Nikolas Negropont Biti Digitalan

Nikolas Negropont BITI DIGITALAN

0

1

biblioteka

MULTIMEDIA

Urednik Zoran Hamovi} Likovna oprema Dragana Atanasovi}

NIKOLAS NEGROPONT

BITI DIGITALAN

Preveo sa engleskog Du{an In|i}

Naslov originala Nicholas Negroponte BEING DIGITAL © 1995 Nicholas Negroponte

2

1998

3

posve}eno Eleni, koja je u mom digitalnom bivanju provela ta~no 1111 godina.

5

UVOD

6

7

Paradoks knjige

Po{to sam disleksi~an (imam te{ko}e sa ~itanjem i izgovaranjem re~i), ne volim da ~itam. Kao dete, vi{e sam voleo da ~itam redove vo`nje nego klasi~nu knji`evnost, pa sam bio odu{evljen pravljenjem savr{enih veza od jednog malo poznatog grada u Evropi do drugog. Ova zabava mi je obezbedila sjajno poznavanje evropske geografije. Trideset godina kasnije, kao direktor Medijske laboratorije na MIT (Masa~usetski Institut za Tehnologiju), zatekao sam se usred usijane nacionalne debate o transferu tehnologije iz ameri~kih istra`iva~kih univerziteta u strane kompanije. Ubrzo sam pozvan na dva skupa o odnosima vlade i industrije, jedan u Floridi i drugi u Kaliforniji. Na oba sastanka bila je poslu`ivana Evian voda u staklenim fla{ama od jednog litra. Za razliku od ve}ine prisutnih, jedini sam znao odakle ona poti~e. Evian, u Francuskoj, nalazi se na vi{e od pet stotina milja od Atlantskog okeana. Ove te{ke staklene boce su morale da pre|u skoro jednu tre}inu Evrope, pravo preko Atlantika i, u slu~aju Kalifornije, proputuju dodatnih tri hiljade milja. Dakle, mi ovde raspravljamo o za{titi ameri~ke kompjuterske industrije i doma}e kompju8

9

terske konkurentnosti, dok, ujedno, ne mo`emo da obezbedimo ni ameri~ku vodu na ameri~koj konferenciji. Danas ovu pri~u o vodi Evian ne posmatram kao pri~u o ameri~koj mineralnoj vodi protiv evropske, ve} kao ilustraciju temeljne razlike izme|u atoma i bitova. Svetska trgovina se tradicionalno sastoji od razmene atoma. U slu~aju vode Evian, prenosili smo veliku, te{ku i inertnu masu, polako i skupo, preko hiljadu milja, tokom mnogih dana. Kada prolazite kroz carinu, vi deklari{ete va{e atome, a ne bitove. ^ak se i digitalno snimljena muzika distribuira na plasti~nim CD-ima, sa ogromnim tro{kovima u vezi sa pakovanjem, inventarom i isporukom. Ovo se menja vrlo brzo. Metodi~an pomak sa snimljene muzike kao par~eta plastike, poput sporog ljudskog rukovanja ve}inom informacija u vidu knjiga, ~asopisa, novina i video-kaseta, na putu je da postane trenutan i jeftin prenos elektronskih podataka koji putuju brzinom svetlosti. U ovom obliku, informacija postaje univerzalno pristupa~na. Tomas D`eferson je unapredio koncept biblioteka i omogu}io besplatan pristup knjigama. Ali ovaj veliki praotac nije ni slutio da }e 20 miliona ljudi mo}i da pristupi digitalnoj biblioteci elektronskim putem i besplatno preuzimati njen sadr`aj. Promena od atoma ka bitovima je nepovratna i nezaustavljiva. Za{to ba{ sada? Zato {to je ova promena eksponencijalna – male razlike od ju~e mogu imati {okantne posledice sutra. Da li ste ~uli za {aljivu de~iju pitalicu o radu za peni dnevno, pri ~emu se zarada svaki dan duplira? Ukoliko ste otpo~eli sa ovom divnom radnom {emom prvog januara, zara|iva}ete preko 10 miliona dolara dnevno poslednjeg dana januara. Ovo je deo kojeg ve}ina ljudi pamti. Ono {to 10

ne shvatamo jeste da bismo, koriste}i istu {emu, zaradili samo oko 1,3 miliona dolara da je januar kra}i za tri dana (kao februar). Postavimo stvari malo druga~ije – va{ ukupan prihod za ceo februar bio bi otprilike 2,6 miliona, umesto 21 miliona zara|enog u januaru. Kada je efekat eksponencijalan, ova poslednja tri dana zna~e puno. Mi se pribli`avamo ovim poslednjim danima u {irenju kompjutera i digitalnih komunikacija. U istom eksponencijalnom stilu, kompjuteri ulaze u na{u svakodnevicu: 35 procenata ameri~kih porodica i 50 procenata ameri~kih tinejd`era imaju personalni ra~unar kod ku}e; procenjeno je da je preko 30 miliona ljudi na Internetu; 65 procenata novih kompjutera, prodatih 1994, za ku}nu je upotrebu, a 90 procenata istih, koji }e se prodati ove godine (1995), ima}e ugra|en CDROM drajv ili modem. U ove brojeve nije ~ak ni uklju~eno pedeset mikroprocesora ugra|enih u jedan prose~an automobil proizveden 1995, niti su uklju~eni procesori ugra|eni u tostere, termostate, telefonske sekretarice, CD plejere, itd. Ukoliko gre{im u bilo kojem navedenom broju, samo malo sa~ekajte. Tempo kojim ovi brojevi rastu je zapanjuju}i. Kori{}enje jednog kompjuterskog programa, tzv. pretra`iva~a, za Internet zvanog Mozaik (Mosaic)1, raslo je za 11% svake nedelje izme|u februara i decembra 1993. Populacija Interneta sada raste tempom od 10% mese~no. Ukoliko se ovakav rast nastavi ({to je vrlo mogu}e), totalni broj korisnika Interneta prevazi}i }e svetsku populaciju 2003. godine. Neki ljudi brinu o socijalnim razlikama izme|u informacijski bogatih i informacijski siroma{nih, onih koji imaju i onih koji nemaju, prvog i tre}eg sveta. Ali prava kulturna razlika 1 Prethodnik dana{njih popularnih programa za pristup WWW: Netskejp Navigatora i Vindouz Eksplorera (prim. prev.)

11

}e biti generacijske prirode. Kada sretnem stariju osobu koja mi ka`e da je otkrila CD-ROM, odmah mogu da pogodim da kod ku}e ima dete od 5 do 10 godina starosti. A kada upoznam nekog ko mi saop{ti da je otkrio Amerika Onlajn (America Online, AOL), pretpostavim da ima tinejd`era u ku}i. Prvo je elektronska knjiga, a drugo socijalizovani medijum. Obe ove stvari deca uzimaju zdravo za gotovo, isto onako kao {to stariji ljudi ne razmi{ljaju o vazduhu (sve dok ga ima). Kompjuterisanje se vi{e ne odnosi na kompjutere. Ono se bavi na~inom `ivota. Gigantski centralni kompjuter, tzv. mejnfrejm, skoro je univerzalno zamenjen personalnim ra~unarima. Videli smo kako se ra~unari sele iz ogromnih soba u sobice, zatim na stolove, a danas se nose u aktn ta{nama i po d`epovima. Ali ni tu nije kraj. Po~etkom slede}eg milenijuma va{a leva i desna min|u{a mo}i }e me|usobno da komuniciraju preko satelita na niskoj orbiti i ima}e ve}u kompjutersku snagu nego va{ sada{nji PC. Va{ telefon ne}e vi{e stalno zvoniti; on }e primati, sortirati i mo`da odgovarati na dolaze}e pozive kao dobro istrenirani engleski batler. Masovni mediji }e biti ponovo definisani od strane sistema za transmisiju i prijem personalizovanih informacija i zabave. [kole }e postati nalik muzejima i njihova dvori{ta }e slu`iti okupljanju, razmeni ideja i socijalizovanju sa ostalom decom iz celog sveta. Digitalna planeta }e biti nalik glavi ~iode. Kako se me|usobno povezujemo, mnoge vrednosti dr`ave-nacije (ili nacionalnog suvereniteta) ustupi}e svoje mesto velikim i malim elektronskim zajednicama. Mi }emo se socijalizovati u digitalnom kom{iluku u kojem fizi~ki prostor gubi va`nost, a vreme dobija druga~iju ulogu. Za dvadeset godina, kada pogledate kroz prozor, 12

ono {to budete videli mo`e biti udaljeno pet hiljada milja i {est vremenskih zona od vas. Gleda}ete sat vremena televizijski program, koji je do vas stigao za manje od jedne sekunde. ^itanje o Patagoniji mo`e sadr`ati ~ulni do`ivljaj odlaska tamo. Knjiga Vilijema Baklija mo`e biti konverzacija sa njim. Pa ~emu onda staromodna knjiga bez ijedne ilustracije, Negropont? Za{to Hoder i Stauton isporu~uju Biti digitalan u vidu atoma umesto bitova, kada ove strane, za razliku od Evian vode, mogu lako biti prenete u digitalnu formu? Za ovo postoje tri razloga. Prvo, jo{ uvek ne postoji dovoljno digitalnih medija u rukama rukovodilaca, politi~ara, roditelja i svih onih kojima je potrebno da razumeju ovu radikalno novu kulturu. ^ak i tamo gde postoje kompjuteri, trenutni interfejs je primitivan – u najboljem slu~aju nespretan – i te{ko da predstavlja ne{to sa ~im biste voleli da se u{u{kate u krevetu. Drugi razlog je moj mese~ni stubac u ~asopisu Vajerd (Wired). Brzi i zapanjuju}i uspeh Vajerda je pokazao da postoji mnogobrojna publika za informacije o digitalnom stilu `ivota i ljudima, a ne samo o teoriji i opremi. Primio sam tako puno zanimljivog odziva od moje (~isto tekstualne) novinske rubrike da sam odlu~io da ponovo iskoristim neke od ranijih tema, jer puno stvari se promenilo u ovom kratkom periodu od kada su one napisane. I upravo to je ono {to one jesu: pri~e sa~injene od godina provedenih u osmi{ljavanju novih sistema za kompjutersku grafiku, ljudske komunikacije i interaktivne multimedije. Tre}i razlog je vi{e privatan i asketske prirode. Interaktivna multimedija ostavlja vrlo malo prostora za ma{tu. Kao holivudski film, multimedijska naracija sadr`i specifi~ne re13

prezentacije koje sve manje prostora ostavljaju „unutarnjem oku“. Nasuprot tome, pisana re~ pri-

BITOVI SU BITOVI

I

ziva slike i pobu|uje metafore koje dobijaju smisao iz ~itao~eve imaginacije i iskustva. Kada ~itate roman, ve}i deo boja, zvuka i pokreta dolazi iz vas. Smatram da je potrebna ista vrsta li~ne ekstenzije da bi se osetilo i razumevalo {ta za va{ `ivot zna~i biti digitalan. Od vas se o~ekuje da u ovoj knjizi prona|ete sebe. To vam ka`em kao neko ko ne voli da ~ita.

14

15

1. DNA informacije

Bitovi i atomi Najbolji na~in da procenite pogotke i posledice digitalnog bivanja jeste razmi{ljanje na temu razlike izme|u bitova i atoma. Danas smo nesumnjivo u informativnom dobu i ve}ina informacija dolazi do nas u vidu atoma: novine, ~asopisi i knjige (poput ove). Na{a ekonomija se mo`da pomera ka informacionoj ekonomiji, ali mi trgujemo i vodimo knjige imaju}i atome na umu. GATT2 se isklju~ivo bavi atomima. Nedavno sam bio u poseti upravi jednog od pet najve}ih ameri~kih proizvo|a~a integrisanih kola. Bio sam zamoljen da se upi{em u knjigu posetilaca i tokom procedure sam bio upitan da li sa sobom nosim leptop kompjuter. Naravno da nosim. Recepcionar me je upitao za model, serijski broj i njegovu vrednost. „Otprilike, izme|u jednog i dva miliona dolara“, rekoh. „Ali gospodine, to je nemogu}e“, odgovori on. Pokazao sam mu moj stari PauerBuk3 i on je procenio njegovu vrednost na 2000 dolara. Zapisao je taj iznos i bio mi je dozvoljen ulaz u kompleks. Su{tina je u ~injenici da atomi ne 2

GATT – Op{ti trgovinski sporazum o tarifama (prim.

3

Eng. PowerBook, vrsta kompjutera firme Epl

prev.)

16

17

vrede tako puno, za razliku od bitova ~ija je vrednost neprocenjiva. Nedavno sam poha|ao menad`erski kurs za vi{u operativu PoliGrama (PolyGram) u Vankuveru, Britanska Kolumbija. Svrha je bila da se pobolj{aju komunikacije izme|u starijih menad`era i da im se pru`i uvid u nastupaju}u godinu, uklju~uju}i mnoge uzorke iz dolaze}e muzike, igara, filmova i rok video-spotova. Te uzorke je na skupu trebalo da isporu~i FedEks u obliku CD-ova, video kaseta i CD-ROM-ova, fizi~kog materijala u pravim paketima sa izvesnom te`inom i veli~inom. Gre{kom je deo materijala zadr`an na carini. Tog istog dana bio sam u svojoj hotelskoj sobi i razmenjivao bitove preko Interneta, do i od MIT-a i {irom sveta. Moji bitovi, za razliku od PoliGramovih, nisu zadr`ani na carini. Informativni autoput se odnosi na globalni prelaz u beste`inske bitove i brzinu svetlosti. Kao {to se sve industrije redom gledaju u ogledalu i pitaju o svojoj budu}nosti u digitalnom svetu, ta budu}nost stoprocentno zavisi od mogu}nosti te kompanije da svoje proizvode i usluge pretvori u digitalni oblik. Ako pravite ka{mirske d`empere ili kinesku hranu, jo{ puno vremena }e pro}i pre nego {to ih budemo mogli konvertovati u bitove. „Transportuj me, Skoti“4, jeste divan san, ali je neostvariv u slede}ih nekoliko vekova. Do tada }emo morati da se oslonimo na FedEks5, bicikle i kurire, da bi preneli atome sa jednog mesta na drugo. Ne `elim da ka`em da nam digitalne tehnologije ne}e pomo}i u dizajniranju, proizvodnji, marketingu i upravi atomski utemeljenog biznisa. Ja 4 ^est zahtev kapetana Kirka iz serije „Zvezdane staze“, {to je u dramaturgiji serije predstavljalo ’deus ex machina’ re{enje (prim. prev.) 5 FedEx – firma za „brzu po{tu“, srodna DHL-u (prim. prev.)

18

samo tvrdim da se su{tina poslovanja ne}e promeniti i da se va{ proizvod ne}e sastojati od bitova umesto atoma. U informativnoj i zabavnoj industriji bitovi i atomi se ~esto brkaju. Da li izdava{tvo knjiga potpada pod biznis dostave informacija (bitovi), ili manufakturni biznis (atomi)? Istorijski odgovor je – oba, ali ovo }e se rapidno promeniti kad upotreba informacija postane sveprisutna, jednostavnija i lak{a za kori{}enje. Trenutno je vrlo te{ko, ali ne i nemogu}e, nadmetati se sa kvalitetima {tampane knjige. Knjiga ima prikaz visokog kontrasta, malu te`inu, laka je za prenos i nije suvi{e skupa. Ali, da bi ona stigla do vas, mora da pro|e kroz proces inventara i isporuke. U slu~aju knjige, 45 posto cene odlazi na inventar, isporuku i vra}anje. [to je jo{ gore, knjiga ide u {tampu. Digitalne knjige nikad ne idu u {tampu. One su uvek tamo. Drugi mediji imaju ve}i rizik i mogu}nosti. Prvi atomi zabave koji }e biti zamenjeni i postati bitovi jesu oni od video-kaseta u iznajmljiva~kom biznisu, gde mu{terije imaju dodatno nepoverenje zbog obaveze vra}anja i kazni u slu~aju kada ih zaborave ispod kau~a (3 od ukupnih 12 milijardi dolara ameri~kog tr`i{ta iznajmljivanja kaseta poti~e od zakasnelog pla}anja). Drugi mediji }e postati digitalni – zajedni~kim naporom pove}anja pouzdanosti, ekonomskog imperativa i umanjenjem propisa. I sve to desi}e se ubrzo.

[ta je bit, uostalom? Bit ne poseduje boju, veli~inu ili te`inu i mo`e da putuje brzinom svetlosti. On je najmanji atomski element DNA informacije. Bit predsta19

vlja stanje: uklju~eno ili isklju~eno, istinito ili la`no, gore ili dole, unutra ili spolja, crno ili belo. Iz prakti~nih razloga mi bitove posmatramo kao „0“ ili „1“. Smisao jedinice i nule je razli~it. U ranim ra~unarskim danima niz bitova je uglavnom uvek predstavljao numeri~ku informaciju. Probajte da brojite i da pri tome preska~ete sve brojeve osim onih koji se sastoje od 0 i 1. Dobi}ete slede}i niz: 1, 10, 11, 100, 101, 110, 111, itd. Ovo su binarne reprezentacije brojeva 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, itd. Bitovi su oduvek bili osnovna struktura digitalnog ra~unanja, ali tokom proteklih dvadeset i pet godina mi smo znatno pro{irili na{ binarni re~nik, ne bi li uklju~ili vi{e od samih brojeva. Bili smo u stanju da digitalizujemo sve vi{e i vi{e vrsta informacija, kao {to su audio ili video, predstavljaju}i ih sli~nim redosledom nula i jedinica. Digitalizovati signal zna~i uzeti njegove uzorke koji se, ukoliko su dovoljno blizu, mogu kasnije koristiti kao njegova savr{ena replika. Kod audio CD-a je, na primer, zvuk ise~en 44.1 hiljada puta u sekundi. Audio talasna forma, tzv. waveform (zvu~ni pritisak predstavljen volta`om), snima se kao niz diskretnih brojeva (koji su, opet, sami pretvoreni u bitove). Ove re~enice bitova, kada se ponovo puste 44.1 hiljada puta u sekundi, omogu}uju kontinualni zvu~ni prikaz originalne muzike. Uzastopni i diskretni deli}i su tako blizu sme{teni u vremenu da ih ne mo`emo ~uti kao skalu izdvojenih zvukova, ve} ih do`ivljavamo kao neprekidni ton. Isto va`i i za crno-belu fotografiju. Zamislite elektronsku kameru kako postavlja finu mre`u preko slike i zatim meri nivo svetlosti sveke }elije u njoj. Ukoliko podesimo da vrednost crnog bude 0 a vrednost belog 255, onda }e svaka 20

siva nijansa biti izme|u te dve vrednosti. Ubedljiva ~injenica jeste ta da re~ od 8 bitova ima 256 permutacija 1 i 0, po~ev{i od 00000000 pa sve do 11111111. Sa tako preciznom gradacijom i finom mre`om mo`ete savr{eno rekonstruisati sliku za ljudsko oko. Ako koristite grubu mre`u ili nedovoljan broj nivoa sivog, po~e}ete da uo~avate digitalne „artifakte“, poput testerastih kontura na slici. Pojava kontinuiteta od individualnih piksela analogna je sli~nim fenomenima na mnogo finijoj skali nama poznatog materijalnog sveta. Materija se sastoji od atoma. Kada bi mogli da pogledate glatko obra|enu metalnu povr{inu na subatomskom nivou, videli biste uglavnom rupe. Ona se ~ini takvom zbog toga {to su bazi~ni delovi veoma mali. Isto je kod digitalnog izlaza. Ali svet, kakvim ga mi do`ivljavamo, vrlo je analogno mesto. Sa makroskopske ta~ke gledi{ta, on uop{te nije digitalan, ve} kontinualan. Ni{ta se iznenada ne uklju~uje ili isklju~uje, ne menja iz crnog u belo, ili ne prelazi iz jednog stanja u drugo bez faze prelaska. Ovo mo`da nije istina na mikroskopskom nivou, gde su stvari sa kojima interaktiramo (poput elektrona u `ici ili fotona u na{em oku) individualno primetne. Ali ima ih toliko da ih mo`emo pribli`no posmatrati kao kontinualne. Na kraju krajeva, grubo gledano postoji 1.000.000.000.000.000.000.000.000 atoma u ovoj knjizi ({to bi se reklo: vrlo analogni medijum). Digitalizacija je donela puno pogodaka. O~igledni su kompresija podataka i korekcija gre{aka, koje su bitne pri isporuci informacija kroz kanal koji je skup ili ispunjen {umom. Na primer, stanice koje emituju programe mogu u{tedeti novac, a gledaoci mogu videti i ~uti 6 eng. bandwidth – danas vrlo aktuelan izraz, zbog svoje klju~ne va`nosti u telekomunikacijama (prim. prev.)

21

sliku i zvuk studijskog kvaliteta. No danas otkrivamo da }e posledice digitalnog bivanja biti mnogo va`nije od ovih stvari. Kada koristimo bitove da bismo opisali zvuk ili sliku, postoji prirodna prednost u kori{}enju {to je mogu}e manje bitova. Ovo je sli~no {tednji energije. Dakle, broj bitova koji posve}ujete tokom jedne sekunde ili po kvadratnom in~u direktno uti~e na vernost muzike ili slike. Tipi~no je da neko digitalizuje u vrlo visokoj rezoluciji i potom koristi manje svedene verzije zvuka ili slike od jedne do druge aplikacije. Primera radi, kolor slika mo`e biti digitalizovana u vrlo visokoj rezoluciji radi finalne {tampe, ali se u toku kompjuterske izrade izgleda strane koristi ni`a rezolucija. Ekonomiju bitova odre|uje sku~enost medija na kojem su pohranjeni ili kroz koji se isporu~uju. Broj bitova koji mogu biti preneti u sekundi kroz dati kanal (poput bakarne `ice, radio spektra ili opti~kog vlakna) predstavlja propusni opseg6 tog kanala. Ova mera nam govori o tome koliko bitova mo`e da pro|e kroz dati provodnik. Taj broj ili kapacitet mora biti pa`ljivo poklopljen sa brojem bitova koji su potrebni da bi se sklopio dati tip podatka (glas, muzika, video): 64.000 bitova u sekundi je vi{e nego dovoljno za visokokvalitetni glas, dok je 1.2 miliona bitova u sekundi nedovoljno za muziku visokog kvaliteta (hi-fi), a 45 miliona bitova u sekundi je izuzetno za video-zapis. U toku proteklih petnaest godina nau~ili smo kako da kompresujemo sirovu digitalnu zvu~nu ili slikovnu formu, tako {to posmatramo bitove u vremenu, prostoru, ili oba istovremeno, i uklanjamo suvi{ne nepotrebnosti i ponavljanja. U su{tini, jedan od razloga zbog ~ega su svi mediji tako brzo postali digitalni jeste taj da smo dostigli vrlo visoke nivoe kompresije mnogo pre 22

nego {to je ve}ina ljudi to o~ekivala. ^injenica je da su zapravo nedavno, 1993, neki Evropljani raspravljali o tome da digitalni video ne}e biti realnost sve do slede}eg milenijuma. Pre pet godina ve}ina ljudi nije verovala da se 45 miliona bitova u sekundi sirovog digitalnog videa mo`e smanjiti na 1.2 miliona bitova u sekundi. Ali evo nas u 1995, kada mo`emo kompresovati i dekompresovati, kodirati i dekodirati video u toj razmeri, jeftino i uz visoki kvalitet. To je isto kao da smo iznenada u stanju da napravimo smrznuti suvi instant kapu}ino, koji je toliko kvalitetan da, kada mu dodamo vodu, postaje bogat i aromati~an kao da je sve`e skuvan u italijanskom kafeu.

Kada su svi mediji bitovi Digitalno bivanje vam omogu}ava da isporu~ite signal uz dodatne informacije, koje slu`e da se isprave gre{ke poput telefonskog puckanja, {uma na radiju ili snega na televiziji. Ove ne~isto}e se iz digitalnog signala mogu ukloniti kori{}enjem nekoliko ekstra bitova i upotrebom uvek rastu}e sofisticirane tehnike za korekciju gre{aka, koja se koristi za jedan ili drugi oblik {uma, na razli~itim medijima. Na va{em audio CD-u jedna tre}ina bitova se koristi za ispravku gre{aka. Sli~ne tehnike se mogu primeniti na postoje}oj televiziji tako da svaka ku}a ima prijem studijskog kvaliteta – toliko ~istiji i kvalitetniji od onoga {to danas posedujete da biste ga mogli vrlo lako zameniti za tzv. visoku definiciju7. Korekcija gre{aka i kompresija podataka 7 Misli se na HDTV – televiziju visoke definicije, o kojoj }e kasnije biti vi{e re~i (prim. prev.)

23

su dva o~igledna razloga za upotrebu digitalne televizije. Mo`ete smestiti ~etiri digitalna signala studijskog kvaliteta u isti propusni opseg u kojem je prethodno bila sme{tena samo jedna „{umovita“ televizijska transmisija. Time dostavljate bolju sliku koriste}i isti kanal i eventualno sti~ete ~etiri puta ve}u publiku i srazmerne prihode od reklama. Bolja i efikasnija isporuka postoje}eg materijala je tema o kojoj ve}ina medijskih direktora razmi{lja i razgovara u kontekstu digitalnog bivanja. Ali, kao {to je bilo u slu~aju trojanskog konja, posledice ovog poklona bi}e iznena|uju}e. Iz digitalnog bivanja }e izroniti potpuno nov sadr`aj, novi igra~i, novi ekonomski modeli, kao i industrija snabdeva~a (provajdera) informacija i zabave. Kada svi mediji postanu digitalni – jer bitovi su bitovi – bi}e prime}ena dva temeljna i neposredna rezultata. Prvo, bitovi se me{aju bez te{ko}e. Oni u sve ve}oj meri po~inju da se kombinuju i mogu se koristiti zajedno ili odvojeno. Me{anje audia, videa i kompjuterskih informativnih podataka naziva se multimedija; zvu~i komplikovano, ali ona ne predstavlja ni{ta vi{e do izme{ane bitove. Drugo, ro|ena je nova vrsta bita – bit koji vam govori o drugim bitovima. Ti novi bitovi su obi~no „zaglavlja“ (hederi), dobro poznati novinarima kada prila`u posebne tablice (koje mi ~itaoci nikada ne vidimo) da bi indentifikovali pri~u. Takvi hederi su tako|e poznati autorima nau~nih tekstova, kada su zamoljeni da prilo`e skup klju~nih re~i uz svoj ~lanak. Bitovi u hederu mogu predstavljati sadr`aj ili opis podataka koji iza njih slede. Na va{em CD-u ima8 Eng. ”Video On Demand” (VOD) – koncept putem kojeg mo`ete odre|ivati i naru~ivati npr. sadr`aj TV programa

24

te jednostavna zaglavlja koja vam omogu}avaju da idete sa pesme na pesmu i da u nekim slu~ajevima dobijete dodatne podatke o muzici (npr. du`ina pesme ili albuma). Ovi bitovi nisu vidljivi niti ~ujni, ve} govore vama, va{em ra~unaru, ili nekoj posebnoj zabavnoj aplikaciji o signalu. Ova dva fenomena, izme{ani bitovi i bitovi-o-bitovima, menjaju opis medija tako nemilosrdno da koncepti, poput videa na zahtev8 i prenosa elektronskih igrica kroz lokalnu kablovsku mre`u, postaju trivijalne aplikacije – tek vrh ogromnog ledenog brega koji viri iznad vode. Razmislite o posledicama prenosa televizijskog {oua, kao podataka koji uklju~uju kompjuterski ~itljiv opis o samima sebi. Mogli biste da snimate na osnovu sadr`aja, a ne sati, dana ili kanala. Ili, {ta je sa jednim digitalnim opisom koji bi mogao da generi{e program u audio, video i tekstualnom obliku u samom prijemniku? I, ukoliko je preno{enje tih bitova unaokolo tako lako, kakvu prednost mogu imati velike medijske kompanije nad vama i nada mnom? Digitalno bivanje vapi za takvim pitanjima. Ono stvara potencijal koji omogu}ava da potpuno nov sadr`aj potekne iz potpuno nove kombinacije izvora.

Tamo gde je inteligencija Emitovana televizija je primer medija u kojem se cela inteligencija nalazi u polaznoj ta~ki. Predajnik odre|uje sve, a prijemnik samo prima ono {to sti`e do njega. Gledaju}i odnos inteligencije po kubnom in~u, televizor je trenutno najgluplji aparat u va{oj ku}i (da ne govorim o programima). Ukoliko posedujete mikrotalasnu pe}nicu, ~injenica je da ona sadr`i vi{e procesora od va{eg televizora. Umesto da gledamo na 25

slede}i evolutivni korak televizije kroz pove}anu rezoluciju, bolju boju ili vi{e programa, razmi{ljajmo o tom koraku kao o promeni u distribuciji inteligencije – ili, preciznije, o pomeranju inteligencije sa predajnika na prijemnik. Primerak novina se tako|e proizvodi sa ~itavom svojom inteligencijom u predajniku. Ali, medij papira velikog formata omogu}ava olak{anje „istosti“ informacija, po{to mo`e biti konzumiran na razli~ite na~ine od strane razli~itih ljudi i u razli~ito vreme. Mi se brzo kre}emo kroz strane, vo|eni naslovima i slikama, pri ~emu svako od nas vrlo razli~ito tretira identi~ne bitove koji su isporu~eni stotinama hiljada ljudi. Bitovi su isti, ali je ~itala~ki do`ivljaj druga~iji. Jedan od na~ina na koji se mo`e posmatrati budu}nost digitalnog bivanja jeste zapitati se da li se kvalitet jednog medija mo`e preneti u drugi. Da li do`ivljaj televizije mo`e biti poput iskustva ~itanja novina? Puno ljudi razmi{lja o novinama kao o ne~emu mnogo ozbiljnijem i dubljem od televizijskih vesti. Mora li biti tako? Sli~no tome, televizija se smatra bogatijim ~ulnim do`ivljajem u odnosu na novine. Mora li i to biti tako? Odgovor le`i u kreiranju kompjutera koji }e filtrirati, sortirati, prioritetizovati i rukovati multimedijom u na{u korist – kompjutera koji ~itaju novine i gledaju televiziju za nas, i pona{aju se kao urednici kojima je re~eno {ta da rade. Ova vrsta inteligencije mo`e `iveti na dva razli~ita mesta. Ona mo`e egzistirati u predajniku i pona{ati se kao da posedujete va{e li~ne pisce ~lanaka i novinare – kao da Nju Jork Tajms (New York Times) izdaje jednu jedinu novinu napravljenu posebno prema va{im interesima. U ovom prvom slu~aju, mali skup bitova je izabran speci26

jalno za vas. Bitovi su filtrirani, pripremljeni i isporu~eni vama da biste ih vi, recimo, od{tampali ili posmatrali interaktivno kroz elektronski displej. Drugi primer je onaj u kojem va{ sistem za novosti `ivi u prijemniku i dok Nju Jork Tajms emituje vrlo veliki broj bitova, mo`da pet hiljada razli~itih pri~a, va{ sistem grabi samo nekoliko odabranih, u zavisnosti od va{ih interesa, navika i planova za taj dan. U ovom slu~aju, inteligencija je u prijemniku i nemi predajnik {alje bez razlike sve bitove svima. Budu}nost ne le`i ni u jednom ni u drugom na~inu, ve} u oba.

27

2. Nepotrebni propusni opseg

Od curenja do prosipanja Tokom kasnih 60-tih, dok sam na univerzitetu predavao kompjutersku grafiku, niko nije znao {ta je to. Kompjuteri su bili potpuno izvan svakodnevice. Danas slu{am kako {ezdesetpetogodi{nji magnati pri~aju o tome koliko bajtova memorije poseduju njihovi ^arobnjaci (eng. Wizards) i koliki je kapacitet njihovih hard diskova. Neki ljudi govore sa poluznanjem o brzini svojih kompjutera (zahvaljuju}i briljantnoj „Intel Unutra“ kampanji) i sa ne`no{}u (ili suprotno) o „ukusu“ njihovih operativnih sistema. Nedavno sam upoznao jednu poznatu li~nost iz sveta mode, imu}nu i {armantnu `enu, koja je tako dobro poznavala Majkrosoftov operativni sistem da je pokrenula mali biznis, u kojem je nudila konsultantske usluge njenim manje upu}enim kolegama. Na njenoj vizitkarti je pisalo: „Ja znam Vindouse.“ Propusni opseg je druga~iji. On nije dobro shva}en, posebno sada kada nas fiber optika odvla~i iz skromnog u skoro beskrajan opseg. Propusni opseg predstavlja kapacitet kojim se in-

9

28

Eng. ”baud”, jedinica za brzinu modema (prim. prev.).

10 Krajem ’98. ve} }e biti dostupna tehnologija kojom je kroz opti~ki kabl mogu}e propustiti 3,2 gigabita u sekundi, {to odgovara prenosu 70.000 tomova enciklopedije u svakoj se-

29

formacije {alju datim kanalom. Ve}ina ljudi ga, radi lak{eg poimanja, posmatra poput pre~nika cevi ili broja traka na autoputu. Ovi slikoviti prikazi izostavljaju neke suptilnije razlike izme|u prenosnih medijuma (bakar, opti~ko vlakno, vazduh). Tako ignori{u na{u sposobnost da prenesemo ve}i ili manji broj bitova u sekundi kroz isti bakar, opti~ko vlakno ili vazdu{ni kanal, u zavisnosti kako dizajniramo (i moduliramo) signal. Uop{teno re~eno, bakarne telefonske linije, fiber-opti~ke veze i radio spektar mo`emo okarakterisati na takav na~in da nam bude olak{ano razumevanje protoka na{ih beste`inskih bitova. Bakarne telefonske `ice, poznate kao „parice“ (naziv poti~e jo{ iz proteklih dana kada su `ice bile upletene kao kod starinskih lampi, koje danas mo`emo videti po staromodnim i luksuznim evropskim hotelima), svrstavaju se u kanal malog opsega. Bilo kako bilo, danas postoji instalirana baza telefonskih linija, vredna 60 milijardi dolara, koja je u stanju da prenosi 6 miliona bitova u sekundi, uz odgovaraju}e modeme (skra}enica napravljena od modulacije-demodulacije, procesa pretvaranja bitova u talase i obratno). Modemi uglavnom rade brzinom od 9.600 boda9 (izraz bod, imenovan po Emilu Bodou – „Morzeu teleksa“, tehni~ki nije isto {to i bitovi u sekundi , ali se po~eo koristiti kao zamena, {to sam i ja radio u ovom tekstu). Skuplji modemi mogu raditi na 38.400 boda ({to je i dalje stotinu puta sporije od potencijalnog kapacita bakarne `ice, koja postoji u ve}ini ameri~kih domova). Na parice treba gledati kao na kornja~u u pri~i o utrkivanju kornja~e i zeca. On je spor, ali ne tako spor koliko bi se odmah pomislilo. Kapacitet opti~kog vlak na treba posmatrati kao beskona~an. Mi bukvalno ne znamo koliko 30

zapravo bitova u sekundi mo`emo poslati kroz opti~ko vlakno. Nedavna istra`ivanja su pokazala da mo`emo da isporu~imo skoro 1.000 milijardi bitova u sekundi. To zna~i da jedno vlakno pre~nika ljudske kose mo`e isporu~iti sve ikad izdate brojeve Vol Strit @urnala (Wall Street Journal) za manje od sekunde. Prenose}i podatke tom brzinom, opti~ko vlakno mo`e isporu~iti milion televizijskih kanala istovremeno, grubo uzimaju}i – dvesta hiljada puta br`e od bakarnih parica10. Ovo je veliki skok napred i samo da napomenem da govorim o jednom vlaknu; dakle, ako vam treba vi{e, napravi}ete vi{e jer je to, ipak, samo pesak. Ljudi misle da je transmisijski kapacitet etra (u narodu popularno zvanog „vazdu{ni talasi“) beskrajan. To je vazduh i ima ga tako puno svuda oko nas. Ve} sam iskoristio izraz etar, koji ima istorijsko zna~enje; po{to su radio talasi otkriveni, za etar se smatralo da je misteriozna supstanca kroz koju putuju talasi; neuspeh u pronala`enju etra je doveo do otkri}a fotona. Stacionarni sateliti kru`e na 22.300 hiljada milja iznad ekvatora ({to podrazumeva oko 34.000 milijardi kubnih milja etra sadr`anog u spoljnjem omota~u). Takva koli~ina etra mora biti u stanju da prenese veliku koli~inu bitova bez me|usobnog sudaranja. Ovo je istina u slu~aju vi{e miliona daljinskih upravlja~a {irom sveta, koji koriste be`i~nu komunikaciju sa televizorom ili muzi~kim ure|ajem. Po{to ovi ure|aju imaju malo snage, tih nekoliko bitova podataka koji putuju od va{e ruke do TV-a ne menjaju kanale u susednom stanu ili gradu. Kad su be`i~ni telefoni u pitanju, kao {to je mnogo nas imalo priliku da se uveri, to nije slu~aj. Kada budemo po~eli da koristimo etar za sna`ne telekomunikacije i emitovanja, mora}emo da budemo vrlo pa`ljivi kako se signali me|usobno 31

ne bi me{ali. Bi}emo primorani da `ivimo u odre|enim delovima spektra i ne}emo mo}i da ga nesmotreno koristimo. Mora}emo da ga koristimo {to je mogu}e efikasnije. Za razliku od opti~kog vlakna, ne mo`emo ga proizvoditi vi{e nego {to ga ima. Priroda je to samo jednom u~inila. Postoji mnogo na~ina da se bude efikasan, poput ponovnog kori{}enja delova spektra tako {to bi se napravila mre`a transmisijskih }elija, koja bi dopu{tala ljudima da koriste iste frekvencije par kvadranata iznad, ili mogu}nosti da se pro{irimo na delove spektra koji su ranije bili izbegavani (zbog toga {to neke frekvencije mogu da spr`e nedu`ne ptice). Ali, i pored svih trikova i efikasnosti, dostupni propusni opseg u etru je mali kada se uporedi sa istim u opti~kom vlaknu, uz na{u sposobnost da ga proizvodimo u sve ve}im koli~inama. Iz ovog razloga, predlo`io sam zamenu mesta izme|u dana{njih `i~anih i be`i~nih informacija. Dok je trajala izborna kampanja senatora Boba Kerija iz Nebraske, on je proveo nekoliko sati u Medijskoj laboratoriji. Kada smo se upoznali, prva stvar koju mi je rekao bila je: „Negropontova zamena“. Ta ideja, o kojoj sam prvi put diskutovao i ilustrovao je na sastanku Nordern Telekoma (Northern Telecom), na kojem smo D`ord` Gilder i ja bili predsedavaju}i, jednostavno govori o tome kako }e informacije, koje trenutno idu ispod zemlje (~itaj, `ice), u budu}nosti i}i kroz etar i obratno. Uglavnom }e sve {to je u vazduhu oti}i ispod zemlje, a ono {to je u zemlji i}i }e u vazduh. Ja sam to nazvao „zamenom mesta“, a Gilder „Negropontovom zamenom“. Tako je ime ostalo. Razlog zbog kojeg ovu zamenu smatram izvesnom jeste taj da je propusni opseg u zemlji neograni~en, a u etru nije. Ovde imamo jedan etar i neograni~eni broj opti~kih vlakna. I dok mo`e32

mo biti sve pametniji i pametniji u kori{}enju etra, na kraju moramo sa~uvati ceo spektar za komunikaciju sa pokretnim stvarima koje ne mo`emo dosegnuti, poput aviona, brodova, automobila, aktn ta{ni ili ru~nih satova.

Opti~ko vlakno kao prirodan na~in Kada je pre {est godina sru{en Berlinski zid, Doj~e Bundespost je taj ~in proglasio preuranjenim za pet do sedam godina. Bilo je isuvi{e rano da bi se u potpunosti izgradile fiber-opti~ke telefonske centrale u isto~noj Nema~koj, jer cene jo{ uvek nisu bile dovoljno niske. Danas je opti~ko vlakno jeftinije od bakra, ra~unaju}i i cenu neophodne elektronike na svakom kraju. Ukoliko negde budete na{li da nije tako, sa~ekajte par meseci dok cene opti~kih priklju~aka, prekida~a i pretvara~a ne budu dovoljno pale. Ne ra~unaju}i komunikacione linije duga~ke samo nekoliko, ili nekoliko desetina metara, ili prisustvo neosposobljenih instalatera, nema razloga zbog kojeg bi danas koristili bakar u telekomunikacijama (posebno ako imamo u vidu cenu odr`avanja bakarnih linija). Kinezi koriste opti~ka vlakna iz potpuno razli~itih razloga – seljaci iskopavaju bakarne `ice i prodaju ih na crnom tr`i{tu. Jedina prava prednost bakra jeste njegova mogu}nost da prenosi struju. Ovo je osetljiva tema kada su u pitanju telefonske kompanije. One su vrlo ponosne na ~injenicu da tokom vremenskih nepogoda mo`ete izgubiti struju, ali }e va{ tele11 Zaista, ADSL je tek ’98. godine zapo~eo svoj prodor na tr`i{te, za koji se predvi|a da }e eksponencijalno rasti. Analiti~ari tvrde da }emo do 2002. godine svi koristiti ADSL modeme (prim. prev.)

33

fon i dalje funkcionisati. Kada bi va{ telefon koristio opti~ko vlakno umesto bakra, bilo bi neophodno da se snabdeva strujom iz lokalne elektri~ne centrale i bude ranjiv na nestanke struje. Iako mo`ete imati baterijsko rezervno napajanje, ovo je komplikovano re{enje jer su potrebni specijalno odr`avanje i pa`nja. Zbog ovog razloga izvesno je da }e se pojaviti `ice u kojima je opti~ko vlakno okru`eno bakrom, ili obrnuto. Ali, iz perspektive bitova, cela `i~ana planeta bi}e od opti~kih vlakana. Dobar na~in da se posmatra prelaz sa bakra na opti~ko vlakno jeste da se ima u vidu to da ameri~ke telefonske kompanije zamenjuju otprilike 5 procenata svojih centrala godi{nje i da bakar zamenjuju optikom zbog odr`avanja i iz drugih razloga. I dok ova pobolj{anja nisu jednako rasprostranjena, interesantno je primetiti da bi se, ovom brzinom, za dvadeset godina cela dr`ava mogla sastojati od opti~kih vlakana. Smisao le`i u ~injenici da bi ubrzo mogli stvoriti nacionalnu infrastrukturu vrlo {irokog kapaciteta, znali ili ne znali kako da koristimo njen opseg. U svakom slu~aju, fiber-opti~ke centrale }e rezultirati pouzdanijom i kvalitetnijom „dobrom starom telefonskom uslugom“ (koju stru~njaci kra}e nazivaju DSTU). Trebalo je vi{e od decenije da bi se ispravila gre{ka koju je sudija Harold Grin napravio 1983, kada je zabranio Regionalnoj Bel Operativnoj kompaniji (RBOC) da u|e u informativnu i zabavnu industriju. Veliki korak napred dogodio se 20. oktobra 1994, kada je FCC (Federalna komisija za komunikacije) odobrio tzv. „videoton za okretanje“. Ironi~no, RBOC lobisti su iskoristili bezrazlo`an ali efikasan argument da bi omogu}ili prelazak u informativni i zabavni biznis. Telefonske kompanije su tvrdile da DSTU nije 34

dovoljna i da, ukoliko im se ne odobri ulazak u {ire tr`i{te isporuke informacija, ne}e mo}i da opravdaju enormne tro{kove nove infrastrukture (~itaj, opti~kih vlakana). Zaustavimo se ovde. Uostalom, telefonske kompanije su oduvek bile isporu~ioci informacija. U stvari, ve}ina raznih RBOC-a pravi najve}u zaradu od „`utih stranica“ (registar svih firmi u gradu). Ukoliko ove informacije pretvore u bitove i sprovedu ih do va{ih vrata, to je u redu. Ali, ukoliko bi ove informacije ~uvali u vidu bitova i vama ih slali elektronski, to bi bilo ilegalno. Sudija Grin je to video na taj na~in. Iz ovog razloga lobisti su se morali slo`iti da telefonske kompanije moraju biti u biznisu isporuke elektronskih informacija da bi opravdale tro{ak izgradnje regionalne fiberopti~ke centrale. Bez novih izvora prihoda, argument se nastavlja, bio bi manjak podsticaja da se napravi ova velika investicija. Argument je bio dobar i telefonske kompanije sada mar{iraju u informativni i zabavni biznis i, naravno, pola`u opti~ka vlakna malo br`e nego pre. Mislim da je rezultat dobar jer }e koristiti potro{a~u, ali je argument bio bezrazlo`an. Telefonske kompanije sada mogu biti uhva}ene kako veruju u naizgled dobre argumente protiv sli~nih zakona. Nama ne trebaju ogromni propusni opsezi da bi preneli ve}inu informativnih i zabavnih usluga. U stvari, skroman opseg od 1.2 do 6.0 miliona bps (bitova u sekundi) sasvim je dovoljan za ve}inu postoje}e multimedije. Jo{ uvek nismo po~eli da razumemo niti da naziremo kreativni potencijal 1.2 do 6 miliona bps. Dok su, tokom deset godina, advokati i direktori pritiskali sudiju Grina, zaboravili su na ogromnu i ve} ugra|enu infrastrukturu: bakarne parice. Malo ljudi shvata koliko je zapravo dobra 35

bakarna linija. Tehnika zvana ADSL 11 (asimetri~na digitalna pretplatni~ka petlja) omogu}ava slanje velikih koli~ina podataka kroz relativno kratke bakarne linije. ADSL-1 mo`e da obezbedi slanje 1.544 miliona bps u i 64.000 bps iz 75 procenata ameri~kih i 80 procenata kanadskih ku}a. ADSL-2 ide br`e od 3 miliona bps, a ADSL-3 preko 6 miliona bps. ADSL-1 je dovoljan za prenos video signala VHS kvaliteta. Ovo nije dugoro~no re{enje za ku}nu isporuku multimedije, ali je zanimljivo {to je ignorisano u tolikoj meri. Obja{njenje je bila visoka cena po pretplatniku. Ali taj tro{ak je rezultat ve{ta~ki malih obima. ^ak i ako je tro{ak stalno veliki, poput hiljadu dolara po ku}i, u pitanju je rastu}i broj, koji se mo`e ra~unati po ku}i, kako se ljudi budu pretpla}ivali. [to je jo{ bitnije, mnogi Amerikanci bi bili voljni da plate hiljadu i vi{e dolara tokom tri ili ~etiri godine, ukoliko bi usluge bile interesantne, dele}i tako po~etne tro{kove. I dok je opti~ko vlakno sigurno budu}nost, puno stvari mo`emo uraditi i nau~iti sa danas postoje}im bakarnim centralama. Mnogo ljudi ignori{e bakarni stepenik. Oni kupuju opti~ka vlakna u velikim koli~inama, uz hitnu potrebu i zahteve, zarad bezgrani~nog opsega, ne bi li odr`ali svoju kompetitivnu o{tricu, ne prime}uju}i da }e majka priroda i komercijalni interesi, u ve}oj meri od zakonske odredbe, doprineti da opti~ko vlakno postane prirodna stvar. Kao psi po vru}ini, pobornici velikog kapaciteta miri{u svaku politi~ku priliku za mre`e velikog opsega, kao da je u pitanju nacionalni imperativ ili gra|ansko pravo. U principu, neograni~eni propusni opseg mo`e posedovati paradoksalan i negativan efekat pretrpavanja ljudi sa isuvi{e bitova i mogu}nosti da periferne ma{ine ispadnu bespotrebno glupe. Posedovanje neograni~enog opsega te{ko da 36

bi bila pogre{na i lo{a stvar, ali, poput slobodnog seksa, ne mora biti ni suvi{e dobra. Da li stvarno to `elimo i da li su nam potrebni ovi bitovi?

Manje zna~i vi{e Ova izreka arhitekte Mies van der Rohea pronalazi svoj put kroz sve vi{e i vi{e lekcija, zahvaljuju}i kojima sam saznao o koli~ini informacija koje je potrebno preneti i o na~inima na koje se one do`ivljavaju. Ova izreka je skoro uvek istinita kada su u pitanju novi mediji u rukama po~etnika. Po~etnici zaista ne razumeju zbog ~ega „manje zna~i vi{e“. Uzmimo, na primer, ku}nu video-kameru. Kada prvi put dobijete i koristite kamkorder, najverovatnije }ete puno panovati i zumirati, isprobavaju}i simultano sve nivoe slobode koju ste tek otkrili. Rezultat je manijakalan i istrzan ku}ni video, obi~no nepodoban za prikazivanje (on ~ak i familiji smeta i dosa|uje beskrajnim {venkovima i zumovima). Kasnije, kako vreme prolazi, postajete smireniji i koristite ove nove vrste slobode mnogo umerenije i re|e. Suvi{e slobode je tako|e imalo lo{ efekat na izlaz iz na{eg laserskog {tampa~a. Mogu}nost izmene fontova i njihove veli~ine predstavlja isku{enje koje zaga|uje mnogo dana{njih univerzitetskih i poslovnih dokumenata, u kojima se intenzivno me{aju serifna i neserifna pisma svih vrsta i veli~ina: normal, bold, kurziv (italic), sa i bez senki. Potrebno je malo poznavanja tipografije da bismo shvatili kako je kori{}enje samo jednog tipa slova mnogo adekvatnije i da veli~inu slova treba retko menjati. Manje mo`e zna~iti vi{e. 37

Propusni opseg je sli~an. Postoji rastu}a i lo{a dogma koja nam govori da treba da koristimo velike opsege samo zbog toga {to su nam dostupni. Stvarno postoje neki prirodni zakoni u vezi propusnog opsega, koji nam sugeri{u da prosle|ivanje vi{ka bitova nekome – nije mnogo druga~ije ili logi~nije od poja~avanja radija da bi se dobilo vi{e informacija. Na primer, 1.2 miliona bps je u 1995. prag onoga {to nazivamo videom VHS kvaliteta. Idite napred i slobodno ga udvostru~ite ili utrostru~ite, ukoliko `elite televiziju ve}eg kvaliteta. Te{ko je smisliti na~in da se iskoristi vi{e od 6 miliona bps po osobi, za isporuku sve`ih i ma{tovitih usluga, ukoliko ih uop{te posedujemo. Novi informativni i zabavni servisi ne ~ekaju na opti~ko vlakno do ku}e; oni ~ekaju na{u ma{tu.

Kompresovati 100.000 bitova u 1 Odnos izme|u propusnog opsega i kompjutera je suptilan. Razmena na relaciji propusni opseg – kompjuter je ovih dana o~igledna u video-telefonima i u ne{to skupljim video-konferencijskim sistemima. Zbog toga {to vr{ite prora~une na oba kraja linije, mo`ete slati manje bitova napred i nazad. Kada biste potro{ili deo novca na procesiranje digitalnog videa na svakom kraju, time ga kompresuju}i i dekompresuju}i, koristili biste manje kapaciteta kanala i u{tedeli na prenosu. Generalno govore}i, digitalni video je primer kompresije, bez obzira na sadr`aj informacija. Ljudi koriste iste tehnike kompresije za ko{arka{ku utakmicu, intervju u stilu Teda Kopela, i za D`ejms Bond jurnjavu. Ne morate biti kompjuterski stru~njak da biste pretpostavili da svaki od ovih programa dovodi do vrlo raz38

li~itih pristupa kompresiji podataka. Ubrzo po{to osmotri sadr`aj, neko mo`e kompresovati podatke na vrlo razli~ite na~ine. Obratite pa`nju na slede}i primer, uzet iz razgovora na relaciji ~ovek – ~ovek. Zamislite {est ljudi koji ve~eraju sede}i za stolom; oni su duboko za{li u zajedni~ku raspravu o, recimo, osobi koja nije prisutna. U jednom momentu, tokom tog razgovora o gospodinu X, pogledao sam svoju suprugu i namignuo joj. Posle ve~ere vi }ete mi pri}i i re}i: „Nikolas, video sam da namigujete Eleni. [ta ste joj to kazali?“ Ja }u vam objasniti da smo ve~erali sa gospodinom X-om pre dve no}i, kada nam je on objasnio da je nasuprot... on u stvari... i ljudi bi mogli da pomisle..., ali ono {to je stvarno odlu~io je... itd. 100.000 bitova (ili sl.) kasnije, ja sam u stanju da vam ka`em o ~emu sam zapravo komunicirao sa svojom `enom pomo}u 1 bita (nadam se da mi ne zamerate {to mig posmatram kao slanje 1 bita kroz etar). Ono {to se zapravo desilo u ovom primeru jeste da su predajnik (ja) i prijemnik (Elena) posedovali nekakvo zajedni~ko znanje i tako komunikacija izme|u nas dvoje mo`e biti kratka. U ovom primeru ja sam ispalio odre|eni bit kroz etar i on se ra{irio u njenoj glavi, prizivaju}i mnogo ve}u koli~inu informacija. Kada me pitate {ta sam rekao, primoran sam da vam isporu~im svih 100.000 bitova. Time gubim 100.000/1 kompresiju. Postoji pri~a o paru koji je znao stotine prljavih viceva tako dobro da je bilo dovoljno da jedno drugom nabrajaju brojeve. Par cifara bi prizvalo celu pri~u i slalo jedno ili drugo u nekontrolisani smeh. Prozai~nija upotreba ovog metoda kompresije podataka je pretvaranje re~i, koje se ~esto koriste, u brojeve i slanje tih par bitova umesto nizova slova. Izvesno je da }emo vi|ati sve vi{e i vi{e takvih tehnika kako propusni opseg budemo zamenjivali deljenim znanjem. Sabijanje informacija ne samo da smanjuje cenu prenosa bitova ve} {tedi i na{e 39

vreme.

Ekonomija prodaje U slu~aju dana{njih metoda za naplatu telefonskih razgovora, bio bih prinu|en da platim sto hiljada puta vi{e, da bih poslao svoju pri~u o gospodinu X-u vama, nego kada bih je slao Eleni. Telekomunikacijske kompanije ne}e dobiti ni{ta od slanja manje koli~ine bitova. Trenutni ekonomski model telefonije zasniva se na naplati po sekundi ili po bitu, bez obzira {ta je taj bit. Pravo pitanje u razumevanju ekonomije propusnog opsega jeste: da li neki bitovi vrede vi{e od drugih? Odgovor je vrlo jasan – vrede. Ne{to komplikovanije pitanje glasi: da li bi vrednost bita trebalo da zavisi od njegovog su{tinskog karaktera (filmski bit, konverzacijski bit ili pejsmejker bit) ili od toga ko ga koristi? Ili kada? Ili kako? Ve}ina ljudi, uklju~uju}i tu i one iz ~asopisa Nacionalna Geografija (National Geographic), slo`i}e se da {estogodi{nje dete koje uzima slike iz njihove arhive za svoj doma}i zadatak treba da ih dobije sasvim, ili skoro besplatno. Nasuprot tome, ako bih ja te iste slike koristio za neki papir ili poslovni plan, trebalo bi da platim fer cenu i ~ak da ekstra doplatim za nov~anu podr{ku {estogodi{njacima. Sada bitovi ne samo da imaju razli~itu vrednost ve} ta vrednost varira u zavisnosti od toga ko ih i kako koristi. Odjedanput su tu dobrostoje}i bitovi, maloletni bitovi i hendikepirani bitovi. Kongres }e morati da bude vrlo kreativan da bi napravio okvir za pravedni sistem. Razli~ito napla}ivanje bitova nije nova stvar. Imam ra~un kod Dau D`ounsa, koji kori40

stim da bih se uklju~io na berzu. Moj ra~un se zatvara posle petnaest minuta. Ako `elim da dopunim kvote, poput mog osamdeset{estogodi{njeg ujaka, trebalo bi da platim razumnu sumu Dau D`ounsu ili mom ujaku. Ovo je savremeni ekvivalent razlike u ceni izme|u vazdu{nog i kopnenog po{tanskog saobra}aja, bitova koji sti`u avionom i onih koji sti`u vozom. U slu~aju informacija koje se isporu~uju u realnom vremenu (eng. real-time), zahtevi propusnog opsega su diktirani od strane medijuma sa kojeg se emituju informacije. Ako obavljam telefonski razgovor sa vama, besmisleno bi bilo da moj glas sti`e br`e nego {to govorim. Isporu~ivati ga sporije ili sa zaka{njenjem – ne bi se moglo tolerisati. ^ak i ka{njenje od ~etvrt sekunde, u slu~aju satelitske telefonske veze, smeta ve}ini ljudi. Ali, ukoliko snimim svoju poruku na traku i `elim da vam je po{aljem, a poziv pla}am po minuti, sigurno je da bih `eleo da protok bude sa {to vi{e bitova u sekundi. Ovaj ose}aj je poznat ljudima koji se loguju {irom zemlje i usisavaju podatke u svoje leptope ili ih izbacuju iz njih. Samo par godina ranije, 2.400 boda je smatrano za vrlo dobru brzinu. Danas 38.400 bps postaje uobi~ajena brzina i rezultira 94 posto ni`om naplatom telefona. Sre}om po telefonske kompanije, vi{e od 50 procenata telefonskog prometa preko Pacifika i 30 procenata preko Atlantika jesu faks podaci koji idu brzinom od 9.600 bps, umesto 64.000 – koja je isto tako dostupna.

Zvezde i petlje Nije samo propusni opseg kanala bitan ve} i njegova konfiguracija. Jednostavno gledaju}i, te41

lefonski sistem predstavlja „zvezdu“, mre`u u kojoj sve linije zra~e iz jedne ta~ke, kao avenije u Va{ingtonu ili bulevari u Parizu. Postoji staza od va{e ku}e do najbli`eg telefonskog razvodnika. Ukoliko biste hteli, mogli bi pratiti parice sve do lokalne razvodne kutije. Kablovska televizija je, nasuprot tome, napravljena kao „petlja“, poput reda novogodi{njih sijalica, koji ide od ku}e do ku}e. Ove mre`e, zvezde i petlje su svoj oblik vrlo prirodno uzele od uskog opsega parica i {ireg opsega koaksijalnog kabla. U prvom slu~aju, svakoj ku}i je isporu~ena posebna linija niskog propusnog opsega. A u drugom, veliki broj doma}instava deli zajedni~ki servis {irokog kapaciteta. Arhitektura zvezdi i petlji je tako|e vo|ena prirodom sadr`aja. U slu~aju telefonske mre`e, svaki razgovor je druga~iji i bitovi koji idu ka jednoj ku}i nemaju nikakve veze sa drugima. To je sistem ~ija se priroda zasniva na komunikaciji od jedne ta~ke do druge. U slu~aju televizije, susedi dele programski sadr`aj, pa je bilo sasvim logi~no da se primeni sistem novogodi{njeg drveta, od jedne ka vi{e ta~aka. Konvencionalna mudrost kablovskih operatera uveliko kopira zemaljsko emitovanje, onakvo kakvo poznajemo, pomeraju}i televiziju iz etra u svoje `ice. Me|utim, konvencionalna mudrost je samo to: konvencionalna. Budu}nost isporuke televizijskog programa se radikalno menja i ne}ete biti zadovoljni ni ponu|enim izborom va{em susedu, a ni potrebom da se ne{to gleda u odre|eno vreme. Iz ovog razloga kablovske kompanije razmi{ljaju sve vi{e kao telefonske, sa dosta razvodnika i direktnih veza. U stvari, za dvadeset i pet godina ne}e postojati razlike izme|u telefona i kablovske televizije, ne samo u korporativnom smislu ve} i u samoj arhitekturi mre`e. Sve `ice }e eventualno biti vezane kao zve42

zde. Petlje }e biti kori{}ene u lokalnim podru~jima ili u obliku be`i~nog emitovanja, gde distribucioni medijum po pravilu prolazi kroz sva doma}instva odjednom. GM Hjuz Elektroniks (GM Hughes Electronics) svoj satelitski baziran DIREKTV (DIRECTV) sistem naziva „proizvoljnim cevovodom“ i re}i }e vam kako je njihov satelitski sistem direktne emisije – kablovska mre`a koja prolazi kroz svaku ku}u u Sjedinjenim Dr`avama. Ovo je svakako istina. Upravo u ovom momentu, ukoliko ovo ~itate u Sjedinjenim Dr`avama, 1 milijarda bps pada na vas iz te Hjuzove pti~ice, osim ukoliko se ne nalazite ispod olovnog ki{obrana.

Pakovanje bitova Mnogi ljudi koji su po{li putem digitalnog bivanja razmi{ljaju o propusnom opsegu kao o cevima. Razmi{ljanje o bitovima kao atomima svodi se na velike i male cevi, slavine i hidrante. Op{teprihva}eno pore|enje jeste da je kori{}enje opti~kog vlakna poput pijenja vode iz vatrogasnog creva. Analogija je konstruktivna, ali i zbunjuju}a. Voda te~e ili ne te~e. Koli~inu koja izlazi iz creva mo`ete regulisati zatvaranjem ventila. Ali, ~ak i kada se mlaz iz creva svede na kapljanje, atomi vode se kre}u u grupama. Bitovi su druga~iji. Ski lift mo`e biti bolja analogija. Lift se kre}e konstantnom brzinom, dok se vi{e ili manje ljudi penje ili silazi. Sli~no tome, vi sme{tate odre|en broj bitova u paket i onda pu{tate taj paket u kanal, koji je sposoban da ga isporu~i brzinama od nekoliko miliona bitova u sekundi. Sada, ako ja ubacim paket od 10 bitova svake sekunde u brzi kanal, moj efektivni propusni opseg je 10 bps, a ne brzina kanala. 43

Iako se ovo ~ini bespotrebnim, to je u prin-

3. Slanje bitova

cipu pametan potez, jer i drugi ljudi ubacuju pakete u isti kanal – ovo je osnova takvih sistema kao {to su Internet i ATM (asinhroni transfer mod, na~in na koji }e u bliskoj budu}nosti raditi sve telefonske mre`e). Umesto zauzimanja cele telefonske linije, kao {to sada radite za glas, paketi }e biti sme{tani u red sa imenima i adresama zaka~enim za njih, tako da }e znati kada i gde da se skinu sa ovog ski lifta. Pla}a}ete za pakete, ne za minute. Jo{ jedan na~in da posmatrate isto paketiranje propusnog opsega: najbolji metod da se iskoristi milijardu bitova u sekundi jeste koristiti hiljadu bitova u milionitom delu sekunde, milion bitova u hiljaditom delu, ili sli~no. U slu~aju televizije, na primer, razmi{ljajte o prijemu jednog sata videa za samo nekoliko sekundi, nasuprot principu slavine. Umesto da se svakome prenosi na hiljade televizijskih programa, mo`da bi bilo bolje isporu~iti po jedan program svakoj osobi u hiljaditom delu realnog trajanja. Ovaj pristup u potpunosti menja na~in na koji razmi{ljamo o emitovanju medija. Emisija ve}ine bitova ne}e imati apsolutno ni{ta sa brzinom kojom ih mi konzumiramo kao ljudska bi}a.

44

[ta nije u redu sa ovom slikom? Kada gledate televiziju, da li se `alite na rezoluciju slike, oblik ekrana ili kvalitet pokreta? Verovatno ne. Ako se uop{te `alite, to je sigurno na ra~un programa. Ili, kao {to Brus Springstin ka`e: „Pedeset i sedam kanala, a ni{ta na TV-u.“ Ipak, sav razvoj televizije je precizno usmeren ka pobolj{anju prikaza, nasuprot pobolj{anju sadr`aja. Godine 1972. nekoliko japanskih vizionara se upitalo koji je slede}i evolucijski korak u oblasti televizije. Do{li su do zaklju~ka da }e to biti ve}a rezolucija, pretpostavljaju}i da }e prelaz sa crno-belog na kolor biti pra}en televizijom filmskog kvaliteta, tj. televizijom visoke definicije (HDTV). U analognom svetu to je bio logi~an na~in da se nastavi razvoj televizije i upravo je to ono na ~emu su Japanci radili slede}ih ~etrnaest godina, nazivaju}i ga Haj-Vi`n (eng. Hi-Vision). Tokom 1986. Evropa je bila alarmirana razvojem japanske dominacije u novoj generaciji televizije. Jo{ gore, Sjedinjene Dr`ave su prihvatile Haj-Vi`n i udru`ile se sa Japancima u naporima da ga proguraju kao novi svetski standard. Mnogi dana{nji zagovara~i ameri~kog HDTV-a i 45

ve}ina neonacionalista zaboravlja na pogre{an potez podr{ke japanskom analognom sistemu. Poput ~istog za{titni~kog ~ina, Evropljani su glasali protiv Haj-Vi`na, ~ine}i svima nama veliku uslugu, dodu{e iz pogre{nog razloga. Oni su onda krenuli da razvijaju svoj li~ni analogni HDTV sistem – HD-MAC, koji je, po mom mi{ljenju, ne{to lo{iji od Haj-Vi`na. U bli`oj pro{losti SAD su se, poput uspavanog d`ina, probudile i pristupile HDTV problemu sa istim analognim pristupom kao i ostatak sveta, postaju}i tre}i po redu koji budu}nost televizije vide kao ni{ta drugo do problem kvaliteta slike i, {to je jo{ gore, pristupili su re{avanju tog problema sa zastarelim analognim tehnikama. Svi su mislili da je pobolj{ani kvalitet slike dobar pravac za razvoj. Na`alost, nije tako. Ne postoji dokaz kojim bi se potvrdila tvrdnja da konzumenti vi{e cene bolju sliku nego bolji sadr`aj. Ovo je posebno istina kada se ima u vidu da sva do sada ponu|ena re{enja za HDTV ~ak i ne moraju rezultirati dovoljno primetnim pobolj{anjem slike, u pore|enju sa televizijom studijskog kvaliteta koja je danas dostupna (koju vi, najverovatnije, nikada niste ni videli i ne mo`ete ni slutiti koliko je dobra). HDTV na trenutnom nivou HD-a je sme{an.

Poslednje }e postati prvo Tokom 1990. prisustvovali smo razlazu Japana, Evrope i Sjedinjenih Dr`ava, koji su krenuli u potpuno razli~itim pravcima po pitanju napredne televizije. Japan je do tog momenta investirao u razvoj HDTV-a osamnaest godina razvoja i novca. Tokom tog perioda Evropljani su videli kako im kompjuterska industrija klizi iz ruku i odlu~ili 46

su da im se ne desi isto i sa televizijom. Sjedinjene Dr`ave, koje u principu nisu ni imale televizijsku industriju, na HDTV su gledale kao na sjajnu priliku za ponovni ulazak u tr`i{te potro{a~ke elektronike, od kojeg su pre toga odustale kratkovide kompanije, kao {to su Vestinghaus (Vestinghouse), RCA i Ampeks (Ampex). Kada je Amerika prihvatila izazov pobolj{anja televizijske tehnologije, digitalna kompresija je bila na suvi{e ranom nivou razvoja da bi bila o~igledna vodilja te akcije. Tako|e, protagonisti – proizvo|a~i TV opreme – jednostavno su bili pogre{ni igra~i. Za razliku od mladih digitalnih kompanija, kao {to su Epl (Apple) i San Majkrosistems (Sun Microsystems), kompanije za televizijsku tehnologiju bile su steci{te analognih misli. Za njih je televizija predstavljala slike a ne bitove. Ali ubrzo posle bu|enja Amerike 1991, skoro preko no}i, svi su postali zagovara~i digitalne televizije, pod vo|stvom korporacije D`eneral Instrjument (General Instrument Corp.). Za manje od {est meseci, bukvalno je svaki ameri~ki predlog za HDTV pre{ao sa analognog na digitalni. Bilo je dovoljno dokaza da }e digitalna obrada signala opravdati tro{kove, protiv ~ega je Evropa bila sve do februara 1993. U septembru 1991. obratio sam se, za vreme ru~ka, mnogim ~lanovima kabineta predsednika Fransoa Miterana. Mo`da zbog toga {to francuski govorim samo kao drugi jezik, nisam uspeo da ih ubedim da ih ne teram da odustanu od svog „vo|stva“, kako su ga oni zvali, ve} da se oslobode „om~e oko vrata“, kako sam ja to nazivao. Prilikom svog susreta sa japanskim premi12 Xerox Palo Alto Research Center – famozne laboratorije odgovorne za mnogobrojne tehnolo{ke proboje: laserski prin-ter, ravni ekran, objektno orijentisano programiranje, itd. (prim. prev.)

47

jerom Ki~i Mijacavom, 1992, on je bio iznena|en spoznajom da je Haj-Vi`n zastareo. Margaret Ta~er me je isto tako slu{ala. Najzad, krajem 1992, ovaj period je zavr{en smelim potezom D`ona Mejd`ora da stavi veto na odobrenje 600 miliona ekija (800 miliona dolara) ogranku za HDTV program. Evropska unija (tada jo{ Evropska zajednica) napokon je donela odluku da napusti analogni HDTV, u korist digitalne budu}nosti. Japanci sada sasvim dobro znaju da je budu}nost u digitalnoj TV. Kada je Akimasa Egava, nesre}ni generalni direktor administrativnog biroa za po{tu i telekomunikacije, u februaru 1994. predlo`io da se Japan pridru`i digitalnom svetu, vode}i ljudi japanske industrije su ga slede}eg dana naterali da proguta svoje re~i. Japan je potro{io toliko puno javnog novca na HDTV da ne bi smeo tako javno da isti~e svoje gubitke. Jasno se se}am tih dana u kojima su se predsednici velikih kompanija potro{a~ke elektronike zaklinjali da stoje iza dobrog starog analognog Haj-Vi`na, govore}i da je zamenik ministra si{ao sa uma. Morao sam da dr`im svoj digitalni jezik za zubima kada su po~eli da pri~aju suprotno, jer sam svakog od njih li~no poznavao. Sa~uvati lice zna~i – imati ih dva.

Prava tehnologija, pogre{ni problemi Dobra vest je da u Sjedinjenim Dr`avama primenjujemo ispravnu tehnologiju za budu}nost televizije, dakle digitalnu. Lo{a vest je da i dalje bezumno radimo na pogre{nim problemima: kvalitetu slike, broju frejmova u sekundi (eng.

frame rate) i obliku ekrana (tzv. aspekt ratio – odnos ivica ekrana). Jo{ gore, poku{avamo da jednom za svagda odredimo ove vrednosti kao konstantne, gube}i iz vida veliku prednost digitalne tehnologije koja upravo le`i u ~injenici da to ne moramo raditi. ^ak i analogni svet postaje manje tvrdoglav. Svi koji su putovali po Evropi znaju za grozan problem transformatora, prilago|avanje sa 220 volti na na{e ure|aje koji rade na 110 volti. Don Estrid`, {ef u IBM-u i otac IBM PC-ja, jednog dana je bio na parkirali{tu kompanije Boka Raton (Boca Raton), iz Floride, i zahtevao je da PC ne haje da li }e napon biti 110 ili 220 volti. Ova prili~no nerealna komanda je izvr{ena ubrzo potom i danas se skoro svaki personalni ra~unar mo`e priklju~iti na {irok spektar izvora napajanja. Jedan od na~ina na koje ovo mo`e da se posmatra jeste da se Estrid`ovom zahtevu iza{lo u susret tako {to je u ma{inu uba~ena inteligencija (neka priklju~ak brine o onom o ~emu su prethodno brinuli ljudi). A sada ide poruka TV proizvo|a~ima. Vi|a}emo sve vi{e i vi{e sistema koji }e mo}i da se prilagode ne samo naponima od 110 i 220 V, 60 i 50 Hz ve} i brzini iscrtavanja linija, broju frejmova (u sekundi) i odnosu ivica ekrana. Ekvivalentna stvar se ve} de{ava sa modemima, koji izvr{e veliku koli~inu tzv. rukovanja jedan sa drugim, ne bi li uspostavili najbolji mogu}i protokol komunikacije. Gledaju}i dalje, ista svar se de{ava u e-po{ti (elektronskoj po{ti), gde sistemi koriste veliki broj protokola za prosle|ivanje poruka izme|u razli~itih ma{ina, sa ve}im ili manjim uspehom – ali nikad potpuno bezuspe{no. 14

13

Tzv. „set-top box“ je ure|aj, uz pomo} kojeg imate pristup pomenutim „Video On Demand“ TV uslugama (prim.

48

Knjiga, izdata po~etkom 80-ih, koja je na popularan na~in (iznutra) opisivala proces dizajniranja jednog kompjutera (prim. prev.)

49

Biti digitalan je stav budu}nosti. Ne morate staviti ta~ku iznad svakog i i crticu na svako t. Mo`ete graditi veze za budu}u ekspanziju i razvijati protokole tako {to }e se nizovi bitova sami me|usobno sporazumevati. Predvodnici digitalne televizije su ignorisali ova svojstva. Ne samo da rade na pogre{nom problemu, visokoj definiciji, ve} uzimaju sve ostale varijable i tretiraju ih poput 110 volti u fenu za kosu. Argumenti u vezi sa „preplitanjem“ (interlejsom) jesu savr{en primer. TV radi sa 30 frejmova u sekundi. Svaki frejm se sastoji od dva tzv. polja, svako od njih sa polovinom iscrtanih linija (parnih i neparnih). Dakle, jedan videofrejm je sa~injen od dva polja me|usobno pomerenih za jednu sken liniju i sa vremenskim razmakom od {esnaestine sekunde. Kada gledate televiziju, vi vidite 60 polja u sekundi (tako da je pokret gladak), me|usobno „isprepletanih“, ali svako od njih sadr`i samo polovinu slike. Rezultat svega ovoga je da vi vrlo ~isto vidite visokokvalitetan pokret i stati~ne objekte sa samo polovinom propusnog opsega – sjajna ideja za emitovanje televizije u analogno doba, kada je propusni opseg bio dragocen. Dilema dolazi sa kompjuterskim prikazom, gde preplitanje postaje besmisleno i {tetno po pokretne likove. Kompjuterski displeji treba da budu ta~niji ({to podrazumeva ve}u rezoluciju i dobru vidljivost izbliza), jer pokret igra sasvim druga~iju ulogu kod na{ih izbliza posmatranih kompjuterskih ekrana. Dovoljno je re}i da preplitanje nema nikakve budu}nosti u okviru kompjutera i da predstavlja anatemu za svakog kompjuterskog in`enjera. Preplitanje }e umreti prirodnom smr}u. Doneti zakon protiv njega ne bi bilo razumnije od zakona protiv plave boje. Digitalni svet je mnogo elasti~niji od analognih domena, jer u njemu sig50

nali mogu da nose sve vrste dodatnih informacija o samima sebi. Ra~unari mogu da procesiraju i postprocesiraju signale, dodaju i oduzimaju preplitanje, menjaju broj frejmova i modifikuju odnos stranica prikaza da bi prilagodili pravougaonu formu odre|enog signala obliku datog displeja. Iz ovog razloga, bolje bi bilo da stvaramo {to je mogu}e manje despotski fiksiranih standarda, ako ni zbog ~ega drugog onda zbog toga {to }e se za ne{to {to danas zvu~i logi~no sutra ispostaviti da je besmislica.

Izmenljivo poput ameri~kog ustava Digitalni svet je su{tinski izmenljiv. Mo`e da raste i da se menja kontinualnije i u ve}oj meri organski nego prethodni analogni sistemi. Kada kupite nov TV aparat, vi bacate stari i usvajate potpuno novi. Nasuprot tome, kada posedujete kompjuter, vi ste navikli na dodavanje delova, hardvera i softvera, umesto da promenite sve zarad male nadogradnje. U stvari, sama re~ nadogradnja nosi u sebi digitalni prizvuk. Mi se sve vi{e i vi{e prilago|avamo pobolj{avanju kompjuterskih sistema, nabavljanju boljeg ekrana, instaliranju boljeg zvuka i o~ekivanju od na{eg softvera da radi bolje. Za{to televizija nije takva? Bi}e. Danas smo se zaglavili sa tri analogna TV standarda. U SAD i Japanu koristimo NTSC ({to zna~i Nacionalni Komitet za Televizijske Sisteme, iako }e vam Evropljani zlobno re}i da to zna~i ”Never The Same Color” – „Nikada ista boja“). PAL (Linija sa promenljivom fazom) dominira Evropom i pra}en je u Francuskoj SECAM-om (SEquential Couleur Avec Memoire); Amerikanci ponovo u {ali ka`u da to u stvari zna~i „Something Essentially Contrary 51

to America“ – „Ne{to zaista suprotno Americi“. Ostatak sveta vrluda, koriste}i jedan od ova tri sistema u svom ~istom ili izmenjenom obliku, sa skoro istom logikom kao {to je nacionalni izbor drugog jezika. Biti digitalan pru`a mogu}nost nezavisnosti u odnosu na ograni~enost standarda. Ako va{ TV ne govori odre|enim dijalektom, verovatno }ete morati da obi|ete lokalnu kompjutersku prodavnicu i kupite digitalni dekoder, kao {to bi danas kupili softver za va{ PC. Ako je rezolucija va`na varijabla, onda je re{enje u izgradnji promenjljivog sistema, a ne nekog koji je vezan za odre|eni broj sken linija koje danas lako mo`emo prikazati. Kada ~ujete nekog kako pri~a o 1.125 ili 1.250 sken linija, ne postoji ni{ta magi~no u tim brojevima. Oni su samo blizu maksimalnog prikaza, kojeg danas mo`emo dobiti na katodnim cevima (CRT – eng. Cathode Ray Tube). Naime, na~in na koji su TV in`enjeri posmatrali sken linije u pro{losti – danas vi{e ne va`i. Ranijih dana, kako je televizor postajao sve ve}i, posmatra~ se pomerao sve dalje od njega, kona~no do kau~a za odmor. U proseku, broj sken linija po milimetru, koji je stizao do gledao~eve zenice, bio je manje-vi{e konstantan. Zatim, pribli`no oko 1980, do{lo je do nagle promene. Ljudi su, iznenada, sa kau~eva pre{li na stolove, uz do`ivljaj posmatranja izbliza ekrana od osamnaest in~a. Ova promena je okrenula naglava~ke razmi{ljanje o sken linijama, jer vi{e nismo mogli da razmi{ljamo o broju sken linija po slici (kao {to je slu~aj sa TV aparatima), ve} po in~u, kao {to to radimo sa papirom i modernim kompjuterskim displejima (ovde Kseroksov Palo Alto centar za istra`ivanje, PARC12, dobija pohvale zbog toga {to je prvi po15

52

Ameri~ka klasifikacija starosne cenzure (prim.

~eo da razmi{lja u linijama po in~u). Ve}i displej zahteva vi{e linija. Naravno, ako zare|amo ravne displeje, ima}emo mogu}nost da prikazujemo slike sa rezolucijom od desetine hiljada linija. Ograni~iti danas na{a razmi{ljanja na otprilike hiljadu – bio bi kratkovid potez. Na~in da se sutra postigne masovno velika rezolucija jeste napraviti danas promenjljivi sistem, koji u stvari niko od dana{njih igra~a trenutno ne predla`e. ^udno!

TV kao {alter za naplatu Svi proizvo|a~i kompjuterskog hardvera i softvera sude se sa kablovskom industrijom, {to i nije ~udno s obzirom da ESPN ima vi{e od 60 miliona pretplatnika. Majkrosoft, Silikon Grafiks (Silicon Graphics), Intel, IBM, Epl, DEC (Digital) i Hjulet Pakard (Hewlett Packard) sklopili su va`ne ugovore sa kablovskom industrijom. Uzrok ovog previranja je tzv. „set-top kutija“ koja trenutno predstavlja tjuner, ali treba da preraste u ne{to mnogo va`nije13. Ako se nastavi istim tempom kojim su se stvari do sada odvijale, uskoro }emo imati toliko razli~itih tipova settop kutija koliko trenutno imamo daljinskih upravlja~a (jedan za kablovsku televiziju, drugi za satelit, tre}i za parice, po jedan za svaku UFV transmisiju, itd). U`asna je i sama pomisao na takav „{vedski sto“ nekompatibilnih set-top kutija. Interesovanje za ovakvu kutiju poti~e od njene potencijalne funkcije da, pored drugih stvari, slu`i kao vrsta kapije kroz koju bi provajder (eng. provider) kutije i njenog interfejsa mogao postati ku}epazitelj, na taj na~in {to bi napla}ivao nadnice za informacije koje 53

Pogovor

54

55

Tehnologija (ne) slobode

Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digitalan“ svaki ~italac }e sigurno do`iveti razli~ito. To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u {irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – doba eksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija, elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja se na takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svakodnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~etiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vreme, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svojevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mre`a koje nas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivo informacija i mogu}nosti, novih izazova, novih opasnosti i novih sloboda. Na prvi pogled, Negropontova knjiga je manifest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu puni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezaustavljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj, u kojem su novi dometi mikroelektronike u punoj slu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se mo`e desiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma}im turbulentnim prostorima, sa sve`im utiscima o doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lomovima koji su nas zadesili – pomisli kako je naivno verovanje autora u slobodu pojedinca, koja definitivno trijumfuje podr`ana „kona~nom tehnologijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e

56

57

informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne telekomunikacije i strahovit porast razmene svih vrsta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe`no vode ujedinjavanju nacija i dr`ava, i formiranju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa i vlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrzano }e smenjivati prethodne i one manje demarkacije. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram da je to uveseljavaju}e“, ka`e Negropont, tvrde}i dalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam dolazi iz osna`uju}e prirode digitalnog na~ina `ivota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~initi tako razli~itom od sada{njosti. Informativni autoput danas mo`e zvu~ati kao zabluda, ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|anja. Kako deca budu usvajala globalne informativne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez dozvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na putu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na mestima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“ Amen. Po mnogim elementima konstrukcije i sadr`aja dela autor je futurista, bolje re~eno futurolog „optimisti~ke provenijencije“, koji se po idejama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}nosti pribli`ava Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegava da ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“, koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnog dru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakom pogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta tehnolo{kih promena“ i spektar dominantnih implikacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXI veka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anja rizika katastrofa, koje su u ovoj problematici ne samo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opredeljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, koje prevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-

58

hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde nau~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ni najsmelija nau~na fantastika ne mo`e ni da se pribli`i realnostima „eksplozije tehnologija“ krajem ovoga veka. Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika koje autor direktno, koncizno ali okrutno argumentovano izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravaca tehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme nastanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako se Negropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdim standardima na polju {irokoformatne televizije (HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i, bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ velikih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i njihovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara, britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazuje na istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, koji kao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja se podvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma. ^itaoca valja upozoriti da je knjiga pisana za ameri~ko tr`i{te, preciznije re~eno – za prose~nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikanca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikancu koji ne `ivi u vreme nastanka dela – polovinom devedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god je bilo mogu}e i smisleno, da neke te`e shvatljive asocijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelo svuda. Iako `ivimo u realnom tehnolo{kom zaostatku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzija na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija mo`e se uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije potrebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeo ovo delo i u`ivao u njemu. Njegov „razgovorljiv“ prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inu na koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri komuniciraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enja gomile apstraktnih informacija i komandi, danas

59

jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje ~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara. „Biti digitalan“ sadr`i tri dela. U prvom poglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava razlike izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i sveta digitalno „prevedenih“ informacija, koji nezaustavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskog `ivota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razmatra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom. Autor ovde briljantno anticipira naredni razvoj odnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde }e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i pojava ve{ta~ke inteligencije. U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, izneta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizija `ivota u potpunom informati~kom okru`enju. Optimizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnim projektima transformacije koje }e informati~ko doba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nom `ivotu, ali i sudbini klasi~ne dr`ave i ljudskog dru{tva. „Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okrenuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog aktera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologiji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo. Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obilje korisnih informacija, saveta i komentara, ali i vrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sumnje, obele`iti dominantne civilizacijske promene na po~etku tre}eg milenijuma. Vigor Maji}

60

61

SADR@AJ

Uvod Paradoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 I BITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 1. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 2. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .27 3. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 II INTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 7. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .87 8. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 9. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 10. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 11. Mo`emo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .131 12. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142 III DIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153 13. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .155 14. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .163 15. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174 16. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185 17. Digitalne bajke i uobra`enja . . . . . . . . . .194 18. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207 Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

62

63

prolaze kroz naplatnu rampu i dospevaju u va{u ku}u. Ovo zvu~i kao unosan posao, ali nije sigurno da li je u javnom interesu. Na`alost, sama settop kutija je tehni~ki kratkovido osmi{ljena i pogre{no fokusirana. Trebalo bi da pro{irimo svoje vidike i pogledamo druge mogu}nosti, poput {irokonamenskih kompjuterskih re{enja, koja su manje vlasni~ki orijentisana. U nazivu „set-top kutija“ (eng. set-top box) – re~ kutija nosi sve pogre{ne konotacije, ali evo teorije. Na{ nezasit apetit za propusnim opsegom postavlja, trenutno, na vode}e mesto kablovsku televiziju, kao snabdeva~a velikog spektra informativnih i zabavnih usluga. Kablovske usluge danas uklju~uju set-top kutije samo iz tog razloga {to se samo jedan broj TV prijemnika mo`e priklju~iti direktno na kablovsku mre`u. Ideja je da se, kad jednom ova kutija postane prisutna i prihva}ena, samo obogati dodatnim funkcijama. [ta nije u redu sa ovim planom? Jednostavno je zaklju~iti. ^ak se i najkonzervativniji in`enjeri sla`u da }e razlike izme|u televizora i kompjutera biti eventualno svedene na periferijske ure|aje i na sobu u kojoj se nalaze. Bilo kako bilo, ova vizija je ugro`ena monopolisti~kim impulsima kablovske industrije i pobolj{anjem kutije da kontroli{e 1.000 programa, od kojih, u bilo kojem momentu, 999 ne gledate (po pravilu). U unosnom sportu proizvodnje digitalne televizije – kompjuter je ozbiljno „nadigran“ u prvoj rundi. Ali njegov povratak }e biti trijumfalan.

TV kao kompjuter Obo`avam da pitam ljude da li se se}aju knjige „Duh nove ma{ine“, Trejsi Kider14. Neko0

ga ko je ~itao tu knjigu potom upitam da li mo`e da se seti imena kompjuterske kompanije o kojoj je re~ u knjizi. Jo{ uvek nisam nai{ao na nekoga ko se setio. Dejta D`eneral (Data General – to je ta), Veng (Wang) i Prajm (Prime), nekad dobrostoje}e kompanije koje su se uveliko {irile, nisu imale obzira prema otvorenim sistemima. Dobro se se}am sedenja za stolovima, za kojima su ljudi raspravljali kako }e sistemi u vlasni{tvu biti u velikoj kompetitivnoj prednosti. Ako biste bili u stanju da napravite sistem koji bi ujedno bio popularan i jedinstven, okon~ali bi takmi~enje. Mada zvu~i logi~no, potpuno je pogre{no, i zbog toga Prajm vi{e ne postoji, a druga dva su samo senke onoga {to su nekada bili. Upravo to je razlog zbog kojeg danas Epl menja svoju strategiju. „Otvoreni sistemi“ su bitan koncept koji testira nadmeta~ki duh na{e ekonomije i ujedno izaziva sisteme u vlasni{tvu i uveliko ra{irene monopole. Naravno, danas on pobe|uje. U otvorenom sistemu takmi~imo se na{om imaginacijom, a ne klju~em i bravom. Rezultat se ne ogleda samo u velikom broju uspe{nih kompanija ve} i u ve}em izboru pred potro{a~em i jo{ okretnijim komercijalnim sektorom, sposobnim za munjevit rast i razvoj. Pravi otvoreni sistem je u javnom vlasni{tvu i uveliko je dostupan, kao temelj na kojem svako mo`e da gradi. Razvoj personalnih ra~unara se odvija tako brzo da PC predstavlja budu}u televiziju otvorene arhitekture. Set-top kutija }e biti veli~ine kreditne kartice, koju }ete gurnuti u va{ PC i pretvoriti ga u elektronsku kapiju za kabl, telefon ili satelit. Drugim re~ima, u budu}nosti ne}e postojati industrija televizora. To }e biti kompjuterska industrija: ekrani sa tonama memorije i ogromnom koli~inom procesorske snage. Neki od ovih proizvoda }e najverovatnije biti duga~ki vi{e metara, a ne kao dana{nji osamnaestoin~ni 1

Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219

N.N.

Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227

Pogovor

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235

Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode

Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

0

1

ekrani, koje }ete posmatrati radije u grupama nego individualno. Me|utim, kakvi god bili, i dalje }e morati biti kompjuteri. Razlog za ovo le`i u ~injenici da ra~unari postaju sve opremljeniji za video, sposobni da obra|uju i prikazuju video kao tip podataka. Video postaje deo svih, a ne samo nekih kompjutera, primenljiv u telekonferencijama, multimedijskim publikacijama i raznim simulacijama. Ovo se de{ava toliko brzo da }e spori puls razvoja televizije, pa ~ak i digitalne, biti u senci personalnog ra~unara. Na primer, ritam razvoja HDTV-a je sinhronizovan sa Olimpijskim igrama, kako bi bio internacionalno prikazan u boljem svetlu: spektaklu najve}eg sportskog doga|aja. Na normalnoj televiziji, recimo, ne mo`ete videti hokejski pak. Iz tog razloga Japanci su odlu~ili da lansiraju Haj-Vi`n za vreme Letnjih olimpijskih igara u Seulu, 1988, a Evropljani su predstavili HDMAC na Zimskoj olimpijadi u Albertvilu, 1992 (da bi godinu dana nakon toga potpuno prekinuli razvoj). Ameri~ki HDTV akteri su predlo`ili Letnje olimpijske igre u Atlanti, 1996, za promociju svog digitalnog HDTV sistema zatvorene arhitekture. Tada }e ve} biti isuvi{e kasno i HDTV }e biti mrtvoro|en~e. Vi{e niko ne}e biti zainteresovan i otprilike 20 miliona Amerikanaca prati}e NBC kroz prozor u gornjem desnom uglu svog kompjuterskog ekrana. Intel i CNN su zajedno najavili takvu vrstu usluge, jo{ u oktobru 1994.

Biznis emitovanja bitova Klju~ budu}nosti televizije le`i u tome da se televizija prestane gledati samo kao televizi0

ja. TV najvi{e dobija od na{eg gledanja na nju kao na bitove. Filmovi su, tako|e, samo specijalni slu~aj emitovanja podataka. Bitovi su bitovi. Vesti u {est ~asova ne samo da vam mogu biti isporu~ene kada vi to `elite ve}, tako|e, mogu biti ure|ene specijalno za vas, pri ~emu im mo`ete slobodno pristupati. Ako `elite da gledate film sa Hemfrijem Bogartom u 8:17 posle podne, telefonska kompanija }e vam to omogu}iti preko bakarnih parica. Tako|e, kada budete gledali fudbalsku utakmicu, mo}i }ete da je pratite sa bilo kojeg sedi{ta na stadionu ili, posebno za tu priliku, iz perspektive same lopte. Ovo su samo neke promene koje }e doneti digitalno bivanje, naspram gledanja „Dinastije“ u duplo ve}oj rezoluciji od dana{nje. Kada je televizija digitalna, ona sadr`i puno novih bitova – onih koji vam govore o drugim bitovima. Ovi bitovi mogu biti jednostavna zaglavlja koja vam govore o rezoluciji, brzini skeniranja i odnosu strana slike, tako da va{ TV mo`e da procesira i prika`e signal najbolje kako ume. Ovi bitovi mogu biti algoritam za dekodiranje, koji vam omogu}ava da vidite neki ~udni ili {ifrovani signal, kada se iskombinuje sa linijskim kodom sa kutije kukuruznih pahuljica. Ti bitovi mogu biti sa jednog od mnogobrojnih zvu~nih zapisa, koji vam omogu}avaju da gledate film na va{em jeziku. Oni tako|e mogu slu`iti kao kontrolni podaci, koji vam omogu}uju da film X-ranga pretvorite u materijal R ili PG ranga15 (ili obrnuto). Dana{nji TV aparat vam omogu}ava da podesite osvetljenost, ja~inu zvuka i kanal. Sutra }ete biti u mogu}nosti da kontroli{ete seks, nasilje i politi~ke stavove. Ve}ina televizijskih programa, izuzimaju}i sportske doga|aje i izborne rezultate, ne mora da bude isporu~ivana u realnom vremenu, {to se uveliko ignori{e iako je od klju~nog zna~aja za 1

digitalnu televiziju. Ovo zna~i da je ve}ina televizije poput usnimavanja u kompjuter. Bitovi se prenose brzinom koja nema nikakve veze sa na~inom na koji }e biti gledani. [to je jo{ va`nije, kada se jednom na|u u ma{ini, nema potrebe da se gledaju istim redosledom kojim su poslani. Sasvim iznenada, TV postaje medij kojem se mo`e pristupati proizvoljno, poput knjige ili novina, po kojem se mo`e kretati po `elji i ~iji se sadr`aj mo`e menjati, nezavisno od vremena i dana, ili vremena potrebnog za njegovu dostavu. Jednom kada budemo prestali da razmi{ljamo o budu}nosti TV-a samo kao o visokoj definiciji i kada budemo po~eli da ga zidamo u njegovoj generalnoj formi, emitovanju bitova, TV }e postati potpuno druga~iji medij. Tada }emo prisustvovati stvaranju mnogih kreativnih i zanimljivih aplikacija na informativnom autoputu. Sve }e se to dogoditi ukoliko ne budemo bili zaustavljeni od strane „Bit policije“.

0

1

4. Bit policija

Dozvola za zra~enje bitova Postoji pet puteva kojima }e zabava i informacije do}i u doma}instvo: putem satelita, zemaljskog emitovanja, kabla, telefona i pakovanog medija (svi atomi, poput kaseta, CD-ova i {tampe). Federalna komisija za komunikacije – FCC – slu`i javnosti tako {to reguli{e neke od ovih puteva, pa i deo informativnog sadr`aja {to prolazi kroz njih. Ovaj posao je vrlo te`ak, pre svega zbog toga {to se FCC ~esto nalazi izme|u dve vatre: za{tite i slobode, javnog i privatnog, kompeticije i monopola. Jedna od glavnih briga FCC-a jeste spektar koji se koristi za be`i~ne komunikacije. Spektar se smatra ne~im {to treba da pripada svima podjednako i da se koristi ispravno, kompetitivno, bez me{anja, i da slu`i kao podstrek oboga}ivanju ameri~kog naroda. Ovo ima savr{enog smisla, jer bi bez takvog nadzora, na primer, televizijski signal mogao da se me{a sa signalom celularnog16 telefona, ili bi radio-talasi mogli da se upli}u u VHF talase vojne mornarice. Ovakvom nebeskom saobra}aju je zaista potrebna kontrola letenja. Nedavno su neki delovi spektra bili stavljeni na aukcionu prodaju po vrlo visokim cena0

ma, i to za celularnu telefoniju i interaktivni video. Drugi delovi spektra se daju besplatno, jer se za njih ka`e da slu`e javnom interesu. Takav je slu~aj sa televizijom koja `ivi od reklama, koja je „besplatna“ gledaocu. U stvari, nju pla}ate kada kupite pakovanje pelena ili neki drugi proizvod, koji se reklamira na televiziji. FCC je predlo`io da se postoje}im televizijskim stanicama ustupi dodatna „staza“, {irine 6 MHz (megaherca) slobodnog spektra za HDTV, pod uslovom da se deo spektra koji trenutno koriste, tako|e {irokog 6 MHz, vrati u roku od petnaest godina. Naime, za vreme tog perioda postoje}e stanice bi koristile 12 MHz. Ideja je da se dana{njoj televiziji omogu}i prelazni period, kako bi evoluirala u televiziju budu}nosti. Ovaj koncept je imao smisla pre {est godina, kada je bio posmatran kao staza iz jednog analognog sveta u drugi. Ali, odjednom je HDTV postao digitalan. Mi danas znamo kako da isporu~imo 20 miliona bps kanalom od 6 MHz i sva dotada{nja pravila se iznenada menjaju, u nekim slu~ajevima na vrlo neo~ekivane na~ine. Zamislite da posedujete TV stanicu i da vam je FCC upravo dao dozvolu da emitujete 20 miliona bps. Sada imate dozvolu da postanete lokalni epicentar u poslu zra~enja bitova. Ova dozvola je namenjena televiziji, ali {ta biste zaista uradili sa njom? Budite iskreni, poslednja stvar koju biste emitovali je HDTV, jer su programi oskudni, a i prijemnika je malo. Uz malo lukavstva do{li bi do zaklju~ka da mo`ete emitovati ~etiri kanala standardne NTSC digitalne televizije studijskog kvaliteta (svakom po 5 miliona bps); tako bi pove}ali potencijalnu publiku, a samim tim i prihode od reklama. Ako biste jo{ malo razmislili, mo`da biste odlu~ili da emitujete tri kanala, koriste}i 15 miliona bps, a preostalih pet 1

miliona bps dodelite emitovanju dva digitalna radio-signala, sistemu pristupa berzanskim novostima i pejd`ing servisu. Tokom no}i, kada malo ljudi gleda TV, mo`ete koristiti ve}i deo va{eg spektra za slanje bitova u etar radi isporuke personalizovanih novina, koje }e biti od{tampane u ku}ama klijenata. Ili }ete, mo`da, prosuditi da je subotom va`na rezolucija ekrana (npr. zbog fudbalske utakmice) i dodeliti 15 od va{ih 20 miliona bps za emitovanje visoke definicije. Vi biste, bukvalno re~eno, sami sebi bili FCC sa tih 6 MHz ili dvadeset miliona bitova, upotrebljavaju}i ih kako i kada `elite. Ovo zapravo nije ono {to je FCC imao na umu kada je predlo`io dodelu novog HDTV spektra postoje}im stanicama, u svrhe emitovanja. Grupe koje ~eznu da u|u u posao zra~enja bitova vri{ta}e od muke kada budu shvatile da su postoje}e TV stanice upravo udvostru~ile spektar i da su pove}ale svoj kapacitet emitovanja za 400 procenata, besplatno i za slede}ih petnaest godina! Da li ovo zna~i da bi trebalo da po{aljemo bit policiju u etar ne bi li se uverili da se novi spektar i njegovih 20 miliona bps koriste samo za HDTV? Nadam se da ne zna~i.

Bitovi promene U analogno doba posao FCC-a, u vezi sa dodelom spektra, bio je mnogo lak{i. Mogao je da poka`e na razli~ite delove spektra i da ka`e: ovo je televizija, ovo je radio, ovo je celularna telefonija, itd. Svaki deli} spektra je predstavljao poseban medij za komunikacije i emitovanje, sa sebi svojstvenim karakteristikama i anomalijama, i vrlo odre|enom svrhom. U digitalnom svetu ove razlike postaju nejasne ili, u nekim slu~aje0

vima, nestaju: sve su to bitovi. Oni mogu biti radio-bitovi, TV bitovi ili vojni bitovi, ali su u svakom slu~aju bitovi. Oni se mogu me|usobno kombinovati, me{ati i koristiti na vi{e na~ina, kao {to se to ve} radi u multimediji. Ono {to }e se desiti sa emitovanom televizijom, u slede}ih pet godina, toliko je fenomenalno da je vrlo te{ko obuhvatiti sve u jednom dahu. Te{ko je poverovati da }e FCC mo}i i `eleti da reguli{e bitove tako {to }e, na primer, dodeljivati korisni~ke kvote bitova za HDTV, normalnu TV , radio, itd. Samo tr`i{te je mnogo bolji regulator. Sigurno je da ne}ete koristiti svih 20 miliona bps za radio, ukoliko TV i informacije donose ve}e prihode. Zatekli biste sebe kako menjate svoju raspodelu, u zavisnosti od dana u nedelji, doba dana, praznika ili posebnih doga|aja. Fleksibilnost je od klju~nog zna~aja i publika }e najbolje slu`iti onome ko bude bio najbr`i i najkreativniji u kori{}enju svojih bitova. U bliskoj budu}nosti stanice }e, u toku prenosa, dodeljivati bitove odre|enom mediju (recimo TV-u ili radiju). To je obi~no ono na {ta ljudi misle kada govore o digitalnoj konvergenciji ili emitovanju bitova. Predajnik govori prijemniku da sti`u TV bitovi, sti`e radio ili: „Evo, dolaze bitovi koji predstavljaju Vol Strit @urnal.“ U ne{to daljoj budu}nosti bitovi uop{te ne}e biti namenjeni specifi~nom mediju, u momentu napu{tanja predajnika. Uzmimo vremensku prognozu kao primer. Umesto da emitujemo prognozera sa njegovim slikovitim mapama i kartama, razmislite o slanju kompjuterskog modela vremena. Ti bitovi sti`u u va{ kompjuterski TV i onda ih vi, koriste}i lokalnu ra~unarsku inteligenciju, transformi{ete u glasovni izve{taj, {tampanu mapu ili animirani crta} sa va{im omiljenim Diznijevim 1

likom. Pametan TV aparat }e uraditi to onako kako vi budete `eleli, mo`da ~ak u zavisnosti od va{ih planova i raspolo`enja u datom trenutku. U ovom primeru, TV stanica ne zna da li }e se bitovi koje {alje pretvoriti u: video, zvuk ili {tampanu formu. O tome odlu~ujete vi. Bitovi napu{taju stanicu kao ne{to {to se mo`e upotrebiti na puno razli~itih na~ina, personalizovati od strane mnogobrojnih kompjuterskih programa, ili pohraniti za kasniju upotrebu. Ovaj scenario slanja bitova i podataka je iznad dana{njih regulativnih mogu}nosti, zasnivanih na tome da predajnik zna da li su signali koje {alje – TV, radio ili podaci. Verovatno je dosta ~italaca pretpostavilo da je moje pominjanje bit policije sinonim cenzure sadr`aja. Nije tako. Sâm korisnik }e cenzurisati tako {to }e re}i prijemniku koje bitove da odabira. Bit policija }e `eleti da kontroli{e sâm medijum, {to zaista nema smisla. Politi~ki gledano, problem je u tome {to je predlo`ena HDTV raspodela potpuno pogre{an potez. Dok FCC nije imao nameru da napravi lo{u situaciju, grupacije sa odre|enim interesom napravi}e pravi pakao zbog toga {to su propusno bogati postali jo{ propusno bogatiji. Moje mi{ljenje je da je FCC isuvi{e pametan da bi `eleo da bude bit policija. Njegova ovla{}enja imaju svrhu pobolj{anja informativnih i zabavnih usluga od javnog interesa. Jednostavno re~eno, ne postoji na~in da se ograni~i sloboda emitovanja bitova, isto tako kao {to Rimljani nisu uspeli da zaustave hri{}anstvo, mada }e nekoliko hrabrih pionirskih emitera podataka usput biti pojedeno od strane va{ingtonskih lavova. 0

Unakrsno vlasni{tvo Razmislite o modernim novinama. Tekst se priprema na ra~unaru; pri~e od novinara ~esto dolaze putem e-po{te. Slike se digitalizuju i {alju kroz `icu. Do izgleda strane u modernim novinama se tako|e dolazi putem ra~unarskih dizajnerskih sistema, koji pripremaju podatke za prenos na film ili direktno graviranje na plo~e. @elim da ka`em da je celokupna koncepcija i konstrukcija novina digitalna, od po~etka do kraja, sve do poslednjeg koraka kada se boja nanosi na mrtvo drve}e. Ovo je korak u kojem bitovi postaju atomi. Sada zamislite da se poslednji korak uop{te ne de{ava u {tampariji, ve} da vam se novine isporu~uju u vidu bitova. Ima}ete izbor da ih od{tampate, uz sve prednosti papirne {tampe (preporu~ujem vam papir koji se mo`e koristiti vi{e puta, jer, u protivnom, svima nam treba gomila praznog papira pored stola). Mo`da }ete vi{e voleti da ga u~itate sa mre`e u va{ leptop, palmtop, ili jednog dana u svoj savr{eno fleksibilni, super tanki, vodootporni ekran velikog formata, sa masovnom rezolucijom u punom koloru (koji izgleda isto kao tabak papira i ~ak miri{e isto, ukoliko vas to pali). Postoji puno na~ina da vam se isporu~e bitovi; jedan od njih je, svakako, emitovanje na daljinu. Va{a televizijska stanica vam mo`e poslati novinske bitove. Opa! Uop{teno govore}i, ovda{nji zakon o unakrsnom vlasni{tvu ka`e da ne mo`ete istovremeno posedovati novine i TV stanicu. U analogno doba ovo ograni~avanje vlasnika na jedan medij, u jednom mestu ili podru~ju, bilo je najjednostavniji mehanizam za prevenciju od monopola i za garanciju pluralizma i vi{eglasnosti. Medijska raznovrsnost je predstavljala raznolikost sadr`aja, tako da, ukoliko ste posedovali novine, niste mogli da posedujete TV stanicu, i obrnuto. 1

Godine 1987. senatori Ted Kenedi i Ernest Holings su se na bud`etsku rezoluciju, koja je trajala jedanaest sati, nadovezali raspravom koja je onemogu}ila FCC da nastavi sa odbijanjem zahteva u vezi sa regulacijom unakrsnog vlasni{tva. Ovaj potez je bio usmeren ka Rupertu Merdoku, koji je u Bostonu kupio novine, a istovremeno je bio vlasnik i UHF stanice. Tzv. „laserski zakon“, koji je bio uperen ka Merdoku, bio je odbijen od strane suda nekoliko meseci kasnije, ali je ostala kongresna zabrana da FCC promeni ili poni{ti zakon o unakrsnom vlasni{tvu. Da li bi, zaista, istovremeno posedovanje novinskog i televizijskog bita trebalo da bude nelegalno? [ta ako novinski bit predstavlja samo razra|eni TV bit u kompleksnijem, personalizovanom multimedijskom informativnom sistemu? Korisnik mo`e da bude samo u dobitku zbog me{anja bitova i izve{taja razli~itog nivoa dubine i razli~itog kvaliteta prikaza. Ako budu opstale sada{nje polise unakrsnog vlasni{tva, nije li ameri~ki gra|anin zapravo li{en najbogatijeg informativnog izobilja? Mi }emo uveliko naneti {tetu samima sebi, ukoliko zabranimo da se odre|eni bitovi me{aju sa drugim. Za garantovani pluralizam potrebno je manje nego {to bi neko o~ekivao, zbog toga {to se mas-medijske monolitne imperije usitnjavaju u grupacije ku}nih industrija. Sve vi{e }emo biti priklju~eni (on-lajn) na liniju i kako budemo prenosili bitove u sve ve}im, a atome u sve manjim koli~inama, {tamparije }e polako nestajati. ^ak }e i broj dopisnika iz sveta izgubiti zna~aj onda kada talentovani free-lance pisci budu otkrili elektronsku stazu koja vodi direktno u va{u ku}u. Dana{nji medijski poglavari }e se sutra hvatati za slamku da bi odr`ali svoje centralizovane imperije. Ube|en sam da }e do 2005. Ameri0

kanci u proseku provoditi vi{e vremena na Internetu (ili kako se ve} tada bude zvao) nego u gledanju mre`ne televizije. Kombinovana snaga tehnologije i ljudske prirode ima}e mnogo sna`nije pluralisti~ko dejstvo nego {to ga danas imaju zakoni koje smi{lja kongres. U slu~aju da gre{im u vezi du`ih staza i ako prelazni period bude trajao kra}e, FCC bi trebalo da prona|e neko ma{tovito re{enje, ne bi li zamenio zakone industrijskog doba podstrecima i vodiljama za digitalno bivanje.

Za{tita bitova Zakon o autorskim pravima je zastarela stvar. To je zaostav{tina iz doba Gutenberga. Po{to je u pitanju reaktivni proces, on }e, verovatno, potpuno propasti pre nego {to bude bio korigovan. Ve}ina ljudi brine o autorskom pravu zbog lagodnog pravljenja kopija. U digitalnom svetu ne samo da je kopiranje lako ve} je i kopija istog kvaliteta kao i original; uz ne{to skuplju kompjutersku obradu ona mo`e biti ~ak i bolja. Signal sa kopije se mo`e pro~istiti, pobolj{ati i osloboditi od {uma, na isti na~in kao {to nizovi bitova mogu biti o~i{}eni od gre{aka. Kopija je savr{ena. Ova ~injenica je dobro poznata muzi~koj industriji, jer je bila uzrok ka{njenja nekoliko potro{a~kih elektronskih proizvoda, na prvom mestu DAT-a (digitalna audio-traka). Ovo je besmisleno jer je ilegalno dupliciranje prisutno ~ak i kada kopije nisu ni pribli`no savr{ene. U nekim zemljama je ~ak 95 procenata svih video-kaseta piratsko. Odnos i stav prema autorskim pravima danas dramati~no varira od medija do medija. Muzici je posve}ena internacionalna pa`nja, i ljudima ko1

ji komponuju, prave zvuke i pi{u tekstove za pesme pla}aju se autorska prava tokom dugog niza godina. ^uvena melodija „Hepi birdej“ je u javnom vlasni{tvu, ali, ukoliko `elite da koristite njen tekst u filmskoj sceni, mora}ete da platite korporaciji Vorner/^epel malo bogatstvo. To nije ba{ logi~no, ali je deo kompleksnog sistema za{tite kompozitora i izvo|a~a. Nasuprot tome, slikar se zauvek opra{ta od svoje slike, kada je proda. Sistem „plati po gledanju“ je nezamisliv. Sa druge strane, negde bi bilo potpuno legalno raskomadati sliku i prodavati je u manjim delovima, preslikati je na tepih ili pe{kir, bez dozvole autora. U Sjedinjenim Dr`avama je tek 1990. donet zakon o pravima vizuelnih umetnika, kojim je spre~ena ova vrsta kasapljenja. To zna~i da trenutno, ~ak ni u analognom svetu, sistem nije dugotrajan i sasvim pravedan. Ne samo da je u digitalnom svetu kopiranje lak{e i da su kopije verodostojnije ve} }emo se susresti sa novom vrstom prevare, koja ~ak uop{te ne}e ni biti prevara. Kada pro~itam ne{to na Internetu i kada, poput seckanja ~lanaka iz novina, po`elim da po{aljem kopiju nekome ili nekoj grupi ljudi, to je sasvim bezopasna stvar. Ali, uz manje od desetak otkucaja po tastaturi, mogao bih da po{aljem taj materijal bukvalno hiljadama ljudi {irom planete ({to nije nalik novinskim ise~cima). Ise~eni bitovi se znatno razlikuju od ise~enih atoma. U iracionalnoj ekonomiji dana{njeg Interneta gorenaveden postupak ko{tao bi me ta~no 0 para. Niko nema ta~nu predstavu ko pije, a ko pla}a na Internetu, ali izgleda da je on uglavnom besplatan za ve}inu korisnika. Ukoliko se ovo u budu}nosti promeni i ako se na Internet postavi neki racionalni ekonomski model, slanje milion bitova ka milion korisnika ko{ta}e jednu 0

ili dve pare. U svakom slu~aju, cene ne}e biti ni nalik po{tanskim ili FedEks ratama, koje su zasnovane na pomeranju atoma. Kompjuterski programi, a ne samo ljudi, mo}i }e da pro~itaju materijal, poput ove knjige, i da automatski naprave njen si`e. Zakon o autorskim pravima vam nala`e da, ukoliko rezimirate materijal, taj rezime jeste va{a intelektualna svojina. Sumnjam da su kreatori zakona ikada imali u vidu ideju uop{tavanja, vr{enog od strane be`ivotnih entiteta ili robo pirata. Za razliku od patenata, koji se u SAD nalaze u vladinom ogranku (Odeljenje komercijale, izvr{ilac) potpuno razli~itom od autorskih prava (Kongresna biblioteka, zakonodavstvo), autorsko pravo {titi izraz i formu ideje, naspram ideje same po sebi. U redu. [ta se doga|a kada prenosimo bitove koji su fakti~ki bez oblika, poput ranije pomenutih vremenskih podataka? Primoran sam da se zapitam da li je kompjuterski model vremena izraz samog vremena? U stvari, robusni kompjuterski model se u celosti mo`e opisati kao simulacija vremena, koja je {to je mogu}e vi{e bli`a „stvarnoj stvari“. Naravno, „stvarna stvar“ ne predstavlja izraz sebe, ve} jeste ona sama. Vremenske prilike se mogu izraziti pomo}u: glasovnog izve{taja koji nam „govori“ odre|enom intonacijom, animiranog dijagrama koji ih „prikazuje“ bojama i pokretom, ili pomo}u prostog od{tampanog papira koji ih „opisuje“ ilustrovanom i obele`enom mapom. Ovi izrazi se ne nalaze u podacima, ve} predstavljaju njihova otelotvorenja izvedena od strane kvazi (ili zaista) inteligentnih ma{ina. [tavi{e, ove razli~ite „inkarnacije“ mogu predstavljati vas i va{ ukus, nasuprot ukusu lokalnog, nacionalnog i internacionalnog vremenskog prognozera. U predajniku ne postoji ni{ta {to bi se za1

{titilo autorskim pravom. Uzmite kao primer berzu. Fluktuacije cena, koje se de{avaju iz minuta u minut, mogu se sklopiti na puno razli~itih na~ina. Tkivo podataka se ne mo`e za{tititi autorskim pravima, isto kao ni sadr`aj praznih stranica telefonskog imenika. Ali ilustracija odlika pona{anja akcije ili grupe akcija definitivno se mo`e za{tititi zakonom o autorskim pravima. Takva vrsta forme }e podacima biti davana u sve ve}im koli~inama od strane prijemnika a ne predajnika, i dodatno }e zakomplikovati problem za{tite. Do kojeg se stepena bezobli~ni podaci mogu pretvoriti u neki manje prozai~ni materijal? U izve{taj (mogu}e) ili roman (malo te`e)? Kada su bitovi bitovi, pred nama stoji gomila novih pitanja, a ne samo starih, poput piraterije. Medij vi{e nije poruka17.

0

5. Me{ani bitovi

^injenica da je u toku samo jedne godine, tada trideset i ~etiri godine stara, biv{a mi~igenska ma`oretkinja ostvarila prodaje u vrednosti 1.2 milijarde dolara nije pro{la neprime}eno od strane Tajm Vornera (Time Warner), koji je, 1992, sa Madonom potpisao „multimedijski“ ugovor vredan 60 miliona dolara. Otprilike u to vreme bio sam zapanjen videv{i da se re~ multimedija koristi da bi se jednom re~ju opisale nepovezane tradicionalne produkcije: {tampa, plo~e i filmovi. Od tada vi|am skoro svakog dana tu re~ u Vol Strit @urnalu, kako se koristi kao pridev koji ozna~ava sve: od interaktivnog, preko digitalnog, do sveobuhvatnog. Jedan naslov je glasio: „Prodavnice plo~a uzmi~u pred multimedijskim prodavnicama.“ To bi trebalo da zna~i da }ete ispasti iz posla ukoliko ste dostavlja~ informacija i zabave, koji ne planira da u|e u multimedijski biznis. O ~emu se, zapravo, radi? Radi se o novom sadr`aju i o druga~ijem pogledu na stari sadr`aj. Re~ je o su{tinski interaktivnom mediju, koji je omogu}en dolaskom digitalnog lingua franca bitova. Tako|e, radi se o smanjenju tro{kova, pove}anju mo}i i eksplozivnog prisustva kompjutera. Ova tehnolo{ka sila je uve}ana agresivnim pritiskom medijskih kompanija, koje prodaju i 1

preprodaju {to je mogu}e vi{e svojih starih bitova, uklju~uju}i Madonine (koji se prodaju veoma dobro). Ovo ukazuje ne samo na ponovnu upotrebu muzi~kih i filmskih biblioteka ve} i na pro{irenu upotrebu audia i videa, pome{anog sa podacima – u {to vi{e smerova, u vi{estrukim paketima i kroz razli~ite kanale. Kompanije su re{ile da preusmere svoje bitove na malu marginalnu cenu i na vrlo veliki profit. Ako trideset minuta komedije ko{ta CBS ili Foks pola miliona dolara, potrebno je malo da biste zaklju~ili kako va{a postoje}a biblioteka od, recimo, deset hiljada sati filmskog materijala mo`e biti ponovo upotrebljena profitabilno. Ako vrednost va{ih starih bitova umereno procenite na jednu petnaestinu cene novih bitova, onda va{a biblioteka vredi 200 miliona dolara. Nije lo{e! Preusmeravanje ide ruku pod ruku sa ra|anjem svakog novog medija. Film je preusmerio pozori{ne komade, radio preprodao pozori{ne predstave, a TV reciklirao filmove. Zna~i, ne postoji ni{ta neprirodno u namerama Holivuda da preusmeri svoje video-arhive, ili da ih iskombinuje sa muzikom i tekstom. Problem je u tome {to je u ovim ranim danima te{ko do}i do raznovrsnog multimedijskog materijala. Jedino informativne i zabavne usluge zaista iskori{}avaju prednost i defini{u novu multimediju. One moraju jo{ evoluirati, a za to je potreban dovoljno duga~ak period privikavanja, u kojem }e se uskladiti uspesi i gre{ke. Posledice toga su multimedijski proizvodi koji su poput novoro|en~adi sa dobrim genima, ali jo{ uvek nedovoljno razvijeni da bi posedovali prepoznatljiv karakter i jaku gra|u. Ve}ina dana{njih multimedijskih aplikacija je na neki na~in anemi~na, retko da sadr`i vi{e od jedne vrste oportunizma. Ali u~imo se brzo. 0

Sa istorijske ta~ke gledi{ta, inkubacioni period novog medija mo`e biti vrlo dug. Mnogo godina je trebalo da pro|e pre nego {to su ljudi po~eli da pokre}u filmsku kameru, pre toga su se samo glumci pomerali ispred nje. Trebalo je trideset i dve godine da bi se dodao zvuk. Pre i posle toga je mnogo novih ideja dalo potpuno nov re~nik filmu i videu. Isto }e se dogoditi sa multimedijom. Sve dok budemo imali robusno telo takvih koncepata, bi}emo prinu|eni da gledamo poprili~an povra}aj arhiviranih bitova. Ovo mo`e biti u redu sa bitovima filma Bambi, ali ne i sa bitovima Terminatora 2. Dostava multimedije, namenjene deci u vidu CD-ROM-ova (drugim re~ima, u obliku atoma) funkcioni{e prili~no dobro, jer je dete voljno da gleda ili slu{a istu pri~u vi{e puta. Godine 1978. kod ku}e sam imao jedan od prvih Pionirovih LejzerDisk plejera. U to vreme je na laserskom disku postojao samo jedan film: Smouki i bandit. Moj sin, tada osmogodi{njak, bio je spreman da ovaj film gleda stotinama puta, sve dok nije otkrio nemogu}e kadrove (D`eki Glison sa jedne strane vrata kola u jednom frejmu, a sa druge u slede}em frejmu), koji vam promi~u brzinom od 30 frejmova u sekundi. U narednom izdanju – Ajkuli – bio je u stanju da otkrije `i~anu strukturu ajkule, za {ta su mu bili potrebni sati. U tom periodu multimedijom su se nazivali no}ni klubovi u trendu, sa stroboskopima i svetlosnim efektima. Ta re~ je nosila zna~enje rok kluba sa svetlosnim {ouom. Bio sam osobito zamoljen da uklonim re~ multimedija iz ponude upu}ene ministarstvu odbrane. Osoblje ministarstva se pla{ilo da }e mi biti dodeljena notorna nagrada „Zlatna prevara“, od strane senatora Vilijema Proksmira. Ona se svake godine dodeljuje najdare`ljivije finansiranom vladinom projektu, uklju~uju}i i sav negativni publicitet koji 1

ide sa njom. (Decembra 1979. ministarstvo za edukaciju nije bilo iste sre}e, kada je jedan od njegovih istra`iva~a dobio „Zlatnu prevaru“, potro{iv{i 219.592 dolara na razvoj „paketnog kursa“ da bi nau~io studente koled`a kako da gledaju televiziju.) Kada smo na kompjuterskom ekranu prikazali ilustrovanu stranu teksta, ljudi su od uzbu|enja ustali sa stolica, po{to se ilustracija pretvorila u zvu~ni film, na dodir prsta. Neki od dana{njih najboljih multimedijskih naslova su kopija lo{ijih, ali plodonosnih eksperimenata iz tog perioda.

Ra|anje multimedije Kasno u no} 3. jula 1976. Izraelci su izveli iznena|uju}e uspe{an napad na aerodrom Entebe u Ugandi, spasiv{i 103 talaca koje je zarobila propalestinska gerila, koja je operisala pod pokroviteljstvom diktatora Idi Amina. Dvadeset do ~etrdeset ugandskih vojnika je ubijeno, a sva sedmorica otmi~ara su bili mrtvi posle jedno~asovne operacije. Jedan izraelski vojnik i tri talaca su tako|e izgubili `ivot. Uspeh ove operacije je toliko impresionirao ameri~ku vojsku da se od Agencije za razvoj naprednih projekata (eng. Advanced Research Projects Agency – ARPA) odmah zahtevalo da istra`i na~in na koji bi ameri~ki komandosi mogli da se obu~e tako da mogu reagovati isto kao i Izraelci u Entebeu. Evo {ta su Izraelci zapravo uradili. U pustinji je ve} bio izgra|en fizi~ki model u realnoj razmeri aerodroma u Entebeu ({to njima nije predstavljalo nikakav problem, po{to su aerodrom osmislili izraelski in`enjeri, u vreme kada su izme|u dve zemlje vladali prijateljski odnosi). Komandosi su tako uve`bavali sletanje i 0

poletanje, kao i simulirane prepade na toj preciznoj maketi. Do momenta kad su stigli na „pravu stvar“ u Ugandu, imali su neobi~no o{tar prostorni i iskustveni ose}aj za doti~ni prostor, zahvaljuju}i kojem su se pona{ali kao starosedeoci. Kakva sjajna i jednostavna ideja! Ipak, ideja fizi~kog modela se ne mo`e pro{iriti, jer ne mo`emo praviti repliku za svaku potencijalnu otmi~arsku situaciju na aerodromu ili u ambasadi. Trebalo je to uraditi uz pomo} kompjutera. Jo{ jednom smo morali da koristimo bitove umesto atoma. Me|utim, sama kompjuterska grafika, poput one koja se koristi u simulacijama letenja, nije adekvatna. Svakom sistemu je potreban pun holivudski fotorealizam da bi do~arao pravi ose}aj mesta i okolnog okru`enja. Moje kolege i ja predlo`ili smo jednostavno re{enje. U njemu se koriste video-diskovi da bi se korisniku omogu}ila vo`nja kroz hodnike ili ulice, kao da je stvarno na njima. Za probu smo uzeli Aspen u Koloradu (ponovo rizikuju}i „Zlatnu prevaru“), gde je gradska struktura adekvatna i gde su ljudi bili dovoljno {a{avi da bi brinuli o ru~no napravljenom filmskom kamionu, koji je i{ao sredinom svih ulica po nekoliko nedelja tokom svih godi{njih doba. Na~in na koji je sistem funkcionisao bio je jednostavan. Svaka ulica je snimljena u oba pravca, uzimaju}i jedan frejm po metru. Na sli~an na~in su snimljena i sva okretanja u oba pravca. Stavljaju}i, tako, prave segmente ulica na jedan, a skretanja na drugi video-disk, kompjuter }e vam pru`iti iskustvo besprekorne vo`nje. Kako prilazite raskrsnici, recimo na plejeru 1, plejer 2 se name{ta na tu raskrsnicu i, u odnosu na to da li skre}ete levo ili desno, prikazuje odgovaraju}i segment. Dok gledate skretanje, plejer 1 ima vremena da potra`i pravi segment ulice u koju skre}ete i pusti}e ga po{to zavr{ite zao1

kret i krenete niz novu ulicu. Projekat Aspen je 1978. predstavljao magiju. Mogli ste da pogledate kroz prozor sa strane, da se zaustavite ispred neke zgrade (recimo, policijske stanice), da u|ete unutra, popri~ate sa {efom policije, birate godi{nje doba, gledate zgrade kakve su bile pre ~etrdeset godina, uzmete turu sa vodi~em, letite helikopterom iznad mapa, pretvorite grad u animaciju, upoznate se sa kafanskom scenom i ~ak da ostavljate trag za sobom, poput Ivice i Marice, da biste se mogli vratiti odakle ste do{li. Multimedija je bila ro|ena. Projekat je bio toliko uspe{an da je vojska iznajmila ljude da bi napravili radne prototipe za teren, sa idejom za{tite aerodroma i ambasada od terorista. Ironija je u tome {to je jedno od prvih ovla{}enih odredi{ta bio Teheran. Na`alost, projekat nije bio zavr{en na vreme.

Beta 90-ih Dana{nju multimedijsku punudu uglavnom ~ine potro{a~ki proizvodi koji su, u obliku naslova na CD-ROM-u, stigli do ve}ine Amerikanaca starosnog doba od pet do deset godina, ali sti`u i do sve ve}eg broja punoletnih. Godine 1994, u vreme bo`i}a, u SAD je bilo dostupno vi{e od dve hiljade potro{a~kih naslova na CDROM-u. Trenutna svetska populacija svih vrsta CD-ROM-ova se procenjuje na vi{e od deset hiljada. Tokom 1995. skoro svaki isporu~eni stoni kompjuter imao je ugra|en CD-ROM drajv. CD, koji se koristi kao neizbrisiva memorija (ROM – Read Only Memory), danas ima kapacitet od 5 milijardi bitova (koriste}i samo jednu stranu diska, jer je proizvodnja mnogo lak{a). Tokom slede}ih par godina, ovaj kapacitet }e se pro{iriti na 50 milijardi bitova po strani. U 0

me|uvremenu je i 5 milijardi ogroman broj, kada imamo u vidu da jedno izdanje Vol Strit @urnala ima otprilike 10 miliona bitova ({to zna~i da na jedan CD-ROM mo`e stati oko dve godine izla`enja). Taj kapacitet je mo`da bolje opisati kao 100 klasi~nih romana ili pet godina ~itanja, ~ak i za one koji ~itaju dva romana nedeljno. Sa druge ta~ke gledi{ta, 5 milijardi bitova nije puno; to je samo jedan sat kompresovanog videa. Sa ovog stanovi{ta, kapacitet je – u najboljem slu~aju – skroman. Jedan od kratkotrajnih rezultata jeste da }e CD-ROM naslovi sadr`avati puno teksta – {to je ekonomi~no po pitanju bitova – dosta slika i samo poneki ise~ak videa u punom pokretu (eng. full-motion). Dakle, ironi~no je {to }e nas CD-ROM-ovi terati da ~itamo vi{e, a ne manje. Ipak, dugotrajni aspekt multimedije nije zasnovan na tom par~etu plastike koje ko{ta 50 centi, kapaciteta 5 ili 50 milijardi bitova, ve} }e biti izgra|en na on-lajn sistemima koji su, efektivno, bezgrani~nog kapaciteta. Luis Rozeto, osniva~ magazina Vajerd, CD-ROM naziva „Betom 90-ih“, misle}i na danas izumrli Betamaks video-standard. On je, gledaju}i na du`e staze, svakako u pravu kada tvrdi da }e multimedija biti dominiraju}i i on-lajn fenomen. Ekonomski modeli on-lajn sistema i posedovanja CD-ROM-a razlikuju se. Ali, uz {iroki pristup, njihova funkcionalnost mo`e biti ista. U svakom slu~aju, u toku je fundamentalna izmena uredni{tva, jer dubina i {irina nisu vi{e odvojene. Kada kupite {tampanu enciklopediju, atlas sveta ili knjigu sa `ivotinjskim carstvom, o~ekujete sveobuhvatno i {iroko pokri}e mnogih delekose`nih tema. Naprotiv, kada kupite knjigu o Vilijamu Telu, vulkanskim ostrvima ili kengurima, o~ekujete produbljeno i op{ir1

no izlaganje o jednoj osobi, jednom mestu, ili jednoj `ivotinji. U svetu atoma fizi~ka ograni~enja nas onemogu}avaju u istovremenom posedovanju {irine i dubine u jednoj knjizi – ukoliko nije kilometar debela. U digitalnom svetu problem dubine i {irine nestaje, i slobodno mo`emo o~ekivati od ~italaca i autora da se mnogo slobodnije kre}u po generalizacijama i specifi~nostima. U stvari, stav „reci mi ne{to vi{e“ jeste sastavni deo multimedije i koren je hipermedije.

Knjige bez stranica Hipermedija je produ`etak hiperteksta, pojma pod kojim podrazumevamo me|usobno spojenu naraciju ili povezane informacije. Ideja poti~e od ranih eksperimenata Daglasa Englebarta, na Standfordskom institutu za istra`ivanje, a ime je nastalo u radu Teda Nelsona sa Braun univerziteta, okvirno 1965. U {tampanoj knjizi – re~enice, pasusi, strane i poglavlja slede jedne za drugim, redosledom koji je odre|en ne samo od strane autora ve} i fizi~kom i redoslednom konstrukcijom same knjige. Dok se knjizi mo`e proizvoljno pristupati i dok va{e o~i mogu nasumi~no lutati, ona je zauvek odre|ena ograni~enjima tri fizi~ke dimenzije. Ovo nije slu~aj u digitalnom svetu. Informativni prostor je u svakom slu~aju ograni~en trima dimenzijama. U jednu ideju ili tok misli mo`e se uklju~iti multidimenzionalna mre`a znakova ka daljim elaboratima ili argumentima, koji mogu biti pozvani ili ignorisani. Strukturu teksta treba zamisliti kao kompleksan molekularni model. Komadi informacija se mogu ponovo rasporediti, re~enice se mogu pro{iriti i kod nekih re~i se mo`e videti 0

njihova definicija (ne{to za {ta se nadam da vam nije bilo potrebno u ovoj knjizi). Ove veze mogu biti umetnute od strane autora, za vreme „{tampanja“, ili naknadno od strane ~italaca. Razmi{ljajte o hipermediji, kao o kolekciji elasti~nih poruka koje se mogu ra{iriti i skupiti prema ~itao~evim akcijama. Ideje se mogu otvarati i analizirati na vi{estrukim nivoima detaljnosti. Najbolji ekvivalent papira kojeg se mogu setiti je Advent kalendar18. Ali, kada otvorite elektronska vratanca (za razliku od korica knjige), mo`ete videti druga~ije linije teksta, u odnosu na situaciju, ili poput naspramnih ogledala kod frizera: sliku u okviru slike unutar slike. U celokupnoj multimediji interakcija je bezuslovna. Ukoliko je u pitanju pasivno iskustvo, onda se televizija sa propratnim tekstom i titlovani filmovi tako|e mogu smestiti u definiciju kombinacije videa, zvuka i podataka. Multimedijski proizvodi uklju~uju i interaktivnu televiziju i kompjutere osposobljene za video. Kao {to je ranije razmatrano, razlika izme|u ovo dvoje je mala, sa tendencijom smanjenja, i mo`da jednog dana uop{te ne}e postojati. Mnogi ljudi (posebno roditelji) „interaktivni video“ vide kroz Nintendo, Segu i druge proizvo|a~e „cima~kih“ igara. Neke elektronske igre mogu biti tako fizi~ki zahtevne da je potrebno obu}i odelo za d`ogiranje kako bi se moglo u~estvovati u njima. TV budu}nosti ipak od nas ne}e zahtevati hiperaktivnost ptice trka~ice ili telesni sastav D`ejn Fonde. Multimedija danas predstavlja stono ili sobno iskustvo, jer su aparati nezgrapni. ^ak se i leptop ra~unari, sa svojim {koljkastim dizajnom, ne pona{aju kao posebne li~ne informativne sprave. Ovo }e se znatno promeniti dolaskom malih, blje{tavih i tankih displeja visoke rezo1

lucije. Multimedija }e postati bli`a knjizi, ne{to sa ~im }ete mo}i da se u{u{kate u krevetu, da razgovarate, ili }e mo}i da vam ispri~a pri~u. Multimedija }e jednog dana postati tako suptilna i bogata, poput ose}aja pri doticanju papira i mirisa ko`e. Va`no je da se na multimediju gleda kao na ne{to vi{e od privatnog svetskog va{ara, ili na „son et lumière“ informacije, koji me{a komade videa, zvuka i podataka. Prevo|enje iz jednog u drugi je ono ka ~emu se polje multimedije kre}e.

Manjak medija U digitalnom svetu medij ne predstavlja poruku. On je njeno otelotvorenje. Poruka mo`e imati nekoliko razli~itih otelotvorenja, automatski dobijenih iz istog podatka. U budu}nosti }e stanica za emitovanje slati napolje jedan niz bitova, poput ranijeg primera sa vremenom, koji }e se na mnogo na~ina mo}i konvertovati od strane prijemnika. Isti bitovi mogu biti posmatrani iz razli~itih perspektiva. Uzmimo sportski doga|aj kao primer. Dolaze}i bitovi fudbalske utakmice mogu biti konvertovani od strane TV-kompjutera da bi ih vi do`iveli kao video, ~uli iz usta komentatora, ili ih gledali kao dijagrame utakmice. U svim slu~ajevima su u pitanju ista utakmica i isti bitovi. Kada se ovi bitovi pretvore samo u zvuk, akusti~ni medij vas tera da zami{ljate akciju (ali dopu{ta vam da istovremeno vozite kola). Kada se bitovi pretvaraju u video, ma{ti je ostavljeno manje prostora, ali taktiku je te{ko razaznati (zbog haoti~ne brzine i gomile ljudi koji sede jedni drugima na glavi). Kada se bitovi prika`u pomo}u dijagrama, lako }ete shvatiti strategiju i odbranu. Kretanje izme|u sve tri va0

rijante bi}e najbolje re{enje. U drugom primeru zamisli}emo CD-ROM naslov iz oblasti entomologije. Njegova struktura }e vi{e li~iti na tematsku izlo`bu nego na knjigu. Njega }e istra`ivati razli~iti ljudi, na razli~ite na~ine. Gra|a komarca bi najbolje bila predstavljena linijskim crte`om, animacijom leta i zvukom koji proizvodi. Ali svako od ovih otelotvorenja ne mora da bude posebno napravljeno multimedijsko iskustvo. Sva ona mogu poticati iz samo jednog prikaza i biti prevedena iz jednog medija u drugi. Razmi{ljanje na temu multimedije treba da sadr`i ideje o kretanju fluida iz jednog medija u drugi, govore}i o istoj stvari na razli~ite na~ine, prizivaju}i jedno ili drugo ljudsko ~ulo: „Ukoliko niste razumeli {ta sam vam rekla malopre, ja (ma{ina) prikaza}u vam isto to u vidu crtanog filma ili 3D dijagrama“. Ova vrsta medijskog napretka mo`e sadr`ati sve, od filmova koji }e sami sebe obja{njavati tekstom, do knjiga koje }e vam ne`nim glasom ~itati same sebe. Nedavni proboj u takvom automatskom prevo|enju iz jednog medija u drugi – bio je rad Voltera Bendera i njegovih studenata, pod nazivom „Upe~atljive slike“, nastao u Medijskoj laboratoriji. Pitanje koje su postavili sebi glasi: kako bi se iz videa od{tampala nepomi~na slika na taj na~in da njena rezolucija bude u redu pri veli~ini ve}oj od jednog frejma? Jedan frejm 8 mm videa ima veoma nisku rezoluciju (oko dvesta linija), u pore|enju sa slajdom od 35 mm (hiljade linija). Odgovor le`i u izvla~enju rezolucije iz vremena, odnosno, posmatranju mnogo frejmova, unapred i unazad. Istra`ivanje je rezultiralo procesom, uz pomo} kojeg se mogu {tampati stati~ne video-slike vrlo visokog kvaliteta (bukvalno metar puta metar Kodakolor {tampe), iz nesavr{enog 8 mm 1

videa. Ove slike imaju fantasti~nu rezoluciju od pet hiljada linija. To zna~i da milijarde ~asova osmomilimetarskog ku}nog videa, ~uvanih po kutijama za cipele u ameri~kim domovima, mogu biti pretvorene u slike na bo`i~nim ~estitkama ili od{tampane za foto album u istoj rezoluciji kao normalni tridesetpetomilimetarski snimak. Glavne vesti dana mogu biti skinute sa CNN-a na naslovnu stranu va{ih novina ili na korice Tajm (Time) magazina, ne vra}aju}i se vi{e neugla|enim slikama koje smo ponekad vi|ali, koje ~ine da svet izgleda kao da ga posmatramo kroz ventilator. Upadljiva slika je, u stvari, prizor koji nikad nije postojao. On predstavlja nepokretan frejm izveden iz mnogih sekundi. Tokom tog vremena kamera je zumirala, a objekti u kadru su se mo`da pomerali. Prizor je, u svakom slu~aju, o{tar, bez mutnih mesta i savr{eno sklopljen. Sadr`aj ovakve nepokretne fotografije lepo ukazuje na neke od namera osobe koja je snimila film tako {to je stavljala vi{e rezolucije na mesta gde kamera zumira, ili pro{irivala scenu tamo gde se kamera kretala horizontalno. U Benderovom metodu elementi koji se brzo kre}u, poput osobe koja prelazi preko bine, bivaju izba~eni, u korist trajno nepokretnih predmeta. Ovaj primer „multimedije“ uklju~uje pretvaranje iz jedne dimenzije (vreme) u drugu (prostor). Jednostavan primer za ovo je – kada se govor (akusti~ni domen) pretvara u {tampu (tekstualni domen), do~aravaju}i deo intonacije sa interpunkcijom. Ili – tekst za pozori{ni komad, u kojem su izgovorene re~enice propra}ene brojnim uputstvima, vezanim za pozornicu, da bi se obezbedio `eljeni ton. Ovo su oblici multimedije koji ~esto ostaju neprime}eni, ali oni su tako|e deo vrlo velikog biznisa. 0

1

6. Bit biznis

Pri~a o dva rata Kada su u pitanju predvi|anje i iniciranje promena, sebe vidim kao ekstremistu. Ipak, kada su u pitanju tehnolo{ke promene i promene regulative, stvari se menjaju br`e nego {to bi ikad poverovali – o~igledno, ne postoji ograni~enje brzine na elektronskom autoputu. To je kao da se vozite na autoputu brzinom od 160 km/h. Tak po{to ste shvatili kojom brzinom idete, zzzuum, mercedes prolazi pored vas, zatim drugi, pa jo{ jedan... Pobogu, oni mora da voze 200 km/h. Takav je `ivot u brzoj traci info-puta. Iako danas brzine rastu vi{e nego ikada, inovacije vi{e ne diktiraju nau~na dostignu}a, poput tranzistora, mikroprocesora, ili opti~kog vlakna, ve} nove primene, poput mobilnog ra~unarstva, globalnih mre`a i multimedije. Ovo je, delimi~no, posledica fenomenalno niskih tro{kova vezanih za proizvodnju modernih ~ipova, kojima su potrebne nove primene koje }e jesti svu tu kompjutersku snagu i memoriju. Tako|e, u mnogim podru~jima hardvera ve} dosti`emo fizi~ke granice. Da bi svetlo putovalo pola metra, potreban mu je milijarditi deo sekunde i to je ne{to {to se najverovatnije ne}e promeniti. Kako budemo 0

pravili sve manje i manje ~ipove, njihova brzina }e se donekle pove}avati. Ali, da bismo napravili veliku razliku u celokupnoj kompjuterskoj snazi, potrebno je dizajnirati nova re{enja, na primer, puno ma{ina koje rade istovremeno. Velike promene u kompjuterima i telekomunikacijama danas vi{e zavise od primena, od osnovnih ljudskih potreba, nego od osnovnih nauka o materijalima. Ovo stanovi{te nije pro{lo neprime}eno od strane Vol Strita. Bob Laki je visokopriznati autor, in`enjer i potpredsednik za primenjeni razvoj u Belkoru (Bellcore-u, prethodno ekskluzivnog istra`iva~kog odeljka sedam Beb-Belsa19). On je nedavno primetio da tehni~ke novine vi{e ne prati ~itaju}i {kolske publikacije; umesto toga ~ita Vol Strit @urnal. Jedan od najboljih na~ina da se fokusirate na budu}nost „bit“ industrije jeste da postavite trono`ac teleskopa na posredni~ki, poslovni i regulativni pejsa` Sjedinjenih Dr`ava, sa po jednom nogom u njujor{koj, ameri~koj i NASDAQ berzi. Kada su se kompanije QVC i Viakom (Viacom) borile za vlasni{tvo nad Paramauntom (Paramount), analiti~ari su tvrdili da }e pobednik postati gubitnik. Paramauntove finansijske premise su zaista opale kada je sudski proces po~eo, ali on i dalje ostaje divan ulov za Viakom, jer on sada poseduje {iru paletu bitova. Samner Redstoun i Beri Diler dobro znaju da kompanija nije u dobrom polo`aju u odnosu na budu}nost, ukoliko pravi samo jednu vrstu bitova. Pri~a o Paramauntu je o bitovima, a ne o egoima. Vrednost jednog bita je velikim delom odre|ena njegovom sposobno{}u da se stalno koristi. U korist ovoj tvrdnji ide i ~injenica da bit Miki Mausa vredi vi{e od bita Forest Gampa; bitovi Miki Mausa dolaze ~ak u obliku lizalice (je1

stivi atomi). [to je jo{ interesantnije, publika koju garantuje Dizni (Disney) raste brzinom od 12.500 ro|enja u svakom ~asu. U 1994. Diznijeva tr`i{na vrednost je bila za 2 milijarde dolara ve}a od Bel Atlantika (Bell Atlantic), iako su Bel Atlantikove prodaje bile za 50 procenata ve}e, a profit ~ak duplo ve}i.

Transportovanje bitova Biti u biznisu preno{enja bitova je mnogo gore od avionskih kompanija sa njihovim ratovima cena. Biznis telekomunikacija je regulisan do tog nivoa da je telefonska kompanija Najneks (NYNEX) primorana da postavlja telefonske govornice u najmra~nijim }o{kovima Bruklina (gde opstaju ~itavih ~etrdeset i osam sati), dok }e njegovi pravno neregulisani suparnici sme{tati svoje telefonske govornice samo na Petu i Park aveniju, i u klupske salone aviokompanija. [to je jo{ gore, celokupni ekonomski model pla}anja raspa{}e se u oblasti telekomunikacija. Dana{nje tarife su odre|ene po minuti, milji ili bitu, a, pri tom, sve tri brzo prerastaju u prividne i neodre|ene jedinice. Sistem se slama zbog prenagla{enih krajnosti: vremena (od mikrosekunde do celog dana), udaljenosti (metar do sedamdeset hiljada kilometara) i broja bitova (jedan do 20 milijardi). U vreme kada ove razlike nisu bile toliko ekstremne, stari ekonomski model je dobro funkcionisao. Kad bi koristili modem od 9.600 bps, za vezu bi pla}ali 75 posto manje nego sa modemom 2.400 bps. Ko se brinuo za to? Sada su brzine ogromne, a mi se brinemo. Vreme je samo primer. Ne gledaju}i brzinu prenosa i broj bitova, treba li da verujem da }u platiti istu cenu za dvo~asovni film, koliko bih platio za trideset razli~itih ~etvorominutnih raz0

govora? Da li }u zaista platiti 1/125 dana{nje cene, kada bih poslao faks brzinom od 1.2 miliona bps? Ukoliko bih mogao da prenesem glas brzinom od 16.000 bps kroz ADSL filmski kanal, da li bih stvarno platio pet centi za dvo~asovni razgovor? Ukoliko se moja ta{ta vrati iz bolnice sa daljinski kontrolisanim pejsmejkerom, kojem je potrebna otvorena linija za vezu sa bolnicom da bi se pratilo nekoliko proizvoljno raspore|enih bitova svakoga sata, da li }e se ovi bitovi napla}ivati isto kao i 12 milijardi bitova Prohujalo sa vihorom? Poku{ajte da zamislite takav ekonomski model! Moramo da razvijemo inteligentniju {emu. Ona ne mora da koristi vreme, razdaljinu ili bitove kao kontrolnu varijablu i osnovu za tarifu. Mo`da bi propusni opseg trebalo da bude besplatan, a mi da kupujemo filmove, daljinsko pra}enje zdravlja i dokumente zarad njihove vrednosti, a ne zbog vrednosti kanala. Bilo bi nesavesno kada bi kupovanje igra~aka bilo zasnovano na broju njihovih atoma. Vreme je da shvatimo {ta zna~e bitovi i atomi. Ukoliko uprava telekomunikacijske kompanije ograni~i svoju dugoro~nu strategiju prenosa bitova, to ne}e biti u najboljem interesu njenih deoni~ara. Posedovanje bitova ili prava na bitove i dodavanje zna~ajne vrednosti pojedinim bitovima mora biti deo jedna~ine. U suprotnom, ne}e biti mesta za prihode, i telefonske kompanije }e se zaglaviti sa uslugama koje brzo postaju komoditet, a ~ija }e cena padati sve vi{e i vi{e zbog kompeticije i pove}anja propusnog opsega. Ali, postoji izlaz! U vreme kada sam jo{ uvek rastao, svi su mrzeli telefonsku kompaniju (kao odrastao, na prvo mesto bih stavio osiguravaju}e kompanije). Svako pametnije dete je imalo neku {emu ili plan, i pelje{enje telefonske kompanije je bilo poput spor1

ta. Kablovske kompanije danas prisvajaju ovu ~ast jer mnoge od njih imaju slabu ponudu, dok istovremeno podi`u cene. [to je jo{ gore, kablovske kompanije nisu nalik komunalnim slu`bama, ve} kontroli{u sve {to prolazi kroz njihove linije. Industrija kablovske televizije je u`ivala mnoge beneficije nekontrolisanog monopola, a na po~etku je trebalo da predstavlja tek ne{to vi{e od povezanih komunalnih usluga. Kada su se kablovske kompanije, oslobo|ene pla}anja javnih da`bina, po~ele spajati i pretvarati u nacionalne mre`e, ljudi su primetili da ove kompanije zaista kontroli{u i komunikacioni kanal i njegov sadr`aj. Za razliku od telefonskih kompanija, one nisu bile obavezne da obezbede pravo komunikacije, izuzev u slu~ajevima vrlo odre|enih lokalnih i komunalnih interesa. Regulacija telefonske industrije je zasnovana na jednostavnom principu: svima je dozvoljeno da je koriste. Ali, nije jasno {ta se doga|a u sistemima sa velikom propusnom mo}i, ako je taj sistem sli~niji dana{njim kablovskim kompanijama nego telefonskoj mre`i. Kongres (parlament) nije siguran da li je pravno ispravna situacija kada vlasnik kanala, ako ima izbora, ho}e da prihvati vlasnika sadr`aja koji se prenose kablovskim putem. Tako|e, ako ste istovremeno vlasnik programskih sadr`aja i kanala, pitanje je da li mo`ete zadr`ati va{u neutralnost? Drugim re~ima, ako se AT&T i Dizni spoje, da li }e nova kompanija u~initi da cena za decu bude manja kada pristupaju Miki Mausu, nego {to je cena za pristup Du{ku Dugou{ku (Vorner).

Zeleni bitovi Kada je, na jesen 1993, Bel Atlantik pristao da kupi kablovskog giganta, Tele-komjunikej{ns, 0

za 21.4 milijardu dolara, glave{ine informativnog autoputa su taj potez protuma~ili kao signal da je digitalno doba zaista po~elo. Digitalna vrpca je prese~ena. Ipak, spajanje je i{lo protiv logike regulacije i zdravog razuma. Telefonija i kabl su se odmah postavili kao rivali, regulativa je spre~ila ve}inu zajedni~kih vlasni{tva, a za zvezde i petlje se mislilo da }e se me{ati kao ulje i sir}e. Samo mali broj investicija se pokazao uspe{nim. ^etiri meseci kasnije Bel Atlantik/TCI diskusija je prekinuta; klatno se preopteretilo i isplovio je novi `argon o „ru{enju puta“ i „ka{njenju radova“ na informativnom autoputu. Digitalno doba je odjednom ponovo bilo odlo`eno, akcije TCI-a su opale za vi{e od trideset odsto. [ampanjac je morao da se vrati u boce. Ali, sa moje ta~ke gledi{ta, ova nezgoda nema poseban zna~aj. U stvari, sporazum izme|u Bel Atlantika i TCI je bio jedno od najmanje interesantnih korporacijskih spajanja. To je isto kao da su dve firme za vodovodne radove, reklamiraju}i potpuno razli~ite dimenzije cevi, odlu~ile da spoje svoj inventar. Su{tina stvari nije bila u duboko ukorenjenoj kombinaciji kanala i sadr`aja, koja me{a proizvodnju bitova sa distribucijom istih. Dizni i holivudski kralj Majkl Ovic su se 1994. udru`ili – svaki sa po tri regionalne telefonske kompanije – to je ve} interesantno. Kompanije za elektroniku {iroke potro{nje su probale da isto izvedu sa kompanijama za zabavu. Ta ideja je, u principu, vrlo mo}na, ali je do sada bilo vrlo malo sinergije zbog brojnih kulturnih razlika. Amerikanci su se bunili kada je Soni kupio CBS Rekords, a zatim i Kolumbia Pik~ers. Kao u slu~aju prodaje Rokfeler centra, ove kupovine su postavile pitanje sim1

boli~ke i stvarne kontrole nad nacionalnom kulturnom zaostav{tinom. Kada je Macu{ita ne{to kasnije kupila MCA, ljudi su jo{ vi{e bili iznena|eni, jer je predsednik MCA, Lu Vaserman, od strane mnogih bio smatran za najameri~kijeg predsednika izvr{nog odbora. Se}am se posete upravi MCA posle prve naftne krize, kada sam video nalepnicu na dugmi}ima u liftu (poruke od Lua), koja je govorila: „Idi jedan gore i dva dole, za tvoje zdravlje i tvoju zemlju.“ Ove kupovine isti~u duboke kulturne podele ne samo izme|u ameri~ke i japanske misli ve} i u in`enjerstvu i umetnosti. Do sada one nisu funkcionisale zajedno, a i sumnjam da ho}e.

Kulturna konvergencija Postoji primetna razlika (ali ve{ta~ka) izme|u tehnologije i humanosti, nauke i umetnosti, leve i desne polovine mozga. Bujaju}e podru~je multimedije bi}e jedna od onih disciplina, kao {to je arhitektura, koje premo{}uju procep. Televizija je izmi{ljena zahvaljuju}i ~isto tehnolo{kim potrebama. Kada su 1929. godine pioniri Filo Farnsvort i Vladimir Zvorkin videli elektronske slike veli~ine po{tanske marke, odlu~ili su da usavr{e tu tehnologiju samo radi nje same. Dok je u prvim danima televizije Zvorkin imao neke naivne ideje o njenoj upotrebi, u kasnijim godinama je bio razo~aran njome. Biv{i predsednik MIT-a, D`erom Visner, pri~a o tome kako ga je Zvorkin posetio jedne subote u Beloj ku}i, dok je Visner bio JFK-ov nau~ni savetnik (i bliski prijatelj). Upitao je Zvorkina da li je ve} upoznao predsednika SAD. Po{to je odgovor bio negativan, Visner ga je poveo kroz hol da bi upoznao JFK-a. Visner je predsedniku predstavio svog posetioca kao „^oveka 0

zahvaljuju}i kome ste izabrani“. Za~u|en, JFK je upitao: „A, kako to?“ Visner je objasnio: „Ovo je ~ovek koji je izmislio televiziju.“ JFK je rekao da je to bila sjajna i vrlo va`na stvar, na {ta je Zvorkin ironi~no rekao: „Da li ste u poslednje vreme gledali televiziju?“ Tehnolo{ki imperativi – i samo oni – upravljali su razvojem televizije. Kasnije je ona predata kreativnom talentu, ljudima sa druga~ijim vrednostima i iz razli~ite intelektualne podkulure. Fotografija je, sa druge strane, izmi{ljena od strane fotografa. Ljudi koji su usavr{avali fotografsku tehnologiju radili su to u ekspresivne svrhe, doteruju}i svoje tehnike kako bi iza{li u susret potrebama svoje umetnosti, isto kao {to su autori izmislili ljubavne romane, eseje i stripove, kako bi ovaplotili svoje ideje. Personalni ra~unari su odvojili kompjutersku nauku od ~isto tehni~kih potreba i oni sada evoluiraju poput fotografije. Ra~unarstvo nije vi{e ekskluzivno vlasni{tvo vojske, vlade i velikog biznisa. Ono je kanalisano direktno u ruke vrlo kreativnih pojedinaca iz svih dru{tvenih slojeva, postaju}i tako kreativan izraz sopstvene upotrebe i razvoja. Zna~enja i poruke multimedije posta}e me{avina tehni~kih i umetni~kih dostignu}a. Sila koja vu~e napred bi}e proizvodi {iroke potro{nje. Biznis elektronskih igrica (15 milijardi dolara {irom sveta) dobar je primer. Ove igrice predstavljaju posao ve}i od ameri~ke filmske industrije, sa jo{ ve}im porastom u odnosu na nju. Proizvo|a~i igrica guraju tehnologiju prikazivanja tako sna`no da }e virtuelna stvarnost (VR) postati „stvarnost“ uz vrlo nisku cenu. NASA je bila u stanju da ovu tehnologiju koristi samo sa delimi~nim uspehom, pri ceni ve}oj od 200.000 dolara. Nintendo je 15. novembra 1994. predstavio 1

javnosti VR igru, po ceni od 200 USD, nazvanu „Virtuelni de~ak“. Pogledajmo dana{nji najbr`i Intelov procesor, koji radi brzinom od 100 miliona instrukcija u sekundi (MIPS). Uporedimo to sa Sonijem, koji je upravo izbacio na tr`i{te igrica svoj „Plejstej{n“ (200 USD) sa 1000 MIPS-a. [ta se doga|a? Odgovor je jednostavan: na{a `e| za novim vrstama zabave je o~igledno neugasiva i novi 3-D sadr`aj u realnom vremenu, u koji industrija igara uporno ula`e, zahteva upravo toliku procesorsku mo} i takav novi prikaz. Primena je imperativ!

Vu~a naspram guranja Mnoge velike medijske kompanije, kao {to su Viakom, Njuz Korporej{n (News Corp.) i izdava~i ove knjige, pridaju najve}u va`nost, kada je u pitanju informativni i zabavni sadr`aj, samo jednom na~inu: distribuciji. Kao {to sam ranije rekao, distribucija atoma je mnogo kompleksnija nego distribucija bitova i zahteva anga`ovanje velike kompanije. Nasuprot tome, pomeranje bitova je mnogo jednostavnije i, u principu, isklju~uje potrebu za ovim gigantskim korporacijama. Skoro. Desilo se da sam putem Nju Jork Tajmsa po~eo da spoznajem i u`ivam u pisanju kompjuterskog i komunikacijskog poslovnog reportera D`ona Markofa. Bez Nju Jork Tajmsa nikad ne bih saznao za njegov rad. Ali, sada kada znam, bilo bi mnogo jednostavnije za mene da imam automatski metod, putem kojeg bih sakupljao svaku novu pri~u koju Markoff napi{e i ubacivao je u svoje personalizovane novine ili datoteku „preporu~enog ~itanja“. Verovatno bih bio raspolo`en da platim Markofu „dva centa“ za 0

svaku njegovu pri~u. Ako bi se dvestoti deo populacije Interneta iz 1995. pretplatio na njegove ideje i ako bi D`on napisao stotinu pri~a godi{nje (on zapravo pi{e izme|u sto dvadeset i sto ~etrdeset), zaradio bi milion dolara svake godine. To je, bi}u slobodan da poga|am, vi{e nego {to mu pla}a Nju Jork Tajms. Ukoliko mislite da je dvestoti deo suvi{e veliki, onda sa~ekajte jo{ malo. Brojevi zaista rade posao. Jednom kad se neko u~vrsti, dodatna distributerska vrednost je u digitalnom svetu sve manja i manja. Distribucija i pomeranje bitova moraju sadr`ati postupke filtriranja i selekcije. Medijska kompanija je, izme|u ostalog, traga~ za talentima i njen distributivni kanal omogu}ava testiranje javnog mnjenja. Ali, posle izvesne ta~ke, autoru vi{e nije potreban ovaj forum. U digitalnom dobu Majkl Kriton bi zara|ivao mnogo vi{e para direktno prodaju}i svoje knjige. @ao mi je, Knopf.20 Digitalno bivanje }e izmeniti prirodu masovnih medija, iz procesa guranja bitova ka ljudima – u proces davanja dozvole ljudima (ili firmama) da ih vuku ka sebi. Ovo je radikalna promena, jer se na{ celokupni koncept medija zasniva na sukcesivnim slojevima filtriranja, koji redukuju informaciju i zabavu na kolekciju „top pri~a“ ili „bestselera“, koji su namenjeni razli~itim „publikama“. Kako se medijske kompanije sve vi{e kre}u putem emitovanja su`enog sadr`aja, poput magazina, oni i dalje guraju bitove ka grupama specijalnog interesa, poput fanatika za kola, alpinista ili vinskih entuzijasta. Nedavno sam se susreo sa idejom o specijalnom magazinu za ljude koji pate od nesanice, koji bi se inteligentno reklamirao kasno no}u na televiziji, kada su tarife niske. Informativna industrija }e sve vi{e biti 1

nalik butiku biznisa. Njena pijaca je globalni informativni autoput. Mu{terije }e biti ljudi i njihovi kompjuterski agenti. Da li je digitalna pijaca stvarna? Da, ali samo ukoliko se interfejs izme|u ljudi i njihovih kompjutera usavr{i do ta~ke gde }ete govoriti sa kompjuterom isto kao {to govorite sa drugim ljudskim bi}em.

0

INTERFEJS

1

1. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi

Fatalna reakcija Dnevno provodim minimalno tri sata ispred kompjutera i tako ~inim ve} dugo godina, ali i dalje pronalazim da je to frustriraju}e iskustvo. Razumeti kompjuter je sli~no razumevanju izve{taja o bankovnom stanju. Zbog ~ega kompjuteri (i bankovni izve{taji) moraju da budu toliko komplikovani? Zbog ~ega nije lako „biti digitalan“? Ne moraju i nije te{ko. Kompjuterska evolucija se odigrala tako brzo da smo tek nedavno stekli dovoljno jeftine kompjuterske snage da bismo mogli da je slobodno iskoristimo i olak{amo interakciju izme|u vas i va{eg kompjutera. Posve}ivanje dosta vremena i memorije korisni~kom interfejsu nekada se smatralo {tetnim tra}enjem istog, jer su kompjuterski procesi bili toliko dragoceni da su morali da se tro{e na problem, a ne na osobu. Nau~nici bi rado, na mnogo na~ina, potvrdili valjanost stoi~kog interfejsa. Na primer, ranih 70-ih je gomila „{kolskih“ papira prikazanih na crno-belom ekranu bila „bolja“ nego kolor prikaz. Boja nije lo{a stvar. Istra`iva~ka zajednica je samo htela da odbrani svoju nemogu}0

1

nost da isporu~i dobar interfejs po razumnoj ceni ili, da budem malo cini~an, na ra~un ne{to manje imaginacije. Mi koji smo radili na ljudsko-ra~unarskom interfejsu, kasnih 60-ih i tokom 70-tih, bili smo smatrani kompjuterskim kukavicama i posmatrani smo sa o~iglednim prezirom. Na{ rad nije predstavljao pravu stvar, iako je podru~je polako postajalo prihva}eno. Da bi vas podsetili koliko ose}aj, uticaj i odziv mogu biti va`ni, setite se kada ste poslednji put pritisnuli dugme u liftu, a svetlo se nije upalilo (verovatno zbog toga {to je sijalica pregorela). Frustracija je ogromna: da li vas je lift ~uo? Dizajn i funkcije interfejsa su veoma bitne. Godine 1972. u svetu je postojalo samo 150.000 ra~unara, a u slede}ih pet godina proizvo|a~ integrisanih kola, Intel, o~ekuje isporuke od 100 miliona svake godine (moje mi{ljenje je da je ta cifra uveliko potcenjena). Kori{}enje kompjutera pre trideset godina, poput pilotiranja modula za sletanje na Mesec, predstavljalo je uzimanje nekoliko dragocenih ljudi, {kolovanih u hokus-pokus stilu, koji su znali da koriste kompjuter, ponekad uz pomo} primitivnih jezika, a ponekad bez i~ega (uz pomo} prekida~a i treperu}ih svetala). Po mom mi{ljenju, postojao je podsvesni napor da se odr`i misterioznost, poput mona{kog monopola i bizarnog religioznog rituala iz srednjeg veka. Danas jo{ uvek pla}amo cenu toga. Kada ljudi govore o izgledu i ose}aju ra~unara, oni aludiraju na grafi~ki korisni~ki interfejs, koji „profesionalci“ nazivaju GUI (grafi~ki korisni~ki interfejs). Enormni napredak GUI-a po~eo je negde oko 1971. radom Kseroksa i ubrzo potom na MIT-u i nekoliko drugih mesta. GUI je do`iveo kulminaciju deceniju kasnije, kada je Stiv D`obs mudro predstavio Me0

kinto{a. Mek je bio veliki korak napred na tr`i{tu i ni{ta bitno nije se desilo od tada. Svim ostalim kompjuterskim kompanijama bilo je potrebno vi{e od pet godina da bi iskopirali Epl i u nekim slu~ajevima su to uradili uz lo{ije rezultate. Isto se doga|a ~ak i danas. Istorijat ljudskih napora da se ma{ine u~ine korisnijim skoro je potpuno posve}en pobolj{anju senzorskih ta~aka kontakta i uvo|enjem boljeg fizi~kog dizajna. Interfejs je uveliko tretiran kao problem tradicionalnog industrijskog dizajna. Dizajneri ~ajnika i grabulja razmi{ljaju o dr{ci u odnosu na oblik, prenosu toplote i spre~avanju povreda. Dizajn pilotske kabine je obeshrabruju} izazov ne samo zbog velikog broja prekida~a, potenciometra i broj~anika ve} i zbog toga {to dva ili tri sli~na ~ulna opa`anja mogu da se mu|usobno ometaju. Godine 1972. Istern Eirlajns21 L1011 sru{io se zbog toga {to nije imao spu{tene to~kove. Glas kontrolora letenja i pi{tanje kompjutera su rezultirali time da posada nije ~ula upozoravaju}u poruku. Bio je to smrtonosno dizajniran interfejs. Kod ku}e sam imao vrlo inteligentan VCR (video rikorder) koji je imao skoro savr{eno prepoznavanje glasa i potpuno me je poznavao. Mogao sam da tra`im da mi snimi emisije po imenu i, u nekim slu~ajevima, ~ak sam mogao da pretpostavim da }e to uraditi automatski, bez potrebe da mu se ka`e. Onda, sasvim iznenada, moj sin je oti{ao na koled`. Nisam snimio TV program ve} vi{e od {est godina. Ne zbog toga {to ne mogu, ve} zbog toga {to je dobijena vrednost isuvi{e niska za ulo`eni trud. To je nepotrebno te{ko. [to je jo{ va`nije, problem kori{}enja VCR-a i daljinskih kontrolora bio je tretiran kroz pritiskanje dugmi}a. Sli~no tome, generalni interfejs sa personalnim 1

ra~unarima tretiran je kao problem fizi~kog dizajna. Ali, u interfejsu nije re~ samo o tome kako kompjuter izgleda i kakav je ose}aj raditi sa njim. Re~ je o stvaranju li~nosti, dizajniranju inteligencije i pravljenju ma{ina koje mogu da prepoznaju ljudski gest. Pas mo`e da prepozna va{ korak na vi{e od stotinu jardi udaljenosti, a kompjuter nema pojma da li ste uop{te kraj njega. Skoro svaka `ivotinja mo`e da oseti kada ste ljuti, kompjuter nikada. ^ak i ku~i}i znaju kada ne{to pogre{no urade; kompjuteri ne. Izazov za slede}i vek nije samo u tome da se ljudima pru`e ve}i ekrani, bolji kvalitet zvuka i grafi~ki ulazni ure|aji, laki za upotrebu, ve} treba napraviti kompjutere koji }e vas poznavati, u~iti o va{im potrebama i razumeti verbalne i neverbalne jezike. Kompjuter bi trebalo da zna razliku kada vi ka`ete: „rat i mir“ i „Ratimir“, ne zbog toga {to je u stanju da prona|e malu akusti~nu razliku, nego zahvaljuju}i tome {to razume zna~enje. To je dobro dizajniran interfejs. Danas je breme interaktivnosti potpuno palo na ljudska le|a. Ne{to tako banalno, kao {to je {tampanje datoteke, mo`e biti zamorna ve`ba koja vi{e vu~e iz vudu magije nego iz ljudskog pona{anja. Kao rezultat toga, mnogi odrasli odustaju i tvrde da su beznade`no kompjuterski nepismeni. Ovo }e se promeniti.

Odiseje Godine 1968. Artur Klark je podelio nominaciju za Oskara sa Stenlijem Kjubrikom za film 2001: Odiseja u svemiru. ^udno, ali film je stigao pre knjige. Klark je bio u polo`aju da pregleda svoj rukopis, po{to je video nedovr{enu verziju 0

filma (baziranu na ranijoj verziji njegove pri~e). U vrlo realnom smislu, Klark je mogao da simulira svoju pri~u i do tan~ina uobli~i svoj koncept. On je mogao da vidi i ~uje svoje ideje pre nego {to ih je poslao u {tampu. Ovo mo`e da objasni zbog ~ega je HAL, kompjuterska zvezda filma, bio toliko briljantna (i smrtonosna) vizija budu}eg ljudsko-kompjuterskog interfejsa. HAL (~ije ime NE poti~e od prethodnih slova IBM, kako se misli) imao je savr{enu komandu nad govorom (razumevanje i izgovor), izuzetnu viziju i humor, koji predstavljaju savr{en test inteligencije. Pro{lo je skoro ~etvrt veka pre nego {to je na svetlo dana iza{ao jo{ jedan primer sjajnog interfejsa: Navigator znanja. Tako|e iz filmske produkcije, ova video-traka – tzv. video-prototip – pregledana je od strane tada{njeg predsednika Epl-a, D`ona Skalija, ~ija se knjiga tako|e zvala Odiseja. Skalijeva knjiga se zavr{avala idejama o „navigatoru znanja“ i kasnije je postala video. On je `eleo da ilustruje interfejs budu}nosti, koji prevazilazi mi{eve i menije. Obavio je sjajan posao. Navigator znanja predstavlja ravan ure|aj nalik knjizi, koji je otvoren na stolu profesora sasvim obi~nog izgleda. U jednom }o{ku displeja nalazi se osoba koja predstavlja personu ove ma{ine. Profesor tra`i od ovog agenta da mu asistira pri pripremanju lekcije, dodeljuje mu hrpu zadataka i u nekoliko navrata biva podse}an na neke druge stvari, od strane tog agenta koji mo`e videti, ~uti i odgovoriti inteligentno, kao svaki ljudski asistent. Ono {to HAL i Navigator znanja imaju zajedni~ko jeste da oboje predstavljaju inteligenciju takvog nivoa da sâm fizi~ki interfejs skoro sasvim nestaje. Upravo tu le`i tajna dizajniranja interfejsa: u~initi da potpuno nestane. Ka1

da upoznajete nekoga po prvi put, mo`da }ete biti vrlo svesni njegovog izgleda, govora i gestikulacije. Ali ubrzo po~inje dominirati sadr`aj va{e komunikacije, ~ak i ako je uglavnom izra`en tonom glasa ili izrazom lica. Dobar kompjuterski interfejs bi trebalo da se pona{a sli~no. Problem je manje nalik dizajniranju kontrolne table, a vi{e dizajniranju ~oveka. S druge strane, ve}ina dizajnera interfejsa uporno poku{ava da glupe ma{ine na~ini lak{im za upotrebu od strane pametnih ljudi. Oni svoju vode}u ulogu zasnivaju na znanju nazvanom „ljudski faktori“, u SAD, i „ergonomija“, u Evropi, koje se bavi time kako ljudsko telo koristi svoje senzore i efektore da bi radilo sa alatima u svom neposrednom okru`enju. Telefonska slu{alica je, verovatno, najvi{e dizajniran i redizajniran aparat na svetu, pa i dalje ostaje krajnje nezadovoljavaju}a. Celularni telefon ~ini bledim VCR sa njegovim nekorisnim interfejsom. Telefon Bang & Olufsen je skulptura a ne telefonija, jer je te`i a ne lak{i za kori{}enje, u pore|enju sa starinskim crnim rotiraju}im telefonima. Jo{ je gore {to je telefonski dizajn krajnje optere}en raznim „mogu}nostima“. Pam}enje brojeva, ponovno pozivanje, rad sa kreditnom karticom, ~ekanje na poziv, prosle|ivanje poziva, automatsko odgovaranje na poziv, prikazivanje brojeva, itd. neprestano se guraju na povr{ini malog aparata, koji staje na va{ dlan, i prividno ga ~ine nemogu}im za upotrebu. Ne samo da mi nisu potrebne sve te mogu}nosti; ne `elim uop{te da okre}em telefon. Za{to dizajneri telefona ne shvate da niko od nas ne `eli da okre}e telefonski broj? Mi jednostavno `elimo da stignemo do ljudi kraj telefona! Ukoliko nam se pru`i {ansa (nama iz Medijske laboratorije), radi}emo na tom zadatku, 0

{to mi ukazuje da re{enje problema telefona mo`da nije u dizajnu slu{alice, ve} u dizajnu robotske sekretarice koja mo`e da stane u va{ d`ep.

S onu stranu graviranja slike Dizajn kompjuterskog interfejsa je po~eo marta 1960, kada je J.C.R. Liklider objavio svoj rad „Simbioza ~oveka i kompjutera“. Lik (kako su ga zvali) bio je eksperimentalni psiholog i akusti~ar koji je praksom postao mesija za kompjuterisanje, rukovode}i ARPA-nim22 inicijalnim kompjuterskim potezima. Neko ga je, sredinom 60-ih, zamolio da napi{e prilog za Carnegie Commission-reporta`u na temu budu}nosti televizije. Upravo u tom prilogu je Lik prvi put iskoristio izraz usko emitovanje (eng. narrowcasting). Ono {to Lik u to vreme nije znao jeste da su upravo ta dva njegova doprinosa, simbioza ~ovek–ra~unar i usko emitovanje, sudbinom opredeljeni da se spoje u 90-im. Po~etkom 60-ih rana istra`ivanja ljudskokompjuterskog interfejsa su se rastavila na dva dela, koja se za dvadeset godina nisu ponovo ujedinila. Jedan se odnosio na interaktivnost, a drugi je fokusiran na ~ulno bogatstvo. Na interaktivnost se prionulo tako {to je re{en problem deljenja kompjutera, tada skupog i monolitnog resursa. Tokom 50-ih i ranih 60-ih kompjuter je bio toliko dragocen da ste ~inili sve {to je u va{oj mo}i da bi radio non-stop. Bilo je nezamislivo priklju~iti tastaturu i da kompjuter, na primer, postavi pitanje i onda beskorisno ~eka dok ~ovek ~ita, razmi{lja i odgovara. Izum nazvan deljenje vremena (tajm {ering) predstavljao je metod koji je omogu}io ve}em broju korisnika da dele istu ma{inu sa udaljenih 1

lokacija. Ukoliko resurs podelite izme|u, recimo, deset ljudi, nije svakom od njih dostupna jedna desetina ma{ine, ve} momenat razmi{ljanja jedne osobe mo`e da se iskoristi za puno kori{}enje kompjutera od strane nekog drugog. Takvo deljenje digitalne pite je funkcionisalo pod uslovom da nijedan korisnik nije pro`drljiv, da mu ne trebaju velike koli~ine ra~unanja i propusni opseg. Rani terminali su radili na 110 boda; tada je to izgledalo tako brzo. Nasuprot tome, ~ulno bogatstvo je adresirano grafi~kom interakcijom vrlo visokog propusnog opsega. Rana kompjuterska grafika je zahtevala ma{inu potpuno posve}enu izradi prikaza. U principu, nema nikakve razlike izme|u toga i dana{njeg li~nog ra~unara, jedino {to je ispunjavao velike prostorije i ko{tao milione dolara. Kompjuterska grafika je ro|ena kao medij iscrtanih linija, koji je zahtevao veliku koli~inu ra~unarske snage za direktnu kontrolu nad zrakom katodne cevi. Tek je deset godina kasnije kompjuterska grafika po~ela da se pomera sa crtanja linija na oblike i slike. Ovi novi ekrani, nazvani ekrani sa rasterskim skeniranjem, zahtevali su mnogo memorije da bi se sa~uvala slika od ta~ke do ta~ke. Isti su danas toliko normalna pojava da ve}ina ljudi i ne zna da su u po~etku bili smatrani jereti~nim (70-ih skoro niko nije verovao da }e kompjuterska memorija biti ikad tako jeftina da bi se toliki njen deo posvetio grafici). Deljenje vremena i kompjuterska grafika su bili lo{i saputnici u toku slede}e dve decenije. ^ulno siroma{ni, tajm-{ering sistemi su postali prihva}ena alatka za biznis i sistem rezervacije avionskih karata, koje danas uzimamo zdravo za gotovo. Komercijalni tajm-{ering, koji je i{ao ruku pod ruku sa vrlo siroma{nim interfejsom, obi~no je bio u vidu izlazne pisa}e ma{i0

ne, koji je maltene namerno zahtevao od sistema da bude dovoljno spor za svakog korisnika kako bi ostali dobili svoj fer deo. Kompjuterska grafika se, s druge strane, najve}im delom razvijala za samostoje}e (eng. standalone) ra~unarstvo. Od 1968. po~eli su da se pojavljuju tzv. mini kompjuteri, u rangu cena od 20.000 dolara, uglavnom zbog toga {to su fabrikama i ma{inskoj automatizaciji bile potrebne vrlo precizne kontrole u realnom vremenu. To je bilo potrebno i kompjuterskoj grafici. U kompletu sa ekranom, ovi samostoje}i kompjuterski grafi~ki sistemi predstavljaju prete~e onog {to danas poznajemo kao radne stanice, koje nisu ni{ta vi{e od li~nih ra~unara sa duga~kim pantalonama.

Vi{ere`imski interfejs Prekomernost, odnosno upotreba preop{irnosti koja je nepotrebna, ili nepa`ljivog ponavljanja, uop{teno se smatra lo{im simptomom. U vreme ranog dizajna ljudskog interfejsa ljudi su prou~avali tehnike interakcije i poku{avali da pametno odaberu ovu ili onu vrednost, za ovu ili onu priliku. Da li je svetlosna olovka bila bolja od grafi~ke table23? „Ili-ili“ mentalitet tada{njih in`enjera je bio posledica la`nog uverenja da postoji univerzalno „najbolje“ re{enje za svaku situaciju; ono je la`no zbog toga {to se ljudi razlikuju, situacije menjaju, a i uslovi u datoj interakciji zavise od kanala koji je dostupan u datom momentu. Ne postoji najbolji dizajn interfejsa. Se}am se kada sam, sredinom 70-ih, bio u poseti admiralu, koji je koristio jedan od najboljih sistema za komandu i kontrolu. On je izvikivao nare|enja mornaru, koji je potom unosio u kompjuter 1

odgovaraju}e komande. Tako je, u ovom slu~aju, sistem imao sjajan interfejs: imao je, tako|e, sposobnost prepoznavanja govora i strpljenje. Admiral je mogao da hoda po sobi, da govori i gestikulira. Mogao je da bude ono {to jeste. Ipak, admiral nije bio spreman da planira napad kroz takav indirektan interfejs. On je znao da mornar prati situaciju kroz mali otvor kompjuterskog ekrana. Admiral je vi{e voleo da direktno rukovodi uz pomo} velike zidne mape koja je predstavljala pozornicu, na kojoj bi pomerao malene crvene i plave brodove odgovaraju}eg oblika. (U to vreme smo se ~esto {alili kako Rusi koriste iste boje.) Admiral se ose}ao udobno sa mapom, ne zbog toga {to je bila staromodna i {to je imala visoku rezoluciju, nego zbog toga {to je nad njom anga`ovao ~itavo telo. Kada bi pomerao brodove, ti gestovi i motorne akcije su poja~avali njegovu memoriju. On se duboko uneo u prikaz bitke, {to se ogledalo i na njegovim vratnim mi{i}ima. To nije bio „ili-ili“ interfejs, ve} je bio „i jedno i drugo“. To „i jedno i drugo“ je dovelo do prodora u razmi{ljanju koje je, ukratko re~eno, glasilo: prekomernost je dobra. U stvari, najbolji interfejs bi trebalo da ima mnogo razli~itih i podudarnih komunikacionih kanala, kroz koje }e korisnik mo}i da izrazi i izdvoji zna~enje iz vi{e razli~itih ~ulnih izvora (korisnikovih i ma{ininih). Tako|e je zna~ajna mogu}nost da jedan kanal komunikacije mo`e pru`iti informaciju koja nedostaje u drugom. Na primer, ako se nalazimo u sobi sa gomilom ljudi i ja nekom ka`em: „Kako glasi tvoje ime?“, pitanje nema nimalo smisla ukoliko ne vidite u kojem pravcu gledam dok ga izgovaram. Ta~nije, pridev tvoje dobija smisao iz pravca mog pogleda. 0

Ovo je divno ilustrovano u programu zvanom Sta-vi-to-tamo, razvijenom u MIT-u od strane Dik Bolta i Kris [manta. Prvo ostvarenje programa dogodilo se 1980. i omogu}avalo vam je da govorite i pokazujete ka ekranu veli~ine zida, pomeraju}i jednostavne predmete (kasnije brodove) preko praznog ekrana (kasnije Karipskog mora). U filmskoj demonstraciji programa Stavi--to-tamo – program je pogre{no protuma~io jednu komandu. [mantovo spontano izgovoreno „oh, sranje“ ostalo je zapisano na filmu, kako bi podsetilo mnoge budu}e publike koliko jo{ posla treba da se uradi. Ideja je jednostavna: govor, pokazivanje i gledanje treba da rade zajedno, kao delovi vi{ere`imskog interfejsa, u kojem se manje radi o prosle|ivanju poruka napred i nazad (osnova deljenja vremena, tj. tajm {eringa), a vi{e o konverzaciji tipa licem u lice i ~ovek ~oveku. Svi ovi rani poku{aji alternativnog „i jedno i drugo” pristupa interfejsu izgledali su u to vreme kao neozbiljna nauka. Ja imam vrlo malo po{tovanja prema testiranju i proceni u istra`ivanju interfejsa. Moj, mo`da arogantan, argument glasi: ukoliko ne{to testirate pa`ljivo, da biste uo~ili razliku koja nastaje, u tom slu~aju se, naj~e{}e, ne pravi dovoljno razlike.

Primetna razlika Kada sam bio de~ak, moja majka je imala plakar u kojem je dr`ala kon~ane stvari i u kojem sam imao „tajni zid“. To i nije bila neka tajna: gomila linija od olovaka, koje smo sa pa`njom crtali periodi~no da bi obele`ili moju visinu. Sve crtice su uredno bile sa datumom i neke su bile me|usobno blizu, zahvaljuju}i u~estalosti, dok su druge bile izdvojene zbog toga {to sam, na primer, bio odsutan preko leta, a imati dva orma1

na za tu svrhu nije imalo smisla. Ova skala je bila privatna stvar i verujem da je na neki na~in bila merilo uzimanja mleka, spana}a i drugih dobrih stvari. Nasuprot tome, rast ima i dramati~nije lice. Ponekad bih ~uo ujaka kako komentari{e: „Kako si samo porastao, Niki?“ (pri ~emu me, pretpostavljam, prethodno nije video dve godine). Ali ja, zapravo, nisam mogao da shvatim promenu. Sve {to sam mogao da vidim bile su male linije u ormanu. „Tek primetna razlika“, ili TPR, predstavlja mernu jedinicu u psihofizici. Sâmo njeno ime je uticalo na dizajn ljudskog interfejsa. Morate se upitati: ako je to TPR, zbog ~ega biste se uzbu|ivali? Ako morate pa`ljivo da merite da biste uop{te primetili razliku, mo`da zapravo i ne radite na stvarima koje su dovoljno bitne. Na primer, {kolsko obrazovanje nam sugeri{e da govor i prirodni jezik, u ve}ini prilika, nisu odgovaraju}i na~in za komunikaciju izme|u ljudi i kompjutera. Ovi tehni~ki izve{taji su ispunjeni tabelama, kontrolnim grupama i sl., {to dokazuje da prirodni jezik unosi zabunu u kompjutersko-ljudsku komunikaciju. Mada ne o~ekujem da pilot 747 taksira i pole}e pevaju}i „Gore, gore u visine“, ne mogu da prozrem nijedan razlog zbog kojeg ne bismo koristili bogatstvo govora i gestova, ~ak i u pilotskoj kabini. Gde god da se kompjuter nalazi, najefikasniji dizajn interfejsa rezultira kombinacijom ~ulnog bogatstva i inteligencije ma{ine. Kada se ovo bude dogodilo, vide}emo primetnu razliku. Vide}emo ono {to je moj ujak video umesto malih linija u ormanu. 0

Inteligentni interfejsi Moj san o interfejsu jeste da }e kompjuteri postati nalik ljudima. Ova ideja je podlo`na kritici jer je suvi{e romanti~na, nejasna i neizvodljiva. [to se ti~e mene, ja bih je kritikovao zbog toga {to je suvi{e skromna. Mo`da postoje mnogi egzoti~ni komunikacioni kanali, kojih danas nismo ni svesni. (Kao neko ko je o`enjen `enom koja je identi~ni blizanac, ja sam potpuno spreman da na osnovu posmatranja poverujem kako je van~ulna komunikacija ne{to {to ne treba dovoditi u pitanje.) Sredinom 60-ih posvetio sam se emuliranju24 komunikacije lice-u-lice, sa jezikom grimasa i facijalnih izra`aja, i motorikom tela i udova. Za svoj model sam koristio pomenutog admirala. U prekretni~kom projektu, nazvanom Sistemi prostornog rukovo|enja podacima (oko 1976), cilj je bio da se obezbedi ljudski interfejs, koji }e „pribli`iti kompjutere generalima, predsednicima kompanija i {estogodi{njoj deci“. Sistem je bio dizajniran tako da je mogao da se nau~i za svega trideset sekundi. Poznavanje radnog stola i polica za knjige predstavljalo je alatku kori{}enu za manipulaciju kompleksnim audiom, videom i podacima. To je bilo vrlo radikalno za kasne sedamdesete, ali je jo{ uvek nedostajala smislena posledica stilizovanja na{e komunikacije u odnosu na konverzaciju izme|u admirala i pomorca. Ljudsko-kompjuterski interfejs budu}nosti }e u osnovi sadr`ati vi{ebrojnost, a ne lokalni jezik direktnog upravljanja – „idi gore, otvori meni, klikni“ – mi{ interfejsa. „Lako}a kori{}enja“ je u toj meri usiljen cilj da ponekad zaboravljamo da mnogi ljudi uop{te ne `ele da koriste ma{inu. Oni samo `ele da se neki posao zavr{i. 1

Ono {to danas nazivamo „agent-baziranim interfejsima“25 ispliva}e kao dominantan metod, putem kojeg }e ljudi i kompjuteri me|usobno razgovarati. Postoja}e specifi~ne ta~ke u prostoru i vremenu, u kojima }e se bitovi pretvarati u atome, i obrnuto. Bez obzira da li je u pitanju transmisija te~nih kristala ili reverberacija generatora govora, interfejsu }e biti potrebni prostor, oblik, boja, ton glasa i svi ostali ~ulni elementi.

8. Grafi~ka persona

Grafi~ki veliki prasak Na MIT-u, 1963, doktorski rad Ivana Saderlenda, pod nazivom „Blok za crtanje“, eksplozivno je celom svetu preneo ideju o interaktivnoj kompjuterskoj grafici. „Blok za crtanje“ je bio sistem za linijsko crtanje u realnom vremenu, koji je omogu}avao korisniku da stupi u direktnu interakciju sa kompjuterskim ekranom, uz pomo} „svetlosne olovke“. Ovo dostignu}e je bilo od tako velikog zna~aja da je nekima od nas trebalo deset godina da bismo shvatili i priznali sve njegove doprinose. „Blok“ je na svetlo dana izneo mnoge nove koncepte, da nabrojimo samo neke: dinami~ku grafiku, vizuelnu simulaciju, pove}anu rezoluciju, pra}enje olovke i prividno beskona~an koordinatni sistem. U kompjuterskoj grafici „Blok“ je bio ekvivalent velikog praska. U toku slede}ih deset godina mnogi istra`iva~i su izgubili interes za real-time i interaktivne aspekte kompjuterske grafike. Umesto toga, ve}ina kreativne energije je utro{ena u sintezu realisti~nih slika koje nisu priklju~ene (off-line) i nisu u realnom vremenu. ^ak je i sam Saderlend bio blago sputan problemom vizuelne verodostojnosti ili, drugim re~ima, pitanjem u kolikoj meri kompjutersku sliku mo`e na~initi 0

1

fotorealisti~nom i detaljnom. Problemi, kao {to su senke, sen~enje, refleksije, refrakcije i skrivene povr{ine, bili su predmet tog istra`ivanja. Predivno prikazane {ahovske figure i ~ajnici postali su ikone „post-blokovskog“ perioda. U toku tog istog perioda do{ao sam do uverenja da su komfor i lako}a, uz pomo} kojih ~ovek mo`e da izrazi svoje grafi~ke ideje, va`niji od sposobnosti ma{ine da ih predstavi kao sinteti~ke fotografije. Dobro dizajniran ljudskokompjuterski interfejs sadr`i mogu}nost da kompjuter mo`e da razume nekompletne i nejasne misli, tipi~ne za po~etke bilo kojeg dizajnerskog procesa, na {tetu kompletnijih i doslednijih prezentacija kompleksnih zavr{enih predstava. Priklju~eno (on-lajn) pra}enje crtanja rukom u realnom vremenu otvorilo mi je vrata sjajnog podru~ja za istra`ivanje, u kojem bismo razumevali i unapre|ivali kompjutersku grafiku kao dinami~niji, interaktivni i ekspresivni medij. Klju~ni koncept mog rada je bilo razumevanje korisnikove grafi~ke „namere“. Ukoliko bi korisnik polako crtao ne`nu i naizgled svrsishodnu krivu, kompjuter bi pretpostavio da je korisnik upravo takvu `eli, dok bi ta ista oblikovana linija, ali brzo iscrtana, mogla da bude prava linija. Ukoliko bi ove dve ne`ne krive bile posmatrane nakon zavr{enog crtanja, umesto dok su bile crtane, one bi mogle izgledati potpuno iste. Korisnikovo crta~ko pona{anje je ukazalo, ipak, na dve potpuno jasne razlike u pogledu namere. [tavi{e, crta~ke navike variraju od osobe do osobe, po{to svi razli~ito crtamo. Dakle, kompjuter je morao da nau~i crta~ki stil svakog korisnika. Isti koncept nalazimo trideset godina kasnije – u Epl Njutn-ovoj (eng. Apple Newton) sposobnosti da prepoznaje rukopis (jo{ uvek pod 0

znakom pitanja), na taj na~in {to bi prisvojio korisnikov na~in pisanja (oni koji su mu posvetili malo vi{e vremena izgledaju zadovoljniji). Prepoznavanje crtanih oblika i objekata odvuklo je moja razmi{ljanja daleko od linija, a vi{e prema ta~kama. Za razumevanje crte`a najbitnije je ono {to se nalazi izme|u linija, ili {to je njima zatvoreno. U Kseroksovim PARC laboratorijama, u toku istog perioda, istra`iva~i su tako|e prona{li pristup kompjuterskoj grafici, zasnovan na obliku u kojem su amorfni delovi slike bili obra|ivani i sastavljani tako {to su se slike prikazivale i ~uvale u vidu velikog broja ta~aka. Nekolicina nas je do{la do zaklju~ka da budu}nost kompjuterske grafike nije u linijskim crta~kim sistemima, kao {to je „Blok za crtanje“, ve} u sistemima sa rasterskim skeniranjem, sli~nim televizijskoj slici, koji mapiraju slike (sme{tene u kompjuterskoj memoriji) na ekran, nasuprot vo|enju elektronskog zraka katodne cevi po X i Y osi, kao {to radi „Blok za crtanje“. Osnovni element kompjuterske grafike, koji je ranije bio linija, sada je postao piksel.

Mo} piksela Isto kao {to je bit atomski element informacije, piksel predstavlja molekularni nivo grafike (namerno ne ka`em atomski, jer je piksel obi~no predstavljen vi{e nego jednim bitom). Zajednica kompjuterske grafike je izmislila naziv piksel, koji je skra}enica od re~i picture (slika) i element. Zamislite kompjutersku sliku kao skup redova i kolona piksela, kao ukr{tene re~i bez crnih polja. Za svaku datu monohromatsku sliku mo`ete odlu~iti koliko }ete koristiti redova i 1

kolona. [to ih bude bilo vi{e, kvadrati }e biti manji, mre`a finija, a rezultat bolji. Sada u glavi polo`ite ovu mre`u preko fotografije i popunite svaki kvadrati} sa vredno{}u svetlosnog intenziteta. Kompletirane ukr{tene re~i }e predstavljati niz brojeva. U slu~aju boje, imate tri broja po pikselu, obi~no po jedan za crvenu, zelenu i plavu, ili po jedan za intenzitet, boju i zasi}enost (saturaciju). Kao {to smo u~ili u {koli – crvena, `uta i plava su osnovne boje. Tri aditivne osnove su (kao {to je to u televiziji) crvena, zelena i plava. Tri suptraktivne osnove su (kao u {tampi) magenta, cijan i `uta, a ne crvena, `uta i plava. (Re~eno mi je da ne u~imo decu ovim terminima, jer je re~ magenta suvi{e duga~ka. Mnogi odrasli ljudi nisu ni ~uli za cijan). U slu~aju pokreta, uzimaju se uzorci vremena – kao {to je slu~aj sa frejmovima u filmu. Svaki taj uzorak predstavlja jedan frejm, jedne ukr{tene re~i, a kada se one spoje i puste zaredom dovoljno brzo, proizvodi se vizuelni efekat mekog pokreta. Jedan od razloga, zbog kojeg ste videli tako malo dinami~ke grafike, ili ste video-prikaze gledali u malim prozorima, le`i u ~injenici da je te{ko preneti, u vidu piksela, dovoljan broj bitova iz memorije na ekran, dovoljnom brzinom (da bi se proizvelo 60 ili 90 frejmova u sekundi, potrebnih za pokret bez trzaja). Svakog dana neko ponudi novi proizvod ili tehniku da ovo ubrza. Prava mo} piksela poti~e iz njegove molekularne prirode, {to zna~i da piksel mo`e biti deo bilo ~ega – od teksta, preko linija, do fotografija. Pikseli su pikseli isto kao {to su bitovi bitovi. Uz dovoljno piksela i dovoljno bitova po pikselu (za sive tonove ili kolor), mo`ete posti}i sjajan kvalitet prikaza savremenih personalnih ra~unara i radnih stanica. Ipak, lo{e strane – isto kao i 0

dobre – rezultat su ta~nosti mre`ne strukture. Pikseli zahtevaju velike koli~ine memorije. [to vi{e budete koristili piksela i bitova po pikselu, to }e vam biti potrebno vi{e memorije da ih pohranite. Tipi~nom ekranu od 1000 sa 1000 piksela, u punom koloru, potrebno je 24 miliona bitova memorije. Dok sam jo{ uvek bio novajlija u MIT-u, 1961, cena memorije je iznosila dolar po bitu. Danas 24 miliona bitova ko{ta 60 dolara, {to zna~i da mo`emo manje-vi{e ignorisati veliki apetit piksel-orijentisane kompjuterske grafike prema memoriji. Pre samo pet godina, ovo nije bio slu~aj. Ljudi su ekonomisali, koriste}i manje piksela na ekranu i manje bitova po pikselu. U stvari, rani raster sken displeji te`ili su kori{}enju samo jednog bita po pikselu, iz kojeg smo nasledili specijalni problem: seckanje.

Neprihvatljivo seckanje Da li ste se ikada upitali zbog ~ega ekran va{eg kompjutera ima ”testeraste” linije? Za{to slike trouglova izgledaju kao piramide? Zbog ~ega velika slova E, L i T izgledaju tako dobro, a S, W i O izgledaju poput lo{ih hri{}anskih ornamenata? Zbog ~ega zakrivljene linije izgledaju tako kao da ih je nacrtao neko ko boluje od paralize? Razlog je taj {to je kori{}en samo jedan bit po pikselu da bi se prikazala slika i rezultat je efekat testere ili tzv. prostornog uzmicanja, koje je potpuno nepotrebno ukoliko bi proizvo|a~i hardvera i softvera samo koristili vi{e bitova po pikselu i posvetili malo kompjuterske snage doti~nom problemu. Zbog ~ega, onda, svi kompjuterski prikazi nisu za{ti}eni od ove lo{e pojave? Dato je obja{nje1

nje da je potrebno mnogo kompjuterske snage. Pre deset godina mogli smo da prihvatimo argument (mo`da) da je bolje kompjutersku snagu tro{iti na druge stvari; {tavi{e, prelazni nivoi potrebnog sivog, radi „umek{avanja“ prikaza, tada nisu bili uobi~ajeni, kao {to je to slu~aj danas. Na nesre}u, korisnik je bio istreniran da reckanje slike uzima zdravo za gotovo. Mi, ~ak, ovaj artefakt pretvaramo u vrstu maskote, na sli~an na~in na koji su grafi~ki dizajneri ~esto koristili taj sme{ni, magnetsko-~itani font – zvani MICR, tokom 60-ih i 70-ih – da bi stvorili „elektronski“ izgled. U 80-im i 90-im dizajneri ovo ponovo rade, koriste}i preterano izobli~enu tipografiju da bi ozna~ili „kompjuterstvo“. Danas nema potrebe da karakteri i linije budu lo{iji od savr{eno mekanog {tamparskog kvaliteta. Ne dozvolite da vam bilo ko ka`e druga~ije!

Ikonografija Godine 1976. Kreg Filds, programski direktor odeljka za kiberneti~ku tehnologiju pri ARPA (a kasnije i direktor ARPA), nalo`io je Njujor{koj kompaniji za kompjutersku animaciju da napravi film o fiktivnom pustinjskom gradi}u, zvanom Dar El Marar. Animirani film je prikazivao pogled iz kabine helikoptera koji leti oko Dar El Marara, juri niz njegove ulice, udaljava se da bi prikazao celu sliku grada, obilazi okolinu i primi~e se tako blizu zgradama da se mo`e videti {ta se u njima nalazi. Film je simulirao kako izgleda biti Petar Pan, ne u svrhu obilaska grada i sveta gra|evina, ve} da bi se istra`io svet informacija. Koncept je podrazumevao da ste dizajnirali grad; vi ste izgradili kom{iluke informacija tako {to ste pohranjivali podatke 0

u odre|ene zgrade, kao {to veverica skuplja le{nike. Kasnije bi povratili informacije, uz pomo} va{eg magi~nog }ilima, tako {to bi i{li tamo gde ste ih uskladi{tili. Simonid sa Ceosa (556–468.pre n.e.) bio je klasi~ni gr~ki pesnik, zapam}en po svojoj ~udnovatoj memoriji. Kada se sru{io krov sale za obedovanje, po{to je prethodno bio pozvan da iza|e iz prostorije, zaklju~io je da bi mogao identifikovati raskomadane ostatke gostiju, na osnovu zapam}enog polo`aja gde je ko sedeo. Do{ao je do saznanja da bi vezivanje materije za odre|ene ta~ke – u prostornoj mentalnoj slici moglo da prizove se}anje. On je koristio ovu tehniku da bi zapamtio svoje duga~ke govore. Povezivao bi delove svoje besede sa predmetima i mestima u hramu. Kada bi se prise}ao svog govora, on bi samo prizivao sliku hrama u glavi i pratio svoje ideje opse`nim i pravilnim redosledom. Rani jezuiti u Kini ovaj isti proces su nazivali gra|enjem „palata uma“. Ovi primeri podrazumevaju navigaciju u trodimenzionalnom prostoru, radi pohranjivanja i povra}aja informacija. Neki ljudi su uspe{ni u ovome, a neki nisu. U dvodimenzionalnom svetu najve}i broj nas je podjednako sposoban. Razmislite o dvodimenzionalnom izgledu va{ih polica za knjige. Verovatno biste umeli da prona|ete bilo koju knjigu jednostavno tako {to biste i{li tamo „gde“ se ona nalazi. Verovatno se se}ate njene veli~ine, boje, debljine i vrste korica. Sigurno }ete se mnogo bolje se}ati tih informacija ako ste je ostavili „tamo“. Najneuredniji sto je dobro poznat svom korisniku zato {to je on sam, da tako ka`emo, napravio nered. Ne postoji ni{ta gore od toga da bibliotekar reorganizuje va{e knjige Djuijevim decimalnim sistemom26, ili da vam ku}na pomo}nica o~isti sto. Odjednom biste bili izgubljeni. 1

Posmatranja poput ovog, dovela su do razvijanja sistema za prostorno rukovo|enje podacima (eng. Spatial Data Management System – SDMS). SDMS je bio ugra|en u sobu sa ogromnim ekranom u punoj boji, od zida do zida, od poda do plafona. Imao je i dva spoljna stona ekrana, oktofonijski zvuk, instrumentalnu luksuznu fotelju i drugu opremu. SDMS je korisniku nudio interfejs u sofa stilu i mogu}nost da iz fotelje prele}e preko podataka i gleda u sliku veli~ine filmskog platna. Korisnik je mogao da zumira i da se kre}e slobodno, u cilju navigacije kroz fiktivne, dvodimenzionalne predele nazvane Datalendom (poput Diznilenda). Korisnik je mogao da poseti privatne datoteke, korespondenciju, elektronske knjige, satelitske mape i ~itav spektar potpuno novih tipova podataka (kao {to je video-zapis Petera Falka u „Kolumbu“, ili kolekcija pedeset i ~etiri hiljade slika iz umetnosti i arhitekture). Sam Datalend je predstavljao prostranstvo malih slika, koje su ilustrovale funkciju ili podatke iza njih. Recimo, iza slike stonog kalendara nalazila se korisnikova agenda. Ukoliko bi korisnik odveo sistem, na primer, u sliku telefona, SDMS bi inicirao program za telefoniranje, sa pridru`enim personalnim Rolodeksom27. To je bilo ro|enje ikona. Umesto toga, mi smo se poigravali, koriste}i izraz glifi, jer etimolo{ko zna~enje ikona nije bilo odgovaraju}e, ali ikone su ostale. Ove slike, veli~ine po{tanske marke, ne samo da su ilustrovale podatke ili funkciju nego je svaka imala i svoje „mesto“. Kao i sa knjigama na polici za knjige, vi biste pretra`ivali ne{to, idu}i tamo gde se to nalazilo, se}aju}i se mesta, boje, veli~ine, pa ~ak i zvukova koji bi se mogli pojaviti. SDMS je bio toliko daleko ispred svog vremena da je morala pro}i decenija i da su se mora0

li pojaviti li~ni kompjuteri pre nego {to je neki od tih koncepata mogao da se preto~i u praksu. Danas su ikone uobi~ajena stvar za svakog korisnika ra~unara. Ljudi ve} smatraju da su predstave kanti za |ubre, kalkulatora i telefonskih aparata standardna postavka. U stvari, neki sistemi doslovno govore o ekranu kao o „radnom stolu“ (desktop). Ono {to se promenilo jeste da dana{nji Datalendi ne zauzimaju ~itave sobe ili zidove. Umesto toga, oni su sme{teni u „prozore“ (windows-e).

Oblik prozora Oduvek sam bio impresioniran na~inom na koji pametno odabrano ime mo`e privu}i tr`i{te, ostavljaju}i potro{a~a s la`nim utiscima. Genijalan potez je bila IBM-ova odluka da svoj personalni ra~unar nazove PC. Bez obzira {to je Epl bio na tr`i{tu ve} vi{e od ~etiri godine, ime PC je postalo sinonim za personalno ra~unarstvo. Sli~no tome, kada je Majkrosoft odlu~io da svoj operativni sistem druge generacije nazove Vindouz (Windows), briljantno je zauvek polo`io pravo na taj naziv, bez obzira {to je Epl ve} vi{e od pet godina pre toga imao (bolje) prozore i {to su ih mnogi proizvo|a~i ve} uveliko koristili. Prozori postoje iz jednostavnog razloga {to su kompjuterski ekrani mali. Rezultat je da se relativno mali radni prostor mo`e koristiti za odr`avanje raznih, istovremeno aktivnih procesa. ^itava ova knjiga je bila napisana na ekranu sa dijagonalom od devet in~a, potpuno bez papira, osim onog kori{}enog od strane izdava~a. Mnogim ljudima je kori{}enje prozora poput vo`nje biciklom; ne se}ate se ~ak ni kako ste to nau~ili, ve} jednostavno to radite. 1

Kao metafora, prozori su tako|e interesantni za budu}nost televizije. U Sjedinjenim Dr`avama smo, vi{e nego u ostalim zemljama, u pro{losti insistirali da televizijska slika potpuno ispuni ekran. Ali, ispunjavanje ekrana ima cenu koja poti~e od ~injenica da svi televizijski programi i svi filmovi nisu istog pravougaonog formata. U stvari, ranih 50-ih, filmska industrija se prili~no svrsishodno prebacila na izvestan broj raznih pro{irenih ekranskih formata (kao {to su: Sinerama, Super Panavi`n, Super Tehnirama, 35 mm Panavi`n i Sinemaskoup28, koje i danas koristimo), u cilju podrivanja {irenja rane televizije. Razmera stranica od 3 puta 4, kod dana{nje televizije, vodi poreklo od generacije filmova iz perioda pre Drugog svetskog rata i ne odgovara Sinemaskoupu niti pravougaonom formatu ve}ine filmova proizvedenih u poslednjih ~etrdeset godina. Televizijske stanice u Evropi ove razlike u razmeri re{avaju koriste}i tzv. okvir. One isprazne vrh i dno ekrana sa crnom bojom tako da ostatak aktivnog podru~ja ekrana ima odgovaraju}u razmeru stranica. @rtvuju}i tako nekoliko piksela, gledalac prati film sa verodostojnom replikom oblika svakog frejma. U stvari, mislim da efekat okvira dodatno zadovoljava jer uvodi vrlo jasnu horizontalnu ivicu na vrhu i dnu ekrana, gde bi bez njih slika bila znatno manje o{tra zbog zakrivljene plasti~ne ivice televizora. Ovo u Sjedinjenim Dr`avama radimo vrlo retko. Umesto toga, koristimo „pan-and-scan“ tehniku, pri pretvaranju filma u video, uzimaju}i film sa {irokim ekranom i pretvaramo ga u pravougaonik razmere 3 puta 4. Ne samo da time sabijamo sliku (mada se to uvek radi sa naslovima i akreditivima) ve} umesto toga, tokom procesa 0

prenosa, u kojem film prolazi kroz ma{inu (obi~no kroz skener sa pokretnim snopom), ljudski operater ru~no pomera prozor, razmere 3 puta 4, preko mnogo {ireg filmskog prozora, levo ili desno, da bi uhvatio najrelevantnije delove svake scene. Neki filmski autori, posebno Vudi Alen, ne dozvoljavaju ovo, ali ve}ina nije zainteresovana. Jedan od najboljih primera gde se „pan-and-scan“ tehnika nije pokazala uspe{nom vidi se u Diplomcu. Kada Dastin Hofman i En Benkroft skidaju svoju ode}u, svaki u suprotnom kraju ekrana, ne postoji na~in da operater istovremeno uhvati oboje u istom kadru videa. U Japanu i Evropi je napravljen veliki pomak ka novoj i {iroj razmeri stranica od 9 puta 16 i ameri~ki HDTV takmaci su tako|e prihvatili novi format. U principu, 9 puta 16 mo`e biti gora varijanta od 3 puta 4, jer sav postoje}i video materijal (koji je 3 puta 4) sada mora biti prikazivan sa vertikalnim trakama, tzv. zavesama, sa svake strane va{eg 9 puta 16 ekrana. Ne samo da zavese manje koriste vizuelnom do`ivljaju u odnosu na okvir, ve} i ne postoji na~in da se primeni „pan-and-scan“ tehnika, ~ak i kad bismo to hteli. Razmera stranica treba da bude promenljiva. Kada televizor nema dovoljno piksela, upotreba prozora dobija ogroman smisao. Do`ivljaj sa razmerom od deset stopa i osamnaest in~a po~inje da se pretvara u jedno. U stvari, kada u budu}nosti budete imali masivno visoku rezoluciju i ekran preko celog zida, od poda do plafona i od zida do zida, mo}i }ete da postavite va{u TV sliku na ekranu, uzimaju}i u obzir polo`aj biljaka u va{oj sobi, {to ne mo`ete posti}i sa okvirom nekog malog ekrana. ^itav zid sada postaje ekran. 1

Potro{a~ka grafika Pre samo pet godina kompjuterski proizvo|a~i, me|u njima i Epl, nisu bili voljni da naprave agresivni potez ka ku}nom tr`i{tu. Ipak, te{ko je poverovati u to. Par godina kasnije, akcije Teksas Instrjumentsa (Texas Instruments) uzburkale su se kada je on najavio da napu{ta biznis ku}nih ra~unara. Godine 1977. Frenk Keri, predsednik IBMa, najavio je akcionarima da }e IBM u}i u biznis potro{a~ke elektronike. Oformljeno je specijalno odeljenje, u tipi~nom IBM maniru, koje je pregledalo veliki broj potencijalnih proizvoda, me|u kojima i ru~ne satove. IBM se opredelio za ku}ni kompjuter. U vrhunskoj tajnosti usledio je projekat, pod {ifrovanim nazivom Zamak, u kojem sam ja jedanput nedeljno u~estvovao kao savetnik. Zami{ljen je vrlo ambiciozan li~ni ra~unar, koji je imao ugra|en video-disk. Ugledni industrijski dizajner, Eliot Nojz, kreirao je prototip ku}nog ra~unara kojeg bi, dvadeset godina kasnije, svi s ponosom dr`ali u ku}i. Ali, san je po~eo da se raspr{uje. IBM-ove laboratorije u Pougkipsiju, u dr`avi Njujork, nisu uspele da nateraju na ispravan rad transmisivni (laser prolazi kroz transparentni disk, suprotno odbijanju od povr{ine), savitljivi, deseto~asovni video-disk, tako da su personalni ra~unar i video-disk bili razdvojeni. Zamak je bio podeljen. Deo programa koji se ti~e personalnog ra~unara bio je poslan u drugu IBM-ovu laboratoriju, u Barlingtonu, Vermont, a kasnije u Boka Raton (ostalo je PC istorija). Od video-diska se uglavnom odustalo u korist zajedni~kog preduze}a sa MCA (zbog ~ega su obe kompanije ubrzo potom za`alile). Zamak je bio mrtvoro|en~e i personalni kompjuter je morao da sa~eka jo{ nekoliko godina na gara`u Stiva D`obza. 0

Otprilike u isto vreme, elektronske igre su pokazale sasvim razli~itu prirodu kompjutera i grafike. Ovi proizvodi {iroke potro{nje su bili vrlo dinami~ni zbog svoje su{tinske interaktivnosti. Njihov hardver i softver su se, pored ostalog, spajali vrlo prirodno. Proizvo|a~i igara ne zara|uju na hardveru; oni novac prave na igrama. To je zaista igra na ivici no`a. Me|utim, proizvo|a~i igara, poput onih posedni~ki nastrojenih kompjuterskih kompanija koje su danas izumrle, do sada su propu{tali {ansu da otvore svoje zatvorene sisteme i po~nu da se utrkuju sa ma{tom. Sega i Nintendo }e tako|e izumreti ukoliko se ne probude i ne shvate da PC-jevi jedu njihov obrok. Dana{nji frilens dizajneri igrica moraju da shvate da }e njihove igre najverovatnije postati bestseleri ako se prave za platforme op{te namene, kojih sam Intel planira da proda sto miliona godi{nje. Iz ovog razloga, kompjuterska grafika na PC-ju }e rapidno evoluirati u odnosu na ono {to danas vidite u najnaprednijim arkadnim igrama. PC-bazirani sistemi }e prekriti namenske igra~ke platforme (Plejstej{n, Nintendo i sl.) kakve danas poznajemo. Jedina stvar gde }e hardver specijalne namene igrati neku ulogu jeste virtuelna realnost.

1

9. 20/20 VR

Oksimoron ili pleonazam Majk Hamer (ne detektiv iz poznate TV serije, nego vode}i svetski korporacijski doktor, ili tzv. rein`enjer) korporativnu promenu naziva oksimoronom ili pleonazmom. Pleonazam ozna~ava vi{ak re~i u izrazu, poput – njegovom sopstvenom umu. On je suprotan oksimoronu, koji izra`ava o~iglednu kontradikciju, poput ve{ta~ke inteligencije ili avionske hrane. Kada bi se dodeljivale nagrade za najbolji oksimoron, virtuelna realnost bi sigurno bila na prvom mestu. Ako dve re~i, od kojih se sastoji virtuelna realnost, posmatramo kao jednake delove, posmatranje VR kao suvi{nog koncepta ima dosta smisla. VR mo`e ne{to {to je ve{ta~ko predstaviti toliko realno da bude realnije od realnosti. Na primer, simulacija letenja, najsofisticiranija i najdugotrajnija primena VR, realisti~nija je od upravljanja pravim avionom. Potpuno osposobljeni piloti-novajlije preuzimaju kontrolu nad kompletno ukrcanim putni~kim avionom, na svom prvom letu u „pravom“ 747, jer su vi{e nau~ili u simulatoru nego {to su mogli da nau~e lete}i pravim avionom. Pilot u simulatoru mo`e biti podvrgnut svim retkim situacijama koje bi u realnom svetu bile nemogu}e, ko0

1

je bi od pilota zahtevale precizne reakcije i prakti~no uni{tile pravi avion. Jo{ jedna socijalno odgovorna primena VR bila bi u auto-{kolama. Na klizavom putu se pojavljuje dete izme|u dva vozila u pokretu – niko od nas ne zna kako bismo reagovali. VR nam dopu{ta da iskusimo datu situaciju svojim telom. Ideja VR-a je da se iskusi ose}aj „bivanja“ tako {to bi se, u najmanju ruku, omogu}ilo da se vidi {ta bi se desilo ukoliko bismo bili tamo i, {to je jo{ bitnije, mogu}nost momentalne izmene prikaza, sa stanovi{ta promene ta~ke posmatra~a. Na{a percepcija prostorne realnosti je odre|ena raznim vizuelnim parametrima, kao {to su relativna veli~ina, osvetljenost i ugaono kretanje. Jedan od najva`nijih je perspektiva, koja je posebno sna`na u svom binokularnom obliku, u kojem va{e levo i desno oko vide razli~ite slike. Spajanje tih slika u jednu 3-D percepciju jeste osnova stereovizije. Percepcija dubine – omogu}ena kada oba oka posmatraju za nijansu razli~ite slike, o~na paralaksa – najefikasnija je za vrlo bliske objekte (recimo, do tri metra). Objekti koji se nalaze dalje od vas u su{tini daju istu sliku svakom oku. Da li ste se ikada upitali zbog ~ega 3-D film uglavnom ima napred-nazad pokret u polju blizine, sa objektima koji uvek prilaze publici? To je zbog toga {to je to najbolji stereoskopski prikaz. Za VR je tipi~an na~in obla~enja {lem sa ekranima, u stilu za{titnih nao~ara, po jedan za svako oko. Svaki ekran ima malo pomeren prikaz perspektive onoga {to vidite. Kako pomerate glavu, slike se toliko brzo menjaju da vam se ~ini kako se ova promena de{ava zbog pomeranja glave (mada je u pitanju kompjuter koji stvarno prati va{e pokrete). Ose}ate da ste uzrok, a ne posledica. Mera za procenjivanje stepena realnosti vi0

zuelnog iskustva jeste kombinacija dva faktora. Jedan je kvalitet slike: broj prikazanih ivica i tekstura izme|u njih. Drugi je vreme reakcije: brzina kojom se ove scene re|aju. Ove vrednosti su vrlo zahtevne u pogledu kompjuterske snage i, sve do nedavno, bile su izvan doma{aja ve}ine proizvo|a~a opreme. VR je po~eo davno, jo{ 1968, kada je niko drugi do Ivan Saderland napravio prvi ekran koji se montira na glavu. Kasniji rad u NASA i ministarstvu odbrane doveo je do nekih vrlo skupih prototipova za svemirska istra`ivanja i vojne primene. Tenkovski i podmorni~ki trena`eri su posebno podobni za kori{}enje VR, jer i u „stvarnoj“ situaciji gledate kroz dvogled ili periskop. Tek sada posedujemo dovoljno jakih i jeftinih kompjutera da bismo o ovoj tehnologiji mogli razmi{ljati kao o zabavnom mediju za {iroku potro{nju. U ovom novom kontekstu – to }e biti stra{no zanimljivo.

Komandos iz fotelje Park iz doba Jure bi bio sjajno VR iskustvo. Za razliku od istoimene knjige ili filma, on ne bi imao napisanu pri~u. Majkl Krajton bi u ovom slu~aju obavio posao dizajnera scenske postavke i tematskog parka, i on bi bio taj koji bi svakog dinosaurusa ispunio li~no{}u, pona{anjem i svrhom. Stavite simulaciju u pokret. Onda u|ite. Ovo nije televizija i ne mora da bude tako antisepti~na kao Diznilend. Nema gu`ve, nema {tandova i mirisa kokica (ve} samo dinosaurusovog izmeta). Isto je kao da se nalazite u praistorijskoj d`ungli i ona se mo`e napraviti tako da izgleda mnogo opasnije nego bilo koja prava d`ungla. 1

Budu}e generacije odraslih, a i dece, zabavlja}e se u ovom maniru. Po{to je svet ma{te kompjuterizovan, a ne stvaran, ne}e biti potrebe da se ograni~ite na realne veli~ine ili prava mesta. VR }e vam omogu}iti da zagrlite Mle~ni put, plivate u ljudskom krvotoku, ili posetite Alisu u zemlji ~uda. Dana{nja VR ima smetnje i tehni~ke nedostatke, koji se moraju ispraviti pre nego {to ova pojava bude postala {irokorasprostranjena. Na primer, VR je zaga|ena testerastom grafikom. U slu~aju pokreta, „testera“ deluje jo{ neprijatnije jer se ne kre}e u istom pravcu kao scena. Zamislite savr{eno vodoravnu liniju horizonta. Sada je pomerite tako ne`no da se pojavi jedna stepenica u sredini. Onda je pomerite jo{ malo. Pojavljuju se dve, zatim tri, itd; tada po~inje da izgleda kao da se kre}u, sve dok ne do|u do ugla od 45 stepeni, gde linija sada izgleda kao savr{eno stepeni{te, sastavljeno od piksela koji se }o{kovima dodiruju. Ru`no. [to je jo{ nepovoljnije, VR nije dovoljno brza. Svi komercijalni sistemi, pogotovo oni koje }ete uskoro kupovati od glavnih proizvo|a~a video-igara, imaju ka{njenje. Kako pokre}ete glavu, slika se menja brzo, ali ne dovoljno brzo. Slika kasni. U ranim danima 3-D kompjuterske grafike koristile su se razne stereoskopske nao~are radi postizanja efekta. Ponekad su one bile napravljene od jeftinih polarizovanih so~iva, a ponekad bi bile sa mnogo skupljim elektri~nim zatvara~ima, koji su naizmeni~no izlagali svako oko druga~ijoj slici. Se}am se kada sam prvi put radio sa takvim ure|ajem, svi su – ne uglavnom nego bukvalno svi – po{to su prvi put stavili ove nao~are, pomerali glavu levo-desno, kako bi mogli videti da li se slika menja. Kao {to je slu~aj i sa 3-D filmovi0

ma, to se nije doga|alo. Pomeranje glave nije imalo efekta. Ovo ljudsko reagovanje, reakcija „cimanja vratom“, govori nam o svemu. VR zaista treba da bude ~vrsto povezana sa pra}enjem pokreta i pozicije da bi se i posmatra~u omogu}ilo da uzrokuje promenu, a ne samo ma{ini. U VR-u morate da pomerate glavu i reakcija na brzinu tog pomeraja je jedino bitna. Brzina kojom se slike re|aju (frekvencija odgovora) va`nija je, u su{tini, od rezolucije – to je primer ta~nosti na{eg motorno-senzorskog sistema, gde i najmanje ka{njenje kvari do`ivljaj. Ve}ina proizvo|a~a }e, verovatno, potpuno proma{iti poentu i na tr`i{te izbaciti rane VR sisteme koji }e imati maksimalno mogu}u rezoluciju, na {tetu vremena odziva. Oni bi verovatno pru`ali mnogo kvalitetnije VR iskustvo kad bi prikazivali manje grafike, umek{ali efekat testere i pru`ili br`e vreme odziva. Alternativa je napustiti sve ekrane koji se montiraju na glavu, koji prinose sliku svakom oku posebno, i pre}i na tzv. auto-stereoskopsku tehnologiju, koja iscrtava pravi objekat ili holografsku sliku u prostoru, isporu~uju}i je istovremeno i jednom i drugom oku.

Glave koje govore Sredinom sedamdesetih ARPA je pokrenula veliku istra`iva~ku inicijativu u domenu telekonferencija, kako bi doprinela va`nom aspektu nacionalne bezbednosti. Konkretna potreba je bila maksimalno verodostojan elektronski prenos ljudskog prisustva za pet odre|enih osoba na pet razli~itih lokacija. Svaka od ovih pet osoba, koje su fizi~ki bile odvojene, morala je da bude uverena da je ostalih ~etiri fizi~ki 1

prisutno. Do ovog neobi~nog telekomunikacijskog zahteva je do{lo zbog hitne vladine procedure u slu~aju pretnje od nuklearnog napada. Tokom 70-ih preduzeta je slede}a akcija: predsednik Sjedinjenih Dr`ava, potpredsednik, dr`avni sekretar, na~elnik general{taba i spiker u Kongresu odlazili bi hitno u op{tepoznatu bazu, ispod planine u Vird`iniji. Tamo bi oni branili na{u domovinu, iz Glavnog {taba za komandu i kontrolu (poput onog iz filma Ratne igre), i bili bi imuni na napade i gubitke. Ali koliko je sigurno dr`ati svu petoricu na jednom poznatom mestu? Zar ne bi bilo mnogo lak{e dr`ati ih na pet razli~itih lokacija (u vazduhu, u podmornici, ispod planine, itd.) ako bi oni mogli imati utisak da su zajedno na jednom mestu? Jednostavno, da. Iz ovog razloga, ARPA je pokrenula istra`ivanje radi unapre|enja oblasti telekonferencije, u kojem smo moje kolege i ja potpisali ugovor da digitalno kreiramo ljudsko „teleprisustvo“ u realnom vremenu. Na{e re{enje je bilo da repliciramo glavu svake osobe ~etiri puta, sa providnom maskom u prirodnoj veli~ini, koja ima ta~an oblik lica te osobe. Svaka maska je bila montirana na stalak sa dva stepena slobode, tako da glava mo`e da klimne i da se okrene u stranu. Unutar njega je bio projektovan savr{en video. Svaka lokacija se sastojala od jedne stvarne osobe i ~etiri plasti~no pokretne glave, koje sede oko jednog stola istim redosledom. Video-prikaz i polo`aj glave svake osobe bili su snimani i emitovani. Kada bi se predsednik okrenuo i govorio potpredsedniku, dr`avni sekretar bi video njihove plasti~ne glave kako rade to isto. Zaista bizarno! Ovako projektovan video je rezultirao `ivom emulacijom, toliko preciznom da mi je admi0

ral priznao da su mu „glave koje govore“ zadale no}ne more. On je vi{e voleo telegram od predsednika, sa velikim slovima, na kojem pi{e „PALI“, nego predsednikovu pokretnu glavu na komandnom mostu svog nosa~a aviona. Njegova reakcija je rezultat ~udne paranoje – da li su videoprikaz i glas zaista predsednikovi ili nekoga ko pretenduje da bude predsednik. Telegram je mnogo lak{e falsifikovati. Mi verovatno ne}emo znati kako da rastavimo, prenesemo i sastavimo ljude (ili hamburgere, ili ka{mirske d`empere) slede}ih milenijum ili dva. Ali, u me|uvremenu, postoja}e mnoge tehnike prikazivanja, koje }e napredovati u odnosu na ravne ili pribli`no ravne ekrane na koje smo se toliko navikli. Obod ekrana, tzv. bezel, sve manje }e pritiskati male i velike slike. Neki od najma{tovitijih digitalnih aparata budu}nosti uop{te ne}e imati ivice.

R2D2 3-D Negde u slede}em milenijumu na{i unuci ili praunuci gleda}e fudbalsku utakmicu (ako je uop{te budu tako zvali) na taj na~in {to }e sesti za sto i pustiti igra~e od petnaest centimetara da tr~e po dnevnoj sobi i jure za loptom veli~ine centimetar ili dva. Ovaj model se direktno suprotstavlja ranim VR razmi{ljanjima. Sva rezolucija je omogu}ena svuda i iz svake ta~ke gledi{ta. Gde god da pogledate, vide}ete 3-D piksele (koje ponekad nazivamo vokseli ili bokseli) kako plutaju u prostoru. U ovom maniru je, u Ratovima zvezda, mali robot R2D2 emitovao princezu Leju na Obi-Van Kenobijevom podu. Prelepa princeza je bila prikaza nalik duhu, projektovana u prostoru, i mogla je biti (u principu) posmatrana iz bilo kojeg 1

ugla. Ovaj specijalni efekat, poput mnogih sli~nih u Zvezdanim stazama i drugim SF filmovima, nenamerno je stvorio blaziranu publiku za tehnologije poput holografije. Toliko ~esto smo ih vi|ali u filmovima da se ~ine lak{im nego {to jesu. U stvari, profesoru Stivenu Bentonu sa MIT-a, koji je izmislio hologram bele svetlosti (~esta pojava na dana{njim kreditnim karticama), trebalo je preko dvadeset godina da bi postigao sli~an rezultat, koriste}i superkompjuter koji ko{ta milion dolara, skoro neprocenjivu optiku specijalne namene i ogromnu energiju desetak briljantnih Ph. D. studenata. Holografiju je izmislio ma|arski nau~nik Denis Gabor, jo{ 1948. Najjednostavnije re~eno, hologram predstavlja skup svih mogu}ih pogleda na scenu, sme{tenih u jednu ravan sa uzorcima svetlosnih modulacija. Kada se kasnije svetlost propusti ili reflektuje od te ravni, scena se opti~ki rekonstrui{e u prostoru. Holografija je neo~ekivani pobednik u trci da se naprave sve bolji prikazi. Jedan od razloga ove istine jeste taj da holografija zahteva masivnu rezoluciju. Va{ TV ekran bi trebalo da ima 480 vidljivih linija (mada verovatno ima mnogo manje). Ako posedujete TV koji ide skromnih deset in~a u visinu, to zna~i da (u najboljim uslovima) imate skoro 50 linija po in~u. Hologramu treba 50.000 linija po in~u, ili hiljadu puta vi{e horizontalnih linija. Jo{ gore, rezolucija ide u X i Y, zna~i hiljadu di`emo na kvadrat i dobijamo milion puta ve}u rezoluciju od dana{njeg TV-a. Jedan od razloga {to vi|ate holograme na kreditnim karticama ili nov~anicama nekih zemalja jeste da ova rezolucija zahteva vrlo sofisticiranu {tamparsku tehnologiju koju je te{ko kopirati. Benton i njegove kolege su napravili neka0

kav progres zbog toga {to su pronicljivo odredili {ta je ljudskom oku i ~ovekovom perceptualnom sistemu zaista potrebno, nasuprot onome {to hologram mo`e da proizvede. Po{to je ljudsko oko klijent za sliku, bilo bi sme{no predstaviti je sa vi{e detalja nego {to oko mo`e da razlikuje. Benton je tako|e primetio da prostorno prikazivanje (uzorci uzeti iz prostora) mo`emo posmatrati na isti na~in kao {to gledamo nezavisne frejmove filma (uzorci uzeti iz vremena). Video nudi mekani pokret, pri brzini od 30 frejmova (60 polja) u sekundi. To zna~i da bismo, umesto da hologram napravimo tako da predstavlja svaku ta~ku gledi{ta, mogli predstaviti ta~ku gledanja iz svakog in~a, a presko~iti podatke izme|u? Ovo je dobro funkcionisalo. Kao dodatak tome, Benton i njegove kolege su primetili da je na{e prostorno ~ulo uglavnom horizontalno. Zbog vodoravne o~ne paralakse i zbog toga {to se uglavnom kre}emo kroz horizontalne ravni, horizontalna paralaksa je mnogo dominantnija od vertikalne paralakse (gledanje gore-dole). Kad bi na{a dva oka bila sme{tena jedno iznad drugog ili, ako bismo se ~esto penjali i spu{tali niz drve}e, ovo ne bi bio slu~aj. U stvari, horizontalna emfaza na{e percepcije je toliko jaka da je Benton zaklju~io da bi mogao otpisati celokupnu vertikalnu paralaksu. Iz ovog razloga, skoro svi hologrami, prikazani u Medijskim laboratorijama, nemaju vertikalnu paralaksu. Kada pokazujem ljudima malu galeriju primera koji vise ispred Bentonove laboratorije, posetioci ni{ta ne prime}uju. U stvari, tek kad im se ka`e, posetioci savijaju kolena i stoje na prstima da bi se uverili. Rezultat uzimanja uzoraka iz prostora, kombinovanog sa kori{}enjem samo horizontalne paralakse, jeste da je Bentonovoj grupi potreban de1

sethiljaditi deo ra~unarske snage, koja je ina~e potrebna za potpuno re{en hologram. Zbog tog razloga, oni su prvi na svetu napravili holografski video, u realnom vremenu i punom koloru, sa sen~enjem, koji slobodno pluta u prostoru. Otprilike je iste veli~ine i oblika prose~nog ~ajnika ili iskrzanog prikaza princeze Leje.

Vi{e od o~iju Dobar kvalitet prikaza predstavlja bukvalno vi{e nego samo udovoljavanje o~ima. Posmatra~ko iskustvo obi~no uklju~uje i druga ~ula. Kolektivna senzacija je, u celini, zaista ve}a nego zbir svih njenih delova. U ranim danima HDTV-a, istra`iva~ iz oblasti dru{tvenih nauka, Ras Njuman, tada u Medijskoj laboratoriji, sproveo je va`an eksperiment o reakciji publike na kvalitet prikaza. Postavio je dva apsolutno identi~na televizora visokog kvaliteta i vrhunske video-rikordere, pu{taju}i na njima iste visokokvalitetne videokasete. Ipak, u jednoj postavci (A) koristio je normalni kvalitet zvuka VCR-a i male zvu~nike na televizoru. U drugom slu~aju (B) koristio je bolji kvalitet zvuka od CD-a, sa sjajnim zvu~nicima. Rezultat je bio zapanjuju}. Mnogi subjekti su prijavili da su videli mnogo bolju sliku u slu~aju B, a, u stvari, kvalitet slike je bio isti. Ali, posmatra~ko iskustvo je bilo znatno bolje. Mi te`imo da o iskustvu prosu|ujemo kao o kompletnom ~ulnom do`ivljaju, a ne po delovima. Ova va`na opservacija se ponekad ne uzima u obzir pri dizajnu VR sistema. Pri dizajniranju vojnih tenkovskih trena`era, ~ini se zna~ajan napor kako bi se dobio najbolji mogu}i kvalitet slike (pri ~emu cena nije 0

bitna), tako da je gledanje kroz displej zaista isto kao posmatranje kroz mali prozor na tenku. Fino. In`enjeri su se, tek posle bolnih napora da se pove}a broj skeniranih linija, setili da postave jeftinu pokretnu platformu koja je malo vibrirala. Daljim uklju~ivanjem jo{ nekih dodatnih ~ulnih efekata – zvuci motora i gnje~enja – postignut je takav „realizam“ da su dizajneri bili u mogu}nosti da smanje broj sken linija; oni su uveliko ispunili zahtev da se sistem ose}a i da izgleda realno. Konstantno me pitaju zbog ~ega nosim nao~are kada jedem, po{to je o~igledno da mi nao~are nisu potrebne da bih video svoju hranu ili vilju{ku. Moj je odgovor da hrana jednostavno ima bolji ukus kada nosim nao~are. Jasno videti hranu je deo kvaliteta obroka. Gledanje i ose}aj se me|usobno nadovezuju.

1

10. Gledanje i ose}anje

Pogledajte sebe Personalni ra~unari su manje sposobni da osete ljudsko prisustvo od modernih toaleta ili ble{te}ih reflektora koji imaju jednostavne senzore za pokret. Va{a jeftina kamera sa autofokusom je inteligentnija u pogledu onoga {to se nalazi ispred nje nego bilo koji terminal ili kompjuter. Kada podignete ruke sa tastature kompjutera, on ne zna da li je to pauza za razmi{ljanje, prirodan prekid ili, pak, prekid za ru~ak. On ne mo`e da iska`e razliku – da li govori samo vama ili sa jo{ {estoro ljudi. On ne zna da li na sebi imate odelo za izlazak, ku}ni ogrta~, ili ste potpuno goli. Bez obzira na sve {to zna, mo`e se desiti da vam govori ne{to bitno dok ste mu okrenuti le|ima, ili da ste van njegove zone ~ujnosti dok vam se obra}a. Mi danas razmi{ljamo isklju~ivo o tome kako da kori{}enje ra~unara u~inimo lak{im korisniku. Mo`da je sada vreme da se upitamo {ta bi kompjuterima olak{alo rad sa ljudima. Na primer, kako je uop{te mogu}e razgovarati sa ljudima ako ne znate da li su pored vas? Ne mo`ete ih videti i ne znate koliko ih je. Da li se smeju? Da li uop{te obra}aju pa`nju? Op{ir0

1

no pri~amo o ljudsko-kompjuterskoj interakciji i konverzacionim sistemima a, sa druge strane, potpuno smo spremni da na{eg u~esnika u dijalogu ostavimo u potpunom mraku. Vreme je da kompjuterima omogu}imo da ~uju i vide. Istra`ivanje i primena kompjuterske vizije bili su skoro ekskluzivno posve}eni analizi slika, posebno u vojne svrhe, kao {to su autonomna vozila i „pametne“ bombe. Svemirske primene su tako|e neophodne i iziskuju vrhunsku tehnologiju. Ako imate robota koji {eta po Mesecu, on ne mo`e da emituje ljudskom operateru video-signal onoga {to vidi, ~ak ni brzinom svetlosti. Zamislimo da je robot stigao do provalije. Dok bi ljudski operater video sliku ponora i poslao poruku robotu na Mesec, govore}i mu da stane, robot bi do tada ve} pao preko ivice. Ovo je jedan od slu~ajeva kada robot mora da zavisi od sopstvene procene, zasnovane na onom {to vidi. Nau~nici su postigli lagan napredak u razumevanju slike i razvili su tehnike da bi, na primer, izdvojili oblik iz senki ili objekte iz pozadine. Tek nedavno su po~eli sa istra`ivanjem prepoznavanja ljudi da bi unapredili ljudsko-kompjuterski interfejs. Va{e lice je, efektivno, va{ ure|aj za prikaz i kompjuter bi trebalo da bude u stanju da ga pro~ita, {to zahteva prepoznavanje va{eg lica i njegovih jedinstvenih izraza. Na{e grimase su vrlo usko povezane sa na{im ekspresivnim namerama. Dok pri~amo putem telefona, na{ izraz lica nije isklju~en, zbog toga {to nas osoba na drugom kraju veze ne mo`e videti. U stvari, ponekad jo{ vi{e deformi{emo lice i pravimo jo{ ve}e grimase, kako bismo poja~ali i potvrdili izre~ene re~i. Raspoznaju}i izraze lica, kompjuter bi dobio pristup izobilju paralelnih signala, koji bi nam omogu}ili da 0

obogatimo usmene i pismene poruke. Tehni~ki izazov prepoznavanja lica i njegovih izraza je te{ko ostvarljiv; ipak, njegovu realizaciju je mogu}e posti}i u odre|enim kontekstima. U primenama koje se ti~u vas i va{eg ra~unara on samo treba da zna da li ste to vi, u odnosu na sve ostale na ovoj planeti. [tavi{e, pozadine je lako izdvojiti. Izgleda verovatnije da }e vas kompjuteri pogledati ranije nego kasnije. Za vreme rata u Persijskom zalivu, 1990–91, ve}ina poslovnih putovanja je bila ukinuta, bili smo svedoci velikog porasta broja telekonferencija. Od tada su, sve vi{e i vi{e, personalni ra~unari bivali opremljeni telekonferencijskim sistemima niske cene. Hardver za telekonferenciju sastoji se od TV kamere, centrirane iznad monitora, i hardvera i softvera, neophodnog da se video enkodira, dekodira i prika`e u realnom vremenu, kao i da se prika`e kao deo ili preko celog kompjuterskog ekrana. Personalni ra~unari }e sve vi{e biti spremni za vizuelnu komunikaciju (eng. vision-ready). Dizajneri telekonferencijskih sistema nisu zami{ljali da bi se kamera za personalni ra~unar mogla koristiti za u`ivanje u licem-u-lice komunikaciji, ali za{to da ne?

O mi{evima i ljudima Nil Ger{enfeld, iz Medijske laboratorije, poredi mi{a od 30 dolara, kojem je potrebno par minuta da bi nau~io da se koristi, sa gudalom za ~elo koje ko{ta 30.000 dolara i ~ije se rukovanje u~i ~itavog `ivota. On upore|uje {esnaest guda~kih tehnika sa klikom, duplim klikom i povla~enjem mi{a. Gudalo je napravljeno za virtuoza, a mi{ za nas ostale. 1

Mi{ je jednostavan, ali je glomazan medij za uno{enje grafike. Njegova upotreba zahteva ~etiri koraka: 1) mahanje ruke da bi se prona{ao mi{, 2) pomeranje mi{a da bi se uo~io kursor, 3) pomeranje kursora tamo gde treba, 4) kliktanje ili duplo kliktanje dugmeta. Eplov inovativni dizajn PauerBuka (Powerbook) barem smanjuje broj koraka na tri i ima „umrtvljenog mi{a“ (ili kod novijih modela, tzv. trekped), gde su vam pal~evi slobodni, tako da su prekidi tipkanja svedeni na minimum. Ali, kada je crtanje u pitanju, mi{evi i trek-bolovi29 postaju beskorisni. Poku{ajte da se potpi{ete uz pomo} trek-bola. Za takve primene je grafi~ka tabla – ravna povr{ina sa dodatkom sli~nom olovci – mnogo bolje re{enje. Nema puno kompjutera sa grafi~kom tablom za crtanje. Oni koji je imaju, imaju i {izofreni~ni problem postavljanja grafi~ke table i tastature, jer bi svaka htela da bude u centru i direktno ispred i ispod ekrana. Konflikt se ~esto re{ava tako {to se tastatura stavlja ispod ekrana, jer mnogi ljudi (uklju~uju}i i mene) ne umeju da kucaju „naslepo“. Kao rezultat ove ~udne postavke, gde su grafi~ka tabla i mi{ sa strane, moramo se izboriti sa vrlo neprirodnom koordinacijom ruku i oka. – Crtate ili ubadate na jednom mestu, dok istovremeno gledate u drugo: „crtanje naslepo“, mo`e se re}i. Daglas Englebert, ~ovek koji je izmislio mi{a 1964, uradio je to da bi ubadao tekst, a ne radi crtanja. Izum je ostao i danas je svuda zastupljen. Biv{a predsednica Nacionalne fondacije za umetnost, D`ejn Aleksander, istakla je nedavno da bi taj ure|aj jedino ~ovek nazvao mi{em. Godinu dana pre toga Ivan Saderlend je usavr{io koncept svetlosne olovke za direktno crtanje po ekranu je 1950. godine odbrambeni 0

sistem SAGE imao neke proste svetlosne olovke). Olovka je pratila kursor u obliku krsti}a, napravljenog od pet svetlosnih ta~aka. Da bi poni{tio crte`, trebalo je da savije zglob i namerno izgubi trag olovke – simpati~an ali ne tako uspe{an na~in da se izbri{e linija. Svetlosne olovke danas prakti~no ne postoje. Dr`ati ruku pored ekrana je jedna stvar (predstavlja te{ko}u za du`i rad, po{to ruka ostaje bez dotoka krvi), ali je no{enje privezane olovke, te{ke {ezdeset grama, uzrok ekstremnog zamora {ake i ruke. U nekim slu~ajevima svetlosna olovka je {iroka i po dva centimetra i njeno kori{}enje podse}a na pisanje razglednice sa cigarom. Grafi~ke table su naro~ito udobne za crtanje i, uz ne{to truda, mo`e se u~initi da rad sa njihovom olovkom ima teksture i bogatstvo umetnikove ~etkice. Do danas su, kako smo ih ose}ali, ove olovke te`ile da imaju kuglicu na vrhu, na tvrdoj povr{ini, za koju je potrebna prava parcela na radnom stolu blizu vas i va{eg ekrana. Po{to su na{i stolovi obi~no zatrpani, jedini na~in da grafi~ke table postanu popularne jeste da proizvo|a~i name{taja po~nu da ih ugra|uju u stolove, tako da nema ure|aja kao takvog, ve} samo povr{ine stola.

Ra~unarstvo visoke osetljivosti prst.

Glavni adut u grafi~kom ulazu jeste ljudski

Automatizovane bankovne ma{ine 30 i informacioni kiosci31 sa prili~nim uspehom danas koriste ekrane osetljive na dodir. Ali kod personalnih ra~unara se skoro nikada va{ prst nije susreo sa ekranom, {to je prili~no za~u|uju}e kada imamo na umu da je ljudski prst 1

naprava za pokazivanje, koju nema potrebe da podi`ete, i imamo ih deset. Dostojanstveno mo`ete prelaziti sa kucanja na pokazivanje, iz horizontalne ravni u vertikalnu. Ipak, ne koristi se. Evo tri razloga za to koja su mi stavljena do znanja, mada ni u jednom jedinom momentu nisam poverovao u bilo koji od njih: Kada pokazujete, pokrivate to {to pokazujete. To je istina, ali se isto doga|a sa papirom i olovkom, i nije omelo praksu pisanja ili kori{}enja prsta da bi se ne{to pokazalo na fotokopiji. Va{ prst je niske rezolucije. Ovo je pogre{no. Mo`da je nezgrapan, ali ima za~u|uju}e dobru rezoluciju. Potrebno je jo{ samo, malo po povr{ini vu}i prst i pozicionirati kursor sa velikom precizno{}u. Va{ prst prlja ekran. Ali ga tako|e i ~isti! Jedan od na~ina da se razmi{lja o ekranima osetljivim na dodir jeste da }e oni, manje ili vi{e, biti stalno pokriveni nevidljivom prljav{tinom, gde ~iste ruke ~iste, a prljave prljaju (ili tako ne{to). Pravi razlog zbog kojeg ne koristimo prste je taj {to jo{ uvek nismo prona{li dobru tehnologiju za registrovanje fizi~ke blizine prsta: kad je va{ prst blizu, ali ne dodiruje povr{inu ekrana. Uz samo dve mogu}nosti – dodirnuti ili ne dodirnuti – mnoge primene su, najbla`e re~eno, nespretno re{ene. Dakle, kursor bi se pojavljivao kada bi va{ prst bio na pola centimetra od ekrana, a dodirivanje same povr{ine bi bilo registrovano kliktanjem. Poslednja stvar u vezi sa prstima jeste da se sitni nabori ko`e, koji ~ine va{ otisak prstiju, tako|e pona{aju kao dodirna povr{ina na zimskoj automobilskoj gumi i stvaraju trenje na mestu gde ko`a doti~e staklo. Ovo spajanje vam omogu}ava da fakti~ki pritiskate ekran i uvodite 0

dodatnu silu u ravan ekrana. Putem ure|aja koji smo na MIT-u napravili pre dvadeset godina, pokazali smo da je, kada jako dodirujete ekran va{im prstom bez njegovog pokretanja, postojalo dovoljno trenja da se objekti pokrenu, guraju i vuku, ili ~ak rotiraju. Jedna demonstracija je prikazivala potenciometre na ekranu, koje ste mogli da rotirate putem trenja prstiju i ekrana. Ne samo da su se okretali ve} su i proizvodili zvuk kliktanja, koji je poja~avao utisak realnosti. Mogu}e primene uklju~uju sve – od de~ijih igara do pojednostavljenja avionske kabine.

Interfejs uzvra}a udarac Daljinski manipulatori se obi~no koriste u sredinama koje su toksi~ne za ~oveka, kao {to su nuklearni reaktori. Robotska ruka se nalazi unutar reaktora, dok je ljudski operater kontroli{e spolja. Obi~no se ruka „gospodar“ i ruka „rob“ nalaze na poprili~noj udaljenosti, tako da operater gleda na TV-u prikaz scene. Strana gde je ruka rob obi~no je imala hvataljku kontrolisanu od strane upravlja~kog kraja, tj. operaterovog palca i ka`iprsta, tako da je objekte mogu}e podizati dr`e}i ih ~vrsto. Na ovaj na~in, mogle su se osetiti te`ina i elasti~nost (ukoliko ih je uop{te bilo), npr. par~eta uranijuma. Fred Bruks i njegove kolege sa Univerziteta Severne Karoline imali su briljantnu ideju: zamislite da ruka rob uop{te ne postoji, ve} da su `ice koje ina~e vode do nje sada povezane sa kompjuterom koji simulira celo iskustvo. Objekti koje vidite na ekranu sada nisu stvarni, ve} su modelirani i prikazani od strane kompjutera, sa svim svojim elementima, kao {to su te`ina i elasti~nost. O taktilnim osobinama kompjutera se skoro 1

uvek razmi{ljalo ekskluzivno kroz va{e dodirivanje njega, a ne obrnuto. U~estvovao sam u gra|enju prototipa nove ma{ine koja vam, dok je gurate, odgovara guranjem; ure|aja koji vra}a snagu, u kojem trud ulo`en za pokretanje mo`e biti funkcija bilo ~ega. Pod kompjuterskom kontrolom on bi mogao da pre|e iz stanja slobodnog pomeranja u ose}aj sli~an guranju kroz gusti sirup. U jednom slu~aju imali smo mapu Masa~usetsa sa demografskom bazom podataka. Korisnik je mogao da iscrtava plan putanje za novi autoput tako {to je pomerao ovaj digitalizator povratne snage. Koli~ina snage, potrebne za guranje, varira u funkciji broja porodica koje bi morale biti iseljene. Zna~i, mogli biste bukvalno zatvorenih o~iju da iscrtate put najmanjeg otpora novom autoputu. Jo{ jedan primer je demonstriran u kompaniji Epl Kompjuter, od strane Alana Keja (koji se generalno smatra ocem personalnog ra~unara). Jedan od njegovih istra`iva~a je dizajnirao „tvrdoglavog“ mi{a, koji je koristio magnetsko polje da bi u~inio te`im ili lak{im njegovo pokretanje. Kada bi dodao pun magnetski naboj, mi{ bi postao potpuno nepokretljiv, dr`e}i kursor daleko od zabranjenih podru~ja.

Va{ ra~unar otvara o~i Zamislite da ~itate sa kompjuterskog ekrana i pri tom se pitate: „[ta ovo zna~i?“, „Ko je ona?“, ili „Kako sam dospeo tamo?“ Ovo, ona i tamo su definisani pravcem va{eg pogleda u tom momentu. Va{e pitanje se odnosi na ta~ku dodira izme|u va{ih o~iju i teksta. O~i se, normalno, ne posmatraju kao izlazni ure|aji, me|utim, mi ih sve vreme koristimo na taj na~in. Na~in na koji ljudi mogu da uo~e me|usobne 0

poglede i uspostave kontakt o~ima najbolje se mo`e opisati kao magija. Zamislite da stojite na sedam metara udaljenosti od neke osobe koja vas u jednom momentu gleda pravo u o~i, a slede}eg momenta preko va{eg ramena. Vi trenutno mo`ete odrediti razliku ako je pogled te osobe za samo deli} ugla pomeren u odnosu na va{ pogled. Kako? To svakako nije trigonometrija, gde bi ra~unali ugao normale na ravan o~iju druge osobe i onda izra~unali da li se ta normala poklapa sa va{om linijom pogleda. Ne. Ne{to se drugo doga|a – prolazi poruka izme|u va{ih o~iju i o~iju te osobe. Mi nemamo predstave kako ovo zapravo funkcioni{e. Mi stalno koristimo o~i da bismo pokazali na objekte. Kada ste upitani kuda je neko oti{ao, odgovor bi mogao da bude samo va{ pogled ka otvorenim vratima. Dok obja{njavate {ta treba da se odnese, mo`ete gledati kofer. Ovaj na~in pokazivanja, kombinovan sa klimanjem glave, mo`e biti vrlo mo}an kanal komunikacije. Postoji nekoliko tehnologija za pra}enje o~iju. Jedna od prvih demonstracija koje sam ja video bio je ure|aj koji se montirao na glavu i pratio va{ pogled. U momentu ~itanja, on je tekst na ekranu mogao pretvariti iz engleskog u francuski. Kako se centar va{eg pogleda pomerao sa re~i na re~, vi ste tu re~ videli na francuskom i ceo ekran je izgledao kao da je 100 posto na francuskom jeziku. Posmatra~, ~ije o~i ne bi bile pra}ene, video bi ekran ispunjen sa 99 procenata engleskog jezika (sve re~i osim one koju posmatra osoba sa ure|ajem za pra}enje pogleda). Ne{to moderniji sistemi za pra}enje pogleda koriste daljinsku TV kameru, tako da korisnik ne mora da nosi nikakav ure|aj. Telekonferencijska konfiguracija spremna za video (video-ready) posebno je zgodna za pra}enje o~iju, jer korisnik uglavnom sedi ispred ekrana, na rela1

tivno fiksnoj udaljenosti. ^esto bi se de{avalo da gledate direktno u o~i udaljene osobe (ra~unar

11. Mo`emo li razgovarati o ovome

mo`e da zna gde se one nalaze). [to vi{e kompjuter zna o va{oj poziciji, dr`anju i posebnoj prirodi va{ih o~iju, to mu je jednostavnije da zna gde gledate. ^ini se ironi~nim, ali ovaj prili~no egzoti~ni medij, u kojem o~i slu`e kao ulaz, prona}i }e svoju prvu primenu u prili~no svakida{njem oblikovanju osobe koja sedi za stonim ra~unarom. Ovo }e funkcionisati jo{ bolje kada se bude istovremeno koristilo sa jo{ jednim ulaznim kanalom – govorom.

0

Nadma{iti re~i Za mnoge ljude kucanje nije idealni interfejs. Kada bismo mogli da govorimo na{im ra~unarima, ~ak bi i najve}i tehnofobi~ari – ludisti mogli da ih koriste sa vi{e odu{evljenja. Ipak, kompjuteri ostaju manje ili vi{e gluvonemi. Zbog ~ega? Primarni razlog zbog kojeg se prepoznavanje govora tako malo razvilo jeste nedostatak perspektive, a ne tehnologije. Kada vidim demonstracije prepoznavanja govora ili reklame za proizvode, kada ljudi nose mikrofone pored usta, upitam se: da li su zaista prevideli ~injenicu da je glavna prednost govora ta {to vam ruke ostaju slobodne? Kada vidim ljude kako, govore}i, dr`e lica blizu ekrana, zapitam se da li su zaboravili da je upravo sposobnost funkcionisanja na daljinu razlog zbog kojeg koristimo glas? Kada ~ujem ljude da pola`u pravo ili zahtevaju prepoznavanje govora nezavisno od korisnika, zapitam se nisu li zaboravili da se mi obra}amo personalnim kompjuterima, a ne kompjuterima koje delimo sa drugima. Zbog ~ega se svako, kako izgleda, usmerava na pogre{nu stranu problema? Jednostavno. Sve do nedavno, bili smo vo|e1

ni dvema opsesijama koje su nas pogre{no usmeravale. Prva je bila rezultat staromodnih telefonskih komunikacija, sa pretenzijom da bilo ko, i bilo gde, bude u mogu}nosti da podigne telefonsku slu{alicu i izgovori komande kompjuteru, umesto da razgovara sa ljudskim operaterom – gde ne bi trebalo da bude va`no da li }ete govoriti ju`nja~ki razvu~eno, sa bostonskim ili sa njujor{kim akcentom. Druga opsesija poti~e od kancelarijske automatizacije – pisa}e ma{ine koja govori, kojoj se mo`emo obra}ati non stop i koja }e savr{eno transkribovati na{ govor. Fokusiranje na samo ova dva cilja godinama nas je usporavalo u postizanju nekih va`nijih (i korisnijih) ciljeva: prepoznavanja i razumevanja konverzacijskog govora u visokopersonalizovanom i interaktivnom okru`enju. Tako|e smo prevideli vrednost govora, koja nadma{uje, prevazilazi sam sadr`aj re~i. Na primer, dana{nji ra~unari zahtevaju va{u apsolutnu, potpunu pa`nju. Obi~no morate da sedite. Primorani ste da pratite, manje ili vi{e u potpunosti, proces i sadr`aj interakcije. Skoro da ne postoji na~in da kompjuter koristite u prolazu ili da ga anga`ujete vi{e nego u jednoj konverzaciji. Govor }e sve to promeniti. Mogu}nost kori{}enja kompjutera van doma{aja ruke tako|e je vrlo va`na. Zamislite kada bi razgovor sa nekom osobom zahtevao da njen ili va{ nos uvek bude u va{em pravcu! Mi obi~no sa ljudima razgovaramo na nekoj udaljenosti, za momenat se okrenemo i uradimo ne{to drugo, i nije tako redak slu~aj da ste izvan vidokruga dok razgovarate. @elim da kompjuter mo`e raditi na dohvat u{iju ili sluha, {to zahteva da se re{i problem razdvajanja govora od ostalih ambijentalnih zvukova, poput onih iz klima ure|aja ili aviona koji prele}e. Govor je, tako|e, vi{e od re~i, u tom smislu 0

{to ima paralelne podprenosnike informacije. Svako ko ima dete ili ku}nog ljubimca zna da na~in na koji mu ne{to ka`ete mo`e biti mnogo va`niji od samih re~i. Boja glasa je vrlo bitna. Psi, na primer, odgovaraju skoro potpuno na boju glasa i imaju vrlo malu uro|enu sposobnost za obavljanje kompleksnih leksi~kih analiza, uprkos preteranim tvrdnjama njihovih vlasnika koji ih obo`avaju. Izgovorene re~i nose znatnu koli~inu informacija, koja nadma{uje same re~i. Dok govori, neko mo`e izraziti strast, sarkazam, razjarenost, dvosmislenost, snishodljivost i iscrpljenost – sve sa identi~nim re~ima. U prepoznavanju govora od strane kompjutera ove suptilne razlike u zna~enju se ignori{u ili se, jo{ gore, ~e{}e tretiraju kao gre{ke nego kao vrline. Ipak, one su najve}i kvaliteti, koji govor ~ine bogatijim medijem od ma{inski pisane re~i.

Tri dimenzije u prepoznavanju govora Ako govorite neki strani jezik umereno dobro, ali ne savr{eno, primeti}ete da je slu{anje vesti sa radija, uz stalno pucketanje, vrlo te{ko ili pak nemogu}e. Nasuprot tome, nekog ko te~no govori taj jezik {um signala }e, u najgorem slu~aju, samo nervirati. Prepoznavanje i razumevanje se me|usobno veoma prepli}u. Kompjuteri trenutno nemaju razumevanje u tom smislu da se vi i ja mo`emo slo`iti kako oboje znamo {ta ne{to zna~i. Dok u budu}nosti kompjuteri, bez sumnje, ne postanu inteligentniji, do tada smo primorani da re{avamo problem ma{inskog prepoznavanja govora, bez mnogo ma{inskog razumevanja. Razdvajanje ova dva zadatka pru`a nam ~ist put ka prevo|enju izgovorenih re~i u kompjuterski ~itljive komande. Problem 1

prepoznavanja govora ima tri promenljive: veli~inu re~nika, stepen nezavisnosti od govornika i povezanost re~i, tj. nivo do kojeg re~i mogu biti stopljene zajedno, sve dok su u kadenci normalnog ljudskog govora. Zamislite ove dimenzije prepoznavanja govora kao tri ose. [to manje re~i mo`e da se prepozna na osi re~nika, to je kompjuteru lak{e. Ukoliko sistem unapred zna ko govori, problem je jednostavniji. Ako se re~i moraju izgovarati odvojeno, tako|e je lak{e. Nulta ta~ka ovih osa je mesto u kojem pronalazimo najmanji mogu}i re~nik totalno zavisan od re~i govornika, koje moraju biti izgovarane sa prepoznatljivim-pauzama-izme|u-svake-re~i. Kako budemo dodavali ili pomerali neku osu, tako {to ~emo npr. pove}ati re~nik, omogu}iti da sistem radi sa bilo kojom osobom, ili dopustiti da se re~i mogu govoriti te~no, problem }e postajati sve te`i i te`i. U krajnjem slu~aju, o~ekujemo da kompjuter prepozna svaku re~, izgovorenu od strane bilo koga, posti`u}i „kafanski“ stepen intimnosti u razgovoru. Razumna pretpostavka bi glasila da moramo biti na {to je mogu}e vi{em nivou svake od ovih osa, kako bi prepoznavanje govora bilo od ikakve koristi. Besmislica! Razmislite o svakoj osi posebno. Kada do|e do veli~ine re~nika, neko se mo`e zapitati – koliko je veliko dovoljno veliko: pet stotina, pet hiljada ili pedeset hiljada re~i? Ali pitanje bi, u stvari, trebalo da glasi: koliko prepoznatljivih re~i je potrebno da bude u kompjuterovoj memoriji u jednom trenutku? Ovo pitanje sugeri{e razbijanje re~nika u kontekstualne podskupove, tako da se ti delovi po potrebi mogu ubacivati u ma{inu. Kada tra`im od kompjutera da okrene telefon, moj rolodeks se napuni. Kada planiram putovanje, u njemu su imena mesta. 0

Ako neko posmatra veli~inu re~nika kao skup re~i potrebnih u nekom momentu (nazovimo ih „prozorima re~i“), onda kompjuter treba da izabere od znatno manje zastra{uju}eg broja re~i: bli`e pet stotina nego pedeset hiljada. Pretpostavljena potreba za nezavisno{}u govornika je zahtev telefonskih kompanija iz pro{losti, gde bi centralni kompjuter bio u stanju da razume svakoga, i predstavljao neku vrstu „univerzalne telefonske usluge“. Me|utim, danas je na{e ra~unarstvo u mnogo ve}oj meri ra{ireno i personalizovano. Mo`emo posti}i visok nivo prepoznavanja na periferiji mre`e: u PC-ju, slu{alici, ili uz pomo} pametnih kartica. Ukoliko bih `eleo da iz telefonske govornice razgovaram sa kompjuterom avio-prevoznika, mogao bih da pozovem ku}ni ra~unar ili izvadim svoj d`epni kompjuter i da ga pustim da sa~ini prevod iz glasa u kompjuterski ~itljiv signal. Spajanje i muljanje re~i je tre}a stvar. Ne `elimo da kompjuter bude nalik turisti koji se obra}a stranom detetu, polako izgovaraju}i svaku re~, sa pauzama izme|u. Ova osa je najve}i izazov, ali se mo`e delimi~no pojednostaviti kada posmatramo jezik kao izgovorene grupe re~i, a ne samo kao pojedina~ne re~i. U stvari, baratanje zajednoizgovorenimre~ima, u ovom maniru, dobrim delom mo`e biti deo personalizacije i treninga va{eg kompjutera. Mo`emo se pribli`iti najlak{em uglu prepoznavanja govora onda kada govor posmatramo kao interaktivni i konverzacijski medij.

Parare~enice Govor je medij koji je ~esto ispunjen zvucima koje je nemogu}e na}i u re~niku. Govor ne samo da je `ivopisniji od crno-belog teksta ve} mo`e dobiti 1

dodatno zna~enje iz konverzacijskih slojeva, na primer parare~enice. Godine 1978. u MIT-u smo koristili razvijeni vezani sistem prepoznavanja govora, koji je bio zavisan od govornika. On je, poput svih takvih sistema, onda i sada, bio podlo`an gre{kama kada je govornikov glas pokazivao ~ak i najmanji nivo stresa. Kada su ga studenti diplomci demonstrirali na{im sponzorima, hteli smo da sistem radi savr{eno. Nervoza u glasu studenta demonstratora je izazvala krah sistema. Pet godina kasnije jedan drugi student je imao sjajnu ideju: prona}i pauze u korisnikovom govoru i programirati ma{inu da tada ka`e „aha“. Tako, kad bi neko govorio ma{ini, ona bi periodi~no govorila a-haaa, aaa-ha ili aha. Ovo je imalo toliko prijatan efekat (izgledalo je kao da ma{ina ohrabruje govornika da nastavi) da je korisnik bio ne{to opu{teniji, a performanse sistema su sko~ile. Ovaj koncept je otkrio dve bitne stvari: prvo, nema potrebe da sve izgovorene re~i imaju leksi~ko zna~enje da bi bile od zna~aja za komunikaciju; drugo, neke izgovorene re~i su ~isto konverzacijski protokoli. Kada ste kraj telefona, ukoliko ne ka`ete „aha“ sagovorniku u odre|enim intervalima, osoba postaje nervozna i pita vas: „Da li me ~uje{?“ „Aha“ nije poput „da“, „ne“ ili „mo`da“, ve} emituje samo jedan bit informacije: „Tu sam.“

Teatar konverzacije Zamislite slede}u situaciju. Sedite za stolom, gde svi osim vas pri~aju na francuskom. Va{ francuski je ograni~en jednom godinom u~enja u srednjoj {koli. Osoba za stolom se iznenada okre}e ka vama i ka`e: „Voulez-vous encore du vin?“ 0

Savr{eno razumete. Naknadno, ta ista osoba menja temu na, recimo, politiku u Francuskoj. Ne}ete ni{ta razumeti ukoliko te~no ne govorite francuski (pa mo`da ~ak ni tada). Mo`da }ete pomisliti da je: „@elite li jo{ malo vina?“ de~iji razgovor, dok je za politiku potrebna sofisticirana jezi~ka ve{tina. To je istina, ali to nije bitna razlika izme|u dve konverzacije. Kada vas je ta osoba upitala da li `elite jo{ vina, verovatno je imala pru`enu ruku prema boci vina i o~i uprte u praznu vinsku ~a{u. Znaci koje ste dekodirali bili su paralelni i preobilni, a ne samo akusti~ni. Dalje, svi subjekti i objekti su bili na istom mestu i u isto vreme. Ova taktika vam je omogu}ila da razumete o ~emu se radi. Obilje re~i u govoru je, da ponovim, dobro. Kori{}enje paralelnih kanala (gestikulacija, pogled i govor) su{tina je ljudske komunikacije. Ljudi se prirodno oslanjaju na paralelne na~ine iskazivanja. Ako imate skromno znanje italijanskog jezika, ima}ete mnogo problema govore}i sa Italijanima telefonom. Kada stignete u italijanski hotel i ne mo`ete da prona|ete sapun u kupatilu, ne}ete koristiti telefon; si}i }ete do recepcije i iskoristiti va{ najbolji turisti~ki priru~nik za jezik da bi tra`ili sapun. Mo`da }ete ~ak i napraviti par gestova kupanja. U stranoj zemlji, koristimo svaki mogu}i na~in da bismo preneli namere i ~itamo sve signale da bismo postigli makar minimalni nivo razumevanja. Zamislite kompjuter kao bi}e u takvoj stranoj (na{oj) sredini.

Kako da kompjuter pri~a dobro Kompjuter mo`e da proizvede govor na dva 1

na~ina: pu{taju}i prethodno snimljen glas, ili putem sinteze zvukova iz slova, slogova ili (naj~e{}e) fonema. Oba metoda imaju svoje prednosti i nedostatke. Problematika generisanja govora je sli~na problemu muzike: mo`ete pohraniti zvuk (kao na CD-u) i pu{tati ga kasnije, ili ga mo`ete sintetizovati i reprodukovati iz nota (kao {to radi muzi~ar). Recitovanje prethodno pohranjenog govora vra}a „najprirodniji“ zvuk govorne i slu{ne komunikacije, naro~ito ako je pohranjeni govor kompletna poruka. Iz ovog razloga ve}ina telefonskih poruka je na ovaj na~in snimljena. Kada poku{ate da sastavite zajedno prethodno snimljene par~i}e zvuka ili re~i, rezultat je manje zadovoljavaju}i jer nedostaje celokupna prozodija. U ranijim vremenima ljudi su oklevali da koriste prethodno snimljen govor za ljudsko-kompjutersku interakciju, jer je zauzimao puno memorije. Danas je taj problem mnogo manji. Stvarni problem je o~igledniji. Da bi pohranjeni govor uop{te mogao da funkcioni{e, morate prethodno da ga snimite. Ukoliko o~ekujete od kompjutera da, na primer, imena izgovara ispravno, sva imena prethodno morate snimiti. Pohranjeni glas ne radi za proizvoljni govor. Iz ovog razloga koristi se drugi metod: sinteza. Sintetizator govora uzima tok teksta (poput ove re~enice) i prati odre|ena pravila da bi izgovorio svaku re~, jednu po jednu. Svaki jezik je razli~it i varira u svojim te{ko}ama da sintetizuje. Engleski jezik je jedan od najte`ih, jer mi pi{emo (write, right, rite32) na tako ~udan i nelogi~an na~in. Drugi jezici su, poput turskog, mnogo lak{i. U stvari, turski jezik je vrlo jednostavan za sintetizovanje, jer je Ataturk preselio taj jezik iz arapskog u latinsko pismo, 1929. i, rade}i to, stvorio odnos jedan-prema-jedan izme|u 0

zvukova i slova (tj. fonetsko pismo). Vi izgovarate svako slovo: nema nemih slova ili konfuznih diftonga. Dakle, na nivou re~i, turski jezik je san koji prelazi u stvarnost za kompjuterski sintisajzer. ^ak i ako ma{ina mo`e da izgovori svaku re~, problem se tu ne zavr{ava. Vrlo je te{ko nizu sintetizovanih re~i dati krajnji ritam i naglasak na nivou fraze i re~enice, {to je vrlo bitno ne samo zbog njenog dobrog prizvuka ve} i zato {to joj daju boju, izraz i ton, usagla{ene sa sadr`ajem i namerom. U suprotnom, rezultat je monoton glas, koji zvu~i kao pijani [ve|anin. Danas vi|amo (~ujemo) neke sisteme koji kombinuju sintezu i pohranjivanje. Kao i sa ve}inom digitalnih stvari, re{enje na duge staze le`i u iskori{}enju oba.

Sve velike i male stvari U slede}em milenijumu zate}i }emo sebe kako vi{e pri~amo sa ma{inama nego sa ljudskim bi}ima. Izgleda da ljude najvi{e mu~i njihova sopstvena savest dok razgovaraju sa be`ivotnim predmetima. Ose}amo se savr{eno udobno dok razgovaramo sa ku~i}ima ili kanarincima, ali ne i sa kvakama ili po{tanskim sandu~i}ima (osim ukoliko nismo potpuno pijani). Zar se ne bi svako ose}ao glupo kada bi se obra}ao tosteru? Verovatno ne mnogo vi{e nego {to se ose}ao kada je prvi put pri~ao sa telefonskom sekretaricom. Jedna od stvari koja }e ovu vrstu razgovora u~initi sveprisutnom u budu}nosti jeste minijaturizacija. Kompjuteri postaju sve manji i manji. Mo`ete o~ekivati da sutra dr`ite na dlanu ono {to vam danas stoji na stolu, a {to je ju~e ispunjavalo sobu. Mnogi korisnici stonih ra~unara ne umeju 1

da cene ogromnu redukciju u veli~ini, u proteklih deset godina, jer postoje neke dimenzije, kao {to je veli~ina tastature, koje ostaju konstantne, i druge, poput veli~ine ekrana, koje tra`e da budu sve ve}e a ne manje. Na kraju, celokupna veli~ina stonog ra~unara nije manja od petnaest godina starog Epl II ra~unara. Ako dugo niste koristili modem, promena njegove veli~ine je mnogo bolji pokazatelj prave promene koja se dogodila. Pre manje od petnaest godina modem od 1.200 boda (koji je ko{tao oko 1.000 dolara) bio je veli~ine polo`enog tostera. Modem od 9.600 boda u to vreme je bio veli~ine vi{ekomponentne police. Danas modem od 19.200 boda nalazimo na pametnim karticama. ^ak i u ovom formatu kreditne kartice ve}ina prostora ostaje neiskori{}ena i slu`i za faktore forme (da bi popunila slot33 i da bi bila dovoljno velika da se ne izgubi). Glavni razlog, zbog kojeg ne stavljamo ure|aje poput modema na „glavu ~iode“, vi{e nije tehnolo{ke prirode, ve} nastaje zbog problema vidljivosti nosa~a pinova, kako ih ne bismo lako proma{ili. Kada napustite ograni~enje prirodnog razmaka va{ih prstiju, koje odre|uje udobnu tastaturu, veli~ina kompjutera }e tada vi{e biti odre|ivana veli~inom d`epova, nov~anika, ru~nih satova, olovki i sl. Kada su u pitanju ovi faktori forme, gde je kreditna kartica najmanja `eljena veli~ina, ekran je mali i grafi~ki korisni~ki interfejs gubi smisao. Sistemi bazirani na olovci najverovatnije }e biti posmatrani kao nepodesna privremena re{enja, odvi{e veliki, a ipak mali. Alternativa fizi~kim dugmi}ima je tako|e neprihvatljivo re{enje. Pogledajte va{ VCR ili daljinski upravlja~ i verovatno }ete uo~iti dobar primer ograni~enosti dugmi}a, napravljenih za ruke Pigmeja i vrlo mlade o~i. 0

Iz svih ovih razloga trend rastu}e minijaturizacije navodi na pobolj{anje proizvodnje i metoda prepoznavanja govora, kao dominantnog ljudsko-kompjuterskog interfejsa kada su u pitanju mali predmeti. Stvarno prepoznavanje govora ne mora u celini da bude implementirano u svakom dugmetu za man`etnu ili narukvici ru~nog sata. Mali ure|aji mogu sasvim lepo da telekomuniciraju radi ispomo}i. Su{tina je u tome da male stvari naprosto mole da dobiju glas.

Posegni i dodirni nekoga Pre mnogo godina glavni istra`iva~ firme za {tampane ~estitke, Holmark (Hallmark), objasnio mi je da je kompanijin glavni takmac bio AT&T. Reklamni slogan „posegni i dodirni nekoga“ odnosi se, zapravo, na prenos emocija putem glasa. Kanal kroz koji glas prolazi ne prenosi samo signal ve} i sve dodatne osobine, koje ~ine da on bude pun razumevanja, odlu~an, sa`aljiv, ili opra{taju}i. Ka`emo da neko „zvu~i“ po{teno, da argument „zvu~i“ neuverljivo, ili da ne{to ne „zvu~i“ ovako-ilionako. U zvuk je ugra|ena informacija i o ose}anjima. Na isti na~in na koji bi posegnuli da dodirnemo nekoga – zate}i }emo sebe kako koristimo glas da bismo projektovali svoje `elje ma{inama. Neki ljudi }e se pona{ati prema svojim kompjuterima kao kaplari, dok }e drugi ispoljavati glas razuma. Govor i izdavanje naloga su ~vrsto spojeni. Da li }ete davati nare|enja sedmorici patuljaka? Mogu}e je! Ideja o tome kako }ete – posle dvadeset godina – govoriti grupi holografskih pomo}nika visokih osam in~a, koji {etaju po va{em stolu, nije neverovatna. Ono {to je sigur1

no jeste da }e glas biti va{ primarni kanal komunikacije sa va{im interfejs agentima ili posrednicima.

12. Manje je vi{e

Digitalni batleri U decembru 1980. D`erom Visner i ja smo ~itave no}i bili gosti Nobutaka [ikanaija, u njegovoj ljupkoj seoskoj ku}i u pokrajini Hakone, u Japanu, blizu planine Fud`i. Bili smo toliko ube|eni da bi [ikanaijeva novinska i TV medijska imperija mogla profitirati od toga {to bi se nalazila u osniva~kom jezgru Medijske laboratorije, i da }e g. [ikanai biti voljan da plati za njeno gra|enje. Tako|e smo verovali da }e se [ikanaijev li~ni interes za savremenu umetnost stopiti sa na{im snom o spajanju tehnologije sa umetni~kim izra`avanjem, sa kombinovanjem invencije i kreativne upotrebe novih medija. Pre ve~ere smo pro{etali po [ikanaijevoj ~uvenoj umetni~koj kolekciji u otvorenom prostoru, koja tokom dana slu`i i kao dvojnik Muzeju oblasti Hakone, u otvorenom prostoru. U toku ve~ere sa gospodinom i gospo|om [ikanai pridru`io nam se [ikanaijev privatni sekretar koji je, prili~no za~u|uju}e, savr{eno govorio engleski, za razliku od [ikanaijevih koji ga uop{te nisu govorili. Konverzaciju je po~eo Visner, koji je ispoljio veliko interesovanje za rad Aleksandera Kaldera i pri~ao je o MITovom i svom li~nom iskustvu sa tim velikim 0

1

umetnikom. Sekretar je saslu{ao pri~u i onda je preveo od po~etka do kraja, dok ga je g. [ikanai pa`ljivo slu{ao. Na kraju je g. [ikanai malo razmislio, napravio pauzu, pogledao u nas i promrmljao {ogunsko: „Ohhhh“. Sekretar je potom preveo: „Gospodin [ikanai ka`e da je vrlo impresioniran Kalderovim radom i da su nedavne kupovine g. [ikanaija bile pod uslovima...“ Trenutak. Odakle je sve to do{lo? Ovo se nastavilo tokom ~itavog obroka. Visner bi rekao ne{to, onda bi to bilo potpuno prevedeno i odgovor bi bio manje-vi{e: „ohhhh“, koje bi zatim bilo prevedeno u dugo obja{njenje. Rekao sam sebi te no}i – ako stvarno `elim da napravim li~ni kompjuter, on mora biti dobar kao [ikanaijev sekretar. Morao bi da bude u stanju da {iri i skuplja signale, u funkciji poznavanja mene i moje okoline, toliko intimno da bih ja u ve}ini prilika bukvalno mogao biti blagoglagoljiv. Najbolja metafora ljudsko-kompjuterskog interfejsa, koju ja mogu da zamislim, jeste dobro istrenirani engleski batler. „Agent“ odgovara na telefon, prepoznaje osobe koje zovu, uznemirava vas samo u odgovaraju}im prilikama i mo`e ~ak da bezo~no sla`e u va{u korist. Isti agent je dobar u proceni vremena, uve`ban da prona|e prave prilike, i po{tuje va{u individualnost. Ljudi koji poznaju batlera u`ivaju odre|enu prednost u odnosu na potpune strance. Sve je to u redu. Takvi ljudski agenti su dostupni vrlo malom broju ljudi. Mnogo }e{}u ulogu te vrste igraju kancelarijske sekretarice. Ukoliko imate nekoga ko vas dobro poznaje i deli dobar deo informacija sa vama, ta osoba vrlo efikasno mo`e da postupa u va{e ime. Ukoliko bi se va{a sekretarica razbolela, ne bi vam pomoglo ni kada bi vam agencija poslala Alberta Ajn{tajna. Ovde nije u pita0

nju IQ, ve} znanje koje delite sa nekim i praksa njegovog kori{}enja u va{em najboljem interesu. Ideja o ugra|ivanju ove vrste funkcionalnosti u kompjuter sve do nedavno je bila san toliko izvan doma{aja da nije uzimana ozbiljno. Ovo se menja vrlo brzo. Danas dovoljno ljudi veruje da je ovakve „interfejs agente“ mogu}e napraviti. Iz ovog razloga interesovanje za inteligentne agente je postalo najmodernija tema istra`ivanja dizajna ljudsko-kompjuterskog interfejsa. Postalo je o~igledno da ljudi `ele da poveravaju agentima vi{e funkcija, a manje da direktno rade sa ra~unarima. Ideja je da se naprave kompjuterski zamenici, koji bi posedovali znanje o ne~emu (procesu, oblasti interesovanja, na~inu rada) i o va{em odnosu prema tom ne~emu (va{i ukusi, naklonosti, poznanici). Naime, kompjuter bi trebalo da poseduje duplu ekspertizu, poput kuvarice, ba{tovana i {ofera, koji koriste svoje ve{tine da bi udovoljili va{im ukusima u pogledu hrane, biljaka i vo`nje. Kada nekome poveravate ove zadatke, to ne zna~i da ne volite da spremate hranu, gajite biljke ili vozite kola. To samo zna~i da imate mogu}nost da radite te stvari kada `elite, zato {to ho}ete, a ne zato {to morate. Isto je sa kompjuterom. Zaista nemam nikakvog interesa da se logujem u sistem, prolazim kroz protokole i pronalazim va{u adresu na Internetu. Ja samo `elim da moja poruka stigne do vas. Sli~no tome, ne `elim da se od mene tra`i da ~itam hiljade biltena da bih se uverio da ne{to ne propu{tam. @elim da moj interfejs agent obavlja ove stvari. Digitalni batleri }e biti brojni, `ive}e u mre`i i pored vas, istovremeno u centru i na periferiji va{e sopstvene organizacije (bila ona velika ili mala). Obi~no pri~am ljudima o inteligentnom 1

pejd`eru, koji imam i kojeg volim, kako mi punim re~enicama savr{enog engleskog isporu~uje samo pravovremene i relevantne informacije, kako se pona{a tako inteligentno. Na~in na koji on funkcioni{e jeste da samo jedna osoba ima njegov broj i da sve poruke idu preko te osobe, koja uvek zna gde sam, {ta je va`no, i koga (ili ~ijeg agenta) poznajem. Inteligencija se nalazi u glavi sistema, a ne na periferiji i u samom pejd`eru. Ali tako|e je potrebno imati inteligenciju i na prijemnom kraju. Nedavno me je posetio visoki funkcioner velike korporacije, sa svojim pomo}nikom, koji je nosio pejd`er tog funkcionera i dostavljao mu samo najva`nije informacije u odgovaraju}im momentima. Pomo}nikove funkcije, u pogledu takta, pravovremenosti i diskrecije, verovatno }e jednoga dana biti ugra|ene u pejd`er.

Personalni filteri Zamislite kako se elektronske novine dostavljaju va{em domu u vidu bitova. Pretpostavimo da su poslane na magi~ni, tanani, savitljivi, vodootporni, be`i~ni, ultralaki i svetle}i ekran. Re{enje interfejsa bi se, najverovatnije, oslonilo na godine ljudskog iskustva sa naslovima i izgledom strane, tipografskim oznakama, slikama i gomilom tehnika za pomo} pri traganju. Ako bi se uradilo dobro, to bi bio zna~ajan medij za novosti. Ako bi se uradilo lo{e, to bi bio pakao. Postoji i drugi na~in gledanja novina – kao na interfejs za novine. Umesto da ~itate ono {to drugi misle da su novosti i {to drugi ljudi opravdavaju kao vredno prostora kojeg zauzima, digitalna stvarnost }e izmeniti ekonomski model izbora novosti, u~ini}e da va{i interesi 0

imaju ve}u ulogu i koristi}e delove vesti iz redaktorske sobe, koji nisu za masovnu upotrebu. Zamislite budu}nost u kojoj }e va{ interfejs agent svakodnevno mo}i da prima i ~ita novine, da hvata svaku radio i TV emisiju na planeti i onda konstrui{e personalizovani rezime. Ove novine bi bile {tampane u jednom primerku. Novine se znatno druga~ije ~itaju ponedeljkom ujutru i nedeljom poslepodne. U 7 ujutru, radnim danom, lutate kroz novinske strane da biste filtrirali informacije i personalizovali zajedni~ki skup bitova, koji je poslat stotinama hiljada ljudi. Ve}ina ljudi ima obi~aj da uop{te ne gleda ~itave delove novina, preleti ostatak, a detaljno ih ~ita vrlo malo. [ta ako bi novinska kompanija bila voljna da stavi ceo svoj personal iza vas i radi za samo jedan primeak? U njemu bi se kombinovali glavni naslovi sa „manje zna~ajnim“ pri~ama, vezanim za ljude koji su vam poznati ili koje }ete videti sutra, za mesta koja }ete posetiti ili iz kojih ste tek stigli. Izve{tavalo bi se o kompanijama koje znate. U stvari, pod ovim uslovima bili biste voljni da za bostonski Gloub (Globe) platite mnogo vi{e za deset strana nego za sto, ukoliko biste bili sigurni da vam isporu~uje pravi podskup informacija. Konzumirali biste (takore}i) svaki bit. Nazovite ga „Svakodnevni ja“ (The Daily Me). U nedeljno popodne bi, pak, `eleli da ~itamo novosti sa vi{e spokoja, u~e}i o stvarima za koje nismo ni znali da nas mogu zanimati, da budemo izazvani da re{imo ukr{tene re~i, da se smejemo Artu Bakvoldu34 i pronalazimo jeftine ponude u oglasima. Ovo je „Svakodnevni mi“ (The Daily Us). Poslednja stvar koju biste `eleli u nedeljno ki{no poslepodne je prenapeti interfejs agent, koji poku{ava da ukloni sve naizgled nebitne informacije. Ovo nisu dva odvojena na~ina bivanja ili 1

postojanja, crno i belo. Mi nastojimo da se kre}emo izme|u njih i, zavisno od vremena na raspolaganju, doba dana i raspolo`enja, `ele}emo manji ili ve}i nivo personalizacije. Zamislite kompjuterski prikaz novosti sa reglerom koji vam, poput kontrole ja~ine zvuka, omogu}ava da pove}ate ili smanjite personalizaciju. Mogli biste imati mnogo ovakvih kontrola, uklju~uju}i i kliza~ koji se bukvalno i politi~ki pomera s leva na desno da bi se modifikovale pri~e o javnim poslovima. Ove kontrole menjaju va{ prozor u novosti, u smislu veli~ine i uredni~kog tona. U dalekoj budu}nosti interfejs agenti }e ~itati, slu{ati i gledati svaku pri~u u njenoj celosti. U bliskoj budu}nosti filtriranje }e se obavljati uz pomo} zaglavlja, tih bitova o bitovima.

Digitalna svastika ^injenica da je novina TV Vodi~ poznata po tome {to pravi ve}e profite nego sve ~etiri nacionalne mre`e zajedno, navodi nas na zaklju~ak da vrednost informacije o informacijama mo`e biti ve}a od vrednosti same informacije. Kada razmi{ljamo o novoj isporuci informacija, imamo obi~aj da blokiramo na{e misli konceptima kao {to su „cunjanje po informacijama“ i „surfing po kanalima“. Ovi koncepti se ne mogu skalirati. Sa hiljadu kanala, ako surfujete sa stanice na stanicu, provode}i samo tri sekunde na kanalu, trebalo bi vam skoro sat vremena da ih sve pregledate. Program }e se odavno zavr{iti dok vi odlu~ite {ta je najzanimljivije. Kada vi{e `elim da idem u bioskop nego da ~itam ~lanke, pitam svoju svastiku {ta se prikazuje. Svi mi imamo ekvivalent, koji je istovremeno stru~njak za filmove i dobro nas poznaje. Ono {to treba da napravimo jeste digitalna svastika. 0

U stvari, koncept „agenta“, otelovljen u ljudima, radi pomo}i, ~esto je onaj u kojem je ekspertiza zaista pome{ana sa poznavanjem vas samih. Dobar turisti~ki vodi~ spaja znanje o hotelima i restoranima sa poznavanjem vas ({to se ~esto izvodi na osnovu va{eg mi{ljenja o drugim hotelima i restoranima). Agent za nekretnine izra|uje sliku, tj. model o vama, iz redosleda ku}a koje sa razli~itim uspehom odslikavaju va{ ukus. Sada zamislite agenta – telefonsku sekretaricu, agenta za novosti ili agenta za upravljanje elektronskom po{tom. Ono {to je zajedni~ko svima njima jeste sposobnost da izrade model va{e li~nosti. To nije samo pitanje popunjavanja upitnika ili posedovanja fiksnog formulara. Interfejs agenti moraju da u~e i da se vremenom razvijaju, poput `ivih prijatelja i pomo}nika. To je lako re}i, ali nije lako uraditi. Tek smo nedavno po~eli da koristimo kompjuterske modele koji u~e o ljudima. Kada govorim o interfejs agentima, konstantno me pitaju: „Da li mislite na ve{ta~ku inteligenciju?“ Odgovor je, jasno, „da“. Ali pitanje nosi izvesne sumnje, stvorene la`nim nadama i u pro{losti neispunjenim obe}anjima ve{ta~ke inteligencije. Tako|e je ~injenica da se mnogi ljudi ne ose}aju prijatno pri pomisli da }e ma{ine postati inteligentne. Alan Tjuring se generalno smatra prvom osobom koja je ozbiljno predlo`ila inteligenciju ma{ina, u svom radu iz 1950. godine, pod naslovom „Kompjuterska ma{inerija i inteligencija“. Kasniji pioniri, poput Marvina Minskija, nastavili su Tjuringovo duboko interesovanje za ~istu ve{ta~ku inteligenciju. Postavljali su sebi pitanja o prepoznavanju konteksta, razumevanju emocija, vrednovanju humora i prebacivanju sa jednog skupa metafora na drugi. Na primer: koja se slova nadovezuju na niz koji po~inje sa J, D, T, ^, P? 1

Ja mislim da je ve{ta~ka inteligencija do`ivela preokret nagore oko 1975, kada su kompjuterski resursi po~eli dostizati nivo snage koja je bila potrebna za re{avanje intuitivnih problema i za prikazivanje inteligentnog pona{anja. Desilo se da su se nau~nici iznenada opredelili za vrlo ostvarljive i tr`i{ne primene, poput robotike i ekspertnih sistema (drugim re~ima, berzanska trgovina i rezervacije avio karata), ostavljaju}i za sobom nedirnuta duboka i osnovna pitanja, vezana za inteligenciju i u~enje. Minski `ustro isti~e ~injenicu kako dana{nji kompjuteri koji, s jedne strane, mogu da izvedu te{ko pojmljivu rezervaciju avionskih karata (predmet koji prevazilazi domen logike), s druge strane, apsolutno nisu u stanju da prika`u zdravu logiku koju ima dete staro tri ili ~etiri godine. Oni ne mogu da razlikuju psa i ma~ku. Teme koje se bave ispitivanjem zdravorazumskog pona{anja – sada sa periferije sti`u u centar nau~nog interesovanja, {to je vrlo va`no kako interfejs agent bez zdravog razuma ne bi zadavao veliku glavobolju. Uzgred, odgovor na gorepostavljeno pitanje je: [ i S. Red je odre|en prvim slovom svake re~i, dok brojite: jedan, dva, tri, ~etiri, itd.

Decentralizacija Budu}i interfejs agent je ~esto vi|en kao neka centralizovana i sveznaju}a ma{ina, orvelovskog karaktera. Mnogo verovatniji rezultat je skup kompjuterskih programa i li~nih primena, gde je svaki vrlo dobar u jednoj stvari i veoma dobro komunicira sa ostalim programima. Ovo vi|enje je postalo popularno posle Minskijeve knjige: Dru{tvo uma (1987), u kojoj on predla`e 0

da se inteligencija ne sme{ta u neki centralni procesor, ve} u kolektivno pona{anje velike grupe specijalizovanih, me|usobno vrlo povezanih ma{ina. Ovo gledi{te se suprotstavlja skupu predrasuda koje Mi~el Reznik, u svojoj knjizi iz 1994. godine: Kornja~e, Termiti i Saobra}ajne gu`ve, naziva „centralizovanim umom“. Svi smo mi veoma spremni da kompleksne fenomene pripi{emo nekoj vrsti kontrolne agencije. Na primer, mi zajedni~ki zaklju~ujemo da je prva ptica u V-oblikovanom jatu ona koja je glavna, a ostale je jednostavno prate. Nije tako. Ta ure|ena formacija je rezultat vrlo osetljivog skupa procesora, koji se pona{aju individualno i prate jednostavna harmonijska pravila, bez nekog provodnika. Reznik ovo dokazuje time {to stvara situacije, u kojima su ljudi iznena|eni kada prepoznaju sebe kao deo takvog procesa. Nedavno sam prisustvovao takvoj demonstraciji, koju je Reznik organizovao u Kresge Auditorijumu, u MIT-u. Publika, koju je ~inilo otprilike 1.200 ljudi, zamoljena je da po~ne da tap{e jednozvu~no. Bez ikakvog vo|enja od strane Reznika, u roku od dve sekunde, cela prostorija je tap{ala u istom taktu. Probajte sami; ~ak u mnogo manjim grupama rezultat mo`e biti iznena|uju}i. Iznena|enje koje su prisutni pokazali govori nam o tome koliko malo razumemo ili ~ak prepoznajemo pojavu povezanosti u aktivnosti nezavisnih agenata. Ne `elim da ka`em da }e va{ kalendarski agent po~eti sa planiranjem sastanaka bez konsultovanja va{eg agenta za turisti~ka putovanja. Ali centralni autoritet ne mora da odobri svaku komunikaciju i odluku, {to mo`e biti bezvredan na~in da se upravlja sistemom za rezervaciju avionskih karata; me|utim, ovaj metod se sve vi{e posmatra kao ispravan na~in da se upravlja orga1

nizacijama i vladama. Me|usobno visokopovezana decentralizovana struktura pokazuje mnogo vi{e elasti~nosti i verovatno}e za pre`ivljavanje. U svakom slu~aju je u ve}oj meri potkrepljena i verovatno }e evoluirati tokom vremena. Dugo vremena je decentralizam bio verovatan, ali neostvarljiv koncept. Efekat faks-ma{ina na Tjen-anmen trgu predstavlja ironi~an primer, jer su se odmah pojavile nove popularne i decentralizovane alatke, kada je vlada poku{ala da ponovo potvrdi svoju elitnu i centralizovanu kontrolu. Internet omogu}ava svetski kanal komunikacije, koji se suprotstavlja svakoj cenzuri i posebno dobro uspeva u mestima kao {to je Singapur, gde je sloboda {tampe marginalna, a povezanost mre`ama sveprisutna35. Interfejs agenti }e postati decentralizovani na isti na~in kao informacije i organizacije. Poput bilo kog komandira koji {alje izvi|a~a, ili {erifa koji {alje zamenika, vi }ete slati agente da za vas sakupljaju informacije. Agenti }e slati agente. Proces se umno`ava. Ali setite se kako je sve to po~elo: sa interfejsom, gde ste vi delegirali svoje `elje, a ne uranjate u sam Vorld Vajd Veb (WWW). Ovaj model budu}nosti se znatno razlikuje od prilaza dizajnu interfejsa sa ljudskim faktorima. Izgled i ose}aj interfejsa su svakako va`ni, ali oni igraju minimalnu ulogu u pore|enju sa inteligencijom. U stvari, jedan od najrasprostranjenijih interfejsa bi}e mala rupa (mo`da dve) u plastici ili metalu, kroz koju }e va{ glas stizati do malog mikrofona. Tako|e je vrlo bitno sagledati interfejsagent pristup kao vrlo razli~it od trenutnog op{teg odu{evljenja Internetom i {etnjom po njemu uz pomo} Mozaika. Internet hakeri mogu da surfuju kroz taj medij, da istra`uju ogromno znanje i da sebi udovoljavaju svim novim oblicima 0

socijalizacije. Ovaj munjevito rasprostranjeni fenomen ne}e oslabiti ili oti}i, ve} je to samo jedan na~in pona{anja, ne{to vi{e nalik direktnoj manipulaciji nego slanju agenata. Na{i interfejsi }e se razlikovati. Va{i }e biti razli~iti od mojih i ta razlika }e biti zasnovana na na{im informativnim naklonostima, navikama u zabavi i socijalnom pona{anju, na svemu izvedenom iz velike palete digitalnog `ivota.

1

DIGITALNI @IVOT

0

1

13. Postinformativno doba

Iza demografije O prelasku iz industrijskog doba u postindustrijsko, tj. informativno doba, ve} se toliko raspravlja da nismo primetili kako prelazimo u postinformativno doba. Industrijska epoha, u velikoj meri atomska, dala nam je koncept masovne proizvodnje, sa svojim ekonomijama koje su nastale iz proizvodnje sa jednoobraznim i repetitivnim metodama u vremenu i prostoru. Informativna epoha, epoha ra~unara, pokazala nam je ekonomije iste veli~ine, ali manje vezane za prostor i vreme. Proizvodnja bitova se mo`e odvijati bilo gde, bilo kada i, na primer, mo`e se kretati kroz berze Njujorka, Londona i Tokija, kao da su u pitanju tri susedne ma{ine alatke. U informativnom dobu masovni mediji istovremeno postaju i ve}i i manji. Novi oblici emitovanja, poput CNN i SAD Danas (USA Today), stekli su ve}u publiku i svoje emitovanje u~inili obuhvatnijim. Magazini za odre|enu publiku, prodaja video-kaseta i kablovske usluge bili su primer uskog emitovanja, pokrivaju}i male demografske grupe. Masovni mediji su istovremeno po0

1

stali i ve}i i manji. U postinformativnom dobu imamo ~esto publiku veli~ine jedan. Sve se pravi po porud`bini i informacije su krajnje personalizovane. Zajedni~ki zaklju~ak jeste da je individualizacija ekstrapolacija uskog emitovanja – idete iz velike u malu, iz male u jo{ manju grupu i, u krajnjem slu~aju, do pojedinca. U momentu kad imate moju adresu, bra~no stanje, godine, prihod, moja kola, narud`bine, omiljena pi}a, i moje takse, imate mene – polaznu demografsku jedinicu. Ova linija rasu|ivanja u potpunosti proma{uje osnovnu razliku izme|u uskog emitovanja i digitalnog `ivota. U digitalnom `ivotu ja sam ja, a ne statisti~ki podskup. Ja sadr`i informacije i doga|aje koji nemaju demografsko ili statisti~ko zna~enje. Gde `ivi moja ta{ta, sa kim sam sino} ve~erao i u koliko sati pole}e moj avion za Ri~mond danas poslepodne – nemaju nikakvih korelacija ili statisti~kih osnova, iz kojih bi se izvele odgovaraju}e usluge uskog emitovanja. Ali, upravo ta jedinstvena informacija o meni odre|uje nove usluge koje bih mogao po`eleti da primim o malom nepoznatom gradu, ne tako poznatoj osobi i (za danas) vremenskim uslovima u Vird`iniji. Klasi~na demografija se ne spu{ta na nivo digitalne individue. Razmi{ljanje o postinformativnom dobu, kao o beskrajnoj demografiji ili ultrafokusiranom uskom emitovanju, isto toliko je personalizovano koliko Burger-Kingov (lanac brze ishrane) moto: „Dobijte ga onako kako ga samo Vi `elite.“ Prava personalizacija je ispred nas. Nije samo pitanje toga da li jedanput `elite hleba preko poga~e. Postinformativno doba se bavi osloba|enjem vremena, tj. razumevanjem individue od strane ma{ine, uz isti nivo suptilnosti (ili ~ak vi{e od toga) koji mo`emo o~ekivati od dru0

gih ljudskih bi}a, uklju~uju}i li~ne hirove (poput stalnog no{enja ko{ulje sa plavim prugama), i potpuno proizvoljnih doga|aja, dobrih i lo{ih, u neskrivenoj pri~i na{ih `ivota. Na primer, po{to je saznala od agenta prodavnice alkoholnih pi}a, ma{ina bi mogla da vas obavesti o prodaji odre|ene vrste [ardoneja ili piva za koje ona zna da se gostima, koji sutra dolaze na ve~eru, prethodni put svidelo. Mogla bi vas podsetiti da ostavite kola kod automehani~ara, blizu odredi{ta, jer su joj kola javila da su potrebne nove gume. Mogla bi vam dostaviti prikaz novog restorana, jer idete u taj grad za deset dana, a prethodno ste se slo`ili sa prikaziva~em. Svi navedeni primeri su zasnovani na va{em modelu kao individue, a ne kao delu grupe koja kupuje odre|enu vrstu sapuna ili zubne paste.

Mesto van prostora Na isti na~in na koji je hipertekst uklonio ograni~enja {tampane strane, postinformativno doba }e ukloniti geografska ograni~enja. Digitalno bivanje }e sve manje zavisiti od bivanja na odre|enom mestu u odre|eno vreme, a uskoro }e i prenos samog mesta postati mogu}. Kada bih stvarno mogao da pogledam kroz svoj prozor u Bostonu i vidim Alpe, ~ujem kravlja zvona i ose}am (digitalni) letnji miris |ubriva, potpuno isto kao da sam u [vajcarskoj! Kada bih se, umesto da idem na posao, voze}i svoje atome kroz grad, ulogovao u svoju kancelariju i radio svoj elektronski posao, gde bi zapravo bilo moje radno mesto! U budu}nosti }emo imati telekomunikacijske tehnologije i virtuelnu realnost, uz pomo} kojih }e doktor iz Hjustona imati delikatnu operaciju na pacijentu u Aljasci. Gledaju}i na kra1

}e staze, neurohirurg }e morati da bude u istoj operacionoj sali, istovremeno sa mozgom pacijenta; mnoge aktivnosti, poput tzv. umnih radnika, jesu nezavisne od vremena i mesta, i bi}e mnogo ranije odvojene od geografije. Danas pisci i bogati menad`eri nalaze da je mnogo prakti~nije i odgovaraju}e biti na Karibima ili ju`nom Pacifiku, dok pripremaju svoje rukopise ili upravljaju svojim fondovima. Ipak, u nekim zemljama, poput Japana, bi}e potrebno mnogo vi{e vremena da bi se odvojilo od prostorne i vremenske zavisnosti, jer se doma}a kultura suprotstavlja trendu. (Na primer: jedan od glavnih razloga zbog kojeg Japan ne prelazi na letnje ra~unanje vremena je taj {to se vra}anje ku}i „kad padne mrak“ smatra neophodnim i radnici ne poku{avaju da dolaze posle, ili odlaze pre svojih {efova.) Po{to u postinformativnom dobu mo`ete `iveti i raditi na jednoj ili vi{e lokacija, koncept „adrese“ sada dobija novo zna~enje. Kada imate ra~un na Amerika Onlajn, Kompjuserv ili Prodid`i, vi znate svoju elektronsku adresu, ali ne znate gde se ona konkretno nalazi. U slu~aju Amerike Onlajn, va{a Internet adresa je va{ ID, za kojim sledi ªaol.com – mo`e se koristiti bilo gde u svetu. Ne samo da ne znate gde se ªaol.com nalazi ve} svako ko {alje poruku na tu adresu nema predstavu gde ona ili vi mo`ete biti. Adresa postaje vi{e nalik mati~nom broju nego uli~nim koordinatama. Ona postaje virtuelna adresa. U mom slu~aju desilo se da znam gde je moja adresa, ªhq.media.mit.edu, fizi~ki locirana. To je deset godina stara HP Juniks36 ma{ina, u ostavi, blizu moje kancelarije. Ali, kada mi ljudi {alju poruke, oni ih {alju meni, a ne toj ostavi. Oni mogu zaklju~iti da sam ja u Bostonu ({to obi~no nije slu~aj). U stvari, ja sam obi~no u raz0

li~itoj vremenskoj zoni, tako da nije pomeren samo prostor ve} i vreme.

Biti asinhron Telefonska ili konverzacija licem u lice doga|a se u realnom vremenu i sinhronizovana je. Igru „{uge“ telefonom – igramo da bismo prona{li mogu}nost da budemo sinhroni. Ironija je u tome {to se ovo ~esto radi zbog razmene, kojoj samoj po sebi nije potrebna nikakva sinhronizacija i koja bi isto tako dobro funkcionisala uz pomo} prenosa poruka van realnog vremena. Istorijski gledano, asinhrone komunikacije su, kao i pisanje pisma, te`ile da budu vi{e formalne a manje trenutne razmene. To se menja dolaskom glasovne po{te (eng. Voice Mail) i telefonskih sekretarica. Sretao sam ljude koji su tvrdili da ne mogu razumeti kako su mogli (a i svi mi) `iveti bez telefonskih sekretarica u ku}i i glasovne po{te na poslu. Prednost je manje u glasu, a vi{e u odvojenom procesiranju i pomeranju vremena, u ostavljanju poruka, pre nego u ne~ijem bespotrebnom anga`ovanju u istovremenoj diskusiji. U stvari, telefonske sekretarice su ~ak nazadno dizajnirane. One bi trebalo ne samo da se aktiviraju kada niste tu ili ne `elite da budete tu ve} bi uvek morale odgovarati na telefon i onome ko zove dati mogu}nost da jednostavno ostavi poruku. Jedna od najve}ih primamljivosti e-po{te je ta {to ne zahteva prekide poput telefona. Sa njom mo`ete raditi po `elji i, iz ovog razloga, mo`ete odgovarati na poruke, koje ni pod „razno“ ne bi pro{le kroz sekretarsku odbranu korporativnog telefonskog `ivota. Eksplozivna popularnost e-po{te je posledica njene istovremene asinhronosti i kompju1

terske ~itljivosti. Ovo drugo je od posebnog zna~aja jer }e interfejs agenti koristiti te bitove da bi porukama dali prioritet i posebno ih isporu~ivali. Podaci o tome ko je poslao poruku i o ~emu se u njoj radi mogli bi da odrede redosled kojim }ete je videti, {to se ne razlikuje od trenutnog sekretarskog nadzora koji dopu{ta da poziv upu}en od va{e {estogodi{nje }erke do|e direktno do vas, dok je direktor XYZ korporacije ostavljen da ~eka. ^ak i u prometnim radnim danima, li~ne poruke e-po{te mogu isplivati u prvi plan. Zaista nema potrebe da na{e komunikacije u tolikoj meri budu brze i isporu~ivane u realnom vremenu. Konstantno nas prekidaju i teraju da budemo ta~ni u stvarima koje istinski ne zaslu`uju toliku hitnost i spremnost. Mi smo forsirani da funkcioni{emo u regularnim ritmovima, ne zbog toga {to smo sa jelom zavr{ili u 8:59 uve~e, ve} zbog toga {to bi TV program trebalo da po~ne za jedan minut. Na{i praunuci }e na{ odlazak u pozori{te, u odre|eno vreme, razumeti kao povlasticu kolektivnog prisustva ljudskih aktera, ali oni ne}e razumeti sinhrono iskustvo televizijskih signala u privatnosti na{eg doma – sve dok ne pogledaju u bizarni ekonomski model koji se nalazi iza toga.

Zahtevanje na zahtev Digitalni `ivot }e sadr`ati vrlo malo emitovanja u`ivo. Kako emitovanje postaje digitalno, bitovi ne samo da se lako mogu pomeriti u vremenu ve} nema potrebe da budu primljeni istim redosledom ili istom brzinom kojom }e biti kori{}eni. Na primer, bi}e mogu}e da se, u deli}u sekunde, preko opti~kog vlakna isporu~i jedan sat videa (neki eksperimenti nam danas po0

kazuju da vreme, potrebno za isporuku jednog sata video-programa VHS kvaliteta, mo`e biti svedeno na stoti deo sekunde). Mo}i }ete alternativno, preko tanke `ice ili uske radio frekvencije, da iskoristite {est sati emitovanog vremena kako bi emitovali svoj desetominutni (personalizovani) program video-novosti. U prvom slu~aju, bitovi munjevito zra~e u va{ kompjuter, a u drugom kompjuter se puni kapanjem bitova. Sa mogu}im izuzetkom sportova i parlamentarnih izbora, tehnologija nagove{tava da }e TV i radio budu}nosti biti isporu~ivani asinhrono. Ovo }e se de{avati ili na zahtev, ili koriste}i „{iroko hvatanje“ (eng. broad-catching)37, termin koji je 1987. izmislio Stjuart Brend u svojoj knjizi o Medijskoj laboratoriji. [iroko hvatanje je zra~enje niza bitova, najverovatnije sa nepotrebnim koli~inama informacija gurnutih u etar ili kroz opti~ko vlakno. Na prijemnom kraju, kompjuter hvata bitove, istra`uje ih i odbacuje sve osim nekolicine, za koje smatra da }ete vi kasnije `eleti da ih koristite. Informacije „na zahtev“ dominira}e digitalnim bivanjem. Mi }emo izri~ito, ili na na~in na koji se to podrazumeva, tra`iti ono {to `elimo i kada to `elimo. Ovo }e zahtevati radikalne promene u programima koji `ive od reklama. Godine 1983, kada smo pokrenuli Medijsku laboratoriju, ljudi su ose}ali da je re~ medija pogrdna re~, koja predstavlja jednosmernu putanju ka najni`em zajedni~kom imeniocu u ameri~koj kulturi. Medij, sa velikim M, skoro je ekskluzivno zna~ilo „masovni medij“. Uz veliku publiku do{ao bi i veliki novac od reklame, {to bi otpisalo velike tro{kove produkcije. Reklamiranje je, dalje, u masovnim medijima koji „idu kroz vazduh“ pravdano tvrdnjom da informacije i zabava treba da budu besplatni za korisnike, jer je spektar javno dobro. 1

^asopisi, s druge strane, koriste privatnu mre`u distribucije i tro{ak dele izme|u ogla{iva~a i ~italaca. ^asopisi, kao o~igledno asinhroni medij, nude mnogo {iri opseg ekonomskih i demografskih modela i zaista mogu predstavljati zvezdu vodilju budu}e televizije. Proizvodnja, orijentisana ka tr`i{nim ni{ama (specijalizovanim tr`i{tima), nije nu`no i{la na {tetu sadr`aja, ve} je deo tro{kova preba~en na pretplatnika. U nekim specijalizovanim ~asopisima reklamiranje uop{te ne postoji. Budu}i digitalni mediji }e vi{e biti bazirani na na~elu pla}anja prema gledanju nego na dana{njoj „sve ili ni{ta“ osnovi, tj. bi}e vi{e nalik novinama ili ~asopisima, gde vi delite tro{ak sa ogla{iva~ima. U nekim slu~ajevima potro{a~ }e imati mogu}nost da prima materijal bez oglasa, ali po ve}oj ceni. U drugom slu~aju, oglasi }e biti toliko personalizovani da se ne}e razlikovati od novosti. Oni jesu novosti. Ekonomski model dana{njih medija je skoro isklju~ivo zasnovan na „guranju“ informacija i zabave napolje u javnost. Sutra }e to vi{e biti „izvla~enje“, gde }emo vi i ja proviriti u mre`u i prona}i ne{to, na isti na~in na koji danas to radimo u biblioteci ili video--klubu. Ovo se mo`e desiti izri~ito tako {to }emo pre}utno pitati preko agenta, koji }e tra`iti informacije u na{e ime. Model „na zahtev“ bez ogla{avanja – u~ini}e proizvodnju sadr`aja vi{e nalik bioskopskim holivudskim filmovima, pravljenim sa mnogo vi{e rizika, ali uz mnogo ve}u zaradu. Bi}e velikih finansijskih lomova, ali i ludih uspeha. Napravite ga i oni }e do}i. Ukoliko do|u, divno; ukoliko ne do|u, ba{ {teta, ali Proktor i Gembl (Proctor & Gamble) ne}e vi{e morati da snose rizik. U tom smislu, medijske kompanije }e se sutra kockati u ve}e uloge nego danas. Ali tako|e pos0

toja}e igra~i u sitnije uloge, koji }e uzimati svoj deo publike. „Vrhunac“ najboljeg }e biti ono {to za nas predstavlja kvalitet, a ne za neki skup ili demografske mase potencijalnih kupaca novih luksuznih kola, ili deterd`enta za pranje sudova.

1

14. Vrhunsko vreme je moje vreme

Bitovi za iznajmljivanje (istra`ivanje na temu...) Mnogo ljudi veruje da }e „video na zahtev“, tj. VOD (od eng. video-on-demand), biti udarna primena koja }e finansirati informativni autoput. Rezonuje se na slede}i na~in: recimo da radnja za iznajmljivanje video-kaseta ima izbor od ~etiri hiljade traka. Pretpostavimo da se ispostavi da pet procenata ovih traka daje 60 procenata od ukupne prodaje. Najverovatnije je da dobar deo tih pet procenata ~ine nova izdanja i ta razmera bi bila jo{ ve}a kada bi kupcu bio dostupan ve}i broj tih kopija. Nakon prou~avanja ovih navika u iznajmljivanju kaseta, jednostavan zaklju~ak jeste da treba napraviti VOD sistem koji bi nudio samo tih pet procenata, prvenstveno novih izdanja. Ne samo da bi ovo bilo unosno ve} bi omogu}ilo opipljiv i zgodan dokaz u prilog onome {to dosta ljudi jo{ uvek smatra samo eksperimentom. S druge strane, bilo bi potrebno isuvi{e vremena i novca da bi se digitalizovali mnogi ili ~ak svih ~etvrt miliona filmova, snimljenih u Americi do 1990. Trebalo bi jo{ vi{e vremena da se digitalizuje ~etvrt miliona filmova iz Kongresne biblioteke. Pri tome, nemam u vidu 0

filmove snimljene u Evropi, desetine hiljada iz Indije ili dvanaest hiljada sati telenovela, koje godi{nje u Meksiku napravi Televisa. Pitanje ostaje: da li ve}ina nas zaista `eli da vidi samo vrhunskih 5 procenata ili je ovo fenomen horde, prouzrokovan starim tehnologijama distribucije atoma? Lanac Blokbaster (Blockbuster) je tokom 1994. otvorio {est stotina novih radnji (zauzimaju}i povr{inu od 5 miliona kvadratnih stopa), uz pomo} vlastitog preduzetni~kog finansiranja, a njegov biv{i predsednik, H. Vejn Hjuzing, izjavljivao je kako je za 87 miliona ameri~kih domova trebalo petnaest godina da bi se dostigla suma od 30 milijardi dolara vrednog ulaganja u VCR-ove i da je Holivud imao toliko veliki ulog kada je njemu prodavao kasete da se filmska imperija jednostavno nije usudila da sa njim u|e u sporazume u vezi sa VODom. Ne znam za vas, ali ja bih sutra bacio svoj VCR zbog bolje stvari. Ono {to je meni va`no jeste {lepovanje (i vra}anje) atoma (od strane onog {to se ponekad naziva „mre`a {unjalica“), nasuprot prijemu bespovratnih bitova bez depozita. Uz du`no po{tovanje Blokbastera i njegovog novog vlasnika, Viakoma, mislim da }e radnje za iznajmljivanje video-kaseta prestati sa radom za manje od deset godina. Hjuzing je tvrdio da ako „plati po gledanju“ televizija nije radila, za{to bi onda video „na zahtev“ radio? Ali iznajmljivanje video-kaseta jeste „pla}anje po gledanju“. U stvari, velik uspeh Blokbastera dokazuje da sistem „plati po gledanju“ funkcioni{e. Jedina razlika je {to su njegove radnje, koje iznajmljuju atome, jednostavnije za pregledavanje od menija rentabilnih bitova. Ali, ovo se brzo menja. Kada se elektronsko pregledavanje u~ini prijatnijim od strane ma{tovitih sistema baziranih na agentima, tada, za razliku od 1

Blokbastera, VOD ne}e biti ograni~en na par hiljada naslova, ve} }e izbor bukvalno biti beskona~an.

Bilo {ta/kad/gde televizija Neki od najstarijih svetskih direktora telefonskih kompanija recituju kovanicu: „Bilo {ta, bilo kad, bilo gde“ (BBB), kao pesmu o modernoj mobilnosti. Ali moj cilj (a mislim da je i va{) jeste da imam „ni{ta, nikad, nigde“ ukoliko nije privremen, va`an, zabavan, relevantan, ili sposoban da dostigne moju ma{tu. BBB zaudara na paradigmu za telekomunikacije. Ali predstavlja divan na~in da se razmi{lja o televiziji. Kada ~ujemo ne{to o hiljadu kanala na TV-u, te`imo da to zaboravimo. ^ak i bez satelita, ve} imamo vi{e od hiljadu programa koji se dnevno isporu~uju u na{e ku}e. Naravno, oni se {alju u sva – pa ~ak i neobi~na – doba dana. Kada se u Satelitskom TV Nedeljniku (Sattelite TV Weekly) doda spisak od 150 i vi{e TV kanala, rezultat je dodatnih 2.700 ili vi{e programa dostupnih u jednom danu. Kada bi va{ TV mogao da snimi svaki program koji se emituje, ve} biste imali pet puta ve}i ponu|en izbor nego {to imate na informativnom autoputu. Kada biste, umesto da ih sve ~uvate, imali svog TV agenta koji bi hvatao jedan ili dva kanala koji vas mo`da zanimaju, mogli biste ih naknadno pogledati kada god po`elite. Sada pustite da se BBB-TV pro{iri na globalnu infrastrukturu, sa~injenu od petnaest hiljada televizijskih kanala. Kvalitativne i kvantitativne razlike postaju vrlo zanimljive. Neki Amerikanci bi mogli pratiti {pansku televiziju da bi usavr{ili svoj {panski, drugi bi mogli da prate kanal 11, na {vajcarskoj kablov0

skoj, da bi videli necenzurisanu nema~ku golotinju (u 5 popodne, po njujor{kom vremenu!), a 2 miliona gr~kih Amerikanaca bi mogli biti zainteresovani da vide bilo koji od tri nacionalna ili sedam regionalnih gr~kih televizijskih kanala. Mo`da je jo{ zanimljivija ~injenica da Englezi odvajaju vi{e od sedamdeset i pet sati godi{nje da bi pokrili {ahovske {ampionate, a da Francuzi osamdeset sati dodeljuju prenosu Tur d Fransa (Tour De France). Ameri~ki {ahovski i biciklisti~ki entuzijasti bi svakako u`ivali u mogu}nosti pristupa ovim doga|ajima – bilo kada i bilo gde.

Televizija za letnjikovac Kada bih razmi{ljao o poseti jugozapadnoj obali Turske, mo`da ne bih na{ao dokumentaciju o Bodrumu, ali bih sigurno mogao na}i delove filmova o drvenoj brodogradnji, no}nom ribolovu, podvodnim antikvitetima i orijentalnim tepisima, iz raznih izvora kao {to su Nacionalna Geografija, PBS, BBC i stotina drugih. Ovi par~i}i se mogu sklopiti zajedno kako bi oblikovali pri~u koja bi udovoljila mojoj specifi~noj potrebi. Rezultiraju}i film verovatno ne bi dobio Oskara za najbolji dokumentarac, ali to i nije cilj. VOD mo`e omogu}iti novi `ivot dokumentarnom filmu, pa ~ak i infomercijalnom (informativno-komercijalnom) `anru strave. Digitalni TV agenti }e u letu „ure|ivati“ filmove, sli~no kao {to profesori sklapaju antologiju koriste}i poglavlja iz razli~itih knjiga i ~lanaka iz ~asopisa. Advokati – ~uvari autorskih prava – ve`ite pojaseve. Na Mre`i je svaka osoba potencijalna TV stanica, bez dozvole za emitovanje. U Sjedinjenim 1

Dr`avama je, tokom 1993, prodato tri i po miliona kamkordera. Svaki ku}ni video ne}e biti neko remek-delo (hvala bogu). Ali sada smo u mogu}nosti da razmi{ljamo o masovnim medijima kao o ne~emu mnogo vi{em od velike proizvodne cene, profesionalnoj TV. Predsedavaju}i telekomunikacijskih kompanija razumeju potrebu za {irokom „stazom“ u va{ dom. Me|utim, oni ne mogu da proniknu u smisao potrebe za kanalom sli~nog kapaciteta, ali u suprotnom pravcu. Ova asimetrija je potvr|ena iskustvom sa interaktivnim kompjuterskim uslugama, koje su ponekad ponu|ene sa ve}im propusnim opsegom prema vama i manjim propusnim opsegom od vas. To je zbog toga {to, na primer, ve}ina nas kuca mnogo sporije nego {to ~ita, i slike raspoznaje mnogo br`e nego {to ih mo`emo nacrtati. Danas ne postoji ova asimetrija u video uslugama. Kanal mora da bude dvosmeran. O~igledan primer su telekonferencije, koje }e postati naro~ito vredan medij {iroke potro{nje za penzionere ili – u familijama – za razvedenog roditelja koji nema starateljstvo nad detetom. To je video „u`ivo“. Samo na trenutak razmislite o „mrtvom“ videu. U bliskoj budu}nosti individue }e biti u mogu}nosti da pru`aju elektronske video usluge na isti na~in na koji pedeset i sedam hiljada Amerikanaca danas vodi kompjuterske BBS-ove. To je televizijski zemljopis budu}nosti, koji po~inje da li~i na Internet naseljen malim proizvo|a~ima informacija. Za nekoliko godina mo}i }ete od D`uli ^ajld ili neke marokanske doma}ice da nau~ite kako se pravi kuskus. Mo}i }ete da otkrivate vina sa Robertom Parkerom ili burgundijskim bera~em gro`|a. 0

Topologija planete koja se smanjuje Trenutno postoje ~etiri elektronske staze koje dospevaju u va{u ku}u: telefon, kabl, satelitski i radio--talasi. Razlike izme|u njih su vi{e topolo{ke prirode nego u alternativnim ekonomskim modelima. Ukoliko `elim da istovremeno isporu~im isti bit u svaku ku}u u kontinentalnim Sjedinjenim Dr`avama, o~igledno bi trebalo da koristim jedan jedini satelit koji pokriva sav prostor izme|u isto~ne i zapadne obale. Ovo bi bila najlogi~nija topologija, u pore|enju sa, na primer, slanjem tog bita svakoj od dvadeset dve hiljade telefonskih centrala u SAD. Nasuprot tome, ako posedujem regionalne novosti ili ogla{avanje, zemaljsko emitovanje radio-talasima bi funkcionisalo sasvim dobro, a kablovsko jo{ bolje. Telefon najbolje radi od ta~ke do ta~ke. Ukoliko odlu~im, samo na osnovu topologije, koji }u medij koristiti, fudbalski {ampionat bih stavio na satelit, a interaktivnu i personalizovanu verziju Vol Strit Vik (Wall Street Week) nedeljnika slao bih preko telefonske mre`e. Put isporuke – satelit, zemaljsko emitovanje, kabl ili telefon – mo`e biti odabran na osnovu toga koji od njih najbolje odgovara odre|enoj vrsti bita. U „realnom svetu“, kako ljudi vole da mi ka`u (kao da ja `ivim u nerealnom svetu), svaki kanal poku{ava da pove}a svoju nosivost, ~esto koriste}i sebe upravo za ono {to najlo{ije radi. Na primer, neki operateri stacionarnih satelita razmi{ljaju o zemaljskim od-ta~ke-do-ta~ke mre`nim uslugama. Ovo zaista nema smisla, u pore|enju sa `i~anom telefonskom mre`om, osim ukoliko se ne nalazite na mestu koje poku{ava da prevazi|e neke posebne geografske ili politi~ke prepreke, poput arhipelaga ili cenzure. Sli~no tome, slanje fudbalskog {ampionata putem svakog zemaljskog, kablovskog ili telefonskog sistema 1

jeste te`ak na~in sprovo|enja bitova svima u isto vreme. Polako, ali sigurno, bitovi }e se preseliti u odgovaraju}i kanal u odgovaraju}e vreme. Kada bih po`eleo da gledam pro{logodi{nji fudbalski {ampionat, njegovo pozivanje telefonom bi bio logi~an na~in da se to postigne (nasuprot ~ekanju da ga neko reprizira). Posle utakmice {ampionat odjednom postaje arhivski podatak i zbog toga je odgovaraju}i kanal ne{to druga~iji nego kada je stvar i{la „u`ivo“. Svaki kanal isporuke ima sebi svojstvene anomalije. Kada se putem satelita prenosi poruka iz Njujorka u London, udaljenost koju signal prelazi je samo sedam kilometara du`a od Njujorka do Nju D`ersija, istom metodom. Ovo nam sugeri{e da bi telefonski poziv, u okviru iste zone pokrivanja, mo`da trebalo da ko{ta isto, bez obzira da li zovete iz Madisona u Park aveniju ili iz Tajm skvera na Pikadili. Opti~ka vlakna }e izdejstvovati sli~nu rekonstrukciju cena u isporuci bitova. Kada ista telefonska linija prenosi bitove izme|u Njujorka i Los An|elesa, nije jasno da li njihovo preno{enje na daljinu ko{ta manje ili vi{e nego kada bi se prenosili vrlo isprepletenom gradskom telefonskom mre`om. U digitalnom svetu daljina ima sve manje i manje zna~aja. U stvari, korisnik Interneta je na nju potpuno zaboravio. Na Internetu udaljenost br`e funkcioni{e unatrag. ^esto br`e dobijam odgovore iz udaljenih mesta nego iz obli`njih, jer vremenska razlika omogu}ava ljudima da odgovore dok spavam – tako da je ose}aj blizine ve}i. Kada se sistem isporuke koji izgleda sli~an Internetu koristi u op{tem svetu zabave, planeta postaje jedna medijska ma{ina. Ku}e koje su danas opremljene pokretnim satelitskim antenama ve} uveliko dobijaju ukus {irokog opsega progra0

miranja, bez geopoliti~kih granica. Problem je samo kako se izboriti s njim.

Signali koji znaju za sebe Najbolji na~in da se suo~ite sa ogromnom koli~inom dostupnog televizijskog programa jeste da uop{te nemate dodir sa njim. Pustite da se time bavi agent. Bez obzira {to }e budu}e ra~unarske ma{ine biti sposobne da razumeju video naraciju, poput vas i mene, u otprilike slede}ih trideset godina, ma{inino razumevanje video-sadr`aja bi}e ograni~eno na specifi~ne domene, poput prepoznavanja lica kod ATM38 ma{ina. Ovo je jo{ daleko od kompjuterovog shvatanja da je Seinfeld izgubio jo{ jednu devojku. Dakle, nama su potrebni oni bitovi koji opisuju naraciju putem klju~nih re~i, podaci o sadr`aju i reference u oba smera. U slede}ih par decenija bitovi koji opisuju druge bitove, spiskovi sadr`aja, indeksi i rezimei useli}e se u digitalno emitovanje. Oni }e biti uneti od strane ljudi kojima poma`u ma{ine, u vreme emitovanja ili kasnije (od strane gledalaca i komentatora). Rezultat }e biti struja bitova sa toliko informacija u zaglavljima da }e va{ kompjuter stvarno biti u stanju da vam pomogne da se izborite sa velikom koli~inom sadr`aja. Moj budu}i video-rekorder obrati}e mi se kada do|em ku}i i re~ima: „Nikolas, pogledao sam pet hiljada sati televizije, dok ste bili napolju, i snimio {est segmenata za vas, ~ije je sveukupno trajanje ~etrdeset minuta. Va{ drug iz srednje {kole bio je gost u {ou-programu ’Danas’, emitovan je dokumentarni film o Dodekanskim ostrvima, itd...“ Ovo }e posti}i gledaju}i u zaglavlja. Isti ovi bitovi u zaglavljima vrlo dobro }e 1

do}i i u ogla{avanju. Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu novih kola, na ekranu vam se tokom nedelje mogu vrteti samo reklame za kola. I vi{e od toga, proizvo|a~i automobila mogu ugraditi lokalne, regionalne i nacionalne informacije u zaglavljima, tako da je uklju~ena ~ak i dozvola za prodaju koju poseduje najbli`i prodavac kola. Ovo se mo`e pro{iriti na ~itav kanal za kupovinu koji, za razliku od QVC-a, prodaje isklju~ivo stvari koje su vam zaista potrebne, umesto npr. prstenja od cirkonijuma. Bitovi o bitovima u potpunosti menjaju emitovanje. Oni vam omogu}avaju da uhvatite samo ono {to vas zanima i snabdevaju mre`u podacima koji omogu}uju isporuku u bilo koji kutak, tamo gde je ona potrebna. Mre`e }e najzad nau~iti zbog ~ega je umre`ivanje izmi{ljeno.

Mre`e i mre`e Televizijske mre`e predstavljaju gotovo suprotnost ra~unarskim mre`ama. Televizijska mre`a predstavlja hijerarhiju distribucije sa izvorom (odakle signal dolazi) i mnogih istovrsnih slivnika (gde signali idu). Kompjuterske mre`e su, s druge strane, re{etka raznovrsnih procesora, od kojih svaki mo`e biti izvor i slivnik. Oni se me|usobno mogu toliko razlikovati da njihovi dizajneri ~ak ne govore istim jezikom. Racionalnost jednog je, otprilike, toliko logi~na drugome koliko je islamski fundamentalizam logi~an italijanskom katoliku. Na primer, kada po{aljete e-po{tu preko Interneta, poruka se rastavlja u pakete kojima se dodaju zaglavlja sa adresom i ti delovi se {alju nizom odvojenih staza, kroz niz usputnih procesora koji skidaju i dodaju informacije u zaglavl0

ja i, odjednom, sasvim magi~no, oni se pregrupi{u i sklapaju poruku na drugom kraju. Razlog zbog kojeg ovo uop{te funkcioni{e je taj {to svaki paket poseduje bitove o drugim bitovima i {to svaki procesor ima sposobnost da izvu~e informaciju o poruci iz same poruke. Kada su video in`enjeri pristupili digitalnoj televiziji, nisu uzimali ~asove dizajna kompjuterskih mre`a. Oni su ignorisali fleksibilnost raznovrsnih sistema i informacijama prenatrpana zaglavlja. Umesto toga, oni su se izme|u sebe radije sva|ali zbog rezolucije, broja frejmova, odnosa ivica i preplitanja nego {to bi dopustili da ovo budu promenljive veli~ine. Doktrina TV emitovanja poseduje svu dogmatiku analognog sveta i gotovo je u potpunosti li{ena digitalnih principa, poput otvorene arhitekture, podesivosti i interoperativnosti. Ovo }e se promeniti, ali do sada je ta promena bila vrlo spora. Predstavnik ove promene bi}e Internet – istovremeno, bukvalno – i kao model i kao metafora. Internet je interesantan ne samo kao masivna i rasprostranjena globalna mre`a ve}, tako|e, i kao primer ne~ega {to je evoluiralo bez vidljivog rukovode}eg dizajnera, ne~ega {to odr`ava svoj oblik, sli~no jatu pataka. Niko nije {ef i svi delovi se do sada zadivljuju}e prilago|avaju. Niko ne zna ta~no koliko ljudi koristi Internet jer je, pre svega, mre`a mre`a. U oktobru 1994. vi{e od ~etrdeset pet hiljada mre`a bilo je deo Interneta. Priklju~eno je vi{e od 4 miliona hostova39 (njihov broj raste brzinom od 20 procenata po tromese~ju), ali to nije merilo od pomo}i u proceni broja korisnika. Sve {to treba da se desi, jeste da jedna od tih ma{ina slu`i kao javni prolaz za, recimo, francuski Minitel sistem i da odjednom imamo dodatnih 8 miliona potencijalnih korisnika na Internetu. 1

Dr`ava Merilend nudi Internet svim svojim stanovnicima, kao i grad Bolonja u Italiji. O~igledno je da ga svi ovi ljudi ne koriste, ali u 1994. godini – 20 do 30 miliona ljudi izgleda da jesu. Moja procena je da }e do 2000. biti priklju~eno milijardu ljudi. Ova prognoza je zasnovana na ~injenici da je najbr`e rastu}i broj Internet hostova (procentualna promena), u tre}em tromese~ju 1994, bio u Argentini, Iranu, Peruu, Egiptu, Filipinima, Ruskoj federaciji, Sloveniji i Indoneziji (ovim redosledom). Sve ove zemlje su u periodu od tri meseca pokazale porast od preko 100 procenata. Internet, popularno nazvan Mre`a, nije vi{e samo Severna Amerika. Trideset i pet procenata hostova nalazi se u ostatku sveta, a to je brzorastu}i deo. Mada Internet koristim svakodnevno tokom ~itave godine, ljudi poput mene se na Mre`i smatraju ~udacima. Ja je isklju~ivo koristim za epo{tu. Upu}eniji ljudi i oni koji imaju vremena krstare Mre`om, sli~no ula`enju i izla`enju iz radnji u holu. Bukvalno mo`ete i}i od ma{ine do ma{ine i baviti se kupovinom kroz prozore, koriste}i alatke poput Mozaika, ili mo`ete „jahati bez sedla“ (ovo podrazumeva operacije bli`e ma{ini, bez posredni~kih programa). Tako|e, mo`ete se pridru`iti nekoj od grupa za diskusiju u realnom vremenu, tzv. MUD-ovima. Ovaj termin je smi{ljen jo{ 1979. i zna~io je „vi{ekorisni~ke katakombe“ (eng. multi-user dungeons), tj. imaginarne hodnike u kojima se vi{e korisnika me|usobno nadmetalo (neki ljudi }e biti posti|eni zbog ovog imena, pa }e tvrditi da ono u stvari zna~i „multi-user domain“, tj. vi{ekorisni~ki delokrug). Noviji oblik MUD-a je MOO (MUD objektno orijentisan). U stvarnom svetu, MUD-ovi i MOO-ovi predstavljaju ne{to „tre}e“ – ni ku}u ni posao. Neki ljudi danas tamo provode po osam sati dnevno. 0

Godine 2000. mnogo vi{e ljudi zabavlja}e se na Internetu nego {to }e gledati u ono {to danas nazivamo (televizijskim) mre`ama. Internet }e evoluirati iznad MUD-ova i MOO-ova (koji prili~no zvu~e poput Vudstoka 60-ih, samo u digitalnom obliku 90-ih), i po~e}e da slu`i {irem opsegu zabave. Internet Radio je svakako vodi~ za budu}nost. Ali ~ak je i Internet radio samo vrh ledenog brega jer, do sada, nije zna~io vi{e od uskoorijentisanog emitovanja ka posebnoj vrsti kompjuterskog hakera, kao {to je ve} osvedo~eno u jednoj od njegovih glavnih {ou--emisija, pod nazivom „^udak nedelje“. Zajednica korisnika Interneta bi}e vode}a struja svakodnevnog `ivota. Njegova demografija }e sve vi{e li~iti na demografiju samog sveta. Kao {to su ve} nau~ili Minitel iz Francuske i Prodid`i iz Sjedinjenih Dr`ava, najve}a primena mre`a jeste e-po{ta40. Istinska vrednost mre`e manje le`i u informacijama a vi{e u zajednici. Informativni autoput je vi{e nego pre~ica ka svakoj knjizi u Kongresnoj biblioteci. On stvara potpuno novu globalnu socijalnu fabriku.

1

15. Dobre veze

Nije dovoljno biti digitalan Dok ~itate ovu stranu, va{e o~i i mozak pretvaraju {tampani medij u signale, koje mo`ete obraditi i prepoznati kao slova i re~i sa zna~enjem. Ukoliko biste po`eleli da faksirate ovu stranu, skener u faksimil ma{ini generisao bi finu mapu sa~injenu od mno{tva linija sa 0 (nulama) i 1 (jedinicama), koje predstavljaju crnu boju i belu, bezbojnu povr{inu papira. Verodostojnost digitalnog prikaza stvarne strane varira u odnosu na fino}u skeniranja. Ipak, bez obzira koliko dobro va{ faks bude skenirao tekst, na kraju }e faks biti skoro isti kao i slika na strani. On nije sa~injen od slova i re~i, ve} od piksela. Da bi ra~unar interpretirao bilo {ta od sadr`aja te slike, on mora pro}i kroz proces prepoznavanja, kroz koji prolazite i vi. On mora da pretvori mala podru~ja piksela u slova, a njih potom u re~i. Ovo uklju~uje sve uobi~ajene probleme oko prepoznavanja, kao {to su razlika izme|u slova O i cifre 0, odvajanje nebitne `vrljotine od teksta, odre|ivanje razlike izme|u otiska od kafe i ilustracije, kao i razlikovanje svega ovoga od pozadinskog {uma, pega nastalih pri skeniranju i prenosu. 0

Kada se ovo jednom uradi, va{a digitalna reprezentacija vi{e nije slika ve} strukturisani podaci u obliku slova, obi~no kodirani binarnom reprezentacijom zvanom ASCII (~ita se „aski“ i zna~i: ameri~ki standardni kod za informativnu razmenu), plus neki dodatni podaci o obliku slova (fontu) Berkli i njegovom izgledu na ovoj strani. Ova fundamentalna razlika izme|u faksa i ASCII-ja javlja se i u drugim medijima. CD je „audio-faks“. U pitanju su digitalni podaci koji nam omogu}avaju da sabijamo, ispravljamo i kontroli{emo akusti~ni signal, ali on nam ne pru`a muzi~ku strukturu. Bilo bi vrlo te{ko, na primer, izdvojiti klavir, zameniti peva~a ili promeniti prostorni polo`aj instrumenata u orkestru. Dramati~na razlika izme|u audio-faksa i vi{e strukturisane reprezentacije muzike izu~avana je pre osam godina od strane Majka Houlija, tada{njeg studenta, a sada{njeg novog i sposobnog ~lana MIT-a, tako|e i darovitog pijaniste. Houlijeve doktorske studije su sadr`ale rad sa specijalno instrumentalizovanim pijanom, Grand Bosendorfer, koji je snimao ta~no vreme svakog udarca ~eki}a i snagu kojom je udarao `icu. [tavi{e, sve dirke su bile motorizovane, tako da je klavir mogao reprodukovati muziku uz skoro savr{eno izvo|enje. Zamislite ga kao vrlo fini digitalizator klavijature, kombinovan sa najskupljim klavirom na svetu i najboljom rezolucijom. Nedavno je Jamaha (Yamaha) predstavila njegovu jeftiniju verziju. Houli je razmi{ljao o problemu kako uskladi{titi vi{e od jednog sata muzike na CD-u. Industrija se latila ovog problema na dva na~ina, oba usmerena na uve}anje kapaciteta. Jedan je bio promena lasera iz crvenog u plavi, kako bi se skratila talasna du`ina i za ~etiri puta pove}a1

la gustina. Drugi se ticao kori{}enja savremenije tehnike za kodiranje, jer va{ CD plejer zaista upotrebljava algoritme iz sredine 70-ih, a od tada smo nau~ili kako da kompresujemo audio najmanje ~etiri puta (uz isti nivo tzv. bezgubitnosti). Koristite ove dve tehnike zajedno i dobi}ete neverovatnih {esnaest sati audija na jednoj strani CD-a. Houli mi je jednog dana objasnio da je do{ao do na~ina da na CD smesti mnogo ve}i broj sati audija. Kada sam ga upitao: „Pa, koliko?“, rekao je: „Oko pet hiljada.“ Ako je ovo bila istina, pomislio sam – Trebalo bi da svetska asocijacija muzi~kih izdava~a do`ivotno ugovori odstrel Houlija, i trebalo bi da on ostatak `ivota provodi kao Salman Ru{di41. Ali zamolio sam ga da mi, u svakom slu~aju, objasni kako (sa prekr{tenim prstima, obe}ao sam da }u sa~uvati tajnu). Ono {to je Houli primetio u vezi sa Bosendorferom i kroz njegovu upotrebu, uz tako odoma}ena imena, poput D`ona Vilijamsa, jeste da ljudske ruke, dok prave vrlo brze pokrete, jednostavno ne mogu generisati vi{e od 30.000 bitova u minutu, kao izlaz iz Bosendorfera. Zapravo, podaci o gestovima, merenje pokreta prstiju, ukazivali su na njihov mali obim. Uporedite to sa 1.2 miliona bps koje stvara audio, kao na CD-u. Naime, ukoliko biste pohranjivali podatke o pokretima, a ne audiju, zaista biste mogli da sa~uvate pet hiljada sati muzike. I ne bi vam bio potreban Bosendorfer koji ko{ta 125.000 dolara, ve} biste mogli koristiti mnogo skromnije instrumente sa MIDI-jem (Interfejs za kontrolu muzi~kih instrumenata). Svako iz industrije, ko je obratio pa`nju na problem kapaciteta audio CD-a, razumno ga je, ali stidljivo, svrstao isklju~ivo u audio domen, sli~no kao i faks u domenu slike. Nasuprot tome, Houli razmi{lja kako su pokreti kao MIDI i 0

oba bliska ASCII-ju. U stvari, muzi~ka nota je sama po sebi jo{ kompaktnija reprezentacija (ali uz nisku rezoluciju i uz nedostatak ljudske interpretacije). Tra`e}i strukturu u signalima, u na~inu njihovog generisanja, mi idemo ispod povr{inskog izgleda bitova i otkrivamo blokove iz kojih nastaju slika, zvuk ili tekst. Ovo je jedna od najva`nijih ~injenica u digitalnom bivanju.

Faks `ivota Da je pre dvadeset i pet godina zajednica kompjuterskih nauka predvi|ala procenat novog teksta koji }e danas biti kompjuterski ~itljiv, procenila bi ga na 80 ili 90 procenata. Sve do 1980. ona je mogla biti u pravu. Tada se pojavila faksimil ma{ina. Faks ma{ina je ozbiljan kamen spoticanja u informativnom pejza`u, korak unazad, ~ije }e se posledice ose}ati posle dugo vremena. Ova osuda izgleda da je uperena protiv telekomunikacijskog medija, koji je o~igledno revolucionisao ne samo na~in na koji obavljamo poslove nego, u sve ve}oj meri, i na{e `ivote. Me|utim, ljudi ne razumeju dugotrajne tro{kove, kratkotrajne gre{ke i alternative. Faks je japansko zave{tanje, ali ne samo zbog toga {to su Japanci bili dovoljno pametni da ga standardizuju i proizvedu bolje nego bilo ko drugi, kao video--rikordere. To je zbog njihove kulture, u kojoj su jezik i poslovni obi~aji veoma slikovno orijentisani. Sve do pre deset godina japanski poslovi nisu vo|eni posredstvom dokumenata, ve} glasom, i obi~no licem u lice. Samo nekoliko biznismena je imalo sekretarice i prepiska je ~esto bila mukotrpno ra|ena rukom. Ekvivalent pisa}oj ma{ini je izgle1

dao kao ma{ina za slaganje, sa elektromehani~kom rukom koja se nalazila iznad gustog skupa raznih mogu}nosti, iz kojih se gradi samo jedan od totalnih {ezdeset hiljada kand`i simbola. Piktografska priroda kand`ija u~inila je faks prirodnim. Po{to je tek tada bilo malo japanskog u kompjuterski ~itljivom obliku, faks je bio zgodno re{enje. S druge strane, za simboli~ki jezik, poput engleskog, faks je ni{ta drugo nego propast kad je re~ o kompjuterskoj ~itljivosti. Sa dvadeset i {est slova latinskog alfabeta, deset cifara i hrpom specijalnih znakova, za nas bi bilo mnogo prirodnije da razmi{ljamo u okviru 8-bitnog ASCII- ja. Ali, upravo faks nas je naterao da ovo ignori{emo. Na primer, ve}ina poslovnih pisama se danas priprema na tekst-procesoru, {tampa i faksira. Razmislite malo o tome! Mi pripremamo na{ dokument u kompletno kompjuterski ~itljivom obliku, toliko ~itljivom da nam ni na pamet ne pada da pustimo spel-~eker42 preko njega. [ta zatim radimo? [tampamo ga na belom papiru. Dokument je sada izgubio sve povlastice digitalnog bivanja. Posle toga ga uzimamo i stavljamo u faks ma{inu, gde se on (re)digitalizuje u sliku, pri ~emu se gubi i ono malo kvaliteta, kao {to su ose}aj, boja i kvalitet slova koji su mogli postojati na papiru. On se prosle|uje ka destinaciji, mo`da ba{ pravo u kantu za |ubre, pored fotokopir ma{ine. Ukoliko ste jedan od manje sre}nih primalaca, mora}ete ga pro~itati sa odvratnog, tananog i ponekad neprese~enog papira koji podse}a na drevne spise. Stanite malo! Ovo je razumno isto koliko i slanje ~ajnih listi}a. ^ak i ako va{ ra~unar ima u sebi faks modem, koji izbegava prelazni papirni korak, ili ako je va{ faks prost list i u punom koloru, on nije inteligentan medij. Razlog tome je taj {to ste ukloni0

li kompjutersku ~itljivost, koja ozna~ava sposobnost kojom primalac mo`e automatski sa~uvati, povratiti i manipulisati va{u poruku. Koliko puta se se}ate faksa koji je stigao pre otprilike {est meseci od nekoga ... od negde ... u vezi sa ovim i onim? U ASCII obliku, nekome bi bilo potrebno da samo pretra`i bazu podataka, gde se pojavljuje „ovo i ono“. Kada faksirate tabelarni izve{taj, sve {to mo`ete poslati je njegova slika. Sa e-po{tom mo`ete poslati „izvr{nu“ tabelu kojom primalac mo`e manipulisati, proveravati je ili je sagledati u kojem god obliku `eli. Faks nije ~ak ni ekonomi~an. Bilo bi potrebno oko dvadeset sekundi da bi se ova strana poslala normalnim faksom, brzinom od 9.600 boda. Ovo predstavlja pribli`no 200.000 bitova informacija u tom obliku. S druge strane, koriste}i elektronsku po{tu, bilo bi potrebno manje od jedne desetine ovih bitova: za ASCII i neke kontrolne karaktere. Drugim re~ima, ~ak i ako tvrdite da ne hajete za kompjutersku ~itljivost, e-po{ta ~ini 10 procenata cene faksa, mereno po bitu ili po sekundi, pri istih 9.600 boda (na 38.400 boda to bi bilo 2.5 procenata cene faksa). Ideja o faksu i elektronskoj po{ti je stara preko sto godina. U rukopisu iz 1863. godine, „Pariz u 20. veku“, prona|enom i prvi put objavljenom tek 1994, @il Vern pi{e: „Foto-telegrafija omogu}ava da se svaki tekst, potpis ili ilustracija po{alju na daljinu i da se bilo koji ugovor potpi{e na udaljenosti od 20.000 km. Svaka ku}a je povezana.“ Vestern-Junionov (Western Union) automatski telegraf (1883) predstavljao je od ta~ke do ta~ke povezanu e-po{tu. Op{ta upotreba e-po{te kakvu danas znamo – vi{e ta~aka ka vi{e ta~aka – prethodi op{toj upotrebi faksa. Kada je elektronska po{ta po~ela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih, 1

relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazovano. Stoga nije za~u|uju}e {to je e-po{ta bila dramati~no prevazi|ena od strane faksa, tokom 80-ih. Razlozi su bili lako}a kori{}enja, jednostavna isporuka slika i grafike, i ulaz {tampane forme (formulari, itd). Isto tako, faksovi sa potpisom tek od nedavno i samo pod odre|enim uslovima imaju legalnu vrednost. Ali danas, uz sveprisutnost ra~unara, prednosti e-po{te su ogromne, {to je dokazano njegovom brzorastu}om upotrebom. Pored digitalnih pogodnosti, e-po{ta je i konverzacijski medij. ^ak i ako nije izgovoreni dijalog, ona je mnogo bli`a govoru nego pisanju. Prva stvar koju ujutru uradim jeste ~itanje epo{te i kasnije, tokom dana, mogu slobodno da ka`em: „Da, jutros sam razgovarao sa tim i tim“, {to je, u stvari, komunikacija e-po{tom. Poruke se {alju napred i nazad. Takve razmene ~esto rezultiraju tipografskim gre{kama. Se}am se kada sam se izvinjavao japanskom kolegi zbog svog kucanja, on je odgovorio da ne brinem jer je on mnogo bolje ispravljao gre{ke od bilo kog softverskog paketa. To je stvarno istina. Ovaj novi kvazi-konverzacijski medij se zaista razlikuje od pisanja pisama. On predstavlja mnogo vi{e od nekakve brze po{te. S vremenom, ljudi }e pronalaziti razli~ite stilove upotrebe. Ve} postoji ceo nov jezik e-po{te za ton, zasnovan na kori{}enju znakova poput :–) nasmejanog lica43. Bez sumnje, u slede}em milenijumu }e e-po{ta (ograni~ena na ASCII) biti dominantan medij, koji }e tokom slede}ih petnaest godina potisnuti glasovnu komunikaciju. Svi }emo koristiti e-po{tu kada se nau~imo izvesnim digitalnim manirima.

Netikecija 0

Zamislite slede}u scenu: u austrijskom dvorcu iz osamnaestog veka balska dvorana blista punim sjajem, reflektuju}im svetlom stotina sve}a, venecijanskim ogledalima i dragim kamenjem. ^etiri stotine zgodnih i lepih ljudi dostojanstveno ple{e valcer na muziku orkestra od deset ~lanova – identi~no kao u balskim scenama Paramauntovog filma Skerletna kraljica ili u Veselim udovicama Juniversal Pik~ersa (Universal Pictures). Sada zamislite istu scenu, samo {to je 390 gostiju, no} pre toga, nau~ilo da igra; svi su oni preterano svesni svojih stopala. Ovo je sli~no dana{njem Internetu: ve}ina korisnika je nespretna. Ogromnu ve}inu dana{njih korisnika Interneta ~ine novajlije. Ve}ina njih je na Mre`i manje od godinu dana. Njihove prve poruke te`e da preplave grupicu odabranih primalaca ne samo stranicama i stranicama poruka ve} i ose}ajem hitnosti, koji sugeri{e kako primalac nema pametnija posla nego da odmah odgovori na njihove poruke. [to je jo{ gore, toliko je jednostavno i jeftino prosle|ivati kopije dokumenata da se pritiskom na jedan taster (Enter) mo`e poslati petnaest ili pedeset hiljada nepo`eljnih re~i u va{e „po{tansko sandu~e“ (eng. mailbox). Ovaj jednostavan akt pretvara e-po{tu iz li~nog i konverzacijskog medija u damping informacija na veliko, {to izaziva stresne situacije kada ste povezani kanalom niskog propusnog opsega. Jedan novinar, koji se prihvatio pisanja o novajlijama i njihovoj neobazrivoj upotrebi Interneta, sproveo je svoje istra`ivanje tako {to je meni i drugima poslao upitnik na ~etiri strane, bez pitanja i bilo kakve najave. Njegova pri~a bi trebalo da bude autoportret. E-po{ta mo`e biti sjajan medij za reportere. Intervju preko e-po{te su manje nametljivi i 1

daju vi{e mogu}nosti za razmi{ljanje. Ube|en sam da }e {irom sveta intervjui putem e-po{te postati sjajan medij i standardna alatka `urnalizma – samo ako bi se reporteri nau~ili nekim digitalnim manirima. Najbolji na~in da se bude u~tiv na Internetu jeste da se pretpostavi da primalac ima spor 1.200 bps modem i samo par trenutaka pa`nje. Primer suprotnog (navika koju, na moj u`as, praktikuju svi novoprido{li korisnici koje poznajem) jeste vra}anje cele kopije moga pisma sa njihovim odgovorom. To je mo`da najmanje efikasan na~in da se epo{ta u~ini smislenom i mo`e biti ubita~an ukoliko je poruka duga~ka (a kanal tesan). Suprotan primer je jo{ gori, poput odgovora „Naravno“. Naravno, {ta? Najgora od svih digitalnih navika je, po mom mi{ljenju, besplatna kopija – „cc“ (retko ko }e se setiti da to u stvari zna~i „carbon copy“)44. Planine ovakvih kopija su veliki broj starijih direktora odvratile od kori{}enja Mre`e. Veliki problem sa elektronskim cc-ovima je to {to mogu da se umno`avaju, jer se odgovori suvi{e ~esto {alju celoj cc listi. Nikada ne mo`ete zasigurno re}i da li je neko slu~ajno odgovorio „svima“, ili nije hteo ili znao da uradi druga~ije. Ukoliko neko organizuje me|unarodni improvizovani skup i pozove mene i pedeset drugih ljudi da prisustvujemo, poslednja stvar koju bih `eleo da vidim jeste pedeset detaljnih putnih aran`mana i diskusije o njima. Kao {to bi Bard rekao, sa`etost je du{a epo{te.

^ak i nedeljom Elektronska po{ta predstavlja `ivotni stil, koji uti~e na na~in na{eg rada i 0

razmo{ljanja. Jedan od vrlo specifi~nih rezultata jeste promena ritma rada i zabave. Radno vreme od devet sati pre podne do pet sati popodne, pet dana u nedelji, kao i dve nedelje godi{njeg odmora, prestaju biti dominantan ritam poslovnog `ivota. Profesionalne i personalne poruke po~inju da se me{aju; nedelja se ne razlikuje puno od ponedeljka. Neko }e, a posebno oni iz Evrope i Japana, re}i da je to propast. Oni `ele da svoj posao ostave u kancelariji. Ja svakako ne osporavam ljudima pravo da se distanciraju od svog posla. S druge strane, neki od nas bi `eleli da budu „priklju~eni“ sve vreme. U pitanju je jednostavna zamena. [to se ti~e mene, radije bih nedeljom odgovarao na e-po{tu, a ponedeljkom ostajao du`e u svojoj pid`ami.

Istovremeno biti kod ku}e i u inostranstvu Postoji vrlo dobar, ali ne ba{ poznat crtani film o dva psa koji koriste Internet. Jedan pas kuca drugom: „Na Internetu niko ne zna da si pas.“ Ovo bi trebalo da se nastavi re~ima: „I ne znaju gde si.“ Kada letim iz Njujorka u Tokio, otprilike ~etrnaest sati, tokom celog puta kucam i, pored drugih stvari, sastavim ~etrdeset do pedeset epo{tanskih poruka. Zamislite, kada bi po dolasku u svoj hotel mogao predati te poruke recepcionaru, kao faksove, uz molbu da budu poslati! Takav postupak bi bio posmatran kao masovno slanje pisama. Ipak, kada ih {aljem putem e-po{te, to radim brzo i lako, okretanjem lokalnog telefonskog broja. Ja ih {aljem ljudima, a ne raznim mestima. Ljudi {alju te poruke meni, a ne u Tokio. E-po{ta pru`a za~u|uju}u mobilnost, bez 1

potrebe da iko zna gde se nalazite. Dok ovo mo`e biti od va`nosti za nekog putuju}eg trgovca, u digitalnom bivanju proces ostajanja u vezi postavlja neka zanimljiva op{ta pitanja o razlici izme|u bitova i atoma. Smatram da, dok putujem, ima smisla posedovati najmanje dva lokalna telefonska broja, putem kojih se mogu povezati sa Internetom. Nasuprot op{tem mi{ljenju, ovo su skupe komercijalne luke koje me povezuju sa lokalnim sistemom paketa date zemlje (ne{to {to radim u Gr~koj, Francuskoj, [vajcarskoj i Japanu) ili na Sprintove ili MCI-jeve globalne paketne usluge. Sprint, na primer, poseduje lokalne telefonske brojeve u trideset i osam ruskih gradova. Svaki od njih me mo`e povezati sa mojim jednokorisni~kim tajm{ering sistemom (u plakaru) ili, u najgorem slu~aju, sa glavnim kompjuterom Medijske laboratorije. S tog mesta, ja sam na Internetu. Povezivanje {irom globusa jeste prava umetnost. Problem nije u digitalnom bivanju, nego u posedovanju pravog utika~a. Evropa ima dvadeset (izbrojte ih sami) razli~itih utika~a za struju! I, dok se mo`ete navi}i na taj mali plasti~ni telefonski utika~, tzv. RJ-11 uti~nicu, u svetu postoji jo{ 175 druga~ijih. Ja sam ponosni vlasnik najmanje po jedne od svakog standarda i na duga~kim putovanjima ~itavih 25 procenata mog prtljaga sa~injavaju kombinacije telefonskih priklju~aka i strujnih utika~a. ^ak i kada ste odgovaraju}e opremljeni, mo`ete biti ometeni mnogim hotelima i svim telefonskim govornicama koje uop{te nemaju mogu}nost direktnog modemskog povezivanja. Zbog ovog razloga postoji mali akusti~ni pretvara~, koji se mo`e naka~iti na slu{alicu. Ovo je zadatak ~ija je te{ko}a srazmerna stepenu predizajniranja telefonske slu{alice. 0

Jednom povezani, bitovi se bez muke probijaju do ku}e, ~ak i kroz najstarije analogne telefonske centrale, mada to ponekad zahteva vrlo malu brzinu i veliku korekciju gre{aka pri prenosu. Evropa je po~ela sa upotrebom svog programa Euroutika~a, kako bi se do{lo do jedinstvenog dizajna za strujni utika~ koji bi imao tri cilja: 1) da izgleda kao nijedan drugi utika~; 2) da ima sigurnosne elemente svih postoje}ih utika~a i 3) da nijednoj zemlji ne daje ekonomsku prednost (potonje je posebno karakteristi~no za razmi{ljanje Evropske Unije). Svrha ovoga nije samo u utika~ima. Kako na{e digitalno bivanje bude evoluiralo, sve vi{e i vi{e prepreka na putu bi}e fizi~ke, a ne elektronske prirode. Jedan primer namerne digitalne sabota`e jeste kada hoteli polome mali plasti~ni deli}, uz pomo} kojeg se vadi RJ-11 priklju~ak, tako da ne mo`ete svoj leptop priklju~iti u zid. Ovo je gore od napla}ivanja pristiglih faksova. Tim i Nina Zagat su obe}ali da }e u svoje budu}e hotelske vodi~e ubaciti bele{ku koja }e ukazivati na ovakve postupke, tako da }e ljudi mo}i da bojkotuju te ustanove i da prenesu svoj digitalni biznis negde drugde.

1

16. Naporna zabava

Onemogu}iti u~enje Kada su Medijske laboratorije premijerno prikazale svoj LEGO/Logo projekat, 1989, deca iz {estog razreda {kole Henigen demonstrirala su svoje projekte pred kompletnim timom rukovodilaca kompanije LEGO, akademskim predstavnicima i {tampom. Revnosna predstavnica jedne od nacionalnih TV mre`a, obasjana reflektorima, upitala je jedno dete da li je za njega sve ovo ne{to vi{e od igre i zabave. Ona je prinudila ovog osmogodi{njaka da joj pru`i tipi~ni sladunjavi odgovor. Dete je o~igledno bilo uzbu|eno. Napokon, po{to je novinarka po tre}i put ponovila pitanje, i uz poprili~nu toplotu od reflektora, ovo oznojeno i uznemireno dete je bledo pogledalo u kameru i reklo: „Da, ovo je zabavno, ali naporno zabavno.“ Simor Papert je stru~njak za „napornu zabavu“. On je jo{ ranije primetio da je „biti dobar“ u oblasti jezika ~udan koncept kada se ima u vidu da bi svaki petogodi{njak sa sela nau~io nema~ki u Nema~koj, italijanski u Italiji, ili japanski u Japanu. Kako starimo, izgleda da gubimo tu sposobnost, ali ne mo`emo pore}i da je nismo imali u mladosti. 0

1

Papert je predlo`io da se na primenu ra~unara u {kolstvu gleda, bukvalno i metafori~no, kao na stvaranje zemlje, pod nazivom na primer, Matematija, u kojoj bi dete u~ilo matematiku na isti na~in na koji u~i jezike. Iako je Matematija ~udan geografski koncept, on u potpunosti poseduje savr{en ra~unarski smisao. U stvari, tehnike moderne kompjuterske simulacije omogu}avaju stvaranje mikrosvetova, u kojima deca igraju}i mogu istra`ivati vrlo sofisticirane principe. U {koli Henigen jedan {estogodi{nji de~ak je u tzv. LEGO/Logo klasi napravio gomilu kockica i na njen vrh stavio motor. Povezao je dve `ice motora na svoj kompjuter i napisao jednolinijski program koji ga je uklju~ivao i isklju~ivao. Kada bi motor bio uklju~en, kockice bi vibrirale. Onda je priklju~io propeler na motor, ali ga je iz nekog razloga montirao ekscentri~no (tj. necentrirano, verovatno gre{kom). Kada je potom uklju~io motor, kockice su toliko vibrirale i skakutale unaokolo toliko jako da se zamalo nisu raspale (ovo je re{eno „varanjem“ – {to ponekad nije lo{e – uz pomo} par gumenih traka). De~ak je tada primetio da bi se, ukoliko bi okrenuo motor tako da se propeler okre}e suprotno od kazaljke na satu, LEGO gomila prvo okrenula na desno, pa zatim krenula da {eta bezveze. A kada bi se okretao u smeru kazaljke na satu, gomila bi prvo krenula na levo, a onda proizvoljno. Najzad, on je odlu~io da postavi foto-}eliju na dno svoje strukture i da zatim postavi kockice iznad crne krivudave linije, koju je nacrtao na velikom belom papiru. Onda je napisao ne{to sofisticiraniji program koji je prvo pokretao motor (u bilo kojem smeru). Potom, u zavisnosti od toga da li foto-}elija vidi crno, zaustavio bi motor i pokrenuo ga u smeru kazaljke na satu kako bi gomila i{la ude0

sno, a onda i u suprotnom smeru da bi gomila i{la levo i tako se vratila na liniju. Rezultat je bila pokretna gomila kocki, koja je pratila krivudavu crnu liniju. Dete je postalo heroj. U~itelji i |aci su ga ispitivali o radu njegovog izuma i na njegov projekat gledali iz mnogih razli~itih perspektiva, postavljaju}i mu razna pitanja. Ovaj mali trenutak slave pru`io mu je ne{to vrlo va`no: radost u~enja. Mogli bismo biti dru{tvo sa mnogo manjim brojem dece koja nisu u stanju da u~e i sa mnogo vi{e sredina koje bi podu~avale nesposobne, nego {to je to sada slu~aj. Ovo se menja zahvaljuju}i kompjuterima, koji nas ~ine sposobnijima da pri|emo deci uz pomo} razli~itih stilova u~enja i razvijanja saznanja.

Ne secirajte `abu, napravite je Ve}ina ameri~ke dece ne poznaje razliku izme|u Baltika i Balkana, ne zna ko su bili Vizigoti ili kada je `iveo Luj XIV. Pa {ta? Zbog ~ega bi sve to bilo tako va`no? Da li ste znali da je Reno zapadno od Los An|elesa? U zemljama poput Francuske, Ju`ne Koreje i Japana pla}a se visoka cena zbog ubacivanja u mlade umove prevelike koli~ine ~injenica, tako da su oni manje ili vi{e mrtvi pri ulasku u univerzitetski sistem. Tokom slede}e ~etiri godine, oni }e se ose}ati kao maratonac od koga se u fini{u tra`i da se penje uz stenje. Godine 1960. ve}ina pionira u oblasti kompjutera i {kolstva zastupala je bezvezan pristup „ve`be i prakse“, koriste}i kompjutere na individualnoj osnovi, u tempu prilago|enom sebi, da bi studente efikasnije pou~avala ovim groznim ~injenicama. Me|utim, danas, pojavom multime1

dije, imamo zatvorene vernike „ve`be i prakse“, koji misle da mogu kolonizovati Sega igre, kako bi u de~ije glave ubrizgali malo vi{e informacija, uz vi{e tzv. produktivnosti. Papert je na MIT-u, 11.aprila1970, odr`ao simpozijum pod nazivom „Nau~imo decu u~enju“, u kojem je predlagao kori{}enje kompjutera kao ma{ine, koju bi deca podu~avala i tako se, podu~avaju}i, sama u~ila. Ova izuzetno jednostavna ideja kr~kala se skoro petnaest godina pre nego {to se ostvarila putem personalnih ra~unara. Danas, kada vi{e od tre}ine ameri~kih domova poseduje personalni ra~unar, njeno vreme skoro da je do{lo. Dok svakako veliki deo u~enja poti~e od podu~avanja – ali dobrog podu~avanja i dobrih u~itelja – glavni deo poti~e od istra`ivanja, od ponovnog pronalaska to~ka za svoju du{u. Sve do dolaska kompjutera, tehnologija podu~avanja je bila ograni~ena na audio-vizuelne ure|aje i daljinsko u~enje putem televizije, koja je jednostavno poja~avala aktivnost u~itelja i pasivnost dece. Kompjuter je radikalno izmenio ovaj balans. Odjednom je u~enje putem delanja postalo vi{e pravilo nego izuzetak. Po{to je sada mogu}a kompjuterska simulacija bilo ~ega, nekome nije potrebno da o `abi u~i tako {to }e je secirati. Umesto toga, od dece se mo`e tra`iti da naprave `abu, da naprave `ivotinju sa pona{anjem sli~nim `abi, da promene to pona{anje, da simuliraju mi{i}e i da se igraju sa `abom. Putem igranja sa informacijma, a posebno sa apstraktnim predmetima, materijal dobija ve}e zna~enje. Se}am se kada mi se u~iteljica mog sina iz tre}eg razreda tu`no po`alila da on ne mo`e da sabere niti oduzme par trocifrenih ili dvocifrenih brojeva. Kako ~udno, pomislio sam, po{to je mali oduvek bio bankar kada smo igrali 0

Monopol i izgledalo je da stvarno ume da barata tim brojevima. Tako sam joj predlo`io da proba da na brojeve doda dolar. I, gle ~uda, odjednom je bio u stanju da u glavi sabere trocifrene, pa ~ak i ve}e brojeve. Razlog je u tome {to sada oni nisu apstraktni i bezna~ajni brojevi, ve} dolari koji su vezani za kupovinu parcela, zidanje hotela i prelazak preko starta. Kompjuterski kontrolisan LEGO ide jo{ jedan korak dalje. On omogu}ava deci da pona{anjem oplemene svoje fizi~ke konstrukcije. Trenutni rad sa LEGO-m, u Medijskoj laboratoriji, uklju~uje i prototip kompjutera u kockici, koji demonstrira dalje mogu}nosti i fleksibilnosti Papertovog konstruktivizma i uklju~uje me|usobnu komunikaciju izme|u LEGO kockica, kao i mogu}nost istra`ivanja paralelnog procesiranja na sasvim nov na~in. Deca koja danas koriste LEGO/Logo nau~i}e fizi~ke i logi~ke principe, koje smo vi i ja nau~ili u srednjoj {koli. Anegdote i rezultati pa`ljivih testiranja otkrivaju da ovaj konstruktivisti~ki pristup predstavlja neobi~no bogato sredstvo u~enja, putem {irokog obima kognitivnih i bihejvioristi~kih stilova (saznajnih stilova i stilova pona{anja). U stvari, mnoga deca su rekla da im je u konstruktivisti~koj sredini omogu}eno bujanje saznanja.

Uli~ni pametnjakovi}i na autoputu Dok sam jednog jesenjeg {kolskog raspusta bio u internatu u [vajcarskoj, izvestan broj dece, uklju~uju}i i mene, nije mogao da ode ku}ama jer su bile suvi{e udaljene. Umesto toga, mogli smo da u~estvujemo na tzv. konkuru (concours), pravom „lovu na divlje guske“. 1

Upravnik {kole je bio {vajcarski general (u rezervi, kao ve}ina {vajcarske vojske), istovremeno lukav i energi~an. On je organizovao petodnevnu trku {irom zemlje, gde je svaki tim od ~etvoro dece (stare od dvanaest do {esnaest godina) posedovao 100 {vajcarskih franaka (tada{njih 22.50 dolara) i petodnevne `elezni~ke karte. Svaki tim je dobio razli~ite putokaze i {vrljao je po zemlji, usput sakupljaju}i poene za postignute zadatke. To su zaista bili podvizi. Jednom prilikom smo, usred no}i, morali da sa pojavimo na odre|enoj geografskoj du`ini i {irini, gde se pojavio helikopter koji je izbacio poruku u obliku komplikovane audio-kasete na urdu jeziku, u kojoj nam se nala`e da prona|emo `ivu svinju i odnesemo je na odre|enu lokaciju koja }e nam biti data na odre|enom telefonskom broju (koji smo morali da odredimo na osnovu komplikovane brojevne mozgalice o datumima, u kojima se dogodilo sedam nepoznatih doga|aja, i ~ijih je poslednjih sedam cifara sa~injavalo telefonski broj koji je trebalo pozvati). Ova vrsta izazova je za mene oduvek bila velika stvar i, `ao mi je {to se hvali{em, moj tim je pobedio – u {ta sam i verovao. Bio sam ponesen ovim iskustvom, pa sam isto uradio na ~etrnaesti ro|endan svoga sina, ali, ipak, bez ameri~ke vojske iza svojih le|a i bez poziva. Organizovao sam jednodnevni izlet u Boston za njegovo odeljenje, raspodeljeno na timove, sa fiksnim bud`etom i neograni~enom kartom za metro. Proveo sam nedelje planiraju}i putokaze sa prihvatiocima, ispod klupa u parkovima i na lokacijama koje je trebalo utvrditi putem mozgalica. Kao {to ve} poga|ate, odli~nici nisu obavezno bili i pobednici – u stvari, ~ak suprotno. Oduvek je postojala velika razlika izme|u uli~nih pametnjakovi}a i pametnih pametnjakovi}a. 0

Na primer, da bi se dobio jedan od putokaza u mojoj trci divljih gusaka, morali ste da re{ite ukr{tene re~i. Pametni pametnjakovi}i su otr~ali u biblioteku ili zvali svoje pametne prijatelje. Uli~ni pametnjakovi}i su i{li goredole po metrou i tra`ili pomo} od ljudi. Ne samo da su br`e dobili odgovore ve} su to radili u pokretu, od ta~ke A do ta~ke B, prelaze}i razdaljinu i dobijaju}i poene u igri. Dana{nji klinci dobijaju mogu}nost da postanu uli~ni pametnjakovi}i na Internetu, gde se deca ~uju a ne vide. Zvu~i ironi~no, ali ve{tine ~itanja i pisanja bi}e u dobitku. Deca }e na Internetu morati da ~itaju i pi{u kako bi komunicirala, a ne samo kompletirala neke apstraktne i ve{ta~ke ve`be. Ovo {to predla`em ne bi trebalo smatrati antiintelektualnim ili prezirom prema apstraktnom razmi{ljanju – ba{ suprotno. Internet pru`a novi medij za dolazak do novih znanja i zna~enja. Po{to patim od nesanice, ~esto se budim oko 3 ujutru, ulogujem na sat vremena i onda vratim na spavanje. Na jednoj od ovakvih dremljivih sesija primio sam e-po{tu od izvesnog Majkla [rega, koji se vrlo ljubazno predstavio kao srednjo{kolski u~enik. Pitao je da li bi mogao da poseti Medijske laboratorije kada bude bio u poseti MIT-u, krajem nedelje. Predlo`io sam mu da sedne pozadi u sobi, u kojoj svakog petka dr`im predavanje „Bitovi su bitovi“, i da ga spojimo sa studentskim vodi~em. Tako|e sam prosledio kopiju njegovog i svog pisma dvojici drugih ~lanova katedre, koji su se slo`ili da se vide sa njim (igrom ironije, oni su mislili da je on poznati novinar Majkl [rege, ~ije ime ima e na kraju). Kada sam se kona~no sreo sa Majklom, sa njim je bio i njegov otac. Otac mi je objasnio da se Majkl sre}e na Mre`i sa svim vrstama ljudi i da on to tretira isto onako kao {to ja tretiram svoj 1

konkur (lov na guske). Majklovog oca je zapanjilo to {to su svi ti ljudi, nobelovci i direktori, imali vremena za Majklova pitanja. Razlog je u tome {to je vrlo lako odgovoriti i (barem za sada) ve}ina ljudi ne zakr~uje besplatnu elektronsku po{tu. Tokom vremena bi}e sve vi{e i vi{e ljudi na Internetu koji }e raspolagati dovoljnim vremenom i znanjem, tako da }e on postati mre`a ljudskog znanja i podr{ke. Trideset miliona ~lanova Ameri~kog udru`enja penzionera, na primer, predstavlja kolektivno iskustvo koje je za sada neiskori{}eno. U~initi to ogromno znanje i mudrost dostupnim mladim umovima, zna~ilo bi mogu}nost premo{}ivanja generacijskog jaza sa svega nekoliko poteza.

Igrom do znanja Oktobra 1981. Simor Papert i ja smo bili na sastanku OPEC-a u Be~u. Na njemu je {eik Jamani odr`ao svoj slavni govor o tome kako siroma{nom ~oveku dati {tap za pecanje a ne ribu, tj. kako ga nau~iti da zara|uje za `ivot, a da ne tra`i milostinju. Na privatnom sastanku sa Jamanijem, on nas je upitao da li znamo razliku izme|u primitivne i neobrazovane osobe. Bili smo dovoljno pametni da oklevamo, daju}i mu priliku da odgovori na svoje pitanje, {to je i u~inio vrlo re~ito. Odgovor je, jednostavno, bio da primitivni ljudi uop{te nisu neobrazovani, nego da prosto koriste druga~ija sredstva da bi preneli svoja znanja iz generacije u generaciju, u okviru usko povezanog socijalnog pogona zasnovanog na uzajamnoj podr{ci. Nasuprot tome, objasnio nam je on, neobrazovana osoba je proizvod modernog dru{tva, ~iji je pogon nedovoljno povezan i ne zasniva se na uzajamnoj podr{ci. 0

Monolog velikog {eika je sam po sebi predstavljao primitivnu verziju Papertovih konstruktivisti~kih ideja. Jedna stvar je vodila drugoj i obojica smo proveli slede}u godinu dana u zemljama u razvoju, rade}i na kori{}enju kompjutera u {kolstvu. Najkompletniji eksperiment u tom periodu bio je u Dakaru, Senegal, gde je dvadesetak ra~unara Epl, sa programskim jezikom Logo, bilo predstavljeno u osnovnoj {koli. Deca iz ove ruralne, siroma{ne i nerazvijene zapadnoafri~ke zemlje zaronila su u ove ra~unare istom lako}om kao njihovi vr{njaci iz prose~ne ameri~ke porodice. Senegalska deca su pokazala da u njihovom svakodnevnom `ivotu ne postoji razlika u prihvatanju i entuzijazmu, zbog odsustva mehani~ki i elektronski orijentisane sredine. Da li ste beli ili crni, bogati ili siroma{ni – nema nikakve veze. Jedino {to je va`no, kao kod u~enja francuskog u Francuskoj, jeste biti dete. U okviru na{eg dru{tva pronalazimo dokaze za istu pojavu. Bilo da su u pitanju demografija Interneta, kori{}enje Nintendo i Sega aparata ili ~ak proboj ku}nih ra~unara, dominantne sile nisu socijalne, rasne ili ekonomske, ve} generacijske. Danas, imati i nemati zna~i: biti mlad i star. Mnogim intelektualnim pokretima o~igledno se upravlja od strane nacionalnih i etni~kih sila, ali ne i digitalnom revolucijom. Njen etos i pojava su univerzalni poput rok muzike. Ve}ina punoletnih ne uspeva da shvati kako se deca u~e uz pomo} elektronskih igara. Zajedni~ki zaklju~ak jeste da te hipnoti{u}e igra~ke pretvaraju decu u zavisnike, koji se gr~evito trzaju i koji imaju ~ak manje pozitivnih crta od glupave televizijske kutije. Me|utim, nema sumnje da mnoge elektronske igrice u~e decu strategiji i ve{tinama planiranja, koje }e im kasnije 1

u `ivotu biti od koristi. Kada ste bili dete, koliko ste ~esto diskutovali o strategiji ili `urili da ne{to nau~ite br`e od svih drugih? Danas se igra poput Tetrisa isuvi{e brzo shvati u potpunosti. Jedino {to se menja je brzina. Verovatno }emo primetiti da su pripadnici Tetris generacije mnogo uspe{niji u brzom pakovanju gomila sanduka u vagon, ali ne i u ne~emu drugom. Kako se igre budu preme{tale u sve mo}nije personalne ra~unare, zapazi}emo porast alatki za simulaciju (kao {to je vrlo popularan SimSiti) i igara bogatih informacijama. Naporna zabava, zaista.

17. Digitalne bajke i uobra`enja

Zov modema Ukoliko biste unajmili ku}no osoblje da kuva, ~isti, vozi, odr`ava vatru i otvara vrata, da li mo`ete zamisliti da ono me|usobno ne razgovara, ne vidi {ta drugi rade i ne uskla|uje svoje funkcije? Nasuprot tome, kada su ove funkcije ugra|ene u ma{ine, savr{eno smo spremni da izolujemo svaku funkciju i dopustimo joj samostalnost. U ovom momentu su usisiva~, automobil, zvono na ulaznim vratima, fri`ider i sistem grejanja zatvoreni sistemi specijalne namene, ~iji dizajneri nisu ni malo truda ulo`ili da bi im omogu}ili me|usobnu komunikaciju. Koordinirano pona{anje velikog broja ku}nih sprava u najve}oj meri posti`emo ugra|ivanjem u njih digitalnih ~asovnika. Poku{avamo da neke funkcije sinhronizujemo digitalnim vremenom, ali uglavnom zavr{avamo kolekcijom cvile}ih ma{ina, ~ije treperu}e 12:00 izgleda poput vapaja: „Molim te, u~ini me samo malo inteligentnijim.“ Da bi uspe{no slu`ile ljudima, trebalo bi da ma{ine me|usobno lako komuniciraju. Digitalno bivanje menja karakter standard-

0

1

nih komunikacija na relaciji ma{ina–ma{ina. Ljudi su nekada sedeli za stolovima u @enevi i sli~nim mestima da bi iskovali (metafora jo{ iz industrijskog doba) svetske standarde za sve, od raspodele radio-spektra do protokola za telekomunikacije. U nekim slu~ajevima to traje toliko dugo, kao u slu~aju telefonskog standarda ISDN (eng. integrated services digital network, tj. digitalna mre`a integrisanih usluga), da ve} zastareva u trenutku kada se uva`i. Vode}e na~elo i su{tina komiteta za standarde jeste da su elektri~ni signali poput navoja {rafova. Da bismo uskladili svaku sitnicu od zemlje do zemlje, morali bismo se slo`iti u pogledu svake kriti~ne dimenzije, a ne samo nekih. Ukoliko imate odgovaraju}i broj navoja po centimetru ili in~u, zala`enje u detalje i dalje ne}e biti svrsishodno ukoliko je pre~nik pogre{an. Svet mehanike je jo{ uvek vrlo zahtevan u ovom pogledu. Bitovi lak{e opra{taju. Oni se predaju opisima vi{eg reda i protokolima (termin koji je prethodno bio rezervisan za u~tivo dru{tvo). Protokoli o tome kako se dve ma{ine „rukuju“ mogu biti vrlo specifi~ni. Termin rukovanje je tehni~ki izraz za na~in na koji dve ma{ine uspostavljaju komunikaciju, dogovaraju}i se oko promenljivih koje }e koristiti u svojoj konverzaciji. Oslu{nite svoj faks ili modem slede}i put kada ga budete koristili. Svi ti pucketaju}i zvuci i pisci bukvalno predstavljaju proces rukovanja. Ovi pajta{ki pozivi jesu pregovori o tome kako da se prona|e najvi{i nivo na kojem oni mogu razmenjivati bitove, uz najve}i zajedni~ki ~inilac svih promenljivih. Na jo{ vi{em nivou, o protokolima mo`emo razmi{ljati kao o meta-standardima ili jezicima koje }emo koristiti da bi utvrdili detaljnije 0

metode razmene bitova. Ekvivalent tome je biti sam u vi{ejezi~koj [vajcarskoj i voziti se sa strancem u stolici ski lifta, koja ima oblik slova T; prvo {to }e te ga pitati(ukoliko uop{te budete razgovarali) jeste kojim }ete se jezikom sporazumevati. Televizori i tosteri }e postavljati jedni drugima istu vrstu pitanja, kao preduslov za obavljanje posla.

Bitovska posla Pre dvadeset i pet godina bio sam u savetodavnom komitetu koji je trebalo da proceni kona~ni dizajn univerzalnog koda za proizvode, tzv. UPC-a, sada rasprostranjenog, kompjuterski ~itljivog amblema malih uspravnih linija, koje su biv{eg predsednika SAD, D`ord`a Bu{a, dovele u nezgodan polo`aj kada je veoma iznena|en stao pred automatizovanom registarskom kasom u supermarketu. UPC se nalazi na limenkama, kutijama, knjigama i svemu ostalom osim sve`eg povr}a. Uloga ovog UPC komiteta je bila da se udari pe~at kona~nom dizajnu linijskog koda. Po{to smo ocenili finaliste (dobar kandidat je bio i dizajn, tzv. „bikovo oko“), pregledali smo gomilu luckastih ali zanimljivih predloga, kao {to je onaj da se hrana u~ini blago radioaktivnom, proporcionalno njenoj ceni, tako da svaka kasa postane Gajgerov broja~, gde bi kupci pla}ali po broju rada u svojim korpama. (Procenjeno je da vas normalna konzerva spana}a izla`e dozi jedne desetine mikro-rada po kilogramu na sat, {to je jedan milijarditi deo d`ula po satu, u pore|enju sa 100.000 d`ula hemijske energije, zahvaljuju}i kojoj Popaj postaje tako sna`an kada pojede sadr`aj te konzerve.) Ova luda ideja je imala trunku pameti u sebi: za{to ne bismo u~inili da svaki UPC emitu1

je podatke? Ili, zbog ~ega mu ne dozvoliti da se mo`e aktivirati, poput deteta u obdani{tu ili {koli kada podi`e ruku? Razlog je u tome {to je za tako ne{to potrebna energija i {to, sledstveno tome, UPC i druge male „plo~ice sa nazivom“ te`e da budu pasivne. Postoje re{enja, kao {to je ono da se koristi energija svetla, ili upotreba tako neznatne energije da mala baterija godinama mo`e biti kori{}ena. Kada se ovo de{ava u malom formatu, sve „stvari“ mogu biti digitalno aktivne. Na primer, svaki ~ajnik, deo ode}e i (zaista!) knjiga u va{oj ku}i mogu re}i gde se nalaze. U budu}nosti, koncept izgubljenosti bi}e isto tako neobi~an kao {to je danas ono „rasprodato“. Aktivne etikete su va`an deo budu}nosti, jer one privode u digitalno stado male pripadnike ne`ivog sveta, koji nisu elektri~ni: pli{ane medvede, {estougaone odvrtke i ~inije za vo}e. U neposrednoj budu}nosti, aktivne etikete }e biti (i ve} bivaju) kori{}ene kao bed`evi koje nose ljudi i `ivotinje. Postoji li bolji bo`i}ni poklon nego {to je aktivni povodac za psa ili ma~ku, tako da se ku}ni ljubimac nikada vi{e ne mo`e izgubiti (ili, preciznije, mo`e se izgubiti ali }ete znati gde je). Ljudi ve} nose aktivne bed`eve iz bezbednosnih razloga. Firma Oliveti (Olivetti) je u Engleskoj razvila ovakve nove primene. No{enje jedne od njenih zna~ki omogu}ava, na primer, zgradi u kojoj boravite da uvek zna gde se nalazite. Kada dobije poziv za vas, zvoni telefon najbli`i vama. U budu}nosti, takvi ure|aji se ne}e ka~iti iglom ili sli~no, ve} }e biti bezbedno priljubljeni ili utkani u va{e odelo.

Mediji za no{enje 0

Kompjuterski rebrast somot, memorijski muslin, ili solarna svila mogu biti u bukvalnom smislu materijali sutra{njeg digitalnog odevanja. Umesto da nosite va{ leptop, nosite njih. Iako ovo mo`e zvu~ati preterano, mi ve} sada po~injemo sve vi{e da nosimo ra~unarske i komunikacijske opreme na sebi. Najo~igledniji primer je ru~ni sat. On }e se sigurno pretvoriti iz dana{njeg mera~a vremena u sutra{nji mobilni komandni i kontrolni centar. On se nosi toliko prirodno da mnogi ljudi spavaju sa njim. Zglobno-montiraju}i „sve u jednom“ TV, kompjuter i telefon vi{e nisu ekskluzivno vlasni{tvo Dika Trejsija, Betmena, ili kapetana Kirka. U slede}ih pet godina, jedno od podru~ja sa najbr`im razvojem proizvoda {iroke potro{nje bi}e, vrlo verovatno, takvi „nosivi“ ure|aji. Tajmeks (Timex) ve} sada nudi be`i~nu komunikaciju izme|u va{eg PC-ja i ru~nog sata. Od Tajmeksovog sata se o~ekuje tolika popularnost da }e njegov pametan (opti~ki) prenos softvera biti ugra|en u razne Majkrosoft sisteme45. Na{a sposobnost da minijaturizujemo ubrzo }e prete}i na{u sposobnost da napajamo ovakve male predmete. Napajanje snagom je oblast tehnologije koja se razvijala brzinom pu`a. Da se napredak baterijske tehnologije razvijao istim tempom kao integrisana kola, mi bismo se danas vozili do posla kolima koje napaja baterija za baterijsku lampu. Umesto toga, prinu|en sam da, kada putujem, nosim vi{e od ~etiri kilograma baterija da bih napajao svoj leptop tokom dugog leta. Vremenom, baterije za leptop su postale te`e kako su prenosivi ra~unari dobili vi{e funkcija i svetlije ekrane. (Godine 1979. Sonijev Tajprikorder, prvi leptop, koristio je samo ~etiri AA baterije.) Izgleda da }emo uskoro videti neka ma{tovita re{enja u pogledu napajanja prenosivih ra1

~unara. Aberkrombi i Fi~ (Abercrombie & Fitch) ve} reklamiraju svoj safari {e{ir, sa solarnim }elijama {to napajaju mali fen koji vam duva na ~elo. Noviji i sjajan kandidat za skladi{tenje energije jeste va{ kai{. Skinite ga i pogledajte koliko veliku povr{inu i zapreminu zauzima. Zamislite naizgled ko`ni kai{ sa kop~om, ~iji bi vam dizajn omogu}avao da je ugurate u zid i napunite va{ mobilni telefon. [to se ti~e antena, ljudsko telo mo`e biti njihov deo. Tako|e, oblik ve}ine antena ukazuje na to da one mogu biti istkane u fabrici ili se mogu nositi kao kravate. Uz malu digitalnu pomo}, ljudske u{i bi mogle da rade isto tako dobro kao „ze~ije u{i“. Va`no je uvideti da budu}nost digitalnih ure|aja mo`e sadr`ati me|usobno vrlo razli~ite oblike i veli~ine, one koje nam prirodno mogu pasti na um, u na{im trenutnim sistemima referencije. Kompjuterska prodaja opreme i zaliha ne mora biti ograni~ena na Radio [ek (Radio Shack) i Stepls (Staples)46, ve} mo`e uklju~iti i one poput Saks47 kao i prodavnice koje prodaju proizvode Najk (Nike), Levi’s i raznih bananarepublika. U daljoj budu}nosti, kompjuterski ekrani }e se prodavati na kilograme i bi}e naslikani na predmetima, CD-ROM-ovi }e se mo}i prepravljati, a paralelni procesori }e se mo}i upotrebljavati kao losioni za za{titu od sunca. Alternativno, mo}i }emo da `ivimo u na{im kompjuterima.

Bitovi i malter Po{to sam {kolovan kao arhitekta, otkrio sam da se mnogi dragoceni koncepti arhitekture direktno uklapaju u kompjuterski dizajn, ali do sada vrlo malo u obrnutom smeru, osim 0

{to naseljavamo na{u sredinu pametnijim ure|ajima, na scenama ili iza njih. Posmatranje zgrada, kao ogromnih elektromehani~kih ure|aja, do sada je inspirisalo samo nekoliko primena. ^ak je i arhitektura svemirskog broda Enterprajs48 u ovoj primeni ograni~ena na klize}a vrata. Zgrade }e u budu}nosti biti sli~ne unutra{njosti kompjutera: „smart redi“ (eng. termin “Smart Ready”, koji u prevodu zna~i „spreman za pamet“, ustanovljen je, od strane AMP korporacije, za njihov program Pametna ku}a). „Smart redi“ je kombinacija ve} instaliranih i sveprisutnih priklju~aka za (budu}u) razmenu signala izme|u aparata. Kasnije }ete mo}i da dodate procesiranje jedne ili druge vrste. Na primer, da u~inite da akusti~ni ambijent ~etiri zida u va{oj sobi zvu~i kao Karnegi hol. U ve}ini primera „inteligentnih sredina“, koje sam imao prilike da vidim, nedostajala je mogu}nost ose}aja ljudskog prisustva. To je isti problem kao kod personalnih ra~unara, samo uve}an: sredina vas ne mo`e ni videti ni osetiti. ^ak i termostat ose}a temperaturu zida, a ne da li je vama toplo ili hladno. Budu}e sobe }e znati da ste upravo seli da jedete, oti{li na spavanje, stali pod tu{, izveli psa u {etnju. Telefon tada ne}e zvoniti. Ukoliko niste tu, on ne}e zvoniti jer niste tu. Ako ste tu i va{ digitalni batler odlu~i da vas pove`e, najbli`a kvaka mo`e re}i: „Trenutak, gospo|o“, i uspostavi}e vezu. Neki ljudi ovo nazivaju sveprisutnim ra~unarstvom, {to zapravo i jeste, a neki od tih istih ljudi predstavljaju ga kao suprotnost kori{}enju interfejs agenata, {to nije slu~aj. Ova dva koncepta su jedno te isto. Rasprostranjenost kompjuterskog prisustva svake osobe – u njenom svakodnevnom `ivotu (sistemi avionskih rezervacija, podaci o prodaji, kori{}enje onlajn usluga, merenje, rukovanje po1

rukama) – bi}e upravljana razli~itim i razdvojenim kompjuterskim procesima. Oni }e biti me|usobno povezani u sve ve}oj meri. Ukoliko va{ let u Dalas rano izjutra kasni, va{ sat sa alarmom mo`e zvoniti ne{to kasnije i taksi slu`ba automatski mo`e biti obave{tena, u skladu sa predvi|anjima o saobra}aju. Trenutno su iz mnogih razrada ku}a budu}nosti odsutni ku}ni roboti, {to predstavlja neo~ekivan razvoj doga|aja, jer je pre dvadeset godina skoro svaka slika budu}nosti sadr`avala temu o robotima. C3PO49 bi bio sjajan batler; ~ak mu je i akcenat odgovaraju}i. Interesovanje za ku}ne robote ponovo }e se vratiti i mo}i }emo da o~ekujemo ve{ta~ke ku}ne ljubimce sa nogama, uz pomo} kojih }e se penjati uz stepenice, i sa rukama za brisanje pra{ine i {akama za no{enje pi}a. Iz bezbednosnih razloga, ku}ni robot mora biti u stanju da laje kao besan pas. Ovakvi koncepti nisu novost. Tehnologija je gotovo dostupna. Verovatno postoji sto hiljada ljudi {irom sveta, koji bi bili voljni da plate 100.000 dolara za takvog robota. Ovo tr`i{te, vredno 10 milijardi dolara, ne}e jo{ dugo ostati nezapa`eno.

Dobro jutro, tosteru Ako va{ fri`ider primeti da vam ponestaje mleka, on mo`e „zamoliti“ va{a kola da vas podsete da kupite mleko, pri povratku ku}i. Dana{nje poku}stvo zaista ima premalo ra~unarstva u sebi. Toster ne bi trebalo da bude u stanju da pregori tost. On bi trebalo da bude sposoban da razgovara sa drugim aparatima. Zaista bi bilo prili~no jednostavno ispe}i va{ jutarnji tost, istovremeno sa saznanjima o zavr{nim cenama 0

va{ih omiljenih akcija. Ali, pre svega, toster mora biti povezan sa berzanskim novostima. Va{ dana{nji dom verovatno ima vi{e od sto mikroprocesora u sebi. Ali oni nisu ujedinjeni. U najve}oj meri integrisan ku}ni sistem verovatno je sistem ku}nih alarma i, u nekim slu~ajevima, sistem daljinske kontrole svetla i nekih ure|aja. Aparati za kafu se mogu isprogramirati da skuvaju sve`u kafu pre nego {to se probudite. Ali, ukoliko resetujete va{ alarm da zvoni ~etrdeset i pet minuta kasnije nego obi~no, probudi}ete se uz o~ajno pripremljenu kafu. Nedostatak elektronskih komunikacija izme|u va{ih ku}nih aparata rezultira u svakom od njih, pored drugih stvari, vrlo primitivnim i osobenim interfejsima. Na primer, kako govor postaje dominiraju}i na~in interakcije izme|u ljudi i ma{ina, malim ure|ajima }e tako|e biti potrebno da slu{aju i govore. Ipak, od svakog od njih se ne mo`e o~ekivati potpuna sposobnost proizvo|enja i razumevanja izgovorenog jezika. Oni moraju deliti takve resurse i komunicirati sa njima. Centralizovani model takvog deljenja je izazov, i neki ljudi su predlo`ili upotrebu informacionih „pe}i“ u na{im podrumima – centralni ku}ni kompjuter koji upravlja kompletnim ulazom i izlazom podataka. Ja sumnjam da }e stvari i}i tim tokom, nego }e funkcije biti sve vi{e distribuirane kroz mre`u aparata, koja uklju~uje i {ampiona u proizvo|enju i razumevanju govora. Ako istovremeno va{ fri`ider i va{ ~ajnik vode ra~una o va{oj hrani, ~itaju}i univerzalne kodove na proizvodima, potrebno je da samo jedan od njih zna kako da ih interpretira. Izrazi „bela tehnika“ i „braon tehnika“ koriste se za razlikovanje kuhinjskih aparata, poput tostera i miksera, i ve}ih, obi~no ugra|enih ma{ina, kao {to su fri`ideri i ma{ine za pra1

nje sudova. Uobi~ajena podela izme|u belog i braon ne sadr`i informativne aparate, a to se mora promeniti jer }e bela i braon tehnika u sve ve}oj meri proizvoditi i koristiti informacije. Budu}nost bilo kojeg ure|aja }e najverovatnije biti pojednostavljen ili naduvan PC. Jedan od razloga zbog kojih }e se i}i ovim putem jeste da se aparati u~ine prijateljskijim, lak{im za kori{}enje i samoobja{njavaju}im. Pomislite, samo na trenutak, koliko ma{ina posedujete (mikrotalasna pe}, faks ma{ina, mobilni telefon), koje imaju gigantske re~nike funkcija (od kojih su neke beskorisne) ~ijim u~enjem se niste optere}ivali, jednostavno zbog toga {to je isuvi{e komplikovano. Upravo ovde, ugra|eni kompjuteri mogu zna~ajno pomo}i, tako da mo`ete biti vi{e nego sigurni kako mikrotalasna pe} ne}e pretvoriti va{ sir u kajganu. Trebalo bi da aparati sami postanu dobri instruktori. Ideja uputstava za upotrebu je zastarela. ^injenica da ih proizvo|a~i kompjuterskog softvera i hardvera isporu~uju sa proizvodima je ni{ta manje nego perverzna. Najbolji instruktor u kori{}enju ma{ine je sama ma{ina. Ona zna {ta radite, {ta ste uradili, i ~ak mo`e pogoditi {ta bi trebalo da uradite. Ugra|ivanje te opreznosti u znanje je mali korak za ra~unarsku nauku, ali je veliki korak napred, daleko od {tampanih uputstava koje nikada ne mo`ete na}i, a i retko ih razumete kada ih na|ete. Dodajte tome neka va{a li~na obele`ja (ako ste levoruki, te{ko ~ujete, ili imate malo strpljenja sa mehani~kim stvarima), i ta ma{ina vam mo`e biti od mnogo ve}e pomo}i, pri svojim sopstvenim operacijama i odr`avanju, od bilo kojeg dokumenta. Trebalo bi da aparati sutra{njice sti`u bez od{tampanih uputstava, {ta god ona ozna~avala (osim LOMLJIVO i OVA STRANA GO0

RE). „Garancija“ bi trebalo da se {alje elektronski, od strane samog aparata, u momentu kada oseti da je uspe{no instaliran.

Pametni automobili Cena elektronike u modernom automobilu sada prevazilazi cenu ~elika u njemu. Ve} sada on u sebi ima ugra|enih vi{e od pedeset mikroprocesora. To ne zna~i da su svi oni iskori{}eni naro~ito inteligentno. Vi se mo`ete osetiti veoma glupo kada iznajmite skupa evropska kola i shvatite da ste na ~elu dugog reda za benzin a ne znate kako da putem elektronike otklju~ate rezervoar. Automobili }e imati pametne radije, kontrolu potro{nje energije i informativne ekrane, kao dominantnu populaciju digitalnih ure|aja. [tavi{e, automobili }e u`ivati jo{ jednu naro~itu beneficiju digitalnog bivanja: zna}e gde ste. Nedavni napredak mapiranja i pra}enja ~ini mogu}im lociranje pozicije kola, uz pomo} kompjuterskog modela svih puteva. Lokacija svakog puta u Sjedinjenim Dr`avama mo`e stati na jedan jedini CD– ROM. Uz satelite, Loran50, mrtvo ra~unanje (sabiranje rastu}ih pomeraja va{ih kola) ili neke kombinacije ovih tehnika pra}enja, kola se mogu locirati sa precizno{}u od jednog metra. Ve}ina ljudi se se}a D`ejms Bondovog Aston Martina, u kojem je kompjuterski ekran, ugra|en u komandnu tablu sme{tenu izme|u njega i suvoza~a (nje), prikazivao mapu terena gde se nalazi i u kojem pravcu ide. Ovo je sada {irokoprihva}en komercijalni proizvod, ~ija je upotreba u porastu. On je u SAD bio izba~en na tr`i{te 1994. godine, od strane Oldsmobila. Me|utim, postoji mali problem. Mnogim 1

ljudima, a posebno starijim voza~ima, ne odgovara brzo menjanje fokusa o~iju. Oni vrlo te{ko prelaze sa posmatranja stvari na daljini na posmatranje stvari udaljenih pola metra (i obrnuto). [to je jo{ gore, nekima od nas su potrebne nao~are da bismo mogli ~itati mapu. Mnogo bolji na~in za navigacionu asistenciju je putem glasa. Po{to tokom vo`nje ne koristite u{i, one predstavljaju idealni kanal da vam se ka`e kada da skrenete, {ta da tra`ite i da ste, ukoliko vidite to-i-to, oti{li predaleko. Izazov pri izboru pravaca je te`ak (zbog toga ljudi to i ~ine aljkavo). Put je ispunjen mnogim nejasno}ama. „Na slede}em skretanju idite desno“, mo`e zvu~ati savr{eno jasno ukoliko je raskrsnica udaljena sto metara. Ipak, kako se pribli`avate, po~injete sebi da postavljate pitanje: da li je „slede}e“ desno skretanje ovo ili mo`da ono posle njega? Mada je mogu}e napraviti dobre digitalne, glasovne „suvoza~e“, izvesno je da ovakav koncept ne}emo uskoro videti na ameri~kom tr`i{tu. Umesto toga, vide}ete isto {to je D`ejms Bond video, ta~no ili pogre{no, sigurno ili ne. Razlog je sme{an. Ukoliko vam se kola obrate glasom, pri ~emu su kartografski podaci pogre{ni, i po{alju vas niz jednosmernu ulicu u pogre{nom smeru, {to }e se zavr{iti sudarom, ko je tada odgovoran? S druge strane, ukoliko vam se to desi na osnovu ~itanja karte, u pitanju je va{a zla sre}a. U Evropi, gde su ne{to ve}e slobode u pogledu odgovornosti i parni~enja, Mercedes-Benc je 1995. godine predstavio javnosti svoj govorni navigacioni sistem. Ovakvi navigacioni sistemi ne}e biti ograni~eni tako da vas dovedu sa ta~ke A na ta~ku B. Pojavi}e se nove tr`i{ne ni{e za akusti~ne vodi~e kroz gradove koje pose}ujete („Sa va{e desne strane je rodno mesto...“), za informacije o hrani i izdavanju soba („Na{ao sam vam mesto u sjajnom 0

hotelu, blizu Izlaza 3“). U stvari, kada va{a budu}a pametna kola budu ukradena, ona }e vas pozvati i re}i vam gde se ta~no nalaze. Mo`da }e, ~ak, zvu~ati upla{eno.

Digitalna persona Jedan od razloga zbog kojeg su kola koja govore nepopularna jeste {to su manje li~nost nego {to je to morski konj. Uop{te uzev, na{e mi{ljenje o kompjuteru je plod saznanja o svim onim stvarima koje radi lo{e. Ponekad se mo`e desiti i obrnuto. Tako sam se jednom sit nasmejao kada je moj program za korekturu video moje lo{e otkucano aslo i ponosno predlo`io da bi asshole trebalo da bude ispravno spelovanje. Malo po malo, kompjuteri dobijaju svojstva li~nosti. Mali, ali vrlo star primer je komunikacijski softverski paket korporacije Hejs, Smartkom, koji prikazuje mali telefon sa licem. Dva oka posmatraju listu svakog koraka u operaciji povezivanja i, kako kompjuter zavr{ava jedan korak i prelazi na slede}i, o~i se spu{taju na dole. Lice se na kraju smeje ako je rukovanje pro{lo uspe{no, a u suprotnom oneraspolo`i. Ovo nije tako lakomisleno koliko zvu~i. Li~nost ma{inu ~ini zabavnom, opu{taju}om, lakom za kori{}enje, prijateljskom i u pogledu duha manje „mehani~kom“. Prilago|avanje novog personalnog ra~unara posta}e vi{e nalik dresiranju ku}nog ljubimca. Bi}ete u mogu}nosti da kupite module li~nosti koji }e sadr`ati pona{anje i stil `ivljenja fiktivnih karaktera. Mo}i }ete da kupite li~nost Lerija Kinga za va{ novinski interfejs. Deca }e verovatno `eleti da surfuju Mre`om sa Brankom Kockicom. Ne `elim da sugeri{em da }ete biti preki1

dani izlizanim {alama usred pisanja va`ne poruke. Predla`em da stil interakcije bude mnogo bogatiji od obi~nih „klik“ i „tataa“ zvukova, metalnih glasova ili ponavljaju}ih prikazivanja poruka o gre{kama. Uskoro }emo videti sisteme sa humorom, sisteme koji }e vas }u{kati i privla~iti vam pa`nju, pa ~ak i pojedine koji }e biti strogi i disciplinovati nas poput bavarske dadilje.

0

1

18. Novi ekspresionisti

Ponovo o nedeljnim slikarima Fri`ider sa zalepljenim de~ijim crte`om je tipi~no ameri~ki isto toliko koliko i pita od jabuka. Mi bodrimo na{u decu da budu izra`ajna i kreativna. Tada, odjednom, kada dostignu uzrast od {est ili sedam godina, menjamo pri~u, ostavljaju}i ih sa utiskom da je ~as umetnosti neozbiljan isto koliko bejzbol i ni pribli`no bitan kao, recimo, engleski ili matematika. Ove nauke su za mlade mu{karce i `ene koji `ele da postanu neko i da rade ne{to. Tokom slede}ih dvadeset godina punimo im levu stranu mozga, poput strazbur{ke guske. Simor Papert kazuje pri~u o hirurgu iz sredine devetnaestog veka, koji uz pomo} ~uda biva preba~en u modernu operacijsku salu. Doktor ne bi prepoznao nijednu stvar, ne bi znao {ta da radi, niti kako da pomogne. Moderna tehnologija je u potpunosti tranformisala praksu hirur{ke medicine i on je ne mo`e prepoznati. Ako bi {kolskog u~itelja iz sredine devetnaestog veka prebacili u dana{nju u~ionicu, on bi, izuzimaju}i nebitne detalje, mogao da nastavi tamo gde je njegov kolega iz dvadesetog veka stao. Mala je su{tinska razlika izme|u na~ina na koji danas podu~avamo i na~ina na koji smo podu~avali pre sto pedeset 0

godina. Upotreba tehnologije je skoro na istom nivou. U stvari, sude}i po nedavnom istra`ivanju Ministarstva za obrazovanje ameri~ke vlade, 84 procenata ameri~kih u~itelja smatra samo jedan tip informativne tehnologije apsolutno bitnim: fotokopir ma{inu, sa zalihom odgovaraju}eg papira. Bez obzira na to, kona~no se kre}emo od tradicionalnog na~ina podu~avanja koje je, pre svega, duhovno hranilo decu, prinudno je pretvaraju}i u {ablone, prema novom na~inu koji je porozniji i ne povla~i ~istu liniju izme|u umetnosti i nauke, ili leve i desne strane mozga. Kada dete koristi kompjuterski jezik Logo da bi napravilo sliku na svom kompjuterskom ekranu, ta slika istovremeno predstavlja umetni~ki i matemati~ki izraz i mo`e se posmatrati na oba na~ina. ^ak i apstraktni koncept, kao {to je matematika, sada mo`e koristiti konkretne delove, uzete iz vizuelnih umetnosti. Personalni ra~unari }e na{u budu}u punoletnu populaciju istovremeno u~initi matemati~ki osposobljenijom i vizuelno pismenijom. Za deset godina tinejd`eri }e, po svemu sude}i, u`ivati u mnogo bogatijoj panorami mogu}nosti, zahvaljuju}i tome {to intelektualna dostignu}a ne}e biti toliko vezana za knjige, ve} }e biti snabdevana ve}im izborom kognitivnih stilova, na~ina u~enja i ekpresivnih pona{anja. Podru~je izme|u rada i igranja bi}e dramati~no uve}ano. Jasna linija koja razdvaja ljubav i du`nost posta}e manje primetna ve{tinom zajedni~kog delioca – digitalnog bivanja. Nedeljni slikar je simbol ove ere mogu}nosti i uva`avanja kreativnih razonoda – `ivotnog stvaranja, rada i izra`avanja. Kada penzioneri danas koriste vodene boje, to je poput povratka u detinjstvo, sa nagradama koje se veoma razlikuju od onih dobijenih u me|uvremenu. Sutra }e ljudi svih uzrasta 1

nalaziti vi{e harmonije u svojim `ivotima, jer }e alatke kojima rade i igra~ke kojima se igraju u sve ve}oj meri bivati isto. Bi}e prisutna zajedni~ka paleta ljubavi i du`nosti prema samoizra`avanju i grupnom radu. Sjajan primer su stari i mladi kompjuterski hakeri. Njihovi programi su sli~ni nadrealisti~kim slikama, koje poseduju i esteti~ke kvalitete i tehni~ku savr{enost. O njihovom radu se raspravlja u domenu stila i u domenu sadr`aja, zna~enja i performansa. Pona{anje njihovih kompjuterskih programa poseduje novu vrstu estetike. Ovi hakeri su prethodnica novih ekspresionista.

Muzi~ko crtanje Muzika se dokazala kao jedna od najva`nijih sila, koja je oblikovala nauku o kompjuterima. Muzika se mo`e posmatrati iz tri vrlo mo}ne perspektive koje se me|usobno dopunjuju. Mo`e se sagledati iz ugla digitalnog procesiranja signala – takav je, na primer, vrlo veliki problem izdvajanja zvuka (poput skidanja zvuka pada limenke sa muzi~kog snimka). Ona se mo`e posmatrati iz perspektive muzi~kog saznanja – kako interpretiramo muzi~ki jezik, kako muziku do`ivljavamo i prihvatamo, i odakle dolaze emocije. Najzad, muzika se mo`e tretirati kao umetni~ki izraz i naracija – pri~anje pri~e i uzburkavanje ose}anja. Sva tri gledi{ta su va`na na svoj na~in i omogu}avaju muzici da bude savr{en intelektualni pejsa` za dostojanstveno bdenje izme|u tehnologije i izraza, nauke i umetnosti, privatnog i javnog. Kada bismo postavili pitanje auditorijumu, sa~injenom od studenata kompjuterskih nauka, ko0

liko njih svira neki muzi~ki instrument ili koliko njih sebe smatra ozbiljno zainteresovanim za muziku, podigla bi se ve}ina ruku. Tradicionalno srodstvo izme|u matematike i muzike sna`no se manifestuje u savremenoj kompjuterskoj nauci i unutar hakerske zajednice. Medijska laboratorija privla~i neke od svojih najboljih studenata kompjuterskih nauka upravo zbog svoje muzike. Zanimanja iz detinjstva, poput umetnosti i muzike, koja su namerno ili nenamerno obeshrabrena od strane roditelja i dru{tvenih sila ili druga~ije posmatrana, isklju~ivo kao osloba|anje od pritiska {kolskih uspeha, mogla bi da oblikuju so~ivo kroz koje bi deca videla i istra`ivala ~itava znanja, koja su do sada bila predstavljena na jedan na~in. Ja u {koli nisam voleo istoriju, ali, za razliku od politike i ratova, mogu da navedem sve va`ne datume iz umetnosti i arhitekture. Moj sin je nasledio ovu disleksiju, ali svejedno mo`e da ~ita ~asopise o skijanju i surfingu, od korica do korica. Za neke ljude, muzika mo`e biti pravi na~in za prou~avanje matematike, u~enje fizike i razumevanje antropologije. Druga strana pri~e jeste: a kako se u~imo muzici? U devetnaestom i po~etkom dvadesetog veka, sviranje u {kolama je bilo zajedni~ka pojava. Tehnologija snimanja muzike je to zaustavila. Tek nedavno su se {kole vratile podu~avanju muzike putem njenog stvaranja, nasuprot ~istom slu{anju. Upotreba kompjutera pri u~enju muzike – u vrlo mladom dobu je savr{en primer koristi koju ra~unari pru`aju, nude}i potpun opseg ulaznih ta~aka. Kompjuter ne ograni~ava pristup muzi~ki obdarenom detetu. Muzi~ke igre, trake sa zvu~nim podacima i su{tinska sloboda u manipulisanju digitalnim zvukom samo su neki od mnogih na~ina putem kojih dete mo`e do`iveti muziku. Dete sa vizuelnim sklonostima ~ak mo`e po`eleti da izmisli na~ine 1

na koje }e videti muziku.

Umetnosti sa velikim „E“ Kada se prvi put sretnu kompjuteri i umetnost, oni mogu uzajamno iznedriti najgore osobine koje svako od njih ima. Jedan razlog je taj {to zna~enje koje proizvodi ma{ina mo`e biti prejako. Ono mo`e nadja~ati `eljeni izraz, {to se tako ~esto de{ava kod holograma i 3-D filmova. Tehnologija mo`e biti nalik jalapeno biberu u francuskom sosu. Ukus kompjutera mo`e nadja~ati suptilnije signale umetnosti. Nije iznena|uju}e {to je zajedni~ko kori{}enje kompjutera i umetnosti bilo najefikasnije u muzici i izvo|a~kim umetnostima, gde se tehnologije izvo|enja, {irenja i do`ivljavanja umetni~kog dela najlak{e kombinuju. Kompozitori, izvo|a~i i publika tada mogu imati digitalnu kontrolu. Kada bi Herbi Henkok izbacio svoj slede}i album na Internetu, to ne samo da bi bilo isto kao izvo|enje u sali sa 20 miliona sedi{ta ve} bi svaki slu{alac mogao da prilagodi muziku, u zavisnosti od svojih li~nih prohteva. Za neke bi to bilo jednostavno pode{avanje ja~ine zvuka. Za druge bi to bilo pretvaranje muzike u karaoke, dok bi za preostale to bila ~itava modifikacija orkestracije. Digitalni autoput }e kona~nu i nepromenljivu umetnost u~initi pro{lo{}u. Brkovi na Mona Lizi su predmet de~ije igre. Ali, vide}emo kako se izvode ozbiljne digitalne manipulacije umetni~kim izrazima za koje je re~eno da su kompletni, {to ne mora biti lo{e. Ulazimo u eru u kojoj }e se mo}i vi{e u~estvovati u izrazu i gde }e on biti `ivotniji. U mogu}nosti smo da distribuiramo i do`ivimo bogate ~ulne signale, na na~ine koji su bitno razli0

~iti od posmatranja stranice knjige i dostupniji od putovanja u Luvr. Umetnici }e po~eti da gledaju na Internet kao na najve}u svetsku galeriju za izlaganje njihovih dela i kao skup na~ina za njihovo direktno dostavljanje ljudima. Za digitalnog umetnika, koji uz svoje delo dostavlja na~ine za njegovu mutaciju i promenu, dolaze prave mogu}nosti. Iako ovo mo`e zvu~ati kao potpuna vulgarizacija va`nih kulturnih ikona – poput stavljanja svakog Stajhena50 na razglednicu ili pretvaranja svakog Vorhola u klip art – su{tina je da digitalno bivanje omogu}ava da se objavi i proces a ne samo proizvod. Proces fantazija i ekstaza jednog uma, kolektivna imaginacija vi{e umova, ili vizija revolucionarne grupe.

Salon des Refusés (salon odbijenih51) Originalni koncept Medijske laboratorije bio je da se ljudski interfejs i istra`ivanje ve{ta~ke inteligencije usmere na nov na~in. Novina je bila u njihovom oblikovanju prema sadr`aju informativnih sistema, prohtevima korisni~kih aplikacija, prirodi umetni~ke misli. Ideja je bila marketin{ki predstavljena u radio i TV emitovanju, izdavanju i ra~unarskoj industriji, kao me|usobno stapanje ~ulnog bogatstva videa, informacione puno}e izdava~ke delatnosti i su{tinske interaktivnosti ra~unara. Ovo danas zvu~i tako logi~no, ali u to vreme je ova ideja smatrana sme{nom. Nju Jork Tajms je izvestio kako jedan neidentifikovani stariji ~lan akademske zajednice misli da su svi ljudi povezani sa ovim poduhvatom – „{arlatani“. Medijska laboratorija je zgrada koju je projektovao arhitekt I. M. Pei (Pei je zgradu projektovao ubrzo posle pro{irenja Nacionalne ga1

lerije u Va{ingtonu, D.C., i malo pre piramide na ulazu u Luvr, u Parizu). Trebalo je skoro sedam godina da bi se finansirala, konstruisala i sklopila ova obrazovna ustanova. Kao i 1863, kada je pariski umetni~ki establi{ment odbio da pusti impresioniste u svoj zvani~ni {ou, osniva~ki ~lanovi Medijske laboratorije postali su Salon des Refusés, koji uvek vuku na svoju stranu, u nekim slu~ajevima su suvi{e radikalni za svoj akademski svet, ponekad suvi{e neidentifikovani sa njim i, u jednom slu~aju, uop{te bez pripadnosti. Osim D`eromija Visnera i mene, grupa je bila sa~injena od filmad`ije, grafi~kog dizajnera, kompozitora, fizi~ara, dva matemati~ara i grupe istra`iva~a, koja je, izme|u ostalog, u prethodnim godinama izmislila multimediju. Skupili smo se, po~etkom 80ih, kao kontrakultura establi{mentu ra~unarske nauke, koja je u to vreme bila jo{ uvek zaokupljena programskim jezicima, operativnim sistemima, mre`nim protokolima i sistemskim arhitekturama. Ono {to nas je dr`alo na okupu nije bila disciplina, nego verovanje da }e se kompjuteri dramati~no uzdignuti i da }e kroz svoju sveprisutnost uticati na kvalitet `ivota ne samo u nauci ve} i u svakom aspektu `ivljenja. Bio je to pravi ~as, jer su upravo bili ro|eni personalni ra~unari. Na korisni~ki interfejs je po~elo da se gleda kao na centralnu stvar, a telekomunikaciona industrija je bila u procesu deregularizacije (osloba|anja od suvi{nih stega zakona). Vlasnici i menad`eri novina, ~asopisa, knjiga, filmskih studija i televizijskih stanica po~eli su da se pitaju {ta to nosi budu}nost. Promu}urni vlasnici medija, kao {to su Stiv Ros i Dik Manro iz Tajm Vornera, imali su intuiciju o nastupaju}em digitalnom dobu. Investiranje u luckasti startuju}i projekat na MIT-u bilo je jeftina opklada. Tako smo 0

rapidno rasli do broja od tri stotine ljudi. Danas je Medijska laboratorija ustanova. Internet surferi su luda deca iz susedstva. Oni su prevazi{li multimediju, dostigav{i ne{to {to je bli`e stilu realnog `ivota nego intelektualnog manifesta. Njihova ven~anja su u kibersvemiru. Oni sebe nazivaju „bitnicima“ i „kiberijancima“. Njihova dru{tvena mobilnost zahvata celu planetu. Oni su, danas, Salon des Refusés, ali njihov salon nije kafe u Parizu ili u zgradi I. M. Peija, u Kembrid`u. Njihov salon je negde u Mre`i. Oni bivstvuju digitalno, postoje na digitalan na~in.

1

Epilog: godine optimizma

Ja sam po prirodi optimista. Ipak, svaka tehnologija ili dar nauke ima i mra~nu stranu. Biti digitalan nije izuzetak. U slede}oj deceniji suo~i}emo se sa slu~ajevima zloupotrebe intelektualnog vlasni{tva i invazijom na na{u privatnost. Do`ive}emo digitalni vandalizam, softversko piratstvo i kra|e podataka. [to je najgore od svega, bi}emo svedoci zatvaranja mnogih radnih mesta zbog potpuno automatizovanih sistema koji }e uskoro izmeniti radna mesta po kancelarijama, u istoj meri u kojoj su ona promenila fabri~ke sale. Ideja o do`ivotnom zaposlenju na istom radnom mestu ve} je po~ela izumirati. Korenita promena prirode tr`i{ta radne snage, kako budemo radili sve manje sa atomima a sve vi{e sa bitovima, desi}e se otprilike u isto vreme kada dve milijarde brojna radna snaga Indije i Kine krene da se priklju~uje on-lajn (bukvalno). Samozaposleni softverski dizajner iz Peorije takmi~i}e se sa njegovom ili njenom kopijom u Pohangu. Digitalni tipografista iz Madrida radi}e isto {to i onaj u Madrasu. Ameri~ke kompanije ve} sada usmeravaju razvoj hardvera i proizvodnju softvera u Rusiju i Indiju, ne zbog toga da bi na{li jeftinu manuelnu radnu snagu, ve} da bi obezbedili visokoobu~enu inte0

lektualnu snagu, o~igledno spremnu da radi vi{e, br`e i disciplinovanije nego u SAD. Kako se poslovni svet bude globalizovao a Internet razvijao, po~e}emo da uvi|amo o~igledan digitalni radni prostor. Mnogo pre politi~ke harmonije i pre nego {to GATT pregovori budu stigli do sporazuma o tarifama i trgovini atomima (pravo za prodaju Evian vode u Kaliforniji), bitovi }e biti bez granica, apsolutno pohranjivani i manipulisani, bez obzira na geopoliti~ke granice. U stvari, u na{oj digitalnoj budu}nosti vremenske zone }e verovatno igrati ve}u ulogu od trgovinskih zona. Mogu da zamislim neke softverske projekte kako se bukvalno kre}u po svetu, od istoka do zapada, u dvadeset~etvoro~asovnom ciklusu, od osobe do osobe, ili od grupe do grupe, dok jedni rade a drugi spavaju. Majkrosoft }e morati da otvori kancelarije za razvoj softvera u Londonu i Tokiju da bi mogao proizvoditi u tri smene. Kretanjem kroz takav digitalni svet, ~itavom delu populacije bi}e uskra}eno pravo glasa ili }e se makar tako ose}ati. Kada pedesetogodi{nji radnik ~eli~ane izgubi posao, za razliku od svog dvadeset~etvorogodi{njeg sina, on uop{te nema sposobnost da se okrene digitalnom radu. Kada moderni sekretar izgubi posao, on u najmanju ruku mo`e da se prebaci na nov posao u vezi sa digitalnim svetom, jer ima sposobnosti koje su prenosive. Bitovi nisu jestivi u tom smislu da mogu zaustaviti glad. Kompjuteri nisu moralni; oni ne mogu re{iti kompleksna pitanja, kao {to su pravo na `ivot i smrt. Ali digitalno bivanje ipak daje dosta razloga za optimizam. Isto kao i sila prirode, digitalno doba se ne mo`e pore}i, niti zaustaviti. Ono ima ~etiri vrlo mo}na kvaliteta koji }e rezultirati njegovim velikim trijumfom, a to su: decentralizacija, globalizacija, 1

harmonizacija i oja~avanje. Efekat decentralizacije digitalnog bivanja nigde se ne mo`e ja~e osetiti nego u komercijali i u samoj ra~unarskoj industriji. Tzv. menad`ment informativni sistemi (MIS) predstavljaju cara koji je vladao staklenim i klimatizovanim mauzolejima, kralja bez ode}e koji je skoro izumro. Oni koji pre`ivljavaju mogu biti zahvalni {to obi~no prevazilaze svakoga ko je u mogu}nosti da ih otpusti, a upravni odbor kompanije je nedodirljiv ili uspavan, ili oboje. Tinking Ma{ins (eng. Thinking Machines) korporacija, velika i ma{tovita kompanija za proizvodnju superkompjutera, koju je osnovao genije elektronskog in`enjerstva Deni Hils, nestala je posle deset godina postojanja. U tom kratkom vremenskom periodu ona je upoznala svet sa masovnim paralelnim kompjuterskim arhitekturama. Prenos vlasni{tva nad njom nije se dogodio zbog lo{eg rukovo|enja i sentimentalnog in`enjerstva nad njihovom tzv. konekcionom ma{inom. Ona je i{~ezla zbog toga {to je paralelizam mogao biti decentralizovan; potpuno ista vrsta paralelizma je odjednom postala mogu}a zahvaljuju}i preplitanju jeftinih, masovno proizvedenih personalnih ra~unara. Iako to nije bila dobra vest za Tinking Ma{ins, bila je to, bukvalno i metafori~no, dobra vest za sve nas. To zna~i da se budu}e preduze}e mo`e suo~iti sa svojim kompjuterskim potrebama na nov i prilagodljiv na~in tako {to bi nastanilo svoju organizaciju personalnim ra~unarima koji, kada je to potrebno, mogu raditi udru`eno da bi re{ili ra~unski intenzivne probleme. Kompjuteri }e bukvalno raditi i za individue i za grupe. Ja vidim kako taj isti decentralizovani um raste u na{em dru{tvu, vo|en mladim gra|anstvom u digitalnom svetu. Tradicionalni centralisti~ki pogled na `ivot posta}e deo pro0

{losti. Sama dr`ava je predmet velikih promena i globalizacije. Kroz pedeset godina dr`ave }e istovremeno biti i ve}e i manje. Evropa, koja jako `eli svoje ekonomsko ujedinjenje, zati~e sebe kako se deli na manje etni~ke entitete. Snage nacionalizma suvi{e olako progla{avaju cini~nim i otpisuju svaki {irokogrudi poku{aj svetskog ujedna~enja. Me|utim, u digitalnom svetu postaju izvodljiva prethodno nemogu}a re{enja. Danas, kada 20 procenata sveta konzumira 80 procenata svojih resursa, kada ~etvrtina nas ima prihvatljiv `ivotni standard dok tri ~etvrtine nemaju, kako se mo`e prebroditi ova podela? Dok politi~ari vode rat istorijskom ta{tinom, iz digitalnih oblasti se uzdi`e nova generacija, oslobo|ena mnogih starih predrasuda. Ovu decu ne ograni~ava geografska udaljenost, kao preduslov prijateljstva, saradnje, igre i susedstva. Digitalna tehnologija mo`e biti prirodna sila koja privla~i ljude harmoni~nijem svetu. Harmonijski efekat digitalnog bivanja ve} sada je o~igledan jer prethodno odvojene discipline i preduze}a zati~u sebe ne u takmi~enju, nego u saradnji. Pojavljuje se zajedni~ki jezik koji je prethodno nedostajao i koji omogu}ava ljudima razumevanje bez granica. Dana{nja deca u {kolama do`ivljavaju mogu}nost da na istu stvar gledaju iz mnogih perspektiva. Na primer, kompjuterski program se istovremeno mo`e posmatrati kao skup kompjuterskih instrukcija, ili kao konkretna poezija oblikovana uvu~enostima redova u tekstu programa. Deca vrlo brzo nau~e da poznavati program zna~i poznavati ga iz mnogo perspektiva, a ne samo iz jedne. Me|utim, vi{e od svega ostalog, moj optimizam dolazi iz osna`uju}e prirode digitalnog na~ina `ivota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti~e na promenu jesu faktori koji }e budu}1

nost u~initi tako razli~itom od sada{njosti. Informativni autoput mo`e danas zvu~ati kao zabluda, ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|anja. Kako deca budu usvajala globalne informativne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez dozvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na putu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na mestima gde su prethodno vrlo malo postojali. Moj optimizam se ne hrani o~ekivanim pronalaskom ili otkri}em. Pronala`enje leka za rak ili sidu, pronala`enje prihvatljivog na~ina za kontrolu populacije, ili pronalazak ma{ine koja mo`e udisati na{ vazduh, piti na{e okeane i izlu~ivati nezaga|ene oblike svakog od njih – jesu snovi koji se mogu ili ne mogu ostvariti. Biti digitalan je ne{to razli~ito. Mi sada ~ekamo na bilo koje otkri}e. Ono je tu. Ono je sada. Skoro da je genetsko po svojoj prirodi, u tom smislu da }e svaka generacija biti „digitalnija“ od prethodne. Kontrolni bitovi te digitalne prirode su, vi{e nego ikada, u rukama mladih. Od tog saznanja me ni{ta ne mo`e u~initi sre}nijim.

0

1

Pogovor

I niste mi verovali u vezi sa eksponencijalima! Broj Veb sajtova se duplira svakih pedeset dana. Svake ~etiri sekunde priklju~uje se nova strana. Nakon kratkog vremena od izlaska Biti digitalan, slobodno mogu koristiti Internet termine, poput gornjih, jer svi znaju sve o Internetu – iako ga zapravo samo njih nekoliko razume. Kriti~ari ka`u kako je trebalo da ga podrobnije objasnim. U svakom slu~aju, dozvolite mi da ispravim gre{ku. Internet je zamislio i dizajnirao, 1963. godine, ~ovek po imenu Leri Roberts. Primeti}ete da njegovo ime nije spomenuto u knjizi; to je zaista propust. Leri je bio pozvan u Va{ington, od strane Ivana Saderlenda (pomenutog ~etiri puta), tada{njeg rukovodioca ARPA ra~unarskog istra`iva~kog tima. ARPAnet, kako su ga tada zvali, bio je dizajniran tako da bude pouzdan sistem za prosle|ivanje poruka, koji radi na principu pakovanja informacija. Iako se o paketima ve} diskutovalo u knjizi, oni nisu bili tretirani kao autonomna par~ad, od kojih svako putuje razli~itim putem od ta~ke A do ta~ke B. Uzmimo da ja (u Bostonu) {aljem vama (u San Francisko) ovaj pasus. Svaki paket (koji sadr`i, recimo, deset slova, svoj redni broj, plus va{e ime i adresu), u principu, mo`e da ide razli~itim putem – jedan preko Denvera, drugi preko ^ikaga, tre-

0

}i preko Dalasa, itd. Sada zamislite da oni, kada se ponovo pore|aju u San Francisku, otkriju kako nedostaje paket broj {est. [ta se desilo sa paketom broj {est? Vojska je osnovala ARPAnet u vreme kada je hladni rat bio na vrhuncu. Nuklearni napad i prvi udari uzimani su vrlo ozbiljno. Hajde, dakle, da zamislimo da je paket broj {est i{ao kroz Mineapolis, koji je upravo u tom momentu bio pogo|en neprijateljskim projektilom. Paket broj {est je izgubljen. ^im se utvrdi da on nedostaje, ostali paketi tra`e od Bostona da ga ponovo po{alje (ali ovoga puta ne preko Mineapolisa). Ovo zna~i da je potrebno, ako ho}emo spre~iti da poruka stigne od mene do vas, zbrisati ve}inu Amerike, jer }e uvek postojati nekakva dostupna staza. Jeste, sistem }e se usporiti kako bude tra`io na~ina da prona|e put od ta~ke A do ta~ke B (ukoliko sve vi{e gradova bude uni{tavano), ali ne}e u potpunosti umreti. Ovo je va`no razumeti, jer je upravo ta arhitektura – decentralizovani model – razlog zbog ~ega je Internet danas toliko rasprostranjen fenomen. On ne mo`e biti kontrolisan na na~in na koji politi~ari vole da razmi{ljaju: pomo}u zakona ili bombi. Poruke prolaze, na ovaj ili onaj na~in.

Posedovanje sigurnog teksta Rast Mre`e zaprepa{}uje svakoga, kao {to i treba da bude. Ona raste sasvim lepo. Ukoliko ste povremeni korisnik koji se `ali na brzinu, samo se setite da su mnoge zemlje povezane sa Mre`om vrlo tankim kanalima. Oni }e brzo rasti i sistem }e se pona{ati sve bolje i bolje. Povremeno }e se de{avati obrnuto: bi}e sve sporiji, kako ljudi budu uskakali br`e nego {to raste infrastruktura. Ali, ne}e do`iveti slom, ve} }e samo usporiti.

1

Jedina nezgoda jeste vlada u obliku politi~ara koji `ele da je kontroli{u. Obi~no pod izgovorom brige za interese dece na Mre`i, ljudi {irom sveta poku{avaju da cenzuri{u njen sadr`aj. [to je jo{ gore, neke dr`ave, uklju~uju}i i SAD, `ele da se uvere da postoje na~ini „oslu{kivanja“ poruke, sli~no prislu{kivanju telefonskih linija. Ako vas to ne uzbu|uje, znajte da bi trebalo. Posedovanje bilo ~ega manjeg nego {to su najve}a sigurnost i privatnost – bila bi smrtonosna gre{ka. Zbog svoje digitalne prirode, digitalni svet je obi~no mnogo sigurniji od analognog sveta. Ali mi moramo `eleti da tako bude. Moramo znala~ki kreirati sigurnu digitalnu sredinu. Preprodavci droga, teroristi i ljubitelji de~ije pornografije tako|e }e koristiti Internet. Ali, razmislite o tome. Lo{i momci su mnogo bolje opremljeni od vas ili mene za nadigravanje federalaca, putem kriptografije (metode uz ~iju pomo} se poruke prave ne~itljivim svima osim onome ko ima „klju~“ za njihovo ~itanje). Dakle, zakoni o zabrani izvoza tehnologije i ostalo zakonodavstvo stvarno su budalasti. Ukoliko zabranite kriptografiju, jedini ljudi koji }e je posedovati bi}e kriminalci. Daleko od toga da za{titi prose~nog gra|anina, ova mera ga dovodi u stanje jo{ ve}eg rizika. Va{ingtonu, prosvetli se! Privatnost se ispoljava na tri na~ina. Prvo, kada vam po{aljem poruku, vi `elite da znate da je ona zaista moja. Drugo, dok poruka putuje izme|u nas, vi ne `elite da je iko „prislu{kuje“. Tre}e, kada je najzad imate na disku, ne `elite da neko posle do|e i ~ita je (dok ste, na primer, priklju~eni i radite ne{to drugo). Sve tri stvari su va`ne i bez njih smo u nevolji. Kibersvemir – re~ kori{}ena samo jednom u knjizi – trebalo bi da bude privatan. To je najva`nije pravilo za posedovanje sigurnog teksta.

0

Mrtva riba Tema „Bitovi i atomi“ je koristan na~in da se uporede pro{lost i budu}nost. Februara 1995, kao reakcija na ekstradiciju Ramzija Jasefa, pretpostavljenog mozga bomba{kog napada na Svetski tr`ni centar, jedan islamski sve{tenik iz Pakistana zahtevao je da vlada Sjedinjenih Dr`ava preda Madonu i Majkla D`eksona, kako bi im bilo su|eno za prekr{aj fundamentalisti~kih zakona. Stejt dipartment je odbio zahtev i oni koji su videli ovu kratku pri~u na unutra{njim stranama novina smejali su se. Ba{ budalasto! Mesec dana ranije gospodin i gospo|a Tomas, bra~ni par iz Milpitasa u Kaliforniji, bavili su se svojim poslovima, ure|uju}i bilten kompjuterskih vesti (BBS) koji je bio u skladu sa standardima zajednice, lokalnim zakonima i statutom dr`ave. Jednog dana radnik u po{ti iz Tenesija ulogovao se na njihov BBS i nije mu se svidelo ono {to je video. Par iz Kalifornije je potom bio optu`en za kr{enje zakona Tenesija, sudilo mu se i prona|eno je da je kriv. Bio je odmah izru~en dr`avi Tenesi. Dok sam bio na proputovanju povodom svoje knjige, posetio sam {armantnu knji`aru u Ann Arboru, u dr`avi Mi~igen, zvanu [amanski Bubanj. Na moje iznena|enje, me|u prisutnima su bili majka i o~uh D`ejka Bejkera, dvadesetjednogodi{njeg studenta Mi~igenskog univerziteta, koji je bio uhap{en nekoliko dana ranije. D`ejk Bejker je poslao fiktivni esej na alt.sex.stories (mesto na kojem nikada nisam bio i nisam siguran kako bih stigao). ^ovek iz Moskve je pro~itao taj esej i nije mu se svideo. (Nemojte me pitati {ta je tra`io u alt.sex.stories. To je isto kao da ste u{li u crno ofarbanu radnju u Amsterdamu, zvanu Seks {op, i bili uvre|eni njenim sadr`ajem). Na`alost, ~italac iz Rusije je bio |ak Mi~igenskog univerziteta i izrazio je svoje nezadovoljstvo,

1

{to je dovelo do hap{enja D`ejka Bejkera, u jedanaest sati jedne no}i. Zatvoren je u }eliju na mesec dana, li{en mogu}nosti da plati kauciju. Izme|u ostalog, konfiskovane su i njegove nao~ari. Trenutak! Mislio sam da to ne radimo u Sjedinjenim Dr`avama. To smo uradili zato {to je mladi} napravio gre{ku i koristio pravo ime mlade dame, {to je dovelo do toga da se njegov postupak smatra prete}im, zbog ~ega je primenjena ekstremna i apsurdna mera hap{enja bez kaucije (i nao~ara za ~itanje). Slu~aj je 21. juna okon~an intervencijom federalnog sudije Averna Kona i za vladu je zavren; pri~a o D`ejku Bejkeru se vodi kao „samo svirepije i bezukusno delo ma{te“. Kada ~ujem za takve incidente, osetim kako se zakon pona{a kao polumrtva riba koja poskakuje na doku. On se bori za vazduh, jer je digitalni svet druga~ije mesto. Ve}ina zakona je zami{ljena za svet atoma, a ne za svet bitova. Mislim da je zakon – sistem za rano upozoravanje koji nam govori: „Ovo je velika stvar.“ U kiberzakonu nema mesta dr`avnom zakonu. Gde se nalazi kibersvemir? Ukoliko vam se ne dopadaju bankarski zakoni u SAD, postavite va{u ma{inu negde na Velikim Kajmanskim ostrvima. Ne svi|aju vam se zakoni o autorskim pravima u SAD? Postavite svoju ma{inu u Kini. Kiberzakon je globalni zakon kojeg ne}e biti lako ukrotiti, zato {to se mi o~igledno ne mo`emo slo`iti ni oko svetske trgovine rezervnim automobilskim delovima.

Dr`ava kao naftalinska kuglica Kao naftalinska kuglica koja direktno prelazi iz ~vrstog stanja u gas, ja o~ekujem da }e dr`ava ispariti, bez prethodnog prelaska u neoperativni nered, pre nego {to neka globalna kiberdr-

0

`ava bude komandovala politi~kim etrom. Nesumnjivo, uloga dr`ave }e se dramati~no promeniti i tu ne}e biti mesta ni nacionalizmu, kao ni malim boginjama. Dana{nje nacije imaju pogre{an obim. Nisu dovoljno male da bi bile lokalne i nisu dovoljno velike da bi bile globalne. U „stara“ vremena susedstvo je bilo odre|ivano samo fizi~kom blizinom i okolinom. Zapravo, mogli ste da hodate uz granice dr`ava, ili ste mogli biti pogo|eni iz aviona ako ih niste po{tovali. Reke, okeani, ili kameni zidovi formirali su granice. U slu~aju gradova, po{to nije mogao uvek da se precizno odredi njihov rub, granice gradova su obi~no bile vidljive. Sa njihovom o~igledno{}u i{la je i odre|ena vrsta lokalne uprave. Celokupna na{a istorija je vezana za prostor i mesto, geometriju i geografiju. Dok su konflikti rasli zbog religijskih, ekonomskih i drugih nefizi~kih razloga, podru~je ratnih sukoba je definitivno bilo fizi~ko. Veliki pobednici su zavr{ili sa imperijama (za neko vreme). Gubitnici su ponekad nestajali. Nacionalna dr`ava je vrlo fizi~ki trofej. Kibersvemir nije. Jedna ma{ina je isto toliko blizu koliko i slede}a. Ne postoje druga fizi~ka ograni~enja ili prepreke osim kontura same planete. Na isti na~in na koji su mediji jednovremeno postajali sve ve}i i manji, i svetska uprava mora}e tako da se pona{a. Ovo se ne}e dogoditi preko no}i, ali postoje znaci kako se to u nekim zajednicama de{ava br`e nego u drugim. Ne mislim na fizi~ke zajednice. Mislim na one poput finansijskih i akademskih zajednica, koje trenutno vode svet u njegovoj globalnoj i on-lajn prirodi. U stvari, ~injenica je da je dana{nja globalna bankarska zajednica jedina izuzeta od ameri~kih izvoznih zakona o kriptografiji. Kada ste poslednji put ~uli da se milijarde prenose kolima?

1

Globalna priroda digitalnog sveta ubrzano }e smenjivati prethodne i one manje demarkacije. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram da je to uveseljavaju}e.

Francuskoj, na primer, ova knjiga je vre|ala kulturu i odre|ene institucije i ~inila se neukusnijom od Evian vode, pomenute na po~etku ove knjige. U drugim zemljama, kao {to je Italija, bila je popularna i o njoj se `u~no raspravljalo. Kada bolje raz-

Optimista uprkos optu`bama

mislim, Biti digitalan je italijanskog duha: u se-

Apotekar na malom gr~kom ostrvu, na kojem smo moja `ena i ja imali ku}u preko dvadeset i pet godina, poverio mi se da je zabrinut za svog trinaestogodi{njeg sina koji voli kompjutere. Otac se brine jer veruje da mu sin, ako bude u~io o kompjuterima, ne}e imati posla na ovom malom ostrvu i da }e emigrirati daleko od svoje porodice, {to je mnogo mladih Grka ve} uradilo u nedavnoj pro{losti. Te{ko je objasniti da od svih mogu}ih interesovanja upravo ovo ga mo`e dr`ati blizu doma. U sve ve}oj meri Mre`a postaje mesto za preduzetnike, koji grade „globalne ku}ne industrije“. Zvu~i kao oksimoron, zar ne? Da biste bili multinacionalna kompanija, u pro{losti ste morali biti ogromni, sa kancelarijama {irom sveta, sposobnim ne samo za baratanje va{im korporativnim atomima ve} i za bitku sa lokalnim zakonima, carinom, obi~ajima i fizi~kom distribucijom proizvoda. Troje ljudi u tri razli~ita grada danas mogu formirati kompaniju i pristupiti globalnom tr`i{tu. Kako ljudstvo u industrijama bude bilo smenjivano zbog automatizacije, ono }e u sve ve}oj meri raditi za sebe. Ve} danas kompanije smanjuju ljudstvo i uzimaju radnike kao podzakupce. Oba trenda ukazuju na isti smer. Do 2020. godine najve}i poslodavac u razvijenom svetu bi}e „ja li~no“. Da li je ovo dobro? Budite sigurni da jeste! Za mene je bilo vrlo zanimljivo gledati kako se prihvatanje Biti digitalan {iri na preko trideset razli~itih jezika. Na nekim mestima, kao u

bi nosi „underground“ i sebe ne uzima suvi{e

0

ozbiljno. Elem, ono {to me je najvi{e razveselilo nije to {to ova knjiga nije bila na listama bestselera ovde i tamo, ve} to {to mi je u toku protekle godine stizalo hiljade e-mailova povodom nje. Stariji ljudi su mi zahvaljivali zbog toga {to sam im objasnio {ta njihova deca rade i {ta }e raditi u budu}nosti. Mla|i ljudi su mi se zahvaljivali na mom entuzijazmu. Ali pravo zadovoljstvo i merilo uspeha jesu u ~injenici da mi sada moja sedamdeset i pet godina stara majka svakoga dana {alje e-po{tu. N. N. Patmos, Gr~ka oktobra, 1995.

1

Zahvalnice

Godine 1976. napisao sam predlog, upu}en nacionalnoj donaciji za dru{vene nauke. u kojem je opisan multimedijski „sistem sa proizvoljnim pristupom“, koji bi korisniku omogu}avao da vodi konverzaciju sa slavnim pokojnim umetnicima. Dr D`erom B. Visner, tada{nji predsednik MIT-a, pro~itao je ovaj blago re~eno neobi~an predlog, po{to je koli~ina potrebnog novca zahtevala njegov potpis. Umesto da predlog odbaci kao sulud, on je ponudio svoju pomo}, shvataju}i da sam u njemu uveliko oti{ao van svojih oblasti, izme|u ostalih stvari, u tzv. procesiranje prirodnog jezika. Tako je otpo~elo veliko prijateljstvo. Ja sam po~eo da radim sa video-diskovima (tada veoma analognim). Visner je insistirao na sofisticiranijoj lingvistici i dubljoj vezanosti za umetnost. Do 1979. nagovarali smo sami sebe, a i korporaciju MIT, da krenemo sa izgradnjom Medijske laboratorije. Narednih pet godina putovali smo stotinama hiljada milja svake godine, ponekad provode}i vi{e vremena zajedno nego sa porodicama. Bila je ovo prilika da u~im od Visnera i da upoznam svet njegovim o~ima i o~ima njegovih mnogih briljantnih i slavnih prijatelja, {to je za mene bila velika {kola. Medijska laboratorija je postala globalna zato {to je Visner bio globalan. Laboratorija je cenila

0

1

finu umetnost i rigoroznu nauku zato {to je i Visner bio takav. Visner je preminuo mesec dana pre zavr{etka ove knjige. Sve do svojih poslednjih dana neprestano je `eleo da razgovara o pitanjima u knjizi „Biti digitalan“ i o svom opreznom optimizmu u vezi s njom. Brinuo je zbog pogre{ne upotrebe Interneta u nastupaju}em vremenu, u kojem }e se on sve vi{e koristiti, i brinuo je o nezaposlenosti u digitalnom dobu koje samo oduzima radna mesta, a mo`e pru`iti samo manje. Ali, uvek je nalazio izlaz na svetlijoj strani, ~ak i kada se optimizam u vezi njegovog ozdravljenja rapidno smanjivao. Njegovom smr}u, u petak, 21. oktobra 1994, preneta je odgovornost na nas ostale u MIT-u – da za mlade ljude uradimo ono {to je on uradio za nas. D`eri, trudimo se da idemo tvojim stopama. Medijska laboratorija je startovala sa jo{ trojicom velikih ljudi, kojima dugujem posebnu zahvalnost za sve ono ~emu su me u~ili. To su: Marvin L. Minski, Simor A. Papert i Mjurijel R. Kuper. Marvin je najpametnija osoba koju poznajem. On je svakako najzna~ajniji `ivi nau~nik u oblasti kompjutera, a njegov humor prevazilazi svaki poku{aj opisa. Obo`ava da citira Semjuela Goldvina: „Ne obra}ajte pa`nju na kritike. Nemojte ih ~ak ni ignorisati.“ Simor je svoje rane dane proveo sa psihologom @an Pja`eom, u @enevi, a ubrzo potom je, uz Minskija, postao kodirektor laboratorije za AI (ve{ta~ku inteligenciju) na MIT-u. Tako je on u Medijsku laboratoriju uneo veliko razumevanje kako za dru{vene nauke tako i za primenjene tehni~ke nauke. Kako bi to Simor rekao: „Ne mo`ete razmi{ljati o razmi{ljanju bez razmi{ljanja o razmi{ljanju o ne~emu.“ Mjurijel Kuper je dodala tre}u puzlu: umetnost. Ona je bila primarna dizajnerska sila u Medijskoj laboratoriji i uzela je neke od najstabilnijih

0

elemenata personalnog ra~unarstva, poput „prozora“, razbila ih u par~i}e sa pitanjima, iskustvima i alternativnim modelima. Njena tragi~na i neo~ekivana smrt, 26. maja 1994, stvorila je veliku ranu u samom bi}u i du{i Medijske laboratorije. Medijska laboratorija je delom oformljena od ranije Grupe za ma{insku arhitekturu (1968–1982), u kojoj sam sa grupom kolega najvi{e nau~io. Veliku zahvalnost dugujem Endiju Lipmenu, koji dnevno u proseku ima pet ideja koje bi se mogle patentirati, i od koga verovatno poti~u mnoge fraze iz ove knjige. On poznaje digitalnu televiziju bolje od bilo kog drugog. Dodatne rane ideje dolazile su od Ri~arda A. Bolta, Voltera Bendera i Kristofera M. [manta, koji su radili u tek nastaloj Medijskoj laboratoriji, kada smo imali dve male laboratorije, {est kancelarija i toalet. To su bile godine u kojima smo smatrani {arlatanima, i kao takve bile su zlatne. Ali, da bismo i mi postali zlatni, morali smo biti otkriveni. Martin Denikof, iz Odeljenja za morska istra`ivanja, za ra~unarsku nauku predstavlja ono {to je Medi~i za renesansnu umetnost: on je ljude snabdevao mo}nim idejama. Kao pozori{ni pisac, uticao je da na{a istra`ivanja obuhvate interaktivni bioskop, godinama pre nego {to bismo sami do{li do toga. Kada je Krejg Filds, Denikofov mla|i kolega u ARPA, primetio ekstremni manjak ameri~kog prisustva na tr`i{tu potro{a~ke elektronike, preduzeo je smele poteze u smislu razvijanja ideje o kompjuterskoj televiziji. Krejgov uticaj je bio toliki da ga je ko{tao posla, jer je u to vreme njegov pristup bio u nesaglasnosti sa industrijskim principima tada{nje administracije (tj. manjkom istih). Me|utim, tokom tih godina otpo~eo je veliki deo istra`ivanja, koja su vodila ka oblasti danas poznatoj kao multimedija.

1

Po~etkom ranih 80-ih obratili smo se privatnim firmama da nas podr`e, pre svega da bismo izgradili ono {to je danas poznato kao Visnerovo zdanje – 50 miliona vredan pogon. Uz izuzetnu velikodu{nost Armanda i Selest Bartosa zapo~et je i kompletiran proces realizovanja Medijske laboratorije. Paralelno s tim, morali smo da prona|emo nove prijatelje me|u korporacijama. Ti novi prijatelji su uglavnom bili razni proizvo|a~i sadr`aja, koji pre toga nisu imali nikakvih dodira sa MIT-om, ali su ve} tada ose}ali da }e njihovu budu}nost velikim delom usloviti tehnologija. Izuzetak je bio dr Kod`i Kobaja{i, tada{nji predsednik kompanije NEC. Zahvaljuju}i njegovoj inicijalnoj podr{ci i veri u viziju ra~unara i telekomunikacija, ubrzo su istim stopama krenule i druge japanske kompanije. Tokom sakupljanja sedamdeset i pet korporacijskih sponzora koliko ih danas imamo, upoznao sam mnogo likova – u pravom smislu te re~i. Studenti Medijske laboratorije danas imaju priliku da popri~aju sa vi{e predsednika od bilo koje druge grupe studenata koju poznajem. Mi u~imo od svih takvih posetilaca, ali trojica se izdvajaju od ostalih: D`on Skali, prethodno u kompaniji Epl Kompjuter; D`on Evans, predsednik Njuz Elektro-nik Dejta, i Kazuhiko Ni{i, predsednik korporacije ASCII. Doda}u da dugujem veliku zahvalnost Alanu Keju, iz kompanije Epl Kompjuter, i Robertu V . Lakiju, iz kompanije Belkor. Zbog toga {to smo sva trojica ~lanovi Vangard grupacije CSC-ja, mnoge ideje u ovoj knjizi razvio sam zahvaljuju}i njihovim razmi{ljanjima i uvidima. Kej me je podsetio: „Perspektiva vredi 50 bodova IQ-a.“ Laki se prvi setio da postavi pitanje: „Da li je jedan bit zaista par~e (bit)?“ Laboratorije se ne grade samo na idejama. Ogromnu zahvalnost dugujem Robertu P. Grinu, pri-

0

dru`enom direktoru za administraciju i finansije, koji je sa mnom radio vi{e od dvanaest godina. Mogu i}i daleko u isprobavanju novih modela istra`ivanja i neprekidno putovati, zahvaljuju}i njegovoj posve}enosti poslu i poverenju koje taj ~ovek ima od strane zaposlenih u Medijskoj laboratoriji i administraciji MIT-a. U pogledu u~enja, Stiven A. Benton je pod svoje uzeo akademsku organizaciju koja je bila zapu{tena i dao joj nov oblik i karakter, sve dok poslednjeg jula (1995) nije svoj polo`aj predao svom nasledniku, Vitmenu Ri~ardsu. Viktorija Vasilopulos vodi ra~una o mojoj kancelariji i meni, unutar i izvan MIT-a, na poslu i u ku}i. Ova knjiga sugeri{e da biti digitalan zahteva spajanje ku}e i kancelarije, rada i igre, i zaista je tako. Viktorija mo`e to potvrditi. Zaista inteligentni kompjuterski agenti su vremenski daleko od nas, tako da je posedovati odli~nog ljudskog pomo}nika va`no (i retko). Kada sam se povukao da zavr{im ovu knjigu, Viktorijin posao je bio da obezbedi da to niko ne primeti. Uz pomo} njenih pomo}nica, Suzan Marfi-Botari i Felis Napolitano, to je primetilo samo nekoliko njih. Sam proces stvaranja knjige zahteva zasebnu pri~u o zahvalnicama. Najva`nije mi je da se zahvalim Keti Robins, mom agentu u Njujorku. Keti sam upoznao pre vi{e od deset godina i potpisao ugovor da bih postao jedan od njenih „autora“. Tokom slede}e decenije bio sam toliko zauzet stvaranjem Medijske laboratorije da ~ak nisam smeo ni da pomislim na knjigu. Keti je pokazala beskrajno strpljenje i povremeno me gurkala, ali uvek tako ne`no. ^asopisom Vajerd, Lui Rozeto i D`ejn Metkalf briljantno su ocenili pravi trenutak za ostvarenje svoje ideje o ~asopisu za `ivotni stil u digitalnom svetu. Moj sin Dimitri je bio vrlo ve{t u nagovaranju da se priklju~im, za {ta sam mu zahva-

1

lan. Nikada ranije nisam vodio rubriku. Neke rubrike su nastajale lako, a neke te{ko. Ali sve su bile ve{to i na zabavan na~in ure|ivane od strane D`ona Batela. Ljudi su slali mnogo poruka, koje su bile od pomo}i. Ushi}enje je nadma{ilo brbljanje. Svi su bili promi{ljeni. Kada sam oti{ao kod Keti Robins sa idejom da uzmem osamnaest pri~a iz Vajerda i da od njih napravim knjigu, njen odgovor bi se najbli`e mogao opisati kao `abin jezik ispred vodene bube. Slllllp. Gotovo. Progutano i potpisano za manje od dvadeset i ~etiri sata. Odveden sam u Knopf (izdava~ka ku}a) i predstavljen predsedniku, Soniju Mehti, i mom uredniku, Martiju A{eru. Marti je upravo otkrio Amerika Onlajn (jeste, `ivi sa dva tinejd`era) i to je postao na{ glavni komunikacioni kanal. Njegova }erka mu je pomagala da {tampa kod ku}e. Marti je vrlo brzo postao digitalan. Re~ po re~, idejom po idejom, Marti je le~io moj disleksi~ni stil i pretvorio ga u ne{to nalik biltenu. Tokom mnogih dana Marti i ja smo bili poput {kolaraca koji no}ima rade zajedno na zadatku. Kasnije su Ras Njumen, Gejl Benks, Alen Ki, D`eri Rubin, Simor Papert, Fred Bamber, Majkl [rag i Majk Houli pro~itali rukopis da bi dali komentare i ukazali na gre{ke. Njumen se postarao da poruka i politika budu u skladu. Banks je rukopis pro~itao sa aspekta profesionalnog kriti~ara i profesionalnog novajlije, uvr}u}i }o{ak skoro svake strane. Ki je prona{ao gre{ke u atribuciji i zastao na mestima koja nisu i{la dobrim redosledom, dodaju}i mudrost po kojoj je bio tako poznat. Papert se pozabavio sveobuhvatnom strukturom i reorganizovao po~etak. [rag ({esnaestogodi{njak) prona{ao je mnogo gre{aka u tekstu, koje je lektor propustio uglavnom pri kucanju: 34,800 boda naspram 38,400 boda, {to niko ne bi na{ao! Bamber je obavio proveru realnosti. Rubin je bio ~italac za parlamentarni i klasi~ni oblik.

0

Houli je odlu~io da knjigu pro~ita unazad, na~inom na koji ~ita muziku, kako bi se (o~ito) uverio da je makar kraj komada odsvirao dobro. Najzad, moram da izrazim zahvalnost svojim izuzetnim roditeljima koji su mi, pored ljubavi i odanosti, pru`ili jo{ dve stvari: obrazovanje i putovanja. U to vreme niste imali izbora osim da pomerate svoje atome. Do svoje dvadeset i prve godine verovao sam da sam video ceo svet. Iako je te{ko poverovati u to, razmi{ljanje na taj na~in podarilo mi je dovoljno samopouzdanja da bih mogao ignorisati kritike, kojima sam zbog toga veoma zahvalan.

1

0

1

Tehnologija (ne) slobode

Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digitalan“ svaki ~italac }e sigurno do`iveti razli~ito. To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u {irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – doba eksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija, elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja se na takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svakodnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~etiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vreme, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svojevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mre`a koje nas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivo informacija i mogu}nosti, novih izazova, novih opasnosti i novih sloboda. Na prvi pogled, Negropontova knjiga je manifest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu puni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezaustavljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj, u kojem su novi dometi mikroelektronike u punoj slu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se mo`e desiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma}im turbulentnim prostorima, sa sve`im utiscima o doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lomovima koji su nas zadesili – pomisli kako je naivno verovanje autora u slobodu pojedinca, koja definitivno trijumfuje podr`ana „kona~nom tehnologijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e

0

informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne telekomunikacije i strahovit porast razmene svih vrsta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe`no vode ujedinjavanju nacija i dr`ava, i formiranju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa i vlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrzano }e smenjivati prethodne i one manje demarkacije. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram da je to uveseljavaju}e“, ka`e Negropont, tvrde}i dalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam dolazi iz osna`uju}e prirode digitalnog na~ina `ivota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~initi tako razli~itom od sada{njosti. Informativni autoput danas mo`e zvu~ati kao zabluda, ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|anja. Kako deca budu usvajala globalne informativne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez dozvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na putu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na mestima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“ Amen. Po mnogim elementima konstrukcije i sadr`aja dela autor je futurista, bolje re~eno futurolog „optimisti~ke provenijencije“, koji se po idejama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}nosti pribli`ava Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegava da ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“, koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnog dru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakom pogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta tehnolo{kih promena“ i spektar dominantnih implikacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXI veka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anja rizika katastrofa, koje su u ovoj problematici ne samo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opredeljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, koje prevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-

1

hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde nau~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ni najsmelija nau~na fantastika ne mo`e ni da se pribli`i realnostima „eksplozije tehnologija“ krajem ovoga veka. Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika koje autor direktno, koncizno ali okrutno argumentovano izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravaca tehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme nastanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako se Negropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdim standardima na polju {irokoformatne televizije (HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i, bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ velikih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i njihovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara, britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazuje na istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, koji kao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja se podvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma. ^itaoca valja upozoriti da je knjiga pisana za ameri~ko tr`i{te, preciznije re~eno – za prose~nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikanca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikancu koji ne `ivi u vreme nastanka dela – polovinom devedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god je bilo mogu}e i smisleno, da neke te`e shvatljive asocijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelo svuda. Iako `ivimo u realnom tehnolo{kom zaostatku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzija na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija mo`e se uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije potrebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeo ovo delo i u`ivao u njemu. Njegov „razgovorljiv“ prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inu na koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri komuniciraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enja gomile apstraktnih informacija i komandi, danas

0

jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje ~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara. „Biti digitalan“ sadr`i tri dela. U prvom poglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava razlike izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i sveta digitalno „prevedenih“ informacija, koji nezaustavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskog `ivota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razmatra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom. Autor ovde briljantno anticipira naredni razvoj odnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde }e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i pojava ve{ta~ke inteligencije. U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, izneta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizija `ivota u potpunom informati~kom okru`enju. Optimizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnim projektima transformacije koje }e informati~ko doba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nom `ivotu, ali i sudbini klasi~ne dr`ave i ljudskog dru{tva. „Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okrenuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog aktera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologiji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo. Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obilje korisnih informacija, saveta i komentara, ali i vrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sumnje, obele`iti dominantne civilizacijske promene na po~etku tre}eg milenijuma. Vigor Maji}

1

0

1

SADR@AJ

Uvod Paradoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 I BITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 1. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 2. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .27 3. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 II INTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 7. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .87 8. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 9. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 10. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 11. Mo`emo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .131 12. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142 III DIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153 13. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .155 14. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .163 15. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174 16. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185 17. Digitalne bajke i uobra`enja . . . . . . . . . .194 18. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207 Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

0

1

Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219 N.N. Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227

Nikolas Negropont BITI DIGITALAN

Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235 Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode

Izdava~ko preduze}e CLIO Zmaja od No}aja 12 Beograd

Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

Za izdava~a Zoran Hamovi} Recenzent Milena Dragi}evi} [e{i} Lektura i korektura Ksenija Obra~evi} Tehni~ki urednik Gordana Nikoli}

[tampa AB {tamparija Beograd

0

1

0

1