Seks U Oblasti Inicijacija I Magije: Julius Evola

Julius Evola

SEKS U OBLASTI INICIJACIJA I MAGIJE

Transmutacije i propis o čistoti U većini tradicija, bilo asketskih bilo inicijacijskih, nailazimo na propis o čistoti i odricanju od opštenja sa ženom. Ovaj propis uglavnom se tumači pogrešno, jer mu se pridaje moralistički smisao. Veruje se da treba isključiti ili uništiti snagu seksa (»načiniti se evnusima za Nebesko Carstvo«, kao što kaže Mateja); to je međutim, pogrešno. Snaga seksa je u korenu čovekovom i vara se svako ko misli da je zaista može potisnuti. U najboljem slučaju, možemo je suzbiti u njenim najneposrednijim ispoljavanjima čime se samo podstiču one pojave neuropatske i podvojene egzistencije koje je moderna psihoanaliza već uveliko osvetlila. Alternativa koja se nudi u odnosu na snagu seksa je zapravo sledeća: pojačati ili preobraziti tu snagu. A ako nismo kadri da sa duhovnog stanovišta izvršimo transmutaciju, potiskivanje nije preporučljivo; ono može dovesti do parališućih unutrašnjih suprotnosti, do rasipanja energije i do opasnih transpozicija. Hrišćanska mistika sa emotivnom podlogom pruža nam dovoljno takvih primera. Druga mogućnost, odnosno transmutacija predstavlja ono na šta se u stvari odnosi propis o asketskoj ili inicijacijskoj čistoti i uzdržavanju. Ovde nije reč o isključivanju polne energije, nego o odustajanju da se ona koristi i rasipa u običnim telesnim odnosima sa osobama drugog pola, a čija je svrha produženje vrste. Njen potencijal se zadržava; on se samo odvaja od »dvojnosti« i prenosi na drugačiji plan. 1

Ako je ranije bilo reči o onom što eros može pružiti u odnosima između muškarca i žene u prevazilaženju proste putene senzualnosti, »misterija transmutacije« tiče se drugačijeg pravca mogućnosti, tehnikâ i unutrašnjih postupaka. Treba međutim, razjasniti o čemu je reč, imajući u vidu greške koje mogu nastati zbog određenih gledišta današnjih psihoanalitičara. Pre svega, kada se u ezoteričkim doktrinama govori o seksu, misli se na ispoljavanje mnogo dublje i elementarnije snage nego što je libido i Lustprinzip u Frojdovom učenju. Misli se na snagu koja ima potencijalnu metafizičku vrednost. Druga, isto tako bitna stvar: transmutaciju, do koje dolazi u visokoj askezi, ne treba mešati sa razlaganjem i sublimacijama koje razmatra psihoanaliza, niti sa tehnikama kojima ona pokušava da reši individualne seksualne probleme. U svemu tome, ne može se govoriti o instinskoj transmutaciji koja ide do same srži; reč je o perifernoj fenomenologiji, na granici običnog i profanog života, koja naročito razmatra patološke situacije. Kada se primenjuju svesne joga tehnike da bi se postigao preobražaj, u duhu onog koji ih primenjuje mora postojati istinski transcendentno polazište kadro da obujmi totalitet njegovog bića, kao što je slučaj u strogoj askezi, a ne u psihoanalitičkim temama. Ovaj uslov je više nego prirodan;ukoliko se spozna dublji, metafizički smisao svakog erosa, lakše će se shvatiti da, samo u pomenutom slučaju, skretanje ili povlačenje seksualnosti od njenog najneposrednijeg objekta neće ostaviti posledice, jer će ono biti uslovljeno upravo tim dubokim smislom. Kada je ceo duh istinski usredsređen na nešto više, transformacija snage koja se obično ispoljava u seksu dogodiće se sama od sebe, bez nasilnih i osobenih intervencija. To se događa kod svetaca, mistika i asketa visokog ranga koji, nakon početnog perioda samosavlađivanja, više uopšte ne moraju da se bore protiv »puti« i »putenih iskušenja«. Ta pitanja jednostavno prestaju da ih zanimaju; oni više ne osećaju potrebu za ženom, jer se integracija bića ostvarila u njima drugim, neposrednim i manje opasnim putem. Najsigurniji znak takvog ostvarenja nije puritanska odbojnost prema seksu, nego ravnodušnost i mir. Prema tome, ovde nije reč ni o jednom od predmeta psihoanalize. Cilj nije da se »izleči« seksualni neuropata koji se bori protiv svojih kompleksa, kao pravi bolesnik ili, u difuznijem i prikrivenijem obliku, kao običan čovek, inhibiran ili frustriran 2

socijalnim ambijentom i posebnim okolnostima lične egzistencije. Cilj je, naprotiv, da se sama čovekova uslovljenost prevaziđe istinskom reintegracijom i transformacijom ontološkog statusa. Preobražena snaga seksa treba da dovede do tog cilja. Samo u takvom kontekstu, sa »tehničkog« a ne sa moralnog stanovišta, ima smisla propis o čistoti u askezi, jogi ili inicijaciji. Misteriozofija govori o jedinstvenom toku u dva smera čiji su simboli Veliki Jordan i Okean koji, dok teku naniže, stvaraju ljude, a dok teku naviše, stvaraju bogove. 1 Ovo učenje ukazuje na dvostruku mogućnost sadržanu u snazi seksa, zavisno od njegove polarizacije. Tu su osnove postupka, odnosno misterije transmutacije, na koju se odnosi slika sa jedne od Tarot karata (četrnaeste), koja se zove »Umerenost«. Na toj karti je predstavljena krilata žena kako presipa tečnost iz srebrne u zlatnu posudu ne prolivši ni jednu kap, dok se pored nje, kao simbol unutrašnjeg rasta, vidi cveće kako raste iz zemlje.2 Uostalom, izraz »naviranje naviše«, urdvaretas, javlja se i u tehničkoj terminologiji Joge. Kasnije ćemo govoriti o njemu. Za sada treba napraviti razliku između najviše namene koju smo naveli i drugih, slučajnijih ciljeva koji se ponekad mešaju sa prvim u nekim izlaganjima samog hindu učenja, kada je reč o zavetu brahmakarija, zamišljenom upravo kao zavet polnog uzdržavanja. Da preterana upotreba seksualnosti može dovesti do potpune nervne iscrpljenosti i negativno se odraziti na inteligenciju i na karakter, prilično je banalno i dobro poznato, pa može biti značajno samo za psihičku higijenu običnog čoveka u svakodnevnom životu. Sa teorijom o odžas i odžas-šakti već se približavamo srži problema. Tako, kod jednog modernog autora kakav je Sivananda Sarasvati, uprkos čestog mešanja higijene i morala u njegovim razmatranjima, možemo videti o čemu je reč. »Seme je – piše on 3 – dinamička energija koju treba pretvoriti u duhovnu energiju (odžas)«, dodajući: »Onaj ko sa istinskom žarom traga za božanskim ostvarenjem mora se strogo pridržavati čistote«. S jedne strane, ono što kaže Sivananda odnosi se na snagu koja se rađa iz svakog oblika samosavlađivanja, iz svake aktivne inhibicije. Ovde važi zakon o kome smo već govorili razmatrajući najsuptilniju i najefikasniju privlačnu moć koju ima tip čedne žene. Dakle nije u pitanju puka 1 2 3

HIPPLYTE, Philos., VI, ii. O. WIRTH, Le Tarot des Imagiers du Moyen-Age, Paris, 1927, p. 169. La pratique de la méditation, Paris, 1950, p. 276-277, 100, 278

3

seksualnost. Sivananda čak priznaje da »i bes, kao i mišićna snaga, može da se pretvori u odžas«.4 Staro je ezoteričko učenje da savlađivanje svakog nagona (čak i samo fizičkog) koji ima određeni intenzitet, oslobađa višu i suptilniju energiju; dakle, to može biti slučaj podjednako i sa snagom, kao što je seksualni nagon ili želja. Kao posledica akumulacije odžas na takav način, pominje se, između ostalog, stvaranje specijalne »magnetske aure« kod »ličnosti koja uliva neku vrstu svetog straha«, kao i moć da se na druge utiče rečju, pogledom itd. Ista energija, odžas ili odžas-šakti, može se međutim, koristiti za kontemplaciju i duhovno prosvetljenje.5 U tom pogledu možemo dodati da se i sama čistota, koje se u različitim tradicijama, često i kod primitivnih naroda, pridržavaju ratnici, zasniva uglavnom na sličnim idejama. Pravi cilj nije ušteda fizičke energije, nego prikupljanje snage, u određenoj meri natprirodne, magične, u istom smislu kao i odžas, radi integracije prirodnih moći borca. Ovakav kontekst, na primer, jasno se vidi u jednoj od čuvenih epizoda Mahabharate. Od opšteg pojma odžas, suptilne snage koja se može proizvesti kontrolisanjem elementarnih nagona koji nisu seksualne prirode, moramo razlikovati virju, istinsku duhovnu muškost, za koju se kaže da njeno rasipanje ili gubljenje vodi u smrt, a zadržavanje i čuvanje – vodi životu. Virja se povezuje sa semenom do te mere, da u stručnoj i mističnoj terminologiji hinduističkih tekstova ta reč često označava čas jedan čas drugi pojam. U tom kontekstu se nalazi i ideja koju smo naveli govoreći o »uvlačećoj smrti koja dolazi od žene«, odnosno činjenica da se, sa metafizičkog i asketskog gledišta posmatrano, u životinjskom i požudnom sparivanju sa ženom ne rasipa samo vitalna i nervna energija, nego štaviše i princip »biti« čoveka, njegova transcendentna muškost. Imajući to u vidu, svojevremeno smo priznali da je askeza viši vid muškosti. Sa tim kontekstom se slaže i specifično učenje o transmutaciji i toku naviše snage koja, u naturalističkom ustrojstvu seksa, teče naniže: u oblasti koju ovde posmatramo to se postiže čistotom, a zatim promenom polariteta te snage. U tom smislu možemo shvatiti i činjenicu da se princip čistote ne susreće samo u askezi, nego i u oblasti operativne magije. Elifas Levi s pravom kaže da za »maga« ništa nije štetnije od želje za užitkom. Ovde se jasno ističe isključivo tehnička, van-moralna svrha uzdržavanja: snaga 4 5

Ibid. p. 278 Ibid.

4

dobijena aktivnom inhibicijom i transmutacijom snage seksa u obliku transcendentne muškosti može se podjednako koristiti i u »loše« svrhe. Propis o čednosti može biti identičan i jednako strog u radnjama »bele magije«, kao i u radnjama »crne magije«, da upotrebimo ove dosta aproksimativne i popularne izraze.

Tehnike endogene transmutacije u kundalini-jogi i u taoizmu Razlika, analogna onoj koju smo maločas načinili, nameće se izgleda i u oblasti Joge. Kao što je poznato, nasuprot onom što karakteriše askezu ili mistiku uopšte, u autentičnoj Jogi je reč o sasvim kontrolisanim postupcima, o tehnikama koje se primenjuju uz tačno poznavanje posledica i cilja kome se teži, a koje potvrđuju vekovna tradicija i iskustvo. U svojoj biti, Joga je ipak tajna doktrina u kojoj važi princip neposrednog prenošenja. Stoga, uprkos činjenici da se o njoj u poslednje vreme na Zapadu mnogo pisalo i da je prevedeno dosta klasičnih tekstova, nije se uvek lako orijentisati u odnosu na neke osnovne tačke učenja. S jedne strane je Joga, naročito u obliku u kome se odomaćila u Tibetu, izučavala i prenosila znanje o transfuromaciji seksualne snage u generičkom smislu odžasa. Osnovu za takvo mišljenje pruža okolnost što se o »mističkoj toploti«, tumo, govori kao o energiji kojom se mogu proizvesti natprirodne fizičke i fiziološke pojave. 6 Isto tako, kada se toj toploti pripisuje snaga koja budi kundalini, ne ide se dalje od ideje pomoćnog sredstva, instrumenta. Ali ovde je bolje pozvati se na prava hinduistička učenja, na učenje tantrističke kundalini-joge, gde se može naći jasnije zaokružena doktrina. U tantrizmu se oblast Joge razlikuje od seksualne prakse. Ta dva puta, iako na neki način vode ka istom cilju, namenjena su različito nadarenim i orijentisanim ljudima, u smislu njihove najdublje prirode. Zavisno od toga da li kod onog koji teži prevazilaženju ljudskih uslovljenosti preovlađuje princip satva, odnosno svetlosni princip »bića«, ili radžas, princip ekspanzivnih nagona, strastvenosti, afekata i vatre (žara), savetuje se put Joge koji isključuje ženu, ili pak one 6

O tome vidi W.Y. EVANS WENTZ, Tibetan Yoga and Secret Doctrines, London 1935.

5

tehnike koje naprotiv posežu za ženom i zasnivaju se na njoj, dok se tip čoveka zavisno od toga naziva duhovni (divja, »božanski«) ili herojski (virja). Oba tipa podjednako idu »Šivinim putem«, za razliku od onih koji se ograničavaju na to da prate ritualistički put tradicionalne religije. Što se tiče duha Tantra joge, najbolje ga karakteriše sledeći odlomak jednog teksta: »Kakvu potrebu imam za ženom spolja? Ja imam ženu u sebi.« Pri tom se aludira na ženski princip koji nosimo u dubini svog bića i koji odgovara »našoj Dijani«, »Evi« ili »okultnoj Hebi«, o kojima govori i zapadni hermetizam. Prema tantrizmu, boginja je prisutna u ljudskom organizmu kao elementarna snaga čije je ima »ona koja je sklupčana« (to je smisao reči kundalini). Joga o kojoj ovde govorimo, dakle odnosi se isključivo na unutrašnji proces; sjedinjavanje muškog sa ženskim i prevazilaženje Dvojstva odvija se u sopstvenom telu, bez potrebe da se pribegava osobi drugog pola, kao inkarnaciji i živom simbolu suprotnog principa. Ovde igraju izvesnu ulogu znanja o hiperfizičkoj fiziologiji koja ukazuje na suptilne snage i elemente što deluju iza materijalne strukture organizma i ispod granice običnog budnog stanja. Posebno se pominju dva toka vitalne energije – ida i pingala – koji se kod običnog čoveka pružaju vijugajući sa obe strane kičme, i od kojih je jedan vezan za negativni – ćenski, a drugi za pozitivni – muški princip, jedan za Mesec, drugi za Sunce. To su ispoljavanja i povezanosti Dvojstva ili elementarne polarnosti u ljudskom telu. Veoma složenim tehnikama, jogi zaustavlja te tokove, sprečava ih da idu u dva bočna zmijolika pravca, sjedinjuje ih. Taj zastoj i spajanje dovode do zatvaranja kola koje može probuditi kundalini. Rekli smo da u Tantra jogi kundalini predstavlja Boginju, prvobitnu Šakti u čoveku. Ona je »svetlosna«, snaga-život koja je organizovala telo i skriveno boravi u njemu kao koren svih njegovih suptilnih tokova. Zovu je »ona koja je sklupčana« da time naznače da se u običnoj ljudskoj egzistenciji ne pokazuje u svojoj pravoj prirodi; ona »spava« u suptilnom centru pri dnu kičmenog stuba. U pogledu njenog ispoljavanja, postoji bitan odnos između nje, plamena želje i seksualnih funkcija.7 Ona međutim, ostaje potencijalna žena 7 U tantričkim tekstovima sreće se ideja da personifikovana kundalini »uživa u ljubavniku«. Ona se takođe pominje i u hinduističkim spisima profane erotike. U magičnim vradžbinama da bi se žena potčinila muškarcu i predala mu se, ljubavniku se između ostalog preporučuje da u mislima evocira kundalini u srcu, na čelu i u »stanu boga ljubavi« (u vulvi) željene žene. Vidi R. SCHMIDT, Indische Erotik, Berlin, 1910. p. 676-677.

6

prvobitnog mužijaka, a to se izražava kroz simboliku kundalini u obliku zmije koja se omotala oko lingama – falusa – Šive u pomenutom centru pri dnu kičmenog stuba. U trenutku kada se zaustave tokovi dveju strana, kundalini se budi i »odmotava«. Tada dolazi do promene polariteta u bazalnoj snazi čovekovog života, i kundalini teče naviše, prelazeći osnu »putanju« duž kičme, nazvanu sušumna (ime joj je i »put šakti«, a kod Tantra budista »put nirvane«). Iz svog normalnog sedišta kod običnog čoveka, kundalini se penje do temena. Uglavnom se probuđenoj snazi analogno pripisuje vatrena priroda, pa se zato u više tekstova njeno buđenje i uspon opisuju kao požar koji sagoreva sve na svom putu i preseca svaku uslovljenost. Tako se o sušumni može govoriti kao o sažižućem putu jedinstva, jer se uspon odvija uz konačno sjedinjenje muškog i ženskog, a to sjedinjenje postaje savršeno i apsolutno na temenu glave. Tu se javlja excessus, Šiva i Šakti, bog i boginja, se grle i sjedinjuju, princip »šakti« se potpuno transformiše i stapa u princip »šiva«, što znači »veliko oslobođenje«, transcendentnu reintegraciju, prevazilaženje stanja dvojstva i kosmičke vezanosti uopšte. U svemu tome, pozivanje na organizam ne sme nas navesti da mislimo na procese koji se iscrpljuju u telesnoj strukturi bića. U tantrizmu, telo je »kosmizirano«, sazdano prema principima i snagama što takođe deluju, u svetu i u prirodi, na osnovu tradicionalne povezanosti makrokozma i mikrokozma. Tako bi kod jogija uspon kundalini sadržao niz natčulnih iskustava, prolaženje kroz »elemente« (kao u antičkim misterijama), ili kroz mnogobrojna stanja bića, označena različitim simbolima zavisno od škola, a u Jogi povezana sa raznim centrima postavljenim duž osovinskog puta, koje kundalini aktivira prolazeći kroz njih.8 U kundalini-jogi dakle, ključ svakog postupka je aktiviranje bazalne energije koja je istovremeno aktivna snaga do konačnog ostvarenja. Imajući u vidu povezanost te snage sa seksualnim nagonima i životinjskim produžavanjem vrste kod običnog čoveka, u jednom tekstu se kaže da ta ista snaga kundalini kod neznalice vodi ka ropstvu, a kod jogija ka oslobođenju.9 Reč je naravno o dvostrukoj 8 U jednom tekstu o kundalini piše: »Sjedini se zatim sa tvojim mužem u lotosu sa hiljadu latica, pošto si pročistila ceo put porodice snaga: zemlju u temelju, vatru u njenom sopstvenom sedištu, vazduh u srcu, etar u krugu čistote, intelekt u krugu zapovesti, sedištima koja su sva postavljena duž osovinske putanje« (G. TUCCI, Teoria e pratica dei Mandala, Roma, 1949, p 136.) 9 Hathayogapradipika, III, 107; Dhyana-bindu-upanishad, 43-47; centar u kome ona prebiva, kontroliše istovremeno »vezanost i (asketsku) odvojenost smrtnika«.

7

polarnosti: promena polariteta uslovljava misteriju transmutacije i buđenja. U tekstovima se otvoreno govori da treba čuvati snagu semena, virju, »usmeriti tok naviše« (urdvaretas); pominje se »tehnika obrnutog smera« (udžana-sadhana).10 Operacija kojom se »seme potiskuje naviše« pominje se već i u Upanišadama (vidi Maitriupanishad, VI, 33; Mahanarayani-upanishad XII, I) i u hatha-jogi uopšte. U Dhyana-bindu-upanishad (86) piše: »Onaj kod koga seme ostane u telu više se ne mora bojati smrti«, a u Candilya-upanishad: »Ili se pobedi bindu, ili joga nije uspešna« (a bindu je jedan od termina koji označava okultnu snagu semena, virju). Prema tantričkom učenju i simbolici, sve dok kundalini spava, ona sprečava pristup centralnom putu, sušumni, što u stvari znači da snaga usmerena u pravcu obične seksualnosti ometa proces koji bi, umesto životinjskom produženju vrste, vodio ka inicijacijskom preporodu. Tako je uspavana kundalini predstavljena kao da zatvara otvor falusa Šive, čime sprečava da se seme preporoda izbaci naviše. S druge strane, kada vitalna energija više ne teče duž dveju bočnih linija, kao u običnoj egzistenciji čoveka, nego se prepreka otkloni i ona krene središnim »tokom« sušumnom, kaže se da je uslovljenost vremena prekinuta i da se »plamen smrti pali«. Na taj način dolaz ido rascepa u nivou svesti, što odgovara krizi koju su mnoge tradicije uglavnom nazivale baš »inicijacijskom smrću«. »Ti koji se uzdižeš kao sev groma« - kaže se u jednoj himni Boginji, koja se ovde javlja.11 Prirodno je dakle da pomenute metode kriju u sebi veliku opasnost; u tekstovima se kaže da onaj ko probudi kundalini, a ne raspolaže neophodnom sposobnošću i znanjem pravog jogija, ide u susret ne samo ozbiljnim poremećajima, nego srlja u ludilo i smrt (ne u inicijacijsku, nego u istinsku). Iz tog razloga najstrože discipline samosavlađivanja, mentalne koncentracije i pročišćenja smatraju se neophodnom premisom kundalini-joge. Samo čovek koji je ostvario svoju pravu prirodu Šive može ostati nepomućen kad se boginja probudi, obnaži i stupi u dejstvo. Jedan tekst daje upravo simbol udovice koja oličava snagu u svom stanju odvojenosti od Jednog, u silazećoj fazi u kojoj kao da nema mužjaka; ona sedi pored dve reke, simbola dva navedena toka (ida i pingala) koja u organizmu odslikavaju princip Dvojstva; treba je nasilno 10 Jedan od principa učenja Natha Siddha glasi: »Onaj ko ne poznaje tajnu ovog procesa preokreta ne može dostići večni život« (D. DAS GUPTA, Obscure religious cults, Calcutta, 1946, p. 266). 11 AVALON, Hymns to the Goddess, cit. p. 35.

8

obnažiti i obljubiti, kaže tekst. Ona će tada dovesti do vrhovnog sedišta.12 Za postizanje cilja, kundalini-joga u velikoj meri koristi tehniku disanja kombinovanu sa specijalnim magijskim položajima tela (asana). Određen način disanja, koji uključuje i njegov potpun prekid – pretpostavlja se – na efikasan način potpomaže promenu uobičajenog toka suptilnih energija organizma. Samo se ukratko osvrnuvši na principa kundalini-joge (…), izneli smo je kao tipičan i dobro potvrđen primer »endogene metode« koja za premisu ima poredak stroge čistote. Ovde se snaga (koju u uslovljenom svetu ovaploćuje i nosi žena, odnosno Šakti) budi sama od sebe, u obliku kundalini; sami u sebi se ostvaruju i magični seksualni čin i teogamija, pošto je prethodna askeza dovela jogija dotle da u sebi ostvari suprotan princip, princip apsolutnog ili transcendentnog mužjaka, svoju prirodu Šive – Vadžradhara (»nosioca žezla«), prema tibetanskom nazivu. I druge sakralne tradicije takođe izučavaju zagonetku transmutacije; poznaje je kineski taoizam, a zapadnjačka i istočnjačka alhemija, kroz žargon simbola, često aludiraju baš na nju i na odgovarajuće tehnike, pre nego na problematičnu transmutaciju metala. Zbog potencijalne višeznačnosti svojstvene svakoj ezoteričkoj simbolici, u alhemijskom hermetizmu shema fundamentalnih operacija može se takođe tumačiti u smislu seksualnih tehnika. Takvo tumačenje nije jedino i nije obavezno. Naprotiv. Možda sa izuzetkom Nikole Flamela, od zlatnog doba te tradicije nemamo podataka o učiteljima koji su verovatno na tom planu radili koristeći i žene.(...) Što se tiče taoizma, valja praviti istu razliku kao i za tantričko učenje; i ovde je unutarnja transmutacija jogičkog tipa suprotstavljena nizu tehnika otvoreno seksualne prirode. Na ove druge vratićemo se za koji trenutak. Što se pak tiče Joge, seksualnost kao predmet transmutacije ne priziva se uvek eksplicitno. Zadovoljićemo se stoga kraćim osvrtom, zasnivajući ga na učenjima jednog teksta iz novijeg doba, T'ai I Chin hua Tsung Chih, koji je preveden na evropske jezike pod naslovom »Tajna zlatnog cveta«13. Ova učenja se na zanimljiv 12 Hathayogapradipika, III, 109. 13 Nemački i italijanski prevod ovog dela sadrže uvod psihoanalitičara C. G. JUNGA, koji mu potpuno menja smisao. Iscrpna analiza dela može se naći u Introduzione alla Magia (zaslugom »Gruppo di Ur«), Roma, 1956, v. II, pp. 442. Vidi takođe i E. ROUSSELLE, Seelische Fuhrung im lebenden Taoismus, »Eranos-Jahrbucher«, 1943.

9

način povezuju sa hinduističkom kundalini-jogom. U ovom taoističkom tekstu takođe se polazi od prvobitnog dvojstva — Jang i jin, prema kineskim nazivima — prisutnog u svakom pojedincu a ne u dve osobe suprotnog pola. Kod čoveka je jang, muški princip, prisutan u obliku svetlosnog elementa, hun, smeštenog u glavi, tačnije između očiju. Jin, ženski princip, prisutan je naprotiv kao mračni element, p'o smešten u donjem delu tela, u oblasti nazvanoj »prostor snage«, što nas upućuje na pojam ženskog, shvaćenog kao šakti. U kineskom učenju, dvojstvo se daje i kao dvojnost hsing i ming, što se može prevesti kao »biće« i »život« i vraća nas na jedan od osnovnih principa Velikog Dvojstva; kaže se da se rađanjem u individualnu egzistenciju »biće i život rastaju da se više nikad ne sastanu« — naravno ukoliko se ne koriste inicijacijske metode opisane u tekstu, koje teže da centar ljudskog bića vrate u »Veliki Pol« (T'si Či) ili »Veliko Jedno«, ili »Stanje bez dvojnosti« (Vu Či), koje podjednako obuhvata biće i život, jang i jin. Egzistencija običnog čoveka je položaj bića u kome »centar više nije zaštićen«, a ženski princip jin (nazvan i »niža duša«) potčinjava muški princip jang (nazvan i »viša duša«), nagoneći ga da mu služi i usmeravajući ga prema spoljnom pravcu. Ovaj pravac ka vani naziva se »nepovratno pravolinijski« (kao kod onog koji je gurnut napred) i podrazumeva rasipanje vitalne energije i »prvobitnog semena«. Polazna tačka za reintegraciju je intervencija da se energija vrati u sebe, da se ostvari »protok (ili kristalizacija) svetlosti«, cilj za koji se u tekstu predviđaju metode duhovne koncentracije (»nepomična kontemplacija«, Či kuan) i, kao i u jogi, tehnike disanja. Pošto je postignuta promena smera, zaustavljen pravolinijski impuls prema vani i zamenjen kretanjem unatrag, a zatim »rotacionim kretanjem«, druge metode teže tome da svest spuste do »prostora snage«. Tu dolazi do raskida nivoa i sjedinjenja dvaju suprotstavljenih principa, sa konačnim smislom »destilacije jina u čisti jang«. Za povratak u prvobitno stanje »bez dvojstva«, nazvano i »otvaranje Zlatnog Cveta«, vezuje se i rađanje kueia, što se može prevesti kao »aktivno božansko biće«. Zanimljivo je da je kineski ideogram za kuei isti kao za grom. Nadzor nad »prvobitnim semenom« i njegovo zadržavanje je središnji motiv ovih učenja. Ipak, u tekstu na koji se pozivamo, samo poneka aluzija može nas navesti na pomisao da je to seme ekvivalent hinduističke virje, odnosno da je na poseban način povezano sa 10

tajnom snagom muškosti, koju žena obično sakuplja kada se u ljubavnom činu seme muškarca izlije u njeno telo. Istina, u jednom odlomku iznet je osnovni princip seksualne magije, princip preobražavanja onog što bi, po sebi, bilo otrovno u spasonosnu supstancu i rečeno je: »Ovde se misli na polno sjedinjavanje muškarca i žene iz koga se rađaju sinovi i kćeri. Budala rasipa najskupoceniji dragulj svog tela u bezumnim zadovoljstvima i ne zna da sačuva energiju svog semena, čijim iscrpljenjem propada i telo. Mudraci nemaju drugog načina da održe život do da unište užitak i sačuvaju seme«. Ipak, ovde se prvenstveno pomišlja na svrhu drugačiju od one koja je već razmatrana, odnosno na neku vrstu produžene egzistencije u skladu sa simbolikom alhemijskih eliksira za dugovečnost (tema koja se prilično često javlja i u taoizmu), pre nego na inicijacijsku reintegraciju bića; potom, u tekstu se navodi kako se Pengu, jednom starom učitelju, pripisivalo da je za dobijanje eliksira koristio žene, i tvrdi da nije reč o pravom polnom sjedinjavanju, nego o spajanju i sublimaciji dvaju principa: principa kristalizovane svetlosti jang i principa vlažne sile jin. Izgleda da se učenja te vrste uglavnom odnose na unutarnje procese gde se tajna transmutacije ostvaruje neposredno, u unutrašnjosti jednog jedinog bića (»samo u jednom sudu«, rečeno hermetičkim jezikom), a ne kroz radnje koje biće treba da izvrši sjedinjujući se sa ženom (»operacije u dva suda«).

11

Seks u Kabali i Eleuzijskim misterijama Preostaje nam da razmotrimo kakve se tehnike svesno primenjuju da bi se postigao ekstatički, mistički ili inicijacijski prekid nivoa kroz polno sjedinjenje muškarca i žene. Ova oblast razlikuje se od proučavane oblasti sakralnih i ritualnih polnih sjedinjenja, jer se u njoj manje naglašava ostvarenje kosmičkih simbola i analogija, a više samo iskustvo. To ne znači da se uzajamno isključuju; naprotiv, videćemo da se tehnika evokacija i transsupstancijâ često postavlja kao nužan preduslov postupaka o kojima je reč. Ipak, u suštini, cilj je različit: nije reč o sakralnom i sudelovanju u njemu, koje se može ostvariti čak i u opštim institucionalnim i kultnim okvirima, nego je u pitanju apsolutno pojedinačno iskustvo kojim se, kao i u Jogi, može ukinuti uslovljenost svog Ja. Ovde se neposredno razmatra, pretpostavlja, aktivira i do krajnjih granica dovodi sve što u samoj profanoj polnoj ljubavi već postoji, kao delimično ili latentno transcendentna pojava. Što se izvora tiče, onome što znamo o tajnim tradicijama mnogih civilizacija možemo dodati najozbiljnije i najverodostojnije delove izvesnog broja spisa koji potiču iz sredina gde, po svemu sudeći, slična znanja i iskustva i dalje žive. Kao uvod, navešćemo nekoliko shvatanja koja se u hebrejskoj ezoterici i naročito u hasidizmu već približavaju tom planu. U Zoharu (I, 55b) stoji: »Svetac — blagosloven bio — ne nastanjuje se gde mužjak i ženka nisu sjedinjeni«. Jedna rečenica iz Talmuda glasi: »Tri stvari poseduju u sebi nešto od Onog sveta: sunce, Sabat i polno sjedinjenje.14 I ponovo u Zoharu (III, 81a) stoji: »Car (Bog) traži samo ono što mu priliči. Zato Svetac — blagosloven bio — boravi samo u onom koji je (poput njega) jedan. Kada čovek u savršenoj svetosti ostvaruje jednog, On (Bog) je u tom jednom. A kada se čovek može nazvati jednim? Kad su muškarac i žena polno sjedinjeni (sivurga)... Dođi i vidi! U trenutku kad je ljudsko biće kao mužjak i ženka sjedinjeno, vodeći ujedno računa da mu misli budu svete, ono je savršeno i neokaljano, i naziva se jednim. Muškarac u tom trenutku mora izazvati uživanje žene, a s tim i jedinstvo njihovih volja i oboje, sjedinjeni, moraju svoje misli usmeriti ka tome. Tako su nas učili: »Onaj koji nije uzeo ženu, samo je jedna polovina« (Jebamoth, 83). 14

B'RACHOTH, 57 b, u M.D.G. LANGER, Die Erotik in der Kabbala, Prag, 1923, p. 30.

12

Ali ako se muškarac i žena sjedine, ako telom i dušom postanu jedno, tada se ljudsko biće naziva jednim, a Svetac — blagosloven bio — nastanjuje se u tom jednom i stvara za njega duh svetosti«. Zasnovani na tim shvatanjima gde se, kao što vidimo, često javlja motiv dvopolnog bića, magijski seksualni obredi nisu bili strani kabalističkim strujama. Na jedno od tih strujanja se odnosi ono što je doprlo do nas kroz sektu sabatista, povezano sa izloženim doktrinama Jakoba Franka. U toj sredini se »dolazak Mesije« tumačio na ezoteričan način, nije se smatrao istorijskom ili kolektivnom činjenicom, nego simbolom unutarnjeg buđenja pojedinca, prosvetljenja koje oslobađa i vodi van Zakona. Tome se pridružio specifično seksualni motiv, pošto je mistična snaga Mesije preseljena u ženu, a potvrđeno je da se misterija buđenja i spasenja postiže polnim sjedinjenjem sa ženom. Frankovo učenje naglašava: »Kažem vam da su svi Hebreji u velikoj nesreći, jer očekuju dolazak Spasitelja umesto Žene.« Donekle povezana sa doktrinom Šekine, ta Žena ili Devica konačno se stapa u arhetip žene, sa ženom jednom, prisutnom unutar svake žene, pošto je rečeno: »Ona u svojoj moći ima mnogo mladih žena koje sve od nje crpu snagu, i ako ih napusti one više nemaju nikakvu moć.« Za Franka, ona predstavlja »božja vrata kroz koja se ulazi u Boga«; a zatim dodaje: »Da ste dostojni da uzmete tu Devicu u kojoj je otelotvorena sva snaga sveta, bili biste kadri da izvršite Delo — ali vi niste dostojni da je uzmete«. Pod Delom se podrazumeva slavljenje seksualne orgijastičke misterije o kojoj je napisano: »Ovim delom približavamo se potpuno nagoj stvari i zato moramo uspeti da ga izvršimo«. Možda se to može povezati sa »vizijom nage Dijane«. U svakom slučaju, smatra se da iz milosti koje deli ta kabalistička Devica proističu razne moći i otkrovenja, u skladu sa »rangom« svakog pojedinca. Slične ideje verovatno su bile povezane sa prvobitnim inicijacijskim učenjem15 čije je obelodanjivanje konačno ipak dovelo do zloupotreba i devijacija. Tako je bilo u sabatizmu gde je, između ostalog, doktrina »mesijanske tajne buđenja« i ostvarivanja Jednog dovela, čini se, do orgija u mistične svrhe, u čijem je središtu bila naga mlada žena, obožavana u 15 Verovatno je da se u Kabali služilo tehnikama bliskim hinduističkoj jogi, a zasnovanim na mističkoj i natprirodnoj fiziologiji; smatra se da su u ljudskom telu prisutni sefiroti, odnosno metafizički principi koje izučava Kabala, rasporedeni kao drvo sa tri stabla i — baš kao što se u jogi govori o dva bočna strujanja koja treba sjediniti da bi se rezultirajuća snaga provela kroz središnu osu — tako se i ovde pominje sjedinjenje sefirota koji odgovaraju principu muškog i ženskog, Oca i Majke, Muža i Žene, Desnog i Levog, u središnoj liniji koja obuhvata sefirote Keter (Kruna), Tiferet (Lepota), Jesod (Osnova) i Malkut (Carstvo).

13

mnogobrojnim zapanjujućim oblicima seksualnosti: orgije u kojima su u deformisanom obliku oživeli stari kultovi Boginje, kao kult Ištar. Kao i kod tantričkih Kaula i kod srednjovekovne »Braće slobodnog duha«, u ovim jevrejskim strujama koje nisu odbacivale ženu i seks često se javlja tema žene i bezgrešnosti probuđenog, srodna kabalističkoj doktrini u tome što se čovek, ma šta učinio, ne može kazniti, jer bi to bilo »kao da Bog kažnjava samog sebe«. Što se tiče klasičnih antičkih učenja, valja primetiti da je u najrasprostranjenijim misterijama tog doba, naime u Eleuzijskim misterijama, osvešteno polno sjedinjenje, pored toga što je imalo opštu vrednost simboličko-obrednih hijerogamija, aludiralo i na misteriju preporoda u kontekstu u kome je prvobitno seks verovatno služio kao sredstvo. Ovde se takođe ističe ženski princip, božanska žena. Sadržina iskaza više hrišćanskih autora o tome ne može se objasniti samo namerom kritikovanja ili puritanskim zgražanjem. Kliment iz Aleksandrije, Teodor i Pselos slažu se u tvrđenju da je ženski polni organ, mistično i ublaženo nazvan κεις γυναιετος, bio izložen pogledima učenika kao da se želelo pokazati sredstvo neophodno za slavljenje misterije. A Grigorije iz Nazijanza, pominjući Demetru, boginju ovih misterija, kaže da se trcba stideti »što se noćne ceremonije inicijacije prikazuju na svetlosti dana i što se od opscenosti pravi misterija«; on navodi i jedan stih u kome se Demetra opisuje anasyamene (to jest kako zadiže odeću pokazujući svoj polni organ) da bi svoje »ljubavnike uvela u te obrede koji se i danas simbolično vrše«.16 Sve ovo navodi na pretpostavku da je smisao simboličke ceremonije misterija, u tome da podseti — prevazilazeći same ritualne hijerogamije i polno sjedinjenje (kasnije samo simulirano) sveštenika i sveštenice — na tajnu vaskrsenja koja se može odigrati samo uz pomoć seksa i žene kao inkarnacije Boginje. Tako su se u Eleuzini, pošto je u tami obavljen bračni rituai, palila velika svetla i hijerofant je gromkim glasom objavljivao: »Velika Boginja donela je na svet Svetog Sina, Jaka je rodila Jakog«, a prema jednom od glavnih svedočenja17, klas koji se u tom trenutku pokazuje sledbenicima kao simbol svetog inicijacijskog preporoda, blisko je povezan sa prvobitnim dvopolnim čovekom, sa αρδεθηλυς i sa njegovim vaskrsenjem. Tekst dodaje: »Uzvišeno je duhovno, nebesko začeće 16 Orat. IV contra Julian, I. 155 – vidi PESTALOZZA, Religione Mediterranea, cit. p. 217, 271, 300301, 306. 17 HIPPOLYTE, Philos., V, i, 8.

14

odozgo, i jak je onaj koji je tako začet«. Moguće je dakle da je u znaku Misterije Velike Boginje i antičko Sredozemlje znalo za tajnu doktrinu seksualne inicijacije i da je ono što znamo o Eleuzijskim misterijama samo njena transpozicija na duhovni plan i plan kulta, bez istinskog korišćenja seksa, već naprotiv uz druge tehnike koje se upotrebljavaju u inicijacijama i misterijama, a koje su i same slabile do te mere da su se na kraju misterije svele na ekvivalent religioznog obreda dostupnog gotovo svima. Za specifične podatke o seksualnim tehnikama treba se okrenuti Istoku i to prvenstveno tantričkom učenju u drugom od njegovih već pomenutih vidova, onom koji se odnosi na »Put Leve Ruke« i na takozvani »tajni ritual«. Kao što smo istakli, ovaj ritual isključivo je namenjen onima čija je priroda »muška« ili »herojska« (vira), pre nego duhovna, i koji su dvandvatita, odnosno sposobni da ne vode računa o svakom dvojstvu suprotnosti, dobru i zlu, zasluzi i grehu i svim sličnim suprotnostima ljudskih vrednosti.

15

Tantrička seksualna praksa Rekli smo da Tantre odlikuje određena, njima svojstvena istorijska pozadina. Polazeći od koncepta rastuće involucije do koje je u današnjem ciklusu čovečanstva došlo smenjivanjem četiri doba, pa pošto se konstatuje da se sada nalazimo u poslednjem od ovih doba, onome koje se naziva »mračno doba« (kali-juga), u epohi razaranja i preovlađujućih elementarnih snaga, u vremenu skoro nevezane Šakti, gde se prvobitna duhovnost skoro sasvim izgubila, put koji se preporučuje za takvu situaciju može se opisati formulom »jahati tigra«. Načelo je: ne izbegavati opasnu snagu i čak joj se neposredno ne suprotstavljati, nego se čvrsto držati nje, sa ciljem da se na koncu njome ovlada. Zbog toga sledbenici smatraju da je ukinuta obaveza tajne koja se u ranijim vremenima nametala u pogledu tehnike i doktrine »Puta Leve Ruke«, usled njihove opasnosti i mogućnosti zloupotrebe, zastranjivanja i nerazumevanja.18 Osnovno načelo tajnog učenja, zajedničkog hinduističkoj i budističkoj struji Tantre (ova druga u osnovi odgovara onom što se naziva Vadžrajana), jeste mogućnost preobražavanja otrova u lek, »nektar«, odnosno korišćenje — u svrhu oslobođenja — istih onih snaga koje vode ili mogu dovesti do pada i propasti. S pravom se kaže »koristiti otrov kao protivotrov«. Drugo tantričko načelo je da se »užitak« i »oslobođenje« (odnosno odustajanje) ne moraju uvek uzajamno isključivati, kao što propovedaju jednostrane asketske škole. Cilj je da se oba postignu istovremeno, odnosno da čovek može hraniti želju i strast ostajući istovremeno slobodan. Za slična učenja već se kaže da ih ne treba otkrivati svakome. U jednom tekstu je rečeno da je reč o putu »teškom poput hodanja na oštrici sablje i držanja tigra na uzici«.19 U kojoj su meri, imajući to u vidu, tantričke metode zaista prilagođene današnjici, kada većini muškaraca i žena potpuno nedostaje kvalifikacija potrebna za suočavanje sa takvim opasnostima, stvar je o kojoj valja dobro razmisliti. U svakom slučaju, onog ko misli da tantričko učenje pruža zgodan duhovni alibi da bi se prepustio svojim instinktima i čulima, moramo podsetiti da se u svim ovim strujama pretpostavlja prethodna inicijacija i posvećenje, uključivanje pojedinca u utvrđenu zajednicu ili lanac (kula), od koje će dobiti zaštitnu snagu, u svakom slučaju askeza sui generis, disciplina i samosavlađivanje, za onog koji se želi 18 Vidi Mahanirvana-tantra, IV, 80, VIII, 203; Kalivilasa-tantra, V, 13. 19 WOODROFFE, Shakti and Shakta, cit. p. 591, 619

16

posvetiti učenju. Treba uostalom primetiti da se slična premisa sreće i kod drugih struja u kojima se zaista proklamuje anomija, sloboda duha od svake veze i svake norme vladajućeg morala, ali tek na kraju vrlo teškog puta. Takav je slučaj sa Ismailitima iz perioda Šeika sa planine; tako je i sa ranije pomenutim strujama, »Braćom slobodnog duha«, sa Begardima i Ortlibijanima, za koje je napisano: »Pre nego što bi dostigli tačku gde im je bilo dozvoljeno svako zadovoljstvo, oni su se podvrgavali najtežim iskušenjima; njihov život ličio je na život najstrožih redova; težili su da slome svoju volju, da ukinu svoju ličnost da bi je našli ponovo kao čistu slavu u božanskom sjaju... Ali valjalo je moliti, meditirati, vežbati se u delima koja su nam najodvratnija. Međutim, kada bi jednom postigli slobodu duna, sve im je bilo dozvoljeno.«20 Koreni tantrizma nas često vraćaju na arhaičnu podlogu urodeničke Indije, gde postoji ne samo centralni motiv boginje tipa Šakti, nego i niz orgijskih kultova i obreda. U oblasti koja se dotiče magije, nalazimo mračne oblike tantrizma, rituale u kojima je radi postizanja naročitih moći čovek pokušavao da uhvati neke elementarne ženske jedinke — jakšini, jogini, dakini (ponekad smatrane služavkama boginje Durga, ponekad emanacijama iste, ali najčešće uz mešavinu animističkih tema) — time što će ih očarati i potčiniti pomoću vradžbina u liku prave žene, opijajući se i obljubljujući tu ženu na divljim mestima, na groblju ili u šumi.21 Iako u grubom obliku, u tim kultovima se javlja tehnika evokacija koju smo već proučavali u njenim mnogobrojnim varijantama, ali za razliku od njih u tu tehniku i sada se uklapa pravi seksualni čin. Mlada žena, koju prvo treba »demonizirati« a zatim nasilno obljubiti, predstavlja osnovu mračnih rituala koje smo spomenuli, a ujedno i suštinsku temu viših oblika tantra i vadžrajana seksualne magije. U ovim oblicima, pre svega, pojam ljudskog para koji se preobražava u trenutnu inkarnaciju božanskog i večnog para, prelazi sa opšteg ritualnog plana hijerogamija na operativni plan. Prvo treba ostvariti ontološke principe Šive i Šakti ili drugih odgovarajućih 20 H. DELACROIX, Essai sur le mysticisme speculatif en Allemagne au XIV siecle, Paris, 1900, p. 121, 119-120 i 72-73; »Razumljivo je da ova dva suprotna oblika moralnog života, orgija i odricanje, imaju religiozni smisao; oni teže glorifikaciji Gospoda, jedan time što reprodukuje bujnost njegove stvaralačke moći, . . . drugi time što mu žrtvuje sve što nije on, što prati kretanje kojim se on okreće prema samom sebi, prema izvoru svoje energije.« 21 Propancasara-tantra, VII, 103-111; L. DE LA VALLEE POUSSIN, Bouddhisme, études et matériaux, Paris, 1898, p. 138.

17

božanstava, prisutnih u telu muškarca i žene; zatim, ritualno i sakralno ostvariti stanje u kome se stiče svest o svojoj najdubljoj prirodi, kada se čovek zaista oseća Šivom, a mlada žena Šakti. To je preduslov da seksualno sjedinjenje prestane biti samo fizičke i putene prirode i da dobije i magični karakter, pošto se njegov gravitacioni centar prebacio na suptilniji plan (onaj koji smo već pominjali rekavši da se magnetska moć svake intenzivne ljubavi ili seksualne želje sastoji u »pijanstvu ili sakupljanju astralne svetlosti«), a njegov klimaks i vrhunska ekstaza odgovaraju prekidu nivoa individualne svesti i naglom ostvarenju stanja »ne-dvojstva«22 Razmotrimo sada pobliže različite aspekte tantričkog kulta. Polazna tačka je sklonost ka posebnom osećaju odnosno percepciji ženske prirode, a za to se treba vratiti na ono što smo već rekli o ženskoj nagosti. Ako je za te škole svaka žena inkarnacija Šakti ili Prakrti, naga žena ritualno ovaploćuje istu tu snagu u čistom, elementarnom, prvobitnom stanju, nezavisnom od bilo kakvog oblika, neprikrivenom kroz individualnost; oslobađajući se sve svoje odeće, žena kao da nudi pogledima tu bit. Tako M. Elijade upravo piše: »Ritualna nagost jogini (družbenice vira) ima suštinsku ritualnu vrednost; ako pred nagom ženom ne osetite u svom najdubljem biću isto ono zastrašujuće uzbuđenje koje se oseća pri otkrovenju Kosmičke tajne, nema rituala (u sjedinjavanju s njom), postoji samo profani čin sa svim pratećim negativnim posledicama, jer onda opštenje sa ženom, umesto da prekine lanac koji nas vezuje za uslovljenu egzistenciju, samo ga jača.«23 Ovom subjektivnom uslovu, uz koji se vezuju intenzivne vizualizacije odnosno mentalno projiciranje oživljene kultne slike u ženu, odgovara jedan na svoj način objektivan postupak, za koji se koristi tehnički termin aropa; aropa znači »uspostavljanje različite osobine«, odnosno u užem smislu transsupstancijacije, u samom onom značenju u kome se ta reč koristi u hrišćanstvu za tajnu euharistije koju vrši sveštenik i kojom se u hlebu i vinu ostvaruje istinsko prisustvo Hrista. U tom pogledu, već citirani hinduistički autor kaže da se putem arope ne negira fizički oblik, rupa, nego da svaki od njenih atoma prožima svarupa, prvobitni ne-fizički element koji predstavlja njenu ontološku esenciju24 To se dakle primenjuje na ženu. Da bi bila sposobna za kult, devojka je 22 Vidi DAS GUPTA, Obscure religions cults, Calcutta, 1946, p. XXXVII i c. V p. 155—156. 23 M. ELIADE, Le Yoga: liberté et immortalité, Paris, 1954, p. 262. 24 DAS GUPTA, Op. cit. p. XV, 156.

18

prema propisu uvedena i posvećena u umetnost magijskih figura (mudra), a telo joj je probuđeno i oživljeno njasom.25 Njasa je osvešteni postupak kojim se u različitim tačkama tela (»tačke života«) unosi, indukuje ili budi »božanski fluid«. Ovde vidimo ekvivalent »demonizacije« žene o kojoj smo govorili kod mračnih kultova spomenutih ranije, sa ciljem da se poveća prirodni fluid koji kod obične žene jača seksualni magnetizam i predstavlja osnovu njene privlačnosti. Uostalom mudra je jedno od imena što se daju i samim devojkama koje se koriste u ovim ritualima. Iako je zbunio orijentaliste, ovaj naziv je dosta jasan; mudra (doslovno: pečat) je ime za magično-obredne pokrete ili položaje koje vrši odnosno zauzima jogi da bi aktivirao ili zatvorio kolo određenih tokova suptilnih snaga organizma. Istu ulogu preuzima žena u magijskom seksualnom činu, odakle se taj naziv (a možda i iz užeg značenja mudra: specijalni položaji koje ona zauzima u ljubavnom činu) prenosi na nju samu. Devojka koja se koristi u ovim obredima razlikuje se od žena iz običnih orgijastičkih rituala, kao što se i režim seksualnog čina razlikuje u oba slučaja — što ćemo uskoro videti. Kod »Vernika ljubavi«, govorilo se o »čudesnoj dami«, ovde se govori o »izuzetnoj ženi« (višesha rati), nastaloj od iste supstance kao i transcendentna ili božanska žena — Radha, Durga, Kandali, Dombi, Sabadža-Surdari itd. (koju ponekad identifikuju sa samom kundalini u personifikovanom liku boginje). Sa njom, a ne sa običnom ženom, sa samandja-rati, može se u seksualnom činu ostvariti ono što neke od ovih škola nazivaju sahadza, prvobitno stanje »ne-dvojstva«, koje već za života dovodi do oslobođenja.26 Ovo nas, međutim, ne sme navesti na pomisao o nekoj neodređenoj idealizaciji žene koja učestvuje u tome. U takvim se sredinama ponekad hvale i čak preporučuju kao najsposobnije upravo devojke lakog morala iz nižih kasta, iako se za to navodi simboličko opravdanje; u svom življenju van društvenih moralnih i uobičajcnih religioznih normi, ove devojke na određeni način oličavaju stanje »prvobitne materije«, nevezane ni uz kakvu formu.27 To je specifična razlika u odnosu na brak-obred, na osveštanu pre nego magijsku vezu u institucionalizovanom i kastinskom okviru, o kojoj smo već govorili (...) Višnuitske škole tantričkog opredeljenja najvišom vistom ljubavi smatraju ljubav van zakona, »parakija«, kao 25 DE LA VALLEE POUSSIN, Bouddhisme, cit. p. 131—132. 26 DAS GUPTA, Op. cit. str. 162. 27 Vidi ELIADE, Yoga, cit. str. 262.

19

što je ljubav sa veoma mladom devojkom ili sa ženom koja nije sopstvena supruga (bolje rečeno jedna od supruga, pošto je u toj civilizaciji poligamija dozvoljena). U retoričkim raspravama koje su se u Bengalu vodile na sličan način kao na srednjovekovnim »dvorovima ljubavi« na Zapadu, pristalice slobodne ili ljubavi van zakona uvek su pobeđivale sledbenike bračnih veza. Zato je kao jedan od uzora koje ljudski par treba da reprodukuje i oličava veoma često navođen ne zakoniti par, već par preljubnika, Radha i Krišna.28 Da bi se to opravdalo, navode se u prvom redu psihološki razlozi: obično se u bračnoj vezi ne mogu očekivati isti intenzitet osećanja i strast kao oni koji se bude u navedenim nezakonitim ili izuzetnim situacijama. Zatim, postoji razlog simboličke prirode: odnošenje stvarnosti prema simbolu. Teži se neuslovljenosti, a tajna ljubav van svake društvene sankcije ili veze, tim pre i kršenje takvih veza, bolje simbolišu »prekid nametnut svakim autentičnim religioznim iskustvom« (ovde bi zaista bilo bolje reći: inicijacijski).29 U vezi sa tim M. Elijade primećuje da u očima Indusa bračna simbolika (»Suprug« i »Supruga«) iz hrišćanske mistike, ne ističe dovoljno odvojenost od svih moralnih i društvenih vrednosti što se nameće onoin koji teži apsolutnom. Stoga se za idealni i mitski uzor bira par kao što su Radha i Krišna30, a za družbenice Sidha i Vira, mlade žene bez ograničenja kaste, kod kojih se manje gleda na ličnost a više na određenu snagu ili specijalni fluid sposoban da pothranjuje intenzivni proces »sagorevanja«. Ako je upotreba drugih žena osim sopstvene zabranjena čoveku slabog temperamenta, ova zabrana, prema preovlađujućem mišljenju u hinduističkim Tantrama, prestaje i ne postoji nikakva druga kada se dostigne stanje sidhavira. Već smo govorili o gradaciji ženske nagosti — koja i sama ima simbolički i ritualni smisao — i o tome da samo sledbenik visokog ranga može koristiti potpuno nage mlade žene. Da bi se označila devojka, koristi se i reč rati, koja doslovno znači predmet rase, intenzivne emocije ili pijanstva. Učenje Sahadžija razlikuje tri vrste rati: sadharani, obična žena koja u ljubavnom činu traži samo neposredno sopstveno zadovoljenje; samandžasa, koja traži sudelovanje sa muškarcem i samartha, devojka sposobna za potpuno i nadlično predavanje. Samo ova poslednja je odgovarajući tip 28 DAS GUPTA, Op. cit. str. 144. 29 Iz istog razloga, u narodnom kultu se Šiva uglavnom smatra bogom i zaštitnikom onih koji vode život suprotstavljen zajednici, dakle ne samo asketa, već i skitnica, lutajućih igrača, pa čak i razbojnika. 30 ELIADE, Op. cit. str. 265.

20

devojke.31 Tako su različiti stupnjevi želje, kame, u više tekstova okarakterisani veoma prefinjenim razlikama. U osnovi, životinjskoj želji se suprotstavlja ono što bi se moglo nazvati »Velika Želja«, koja sjedinjuje telo i duh, daleko iznad sjedinjavanja tela u »Maloj Želji«.32 Zanimljiv je detalj koji smo već ranije spomenuli: kod devojaka koje se koriste u tantričkim obredima demetrijanska (materinska) sposobnost pretvara se u afroditsku. U tantričkim ritualima nisu smele učestvovati žene koje su rodile. Jedan savremeni autor ovako je sažeo teoriju koja verovatno leži u osnovi te norme: »Kao što žena gubi svoje fizičko devičanstvo prvim polnim činom, tako gubi svoje magijsko devičanstvo postajući majka«. Pošto je postala majka, ona se dakle ne može koristiti za više tantričke rituale. Pošto čovekov ljubavni čin treba da reprodukuje božanski, prema vrsti sjedinjenja boga i boginje koja preovlađuje u ikonografiji, moglo bi se zaključiti da tantrizam Leve Ruke kao osnovni ritualni stav koristi viparita-maithunu, gde je muškarac nepomičan. Osim već navedenim simboličkim razlozima, pri izboru ovog položaja u ljubavnom činu, verovatno se rukovodilo praktičnim razlozima. U prvom redu, muškarcu tokom polnog čina treba omogućiti da se posebno usredsredi na ono što se dešava i uobličuje u njegovoj svesti da bi reagovao kako treba, a to mu je svakako lakše ako ostane nepomičan. S druge strane, pretpostavku o ovakvom položaju potvrđuje jedan od naziva koji se u tim sredinama daje bilo ženi, lata, bilo tehnici lata-sadhana, jer lata (doslovno: puzavica ili lijana) označava jedan od položaja koji žena zauzima u ovom obrnutom obliku seksualnog akta (rukopisi profane erotike koriste za to nazive kao lataveštitaka i vršadhirudhaka). Izraz koji se susreće u tekstovima je uglavnom »obljubljen od strane žene« a ne obratno, što navodi na pomisao da žena ima aktivnu ulogu. Tako se i na ovom planu aktiviraju metafizička značenja koja odgovaraju suštini muškog i ženskog, kao što smo ranije rekli.

31 DAS GUPTA, Op. cit. str. 163. 32 To je izraz R. SCHWALLER DE LUBICZ u Adam, l'homme rouge, Paris, 1927, p. 242.

21

O tehnikama tantričke seksualne prakse i o njihovim opasnostima

Već smo ukazali na to da se inicijacijski oblik tantrizma od orgijastičkih razlikuje i po specijalnoj tehnici seksualnog akta. Ovo posebno ponašanje sastoji se u sprečavanju ejakulacije, u zadržavanju semena u trenutku kada postoje svi emotivni i fiziološki uslovi da se ono izlije u ženu i da se ona oplodi. Iako često izražena mističkim i šifrovanim jezikom, to je osnovna tačka u kojoj se svi najvažniji tekstovi ovih učenja slažu: hatha-joga-pradipika, Gorakša-samhita, pesme Kalma, Subhašita-samgraha, kao i različita dela Vadžrajane. U prvom od ovih tekstova, preporučuje se čak »ako je u ljubavnom činu« bindu (seme) na ivici da se izlije u ženu, treba ga krajnjim naporom primorati da se vrati naviše ... Jogi koji na taj način zadržava seme pobeđuje smrt, jer kao što bindu kada se izlije vodi ka smrti, kada se zadrži on vodi ka životu«.33 Sve je to u bliskoj vezi sa doktrinom virje, okultne snage muškosti. Ne smemo dakle neke izraze iz tekstova shvatati doslovno kao da se odnose samo na fizički, fiziološki proces, kao da je bitno jedino uštedeti materijalnu supstancu sperme. Ono što se u tom pogledu navodi u hindu tantričktim spisima i u kineskim taoističkim tekstovima koji ponekad preporučuju čak i drastične metode (u taoizmu: intervencija rukom; u navedenom hinduističkom tekstu pomoćna akcija ženskog organa koji steže muški organ u momentu pražnjenja — čin koji u običnom životu proizvodi suprotan efekat jer kod muškarca izaziva osećanja koja ga baš naprotiv dovode do ejakulacije), sve se to, ponavljamo, mora shvatiti u mnogo širem smislu. Isto tako, stvari ne treba razumeti uprošćeno kada se u Hatajogipradipiki ili u Djana-bindu-upanišadi savetuje zaustavljanje disanja postupkom nazvanim khešari-mudra, zahvaljujući kome fakiri i jogi mogu pasti u katalepsiju. Da se tada, kao što tekst kaže »ejakulacija ne događa čak ni kada se ljubav vodi sa mladom i strasnom ženom«, sasvim je jasno. Međutim, to je teško pojmiti ukoliko se muškarac potpuno psihički ne izoluje, ne odvoji od erotske situacije, što bi s druge strane uništilo osnovni proces fluidnog stapanja i sve to svelo na prilično neukusnu egzibiciju koja podseća na reči što ih je, prema jednoj anegdoti, izgovorila Frine, odbijajući da plati opkladu sa Senokratom (naime ona se opkladila da će uzbuditi čoveka a ne kip). Uz skretanje misli na nešto drugo, prestanak disanja je postupak koji se preporučuje i u profanim erotskim spisima da bi se 33 Hathayogapradipika, III, 85, 87—90.

22

sprečila ili odložila ejakulacija. U joga tehnici, pod uslovom da je ona iole produbljena, stvari ipak stoje drugačije. Nesumnjivo, disanje se tu koristi da seksualni čin ne bi dobio svoj normalni ishod i da se »seme ne bi izlilo naniže«.34 Ipak, nije u pitanju paralisanje unutrašnjeg procesa sinkopom ili povlačenjem, već razdvajanje fenomena erotskog uzbuđenja od njegove granične fiziološke uslovljenosti, gotovo neodvojive kod običnog čoveka, koja se sastoji upravo u ejakulaciji. U takvoj uzročno-posledičnoj vezi neizlivanje semena može predstavljati bilo uzrok bilo posledicu. Ono je posledica kada je želja dovedena do posebnog intenziteta i suptilnosti. I u oblasti profane seksualnosti, potvrđeni su slučajevi kada takav intenzitet želje kod muškaraca sprečava normalni fiziološki ishod seksualnog čina. Isto tako, do te pojave dolazi svaki put kada svest prelazi na suptilniji plan, jer taj prelaz podrazumeva određenu disocijaciju psihičkih procesa od paralelnih fizioloških procesa. Nalazimo je u oblasti svakodnevnog: zna se da upotreba droga, a ponekad i alkoholnih pića — materijalnih sredstava za postizanje delimičnog, pasivnog prelaza obične svesti na plan suptilnog — veoma teško dovodi do ejakulacije kod običnog muškarca u toku seksualnog čina, ili je čak onemogućava. Tom prilikom, može se međutim, osetiti difuzan, ekstatičan i produžen oblik »užitka«, nalik onom što ga ponekad doživljavamo u snu, čak i bez polucije. To stanje odgovara stanju suptilnosti: upravo su se u tu svrhu određene droge ponekad upotrebljavale u profanom antičkom ili orijentalnom ars amatoria. A valja imati na umu da se zbog svih njegovih preduslova i zbog neophodne posebne unutrašnje orijentacije tantrički seksualni čin, kao i sve druge magijsko-ritualne radnje, ne odvija u uobičajenom stanju svesti, nego upravo u stanju lucidnog, svesnog pijanstva, bezmalo transa (»opijenost astralnom svetlošću«), što aktivira suptilno stanje, ali i samo po sebi koči ejakulatorni fiziološki vrhunac erotskog orgazma. Ovakvo stanje ima negativan uticaj, a ponekad dovodi i do neuroza kod običnog ljubavnika koji teži samo ubrzanju svog fizičkog orgazma do naglog i kratkog polnog zadovoljenja. U tantričkoj praksi, ono je naprotiv, pozitivno jer olakšava unutarnju inhibiciju, ne samo fiziološku a zatim i transformaciju tako probuđene snage i celokupnog iskustva doživljenog kroz ženu i polni čin. Istovremeno, treba imati u vidu i drugi aspekt — zaustavljanje 34 Vidi G. TUCCI, Tibetan painted Scrolls, Roma, 1949, v. I, p. 242.

23

ejakulacije ne kao posledicu nego delimično kao uzrok premeštanja svesti a time, marginalno, i same transcendencije. Nasilni prekid što ga vrši onaj koji — kao što se u jednom tekstu kaže — na svim stupnjevima uzbuđenja ne sme izgubiti vlast nad sobom na vrhuncu seksualnog čina i sjedinjavanja sa ženom, može dovesti do traume, prekida toka svesti, gotovo do eksplozije odnosno do vrhunca krize što se događa i u profanoj erotici, ali u stanju pasivnosti, smanjene svesti i fizičkog orgazma ljubavnika. Tome teži i tehnika prekida disanja u trenutku kada bi, pošto je već započet odgovarajući fiziološki proces, trebalo da dođe do izbacivanja semena; cilj joj je upravo da se probuđena snaga otkine od svoje fiziološke uslovljenosti i da se nagna na delovanje na različitom planu, kao snaga koja za tren, zaista ruši individualne granice, koja »ubija« ili »zaustavlja mentalno«. U komentarima jednog teksta koji navodi M. Elijade, 35 piše upravo da se zaustavljanjem semena »prouzrokuje i prekid misli«. »Mentalno (manas) je ubijeno« (excessus menti), ali kao aktivna ekstaza. Baš tada počinje i upijanje »čistog lotosovog semena«, ženskog radžas. Na ovu poslednju tačku ćemo se vratiti. Za sada je jasno da je suština ovih tehnika vrhunsko i svesno aktiviranje »fizičke« ljubavi kao »snage koja ubija« (ubija »mračnog tiranina«, odnosno pojedinačno Ja, prema rečima Gelaledin Rumija).36 Svojim fluidom i »plamenom« žena daje supstancu koja rastvara i oslobađa, a otrov se pretvara u Vodu života. Zato se u budističkim tantričkim spisima jogini (družbenica jogija) pripisuje moć »da oslobodi suštinu Ja« te nam je predstavljen Buda koji na taj način, zahvaljujući ženi, doživljava buđenje i nirvanu.37 U tom pogledu je odlučujući trenutak potpunog stapanja, nazvan samarasa, što je Šahidulah netačno, takoreći profano, preveo kao »istovetnost uživanja« u ljubavnom činu.38 Reč je u stvari o nečem mnogo dubljem i radikalnijem, već i samim tim što je njegova protivteža prekid, imobilizacija i sjedinjenje šukra i radžas, ženskog i muškog semena. Kao što u tehnikama čiste 35 Op. cit., str. 255. 36 Odista se govori o »smrti u ljubavi« i kaže se: »Samo onaj koji je poznaje, zaista živi kroz smrt u ljubavi«; vidi DAS GUPTA, Op. cit. str. 160. 37 H. VON GLASENAPP, Buddhistische Mysterien, Stuttgart, 1940, p. 56. 38 Tako u sledećem prevodu ovog odlomka Kanhe (Doha-koša, st. 19), »Onaj koji je zaustavio kralja svog duha istovetnošću užitka (samarasa) u stanju Prvobitnog (sahadža) istog trena postaje mag; on se ne boji starosti i smrti« (Eliade, str. 268).

24

joge prekid disanja spada u poslupke koji se koriste za buđenje kundalini, tako se i zauslavljanju disanja i ejakulacije na vrhuncu erotskog spajanja pripisuje ista moć. Na taj način može se takođe probuditi kundalini i prouzrokovati munjeviti uzlazni tok jedinstva. Tada »istovetnost uživanja« kod oboje više nije spazmička i putena identičnost od nekoliko trenutaka nakon koje se proces zaustavlja i sjedinjavanje prestaje. Umesto krajnja svrha, ona postaje početak i čak i kod uživanja, sukhe, dolazi do transubstancijacije (aropa). Ono je na neki način »fiksirano« u stanju trajnosli (»bez rasta i bez opadanja«), koje predstavlja transcendentnu dimenziju celog tog iskustva. U tom pogledu, čini se kao da do sjedinjavanja dolazi na ne-fizičkom planu i da ono nije ograničeno samo na jedan trenutak; govori se o sahadžasukhi, »nenastalom« ili »neuslovljenom« uživanju-ekstazi. Da bismo razjasnili taj pojam, moramo se pozvati na tradicionalnu teoriju večnih, opšte prisutnih i univerzalnih elemenata. Prema toj teoriji, na primer, vatra kao element postoji svugde, istovetna sa sobom, van prostora i vremena; procesi sagorevanja ne »proizvode« je nego samo stvaraju uslove koji su normalno neophodni za njeno javljanje u datom mestu i vremenu. Ali jogi može evocirati vatru »u sebi« i van ovih uslova. Isto tako, postoji koncept nenastalog, trajnog užitka, van vremena i prostora, večnog stapanja kosmičkog muškog i ženskog, mitološki: Boga i Boginje, Šive i Šakti, Radhe i Krišne. Iz tog užitka »Što ne dolazi i ne odlazi«, uživanje koje u određenom trenutku oseća dati par ljubavnika, samo je njegovo posebno, kratkotrajno javljanje, vezano za fiziološke ili psihičko-emocionalne uslovljenosti ljudskih ljubavi.Nasuprot tome, u magijsko-obrednim tantričkim sjedinjenjima, tvrdi se da se upravo dotiče »užitak po sebi«, vanvremenski užitak vezan za stanje »ne-dvojstva«, za vrhunsko jedinstvo, za neuslovljenost.39 Vrhunac koji se u normalnim ljubavnim odnosima doživljava samo na tren i mutno, u momentu kada se seme izliva u ženu i kada ga ona upija, taj vrhunac je ovde »fiksiran« ili stabilizovan promenom plana; on stvara trajno stanje (»bez kraja«), koje više nije fiziološki uslovljeno i koje se specijalno u budističkim Tantrama 39 Kaže se da se u nekim posmrtnim iskustvima transcendentno i trajno oseća taj nerođeni užitak (Vidi G. TUCCI, Tibetanska knjiga mrtvih, Milano 1949, str. 130, 201). Moguće je da se on katkad javlja i kod nekih nenormalnih temperamenata, kada dolazi do neprekidnog ponavljanja granične pojave seksualnog orgazma, u istom seksualnom činu ili u toku istog dana; u svojim izveštajima Kinsi navodi da se to može dogoditi neograničeno puta u istom danu, naročito kod žena jer je razdvajanje psihičkoemotivnog fenomena od njegovih grubljih fizioloških uslovljenosti kod žena lakše. Ako se u tim slučajevima zadržava običan, fizički nivo svesti, ulazimo u oblast patologije, koja bi, kao što smo već rekli, bila bogat izvor iskustava kada bi se proučavala u odgovarajućem ezoteričkom svetlu.

25

smatra pragom Velikog Oslobođenja i »savršenog prosvetljenja«. Talas užitka koji se penje izjednačuje se s talasom mišljenjaprosvetljenja (bodisita) koje se pali i penje ka glavi, kao u Jogi. Kao što se plamen hrani gorivom, ovaj kontinuitet se hrani suptilnom supstancom žene; tu se javlja ono što se u ranijem tekstu naziva upijanje radžas u stanju kada je seme zaustavljeno. Tako se odvija alhemijsko sjedinjenje nepomičnog Šive, sa supstancom njegove žene, u aktivnom smislu koji konačno prevazilazi sam trenutak ekstaze. Iz tekstova se ne vidi jasno da li u seksualnom činu tehniku zaustavljanja treba da osim muškarca primenjuje i mudra ili šakti, odnosno njegova družbenica. Za ženu je, istina, predviđena odgovarajuća tehnika nazvana amaroli-mudra, ali odvojeno, samo pri nabrajanju specijalnih moći koje ona može podariti ženi, ne pominjući nikakav sinhronizam sa odgovarajućim činom muškar-ca. U svakom slučaju, ova ženska tehnika potvrđuje nefiziološku stranu tih postupaka. U slučaju žene, naime, nije potrebno kočiti proces ejakulacije i zadržavati supstancu poput muškog semena: kao što se zna, kod žene postoje lučenja iz vagine, delimično iz materice, i naročito iz Bartolenovih žlezdi (lučenja koja se u profanim erotskim tekstovima nazivaju »ljubavna voda« ili »voda boga ljubavi«), koja se obično počinju lučiti sa opštim stanjem seksualnog uzbuđenja, a nisu lokalizovana samo na jedan ključni momenat, kao što se to događa prilikom ejakulacije muškarca. Najviše korišćena reč u tantričkim spisima, radžas, ima više značenja. Jedno je »menstrualna krv«. Naravno, nemoguće je da žena zaustavi takvo lučenje u toku polnog čina; ovde je pre reč o snazi čiji se uspon i nadiranje osećaju u erotskom vrhuncu i koju po potrebi žena treba da primi i utvrdi; to je snaga koja je kod žene protivteža virje, transcendentne muškosti čoveka i, koja sa njenom menstrualnom krvi stoji u istom odnosu kao virja sa semenom u smislu sperme. Tu snagu su stari narodi smatrali »ženskim semenom«, po njima neophodnim za oplođenje. Suviše se požurilo da se ovaj pojam »ženskog semena«, koji je postojao i u Evropi do XVII veka proglasi netačnim i neozbiljnim, navodeći da su to menstrualna krv ili vaginalna lučenja. »Žensko seme«, kao i virja, ima natprirodni karakter; ali ako razmotrimo šta sve kod žene normalno predstavlja neophodni doprinos oplođenju, onda je to zacelo jedna psiho-fizička celina, koja u svom fizičkom vidu sadrži i 26

menstrualnu krv i lučenja. Kada se u Tantrama govori o muškom i ženskom semenu kao o dva principa koji, sjedinivši se, rađaju uspinjući tok prosvetljenja, kao što u običnom seksualnom činu spermatozoid i jajašce pri sjedinjavanju začinju prvu ćeliju embriona, treba u stvari imati u vidu te vantelesne koncepte koji se odvajaju, zadržavaju, fiksiraju i usmeravaju ka stapanju. Ne porede ih uzalud tekstovi Vadžrajane sa dva toka, idom i pingalom,odnosno talana i rasana, koji su u čistoj, asketskoj Jogi zaustavljeni i stopljeni u jedno, prema prethodno izloženom.40 Ukoliko radžas prevodimo kao »menstrualna krv« i posmatramo menstruaciju u njenom pravom smislu, trebalo bi je shvatiti i u smislu te dvojake magične snage, odnosno specijalne mane koju smo pominjali; njeno zadržavanje bilo bi dakle povezano sa potpunim preobražajem materinske sposobnosti žene u isključivo afrodizijsku sposobnost i verovatno bi odgovarajuća posledica bila krajnja zasićenost demonsko-fascinirajućim seksualnim tipom. Moglo bi se razmotriti još jedno značenje sanskritske reči radžas. Osim označavanja crvene boje (odakle veza sa menstrualnom krvlju), filozofskog smisla koji joj je svojstven u tradicionalnoj doktrini guna, i značenja cvetnog polena ili praha (posebno lotosa), radžas može značiti isto što i tedžas, vatra ili zračeća energija. To nas upućuje upravo na prirodu suptilne supstance žene, koju u tim terminima pominju stari tekstovi, kada seksualno sjedinjenje upoređuju sa žrtvom vatri, a ženu ili njene polne organe sa plamenom te vatre.41 Ona je supstanca koja pothranjuje proces rastvaranja i ekstatičkog sjedinjavanja u toku magijskog seksualnog akta. Možda nema samo profani smisao stari egipatski zapis u kome stoji: »Poput vatre, gori telo žene«. Da bi se razjasnila teorija po kojoj transcendentno stanje nastaje usled sjedinjavanja šukra sa radžas, a pošto u ovom kontekstu ne možemo te izraze shvatiti u njihovom doslovnom, materijalnom smislu (sperma i menstrualna krv), treba ih tumačiti kao dva principa, muški i ženski, koje valja sačuvati i fiksirati sprečivši njihovo rasipanje i degradaciju u životinjskom fiziološkom procesu; zbog toga treba pretpostaviti sinhronu intervenciju žene u samarasi. U 40 Vidi TUCCI, Tibetan painted Scrolls, cit., v. I, p. 242. 41 Kada se govori o ljubavnim vezama, za ženu se često koristi naziv surja, odnosno sunce u ženskom rodu. To ukazuje na delimično pozitivni aspekt te energije, njen vid »bljeska«. U istom smislu, možemo podvući da su u Heladi izvesni tipovi žena, očaravajućih i »čarobnica«, kao Kirka i Medeja smatrane i heliadama, odnosno »sunčevog porekla«; vidi K. KERENYI, Le Figlie del Sole, Torino, 1949.

27

Dohakošama stoji da je za postizanje stanja kome teži ceo postupak neophodno zaustaviti ne samo šukru, nego i radžas (»žensko seme«).42 Jedino u taoističkim seksualnim tehnikama, donekle drugačije orijentisanim, izgleda da to nije slučaj, ili bar ne uvek. Paracelzus je pisao: »Bog je zamislio rađanje tako da mašta prebiva u dve osobe, i da se mašta jedne prilagođava drugoj, muška ženskoj i obratno. Jer muškarac sam irna samo polovinu mašte, a sa ženom ima Č itavu«.43 Ovo Paracelzusovo shvatanje može se vrlo dobro primeniti) na situaciju o kojoj smo upravo govorili: spajanje dveju živih mašta koje se susreću, magnetizovane željom, svakako mora biti unutrašnja protivteža tantričkog seksualnog kulta. Konačno, saradnja žene u procesu fiksacije izgleda neophodna i iz jednog praktičnog razloga ukoliko je, s obzirom na obrnutu ritualnu figuru, mudra ona koja treba da odigra aktivnu ulogu. Prepuštajući se normalnom toku erotskog doživljaja sa sinkopama i prekidiina, sasvim je jasno da gotovo nijedna žena ne bi umela nastaviti da igra tu ulogu i da bi svojim zadovoljenjem zaustavila ceo proces. Što se ostalog tiče, u vezi sa postupkom vođenja ljubavi, pažnju privlače izvesni neobični izrazi škole Sahadžija: »U ljubavi obitava drhtaj uživanja, a u njemu protok (prelazak u trajno stanje) i nad protokom protok (javljanje novog stanja usled fiksacije)«. »Na zemlji je voda, a nad vodom se rađa talas; ljubav ostaje iznad talasa (aluzija na prevazilaženje erotske krize). Ima li koga da to zna?« I još: »Zaroniti u dubine okeana uopšte se ne kupajući«, »vezati slona paukovom niti«; sve su to aluzije na detalje unutarnjeg umeća koje treba savladati. Već smo govorili o slici »jahanja tigra«, odnosno o situaciji koja ne dozvoljava silazak bez teških posledica — tigar bi skočio na onoga koji je dopustio da bude zbačen sa sedla i savladao bi ga. Kasnije ćemo govoriti o posledicama neuspeha te prakse. Dodajmo nekoliko reči o vrsti pripreme koja je neophodna za ove tehnike u njihovim višim oblicima. Pravilo je da mladu ženu treba najpre »obožavati« a zatim »posedovati« (i u obredu, čak i kolektivnom, postoje dva utvrđena položaja ljubavnog para: u prvoj fazi je žena sa desne, u drugoj sa leve strane muškarca). »Obožavati« u najvišem smislu znači »ostvariti kult«, ostvarujući u ženi prisustvo boginje Tare, one koja pruža spas, ili drugih oživljenih kultnih slika 42 Vidi ELIADE, Yoga, cit. p. 261. 43 Scritti scelti, cit. p. 139.

28

ženskog principa. Na određen način, ovde postoji veza sa kultom žene koji je bio svojstven »Vernicima Ljubavi« iz srednjeg veka. Zanimljiv detalj: u fazi obožavanja, iako ima prirodu Krišne (božanskog mužjaka), muškarcu se često pripisuje priroda Radhe (žene). To se objašnjava time što, sve dok ostaje u oblasti profanog, muškarac ima ženske osobine, ne poseduje istinsku muškost; on se mora odreći pretenzije da bude puruša (inkarnacija prave, nepomične muškosti) ako želi prodreti u oblast večnog. Možda se zbog takvog shvatanja u mistici često duši pripisuje ženska uloga, uloga supruge ili verenice nebeskog ljubavnika. U višnuitskoj struji tantrizma, ovaj odnos se ponekad zadržao, ali to su izuzeci i cepanje centralne koncepcije. U celini uzev, proces se odvija u smislu prevazilaženja tog stanja i preokretanja polariteta; žena, kao što smo rekli, najpre se obožava kao živa inkarnacija boginje i nosilac natčulnog, spasonosne i zračeće snage, zatim se poseduje i prelazi sa desne na levu stranu. U jednom bengalskom rukopisu koji je sažeo Mahindra Mohan Bose, možemo naći više zanimljivih detalja o pripremanju za seksualni čin. Opisuje se duga, stroga disciplina pothranjivanja želje i istovremenog uzdržavanja. U prvom periodu, muškarac treba da služi mladu ženu (u čemu možemo na neki način videti tehnički ekvivalent srednjovekovnog »služenja ljubavi«) i da spava u istoj sobi sa njom, do njenih nogu; zatim četiri meseca deli sa njom krevet, sa njene leve strane, što je — kao što smo maločas rekli — položaj faze »obožavanja«; sledeća četiri meseca nastaviće da spava sa njom, sada sa njene desne strane, još uvek je želeći ali bez telesnih dodira. Tek nakon sveg tog vremena dozvoljava se ljubavni čin. Krajnja svrha ovog prilično formalizovanog postupka, u celini uzev, očigledno je dvostruka: s jedne strane, hraniti suptilizovanu želju i dovesti je do usijanja bliskim kontaktom sa ženom bez telesnih dodira, takoreći do tehnicizirane kvintesence platonske ljubavi; s druge strane, razviti samosavlađivanje do takvog stupnja da u ljubavnom činu, u zagrljaju žene i u rastapajućoj identifikaciji sa njenom fluidnom supstancom, sa njenim radžas, ta vlast omogući zaustavljanje semena i skretanje talasa na vrhuncu erotskog zanosa u orgazmu. 44

Može se dakle govoriti o prethodnoj askezi sui generis, kao što se za krajnji cilj kome se kroz te tehnike teži može reći da je nadasketsko ostvarenje, različito od mističkih ekstaza. To se naročito 44 An introduction to the study of the post-chaitanya sahajiya cult, p. 77, 78, Eliade.

29

jasno vidi u hindističkoj struji tantrizma, odnosno u Vadžrajani. Ova učenja stvorila su sasvim drugačijeg Budu od uobičajene predstave koju imamo o njemu. Budu koji je pobedio Maru, boga zemlje i smrti, i postigao apsolutno prosvetljenje, stekavši ujedno i natprirodne moći zahvaljujući ritualima seksualne magije i sjedinjavanju sa ženama (prema jednom tekstu Buda kaže: »one su božanstva, one su život«.45 S druge strane, ovde se seks ne shvata samo kao jedan od puteva za dostizanje nirvane. Posebno želimo podvući da se u Vadžrajani vrhunsko stanje, maha-sukha, u kome je Buda sjedinjen sa svojom Šakti, hijerarhijski postavlja čak iznad same nirvane, shvaćene jednostrano, odnosno kao ekstaza odvojena od sveta. To je bit doktrine »četvrtog tela Bude nazvanog mahasukha-kaja; sjedinjeni sa Šakti, Bude su u njoj sjedinjene sa korenom čitave manifestacije, što znači da su kraljevi pojavnosti (samsare), kao i transcendencije (nirvane). U ovim učenjima ti izrazi više nisu oprečni. Što se tiče sadržine doživljaja, možemo dakle pomišljati na prevazilaženje ekstatičnog stanja ili prostog excessus mentis, shvaćenog pasivno, »mistično«. Uostalom, ovom cilju svesno su težile i druge struje hinduističke metafizike. Kaže se na primer: »Ne dozvoli duhu da uživa u sreći koja dolazi iz ekstatičnog stanja (samadhi), nego ga metodom diskriminacje oslobodi od vezanosti koju oseća prema takvoj sreći«.46 Slična značenja uglavnom se mogu naći u simbolici i terminologiji učenja o kojima smo govorili. Ako se smatra da je svaki muškarac potencijalno Buda, onda se ženi koja sudeluje u doživljaju, osim imena mudra (čije smo značenje već objasnili), i šakti (jer jasno oličava Šakti), daje i ime vidia, tojest »spoznaja«, u smislu u kome se često meša sa pradžna, prosvetljenje; a to znači da žena ovaploćuje princip sposoban da probudi potencijalno »budastvo« kod muškarca. (. . . . .) Možemo se zapitati u kojoj meri tantrička seksualna praksa daje iste rezultate kao i buđenje kundalini u čistoj Jogi. Iz tekstova jasno proizilazi da se ovo buđenje smatra mogućim i zahvaljujući opštenju sa ženom. S druge strane, već smo razmatrali i pojave u samom profanom seksualnom životu (npr. neki slučajevi hebefrenije) koje su verovatno posledice delimičnog buđenja bazalne snage. U natčulnoj filozofiji Joge govori se o centru joništhana, pored onog gde spava 45 DE LA VALLEE POUSSIN, Bouddhisme, cit. p. 144. 46 Manduka-upanishad, II, 45 (kom.).

30

kundalini, i kaže se da usled čulne želje u njemu može doći do spajanja Šive i Šakti, tako reći kao anticipacija ili refleksija vrhunskog spajanja koje će se prema jogi učenju dogoditi gore, u oblasti srca. To nas navodi na pomisao da je moguće spajanje dveju tehnika. Osim toga, postoje tekstovi gde se voljena žena koja se poseduje prikazuje kao živi simbol same kundalini, tj. kandali. Preovladava mišljenje da se seksualnom praksom može samo privremeno dostići sahadža, vrhunsko stanje, stanje »ne-dvojstva« koje prevazilazi Ja i ne-Ja. Međutim, to stanje je teško održati, kao da je reč samo o privremenoj »pomoći«, i ne može se pristupiti svim operacijama uspona kundalini koje Joga preporučuje. Upravo tu, primedbu sledbenici čiste Joge upućuju gorenavedenim tehnikama.47 U skladu s tim, u tekstovima budističke struje tantrizma se spominju učitelji koji su se, postigavši prosvetljenje putem seksualnih metoda, kasnije uzdržavali od opštenja sa ženama i krenuli drugim putem, proklamujući strogu doktrinu. To nije slučaj sa sredinama Siddha i Kaula, a da ne govorimo o grupama gde se ovoj praksi dao čak i pravac operativne magije. Ukoliko posledice pogrešnog buđenja u Jogi mogu biti bolest, ludilo ili smrt, samo po sebi je jasno da takav rizik postoji i u seksualnoj praksi. Opasnost je još i veća, pošto je usled urođenog određenja ljudske seksualnosti teže kontrolisati ceo proces i usmeriti ga u željenom pravcu. Ako se u seksualnom činu bindu (tehnički izraz koji označava seme i njemu odgovarajući princip) »izlije«, iz toga neće proisteći oslobođenje, nego još strašnija vezanost.48 Posebnu opasnost predstavlja potpuna seksualna intoksikacija; pošto je muškarac u najdublje slojeve svog bića upio žensku snagu, pošto je aktivirao elementarnu energiju seksa i želje, ako ne ostvari transmutaciju, i promenu polariteta (jer i dalje, bar u podsvesti, preovlađuje težnja ka jednostavnom, požudnom zadovoljenju) posledica može biti neizlečiva zatrovanost bića. U tom slučaju, kaže se, iz stanja čoveka se čak može pasti u stanje »demona«, postati instrumentom snage kojom se želelo ovladati. To je i opasnost onog što neki zovu »crvenom magijom«. Dok je višim oblicima tantričkih obreda svojstvena upotreba seksualnog doživljaja kao sredstva za doticanje natčulnog, »crvenoj magiji« je naprotiv svojstveno korišćenje kontakta sa natčulnim (ponekad uz pomoé opojnih droga), za intenziviranje seksualnog doživljaja i posebno za nenormalno 47 Vidi DAS GUPTA, Op. cit., str. 180. 48 Vidi TUCCI, Op. cit., v. I, str. 242.

31

produžavanje trajanja orgazma i uživanja, a ne promenivši pri tom njegovu prirodu u smislu koji smo naveli. Opasnost tantričkih metoda je upravo u tome da završe na tom planu a da toga nisu svesne. Postoji jedan grčki mit koji se može smatrati dramatizacijom tog neuspeha: mit o Nesovoj tunici. Da bi Heraklovu ljubav i želju vezala za sebe, Dejaneira mu je poslala prelepu tuniku, dobijenu od Nesa, natopijenu ljubavnim eliksirom; nažalost, bio je to otrov i Herakle je osetio kako mu je telo zatrovano neugasivim plamenom. Samoubistvo Dejaneire je bilo uzaludno. Mogao ga je spasti jedino njegov žrtveni preobražaj u ognju, na brdu Oeta; tu se na vatru nadovezao božanski grom i Herakla preneo na Olimp gde je za ženu dobio Hebu, večitu mladost. Duboka značenja situacije o kojoj smo upravo govorili, prilično su jasno uočljiva u ovom mitu. Elementarna žena koju smo evocirali i apsorbovali, uneli u sebe, može postati početak smrtonosne, neutažive žeđi. Tada samo »grom sa Olimpa« može vratiti prvobitnom cilju — besmrtnosti. Opsesivna situacija verno je opisana u jednom Mejrinkovom romanu, bliskom upravo tantričkim idejama. U njemu je reč o čoveku koji podleže moći boginje, otelotvorene u jednoj ženi. kao u njenoj posebnoj inkarnaciji, do te mere da gubi princip natprirodne muškosti, ovde oličen bodežom koji se može uporediti sa vadžrom, žezlomdijamantom istočnjačke doktrine. Žena koju je već upoznao telesno, počinje tada da deluje na natčulni, suptilni način, u obliku opčinjavajućeg i halucinantnog lika, »svojim očima, telom, celim svojim nemilosrdnim bićem«. Glavni junak se izražava sleelećim rečima: »Sukob je potpuno zagospodario mojim čulima. . . poput neprekidne, smrtne žeđi, do granice gde ili čaša prska na komade ili sam Gospod otvara tamnicu . . . Moje muke su se ustostručile jer je Asja, da se tako izrazim, stala delovati na moja čula na jednom dubljem, manje opipljivom planu, neprestano me podsećajući na svoju sažežuću blizinu. Ako sam u početku i pokušavao da je udaljim voljom, ta ista volja sada se okretala protiv mene i sagorevao sam od želje za njom«. U bezbroj opčinjavajućih slika, sada mu se javlja »Ona koja je naga«, »Ona koja uvlači, koja rastapa« i, nepromenjena u svim tim grozničavim priviđenjdma želje i nagosti, počinje ga »uvlačiti u svoju auru i postepeno prodirati u njega, rastući u njemti i oko njega«, sve dok se on ne oseti »na granici propasti, na ivici onog

32

što mudraci nazivaju osmim svetom, svetom potpunog uništenja«.49 Podsetimo konačno da, prema hinduističkim tekstovima, onaj ko želi primenjivati seksualne tehnike koje vode do maha-sukhe, osim savršene kontrole nad sobom, mora posedovati zdravo telo, ojačano disciplinama fizičke Joge; u protivnom će maha-sukha, ekstaza stanja sjedinjenja, dovesti do pomračenja čula, »do nečeg nalik na nesvesticu«.50 Ovaj detalj je bitan; u njemu je očigledna veza sa negativnim stanjima koja se čak i u običnoj erotici manifestuju u polnom činu, posebno kod žene, zauzimajući mesto preobražavajućeg iskustva. (...)

49 G. MEYRINK, L'Angeîo délia Finestra d'Occidente, Milano, 1949, p. 467. 50 DAS GUPTA, Op. cit. str. 108.

33

Tajni seksualni obredi u kineskom taoizmu Za seksualne obrede u kineskom taoizmu, osnovni izvor informacija predstavlja građa koju je H. Maspero sakupio u iscrpan, dobro dokumentovan esej koji ovde uglavnom koristimo.51 Uz to, treba imati na umu i takozvanu »tajnu umetnost ložnice« popularnu u drevnoj Kini, o kojoj je pisao R. H. van Gulik. Pre svega valja razjasniti kakvim ostvarenjima taoizam uglavnom stremi. Iako je Maspero autoritet za tu oblast, smatramo da nije u pravu kad kaže da se najčešće korišćen koncept u taoizmu odnosi na »ovekovečenje« povezano sa »rastvaranjem leša« (ši kiaj); to je slučaj kada taoista umirući ne ostavlja za sobom telo, već umesto njega mač ili buzdovan-žezlo, a on vaskrsava u besmrtnom telu, osnovnoj preobraženoj formi smrtnog tela. Nasuprot tome, ezoteričko taoističko učenje prema Masperu je podrazumevalo korišćenje disajnih i seksualnih tehnika. Međutim, stvari ne stoje tako. I druge tradicije izučavale su »rastvaranje leša«, ne kao običnu religioznu ideju već upravo kao vrhunski cilj kome može težiti sledbenik taoizma veoma visokog ranga. U hrišćanstvu se takođe govori o Hristu koji vaskrsava pošto mu je telo nestalo iz grobnice, a Pavle, koji verovatno preuzima taj pojam iz misterije, spominje »telo vaskrsenja«. Ovome se pridružuju i teme otetih ili mistično nestalih mitskih likova prisutnih u mnogim tradicijama i legendama. Taoistička doktrina ši kiaj i njeno »rastvaranje« po smislu pripada istim idejama. Iako su tajne tehnike koje Maspero opisuje s jedne strane deo postupaka za pripremanje tog neobičnog poduhvata — transmutacije tela do potpunog oslobađanja od prirodne neminovnosti njegovog raspadanja i do njegove dematerijalizacije bez ostatka — one s druge strane mogu ostati i na mnogo nižem nivou. Naime, kada se u tim učenjima pominje postizanje »večnog života«, često je jasno da je reč pre o »dugom životu« čang-šeng, odnosno o vrsti natprirodnog produženja pojedinačne egzistencije, putem usporavanja uobičajenih procesa koji nepovratno menjaju psiho-fizičku i suptilnu konstituciju ljudskog organizma. Mogli bismo u tom smislu tumačiti postupke zadržavanja, fiksiranja i ishrane prvobitnog životnog principa kojima se, kao što smo videli, bavi Misterija Zlatnog Cveta. U tom slučaju bi 51 H. MASPERO, Les procédés de nourrir l'esprit vital dans la religion taoiste ancienne, u »Azijskim novinama«, v. CCXXIX, fasc. april—jun, juli—septembar 1937.

34

postojala vidljiva razlika u odnosu na cilj hinduističkih metoda joge i tantrizma, jer ove poslednje teže više prevazilaženju svake uslovljenosti i »velikom oslobađanju« — čak i ako prihvataju mogućnost postizanja cilja još za života, telesno. S druge strane, u pomenutim doktrinama, takođe se susrećemo sa sjedinjenjem muškog i ženskog, janga i jina, odnosno sa dostizanjem stanja »ne-dvojnosti«. Ova učenja na taj način pokazuju osciliranje koje možda ima veze sa činjenicom da se »najvažnije taoističke upute, kao što stoji u jednom tekstu, ne mogu naći u pisanim stranicama knjiga, nego u usmenom predanju«.52 Maspero razlikuje disajne tehnike od onih koje kao sredstvo koriste seks. Prve ćemo ukratko spomenuti, jer je delimično reč o učenjima poput onih koja smo već razmotrili kod unutrašnje transmutacije. Tako se i u njima susrećemo sa pojmom »prostora snage«, smeštenog u jin delu tela (deo iznad dijafragme je jang, muški, onaj ispod dijafragme je jin, ženski), tačno »tri palca ispod pupka«; ovde se taj prostor naziva »oblast Donjeg Cinobera«, Tantjen. Pristup toj oblasti je preprečen (pragom koji »Božanstva ne oslobađaju olako«). U suštini, metod se sastoji u kontrolisanju disanja, da bi se domoglo životnog principa daha i, pošto je prepreka odstranjena, u sprovođenju daha do oblasti »Donjeg Cinobera«. Tada se dah sreće sa suštinom koja se zove »Dah Tajne Žene«. Ako ga tako stopljenog »zatvorimo«, odnosno ako ga dugo zadržimo, on će proizvesti natprirodnu energiju koja se kao fluid širi i protiče celim telom, regenerišući ga i oživljavajući. Ponekad se savetuje i uspinjući proces kojim se snaga donjeg centra usmerava ka onome što tekstovi nazivaju oblašću Gornjeg Cinobera (smeštenoj u glavi); ona se tada pretvara u vatru »da zapali telo, kako bi imalo veličanstveni sjaj vatre«. Sve je to u vezi sa »fuzijom (fizičkog) oblika«, odnosno some, tela; reč fuzija se koristi po analogiji sa promenom stanja koju vatra izaziva kod čvrstih metalnih supstanci. Tako se vraćamo na pojam preobraženog tela koje savladava smrt.53 U ovim taoističkim učenjima mogu se postaviti paralele sa učenjem kundalini-joge: donji centar, vatrena priroda kundalini, preprečavanje praga osovinskog puta, uspinjući proces, sjedinjenje muškog i ženskog (u jogi: Šive i Šakti) na temenu glave. Sa taoističkih tehnika putem disanja, pređimo sada na one 52 MASPERO, str. 199. 53 Ibid., str. 208, 213-214, 234, 245-246, 394-395.

35

seksualne, svojstvene istoj tradiciji. Kao u tantrizmu, u taoizmu se propoveda princip da upotreba seksa, iako za jedne štetna, za druge — one koji poseduju znanje — može predstavljati sredstvo duhovnog prosvetljenja i spasenja. »Sjediniti se sa ženom, kaže se, isto je kao povesti trulim uzdama konja u galop«. Ali onome ko zna, sjedinjenje sa ženom ne može pričiniti štetu, već naprotiv, može doneti korist. »Car Đalo, piše u Ju-fung-še-jao, spavao je sa hiljadu dvesta žena i postao besmrtan; obični ljudi imaju samo jednu i (uživajući u njoj) uništavaju sopstveni život. Znanje ili neznanje — kako i ne bi doveli do suprotnih rezultata?«54 Znanje o kom je reč odnosi se na tajnu doktrinu; tako u istom tekstu stoji da postupak »besmrtnici prenose jedan drugome; pijući krv, oni se zaklinju da ga neće prenositi bilo kako«. To ponavlja i učitelj Teng-Jun-Ce: »Ova tehnika je apsolutna tajna; prenosite je samo mudrima!«.55 Drugi učitelj, Ko-Hong (IV vek), pošto je istakao veliki značaj »metoda ložnice« (fang-čong-če-fa), kaže o najvišem cilju kom se teži: »Ovaj recept Istinski Muškarci prenose usmeno jedan drugom; prvobitno se nije izlagao pismeno. Čak i kad se upotrebljavaju najpoznatije droge, ako se ne poznaje ovaj najefikasniji metod (seksualni), ne može se postići večni život« (Pao-po-ce, 8, 3b). Taoistički učitelj koga smo citirali, Ko-Hong, navodi naime da oni koji koriste seks u ne-profane svrhe teže različitim ciljevima. Jedni žele da nadoknade trošenje vitalne energije i da postignu dugovečnost; drugi da učvrste princip janga i raspu dejstvo jina; ali po svemu sudeći najvažniji cilj je da »se povrati Suština i popravi mozak«. Tako prevodi Maspero,56 ali bez obzira da li je u tekstu reč »mozak« upotrebljena sasvim pravilno, jasno je da se ovde pominje postupak o kome smo govorili kada smo razmatrali metode koje koriste disanje; nije po sredi fizički mozak, već upravo »oblast Velikog Cinobera«, smeštena u glavi. Moramo naime imati na umu da se uglavnom u ovakvim učenjima svako pominjanje naizgled fizičkog ili fiziološkog aspekta u stvari tiče hiper-fizičke »anatomije« i fiziologije. Uz ustanovljenu razliku između ciljeva, zajednička crta ovih metoda svakako je sjedinjavanje janga i jina, muškog i ženskog principa, koji nose muškarac i žena. Izgleda da se prema različitoj orijentaciji stanja sjedinjenja u seksualnom činu ostvaruje jedan ili 54 Ibid., str. 380—381. 55 Ibid., str., 386. 56 Ibid., str. 409-410.

36

drugi cilj. Jedan zanimljiv i sugestivan izraz koji se koristi za seksualne tehnike je »obmotavanje Zmaja i igra Tigrice«. Zmaj oličava jang i odgovara muškarcu; Tigrica pak, jin i nju inkarnira žena sa kojom se opšti. Treba imati na umu da, nasuprot drugim tradicijama, kineska tradicija predstavlja zmaja kao dvostruku životinju, bilo zemaljsku i vodenu, bilo nebesku i kraljevsku. Kada simbolizuje čoveka i njegovu dvostruku prirodu, mogu se sa razvojem unutrašnjeg doživljaja u »igri Zmaja i Tigrice« eventualno povezati šest položaja janga, kojima u komentaru odgovara šest znakova janga prvog heksagrama Ji-džinga; idući odozdo, iz faze u kojoj je sakriven i u kojoj se samo može naslutiti, Zmaj prelazi u fazu kada postaje vidljiv i postepeno uzleće, uzdiže se u etar i nestaje. Što se tiče izbora žene, pridaje se važnost njenim godinama: ne preko trideset, a najbolje su ispod osamnaest ili devetnaest godina. Kao u tantrizmu, ona ne sme da bude majka, da je rađala decu. »Čak iako je mlada, ako je rodila sina, ne može biti korisna« (Ju-fang pi Kjue). Jedna specifična preporuka je ovde da se žena menja: čitav niz tekstova ističe da je to osnovno. »Treba menjati ženu nakon svakog uzbuđenja; promenom žene postiže se večni život«, glasi navedeni tekst, i dalje: »ako se muškarac uvek sjedinjuje sa istom ženom, dah jina će se smanjiti i korist će biti slaba. . . Suština i dah žene postepeno će oslabiti i ona neće doneti velike koristi muškarcu«.57 Ovo se čak tumači i u smislu upotrebljavanja mnoštva mladih devojaka jedne za drugom, i u drugom tekstu se navodi da »što se više žena promeni to je veća korist, i ako se u jednoj noći deset puta promeni žena dostiže se najviši i najbolji stepen (radnje)«. Ovo nas, međutim, navodi na metode seksualne magije koji bi se čak mogli graničiti sa muškim »psihičkim vampirizmom«, pre nego na postupke čiji je cilj istinska inicijacija, odnosno transcendencija. Na to se pomišlja ne samo zbog većeg broja tekstova koji pominju dugovečnost, udaljavanje bolesti, »olakšanje« ili »suptilizaciju« tela kao rezultat tih metoda,58 nego naročito zbog povremenih preporuka da se ne koriste devojke već upućene u ovu tehniku; prema učitelju Peng-cuu, ovo se savetuje jer bi inače žena mogla polni čin iskoristiti da nahrani jin i da sama postane besmrtna; devojka koja poseduje 57 Ibid. str. 295—296. Ova misao se sreće i u starim narodnim spisima o ljubavnoj tehnici, gde se kaže: »Ko ne poznaje ovu umetnost i sjedinjuje se samo sa jednom ili dve žene, brzo ce umreti« (vidi Van Gulik, cit. str. 17, 42. 58 MASPERO, str. 384.

37

znanje ići će za sopstvenim razvojem i neće biti korisna partneru.59 Dakle, ne teži se obostranom iskustvu u kome i muškarac i žena koriste svoje spajanje, u stanjima do kojih dolazi u toku ljubavnog čina. Naprotiv, pomišlja se da u tom slučaju muškarac jedino želi da apsorbuje dopunski fluid da bi pojačao svoje uzbuđenje i, samim tim, svoje svojstvo janga, odnosno »Zmaja«, muškog principa naspram jina, ili »Tigrice« kod žene. Stoga je za njega bolje da njegova partnerka ne bude upućena u tajni, magijski smisao seksualnog čina kako ga ne bi iskoristila i učinila da, u celini uzev, nadvlada jin. Zato se u spisima o profanoj ljubavnoj tehnici javlja antagonizam i žena se naziva »neprijateljicom« jer teži da odnese jang muškarca.60 Kada bi po sredi bilo samo apsorbovanje ženskog fluida da se nahrani sopstveni životni princip, lakše bi se razumela takoreći serijska upotreba velikog broja mladih žena. Tako se u Indiji i u Tibetu zna za slične tehnike za produženje života; u suštini, kada se sjedini sa ženom i izazove orgazam, muškarac nikako ne sme učestvovati u užitku; to na određeni način stvara vampiričnu apsorpciju ženske vitalne energije.61 Uostalom, čak i u Upanišadama postoje tragovi sličnog »uvlačećeg postupka«, kojim se ženi oduzima »seme« u toku seksualnog čina da ne bi zanela. Tekst kaže da u tom cilju, ustima sjedinjen sa ženom, muškarac u trenutku kada prodire u nju treba da izdahne a zatim ponovo udahne (i verovatno zadrži dah), izgovarajući u sebi sledeće reči: »Mojom snagom, mojim semenom, uzimam tvoje seme« (...) U ovom se tekstu čak navodi detalj koji nalazimo i u taoizmu, jer se tvrdi da od posedovanja znanja zavisi preimućstvo muškarca ili žene nad partnerom u trenutku seksualnog sjedinjenja: ako muškarac poseduje znanje, on koristi »dobra dela žene« sa kojom se sjedinjuje; ako međutim, nije svestan, onda žena prisvaja njegova. Dodaje se da čak i muškarci ranga brahmana nemaju muškost ako se sa ženom sjedinjuju bez tog znanja.62 No, ima razloga zbog kojih se smatra da se u taoističkoj tajnoj seksualnoj praksi ne završava sve tako problematično. Između ostalog, osnovna tehnika se ne razlikuje mnogo od tantričke. Njena prva faza zove se istinska umetnost izjednačavanja, usklađivanja ili mešanja dahova, čang-ki čan-ču; to je tehnički naziv za erotsku predigru koja treba da oživi prirodni magnetizam što se pali kroz odnos jin-jang, 59 60 61 62

Ibid. str. 396. Vidi Van Gulik, cit. str. 11. Vidi A. DAVID NEEL, Magie d'amour et magie noire, Paris, 1938, p. 14, 104—105. Brhadaranyaka-upanishad, IV, iv, 4.

38

dok ne dostigne vrhunski stepen uzbuđenja i usaglašenosti kod oboje. Tek pošto se to stanje postiglo i održalo izvesno vreme, par se telesno sjedinjuje (Ju-fang še-jao). Moguće je da se ovom predigrom teži postići stanje za koje je, prema navedenom tantričkom ritualu, potrebno provesti sa ženom neko vreme u bliskosti ali uzdržavajući se od telesnih dodira. Isto tako, tehnika ljubavnog čina, huo-ho, u tom pogledu ne razlikuje se mnogo od tantričke: muškarac, kad poseduje ženu, ne sme dozvoliti da se seme izlije, a ako je proces ejakulacije već započet, on ga mora zaustaviti i vratiti seme natrag, kako bi »zadržao Suštinu« — koja očigledno odgovara virji i binduu) principu magijske muškosti iz hinduističkog učenja. U »Su-niu-kingu« se i navodi: »Osnova tehnike se sastoji u sjedinjenju sa mnogo mladih žena bez izlivanja Suštine«.63 Treba produbiti primarnu snagu (Suštinu), a kad je ljubavni čin pokrene (prema jednom tekstu »ona mora postati veoma uznemirena«), treba prekinuti proces ejakulacije — za to se u nekim tekstovima otvoreno preporučuju čak i fizička sredstva. Tada se događa preokrenuto kretanje, probuđena i zadržana Suština penje se duž kičmenog stuba ka »mozgu«. To je »umetnost vraćanja Suštine ka (centru smeštenom u) mozgu — huan-cing punao« (Ju-fang še-jao, 1b).64 »Samo prodreti, ne izbacujući«. Evo kakav je nauk Lieu kinga: nakon usaglašavanja daha muškarca i žene, valja »prodreti kad je (...) slab, a povući se kad je čvrst i jak«. U drugom tekstu stoji: »Onaj ko ulazi jak a izlazi slab, umreće pa makar imao i najbolju sudbinu«. (Jang-sing jen-ming lu, II 13 a-b). Maspero između zagrada umeće falus, muški polni organ (u ovim tekstovima nazvan »drška od žada«). Ali ovo tumačenje izgleda prilično grubo; između ostalog, ono ne omogućava dovoljno da se zamisli praktični tok događaja na fizičkom planu, naročito u početku. U suštini, verovatno je pre reč o stanju i snazi, ne o polnom organu nego o principu jang muškarca, koji je »slab« u prvom kontaktu sa ženom, ali kroz magijsku radnju treba postepeno da ojača, da nadvlada jin i da iz tog iskustva iziđe »čvrst«, što je jedan od ciljeva na koji otvoreno ukazuju tekstovi. Ovde se ritual primenjuje do te mere da, u savršenoj praksi, da bi se ostvario potpuni broj janga — osamdeset i jedan — isti broj pokreta treba da učini »drška od žada« u »žicama laute« (ženskom seksualnom organu). Ovo se može zamisliti samo kao apsolutno parališuća mehanika, osim u slučaju sasvim posebnih 63 MASPERO, Op. cit. str. 384. 64 Ibid, str. 385.

39

situacija kada intenzivno doživljeno ostva-renje jednog značenja nenamerno, spontano, gotovo magijski, stvara preciznu simboličku strukturu koja odgovara fizičkom pokretu. Teng Ju-ce, legendarni besmrtni lik koji je navodno živeo za vreme dinastije Han u II veku; govori o dvostrukom cilju: »smanjiti jin da bi porastao jang« i »zgusnuti supstancu Suštine« (očigledno to odgovara utvrđivanju virje). Maspero upozorava da se navedeni obredi, kao i tehnike disanja, ne smeju započinjati bez odgovarajuće pripreme. Osim toga, oni se mogu vršiti samo u strogo utvrđene dane; u tom pogledu, za sledbenike taoizma postoji niz zabrana zasnovanih na astrologiji. Zabranjeni su, na primer, prvi i poslednji dan u mesecu, periodi prve i poslednje četvrti meseca i period punog meseca; tome se pridodaju dani koji dolaze nakon nekih nepovoljnih okolnosti. Praktično, dvesta dana godišnje je isključeno za »magično sjedinjenje Zmaja i Tigrice«.65 Postoje i povoljni trenuci: pod uslovom da nije pijan i da mu ne smeta preterana sitost, muškarac može vršiti obred sa mladom ženom »u času živog daha jang, nakon ponoći«; (...) Praksa pretpostavlja sposobnosti meditacije i intenzivne duhovne koncentracije. Ovde nema, kao u Indiji i na drugim mestima, prethodnih postupaka posvećenja, ali se jasno kaže da operaciju treba izvršiti u stanju različitom od uobičajene budne svesti. »Svaki put kada se ova praksa vrši, treba ući u meditaciju« — kaže Teng-ce. »Treba prvo izgubiti svest o telu, a zatim o spoljnom svetu.«66 To praktično znači da treba ući u stanje aktivnog transa kako bi se — pored fizičkog čina i, naravno, ne gubeći osećaj žene i njenog tela — doživljaj u suštini odvijao na suptilnom, nad-telesnom planu. Što se tiče najvažnijeg dela, uspon Suštine ka gornjem centru, nakon zaustavljanja i skretanja probuđene snage sa pravca kojim bi došlo do izlivanja semena u ženu, treba praksu upotpuniti mentalnom projekcijom koja omogućava da se prati i usmerava proces unutar samog sebe.67 Teng Ju-ce pominje i molitvu68 posle koje će »muškarci držati 65 Ibid., str. 397—400. 66 Ibid., str. 386. 67 Ibid., str. 385, vidi 218 gde se govori o sposobnosti unutrašnjeg života — ni-če ili nei-kuan — pomoću koje se vidi unutrašnjost svog tela, tako da se može voditi operacija. U tekstovima se o tom vidu ne govori kao o natprirodnoj sposobnosti. 68 Evo njenog teksta: »Neka Velika Suština Vrhovnoga, zgušnjavajući sokove, učini da Transcendentni bude čvrst kao kost! Neka se šest dahova Velikog-Istinskog-koji-nema-nikog-nad-sobom razviju u unutrašnjosti! Neka Tajni Starac višeg Bića vrati Suštinu kako bi ona došla do (centra) mozga! Učinite da sjedinim (jin i jang sjedinjujući se sa ženom), da se embrion istopi, a Dragulj sačuva!« (vidi

40

(duh učvršćen) u utrobi, sa rešenošću zadržavajući Suštinu i ispuštajući dah koji će se, duž kičmenog stuba, penjati u suprotnom smeru ka Ni-huanu; to se zove »vraćanje u Poreklo, huan-juan«. Žene će naprotiv, držati (duh fiksiran) u srcu hraneći svest i propuštajući kroz srce stalnu vatru (radžas, kao tedžas u hinduističkoj terminologiji), potiskujući dah naniže, od grudi ka bedrima, odakle će se zatim popeti duž kičmenog stuba da bi takođe stigao do Ni-huana.69 To se naziva »preobražajem Realnog«, hua-šen. Nakon sto dana dostiže se transcendencija. Dugom praksom, spontano se postaje Istinski Muškarac i večno se živi. To je metod da se izbegne smrt.70 U vezi sa ovim »neumiranjem« ponovo se srećemo sa već primećenom nejasnoćom: ne vidi se dobro da li se sve svodi na ostvarenje dugovečnosti i na spravljanje alhemijskog eliksira (naime, susrecu se ponekad i izrazi kao: »Bez obzira da li ste mladi ili stari, postaćete dečaci«)71, ili se reintegracija na fizičkom i »vitalnom« planu smatra samo posledicom jednog višeg ostvarenja, ostvarenja besmrtnosti u pravom, transcendentnom smislu reči. Kod ovakvih nejasnoća, treba uvek imati na umu da se, kao što tekstovi upozoravaju, suština inicijacijskih učenja prenosila samo usmeno. Osim pojedinačnih seksualniih obreda, onih koje vrši samo jedan par, veći broj taoističkih tekstova spominje kolektivne obrede koji su verovatno mešavina drevnih sezonskih (prolećnih i jesenjih) orgijskih rituala i navedenih inicijacijskih tehnika u pravom smislu. Kao povoljni dani za te kolektivne obrede navode se dani mladog meseca i punog meseca, koji su naprotiv zabranjeni za pojedinačne seksualne rituale. Nagoveštavanje da oni teže oslobađanju od grehova i nesreća, koji prema »zakonu akcija i srodnih reakcija« mogu proisteći iz dela pojedinaca, navodi na misao o njihovoj svrsi ispiranja ili pročišćenja koja se postiže potapanjem u neuobličeno (u »Vode«), o kojoj smo pisali proučavajući krajnji smisao orgijskih obreda uopšte. Ipak, ovde postoji razlika: čak i u kolektivnoj praksi, u seksualnom činu se mora primenjivati metoda neizlivanja semena. Siao tao luen u tom pogledu navodi: »Oni koji se odaju ovoj praksi ostvaruju Istinsku Formulu u Oblasti Cinobera; ali oni paze na Zabranjenu Tajnu i ne MASPERO, str. 386). 69 U tom slučaju, naravno, misli se na svesno sudelovanje žene i na njeno poznavanje cilja ovog postupka, nasuprot onome što smo čuli da preporučuju drugi tekstovi (prema kojima žena ne treba ništa da zna o okultnoj radnji za koju se koristi). 70 MASPERO, Op. cit. p. 386. 71 Ibid.

41

ispuštaju na put.«72 Osnovni princip je promiskuitet; štaviše, ničim se ne sme sprečavati razmena žena. Što se tiče ciljeva, isti tekst navodi da se sastoje u obezbeđenju zaštitne (»naklonjene«) snage protiv svih opasnosti, negativnih uticaja, demona. Ako je rezultat kome se ovde teži postizanje čistog muškog svojstva jang, može se u tome povući paralela sa osnovom antičkih rimskih verovanja u magijsku i pročišćavajuću moć falusa. U svakom slučaju, nije lako pojmiti da se u kolektivnim orgijama mora poštovati tehnika seksualnog čina bez izlivanja semena. To se u najboljem slučaju može zamislitii samo u okviru propisno organizovanog i artikulisanog magijskog lanca (kao u »tantričkim točkovima«), a ne u istinskom promiskuitetu. Ali, u ovom pogledu, tekstovi takođe nagoveštavaju da je reč o »stvarima koje se ne smeju detaljno iznositi«.73 Nesumnjivo je da su se ovi tantrički kolektivni obredi u mnogim slučajevima degenerisali, jer se veći broj autora žali da su, u periodu nakon dinastija Vej i Cin, doveli do rađanja dece među sledbenicima taoizma74: a to očigledno podrazumeva prepuštanje običnom, »vlažnom« toku ljudskog seksualnog čina.

72 Ibid. str. 404—405. 73 Ibid., str. 405. 74 Ibid., str. 409.

42

S italijanskog prevela Malina Stefanovska

GOROPADNI EROS

Ogledi o erotizmu Priredio Milan Komnenić Prosveta, Beograd, 1981.

MIKROTHEOS mikrotheos.blogspot.com

43