljamo i mislimo poreklo ona titi

matriks, onda on počinje da deluje i d u ' K I I ,-(1 uJ '­ kvalitet.

i ulučuje se sevanju na sušu;

• •

�

•

•

�

a

nema vatre, koja je istrajna, pa ćeš dokučiti da

je istinosna vatra ona koja upaljuje kuće i sagor:eva

6.

ih. Takođe ćeš videti kako svugde izlazi velika sila vazduha, i kako je jedno

II

drugom; uz to �eš videti,

o

kako se voda rađa u oluji.

2 1 . Ovde pak nećeš naći ovaj koren: moraš gle­ dati samo u matriks, pošto se on sasvim pokazuje i saznaćeš ga II svim stvarima; jer matriks ovoga sveta stoji u večnom matriksu, iz kojeg počinju raj i nebo.

22. Pa, kako j e večni matriks jedno izlazeče rođenje, i II počelu je oporo, mračno, tvrdo i strašno: tako ćeš videti da kada duh Božiji upali unutrašnji

154

POGL.4. VU E

odvajanju u stvaranju u trećem principu

l . Na taj način pak počinje od vajanje i izlazak

u trećem

principu

ovoga sveta,

kada

se pojavilo

zvezdano nebo, i kada svak a zvezda u sebi ima na­ roči to svojstvo i oblik (p ošto se u svakoj zvezdi pnmecuJe naročit centar, ta ko da je svaka učvršćena i svoj majstor, i svaka vlad a II matriksu ovoga sveta određuje kvalitet i rađa u matriksu prema njeno •

•

•

j

155

vrti ), i gledaju potom u Sunce, koje je njihov kralj, srce i život (bez kojeg svetlost i snaga ne bi mogle da deluju, nego bi stajali u tvrdoj, mračnoj smrti, i sve na ovome svetu bi bilo ništa, sve bi bilo samo kao neka jarosna, ljuta oporost); i gledaju zatim na elemente, vatru, vazduh i vodu; kako se oni uvek rađaju, jedan II drugome, a zatim kao zvezde II ovome, kao II svome vlasništvu, vladaju, i gledaju u majku, od koje izlazi sve što je od ovoga suštastva: tako dolazimo do odvajanja i do večne majke rodilje svih stvari.

I

2. Ako ovo imamo pred očima jasno II nama sa­ mima i II svim s\v;uima, onda ne bismo bili tako ludi, slepi i samovoljni, pa bismo pustili da nas vode kalfe; nego bismo se držali majstora, koji je II tome majstor svih majstora. Jer vidimo da sve potiče iz večne majke; kao što je ona II svome več­ nom rođenju, tako je stvorila i ovaj svet, i tako se takođe rađa svako stvorenje. I kao što je ovo u svo­ me izlasku II raznovrsnosti; pošto svaki izvor opet II sebi irna centar rodilje, i jedno odvajanje, ali da nije odvojeno jedno od drugog} tako je i ovaj svet rođen iz večne majke, koja je takođe jedna takva rodi lja, a nije odvojena od večne majke, već je postala na jedan materijalan način, i od Sunca je dobila jednu drugu svetlost i život, koji nije sam mudri majstor, već mudri majstor koji je Bog, koji sve drži da stoji u večnom matriksu, a da ipak ne bude večna mudrost. 3. Budući da ovo rođenje od volje Božije ima jedan početak, i da opet ide u svoj eter, ono nema snagu mudrosti: već uvek gradi prema svojoj vrsti, ono što ono dotiče, dotiče njega, zlo, nečasno, hromo mili dobro, lepo ili moćno; oživotvoruje i usmrćuje, daje moć i snagu, razara opet, i sve to bez razborite mudrosti: u tome treba videti da ono nije božansko 156

proviđenje i sama mudrost, kako su to pevali i otrovali se u njenoj moći.

1 I \ ' I I I . I I IU,.'1

4.

,

Ako hoćemo da vidimo razlog ovog rodl 'nJ.I , moramo pogledati prvu majku u njenom rođe nJ U , i videćemo i naći sve. Jer, jednako kao što je prva majka (ako promišljamo kako je ona u počelu izvan svetlosti) opora, mračna, tvrda, hladna, a ipak je u stvoru duh vode; tako ćeš, posle izlaska mat erij alnog sveta, naći da je Bog stvorio prvi dan, nebo i Zem­ lju. 5 . Nebo je pak iz oporog matriksa, koji je u

rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno materijalno nebo, kao iito piše Mojsije, Post. 1 , 6.7.8. da je nebo načinjeno od vode, i to s pravom. Zemlja i stene, isto tako metali, dok je matriks ovoga sveta još biO mračan, stvoreni su u istom casu. •

6 . Jer kada je matr I ks bio pokr-dan , I kada je Gospodin Luci fer hteo da vlada u v a t n , ond a j(' on sažeo ovaj opori mračni matriks, či tavo delova­ nje II stvorenju, odakle su postali zemlja, stene, metali, sumpor i so, pa je knezu Luciferu time bilo zatvoreno carstvo, a on je ostao u unutrašnjem centru, a zatvoren u spoljašnjem. 7 . Ali to što u matriksu mogu da deluju takve stvari daje snagu, kakva je bila u matriksu; jer

stena nije ništa drugo do voda, Merkurius, so i sumpor, u kojem je skriveno ulje. 8. Sad rođenje matriksa ima takav oblik u svome večnom suštastvu i rođenju života; jer naj­ pre Je oporo, strogo i tvrdo, od čega počinje hlad­ noća; sada oporo privlači i pooštrava hladnoću i u ovom svom privlačenju pravi gorku bodljiku, koja bode, besni, a tvrdo privlačenje ne može da otrpi, strah uje jednako totalnoj bezumnosti, bukti i besni, postaje jednako nekom duhu sumpora. 157

9. U ovom obliku su sada u jari u vodenoj oporoj majci rođeni opora gorka zemlja, sumpor i so,

od

upaljivanja

Sunca

II

razumnom

matriksu.

A to što se svugde objavljuje odvajanje čini da je rođenje

u velikim strahovima i

rođenju se

traži

odvajanje; jer se oporost sa gorčinom ne podnosi, a ipak

su

majka

i sin jedan član

II

drugome,

i

mora tako biti, inače ne bi bilo ničega: jer je večna veza

počelu života.

II

i

božanstvu, koje je bez početka

večno: zato stVOI ('

nje u gubljenju uma i smisla treba tome da uzmakllt'

1 3 . Da sada ovo dalje objasnimo: dok je malriks tako stajao u rođenju, tu je bio rođen matriks zem­ lje, a matriks je u upaljivanju postao voda:

ovde

ispravno razumi, ne sasvim u suštini, već jednako kao što su se rodili zemlja, slene i metal, a ipak su ostali matriks, tako i voda u usmrćivanju i nad­ vladavanju s

kojima je

otpočeo materijalni svet:

1 0. Kada zatim gorčina u oporoj majci počne da

tu, u ovom kretanju je sagnana i Zemljina kugla,

besni, da se uspinje da strahuje, dopada ona u jednu

i stoji posred centra kao neka lačka odozgo i odozdo.

razroku

munju II

svom užasu:

II

rođen matriks merkurius ili otrov: jer kada matriks II

svom

mračnom, oporom obliku ugleda va.trenu

munju,

on se užasne i usmrćuje II svom tvrdom,

oporom

zakonu.

I

na ovom mestu

1 4 . Tu je duh Boži j i slajao u centru u rajskom

ovom obliku je

je

II

matriksu

matriksu i na rajskom nebu, nom vodom sa fiatom i stvoreno

od

sredstva

tu

formuje nebo, koje je

blagorodni . . pnnclpa.

je

merkuriusu

i

početku

trećeg

mraku

đavo

ostao,

zato nije dokučio

l ! . Sad dalje, pošto je užas vatre došao u oporu

matriksa,

vodenog

mraka je odvojen od svetlosti

II

svom� večnom se­

dištu, i odatle nije uzmaknuo, i lebdi nad materijal­

rođena smrt, otrov, padanje i razaranje, isto tako život

II

i

novu

u

a

koren

matriksu: u kojem

materija svetlost,

u

matriksu,

koja se

pa

poj avila

u matriksu . . .

majku, i toliko nadvladao svoju majku, on se užasnuo mnogo zakon,

više;

jer

je

svugde

izgubio

svoj

jarosni

pošto je majka dobila jedan drugi izvor, a

7.

iz užasa vatre je nastao pakao, II kojem je II nemuš­ tom mairiksu posred užasa materija postala mekša

nebu, njegovom večnom rođenju i suštastvu, i kako se rađaju elementi: bolje i veće razumevanje večne veze kroz neposredno saznavanje i posmatra­ nje materijalnog sveta o

i svetlije pomešana, nego što su od užasa svetlosti poslali zlalo, srebro, bakar, cmk i olovo; sve dalje, kao i na svakom mestu, matriks je stajao u centru koji se rve.

1 2 . Jer je rođenje stajalo u čitavom prostoru ovoga sveta, koliko je doseglo Luciferovo kraljev­ stvo:

zato

je na jednom mestu postalo drugačije

zemljište, drugačiji metal drugom.

i suštastvo nego na nekom

l vidimo pred očima, kako su svi metali

pomešan i:

sve to čini stvorenja beskonačnima, što

razumemo i zrimo, ali o tome ne možemo govoriti, niti smerno govoriti, jer nas to turbuje i pripada

158

POGL.'l VLJE

Nijedan duh ne vidi dalje do svoje majke, u kojoj i ma svoje počelo i u kojoj stoji; jer nijednom duhu nije moguće da u svojoj vlasitoj moči gleda i

zri

u drugi

princip,

da

bi

se u njemu

ponovo

rodio.

2. Ali prirodni čovek, kojeg je matriks ovoga sveta uhvatio u njegovom padu (čiji prirodni duh lebdi između dva principa, kao božanskog i pakle-

159

nog, i stoji pred njihovim vratima; pa

II

koji prin­

cip padne, u njemu se ponovo rađa, ili u nebeskom, ili u paklenom carstvu, a da ipak u ovom vremenu nije u stanju da zri), po svojoj supstanci i vascelom suštast vu jeste dvostruki čovek; jer je njegova duša

po svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa, koji od večnooti nema razlog ili početak; a ona je II

vreme stvaranja čoveka u raju ili nebeskom car­ korporovana

stvu

baš

na

način

d-J.ha

kroz

fiat,

ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi, u prvom ko­ renu,

neodvojiva,

a

kroz

drugi

princip da pred­

stoji u raju, kada je prosvetli srce Božije) od tala­ sajućeg duha Božijeg u matriksu trećeg principa,

ona ništa ne sprečava, trostruki duh čoveka gleda svaki oblik i kvalitet u svojoj majci.

6. Pa zato, iako govorimo o stvaranju sveta kao da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli , nijedan čovek ne treba da se čudi i da smatra to nemogućim:

jer je duh, ako je u nama, kojeg čo­

vek baštini od drugog, iz večnosti udahnu t u Adama , koji je sve to video i gleda u svetlosti Božijoj, i nije ništa daleko ili neistraživo. Jer večno rođenje. sakri­ veno u čovečijem centru, ne čini saznaje, deluje

i čini

nišla novo;

upravo ono što je

ono

večito i

činilo, deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim strahovima. AH, ako u njemu sija svetlost, onda je u njegovom delovaz\ j �•. čista radost i saznanje.

7.

udahnuta zvezdanom i elementarnom čoveku_ Ovaj

Zato,

kada govorimo

o

nebu

i

o

rođenju

sve dok u njemu sija svetlost Božija razume razlog

elemenata, ne govorimo o dalekim stvarima, koje

jer ako je svetlost ' u njemu, on j e rođen u sva tir principa, a da nije

su daleko od nas; već govorimo o stvarima koje se

samo njihova iskra, i da nije veliko izvorište, koje

nije bliže nego ovo rođenje, jer u njemu živimo i

je sam Bog . . .

lebdimo u njemu, kao u našoj majci, dakle, govorimo

neba, kao i elemenata i pakla:

4. Jer, stvoreni duh čoveka koji je iz matriksa sveta,

ovoga

koji

vlada

u

snazi svetlosti, razume

kroz snagu drugog principa, preko snage i u snazi duha zvezda i elemenata, i to sve sasvim moćno kao u svom vlasništvu. Ali, u padu Adamovom mi smo izgubili

ovu

veliku

moć,

jer

smo

napustili

raj

i

prešli II treći princip, u matriks ovoga sveta, koji je

nas

smesta

saznanje još

II

ščepao

pod

prinudu:

zato nam

je

rožnjači i večno rođenje i gledamo

jednako kao kroz neko tamno ogledalo.

5. Pošto smo toliko nemoćni u ova tri rođenja, zatamnjuju nam se prečesto vrata raja, a đavo nas isto tako često privlači paklenim vratima, elementi nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline, da najčešće lebdimo u vascelom matriksu kao gluvi, nemi

ili polumrtvi;

ali, dok nas obasjava svetlost

raja, gledamo u majku svih triju principa: jer nam

160

događaju u našem telu i u našoj duži: i ništa nam

samo o našoj rođenoj kući; a kada govorimo o nebu, govorimo o našoj otadžbini, koju prosvećena duša može dobro da zri, iako je to skriveno telu.

8. Jer, jednako kao što duša čovekova u ljudima lebdi i pliva između snage zvezda i elemenata, tako lebdi i stvoreno nebo između raja i carstva pakla, i pliva u večnom matriksu. Nj eoogovo suštastvo je nedokučivo većnog

i

nepojmljivo,

i

jeste

čista

snaga

iz

matriksa; njegov je kraj tako daleko, kao

kada bi se za stvaranje prineo etar, kao što je tra­ jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo, da se kraju ne može nazreti kraja:

samo

trag.

što naš

Jer je božanska snaga bez um doseže do vatreog

neba

zvezda, koje su poizvod u petom obliku večne majke, ili

quinta essentia,

u

vremenu

u kojoj se razlučuju odvajanje

trećeg principa,

početak

snaga matriksa, gde ono što je

ovoga sveta,

razlučeno lelxli a

161

svaka esencija u proizvodu U mnogostrukim centri­ ma zvezda ima čežnjivo iskanje prema drugoj, čvrstu volju da in fikuje; i jeste esencija i snaga drugog jela i pića, takođe škrinja i pričuvište.

9. Jer, jednako kao što u rajskom principu sveti izlazi u trojedinstvu božanstva i talasa

uvek

duh

sasvim blago, nepokretno i za stvorenje neprirnetno, i kao što sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu: tako isto i

princip. Pošto je matriks postao

treći

vidljivi materijalan,

svaka snaga u matriksu ima

veliku čežnju i traženje u drugoj, ima stalno uspi­ njanje, cvetanje i spuštanje, jednako nekom rastinju ili bivstVujućoj

materiji,

pošto

se opori

hladni

i

strogi matriks bez prestanka kreće i brani; tako da opori

matriks zbog unutrašnjeg paklenog ili naj­

prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima, s v �

likim iskanjem svetlosti, koju on sagledava u korenu vatre,. i od toga se uvek uplaši i postaje mek, blag i tnaterijalan, i z čega se uvek rađa elemenat voda.

1 0. Tako moraš razumeti razlog četiri elementa, koji

ipak

nisu četiri

odeljenja

suštastva,

već

su

jedno suštastvo; a ipak su četiri razlike u ovom ro­ đenju, i svaki elemenat leži u škrinji drugog i jeste njegovo pričuvište i član u njemu.

l l . Ispravno razumi razlog, kao što sledi: Opo­ rost je matriks i uzrok svih stvari; po svojoj vlasti­ toj supstanci ona je sasvim mračna, hladna i kao jedno ništa. Ali, pošto se većno božanstvo ogleda u oporosti,

mračna

oporost

prema

božanskoj

snazi

postaje požudna i privlači, makoliko tu u oporosti ne bilo života ili razuma; već je razlog prve esencije i počelo to što nešto postaje. Ovde ne možemo dalje istraživati

razlog

božanstva,

jer

nas

to

turbuje.

1 2 . Sada oporost u svojoj želji i velikoj čežnji za svetlošću sve više privlači, pa po svojoj vlastitoj supstanci nije ništa drugo do čvrsta glad, sasvim suva, sasvim kao ništa, volja mraka koji ište svet162

a njena glad ili privlačenje čini gorčinu, bol,

lost:

da j e ništa ne može ublažiti ili zajaziti, od Čt'!!U nastaje zebnja, da se volja ili bodljika želje, po· žude trlja II sebi, primorava i neće da se pokori mračnome ništa ili smrti, već svoj prohtev i zeb­ volju

jaku

nju

takođe,

čvrsto suprotstavlja

tako

skrivenoj svetlosti Božijoj da volja postaje razroka munja, jednako nekom vatrenom užasu, kojom se nama k sve više ispunjava oporost, i odmah usmrćuje, od čega opori dub na blag,

sladak

i materijalan

način postaje voda. 1 3 . Ali, zato što se gorčina toliko zastraši pre munjom u oporosti, munja hvata svoju

vatrenom

majku, oporost, koja je pred užasom postala ma­ terijalna, i plamti, i od materijalne oporosti j e otekla, jednako kao da je i sama materijalna i pokreće se, sve više ojačava u svojoj majci:

a to je elemenat

vazduh na ovome svetu, koji svoje počelo ima u vo­ denoj majci, a voda oo vazduha, i vatra od čežnjive zebnje.

A

Zemlja

i stene

svoj

početak su

dobile

s jarosnim privlačenjem u padu LuciferovorTl, kada je oporost čvrsto stajala u udzdižućem privlačenju, koje

je

opet ugasilo

svetlost

u trećem

principu.

t­ 14. Tako uistinu možemo razumeti kako je sve umeti lost Božija jedan uzrok svih stvari, i II tome raz snage sva tri principa. Jer, kada ne bi bilo božanske bilo i svetlosti, tada ni II mračnoj već nosti ne bi jka več­ žudnj e: tada bi oporo iskanje (ko je je ma kako se nosti) takođe bilo jedno ništa. I razumemo a, a ipak božanska snaga pojavlju je u svim stvarim principu; om ug dr II i žij Bo h du ć , ve ar stv a sam ije .n čežnjive a stvar je rožnjača, ko ja je postala od prva vo lja ; volje. Ali, sada je srce Bo žij e u Ocu

a snaga i ev oč je sin a a, sin je an isk vo pr je ac Ot a pohotljiva, i svetlost; odatle je večna priroda uvek matriksll om čn ve u eg žij Bo ca sr e ag sn od se tako 163

rađa

inače

jer se tako očituje Bog,

princip;

treći

ono što duh poima i razume. Pa ipak ću se usuditi

bi božanstvo veči to bilo skr iveno.

na to, d a bih gdekojeg učinio prijemčivim na lra­

1 5 . Sad kažemo, prema Knjizi proroka Isaije, 66 l . ovako veli Gospod: nebo j e prijesto moj! i to j e tačno. Sad, vidi, Mojsije piše, Post. l , 6, neka

ženje bisera,

još od

počelo

svoje

ima

večne

prirode za

Ali,

večan

priroda

Božijom.

svetlošću

večnom

čežnje

prethodno saopštena, a svetlost Božija j e prisutna i ipak ostaje skrivena prirodi; jer priroda prima sa­ mo snagu svetlosti; a snaga j e nebo, u kojem skrive­ na stanuje svetlost Božija i sija u mraku. Voda j e materi j a ,

koja

rađa

se

a

neba;

od

u

stoji

tome

rajskom vrtu

ruža

takođe deluje celo Božije; jer me goni želja večnog matriksa, d a za sebe pišem moje saznanje i da ga poucavam. •

1 8. Ako hoćemo da uzdignemo našu duševnost i

se

čežnje za svetlošću Božijom, kao što j e

oči tuje od

pa neka u mome

da istražuj emo nebo , na koje m stan uje Bog : ond a ne možemo kaza ti, da Bog sam stan uje iznad zvez da,

i da j e oko sebe načinio neko utvr đenj e, koje j e

načinjeno od vode, u koje niko ne može da uđe, da mu je ono zatvoreno, mid sao koja je bliska ljud ima ;

ali , tako đe ne možemo kaza ti, kao što neki zamišlja-

ireći princip, koji opet iz sebe rađa života i pojmo­

ju, da je Bog Otac s a Sinom u gornjem zatvorenom

vno suštastvo, kao elemente i stvorenja.

nebu

plemen i ti

Zato, anti hrista,

koji

od tebe, i

da

da

bi te

čoveče,

i

da

u

vlada

ovde

tako

ovom

svetu, samo sa svetim duho, koji polazi od Oca i Sina.

božanstvo daleko

Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo­

nebo:

gu; jer bi n a taj način Bog bio razdeljen i bio bi

n a daleko

uputi

anđelima

i

ne oponašaj

pokaže

ti

sa

đavola

položeno

a ono ti nije ništa bliže nego nebo; samo što ti stojiš

nedokučiv jednako Suncu, koje još lebdi iznad nas i

pred vratima neba, i s Adamom izašao iz rajskog

na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika

neba

II

treći princip, a stojiš u vratima.

Učini to

dubina postaje svetla i deluje preko svega.

kao što čini večna majka, koja se velikom čežnjom

Um

veoma

često

ide

za

ovom

mišlju,

a

i željom postaje carstvo nebesko, na kojem stanuje

carstvo antihrista stoji rođeno u ovim mislima,

a

Gospod, u kojem se pojavljuje raj:

Antihrist se u ovom mnenju stavio

želju svoju u srce unulra, kao večna majka

stavi

kao što kaže H r ist,

Ml.

i ti, učini tako,

Božije, silno ćeš prodre ti prirode; s tobom će biti,

l l , 12:

carstvo nebesko na

19.

žije i zamišljao da je Bog na Zemlji, da mu j e do­ deljena božanska sila,

nebu

prijateijovati

bićeš pravo

obličje

sa

nepravičnim

Mamonom,

Božije, slika i vlasništvo.

i

Jer,

u lebi su sva tri principa u večnosti, i u tebi biće

iz

večne

prirode,

u

ga samo u tvojoj duši; ona j e kojoj

stoji

božansko

rođenje.

1 7 . Oh, kada bih imao ljudsko pero i kada bih

Bo­

20. Tako dolazi do silne zablude, da u ovom duhu

veruju u laži,

koji u

licemerstvu zbori

zab­

lude si Ine, a deca se zavode u oholost, kao što sve­ doči Sveti Pavle,

l . Tim. 4, 1 . 2 .

2 1 . Pravo nebo, na kojem stanuje Bog, jeste

opet rođen sveti raj, u kojem stanuje Bog. Gde ćeš Boga tražiti? Traži

i zapušio je usta duhu

žijem ne hoteči da sluša glas njegovog.

sc uzima i siledžije dobijaju ga. Tako ćeš na

silu

na mesto Bo­

svuda

na

svim

mestima,

takođe

Zem lji:

na

ono

poi ma pakao, u koj em sta nuj u đav oli, i nij e niš ta izvan Bog a; jer j e on tu bio pre stv ara nja sveta,

likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje

tvo i još j e tu, kao u sebi samom, a sam jeste suštas poc lnJ e svih suštastava: sve j e rođ en o od nje ga l

tek uči: zemaljski jezik čak ne može ni da zapodene

od

mogao da pišem duh saznanja! A moram o ovoj ve­

164

•

nje ga ;

i zat o Bog

ka že

da

je

on

•

w ·

'

sam do bro ,

165

ili najbolje, a to razumi kao svetlost i snagu,

srce

iz koje počinje priroda.

22. Ako hoćeš da promišljaš o Bogu, onda se stavi Bog

pre večnog mraka, koji je izvan st anuje u sebi samom, i niko ga ne

kuč i t i

i z sopstvene snage;

ona

Boga;

jer

može do­

ima veliku žudnju

za svetlošću, pošto se svetlost ogleda u mraku i u sebi sija: a u istoj žudnji ili iskanju naćićeš izvor, a izvor hvata snagu svetlosti, a žudnja materijalizuje snagu;

materijalna

snaga

je

zatvaranje

pred

Bo­

anđela i raj,

u kojem deluje duh,

a snaga čezne

za svetlošću, a svetlost sija u snazi; tako j e vel i ka

rajska radost, a u njoj j e Bog očigledno ljubavna igra.

29.

Sada večna svetlost lebdi, isto tako snaga

svetlosti, ili nebeski raj . u večnom mraku, a mrak ne može da dosegne svetlost: jer su to dva različita principa, a mrak čezne za svetlošću; razlog j e tome što se u njoj ogleda duh, a božanska snaga se očituje. Ali zato što nije dokučio božansku snagu i svetlost,

gom, ili nebo. Jer u snazi stoji raj, u kojem deluje

mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj želji, sve

stvorenju,

koren vatre,

duh koji polazi odOca i Sina. Sve ovo je nepojamno

jer

II

ali to ono može da oseti u duševnosti;

duševnost� !:"!vetih duša stoji otvoren raj.

23.

Tako ćeš videti kako je Bog sve stvorio ni

iz čega, samo iz sebe samog;

a ipak nije proizvod

njegovog suštastva, već počinje 24.

svetlosti

Muka

jeste

prvi

jeste drugi princip,

kroz snagu se Bog:

mraka

svetlosti

samo

iz mraka.

princip,

dok od rožnjače svetlosti Božije nije u sebi upalio

snaga

a proizvod iz mraka

jeste treći princip; i ne zove

je Bog svetlost i snaga svetlosti, a

izlaženje iz svetlosti jeste Sveti duh. . .

2 7 . I uistinu ćeš razumeti kako j e između sva­

kog principa svršetak, a Bog je početak i prva sna­

čemu se pojavio treći princip; i potvr­

dio se iz prvog, iz mračnog matriksa, kroz ogledanje božanske snage.

Ali, zato što je upaljena snaga u

ovom izlasku u mraku bila vatrena, Bog j e postavio

fiat a

II

i uz pomoć talasajućeg duha, koji izlazi u sna­

zi svetlosti, na način

tela stvorio vatrene izvore i

razlučio ih od matriksa; a duh je u vatri stvorenu Vrstu

zbog

njihovog

kvali teta

nazvao

zvezdama.

30. Pred očima j e tako, kao vatreno zvezdano nebo, ili, d a to prosvećenom čitaocu bolje predsta­ vim,

quinta essentia

ili peti oblik razlučen j e u ro­

đenju od vode nog matriksa:

inače ništa ne bi pre­

ga u svemu, takođe ćeš razumeti da u svome nezgra­

stalo da rađa stenje i zemlju, da vatrena vrsta nije

pnom telu nisi u raju, u kojem je zatvorena duša,

bila odvojena. Ali, kao što je večno suštastvo, Bog,

kao u nekoj mračnoj tamnici. O tome iscrpno saop­

htelo da se pokaže u mračnom matriksu i da iz ni­

štenje možeš naći kod pada Adamovog.

čega stvori nešto: tako je i odvojilo upaljenu snagu

2 8 . Vidi, pak, pošto je Bog hteo da se pokaže u materijalnom svetu, a matriks j e stajao II strašnom rođenju,

stvaralac

je

prvi

princip

pokrenuo

na

stvaranje anđela, pri čemu j e matriks stajao neraz­ deljen u jednom suštastvu; jer t u nije bilo nikakve pojmljivosti, več samo duh i snaga duha.

Duh j e

bio Bog a snaga je bila nebo, i duh deluje u snazi,

tako da je snaga bila čežnjiva i prijemčiva. Jer se duh ogledao u snazi, duh je stvorio snagu, iz koje su

166

postali

anđeli;

tako

je

snaga

postala

stanište

i matriks učinio svetlim i čistim. 3 1 . Tako sada matriks stoji nepojmljiv i čezne za vatrenom vrstom, a vatrena vrsta čezne z a matri­ ksom. Jer se d u h Božiji, koji j e duh blagosti, ogleda u

vodenom

matriksu,

a

matriks

od

njega

dobija

snagu. Zato treba da se rađa i deluje čvrsta volja; cela priroda stoji u velikoj čežnji i strahovima, volj­ na da uvek rađa božansku snagu, dok su Bog i raj skr.iveni

II

njoj;

ali

ona

rađa

prema

svojoj

vrsti

i prema svojim sposobnostima.

167

32. Kada je Bog hteo da odvoji matriks od nje­

35. Jer, svaki oblik u matriksu ima svoja stvo­

govog vatrenog oblika, i kada je hteo da se pokaže na ovom svetu, stavio je

fiat

renja, očevidna i neočevidna pred ljudskim očima,

u matriks, i izgovorio:

od kojih jedan deo pred nama treba računati samo

neka budu biljke, trava, drveće i životinje, svako prema

svojoj

vrsti!

Izgovaranje

je

bilo

snaga večnog Oca, a duh, koji je imao

fiat,

srce

kao alikoviti duh; tako, u vatri su neočevidni du­

ili

hovi i stvorenja pred našim materijalnim očima, i

izašao je

ne mogu se videli. U vazduhu su takođe neočevidni

s voljom iz večnog Oca II snagu srca Božijeg, i volja je bi la

fiat,

i i stvorila je snagu proizvoda u trečem

principu, materijalnu, vidljivu i pojmljivu, prema svojoj je

bilo i

duhovi, koje ne vidimo, dok je vazduh nematerija­

essentia:

lan, kao i njegovi duhovi. U vodi su materijalna

svaku

'l.t'lQ;C.:ni�,

kakva je bila snaga, takvo

njegovo telo.

Pošto

je vatreni

to nisu iz vatre i vazduha, ona su jednog drugog

matriks,

kvaliteta, i vazdušnim i vatrenim takođe skrivena,

ili zvezde, fiatu dao njegovu snagu, a vodeni matriks sa

ona sama hoče da se pokažu.

el ementima primio snagu, postao je bremenit i

36. Tako, jednako kao što vatra, vazduh, voda,

rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog,

zemlja leže u jednoj škrinji, i svo četvoro jeste jed­

takođe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj prirodi iz

na stvar, pa ipak četiri različite, i nijedna ne može

sebe samog; a ipak nije postalo neko odvojeno suš­

drugu da dokuči i da drži, a nešto od njih četiri

last vo, samo što su stvorenja postala odvojena, sva­

jedno je fiksirano u svakom stvorenju; prema tome

ko prema svojoj vrsti, prema večnoj snazi, koja se

istom, stvorenje se ne može kriti, nego stoji poka­

pojavila u čežnji kroz želju: i postao je treči prin­

zano u tome, i prema istom duhu očevidno i poj­

cip, koji nije bi pre vremena. 33. Tako zvezdano nebo vlada

II

mljivo, i nepojmljivo drugim duhovima elemenata.

svim stvore­

37. Jer su sve stvari postale iz ničega nešto, a

njima, kao u svome vlasništvu. Ono je čovek, a mat­

svako stvorenje centar ili krug rođenja života ima

riks ili vodeni oblik je njegova žena, koju on uvek

u sebi samom. Sad, jednako kao što elementi jedni

obremenjuje; a matriks je rodilja, koja rađa dete, koje čiru nebo . A dete je stvoreno nebo u trečem principu, iz kojeg polaze elementi, naime, vodeni ma­ triks, iz kojeg je rođena očevidna voda i još uvek se rađa u če'Žnjivosti. 34.

Zato

Mojsije

Potom reče Bog:

koia nama,. međutim, nisu očevidna; poš­

,

u drugima leže skriveni u jednoj majci i nijedan ne

dokučuje

drugog,

iako

je

jedan jednako član

drugog: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna drogom i neočevidna. JeI\ svako gleda samo u svoju majku, koja je u njemu fiksovana. Materijalno gle­

s

pravom

piše:

Post.

l , 6.

neka bude svod posred vode; ali,

da materijalno suštastvo, ali ne vidi nematerijalno suštastvo, duhove u vatri i vazduhu;

jednako kao

ovde moraš razumeti, iz večnog vodenog matriksa,

što telo ne vidi dušu, koja ipak u njemu stanuje, ili

koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto nebo,

kao što treči princip, u kojem je Bog, ne dokučuje i

kao božanska snaga; za kojim mračni matriks glad­

ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu, ipak

no žudi, iz toga je postao očevidni matriks elemenata,

je među njima jedno rođenje, jednako s duhom duše

iz kojeg su rođeni kroz duhu Božijem, samo sustvuju.

168

fiat

zahvaljujući večnom

suštastvu svih suštastava,

tako da

čoveka i duhom elemenata u čoveku, koje je ipak jedno

drugog

škrinja

ili

pričuvište,

o

čemu

ćeš

naći kod stvaranja čoveka.

169

SADRZAJ

•

Ernst Bloh:

Jakob

Berne

_

_

•

•

•

•

•

•

Aurora ili jutarnje rumenilo na istolru Piščev predgovor Prvo poglavlje Drugo poglavlje Osmo poglavlje Deveto poglavlje Deseto poglavlje Jedanaesto poglavlje _

_

_

_

_

_

_

_

_

_

.

.

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

.

.

.

_

_

_ _

_

_

.

_

_

_

_

.

•

•

•

•

.

.

.

.

_

_

.

.

_

_

_

.

_

_

_

.

_

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

_

.

.

.

.

.

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

.

.

_

_

_

.

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

.

_

_

_

_

_

_

_

_

.

_

_

_

_

_

_

_

_

_

_

•

•

_

_

_

_

_

_

_

_

_

.

.

.

_

5 21 23 44 50 58 78 86 100

De tribus principiis ili Opis principa božanskOC suštastva . 117 .

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

Autorov predgovor hrišćanskom čitaocu koji voli Boga Prvo poglavlje Drugo poglavlje Treće poglavlje Cetvrto poglavlje Peto poglavlje Sesto poglavlje Sedmo poglavlje _

_

_

.

_

.

.

.

.

_

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

. .

.

.

.

_

.

.

.

.

_

_

.

.

_

_

_

.

.

.

_

.

_

.

_

_

.

_

.

.

_

.

.

_

.

_

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

_

.

.

.

.

_

_

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

119 121 126 131 137 148 155 159

•

•

• -

Jakob Berne AU RORA . ':Tednik Goran Cučković • Recenzent Tomislav Gavrić _ Dizajn Alba avis e Izdavač ARION, Cara Dušana -l9, Zemun e Stampa RO »Kosmos . , Svetog Save 16-18, Beograd _ riraž 3.000 primeraka _ Stampano 1988 .

•