Milo-lompar-povratak-srpskom-stanovistu.pdf

Мило Ломпар

ПОВРАТАК СРПСКОМ СТАНОВИШТУ? Интервјуи

© САТЕКА М Ш Ш Београд, 2013.

УВОДНА РЕЧ

Одлуку да од разговора које сам јавно водио са занимљивим и различитим саговорницима, поглавито у скрајнутим медијима, чији је домашај мален, компонујем ову књигу, донео сам на предлог Маринка М. Вучинића. Он је сматрао да би било вредно да се на једном месту, у заједничким корицама, окупе ови моји искази, као приказ друштвених прилика и околности у којима су настали. Без тог предлога можда не би било ове књиге. Ако се она не појављује на оној адреси којој је била намењена, ако ни њен инспиратор ни на који начин не стоји иза њеног садашњег садржаја, ако је до свега тога дошло услед начелних размимоилажења, онда то не значи да нисам захвалан Маринку М. Вучинићу и Досијеу на њиховој посвећености једној од могућих верзија саме књиге. И када се не слажу у одређеним стварима, људи се могу растајати на узајамно прихватљив начин. Недуго после одустајања Досијеа - и његових уредника - од објављивања ове књиге, немајући никаквих сазнања о било чему што претходи његовом предлогу, Владимир Димитријевић је предложио да издавачка кућа Са1епа тигиИ објави књигу мојих интервјуа. Тако се сада појављ ују сви текстови који су били предвиђени да се појаве још у првој верзији ове књиге. Природно је да изразим захвалност онима који су омогућили да се моја књига појави у овом облику.

1. Како су ови разговори вођени поглавито у вези са мојим књигама Моралистички фраГменти и Дух самопорицања, они подразумевају један прилично јасно одређен круг тема, мотива 5

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

и идеја. Он је обликован и у реактивном виду, јер сам повремено био изложен читавим низовима критика, оспоравања и личног вређања, па сам у овим разговорима настојао да - за публику свакако ширу од читалаца мојих књига - појасним своја схватања. Јер, кривотворење мојих схватања, нарочито мог настојања да обновим значења давнашњег појма српске политике - српског с т а н о в и ш т а, представља обавезну партију у текстовима нашег секуларног свештенства. Већ је прво издање Духа самопорицања засметало њеном издавачу у настојању да добије сајамску награду: рекли су му - у ова демократска и либерална времена - како његова издања заслужују признање, али му оно измиче зато што објављује књиге Лавош ког и Ломпара“. Било ми је жао издавача, али ми је било драго да су ме сместили поред врсног научника и вишедеценијски дискриминисаног човека. Овако жигосаној књизи није посвећен ниједан неутрални или афирмативни ред у дневним новинама, било да су у државном или приватном власништву, нити је добила и један секунд на толиким телевизијама наших националних фреквенција. Она је - истовремено - нападана у загребачким, београдским и сарајевским штампаним медијима, као што је била предмет полемичко-политичког потказивања на таласима државног радија. А ипак је - у периоду од једне године - доживела чак три издања: непрестано проширивана новим образложењима својих почетних теза, она се напокон појавила у свом коначном облику. Имала је и неколико видова подршке. Тако ју је недељник П еч ат афирмисао на различите начине: критичким приказима, округлим столом који јој је посвећен, објављивањем новонаписаних деоница, додељивањем награде П е ч ат времена. Значајно је што ју је подржао један број угледних критичара у стручним часописима: од Л етописа М ати ц е српске преко КњижевноГ маГазина до Нове Зоре. Највећу подршку су јој дали њени читаоци: нема нити једне књиге оваквог научног и теоријског профила која би у годину дана доживела чак три издања. Ако би било неопходно да одредимо њену природу, онда бисмо могли да кажемо како је реч о културноисторијском и 6

Уводна реч

есејистичком приповедању. Оно упризорује особену врсту мешовитог дискурса, јер је на делу прожимање историјских, књижевних, политичких и теоријских евиденција. Све оне се - на различитим нивоима општости - подударају у раскривању духа самопорицања као доминантог вектора наше културне политике у X X веку. Околност да је написана у полемичком изазову који су ми упутиле истакнуте фигуре нашег секуларног свештенства, открива неизбрисиву полемичност њеног становишта као највидљивији знак интелектуалног ангажмана. Ова врста критичкоГ стан ов и ш та подразумева далеке л импресивне узоре. Јер, човек са чежњом чита такве књиге као ш то су Заробљени ум Чеслава М илоша или М арксизам и језу и т и за м Николе Милошевића. Поред упечатљивог осветљавањ а психолошких и друштвених видова стаљинизма, у Милошевој анализи нас свакако импресионира особена приповедна проживљеност и уметничка елеганција дискурзивног исказа. Расветљавање дубокосежних засада марксистичког мишљења, успостављање неочекиваних континуитета између наизглед несродних теоријских подухвата, прожето је теоријском оригиналношћу и аргументационом сувереношћу у анализама Николе Милошевића. Шта је, међутим, вредно у тим књигама у нашем времену? Зар није минуо златни час њихове актуелности? Зар није одјекнуло потоње звоно комунистичкој идеологији? Зар она није отправљена - како су људи некад волели да говоре - у ропотарницу историје? Зар није остао само сјај успомена и реквизита који и сами постају буњиште историје? Кога би могла дотаћи мисао о кетману као облику самозатајне егзистенције? Кога би могла надахнути слутња о томе да ако средства нису у складу са оглашеним циљем, онда се до тог циља не може ни доћи? Зашто све то изгледа као да је заувек отишло са нашег хоризонта? Зато што се зло променило. Али, зло је ту. У сазнању о злу које нас, мењајући се, никада не напушта можемо пронаћи трајну актуелност књига које су нас надахнуле. Јер, оне - мимо својих сасвим прецизних историјских садржаја - доносе истанчану свест о два универзална момента човекове егзистенције. Оне - у свим временима - апелују на универзални моменат побуне против наметнуте једнообразности мишљења и 7

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

живота. Али, оне истовремено апелују и на универзални моменат побуне која настаје у име слободе. Околност да се бунимо против тоталитаризма и околност да се бунимоу име слободе открива не само темеље њиховог есејистички и теоријски блиставо уобличеног израза него и настојање које је положено у заснивање критичкоГ ст ан о в и ш та моје расправе о духу самопорицања. У књигама, пак, постоји и настојање да заснују своје афирм ати вн о стан ови ш те, да одреде у име ког начела обликују своја тематска и историјска сазнања, да оспоље конструктивни моменат теоријског ангажмана. Ни ту нисмо лишени узора. Оличава га усамљеничка и побуњеничка егзистенција Александра Солжењицина: страсни и бескомпромисни критичар комунизма, изгнаник из отаџбине, он је недуго потом - после харвардског говора у којем је подвргао критици западни свет - постао неомиљени усамљеник, који ш етаунутар великог и ограђеног имања, сам и све самљи, у сабирању егзистенцијалног и историјског искуства. У његовом спису срећемо реч самопорицање, као реч која обележ ава руску историјску судбину. Сама реч има свој вертикални и мистички, као и свој хоризонтални и историјски смисао. Та два пута - како је давно сугерисао Мирча Елијаде - потпуно се разликују. Час у којем се човек успиње на мистичкој путањи, све до открића духа као божанског, свакако је час самопорицања, губљења свести о себи, надилажења оријентације у свету у корист расветљења егзистенције, јер је то кретање које обележава утемељење духа у оном што му претходи. То је пут метафизичког проналажења: пут поновног утемељења. У српској књижевности има један величанствен песнички израз овог кретања: оличава га Његошева Луча микрокозма. Као секуларизована верзија овог јединственог искуства, као историјска инверзија духа, као неповратни пад са виса у низ, као губљењеуместо проналажења сопства, самопорицање обележава час раслојавања егзистенције, која није више непрестани човеков одговор на позвање, већ нестаје у корист оријентације у свету: одрицања од себе у корист света. То је пут метафизичке изгубљености: нестаје сопства које би се могло изнова утемељити. Треба, 8

Уводна реч

дакле, разликовати самопорицање као начин којим се човек, који је - по Ничеу - неутемељена животиња, јер непрестано тежи сопственом темељу, који је - по Мајстер Екхарту - отвореност која тежи испуњењу, утемељује у егзистенцији од самопорицања којим се човек растемељује у свету. У овим разговорима - као и у мојој расправи - дух самопорицања је осветљен као дух нашег историјског пада, као дух који надахњује један историјски ритам у XX веку: његово смисаоно језгро представља вишеструко преобликовани појам српске кривице. Осветлити идеолошке сло^еве који обавијају овај појам, распознати пресудне историјске раскрснице на којима је он добио нове садржаје и задржао основни правац, био је критички циљ мојих анализа. Јер, сам појам српске кривице обележава да је унапред одобрено свако насиље према српским националним правима и њиховим заступницима. Оно што сам желео да афирмишем, као контракретање у односу на ритам самопорицања, везано је за нашу националну егзистенцију у XIX веку, јер се тадашње историјско и културно кретање одвијало у знаку српског стан ови ш та. Управо је тај појам изазвао лавину критичких коментара и личних увреда које су се сручиле на моју - иначе тврду - главу. Зар то не значи да сам погодио само средиште историјског ритма самопорицања као ритма који испуњава наше животе?

2. Окупљени у једној књизи, ови разговори доносе извесна понављања. Тамо где ми се чинило да су она сувишна, обележено је да у конкретном разговору изостаје један део. Негде није могло бити уклоњено оно што се понавља и у неком другом разговору, па је то остављено као знак времена у којем сам вишеструко понављао истоветне или сродне ствари. Понекад би се, због оскудности простора, догодило да моји одговори буду скраћени. Овде су, пак, они приказани у свом целовитом облику, онако како су написани, док о томе како су изгледали када су објављени читалац ове књиге може да се обавести на основу прецизних библиографских одредница које обележавају сваки разговор. 9

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

У периоду између 2007. и 2013. године, ш то је временски оквир свих ових разговора, било је различитих догађаја на које се односе поједине моје алузије. Нисам употребљ авао имена носилаца јавни х положаја зато ш то су она - у часу када би се појавио разговор - свакако била лако препознатљ ива и зато што сам увек наглашавао један дубљи историјски континуитет негативног кретањ а у српској историји који је био надахнут духом самопорицања. У том кретању ознаке попут председник Србије обележавају на ком државном нивоу и у ком подручју моћи се остварује онај негативни импулс који је вођен духом самопорицањ а, а не која га конкретна личност остварује: у часу када се р азговор појављује у јавном подручју, сви дневно чују - више пута - име те личности и отуд је лако открити на кога алудирам. Када сам ове разговоре окупио у књизи, појавила се могућност да проток времена учини нејасним оно што је недавно било лако препознатљиво. Јер, сада је могућа забуна: о ком председнику Србије је реч? Отуд сам у напоменама увек објашњавао на кога се односила моја тадашња алузија. Околност да је она - у новим приликама - лако примењива на нову личност показује да је моја склоност да препознајем функционалне адресе духа самопорицања у нашој јавној свести била оправдана. Јер, ако две различите особе на и сто ј функцији чине исте или дубоко сродне ствари, онда то значи да је ритам самопорицања нешто што се одвија по историјским налозима сила и моћи, а не по произвољним расположењима пуких извршилаца. Та околност - по мом схватању ствари и одговорности - не умањује личну одговорност тих људи него је само перспективизује у целини историјске ситуације. Као унутраш њ и плод дуготрајног историјског наметања образује се - у наше дане - идеологија србијанства. Она постаје регулативни моменат актуелне државне политике. Тај процес је у настанку. Како у светлости ових сазнања можемо проценити недавно изречену тврдњу - са места председника Србије - да су Срби у Босни - Босанци? Никако не треба умањивати значај оваквих исказа: било да указујемо на околности које су их изнедриле, 10

Уводна реч

било да смо свесни образовне и васпитне оскудности њихових гласноговорника. Јер - давно нас је поучио Никола Милошевић - „нећемо сигурно претерати ако кажемо да дневнополитички разговори имају извесну теоријску позадину, чак и онда када је они који у њима учествују нису у пуној мери свесни“. Отуд је неопходно осветлити културнополитичку позадину одређења која су се изненада - са највише политичке адресе - појавила у нас. Јер, ако овакве исказе спојимо са њиховим историјским и теоријским залеђем, ондг пколност да се они сада појављују много говори о плановима за будућност. Ако су Срби у Босни у ствари Босанци, ш та су онда Срби у Хрватској? Они тада морају бити - Хрвати. Шта то значи? То значи да се оглашава као делатна и важећа доктрина о политичком народу. У Угарској протезана и на Србе и на Хрвате, ова средњовековно устројена представа, јер се појавила у заједници са идејом о државном и историјском праву, била је оспољено или прикривено - како кад, по прилици - начело хрватске политике током XIX и X X века. Њен основни циљ је био поништавање српске политичке индивидуалности као увод у поништавање укупне српске националне егзистенције. Да ли се ова злокобна политичка замисао накнадно ауторизује са највише политичке адресе у Србији и, штавише, протеже на Србе у Босни и Херцеговини? Одакле потреба за овом ауторизацијом? Други важан моменат идеологије србијанства јесте - асиметрични симетризам. Јер, ако су Срби у Босни - Босанци, онда су муслимани у Србији - Срби, као што су Хрвати у Србији - Срби. Зашто и то није изречено? Зато што би то изазвало оправдана и негативна реаговања. Да ли то, онда, значи да се у Србији образује поредак у којем се оно што се не сме рећи никоме, ипак може рећи, јер се може казати Србима: као Босанцима, као Црногорцима? Ова асиметричност је у темељу непрестаног оповргавања основних и универзалних људских права Срба. Она извире из унапред одређене спремности на самопорицање, које поприма облик надолазећег раскола између српства и србијанства. Као културна замисао, идеологија србијанства подразумева напуштање интегралне српске културне политике. Јер, она утире 11

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

пут инструментализованом тумачењу читавих векова у складу са актуелним распоредом историјских сила и у битној несагласности са осведоченим историјским сазнањима. Она омогућава да се из српске културе уклони огроман број историјских и културних садржаја. Несумњиво велика државотворна традиција српског интегрализма у X IX веку, као и тадашње црногорство, србијанство је - штавише - пресудан део српства. Сама Србија свакако је изнад тога: као Јакшићева „отаџбина“, као Црњансков крфски распон између покрета којим „у Сербии зорњачу траж и м " и горког освешћења у сазнању да „умрећу због Сербие а нисмо се ни срели", као Давичов распон између ж ивотне „песме међу народима" и устаничке „буне међу народима“, као Десанкина „велика тајна“, као Пајићев сужањ, јер „ја сам био у Србији/ Србија је на робији“. Сама Србија је - у својој многообличности - вреднија од сваке идеолошке представе која се на њу позива. Али, само српском интегрализму припада сав полицентризам српске културе: барокни и грађански свет који настаје северно од Саве и Дунава, устаничка и епска традиција у Босни и Херцеговини и Далмацији, градска упоришта нашег културног живота у Трсту, Бечу и Загребу, штокавски говор Дубровника, византијска светлост косовско-метохијских и македонских манастира, огледање сентандрејских цркава у великој води Дунава. Да ли ћемо се одрећи српског културног полицентризма у корист идеолошке конструкције србијанства? Она је - и то ваљ а казати у овом часу - разорна по саму Србију. Не треба имати никаквих недоумица када је о томе реч: довољно је уочити са којих се адреса непрестано - у свим ситуацијама - искључује реч српски и циљано замењује речју србијански. Јер, идеологија србијанства само је унутрашњи такт и одзив на спољашње дуготрајно симболичко и културно настојање. Зар непрестано не трају настојања да се Грачаница - у оквиру УНЕСКА - упише у „косовску културу“? Зар нисмо сведоци одступања од европских стандарда када је реч о мањинском праву на ћирилицу у Вуковару? Зар је толико тешко уочити да је идеологија србијанства истински корелат идеологије војвођанства? 12

Уводна реч

Улога и смисао националне интелигенције - као и њено основно настојање - били би у настојању да се српско становиште учини легитимним. Јер, српско становиште представља природну и нормалну последицу читавог XIX века у нас. Слободан Јовановић је с разлогом казао како су Срби - после Првог светског рата - извршили „националну демобилизацију”. Драма читавог тог кретања појављује се као драма наше националне интелигенције. Често се појам националне интелшенције одређује као немогућ појам, као сопиасћсћо т асђесШ. Није нужно да буде тако. Јер, описни придев национални одређује неку каквоћу и неко својство интелшенције. То својство може припадати њеним прирођеним и њеним изабраним могућностима. Она интелигенција која бира да у слободу својих одлука и путању своје одговорности укључи националну еГзистенцију и националну културу разложно се може назвати националном интелшенцијом. Она нема никаквих посебних права у односу на друге могуће изборе. Не би, међутим, требало да има ни посебних оптерећења. Превасходни циљ националне интелигенције требало би да буде одржање - у јавној свести - интегрализма српске културне политике као битне компоненте државне и националне егзистенције саме Србије. Такав циљ би захтевао промену и структуре и садржаја националне интелигенције. Имајући и то у виду, предложио сам промену културне парадигме: да унутар српског становишта од одлучујућег значаја буде поверење у културу. Српска култура - како сам написао - треба да буде и култура разлике у односу на Глобализам као идеологију и култура учешћа у шобализацији као светскоисторијском кретању које је неизбежно. Да би ова истанчана разлика могла да игра неку улогу у деловању националне интелигенције, неопходно је обезбедити неколико предуслова. Неопходно је заузети видљиво место у јавном подручју. Јер, нема интелигенције уколико нема јавности. Како је национална интелигенција - у својим битним темама и видовима - готово искључена из манипулативне јавности која одређује нашу свест, онда је стварање демократске јавности одлучујућа чињеница у обликовању националне интелигенције. Недостатак јавности - као недостатак националних фреквенција, штампаних 13

Мило ЈТомпар: Поврашак сриском сшановишшу?

медија, препознатљивих адреса у јавном простору - чини да изостаје повратни процес: у стварању демократске јавности која би била коректив садашњој манипулативној јавности дошло би до обликовања националне интелигенције. Она би настајала кроз бројне естетске, политичке, идеолошке, културне разлике које би подразумевале начелну и претходећу одлуку о српском с т а новиш ту као њеном исходишту. Јер, управо су нам давнашњи врхови националне интелигенције - по речима Милана Кашанина - подарили „модел Европљанина и модел Београђанина... због кога је толико младог света, из свих српских крајева, заволело Београд и Србију". Зашто то сада није тако? Велика је њихова заслуга „што су млади српски интелектуалци с толико одлучности дочекали ратове 1912-1918“. Зашто је нестало и мирнодопске одлучности у нас? Они су, дакле, омогућили да сване „једна од највећих епоха српске историје - доба победа на војишту, у науци, у књижевности, уметности, музици“, да се „у те две деценије X X века, са Србијом ... понови историја из античких времена - да једна мала држава може бити велика земља.“ Колико смо данас далеко од свега тога? Онолико колико смо лишени упоришта у интегралистичкој српској културној политици, у чијем је средишту српско стан ови ш те.

10. јун 2013. године

14

Мило Ломиар

2007.

ЧИНИТИ И ЧЕКАТИ1

>

Тексшом „О варапицама “, у рубрици Моралистички фрагменти, у овом броју Бестселера, за в р ш а в ате писање терубрике. Онје, на неки начин, и допуна недавно објављене истоимене књ те, као ш т о је књ та, са своја тр и носећа т е к с т а , допуна и заокруживање рубрике. Замолио бих Вас да д а т е коментар рубрике, за читаоце који су је пратили ток ом претходних двадесет месеци. - Никада нисам писао ни за једне новине. Као што тешко могу да замислим да пишем нешто а да то истовремено не видим као део неке целине. Да почнем да пишем ову рубрику условиле су две околности: предлог мог колеге Радивоја Микића да напишем неки прилог за први број Бестселера и чињеница да сам већ тада имао написаних неколико фрагмената који су данас део књиге Моралистички фрагменти. Оволико сам издржао у писању превасходно због строге бриге и дипломатско-уредничке вештине Мирослава Максимовића: на време ме је опомињао на рок, трудио се да комбинује штап и шаргарепу, без претњи бомбардовањем. Покушао сам да у феноменима тако очигледним и приступачним свакодневном искуству пронађем нит која их води ка неком невидљивом али делотворном темељу, било да је тај темељ политички, историјски, психолошки или метафизички. Отуд се у различитим контекстима често појављују сродни мотиви жртве, кривице и одговорности, који творе скривено језгро књиге: и у фрагментима 1 Овај разговор је вођен са песником Мирославом Максимовићем и објављен је у двонедељнику Бестселер, Београд, година II, број 45, 23. новембар 2007,16.

15

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

и у есејима. Основна сугестија би била да ам аж м ан није нешто што подразумева вику и корист него се понекад - као сад, као у овом времену - морамо определити за тврдо чекање онога чему се надамо. Ови фрагменти би - крај све њихове повремене полемичности и изричитости - били и неки облик тог тврдог чекања. >

Чему моралисти у модерном времену? - То је питање којим отпочиње моја књига. Оно је направљено по угледу на познати и често навођени Хелдерлинов стих: ,Нему песници у оскудном времену?“ Ту постоји сугестија да оскудна времена нису времена за песнике. Хелдерлин је, међутим, написао и стих о томе како оно што је трајно заснивају песници. Ако то повежемо са претходним стихом, стижемо до сугестије да у оскудним временима нема бриге о трајном. У модерним временима та брига изгледа као нешто сасвим непотребно. Отуд је данас моралиста сумњивији од песника. Јер, наше време је време морализаторства: сви нас - од политичара до новинара, чак и трговци и банкари, да ствар буде ужасно весела - позивају на морална дејства, иако је до бола очигледно да их се нико не држи. Моралиста открива сврху тих позива, он тежи да покаже како су они лажни, али да њихова лаж почива на неком скривеном, давнашњем и дубоком дејству. С друге стране, моралиста често посеже за неком самозатајном, лирском метафизиком, која захтева сувише пажње да би је убрзани и нешармантни проток времена могао уопште опазити. Јер, сва модерна пажња посвећена је сентименталности и скандалу, не осећајности и лирском. >

Порекло т е м а неких т е к с т о в а из Моралистичких фрагмената могло се препознати у конкретним дешавањима у нашем друш тву, али осећа се да је тем ељ ч и таве т е идеје дубљи. Ш т а В асје н а т ал о да из мира универзитетскоГ професора кренете у двонедељни р и т а м новинске рубрике? - Вероватно сам један од последњих професора који је почео да пише по новинама. Отуд је ред да први престанем. Али, колико год да су те новине различите од некадашњих књижевних новина, учинило ми се да је Бестселер прикладан за једну овакву 16

Чинити и чекати

рубрику. Како сам често варирао неке културноисторијске теме, допала ми се могућност да неко од младих људи - онако узгред сазна понешто за шта није ни слутио да постоји. Ко међу младим људима зна нешто о томе како су се Стерија и Скерлић односили према Анти Старчевићу, како се Доситеј потписивао у Халеу, како је српска кривица уобличена као појам у првим годинама после Првог светског рата? Понекад сам желео да нагласим изопачено стање јавне свести: заш то се у нашој култури као успешан види неко ко дуго траје на местима управљања и по цену поразних исхода, док својство неуспешног без размиш љ ањ а придајемо ономе ко се тог управљањ а одрекне када види да ствари иду поразним исходима? Зашто ми не разликујемо људе успешне за себе и људе вредне за заједницу? Било ми је занимљиво и да свог потенцијалног читаоца наведем да се понекад осведочи у то како још увек постоји све оно на шта није навикао: дугачке реченице, запетљани изрази, скривена иронија, туробна духовитост. И када га све то нервира, понекад његов дух бива заокупљен оним што је речено. То понекад је сувише ретко да не би било драгоцено. >

На беоГрадском Филолошком ф ак у л те ту предајете Српску књижевност XVIII и XIX века, али и Културну историју Срба. Дали су, кроз историју, наши културни дом ети били већи од политичких, илије и т а к а в у ти сак нека в р с т а у т е х е која н ам је данас потребна да бисмо сачували самопош товањ е? - Наши највећи културни домети били су плод индивидуалних настојања, а не закономерног развоја културе. И у политици и у култури као да је увек постојао један прећутни дослух сукобљених страна: треба склонити способног и честитог човека. У томе су сеједино слагали. Јован Ристић, велики и аутентични државник друге половине XIX века, који је непознат широј публици, пред крај живота је рекао: „Увек сам умео препознати способности, али нисам увек умео препознати карактере." Јасно је да је лакше препознати способности неког човека него проценити његову моралност, постојаност, доследност, неподмитљивост, приврженост начелима. За колективно самопоштовање нам је неопходно да ценимо и награђујемо к ар ак т е р као битан део човекових 17

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

способности. (Јер, у налозима дана, у дневној ситуацији, увек је карактер на већем удару од човекових способности.) Немам утисак да то данас чинимо: колико младих интелектуалаца препознаје и следи е1ко$ Михаила ТЈурића? Тек када култура системски буде тако постављена да обезбеђује унапређивање таквих вредности, можемо говорити о колективном самопоштовању. >

Из свакодневноГ контакта са студентима, можете ли закључити какваје ситуација данашњих младих српских интелектуалаца? Јесу ли збуњени духовном конфузношћу која збуњује народ коме припадају? Или умеју да одвоје бабе од жаба? - Млади интелектуалци су амбициозни и траже пут да ту амбицију остваре. Спремни су да жртвују оно што је истинито да би задовољили своју тежњу. Нису спремни да истрпе нешто у свом животу због истине: воле да буду тамо где је већина и где је корист. Они су плод оног времена које је обликовало нашу свест. Можемо их прекоревати и поучавати тек када сами покажемо да смо спремни на оно што њима препоручујемо. Треба тако чинити и чекати. Чини ми се да је то једини императив: чинити и чекати. >

Написали с т е к њ т у о ЊеГошу. К њ т а дубоке оданости ? Његош као траш чни јунак косовске мисли? Ово је, наравно, реторичка интервјуистичка досетка. Не само збоГ ауторске особености, него, п ретпостављ ам , избоГ промена у српском културном простору, ш т о вероватно баца и друГачије свет л о на самог ЊеГоша, акценти данашњеI писања не морају б и ти Исидорини и Андрићеви? - У књизи ЊеГош и модерна покушао сам да откријем начине помоћу којих је Његош отворио српску књижевност за модерно искуство, како се нихилизам појавио у делу једног сасвим метафизичког песника, како је самозванац постао бранитељ косовске идеје, како се патријарх преметнуо у епохалну будалу, како је коњ постао мера и цена свију ствари: оних које јесу да нису и оних које нису да јесу. То је Његош сасвим друкчији од оног на којег су нас у школама навикли. А и даље највећи српски песник: оно што је у других народа Гете, Данте, Пушкин, Сервантес или Шекспир. 18

Чинити и чекати

Сваке године предајем читаву годину о Његошу: да укажем на то како управо оно што мислимо да је укочено и окамењено јесте пуно живота и говори баш нама. Толико сам упоран да су моји студенти - мислећи на песников споменик, рад Сретена Стојановића - смислили досетку: ш таради Његош код Филозофског факултета? Чита Лучу микрокозма и спрема се да одговара Српски ром ан ти зам . >

Председник с т е Задужбине Милоша ЦрњанскоЈ, на т о м есто су вас поставиле т р и к њ т е о делу ЦрњанскоГ које с т е до сада објавили. Активне задужбине, у ланцу д р у тх културних институција, неопходан су елеменат стабилне културе, али у т и с а к је да су остављене саме себи? ■ Задужбина Милоша Црњанског је скромна и сиромашна, ади велика адреса наше културе: некако налик ономе што смо имали када смо - и као народ, и као држава, и као култура - били МНОГО бољи него што смо данас. Помало се опоравља од пустошеН>а СВОЈИХ рачуна, које је настало услед инфлације у деведесетим годинама прошлог века. Добротом Удружења књижевника Србије смештена је у једну собицу у Француској 7 .0 неприкладности тог смештаја је толико пута узалудно говорено ујавности. (Црњански је имао стан као и Андрић: док је од Андрићевог стана направљен музеј који издржава град, стан Црњанског - обојица нису имали наследнике - узела је општина. Тако је песнику Л ам ен та над БеоГрадом ускраћен музеј у Београду.) Иако нема никакву помоћ ни од града, ни од државе, као Вукова, ни од компаније, као Доситејева, ни посредну помоћ од институције каква је САНУ као Андрићева, она - следећи усамљеничко место Црњанског у нашој култури - има две неупоредиве особине. Има Црњанског: највећег писца српске књижевности у 20. веку. И има Николу Милошевића, свог првог и дугогодишњег председника: са Богданом Поповићем, најзначајнију личност наше књижевно-теоријске мисли у 20. веку. То нас обавезује. Шта то значи? Само две ствари: скромност у материји, изузетност у духу.

19

2008.

СВЕТЛОСТ ЈАВНОСТИ СВЕ ЗАТАМЊУЈЕ2

Како се укључити у све већу породицу европских народа, а сачувати свој идентитет? Наш саговорник је др Мило Ломпар, професор Српске књижевности XVIII и XIX века и Културне историје Срба на Филолошком факултету у Београду. Професор Ломпар је изузетан познавалац дела М илоша Црњанског, председник је Задужбине Милоша Црњанског и аутор је књига О заврш етку романа, Модерна времена у прози Драшше Васића, ЊеГош и модерна, Црњански и Мефистофел, Аполонови путокази, М оралистички фрагменти и других. >

У којим периодимаје у историји српске књижевности постојао најпресуднији европски у т и ц а ј или можемо Говорити о једној до данас неирекидној узајамности т и х у т и ц а ја ? - Српска књижевност је увек постојала у европском културном круту. У средњем веку је то био византијски круг; у народној поезији имамо прожимања хришћанске и претхришћанске старине; имамо и два стилска утицаја на књижевност барока: католичко-италијански на књижевност Дубровника и словенско-руски на барокну књижевност насталу северно од Саве; постоји немачки утицај на класицизам и романтизам, као што постоји руски и француски утицај на реализам; многобројни и 2 Овај разговор је вођен са новинарком Марином Вулићевић и објављен је у Попитици, Београд, субота 14. јун 2008, Културни додатак, 2.

20

Светлост јавности све затамњује

изукрштани утицаји постоје у књижевности X X века. Као што је одлучујуће утицала на државност, на привреду, на политичку идеологију Србије, Европа је утицала и на лик српске културе у различитим временима. Утицај није, међутим, само опонашање него и прилагођавање, супротстављање, оспоравање. Увек је у српској култури постојао дијалог о природи европских утицаја. >

Некоје рекао д аје Доситеј пренаГлашено теж ио космополитском, а д а је В у к пренаГлашено теж ио националном. Ш т а В и мислите о т о м е ? - То је класичан пример мишљења у стереотипима. Доситеј је био човек рационализма и просвећености, човек западне духовне формације у српској култури. Међутим, Алојз Шмаус је показао како се код Доситеја - око 1800. године - одиграва прелаз из космополитске у националну просвећеност. Промена је била плод нових европских струјања тог времена. Још у својој космополитској фази, Доситеј је посведочио дубоку националну оданост. Јер, на уписници универзитета у Халеу, за себе је, године 1782, уписао да је „из Србије“, иако је из Хабзбуршке монархије. Да ли је због тога мање еврог .,и дух? У време првог устанка, аустријск .чонзул у Букурешту заш . сао језањ ега: „М рж њ акојуон п ': премаАуст] ији безгранична је; он се труди да своју мржњ; ^сади не само к )д свију српских старешина, већ и код њихове ,еце као директор школа и код целог народа.“ Да је била реч о н» гитичкој процени, видимо по томе што је варадински војни з; товедник барон Симбшен, јула 1808, издао наређење погранич шм властима да Доситеја могу убити када се прилика укаже. С ,-птембра 1810, на скупу у Враћевшни- / ци, на којем је одлучено да се иде са Русијом а не са Аустријо;> ' Доситеј је био међу он: ма који су ту вест пренели комашвелируске војске који је би , у Влашкој. иДа каже: Шта сви ови при тери показују? Да је стварнолЗиополитски, јевитија и противрегнија од схема које јој на^До је вертикална култура. Зар је Досигеј био мање космопсжлВи... који волите, који кретној историјско; ситуацијиреалнопбизабрао? „Зато ш тосам је Србији долазила са Запада? Заг^бно, што је толико несрећно, 23

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

није откривао свој просвећени и рационални карактер, своју неподложност митовима, што је све тако снажно отиснуто у његовом делу? Исто се то, тиШхв тиШпсИв, може рећи за Вука. Зар он није писац кога је највише од свих српских писаца подржала најбоља Европа: Гете, Грим? Зар он није српске народне песме учинио класичним трагом европског памћења? Да ли онда треба да закључимо да је врх српског грађанства - који је био против Вукове реформе језика, који су сачињавали људи учени, паметни и класично хуманистички образовани - био антиевропски? А ако је Вук пренаглашено тежио националном (а подржавала га је Европа), да ли еу они који су му се противили били истовремено и космополити и противници Европе? У такве нас бесмислице уводе стереотипи. Требало би се запитати: одакле долази тако снажна тежња да се јавна свест испуни схематским и неистинитим представама? >

Д али и данас може би ти речи о сличној дихотомији на књижевној, културној и политичкој сцени? - Та дихотомија је произведена да би онемогућила - и у интелектуалној и у политичкој сфери - дијалог као оно што унапређује културу. Она постоји да би блокирала свако непредвиђено кретањ е на јавној сцени, унапред оправдала видну тежњу ка неутралисању и уклањању неистомишљеника и њихових тема. (Потврђује се Хајдегерова мисао о томе како светлост јавности све затамњује.) Она сваку животну комплексност своди на формулу. Та дихотомија треба да запечати судбину јединих континуираних губитника од почетка распада титоистичке Југославије. То су они људи који су јавно оспоравали доминантну политику у деведесемчш годинама, али који су веровали да постоје српска национална стар?л и да су она саобразива са демократским начелима. Сви католич,-. су их демантовали. Ако је човек као Никола Милошеско-руски н»г мишљења могао бити чак и физички понижаван постоји немачк»атском друштву, ако то није изазвало никакву постоји руски и фраго су им упућиване похвале на јавној сцени, 2 Овај разговор је вођен са новиВаК 0Г КО Не П рИ С Тане н а у н а п р е д ПОСТатици, Београд, субота 14. јун 2008, КуДЛеда СВеТ Н а НИЈЗНСИраНИЈИ НаЧИН.

20

Светлост јавности све затамњује

>

Која дела бисте издвојили као она која су српску књижевност неоспорно сместила у врх европске и светске књижевности? - Пре свих: Његош. Чудесно песничко разигравање неоплатоничарских мотива у Лучи микрокозма ставило га је у највишу духовну породицу европских песника: Данте, Милтон, Ламартин. Снажно пулсирање античког фатума ствара у Горском вијенцу дубокосежну везу са хеленском и епском патетиком. Парадоксални спој самозванца и херојства, кловна и масе, манипулације и лаковерности отвара ЛажноГ цара Шћепана МалоГ - кроз паралеле са Пушкином и Шилером, Бихнером, Хебелом и Жаријем - за струјања модерног искуства. Ко још? У XIX веку: Стерија и Лаза Костић. У X X веку: Црњански и Андрић. У њиховим делима се одвија вишеслојан дијалог са европским наслеђем. >

Какво је, према Ваш ем подробном истраж ивањ у, виђење супротности И сток а и Запада у делу Милоша ЦрњанскоГ? - Две компоненте одређују личност Црњанског. Он је одрастао у Темишварском Банату, учио код ф ратара пијариста, у једној вишекултурној и вишејезичкој средини и имао је аутентично осећање европског културног идентитета. Сам је, међутим, рекао да - као и сви који су рођени на периферији нашег народа - има појачано национално осећање. Црњански је, дакле, у својој личности спојио нешто универзално и космополитско, као појединац који размишља о својим идејама и сновима, са снажним националним осећањем, које му је омогућило да разуме и да опише корозивни бат историјских корака. Тај спој вертикалног кретања кроз дух (тај метафизички немир модерног човека) и хоризонталног простирања у историји даје аутентичност његовој књижевности. Препознајемо гау пишчевој дефиницији завичаја. Јер, велики путник, деценијски становник европских престоница каже: „Завичај је оно што изаберете.“ Зар то није сасвим космополитски, сасвим одвојено од наслеђа, сасвим слободно? То је вертикална путања духа. Он, потом, додаје: „завичај, прави... који волите, који осећате, за мене је Србија.“ Зашто је тако изабрао? „Зато што сам изабрао нешто што је толико напаћено, што је толико несрећно, 23

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

кроз векове, сада, а нарочито ових последњих сто година. То је мој завичај." То је хоризонтална путања којом се дух - слободно, али то је дух Црњанског, Доситејев и Стеријин дух - упућује ка историји, ка мраку, ка одговорности. Тек у сусрету ове две димензије духа - у Црњансковом схватању завичаја - постају нам уочљиви значењски преливи које доноси мисао Берђајева о слободи која је тешка и о ропству које је лако.

24

РАЗГОВОР О НЕПОЖЕЉНОМ3

Мило Ломпар је аутор више значајних књига о Црњанском и о Његошу. Добио је неколико награда: „Станислав Винавер“ (1995), „Т)орђе Јовановић" (2000), „Лаза Костић“ (2004). У кратком периоду, од септембра 2005. до марта 2006. године, био је генерални директор Попитике а. д. За председника Задужбине Милоша Црњанског изабран је 2007. године. Професор је на Филолошком факултету у Београду, где предаје Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба. М оралистички ф р а м е н т и Мила Ломпара необична је и занимљиво компонована књига краћих есеја који су посвећени наизглед удаљеним темама. Њихово јединство Ломпар успоставља на нивоу приповедног ритма и контрапунктирања, јер се централне идеје књиге понављају и у варијацијама. Три дужа есеја откривају нам кључну духовну перспективу књиге: чини је дух моралиста, њен ангажман у подручју националних вредности и антрополошка сумња у човекове могућности. Непосредан повод за разговор са професором Милом Ломпаром управо је дебата која је недавно поведена о његовој књизи Моралистички фрагменти.4 (...) 3 Овај разговор је вођен са новинарком Аном Радмиловић и објављен је у недељнику Пенат, Београд, број 30,19. септембар 2008, 50-53. 4 Реч је о критичком приказу моје књиге који је емитован у радио-емисији Пешчаник. О ономе што сам имао да кажем о различитим видовима ПешчаниковоЈ приказа, читапац се најпотпуније може обавестити у мојој књизи Дух самопорицања.

25

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

>

У Вашој књизи есеја под називом Моралистички фрагменти д о т и ч е т е се између осталоГ и т е тем е. Читајући и позити вн е и неГативне критике стиче се у ти сак д а је у Вашој књизи најспорнији терм ин „т и т о и за м ". Ш т а подразумев а т е под „ти то и зм о м "д а н а с. Оно ш т о помало збуњује је т о ш т о ми живимо у уверењу да су и Тито и „т и т о и з а м “ с т в а р прошлости. - Познато је да су симболичке слике, усвојени систем предрасуда и очекивања, простирање идеја и представа, неупоредиво трајнији и делотворнији од ствари материјалне културе. Зашто би титоизам био нешто што не подлеже овом сазнању? Али, не само титоизам као одређена друштвена формација, него као известан поглед на свет, као ритуал друштвених односа, као пресудан израз једног историјског кретањ а које је старије од њега, као став по којем сте унапред спремни признати да јесте оно што није. Ко је живео у титоизму може да помене читав низ сеанси (од партијских конгреса до јавних свечаности) на којима су десетине и хиљаде људи слушале и одобравале оно за ш та су у сваком тренутку знале да је лаж. Зар се то и данас не дешава? Кад погледате медијску и јавну сферу, видите - ако желите да отворите очи - како десетине људи говоре ствари који противрече елементарном увиду у стварност? То је сличност на нивоу појаве и атмосфере, на нивоу друштвене лажи која поприма облик ритуала у којима умире друштво. У књизи сам употребио и зраз „наслеђе ти тои зм а“. Ш та ми се учинило да видим од тог наслеђа? Много тога. Али, најупечатљивији су били времешни протагонисти некадашњег насиља који су се преметнули у прваке демократије. Ш та у том увиду није тачно? Михаило ТЈурић је осуђен зато што је 1971. године рекао да се ствара друштвено устројство које ће разорити Југославију. Та пресуда је била акт чистог насиља. Ш та су тада радиле перјанице наше данашње „либерално-европске“ оријентације? Једна је била секретар ЦК СК Србије.5 Да ли се побунила против тог насиља у име слободе? Ни тада нити било 5

26

Реч је о Латинки Перовић.

Разговор о непожељном

кад. У чему се огледа њен прелаз из комунистичког у либерално схватање живота? Како веровати у унутрашњу промену која је омогућила тај прелаз? Посебан је проблем српске културе што Михаило Ђурић, који је одробијао девет месеци, био избачен са Правног факултета, написао и на немачком објавио низ књига које су га учиниле европски признатим познаваоцем Ничеове филозофије, никада у јавној сфери није добио ореол европски утемељеног интелектуалца. Зашто? Зато што се са онима који своје студенте уче да воле истину као највећу страст ума и правду као најважнију одредницу људског карактера не може манипулисати. Они не ускачу у историјску кочију само зато што је она тренутно најудобнија. Али и зато што су унутрашње силе у српској култури тако подешене да уклалају људске примере који им не одговарају, без обзира на то ИВВИМ0 вредии људи били у питању. јју Кш N111 )е, пре пар година, исти некадашњи секретар ЦК рШ)1вно Препоручивао једног политичког првака,6 нико није утисак да се догађа нешто недолично. Или, када нам је председник Европског покрета рекао за кога да гласамо на последњим изборима?7 Нико се није јавно упитао: у ком својству нам он то препоручује? У својству шефа кабинета Слободана Пенезића Крцуна? Са моралном снагом градоначелника који је пропустио да се - 1976. године - успротиви проглашењу Николае Чаушескуа за почасног грађанина Београда? Са ауторитетом човека кога смо годинама слушали како говори о самоуправном социјали§му? Са демократском легитимацијом председника Европског ПОкрета који је - 2003. године - обележавао шездесет година од Другог заседања АВНОЈ-а? На заседању у Јајцу изнад говорнице је била Стаљинова слика. Да ли то значи да је на почетку Европског покрета био - Стаљин? То је, дакле, постмодерна мутација титоистичких вредности и симбола.

6 Реч је о писано) прокламацији Латинке Перовић којом препоручује јавности председника Либерално-демократске партије. 7 Реч )е о )авном позиву Живорада Ковачевића грађанима да подрже на изборима 2008. године тадашњег председника Србије Бориса Тадића.

27

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

>

Ваш и кри тичари су т о доживели као н е ш то ш т о ипак припада неким минулим временима, м еђути м дошђа се да се српским писцима никакав вид национализма не о п р аш та ни данас. Чак су и књижевници п оп ут Дучића врло често оспоравани баш због „српскоГ национализма“ који се сада већ увелико назива „ фашизмом “ итд. Збо1 ч е т је , по Вашем мишљењу, недопустиво да један српски књижевник, или интелектуалац, има снажно национално осећање? - После Другог светског рата формиран је нови културни образац. И тада се рачунало на младу генерацију, тако да садашња инфантилизација политичке и културне свести има своје претходнике. Нова културна свест била је идеолошка и она је читава подручја српске културе стављала у сенку. Тако су - супротно од европских грађанских процеса тог времена - формиране генерације људи који никада нису са потребном јасноћом схватили да је над српским народом учињен геноцид у Јасеновцу. Као што је Аушвиц био геноцид над Јеврејима, као што су Јермени претрпели геноцид у Турској. Јевреји су у Немачкој обележили места свог страдања: на једној од централних адреса Берлина и данас срећете огромну таблу на којој су исписана имена концентрационих логора и натпис који појашњава да су то „места злочина која никада не можемо заборавити". (Да ли је то икада било могуће у Загребу?) Све то није спречило Јевреје да и у Израелу створе музеј холокауста. (Зашто то никад није било могуће у Београду?) Јермени нису само памтили геноцид учињен над њима него су успели да у Паризу подигну споменик свом страдању. Оно што је битно за њихово саморазумевање (а то је да су народ који је претрпео геноцид) успели су временом да учине битним делом светске историје. Уместо свега тога, у нас је формирана лажна матрица братства и јединства. Као темељ титоистичке формуле, она је поништила сваку могућност међунационалног помирења после 1945. године. Када се једна таква културна мапа формира, њени учинци су дуготрајни, јер опстаје дејство силакојимаје она неопходна. Људи који су учествовали у њеном стварању, не могу ни сада - када су их догађаји довели до историјског дебакла - нешто да промене. Они 28

Разговор о непожељном

сада у те исте старе калупе убацују нове садржаје. Националисти који су оспоравани у име комунистичког интернационализма сада бивају оспоравани у име глобалног интернационализма. У оба случаја је истоветна матрица и постоји континуитет који ће у будућности имати своје битне учинке. То је читава једна стратегија. У њу је положен наум да се целокупна српска култура (која је култура контакта три вере) сведе на државну формацију Србије. Да се оно што је српско претвори у србијанско. Да се пониште трагови српске културне прошлости и у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. То се већ у титоистичкој Југославији остваривало. Отуд долазе неистине и брутални фалсификати. Јер, Меша Селимовић је у тестаменту, као месту на којем се оставља порука за будућност, рекао да потиче из муслиманске породице, из Босне, а да је по националној припадности Србин, као и да припада српској књижевности. То је данас политички некоректно. И ш та ће се чинити? Та чињеница ће се прво ставити у сенку, да би се у наредном кораку фалсификовала и да би се он - у јавној свести - претворио у југословенског, а потом у босанског писца. Да би постао баш оно што није хтео да буде. >

Да ли је т о судбина која чека и српску баш ти н у на Косову и М етохији? - Ако ми останемо равнодушни према историјским фалсификатима, то ће се десити, па ћемо за неких тридесет или педесет година имати формирану јавну свест - у свету, а можда и овде - да је Грачаница споменик неке „косовске културе". Они који мисле да се то неће десити у великој су заблуди. Да ли се тако нешто већ догађало? У XVIII и XIX веку је било несхватљиво казати да дубровачка књижевност не спада у српску књижевност. Данас вам је тешко да објасните да су Гундулић и Држић писци који припадају и српској књижевности. У уџбенику Павла Поповића ПреГлед српске књижевности (1909) дубровачка књижевност је - у складу са битним научним сазнањима - посматрана као средње раздобље у историји српске књижевности. Та књига није прештампана од 1945. до 1990. године. То је био уџбеник из којег 29

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

се учило. Сама дубровачка књижевност је иначе гранична и контактна књижевност која спада и у српску и у хрватску књижевност. >

А црноГорски језик? - Када помислите на то колико се разликују варијанте и дијалекти немачког језика, испало би да не постоји немачки језик. Само су у српској култури могућа таква насиља над чињеницама, тако равнодушно посматрање измишљања новог језика, тако срамотно пристајање на све то. То је фаза чији ће последњи израз бити сазнање о томе да Његош није српски песник. >

У школским уџбеницима ЊеЈош више и није српски неЈо црношрски песник, као и мнош друш књижевници које смо см атрали српским до деведесетих Година двадесетоГ века. Да ли мислите да ми можемо, после свеГа, да утичемо на оно ш т о ће деца у држ авама које су проистекле из СФРЈ учи ти у својим школама? - Да бисте нешто могли да учините, прво морате да у глави имате појмове који су усклађени са истином и чињеницама. Ако у Београду, свесно или нехотично или због личне користи, пристајете на неистините научне представе, онда апсолутно ништа не можете даучините. У Црној Гори постоји двеста хиљада људи који су се на попису изјаснили као Срби. Да ли нас та чињеница макар мало обавезује? Да ли постоје људска права тих људи? Да ли је право на националну културу такво право? Шта је учинила наша државна политика да се њихова права поштују? Шта је учинила наша јавност да се образује државна политика која ће бринути о њиховим правима? Одговор је једноставан: нисмо учинили ништа. >

Како т о спровести практично када држ ава Србија нема снаГеда поведерачуна ни о школству у н у тар својих Граница? - Ако нешто не можете данас практично спровести, онда морате изнутра себе оспособити за тренутак када ће бити могуће да то спроведете. Омиљена теорија српских интелектуалаца гласи: пошто сада не можемо да постигнемо нешто, ми онда не 30

Разговор о непожељном

треба да урадимо ништа. Али није тако. Ви себе треба да оспособите у сваком смислу, духовном и материјалном, за тренутак када ћете можда моћи да урадите нешто. Нико не зна ш та ће се догодити у будућности. Ако ви унапред себе онемогућите, као да је овај тренутак данас једини тренутак у времену који постоји, онда је то најбољи алиби да не урадите ништа. Али, тако ви престајете да живите. Јер, живот није пуки физиологизам хемијских процеса, већ је много више од тога: живот је учествовање у једној егзистенцијално-симболичкој размени, уједном односу са прошлошћу и са будућношћу. Код нас не постоји никаква јавна свест о свему томе, па отуд не постоји никаква потреба за било каквим културним и државним поступцима који надилазе садашњи тренутак. >

На једном м е с ту Ви т в о р и т е , у неГативном к он тек сту , о интелектуалцим а који свом народу само испостављ ају захтеве, а да при т о м нису Готово н и ш та урадили за т а ј народ. Међутим, зар није и Милош Црњански напустио своју државу и живео као е м т р а н т у западноевропским државама? - Постоји једна снажна тенденција да се Црњански на неки начин испразни од историјског садржаја. Њена окосница би изгледала овако: Црњански је био апатрид зато што га је ова средина, која је заостала и ретроградна, посредно и непосредно до тога довела; исто то се дешава и оним писцима који су се данас од те средине одвојили. То је чист фалсификат. Његов циљ је да испразни Црњанског од историјског и егзистенцијалног садржаја, да га редизајнира и понуди новом разумевању као политички коректну фигуру. Истина је на супротној страни. Милош Црњански је био прогнан, јер је био антикомуниста и националиста. Ш та то показује? Да судбина националисте није унапред добро изабрана судбина. Као човек који је написао три књиге о Црњанском и који је председник Задужбине Милоша Црњанског, чија је дужност да штити и морална, а не само материјална пишчева права, сматрам својом дужношћу да укажем на чињеницу да Црњански - са данашњег становишта о политичкој коректности - није био политички коректан. Он је пре био писац који 31

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

провоцира наше данашње уверење у те саморазумљиве идеје, које смо прихватили без великог размишљања. Требало би да поставимо следеће питање: ако је један тако изузетан писац, и једна тако талентована и комплексна личност, са нашег становишта политички некоректан, није ли можда проблем у ономе што ми сматрамо да је политички коректно? >

П о стављ а ли неки савремени светски писац т а к а в изазов пред нас? - Недавно је умро Солжењицин. Чланци поводом те смрти запосели су централне странице светске штампе. Пажњу ми је привукао један коментатор (П1е1ег б1ет) који је опазио известан „продирући тон“ који је преовлађивао у писању о Солжењицину у немачкој штампи. Карактерисало га је задовољство са Солжењицином до Архипелат ГулаГ и незадовољство са свим што је писац урадио после тога, нарочито од када се вратио у Русију. Незадовољство је проистицало из тога што је Солжењицин, осмотрено са становишта политичке коректности, „био конзервативан и ни у ком смислу леви-либерал“. Шта је то значило? „Он је веровао у Бога, породицу и отаџбину. Он није био за мултикултуралност него за етнички плурализам и за самопоштовање народа. Критиковао је разобручени материјализам и конзумеризам не само на Истоку него и на Западу“. И какав му је то статус доделило у главним медијима? Над њим се распрострла сумња и ништа није могло да је уклони: ни године логора, ни изгнанство, ни уметнички дар. То су основни механизми политичке коректности: сумњичење, редизајнирање, уклањање нијанси из сазнања, укидање разговора о ономе што је непожељно.

32

НА СУБВЕРЗИВНОЈ ДЕСНИЦИ8

Оквир разговора са Милом Ломпаром, професором Српске књижевности XVIII и XIX века и председником Задужбине Милоша Црњанског јесте објављивање његове, шесте по реду КЊиге, Моралистички ф раш ен ти . Овај разговор ћемо искористити да са Ломпаром расветлимо нека непопуларна питања из историје српске књижевности и културе, генеалогију и идентитет наше данашње књижевне свести, у ФраГментима од књижевности очекиван повратак егзистенцијалном искуству, као и да деликатније демистификујемо наше књижевно-идеолошке предрасуде, и на моменте екстремне ставове који се везују за овог академског делатника. Књижевност се у Моралистичким ф раш енти м а посматра најпре као идеолошка фигура, књижевна дела мере се на тасу егзистенцијалне драме коју у себи раскривају, а писац се самерава степеном разградње устаљених културних и политичких образаца. Више од тога, Ломпарова књига нуди једну традиционалну, али увек свежу визију радикалног одступања од света посредством антрополошког искуства „понора“. У центар пажње изнова се враћа субјект у којега, као и у књижевност и морални чин, Ломпар има поверења.

8 Овај текст представља редиговани и ауторизовани транскрипт разговора са проф. др Драганом Бошковићем. Разговор је вођен 17. октобра 2008. године, у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу. Објављен је у часопису Кораци, Крагујевац, година ХШ , свеска 11-12,2008,175-194.

33

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

>

Важите, поштовани професоре, за историчара књижевности. Прошле Године, међутим, учествовали с т е у р а д у НИН-овоГ жирија и након промовисања НИН-ове к њ те Године објавили т е к с т Комуникација и бука, ороманима који суушли у Ваш шири избор за ову награду. Овоје, коликознам, Ваш први овако директан и овако широк осврт на савремену српску прозу, али ијавно објављени р е з у л т а т ВашеГ сусрета са њом. Које су, дакле, у односу на српску књижевну традицију, вредности које препознајете у савременој српској књижевној продукцији, а који њени недостаци? - Учешће у НИН-овом жирију је јавни чин. Човек то снажно осети када уђе у једну релативно малу просторију у којој се саопш тава име добитника. Јер, одједном се сучели са бројним новинарима, блицевима и микрофонима. То је велики тренутак: новинари су митска бића, они све опустоше, попут скакаваца, они убадају, попут стршљенова. Одмах пожелите да поправите косу (и то више пожелите ако, попут мене, немате косу), јер слика је најважнија. Тада осетите друштвену игру сила, резултанту многих претходних и подземних струјања која су повремено допирала до вас. Ако је човек пошао од погрешне претпоставке да је он по себи био неопходан за тај жири, сада се суочава са истином о себи као објекту једног безличног дејства. Сада може схватити природу прикривеног притиска којем је био изложен, једног неистинитог кружења вести о томе да је форсирао један роман а оспоравао други, да је био против неког писца због његове политичке оријентације: моја општепозната посвећеност ћирилици, на пример, послужила је као подлога за неистините вести о томе како сам наводно одбио да читам латиничне књиге. Мислите да је неефикасно зато што је глупо, зато што је летимичан увид у моје књиге довољан да се то демантује? Погрешно мислите. Мислите да оптужба о политичким предубеђењима нема смисла када се односи на човека који заступа политичку оријентацију која нема своје репрезентанте? Опет погрешно мислите. Јер, небитна су својства која поседујете, будући да сте означени као препрека. И ш та вам преостаје него да утолите знатижељу: заш то да се људи довијају и измишљају шта 34

На субверзивној десници

мислим о прошлогодишњим романима? Зашто да се међусобно лажу, лажући све око себе? Да их поштедим неинтелигентних истражних радњи, да усмерим истражни поступак у правцу правог кривца, написао сам опширан текст о свих петнаест романа који су ушли у шири избор. Отуд бих овде говорио о јавним видовима свог учешћа у прошлогодишњем раду жирија, о оним видовима које сам тек наговестио. Јер, моји књижевни разлози су доступни у часопису Књижевност. Позван да учествујем у процењивању вредности српског романа у 2007. години, прихватио сам то са осећањем да ми то место припада са два разлога: написао сам неколико књига о великим романима Црњанског - у једној од њих се опширно пореди однос према историји код савремених писаца (као што су Киш, Бошко Петровић, Радослав Петковић) и у ДруГој књизи Сеоба - што би требало да је довољна препорука: ако Је човек био способан да тумачи роман Црњанског, близу је памети да закључимо како је тај исти човек способан да процењује и вредности савремених романа. Други разлог проистиче из традиције образовања НИН-овог жирија: увек су своје место у том жирију имали и људи који нису књижевни критичари него су савремени роман сагледавали из историјске перспективе (Јован Деретић) или из теоријско-филозофске перспективе (Никола Милошевић). Пошто је прош ао свечани час проглаш авањ а добитника, написао сам и објавио опширни текст о свим романима који су ушли у ужи избор. На тај начин сам документовао становишта која сам заступао током одлучивања. Зар то није чин највише јавне одговорности? Да ли је неко демантовао било коју чињеницу о раду жирија коју сам изнео? Не. Да ли је неко утврдио да сам изнео неку неистину? Не. Да ли је неко прегао да полемише са мојим ставовима о појединим романима? Не. Да ли то значи да су сви прихватили овакав вид јавног објаш њ авањ а својих вредносних критеријума? Не. Зашто? Зато што се одлука о НИН-овој награди увек схвата на начин идеолошко-политички, зато што је та награда увек поимана као барометар политичко-књижевног односа снага и зато што се продужетак непрестане крипто-политичке борбе одвија 35

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

на другачији начин од појединачног, разумног и аргументованог неслагања. На делу је максима о памети која не сме бити препрека за нашу страст за самоспаљивањем. У тој борби нема неутралних, али - и то је важан допринос млађих књижевних нараштаја, премда он обнавља сећање на њихове скојевске претходнике - нема никаквог поштовања према било којим својствима одабраног неистомишљеника. Не признаје вам се никакво знање, никакав морал, нити било какво лично достојанство. Уместо да се са човеком разговара и полемише, настоји се да тај човек буде уклоњен. Онолико грубо колико је то неопходно. Све то знам и оставља ме потпуно увереним у то да сам направио правилне личне изборе. Одлучујуће је питање: колико јавна свест добија, колико се културна позорница еманципује од трибализма, ако се на овако некреативан и насилан начин односимо према неистомишљеницима? Јединувелику предност видим у томе што се сада све то чини у име слободе. Тако се уверавамо у драгоцени домет сазнања о насиљу као ономе што битно оплемењује, испуњава и проширује нашу слободу. Зар нас, уосталом, нису због тог сазнања и бомбардовали? >

36

Ваш одЈовор се крећеунутар друштвеноГ и друштвено-политичкоГ с т а т у с а књижевности. С друГе стране, у т е к с т у Комуникација и бука вредност романа одређујете пре свеГа на основудве категорије: прва, назовимоје, степен егзистенцијалноГ удеса у роману. С обзиром на т о , из последњеГ дела вашеГ т е к с т а , насловљеноЈ„Ко се сећа Михаила Лалића“, може се дедуковати стан о в и ш те да за велики роман није толико би тн а идеолошка н о та и њеЈов одЈовор на друштвено-историјску и друштвено-политичку збиљу, коликоје би тан њеЈов еЈзистенцијални импулс; друЈа, степенробовањ а стереоти пима, и т о неу смислу романескне технике, сижеа или поетике, колико у смислу стереотипноЈ поимања стварн ости . Интересовало би ме, дакле, ш т а подразумевате под еЈзистенцијалном основом романа, а ш т а под стереотипим а којих данас, како с м а т р а т е , романописци не моЈу да се ослободе. И, додајмо, да лије и на који начинроман шездесетих и седамдесетих одЈоварао на тадаш њ е стереотипе и еЈзистенцијалне

На субверзивној десници

мистификације. Које су т о врлине које су ондашњи писци поседовали, и да ли је, као ш т о је т о и данас, и т а д а била редукована друштвено-историјска свест појединца. - Поменуо сам Михаила Лалића зато што је то писац веома удаљен од наше данашње књижевне ситуације. Ко се - у протеклих двадесет година - позивао на Лалића? Он је писац наглашене реалистичко-историјске мотивације, амбијент његових приповедних простора је сеоски а не градски, у том простору доминира природа, приповедна тачка гледишта у његовим романима је изразито идеолошка, читава књижевна идеологија његовог приповедања делује анахроно: тематика, ликови, алузије, подтекст. Довољно је, међутим, да све то ставимо на страну, и одједном се суочавамо са параболама о самоћи, са страшћу фанатика, са резигнацијом која води историјску ретроспекцију, са распадом патријархалне свести, са фрагментима који напуштају основна мотивацијска сидришта. Шта то значи? То значи да је Лалић избрисан пре било каквог самеравања његовог приповедања са аутентичним апелима искуства, зато што је књижевно-политички неупотребљив. То значи да је створена рецептивна мрежа - са цензуром рецептивног поља - која не пропушта свест о Лалићу. Ниједна таква мрежа не постоји и не траје без невидљиве подршке сила које је творе. Има још таквих примера: Оскар Давичо. Ко се од оних који се диче својом идеолошком авангардношћу и настоје да наплате ту „европску" правоверност уложио у обнову књижевне свести о великој поезији Оскара Давича? Где су те књиге, студије, анализе, разговори о његовом стиху, о тону, о фрази, о урбаном свету његових романескних јунака? У једном разговору о поезији 2002. године - управо сам опомињао на тај заборав. Зашто? Зато што као политички конзервативац настојим да будем слободан човек. Зато што сматрам да је битан део слободе - ненаплативи улог у оно што верујете и волите. Зато што знам да политички авангардизам и антитрадиционализам није нужно и уметнички: можете бити политички антитрадиционалист, а да у осећању уметности будете изразити следбеник традиционалних стереотипа. Онда постојите мимикријски. И не напишете било какву књигу о Оскару Давичу. 37

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

Постоји трећи пример: како не постоји никакав критички одзив на прозу Бранимира Шћепановића? Зар није очигледно да је алегоријско-гротескна мотивација његових прича изразито модерна? Нису ли Уста пуна земље један изузетан мали роман српске књижевности: као Беспућа, као Дневник о Чарнојевићу, као Људи Говоре, као П роклета авлија, као Кад су цветале ти кве? Не појављују ли се у његовој прози - на идеално-типски начин, и у психолошком и у егзистенцијалном хоризонту - граничне ситуације: страх, стид, кривица, смрт, борба? Прича С ти д је репрезентативни укрштај свих момената модерности: приповедног мозаика свести, фрагментарно-асоцијативног уланчавања и прекида, битног егзистенцијалног искуства, религиозног подтекста. Ако ниједан од ових писаца, који су књижевно међусобно врло несродни, политички различити, не пробија цензуру нашег рецептивног поља, онда мора постојати нека сила која твори то поље, мора постојати неки - нехотични или свесни - корисник дејстава што их ствара ова цензура. Мислим да српски роман - у последњих неколико деценија - није на вредносном нивоу који су оцртале највише могућности наше прозе у двадесетом веку: од Нечисте крви, преко Сеоба и Дана шестоГ, Андрићевих романа, Прољећа Ивана Галеба и Дервиша и см рти, до три позна величанствена романа Црњанског. Тај низ јесте једна велика епоха, једно дубоко време, које као изазов стоји пред савременим приповедањем. Српски савремени писци немају ту врсту приповедне концентрације, уметничке самодисциплине, они немају ни такву снагу егзистенцијалног искуства нити временску дубину свог приповедног доживљаја. Најубедљивији изузетак је Радослав Петковић. Њихово језичко утемељење приповедања, унутрашњи односи у реченици, асоцијативна игра смисла која твори напетост и оригиналност прозне реченице, веома често су на нивоу новинарског или филмског стереотипа или су, ако од тога беже, интелектуално или имагинативно пренапрегнути. Најубедљивији изузетак у тој ствари је Радован Бели Марковић. Могуће је да не видим добро, да негде грешим, али је извесно да немам никакве користи ОДовако исказаног мишљења, да сам потпуно, и можда неподаодшиво искрен. 38

11а субверзивној десници

То је у вези са једним утиском који сам стекао усмерено читајући романе који су предложени за НИН-ову награду. Учинило ми се да наша савремена критика пати од недостатка искрености. То је један тужан утисак. Постоје људи који су показали да знају шта је књижевност, који вам држе лекције о Џону Фаулсу или Пинчону, али она дела која хвале на својим критичарским ступцима не бацају сенку на њихово знање него на њихов елементарни морал. Ту питање о личној несолидности прелази у питање о ситуацији у којој је таква несолидност неопходна. Јер, у једном тренутку постаје неопходно да се човек заврти на невидљивом рингишпилу сила. Особеност ове епохе је у томе што она у себе упија и сваку побуну против тог рингишпила. Та побуна је унапред прихваћена. Тим прихватањем побуне унапред се неутралише порив ка побуни: човек не жели да буде глуп и смешан у својој побуни. А тек као глуп и исмејан, тек као сам, он има неку шансу да захвати оно што превазилази епоху која га неутралише. Одлучујуће питање би гласило: да ли ми више имамо снаге за књижевно искуство? Да ли ми имамо снаге да овом насиљу саморазумљивости које до нас допире са свих страна супротставимо једно једноставно не: нека су нам супротно рекли преко свих телевизија, ми кажемо да то дело није добро. Данашњи тренутак, дакле, упућује изазов којем је јако тешко одговорити: то више није изазов негације, већ је то изазов афирмације. Можда због тога не можемо да добиЈемо радикални роман. Јер, нисмо спремни за радикални изазов. Ако књижевност данас није више привилеговани комуникациони ланац идеја и слика, ако моћ путује виртуелним стазама, ако нико и не чита књиге због позива на политичко деловање, дубинско егзистенцијално искуство, извесно сабирање ж ивота и смисла, било да је индивидуално или колективно, део апстракције или историје, у књижевности постоји: у реченицама, у паузама између њих, у асоцијацијама до којих ћутања над прочитаним реченицама доводе. Ту увек можемо потражити егзистенцијални импулс и основ приповедања: у распону између апела који упућује приповедано и ћутања које је наш (читаочев) једини одговор на сн ту тог апела. (Када почнемо да говоримо о њему, то је знак да његова снага 39

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановшишу?

трне, да мења своју природу, да се претвара у рефлексију која јача у нама.) Шта ако, међутим, не осетимо ту снагу када прочитамо овакве реченице: „Сада је негде око девет увече: време смрти мога оца. Мој отац? Сада само овај часовник, на мом столу, џепни ЗсИајјћаизеп, купљен пре мог рођења, за тачан датум морао бих да погледам гаранцију (ту ми је негде, међу папирима, нашао сам и њу, после очеве смрти); или мој отац: ово налив-перо, и то чувам, али не служим се њим, затим (мој отац), мали избор Декарта, или Монтењ, у три свеске...“9 То је знак да треба да преиспитамо сопствено искуство читања, што значи да расветлимо егзистенцију у оном битном што је исказује: саморефлексија, комуникација, повесност, воља, слобода, смрт, патња, борба, кривица, апсолутна свест, неусловљено делање, други, вера. Када нас доводи до преиспитивања тих категорија, када отвара понор у нама, приповедано нам показује свој егзистенцијални основ. >

Н еш то касније ћемо се в р а т и т и спрези књижевност-полити к а, али пре тоГа бихВам поставио два п и тањ а којаувек лебде у ваздуху када је о Ломпару реч. Целокупну српску књижевну историју вреднујете у односу према Црњанском. У својој претходној књизи, Аполонови путокази, указујете на неприкосновеност Црњанскових романа у односу на касније поетике Киша, Павића, Радослава Петковића, описујући заправо један „пад“, извесну регресију књижевно-поетичких вредности романа након Црњанскоп З а ш т о Црњански - на кога и у претходним одГоворима с т а в љ а т е акценат - и како би се, опет, из Ломпарове/Црњанскове позиције котирали Иво Андрић или Меша Селимовић? - Када сам почео да објављујем радове о Црњанском, он уопште није био тако неприкосновено уметнички признат као што је сада. Упоредите његово књижевно и јавно присуство око 1980. године са статусом који је имао И во Андрић. Још 1984. године било је могуће озбиљно поставити питање о томе да ли је Црњански уопште велики писац. Следио сам, дакле, свој 9

40

Ово је одломак из Декаршове смрши Радомира Константиновића.

На субверзивној десници

читалачки доживљај. Нисам препознавао никакву конјунктуру у афирмацији Црњанског. То је важно рећи, јер млађи књижевни нараштаји немају такав осећај: њима се чини да је ова јавна свест о књижевној вредности постојала одувек. Такво њихово незнање и омогућава прикривене фалсификате о емиграцији Црњанског, фалсификате о којима сам писао у Моралистичким фршментима. Црњански је највећи српски писац двадесетог века, чак и ако ствари поставите кумулативно; он је у највећем броју књижевних жанрова досегао саме врхове: и у роману, и у поезији, и у путопису, и у драми, и у причи, и у мемоарима, и у есеју, чак и у новинарству. Њему најближи српски писац, Иво Андрић, надмаша га само у приповеци. У романима Црњанског, о којима сам писао, уочавамо две равноправно развијене и ретке компоненте због којих он има првенство у односу на све наше романсијере. Описаћу их сликовито и у поређењу са Пекићем и Кишом, не бих ли се замерио и млађим књижевним нараштајима. (Као млад човек нисам се додворавао старијим а, нисам се дивио тој мудрости која отвара капије каријере. То не значи да нисам поштовао оне које сам поштовао. Али, поштовао сам их зато што сам видео њихову вредност, не зато што су - по геронтократској матрици тадашње јавне свести - као старији, имали моћ. Природно је да сада избегавам други пол ових несразмера у једној академској каријери: немам жељу да придобијам млађе колеге, да се укључујем у преовлађујућу инфантилизацију јавне свести, не занима ме да ли они држе кључеве неке будућности. Увек сам неупоредиво више држао до личности него до моћи.) Црњански поседује у роману једно широко платно, једну обухватну визију, у корацима његових јунака препознајете дубину историје и времена, у приповедању осећате како дух приповести суверено влада над ерудицијом. Понешто од тога има и Пекић, осим последњег елемента: критика је с разлогом упозорила да Пекић има потребу да све што зна и што је прочитао некако стави у роман. Али, за разлику од Пекића, Црњански има изузетну способност да у једном језичком елементу, готово иконографски, готово сликарски, преокрене структуру великог платна: то му омогућава његова језичка (не граматичка) виртуозност. Док је на 41

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

нивоу макро-структуре релативно близу Црњанском, Пекић је на нивоу микро-структуре знатно испод њега: посебно када је реч о знатним језичким неравнинама у његовом приповедању. Код Киша - како тврди наша критика, како сте Ви писали - постоји језичко-артистичка виртуозност. Али, што се мене тиче, Киш нема то велико платно, јер нема тај приповедни распон. Тај склад микро-елемената и макро-елеменатаууметничком духу - не на нивоу целокупног опуса - има Растко Петровић. Он је апсолутно најрадикалнији модерни дух наше књижевности. Ко је то осетио? Један потпуни конзервативац који је био знатно старији од њега: Слободан Јовановић је - одмах после Првог светског рата, како је описао Милан Јовановић Стоимировић - рекао да су највећи таленти новог књижевног нараштаја Милош Црњански и Растко Петровић. И ко каже да се у уметнички сензибилитет конзервативаца не можете поуздати? Растко Петровић је писац - у вредносном смислу - најближи Црњанском и Андрићу. Али, ту се појављује питање о култури: овај Београђанин, који није требало да има било какве културолошке препреке, будући да није био човек друге средине, других навика и обичаја, да је био из угледне грађанске породице, да је по природи био аполитичан, није успео да се наметне као уметничка норма, нити као једнаковредан уметнички пут. Да ли то значи да је изазов његовог уметничког духа био такав да је цензура рецептивног поља српске културе искључила тај дух? Црњански је - када су ослабиле силе идеолошке блокаде - успео да се наметне као норма. Иако су написане књиге и студије о њему, Растко Петровић то није успео. Да ли сте чули да је неко рекао како је он - норма? Никада нисам чуо да је речено, а камоли прихваћено, како је мера модерности, или уметничке радикалности, или субверзивности, Растко Петровић. Рећи ће се да је мера модерности Црњански, мера класичности Андрић. Отуд је сво уметничко кретање одређено као кретање између модерности и класичности. То једноставно није истина. Те препреке су наметнуте решеткама које поставља неко претходно (политичко, обичајно, рационалистичко) начело које обликује културу. Зар Вам се не чини да се тако испуњава једно унапред прописано кретање? А ако бисмо одбили да мислимо на тај начин? 42

На субверзивној десници

Не тако што ћемо рушити вредности и постављ ати нове, јер богови пролазе а постаменти остају исти. Него тако што ћемо се окренути и на друге стране, тако што ћемо отворити дух другим сензибилитетима. Али, тада ризикујемо, јер напуштамо путање моћи. Растко Петровић није постао норма зато што његов дух није погодан да се испуне путање моћи. А они чији је дух био погодан за те путање - као Његош и Андрић - морали су да истрпе битно кривотворење свог духа, битно сужавање свог сензибилитета. >

Поменули сте, професоре, Р астк а Петровића, с друГе стране написали с т е студију о Д ратш и Васићу, а претходним одГовором отворили питање културне рецептивне мреже данашњег времена. И Растко и Васић су, чињеницаје, у данашњој рецепцији историје српске књижевности мартнализовани. Растко, на пример, у Дану шестом покреће - како с т е издвојили - неке од великих т е м а које би и данас моше бити актуелне, неке од њих примамљиве чак иједном редукованом, нефлексибилном „п атри отском " читању. Начнимо још једну тем у: Ви непрестано инсистирате на субверзивности ЦрњансковоГ дискурса, на исто својство дискурса указујете и код ЊеГоша, а иједан и друГи своју културну позицију задобијају прећуткивањем оних културно, историјски и идеолошки „затамњених" м еста њихових дела. Где су, дакле, данас Растко и Васић, за ш т о немамо отворенију рецепцију њиховоГ с т в а р а л а ш т в а , иако би они најдиректније моГли би ти уклопњени у национални литерарни корпус, и, паралелно томе, да ли и ЦрњанскоГ, и Његоша, и Петровића, и Васића прихватамо по цену неразумевања? - Историја наших неспоразума јесте историја споразума који су им претходили. И историја застрашујуће духовне лењости, нечитања, одсуства жеље да се културни темељи промене. Отуд понављање води нашу свест о културним вредностима, а не инвенција. Када размислите о Његошевој рецепцији, уочите да се у двадесетом веку стабилизовала представа о овом песнику као епско-трагичкој парадигми: од бројних утицаја пренаглашен је досег античког фатума у његовом осећању света. Ту представу је формирала грађанска свест, што значи да је таква представа 43

Мило Ломпар: Поерашак сриском сшановишшу?

била од значаја за ту свест. Ништа ту није променило детаљно и инвентивно проналажење неоплатонистичке и гностичке традиције у Лучи микрокозма. Али, решетке цензуре рецептивног поља најбоље показује Лажни цар Шћепан Мали. Јер, Његош у свет ГорскоГ вијенца, на апогеј херојско-епске свести, смешта једног лажова: исте речи, исти језик, исте заклетве, исте смрти, исти ликови, а спиралу духа који покреће ту имагинацију подстиче један лажов. Лажов је у темељу свега. Замисао је генијално деструктивна, будући да је херојска аутентичност неприкосновена. Мало ко зна да стих свак је рођен да поједном умре/ ч а с т и брука живе довјека, стих који је сама херојска формула егзистенције, долази из ЛажноГ цара Шћепана МалоГ, а не из ГорскоГ вијенца. И култура реагује рестриктивно: уместо да тумачи, да разуме промену која се одиграла, она - пре сваког тумачења - посеже за вредновањем и умањује значај дела, уклања га са рецептивног хоризонта. Зашто? Зато што ту имате чисту слику апсурда: један лажов и преварант окреће велику реторику у разним смеровима, и путују те речи из времена у време, а сто педесет година нико о томе шта те речи говоре неће да каже ништа. То показује да управо тамо где се утемељује културна парадигма, код Његоша, утемељује се и њена негација. Његош је велики песник зато што није рекао само у чему је трагичка величина наше егзистенције и историје него и у чему је њено аутентично блесавило. Нико није рекао теже ствари о нашој хероици од Његоша. Али, култура то није хтела да чује, то глувило није било спонтано, то је било организовано неслушање, па је тек спис једног политичког конзервативца - у књизи ЊеГош и модерна (1998) - изнедрио овакву реченицу о херојском свету: „Патријарх је велика, јер је епохална будала." Или: „Коњ је постао мера и цена свију ствари: оних које јесу да нису и оних које нису да јесу.“ Када је реч о Драгиши Васићу, основни разлог његовог одсуства из наше књижевне свести јесте околност да је он био у покрету Драже Михаиловића, па практично - осим спорадично - није ни помињан од 1945. године до 1989. године. Те године је у шест наставака у Књижевности изашла моја студија о Црвеним маГлама. 44

На субверзивној десници

Драгиша Васић има занимљиву и узбудљиву биографију. Учесник балканских ратова и Првог светског рата, двапут рањаван, човек који је прешао Албанију и посматрао сахрањивање својих ратних другова у плаву гробницу, овај републиканац је бранио Спасоја Стејића, атентатора на краља Александра и уређивао левичарски часопис ПроГрес. И како је тамо писао? Описивао је како су „по ослобођењу... без најмање потребе... примљени официри бивше аустроугарске војске без икаквих критеријума“. Међу њима је било и оних који су „били највећи злочинци овога народа". А били су одликовани ордењем „које су намучени србијански официри задобијали тек после седмогодишњег крвављења". Управо су ти новопримљени официри, намењени да буду потпора династије а не народа и државе, унапређени без икаквог оправдања. То је било посебно понижење „које је повукло оставке једног великог броја официра старе војске и које ће неминовно донети тешких последица". У овим тврђењима можемо видети разорну критику државне политике. Таква је била српска левица пре него што ју је подвластио дух Коминтерне: лична храброст, осећање за правду и изразито родољубиво осећање. Да би се о томе мислило, о некој препреци (титоистичко наслеђе) у разумевању која нас спречава да се тога сетимо, неопходно је то знати. Како наши леви либерали немају времена да нешто знају, јер имају чврсте ставове о ономе о чему не знају ништа, увек је добро да постоји конзервативац који их на то подсећа. Увек се можете ослонити на конзервативце. Васићева приповедна свест сумњичи наше устаљене појмове о родољубљу, о левици и десници, о вредностима и ангажману, о уметности: његов Ресимић добошар дубља је и снажнија приповедна деструкција сваке идеологије од вишетомног Времена смрти. У какав смо вртлог увучени када је модернија приповедна свест о албанској голготи из године 1921, него иста та свест из године 1971? Како је неко још тада могао да оствари тај степен приповедне критичности, ту структуру гротеске, тај степен унутрашње приповедне напетости? Шта се у међувремену десило? Егзистенцијални интензитет Васићевог ангажмана, његов противуречни - саосећајни и критички - е1ћо$ ми данас не можемо да схватимо, ми нисмо више на висини тог интензитета. 45

Ммло Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

>

Хвала Вам. О Р астку сте, ако не т е к с т или студију, у Моралистичким фрагментима ипак написалиједан мали, емотиеан и леп ф р а т е н т , „Песници“ Сећам се - останимојош моменат удаљени од књижевне политике - да с т е једном приликом саркастично изјавили: „Још само фали да напишем књшу о поезији па ови д р у т више неће и м ати о чему да пишу. “ - То је било када сам Вам предавао, када сам био асистент? Видите колико смо од тада обојица напредовали. Ја то сада не бих рекао. Ви то онда не бисте питали. >

Сећам се и ваших предавања на којима сте, тумачећи поетска дела наших класициста и романтичара, демонстрирали изузетн о кохерентне и дубоке и н терп ретати вн е увиде. З а ш т о је, наиме, из Ваше књижевноисторијске херменеутике поезија искључена? Да ли Вам није блиска з а т о ш т о у друштвенополитички и друштвено-историјски хоризонт неулази т ак о директно као ш т о т о чини проза? - Увек ме је занимало питање о апсолутној поезији. Да ли постоји нешто апсолутно иоетско што пробија кроз све наносе времена, стилова, језика? Да бисмо до њега допрли, када је о поезији реч, треба да ухватимо један то н који конституише унутрашњу неприкосновеност језика у песми, његову апсолутност. Књижевни херменеутичар т о мора саобразити опису песничке дикције, али ниједан такав опис - крај све неопходности знања коју подарује - није одговор на апсолутно поетско искуство. Тим описом се не ствара неопходан егзистенцијално-искуствени мост са поезијом. Јер, описати се може све. Али, пошто ми живимо у доба слике, онда не треба ништа да се описује: све се већ види. Ако, пак, хоћете да промените и оно што је виђено и начин гледања, морате наћи одговор на духовно искуство које се у поезији кристализује. Његошеве песме су - за мене - тај камен искушења. Јер, нема у њима никакве актуелности на начин Горској вијенца, никаквог широког културноисторијског основа као у Лучи микрокозма. Оне су често пригодне, њихов стих је дуг, сликовитост је повезана са историјским аналогијама. Све то - та припадноСТ Класицизму и предромантизму - није било препрека да се пронађЈ модерни тон 46

На субверзивној десници

Стеријине поезије. Ту је копча пронађена у оквиру Стеријиног рационализма и стоицизма, у оквиру његове резигнације и меланхолије, којима је наше доба искуствено отворено. Стеријин - сто педесет година стари - шеснаестерац, у његовом основном тону, ми чујемо. Да ли можемо да пронађемо тај тон код Његоша? Да ли ми то можемо још да чујемо, или треба отворено да признамо да више нисмо способни за то? Као што су нестале толике ствари у времену, антички свет, богови, увек може и неки егзистенцијални тон да нестане. Његошеве песме постављају тежак проблем пред нас. Јер, оне траже обнову осећања за п атети ч н о . Апсолутна поезија постоји ако чујемо како Његошева п а т е т и ч н о с т почиње да одјекује у нама, ако у смислу његових патетичних слика препознамо оно што апелује на егзистенцију. >

У Моралистичким фрагментима, пре свеГа о т в а р а т е питање, како Га називате, еГзистенцијалноГ понора као најдрастичнијеГ феномена са којим се на овом с в е т у хуманистички субјект сусреће. Од С о к р ата, преко Ничеа, до данашњ их дана маркирате једну драматичну еГзистенцијалну позицију субјекта из које се целокупна друштвено-политичка ствар ност препознаје као нека в р ст а манипулације. Наше време описујете као време без „критичке свести “, у којем „мрежа ефикасних онемоГућавања чак и елементарне спонатаности, поГотову субверзивности“ наГони на п ри стан ак уз „преовлађујућу политичку, идеолошку, уметничку или ж ивотну форму“. К акоразумети туди јалекти ку којаје акти ви ран ау вашој књизи: еГзистенцијални понор, отвореност субјекта ка „н и ш т а “, ка „бестем ељ ности“, саједне, и проблемдруштвено-политичкоГ или политичко-историјскоГмистификовања субјекта, са друГе стране. - Понор је добра веза између питања о поезији и питања о егзистенцији. У књизи сам подсетио на једну традицију мишљења коју можемо тражити у различитим временима: код гностика и код мистичара (Беме), али и код Шелинга, и код Берђајева, и код Сиорана. Кратко алудирајући на ту традицију, подсетио сам на то да тамо где је Бог, тамо је и понор. То нам омогућава да 47

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу ?

обележимо у нашем времену једно искуство понорног Бога. Тај појам обележава извесну напетост егзистенције управо кад је она потпуно премрежена неком саморазумљивошћу. Можда би поређење са поезијом могло помоћи: ако тумачите неки тамни стих, као што је таман стих Момчила Настасијевића: ходом/ т о у неходе/у беспуће/ непутем, онда је то лакше разумети него јасни стих Растка Петровића: д тн е м т а д очи небесима нада мном се плавило рађа. Први стих је потпуно неразумљив, други је привидно разумљив. Када имамо препреку, када нам језик поставља препреку, онда нас он тера да застанемо, опомиње нас да ту где је препрека постоји нека тајна којој ваља да се посветимо. Када, пак, не осећамо препреку, свест о тајни као да је немогућа, као да је тајна заувек склоњена од нас. Пренесимо то сада у антрополошку ситуацију. Понорни Бог је нешто што постоји у свету који не опомиње на тајну, који је не обележава препреком и застанком. Човек не осећа препреку, он клизи светом виртуелним или стварним, светом услуга и осмеха, у том тренутку потпуно несвестан колико је онога што је тајанствено заувек ишчезло пред његовим очима. Понорна ситуација нас позива да у себи негујемо ту егзистенцијалноонтолошку противречност, то трење између саморазумљивости и тајне. Шта то значи? Она нас позива да истински проживимо, да искусимо могућност да кажемо да или не, да у себе упијемо одлуку: или-или. Јер, саморазумљивости припада овај час у којем влада једно лажно и-и. Његове последице су знатне: пошто човек наводно може све, он суштински не може ништа. Понорна ситуација се састоји од тога да човек у један мах, ослушнувши - на начин истанчан и проосећан - ромор егзистенције, прошавши читавом скалом искуства и осећања, себе и света, ипак каже јахоћу (сам)-то, што значи да има у себи одлуку, да стоји са њом. Шта значи стајати уз једну одлуку? Значи пристајати на мањкове који с њом неумитно иду. Дивна је то помисао: с т а ја т и уз истине које се не могу ж и вети. То је понор: стојимо уз истину коју не можемо да живимо. Та истина је сувише тешка> сувише велика, било да је у питању злочин, било да је реч о ЖрТВИ или емоцији. Али, ми смо одлучили да стојимо уз њу К«|6лмже што 48

На субверзивној десници

можемо, и да истрпимо сваки мањак који она доноси. То је - по мом суду - осећање понорног Бога. Постоји мањак (понор), али ми стојимо (Бог). Из тога природно проистиче човеков ангажман, његова одлука у ситуацији, јер они припадају том стајањ у. Из тога проистиче и аутсајдерство. Јер, оно је луцидност. Довевши себе пред понор, самим тим постали сте луцидни. А луцидност је једино што вас може спасити у савременој саморазумљивости. Јер, она укида аутсајдерство и маргину. То значи да читаво схватање маргине треба променити. Више не знамо где је центар, а где периферија. То се стално мења. Погледајте ко све искаче на месту председника државе, и ко све са тог места одлази. (Нисам рекао наше државе: не зато што би то било нетачно него зато што ми - строго узев - немамо државу.) Све се врти, подстицано центрифугалним силама, и неки аутсајдери долазе и одлазе од нас. И ко нам онда може гарантовати да је онај који седи на друштвеној маргини (социјални аутсајдер), као и онај који се осећа скрајнутим (психолошки аутсајдер) - истински аутсајдер? Он може бити роб највећих стереотипа. Толики људи су деградирани социјално, психолошки, материјално, емотивно. То више није довољно да бисте били у аутсајдерској ситуацији. Јер, ништа у њиховим главама није промењено: они су и даље потчињени истој менталној матрици која их непрестано врти, и из ње не излазе. То значи да човек, да би био истински аутсајдер, мора да буде луцидан: када је деградиран, он и даље не пристаје на стереотипе, он поставља питање о својој деградираности на начин који не пристаје на стереотипе. Отуд се образује природна и противречна веза између антрополошког и критичког духа у моралистичком искуству. Јер, то искуство подразумева да сто јимо уз истине које се не могу живети. >

Појаснили с т е нам, дакле, идеју „понора“ или „ понорноГ Бога “ У 9УХУ еГзистенцијално-антрополошке онтолоГије. У Аполоновим путоказима, на истом тал асу мишљења, о т в а р а т е п и тањ е а у т с а јд е р с т в а као једноГ друГачијеГ еГзистенцијално-онтолошкоГ с х в а т а њ а марГине. С трећ е стран е, у

Мило Ломпар: Повраишк сриском сшановишшу?

Моралистичким фрагментима заузим ате идеолошки посматрано, назваћу је, десну позицију. Ви, с ч е т в р т е стране, на линији националних стереоти п а афирмишете ЦрњанскоГ и Његоша, али заједно са њима и Ви делујете субверзивно унутар националне свести, указујући да су они заправо аутори који су најдалекосежније подрили темељ е наше културе. Додајмо то м е и да с т е у ф раш ен ту „Баш тиници злочина “ и т е к с т у „Левичари с десна" веома о ш тр о (дис)квалификовали једну књижевноисторијску „линију“ писаца, историју наше „леве" друштвено-политичке свести, стереотипне, манипулативне и искључиве, од Марка Ристића до Радомира Константиновића и Боре Ћосића, или до Добрице Ћосића. Будући да нас „понорни Б ог“ дисквалификује за зло, не дисквалификује ли нас пре свега за било какво друштвено-политичко позиционирање и истрајавањ е на том е. З а т о Вас, пре свеГа, п итам : какав је карактер ваше деснице? И још : какав је т о субверзивни национализам и субверзивна десница који се у Моралистичким фрагментима објављују? Како м ирите наведене еГзистенцијалне и идеолошке предиспозиције Ваше деснице? - Нема сумње у то да су Моралистички фраГменти вишеструко атаж о в ан а књига. Посвећена успомени на Николу Милошевића, она природно не може да не буде ангажована. То значи и политички ангажована. Никола Милошевић је обележавао једну духовну атитуду каква данас више није могућа, али која је његовим студентима давала привилегију да виде ш та је то професор. Данашњи студенти то немају код кога да виде. Ако бисмо се запитали о садржају ангажмана који подразум евају М оралистички ф рагменти, могли бисмо уочити да смер њихове критичности има додирних тачака са политичким ставовима Николе Милошевића, али да становиште са којег се обликује та критичност није сродно. Јер, Никола Милошевић је био либерал. Баш зато што је као либерал показивао разумевање за легитимност одбране српских националних права, био је излаган бројним и јавним увредама. Јер, ако се та права могу бранити и са либералних становишта, онда је то нарушавање јавне схеме по којој свако ко показује разумевање за српска права у 50

На субверзивној десници

тренуцима распадања титоистичке Југославије није ништа друго него српски националиста. Не само да сматрам да је сасвим на м есту да човек буде националиста него чак чиним нешто горе од тога: сматрам да је потпуно у реду да човек буде српски националиста. И то кажем у овом тренутку када мало који српски интелектуалац то жели и да допусти као могућност. Да ли је то у несагласју са околношћу да сам јавно оспоравао доминантну политику у деведесетим годинама прошлог века? Противио сам јој се у времену од деветог марта до видовданског сабора, учествовао сам у студентским штрајковима 1992 и 1996, био један од тројице наставника које је полиција избацила са студентима-штрајкачима 1998. године. Све то би требало да укаже на јавно потиснуту свест о не малом броју оних људи који су били против владајуће политике у деведесетим, али који су истовремено сматрали да постоје српска национална права. Ти људи су једини континуирани политички губитници у нас. Историја им се сурово подсмехнула. Јер, као да нема тог пута; као да је могућ само бесциљни отпор или срамотно марионетство. А управо је њихово постојање знак да питање о одговорности за страховите несреће деведесетих треба поставити на нијансиран начин. Јер, ако су спољашње околности биле неповољне, будући да је преовладао један неправедан и злонамеран однос према правима српског народа, да ли то умањује одговорност владајуће елите? Не нужно. Ако је она то знала, онда је њена одговорност у томе што није урачунала ризике отпора који је подстицала. А ако је већ своју верзију отпора сматрала неминовном, зашто није показала видан отклон од доминантних идеологија двадесетог века у нас: од југословенства и комунизма? Била је неспремна да јавно прихвати поразни биланс тих идеологија у српској историји. Да га прихвати са јасном свешћу да је то историјски пораз. Да означи тачку са које треба кренути на дуги пут опоравка: без рата, уколико би и други желели да он буде избегнут - што баш није било извесно. Али, и без лажне свести о томе да се ништа није догодило, да је распад титоистичке Југославије само безазлен чин по последицама за српски народ. Владајућа елита је - ако 51

Мило Ломпар: Поврашак сраском становишшу?

следимо императиве одговорности - можда била дужна да призна историјски пораз и по цену да остане без власти. Уместо тога, сада имамо један народ јавно жигосан и бојкотован - готово забрањен - а да то није јасно означено у његовој јавној свести, да тај жиг није макар увод у самосазнање. И имамо интелектуалце који неће тај жиг да узму на себе. Српски интелектуалац неће да узме срамоту тог проскрибовања - и онога што је у њој истинито, и онога што је у њој лажно - и да каже: ја-сам-то. Моје неповерење према - како Ви кажете - левој друштвено-политичкој свести почиње ту: заш то они не кажу колико су њихови злочини и њихови чинови - почињени у титоизму - активни и делатни учесници зла које се разбуктало при распаду титоистичке Југославије? Док о тој несрећи тако надуто и самоуверено суде, заш то себе бришу са списка оних који су је створили? Пример који сте Ви поменули јесте узоран. Непосредно пошто су совјетска војска и партизански корпуси ушли у Београд, новембра 1944, објављен је у Политици списак истакнутих интелектуалаца који су побијени. Међу њима је био и Светислав Стефановић: лекар, песник, есејиста, преводилац Шекспира и Волта Витмена, пријатељ Лазе Костића. И мимо свих наводних разлога, кључни разлог за његово убиство - без икаквог суђења - јесте то што је био члан комисије Међународног Црвеног крста која је испитивала масовно убиство у Катинској шуми. Када су Хитлер и Стаљин поделили Пољску (1939), неколико хиљада пољских официра је побијено метком у потиљак у Катинској шуми. Једни су тврдили да су то учинили они други. Стефановић је током рата - био члан Комисије која је утврдила да су то учинили Совјети. Комунистичка партија Југославије је тврдила да су то учинили Немци. Зато је Стефановић убијен. То је све историја. Али, убрзањ е долази после пада Берлинског зида: руски председник Борис Јељцин - негде око 1996. године - јавно предаје документацију НКВД-а која показује да су злочин починили Совјети. Шест година после тога (2002), у интервјуу „Слободној Европи“, у којем тврди како се „друга Србија не мири €§ алочинима“, Радомир Константиновић изјављује да је Ст*ф|Р0ВИћ био 52

На субверзивној десници

нацистички идеолог и да отуд не заслужује да његово име добије било која улица у Београду. Шта то значи? Да ли је то начин да се сусретнемо са тиме ш та уопште значи злочин? Зашто ни 2002. године не можемо да кажемо како је Светислав Стефановић убијен? Зато што пред тим убиством треба да кажемо оно страшно: ја-сам-то. Отуд је изјава да се „друга Србија не мири са злочинима" фундаментална лаж: она је - и после шездесет година - помирена са злочином над Светиславом Стефановићем, она - настојећи да се његово име и сада избрише - тежи да виртуелно понови тај злочин. То нас враћа питању: како се уопште можемо примаћи таквој ствари као што је убиство другог човека у којем на некакав начин учествујемо: макар и на тако парадоксалан начин да смо били против свега што је и нехотично довело до те смрти? Каква, дакле, десница? Субверзивна десница - она која не дозвољава стереотипе деснице. Када сам објавио књигу о Драгиши Васићу (1996), бројна ревијална штампа и поједине политичке странке непрестано су говориле и о равногорском покрету. Одлучио сам да не кажем ништа о тој димензији Васићевог ангажмана, јер сам желео да опишем његову прозу, која је настала далеко пре Другог светског рата, да покажем да је он истински и значајан писац, да о њему говорим зато што то дело вреди, а не зато што је политички употребљиво. Када су умањене могућности политичке употребе историјских чињеница (2004), у предговору Васићевим делима пишчев политички ангажман је природно постао важан садржај мог текста. У оба случаја сам тежио да избегнем један од конститутивних стереотипа мале књижевности. То је политика. Јер - како кажу Делез и Гатари - „особина малих књижевности јесте да је у њима све политика", будући да у њима „све поприма колективну вредност". Шта би, дакле, једна национално одговорна елита - као елита која је у складу са просветитељским традицијама Доситејевим, са грађанским традицијама деветнаестог века у нас - требало да има као првенствене циљеве свог деловања? Они би морали да буду окупљени око политике идентитета. Требало би да имају два вида: реактивни, у којем би се образовало против-дејство усмерено ка 53

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

отворено непријатељским настојањима култура које паразитирају на забораву српске културне прошлости; и креативни, којим би се спречавали облици интелектуалне стереотипије која празни идеје идентитета и којим би се успоставила к о м п е т е н т н о ст конзервативне мисли да заснива политику идентитета у складу са савременим идејема и темама. Али, таква десница не сме пристајати ни на стереотипе левице, што у нашем случају значи: на менталне замке титоизма. То је десница која би могла показати како бити националиста значи еманциповати национализам од стереотипа, просветити га, учинити га самосвесним, што значи и опремљеним критичком свешћу, а не еманциповати себе од национализма. Који од тих путева је лакши? >

Извесно је да смо се удаљипи од „понорног Б о т “ и дошли до „понора" субверзивне деснице, т а к о о п е т прелазећи на друштвено-политички план. Нећемо ипак овде заврш и ти ; покушаћемо да се врати м о ли тератури , ако смо је у оп ш те напуш тали. О стаје да В а м у т о м покушају поставим само још једно, потенцијално, битно, можда банално, у сваком случају оиш те питање: с обзиром д аје ослоњена на нашу изузетн о б о т т у и вредну књижевну традицију, какваје данас, сутра, у л о т наше литературе, просветитељски посматрано, у освешћивању појединаца и превазилажењу стереотипа, колики мо!у би ти дом ети њене разградње идеолошких стер ео ти п а и уврежених система мишљења и њеноГ о твар ањ а политичко-историјских и и тањ а? - Јавна савест се - по мом суду - не може суштински дотаћи онога што је ж ртва и онога што је злочин. Недокучивост обухвата жртву као такву. Одлучујуће питање пред којим моралистичко искуство стоји јесте питање о искуству зла. Јер, зло се променило. Црњански је то наслутио у Роману о Лондону. Зло је променило свој облик и јавна свест то као да не опажа. Зло више не изгледа као што је изгледало, како га је човеково искуство запамтило. Јер, зло има ту особину - за разлику од добра - да се мења: добро ћемо увек препознати, добро је увек ту и нису му потребна додатна објашњења. Али, зло има особину 54

На субверзивној десници

да се мења. Човек као да није регистровао промену. Он прича у старим категоријама, а зло се променило и стоји му иза рамена, крилом својим га дотиче и као да му шапуће: овде сам, тамо где ти показујеш нема никог. Књижевност може да суочи човека са питањем о жртви, о злочину, о самоодговорности. Одлучујуће је питање о могућности аутентичног одговора на књижевно искуство. Можда је за тај одговор битна идеја Ридигера Зафранског о издаји трансценденције као једном облику човекове самоиздаје. Отуд ми се један модус криптотеолошког мишљења намеће као битан за моралистичко искуство и за књижевну херменеутику. Јер, књижевност је, можда, најпредодређенија да назначи онтолошку промену зла коју тек назиремо. Ова, да т а к о кажем, утопијска визија л и тер ату р е заокружује наш разГовор, враћајући нас њеЈовом почетку, на којем с т е к о н с т ат о в а л и да наш а садаш њ а књ иж евност нема снаге за т а к о велики 1ест. Очекујући од српске књижевне будућности да у позитивном смислу изневери своју т р а т ч н у немоћ, о стаје још само да - у времену које девалвира р азтво р е и идеје - захвалим професору Ломпару на спремности за отворен разШ ор, интриГантним идејама и исцрпним одговорима.

55

2009.

ГЛОБАЛИСТЕ У СРБИЈИ УЈЕДИЊУЈЕ - ТИТОИЗАМ!10

Црњански је говорио да инфантилизована јавна свест у Срба избегава да ствари сагледава са српског становиш та. Уместо тога, инфантилизована свест све тешкоће разреш ава тако што их утапа у магловиту представу о Европи, као што их је некада пројектовала на Југославију. То је самозаваравање. Зарад обећања да ћемо успети као појединци, пристајемо да будемо порекнути као народ. Оваква питања наглашено полемички покреће књига М оралистички фраГменти (издање Нолит) др Мила Ломпара, професора Културне историје Срба и Српске књижевности XVIII XIX века на Филолошком факултету Београдског универзитета, некадашњег директора Политике а. д. са најкраћим мандатом у историји ове куће и члана НИН-овог жирија за роман године. Код нас постоји унутрашња трансформација елите, коју је формирала Комунистичка партија, у ново секуларно свеш тенство чија је максима: „Интелектуалци који аплаудирају западној моћи и игноришу западне злочине веома су поштовани на ЗападуС Кључна тачка трансфера титоизма у глобализам је појам српске кривице. Секуларно свештенство, наиме, настоји да сваком човеку који јавно исказује свест о постојању српских националних права унапред утисне жиг да је крив. 10 Овај разговор је вођен са новинаром Радивојем Петровићем и објављен је у НИН-у, Београд, 23. јули 2009,24-26.

56

Глобалисте у Србији уједињује - титоизам!

Тако се формира пожељан културни образац у коме фигура титоисте оличава човека коме ни двадест година није довољно да прежали Југославију, али му је месец дана било много да жали због отимања Косова и Метохије. >

У новом издању Ваше к њ те посебну пажњује привукла анализа веза између т и т о и зм а и садашњих историјских околности . З а ш т о сејош није отворио процес таквоГ вредновања т и т о и зм а ? - Ако жели да разуме у ком контексту и са каквим циљем помињем титоизам, човек треба да пронађе фрагменте у којима се тај појам помиње. То су фрагменти посвећени црногорском језику, националном и књижевном тестаменту Меше Селимовића, Скерлићевом слепилу и Стеријиној видовитости, Крлежином ћутању, статусу Јасеновца у српској култури. Сви ти примери показују како је српска култура изнутра онемогућена да - у најширим подручјима јавне свести - осветли оне процесе који су историјски одредили наш садашњи тренутак. Српска култура се појављује као култура самоонемогућавања: услед одсуства рационалног увида, она лебди између самопрецењивања и самониподаштавања. Сада се расцветава овај други процес. У његовом залеђу се налази дејство титоизма. Јер, у чему се слажу сви наши глобалисти и многи наши антиглобалисти? Они који су безнадно подељени између Русије и Европе, либерализма и социјализма, солидарности и ефикасности, српске слободе и европских вредности? Једино се слажу у одбрани титоистичког наслеђа. Одатле сви долазе: из начина мишљења који се у том времену кристализовао. Само тај начин мишљења показује способност да опстане унутар свега што се променило. Његов опстанак је плод дејстава историјских сила које су промениле своје идеолошке кошуљице, али нису промениле своје кретање. Свако настојање - и демократско, и вредносно, и психолошко - да се промени слика институционално окамењена у титоизму, показало се као немогуће. Зар тај увид не позива на неку свест о ситуацији? Јер, без те свести није могућ никакав позив на деловање. 57

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

>

Ако је тач н о да т и т о и с т и ч к и начин мишљења к ар актеришу: „лажна слика с т в а р н о с т и “ „инфантилизација јавне свести “, „р езу н у тар генерацијских к о н т и н у и т е т а “, насиље у име слободе и дискриминација инспирисана партијском мишљу - какве су последице т а к в е појаве данас? - И нфантилизација јавне свести по правилу прати сваку прекретницу у друштву. Тако је било 1945. године. Тако и данас слушамо како сваку пажњу треба поклонити младима, како је најважније шта о нечему мисле млади. Мишљење је важно зато што је мишљење, а не зато што припада младима. Реч је о стварању јавног механизма којим треба ставити на страну све оне нараштаје за које се с разлогом претпоставља да их животно искуство чини непријемчивим за политички коректно схватање себе и света. Та инфантилизација није ништа непознато. Био је XIX век када је Ткачев - чију је концепцију освајања власти Лењин сматрао величанственом - предлагао да све људе старије од 25 године, као неспособне да прихвате нове идеје, једноставно треба уклонити. >

Заслуге за т о припадају модерним комесарима демократије које, по угледу на Ноама ЧомскоГ, н ази вате секуларним свеш теницима. Ш т а је у основи њиховоГ веровања и каква им је мисија данас? - Скривена, али круцијална идеја секуларног свештенства гласи: људи треба да прихвате да је њихов живот безначајан и подјармљен, да забораве смешне идеје о управљању својим сопственим пословима, да препусте своју судбину интелигентној мањини, секуларном свештенству, које опслужује и распоређује моћ. Код нас постоји унутрашња трансформација елите коју је формирала комунистичка партија у ново секуларно свештенство чија максима гласи: „интелектуалци који аплаудирају Западној моћи и игноришу Западне злочине веома су поштовани на Западу." Сва три момента су преовлађујућа у нашој јавној свести. Аплауз Западној моћи нам показује да је идеја демократије потиснута у корист идеје о задовољавању Западних интереса. (То није нешто непознато: још су француски социјалисти - у време Хладног рата - упозоравали француске стаљинисте како нису на левици 58

Глобалисте у Србији уједињује - титоизам!

него на Истоку. Примењено на наше околности то би значило: секуларно свештенство не дела у име демократије него у корист Западних интереса.) Игнорисање Западних злочина треба да онемогући сваку критичку свест у друштву. Поштовање добијено од Западних моћи треба да буде овлашћење у практичним пословима обликовања јавне свести. >

Ш т а је за Вас најубедљивији арГумент о персоналном контин у и тету т и т о и зм а до данашњ ихдана? Како објаш њ авате да су исти људи на сцени и некад и данас? З а ш т о Вас је т о навело да парадоксално закључите како је у основи европског покрета у Србији - С таљ ин ? Ш т а т о значи? - Ако председник Европског покрета112003. године обележава Друго заседање АВНОЈ-а, онда то значи да он жели да нам наметне идеју о континуитету између тих ствари. Какве иначе везе може имати европски покрет у којем су основне идеје људских права, приватне својине, вишепартијског и демократског друштва са догађајем који је утро пут једнопартијској диктатури, убијању неистомишљеника, политици несврставања, доживотној владавини једног човека као уставној категорији? Та веза може бити само плод маневра да се епохални бродолом комунизма - чији део је и Друго заседање АВНОЈ-а - премести у нешто што припада неком другом, а не челницима Европског покрета. Они настоје да тај бродолом преведу у потпуно други амбијент. Јер, они тврде како су увек на правом путу, иако свако може видети како стално мењају пут. То показује мутацију појмова као препреку за елементарне увиде. Није ни нормално ни демократски да било ко буде привилегован као репрезентант европских вредности. Када право на то полажу само поједине странке и појединци, када само њихово поимање европских вредности треба да буде обавезујуће, онда је то директна опасност за демократију. Сасвим је природно да постоје они који сумњају у овако одабрани циљ, посебно у начин на који је одабран. Јер, то је знак демократске и критичке свести. Сумња је аутентично европски појам. 11

Реч је о Живораду Ковачевићу.

59

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу ?

Само је код нас одредница конзервативан и традиционалан добила изразито погрдно значење. Свуд у Европи су поштоване конзервативне партије и мишљења. Само код нас је авангардизам изједначен са вредношћу: ниси вредан због вредности које очитујеш у свом животу, него зато што си авангардан. Зар такво мишљење није позни плод једне свести која се педесет година исцрпљивала у доказивању авангардности? >

З а ш т о т в р д и т е да је а т а ж м а н секуларноГ св е ш т е н ст в а најприметнији у расправам а о актуелном и историјском положају српског народа? З а ш т о свакоме ко јавно исказује свест о постојањ у српских националних права н астоје да ути сн у ж т кривице? - То је кључна тачка трансфера титоизма у глобализам: појам српске кривице, који је историјски производ, неопходан је садашњој конфигурацији сила. Тај појам секуларно свештенство претвара у активну полугу и формулу: или си модеран (не-вин) или си националан (крив). Управо ту формулу оно тежи да усидри у јавној свести, да је учини обавезном и наметне друштву. Докле? До часа док та формула не буде поунутрашњена. До часа док не очврсне једно пред-разумевање: бити националан значи бити или унапред крив, или унапред одговоран. Секуларно свештенство, наиме, настоји да сваком човеку који јавно исказује свест о постојању српских националних права унапред утисне жиг о томе да је крив: без било каквог разматрања онога што је рекао, без неопходних историјских и ситуационих разграничења, по чистом аутоматизму. Тако се формира пожељан културни образац. У њему фигура титоисте добија друкчији облик, а задржава истоветан садржај. Кога оличава таква фигура данас? Оног човека коме ни двадесет година није било довољно да прежали Југославију, али му је месец дана било много да жали због отимања Косова и Метохије. >

60

Д а ли су српска национална права по мери демократских начела? Одакле долази н а м е т н у т о с х в ат ањ е о само две Србије, о само два решења: бесциљном отпору или срам отном м ар и он етству?

Глобалисте у Србији ујсдин,у1Р _ титоизам!

- Та права су већ оспорена на плану културе. Никад није сувишно поновити како се непрестано кривотвори сам појам српске културе. Јер, промена културне свести је путоказ за наступање свих других промена. Зашто? Зато што )е српска култура сведок целине српског народа. Поништавање те целине јесте циљ сваког сужаван.а српске културе, њеног свођења на неки њен део. Тако читава подручја српске културе бивају тихим начином уклоњена из јавне свести. М оја књига само издваја нека од избрисаних места. >

К ако јв и ко укпањ ао ч и т ав е се ш е н те српске културе из јав н е свесши?

- То је имадо своје огромне распоне у титоизму: канонски облик је дала Енциклопедија Јутслави је. У њој је дубровачка књижевност искључена из српске књижевности. Недавно смо упознати са Крлежиним упутствима из времена када је стварана Енциклоиедија Јутслави је. Незадовољан текстом о Црњанском, Крлежа на овај начин тражи да се тај текст скрати: „скратити га за половину, а то ће најбоље учинити, мислим, Ујевић, ако га весели. Тако ће текст о Црњанском скратити Мате Ујевић. Ко је то? Био је главни уредник Х рватске енциклопедије, штампане кориенским правописом, у време НДХ. И док је Светислав Стефановић стрељан зато ш то је био ратни комесар СКЗ, дотле је Мате Ујевић - као усташки уредник Хрватске енциклопедије - добио да се забавља мењајући текст о највећем српском писцу. То показује какав )е културни образац устроЈила титоистичка Југославија. Многа од ти х дејстава остала су до данас. Пре годину дана сам Јавно указао на околност да предстоји уписивање Грачанице у неку „косовску кулТуру“ Не постоји српска културна политика: већ двадесет година ниједан званичник не поставља питање о језику којим говоримо. Зар то није наслеђе? Јер, од Устава Хрватске из 1974. године Србима у ХрватскоЈ је наметнуто да говоре хрватским књижевним језиком. У Црној Гори се постепено гуши Катедра за српски језик на Филозофском факултету у Никшићу. Зашто о томе н аш а јавност ћути? Тамо има 200 000 људи који су се на п оп и су изјаснили као Срби. Зар Србија нема начина да обезбеди С рби м а у Црној Гори да уче на српском језику? То 61

Мило Ломпар: Поврашак сриском сШановишшу?

се догађа због тога што смо се потпуно препустили процесима денационализације. Зашто је онда чудно што други, нама непријатељски кругови, Косовску битку смештају у не-српски контекст, ш то Милоша Обилића одвајају од Срба? >

Који процес код нас одређује т а к в о актуелно понашање? - Није у нашој јавној свести на делу пука обнова јутословенства, него - под европском заставом - скривена обнова титоистичког југословенства. То није исто: процес федерализовања Краљевине Југославије отпочео је пред Други светски рат стварањем Бановине Хрватске. У дневницима Михаила Константиновића, правног архитекте споразума од 26. VIII 1939. године, на чију је главу пао знатан одијум ондашње српске јавности, проналазимо табеле и податке о федерализовању Краљевине Југославије. Све територије које нису ушле у састав Дравске бановине и Бановине Хрватске означене су као Српске земље. Зашто је то сазнање битно? Зато што је титоистичко југословенство, дефинишући нове народе, федерализовало - са мањим изузецима - управо ове територије. Оно је, дакле, напустило федерализовање Југославије кроз споразум и наметнуло концепт федерализовања кроз ди ктатуру. Тиме је проблем федерализовања Југославије на нов начин постављен као национални проблем. Смисао новине препознајемо у денационализацији онога што је именовано као Српске земље. Какав је историјски биланс те новине? Оно што су биле српске земље у започетом процесу федерализовања Краљевине Југославије претворено је у три нова народа и четири нове државе, створене су две нове цркве, две полудржаве у самој Србији. Тог момента је југословенство престало да постоји као државни појам. Као такав појам, у краљевини, оно је угрозило српски национални идентитет зато што је отпочео нездрави процес српског поистовећивања са Југославијом. Од настанка републике, међутим, југословенство се поступно претвара у националну компоненту хрватске политике. Хрватска политика је обликована на једном од доминантних светскоисторијских кретањ а, чији је садржај неутрализација српског фактора на Балкану. То је њен одлучујући спољашњи 62

Глобалисте у Србији уједињује - титоизам!

моменат. Њен најважнији унутрашњи моменат јесте околност да је она увек једна са становишта циља, а двострука са становишта средстава. У XX веку, три елемента су градила циљ хрватске политике: стварање хрватске државе, неутрализација српског фактора у тој држави и доминација унутар југословенског простора. Том циљу су тежили и умерени и радикални представници хрватске политике. Делујући напоредо, у зависности од историјских околности, некад су у првом плану били радикални, а некад умерени представници хрватске политике. Понекад је историјско време било тако згуснуто да су у блиским временским интервалима испољена и радикална и умерена средства хрватске политике. Та истовременост се појављује као историјска завеса. Шта она крије? Истоврсност циљева хрватске политике. И још? Прилагођавање историјским околностима да би ти циљеви били остварени. >

На којим примерима те м е љ и те т а ј суд? - У периоду између два рата радикалне видове хрватске политике оспољили су усташки и комунистички покрет (све док није због одлука Коминтерне уочи Другог светског рата добио умерени вид), док је умерени вид хрватске политике са Мачеком довео до стварања Бановине Хрватске као међустадијума који води хрватској држави. Управо због истородности циљева брзо се одиграва смена носилаца хрватске политике: у часу немачког уништења Југославије, када је Мачек наредио сељачкој заштити да преда власт усташама. У НДХ - која је свакако била израз историјских стремљења хрватског народа - радикални елементи су приступили неутрализацији српског фактора: геноцидом, католичењем, прогоном. С променом историјских околности 1945. године, умерени елементи нису изменили ниједан моменат истог циља: остала је СР Хрватска као међустадијум, геноцид над Србима и питање о одговорности су кривотворени, до размера које су онемогућиле било какво помирење народа. (То је посебно уочљиво ако направимо поређење са тадашњим историјским процесима у Немачкој.) И док су радикални елементи у масовном покрету (1967-1971) постављали бројне захтеве, дотле суумерени елементи већину тих захтева уградили у Устав из 1974. године. 63

Мило Ломпар: Поврашак сриском сШановишшу?

Са распадом титоистичке Јутославије радикални елементи остварују прва два циља хрватске политике, да би сада умерени елементи почели да утиру пут остварењу трећег циља: доминацији на југословенском простору. Она ће бити онолико различита од некадашње колико су знакови времена различити. Она ће бити онолико слична некадашњој колико припада константи једног дуготрајног историјског кретања. >

Ш т а је неопходно за т о ? - За то је неопходна инфантилизована јавна свест у Срба. (Да би била таква, неопходно је да буде лишена било какве представе о прошлости. И представе о култури, која је симболичка форма те прошлости.) Та свест избегава да ствари - како је говорио Црњански - сагледава са српског становишта, јер је српски положај страховито тежак. Он подразумева вишеструка одрицања. Уместо тога, инфантилизована свест све тешкоће разреш ава тако што их утапа у магловиту представу о Европи, као што их је некада пројектовала на Југославију. То је самозаваравање. Нити тамо има некога ко би о нама бринуо, нити заслужује било какву бригу онај ко не брине о себи. Јер, зарад обећања да ћемо успети као појединци, пристајемо да будемо порекнути као народ. Управо таквој јавности секуларно свештенство може наметнути став да је постојање свести о хрватској политици нешто што је усмерено против политике споразума. А то је чиста неистина. Јер, споразум подразумева да имате јасну свест о намерама оног са којим се споразумевате. Опет М ихаило Константиновић, кога би сваки суд ослободио оптужбе да је српски националиста: „Бугарима не верујем, баш зато што сам био за споразум са њима.“ Тек нас утемељена неверица - а не некритичко поверење - чине способним да приступимо историјским споразумима. Утемељенаневерица представља рационалан, модеран и европски одговор на историјске изазове нашег времена. Сумња је аутентично европски појам.

64

2010 .

ВРАТИ СЕ СЕБИ, ДОК ИМАШ КОМЕ12

>

У неколико посљедњих и ступа у јавн ости , који м аје претходило објављивање књше Моралистички фрагменти (два издања), анализирајући с т а њ е данашње „јавне св е ст и " у српском народу, Ви сте , Господине Ломпар, увели низ свјежих формулација и појмова помоћу к о ји х д е т е к т у је т е неке кључне заблуде и „ предрасуде“ српске политичке и културне елите којаје, по Вашем мишљењу, и основни кривац за, како к о н ст ат у је т е , „теш к и историјски пораз којије наш народ доживио у двадесетом вијеку“. У основи то1 пораза, ако сам Вас добро разумио, Ви препознајете континуирано (током скоро цијелоГ20. вијека) „поунутрашњење хрватске политике“ од стран е српске политичке и културне елите. У чему се оГледа т о „ поунутрашњење“, и какве су његове посљедице данас, конкретно у Црној Гори? - Деловање хрватске културне политике увек треба посматрати у резултанти светскоисторијских процеса: није она битна зато што је хрватска него зато што као хрватска обезбеђује најмање уочљив и готово саморазумљив продор западних културних и политичких интереса. Плодови остваривања тих интереса често су потпуно супротни од аутономних западних вредности. Хрватска културна политика је, дакле, само одблесак западних политичких 12 Овај разговор је вођен са професором Веселином Матовићем и објављен је у часопису Слово, Никшић, година VII, број 27-28, новембар 2010, 13-33,

65

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

намера. Да је то тако, видимо по неповољном положају хрватске политике у XIX веку: тада су аустријски и посебно угарски интереси били привилеговани израз западних интереса и њима је давана предност над хрватским националним интересом. Значај хрватских интереса расте у западној сфери са њиховим уклапањем у јужнословенско питање. Основано је претпоставити да би одмицањем од јужнословенског контекста, значај хрватских интереса сразмерно опадао у очима Запада. Како западне политичке намере нису увек биле хомогене - јер су западне силе знале бити у међусобним сукобима највишег реда - тако су облици хрватске политике, као католичког инструмента, као инструмента немачке или енглеске политике, као инструмента коминтерновске политике коју су обликовали аустро-марксисти, знали бити веома различити: од југословенства до Јасеновца. Та политичка различитост може да збуни, па је веома битно разумети да је политика само спољашњи и највидљивији моменат културе, која је - као њена основа - много шира и далекосежнија од политике. Јер, политика је само продужетак културе другим средствима. То значи да сукобљени интереси на политичком пољу не морају нужно онемогућавати дубинско поклапање учесника када је реч о хоризонту на којем се појављује српска национална егзистенција. Јер, перспвктива из које се на њу мотри свагда остаје непромењена. Иако су интереси и хтења немачких геополитичара, попут Наумана, и британских геополитичара, попут Ситона-Вотсона, билиудрастичном сукобу 1915. године, будући да је Науман линију Берлин - Багдад одредио као привилеговано подручје немачких интереса, док јој се Ситон-Вотсон најодлучније супротстављао, сама Науманова оцена о српском народу као „реметилачком фактору“ није била страна Ситон-Вотсону који је тај народ видео као део „источне културе". То значи да је културна подлога њихових политичких размимоилажења остала истоветна и нетакнута. Јер, она је уобличавала западну перцепцију наше историјске и културне егзистенције. Због те подлоге, и када су били међусобно супротстављени, западни актери су давали првенство хрватској доминацији на југословенском простору. 66

Врати се себи, док имаш коме

Одлучујући моменат за продужено и институционално дејство хрватске доминације представља титоистичка Југославија. Стварање црногорске нације је директан плод тог настојања. Јер, обнова црногорске државности није морала бити разлог за наметање црногорске нације, будући да је та држава била историјска формација која се могла обновити. Али, тек та нација, наметнута комунистичком силом и пропагандом, обезбеђује - у дужем историјском трајању које доноси плодове једне културне политике - да се прогласи црногорски језик и да се издвоји црногорска црква. На тим тачкама се довршава одвајање црногорског од српског идентитета. То нису спонтани процеси, ма колико да су неки од њихових учесника тога несвесни, већ они припадају једној врсти друштвеног и културног инжињеринга. Јер, није укинуто никакво осећање баварске или саксонске посебности - чак ни у имену државе - нити су језичке варијанте мање уочљиве од наших, па ипак никоме не пада на памет да оспори немачки идентитет било Баварцима било Саксонцима. Када, међутим, баш они којима не пада на памет да оспоравају немачки идентитет отпочну у сличним (нашим) околностима да доносе потпуно супротне закључке, онда је на делу њихова културна политика: оно што не важи за њих одједном почиње да важи за нас. Онима којима не пада на памет да говоре о швајцарском или аустријском језику, а камоли о баварском, тирингишком или саксонском језику, ништа не смета да утемељују црногорски језик. Улогу оних који то спроводе, улогу стражарних капоа, улогу проточних интелектуалних бојлера, преузели су филозоф - школован у Загребу, марксистички предавач у Новом Саду - који је годинама у Црношрском књижевном л и сту критику српске политике претварао у вређање српског народа,1314слависткиња из Украјине, те двојица хрватских лингвиста који су написали Граматику црноГорскоГјезика.и Отуд то настојање има вид хрватске културне политике, јер је тај правац дејства утрвен. Али, то је западна политика: некад католичка, некад немачка, некад англосаксонска, некад заједничка, али увек западна политика. 13 Реч је о Миленку Перовићу, професору Филозофског факултета у Новом Саду. 14 Реч је о Јосипу Силићу и Иву Прањковићу, професорима Загребачког свеучилишта.

67

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

Ако усвојимо овај закључак, ако он испуњава нашу свест о ситуацији, онда је кључно да поставимо питање о природи одговора који - као заједница и као култура - можемо дати на садашње изазове. Јер - како каже Јасперс - свест о ситуацији позива на одговарајуће понашање. >

Такво понашање назвали с т е „инфантилизацијомјавне свес т и “, а која се заснива на, у т и то и ст и ч к о м времену, уграђеном механизму „програмираноГ заборава и проГрамираног иамћења", ш то је д о в е о д о кризе националног и д е н т и т е т а у српском народу, и суицидног одрицања од сопствених националних интереса, и даље - упадање у историјску заблуду да под фирмом „баш ти њ ењ а западних в р е д н о сти м и р ад и м о на остваривањ у „западних интереса". Т о сте наједноммјес т у означили чак као „ с т р а с т за самоспаљивањем". З а ш т о се српски народ боји да формулише свој национални проГрам, и принципијелно засту п а своје, како Ви каж ете, српско с т а новиште, као ш т о је т о случај са друГим народима - х р в атским или албанским, рецимо? - Као што не може да буде ни крив ни поштен, тако народ било који народ - не може да обликује свој национални програм. На нивоу огромних маса људи може само да се појави неко мутно осећање о томе шта ваља чинити а шта није добро урадити. Оно је израсло на темељу давно усвојених искустава, предрасуда и очекивања, као и актуелизованих страхова и заблуда. То мутно осећање је толико неиздиференцирано да може одвести како у историјско жртвовање тако и у историјски злочин. Тек интелектуална елита - а нарочито њен хуманистички део - може концептуализовати, и стратешки и тактички, и у подручју сврха и у подручју средстава, неко разумевање националних интереса. Није спорно да је Југославија била у високом степену наметнута као решење Запада; нема сумње у то да је српска интелектуална елита у њој видела најбоље национално решење за српски народ. Али, прилично је нејасно заш то је та елита остала при југословенском решењу и кад је неуспех Југославије постао очигледан. Слободан Јовановић је - у предвечерје Другог светског 68

Врати се себи, док имаш коме

рата - одржао предавање, које је имало за циљ да укаже на значај опстанка Југославије. И после Другог светског рата, и као емигрант, он је говорио да и „ако би се ударао плот“ из разлога „најмањег ризика" требало би остати веран југословенској идеји. Тешко је докучити шта је било пресудно за овакву опредељеност: дубоко укорењен страх пред обновом Аустро-Угарске, неко недовољно јасно поверење у неодређену наднационалну идеју југословенства као најсигурнији српски заклон пред застрашујућом католичко-германском претњом, нада да би једна мултиконфесионална идеја могла имати знатну подршку од секуларних центара моћи: од - рецимо - масонерије. Српски интелектуалци су као заштиту од спољашње претње - која је стално доводила у питање опстанак Србије - прихватили поунутрашњивање исте претње: и док је било разложно претпоставити да је лакше носити се са непрестаним хрватским сепаратизмом него са аустријском политиком, дотле је до данас остало потпуно неосветљено колико је таква одлука донела негативних последица када је реч о стабилности и осећању српског идентитета. Јер, постојање спољашње претње отклања илузије о неугрожености идентитета; поунутрашњивање претње потхрањује управо те илузије. Међу многим последицама насталим услед таквог усмерења српске интелектуалне елите могу се издвојити две: давање првенства државном (југословенском) простору над (српским) народом и одбијање да се концептуализује српско ста н о в и ш те и да оно буде подлога за свако саморазумевање националне елите. Ниједна друга елита у Југославији - било да је реч о краљевини, било да је реч о републици - није то чинила, већ су све националне елите чиниле потпуно супротне ствари од српске елите. Управо због оваквих претходних усмерења српске елите било је могуће прикрити размере српског пораза у дугом трајању титоистичке Југославије. Јер, привид државе и поистовећивање са југословенством спречавали су - снагом наслеђених и усвојених искустава и предрасуда - трезвен увид у стање сопственог народа. Свако заснивање српског с т а н о в и ш т а требало би, отуд, да отпочне критичким промишљањем титоистичког искуства, 69

Мило Ломпар: Поврашак сраском становишшу?

одлучујућим давањем првенства интересима српског народа над било којим државно-просторно-регионалним интеграцијама и упадљивим поистовећивањем елите са сопственим народом. То би значило заснивање српске културне политике као обухватне позадине на којој се обликује државна политика. Та културна политика требало би да у име западних вредности - оних еманципујућих и универзалних момената у тим вредностима - разоткрива и оспорава недемократски карактер наметања западних интереса. Само оспоравање мора да буде праћено изграђивањем универзалних вредности у име којих и настаје свест о неопходности оспоравања западнихинтереса. Да би се тај преокрет одиграо у потпуности, да би он прожео целину културне политике и тако образовао неку непроблематичну и усвојену свест о српским националним интересима, он би морао да обухвати више нараштаја српских интелектуалаца: циљ би требало да буде рационална и потпуно себична политика која је вођена са најмањим ризиком и искључиво у корист српских интереса. >

Чини ми се да је т а „ с т р а с т за самоспаљивањем‘‘ посебно интензивна у Црној Гори, и свеје интензивнија, рекло би се... А најрадикалније се испољила у одрицању од имена српскоЈ језика, од српског културноГ и духовноГ и д ен ти те та... Какве су силе, сиољне и унутрашњ е, навеле Црну Љру на т а ј п у т ? З а ш т о јо ј је т о требало? - Црна Гора је увек била најпрецизнији детектор сваке антисрпске стратегије. Није уопште било потребно - у часу када је обнављана државност Црне Горе 1945. године - ту државност вези вати за новопроглаш ену нацију. Јер, створена је тада и Босна и Херцеговина, па није везана за поједину нацију. Тада је и Хрватска била уставно одређена као држава хрватског и српског народа, док Црна Гора није била ни уставно именована макар као држ ава и српског народа. Тај „виш ак“ је оно што открива истински смер историјског кретања: каснијим мерама потпуне присиле и пропаганде, тако карактеристичним за тоталитарни режим, непрестаним идеологизовањем свести нових нараштаја, каријерним унапређењима на које је осетљива свака - а посебно 70

Врати се себи, док имаш коме

сиромашна и славохлепна црногорска - средина, створени су живи и делатни (готово природни) наследници једног насилног и недемократског почетка. Није, такође, после 5. октобра 2000. године било - ако оставимо по страни антисрпске намере - никаквог разлога за Западно подстрекивање одвајања Црне Горе од Србије: веза између њих била је слаба, конфедерална и симболичка, оба режима била су кооперативна са Западом. Ако је ту и такву везу ипак требало раскинути, онда је то због тога што се она није уклапала у замишљену конфигурацију: у пожељној конфигурацији није, дакле, било места ни за најслабију везу Црне Горе и Србије. Овај последњи чин био би неизводив или би као изводив створио много мање последице да није било оног почетног чина. Јер, и као две српске државе, Црна Гора и Србија знале су бити у тешким династичким и политичким сукобима, па нису престајале да буду државе српског народа. Није било ни Подгоричке скупштине нити српске војске у Црној Гори у часу када је 1915. године једном Ломпару, ђаку другог разреда основне школе, учитељ у школски лист уписао да је „Србин православне вере“. Јер, све се то догодило - и печатом било оверено - у Краљевини Црној Гори. Када је, међутим, Црна Гора као држава осмишљена на другом народносном темељу ствари су почеле добијати данашњи лик. С друге стране, данашњим нараштајима и елитама припада слава да су - на проблематичном референдуму - изгласале одвајање од Србије. У једном од најтежих историјских тренутака српског народа, Црногорци - баш та народносна групација одвојили су се од Србије. Та чињеница има својих последица: са Срба у Црној Гори спада свака брига за ту државу. Они не само да је овог пута - за разлику од свих претходних - нису створили него је она - по први пут у историји - створена против њих. Отуд на постојање те државе треба применити она средства и методе које су примењиване против обе Југославије. Шта то значи? Не постоје српске националне обавезе према тој држави: обавезе грађанина увек постоје. Постоје, међутим, само српска - као и осталих заједница - национална права у њој. И за та права се треба изборити. 71

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

Управо је непостојање српске културне политике оно што онемогућава да се виде и препознају српска национална права и да се српски политичари - свиђало се то њима или не - непрестаним и подразумеваним притиском општег мишљења приморају да нешто постигну у вези са њима. Непостојањем српске културне политике можемо објаснити непотребне сукобе око српског статуса у Црној Гори. Не разумем сврху подела око питања о Србима као националној мањини у Црној Гори. Ако у статусу националне мањине лежи могућност да се добију буџетска средства за српску националну заједницу, треба наћи форму да та средства буду стављена на располагање српској националној заједници. Ако морају - као грађани - да плаћају порез, зашто Срби не треба даузимају средства из буџета у који се слива и њихов новац? То би могла бити политика српских невладиних организација. Али, ако постоје политички разлози да се оспорава статус националне мањине, онда треба наћи форму да се и то чини: нека то чине други политичари, који представљају српске политичке организације. Мерило је увек исто: каква корист за Србе одатле проистиче. Власт ће - са својих разлога - некад ићи у сусрет једним а некад другим српским захтевима. Али ће у резултанти настати померање у положају саме српске заједнице. Ако свака страна добије нешто за Србе, заш то да не постоје две стране? Али, само са једним мерилом: српски национални интерес у Црној Гори. Темељ на коме настају сва т а к т и ч к а разликовања увек мора представљати српска културна политика. Јер, противници српских интереса су на Западу, они нису само некадашњи: не помаже ни устанак ни буна, као у Турској. Потребно је диверсификовати средства а усредсредити циљ. И српски политичари - корумпирани, контролисани, похлепни, властољубиви, као и сви политичари - били би приморани да делују у том правцу: сукобљавајући се чак међусобно, они би се у захтевима које износе властима и међународној јавности могли правдати како то чине да их друга страна не би претекла, како то морају чинити због општег расположења народа. Тако би давали алиби једни другима пред страним налогодавцима. Како би, 72

Врати се себи, док имаш коме

рецимо, било који српски политичар могао одбити да потпише и активно подржи декларацију о српском језику коју би саставила Матица српска у Црној Гори? То би могла бити тачка диференцијације унутар српског народа. Реч је о спором и дуготрајном, заобилазном и вијугавом, али међународно познатом путу на којем има путоказа, раскрсница и циља. >

Процес командне расрбизације Црне Горе улази у завршну фазу, понајприје кроз школски систем - школске проГраме и уџбенике. У новим Гимназијским чи тан кам а, рецимо, нема ниједноГ српскоГ писца који је рођен у Црној Гори. ЊеГош, Љубиша, Лалић, Ратковић, Костић итд, су искључиво црноЈорски писци, Булатовић и Пекић су, засад, „ нераспоређени Б. Шћепановић и Р. Јововић - искључени, остали - прећутани. О тиш ло се чак толико далеко да професори са новоосноване К атедре за црнотрски језик на Филозофском ф ак у л те ту у Никшићу, као, тобоже, носеће националне научно-образовне установе, и тем ељ а т з в . монтенеГристике, оспоравају израду дипломских и м атстар ск и х радова о ЊеГошу и друГим „црноГорским писцима“, сту д ен ти м а са К атедре за српски језик, која се т а к о присилно „преусмјерава“ на покривање само оне српске књижевности која се обрезује Границама данашње Србије, т ј. на с т а т у с катедре за изучавање, у Црној Гори, страноГ језика и књижевности, и, наравно, подстиче њено Гашење, и тд. Новоусвојени правопис т з в . црноГорскоГ језика, иако искомпромитован и међу онима који су се за њеГа залаГали, ускоро постаје обавезујући у црноГорским школама. Да лије толико одступање од научних, педаГошких и моралних принципа, и Гажење Грађанских права, одрживо? И з а ш т о 32% стан овн и ш тва које се национално изјашњава као Срби, ијош 30% оних који се изјашњавају да Говоре српским језиком (додуше, многи подаци Говоре да се т а ј број у међувремену смањио, посебно након референдума и доношења новоГустава), није било у стањ у да се т о м е ефектније су п р отстави ? - Да бисмо се актуелним процесима однарођавања Срба уопште могли супротставити, неопходно је да имамо свест о њима. 73

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

Она се може образовати ако актуелно стање има у односу на нешто да се упореди и процени. А то залеђе би требало да буде српска културна политика: известан број чињеница и сазнања, вредности и намера који би представљао најширу позадину сваког јавног чина, било културно-просветног, било политичко-националног. Када неки такав чин изађе ван тог оквира, онда настаје увид који позива на акцију. Тада можемо открити да оно што је неопходно (свест о културној политици) није и довољно. Јер, неопходна је државна и политичка воња да се свест о кршењу српских права преведе у јавни чин усмерен против кршења тих права. Ако нема те воље, ипак свест о културној политици - већ сама по себи - врши притисак на репрезентанте политичке воље да нешто учине. Они се у неком времену могу и оглушити на тај захтев. Они се томе могу одупирати, али - будући да је притисак непрестан јер не проистиче из неке субјективности него из укорењеног и заједничког система уверења и очекивања - на крају бивају присиљени да начине корак у жељеном правцу. Ако погледамо наше околности, суочавамо се са сазнањем о томе како немамо ни свест о српској културној политици нити репрезентанте политичке воље. Ко - онда - да реагује на одредбу о црногорском језику? Председник Србије15 чији је амбасадор16 2007. године подржао управо оног црногорског политичара који је омогућио изгласавање уставне одредбе о том језику? САНУ која се не оглашава, иако јој је у оснивачком акту заветована брига о језику? Број Срба у Црној Гори оправдао би оснивање Српског културног центра у Подгорици: заш то тако нешто није ни предложено? Зар Србија нема начина да постави питање о људским правима тих људи? Ако следимо недавну мисао председника Србије17 о томе да се ни у једном случају - чак ни када је реч о Косову - не смемо противити Западу, онда је јасно да сви ти потези нису повучени да се не бисмо замерали Западу. А ако ти потези треба да очувају наш идентитет, а не смеју се повлачити, онда тај идентитет суштински смета Западу. То је 15 Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије. 16 Реч је о Зорану Лутовцу, амбасадору Србије у Црној Гори. 17 Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије.

74

Врати се себи, док имаш коме

далекосежан закључак који треба проверити када нађемо универзални начин да те потезе повучемо. Једини такав начин је интернационализација српских националних права у Црној Гори. Постоје бројне међународне катедре на којима се то питање може поставити у потпуном складу са међународним конвенцијама о људским правима и државним обавезама. То је начелно неоспорив пут. Тада ћемо видети. Јер, противљење Запада на тим местима није увек тако једноставно. Ако тог питања нема на међународном столу, онда га могућа промена политике Запада неће обухватити: сада га треба поставити, па ће неки учинци бити тр ен у тн и , док ће неки дати позне исходе. Али, ако питање није постављено, онда нема никаквих учинака: ни тренутних ни позних. Иако је дужност Србије да таква питања поставља, ништа не спречава Србе у Црној Гори да употребе различите облике притисака на српску државну политику не би ли је привели њеној дужности. Они располажу палетом могућности: од подстицања многих људи из Црне Горе који су на важним местима у садашњој српској власти до јавног показивања незадовољства политиком Србије. Чекају нас дуге године симулиране демократије и тихе окупације. Једино што можемо учинити јесте обликовање свести о српској културној политици и образовање различитих група за притисак. Три су правца на којима тај притисак треба вршити: интернационализација српског питања у Црној Гори, подстицање српске државне политике да се врати својим обавезама и повезивање са институцијама Републике Српске у циљу образовања интеГралистичке свести о националном идентитету. А то да Његош није српски писац видимо колико је тачно када упоредимо код којих би се ауторитета бранила та магистарска истина о њему. >

П и тањ е подјеле књижевности на српску и црнотрску, данас је, овдје, важно питањ е. И раније се употребљ авао појам црнотрска књижевност, али, утавном, урешоналном смислу, данас је он попримио ново, језичко, државно и национално одређење. Ш т а је код именовања књижевности пресудно: језик, историјско и културно утемељење, име државе или политичка воља тр ен у тн е већине? 75

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

- Да бисмо одредили којој књижевности припада неки писац, неопходно је да узмемо у обзир на ком језику настају његова дела, како је он сам разумевао припадност појединој књижевности и којој традицији и култури у најопштијем виду припадају доминантни, дистинктивни и посредни чиниоци његових дела. Као што није могућа потпуна пишчева поистовећеност са језиком, националном и културном средином, као што - дакле - у једном књижевном искуству ваља разликовати више момената, више културних наноса, као што је тако схваћен иденгитет увек вишеслојан, тако није истина да је он нужно вишезначан, да није могуће утврдити чиниоце различитог реда и досега у том идентитету, нити је истина да - у највећем броју случајева - не можемо са великом поузданошћу одредити националну припадност појединих писаца. Сасвим посебни случајеви - који нису реткост ни у егзактним наукама попут физике или биологије - употребљавају се овде да би се начелно - што значи обавезујуће и програмски а не по изузетку - оспорила сама идеја идентитета. Тај поступак колико је неистинит и инструментализован толико је и ефикасан. Јер, духовна ситуација времена подупире свако оспоравање идеје идентитета: идентитет се схвата као нешто онтолошки немогуће и као уточиште свеколиког конзервативизма. Можемо лако опазити како са сазнајног момента ова сумњичења идентитета неопажено склизну на политички моменат. Јер, ко би се уопште могао обрадовати када му кажу да је конзервативан: то је у данашњем преовлађујућем интелектуално-политичком смислу као са су му рекли да има лепру. Сви ће га, наиме, заобилазити у широком луку. Да бисмо, међутим, открили колико су политичка сумњичења идентитета инструментализована, што значи прилагођена притајеном политичком интересу, неопходно је да их применимо на оне коЈи их употребљавају. Тако би било занимљиво да чујемо - са релевантних и институционализованих места, премда то нећемо чути ни са рубних места - шта нам о природи хрватске културе говори сазнање о томе да је централно дело те културе С м р т Смаил-аге Ченгића? Да ли та чињеница доводи у питање монолитну 76

Врати се себи, док имаш коме

представу о хрватском културном идентитету, проблематизујући и само устројство хрватске културе? Јер, ако реапна тема омогућава култури да препозна класика, како каже Френк Кермоуд, како је једна таква тема као што је убиство Смаил-аге Ченгића п остала репрезентант једне културе као што је хрватска? По мотиву убиства тиранина сличан Мажуранићевом спеву, Шилеров Виљем Тел поседује и други битан мотив који га одређује у класичном смислу. То убиство, наиме, обележава нужан пут ка заснивању једне заједнице, ка формирању државе: Швајцарске. Тај мотив изостаје с разлогом у С м рти Смаил-а1е Ченшћа. Јер, како би се убиство Ченгић-аге могло повезати са хрватском заједницом? За разлику од Мажуранићевог спева, Горски вијенац испуњава оба момента за класично дело једне културе: као и Виљем Тел. Иако већ само питање наговештава како постоји проблематичност око појмова класика и културе, оно готово да никад не бива постављено, јер цензура културне мреже - у којој је смештен појам идентитета - не допушта да се оно појави. Ни околност да је Горски вијенац посвећен „праху оца Србије“, ни аутентична сазнања о песниковим идентификацијама са српским културним и националним идентитетом, нису спречила да се - већ у титоизму - појаве они који тврде да реч „српски“ у Горском вијенцу означава православну вероисповест, док реч „црногорски“ означава националну припадност. Одатле пут води до данашњег сазнања о томе да се рад о Његошу не може бранити на Катедри за српски језик Филозофског факултета у Никшићу. Тако стижемо до сазнања о политичкој инструментализацији критике идентитета: исти они који - у име критике идентитета - заговарају да Његош може и не бити само српски песник, у промењеним околностима постају заговорници тезе да се он - у име заснивања идентитета - мора академски везати само за појам црногорске књижевности. Отуд следи да се појам идентитета употребљава као политички регулативни појам у конструкцији једног културног идентитета који само не треба и не сме бити српски. То је културна политика која нам се намеће и зато што нема српске културне политике која би је разоткрила као инструментализовану. 77

Мило Ломпар: П овраШ ак сриском сшановишшу ?

>

Посебноје питањ е подржављења (именовања по држави а не по језику на комеје настало, или народу који 'шје створио) културног насљеђа, рецимо: Мирослављево јеванђеље, Октоих ... Тај је проблем једнако присутан и на Косову и М етохији, у Босни и Херцеговини, у Х рватској. П остоји ли неки начин да Србија на т и м просторима, п а и у Црној Гори, з а ш т и т и српско културно насљеђе од посвајања? И докле може да иде т а ј процес сужавања и кривотворења српске културе? - То питање задире у културну и државну политику Србије. Јер, само осмишљена и са вољом заступана српска државна политика може да покуша да се истински супротстави једној старој, у титоизму институционализованој и од Запада санкционисаној политици, чија максима гласи: све ш то је српско (као Његош, Андрић, Селимовић) треба свести на србијанско, у подручје у којем тих писаца нема, да би све што није србијанско, временом престало да буде српско. Тек када - и ако - наша културна и политичка елита уочи и схвати проблем, она ће бити у прилици да осмисли и примени одговарајуће противдејство, да прецизно обликује истинске и историјске чињенице у корист српских права и интереса, да продужи онај преусмерени ток настојања српских филолога и историчара. То подразумева безуслован и освешћен раскид са титоистичким наслеђем. Тек када се испуни тај услов свих услова могуће је - у веома неповољним околностима - покушати да зауставимо кретање историјских кочија и евентуално га преусмеримо. Ако се настави - у дужем периоду - садашња ментална и психолошка регресија српске државне - и културне - политике на титоистичко стање свести, онда не постоје препреке да и у себи прихватимо оне неистине које афирмишу противници српских интереса и да се сужавање и кривотворење српске културе продужи у недоглед. Јер, зашто би се томе неко супротставио, ако ми то не чинимо? >

78

Књижевност која се данас с т в а р а у Црној Гори на српском језику, и којаје, помом осјећању, д о с т т л а завидан умјетнички ниво, прећутанаје не само овдје, не1о иу Србији. Н ем ајеу там ош њ и м медијима, ни у там о ш њ ој културној јавности .

Врати се себи, док имаш коме

З аш то ? Има пи т у м јеста оној Андрићевој: ми телефонирамо и одлинно чујемо ш т а нам говоре они са друге стран е жице, али они нас не чују, н и ти разумију? - Ако бисмо ствари сагледали у строго естетској сфери, уочили бисмо да ]е то део укупног процеса у којем је књижевност постала мање важна него што је раније била и у којем је реклама заузела место критике. Није тако само код нас него и у свету. У највећим књижарама у Берлину, рецимо, изложена су само популарна издања, док су области историје и биографије, па потом филозофије и теологије, знатно богатије представљене од књижевности, а посебно од науке о књижевности и књижевне критике. Ако поручите одређену књигу, добићете је из складишта, али само оно што је изложено открива који је доминантни правац јавног интересовања. У специјализованим књижарама ствари су, наравно, друкчије, али је распоред области сличан: историја, биографија, филозофија доминирају заступљеношћу. Ово очигледно није погодно време за критику књижевности нити за различите облике размишљања о њој. Можда је то због тога што је у нашем времену идеја истанчаности - која подразумева палету нијанси, алузивно разликовање, напоредност осећајних и дискурзивних регистара, што све припада аутентичној књижевности и што све треба да има на уму критика књижевности - подређена идеји ефикасности. А књижевност - у овако обликованој медијској култури - више не може да буде ефикасна. У Београду нема месечних књижевних часописа; недељници и дневни листови - много више подложни актуелним политичким утицајима - налазе се у рукама оних којима не само да није стало до аутентичних српских интереса у Црној Гори него им је стало до неутралисања сваке свести о тим интересима. Велика је заблуда веровати да креаторе јавности обавезује свест о естетској вредности. Јер, носиоци највиших естетских вредности - као Харолд Пинтер или Петер Хандке - прошли су кроз медијски линч у часу када су се супротставили доминантној политичкој оријентацији против Срба. Хандкеу су - у једној тако великој култури као што је немачка - чак одузимали награду „Хајнрих Хајне“ на захтев политичара. 79

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

Демократски изабрани политичари - у земљи која поштује људска права и дичи се слободом говора - поновили су поступке општинског комунистичког комитета у Бијелом Пољу или градског партијског комитета у Београду. Ваља се, дакле, прилагодити и навићи на прећуткивања и ускраћивања: не треба очекивати позитивну јавну пажњу. А да ли је такав предлог разуман с обзиром на уметникову потребу за позитивним одзивима? То је питање на које свако одговара по личној мери: као што се и људи сличних уверења различито сналазе у сличним приликама. Јер, неки погубе пријатеље а неки не; неки објављују књиге а некима то не полази за руком; неки живе удобно а неки сиромашно. Као Црњански и Андрић после Другог светског рата. Много се може сагледати ако се окренемо прошлости, па и то да наизглед неразумни разлози и поступци с временом открију сврсисходан лик или добију дубљу сврху. >

Има ли наде да се у српском народу успостави једном интеГралистичка културна политика?Да сви писци који стварају на српском језику, ма Гдје се налазили, добију с т а т у с српских иисаца и ирава која им из т о т припадају. А и професори српског језика? Не чини ли Вам се да би т о била права б р т а за чување имена српскоI језика, и б р т а о српском језику, о коме тр ен у тн о „не постоји никаква јавн а с в е с т “, како Ви тв р д и те , као ш т о се нико не п и т а ни „колико постоји наша физичка и духовна о таџ би н а“? - Интегралистичка културна политика је једини начин да се очува свест о целини српског народа, да се унапреди свест о српској култури као контактној култури три вере, да се заснује - као државна чињеница - брига о српском језику, посебно у подручјимау којима су Срби изложени систематским процесима однарођавања. Али, та политика мора имати два напоредна и равноправна елемента: она мора бити српска и модерна; она мора бити укотвљена и у националну и у интернационалну димензију духа. Никакво анахроно разумевање дела српске културе неће бити ваљано; никакво модерно разумевање тих дела као национално неутралних неће, такође, бити ваљано. А управо те оријентације 80

Врати се себи, док имаш коме

имају предрасудама учвршћену публику. Само онај ко укаже на модерну димензију Његошевог песништва и при том истрајава на истинитој свести о песниковој националној легитимацији, показујући како управо модерна компонента проистиче и из свести о националном, само такав књижевни истраживач утире пут интегралистичкој српској културној политици. Да она мора бити критички саморефлексивна, то проистиче из њене универзалне димензије: зато је културна и није трибалистичка. Да мора бити критички самоусредсређена, то проистиче из њене националне димензије: зато је српска и није - првостепено него посредно - византијска, средњоевропска, западна, приморска. Да мора бити састављена од вишеслојних културних наноса, али не и неодредиво вишезначна, то проистиче из схватања српске културе као културе три вере: зато је и византијска, и средњоевропска, и западна, и приморска. Да се заснива у времену, као духовно надовезивање, то би требало да проистекне из настојања да постане ефикасна: зато је политика. Ако данас нема ниједног од овихуслова, ако о њима нема никакве јавне свести, ако се нико и не пита колико постоји наша духовна и физичка отаџбина, ако српски језик представља подручје кривотворења у присуству - и српских - власти, онда је можда тренутак да почнемо да размишљамо о интегралистичкој културној политици. Можда је поново на делу онај тренутак који је Његош у писму Гарашанину овако описао: „Ако је игђе икога, нас ево. Ако ли нема никога, ја не могу ништа до стиђети се што сам вам брат. Сад али икад, никад ако не сад.“ >

Наједном м јесту каж ете да „насилно раскидање везе између српског језика и Црне Горе има за цил> одвајање Црне Горе од ње саме“, али: „док 1од постоји свесш о српскомјезику, она апелује: в р ати се себи, док имаш коме“. (То би се могло у зети као м о ти в постојања овоГ нашеГ часописа, али и м о то овоГ нашеГ разГовора.) Међутим, т у свијест треба одржавати, и одржат и , али како? Ипак, с обзиром на ситуацију овакву каква је: да ће ускоро сва дјеца у Црној Гори бити обавезна да уче т зв . црноГорски правопис и црноГорски језик, да ће у новом закону 81

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

о образовању писати да се н астава у црноЈорским школама изводи на црнотрском језику, да у новим читанкам а нема ниједноЈ српскоЈ писца из Црне Горе, да сеу школама увелико манипулише са језичким и д ен ти те то м и културним усмјеравањем дјеце, да се полако Јуши К атедра за српски језик на Филозофском ф ак у лтету у Никшићу, д аје извршена потпуна латинизација јавних Јласила, да опозиција трпи пораз за поразом и да није у стањ у да пружи било какав користан отпор, да и сама, да би како-тако опстала на политичкој сцени, све више прави отклон од националних питања, да сузаступници српског националноЈ, културноЈ ијезичкоЈ и д е н т и т е т а дискриминисани у свим пољима, осиромашени и без друштвеноЈ у ти ц аја, безмало Јрађани друЈоЈреда, да се само чека повољна прилика и дан за отворен напад на СПЦ и отимање њене имовине - нијели српски ф акторуЦ рној Гори осуђен на нестајање или, у најбољем случају - на свођење на с т а т у с неприродне националне мањине у матичнојдржави, у којој, ни тад а, неће моћи да оствари нека основна права, рецимо - школовање на српском језику - осим ако се буде пресељавао и у избјеЈличким камповима, концентрисао на јединственој територији? Има ли за њ наде, иучему је Ви видите? - Свест о српском језику ваљ а одржавати мерама промишљене националне политике: све странке у Црној Гори и све српске невладине организације требало би да имају исти захтев за уџбеницима српског језика и историје код српских ђака. Да би до тог захтева дошло, неопходно је да неко - а понајбоље је да то буде Матица српска у Црној Гори као нестраначка организација - окупи своје следбенике око тог захтева, да наметне ту тему - и такве теме - странкама које рачунају на српску публику, да подстакне њихов међусобни ривалитет у таквим стварима. Неопходно је вишесмерно повезивање са интегралним националним институцијама као што су Матица српска или Српска књижевна задруга. Неопходан је притисак - лобирање, агитовање, дошаптавање - на власт у Србији да делује у пожељном правцу: чак и садашња - анационална и прозападна - српска влада не би се могла 82

Врати се себи, док имаш коме

оглушити о сваки захтев. Јер, могуће је можда и у њој - или око ње - пронаћи некога ко би помогао без нечасних услова. Може ли српска влада да оснује Српски културни центар? Може ли она да сарађује са привредницима који ће лобирати у корист српских интереса, кад већ у Србији несметано послују они црногорски и остали привредници који увек лобирају против српских интереса? Може ли српска влада само да им каже како такво понашање није лемо? Ниједна српска влада ништа од тога није учинила: ни српска влада у време референдума. Неопходно је повезивање са националним институцијама у Републици Српској: са универзитетима и школама. Сви ти елементи не морају донети ни тренутни ни сегментарни успех, али могу откривати путоказе ка таквим и обухватнијим успесима. Од највећег значаја би било афирмисати не-новчани вид националног ангажмана: посебно код оних који су материјално снабдевени у оквиру своје професије. То звучи идеалистички ако имамо на уму наше људе и наше прилике, али без извесноГ идеализма - Хегел би рекао страсти - не можемо реафирмисати запретану националнуполитику. Трговци су ионако увек ту, али они тргују са свим и свачим, па и са свешћу о српском језику. Свакако да је стаза кривудава, али је она и једина: одустати се ионако може одмах. Али, за Србе у Црној Гори није најважније питање о томе ко ће у њој владати; премда није свеједно ко је то, увек ће то бити неко по мери Запада. Отуд је најважнија ствар како од тога ко влада добити - искамчити, измолити, истрговати, као кад смо у прошлости молили везире на Порти и цара у Бечу, скадарског и видинског пашу, јер је било т а к в о време - битне ствари за српски народ: свест о српском језику, права Српске православне цркве, историјску свест, медије, заступљ еност у полицији и управи, у школама и болницама. А ко персонално влада Црном Гором, то није српска брига: комплименти за тај успех припадају другима. Само усредсређеним напорима српских заједница у новоствореним државама и напорима Србије, непрестаним универзализовањем српских права на међународним адресама, наглашавањем 83

М и л о Л о м п ар : П овраШ ак српском сШановишшу?

не-европских и антицивилизацијских аспеката дискриминације Срба, све до правних обраћањ а европским судовима и политичких апела Русији, без великих надања у тренутни успех, али упорно, могуће је српско питање држати на столу и бити у теми. Не помаже вика - неопходан је упоран и безусловни рад. А шта ће бити - хоће ли Срба нестати - то умногоме и зависи од броја оних који су спремни и могу тако да раде. (...)

>

Уважени професоре, хвала Вам на овом разговору, а посебно ш т о с т е се, у неким Вашим т е к ст о в и м а , сјетили и проскрибованих професора и рем етника из Никшића, који, због непристајања на лаж „секуларноГ с в е ш т е н с т в а “, већ ш ест година издржавају Голооточку казну, без пресуде. - То је најмање што сам могао учинити. Тужно је што нисам могао учинити ништа више од тога.

84

ЧИТАЛАЧКИ ОДГОВОР НА КЊИЖЕВНО ИСКУСТВО18

>

Већ од Ваших првих к њ т а читаоци су моши п ри м ети ти две њихове упадњиве особине: високу теоријску заснованост и и н тер п р етати вн у и новати вн ост. М ож ете ли издвојити теоријске школе које су на Вас ути ц ал е? У каквом су односу познавање различитих књижевнотеоријских, филозофских и књижевноисторијских достш нућа са продорношћу према тексту? - Нешто од свега тога увек припада „годинама учења“: крајем седамдесетих и у осамдесетим књижевна теорија је у нас била на великој цени; неко би рекао да је била прецењена. Како год, али сте у једном временском периоду имали - и у преведеним књигама, и у књигама домаћих аутора - читаву палету књижевнотеоријских парадигми: све до тада савремених америчких деконструкциониста. Читави бројеви књижевних часописа - Књижевне критике, рецимо - били су посвећени појединим књижевнотеоријским школама. Присуство представника „загребачке школе“ у Књижевној речи коју је уређивао Гојко Тешић било је непрестано: неки од најутицајнијих критичара у потоњем времену формирали су се под тим утицајима. И заувек им остали верни. Ако је човек, дакле, желео да прати књижевне разговоре, поготово ако је желео да у њима учествује, морао се опремити за 18 Овај разговор је вођен са доц. др Ненадом Николићем и објављен је у часопису Свеске, Панчево, година XXI, број 97, септембар 2010, 56-66

85

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

то: морао је познавати оно најважније у сваком књижевнотеоријском правцу, као и његовој филозофској позадини. То је имало посредну последицуу настојању да се предмет истраживања верно опише и доследно и кохерентно теоријски објасни. Вративши се са скорашњег међународног симпозијума, један мој вршњак и колега ми је рекао да му се чини како линија разграничења међу књижевним истраживачима иде око седамдесетих: док смо ми рођени раније од те године увек настојали да ствари поставимо кохерентно, дотле они рођени после те године прибегавају једној врсти теоријског ра1скм/огк-а. То би нам могло показати када се одиграла смена књижевне свести о теорији; она као да се поклопила са опадајућим утицајем саме теорије и са истовременом пролиферацијом њених средстава. Да ли је то добро или лоше - сасвим је друго питање. То је једноставно промена: револуција или транзиција, како је човеку милије да је именује. У мом схватању књижевног искуства, теоријски аспект ствари није пресудан него допунски елемент у разумевању. За мене је увек био одлучујући сопствени читалачки одговор на књижевно искуство: трагом аутентичног читалачког одзива настаје потреба за помним посматрањем, поређењем и издвајањем - ту срећемо књижевну теорију - да бисмо уобличили један егзистенцијални одговор на изазов књижевности. Ту путању пратим одувек: када сам - 1979. године - отпочео писање о заврш етку Друге књше Сеоба следио сам само читалачку интуицију да у том завршетку има нечег веома необичног. Тек ми је Светозар Петровић - на моју молбу - 1982. године помогао да пронађем тада објављене књиге о том приповедачком проблему. Дао ми је податке о њима и карактеристично иронично - Сретен Марић је то назвао „амерички импертинентно" - рекао: „Када сте ме питали, смејао сам се у себи; када сам видео да се о то м е пишу књиге, сада се смејем на глас.“ А када сам га на то подсетио, поклањајући му књигу О заврш етку романа, окренуо се једној присутној особи и рекао: „Прошло је тринаест година од тада, али ми он то није заборавио: и сад би ме стрељао.“ Није погрешио: осетљивији смо на своје читалачке увиде него на теоријска знања.

86

Читалачки одговор на књижевно искуство

>

Н и сте писали о великом броју писаца, али с т е пуно писали о двојици наших најзначајнијих писаца, ЊеГошу и Црњанском. О двојици српских класика Ваше км>те судонеле сасвим нове перспективе разумевања. Мислиш.е ли да само класици имају неш то да нам кажу? Како ви ди те улоГу писаца који нису класици у књижевној историји и култури, п оп ут ДраГише Васића о коме с т е написали књшу? Како се п остаје класик? - Када нам класици изгледају као „немушти11, као да немају шта да нам кажу, онда то говори о нама а не о њима: некад је културна мрежа сувише уска да би обухватила реч класика; некад је наша духовна ситуација тако плитка да би уопште досегла реч класика. Класик постаје заштитни знак културе: када на Франкфуртском аеродрому наиђете на Гетеов бар, са све песниковом статуом, онда схватате како је јавно мишљење запечатило једну представу о идентитету. Такав је и Пантеон у Паризу. Када, пак, видите Његошев маузолеј на Ловћену, откривате како се преко класика намеће мутација идентитета. У сваком присвајању које чини култура, песник је увек на губитку: распон песничког искуства увек је истанчанији од културне представе о класику. То је жртва коју песник подноси - која му је наметнута - да би постао класик. Јер, класик је потребан култури; мање је она потребна њему. Тако је било доскора: до тренутка када је класик постао само трговачки знак, фигура у ресторану, лик на керамичкој шољи за чај. Као и краљеви, уосталом. До тог времена, нашег и садашњег, да бисте потврдили своје аутентично присуство у науци о књижевности, морали бисте да напишете нешто значајно о класику. Нортроп Ф рај, писац чувене А натом и је критике, постао је име студијом о Виљему Блејку. Какав сте ви англиста, ако ништа нисте имали да кажете о Шекспиру или Милтону, или Бајрону, или Вордсворту? Какав сте, онда, србиста, ако ништа немате да приложите дуготрајном разговору о Његошу, или Стерији, или Костићу, или Андрићу, или Црњанском? Била су то тешка времена, али она су се срећом променила. Сада вам приговарају како сте необавештени ако вам промакне алузија која неки савремени роман повезује са телевизијском серијом или компјутерском игром. Не помаже 87

Мило Ломпар: Поврашак сриском сстановишту?

ни правдање да сте га посматрали у обавезујућој И|сторијској парадигми жанра. То за жанр и некако, али без серије - не вреди. Тако испада да је највећа тајна јучерашњи роман, док то што пише у Горском вијенцу или ДруГој књизи Сеоба однекуђ сви знамо. Одакле сви? И одакле идеја да знамо? Ова апсолутиз;ација садашњости код нас има појачан облик, јер је праћена Шдеолошком свешћу о европеизацији. Тако настају карикатуре. Је{р, европски оријентисани писац - некада се то звало „прогресивњо оријентисани писац“, па је нешто од тога остало и у 2003. год,ини када је један такав писац у НИН-у објавио како је оправдан с;амо митски однос према Европи - објављује роман и даје интервЈју; новинари проглашавају ремек-дело; критичари образлажу {оемек-дело; академски радови утврђују ремек-дело. Сви се удвара.ју простоти јавног мишљења - за пет година добили смо класик%. И ш та сад ту има да тражи Драгиша Васић? Моја студија о Црвеним маГлама појавила се - у ш<ест наставака - у „Књижевности“ за 1989. годину: пре, дакле, пада. Берлинског зида и пре пада комунизма; у титоистичкој Југославнји. Већ њен обим показује да сам је морао писати још раније: кас> студент на постдипломским студијама. На рукопису сам видес> уредничку белешку: „Може да буде штампано, ако је писац о којем је реч проходан.“ Нисам, дакле, рачунао ни на какву политгтчку конјуктуру: ни као студент. Баш зато - и зато што сам се ђишеструко и јавно политички определио против владајућег режима током деведесетих - нисам потрош ио ни реч на Васићев, политички ангажман у равногорском покрету када сам објацио књигу о његовој књижевној уметности 1996. године. Ако су његова дела написана пре, чак знатно пре, његовог ангажмана, о)нда у српску књижевност треба да се врати - то је прва књига о њему - на еминентно књижевни начин. Јер, свака политичка актуелизација могла би затамнити критичко вредновање, оно би се злонамерно могло подвести под мимикријску политичку рехабЈоитацију. А политичка рехабилитација треба да буде јавна, као што се 2009. године догодило. Нисам, дакле, говорио о његовој политичкој мени управо због настојања да сузим маневарски простор за девалвирањ е 88

Читалачки одговор на кш ш евно искуство

његове уметности. Сада, међутим, читам у Палавестриној И сторији српске књижевне критике како сам Васићево припадништво равногорском покрету „опрезно прећутао“. Наговештава се како сам из неког страха или због неког рачуна заобишао ту тему. Као да је у 1996. години, када се јавно додељују и равногорске награде, било неког ризика у помињању тог покрета. Нисам, дакле, то прећутао опрезно него намерно: да бих писца заштитио од могућих политичких злоупотреба. Драгиша Васић - иако изврстан приповедач - није по вредности такав писац да би био класик на начин Црњанског или Андрића. Када сам писао о њему, сматрао сам то једном врстом књижевне дужности: показати какве празнине су утицале на књижевну свест толиких нараштаја. И САНУ и секретар књижевног одељења Предраг Палавестра опрезно су заобишли могућност да организују скуп о свом некадашњем члану Драгиши Васићу: до дана данашњег. Толико о класику и храбрости. >

К њ та Моралистички фрагменти открива како сеједан исти ето с објављује на различитим пољима свакодневног, интелекмуалноГ, политичког ж и вота, како он сто ји и иза Ваших интерпретација литерашуре. К акавје однос између етоса и дискурса, односно како се исти ето с оГлашава у различитим дискурсима? На који начинје т а ј е т о с присутан у Вашем писању у којем сам није т е м а ? - Етос је неупоредиво обухватнији моменат човекове егзистенције од дискурса. Тек када се то нагласи може се говорити о дискурсу као моменту етоса. Јер, етос - као карактер, као став - подразумева не само човекову мисао него и са њом повезан човеков чин. Ту димензију етоса убедљиво је - у вези са нужним моментима слободе и патње - описао Виктор Франкл: „Духовна слобода, која се човеку не може одузети, пружа му до последњег даха могућност да осмисли свој живот. Јер, радни живот у коме човек може стваралачким чином да остварује вредности није једини живот који има смисао, нити је то само хедонистички живот који човеку пружа могућност да се испуни доживљајем лепоте у природи и уметности; већ свој смисао задржава и живот који, као у логору, више нема никакве шансе за остваривање стваралачких 89

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

или хедонистичких вредности, него муједино још пружа шансу морално највреднијег држања, тј. става који он заузима према коначној ограничености своје егзистенције.“ То је стара и вечна тема коју оличава Сократ. У есеју „О духу моралиста“ оцртао сам обрисе етоса и тематизовао његове могућности у модерним временима. У каквој вези може бити тај етос са протејском природом дискурса? Да ли је та веза уопште могућа? Јер, фигуре дискурса се појављују у реторичкој заменљивости, дискурс је битно подређен идеологији разлике која настоји да функционализује етос. Ако је стил - и као дискурс - човек, онда би етос био - личност. Шта би то значило у односима етоса и дискурса? Ако проширимо поље са егзистенцијалног на књижевно искуство, онда етос може оличавати непрекинуто настојање да унапредимо и актуелизујемо књижевно искуство: конструктивни и реконструктивни моменат тог настојања неупоредиво су присутнији од деструктивног и деконструктивног. То значи бити субверзиван у име неке ствари, због ње а не против ње: тако ми се чинило да је важно променити хоризонт размишљања о Његошу због духовне величине тог песништва и због раскривања могућих изохимена српске културе, а не због детронизације песника. Тај етос препознајем и у свом ангажману: не напустити подручје националних вредности баш зато ш то то подручје можемо друкчије осмислити. То се не разуме на најбољи начин: критичност се не доводи у везу са оданошћу - а на томе почива етос - зато што човек осећање безначајности најбоље затрпава самораспаљујућом критичношћу. Питање које претходи свакој критичности гласи: ко си ти и шта си то учинио да би оправдао посезање за таквом критичношћу? Јер, велика критика подразумева велико стварање. Наше време томе није склоно: велика критика у њему подразумева велико распростирање човековог ја , његово прокламујуће самопотврђивање, велику рекламу. Етос - који бих желео да постоји у мојим радовима - као да је томе супротстављен: човек постаје битан кроз то (не преко тога) о чему говори, јер ту може измерити сопствени досег. Ту је страшна мера којом процењује властити егоизам: када осмотри 90

Читалачки одговор на књижевно искуство

шта су претходници рекли, када замисли шта би од његових речи могло преостати у часу када буде пала скрама саморазумљивости жаргона којим говори, када увиди да актуелност може бити и мањкавост а не само предност, човек почиње другим очима гледати на себе. Етос је, дакле, самооптужујућа мисао о вечности у којој човека нема, иако он у њено име баца свој егзистенцијални улог у овај тренутак. Он је друго име за оданост: а о оданости као теми писао сам у Моралистичким фраЈментима. >

Дипломирали сте, м аш стрирали и докторирали код Јована Деретића, књижевноГ историчара који се бавио свим области м а српске књижевности, као и њеном целином, пајеједини написао „Историју српске књижевности “, али је највише пажње посвећивао Доситеју и ЊеГошу. ЊеГошје и Ваша велика те м а, премдајој приступатедругачије одДеретића, кога с т е наследили на предметима Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Такве разлике између старијеГ и млађеГ нису баш уобичајене за нашу академску средину. М ож ете ли нам н еш то рећи о вашем међусобном односу? - Јован Деретић је био мудар и поштен човек, талентован и вредан научник, проницљив посматрач како људи тако и спољашњих околности. Више је уочавао него што је записао; више је записао него што је рекао. Прилике су биле двосмислене према његовој књижевној и политичкој каријери: хваљен као писац И сторије српске књижевности и као толерантни високи партијски функционер, одједном је постао поштован али заобилажен професор старије књижевности. Он није према томе постао равнодушан, премда је промену отрпео мирно. Највећа неправда се чини његовим синтетичким радовима: како су И сторија српске књижевности и Српски роман посвећени књижевној целини и како неминовно почивају на многим специјалистичким радовима других истраживача, често се - са злурадошћу која одређује нашу академску и књижевну средину - говорило како у тим књигама пише оно што наводно сви знамо. Ни веће неистине ни опакијег приговора. Ако сви знамо, како да баш нико никад - ни пре ни после Јована Деретића - није написао такве књиге? Управо се 91

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

таквим приговорима скривало сазнање о томе да целину српске књижевности, периоде и стилове у њој, писце и појаве у историјском и поетичком низу - чак и кад друкчије видимо како њихов уметнички лик тако и поетичко место које им је запало - гледамо кроз историјске наочаре Јована Деретића. Други приговор износе теоријски надахнути оцењивачи: они Деретићево давање предности историјском и филолошком над теоријским виде као његову слабост, а његово мењање и допуњавање оцена и мишљења вреднују као недоследност. При том не постављају себи питање: зашто би теоријска оријентација означавала - сама по себи - неку предност? Ако се њима то чини саморазумљивим, онда је можда у дејству њихова предрасуда. А ако је то Деретићева слабост, шта они - ослобођени ње - имају да кажу о Његошу и Доситеју? Ако замислимо час у којем су њихове теоријске поставке постале превазиђене - једном ће се то свакако догодити - који је то моменат ново! и боље! од Деретића који сунам они открили? То је тешко и онеспокојавајуће питање. Промене Деретићевих увида, његова изузетна способност да асимилује и на друкчије место постави нова сазнања понекад се одређују као противречност, јер се превиђа да је некад реч о омашкама, некад о различитим схватањ има истих чињеница, као што се превиђа и једноставна истина да доследност није исто што и крутост. Понекад је порекло противречности у дубљој доследности човекових одлука. А баш су Деретићеве омашке често знале да послуже за посебан вид дисквалификација који одсликава - чак и мимо човекових намера - особену и често непрозирну природу нашег јавног живота. Јован Деретић је оставио сведочанство да му моје мишљење о Његошу - различито од његовог - није сметало; схватио је да предлажем друкчију перспективу у разумевању највећег српског песника. Делотворни перспективизам: зар то није идеал научног разговора у свету који на наше очи нестаје? Од Јована Деретића сам научио колико је историјско осећање битан моменат схватања књижевности и каква је улога саме историчности у књижевној свести. Он је мање о томе писао - мада је писао - него што је то својим писањем показивао. 92

Читалачки одговор на књижевно искуство

>

На м есто председника Задужбине Милоша ЦрњанскоГдошли с т е после Николе Милошевића, чију с т е к њ т у Књижевност и метафизика (1996) приредили јо ш пре деценију и по и пропратили )е критички интонираним поГовором. Тако је интонирана и В аш а прошлогодишња монографија Негде на граници филозофије и литературе (О књижевној херменеутици Николе Милошевића), за коју с т е добили награду Радио БеоГрада 2 за најбољу к њ т у из области филозофије, е с т е т и к е и теорије књижевности, награду која носи име управо Николе Милошевића. Чиме је Никола Милошевић заслужио толико Ваше поштовање? Колико је и како Никола Милошевић у ти ц ао на Ваш рад?У чему се разликује Ваш и Милошевићев приступ књижевности? - Ако прочитамо једну од првих реченица поменутог поговора, схватамо да критичност долази после поштовања вредности, а не пре тог поштовања или са њим. Јер, тамо се описује „обухватно дело Николе Милошевића, које је класично и необесцењиво дело српске културе“. Три вредности - које припадају највишем реду вредности - утврђују се као нешто саморазумљиво, као истина од које сваки разговор може почети: обухватност, класичност, необесцењивост. Снажнији нагласак на критичко становиште у мојој књизи стављају други: у томе видим концесију учињену духу времена, његовој страсти за саморазарањем. Када је реч о критичности, мени је ту био важан етички моменат: нема ниједне критичке речи у тој књизи која није објављена за живота Николе Милошевића. Поштовање подразумева искреност, као што искреност - у овим стварима - искључује узмицање и избегавање. Када сам одлучио да напишем књигу, херменеутички налог се померио са истраживања појединих проблема на истраживање целине: постало је неопходно реконструисати целину, објаснити везе у њој, природу разнородних контекста који чине ту целину. Тако је поглавље о поезији и драми у херменеутици Николе Милошевића подразумевало да из спорадичних критичких одзива (о поезији) и сразмерно мало расправа (о драми) реконструишемо готово невидљиве моменте општеГ схватања поезије, односно драме. То је био први корак. У другом кораку је требало пронаћи 93

Мило Ломпар: Поврашак срискФМ стат^^д^^јц у?

филозофске корелате за ова општа схватања поезиј<е ц дрПме те„ тек ако постоје ти корелати, показује се да МилошевиђеВп хе„ м е ’ неутика постоји негде на граници филозофије и литератур^ ш то <е била основна теза моје књиге. Филозофски корелат схватањц поези 1е какво подразумева, али не експлицира, Никола Митл°тцеВ и ђ јесте појам иманентне трансценденције; филозофски корецат Јпеговог схватања драме је - појам колизије вредности. Око»лцо ст да ова кви реконструктивни захвати, иако веома захтевни, це и з ази вају никакву пажњу, представља карактеристичан знак н;агцег времена Никола Милошевић је врх наше књижевне теор ије . начин његовог поимања књижевности свакако је у равн отежи са се§и савременим теоријским мишљењем у свету. Али, он ј е з а сновао у нас до њега само имплицитно присутно подручје измеђ у љило. зофије и литературе. То је оно подручје које представц,ају аутори као Џорџ Стејнер, Френк Кермоуд, Лајонел Трилицг> Ј^и х аи л Бахтин, Јан Кот, Валтер Кауфман. У том подручју се Ј ф ећемо од филозофије до психологије, од идеологије до књ И ж евНости од историје до поетике, од политике до етике. Њ егове анализе књижевних дела откривају - код филозофа сразм ерно редак сензибилитет и дар за књижевно као такво. Шта још? Оригиналност: оцртао је своје грани це посебног подручја између филозофије и књижевности и Ист о в р емено дао само њему својствено тумачење највећих светс^н х Писаца. Достојевског, Сервантеса, Шекспира, Стриндбергц Ецпопскч меру у односу на српску књижевност: подигао је Р>азумевање наших највећих писаца, посебно Црњанског, на м ^ ру светске књижевности. Тако је открио тачке у којима српска к Њи>Кевност не само да није израз духа паланке него је отворена за )ц0дерне ритмове времена. Утемељеност: његова интерпретација ^ила -е део једног филозофски заснованог схватања. Теоркцеду свест. показао је како теоријска мисао мора бити а к т и в ц и цинилац у сагледавању књижевног дела. Озбиљност: пи тањ ^ д у Х а с у с е појављивала као одсудна питања човековог живота, а не Као три вијална питања човекове неснађености. Радиност: ц е јед ан или двојица него читава плејада светских и српских п и с ^ ца Постала је изазов за тумачење. 94

Читалачки одговор на књижевно искуство

Припадништво подручју негде на граници филозофије и литературе сматрам својим избором по сродности са Николом Милошевићем. Остало су разлике: код њега је доминантан филозофски акценат, код мене књижевни; место које код њега заузима психологија, код мене заузима историја; за мене је филологија важнија него што је њему била. Он је био - пре свега - филозоф који је за централну тачку својих анализа - свих: и филозофских, и психолошких, и књижевних - одабрао појам противречности: ако доносимо противречне исказе, зашто то чинимо? Отуд је расправљање о његовим противречностима било не само потребно него и нужно: ту је централни живац те херменеутике. Тако се појавио појачан утисак о критичности моје књиге. Код другог аутора - Јована Деретића - испитивање противречности не би било толико оправдано. Јер, његови су циљеви друкчији: он је књижевни историчар. Свакако да нисам филозоф, немам ни своје књижевно-теоријско схватање нити систем у који ситуирам разнородне анализе. Можда сам моралиста: то је ипак нешто друго. Отуд бих рекао да се нисам временом и поступно одвајао од њега, већ сам му увек био прилично далеко: довољно је упоредити наше анализе Црњанског. Временом сам му се у ствари могао само приближавати: у дубљем смислу - сад када га нема - постао сам му одан. Шта то значи? Стара је истина да је мисао о континуитетима слаба страна наших духовних дисциплина. Отуд никада нисмо успели да обликујемо сопствени културни образац: оно подручје културних вредности и културне политике које би требало да буде предодређујуће за национални идентитет. Када помињете утицај, треба разликовати поштовање нечијих домета од опонашања тих домета. Самосталност критичке свести омогућава човеку да не подлегне саблазни опонашања. Отуд сам настојао да укажем и на унутрашње границе једног оригиналног мислилачког подухвата какав је подухват Николе Милошевића. Такво настојање почиње од свести о великим дометима: књиге се пишу о изузетним а не осредњим духовима. Треба, такође, разликовати утицај који врш и дело од утицаја који остварује личност. Утицај Николе 95

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

Милошевића био је двострук: околност да он није представљао само стваралаштво у књигама него и личност у акцији јесте нешто што ми се чинило обавезујућим за нас којима је предавао. То се може назвати избором по сродности: било темперамента било етоса. У том смислу Андрић је помињао Ракића. У шаху је тако Корчној помињао Ласкера. >

Да ли Ваше анализе т и т о и зм а или хрватске културне полити ке, иако изведене по свим академским правилима, моЈу о с т а т и у академским оквирима или нужно улазе у поље политике? Ш т а је за Вас већи проблем: т о ш т о - ако се Ваше идеје „селе“ из једног дискурса у други - потенцијално Губите „ контролу“ над њима или т о ш т о српска политика високи академски ниво т и х анализа може кор и сти ти као изГовор за тнорисање закључака који јо ј нису опортуни? - Посматрао сам сутон и крах једне идеологије: комунистичке. Епохе у сутону увек су геронтократске: у њима преовлађује идеал старца који је мудрац. То сам видео деведесетих година прошлог века. Сада посматрам образовање и успон друге идеологије: европеистичке и крипто-колонијалне. Епохе у јутарњем руменилу увек су инфантилне: у њима преовлађује идеал младића коме је небо граница. То сада гледамо. Јер, инфантилизација јавне свести по правилу прати сваку прекретницу у друштву. Тако је било 1945. године. Тако и данас слушамо како сваку пажњу треба поклонити младима, како је најважније шта о нечему мисле млади. Мишљење је важно зато што је мишљење, а не зато што припада младима. Реч је о стварањ у јавног механизма којим треба ставити на страну све оне нараштаје за које се с разлогом претпоставља да их животно искуство чини непријемчивим за политички коректно схватање себе и света. Та инфантилизација није ништа непознато. Био је XIX век када је Ткачев - чију је концепцију освајања власти Лењин сматрао величанственом - предлагао да све људе старије од 25 година, као неспособне да прихвате нове идеје, једноставно треба уклонити. Између ова два процеса налазе се две деценије у којима је било ратова, санкција, немаштина, несрећа, побијених и прогнаних, 96

Читалачки одговор на књижевно искуство

бомбардовања, окупационог продирања и колонијалног владања. За све те несреће прво је окривљен један човек, потом српски национализам и на крају остаје непрестано кажњаван - српски народ. Тако се и у овом веку показује употребљивим онај идеолошки појам који је историјски обележио двадесети век у нас: то је појам српске кривице. Оглашени кривима за избијање Првог светског рата, потврђени као криви због измишљене великосрпске хегемоније у Краљевини Југославији, сада смо криви због распада титоистичке Југославије. Монотоно низање кривица побуђује сваки истанчанији дух да се запита: зар је могуће да све потиче из једног узрока? Када постави то питање, човек - попут Петера Хандкеа или Солжењицина - тренутно бива оспорен и постепено постаје искључен из јавног дискурса. Не само на Западу него и у Србији. Јер, управо се одвија преуређивање јавног дискурса: неуралгична питања се стављају под тепих на српску штету, српска кривица се испуњава новим садржајима, колонијална управа подвлашћује сваки део јавног простора. Настаје нова идеологиЈа као фасада која је ту да би сакрила блато. Нису моје анализе проблематичне због свог академског облика него зато што указују на дубоку лаж која се налази у темељу наше културне и државне политике, зато што именују силе и процесе у којима се те силе распростиру и зато што раскринкавају - готово просветитељски - новоуспостављену политичку коректност. Колонијално-окупационо стање ће трајати дуго: биће испуњено настојањима да се природној тежњи за успехом - која постоји код младих људи - оцрта простор у којем је успех могућ, па ће тако настати пожељна јавна свест. То је образац давно испробан: отписати и потиснути оне на које се више не може утицати, усредсредити се на младе, створити саморазумљиве табуе, контролисати главни ток јавног дискурса довољно дуго и пожељан културни образац неминовно настаје. Од пресудног је значаја то онемогућавати, субверзивно поткопавати идеолошку грађевину, очувати свест о њеној моралној наказности. Ако је Виктор Франкл, коЈи је преживео Аушвиц и Дахау, комеје цела породица тамо страдала, којије то описао тако упечатљиво да Је постало светски познато, после свем устврдио 97

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

како „само лична кривица и постоји; колективна кривица је појам без смисла", да ли ћемо му поверовати? Одговор на то питање зависи од тога коме ћемо поверовати када говори о кривици и потресености патњом других: Франклу - који је гледао истребљење властитог народа - или нашој културној деконтаминаторки која добија 100.000 долара вредну награду?19 Франклу - који говори о смислу патње на властитом искуству - или седокосо-времешном витезу легије части и почасном доктору Варшавског универзитета који је све то постао после своје борбе против српских националних права а не пре ње?20 Франклу или председнику Србије који стоји у Сребреници, у близини плаката на којима су његов народ и држава поистовећени са геноцидом, али њему то показивање колективне кривице не смета?21 На све то не можемо утицати. Али, можемо покушати да спречимо да се на томе саморазумљиво утемељи културна политика. То треба да покушамо уз ризик да постанемо „корисни идиоти“: и тад. >

Где ви ди те да се налазе у н утраш њ е Јранице Ваш е г рада? Ш т а ваш а и нтерпретација не жели, а ш т а не може да освет л и ? Да ли се чињеница д а је свако поновљено издање Ваших к њ т а у понечему промењено може с х в а т и т и каорад на т о ј унутраш њ ој Јраници? - Стара је истина да је свако разумевање слепо за своје унутрашње границе. И да их постаје свесно тек са нарастањем дистанце у односу на првотни облик једне мисли. Сама дистанца, међутим, може бити двојака: временска и психолошка. Некад удаљеност у времену омогућава сагледавање границе коју смо и несвесно поставили својој мисли у одређеном разумевању. Некада, међутим, психолошко удаљавање може да се одиграу кратком времену, па смо сведоци како човек у кратком раздобљу заузима различита, а некад и супротна становишта. О томе одлучује како унутрашња динамика човековог духовног живота тако и промена предмета 19

Реч је о Борки Павићевић, председнику Центра за културну деконтаминацију

у Београду. 20 21

98

Реч је о Ивану Чоловићу. Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије.

Читалачки одговор на књижевно искуство

њ еговог истраживања. Некада, пак, промена човекове дектире: после неког студијског боравка у иностранству или новог таласа интелектуалне моде, дешавало се да присуствујемо коренитој промени нечијег мишљења. Ту мисао о промени духовне перспективе или, чак, о промени духовног сидришта, не треба аутоматски везивати за промењена издања старих књига. То што су промене у издањима мојих књига видне не изгледа ми као траг свести о унутрашњим границама интерпретације. Јер, правац извршених промена у склаДУ је са окосницом интерпретације: тада се промене појављују као допуна неких унутрашњих кретања. Видим их као настојање да се смањи ниво подразумевања за који ми се чини - и ш то је критика о мојим књигама увек и од почетка наглашавала - да је велики. Као такав, он је извор могућих неспоразума. Да бих то смањи°> најчешће приступам додатном прецизирању онога што је у првом издању подразумевано. Природно је да се појављују и различите допуне: филолошке, историјске, филозофске, наратолошке- Али, и тамо где су промене најобимније - попут књига О заврш етку романа и Црњански и Мефистофел - оне су у битној сагласности са интерпретативном окосницом првог издања. >

Досша је времена прошло од к њ т е Његош и модерна посвећене Лажном цару Шћепану Малом и разарањ у херојско! с в е т а у т о ј драми, неш то мање од студије „Луча микрокозма“ и питање о души, ове Године с т е писали о ЊеГошу као траш чком песнику, док би на Сајму књша - у копу Српске књижевне задру1е - требало да се појави Ваш а свеобухватна монографија о Њешшу, у којој би требал о д а буде и Ваш а прва студија о Горском вијенцу. Н а т а ј начин заокружујете своје тумачење Њ етш а. Како би сте описали п у т којп сше прешли од Његоша и модерне до данас? Колико се ВаШ пошед на Њ е тш а променио? - То је један исти пут: само је - књигом Његош и м одерн а путовање почело с краја. Могло би се рећи да те анализе локазују колико предмет анализе утиче на избор интерпретативне оптике. Отуд следи - како је запазила Тања Росић - да увек н аст°јим Да 99

Мило Ломпар: Поврашак сриском ситановишту?

своју анализу одржим у битној вези са интенцијом д<ела: то би била нека врста филолошке или књижевно-теоријсгке, можда најпре методолошке опседнутости. Али, те књиге могу> показати како истрајава настојање да се неки од феномена нашетг искуства огледајуу њима наизглед удаљеним просторима класичншх књига. Ње1ош и модерна одсликава нарастање секуларизма у Њ<егошевом песничком искуству, док у књизи ЊеЈошево песнишпцво, којом ме је почаствовала Српска књижевна задруга, настојкш да дам обухватан и проблемски поглед на то песничко искустгво, односно да осветлим унутрашње мене у односу провиденцЈијалног и секуларно-историјског у њему. У средишту ове књиге ј<е судбина спиритуалноГ, које преовлађује у Лучи микрокозма и Јнајбољим лирским песмама, па и дела као што су Горски вијенац: и Лажни цар Шћепан М али, која карактерише секуларизацијја провиденцијалног (у различитим тоновима) откривају своја 1 својства првенствено у спиритуалној перспективи. Тако разлика између некадашње и садашње интерцретације ЛажноГ цара Шћепана МалоГ јесте разлика у смисаоном нагласку: исти феномен - секуларизација провиденцијалног - бвша осмотрен прво из секуларне (нихилистичке) а сада и из спи]ритуалне (метафизичке) перспективе. Закључци нису истоветни, али су сродни. Анализа Његошевих песама доводи нас до ид<еје о трагичком песнику, у чијем средишту је вишесмислено присуство идеје понора, што ствара везу са Лучом микрокозма у оквиру метафизичко-мистичког пола песниковог искуства. И цва назирања апсолутног мистичког јединства једино се ту Цојављују код Његоша: у еротичко-мистичком у Ноћи скупљој вијека и у тишини и текстуалној белини између краја Луче микрокозма и „Посвете". Тих момената нема у песниковим метафизицко-историјским делима, у којима доминира питање о смислу Цсторије: у оквиру европског питањ а о проблему ренегата и еђропског питања о самозванцу. Тако се песниково метафизичко Искуство појављује у потпуности као егзистенцијално-мистичКо и као провиденцијално-историјско. У Њехошу и модерни прва димензија није ни била предмет пажње - идеја мистичког јђдинства није ни поменута - осим када су се тражили трагови ђоји воде 100

Читалачки одговор на књижевно искуство

ка другој димензији која је била у центру пажње. Сада сам желео да пружим моје схватање о целини песничког искуства. Можда у неком новом издању Његоша и модерне књига добије облик у којем ће поенте секуларизма постати још очигледније. >

Ако бисмо прихватили поделу на рано\ и позног Црњанскои онда с т е се Ви - крећући се крозразличите т ем е и методолошје - бавили само позним Црњанским. Којеје порекло ВашеГ већег а ф и н и т е т а према позном Црњанском? М ислите ли да ћ ете сеу неком тр е н у тк у окренути ираном Црњанском? - То су три суштински различите књиге о позним делима Црњанског. Иако их повезује та најопштија предметна посвећеност, као и сазнање о томе да су то дела која надсвођују модерни хоризонт у српској књижевности, ипак су разлике међу њима знатне. Тако књига О заврш етку романа представља монографију која - кроз први пут код нас тематизован проблем наративног завршетка - покушава да у тоталу - и хоризонтално и вертикално, и филолошко-историјски (извори, документа) и поетичко-филозофски (постмодерна, нихилизам) - осветли Другу књша Сеоба као најбољи и поетички преломни роман српске књижевности. Црњански и Мефистофел, пак, подразумева универзалистичку намеру, јер Роман о Лондону поставља у парадигму књига о ђаволу, у велику европску традицију Милтона, Гетеа, Достојевског, Мана, Булгакова. Чини ми се да је Црњански успео да - активирајући сав митолошки и симболички потенцијал призване традиције - да потпуно оригинални моменат у фигури ђавола прозирности. У Аполоновим путоказим а сам кључне моменте духовног и приповедног искуства Црњанског - судбина национализма као модерног пројекта у Конаку, однос историје и постмодерне у ДруГој књизи Сеоба, интертекстуалност као кључ за приповедно разлиставање времена у Хиперборејцима, приповедно расветљавање егзистенције у односима фигуре жеље и фигуре смрти у Роману о Лондону - осветлио у хоризонту поетичке еволуције. Јован Деретић је написао да су моје књиге полемичне на дубинском плану, да увек предлажу промену у дубинским претпоставкама читања. Отуд је свакако и моја окренутост позном 101

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

Црњанском попримила полемички карактер. Али, основни разлог за толику посвећеност лежи у мом читалачком доживљају и уверењу у велику уметничку вредност романа позног Црњанског, као и њихова испуњеност елементима оног духовног искуства које је обележило како двадесети век тако и нашу епохалну ситуацију: реч је о искуству нихилизма. >

Да ли би било исправно препознати битну обележеност ВашеГ рада у т е м ати зо в ањ у односа м етаф изике и нихшизма, али и кретањ у које временом даје све већу предност м етаф изи чком, макар као носталш ји за трансценденцијом? - Питање нихилизма одувек је било везан о са питањем метафизике: још од када је Јакоби поменуо нихилизам, потом у Хегеловом спису Вера и знање, па посебно код Ничеа. О томе је код нас писао Михаило Ђурић. Моје књиге настају паралелно, па је њихов редослед само знак последње редакције: може се десити-да неки исказ претходи оним исказима за које изгледа да су дошли први, јер су први објављени. Прва студија која се појавила у књизи О заврш етку романа објављена је 1982, а књига 1995; прва студија о Васићу 1989, а књига 1996; магистрирао сам 1993, а Њ етш и модерна је изашла 1998. Писао сам их, дакле, напоредо. Неке белешке које су ушле у књигу О траш чком песнику (2010) носе датуме из 1998. године. Важно је опазити да нихилизам именујем у Ничеовом смислу: као епохални и светскоисторијски процес. То треба разликовати од других одређења нихилизма. Романи Црњанског - и рани и позни - подразумевају приповедни одзив на то - епохално - искуство нихилизма. Ту је место трансценденције - као епохално место, као секуларно-историјска ситуација - испуњено допунским и регулативним појмовима или је испражњено. Како у ком моменту тог искуства: од ЛажноГ цара Шћепана Малог до Романа о Лондону. Нешто битно друкчије је човеков појединачни - и песнички - однос према Богу: он не зап адау ову епохалност него иде кроз њу. Јер, трансценденција није нужно исто што и Бог: трансценденција може бити и негативна. Бог је нешто више и друкчије 10 2

Читалачки одговор на књижевно искуство

од саме трансценденције. Јер, доброта подразумева личност. Када у Његошевим песмама или у Лучи микрокозма тематизујем однос између понора - а ту има места и за егзистенцијални и за епохални нихилизам - и Бога, онда следим интенције мистичког односа који је за Његошево песништво конститутиван и без којег и не говоримо о т о ј поезији. Управо је тај мистичко-лични однос Слотердајк именовао као оно што успешно одговара на изазове радикалног просветитељства и циничког ума. Када, пак, у Горском вијенцу и у Лажном цару Шћепану Малом или у много радикалнијој модернистичкој и постмодернистичкој ситуацији - у романима Црњанског препознајем приповедно обликовање нихилистичког испражњавањ а трансценденције, онда је превасходно реч о вишесмерно оствареном приказивању епохалности нихилизма. Увек је, међутим, реч о различитим обликовним поступцима који одређују текст око ког су окупљена моја размишљања.

103

2011.

Н А Ј СРАМОТНИ ЈИ НАРАШТАЈ У ИСТОРИЈИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ22

Да ли Србија има икакав план на пољу културне политике? Ово питање, чини се деценијама, нема одговор, а поводи за његово постављање се јављају свакодневно. Најзначајније културне институције, попут Народног музеја, Народне библиотеке, Музеја савремене уметности већ годинама не раде, а двадесет година од почетка транзиције у Србији је изашао само један том Српске енциклопедије. Најновији догађај, који је подстакао расправу у стручној јавности, јесте хрватско оспоравање едиције „Десет векова српске књижевности" у издању Матице српске. О томе да ли је и колико Србији потребна политика у пољу културе и какав значај она има за једну земљу, за Сведок говори Мило Ломпар, професор Филолошког факултета и један од најгласнијих заговорника стварања српске културне политике. >

Како гледате на реакцију из Х рватске поводомуврш тавањ а Ивана Гундулића и Марина Држића у едицију „Десет векова српске књ иж евности'? - Као вапај за Централним комитетом, као призивање арбитра, као рефлекс титоистичког времена у којем се овакве ствари нису 22 Оригиналан наслов гласи: Овај н а р аш та ј интелектуалне елите, коме и сам припадам, обликован у ти тои зм у , један је од најсрамотнијих н ар аш таја у историји српске културе. Овај разговор је вођен са новинаром Миланом Димићем и објављен је у двонедељнику Сведок, Београд, 21. јун 2011,21-23.

104

Најсрамотнији нараштај у историји српске културе

догађале зато што би их ЦК онемогућио. Као последица распада Јутославије појавио се културни вакуум. Како, међутим, нема културну политику, наша држава не извлани никакву корист из сазнања о тренутном одсуству надзиратеља, о отвореном простору културне слободе. Ако смо због Југославије морали да прећуткујемо историјске и културне чињенице, заш то то данас морамо? >

Ко држи српску политику на поњу културе под надзором? - На делу је продужетак политике титоистичког југословенства која је остваривала елементе хрватске културне политике. >

Колико је јак а хр ватск а културна политика и коликоје она продрла у наш културни простор? - Са извесном дозом хумора могло би се рећи да у београдској средини као да делује неписани закон о обавезној заштити хрватских интереса у свим подручјима. Чак и оним која немају везе са Хрватима. Чак и оним која немају везе са Србијом. Једна бора на челу председника Србије23 недавно је настала због забринутости над судбином босанских Хрвата: све је могао с јадом прегорети, осим тога. >

Из Х рватске се, али и из Црне Горе, тврд и да је у вр ш тавањем писаца који припадају дубровачкој или бококоторској књижевностиу едицију „Десет векова српске књижевности“ заправо по среди о ти м ањ е културне баш ти н е. Како т о ком ентариш ете? - У ПреГледу српске књижевности, књизи коју је написао Павле Поповић 1909. године, дубровачка књижевност је описана - у складу са филолошком и историјском традицијом - као део српске књижевности. На хрватске негативне критике, Павле Поповић је врло прецизно одговорио: „Сматрам, по разлозима а не по шовинизму, да је дубровачка књижевност барем онолико српска колико и хрватска“. Та књига, која је била универзитетски уџбеник, никада није прештампана од 1945. до 1990. И на 23

Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије.

105

Мило Ломпар: Поврашак српском сша»<овишшу?

Филолошком факултету у Београду у употреби је бил^а књига М иховила Комбола П овиест х р в атск е књижевностш , која је штампана за време НДХ. Године 1949. имате одлуку Кгомисије при ЦК да само хрватски историчари књижевности мо>гу писати о дубровачкој књижевности. Постоји, дакле, врло пјрецизно усмерење по којем дубровачка књижевност мора да буд<е посматрана унутар хрватског културног простора, без обзираа на неке од историјских и поетичких чињеница. Такво је било време. >

А људи т о г времена, професори БеоЈрадскоГуниверз'итета? - А овакви су људи: нико - од предавача на Беог]радском универзитету - у читавом послератном периоду није написао историју дубровачке књижевности. А читав живот су само то предавали и само о томе причали. Да напише - макар з^а фиоку. Као што су у Русији писали. Јер, после 1990. године моитго би се објавити. Шта то значи? Већ у Краљевини Југославијш немамо српску културну политику, па немамо ни њене институтције, али нам - у титоизму - почињу нестајати и изузетни појединци. >

Коме припада дуброванка књижевност? - Постоји реалан интерес да нам се намеће како Дубровник није имао никаквих веза са српском културом. Али, у дубровачком архиву постоје бројни документи о томе да се дубровачки говор називао и „1т§и а зепчапа": из година 1491, 1597, 1598, 1607. итд. Одакле им је то име пало на памет? Када би човек из Дубровника у 16. веку освануо у Загребу, он не би могао ни са ким да разговара, пошто су тамо говорили кајкавским наречјем. Постоји реалан интерес да се прикрива да је Хрватска до Илирског покрета обухватала четири жупаније. Јер, постојала је троједна краљевина: Славонија, Хрватска и Далмација. Сада нам говоре како је Дубровник неш то ш то је одувек дубоко везано за Загреб. Дубровачка књижевност је посебно и гранично књижевно подручје у којем се укрштају различити културни утицаји, међу којима постоји српска филолошка традиција, као и посебно јак утицај италијанске културе. Веома је важна чињеница да се 106

Најсрамотнији нараштај у историји српске културе

хрватска традиција у време Илирског покрета снажно ослонила на дубровачку традицију. Живимо у светуу којем нам се говори да постоји више идентитета и да су разлике богатство. Свест о тим разликама, међутим, трне у часу када треба препознати српско присуство у културној прошлости. Јер, хрватска културна политика има јасан циљ и историјски осведочена средства. Њена максима гласи: оно што је заједничко (дубровачка књижевност), прогласимо хрватским; оно што је српско (Андрић), прогласимо заједничким, да бисмо га протоком времена претворили у хрватско. >

Одакпе настојање да се Андрић протаси хрватским писцем? - Настојање да се Андрић накнадно претвори у хрватског писца плод је једног општег кретања: у озбиљним приручницима, озбиљних аутора, које штампа Матица хрватска, године 2007, Хасанашница се одваја од српског имена, иако је стих којим је преведена на немачки у науци познат под именом „српског трохеја“; за песме дугог стиха, бугарштице, крије се да су - по речима самог Хекторовића - испеване „српским начином": то је чак и у усташкој Х рватској енцикпопедији (1942) написано. Отишло се, дакле, даље од ње. Иво Андрић је одбио да буде заступљен у „Антологији хрватске приповетке“ М иховила Комбола 1933; Андрић је 1942, пишући Светиславу Стефановићу у вези са његовом антологијом, за себе рекао: „као српски приповедач". Андрић је 1951. имао личну карту у којој је под одредницом „народност" писало „Србин“. Андрић је 1960. био члан редакционог одбора који је уврстио писца Иву Андрића у едицију српска књижевност у 100 књига. То су све слободни и у различитим временима понављани чинови. Андрић је живео до 1975, али му нико није рекао да је хрватски писац. И најновије издање утледне немачке енциклопедије Бег Вгоскћаш ШегаШг (2010), као и сва претходна, има изричиту одредницу: „српски писац“. Садашње настојање да Андрић, без икакве дозволе, кршењем и правних прописа, преко босанске антологије, постане хрватски писац, ипак има своје претходнике: 1943. године је, мимо његове воље, заступљен у антологији Х р в атск а проза X X стољећа, која је изашла 107

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

за време НДХ; 1947. године у Загребу су „кроатизовали" језик његових приповедака, па је морао да онемогући такво издање. То је, дакле, један континуитет. >

Али, са хрватске стране износе тврдње које су друГачије - да т је стипендирало „Х рватско културнодруш тво“ к ао Х р ва т а из Босне, д а је био члан Д р у ш тва хрватски х књижевника... - Прво дело Милоша Црњанског, драма Маска, штампано је у едицији „Савремени хрватски писци“, у издању Друштва хрватских књижевника, у Загребу 1918. године. Да ли то значи да је и Црњански хрватски писац? Андрић је почео у оквиру „хрватске младе лирике“, али је он сам прешао у српску културу, сам постао српским писцем и сам прешао на екавицу. >

Да ли је из хрватске културе прешао у српску? - Ево како је то описао хрватски научник Станко Ласић 1987. године: „босански католик И во Андрић постао је српски писац и само српски писац“. То је допунио 1989. године: „Андрићаније само језик претворио у српског писца него његова воља да буде српски писац“. Тако се говорило док су чињенице играле неку улогу. Битно је питање: због чега је Андрић одлучио да постане српски писац? Питање књижевне националности је духовни и слободан избор. Андрић је био - по политичким уверењима интегрални Југословен који се, вођен поетичким и културним разлозима, сврстао у књижевност Вука и Његоша. >

К оје одЈоворан збоГ тоГа ш т о немамо културну политику? - Ко је одговоран за то што смо за последњих 20 година, у којима су се променила два потпуно различита режима, добили један једини том Српске енциклопедије? Постоји, дакле, дубинска сагласност два, на површини сукобљена, режима да питања српске културе нису примарна. Немачки издавач обратио се Задужбини М илоша Црњанског - 2009. године - са предлогом да објави немачки превод Романа о Дондону. Ми смо то одобрили. Издавач је желео да се први том романа Црњанског појави на Лајпцишком сајм уу м ар ту 2011. године. Пре тог сајма, обавештавају нас како 108

Најсрамотнији нараштај у историји српске културе

Министарство културе Србије - међу толиким преводима које је новчано помогло - није желело да помогне превод Романа о Лондону. Да ли је нормално да објављивање дела највећег српског писца X X века није желело да помогне српско М инистарство културе? >

Ш т а су они одГоворили? - Упитани о томе, они посежу за смицалицама: кажу како је највише дела Црњанског било на Сајму. Знају да јавност не зна да је Лирика И т а к е само прештампана, пошто је раније преведена; крију да је Ирис Берлина - путопис о Берлину - дело много мањег значаја од Роману о Лондону. Јер, то је космополитски роман - главни јунак Рус, место радње Лондон - који на највишем уметничком нивоу открива космополитски дух српске књижевности. Да се појавио у Лајпцигу, у часу када су светла снажније него што је уобичајено управљена на српску књижевност, он би уверљиво показао како није истинит стереотип о српској култури као затвореној, нетолерантној и немодерној. И такву књигу српско М инистарство културе није желело да помогне. Да ли је то нормално? Код нас се често сматра да је питање културе нека разбибрига. Али, управо су питања културе централна питања националног, државног и политичког идентитета. Исидора Секулић је писала да је код нас веома развијен државни и територијални патриотизам, а веома мало развијен културни патриотизам. >

Ш т а је последица т о т ? - На наше очи нестаје идеја сваког српског патриотизма. Дуготрајни недостатак културне политике огледа се у свим подручјима јавне свести: и у политичком, и у пословном, и у медијском.

>

Који су први кораци које би требало начинити у конципирању културне политике? - Услов свих услова је разрачунавање са титоистичким наслеђем и стављање ван снаге његове основне максиме која гласи: све што је српско треба свести на србијанско, да би све што није србијанско временом престало да буде српско.

109

Мило Ломпар: Поврашак сраском сшановишшу?

>

Збо1 чеГа се у нашој јавн ој свести све више поставњ а као проблем када н еш то тр еб а приказати као српско, па се све подводи под наднационалну причууруху ЕУ? - Наша јавна свест је плод укрштања различитих културних политика од којих ниједна није српска. Ако као врховни циљ прогласите идеолошку флоскулу да „Европа нема алтернативу" онда је свако у прилици да вам под појмом „Европе“ потури сопствени интерес. Наш проблем није у томе шта ће неко рећи, јер свако говори оно што жели, већ је наш главни проблем садржан у сазнању да - без икаквог размишљања и процењивања - усвајамо туђе становиште о себи самима. Отуд нам се намеће да гледамо себе очима оних који своје интересе остварују науштрб наших интереса. Чим наговестите друкчије понашање, следи приговор: чак и за две књиге дубровачких писаца. Тако не користимо сасвим очигледне предности које постоје унутар европских кретања која, наводно, прихватамо. >

Н а пример? - Имам студенте из Берлина, Беча, Прага, Граца, који долазе на један семестар, слушају и полажу изабране предмете и враћају се на своје универзитете. Како је могуће да наша државна политика не види да је та форма веома погодна да би овде на један семестар могли да дођу студенти из Бањалуке или Пала, а да наши (и новосадски, и нишки, и крагујевачки, и косовскомитровачки) студенти оду тамо? То је једна врста размене која омогућава да српски културни простор схватимо као целину. >

Колика је одГоворност српске културне и интелектуалне елите за т а к о неш то? - Пресудна. Када се земља налази у колонијално-окупационим условима, постоје два облика отпора: институције и појединци. Институције су инертне и под директном контролом власти која нема довољно мудрости да учини оно што мора, али и да сачува све што може да сачува. Јер, њој недостаје мудрост да разликује те две ствари. Уместо тога, она води непрестани идеолошко-политички обрачун са сопственом јавношћу. Када 110

Најсрамотнији нараштај у историји српске културе

је реч о појединцима, могућност за њихово деловање је сведена на глас вапијућег у пустињи. У тако недемократским условима пропагандисти имају главну реч. Наша елита је врло коруптивна и услед тога налази се у прединтелектуалном стању свести. >

Недавно је основана „Босанска академија наука и уметнос т и “, а разл и чи те мањинске заједнице основале су бројне институције и удружења. Чини се да д р у т народи и земље имајујасан план и с т р а т е т ју за очување сопствених интереса. Да ли је Србији неопходан национални проГрам или су т а к в е приче превазиђене? - Управо својим очима гледамо како се остварује хрватски национални програм. Хрватско удружење писаца не може муком да пређе ни преко две штампане књиге. То се зове национални програм! Нама је превасходно неопходна српска културна политика. >

Које би биле њене кључне тачке? - И нтегрализам: интегралистичка културна политика је једини начин да се очува свест о целини српског народа, да се унапреди свест о српској култури као контактној култури три вере, да се заснује - као државна чињеница - брига о српском језику (сви Срби говоре српским језиком), о ћириличном писму, посебно у подручјима у којима су Срби изложени систематским процесима однарођавања. Контактност: српска култура се поима као контактна култура три вере. То се посебно види са становиш та њене прошлости, из перспективе њеног историјског развоја. Комплементарност: разнородност регионалних разлика треба да води надопуњавању и усредсређивању а не распршивању елемената културног и националног идентитета. Традиционалност: политика идентитета треба да прави разлике између доминантних и граничних традиција у српској култури. Иновативност: зато ш то је српска култура у много чему култура индивидуалних - а много мање колективних - прегнућа начело уметничке модерности представља битан импулс опште културне свести: оно почива на културним а не на идеолошким претпоставкама модерности. 111

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

>

Која би бипа централна подрунја т е политике? - Централна подручја српске културне политике су националне научне и уметничке дисциплине. Оне треба да буду под посебном пажњом. То су: српски језик, ћирилично писмо, српска књижевност, историја и историја уметности. У тим подручјима неопходно је неговати и критичку и самокритичку свест, будући да изостајање било које од њих отвара пут у трибализам или пут у самопоништавање. >

Верујете ли да има с н ат које би т а к о неш то моГле да покрену и остваре? - П итањ е је да ли има воље. С м атрам да је овај нараш тај интелектуалне елите, коме и сам припадам, нараш тај обликован у титоизму, један од најсрамотнијих нараш таја у историји српске културе. О вакво понашање могло би ући у историју као класичан пример темељне људске и интелектуалне неодговорности према било чему ш то превазилази лични интерес. А власт управо носе представници тог нараштаја. У јавној свести постоји устаљена предрасуда о држави као природној појави: држ ава се поима као сунце или небо кога ће бити ш та год ми чинили или не чинили. Али, неће бити држ аве ако немате вољу да је буде, као ш то неће бити културе ако немате вољу да је буде. То је као кућа, као породица, као ж и вот - морате стално да улажете, често и без гаранција. Ко вам гарантује да ћете ж ивети када ујутру устанете? За вас је, међутим, кључно да ли желите да ж ивите или не, да ли устајете или не. Није тачно да држ аве м ора бити: може и да је не буде. Јер, постоје конкретни интереси који су управљ ени на то да је не буде. С вет није никакво бесконфликтно подручје.

11 2

ЛОГИКА СИЛЕ И ЛОГИКА ЛАЖИ24

>

Угледни професор ФилолошкоЈ ф ак у л те та у БеоЈраду, др Мило Ломпар Јовори о политичком пореклу црногорског језика у ти то и сти ч ко м јуЈословенству као оруђу хрватске културне политике, о бесмисленој идеји да се политичари изјашњавају о том е који сејезик Јовори у Црној Гори, о далекосежној издаји данашње интелтенције која представља једну од најсрамнијих у двовековном постојању српскоГ народа,о идеолошком инжењериту и насилном конструисању црногорскоГ и д ен т и т е т а. Живимо у времену када лажи улазе у службену употребу и п остају с т в а р корисних доГовора. Један т а к а в корисни, а лажни доГовор, о д тр ао се недавно између српске опозиције и црноГорскоГ режима, а односи се на такозван и п овратак српскоЈ језика у образовни систем Црне Горе. Речје о верификовању свихлажи које суу образовни систем Црне Гореушле последњих Година. Опозиција ирежим очтледно су трГовали. Ш т а је исход трГовине? - Резултати пописа нису били по вољи владајућег режима у Црној Гори. Чињеница о најбројнијој заступљености српског језика међу грађанима Црне Горе, дакле и међу онима који се нису национално определили као Срби, изазвала је нервозу унутар настајуће и кристализујуће идеологије на којој се заснива модерни државни идентитет Црне Горе. Генеза тог идентитета води нас у потпуно друга говорна подручја и времена. 24 Овај разговор је вођен са новинарком Бранком Чуљић и објављен је у Српским новинама, Подгорица, 3. новембар 2011, 5-8.

113

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

Ако већина људи у Црној Гори каже да говори српским језиком, у чему је онда проблем да се то примени и у образовном систему. То је нешто што се природно прихвата и има сасвим прецизну логику. Проблем је, међутим, у томе што је целокупна конструкција црногорског идентитета наглашено идеолошка. Ако се 42 % становништва изјаснило да говори српски, а такође приличан број заокружио да говори црногорски, пошто је то исти језик, не постоји никаква препрека да се тај језик зове онако како се звао и пре него што је Црна Гора стекла статус независне државе. Од 1945. године, у титоистичкој Југославији, тај језик се звао српскохрватски, као што је савршено јасно да је реч о српском језику. Уосталом, добар део Црне Горе говори другим дијалектом српског језика од овог дијалекта који је проглашен сада за званични језик Црне Горе. Све нам то показује како долази једна идеолошка свест која не жели да идентитет Црне Горе буде утемељен на позитивним чињеницама. Позитивне чињенице су оне које имају позитиван став и одредницу „јесте“. То је јако тешко примењиво у Црној Гори, јер у том случају тешко је одвојити се од Срба. Шта год кажете да Црна Т орајесте, то у извесном смислу припада српском идентитету. Његош јесте свакако песник Црне Горе, али он је српски песник. >

По новом наставном ирограму Њ е тш је „укњижен“ као црноГорски књижевник? - То је једна врста насиља које власт спроводи и фалсификата које она намеће. Михаило Лалић је из Црне Горе, али је српски књижевник. Да би ту целу конструкцију некако обликовали морате да кренете другим трагом. Морате црногорски идентитет да утемељите на негацији, да кажете „није“, па онда добијате негативну дефиницију идентитета Црне Горе. Тако црногорски идентитет постаје све што није српство. Да бисте могли рећи да сте Црногорац, морате претходно рећи да нисте Србин. Тиме се у идеологији нових нараштаја утемељује неки друкчији поглед на свет. Та се област у социјалној патологији и у социолошким студијама зове друштвени инжењеринг. Нема тог идентитета 114

Логика силе и логика лажи

Црне Горе који није везан за српску националну традицију. Како за црногорску власт универзална мерила не вреде, онда смо се обрели у подручју насиља. >

Опозиција у Црној Гори до сада је неГирала постојањ е црноГорскоГјезика. Овим доГовором Га је признала и т о као Главни језик, а српски је изједначен са мањинским хрватским , бошњачким, албанским. Дакле, лаж и обману политичари нам иредстављају као успех. - Постоје два аспекта. Један је лингвистички а други политички. Лингвистички гледано, јасно је да је реч о дијалекту српског језика који је преименован у црногорски језик. С друге стране, политички аспект је морао да затвори ту неурозу која се појављује и да Србе лиши њихових права. Кључно питање су национална права Срба. Имају ли Срби права да уче на свом језику? Ако то право имају Хрвати и друге националне мањине, заш то га не би имали и Срби? Имају ли Срби права да учествују у традицији? Да ли је могуће да у програмима за Србе у Црној Гори, који по попису чине трећину становништва, не постоји лекција о Светом Сави? Свети Сава свакако спада у њихову традицију. Оставићу по страни да спада у традицију и оних који се одређују као Црногорци и тврде да говоре црногорским језиком. И када не оспоравамо ту врсту њиховог избора и ставимо у сенку сва питања која проистичу из тог избора, остаје нам кључно питање: зашто су политичке партије којима је наклоњено српско бирачко тело одлучиле да пренебрегну сва ова питања? Зашто се није ишло другим путем - да се тачно дефинишууџбеници српског језика? Зашто ти уџбеници српског језика нису именовани? Зато што се тежи перфидном брисању српског идентитета у Црној Гори. То је друштвени инжењеринг који не може да траје ни годину, ни две, већ траје деценијама. Не треба заборавити да је председник једне партије рекао да је неопходно конструисати црногорски идентитет јер није довољна само државна независносг.25 И то је био кључни улог у стварању државне независности. 25

Реч је о Милу Ђукановићу, председнику ДПС у овом времену.

115

Мило Ломпар: П овратак сраском сШановишшу?

Сада се помера циљ. Каже се да је држ авна независност само станица на далекосежном путу на којем треба пребрисати српски идентитет Црне Горе и српски језик, српску цркву, и све што спада у ту врсту традиције. Тужно је што су се политичке партије које, макар декларативно, желе да очувају српску традицију, пристале на то. >

Ако већ партије т а к о поступају, које онда дужан да за ш т и т и српски јези ку Црној Гори. Ш т а ради струка? Да лије страдање никшићких професора послужило као наук и претњ а да се ћ ути ? - Све то се дешава јер не постоји српска културна политика. Ако би она постојала, имали бисмо политичке партије које остварују одређене политичке програме, али бисмо имали и НВО најширег спектра које би представљале много ширу позадину за укупност културних и националних дејстава. Има већ шест година од када је црногорска независност проглашена, а још не постоји српски културни центар у Црној Гори. То је недопустиво и представља озбиљну слабост. Србија није присутна на простору где се трећина становништва изјашњавају као Срби. На тај начин се ставља у сенку све оно што припада заједничком наслеђу Србије и Црне Горе, унутар истога народа: српског. Не постоји никакав план дејства и тиме је политичким партијама омогућено да се изјашњавају о стварима о којима немају довољно знања. Склоне су да побркају своје (партијске) са општим (националним) интересима, па онда тргују језиком, односно питањима која по природи ствари нису за трговину. За такво недопустиво делање никакав притисак не трпе. Да имамо снажну невладину српску структуру у Црној Гори, она би те партије подсећала на њихову дужност. Како она не постоји, суочени смо са озбиљним и далекосежним поремећајима унутар самих партија. Идеја да се политичке партије изјашњавају о томе који се језик говори у Црној Гори је бесмислена. Представља директан наставак инструментализације коју је титоистичка Југославија имала. И кад је рушена капела на Ловћену, слушали смо да Његош није знао да није српски песник. То је био систем који је имао други 116

Логика силе и логика лажи

поглед на свет. Међутим, не треба заборавити да је црногорски језик врло значајно поменут у једном интервјуу који је водећи хрватски комуниста Владимир Бакарић дао после проглашења Устава из 1974. године. Рекао је: „До сада смо сви мислили да Црногорци говоре српски, али ето, показује се да говоре црногорски". Како се показује - знаци на небу то показују, пећине се отварају, реке престају да теку? Не. Једноставно, један посао је завршен. Уставом из 1974. године: Србима је у Хрватској наметнуто да говоре хрватским књижевним језиком. Наметање је кренуло даље - важан је негативни идентитет. Идентитет се не утемељује на ономе што је позитивно, него на ономе што је негативно. >

Било како било, зам еш ате љ ств о око наставноГ проГрама и језикаје велико, толико да наставници незнају ш т а предају, а струка ћути. - Нико се не чује зато што су људи, на известан начин, уцењени својим животима и зато што помињана чињеница побуне професора српског језика није довољно добро прихваћена, зато што се муком прешло преко кршења њихових права, зато што је изостала обухватнија национална солидарност. Када човек предаје нешто што је неистинито, он се непрестано налази у проблему, јер говори нешто што противуречи чињеницама, попут професора који би објашњавали да је земља равна плоча. Нешто слично се и овде постиже. Све ће бити толико обесмишљено да ће на крају свест људи бити контаминирана, отрована, засићена и они ће, на неки начин, тражити олакшање. Идентитет ће се појавити као празан. Нико више то питање неће сматрати толико битним и тиме ће технологија пустошења памети достићи онај резултат ка којем је управљена. То је суштински циљ. >

ЦрноГорски језик нема лимвистичку већ политичку основу. Х р в а т , Украјинка и професор филозофије, иначе ЦрноГорац из Војводине, су Главни лиш висти у т о м пројекту. - Целокупна индоктринација и идеологизација сада су појачане, оне имају свој циљ, своју понуду и не наилазе на отпор. У томе је превасходна одговорност интелектуалне и политичке 117

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

елите Србије, Прошле године председник Србије рекао је да је универзално право да ко год жели говорити црногорским језиком у Србији, има могућности да то и постигне.26 Та изјава није истинита, јер политичко порекло црногорског језика није у универзалним правима него у титоистичком наслеђу. Оглашена неистина свакако не чуди с обзиром на адресу са које је изнета. Али, поента је у следећем - политичко порекло црногорског језика је у титоистичком југословенству као оруђу хрватске културне политике. У Малом Иђошу је у јавни систем увршћен и црногорски језик, иако не постоји никакав лингвистички опис који би показивао да се њиме икад говорило на том простору Бачке. Нико није утврдио да се на том простору икада говорило зетско-рашким дијалектом, који би требало да буде основа за тај тзв. језик. Ако је већ власт у Србији показала толики степен толеранције да уведе нешто што уопште не постоји, делује запрепашћујуће да иста та власт није желела показати макар мало ангажовања да се Србима у Црној Гори омогући да говоре српским језиком. Премда је лингвистичка евиденција о постојању источнохерцеговачког дијалекта у Црној Гори аутентична и вековима потврђена. Зашто власт у Србији сматра да је њена обавеза да удовољи и непостојећим црногорским језичарима усред Бачке, а да није дужна да помогне неупоредиво бројнијем српском становништву у Црној Гори? Зашто интелигенција у Београду сматра да све ово не заслужује њену пажњу? То су озбиљна питања која показују велики степен укупног поремећаја у очувању српског националног идентитета. Универзална права, декларативно проглашена, важе за све људе, али се не примењују када је реч о српском народу и његовом језику. То је истина. >

26

118

У ставом је црногорски јези к н а м е т н у т као службени, а сви о стал и су у службеној употреби, значи у употреби администрације? Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије.

Логика силе и логика лажи

- Не треба пренебрегнути да се Устав налази у битном несагласју са вољом већине грађана. Да ли је то кршење људских права? Свакако је то разлог да се обратите на различите европске адресе. Имате резултате пописа и тражите промену Устава по том основу. Не треба заборавити да је партија која је - недавно - обезбедила да се усвоји та уставна одредница о црногорском језику, јер је омогућила двотрећинску већину, сада одједном постала партија која се наводно бори за права српског језика у Црној Гори. Та недоследност у понашању политичара је кључни показатељ са каквом се врстом свести суочавамо. Кад би постојало оно што називам српском културном политиком, онда би јавна свест стално подсећала да не могу јавни гробари српског језика бити у исто време његови обновитељи. Није могуће - без тешких оштећења сваке јавне свести - прихватити да исти људи раде супротне ствари у кратким временским размацима. Неопходно је да се људи у Црној Гори обрате адресам а које спречавају дискриминацију. Немам илузија да ће им тамо пожелети добродошлицу, али треба показати упорност. И треба се надати да ће власт у Србији временом да промени своје понашање. Видели сте на попису у Србији билборде који позивају људе да се изјасне као Војвођани и да говоре војвођанским језиком. То је исти друштвени инжењеринг. Власт у Војводини држи иста странка која држи власт у Београду. Нема ту неког великог неспоразума. С твара се идентитет на начин који би Срби, северно од Саве и Дунава, у XIX веку са запрепашћењем посматрали. То би за њих било нешто несхватљиво. Милутин Миланковић је био велики научник и физичар који је на понуду да узме бечку катедру, захвалио и отишао да предаје у Београду. То је данас потпуно незамислив потез, исто као ш то је незамисливо да имамо власт какву имамо. Како онда очекивати да они помогну Србима у Црној Гори кад видите шта раде свом народу у Србији? По већ виђеном концепту ствара се војвођански језик и назначује војвођанско национално осећање. То су све класични чиниоци негативног идентитета. И опет је кључно - само да тај идентитет не буде српски.

119

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

>

З а ш т о све т о не наилази на отпор? - Људи често имају осећање безнађа и осећање револта. Људи ношени осећањем безнађа дижу руке од свега. То је погрешно. Људи испуњени осећањем револта склони су инцидентном понашању. То компромитује здраву основу њиховог ангажмана. Људи треба да задрже бистру и хладну главу, али и спремност да постојано бране своје интересе. Не знам да ли је заказала - у овој ствари - Матица српска у Црној Гори. Она мора да поведе акцију заштите српског језика. >

Српски писци из Црне Горе који се нису престројили и прихвати л и идеолотју црноХорства су потпуно скрајнути. Писци који су рођени у Црној Гори, а изјашњавају се као Срби, преименовани суу ЦрноЈорце. Млади н араш таји ће о истоме на једном часу у чи ти једно, а на друтм н еш то сасвим опречно. - То је техника која је давно примењивана. Док је беснео верски рат у средњој Европи, између протестаната и католика, часни оци језуити су донели одлуку да највећу пажњу у тзв. католичкој обнови у протестантским земљама треба посветити младима. То је режим који у извесном смислу рачуна да превасходно буде везан за људе који се тек формирају. Идеолошка индоктринација подразумева да ће старији, који нису подложни променама и који имају поуздане представе о историјским представама и истинитим садржајима, нестати у складу са деловањем биолошких закона. Младим људима треба јасно ставити до знања да ће успети у животу само ако прихвате новообликовану идеолошку окосницу. То смо видели после 1945. године. Да сте спровели слободан попис у Црној Гори после 1945. године не бисте нашли ни пет одсто људи који би рекли да нису Срби. Али, мерама индоктринације и напредовања у каријери, у које спада и школовање и напредовање у самој Србији, стварана је интелигенција којој је императивно стављено на знање да ће им бити боље ако не буду Срби. Тако је и данас. Централно питање је питање српских права. Када се питање српских права постави у складу са чињеницама, види се сва апсурдност црногорског насилног конструисања идентитета. Тада 12 0

Логика силе и логика лажи

се не може постављати питање да ли је Борислав Пекић црногорски писац. Хрвати су много ружних ствари о Иву Андрићу рекли још за живота, у време масовног покрета, поготово од кад је умро: од 1975. до 1990. године. Његова личност је унижавана превасходно зато што је био Југословен, да би као Југословен постао Србин, јер једноставно Срби нису рушили Југославију. То је било за њега преовлађујуће, када је реч о јавној биографији. Када је реч о уметничком избору, о ономе што му је неопходно да се обликује као писац какав жели да буде, он се уписао у традицију Вука и Његоша. Али, хрватска политика одлучује да 2002. године ипак штампа поштанску марку са ликом Ива Андрића. То је механизам који настоји да нам наметне осећање да ће за сто година бити управо тако како хрватска политика настоји да буде. Отуд је расправа о томе да ли је Његош српски песник - бесмислица. Али, постоје логика силе и логика лажи. Ако им се човек не супротстави, зашто не би овладале јавном свешћу: и овде, и у свету? >

Цео св е т је премрежен л отк ом силе и лошком лажи - како се борити са т и м ? - То бисмо могли назвати духовном ситуацијом времена. У великој култури као ш то је Немачка, недавно су највећем немачком писцу, који је Аустријанац али - као и сви Аустријанци - говори и пише немачким језиком, поново одузели награду: реч је о награди Кандид. На примеру Петера Хандкеа видите да се политичка коректност протеже до највећих песника. Када је - пре неку годину - аустријска књижевница Елфриде Јелинек добила Нобелову награду, изрекла је реченицу која јој служи на част и која показује аутентичност њене личности: „Дали су је мени, јер нису хтели да је дају најбољем од нас - Петеру Хандкеу". У тренутку када су светла рефлектора уперена на њу, показала је да више држи до своје аутентичности него до велике но ипак пролазне славе тренутка. Тако је показала како има свест о значају - и свом и Хандкеовом. Петер Хандке показује доследност која би нашим интелектуалцима требало да служи за пример. За његаувек могу казати: ево човека који је жртвовао Нобелову награду због Срба. Реците ми 121

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

једног српског писца који би жртвовао неку много мању ствар због Срба? Његов пример није владајући у свету. Не можете утицати на општи ток ствари, али можете утицати на себе. Планетарна ситуација подразумева да су духовне вредности девалвиране, да је питање истине бачено под ноге, да је добило трговачки карактер, да се тргује са комплетним људским егзистенцијама, али то не значи да је отпор бесмислен. Отпор, међутим, мора да дође са оних адреса које су позване да сведоче истину. Ако смо професори српске књижевности, онда знамо ш та је та књижевност. Тада би требало да будемо спремни да прегршт аргумената, од биографских до поетичких, изнесемо у свакој расправи. Међутим, данас нисте у прилици то да изнесете, цензорска подручја направљена су тако да се оно што је истинито не појављује. Оно се, за разлику од времена комунизма, не забрањује, јер би у том случају добило реалне жртве, извесна аура би се окупљала око заступника истине. Сада се - посебном техником цензуре рецептивног подручја - истина склања из видног поља или оставља да постоји као исмејавана. То су омиљене стратегије. Или ће човек бити склоњен, или ће му бити показано да не постоји, или ће бити исмејан па ће тако бити присиљен да се повуче. >

Хандкеу је ово друш п у т да му збо\ непристајања на лажи о Србима и српском питањ у, узимају награду. З а ш т о су људи који су о нам а Говорили и сти ну овде дочекани са непријатељ ством? - То показује да је на делу политика која није српска. Ми не корачамо стазама политике која би била српска, што би било логично, него неком невидљивом стазом која води у потпуно другом правцу. У Београду, ни у било ком српском граду, немате сећање ни на највећег играча у историји шаха који је прекршио упутство Стејт департмента о санкцијама нашој земљи, играјући на Светом Стефану 1992. године. Мислим на Роберта Бобија Фишера. Нема сумње да је тај став био у нашу корист. Као што нема сумње да се овде води политика која не иде у нашу корист.

122

Логика силе и логика лажи

>

У нашу корист не раде ни хињаде НВО које су нас премрежиле и све су амаж оване на линији расрбљавања и н естајањ а српства. Како је могуће да неко не оснује српску НВО, која би имала добру залеђину и мо\ла да се бави културном полити ком коју немамо. - То је питање. И ту видим неку врсту садејства српских власти и српске интелигенције. НВО нису баш уопште невладине. Јер, све се налазе на финансијским донацијама које имају врло прецизне изворе у страним владама. Ништа не спречава српску владу да помогне одређене невладине и хуманитарне организације које би бринуле о српским правима. С друге стране, ништа не спречава српске интелектуалце да се ангажују у смеру својих професионалних и осталих опредељења у том правцу. Чињеница да и једно и друго изостаје, показује о каквој је власти реч. Када је реч о интелигенцији, данашња хуманистичка интелигенција представља једну од најсрамотнијих у двовековном постојању српског народа. >

У XIX веку српска интелшенција, м а колико била малена и неформирана, није билау служби интереса противника сво\ народа, ш т о се за ову данас не би м оторећи . - Напротив, имате изванредне примере из XIX века. Стојан Новаковић је пример човека који је био врхунски научник, филолог, министар просвете, председник владе. Читаво његово животно опредељење је било на црти шире научне и људске доследности. У једном свом предговору „Српској граматици" коју је написао, Новаковић каже: „О ва моја граматика је десет година служила да из ње уче и у Србији, и у свим подручјима српства“. У XIX веку имате једну граматику која служи као оријентир и у оним деловима српског народа који не улазе у састав Србије. По њој се учило. Крајем XX, почетком XXI века, немате никакав параметар. Немате неку меру ствари, никакве инструменте, или уџбеник за који бисте могли рећи да је главна, основна линија нашег разумевањ а језика, а да варијације зависе од прилика, територија, околности. То је и доказ и показатељ да се ми крећемо уназад, да смо потпуно у процесу нестајања, али то није разлог 123

Мило Ломпар: П овратак сраском сшановишшу?

да човек одустане од борбе. Нисам сигуран да ће они који одустану прибавити себи неко светлије име од оних који истрају на тегобном путу на којем човек мора да следи оно што зна и оно у шта га је живот упутио. >

За разлику од друшх окупацијских времена, у овом данашњем, а оно на је пре свеш духовна окупација, мало је људи који истински желе слободу. Да ли се варам? - Велики руски филозоф Николај Берђајев - тумачећи Достојевског - на једном месту је рекао да је слобода тешка, а ропство лако. У извесном смислу то је парадоксална мисао. Међутим, кад живите у оваквим временима можете да измерите колико је слобода тешка, колико је тешко бити у близини истине и одлуке, а слобода је увек одлука. Једноставно, слобода је увек тешка, захтева доста одрицања. Мислим да су интелектуалци заштићенији део народа. Задесиле су нас огромне недаће и сиромаштво. Интелигенција је ипак бољестојећи део овог народа и утолико је њена издаја далекосежнија. Један Хандке може да се одрекне награде Хајнрих Хајне, награде Кандид, и потенцијално Нобелове награде; може да дозволи да му се скину комади са главног позоришног репертоара у Паризу, а српски професор који нема Хандкеове домете гледа да не буде занемарен у некој комисији или у неком специјалном избору за амбасадора. То показује да је пораз удуху већ учињен. Хандке није поражен у духу, он је поражен зато што је дух тренутно у таквом стању у свету. Наши интелектуалци су унапред пристали да буду поражени и претварају се у кловнове. >

Синекуре су биле м ето д у комунизму. То је заправо в р с т а корупције, врло елеГантна, али се очиШедно примила. Данас су в р сте синекура мало другачије, од стипендија разних западних фондација до ствар ањ а неких нових јаничара. - Човек има потребу и за нематеријалним компензацијама. С једне стране, то заиста јесу материјалне компензације. С друге стране, уметници по природи ствари желе да буду примећени, желе да њихово дело буде уочено. То је природно, није нешто што би човек требало да осуђује, и заш то би осуђивао? Па и пише 124

Логика силе и логика лажи

се, и компонује, и слика да би то људи чули и видели. Само је кључно питање - да ли заиста говорите због истинитог унутрашњег искуства или прилагођавате свој говор очекивању које је управљено у вас? >

У иоспедњих десетак Година снимљеноје много филмова о Србима, ружним, злим, криминалцима, злочинцима. Сви су веома добро прошли по разним филмским фестивалима, а снимали су их наши њуди. Ако снимите афирмативан филм, о том е ш т а се истински дешава Србима, т о нема прођу. - Наравно да нема. Шта нас је спречавало да у двадесет година од распада титоистичке Југославије, снимимо макар један филм о Јасеновцу? Можете ли да замислите да Јермени, Јевреји, народи који су такође претрпели геноцид, двадесет година о том геноциду уметнички не сведоче? Не можете, то није могуће. Двадесет година је прошло, а ми имамо један једини том српске енциклопедије. То је зато ш то не постоји држ авна политика, као ни културна политика. И ш та се дешава? Хрват у Суботици говори хрватским језиком, али и Србин у Вуковару такође говори хрватским језиком. Ја сам последњи човек који би ускратио Хрватима право да свој језик зову хрватским, али само под једним условом - да тај језик у Вуковару Срби зову српским. Међутим, ту једнакост не постоји. >

Ђаша к њ т а Моралистички фрагменти ималаје велики одјек код ч и тал ац а иако су је режимски медији прећуткивали. Ш т а следи после ње? - Српска књижевна задруга ми је објавила књигу под називом ЊеГошево песништво. Веома ми је важно да се то десило баш у редовном колу наше најстарије и најугледније књижевне библиотеке, јер је то знак, не само признања мени, него и знак да српска култура не одустаје од свог највећег песника. Ускоро би требало да се, у издању „Орфеуса" из Новог Сада, појави моја књига под насловом Дух самопорицања - прилоГ критици српске културне политике. У њој се бавим једним духом који се у српској култури преоблачи у одређени историјски ритам и који 125

Мило Ломпар: ПовраШак српском сшановишшу?

се понавља. То је самопорицање као облик којим се комплетан културни идентитет српског народа преусмерава и преокреће. То је и дух самопорицања. У природи духа је да буде одан искуству слободе, а дух који се потчињава некој врсти налога издаје и сам себе, односно сам себе пориче. Првенствено се бавим елементима српске културне политике који испуњавају нашу стварност. Указујем да процеси који нам се данас појављују пред очима нису данашњи, него су само последични, а да су њихови засади постављени у прошлост за коју нам се чини да је одвојена од нас, мада је непосредно ту као наша стварност. Мислим на време титоизма. То је време које је кристалисало овакву врсту правца, не само антисрпског деловања, него и несрпског деловања. Дакле, није реч само о томе да се друге културне политике усмеравају на ово подручје које припада српском традицијском и уметничком искуству, него је реч о томе да се са наше стране ништа не чини да се та српска ж ива свест о чињеницама српског књижевног и културног присуства унапреди и развије. То је један исти процес који има два саображена лика. >

На крају, ш т а можемо да урадимо за све који желе да у Црној Гори, како так о , очувају српски језик, српску културу, српски народ? - Можемо да учинимо доста тога што нисмо учинили, са свешћу да не можемо све остварити у потпуности. Негде ћемо морати да учинимо уступке, негде ћемо морати да признамо поразе. То све спада у целину људског ж ивота. Кључно је да српска интелигенција у Црној Гори - Матица српска, професори и други чланови тог света - схвати да постоји одговорност која није видљива, али сенчи њихове животе, а да у исто време ни тај страх није увек баш толико оправдан. Треба деловати по максими - и мало учињено је боље него да ништа не учинимо.

126

2012 .

ОБНОВА ТИТОИЗМА27

>

П ош товани професоре Ломпар, недавно се појавила Ваш а к њ и т под именом Дух самопорицања. У њој - између о сталог -у к азу је те на појачавање већ устаљ ене тенденције подређивања српске културне политике хр ватск ој културној политици: све у склопу т з в . Југосфере као новоГ терм ина за већ виђену културну политику у доба т и т о и зм а . У чемује значај културне политике једне нације, каква је српска култур н а политика данас и ш т а за и с т а значи т а ј појамјуГосфера? Какав концепт он доносиунаш културни простор, ко су њ етви протаГонисти? - Дуготрајни недостатак српске културне политике огледа се у свим подручјима јавне свести: и у политичком, и у пословном, и у медијском. То би могла бити актуелна последица опште и дуготрајне друштвене неуређености. Али, овај недостатак историјски можемо схватити и као плод дубоке пукотине у осећању националног идентитета, која је настала услед историјског наслеђа: померања са југа на север, са истока на запад, дуготрајног постојања у подунавском културном окружењу, настајања контактне културе са преовлађујућом православном и садржајном како исламском тако и католичком компонентом. Настали у дугом трајању, ови моменти проблематизације националног идентитета добили су посебну снагу услед распростирања идеја и идеологија 27 Овај разговор је вођен са новинарком Мајом Радонић и објављен је у месечнику Геополитика, Београд, јануар 2012, 62-65.

127

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

југословенства и комунизма. Оне су се показале пресуднијим од укупног наслеђа, јер су деловале снагом модернизацијских историјских процеса. Само непостојање српске културне политике није, међутим, тек последица спонтаности него и плод делатних и делотворних настојања. Јер, нема историјског и политичког стања које није резултанта дејстава сила којима је неопходно: баш у облику у ком постоји. Отуд непостојање српске културне политике погодује - као у сваком таквом случају - оним културним и политичким дејствима која имају корист од таквог стања ствари. Јер, наш проблем није у томе ш т а ће неко рећи, пошто свако говори оно што жели, већ је наш главни проблем садржан у сазнању о томе да - без икаквог размишљања и процењивања - усвајамо туђе становиште о себи самима, иако је лако препознатљиво да нам се намеће да гледамо себе очима оних који своје интересе остварују науштрб наших интереса. У јавној свести постоји устаљена предрасуда о држави или култури као природним појавама: оне се поимају као сунце или небо којих ће бити шта год ми чинили или не чинили. Али, њих неће бити ако немамо вољу да их буде. То је као кућа, као породица, као живот - морамо стално да улажемо, често и без гаранција. Ко нам гарантује да ћемо живети када ујутру устанемо? За нас је, међутим, кључно да ли желимо да живимо или не, да ли устајемо или не. Није тачно да државе или културе мора бити: може и да их не буде. Јер, постоје конкретни интереси који су управљени на то да их не буде. Свет није постао никакво бесконфликтно подручје, Слобода је предуслов сваког образовања свести о српском становишту. Чему тежи непрестано компромитовање демократског и националног садржаја јавне сцене, које доследно спроводи - кроз различите облике искључивања неистомишљеника - секуларно свештенство нашег времена? Оно циља на саму идејуслободе. Томе иде у сусрет непрестано наметање граничника српској интелектуалној свести: некад у име јутословенства, сада у име регионалне сарадње и „југосфере"; некад у име комунистичке друштвене једнакости, сада у име европске тржишне ефикасности; некад 128

Обнова титоизма

у име комунистичког интернационализма, сада у име заједнице европских народа. У име неосвешћеногусвајања тих појмова, српска интелектуална свест треба да затвори очи пред искуственом и историјском евиденцијом: она треба да себи ускрати слободу сазнања и концептуализацију српске културне политике. У тим прећутним, скрајнутим и делотворним налозима - које непрестано оглашава секуларно свештенство - налази се одлучујући разлог за обнову титоистичког југословенства. >

Ш т а тач н о подразумевате под појмом т и т о и зм а и како се т а ј начин мишљења обнавља данас? - Титоизам - у овом хоризонту - одређују три чиниоца: недемократско стање, противсрпско кретање, привид слободе. Свих ових елемената има у модерној српској историји, али је њихова згуснутост у титоизму највећа. Јер, било је у модерној српској историји недемократских раздобља. Када су, међутим, била испуњена противсрпским садржајем, онда је било очигледно непостојање националне слободе: као у Хабзбуршкој монархији. Када је постојао распон веће или мање националне слободе - у Србији и Црној Гори - долазило је до већих или мањих померања како у демократским тако и у националним садржајима. Било је - у X X веку - и периода у којима је национална слобода подређена наднационалној државности, све до фаталног поистовећивања са њом: они су, пак, били испуњени демократским облицима власти и политиком споразума. Само је у титоизму трајао период у којем је - са већом или мањом снагом - дошло до концентрације недемократског стања, противсрпског кретања и привида слободе. Само је у титоизму готово институционализовано поунутрашњивање српске кривице као готове чињенице. Те форме као да се понављају у једнообразности налога да Европа нема алтерн ати ву. Идеолошка конструкција по којој Европа нема ал т е р н ат и ву и афирмација ставова о титоизму подударају се, дакле, у два битна момента стварности. То су вишеструки процеси обнове ауторитаризма и непрестани процеси умањивања српских националних права. Подељени у грађане који политички постоје и не 129

Мило Ломпар: ПовраШак сраском сшановишшу?

постоје, у интелектуалце који су погодни за културни образац и оне који нису, па отуд бивају избрисани из јавне свести, несумњиво изложени сузбијању демократске компоненте друштва, осведочавамо се да поништавање слободе није бесциљна радња него је напоредно са сузбијањем елементарних права српског народа. Сузбијање демократске свести праћено је сузбијањем било какве националне самосвести у нашим приликама и околностима. Одлучујући је - као и увек - процес кристализације ових кретањ а, па је отуд толико наглашена потреба за пожељним културним обрасцем. Јер, оба настојања праћена су распростирањем и учвршћивањем једног истог духа у нашој јавној свести: духа самопорицања. Постоје три различита вида истог духовног кретања: на нивоу људских права одвија се сужавање слобода и демократије; на нивоу националних права одиграва се већа или мања - како кад, како где - дискриминација српских националних права; на нивоу духовног кретања појављује се дух самопорицања као оно што обезбеђује и омогућује ове историјске процесе: како у актуелности, тако и у прошлости. Путања овог духа није ограничена на садашњи тренутак, па је неопходно истражити облике његовог појављивања у прошлости, јер је потребно раскрити историјски р и т а м који бива омогућен непрестаним радом и преображењима духа самопорицања. Отуд у књизи Дух самопорицања не описујем само елементе какви су постојали у једном историјском периоду, нити анализирам само стање које су они успоставили, него желим да - кроз анализу прошлих и садашњих подударности - опишем једно константно настојање током српске историје двадесетог века. Оно има своје историјско утемељење и у претходним вековима, али је оно у двадесетом веку кристализовано у формама идеологија југословенство, комунизам - које су га претвориле у константу модерних времена у нас. Будући да има ране стадијуме, који су створили подлогу за модерну кристализацију, веома је вероватно да ће ово настојање - које управо улази у фазу регионалних интеграција и „југосфере“ - бити присутно и у наредним временима, јер се дејства историјских сила које га условљавају, које структурирају историјске 130

Обнова титоизма

процесе, прибављајући актуелна идеолошка образложења, неумитно настављају: она су задати изазов наше историјске и националне егзистенције. >

Уз стварањ е нових држава и нација на Балкану, паралелно те ч е и процес преименовања и цепања српскоГ језика, како истичу наши угледни лишвисти, аутори Слова о српском језику, а уз т о следи и преименовање корпуса српске књиж евности и културне баш тине у целини (Црна Гора, косовско-метохијски манастири, српска десетерачка поезија као најдрастичнији примери, а има ихјош ). ЗбоГ чеГа сеуГледни стручњ аци који упозоравају на т у појаву без преседана маргинализују, називају „великосрпским националистима", поборницима теорије завере, а они који ћутке п ри хватају т ак в о фалсификовање, чак т и подржавају, добијају е п и т е т објективних и н телектуалац а? - Када се земља налази у колонијално-окупационим условима, постоје два облика отпора: институције и појединци. Слабост културне политике најлакше се уочава кроз слабост институција: Гелен је с разлогом опомињао да у периодима криза снажно осећамо колико нам недостају институције. Али, ту слабост отискује и одсуство изузетних личности у јавном простору. То су они људи који истовремено престају да буду идиоти свога позива и не претварају се у политичаре свог уверења. Они, дакле, опстају у двострукој ангажованости која им наноси двоструку штету, јер штети и њиховом научном угледу и њиховом јавном утицају. Управо духовна ситуација нашег времена открива како постоји веза између слабости институција и одсуства личности. Та веза открива природу националних институција. Оне су инертне и под директном контролом власти која нема довољно мудрости да учини оно што мора, али и да сачува све што може да сачува. Јер, њој недостаје мудрост да разликује те две ствари. Уместо тога, она - као у титоизму - води непрестани идеолошко-политички обрачун са сопственом јавношћу. Када је реч о појединцима, могућност за њихово деловање је сведена на глас вапијућег у пустињи. У тако недемократским условима пропагандисти имају 131

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

главну реч. Тако је елита постала врло коруптивна и ступила у прединтелектуално стање свести. >

В аж и те за врсноГ зналца историје српске књижевности, проучавали с т е између остал и х дело великоГ Његоша, и у појединим те к сто в и м а који се баве односом хрватскоГ и српскоГ књижевноГ наслеђа, помињете и случај Ивана Мажуранића т ј. спева Смрт Смаил-аге Ченгића, који за и ста делује као ексцес у к он тек сту хрватске књижевности. Ууским филолошким круговима, међу сту ден ти м а и професорима књижевности, повремено су изражаване сумње у а у т о р с т в о чувеноГ спева, али ш а п а то м и између редова, чак су поједини у њему препознавали Његоша, али даље од тоГа никада није изречено, ни детаљ н о проучено, колико ми је познато. Каква суВаш а сазнања по т о м питању, да ли је т о ипак теорија завере? - Није спорно М ажуранићево ауторство С м р ти Смаил-аге ЧенГића. Кључно је питање: ш та нам - у хоризонту културне политике - о природи хрватске културе говори сазнање о томе да је централно дело те културе С м р т Смаил-аГе Чемића? То питање готово да никад не бива постављено. Зашто? Зато што цензура културне мреже - у коју је смештен појам идентитета - не допушта да се оно појави: то је плод истрајног деловања хрватске културне политике. Јер, то питање би могло довести у сумњу монолитну представу о хрватском културном идентитету, оно би могло проблематизовати само устројство хрватске културе. Ако реална тема омогућава култури да препозна класика, како каже Френк Кермоуд, како је једна таква тема као што је убиство Смаил-аге Ченгића п остала репрезентант једне културе као што је хрватска? По мотиву убиства тиранина сличан Мажуранићевом спеву, Шилеров Виљем Тел поседује и други битан мотив који га одређује у класичном смислу. То убиство, наиме, обележава нужан пут ка заснивању једне заједнице, ка формирању државе: Швајцарске. Тај мотив изостаје с разлогом у С м рти Смаил-аје Чешића. Јер, како би се убиство Ченгић-аге могло повезати са хрватском заједницом? За разлику од М ажуранићевог спева, 132

Обнова титоизма

Горски вијенац испуњава оба момента за класично дело једне културе: као и Виљем Тел. Учинак је, међутим, битно различит: упркос разнородности историјских, језичких и културних традиција имамо монолитну представу о хрватској култури, коју однекуд очитује С м р т Смаил-але Ченшћа, док се Горски вијенац, посвећен „праху оца Србије“, издваја из српске културе и претвара у њој супротстављену чињеницу. Како то објаснити? Искуством титоистичког југословенства. Постоје показатељи како су - приликом стварања Бановине Хрватске, 1939. године сви католици рачунати у Хрвате, док су сви православци рачунати у Србе: муслимани су посматрани као посебна целина. Титоистичко југословенство озаконило је све процесе унификације који се односе на Хрвате, па је нестало Срба католика и Буњеваца, док је истовремено подстицало све процесе дезинтеграције Срба, прогласивши нове нације: Македонце и Црногорце. Такво југословенство је за Хрвате било интегративна сила, док је на Србе деловало дезинтегративно. То је резултат једног далекосежног кретања: за хрватску културну политику, југословенство је превасходно било средство за остваривање националне еманципације, средство које води до самоостварења као троструког циља: државног, дискриминаторског и доминацијског. Отуд аксиом хрватске културне политике гласи: све што је српско треба свести на србијанско, да би све што није србијанско - као Његош, Андрић, Селимовић - временом престало да буде српско. За српску културну политику, југословенство је увек било циљ којем су подређени сви елементи самоостварења. Отуд је настала српска тежња за поистовећивањем са Југославијом: и када су тежили доминацији, Срби су настојали да нестану у југословенству. Тако су Срби били подложни нестајањ у у Југославији, док су Хрвати припадали супротном процесу: н астајањ у кроз Југославију. Нестанком Југославије, Срби бивају затечени у нестајању. Из те ситуације неопходно је осмислити српско становиш те. >

Више п у т а с т е истакли д а је Црњански наш највећи писац, у време када т а чињеница још није била општеприхваћена 133

Мило Ломпар: П овраШ к сраском сшановишшу?

и када су проучаваоци њеГовоГдела „боловали"од идеолошки укалупњених предрасуда, али њешви тексто ви из предратно! часописа Идеје и даље су под идеолошком критиком, а поједини иду д о т л е д а њеЈове идеје проГлашавају фаишстичким (нови омиљени термин НВО сектора за српски национализам). - Питање о српском становишту поставио је - у контексту непрестане југословенске кризе, у години 1934, са дубинским осећањем за фаталност историјских токова којима је био сведок - М илош Црњански. Он је уочио да постоји читав један комплекс тема и мотива који увек бива активиран као препрека управљена против свести о српском становишту. Отуд је неопходно отклонити тај пропагандистички нанос, да би се уопште могли назрети могући садржаји свести о српском становишту. Шта то значи? Потребно је - каже Црњански - гледати на ствари „без југословенства, савремених парола државе и економије и социјалних потреба“, без наметнуте симетрије по којој се „сваки проблем поставља... у знаку словенштине и хрватства", док је „са друге стране забрањено... гледати га са српског становишта". Неопходно је - истовремено - и „скидање те окупацијске атмосфере са српства". Ова алузија Црњанског подразумева сасвим конкретно присуство оних идеја и речи које стварају тадашње поистовећивање српства са окупатором у Југославији. Управо је понављање тих идеја и њихово утискивање у јавну свест створило општу позадину на којој се обликује сам појам јуЈословенскоГ уједињења. Тако Крлежа - 1926. године - описује како се „данас... у београдском парламенту одвија она иста унионистичка комедија, која се у хрватском политичком животу играла за последњих шездесет година (од маџарско-хрватске нагодбе године 1868. до хрватско-српског споразума године 1925), да је наша земља остала објектом окупације". Тако је у јавној свести настајала окупацијска атмосфера око српства. Она је превасходно проистицала из хрватске и комунистичке идеолошке перспективе. Насупрот њој, постојала је и аутентична јутословенска перспектива, у којој је - у истим годинама - исказивано огорчење на негацију идеје уједињења: идеје која је отклањала и саму помисао о окупацији. То огорчење дочарава Андрићева слика „једног 134

Обнова титоизма

адвоката" који у скупштини „дрскошћу роба и уз гарантовану некажњивост, негира јединство“. Са ког становишта се обликује ово огорчење? Из свести у којој постоји симбол „уједињења на ком ваља радити“. То је разлика између хрватског и југословенског становишта у том времену. Неопходно је, дакле, уклонити ове вишедеценијске предрасуде које се употребљавају као ментални блокатори у јавној свести. Јер, оне се по аутоматизму активирају на најмањи импулс српске културне политике, да би се очувао систем непрекорачивих опозиција, систем наводно нерешивих противречности између Србије и Европе, између српских националних права и модерних историјских токова: лажни систем који кристализује једну давнашњу сугестију и претвара је у делотворно начело јавног мишљења, циљано нас онемогућавајући да рационално осветлимо српско стан ови ш те. Црњанском се - већ 1934. године - чинило да је наступио „дванаести час и полазна тачка“ да се и у јавној свести укорени „потреба једног чисто српског гледишта на ствари, српског егоизма и скретања са осећајног и надземаљског расправљања ствари, на реална гледишта и становишта у складу са интересима српства". Суочавамо се, дакле, са сазнањем о томе да је југословенство било - у многим историјским садржајима, посебно у јавно подстицаним представама о њима - емотивна и ирационална пројекција, да у њему постоји известан надреални потенцијал који га чини подложним критици са српског стан о в и ш та. Та критика може, дакле, имати потпуно рационално утемељење. Тек када се - после пет година, у 1939. години, са Бановином Хрватском - буду појавили конкретни и административни обриси које је донела неосвешћена апсолутизација југословенства, као натприродни и идеолошки конструкт југословенства, у коме је „убрзано и ужурбано брисано све што је било српско, док се са поштоване друге стране оперише стално аутономијама, сепаратизмом и захтевима", српска грађанска интелигенција - оличена у Српском културном клубу - постаје донекле спремна да се са оклевањем и резервама примакне српском становишту.

13 5

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

Све се одиграло тачно по предвиђањима Црњанског. Јер, он је опомињао како ће наставити да траје „и даље ова досадна комедија" уколико се јавно не искристалише свест о српском становишту. То, међутим, не би била последња ствар у једном историјском кретању, будући да би се оно окончало „још једном као српска трагедија": ово је сасвим прецизан наговештај онога што сезбивало између 1941. и 1945. године. У околностима у којима је Црњански наглашавао неодложност постојања српског становиш та у разумевању и процењивању историјских и политичких прилика као да је било више повољних него ограничавајућих момената. У садашњим околностима - као последица распада Југославије - појавио се културни вакуум. Али, лишена културне политике, наша држава не извлачи никакву корист из сазнања о тренутном одсуству надзиратеља, о отвореном простору културне слободе. Јер, ако смо због Југославије морали да прећуткујемо историјске и културне чињенице, зашто бисмо сада то морали? Отуд је природно да се образује - како каже Црњански - „политика која би била ни мало наметљива, ни мало насилна, али чисто српска": она би била посвећена „не Србијанцима, него Србима“. Њену најширу основу оличава српска културна политика, као што је у њеном језгру - српско становиште.

136

НЕМА НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У НАС28

>

Почела бих, ако т о није проблем, од четвртог пошавња Ваше к њ те Дух самопорицања, поглавља које носи наслов „З атво рена о тв о р е н о с т “, јер је т о можда најконтроверзнији део књ те. Ви, помињући Ђосићеве Деобе и Константиновићеву дефиницију памфлетизма као духа априоризма и против-филозофског начела Где се истина не тр аж и неГо се истина има, а улоГа мислиоца је с т е само д а је потврди - наједном м есту п остављ ате питање: „На ком т о емотивном удару долази до поистовећивања наизГлед потпуних а н таго н и ста“? Ћосић, као наводно десничарска и национална критика т и т о и зм а и Константиновић као наводно левичарска критика свеГа ш т о личи на национално, не баве се убиствим а српских (а не јуГословенских) интелектуалаца попут Светислава С тефановића и мноГихдругих, које историја више не п ам ти неГо ш т о их п ам ти ? Јели тојед и н а додирна т а ч к а Ћосића (као једноГ симбола) и Константиновића (као његовоГ „наизГлед потпуноГ антипода")? - Ниједног од њих никад нисам упознао. То значи да имам превасходно интелектуалан однос према њиховим речима и чиновима. Тако ни њихов међусобни антагонизам нисам конструисао: у сећањима Павла Угринова, можете прочитати како Константиновић - око 1991. године - именује као свог антагонисту Ћосића, јер само са њим има смисла да се обрачуна. Они - у 28 Овај разговор је вођен са новинарком Аном Радмиловић и објављен је у електронском Балкан маГазину 3. маја 2012. године

137

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

хоризонту моје књиге - имају исто егзистенцијално и мисаоно ограничење, исту границу коју не могу да прекораче, ма колико да се огрну српском или европском заставом. Тај усвојени систем неискорењивих предрасуда чини их - тако карактеристично за другу половину двадесетог века у нас - аутентично идеолошким људима. То је последица њиховог дуготрајног интелектуалног кретањ а кроз тунеле комунистичке идеологије. Они се од ње никад нису успели одвојити. Крај свих оглашених неслагања, они се - у предвечерје распада титоистичке Југославије, у години 1989 - слажу у комунистичкој оцени четничког покрета (Ћосић) и српске грађанске интелигенције (Константиновић). Та њихова представа не подлеже никаквим превредновањима упркос сазнању о бројним историјским чињеницама које показујуу ком степену она треба да буде промењена. Да ли је при том реч о трагизму идеолошкоГ човека? Код Константиновића да, код Ћосића не. >

Бавећи се (и даље Јоворимо о „Затворен ој о тв о р е н о сти ') Константиновићем као неком врстом жреца т з в . „друтсрбијанске мисли “ (која је присвојила анти ф аш и зам као свој екскл узи ви тет) д о т и ч е т е се и п ри хватањ а Езре Паунда (великог песника али и човека којије био ф аш и ста и безувијања Говорио да су Јевреји стока), од стране Константиновића. П о то м се п и т а т е збо! чеЈа јушловенски мислилац (касније „друЈосрбијански" (уру) није ни помишљао да сезамисли над издајником Недићем или неким друшм сумњивим Србином. - То је последица идеолошке отворености која је затворен а отвореност. Ако усвојимо начело отворености, онда усвајамо и ризик који с њим долази: тамо где је слобода, тамо је и зло. Када унапред одлучимо да је наше начело отворености (комунизам, други) недоступно злу, када ограничимо сваку мисао о злу која извире из наше одлуке за конкретну отвореност, онда идеолошки ограничавамо саму отвореност. То се најбоље види на конкретним стварима. Тако Константиновић никада није именовао неке од значајних српских писаца друкчије него што је то чинила званична - комунистичка - идеологија његовог времена. У тој ствари био је њен гласноговорник. Јер, шта је значило када је код 138

Нема националне интелигенције у нас

Црњанског, Настасијевића, Стефановића понављао идеолошке етикете које су већ постојале у јавном окружењу? То су били показатељи његове идеолошке правоверности. У тој ствари Константиновић је наследник Марка Ристића. Као грађански интелектуалац, обележен жигом оптужбе за троцкизам, Марко Ристић је исписивао најдалекосежније политичке оптужнице. Као младић грађанске провенијенције, обележен партијским нападом Боре Дреновца, Константиновић је исписивао поетичке изјаве лојалности партијској доктрини на сличан начин. Као људи несумњивих интелектуалних вредности, као аутентични људи духа, они су - некад у истим тим тренуцима, некад у оним тренуцима када би се одвојили од партијске службе и скривеног страха - исписивали изванредне странице: Марко Ристић у есеју Из ноћиуноћ, Константиновић у Д екартовој смрти. У томе се огледа трагедија идеолошкоГ човека: у срастању духа сгупотребом човека. Када Константиновић присваја Паунда са све песниковим антисемитизмом, када тако каже ја-сам-антисемита, иако наравно да није, он је на оној путањи духа на којој би требало да пригрли Светислава Стефановића који даје „поетику српског нацизма“, на којој би требало да каже ја-сам-српски-нациста, иако сви знамо да он то није. Зашто, међутим, он то не може учинити? Зашто може да буде са италијанским фашизмом а не може да буде са српским квислинзима? Зато што оно прво не погађа његову идеолошку истину тако снажно као ово друго. То је његова егзистенцијална противречност и његов удес. Он је трахичан због ове стопљености, јер је вредан само у њој. Таленат сија са злом коме се приклања, које ствара и које оставља као завештање. >

То потавље (Затворена отвореност) Јотовоје чи таво посвећено К онстантиновићу. Да ли је он човек који је својим политичким деловањем п остао мањи од сво1 најпознатијеI дела Филозофија паланке? Илије он, пишући т у доктрину, применио м ето д приписивања „д р у т м “ оног фашизма којим се човек служи у борби против тох „друхох“? Код Р. К је т о „паланачкидух“, али заправо односи се на „ племенску “, т а ч није националну мисао? 139

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

- Треба рећи оно што његови апологети упорно крију: до самог краја титоистичке Југославије, био је и човек власти. То је постало и ствар његовог духа, попримило је не само облик кетмана него и облик поунутрашњивања. У сећањима Драгољуба Јовановића, Константиновић на опаску да је добро што у НИН-у хоће да објаве оно што он пише, одговара управо по законима овог поунутрашњивања. Јер, он каже: пишем оно што хоће да објаве. Његово јавно лице украшено је ознакама које му је могла дати само та власт: до - у осамдесетим годинама двадесетог века - функционерског статуса у Социјалистичком савезу. То нема нужних веза са сазнањем о човековој вредности. Јер, уметник може бити вредан и као човек власти: Иво Андрић у Краљевини ЈугославиЈи или Мирослав Крлежа у титоистичкој Југославији. Али, зашто се то скрива? Зато што се преко Константиновића, или преко Коче Поповића, или преко српских „либералних“ комуниста на м ала в р а т а рехабилитује један тоталитаристичко-ауторитарни поредак. Тај комунистички поредак, међутим, осуђује управо резолуција Европског парламента, чији наводни баштиници у нас долазе из титоистичког времена. Да би се комунистички поредак могао кришом рехабилитовати, да би његови протагонисти задржали јавни утицај, да би њихови наследници очували запоседнуту политичку и културну моћ, неопходан је маневар скривања њихове изворне комунистичке природе. Она се скрива непрестаном борбом против српског национализма. Та борба је скривена форма рехабилитације титоизма у нашој јавној свести. Константиновић је - својом одлуком - мислилац тог епохалног залеђа. >

Да лије улоГа Ђосића (којеГ помињете каоједног од хроничара, али склоног и стом забораву каквомје склона и т з в . лева мисао данашње Србије) анти-филозофска уло1а записничара селективне историје? - Иво Андрић је издвоЈио три врсте пишчеве судбине у свету: постоје писци чије су име, углед, значај изнад вредности коју открива њихово дело, као Луј Арагон, Иља Еренбург, Вељко Петровић; постоје писци чији су углед и значај у сагласности са 140

Нема националне интелигенције у нас

вредношћу њиховог дела, као Монтерлан, Неруда, Крлежа; постоје, пак, писци чији су углед и значај испод вредности њиховог дела, као Роже Мартен ди Гар, Бабел>, Фокнер, Михаило Лалић. Као писац, Ћосић је - не кажем то први пут - још увек међу онима чије су име, углед, значај изнад вредности коју открива њихово дело. Јер, он је свакако уметник другог реда. Његови Корени су слабији од романа као што су Кад су ц ветале ти кве или Уста пуна земље. Његове Деобе имају пандан у идеолошким романима Оскара Давича (Ћ утњ е, Тајне, Глади) и знатно су слабији од Лалићеве Лелејске Горе или Хајке. Његово Време см рти представља књижевни анахронизам у односу на Дан шести Растка Петровића из 1935. године. Али, послератни књижевни образац је поништио естетско чуло за дубоко и модерно приповедање Растка Петровића. Део је књижевне и политичке патологије титоизма да је Ћосић јако дуго проглашаван за великог писца. Као политичка личност, Ћосић представља - у мом доживљају ствари - негативну појаву. Јер, комунистичко наслеђе се спасава и преко његове наводне бриге за српску нацију. Као човек, никада није имао храброст да буде аутентични дисидент: као Бродски, као Милош, као Солжењицин. Одбацивши партијску доктрину, остао је лектирни писац, у важним везама са чиниоцима власти, под паском, али добро обавештен. Он је - као што сам у књизи показао - идеалан противник са становишта оних који би да умање или уклоне српске интересе и права, који би да српску културу неистинито представе као србијанску, који би да је вежу за паланачку и патријархалну свест. Није био дисидент и зато што никада није могао да не учествује у јавном животу: увек је спреман да нас обрадује својим сазнањима. Све до ових избора, када је разговарао са челником партије који - ваљда под утиском који је понео са тог разговора - недуго потом каже како су они Титова партија и заложи се за враћање Титовог споменика на ужички трг.29 Нису, дакле, моје тврдње у Духу самопорицања о обнови титоизма у нашој јавној свести никакве фикције. Све ћемо то - у 29 Реч је о председнику СПС Ивици Дачићу, који је актуелни - марта 2013. године председник Владе Републике Србије.

141

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу ?

изопаченом виду - поново гледати. Некима ће бити премијера. Крај је - искуство нас томе учи - веома крвав. >

А које ово питањ е било превише Грубо у смислу поједностављења једне мало комплексније приче, преформулисала бих: Да ли су дисиденти и умерени националисти који су били добронамерни критичари ТитовоГрежима (а ш т о је питањ е с почетка ове приче), као и левичари попут Латинке Перовић, који ће касније п о с т а т и најГрубњи и најбеспоштеднији борци против свеГа ш т о је српско, називајући т у борбу антифаш истичком - заправо само две стране једноГ новчића, једнако ан ти -и стори чарске и ш т е т н е за истину о улози Срба у ДруГом с в е т с к о м р ат у а каније у јуГословенскимратовима? - Они су проистекли из једне исте комунистичке идеологије: своје фракцијске разлике пренели су на целину друштва, тако да ми учествујемо у партијским сукобима, иако нема више те партије. Отуд сваки пут стижемо до истих граничника: Дража Михајловић. Српско друштво не може да изађе из рама у који га непрестано стављају сукобљене комунистичке фракције. Зато је било потребно толико времена да се - макар на мала врата - врате Милош Црњански и Јован Дучић, док је требало дупло више времена да се врате Слободан Јовановић и Драгиша Васић. Вратили су се на један скривен начин, као воштане фигуре: не можете их проблематизовати зато што изгледа да обнављате комунистички образац говора о њима, не можете се слободно односити према њиховом делу. Остају, дакле, само апологија и негација, глобалисти и традиционалисти, за и против. Право разумевање наше културне прошлости би почело од самооптужби српских комуниста, од њиховог искреног т е а си1ра. Танасије Младеновић - ратни политички комесар и послератни песник, пријатељ Бранка Миљковића и човек веома заслужан за повратак Црњанског - врло је једноставно рекао: ми, српски комунисти, издали смо српски народ. Сретен Марић је - пред смрт - казао: сви су мрзели ту Србију - почев од србијанских комуниста. Али, то су изоловани и појединачни инциденти. Јер, како то да се понови у јавном простору, да постане важна 142

Нема националне интелигенције у нас

детерминанта јавне свести кад би могло угрозити положаје, плате, станове, породице. Ствари, дакле, временом постају све компликованије, све их је теже сагледавати, јер добијају сасвим друкчије наставке, све се слеже у неразрешивост. То значи да обе комунистичке фракције могу бити задовољне: није могуће изрећи т е а си1ра, остају затечене користи. >

Први део књше (Титоизам и секуларно свештенство), неш то је лакши и за шире ч и т ал а ш тв о препознатљивији осврт на трен у тн у ситуацију \де се симболично (кроз мношма драга сећања наДалмацију) критикује нека в р с т а југоносталшје, али и, кроз т у наводну јутносшалшју, признавање српске кривице за цепање т е државе. (Помињете дечачку м аш тар и ју председника Србије о то м е да буде светионичар на Јадрану и слично). Дали постоји разлика између обичне, или приватне н о с т а л т је једне веће Групе Срба према хрватском приморју и системскоГ самопорицања, уз признавање свекривице? - Приватно човек може волети шта год хоће: то припада његовој слободи, сензибилитету, осећањима, околностима живота. У јавном простору би требало да води рачуна о интересима оних које представља. Ако је председник Србије, која је уставно одређена као држава српског народа, онда ваља да брине о српским интересима. Не треба да поклања хрватском председнику књигу о југоносталгији и прима књигу о Вуковару. Када прихвати неутемељену оптужбу за Сребреницу, онда не служи својој носталгији него намиче менталну - а можда и физичку - омчу на врат онима који нису ни рођени.30 То нема никакве везе са његовим приватним слабостима. То сам хтео да покажем: како приватна расплаканост и човекова спремност да се по поду размазује, сама по себи безазлена и егзистенцијални кич, ствара нешто дубокосежно злокобно. Осим тога, утакмица о којој приповедам јесте утакмица на којој сам - са девет година - био: можемо се, дакле, сетити много чега из тог времена које нам неистинито приказују као шлаг, торту и чоколаду. 30

Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије.

143

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

>

У поглавњу „Т и тои зам и х р в а т с к а културна п о л и ти к а“ б ави те се насилним (без пристанка уметника) конвертовањем српских писаца у Х р в а т е или Бошњаке. Звучи каојерес д ухови та опаска појединих к о м ен тато р а језика Јде се каже како „Х р вати данас најбоње чувају српскијезик од туђиц а“ и нове неписмености када се ешлеским 1ла1олима и именицама додају српски завршеци... Да ли је т о цинизам или је та јје зи к који говоре Х р в ат и (да не набрајамо новејезике као бошњачки или црнотрски) само ијединоједан т е исти српскијезик? - У лингвистичком и у историјском смислу - то је српски језик. Али, нису језици, као ни културе, природне него и вештачке творевине: подлежу уређивању, нормирању, планирању, ширењу. Хрвати су - у сагласности са Србима - штокавски дијалекат (којим говоре сви Срби, за разлику од многих Хрвата) прогласили српскохрватским језиком, да би потом изнели своју идентитетску карту: хрватски језик. То је политичка стварност која временом постаје културна чињеница: добија своја образложења, своје заступнике, свој правац простирања. Када се суочимо са тим чињеницама, видимо колико је далекосежно настојање моје књиге која предлаже да у темељ српског становишта поставимо - поверење у културу. Зато што ни интелектуалци у нас не верују у перо, у духовни рад, него прате шта мисли власт, они нису створили културну подлогу на основу које би политичари били присиљени да уваже чињенице и сазнања српске културе. Интелектуалци практикују кетман или поунутрашњивање кривице - некад се то звало „рајетински менталитет". То значи да бих као неко ко )е написао три књиге о Његошу требало да чекам да ми председник Србије каже којим је језиком Његош писао или чији је он песник. >

Да ли део кривице за т а к а в културни модел, Гдеје интелектуалцима испод ч асти да се отим ају о писце и да се озбиљно баве српском историјом, лежи иу неозбиљности оних српских интелектуалац а који јесу п атр и о те ? - Нема националне интелигенције у нас. Јер, није довољно нешто знати; неопходно је и понаш ати се у складу са тим знањем. 144

Нема националне иктелигекције у нас

Они који се тако понашају трпе последице на које већина националних интелектуалаца није спремна. Тако је наш национални интелектуалац - како је писао Слободан Јовановић - нека врста полуинтелектуалца. У мојој књизи сам га описао као неког ко има психологију марвеног т р т в ц а : кило-за-кило. Упитан зашто није поднео оставку, један полуинтелектуалац - бележи Слободан Јовановић - рекао је: „Ко би се одмакао од пуног чанка.“ Национални интелектуалац био би неко ко опстаје у ситуацији када су - како каже наслов једне лепе песме Растка Петровића „сви чанци празни". Ако тако поступа, долази у сукоб са општим кретањ ем: М ихаило ТЈурић, Никола М илошевић. Јер, самим својим постојањем показује ш та марвени трговци, претворени у интелектуалне торбаре, замаскирани академијама, наградама, комисијама, жиријима, племенским савезима, никако не чине. Показује у чему је смисао Дисовог стиха: „Мрачне душе назваше се патриоти.“ Док левичарски интелектуалац има упориште у левичарској парадигми јавног живота, док грађански интелектуалац има упориште у грађанској парадигми јавне свести, истински национални интелектуалац нема упоришта. Природно је д ау таквој култури и нема свести о српском становишту. Не можемо друкчије објаснити околност да национална интелигенција није успела да се организује у некакав облик. Не можемо друкчије објаснити чињеницу непостојања орГанизационог спајања националних интелектуалаца: и у вертикалном (по животном добу: старост-средње доба-младост) и у хоризонталном правцу (професори-адвокати-новинари-инжењери). Нема никакве повезаности између бројних људи који слично мисле. Како је то могуће? Нема ни заједничких симбола нити спремности на заједнички рад. Како је могуће да није пронађен начин да се младим људима покаже како опредељеност за националне вредности може човеку помоћи да успе у каријери? Како је могуће да нису пронађене могућности да се младим људима покаже како има и смисла и користи у њиховој одлуци да се боре за националне вредности? Зашто нема развијене солидарности међу члановима националне интелигенције?

145

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

У овако користољубивом свету, апелује се на осећања младих људи, док се муком прелази преко њихових животних потреба. Услед тога, услед мањка младог и ентузијастичног света, надионална интелигенција има петрификован и мумифициран вид. Ни власт ни године нису доказ за вредну мисао: о било коме да је реч. Ако нисам спреман да чекам да ми председник Србије саопшти своје мисли о Његошу, заш то бих - као човек који је написао три књиге о Милошу Црњанском - оклевао да укажем на недостојност речи Добрице Ћосића о „недовољној" мисаоности песништва Црњанског? Као што невладине организације фаворизују инфантилизам јавне свести, јер оне очитујуједнуспремност да се младима унапред даје предност, што има подршку у духовној ситуацији нашег времена, тако национална интелигенција поприма геронтократски вид, јер негује култ геронтократије. Исход таквог кретања није тешко погодити. Ако, пак, на то додамо очигледно непоштовање највиших домета националне мисли, како у прошлости тако и у садашњости, онда видимо да распоређивање утицаја унутар националне интелигенције - односно, онога што се представља као такво - не иде линијом вредности него линијом племенских, братственичких или интересних подударања одређених људи. Ако форсирамо нашеЈ човека под изговором да бринемо за националне интересе, ако се не осврћемо на веће вредности које очитују други људи националне оријентације, ако им намерно ускраћујемо подршку, спречавајући да националну оријентацију представљају они који су у тој ствари бољи од нашеГ човека, онда брига за националне интересе постаје фасада бриге за наше1 човека. Брига за националне интересе претвара се тако у бригу за нашу интересну, братственичку или трговачку групацију. Она поприма облике саможивог одржања нижих науштрб виших вредности. Немогуће је променити овакво стање, које проистиче и из усађеног менталитетског склопа, јер нема арбитра који би споља успоставио вертикалу циљева, приоритета и вредности. Код секуларног свештенства такав арбитар постоји: то је спољнополитички чинилац који распоређује подручја утицаја и домете. Није тешко погодити заш то је њихов учинак неупоредиво већи 146

Нема националне интелигенције у нас

од учинка националне интелигенције. Јер, они имају програм када дођу на власт, док национална интелигенција када дође близу власти има само нашеГ човека. Све културне институције су пуне - како кажете - патриота, премда бих их назвао нашим људима, али они су најхрабрији у сопственим купатилима. Јер, шта ако се чанак макар мало испразни? >

Да ли је понижењу српске идеје и, на крају, онемогућавању српске одбране допринео онај сој људи који је деведесетих Година, када су почели р ато в и , српске војнике стилизовао као редитељи партизанских филмова који су стилизовали четнике као пијану, простачку багру са брадама и без зуба? - То је била природна последица потпуне помеш аности јујословенских представа, комунистичке идеологије и српских садржаја. Било је неизбежно да буде тако, јер је читава културна подлога била натопљена како политичким јутословенством тако и идеолошким комунизмом. Двадесет година после тога немамо филм о Јасеновцу; немамо ни филм о четничком покрету, иако су се многа историјска сазнања променила; не репризира се ниједан од два снимљена филма о сарајевском атентату; не репризира се ни телевизијска серија о Вуку Караџићу; не емитује се ни норвешки филм о Сребреници, који је приказан и у Норвешкој и у Шведској; само помињање српскоI ст а н о в и ш т а је предмет идеолошких одмазди и исмевања. Све то показује да има нечег неумитноГ у нашој неспособности да се одмакнемо од титоистичких садржаја. Титоизам је особена реш етка кроз коју је пропуштена српска историјска егзистенција: мењају се идеолошка образложења, али распоред сила остаје задат. Титоизам је светскоисторијско понашање које је задато српској нацији. Његов унутрашњи плод је дух самопорицања: као духовна помиреност са овом задатошћу, као пристанак на духовну неслободу, као спремност на поунутрашњивање хрватског становишта у нашој јавној свести. Сваки наговештај српскоГ с т а н о в и ш т а, као онога што осветљава саму ситуацију, уноси неку свест о њој, бива отуд предмет одмазде. Јер, промена свести о ситуацији позива на промену понашања. 147

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

>

Та свесрпска кривица којаје неупитна и у којујејерес посумњ а т и доводи на сцену и сти онај фашизам који је имао све разлоГе овоГ с в е т а д а з а т р е Јевреје. Колико су, у т о м случају, српски интелектуалци који су себе уписали у п а т р и о т е припомоти овом фашизму да постане идеолотја праведника и културних људи који, е то , признају да им је народ испод свакоГ цивилизацијскоГ нивоа - т е да се тр еб а захваљ и вати НАТО-у на бомбардовању, које ће нас ослободити од нас самих? - Ко год се побуни против преовлађујућег таласа јавног мишљења о страховитим несрећама деведесетих претрпеће одмазду: и у свету, и код нас. Али, и светска представа подлеже променама, јер се и интереси макар преобликују, некад и мењају. Отуд је неопходно стварати услове да промена светске представе има у нашој јавној свести способност да одјекне по нас повољнијим тоном. То је преобликовање културне подлоге на којој се образују одлуке у духу избора националне културе као човековог егзистенцијалног и историјског улога. У једном од последњих интервјуа којеје дао, Дејан Медаковић је рекао нешто што је ушло у наслов: „Чекајући нове патриоте." Допала ми се његова увереност да ће доћи нови патриоти. Али, они не треба само да буду биолошки нови, да буду млади, што ће свакако бити, него треба да буду и друкчији од оних који се данас називају патриотима. То би била промена културне подлоге о којој говори моја књига. Да би они могли да буду друкчији, неопходно је кренути им у сусрет сада када их уопште не видимо на хоризонту. То значи да им је потребно подастрти доступан каталог могућих знања и искустава: у тој дужности је написана моја књига. >

148

На самом почетку, пишући о набоју анти нтелектуали зм а у нашеГ председника, а и пропаГанде уоп ш те („пропаГандни слојани имајуувекдве особине: да су ефикасни и да су Глупи“) говорите о демагошком методу који све противнике, одакле Год долазили, стављ ам о у исти кош, а т а ј кош данас има налепницу „фашизам", „ клерофашизам“, „ретроГрадне снаГе“ итд. Да ли мислите да у Србији данас постоји снаГа друГоГ мишљања коЈаје довољно јак а да победи т у Гласнуједнообразност и

Нема националне интелигенције у нас

да, будуки да су интелектуалци међу политичарима (попут Коштунице) Гадљиви на узвраћање и стим оружјем, т а д р у т порука уоп ш те има икакву шансуда с т т н е д о крајњег корисника, су тра Јласача или о бјекта ове кампање? - Улазак у Европску унију за српски народ ће значити оно што би значило - да је до њега дошло - уједињење под жезлом хабсбуршког цара: обнављање југословенске конфигурације под хрватском доминацијом. То је потпуна историјска инверзија наше националне егзистенције. Можда је она неминовна. Али, ни побуна против таквог кретања није мање оправдана. Тако сам јавно подржао чиниоце националне опозиције на овим изборима: проглас за политичку и војну неутралност31 и Двери. Они од тога неће ваљда имати штете, док се мени пружила прилика да макар манифестационо приближим своје речи неком јавном чину. Припало нам је да живимо у временима прединтелектуалне свести. Нису то једина таква времена у историји. Нема наде да ће скоро бити боље: предстоје нам године тихе окупације и симулиране демократије, живота под колонијалном и окупационом влашћу, премда не бих искључио спиралу повећаног насиља. Наша дужност је да говоримо оно што мислимо и када нема наде да ће бити усвојено. То је интелектуални вид побуне. Побуна је, пак, егзистенцијални моменат духа. >

Последње поглавље вашег Духа самопорицања најчешће је критиковано, тачније наслов („Српско ста н о в и ш т е “) одмах је по изласку књше п остао предмет ГрубоГ подсмеха неистомишљеника и нека в р ст а синтаГме коју често цитирају мноГи аутори. Ш т а је „српско становиш е“? - У другом издању своје књиге, које се појавило ових дана, написао сам веома опширан текст под насловом „У сенци туђинске власти" у којем сам одговорио на садржинску страну онога што ми замерају. Неким од кључних одредница „српског становишта" посветио сам трећину овог веома опширног текста. Ту сам показао да појам „српског становишта" у себи садржи и компоненту 31

Реч је о политичком прогласу Демократске странке Србије.

149

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

универзалности, и компоненту ненасилности, и компоненту регионалности, и компоненту вредности, и компоненту слободе. Показао сам то на сасвим конкретним и скорашњим примерима који проистичу из историјског ритма самопорицања који испуњава двадесети век у нас. Они који су се усмерили против закључака моје књиге нису појединци као такви; они су представници идеологије коју подвргавам критици. Њихову критику отуд не треба поимати лично: мржња и увреде којима сте обасути носе само жар идеолошке ревности. Посматрао сам такве жреце у часу када се рушила комунистичка идеологија: деловали су као људи који никад ништа рђаво никоме нису ни помислили, камоли учинили. Јер, били су службеници вечности која се суновратила у време. Тако је један данашњи колумниста капиталистичког Блица писао, 1984. године, да би Николу Милошевића - због критике Лењина - требало убити као штакора.32 Убити човека као штакора збо1 критике Лењина, да би колумниста данас ширио мултикултурализам са капиталистичког валова? То је духовна подлога нашег секуларног свештенства. Њен императив подразумева да човек увек будеуз и за власт: домаћу, ако не страну; страну, ако не домаћу; најбоље - као сада - и страну и домаћу. Оријана Фалачи је - описујући један афрички преврат у осамдесетим годинама двадесетог века - прецизно и лепо описала ш та се догодило: „Опет ће победити власт. Вечна власт која никада не умире.“ То је интелектуално и морално блато кроз које се крећемо. Сада поново настаје свет вечности: успех и срећа су на видику, на дохвату руке, сва историјска и политичка питања су решена, треба се уклопити, учланити у прогресивно историјско кретање, пригрлити његове носиоце. Треба, дакле, изнова и бесомучно лашт и . Како се све то понавља, природно је да се понавља идеолошка реторика искључивања и вређања. Отуд све критике мог истицања „српског становишта“ испуњавају задати образац и не обазиру се на чињенице. У свом одговору показао сам да ме нападају по обрасцу који је прописала идеологија секуларног свештенства. 32

150

Реч је о хрватском песнику Горану Бабићу.

Нема националне интелигенције у нас

Он укључује - како кажете - грубо подсмевање. Нема ту ничег личног. На делу је или револуционарни или постмодерни хуманизам: убија се у име пролетерског интернационализма, али и у име глобалистичког мултикултурализма. Карактеристично је да појам „српског становишта" везују за мене, али не и Црњанског који га је афирмисао. Јер, ако би критику проширили на Црњанског, онда би себе довели у сувише очигледну везу са критичарима Црњанског из 1935. године. Тада би се обелоданило да они баштине две традиције критике како Црњанског тако и „српског становишта". Комунистички надахнути пропагандисти су Црњанског због „српског становишта", али и других ствари - именовали као „фашисту“. Мојим критичарима не одговара препознавање њихове блискости са овом бољшевичком традицијом која им је прирођена. Један од њих је у емисији Пешчаника, 9. марта 2012. године, јавно објавио да има разумевања за терор у Београду, после 20. октобра 1944. године. Био је то терор којим су толики људи без суда побијени: Светислав Стефановић, Григорије Божовић, Бранко Поповић. Професор и сликар Бранко Поповић је у својој кући крио слике српских мајстора да их Немци не би однели. Није их покрао него вратио у Народни музеј. Убијен је без суђења као народни непријатељ. (Коча Поповић је - по сећању Миодрага Б. Протића - тражио да из Музеја савремене уметности узме платно Саве Шумановића и поклони га Титу за рођендан. Задовољио се сликом Моше Пијаде. Намећу нам га као светионик вредности. Није проблем само у томе што је узео музејску слику него што је учвршћивао култ личности. Светионик вредности који ствара култ личности?) Када кажете да имате разумевања за т а к а в терор, онда у сопствену политичку адресу у данашњици укључујете спремност на терор. Отуд је јасно не само њихово порекло него и њихова актуелност, оно на ш та су они спремни ако се укаже прилика: терор. Уклањајући Црњанског из везе са „српским становиштем", они скривају сопствену везу са бољшевизмом. Али, и са оним што га у нас неизоставно прати: са титоизмом. Који чинилац конструише претварање бољшевизма у титоизам? 151

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

Недавно је негдашњи високи функционер титоистичког поретка, човек који је био на свим високим државним и партијским функцијама у Србији, на свим, инжењер Душан Чкребић, у Политикином фељтону о Кочи Поповићу, поновио комунистичке стереотипе о Црњанском као „фашисти“. Када му је указано на чињенице које доводе у сумњу његове стереотипе, Чкребић је себи допустио да устврди како је национализам из Идеја „разорио неке државе". О ва алузија открива м енталну везу некадашњих комуниста и садашњих критичара „српског становишта“. Како су Идеје излазиле 1934. и 1935. године није јасно које је државе њихов национализам могао разорити. У том времену, разарању Краљевине Југославије биле су склоне две идеологије: комунистичка и усташка. Споразум Моше Пијаде и Мила Будака направљен је у Лепоглави 1933. године. Одредницу „фашистички“ је Црњанском прилепила комунистичка пропаганда, али и пропаганда једног Савића Марковића Штедимлије, који ће постати сарадник Павелићевог режима, да би - у време када је Душан Чкребић био председник Привредне коморе Србије 1971. године - у загребачком ВУС-у подржао рушење Његошеве капеле. Као ш то инжењер Душан Чкребић баштини - својом оценом Идеја - све ове традиције, тако данашњи критичари „српског становишта“, какво је изложено у мојој књизи, на тим традицијама заснивају своју критику. То показује да они теже укидању демократских садржаја јавне свесги, све до разумевања за многоврсне форме насиље и - чак - терора, у корист интереса хрватске културне политике. Непрестаним понављањем самог појма „српско становиште" у непримереним и садржајно бесмисленим контекстима, они настоје - у складу са техником пропаганде - да га учине садржајно празним и погодним за манипулацију. Невоља је у томе што тај појам није појам никакве владајуће доктрине, никаква моћ не стоЈи иза њега, па није усидрен у некаквој непосредној традицији, будући да је најпотискиванији појам наше јавне свести. Тако његово обесмишљавање помоћу подсмешљивог понављања има различите и не увек препознатљиве учинке. Пре петнаест 152

Нема националне интелигенције у нас

година су - у свим западним медијима - исмејавали Петера Хандкеа због његове политичке различитости. Данас су присиљени да организују скупове на којима морају да објашњавају како су онда били у праву. То значи да је са историјске ситуације спао вео саморазумљивости који су распрострли масовни медији. Ствари се све више откривају у својој сложености. Ни интереси нису увек исти. Све је, дакле, већ сада постало много упитније, сумњивије, проблематичније. Чињенице је све теже сложити са тадашњом пропагандом. Ко зна ш та се може догодити за петнаест година? Могуће је да наступе и много далекосежније историјске корекције. Али, идеолози о томе сада не мисле. Јер, наступила је нова вечност која има изглед велике журке: фолирање је у процвату, зна се ко је у тренду а ко мора да се потруди да то постане, каријере су у наговештају, комплекси се могу прикрити или иживети, новац однекуд притиче, понегде нам њиме само машу, али није недостижно, барем за нас, можда само за неке од нас, све је лепо, трчимо на београдском маратону, имамо складне шорцеве и модерне мајице, патике су фирмиране, дискретно али неопозиво показујемо да нисмо одавде, да смо светски људи случајно забасали у провинцијално блато, премда се сналазимо, шта се ту може, морамо спасити ниво онога што је тако соо1, онога што је више дрско и безобразно него што је свеже и мирно, попут неба које је северњачки плаво или јужњачки топло, како кад, премда за нас увек сија сунце, живимо нереално, дакле могуће је, тутњи из даљине неки ужас, али је још далеко, ко би о томе сад мислио, има неке опуштености у овом ропству ког смо се напокон дочепали.

153

НА ДЕЛУ ЈЕ СВОЂЕЊЕ СВЕГА СРПСКОГ НА СРБИЈАНСКО 33

Неке књиге су догађаји, књижевни и културни празници, светионици у магли. Књига Дух самопорицања, најновија књига Мила Ломпара, професора Српске књижевности XVIII и XIX века и Културне историје Срба на Филолошком факултету у Београду, својим интелектуалним побуњеништвом, философским, геополитичким и књижевно-критичким промишљањем, неувијено, питко и богато огољава утопију српске политичке свести данас. Књига је стилски блиска човеку модерног сензибилитета: цинизам, карикирајући и духовит ламент над трагизмом идеолошког чОвека, све то чини да се књига од 650 страна чита попут руских класика. Свест да истински национални интелектуалац нема упоришта не спречава Ломпара да у времену својеврсне абдикације српске интелигенције искритикује - и у овом разговору за Екстра маЈазин (Бања Лука) - „лектирске писце“, идеолошке плаћенике, неотитоисте и друге носиоце „инфантилизма јавне свести". >

Говорите о синхронизованом нападу на српски национални корпус, ко све сто ји иза т и х напада? - Оно што би се у историјској резултанти могло описати подразумева тежњу да се све што је српско сведе на србијанско, да би све ш то није србијанско - као Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић - временом престало да буде српско. 33 Овај разговор је вођен са новинарком Миланом Бабић и објављен је у магазину Ек$1га, Бањалука, год. XIX, број 364,14. мај 2012, 14-17.

154

На делу је свођење свега српског на србијанско

>

Вукова реформа српског јези ка и и нтеграција хрватског националноГбића? - Вук је духовно формиран унутар Првог српског устанка. Он је, међутим, читав свој живот провео у Бечу. Његов сарадник Јернеј Копитар је био високи цензор Хабзбуршке монархије. Идеја о ширењу Хабзбуршке монархије на југ, као компензација за губитке на Западу, односно целокупно источно питање, које обележава ривалитет царске Русије и Хабзбурш ке монархије, добили су епилог на простору Балкана. Могуће је да је Вук погрешио у неким видовима реформе језика. Вук је сматрао да је језик онај чинилац који одређује како ћемо препознати један народ и писао је: „Срби сва три закона". Вук је, у извесном смислу, усвојио налоге просветитељства, његову критику вере, јер је просветитељ ство укинуло веру као чинилац раздора међу народима: изгледало је да је религијско начело устукнуло пред начелом националности. Али, историја Балкана је то демантовала. Милорад Екмечић у својим студијама каже: „Вера се појављује као вододелница нација на Балканском полуострву“. Да је вера била неутралисана као чинилац, као у Немачкој, можда бисмо имали друкчије историјске процесе. Овако се српска нација - кроз читав двадесети век - непрестано дезинтегрише, док се хрватска нација непрестано конституише. >

На српски рачун? - Нема ту рачуна. У ж и воту никоме ниш та није унапред обезбеђено. То је борба. >

Борба за тери тори ју? - И борба култура. Културе нису у некој врсти симболичког склада. Симбиоза култура се може видети само у идеологијама. Када видите муслимане како иду Бечом или Берлином, видите да они остају у својој вери као битном чиниоцу своје културе. У борби култура на Балкану се као одлучујући фактор појављује католичка црква. Али, и укупан западни поглед на ово подручје. У писму написаном 1911, Ситон Вотсон, који је био важан британски човек за овај простор, на једном месту каже: „Могуће је 155

Мило Ломпар: Поврашак српском сшановишшу?

извршити југословенско уједињење, али би оно требало да буде остварено под жезлом Хабзбуршке монархије“. Онда образлаже: „Тријумф српске идеје има две мане. Прва је што та идеја не би могла бити остварена без рата, а друга мана је што би тријумф српске идеје означио победу источне над западном културом. То бих ја, као неко ко припада западној култури, сматрао великим неуспехом“. А 80 година после тога, Семјуел Хантингтон у делу Сукоб цивилизација, каже да су границе Европе управо оне границе које су делиле Хабзбуршку монархију од Османске империје. >

Преко српских леђа? - Ту негде где су Дрина и Сава. Битно је разумети: Ситон Вотсон је Британац, Британија улази у сукоб са Хабзбуршком монархијом 1914. Он тада мења политички поглед на Србију, која је историјски савезник у том тренутку, па он аутоматски своју аргументацију прилагођава новонасталим околностима, али не треба мислити да он мења свој основни поглед на културу. >

Колико Србима недостаје т а к а в с т а в ? - Питање је ово: заш то је српска интелигенција подбацила и потценила опасности југословенског уједињења? Ово питање повлачи друго: да ли уопште постоји српска самосвест? >

О ткуд толи ка а п а т и ја у српском корпусу? - Није то случајно. Политички амбијент у Србији показује да је по среди нешто организовано. Поред свег грљења наших председника у Каменграду, могли сте прочитати у недавном интервју председника Србије34 да он наговештава коалицију са странком35 чији председник назива Републику Српску геноцидном творевином. То показује да унутар Србије постоји известан монопол моћи и медија, идеја и идеологија, који сугерише да се Србија налази у једној колонијално-окупационој ситуацији.

34 35

156

Реч је о Борису Тадићу као председнику Србије. Реч је о Либерално демократској партији.

На делу је свођење свега српског на србијанско

>

Како се борити? - Наше силе јесу мале у односу на велике силе које о нама одлучују. Намеће нам се извесна идеологизација (оличенау идеји о ЕУ) која подразумева потпуну дезинтеграцију српског народа. Западно решење за Балкан подразумева или дезинтеграцију или југославизацију Срба као облике њихове неутрализације. >

Д али у овом обрачуну великих сила постоји стран а којој иде наруку да српски корпус буде интегрисан? - Проблем је у нама. Немамо унутрашњи културни образац. Под културним обрасцем подразумевам начин на који се свет разумева. Ми стално осцилирамо између југословенства и евроинтеграција. Чему се надати ако имамо у јавној свести неговање идеје о српској кривици за разбијање Југославије, ако се циљано уместо Србија непрестано говори Југославија и ако председник Србије поклања председнику Хрватске Речникјутносталшје, док истовремено од њега прима монографију Бомбардовање Вуковара? >

Српска интелтенција? - Комплетна интелигенција је банкротирала. Национална интелигенција неће 20 година да да дефиницију језика којим говоре Срби. Ако ви не можете да промените име Речника српскохрватског језика у српски, у САНУ, онда то нису спонтани процеси. >

Ко сто ји иза т е струје? - Нису то струје. Постоји више елемената. То целокупно кретање сам насловио синтагмом дух самопорицања. >

Да, али он је унутраш њ и елеменат, а којије спољашњи? - На овом простору интересе Запада обележава хрватска доминација. То је Тито урадио - обезбедио је хрватску доминацију. А даље су западне силе обезбедиле хрватској нацији државу, јер хрватска политика има неког смисла само ако је близу Србима. То нам јасно показује историја 19. века: кад год је хрватскаполитика била у некој врсти спора са Пештом и Бечом, они чиниоци који пресудно обликују хрватску политику - Ватикан и Немачка 157

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

- давали су предност Пешти и Бечу. Једино када се усмери према Србима, хрватска политика Западу обезбеђује несметан продор ка ш изматичким крајевима православљ а, ка неутрализацији потенцијалног руског утицаја итд. >

Х р ватск а интелшенција свјесно избацује сваки српски траГу настанку хрватске културе, Ви с т е критиковали представљање, у клубу-књижари-тлерији Гласника, књше хрватскоГ академика Миливоја Солара Укус, митови и поетика, рекли с т е да је Солар неко ко учествује у ширењу хрватск е културне политике нарачун српске. Како неко, попут Солара, човјека несумњиво оЈромне ерудиције, можеда стоји иза неких п од атак а за које зна да су лажни, изграђени на духу лажи? - М иливој Солар је врло пош тован и угледан професор, омиљен и присутан на београдској сцени јако дуго, он је био и последњи министар просвете Социјалистичке Републике Хрватске. То би значило да је био на левичарској позицији. Његови мотиви нису битни. Суштина његових поступака је у прилагођавању новој хрватској културној норми. Хрватска норма је постала таква. То није лично питање, иако је у питању лични морал. >

Када каж ете норма, подразумјевате ли под њомјаку цензуру у н у тар државе? - То је некада и прећутна цензура. То је једно опште расположење које се устројава на различитим нивоима: државе, институције, јавни говор и јавна свест, школски систем. Хрватска норма је устројена на следећи начин: где год је ситуација мутна, као на пример у народној поезији, где имате фолклорне обреде који су шири и старији од националног терена - брише се српско присуство. Тамо где не можете да бришете српско присуство, као код Андрића или Селимовића, онда укључујете друго присуство, да би се ситуација учинила мутном. То нису спонтани процеси. Културе нису само природне појаве, оне су и вештачке творевине. >

158

Да ли кључни пропуст направљен када су Карађорђевићи изузелиДубровник из Зетске бановине и присајединили 1а Хрватској?

На делу је свођење свега српског на србијанско

- Енглеска је тражила од кнеза Павла да се, зарад стабилности државе, у предвечерје Друтог светског рата, задовоље хрватске федералне тежње. И то не би било тако страшно да смо у исто време добили оно што је тражио Српски културни клуб - да се одреде и српске земље. Комунисти су, међутим, ствар учинили непоправљиво неразреш ивом - конструисали су нове нације само на територији потенцијалних српских земаља. Зашто? На делу је максима о свођењу свега српског на србијанско. >

Да ли је кнез Павле морао т о да уради? - Био је под јаким притиском Енглеза. Ми смо објект а не субјект политике. И зато би било важно да се бавимо собом. Увек имамо велики проблем када немамо српско већ југословенско или европско или глобалистичко становиште. Ви, данас, у 2012. години, у Србији, немате српско становиште. Имате попис у Црној Гори на којем се већина становника Црне Горе, 42 одсто изјасни да говори српским језиком. Не, дакле, Срба, јер је Срба негде око 30 одсто. А ви имате Устав Црне Горе који каже да се говори црногорским језиком. Е, сада, питање је зашто српска политика то питање не универзализује, зашто га не постави на међународни ниво, јер српска политика, по мени, треба да брине само о Србима, све друго треба да је у служби те бриге: и југосфера, и евроинтеграције, и уједињење са Марсом. Зашто српска политика не покуша да заштити права Срба у Црној Гори да свој језик зову српским језиком? У Хрватској је 1974. године прописано да сви говоре хрватским књижевним језиком. То је била денационализација српског: како језика тако и народа. Хрвати, међу којима је знатан број кајкаваца и чакаваца, који су у школама учили да говоре штокавским дијалектом, наметнули су Србима, који су сви штокавци, да је њихов језик - хрватски. То је могло у титоизму, али данас, у садашњим приликама, када српска политика пропушта прилику да универзализује проблем - то је самопорицање. Јер, сада се утире пут денационализовању Срба у Црној Гори. >

З а ш т о т о она ради? - Па како ћете једну колонијалну власт натерати да ради нешто друго осим онога што се од ње тражи. Њена једина слобода је да 159

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу ?

краде: имате колонизатора који даје налоге, имате колонизовани народ који треба да удовољи тим налозима и имате класу (власт) оних који то обезбеђују по цену да могу да се обогате. То је све. >

Може ли се оформити једна Група људи која би дјеловала у чисто српском интересу? - То би значило једну политичку странку. Питање је: како је могуће да националне странке нису спремне да уложе снагу и средства у обликовање националне интелигенције, њено повезивање и организовање, јер би то била много дутотрајнија подлога за њихове политичке циљеве? Како да буду спремне да иду изнад својих страначких интереса, када им ти интереси обезбеђују сву моћ. Нема циља којем странке подређују своје интересе. То значи да нема ни националне интелигенције нити националне културне подлоге у нас. Отуд нема њихових идеја ни у медијима, ни међу људима, нити на јавним трибинама. Нема ничег. >

Али су Ваши тек сто ви , и т е к ст о в и људи који мисле попут Вас, јако читани на интернету, који је још увијек слободан медиј. Како сеуњему не формира здрава српска самосвијест, својеврстан кружок? - То је право питање. Јер, то је организација. Како је могуће да српски национални интелектуалци нисууспели да створе једну организацију која би вршила непрекидан притисак на власт у вези са питањима идентитета и националног опстанка? Изгледа да српских националних интелектуалаца нема толико колико они тврде да их има. Јер, између своје користи и општег циља, они увек предност дају себи. То је прединтелектуално стање свести. >

Зар немамо велики број врхунских интелектуалаца? - Није реч о врхунским интелектуалцима, реч је о томе да имамо један број интелектуалаца које зовем 'интелектуалци у купатилу’. У купатилу они мисле најродољубивије мисли овога света. Председник Србије каже на Јахорини, у друштву хрватског и босанског председника, да је Андрић наш заједнички писац. П рофесор Српске књижевности X X века, српско чудо 160

На делу је свођење свега српског на србијанско

и полом у временима, лауреат свих награда за неинвентивну и сасвим просечну књигу о Андрићу, кандидат за члана САНУ, Јован Делић - ни мукајет. Зашто? Зато што истина о Андрићу мање значи од његових тренутних интереса. Код нас се конституише лик интелектуалца онако како га је именовао Слободан Јовановић - полуинтелектуалац. То сам назвао интелектуалац са психологијом марвеног трговца: кило за кило. Имате, дакле једну власт која је колонијална, незналачка и игнорантска и националну интелигенцију која је заинтересована превасходно за себе. Отуд је логично да српска политика одбија да именује српска права као универзална. >

У српском националном круГу никако да никне фшура која би моГла интегрисати нацију, створ и ти к вал и тетан т и м ? - Није пресудна фигура него културна подлога. На песку и најчвршћа зиданица - тоне. У моралном смислу - интелектуалци и нису људи од великог поштења. У интелектуалним круговима влада дух самопорицања. Није извесно да ће бити боље. Ако људи који цели живот причају о Андрићу остају неми када председник Србије каже да је Андрић заједнички писац, онда морам - као неко ко не предаје о Андрићу - да се јавно успротивим овом свођењу српског на србијанско. Јер, не смемо пристати на самоиздају. Противљење самоиздаји је, међутим, само изоловани инцидент, јер су на снази мимикрија, кетмен и претварање. >

Ипак, Ви с т е успјели да у својој студији Дух самопорицања обједините филозофску, политичку и књижевно-критичку мисао, иучинили с т е је питком - какоучинити да ова самосвест, представљена у Вашој књизи, заживи? - Морате имати организацију: новац, медијску заступљеност, интелектуалце и спремност да се делује. Морате отворити врата младима, морате им показати да улог на тас националних вредности није улог у мучеништво и изопштеништво, него и улог у успех, у признање, у посао, у срећу. У оваквом времену, које је користољубиво, морате показати младим људима да неће остати без хлеба ако буду ишли националном страном - оном којом су 161

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

ишли најзнатнији људи српске прошлости. Да би сте то урадили морате имати средства и не смете очекивати да се ишта уради у првој години многоврсних активности. >

У посљедње вријеме су се интензивирали напади на Вас због Ваш их с т а в о в а изнесениху иосљедњој књизи. Како се носит е са т и м ? - Настојим да будем критички и хуманистички интелектуалац. По утледу на оне које сам упамтио: такав је био мој покојни професор Никола Милошевић, такав је био Михаило Ђурић. За мене је дужност била да напишем ову књигу. Не верујем у неку брзу поправку наших прилика. Дозвољавам и могућност да су ствари непоправљиве. Али, наша је дужност да говоримо шта мислимо и када нема наде да наше мишљење буде усвојено. >

Нада? - Неки нови нараштаји могли би се суочити са дискриминацијом на српској основи. Ако јасније сагледају шта се дешава, можда ће почети више да држе до националних вредности. Наша је дужност да своје знање пренесемо некоме ко ће бити у бољој позицији да га искористи. Како је било нашем интелектуалцу 1459. године када је пало Смедерево, а Османска империја тек хватала замах? >

Ш т а сведочи српска ћ у тњ а о Гаврилу Принципу? - Од распада Југославије није у Србији поново приказан ниједан од два филма о сарајевском атентату. Пет влада се - после 2000 - променило, а нико то неће да дира. Постоји известан прећутни споразум по коме се то склања из видног поља. Наш улазак у ЕУ - ако до тога дође - личиће на то како је замишљен наш улазаку Хабзбуршку монархију. Није најстрашније ако уђемо у ЕУ, већ ако уђемо без концепта, без јасно зацртаних циљева и освешћених интереса: без српског становишта. >

162

Куда би о ти ш а о српски национални корпус када би РС и Србија ушли у НАТО?

На делу је свођење свега српског на србијанско

- У сваком случају ће се обновити југословенска конфигурација као титоистичка реминисценција: са, дакле, хрватском доминацијом. Очекујем даље кретање ка неутрализацији српских интереса. Свуд: и у Црној Гори, и у Републици Српској, и у Србији. >

Како се Срби могу одупријети? - Тако што ће се вратити српском становишту, све ствари - у политичкој и историјској равни - одмерити са српског становишта. Да ли је српски интерес да у Бањалуци, Палама, Новом Саду и Београду програми за хуманистичке науке буду саображени у великој мјери? Јесте. Да ли је српски интерес да студенти из тих средина могу да проводе један семестар у различитим српским срединама? Јесте. Ако студенти из Берлина, Граца, Брна и Беча долазе у Београд, заш то то не би могли они из Бањалуке и Пала. И обрнуто. Да проведу један семестар, да упознају тај свет, да имају свест да је ово овде и то тамо такође њихов народ. У овоме нас нико не спречава. Зашто то не радимо? То је питање. Такође, можемо да нађемо начина да направимо заједничке пројекте као што је Српска енциклопедија, да делујемо интегративно. Зашто имамо 500 универзитета уместо 5, и зашто имамо читав низ рђавих одлука унутар хуманистичког образовања? То су минимална, али кључна питања. >

Извори данашње разуђености ш колства? - Још је Бењамин Калај говорио да треба подстицати српски регионализам. То је онај регионализам по коме су Срби који су Босанци или Срби који су северно од Саве и Дунава нешто друго од Србијанаца. Шта је томе супротно? Интегрализам. Шта је интегрализам? Он има више страна: није интегрализам када дајемо првенство србијанству, али није интегрализам када - у Србији, у оквиру њених институција, било државних, било политичких, било културних - обнављамо братственичке, племенске, регионалне свести: херцеговачке, црногорске, војвођанске. Србија је, међутим, централна српска земља. Она не подразумева резервну отаџбину. Отуд је интегрализам када - не дозвољавајући да србијанство постане замена за српство - очитујемо спремност 163

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

да следимо интересе Србије. Интегрализам би био, дакле, одбацивање идеологије србијанства у име првенства које по природи ствари припада Србији. Интегрализам је, дакле, осетљива равнотежа, међузависност различитих момената српства, безусловно првенство вредности. То није лако ни схватити, али је много теже применити у животу. >

Ш т а је Европа данас? - Европа је једно, ЕУ је нешто друго.

>

А српској са м о с в и је с т и се н а т у р а да су т и појмови изједначени? - Тако је лакше објаснити неопходност уласка у ЕУ. ЕУ је једна мултинационална и неоатлантска конструкција. Питање је колико и како ће трајати. А Европа је стари континент који полако, као стара госпођа, пада у сенку. Сви наши најбољи духови су гледали у Европу, у њој учили, али нико није престао због тога да буде Србин, нити је заборавио да његова реч има смисла превасходно у свом народу. Ниједан Немац неће пристати да за роман аустријског писца каже да је написан на аустријском језику, али ће рећи да су неке књиге преведене са америчког језика, не са енглеског. Немци увек штите своје интересе. Немци, међутим, говоре да постоји црногорски језик, иако знају да је то бесмислица. У њиховом је интересу да се наше подручје фрагментаризује. То не треба примати превасходно емотивно. Треба препознати интерес и организовати контракретање. Немцима не можемо пружити отпор када је, рецимо, реч о аутомобилима, али када је реч о српском језику није тачно да не можемо пружити отпор. Питање је само желите ли да пружите отпор. >

Како направити отпор? - Направити културу. Без ње идете у сукобе без свести и без идеје. У Београду немамо музеј геноцида. Јер, имамо одређене менталне слике у којима мислимо. Мислимо титоистичким менталним сликама. Београд је и данас главни град мртве Југославије. Народ од кога треба учити су Чеси. Они су окружени 164

На делу је свођење свега српског на србијанско

са 80 милиона Немаца, а ипак су нашли начина да опстану кроз историју. >

Како? Ш т а они имају ш т о Србима недостаје? - Основно - рационализам и трезвен однос према култури. Немамо етику рада, наши интелектуалци не верују у перо, док наш народ верује само у кубуру. У таквом распореду сила нестаје сваког осећања дужности. Од целог Београдског универзитета сам био једини који је говорио када је био разговор о Сребреници у Руском дому. То није нормално. >

Како с х в а т и т и заборав Јасеновца? - Одговорност за Јасеновац носи титоистички режим. Да је титоистички режим учинио са Јасеновцем оно што су урадили савезници са Аушвицом, никада не би била могућа нека поновљена ситуација. Титоизам је сакрио одговорност за геноцид над српским народом под лажном симетријом усташа и четника. >

У т о м к о н т е к с т у - зн а ч а ј р е х а б и л и т а ц и је Д раж е Михаиловића? - И дан-данас имате отпор рехабилитацији Драже Михаиловића. Зашто? Зато што је Дража употребљен у лажној симетрији усташа и четника. Дража је водио војску која је била герилска. У колоплету светских сила испао је жртва. То не значи да његова војска није чинила злочине, али та војска није била окупациона. Дража је, у суштини, једна трагична личност: герилац, без директне команде над многим својим командантима, сломљен немачким односом 100 за 1 у Србији, није преговарао - у марту 1943. године - са Немцима, није им обећао да ће ратовати против савезника (као Титови изасланици: Велебит, Тјилас и Коча Поповић), одрекао га се краљ, одрекли су га се савезници, син му је погинуо у четницима, деца-комунисти су га се одрекла, осуђен на неправедном суђењу, убијен, остао без гроба. Зар није много заједног човека? Није. Човек нема права ни 2012. године на гроб, иако има много доказа који мењају комунистичку слику о њему и његовом 165

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

покрету. Зашто? Зато што са рехабилитацијом Драже Михаиловића нестаје титоистичка симетрије између четника и усташа. Само то не сме нестати. И видите како се хрватски председник буни против Дражине рехабилитације. Чега се он плаши када ми нисмо иста држава? Плаши се онога што се може десити када нестане лажне симетрије између усташа и четника. Све то показује да има нечег неумитноГ у нашој неспособности да се одмакнемо од титоистичких садржаја. Титоизам је особена реш етка кроз коју је пропуштена српска историјска егзистенција: мењају се идеолошка образложења, али распоред сила остаје задат. Титоизам је светскоисторијско понашање које је задато српској нацији. Његов унутрашњи плод је дух самопорицања: као духовна помиреност са овом задатошћу, као пристанак на духовну неслободу, као спремност на поунутрашњивање хрватског становишта у нашој јавној свести. Сваки наговештај српскоГ с т а н о в ш и т а, као онога што осветљава саму ситуацију, уноси неку свест о њој, бива отуд предмет одмазде. Јер, промена свести о ситуацији позива на промену понашања.

166

2013.

СРБИЈА КАО КОЛОНИЈА КРИВИЦЕ36

Давно је било када је Слободан Јовановић написао да не постоји српски културни образац. То је, дакле, феномен дугог трајања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску језичку норму, да означимо место ћирилице у нашој јавној свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенције разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаје услед владајућег распореда историјских и културних сила. Ово је мишљење Мила Ломпара, професора на Филолошком факултету у Београду, где предаје Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба. >

Тврдите да смо лишени сваке свести о српској културној политици. Какве последице трпимо? - Последице? Непрестано се одвија процес у којем се све што је српско временом претвара у србијанско, с циљем да оно што није србијанско временом престане да се поима као српско. >

Д а јт е карактеристичан иример. - Нема бољег примера од Његоша. Ово је 200 година од Његошевог рођења. Такве годишњице су изузетно ретке. Зашто немамо 36 Овај разговор је вођен са новинаром Банетом Ђорђевићем и објављен је у Вечерњим новостима, Београд, недеља 13. јануар 2013, 3.

167

Мило Ломпар: П овратак сраском сшановишшу?

државни програм о њеном обележавању? Зашто он није настао с обзиром на Републику Српску и Црну Гору? Зашто он нема свој удео и у српској заграничној заједници? Зар то није репрезентативна фигура српског културног обрасца? У грађанској епохи, Његош је поиман као репрезентативни песник српства; у комунистичком времену, кадаје на делу „стратегија десрбизације Његоша“ (Вахтел), превасходно је идеолошки стилизован као песник слободе. Ако у јавној свести затомљујемо и кривотворимо и појам српства и појам слободе, онда је на делу колонијална политика која искључује српску културну политику. >

Како се догодило да, као ш т о кажете, нашајавна свест постане плод укрш тањ а различитих културних политика од којих ниједна није српска? - Услед дејстава различитих чинилаца. Постоје константни интереси који налажу онемогућавање сваке свести о српској културној политици. Премда постоје знања о културној политици као најделотворнијем постаменту свих политика које за њом могу уследити, наша јавна свест их самоуверено игнорише. Постоји продужено и оснажено дејство титоистичког наслеђа у нашем времену: то наслеђе је пресудан институционални облик једног дуготрајног историјског кретања. Резултати су веома уочљиви... Управо ових дана ШзШгу Сћаппе1 приказује серију „Хрватски краљеви“. Ми тако нешто не можемо понудити овом телевизијском каналу. Зашто? Јер, нисмо ни направили - за такву сврху - документарну и играну серију о нашем средњем веку, у којем има међународно препознатљивих фигура, попут краља Милутина, цара Душана и деспота Стефана, нити о нашој нововековној историји, са међународно препознатљивим догађајима, попут Карађорђевог устанка, Брегалничке или Колубарске битке, са међународним фигурама, попут Вука Карацића или Иве Андрића. Зашто? Зар немамо довољно документарног и играног материјала? Због новца? Колико је државног новца потрошено за снимање политички ангажованих филмова? Какви су то филмови? Ми чак нисмо у стању - упркос постојећем закону - да обезбедимо 168

Србија као колонија кривице

годишњу државну помоћ за 18 књига Српске књижевне задруге него једну стару тековину од 120 година, која је увек била симбол и српства, и науке, и слободе, која има минимум запослених и у којој многи раде без икакве надокнаде, посматрамо као сваку другу издавачку кућу. >

Ш т а би био п овратак српском станови ш ту? - Ова синтагма Црњанског из 1934. године, која је била разлог због ког су га комунистички јуришници огласили фашистом, представља траг свести о нашој политици у XIX веку. Тада је Стојан Новаковић писао како не треба да се делимо на аустрофиле и на русофиле него треба да водимо политику с обзиром на српске интересе. Да није Стојан Новаковић био претеча фашизма? Политика вођена са српског становишта довела је до разнородних, претежно позитивних исхода. Политика вођена са становишта јутословенства, посебно титоистичког југословенства, којом је испуњен наш X X век, довела је до претежно или искључиво негативних исхода. Била је то политика у којој је непрестано био делатан појам српске кривице. Повратак српском стан ови ш ту је природна реакција на промењене историјске околности и на очевидне негативне историјске резултате. >

Како т у м а ч и т е вести да су Х р в а т и почепи да св о ја та ју ћирилицу: недавно су академици ХАЗУ Говорили о хрватској ћириличкој баштини и истакли д аје Мирослављево јеванђеље писано „хрватском ћирилицом“, подиже се споменик „хр ватској ћирилици“ у Широком БријеГу... - Постоји континуитет хрватске културне политике: као што је Гај 1843. године могао да напише како су илирци пригрлили српски језик, као што је потом подлога Маретићеве граматике (1899) била Вукова традиција, али сада смештена у оквир српскохрватског језика, тако је Матица хрватска могла 1971. године да огласи превазиђеност и Бечког и Новосадског договора у име хрватског књижевног језика, да би Устав Хрватске 1974. године законски наметнуо Србима у Хрватској да говоре хрватским језиком. То је постепено кретање ка жељеном циљу. Оно се - на исти начин 169

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишилу?

- понавља у садашњем наметању црногорског језика. Када је реч о ћирилици, ваља уочити да је на делу понашање које је у складу са општом схемом дејства хрватске политике: било да је реч о језику, било да је реч о Бановини Хрватској, хрватска политика подразумева да се оно што је једном одређено као хрватско заувек сматра таквим, да не подлеже никаквом накнадном разматрању, док је све што је именовано као српско или заједничко остало заувек проблематично, осенчено сумњом и вазда подложно преиспитивању. Томе се - сем из научних и моралних разлога - не треба чудити, јер је на делу кретање по утрвеном путу. Томе се, међутим, треба противити са научног и институционалног становишта. Кључно питање гласи: заш то не долази до противљења? Зато што нема српске културне политике. Зашто, међутим, нема воље да је буде? Зато што она смета у наметању и усвајању колонијално-окупационог положаја нашег народа. >

Уиозорили ст е д асе српска нација кроз чи тав 20. век непрестано дезинтеГрише, док се хрватска непрестано конституише. Да ли су т о р е зу л т ат и спровођења културних политика? - Ту је кључно различито схватање југословенства. Захрватску културну политику, југословенство је превасходно било средство за остваривање националне еманципације, средство које води до самоостварења као троструког циља: државног, дискриминаторског и доминацијског. За српску културну политику, југословенство је увек било циљ којем су подређени сви елементи самоостварења. Отуд је настала српска тежња за поистовећивањем са Југославијом: и када су тежили доминацији, Срби су настојали да нестану у југословенству. Тако су Срби били подложни нестајању у Југославији, док су Хрвати припадали супротном процесу: настајањ у кроз Југославију. Нестанком Југославије, Срби бивају затечени у нестајању. Из те ситуације неопходно је осмислити српско становиш те. >

З а ш т о се име Речника српскохрватско? језика САНУјош није променило у српски? - Зато што је на делу један од наших југословенских континуитета: постоје средине у којима се југославенска академија - после 170

Србија као колонија кривице

преко сто година трајања - у хипу преименује у хрватску, као што нама недостаје снаге да један речник именујемо у складу са бројним језичким чињеницама и политичким разлозима. Када знамо какав јој је терет с предумишљајем стављен на плећа, ризично је критиковати САНУ, јер човек ризикује да добије аплауз с погрешне стране. Оно што је ризично некада је, међутим, спасоносно и неопходно. Као да на наше очи чили научни и морални ауторитет ове институције. >

Како видите садашњу позицију Србије? С твар а ли се од Европскеуније нови м и т, као замена југословенском? - Као митска представа, оличена у слогану да Европа нема алтерн ати ву, који је сасвим на снази, било који облик подређивања српских интереса, у форми „југосфере11 или балканских регионалних прожимања, увек ће стварати привилеговано подручје за политичко и културно распростирање појма српске кривице. Није то психолошка него искуствена и историјска истина. Још је Стојан Новаковић, као цариградски посланик, опазио - како каже - да нам Руси не дају у Македонију због Бутара, док нам Аустрија не да у Босну, па је закључио: „испада да је српски народ за нешто крив“. Зар данашње противречности у западном понашању према Косову и Метохији и Републици Српској, зар последње пресуде Хашког трибунала, зар неосвртање на основна права српског народа у Црној Гори, не откривају исто настојање? Спољни интереси, дакле, диктирају историјско настајање представе о српској кривици. Српско становиште, међутим, представља поуздану основу да се то препозна. Читав деветнаести век показује како је тешка политика и како је могућа културна политика са позивањем на српско становиште. Ако се узме у обзир наслеђе XX века, само нам српско становиште обезбеђује неидеологизоване и разнородне - не нужно успешне нити лишене одрицања - односе са окружењем. Ако се, пак, настави садашње историјско кретање, у општем привредном амбијенту очврснуће колонијални поредак, док ће у друштвеном подручју добити своје засаде - идеологизована кривица. Можда је то последње исходиште владајућих стремљења: Србија као колонија кривице.

171

НЕСТАНАК СРБИЈЕ НИЈЕ САМО АКАДЕМСКА ЗАМИСАО37

>

У немује разлика самопорицања српских великаша из средњег века, на пример сестрића цараДушана, Дејановића, и Краљевића Марка Мрњавчевића, који су се борили на страни Турака, а проти в Срба, од оног срамноГ одсецања главе вожду и куму Карађорђу од стране обер-кнеза Милоша Обреновића и ових најновијих самопорицања квази-демократских председника који су испоручили главе четворице српских председника и педесетак српских Генерала, војника и интелектуалаца који су бранили свој народ и држ авуу Грађанском р а т у у ЈуГославији и од НАТО аГресора? - Прва разлика пребива у околностима које разликују средњовековно од нововековног друштва. Те околности дају посебно значење схватању народносноГ одређења у средњем веку у односу на много одређенији и обавезујући садржај националноГ одређења у бурним догађајима нововековне историје. Постоје, међутим, и оне разлике које премошћавају наизглед непрегледни јаз између удаљених времена. Оне почивају на сродним и константним значењима човековог избора у сличним околностима: ако се неко понашање у средњем веку - у окупационим околностима - разликује од нашег данашњег понашања, онда то не мора бити само услед деловања сталешког схватања света и аристократског морала у средњем веку него и услед различитих одговора које 37 Овај разговор је - у марту и априлу 2013. године - вођен са др Радомиром Батураном за часопис Људч Јоворе, који излази у Торонту.

172

Нестанак Србије није само академска замисао

дају саме историјске личности као такве. Не разликују се само историјска времена него и људи у њима. Учествујући на турској страниу бици на Ровинама 1394. године, у којој је - као и кнез (потоњи деспот) Стефан Лазаревић - учествовао на турској страни, Краљевић Марко беше рекао: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату.“ Жеља му се испунила, јер је погинуо, као што су и Турци поражени од војске влашког војводе Мирче. То није самопорицање: он је био турски вазал, приклонио се незаустављивој стихији османске силе, али није у свом духу - како нам је то пренео Константин Филозоф - поунутрашњио оно чему се у свету морао приклонити. Разлика није безначајна: у часу када попусте окови силе, човек може настојати - и по правилу и настоји - да доведе у склад своје место у свету са својим духовним светом. Није било самопорицања ни када је —у бици код Никопоља, 1396. године - кнез Стефан Лазаревић показао своју војну снагу и спретност, јер је његовом заслугом Турска победила велику крсташку војску коју су сачињавали Французи, Немци, Енглези, Мађари и војска влашког војводе Мирче. Тада је, у знак султанове захвалности, Стефан добио некадашње земље Вука Бранковића: од Дечана до Приштине. Било је ту витешког поимања лојалности суверену и чувања сопствених државних интереса. И било је јунаштва: као када се, у бици код Ангоре (1402), у којој је Бајазит поражен од Монгола, у којој је султан заробљен и одведен да умре у ропству, кнез Стефан истакао у мери да је један летописац забележио како се „само један Лазарев син стално држао храбро са својом војском против непријатеља". Нису српска јунаш тва само плод уобразиље народног епског певача него су посведочена самом историјском стварношћу. Да нема ни говора о самопорицању, откривају нам деспотови чинови: добивши прилику за самосталније деловање, јер је у Турској отпочео рат између претендената на султанов престо, он је повукао читав низ државних потеза којима је учврстио положај српске деспотовине. Међу тим потезима - никако то не би ваљало превидети - посебно место је заузимала разнородна 173

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

и вишесмерна културна политика: од реформе језика до преписивања и превођења књига, од удомљавања избеглих песника, музичара и сликара до изградње и осликавања манастира, српска деспотовина нам је завештала - и до нас је допрло кроз таму турских векова - последњи сјај средњовековне духовне светлости и први зрак јутарњег ренесансног руменила у српској култури. У том духу - само са неупоредиво ниже цивилизацијске пречаге, услед вековног ропства - настаје Милошева владавина: слабо писмен, примитиван, натопљен оријенталним осећањем света и моћи, крвник многих вредних људи, властохлепан и среброљубив, књаз Милош је на сваки начин настојао да унапреди земљу којом је владао. Не треба заборавити да је Слободан Јовановић писао како је једини наш владар који је имао осмишљену економску политику био неписмени књаз Милош. Да ли бисмо то могли казати за наше садашње властодршце? У чему је онда разлика између вољних и невољних заточника туђинске власти у нашој историји? Ритам самопорицања - у мом разумевању српских историјских токова - репрезентативно оличавају две историјске формације: јањичарска у средњем веку и комунистичка у новом веку. Оне припадају различитим временима. Оне имају читав низ припремних стадијума у српској историји: процес присилне и добровољне исламизације свакако је предуслов за настајање јањичарског синдрома као историјског понашања, као што је југословенска идеологија идеални постамент за обликовање комунистичког синдрома у новијој српској историји. Ниједан од ових предуслова није закономеран: било је много праваца исламизације и јутословенства који су заобилазили саблазан јањичарског или комунистичког менталитета у нашој историјској егзистенцији. Али, у сваком од ових предуслова постоје неопходни моменти који могу довести - као што су и довели - до испољавања историјског ритма самопорицања. Да је то тако, видимо ако се осврнемо - као што смо то учинили и у исгоријским примерима средњег века - на недавне учеснике и околности. У 1989. години, као години у којој се руши свет који оличава Берлински зид, у часу када посмртна звона обележавају испраћај комунистичког света у ропотарницу историје, у време 174

Нестанак Србије није само академска замисао

када - услед ових епохалних ритмова - подрхтавају темељи титоистичке Југославије, када се над српски народ надноси злокобна историјска сенка, Добрица Ћосић - као некадашњи политички комесар, као партијски повереник у културним пословима, као вишедеценијски предводник антититоистичке опозиције у једнопартијском систему - без имало зазора изјављује: „Поново да се родим, поново да имам двадесет година, и са овим историјским сазнањима и поразним исходима своје социјалистичке и партизанске идеологије, опет бих био партизан и ратовао бих против четника и четништва." Он, дакле, обнавља идеолошку поделу која је премрежила јавну свест у пет деценија титоизма: он то чини у часу када нестаје идеологије на којој је та јавна свест образована. У исто време, у 1990. години, на оснивачком скупу ХДЗ-а, пре било каквих избора, Фрањо Туђман - и партизан, и комунистички генерал, и антититоистички опозиционар - износи своје програмско опредељење, јер каже како НДХ није била само квислиншка творевина него и израз историјских стремљења хрватског народа. Он, дакле, унутар хрватског становишта успоставља м о с т између две Хрватске: комунистичке и усташке. Питање гласи: зашто Добрица Ћосић не може да каже оно што је рекао Фрањо Туђман? Зато што у комунистичкој идеологији има нечег непрелазног у односу на српску грађанску традицију, чак и антифашистичку, што су четници свакако били, без обзира на различите моменте и садржаје њихових историјских поступака. У комунистичкој идеологији, истовремено, нема непрелазног момента када је реч о усташкој - безусловно фашистичкој и расистичкој - хрватској традицији. У часу када идеолошке разлике (комунистичка идеологија, југословенска идеологија) постану онемоГућавајући м ом ен ат у националном самопрепознавању (српско становиште) или кад се државна посебност (Црна Гора) и културноисторијска посебност (Војводина) претварају у националне посебности на делу је дух самопорицања. Да би, међутим, тај дух постао историјски вектор, неопходно је да се кристализује у симболичким формама живота. Јер, тек тада се идеолошки свет психолошки и културно протеже на историјски свет. Тада настају - у XX и XXI веку - нове 175

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

нације, језици и цркве. Како то изгледа? У Кнежевини Црној Гори је - на попису 1909. године - било 90% Срба, да би - на попису 1948. године - Срба било 1,87%. До тога није могло доћи спонтаним него насилним путем. Да би историјски процес, међутим, могао постати неповратан, он је потом морао бити непрестано идеолошки и културно надограђиван. Тако настаје историјска формула самопорицања: све што је српско - у прошлости, у култури, у трајању - треба свести на србијанско, да би оно што није србијанско - као Његош, Андрић, Селимовић, Куленовић, Лубарда - временом престало да буде српско. >

Народ у Србији је сменио самопорицатељску вл аст ж у ти х квази-демократа, који су изнедрили Глуиаву паролу „Европа нема а л т е р н а т и в у “, а изабрао ново-стару напредњачкосоцијалистичку вл аст, али о с т а о је „дух самопорицања, најмрачнији покрет српске културе и њ етва ту п ава парола Европа нема алтерн ати ву". О чему се т у ради када за т о м истом идејом срљају и ж у т е и црвене демократе не питајући народ коме, тобоже, служе? - Реч је о једном истоветном историјском ритму који омогућава да промена власти не буде и промена режима. То значи да спољни чиниоци - као налози западних сила - морају бити претворени у унутрашње чиниоце, да би могли настати наизглед неусловљени плодови мисли и чинова који се закономерно поклапају са западним интересима. Није довољно овладати земљом и народом, већ је неопходно овладати колективним разумевањем света у колонизованој или окупираној земљи. Неопходна је, дакле, идеологија. Трећи услов Немачке - да би се сагласила са одређивањем датума у који ће Србија отпочети преговоре за приступање Европској унији - гласи: неопходна је промена свести. Он делује као престилизовани трећи услов аустроугарског ултиматума из 1914. године, у којем је записано да се српска влада мора обавезати „да избаци без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу наставног особља тако и у погледу наставних средстава, све оно што служи или би могло да послужи стварању пропаганде против Аустро-Угарске.“ Тај став није никаква случајност. 176

Нестанак Србије није само академска замисао

Тако је Ролф Дитер Клуге, професор универзитета и директор Славистичког семинара Универзитета у Тибингену, предложио 1999. године „да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије." Зашто се, дакле, константно понавља захтев за променом свести? Зато што само промена свести обезбеђује неповратни смисао насиљем устоличених чинова и мисли. У томе је смисао пропагандног слогана Европа нема алтерн ати ву . Тај слоган је кључна идеолошка окосница која има застрашујући смисао упркос несумњиво кловновским својствима њеног најгрлатијег протагонисте. То је онај човек који је - као председник Србије 2010. године - изместио, у складу са некритичким усвајањем овакве безусловности, одлучивање о Косову и Метохији из Уједињених нација. Тако је отклоњено наше присуство са места у којем је Србија могла рачунати на помоћ Русије и Кине, као и на разумевање поштовања достојног броја других држава. Где је, онда, смештена одлука о судбини не само Косова и Метохије него и целе Србије? У Европску унију. Какав је распоред сила у тој организацији? У њој Србија не може рачунати ни на једну силу са одлучујућим утицајем. И шта још? Ни могући приврженици наших молби не могу бити одвећ гласни и делатни, јер - као чиниоци знатно слабије снаге од Немачке - ипак морају превасходно бринути о својим интересима. У сасвим конкретним условима предизборне кампање - у априлу 2012. године - истинска вододелница није више између власти и опозиције. С разлогом кажемо да је власт привилегована у медијима а да је опозиција потиснута. То је тачно, али није ту вододелница. Јер, има опозиционих странака које запремају више простора на јавној сцени од других опозиционих странака. То није у вези са њиховом величином. Јер,јавна вододелница иде између странака које су за ЕУ - било да су владајуће или не - и странака које за то нису. И док и евроентузијасти, и евроопортунисти, и еврофанатици, имају привилегован простор за своје аргументе, дотле они који су скептични према ЕУ немају простора за своје аргументе. То значи да присуствујемо идеологизацији политичке воље. Ако дајемо јавно идеолошко првенство једној политичкој оријентацији, онда поново враћамо у јавност идеолошки дискурс. 177

Мило Ломпар: ПовраШак сриском сшановишшу?

Тако смо - у јеку предизборне кампање 2012. године - могли да прочитамо у Политици, у чланку једног социолога, како је бити против ЕУ - срамота. То је - по1а ђепе - написао човек који је професор универзитета. Он једну моралну категорију преноси на политичку оријентацију. То је класичан облик идеологизације. Ако је красти срамота, ако је лагати срамота, ако је чинити недостојна дела срамота, ипак то нису политичке него моралне чињенице. Јер, бити у политичком смислу чак и у заблуди није никаква срамота. То је једноставно заблуда. (Подразумева се да је реч о оријентацијама које искључују позивање на насиље.) Он, међутим, каже да је евроскептичка политичка оријентација - срамота. Он, дакле, јавно и једноставно идеолошки дискриминише становништво које се приклања таквом политичком мишљењу. Управо је т а идеологија у интелектуалцима добила своје оруђе. Јер, то никад не могу да ураде ни прагматици нити политичари. Политичари могу да поставе сцену и да обезбеде средства. Али, сцену попуњ авају интелектуалци. Интелектуалци скривају политички садржај изборних тема, све теме које имају политички набој су склоњене, оне не постоје, делегитимизоване су, проглашене су или мање вредним или непостојећим. Тада су интелектуалци заиста у прединтелектуалном стању свести: они не виде чињенице какве јесу, они не желе да се суоче са разлозима због којих су чињенице такве, него настоје да погоде политичко очекивање. Управо растућа идеологизација јавне свести повећава могућност друштвених сукоба. У интервјуу за Хрватску телевизију - 21. априла 2013. године - Латинка Перовић каже како је однос две Србије „борба на живот и смрт“. То изриче два пута. Тако се стари комунистички слоган о уништењу непријатеља појављује у демократском шипражју европске агенде. Свест о уништењу јесте оно што открива континуитет. Каква памет и какав морал су могли условити овакав редослед догађаја? Била је то организована и медијски привилегована - до насилне јавне једнообразности развијена - мисао о томе како Европа нема алтерн ати ву. У њеној сенци су нам наметнути и други злокобни садржаји: противуставни Статут Војводине или скупштинска резолуција о Сребреници. Сви који би јој 178

Нестанак Србије није само академска замисао

се противили били су што је могуће више потиснути са јавне позорнице, док су неки од њих веома често били подвргавани медијској криминализацији. Тако је створена слика: они који се противе некритичком усвајању пароле Европа нема алтерн ати ву, без обзира какве доказе и чињенице да износе, могу бити или чудаци и намћори, јуродиви следбеници теорије завере, или хулигани, криминалци и разбојници. То је институционално заковано у четворогодишњој владавини пароле да Европа нема алтернативу. Тада је оглашен и наум о неопходности промене српског културног обрасца. Будући да је та промена неминовна, пошто нема алтернативу, сваки јавни улог у корист колонијалне идеологизације има привилегован положај. Јер, он води промени културног обрасца. Да ли је говор мржње када Пешчаник назове председавајућег УН - „наопаким националфашистичким умом“? Могло би се тако помислити, јер ништа у његовом понашању не нуди оправдање за такво именовање: његови поступци нам могу изгледати више или мање симпатични, више или мање користољубиви, више или мање оправдани или сврсисходни, како кад и како коме, али никако нису - ни по једном критеријуму - фашистички. Ако се, међутим, сетимо да је он добио ту ознаку због тога што је омогућио да се „Марш на Дрину“ изведе на светској позорници Уједињених нација, онда ствари постају јасније. Јер, то извођење се не уклапа у задату промену српског културног обрасца. Како се догодило да је наше секуларно свештенство у длаку истоветно реаговало као и босански глобални и локални медијски тужиоци, који су ову свечану песму неистинито повезивали са ратом на тлу титоистичке Југославије, док је чак и њујоршки дневник знао да је „М арш на Дрину“ композиција посвећена одбрамбеном рату Србије из 1914. године? Зато што наше секуларно свештенство тежи продужавању и унапређивању титоистичког наслеђа, јер у њему одлучујуће место заузима појам српске кривице. Отуд је „Марш на Дрину“ постао знак за нечији ни мање ни више него - фашизам. Под сумњом је, дакле, целокупна српска историја: није ли не тако давно пала реч о неопходном преиспитивању улоге и смисла Карађорђевог устанка? Неопходно је, 179

Мило Ломпар: П овратак сраском сшановишшу?

дакле, испунити осећањем кривице сваку пору српске самосвести и историјског трајања, ма колико да су удаљени од деведесетих година прошлог века, као што је неопходно обременити сваког младог човека теретом идеологизоване кривице. Овај идеолошки и политички пртљаг је кристализован у годинама неприкосновене владавине злог кловна, јадранског светионичара и „лидера у региону": посебно између 2010. и 2012. године. У часу када нису само пропустили да се разрачунају са овим идеолошким и политичким пртљагом него су отворено прионули уз његове налоге, садашњи носиоци власти избрисали су сваку разлику између себе и својих претходника. Јер, они - својим поступцима - оправдавају оно чиме тврде да су условљени. Они претварају чинове својих претходника у прихватљиве или изнуђене историјске трагове. Ако у историјској перспективи сви ти чинови - и њихови, и претходника им - понесу одредницу национапне издаје, онда нема битних разлика него су на делу само разлике у интензитету код партијских протагониста истоветног историјског кретања. Јер, заједно су зајемчили наставак ритма самопорицања. Не треба превидети да се у таквом распореду сила одвија особена размена: страни чиниоци појављују се као Гаранти домаће власти, као њени медијски и новчани подупирачи, па човек добија да влада, док опстаје непрекинута дужност сваке власти да заузврат испоручи одређени део државних и националних интереса. Основна формула је прецизна: да бисте добили временски ограничен период власти, неопходно је да неповратно отпишете део државних и националних права и интереса. Ту није крај. Јер, после сваког отписивања државних и националних права неопходно је у јавној свести усидрити прикладна идеолошка образложења, попут појмова српске кривице, неопходних прилагођавања модернизацији, уважавањ а реалности. Та образложења треба да прожму образовни, културни и јавни простор, да би оно до чега је дошло отвореним насиљем, које нема никакве везе са универзалним људским правима него је у служби западних интереса, било претворено - у свести нових нараштаја - у оно што је настало спонтано и оправдано. Отуд трећи услов Немачке гласи: неопходна је промена свести. 180

Нестанак Србије није само академска замисао

>

На чијим крилима се данас над Србијом одржавају т и т о и с т и и њихово секуларно свеш тен ство? - Увек је предодређујући страни утицај. Одлучујућа разлика се успоставља у односу на то чији је то утицај, као и ко су његови домаћи протагонисти. Од те две чињенице зависи како се обликује културна подлога, која - у дугом трајању - доноси и аутономне плодове, јер временом може створити такву јавну свест која би отежавала или ублажавала наметање штетних утицаја. Ако прочитамо сећања Василија Штрандмана, чиновника руског посланства у Србији пре и током Првог светског рата, веома лако се суочавамо са сазнањем о томе да нестанак Србије није био никаква академска замисао. Подела Србије по угледу на поделу Пољске у XVIII веку била је значајна претпоставка у немачко-аустроугарским замислима око 1910. године. Она је играла улогу и у настојањима тадашњег бутарског владара Фердинанда Кобурга непосредно пре склапања Балканског савеза. Томе је ишла у сусрет енглеска увереност у то да ће Србија претежно постати део Хабзбуршке монархије, док ће њени делови припасти Бугарској и Албанији. Занимљиво је мишљење енглеског посланика у Београду, сер Ралфа Пеџета, да Црна Гора треба да остане независна, јер се у њој сударају италијански и аустријски интереси. Тако се мислило у европској дипломатији пред балканске ратове. Али, зар није Фридрих Науман - и 1915. године - оценио како српски народ, као и сваки народ, има право на постојање, уколико не буде „реметилачки фактор“ на замишљеној трансверзали немачких интереса између Берлина и Багдада. А шта уколико буде био оцењен као препрека? Трагове свести о злокобности таквих замисли проналазимо на најнеочекиванијим местима. Тако Кашанин - пишући о Скерлићу, 1968. године - наизглед успутно помиње како се овај велики књижевни критичар „бојао за Србију", јер је припадао народу „који није знао да ли ће сутра живети, или ће умрети". Титоизам се, пак, појављује - по први пут у нашој историји као унутрашњи, делотворни и институционализовани чинилац који - у колективном саморазумевању Југославије - ствара свест 181

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

о српском народу као „реметилачком фактору". Отуд је управо он неопходан у актуелном историјском стадијуму који долази после њега. Није, дакле, неопходан као остварењ е социјалне правде него као стратегијска подлога за актуелну неутрализацију српских права. Јер, он минимализује и инфантилизује сваку актуелну свест о знаковима времена. Ако албански средњошколски уџбеници наглашавају како су Прешево, Бујановац, Медвеђа, Врање, Бар и Подгорица неправедно остали изван Албаније, што је културна политика која има прецизан смер и цил>, како објаснити спремност људи у Подгорици да гласају за ону власт која их чини зависним од албанских интереса? Ти интереси су њима непосредно пред очима. Ако то не виде, онда то значи да су сами себе ослепели. Какво је њихово осећање сопствених интереса када усвајају представу о српском угрожавању њихове државе? Оно је омогућено само усвојеном и појачаном представом о „реметилачком фактору“ коју је титоизам усадио у јавну свест. Само отуд проистиче самопорицање толиког замаха. Оно и чини да нестајање Србије никако није пука академска замисао. >

182

И здавачка кућа Службени гласник из БеоГрада прошле је Године издала књигу а у то р а из ЗаГреба, проф. др Миливоја Солара, који у свом лексикографском уџбенику Књижевни појмовник присваја српске писце и српске народне песме у корист хрватске књижевности, да би ове Године објавила и њешву Теорију књижевности у којој нема ниједноЈ сти ха или примера из пера било ког српског песника или писца. Тако ће српски ђаци и сту д ен ти у ч и ти о метаф ори или о историјском роману на примерима сти хова само хрватски х писаца. Уредници издавача били су све уГледни српски књижевни кри тичари и у н и вер зи тетск и професори књижевности. Н а друГој стран и академик ПредраГ П алавестра у интервјуу, почетком 2013. Године, жали седајеК рлеж а сада скоро непознат у Србији. Истовремено, Виусвојој књизи Дух самопорицања к аж ете „да у нас не постоји неко свесно кретањ е против делотворне и дуГотрајне стратеГије по којој целокупну

Нестанак Србије није само академска замисао

српску куптуру - као историјску културу к о н т а к т а т р и вере - т р е б а свести на државну формацију Србије, ш т о значи да све ш т о је српско тр еб а п ретвори ти у србијанско, па о ту д а тр еб а п он и ш ти ти све траГове српске културне прошлости у Црној Гори, Босни и ХерцеГовини, Х р ватск ој и Македонији. То нам показује како српска културна полит и к а јед н оставн о не постоји, з а т о ш т о се некритички у т а п а у апсолутни опортунизам наше државне политике". Нису ли т о , још увек, т и т о и за м и крлежијанство као цензори српске културе и културне политике? Ако нама из расејања, који се професионално и акти вно бавимо српском књижевношћу и културом, делују збуњујуће поступци уредника Службеног гласника и изјаве о Крлежи српскоЈ академика, историчара књижевности, какода сеу т о м , најблаже речено, конфузном с т а њ у оријентиш у ђаци, ст у д е н ти и јрађани Србије? - Примери које наводите показују колоплет различитих и разнородних дејстава која обликују српску јавну свест. Тако уређивачке одлуке СлужбеноЈ Јласника и јавне изјаве доскорашњег секретара Одељења за књижевност САНУ можемо повезати на неколико нивоа. У идеолошком смислу, реч је о привилеговању југословенства у српском културном простору. У политичком смислу, реч је о привилеговању политичке оријентације Демократске странке као носиоца политике по којој Европа нема алтерн ати ву. У личном смислу, на делу је лично користољубље. Свакако да је најмање важан ниво личних користи, премда он показује на каквим начелима је заснована српска култура, као и какво д руш тво настаје у оквиру европске политичке оријентације. Није реч о човековом личном моралу као таквом него о култури која кроз однос са нечијим личним моралом открива како је устројен јавни морал. Отуд процена човекових чинова има значаја само уколико је одмакнута од подручја приватности, односно у оној мери у којој су човекови поступци постали део опште јавне свести. Нико не зна да је Никола Милошевић, који је деценијама био репрезентативна фигура наше интелектуалне и духовне 183

Мило Ломпар: ПовраШак сриском сшановишшу?

позорнице, умро оставивши хипотеку над сопственим станом. Од службених прихода предвиђених за странке које имају посланике у српској скупштини, његова СЛС - коју је он представљао, због које је и болестан седео у скупштинским клупама - купила је, међутим, неколико станова. Тако је обезбедио странци оно што није обезбедио себи. Нико не зна да је Михаило Ђурић, који је одробијао девет месеци зато што је - 1971. године - рекао да се Југославија претвара у географски појам, умро у стану који није могао да откупи, пошто је имао само станарско право, док су готово сви људи у овој земљи откупљивали станове за неколико стотина евра. Он никада није тражио да у тој ствари дође у равноправан положај са толиким својим сународницима. Није реч о томе да ли су они били вешти и сналажљиви људи него о томе да се њихова лична некористољубивост - доведена до максимума - у нашој средини уопште не цени, чак се човекова доследност извргава руглу. Није то нешто што је било раније непознато. Они су - можда и не знајући - наставили једну готово невидљиву линију у јавном ангажману наших врхунских професора и интелектуалаца. Тако је - увређен неоснованом примедбом о личном користољубљу - Љубомир Стојановић напустио не само положаје до којих је дошао политичком каријером него и права стечена професорском службом. Ствари су изгледале - по речима Милана Грола - овако: „Дутогодишњи професор Велике школе, министар, председник владе и државни саветник, остао је одједном без икојег сталног прихода.“ Одлучујућа је друш твена поента свих ових чинова: непоштовање човековог личног морала у јавним пословима погубна је константа српске културе, без обзира на владајућа времена и прилике. Какав лични норал у јавним пословима показује Гојко Тешић, уредник СлужбеноГ Гласника? Када је нова српска влада одлучила да смени директора СлужбеноГ Гласника кога је поставила Демократска странка, Гојко Тешић - као високи дужносник ове странке - скупљао је потписе за петицију против овог чина који је оценио као антикултурни. Када је - неколико месеци потом - иста та српска влада поставила Гојка Тешића за председника 184

Нестанак Србије није само академска замисао

Управног одбора Народне библиотеке Србије, овај врли заточник демократске културе није оклевао да прихвати ово намештење. Какав нам се концепт српске културе онда сугерише? Уколико угрози интересе Гојка Тешића, јер смењује директора СлужбеноЈ Гласника, у којем је Тешић само у 2012. години зарадио око 45.000 евра, онда српска влада спроводи антикултурну политику. Али, уколико постави Гојка Тешића на место председника Управног одбора Народне библиотеке Србије, онда наш врли заточник демократске културе не одбија намештење које му додељује једна влада чију политику је сам огласио као антикултурну него га прихвата. Вањда је влада у том часу постала влада која спроводи исправну културну политику? На таквом личном моралу темељи се наша јавна свест. Политичка резонанца јавне свести је оно што одсуство личног морала претвара у општи поредак. Јер, када високи функционер Демократске странке, као неко ко сматра да владајућа странка спроводи антикултурну политику, прихвати да постане учесник управо оне културне политике коју је јавно осуђивао, онда то показује да не постоје никаква уверења и идеје у нашој културној политици: ни код партија и интелектуалаца на власти нити код оних у опозицији. Јер, ако човек има левичарска уверења, онда је нормално да подржава ону власт која је у складу са његовим схватањем живота и културе: да јавно заступа оно што сматра да је добро. Када се - вољом народа - власт промени, има ли ичег природнијег него да човек постане део опозиције, да настави да заступа оно што сматра да је добро? Такво понашање омогућава да се у једној култури временом диференцирају леви и десни интелектуалци, да постоји нека јасноћа на позорници, да се различитост политичког спектра успостави према идејама и вредностима. Ако до свега тога не долази, онда није реч само о срамотном личном моралу нити о његовој рђавој политичкој резонанци, него о томе да је - са становишта делатних сила - пожељан управо збуњујући изглед културне и политичке позорнице. Јер, ако је на позорници стање такво да се ништа не може разабрати, онда на њој суштински делују неоглашени к о н ти н у и тети . Један такав 185

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

континуитет представља јуЈословенска к о н с т а н т а српске културе. У њој се сустичу и одлука СлужбеноЈ тасника да српски ђаци и студенти уче о књижевнотеоријским појмовима само на примерима из хрватске књижевности и жал академика САНУ због слабог присуства Крлежиних дела у нас. Јер, обе чињенице - што би ваљало уочити - настоје да унапреде положај хрватске традиције. То сам назвао наслеђем титоистичког југословенства, јер се тако обликује српска култура у чијем се средишту налази хрватско стан ови ш те. То нема својих последица само у култури, већ се - будући да је култура основ политичког деловања - дугим трајањем преноси на најразличитија подручја живота. Тако се сада - читамо у Политици од суботе 6. априла 2013. године - воде преговори о томе да Хрватска настави да буде привилегована у извозу цигарета у Србију, односно да се на њу не примене царинске стопе предвиђене за све земље Европске уније, иако Хрватска постаје члан Европске уније. Преговара се, дакле, о томе да Хрватска - пошто је добила жељене погодности уласком у Европску унију - задржи и оне погодности које је имала зато што није била члан Европске уније. Да ли је то нормалан начин размишљања у једној земљи? Да се не би затворила радна места у Хрватској, потребно је да Србија омогући мању царину за хрватске цигарете од царина предвиђених за земље Европске уније и на тај начин смањи број радних места у фабрикама цигарета у самој Србији. Да ли је јавна свест у којој је могуће да се о оваквим стварима преговара уопште нормална јавна свест? Све се то догађа у часу када се у Загребу одржавају протести на којима 25.000 људи не дозвољава употребу ћирилице у оним општинама у Хрватској у којима српска мањина има право на службену употребу ћирилице по европским стандардима: изузимајући Хрватску из европских обавеза када је реч о Србима, било да је реч о трговини цигаретама, било да је реч о употреби ћирилице, Европска унија показује - по тачним речима Ноама Чомског - како има расистички однос према Србима. Како је он то могао да уочи, иако су српске теме ушле у његов фокус само услед дугогодишњег анализирања америчке политике, иако он - дакле 186

Нестанак Србије није само академска замисао

- није ни био нарочито посвећен строго нашим историјским заплетима, док је једно тако очигледно сазнање промакло свим српским евроентузијастима, еврофанатицима и евроопортунистима, кроз чије је животе прошло толико упућујућих садржаја? Сада ваља повезати ствари: државни српски издавач настоји да наши ђаци и студенти уче из књижевних дела само хрватских писаца, српски академик настоји да се повећа Крлежино присуство у нашој средини, премда нема никаквих назнака да хрватска култура помишља на било какву узајамност, док српски државни органи истовремено преговарају да хрватске цигарете остану привилеговане у тржишним условима Србије. Зар то није - у сегментима трговине и науке - дугорочно обликовање српске културе као културе у чијем се средишту налази х р в ат ско ст а н о в и ш т е ? У таквим околностима је природно што нисам могао прихватити понуду министра културе - упркос личним симпатијама према њему и упркос поштовању за његово настојање да заснује сталну поставку историјског музеја - да постанем директор Народне библиотеке Србије. Јер, питање које моја књига поставља веома је једноставно: зашто је неопходно да околности буду такве? >

Академик П алавестра и Ви саГласили с т е се у разобличавању ти то и сти ч к и х ставо ва либералног свеш тен ства у к њ там а и есејима Радомира Константиновића. И Мирослав Крлежа је разобличавао философију паланке код Срба и Х р в а т а (балканску) с марксистичких позиција, а ипак се Ви и П алавестра не саГлаш авате у оцени Крлежине е ст е ти к е и етике? - Код Крлежине критике српске и хрватске паланачке свести - како сам у својој књизи показао - ваља бити свестан да је она само наизглед истоветна, јер почива на битном асиметричном симетризму. Оштра и наизглед бескомпромисна критика хрватских жалобних провинцијалних прилика, иако је каткад имала идеолошку резонанцу, никада није извлачила битну консеквенцу, пошто никада није подразумевала усташку компоненту хрватске политике. Крлежа се - напротив - веома трудио да одвоји усташку идеологију од хрватске политике. Крлежина критика 187

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

српске паланачке свести подударала се у много чему са његовим аустроугарским интелектуалним и политичким залеђем, подразумевала је сталну оптужбу српских грађанских традиција за хегемонијалну политику српског национализма и - штавише - анимализовала читаву једну средину и културу. У тој ствари Философија паланке је вођена сродним надахнућем. Све нам то показује да је Крлежина критика српске и хрватске провинцијалне свести била различито идеолошки мотивисана, будући да је обликована у складу са темељном идејом титоистичког јутословенства као - како је казао Јосип Видмар - југословенства сахрватском доминацијом. Како Палавестра настоји да рехабилитује српску грађанску традицију, до критике Константиновића долази због негативног осветљавања српске грађанске традиције у Философији паланке. Зашто је, међутим, оцењивање Крлежиних погледа - код Палавестре - ипак позитивно кад је Крлежа управо српску грађанску традицију вишеструко обезвређивао? Ако схватимо да је титоистичко југословенство идеолошки конструкт који се састоји од два чиниоца, јер му припадају и комунизам и југословенство, ствари постају разумљиве. Неприхватљив по комунистичкој компоненти своје мисли, Крлежа је Палавестри ипак неопходан због хрватскоЈ југословенства. Константиновићево српско југословенство могло се занемарити у корист српских грађанских репрезентаната југословенства, док је Крлежа остао као најприхватљивији представник хрватскоГ југословенства. А без та два југословенства нема критичарске и политичке идеологије коју заступа Предраг Палавестра. Отуд његово афирмисање јутословенства претеже - у његовој оцени Крлеже - над његовом осудом комунизма. Очигледно је колико је Палавестрина оптика друкчија од оне коју сам настојао да представим у Духу самопорицања. Јер, у мојој књизи је предложена темељна критика титоистичког југословенства и поновно афирмисање једног важног појма српске културе и политике XIX века. То је српско стан о ви ш те. Позив интелектуалца као да захтева од њега да не пролази глув и слеп кроз време у којем се налази. То свакако не значи да он треба да се поистовети са тим временом. Као што не треба да 188

Нестанак Србије није само академска замисао

све своје мисли везује за њега. Јер - како је писао Сретен Марић култура је у много чему превазилажење садашњег тренутка. Али, то значи да у пресудним питањима националне и државне егзистенције интелектуалац не би требало да се понаша као да то нема никакве везе са њим. Нити је такво понашање у нашој традицији. Није циљ моје књиге Дух самопорицања био да изврши критику титоизма него да укаже на актуелну обнову титоизма. То није иста ствар. Обнова титоизма значи да титоизам треба посматрати ван самог друштвеног поретка: као облик једног ширег кретања у којем се понавља сасвим препознатљива аргументација, сасвим прецизан распоред захтева и налога моћи. То је једна врста кретања које се труди да питање о српском становишту никада не постане легитимно. Отуд је основно настојање моје књиге било да легитимизује српско становиште. Јер, српско становиште представља природну и нормалну последицу читавог XIX века у нас. Најзнатнији заступници српског становишта у XIX веку - Илија Гарашанин, Јован Ристић, Стојан Новаковић - нису били никакви партикуларни, паланачки или ретроградни духови. Били су то изразити европејци, школовани на европским универзитетима, који су имали један полет мисли и дела који је - изузев у ретких појединаца - готово потпуно нестао у српској интелигенцији после 1945. године. Они су настојали да се српске институције саобразе са оним налозима ума који у извесном смислу опредељују целокупно постојање Европе. Њ ихово обликовање српског становишта сменио је појам српске кривице. То је регулативни појам готово сваке српске политике у X X веку. Као што је српско становиште мањински избор у X X веку, тако је српска кривица регулативни појам у деценијама југословенства и комунизма. Тако је - са већим или мањим одступањима - до данас. Тај појам српске кривице обележава да је унапред одобрено свако насиље према српским националним правима и њиховим заступницима >

Можемо ли, из свеш овоГа, закљ учити да културна ели та у Србији није српска? Ако појединци имају најшире поље 189

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

деловања за изградњу српскоЈ ст а н о в и ш т а и српске културне политике, и н телектуалн а е л и та највећу одЈоворност у њиховом ствар ањ у и утемењ ењ у у јавну свест, како Ви к аж ет е у књизи Дух самопорицања, можемо ли и м ати поверења у српске интелектуалце који су ставили своје потписе на Соларову књшу која нешра дубровачкој књижевности и народним песмама н астали м у српском народу, у српским земљама Босни и Захумљу (ХерцеГовини) припадност српској књижевности и култури и у оне који вапе за Крлежиним књижевним и етичким ставови м а у школским проГрамима Србије? Да ли они јесу интелектуална ели та Србије данас? Акојесу, можемо ли онда и м ати поверења у њу? - Неопходно је да ствари сагледамо у њиховој међузависности и у целини. Историјски ритам самопорицања - у овом тренутку - подразумева три момента: општи контекст у којем се одвијају историјски и културни процеси у нас, различите протагонисте политике по којој Европа нема ал тер н ати ву и структуру и протагонисте националне интелигенције. У општем културном контексту ваља придати значај чињеници да је на делу историјски ревизионизам. Недавно је - на Берлинском универзитету - одбрањена докторска дисертација која кривотвори историјске чињенице у вези са Јасеновцем. Ментор ове докторске дисертације, Холм Зундхаусен, пре неколико година је сводио - о чему је писано у мојој књизи - српски народ на државну формацију Србије пре Првог светског рата. У томе је у длаку био сагласан са таквим кардиналом нашег секуларног свештенства какав је Латинка Перовић. Кривотворење историјских сазнања о Јасеновцу има више циљева. Његов немачки учинак не треба превидети: будући да није допустиво - за сада - доводити у сумњу чињенице о холокаусту, онда треба стварати погодан контекст за такав наум кривотворењем сродних историјских садржаја. Том циљу стреми историјски ревизионизам везан за питање о одговорности за избијање Првог светског рата. У идућој години - у години стогодишњице од избијања Првог светског рата - нагледаћемо се историјских, медијских и филмских садржаја који ће мењати историјски фокус, усмеравати га ка српској 190

Нестанак Србије није само академска замисао

кривици за избијање овог рата, са крајњим предумишљајем га управљати на руску одговорност. То су обновљени постулати давнашње немачке и аустроугарске пропаганде. Садашњи циљ њихових обновитеља - у далекој резултанти којој стреме - свакако је прилагођен протеклом времену. Јер, ако релативизујемо немачку историјску кривицу за избијање Првог светског рата, онда су ратне репарације које је Немачка морала - по свршетку рата - да плаћа свакако неправедне. Отуд следи да су привредна и друштвена криза у послератној Немачкој биле резултат неправедних репарација. То - потом - значи да су ови предуслови Хитлеровог успона били резултат и неправедно одређених репарација Немачкој. Како изгледа појава Хитлера у овом контексту? (У недавно приказаној немачкој телевизијској серији о Другом светском рату приказани су пољски сарадници холокауста. То је одмах довело до реакције пољске јавности у високим тоновима. Код нас је нешто такво тешко замисливо.) О ва путања ревизионистичке и релативистичке аргументације није - наравно - праволинијска, она подразумева вијутања у случају ако се судари са различитим осетљивостима западног света, она се - због тога - често испуњава ритуалним осудама нацистичког режима, али она стреми својој задатој резултанти. Можемо уочити да је српска кривица означена као један моменат у далекосежном подухвату немачког историјског ревизионизма који - за сада - има облик западноГ ревизионизма управљеног на руску државну и националну егзистенцију. Довољно је пажљиво гледати емисије о Другом светском рату које доноси ЊбГогу Сћаппе1: у њима се систематски кривотворе разлози, размере и домети руског учешћа. Тако стоје ствари и том циљу стреме. То не значи да се тако морају и остварити, јер је реч о различитим типовима односа у западној идеолошкој и културној конфигурацији моћи. Али, садашња ревизионистичка путања свакако је оцртана. Околност да је немачки историчар који је написао овакву дисертацију о Јасеновцу понео награду која носи име човека који је преживео нацистичке логоре и околност да је међу онима који су му је доделили било и српских историчара показује како се наше секуларно свештенство налази у политичкој, историјској 191

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

и ревизионистичкој резонанци овог епохалног кретања. Наша национална интелигенција, међутим, не показује никакву свест о свему томе. Она је забављена личним користима на вулгарни и простачки начин: њена страст за звањима, положајима и наградама, као петрификованим остацима боље прошлости, као остацима замрлог света који нема више никаквог значаја, њена похлепа за друштвеним положајима, за мрвицама власти и за врућим комадима плена опљачканог од народа и државе, представља прецизан показатељ за оне који настоје да уклоне пропламсјај било какве националне свести на интелектуалној позорници. Они виде ш та је неопходно дати нашој националној интелигенцији да би одустала од сваке мисли о сопственом позиву. Наша национална интелигенција не подразумева етику вредности. Јер, њени носиоци су неспремни да у јавности афирмишу вредности које - ма колико да су аутентичне и националне - угрожавају садашњи распоред културних сила. Тако се на хоризонту националних вредности образује као пожељан - медиокритетски став. Потребно је нешто потпуно супротно од тога: потребно је променити структуру и садржај националне интелигенције, да бисмо могли да променимо свест о културној политици. То је немогуће. Јер, национална интелигенција доследно избегава једноставно мерило: колико си спреман да се одрекнеш личних користи у име националних интереса? (При том, није реч ни о каквом драматичном одрицању: није у питању ни затвор ни живот нити нека гранична ситуација.) Али, промена националне интелигенције остаје немогућа и зато што садашњи распоред културних сила потпуно одговара секуларном свештенству. На делу је, дакле, прећутни но делотворни склад између секуларног свештенства и националне интелигенције. То је спој колонијалног и рајетинскоГ менталитета. Неопходно је да му додамо и Генерацијски м ом енат. Нема никакве сумње у то - што се мене тиче - да нараштај између 1950 и 1970, који управља нашим јавним и културним пословима, представља један од најсрамотнијих нараштаја у српској култури. Он у књижевности није створио ниједно дело које би се могло упоредити са претходним временима. Није смогао снаге да напише граматику српског језика. У 192

Нестанак Србије није само академска замисао

политици није успео да артикулише никакав сувисли одговор на историјско разбијање Југославије. Зашто? Зато што се у њему огледа сав садржај титоистичког наслеђа, које га је образовало и васпитавало: одсуство осећања за сваку историјску одговорност, неспремност на личну жртву, поткупљивост свести која се огледа у рационализацији сопствених слабости, одсуство сваког осећања солидарности, било да је реч о класној, друштвеној или националној солидарности. То је нараштај осредњости, јаловости, похлепе и зависти. Праведни израз његовог постојања представљају људи који воде Србију. Да ли ће нараштај између 1970 и 1990, који полако осваја јавну и културну позорницу, као нараштај прагматичан и површан, рђаво васпитан и рђавог јавног морала, не-сентименталан и бруталан, моћи да у успешнијем виду расплете наслеђену запетљаност историјских дејстава? Та недоумица као да сече ваздух око нас. Несумњиво је да нам - како сам у књизи написао - предстоје дуге године тихе окупације. Нестанак Србије није - као ни пре сто година - тек пука академска замисао. >

Да ли бисте могли да у сп о став и те неку везу између о н о т ш т о с т е одредили као дух самопорицања и поступака српске државне политике који су - 19. априла 2013. Године - довели до с1ејас1о признавања Косова и М етохије? - Ту бих морао да поновим оно што сам објавио пре извесног времена: 21. децембра 2012. године. На делу је потпуни склад носилаца државне политике и идеологије секуларног свештенства. Реч је о новоизабраном председнику Србије Томиславу Николићу, председнику Владе Републике Србије Ивици Дачићу и потпредседнику Владе Републике Србије Александру Вучићу. Сви су они били истакнути представници владајуће политике у деведесетим годинама X X века. Дошавши на власт половином 2012. године, они продужавају дотадашњу политику својих противника, у којој влада девиза да Европа нема ал терн ати ву и пракса по којој треба створити границу између Косова и Метохије и Србије. Услед такве оријентације, потпуно супротне ономе ш та су причали у предизборној кампањи, као оглашени ренегати, они добијају 193

Мило Ломпар: П овратак српском сшановишшу?

снажну подршку са највиших адреса секуларног свештенства. Ш та су нам, дакле, открили поступци и речи председника Србије, као и председника и потпредседника српске владе, у вези са Косовом и Метохијом? Да они испуњавају идеолошке и политичке циљеве које је у дугом времену нашој јавној свести наметало секуларно свештенство. Одакле долази подршка коју ови носиоци власти добијају из дана у дан? Од дугогодишњих заговорника превасходне српске кривице за протекле ратове и од бескомпромисних бранилаца Хашког трибунала. Шта то значи? Да је подручје вредности било само привидно подручје наше јавне свести. Јер, реч је о људима који су деценијама изазивали најнегативније оцене у редовима секуларног свештенства. Како нико више не помиње потребу за лустрацијом носилаца политике деведесетих? Зар то не би било логично баш сада када смо се уверили у то ко је све потпуно невин пред Хашким трибуналом? Зар сада не би требало појачати захтеве за лустрациЈом, јер смо напокон обавештени - на основу ослобађајућих пресуда хрватским генералима и албанском ратном команданту - да нема никакве хрватске државне одговорности за изгон преко 200.000 Срба из Хрватске у једном маху, јер нико од војних и политичких хрватских команданата није осуђен. Нема ни било какве одговорности за побијене Србе на Косову и Метохији. Нема, отуд, никакве одговорности ни за њихове западне (америчке и немачке) савезнике. Зар то не значи да треба да појачамо трагање за одговорнима за све то: за одговорнима који су међу нама? Заш то секуларно свеш тенство одустаје од тог логичног и праведног захтева? Зато што су промењени налози западних моћи које оно беспоговорно следи. Промена која се одиграла открила нам је да нису - свих ових деценија - кардинали секуларног свештенства били одабрани да оглашавају европске вредности у нашим запуштеним крајевима зато што су - како они воле да мисле - паметни и морални него зато што суједини били на располагању. Господа никад нису била изузетна него су увек била само употребљива. Није их вредност препоручила него их је оскудна понуда учинила унајмљенима. Томе можда није дошао крај, али је свакако пала цена. 194

Нестанак Србије није само академска замисао

Јер, њихове идеале и циљеве оствариће дугогодишњи и опсесивни предмети њихове мржње: они људи чију су одговорност дуго година сладострасно оглашавали. То показује да ти циљеви нису ни били универзални, док је мржња била искрена. Једино им је она остала. И тихи бес у сиктавим и палацавим речима којима именују многе личне особине људи чије политичке поступке морају да прихвате и да хвале. Зашто је то запало онима који су јавно ниподаштавали патријарха Павла док је лежао на одру? Зато што је то удес лакејске судбине. Јер - како је писао Толстој - за лакеја нема великог човека зато што лакеј има свој појам о величини. Тако ствари стоје када је реч о секуларном свештенству. Али, ако су то оквири које нам је завештала политика да Европа нема ал тер н ати ву , зашто су они остали такви и у часу када су њени носиоци - вољом народа - упућени да потраже светионик као лично обећање среће? Зашто нема отклона од те политике? Зато што је сада постала владајућа - ренегатска психологија. Она испуњава владајуће понашање и ствара друштвену патологију. Важан део друштвене патологије јесте образовањ е култа личности. То смо видели у данима који су обележили десетогодишњицу убиства премијера: у марту 2013. године. Заштићен од сваке утемељене и разложне критике, убијени премијер постаје - на наше очи - предмет култа личности: десетине новинских написа, четири сата на вечерњем програму државне телевизије, истовремено постојање паралелних програма на још неколико канала националне фреквенције, неизбројив број радијских емисија, у размерама медијске хистерије, остарели филозофи или времешни кандидати за филозофе појављују се у улози позних поклоника премијеровог филозофског генија, о којем нису ништа рекли у време када су се његове књиге појављивале или су говорили у потпуно друкчијем тону од садашњег, два научна скупа у истом дану, људи трче, узимају такси, не стижу, ствари су важне, све је некако хитро и празно. Ниједна од толико јавних демонстрација није донела критичку реч. Све то није нужно својство сваке промењене политике. Јер, промењена политика подразумева усклађивање са околностима и политичка уверења која - ма колико да су нова у односу на 195

Мило Ломпар: П оврвтак сраском сшановишшу?

човекову прошлост - испуњавају нову политичку адресу. Отуд и на новој адреси мора бити алтернативе. Одсуство сваког политичког уверења није најважније својство ренегатске политике. То је безглаво бежање од било какве везе са пређашњим уверењима које води у неупитно (лишено размишљања) прилагођавање околностима по сваку цену: ту нема ни свести о алтернативи. Јер, за његове протагонисте - како каже Хана Арент - „најмање је вероватно да ће се упустити у мишљење, било оно опасно или не“. Нема већег страха од ренегатског: протагонисти владајуће политике испуњени су страхом да ће бити одбачени од обале до које су тако мучно и тегобно допливали. Они не могу назад: нема истине на коју би се могли ослонити, као што нема ни оних које би могли у огледалу утледати. Околност да дојучерашња владајућа партија, која је утемељила политику да Европа нема алтернативу, уречима свог новог председника, подржава своје политичке противнике, који спроводе политику одвајања Косова и Метохије од Србије, показује нам да је на делу иста политика, коју спроводе и наизглед опозиционе и наизглед владајуће партије. То показује да је у завршној фази процес преуређивања наше јавне сцене. Било је неопходно чврсто омеђити што ужи оквир сваког политичког испољавања у нас. То је постигнуто у часу када су паролу Европа нема а л тер н ати ву прихватили готово сви парламентарни чиниоци у нас. Она је заједничка политичка подлога за убедљиву већину политичких партија. Како је та политика у великом сукобу са расположењем грађана и како новонастала једнообразност - са све снажнијим култом личности покојног премијера - постаје очигледно недемократски пејзаж, неопходно је учинити други корак: унутар унапред омеђеног подручја - Европа нема ал те р н ати в у - треба разгорети што већу дискусију о допуштеним и безначајним темама. Бројност медијског фрфљања треба да створи симулакрум демократског мишљења. То је класичан облик идеолошке отворености. Све нам то показује да промена власти, лишена промене културне и политичке подлоге, не доноси никакву промену. Јер, свака таква промена доноси уобичајену количину јавног и 196

Нестанак Србије није само академска замисао

интимног разочарења, што снажи бесмртне речи Оријане Фалачи: „Још једном ће победити Власт. Вечна власт која никад не умире, која пада само да би опет изникла из властитог пепела, макар верујеш да си је срушио револуцијом или покољем који називају револуцијом, а кад оно ево је опет, другачије боје и готово, овде црно, тамо црвено, или жуто, или зелено, или љубичасто, а народ прихвата или пати или се прилагођава." Ова околност открива занимљив парадокс унутар српске културе: нисмо успели да створимо политичко јединство на идеји националне одбране, али смо успели да га створимо на идеји националне издаје. То је чист тријумф духа самопорицања. >

На који начин бисмо могли да се одупремо његовим учинцима? - Свакако да би било неопходно комбиновање више различитих начина. На шта је мислио Слободан Јовановић када је рекао да ми немамо традицију пасивног отпора? Он је подразумевао отпор једном облику насиља које је различито од насиља које је спроводила Османска империја. Сада се суочавамо са једним церебралним насиљем које завршава крстарећим ракетама. Какво је наше историјско искуство у тој врсти потчињености? Чине га превасходно односи са Хабзбуршком монархијом. Ту традицију пасивног отпора немамо развијену. И није случајно да ми и кад смо чињенично у праву грешимо у процедури, грешимо у драматургији, у егзистенцијалном саображавању са неизбежним. Имајући и то у виду, предложио сам промену културне парадигме: да унутар српског становишта од одлучујућег значаја буде поверење у културу. Српска култура - како сам написао - треба да буде и култура разлике у односу на Глобализам као идеологију и култура учешћа у Глобализацији као светскоисторијском кретању које је неизбежно. Драгоцено искуство припада Србима северно од Саве и Дунава. Они су се са том врстом лицемерја, вештине и насиља носили веома дуго. То се види - у XVIII и XIX веку - како код српских пречанских политичара (Светозар Милетић, Михаило Полит Десанчић, Јаша Томић) и владика тако и код научника: попут Милутина Миланковића. Њихово искуство на одлучујући 197

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

начин треба да усвојимо у разнородном српском културном обрасцу. Ривалитет између два менталитета, два културна утицаја, оног који је обликован јужно и оног који је обликован северно од Саве и Дунава јесте ривалитет који је беспредметан и контрапродуктиван. Он је унутар истог народа. И унутар културе која је полицентрична, као и српска историја. Али се културноисторијско својство тог ривалитета, као и идеолошке разлике на нашој политичкој позорници, постепено и с предумишљајем претварају у чиниоце националне различитости. Зашто је важно развити свест о тој неопходности културе пасивног отпора? Улазак у Европску унију могао би за српски народ значити оно што би значило - да је до њега дошло - уједињење под жезлом хабзбуршког цара: обнављање југословенске конфигурације под хрватском доминацијом. То је потпуна историјска инверзија наше националне егзистенције. Можда је она неминовна. М орамо, дакле, заступати - на јавним позорницама - оно што сматрамо да су истине о нашој традицији и култури, али морамо то чинити у складу са нефер постављеним правилима игре. Јер, сусрећемо се са противницима наших интереса. Интереси су и објективне категорије, а нису нужно субјективне. И ми у тој ствари морамо да овладамо правилима. То је сад један други облик отпора од оног који је био делотворан у односу на Османску империју. Тај вид отпора подразумева да морамо непрекидно да радимо, непрекидно да се усавршавамо како бисмо могли уопште постојати, морамо да се не предајемо, као што не смемо да дођемо у ситуацију да подлегнемо зато што смо унапред дискриминисани. То је све више проблем наше деце, скоро да није више наш проблем. Наша деца би могла видети да су у много чему способна и компетентна, али да постоји нека невидљива препрека коју не могу да прескоче. Могло би се десити да тек у таквом осведочењу стигну до сазнања о којима сад говоримо. Као што многи наши људи у туђини дођу у позицију да виде да им једноставно нешто припада, али ипак из њима несаопштених разлога, они то не добијају. И онда се јави тај горки талог искуства. Да би то можда могло да буде избегнуто, српска култура би требало да 198

Нестанак Србије није само академска замисао

их припреми за прави позив и подвиг. Шта је то? Прави позив и подвиг је учинити ову земљу - у којој они ипак имају неке предности, предности језика, предности средине, предности родитеља - својом земљом. То је много егзистенцијално засићеније - и теже (зато је то - подвиг) - него трагати за неком земљом и неком културом која би тек требало да постане њихова култура. Јер, само ову културу треба с т в а р а т и , док се у другу културу превасходно треба уклопити. >

О тварајући нову рубрику „Дух самопорицања“ (инспирисани истоименом Вашом књшом) покушали смо да сачинимо преглед феномена самопорицања код Срба кроз историју и анализу Ваше књше Дух самопорицања. Идући Вашим т р а гом на крају смо поређали Ваше предлоге, ставове и закључке из књше који би моГли послужити српској интелектуалној ели ти да у тем ељ и српско с т а н о в и ш т е у свести Срба и коначно сачини српски културни план. Како т у м ач и те коинциденцију да су т р и професора из српскоГрасејања иједан из м атице, који сачињавају редакцију часописа Људи говоре из Торонта, одлучили да покрену нову рубрику у овом часопису, са идентичним насловом као ш т о Ја носи Ваш а књша: „Дух самопорицања“? - Захвалан сам вам на труду и пажњи које сте посветили мојој књизи. Као што се понекад ствари боље виде ако се погледају из даљине, тако и наши загранични сународници понекад боље уочавају где се налази основни изазов наше националне егзистенције. Ваш напор би могао бити схваћен као знак свести о неопходности промене културне парадигме: неопходно је - како сам предложио у својој књизи - да поверење у културу постане руководно начело српске националне политике уместо традицијом завештаног и изнуђеног поверења у силу. Осим тога, од значаја је осећање интегрализма српске културне и националне егзистенције: ако глобализацијски токови подразумевају умрежавање на различитим нивоима, шта нас спречава да идеју српског интеГрализма учинимо делом свеопштег умрежавања? Није то могуће ни одмах нити у свему успешно. Али, делање може проистећи 199

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

и из уверења да његову сврху не можемо сагледати. Искуство побуњеноГ човека свакако је европско искуство које подразумева претходно осведочавање у апсурд човекове егзистенције. Патос побуне проистиче из претходне свести о апсурду: као одговор и противкретање у односу на њу. Идеолошки критичари моје књиге наглашавају како су ставови у њој „анахрони“. Њима ништа не значи околност да су сами ставови поткрепљени сродним ставовима у главним токовима најразвијенијих европских култура. Иначе, не мислим да је „анахроност" неког мишљења знак да је оно несагласно са истином: поготово са личним моралом. Ствар слободе - и националне и културне слободе - била је често „анахрона" ствар: Ниче је несавременост видео као знак једне надолазеће савремености. Мимо свега тога, сматрам да треба остати на броду који су пацови напустили на први знак олује. Дужност националне интелигенције огледа се у верности хуманистичком - и националном - наслеђу које јој је завештано. Јер, човек - ма колико да је то анахроно треба да умре уз истине и искуства који су испунили његов живот.

200

ПОСТИГЛИ СМО ЈЕДИНСТВО НА ИДЕЈИ НАЦИОНАЛНЕ ИЗДАЈЕ38

>

Посежући и за трећим издањем у само Годину дана, српско т р ж и ш т е показало је немалу наклоност према књизи Дух самопорицања Мила Ломпара, професора књижевности на БеоГрадскомуниверзитету и председника Задужбине Милоша ЦрњанскоГ. Такав пријем међу ширим ч и тал аш тв о м стоји у јасној супротности са ћутањ ем најтиражнијих и најгледанијих Гласила, која, какоје и самЛомпар и стакао у беседи приликом примања наГраде „П еч ат времена“, не нађоше за сходно да о Духу самопорицања објаве ни реченицу осврта. Да ли с т е овом књшом стекли више противника или поклоника? Како су Дух самопорицања дочекали Ваши сарадници, пријатељи, колеГе, студен ти ? - Један старији колега, који је прихватио моју књигу са симпатијама, иначе човек медитеранског расположења и поимања историјских и културних ствари, имајући у виду опште стање јавне свести у нас, са незлобивим осмехом ми је казао: „До краја живота плаћаћете што сте написали ту књигу. Ваши непријатељи ће се намножити, али ће вас пријатељи - због ње - још више заволети.“ То се показало као тачно, премда нисам мислио да баш толике авети призивам из понора. Постао сам предмет различитих политичких и јавних дискриминација. Оне понекад нису нимало драматичне. Тако је Полит и к а - у јануару 2013. године - одбила да објави једну реченицу 38 Овај разговор је вођен са новинаром Миодрагом Зарковићем и објављен је у недељнику П ечат, Београд, 31. маја 2013, број 270,14-17. 20 1

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

којом се обавеш тава јавност да се мојим предавањем о Николи Милошевићу и Хани Арент обележава шест година од смрти Николе Милошевића. Оне каткад имају комичан вид. Тако је Полит и к а - 25. маја 2013. године - обавестила јавност о одржавању међународног песничког скупа: наведени су сви страни и домаћи учесници, сви организатори, чак и донатори, осим податка - који природно постоји на плакату који је штампао организатор - да сам уводни беседник, јер говорим о Милошу Црњанском. >

Ш т а је сврха т о г поступањ а? - Таквим цензорским поступцима не упућује се порука мени, будући да би то била залудна ствар. Таквим начином обавештавањ а упућује се порука онима који би могли да следе онај начин мишљења и борбу за вредности које заступам: указује им се шта им се може догодити, ако то учине. Они се, дакле, прећутно позивају на самоцензуру. Реч је, при том, о мојим активностима које су потпуно неполитичког карактера, јер припадају мојим духовним и интелектуалним склоностима. То је један вид дискриминације: зато што јој се не допада моја политичка оријентација, Политика узима на себе да поништи моје интелектуално постојање. >

Излази ли повремено т о пониш тавањ е из недраматичних, комичних оквира које с т е навели? - Политикина дискриминација има и много злоћуднији вид, јер извире из националне дискриминације моје личности. Тако Политика - 23. маја 2013. године - објављује текст у којем ме два пута називају „теразијским Милом“, као што ме посредно именују „Црногорцем“. Тиме се сугерише да сам црнотрскоГ порекла, јер таква сутестија извире из мог имена. Какав је то начин јавног понашања када о националној припадности човека закључујемо на основу његовог имена? Да ли је - онда - дозвољено именовати неког „теразијским Леоном“? Или „теразијским Хрвојем"? Ако је дозвољено, заш то таква именовања изостају? Као да су она очувана за оне људе који су се ангажовали у корист заједничке државе Србије и Црне Горе. Као да је то њихов првородни грех. Јер, тако никад не именују оне становнике Београда који су 202

Постигли смо јединство на идеји националне издаје

отворено позивали на раздвајање Србије и Црне Горе. То значи да једна идеолошка налепница, коју је обзнанио подгорички режим у време референдума, постаје унутрашњи чинилац политичке дискриминације у Србији. >

Којије политички смисао таквоГ понашања? - Шта нам говори околност да овакав облик јавне дискриминације у Политици не побуђује никакву пажњу поверенице за заштиту равноправности грађана (Невене Петрушић) која је недавно објавила како су грађани Србије „у великој мери хомофобични, верски нетолерантни, ксенофобични и показују дозу антисемитизма"? Зашто је - насупрот овој замуклости - дошло до онолике буке у јавности када је П ечат поменуо „хрватски лоби“ на телевизији Војводине? Одакле оваква асиметрија? Она значи да је у квазиевропској оријентацији наше власти - чији је Политика вечити представник - јавна дискриминација усмерена ка представницима националне политичке оријентације. Отуд политичка коректност важи за сваког, осим за ове политичке противнике. Такав начин понашања је карактеристичан за идеолошки или колонијално подвлашћене средине. Јер, у њима идеолошки или колонијални критеријуми претеж уш ц цивилизацијским и европским стандардима. >

Како се национално одређујете? - Човек је понекад принуђен да пређе праг приватности да би се одбранио од наметнутих простаклука. Као неко ко је рођен у Београду, коме је мајка из Багрдана код Јагодине, коме је отац - рођен у Струти - учио све школе у Београду, као човек који носи тако карактеристично „црногорско" име и презиме, по деди с Цетиња, који се као краљевски порезник из Скопља није повукао у Црну Гору него у Чачак и Ћуприју, где је - током окупације - добио посао и сачувао децу, што никад нисам смео с ума, нити сам Србијанац нити сам Црногорац него сам - Србин. И потпуно сам спреман да се - кад за то дође час - под тим именом упишем у националне мањине у Србији: интегрално осећање српства нестаје из наше јавне свести брзином која наговештава да тај час није одвише далеко. 203

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

>

Гдеу српској историји препознајете корене духа самопорицања? - У анализи овог феномена ваља разликовати Генезу и структуру. Свакако да је испрекидано историјско кретање од средњег до новог века утицало на обликовање регионалног схватањ а света у појединим културним и државним подручјима која је насељавао српски народ. Одсуство националних институција, државних и правних традиција, спречавало је, пак, образовање целовите националне свести у новом веку. То би биле неке од чињеница Генезе. Оно што припада савременој с т р у к т у р и која оспољ ава историјске и културне моменте духа самопорицања проистиче из два нововековна момента. То су југословенство и комунизам. Њ ихов амалгам представља титоистичко југословенство. Тек обнављањем оног односа сила и вредности које је - по први пут у нас - институционализовало титоистичко југословенство доћи ће - са становишта западних сила, а можда и са руског становишта - до пожељне конфигурације на балканском тлу. Тај процес је у току: како се он буде приближавао свом исходу, тако ће у јавној свести долазити до све очигледнијих позитивних превредновања титоистичког наслеђа. >

Ш т а је Јлавни ослонац тог духа: страни у ти ц ај, или каква српска бољка/слабост? - Иако природа историјских односа почива на међузависности спољашњих и унутрашњих чинилаца, ипак је - за успостављање поретка који очитује дејство духа самопорицања - пресудан страни утицај. За одржавање наметнутог поретка и његово постепено разгранавање, пак, пресудна је наша традиционална неверица у културу, у пасиван отпор, у борбу речима и духом, у миран протест, у грађанску храброст. Читава једна палета средстава и поступака стоји на располагању колонијално и окупационо подвлашћеном народу. >

204

П репознајете ли лек п роти в т е п ош асти ? Ш т а мислите да би нам Милош Црњански саветовао - да се убијемо, као јунак његовоГ Романа о Лондону, илида се дамоусеобе, попут

Постигли смо јединство на идеји националне издаје

браће Исакович, ипи н еш то треће? - Не видим други лек до стварања предуслова за могући отпор. Човек се тешко мири са оволиким неправдама и несрећама, са толиком немоћи која може лако да се преметне у самомржњу. Околност да промене нису на видику, да се може десити да зацари на дуже време једна колонијално-окупациона свест изазива код људи плиму разочарења и очајања. Али, и у мраку понешто видимо: макар пипамо око себе. Отуд је неопходно да створимо предуслове који могу бити од користи: ако не сад, можда некад. Неопходно је удруживање у заједничке комуникационе и организационе форме, од странака до невладиних организација, неопходна је сарадња, зауздавање потпуно себичних порива, солидарност са угроженима. Неопходна је, дакле, организација, којој је потребан морални и јавни ауторитет, спремност на протесте против власти у име људских права Срба, свест о одсуству краткорочних ефеката, истрајност у системски створеном глувилу око српских тема. Толико је повода око нас. >

Ш т а нас спречава? - Много тога: немогућност да се окупимо око непроблематичног ауторитета, нема човека у кога бисмо имали поверења, недостатак новца, самопроизводња генија, општа атмосфера немаштине и безнађа, велики конформизам националне интелигенције. Нису то мале слабости. Јер, ма колико да је стање анархично и хаотично, оно почива на силама које га омогућавају. У нашој интелигенцији постоји прећутни савез секуларног свештенства и националне интелигенције као савез колонијалног и рајетинског менталитета. Постоје и сасвим посебна ограничења. У Другој књизи Сеоба, руски дипломата Волков опомиње Павла Исаковича да је „општи порок сербски - завист". Црњански је посматрао свет дипломатије, био је лишен илузија о било којој страни света, као што његова реченица извире из дубоког проживљавања нашег националног удеса. >

Да лије, после прошлоГодишње промене власти, Србија ближа излечењу или даљем напредовању болести самопорицања? 205

Мило Ломпар: П овратак сриском сшановишшу?

Заслужује ли можда данашња вл а ст некакав посебан осврт, к њ т у посвећену првенствено садашњим властодршцима, која би, холивудски, моГла да носи назив Дух самопорицања 2? - Нема разлога за тако нешто. Јер, променила се власт, али се није променио режим. Нисмо успели да постигнемо политичко јединство на идеји националне одбране, али смо успели да га постигнемо на идеји националне издаје. То је чист тријумф духа самопорицања. >

М и н и старство културе понудило вам је м есто директора Народне библиотеке, али с т е понуду одбили. ЗбоГ чеГа? - Има више разлога. Скромно и уљудно понашање садашњег министра културе веома ми је симпатично у људском смислу. Његов напор да се образује стална поставка историјског музеја вредан је хвале и подршке. Тај напор обезвређују они који не желе да виде како је та поставка слична поставкама које постоје у Бечу и Берлину. А ако историјски музеј - са сребрним есцајгом, столњаком, дијамантима, сабљама, пиштољима, униформама, ордењем - треба да постоји тамо, зашто да не постоје овде? Имам и личних пријатеља међу високим политичким намештеницима у Министарству културе. Нисам прихватио понуду, јер сам одлучио да задржим опозициони став према политици Владе. Како да постанем функционер по одлуци Владе, а да, истовремено, имам опозициони став у односу на њену државну политику? Поврх тога - могли бисмо казати са мало хумора - хтео сам да покажем како постоји неки „Црногорац“ који може да одбије да буде директор. >

Дух самопорицања пун је подсећања на време најсуровијеГ т и то и зм а, које као да смо заборавили. Нека од т и х подсећања имају снаГу открића, попут оне цртице о оцени Латинке Перовић из децембра 1971. да су о стал е јуГословенске републике оправдано забринуте да српски економски успон значи п о вр атак српскоГ хегемонизма. Ш т а је вас лично највише изненадило, од свеГа ш т о с т е „ископали' у припреми књше? - Околност да се сви проблеми који испливавају у јавну свест при распаду титоистичке Југославије виде као на длану 1971. 206

Постигли смо јединство на идеји националне издаје

године. Ако читате тадаш њу штампу, уочавате потпуно исту архитектонику и драматургију будућег тектонског сукоба. Нису потребни никакви тајни документи да бисте видели у каквом се фуриозном и распадајућем ритму ствари одвијају, као и како хрватски национализам износи захтев за нестанком Југославије. Када тако сагледате ствари, онда постаје јасно да догађаји око Осме седнице ЦК СК Србије могу бити део, али не и узрок онога што је дошло после њих. Онда видите да је реч о самопорицању као феномену дугог трајања у нашем X X веку. Човек природно види и низ ситних ствари: људе који су као српски „либерални" комунисти говорили похвалне ствари о револуцији, о братству и јединству, о историјској улози радничке класе и свесног пролетаријата, о административним мерама (затвор) према неистомишљеницима, људе који су махали становништву које је поздрављало плави воз дуж свих засеока кроз које је пролазио, како се - одједном и као на миг - претварају у људе који су за индивидуализам, за тржиште, за демократију, за толеранцију. Понашају се као да они нису учесници сопственог живота, као да се социјалистички колективизам изнедрио негде мимо њих. То самеравање истих људи у два супротносмерна историјска кретања било је - на нивоу личног доживљаја - препуно неугодних утисака. Јер, како која обећана будућност пропадне, они се појављују као весници нове будућности. Као што је неугодно посматрати садашње перјанице либерализма и демократије, а сећати се њихових некадашњих комунистичких речи и поступака, тако је непријатно слушати ш та говоре данашњи носиоци власти, јер их знамо као људе који су доскора говорили сасвим супротне ствари. А још увек се - макар на филмовима, премда некад и у животу - официр после капитулације убија, као што капетан тоне са бродом. >

Када бисмо устаљ ене демаГошке поштапалице беоГрадских властодрж аца о т о м е како наводно „не можемо сами“ и да „морамо у Европску унију да бисмо преживели“ превели на поље културе, да ли би оне деловалејош бесмисленије, или би 207

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

т а м о наишле на уверљивије оквире?Да ли у култури „можемо да преживимо“ без јасне припадности Европској унији, Холивуду, рокенролу? - Српска култура је део европске традиције у оба њена вида, у оба - да цитирам пређашњег папу - плућна крила Европе. Снаж ни таласи модерне културе - у њеном америчком виду несумњиво су део и нашег културног осећања. Али - ту је једна од поенти моје књиге - управо је ова аутентична припадност европској традицији оно ш то би требало да нас подстакне да се боримо за реалне и конкретне интересе нашег народа. Зар не постоји виш еструка дискриминисаност српских права на подручјима титоистичке Југославије? Попут занемаривања основних људских п рава Срба у Црној Гори, попут пренебрегавања европских стандарда када је реч о ћирилици у Вуковару, попут именовањ а С рба у Босни и Херцеговини - Босанцима. Зар то није неш то ш то треба оспоравати са европског становиш та? >

Има ли ж илавости у данашњој српској култури? Снаге да се опорави и в р а т и на висине на којима је била у првој половини 20. века? - Тешко. Не само због нас него и зато што се епохални ритам променио. Такве писце као што су Црњански и Андрић, Бора Станковић и Растко Петровић, тешко да ћемо имати у догледној будућности. Треба знати да је много тога што је било вредно у доба комунизма - и у уметности и у науци - било плод претходних времена. Ово стање које је постигло своју препознатљивост у последњих двадесет година јесте књижевни и уметнички биланс титоизма. Општи дефицит вредности - у политици, у јавности, у уметничкој и научној свести - као и одсуство сваке потребе да се створи нешто трајно и ненаплативо јесу плодови укрштаја стихије савремености и рђавог наслеђа. >

Да ли је т р е н у т а к поГодан да се т а к в а истина искаже? - Свака истина - без обзира кад је изнета - има своје време: оно време у коме бива препозната као истина. Али, човек има само једно време за истину. 208

Постигли смо јединство на идеји националне издаје

>

Како т о да су најбољи овдашњи познаваоци западне у м етности, као по правилу национално опредељени људи (Никола Кољевић и Никола Милошевић, на пример), а д а су понајбољи тум ачи нечеГа ш т о се препознаје као „западне вредности“ рецимо, владавине права - поново родољуби (К оста Чавошки, Р атк о Марковић)? - Не бих могао занемарити М ихаила Т)УРића и М ихаила Марковића. Ко је слушао у СКЦ-у - негде око 1983. године разговор између Бранка Павловића, Михаила ТЈурића и Николе Милошевића о Ничеовој филозофији, осетио је у чему је права вредност интелектуалне и полемичке страсти. Или разговор о нихилизму и уметности између Николе Милошевића и Михаила Ђурића у Дому омладине. Или разговор о либерализму и левици између Михаила Марковића и Николе Милошевића на Трећем проГраму Радио Београда. Ни у чему битном нису се слагали, нису били одвећ толерантни, премда су били увек учтиви, али су били суверени у неколико момената који су битни за интелектуалце: у својој упућености у ствар о којој су расправљали, у својој спремности да поднесу последице свог мишљења и у својој посвећености идеји слободе. Био је хладни рат када су француски социјалисти упућивали овакву поруку француским комунистима: „Нисте ви господо на левици, ви сте на Истоку.“ Реч је била о томе да француски комунисти беху неодступно следили политичке интересе Совјетског Савеза. Слична ситуација је била код нас: одвећ лако смо поистоветили идеју демократије и представу о западном свету. У часу када су чињенице почеле да указују на велику разлику између тих садржаја, дошло је до диференцијације унутар критичке интелигенције. Тако сада имамо апологете западних поступака и интереса - све до бомбардовања и разарањ а Србије, Ирака, Либије, Сирије - и интелектуалце који схватају да није на делу идеја демократије него колонијално насиље, које има потребу за идеолошком рационализацијом. И када различито схватамо конкретне видове слободе, сама посвећеност слободи нас спречава да је инструментализујемо у мери да се њени садржаји изгубе. Незгодно је, међутим, што је, 209

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

као рђава савест демократије, као лоша вера апологетског интелектуалца, чак и као непрестано самосумњичење критичког интелектуалца, слобода изашла из моде. Јер, није потребно да будете оригинални него ефикасни, као што није неопходно да будете слободни него успешни. Тако настаје царство злих кловнова.

210

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

М ило Ломпар је рођен 1962. године у Београду. Заврш ио је Групу за југословенске и опш ту књ ижевност на Ф илолош ком факултету у Београду, где предаје Српску књ иж евност XV III и X IX века и Културну и сторију Срба. Објављене књиге: - О завршеткуромана (Смисао заврш етка уроману „Друга књша Сеоба" Милоша ЦрњанскоГ), Рад, Београд, 1995. Друго, измењено издање: Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008. - Награда Станислав Винавер, 1995. - Модерна времена у прози Д раш ш е Васића, Филип Вишњић, Београд, 1996. - ЊеГош и модерна, Ф илип Вишњић, Београд, 1998. Друго, поправљ ено издање: Нолит, Београд, 2008. - Црњански и М еф и стоф ел (О скривеној фшури „Р ом ан а о Лондону“), Филип Вишњић, Београд, 2000. Друго, измењено издање: Нолит, Београд, 2007. - Н аграда Ђорђе Јовановић,

2000. - Аполонови п у то к ази (Есеји о Црњанском), Службени лист СЦГ, Београд, 2004. - Награда Л аза К ости ћ , 2004. - М оралистички ф р аш е н ти , Народна књига, Београд, 2007. Друто, проширено издање: Нолит, Београд, 2009. - Не\де на Граници филозофије и л и тератур е (О књижевној херменеутици Николе Милошевића), Службени гласник, Београд, 2009. - Награда Никола Милошевић, 2009. 211

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

- О шрагичком иеснику (ЊеГошеве иесме), Албатрос плус, Београд, 2010. - ЊеГошево песништво, Српска књижевна задруга, Београд, 2010. - Дух самопорицања (прилоГ критици српске културне полити ке), Орфеус, Нови Сад, 2011. Друго, допуњено издање: Дух самопорицања - У сенци туђинске власти, 2012. Треће, допуњено издање: Дух самопорицања - У сенци туђинске власти, 2012. - Награда П е ч ат времена, 2012.

212

САДРЖАЈ

У водна реч

5 2007.

Ч и н и ти и чекати

15 2008.

С в е т л о ст јав н о ст и све затам њ у је

20

Р азго в о р о неп ож ељ н ом

25

Н а су б вер зи вн о ј десници

33 2009.

Глобалисте у С р би ји уједињ ује - ти то и зам !

56

2010 . В р ати се себи, док и м аш ком е

65

Ч и тал ачки од го вор на књ и ж евн о и ск уство

85

2011 . Н ајср ам о тн и ји н ар аш тај у и стор и ји српске кул тур е

104

Л оги ка силе и л оги ка л аж и

113

213

Мило Ломпар: Поврашак сриском сшановишшу?

2012 . О б н о в а т и то и зм а

127

Н ем а нац и он алн е и нтелигенције у нас

137

Н а делу је свођењ е свега српско! н а србијанско

154

2013. С р б и ја к ао колон и ја к ри ви ц е

167

Н естан ак С р би је није сам о акад ем ск а за м и с ао

172

П остигли см о јед и н ство на идеји н ац ионалне издаје

201

Б елеш ка о п и сц у

211

214