Windows Xp Seminarski.pdf

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin« Zrenjanin

SEMINARSKI RAD Predmet: Operativni sistemi

Tema: Microsoft Windows XP

Profesor: doc. dr Branko Markoski

Student: Isidora Ždrakanović IT 37/11 Smer: IT inženjerstvo

Zrenjanin, 2013. godine

Operativni sistemi Windows XP

Sadržaj

Predmet i cilj rada ................................................................................................................................. 4 1.

UVOD ............................................................................................................................................. 5

2.

Uvod u operativne sisteme ............................................................................................................ 5

3.

2.1.

Funkcije operativnog sistema .................................................................................................. 7

2.2.

Vrste operativnih sistema ........................................................................................................ 8

Istorija Windows OS-a .................................................................................................................. 9 3.1.

Predstavljanje operativnog sistema Windows 1.0 ................................................................... 9

3.2.

Windows 2.0–2.11 – više prozora, veća brzina ..................................................................... 10

3.3.

Windows 3.0 – Windows NT – uvođenje grafike ................................................................. 11

3.4.

Windows NT ......................................................................................................................... 12

3.5.

Windows 95........................................................................................................................... 12

3.6.

Hvatanje Internet talasa ......................................................................................................... 13

3.7.

Windows 98, Windows 2000, Windows Me ......................................................................... 14

3.8.

Windows Me ......................................................................................................................... 14

3.9.

Windows 2000 Professional .................................................................................................. 15

3.10. Windows XP – stabilan, upotrebljiv i brz ................................................................................ 16 3.11. Windows Vista – pametan u pogledu bezbednosti ................................................................... 17 3.12. Windows 7................................................................................................................................ 17 3.13. Windows 8................................................................................................................................ 18 4.

Sistemski zahtevi – Windows XP ............................................................................................... 18 4.1.

5.

Verzije XP-a .......................................................................................................................... 18

WINDOWS XP ............................................................................................................................ 19 5.1.

Instalacija Windows-a XP ..................................................................................................... 20

5.2.

Podešavanje sistema .............................................................................................................. 25

5.2.1.

Radna površina .............................................................................................................. 25

5.2.2.

Prozori i njihovi elementi .............................................................................................. 26

5.2.3.

Struktura sistema ........................................................................................................... 28

6.

Windows Explorer ....................................................................................................................... 29

7.

Control Panel ............................................................................................................................... 30 7.1.

Uređaji na računaru ............................................................................................................... 30

7.2.

Podešavanje regionalnih opcija ............................................................................................. 31

7.3.

Podešavanje prikaza i performansi ........................................................................................ 32

2

Operativni sistemi Windows XP 7.4.

Windows XP na mreži ........................................................................................................... 34

8.

Registar (Registry) ...................................................................................................................... 37

9.

Zaštita podataka – Backup ......................................................................................................... 40

10.

System Restore ......................................................................................................................... 41

11.

Nadzor sistema ......................................................................................................................... 43

12.

Zaštita sistema – firewall ........................................................................................................ 44

13.

Windows 7 ili Windows XP .................................................................................................... 46

14.

Zaključak ................................................................................................................................. 48

15.

Literatura ................................................................................................................................. 50

3

Operativni sistemi Windows XP

Predmet i cilj rada Ovaj rad ima za cilj da predstavi operativni sistem Windows XP i njegove najznačajnije karakteristike i da na neki način predstavi znanja iz predmeta Operativni sistemi. Na samom početku se upoznajemo sa pojmom OS-a i čemu služi. Nakon toga sledi istorijski razvoj Windows-ovih sistema gde se izdvaja Windows XP. Kroz XP se prolazi od njegove instalacije, podešavanja pozadine, rada sa prozorima i još osnovnih podešavanja. Zatim se opisuju i neke složenije opcije kao Control Panel, Registry baza, System Restore itd. Na kraju je izvršeno poređenje Windows XP-a i Windows 7 koje će pokazati koliko je značajan XP i koliko dobrih stvari poseduje ali isto tako pokazuje da li je došlo vreme da se usvoji nešto novije.

4

Operativni sistemi Windows XP

1. UVOD Operativni sistem predstavlja skup programa koji upravlja uređajima i obavlja osnovne sistemske radnje. Objedinjuje sve delove računara u jednu celinu i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja. Najzastupljeniji operativni sistem koji pokreće današnje računare je operativni sistem Windows, čiji je proizvođač svima dobro poznata kompanija Microsoft. Prva verzija ovog operativnog sistema je izašla još davne 1985. godine, a u tekstu koji sledi biće predstavljen razvoj Windows sistema. Godine 1970-e, ljudi su se oslanjali na pisaće mašine a za kopiranje na indigo papir. Malo ko je čuo za mikroračunare, ali dvojica računarskih entuzijasta, Bil Gejts i Pol Alen, shvataju da je rad na ličnom računaru staza koja vodi u budućnost. Pet godina kasnije Gejts i Alen osnivaju partnerstvo pod imenom Microsoft. Kao i u većini početaka, Microsoft je počeo kao malo preduzeće, ali imao je veliku viziju – računar na svakom radnom stolu i u svakom domu. Tokom narednih godina, Microsoft je kroz operativni sistem Windows, u različitim verzijama, promenio način rada korisnika. O Windows XP-u može mnogo da se piše ali će u ovom radu biti opisane njegove najosnovnije funkcije. Kroz rad će biti predstavljeno šta su to operativni sistemi i njihove funkcije. Zatim verzije Windows OS-a kako je nastao i kako se razvijao a poseban akcenat biće stavljen na verziju XP. Biće predstavljena instalacija sistema, zatim njegova najosnovnija podešavanja i ponašanje sistema u različitim uslovima. Zatim kako možemo da sačuvamo naše podatke u slučaju pada sistema ali i od virusa i drugih opasnosti. Nadzor sistema će prikazati kontrolisanje događaja i System Restore opcija će nam pomoći da vratimo sistem nekoliko koraka u nazad. Uporedni kraći test Windows XP-a i Windows 7 pokazuje da li je jedan od najboljih sistema u istoriji spreman za „penziju“ i da li je dobio svog naslednika u vidu „sedmice“.

2. Uvod u operativne sisteme Operativni sistem (OS) je jedan od najvažnijigh delova skoro svakog računarskog sistema. Računarski sistem se može predstaviti na sledeći način: hardver, OS, aplikacioni programi i korisnici(slika 1). OS radi sledeće: o Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se računar sastoji (procesor, kontroleri, radna memorija), s ciljem da oni budu što celishodnije upotrebljeni i o Obezbeđuje pristupačno radno okruženje za krajnjeg korisnika računara. U opštem smislu, operativni sistem se može definisati kao skup programa koji upravljaju resursima računarskog sistema i obezbeđuje interfejs ka korisniku.

5

Operativni sistemi Windows XP

Slika 1 - Blok šema računarskog sistema1

Zadatak OS-a je da vodi računa o resursima računara tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje resurse itd. Ukratko rečeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju između korisnika računara i računarskog hardvera a cilj je da: -Izvršava korisničke programe i olakšava rešavanje korisničkih problema -Korišćenje računarskog sistema učini podesnijim za korisnika -Omogući što efikasnije iskorišćenje računarskog hardvera OS se sastoji od više relativno nezavisnih celina. Svaki proizvođač računara ima svoje operativne sisteme, pa je teško dati opštu strukturu OS-a. Hijerarhijski model OS-a je sastavljen od nivoa. Hijerarhijski model ima sledeći smisao: na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih nižih nivoa, a nikako od viših. Najniži sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel). Zbog odnosa veličine OS-a i radne memorije, većina OS-a ne može da stane u radnu memoriju. Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvažniji delovi OS-a, takozvani rezidentni delovi, koji aktiviraju i izvršavaju korišničke programe, dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju I/O operacije. Rezidentni deo OS-a mora da podržava mehanizam prekida, jer je on osnova višeprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek mora da se nalazi u memoriji obično se naziva jezgro ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u jezgro OS-a. Ostali delovi se ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kada više nisu potrebni. Slika 2 – Model operativnog sistema2

1 2

http://tesla.pmf.ni.ac.rs/Predavanja/racunar%20sist/Knjiga%20-%20Vol4/Glava4.pdf http://www.stsmihajlopupin.edu.rs/dokumenta/Racunari_cas_Operativni%20sistemi_podela.pdf

6

Operativni sistemi Windows XP

2.1.Funkcije operativnog sistema Globalno posmatrano, OS obavlja dva tipa osnovnih funkcija: a) korisničke funkcije, b) sistemske funkcije. Korisničke funkcije obezbeđuju korisniku okruženje (virtuelnu mašinu) za izvršavanje programa. Specifične programske funkcije razlikuju se od jednog OS-a do drugog, ali u principu možemo identifikovati neke zajedničke, a to su: i) Upravljanje programom - korisnik treba da je u stanju da manipuliše programom i podacima u okviru RS-a; na primer, kompilacijom i izvršenjem određenog programa, nad definisanim skupom podataka. Korisnik, shodno tome, koristi komandni jezik koji mu omogućava da upravlja virtuelnom mašinom. ii) U/I operacije - Kako se U/I funkcije podržavaju na arhitekturnom nivou njihovo korišćenje može biti komplikovano i složeno, OS je taj koji obezbeđuje da U/I operacije budu jednostavne, moćnije i prihvatljivije za korisnika. iii) Manipulacije kod rada sa datotekama - Fajl sistem se koristi za memorisanje programa i podataka. OS omogućava korisniku da pristupa i manipuliše memorisanim informacijama koristeći simbolička imena, a ne fizičke lokacije zapisa na medijumu (disku ili traci). Sistemske funkcije - moguće je identifikovati sledeće sistemske funkcije: a) Upravljanje memorijom - ako virtuelna mašina poseduje različit (često veći) adresni prostor od obima fizičke memorije koji je instaliran u realnoj memoriji, jedna od funkcija OSa je da upravlja ovom virtuelnom memorijom. b) Zaštita - programima treba garantovati nivo privatnosti i nepostojanje interferencije, ali u isto vreme treba omogućiti da oni između sebe komuniciraju. Zbog toga interakcija između programa korisnika i između programa korisnika i OS, treba da bude nadgledana, upravljana i zaštićena. c) Upravljanje resursima i planiranje - kada se nekoliko programa izvršava konkurentno, resursi (kao što su CPU, memorija i U/I uređaji) se moraju dodeljivati svakom od programa, ali tako da se obezbedi zaštita od konflikta. Šta više, planiranje izvršenja treba da se izvede tako da se postigne optimalno korišćenje ovih resursa. d) Vođenje evidencije - OS treba da vodi računa o tome koliko puta je određeni resurs korišćen od strane programa.

7

Operativni sistemi Windows XP

2.2.Vrste operativnih sistema Postoje brojne podele OS-a na osnovu različitih kriterijuma: prema broju korisnika i/ili procesa, prema načinu obrade poslova, prema distribuciji procesorske snage i ostalih resursa, prema nameni i funkcionalnim osobinama. Prema broju korisnika, OS se dele na: - jednokorisničke (singleuser) - višekorisničke (multiuser) Jednokorisnički sistemi obezbeđuju virtuelnu mašinu za samo jednog korisnika. To su račuinarski sistemi prilagođeni za jednu funkciju ili je reč o slabijim i jeftinim konfiguracijama tipa mikroračunara.Uglavnom ih karakteriše jeftin hardver, solidna prateća programska podrška, jednostavan sistem datoteka, jednostavan U/I sistem. Višekorisnički sistemi su kvalitetni OS koji zahtevaju jače hardverske konfiguracije. Tipičan višekorisnički OS je UNIX, koji obezbeđuje simultani pristup za više korisnika istovremeno, pri čemu korisnici pristupaju sistemu preko posebnih terminala. Prema broju simultanih aktivnosti tj. prema broju procesa koji se mogu izvršavati paralelno ili kvaziparalelno, operativni sistemi se mogu podeliti na: - jednoprocesne (singletasking, singleprocess) - višeprocesne (multitasking, multiprocess) Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih sistema: - jednokorisnički jednoprocesni (single-user, singletasking) kao što je MS-DOS - jednokorisnički višeprocesni (single-user, multitasking) kao što su OS/2 i MS Windows 3.1/9x/Me - višekorisnički višeprocesni (multiuser, multitasking) kao što je UNIX, ali uslovno se mogu prihvatiti i MS Windows 2000/XP/2003 ukoliko obezbeđuju terminalske usluge.

8

Operativni sistemi Windows XP

3. Istorija Windows OS-a 3.1. Predstavljanje operativnog sistema Windows 1.0

Slika 3 - Windows 1.0 radna površina3 Microsoft radi na prvoj verziji operativnog sistema. Šifrovano ime je Interface Manager i smatra se konačnim imenom, ali izbor ipak pada na ime Windows zato što najbolje opisuje okvire ili računarske „prozore“ koji predstavljaju temelj novog sistema. Windows je najavljen 1983, ali je bilo potrebno neko vreme za projektovanje. Skeptici su ga nazivali „prodavanjem magle“. Dve godine posle prve objave, 20. novembra 1985, Microsoft isporučuje Windows 1.0. Umesto da kucate MS‑DOS komande, sada jednostavno pomerate miša kako biste se putem pokazivača i kliktanja kretali kroz ekrane odnosno „prozore“. Bil Gejts kaže: „To je jedinstveni softver dizajniran za ozbiljnog korisnika PC računara…“ On sadrži padajuće menije, trake za pomeranje, ikone i dijaloge koji olakšavaju učenje i korišćenje programa. Imate mogućnost da pređete sa jednog programa na drugi bez potrebe da ih pre toga zatvorite. Windows 1.0 dolazi uz nekoliko programa, uključujući MS‑DOS upravljanje datotekama, programe „Bojanka“, Windows Writer, „Beležnica“, „Kalkulator“ i kalendar, datoteku kartice i sat koji vam pomažu da upravljate svakodnevnim aktivnostima. Čak postoji i igra – „Reversi“. Sećate se disketa i kilobajta? Windows 1.0 zahteva najmanje 256 kilobajta (kB), dve dvostrane disketne jedinice i karticu za grafički adapter. Čvrsti disk i memorija od 512 KB preporučuje se za pokretanje više programa ili pri korišćenju operativnog sistema DOS 3.0 ili novije verzije.[3]

3

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows/history

9

Operativni sistemi Windows XP

3.2. Windows 2.0–2.11 – više prozora, veća brzina

Slika 4 - Windows 2.0 radna površina4 Dana 9. decembra 1987. Microsoft objavljuje Windows 2.0 sa ikonama radne površine i proširenom memorijom. Pomoću poboljšane grafičke podrške sada možete preklapati prozore, kontrolisati raspored na ekranu i koristiti tasterske prečice kako biste ubrzali rad. Neki projektanti softvera za ovo izdanje pišu svoje prve programe zasnovane na operativnom sistemu Windows. Windows 2.0 je dizajniran za procesor Intel 286. Ubrzo po objavljivanju procesora Intel 386 sledi pojava operativnog sistema Windows/386 koji će iskoristiti prednosti proširene memorije ovog procesora. Naredna izdanja operativnog sistema Windows nastavljaju da poboljšavaju brzinu, pouzdanost i mogućnost korišćenja ličnog računara. Godine 1988. Microsoft postaje najveće preduzeće za softver za PC računare na svetu na osnovu prodaje. Za neke kancelarijske radnike računari polako postaju deo svakodnevnog života. Kontrolna tabla se prvi put pojavljuje u operativnom sistemu Windows 2.0.

4

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows/history

10

Operativni sistemi Windows XP

3.3. Windows 3.0 – Windows NT – uvođenje grafike

Slika 5 - Windows 3.0 radna površina5

Dana 22. maja 1990. Microsoft objavljuje Windows 3.0, posle kojeg ubrzo sledi Windows 3.1 1992. Ova dva sistema zajedno prodaju se u 10 miliona kopija tokom prve 2 godine, čime ova verzija postaje najrasprostranjeniji Windows operativni sistem do tada. Razmere ovog uspeha navode Microsoft da revidira pređašnje planove. Virtuelna memorija poboljšava vizuelnu grafiku. Godine 1990. Windows dobija izgleda predstojećih verzija. Windows sada ima znatno bolje performanse, naprednu grafiku sa 16 boja i poboljšane ikone. Novi talas 386 ličnih računara dodatno podstiče popularnost operativnog sistema Windows 3.0. Uz punu podršku za procesor Intel 386 programi se pokreću primetno brže. U operativni sistem Windows 3.0 stižu programi Program Manager, File Manager i Print Manager.Bil Gejts pokazuje novi operativni sistem Windows 3.0 Bil Gejts pokazuje novi operativni sistem Windows 3. Windows softver instalira se sa disketa koje se kupuju u velikim kutijama sa obimnim uputstvima.Popularnost operativnog sistema Windows 3.0 raste sa objavljivanjem novog paketa Windows software development kit (SDK) koji pomaže projektantima softvera da se više fokusiraju na pisanje programa nego na pisanje upravljačkih programa.Windows se sve više koristi na poslu i kod kuće i sada obuhvata i igre kao što su „Pasijans“, „Srca“ i „Minolovac“. Oglas: „Neverovatnu moć operativnog sistema Windows 3.0 sada možete koristiti za zabušavanje.“ 5

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows/history

11

Operativni sistemi Windows XP

Windows for Workgroups 3.11 dodaje podršku za peer-to-peer radnu grupu i umrežavanje u okviru domena i PC računar po prvi put postaje integralni deo nadolazeće evolucije rada na računaru u sistemu klijent/server. 3.4. Windows NT Kada je Windows NT objavljen 27. jula 1993, Microsoft je stigao do važne prekretnice: dovršavanja projekta koji je započet krajem 1980-ih – izrade naprednog novog operativnog sistema ni iz čega. „Windows NT predstavlja ništa manje do korenitu promenu u načinu na koji preduzeća mogu odgovoriti na zahteve poslovnog korišćenja računara“, kaže Bil Gejts prilikom objavljivanja ovog sistema. Međutim, za razliku od operativnog sistema Windows 3.1, Windows NT 3.1 predstavlja 32-bitni operativni sistem, što ga čini strateškom poslovnom platformom koja podržava savremeni inženjering i naučne programe. Grupa koja je projektovala Windows NT prvenstveno se zvala tim za „prenosne sisteme“.[3]

3.5. Windows 95

Slika 6 - Windows 95- radna površina6

6

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows/history

12

Operativni sistemi Windows XP

Dana 24. avgusta 1995. Microsoft objavljuje Windows 95 koji postavlja rekord prodajom 7 miliona kopija tokom prvih pet sedmica. To je najbolje reklamirano lansiranje koje je Microsoft ikada preduzeo. Televizijske reklame predstavljaju bend Rolling Stones koji peva „Start Me Up“ praćenu slikama novog dugmeta „Start“. Saopštenje za štampu počinje jednostavnim rečima: „Stigao je“.Dan objavljivanja: Bill Gates predstavlja Windows 95 Dan objavljivanja: Bill Gates predstavlja Windows 95. Ovo je doba faksova/modema, e‑pošte, novog sveta na mreži i sjajnih multimedijalnih igara i obrazovnog softvera. Windows 95 ima ugrađenu podršku za Internet, pozivno umrežavanje i nove Plug and Play mogućnosti koje olakšavaju instaliranje hardvera i softvera. 32-bitni operativni sistema takođe nudi unapređene mogućnosti multimedije, moćnije funkcije za prenosni rad na računaru i integrisano umrežavanje. U vreme objavljivanja operativnog sistema Windows 95 prethodni Windows i MS‑ DOS operativni sistemi rade na oko 80 procenata ličnih računara na svetu. Windows 95 predstavlja nadogradnju ovih operativnih sistema. Da biste pokrenuli Windows 95, potreban vam je PC sa procesorom 386DX ili novijim (preporučuje se 486) i najmanje 4 MB RAM-a (preporučuje se 8 MB RAM-a). Verzije za nadogradnju dostupne su za formate diskete i CDROM diska. Dostupan je na 12 jezika.Windows 95 uvodi prvo pojavljivanje menija „Start“, trake zadataka i dugmadi za umanjivanje, uvećavanje i zatvaranje na svakom prozoru.

3.6. Hvatanje Internet talasa Tokom ranih 1990-ih insajderi iz sveta tehnike govore o Internetu – mreži svih mreža koja ima moć da poveže računare širom sveta. Tokom 1995. Bil Gejts objavljuje belešku pod naslovom „Plimski talas Interneta“ i izjavljuje da je Internet „najvažnije razviće od pojave ličnog računara“.U leto 1995. objavljuje se prva verzija programa Internet Explorer. Pregledač se pridružuje onima koji se već takmiče za prostor na World Wide Web mreži. Zanimljivosti za radoznale: Godine 1996. Microsoft objavljuje Flight Simulator za Windows 95 – tokom njegove 14-godišnje istorije to je prvi put da je dostupan za Windows.

13

Operativni sistemi Windows XP

3.7. Windows 98, Windows 2000, Windows Me

Slika 7 - Windows 98 radna površina7 Objavljen 25. juna 1998, Windows 98 je prva verzija operativnog sistema Windows dizajnirana posebno za korisnike. Lični računari su uobičajena stvar na poslu i kod kuće, a pojavljuju se i Internet kafići u kojima se možete povezati sa mrežom. Windows 98 je opisan kao operativni sistem koji „bolje radi i bolje igra“. Pomoću operativnog sistema Windows 98 jednostavnije možete pronaći informacije na računaru, kao i na Internetu. Druga poboljšanja obuhvataju mogućnost bržeg otvaranja i zatvaranja programa i podršku za čitanje DVD diskova i uređaja univerzalne serijske magistrale (USB). Još jedna stvar koja se prvi put pojavljuje jeste traka za brzo pokretanje koja vam omogućava da pokrećete programe bez potrebe da ih tražite u „Start“ meniju ili na radnoj površini. Windows 98 je poslednja verzija zasnovana na operativnom sistemu MS‑DOS. 3.8. Windows Me Dizajniran za kućnu upotrebu računara, Windows Me u poređenju sa prethodnim verzijama nudi brojna poboljšanja muzike, video sadržaja i kućnog umrežavanja, kao i poboljšanu bezbednost. Prvo pojavljivanje: oporavak sistema, funkcija koja može da vrati konfiguraciju softvera na računaru na datum ili vreme pre pojavljivanja problema. Movie Maker pruža korisnicima alatke za digitalno uređivanje, čuvanje i deljenje kućnih video zapisa. A pomoću Microsoft Windows Media Player 7 tehnologija možete pronaći, organizovati i reprodukovati digitalne medije. 7

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows/history

14

Operativni sistemi Windows XP

Zanimljivosti za radoznale: Tehnički govoreći, Windows Me je bio poslednji Microsoft operativni sistem zasnovan na bazi kodova operativnog sistema Windows 95. Microsoft je objavio da će svi naredni proizvodi operativnih sistema biti zasnovani na jezgru operativnih sistema Windows NT i Windows 2000.

3.9. Windows 2000 Professional Više od puke nadogradnje na Windows NT Workstation 4.0, Windows 2000 Professional dizajniran je sa namerom da zameni Windows 95, Windows 98 i Windows NT Workstation 4.0 na svim poslovnim desktop i laptop računarima. Napravljen na osnovu proverene Windows NT Workstation 4.0 baze kodova, Windows 2000 dodaje značajna poboljšanja u pogledu pouzdanosti, jednostavnosti upotrebe, kompatibilnosti sa Internetom i podrške za rad na prenosnim računarima. Između ostalih poboljšanja, Windows 2000 Professional pojednostavljuje instalaciju hardvera dodavanjem podrške za veliki broj novog Plug and Play hardvera, uključujući napredno umrežavanje i bežične proizvode, USB, IEEE 1394 i infracrvene uređaje. Noćni test pod pritiskom izvršen tokom razvoja nad operativnim sistemom Windows 2000 jednak je vremenu izvršavanja od tri meseca na čak 1500 računara.[3]

15

Operativni sistemi Windows XP

3.10. Windows XP – stabilan, upotrebljiv i brz

Slika 8- Radna površina operativnog sistema Windows XP Home Edition8 Dana 25. oktobra 2001. objavljen je Windows XP sa redizajniranim izgledom i doživljajem koji je usmeren na upotrebljivost i centar za objedinjene usluge pomoći i podrške. Dostupan je na 25 jezika. Od sredine 1970-ih do objavljivanja operativnog sistema Windows XP, širom sveta je isporučeno oko milijardu PC računara. Za Microsoft operativni sistem Windows XP postaće jedan od najprodavanijih proizvoda tokom godina koje će uslediti. Sistem je brz i stabilan. Navigacija kroz „Start“ meni, traku zadataka i kontrolnu tablu sada je intuitivnija. Raste svest o računarskim virusima i hakerima, ali strah se u izvesnoj meri ublažava isporukom bezbednosnih ispravki na mreži. Korisnici počinju da razumeju upozorenja o sumnjivim prilozima i virusima. Veći naglasak se stavlja na pomoć i podršku. Windows XP Home Edition nudi čist, pojednostavljen vizuelni dizajn koji najčešće funkcije čini pristupačnijim. Dizajniran za kućnu upotrebu, Windows XP nudi poboljšanja kao što su čarobnjak za podešavanje mreže, Windows Media Player, Windows Movie Maker i unapređene mogućnosti za digitalne fotografije Windows XP Professional prenosi čvrstu osnovu operativnog sistema Windows 2000 na radnu površinu računara, unapredivši pouzdanost, bezbednost i performanse. Uz svež vizuelni dizajn Windows XP Professional uključuje funkcije za poslovno i napredno kućno korišćenje računara, uključujući podršku za udaljenu radnu površinu, sistem šifrovanja datoteka, kao i vraćanje sistema i napredne funkcije umrežavanja. Ključna poboljšanja za 8

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows/history

16

Operativni sistemi Windows XP

korisnike prenosnih računara uključuju podršku za bežično 802.1x umrežavanje, Windows Messenger i daljinsku pomoć. Windows XP je imao nekoliko izdanja tokom narednih godina: Windows XP 64-bitno izdanje (2001) predstavlja prvi Microsoft operativni sistem za 64-bitne procesore dizajniran za rad sa velikom količinom memorije i projektima kao što su specijalni efekti za filmove, 3D animacije, inženjering i naučni programi. Windows XP Media Center Edition (2002) napravljen je za kućni rad na računaru i zabavu. Možete pregledati Internet, gledati televizijski program uživo, uživati u digitalnim kolekcijama muzike i video zapisa i gledati DVD-ove. Windows XP Tablet PC Edition (2002) ostvaruje viziju rada na računaru zasnovanog na olovci. Tablet računari uključuju digitalnu olovku za prepoznavanje rukopisa, a takođe možete koristiti i miš ili tastaturu. Windows XP je sastavljen od 45 miliona redova kôda.[3]

3.11. Windows Vista – pametan u pogledu bezbednosti Windows Vista objavljen je 2006. godine sa najjačim bezbednosnim sistemom do tada. Kontrola korisničkog naloga sprečava potencijalno štetan softver u izvršavanju promena na računaru. U operativnom sistemu Windows Vista Ultimate, BitLocker šifrovanje disk jedinice pruža bolju zaštitu podataka na računaru kako rastu potrebe za prodajom i bezbednošću laptop računara. Windows Vista takođe uvodi poboljšanja programa Windows Media Player budući da sve više ljudi smatra svoje računare centralnom lokacijom za digitalne medije. Tu možete gledati televiziju, prikazivati i slati fotografije i uređivati video zapise. Dizajn igra veliku ulogu u operativnom sistemu Windows Vista, a funkcije kao što su traka zadataka i ivice oko prozora dobijaju potpuno novi izgled. Nov naglasak se stavlja na pretragu koja pomaže ljudima da brže pronađu datoteke na svom računaru. Windows Vista predstavlja nova izdanja od kojih svako ima drugačiji skup funkcija. Dostupan je na 35 jezika. Redizajnirano dugme „Start“ prvi put se pojavljuje u operativnom sistemu Windows Vista. Više od 1,5 miliona uređaja kompatibilno je sa operativnim sistemom Windows Vista pri njegovom pokretanju.

3.12. Windows 7 Windows 7 je stvoren za svet bežičnog umrežavanja koji se razvio krajem prve decenije XXI veka. U trenutku objavljivanja, prodaja laptop računara nadmašila je prodaju desktop računara i postalo je uobičajeno povezati se sa mrežom na javnim bežičnim hotspotovima kao što su kafići privatne kućne mreže. Zanimljivosti za radoznale: Procenjuje se da je Windows 7 imao 8 miliona beta korisnika koji su ga testirali širom sveta pre nego što je objavljen.

17

Operativni sistemi Windows XP

3.13. Windows 8 Windows 8 je Windows koji je potpuno redizajniran: od čipseta do korisničkog utiska pri radu. Može da se koristi i za zabavu na tabletu i za PC računare sa svim funkcijama za obavljanje poslova. On donosi potpuno nov interfejs koji bešumno radi i na ekranima osetljivim na dodir i preko miša i tastature. Windows 8 sadrži i poboljšanja poznate Windows radne površine, kao što su nova traka zadataka i pojednostavljeno upravljanje datotekama. Windows 8 se odlikuje početnim ekranom sa pločicama koje su povezane sa osobama, datotekama, aplikacijama i Veb lokacijama. Aplikacije su na vidljivom mestu i imaju i pristup novoj lokaciji gde se mogu nabaviti, Windows prodavnici, koja je ugrađena na početni ekran. Uz Windows 8, Microsoft je objavio i Windows RT koji radi na određenim tabletima i PC računarima. Windows RT je dizajniran za elegantne uređaje sa dugim trajanjem baterije i pokreće samo aplikacije iz Windows prodavnice. On se dobija i sa ugrađenom verzijom sistema Office koja je optimizovana za ekrane osetljive na dodir. Napredniji korisnici će primetiti da je uočavanje i otklanjanje grešaka u sistemu datoteka u operativnom sistemu Windows 8 i transparentnije i fleksibilnije.

4. Sistemski zahtevi – Windows XP Procesor:

Pentium 233 MHz (300 MHz preporučljivo)

Radna memorija: 64 MB (128 MB preporučljivo) Tvrdi disk:

1.5 GB raspoloživog prostora diska

Optički disk:

CD ili DVD-ROM uređaj

Monitor:

SVGA monitor

Grafika:

PCI, AGP adapter s 4 MB video RAM-a - Direct3D/OpenGL3D

Periferije:

Tastatura, miš

4.1. Verzije XP-a Dva glavna izdanja Windowsa XP jesu Home Edition, za kućne korisnike i izdanje Proffesional, namenjeno za poslovne korisnike. Professional nudi neke opcije koje Home Edition nema, kao što su Remote Desktop(podrška za upravljanje drugim Windows XP računarom u LAN mreži, podrška za više procesora, itd.

18

Operativni sistemi Windows XP

Ostala izdanja: Windows XP 64-bit edition Windows XP Professional x64 Edition Windows XP Media Center Edition Windows XP Tablet PC Edition Windows XP Embedded Windows Fundamentals for Legacy PCs Windows XP Service Pack uključuje sve što je prethodno izdao Windows XP, ažuriranja, sigurnosna ažuriranja i hitne popravke i odabrana out-of-band izdanja. SP služi da popravi probleme i poboljša osobine. Za Windows XP Microsoft je izbacio SP1, SP2 i SP3.

5. WINDOWS XP Windows XP je najnovija i najbolja verzija široko rasprostranjenog operativnog sistema Windows. XP je skraćeno od "experience", što na engleskom znači "iskustvo" (kao u Jimi Hendrix Expirience, ako ste imali prilike da ih čujete). Ova verzija Windowsa će sigurno predstavljati novo iskustvo za korisnike koji su radili s njegovim prethodnim verzijama. Kada je razvijao ovu verziju, Microsoft je težio da napravi udobnije i jednostavnije radno okruženje. Posle višenedeljnog rada sa Windowsom XP, mirne duže mogu da kažem da su ostvarili cilj. Nije lako izdvojiti određenu funkciju koja je zaslužna za to novo iskustvo. Stvar je u tome da je reč o novom okruženju i o tome koliko lako možete sve da podesite baš kao što želite. Ako ste potpuni početnik, najpre ćemo vam reći da je Windows XP računarski program. Preciznije, pripada vrsti programa koji se nazivaju operativnim sistemima (često se skraćeno nazivaju OS). Možda ste već čuli za neke druge operativne sisteme, kao što su DOS, Mac OS koji koriste računari Macintosh, i Linux i UNIX, koji su uglavnom namenjeni velikim korporacijama. Operativni sistem se od svih drugih programa za personalne računare razlikuje po tome što je neophodan računaru. Računar bez operativnog sistema isto je što i automobil bez motora. Ako uključite računar na kome nije instaliran operativni sistem, dobićete poruku na ekranu koja vam govori upravo to - da na računaru ne postoji operativni sistem. Nijedan računar ne može da radi bez operativnog sistema, između ostalog i zato što je on zadužen za usklađivanje rada svih delova od kojih se sastoji računarski sistem - ekrana, miša, tastature, programa koje koristite, čvrstog diska i svega ostalog. Pošto sve ovo radi "iza kulisa", korisnik to srećom ne primećuje i uopšte ne mora da zna kako operativni sistem funkcioniše. Operativni sistem je, takođe, odgovoran za korisnički interfejs računara. To znači da on odlučuje šta korisnik vidi na ekranu i kako komunicira s tim što vidi. Dakle, ako želite da naučite da koristite računar, zapravo treba da naučite da koristite njegov operativni sistem. U

19

Operativni sistemi Windows XP

stvari, učenje Windowsa XP verovatno je najvažniji prvi korak u savladavanju rada s računarom. To je delimično i zato što morate da savladate Windows da biste mogli uopšte da pokrenete bilo koji drugi program koji nameravate da koristite. Osim toga, mnoga znanja koja steknete učeći Windows moći će da se primene bezmalo na sve što budete radili s računarom, bilo da je reč o obradi teksta, pravljenju namenskih kompakt diskova, radu sa digitalnim fotografijama, izradi Web strana ili bilo čemu drugom. Dakle, učeći Windows, učite o primeni računara i svih njegovih neverovatnih mogućnosti.

5.1. Instalacija Windows-a XP Čim se pritisne dugme power na kućištu računara, potrebno je ući u BIOS (najčešće pritiskom tastera DEL na tastaturi). Pratiti legendu za navigaciju BIOS-om (obično se nalazi na dnu ekrana). Potražiti „First boot device“ ili nešto sličnog značenja, ali da se pritom ne promeni niti jedna postavka. Ako nije u „First boot device“ postavljen CDROM, postaviti ga, a kao drugi (Second boot device) postaviti hard disk (HDD). Potvrditi promene i izaći iz BIOS-a . Ubaciti u CDROM boot-abilni disk za instalaciju Windows XP operativnog sistema i nakon toga restartovati računar. U toku ponovog paljenja računara, na ekranu će se ispisati „Press any key to boot from CD...“ i tada je potrebno pritisnuti bilo koji taster na tastaturi i pratiti sledeće korake. Korak 1: Kada se na ekranu pojavi Windows Setup nije potrebno ništa dirati. Korak 2: Zatim pritisnuti taster Enter (da bi nastavili sa instalacijom XP-a). Korak 3: Pritisnuti taster F8 (pri čemu potvrđujemo slaganje sa licencnim ugovorom). Korak 4: Ukoliko je računar nov ili je u stari računar stavljen novi hard disk, potrebno je kreirati particiju. Ukoliko je postojala particija na računaru (stari računar) potrebno je prvo izbrisati sve particije, pa tek onda kreiratu novu. Postupak brisanja particije može se pratiti navigacijom u dnu ekrana (pritisnuti taster D i kasnije pratiti sledeće korake u kojima treba potvrđivati brisanje). Za kreiranje particije, na ekranu poput sledećeg potrebno je pritisnuti taster C.

20

Operativni sistemi Windows XP

Slika 9 – Kreiranje particije9 Korak 5: Odrediti veličinu particije u MB-ima i pritisnuti taster Enter. Korak 6: Odaberimo particiju (u ovom slučaju imamo samo C:).Ukoliko imamo više particija i u tom slučaju ćemo odabrati particiju C:. Nakon toga pritisnuti taster Enter. Korak 7: Sada je potrebno formatirati particiju. Potrebno je odabrati „Format the partition using the NTFS file system“ i pritisnite taster Enter. Korak 8: Proces formatiranja diska je započet kada se pojavi sledeći izgled ekrana. Ovde nema potrebe ništa uraditi.

9

http://www.skolskiportal.edu.me/Docs/Prirunici/ICT/Uputstvo%20za%20instalaciju%20Windows%20XP-a.pdf

21

Operativni sistemi Windows XP

Slika 10 - Formatiranje10 Korak 9: U sledećem koraku ne treba ništa raditi, jer u ovom koraku Setup vrši kopiranje fajlova. Korak 10: Sledeći korak je kada se pojavi izgled ekrana kao na slici, ali ni ovde ne treba ništa da se uradi već samo da se sačeka da se proces završi.

Slika 11 – Početak instalacije11 10

http://www.skolskiportal.edu.me/Docs/Prirunici/ICT/Uputstvo%20za%20instalaciju%20Windows%20XPa.pdf

22

Operativni sistemi Windows XP

Korak 11: U ovom koraku je potrebno sačekati 15 sekundi da bi se računar restartovao ili pritisnuti taster Enter na tastaturi da bi se računar odmah restartovao. Korak 12: Nakon restartovanja pojaviće se izgled ekrana kao na slici i ovde ne treba ništa uraditi nego samo sačekati da se procedura završi.

Slika 12 – Instalacija u toku12

Korak 13: Kada se na ekranu pojavi prikaz ekrana kao na slici kliknite na Next. Regionalna podešavanja možete kasnije podesiti.

11

http://www.skolskiportal.edu.me/Docs/Prirunici/ICT/Uputstvo%20za%20instalaciju%20Windows%20XPa.pdf 12 http://www.skolskiportal.edu.me/Docs/Prirunici/ICT/Uputstvo%20za%20instalaciju%20Windows%20XPa.pdf

23

Operativni sistemi Windows XP

Slika 13 – Regionalne postavke13 Korak 14: Unesemo proizvoljno ime („Name“), a polje „Organization“ može ostati prazno. Korak 15: Uneti serijski broj i kliknuti na dugme Next. Korak 16: Uneti ime računara (proizvoljno) i kliknuti na dugme Next. Korak 17: Namestiti vreme i vremensku zonu i kliknuti na dugme Next. Nakon toga potrebno je samo sačekati da se procedura završi i ispratiti korake sa Next. Kada se pojavi izgled ekrana kao na slici, instalacija je završena

Slika 14 – Radna površina Windows XP14

13

http://www.skolskiportal.edu.me/Docs/Prirunici/ICT/Uputstvo%20za%20instalaciju%20Windows%20XPa.pdf 14 http://www.skolskiportal.edu.me/Docs/Prirunici/ICT/Uputstvo%20za%20instalaciju%20Windows%20XPa.pdf

24

Operativni sistemi Windows XP

5.2.Podešavanje sistema 5.2.1. Radna površina Kada se prijavimo na sistem prvo što nas dočeka je ekran sa natpisom Welcome a zatin radna površina. Kada prvi put pokrenemo sistem na pozadini će biti samo jedna ikonica –Recycle Bin. Mi možemo iz menija start izvlačiti ikonice „prečice“ po želji i potrebi. Nakon toga ih možemo raspoređivati po ekranu. Na dnu se vidi Taskbar. To je traka koja prikazuje otvorene prozore i njihovu aktivnost, dugme Start, sat, itd. Pored sata treba da nam stoji ikonca nekog antivirusnog programa koji treba instalirati odmah nakon instalacije sistema. Kad se malo poigramo sa ikonicama i prozorima, radna površina može izgledati kao na sledećoj slici.

ikonice

Meni Start

prozori

taskbar

Slika 15 – Radna površina

Jedan od važnijih delova radne površine predstavlja dugme Start. Omogućava pokretanje aplikacija, često korišćenih dokumenata kao i pristup alatima za podešavanje sistema.

25

Operativni sistemi Windows XP

5.2.2. Prozori i njihovi elementi Gotovo svi programi u Windowsu se prikazuju u obliku prozora. Prozor je osnovni element interfejsa Windowsa po kome je ovaj OS i dobio ime. To je pravougaona površina sa nekim sadržajem koji zavisi od tipa programa. Tipičan izgled prozora se vidi na slici.

Padajući meni

Naslovna linija

Toolbar

Scrollbar Status bar

Sadržaj prozora

Ivice prozora

Slika 16 – Elementi prozora

26

Operativni sistemi Windows XP

o Naslovna linija se nalazi na vrhu prozora i sadrži naslov, ikonicu, dugmiće za minimiziranje, maksimiziranje i zatvaranje prozora. o Ivice prozora služe za promenu njegove veličine. o Padajući meniji, otvaramo ih klikom miša ili uz kombinaciju tastera Alt i nekog slova koje je podvučeno dok držimo taster Alt. o Toolbar ili traka alata sadrži alatke koje omogućavaju brzo obavljanje najčešćih radnji sa prozorima. o Scrollbar služi sa kretanje unutar prozora. o Statusna traka je na dnu prozora i daje razne korisne informacije o trenutnom statusu, trenutno odabranom objektu unutar programa i sl. Prozor u kome trenutno radimo je aktivan prozor i postavljen je iznad ostalih i u Taskbaru deluje kao da je pritisnuto dugme(slika).

Slika 17 – Aktivni i neaktivni prozori Istovremeno može biti aktivan samo jedan prozor. A ako želimo da aktiviramo prozor dovoljno je da kliknemo na njegovo ime u taskbaru. Dijaloški okvir ili dijalog je poseban tip prozora koji služi za otvaranje dokumenata ili podešavanje opcija. Uglavnom se otvaraju odabirom neke opcije i nisu aktivni istovremeno sa programom. Manji su od standardnih prozora, ne može im se promeniti veličina i sl. Dijalog najčešće sadrži kartice koje grupišu opcije. Da bi potvrdili podešavanja koja napravimo u dijalogu moramo kliknuti na dugmiće OK ili Applay koji se obično tu nalaze. Ako izaberemo Cancel vratićemo se u program bez promena. Primer se vidi na sledećoj slici.

Slika 18 – Opcije foldera

27

Operativni sistemi Windows XP

Da bi izašli iz Windowsa a time i isključili računar, potrebno je kliknuti na Start pa na Turn Off Computer. Nakon toga se pojavljuje prozor kao na sledećoj slici slici:

Slika 19 – Isključivanje računara o Turn Off – isključivanje računara o Restart – ponovno pokretanje o Stand by – način rada u kome će se monitor i diskovi isključiti zbog štednje energije, ali računar je i dalje uključen i može se vratiti u radno stanje pritiskom bilo kog tastera. 5.2.3. Struktura sistema Logička struktura Windows XP operativnog sistema po instalaciji izgleda prema narednoj slici. Pošto sve započinje sa oznakom diska i širi se kao krošnja drveta prema listovima od kojih svaka grana predstavlja jednu putanju - folder (directory), a listovi datoteke (file), često se za sam prikaz koristi naziv - STABLO OS. Stablo, kako ga prikazuje Windows explorer sadrži četiri osnovna elementa: Desktop +Documents +Computer +Network Recycle bin

28

Operativni sistemi Windows XP

6. Windows Explorer Windows Explorer ili kako mu ime kaže straživač, možemo koristiti za pretraživanje, kopiranje, premeštanje, kreiranje foldera i sve što poželimo sa njima. Da bi se pokrenuo Explorer idemo na Start > All Programs. Nakon pokretanja dobijamo njegov prozor podeljen na levu i desnu stranu. Na levoj strani prozora se prikazuje stablo foldera i grafički prikaz veza izmđu svih jedinica (A:, C:, D:, ...) i foldera dok na desnoj strani imamo prikaz elemenata koji se nalaze i folderima. Ako želimo pogledati sadržaj diska D, kliknemo dva puta na oznaku diska. Na desnoj strani ćemo dobiti prikaz. Ako pored foldera stoji znak + to znači da postoji podfolder i klikom na + isti će biti otvoren.

Slika 20 – Prikaz sadržaja foldera Istovremeno možemo imati otvoreno nekoliko Explorera što možemo upotrebiti za istovremeni prikaz više jedinica ili foldera za olakšano kopiranje i sl. Aktivan će biti onaj na kog kliknemo, odnosno sa kojim radimo.Premeštanje se vrši standardno kao i kod kopiranja u bilo kom drugom prozoru Windows-a. Postoje dvanačina: 1.Otvorimo izvorni folder, izaberemo i fajl i na njega kliknemo desnim klikom pa Copy opcija. Pređemo u destionacioni folder i na praznoj površini desni klik pa Paste opcija. 2.Otvorimo izvorni folder kliknemo na željeni fajl i jednostavno ga prevučemo na željeno mesto. Ako želimo nešto premestiti samo umesto Copy izaberemo Cut opciju.

29

Operativni sistemi Windows XP

7. Control Panel Otvaranjem kontrolne ploče dobijamo mogućnost kontrole nad Windows-om i određivanja osobina njegovim delovima. Imamo deset kategorija u kojima možemo da podesimo razne mogućnosti koje nam mogu pomoći u radu sa programima. U ovom radu ćemo se zadržati na najosnovnijim.

Slika 21– Control Panel 7.1. Uređaji na računaru Kada kupimo novi računar, treba pogledati malo 'ispod haube', a to omogućava servis koji se aktivira izborom Control Panel>Administrative Tools>Computer Mangement i izborom opcije Device Manager, pri čemu će se pojaviti sledeći prozor.

Slika 22 - Ispravno prepoznati uređaji

30

Operativni sistemi Windows XP

Ako računr ne prepozna uređaj, umesto odgovarajuće ikone pojaviti će se upitnik što znači da nema nikakvog upravljačkog programa (driver) da poveže BIOS s operativnim sistemom, a ako je prikazan uzvičnik to znači da je uređaj prepoznat ali je instalirani upravljački program oštećen, loše napisan, neodgovarajući ili nešto drugo. 7.2. Podešavanje regionalnih opcija Ako se podešavanje lokaliteta ne izvrši u postupku instalacije operativnog sistema, korisnik će imati upisane podrazumevane američke lokalne postavke. Ako se podešavanje lokalizacije tada izvrši, naknadno po prijavi (login) nekog korisnika na sistem lokalne promene važe samo za njega, upisivanje lozinke podrazumeva US raspored tastera, te se navedeno može iskoristiti da se „lenjim“ korisnicima lokalizacija izvrši naknadno. Prilikom instalacije operativnog sistema odmah na početku instalacijska procedura pita korisnika želi li automatsku ili korisničku instalaciju. Ovo je interesantno jer se može odmah odabrati žele li se instalirati 'mrežne igre', podesiti lokalne postavke i postavke mrežne kartice i još ponešto. Istina, svi ovi parametri mogu se podesiti i naknadno. Podešavanje lokaliteta ne znači da se instalira i kompletan interfejs na srpskom jeziku, već podešavanje postavki na osnovu kojih će se prikazati vreme i datum na željeni način, odabrati vremenska zona, raspored tastera na tastaturi i način prikazivanja brojeva i valute. Lokaliteti se podešavaju izborom Start > Contol Panel > Regional and Language Options. Po ovom izboru sledi prozor prikazan na narednoj slici.

Slika 23- Podešavanje lokaliteta15

15

http://www.sisulizer.com/online-help/RuntimeLanguageChangeVcl.shtml

31

Operativni sistemi Windows XP

Slika pokazuje kako podesiti regionalne postavke što se tiče prikaza brojeva i vremena. Korisnik može prihvatiti ponuđeno ili preko izbora Customize… napraviti sebi po želji. U osnovi, prikaz ponuđenih postavki je kako to koriste 's druge strane bare'. Ako korisnik to promeni prema svom viđenju može se dogoditi da datoteku koju je spremio, korisnik s drugačijim postavkama operativnog sistema ne može ispravno pročitati. Problemi mogu nastati kod programske podrške tipa EXCEL, koja koristi matematičke izraze. Treba još podesiti osnovni ulazni uređaj za unos podataka - tastaturu. Ni ovo ne bi trebao biti neki veliki problem, ali ... Lokaliteti podrazumevano pripadaju postavkama korisnika, te ako se uz postojeći anglosaksonski raspored pridoda raspored tipki prema lokalitetu, prilikom prijave na sistem kao administrator može se dogoditi da je podrazumevana konfiguracija anglosaksonska pa se ne možete prijaviti na sistem jer postavljena lozinka ima znak ' Z ' koji je, na 'pogrešnom' mestu. Treba se toga u brzini setiti. Obvezno treba definisati za sve korisnike koji je raspored podrazumevan. Bolje rešenje je postaviti i prihvatiti (applay) lokalni raspored kao podrazumevan, a sve ostale potom odmah izbrisati. Na primer, stanovnici zemalja Benelux-a koriste DVORAK raspored na tastaturi umesto QWERTY. 7.3. Podešavanje prikaza i performansi Radne memorije nikad dosta. Posebno ako se računar koristi za obradu fotografija ili video sadržaja ili za igranje. Za navedeno je potrebno podesiti grafičke osobine sistema, odnosno uskladiti prikaz na monitoru prema sadržajima koji se žele prikazati ili s mogućnostima skenera i štampača. Podešavanje osobina prikaza baš ne spada u lokalitete, ali je ipak podešavanje. Prvi deo odnosi se na radnu površinu (desktop). Kod korisnika gde su ikone uredno poslagane na levoj strani monitora, ovo sigurno nije podešeno. Naime, podrazumevano se svakih 60 dana pokreće čarobnjak koji će izbrisati ikone (prečice) koje nikuda ne vode i sve ih uredno složiti na levoj strani prikaza na monitoru. Akcija desni klik pa odabir Properties, a onda izbor kartice Desktop, omogućava sledeći prikaz:

Slika 24 – Display properties16

16

http://www.informatika.buzdo.com/s712-xp-performanse.htm

32

Operativni sistemi Windows XP

Nije loše podesiti performanse sistema prema moći računara. O tome na Internetu postoji mnoštvo zapisa kroz forume ili specifične stranice tipa 'Tweaks, Tips, Hacks ...' kako podesiti pojedine stavke u registru i koje servise zaustaviti za postizanje željenog rezultata. Naredna slika pokazuje što bi minimalno trebalo podesiti da bi se zadržao kakav-takav XP izgled sučelja prema korisniku. Do prikazane slike dolazi se izborom Start> Control Panel > System> Advanced, pri čemu treba pod oblašću 'Performance' izabrati Settings. Tu se mogu podesiti neke postavke kao kod sistema Windows 2000.

Slika 25 – System properties17 Kartica Advanced nudi vrlo značajno podešavanje do kojeg se dolazi izborom Change u oblasti 'Virtual memory'. Gotovo svi operativni sistemi služe se prividnom memorijom (virtual memory), koja je u suštini deo prostora diska rezervisan kao dopuna radnoj memoriji. Radna memorija je u većini slučajeva neka verzija DRAM-a. Kada nema dovoljno operativnog prostora u radnoj memoriji, sadržaje koji se trenutno ne koriste operativni sistem prebacuje u virtuelnu memoriju kao bi se oslobodio DRAM prostor. Ideja je prihvatljiva, posebno zbog velike cene radne memorije, ali znatno može narušiti performanse sistema. Ako je veličina DRAM-a premala, treba definisati veći prostor za virtuelnu memoriju kako bi se osigurala stabilna količina slobodnog DRAMa za operativni rad. Slika 26 – Podešavanje virtuelne memorije18

17 18

http://www.informatika.buzdo.com/s712-xp-performanse.htm http://www.informatika.buzdo.com/s712-xp-performanse.htm

33

Operativni sistemi Windows XP

Dakle, treba osigurati deo diska za prividnu memoriju. Preporuka je da to iznosi 150% do 250% veličine radne memorije, ali ne više od 4 GB. Ali ako se učita neka ogromna slika i želi se urediti nakon nekoliko intervencija na slici, slika na ekranu počinjene 'preskakati' i 'vući se'. Što je manji kapacitet fizičkog DRAM-a ovaj efekat je izraženiji. Uz prihvatljivu grafičku karticu (ne za igračke potrebe) i dovoljnu količinu radne memorije dobre performanse mogu se postići ako se, uz korištenje dva fizička diska, operativni sistem smesti na jednu particiju, a prividna memorija na početak prve particije drugog diska kako bi bila brzo dohvatljiva. Kod današnjih računara ovo je sve manji problem jer RAM memorije ima više i mnogo je brža nego pre samo par godina. 7.4. Windows XP na mreži Već je navedeno da se tokom instalacije može izabrati automatski i korisnički pristup instalaciji. Prvi će računaru dati generisano ime, dodeliti opšta radna grupa WORKGROUP i DHCP postavke za dohvat mreže i konfiguraciji mrežne kartice, što je za većinu korisnika kod kuće dovoljno. IP adresu računar će dobiti direktno od davatelja usluga preko modemaroutera s kojim je spojen na Internet. Ako se vrši umrežavanje više računara kod kuće, ili u ustanovi u kojoj je planirano kao će mreža izgledati, tada pojedine od postavki treba promeniti prema potrebama i planiranoj mrežnoj šemi. Prema planiranom redosledu radnji prvo treba računaru dodeliti ime i pripadnost grupi. Ako to nije na početku napravljeno prema planu, prilikom završetka ovog postupka računar će se restartovati. U mreži ne smeju postojati dva računara s istim imenom. Ovo se obavlja izborom Start> Control Panel> System> Computer name> Change... po čemu sledi naredna slika.

Slika 27 – podešavanje imena računara19

19

http://www.informatika.buzdo.com/s716-xp-mreza.htm

34

Operativni sistemi Windows XP

Ako se to slučajno dogodi da su u računarskoj mreži dva računara s istim imenom, na radnoj površini računara s istim imenom pojaviće će poruka da su u 'sukobu interesa' u momentu kad su oba povezana s mrežom. Dakle, planiranje mreže nije bez značaja. Kada je računar dobilo svoje ime, treba pristupiti resursima gde se podešavaju mrežne kartice preko Start> Control Panel> Network Connections , gdje će se vidjeti svi raspoloživi mrežni resursi. Računar prema primeru na narednoj slici nema bežičnu komunikaciju.

Slika 28 – prikaz konekcija20 Odabere se mrežna kartica zadužena za pristup mreži. Akcijom desni klik na odgovarajuću mrežnu karticu i izborom Properties dolazi se do podešavanja mrežnih postavki. Postavke se podese prema unapred isplaniranoj mrežnoj šemi. Ako tokom rada mrežna kartica ne prepozna dodeljene joj parametre ili je zbog nekog razloga zablokirala (naponski udar), mora se izvršiti ponovno podešavanje. Ako se umrežena računari odmah ne prepoznaju, dobro je da uradi neka razmena podataka (share) kako bi se poboljšalo oglašavanje ponuđenih resursa na zajedničko korištenje. Umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove. Ove dve stvari računarske mreže postižu na tri osnovna načina: zajedničkim korišćenjem informacija (podataka), zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera i centralizovanom administracijom i podrškom. Konkretnije, računari koji su u mreži mogu zajednički da koriste: dokumente (memorandume, tabelarne proračune, fakture) elektronsku poštu, softver za obradu teksta, softver za praćenje projekata, ilustracije, fotografije, video i audio datoteke, audio i video prenose, štampače, faks mašine, modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, kao što su Zip i Jaz jedinice diskova. Postoje i mnoge druge mogućnosti zajedničkog korišćenja. Mogućnosti mreža se neprekidno proširuju pronalaskom novih načina komunikacije između računara.

20

http://www.informatika.buzdo.com/s716-xp-mreza.htm

35

Operativni sistemi Windows XP

U prethodnom poglavlju naglašeno je da u mrežnoj šemi dva računara ne mogu imati isto ime. Navedeno vredi i za IP adrese. Ako dođe do 'sukoba interesa', sukobljenim računarima sledi poruka na radnoj površini koja se ne može za stalno isključiti. IP adresa sastavni je deo Internet protokola i podešava se u kartici General prilikom podešavanja svojstava mrežne kartice. Ako je reč o mrežnoj kartici prvenstveno se misli na žičane mreže neke ustanove, firme ili korporacije, iako se i bežična komunikacija može slično podesiti ali uz dodatne sigurnosne protokole.

Slika 29 – Izbor protokola TCP/IP21 Korisno je uključiti opcije u kvadratićima tako da je ikona mrežne kartice uvek prisutna u 'tray' delu sistema. Ako nema mrežnog kabla ikona je precrtana; ako mrežni kabl postoji ali nema komunikacije ikona je bleda; ako je sve u redu, postavljanjem pokazivača miša na ikonu, 'iskočiće' prozorčić s osnovnim parametrima konekcije. Vrlo zgodno za brzu dijagnostiku. Kada se odabere protokol (mogao bi biti instaliran IPX / SPX što bi jako veselilo Novell-ove pristalice, ali viruse i crve sigurno ne bi), preko opcije Properties sledi forma za unos parametara prema slici koja sledi. Već je pre navedeno da se parametri rada mrežne kartice podešavaju kroz Administrative Tools, vrsta prometa, brzina i drugo. IP adrese prikazane na slici, upisuju se na temelju već ustrojene mrežne šeme, ili će uređaj sam dodijeliti potrebne parametre.

21

http://www.informatika.buzdo.com/s717-xp-mrezne-postavke.htm

36

Operativni sistemi Windows XP

Slika 30 – Dodela IP adrese22

8. Registar (Registry) Registar (Registry) je velika kompleksna struktura od izuzetnog značaja za ispravan rad operativnog sistema. Treba dobro razumeti njegov sastav i organizaciju, jer „upotreba editora (regedit) je isto što i otvaranje Pandorine kutije“. Sve što se nalazi u računaru, nazivi i parametri i programske podrške, konfiguracioni zapisi datoteka pa nadalje zapisano je u tu jedinstvenu bazu, te je menjanje sadržaja bez sigurnih saznanja šta treba raditi vrlo rizično. Sve ove zapise operativni sistem koristi da bi mogao uspešno raditi sa hardverom i programskom podrškom. Sve verzije Windows OS imaju moćan editor za pregled i uređivanje navedenih podataka - REGEDIT (Microsoft Registry Editor), koji se pokreće upisom navedene ključne rieči u izbor START >Run....

Slika 31 – Pokretanje komande Run 22

http://www.informatika.buzdo.com/s717-xp-mrezne-postavke.htm

37

Operativni sistemi Windows XP

Potom sledi okvir editora koji omogućava pregled i izmenu sadržaja u pet grupacija, nazvanih HivesKey (roj ključeva), prikazanih na narednoj slici:

Slika 32 – Prikaz Registry Editora Grupe prikazane na slici predstavljaju sledeće: o

HKEY_CLASSES_ROOT - Informacije za internu upotrebu u operativnom sistemu, kao OLE (Object Linking and Embedding), odnosno sposobnost kopiranja (copy) i ispuštanja (paste) sadržaja i drag & drop podrške. Tu spada i baza podataka koja vodi brigu o tome koji tip datoteke pripada pojedinoj programskoj podršci (file associations), na primer ko vodi brigu o datotekama tipa .DOC ili .JPG i drugima. o HKEY_CURRENT_USER - Sadrži različite INDIVIDUALNE konfiguracije postavke korisnika, koje se opet odnose na aplikaciju, ali korisnički deo, kao što su desktop, upotrebljeni font, početni parametri aplikacije, njen izvor instaliranja, opšti parametri kao što su mapa za snimanje baze podataka slika, opšte postavke rad TV kartice i slično. Ovaj deo je podskup grupe ključa USERS. o HKEY_LOCAL_MACHINE - Sadrži mnoštvo konfiguracionih postavki koje se odnose za sve zajedničko i svim korisnicima, postavke programske podrške, instalacioni ključ i slično, kao i postavke samog operativnog sistema. o HKEY_USERS - Sadrži individualne postavke korisnika, ali za SVE kreirane korisnike. Svaki kreirani korisnik identifikuje se sa svojim SID brojem (Security IDentifier), što otprilike znači da mogu biti dva korisnika 'Drago' ali da nisu isti. o HKEY_CURRENT_CONFIG - Ovaj ključ povezan je s ključem LOCAL_MACHINE na sličan način kako je CURRENT_USER povezan s USERS ključem. Definiše hardverske i programske postavke za SVE korisnike za prisutni hardverski profil (hardware profile) koji se koristi prilikom uključivanja računara. Svaki korisnik ima okruženje koje se čuva u folderu Documents and Settings\KREIRANI_KORISNIK, u kojem se osim foldera u kojima se čuvaju lokalne postavke korisnika gotovo svake programske podrške (Word, IE, Windows Media Player ...), nalaze i

38

Operativni sistemi Windows XP

datoteke NTUSER.DAT i NTUSER.INI, u kojima su zapisi koji nadopunjuju prethodne zapise ili ih postavljaju prema potrebama korisnika. Registar pamti sve kao sunđer i ne zaboravlja ništa, što praktično znači da je sačuvao put do instalacione datoteke pokrenute iz foldera Temp gde se sadržaj povremeno briše ručno ili automatski preko skripte. Prilikom pokretanja sistema zapisi ovakvog tipa, posebno ako su u delu koji se odnosi na polazne postavke sistema, mogu dovesti do znatnog usporavanja rada sistema. Znači o registru treba voditi brigu. Mnoštvo alata omogućava navedeno. Jedan od poznatijih je CCleaner.

Slika 33 – Prozor CCleaner-a CCleaner je program namenjen “čišćenju” našeg sistema. To podrazumeva da pomoću njega možemo ukloniti sve nepoželjne “repove” raznih programa, ostataka od surfovanja, fajlova koje ostavlja Windows, odnosno počisiti sve ono što je suvišno i tako održati naš sistem u punoj funkciji. CCleaner će prepoznati koji operativni sistem se koristi. Dobar alat mora imati što više opcija na raspolaganju kao što su razlikovanje zaista nepotrebnih i zastarelih zapisa od potencijalno opasnih zapisa za brisanje te zapisa koji se ne mogu identifikovati. Već je rečeno da se u bazu registra upisuje sve što radi računar i korisnik. To može dovesti do velikih problema ako se instalira te deinstalira suviše programa. Rad računara postane nestabilan te je stoga potrebno preduzeti mere koje omogućavaju rekonstrukciju već negde spremljenih podataka. To su BACKUP i RESTORE POINT.

39

Operativni sistemi Windows XP

9. Zaštita podataka – Backup Zaštita podataka, bolje reći odvojena kopija podataka i zaštitna kopija sistema najznačajnije su stavke na koje treba obratiti pažnju, s obzirom na moguće vrste korisnika računara. Zaštita podataka relativno je jednostavna. Sve podatke iz foldera My Documents i drugih odvojenih mapa treba redovno kopirati na CD / DVD disk. U tu svrhu veoma su zahvalni CD-RW mediji, a osobito DVD-RAM, ako ga optički uređaji podržavaju. Kada se ova programska podrška pokreće to ide preko sledeće putanje Start> Accesories> System Tools> Backup. Prozor koji se dobije prilikom pokretanja ovog čarobnjaka je:

Slika 34 – Pokretanje Backup-a Bitno je da se datoteka zaštitne kopije (podrazumevano nazvana BACKUP.BKF) ne smešta na disk ili particiju koja se želi kopirati, već na neku drugu koja sa podacima koji se žele kopirati nema dodira. Ne postoji direktan način kopiranja navedene datoteke na CD ili DVD, no to nije veliki hendikep jer se datoteka može uvek kopirati na CD/DVD na neki drugi način. Način vršenja backup-a, odabran kroz izbor Tools> Options> Backup Type> Default Backup Type može biti: o Normal - potpuni backup odabranih podataka uz označavanje svakog da je backupovan o Copy - potpuno kopiranje datoteka bez ikakvog označavanja o Differential - spremanje samo različitih datoteka u odnosu na prethodni postupak bez oznake o Incremental - spremanje razlika u koracima s označavanjem kad je koji korak bio izvršen o Daily - spremanje razlika dnevno bez označavanja

40

Operativni sistemi Windows XP

Označavanje je bitno ako se želi vratiti tačno određena konfiguracija. U svakom slučaju prvo se mora uraditi 'Normal backup' da bi se na njega primenio jedan od ostalih postupaka. Mehanizam savršeno funkcioniše ako je OS ispravan. No ako se OS ne može pokrenuti treba upotrebiti instalacioni CD uz opciju ' R '-repair i imati disketu na kojoj će pisati gde je .BKF datoteka. Bez obzira na koji način se vrši zaštitna kopija, treba je redovno vršiti. Podatke treba redovno kopirati na CD / DVD ili na eksterni tvrdi disk spojen preko USB porta. Usput, memorijski stick nije uređaj za čuvanje podataka, već samo za brzo i prebacivanje s računara na računar.

10. System Restore U Windows XP OS implementiran je mehanizam za brzo vraćanje sistema u prethodno stanje prilikom instalacija nove programske podrške ili upravljačkog programa. U tu svrhu treba biti isključena opcija u Start> ControlPanel> System> System Restore> Turn off System Restore on all drives. Tada je korisniku raspoloživa programska podrška koja se uzima izborom Start> Accesories> System Tools> System Restore. Potom se pristupa definisanju tačke povratka (RESTORE POINT) za slučaj greške. Kada je snimljeno zadnje stabilno stanje sistema može se pristupiti instalaciji. Ako nešto krene po zlu može se vratiti stanje definirano prema prethodno opisanom postupku.

Slika 35 – System Restore

41

Operativni sistemi Windows XP

Slika 35 – Definisanje vremenske tačke Računar će prilikom vraćanja u prethodno definisano stanje izvršiti 'restart'. Postupak je u suštini vrlo jednostavan i treba ga koristiti prilikom svake nove instalacije programske podrške ili probe nečeg novog. Ovo je servis neprestano je aktivan u sistemu. Bez obzira bila uključena na početku navedena stavka ili ne za 'System Restore', prilikom update-a OS sve izmene će se snimati u folder \WINDOWS\system32\ReinstallBackups\. U folderima [0000], [0001] ... su sadržaji koji se mogu izbrisati ako se pokaže da sistem uredno funkcioniše i da nema potrebe za vraćanjem u prethodno stanje. Kako 'System Restore' troši dosta resursa, korisnici ga obično isključe. No dobro je ostaviti ga da nadzire barem sistemsku particiju. Podatke treba snimati na optičke medije ili eksterni disk i na takvim particijama 'System Restore' nije potreban, kao ni na drugim sličnima (filmovi, muzika ...). Ako je sve navedeno obavljeno, bez straha može se po završetku rada isključiti sistem. Postupak BACKUP ili RESTORE mogu zahtevati ponovno pokretanje (restart) ili gašenje računara. Ako zahtevi nisu izričiti mogu se obaviti i kasnije. Praksa nas uči da treba poslušati sve što se sugeriše i ne odgađati ako nije potrebno, jer može doći do poteškoća u radu sistema ako se preporučeni postupci ne poštuju.

42

Operativni sistemi Windows XP

11. Nadzor sistema Tijekom rada može se dogoditi da se neki od procesa ili aplikacija „zaglavi“. Može se dogoditi da neizvršavanje jednog od procesa zaustavi rad računara u potpunosti. Navedeno se može dogoditi prilikom običnog pokušaja čitanja loše snimljenog CD medija; podaci su tu ali ih je teško pročitati pa sistem pokušavajući doći do njih radi li radi ... Tada je navedeni zadatak najbolje zaustaviti. U tu svrhu služi 'Windows Task Manager' programska podrška za zaustavljanje tekućih procesa, koji se poziva kombinacijom tipki CTRL + ALT + DEL.

Slika 36 – Kontrola procesa, performansi, ... Može se zaustaviti rad aplikacije (čitanje CD-a na primer), odvijanje procesa ili rad nekog servisa (neki od svchost procesa na primer), nadzirati zauzetost procesora (nema svrhe nešto otvarati dok je procesor 100% zauzet) ili nadzirati propusnost mreže prilikom preuzimanja neke datoteke. Procesi se mogu označiti i izborom End Process zaustaviti i ugasiti. Nekad treba postupak označavanja i zaustavljanja više puta ponoviti da bi proces 'nestao s popisa', odnosno da je zaustavljen. U osnovi je bezbolno zaustaviti procese inicirane od strane korisnika, dok zaustavljanje sistemskih procesa može rezultovati blokiranjem ili resetom računara. U istoj grupi kao i prethodna programska podrška nalazi se ikonica kojom se pokreće programska podrška za čitanje događanja (EVENT). Naime analiziraju se .LOG datoteke sistema i njihov sadržaj prikazuje u razumljivijem obliku. Deo prikaza koji pokazuje šta sadrže belške (.log datoteke) o radu aplikacija prikazan je na narednoj slici.

43

Operativni sistemi Windows XP

Slika 37 – Event Viewer

Iz prikazanog primjera vidljiva su tri stanja: ispravan rad, upozorenje i greška. Bez obzira radi li se o analizi zapisa aplikacija ili sistema, greške nisu zabrinjavajuća pojava ako se sporadično pojavljuju. Loše „narezan“ CD uzrokovati će zapise o greškama. No s vremena na vreme, stanje treba pratiti, posebno ako je instalirana nova verzija nekog upravljačkog programa (driver) ili nova programska podrška. Ne bi bilo prvi put da se prilikom instalacije programske podrške dođe u 'svađu' s firewall-om, što se iz prikazanih zapisa može pročitati, te olakšati rešavanje problema. Ako je stanje stabilno korisno je povremeno izbrisati zapise akcijom - desni klik i izborom Clear all Events.

12. Zaštita sistema – firewall Virusi, crvi i slični „programčići“ nisu od juče. U doba dok još Internet nije bio rasprostranjen, bilo je 'programa' koji su se prenosili samo-kopiranjem s diskete i koji su mogli uništiti podatke (zloćudni) ili bi sporadično korisniku na ekranu prikazali nekakvu poruku bez ikakve štete (dobroćudni). Antivirusni programi, zajedno s uzorcima koda virusa mogli su stati na jednu disketu. Mehanizam čišćenja svodio se na Boot računara s diskete i pregled sadržaja diska, a danas na sadržaj USB fleš memorije. Najopasnija vrsta bili su oni koji bi uništili zapise o particijama diska i FAT zapise datotečnog sistema. Nekad, dok neki takav uradak 'preskoči baru' znali su potrajati mesecima.

44

Operativni sistemi Windows XP

Ni danas se situacija nije bitno promenila, ali su se načini rasprostiranja drastično promenili. Vrlo brze Internet veze, mogućnost pregledanja web sadržaja i slanja elektronske pošte, a sada i najezda stick-ova omogućili su da se zloćudni programi šire vrlo brzo. Programi za zaštitu računara sofisticirani su u ogromnoj meri u odnosu na svoje izvornike. I mehanizmi instaliranja takvih zloćudnih programa su drugačiji. Na računar se 'uglavi' neki mali kod koji posle tiho instalira „čuda“ preuzimajući s Interneta a da korisnik ni ne primeti. Rat u ovom domenu je bez kraja, korisnik uvek zaostaje prema novim domišljatostima kreatora ovakvih stvari, neprekidno gubi korak, pokoju bitku možda i dobije, ali rat sigurno gubi. Sve raširenija kategorija su RAT (Remote Access Trojan) programi koji su u suštini zloćudna programska podrška koja funkcioniše po načelu korisnik-poslužitelj arhitekturi. Kad napadač uspe dobiti kontrolu nad zaraženim računarom, instalira na njega mali program često sakriven pod nekom sistemskim imenom, na primjer AVG ili SVCHOST i slično, koji mu omogućava korištenje korisnikovog računara na daljinu. Kako instalirani deo programaposlužitelja sam uspostavlja vezu prema Internetu predstavlja odlazni promet prema napadaču-korisniku koji se često ne nadzire, te na taj način omogućava napadaču da nadzire sve radnje na računaru korisnika ili ga upotrebi kao posrednika za napad na treći računar. U prvom slučaju interesantne su lozinke i bankovni računi a u drugom slučaju grupa tako zaraženih računara čini mrežu (BOTNET) iz koje se u zadatom trenutku može zatrpati prometom na primer neka banka i tako joj onemogućiti poslovanje (DoS napad). Sreća je da antivirusna industrija međusobno razmenjuje podatke o novootkrivenim 'napastima' pa je odbrana relativno brza i ima nekakvog smisla. Jedan od vrlo zloćudnih napasti na štetu običnog korisnika bio je Dialer, koji je mnogim korisnicima Interneta 'nabio' ogromne računa, na način da bi modemsku vezu u trenu prebacio s lokalne veze na međunarodnu vezu. Ne bi bilo čudno da su ovaj produkt u začetku naručile PTT kompanije. Dva osnovna razloga zaštite računara su: o Zaštita vlastitih podataka od krađe ili uništenja ili zloupotrebe resursa koji su deljeni. o Zaštita od zloupotrebe računara u svrhu 'napada' na druge računarske sisteme. Današnji računari imaju velike diskovne resurse i korisnik često ne primeti do koje mere su zauzeti. 'Provala' na računar ne mora biti zlonamerna, već 'napadač' može na primer diskovne resurse upotrebiti kao skladište. Krađu podataka i njihovu zloupotrebu ne treba ni spominjati, brojevi kreditnih kartica na primer. Jedan od korisnih programa za zaštitu sistema od neovlaštenog korištenja je firewall, koji je sa SP2 (Service pack 2) implementiran u operativni sistem i nudi elementarne zaštitne funkcije. Neće dopustiti nijedan ulazni promet iniciran izvana koji nije odobren, ali dopušta većinu izlaznog prometa. No i to se ponešto može podesiti. Prilikom instalacije OS firewall će podesiti svu 'prihvatljivu' programsku podršku da sme komunicirati s Internetom. Ono što se želi onemogućiti jednostavno se isključi ili se potpuno izbriše kao što pokazuje naredna slika. Pojedine zapise moguće je i izbrisati.

45

Operativni sistemi Windows XP

Slika 38 - Podešavanje firewall-a23 Sa slike vidljivo je da je dopuštena komunikacija antivirusnog programa, dok je deljenje resursa i udaljeni pristup onemogućen. No to nije sve što se može učiniti. Drugi deo slike pokazuje kakav se prozor dobije kada se odabere Edit... ako je označen izbor File and printer sharing gde se vidi da se mogu dopustiti neki port-ovi, te za koju mrežu vrede, a promene mrežnih postavku mogu se izvršiti izborom Change scope... kada se dobije donji deo slike. Mogu se umesto cele mreže ili podmreže definisati samo pojedini računari. Potvrda OK znači da se uneseno prihvati. Opcija ima mnogo i za svaku programsku podršku ponuda izbora je drugačija. Treba poznavati šta pojedini elementi znače, inače ih nije preporučljivo menjati. Korisno je uključiti da firewall upozori korisnika da neka programska podrška želi 'izaći', kako bi se mogla doneti odluka da li to dopustiti ili ne. Ova mala osobina omogućava korisniku da se lakše snađe i da ima bolji nadzor. Čim neka čudna programska podrška želi kontakt van mreže, moguće je da je računar kompromitovan.

13. Windows 7 ili Windows XP Naslednik Windows XP operativnog sistema ima napredak u funkcionalnosti i dizajnu, a napredak svoju cenu ima u zahtevnijim računarskim resursima. Naslednik XP-a je Vista ali ćemo se mi pozabaviti poređenjem XP-a i „sedmice“. Windows 7 je doneo nove načine u radu 23

http://www.informatika.buzdo.com/s719-xp-vatrozid.htm

46

Operativni sistemi Windows XP

sa prozorima kao što su funkcije kačenje, „Peek“ i „Shake“ koje su unapredile funkcionalnost, ali i unele zabavu u rad sa interfejsom. On je označio i početak Windows tehnologije kontrole dodirom koja omogućava korisnicima uređaja sa osetljivim ekranima da dodirom prstiju pregledaju web, listaju fotografije i otvaraju datoteke i fascikle na računaru. U nastavku teksta biće predstvljen mali test u kome su zadatke dobili ovi sistemi i na kraju ćemo izvesti zaključak ko se kako ponaša. Čak i sa postavljenim antivirusnim paketom, sveobuhvatnim softverom za radio i TV koji se podiže sa sistemom, vreme potrebno da se Windows 7 u potpunosti pokrene je skoro isto. Sistem je nakon trideset sekundi operativan, pa se može pokrenuti Start meni ili neki od programa sa pozadine. Memorijsko zauzeće je nešto veće nego pod XP-om, ali ovo je jedna od karakteristika koja teško može direktno da se uporedi imajući u vidu drugačiji pristup stvarima kod W7. Što se tiče benchmark testova, u većini slučajeva dobijene vrednosti zaista su bliske. FreshDiagnose (u daljem tekstu FD) na polju procesorske snage izabrao je W7, a u ovoj kategoriji su se i Sandra i PerformanceTest (PT) složili s tim. Na frontu memorije blagu prednost FD je dao sedmici, dok je, recimo, u slučaju PT-a obrnuto. Ipak, kao i po pitanju efikasnosti jezgara i kriptografskih testova, razlike između većeg broja parametara sistema zaista su neznatne. Jača odstupanja mogu se videti na polju 2D grafike gde, barem po brojevima, suvereno gospodari XP. Slična je situacija i sa testovima hard diska, dok je po pitanju brzine pristupa optičkim diskovima i nešto boljem Power managementu lopta ponovo u polju W7. S obzirom na postojeća odstupanja na polju rada sa diskovima, obavljeni su krajnje iscrpni testovi kopiranja i brisanja fajlova, pakovanja i raspakivanja arhiva, i to sve širom i popreko USB uređaja i najčešće korišćenih particija. Za potrebe testiranja korištena su dva „paketa” – set od pet fajlova ukupne veličine od jednog gigabajta i set od hiljadu malih fajlova koji zbirno dostižu tek 65 MB. Prilikom rada sa USB memorijama nešto bolje rezultate ostvaruje Windows 7, i to u smeru prebacivanja sadržaja sa samog uređaja na hard disk. Brzine pisanja nisu znatno promenjene, što mahom važi i za brisanje fajlova. U permutacijama kopiranja „sa” i „na”, FAT32 i NTFS particije se pnašaju manje-više istovetno ukoliko je u pitanju veliki broj malih fajlova. Ipak, prebacivanje većih fajlova skoro je dvostruko poboljšano pod sedmicom, dok je za njih potrebno čak dva i po puta više vremena prilikom transfera sa NTFS-a na FAT32 pod istim operativnim sistemom! U obrnutoj transakciji ponovo je mrtva trka, dok u prebacivanju pomenute test petorke sa FAT32 na FAT32 ponovo prednjači XP. U video igrama, sedmica odlično izlazi na kraj sa „bujnom vegetacijom” i učestalim eksplozijama u produkciji internog benchmarka. Pod istim podešavanjima Windows 7 je u proseku izvlačio do pet odsto jači frejmrejt, ali zato pravi skok predstavlja korišćenje Direct3D 10 tehnologije. Problemi nekompatibilnosti pojedinih komponenti mogu se rešiti drajverima sa sajta zvaničnih proizvođača. Bolja iskorišćenost memorije i procesorske snage na plećima novog i neznatno bolji učinak na polju rada sa fajlovima pod okriljem starog Windowsa samo su pojedine stavke po kojima se

47

Operativni sistemi Windows XP

sistemi razlikuju. Kad se opet sve sabere i oduzme, opšti pozitivan utisak koji nam je sedmica inicijalno ostavila ne jenjava, već mahom opravdava očekivanja i, najzad, želje korisnika sistema. Iako Windows 7 nije suvereno osvojio titulu u teškoj kategoriji po svim rundama, slobodno se može reći da je konačno došlo vreme kada Windows XP može da ode u zasluženu penziju – najzad je stigao dostojan naslednik!

14. Zaključak Nakon 8. aprila 2014, tehnička podrška za Windows XP više neće biti dostupna, kao ni automatske ispravke koje štite računar. Ko nastavi da koristi Windows XP, računar može postati manje otporan na bezbednosne rizike i viruse. Na našem tržištu PC računara dugo vremena je vladao XP i to sa razlogom jer je taj operativni sistem zauzeo zasluženo mesto u rangiranju operativnih sistema. U izradi ovog sistema je uloženo dosta truda ali to je i donelo veliku razliku kad se pojavio 2001. godine. Dok Windows 8 ne zaživi u punom svetlu Windows 7 se trenutno najviše koristi. Sedmica je pobedila XP po mnogim tačkama ali i XP je isto tako pravio ogroman napredak u odnosu na svog predhodnika. XP je u nekim stvarima i bolji od sedmice ali to dolazi do izražaja na slabijim računarima. Windows XP je višekorisnički OS koji nudi korisnicima da se menjaju na računaru bez restartovanja. Kada se pojavio doneo je unapređen Start meni i Search opciju. Windows Explorer mnogo olakšava rad sa folderima i fajlovima koje možemo podešavati po želji. Tu je i promena Pozadine, Screen Saver, Rezolucija i druga podešavanja performansi koja možemo prilagoditi našoj mašini. Control Panel kao što je već pomenuto ima brojna podešavanja od kojih mnoga ne treba ni dirati ako nismo sigurni. Jedno takvo predstavlja Registry, koji prati sve što se dešava i sve pamti. Što se tiče zaštite podataka moramo raditi redovan backup da bi naši fajlovi bili sigurni a ukoliko dođe do nekih problema tu je System Restore da pokušamo „vratiti vreme unazad“. Firewall je tu da štiti od zlonamernih upada u računar ali uvek treba imati instaliranu neku vrstu antivirusnog softvera i uredno update-ovanu. Naravno, do sada skoro svi imaju novije računare na kojima je Windows 7. Međutim, što se tiče nekih kompanija čije mreže imaju na stotine računara sa XP-om često nemaju nameru da ga menjaju. Od 2001. godine je prodato na stotine miliona licenci za ovaj OS i teško je naći odraslu osobu koja je u informatičkom svetu a da nije koristila XP. Svi koji su navikli na Windows XP mogu instlirati neki noviji sistem pa preuzeti mod za XP ali jedno je sigurno, Windows XP je obeležio početak novog milenijuma i može mirno da ide u penziju jer Windows 7 i Windows 8 gledaju ka budućnosti.

48

Operativni sistemi Windows XP

Bilo bi lepo kada bi dani slave trajali večno, ali realnost je drugačija, na trofeje pada prašina, sećanja blede, ono što je pre desetak godina bilo veoma dobro danas ne može da prati tehnološke standarde i inovacije. Jednostavno stvari postaju brže i bolje i mora se preći na nešto novije. I kada u aprilu Microsoft digne ruke od ovog sistema on neće prestati da živi ali polako će da ide u zaborav. Da li će trenutni Windows 7 i Windows 8 biti dostojni naslednici pokazaće vreme u kome ćemo i mi biti svedoci.

49

Operativni sistemi Windows XP

15. Literatura Knjige

[1] Toni Drabik, „Bug“, „Brzi vodič kroz Windows XP“, Biblioteka – Prvi korak, 2002. godine. [2] Predrag Nikolić, „Operativni sistem“, glava IV, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, 2004. godine. [3] Predrag Jovanović, Dušan Urošević „Računajte na računare“, Besjeda, Banja Luka 2004. godine. [4] Duško Lučić, „Operativni sistemi – podela“, Srednja tehnička škola „Mihajlo Pupin “ Kula, 2009. Godine. [5] Alan Simpson, „Windows XP Biblija“, Mikro knjiga, 2006. [6] Prof. Đuro Kostić, „Windows XP za početnike“, PC knjiga, 2004. [7] Andy Rathbone, „Windows XP za neupućene“, Mikro knjiga, 2002. [8] Mihailo Šolajić, “Osnove kompjutera i Windows XP – II izdanje”, Kompjuter biblioteka, 2004.

Internet [9] www.skolskiportal.edu.me, pristup: decembar 2013. [10] www.windows.microsoft.com, pristup: decembar 2013. [11] www.informatika.buzdo.com , pristup: decembar 2013. [12] users.teol.net, pristup: decembar 2013. [13] www.sk.rs, pristup: novembar 2013. [14] www.tehnoms.rs/w7vsw8.php , pristup: januar 2014. [15] internetzanatlija.com/2012/10/27/razvitak-windows-operativnog-sistema/, pristup: januar 2014. [16] www.karbosguide.com/books/winxpbeginner/start.htm, pristup: januar 2014.

50