Zen U Umetnosti Gadjanja S Lukom Herigel

sarno stvara spremnost za primanje toga Cime ne raspolaze ni najbolja metodika, da se misticko iskustvo tako ne moze postiCi na silu nikakvom dispozicijom koja potice od coveka? Ma kako udesio nasao bih se pred zatvorenim vratima, a ipak se nisam mogao u~drZati od toga da ih stalno ne tresem. Ceznja je medutim ostala i, kad bi ona posustala, ceznja za tom ceznjom. Kada sam zato jednoga dana - u meduvremenu sam postao privatni docent bio upitan da Ii na Carskom Tohoku univerzitetu zeIim predavati istoriju filozofije, pozdravio sam moguenost da upoznam zemlju i narod Japanaca, vee sarno zato tako radosno," jer se time pojavio izgled da stupim u dodir sa budizmom i tako i sa njegovom praksom utapanja (Versenksungspraxis)* i mistikom. Jer ja ,sam vee toliko sIusao 0 tome da tamo postoji tako brizljivo cuvana tradicija i ziva nega zena, vekovima isprobavana umetnost poucavanja i, kao najvaznije, da tamo postoje uCitelji zena sa zapanjujudm iskustvom u umetnosti vodenja dusa. Tek. sto sam se sarno donekle snasao u novoj sredini, pobrinuo sam ,se za ostvarenje onoga sto ini je lezalo na srcu. Medutim najpre sam se sudario sa zbunjenim odvraeanjem. Rekli su mi da se do sada ni jedan Evropljanin nije ozbiljno potrudio oko zena i da se ako se odbaci cak najmanji trag "ucenja", ne moze ocekivati da ee me to "teorijski" zadovoljiti. Stajalo me je mnogih iz* U mistickoj terminologiji -

zagnjurivanje

1:l. vlastitu "dubinu" iIi .,dubinu" bozanstva. V. Hein-

rich' Schmidt, Philosophisches Worterbuch Alfred Kroner Verlag, Leipzig 1934. Prim. prevo '

35

gubljenih casova dok mi nije poslo za rukom da objasnim zasto se upravo zelim posvetiti nespekulativnom zenu. Tada su me poucili da je za. Evropljanina bezizgledno da prodre u to za njega svakako najviSe tude podrucje istocnoazijskog duhovnog zivota - pa cak ako se zapocne izucavanjem neke japanske umetnosti, povezane sa zenom. Pomisao na· to da eu morati proCi neku vrstu uvoda nije me zastrasila. Oseeao sam se spremnim na svaki ustupak, sarno ako je bilo tracka nade da eu se kOLak po korak priblizavati zenu, i cak neki naporan okolni put izgledao mi je ios uvek daleko bolji od uopste nikakvog puta. Kojoj .ie od ovih u tu svrhu imenovanih umetnosti trebalo da se posvetim? Moia se zena bez duzeg oklevania odlucila za ikebanu i za sHkanie tusem dok ie meni viSe obeeavala umetnost gadania iz luka u, kao 5tO se docniie iSDostavilo. potpuno pogresnom pretpostavlisniu da ee mi pri !om moCi koristiti moja iskustva u pucanju lZ puske i revolvera. Jednog od mojih kolega, profesora prava Sozo Komachiya, koji se vee dve decenije obucavao u gadanju iz luka i sa pravom bio smatran najboljim poznavaocem ove umetnosti na univerzitetu, zamolio sam da me upise kao .ucenika kod njegovog ucitelja, cuvenog maJstora Kenzo Awa-e. Majstor je moju molbu najpre odbio obrazlozenjem da se vee jednom dao navesti da poducava jednog stranca i da je pri tom dosao do losih iskustava. Izjavio Je da zato nije po drugi put spreman da sebe prinudi na ustupke kako ne bi uceniku morao dosadivati specificnim duhom ove umetnosti. Tek kada sam izjavio da se majstor koji tako ozbiljno shvata svoju

36

stvar, moze premameni ponasati kao prema svom najmladem uceniku, zato sto tu vestinu ne zelim upoznati radi zadovoljstva, nego radi "Velikog ucenja", primio me je kao ucenika, a ujedno i moju zenu, posto je u Japanu odvajkada sasvim uobicajeno da se i devojke obucavaju toj umetnosti, i posta su k tomu zena majstora i njegove obe keeri vredno vezbale. I tako je zap~cela ozbiljna i stroga nastava, u kojoj je na nasu radost, ujedno kao !~ma6, uzeo ucesea i gospodin Komachiya, ko~~ se za nas tako uporno zauzeo i skoro jamClO. Pored toga povoljna prilika omogueila mi je ~a tako reCi kao vanredan slusalac prisustvuJem nastavi, koju je moja zena uzima~~ u .ikebani i u slikanju tusem, izgled da u slroklm uporec1ivanjima i dopunama steknem jos siri terrielj za razumevanje. Vee na prvome casu nastave imali smo is.kusiti da put neumetnicke umetnosti nije ~llmalo lak. Majstor nam jenajpre pokazao J~]?anske lukove i polazeCi od njihove specifIcne ~onstrukcije kao i za njihovu izradu poglavlto upotrebljenog materijala, naime bambusa, objasnio je njihovu izvanrednu elas!iCnost. No jos daleko vaznijim izgledalo mu Je da nam skrene. paZnju na posve plemenit ob~~k otpri~ike ~ya metra dugoga luka, oblik kOJI on pnma clm se tetiva luka okaci, luk dakle zapne za upotrebu, i koji se utoliko neocekivanije istice sto se tetiva luka viSe zateze. Ako se zategne toliko koliko to luk dopusta, tada se On ukljucuje u "Sve" (All),* ... * Sve u grckom pan, u filozofijskoj terminoIO~lJl

oznatava u prvom redu svemir, univerzum. Pnm. prey.

37

dodao je majstor objasnjavajuCi, i bas zato je vazno da se nauci pravo zapinjanje. Tada je uzeo najbolji i najjaci od svojih lukova i pustio je, u naglaseno svecanom ddanju, da sarno malo zategnuta tetiva luka vise puta odskoci. Time se stvara neki sum, sastavljen od jednog ostrog udara i jednog dubokog zujanja, koji se nikad vise ne zaboravlja, cak ako se sarno nekoliko puta cuo; tako je to specificno, tako se to neodoljivo doima covekove duse. Odvaj'kada mu se pripisuje tajna moe da kroti zle duhove; i ja mogu sasvim razumeti zasto je to tumacenje u citavom japanskom narodu uhvatilo korena. Posle ovog znacajnog uvodnog cina preciSeavanja i posveeivanja, majstor nas j.e pozvao da ga precizno posmatramo. Stavio je jednu strelu, zategao luk tako jako da sam se vee uplasio da neee moei odgovoriti polaganju prava da to "Sve" obuhvati u sebi, i konacno je odapeo. Sve je to izgledalo ne sarno veoma lepo, vee i veoma lako. Tada je iz,dao uputstvo: Ucinite to isto tako, no pri tom vodite racuna 0 tome da gadanje iz luka ne postoji zato da se jacaju miSiei. Za zatezanje tetive luka ne smete se upinjati svim vasim tdesnim snagama, nego morate nauciti da rade sarno vase dye sake, dok misiCi ruku i ramena ostaju optiSteni i kao posmatraci u tome ucestvuju. Tek kada to uzmognete, ispuniCete jedan od uslova pod kojima zatezanje i odapinjanje postaju "duhovni". Posle tih reci uzeo je moje sake i proveo ih polako kroz faze pokreta, koje su one stalno imale izvoditi da bih se emocionalno postepeno na njega navikao. Vee prilikom prvog pokusaja sa jednim osrednje Jakim lukom za vezbu primetio sam 33

ua sarn morao utrositi snagu, pa cak znatnu tt:1t;:mu snagu, ka.lw bIll ga zaregao. Uz to uUlazi JOs ua se Japan&ki.lUK ne urzi recimo Kao evropsKI sportSKI lUK u vIsmi nimena, taKO ua 'se coveK sKoro u nJega moZe uLisnuti. un se naprotlv, ClID se stavl strela, pOdl:le tako reCI l·spruzenim rukama, tako da se sake streica n.a.1aze nad njlegovo.m glavOIU. Tako ne pr,eostaJe nista urugo sem ua se one ravnomerno nadesno i nalevo razvlace, i ukoliKO se viSe uualjuju jedna od druge, utoliko ::;e dublje pomicu, opisujuCi .k.rive linije, dok se leva saka koja drzi luk, kod ispruZene ruke ne nade u vlsini ociju a desna saka savijene desne ruke naprotiv, koja zateze tetivu, ne nade iznad desnog ramenog zgloba, tako da skorometar dugacka strela sa svojim siljkom sarno malo strci preko spoljasne ivice luka - tako je veliki raspon luka. U tome ddanju strelac sada treba da ostane neko vreme, pre nego sto se strela sme odapeti. Za taj neobica.p. nacin zatezanja i zadriavanja nuZan utrosak snage imao je dakle za posledicu da su vee posle nekoliko trenutaka moje ruke pooele podrhtavati i disanje je postajalo sve teze i teze.To se ni tokom sledecih nedelja nije menjalo. Zatezanje je ostalo teska stvar' i uprkos revnosnom vezbanju nije htelo da postane "duhovno". Za utehu dosao sam na ideju da se tu mora raditi 0 nekoj smicalici, koju majstor iz nekog. razloga ne odaje, i ulono sam svo svoje castoljublje u to da joe otkrijem. Tvrdoglavo zagrizavsi u svoju nameru, vezbao ;sam dalje. Majstor' je pazljivo pratid moje napore, blago je popravljao moje prisilno drzanje, hvalio je moju revnost, kudio'moj utrosak snage, ali pustao me je da

39

III

radim kako znam. Pokretao bi se sarno tad a kada bi mi nemaeku ree "gelockert" (opusteno) , koju je u meduvremenu naueio, dovikiva!) prilikom zatezanja luka, stalno kod ranjavog mesta, ne gubeCi strpljenje i ne prestajuci da bude uetiv. Ali dosao je dan kada sam ja bio taj koji je izgubio strpljenje i prelomio se da priznam kako na propisani naCin ne mogu eak ni da zapnem luk. "Vi to ne mozete zato", objasnio mi je majstor, "iito diSete nepravilno. Posle udisanja dah blago potisnuti nadole, tako da se zeludaeni zid umereno zategne i zadrZite ga tu neko vreme. Tada ispustajte dah sto je mOgL:ce polaganije i ravnomernije da posle krace pauze jednim brzim udisajem opet uzmete vazduh - stalno u jednom udisaju i izdisaju, Ciji ce se ritam postepeno sam odrediti. Pri pravilnom izvodenju primeticete da 'lam gadanje iz luka iz dana u dan postaje sve lakse. Jer ovim disanjem otkriCete ne sarno poreklo sve duhovne snage, nego cete takode postiCi da taj izvor sve bogatije teee i da se utoliko lakse siri vasim udovima, sto ste opusteniji". Kao za dokaz zategao je svoj mocan luk i pozvao me je da mu, stupivsi iza ::1.jega, opipam misiCe. Oni su u stvari bili taka o labavljeni kao da nisu imali da obavljaju nikakav rad. Nov naCin disanja, u poeetku bez luka i strele, taliko se dugo uvezbavao, dok konaeno. nije postao uobieajen. Laka omamljenost, kOJa se u poeetku pojavila, bila je brzo savladana. Sto je moguce polaganijem, pri tom stalno oticucem i postepeno presusujucem izdisanju majstor je pridao tako veliki znacaj da ga je radi uVeZbavanja i kontrole povezao sa nekim tonom zujanja. I tek kada bi sa

40

poslednjim dahom obamro i ton, mogao sam opet udahnuti. Udisanje, rekao je jednom majstor, vezuje i povezuje, u zadrZavanju daha zbiva se sve one pravo, a izdisanje oslobada i usavrsava, tako sto prevladava sva ogranieenja. No to tada jos nismo mogli razumeti. Sada je majstor bez oklevanja presao na to da disanje, koje se ne uvezbava radi njega samog, dovede u vezu sa gadanjem iz luka. Jedinstveni proces zatezanja i odapinjanja bio je raselanjen na tri odeljka: uzimanje luka - stavljanje strele - podizanje luka - zatezanje i' ostajanje u najviSoj napetostiodapinjanje. Svakom od tih odeljaka prethodilo je udisanje, nosilo ih je zadrZavanje potisnutog daha, a okoncavalo izdisanje. Pri tom je sarno po sebi proizlazilo da se disanje uigravalo i nije sarno pojedina mesta i rukovanja znaeajno naglasavalo, vee i u ritmickom TaSClanjaJVanju lIIledusobno poveziIvalo - kod svakog vee prema stanju njegove moCi. disanja. Uprkos ovom ll"as61anjdvanjru dogadaj je zato izgledao kao zbivanje, koje potpuno zivi iz sebe i u sebi i koje se nikako ne moze porediti sa vezbanjem za turnir, kome se proizvoljni delovi mogu dodavati ilioduzimati a da se time ne razori njegov smisao i karakter. Ne mogu se u mislima vracati na one dane, a da 'se stalno ne moram secati kako mi je, u pocetku tesko padalo da disanje uCinim efikasnim. Doduse ja sam tehnicki pravilno disao, no kada bih obratio paznju na to da prilikom zatezanja luka miSiCi ruku i ramena ostanu olabavljeni, nehotieno bi se 'utoliko jace, u:krutHa muskulatura mojih nogu, kao da sam 'bio upucen na cvrsto uporiste i si41

guran polozaj i kao da sam, slicno Anteju, svu snagu imao crpsti iz zemlje. Majstoru umnogome nista drugo ni.ie preostajalo nego da munjevito intervenge i da jedan ili drugi miSic noge na narocito osetljivom mestu bolno pritisne. Kada sam tu jednom na svoje izvinjenje primetio da sam se ipak savesno trudio da ostanem opusten, on je odgovorio: "To je upravo zato sto se oko toga trudite, sto nato mislite. Usredsredite se isldjuCivo na disanje, kao da uopste niSta drugo ne treba da Cinite!" Potrajalo je naravno jos izvesno vreme dok mi nije poslo za rukom da ispunim one sto je majstor zahtevao. Ali uspelo je. NauCio sam da se ta:ko bezbrizno gubim u disanju da salIll kaltkad osecao da ne diSem sam, nego, rna koliko to cudno moglo zvucatL da se kroz mene dise. lako sam se takode u casovima zamiSljene prisebnosti bunio protiv te neobicne predstave, ipak nisam viSe mogao sumnjati u to da je disanje saddavalo one sto je majstor obecao. Tu i tamo, a tokom vremena sve ceSce, polazilo mi je za rukom da pri punoj opustenosti celoga tela zatezem luk i da ga do kraja ddim zapetim, a da ne bih mogao reCi kako se to dogadalo. KvaHtativna razlika izmedu ovih malo uspelih i onih jos uvek mnogih neuspelih pokusaja bila je pri tom tako ubedljiva da sam bio spreman priznati, kako konacno shvatam sta se pod "duhovnim" zatezanjem luka mora podrazumevati. Dakle u tom grmu lezao je zec: nikakva tehni6ka smicalica, koju sam uzalud pokusavao da dokucim, nego disanje koje je oslobadalo i otkrivalo nove mogucnosti. To ne govorim nepromiSljeno. Dobro znam kako u takvim slucajevima covek cesto dolazi u iskusenje 42

da podlegne snaznom uticaju i cia pometen samoobmanom dalekoseznost jednog iskustva preceni sarno zato sto je on~ tako neobicno. Mi svakom mudrijaskom izbegavanju i trezvenoj uzddanosti uprkos kroz novo disanje ostvaren uspeh - jer sam tokom vremena mogao cak snazanmajstorov luk lezerno zatezati - veoma je jasno ~v,edocio. U jednom opsirnom razgovoru upi tao sam gospodina Komachiya zasto je majstor tako dugo posmatrao, kako sam se uzaludno trudio cia "duhovno" zatefem luk; zasto dakle od pocetka nije insistirao na pravilnom disanju. "Veliki majstor", odgovorio je, "mora ujedno biti veHki uCitelj, to kod nas sarno po sebi ide jedno s drugim. Da je nastavu zapoceo vezbama disanja, nikada Vas ne bi mogao ubediti u to da mu zahvaljujete za one presudno. Morali ste $a Vasim vlastitim pokusajima doziveti brodolom pre nego 5tO ste bi'li spr,emni da dohvatite pojas za spasavanje, koji Vam je on dobacio. Verujte mi, to znam iz vlastitog iskustva, da majstor Vas i svakog svog ucenika daleko bolje poznaje nego sto mi sami sebe poznajemo. On u dusarna svoiih ucenika cita viSe nego sto bi oni sami zeleli zapaziti". Posle jedne go dine "duhovno", to znaci snazno a ipak ne naporno moci zatezati luk,

nije nikakav zapanjujuCi rezultat. A ipak me je to za:dovoljilo, jer sam ipak poceo shvatati zasto u neki sistem .dov,edena samoodbrana, koja protivnika obara time ~to se njegovom strasno izvedenom napadu neocekivano i bez ikakvog utroska snage elasticno popusta i tako postize da se njegova snaga okrene protiv njega samoga - zbogcega se dakle ovaj nacin samoodbrane obeleza~"a kao "bla43

ga umetnost" i od pradavnih vremena njenom praslikom smatra voda koja uvek skreee a ipak se nikada ne uklanja, tako da Lao Ce dubokoumno moze reei kako pravi zivot lici na vodu, koja se podesena svemu, svemu podesava. Uz to je doslo da se u majstorovoj skoli govorilo: kome je na pocetku lako, njemu je docnije utoliko teze.Meni je pocetak bio veoma tezak. Zar stoga nisam imao izgleda S obzirom na sve to sto mi je predstojalo i ciju sam teskoeu nejasno nasluCivao, da smem imati pouzdanja? Kao sledeea stvar doslo je na red odapinjanje strele. Do tada smo to nasumice mogli ciniti. To se, tako reCi u zagradama, nalazilo na dNIDci vieZbi. A to ,stO se dogadalo sa strelom bilo je jos irelevantnije. Kada bi se ona sarno zabila u valjak od ispresovane slame, koji je ujedno predstavljao metu i nanos peska, zahtevu bi se vee udovoljilo. Pogoditi taj valjak nije nikakva majstorija, jer se nalaziS na udaljenosti do njega najviSe od dva metra. Ja sam dakle do sada tetivu luka jednostavno ispustao kada bi ostajanje u krajnjoj zategnutosti postalo nepodnosljivo, kada bih ose:io da moram popustiti ako rasirene ruke ne treba da se skupe. Pri tom zapinjanje nije da kazemo bolno. Jedna kozna rukavica sa ukrueenim i debelo postavljenim palcem brine za to da se pritisak tetive duze vremena ne oseti kao tezak i da se tako ostajanje u krajnjoj zategnutosti prevremeno ne skrati. Prilikom zatezanja palac se stavlja i obavija ispod strele oko tetive luka, kaziprst, srednji prst i domali prst obuhvataju ga cvrsto i time streli ujedno daju siguran oslonaco Odapinjanje strele znaci tada: prsti koji 44

obuhvataju palac otvaraju s~ i oslo~adaJu gao Kroz snazno ist;z~nj~ tetlye o~ bl,va 1~­ cupan iz svoga polozaJa, Ispruzen, 1 tetlva f~­ juce, strela odleee. Ako sam. do tada o~apl­ njao, to nikada nije prolazllo bez ~na~n~? trzaja, koji se ispoljavao u o~e:n~m," 1 vldlJlvom potresu citavog tela uklJucuJUCl tu lu~ i strelu. Sarno se po sebi razume da tako ruje moglo doCi ni do kakvog glatk?!?i i 1?re svega ni do kakvog sigurnog odaplllJanJa. Ono se obavezno moralo razmrdati. Sve sto ste do sada naucili", rekao je maj;tor jedhog dana, kada mom naCinu lezernog zatezanja luka nije viSe niSta nasa? da primeti, "bila je sarno priprema ~a Qdaplnjanje strele. Mi se tako sad~ nalazlmo pr~ jednim novim, posebno .teskim ~adatkom ~ ujedno prelaziII,1,o na novl: stup~nJ um~tnost~ gadanje iz luka . Posle oVlh reCi uzeo Je sVOJ luk, zategao ga i odapeo. Tek sada, poseb~o na to upueen, niie mi viSe promaklo da J~ desna maistorova saka, iznenada otvorena 1 oslobodena zaoetosti, doduse odskocila, ali niie izazvala ni najman.ii. potres tela. Desna ruka, koia je nre odapiniania cinila iedan ostar ugao. dodllse se otvorila. ali se blago ispruzi'la. Neizhefan trzai bio je dakle elasticno doce'kan i uiednacen. Ako se snaga odapinjania ne bi odavala ni u ostrom udaru tetive lu:ka koja odskace, ni u proboinoi snazi strele, nikada ie ne bismo pretpostavili iza odapin,iania. Kod maistora bar odaipinianje strele i2'lp:ledalo je tako jednostavno i nepretenciozno kao da je to puka· is:r.ra. Lakoca nekogsnaznog zbivania nesumniivo ie prizor'zaciju ie lepotu upravo covek iZ istocne Azije izvanredno prijemciv i zahva45

Ian. Meni je medutim izgledalo - i na stupnju na kojem sam se tada nalazio nije mi niSta drugo mogio biti jasno - da je jos vaznija okolnost sto od blagog odapinjanja hica zavisi sigurnost pogotka. Od pueanja iz puske zna
46

Moj neuspeh je majstora ocigledno manje zaprepastio od mene samog. Da Ii je iz iskustva znao da eedo toga doCi? "Ne mislite na to sta treba da Cinite, ne razmiSljajte o tome kako to treba izvesti!" dovlknuo mi je. "Ta hitae sarno ouda ide glatko kada iznenadi samoga strelca. To mora biti kao kada tetiva iznenada presece palae, koji je cvrsto drZi. Vi dakle ne smete namerno otvara' ti desTIu saku!/11 Usledile su nedelje i meseei bespiodnog vetbanja. Iz nacina majstorskog gadanja mogao sam stalno razabirati merilo, sagledavati sustinu pravilnog hica. Ali mi nijedan ni,ie polazio za rukom. Ako bih,. uzalud ocekujuCi hitae, popustio napetosti. zato sto je ona pocela bivati nepodnosljiva, moie bi se mike polako jedna drugoi priblizHe i uopste nile dolazilo ni do kakvog odaoiniania. Ako bih joi se zagrizeno odupirao do iscrpljuiueeg teskog di'San la. to bi se odigravalo sarno tako sto bih miSiee ruku i ramen a pozivao u pomoe. Tada sam doduse staiao tunepornicno'- kao neki kip, rugao se malstor ali grcevitosti io'Oustenosti hi nestalo. . Mozda ie tobio slucai. mozda ie to sam maistor ria:merno prou7.rokovao dasmo se iednog dana nasH zaiedno na caiu. Iskoristio sam povolinu priliku za razgovor i otvorio ron svoiu dusu. .. Sasvim razumem". rekao' sam ...da se saka ne sme unazad otvoriti, ako od:minianie ne treha da se pokvari. Ali rna kako to posta"io. uvek ide naooako .Ako saku steQ'nem knHko to 5::1",0 mOP'l1. trzai nrilikom otvarania ie ne;7i'he7an. A'lrn ~e tnmp. n::l~l1nrnt notruni", na ie o~t::lvi", ont'~tenl1. tetiVll luka C(' io1:! nre npm) ~to ie nostiQnut nun

47

raspon, d<)duse nehoticno, ali ipak prerano biti is:rgnuta. Izmedu oba ova naCina neuspeha krecem se tamo i amo i ne nalazim nikakav izlaz". "Morate", odgovorio je majstor, "zategclltu tetivu luka drzati otprilike tako kao sto rna:o dete drzi pruzeni prst. Ono ga drZi taka cvrsto obuhvacenog da se covek stalno cuii snazi majusne pesnice. I kada ono ispusti prst, to se zbiva bez ikakvog trzaia. Zm.te Ii zasto? Jer dete ne misli - recimo tako: sada eu ispustiti prst da bih tu dohvatio nekU: drugu stvar. Nimalo ne razmisliaiuci i ::mmerno ono se naprotiv okrece od jedne drrgoj stvari, i morali bismo reCi da se ono i2;ra stvarima, ako isto tako ne bi bi10 umesno da kazemo kako se stvari igraju detetom". ,,1'vJozda razumem sta ste ovim uporedeniem zeleli nagovestiti", primetio sam. ,.Ali zar se ia ne nalazim u potpuno drugacllo; situaciii? Kada sam zatep"ao Ink dolazi trenutak u ~:o;em oseeam: ako or1mah ne r1no~ do hica, na'getost viSe ne mop:u izdrZati. I sta se sada zbiva nehnticno? Jedino i sarno to da me snonada tl":sko disanie. Ja moram dakle sC.m odapeti hitac. kako hilo da bilo, jer na niega ne mo~m viSe cekati", ,,vi ste sarno suvise dobro opisali", odgovorio ie :na;stor, "gde se za Vas nalazi teskoea. Znate Ii zasto ne mozete da cekate na odapin52.nie i zasto pociniete tesko disati pre nego sto je do njega doslo? lzostaje pravilno ocapinjanje u pravom trenutku, jer se Vi ne odvajate od samoga sebe. Vi ne ocekujete ispunjenje l nego cekate na njegovo otkazivanje. -Dok sfvari tako stoje ne ostaje Vam nikakav drugi izbor nego da sami izazovete neko ad Vas nezavisno zbivanje, i dok ga Vi

izazivate Vasa ruka se ne otvara na pravi naCin - kao ruka nekog deteta; ona se ne rasprskava kao ljuska nekog zrelog ploda". Morao sam majstoru priznati da' me je ovo tumacenje jos viSe zbunilo. "Jer konacno", napomenuo sam mu da razmisli, "ja zatezem luk i odapinjem hitac kako bih pogodio cilj. Zatezanje je dakle sredstvo za svrhu. I taj odnos ne mogu izgubiti iz vida. ?et: ~~ ),?S ne poznaje, ali j~, ga viSe ne mogu lsklJuClh . "Prava umetnost, uzviknuo je tu ~~jstor, !,besciljna je, nenamerna! Sto up ormJe ostaJete pri tome da naucite odapinianie strele kako biste time sigurno pogodili cHi, utoliko ee Vam jedno manje polaziti za rukom, utoliko ee se drugo odmicati. Varna stoji na putu to sto imate preiaku voliu. Vi mislite da se 'ne zbiva to sto Vi ne cinite". "No Vi ste sami ipak dosta cesto crOVOri.li", ubacio sam, "da gadanje iz luka b nije mkakva dokolica, nikakva besciljna igra, nego stvar k05a se tice zivota i smrti". .,Kod tOga potpuno ostaiem. Mi maistori luka govorimo: iedan hita~ - iedan zivot! Viios ne m07.ete razumeti St8 to znaci. all ce Vam mozda Domoci neka orup:a sUb. koirl. izrazava isto isl(11stvo. Mi maistori luka rrovorimo: gorniim kraiem luka strelac nro. biia nebo, na doniem kraiu.pricvrseena iednom svilenom niti, visi zemlja. Ako snaznim trzajem dode do odapinj.anja, postoji Opasnos~ da se nit prekine. Za onoga koH ima u vldu neku nameru i za nasilnika provalija tadapostaje konacna, i covek ostajeu kobnoj sredini izmedu neb a i zemlje", "Sta dakle treba da nauCim?" upitao sam ozbiljno.

48 49

Morate se nauCiti pravom cekanju". ::A kakb se to uCi?" Tako sto se odvajate od samoga sebe, tako" stopresudno samoga sebe i sve sto je Vase ostavljate za. sobom da od Vas ne preostaje nista viSe osim napetosti lisene namere . "Da Ii ja dakle namerno treba da budem lisen namere", izIeteIo mi je iz ustiju. ,Tako me jos nijedan ucenik nije pitao i ja ~ato ne znam pravi odgovor". A kada cerno zapoceti ove nove vdbe?" ::Cekajte dok dode vreme! Razume se sarno po sebi da me je ovaj razgovor - prvi opsiran od. pocetkva nasta:re _ izvanredno zbunio. Sada ]e konaeno dodlrnuta tema, radi koje sam se poduhvati.o d.a naucim gadanje iz hika. Zar se t? od::a]an]e ?d sebe 0 kojem je majstor govono, TIlJe naIazllo na putu ka praznini L odvijan.iu od zivota (Abgesehiedenheit)? Nisam Ii tako dosao do mesta na . kome se uticaj zena na umetnost gadanja.iz Iuka poCinjao osecati? U ~om l;>i . se odnosu moglo nalaziti nenamerno cekan]e na odapinjanie hica u pravom trenutku, u koiem je ispunjena. na?~tos~, za sa~a na.ra;rno nisam mogao raZjaSnltl. Ah zasto 1 u mlshma zeleti anticipirati ono cemu nasiedir;o. iskustva moze pouciti? Zar niie bilo kraJDle vreme da se9dbaci ta neplod n a sklonos~? Kolik6 sam w·e cesto tihozavideo mnoghn rna istorovim ucenieima. koH su kao deca pustaIi da ih on uhvati za ruku i vodi. Kakvn mora biti zadovoljstvo da se to moze ra:Iiti bez rezervi. To ponasanje ne treba da vodl ravnodusnosti i duhovnoj utrnulosti. Da Ii dee a ne smeju bar mnogo da pitaju? II

II

v

50

Sledeceg casa nastave majstm je, ni\ moje razocarenje, nastavio sa dosadasnjim vetbama - zatezanjem luka, ostE.janjem u najviSoj napetosti; odapinjanjem mea. Ali svo njegovo lepo bodrenje nije niSta pom()glo. Pokusao sam doduse, pridrh:v'ajuCi se njegovoguputstva, da ne popus~jm napetosti, nego da je tezim prevaziCi, kao da ~oj kroz prirodu lubi rtisu postavl.iene dkakve graniee; potrudio sam se doduse dE. sacekam dok se napetost u odapinjanju uj~dno ne ispuni i oslobodi, ali ipak nije polado za rukom ni jedno odapinjanje prizeljkiv3.no, :.::'rouzrokovano, razmrdano. Tek kada je doslo do toga da je nastavljanje ovih v;:zcj postal,) ne sarno neplodno nego je zapretilo i cia bude opasno, jer ga je sve viSe optereCivalo predosecanje neuspeha, majstor je prekinuo da bi zapoceo potpuno novim nizom vezbi. "Kada u buduce budete d)~azili ::1a nastavu" opomenuo nas je, "morate se vee usput pribrati. Usredsredite se na to sta se ovde u vezbaonici zbiva! Prodite pored svega, ne obracajuCi na to paznju, ka) da u svetu postoji sarno jedna stvar, kcja je vaba i stvarna, naime gadanje iz lukE!" Takode put oslobadanja od samaga sebe maistor je rasclaniou pojed:na::ne odeljke koii su se brizli'ivo morali uvezbati. I t11 se zadovoliio kratkim nagovestajima. T3 zar· za izvoden ie ovih vezbi niie dovolinO a~{Q :maj koji vezbe razurne, cak mesti::1~ee S2.ffiO nasJucuje, . stase od njega zahtevE.. Zato nerna nikakve potrebe da se tradicionalna slikovita razlikovanjapojrnovno ostro iskafu. I ko zna da Ii ona, rodena iz visevekovne prc.kse, u nmogom pogledu ne vide dt:.bIje eod sveg rna koliko brizljivo odmerenog znanja. Prvi 51

korak na tome putu vee je ranije bio ucinjen. On .:e cloveo do telesne opustenosti. bez koje nem3. pravilnog zatezanja luka. Da bi pravilno odapinjanje hica poslo za rukom, telesna opustenost u dusevno-duhovnom opustanju katkad mora se dovesti do kraja, da se duh uCini n;'! sarno pokretnim, vee i slobodrrim: pokretnim radi slobode, slobodnim radi prvobitne pokretnosti; i ta prvobitna pokretnost se msLnski razlikuje od svega sto se. inace obieno podrazumeva pod duhovnom pokretnosc:u. Tako se izmedu oba stania telesne opustenosti. sa iedne strane. nalazi duhovna sloboda, sa druie strane. razlika u nivou. koia se ne moze viSe prevladati sarno disaniem. nego S2-rno povlaceniem samoga sehe iz svih hi.lokakvih veza. Dotnllnim oslohadaniem ad Ja, (Ir.hlos-werden): t~d((l da se dusa. utonula u samu sebe. nalazi n neograrricenoi vlasti svog bezimenog porekJa. Zahtev da se naipre 78.tVOri kaniia cula ne zac.ovoliava se energ-icnim odvraeaniem sebe, nego naprotiv kroz spremnost da Se to bez otpora izbegne. Ali da bi to nedelatno odrianje instiktivno poslo za rukom, dusi je potreb2.n neki unutrasnji oslonac, i ona ga stic;'! usredsredivanjem na disanje. Ono se ostvaruje svesno i upravo pedantno savesno. Udisanie kao i izdisanje uzirna se uvek posebno i ~:)riZljivo se' izvodi. Na uspeh OVe vdbe ne treba dugo Cekati. Sto je intenzivnije usredsreoivanje na disanje, utoliko vise blede spoljasnji nadrazaji. ani tonu u neki raspliLuti sum, koji najpre sarno upola cujete. da Vam on na kraju sarno toliko malo srneta ~
52

irnun na zna~ajne nadraZaje, i ujeclno sve 1akse i brie postaje od njih nezavisan. Treba obratiti paznju' sarno na to· da telo kada stoji, sedi iIi leii po rnoguestvu bude sto viSe opusteno, i ako se tada usredsredimo na disanje, uskoro eemo se osetiti izolovani kao nekim neprobojnim omotaCima. Znamo i oseearno jos sarno da diSerno. ~a oslobodenj~ od toga oseeanja i znanja niJe J.?otrebna mkakva nova odluka, jer se disanJe sarno po sebi usporava, u upotrebi da~la ,postaje sve ~te,~ljivije i tako konacno, briSU~l se.1 postaJuc1 monotonim u lakim prelaz1ma 1zmice pa'lnji svaki oslonac. avo lep? st~nje rnirnog prebivanja-usa:norn-seb.~. naJpre na .'lalost nije trajno. NJe~~ pr~tl ~~ ga nesto spolja razori. Kao da 1Z~lr~ 1Z mstavila, 'nehoticno izranjaju rasp.ol?zenJa, o~ecanja, 'lelje, brige, pa cak i :r~llS~l.. u. ~esm1slenoj mesavini, i sto su udaIJemJ: 1 cudpovatiJi i sto rnanje imaju veze s.a omrn, za sto se svest stavlja na kocku utolIke: se oni up?rnije povezuju. Izgleda k~o da se . zele OSV:!lt1 z
53

vanoga coveka, koji zna daod budnosti svih njegovih cula zavisi njegov Zivot; i ako taj skok sarno jedan jedini put pode za rukom. on se sigurno moze ponoviti. Kroz njega se dusa kao sarna od sebe prevodi u neko bezbrizno u-samoj-sebi-njihanje, koje se, sposobno da se pojaca, potencira upravo u inaee sarno jos retkim snovima dozivljenog oseeanja neeuvene lakoee i usreeavajuee sigurnosti da se u svakom proizvoljnom praveu mogu izazvati energije, da se u prilagodavanju s prelazima mogu pojaeati i razresavati napetosti. Ovo stanje, u kome se nista odredeno vise ne misli, ne planira, ne tezi, ne zeli, ne oeekuje, koje ne smera ni u kom posebnom praveu, a ipak je iz neodvratljive evrstine sposobno kako za ono moguee tako i za. ono nemoguce - ovo stanje koje je iz osnova Iiseno namere i onog Ja, majstor u stvari obelezava kao l1duhovno". Ono je u sustini ispu- . njeno duhovnom buduenoseu i zato se takode naziva l1prava prisebnost". Duh, znaei to, svuda je prisutan, jer nije vezan nigde, ni za kakvo posebno mesto. I on moze ostati prisutan, jer on, eak i kada se odnosi na ovo ili ono, neee razmisljajuCi za to biti vezan i time izgubiti svoju prvobitnu pokretnost. Sto se moze uporediti sa vodom, koja ispunjava neki ribnjak, ali je uvek spremna da otekne, on uvek moze delati u svojoj neiserpnoj snazL zato sto je slobodan, i otvarati se svemu zato sto je prazan. Ovo stanje je u stvari bas prastanje, i njegov simbol, prazan krug, oslovljava onoga koji se u njemu nalazi. Zato onaj ko se oslobodio svih veza mora uvezbavati svaku umetnost, polazeCi od svemoCi svoje prisebnosti koju ne narusava

54

ni~akva ~amera rna koIiko bila prikrivena, All d~, bl se, za~oravljajuCi na sebe mogao uklOPltl .l:l obhkuJuee zbivanje, upraznjavanju um~tnos,~l ,mora se utrti put, Jer akobi se onaJ kOJl Je utonuo u sebe nasao suocen sa ~ekom ~~t~aoijom, u koju instinktivno ne moz~ USkO~ltl, moraQ bi je prvo dovesti u svest. TlI~e bl ponovo stupio u sve one odnose od kOJlh se osolbodio; liCio bi na nekog probudenog, k?ji razmiSlja 0 svome dnevnom progran~u, ,a~l n~ na probudenog koji Zivi u prastanJU 1 lZ nJega dela, Tada mu nikada ne bi izgledalo tako kao da su mu pojedinaene karik~. radr:o~ proeesa kao kroz vise uklapanje bIle slueaJno doturene; nikada ne bi saznao kakov ?~polet nekog zbivanja moze opojn~ ?aopstltl onome koji je lieno sarno njihanje, 1 kak? je sve sto on eini ueinjer.or jos pre nego sto ~n za ,to sazna, Oslobadanje i samooslo,ba~anJe vk?Je s~ z~,htevaju, pounutrasnjivanJ~ 1 zg~snJavanJe Zlvota do pene prisebnost,l postaJ~ stoga,sto viSe od nje zavisi, u,t?hko ,~a?Je pre?~steno povoljn:m dispozielJamav,lh eak s,I.u~aJu, takode. ne prepusteno na bozJu vereslJu proeesu oblikovanja koji zahtev~ :ve snage i tako ujedno sigurnosti da se. zelJena koncentraeija vee saI'.:1a od sebe ~spostavlja, Pre svakog Cinjenja i rada naprotlv, .pre, sv~kog sam()predavanja i samouklapanJa lz~zlva ~e. ta prisebnost i obezbeduje kroz uvezbavanJe. Ipak polazeCi od casa kacia pode za rukom. cia se njome ne sarno uvek vlacia, nego cia se u malo trenutaka stice· koneentracija se, kao ranije ciisanje, dov~di u vezu sa gad~njem iz luka, Laki prelaz u pro" ees zatezanJa luka i odapinjanjahica utire se timE! sto. se strelae, 1}leceCisa strane. potinje kOl/.centrisati, svecano koracajuCi dolazi

5S

pred cilj, posle dubokog klanjanja nudi luk i strelu kao zavetne darove, tada stavlja strelu, podize luk, zateZe ga i u najvisoj duhovnoj budnosti ostaje da ceka. Posle munjevitog odapinjanja hica i time ujedno oslobadanja od napetosti, strelac ostaje u polozaju koji zauzima neposredno posle odapinjanja, toliko dugo dok posle dugog izdisanja opet ne mora udahnuti. Tek tada opusta ruke, klanja se pred ciljem j odlazi, ako nije dao viSe hitaca, mimo u pozadinu. Gadanje iz luka je tako postalo ceremonija, koju izlaz'e "Veliko ucenje". Cak ako ucenik u ovom' stadijumu jos ne shvata dalekoseznost svojih hitaca, ipak konacno razume zasto gadanje iz luka ne moze biti nikakav sport, nikakva vezba za tumir. Onda razume zasto se <: rel="nofollow">no sto se tehnicki moze nauciti u tome mora savesno uvezbati dok ne dodija. Ako sve zavisi od toga da se strelac potpuno zaboravivsi na sebe i bez namere uklopi u zbivanje, tada se nje. gova spoljasnja realizacija mora automatski odigravati, bez potrebe za rukovodeCim i kontroliSuCim razmisljanjem. Za to bezuslovno ovladavanje formama odgaja u stvari japanska nastava. Uvezbavanje, ponavljanje i ponavljanje ponavljanog, u stalnom pojacavanju na duge ,staze njena su obelezja. To se barem odnosi na sve umetnosti vezane za tradidju. Izvoaenje, prethodno oblikovanje (Vorbilden); uosecavanje, podrazavanje to je fundamentalna relacija obuke, mada su kod poslednjih narastaja uvodenjem novih nastavnih predmeta uhvatile korena i evropske nastavne metode koje se koriste sa nepobitnim razumevanjem. Odakle dolazi to

sto uprkos svom pocetnom odusevljenju za novinu japanske umetnosti u sustini nisu omeli ovi oblici nastave? Odgovor na to pitanj.e nije lako dati. Njega ipak treba, mada takode sarno u grubljim obrisima, pokusati naCi u nameri da se stil obuke a time i smisao podrazavanja jos ostrije osvetli. Japanski ucenik donosi tri stvari 'sa sobom: dobro vaspitanje, strasnu ljubav prema umetnosti koju ie izab~ao i nekriticno postovanje ucitelja. Odnos ucitelja i ucenika odvajkada spada u najtemeljnije zivotne veze i zato ukljucuje u sebe veliku odgovornost ucitelja, daleko iznad okvira njegovog nastavnog predmeta. Od ucenika se najpre nista drugo ne zahteva sem da savesno oponasaju to sto ucitelj izvodi. Nesklon poucavanjima i'obrazlaganjima dugoga daha, ovaj se ogranicava na kratka uputstva i ne racuna, stirn da ucenik postavlja pitanja. On ravnodusno posmatra opipavajuce (tastenden) napore ne nadajuCi se samostalnosti i poduzetnosti, i ima strpljenja da priceka na rast i sazrevanje. Obojica imaju vremena, uCiteljne vrsi pritisak, a ucenik ne hita junackim korakom (greift nicht hastig aus). Daleko od toga da zeli u uceniku prerano probuditi umetnika, ucitelj smatra svojim prvim zadatkom da od njega napravi jednog znalca, koji suvereno vlada: zanatom. Toj nameri ucenik neumornim trudom izlazi u susret. Kao da ne postavlja nikakve vise zahteve, pusta da se optereti kao u tupoj predanosti, kako bi tek tokom godina dosao do iskustva da forme, kojimaon potpuno vlada, rviSe ne pritiskuju, vee oslobadaju: On iz dana u dan postaje sve sposobniji da tehnicki nenaporno moze slediti sve pobude (Einge57

bungen), ali is to tako da savesnim posmatranjem pusta da mu doticn pobude. Recimo saka, koja povlaei kicicu, u istom trenutku u kojem duh pocinje da oblikuje, vee je pogodila i ostvarila ono sto mu lebdi pred oCirna, i na kraju ucenik ne zna viSe ko od njih dvoje, da li duh iIi ruka, za del.o odgovara. Ali da bi se dotle doslo, umeee dakle postalo "duhovno" , kao i u umetnosti gadanja iz luka, potrebna je koncentracija svih telesnih i dusevnih snaga, kojih se, da t.o pokazemo na novim primerima, ni pod kakvim uslovima ne mozemo odreei. Neki slikar tusem zauzima mesto pred svojim ucenicima. On ispituje kicicu i stavlja je smiSljeno pripremljenu (legt sie bereit) brizljivo rastrljava tus (reibt), dovodi u red dugacku usku. traku papira (Papierbahn), koja pred njim lezi na as uri, da bi tada konacno, posle duzeg ostajanja u dubakoj koncentraciji, u kojoj on izgleda nedodirljiv, brzim, bezuslovno sigurnim potezima uCin10 da nastane jedna slika, koja, a da se viSe ne moze ispravljati i da joj viSe nije potrebna nikakva korektura, sluzi ucenicima kao uzor. Majstor ikebane poCinje nastavu tako sto razvezuje i pazljiv.o razmotanu ostavlja po strani liku, koja povezuje cveee i grane cvati. On zatim pregleda pojedine grane, u ponovljenom ispitivanju bira najbolje, daje im pazljivim savijanjem (Zurechtbiegen) oblik, kojem one vee prema svojoj ulozi treba da odgovaraju, i sastavlja ih konacno u jednoj izabranoj vazi. Savrsena tvorevina izgleda tako kao da je majstor pogodio sta priroda u nejasnim snovima naslueuje. . . U oba ova slucaja, na koja bih se zeleo ograniciti, majstori se ponasaju tako kao da

58

sU sami. Oni ucenicima jedva da upucUJU ne ki pogled, jos manje ree. Pripremne radove oni izvode zamiSljeno i tiho, u procesu abrazovanja i oblikovanja gube se samopoz:,'~vo­ vano, i obojici od prvih uvodnih poslova do dovrsenog del a taj postupak izgleda kao jedno u sebi zatvoreno zbivanje. On takooe zaista poseduje tako veliku izrazajnu moc da deluje kao neka slika na gledaoca. Ali zasto ucitelj ni jednom ne dopusta da recimo neki iskusni ucenik obc-vi tako neiZ!bezne ali ipak sasvim podredene predradnje? Da li okrilaeuje njegovu umetnicku ~po­ sobnost gledanjai oblikovanja, ako. on ~am rastrljava tus, ako liku urnes to da je b:.:'Zo razreze i nemarno odbaci, tako podrobno odvaja? I sta ga pokreee na to da na sV3.kom casu nastave istom neumoljivom -..lpOf:1JSeu ovaj postupak bez ikakvog odbitka u?ra.vo pedantski ponavlja i pusta da to ucenici podrazavaju? On se zato drz: nasledenog obitaja, sto pripreme za dele ujed~o, ~~o sto .to zna iz iskustva treba da ga oflJentlse na qegovo umetnicko stvaranj.e. OJ?- konte~p!ativ­ nom miru u kojem to lzvodl, zahvalJuJe za ono presudno opustanje i ujedna;;enost_ syih svojih snaga, za onu pribranost i prise:JJ?-0st bez kojih Iii jedno pravo dele ne polaZl za rukom. Nenamerno utonuo u svoj rad, on se vodi u susret trenutku, u kome se delo: :~o­ je mu u idealnim linijama lebdi pred oCina, kao sarno po sebi ostvaruje. Kao 5to kod. gadanja iz luka koraci i polozaji, ~ko i .)i.'~e u izmenjenom obliku druge predlg~e lI:laJ~ isti smisao. I sarno tamo gde to ne Ide, reelrno kod 'kultskog igraca i glumca, pribra!:ost i ubedivanje prenose se na vreme pre n)lhovog istupa. 59

bakie kao i kod gadanja iz luka i kod ovih primera rec je ocevidno 0 ceremonijama. Jasnije nego sto bi to uciteIj mogao iskazati reCima, ucenik iz njih uvida da je pravo duhovno stanje umetnika postignuto tada kada priprema i stvaranje, ono zanatsko i umetnicko, materijalno i duhovno, ono stanjsko (Zustandliche) i predmetno bez pukotina prelaze jedno u drugo. I time je pronasao novu temu podrazavanja. Sada od njega zahtevaju da potpuno vlada naCinima koncentrcije, samopozrtvovnog udubljivanja. Podrazavanje, ne viSe orijentisano na objektivne sadrtaje, Cijem je odrazavanju jos· svako uz dobru volju nekako dorastao, postaje sada oslobodenije, pokretnije, duhovnije. Ucenik se nalazi suocen sa novim moguenostima, ali ujedno saznaje da njihovo ostvarenje vise ni najmanje ne zavisi od njegove dobre volje. Pod pretpostavkom da dode do pojacanja njegovog dara, ucenika na njegovom putu ka umetnickom dostignueu ocekuje opasnost, koju tesko da moze izbeei. Ne opasnost da se istrosi u tastom samouzivanju (Selbstgenuss) - jer za taj kult vlastitog ja covek iz istocne Azije ne donosi nikakve dispozicije - nego naprotivopasnost da ostane kod toga sto moze i sta jeste, sto uspeh potvrduje i sto slava svetkuje. Ponasati se dakle tako kao da je umetnicka egzistencija jedan poseban, iz sebe iskovan i potvrden oblik zivota. UCitelj to predvida. Oprezno i najfinijom vestinom vodenja dusa pokusava on blagovremeno da to spreci i da ucenika odvoji od njega samog. On to postize tako, sto, neupadIjivo i kao da je to sarno uzgred vredno pomena, nadovezujuCi se na iskustvo, koje je

ucenik vee morao steCi, ukazuje na to da svako pravo stvaranje polazi za rukom sarno u stanju prave nesebi~nos~~, u .k?je~ stvaralac tako uopste ne moze VIse bltl pnsutan kao "on Heno". Sarno je duh prisutan, ne~a vrsta budnosti, koja upravo ne pokazuJe ton (Tonung) onoga "Ja lieno':. i. ta~o ut~liko nv~­ ogranieenije prozima sve slrme I dubme "OCIrna koje euju i usima koje vide". Tako uci telj Cini da u~enik pr.~de. kr?} seb~ samog. Ali ucenik postaJ~ s:r e vI~.e .1 ~ls~'p.n­ jemeiv za to da kroz UCltelJa ucml vldlJlvlm nesto, 0 eemu je on naravno vee dosta ces!o slusao, ali Cija stvarno~ttek s3':d~ na. teI?elJ~ vlastitih iskustavaza nJega pocmJe blvatl OPIpljivom. Nevazno je koja imena uCitelj p~ide­ va onome na sta on misli. pa eak da 11. to uopste imenuje. Ueenik ga razume i tada kada on 0 tome euti. Ali time se uvodi jedan presudan unutrasnji pokret. UCitelj ~a prati, i ?e ut~cue~ na njegov tok kroz dalJe poucavanJe, k?J~ bl sarno smetalo, pomaze uceniku na naJtaJanstveniji i najduhovniji n~.Cin koji~ O? raspolaze: kroz najneposredmJe prenosenJe duha, kako se to izrazava u budistickim krugovima. "Kako sezapaljenom sveeom pali dn:ga", tako uCitelj prenosi duhpra~e umetnos~l od srca. do srca da pi postalaJasna. Al),o Je to uceniku trebalo bitidosudeno, on se seca da je vaznije od svih I?~ .koliko priylacnih spoljasnih . dela unutrasilJe' delo, kOJernora ~s· tvariti, ako svoju misiju upravo kao umetmk treba daispuni. Unutrasnje delo sastoji se medutimu tome sto on kao covek, koji jeste,kao vIastitost, ka'o. koja ·(vlastitost)se on oseca i uvek iznova nalazi, postaje rhaterijal nekog obra61

60

zovanja i oblikovanja, na Cijem se kraju nalazi majstorstvo. U njemu se susreeu umetnicko dostignuee i coveStvo u najobuhvatnijem smislu reci kao u necem viSem. Jer majstorstvo je kao zivotni oblik potvrden time sto zivi od bezgranicne istine i, tako sto ga ona nosi, jeste umetnost porekla (izvora). Majstor vise ne trazi, nego nalazi. On je kao umetnik svesteni covek, kao covek umetnik, kome u celom njegovom drzanju, stvaranju i eutanju, bieu (Sein) i nebiCu (Niohtsein) Buda gleda u srce. Covek, umetnik, dele sve je to jedno. Umetnost unutrasnjeg dela, koje ne otpada od umetnika kao spoljasnje delo, koje on ne moze napraviti, vee uvek sarno moze biti, izvire iz dubina 0 kojima dan niSta ne zna. Pillt ka imaj-storstViu je sh1m. Clesto ucenika u kretanju niSta drugo ne drZi viSe od vere u svoga uCitelja, iz koje mu tek sada majstorstvo izgleda (anblickt): one mu je zivi izvor unutrasnjeg del a i ubeduje sarno svojim pukim bivstvovanjem. U ovom stadijumu podrazavanje ucenika dobija svoj poslednji najzreliji smisao: one vodi ucestvovanju u duhu majstorstva kroz ugledanje. . Koliko ee daleko ucenrk otiCi, ne tiee se ucitelja i majstora. On 'mora ucenika, tek sto IIlu je pokazao pravi put,. pustiti da dalje ide sam. Samo jos jednu stvar mora uCiniti da bi ucenik izdrZao usamlienost: on ga odvaia od sebe, od majstora, srdacno ga opominjuCi da ode dalje nego sto je on sam otisao i cia se "popne na ramena svoga uCitelja" . Ucenik, rna kudaga odveo niegov put, moze svakako izgubiti iz vida svoga ucitelja~

62

ali ga ne moze zaboraviti. On jamCi za njega u zahvalnosti spremnoj na svaku zrtvu, u koju se preobrazilo nekriticno posto'lanje pocetnika spasavajuea vera umetnika. Na bezbrojni~' promerima do' nedavne proslosti moglo bi se pokazati ~a ta zahva!nos~ d~le~o iza sebe ostavlja menlo onoga sto Je mace medu ljudima uobieajeno. Iz dana u dan sve sam lakse ulazio (glitt ich hinein) u do ceremonije podignuto izlaganje Velikog ucenja" gadanja iz luka i takode ;~m ga nenaporno izvodio, Hi, tacnije receno oseeao sam se kroz njega voden kao otprilike kroz neki san. Utoliko se potv~dHo on~ sto je majstor predskazao. Ipak msam mogao spreCiti da koncentracija koja se u samoj sebi odvijala dopre sarno do tog~ trenutka u kojem je hitac trebalo oc.apetl. Cekanje u najvisoi napet?st~ pos!alo je. ne s~­ mo zamorno, tako da ,,e lzgubllo u glpkostl. nego i tako nepodnosljivo da me je nes~o stalno trzalo iz za,dubljenosti i da se mOla paznja morala upra,,:iti na odapi.nj.anj.e." "Nemojte ipak da mishte na odap~nJan.le , ~,~: viknuo je majstor., "Tako ne mozete uspetl. Ne mogu druga¢ije", odgovorio S2::Il, "napen tost postaje upravo balna . .Vi to osecate sarno zato sto se mste lStinSiki odvojili od'samoga sebe .. Pri tom . e sve to tako .jednostavno. :'i od Je~?g ob~c~ nog bamhusovog lista mozete na~cltl 4~ cega to stoii. Teret snega sve ~a vIse. pntlskuie nadole. sve dubIie. Jznenada skhzne teret ~nega, . a da se list niie pokren~o~ Ostanit~ niemu slieno u na ivis.?j napetostl .::-ok se hltac ne odapne. Tako .le to u stvan: kada se napetost ispuni mora pasH hitac. on mora spasti sa stre1ca kao snefni teret sa baJ?~y'­ sovog lista, jos pre nego sto on na to pomlsh . 63 v

. ,

.t

Uprkos svom delanju i nedelanju nije mi polazilo za rukom da bezbrizno cekam dok hitac ne padne. Kao i ranije nije preostalo niSta drugo nego da ga namerno odapinjem. I to upomo omanjivanje pritiskiva10 me je utoliko viSe sto je treea godina nastave vee hila prekoracena. Neeu poricati da sam doziveo neugodne casove, u kojima sam sebi postavljao pitanje da Ii daije mogu odgovarati za utrosak vremena, koji je izgIedao da se viSe ne nalazi ni u kakvom razumljiyom odnosu prema onome sto sam do sada nauCio i iskusio. Paia mi ie na pamet podrugIjiva primedba jednog zemijaka da se u Japanu ipak mogu ubrati plodovi zaista neceg vaznijeg od upravo te umesnosti koja coveka ne hrani, i njegovo pitanje, sta eu ovom vestinom i naukom docnije zapoceti, koje sam tada odbacio, odjednom mi se nije viSe cini10 tako bezusIovno apsurdnim. Majstor je morao osetiti sta se u meni odigravalo. On je u to vreme, tako mi je saopstio docnije gospodin Komachiya, pokusao prouciti neki japanski uvod u filozofiju da bi pronasao kako ee mi daije pomagati sa jedne meni bliske strane. Ali konacno je ovu knjigu ostavio nezadovoljan i sa konstataci.iom da sada moze boIje razumeti kako coveku koji sebavi takvim sivarima mora veoma tesko pasti usvajanje umetnosti gadanja iz luka. . . Za vreme Ietnjeg raspusta otis!i smo na more, u usamljenost iednog tiho prosanjanog predeIa, koji se odlikovao skrtom lepotom. ~oneli smo nase Iukove kao najvazniji prtIJ~g. 1z dat;a u dan bavio sam se resavanjem hrca. Ono Je postalo kao neka fiks-ideja, pored koje sam sve vise i viSe zaboravljao uput- .

64

stvo majstora da mi treba da uvezbavamo sarno oslobadajuee udubijivanje. RazmiSljajuCi tu i tamo i pomislivsi 0 svim moguenostirna, dosao sam do rezultata da greska ne moze stojati do.mesta u koje je majstor sumnjao (beargwohnten): do· nedostatka nenamernosti i bezHcnosti (Jehlosigkeit), vee. sarno do toga sto su prsti desne· sake suviSe cvrsto drtale palaeo Sto je duze odapinjanje cekalo na sebe, utoliko sam ih gJ.;cevitije nehoticno stiskao. Verovao' sam· da na tome mestu. moram zapoceti. Uskoro samnasao jednostavno i ujedno iasho resenje ovog pitanja. Kada bih, zategavsi Iuk, preko palea prekrStene prste oprezno i sarno sasvim postepeno sirio, dosao· bi trenutak, u kojem bi palac,koga prsti nisu viSe cvrsto drtali, bio kao sam od sebe iscupan izsvog polozaja; tako se mogio dogoditi da .ie doslo do munjevitog odapiniania hiea, koji je ocigledno "spao' kao snezni teret sa .bambusovog lista". To otkrice nije mi se .na posledniem mestu dopalo zbog svoie privlacne .srodnostL· sa tehnikom pucanja iz puske. Tu. se.kaziprst polako. i tolika dugo savija dok.,iedan. neprimetno 'lak pritisak ne saviada .poslednje.. kocenje . Brzo samsemogao ubediti u to da moram· biti na pravome putu-.. Skoro svako adapinjanjeuspev:alo je na" taj naGin glatko i nehoticno,·kako·mi je izgledalo. Sarno naravno nisam puevideo. obmutu stFanu tog uspeha: precizni rad desne sake zahtevao .ie· moju punu pazniu. Ali tesio sam se izgledom da ee ovotehnickCl, resenje postepeno postati taka. uohicajeno; .da mu.vise ·nece. biti potrebna. nikakvapaz·nja,.. dmcedakle .doci: dan. kada cu,.uprav:o. hoz n.iega" biti.u stan.iu. zaboravivsi; na .sebe· j ostajuci u naj:viSoi napetos65

ti da nesvesno odapnem hitac, da ce se dakle i u tom slucaju tehnicka umeSnost produhoviti. PostajuCi sve sigurniji u ovom ubedenju, ucutkao sam ono sta se u meni protiv toga htelo pobuniti, precuo sam takode ograde moje zene, koje su me odvracale, i imao sam konacno umirujuce osecanje da sam za presudan korak odmakao. Odmah prvi hitac, koji sam dao posle ponovnog zapoCinjanja nastave, prema mome miSljenju izvanredno' mi ie uspeo. Glatko i neocekivano bio je odapet. Majstor me je posmatrao jedan trenutak i tada rekao, oklevajuCi kao neko koji ne veruje cak ni svojim rodenim oCima: "Molim, jos jednom!" UCinilo mi se da je moj drugi hitac prvi cak i prevaziSao. Tada mi je majstor pristupio, bez reCi, uzeo mi luk iz ruke i seo na jedan jastuk, okrenuvsi mi leda. Razumeo sam sta je to trebalo da znaci i otisao sam. Sledeeeg dana gospodin Komachiya mi je saopstio da majstor odbiia da me dalje poducava, jer sal11 pokusao da mu podvalim. Krajnje zaprepaseen ovim izlaganjem moga ponasanja, objasnio sam gospodinu Komachiya zasto sam, da ne bih stalno tapkao u mestu, pao u iskusenje da tako odapnem hitac. Majstor je na njegovo zauzimanje konacno bio spreman da popustL ali je nastavak pouke uslovio mojim izriCitim obeeaniem da nikada viSe neeu uciniti prekrsaj protiv duha ;,Velikog ucenja". . Da me duboki sram nije izlecio, to bi ucinilo majstorovo ponasanje. On tai slucaj nije pomenuo ni jednom recju, nego ,ie sarno sasvim. jeQnostavno rekao: "Vi vidite sta zna6i to: u stanju najviSe napetosti ne moci ostati bez namere. Vi cak ne mozete uciti a da

66

sebe stalno ne pitate: da li eu to i uraditi? Pricekajte ipak strpljivo sta ce doCi i kako ce docil" Skrenuo sam majstoru paznju na to da se nalazim vee u cetvrtoj godini nastave i da je moj boravak u Japam.1 ogranicen vremenom. "Put do cilja" odgovorio je, "ne moze se izmeriti, sta tu znace nedelje, meseci, godine?" "Ali ako moram prekinuti na pola puta?" upitao sam. "Ako ste' doista postali liSeni moga ja, (ichlos) mozete uvek prekinuti. Dakle vezbajte'se u tome!" I tako se ponovo zapocelo od samog pocetka, kao da je do sada nauceno postalo neupotrebljivo. Ali nenamerno ostajanie u najveeoj napetosti nije mido. sada kao od sada polazilo za rukom, kao da je bilo nemoguee izaCi iz utabanih staza. Jednoga dana upitao san:. zatomajstora: "Kako se uopste hitac moze odapeti, ako to ,ja' ne uCinim?" " ,Ono' odapinje, odgovorio je. ,iTo sam vee nekoliko puta od Vas CUO i moram zato drugacije upitati: ta kako moguzaboravivsi nasebe cekati na odapinjanje, ako ,ja' uopste ne treba viSeda budem prisutan?" . ",Ono' ostaje u najviSoj napetosti." ,.A ko je ili sta je to ,Ono'?" "Kada t,o. jednom shvatite, neeu yam vise biti potreban. I ako bih ze1eo da Vam pomognem da izadete na trag, pristedivsi Vam vlastito iskustvo, bio bih najgori od svih ucitelja i zasluzio bih da.me odavde oteraju. .Dakle ne govorimo viSe 0 tome, nego, vezbajmo!", , . Prosle 5.1,1 sedmice a da nisam ni za korak odmakao. Ali zatosam utvrdio da me to

ni

67

:n

ni najma::lje nije pogodilo. Ta. z~r e je v~i: tava umetnost zamorila? Da II cu Je naucltl iIi ne; sazna:i iIi ne sta majstor podrazume,:a pod tim ,Ono'; da Ii eu nati pr!~t~p zenu ili ne - sve mi se to odjednom uClmlo tako daleko, tako svejedno da me to vise nije bri~u10. Vise puta sam se nakanjivao da se povenm majstoru, ali kada bih se ta~a nasao pred ::ljim, gubio sam hrabrost; blO sam ub~de~ da eu ipak :Jd njega cuti saI?o. zlo o~svl.ra~,~ ,'obgeleierte) odgovor: "Ne plta1te, vezba.1 te . Dakle od'..lstao sam od pitanja i najradije bih .:Jdustao i cd vezbanja da me majstor niie :ako neumoJjivo drzao u ruci (im Griff geha?t hatte). 2iveo sam svakoga danaiednako (m den Tag hinein wie aus d~:n Tag .hera~s), obavliao sam, koliko ie to IsIo, mo.l sIuzbeIii po'sao i konacno cal< nisam primao k ~rcu 5tO mi ie postalo sveiedno sve to zbog cega 3am se godinama postojano trudio. Tu, jednoga dana, nosle hica, maistor se duboko uoklonio i prekinuo nastavu. "Unravo to ,Ono' odapelo?" uzviknuoie. kad sam f!a' razrogacenih otiiu zbunieno "?ogl~d~o. Ikada sam konacno shvatio na sta Je mlsho, nisam mogao potisnuti radost koja je zbog toga iznenada izbila. "To sto sam rekao", kudio je majstor, "niie bila nikakva pohvala, negO sarno konstataciia, koia se Vas ne sme dojmiti. Ja se takode nisam pred Varna poklonio,jer Vi ste potpunonevini za ovai hitac. Vi ste ovoga puta potnuno zaboravivsi na sebe i nenamemo osta1i u naiviSoi napetosti; tada .ie sa Vas 5nao hitac kao zreli plod. Sada vezbaite dalie, kao da se niSta nije dogodilo!" Tek nosle izvesnog vremena polazili su tu i tame ponovo za rukom pravilni hici, koje

ie

68

je majstor bez reti duboko se klanjajuCi isticao. .K,ako se to .dogadalo da su se oni bez moga sudelovanja .kao sami od sebe odapinjali, kako je dolazilo do toga da je moja'skoro zatvorena desna saka iznenada otvorena odskakala, nisam mogao ni tada a ne mogu to ni danas ,objasniti. Cinjenica je da se to tako zbivalo, i sarno to je vazno. Ali bar postepeno dolazio sam do toga da mogu samostalno razlikovati pravilne hice od neuspelih. Kvalitativna razlika medu njima je tako velika da se viSene moze prevideti ako se to jednom iskusLSa spoljasnje strane, za gledaoca, pravilan. hitac vidi se po tome sto .se docekuje.' (obgefangen) povJ'aJtno odskakanje desne sake i tako ne izaziv(). nikakv potres tela. Sa druge strane posle Ileuspelih hitac(). zajateni dah ra.sterecuje se eksplozivno i vazduh se ne moze dovoljno brzo ponovo udahnutLPosle pravilnih hitaca dah se naprot~v pustada lako. klizi, posle cega udisanje bez zurbe crpe vazduh. Srce ravnomerno . kuca dalje i nesmetana usredsredenost bez odlaganja omogucuje prelazna sledeCi hitac. Ali iznutra, za samog strelca, pravilni hici imaju takay ucinak da se on oseea tako prijatno kao da je dan tek sada zapoceo. On se posle njih oseea raspolozen za svaki pravi rad i, sto ie mozda jos vatnije, za svaki pravi ne-rad. To stanje je izvanredno dragoceno. Ali onaj ko ga ima, opominje majsior blagim smeskom, dobro radi, (tut gutdaran) da ga ima tako kao i da .ga .nema. ,Sarno presudnija ravnodusno.st izdrZ().va ga tako (besteht ihn so) da ono.ne .okleva da ,ponovo dode. ,;Sada smo ipakJ pregurali one najgore", rekao sammajstorukada jeon jednog dananagovestio prelaz na nove vezbe. "Kod nas

69

savetuju", odgovorio je, "da onai ko ima da tre'i sto milja, treba devedeset da smatra polovinom. Ali novina 0 kojoj je sada ree jeste gadanje u metu". . Do sada je tilj i mesto u kOJe se strela zabijala sluzio jedan valjak slame na d~ve­ nome stalku, pred kojim se eovek nalazl u udaljenosti otprilike.od dye duzi~e str~le. Meta naprotiv, postavlJena na udalJenostI od taeno se:zjdeset metara, stoji na jednom visokom i siroko polozenom peseanom nanosu, naslonjenom na tri zida i, kao hala, u koj?j stoji strelac, zastiCena je jednim lepo povlJenim krovom od opeka. Obe hale povezane su visokim daseanim pregradama (Bretterwande) i prema spoljasnosti zatvaraju prostor u kojem se zbiva nesto tako neobieno. Majstor ie izvodio gadanje u metu. Obe njegove strele pogodile su ~:n prost?r .T~da nas je pozvao da ceremomJu lzv?dlmO IS to kao i pre, i ni najmanje ne dopusNmo da nas zbuni meta, da u najvisoj napetosti eekamo dok hitac ne padne. Nase vitke bambusove strele letele su doduse u navedenom pravcu, ali delimieno nisu pogadale eak ni peseani nanos, a jos manje metu, nego bi se pred njom zabijale u zemlju. "Vase strele se ne iznose", primeti? je majstor, "zato sto vi duhovno ne doplrete voljno daleko. Morate se tako ponasat~ kao da je cilj beskrajno dalek? ~a nas maJst~re gadanja iz luka poznata Je 1 svakodnevmm iskustv~ma potvtI'dena oin}en~ca cia dobar strelac srednje snaznim lukom odapinje dalje od neduhovnoga streIea sa jakim luk?m. Stv.~; ne stoji dakle do luka, nego do "pnsebnostl , do Zivosti i budnosti, kojima odapinjete. Da bi se sada najviSa napetost ove duhovne bud70

nosti . oS.lobodilc: .. okova, . morate ceremoniju obavlJatl drugacIJe nego do sada: recimo tako kao sto pravi igrae plese. Ako touc:'nite potieu pokreti vasih udova iz one sredine ~ kojoj se zbiva pravilno disanje. Tada je tako, k~oda ste V! ceremoniju, umesto Ca je obavlpte kao nesto napamet naueeno, stvorili iz trenutnog nadahnuea, tako da su pIes i plesac jedno isto. Dakle time sto cererr:oiIiju predstavljate kao neki ritualan pIes, Va~,c.. duhovna budnost dobija najveeu snagu". ]a ne znam koliko mi je vee tada polazilo za nkom da "plesem" ceremoniju i da je tako polazeCi od sredine ozivljavam. Doduse nisam vise odapinjao prekratko, ali bilo mi je uskraeeno da pogadam metu. To me je pobudilo da upitam majstora zasto naffi OL do sada uopste jos nije objasnio kako se cilja, Tu ipak mora, pretpostavljao sam, pos":ojati neki odnos izmedu mete i vrha strele recimo, i :ako ispr?bano nisanjenje, koje OILogueuje pogadanJe. . "Naravno da to postoji", odgovoric je majstor, "i Vi sami mozete lako naCi trazeni stay. ~li ako tada skoro svakim odapinjanjem pogodlte metu sarno stevest strelac koji voH da se pokazuje. Za eastoljubivog profesionaIea koji broji svoje pogotke, meta je sarno bedno paree papira,. koje on cepa. Veliko "'.lcenjegadanja iz luka "ako zamiSljate da Vam neko. sam<;> priblizno razumevanje ovih nejasnih povezanosti moze pomagati' u napredovanju. Rec je ovde 0 zbivanjima van domasaja razuma. Ne zaboravite da vee u prirodi. postoje slaganja, koja su neshvatljiva, a ipak taka stvarna da smo se na njih navikli kao da ne mogu biti drugaeija. Naveseu yam jedan primer koji me je vee, eesto zaokupljao: 71

pauk plesuCi plete svoju mrezu ne znajuCi da ima muva koje ce se u nju uhvatiti. Muva, bezbriZno plesuCi u suncevom zraku, hvata seu mrrezu neznajuCi sta jojpredstoji. Ali kroz jedno i drugo plese ,Ono', i to unutrasnje i s:;Joljasnje su jedno u tome plesu. Tako strelac pogada metu, a da nije ciljao - viSe Vam ne mogu reCi". Me. koliko da me je i to uporedenje pokrenulc na razmiSljanje, a da ga naravno nisam do kraja mogao domisliti ( zu Ende denken) - nesto se u meni protivilo tome da se oseeam okrilacen i da bezbrizno mogu dalje vezbatL Jedna ograda, koja je tokom sedmica dcbijala sve odredenije obrise, javila se za rec. Upitao sam zato: "Da Ii se barem ne moze zamisliti da Vi, posle vezbanja od nekoHko decenija, nehoticno i upravo mesecarskom sigurnoscu prilikom zatezanja tako nisanite, da bez svesnog niSanjenja, pogadate metu, pa je cak jednostavno morate pogoditi"? Majstor, odavno navikao na moja dosadna zapitkivanja, odmahnuo je glavom. "Ne zelim uopste osporavati", rekao je posle jednC;lg trenutka kontemplativnog cutanja, "da bi se u tome sto Vi kazete nesto moglo nalaziti. Ja se ipak postavljam nasuprot cilju, tako da ga moram opaziti, cak ako se nenamerno prema njemu okrenem. Ali s,a druge strane znam da to opazanje nije dovoljno, nije presudno, ne objasnjava, jer ja vidim cilj kao da ga ne vi dim" . pTada biste morali i zavezanih ociju pogadati", izletelo je iz mene. Majstor me je osmotrio pogledom, koji je uCinioda se uplasim da ga nisam povredio i rekao jetada: "Dodite vecera ;!" Zauzeo sam

..,.., I ..

nasuprot njemu mesto na jednom jastuku. On mi je pruzio caj, ali ni rec nije progovorio. Tako'smo tu dosta dugo sedeli. NiSta se nije culo osim brujeceg kljucanja vode nad uzarenim ugljevljem. Majstor se je konacno podigao i dao mi je znak da ga sledim. Rala za vezbanje bila je jark6 osvetljena. Majstor mi je nalozio da jednu svecu protiv komaraca (Moskitokerze), dugacku i tanku kao igla za ,pleterije, zabQdem u pesak pred metom, ali.da svetlost u visini mete ipak, ne zapalim. Bilo je tako mracno da cak nisam mogao zapaziti njegove obrise, i da nije odavala majusna iskrica svece protiv komaraca, mozda bih, naslutio ali ne bih mogao tacno utvrditi mesto na, kome senalazila mera. Majstor je "plesao" ceremoniju. Njegova prva strela bila je odapeta iz blistave svetlosti u mrklu noc, Po udaru sam shvatio da je pogodio metu. I ,druga strela je pogodila. Kada sam na podnozju mete upalio, svetlost, otkrio sam na svoje zaprepascenje cia se prva strela nalazila usredcrnog polja, dok je drug a raznela zarez prvestrele, i drzalje jednim delom raseka, pre nego sto se pored nje duboko zabola u crno polje'. Nisam se usudio da strele poj~dinacno vadim, nego sam ih vratio zajedno sa metom. Majstor ih je posmatrao ispitujuCim pogledom. "Prvi hitac" rekao je tada, "nije bio nikakva majstorija, pomislicete, pa ja sam ,se ipak sa svojolIIl metom kroz decenije toliko srodio da cak u najvecoj pomrcini ,moram znati gde se nalazi meta. To moze biti i ja ne zelim pokusati da se izgovaram. Ali druga strela, koja je pogodila prvu - sta mislite 0 tome? Ja u svakom slucajuznam da to nisam .bio ,ja' kome se taj hitac sme pripisati. ,Ono' je odapeloi pogo73

dilo. Poklonimo se pred ciljem kao pred Budom!" Sa. svoje obe strele majstor je ocigledno i mene pogodio. Kao da sam se preko noci preobrazio, nisam viSe dolazio u iskusenje da se brinem za svoje strele i za to sta se sa njima zbivalo. Majstor me je ucvrstio u tom drtanju pored toga jos tako sto nikadanije gledao u metu, nego je drtao u vidu sarno strelca, kao da od njega najpouzdanije moze saz~ati kako je hitacispao. Na raspitkivanje on Je to otvoreno priznao, i ja sam stalno iznova mogao konstatovati da pouzdanost njegovog suda 0 hicima nista nije zaostajala za ~igurnoscu pogadanja njegovih strela. Tako J·e, sam najdublje konoen1!risan, on preneo duh svoje umetnosti na svoje ucenike, i ja se ne plasim da potvrdim iz najvlastitijeg iskustva, u koje sam dosta dugo sumnjao, kako reoi 0 neposrednom saopstavanju nisu prazna fraza, nego zbivanje opipljive stvarnosti, Majstor je u to vreme pruzio jos jednu drugu vrstu pomoei, koju je isto tako oznacio kao neposredno prenosenje duha. Ako bih produzio da lose gadam, majstor bi nek01iko puta odapeo iz mog luka. Poboljsanje je bilo upadljivo; izgledalo je kao da se luk drugcije nego ranije moze zatezati, podatnije, razumnije. Nisam tako prolazio sarno ja. Cak njegovi najstariji i najiskusniji ucenici, ljudi najrazLicitijih poziva, smatrali su to gotovom stvari (ausgemacht) i cudili se sto sam pitao kao neko koji bi sasvim sigurno zeleo da ode. Tako se i majstori macevanja nikakvim prigovorom ne mogu pokolebati u svom ubedenju da svaki beskrajno brizljivo i u napornom radu zgotovljeni mac uzima duh kovaca maca, koji se zato i u ritualnom ruhu baca

74

na posao. Njihova iskustva. suviSe su jasna, i oni sami previse su iskusni a da ne mogu ne cuti kako im se neki mac obraca. Jednoga dana u trenutku kada je moj hitac bio odapet uzviknuo je majstor: "Ono je tu! Poklonite se!" Kada sam docnijepogledao na metu - nisam to nazalost mogao propustiti -: primetio sam da ju je strela samo po ivici okrznula. "To je bio pravi hitac", odlucio je majstor, "i tako to mora zapoceti. Ali za danas dosta toga, jer cete se inace prilikom sledeceg hica posebno potruditi i pokvariti dobar pocetak". Tokom vremena polazili su mi ka tkad za rukom c edan za drugim vise hitaca, koji su pogadab metu, pored naravno jos mnogih neuspelih. Ali kada bih i u najmanjoj meri napravio takav izraz lica da tu nesto uobrazavam, majstor bi me neobicno ostro docekao. "Ta sta Vam pada na pamet!" povikao bi tada. "Zbog losih hitaca ne treba da se ljutite, to vee odavno znate. Dodajte da ne treba da se radujete uspelim hicima. Morate seosloboditi od onoga pre'laska sa zadovoljstva na nezadovoljstvo i obratno. Morate se nauciti da u opustenoj ravnodusnosti stojite iznad toga, da se dakle tako radujete kao da je neko drugi a ne Vi dobro gadao. I u ovome se morate neumorno vezbati - Vi uopste ne mozete odmeriti koliko je to vaZilo", Ovih nedelja i meseci proSaO sam najtezu skolu moga zivota, i cak ako mi i nije uvek lako padalo da se uklapam, poceo sam ipak postepeno uvidati koUko mnogo imam njoj da zahvalim. Ona je unistila poslednje pokrete tdnje da se bavim samim sobom i kolebanjima moga raspolozenja. "Shvatate Ii sada'!, maj.stor me je U1piitao jednog dana po75

sle posebno dobrog hica, "sta to znaGi: Qno gada, Qno pogada?" "B~jim se", odgovorio sam, "da uopste msta VIse ne razumem, cak i ono najjedno~!avnij~ postaj~ ~brkano. Da Ii sam to ja koJI zateze Iuk ill Je to luk koji me dovodi u stanje najviSe napetosti? Da Ii sam to ja ko~i pogadam cilj, ili ciIj pogada mene? Da Ii Je.to ,Ono' duhovno u oCima tela i telesno u oCima ,duha - da Ii je to i jedno i drugo iIi ni jednoni drugo od ovoga? Sve to: luk stre~acilj i ja spleeu se jedno u drugo da 'ih vise nemogu odvajati. leak je nestalo potrebe za odvajanjem. Jer cim uzmem luk u ruke .~ ga?am sve postaje tako jasno i jednoznacno 1 tako smesno jednostavno ... " "Upr~vo sada", prekinuo me je tu majstor, "tetlVa luka prosla je kroz Vas". Preko pet godina proteklo je od tada kada nam je majstor predlozio da polazemo jedan ispit. "Pri tom" tako je objasnio nije rec sarno 0 tome da predocavate vasu' tl~es­ nost, nego se jos viSe ocenjuje duhovno stanj~ st.relca do njegovog najneprimetnijeg ponasanJa. Ja u svakom slucaju ocekujem od Vas pre svega da se ne date omesti prisus~vom gledalaca, nego da potpuno bezbrizno Izvedete cerempniju, kao da smo, kao do sada, sasvim sami". N.i sledeCih nedeIja nije se niSta radilo s .0bzIrom na i~pit, on ni jednom recju nije blO spomenut, 1 cesto vee posle nekoliko hitac~ .nastava bi se prekidala. Urnes to toga doblll smo zadatak da kod kuee izvodimo ce~e:nonij~ sa njenim grupama koraka i polozaJa, all pre svega sa pravilnim disanjem i da se v·eoma udubljujemo (versenken) .. 'V

76

Vezbali smo na navedeni nacm i otkrili, tek sto smo se navikli na plesanje ceremonije bez luka i strele da smo se vee posle nekoliko koraka oseeali neobicno usredsredeni, i to utoliko viSe sto smo odlucnije mislili na to da lako izvodenim telesnim opustanjem olaksamo Cin koncentracije. Ako bismo tada u nastavi ponovo uzimali luk i strelu u ruke, ta domaea vezbanja naknadno su delovala toliko izdasno da smo i tu bez muke klizili u stanje "prisebnosti". Oseeali smo se tako sigurno zbrinuti, da smo dan ispita i prisustva gledalaca ravnodusno ocekivali. Polozili smo ispit tako da majstoru nije. bilo potrebno da zbunjenim smeskom gledaoce moli za obzir, i urucene su nam diplome, koje su na lieu mesta bile ispisane, sa podatkom 0 stupnju majstorstva na kojem se svako od nas dvoje nalazio. Majstor ie ispitzakliuCio time sto je u izvanredno sjajnoj nosnii dao dva ma.istorska hica. Posle nekoliko dana mojoj zeni je .ios pored toga, na .iednom javnom ispitu, priznata majstorska titula u umetnosti ikebane. Od. tad a je nastava dobila novo lice. ZadovoljavajuCi sesa svega nekoliko hitaca za vezbu, ma,istor je presao na to da "Veliko ucenie" gadanje iz luka objasniava u povezanosti i da ga uiedno prilagoduie stupnjevirna koje smo postigli. Mada se kretao u naitaianstveniiim slikama i nejasnim poredeniirna, dovolini su bili cak skrti nagovestaii da sh'vatimo 0 cemu ie rec. Naiopsirniie se zadriavao kod sus tine ..neumetnicke umetnosti". koioi gadanie iz' luka, mora voditi ako se zeli usavrsiti. ,,0naj ko moze". rekao je. .,da gada rogom zeca i dlakom korniace. i maze dakle da pogodi srediSte bez luka (roga)

77

i strele (dlake), tek je taj majstor u najvisem smislu reCi, majstor neumetnicke umetnosti, ustvari on .ie sam neumetnicka umetnost i tako majstor i nemajstor u jednom. Ovim obrtom gadanje iz luka, kao nepokretno kretanje, kao pIes bez plesa - prelazi u zen". Kada sam majstora jednom upitao kako eemo mi docnije, posle povratka u zavicaj, bez njega moCi napredovati, odgovorio je: "Na vase pitanje vee je odgovoreno time sto sam vas podstakao da se podvrgnete ispitu. Vi ste dosH do jednog stupnja; na kojem ucitelj i ucenik nisu vise dvojica, nego jedan. Vi se dakle uvek mozete odvojiti od mene. Cak ako bi nas tada razdvajala debela mora, bieu uvek prisutan kada vezbate, kao sto ste to naucili. Ne treba da Vas molim za to da se ni pod kakvim uslovom ne odreknete pravilnog vezbanja, da ne propustite ni jedan dan, koga ne eete, cak bez luka i strele, obavljati cereIl10niju iIi barem pravilno disati. Nije potrebno da Vas molim za to, jer znam da Vi duhovno gadanje iz luka viSe ne cete moCi ostaviti. Nikada mi ne piSite 0 tome, ali saljite mi s vremena na vreme snimke, po kojima eu moCi videti kako zatezete luk. Tada eu znati Sve sto moram da znam. Sarno na jednu stvar moram vas pripremiti. Vi ste se oboje tokom ovih godina promenili. To umetnost gadanja iz luka donosi za sobom: borba strelaca sa samim sobom koja dopire do poslednjih dubina. Vi do sada verovatno jedva da ste to primetili, ali to cete neizbezno osetiti, kada u zavicaju ponovo sretnete vase prijatelje i poznanike: to' se vise neslaze kao ranije. Vi mnogo sta vidite drugaCije i merite" drugim merilima. I ja sam tako prolazio, i to predstoji svakome, koga 78

je dotakao duh ove umetnosti". Na rastanku, koji nije bio nikakav rastanak, predao mi je majlstor ,s,voj najboljli lUlk. "Alko gadate ov,im lukom oseticete da je majstorstvo majstora prisutno. Ne dajte ga ni jednom radoznalom coveku u ruke! I ako mu odolite ne sacuvajte ga kao uspomenu! Unistite ga, da ne preostane niSta osim gomilice pepela!" BiCe ipak da se sada, bojim se, kod nekog probudila sumnja kako je gadanje iz luka, otkako u borbi muskaraca neigra vise nikakvu ulogu, preslo u neku preteranu duhovnost itiane ,se nezdravo sublimiralo. Pa ipak ne mogu nikome koji tako oseca zamedti. Utoliko presudnije treba jos jednom naglasiti da zen nije tek nedavno poceo temeljno uticati na japanske umetnosti a time i na umetnost gadanja iz luka, nego da su tu prosli mnogi vekovi. U stvari stoj.i tako da neki majstor gadanja iz luka iz davno prohujalih dana, koji zna koliko je cesto imao da izdrzava probu, 0 sustini svoje umetnosti nije mogao reCi niSta drugo sto ne bi rekao danasnj.i majstor u kome zivi "Veliko ucenje". Tokom vekova duh ove umetnosti ostao je isti, toliko se malo ipromenio kao ii sam zen. Da bih medutim docekao svaku ipak mogucu i kao sto iz svog vlastitog iskustva znam razumljivu sumnju, zelim baciti uporedni pogled na jednu drugu umetnost, CiF se znacaj za borbu cak ni pod danasnjim prilikama ne moze osporavati: na umetnost macevanja. Nije mi to blisko samozato sto se majstor Awa razumeo i to da mac "duhoVTlO" vodi, i zato povremeno ukazivao na zaducujuce slaganje iskustava majstora luka i maca,' nego jos viSe iz razloga sto postoji knjizevni dokument 79

naJvseg ranga iz vremena u kojem se vitestvo na~azilo u punom procvatu, pa su majstori meca morali dakle biti u stanju da svoje majstcrstvo najkategoriCnije potvrduju u borbi na zivot i smrt. To je Nepokretljiva mudrost, traktat Takuana *, jednog velikog zenovskog ffiz.jstora, u kome se opsirno govori 0 povezanosti zen a sa umetnoseu macevanja i tako ujedno 0 praksi borbe macem. Ne znam da Ii je to;edini, dokument, koji tako obuhvatno i izvorno izlaze "Veliko ucenje" majstorstya macevanja; jos manje znam da li s obzirom na umetnost gadanja iz luka postoje sliena svedocanstva. Ali jedno je sigurno: velika je sreea sto je Takuanov izvestaj sacllva'l, i velika je zasluga D. T. Suzukija, sto je ovai jednom poznatom majstoru macevanja upucen spis preveo bez sustinskog skraCiyanja i tako uCinio pristupacnim najsirirn krugovima2 • U vlastitom rasporedu i sazimanju pokusaeu ista6, koliko mogu transparentno i jezgrovito, sta se vee pre vise vekova podrazumevalo pod maistorstvom macevanja i sta se prema zajednicki prihvaeenom shvatanju velikih majstora od tada ima razumeti. Medu majstorima macevanja na temeliu poucnih iskustava, koja su stekli sami iJi preko svojih ucenika, smatra se dokazanim da pocetnik, rna koliko bio snazan i oran za borbu, rna koliko i po prirodi mogao biti hraba:: i neustrasiv, pocetkom nastave osim svoje prostodusnosti gubi i svoje samopouzdanje. On sada upoznaje sve tehnicke moguc*'fakuan (1573 - 1645). Prim. prevo ') Suuzki, Zen und die Kultur Japans. Str. 8. i d.

80

nosti ugrozavanja zivota u borbi macevima, i mada je uskoro u stanju da krajnje pojaca svoju paznju, da protivnika ostro posmatra" da njegove udarce odbija po svim pravilima umetnosti (kunstegerecht) i da Cini uspele prepade, on je ipak u tome gori nego ranije, kada je jos nasumce udarao oko sebe,na sto su ga pobudivali trenutak i borbena strast prilikom igre u vezbi, upola u sali i upola ozbiljno. ·On mpra sada sebi priznati i pomirW ses tim da ee podleCi svakom jacern, okretnijem i izvezbanijem, da ee biti nemilosrdno izlozen njegovim sigurnim udarcima. On ne vidi nikakav drugi put pred soborn osim puta neumornog vezbanja, a i njegOY ucitelj privremeno De ,zna ni za kakav drugi savet. Tako ucenik sve polaze na to da prevazide druge, pa cak i samoga sebe. On stice jednu izvanrednll ubedljivu (bestechende) tehniku, koja mu vraea deo izgubljenog samopouzdanja, i oseea kako se sve viSe i vise pribliZava cilju kome tezi. Ucitelj medutim misli. drugacije 0 tome - s pravom, uverava Takuan:. ier sva umesnost ucenika vodi sarno tome da se njegovo srce otrgne (hinwegrafft) kroz mac". Pri tome se' pocetna nastava uopste ne moze davati drugacije; ona je pocetniku potpuna primerena. Ipak ona ne vodi cilju, kao sto ucitelj veoma dobro zna. Neizbezno je da ucenik uprkos svojojrevnosti i mozda urodenoj sposobnosti za mac ne postaje majstor macevanja. Ali do cega stoji da on,koji ,ie vee odavno naucio da ,se promiSlieno odupire borbenoj strasti i da cuva hladnokrvnost; da on, koji svoju telesnu snagu obazrivo deli,koji seoseea(.ocelicenim za dvoboj dugoga daha i u sirem 'krllgu tesko ~da jos nalazi rav81

nopravne protivnike, ipak, mereno poslednjim merilima, omasuje i stagnira? To prema Takuanu stoj,i do toga sto ucenik ne moze propustiti da pazljivo ne posmatra protivnika i kako on pokreee mac; do toga sto razmislja kako mu najdelotvornije moze doskoCiti i sto vreba na trenutak u kojem ce protivnik pokazati slabu stranu. To stoji do toga, sto on, da toka7,emo kratko, citavu svoju umetnost i nauku podvrgava savetu. PonasajuCi se tako, on prema Takuanu gubi "prisutnost srea": on presudnim udareem dolazi uvek prekasno i zato ne moze protivnikov mac "okrenuti protiv njega samog". Sto vise ide za tim da kretanje maca ueini zavisnim od svoga premiSljanja, od svesnog koriseenja svoje umesnosti, od borbenog iskustva i taktike, u'toliko viSe on koei slobodnu pokretljivost u "delovanju srea". Kako se tome moze doskoCiti? Kako umeSnost postaje "duhovna", kako iz suverenog vladanja tehnikom dolazi do majstorskog kretania macem? Sarno tako, glasi odgovor, sto se ucenik liSava namera i onoga Ja (ishlos). On mora biti doveden do toga da se ne odvoii sarno od protivnika, nego ,i od samoga sebe. Kroz staJdijum, 'U kojem se ios uvek nalazi, on mora proCi, konacno ga ostaviti za sobom-cak po eenu da dozivi potpun neuspeh. Ne zvuci Ii to isto tako besmisleno, kao kad sekod gadania iz luka zahteva da se pogodi ne niSaneCi, da se dakle dlj i namera da se to pogodi potpuno ispusti iz vida? Pomislimo medutim da se majstorstvo macevanja, oiju sustinu Takuan apisuje, upravo u borbi hiljadu puta potvrdilo. Stvar je uCitelja ne da nastoji da se pronade 'i opravda sam 'Put;nego .svakako ono. Kako toga puta ka zadnjem dlju prilagodeno

82

svojstvenosti ucenika. On ce se najpre postaratl da ga:r:ostavitako da instinktivnoizbegav~ udaree, eakonda' kada se nehoticno protiv n]~ga nanos.e.D. T.Suzuki .ie u jednoj Ijupko] anegdotlprikazao nadasve originalnu metodu jednog'ucitelja u podvrgavanju Ovom ne bas lakom zadatku3, Ucenik mora dakle u . ne~u ruku steCi neko nO'lO cu~o ili, tacnije ree.eno, neku .nov;t budno~t svih. svojih cula, ko]a ga osposobl]ava za izbegavanje preteCih udaraca, kao da ih je .predoset.o. Ako ovlada tom vestinom uklanjanja, tada ::IlU viSe neee biti P?trebno da :nepodeljenom paznjom drZl u vldu pokrete svog protiv"llika ili cak viSe protivnika ujedno .. Naprotiv u trenutku kada vidi. i predoseefl sta se.priprema, on se vee instink~ivno uklonio, ueinkutoga zbivanja, a da . se lz~ed1:l,,?pazanja . ~ukl~:1janja nijenalazlla,;m vIas . Dakle.o tome je ree:· 0 tom ~eposredovanom ,munjevitom reagovanju, ko]e svesnomposmatranju uopste viSe nije potrebno. I tako se ucenik, bar U ovom pogledu ueinio nezavisnimod svake svesne namereo A time je vee mnogo fos t ig.r:uto, Daleko je medutim tezi :. za ishod upravo presudan dalji zadatak osujeCivanja ucenika da razmiSlja i gleda kako ee najbolje doskociti protivniku. Ne treba cak stalno mi~liti .na to ~akouopste. sa nekim protivnikom ,lmaposla l.d;:t se pri,.tom rad 0 zivotu i smrti. , Ucenik r,azume,-:- to uopste ne moze bi.ti df1.ig~Cije .:~ ova uputstva najpre tako kao cia ceblti' dovoljno ako se odyekne posmatranja'i pre;miSljanja 0 tome ~1:a se nalazi u vezi sa drZanjem protivnika. On \'Tlo ozbiljno J) Op. 9it.Str. 25 ') Op. cit. Str. 86

83

prima zanemarivanje koje se zahteva ikontroliSe se na svakom koraku. Ali pri tom mu izmice da on, usredsredujuCi se na samoga sebe, sCL-noga sebe· moze videti sarno kao ucesnika u borbi, koji treba da se cuva toga da posmatra protivnika. Ma koliko uvek dobro mislio, on ga zato ipak jos potajno ima u vidu. On se sarno prividno od njega odvojio i utoliko cvrsee on se sa njim povezuje. Staje mnogo fine umetnosti vodenja dusa da se ucenik ubedi u to kako tim prenosenjem pa.znje u osnovi niSta nije dobio. On mora nauciti da se isto tako odlucno kao i na svoga protivnika ne obazire ni na samoga sebe i tako u jednom radikalnom smislu postane nenameran. Za to je potrebno mnogo strpljivog, mnogo uzaludnog veZbanja, isto tako kao i k6d gadanja iz luka. Ali ako sve ove vezbe jednom dovedu do eilja, onda je u postig::lUtoj nenamernosti nestao poslednji trag nenamernosti - samotrudenja (Siehbemlihens). U stanju ove odvojenosti (Losgelostheit) i nenamernosti uspostavlja se sarno po sebi jedno ddanje, iznenaduje slicno drzanju na prethodnom stupnju postignute spretnosti instinktivnog uklanjanja. Kao sto se tamo izmedu o?aZanja nekog namernog udarea i uklanjanja i nastupanja. U trenutku uklanjanja, borae vee zamahuje macem, i, jos pre nego sto bi covek to ocekivao, njegov smrtonosni udarae vee je pao sigurno i neodoljivo. To je kao da mac samoga sebe pokreee, i kao sto se kod odapinjanja iz luka mora reCi da "Ono" nisani i pogada, tako je i ovde na mesto Ja s:t:pilo "Ono", sluzeCi se sposobnostirna i spretnostima, koje je Ja u svesnom naprezanju usvojilo. I takode ovde je "Ono" sa-

84

mo jedno ime za neSto sto se ne moze ni razumeti ni velikim naporom postiCi, i sto sada postaje oCigledno sarno onome koji je to iskusi05 • Savrsenstvo vestine macevanja prema Takuanusastoji se· u tome da viSe sree ne uznemiruje nikako pomisao na Ja i na Ti, na protivnika i na njegov mac, na vlastiti mac i kakoga treba' kretati, sta vise na zivot i smrt. "Sve je dakle praznina: ti sam, zamahnuti mac i ruke koje pokreeu mac. Pa cak pomisao na prazninu nije vise tu". ,,Iz takve apsolutne praznine", konstatuje Takuan, "proistice cudesno razvijanje delanja". Tosto vah za gadanje iz luka i za kretanje maca, u tom pogledu odnosi se i na svaku drugu umetnost. Tako se ispoljava da dotaknemo jos jedan primer, majstorstvo slikanja tusem upravo u tome sto ruka kcija bezuslovno vlada tehnikom u samom trenutku kada se duh poCinje oblikovati, izvodi i Cini vidljivim ono sto duhu lebdi pred oCima, a da se izmedu toga ne nalazi ni iedna vIas. Slikanje postaje neko automatsko pisanje. A i tu uputstvo 'slikaru moze upravo glasiti: posmatraj. deset.godina bambus, postani sam bambus, zaboravi tada sve i slikaj. Majstor u macevanju je opet prostodusan kao i pocetnik. Bezbriznost, koju je na pocetku nastave izgubio, ,na kraju je ponova stekao kao nerazoriv·· karakter. Ali za razliku od pocetnika on je uzddljiv, 'lezerani skroman i nedostaje mu svaki smisao za to da se pravi vazan. Izmedu ,oba stadijuma pocetniStva i majstorstva nalaz·e se upravo, duge dogadaji.. 5) Za poredenje ,prepol1lcujem traktat H. 'von Klelst-a, Uber das Marionettentheater. Sa sasvim drugacijili polaznih tacaka Klajst se zap~\Djujuce priblizava' ovde obradivanoj temi.

85

rna lspunjene godine neumornog vdbanja. Pod uticajem zena umesnost je postala duhovna, ali sam ucenik koji se vdbao, preobrazio se postajuCi u unutrasnjim svladavanjima samoga sebe od stupnja do stupnja sve slobodniji. Mac, koji je postao njegova "dusa", ne nalazi mu se viSe labavo u kodcama. On ga izvlaCi sarno tada kada je to neizbeino. I pri tome se moze dogoditi da izbegava borbu protiv nekog nedostojnog protivnika, protiv nekog prostaka, koji se hvali svojim paketima misiea, sa smeskom primajuCi na sebe prebacivanje da je kukavica; no da sa druge strane visoko· cened svoga protivnika izddi borbu, koja ee ovome doneti sarno casnu smrt. Ovde izlaze na vide10 moralna shvatanja, koja su odredila etos samuraja, neuporediv "viteski put", nazvan busido. Jer za majstora macevanja viSe oel svega drugog, viSe od slave, pobede, pa cak i zivota jeste "mac istine", koji je on iskusio i koji mu sudi. Kao i pocetnik i majstor macevanja je neustrasiv, ali za razliku od pocetnika postaje iz dana u dan nepristupacniji za one zastrasujuee. U godinama neprekidnog meditiranja iskusio je da su zivot i smrt u osnovi jedno te isto i da pripadaju istoj sudbinskoj ravni. Tako ori vise ne zna sta je strepnja za zivot a sta je strah od smrti. On zivi - a to je za zen nadasve karakteristicno - rado u svetu, ali uvek spreman na to da iz njega ode, a da ga pomisao na smrt ne zbunjuje. Nije sIucajno sto je moralno shvatanje samuraja kao najCisCi simbol izabralo nezan tresnjin cvet. Kao sto se listie tresnjinog cveta pod zrakom jutarnjeg sunca odvaja i vedro blistajuCi blago. pada na zemlju, tako i nebojsa mora biti kadar da se odvoji od zivota, bez

86

reCi i duhovnonepokretan (in:lerlich unbeweget). Biti slobodan od straha pred smreu ne znaci da se u sviffi casovima mira pogreSno misli da se ne. drhti pred smreu, i da se g::-adi na tome stoce se izddati proba. Onaj ko vlada zivotom i smreu, naprotiv slobodan je od svakoga straha 'toliko da cak viSe ne moze naknadno doziveti (nacherleben) kako se oseca strah. Onaj ko iz iskustva ne zna za moe ozbiljne i trajne meditacije, ne moze oceniti za kakva je ona prevladavanja sposobna. Savrseni majstor ipak korak po korak odaje svoju neustrasivost, ne kroz reCi ali svaka~{O svojim ponasanjem: primeeujem:::> je po njemu i duboko smo njome dirnuti. NepokolebIjiva neustrasivost zato je kao takva vee majstorstvo, koje, kao sto drugaCije ne moze ni biti, sarno malobrojnim stvarno polazi za rukom. Da i to ilustrujemo jedniD svedocanstvom, navodim doslovno jedno mesto iz Hagakure, koje je nastalo sredinom sedamnaestog veka6• Jagju Tadzimi No Kami (Yagyu Ta.iima-no~kami)7 bio je veliki uc:itelj macevanja i' upuCivao je tadasnjeg Soguna (Shogun) TokugawuJymitsu u ovoj umetnosti. Jedan od Sogunovih teIdhranitelja dosw ie jednog dana: . Tadzima-No Kainiju i za::nolio ga za nastavu u macevanju." Majstor je reb.o: "Koliko vidim, izgleda da ste sami majstor u macevanju. Molim Vas, saopstite mi kO.ioj skoli pripadate, pre negosto stupimo '.1 odnos ucitelja i ucenika/l. Telohranitelj je. rekao: /INa moju sram)tu morampriznati da tu :umetnost nikada dv' " sam nauclO . 6) Op. cit. Str. 59. 7) To . je isti majstor koji je Takuanu uput!o

svoj spis

0

l1nepokretljivoj mudrosti".

87

'ZeIite Ii da mi se rugate? Ja sam UCltelj samog dostojnog Soguna i znam, moje ce oci .ne mogu prevariti'. ':lao mi je ako se suvise pribliZavam vasoj casti, ali ja doista .nemam nikakva znanja'. To. odlucno poricanje uCinilo je da se majstor macevanja zamisli, i on je konacno r-e.kao: ,Ako Vi to kazete, mora tako biti. Ali sasvim sigurno ste u nekoj struci majstor, iako ne vidim tacno u cemu'. ,Da'· ako na tomenastojite, zelim Vam saopstiti sledeee. Postoji jedna stvar, u kojoj se mogu smatra1:. savrsenim majstorom. Dok sam jos bio decak, dosao sam na pomisao da se kao samuraj ni u kakvim prilikama ne smem pIasi ti smrti i od tada sam se - ima vee nekoliko godina-stalno nosio sa pitanjem 0 snrti i konacno me je to pitanje prestalo brinuti. Da Ii je to mozda ono na sto ste sfLerali?' . ,Bas to; povikao je Tadzima-No-Kami, 'to je ono na sto mislim. Raduje me sto me moj sud nije obmanuo. J er poslednja tajna umetn03ti macevanja nalazi se i u tome da se covek oslobodi straha od smrti. S obzirom na ovajcilj ja sam poucavao mnoge stotine moiih ucenika, no do sada nijedan od njih nije postigao najvgi stupanj umetnosti macevanja. Varna samomnije vge potrebna nikakva tetnicka veZba, Viste vee majstor". Sala za veZbanje u. kojoj se uei umeln:)st maeevanja odvajkada nosi ime: Mesto prosvetljenja Svaki majstor neke umetnosti, odredene zenom, jeste kao munja iz oblaka sveobuhvatne istine. U slobodnoj pokretljivosti njesovog duha ona je prisutna, i u tome "Ono" O:J. je sreee kaosvoju izvornu i bezimenu silltinu. On tu sustinusreee stalno i stalno 38

kao krajnju mogucnost onoga sta on moze biti, i istina za njega i preko njega skroz za druge - dobija hiljadu obIika i likova. No uprkos necuvenoj stezi, kojoj se on poslusno i skruseno podvrgavao, on jos nikako nije dosao do toga da tako neumitno bude prozet i uzaren zenom, da ga ona nosi u svakom proizvoljnom ispoljavanju njegovoga zivota, da njegov zivot dakle zna sarno jos za dobre casove: jer mu najviSa sloboda jos nije postala najdublja nuznost. Ako ga to neodoljivo goni tome kraju, on mora ponovo krenuti~ na put - na put neumetnicke umetnosti. On se mora odvaziti na praskok (Ur-Sprung)* kako bi iz istine ziveo kao neko koji se sa njom potpuno poistovetio. On ponovo mora postati ucenik, pocetnik, savladati, prolazeci kroz nove preobrazaje, poslednji, najstrmiji deo puta, kojim je krenuo. Ako ostvari taj smeli poduhvat, onda se zavrsava njegova sudbina u tome sto susreee cistu (ungebrochen) istinu, istinu iznad svih istina, bezoblicno poreklo svih porekla (Ursprung): one NiSta, koje je ipak sve, koje on guta i koje se iz njega rada.

* Igra reCima: u nemackom ur znaCi pra, a Sprung - skok. Ursprung medutim znaci: porekio, izvor, pocetak. Ovde se oba znacenja dovode u vezu. Prim. prevo 89

EUGEN HERIGEL

ZEN PREVEO

MILAN TABAKOV I C U UMETNOSTI GADANJ A IZ LUKA UREDNIK

DOBRIVOJE JEVTIC RECENZENT

LUKA PRO$IC LIKOVNO-TEHNICKA OPREMA

DRAGAN MOMCILOVIC KOREKTORI

NEDELJKO BOGDANOVIC GORDANA KRSMANOVIC IZDAVAC

IZDAVACKA USTANOVA »GRADINA« (NIS, POBEDE 38) STAMPA

GRAFICKO IZDAVACKO PREDUZECE »PROSVETA« - NlS TIRAt 200Q l'RlMERAK}.