Opsta 2

Opsta2 Srednjovekovna knjizevnost ......................................................................................................................... 5 Dante Aligijeri Bozanstvena komedija........................................................................................................ 6 Zivot I delo................................................................................................................................................. 6 Kompozicija Bozanstvene komedije ......................................................................................................... 6 Kompozicija Pakla ..................................................................................................................................... 7 Sistem kazne u Paklu I raspored gresnika po pojasevima......................................................................... 7 Analiza epizode po izboru iz Pakla ............................................................................................................ 8 Francesko Petrarka Kanconijer ..................................................................................................................... 8 Zivot I delo Franceska Petrarke ................................................................................................................. 8 Kompozicija “Kanconijera” I osnovne odlike Petrarkinog stvaralastva .................................................... 8 Sonnet 1, Vi sto slusate rasute stihove .................................................................................................... 9 Sonet 61, Neka je blazen dan, mesec i doba .......................................................................................... 10 134. Mira mi nema, a nema ni rata......................................................................................................... 11 189. Puna zaborava ladja mi prolazi ....................................................................................................... 11 234. O sobice sto bese pristaniste ......................................................................................................... 12 302. Misli me dizu u predeo gde je ......................................................................................................... 13 Petrarkizam ............................................................................................................................................. 13 Humanizam I renesansa .............................................................................................................................. 14 Bokačo......................................................................................................................................................... 15 Bokacov zivot I delo ................................................................................................................................ 15 Kompozicija Dekamerona ....................................................................................................................... 15 Ser Capaleto ............................................................................................................................................ 16 Jevrejin Abraham .................................................................................................................................... 17 Mazeto .................................................................................................................................................... 17 Tankredi .................................................................................................................................................. 17 Alibeh ...................................................................................................................................................... 18 Sekspir ......................................................................................................................................................... 18 Zivot I delo............................................................................................................................................... 18 Odlike Sekspirovog stvaralastva ............................................................................................................. 19

Osnovne odlike elizabetanske tragedije ................................................................................................. 19 Makbet-kratak sadrzaj ............................................................................................................................ 20 Tema Makbeta ........................................................................................................................................ 21 Makbet -likovi Makbeta I ledi Makbet .................................................................................................... 21 Odnos Ledi Makbet I Makbeta ................................................................................................................ 21 Hamlet-sadrzaj ........................................................................................................................................ 21 Osnovni zaplet I paralelni zapleti ............................................................................................................ 22 Lik Hamleta ............................................................................................................................................. 22 Lik Ofelije................................................................................................................................................. 22 Analiza Hamletovog monologa “Biti ili ne biti” ....................................................................................... 23 Analiza Hamletovog monologa o glumcima ........................................................................................... 23 Kralj Lir-kratak sadrzaj............................................................................................................................. 23 Glavni I sporedni zaplet u delu................................................................................................................ 24 Lik kralja Lira ........................................................................................................................................... 24 Lik Kordelije ............................................................................................................................................. 24 Likovi, karakter I sudbina ........................................................................................................................ 24 San letnje noci-kratak sadrzaj ................................................................................................................. 25 Kompozicija dela ..................................................................................................................................... 25 Zapleti ..................................................................................................................................................... 25 Metateatralnost ...................................................................................................................................... 26 Rable “Gargantua I Pantagruel” .................................................................................................................. 26 Rable –zivot I delo ................................................................................................................................... 26 Кратак садржај....................................................................................................................................... 26 - Карневализациja ................................................................................................................................. 27 Groteskni realizam .................................................................................................................................. 27 Primeri groteske u delu ........................................................................................................................... 27 Servantes “Don Kihot” ................................................................................................................................ 27 Zivot I delo............................................................................................................................................... 27 Kratak sadrzaj”Don Kihota” .................................................................................................................... 28 Roman. .................................................................................................................................................... 28 Tri epizode iz dela ................................................................................................................................... 29 (primeri karnevalizacije u Don Kihotu) ................................................................................................... 29

Lik Don Kihota ......................................................................................................................................... 30 Lik Sanco Panse ....................................................................................................................................... 30 Ostali Likovi ............................................................................................................................................. 30 Odnos Don Kihota I Sanco Panse ............................................................................................................ 30 Sta je Metafikcija I navesti primere iz dela ............................................................................................. 31 (Pozicija pripovedaca) ............................................................................................................................. 31 Barok ........................................................................................................................................................... 31 Pedro Kalderon dela Barka ......................................................................................................................... 32 Zivot I delo............................................................................................................................................... 32 Tema I zapleti drame “Zivot je san” ........................................................................................................ 32 Sadrzaj ..................................................................................................................................................... 33 Sigizmundov lik ....................................................................................................................................... 33 Odlike baroka u drami “Zivot je san” ..................................................................................................... 34 Klasicizam .................................................................................................................................................... 34 Boalo “Pesnicka umetnost” ........................................................................................................................ 35 Zivot I delo Boaloa................................................................................................................................... 35 Svrha umetnosti po Boalou..................................................................................................................... 35 Shvatanje poezije u “Pesnickoj umetnosti” ............................................................................................ 36 Pjer Kornej “Sid” ......................................................................................................................................... 36 Zivot I delo Pjera Korneja ........................................................................................................................ 36 SID, kratak sadrzaj ................................................................................................................................... 36 Tema dela................................................................................................................................................ 37 Zapleti ..................................................................................................................................................... 37 Osnovne odlike klasicisticke drame u Sidu ............................................................................................. 37 Likovi ....................................................................................................................................................... 37 Kojim postupkom se zavrsava “Sid” ........................................................................................................ 37 Molijer ......................................................................................................................................................... 38 Zivot I delo............................................................................................................................................... 38 Kratak sadrzaj .......................................................................................................................................... 38 Na koga se Molijer oslanjao pisuci Tvrdicu ............................................................................................. 38 Lik Harpagina.......................................................................................................................................... 39 Likovi ....................................................................................................................................................... 39

Odlike klasicisticke komedije kod Molijera ............................................................................................. 39 Zivot I delo............................................................................................................................................... 40 Razlike Euripid Rasin ................................................................................................................................... 41 Kratak sadrzaj .......................................................................................................................................... 41 Zivot i delo............................................................................................................................................... 42 Kratak sadrzaj .......................................................................................................................................... 42 Kom zanru pripada Kandid ...................................................................................................................... 43 Utopija u Kandidu ................................................................................................................................... 43 Prosvetiteljstvo ....................................................................................................................................... 43 Sentimentalizam ..................................................................................................................................... 44 Racionalizam ........................................................................................................................................... 45 Ruso............................................................................................................................................................. 46 Zivot i delo Z.Z.Rusoa .............................................................................................................................. 46 Kratak sadrzaj romana “Nova Eloiza” ..................................................................................................... 46 Lik Julije ................................................................................................................................................... 47 Lik San Prea ............................................................................................................................................ 47 Epistolarni roman .................................................................................................................................... 47 Odlike epistolarnog romana na primerima iz romana ............................................................................ 48

Srednjovekovna knjizevnost 

 



 









 

 

Jedinstveni period u istoriji knizevnosti koji obuhvata vise od hiljadu godina, od priznavanja hriscanstva za zvanicnu drzavnu religiju313.g Milanskim ediktom do XIII veka na Zapadu, odnosno pada Carigrada 1453.g na Istoku. Obuhvata skoro celu Evropu I Malu Aziju. S.k. ne obelezavaju jasno prepoznatljive stilske karakteristike, vec je njena celovitost obezbedjena vladajucim pogledom na svet, tj. hriscanstvom. Srednjovekovna knjizevnost u najvecoj meri proistice iz antickog nasledja, kako grckog tako I rimskog, s tim sto se njemu ravnopravo prikljucuje, zahvaljujuci veznosti Biblije, I hebrejska tradicija. Prihvataju se I elementi dalekoistocne kulture, posebno budisticke I persijske tradicije, uz uticaj folklore paganskih naroda koji su prihvatali hriscanstvo. Srednji vek je obelezen neprestanim ratovima I epidemijama zaraznih bolesti koje su unistavale citava naselja, otuda covek srednjeg veka zivi u strahu od smrti(memento mori) I svoj pogled upucuje ka onostranom. I politicki I duhovno, odvajaju se dva kruga, jedan pod uticajem Vizantijskog carstva, a drugi, na zapadu Evrope, bastini nasledje latinske civilizacije. Dve osnovne struje srednjovekovne knjizevnosti su istocna I zapadna, jedna od osnovnih razlika medju njima je upotreba jezika. Dok je Vizantija dozvoljavala I omogucavala bogosluzenje na narodnom jeziku, dotle je zapadna crkva priznavala samo tri sveta jezika:grcki, latiinski I hebrejski. Istocna srednjovekovna tradicija je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku I odgovarajucim literarnim I ostalim tendencijama datog civilizacijskog kruga.Knjizevnost I kultura nastale pod okriljem Vizantije nazivaju se Slavia Orthodoxa. Istocna s.k. svoje oblike uoblicava mahom oslanjajuci se na BIbliju ili antiku.Tematski I zanrovski uzor nalazi u spisina Novog Zveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica. Vizantijsko pesnistvo, iako pre svega bogosluzbenog karaktera, bilo je veoma raznovrsno I ispoljavalo se u razlicitim oblicima:himni, kanonu, akatistu, ikosima, stihirima, troparima, kondacima, pohvalama, molitvama. Najpoznatiji autori su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Sudit. Kada je rec profanoj poeziji ona se dobrim delom okrece grckoj versifikaciji I antickoj retorici, aprednost daje politickim temama izrecenim kroz aluzije. Otuda se posebno neguju elegije, epigram, satire. U prozi srednjeg veka dominiraju razliciti oblici teoloske literature.(sestodnev Vasilija Velikog I Grigorija Velikog, lestvica Jovana Lestvicnika, razni vidovi beseda ) Razvija se I niz teolosko-naucnih spisa, koji se bave crkvenom istorijom, istorijom monastva,cak I pokusaju stvaranja enciklopedije( Biblioteka, Fotije IX, sadrzi popis pisaca I dela antike I srednjeg veka) Najrazvijenija forma misljenja je stalno preispitivanje proslosti u kojoj se traze uzori ponasanja, iz takve teznje nastaju istoriografska sela, poput hronika, letopisa, rodoslovam hagiografija, zitija. Neguju se I profane zanrovi, koji se oslanjaju na antiku (junacki I zivotinjski ep, roman,viteski roman,bestisarij) I folklornu tradiciju(romanticne I ljubevne pesme,legend, apokrifi)

  

  

 

Na zapadu Evrope bogosluzbeni oblici knjizevnosti se ne razlikuju, osim sto se knjizevnost pise na latinskom jeziku. Zapadnu srednjovekovnu knjizevnost obelezila su imena mislilaca: Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. Na zapadu znacajnu ulogu imaju sholastika, metodoloski I gnoseoloski: anticka retorika, u oblasi izraza I u oblasti opsteg kulturnog Itematskog I formalnog nasledja dominira hristijanizacija latinskih ostvarenja, posebno Vergilija I Ovidija. Tumacenje I citanje tekstova zasnivalo se na alegorezi I egzegezi, dok je alegorija jedna od najrasprostranjenijih figura. Tipicni oblici srednjovekovne knizevnosti na zapadni oblici poput moraliteta, misterija, exempluma I dr. Pored crkvene na zapadu cveta I dvorska knjizevnost, koja je prevashodno svetovnog karaktera. Razvijaju se razliciti oblici epske knjzevnosti(viteski epovi I romani,chanson de geste), ljubavna lirika(lirika trubadura I truvera), ali I dela saljivog karaktera(fablio I svanka) Citava srednovekovna pismenost, njena recepcija I prenosenje obelezeni su rukopisnom tradicijom. Srednjovekovna knizevnost je presudno uticala na dalji razvoj knizevnosti u Evropi. Ona istovremeno prenosi anticko, hebrejsko, ali I dalekoistocno nasledje buducim pokolenjima.

Dante Aligijeri Bozanstvena komedija Zivot I delo Dante je rodjen u Firenci 1265. godine. Skolovao se u oblasti retrorike, filozofije I teologije, u franjevackom manastiru gde je upoznao Bruneta Latinija. Ucestvovao je u politickom zivotu Firence, u tada aktuelnom sukobiu belih I crnih gvelfa, stao je na stranu belih zato je proteran. Najpoznatija dela su mu: Novi zivot, prvo pesnicko delo , ispovedni ljubavni roman, obuhvata rane stihove koji su povezani duzim odlomcima u duhu slatkog novog stil; Gozba-delo koje je napisao na narodnom jeziku, filozofski spis; ; De vulgari eloquentia, na latinskom jeziku o znacaju narodnog; O monarhji-o politickim pogledima. Bozanstvana komedija je najznacajnje delo, pisana na narodnom jeziku.Zapoceto 1307. Umro je 1321, u Raveni.

Kompozicija Bozanstvene komedije Kompozicija Bozanstvene komedije se zasniva na alegorijskoj simbolici brojeva. .Prema srednjovekovnoj simbolici struktura se bazira na svetom broju tri, da bi se izrazilo sveto Trojstvo kao zivotni princip I devet sto je alegorija Bogorodice, Kao I brojevi 10 I 100, kao brojevi koji oznacavaju savrsenstva. Bozanstvena komedija se sastoji iz tri dela: Pakao, Cistiliste I Raj. Svaki deo se sastoji od 33 pevanja. S tim sto Pakao ima I uvodno pevanje, tako da je konacan broj pevanja sto. Simbolika broja tri vidi se kroz upotrebu stihova, to su tercine, Dante srece tri zivotinje na ulazu u pakao(panter koji je alegorija pozude, lav oholosti, vucica pohlepe), Lucifer ima tri lica, Dante ima I tri vodica. Simetricna je I

unutrasnja struktura, Pakao ima devet krugova I predvorje, Cistiliste ima devet delova( plaza, Predcistiliste I sedam pojaseva) I Zemaljski Raj, Raj ima devet nebesa I Empirej, sto je opet desetF. Alegorijski na putu kroz zagrobni svet do sasenja, Dante je dusa, Vergilije predstavlja alegoriju razuma, ideja da pomocu razuma mozemo doci do Zemaljskog Raja, da bi smo stigli dalje potrebna je Beatrice, koja je alegorija teologije, duhovne ljubavi, vere I milost. Svaki deo se zavrsava motivom zvezda, kako bi se ukazalo na teznjuka svetlosti.

Kompozicija Pakla (nije navedeno kao pitanje, simbolika brojeva, vodici, zastita,Beatrice. Pocinje “na pola moga zivota”, odredjuje vreme, u 35 godini Danteovog zivota, godina 1300, delo poceo da pise oko 1307. god. Prolazi kroz devet krugova pakla, izlazi I vidi zvezde ide ka Cistilistu. Simbolika brojeva 3(zveri, stih), deset krugovi I predvorje, kao I deset gresnika u drugom krugu)

Sistem kazne u Paklu I raspored gresnika po pojasevima 





    



U predvorje pakla su smesteni neodlucni, nisu se priklonili bogu, niti su bili protiv, raj ih ne prima, jer zeli ostati lep, a ne mogu dublje u pakao , jer su bez nade u smrt. Dante srece papu koji se odrekao vere, oni su muceni muvama I osama, crvi sui m pod nogama osecaju fizicke muke Limb, Prvi krug pakla nastanjen je onima koji nisu krsteni, ziveli su pre Hrista, tu Dante srece Homera, Ovidija, Horacija, Lukana, tu je bio I Vergilije pre nego sto ga je Beatrice poslala po Dantea. Nisu izlozeni patnjama, oni ceznu, Tu srece Eneju, Hektora, Cezara, Aristotela, Sokrata, Platona, Hipolita. U drugom su oni koje je strast vodila kroz zivot, gresni ljubavnici, Na ulazu se nalazi MInos koji odredjuje u koji krug ide gresnik, repom, koliko zavrti repom u taj krug ide gresnik. Tu je kraljica koja je bila u vezi sa sinom, Semiramida,Helena, Ahilej, Didona,Paris,Kleopatra, Tristan. Muke kojima su izlozeni su paklena oluja kojua vecno bruji I nosi duse u svom vrtlogu. Tu srece Francesku I Paola. Treci krug nastanjuju prozdrljivi, na ulazu je Kerber koga blatom ucute. Pada kisa. prljava I smrdljiva. U cetvrti krug su smesteni rasipnici I skrtice,( na ulazu se nalazi Pluton) guraju teret I kada ga predaju ili preuzimaju govore jedni drugima sto bacas tako,sto tako uzimas? Tu su smesteni popovi, pape, kardinali. Dante nikoga ne prepoznaje, grehom zamucen lik. Peti krug, tu je reka Stiks, srdii plivaju na povrsini, a lenji na dnu. Stizu u grad Dis U sestom su jeretici I epikurejci , tu srece Kavalkante I Faranate, smesteni su u rake uzarene, nisu verovali u besmrtnost duse. U sedmom krugu su silnici,ima tri kruga, u prvom su nasilnici protiv bliznjih, ,nalaze se u reci kljucale krvi, Flegetont. Tu su tirani Atila, Dionisije.U drugom, oni koji su sebi nacinili zlo,pretvoreni su u drvece, oni su odbacili telo I u smrti gube telesno odlicje, tu srece Pjera dela VInju I oni koji rade protiv boga,prirode I roda, zelenasi I lihvari. Smesteni na uzareni pesak, pa ili moraju lezati ili hodati po njemu tako da ne smeju stati,a stalno pada uzareni pesak. Tu srece Bruna Latinija , to je Danteov prvi ucitelj I prijatelj, prorice mu sudbinu. Osmi krug ima deset zlih jaruga tu su svodnici I zavodnici,idu u dva reda,bicuju ih, Jason medju zavodnicima, laskavci, sami sebe samaraju, u necisti su,simonisti, oni koji su za novac prodavali veru, u supljinama naopkao stoje, vatra im gori na nogama, na zemlji sui m bila vaznija materijalna dobra nego duhovna, vraci I krivi proroci,tu smesta papu Bonifacija unazad gledaju, podmitljivci, smola svuda, licemeri sa plastovima okolo zlato unutra bakar, sedmi kradljivci,



obmotani zmijama, osmi zli savetnici, u plamenu, tu su Odisej I Diomed , deveti oni koji su sekli macem, na pola rascepljeni, Muhamed, krivotvorci, alhemicari, kaznjenji bolestima koznim Deveti krug Ima 4 pojasa,Kaina, oni koji su izdali porodicu,ime dobio po Kainu, Antenora, izdali drzavu ili politicki izdajnici, tu je grof Ugolino I Rudjeri, Ugolino mu grize glavu, odgovara mukama kojima je on bio izlozen kada je sa sinovima zatvoren u tamnicu. Tolomea, Izdajice prijatelja , leze u ledu na ledjima.njima je telo zivo a dusa im je vec mnogo godina u mraku, I JUdeka Izdajice dobrocinstva TU je Lucifer ima tri lica zvace Judu, Bruta I Kasija. Kaznjeni su zbog tvrdog srca I zaledjeni su.

Analiza epizode po izboru iz Pakla U drugom krugu pakla Dante srece Francesku di Rimini I Paola. Oni su smesteni u krug u kome su gresni ljubavnici. Kazna kojom su kaznjeni je pakleni vihor koji nosi duse, samo su njihove duse spojene I zajedno ispastaju greh. Paolo je Franceskin dever, I ubio ih je Franceskin muz zbog nedozvoljene ljubavi. On je smesten u Kainu , kao ubica bliznjih.Franceska govori sa Danteom, njen govor stilski podseca na govor stilnovisticke dame. Svoju ljubav ne smatraju gresnom I posto se nisu pokajali smesteni su u pakao. Franceska govori o njihovoj ljubavi, citali su viteski roman o Lanselotu I Djinevri, zeni kralja Artura, njihovu sudbinu su dozivljavali ako svoju.Strast izmedju Franceske I Paola se ostvaruje kada I u romanu,e prvi put su se poljubili kada su se poljubili likovi u samom delu, knjiga I pisac bili su svodnici. Dante se saoseca sa ljubavnicima, razume ih I dozivljava njihovu ljubav tragicno, pao je kao sto mrtvo telo pada.

Francesko Petrarka Kanconijer Zivot I delo Franceska Petrarke Francesko Petrarka se rodio u Toskani, 1304. godine. Skolovao se u Bolonji I Avinjonu.1327. godine. srece Lauru I ona postaje njegova pesnicka fantazma. Pesnicki lovor dobio 1341. God. Bokaca upoznao 1350 u Milanu. Medju Petrarkinim autobiografskim spisima upucuje se na njegovo humanisticko opredeljenje. Dela na latinskom su Secretum meum, najvaznije za razumevanje Kanconijera, napisano kao trodnevni dijalog izmedju Petrarke I svetog Avgustina,.o tromosti I lenjosti I slavi I ljubavi kao zivotnim pokretacima ;Pisma(potomstvu,prijateljska, bez imena) kao I poslanice; Afrika, spev, zeleo da stvori nacionalni spev gde Italiju vidi kao naslednicu slave Rima. Pisao je biografije poznatih ljudi, traktate, polemike, pastirske ekloge, napisao je spev Trijumfi, podeljen na 6 pevanja posvecenih ljubavi, cistoti, smrti, slavi, vremenu, vecnosti). Umire 1374. Godine.

Kompozicija “Kanconijera” I osnovne odlike Petrarkinog stvaralastva Petrarkin Kanconijer se prvobitno naziva Rerum Vulgarium Fragmenta ili Rasute rime. Kanconijer predstavlja zbirku vise autora. Petrarka stvara prvu zbirku koja je zamisljena kao celina. Sastoji se iz 366 pesama, u tome se vide ostaci srednjovekovne simbolike, a tumaceno je kao broj dana godine I uvodna pesma ili da odgovara brojevnoj vrednosti Laurinog imena. Podeljen je tako da postoje pesme za zivota Laure I pesme posle njene smrti. Pored ljubavne lirike sadrzi I pesme politicke I religiozne tematike,

kancona o Italiji, poslednja kancona posvecena Bogorodici. Sadrzi 317 soneta (sonet je stalni pesnicki oblik, koji se sastoji od cetrnaest stihova u jampskom pentametru,petrarkisticki sonet se sastoji od octave, sastavljene iz dva katrena abbaabba I sestine, sastavljene od dva terceta cdecde ili cdcdcd ili neka druga varijacija u rasporedu rima, ali bez zavrsnog kupleta, Nastao je u Italiji u 13. Veku, najstariji sacuvani son nastao je u sicilijannskoj skoli , tradicionalni oblik sonata uoblicili su Dante(Novi zivot)I Petrarka(Kanconijer)), 25 kancona(italijanska lirska pesnicka forma, nastala u srednjem veku. Za merticku formu zasluzni su Dante, koji ju je ustanovio I PEtrarka, koji ju je potom usavrsio, moze se javiti u razlicitim oblicima, ali najcesce se sastoji od vise strofa koje posedujuneodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca. Cesto se zavrsava kracom strofom koja sazima sadrzaj pesme I koja je upucena osobi kojoj je kancona posvecena ta strofa se naziva commiato ilicongedo. Najpoznatija je petrarkisticka, koja podrazumeva das u sve strofe trodelne, da se sastoje od dva istovetna dela I jednog razlicitog, mogu imati od sedam do dvadeset stihova. Teme o kojima peva mogu biti ljubavne, religiozne, politicke, misaone), 9 sestina( stalni pesnicki oblilk sastavljen odsest strofa od po sest jedanaesteraca I jednog zavrsnog terceta nazvanog tornada, sestina je nerimovana, buduci da je rima zamenjena ponavljanjem sest odabranih reci sa krajeva stihova na sest razlicitih mesta u strofi, duz svih sest strofa, dok se u tercetu pojavljuje svih sest reci u svakom stihu po dve ABCDEF, FAEBDC,CFDABE,ECBFAD, DEACFB, BDFECA, I u tercetu BEiliFA, DC, FAiliBE, tvorac je provansalski trubadur Arnaut Danijel), 7 balata(stalni pesnicki oblik, italijanska narodna pesma sa saljivom ili ljubavnom sadrzinom, javlja se u 13. Veku kada je stvaraju I popularizuju pesnoci slatkog novog stila, da bi u 17. Veku skoro potpuno nestalasastoji se iz jednog odvojenog dela, riprese I strofe koja ima dva suprostavljena dela, broj strofa varira od jedne do cetiri strofe I nije strogo odredjen, rima iz riprese se ponavlja na kraju svake strofe ili ne kraju pesme.), 4 madrigala( kratka ljubavna pesma, najcesce ljubavne ili pastoralne temtike, neretko prilagodjena muzickom izvodjenju, ali bez instrumentalne pratnje. Kao posebna pesnicka forma se uspostavlja u 14. Veku, u severnoj I srednjoj Italiji. Nema utvrdjenu shemu rime, iako se rani madrigal sastoji od dva ili tri terceta I obicno zavrsava rimovanim kupletom.). Petrarku smatraju prvim humanistickim pesnikom, I u negovoj poeziji je karakteristicno okretanje od bozanskog ka coveku, pojedincu, otuda ispovedni, intimni ton. Stilske figure koje Petrarka najvise upotrebljava su oksimoron I kontrast, antiteza I nabrajanje, polisident ili asident . Petrarka je tezio da stvori novi pesnicki jezik utemeljen na narodnom I da narodni jezik dosegne domete visoke umetnosti.

Sonnet 1, Vi sto slusate rasute stihove Vi sto slusate rasut u stihove zvuk uzdisaja, srca moga hrane u prve mlade lutalacke dane Kad bejah delom drugi neki covek, Nadam se da cu nov plac I reci O bolu, nadi koja zaludna je, Shvati li ko iskustvom ljubav sta je, Ne samo oprost, vec I milost steci

Al celom sam narodu sam, dobro vidim, sluzio dugo za podsmeh I price, stog cesto sebe u sebi se stidim Iz mog buncanja plod sramote nice I pokajanje, I jasnost saznanja: sto godi svetu, to je kratka sanja Uvodna pesma zbirke je sonet. Sonet je stalni pesnicki oblik , sastoji se od 14 stihova, dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, a u tercinama ukestena cdecde. Prva strofa je apostrofa, lirski subjekat se obraca citaocu, govori o svom grehu iz mladosti,kaje se zbog isprazne ljubavi. Udvojena je pozicija lirskog subjekta, jedano lirsko ja je u mladosti, jesno sada. . U drugoj strofi trazi oprost I razumevanje, mogu ga razumeti samo oni koji su I sami prosli kroz patnju zbog ljubavi. Treca strofa govori o stidu I sramoti koju oseca, svestan je da u ga ljudi ogovarali I podsmevali mu se. Cetrvta strofa pokazuje kako stid prelazi u pokajanje, a takodje se uvodi I novi motiv spoznaje da je svakao zadovoljstvo samo san prolazan, pa I njegova ljubav.”kratak je san na zemlji htenje svako”

Sonet 61, Neka je blazen dan, mesec i doba Neka je blazen dan, mesec I doba, Godina, cas I trenut, ono vreme I lepi onaj kraj I mesto gde me Zgodise oka dva, sputase oba Blazene prve patnje koje vezu u slatkom spoju sa ljubavlju mene, I luk, i strele sto pogodise me, I rane koje do srca mi sezu Blazeni bili svi glasovi, koje uz uzdah, zudnju I suze bez broja prosuh, zovuci ime Gospe moje; I blazene sve hartije gde pisem u slavu njenu, I misao moja Koja je njena, I nicija vise Pesma ima sonetni oblik. Sonet je stalni pesnicki oblik sastavljen od 14 stihova, rasporedjenih u dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, a u tercinama ukrstena sa shemom rime cdecde. Govori o susretu sa Laurom, datum susreta vezuje se za 6. April 1327. Godine. Sreo je na Veliki petak, ostaci manira srednjovekovne knizevnosti da se svi veliki dogadjaji desavaju na praznik.Pesnik polisindetskim nabrajanjem blagosilja vreme I mesti susreta, u gradativnom nizu. Istice se motiv ociju,koji vezuju lirskog subjekta. U drugoj strofi blagosiljanje se siri I na patnje koje iz te ljubavi proisticu, sto predstavlja oksimoron.( Slate muke, slatki pecal) Metaforu koristi “luk I strele” predatavljaju njene oci, opet se varira motiv da se ljubav ostvaruje preko pogleda. U trecoj strpofi blagosilja I suze I uzdahe u

ima gospe, kao I pesme koje su njoj u cast nastael. Blazen se anaforicno ponavlja obelezavajuci sve sto je u vezi sa voljenom gospom.

134. Mira mi nema, a nema ni rata Mira mi nema, a nema ni rata, plasim se, nadam, ledim, zar sam vreli, letim vrh neba-zemlje mi se hvata, ne sezem nista , a grlim svet celi Ja sam u njenoj tamnici-bez vrata, ne prisvaja me, al mi omcu deli, Amor me stedi-a lancem svojata, ziva me nece, a spas mi ne zeli. Bez oka vidim, bez jezika vicem, za pomoc vapim-a zeljan sam groba, sam sebe mrzim-druge volim jako. Hranim se jadom, a placuci klicem; I smrt I zivot-jednaki su oba. Sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako.

Pesma ima sonetni oblik. Sonet je sta lni pesnicki oblik sastavljen od 14 stihova, rasporedjenih u dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, a u tercinama ukrstena sa shemom rime cdecde. OPeva uzrok patnji, za lirskog subjekta to je Laura, patnja je izrazena kroz niz antiteza, drugi bitan motiv je bezvoljnost. . U prvoj strofi on koristi niz antitezu da bi opisao svoje stanje, nemira, suprotnosti koje ga razdiru. U drugoj strofi uvodi se motiv bezvoljnosti, on razresenje ocekuje od nekog drugog, ona ga ne oslobaca niti ga vezuje,. Treca strofa sadrzi veliki broj oksimorona, lirski subject postaje mrzak sam sebiI nezadovoljan. U cetvretoj optuzuje Lauru za patnje koje oseca. Antiteza je najlakse uocljiva I najcesca crta u Petrarkinom govoru, preuzima je iz tradicije klasicnog I srednjovekovnog latinskog jezika.

189. Puna zaborava ladja mi prolazi Puna zaborava ladja mi prolazi U zimskoj noci, usred ostrih voda, izmedj Skile I Haribde: moj gospodar neprijatelj stvarno, na kormilo pazi; Na svakom veslu misao zla I plaha, koja oluju I smrt prezire,

vecna I vlazna, jedro mi razdire oluja nada, zelja I uzdaha; Dazd suza I magla gneva, puna mraka, natapaju, koce umorne pripone, zabluda, neznanje, vezanog me vuku Gube se dva moja obicajna znaka; Mrtva vestina, mrtav razum tone Vec gubim nadu u spokojnu luku Pesma ima sonetni oblik. Sonet je stalni pesnicki oblik sastavljen od 14 stihova, rasporedjenih u dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, a u tercinama ukrstena sa shemom rime cdecde. Tema je razum koji je savladala strast. Prva strofa pocinje tako sto se uvodi metafora za zivot, ladja koja plovi kroz strasti. Lirski subjekat izjednacava sebe sa brodom, a kormilar je Amor. Pun zaborava je, u njegovim mislima je samo Laura. Skila I Habibda predstavljau metaforu za opasnost strasti. Udrugoj strofi govori o strasti koja je potpuno ovladala lirskim subjektom, strast ga pokrece. Treca strofa je neka vrsta poraza. U cetvrtoj je razresenje soneta. Mila dva svetla predstavljaju metaforicno dva laurina oka ili razum I znanje. Laurine oci bi trebalo da mu pokzu put, da pronadje spas.

234. O sobice sto bese pristaniste O sobice sto bese pristaniste kad silne dnevne snadju me oluje sad izvor mojih nocnih suza tu je sto danju stidno skrivene me tese Posteljo sto me odmaras I tesis U jadu, kojih urni bolnu muku lije ti Amor belokrasnih ruku sto samo za me svirep je I gresi Ne da od tajne I pocinka bezim, Nego od sebe I od misli moje, kojoj na tragu cesto u vis tezim; A puk, kog smatram zlim dusmanom svojim, Ko bi to reko?- za skloniste svoje Trazim: toliko samoce se bojim.

Pesma govori o usamljenosti I povucenosti lirskog subjekta.Sobica koja je predstavljala utehu I spas,sada je mesto patnje. Jos samo san cuva njegov mir I Amor za njega nikada nije imao milosti.Ranije je imao mir, misli su ga dizale na krilima, sada bezi od sebe I misli koje ga opsedaju, u cetvrtoj strofi on trazi izlaz

u mnostvu, napusta svoje skroviste. Laura se ovde opisuje kao nepravedna, samo je on taj koji pati. Odlika Petrarkinog pesnstva je upotreba oksimorona I antiteza.

302. Misli me dizu u predeo gde je Misli me dizu u predeo gde je Ona sto zalud na zemlji je istem Sad treci krug je njeno boraviste, Manje je hola, a lepsa mi sve je. Ruku mi uze-u tom krugu, rece, Sa mnom ces biti, ne gresi li nada: Ona sam,sto ti dade mnostvo jada I dan svoj skonca pre neg dodje vece Ne shvata ljudski razum dobro moje: Cekam te, a sta voleo si jako, Moj lepi veo, dole ostao je.Zasto rastvori ruku, nema posta? na zvuk milosnih treci, cednih tako, Zamalo pa da na nebu ja ostah. Ova pesma je napisana posle Laurine smrti. Iako je Laura mrtva, njena figura ne postaje apstraktna.Vizija Laure koja je na trecem nebu, medju blazenima, govori da ljubav koja je za zivota bila nesrecna bice srecna u smrti. Takvu kakvu je vidi u masti, jos je lepsa, nema oholosti. Uzima ga za ruku I obraca mu se, umrla je mlada, cekace ga na nebu. “Veo lep” koji je ostao na zemlji moze predstavlajti telo sa kojim se se spojiti njena dusa. Perarka uvodi motiv telesne ljubavi po cemu se razlikuje njegova ljubav u odnosu na Danteovu pprema Beatrice. Zamalo je ostao u raju.

Petrarkizam Pesnicki stil karakteristican za evropsku poeziju 14-17. Veka, koji se formirao pod jakim uticajem italijanskog pisca Franceska Petrarke. Opsti uslovi za sirenje petrarkizma su novo shvatanje knjizevnosti I njene funkcije. Osnovno poeticko nacelo je imitacija, zanemaruje se moralizam srednjovekovlja I okreranje ka opstem utisku milozvucnosti I formi. Petrarkina zbirka Kanconijer, odmah po nastajanju postaje nezaobilazan uzor svim kasnijim liricarima, koji podrzavaju u pogledu forme, stila I tema. Petrarkizam je imitacija njegovih pesnickih postupaka. Petrarkizam je najpopularniji tokom 15 I 116. Veka , a u 17. Prerasta u svoju suprotnost-antipetrarkizam , koji se protivi konvencionalnosti, jednolicnosti, nametnutim pesnickim normama. Poezija petrarkista prisvaja sve dominantne teme, motive(divljenje I beznadje, ocaj I nadu), kao I druga opsta mesta, opisi voljene(kose su zlatne krune, usta rumena, zubi biserni, oci zvezde ili sunce). Gospa je olicenje vrlina, njena priroda je cedna I andjeoska. Pesnikova ljuvbav izrazena je pomocu kontrasta I oksimorona, metafore I antiteze, parovi

reci, nabrajanja.. Od oblika petrarkisti najcesce koriste sonnet, zatim akanconu, sestina, balatu, madrigal. Predstavnici su Ludoviko Ariosto, Mikelandjelo Buonaroti, Torkvado Taso, Pjetro Bembo. U Spaniji Lope de Vega, Fransisko de Kevedo, Luis de Gongora; Francuski pesnici Lionske skole I Plejade: engleski pesnici Edmund Spenser, Sidni, Viljem Sekspir, Nemacki pesnik Opic

Humanizam I renesansa Renesansa je kulturno istorijski pojam koji sluzi da obelezi stilsku epohu u umetnosti I civilizaciji Zapadne Evrope. Termin se upotrebljava od 19. veka da oznaci preporod anticke tradicije I humanistickih vrednosti. Renesansa je povezana sa pojmom humanizam. Humanizam se, u najsirem smislu, vezuje za naucni I duhovni pravac, dok renesansa obelezava umetnicke tendencije. U uzem smislu, humanizam obelezava period koji prethodi renesansi. Renesansa nastaje u Italiji u14. veku, a njen kraj se povezuje sa pojavom reformacije I protivreformacije, a zavrsna medja epohe je sredina 16. veka. Osim u Italiji javlja se u Francuskoj, Spaniji, Portugalu, Engleskoj, Holandiji, Nemackoj. Duh renesanse odredjen je vaznim promenama u nauci I duhovnom razvitku. Otkrica zemalja Dalekog Istoka I Americkog kontinenta, znatno menjaju shvatanje prostora. Vaznu ulogu u formiranju novog pogleda na svet imala su otkrica iz oblasti fizike I astronomije( Kopernik, Galilej, Bruno) Kao I pronalazak stamparije (Gutemberg). U srediste interesovanja stavljene su studije o coveku. Renesansa je uslovljena prihvatanjem klasicne anticke tradicije, u kojoj je nasla uzor I izvor svojih umetnickih teznji. Osnovni stvaralacki I naucni metodi svodili su se na eklekticizam I podrazavanje.Od srednjovekovne poetike pozajmljuje sklonost ka alegorezi I alegoriji, a od retorickih pravila posebno neguje sklad, lepotu forme I izraza. Poetika je jedna od najvaznijih duhovnih disciplina, njom su se bavili mnogi. (Piko dela Mirandola, Pjetro Bembo, Marko Djirolamo Vida, Lodoviko Dolce, Pjetro Aretino, Vicenco Madji, Skalidjero, Petrarka, Mikelandjelo, Leonardo). Oslanjali su se nanasledje Platona, Aristotela, Horacija, Pseudo Longina. Sustina poezije je mimesis, podrazavanje, umetnost treba da bude ogledalo stvarnosti ili njena idealizacija. Stvaralac treba da podrazava prirodu I velike umetnike iz proslosti. Svrha umetnosti je da zabavi I pouci, njen cilj je moralisticki, pedagoski I estetski. Poezija ima uzviseno mesto. Renesansa uvodi novu teoriju knjizevnih rodova, koja se oslanja na Aristotelovu klasifikaciju. Osim tragedije, komedije i epa uvodi se I lirika, koja podrazava spoljasnje slike I osecanja duse. Tragedije prikazuje uzasne dogadjaje, likovi su plemeniti, stil I stih su dosledni I jedinstveni, izvor je istorijski, insistira se na uzvisenosti I prikladnosti, postuju se tri klasicna jedinstva drame. Komedija p prikazuje vesele dogadjaje, likovi su niski po drustvenom statusu, ogledalo je gradskog zivota I licnog, izvor je svakodnevnica.

Ep se definise kao pesnicki sastav u stihovima otmenim I dostojanstvenim, sa zaokruzenom I jedinstvenom radnjom. Predmet je istorijski, stil jedinstven, kompozicija stroga, nema ogranicenja u duzini trajanja radnje. Viteski ep podrazava mnogo radnji, mnogo ljudi, radnja je izmisljena. Taso spaja klasicne propise I viteski ep. Renesansa uvodoi niz novih zanrova. Novela, kratka I sazeta prica u prozi, o jednom ili vise dogadjaja, za rodonacelnika se smatra Djovani Bokaco, Uspon dozivljava I roman, s piscima poput Rablea I Servantesa. Zatim biografija, esej(Montenj), utopija (Tomas Mor). U pesnistvu se uoblicava dolce stil nuovo, podrazumeva jednostavnost I umilnost, kao I nekoliko dominantnih zanrova, sonet, kancona, madrigal, balata. Resava se pitanje dvojezicnosti Zapadne Evrope, I sa latinskog se prelazi na narodni, govorni jezik kao jezik knjizevnosti. To je vreme kon stituisanja nacionalnih knjizevnosti. Predstavnici su: ITALIJA-Francesko Petrarka, Djovani Bokaco, ludovigo Ariosto, NIkolo Makijaveli, Mikelandjelo I Leonardo FRANCUSKA-Fransoa Rable, Misel de Montenj, Ronsar SPANIJA- Miguel Servantes, Lope de Vega Engleska- Tomas Mor, Fransis Bekon, Viljem Sekspir, Ben Dzonson, Čoser

Bokačo Bokacov zivot I delo Djovani Bokaco (1313-1375), italijanski knjizevnik I humanista. Za vreme kuge u Firenci 1348. godine napisao je Dekameron. Ucestvovao je u razlicitim diplomatskim poslovima, bavio se politikom. Pisao je na latinskom I na narodnom jeziku. Negova dela su:Dijanin lov, poema; roman u prozi Filoklo, poema Tesida, Elegija gospodje Fijamete, gde je prikazana zena ne kao predmet obozavanja vec kako prica o svojoj ljubavi; poema Fijezolska prica o nimfama. Najpoznatiji po Dekameronu koji nastaje u periodu izmedju 1348 I 1351. godine. Smatra se tvorcem novele,on uvodi individualne crte karaktera, umesto opstih likova, stvara izvan okvira crkvenog morala. Bokaco polazi od humanistickih ideala, humanizam donosi novi pogled na svet, interesovanje za individuu, prevazilazi se tumacenje culne sfere kao niske, mesa tragicno I komicno, legenda se podvrgava parodiji.

Kompozicija Dekamerona Dekameron je knjiga o deset dana, sastoji se od sto novela, sto predstavlja ostatke simbolike brojeva srednjovekovne knjizevnosti. Novela je kraca prozna forma koja pripoveda o jednom vaznom ili neobicnom dogadjaju ili vise njih, sa jednim likom ili vise likova cija je karaktetrizacija zasnovana na upotrebi jezika I povezivanju postupaka sa njihovim psihickim osobinama. U razvoju novele razlikuju se tri njene faze, prednovelisticka, klasicna I moderna. Prednovelisticka vezuje se za raznovrsne folklorne oblike, kako srednjovekovne forme tako I

forme istocne tradicije. Imaju nerazvijen stvarnosni plan, prozimaju ih cudesno I fantasticno, junaci su tipizirani. Klasicna novela vezuje se za renesansu, izdvaja se kao zanr, Dekameron utice na formiranje I razvoj. Dogadjaji se povezuju sa unutrasnjim osobinama junaka, vrsi se jezicka karakterizacija, dramatizuje se situacija, teme su uzete iz svakodnevnice. Zanrovski izvori Dekamerona su neobicno raznovrsni, ukljucuju legende, parabole, hronike, viteske romane.Bokaco koristi lokalna predanja, dramatzuje konflikt, uvodi narativizaciju komicnog jezgra, oslobadja umetnicku funkciju novele od didakticnosti. Polazi od humanistickih ideala, humanizam donosi novi pogled na svet, interesovanje za individuu, prevazilazi se tumacenje culne sfere kao niske, mesa se tragicno I komicno, legenda se podvrgava parodiji, odbacuje se fatalizam I didakticnost. Obrt novele postize retorickim sredstvima, znacajno mesto poklanja ostroumnim odgovorima, mudroj reci, domislajtosti. Model sveta u Dekameronu gradjen je izvcan okvira crkvenog morala, odbrana culne ljubavi javlja se kao protivteža asketskom idealu srednjeg veka. U 18. Veku se priblizavaju romanu, u opsirnijoj strukturi. 19. vek donosi obimnu novelu. Romantizam uvodi cudesno I fantasticno, realizam razlicite teme I postupke, uoblicava niz tipova, sa kraja 19. I pocetkom 20. veka novela se pretvara u jedan od najrazvijenijih oblika. Deset mladih ljudi deset dana bira po jednu temu I svako prica po jednu pricu, teme su zadate(pitanja srece, sudbine, dovitljivosti, domisljatost) na kraju svakog dana se izvodi balata. Price imaju predgovor I pogovor, takodje postoji okvirna prica. Novele pripovedaju junaci, oni su drugostepeni pripovedaci, time se Bokaco zaklanja u iznosenju nekih stavova. Svako od pripovedaca ima odredjene karakteristike. U pogovoru I predgovoru se iznosi implicitna poetika. U okvirnoj noveli radnja se smesta u Firencu, godinu 1348. kada je harala kuga. Kuga se predstavlja kao gnev boziji, kazna za greh. Opis ljudi koji boluju je veoma naturalisticki, na bolest ljudi najrazlicitije reaguju, strah, panika, bezanje, sa travom pod nosem idu kroz grad, neki se prepustaju raskalasnosti. Bokaco pristupa iz humanistickog ugla sve prikazuje sa razumevanjem, bez osude. Najvazniji susret smesta se u crkvu tu se nalazi sedam devojaka I tri maldica Pampineja, Filomena, Fijameta, Emilija, Laureta, Neifila, Elisa, Pamfilo, Filostrat, Dioneo. Oni odlaze na imanje seosko,koje je dato u kontrastu u odnosu na Firencu, sve je sredjeno, deluje kao utopija. Svakog radnog dana pricaju price, na kraju dana se izvodi balata, biraju se kralj I kraljica. Osnovne teme koje obradjuju su kritika crkve, pitanje srece, fortune, lukavost I domisljatost.U predgovoru Dante kaze da je “covecanski sazaliti se nad ucveljenima”, u cemu iskazuje svoja humanisticka nacela, napominje da je delo namenjeno gospama, zato sto su muskarcima izlozeni razliciti izvori uzivanja. Pise da bi ispravio greh sudbine, ideja je da u delu onaj koji cita pronadje zadovoljstvo I uzivanje kao I korist. U uvodu cetvrtom danu pripovedanja iznosi odbranu dela, da je napisano prostim firentinskim jezikom, obraca se onima koji su mu zamerali sto se u delu nalaze sadrzaji koji se smatrali nedoslednima. Stavovi izneti u predgovoru variraju u pogovoru. Potvrdjuje da novele koje je napisao nisu nepristojne, ako se ispricaju pristojnim recima, kao vino, mogu I da skode I da sluze .

Ser Capaleto Jedna od tema Dekamerona je crkva. U noveli o Capaletu, on je predstavljen kao najgora moguca osoba, nema greha I zlocina koji nije pocinio. Burgundija je mesto radnje. Musato Francezi, ostavlaj svoje

poslove u Bugrundiji Capaletu, on uteruje dugove. Zivi kod dvojice brace Firentinaca, zelenasa, posle nekog vremena se razboli, poziva svestenika da se ispovedi. Capaleto izvrgava svetu tajnu pokajanja, predstavlja se kao vernik, sebe optuzuje za razne stvari, pri postu na vodi on prozdrljivo pije vodu, pljunuo je jednom u crkvi, kao trgovcu mu je ostajao visak, sto znaci da je zakinuo musteriji. Svestenik koji mu poveruje opravdava se sa tim da bi svako poverovao coveku na samrti. Na samom kraju postaje svetac, institucija sveca je izvrgnuta ruglu. Ispovest je groteskna, izlaz iz situacije je u ispovesti, zasnovana na dovitljivom I prepredenom govoru. Novela parodira zitja, hagiografije, molitve, strasni gresnik zahvaljujuci laznoj ispovesti umire kao svetac.

Jevrejin Abraham Radnja je smestena u Pariz. Djanoto I Abraham su prijatelji, kroz njihov odnos je postavljeno pitanje druge vere. Djanoto ubedjuje Abrahama da promeni veru, da bi sacuvao zivot, ne zbog vere same. Abraham postavlja uslov, hoce da ode u Rim I da vidi glavare crkve, tada ce odluciti da li da predje u hriscanstvo. Na samom kraju dolazi obrt, ceo zaplet void ka tome da Abraham nece promeniti veru, ali on ipak prelazi u hriscanstvo.Papska kurija predstavljena je kao da su vraziji, a ne boziji poslanici, vera se I pored toga siri, sto Abraham vidi kao bozje deli I prihvata je. Papa I svestenstvo su predstavljeni kako sluze zemaljskim zadovoljstvima, kritika crkve jedna je od osnovnih tema Dekamerona.

Mazeto Novela pocinje sa informacijom da je postojo manastir poznat po svojoj svetosti. Nuto Mazetu prica o teskocama sluzenja u zenskom manastiru, obradjivanju vrta, metaforicno sa jasnom simbolikom. U manastiru je zivelo osaam opatica I igumanija. Bokaca odlikuje razumevanje ljudske prirode, nema osude. Mazeto smislja pravi nacin da dodje u manastir, predstavlja se gluvonemim. Opatice razgovaraju o zavetovanju I lepoti muskog zagrljaja I rese da se zabave sa Mazetom, on ide za njima blesavo se smejuci. Mazeto namesnici otkriva da nije gluvonem, ali govori das u one izlecile njegovu olest, govori da nije oduvek bio gluvonem nego da je neka bolest zavezala njegov jezik. Ozdravljenje predstavljaju kao cudo. Ismeva se institucija cuda. Mazeto postaje nastojnik manastira, koristi svoju mladost. U starosti se vraca u svoje selo, kao bogat covek I otac koji ne mora da se stara o svojoj deci.. Hrist je milostiv prema onima koji mu nabijaju rogove.

Tankredi Tankredi je knez iz Salerna, koji nije mogao, zbog nezne ljubavi da se odvoji od kceri. Ona se uda, kada ostane udovica vraca se kod oca, kada je videla da je otac nece ponovo udavati nadje sebi ljubavnika, Gviskarda, odabrala ga je po njegocim vrlinama, po vladanju je pravi plemic, ali je skromnog porekla. Novela nam donosi drugaciji concept plemenitosti, po vrlini I vladanju. Mladi se sastaju tako sto on prolazi kroz pecinu koja je povezana sa njenim odajama. Knez Tankredi otkriva sta se desava. Gviskarda ubija. Ostvarena je ideja da velika ljubav mora biti nesrecna. Gizmonda, hrabro I mirno, neucveljeno, govori o ljubavi, njen govor predstavlja odbranu ljubavi. Tankredi osudjuje odabirpo plemstvu, ne sam cin. Salje cerki srce ljubavnika u zlatnom peharu, ona ispija otrov. Zavrsava se kajanjem kneza Tankredija I sahranjivanjem ljubavnika u isti grob. Prica je ispricana cetvrtog dana, kada se prica o nesrecnim ljubavima. U scenama sastajanja I sakrivanja poruke u trsku parodiramni postupci pustolovnog romana.

Alibeh Alibeh je kcer bogatog coveka, cula je hvale o hriscanskoj veri I otisla medju pustinjake, u zelji da sluzi veri. Dolazi do kucica pustinjaka I starci je teraju da ne bi se izlagali iskusenjima, ostaje kod mladog kaludjera Rustika. Njegova odlucnost je posustala, smislja nacin da navede devojku da bi ispunio zadovoljene svojih zelja, predstavljajuci ljubavni cin kao uterivanje djavola u pakao I samim tim nacin sluzenja veri. Mnogo zelje sa jedne strane, I premalo moci sa druge, kao I nesreca koja se dogodila ucinili su da se ona vrati kuci I uda za Nerbala. Zenama prica o svojoj sluzbi veri I one se smeju njenoj naivnosti. Postavlaj se problem pustinjskog asketskog zivota. Glavna tema je culna ljubav, najgrublja erotska komika sa popustljivoscu prema glasu prirode.

Sekspir Zivot I delo Sekspir (1564-1616) je osim drama pisao dve narativne poene “Venera I Adonis” I “Napastvovanje Lukrecije”, nekoliko kracih pesama, jednu zbirku soneta, oko trideset sedam drama.(broj nije tacno odredjen, postoje I dela koja je pisao sa drugim piscima I apokrifna dela) Soneti su stampani u Londonu 1609. G., drugo izdanje 1640. Godine. Sekspir prihvata petrarkisticku tradiciju, a onda je menja. Njegovi soneti nisu nasli izvor u ranijoj sonetnoj literaturi, Sekspir ne parafrazira druge pisce, njegovi soneti nisu upuceni nekoj nepristupacnoj dami, prva grupa upucena je nekom muskarcu, druga Crnoj Dami. Uz to engleski sonet se sastoji od 14 stihova, ali je tehnicki lakse izvodiv, koristi veci broj rima, rasporedjen na tri katrena i kuplet. Sa rasporedom rima ababcdcdefefgg. Koristi blankverse, beli stih, nerimovani stih, petostopni jamb. Dramsko stvaralastvo je grupisano po zanrovima.Pisao je 1.

Tragedije Prve tragedije nastaju pod uticajem prethodne dramske knjizevnosti(Tit Andronik, Romeo I Julija, Julije Cezar), posle 1600 godine nastaju dela koja izrazavaju umetnicku zrelost. Niz od 4 velike tragedije nastaje od 1601-1606, to su Hamlet. Kralj Lir, Makbet, Otelo. Od 16061608. napisane su trgedije “Antonije I Kleopatra”, “Koriolan” I “Timon Atinjanin”. U tragedijama Sekspir ne prikazuje samo smrt glavnog junaka neko I zbivanja koja vode do glavne katastrofe, dogadjaji koji vode do smrti glavnog junaka nisu slucajni ili delo sudbine ili fortune, tragicni ishod proizilazi iz radnje, a radnja iz karaktera junaka. U svoje tragedije Sekspir uvodi I natpriridne elemente, vestice I duhove, natprirodna bica su podredjena psiholoskoj konstituciji likova I nikad nemaju ulogu boga iz masine. Protgaonist je izuzetan, ne samo po drustvenom statusu, nego I po prirodi, uvek ima jednu prenaglasenu karakternu osobinu. Tragedija se neminovno zavrsava smrcu glavnog junaka. 2. Istorijske drame(podrazumeva se tematika uzeta iz engleske proslosti, porodice Jork I Lankaster, istorija u u njima prozima zaplet, obracena je paznja na politicke elemente, drama se razvija u sirim drustvenim okvirima. istorijski komadi su Henri VI(tri dela), Ricard III, Kralj Dzon, Ricard II, Henri IV(Dva dela), Henri V,Henri VIII ),

3.

Komedije Sekspirov komicni svet je raznovrstan, didakticna svrha podredjena je drugim ciljevima, komedija istrazuje postizanje srece. Komedije su: San letnje noci, Bogojavljenska noc, Mletacki trgovac, Mnogo vike ni oko cega, Kako vam drago, Dva viteza iz Verone, Vesele zene vindzorske, Ukrocene goropad… Vecina komedija ima 3 jasno naznacena dela. Radnja pocine u svakodnevnom, dvorskom , gradskom zivoti, gde dolazi do sukoba, zatim se premesta u neurbanizovani svet, prirodu, gde nastaju susreti zamene, I zavrsava se razresavanjem sukoba I dolazi do pomirenja. 4. Tragikomedije, romanticne drame, koje su u elizabetanskoj drami oznacavati pricu o ljubavima I cudesnim dogadjajina licnosti visokog roda(Bura, Perikle, Simbelin, Zimska bajka, Dva plemenita rodjaka)odlikuje ih bajkovita I nestvarna atmosfera, naglaseno prisustvo mracnih sila, porodivca a ne pojedinac su u centru paznje. Prikazuju odnose izmedju dva narastaja. 5. Mracne komedije ili problemske drame, nazivaju se jos I sumorne komedije. U njih se ubrajaju Troil I Kresida, Sve je dobro sto se dobro svrsi, Mera za meru. Vremenski po nastanku su bliske, jedinstvene po temi I raspolozenju, ne mogu se svrstati ni u komedije ni u tragedije, moralni problem je od kljucnog znacaja, obradjuju se opste ili apstraktne teme, teme zla I ljudske iskvarenossti dobijaju krajnje naglaseno individualizovan vid. Ljubav je pokretac radnje, ali je obezvradjena, sve sto se smatra dobrim problematizuje se u ovim dramamai blagostanje, sreca, pravicnost.

Odlike Sekspirovog stvaralastva 1. Jezik koji je koristio bio je jedino scensko sredstvo, stvara verbalni iluzionizam, sve gradi samo pomocu reci, predstave u Glob teatru su se izvodile danu, bez scenografije 2. Sinkretizam Sekspir spaja stare tradicije I stvara nova dela, u komediji san letnje noci preplicu se razlicite tradicije (Pak pripada engleskom folklore, Tezej I Hipolita antici, Prijam I Tizbaistocnoj tradiciji) 3. Odlika njegovog dramskog stvaralastva su I visestruki I paralelni zapleti, U Hamletu glavni zaplet je Hamletova osveta oca, ali papalelnim zapletima Laert sveti svog oca, Forin bras svog, na metateatralnom nivou varira ista tema, ponavlajnjem u razlicitostima pokazuje se nijanse zbacenja 4. Tragicnost junaka kod Sekspira smestena je u njegov karakter(hamlet je neodlucan, u dilemi; Lir gord I sujetan) 5. Tragedije se zavrsavaju smecu velikog broja junaka 6. Sekspir mesa prozu I poeziju, Likovi nizih staleza sluze se prozom 7. Sekspir mesa tragicne I komicne elemente

Osnovne odlike elizabetanske tragedije Elizabetanska drama se razvija za vreme vladavina kraljice Elizabete (1558-1603), kralja Dzejmsa (16031625) I kralja Carlsa I (1625-1642). Traje sve do Kronvelove revolucije kada su sva pozorista bila zatvorena. Elizabetanska drama se moze smatrati sintezom razlicitih uticaja, srednjovekovnih moraliteta,

misterija I maske, rimske tragedije I njenih italijanskih renesansnih imitatora. Najzanimljivija pojava ovog doba je Vilija Sekspir. Elizabetanska drama izrasta iz evropske bastine, Senekine tragedije, palijate, renesansne commedia erudite, te iz raznih hronika I istorija koje u srednjem veku nastaju pod uticajem Plutarha. S druge strane elizabetanska drama prevazilazi okvire koje su zadali klasicni uzori I italijanska I francuska renesansna teorija. Nestaje hor, izbor teme je Slobodan.Ona obradjuje teme iz nacionalne I evropske istorije. Novi popularni oblik elizabetanske drame je tragedije osvete,koja duguje Senekinom uticaju. Pocine zlocinom, junak pokusava da se osveti, duh se pojavljuje kao podsticaj, vrsi osvetu , gine ili se ubija, veliki broj ubistava na samom ktraju. (Kidova “Spanska tregedije”, Sekspirov “Hamlet”), zapleti iz palijate transformisu se u specificnu romanticnu komediju. Elizabetanska drama retko obraca paznju na tri dramska jedinstva ili na zahteve za cistim oblicima, mesa se stih I proza, komicno I tragicno, uzviseno I prosto.. Sacuvana je velicina tragicnog junaka. Karakter elizabetanaske drame uslovljen je drustvenom ulogom pozorista, ono je bilo komercijalno I zavisilo je od ukusa publike. Tada se podizu I prva zdana pozorista Glob, Rouz, Teatar. Pod uticajem je vladajuce politike I ideologije. Predstavnici su Viljijam Sekspir, Tomas Kid, Kristofer Marlou.

Makbet-kratak sadrzaj Pocinje scenom u kojoj se pojavljuju vestice, one nagovestavaju susret sa Makbetom “lepo je ruzno, ruzno je lepo”, time se nagovestava obrtanje stvari. Na dvoru kralja Dankana saznaju da je doslo do izdaje, uvodi se tema izdaje, ali I tragicka ironija Magbet je junak koji se pojavljuje kao verni sluga koji stiti kralja. Susrecu se Banko I Makbet sa vesticama, one govore 3 prorocanstva. Vestice I Banku daju prorocanstvo, da nece vladati, ali da ce radjati kraljeve. Makbet saznaje da je postao tan o Kodora, samim tim se otvara mogucnost da postane I kralj jer se jedno prorocanstvo ispunilo, bori se sam sa sobom I zeljom za vlascu. “neka me krunise sreca bez mog delanja”. Ledi Makbet se pojavljuje na sceni kao odlucna I spremna na sve, I da se odrekne svoje prirode, da bi dosla do vlasti. Zali zbog Makbetove prirode. Dankan dolazi kod Makbeta, izdajstvo koje cini Magbet je trostruko (gostoprimstvo, krvna veza, vladar), razmislja o posledicama zlocina, da je isto izvrsiti zlocin I svrsiti sa tim bilo bi dobro. Ne zeli da predje granicu, sve sto sme cini covek, ko sme vise nije covek. Scena sa halucinacijama I nozem koji se prividja Makbetu prethodi ubistvu, Dankana ubija na spavanju. Dolazi do promene ledi Makbet, pokolebala se, kralj je na spavanju licio na njenog oca. Kraljevici, Malkolm I Donalbejn, beze u Irsku I Englesku. Pocinje Makbetova vladavina koja je surova I puna zlocina. Ubija Banka, sada zlocine cini sam, ledi Makbet se povlaci. Na veceri ga progoni Bankov lik. Makbet od vestica dobija nova prorocanstva da ce poginuti od coveka koga nije rodila majka, I kada Bigmanska suma prohoda. Makbetovi zlocini se nizu, ubija ledi Makdaf I njenog sina. Ledi Makbet gubi razum, prividjaju joj se krvave mrlje,ubija se. Makbet ne reaguje kada saznaje za njeno ludilo I smrt, postao je potpuno bezosecajan. Makbeta savlada Makdaf,rodjen carskim razom, a suma se krece u obliku grana iza kojih su vojnici. Malkolm postaje kralj. Kompozicija Makbeta je pregledna, oslobodjena suvisnosti, obuhvatna I smisaono sadrzajna, u centru su dva lika I jedan cim, odnosno sprega tih elemenata. Zaplet se sastoji u borbi za vlast I postupcima kojima se do vlasti dolazi.

Tema Makbeta Osnovna tema koja se obradjuje u Makbetu je tema zla, pitanje zla u coveku I razvoj I delovanje zla na covekov zivot. Mracni nagoni u coveku, psiholoska geneza zlocina.

Makbet -likovi Makbeta I ledi Makbet Makbet je na samom pocetku dela pokazan kao junak, odan kralju, veran. Njegova drama je drama coveka koji se gnusa zlocina, a postaje ubica. Menja ga ono sto je cuo od vestica. Trzaj kada cuje da je postao tan od Kodora odaje njegovu zelju I za titulom kralja. Kada se prvo prorocanstvo ostvari javlaj se I zelja za vlascu, sumnja, kao I ideja o zlocinu. U prvom Makbetovom monologu primetno je dvoumljenje, cini sve sto cini covek ko cini vise nije covek. Otkriva u sebi zle porive, ono sto ga vuce u zlocin su podsticaji ledi Makbet I vestica. Plasi se da delom bude ono sto jeste zeljom. Monolog koji prethodi ubistvu dat je kroz halucinacije. Kada pocini zlocim, Iz jednog zlocina Makbet prelazi u drugi, iz straha, sumnje ubija Banka, ledi Makdaf, njenog sina. Odluke za druge zlocine donosi sam, bez sploljnih podsticaja. Ostvarice se I drugo prorocanstvo Makbet strada od coveka koji nije rodjen od majke Makdafa, kada se pokrenula suma. Ledi Makbet na pocetku drame predstavlja se kao snazna licnost, odlucna, hrabra , svesna, zali zbog Makbetove slabosti.Vlastoljubiva I uporna u podstreku na ubistvo, na svoj nacin velicanstvena, hrabra, resena da se odrekkne svoje prirode da bi ostvarila svoje ciljeve. Prvu promenu vidimo kod ubistva Dankana, ona u usnulom kralju prepoznaje oca, nastaje kolebanje. Ona dalje nece pratiti Makbeta u zlocinima. Potpuno gubi razum, prividja joj se krv na rukama, “svi mirisi Arabije ne bi bili dovoljni da operu ovu ruku”, ubija se.

Odnos Ledi Makbet I Makbeta na pocetku je prisan, on pod njenim uticajem zeli valst, ona je podstrekac na zlocin, odlucnost koja njemu nedostaje. Kako se radnja odvija, Makbet cini sve vise zlocina, za sve sledece zlocine se ne savetuje sa Ledi Makbet. Postaje emotivno hladan. Kod nje se javlja griza savesti, sto dovodi do ludila, pokusava da obrise krvave tragove sa ruku, top je void u samoubistvo.Makbet se udaljva toliko da on ne reaguje na vest o njenoj smrti, postao je bezosecajan. Cak se posle zlocina nad Dankanom ne pojavlju na sceni zajedno, izuzev scene sa gozbom.

Hamlet-sadrzaj Pocinje smenom straze, njihova paznja je usmerena na pojavu duha. Na dvoru Klaudije govori o opravdanosti brak, retorickim sredstvima ublazava situaciju u kojoj se nalaze, pocinjeni zlocin I preuranjeni brak. Hamleta imenuje legitimnim naslednikom. Hamlet stoji sam, melanholican I beznadezan, razocaran slikom sveta koja mu se otvara, prazan I jadan I karakterom zene, majke, koja se prerano preudala. U susretu sa Horacijem ocigledna je njegova ironija I cinizam, ne prasta brz zaborav oca, na svadbi su posluzili hladno sa dace.Uvodi se Laert koji upozorava Ofeliju na Hamleta, Polonije koji savetuje decu, uhodi id, slika dvora u malom. Hamlet se susrece sa duhom,ljudskom bicu nije dato da zna tajne zagrobnog zivota, takva saznanja bi unistila um, govori mu o pocinjenom zlocinu I da je Klaudije zlocinac, zahteva osvetu. Anticipacija Hamletovog ludila. U prvom cinu date su sve naznake, ovorene sve teme. U drugom cinu Ofelija sebe okrivljuje za takvo Hamletovo stanje, nije smela da mu

odgovara na pisma, na svojevrstana nacin ona izdaje Hamleta. Polonije ludilo opravdava nesrecnom ljubavlju. Kralj I kraljica dovode Rozenkranca I Gildersterna da uhode Hamleta. Polonije podmece Ofeliju da bi saznao razlog Hamletovog ludila. Dolaze glumci, Hamlet ucestvuje u pripremanju predstave I deli glumcima savete. Izvodi se ubistvo Goncaga, u zapletu je ubistvo, na scenu ubistva Klaudije reaguje tako sto napusta predstavu. Hamlet odlazi kod majke na ragovor, zatice Klaudija na molitvi I ne cini osvetu, ubija Polonija sakrivenog iza zavese, pojavljuje se duh po drugi put. Hamleta salju u Englesku sa planom da ga pogube.Lik Fortinbrasa koj prolazi kroz Dansku navodi Hamleta na kolebanje, on se bori za zemlju koja nema vrednost. Ofelija ludi.Laert se vraca da osveti oca. Horcije dobija pismo iz koga saznajemo sta se desilo sa Hamletom na putu za Englesku.Klaudije sa Laertom sprema osvetu. Ofelija se utopi. U petom cinu Hamleta vidimo u sceni sa grobarima, dolazi povorka,Hamlet se sukobljava sa Laertom. Doslo je do promene u liku Hamleta, na brodu se suocio sa smrcu, tek to donosi odlucnost.Dvoboj, Getruda se otruje, Hamlet I Laert ginu, Hamlet ubije KLaudija, Horacije ostaje da pripoveda. Pojavljuje se Fortinbras , njemu ostaje carstvo.

Osnovni zaplet I paralelni zapleti Glavni zaplet drame je osveta oca danskog kraljevica Hamleta, paralelni zapleti su Laertova osveta oca, Polonija, kao I Fortinbrasova osveta oca, na metateatralnom nivou se varira zaplet o ubistvu Gonzaga. Cetiri puta varirana je tema. Kroz razlicitost pokazuju se nijanse znacenja.

Lik Hamleta Hamlet se na sceni prvi put pojavljuje u drugoj sveni, usamljen I izdvojen od svih,sa pesimisticnom slikom sveta, melaholican I ogorcen. pod utiskom unutrasnjeg oka, on je slutio zlocin. Klaudije njegovo stanje predstavlja kao da “tvrdoglavo istrajava u tuzi”. Tek duh sumnju potvrdjuje, ali to je za Hamleta nedovoljno za delanje.Od tada nastupa pod maskom ludila.Figura lude integrisana u Hamleta. Od Ofelije saznajemo da je bio bistro oko dvora, vojske mac, rec I jezik mudrosti I znanja, cvet I nada lepe drzave, vaspitanja primer, ogledalo mode, ocima svim uzor I cilj.osnovne crte su naglasena intelektualnost, osecajnost, odredjena odvratnost prema zenama, duhovitost, sklonost ka ispitivanju I samooptuzivanju, visoko razvijena moralna svest, melanholicnost, usamljenost. Pravi obrte u jeziku, paradokse, ironican je. Sto se tice problem Hamletove neodlucnosti, on prebacuje sebi zbog pasivnosti, a ume da bude hrabar I odlucan, poalzi za duhom, ubija Polonija bez razmisljanja, salje svoje uhode u smrt. U dilemi je da li na zlo odgovoriti zlom, zlocin ako pocini da osveti oca I on postaje isti takav zlocinac, pronmena se desava kada se vrati sa broda koji je plovio za Englesku, suocio se sa smrcu, on se menja, rezigniran je, pomiren sa svakom stvari, smrt postaje jedina izvesnost(ako bude sad, nece biti posle, ako ne bude posle bice sad)

Lik Ofelije Likovi Hamleta I Ofelije stavljeni su u slicne pozicije, izgradjeni na svojevrsnom paralelizmu, dok Hamlet glumi ludilo, Ofelija poludi, on razmislja o samoubistvu,a ona ga pocini. Ofelija ce na izvestan nacin izdati Hamleta, pod ocevim savetima odbice njegova pisma I blizinu, pristace da bude zamka za Hamleta, koju Klaudije I Polonije postavljaju. Hamletovc stav prema Ofeliji uslovljen je prisustvom drugih I stalnom svescu da ga uhode I spijuniraju, na njenom grobu priznaje da ju je voleo. Od Ofelije saznajemo o tome kakav je Hamlet ranije bio. Pod pritiskom kojem je izlozena ona poludi. U tom ludilu peva pesme, kako se

pravda ne moze poznati prema nepravdama, prvi deo pesme se odnosi na Hamleta,a drugi na oca, kao da spaja njihove likove u jedan. Podelice cvece ruzmarin, dan I noc, mirodjiju, krasuljak. Zavrsice tako sto ce se utopiti u reci.

Analiza Hamletovog monologa “Biti ili ne biti” Hamletov monolog postavlja pitanje smrti I trazi odgovor na njega. Dominantna je upotreba infinitiva, ne pokazuje vreme. Hamlet razmislja na pojedinacnom, ali I na opstem planu. Monolog je primer antitetickog razmisljanja, sagledava obe strane jedne stvari. Ziveti ili umreti. Biti, razmatra se prva opcija. Ziveti se izjednacava sa trpeti, pasivno postojati, pomiriti se sa tim, druga mogucnost je boriti se. U njegovim recima se nalazi dvosmislenost. Zivot oznacava kao more bede. Ne biti, umreti, spavati, nista vise. Stalno je prisutna veza izmedju smrti i sna. Smrt kao neka vrsta smirenja I spokoja. Umreti, spavati, sanjati. Smrt ukljucuje strah pred nepoznatim, pitanje da li ce smrt razresiti stvari. Zivot je podnosenje nepravdi vlasti,boli nesrecnih ljubavi, moci silnih, ponizenja nepravednih. Go noz moze doneti slobodu. Medjutim strah od smrti cini da se lakse podnosi zlo koje je tu, jer se boji onog koje je nepoznato.

Analiza Hamletovog monologa o glumcima Hamlet su pokazuje kao dobar poznavalac pozorisne umetnosti. U njegovim savetima glumcima on razmatra pitanje dikcije,zahtevace da govor klizi sa jezika,da ne zvuce kao opstinski dobosar, pitanje scenskog pokreta, da glumci budu umereni, spontani, prirodni, da rukama ne seku vazduh. Mera mora da ublazi strasti. Poetika humanizma I renesanse se ogleda u zahtevima da se postigne sklad govora I pokreta, da se ne prekorace granice prirode, jer cilj umetnosti je da bude ogledalo prirode.

Kralj Lir-kratak sadrzaj Na pocetku drame Kralj Lir okuplja svoje kceri da bi podelio kraljevstvo i udao najmladju kcer Kordeliju. Osnovni princip kojim se vodi je da ce najvise nasledstvo dati onoj kceri koja ga najvise voli. Dok Gonarila I Regana laskaju da bi udovoljile ocevim ocekivanjima, Kordelija govori da ga voli onoliko koliko mora, slusa I postuje. Otac je ostavlja bez nasledsta, “neka ti iskrenost bude miraz” Kralj Francuske je uzima za zenu. Kent staje u njenu odbranu I Lir ga proteruje. Drugi zaplet se formira oko Edmunda, nezakonitog Glosterovog sina , koji pokusava da Edgara, predstavi kako kuje zaveru protiv oca, u zelji da uzme ono sto mu priroda nije dala. Lir je u sukobu sa cerkama kojima je tesko njegovo prisustvo I njegova pratnja, u kojoj se isticu Kent, koji mu prerusen sluzi I Luda. Edmund uspeva Edgara da predstavi kao uzurpatora I Edgar bezi. Na pocetku treceg cina, odbacen od obeju kceri Lir ce se naci u prirodi, nevremenu, lud. Svestan je pogresnog izbora koji je nacinio. Glosteru oduzimaju moc jer je pokusao da pomogne Liru i pronalaze pismo o dolasku Kordelije, proglase ga za izdajuci I Regana I Konval ga oslepe. Lir u kolibi pronalazi Edgara, prerusenog u prosjaka Toma. Gloster dospeva u sumu I Edgar ga void u pustinju. Izmedju Regane I GOnarile se javlaj suparnistvo za Edmundovu ljubav. Lir dolazi do KOrdelije, ona ga zbrine u very d ace mir izleciti ludilo. Dolazi do borbe, gube bitku, KOrdelija je zaroblena, a zatim I ubijena tako da izgleda da je samoubistvo. Edmund I Edgar na dvoboju, Edgar govori o svojoj sudbini I da je otac umro od zalosti kada je saznao ko je on. Sestre su mrtve. Na scenu ulazi Lir, nosi mtvu Kordeliju, Umire I on. Kent I Edgar ostaju da vladaju.

Glavni I sporedni zaplet u delu Glavni zaplet cini prica I Kralju Liru I njegovim kcerima, a sporedni O Glosteru njegovom nezakonitom sinu Edmundu I zakonitom Edgaru. Lir ce se povuci sa prestola I sve ostaviti Regani I Gonarili koje su laskanjem osvojile oca, dok iskrena Kordelija, koja oca jedina voli, ostaje bez nasledstva. Kada se pokazu pravi karaktrei njegovih ceri, Lir ce uvideti svoju gresku. Prica o roditelju koji pogresno proceni svoju decu se ponavlja I u sporednom zapletu. Glosterce naveden Edmundovom zaverom posumnjati u Edgara I poverenje ukazati Edmundi. I kralj LIr I Gloster uvidjaju istinu, na neki nacun u promenjenom stanju, Gloster kada oslepi, Kralji Lir kada poludi. I jednom I drugom ce u najtezim trenucima podrska biti bas ono dete kojeg su se odrekli. Udvajanjem zapleta na tematskom planu, postize se uopstavanje, kao I pojasnjenje centralnog motiva.

Lik kralja Lira Na samom pocetku drame Lira vidimo kao sujetnog I oholog starca. On zahteva javno ceremonijalno iskazivanje naklonosti, nagradjuje one koji mu udovoljavaju, a kaznjav aone koji to ne cine(Kordelija, Kent). O njegovom teskom karakteru saznajemo iz razgovora Gonarile I Regane, I kako sa staroscu njegova tvrdoglavost I teska narav dolaze do izrazaja, Medjutim kroz patnju, gnev, ocajanje, ludili, LIr dolazi do spoznaje. U ludilu ce reci “da se nad njim gresilo vise nego sto j e on gresio” Sa KOrdelijon ima slicne osobine gordost, oholost, ponositost. Vrhunac njegovog duhovnog preobrazaja smatra se susret I izmirenje sa Kordelijom.

Lik Kordelije Kordelija predstavlja ovaplodjenje ljubavi I samozrtvovanja. Zgadjena licemerjem svojih sestara, ona istupa iskreno, pokazuje se jogunasta narav njena. Ne ucestvuje u licemerju. Sa Lirom ima slicne osobine gordost, oholost, ponositost. Ipak, ona je predstavnik dobra. Pojavljuje se u svega tri scena, prvoj kada do izrazaja dolazi njena iskrenost, sceni kada je otac prepoznaje I ona prasta njegovu nepromisljanost, I u poslednjoj kada je Lir mrtvu unosi.

Likovi, karakter I sudbina Likovi u drami su polarizovani, dobri I zli. Likovi Gonerile, Regane, Edmunda, Korvala predstavljaju zle. Oko kralja Lira su okupljeni dobri. Gloster je odan Liru, kao I Kent I Luda. Gloster ce stradati zbog svoje odanosti, oslepece ga. Osecanje ljubavi privrzenosti se vezuje za Kordeliju I Edgara. Lir I Gloseter se na pocetkui pogresno opredeljuju, zatim uvidjaju grresku I prelaze na drugu stranu. Luda govori u zagonetkama I paradoksima, I ostro komentarise tekuca zbivanja, on ne dozvoljava da se zaboravi Lirova nepromisljenoset, njegove proimedbe oslikacvaju svesne ili polusvesne Lirove misli I osecanja. Njega nestaje na pocetku treceg cina, kada nastupa Lirovo ludilo, tako da na isvestan nacin nadomesta njegovo odsustvo. Kent je odan Liru,tip vernog sluge, iako ga sujetni starac proteruje, jer je stao u zastitu Kordelije, on ce prerusen u starca opet doci u Lirovu sluzbu, pri tomem mu luda predaje krunu lude da bi pokazao besmilenost takvog postupka. Lir umire za Kordelijom koju su obesili. Gonerila I Regana umiru. (otruju jedna drugu?) Edmunda ubija Edgar. Gloster umire od tuge kada sazna da je onaj koji ga void kroz pustinju sin kojem je ucinio nepravdu.

San letnje noci-kratak sadrzaj Prve dve scene desavaju se u Atini, gde se upoznajemo sa Tezejem, Hipolitom, mladim zaljubljenicima I Hermijinim ocem,Egejom koji stoji na putu mladalackoj ljubavi. On je obecao cerku Demetru, a ona je u ljubavi sa Lisandrom. Daje joj se vreme da se opredeli za svadbu sa Demetrom do vencanja Tezeja I Hipolite ili joj preti smrtna kazna ili odlazak u manastir. Zatim se radnja premesta u sumu u okolini Atine, u koju stizu mladi ljubavnici, u zelji da pobegnu, drugi par ih prati, zatim I zanatlije koje pripremaju predstavu. Dele uloge. U daljem razvoju zapleta pocinju pometnje u sumi. Pak je sipao Lisandru sok kada se probudi on ugleda Helenu I zavoli je.Vratilo je preobrazen I dobije magarecu glavu, kraljica vila se pod uticajem carobnog soka zaljubljuje u njega, a medju mladim ljubavnicima se mnoze nesporazumi. Na pocetku cetvrtog cina , svice zora, cari se skidaju, svi dolaze sebi, Oberon I Titanija se mire, Tezej I hipolita dolaze u sumu na lov. Vracaju se u Atinu. Vratilo se sastaje sa zanatlijama. Na zavrsetku, zaljubljeni se vencavaju, zanatlije prikauju predstavupublika prekida izvodjenje, a vilinska bica prizivaju blagoslov na bracne postelje mladenaca. “Zamislite da je samo bio san.”

Kompozicija dela Prica o Tezeju I Hipoliti cini staticni I kompozicioni okvir za postale price. Cin vencanja Tezeja I Hipolite je sredisnji dogadjaj cijim najavljivanjem pocinje drama I sa kojim su sve niti radnje povezane I kojim se drama zavrsava. Do dana vencanja Hermija mora da odluci da l ice se udati za Demetrija. U cast tog vencanja zanatlije pripremaju predstavu o Piramu I Tizbi. Zbog tog vencanja Oberon I Titanija su dosli u blizinu Atine. I u komadu o Piramu I Tizbi je slicna situacija, kao pocetna u drami, roditelji se protive ljubavi mladih I oni beze. Prica o vilama preko Paka povezana je sa zaljubljenima I sa zanatlijama preko Vratila. Po unutrasnjem toku, u radnji se razlikuju tri dela, pocetak koji se odigrava u dvorskoj sredini, preteci, tragican ton, Hermiji se dosudjuje smrtna kazna ili mmanastir ako ne poslusa oca, drugi koji ukljucuje odlazak u sumu , nesporazume iotreznjeje I treci u kome se svi vracaju na dvor, zavrsava se pomirenjem I svadbama.

Zapleti Zaplet u drami je umnozen, ali svi tokovi radnje podjednako su bitni I na odredjeni nacin povezani. Moze se izdvojiti pet zapleta. Vencanje Tezeja I Hipolite. Cin vencanja Tezeja I Hipolite je sredisnji dogadjaj cijim najavljivanjem pocinje drama I sa kojim su sve niti radnje povezane I kojim se drama zavrsava. Do dana vencanja Hermija mora da odluci da l ice se udati za Demetrija. U cast tog vencanja zanatlije pripremaju predstavu o Piramu I Tizbi. Zbog tog vencanja Oberon I Titanija su dosli u blizinu Atine. Tezejeva I Hipolitina ljubav je zrela ljubav. Ljubav medju parovima mladih atinskih ljubavnika Lisandra I Hermije, Demetra I Helene.Njih odlikuje mladalacka zaljubljenost. Lisandar I Hermija beze u sumu da bi izbegli uslove koje posravlja Hermijin otac, Demetar I Helena idu za njima, tamo ce biti zrtva Pakove pogreske, gde ce paznja oba mladica u jednom renutku biti usmerena na Helenu. Sve se vraca u arvnotezu, Demetar ostaje zacaran I na dan vencanja Tezeja I Hipolite I oni se vencavaju.

Prica o vilinskom kralju I kraljici, Obreronu I Titaniji koji su se zavadili oko malog paza. Oberon uz pomoc Paka i trave preobracenog Vratila sa glavom magarca podmece Titaniji kao ljubavnika, poigravanje izrazom, namagarciti. Dosli su zbog vencanja, oni su besmrtni, ljubomorni, njihova ljubav nije idealizovana, kao cenu za vecnost ne mogu da imaju decu, sukob nastaje oko deteta. Titanija se zaljubljuje u Vratila koji je preobrazen u magarca Prica o zanatlijama koji pripremaju predstavu za vencanje Tezeja I Hipolite. Tragicna ljubav Pirama I Tizbe na metateatralnom nivou. Tema ljubavi varira kroz sve ljubavi.

Metateatralnost Meateatralnost je vrsta dramskog dela kroz ciju se radnju iskazuje dramska samosvest ili drama ciji karakteri iskazuju svest o sebi kao o dramskim licima I cesto se obracaju umesto jedni drugima publici. Metateatralnost predstavlja postupak kada se u okviru dramskog teksta iznose stavovi o drami ili se prikazuje drama u drami. Kod Sekspira to je izvodjenje drame Ubistvo Gonzaga u “Hamletu” I u “Snu letnje nocu” drama o Piramu I Tizbi.

Rable “Gargantua I Pantagruel” Rable –zivot I delo Fransoa Rable (1494-1553) u mladosti bio monah, kasnije se posvetio studiranju medicine I stupio u kontaks sa istaknutim humanistima. Delo je Gargantua I Pantagruel pise od 1532. G. do kraja zivota. Delo se sastoji od 5 romana. Iznosi ideju o obrazovanom, svestranom čoveku, koji zamenjuje srednjevekovnog povučenog, podređenog čoveka, shvadenog samo kao slugu Bogu. Njegovo delo na specifican nacin predstavlja oslobadjanje od srednjeg veka, crkvenog moraal, Zasnovano je na elementima karnevala, ulicnom govoru i knjizevnoj smehovnoj kulturi.

Кратак садржај Romana pocinje obracanjem slavnim ispicuturama.Gargantua pocinje rodoslovom, koji seze do Nojevog kovcega. On je sin kralja Nezajaza i Gargamele. Rodjen je iz levog majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica, nakon 11 meseci trudnoce. Porodjaj je spojio prejedanje, telesno dole i radjanje, od cmara misle da je dete. Odmah po rodjenju trazi da se pije. Sve je predstavlajno preuvelicano. Beba se seta u volovskim kolima.Nezajaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca,skolasticko obrazovanje, njegov ucitelj postace Ponokrat, koji ga odvodi u Pariz. To je vreme osnivanja univerziteta. Tu Gargantuu prati niz dogodovstina, od kojih je jedna kradja crkvenih zvona, gargantua mokrenje podvi Parizane. Zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer - Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. I tu je sve preuvelicano od topovskih djuladi misli da su vaske, pojede sedam kaludjera u salati. Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka, koji se posebno istakao u borbi, Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije, u kojoj vlada jedino pravilo: »Čini što ti se ushte« Rable tu daje prikaz idealne društvene zajednice ,Telemska opatija

predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat, muskarci i zene zive zajedno, zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). Tu život teče po prirodnim, a ne po crkvenim pravilima.

- Карневализациja Karnevalizacija predstavlja upotrebu elemenata karnevala, narodne smehovne kulture u knjizevnosti. Karneval predstavlja narodnu tradiciju u kojoj vlada nacelo smeha, to je obredno predstavljacka forma, uz upotrebu maski I brisanje pozicije publike I izvodjaca, ne postuju se gradice I autoriteti, svi mogu da ucestvuju I podrazumeva se karnevalska sloboda.Karneval donosi oslobadjanje religiozno-crkvenog autoriteta, mistike I strahopostovanja. Karnevalizacija podrazumeva nacelo smeha, igru, opstenarodni karakter, slobodu, praznicnost, jednakost svih ljudi, jezik(upotrebu specificne verbalne forme I simbolike), obrtanje sveta naopako.

Groteskni realizam Esteticka koncepcija, koja od narodne smehovne kulture pozajmljuje nacela opstenarodnosti, univerzalnosti, preuvelicavanja i hiperbole. Vazno je materijalno telesno nacelo, ogleda se u slikama praznjenja, seksualnosti, sto je suprotno asketizmau srednjeg veka. Bitno je detronizacija, snizavanje obrtanje pozicije gore dole. Proslavljanje telesnog u renesansi se javlja koa reakcija na asketizam srednjeg veka, osnovno sredstvo je snizavanje, svodjenje svega duhovnog I idealnog na telseno, ovozemaljsko, materijalno.

Primeri groteske u delu Groteska predstavlja svako ostvarenje u kojem se nalazi spoj nespojivog, odredjuje se kao postupak ili umetnicka tehnika. Groteskne slike kod Rablea ambivalentne su I protivurecne, nakazne I cudovisnem ruzne sa stanovista klasicne estetike. Preuvelicana slika tela, preokretanje cina rodjena koje je povezano sa prezderavanjem, I zamena cmara I novorodjenog deteta…

Servantes “Don Kihot” Zivot I delo Migel de Servantes (1547-1615). Malo podataka o zivotu poznato. Putovao u Italiju, borio se protiv Turaka, ranjen I ruka mu ostaje nepokretna. 1575. godine bio zatocenik, odatle poticu “Alzirske dogodovstine”, zbog finansijskih problema zavrsava u zatvoru, gde pise Don Kihota. Poezija koju pise ukloplena je u njegova prozna dela, I ima osnovne odlike renesansne I barokne poezije. Za zivota je objavio jednu knjigu dramskih dela “Osam komedija I osam medjuigara novih, nikada prikazanih”. Najvredniji deo njegovog stvaralastva je prozni. Pise roman koji naziva libro ili historia, sa podvrstama viteskog, pastoralnog, pikarskog I pustolovnog. Pise pastoralni roman” Galatea”, “Uzorne novele”, sadrze 12 novela, 1605. god. izlazi “Veleumni plemic Don KIhot od Mance” i 1615. god “Drugi deo velikoumnog viteza Don KIhota od Mance”.

Kratak sadrzaj”Don Kihota” Plemic u pedesetim godinama gubi razum od silnog citanja knjiga o vitezovima proslih vremena, poveruje da je on predodredjen da ozivi ideale lutajuceg viteza, pa se opremi I povede sa sobom svoga suseda Sanca Pansu, da mu bude stitonosa. Sve svoje podvige posvecuje u cast Dulsineje, njih dvojica dozivljavaju razne pustolovine(borba sa vetrenjacama, napad na ovce, susret sa Dulsinejom, poseta vojvodi I vojvotkinji). Njihovi prijatelji pokusavaju da ih vrate kuci I urazume(zupnik, berberin, Sanson Karasko), kada u tome uspeju, Don Kihotu se povrati razum, ali osle kratkog vremena umire. Sastoji se iz dva dela, prvi deo objavljen 1605. Godine, sastavljen je iz 4 dela ima 52 poglavlja, drugi deo nije podeljen na delove, ima 72 poglavlja, objavljen je 1615. Godine. Servantes delo komponuje kao pripovednu celinu sastavljenu od velikog broja epizoda koje objedinjuje glavni junak.Nizanje pustolovina ima kruzni tok, junak tri puta krece na put I vraca se na mesto polaska, svaki put taj krug se siri, pustolovine su brojnije. Struktura Don KIhota prati obrazac viteskog romana uz odredjene promene, prosiruje ga novelama koje su u manjoj ili vecoj vezi sa radnjom romana. Pricu oglavnom junaku prekida uvodeci pricu o pastiru Grisostomu I pastirici Marseli, napisana je kao pastoralna prica, druga umetnuta prica je o oslobadjanju osudjenika, Don Kihot je ukljucen u radnju, sprica o radoznalom nevaljalcu, ljubavne price Kardenije I Lusinde, don Fernanda I Doroteje su sastavni deo glavne radnje. Umetnuta novella o zatoceniku je prva moderna novella o suzanjstvu I predstavlja zacetak savremenog istorijskog romana. U prvom delu romana, preovladava nizanje epizoda nad jedinstvenom celinom, a za drugi deo Servantes navodi da je zbog loseg prijema publike izbacio novele.

Roman. Roman je jedna od osnovnih vrsta epike, duza prozna naracija od stotinu I vise strana, koja sadrzi radnju I pripovest, zaplete I rasplete, vise razlicitih junaka, a odvija se kroz prostor I vreme. U antickoj knjizevnosti pa sve do pozne renesanse osnovni medij za prikazivanje totaliteta stvarnosti bio je ep. Uporedo sa njim razvija se roman, ali je njegovo mesto na lestvici knjizevnih zanrova neuporedivo nize.Od epa pozajmljuje tip junaka, epizode, kompoziciju. Pisan je iskljucivo u prozi, a zapleti podsecaju na melodramu. Anticki roman koji je bio uglavnom ljubavni, nastaje mahom tokom 1-2. veka. Predstavnici su Hariton, Ksenofont Efeški, Heliodor, Longo u helenskoj, Petronije I Apulej u rimskoj knjizevnosti. Uglavnom prati sudbinu razdvojenih ljubavnika koji se posle niza peripetija opet spoje. Grcki ljubavni roman koristi niz specificnih postupaka, kao sto su okvirna prica, visestruki zapleti, retrospekciju, posebna retoricka sredstva. Rimski roman cuva tradicionalnu epizodicnu, prstenastu ili labavu strukturu, ima specificne teme, rec je o parodiji I travestiji,sa elementima burleske, satire I svim vidovima humora. U srednjovekovnoj knjizevnosti viteski romani nastaju ugledom na grcki ljubavni roman, ali I na srodnu epsku tradiciju. Avanturisticki ili pustolovni roman u centar stavlja prosle I slavne dogadjaje, u srediste paznje je stavljena idealna gospa, tj osecanja koja vitez gaji prema njoj. Pod uticajem je legendi I predanja. U dodiru sa kracim saljivim formama. Renesansni roman(15-16. vek) se zasniva na podrazavanju I pripovedanju, sacinjen je od niza slabo povezanih epizoda, sa jednim reprezentativnim junakom. Najslavniji primer renesansnog romana Rableov “Gargantua I Pantagruel” I Servantesov “Don Kihot” nastaju kao parodija uzvisenih zanrova

(Biblije, crkvene knjizevnosti, viteskog romana). Don Kihot se naziva prvim modernim romanom, uvodi se niz novih postupaka od metafikcije, autoreferencijalnog komentara do posve novog tretiranja junaka. Uspon romana se vezuje za 18.vek. U doba prosvetiteljstva sa usponom gradjanske klase povecava se I broj obrazovanih, publika se menja I namece novi ukus. Roman se okrece svakodnevnici, obicnom zivotu. U 18. veku razvijaju se raznovrsni oblici koji su na granici fikcije, dnevnici, memoari, ispovesti, putopisi, prepiska. Sve te forme uticu na razvoj epistolarnog romana(Nova Eloiza, Z.Z. Rusoa; Opasne veze Lakloa; mnogi romani Ricardsona), romana ispovesti (Ruso), romana dnevnika (Geteov Verter, D. Defo Robinson Kruso), roman putopis ili biografija (Sviftova Guliverova putovanja, Sternovi Sentimentalno putovanje I Tristam Sendi). Uskladjenost pripovedanja o zivotu I pripovedanja o pripovedanju postignuta je u 19. veku kod Gogolaj I Balzaka. Realizam donosi niz novena u narativnim tehnikama, predstavljanju stvarnosti, shvatanju ovog zanra I njegove angazovane drustvene I filozofske uloge. Primecuje se teznja narativne knjizevnosti da pruzi potpuno novo tumacenje sveta, ta tendencija zaceta kod Dostojevskog, razvija se jos vise u 20. Veku, kod Prusta, Dzojsa. Druga polovina 20. Veka donosi raznovrsne romaneskne forme, roman toka svesti(V. Vulf, V. Fokner), francuski novi roman (A. Kami), naucno fantasticni roman, spijunska i detektivska knjizevnost, antiutopije.

Tri epizode iz dela Don Kihot na putu sa Sancom Pansom nailazi na vetrenjace, on ih vidi kao 30-40 divova I namerava da pocne bitku sa njima I lisi ih zivota. Sancov pokusaj da vetrenjace predstavi onim sto jesu, Don Kihot tumaci kao kukavicluk. Kada napadne vetrenjace, vetar pomeri krila, koplje mu se polomi i njega odigne , a zatim obori na zemlju, kada shvati da ne moze da se pomeri, on objasnjava svoj neuspeh delovanjem carobnjaka koji je divove pretvorio u vetrenace da se on ne bi okitio slavom. Sanco I Don Kihot nailaze na galijase. Srecu na putu dvadeset ljudi u lancima, okovnih, sa njima dva konjanika naoruzana I dva naoruzana pesaka. Sanco pansa govori da su to galijasi koje kralj primorava da sluze na galijama za svoje prestupe. Don Kihot hoce da ih oslobodi jer oni ne idu svojom voljim, vidi ih kao nesrecnike koje vode onamo kuda oni nisu hteli. Raspituje se za sta su osudjeni zlocinci. Oslobadja ih, oni mu zahvaljuju pljackom I batinama. Don Kihot I Sanco Pansa nailaze na kola sa kraljevim zastavama. Don Kihot u tome vidi pustolovinu, zove Sanca Pansu koji u brzini stavi mladi sir koji je kupio od cobana u slem, koji Don KIhot stavlja na glavu prvo to tumaci kao da mu se razmeksala lobanja ili mu se mozak rastapa, kada shvati sta je napada Sanca a ovaj to tumaci delovanjem carobnjaka. Zaustavlaj kola, u njima su dva lava, vozili su ih u dvor. Don Kihot trazi da se oslobode I da se on obracuna sa njima, lav pospan, pogleda ga I vrati se u kavez. Tumaci to kao da se uplasio od Don Kihotovog pogleda.

(primeri karnevalizacije u Don Kihotu) Kada Sanco uziva u hrani, ili kada ga bacauju u vis, pred krcmom, Lik Don Kihota I Sanca Panse ptedstavljaju karnevalski par, oznacavaju suprotnosti, Don Kihot je visok mrsav, njegovi pogledi na svet su idealni, Sanco Pansa je debeo I nizak i on je okrenut materijalnom nacelu. Kletve I psovke u govoru Sanca Panse.

Lik Don Kihota Alonso Kihana je obični Španac, najniži red španskog plemstva, ima pedeset godina. Zanesen viteskim romanima odlucuje da povrati slavu starih vremena I postane lutajuci vitez. Uzima ime Don Kihot od Mance i postaje vitez lutaluica. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu, ispravljajudi nepravde i branedi ugnjetavane, pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. Kao i svaki lutajuci vitez, on mora da ima svoju gospu, kojoj ce posvetiti svoja dela. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk, on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci. Za njega su vetrenjace divovi, krcma je zacarani zamak, zarobljeni prestupnici vitezovi, berberinov tanjir Mambrinov slem Kidanja licnosti su simbolicna, Don kihot je sam svoja bolest I svoj lek, drustvena laz I njeno prevazilazenje, gubi svaki put kada potegne mac I dobija svaki put kada otvori usta. Don Kihota odlikuje potreba za poverenjem, predanosti, vera u ljude I dobrotu. Don Kihot je idealista, on odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti, Don Kihot zeli da cini dobro, a samo donosi nevolju. Umire zalosno. Odrekavsi se svega cemu je tezio.

Lik Sanco Panse Sanco, ponesen obecanjem da ce dobiti namesnistvo, napusta svoju zenu I dvoje dece I krece u pustolovine sa Don kihotom, kao njegov stitonosa. Trezven je I oprezan, nije nepromisljano I bezgranicno hrabar, ali ga to ne cini kukavicom, izbegava bespotrebno izlaganje opasnostima. On je nosilac komike u delu. Uvodjenjem njegovog lika roman dobija sukob suprotnosti. Nekoliko puta dovitljivo vara Don Kihota, ubedjuje ga da je seljanka koju vide Dulsineja I das u je zacarali carobnjaci. Lazno ga izvestava o pismu koje nije odneo Dulsineji, vara kada se siba za ispastanje kazne. Izvor njegove komike predstavljaju stalni izlivi narodnih poslovica. Njegova odanost gospodaru dolazi do izrazaja na kraju romana, kada ga moli da opet krenu u pustolovine I postanu konjusar I vitez. Sanca odlikuje ljubav prema svemu zivom, od coveka do sivca.

Ostali Likovi Lik Dulsineje od Tobosa. Dulsineja je Don Kihotova gospa kojoj on posvecuje sve svoje viteske podvige. U njegovim mislima ona je najlepsa, najpostenija I najfinija dama I zahteva od svih da tako misle o njoj I da joj ukazuju postovanje. Ona je zapravo seljanka koju je on preimenovao u Dulsineju. Njen lik se spominje,ali ne pojavljuje u delu. Don Kihot se sukobljava sa bogatasima, krcmarima, razbojnicima, mazgarima, trgovcima, velikasima, Prikazuje se plemeniti Doroteja, pastirica Marsela, vojvoda I vojvotkinja prikazani kao snobovi umetnosti.

Odnos Don Kihota I Sanco Panse Don Kihot I njegov stitonosa Sanco Pansa predstavljaju suptotnosti, ili karnevalski par. Sanco je priprost seljak, mudrost koju poseduje je narodska, materijalista je, fizicki predstavljen kao nizak I debeo. Don Kihot je obrazovan, stremi ka idealnom, uzvisenom, visok je I mrsav. NJihov odnos nije tipican odnos sluge I gopspodara. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno, Don Kihot je idealista, a Sanco pragmaticar i materijalista. U skladu sa tim je i njihov portret, Don Kihot

je visok, tezi ka nebesima, a Sanco nizak, odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao. Don Kihot postaje Sancov ucitelj, savetodavac, kriticar, zastitnik i, posle svega, njegov prijatelj.

Sta je Metafikcija I navesti primere iz dela Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost I ujedno komentarisu svi cinioci stvaranja, od postupaka, preko junaka I dogadjaja, pa sve do samog autora. Metafikcija je fikcija koja govori o fikciji. Servantes o svom romanu govori kao o romanu koji je preveden sa arapskog, da bi se u drugom njegovom delu pomesale fikcija I stvarnost, svet romana I onaj koji je toboze van njega. Na primer kada Don Kihot na samom pocetku drugor romana slusa od Samsona Karaska o tome da je neko pisao o njegovim pustolovinama, Don KIhot skusa o sebi kao o knjizevnom liku.Vidljivo je u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje - vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti, ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost

(Pozicija pripovedaca) Servants u delo uvodi izmisljene autore, sebe ce proglasiti za posrednika izmedju izmisljenog pisca u citaoca., U 8. Glavi prvog dela romana prekida pripovedanje I ostavlja svog junaka da se bori protiv Baskijca, tvrdeci da je delo dalje izgubljeno. Uvodi pricu o slucajno pronadjenom rukopisu, pripisujuci delo arapskom pripovedacu, Sid Ametu. U drugom delu Sanson Karsako ce obavestiti Don kihota o postojanju romana ciji je on junak. Na kraju napusta poziciju pripovedaca, obraca se peru kao Sid Amete.

Barok   

 



Stilski pravac koji se vezuje za poslednje decenije 16. Veka I gotovo celei 17. Vek, epoha izmedju renesanse I klasicizma. Nastaje I razvija se u burnim istorijskim I politickim okolnostima. Njegova pojava uslovljeni su reformacijom I protiv reformacijom. Smatra se da je barok obuhvatio gotovo sve zemlje Evrope. Ustalili su se termini koji oznacavaju stilske tendencije baroka vezane pojedine zemlje I njihove najznacajnije predstavnike. Marinizam u Italiji, gongorizam u Spaniji, jufjuizam u Engleskoj. Kada je rec o deskriptivnim I stilskim odrednicama baroka onda se najpre izdvajaju pojmovi koncetizam I manirizam. Barok se odredjuje kao “vrsta umetnicke ruznoce”, “emocionalna umetnost preteranog obradjivanja I ukrasavanja stila” Osnovne odlike baroka su plahovitost I bujnost, naglasenost jarkih boja I osecanja, rasplinutost kompozicije I strukture, tragican pogled na svet, napetost izmedju culnog I religijskog, baratanje apstraktnim pojmovima. Stilske figure karakteristicne za barok su antiteza, antiimetabola, oksimoron, paradox, hiperbola, groteska, apsurd.

   



Barok tezi ka upecatljivom izrazavanju posebnih dusevnih stanja. Dela baroka odisu pesimizmom, verom u prirodnost neprirodnog, naglasenim osecanjem covekove prolaznosti. Jezik u baroku tezi simbolizaciji izraza ne bi li se laske uspostavile veze izmedju materijalnog I metafizickog. Barok neguje sve tradicionalne vrste I zanrove, menjajuci ih novom obradom I koriscenjem specificnih stilskih sredstava. Predstavnici ITALIJA-Torkvado Taso, Djambatista Marini NEMACKA-Grimelsaucen, Grifijus, Angelus Silecijus SPANIJA-Luis de Gonora, Kevedo, Kalderon PORTUGAL-Kamoens Barok daje najvrednija ostvarenja u likovnoj I muzickoj umetnosti(Karavadjo, El Greko, Rembrant, Rubens, Bernini; Bah,

Pedro Kalderon dela Barka Zivot I delo Pedro Kalderon de la Barka je rodjen u Madridu 1600. God .Smatra se jednim od najvedih španskih dramskih pisaca. On je započeo ono što mnogi nazivaju drugim zlatnim vekom španskog pozorišta, stvarajudi i usavršavajudi dramske forme i žanrove koje je ustanovio njegov prethodnik Lope de Vega. Kalderon je najpre želeo da se posveti crkvenoj službi, međutim, , on se zapošljava kod upravnika Kastilje, 1623. počinje da piše drame koje se izvode na dvoru i ubrzo postaje vodedi član grupe dramskih pisaca koje Filip IV okuplja oko sebe.Kalderonova popularnost nije ograničena samo na dvor, njegove rane drame su izvođene i u narodnim pozorištima. Pisao je svetovne drame, u kojima dominiraju mitološke teme uz manje ili više alegorije: Lekar svoje časti (1635), Život je san (1635); religiozne drame, u kojima obično prati tradiciju jezuitske drame ustanovljene van Španije, na osnovu priča o preobradenju i mučeništvu, obično svetaca iz ranog doba crkve: Postojani princ (1629), Čudesni mađioničar (1637); autosakramentale – specifične španske komade bazirane na srednjovekovnim misterijama, koji su izvođeni na otvorenom, tokom proslava Korpus Kristi: Valtazarova večera (oko 1630), Gospodarev vinograd(1674); pisao je i sarsuele – Falerinin vrt (1648) i opere: Crveno kao ruža (1660), Ljubomora, čak i na vazduh, može ubiti (1660), kao i veliki broj farsi…

Tema I zapleti drame “Zivot je san” Kod Kalderona je tema coveka koji sana svoj zivot obradjena sasvim u baroknom duhu, metafizicki I dramaticno. POstavlja se pitanje zasto je zivot tako kratak I sreca krhka, da li je sve sto dozivimo samo san. Glavna tematska okosnica je svakako sukobljavanje sudbine I slobode. Obrada pitanaj da li je covek samo igracka u rukama sudbine ili svojim delnjam moze da odredi svoj zivot.

Postoje dva zapleta, jedan vezan za glavnog junaka Sigizmunda, koji je zatocen po rodjenju zbog prorocanstva da ce biti okrutan vladar I da ce svog oca baciti pod noge. Pitanje slobode coveka, predstavljanje zivota kao sna I mogucnost savladavanja pripode pomocu razuma su kljucna pitanja koja se razresavaju.Drugi zaplet tice se Rosaure, koja krece da se osveti za nanetu uvredu, Astolfu, sa zeljom da se osveti dolazi u dvor, gde ce doci do prepoznavanja sa njenim ocem, razresenje je srecno, Sigizmund je spaja sa onim koga voli.

Sadrzaj Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund, ali zbog losih predskazanja, d ace prouzrokovati propast drzave, kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi gde mu drustvo pravi jedan odgojitelj, Klotaldo. Tu jednog dana stize dama poi menu Rosaura, u pratnji lakrdijasa Klarina, prerusena u muskarca I u potrazi za Astolfom. Ona se pojavljuje kao slusalac Sigizmundovih jadikovki nad sudbinom.Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu redi, pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast, a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio, a vlast dati Astolfu i Steli, deci svojih sestara, nakon sto se vencaju. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti, noseci mac kao znamenje. Klotaldo prepoznaje mac, shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe. Sigismunda su uspavali i doveli u dvor, a on kada je čuo istinu razbesneo se, ubio jednog coveka i napao Klotalda, pa su ga ponovo vratili u tamnicu. Kada se probudio, Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san, ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da de se tek nakon smrti probuditi. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. Posle izvesnog vremena podanici kraljevstva saznaju da je naslednik krune zatvoren, podizu pobunu, oslobadjau Sigizmunda. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. Rosaura mu se pridruzuje, jer joj je osveta vaznija od zivota. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim, i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da de se ponovo nadi u svojoj kuli, jer sve u životu nestaje poput sna. Astolfo se ozenio Rosaurom, a Sigizmund Stelom. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. To je drama u 3 čina. Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemodan pred onim što mu više sile dosude. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbedi, ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošdu i razboritošdu ipak može suprostaviti višim silama.

Sigizmundov lik Sigizmund je zatvoren zbog prorocanstva d ace biti los vladar I tiranin, on je nesrecan, pati, ali ne zna uzrok svoje muke, obraca se Bogus a pitanjem gde je zgresio, da li je greh u njegovom rodjenju pa mu je zbog toga uskracene sloboda, koju imaju I zveri. U njemu se vodi borba izmedju nagona I razuma. Sigizmund je pozitivan, herojski lik.On ce uspeti da preokrene zlu kob I da pobedi samog sebe. Spoznace da je sve na svetu prolazno, da je slava kratkotrajna, da je zivot san koji brzo prodje, umesto ovozemaljskih vrednosti treba teziti duhovnim vrednostima. On ce biti zrtva afekata, dok ih ne bude savladao snagom volje. Tada ce poceti da se ponasa po hriscanskim normama, u pocetku iz racunam a potom zbog visih ciljeva. Razresice u sebi konflikt nagona I razuma. U poslednjoj sceni pred njim kleci Bazilije, I on velikodusno oprasta ocu. I u odricanju Rosaure vidi se zrtvovanje poretku, odricanje od licnih nagonskih impulsa.

Odlike baroka u drami “Zivot je san” Dela baroka se odlikuju naglasenim osecanjem covekove prolaznosti. Zivot je san, sena privid. Pogled na zivot je pesimistican, zivot je muka I patnja, pati zbog zlocina svog rodjenja, “No ved time što sam rođen,Znam kakvim sam zlom pogođen.” Sve je odredjno prolaznoscu I nestalnoscu, sve nestaje poput sna. Sve se javlja kao san, iluzija, privid. Sreca koja coveka prati kroz zivot, nestaje kao pusti snovi. Stilske odlike dela karakteristicne za barok su neobicni izrazi, slozene metafore, neocekivana poredjenja,uzvisena I pateticna retrorika(Klarin ublazava rosaurinu retoriku). U jezicko-stilskom smisli, primetno je stapanje konceptizma I kultizma, dva glavna literarna toka spanskog baroka, dok prvi naginje gomilanju pojmova I idejno retorickoj gustini, drugi brizljivo neguje formu(gongorizam) Taj dvostruki uticaj se ogleda u izuzetnoj doradjenosti stiha, u svecanim monolozima prisutan je meditativni, kolebajuci ton razmisljanja, dijalozi su realisticki, zivi I dinamicni, prisutne su mitoloske aluzije, latinizmi. Stilska inverzija, antiteze I retorska pitanja… Kontrasti sana I noci, senke I svetlosti, I čin – sumrak koji ide ka noći – svetlost nestaje, guši se.II čin – jutro.Igra kontrasta prisutna je I na nivou radnje, naizmenicno se smenjuju ozbiljne I saljive epizode, filozofsko-religiozni I ljubavni sadrzaji. Kalderon stvara slozene karaktere, podlozne samoispitivanji I meditaciji, otuda monolozi kao izuzetno vazno izrazajno sredstvo I izraz zatecenosti pojedinca pred onim sto mu donosi svaka nova situacija.

Klasicizam 



     

  

Knjizevno istorijski period koi se najpre veze za Francusku 17. Veka. Ova jedinstvena epoha izdvaja francusku tradiciju u odnosu na ostali deo zapadne Evrope, u kojoj je to vreme obelezeno barokom. Klasicizam nudi ostvarenja reda, discipline I sklada, postignuta zahvaljujuci ravnotezi izmedju dominacije apsolutisticke monarhije I klasicisticke nadgradnje izrazene kroz ideju o vanvremenskom, vecnom coveku. Univerzalnost razuma I vere izrazeni su u kartezijanskom racionalizmu. To je doba uzdizanja burzoazije, trgovaca I bankara, smanjuju se privilegije plemstva, npova monarhija miri drustvene slojeve. U domenu etike I humanizama formira se pojam castan, cestit covek, koji ujedno izrazava pogled na svet klasicizma I polako potiskuje do tada vladajuci herojski ideal. Vladavina kardinala Riseljea I kralja Luja XIV, nudi mecenstvo, ali kontrolise sve, tako I kulturu I knjizevnost. Kao zasebna kulturna I umetnicka institucija osnivali su se saloni I private akademije. Iako se zahteva postovanje kanona, pisci klasicizma su imali slobodu u izboru izrazajnih sredstava, otuda je primena I krsenje pravila odlika najvecih umetnika ove epohe ( Pjera Korneja, Rasina, Molijera, Bolaoa, La Fontena, Larosfukoa). Podrazumeva se uticaj dosadasnjih epoha, posebno antike I renesanse, ali se preuzeto prilagodjava nacionalnom duhu I jeziku. Stavra se kanon francuskog knjizevnog jezika, pisu se prvi recnici, gramatike. Anticki autori se I dalje podrazavaju, ali se to cini na nov nacin, na svom jeziku.



 

 

 



Klasicizam stvara normativnu poetiku, cija su pravila sveobuhvatno izneta u Boaloovom delu Pesnicka umetnost(1674), koju on pise ugledajuci se na istoimaenu Horacijevu epistolu, uz utricaj Aristotela I Pseudo Longina, I renesansnih poetika, istovtemeno promislja savremenu knjizevnu proizvodnju. Osnovni elementi poetike klasicizma su podrazumevali uspostavljanje kanona, zakona stvaranja I merila vrednosti. Boalo raspravlja o nadahnucu I razumu (pesnik delo ne moze stvoriti bez nadahnuca , ali neprestano se oslanja na raazum, koji ce omoguciti obuzdavanje maste, I uticati na kriticki izbor sredstava), odnosu prema prirodi, kultu antike, svrhe stvaranja, problema stila, teorije knjizevnih rodova I vrsta. .Podrazavanje tumaci u Horacijevom duhu, umetnik ne bi trebao da nekrioticki preslikava stvarnost, vec da svojim delom stvori poseban svet jedne fiktivne realnosti, u cijem ce sredistu biti covek I njegova priroda. Predmet podrazavanja je spoljasnja stvarnost, ljudska dusa,kao I stalno ugledanje na uzore iz antike. Klasicizam propagira kult zakona, medju kojima se isticu opsta aristotelovska nacela, shvacena dakako na nov nacin, tako da propisuju VEROVATNOST I NUZNOST, PRIKLADNOST I DOLICNOST, I posebno jasno razgranicavaju zakone pojedinih knjizevnih rodova. Osnovna podela ponavlja anticku, pa se govori o lirici, epici, drami. Najpoznatije I najstroze ptravilo odnosi se na tri jedinstva(mesto, radnja, vreme) Stil je uslovljen normama, koje su obavezivale na prikazivanje istinitih I prirodnih dogadjaja, uzvisena ideja, sklad, savrsenstvo Neguju se razliciti rodovi I vrste, prednost se daje velikim zanrovima klasicne knjizevnosti tragediji, komediji, epu. Razgranat je citrav niz sitnijih zanrova idila, pastoral, elegija, oda, poslanica, sonet, basna. Satira, epigram Predstavnici FRANCUSKA-Pjer Kornej, Zan Rasin, Zan Baptist Molijer, Nikola BOalo, La Fonten, Dekart ENLESKA-U KNIZEVNOJ KRITICI Poup I Adison NEMACKA u 18. Veku, Gotsted, Bodmer, ali I vajmarska klasika sa Geteo I Silerom RUSIJA-KRAJ 18. VEKA Gavril Derzavin, Mihail Hersakov, Vasil Tredjakovski

Boalo “Pesnicka umetnost” Zivot I delo Boaloa Nikola Boalo (1636-1711), bio je francuski pisac, pesnik I teoreticar knjizevnosti. Napisao Pesnicku umetnost,1674. G. koja predstavlja najsveobuhvatniju poetiku klasicizma.

Svrha umetnosti po Boalou Svrha umetnosti po Boalu je da pouci I zabavi, spoji lepo, korisno I casno.

Shvatanje poezije u “Pesnickoj umetnosti” Boaloova poetika je normativna.Pesnicka umetnost se sastoji iz 4 pevanja. U prvom se raspravlja o inspiraciji, talentu I nadahnucu, uvodi se I nacelo razuma.Boalo pesnika predstavlja kao preodredjenog od “Neba I sudbine”. Razum daje zavrsni oblik dela. “Neka vam se razum uvek s rimom slozi…razum daje sjaj I vrednost”. Pisac mora imati meru, ni preopsiran ni stegnut, tada postaje nejasno delo. Stil mora biti raznovrstan, skladno, jednostavno, skromno, uzviseno. Nagovara na stalno preispitivanje I prepravljanje dela. U drugom delu raspravlja o knizevnim vrstama.U knjizevno delo ubraja samo dela napisana u stihu. Raspravlja o idili, poziva da se ugledaju pisci na Vergilija I Teokrita,elegiji,koju mogu da ispevaju samo oni koji su ipoznali ljubav, Ovidije je uzor, odi, sonetu, koji predstavlja kao oblik koji je nastao da muci francuske pesnike, epigramu, cesto je dosetka u dve rime slozena, madrigaIu I baladi, koja je stegnuta starim pravilima. U trecem delu raspravlja tragediji, da delo ne sadrzi praznu retoriku, vec lepotom da trone,da u recima budu iskazana osecanja , radnju uvesti odmah, da bude uklopljena,bez napora, predmet nikada nije prerano iznesen,da se postuju pravila jedinstva mesta,da se mesto radnje ne premesta, vremena I radnje, razresenje da bude jasno. Sve mora biti uskladjeno sa razumom. Zlocini se ne prikazuju na pozornici. Razresenje je naglo. Daje I istoriju razvitka tragedije. Pozoriste zahteva jasnost preciznost I prikladnost, Pisac mora da oseca ono sto zeli da prenese. Epska poezija na fabuli stoji, od fikcije zivi, savetuje da se mit ne odbacuje, jer nudi bezbrojne cari, junak epa mora biti kadar da zadivi, pricanje hitro, zivo, opisivanja bogata I sjajna. Stilske figure shvata kao dodatni spoljni dodatak, ukrasavanje dela. O komediji, daje istoriju komedije, predmet komedije je ljudska priroda, mora da slika tipove.Izaziva smeh, takav da je sala u skladu sa razumom. U 4. Pevanju govori da pesnici moraju da prepoznaju svoj talenat, o kritici, da slusaju razumne savete, kao I da se svrha umetnosti ogleda u spoju lepog I korisnog. Daje istoriju knjizevnosti od Orfeja, preko grcke I rimske knjizevnosti, do knjizevnosti tog doba, Rasinu I Korneju.

Pjer Kornej “Sid” Zivot I delo Pjera Korneja Pjer Kornej(1606-1684), njegovo delo obelezeno je aferom oko Sida, smatra se da je Riselje to pokrenuo, optuzen je da odstupa od pravila Aristotelove poetike, Kornej je u javnom pismu odbacio optuzbe. Kornej je klasicista, dramaticar, dekartovac,u njegovim strasti su podredjene volji I razumu, njegovi likovi su uzviseni, veliki I ekstravagantni. Odlikuje ih blistava retorika. Prva drama koju izdaje je Melita, 1629, a poslednja Surena, 1974. Godine. U velike tragedije se ubrajaju Sid, Horacije, Sina, Polikleut, dok su neznim tragedijama nazivaju Surena, Oton, Sertorije.

SID, kratak sadrzaj Himena voli Rodriga. Voli ga I infatkinja, dona Uraka, ali nisu istog staleza. Don Dijego je izabran za ucitelja kraljevica, Grof Gomez se ne slaze sa tim, buni se,optuzuje don Dijega da je pomocu spletke stekao polozaj I osamari ga. Time je povredjne cast don Dijega. Rodrigo mora da brani ocevu cast. Nalazi se izmedju casti koju mora da odbrani I ljubavi prema Himeni, cijeg oca mora izazvati na dvoboj. Rodrigo ubija Gomeza u dvoboju, Himena trazi osvetu, zadovolenje casti. Rodrigo odlazi kod HImene, nudi joj da mu sama oduzme zivot, ona po casti mora da bude kao I on. Napadaju Mavari, Rodrigo ucestvuje u

borbi, zarobice dva mavarska kralja ,dobice titulu sid, svi ga slave I postuju. Za zadovoljenje Himenine casti, ucestvuje u dvoboju sa Sancom, pobedjuje ga I time dobija Himenu za zenu. Ipak kralj na kraju drame razresava sukob, odlaze vencanje na godinu dana.

Tema dela Osnovna tema dela je vladanje strasima I pitanje casti.

Zapleti 1. Sukob casti Don Dijego I grof Gomez 2. Sukob strasti I casti Rodrigo-osveta, Himena- osveta, Infatkinja Rodrigo 3. Sukob zakona I casti Dom Dijego, Rodrigo, Grof Gomez 4. Opste dobro-cast, Himena osveta Rodriga Osnova zapleta je sukob casti I strasi. Pokrenut je sukobom Don Dijega I Grofa Gomeza. Don Dijegu je ukazana cast da bude vaspitac kraljevica, zbog toga ce doci u sukob sa Grofom Gomezom, koji ce ga osamariti, I time uvrediti. Posto je Don Dijego star, Rodrigo ce da bi povretio njegovu cast izazvati Grofa Gomeza na dvoboj. On ce morati da izabere cast, a ne ljubav prema Himeni, jer samo kao cast odbrani castan je njene ljubavi. Na dvoboju ubija njenog oca, I Himena postaje ta koja mora traziti osvetu I zadovoljenje casti. Sukob izmedju casti I osecanja vezuje se I za infantkinju, koja voli Rodriga, ali je svesna da on staleski ne odgovara njenom drustvenom status, ostaje dosledna casti.

Osnovne odlike klasicisticke drame u Sidu U predgovoru Sida Kornej ukazuje na izvore iz kojih uzima gradju za svoje delo, to je istorija Spanije. U svojoj drami Kornej postuje dva uslova Aristotelova da onaj koji pati I koji je progonjen nije sasvim ni zao, ni dobar, ali je pre covek pun vrlina, pada u nevolju koju nije zasluzio. Proganjanje is mrt ne poticu od neprijatelja nego od nekoga koga voli I ko pati. Kornejeva tragedija od anticke se razlikuje zato sto bog nema uticaj na covekov zivot, kao sudbina, sukobi se premestaju na sukob individue sa zakonima, licnosti koje strasti ogranicavaju voljom.Stih koji upotrebljava Pjer Kornej je aleksandrinac,cezura iza sestog sloga, cista rima, krajnje formalizovan, gusi svaki uzlet misli, svaku dublje ili slozenije osecanje. Kornejeve drame donose cvrst, savrsen, zatvoren sistem vrednosti.

Likovi Himena , Rodrigo, Don Dijego, Grof Gomez, infantkinja…

Kojim postupkom se zavrsava “Sid” Sid se zavrsava postupkom dues ex machina, s tom razlikom, u odnosu na grcku tragediju, da se izbaviteljska moc I razresenje bezizlazne situacije ne pripisuje bozanstvu, vec aktuelnom vladaru, svemocnom monarhu. Kralj ce vencanje Himene I Sida da odlozi godinu dana.

Molijer Zivot I delo Molijer je rođen 1622. Godine. Živeo je u Parizu, i odlično poznavao duh Parižana, koji je kansije bio glavna tema njegove kritike i njegovih dela.Kada mu je propalo “Slavno pozorište” koje je osovao sa porodicom Madlen Bezar, priključio se pozorišnoj trupi koja je nastupala po provincijama. NJegov život u provincijama mnogo je uticao na napredak njegovog pozorišnog genija.Nakon velikog uspeha u Parizu sa komedijom “Smešne precioze”, Molijer sa svojom trupom postaje kraljevski komediograf. Bio je Pisac, režiser i glumac. Ukupno je napisao tridesetak komada, poslednje delo je bilo “Uobraženi bolesnik”. Molijer svoje stvaralastvo zapocinje pisanjem farsi(Vetropir, Ljubavne razmirice), a kasnije ce u svoja dela unositi mnoge elemente karakteristicne za ovaj zanr(Uobrazeni bolesnik). Molijer je zasluzan za uspon komedije kao zanra u klasicizmu. Koristi razlicite mogucnosti komicnog izraza. Osim tradicionalnih komedija zapleta I karaktera, on poseze za farsom, lakrdijom. Prikazivanje dogadjaja povezuje sa drustvenim dogadjanjima. Dela: Smesne precioze, Skola za zene, Skola za muzeve, Tartif ili Licemer, Don Zuan, Tvrdica, Ucene zene, Uobrazeni bolesnik.

Kratak sadrzaj Drama pocinje scenom u kojoj Valer I Eliza govore o svojoj ljubavi I zelji da se uzmu. Kleant govori sesti o ljubavi prema Marijani. Na put njihovim zeljam staje, bogati starac, tvrdica, Harpagon, Elizin I Kleantov otac. Otac planira da ozeni Marijanu, cerku da uda za starca Anselma,a Kleanta za udovicu.Kleant se kocka, kada resi da uzme zajam suocava se sa ocevim zelenasenjem. Forsina donosi vest da Marijana prihvata brak. Harpagon priredjuje veceru, gde do izrazaja dolazi njegov tvrdicluk, kroz niz komicnih situacija. njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar, konji su mu izgladneli do smrti, naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite, ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani.. Kleant priznaje da je zaljubljen u Marijanu I dolazi do kukoba izmedju sina I oca. Lukavi sluga, La fles, krade cup. Razresava se tako sto se pronalaze Anselm, Valer I Marijana, izgubljena porodica, Harpagon pristaje na svadbu, ako mu se vrati novac I on ne snosi troskove vencanja.

Na koga se Molijer oslanjao pisuci Tvrdicu IZVORI ZA NASTANAK DELA : PLAUTOVA komedija “LONAC” odakle je uzeo nekoliko elemenata: slugu koji krade novac sakriven u vrtu, stalni tvrdičluk i strah da ne ostane bez blaga, pregledanje sluginih ruku da nije nešto uzeo - Boaroberova “Lepa parničarka” odakle uzima prizor susreta oca i sina i očevo otkride da se sin zadužuje kao i sinovljevo da mu je otac zelenaš - ŠAPIZOOVA “Gospođa spletkaroška” odakle uzima ideju o zaljubljenom tvrdici - ITALIJANSKA commedia del arte odakle uzima neke pojedinosti - Smatra se da mu je la lik Harpagona posluđio neki krivični sudija – na taj način on osavremenjuje stare, opšte motive Delo je napisano u prozi. Za razliku od Plautovog tvrdice koji je siromašan i jedva sklapa kraj sa krajem, Mlijerov tvrdica je bogat i pripada imudnom sloju buržoazije. Na taj način njegova mana – -

tvrdičluk je veda i izrazitija, pogodna za kritiku, dok prikazivanje tvrdice onakvog kakav je Plautov ne bi bilo komično, ved poučno. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi, covek dugih prstiju.

Lik Harpagina Molijerov tvrdica je bogat i pripada imudnom sloju buržoazije. Na taj način njegova mana – tvrdičluk je veda i izrazitija, pogodna za kritiku. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi, covek dugih prstiju. U Harpagonu se suprostavljaju njegov tvrdičluk i osedanja prema MArijana, tj. Njegova slabost i prirodne sklonosti i društvene obaveze – na taj način, zbog nemogudnosti da se odupre svojim slabostima, njegov tvrdičluk je još odvratniji. Ljubav ni u jednom trenutku ne pobedjuje nad tvrdičlukom. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom, a razum zahteva umerenost u svemu. Ako se neka strast preterano razvije, onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku, zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. On ne steti samo njemu, vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. Kroz niz detalja otkriva se njegov tvrdicluk, strah ga je da niko ne sazna d aima novca, pored bogatsta zeli da se jos vise obogati, bavi se zelenasenjem. La fles ce za njega reci da kaze pozajmljujem vam, a ne dajem vam ruku. Ima oko 60 godina. Zabranjuje da se sedi na namestaju da se ne bi izlizao, Zak ce reci da stampa posebne kalendare da bi posluga postila dupli post, otpusta pre praznika d aim ne bi kupovao poklon, tuzio je macku, krade zob od konja. Novac mu je jedina utrha, prijatelj I oslonac.

Likovi Sporedni likovi nisu dublje okarakterisani, služe samo da se pomodu njih ostvari potpuno prikazivanje Harpagonovog tvrdičluka. NJegova deca takodje nisu idealna ponašanja jer kad bit o bilo, Harpagon bi izgledao kao pravo čudovište. Osim Marijane, svi likovi su delimično negativni, što pokazuje njihovo dvolično ponašanje. . Valer igra dvostruku ulogu, Zak daje lazne optuzbe, La Fles je lukavi lopov, Frosina je podvodacica i spletkaros, Kleant je kockar...

Odlike klasicisticke komedije kod Molijera Klasicistička komedija i Molijerov uticaj Molijer je uneo mnogo novina u klasicisticko pozoriste. Renesansna commedia del arte i barokna romaneska komedija zasnivale su se na komediji zapleta i situacije, nisu imale puno individualnih likova, karakterizacija likova nije bila bitna. Molijer je zadržao komiku situacije, čak su se u njegovim delima pojavljivali i romaneskni zapleti (neočekivani zapleti), ali pored toga u klasicistučku komediju uvodi i komediju naravi koja se zasniva na kritici ljudskih karaktera i ljudske prirode, samim tim i likovi dobijaju određene karakterne crte. Pored univerzalnih karaktera, Molijer uvodi i aktuelne događaje, pa tako univerzalne ljudske osobine izražava kroz likove savremenika i na taj način spaja aktuelno i savremeno.

Jezik MOlijerovih komedija je svakodnevni govor koji odgovara staležu i položaju njegovih likova, na čemu su mu kritičari zamerali. U njegovim komedijama, komiku izaziva: Relane ličnosti koje teže nekom apsolutizmu i njihova težnja postaje fatalna – slika ih d abi njihove mane obelodanio i iskorenio - lakrdijaški prizori (preterivanje i preuveličavanje) - komika suprotnosti – likovi koji preteruju u pozitivnosti i na taj način još jače ističu poroke stvarajudi, ali predstavljaju i karikature svog vremena (npr. Kleant u Tvrdici) - nerazumno i izveštačeno u čoveku - način na koji izaziva smeh : gestovi, mimika, zapletene i zanimljive situacije, igra reči. Molijer se protivi strogom ograničavanju pravilima jer smatra da je osnovna funkcija dela da se dopadne publici, a ona nije upudena u pravila dramaturgije. On koristi načela klasicističke poetike samo u onoj meri koja donosi korist, ali ne žrtvuje predmet komedija radi poštovanja pravila. Ne poštuje pravilo o tri dramska jedinstva jer smatra da se komedija ne sme ograničavati, ne protivi se mešanju knj vrsta. -

Raskida sa shvatanjem da je komedija niži književni rod i pridaje joj značaj koji nije imala univerzalnim temama koje prikazuje i načinom na koji izaziva smeh. U komedije unosi moralne preokupacije i naravni tog vremena, što je za Molijerove savremenike bilo neobično i novo jer je zadatak komedije bio samo da zabavlja. Opšte mišljenje u doba klasicizma je da razumom treba odrediti meru, izbegavati svaku vrstu krajnosti i ograničiti prirodne sklonosti do određene mere – upravo na tome i Molijer insistirá u svojim komedijama, gde se svaka vrsta nastranosti i preterivanja kažnjava, osuđuje na satiričan način. Oni koji se ne drže razuma i koji prelaze meru, ne škode samo sebi ved i svojoj okolini (npr. Harpagonov tvrdičluk utiče na sredu njegove porodice.) Rasin

Zivot I delo Rasin je obrazovan u žaristu jansenizma što se odrazilo na njegovo stvaralaštvo. Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja, jer im Bozija milost nije unapred data, ved da su svo od rođenja osuđeni na muke. Bili su veliki protivnici papstva i jesuita (govorili su o tome da se svako može iskupiti i spasiti). Propagirali su princip licnog usavrsavanja, unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. Gradju je preuzimao iz istocnjacke i, pre svega, grcke tradicije (Andromaha, Ifigenija, Bajazit...). Njegove tragedije su jednostavne, nema slozenih zapleta, a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova, vidi se uticaj jansenizma. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. Rasinov stil je skladan i jednostavan, jezik tečan, ponekad podseda na prozu.

Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog; izmedju strasti i razuma. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog; izmedju strasti i razuma. Drame: Тебанке, 1664; Александар Македонски, 1665; Андромаха, 1667; Литиганти, 1668 (комедија); Британикус, 1669; Беренис, 1670; Бајазит, 1672; Митридат, 1673; Ифигенија, 1674; Федра, 1677; Естер, 1689; Аталија, 1691

Razlike Euripid Rasin Fedra je napisana 1697. Godine. U predgovoru Rasin je naveo zašto je uveo izmene u lik koji je poznat od Euripida, bez predgovora bi je bilo teško tumačiti i delo bi se smatralo kao loša kopija (Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit (i on je preradio Euripidovo delo) i Plutarh - Zivot Tezejev(pronašao je podatke o Tezejevom životu i odlasku u Had i lažnoj vesti da je mrtav), ali i Vergilije i Ovidije. On nije izmenio samo lik Fedre, vec i Hipolita. Ko Za uviđenje Aricije pridržavao se pisaca koji su pisali o tome da su se Aricija i Hipolit venčali. Mit o Fedri, Hipolitu i Tezeju preuzet je iz grčke mitologije i obrađen na originalan način.) Rasin je odabrao baš Fedru jer ona ispunjava uslove za izazivanje straha i sažaljenja kod publike – nije ni potpuno kriva, ni nevina, strada zbog nemogudnosti da se odupre volji bogova i svojoj sudbini, bori se sa samom sobom. Rasin je prikazivao manje odbojnom negó Euripid. Hipolitu je pridodao slabost – njegova ljubav prema smrtnom neprijatelju njegovog oca, jer onaj ko strada potpuno nevin ne izaziva saučešde, nego negodovanje. Hipolitov tragički sukob je u njemu samom – sukobu ljubavi i razuma, Rasin je sa spoljašnjeg plana premestio u unutrašnji . Uvodi lik Aricije koji kod Euripida nije postojao. Smatra neprikladnim da Hipolita Fedra optuzi za zlocin, pa to radi Enona, njena sluzavka. U Euripidovoj Tragediji Fedra se obesila, dok kod Rasina umire tako sto se otruje. Kod Rasina su odsutne boginje Atremida i Afrodita. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan, na sukob strasti i razuma. Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina, ali se bavi i pitanjima religije, ideologije, politike, pitanjem ljudske slabosti, moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma. .

Kratak sadrzaj Fedra, kci Minoja i gresne Pasifaje, zena kralja Teseja, zaljubljena je u svog pastorka, Hipolita. Zbog te gresne ljubavi, koju joj je usadila Venera, ona zeli da umre. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. Saznaje da je mrtav, a pravo na presto imaju on, Fedrin sin i Aricija, potomak Tesejevih

neprijatelja, u koju je Hipolit tajno zaljubljen. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu. Hipolit vlast nudi Ariciji, a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju. Tesej vidi da se nesto dogadja, a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast, a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu, a ona prihvata. Tesej saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu. Umire od otrova koji je popila, a Tesej prihvata Ariciju kao cerku.

Volter Zivot i delo Prva polovina 18. Veka. Volter je istoricar, filozof, bavio se javnim i kulturnim radom, upravljen ka oslobodjenju coveka od nepravde i covekovog duha od praznoverja. Pisao je epske spevove Anrijada, Orleanka devojka. Didakticka dela: Rasprava o metodu, Zemljotres u Lisabonu. Istorijska: Istorija Karla XII, Istorija Petra Velikog, Vek Luja XIV. Filozofske romane: Zadig, Kandid, Bezazleni. Tragedije: Zaira, Edip, Cezarova smrt, Muhamed, Siroce iz Kine.

Kratak sadrzaj Kandid zivi u Vestfaliji u dvoru barona Tundertronka, u dvoru su sin baronov, dostojan svojih roditelja I cerka Kunigunda, ucitelj Panglos koji ih uci matafizikoteologkosmonilogiju. On je dokazivao da nema posledica bez uzroka, da je ovo najbolji od svih mogucih svetova. Kandid je sin baronove sestre, ismeva se plemstvo. Kandid poljubi Kunigundu I proteraju ga iz zamka. Zatvore ga bugarski vojnici I osude da 36 sibanja, ismeva se ideja slobodne volje. Za vreme rata on razmislja o uzrocima I posledicama, naturalisticki opis rata. Stize u Holandiju gde ga anabaptist nahrani. Tu srece ucitelja Panglosa I saznaje da su vojnici ubili Kunigundu. Panglos boluje od sifilisa, kako je dobio bolest prikazuje kroz parodiranje rodoslova. Dospevaju zajedno u Lisabon, sibaju ih I osude na vesanje kao zrtve zbog zemljotresa, ismeva se praznoverje. Kandid se spase, dolazi kod starice kod koje je Kunigunda. Ona je ljubavnica Jevrejina I inkvizitora koji dolaze razlicitim danima da je posecuju. Promene u Kandidu. Kandid ubija njih dvojicu I bezi sa Kunigundom I Staricom. Starica prica svoju pricu ona je cerka pape, odrasla je u raskosi, verena je bila za kneza koga je otrovala njegova ljubavnica, oteli su je gusari, ostala je bez dela zadnjce. Stizu u Buenos Ajres I guverneru se svidi Kunigunda. Kandid mora da bezi, sa njim ide Kikambo. Susrecu se sa Kunigundinim bratom,on se protivi braku Kunigunde I Kandida, zbog Kandidovog porekla. Srecu devojke koje igraju sa majmunima, ubijaju majmune, zarobe ih, time ismeva ideju o primitivnom coveku, nedrustvenom. . Stizu u Eldorado. Srecu decu koja se igraju u pesku koji je dijsmantski.Tamo srecu ljude koji slave boga, deizam, nista ne traze, svi su istog misljenja, nema zatvora, sudova, svi su slobodni,susret kralja je predstavljen kao srdacan susret jednakih ljudi. uzimaju ovnove sa blagom I odlaze. Kandid u Veneciji ceka Kunigundu, u putu mu se pridruzuje Martin. Idu u Francusku, Englesku, Srecu Paketu I svestenika Ziroflea, coveka koji ni o cemu ne brine Pokokurante, veceraju sa 6 vladara. Nalazi Kunigundu, postala je ruzna, ali on ostaje verán. MOrali su da se oslobode njenog brat kako bi se ipak vencali. Zajedno sa staricom, Martinom, Kokombom, Panglosom odlaze u Tursku. Gde traze recept za srecu od istocnjackih mudraca i dolze do zakljucka da svi treba da obradjuju svoj vrt.

Kom zanru pripada Kandid Kandid je avanturisticki roman , radnja se sastoji od niza uzbudljivih dogadjaja i fabula podrazumeva savladavanje prepreka koje glavnog junaka sprecavaju da dostigne svoj cilj, sadrzi elemente pikarskog romana. Zbog tematike predstavlja filozofski,parodicn i satiricni roman, parodira Lajbnicovu ideju da je ovaj svet najbolji od svih svetova, i epigone koje te ideje prihvataju i krivo shvataju.

Utopija u Kandidu U Kandidu Eldorado predstavlja utopiju. To je zemlja u kojoj vlada deizam, svi ljudi su jednaki, nema sudova, zatvora, crkvi i svestenika. Svi su bogati.

Prosvetiteljstvo 



   

 



 

Prosvetiteljstvo ili prosvecenost jedna je od mnogih duhovnih, knjizevnih i stilskih tendencija u Evropi 18. Veka, pored pijetizma, racionalizma, jozefizma, enciklopedizma, rokokoa, rusoizma,sentimentalizma i predromantizma. Kao duhovni pokret se pojavljuje krajem 17. veka, a njegovo trajanje se produzava sve do sredine 18. I obuhvata skoro sve zemlje Zapadne i Istocne Evrope. (Nemacku, Englesku, Francusku,Austriju i narode koji su pod njenom vlascu, Rusiji, ali i Ameriku) Prosvetiteljstvo proklamuje licnu slobodu I jednakost, u sredistu interesovanaj suduhovne vrednosti vezane za samog coveka, razum, sloboda, volja,dusa I emocije. To je vek egzaktnih nauka, fizike, hemije, matematike, i velikih naucnika (Njutna, Loka, Bekona, Hobsa, Hjuma, Spinoze. Lajbnica, VOltera, DIdroa, Holbaha, Rusoa) Radja se i nova drustvena misao proistekla iz ideje o ravnopravnosti medju ljudima, a sa njom i razmisljanja o drzavi kao instituciji nacije, a ne dinastije ili monarha. U prvi plan se istice cobvekov razum i plemenita priroda. Vera u racionalnost uticala je i na pojavu ideje o jednakosti medju ljudima i prirodnoj dobroti coveka. Dolazi do drustvenih reformi. Nosilac promena je gradjanska klasa. Prosvetiteljstvo neguje ideju da je knjizevnost iskljucivo pedagoskai moralisticka, i da se njome siri znanje i vaspitanje. Zahvaljujuci kriticarskim teznajma pojavljuje se citav niz satira, a zahvaljujuci hedonizmu i uveseljavanju, koje je prosvetiteljstvo takodje propagiralo, cvetaju romani i komadi za razonodu(pikarski, ljubavni, avanturisticki,obrazovni roman, melodrame, hgradjanska drama) Poezija je ili politicki i drustveno angazovana, pa stvara kratke i britke forme(epigram,aforizam,basna u stihu) ili je lascivna, laka, raznezena(rondo, madrigal, gradjanska lirika) Neguju se idile i pastorale, razliciti oblici moralistickih i religioznih epova.(A. pop, Milton, Kolpstok, Tredjakovski) U prosvetiteljstvu dolazi do intenzivnog razvoja i modernizacije proznih oblika, pisama, dnevnika, putopisa, memoara, i slicne poludokumentarne proze, a posebno romana cija forma postaje sve raznovrsnija.







Najznacajniji pisci se prepoznaju u engleskoj knjizevnosti Dz. Sfivt(Guliverova putovanja), D.DEfo(Robinson Kruso), S. Ricardson(Klarisa, Pamela),A. Mekenzi (Covek osecanja), En Redklif i gotski roman, Henri Filding(Tom Dzons), Lorens Stern(Sentimentalno putovanje, Tristam Sendi) U Francuskoj knjizevnosti to su Marmontel i Fenelon sa svojim moralistickim i sentimentalnim pricama, Monteskije, Didro(Zak Fatalista), Volter sa filozofskim, satiricnim i parodijskim romanpom, Ruso sa ispovednim i sentimentalistickim delima(Nova Eloiza, Ispovesti). U Nemackoj se neguje moralisticka i esejisticka proza(Lesing, Viland), posebno sa pojavom Sturm und Drung-a sa delima Getea i Silera.

Sentimentalizam     

         

Knizevni pravac koji je dominirao izmedju 1730. I 1780. Godine, ponajvise u Engleskoj, da bi se tokom druge polovine veka razvio i u ostalim evropskim knjizevnostima. U engleskoj knjizevnosti naziva se jos knjizevnost osecajnosti, akasnije uz odredjene promene, razvija se u predromantizam. Engleska gradjanska revolucije poljuljala je veru u mogucnost racionalnog uredjenja drzave, kao i veru u ispravnost filozofije racionalizma. Sentimentalizam nastaje i protiv stavova T. Hobsa koji proklamuje ideju po kojoj su osnovni pokretaci ljudskog ponasanja sebicni interés i zelja za moci. Sentimentalizam pod uticajem stavova Z.Z.Rusoa neguje doiktrinu da je dobro urodjeno svojstvo coveku, i da je covekova priroda u osnovi dobronamerna., moralni razvoj treba zasnivati na prozivljavanju emocija, empatiji. Sentimentalizam zastupa ideju da je srecau samom coveku, i da bi je postigao treba da stremi dobrom. Masta se istice kao sustina knjizevnog stvaranja. Poetika sentimentalizma proklamuje stvaranje knjizevnih dela ciji ce prevashodni cilj biti da izrazavaju covekove intimne teznje i osecanja i kod citalaca probude empatiju. Knjizevna dela negovala su subjektivan izraz. Otuda forme dnevnika, pisama, ispovesti. Tezilo se sentimentalnom tonu, koji se cesto granici sa patosom romaneskna ostvarenja sentimentalizma anticipirala su neke od postupaka moderne književnosti, posebno one zastupljene u psihološkom romanu. Mnoga djela karakteriše moralizatorski ton zasnovan na pretpostavci da zlo mora biti kažnjeno a vrlina nagrađena. Sentimentalizam je njegovao kult prijateljstva i porodičnog života, što predstavlja najčešdu književnu temu u ostvarenjima ovog perioda, a sve to uticalo je i na razvoj porodičnog romana. Istovremeno, pod uplivom tadašnjnih vladajudih filosofskih ideja idealom je smatran čovjek neiskvaren civilizacijom, koji je u dodiru s prirodom, te je idila visoko cijenjena u književnosti. Pored visokog stepena osjetljivosti na moralne nepravde, junaci književnih djela sentimentalizma posebno dirljivo reaguju na lepotu, kako umjetnosti tako i prirode, te su često prikazivani kao svojevrsne estete koje uživaju u svim vidovima lijepog.

 

  



 

U književnosti sentimentalizma posebno se njeguju drama i roman. Dramska ostvarenja sentimentalizma se često nazivaju dramama osjedajnosti ili sentimentalnim komedijama. Drama sentimentalizma u prvi plan stavlja vrline privatnog života srednjeg staleža, prikazujudi čednog junaka čije nevolje uzrokuju burne reakcije publike. Iako ove drame po pravilu imaju sredan kraj, naglasak je stavljen na burna događanja koja kod publike pokredu osjedaj empatije. Patnje junaka često su humoristično obojene, premda je prikaz brojnosti njegovih osedanja jedan od osnovnih ciljeva drame. Roman koji se razvija u epohi sentimentalizma predstavlja posebnu vrstu koja se naziva sentimentalni roman, a posebno je popularan i epistolarni roman. Rasprostranjeni su i sentimentalni epovi U engleskoj osnivačem i najvažnijim predstavnikom sentimentalizma smatra se Semjuel Ričardson, a njegova osvarenja: Pamela ili nagrađena vrlina (1741) Klarisa ili istorija mlade dame (1747/8) i Istorija gospodina Čarlsa Grandisona (1745) Pored njega u pisce sentimentalizma se ubrajaju Oliver Goldsmit(Vejkfildski svestenik), Lorens Stern(Sentimentalno putovanje po Francuskoj i Italiji, 1766), Henri Mekenzi(Covek osecanja), Kemberland(drama “Zapadni indijanac”), Tompson(poema Godisnja doba)Tomas Grej(Elegija napisanana seoskom groblju). Francuska D. Didro, drama- Otac porodice;roman –Zak Fatalistai njjegov gospodar Ruso Ispovesti, Nova Eloiza U Nemackoj ostvarenja Getaea( jadi mladog Vertera) i A.don Kocebu(Indijanac u Engleskoj)  U italiji Karlo Goldini, Ribarske svadje

Racionalizam      

U sirem znacenju filozofski pravac u kojem razum predstavlja izvor svekolikog znanja i osnovno sredstvo pomocu kojeg se spoznaje svet na zakonima logike. U uzem smislu predstavlja filozofski metod koji zastupa tezu da za spoznaju istine nisu presudni cula i osecanja vec intelektualne sposobnosti pojedinca. Obuhvata vise pravaca. Metafizicki, agnosticki, eticki Zaceci se mogu naci u antickoj filozofiji, ali se njegovo uspostavljanje kao filozofskog metoda vezuje za Rene Dekarta. Tokom prosvetiteljstva racionalizam dozivljava svoj vrhunac, zahvaljujuci misli Spinoze, Lajbnica, Vulfa U literatura je uticao na razvoj didakticke knjizevnosti, posebno na pojavu satire, amedju knjizevnim oblicima koji odgovaraju shvatanjima racionalizma izdvajaju se:basna(Lafonten, Lesing, Gelter), epigram(Lesing), aforizam, satira(Pop, Svift, Volter) i obrazovni roman(Filding, Smolet)

Ruso Zivot i delo Z.Z.Rusoa Zan Zak Ruso(1712-1778), francuski pisac i filozof prosvetiteljstva. U svojim filozofskim raspravama i knizevnim delima, kao sto su Rasprava o naukama i umetnostima(1750), O poreklu i osnovama nejerdnakosti medju ljudima(1754), Drustveni ugovor(1762), Nova Eloiza(1761), Ispovesti(1770, 1782), Ruso se buni protiv drustvenih stega i normi, njima suprotsavlaj lepotu prirode i urodjenu dobroti ljudskog srca. Smatrao je da je civilizacija negacija prirode, a da se ljudi moraju vratiti pripodi, tako dostiici slobodu i jednakost. Vaspitanje smatra osnovom drustva. U delu “Emil ili o vaspitanju”, on daje program vaspitanja u skladu sa prirodom(1762).

Kratak sadrzaj romana “Nova Eloiza” Nova Eloiza ili Julija, je epistolarni roman, koji zapocinje Sen Preovim pismima Juliji, u kojima on priznaje svoju zaljubljenost i zelju da pobegne od nje, ljubav nema nade zbog njegovog polozaja i imovinskog stanja, spreman je da umre i oprasta se od nje. Julija mu odgovara sa „Bezumnice“, odgovara na njegovu ljubav i zadrzava ga. Zna da nece dobiti podrsku roditelja. On je njen ucitelj, voli je zbog postenja i neukaljane strasti, Ideja ciste platonske ljubavi iskazana je kroz njenu izjavu da njeno srce treba ljubav, ali njena cula ne traze ljubavnika. Kroz pisma iskazuju osecanja, ali i razumevanje. Sa svog putovanja u Valej on joj pise pisma u kojima se vidi poseban odnos prema prirodi. Pise o ljudima koji zive spokojno, raduju se svakom posetiocu, bez novca. Jedini nacin da on ostane kod nje je da prima platu za svoj posao, sto on ne zeli. Otac je Juliju namenio svom prijatelju, Volmaru, razboli se, od tuge, oseca se kao rob porodice. Dolazi do sukoba sa Eduardom Bomstonom, Sen Pre je ljubomoran, ona priznaje svoju ljubav da bi sprecila dvoboj. San Pre dolazi nocu kod nje u posetu, pise joj iz njene sobe. Da bi resio problem svojih prijatela Bomston nudi deo svog imanja Julijinom ocu da bi dozvolio brakSen Prea i Julije. Roditelji ne prihvataju, dolazi do svadje i Sen Pre napusta njihov dom. Slede njegova pisma iz Pariza, o pozoristu, o prikazivanju predstava koje ne slikaju stvarni zivot Francuza, vec samo bogate, na francuskoj pozornici ima više govora nego radnje, možda zato što Francu zaista više govori nego što radi, ili bar zato što mnogo više ceni što neko govori nego što učini. Rasin i Corneille, uz sav svoj genij i sami su samo govorljivci, a njihov je Naslednik (misli se na Voltera) prvi koji se, po uzoru na Engleze, usudio katkad uneti radnju u predstavu. ... Niko ne ide u pozorište da uživa u predstavi nego da vidi mnogo ljudi na okupu, da i sam bude viđen. Sen Pre pise Julijinoj majci, ona ubrzo posle toga umire, Julija se udaje za Volmara. Promena u njoj dolazi u crkvi, tokom vencanja,svoj brak vidi kao novi zivot. Sen Pre odlazi na putovanje. Sledi deo koji prikazuje bracnu idilu. Kada se vrati na poziv Julijinog muza odlazi kod njih u posetu, njegova osecanja sada su prijateljska.Uspostavlja se ljubavni trougao, ideoloski postavljen. Uziva u razgovorima sa Julijom, prikazuje se njen novi zivot, nacin uredjena imanja, organizacije, vaspitanje dece, park koji je uredjen tako da se ne vidi da je menjana priroda.Domacinstvo je prikazano kao idealno. Jedini problem njenog braka je sto njen muz ne veruje u Boga, Julija je postigla sve sto je zelela, pitanje vere narusava njenu srecu. Poseta jezeru i plovidba, donose dsecanje na njihove emocije iz mladosti. Sent Pre putuje sa Eduardom u Rim, razlog su njegove ljubavi, veza sa markizom i Laurom. Julija ce da bi spasila mladjeg sina skociti u jezero, razboleti se i umreti. Detaljno je opisano bolovanje, daje se Julijin pogled na zivot i stav prema smrti, predstavlja se kao zena koja je uspela da pomiri u sebi

nagonsko i drustveno. U svom poslednjem pismu ona ostavlja mogucnost ponovnog zdruzenja njih dvoje. U poslednjem delu romana dat je prikaz ljubavi milodra Eduarda.

Lik Julije Lik Julije je gradjen kao lik idealne zenske figure. U pocetku prikazana kao mlada devojka koja jasmo odvaja ljubav i culne nagone. Njeno srce treba ljubav, ali njena cula ne traze ljubavnika. Prepustice se ljubavi i upustiti u vezu sa Sen Preom, ali posle majcine smrti, odgovorice obavezama koje su joj nametnute i stupice u brak sa Volmarom. Njena promena vezuje se za sam cin vencanja, kada u crkvi brak vidi kao novi oblik srece. Postaje verna zena, gradi domacinstvo koje je predstavljeno kao idealno, Ruso ce izneti svoje stavove o vaspitanju, prikazujuci njem odnos prema deci, istice se njeno milosrdje. U scenama bolovanja i njene smrti njen lik osteje dosledan, u stavi prema zivotu i smrti. U pismu koje ostavlja Sen Preu, o ljubavi koja ce ih na nebu spojiti, u njoj prepoznajemo zenu koja nije izneverila svoja osecanja, ljubav koju je osecala bila je stalni razlog za borbu kako bi je prevazisla i ostvarila svoje obaveze i duznosti. Pomalo sumorna slika. Julija sama se odrekla nevinosti , i dalje ima nevino srce, i njome vlada glas prirode, Julija je alegoriaj vrline, iako je ona kriva za krsenje strogih normi ponasanja ona osluskuje cisti glas svoga srca te je i njeno ponasanje moralno. Ona je olicene vrline. Ruso ce u uvodu naglasiti da je knjiga za ljude koji mogu da prepoznaju i dozive ta posebna secanja. Iako prolaze koz iste situacija San Pre reaguje drugacije, Julija ostaje jaka, dosledna.

Lik San Prea Sen Pre je skolovani Mladic, Julijin ucitelj, koji se zaljubljuje u svoju ucenicu, ali je zbog njegovog polozaja ta ljubav nemoguca. Kroz njegov lik Ruso islkazuje stavove o prirodi, slavi seosko domacinstvo, neiskvarenost ljudi okrenutih zivotu prirodi, kritiku visokog francuskog drusta, pozorista i kulture. On jeste olicenje moralnih vrlina, odbice platu za posao kojim se bavi, njegova osecanja su cista, on je zvrtva svog imovinskog stanja i drustvenih odnosa. Iako prolaze koz iste situacija San Pre reaguje drugacije, Julija ostaje jaka, dosledna, ona ima mir koji joj pruza vaspitanje dece. Porodica i uredjenje domacinstva. Nesigurnost i kolebljivost su pridutne kao karakteristike u izgradnji lika Sen Prea, on ce razmisljati o samoubistvu. On ne pronalazi svoju srecu, igra ulogu koja mu sudbima propise. U poslednjem pismu Julija ga ostavlja kao vaspitaca svoje dece, sa zeljom da ih vrlina sjedini na nebu.

Epistolarni roman     

Vrsta romana sklopljenog od pisama koje pisu jedan ili vise knjizevnih junaka. Pretecom se mogu smatrati zbirke fikcionalnih epistola u helenizmu i poznoj antici. Epistolarni roman se razvija u 17.veku, da bi vek kasnije u sentimentalizmu dostigao svoj vrhunac. Didakticnost i filozofska usmerenost ranijih epistola upotpunjuje se sa svojstvima romana(povezanost radnje, umetnicko oblikovanje karaktera) Forma epistolarnog romana pogodna je za drustvenu kritiku, filozofsku ili moralnu raspravu, za neposredno prikazivanje emocijai i unutrasnjeg zivota junaka uopste.







   

Pored unutrasnje perspektive, forma epistolarnog romana omogucava da se istovremeno prikaze vise tacaka gledista, bez upotrebe Auktorijalnog pripovedaca, cime samo pripovedanje dobija na uverljivosti. Sa pojavom realizma e.r. je zanemaren. Mjegov uticaj na razvoj zanra ogleda se u predstavljanju svesti u romanu. Smatra se znacajnim za razvoj psiholoskog romana, tehnike toka svesti i unutrasnjeg monologa Prvim ostvarenjem smetraju se Ljubavna pisma mladica i njegove sestre A.BEna, objavljivanim u nastavcima(1684-1687). Roman Pamela S. Ricardsona izvrsio je presudnu ulogu na dalji razvoj i veliku popularnost zanra. Tokom 18.veka epistolarni roman prelazi granice engleske romeneskne tradicije i siri se na druge evropske knjizevnosti. U Francuskoj epistolarni roman pisu Monteskije, Persijska pisma(1721); Z.Z.RusoNova Eloiza(1761); S. de Laklo Opasne veze(1782); a u Nemackoj Gete, Jadi mladog Vertera(1774). Krajem 18.veka sa padom popularnosti nastaje niz parodija epistolarnog romana. U 19.veku izdvajaju se Delfina(1802) i Karina(1807), madam de Stal, kao i prvi roman F. M.Dostojevskog Bedni ljudi(1846).

Odlike epistolarnog romana na primerima iz romana Roman Nova Eloiza je epistolarni roman. To je prepiska izmedju San Prea I njegove ucenice Julije, u prepisku je ukljucena I Klara, Julijina prijateljica I rodjaka. Forma epistolarnog romana omogucila je iznosenje licnih osecanja dvoje mladih, ali istovremeno je posluzila I kao mogucnost za kritiku francukog drustva, kao I za propagiranje Rusoovih ideja o vrednosti prirode I vaspitanju, o drustvenom uredjenju I civilizaciji kokje sprecavaju pojedinca da ostvare srecu.