847_kardelj, Edvard, Samoupravljanje U Jugoslaviji 1950-1976, Privredni Pregled, 1977

Izdavac: Noviilsko-izdavacko i graficko preduzeee »Fгivred!li pregled« -

Beogr.ad

Generalni direktor

Toma MARKOVIC

SAMOUPRAVLJANJE UJUGOSLAVIJI

Glavni i odgov01·ni urednik

Slo])odan SINDOLIC

Urednik

Milinka E>URICIC

1950·1976.

Tehnicki urednik

Marija SLAVKOVIC

EDVARD KARDELJ: · . SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA

Nacrt korica Miгoslav

STOJANOVIC- PIRKE

UVODNA Tiтaz

STUDI~A

3000 primerak.a

--St~;pa~-Stamparija »Privгedru pregled« -

Beograd,

Maтsala Birjuzova 3

PRIVREDNI PREGLED -

BEOGRAD, 1977.

IzЪOJ'

SADRZAJ

tekstova iz dokumenata Blagoje BOSKOVIC Dr Davтid DASIC

Recenzent

izЪora

dokumenata

Marjan ROZIC

Stгana

Е. Kardelj: SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLAVIJI Ideja о samoupravljanju Samoupravljanje i participacija Nastanak i гazvoj samoupravljanja u JugoslavJji Uspesi :i teskoce u samoupravnom razvoju DгuStvena svojiпa Reprodukcija socijal:istickih i samouprютnih drustveno-ekonomskih odnosa Samoupravno dгustveno planiгaпje SloЬodna гazmena гаdа izmedu шaterijalne pгoizvodnje i dгustven:ih delatnosti Uloga svesnih socijalistickiћ snaga u daljem гazvoju samoupгavljanja Sa:moupгavna socijalisticka demokгatija Delegatski sistem Dгzava i samoupгavljanje Samoupгavljanje i medunacionalni odnosi Saшoupгavljanje u buducnosti -

:Ј

9 11 13 15 18

30 32

33 34

Uvodne

13

-

-

-

-

-

TRANSFORMACIJA DRUSTVENIН ODNOSA NA SAMOUPRA VNIM OSNOVAMA (1950-1963) Uputstvo 23.

о

osnivanju i гadu 1949. godine -

decerпbra

гadnickih sюreta

-

-

-

-

53

pгl­

57

Iz govoгa druga Tita u Naгodnoj skupstini FNRJ, povodoш p1·edloga Osnovnog zakona о нpгavljanju drzavnim pгivrednim pгeduzecima i vJsim privгednim нdгuzenjlma od stгane гadnih kolektiva, 26. juna 1950. godine

65

Iz геfегаtа Ј. socijablsticku

73

В. Tita na VI deшokгatijн<<,

11

·15

dr:lavnih privтednih pгeduzeca, -

Osnovni zakon о нpгavljanju dгzavniш pгivгednim pгedнzeeima i visim vrednim нdruzenjima od strane 1-adпih kolektiva, 1950. godine

1,· . i/

36 -.......; 37 38 н

-

'ir/

24 28

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI naporпene

,t/

kongresu КРЈ: "Borba komunista Jugoslavije za novembra 1952. godine -

5

v

Iz r·ezolucije VI kongresa КРЈ о zadacima i ulozi Saveza komunista Jugoslavije, 7. novembra 1952. godine Iz Ustavnog zakona Narodпe RepuЬlike

--------

Iz ekspozea Е. Кardelja о pгedlogu Ustavnog zakona na VI danju Naгodne skupstine, 12. januara 1953. godine -

гedovnom

kongresu samoupгavljaca Jugoslavije, 5. maja -·

229

79

Iz refeгata Е. Kardelja na П kongresu samoupravljaca Jugoslavije: »Ekonomski d politicki odnosi u samoupravnom socijaИstickom dгuStvu«, 5-8. mada 1971. godine -

233

Iz dokumenata П koпgresa godiпe -

245

govoгa

dгuga

1971. godine

zase81

Tita na -

П

-

89

Iz referata Е. Kardelja о ustavnim SKJ, 2. maгta 1971. godiпe -

Rezolucija

99

Iz

гadnickih

saveta Jugoslavije, 27. juna 1957. god!ine -

Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VII koпgгesu SKJ: »Zadaci Saveza komunista u \rezi sa meduпarodnom situacijom i unutгasnj~im гazvo'jem socijalisticke izgгadnje Jugoslavije-<<, 22-26. aprila 1958. godine -

109

Iz

113

Pгogr-ama

SKJ, 22-26.

apгila

1958. goddne

Iz геfегаtа Milentija Popovica па Drugom plenumu Saveznog оdЬога »Dohodak prema radu - zakon dгustvenog Zivota", 20. maгta 1961.

RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA ODNOSA (1963-1971)

КАО

Iz Ustava SFRJ, 1963. god!ine -

-

SSRI'Т.Т:

125

129

-

-

-

-

137

Iz elaborata Е. Kardelja о Pгednacrtu novog Ustava SF'RJ na zajedniCkoj sednici Savezne naгodne skupstine i Saveznog odbora SSRNJ, 20. septembгa 1962.. godine -

145

Rezolucija Savezne skupstine о osnovnim smeгnicama za daljnji sistema, 16. i 17. аргЬlа 1964. god:ine -

155

pгivr·ednog

r-azvoj -

ргоmепа,

Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VIII kongгesu SKJ: »Uloga SK u daljoj izgгadnji socijalistickih dгustvenih odnosa i aktuelni pгoЬlemi u medunaгodnom гad­ nickom pokretu i borЬi za mir i socija1izam u svetU<<, decembra 1964. godine

161

гeferata Е. Kaгdelja na VIII koпgresu SKJ: »Dгustveno-ekonomski zadaci pгivгednog razvoja u пarednom periodu«, 7-13. deceшbra 1964. godine

167

1964.

Iz тezolucije VIII kongгesa SKJ о naгednim zadacima SKJ, 7-13. decembra godine -

173

Iz ekspozea Borisa Krajgera о pгivr·ednoj reformi pred Saveznim i prlvrednim vecem Savezne skupstine, 24. jula 1965. godine -

177

Iz Smernica Predsednistva i Izvrsnog komiteta СК SKJ о najvaznijim zadacima SK u razvijanju sistema dгuStvena-ekonoшskih i politickih odnosa, 9. juna 1968. godine -

193

-

-

pгomenama

na XVI sednici

Pгedsedпdstva

261

1971. godine -

-

-

-

273

Iz ekspozea Milentija Popovica на zajednickoj sednici svih veca Savezne skupstine, 29. marta 1971. godine -

279

Saopstenje sa 21. sed.Illice

1971. godine

289

Predsednistva СК SKJ, 18. sep-

291

Pгedsednistva

Iz Pisma Predsednika SKJ i tembгa 1972. gocliine Iz »Platforme za godine -

pEipгemu

СК

Izvгsnog Ьiгоа

-

-

SKJ, 2.

stavova i adluka

Х

decembгa

kongresa SKJ<<, juna 1973.

-

Iz Ustava SFRJ, 1974. godine -

DOMINANTNOG PRODUKCIONOG -

ustavпih

Jugoslavije 5-8. maja 1971. -

samoupгavljaca

Iz геfегаtа Dure Salaja: »Dosadasnja iskustva i dalji гazvoj гadnickog samoupr-avljanja u Jugoslaviji«, na Kongresu гadnickih saveta Jugoslavije, 25. juna 1957. godine Копgгеsа

221

Iz

о osnovama drustvenog i politickog uгеdепја Federativпe Jugoslavije i saveznim orgaпima vlasti, 13. jaпuara 1953.

-------

~~

SISTEM SAMOUPRA VNOG UDRUZENOG RADA (1971-1976) 77

295

-

Iz refeгata Ј. В. Tita na Х kongr·esu SKJ: »Borba za dalji razvoj socijalistickog samoupravljanja u naooj zemlji i uloga SKJ<<, 27. maja 1974. godine

301 325

Iz гezolucije Х kongгesa SKJ: »ВоrЬа za dalju izgгadnju socija1istickog samoupravljanja i zadaci SKJ«, 27-30: maja 1974. godine -

335

Iz Programskih ciljeva i Statuta SSRNJ, 17. aprila 1975. godine

345

Iz Zakona о osnovama sistema drustvenog planiгanja i о drustvenom planu Jugoslavije, 1976. godine Iz Zakona о udгuienom radu, 25. novembra 1976. godine -

353

347

Iz

Ustavni amandman XV, 18. decembra 1968. godine Iz rezolucije Savezne skupstine 5. juna 1970. godine -

о

ostvaгivanju

-

199

Ustavnog amandmana XV, -

201

Iz referata Ј. В. Tita па IX kongresu SKJ: »Aktuelni unutarnji i medunaroddni proЬlemi i uloga SKJ u socijalistickom sistemu samoupгavljanja«, 12. marta 1969. godine --

205

Iz rezolucije IX koпgгesa SKJ: »Socijalisticki razvoj u Jugoslaviji na osпo'vama samoupravljanja i zadaci SK«, 11-15. marta 1969. godine --

211

6

-

-

-

-

7

Edvard Kardelj SISТEM SOCIJALISTiёKOG

SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLAVIJI*)

Ideja о samoupravljanju

Samoupravljanje nije ,,izum« jugoslovenske teorije i prakse, sto nam jedni jednako nepravedno pripisuju u zaslugu, а drugi u greh. Ideja samoupravljanja је stara koliko i ideja humanizma i, posebno, koliko i medunarodni radmcki pokret, istorija njegove klasne borbe i istorija socijalisticke prakse. Ono је rezultat vecitЉ teznji coveka ka slobodi i slobodnom stvaranju, ovladivanju objektivnim zakonima prirode i drиStva, boljem Zivotu. Samoupravme
је

koristio i tleke svoje do sada objavljene radove

о

9

L,

samoиpravljanja

nerazdvojno vezano za svaki korak napred и razvojи drustveno-ekonomskih, demokratskih i hиmanih odnosa и socijalizmи. То sto је samoиpravljanje relativno tek na pocetkи, moze se objasn]ti, izmedи osta!log, time sto se socijalizam - kao celovit druStven'i sistem - росео razvijati и nerazvijenim zernljama, gde sи иs­ lovi za razvoj socijalistickog samoиpravljanja nepovoljniji nego sto Ьi Ьili и ekonornski i indиstrijski razvijenim zemljama. Socijalizam и takvim zemljama, naiшe, и svojim prvim fazama ima velikim deloш da resava tek one zadatke privrednog razvoja koji pripadaju epohi kapitalizma, а ka:pitalizam ih rlije resio i vise ih 'Ile moze resiti. А karakter tih zadataka namece i odredene forrne »pozajrnljene« 'iz epohe kapitalizma, koje ne роgоdији razvijanjи radnickog samoupravljanja. Prema tome, samoиpravljanje nije nikakva jиgoslovenska volи!l­ taristicka osobenost, nego је to opsta zakonitost napretka socijalizma, Cije forrne, naravrю, mogи Ьiti veoma razHCite. Мi и Jиgoslaviji nrkada nisrno tvrdili da је !las sistem radnickog samoиpravljar1ja jedirli mogиci oЬlik samoиpravljanja. Na krajи krajeva, и svojoj koncepciji sovjetske vlasti Lenj'in је dao razrade!lи i izvanredno dalekovidи koilcepciju samoиpravljanja. Tek kasnije и Staljinovo vreme i pod pritiskorn specificrlih иslova и kojirna se razvijala sovjetska revolи­ cija - ta је koncepcija юacelno 'izmenjena, cime је и dobroj meri Ьilo prekinиto ostvarivanje Lenjlinove koncepcije sovjetske vlasti. Poslednjih gocИna иlаzи se i и drugim socijalistickim zemljama napori da se samoиpravljanje afirrnise i и nekim drиgim oblicima, kao StO sи !lOvi oblici privredrlih organizacija i privrednog sistema, proSirena иloga sincblkata, иspostavljanje odredenih organa u privredmm organizacijama sa razliCitom skaloш prava i odgovornosti itd. Sve to predstavlja zajednicko iskиstvo na putи razvoja socijalizma i socijalistickog sarnoиpravljanja. Vrlo је verovatno da се i u zemljama sa snaznom tradicijom visepartijskog sistema nastati i neki drиgi oblici samoиpravljanja.

U stvari, jedan od gorucih proЬlema savremenog covecanstva i razvoja savremenih politickih sistema шоgао Ьi se sa2eto izraz'iti i postaviti na sledeci nacin: kako и doba koje tram velikи koncentracijи sredstava za .proizvodnjи, velikи unиtrasnjи drиstvenи centralizacijи, transnacior1alnи integracijи rada ·i velikи medиsobnи zavisrюst naroda, kada је stepen integrisanosti drustva i covecanstva visi nego ikad ranije, kako, dakle, и takvim иslovima obezbediti slobodи coveka и njegovom radи i stvaranjи, а sarrlim tim i и upravljanjи drиstvom. Ideja i praksa samoиpravljanja, i to - ne blih se plasio, nasиprot savremene kritike :i'11stitиcionalizacije, da иpotreblm иpravo rec - institиcionalizovanog saшoиpravljanja и smislu kompleksrюg drиstvenog sistema, dаји, ро mom rnisljenjи, odgovor na to pitan}e, jer stvaтa­ lackи slobodи coveka i !laroda pretvarajи и podsticaj iiltegraciji proizvodrlih snaga i covecanstva, а samim tim i taj proces iiltegrisanja' иslovljavajи tom slobodom. U tom srnislи ideja i praksa samoupravljanja, nesumnjivo, mogu da lizvrse Zilacajan иi!icaj na dalji razvoj drиstvenog а demokrtskog politickog sisteшa u svetи. 10

Samoupravljanje i participacija Oblici samoиpravljanja radnika, njegov domet, karakter ti konkretni drustve!lo-istorijski znacaj jesu i Ьiсе veoma razlioiti, kao sto sи razlicite i drustveпe prilike u pojedmim zemljama и svetu. Objektivni иslovi za Ilastajanje iisti!lSkog socijalistickog samoupravljanja pojavljujи se, naravno, tek tamo i u OilOj meri u kojoj se pojavljиje i drиstveпa svojina па sredstvima za proizvodnjи. Ali, i u savremeпom kapitalistickom svetu sve se cesce сији i sve vd.se Sire zahtevi za samoиpravljanjem ili za saodlиcivanjem и ekoпornskom Z!ivotu. То su svakako progresivni zahtevi u borbi radпicke klase. Medиtim, blla Ы ilиzija ocekivati da se samim иcescem radrlika u upravljanjи predи­ zecima koja ostajи и privatnoj kapital'isi!ickoj svojini, шоzе izmeniti priroda kapitalizrna i sиstina kapitalisticko-svojinskiih odnosa. Samoupravljanje, и stvari, pocinje tamo gde prestaje kapitalisticka privatna svojina i gde otpocinje onaj proces oslobadanja rada i radnog coveka, koji иjedno poCiilje da iskljиcиje drzavno-svoji!lski upravljacki moпo­ pol sa njegovim Ьirokratsko-tehnokratskim deforrnacijama. Sistem socijalistickog samoиpravljailja nije samo oblik demokratskog иpravljanja radпika иslovima i sredstViiшa za prdizvodnjи, vec i polazпa tacka samoиpravnog preobrazaja celog drиStva, па o.snovu rи­ kovodece иloge i11teresa radrlicke klase. Da u jugosloveпskom drustvu rlije Ьila obezbedena takva vlast radnika, zajedпo sa svim radnim ljи­ dima, koja jedino moze dosledпo da obezЉeduje drustveпo-svojins.ki karakter sredstava za proizvodnjи, samoupravljanje u Jugoslaviji Ьi, и Ilajboljem slисаји, bilo svedeno na jedan oblik parШcipacije radnika и upravljanju sredstvima za pro'izvodnjи. Dodиse, svaka participacija radnika и sistemи privatno-svojin:skog ili 'drzavno-svojinskog monopola moze zпaciti korak пapred u drиst­ veпom progresu, не ~mo u srnislи jacanja politicke pozicije radilicke klase и drustvu, vec i u smislи ogranicava11ja tog svojiilSkog moпopola. Takva је Ьila i nasa situacija u prvim godi11ama posle rata. Ра .ipak, participacija i samoupravljanje radnog coveka, ро naseш shvatailju, nisи identicni pojrnovi i odnosi. JugosloveilSki sistern socijalistickog saшoupravljailja је postepeпo prerastao fazи participacije time sto је radпicka klasa, zajedno sa .svim radnim ljиdima, upravo kao samoupraVIlo orgarlizovan udruzeni rad, kao »slobodпa zajednica proizvodaca« (Marks), stekla neposredail иticaj r1a odlucиjиce iпstitиcije sistema drzavпe vlasti. Takva pozicija radmcke klase i иdrиzeпog rada u ce1ini и sistemи vlasti је и poslednje vreme posebno ojacala delegatskim sistemom kao specificrlim oblikom demokratskog sistema drиStva, и kojem је sistem demokratski mtegrisanih s&шoupravnЉ zajedпica, а пе politicke partije polazna tacka kako za formiraпje in.stitucija drzavne vlasti tako i za organizovailje i nacin delova11ja idejrlih i po:Иtickih snaga drиstva.

Ali, uprkos svemи tome, i и kapitalistickorn drиstvu borba za samoupravljanje, ра cak i za »participacijи« moze da odigra vеоша progresivnu иlogu, kad јој stoje na celu snage koje zaista teze socijalizmu. Takva borba moze da јаса politicke pozioije radrric'ke klase, radrlickog 11

pokreta u drustvи, odnosno njenи drustvenи snagи. А и povezanosti sa borborn za nacionalizacijи sredstava za proizvodnju ona moze da Ьиdе ne samo риt podrustvljavanja proizvodnje, vec i 1izbegavaпja onih ро­ сеtпЉ Ьirokratsko-tehnokratskih deformacija socijali.siickog razvoja koje sи iпасе karakteгisticne za dosadasпjи istorijи sooijalisticke prakse. I strиcnjaci, а ne samo laici и svakodnevnom govorи, cesto postavljajи pitanje zasto bi se radnik и kapita.Jiizrrш borio protiv tog poretka kad ima kиси, aиctorrюbll i dovoljпo odece i llrane. NeodrZivost takvog rasиdivanja је u tome sto ono linteres radnog coveka svodi iskljиcivo na proЫem шateгijalnih иslova Zivota. Medнtim, Zivot svakodnevno ponovo pokazиje ne samo da rastи potrebe coveka, vec i da шaterijalni standard nije sve. U novim usloViima nastajи i nov.i iнteresi koji su sastavni deo ZivotnЉ potreba coveka. Covecanstvo је do te шеrе razvilo proiziтodne snage da је и .razvijenim delovima sveta prevazideп polozaj coveka и kome se on morao ·boriti za prostи materijalnи egzistencijи. Njegove tezпje orijentisane sи и sve vecoj шeri na sve sirи skalu ciljeva i potreba, а pre svega na nove, иpravo masovne oblike afirmacije coveka и drиStvu. Sшаnјије se иdео fizickog rada и ukиpnorn drustvenom radи, а povecava udeo naucпoistrazivacko,g, иmnog i kиltиrnog rada. Sшanjuje ве vrerne и korne је covek »dresirana fizicka snaga«, а povecava vreme u korne se covek posvecиje kиltиrnoj aktivnosti, saшostalnom stvaraпjи i исеsси и drustvenom иpravljanjи. Sшаnјије se broj onih koji pasivno primaju kulturne i ljиdske vrednosti, а povecava broj оnЉ koji zele da aktivпo иcestvujи и njihovorn stvaranjи. I иmetnost је izasla iiz uskЉ okvira izиzetnosti i postaje deo svakodnevnog Zivota ljиdi. Obrazovanje, knjiga, иmet­ nost vise nisи stvar nekЧ.h prosvetiteljskih miSija и narodи, vec sastavni deo nacina svakodnevnog zivo.ta i rada ljudi. Sve vise se smanjиje broj ljиdi koji rade и neposrednoj materiijalnoj proizvodnji, а povecava broj ljиdi koji svojim radom i stvaranjem zadovoljavajи te · i druge slicпe поvе potrebe coveka. Sve је manje ljudi spremпih da pasivпo prihvatajи иslove и kojima Zive, а sve vise onih kojri zele . da se svesno angazиjи и drustvenom иpravljanjи. Sama takva dl·иst­ veпa afirmacija coveka, dakle, zahteva drиstveni progres. Ali, s druge strane, monopolisticko raspolaganje kapitalom i tehnologijom savremene proizvodnje i ogromna centralizacija monopolistickog kapitala koji dоЫја nadnacionalne dimenzije, а samim tirn krajnje centralisticki karakter celokиpne organizacije ;i proizvodnje i иprav­ ljanja drиstvenim poslovima, sve vise sиzavajи radrш, stvaralackи i ~­ votnи slobodи coveka i sve viSe ga potcinjavajи moci snaga, koje su njernи nepoznate, za njega ·gotovo anonimпe. Na taj nacin se klasna i drustvena potcinjeпost coveka njemи sarnoшe prikazuje kao potcinjenost tehпologiji i institиcijama и kojiшa on, иprkos rastиcoj materijalnoj potrosnji, postaje sve sirornaSпiji и svojoj ljиdskoj, drиstverюj i stvaralackoj afirmaciji li slobodi. Ти i jeste jedan od razloga sto se savrernena klasna i politicka borba neretko izrazava и оЫikи apstraktnih иltralevicarskЉ parola protiv »'institиcionalizma«, »potrosackog drиstva«, za spontanu akcijи masa i za »hipijevskи« slobodи i slicno. U stva:ri, sve sи to kratkovida empiristicka trazenja radnog coveka da, и svetи и kojem dominirajи razni oЫici rnonopolistickog ovladavanja svim vido12

vima izvora ljиdskog zivota, nade prostor za svojи sopstvenи radnи i stvaralackи slobodи, а na toj osnow i za poboljsavanje svojih materijalnih i drugih Zivotnih иslova. Moglo Ы se navesti jos mnogo takvih i s~cnih te1_1_?.~n~ja и s~vre­ menom svetи koje pokazujи koliko sи besrruslena rmsl)eЩa da cove~ нopste moze doci и takvu sitиacijи da se pred пjim viSe nece _otvar~~I nove perspektive napretka ili da or1 nece Ьiti sprernan da se Ьоп za ll]1llovo ostvareпje. Gre8e takode i oni koji veoma cesto ponavljaju da је rsarnoиpravljanje' socijali;ticka forma koja od,govara jednoj :r:eraz\~~_j~no~ zemlji, а da razvijeпim zemljarna ono ne..odgovara: Nap~o~I.':, mislзenJa sam da је иpravo visoka ekonoшska razviJenost na]povol]m]1 иslov za punи afirrnacijи samoиpravljaпja.

Nije proЫem н tome da se ljиdi u razvijenim zernljama ne Ы hte: li boriti za drustveni progres i za socijalisticke drиstvene ~rorneпe, vec н tоше da и novirr1 нslovima treba menjati i sredstva i oblike borbe. U mпogiш zemljama пеkе radnicke partije sи, verovatno, i sнVЧ.se malo vodile racнna о svemн tome i zato sн dozivljavale neнspehe. Nije slнcajno sto se sada н razvijenim zapadnim zemljama toli~o diskнtнje о takozvanim »ljнdskim odnosima«, .Ра. с~~ ~ о. samoupravlJaonjи н predиzecirnao То је samo znak d~ kap1!alisti~k!i Sistem, н st;r~rl, vec iscrpljнje i poslednje rezerve za svoJe odrzavan~e. pнtern rnateriJalnih stimнlнsa radnickoj klasi i da na vrata sve оdlнсшЈ.е kнса. neoph~~­ nost sнstinskog menjanja drнstvene strн~ture: Stvar Ј.е sa~1ll r~dшc­ kih pokreta tiћ zernalja kako, kojirn pнtev1ma 1 sredstwrna се se ћ procesi odvijati. ;{i,~J\Ho~: '".;' 1:?:::. <(,,-

~""'7' •

N astanak i razvoj samoиpravljanja u Jugoslaviji

\-~r".ie•"/; --

Samoнpravljanje se u Jиgoslav'ijli rodilo н vreme narodnooslobodilackog rata i od samog pocetka је Ьilo jedan od f~tor~ i .<:>?1ika sc:crijalisticke revolнcije. Ono se razvijalo na oslobodenoJ teritO;r.tJI о:- pocev od 1941. godine ра do kraja rata. Posto se ta osloboaena. teritoлJ~ :r:ep:ekidno menjala i ро velicini i ро medнsobnoj povezanosti,. to na n)OJ msи postojali objektivni uslovi za nastajanje nekakvo~ centrallzovano.g ~prav­ nog i drzavnog sisterna, а jos manje za ce:r:~alizov~no нpraY,lJariJe radorn, privredom, socijalпim i drнgim роdrнсЈш~а .d:?s~venog z1vota. ~о-, гali srno se or'ijentisati na maksirnalan stepen 1illClJative, sarx:oc:rgaшzo­ vanja i sarnostalne odgovornosti s_vЉ de~ova narodnooslo~odi~~ckog ро: kreta i svih ljнdi и svakom delu 1 nasel]U oslobod~ne ~erlt.~~Je. Na t~J nacin drнstvenн i politickи vlast na toj oslobodenoJ teлtor:Jl,v н~red Н1~ tlerovog evropskog carstva, preиzimali sн narodnooslobodll~cki. odb?r1 kao organi rnasovnog narodnooslobo?ilackog p~kre~a, а f~Ъr1ke .1 radi~­ nice preиzimali sн radnici i и rаzшш spontan:m .1 ~rganiZ~v~пn о oЬll­ cirna obezbediivaћ rad и njirna, njЉovo нpravlJan)e 1 fннkСiошsаще. Karakter socijalisticke revolиcije н nasoj zemlji је vec sarn :Р? sе­ Ы нslovljavao takav razvoj. Nasa revolнcija је ima~a izvanr~~no VSirokн masovnн Ьаzн. Radni covek koji је нcestvovao н to] revolHClJI, нcestvo13

vao је s~esno. Nije to. Ьiо nekakav trenutni revolt, Ilego dugogodisnja veo:nav teska borba, k?Ja је predstavljala viisoku skolu politickog vaspitaщa coveka. U tome ]е Ьila i snaga na8e revolucije, а to је i nas komurliste, obavezivalo. U takvim uslovima rlije moglo prevladati shvatanje da Komurlisticka par~ija, koja је Ьila na celu velikog revolucionarnog pokreta veoma svesn1h masa, moze da vlada umesto radilicke klase i ~adnЉv.masa uopste. Snaga jugoslove!lskog revolucionarnog pokreta 1Yila ]е u Slroko rasprostranjenom osecanju moCi uticaja radnih masa na Partij':l i na drustveno upravljanje. Zato se i vodeca uloga Partije mogla os"Ь:~nvati samo kroz osposobljavanje masa za svesrш, socijalisticku akclJU. Stoga smo mi, kornurlisti, upravo u objektivnom i subjekt!ivnom ospos~J:>ljav.anju .rad!Yih..mава za takvu akoiju, а pogotovo njihovog rшjna­ predш]eg 1 naJaktlvшJeg dela, gledali i morali gledati sustinu svoje nove drustvene uloge posle pobede revolucije. Mi smo uvek i.~icali kao neophodnost stalnu povezanost Partije, kao avangardne rnащше, s masama i njenu zavisrюst od svesti i samos~~lne inicij.ativ.~ i ak~ivnosti tih masa. Razvijali srno i speci:ficne poblincke orgaшzaCIJe koJe bi mogle izraziti tu drustvenu aktivnost masa o~nosno angaZovati Љ u svakodnevnoj politickoj aktivnosti. Svesni sm~ ~ili da samo podrska vecine ra:dnicke klase i radrlih ljudi socrijalizmu kao s~sternu rno~.e. obezbed~ti i demokratizadiju tog mladog revolucionarnog S!stema, ko]1 Је u prv1m fazama svog razvoja morao da se bori za svoj opst.~r:ak prv~t;r:no sre~stv~:na same revolucije. А to se rlije moglo P?St1c1 sarno pol1tlckom agitaciJom vec prvenstveno odgovorndm i ak1Jivшm ucescem radnika u upravljanju proizvodnjom i drustvenim poslovima. Sto~a smo uv.ek forsi~ali razne ob1ike ucesca radrlika u upravljanju p:eduzecem, kao 1 .~ ~а:шш drugim oblastima drustvenog zivota. То је Ьila stalna tendenciJ а JOS za vreme rata na osl<Jbodenoj teri toriji а i posle pobede revolucije. ' _. . ~о ~smo cirlili samo zbog svoje socija:li!stiCke idejile orijentacije. ClnJemca Је da nas radni covek, koji је prosao Skolu zestoke :politioke Ь?~Ье pre rata i u toku rata, i koji је tu stekao veliko poriticko dskustvo,' rще ?ю sp:~~an da bude pasivni ucenik nekog uciitelja, nИi pasivrli sled?eэ;э._;k politi~~og. ru~kovodstva. On је imao veliko poverenje u Komunlstlckl;l partiJU 1 n)~Ilo rukovodstvo, ali ne zbog arpstraktnog prir1cilpa <;: vo.decoJ ulozi P~тtl~e, v~c zbog toga sto је Partija cinila upravo ono sto ]е on - u velvkoJ vecщi - sam hteo da Cir1i i cinio је. Takav odnos izmedu Komunisticke partije i masa u revolucioilarIlO:n pveriodu .i~rSio ј.е, dakako, snaZail uticaj na celokup:ni kasniji razVOJ Ilaseg politickog s1stema. Mi smo uvek tezili za onim organizacionim oblicima u pol'itickom sistemu koji 'SU obeZJbedivali stalrno 1suocavaлje odgo-yorilih vodeбih faktora u druStvu, i posebno komunista, sa pтoЬlemima koJe su Ila dr1evni red postavljali radrli ljudi tezeci da se u takvom suo·· cavar1ju vrsi stalni uzajamrli uticaj i korek~ija izmedu radnih ljudi kao klase i ?-aroda, i njihovog vodeceg progresivnog odreda, to jest komurlist~ .i swh aktiVIl~h bor~ca za socijalizam. I kad r1as је Staljin zbog toga ,. kritik.ovao, tvrdeci_ ~а ~е to razvodnjavar1je Partije u masama, on nije shvatю. d~ nas kntiku]e zbog onog sto је u stvaгi bila Ilajveca snaga Komuшst1cke partije Jugoslavije, zbog cega је ол i doZiveo ротаz u sukobu sa njorn.

Razume se da је u takvim politickim prdlikaшa ideja socijalistickog drustvenog samoupravljanja rnorala dobljati sve kx)Ilkretn!ije konture i u sve vecoj meri postajati stvar svakodr1evne prakse. U prvim godinaшa posle rata takvo samoupravno iskustvo iz Ilarodnooslobodilackog rata Ьilo је u izvesnoj meri potisnuto i zamenjeno centralizovanijim oЬlicima upravljanja u razrlim podrucj1ima drustvenog zivota. Та pojava је delom svakako bila izraz odredenih idejrlih ili po1itickih kolebanja u pogledu oЬlika demokratskog ucesca masa u upravljanju radom, sredstvima za proizvodr1ju i drustvom, koja su nastala pod u1Jicajem nove situacije u kojoj se nasla jugoslover1ska revolucija а posebno s obzirom na velii.ki uticaj Staljinovih shvatar1ja na socijal~ticku praksu. No, ta pojava је Ьila u ne mar1joj шeri i posledica rliza objektivrlih uzroka i teskoca u koj:Lma se na8la na8a zemlja posle rata, а koje su zahtevale izuzemu ceiltra~zadiju Ilapoтa .. Drugi~ recim~; objektivno је Ьilo r1ernoguce ostati na oшrn samoupravrнm oblic1ma ko]: su nastali u vreme narodnooslobodilackog rata, а Ilovi su se u takvo] situaciji tesko proЬijali. Medutim, samoupravna komponenta је, ipak, Ьila :i dalje snazno prisutr1a i u razvoju r1aseg drustvenog sistenш, а JOS vise u r1asoj drustvenoj i politickoj praksi tog ~7emer1a. Sta~~e, о?-а је Ьila i jedan od uzroka naseg su~oba sa StalJШ?m .. Zato ~l]e Ьйо slucajilo sto su posle sukoba sa Stal]шorn 1948. godшe 1 kasшJe •. kada је nasa revolucija morala da brani svoj i!dentitet. i svoju .nez_a'::lSil.ost, radr1icka klasa narodi d. ljudi nase zemlje reagovall por1ovnш1 )асащеm i razvijanjeш 'samoupravnih odnosa, koji su im omo~u~avali i vecu. ~­ cijativu u borЬi protiv nastalih teskoca i veCi utica] Ila upravl]aщe udruzerlim radom i drustvom uopste. Mnogirna је tada, pogotovo u inostrar1stvu ta pojava izgledala samo kao talas otpora protiv Stalj~rю­ vog pokusaja nametanja hegemonije, ali, u stvari, ona ј~ Ьila upra:vo pravi izvor i unutrasr1ja snaga tog otpora.
Uspesi i teskoce u samoupravnom razvoju Nas put samoupravljanja dug је vec skoro tri decerrije. Njiшe smo krenuli zato sto SПЮ hteli da otvorimo IlOVe pravce drustveno-ekonomskog, demokratskog i humanistickog razvitka soc~jalisti~k.og ,d:::u~tva koji се na bazi drustver1e svojine sredstava za pxo1zvod:n]u spo]1t1 radnog covE!ka sa usloviшa, sredstvima i plodovima njegovog rada. Tak&v drиS15

t:re;ю-eko~omski polozaj coveka istovremeno omogиcava da on i n· е _ 7 0 : 1 m~ere~ p~t~nи _glav:r;ш pokretacka snaga drustvenog napretka u Ј ~е1 da 1z I?-~,:~a} 1z !lJ::~ovlh mteres~ izrasta nov istorijski tip demok~mje: ~ар~еdШЈ! 1 соvе~з;131 ~d onog ko]i se zove parlaшeпta;rna demokrati ·а Jer Је ta den;okrap~a bll~ - а i danas је - politri.cki sisteш odrzavadj~ kia.:nog drиstv~ 11I drиstve~:ю-sopstvenickog шопороlа. А socijalisticko dr::stvo,. ~e~иtrm, mora tezlti demokratiji »slobodne zajednice proizvodaca«, ko]a се postepeno prerasti u besklasпo drustvo. Da_ 1~ smo и tome иspeli? Sa рипim иbedenjem mozemo re6i da ~ ~S~OVl ]_esmo, ako pred ocima imanю proces, а ne nekakvи semи sladc' 0 ~_s1~te~a. А kada kazem - и osnovi, onda misliш pre svega na s е есе сшЈепiсе. ' I~o_je Ьilo пepr~kidпo ;rapadano i sa desne i sa leve strane, samoиpravl]an]e se, kao s1stem, 1pak odbraпilo li odrzalo !i do te mere је иgra~eno_ и :"vak~dпe'?'li r~d,_ -~ivot i. sv~st nasih radnih Ijиdi da ga daз;as c_ak 1 Il]~gov_1 naJ~dlиcшJl protivшci ne rnogи otvoreno пapadati Jer Ь1 se лasl1 u 1zolaclji od radnih ljиdi. ' . ~ e~.rn ljиdi:лa - i и па~? ј zemlji i и iлostranstvи - samoиpravni риt ~..cllJ. 1~g~edal1 ~~ kao иtор1]а. Medиtirn, samoиpravni sistem u Jиgo­ slaVI]1 vz~:'u_ 1. razv~J~ se ~pr~os mпogim objektivnim i sиbjektiv:rrim, uл~trasnpm 1 ~pol]шm teskocama i otporima. Nas samoupravni sistem ne, vos~sle~~ Је ~okazao- i ро novim drustvenim odnoshna koji su se vec form1ralr ~ ~OJl s~ dalje razvijajи !i ро materijalnim rezиltatima, odnosno Ј?О svoJ~J drи.~tvenc:-ekono~skoj efikasпosti - da је to realna progre~.I.vn~. oriJ:vntaciJa naseg drustva. U stvari, samoиpravljanje и Ји­ ~о~!~:т!ЈI ШЈ: v1s~ eksperiment, леgо veoma kompleksni sistem socijallstlckiJ:~ drustveшh ekonornskih i politickih odnosa koji је vec duboko иkoreщen и stvarnosti. ' · · · О tome gov~ri i ~injeлica da sи godine najиspesлijeg drиstveлo­ -ekonor;rsko~ razVI!ka Jи~os~o:т;nsk<;>g drиstva vezaпe иpravo za sam0 .. иpr~Vfol: per10d ~ase, SOCIJallsticke щџаdпје. О tome ле govoтe sашо ~ta~lSt1c~1 podac1 vec, :posebno, i ciпje:rrica da је, zahvaljиjиci brzoш 1 dinam1cпoш .tempи 1?~1v:edпog i drиstvenog razvoja, Jиgoslavija jedina od nedovolJ~
sami radni ljиdi sto demokratskije razresavaju protivrecnosti koje objektivno postoje i иvek ponovo nastajи и razvojи drиstvenih odпosa, ра i covekove drustvene svesti. А posmatrano istorijski, saшoupravljaюje је ujedno onaj ob1i'k socijalistickih proizvodnih odпosa u korne se sa relativno najmanje kгiza, prepreka i deformacija шоgи ostvarivati drustveni procesi koji vode - kako је Marks govoгio - ka »asocijaciji slobodпЉ proizvodaca«· Prema tоше, samoиpravljanje је takav sisterп tirustvenih odnosa и kојеш se relativno najslobodлije moze odvijat[ dи­ gorocni drиstveno-istorijski proces prelaza od klasпog u besklasno drustvo. Tako vodece ridejпe i politicke snage naseg drиstva shvatajи drustveno-istoDijskи иlоgи, ciljeve i pиteve socijalizma i socijalli:stickog samoиpravljanja. Ali tako ih shvata i тadnik i covek и svojim spontanim akcijama i reakcijaшa. Njegova svest је, dodиse, d. pod иticajem proslosti, kao i zivotnih teskoca u kojima danas zivi d. svakodnevnih konflikata interesa koji ga cesto zЬилјији, ра cak i dezorijentiSи. Sve to ga ne retko лavodi da reagиje neracionalлo, а ponekad cak i sиprotno sopstvenim dиgorocnim interesima. Medиtirn, i pored svih tЉ kolebanja, on se i spontaпo i svesno Ьипi prot!iv toga da Ьиdе najaiШii radnik drzave Ш pasivпi instrиment i tockic и birokratsko-rnenadzerskoj maSini ili samo potrosac plate kоји ти drugi odredиjи i na kоји ne moze uticati svesno, vec samo spoнta!lim pritiskoш svog nezadovoljstva. U svemи tome se izrazava лeипistiva teznja savremenog radпika i coveka koji ро nekom duЬljem ir1stinktи drиstvenog Ьiса, а i ро rastиcoj drustvenoj svesti, oseca da savremeni razvoj proizvodnih snaga vec ornogucиje s:p.a2nije i punije izrazavanje covekove stvaralacke iпdivtidиalnosti. Zato su nasi radni ljиdi i spontano i svesпo samoupravno reagova1i и celom toku nase socijalisticke revolиcije, а pogotovo ла njenirn presиdпim prekтetnicama. I иpravo te reakcije sи podsticale posteperю izgradivanje idejпog, drustveno-ekonomskog, politickog i kиltиrnog koncepta socijalistickog saшoиpravljanja i kontinиiran proces prakticпog preobrazavaлja socijalistickog sistema и tom pravcи. No, i pored znacajnih uspeha koje smo postigH, ne mozeшo rec1 da se samoиpravljanje и nasoj zeшlji razvijalo iskljиcivo liлijoш uspona. Njega sи ograлicavali, а i danas ga ogranicavajи relativno nizak stepen ekonomske razvijenosti naseg drиstva i brojni drugi faktori и ипu­ trasnjoj strиktигi drиstva i и medиnarodnom polozajи zemlje, sto sve skиpa иtice na tешро i pravac razvoja samoиpravljanja и svakodпev­ пoj praksi. Zato razvoj samoupravljanja и r1as nije imao sашо svoje uspone, vec i kolebanja, ра i zastoje i deformacije. Iшао је on i 'SVOje kritiene prekretnice и kojima је nase drustvo doslo и polozaj da se moralo odlucivati ne samo za odrzavanje samoиpravnog sisteшa, vec i za ispravljanje promasaja i trazeпje novih resenja, а i za otvorene sиkobe s onim tendeлcijama i drиstveniш i polirtickirп ,snagama koje su nastojale da ga deformisu. Sve је to neminovaп риt и razvitkи jednog drиstva, иto­ liko pre ako se irпa u vidи da raspolazerno veoma ograniceлim istorijskirп iskиstvom te vrste и drиgim socijal!isfickim zemljaшa. Medиtim, posmaтrano kroz prizmи dиgorocnog treпda, mi ocenjи­ Jemo da је sistern socijalistickog samoиpravljanja и nasoj zernlji иglav­ nom izdrzao dosadasnje 'istorijske probe i da је na kriticnirп raskrsпica2 Samoupi'avJjanje

и

Jugoslaviji

17

ma svoga razvoja oblcno znao da nade puteve i resenja koji su mu omogucili da Cini korake dalje i da ојаса svoju unutrasnju koheziju, kao i svoju drustvenu i politicku snagu. U svakom slucaju, nri jedna kriza nije Ьila takva da Ьi ozblljпije zapretila okretanjem tocka istorije nazad. Drustvena svojina

Centralno pitanje u razvoju socijalistickog samoнpravljanja jeste kakvi treba da budu. odnosi izmedн radnih ljнd'i н нslovdma drustvene svojine na sredstvima za proizvodnju. I teorijski i rшcelrю mi smo vec poodavнo napнstili tezн da је о drustvenoj svojini sve rесено, kad se ka2e da је ona drzavнa svojrina, odnosno da је drzavno-svojiнski monopol na sredstvirna za proizvodnju t-rajni, а pogotovo da је jedini oblik drustvene svojine. Smatrali smo da је drzavno-svojinski oblik drustvene svojine Ьiо nuzan u odredeнoj fazi nase socijalisticke revolucije i smatramo da се н mnogim drugim zeшljama i ubuduce taj oblik drustvene svojine Ьiti neophodan, pogotovo н оној fazi koju su Marks i Engels nazvali »aktom eksproprijacije eksproprijatora«. Ipak, kao odnos izmedн ljudi, drzavno-svojinski monopol је, istorijski gledano, jos uvek kao pupcanom vrpcom povezan sa onirn svojinskiш kategorijama koje pripadajн drustveno-ekonomskim forrnacijama u koj1ima se radna snaga nalazila н jednim, а sredstva za proizvodнju н drнgim rukama. Daleko sam od toga da tvrdim da је drzavno-svojirJ.Siki monopol na sredstvima za proizvodnju isto sto i kapitalisticki rrюnopol, iz prostog razloga sto нloga drzavno-svojinskog rrюnopola zavdsi od klasne struktнre drzavne vlasti, kојн socijalisticke revolucije iz teшelja mенја­ јн. Takode sam daleko od toga da tvrdim da prevazilazeнje drzavнo-svo­ jinskog monopola kao dominantnog faktora drustvenog razvoja zavisi samo od subjektivne volje vladajucih snaga u socijalistickom drustvн. Naprotiv, to је proces koji zavisi od Citavog niza objektimih нslova н kojima se odvija pojedina socijalisticka revolнcija i pojedina socijalisticka praksa. No, kao drнstveno-ekonoшska i kao prav:na kategorija drzavno-svojinski monopol је, ipak, jos uvek klasicna svojdnska kategorija, to jest sredstva za proizvodnju н drzavnoj svojini nisu zajedni&a svoj.ina radnika, osim н onoj meri н kojoj drzava objektivno predstavlja kolektivni ir1teres radnlicke klase. Medutirn, stvarni subjekt te svoj,iпe н praksi је drzava, njeni organi i njen aparat, а ne radr1ik. А н takvim odnosirna uvek se mogu razviti tendeнcije i deformacije da kolektivnн volju radнika zameni sнbjektivna volja drzavnih orgaнa, ра cak 'i drzavnog aparata, iz cega se radaju sve one negativne drustveno-ekoнomske i politicke posledice, koje su narn vec poznate iz sopstvene prakse. Drustvena svoj'ina - kao sto је нostaloш svaka svojina нvek i bila - је sistem odnosa medu ljudima, а ne odnos izmedн coveka i stvari, аН takvih odnosa н kojima ona nlije monopolsko pravo nijedrюg pojedinacnog sнbjekta u drustvн, to jest Ili drzave, ni radnog kolektiva, т·­ pojedirшcnih radnika. Ona је zajednicka svojma svih koji rade. а sarnim tiш i svojina svakog pojedinacнog radnog coveka. u ono] mел u kojoj mu ona obezbeduje pravo rada drustvenrim sredstvima, zajedno sa svim 1

18

oll'im njegov:iш neotudivim pravima koja su vezana za to osnovno pravo rada. А ta prava ukljucuju i pravo prisvajanja sredstava za lienu i zajedпicku potrosnju prema radu, pod jednakim i ravnopravnim uslovima sa drugim radnicima. Na taj nacin drustvena svojirш se izrazava u prav11 rada drustvenrim sredstvima, а 11 isto vreme i u odgovornosti svakocr radnlika da to pravo ostvar11je u p11noj ravnopravnosti sa svakim drugi~ radnikoш koji ima to isto pravo, zajedno sa svim dшgiш praviшa i odgovornostima koje s11 vezane za to osnovno dr11stveno-ekonomsko pravo radnika. Time drustvena svojina zaista - 11 pozitivnom srnisl11 te rizreke - postaje nicija i svaCija, to jest i zajednicka i Ћеnа. Med11tim, time se ne 11kida i sаш princip svojine, ne 11kidaj11 se oni svojinski odnosi koji proizlaze iz prisvajanja ро osnovi rada, vec se sarrю шеnја njЉova drustveno-ekonoшska sadrzina. Posto је dr11stvena svoj'ina zajednicka svojina svih lj11di koji rade, а u krajnjoj liniji i svih clanova drustva, bar u perspektiv:i, niko na bazi te svojiнe ne moze da vrsi pr:ivatno ili gr11pno prisvajanje ili da stice komandni polozaj 11 odnos11 na dr11ge radnike. А posto је drustvena svojma ristovreшeno i licna svojina, niko od radнika ne moze otudivati sva ona prava koja mu pripadaj11 na osnovн prava rada dr11stvenim sredstvima, uklj11cujuci tu i pravo prisvajanja sredstava licнe potrosnje pod ravnopravnim 11Slovima sa dr11gim radnicima u samoupravno 11dr11.Zenorn radн. Pojednostavljeno govoreci, dr11stvena svojina se н nas izra2ava kao sistem institucionalizovanih шed11sobnih prava i odgovorнosti radnika i svih Clanova drustva, а ne kao odnos pojedinih iщJividualnih il'i kolektivнih sнbjeka­ ta prema stvarima ili kao odnos svoj•inskog monopola prema lj11dima, prema radnicima koji ne raspolazн takviш monopolom. N а taj nacin se sa svojiнskih odnosa i formalno skida spoljna fasada koja ih, kako Marks kaze, predstavlja kao odnos izmed11 coveka i stvari, а, 11 S11Stini, rec је о odnos11 izmed11 lj11d'i. Verujem da је zakoн о 11druzenom rad11 koji se sada pгiprema н Skupstiнi SFRJ izrazio нpravo оnн sadrZin11 pojma druStvene svojine о kojoj је govorio Karl Marks. Podseti6.t na neke njegove veoma poznate rnisli, koje sada postaju posebno aktнelne нpravo sa razvojem socijalistickog samoнpravljanja i oblika drustvene svojine н tom sisteшн. U Kapitalu Marks је о drustveнoj svoji:ni rekao: »Kapiltalisticki nacin prisvajanja, koji proizlazi iz kap1talisti&og nacina proizvodnje, dakle, kapitalisticka privatna svoj'ina, jeste prva negacija individualne privatne svojine zasнovane na sopstveнom radu. Ali нuznoscu prirodrюg procesa kapitalisticka proizvodnja rada svoju vlastitн неgасiјн. То је negacija negadije. Ova ne нspostavlja iznova privatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinн na osnovici tekovina kapitalisticke ere: na osnovici kooperacije i zajednickog posedovanja zemlje i sredstava za proizvodnjн koje је proizveo ·sаш rad«. 1) Ali jos ranije, u Manifestu Komunisticke partije, Marks је о istom pitanjн rekao: »Kapital је zajednicki proizvod i moze se staviti н pokret samo zajednickoш akcijom mnogih clanova, н krajnjoj instanci samo zajedn'i1) 2*

К.

Mar·ks -

F. Engels, Sabrana dela, tom XXI, :>Pr·osveta«, :Seog1-ad, 1970, st!'. 672.

19

ckom akcijom svih clanova drustva. Kapital, dakle, nije neka Iicna, vec drustvena sila. Рrеша tome, kad se kapital pretvor.i u opstu svojinu, u svojinu koja pripada svim clanovima drustva, tiшe se licna svojina ne pretvara u drustvenu. Menja se samo drustverй karakter svojd.ne, оrш guЬi klasni karakter«. 2) I konacno, u Graaanskom radu и Francuskoj, govoreci о Pariskoj koшuni, Marks kaze: »Ona је htela da individualnu svojinu uCini stvarnoscu, pretvarajuci sredstva za proizvodnju, zemlju i kapital, koji sada pre svega predstavljaju sredstva za poroЬljavanje i eksploataciju rada, u puka oruda slobodnog i udruzenog rada. . . Ako zadruZпa proizvodnja ne treba da ostane varka i zamka, ako ona treba da potisne kapirtalisticki sistem, ako udruzene zadruge treba da regulisu nacionalnu proizvodnju ро jed.,.. nom zajednickom planu i da је tako uzmu pod svoju sopstvenu kontrolu i ucine kraj stalnoj anarhiji i peгiodicnim konvulzijama, koje su neizbezna sudblna kapitalisticke proizvodnje - sto Ьi to, gospodo, bllo drugo nego komunizam, »шoguci« koшunizarn?« 3) Za Marksa је izvor 'SVIih iklabllih :di:ferencijaCJija uvek Ьiо nemшovni sukob izmedu bllo kog oЬlika monopola u raspolaganju sredstvima za prdizvodnju i viskom rada, s jedne, i radnog coveka koji mora da radi tim sredstvima da Ьi ziveo, s druge strane. Pri torne Marks taj monopol nije vezao samo za formalno svojinsko pravo. On је ukazivao na to da i sam stvarni monopol u raspolaganju drustvenim kapHalom, makar i ne postojalo formalno svojinsko pravo, нspostavlja iste odnose. Stoga i н citatima koje sam istakao Marks ne govori о drzavno-svoj 1 iнskom morюpolн kao zameni za privatno-kapitalisticki nшnopol, vec smatra da drustvena svojina mora Ьiti zajednicka, odнosno opsta svojina svih ljudi koji rade, а u krajnjoj linijli i svih Clanova drustva. U tom smislu Marks је нkazao i na mogucu genezн oblika drнstvene svojine, govoreCi da се se drнstvena svojina pojaviti najpre kao klasna svojina radnika, а zatim kao svojina svih clanova drнstva, najpre na nivou nacije, а potom i u medннarodnim okvirima. Pri tome је on predvideo i mogнcnost da se u revoluciji, u prelaznom periodu socijalizma uspostavlja drzavna svojina kao prvi revolucionarni akt radnicke klase u нkidanju kapitalisticke privatne svojine, to jest kao prvi revolнcionarнi korak radnicke klase 1.1 menjanjн proizvodnih odnosa. Ali, Marksove misli koje sam napred citirao jasno роkаzнјн da on u drzavnoj svojd.ni nije video cilj socijalizma, vec revolнcionarno sredstvo u rнkаша radnicke klase koja је stekla vlast, odnosno vodecн ulogн u drustvu. Mi, u stvari, ne polazinш od r1ekakvog statickog nшdela drustvene svojiнe, kao sto ne polazimo ni od shvatanja da postoje staticki modeli socijalizma od kojih Ы svaki za sebe trebalo da bude - kao sto se neretko nшze proCitati u propagandilim clancima - jedino pravi, najЬolji, ра cak i veCiti. Za nas је nastajanje socijalistickih drustvenih odnosa slozen i dugotrajan istorijski proces u kojem progresu nema kraja, jednako kao sto progres nikad u istoriji Ilije imao kraj. u tom procesн neminovno nastaju i razliciti oblici drнstvene svoj'ine, odnosno razliciti· 2) к. Mai'ks - F. Engels, Sabrana dela, tom VII, »Prosveta«, Beograd, 1974, str. 391. 3) Par·iska komuna, »Rad<, Beograd, 1971, str 99-100.

20

»modeli« socijalizma, i to upravo kao izraz progresa socijalistickih dru-

~tvenih odnosa kao jedinstvenog drustveno-istorijskog procesa. Stoga ni

Jedna partija ili zemlja ne moze tvrditi da njoj automatski, odnosno za stalno, pгipada prvenstvo u definisanju socijalizma i u njegovom progresu, to jest da је njen »model« socijalizma jedini uzor za sve. Dijalektika progresivnog kretanja u odnosima socijalistickog drustva а ne dogma о нekom statickorn шodelu socijalizma, odreduje stvarnu socija1isticku sadriiнu jednog drнstva. А glavna pokretacka snaga tog procesa u uslovima savreшene socijalisticke prakse, ро mom misljeнju, jeste upravo razvoj drustveno-svojmskih odnosa u kojern ma.terijalne i subjektivne snage socijalistickog drustva postaju sposobne da postepeno prevladavaju . ~le.meнte svojiнskog monopola, koji se u pocetnim fazaшa razvoja soc'l]alizma neizbezrш zadrzavaju u rюvim proizvodnim odnosima socijalizma. То se odnosi i na eleшente svojd.nskog monopola koje sadrzi drzavr:ю-svojinski oblik drustvene svojine. U stvari, rec је о jedнom od onill еlешенаtа »burzoaskog prava«, о kojima је Matks govorio, koji се se jos dugo zadrza·ti u socija1istickюm drustv;u kao s,poljni institucionalni ~ pravni oblik novih socijalistickih procesa. Мedutim, neki dogmatski kriticari socijalistickog sanюupravljanja upravo te prelazнe elemente i stare spoljne forme нovih procesa proglasavaju dogmoш, odnosno tuшace ih kao »jedino pravilni« i trajni oblik socijalistickih svojinskih odnosa. Онi ne vide da se progres socijalizшa, izmedu ostalog, izrazava upravo i u postepenom savladivanju i odumiraнju svih vidova »burzoaskog prava« u sistemн socijalistickih proizvodнih odnosa, koji karakterisu prelazne faze socijalizma. · Drugim reciшa, koliko god је drzavno-svojinski monopol istorijski neizbezan u fazi uspostavljanja socijalistickih proizvodnih odнosa, on se ipak ne moze ideнtifikovati sa sadrzinom pojma drustvene svojine, jer је to samo jedan od njenih pojavnih, 'Ьо jest rinstituoi:onalnih i praynih oЫika. Takvo ideнtifikovanje је pogotovo neodrzivo kada se drzavno-svojinski odнosi deforшisu u monopol tehnoblrokratske strukture. А takva opasnost је trajнo prisutнa cak i u sistemu socijalistickog saшoupravljaнja, а pogotovo u svakorn obliku drzavrю-svojinskih odnosa. Jedna od osnovnih karakteristika »Ъurzoaskog prava« u S'\тojin­ skim odnosima је u tоше sto ono svojinsko pravo predstavlja kao odnos coveka prema stvari, а ne kao odnos izmedu ljudi. Dogшatsko shvatanje drzavno-svojiнskih odnosa preнosi to isto ili slicнo tumacenje svojinskog prava i на socijalisticku praksu. Stoga, рrеша tom tumaceнju, sredstva za prod.zvodnju u drustvenoj svojini nisu zajednicki uslov slobodнog rada i ravrюpravnosti radnika u udruzenom radu, to jest ta drustveнa svoj'ina nije oblik njihovih medusobnih odnosa u socijalistickom radu i prisvajanju licnog dohotka, vec su sredstva u svojirti driave, koja samim tim odreduje i sudbinu dгuStveнog polozaja radilika а time i njegov licni dohodak. Na taj naCin drzavna svojina se prividno pokazuje kao odnos drzave prema tirн sredstvima, а, u stvari, ona postaje odnos izmedu radnika i drzave. Time spoljna forma drzavno-svojinskih odнosa doblja i svoju drustveнo-ekonomskн sadrzinu, koja postaje izvor mnogih od oнih protivrecnosti i »deformacija« koje su pozпate u socijalistickoj praksi naseg vremena. 21

Neretko se сије teza da se socijalizam razvija prema opstiш zakonitostiшa, ра prema tome ne moze Ьiti razliбitih »modela« socijalizma. Jedno i drиgo је sашо ро sebi tacno. Ali sиstiпa proЬlema је и tome sto se veoma razliCito tиmaCi sta је to »Opsta zakonitost« i sta је to »model«. »Opsta zakonitost« је di_ja~ekticki proces. Zato se i socijalizaш razvija kroz protivиreenosti, koje namecи i razliбite oЬlike i razlicitи dinamikи njihovog razresavanja. Upravo је to opsta zakonitost. Medиtiш, savreшeni socijalisticki dogшatizam bas negira dijalekticki karakter opstih zakonitosti razvoja socijalizma. »Marksisticki« dogmatizam se vraca metafizici, proglasavajиci model odredenog postojeceg stania kao opstи zakonitost, а negira pravo na postojanje drиgih шodela, ne и ime odbrane dijalektickog karaktera opstЉ za:konitosti razvoja socijalizma, vec и ime odbrane odredenog postojeceg stanja, odredenog statickog »modela«. Stoga је kritika teorije о razlicitim modelima socijalizma - koja је inace opravdana sa gledista dijalektickog karaktera opstih zakonitosti razvoja socijalizma- и ovom slucaju, и stvari, samo oblik proglasavanja odredenog »modela« za jediнi moguci »rrюdel socijalizma«. А taj staticki »model« postaje istovremeno rnetafizicka sadrzina pojma »opstih zakonitosti«. Takav metafizicki pristнp ројmи opstih zakonitosti razvoja socijalizшa, нaravno, i pojam drustvene svojiнe иЬа­ сuје u Prokrustovu postelju jediнo priznatog statickog шodela. То је samo dokaz vise da је dogmatizam, и stvari, samo oblik empirizma i pragmatizma, koji od teorije prave samo slиgu postojece prakse. Mi smo nastojali da se, ne samo и teoriji vec i u praksi, oslobodimo takve logike svojinskih odнosa, to jest da drustveни svojrinи ne tumaCimo na osnovu »bиrzoaskog prava« - ша koliko da је i u наs to pravo и odredeнoj meri jos uvek prisutнo i шоrа Ьiti prisиtno - vec da drustveno-svojmske odnose shvatimo kao јеdан istorijski proces и raz· voju od!losa izmedu ljudi, izmedu samih radnika, а пе izmedu radnika i drzave, а pogotovo не kao odnos izmedи drzave i stvari, izшedu drzave i sredstava za proizvodnju, to jest drustvenog kapitala. Razume se, posto su и наsој epohi istorijski interesi radnicke klase pokretacka snaga opsteg drиstvenog progresa, odlиcиjuce za ocenjivaнje i иsmeravanje tog procesa је U kojoj шeri Oil иcvrscuje vodecu drustveни иlogu tih interesa radnicke klase, odnosнo svil1 ljudi koji rade sredstviшa za proizvodnju u drustvenoj, to jest rljihovoj zajedнickoj svoj!mi. Ти је, u krajnjoj liniji, rec о dilemi koju је jos Marks иосiо, naiшe, da li је oslobodenje rada, odnosno radnika stvar same radnicke klase, stvar klasne borbe, Љ su, pak, шоgисi i neki drugi putevi socijalizma. Drugim reCima, postavlja se pitanje da li је sama radriicka klasa nosilac dijalektickog procesa koji se иprosceno zove »izgradnja socijaИzma«, Ш, pak, »U njeno ime« taj drustveno-istorijski proces moze da nosi neka »elita« u tehnostrukturi proizvod!lje i drzave. Dosadasnja iskustva socijalisticke prakse pokazuju da је upravo ovaj drug'i koncept, odnosno praksa na osnovu takvog koncepta, izvor niza protivrecnosti koje namecu socijalistickom drustvu logiku jacanja vlasti centralistickog drzavnog aparata, tendencija koje se иprosceno nazivajи »kult licnosti« i drugih slicnih ·pojava i konflikata. Upravo te dileme imali ·smo u vidи kad smo se orijer1tisali na saшo­ upravljanje i kad smo traZili puteve njegovog razvoja. Zato cu se i 22

zadrzati па пekirrl nacelnim aspektima nase prakse u oЬlasti drustveno-svojmskih odrюsa. Pre svega treba istaci da је и sistem socijalistickog samoupravljanja наs novi Ustav иnео takozvano »pravo rada sredstvima и drustvenoj svojrini« kao fundamentalno pravo radnika koje odredиje Citav нjegov polozaj u proizvodrlim odnosima i и drustvu иopste. То fundaшer1talno pravo radnika odreduje шedиsobne od!lose radnika, а istovreшeno u seЬi sadrzi i niz drugih neotudivih prava radrl'ika, koja mu niko ne rrюze oduzeti ili zakidati - n~ zakon, ni praksa, niti пeki drzavni organ - ako se on sam pridrzava jednakih prava drugih radrrika. То pravo ne samo ро sadrzmi, vec ni ро formi, nije vise »bиrzoasko pravo« koje se izrazava u svojinskom odnosu prema stvari, prema sredstviшa za proizvodnju, vec је, rekao bih, socijalisti:cko pravo koje regulise medusobнdse o~­ nose radnika koji rade, i kolektivno i sarnoupravno rasnolazu, sre tVlma и drustvenoj svojini kao zajednickim иslovom njihovog иdrиzenog rada. Razume se, iz takvog prava proizlazi i uzajamna zavisnost i odgovornost, а samim tim i uzajamne obaveze radnika. Sredstva za proizvodnju na taj naCin postaju zajednicki uslov slobodnog rada i slobodnog raspolaganja rezultatima toga rada, pod jednakim opstim uslovima za sve radnike. А drиStvena svojina se и tirn иslovima izrazava kao sistem odnosa, рrа\та i uzajamнe odgovornosti medи saшirn radнiciшa, а ne u odнosu dzmedu drzave i radnika. Zatiш, iz takvog sisterna odnosa drиstvene svojiнe proiz1azi i odgovornost radnika jedne osnovne organizacije иdruzenog rada рrеша radнioima drugih osnovnih organizaci_ja i prema celokupнoш udruzeнom radu. Cilj te odgovornosti jeste obezbedivanje jed!lakih opstih uslova i ravnopravнosti svih rad!lika u ostvartvaнjи njihovog prava rada drustveнirn sredstvirнa ukljиcиjиci tи i sticanje sredstava za liсни potrosнjи на osнovu i и srazmeri sa doprinosom njihovog rada, и sk!ladu sa zajednickim odнosno drustveno utvrdenim merilima rada. Tu је, dalje, i pravo i odgovornost radnika .~а preko svog .dohotka u osnovнoj organizaciji иdrazenog rada i svo]lh sarnoupravruh prava neposredнo koнtrolisu i usmeravajи tok prosirene i opste drнstver1e тeprodukcije. Tu kontrolи oni r1e ostvaruju samo formalno, to jest svojim demokratskiш politickim pravima kojima raspola:lu u sisternu saшo­ upravljaнja, vec pre svega ekonomskim sredstvima, odiloSilo pre svega tiшe sto sticu deo dohodovnih rezultata ostvarenih u mehaнizmu te opste drustver1e reprodukcije и dohodak OSilOVYle organizacije, ;ра i и SVOj licni dohodak. Rec је, u stvari, о neophodнosti da osнovna orgarlizacija иdruzeнog rada i radнik u njoj sticu svoj ukupni dohodak, kao i Hcni dohodak, kako na osнovu dinarrrike prodиktivnosti svog rada tako i иkи­ рноg drustvenog rada, i to srazшerno dopriнosu koji sи rezultatu drustveнog rada dali svojim tekиcim i svojim rninulim radom. А kad и ovom slucaju govorim о minulom radu, rnislim na onaj deo ukиpnog dohotka oSilovne organizacije иdruzenog rada koji se u oЬliku akиmulacije оdно­ sно sredstava reprodukcije, to jest drustveнog kapitala, svakodнevno podrustvljuje kao drustveno odнosno zajednicko sredstvo i uslov иdrн­ zeнog rada svih radnika. Iz svega toga istovrerneнo proizlazi i odgovornost radnika prema zajednickim i drustvenim iнteresima, pre svega prema zajednlckim inte23

resima udruzenog rada, а zatim i prema opstirn interesirna drustva u се~ lini. Razume se, ni ti zajedr1icki i opsti intereSi drustva ne шogu 'se subjektivisticki i voluntaristicki odrecti.vati u »vrhovirna« tehnostrukture udrиZenog rada Ш drzave, ра шakar to Ьila i Skupstiнa. Upravo za-: to naS sistem saшoupravne demokтatije nastoji da te poslove 11 najv_ecoj rrюgucoj meri prenese u nadlezпost delegatskog sistema, koji ima: svoju bazu u organizacijama udrиZenog rada i drugim samoupravni:i:n zaj edrlicama. I, najzad, ovi se interesi utvrduju i onim prinudпiш aktima d:rZa-' ve na koje је ona Ustavorn ovlascena. Celokupnost svih tih odпosa izmedu ljudi i sastavnih delova samoupravno udruzenog rada i drustva u celini - jeste sustina naseg siste-' ma drustvene svojiнe. Sredstviшa za proizvodnju i reprodukciju u drustvenoj svojiнi rliko pojedinacno - ni kao pojedinac, :rui kolektivno kao grupa, ni kao drzavni organ - ne шоzе da raspolaze, niti moze da prisvaja neki njihov deo bez odgovornosti prema jedпakirn pravima drugoga. Na taj nacin drustvena svojina postaje samo opsti uslov koji omogucuje pojedinaCпom radniku u udruzenom radu da ostvaruje svoje pravo rada drllstvenim sredstvima, odrюsno da na osrюvu slobodnog koriscenja tog uslova moze da stice svoj licni dolюdak srazmerno doprinosu koji је svojim tekuciш i minulim radoш dao ukupnom rezultatu drustvenog rada. Takav sistern odnosa drustver1e svojine је istovremeno i nukleus, odпosno pocetak ukidanja svakog oЬlika svojinskog s1steшa, jer се zajedrlicka, odnosno drustvena svojina sa daljiш razvojem proizvodrlih snaga i porastom produktivnosti rada, sve vise izrazavati odпose raspodele prema potrebama, а sve manje odnose raspodele prema radu. Тime се, u stvari, drustvena svoj'ina postajati sve manje ogranicavajuci faktor licnog prisvajanja prema licnirn potrebama. Reprodukcija socijalistickih i samoupravnih drustveno-ekonomskih odnosa Jedna od osnovnih dilema savremenog socijalizma sastoji se u tome ko 'i kako raspola.Ze viskom rada, ko је njegov sopstvenik d.li monopolni upravljac koji raspolaze drustvenim »kapitaloш« i tirne postaje odlueujuCi Cinilac u drustvenom i politickoш Zivotu. Na datom stepenu razvoja proizvodnih snaga i zavisnosti coveka od njegovog rada to moze da bude sama drzava i njen aparat, koji upravlja u ime radnicke klase, ali koji ujedno neizbeZпo ispoljava i tendeпcije da postaпe gospoda1· nad samom radnickom klasom. То moze da bude i neki autorюmni tehnokratsko-upravljacki rnehanizam, zasrюvaп na znaпju i savremenqj organizaciji rada, koji istovreшeno ispoljava tender1ciju da razvija od radnicke klase otudene ceнtre ekoнomske i politicke moci i vlasti nad нjorn. То moze da bude i spoj jednog i drugog, sto је u daпasпjern moшentu glavna opasnost u naseш drustvu. I1i paik, to moze da bude radri.i covek u odgovarajucoj kolektivnoj, samoцpravnoj i demokratskoj orgaпizaciji udrиZenog rada, koja mu omogucuje da se oslanja na strucno- --upravljacke funkcije drustveno.g rada, ali i da ih podreduje zajedrlickirn interesima radnih ljudi. U drustvu svojinskog nюnopola, cirkulacija drustverюg kapitala odnosno viska rada radnika neprekidнo dovodi do njegove ceнtralizacije 24

u vrhovima privrede i drzave, to jest u rukarna onih koji imaju monopol nad kapitalom, а u poslednje vreme i u takozvaнim nadnacionalnim komparlijama. Na taj r1acin se otuduje visak rada ne samo od radnika vec i od пасiја, i neprekidno jacaju шonopolisticki centri ekonomske i politicke moci, koji sve mапје podlezu. Ьilo kakvoj stvarnoj kontroli drustva. Takav proces istovremeнo rada i politicke posledice ро razvoj jedne zemlje, posto u sve vecoj meri pretvara radп:Ika u slepog i bezuticajnog izvrSioca volje takvih otudenih ceпtara. Jer, cilj takvog sistema svojinskog rrюнopola nije i ne moze Ьiti covek i njegov drustveni polozaj, vec centralizacija karpitala sama ро sebl, jer nju objekt1vrю namece sama priroda tog s'istema. Nasuprot takvom procesu, mi u na8em socijaliStickom drustvu Пsta­ vom i zakoniшa ustaпovljavamo takve odnose koji citav tok cirkulacije drustvenog kapitala odнosrю viska rada radnika okrecu ka udruzenom radniku u osnovniш organizacijaшa udruzeнog rada. Celokupni dohodak u sviш njegovim vidovima koji se realizuje na trzistu ili na Ьilo kom stepenu udruZivaпja rada i dohotka i drustveнe reprodukcije, uvek se шоrа koнcentrisati u osnovnim organizacijaшa udruzenog rada. Zato se: i svi rezultati koji se realizuju u tom procesu drustvene reprodukcije moraju vracati radniciшa u osпovniш organizacijaшa udrиZenog rada, koje tiшe пeprekidno- naravno, pod normalnim uslovima- povecavaju masu dohotka, оdпоsпо drustvenih sredstava kojima radrliei upravljaju u tim organizacijama, а sanlim tim prosiruju i materijalne izvore za poboljsavanje svojih sopstvenih, licnih radnih, zivotnih i opstЉ drustvenih uslova. А na osnovu tako sticano?; i pod normalnim uslovima - stalno uvecavanog dohotka osno1.rne organizacije udruzerюg rada, radnici, zatirn, uvek iznova udruzuju rad i dohodak svoje osnovne organizacije udruzenog rada sa drugim osnovnim organizacijarna udruzenog rada radi ostvarivaпja zajednickih ciljeva u razvoju proizvodnih snaga, produktivnosti rada i poboljsavanja radпih, zivotnih i opstih drustvenih uslova radrlika. Тај proces udruzivaпja vrsi se na osnovu samoupravЋih sporazuma о udruzivanju, koje su sve osnovne orgaпizacije udruzenog rada prema Ustavu i Zakonu obavezne da doнose, а narocito putem sporazurna о osnovama zajednickih planova. Ceпtralizujuбi dohodak takvim dernokтatskirn putem, osnovne organizacije udruzenog rada, odnosno udrиZeni rad, istovrerneno ga pretvaraju 11 zajednick11 ekonomsku snagu udruzenog rada, kojom on stvara uslove za otvaranje novih radnih rne: sta i za povecavaпje produktivnosti 11kupnog drustvenog rada. А ukupm rezultati takvog procesa 11druzivanja rada i dohotka se ропоvо rasporeduju na osnovne orgaпizacije пdruzenog rada u zavisnosti od doprinosa koji su оне svojim tekuciш i mir1ultш radorn dale tiш rezultatima. ViSak rada, kao еlешепt klasnog odпosa med11 ljudima, u stvari, na taj r1aCin prakticno prestaje da postoji, jer njime kao delom ukupne vredпo­ sti koju је proizveo svojim radoш raspolaze sam radnik. Та vrednost koja је predstavljala visak rada postaje sastavni deo dohotka, odnosno drustvenih sredstava kojiшa upravlja sаш radrlik u osnovrlim organizacijama udruzenog rada. U stvari, visak rada ostaje samo ekonoшska kategorija, koja oznacava veliCiнu sredstava koja, ро pravilu, radпici sami izdvajaju za potrebe unapreёlivanja uslova i sredstava njihovog ra:da i drustvenog zivota. 25

Pri tome su drиstveno-ekonomski odnosi izmed:u osnovnih organizacija udrиzenog rada, u koje one stupaju kada udrиzиju svoj rad i do·hoda:k u cilju zajednickog иlaganja u drиstvenu reprodukciju i ostvarivaнja zajed:n.ickog dohotka, oslobod:eili не samo kapitalistri.cke klas11e sadrziнe vec i ekoнomske logike kap'italistickog profita. Ј er, ti odnosi se не zasnivaju na podeli profita, vec na 'speaificnom oblrku slobodne razmene rada. Naravno, ova razmena se не odvija na нekakvom slobodнom trZistи kapitala, vec и slobodнoj razmeнi rada на osнovu sanюu­ pravruh sporazuma i drиstvemh dogovora о osnovama samoиpravmh i drиstvenih plaнova. А motivacija radn'ika za tu vrstu razmene rada је u njihoviтn, pre svega, radnim i razvojnim interesima, а ne u nekakvom reнtijerstvи ili izvlacenjи profita na racиn tud:eg rada. Dohotkom оsноvне organ
dorюse sk11pstiт1e tih druStveno~politickih zajedllica, ali s tim da se takva odluka ne moze doneti ako nema saglasnosti veca koje cine delegati udruzenog ra:da. Osnovni instrumeнti za ured:ivanje svih tih odnosa su, ро pravilu, samoupravni sporazum Ш drиstveni dogovor о osnovama drиstvenog plana, а u odred:emm slucajevima i zakon. I konacno, deo dohotka osnovne organizacije jeste dohodak kojim ona sama raspolaze i samostalнo ga koristi, а doblja se tako Sto se iz dohotka izdvoji deo za podmirenje njenih obaveza о kojima је Ьilo reci. U tom dohotku, koji Ьismo mogli nazvati Cistim dohotkom osnovne organizacije, sadrza:na ·su sredstva za zajedllicku i lionu potrosnju radnika, odnosno za njihove licne dohotke i sredstva za razvoj i prosirenje materijalne baze нjihovog i drustvenog rada, to jest sredstva njilюve i drustve!le prosirene reprodиkcije. Tako tretirani »cisti dohodak<: nije, dakle, klasici1i »profit«, iako је kao ekonomska kategorija i ovaj sadrzan u Cistom dohotku. Ali, Cisti dohodak u nasim uslovima sadrzi celokupni oblm novostvorene vrednosti koja se u kapitalistickim odnosima izrazava kao VJisak rada, kao visak vrednosti, ali zajedno sa »prenesenom vrednoscu« realrrih troskova za odrzanje radne snage coveka-radllika. Za radllike, med:utim, Cisti dohodak predstavlja onu celinu dohotka kojom oili samostamo raspolaZи u osnovnim orgaнizacijama udruzenog rada. U takvdm dolюdovrum odnosima »profit« kao eko!lomska kategorija, koja se izrazava u veliCini cistog dohotka moze Ьiti samo merilo koriscenja sredstava za proi~vodnju u drиstveнoj svojiнi kojima radnik иpravlja i od kojd.h је zaV'lsan - ра је u tom smislu sastavпi deo ekoнomskih pokazatelja uspesпosti njegovog rada. Ali, on mje vise sam ро sebi cilj radnika, а jos manje drиstveпo-ekonomski odnos med:и ljudima. Radnikov stvarпi interes i cilj jeste da novostvoreпu vrednost u »Cistoш dohotku« tako podeli da istovremeпo obezbedi i odgovarajиci rast 'SVOg zivotnog, SOcijamog i kulturнog standarda i пeophodne uslove za dalji rast produk~vnosti svog rada, to jest rast tehnike i tehnologije svog rada i stvaraпja, lli kako oblcno kazemo - unapred:ivaпje i prosirivanje materijalнe baze i drugih иslova rada, od cega zavisi ostvarivanje prvog cilja. Motivacija borbe za dohodak је, dakle, sustiilski razliCita od motivacije borbe za profit. U strиkturi бistog dohotka пajdoslednije dolazi do izrazaja istiilska drиstveno-ekonomska, rekao bih cak, kla:sna sa.dffiпa dohotka· u cistom dohotku se izrazava jedinstvo upravljanja radom i drиstvemm kapitalom и rukama radmka. Tu nacelнo nestaje svaki oblrk пajamnog polozaja radпika, jer u cistom dohotku on sam raspolaze i sredstv::i:rna za svojи licпu i zajedпicku potrosнju i drиstvemш kapitalom. Naravno, н praksi се se jos pojavljivati deformacije, ali sam sistem omogucиje нsреsпи borbu protiv takvih deformacija. I не samo to. U takvom odнosu radllik ne stice Iicпi dohodak i sredstva za zajedпickи potrosnju u odпosima kor1froнtacije sa vlasпikom Љ faktickim monopolskim иpravljacem drustveпog ke11pitala, vec -sopstveIlim gospodarenjem svoj:i!m kako tekиcim tako i miнulim radom kojim иpravlja. Radnik се и odпosima Cistog dohotka jos jasnije nego do sada moCi da uvidi da svoje radne i zivotпe uslove moze poboljsavati samo

27

ako bude odvajao dovoljan deo cistog dohotka za razvoj, odnosno 'Za ulaganje u svoju ili drugu organizaciju udrиZenog rada u cilj,u povecava.;. nja zajednicke produktiv11osti rada, odnosno ako tim sredstviшa zaista bude racionalnije gospodario. Takav drustveno-ekonomski polozaj radнika шоrа jos brze nego do sada da шеnја i ostatke najamnog mentaliteta kod radnika. Radnik се u sve vecoj meri, upravo kroz politiku akuм mulacije sagledavati не sашо trerшtne probleme svojih radпih uslova vec i dugorocпe proЬlerne produktivnosti svoga rada, а samim tim i stvaranja sve povoljnijih uslova za svoje stvaralacke amЬicije, za rast svog licпog dohotka i za svoj socijalнi i k11lturni zivot. Cisti dohodak forшira se na osrюvu objektivnih ekonoшskih zakona robne proizvodnje i trzista, kao 'i procesa drustvene reprodukcije, А to znaci da, ро pravilн, visa produktivnost rada »daje« i veCi dohodak, ра se zato i dohodak pojedinacne osnov11e orga11izacije udruzeпog rada razlikuje od individualnog kva11tuma rada radnika te organizacije. А to ne zavisi sarrю od sposobnosbl radnika, od iпdividualnog kvantuma njegovog rada, od produktivnosti individualпog rada i od radrrikove subjektivne volje, vec znatno vise od orgaпskog sastava faktora proizvodnje i karaktera tehnoloije. Stoga steceнi kvantum dohotka osnovne organizacije udruzenog rada ne moze automatski da bude d. merilo za visinu licrrih dohodaka, jer bi to dovelo do neodrzivih razlika u rrivou licrlih dohodaka radnika u pojedinim orgarrizacijama 11druzenog rada. Zato radrrici osnovne organizacije udruzenog rada, iako u nacelu; doduse, sarrюstalno donose odluke о visini licnih dohodaka i zajednicke potrosnje, rrюraju p11i tome da se pridrzavaju odredenih drustveno utvrdenih merila kvantiteta i kva1iteta rada, koja treba da obezbede da kretanje licnih dohodaka sto vise bude u skladн sa 11acelom -- za isti rad isti licni dohodak. А vodeci 11osilac utvrdivaпja tih merila mora Ьiti sama radnicka klasa, to jest njen si11dikat i sarnoupravni i drиSt­ veni dogovor, а samo izuzetno i drzavni propisi. Samoupravno drustveno planiranje П uslovima kada s11 udruzeni radr1ici 11 razнiш obliciшa medu-sobno povezarrih, zavisпih i uzajamno odgovornih organizacija i zajednica udruzenog rada gospodari i svog rada i drustvenog kapitala to jest zajednickih sredstava drustvene reprodukcije, oni moraju pla~om obezbeaivati kako optiшalne uslove i rezнltate svog rada tako i optimalпн razvojnu politiku, odnosno najracionalrrije ulaganje drustveнih sredstava u razvoj. Time oni, u stvari, vrse jednu drustvenu funkciju~ А mogu da је vrse samo zajedrricki, u uzajamnoj dernokratskoj odgovornosti u drustvu kao jedinstvenoj reprodukcioнoj celiнi. Upravo zato plan 11 usloviшa socijalistickog samoupravljanja - pored toga sto reguliSe mater'ijalne tokove 11 drustvenoj reprodukciji - treba prvenstveno da bude oblik udruZivanja rada i dohotka, i, potom, oЬlik raspodele __ zajednicki ostvarenog dohotka na nosioce zajednickog plana, а na osnovu njihovog ulozenog tekнceg rada i rezultata gospodarenja drustverrim kapitalom, to jest njihovirn i drustvenim minulim radom kojim uргас. vljaju.

28

Stoga se drustvena sadrzina plana i planiranja mora izrazavati, pre svega, u utvrdivanju i ostvarivanju medusobnih prava i odgovornosti radnika u samoupravno udruzenom radu, polazeci od zajednickog .interesa radnika da drustveni rad kao celina bude sto produktivniji i da zajednicki reguliSи оне opste drustvene uslove privredivanja k:oji obezbeduju njihovu ravnopravnost. То је osпovni razlog sto sistem drustvenog planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljaпja ne moze Ьiti isti kao u uslovima drzavno-svoj'iпskog monopola. On vise ne тnoze biti puko prograтniranje шaterijalnog razvoja i utvrdivanje raz\'Ojnih ciljeva i prograтna ekoпomske politike, vec mora postati i instтuтneпt demokratske reprodukcije socijalistickih samoupravnih drustvenih odnosa. Seтn toga, plan ne moze Ьiti neka od radnika nezavisпo utvrdena i njemu nametnuta nuzrюst. Pokusa]i da se u uslovima socijalistickog samoupravljanja planira na. stari, drzavno-ceпtralisticki nacin u nas su doziveli neuspeh. Takvi planovi su za praksu Ьili vise prognoza i preporuka, nego realna osпova za zajedrlicku akciju. Takav nacin planiranja sadriavao Ьi u nasim uslovima stalnu opasnost da zelje i u drzavnom centru voluntaristicki odredeni razvojni i investicioni cilj evi postanu sredstvo za uspostavljanje monopola tehnostrukture u raspolaganju drustvenim kapitaloтn, uz uoЬicajeno opravdanje da је rec о optimumima rnaterijalnog razvoja drustva, а tirne i odredenim »viSim ciljevima« kojiшa radnici treba da se podreduju. Upravo zato u usloviшa socijalistickog samoupravljanja plan не шоzе da bude samo jedan od Ьitrlih instrumenata drustveнe rnaterijalнe reprodukcije, vec i reprodukcije socijalistickih samoupravnih drustveno-ekonornskih odrюsa. Tek kao instrumeнt ost'.тarivanja takve materijalнe i drustveno-ekoнornske reprodukcije, рlан је istovremeno i instrument borbe za visu produktivnost i pojedmacnog i drustvenog rada u celiнi, kao i instrurnent razvojne politike koja rnora da Ънdе u fнnkciji unapredivanja uslova radnickog rada i zivota. I tek ako bude takav, plan се Ьiti optimalno stiшulativan, to jest podsticace radnika da postize sto visu produktivnost rada. Polazna tacka celokupnog sistema planiranja sн osnovne organizacije udrиZenog rada, jer su or1e i nosilac celok-upнog drustveнog dolюtka. Planovi svih drugih nosilaca planiranja rnorajн da polaze od planova tih organizacija kao svoje osнove, а pre svega da budu u skladu sa plaнiranim dohotkom u njima. АН i obrnuto, u svom planiranjн osnovna organizacija udrнzenog rada mora da vodi racuna о interesima celokнpnog udruzenog rada, ра је zato planiranje uvek dvosmerno: odozdo prema gore i odozgo prema dole. Osirn toga, kada је osnovna organizacija udruzenog rada zakljнcila dogovor о zajednickom planu u okviru radнe organizacije ili Sire zajednice udruzenog rada, а preko njih i u opstini, republici i federaciji, ona је obavezna da se tog рlапа pr'idrzava. Рlап treba da obezbedi pravo i rnogucnost radniku н osrюv­ пoj organizaciji udruzenog rada da preko svog »racuna« u radnoj, slo-'zenoj i siroj organizaciji udruzenog rada irna neposredan uvid u rezultate udruZivanja rada i sredstava, u stanje i kretanje zajednicki ostva:r·enog dohotka, to jest u нspesnost gospodarenja dohotkom na svim nivoima нdruzenog rada i u celokupnom procesu drustvene reprodukcije, kao i da ima kontrolu i pravo odlucivanja i raspolaganja tim dohotkoш, нz istovremenн odgovornost za ekonomsk!i rezultat takvog ras29

polaganja, ра i za materijalne posledice takvog raspolaganja ро njegov licni dohodak. Srednjorocni plar1 је u nasi'Пl uslovima najpogodnij'i oЬlik udruzivanja rada i dohotka i osnovni oЬlik plana ekorюшskog i drustvenog razvoja. Zbog toga је drustvena obaveza svih nosilaca planirailja da uskladuju svoje srediljorocile plailove. Srednjorocnii planovi se grade na pretpostavkama dugorocnih planova za razdoЬlje od deset i vise godina, koji su obavezni sanю kao zajednicka pol'itika. Godisnji plan је, pak, samo svojevrstan izvod iz srednjoroenog plana. Svakako treba istaci da па obaveznost plana i efikasrюst planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljanja gledarno ne kroz prizл:rш hijerarhijske prinude viseg plana prema nizem, vec kroz jedan sistem institucioilalizovanih medusobnih odnosa i obaveza sarrrih nosilaca plana - pocev od osrюvnih organizacija udrнzenog rada i шesnih zajednica, komuпa i repнblika ра do federacije нkljucujuci u taj sklop odnosa i obaveza i radne organizacije, slozene organizacije, sire asocijacije udruzenog rada, razne vrste finansijskih asocijacija u sklopu kreditno-bankarskog i monetarnog sistema. Takav sistem medusobnih odnosa u kojima radrrici prЉvataju srednjorocne i dнgorocne obaveze н udruzivanjн dohotka omogнcuje efikasnost planiranja i ekonomske politike u нslovima socijalistickog samoнpravljaнja. А princip saglasnosti н odredivanju planskih obaveza istovremeнo stiti sanюupravni polozaj radIlika od opasнosti da obavezнost plana postane 'izvor obnavljanja drza.vno-sopstveilickog, odnosno tehno-blrokratskog moнopola н raspolaganju radilikovim viskom rada. Slobodna 1-azmena rada izmed:u materijalne proizvodnje i drustvenih delatnosti

Razvojem samoupravnih odnosa c1mmo korak dalje i u rasciscavanju i izgradnji odnosa н oЬlasti samoupravnog zadovoljavanja socijalilih, obrazovnih, IlaucnoistrazivaCkih, kнlturnЉ i drugih interesa radnih ljudi u odgovarajuбim drustvenim delatnostima. Vec su Ustavni amandmani iz 1971. godine nalagali da se interesne zajednice u oЬlas­ tiшa drustvenih delatnosti organizнju na bazi ravnopravnosti i ravnopravnog dogovaranja radnih ljudi koji su korisilici usluga, odnosno iz cijeg se dohotka finansiraju ove delatnosti, i radnih ljнdi н delatnostiшa koje, rekao bih, proizvode te usluge, i koji, takode, svojн delatnost i нjezin razvoj zasrrivajн na dohotkн stecenom Ila osnovu takvog neposrednog i slobodnog, ali ujedno dugoroenog, organizovanog i odgovornog samoupravnog sporazumevanja sa radnicima u materijalnoj proizvodnji. Tu oЬlast samoupravnih odnosa Ustav naziva slobodnom razmenom rada. Time nije obezbedena samo neposrednija kontrola radnih ljнdi nad trosenjem sredstava u raznim drustveniш delatnostima, vec i svojevrsнa samoнpravna integracija iilteresa, koja omogucava da se pojediile vrste drustveilill delatilosti razvijaju sa mrюgo vise рlана i шnogo -vise uskladeнih napora »proizvodaca« i korisnika uslug&. Osirn toga, ovo treba da oшoguci odlucujнce korake ka integracij:i udruzenog rada, kako onog н neposrednoj materijalrюj proizvodnji, 30

tako i onog u nematerijalnoj proizvodnji, а koji se шaterijalno realizuje tek posredno, u vecoj produktivnosti drustvenog rada uopste. Dok је drzavni budZet Ьiо posrednik u tim odnosima te dve oЬlasti drustvenog rada ne samo sto su prividno izgledale kao nezavisne jedna od druge, cak i kao Ьitno razliCite, vec stavise, dolazile su i u konfrtkt koji se, ро pravilu, nije razresavao u d'irektnom samoupravnom odnosu m.eau radniш ljudima, nego politickim sredstvima i odlukama u drzavn11n organiшa, odnosno republickim skupstinama. Dosledna primena novih ustavnih odredaba treba, medutim, da sнaznije nego do sada dovede оЬе te oЬlas11i drustvenog rada u direktnu medusobnu zavisnost i do шedusobnog samoupravnog dogovaranja. U drustveniш delatnostima koje, u stvari, nisu u pravoш smislu samo cЉlik po:trosnje vec i sastavni deo drustvenog rada, nije neophodno da porez ili drzavniш propisiшa utvrden doprinos budu jedini regulatori odnosa izл:нedu proizvodnog i takozvanog neproizvodrюg rada. Као i na sviш drugiш podrucjima sloЬodne medusobne razmene rada, i ovde neposredni ekonomski odnoSi razlicitih oЬlasti drustvenog rada, ро pravilu, daju bolje rezultate неgо sto је to Ьiо slucaj sa budzetskim i poreskim nacinom finansiranja. Drugim reCima, rec је :ne samo о vertikalnom vec i о horizontalnom povezivanju drustvenog rada. Razume se, tu ne mogu Ьiti posrednik trzisni odnosi kakvi vladaju u robnoj proizvodnji. Vec pocetni koraci u izgradnji samoupravnih interesnih zajednica pokazuju da se u takv'irn organizacijama medusobnih ekonomskill i drugih odnosa proЬlemi te vrste mogu uspesno re.Savati samoupravnirn sporazurniшa i drustvenim dogovorima na dugorocrrijim osnovama. Dakako, posto se tu cesto radi i о posebnim drustve:riim intere~irna, driavni organi се morati u tim oЬlastima drustvenog rada i dalJe da vгSe odredene vrlo znacajne regulativne, ра i nadzorne fuнkcije. No, te funkcije не treba da narusavaju vec da upoФpunjuju ri garantuju sustinSku uzajarnnu povezanost i zavisnost celokupнog drustveno,e; rada u jedinstvenom samou:pravnoш sistemu. Та povezanost је u nasem ustavnom sistemu doЬila i svoj 'institucionalni izraz time sto su samoupravne delegatske 'Skupstine samoupravnih interesnih zajednica od posebrюg drustvenog interesa ravnopravni dom opstiнskih i repuЬlickih skupstina, kada оне odlucuju о pitanj'ima koja su od Ьitnog zпасаја kako za te saшoupravne interesne zajednice tako i za drustvo kao celinu. То se odnosi na net samoupravrrih interesnih zajednica za obrazovaнje, nauku, socijalnu zastitu, zdravstvo ri kulturu. То znaci da opstinska, odnosno republicka skupstina ne moze doneti odluku ili zakon koji se odnosi na te drustvene delatнosti bez saglasnosti njihovih samoupravnih skupstina. Ali i obrnuto, skupstiнe tih samoupravnih interesnih zajednica ne mogu doneti svoju odluku bez saglasнosti drugih domova opstinske, odnosno republicke skupStine, kada је rec о znacajnim pitanjima od opsteg drustvenog interesa. Razume se da је Ustav morao predvideti i postupak arЬitraze, ako se sporazum ne postigne, а odluka se nюra doneti. Takvim sistemom drustveno-ekonomskih i denюkratskih odnosa su i drustvene delatnosti, koje su Ьile tradicionalno vezane za drzavu 31

i zavisne od nje, postale slobodne deo samoupravпog udruzeпo~ rada.

samoupravпe

delatnosti i

integтalni

Uloga svesnili socijalistickih snaga u daljem razvoju samoup1-avljanja U samoupravnom razvoju ekorюшskog i ~olitickog sis_t_en;a _iv drustva uopste veoma је znacajпa i uloga organizovanJ:h snaga socrJalistrcke drustvene svesti izrazenЉ u takvim organizacijama kao sto su Savez komunista, Socijaiisticki savez radnog naroda, s~~ikati, o_;н~ad~nske .~ druge druStveno-'politicke organizacije, kao i u naucmm, strucnlПl l dr.ug'll!n dгu­ stvenim organizacijama. Ove organizacije .n~ rr:eki po~rednr~ .J.Zmeёiu coveka i v1asti coveka i organa samoupravl]an]a, coveka 1 skupstшe, kao sto su to politi~ke partije u klasicnom parlamentarnom sistem:r. Nacelno uzev, one su pre svega faktor oЬlikovanja drustvene sv~s~, odnosno oslonac i avangardna snaga radnog coveka koja mu omoguc~Je da bu.~e sposoban za sanюstalno i kvalifikovano vrsenje demokratskih funkCIJa н njegovim samoнpravnim institucijama i koje pokrecu narodne mase u akciji za dalji razvoj socijalistickih odnosa. Meёiutim, posto је nase drustvo jos uvek u revo1u~ior:arrюm.. p~e­ viranju, Savez komunista - zajedno sa d~gi~n ~rog~es1v~н.~. soc1]allstickim snagama i dalje ima ulogн vodece 1de]ne !1 politlck~. revol~-: cionarne snage na onim podrucjima drustvenog ~vota о~ ko]йl ~aVISI staЬilnost socijalistickih i samoupravnih osnova .~aseg dr~stva .. U [StOJ? smislu i sindikati vrse veorna znacajnu funkcl]U razresavaщa konfllkata koji nastaju u ekonomskim i socijalnim odnosima meёiu ljudima. Bitan faktor i pokretacka snaga kontin:;riranog razvoj~ ~a.n::oup~ ravljanja u nasoj zemlji је, nesumnjivo, i to sto su se .vodece 1deзn~. 1 politicke snage naseg drustva, а pre svega Savez komuшstc: Jugosia:vrJ~, ne samo opredelile za sarrюupravljanje, vec su razradom щegovog Id~J­ nog, drustveno-ekonomskog, politicko~ i kulturnog k<:>ncepta . ne~rekid­ no podsticale i usmeravale razvoj samoupravпog srstema 1 щеgоvн нnutrasnju integraciju u pravcu izgradnje jedinstvenog, ko~istent~og i celovitog drustveno~ sistema. OCigledno је da н prevladavan]u proti-:-recnosti i konflikata interesa kojih ima i U nasem samoupravпom SOC1jalistickom drustvu, spontanitet i empirizam ne mogu blti je?ini fakto~ razvoja. Ne samo nauka, vec i idejne i poli'ticke snage drustva. kao 1 drнgi faktori svesnog ljudskog stvaranja, neophodna su i u mnogom pogledu odlucujuca komponenta tog procesa. Mi nastojimo ~а u naser_n sisternu te snage ne budн partijsko-politicki faktor u odvo]enoш polrtickorn sistemu drzavпe ~тlasti, vec unutrasnji sastavп~ deo ~istema sarrю­ upravljanja, to jest oblik organizovane svesne ~t1vnosti samouprav:ljaca kako u sistemu udruzenog rada tako i u s1sterrш drzavne vlast1. Svoju istorijsku ulogu u izgradnji socijalistickog drustva radnicka klasa шоzе uspesno da odigra samo kao organizovana snaga. н l:ldruzenom radu, kao organizovana snaga н samoнpravпom. ostvanv:anJ_н svo-jih socijalnih, kulturnih i drugih interesa, kao .?rgar11zova:з-a. Ide]rю-~o­ liticka snaga u neprekidnoш proЬijanju ka s_voJim d':g~r~cюm !d~m istorijskim interesima koji su istovremeno 1 dugorocm mteres1 drustv

32

venog napгetka нopste i kao organizovana snaga u odbrani socijalistickog razvoja u drustvenoj praksi. Sanюupravljanje rnora izrazavati sve te rnanifestacije Ьiса radnicke klase, i zato ono ne moze biti samo nekakav instrument iskljucivo empirijsko~ delovanja radnih ljudi u ostvarivanjн njihovih svakodnevпih interesa u udruzenom radu, а jos manje nekakve spoнtane vladavine masa, jer bi se она svela na cisti empirizarn. Prema tome, zadatak koji danas pre svega treba regнlisati jeste neophodnost da uCinirno nov korak u takvom kon:stituisanju ekonomskih, socijalnih i demokratskih odnosa meёiu radnirn ljudirna u udruzenoш radн, u okviru kojih се oni kao organizovana snaga Ьiti jos samostalniji, a1i нjedno i jos odgovorniji u upravljanju drustvenim sredstvima za proizvodnju, kako bi tirne postajali sve kvalifikovaniji stvarni nosilac i motorna snaga samoнpгavnog drustverюg razvoja. Razuшe se, od trenu.tka kada preuzima dгustvena sredstva . i vlast, radnicka klasa pocinje da rnenja i sebe samu, pri сешн u jedinstveн samoupravпi s'istem socij alistick:ih proizvodnih odnosa neprekidнo i sve sire i svakodnevno нkljнcuje i sve druge slojeve naroda. Sarno tirn putem sаmон­ ргюгnа i deшokгatska diktatura proletarijata moze da postane demokratska vladavina naroda, ri sarno tim putem i radnicka klasa sve vise prestaje da bude sarno sloj radnika kao »dresirarre radr1e snage« (Maгks). Ali нpravo zbog toga subjektivni faktori kreativne drustvene svesti rnoraju Ьiti organizovani sastavni deo sistema samoupravne demokratije i izraz sarnoupravпe aktivпosti samog udruzenog rada, а ne neka idejno-propagandisticka sna~a van to~ sisterna ili klasicna politicka partija iznad njega, to jest koja upravlja drustvorн umesto radnog coveka, odnosno graёiarra. Samoпp1-avna

socijalisticka

demokratija Svakako da је jedno od centralnih pitanja na kojem se angazujн svesne socijalisticke snage i pitanje daljeg razvoja samoupravne demokratije u nasem drнstvн kao celovitom sisternu. Vec smo odavпo utvrdili, а i ceiokupna наsа praksa је potvrёii­ vala i potvrёiнje, da samoнpravпom socijalistickom drustvн ne odgovara sistem visepartijske dernokratije koji је нastao н burzoaskoj politickoj drzavi ili jednopartijski sistem koji је нastao u specificnorn prelaznom periodu izrneёiн burzoaske i socijalisticke demokratije. То, dakako, ne znaCi da poricemo istorijsku mogнcnost, а н mnogiш zernljaшa cak i neophodnost, da socijalisticki odnosi pobede i u uslovirna postojanja visepartijske demokratije bнrzoaskog tipa, ako za to postoje od·govarajuci istorijski uslovi. Meёiнtim, наsа zeшlja је prosla kroz dubokџ socijalisticku revoluciju i ona не Ьi rnogla da savlada suprotnosti zbog kojih је revolucija i нastala da је otvorila prostor za delovanje kontrarevolucionarnih sнaga н oЬliku nekog visepartijskog sistema, iz prostog razloga sto te suprotnosti samorn revolucijom nisн blle ukinute, vec је Ыо promenjen samo odnos snaga. Obнavljanje visepartijskog sisterna s~mo Ьi ponovo zaostrilo stare suprotnosti. З

Samoupr·aYljanje u JugoslaYiji

33

Med:иtim ne moze biti nikakve sиmnje u to da socijalizarn ne rnoze da nap~edиje ako se u пјеmи ne razvijajн demokratski odnosi rned:u ljиdima, to jest ako socijalisticka praksa nema aktivпu podrsku vecine radrrih ljudi. Boreci se protiv neprijatelja socijalizrna i socijalistickog samoиpravljanja istovremeno smo stvarali uslove za razvoj novog tipa demokratije, to jest samoнpravпe socijalisticke d.emokratije, .. ~oja se zasrliva na demokratiji иdrиzenog rada. U takvoJ deшokratl]l пе postoji vise potreba za takrniicenjeш politickih partija, to jest za borbu mectи njirna koja се od njih na сеlи centralisticke drzave vladati radom i drиstvenim kapitalom, jer sи i rad i drнstveni kapital u rиkama udrи­ zerlih radrlika и njihovirn osnovrlim orgaпiza<.:ijama udrиzenog rada i u svirn drиgim oblicima udruzeпog rada i sarnoupravнih zajednica. А takvi drиstveno-ekoпomski odnoSi mogи da se ostvarиjи sarno ako sи radnici иzajamrю ravnopravni i иzajarnrю odgovorni и odgovarajиcern sistemи demokratskih odnosa. Zato smo isticali da Savez komнrlista nije nosilac nekog jedrюpar­ tijskog sistema, odnosпo da оп пiје klasicna politicka partija ~оја vlada drиstvom и ime radnicke klase. Prerna tome, Savez komишsta se ne takrnici za vlast sa drиgim politickim partijama, vec se bori za to da гadnicka klasa, zajedнo sa svim radnim ljиdiшa, н oЬlikн neposredнe samoиpravнe demokratije, ima stvarnu vlast и drиstvн. Razиrne se, kao idejнa i politicka sпaga radn:icke klase, kao organizovana avaн­ crardпa svest te klase i radnih ljиdi иopste, Savez komиnista је dиzan da se bori za to da klјисне pozicije te vlasti budи u rнkama oпih sиb­ jektivпih snaga koje su nepokoleЬljivo na strani socijalizm~ i socijalistickog samoиpravljaнja. Ali, to ne znaci da Savez kornишsta иspos­ tavlja svoju vlast kao jedнopartijski sistem klasicпe politicke drzave burzoaskog tipa. Osim toga, иvek smo se borili protiv teнdeп~ija da .diktatura .P~~­ letarijata postaпe diktatиra drzavnog aparata, ~о Jest oЬl1k cen~~alistlc­ kog drzavnog apsolиtizrna. Za nas је pojam d1ktatи~a proletaщata.vpo svojoj sиstini revolиcionarнi oblik neosporr1e vodece ulog.e :adruc~e klase, odнosno пјенih istorijskih klasnih iпteresa н иpravlJ~11Jи drиs-:­ tvom. А sastavni deo tih istorijskih ir1teresa radnicke klase ]е i razvo] пovih, progresi\mijih oЬlika dernokratskih odnosa шеО:и ljиdirna od odrюsa bиrzoaske demokratije. Drиgirn recima, za наs diktatиra proletarijata nije vlast koja treba da sprecava derrюkratizacijи drиstva, '!ес obrnнto, vlast koja treba siroko da otvara pиteve tЭ:kve dernokratizacije, i da stiti tak~v proces. Razиme se,. _и nasi~ uslov1m~. !akav progres ne шоzе se ostvanvati pнtern restaиraci]e bиrzoaske politicke demokratije, vec иpravo нjerlirn prevazilazenjeш ti prilagod:avanjeш demokratskih oЬlika socijaHstickom samoиpravljanju.

Delegatski sistem

Uvod:enjem delegatskog sistema svakako је и tom pravcu ucinjen __ veoma znacajan korak. U stvari, delegatski sistem је osnova celokиprюg sistema samoиpravne socijalisticke deпюkratije, koji se ra:z:vija и паsе:н drиstvи. А pravi smisao delegatskog sistema ј.е uv tom.e d~ з.nteres .ra~~ ljиdi и skиpstinama pre svega neposredno 1zrazava]и 1 zast-иpaJu n]I34

hovi delegati koji i dalje ostajи на svojim radniim mestima, to jest ne pretvarajи se и nekakve profesioнalne politicke predstaVIlike. Osim toga, delegatski sistem nije nacin izbora, а pogotovo nije klasicni politicko-predstavnicki izborni sistem и u.Zem smislu te reci, vec, и stvari, oblik нeposredne demokratije. Drиgim recima, delegacije sи sastavili deo skupSti:na, koje ви preko njih radno vezane za samoиpravnu drиstve­ nи Ьаzи i odgovorнe sи toj bazi, 'Го znaCi da Ьаzи za izgradnjи delegatskog sistema cine radne orgaнizacije i drиge sarrюиpravne zajednice - и kojima sн radni ljudri, vec i zbog svog polozaja, и velikoj veciнi svesni svojih prava, radnih i drиgih drнstvenih iнteresa а ne neki apstraktнi politicki grad:anin koji neizbezнo postaje objekt manipнlisa­ нja onih sнaga koje stvarno drze vlast u drиstvп. U tom smislн osnovne organizacije иdrнzeнog rada, kao i svaka mesнa zajedнica isto tako kao sto imajн razne drнge odbore i komisije - imajн i delegacijн koja је stalнi organ kolektiva i radnickog sa-v-eta, odнosno mesнe zajednice, za obavljaнje svih poslova kolektiva koji sн od iнteresa za radnн oгgaнizacijн, za radne ljude ti drиstvo u celini, а нalaze se na dnevnom redн opstinske i repнblicke skиpstine, ili Skиpstiнe Socijalisticke Federativne Repиblike Jиgoslavije. Radнi ljн­ di tи delegacijи Ьirајн neposredno, tajnim glasaнjem. Na odgovarajLtCi нacin takve delegacije Ьirајн i seljaci, i drнgi radнi ljнdi. Iz sastava tih delegacija, kao neke vrste kolektivнog poslanika, odred:иjи se i1i Ьirаји, zavisrю od ioga о kojoj је skиpstiнi rec, delegati koji predstavljajи delegacije, odнosno njihove stavove и skиpstiпi. Ti delegati сiне veca samoнpravnih zajedrlica, to jest delegatska veca н skupstini. Preko takvog delegata, sa kojim је и stalнoj vezi, delegacija иcestvиje u celokupnom radи i de facto н odlиcivaнjи и skиpstini, prati rad slшpstine; sto јој н. isto vreme omogиcava da obavestava svojн samoнpravnн zaJedнicи о p1tanjima о koj~ma se raspravlja i оdlнснје н skиpstini, kao i о predlozima i iнicijativama drиgih delegacija. Preko svojih delegacija, odнosno delegata, samoupravne zajednice pokrecи iнi­ cijative za razmatranje odred:enih pite:шja i dаји predloge za njihova resenja. Naravno, predvid:ena је i odgovornost delegacije prema radnoj orgaнizaciji, odнosno samoиpra\тnoj zajedнici и kojoj је ona i Ъirana. Dodиse, delegatski sistem samoиpravne demokratije је tek na pocetkи svog razvoja i jos se nije и punoj meri oslobodio tradicije parlamentarпog sistema i »narodнog poslaпika« kao politickog predstavпika. Mandat delegata је, na primer, prema toj tradiciji, u veCini slиcajeva jos иvek vezan za odred:enи licпost i za odred:eпi vremenski rok. Med:иtim, sve vise se u samoиpravnoj demokratiji иdrиzeнog rada, ра cak и opstinskim i repиЬlickim skиpstinama, proЬija praksa takozvaпog »нe­ stalnog« delegata. Naiime, delegacija iz svog sastava ne Ьira stalnog delegata za odred:eni rok i za вvа pitanja, vec posebnog delegata za razliCita pitanja ili grиpe pitanja koje sи na dпevnom redи opstinske Ш repиblicke skиpstiпe, odnosno samoupravrlih organa udrиzenog rada i drиgih samoиpravnih zajednica. Verиjem da се иpravo takva praksa postepeнo postati prevladavajиca. Jer, na taj nacin ·skиpstine dobljajи sve kvalifikovaniji sastav za odlиcivanje о pojedinim pitanjima i zai:sta mogн da Ьиdи, kao sto је Marks rekao, radno а ne parlarnentarno to jest politicko-predstavniCko telo. Osim toga, t'ime se skиpstine otvaraju prema З'

35

drustvu i postaju sposob11e da a11gazuju najsire kreativнe s11age drustva. Va.z11o је, takode, ukazati 11а to da delegat 11ije u svakom ko11kret11om pitaлju strogo veza11 takozvanim imperativ11im mandatom, jer Ьi to suvise otezalo i usporilo rad skupstine, pogotovo kada је rec о republickoj, а 11aroCito о Skupstmi SFRJ. Као sto samoupraVIla zajed11ica delegaciji, tako i delegacija svome delegatu u skupstim daje instrukcije za rad, а 11е postavlja zahteve kako da glasa о svakom pojedinom pitaпju. Posle pretresaлja u delegaciji onih pitanja koja su na dnevnorn redu skupstine, delegacija, u stvari, daje opste uputstvo delegatu о tome kako da se ponasa u skupsti11i. Ali u tom okviru delegat је samostalaл u opredeljivaлju i glasaпju о pitaпjima о kojima se odlucuje u skupstiпl. Naime, osnovna funkcija delegacije i delegata ne svodi se samo na to da kao »postar« prenese stavove svojih samouprav11ih zajednica rnada пarav11o moraju da cine i to - vec i da se sporazumevaju i dogovaraju sa drugim delegacijama i delegatima radi pronalazenja resenja koja sн prЉvatljiva i za druge, to jest koja odgovarajн i opStim drustveлim iпteresima. 1\!Ioraju se, dakle, staтati о usklaaivaпjн pojedmacnih sa zajednickim mteresima. Narav11o, oni pri tome morajн izrazavati inteгese i роtтеЬе svoje samoupravne zajednice, ali moraju u.vazavati i inteтese i роtгеЬе drнgih samoup:cavпih zajednica, sa cijim delegatima treba da se sporazнmeju о resenjima koja sн prihvatljiva, ako 11е uvek za sve, опdа bar za vecinu. No, ako samoupravna zajednica ne bude zadovoljna тadom svog delegata, ili svoje delegacije, опа moze i da ih opozove. Ali i оЬгnнtо, i delegacija i delegat takoae iшaju pravo da podnesн ostaYku, ako se ne slazн sa smernicarna koje im daje samoнpraVIla zajednica, odnosno delegacija kojoj sн odgovorni. Delegatska veca sн okosпica skнpstlna kao organa dгнstvenog samoнpravljanja i najvisih огgапа vlasti u okviгu prava i dнznosti drustveпo-politickih zajedпica. О11а utvraнju politiku i оdlнснјн о svim 11ajvaznijim pitaлjima znacajnim za politicki, rprivredrri, socijalni, kultuт­ пi zivot i dтнstveni razvitak u interesн таdпоg coveka. D1·zava i samoupravljanje Dгzava kao faktor dugo се zadrzati,

vlasti i u uslovima samoupravljanja zadrzava, i jos veoma znacajпu ulogu u regulisaлju materijalrrih tokova drustvenog razvitka, u obezbeёlivanju planske privrede i 1.1 drugim oЬlastima drustveпog zivota, posebno u oЬlasti obezbedivaлja пesmetaлog funkcionisaлja socijalistickog samoupraVIlog sistema. Ali гazvojem samoupravljaлja njena drustveno-istorijska uloga poCinje da se menja. Ona vise nije samostalna snaga iznad drustva niti pojam ideп­ titeta sa drustvom, vec postaje sve vise jedna od funkcija samoupraVIlo organizovanog drнstva. Drzava је sve manje sopstvenik uslova i sredstava rada u ime radnika, а sve vise jedna od funkcija drustvene svoji- .. не, izrazene u takvim proizvodпim odnosima u kojima uslovima !i sredstvima za proizvodnju neposredпo i na osnovu jedпakih prava i odgovornosti raspolazu radnici, radпi ljudi udruzeni н drustvenom radu i razvojн drustverrih proizvodnih snaga. Time i idejna i politicka аvалgаг36

da radnicke klase i druge snage socijalisticke drustvene svesti s"~.те manje mogu da dolaze u polozaj da u otuaenom politickom sisteшн drzave vladaju umesto radnicke klase. О11е u uslovima samoupravljanja postaju, tako reci, unutrasпja snaga svesti te klase i svih radпih ljнdi, koji kao demokratska, slobodпa samoupraVIla zajednica proizvodaca нpravljaju kako udrнzenim тadom, razvojem proizvodnih snaga i celokнpnim materijalnim i socijalnirn razvojem drustva, tako i drzavom kao oruaern vlasti i prinнde, za obezbeaivaлje takvih пjihovih interesa, sve dok takva pтinuda Ьнdе istorijski neoplюdna. 1\!Ii smo se uvek suprotstavljali poznatoj Staljd.novoj tezi da 1\!Iarksova i Lenjinova teorija о >>odurmraлju« drzave spada н dalekн bнdн­ cnost, а da је sadasnji zadatak u stvari samostalno i svestrano јасалје uloge drzave. Nasuprot tome, naglasavali smo da је svaki korak u proSirivaлju uloge sanюupravljanja i korak u >>odumiranju« drzave. Ali ujed110 smo uvek isticali da to nikako пе znaci slaЬljenje drzave kao instrн­ menta vlasti radnicke klase, jer ona kao organ vlasti ne moze da slaЬi sve dotle dok је ta vlast drustveno-istorijska neophodnost. OЬlici te vlasti i пјеrюg ispoljavanja menjace se, doЬijace razne demokratske forme, ali njena sadrzina шоrа ostati sve dotle dok radпicka klasa ne izvojнje definitivne Ьitke za socijalizaш u praksi, u proizvodnim odrюsirna. Drugim тeCima, polazimo od gledista da nije dovoljno samo govoriti о vlasti radnicke klase, jer se iza takvog praznog pricanja i raznih vrsta demagogije шоgн kriti i veoma sнmnjive politicke amЬicije. Naprotiv, radпickн klasu, odпosno sve radne ljнde, treba uciniti direktnim nosiocem vlasti upravo u samoupraVIloj orgaпizaciji u kojoj oni rade, zive i ispoljavajн svoje neposredne i dнgorocne mterese i ciljeve. NaraVIlo, н takvom sistemu morajн imati svoje mesto i odlucнjuci uticaj i orgaлizovane snage socijalisticke svesti koje се znati da povezujн daлas­ nji sa sutrasпjim danom, neposredni interes sa dнgorocnim, pojedinacni iпteres sa zajednickim, iskнstvo prakse sa naukom, idejno-politicke ciljeve sa strucnim, rekao Ьih, sistem samoupravljanja sa sisteшoш drzavne vlasti na takav nacm da је upravo sistem samoнpravljaлja i baza i polazna tacka drzaVIle vlasti, kao »radnicke klase organizovaпe kao drzava«. Samoupravljanje i

meuпnacionalni

odnosi

Socijalisticko sarnoupravljanje, i 'kao koncept i ideja i kao praksa nasih radпih ljudi, istovrerneno znaci i najsnaznije оЬеzЬеаепје slobode i ravnopravnosti naroda i narodnosti koji zive u Jugoslavij1i. Polazna tacka za razvoj meaнnacionalnih odnosa u 11аsеш drustvн nije sашо ро..: liticka i kllltнrna, odnosno demokratska sloboda naroda, vec i njegova ekonoшska samostalnost koja, tako reci, automatski proizlazi iz samoup-raVIlog polozaja гadnika i svih radпih ljudi. Na takav nacin sarrюuprav­ ljaлje radnika, radnog coveka istovremeпo оЬеzЬеанје svakoj naciji samoupravпu samostalnost u radн i raspolaganju rezultatima rada, odnosno u izgradnjj materijalne baze za razvoj sopstveпe kнlture i civilizacije. Јег, za obezbedenje slobode jednog naroda Ьitrю је da, pored politicke i kнltнrne samosta1nosti, on raspolaze rezultatima, odnosno dohotkoш 37

svog drustvenog rada i da upravlja celokupnorn drustvenom reprodukcijom, dakako, u odgovarajucoj ravnopravnoj uzajamnoj zavisnosti i odgovornosti sa drugim narodima koji Zive u istom privrednom sisteпш. Ova nacionalнa ekonomska samostalнost u nasoj zemlji nije ni etatisticko-adrninistrativнa kategorija ni autarkija niti pravo на nacionalisticki egoizarn, vec upravo specificam. vid i izraz sarnoupravljanja radnog coveka. А upravo takva saпюupravna sarnostalnost naroda i narodnosti Jugoslavije pokazala se i kao uslov i najsnaznija pokretacka srшga u njihovorn zblizavanju, ujediнjavam.ju i jacanju ravnopravne rnedusobne odgovornosti u resavaнju zajednickilh proЬlerna i ciljeva. Nikako tirne Ile Ьih zeleo da tvrdim da U tim OdilOSirna vise Ilema i konflikata interesa. Oni postoje, а sigurno се se i ubuduce pojavljivati. Ali, celokupno IlaSe dosadasnje iskustvo potvrduje da је upravo samoupravljanje najsnafulij~ faktor u prevazilazeнju takvih konflikata interesa, odnosno u dernokratskorn resavanju zajednickih proЬlerna koji nicu iz takvЉ konflikata. Sarnoupravljanje u buducnosti

Kad Ьi:smo hteli da sa nekoliko reci darno jednu viziju buducnosti, rekli Ьisrno da се se drustvo tek kada se bude oslaнjalo na automatizovane proizvodne sluzbe moci do kraja organizovati kao samoupravrю drustvo korne vise несе Ьiti neophodna ni drzavna рrИ:шdа ni prinuda privrede proizvodnog procesa koja dam.as zahteva fizicki rad coveka. Iak:o su ovi procesi vise stvar buducnosti, njih u izvesnorn smislu vec danas treba u.Шrnati u ob:air. I to pre svega u torn smislu sto sarrюupravljanje u proizvodnorn radu treba sve vise da se preplice sa svirn drugirn oЬla­ stima drustverюg sarnoupravljanja i drzavnog sistema. U buducнosti, kada dalji razvoj proizvodnih snaga bude stvorio odgovarajuce uslove, sigurno је da се i drustverli polozaj coveka i odnose rnedu ljudirna sve manje odredivati njihov tekuci rad, а sve vise ukupan rezultat drustvenog rada i stvaranja. Тime се se srnaнjivati i snaga unutrasнjih konflikata interesa i uloga drzavne vlasti u sisternu sarnoupravljanja. Ali ne sarno to. Prostor sarnoupravne slobode toliko се se proSiriti da samoupravлa demokratija, kao oblik drzavne vlasti radnicke klase, vise лесе biti oЬlik za za8titu socijalistickih proizvodnih odлosa, vec slobodan odнos stvaralacke saradнje rnedu ljudima. Nase drustvo је, doduse, tek на pocetku tog puta, ali rni morarno Ьiti dosledni i radikalni u kursu, kao sto пюrarno biti realisti u pogledu korlkretnih koraka u njegovom ostvarivaнju. Zatrcavaнje u resenja za koja u nasem drustvu jos ne postoje uslovi jedнako је opasno kao i zatvaranje oCiju pred proЬlernirna koje је istorija stavila na dнevнi red savrernenog covecanstva. Drugirn reCirna, ukidati ili slaЬiti ulogu drzave pre nego sto sarrюuprav­ no drustvo Ъude sposobno da zivi bez oslonca na snagu drzavne vlasti radnicke klase i ·svih radнih ljudi, Ьilo Ьi ravrю odricaпju upravo od socijalistickog samoupravljam.ja. Ali, mi srnatramo da koraci koje sada __ Ciнirno idu u pravcu takvih dugorocnih ciljeva, i to kako u drustveno-ekonomskirn odnosirna tako i u daljem razvoju лaseg politickog sisteшa. Za ljude koji su vecito skloнi podrzava:n.ju postojeceg stanja i reda stvari samoupravljaнje је utopija i anarhija. Medutirn, za ljude koj1 38

tra2e izlaz iz SU!promosti savrernenog drustva na socijalistrcki i demokratski nacin socijalisticko sarnoupravljanje је jedna rnogucнost takvog progresivнog izlaza, а za neke је i istorijska nemmovnost. Za nas, pak, koji srno aнgazovani u izgradнji sistema socijalistickog samoupravljaнja u Jugoslaviji samoupravni sistem је nase drustvo, svakodnevna proЬlematika u kojoj zivimo, zadatak i cilj koji vidimo pred sobom. Ne bih zeleo da ideali:zJirarn uspehe naseg dosadasnjeg razvoja sarrюuprav­ ljanja. Medutim, rr1i srnatrarno da su postigнuti ozblljni rezultati. U svakom slucaju, samoupravlianje vise нiје sarno vizija i teZпja progresivne socijalisticke mi:sli. Ono је i praksa i drustveнa stvarnost koja vec nekoliko decenija zivi i kontinuirano se razvija. То jos jedнom potvrduje da sarnoupravljaнje nije efemerna pojava neke subjektivisticke ideologije niti politicka konstrukcija, vec jedna od opstih zakonitosti u razvoju socijalizma.

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI /

UVODNE NAPOMENE

Socijalisticko samoиpravljaпje је јеdпа od пajvecih istorijskЉ tekoviпa dиgotrajпe, orgaпizovaпe, teske i slozeпe revolucioпarпe borbe radпicke klase i svih radпih ljиdi па putu izgradпje socijalizma и Jugoslaviji. Od пjegovog uvoaeпja 1950. godiпe proteklo је preko cetvrt stoleca. Za to vreme samoupravljaпje se sпаzпо razvilo i obuhvatilo sve sfere drustveпog zivota i rada, postalo osпova produkcioпih i ukupnih drustveпih odпosa. Samoupravljaпje se potvrdilo i afirmisalo kao domiпirajuci

drustveпo-ekoпomski odпos, kao sustina drustveпog, soekonomskog, poLitickog i ukиpnog Ъiса socijalisticke Jиgosla­ vije, kao ideologije i kao паСiп svakodпevпog misljeпja i zivljeпja. Samoupravljaпje је postalo trajпa i пeotuaiva osпova polozaja, prava i odgovornosti radпih ljudi i ukupпih drustveпih odпosa. Pokazalo se kao snazaп faktor podsticaпja stvaralastva i iпicijative radпih ljudi и svim oЫastima drustveпog rada, razvijaпja ma;terijalпe Qsпove drustva i podizaпja zivotпog staпdarda i socijalпe staЬilпosti radпih ljиdi. Njegova юЪtalпost pokazala se i и razresavaпju, па demokratski i humaпi­ sticki паСiп, svih krиpпih koпflikata i protivurecпosti па koje је и svom socijalistickom hodu jugoslovensko drustvo пailazilo. Samoupravljaпje је, dakle, postalo objektivпa zakoпitost, sa primarпom sпagom 1·adпicke klase i radпih ljudi и иdruzeпom radu, koji ga поsе, produbljuju i razvijaju и pravcu izgradпje Marksove slobodпe asocijacije protzvoaaca. Za vise od cetvrt veka samoupravljaпje је preslo put od prvilL 1·adпickih saveta и 1949. godiпi, kao eksperimeпtalпih organa radпickog samoupravljaпja, preko radпickih saveta i иpravпih odbora па osпovu. Osnovпog zakoпa о ирrаvlјапји drzavпim privredпim preduzecima i visim privredпim иdruzeпjima od straпe radпih kolektiva iz 1950. godiпe, preko пjegovog stalпog razvijaпja i oЬlikovaпja Ustavпim zakoпom iz 1953, Ustavom SFRJ iz 1963, Ustavпim amaпdmaпima 1971. i Ustavom SFRJ iz 1974. godiпe, do izgradпje celovitog, integralпog drustveпog sistema, и kojem se па Ъazi drustveпe svojiпe sredstava za proizvodпjи ostvaruje proleterska maksima osloboaeпja rada, ostvaruje sрајапје radпog coveka и иdruzeпom radи sa uslovima, sredstvima i rezultatima 1·ada i пjihov odlucujuci иticaj па sve tokove drustveпe reprodukcije.

cijalпog,

43

Za bolje shvataпje i razиmevaпje sиstiпe razvoja samoиprav­ nog sistema и Jиgoslaviji Ьitпо sи zпасајпi programski dokиmeпti koji su opredelЩ razvoj samoиpravljaпja. S tim и .vezi vec dиze vreme oseca se drustveпa potreba za kпjigom и kojoj Ьi па jedпom mestи Ьila prezeпtiraпa пajvaznija dokиmeпta о razvojи socijalistickog samoиpravljanja и Jиgoslaviji od 1949. do danas, иz пjihovo aиtenticпo obrazlozeпje. Takva kпjiga и Jиgoslaviji пе postoji. DosadaSпja izdaпja, pre svega izdavacke kuce »Privredпi pregled«, koja se odпose па razvoj samoup1·avljaпja и Jugo.slaviji, drugacijeg su karaktera. Potreba za takvom kпjigom је, ро пasem misljeпju, najsireg ka?·aktera, а ро svojoj osnovпoj патепi dиgorocпije i trajпije vredпosti, kao svojevrsпi prikaz tragaпja i borbe jиgosloveпskog drustva za socijalisticke samoupravпe prodиkcioпe odпose i пjihovo ostvarivaпje и praksi. Ona Ьi Ьila dragocena pomoc и svakodпe.vпom radu radпicirruL '!;. osпovпim i drugim orgaпizacijama иdruzeпog rada, orgaпima drиs­ tveпo-politickih wjedпica, telima drиstveпo-politickih orgaпizacija, па­ нспiт, strucпim, kиltиrпim, obrazovпim i drиgim iпstitиcijama, delegatima, privredпicima, stиdeпtima, паиспiт i st?·ucпim radnicima, иce­ пicima i d1-. Isto tako, za takv01n puЫikacijom postoji veliko inte?·esovaпje svih oпih koji dolaze iz iпostranstva i izиcavajи p1·aksu saniou...: pravljaпja i паs иkирпi razvoj. Zbog svega toga kпjiga Ьi, osim doktt-' шепtасiопоg, iшala пajsiri drиstveпi znacaj. Kпjiga kоји prezeпtiramo javпosti је, и stvari, zborпik koji obuh'Иata пајzпасајпiје izvore tekstova о saшoupravljaпjtL od 1949-1976. godine. U izbon.L tekstova polazilo se рте svega od oпih koji su пajznacajпi-' ji, kljucni i najneposтednije povezani sa razvojeш sistema samottpravljaпja и privredi i drugiш dтustveпiш delatпostima, te тazvoja drustveпo:.. -ekoпo'lnSkih odпosa и socijalistickoj Jugoslaviji tL pojedinim istorijskim etapama njeпog razvoja. NaroCito sи se imali и vidи pтog?·amsko.:.poli­ ticki stavovi о иvoaenju samoиpтavljaпja i пjegovom istorijskom zna"caju, sustiпi samoиpravljaпja, polozajи тadпih ljиdi и samoиpravnom sistemu, dohotku, сепата, тaspodeli dohotka, ртоsiтепој reprodиkciji~ drustveпoj svojini, planiraпju, tтzistи i dr. V spomenиtom izborи tekstova nije se, meautim, Ыize иlazilo и politicki sistem. То Ьi moglo da. bude predmet posebпog zbornika. · Uz dokиmeпte о razvojи samoиpravljaпja и Jиgoslaviji (odnosno iz'Иode iz njih) dati sи i пajvazпiji delovi ekspozea, govora, referatci, иvodnih izlagaпja kojima је obrazlozeno dопоsепје pojediпih dokumeпata. I ovde se tezilo da se dаји samo опi delovi tekstova koji se odпose па osпovna pitanja razvoja samoupravljaпja. Sadrzaj knjige prezeпtiraп је iвtorijsko-h1·onoloski, to jest prema vremeпu dопоsепја dokumeпta, uz odgovarajucu periodizacijи koja. је иslovпog karakte1·a (1950-1963, 1963-1971. i 1971-1976). Takoae, па pocetkи svakog od tako defiпisaпih perioda dat је kratak sиmarпi pre; gled и kojem se pokиsalo izloziti опо sto је Ьitпо za odпosпi period ··и razvojtL socijalistickog samoиpravljanja. Imajиci и vidи veliki drustveпi zпасај ove kпjige, svakako da Ьi, i рогеd пaseg savesпog i stгpljivog rada, od velike koristi Ьile doЬroпamerne kritike s ciljem da se, и dogledпo vreme, doae do jos Ьоlјв i preglednije knjige (zborпika) о samoupravljaпjи и Jиgoslaviji. 44

TRANSFORMACIJA DRUSTVENIH ODNOSA NA SAMOUPRAVNIM OSNOVAMA

1950 -

1963

Socijalisticko samoupravljanje је nastalo kao istorijska nuznost u razvoju drustveno-ekonomskih i drustveno-poШickih odnosa u Jugoslaviji i u svome razvitku dozivljava kvantHativne i kvalitativne promene u kontinuitetu revolucionarnog snazenja i oЬ1ikovanja svojih verodostojnih sadrzaja. Pre svega, опо је crplo svoje izvore iz opstih kretanja u svetu ka socijaliznш, teorijskih i naucnЉ marksisticko-lenjinistickЉ pogleda, iskustava radnickog pokreta u svetu i autenticnih sadrzaja, osnove i sиStine па5е socijalisticke revolucije. SaLmoupravljanje је uspostavila, svojom svesnom i revolucioпarnom delatnoscu, sama radnicka klasa na eelu sa Savezom komunista Jugoslavije. Socijalisticko samoupravljanje је povezano sa drustvenom svojinom sredstava za proizvodnju, koja cini materijalnu osnovu samoupravljanja i, sa svoje strane, samoupravljanje znaci afirmaciju drustvenog karaktera sredstava za proizvodnju. Takoёle, socijalisticko samoupгav-­ ljanje је povezano sa afirmacijom trzisnih odnosa :i zakorlitosti, ali pod svesnom kontгolom udruzenih radnika i drustva u celini, putem sarnouprawюg planiranja. Ono istovremeno znaci proces postepenog odumiranja drzavnih funkcija i prenosenja niza tih fuнkcija на neposredne proizvoёlace i njihove asocijacije, proces spajanja proizvoёlaca sa sredstvima za proizvodnju i rezultatima njihovog гаdа, 1proces izgradнje integralнog sistema produkcionih odпosa u kome sve osnovne funkcije upravljanja tokovima drustvene reprodukcije imaju u svojim rukama radniCka klasa i radnici u udruzenom radu. Socijalisticko samoupravljanje, istorijsko-hronoloski posmatrano, otpocelo је da se uvodi u Jugoslaviji odmah posle socijalistiCke revoluci:je, kroz pocetne, posredne i nedovoljrю razvijene oblike uticaja radnika na delatnost preduzeca. То је u preduzeciшa dolazilo do izrazaja u delovanju radnickih poverenika, sindikalne organizacije, tzv. radnickih savetovanja, davaпju predloga, misljenja i saveta radnih ljudi rukovodstvu ;preduzeca. Krajem 1949. doneto је Uputstvo о osnivanju i rad1L radnickih saveta drzavnih privrednih preduzeca, koje predstavlja prvi akt autenticnog samoupravljanja i pretecu zakona о uvoёlenju samoupravljanja iz 1950. godine. Mada је Uputstvo znaCilo osnovu za formiranje saшoupravnih organa u jednom broju (215) eksperimentalno izabrar1ih preduzeea, radnicka klasa је vеоша povoljno priшila formiranje radnickih saveta tako da ih је u kratkom roku (za oko pola 47

godine) obrazovano и priblizno 800 predиzeca. Pored kontrolne funkcije, ovi radnicki saveti ~irnali sи niz fиnkcij а и pravcи prиZanja pomoci za unapreaivanje poslovanja predиzeca, ali је ostala оdlисијиса иloga
11 privrednoш sistemн. Teze sи zasnovane na generalnoj liniji drиstve­ nog i ekoпomskog razvitka koji је rukovodstvo КРЈ tada иtvrdilo. U 1950. i 1951. godini и tom pravcи ostvareni sи tek neznatni, 'pocetni rezultati. Intenzivнije promene sи otpocele 1952. godine primenom Zakona о planskom "Upгavljan}u naгodnom privтedom, kojim sи preduzeca dosla и polozaj samostalnih ekonomskih subjekata da raspolazи delom sredstava prosirene reprodиkcije i kojim је izvrsen prelaz sa administrativnog det::йjnog na okvirno planiraпje. Ustavnim zakonom о osnovama drustvenog i politickog urectenja FNRJ od janиara 1953. godine izvrseno је pravno oblikovanje dotadasnjih promena u drиstveno-eko­ nomskoш i politickom sistemu i otvoren proces daljeg razvoja sarnouprюrnih odnosa. Zаkопош је konstLtuisan pr1nc1p da Sll drustveнa svojina sredstava za proizvodnjи i samoиpravljanje proizvoaaca u privredi i samoиpravljanje radnog naroda и opstini i gradu i srezи osnova drustveno-politickog ureaenja zernlje. Prosirena sи prava proizvodaca na neposredno иpravljanje predиzecem i na raspolaganje delom viska rada, а takoae је povecan njihov uticaj na odlиcivanje izvan predиzeca нstanovljavaпjeш veca proizvodaca и skиpstinama drнstverю-politickЉ zajednica. Takoae Пstavnim zakonorn islo se na maksimalnu deetatizacijи i demokratizacijи ekonomskih fиnkcija drzavnih organa i ogranicavanje njihovih fиnkcija па zastitи socijalistickog poretka, odbrarш neza\risnosti naroda, obezbeёHvanje i postovanje zakoпitosti, jedinstva drиStverюg i privrednog sistema, риnе ravnopravnosti naroda i narodnosti Jиgoslavije. Zпасајnи karikи и lancи razvoja samoнpravljanja ciнi Sesti kong1·es КРЈ, odrzan novembra 1952. godiпe. Kongres је snazno afirшisao radnicko upravljanje privrednim preduzecima i saшoиpravljanje radnog naroda, isticиci njihov оdlисијисi zнасај za dalji razvoj i иcvrsce11je socijalisticke dernokratije i socijalizшa. Kongres је upozorio ·da radnickoj klasi и Ьici za sarnoнpravljanje preti opasнost od Ьirokratskih drzavno-centralistickЉ tendencija i bиrzoaskih i slicнih eleшenata, te da teпdencije ove vrste treba bezиslovno oнeшoguciti i spreciti, jer su najopasniji neprijatelji socijalizma. Prosirivanje prava neposrednih proizvoaaca и privredi, и raspolaganjи viskoш rada, investicijama, dohotkorn, najsigиrniji је 11acin sиzbljaнja Ьirokratizшa i ostataka starih odнosa, а osnovne snage koje treba da nose prog:resivne samoupravne procese sи гadnicka klasa i neposredni proizvoaaci. PolazeCi od Ustavnog zakoнa i progresivnih opredeljenja Sestog koнgresa КРЈ izgraaivan је, иpotpиnjava!l i osшisljavan privredni sistern i иcvrscena је i dalje oblikovana samoupravпa pozicija radnika и predиzecima, ојасаrш је samostalnost preduzeca kao robnih proizvoaaca. S tim u vezi, krajem 1953. i pocetk.om 1954. godine doneto је vise propisa - о osnivan}u preduzeca i radnji, о prestanku p1·eduzeca i тadnji, о upгavljanju osnovnim sгedstvima pгivтednih organizu.c~ja, о raspodeii "Иkupnog prihoda, ·sistem stopa akишulacije i fondova zarneнjeн је drиstven:im iнvesticionim fondovima, bespovratni sistem finaп­ siranja prosire11e reprodиkcije zamenjen је kreditnim sistemom iilvesticija i drнgo. Izvrseнe sи рrошепе на роdrисјн cena, bиdZetskog, poreskog, baпkarsko-kreditnog sistema i дrиgih ,delova privrednog sisteшa. Na osнovu spomenutih propisa osnovna sredstva ·za proizvodnjи 4

Samoпpr-a\'ljanje н

JugoslaYiji

49

prenose se na upravljanje radnim kolektivima preduzeca, otvoren је proces donosenja autonornnog samoupravnog prava (samoupravni pravilnici i dr.), ojacana је samostalnost preduzeca u privredivanju uz otvaranje procesa da snose posledice svoga poslovaпja (Нkvidacija, sanacija, poravпavanje poverilaca i sl.). U 1954, 1955. i 1956. gocИni nije bilo smelijih ideja i zahteva za mепјапје jos raпije uspostavljeпog sistema drustveпih odnosa. Nije Ьilo vecih prodora na liniji decentralizacije, deЬirokratizacije i demokratizacije drustvenih odnosa. lpak, kao izuzemo znacajпa komponenta samoupravnog sistema ru 1955. godini uveden је komшшlni siStem, u kome su opstine postale jedan od Ьitnih samoupravпih cinilaca i faktora drustveno-ekonomskog ·razvoja. Medutim, tada8nje analize drustveno-ekonomskih odnosa ukazivale su da se od preduzeca i komuna oduzima suvise sredstava i da su preduzeca osudena na tehnicku i privrednu stagnaciju, а komunama se otezavaju napori za podsticanje radnih kolektiva za vecu produktivnost rada, za razvoj rprivrede i podizanje sopstvene materijalne osnove, obezbedivanje porasta zivotnog standarda i slicno. Veoma su ostro postavljeni zahtevi da se ucine dalje promene u razvoju privrednog sistema, sistema prosirene reprodukcije, u deetatizaciji drustvenih odnosa u pravcu ustavne i zakonski utvrdene uloge neposrednih proizvodaca i njihov;Љ radnih kolektiva i komuna u drustvenoj reprodukciji. Prvi kongres тadnickih. savet2 Jugoslavije, odrzan juna 1957. godine, sintetizovao је sva dotadasnja saznanja i znacio је veliki politicki podsticaj u pravcu navedenih i drugih promena u privrednom sistemu. Kongres se najodlucnije zalozio za slobodniju raspodelu dohotka sa ciljem da se kroz to realizuje pravo proizvodaca na raspodelu dohotka prema radu, sto је nюgucno vise ujednace uslo\ri privredivanja za sve radne kolektive, objektiviziraju obaveze prema drustvenoj zajednici, za prosirivanje samostalnosti preduzeca i prava neposrednih proizvodaca u ·proizvodnji i raspodeli sredstava i posebno na podrucju prosirene тeprodukcije, za jacanje saradnje i udruzivanja medu preduzecima. U aprilu 1958. godine odrzan је Sedmi kongтes SKJ koji је usvojio Program SKJ, kao dugorocnu temeljnu, idejпo-politicku platformu razvitka samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji. U Programu su, na osnovu maDksisticko-lenjinisticke nauke, sopstvenog iskustva i razvoja socijalizma u drugim zemljama, formпlisane odredene zakonitosti dr.ustvenog razvitka п Jugoslaviji i dati ciljevi dugorocnog razvoja, zatim putevi, metodi i sredstva za njihovo ostvarivanje. Program је utvrdio da su osnovni nosioci socijalistickog drustvenog razvitka neposredni proizvodaci, тadni kolektivi, koшune, socijalisticke drustvene organizacije, kao i drzava, ali u funkciji njihovog zajednickog instrumenta i faktora napretka socijalizma. Teznja је da se razvojem socijalizшa stvori socijalisticka zajednica proizvodaca. Pri tome Program definise da је socijalizarn drustveno пredenje zasnovano na podrustvljenim sredstvima za proizvodnju, н kome drustvenom proizvodnjom upravljaju udruzeni neposredni proizvodaci, u kome se vrsi raspodela prema radu, i u kome se pod rukovodstvom radnicke klase, koja se kao klasa i sama menja, svi drustveni odnosi postepeno oslobadaju klasnih suprotnosti i svih elemenata isko- ·riscavanja co\1eka od strane coveka· S tim u vezi, neposгedni proizvodaci i пjihovi radпi kolektivi moraju imati maksimalnu samostalпost u svom radu i poslovaпju, to jest u proizvodпji i raspolaganju odre50

denim f?ndov~ma u pred~zecu, te da odlucuju о stvaranju i ukupnoj raspodell drustvenog pr01zvoda, u okviru drustvenih planova. Sedrni k?.ngres SKJ stvorio је politicke uslove za nove irnpulse sto radikalШ]eg rnenjanja etatisticko-Ьirokratskih odnosa i stгuktura. Pod uticajem Prvog koпgresa radп.ickih saveta Jugoslavije i Sedmog kongr.~sa SKJ, u 1.~57. а delom i .u ~958. godini donet је veci broj zakoпa kopma se raZV1Ja samoupravl]aщe i vrsi dalje razvijanje privred~юg siStei?a па samoupravшm osnovama, medu kojima: Zakon о тadmm . odnos~:na, Zakon о ~тedstvima privтednih oтganizacija, Zako1~ о dopт:nosи: ~~ ~ohotka pnvтednih oтganizacija, Zakon о doprinosu sтedstv~т;z ~z . l~cmh. dohoda~, i drugi. Svim ovim zakonima prosirene su mogucnostl radшh kolekt1va u regulisanju medusobnih drustveno-eko:z:oms~ih ..odnosa, date su Sire osnove materijalrюg polozaja proizvodaca, b1tn1]e. se prevladavaju ostaci najamnih odnosa, i sto је od pos:bnog_ zюасаЈа, radni kolektivi dobljaju prava da, posle podmireпja drustveшh obaveza, sam?vstalno odluc~ju о raspodeli i upotreЪi preostalog dela do~юtka па llcne dohotke 1 fondove. Uvedeпa је kategorija dohotka i to ]е zпacilo zacetak razvijanja dohodovnih odnosa kao sustinske strane samoupravnog prodпkcionog odnosa. v· Nakon d~set godina od пvоdепја samoupravljanje radnih ljudi s1roko se razvilo i obпhvatilo sve oЬlasti zivota i rada. Medutim zapa2ene su i sporosti u tom razvojп koje su pтoizlazile iz prev~like ~loge vdrzave u reprodukciji i nedovoljne afirmacije neposredпih prolZVOdaca . u -~ome. Drzavni organi su raspolagali najvecim delom viska ra~~· naJveclJ? d~lom sredstava za 'investicije. То је ukazivalo da po?tOJl dubok Jaz ..1zrnedu idejno-politickih opredeljenja (Ustavni zakon 1z 1953, . ~ezoluclJe VI kongresa КРЈ, Prvog kongresa samoпpravljaca J~.gosl~V1Je, VII, kongresa SKJ) i realпog stanja u drustvu. Takvo stanje ШЈ~. bllo mogucn? da se duze zadrzi. Radnicka klasa је insistirala на d.alJlm ~eophodшrn prorneпama. Promene su usledile u privrednoш s1steшt~, 1 to u pravcu daljeg osamostaljivaпja preduzeca, jacanja samoupravшh prava radпika, razvijanja trzisnih odnosa. Tako је u 1961. doslo do, . u eko.n~r~skoj litera~uri nazvane, mini refoтme. 0\rim рrс­ шепаn::а. ]е d~flшt1vno oforшl]ena kategorija dohotka, kao nov ekonoill:skl ~ dr~stve~i odnos, kao materijc;tlni okvir samoupravljanja i mot1v pпvred1vanJa neposrednih proizvoa:aca. Ovim se јасе vrsi пecra­ cija kategorije najamntne, profita i slicno. Neposredni proizvodaci st~v­ ljeni su п ~v~litetno nove drustveпo-ekonomske odnose, u kojiшa slobodno odlucUJU о raspodeli dohotka za licne dohotke, za drustveni standard i za prosirenu reprodukciju. Radi ostvarivanja toga izvrsene su mr:og~. izmene i dopune propisa - Zakona о sredstvima privrednih orgaшzaclJa, Z~kona о ~oprinosu iz dohotka privrednih organizacija, Zakona о radшm odnos1ma, Zakona о doprinosu budzetima iz licnocr dohotka i dr. Promene koje su ucinjene u 1961. godini nisu doveden~ do kraja, jer sem sistema raspodele, delimicno deviznog sistema i sistema cena .nisu ~buhvatile ostale delove privrednog sistema, а posebno se !о .odnos~ n~ s1stem pros~reпe reprodukcije koji је i dalje ostao pod snazшm utlcaJem drzave. Stavise, neke stihijne pojave na podrucju :aspodele dohotka u privrednim oгganizacijama, (rast licnih dohodaka 1znad porasta pтoduktivпosti rada, veliki drustveпo neoprюrdaпi rasponi v

51

u licnim dohocima zaposlenih kako unutar preduzeca tako i izmed:u preduzeca, opadanje stope akumulacije) uticale su d~ se drza;rna. i~ter­ vencija pojacala i na podrucju raspodele dohotka, c1me su li'kvidirane deformacije u raspodeli dohotka, ispravljene oCite i krupne greske i odstupanja, ali stvorene nove opasnosti od etatizma. _ Novi impulsi razvoj.u samoupravljanja dati su zakljuccima Cetvrtog plenuma СК SKJ jula 1962. godine. Naravno, Ustav iz 1963. crodine dao је sintezu dostignuca dotadasnjeg samoupravnog razvoja, ~Е је siroko otvorio prostor za dalje razvijanje samoupravljanja, njegovo teorijsko i prakticno sazrevanje u celovitiji sistem drust\тenill odnosa.

UPUTSTVO О OSNIVANJU I RADU RADNI(ЖIH SA VETA DRZA VNIH PRIVREDNШ PREDUZECA, 23. DECEMBRA 1949. GODINE I. OBRAZOVANJE I ZADACI

RADNiёKOG

SAVETA

1. U cilju punog ostvarenja ustavnog nacela о neposrednom ucescu radnika u upravljanju privredom i u vгSenju privredne kontrole, kao i u cilju sto alctJivnijeg angazovanja radnika u borЬi za izvrsenje planskih zadataka, u dгza>ТJbl:m pгivrednim pгeduzeC:ima osnivaju se гadnicki saveti. Pr-av1ilnom oгganizacijom i radom radnickih saveta pruZ;a se mogucnost radnicima da doblju ne samo jasniji uvid u rad i proЬleme pгeduzeca, nego im se pruza mogucnost neposrednog uticaja kako na proЬleme proizvodnje tako i па proЬleme samog upгavljanja preduzecem. Na taj nacin radnici се sticati ogrom·la iskustva i рrиZајн im se sve mogucnostt da se iz гedova radnika jos vise i brZ€ razvija kadar гukovodilaca preduzeca. 2. Zadatak је r-adnickog saveta da aktivno ucestvuje u resavanju svih najvaznijih pitanja preduzeca, da bнdno prati rad i pomaze lшapredenje pгoizvodnje i rada u preduzecu. Obгazovanje radnickih savet-a ne umanjuje znacaj d:irektoru н rukovodeнjн preduzecem. Ovlascenje, duZпosti i odgovoгnosti diгektora predнzeca u pogledu neposredпog rukovodenja radom preduzeea пiukoliko se ne menjajн obrazovanjem radnickih saveta. Isto tako obгazovanjem гadnickih saveta не menjaju se niti umi01juju zadaci sindikalne podruZnice koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalis:Ьickog takmicenja i mobilizatoг гadnicke klase u ciljн izvгseпja i pгemasenja planskih zadataka. 3. Radnicki savet се narocito: - гasmatrati pгedlog privredn0 g plama preduzeea, гasmatrati razradu osnovnog plana preduzeca na pojediine pogone kao i osnovnog plana izgгadnje objekata dгttStvenog standarda i dati о tome svoje miSljeпje; - гasmatrati pгed1og pravila о radnom redu u preduzecн i dati svoje primedbe; - predlagati mere za uпapгedenje pгolizvodnje, racionalizaciju proizvodnje, роvеСапје produktivnosti rada, sniZenje proizvodnih troskova, poЬoljsi01je kvaliteta proizvodnje, iznalazenje proizvodnih mogucnosti preduzeea, sprovodeпje stednje, smanjenje otpadaka; - predlagati mere za bolju organizaciju гаdа pтeduzeea, za iskoгenjivanje otklanji01je tehnickih i admilllistrativnih nedostataka; - raspravljati о radnim normama u preduzecu i davati svoje predloge; - гasmatrati raspored radne snage i stavljati svoje primedbe i pгedloge; - vo
- rasmatrati predlog pravila о radnoj disciplini 11 preduzecu, mere za Ьorbu protivu krsenja гadne discipltne, protiv neopravdanog izostajanja sa posla i protiv samovoljrюg napu5tanja slu.ZЬe i dav·ati svoje predloge; - sudelovati u vrsenju nadzora 11 pogledu zastite iskoriScavanja opstenarodne .imovine, raspravljati о pojavama stetoCinstva, rasipпiStva i drugih oЬlika nesavesnog odnosa ргеша op5tena.rodnoj imovini :i predlagati mere za sprecavanje, otklanjanje i otkrivanje tih pojava; - voditi r-acuпa о pravilпoj primenj tehrlicko-higijenskih za5titnih mera. 4. Poseban zadatak radnickog saveta је da se 11porno zalaze za otklanjanje poteskoca nastalih u vezi s ispunjenjem planskih zadataka, da se Ьori protiv svih oportuпistickih i neprijateljskih pojava koje se ogledaju 11 potcenjivanju na5ill snaga. П.

dir~ktora. Direk~r preduzeca izvrsava uputstva i пaredenja administrativno-operatlvn?g ruk;~v?
Jl

zaklзucak.

. _12. l!koliko c:tar;ovi гadruickog saveta smatraju da su uputstva i пaredenja <:dmш:_st~atlvпo-operatlvnog rukovodstva пepгavilna i stetпa ро iпterese pгeduze­ su da о tome obaveste vise drzavпe oгgane. 13._ С!апоvј radniCkog saveta su duZпi da se staraju da odluke donete na sedшcama u saglasnost.i sa diгektorom pгeduzeca budu sprovedeпe u delo. U tome slucaju sve odluke radпickog saveta tгеЬа vezati za odredeпe rokove i па taj naciп Pl'uZiti mogucпost clanovima da ргаtе пjihovo Ьlagovгemeno

ca

duzш

izvгsenje.

IZBOR RADNI(ЖOG SAVETA

5. Radnicki savet se Ыга na skup;u svih гadnika i slUZ.benika pr:eduzeea pocetkom svake godline za tu godiпu. Clanove radnickog saveta Ыгај11 svi radnici i sluzbenici pгeduzeca, tajnim glasanjeш i на naCin na koji se blraju upravni odbori siпdikalnih podruZnica. Neclanovi sindlikata imaju pravo Ьirati i bliti biгarui. za clanove radnickog saveta. Бгој clanova гadnickog saveta tгеЬа da iznosi od 1-5% od uposljenih гad­ nika i sluzbenika. Skup radnika i sluzbenika za izbor r-ad:ruickog saveta saziva uprava sindlika•lne podruznice. Na ovome skllpu pгetstavnik podruZпice upoznace clanstvo sa znaeajern radnickog saveta i njegovim prav"ima :i duZпostiпla. 6. U гadnicki savet kao clan obavezno ulazi " bez izЬora di1·ektoг preduzeca. 7. lzabrani clanovi гadnickog saveta biraju iz svoje s1·edine pretsednika i sekretara. 8. Ukoliko 11pravni оdЬог podruZпice smatгa da radnicki savet 11 celirui ili pojedini njegovi Clanovi ne udovoljavaju svojim duznostima, sazvace vanredni skup celog kolektiva ako se 1-adi о celom IЋdni\::.,;:om savetu Ш vanredn[ slшp onog odeljenja u kome гadi clan radnickog saveta koga tгеЬа smeпiti, гadi izЬога novog radnickog saveta ili pojediniћ clanova. lll. POSLOVANJE RADNICКJH SAVETA

9. RadniCki saveti obavljaju svoje poslove na redovпim sedllicaшa koje se odriavaju najшanje jedanp11t meseeno. Dnevni red sastanka odгedice pтetsednik radnickog saveta 11 sporazum11 sa direktorom preduzeca. Radnick[ savet moze pozvati i druge тuk:ovodioce d strucnjake preduzeca da 1zlo2e i ostala pitanja koja su vaZпa za rad pгeduzeea. Na sastanciпla radnickih saveta treba pгvenstveno pretresaЧ meseene opeгativne planove pгeduzeca i razradivatJ Љ na manja vгemenska гazdoЬlja. Pri tome, kaJo нajvaZruijem zadatku, treba voditi racuna 0 stalrюm poЬoljsaнju rada kao osnovnoш uslovu povecanja pгoizvodпje. 10. Radnicki savet шоzе pllnovazno гesavati ako је prisutrю najmanje poloviпa njegovih clanova. Radnicki savet donosi svoje zakljllcke, posle svestraнog pretresanja glasanjem. Glasanje u savetu vгsi se јаvпо i to dizanjem r11ke. Zaklj11cci radnickog saveta punovazni su ako za нjih glasa vec~na prisutnih clanova sa:veta. 11. Diгektoг pгeduzeca u neposrednom upravljanju preduzeeem duZaп је da uzme u obz!ir zakljucke i znere koje је 11tvrdllio radnicki savet. Ukoliko se direktor· sa tim шеrаша odnosno zakljuccima ne Ьi sloZio, duZaп је da ih dostavi administrativпo-operativпom rukovodiOC'U. Do resenja adrnirlistrativпo­ -operativnog rukovoilioca шеrе i zakljucci radniCkog saveta nisu obavezni za 54

Prvi radnicki sarvet osnovan је и fabтici cementa »P1·voborac"" и Solinu kod Splita • 14. ~~dj proucavanJa i pripremanja pojedinih pitanja iz poslovanja preduzeca, гadnic~ .savet moz~ obrazovati posebne kom,isije, Za dzvrsenje pojedinih I?os~ova гаdщСk1 savet moze zatra:Ыti pomoc sindikalne podruznice i poveгiti izvт­ senзe ovah.-vih poslova koшisijaшa sindlikalne podl'Uznice. 15. Sednice radnickog saveta su javne, osim ako savet iz opravdaнih razloga dгukcije пе resi. Svaki clan saveta ima pr-avo da pokrece pitanja za koja је ovlasceil da raspravlja savet. C!anovi saveta su duZпi da prisustvuju sednicaшa i da vrse ostale duznosti koje iш odredi savet. C!anovi radnickog saveta za svoj гаd 11 savetu ne pгimaju naknadu. . .. 16. Clanovi radnickog saveta preko proizvodn!ih savetovanja u svoj;iш оdе­ lЈеЛЈ!Ша а u vaZпijim slucajevima i preko koпfeгerюija clanova upoznavace sve clan<:v~ kolektiva о radu saveta i о zakljucciшa doпesenim na svakoj pojedinoj sednac1.

(»Prva

decenija тadnickog samoupтavljanja«, »Rad«, Beogтad, 1960, st1·. 445-448)

55

OSNOVNI ZAKON О UPRAVLJANJU DRZAVNIM PRIVRFDNIМ PREDUZECIMA I VISIМ PRIVREDNIM UDRUZENJIМA OD STRA.NE RADNIH KOLEKTIV А, 1950. GODINE U cilju postupnog ostvar-ivanja пpravljanja dгzaYnim pгiYrednim pгeduzeci­ ma i viSim pгivrednim пdruzenjima :ad str·ane samih radnih kolekti·џa prema socijalistickom naceltl da drustvenom proizvodnjom imaju upravljati neposredno sami proizvodaCi; U cilju claljeg razYitka demokratskih nacela naгodnog samoupravljanja; Narodna skl!pstina Federativ-ne Naгodne RepuЬlike Jl!goslavije donosi OSNOVNI ZAKON О UPRA VLJANJU DRZA VNIМ PRIVREDNIM PREDUZECIМA I VISII\-!

PRIVREDNIM UDRUZENJIMA OD STRANE RADNIH KOLEKTIVA

1. Osnoyna nacela

Clan 1 Fabrikama, гudnicima, saobгacajnim, tгanspoгtnim, tгgovinskim, poljopr·ivr-ednim, sumskim, koml!nalnim i dr-ugim dr-zaYnim pi"iYrednim pгeduzecima, kao opstenarodnom imovinom, u ime dгu&tvene zajednice upravljaju гadni lюlektivi u okviru drzavnog pr·ivr-ednog plana, а na osnovu ргаУа i duznosti нtlrr·deniћ zakonima i dгl!gim plЋYnim pгopisima. Radni kolektivi ostvar-uju ОУО нpгavljanje ргеkо radnickih sayeta i upгav­ nih od.Ьora pгeduzeea i гadnickih saveta i нpгavnih оdЬога visih pгivгednih udrиZenja, u kojima је udгuzeno v·ise pгivгednih pгeduzeca.

јu

Clan 2 Radnicki saYet preduzeca i radnicki savet viseg privгednog udru:lenja i ra.zreSavaju radni kolektivi. U manjim preduzecima сео гadni kolektiv sacinjaya гadnicki saYet

Clan 3 Radnicki saYet Ьiга se na godinu dana. Radnicki savet kao i pojedini njegovi clanovi mogu biti opozvani ;i isteka vгemena za koje su .izabгani. Clan 4 Radnicki savet, kao pretstaYnik гadnog kolektiYa, odhor i vrsi druga prava odгedena zakonom.

Ьiта

гаzгеsауа

Ьiга­

рге

upгavni

57

Clam. 5 Upravni odbor upravlja pгivrednim pгeduzecem odnosno VlSIIn privredл.im udru.Zenje:rn i odgovara za svoj rad radnickom savetu i nadleZпim drZavn.im organima, а upravni odbor preduzeea i upravnoщ odboru vireg privrednog udruZeпja.

Saglasn:o ovoj odgovornosti upгavni odЬor radli na osпovu zakona i drugih pravnih propisa, па osnovu zakljucaka svog гadniCkog saveta, ka:o d naredenja i uputstava nadleZпih drzavnih organa, оdпоsпо upravпog odbora viseg privrednog udruzenja. Сlан 6 Upravni odbor blra se na godinu dana. u novi upravni odbor шоzе Ьiti Ьiгаnа пajvise јеdпа
7 Clanu upravnog odbora za vreme rti·ajanja maнdata ne moze Ьiti otkazan ugovor· о radu odnosno sluzba, niti on шоzе bez svoje saglasnosti Ьiti pгeшesten. Сlан

8 Proizvodnjom i posolvanjem preduzeca rukovodi direktor preduzeca, а гadom poslovanjem viSeg privrednog udrЋzenja rukovodi direktoг udгuZenja. Dok zakon drukcije ne odredi, а гadi obezbedenja pravilnog strucnog rlllш­ vodenja preduzeeem i visim pгivтednim udr-uzeпjern, direktoгa peduzeca се postavljati upavni :odbor viseg pгivr·ednog udruzenja, odnosno nadlezni drZa:vni organ ako preduzece nije udruzeнo, а direktora viseg privrednog udru2eпja nadleZni drzavni organ. Radnicki savet ili upгavni odbor preduzeca mogu predloZiti smenjiivanje direktora preduzeca. Clan 9 Direktor је ро svojoj duZпosti clan upravпog odbora. Diгektor· preduzeea odgovaтa za svoj гаd upгavnoш odboru preduzeca, upгavnom odbo'l'Ll i dir·ektoгll viseg privгednog uch-uzenja, kao i nadleZпom dri.avпom orgaпu, а direktor viseg pгivrednog ud'l'uZenja upгavnom odboru i nadlezпom dгZavnom orgaнu. · 11. Radnicki savet preduzeca Clan 10 Radnicki savet pгeduzeca sastoji se od 15 do 20 clanova. Broj claнoV'a radnickog saveta svakog preduzeca odreduje se pr-aviliшa preduzeca, а u zavisnosti od velicine i strukture preduzeca. Izboгi za radnicki savet odrzaV'aju se p{}cetkom svake godine. Vlada FNRJ mo2e za pojediпe grane privrede odrediti i drugo vreшe za izЬor radnickih saveta. U preduzeCima koja :imaju шаnје od 30 гadnika i sluzbenika сео radпi kolektiv sacinjava гadnicki savet.

C!.an 11

Radni~ki savet pгeduzeea Ьiта se opstim, jednakim i neposrednim pravoш glasa, putem tajnog glasanja. BiгaCko pravo za izbor гadпickog saveta imaju radnici koji su, prema postojeCim pгopisima, sklopili sa pгeduzecem ugovore о ratiu, ko i tellnicko ,i inzenjersko osoЬlje i drugi sluzbenici pгeduzeca. 58

Сlан 12 radnicki savet preduzeca vrse se, ne listE' za celo preduzece. Pvavo predlaganja kaпdidatskih lista iша odredeni broj radnika i sluzbeпika. IzЬori za kaнdidatske

ро

pravilu., na osnovu jedJinstve-

siпdika1na

organizacija

odпosno

Clan 13 preduzecima koja imaju do 500 гadnika i sluzbenika kandidatsku listu moze predloziti јеdпа desetina radлika i slиZЬenika koji imaju pravo glasa, s tim da brQj predlagaea ne шоzе biti _maпji о~ pet. u. preduze~r:a koj:a . ima~ preko 500 гadпika i slu2benika kand1datsku l1Stu moze predlo21tr onolrki broJ railнika i slиZbenika koliko iznosi broj claпova radнickog saveta koji se dma izabratL 1\tledu predlagacima moraju blti тютошеrnо zastupljeпi pojediнi izdvojeнi pogoni d. jedinice preduzeca.

u

Сlан

14

Кдnilidatska lista se podнosi pisшeno i mora sacirzati imeнa onoliko kanKaпdidatsku

clanova radпickog saveta. listu potpisuju predJagaci.

Кдndid:atske

С!ап 15 liste moraju biti objavljene u preduzecu najmanje pet dana

didata koliko se

Ьira

pre dana izbora. Izbori.IIla za kalna

гadnicki

Clan 16 savet rukovodi izborпa

koшisija

koju postavlja sindi-

oгgaпizacija,

Glasanje se vrsi na ЬiraCkiш mestima. Izborna korn.'isija odreduje Ьiracka mesta Сlап 17 se vrsi glasackim listicima. Na svakoш glasackom listicu su upisana su predlozeni na odnosnoj listi.

postavlja biracke odbore.

Glasaпje

гedom

iшena

kaпdidata

koji

Clan 18 Svaki Ьiгас doЬija onoliko glasackih listiCa koliko iша pгedlozenih kaнdiidat­ skd.h lista. Svaki Ьirac ima pravo da na mesto predlozenog kaпdidata na jednoj kandiclatskoj listi, pгecrtavajuci njegovo ime unese ime drugog kaнdidata iz геdа гad­ nika i slu2benika preduzeca kojj imaju ргаvо glasa. Glasacke listice koji se odnose па kaпdli.datske liste za koje neee de. glasa, Ьiгас stavlja na odгedeno шesto u zasebnoj pгostoгiji u kojoj popunjava glasacki listic. GlasaCki listic one kandiidatske li:ste za koju g}ава blrac savija i stavlja ргеd Ьiгасkiш оdЬогоm u glasaclru kutiju. Clan 19 Izabrarti za clana radnickog saveta SnJ.atгaju se kaпdidati koji su dobili najveci broj glasova па onoj kandi:datskoj listi za koju је glasala veCina radnika i sluzЬeniik.a.

С!ап 20 Radnicki savet Ьiга pretsednika dz reda svojih clanova. Pгetsednik radnickog saveta ne moze Ьiti clan upгavнog

оdЬога.

Сlан 21 saveta saziva i njiшa pгetsedava pr·etsednik saveta. Zasedanja radnicl:og saveta odгzavaju se најшаnје jedanput u sest nedelja. Zasedaнja

гadnickog

59

Pгetsednik је duZ:an sazyatj zasedaпje radniClrog saveta na zal1tev upгav­ nog odbora pгeduzeca, sindiikalne organizacije, jedne ltrecine clanova radni&og saveta ili diгektora.

Cl= 22 Radnicki savet odlucuje punovaZпo ako је na zasedanju prisutno preko lovine cLanova. Radr1iCki savet donosi zakljucke vecinom glasov-a priSU!tnih clan.ova.

ро"

Сlан 23

Radnicki sa:vet preduzeca: odobrava osnovne planove i zavrsщ r-acun preduzeca; donosi zal.;:Jjucke za upгavljanje pгedнzecem i za ostv-arenje privгednog plana; Ьir-a, гazгesava i smenjнje upr-avni odbor· pгeduzeca ili pojedine njegove clanove; donosi pravtla preduzeca uz potvr·du upгavnog оdЬога viseg pгivrednog udruzenja odnosнo nadleZпog dr2avнog organa; raspravlja о izvestajdma о radu нpravnog оdЬош d donosi zakljucke о odobravanju njegovog rada; гaspravlja о pojedirlim mer-ama upraYnog odЬora i donosi zakljucke о njima; vгsi r·aspodelн onog dela akumulacije kojj ostaje na гaspoJaganje preduzecu odnosno radnom kolektivu.

novi

radнickog

Clan 24 saYeta duzni su prisustvovati

diгektoг i ostali Claodbora. SvakQ clan radnickog saveta ima ргаvо postavljatii pdtanja upravnom odboru i dir·ektoru u pogledu na njihov rad. Upravni оdЬог i diгektoг du:Z.ni su dati odgoYor na zasedaпju гadnickog saveta.

Sednicama

upгavnog

IП.

donosi mesee!le operativЋe pla!lOVe; stara se о pravilнom poslovanju preduzeca; sastavlja predlog za unнtгаsнјн oгganizaciju pгeduzeea i pгedlog sistematizacije тadnih mesta; sastavlja pгedlog pгavila о гadnom гedu u preduzecн donosi mеге za ш':Yrscenje radne discipline; гesava о postavljenjн slнzbenika na rukovodece polozaje u preduzecн; doнosi гesenja povodom pгigovora гadnika li slu2benika па resenja о otkazн unutrasnjem rasporedu на posloye; preduzima mеге za unapгedenje pгolizvodnje predнzeea а narocito za racionalizaciju pгoizvodnje, povecanje proizvodnosti rada, S!lizenje tro8kova proizvodnje, poboljsanje kvaliteta pюizvoda, spгovodenje stednje, smanjenje otpadaka i skarta; re~ava о pitanjima гadnih normi н pгeduzecu; ге8аvа о pгoglasenjн нdarЋika i о гacionalizatoгskim i noYatorЋkim pгed­ lozima; preduzirna mere za strucno uzdizanje radnika i sluZ:benПca pгeduzeea, kao i za njihovo pravilno гaspor·ediva!lje na pojedina гadna mesta; stara se о pravilnoj primenj propisa о radnim odnosima u preduzecн, о platama, nadnicama i unapredivanjн radnika i sluzbenika, о ::a8tit>i ra~a i. socijalnom osiguranjн kao i о poboljsaYanjн zivotnih uslova гadnika slнzbenika 11 preduzecu; clonosi plan kor·iscenja godiSnjeg odm01·a гaclпika i sluzbenika н pr·eduzecн; pгeduzirna mere za za8titн i pravilnu нроtгеЬн op~tenarodne .im?v1ine . kojom нpravlja preduzece i mere za otkriva!lje, spгecavanJe i otklaщa_n)e pOJav<; stetociпst\Тa, гasipniSt\Тa i drugih oЬlika пеsютеsпоg odnosa ргеmа opstenaгodnoJ imoYiпi. Upгavni odbor preduzeca vanje preduzeea.

za izvrsenje plana 1i pravilno poslo-

Clan 28 pretsednika izmedu

svojЉ clanova. ne moze Ьiti pгetsednik нpravnog оdЬога. Pretsednik ul)гavnog оdЬога гttkovodi sednicama нpгavnog рrетна zajedno sa · diгektoюm dnevni геd sednica. Upгavni

Upravni odbor preduzeca

је odgovoraп

оdЬог Ьiга

Direktoг

Clan 25 Upravni odbor preduzeca sastoji se od 3 do 11 Ьгој

i

clarюva,

ukljucujuci u taj

diгektoгa.

Broj clanoya upгaYnog odbora sv-akog preduzeca odreduje se praYblima preduzeea, а u zaviisnosti od velicine .i stгuktuгe pгeduzeea. Upгavni оdЬог pгeduzeca Ьira se iz reda radнLka, tehnickog i in:Z.enjeгskog osoЬlja i drugih -sluzbenika pгeduzeca koji imaju Ьir-acko pravo. Najmanje tri cet\Тrtine clanova upгavnog оdЬога rnoгaju Ьiti гadnici koji гаdе neposredno u proizvodnji, odnOS!lo u osnovnoj privгednoj delatnosti pгe­ duzeea. Сlап 26 IzЬor IzЬor

glasaпjem.

upraYnog оdЬога clanova upгavnog

vгsi

radnicki sav-et odmah ро svoш konstituisa!lju. оdЬога vrsi se na osnovu kaнdidatskih lista i taj.niш

Zajedno sa clanovima upravnog odЬora Ыта se i odredeni broj zamendka. Pravo predlaganja kandidatske liste ima jedrla -desetina clanova 1·adrrickog saveta. Mandat claoova upгavnog оdЬога preduzeea tгаје do izЬora novog upravnog odЬora. Upra'VIli odЬor i pojedini njegovi clanoYi mogu Ьiiti smenjeni i pre isteka vгешеnа za koje su izabrani. Clan 27 odbor pгeduzeca: sastavlja predloge osnovr1ih planova. pгeduzeca;

Upгavni

60

оdЬога

ргi-

Clan 29 Upravni odbor preduzeea гасЬl kolektivЋo i donosi svoje zakljucke samo na sednicama. Sednice upravnog оdЬога saziva pгetsednik. Pretsednik је duzan sazvati sednicu upravпog оdЬога па zahtev djl·:?ktor·a Ш p.ojedinog Сlана upгavnog odbora. Cla.n 30 odbor pгeduzeca punovazno donosi zakljucke ako је na sednici poloyine njegovih clanov-a. Zakljucci upravnog odbora donose se ve&Jнom glasova prisutnЉ Clanov-a,

Upгavni pгisutno preko

Claнovi оdЬога,

upгavnog

оdЬога,

za irnaju pravo na na!madu u

Clan 31 vгeme dok su zauzeti poslovima upravnog v:isiнi izguЬljene

zaшde.

Clan 32 preduzeca ima pravo i. duznost dostaviti нadleZпom dг2avnom organu svoje p1•igovore i primedbe на reseнja, naredenja i uputstva uprnvnog odЬora viseg privгednog udгuZeнja za koja smatra da nisu saglasna sa zakonom щ da su stetna: ро inteгese preduzeea, ali ne moze obustaviti njihovo dzvгSenje, dok n.adlezni drzavni oгgan ne donese svoje r·esenje. UpгaYni odЬor

61

Clan 33 uprvnog odbora preduzeca koji se пе sloZi sa zakljuckom upravnog odЬora moze saopstiti svoje primedbe upravnom odboru viSeg pr!ivrednog udruZ;enja, odnosno radnickom savetu preduzeca. C!an upravnog odЬora nюze samo rш sednlci upravnog odbora i radnickog saveta izneti svoje primedЬe па rad direktora. С!ап

drZa:vпi dапа.

IV. Direktor preduzeca Clan 36 Direktoт organizuje рюсеs гасlа u pгeduzecu i пeposredno rukovodi ostv:arenjem рlапа i poslovanjem ргеdнzеса, izvrsujuci zakoпe i dгuge pтopise, zakljucke upгavnog odbora pгeduzeca i naгedenja i uputstva пadleZniih drzavnih organa, kao i upravпog оdЬога i dir·ektora viseg pгivгedпog udr·нzenja.

neposгedno odgovoгan za izlтrsenje zakona, naredenja пadleZnih drzavnih oгgana i obezbeduje

propisa i u preduzecu.

Сlап I=:tiгektor

preduzeca, u

.drugih njihovu

рrЋvЋЉ pгimenu

37

okvirн

prlivгedog plana i saglasno zakljнccima upzakljucuje ugovoгe d. гаsрогеdнје obrtпa sгedstva.

ravnog odbor·a predнzeca, Ugovor је pнnovazan cim ga dir·ektor zakljuci. Direktor zastupa preduzece pred dгzavnim organima i н pravnim odпosima s pojedinim fizickim i pravnim licima. On moze ovlastiti drL!go lice da zastupa pгe­ duzece u odгedenim pravnim poslovima.

C!an 38 Direktoг predнzeca prima radnike na rad i postavlja slиZbenike н zecu, izuzev оне za koje је posebпim propisima drukcije odredeпo, i reseпja о njihoYim radnim odrюSiima s pгeduzecem.

predudonosi

. Dkektoт ргесlнzеса doпosi гesenja о otkazima гadnicima i slиZbenicima, ukollko :rua оsпоvн opstЉ pгopisa to ргаvо nije ргеnеsепо na druga Иса u ргеdнzесн. PгotJv svakog геsепја о otkazн ili о гаsрогеdн na drugi posao ·r
гesenje.

Сlап Direktoг pгeduzeca

vrsi raspored

im duznost. Radnici i sluzbenici preduzeca duzeeu. Direktor pгeduzeea obezbedнje

39

гadпika

i slнzbenika па pojediпe poslove

odredнje

odgovoгпi

d:isciplinн

su

diгektoгu

u radu i

za svoj rad

poslovaпjн

н

pre-

prec1uzeca.

Сlап

40 za:kljucak

Ako direktoг smatгa da је upгavnog ol'lboгa protivaп zаkопн, pravnim propisima, plaпovima ili пaredeпjima nadleznih dгZavniih organa. duzan је о tome bez odlaganja izvestiti нршvпi оdЬог viseg privтednog udruzeпja odnosпo пac1lezni dr·zaYni отgап i pгiyr·emeno o1)нsta-vi izvгseпje zakljнcka, dok upгav­ ni odЬor viseg priYгedпog нdrЋzепја, оdпоsпо nadleZпi dr·zavпi :>гgап, ne doпese koпacno геsепје. Upгavпi оdЬог viseg pгivтedпog udтнzenja, odпosno nadlezni 62

svoje resenje odmah

а

:ruajdocillije u roku od deset

V. Radnicki savet, upravni odbor i direktor viseg privrednog udruzenja

C!an 35 U cilju proueavanja pojedinih pitanja i pripremanja predloga u poslovima iz svog delokruga upravni odbor preduzeca moze obrazovati posebne komisije iz reda гadnik:a i sluzbenika preduzeca.

је

dиZan је doпeti

Direktor preduzeea moze preduzeti mere potrebпe za izvrsenje plana i pravilan rad preduzeea iz delokruga upravпog odbora u slucaju da ih upravni odbor p.ije na vreme doneo. Diтektor се о preduzetim mer·ama izvestiti upravщ odbor preduzeea na prvoj naтednoj sednici.

C!an 34 C!anovi upravпog odbora duzni su euvati drzavпu i slиZbenu tajnu. Za svoj rad u upravпom odboтu clarюvi odgovaraju kao slиZbena lica.

Diгektor

organ,

Clan 41 Radnickj savet viseg privrednog udr·uzenja Ьiгајu тadni kolektiv~ svih udruzenih preduzeca srazmerno svom brojnom stanju. R.adnicki savet v:iseg privrednog udrurenja sastoji se od 30 do 200 clanova. Clan 42 Upravni odbor viseg privrednog udrнzenja sastoji se od 5 do 15 clanova, ukljucнju6i u taj broj i direktora. Najmanje tri cetvrtine clanova upr·avnog odbora moгaju blti гadnici koji rade neposredпo u proizvodnji, odпosno u osnoln:J.oj pr·ivr·ednoj delatпosti pojedinih pгeduzeca. Olan 43 ne

I>iгektoгa Yiseg FNRJ, odпosno

naюdni

privr·ednog prezidijum

udгuzenja postavlja пагоdnе skupstine

Prezic1ijum Narodne skupstinarodne гepнblike, odnosпo

odЬor.

C!an 44 Posebnnim zakoпom dопесе se pl'Opisi о пасiпн izbora, delokrнgu i гаdн r·adпickih saveta i upr·юmih odbora viSih pr·ivтedпih udru2eпja, kao i о polozajн i ovlascenjima diгektor·a. VI. Prelazne i zavrsne odredbe Clan 45 Vlada FNRJ н saradnjJ sa vladama пaгodnih republli;:a i Ceпtralпim odЬo­ rom Saveza siпdikata Jнgoslavije pr·eduzece mere da se izЬoгi za гadnicke savete i нргаvnе odbor·e preduzeca spгovedu odmah ро stupanjн na snagн ovog zakona. Clan 46 saveznim i repнЬlickim zakoпima i proprsrma Vlac1e FNRJ, а na osnovu nacela ovog zakona, donece se daJji pюpisi о radniclcim savetima i нpravnim odboгima predнzeca i vd.sih pri"~.'Tednih udгнzenja. Posebпim

Clan 47 Do dопоsепја zakona iz pr·eЉodпog stava \llada FNRJ moze uгесЉоm donositi propise о radпickim savetlima i upгavnim oc1ЬorJ:rna visih privгel'lnЉ "Lrdr'llzenja, а Vlada FNRJ i vlade naгodпiih гepuЬlika propise za spгovodeпje oYog zakona. Сlап 48 Ovaj zakoп shodпo ее se primenjivati па privredпa ртеdнzеса drustvenih organizacija. Vlada FNRJ moze izнzetno propisati da se za pojedina vojna pr·ivrecma preduzeca oгgan~ radnih kolektiva za upгavljanje preduzecem obrazuju drttkcije nego sto је propisano ovim zalюпom odredujuci ujedпo njihoY delokrug. U preduzecima koja jos nemaju pravila, Ьгој clarюva upravnog odbora odredice гadnicki savet.

63

Сlай 49 Propisi Osnovnog zakona о dгzav-nim privr·ednim pгeduzecima ·i dr"Ugi pisi ukoliko Sll u supгotnosti sa ovim zakonom pгestaju vaziti.

p:гo­

Clan 50 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana ро objavljivanju u »Sluzbenom listu Fedeгativne Narodne RepuЬlike Jugoslavije«_ (»Sluibeni

list FNRJ«

Ьг,

43, 1950)

IZ GOVORA DRUGA TITA U NARODNOJ SKUPSTINI FNRJ POVODOM PREDLOGA OSNOVNOG ZAKONA О UPRAVLJANJU DRZAVNIМ PRIVREDNIM PREDUZECIМA 1 VISIМ PRIVREDNIМ UDRUZENJIMA OD STRANE RADNIH KOLEKTIVА, 26. JUNA 1950. GODINE Drиgovi

i

drиgarice

narodni poslanici,

Pred Narodnom skиpstinom nalazi se danas na pretresи projekt jednog od najznacajnijih zakona socijalisticke Jиgoslavije - projekt Osnovnog zakona о иpravljanjи drzavnim privrednim preduzecima i visim privrednim иdruzenjima od strane radnih kolektiva. Donosenje tog zakona Ьiсе najznacajniji histoгijski cin Naгodne skиpstine poslije donosenja zakona о nacionalizaciji sredstava za pгoizvodnjи. Preиzimanjem sгedstava za proizvodnjи и drzavne ruke jos nije Ьila ostvarena akciona parola radnickog pokгeta »Fabrike radnicima«, јег parola »Fabгike radnicima, zemlja seljacima« nije neka apstraktna pгopagandisticka parola, vec takva koja ima и sebl dиboki sadrzajni smisao. Ona sadгzi и sebl citav program socijalistickih odnosa и proizvodnji: и pogledи dгиstvene svojine, и pogledи prava i dиznosti trиdbeпika i prema tome - moze se i mora ostvariti и pra'ksi, ako mislirrю da zaista izgradimo socijalizam. Тај

nas zakon о itd. logicna

na иpravljanje radnim kolektivima fabrika, posljedica razvitka socijalisticke izgradnje паsе zemlje. То је dosledaп nastavak и пizи mjera koje паsа narodna vlast sprovodi па svom nepokoleЬljivom риtи и socijalizam. Пslovi za to vec sи djelimicno sazгeli. Nasi radпi kolektivi svakodnevno роkаzији svojи zrelost, svojи visokи svijest kоји ispoljavajи и svojim herojskim пaporirna na izvrsavanjи svojih planskih zadataka. Otkиda taj elan i pozrtvovanost пasih trиdbenika и takmiceпjи i izvrsavanjи plaпskih zadataka prije roka? Otиda sto sи пasi trиdbeпici shvatili da izgradnja socijalizma и nasoj zemlji zavisi samo od пjih samih i da plodovi rшpora koje oni ulazи idи u njihovи korist. Nasi trиdbenici mogli su se do sada ubjediti da nasa narodпa vlast gaji prema пjima риnо povjerenje i brigи. S dгиgе strane, nasi radni ljudi роkаzији na djelи da sи spremni da savladajи i najvece teskoce и svom radu. Zar, рrеша tome, ti trиdbe­ nici, koji cine takve napore, koji s tolikiш elarюm i pozrtvovanoseu nastoje ргеdиzеса

5

Samoupгavljanje

davanjи је

u Jugoslaviji

da proizvedи cim v1se raznih proizvoda, koji s tolikom energiJOffi grade nove fabrike, nove objekte, nove zeljezнice i drиgo, koji роkаzији ljиbav prema tim svojim fabrikama time sto nastoje svim silama иsavrsiti orиda za proizvodnjи pиtem novatoгstva zar ti radni ljиdi nisи sposobщ da sami i иpravljajи tim svojim fabrikama? Naravno da јеsи, sposobni sи da иprav­ ljajи, а novi radнici koji се dolaziti и fabrike, rиdnike i drиga predиzeca naиcice to od svojih drиgova. Mozda neko rnisli da се taj zakon Ьiti preиranjen, da radnici nece moci da savladajи komplikovanи tehнikи иpravljanja fabrikama i drиgim predиzeciшa. Ко tako misli, taj se vara, а takvo gledanje на to pitaнje zнacilo Ьi irnati nepovjerenje и nase trиdbenike, znacilo Ьi ne vidjeti kakve се ogrornne stvaralacke sнage bas to иpravljaнje razviti kod nasih trиdbenika, jer се taj zakon nasim гadнirn ljиdima jos viSe otvoriti perspektivи njihove bиdиcnosti, bиdиcnosti citave nase zajednice. То, dakle, ne samo da nije preиranjeno, vec је doslo i sa izvjesnim zakasнjenjem ... Ali danas rni sami izgradиjemo socijalizam и nasoj zernlji, ne иpotreb­ ljavamo vise saЬlone, vec se rиkovodimo rnarksistickom наиkоm i ideшo svojirn риtеш, vodeci rасина о specificnim иslovima koji postoje и nasoj zemlji. SaЬloni sи do daнas nama nanijeli mnogo teskoca i jos иvijek se оsје­ саји njiho\'e teske posljedice, jer sи oni иpravo stihijski иlazili и p1-aksи nasih ljиdi i sada ih se tesko oslobadajи, iako i sami to zele. Ali mi sшо и poslednjern саsи predиzeli na svirn linijama rnjere da se pгestane s takvom praksorn. Zbog toga i postizeшo svakog dana sve vece i vece иspjehe и izgгadnji. Та иspjesna realizacija rnaгksisticke naиke и наsој pгaksi omogиeava nam i иspjesnи ЬогЬи pгotiv revizionizrna и toj naиci, а za ро­ Ьјеdи istiнe о nasoj socijalistickoj zeшlji. Mi smo se na praksi и svojoj zemlji иbjedili kako snazno i dиboko osvjetljava ta naиka i нajzaшгsenija pitanja; ko zeli i ko је sposoban da је shvati i da razumije njen dиh tome nisи potгebni nikakvi dгиgi aиtoriteti, nikakvi tиtoгi, nikakvi sигogati rnaгksisticke наиkе koji ga rnogи sarno skrenиti s pravilнog socijalistickog риtа na риt revizionizшa. Kod Maгksa, Engelsa i Lenjina nalaze se иglavnorn odgovoгi на sva pгincipijelna pitaнja, а гazradи i primjenи tih ргiнсiра и svakoj zemlji poseЬice mogи vгsiti samo онi koji sи izгasli iz нјеdага naroda doticнe zeшlje, koji роzпаји ргоЬlеmе svoje zernlje, koji роzнаји njenи histoгijи, nјепе оЬiсаје, нјеnе slabosti i pozitivнe stгане, koji mogи Ьиdно pratiti sve pojave па licи mjesta, ali koji и isto vrijerne poznajи marksistickи наиkи, to jest shvatajи njen dиh i иrnjesno гиkији nјоше i spгovode је и pгaksi ... Dгиgovi i drиgarice, ргiје svega zelim tacno иtvrditi и сети је sи­ stina naseg риtа и socijalizarn. Da li је to nesto novo sto trazi teoretsko obrazlozenje, sto Ьi negiralo pravilnost marksisticke rшиkе na sadasnjoj etapi, bar и nekirn pitanjima? Razurnije se da nije. Sиstina rшseg риtа и socijalizarn, ili bolje reCi и koшинizam, rnoze se definirati и svega nekoliko rijeci: nas риt и socijalizarn sastoji se и tome sto rni marksistickи nаиkи, na datoj etapi, primjenjиjeшo и praksi и najtjesnjern skladи sa specificнiш иs­ lovima koji postoje и паsој zernlji. Za паs ta naиka nije dogma vec sredstvo za rиkovodenje, sredstvo za orijeнtacijи и svakoj koнkretnoj sitиaci­ ji, ра ma kako она Ьila zarnгsena. Mi nastojimo da и sva nasa djela иnese-·· mo dиh te naиke, jer smo dиboko иvjererli da је to pravilno i jer se potvrdиje и praksi da sи principi te nauke, Ьlagodareci genijalnim нaиcnim predvidanjima нasih velikih ucitelja, i па danasnjoj etapi rnedиnarodnog zЬi66

:таnја и риnој _:vazn~sti i .s:та~о ots~и~anje od tih pгincipa Ьilo pod kakvim 1zgovorom , . • ·t znacllo Ь1 . rev1zюшzam 1 1zdajи stvari ne samo radnic"ke kl ase vec 1 с1 avog progreSivnog covjecanstva... '

B~lo је ljиdi,. i jos ~vje~ ~h irna~ koj~ sи rnislili i rnisle da је rиkovanje sredst~m.~ za . pro.I.zvodnJ.и. ПJeseno time sto se postavljajи kao direktori ili иprav~telJ1 ~аЈ~91Ј1 r~dщc1. То је dobra stvar, jer па taj naciн dolaze na t_и dи~nost lJи?I и .koJ~ se moze imat~ povjerenje i и koje drzava radnog na~oda 1ma povJeren~e, Jer preko radшka - direktora koji је i sam potekao :z redova tгиdЬешkа, narodna drzava ima Ьоlји kontrolи и poslovaпjи 8 Jedne strane, а s drиge stгапе, takav direktor bolje гazumije razne potre-

Istorijski trenuta~ pred~ednik Tito govori povodom donosenja Zakona о p1·eda]z p1·eduzeca па up1·avljanje radnim kolektivima.

Ье гadnika i v1se vodi racиna о radnicima i о drzavnoj, to jest narodl~oj sv~jini. No. to је Ьila r:ajpreca mjera pri иziшаnји sredstava za pro:zvodr:Jи. ~. drzavne rиke 1 tako, razиrnije se, ne rnoze ostati, ako hо­ сешо IZbJ~Cl. rnnoge нezgode koje Ьi kroz јеdан dиlji period шogle nastati iz toga._ ~о Је ~edno, ~ dr~_go - r:a taj naCin jos nije ostvarena parola »Fabrike rаdш~~ша<< 1 ~а taJ nасщ ne Ь1 se rnogla ostvariti ideja odиrniraпja drzavnih fиnkciJa и pпvredi.

Ка~ sto sarn vec пaprijed kazao, projekt zakona koji mi ovdje tгеЬа da .:rs~oJ::Нo od vanredrю је velike vaznosti za dalji pravilпi razvitak nase SOCIJ~llstlcke ~e_m!je, ali on jos ~ potpипosti ne rjesava to pitanje; on preds~av~Ja sa_mo JOS Је_d~п korak dalJe ka kornиnizmи. Dгzavпe fипkcije и ирrаv­ lЈаПЈи pпvredorn JOS и potpипosti не prestajи, ali one vise нisи iskljиcive. 5*

67

One slabe uslijed toga sto se na upravljanje privlace trudbenici. Oni ulaze postepeno а ne odjedaнput, u cjelini, u svoja prava da kao proizvodaCi i upravljaju tom proizvodnjom. Zasto trudbenici ulaze postepeno, а ne odjedaнput? Da li се to trajati dugo i koliko? Ne шоzе se odgovoriti koliko се vremena to trajati jer to zavisi od raznih okolnosti. Zavisi od toga kako се brzo napredovati kulturrli razvitak, to jest svestraнa naobrazba radnika, da Ьi oni Ьili u svakom pogledu sposobni da upravljaju uspjeSпo, na korist zajednice, fabrikama, rudnicima, transportom itd., jer bez toga radnici несе moCi da vrse evidenciju i kontrolu. Bez kulturнog uzdizaнja radnici nece moci da ovladaju potpuno tehnikom upravljanja. То, dalje, zavisi od tешра razvitka proizvodnih snaga itd. Kulturno uzdizanje trudbenika је tim vazrlije za nas i pretstavlja jedan od нajtezih proЬlema zbog toga sto је nasa zemlja Ьila шedu najzaostalijim zeшljama u EvroPi u pogledu stepena proizvodnih snaga. Nasa је industrija tek sada pocela da se razvija punim zamahoш. Prema tome, brze ili sporije pгenosenje svih fuнkcija upravljanja u privredi na trudbenike zavisi kod nas i od brzeg ili sporijeg razvitka proizvodnih snaga. То zavisi u prvom redu od saшih radnika, od нjihove brige da se sto prije i sto vise proizvede potrosnih dobara, od brige radnika da se Stedi а ne rasipa itd ... Zasto ја isticem na prvo mjesto nuzrюst kulturrюg razvitka? Ako pogledamo koliki је Ьiо broj iнdustrijskih radnika u staroj Jugoslaviji, а koliki је danas i koliki се jos Ьiti, onda nije tesko pogoditi u cemu је stvar. Ко dolazi danas u industrijska i drиga preduzeca? Seljaci. Dakle, ogroman broj seljaka, ili polиseljaka i polиradnika, dolazi и preduzeca i nјЉ najprije treba prouciti kao radnike, а onda vaspitavati kao radнike-иpravljace. То nije kratak i lak posao i prema nјеши se treba odnositi s najvecom ozЬiljnoscи i strpljenjem i energicno ga savladivati. Kod vaspitavanja tih novih radнika imacemo, i daнas imamo, ne malo posla s tиdim shvataнjirna kod velikog di~la radnika о njihovoj dиznosti kao radnika, о njihovom оdноsи рrеша drzavnoj, odnosno nагоdној svojini itd. Uzmimo samo cinjenicи da mi nmoge objekte, ра cak i neke rшjvece fabrike, rиdнike i drиgo, gradimo i otvaramo bas u najzaostalijim krajevima, kao sto sи najzaostaliji dijelovi Bosne, Saнdzak, Makedonija, Kosovo i Metohija, Lika, Сrпа Gora, itd., dakle, svuda gdje је do sada Ьilo vrlo. шаlо iii skoro нimalo indиstrije. А ko се raditi u tim fabrikama, rиdnicima i drugim predиzecima? Seljaci iz tih zaostalih krajeva. Siromasni seljaci tih zaostalih krajeva treba da udи i uci се u te fabrike i rиdnike. Oni treba od siгomasnih seljaka, cije sи generacije stoljecima zivotarile на najnizem nivou kиltиrnog i zivotnog standarda, da postanи svjesni radnici, graditelji boljeg zivota za sebe i Citavи socijalistickи zajedпicи. То несе Ьiti tako lak i brz proces, mi smo toga svjesni, jer vec daнas imamo prilicno iskиstva и tome koliko је tesko iz polиseljaka-polиradнika vaspitati svjesnog i discipliniranog iнdu­ strijskog radnika. Da Ьi se to postiglo potrebni sи veliki napori, potrebno је иporno dokazivanje tim polиradnicima da онi u наsој socijalistickoj zemlji postajи ne samo proizvodaci u indиstriji, rиdarstvи, itd., vec i vlasnici sredstava za proizvodnjи; treba im dokazati da sи иlaskom и te fabrike, rudnik?. i druga ргеdиzеса онi postali i njihovi vlasnici. Ne ono parce neplodпe zemlje koje im nikad nije шoglo dati mogиcпost zivota dostojnog covjeka, vec fabгike, rиdnici i drиgo mogи njima osigиrati bolji zivot no sto su ga imali онi i njihovi preci! Zasto је potrebno da ti polиseljaci-polиradпici postanи svjesrli 68

indиstrijski radнici? Potrebno је u prvom redи zbog toga sto шi gradirrю nmogobrojne fabrike i predиzeca, otvararrю sve nove i nove rudnike, jednom rijeejи indиstrijaliziramo nasи socijalistickи zemljи da Ьismo је ucinili bogatijom, da Ьi neiskoriscena bogatstva Ьila pristиpacпa svim gradaпima паsе zemlje, da Ьi se ljudi rrюgli tim bogatstvima koristiti itd. Da Ьi se te fabrike, rиdnici itd. шogli pokrerшti, potrebнi sи radnici koji се Ьiti sposobni da ovladajи i pokrecи поvи, savreшenu tehпikи. Tom savremenom telmikom nece moci da rиkије poluseljak, koji vise misli na svoje parce neplodne zemlje пеgо па savremeпa шoderna sredstva za proizvodnjи, koja sada kod наs nisи vise privatna, kapitalisticka, vec drиstvena svojina citave nase zajednice. Njiшa vise ne upravljajи kapitalisti ili пjihovi dobro placeнi vjerni ciнovнici, Ьirokratija koja se briниla samo о iнteresima kapitalista, to jest о tome da se iz radпika iscijedi sto vise profita za kapitalisticki dzep, pri сети Ьi шrvicи doЬila i ta Ьirokratija. Danas се kod nas upravljati tim fabrikama, rиdнicima i drиgiш sami radnici. Oni се saшi odredivati kako се se i koliko raditi, oni се zпati zasto rade i па sta се se upotreЬljavati rezиltati пjihovog rada. Da Ьismo to rrюgli postiCi svиgdje и nasoj zemlji, i и пajzaostalijim krajeviшa, potrebno је ироrпо savladivati zaostalost, ро­ tгеЬпо је dici polиseljake na пivo svjesнih industrijskih radnika koji се shvatiti i svoje dиznosti i svoja prava graditelja socijalizma. Iz goгnjeg se vidi da postoje vanredno velike teskoce na риtи izgradnje komunizma, и jednoj zaostaloj zemlji, kao sto је, па primjer, наsа. Ali sta sada? Hocemo li cekati da svi radnici budи jedпako рашеtпi i sposobni da иpravljajи predиzecima? Razиmije se da ne, jer Ьismo и tom slисаји morali beskгajno dиgo cekati. Bas и procesи иpravljanja, и neprekidnom procesи гаdа i upгavljanja, svi radпici се steci potrebno iskиstvo. Upoznace ne samo proces гаdа, vec i sve prohleшe svog predиzeca. Trиdbenici се samo и praksi moci da nаисе da se slиze evideпcijom, da se upoznajи s tim koliko mateгijala smijи иtrositi а koliko se шоzе иstediti, ироzпасе se s tim na sta sve ide njihov rad, to jest kиda ide njihov visak rada i na sta se оп иpotreЬljava. Upoznace se s tim kolika mora Ьiti akиmиlacija njihovog predиzeca kao dio орсе plaнske akиmиlacije, а koliko oni mogи ostaliш viskom proizvoda povecavati svoj standard zivota. Oni rrюraju Ьiti upoznati s tim koliko i kojim tempom oni morajи povecavati prodиktivnost rada itd. Онi se bezиslovno morajи иpoznati s radнom disciplinom, jer onog momenta kad trиdbenici иzimajи na sebe odgovornost da ucestvuju и upravljanju privredom otada pitanje гadne disciplir1e spada u njihovи prvи duznost.

Narocito vazna stvar Ьiсе za savjete radnih kolektiva da uticи da se cim racionalнije rasporeduje radna snaga, da не dozvoljavajи da se u njihovim predиzecima иgнjezdi пepotrebna neproduktivпa radna snaga, odnosno sиviSna Ьirokratija u adшinistraciji, jer се se na taj nacin sarno povecati troskovi pгoizvodnje i smanjiti rentaЬilнost njihovih predиzeca, sto се ici na stetи citavog kolektiva. Treba zнati razlikovati potrebи za specijalistima od sиvisnog admiнistrativnog, neproduktivnog aparata. Predavanje fabrika, rиdnika itd. па rиkovodenje radнim kolektivima onemogиciti се da se ugnjezdi и наsој privredi jedna zarazпa bolest, koja нosi ime Ьirokratizam. Та bolest se пevjerovatno lako i brzo prerюsi iz bиr­ zoaskog drиstva i opasna је u prelazнom periodи, jer kao polip svojim hiljadиkrakim pipcima spиtava i ometa pravilaн i brz proces razvitka. Birokratizam spada medи najvece neprijatelje socijalizшa bas zbog toga sto se иvlaci 63

neprimjetna и sve pore drиstvene djelatnosti, а da ljиdi ispocetka ni sami toga nisи svjesni. Bilo Ьi pogrjesno misliti da Ьirokratizam vec nije росео i kod nas hvatati korijena. I kod nas se on vec росео иvlaciti и razne иsta­ nove, и drzavni aparat i privredи, ali mi smo toga svjesni i zato smo vec predиzeli citav niz mjera da ga onemogиcimo. Ти nisи dovoljne kampanjske mjere, vec neprekidna borba i vaspitavanje ljиdi ... Pitanje иloge sindikata pod novim иslovima, pod иslovima исеsса trиd­ benika и иpravljanjи privredom, donekle se mijenja, jer se fиnkcija sindikata sada иglavnom иsmjerava na ono sto је najvafuije и radи sindikata - na vaspitaнje, na svestrano kиltиrno иzdizanje trиdbenika. Rad sindikata иsmje­ rava se na to da se novopridosli radnici, to jest Ьivsi seljaci, kroz иporan гаd sindikata, а pod rиkovodstvom Partije, cim prije otresи starih sitnosopstvenickih navika, da se cim prije иzdignи na nivo najsvesnijih indи:. str·ijskih radnika, radnika s novim, socijalistickim odnosom prerna sredstvima proizvodnje, prema fabrikama, prema rиdnicima, pren1a drиstvenoj svojini, prema гаdи. Те nove radnike treba cim prije vaspitati da Ьиdи neиnюrнi i pozrtvovaнi graditelji komиnistickog drиstva, to jest ljepseg i sretnijeg zivota svih trиdbenika.

u vezi sa иcescem radnika и ирrютlјаnји pгedиzecima, odnosno proizvodnjom иорсе, slabl онај zadatak sindikata koji sи ощ imali и vezi sa zastitom radнickih interesa, јег sada tи stvar radnici samo rjesavajи preko svojih savjeta, odnosno иpravnih odbora и pгoizvodнji. Time se иjedno olaksava dvostrиka иloga siнdikata, koji sи s јеdне strane imali da stite iнterese radnika, а s drиge strane n1oгali isto tako da vode racиna о iнteresima нarodne drzave, о interesima cjeline, о inteгesima citave zajedнice. Upozнa­ vanjem radnika и ргосеsи иpravljanja proizvodnjom sa .svim proЬlemima: sa akиmиlacijom, s troskovima proizvodнje, s raznim Пlнogobrojninl teskocama s kojima sи se dosad morali boriti sami direktori, odнosno dosadasnje иprave i sindikati Ьiсе olaksan i rad sindikata и tom pogledи. То се и svakom slисаји mnogo doprinijeti stabllizaciji radнe discipline и fabrikama, rиdnicima i drиgim predиzecima. Iz nacrta zakona vidi se da tгиdbenici na najdemokгatskiji нacin иlaze svoje fиnkcije иpravljanja. Radnicke savjete Ьirаји neposredпo tajnim glasanjen1 radнici i slиzbeнici ро fabrikama, rudнicima i predиzecima иopste. Ti гadнicki savjeti i иpravнi odbori, koje Ьirаји Clanovi savjeta izmedи sebe, morajи imati svestrarш podrskи siнdikata. Da Ьi to Ьilo mogиcno, и иpravne odbore иlaze i Claнovi sindikata radнika i nan1jesteнika и tom predиzecи koji на taj насiн r1ose svoj dio odgovorнosti и иргаvlјаnји, иmjesto da Ьиdи samo savjetodavni orgaнi bez narocite odgovorrюsti, odnosno odgovorne dиzнosti. Ovaj zakoн predstavlja jedan od нajdemokratskijih akata koje smo mi do danas donijeli; он ро svojoj sadrzini odrazava nasи socijalistickи stvarnost ... Otsada :dгzavнa svojiнa sredstava za proizvodнjи, fabrJika, rиdnika, zeljeznica, pгelazi postepeнo и visi oЬlik socijalisticke svojine. Drzavna svojina је нajnizi oЬlik di'иstveнe svojine, а не najvisi, kao sto smatrajи гиko­ vodioci SSSR-a. Evo, и tome је наs риt и socijalizam, i to jediнo pravilan риt kad se. radi о odиmiraнjи drzavнih fuнkcija и pгivredi. Neka zapamte infoгmblгovci da нjihova klevetnicka dreka ne moze zatamнiti nas svijetli риt izgгadнje socijalizn1a! и

70

s di'иge strane, ovaj nas zakoн о исеsси radnih kolektiva, to jest nasih tгиdbenika, tl иpravljanjи pгivredoщ zemlje, pretstavlja нajsnazniji odgovor на pitaнje gdje је istir1ska den1okratija: ovdje kod nas ili toliko hvaljeнa i opjev.ana zapadнa deщokratija. Kod наs је deщokratija zasnovana na mateгijalnoj bazi za najsire щаsе trиdbenika. Nји оsјесаји mase, slиze se нјоmе za ostvareнje ljepse i sгetnije bиdиcnosti za sve trиdbenike nase zen1lje. То је odgovor oniщa на Zapadи koji toliko pricajи о tome da kod nas nema ргаvе demokгatije, da је наsа zeщlja policijska drzava itd., koji vole da pricajи о наsој oskиdici, о tome da нещаmо to i to itd. Da, kod nas zaista postoji oskиdica jos и mnogo сещи, јег щi jos nismo и stanjи da stvorinю dovoljno sredstava, dovoljno raznih predmeta za ироtrеЬи, dovoljнo svega onoga cime Ьi Ijиdi sebl иljepsali zivot, podigli svoj staнdaгd zivota. Ali, mi sn1o sada bas na риtи da to ostvaгimo i ostvaгicen1o za sve, а ne san1o za јеdни manjinи ljиdi, kao sto је to slиcaj na Zapadи. Sta koгisti na Zapadи sto sи magaziнi pиni svega sto covjek samo rrюze poze-· ljeti? Ко tamo щоzе danas иdovoljiti zelji da to nabavi? Razиmije se, samo jedan VI'lo n1ali sloj ljиdi, vladajиca klasa moze sebe zadovoljiti, а ne ogromna vecina radnih ljиdi. Prema tome, to је demokгatija za јеdни manjinи, jer гadni ljиdi koji zaгade da jedva zivotare, ili besposleni гadнici i ciнovnici, nemajи nista od takve den1okratije koja njin1a odиzima plodove njihovog гаdа, а пjih odгzava samo zato da Ьi l'lгиge, fizicki sposobнe, izl'lrzavali, to jest osigиi'avali im bogate иslove zivota. Mi, medиtim, radimo na tome da опi koji гаdе иzivajи plodove svog гаdа i и tome i jeste mateгijalna sиstiпa паsе

demokгatije.

Mi sn1o svjesщ da cemo imati dosta mиke da nasi radнici savladajи sve teskoce koje proisticи iz наsе zaostalosti, ali bиdimo иvjereni da се нasi tгиdbeнici pobjedorюsno proci kгoz sve te teskoce, jer sи svjesni da је pitanje izgгadnje socijalizma пjihova sopstvena stvar, da to moze Ьiti ostvareнo samo нjihovim sopstvenin1, иpoгnin1, pozгtvovanim, stvaralackim elanom. Nasa нarodna vlast је od samog svog postaнka vodila i danas vodi нajvise bi'igи о trиdbenicima, о ljиdin1a nase zemlje, jer inace ne Ьi Ьila narodna kad ne Ьi tako radila. Sve sto se kod наs radi i gradi ima јеdпи svrhи: иsгeciti nase trиdbenike, stvoriti iщ bolje иslove zivota. Sami trиd­ benici grada i sela gospodaгi sи svoje danasнjice i svoje sretne bиdиcnosti. Kako се brzo doci ta sretna bиdиcnost, kad vise nece blti potrebrю da se ljиdi toliko naprezи, zavisi od samih trиdbenika grada i sela nase zen1lje, zavisi od njihove иpornosti, poz1·tvovanosti i strpljivosti, zavisi od naprezanja svih snaga, od toga da Ьиdе cim manje oнih koji stoje ро straнi, da svaki da sve od sebe и svakodнevnoj borbl za izvrsenje Petogodisнjeg plar1a, za podizanje prodиktivnosti rada, za proizvodnjи cinl vise i cim boljih potrosnih predn1eta za potrebe gradana nase socijalisticke zemlje. Seljaci и zadrиgan1a, kojima sami иpravljajи, i radnici и fabrikama, и kojima се otsada sami иpravljati, in1ajи danas svojи sиdblnи zaista u svojim sopstvenim rиkama. (»Komunist« br. 4-5, Beograd, 1950. str. 1-3, 10, 17-21, 22-23, 25-26)

71

IZ REFERATA Ј. В. TITA NA VI KONGRESU КРЈ: »BORBA JUGOSLAVIJE ZA SOCIJALISTICKU DEMOKRATIJU{<, NOVEМВRA 1952. GODINE

KOМUNISTA

... Prije svega zelio Ьih da se zadrzim na decentralizaciji i dernokratizaciji upravljanja u privredi i narodnoj vlasti. Zelim odmah da podvucern da nije svaka decentralizacija ujedno i demokratizacija upravljaнja. Ove dvije forrne upravljanja rnogu, а i moraju, da idu paralelno samo u istinskom socijalistickorn razvitku, u jednoj visoj fazi drustverюg razvoja, tj. onda kad su sredstva za proizvodnju vec potpuno u rukama proizvodaca, kada fabrikama i preduzecima upravljaju sami radnici preko svojih organa upravljanja koje su sami izabrali. Prema tome, istinsko demokratsko upravljanje pocinje ondje gdje prestaje funkcija upravljanja drzave u privredi preko njenog aparata. Razurnje se, i u pocetnoj fazi revolucionarrюg razvoja, - to jest dok se sredstva za proizvodнju jos nalaze u rukarna drzave, ali socijalisticke - postoje elemeнti demokraticnosti, ali ti elementi ipak imaju samo u visem stepenu socijalнi karakter i не pretstavljaju u pravom smislu izraz socijalisticke demokratije. Prema torne, u nasoj росеtној fazi revolucionarnog razvoja, dok drzava jos nije Ьila predala fabrike i preduzeca na upravljar1je radnicima, kad је drzava upravljala tim fabrikama i preduzecima preko svog aparata, odnosno sanю preko direktora kao svog za to odredenog нamjestenika, u tom periodu nije se moglo govoriti о socijalistickom demokratskom upravljanju. U toj prvoj fazi razvoja drzava radnog naroda morala је odmaћ rijesiti kako је пајЬоlје mogla, prema materijalnim mogucnostima, socijalno pitanje trudbenika. Postepeno је narodna drzava sama povecavala plate radnicima, donijela Ustav, zakone i uredbe u kojima su radnicima i narnjestenicima zagarantirana prava na peнziju, pravo na placeni godisnji dopust i tako dalje. Drzava је osiguranje radнika i нamjestenika uzela на svoj racuп, stvorene su razne kulturne i druge ustanove za trudbeпike, ali ipak tek predajom fabrika i preduzeca u ruke radnika izvrsen је prvi пajveci akt drzave koji u seЬi sadrzi elemente пјеrюg odumiranja, tj. odumiranja пјеnе funkcije u privredi, i u isto vrijeme uspostavljaпje prave socijalisticke dernokratije u proizvodrlji, а time i u samom drustvu. То је jedna od пajkrupnijih tekovina nase socijalisticke revolucije, koja је realizovana svega 5-6 godina poslije rata, odпosno poslije eksproprijacije i rшcionalizacije sredstava za proizvodnju ... 73

Razumije se da takav akt ne moze izvrsiti jedna Ьirokratska i do apsиrda centralisticka drzava i to jos s hegemonijorn jedne nacije на drиgima, kojoj је Staljin и svojim' revizionistickim teorijama odredio иlоgи i termin vladajиca nacija. Takav akt је, pt·ema tome, иslovljen i potpиnom decentralizacijom kako и privredi tako i и organima narodne vlasti, posto Ьirokratija, koja se svjesno ili nesvjesno гazvija i ustaljиje u centralnim organima, nemilosrdno koci i onemogиcava stvaralacku inicijativи trиdbenika, jer zeli da sve zadгzi u svojim rиkama. Da Ьi sve gгane dгиstvenog zivota dгzala u svojim гиkаmа, centralisticka vlast stremi ka ogгomrюm prosirenju Ьirokratskog aparata u vrhu. Izmisljajи se razne fинkcije i иstanove u kojima se gomilajи nepotrebni i neprodиktivni ljudi i na taj nacin dolazi do papirrшtog Ьirokratskog upravljanja, koje kao mога lezi na cjelokиpnom drиstvenom zivotи i postaje sve vise samo sebl cilj. Mi smo tи opasnost vгlo brzo, za svega par godiнa, uvidjeli i predиzeli mjere za sprecavanje ponavljanja sovjetske pгakse kod nas. Preduzeli smo ono sto је u гevolucionarнom гazvoju socijalizma nuzno za pravilaн i uspjesaн njego\' razvitak, to jest vrseci deceнtralizacijи dali smo novi zaшah daljem гazvitkи socijalizma. Bilo Ьi pogresнo misliti, kao neki ljиdi i kod nas i vан наsе zemlje, da је akt наsе dгzave о predaji fabrika i preduzeca na upravljanje radнicima neko nase epohalнo otkrice u daljem razvojи naиke maгksizma-leнji­ нizma, нeki наs novi eksperimenat na риtи izgradнje socijalizma i tako dalje. Ne, sиstina toga akta је sadrzana u toj nauci ... ali taj akt ima epohalan znacaj s jedne stгane zbog toga sto njernu marksisticka nauka pri~aje je?ar: od najЬitnijih, ako ne i najbltniji znacaj и promjeni odnosa pr01zv~dnзe ~ гaspodjele и drиstvи, а s druge strane zbog toga sto se on ostvaг~lJe prv1 риt u histoгiji, i to jos и vrlo kratkom periodu procesa revolиcшnarnog гazvoja u jedrюj maloj i zaostaloj zemlji, kao sto је Ьila nasa. Kakvi materijalni elernenti sada, kad radнi kolektivi upгavljajи proizvodnjom, uslovljavaju demokгatizacijи socijalisticke proizvodnje? u cemu је njena materijalna sиstina? Ргvо, radnici iz osnova mijenjajи svoj odnos prema sredstvima za proizvodnjи, јег od najamnih radnika postajи slobodni proizvodaci i samostalni upravljaci proizvodnje. Drиgo, visina nagrade pojedinog radnika i slиZbe·­ nika zavisi sada od visiнe dohotka koji је ostvarilo preduzece, odnosno od citavog rezиltata гаdа koji је ostvario kolektiv jedno~ preduzeca. А vov_o opet zavisi od stepena produktivnosti, od kvaliteta ~ro1zvoda, о?. potra~:te doticnog proizvoda i slicnih elemenata, kao sto sи usteda materiJala, racш­ nalrю iskoristavanje sredstava za proizvodнjи i cuvanje istih, umjesnost organizacije proizvodnje i tako dalje. Radi sto pravednijeg nagradivanja pojedinog proizvodaca, svaka fabrika i svako preduzece, odnosno radni kolektiv donosi svoj tarifni pravilnik kojim se regиlise pravilno нagradivanje pojedinca, odnosrю njegovo ucesce u raspodjeli иkupne zarade radnog kolektiva. Demokraticnost је ovdje u tome sto citav radni kolektiv ucestvиje и donoseнjи tarifnog pravilnika, pri сети sindikati imajи vrlo vaznи ulogи, о kojoj си govoriti na drиgom mjestи. . . U vezi s gornjim donesen је Zakon о novom platnom s1stemи u pп­ vredi, а isto tako i и drzavnoj administraciji. Ро ovom Zakonи drzava samo 74

zadrzava nadzor nad sprovodenjem propisa i nadzor da se osigиra prиzanje zastite pojedincu ako је prekrseno njegovo pravo koje је propisano i utvrdeno, kao i nadzor и рrиzанји pomoci predиzecи, odnosno radrюm kolektivи u obezbjedenjи miнimuma sredstava za izdrzavanje njegovih Clanova u slucaju nekih teskoca u ostvareнju dohotka. Decentralizacija privrede zapocela је jos prije donosenja Zakona о predaji fabrika i predиzeca radnim kolektivima na иpravljanje to jest u prvoj poloviнi 1950. godine. Sve fиnkcije neposredrюg rиkovodenja Savezne vlade u pгivrednim granama prenesene su postepeno на republike, а neke iz repuЬlicke kompeteнcije na sreske i gradske narodne odbore. Ukinuli smo veci broj miнistarstva koja sи sada postala sиvisнa i umjesto rljih sи u Saveznoj vladi stvoreнi savjeti za srodne privredne grane, ciji sи sada Claнovi i claнovi repиblickih vlada. Za savezne нadleznosti formir-ani sи komiteti, иprave i direkcije kao neposredni organi za savezne poslove. Ali sto se deceнtralizacija dalje razvijala, cim sи radnicki savjeti u upravljanju preduzecima i novi privredni sistem poceli fuнkcionisati, pokazala se i ta reoгgar1izacija nedovoljnom, tako da vec 1951. godine dolazi do ukidaнja saveznih komiteta i uprava u okvirи savjeta, а njihove kompetencije prenesene sи na repиЬlike. Sve је to dovelo do znatnog smanjenja saveznih aparata, ali i гepиЬlickih; osim ostalog i zbog toga jer је ukinuta distriЬucija obezbedenog snabdjevanja i posteperю se ukidao otkup. Narocito је znatno uticalo na smanjenje saveznog i repиblickih aparata to sto sи radni kolektivi pгeиzeli upгavu nad pгeduzecima. Paгalelno s decentralizacijom u pгivгedi moгalo је neminovrю doci i do decentralizacije i reoгganizacije organa narodne vlasti, jer su sada, uslijed novog sistema u pгivredi, sгezovi poceli dobljati sve veci znacaj kao politicki, ekonomski i kиltuгni centгi, а opstina, gradska opstiнa i gгad sacinjavaju sada temelje dгzavnog иredenja s mogиcnoscи daljeg razvoja u teritorijalne drиstvene zajednice komune. U vezi s gornjim pitanjem, to jest s pitaнjem decentralizacije i гeorga­ нizacije narodne vlasti, odnosнo u vezi s daljim prosirivaнjem i produЬlji­ vanjem socijalisticke demokratije, doneseн је u pocetkи ove godine i novi Zakoн о naгodnim odborima, а sad је vec izгaden i нacrt Ustavnog zakona о organizaciji najvisih organa narodne vlasti, koji се vjerojatno vec ove godine Ьiti podneseн Narodнoj skиpstini на pretres. Тај Ustavni zakon, koji на ovoj etapi pгetstavlja zavrsetak reorganizacije sistema, upravljaнja и privredi i organima narodne vlasti, predvida, izmedu ostalog, i jednu krupни tekovinu za nase trиdbeнike, а to је Vijece proizvodaca и Narodnoj skupstini. Nisam smatrao za potrebno, а ne bih to нi mogao jer је sиvise obimna materija, da о gornjem govorim podrobnije, posto о svernu tome postoji vec obradeni materijal. Htio sam samo иkratko ocrtati наs razvojнi риt u socijalizam, риt koji је vezan za materijalne, fizicke i umne mogиcnosti i koji је narocito tezak za jednu zaostalи zemljи, kao sto је Ьila nasa. Ali u isto vrijeme mi smo u nasoj praksi pokazali da ne lutamo na tom риtи, da nam taj nas риt nije nepoznat, jer је osvjetljeн naukom marksizma-lenjiнizma. То ne znaci da se poнekad i ne pogrijesi, ali to su sitnice prema onome sto mi cinimo i postizemo. Uz to, naravнo, mi nastojimo da razнe slabosti sto prije ispravljamo, ako one нisи vан нaseg domasaja ... (>•VI kongres КРЈ«, »KultUI"a«, Beog1·ad, 1952, st1·. 49-54)

75

IZ REZOLUCIJE VI KONGRESA КРЈ SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE, 7.

О ZADACIМA 1 ULOZI NOVEМВRA 1952. GODINE

, Kongгes jednodusno ukazuje d:a radnicko. upravljanje pl1ivrednim preduzecima, koje је dovelo do stvaгanja socijalistiCkih odnosa u oЬlasti proizvodnje, i samoupгavljanje r·adnog narod:a imaju preloman, odlucuju6i znataj za dalji razvoj i ucvrscenje s.ocijalisticke demokгatije i socijalizma, Istovremeno Kongres ukazuje i na opasnosti koje se mogu i koje се se neminovno ispreeavati radnickoj klasi i radnom narodu na dernokгatskom putu: p1·vo, opasnosti od Ьirokгatskih driavnokapitalistickih tendencija; drugo opasnosti od burzoaskih, klerikalnih i slicnih elemena:ta, koji, maskirajuci se burZoa5k1im demokгatizmom, idu za obnovom fasizшa i kapitalistickih drustvenih odnosa; ti trece. opasnosti od nedovoljne svesnost.i о potrebama celine, to jest - opasnosti od lok:a:l:izma . Prava neposгedntih proizvodaca u privredi mogu samo da se dalje sire i pгoduЬljuju, i to u utvгdivanju i raspodeljivanju v1i.Ska rada, nacioшrlnog dohotka, novih investicija 'itd., jer је to jedini put da prЧvreda Jugoslavije bude u pгaksi tr·etirana kao celina i najsigurniji naain suzbljanja Ьirokra:tskog centralizma, ± republickog partikulaPizma, а takode i pojava Ьiюkratizma u гadnickim savetima koji - svaki na svoj naCin - znace vraeanje nazad i mogli Ы samo da koce dalji nol'Пlalni pr·ivredni гazvoj, i Iokalni, i тepuЬliCki, i jugoslovenske pг.ivrede kao celline, а takode zaostalih гepuЬlika i zaostalih kгajeva, kojlima је pomoc razvijentih jos uvek potrebna. Radnici Jugoslavije !lemaju i ne mogu inrati nikakvih svojih lokalnih, »nacionalnih« i sltiCniih interesa koji Ьi blLi sup:rotni klasi kao celini ili pojedinim delovima klase, i zato је dalje razvijanje njihove svesne, ah.-tivne i neposredne uloge u upravljanju privredom najsiguгnija garantija ·ne samo daljeg razvitka socijaJ.Iizшa i socijalisticke demokratije, nego takode li najsdgurnije sredstvo protiv biгokгatskih ostataka i tendencija i u centтu i u repuЬlikama, koji pogoduju sovinizmu, oteiavaju dalje bratsko zЬlizavanje naroda Jugoslavije i potstieu naoionalno ucaurivanje. RadniCka klasa i njene klasne organizacije bile su i u ratu i u revoluciji vodeci elemenat bratstva .oaroda Jugoslavije i to su ii danas i moгaju biti i ubuduce; zato su progresivne i socijalisticke sve forme koje olaksavaju tu njenu ulogu. U vezi s tim, od presudnog је znacaja politi&a, idejna i dтuga aktivnost ne samo organizacija Saveza komunista, nego i svakog нjegovog pojedinacнo uzetog

77

clana, bez obziтa na kom se poslи nalazio. kao svesnih li .aktivnih boraca и okvirи Socijal:isti,Ckog saveza radnog naroda Jиgoolavije i kao najsvesnijeg dela гadnicke klase. Samo ta 6. takva aktivnost i Saveza kao celine i njegovЉ clarюva pojedinacno protiv Ьirokratske samovolje, bиrfuaskih zavera li smicalica i loiOalne ~k?~иdos~i, ~no~~. os_igurati dalji. d~mokratski i socijalistiCki razvitak, suzbljati sovпuzam 1 ucvrsc1vaћ bratstvo i Jedinstvo naroda Jиgoslavije garantijи njihovog slobodnog ZJivota i dailjeg ra.zvitka. Demokratija koja se svesno i aktivno ne Ьori za svoj opstanak i svoj dalji razvitak uvek nюze doCi и polviaj da је potkopaju njerli spoljni i unutrasnji neprijatelji. (»VI kong1·es КРЈ«, »Kultura·«, Beograd, 1952, st1·. 279, 280)

IZ USTAVNOG ZAKONA О OSNOVАМА DRUSTVENOG I POLITI(:КOG UREDENJA FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIКE JUGOSLAVIJE I SAVEZNIM ORGANIMA. VLASTI, 13. JANUARA 1953. GODINE Clan 4. svojina na sredstvima za pгoizvodnju, samoupravljanje Pl'{)izvodaea u privredi ti samoиpгavljanje radnog naгoda u opstiпi, gradu i srezu jesu osnova drustvenog i politickog uredenja zemlje. Zajemceпo је sam{)llpгavljanje гadnog naroda н oЬlasti pгosvete, kultнre i socijalnih sluzbl. Samoupravljanje pr{)izvodaca i radnog nar-oda ostvaruje se u saglasnosti sa opstim dгustvenim inteгesima izгazenim и zakonu i u d1·ugim odlиkama pretstarvnickih tela гadnog narroda - narodnih slrupstina i narodnih odЬora. Drиstvena

Clan 5. Zajemceni su: slobodno udruzivanje гadnog naroda radi ostvarivanja demokratskih politickih, ek{)nomsldh, socijalnih, naиcnih, kultиrnih, uшetruickih, struCnih, sportskiћ drugih zajednickiћ iinteresa; licпe slobode ,ј druga osnovna ргаvа coveka i gгadaniпa: ргаvо na rad. Сlап

6.

Samoupravljanje proizvodaca u privredi sastojli se narocito: и pravu тadniћ kolektiva da upravljaju privrednim .organizacijama neposredno i preko radnickiill saveta, skupstina zemljoradnickih zadтuga i drиgih pretstavnickih organa koje sami biraju ~ pozivajи; u pravu proizvodaca da bиdu Ьiтani н pretstavnicka tela privгednih organizacija; u pтavu privredne organiz:acije da samostalno utvrdиje svoje privredne planove; u pravu pгivredne oгganizacije da ро izvrsenjн drustvenih obaveza samostalno raspolaZe dohotkom ocganizacije, pri cemu se organizaciji gaгantиje zakonom odreden-i minirnuш; u pravu privredne organizac
79

Clan 7. radlllog нaroda u o!)Stini, gradu i srezи sastoji se naroCito: и pravи grada:na da Ьiraju i opozivajи svoje pretstavnike u narodnom оd­ Ьоrи opstine i и sreskom i gradskom vеси, kao i и pravu proizvodaca da biraju i opoziivajи svoje pretstavnike u vеси proizvodaca rmrodnog odЬora sreza i grad:a · и pravи gradana i proizvodaca da Ьиdи Ьiтani u narodni odbor; u pravU: gradana da neposredпo иcestvujи u vrsenju vl!ast:i putem referendиma zЬorova biraca, saveta gradana, ucesca gradana u upravd i u pravosиdи, i pute~ drugih oЬlika neposrednog иpravljaпja; u pravи narodnog odbora da samostalno ureduje poslove od opsteg iпtere­ sa za zajednicи u oblasti privrednog, komunalilog, socijalnog i kulturn:og Zivota i гazvitka op5tine, grada i sreza, oslanjajи6i se na privredne OI'ganizacije samoиpravne ustanove, иdrиzenja i inicijativu gradana; ' Samoupгavljanje

IZ EKSPOZEA Е. KARDELJA О PREDLOGU USTAVNOG ZAKONA NA VI REDOVNOM ZASEDANJU NARODNE SKUPSTINE, 12. JANUARA 1953. GODINE

1\Iosa Pijade

u pravu

obгazlaze

naгodnog

Ustavni zakon о osnovama drustvenog uredenja FNRJ

i

politickog

odbora da samostalno raspalaie delom doh:otka koji priv-

гedne or~anizacije odvajajи za opstinи, grad i srez saglasпo saveznom i repиbliic­ kom drustvenom planи; и pravu narodnog odbora па zakonom utvrdeni postotak

рогеzа i na uvodenje lokalnog prireza i mesnog samodoprirюsa; u pravu narodn·og odbora da samostalno doпosi budzet d. drustveni plan; u vгseпju zakonom odredenih prava narodnog odЬora prerna privrednim o~ganizaciJama na пjegovom podrucjи; u пadzoru narodnog odbora nad upravljaщern opstenarodnom imoviпoлt; и pravu иpravljaпja opst.ine i grad:a svim zemljistima i zgradaлta lшji sи opstenarodna irпovina, ukoliko to pravo ne pripada drugim driavnim orgami:rna, prd.vrednim organizacijanm, ustanovaщa i zajednicaлta;

и

sиdova;

pгavu

пarodnog

и pravu narodnog slиzbenika odbora;

1!

slovaщe;

pгavu

пarodnog

odbora da

Ьira

i razre5arva

odbora da obrazuje li odbora da

и odгzavanju reda i лtira Narodrlii odЬor vrsi vlast

na na

statutoщ

podrucjи osnovи i

Ьira

sreskih i

okruZпih

svoje organe i da postavlja

propisuje

svojи

organizaciju i po---

opstine, grada i sreza. u okviru иstava i zakona. (»Sluzbeni

80

sиd!ije

list

FNRJ«

br.

3.

1953)

... Jasno је, pre svega, da Ustavni zakon stiti politicki sistem vlasti radnog naroda na celu s radnickom klasom kao i njegove napore na izgradnji socijalistickih drustvenih odnosa. Socijalisticki karakter dolazi u Ustavnom zakonu јасе do izrazaja nego u dosadasnjem Ustavu, sto је i razumljivo, s obzirom na cinjenicu da је danas socijalisticki sektor u proizvodnji neosporno prevladujuCi dok је u vreme donosenja Ustava od 1946. Ьiо tek na pocetku svog razvitka. U tom smislu Ustavщ zakon, pre svega, stiti drustvenu svojinu na osnovnim sгedstvima za proizvodnju, to jest u principu svih sгedstava za pгoizvodnju sem onih koja sluzbe kao osnova individualnog rada u poljopгivгedi i zanatstvu, to jest koji su ро pravilu licna svojina sarnog proizvodaca. Ти Ustavщ zakon uнosi i jednu novinu. On predvida da u svakom preduzecu, cim је stvoгeno i bez obzira ko ga је osrюvao, radнi kolektiv automatski doЬija jednaka prava i obaveze koje inace zakon predvida za sva preduzeca drustvenog kaгaktera. Na taj naciн svi trudbenici postavljaju se u pravno jednaki polozaj u pгoizvodnji, i nikakav drzavni Ili drustveni organ, makar on i osnovao preduzece, ne moze preduzece niti njegov radni kolektiv opterecivati vecim Ш drukcijim obavezama od onih koje su Ustavom i zakonima predvideнe za sva drustvena preduzeca. Ova је odredba vazna, рге svega, zbog toga sto se time postavlja brana svakom pojavljivanju drzavnokapitalistickih tendencija kroz prakticisticke postupke nekih nasih organa vlasti ili upгave, koji su jos uvek skloni da gledaju na ovo ili ono pгeduzece kao na »svoje«, kоше mogu ро rniloj volji nalagati materijalne obaveze. Та је odredba potrebna i zato da Ьi se spгecile Ьilo kakve privilegije osnivaca, makar Ьila to i socijalisticka preduzeca, na racun prava dгugih radnih kolektiva. U nacelu, dakle, Ustavni zakon pгiznaje samo, pr:vo sektor drustvene pгoizvodnje, na bazi drustveнe svojine na sredstvirna za proizvodnju, to jest socijalisticki sektor; i drugo, sektor individualne zanatske i zemljoradnicke proizvodnje, na bazi individualnog oruda гаdа, to jest sektor licne svojine pгoizvodaca na sгedstvima za proizvodnju. I taj sektor u uslovima 6 Samoupravljanje u Jugoslaviji

81

socijalisticke drzave ne vodi neizbezno ka kapitalizmu; naprotiv njegov postepen socijalisticki preobrazaj, bez administrativnih mera i bez nacionalizacije, ali ekonomskorn pomoCi socijalistickog sektora, potpuno је moguc. Izmedu jednog i drugog sektora su, naravno, нeizbezni i prelazni oblici, Ciji polozaj treba da resavaju pojedini zakoni na osrюvi odredaba Ustavnog zakona... , Ustavni zakon takode polazi sa gledista da је radnicka klasa glavna pokretacka snaga socijalizrna, istorijski nosilac socijalizma. Medutim, tu rukovodecu ulogu Ustavni zakon ne obezbeduje vise prveнstveno kroz poziciju politicke avangarde radnicke klase u upravnorn aparatu ·- sto u krajnjoj liniji, kao sto smo videli u Sovjetskom Savezu dovodi do Ьirokratiziranja same avaнgarde i do njenog slivanja sa drzavnim upravrlim aparatom, а konacno i do odvajanja drzavne uprave od radnicke klase - nego samoupravorn trudbeнika u preduzecima i drugim privrednirn organizacijama i neposrednom koнtrolom radnickih masa preko njihovih samoupravнih privrednih organa nad upotrebom i raspodelom nacionalrюg dohotka. П tom pravcu је Ьitна nova ustavna institucija Vece proizvodaca u sastavu Savezne narodne skupstine i repuЬlickih skupstiнa. Та nova pretstavnicka tela nisu va2na samo zato sto се se u njima ispoljavati нajнe­ posredniji ekonornski interesi privrednih organizacija i njihovih rad!lih kolektiva, nego i zato jer se u нjima pretstavнici radнicke klase не pojavljuju ро kljucu brojnog odнosa staнovnistva, nego prema stvarnoj drustvenoj ulozi radnicke klase. Ima ljudi koji nas kritikuju zbog te institucije. Oni govore da Vece proizvodaca nije demokratska ustaнova jer ne obuhvata celo stanovnistvo, odnosno jer se njome deo stanovнistva navodнo podvrgava diskriminaciji. Medutirn, ti ljudi, pre svega, не vide da veca proizvodaca, kao dernokratski organizmi pretstavnika nasЉ radnih ljudi, u stvari ukidaju i zarnenjuju sistem administrativrюg rukovodenja od straнe drzavnog upravnog aparata, koji је do sada u njihovo irne rukovodio poslovima drustveнe proizvodnje i privrede uopste. Svako zna da је taj stari sistem не samo daleko manje demokratski od ovog sto ga uvodi Ustavni zakon, nego i da pretstavlja stalrli izvor teнdencija Ьirokratizma i zakidanja prava radnih ljudi. Veca proizvodaca su, dakle, znacajaн korak dalje vec samo s staнovista formalne demokгatije. А drugo, ti ljudi zaboravljaju ciнjenicu da se о diskrirninaciji rnoze da govori bas u obrrшtorn slucaju, to jest u sistemu koji dozvoljava da trudbenici - koji нajvise dopriнose stvaranju nacionalnog dohotka i koji su uz to samim svojim drustveнirn polozajem neizbezno najнaprednija drustvena snaga - iшaju najшanje uticaja pri raspodeli i upotreЬi nacioнalnog dohotka i u vodenju ekorюmske politike uopste. Bilo bi нaravno, nepravilнo, i нedenюkratski i nesocijalisticki ako Ьi radnici jediнi irnali da odlucuju о tim pitaнjima. Medutirn, u tome se uloga veca proizvodaca i ne sastoji. Njihova se prava, u stvari, svode na koнtrolu ekonomske politike drzavnih i drustvenih sarnoupravnih organa, i na njihovo ravrюpravno suodlucivanje u donosenju Ьitnih akata te ekonomske politike. Oni се, verovatno, pored toga posteperю doЬijati i druge funkcije, pre svega funkcije ekorюmskog znacaja, tako da се se veca proizvodaca pojavljivati i kao. kolektivнi pretstavнik i koordinator zajedнickih interesa socijalistickih preduzeca, zernljoradnickih zadruga itd. Stavljeнi su i prigovori druge vrste. Neki kazu da је pojarn proizvodaca postavljen suvise usko i da је jedan deo stanovnistva nepravilno proglasen 82

za пeproizvodacki. Ја necu tu ulaziti u ekonon1sku analizu pojma pl·oizvodaca, to jest u pitanje ko sve ulazi u kategoriju proizvodaca. То pitanje, s obzirorn na nacin kako se forшiraju veca proizvodaca, nema nikakvog prakticnog znacaja. Veca proizvodaca nisu pretstavnik nekog apstraktнog proizvodaca, nego pretstavljaju konkretнe proizvodne organizacije i njihove radнe kolektive, to jest konkretne fabrike i druga preduzeca i privredne organizacije sa svim njЉovirn radнickim i tehnickim i pomocnim personalom. Veca proizvodaca su pretstavнicka tela konkretnih preduzeca, konkretнih zeшljoradnickih zadruga, zanatskih komora itd. Otud, na prirner, za izbor Clanova ovih veca nece glasati radнik koji је zaposlen и drzavnom orgarш, recimo elektricar zaposlen u Skupstiнi, а glasace daktilografkinja zaposlena u jednoj fabrici. Veca proizvodaca, dakle, нisu samo politicke nego i ekonoшske organizacije, to jest она su, kao sto sam vec raнije rekao, neka vrsta kolektivнih pretstavnika radnih kolektiva svih nasih proizvodaca i drugih privrednih orgarlizacija, kao i sitnih individualnih proizvodaca orgaнizovanih u zadrugarna i zanatskim komoraina. Bas u tome i jeste нjilюva predrюst i njilюva opravdanost. Uloga veca proizvodaca је za dalju izgradнju sistema socijalisticke dernokratije izvaнredнo vazna. Preko njih pre svega, radnicka klasa doЬija онu politicku sнagu koja odgovara nјеној drustvenoj ulozi, i to u jednoj skroz demokratskoj formi. 'l'ime se Ьitno smaнjuje potreba intervencije drzavnih politickih organa na podrucju privrede i drustveнog zivota uopste, а tirne su i Ьitno potkopani koreni Ьirokratskih tendencija. Dalje, preko veca pгoizvodaca doЬijamo direktнa i jaka pretstavнistva radnog seljastva u svim pretstavnickiш organirna vlasti, i to na nacin koji се ucvrstiti savez radnika i seljaka, olaksati pruzaнje pomoCi socijalisticke industrije socijalistickoш preobrazaju poljoprivrede i paralizirati reakcioнarne teнdencije koje jos нicu iz sitne individualнe proizvodnje. Veca proizvodaca се takode moci da, u ime zajednice proizvodaca, organizuju uspesnu politicku i ekonomsku kontrolu nad poslovanjem i radorn pojediнih radnih kolektiva i nad izvrsavanjem njihovih obaveza prema zajednici. Time се veca proizvodaca postati izvaнredнo vazan instrurnent za koordinaciju u oЬlasti privrede, naravno, u onoj meri u kojoj се takva koordinacija Ьiti zaista potrebna u zajedrlickom drustvenom interesu. Ocigledнo је, dakle, da - zbog svih tih svojstava - veca proizvodaca Ьitno prosiruju sistem socijalisticke demokratije i ubrzavaju njegov dalji razvitak ... Za razvitak socijalistickih i drustvenih odnosa, naravrю, nije svejedнo da li su sredstva za proizvodnju u rukarna drzavrюg upravnog aparata i1i su pod upravorn drustveнih samoupravnih organa kao kolektivrlih demokratskЉ pretstavнika samog radnog naroda, sarnih proizvodaca. Razume se, u prvoj fazi nase revolucije, kada је drzava nacionalizirala privatnokapitalisticka preduzeca, Ьilo је neizbe2no da se opsteнarodna imovina najpre pojavi u formi drzavne svojiнe pod neposrednom upravom drzavnog aparata. То је Ьilo potrebrю kako zbog nerazvijeнe socijalisticke svesti radnih ljudi, tako i zbog toga sto se sam proces podrustvljavanja nije izvrsio jednirn нagliш preokretom на citavom frontu, vec је isao postepeno. Medutim, istoriski zadatak revolucionarne avangarde radnicke klase i uopste svesнih socijalistickih srшga nije sarno u tome da predvode borbu za podrustvljavanje sredstava za proizvodnju, nego i u tome da obezbede prelaz od drzavnog upravljanja sredstvima za proizvodnju ka drustvenim в·

83

oЬlicima

toga upravljaпja, to jest ka demokratskom samoupravljaпju sarnih proizvodaca u okviru пjihovih prava i obaveza, koje odreёiuje drustveпa zajedпica. Socijalisticke drustveпe sпage, to jest radпicka klasa i druge radпe mase, rnoraju Ьiti sposobпe da sarne поsе dalje socijalisticki пapredak, Ш се опе postati rob Ьirokratskog drzavпog aparata, koji se pojavljuje kao пjihov opuпomoceпik. Cim se taj opuпornoceпik osarnostali u upravljaпju sredstvima za proizvodпju, оп prestaje Ьiti opuпorrюceпik radпih masa i postaje gospodar паd пjima. Prema tome, kada Staljiп i пjegovi korпiп­ formisticki ideoloski prirepci tvrde da demokratsko upravljaпje socijalistickim preduzecima od straпe radпicke klase, to jest saшih radпih kolektiva, pгetstavlja opasпost za socijalizam, а da, пaprotiv, socijalizam, moze da obezbedi sашо ceпtraliziraпi, rnocпi drzavпi Ьirokratski aparat опi se u stvari пе odricu samo rnarksizma, пеgо socijalizma uopste. Опi time, u stvari postaju ideoloski propovedпici drzavпog kapitalizшa. Na kraju krajeva, ako prizпajeшo ciпjeпicu da је radпicka klasa пosilac socijalistickog razvitka, опdа moramo bez ikakvog kolebaпja pretpostaviti da се radпi kolektivi u fabrikama, koje su opsteпarodпa iшoviпa, kroz svoje dernokratske orgaпe samoupravljaпja i u okviru sistema koji utvrduje socijalisticka zajedпica, sa sYim sYojim sYesпim i spoпtaпim teпdeпcijama isto tako пeizbezпo stva-· rati socijalizam, kao sto је u kapitalistickorn sistemu svaki kapitalista пe­ izbezпo styaгao kapitalizam. U skladu s tim, Ustavпi zakoп staYlja u osпovu drustveпog uredeпja - drustYeпo samoupravljaпje, to jest pravo пasih rаdпЉ ljudi da u sviш oЬlastiшa dгustyeпog zivota ргеkо sYojih samoupravпih orgaпa upraYljaju preduzeciшa, orgaпizacijama i ustaпovama opsteg drustve11og zпасаја. S dгuge straпe, Ustayпi zakoп ograпicava drzavu 11а пје11е specificпe zadatke, to jest, pre syega, па zastitu socijalistickog poretka, odbraпu пezavisrюsti пar·oda, obezbedeпje postovaпja zakoпitosti, obezbede11je jediпstva drustveпog i priYredпog sistema, itd. Razume se, Ustavпi zakoп oшogucuje i drzavпu iпterYeпciju u sYim dгustveпim oЬlastima ako se radi о zastiti poretka, о sиzЬiјапји akcije 11eprijatelja socijalizma ili kada treba pomoci socijalisticki pгeobrazaj па zaostalirн drиstYeпim sektorima ... Ustavпi zako11 odrazava i teпdeпciju ka maksirnalпoj dece11tralizaciji izvrsпih fипkcija, koja је u zadпjih пekoliko godiпa odпela defiпitivпu pobedu u citavom пasem drиstveпorн zivotu. Takva deceпtralizacija potrebпa је pre syega: 1) da

Ьi izYrseпje

koji

иvek

пisи jedпaki;

паd

гаdоrн

2) da slobodпo

Ьi

zaista

Ьilo

sto vise

и

skladu sa

koпkretпim иsloviшa

пajsire

паrоdпе mase rнogle da irнaju пeposredпu koпtrolи aparata i da Ьi trиdbeпici zaista rнogli svestraпo i svojи socijalisticku iпicijativи;

izYrsпog

гazvijati

3) da se spreci stalпu ceпtralizovaпu Ustavпi

pretvaraпje drzavпog upravпog

vladajucu

паd

aparata u drustvom.

пeku

samo-

zato usvaja priпcip da su izYrsпe fипkcije pre svega i na razпirн drиstveпim samoupravпim orgaпima, dok па repиЬlickirн i savezпim orgaпima vlasti ostaju samo опе izvrsпe fипkcije koje ро samoj prirodi stvari шogu Ьiti samo sayezпa ili repuЬlicka fипkcija, а иtУгёiијu se saшim Ustavom ili па Ustavu zasпovanim zakoпima ... па

84

пагоdпim

zakoп

sпаgи

odborirнa

Istovгemeno treba пaglasiti da Ustavпi zakon ni u kom siucaju пе dopиsta slaЬljeпje jediпstva vlasti radпog пaroda ili jedinstva drиstvenog i politickog sistema. Naprotiv: idиci ka veoma smeloj deceпtralizaciji izvrsnih funkcija, 011 istovremeno zadrzava za federaciju i za repuЬlike sve one neophodпe fuпkcije i instrиmente koji su potrebni da bi se sacuvalo jedin-

stv.o sistema i da Ьi se svi gradani i svi drиstverli orgaпi postavili u iste sa istim pravima i sa istim obavezarнa prema zajedпici. Na taj је nacin potpuno obezbedena она neophodna drustvena ceпtralizacija, bez koje savremeno drustvo, а pogotovo socijalisticko, ne moze da obezbedi povoljrre uslove za najbrzi mogиci razvitak proizvodnih snaga. Stavise, ne treba пikako zaboraviti da је decentralizacija izvrsrrih funkcija mogиca, pozitivrra i napredпa samo pod us1ovom da је istovremeno obezbedeпo i jediпstvo drиstvenog i politickog sisterнa. иslove,

Jediпstvo sisterнa, medutim, Ustavni zakon пе obezbedиje роmоси safипkcija пekog centralizovarrog иpravпog sistema, nego:

mostalпih

1) putem jedinstva vlasti radnog 11aroda, koje dolazi do izrazaja kroz i izvrsпa veca i rшrodпe odbore i kroz medusobпu povezaпost tih orgaпa;

паrоdпе skиpstiпe

2) putem principa da svi drzavпi i dгиstveni organi rade doduse samostalпo, ali iskljиciYo na osnovu Ustava, zakoпa i drugih akata Savezrre narodпe skиpstine i skupstina repиЬlika. Оsпоупi iпstrиment jediпstva rшseg sistema, dakle, пiје vise jedinstveп drzavпi upravпi mehaпizam, nego zakon Ш dгиgе odlиke Narodпe skиpstiпe, pri cemu opstu politicku direktivпu i nadzornи иlogu za izYrseнje tih propisa imajи пајиzi organi пarodпih skиp­ stina, to jest izvгsпa veca. obzirom na tu promenи, nase паrоdпе skup-

s

се dпevпoj

u novom иstavпom sistemu imati nesravпjivo vecu ulogи и svakopraksi пеgо sto su је do sada imale. U okviru tog sisteшa rade samostalno i organi drzavпe uprave bez prethodne Ьirokratske cenzure viseg orgaпa ... stine

Rаzише se da је puna ravnopravnost naroda Jugoslavije obezbedena i u пovom Ustavпoш zakoпu. Та ravnopravпost пiје samo forma1no demokratska, to jest ne izrazava se sашо u роstојапји narodпih repuЬlika i u njihovom samostalnom nacionalпom i kultиrпom гazvitku, пеgо је drustverro-ekoпomski utemeljeпa i obezbedeпa. Diskriminacija је пеmоgиса ро saшim osnovama socijalistickog sistema, а ekonornska pornoc zaostalirп repuЬlikama i иЬrzапје пjihovog napretka pretstavlja direktni ekoпomski iпteres svih trиdbeпika zemlje, jer svaki napredak u Ьilo kom delu zemlje pretstavlja ијеdпо ekoпomski iнteres S\'akog pojedirюg trиdbenika наsе zeшlje.

Sem toga federacija ravrropravпih repuЬlika kod паs пiје neophodпa samo radi nacioпalnog sastava nase zerнlje. Ona proizlazi takode iz пaseg drиstveпog sistema kao takvog, iz naseg slrvatanja narodпog suvereniteta i drиstveпog saшoupravljaпja. Nasa Ьi zemlja Ьila »federacija« и tom novoш sшislu, to jest kao sisterн zasпovaп па drиstvenom samoupravljanju, i kada не

Ьi

Ьila

mпogonacioпalna.

I pored toga Ustavni zakoп иrrosi odredbe za formalno obezbedenje te ravnopravrrosti. U пizи Claпova оп јаsпо razgraпicava praya federacije ргеmа repuЬlikama, а sem toga u sastav Savezпe skupstiпe иvodi i Vece пaroda, u korн dolaze do izrazaja poseb11a prava poslarrika narodnih re85

puЬlika

u svim slucajevima kada је u pitanju promena ustava, odnos izmedu federacije i repuЬlika ili raspodela nacionalnog dohotka putem saveznog drustvenog plana. Те su odredbe, ро mom misljenju, uglavnom formalnog znacaja, s obzirorn па to sto u пasem sistenш postoji toliko drugih iпstrumeпata za uskladivaпje uzajamnih drustveпih interesa, mehanizam Veca naroda, koji predvida Ustavni zakoп, ро svojoj prilici, uopste nece doci do izrazaja. No on је ipak potreban, prvo, kao krajпja pravna konsekvenca naseg sistema nacionalne ravnopravпosti, а drugo, kao ponovпa deklaracija vernosti nove Jugoslavije politickom principu ravnopravrюsti svih пaroda ... Priznavajuci narodima Jugoslavije potpunu ravnopravnost, Ustavni zakon istovremeno obezbeduje i пjihovo jedinstvo i to, opet naglasavam, ne administrativnim sredstvima i formalnim propisima, nego samim drustvenim sistemom. Jedinstvo nasih naroda danas vise nije samo neki nacionalni interes svakog naroda posebno, to jest nije samo interes uzajamne pomoci i zajednicke odbrane rljihove nezavisnosti, nego је postalo i interes svakog trudbenika kao trudbenika. Као takvo ovo је jediпstvo istovremeno nov korak dalje u istoriskom procesu unutarпjeg ujedinjavanja ljudskog druStva. Individualna proizvodnja i pгetezno пaturalna razmeпa uslovljavale su, na pocetku ljudske civilizacije, raspad prvobltnih plemena i пastanak lokalnih drustvenih zajednica i feudalnih provincijalnih skupiпa odrюsno пaroda. Krupna kapitalisticka proizvodnja i pojava sireg robnog trzista i novcanog prorneta uslovili su nastajanje moderпih kapitalistickih nacija. Nasuprot tome, socijalisticka proizvodпja па bazi drustvene svojine sredstava za proizvodnju i svetska razmeпa dobara uslovljavaju stvaranje sirih medunarodnih zajednica. Proces stvaranja takvih zajednica не pretstavlja niti negaciju пacionalnog jezika, пiti пacioпalпih elerneпata u kulturi, nego jednu nacelпo пovu kategoriju drustvenog ujedinjavaпja. Stavise, пacionalпa ravпopravnost је jedan od Ьitпih uslova za пormalno odvijanje tog procesa. Ako, dakle, govorimo о jediпstvenoj socijalistickoj jugoslovenskoj zajedпici, mi tirne пismo postali pristalice konfuznih teorija о spajanju jugoslovenskih naroda u jednu jugosloveпsku naciju u starom smislu te reci. Ako Ьismo se bavili takvirn planovima, pokazali Ьismo veoma malo smisla za istoriske cinjenice i za objektivne drustveпe zakone. Stara i zloglasna teorija takozvanog »integralnog jugoslovenstva« Ьila је i ostace i ubuduce isto toliko reakcionarna koliko i пeostvarljiva. Nasa jugoslovenska socijalisticka zajedпica, medutim, ne stvara se na bazi nekih nacionalistickih teoгija, niti ima za bazu Ьilo kakve teorije о spajanju jezika Ш nacionalne kultшe. Она se ternelji na zajedпickom drustvenom interesu svih trudbenika bez obzira na Iljihovu нacionalrш pripadнost i zato је она cvrsca od svake druge moguce zajednice. Sva drustvena sredstva za proizvodnju su opstenarodнa imovina, to jest, prakticki uzevsi, svojina svih trudbeнika паsе zemlje. Njihovo maksimalno korisceпje i uнapredenje pretstavlja zajedпicki interes svakog pojediнog tгudbenika, za koga је ta kolektivna svojiнa u izvesnom smislu ujedнo i нjegova licna svojina. Tu је taj нovi faktor koji stvara socijalisticku zajedнicu нovog tipa, u kojoj jezik i насiонаlна kultura postaju sporedan faktor, koji nikome nece smetati da se ne oseca isto s drugim trudbeнicima makar kojim jezikom oni govorili. То је, dakle, онај faktor koji cini zajedпicu jugoslovenskih нaroda zajednicom jugosloveпskih radnih ljudi i koji 86

cini moguc1m da se svaki паs trudbeпik s ponosom moze nazvati Jugoslovenom, pripadnikom jugoslovenske socijalisticke zajednice, а da se time ne odrice пi svoje nacionalne pripadnosti, ni ljubavi za svoj nacionalni jezik i kulturu. Gledano sa tog stanovista, i nasa federacija nije vise federacija starog tipa. Ona vise nije sanю ujedinjenje nacija i njihovih drzava, nego је pre svega postala nosilac odredenih drustveнih funkcija jedinstvene socijalisticke zajedнice jugoslovenskih trudbenika ... Za koнacno obezbedenje socijalistickog razvitka нiје svejedнo kakve forme doblja vlast radrюg naroda. Mi smo videli da је mnoge funkcije vlasti radнog naгoda неkо vreme mogao uspesno da vrsi i revolucioпarнi drzavнi sistem preko svog upravnog aparata, koji је radio u duhu socijalisticke ideologije. Ali, mi smo takode videli da takav sistem moze samo neko vreme, to jest нeposredнo posle revolucije, uspesno da vrsi svoju ulogu, а s vremenom i sam moze da postane izvor aнtisocijalistickiћ tendeнcija. Razvijanje samoupravljanja trudbenika је jedino uspesno sredstvo za suzЬijaнje takvih tendeнcija. Zato је socijalisticka dernokratija potrebna, i kao forma i kao metod rada, u svim oЬlastima drustvenog zivota. U tome smislu је u novom Ustavnom zakonu demokratizam, to jest princip dernokratskog геsаvанја u osnovi i kao rukovodeci princip primeнjen u svim oЫastima naseg drzavnog i drustvenog zivota. Gradaщ Ьiraju svoje pretstavnike i mogu Ьiti Ьirani u sve organe vlasti i organe drustvenog samoupravljanja. Odluke se donose vecinom glasova, а u okviru prava koja pojediнi orgaнi imaju kao svoja prava ne postoji nikakva pretћodna Ьirokratska cenzura. Тај metod sam ро sebi ne pгetstavlja nista novo, nista cime Ьismo se mi mogli l1valiti. Ali, ipak tu ima i oЫika s kojima se opravdaнo mozerno ponositi pred svetorn i pred istorijom, oЬlika u kojima mi danas vrsimo pioпirski rad: 1) samoupravljanje radnog naroda uopste i demokratski oЫici i metodi napose nisu primenjeni samo u politickoj sferi u uzem smislu te reci, to jest sarno u oЫasti drzavnog sistema, kao sto је to slucaj u burzoaskodemokгatskim zemljama, nego i u oЬlasti proizvodнje i raspodele, u oЫasti upravljanja privredorn, kao i па drugim podrucjima drustvenog upravljanja;

2) mreza osnovniћ samoupravnih organa - pocev od zborova Ьiraca, odbora i нjihovih saveta, ра do radnickЉ saveta u preduzecu ili zavoda za socijalнu zastitu u srezu - do te mere је razgraнata da svaki gradanin moze svakodnevнo da iznosi svoja sћvatanja, da se ta shvatanja pretresaju i da irnaju нeposredнog uticaja na formiranje javnog misljenja; narodнih

3) u vise drzavнe i drustveнe orgaнe gradani Ьiraju svoje pretstavnike direktno, i to ne zato sto pripadaju ovoj Ш onoj partiji, пеgо zato sto znaju kakva shvatanja i kakve ciljeve zastupaju i kakvo njihovo licno poverenje zasluzuju. А sve to је upravo put od demokratije partija ka demokratiji slobodnih ljudi, koja је nesravnjeno sposobnija da odrazi volju narodnih masa nego Ьilo koja partiska demokratija, koja uvek znaci morюpoliziraпje vlasti nad drustvenim zivotom u rukama veoma uskil1 vrhova, nezavisno od toga da li se radi о dva Ш о deset Ш samo о jednom vrlш. Ја nikako nisam sklon da ћvalim ili idealiziram sve sadasnje oblike i metode naseg politickog sisterna. Tekovine nase socijalisticke revolucije imaju i u zemlji i vан nje podmukle neprijatelje prema kojima mi morarno 37

Ьiti bиdni. Zbog toga sи potrebne mere politicke i administrativne zastite иstavnog poretka, sto neizbezno povlaci za sobom i ogranicavanje demokratskih prava и ovoj iii onoj formi. Zato sи и nekim oЬlastiшa naseg drиstvenog zivota demokratski oЬlici jos zaostali ili se sporo razvijajи. Tu i tamo sшо mozda i mi sami skloni potcenjivanjи znacaja ove Ш one demo-

kratske forme, ра i to zadrzava razvitak tih formi. Ali zato, sи se, s druge straile, prvi put u istoriji coveca!lstva oЬlici deшokratskog иpravljanja poceli da razvijajи и noviш oЬlastima, tamo gde је sve do sada carovao eksploatator, monopolist ili drzavnokapitalisticka birokratska kasta. S pravom mozenю, dakle, reCi da se и naseш demokratskoш sistemи rada klica Ilovih deшokratskih odrюsa kojima pripada budиcnost ... (Е. Kardelj, »О osnovama drustvenog i politiclcog uredenja FNRJ«, Kultura, Beograd, 1953, str. 40-54)

IZ REFERATA DURE SALAJA »DOSADASNJA ISKUSTVA I DALJI RAZVOJ RADNI(ЖOG SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLAVIJI« NA KONGRESU RADNI(ЖIH SA VETA JUGOSLA VIJE, 25. JUNA 1957. GODINE Radnicki saveti i veca proizvodaca, kao organi neposrednog исеsса radnicke klase и vlasti, pretstavljajи Ilerazdvojan sastavni deo naseg politickog i drustvenog sistema. Socijalisticko иredenje nase zemlje i vodeca uloga radnicke klase dolaze и najvecoj шeri do izrazaja kroz postojanje dгustveilih organa иpravljanja Ila drustvenim sredstviшa za proizvod!lju i kroz postojanje organa preko kojih se za nase uslove najprikladnijim demokratskim putem obezbeduje dominailtila иloga radnicke klase. Radnicki saveti obezbedujи jedno od osnovnih demokratskih i politickih prava neposrednih proizvodaca и иslovima izgradiva!lja socijalistickih di'ustvenih odnosa. Neposredno иpravljanje podrustvljenom svojinom ulazi и red !lajЬitilijih odlika socijalisticke Jugoslavije. Otuda su radnicki saveti i veca proizvodaca od izvanredrю velikog politickog znacaja i dalekoseznih drustveno-politickih konsekveнca и razvijailjи naseg socijalistickog drustva. Radnicko samoupravljanje proizvodaca kod nas se izgraduje na bazi marksisticko-lenjinistickog исеnја i и sklopu borbe socijalistickЉ naroda za drustveni preobrazaj, kao forma socijalisticke demokratije i sastavni deo tende!lcija za иcescem radnika и иpravljanjи, koje se и razr1im zemljama i и razliCitim uslovima pojavljиju i probljajи и razlicitim oЬlicima. Kod nas, и nasoj zemlji, radnicko samoиpravljaпje је vezano za drustvenи SVOjinи i OilO Zilaci иcvrscenje i afirmacijи drustvenog karaktera sredstava za proizvodr1jи. Radnicki saveti, koji nisu ni pi'etstavnici sopstvenika ni kolektivni sopstvenik, samostalno upravlja}u predиzecima u ime drustva kode im је predalo deo ·drus1tvene svojine na 'UJpraV'ljanje. Neposredni proizvodaci sи doЬili jednи velikи mogиcrюst: da se slobodнo иdru­ zujи na drustvenim sredstviПla za proizvodnju i da и риnој meri koriste svoje demokratsko pravo rцpraV'ljanja drustvenim sredstvima za rproizvocrnjи. Ova osnovna runkcija slobo:dnih •PI'Oizvodaca postala је i rpo:lazna osnova za izgradivanje citavog rpolitiCkog sistema neposredrne idernokra!tije. Stvaranjem radnickih saveta zapoceo је proces diгektnog исеsса proizvodaca и иpravljanjи predиzecima i и odlиcivanjи о raspodeli stvorenog 89

dohotka i upotreЬi viska rada. Ustvari, zapoceo је proces postepenog odumiranja drzavnih funkcija u neposrednom upravljanju privredom, direktnog sрајапја proizvodaca sa sredstvima za proizvodпju i uslovima rada, proces postepenog prevazilazenja uнutrasnjih drustveno-ekonomskih protivrecja u uslovirna podrustvljenih sredstava za proizvodnju. Osnovнi drustveni smisao radnickog saшoupravljanja daleko prevazilazi zamenu admiнistrativnih upraYljaca ·ne;posгednim proizvodacima i .predstavlja kvalitativni skok и daLjem razvijanju novih, socijalistickЉ drustvenih odnosa. Likvidacija privatno-kapitalistickog drustvenog uredenja i prelazak sredstava za proizvodnju u drustvenu svojinu doveli su kod паs u prvi.rn posleratnim godiнaщa do jacanja drzavnog aparata i do otvaranja vrata Ьirokratskim teпdencijama, koje su нarocito opasne u oЬlasti privrede, jer poc1vaju na samostalнom raspolagaнju drzavnog aparata plodovima rada radnicke klase. Iako su to opasnosti u usloviщa vrsti radпicke klase, она mora da se obezbedi не samo time sto Ьi njena rukovodeca uloga dosla do izrazaja kroz politicku vlast, nego ona treba kao vodeca snaga da ostvaruje svoju vlast i neposredno - kao proizvodac. А uporedo s njom i ostali radni ljudi tгеЬа sve vise da neposredno ucestvuju u upravljanju, da sami direktno odlucuju О SVOЩ zivotu i SVOjim potrebama. Poznato nam је iz nase pгakse da se socijalisticke dгustveпe snage, posle pobede гevolucije, пalaze ргеd neprijateljern na dva fгonta: na jednoj stгaнi ostaci kapitalistickog dщstvenog uredenja zive na щaterijalnoj osnovi koja iscezava; na dщgoj strani Ьiгokгatizam, koji se гаdа na sopstveнoj osnovi i izrasta iz drustveнih uslova stvoreнih pobedom гevolucije. I jedna i dгuga opasнost pгetstavljaju, ustvaгi, ostatak staroga, cije је suz·Ьijanje osnovni uslov za stvarnv, pobedu socijalizrna. Radnicki saveti i сео sistem izgraden па нjihovoj bazi pгetstavljaju specifican oЬlik Ьо!'Ье pгotiv opasnosti Ьirokratizma u socijalistickim i dгustveno-ekonomskim uslovima. Ako pod Ьirokгatizmom podrazuшevamo samostalnu drustveнu sнagu, drzavпi aparat koji se »odvojio« od drustva, onda је ucesce pгoizvodaca u upravljaпju i direktnom odlucivanju о svim privrednim proЬlemima nesuшпjivo dosledno i efikasno sгedstvo u ЬогЬi pгotiv Ьirokratizma. Time se teziste u izgradnji socijalizma prenosi sve vise na svesnu, demokгatsku aktivnost najsirih пaгodnih masa. Celokupan drustveni щehanizaш - pocev od preduzeca, preko komune do nacionalne celine - postaje asocijacije neposrednih pгoizvodaca, kao sto је to ona i u svakom svoщ pojedinom delu. UdruzujuCi se samostalrю i slobodno, preuzimajuci upravljaнje drustverlim poslovima i drustveпim sredstvima za proizvodnju, pгoizvodaci nastupaju istovгemeno i kao pretstavnici svojih, individualnih i kao pretstavnici opstih zajednickih iнteresa. Uostalom, nasa nam је praksa pokazala da se protivrecnost tih interesa tim puteщ najbolje moze resavati, jer је to najmanje moguce preko samostalнog drzavnog aparata. Radnrcki saveti su foгma kгoz kojru doJJaZii do izraZ:aja licni i kolektivni interes p1·oizvodaca. Као sto је i!ndividuailini ~niteres ipdkretaaka snaga svakog •dтu•stveпog пrеdепја, tako i nњpгedak socija:lizma zavisi od toga u kolikoj је •meri materijalni, moгalrui, stvaralaaki i drrиStve:ni ~nteres svakog pojedir1ca motorna snaga u uslovima drиStvene svoj'ine. Zainteresovanost pojedirn.og proizvodaca za preduzece u kome radi, za ra:dni kolektiv kome pripada, postaje пeupoгediva prema svim drugim sistemima kroz koje је nasa radrlicka klasa dosad prosla. Na taj nacin se svaki pojedinac нeraskidivo vezuje za drustveno uredenje u cijoj izgradnji svesno 90

i aktivno ucestvuje, te socijalizam i сео njegov demokratski rnehaнizam postaju za radnicku klasu neophodni i nezameнljivi. Radнicka klasa decenijama vodi borbu protiv najaшnog radnog odnosa i za pravo udruzivanje slobodnih, samostalnih, proizvodaca na drustvenim sгedstvima za proizvodnju. Kroz postojanje sistema radnickЉ saveta ona pocinje postepeno da ostvaruje te svoje davnasnje zahteve, jer sve dotle dok pojedinacni proizvodac nije u polozaju da ucestvuje u upravljanju preduzeceш i da se na taj nacin bori za takve uslove u kojima се i individualni i kolektivщ rad dati najvece rezultate i za pojedince i za drustvo, sve dotle dok u sisternu raspodele неmа tako fiksiran polozaj da stvara seЬi

Е>щ·о

Salaj otvara Kongres 1·adnickih saveta Jugoslavije

zaгac1u и zavisnosti od svog i kolektiV'nog rada ostaci najamnog rada i najamnine nisu i ne mogu Ьiti likvidirani. Prema tome, sanюupravljanje neposrednih lfлo\i:zvodaca, ·u okviru jedinstvene plaшske ;privтede, znaCi odstra:njivanje ostartaika 'kako kapitalisticke ;proslosti, tako i Ьirokratskog centralistiбkog sistema upraV'ljanja. Snaga jedrюg drustveнog uredenja zavisi i od toga na koje se i koliko brojne drustvene sнage oslanja. Neposredno ucesce u upravljanju privгednim i druStvenim rposlovirma svalkako је jedan od najsnaznijih podsticaja za sumoinicijativu najveceg Ьтоја proizvodaca i ostali:h slojeva вtaпovnistva. Samoinicijativa i zainteresovanost siгokih slojeva radnog rшroda zavisпa је od svesti о stvarn'im •mog;u6nost~ma da se samoiilicijativom пe.Sto ostvari, pastigrш boljii гezultati i poboljsaju ·opsti i ·licni uslovi zivata. Orga:ni ;нeposred!log Utpravljanja rprobudЉ su •i ucvrstili tu svest izgradujruci tk:od radпih ljudi перо-

91

mиceno ruveтenje da Ш>ipгedak pгeduzeca kojima fl.llpravljajru, :гJadovoljavanje individиalnih i zajednickih роtгеЬа i sиzЬijanje teskoca na koje nailaze za~ vise, рге svega i sve vise, od njih samih. U tom иverenjи, u tako formiranoj svesti lezi osnovni izvor masovпe stvaralacke samoinicijative, koju је radnicka klasa nase zemlje tako snazпo ispoljila u proteklom sedmogodisnjem ре,­ гiоdи.

Sistem neposredпog drиstvenog иpravljanja u privredi оmоgисиЈе istovremeno i da se иbrza proces prevladavaпja dve drиstvene protivrecnosti pred kojima se пalazi savremeni svet. Radпick:i saveti i korrшne, и kojima se иkrstaju interesi radnika kao proizvodaca i kao potrosaca, olicavajи tеzпји ,za otklanjaпjem protivrecnosti izmeau opstih i pojedinacnih interesa. Razume se, 'Ьilo Ьi iilereal!lo i Љuzorno ocekiva'ti da 1:ih ,protivтeenosti odmah пеstапе, ali и mehanizmu samoиpгav:ljanj'a proizvodaca [eZJi ikljuc za ~нj'ihovo postepooo iscezavanje.

Protivrecnost izmeau intelektualnog i fizickog rada 'ta!kode se g;uЬi 'razvitka proizvodнih sпaga i usavгsaVJanja svestranog sistema obrazovanja svih •radnih ,ljudi. Ра ipak, najsrraZnliji dopгirюs u ~tom procesи је spajanje proizvodackog rada sa intelek'tиavnom ,:fiUJI!ikcijom 1111ртаvlјапја. Ukoliko se dosledнije ozivotvorиje princip da nijedan proizvodac nije samo proizvodac - utoliko se brze i иspesnije prevazilazi jos иvek postojeci jaz izmedи manuelnog i intelektиalnog rada, иtoliko se brze razvija jedinstven proces drиstvene, politicke, pгivredne, proizvodne i ~kultиrne revolиcije. и ргосеsи

Nasa dosadasnja iskиstva su pokazala da u sistemu radnickih saveta lezi jedan od najjacih izvora politicke sпage socijalistickog drиstva, jer se иskladivaпjem svesпe socijalisticke akcije i stihijske socijalisticke tendencije radnicke klase sпаZпо podrzava staЬilizacija drиstvenih odnosa i drиstveno-ekoпomskog sistema, u kome пeposredпi proizvodaci imaju odlucиjиce pozicije u svojim rukama ... Upravljanje nasom privredom moralo је posle oslobodenja proci kroz vise faza. Uostalom, Ьilo Ьi nemogиce stvoriti radnicke savete da njima nije prethodilo SVe ОПО sto је dovelo do njihovog formiranja i pripremilo radnickи klasu za svesno i kvalifikovaпo ucesce u иpravljanju preduzecima. Prva klica uticaja radnika na upravljanje predиzecirna Ьili sи radnicki poveгenici, ciji је zadatak Ьiо da stite iпterese radпika i da, na osnovи uvida u poslovanje preduzeca, pomazu uпapredenje proizvodпje. Preko vгlo siroko pгimenjivanih proizvodnih savetovanja radnici sи sticali bogata iskиstva, razvijali inicijativи i vrsili odredeпi uticaj na uprave predиzeca, koje sи Ьile stalno u rиkama snaga prekaljenil1 kroz revolиciju i spremпih da najиze saradиju sa radnicima i da se oslanjajи na radne kolektive. Kroz aktivnost sindikata, cije sи privredne fипkcije u tom periodu Ьile vrlo razvijene, proizvodaci sи vrsili пeposredan upliv na иpravljanje predиzecima i sticali dragoceпa iskиstva. Sve su to, u stvari, zameci и procesи razvijanja исеsса radnika u иpravljanjи predиzecima i znacajni sиbjektivni elementi koji sи olaksali stvaranje radпickih saveta i doprineli da radпicka klasa bude zrela za preиzimanje najtezeg zadatka koji је tokom svog razvitka primila. Ali mi nismo nikad sшatrali da је u tim formama i metodima ·rada sadrzano ргаvо proizvodaca na пeposredno ucesce u upravljanju privredom i nikad im nismo pridavali veci zпасај sto sи objektivпo mogli imati. 92

Nacionalizacija sredstava za pr·oizvodnju, ekonomska nerazvijenost, rascepkanost privrede, disproporcije izmedи privrednih graпa, kao i teznja za otklanjanjeщ пasledene zaostalosti, иslovili su drzavno upravljanje u privredi i centralizacijи privredпih fиnkcija u prvom periodu posle rata. Цloga drzave u иpravljaпju privredoш Ьila је neophodna sve dok nisu Ьili stvoreпi materijalni i drиstveni predиslovi za decentralizacijи, radnicke savete, drиstveпe planove i slobodnije delovaпje ekonomskih zakoпitosti. Zahvaljиjиci

ceпtralпom

drzavnom upravljanju privredom, mi smo sredstva za proizvodпjи i da obnovimo porиsenи privredи i zapocnemo period пјепоg naglog razvitka. U tokи prvih nekoliko godina stvoreпa је snazna materijalna baza, uprkos teskocama oko realizacije Pгvog petogodisnjeg plana industrijalizacije i elektrifikacije zemlje. Odlucиjиca иloga drzavnog арагаtа u иpravljanju pгivredom, u иslovirna prenapregnutosti pгivгednih пароrа radi ubrzane indиstrijalizacije zemlje. morala је imati izvesпih negativnih posledica; ona је dovela do neizbezпog ogranicenja iпicijative шаsа, do izvesnog osamostaljivanja drzavnog ара­ гаtа, do пeekonomicnosti preduzeca i do pojava Ьirokratskih tendencija. Cvгsta povezanost rиkovodecih socijalistickih sнaga sa masama i niz forrni preko kojih је volja pгoizvodaca dolazila do izrazaja, osиjetili sи opasrюsti иspeli

da

koпceпtrisemo

Ьirokratizma.

Na toj liniji је tokom 1949. godine Ьilo vise pokиsaja da se иvede forma cvгsceg savetovaпja diгektoгa i grupa radnika i strиcnjaka. Polazeci od svih prethodпih iskиstava, zajednickim Uputstvom Pгivгednog saveta FNRJ i Centralпog veca Saveza sindikata, decernbгa iste godine stvoreпi sи гadпicki saveti kao savetodavni orgaпi. Formiranje radnickih saveta u oko 200 velikih predиzeca tako је svesrdno prihvaceno od гadnicke klase, da ih је, vec pre ozakoпjenja, Ьilo u oko 800 pr·edиzeca. Uostalom, za сео pel'iod radnickog sarnoupra\rljaпja karakteristicaн је isti stav radнicke klase: samoiпicijativno prihvatanje i гazvijanje svih progresivnih foгmi i iskиstava; spontana podrska svemи sto pretstavlja otkrivanje novih elemenata u praksi sarnoиprav lj апја. Predaja preduzeca па upravljanje radnim kolektivima, odпosno razvijanje radпickog samoupravljanja u nasoj zeшlji, је proces u kome pojedine faze obelezavaju: - dопоsепје Osnovnog zakona о upгavljanju predиzeciшa od strane radnih kolektiva, 27. јипа 1950. godine; - prelaz sa sistema detaljnog administrativnog planiranja na sistem dгиstvenih plaпova, stopa akиmulacije i foпdova i na sistem varijaЬilnih plata, pocetkom 1952. godine; - dorюseпje Ustavпog zakona о osnovima drиstvenog i politickog иre­ dEmja FNRJ i saveznim orgaпiшa vlasti, kojim је pravo proizvodaca па neposredno upravljanje predиzecima i na raspodelu viska rada utvrdeno kao njihovo osnovno legitimпo pravo, pocetkom 1953. godine; - Ьiranje veca proizvodaca, kao teritorijalnih orgaпa proizvodaca i kolektivnih predstavnika socijalistickih preduzeca, u narodnim odborima 1952. godine, а и narodniщ skиpstiпarna 1953. godine; - иdrиzivaпje privredпih organizacija u komore, strиcna иdrиzепја ргеdиzеса i zajedнice privrednih orgaпizacija pocev od kraja 1953. godine; 93

- prelaz na sistem diferenciranih ekonomskih instrиmenata, obracunskih plata и sviщ privrednim organizacijama i исеsсе proizvodaca и doЬiti preduzeca, pocetkom 1954. godine; - prelaz sa administrativnog sistema kreditiranja i finansiranja privrede, na sistem konkиrsa za investicije i obrtna sredstva, и prvoj polovini 1954. godine; - иvodenje radnickog samoиpravljanja na zeleznici, postansko-telegrafskom i telefonskorn saobracajи, sredinom 1954. godi!le; - predaja OS!loVrlih sredstava radnim kolektivima na рипо samoиprav­ ljanje, pocetkom 1954. godine; - иvodenje и vise privrednih oЬiasti sistenш zarada na osnovи исе­ sса i!ldividиalnih proizvodaca и dohotkи, pocetkom 1956. godine; - stvaranje stalnih obrtnih sredstaya i njihova predaja na samoиprav­ lja!lje rad!lЉ kolektiva, и prvoj polovirli 1957. godine. Prema tome, radi se о procesи postepenog razvijanja sistema radnickog sarnoиpravljanja, kako kroz stvaranje novih organa, tako i kroz neprekidno povecava!lje fи!lkcija postojecih orga!la. Ustvari, to је proces sa tri osnov!le odlike: prvo, stvaranje radnickih saveta i veca proizvodaca zahtevalo је prorne!lи citavog privrednog sistema; osanюstaljiva!lje predиzeca zahtevalo је slobodnije delovanje ekorюmskih zakonitosti i иtvrdivanje prava neposrednЉ proizvodaca da stvarajи zaradи na osnovu kvaliteta individиalrюg i kolektivnog rada i kvaliteta иpravljanja; promene privrednog sistema izvrsene sи и zavisnosti od materijalnih mogиcnosti i naci!la иpravljanja; drиgo, sarnoиpravljanje proizvodaca је veorna ograniceno иkoliko nije dopиnjeno иcescem proizvodaca van predиzeca, na nivoи komиne, sreza, repиЬlike, federacije, и odlиcivanjи о ekonornskim i socijalnim proЬiemima, а narocito о raspodeli viska rada, о potrebaшa proizvodaca van proizvodnje i о иskladenjи njihovih i!lteresa kao proizvodaca i potrosaca; otиda је formiranje veca proizvodaca jedan od najvaZnijih stupnjeva и razvijanjи sisterna radIlickog samoиpravlja!lja, jer је njihova osnovna иloga: (1) da па denюkratski naciп ostvarиjи vodecи иlоgи radilicke klase, (2) da omogиce proces smaпjenja иloge drzavпog aparata и privredi, (3) da starи Iokalnи zajednicи postepeпo pretvarajи и zajed!licи neposrednih proizvodaca; trece, forшiraпje radnickih saveta !le samo и samostalnim predиze­ Cirna, !lego i и nиzno centralizovaniщ privrednirn granama, kao sto sи zeleznice, poste, energetski sistem itd., dokazиje da, иprkos specificnostima, иpravljanje и privredi шоzе Ьiti jedinstveno; rezиltati postignиti и svim privrednim gra!lama dokazиjи da је takvo jedinstve!lo иpravljanje mogиce i ostvariti ... Stvara!ljem radпickih saveta zapoceo је odlиcniji kиrs demokratizacije naseg drиstverю-politickog иredenja. Iskиstva stece!la na ovom роd­ rисји preneta sи i korisce!la и izgradivanjи sveobиhvatnog jedinstvenog rnehaIlizrna direkt!le demokratije. Kroz radr1icke savete sи dosli do izrazaja sanюini­ cijativa i stvaralastvo proizvodaca, njihova odgovorrюst, orgar1izatorske sposobnosti, иpravljacki i stvaralacki talenti radnicke klase. Radnicki saveti sи -se pretvorili и najboljи skolи иpravljanja i gazdovanja, najmasovпijи skolи socijalisticke svesti radnicke klase nase zernlje. Oni sи и !аnси revolиcio­ narnih promena Ьili onaj оdlисијисi doprinos koji је иCinio da sи za rad94

nickи klasи

socijalisticki drиstveni odnosi postali toliko neophodni i nezame!lljivi da svest rad!lih шаsа Ile Ьi mogla da se pomiri vise ni sa kakvim drиgim sistemorn. Iako sи prva iskиstva sticana и najtezim godinama nase privrede, radnicki saveti sи dokazali svи svojи snagи i vrednost. Cinjenica је da sи mnogi i naizgled !lesavladljivi zadaci bili izvrseni, jer је Ьiо stvoren щe­ hanizam koji је иsрео da angazиje celokиprш radnickи klasи i da је иkljиci и resavanje kljиcnih privrednih рrоЬlеща ... Radnicki saveti i kошиnе ро svеши sи postali osnovni stиbovi sisteшa socijalisticke deшokratije и nasoj zemlji. U radnickiщ savetima i komи­ nama proizvodaCi vrse priprema!lje tla Ьиdисеg drиstva za koje је Marks rekao da се Ьiti »иdrиzivanje, и kome је slobodni razvitak svakog pojedinca иslov slobodnog razvitka za sve«. Socijalizam је drиstveno-ekonomski sistem и kome је mogиce ostvareпje пajviseg stepena slobode, sl1vacene kao slobode rada, slobode licilosti, slobode proizvodnih snaga, slobodnog udrиzivanja proizvodaca, slobodпog ovladavanja prirodniщ i drиstvenirn zakonitostima. Sloboda и tom smislи znaci i vеси sigиrnost, vеси staЬilnost, cvrsci polozaj и svakidasпjim kretanjima. Radnicki saveti i komиne znace dalje jacanje socijalistickog sisteшa и onoj шeri и kojoj dovode: 1) do dalje

skim

staЬilizacije иdrиzenja

proizvodaca

и drиstve!liш

i

ekonoщ­

okviriшa;

pojedinca и slobodnoш иdrиzenjи proizvodaca za proizvodnjи. Sisteщ privrednog planiranja i usшeravanja treba da obezbedi staЬilne okvire za proizvodnjи i poslovnu delatnost radnih kolektiva, ostavljajиCi predиzeciшa dovoljno prostora za slobodnи pгivrednи inicijativи. Mi sшо i dosad и nas planski sistem uneli Ьitne promene, prelaskom sa detaljnih centralnih planova na global!le drиstvene pla!love. Ali to nikako nije znacilo naгиsavanje jediпstvenosti ekonomskog sistema i privrednih smernica, iako је kod nekih radnickih saveta Ьilo pojava narиsavanja pla!lske discipline. Naprotiv, drиstveпi plarюvi iщаји za cilj da иspostave osnovne proporcije и privredi, da dеlији u pravcи njenog harmonicnog i racioпalnog razvoja, da odstrane one opasnosti kojih anarhicna kapitalisticka privreda ne moze da se oslobodi - ali је istovremeno !ljihov cilj da razvijajи sanюinicijativи preduzeca i proizvodaca, da im ostavljajи sirok prostor za slobodno delovanje, proizvodnjи i шеdиsоЬnи utakшicu na trzistи. Naizgled nepomirljive sиprotnosti izmedu plarlSke privrede i samostalnosti preduzeca, izmedи svesnog usшeravanja i trzisnog rnehanizшa - postepeno nestaje. U inteгesи је proizvodaca da se sisteщ planskog иsшeravanja nase privrede dalje razvija, da se иsavrsava шetodologija planiranja, pod иslo­ vom da ne narиsava saшostalnost i ne sиzava sшoinicijativи slobodr1ih proizvodaca. U tоше lezi jedan od IlajЬitnijih predиslova za staЬilizacijи celokиpne pгivrede i za neprekidrю staЬilizovanje socijalistickih drиstvenЉ odпosa. StaЬilizacija predиzeca zпaci pravo иdrиzenЉ proizvodaca da, rиko­ vodeci se svojiш zajednickim interesiшa, иpravljajи proizvodnjoш, regиliSи saшostalnije svoje ипиtrasnje odпose, иpotreЬljavajи sredstva koja sи stvorili i иdrиzији se kad to sшatrajи za potrebno. Neprekidan razvitak pro2) do dalje

na

staЬilizacije

drиstveiliiil sredstviшa

95

izvodnЉ

snaga, porast energr]e, razvrJanje specijalizacije predиzeca, poskи­ pljenje investicija, povecanje osnovnih sredstava na svakog zaposlerюg do-· vode do potrebe иjedinjavanja i иdrиzivanja predиzeca, jer се samostalne pгivredne jedinice Ьiti sve manje и stanjи da iz sopstveпih izvora resavajи slozeпe tehnicke proЬleme savremeпe proizvodпje. U savremenom svetи se иspesno razvija proces osvajanja novih sirovina, aиtomatizacije proizvodпje, prirnena nиklearne energije i elektronskЉ иredaja i prevazilazeнja rоЬне proizvodnje. То је, иstvari, sиstina revolиcionarnog preobrazaja Citave iнdиstrijske proizvodпje koja se stalno specijalizиje i samim tim izaziva sve vеси potrebи za kooperacijom i poslovno-ekonomskim иdrиzi­ vaпjem predиzeca. Postavlja se pitanje hoce li takva, и sиstini nemiнovнa peгspektiva nase privrede odgovarati samostalпosti predиzeca i samoиprav­ ljaпjи proizvodaca. Prepиstajиci пeposredrlim proizvodacima da se rиkovode svojim iпteresima pri иdгиzivanjи i kooperaciji, stvaгajиci istovгemeпo ekoпomske иslove da proizvodaci Ьиdи zainteresovani za kooperacijи i иdrи­ zivaпje mi cemo, ne пагиsаvајисi samostalnost i samoиpravljaпje, ne dovodeci do opasпosti moпopolizma, prilagoditi sistem radnickih saveta sve гazvijenijim stиpпjevima drиstveno-ekoнomskog razvitka. Ukoliko гad­ nicki saveti Ьиdи па сеlи tog procesa, иtoliko се se oni sve vise afiгmisati kao foгma иpгavljanja i za пajгazvijenijи privrednи stгиktиrи. Sistem иргаvlјапја и privredi treba da Ьиdе jedinstven sa mehanizmom radnickih saveta па celokиpnom privrednom роdrисји. Ovo jedinstvo formi i иpravljanja ne Ьi иЬиdисе smeli da narиse izuzeci. Razиme se, и svim privrednim granama nije mogиce иspostaviti istovetne organe иpravljanja. Napгotiv, na bazi specificnosti organizacije i karaktera pojedinih privrednih delatnosti dolazi do razlicitosti и organizaciji samoиpravljanja proizvodaca, oЬlika drиstvene koнtгole ili гazlicitih oЬlika drиstveнog иprav­ ljaнja, иz исеsсе pгetstavнika kolektiva i pretstavnika drиgih zaiнteгesova­ нih dгиstvenih faktora. Dmstveno upтavljanje је jedan od osnovnih pтincipa socijc:listicke demokтatije, ali и njegovom ostvш-ivanju tтеЬа da bude vise ?'azlicitosti, specificnosti i smeLijeg tтazenja novih oЫika. Ргосеs

elemeнata

koji sa svoje strane takode иtiси na karakter i tempo drиstveno­ -politicke demokratizacije. Stabllizacija predиzeca i stabilizacija polozaja proizvodaca нajsigиrnija sи osnova za иcvrsceнje slobode svakog pojedinca, za izgradnjи demokratskih odnosa i razvijanje demokratskog socijalistickog sistema и kome radпicka klasa ima најрипiја prava i najsire stvaralacke mogиcnosti. Radnicki saveti i veca proizvodaca Ьiсе sve vise онај mehanizam ргеkо koga се пeposredni proizvodaci не samo resavati svoje proЬleme i odlиcivati о гаzvоји privrede, nego preko koga се dolaziti do izrazaja stvaralacka energija i iпicijativa, preko koga се se odvijati iпteпzivan politicki zivot, borba misljenja i razmena iskиstava radпicke klase. U zavisnosti od sistema samoиpravljaпja neposrednЉ proizvodaca razvijace se i ostale demokratske forme zivota, neposrednog иpravljanja i politickog zivota. Radnicki saveti, kоmипе i сео sistem koji iz radnickih saveta i komиna izrasta, postajи baza za sve slobodnije odпose medи ljиdima, za sve slobodarskije forme dr1UStvenog zivota. Foгrne direktne demokratije postaju jedan od os1101-'nill uslova demokтatizacije naseg dтustveno'g sistema, jedan od najjacil1 izvoтa politicke snage socijalistickog dтustva, а njihova zтelost jedan od najнbedljivijih dokaza snage nase socijalisticke demokтatije i sposobnosti nase тadnicke klase ... (>>Kongres radnickih saveta Jugoslavije«, »Rad Beograd, 1957, str. 24-32, 54-58)

staЬilizacije

polozaja samih proizvodaca zahtevace, pre svega, raspodele doћotka i formiraнjи zarada. Као i ргеdиzеса i komиne, tako i pojedini proizvodac treba da Ьиdе sigиraн i staЬilan, da moze da pгedvida svoje роtгеЬе i zadovoljenje svojih роtгеЬа na dиze rokove. Radнicka klasa је tokom citave svoje proslosti zivela и nesigиrnosti i neizvesnosti. Sopstveнom sнagom, preиzimajиCi иpravljaнje neposredno и svoje rиke, она sada иcvrscиje svoj polozaj i prestaje da Ьиdе иgнјеtена, tиtoгisana, izraЬljivana klasa najamnih radнika. Ucvrscиjиci svoj polozaj на sredstvima za pгoizvodnjи, јасајисi svojи иlоgи и sistemи иprav­ ljaнja, ostvarиjиci svoje pravo na rad, pojedini proizvodac treba fakticki da Ьиdе и polozajи da pre svega od нjegovog rada i rada radnog kolektiva kome pripada, zavisi нjegov polozaj i njegova sиdblнa. Mi se, иstvari, kroz sistem samaupravljanja Ъorimo za vece dostojanstvo тadnog coveka, za njegovn vodecu dтust"L'enu ulogu i тealizovanje zahteva koje тevolucionarni pтoletaтijat vec vise od jednog veka ima ispisane па sv.ojim zastavama.

koreнite promeнe и sistemи

Radпicki saveti i kоmине postajи osнovni faktori dalje demokratizacije naseg drиstveнog i politickog sistema. Као faktori и tom procesи javljajи se i promene и ekonomskom sistemи, slobodнije delovaнje ekoнomskil1 zakoнitosti, нovi odrюsi и raspodeli, naciп planiгanja и privredi i niz drиgih

96

7

Samoпpravljanje

u Jugoslaviji

REZOLUCIJA KONGRESA RADNICKIH SAVETA JUGOSLAVIJE, 27. JUNA 1957. GODINE Kongres radnickih saveta, kao prvi jugoslovenski skup predstavnika radniCkih organa samoupravljanja u privтedi. izrazava ponos i zadovoljstvo citave гadnicke klase sto se u Jugoslaviji, kao plod socijalisticke r·evolucije i neprekinutog napretka u razvitku socijalistickih odn(}Sa, vee sedam godina ostvaгuje pravo samoupravljanja neposrednih proizvodaea. I Pгedajom preduzeca na upravljanje гadnim kolektivima i izgгadivanjem sistema samoupravljanja neposr·ednih proizvodaea, dosledno је oZivotvoн:n davпa­ snji ЬогЬеni zahtev гevolucionarnog тadnickog pokreta; istovremeпo, fonniranjem r-aclnickih saveta i veca pгoizvodaca prislo se гesavanju osnovnih dгustveno-eko­ nomsl\!iћ ргоЬlеmа i protivr·eenosti u uslovima drustvene svojine nad Sl'edstvima za pгoizvodnju, bez cijeg Iesavanja nase drustvo na putu soaijalistickog r-azYitka ne Ьi moglo da izbegne рогеmесаје i tendencije deformisanja socijalistickiћ odnosa. Radnicki saveti su demokrat.ski politiCl\!i organi, pr·eko kojili slobodnJ pгo­ izvodaci na drustvenim sгedstvima za proizvodnju neposгedno ostvaruju svoja demokгatska ргаvа u upiavljanju preduzecima. Radniclч saveti nisu pгetstavnici sopstvenika ni kolektiYni sopstveпik siedstava za pгoizvodnju, vec sastavщ deo poШickog sistema socijalisticke demokгatije. Кгоz пјiћ dolazi do izr-azaja jedinstYo iпteгesa zajednice i inteгesa ројеdiпЉ pгoizvodaca. Pravi !interesi гadnicke klase i гadnickog samoupгa:vljanja imaju svog neprijatelja kalш u Ьirol~ratizrnu, tako i u svakom egois!Jickom individualizrnu, koji ne vodi racuna о interesu svih radniћ ljudi nase zemlje. Radnicko samoupгavljanje u Jugoslavij;i uspesno se гazvijalo i jacalo upгavo zbog toga, jer su se sYesne somjaJ.lsticke snage nase zemlje istrajno i beskompгomisno Ьol'ile i protiv jedne i pгotiv druge teпdencije, pгotiv defonnisanja socijalistiCkih odnosa uopste d radnickog samoupravljanja: napose. Upгavo zato је ostvarivanje radniclюg samoupгavljanja zakonita pojava socijalistickog r·azvitka i sastavni deo borbe za socijalizam u nasoj zemlji. Radruicko samoupravljanje је na delu dokazalo ziYotnu snagu d ispravnost teorije rnaiksizrna о podr1ЉiY1javanju proizYodruih sгedstava, ро kojoj sr·edstyima za pr·oizYodnju пюгајu нpravljati sami pгoizvodaci. cime se ostva:ruju demokratski d socijalisticki odnosd u pi·oizvodnji. Radnicki saveti omogucuju da drustveno-ekonomski interes radnicke klase, odnosno socijalistickih proizvodaea, postane osnovna pokretacka snaga materijalnog razvltka u uslovima druSt\'ene svoj1ine nad sгedstvima za proizvodnju, koja stalno i automatski repгoducira socijalistdcke odnose na viSem nivoн. Svaki radпi coYek i svaki r·adni kolektiv nase zemlje tгеЬа da bude slobodan и svoш гa.du i da seЬi stvaгa materijalni polozaj prema svom radн. Radnlickd saYeti omogнcнju da se нsklade samostalnost i stim1йacija pojedinog pгciizvodaca i l<:olekti-

gg

va sa p1anskim usmeгavanjem privrede i privтedпog razvitka. DrиStvenirn planom se obezbeduje plansk;i razvoj privrede, ukida anaгh>iCn!i razvitak u privredi, usklac1uju unutraSnji materijalni odnosi i usn:er~va. razvitak. proizv??-n~. _snaga,. а zakoilima i opstim propisirna se obezbedщu ]edJnstvo naseg socr]allstrckog srsterna, jednaki uslovi privredivaпja za sve kao i op5ti politick;i i пJ.ateпijal~. Jinteresi nase socijalist
Ekonomski uspon ostvaren u toku . proteldih sedam godina izraz ~е ~ь.: nosti. stvaгalastva i energije radnicke klase li radm.ickiih oгgana upravlJanJa, koJl su U.spesno upгavljaii preduzecima i jacali prodzvodne snage zernlje, ostvarivali rюv pгivгedi sistem i s uspehom doprinosili !izgradivanju ii reail.izaciji sшernice opste pгivredne politike. Delegati Kongresa, svesni opstih materijalnill okvira i m:roa naS[h proizvodruih snaga, is;ticu da је borba za otklanjanje nase zatecene pnvredne zaostalosti i ocuvanje nase nacionalne nezavisnosti trazila takav tempo investicione !izgradпje i nivo op8te potгosnje koji је oшogucavao siru materijalnu osrюvu samoupravnosti гadnih kolektiva i time ogranicavao _ve~ aktiVll;,os~ organa samoupr~:т­ ljanja. Uvereni smo da се se dosledno ostvanvanJe sadasщe ekonomske pollt~­ ke - na osnovu postigпutih rezultata izgl'adnje i u datim medunarodnirn uslovrma. sa skladnijim razvojern proizvodnih snaga, 1iskoriScavanjeш pгirodnih uslova za ·sto brzi privredni razvoj, povecavanjem produktivnosti rada i postizanjern sto punije zaposlenosti, kao i sa realnom perspektivom podizanja zLvotn.og . staпdar­ da pozitivno odraziti na dalju afirmaciju sisterna samoupravi]aщa neposrednih pгoizvodaea. Istovremeno, prosirivanje prava neposrednih proizvodaea u oЬlasti pгoizvodnje i raspodele drиStveпog pгodukta, sa svoje strane, u mnqgome се doprineti porastu proizvodnje i produktivnosti rada, OdllOSilO jacanjU i pгosirenju IIla!terijalne osnove naseg drustvenog razvitka u celini. Polazeci od toga da su okvilii ekonomske politike uslovljavali aktivnost radпickiih organa upravljanja ,а da od privrednog sisterna u velikoj meri zav:isi dalji razvoj radnickih saveta, Kongгes smatra da buduea ekonomska politika. i dalje ~zgradivanje naseg privredпog sisterna treha, u interesu samoupravljanJa nepoвrednih proizvodaca i prosirivanja rljihovih kompentencija, da obezbede: ~ 1. slobodniju raspodelu dohotk:a, kroz koju treЬa sto direkrtnije u proizvodnjj da se realizuje pravo пeposredniћ proli:zvodaca na zaradu prerna radu. Za ostvarenje tog prirюipa neophodn.o је: dZinenilti sadasnji sistem plata, 11aroC:i.to u mdustriji; status proizvodaca, па drиStverlim эredstvirrщ za proizvodnju, u siste100

mu raspodele treЬa traj!Jiije utvrd~ti, tako da pojedinac more da predvida Z:adovoljavanje svojih zivotnih potreba na du.Zi rok i da moze svojom inicijativom i svojim radom da utice Эtо vise па svoj sopstveili polozaj; 2. ostvarenje sto је moguce ujednacenijih uslova privredivaпja za sve kolektive, kako bli njЉovo vece dli manje ucesce u raspodeli dohotka bilo rezultat ostvarene prai:zvodnje i produktivnosti rada i uspeha u ukupnom ekonornskom poslovanju; osim toga, treba izjednaciti preduzeca u pogledu reZima osnovnЉ sтed­ stava i otkloiliti dos.adaSnje razliCitosti u tretiranju stю1Љ i novJh osnovnЉ sredstava; izvrs'iti ponovno i tacno procenjivanje vrednosti osnovnih sredstava, kao nuzan preduslov тealnog izdvajanja odgovarajucih sredstava kako za prostu tako i za pro8iгenu гepюdukciju; 3. jaeanje samostalnosti pred1!Zeca, u ok:viru planskog usmeravanja proizvodnje, potгosnje i razvoja proizvodnih snaga. U tom cilju potrebno је: da se prosiгe prava neposredilih proizvodaca u upraV11janju osnovnim sredstvima i amortizacijom, da nivo fondova na samostalnom raspolaganju i za investicije raste u zavisnosti od razvitka proizvodnje i ostvarene produktivnosti rada, kao i da prosirena repr·odukcija bude u veeoj meri pod uticajem samih proizvodaca; da se otklone neopravdane razlike, dispaтiteti cena; osim toga, kQI'iScenje fcmniranih fondova privrednih organizacija osloЬoditi dosadaSnjih ogr-anicenja prosirujuCi pravo щgana гadnickog samoupravljanja da foпdove koriste ргетnа potrebama preduzeca; neophodna је роtгеЬа da se dosadaSnji nacin utvгdivзnja fonda stalnih obrtnih sгedstava preduzeca i sadaSnji sistem kredJtiгanja оЬгtшh i investicionih роtгеЬа uCine jednostavnijim i prilagodenJjim stepenu r·azvitka samoupravljanja pгoizvodaca; 4. гazvijanje samodnicijative proizvodaC:a, potstkanje boljeg upravljanja, zadovoljavanje potreba tгZista, prosirenje prodzvodnje i povecanje produl.Ћvnosti гаdа, kao i stvaranje odgovaraju6ih e."k.onornskih uslova za dalju podelu rada na bazi specijalizacije pr·oizvodnje i koopercije, povezivanja, ujedinjavanja d udruZivanja preduze6a, zasnovanog na unapredenju pюizvodnih snaga, na materijalndm interesima i potrebama slobodnih proizvodaca
Posto se ostvarenje шdnickog samoupravljaпja neizЬeZпo odra2:ava i na pl'etstavnickih organa vlasti i drzavnog aparata, Kongгes sшаtга: - da treba i dalje jacati demokratizam u odlнCivanju о privrednirn pю­

нlogu i fuпkcije Ьlernima;

- da је zadatak pretstavn'ickih organa da odreduju opSte uslove za privredivanje preduzeca, da planski usшeravaju proizvodnju i potrosnju i stvaгaju povoljne uslove za sloЬodan razmah socijalistickih snaga; - da tгеЬа stvara:ti uslove za Sinanjenje adrnir1istгativniih zahvata u privredi, kojih се nuZпo, u interesu efik:asnosti spгovodenja planskiih proporcija, moгati Ьiti i dalje, razvijaju6i u isto vrerne vece moguenosti uticaja neposrednfth proizvodaca na odlucivanje о tirn pitanjima; - da tгеЬа pojacati drustvenu kontrolu ne narusavaju6i samostalnost i samoupravljanje pтoizvodaea u pгeduzecirna. ·

U odnosu na kornunu, koja zajedпo s гadnickiim savetima pretstavlja osпo­ vicu naSeg drustveno-ekoпornskog sisterna 1 osnovnu zajednicu proizvodaca, preko koje se пajuspesnije dovode u sklad opsti i licni mteresi i u kojoj se ostvar,uje drustveno-ekonornska povezanost individualnih proizvodaca u reSavanju niza zaje101

proЬlema opгavdano:

druickili -

c'lruStvenog i licnog

staлdarda:,

Kongres s:martra da

је

nuiлo

da p1·ihodd komune namenjeni budzetu i opstoj potгosпjli budu u pгvom dohodaka proizvodaea i svdh gradana, Clime се illdivi
DruStvene organizacije su sastavni deo i neophodn.a kompoпen.ta naseg samoupravnog mehanizma, vrseci ulogu organizovarne dгustveno-politicke snage na koju se oslanja sistem radn.ickog i dгuВtvenog samoupravljanja.

гedu zavisni od visine licnill dгustveno-ekonomska povezaлost

IV

sadгZinu;

- da se prectziгaju ргаvа koшuna u odnosu na preduzeea, kak.o Ьi se iskljuCili raziii oblici pritiska koшune na preduzeca i шesanje u one funkcije preduzeca, koje Ьi morale biti njihovo nepгikosnoveno ргаvо: - kornunama i preduzecima tгеЬа omoguciti da se, u okviru sredstava koj_a su na njillovorn raspo1aganju, slobodno sporazumevaju о zajedilickom resavanju, odлosno finansiranju odrede!lih komunalnih potreba, na kojima su za.d.nteresovani i pojedilli proizvodaci i radni kolektiv.i kao celina; - da organi vlasti u opstinama i srezovima ubuduce odrzavaju cvrscu vezu s preduzeCima preko radilickih organa upravljanja. U sist~u radлickog samoupravljanja neposredпe veze izmedu samih proizvodaca i njillovih pretstaviiickih orgaпa u upravljanju pгivredom, sve vise se ostvaruju u razrliin oblicima direktnog povezivanja, pre svega preko veca proizvodaca, komora, zajednica, udгuzenja. Istovremeno, u tim odnosima sve viSe slabl uloga drzюrпog нpгavnog aparata u upravljanju privredom. s obzirom da diгektno ucesce гadnicke klase u vlasti treba da se ostvaruje i van preduzeea, Kongres sшatra da је veca proizvodaea nuzno i dalje jacati i гazvijati, kao demokratsku formu realizovanja vodece uloge radniCke klase u druВtvenom гazvitku, пeposгednog ucesca proizvodaca u тaspodeli dohotka li raspolaganju viskom rada, u odredivanju ciljeva ekoiiomske politike, kao i resavanjн svЉ socijalno-ekonomsldh uslova i роtгеЬа tгudbeнika. Oseea se potreba: - da veea pгoizvodaca samostalnije гasmatrajн privredne proЬleme preduzeca, uticн na koordi!liranje njihove delatnosti i zadovoljavanje ekonomskih i socijal!lih potreЬa pюizvodaca; veca proizvodaea Ьi trebalo da imaju jaCi uticaj i samostalne funkcije u potvrdivanju pravila, statuta i dгugih unutгa.SnjЉ iпstrн­ menata pгeduzeca, udгuzenja i zajedлica, u potvrdivanjн zavrsilih .г~c.una, inve.sticionoj politici, pгilikom izboгa i postavljanja direktora, u polltict upotrebe izvesпih sгedstava za dгu.Stveni standard i poboljsanje radnih uslova itd.; - da veca pгoizvodaca kao sastavЋi deo sistema samoupravljanja neposredпih pгoizvodca fоппiгајu i u opstinama. Udгuzivanje u privгedi pretstavlja рнt daljoj denюlпatizaciji i deetatizaciji pгivrede cime se .stvaгaju uslovi za afiпnaciju radnickog samoupгavljanja u siгim okviPiшa. Postojece foпne udп1Zivanja u komora:ma i udruZenjima pokazale su pozitivne rezultate i bile su znacajan faktor u povezivanju pojedinacnill i opstih interesa u potsticanju i jacanju socijaiistiCke orijentacije н delatnosti pojediлih pгivredr'uЬ: oгganizacija. Dosadasnje iskllstvo ukazuje на potrebu sto tesnjeg povezivanja komoгa i udгuZenja sa veCima proizv<Jdaca u srezu, repub1ici i savezu, cime се se ostvaгivati njilюv neposredn.i uticaj na celokupni sistem demokтatskog upгav"ljaпja

ргivгеdош.

OdajuCi pгizпanje politickint i druВtvenim oгgaнizadijarna u ргvош гedu Savezu komunista, SocijalistiCkoш savezu, sindikatima i Naгodnoj oшladini za dosadasnju нlogu i delatnost na ucvrscenjн sistema гadnliCkog samoupravljaпja, Koпgres se оЬгаса ovim orgaпizacijama da i ubuduce svoju paZ!lju usmere na aktiviranje sto veceg broja pгoizvodaca u upravljanju. Drustveнe orga!lizacije, pogotovo sindikalne podruZпice u preduzecirna, treba da budu oтgani­ zatori c'lruStvene kontrole nad radorn organa upгavljanja, kako Ьi proizvodaci u celiпi osiguгali нvИ u delovanje i ah.-tivnost svog samoupravnog mehaнizma, obezbedili se i za:Stitili od naтuSavanja illteгesa pojedillaca, grupa :i kolektiva. Polazeci od interesa socijalistickog ramitka, dгustveнe oтgaпizaaije irnaju i fuп­ kciju uskladivanja zajednickih •i pojedinac!lih interesa, lic!lih i kolektivrui.h inteгesa гadn.icke klase. Posebna је uloga Saveza komunista, sindikata i oшladinske organizacije на stvaranjн povoljnih us1ova za sanюupravljanje u preduzeeima -. lпoz demokratizaciju unutrasnjih odnosa u radrliiil kolektiviшa i suzbljanje blrokratskih ostataka u svesti, navikama i metodiшa rada. Тоше treЬa dodati brigu svih druВtvenih orgaнizacija za opste, struciiO i druStveno-ekoнoшsko vaspitaпje pгoizvodaca i njihovo osposoЬljavanje za aktivno i svesno uce5ce u organima samoupгavljanja.

102

Kongres koнstatuje da је veciпa radnickili saveta u proteklom periodu pokazala гazuшevanje za nюdelЋizaciju procesa proizvodnje, za otkrivaпje unutrasnjill гezeгvi i snizenje tro.Skova proizvodnje, za prosiгeпje kapaciteta, povecanje proizvodnje i produktivnosti rada za роЬоlјsапје koшercijalnog i finansijsk:og poslovanja, za podizanje strucnosti kadгova, za prosirenje asortimana i роЬоlјsанја kvaliteta proizvoda itd. tako da postignнti privredn.i rezultati u celiili dokazujн zгelost radnicke klase i e:fiika.srюst sistema radлickog samoupгavljanja.

Medutim, kako sн Jzvesni nedostaci - objektivne i subjektivne pnirode ometali postizanje jos boljih rezultata, Kongre.s smatra da је лeophodno: - donO.Senjem dugorocilih pi1ivrednih planova i prograшa trajilije :Diksirati smernice i obezbediti siru ekonomsko-politiCku peгspektivu za aktivnost oгgana saшoнprav:ljanja н preduzecima; - otkloniti poteskoce preduzecima koje nastajн zaka:Snjenjem u doнo­ senju dru.Stve!lih planova i cestim menjanjem pгivredilih illstrumenata; - uskladiti funkcije banaka sa sistemom sarпoupravljanja, pobolj8avajuCi njiho-v·o poslovanje; - izgгadivati upгosceniji sistem i mehanizam obracUIIa sa zajednkom kao i knjigovodstvenu ev.idencijн, kako Ьi radnickim organima нpгavljanja osigurala bolj;i uvid i vise sluZila za doнoseiije odluka, otkrlvanje proЬlema i sluiivenih гezervi.

Kongгes poziva radнicke savete: - da se mnogo vise bave organizacijorn preduzeca i organizacijom rada, da obezbede koriScenje i uvodenje sto savremeiiijih metoda rukovodenja, unutrasnje kontrole i foпniraпje potreb!lih sluzЬi i Ьiroa za pojedine delatnosti l l preduzecima; - da kroz merenje uciпka, uvodeнje iнdividualne i gгupne stimulacije za zalaganje i pгoduktivnost, kao i sistem premija obezbede raspone u zaгadama prema strucnosti 'i ostvarene pюduktivnosti u radu; da izvгse analiticku procerш radnlil1 mesta i koriste је za oтgaпizaciju posla, а posebno da usavrsavaju sistem гaspodele zarada u kolektivima prema uspehu u radu i teziнi posla svakog pюizvodaca;

- da sistematski sire nego dosad гаdе na strucнom osposoЬljavanju postojeeih i ргiргешалјu mladih kadrova: foппiranjem skola pri vтelikim pтeduzeCima, stipendir-anjem, upuCivanjem na specija1izaciju, oгgandzovaнjem kurseva, seminaгa, str11cпiћ kluЬova dtd.; - d?-, razvijajuci koшercijalпн sluzbн, posvete jos veeu paZпju izueavaпju domaceg i stranili trZista ll cilju sto efikasilijeg prilagodavanja proizvodnje potraznji; - da se efikasilije i odlucпije zalaZн za poboljsanje odnosa izшedu preduzeca, za otklanjanje medusobnih spoтova, za suzЬijaпje nesol:idnosti u poslovanjll i za izvr.Savanje ugovoпrih oЬaveza, kao i za savesno ispunjavanje obaveza prema zajednici; - da se daleko vise nego dosad bave za:Stitnim i sigurnosnim шегаmа, da odvajaju V'iSe sredstava za higijeнsku i tehnicku zastitu, da svakodnevno predнzimajн mere za sprecavanje нesreea na poslu i profesionalilih oЬoljenja. Koпgres konstatuje da su u mnogim preduzecima direktori i strucnjaci rukovodioci znatno doprJneИ razvoju i usavrВavanju pгakse radiliCkog samoupгavlja­ nja, te predlaZe svim rad!lickim savetima da rade na jacanju konstruktivne saradпje izrnedн rad!lickih organa upravljanja ri strucnih rukovodИaca preduzeCa, kao i da pot.sti~u stvaranje k:va:lifikovanog struCпog аратаtа preduzeea, пeophodnog za funkcionisanje svakog savгemeпog, нaprednog pгeduzeca, kao i za sarн sistem radnickog samoupravljanja. U na.Sim preduze6irna treba jos jacatJi svest da razvitak pDivrede u celini zavisi od uspesnog rada svakog pojedrnog preduzeea i da podizanje standaтda i Ьо-

103

Ijeg zivota nета bez vece produktivrюsti rada. Pozivamo radne kolektive i radnicke sa:vete da najvecu paznju obra;te: - uvodenju moderne tehnike d savremenih tehnolookih postupaka u proizvodnji; da vdse slede napredak nauke i tehnike kod nas i u svetu i sire saraduju sa ustanovama za ur1:apredenje proizvodnje; - stednji sirovina, pogon.ske energije, noveanih sredstava i radr1e s:nage kao i s:ni2enju materijalnih troskova; - radnoj disaipli:ni i organizaciji гаdа u preduze6ima, fluktuacij.i i nepotrebnom тasipanju тadne snage; - suzbljanju pojava monopoИstickih tendencija i dogovoгa preduzeea na stetu zaj ednice i potrosaca; - kvalitetu proizvoda i asortimana; - unutra.Snjoj kontrol:i u pгeduzecima, sto ostrijoj osиdi svih koji stete interesima kolektiva i privrede и celini.

v Imajи6i и

V'idu da upravljanje preduzecirna od strane radnШa izaziva neizposlecldce i promene u polozajи proizvodaea i unutrasnjim odnosl!na u radIlirц kolektivima, Kongres istiee: - гadniclю sanюupravljanje stvara podlogu istinske slobode coveka, s obzirom da pгoizvodaci direktno upravljaju i sami sve vise ucestvujи u foгmira­ nju svojih proizvodnih odnosa i svojih uslova rada d. Zlvota; - radniclю samoupravljanje likvlddra ne samo najamnd гadni odnos. nego је potstaklo PI"Oces izгastanja novih odnosa, na bazi udruziYanja slobodnih proizYodaca. Kong1·es smatгa da bl, upo1·edo sa stvaгanjem mate1·ijalnih mogucnosti za otklanjanje ostartaka centralizma u гesavanju uslova rada, ubuduce treЬalo na osnovu jedinstvenih dгиStvenih normi omoguciti radilirn kolektivlima da postepeno sve slobodnije i samostalnije I'egulisu иnutгasnje odnose i uslove гаdа, kao i da samostalnije kOl'iste povecanu pгoduktivnost za poboljsanje :cadnih i zivotnih uslova clanova kolektiva. Kongгes, takode, smatra da novi odnosi u proizvodnjj traze da pгimanje na posao, otpиStanje s posla, odrzayanje radne discipline, preduzimanje d·isciplinskih me1-a, bude sto је moguce vise stvaг samih proizvodaca odnosno njiihovЉ predstavnick;ih organa. U skladu sa materijalnim mogucnostima treba иbuduce jacati ulogu radnickih saveta u regulisanjи i drugih uslova rada, kao sto su: radno vгe­ me, odmor, stanЬeno pitanje, drustvena ishr·ana, kulturne i dгuge роtгеЬе. fstovгemeno је potrebno sluZ.bu za posredovanje rada o1·ganizaaiono i funkcionalno pojacati, uspostaviti organe dгustvenog upгavljanja i гazvij-ati је kao sluzbu samih prodzvodaca, koja се se u svom гadu sve vdse oslanjati na veea pгo­ izvodaca, oгgane samoupravljanja u preduzecima i na stndikate. :C1osada.Snja iskustva роlщzији da sи u predиzecima stvoreni novi, slobodniji i demokгatskiji odnosi, iz kojih izrasta svesna d!isc.iplina i povecana saпюinicijati­ va proizvodaca. Obziгom da и pojedinim preduzecima ima jos ostataka stю·Љ odnosa, Kongгes poziva гadnicke savete: - da ne dozvoljavaju kгsenje prava, nezakonite i nehumane postupke и odnosu na pojedince; - da se odlucno sиpгotstavljaju svim nedemok1·atskim pokиsajima gl!senja krltil<e i slobodnog iznosenja miSljenja i predloga; - da istovremeno suzЬijajи manifestacije blrokгatskih, anarhistiёkih, sitno;юpstveniCkih i iiпdividualistickih shvatanja; - da dopi'inesи otklanjanjи mestimicnih ројауа zastarelih gledanja i sltvatanja odnosa izmedu radrllika d rukovodecili sluZ.benika; - da se u vecoj meri zaloze za pravilnu primenu propisa о zasnivanju i rask!idanju radnog odnosa; -da posvete vise brige za osposoЬljavanje i upoznavanje гadnika sa uslovima rada na radnim шestima na koj·ima се гadilti, гazvijanju za.Stdtnih шеrа ргi radu, uslovima rada гadne zene, invalida i гadi!icke omladiine. Najsiguгnija baza za uspostaV'ljanje drugarskih, тavrюpravЋih ljиdskih odnosa и preduzecima jeste samoupгaYljanje radnill kolektdva. Polaze6i od te osnove i koriste6i је u punoj meri, trebalo bi posvetiti yelikи paZпju negovanjи beZпe

104

razVIJanjи

sto povoljnijih unutra.Snjih uslova za upravljanje, novih etickih normi

i takvih radnih uslova u kojima се da dodu do pиnog dzraZa.ja ravnopravnost

svakog pojedinca.

VI Radnicki saveti i иpravni odЬor.i sи kroz praksu upravljanja usavrsavali organizaciju, stil i шetod svoga rada. Protekli period rljihovog poslovanj& protekao је и poЬoljSa.vanjи kvaliteta i metoda rada, kao i u prosiлivanju uticaja kolektiva na rad organa upravljanja. . Polazeci od toga da је kolektiv pюizvodaca osnovni nosilac prava upravljanja, Kongгes smatra da је potrebno osigurati radnom kolektivu - pored izЬo­ ra, opoziva i referenduma - i druge люgucnosti neprekidnog i direl\:tnog uticaja na upravljanje pгeduzecem. Obavezno podnosenje izvestaja kolektivu о 1·аdи oгgana иpr-avljanja u kгacim peгiod
105

samoupravljanj.a, а na:roбito da sarnoupravljanje proizvodaca treba komblnovati s drugi:rn ob1Jicim.a drustvenog upravljanja u privredi. U tощ pogledu патоСitо se isЬieu sledeti zadaci: - u nu.Zno centralizov.andш pl'livredniln grarшma (kao sto su zelezniCki i postanski saobra6aj, elektroprivreda i sl.) dalje razvijati radruicko samoupravljanje jacanje:m fuпkcija, prosirenje:m sadrZLne rada d. materijalne baze radnickiћ saveta u preduzeeiПla i osnovniПl jedinicama, kao i ostvJal'livaпje:m funkaija koje nu.Zno moraju Ьiti zajedнdcke preko radnickiћ organa uprav;ljanja na viSeш nivou; - pгeduze6a koja priшaju dotacije trebalo Ьi da d.maju mogucnost da tim sredstvima. sama i raspolaZu, sto Ьi znatno umcalo na jacanje njiћove materijalne baze i na postizaпje veee stiinulaoije radnog kolektiva; - u sezonskoщ pansionskom ugostiteljstvu ostvariti takve ob1Jike drustvenog upгavljanja u kojiina се doCi do izra:iJaja: stalno zароэlещ radnLci i sluzbeniol, sezoniski гadnici - mestani, kao i pretstavnici komune i za гazvoj turizma zai.п­ teresovaniћ dru8tveniћ organizacija; - kгoz izmene propisa i drustvenu aktivnost гadim na jacanju samoopravljanja kolektiv.a u radnjarna sa pa.usalnim obracunom; - s obziгom na ulogu tгgovdne, ugostiteljstva, tнrizma i komunalnЉ sltiZЬi u nasoj privгedi, u ov;iin granama pгivrede treba i dalje гazvijati тazne ob1Jike drustvenog upravljanja, dru8tvene kontгole i uticaj•a potro5aca, koji, treba da imajн i odгedena ekonomska prava na racun pгometa i dobiti н trgoV'ini i druStvenoj ishгarui;

u pгivrednim delatnostiina zadruZnih i dгuStvenih organizacija osigнrati p1imenu osnovniћ pгincip.a radnickog samoнpг.a:vljanja; sistem privгe­ diYanja i гaspodele dohotka tгеЬа i u ttm delatnosmma tako postavtti da zaгade pюizvodaca budн d!lrektпo zavisne od njihovog rada i нsp.eha u poslovaпju, k!ao i da se osigura potsmcaj zadruga, zadrиZniћ 1 dru8tveпih organizacija da razvijajн odgovaгajuce privгedne delatnosti; - u zanatstvu forme гadnickog upravljanja prilagoddti пjegovom uslнZnom kaгakteru, а potsticaj osigurati kтoz pojacani materijalnd гazvitak sviћ нsltiZnih delatпosti, odnosno kтoz promenн investicione li kтeddtne politike u zanatstvu; traZiti nove oblike upravljanja u zanatskiin гa·dnjama sa drustvenim sredstviina za proizvodnju, а н privatnom zanatstvu. dnsistiтati na ostvarenju ucesca radnika u upravljanju i uces6a u cistoj dobitd. Kongгes, takode, smatгa da је za usavгsavanje metoda rada radnJickih saveta neophodno: izgr-adivanje cvгSCih unutra5njih foгmi rada, doпo5enje pravi.lnfik:a i poslovnika о radu radniCkih saveta i upravnih оdЬота, redovno vodenje zapdsл.ika, formнlisanje pismertih odlukJa i zakljuCalm i drugih foi'.!I)ji razvijene unutгaSnje metodike rada. Sistemom redovnih informacija i konsultativnih sastanaka rtreba postiCi da clanovi organa upravljanja budu нvek up.oznati sa osnovnim zЬivanjima u koiektiv'Lt i sa pгivгedniin rezultatiina, kako Ьl mogli Ьiti aktivniji i kvalitetn;ije odlucivati" Ucesce u гadu radnickih saveta i нpravnih odbora preduzeea је drustvena funkoija, koja ne treba da bude Il!i horюгisana ni nagгadena" -

potpнnu

vп

Polazeci sa stanovista da је jedan od osnovnih f.aktora :гш uspeS.a::п razvoj sarnoupravljanja sposobnost pтoizvodaea za upгav:ljanje, Koпgres konstatuj~ da је u dosadasnjem peгiodu pгavilno shvaceп sav znacaj drustvene svesti, iskнstva, sposobnosti, sћ-ucnosti i obrazovanja za uspesno i kvalifikovano ucesce u гadnickim savetima i veciina proizvodaca. Ispravno је ostvarena zarnLsao о ucenju па prekэi i kroz praksu нp1-avljanja. Na podrucju radnickog obгazovanja korenit preokтet је nstupio нporedo s izgradivanje:m mehaiiliz:rna sarrюupravljanja proizvodaca. Novi uslovi i nove роtгеЬе odrazile su se u pogledu sad1·zine, forme, institucija i metOda obrazovanja. Kongres sma;tra: - da nаБ skolski siste:m i skolski progгarni treba cvrsce da izrastaju jz naseg drustveпog sistema i smerп.ica п.aseg druStvenog i privгednog гazvitka, kao i da iПlaju vise u vidu potrebe proizvodaea za upгavljanje preduzeCiima; - da је neophodno usavrsavati i razvijati паs sistem strucnog i tehпickog obrazovanja; strucno obrazovanje treba da doЬije vazпije mesto u siste:mu obra-

106

zovanja u na5oj zemlji d razvtjati ga tako da omoguci гadniaima iz pгoizvodnje povoljnije uslove za sticaпje пajwse kvalifikacije i pristup па :fa.k~tet; ukljusiti veca pгoizvodaca н resavanje izvesn.iћ yroЬle:ma stru~пog s.kolovaщ~ ~ usavгsa: vanj~a · stгueno i dтustveno-ekonomskiin obrazovanJem, Jei' strucnn. kadгov1 treЬa' da bнdru. ne samo sposobni proizvodaCi, nego i osposoЬljeni za aktivno utesce u organdma upгavljanja; - da је drustveno-ekoпoшsko obгazov.a:nje proizvodaca пeophodno li dalje spгovoditi preko sindiliata i svtћ dosadaSnjiћ forr:rn i institнcija, orlijentiSuCi se postep.eno па uvodenje stabПnijih formi obrazovanJa; . . - da гadndcke univeгzitete treba i dalje jacati li dosledno ш1apred1vati u ustanove sa unutra5njiin гazvijeniin siste:mom koji се omoguillti pгoizvodaciina obrazovanje i нsavrS.a:vanje za vгsепје razniћ drustvenih i proizvodnill funkci~:;t; - da centre za obrazovanje
Ra:zvoj socijalistickih odnosa i demokratskog upra:vljanja narnece potrebu kodlifikacije osrюvnih propisa, kao sto su: osnivanja li konstituisanje pгeduzeea, oгg.a:nizacija i пadleznost pojedinih organa н siste:mu radnickog upravljanja, oblici druStvenog i privr·ednog udruzivanja, odnosi privrednih oгganizacija ргеmа drZav-

107

rrim organima i ostalim faktorima dru.Stveнog i politickog Zivota. Kodificircщie osnovnih odnosa doprinece brzem razvoju socijaИstiCkih nюralnih nor:mi koje pretstavljaju jedan od vaZпih elemenata drustvenog razvoja. · · Delegati smatraju da је stoga potrebno: а) doneti !lOVe propise О preduzecima, U cilju davanja siroke zakonske os!lOVe dosada8njoj praksi radnickih saveta i usmeravanja njihovog daljeg гazvitka; Ь) postepeno :i u skladu s materijalnim пюgucnostima menjati propise о odпosima proizvodaca па drиStvenim sredstvima za proizvodnju, buduci da postojeee regulisanje radпih odnosa u privredi ne odgovara u potpunosti razvijenim us1ovima samoupravljanja proizvodaca i novom polozaju radnika u proizvodnji; с) ubrzati dono8enje rюvih proplisa о udruzivanju u privredi; d) s obzirom da је pravo samoupravljanja osrюvno neprikosnoveno pravo svih proizvodackih kolektiva, principe radni&og samoupravljanja dosledпo sprovesti i u onim oЬlastima i granama privrede (sumaтstvo, komunalna sluzba, razni servisi itd.) gde to dosad nije ucinjeno, razvijanjem odgovarajuCih formi samoupravljanja proizvodaea ili kornbinovanjem sa formama drustvenog upravljanja, оdпоsно trazenjem specificпih foiЋli za pojedine privredne grane i oЬlasti. Polazeci od dr'UStveno-ekoпomskog znacaja i iskustava stecenih h
*

*

*

Ko!lgгes izra2ava svoje duboko uveгenje da се ostvarivaпje ove rezolucije pretstavl]ati krupan korak u daljem razvijanju mehanizma samoupra:vljanja i

ргаvа neposгednih pгoizYodaca" Istovгemeno, Kongгes

izrazava

uveгenje

da

се

svi

гadnicki saveti i ostali organi samoupravljanja pгoizvodaca, pr·edstavnicki i dгzayni oгgani, komoгe i нdruzenja predнzeti potrebne mere, pokazati punu inkijativu. i dati svoj doprinos kako Ьi svi zakljнcci, preporuke, zahtevi, pr·edlozi i poziYi

Kongresa bili sto potpunije i uspesnije гeaJ.izovani. Delegati Kongгesa, u ime proizvodaca nase zemlje, izrazavaju svoju spremлost da svim svojim snagama podгze oгgane svoje vlasti i citav samoupгavni mehanizam u izgradпji socijalistickog drustvenog uredenja. Radnicka klasa Jucroslavije се ubнduce, kao i dosad, biti osnovni nosilac i Ьогас za ostvarenje s~ih mега ~оје nasa zajednica preduzirпa u interesн socijalizma, novih dl'llstvenih odnosa 1 dernokratskog prava samoupгavljanja pгoizvodaea. Kongгes poziva Citavu гаdпiсkн klasu na8e zemlje da u dosadasnjim l'ezultatinra sistema radпickog samoupravljanja crpe snage za njegovo neprekidno jacanje, usavr·savanje i razvijanje. Ucesce prodzvodaca u upravljanju privredom sastavni је deo borbe za socijalisticko druS:tveno шedenje i ostvarenje vekovnih osloЬodilackih tezn:Н revolucionarnih i denюkratskih snaga. (»Kongres 1·adnickih saveta Jugoslavije«, »Rad«, Beograd, st1·. 659-678)

IZ REFERATA Ј. В. TITA NA VП KONGRESU SKJ: »ZADACI SAVEZA KOМUNISTA U VEZI SA MEDUNARODNOM SITUACIJO:M I UNUTRASNJIM RAZVOJEM SOCIJALISTICKE IZGRADNJE JUGOSLAVIJE«, 22-26. APRILA 1958. GODINE ... NajЬitnija karakteristika socijalistickog razvitka u наsој zemlji drustveno upravljanje, koje se zasniva na najsiroj demokratiji, na ucescu ili pravu ucesca svih nasih gradana da sami, ili preko svojih pretstavnika, rukovode svim poslovima socijalisticke zajednice. То samoupravljanje doЬija postepeno sve savrseШJl oЬlik socijalisticke demokr~tije, narocito kroz usavгsavanje komunalnog sistema i dгustveno upravljanje uopste. Sve sira decentгalizacija nije u nasoj zemlji prouzrokovala anarhicnost, kao sto se to ponekad u inostranstvu govorilo, vec naprotiv, u uslovima decentralizacije dosla је do najveceg izrazaja i poleta stvaralacka inicijativa trudbenika u nasoj zemlji. Prenoseci, putem decentralizacije, funkcije socijalistickog upravljanja, kako u privredi tako i u drugim oЬlastima drustvene djelatnosti, Ila proizvodace i ostale trudbenike, nasa drzava је izvrsila sanю neminovan historiski akt u procesu odumiranja drzave. Јег, te su nјепе funkcije Ьile samo privremenog karaktera u periodu kad је u ime naroda preuzela sredstva za proizvodnju u svoje ruke, poslije cega је morao doCi period postepenog davar1ja tih sredstava i funkcija u ruke proizvodaca i naroda uopste. Тај proces se nije odvijao glatko, bez teskoca i mnogobrojnih slabosti koje su nenlinovni pratilac u razvoju novih drustvenih odrюsa i usavrsavanju novog drustvenog sistema. Osim toga, te slabosti narocito dolaze do izrazaja u pocetku, kada nosioci izgradnje novoga jos nemaju dovoljno iskustva i potrebnog znanja, i kada ostaci staroga jos opteгecuju svijest graditelja novoga. То је kod nas dolazilo do izrazaja i kod radnickih savjeta, koji su tek kroz praksu sve vise shvatali svoju ulogu, svoje duznosti i prava. је

Od VI Kongresa do darшs rijeser1a su mnoga krupr1a pitanja naseg drzavnog i drustverюg uredenja. Savezna narodr1a skupstina doнijela је 1953. godine novi Ustavni zakoн, koji је utvrdio principe nase socijalisticke demokratije; cija је sustina u stvaranju materijalnih, politickih i pravnih uslova da radni ljudi nase zemlje, gradani socijalisticke Jugoslavije, postanu zaista stvarrli i нeposredni upravljaci drustvenim poslovima. 109

Mi smo ove principe, u skladu s nasim materijalnim mogucnostima i s politickim i drugim svestranirn razvitkorn, stalno ostvarivali i usavrsavali u citavom torn periodu. Osrюvni

rezultati na podrucju

drustveлog

i politickog uredenja su

slijedeCi: а)

izgradnja nasih pretstavnickih tijela, narodnih skupstina i odbora; izgradnja drugih organa i institucija drzavnog mehanizma; v) razvijanje i jacanje lokalne samouprave na principirna socijalistickih komuna; g) razvijanje mnogobrojnЉ organa drustvenog upravljanja u oЬiasti Ь)

javnЉ

lacki zamah i snaga naseg socijalistickog drustva kao cjeline. То се omoguCiti stvaranje zaista demokratskih, socijalistic~~h odnos~. izrne?u komuna i pr·oizvodaca, i likvidirace lokalisticke tendenc1]e, u koз1:na. Ь1 se mogle razvijati klice sovinizma koji Ьi mogao postati opasnost za зedшstvo i snagu naSe socijalisticke zemlje. Za brzi razvoj te svijesti kod proizvodaca i Clanova komuna prv~r:­ stveno su odgovorni komunisti, koji su duZлi da suzЬijaju takve tendencl]e i da svojim primjerom u tom pogledu djeluju i na druge. G?vorin: _to. zbo~ toga sto ne mogu tvrditi da su svi Clanovi Saveza komuшsta bll1 1ШUП1 od takvih negativnih tendencija koje su Ьile stetne za nasu zajednicu kao cjelinu. О tome, о tirn slabostima, podrobno se govori u Pismu Izvrsnog

sluzЬi;

d) razvijanje i jacanje denюkratskih prava gradana i uopste unutrasnja demokratizacija naseg zivota i naseg politickog uredenja; d) upotpunjavanje, usavrsavanje i unutrasnje uskladivanje лaseg pravnog sistema; е) pravilno odredivanje uloge drиstvenih i politickih organizacija u nasem sistemu socijalisticke demokratije.

PROLETERI SVIH ZEIVJAL)A U]EDINITE SE!

Uvodenjern vijeca proizvodaca и narodnim skupstinama i odborima, гad­ klasa nase zemlje dobila је оdlисијиси иlоgи u donosenjи najvaznijih odlиka, zakona, planova, bиdzeta i drиgih akata i propisa na osnovи kojih se sto је mogucno pravilnije odvija dalja izgradnja socijalizma i vrsi raspodjela rnaterijalnih sгedstava. nicka

Naгocito se rnoгa podvиci da је proces decentralizacije оmоgисю snazno jacanje narodnih оdЬога, kao osnovnih organa vlasti u nasoj zemlji. Najznacajniju mjeru u tom pogledu pгetstavlja stvaгanje novog komunalnog sistema, и kome sи naгodni odboгi novih sгezova i opstina pгeuzeli fиnkciju oгgana vlasti na гeoгganizovanirn podгиcjirna sa pгomijenjenirn nadleznostima i polozajern ...

Ovaj peгiod od dvije i ро godine sиvise је kгatak da Ьi se mogla dati definitivna ocjena novog игеdеnја opstina i sгezova, odnosno komunalnog sistema, ali vec dosadasnje iskиstvo i rezиltati koji sи postignиti pokazali su da је to najbolja odgovarajиca forma demokratskog samoupravljanja radnog naroda. Da li се se taj proces dгиstvenog samoиpravljanja pravilno razvijati, da 1i се Ьiti ili nece Ьiti lokalistickih i egoistickih tendencija, koje su tиde shvatanju maгksisticke nauke о socijalistickom razvitku dгиstvene zajednice, to u velikoj i odlucujucoj mjeri zavisi od snalazljivosti, aktivnosti i upornosti komunista. Dosadasnja praksa drustvenog samoиpravljanja pokazala је odlicne гe­ zultate, bez obziгa na izvjesne slabosti kojih је Ьilo i kojih jos uvijek ima. Pokazalo se da sи dгиstveno upravljanje i komune najbolja skola za rnasovno vaspitavanje gгadana nase socijalisticke zemlje da se naviknu da sami odlиcuju u pitanjima svog svestгanog razvoja i zivota. U toj skoli svakodnevnog prakticnog upгavljanja oni dolaze do saznanja da su inteгesi zajednice иjedno i njihovi licni interesi. Ukoliko siгoki slojevi nasih гadnih_ ljudi - koji sami upravljaju u komunama i fabrikama, u razпim drustvenim oгganizacijarna i ustanovama bиdu vise dolazili do saznanja da se interesi pojedinaca, manjih zajednica i komuna moraju poklapati sa interesima cjelokиpne nase socijalisticke zajednice, utoliko се vise i brze гasti stvaгa110

Sedmi kongгes SKJ -

pogled па plenumsku salu za 1пете citanja 7"e)e1·ata d1·uga Tita

komiteta СК SKJ koje је upиceno svirn organizacijama Saveza komunista. Bilo Ьi pogresno ako Ьismo samo idealizirali nas sistem, ako ne Ьisrn_o vidjel~ i izvjesne opasnosti i pгeduzeli sve mjere koje su potгebne d~ Ь1 se nas dгustveni sistem samoupгavljanja pravilno razvijao. U tome Је ogromna odgovoгnost komunista i oni zato moraju voditi bгigu da se u organe radnickog i drustvenog upгavljanja Ьiгајu uvijek najbolji, sposobni i provjereni ljиdi, odani graditelji socijalizma, velikog djela гadnicke klase. (»VII kong1'es Saveza komunista Jugoslavije«, »Kиltu1'a«, Beog1'ad, 1958, st1'. 58-бlј

111

IZ PROGRAMA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE, 22-26. APRILA 1958. GODINE

DRUSTVENO-EKONOMSKO UREDENJE POLOZAJ PROIZVODACA 1 ULOGA DRZAVE

Drzava i proizvodnja

Drustvena svojina nad sredstvima za proizvodnju omogucuje da se !Lskljuci ne samo privatni sopstvenik, vec u krajnjoj Jiiniji - i drzava kao posгedndk izmedu proizvodaca i sredsta.va za proizvodnju. Proizvodac postaje nosilac d.ruStvene f.unkcije upшvlj,aлja proizvodnjom i, u isto vreme, aktivni ucesnik u funkciji raspodele drustvenog produkta.. Као politicka v1ast, dгzava se u neposrednoj prmzvodnji sve manje pojavljuje. Dгzavni organi su medutim jos znacajan i neophodan faktor u vcienju niza drustvenih funkcija u odnosu na pгivredu i na ostale sfere drustva. Uloga dГZave u toj oblasti drustvenih odnosa ne proizil.azi iz politiCke vlasti koju ona ima, r1!iti iz ekonomskog monopola, vec iz Cinjenice da se i drzava sama menja, to jest da u toj oЬlasti ona postaje, 1 sve vise шоrа postajati, sisteш teritonijalno-politicl~e samoupravne organizacije proizvodaca potro8aca i njihova druStveno-ekonomskia zajednica na raznim nivoiшa od opstiпe do Federaaije. То •istoVI"emeno ukiazuje na cinjenicu da је koшuna, kao osnovna teritorijalna organizacija proizvodaca - potrosaca nuzan falctor drustvenog regulis:anja proizvodnje i r.aspodele kao i menjanja uloge drzavne organizacije u socijalizшu. U funkaije ovako izmenjene drzave spada odluciV'anje о poslovima od zajedniёkog interesa kako za proizvodace i gr-adane uopste, tako i za njihove teritortijalne zajednice. S obzirom na ovakav kaп:akter tih funkcija - iako se najve6im deloщ jos javljaju u obHku akata politicke vlasti - one se viSe ne odnose na neposredno upravljanje pruizvodnjom, na sve оле poslove koje su u stanju da vтSe proizvodaci i gradan~ i njihovi neposr·edni organi, vec su ро sustini plansko-kontrolnog, kooгdinack rel="nofollow">nog i regula1Jivnog karaktera. Neposredni proizvodac u proizvodnji i u raspodeli

Ovakva uloga dтzave је odredena prvenstveлo novim poloiajeш prodzvodaca u privrednoj organizaciji i izvan nje. Novd. druStveni poloiaj proizvodaea u uslovima socijalisticke izgradnje i njihov promenje:nli odnos prema pгoizvodnj.i pro:i.zilaze iz fakta da su se proizvodaci od лајашпih radnika pretvorШ u лe­ posredпe upгavljace proizvodnjoщ 1 raspodelorn, i iiz ciпjentice dla ovim upravljanjem oni svakodnevno ostvaruju svoje licne iпterese: ve6u zaradu, poveCaini licni i opsti drustveпi standard. U uslovii11a гobnog karaktera proizvodпje, proizvodaci udruZeni u radn1m kolektiVJima пuZпо se oгganizuju Юао samostalпe ргlа

Samottpra\•Jjanje tt Jugoslaviji

113

vredne organizaaije i ostvaruju svoja drustveпa ргаvа i obaveze u upгavljanju stupajuci u medusobne poslovne odnose. Po5to u 'takvim uslovima Licni interes proizvodaea ne zavisi samo od гezultata na pojedinacnom radnoш mestu, vec i od rada celog kolekmva, od poslovanja preduzeca, od njegovih fondova, od ekonomske гazv:ijenosti komune u kojoj oni Zive, od opstih ekonomskih uslova i stanja na trzistu, od druStvene zajednice kao celine, od njene ekonorns'ke politike itd., :-- to је taj lieni interes u isto vгeme i sta!l~ar1 posticaj licnom radu, kao d. svesnom i aktivnom ucescu pгoizvodaea u organima upгavljanja, u pгvom гedu u гadnickom savetu, komuni i vecima pгoizvodaca, а ргеkо njih i u celokupnom sistemu vlasti i dгustvenog samoupravljanja. Polazeci od takve pгetpostavke, Savez komunista Jugoslavije smatra da pгo­ izvodac i гadni kolektiv moгaju irnati - u okviгu opstih dгustvenJih :inteгesa, izrazenih drustvenim planшn koji usmergv'a pгivгedni гazvitak d. drugim odlukarna drustvenih orgarш - rnaksimalnu samostalnost u svorn гadu i poslovanjп, to jest u proizvodnj'i i гaspolaganju odredenirn fondovima u pгeduzecu. То zпaci da prodzvodaci i гadni kolektiv1i rnogu, u odтedenirn pla:nskim ;i zakonsk!irn okviгima, neposredno i sarnostalno upravljati pгoizvodnjom, ujedinjavati se, povezivati se i kooper·iгati s dгugim oгganizacijarna, u skladu s potгebarna proizvodnje, i da mogu samostalno 5. slobodno razvijati svoju stvaгalacku d.niaijativu u pгavcu poveeanja produktivnoэti rada i ukupнe pгoizvodnje. U uslovima socijalistickog druStvenog sarrюupravljanja гadнim ljudima treba pгuZitJi realнu rnogucnost da odlueuju о stvaгanju i ukupnoj raspodeli drustvenog pr·oizvoda. Sarno u takvlin uslov:ima radnd. covek doblja pun uvid u нufula matenijalпa kl'etanja i t.ime se sаш oslobada, to jest, pгHagodavajuci svoju radnu i dru8tvenu aktivnost neophodn:iПl materijalnim ok:viiгirna dгustva, postaje sarn gospodar svoje sudblнe. pгoizvodnjom

turrю-politickih dнhovna

Savez komunista Jugoslavije Ьorice se za vaspitanje coveka u dнhн iah-vih

strerпljenja.

U uslov;ima dгustveнe svojine паd sredstvirna za proizvodnju oslobodeni ~а~ j.~t_e jediili f~tor ~~p~o~"'!kcije slo:_Ьodne ljudsk.e lienosti, i reprodнkctije sociJa.ldstlckih odпosa r soClJalrstickog drustva. Zaito ogranicenje sloЬode rada rnoгa voditi deformaaij5. soctijalisticklih :odnosa. . Rad_ је postao jediщ mogucili izvor opstanka coveka koji је u stanju dJa radr. Dгustvo не odgovaтa za posledice koje zadese coveka ako on rreee da тadi . Т? не osl?ba?a druStyo od нuZ!losti da - odgovarajucom socijalпom poli~~n 1 regulativrnm rnerama u oblasti materijalrllih odпosa i na dru~ pod1":1CJlma - :u>merava raspored гadne snage i kadrova, vodi brigu о ljнdin:ua. koji rnsu u stanJu da rade i Ьori se protiv paгazita raznih katecrorija kojd dako sposobrl!i za vad, pokuSave.jн da zive па tud raeun. "' ' ' . Sastavнi deo 1icrrih prava гadnog coveka koji proizvodi druStvenirn sredstvu:ra z11: proizvodnju postaju i njegova ргаvа: na rad, na licnd. dohodak. u skladu s. n~egovu.rr: vadom i s poslovanjem celog kolektiva, pr:a.vo па uce8ce u upravlJanJu drustv~~irn sredsJ;_v~a za p~o~zvodnju, оо sigurпost u slucaju nesrece па poslu, na zastitu u slucaJU. Ьolesti il na obezbedenje porodice u slueaju smгti l!av ~t~tu u. radnom ~~?su i druga socijalno-ekonornska i poШ
Ukidanje najamnog radnog odnosa - oslobodenje rada

PrO!izvodac-pojedinac i kolektiv neposтedno uticu na sv;oj sopstvem materijalni polozaj. Rad postaje slobodan, а radni odпosi gube karakter нajarnnog гadnog odпosa. Tak:av slobodaн stvaralaCkli rad u isto vгeme postaje fak.tor materijalnog napretka drustva, i stalnog unapredeнja socijalistickd.h ·odnosa medu ljudirna. POCinju se stvarati usloVi za postepea:o ukidanje suprotnosti izmedu unшog i fi2JiCk.og rada. Dгustvo kao celina sv;e viSe se konstd.tuiSe u zajedcrricu proizvodaca, u kojoj su sv;1 zain.teresovani za sto гacionalnije upravljanje stvaгima i za sto produk:tivniji rad svakog i sviju. Rezultati u toj oЬlasti rnaterijalnd.h i drustveпih odnosa odreduju, ne saз:no stepen rnaterijalnog bl:agostanja, по 1 stepen stvarne slobode pojedinca. U okolnostirna gde svako гadd. prerna svojim sposobпostirna i gde licili dohodak pojedinaca i uslovi za razvoj privгednih orgaп:i:zacija zavise od 5.ntenzi:teta i kvaliteta пjihovog rada i uspeha u poslovanju - svaki нароr proizvodaca-pojedinca :i celog radnog kolektiva ka jacem zadovoljenju sopstvenih mate11ijalmh роtгеЬа, kroz pl'Oduktivнiji rad i bolje poslovaз:1je preduzeca, pretstavlja u isto vтeme i aapor u korist opstih dгuStverrЉ interesa i ka brzem OJPStem нapretku druStva. Sarno ako је taj interes neposrednih proizvodtaca probuden i pretvoгeн u osnovni materijalni faktor ekoнomskog na:pretka, mogu Ьiti maksimaln.o uspesne i planske i regulativнe шеrе koje zajednica kao ceblna svesno preduzima radi usmeravanja privгednog гazv:itka, unapredenja proizvodнje, razviika proizvodnih snaga, kao i daljeg razvijanja socijalisticklih dгustvenih odnosa. S:ocijalizam ne moze Иcnu srecu covekovu podredivati nekah-virn »viSim ciljevirna«, јег је najviSi cilj soctijalizma 1iСна sreea coveka. S druge strane, нiko neлra pravo da svoj licПi interes ostvaгuje на stetu zajednickog iнteresa svih. Isticuci licni ii materijalnd. interes radnog coveka kao pokl'etaCku snagu пjegove stvaralacke IЭ.h.-tivнosti u svojstvu proizvodaca i druStvenog Ьiеа, Savez kornunista Jнgoslavije пе srnatra da taj faktor autornatsk:i resava pitar1ja dгu­ stvenog napretka i da iscrpljuje sadrZinu liCнog Zivota. Naprotiv, kao svesno druStveno blce u uslovima soaijalizma covek се se sve vise oslobadati slepog potci!ljavanja matenijalnim pгocesli.rna i u sve veeoj meri postajati gospodar prirode i svog sopstvenog materijalnog poloZC1ja. Zato sve vecj zнасај u drustvenom kl'etaпju dobljaju idejni, moг
114

ciljeva. Upгavo ti faktori olieavaju drнstvenu svest i postaju snaga i orijeпtacija pr-akse.

pokгetacka

NOVI ODNOSI

.

МEDU LJUDIМA

Dalji razvit~ soc:ijalizma mепјасе dгustvenu strukturu u Jugoslavlji i ona

се postepeno gub1ti klas!}a i antagoilisticka obelezja. Za nju се sve ViiSe Ьiti ka-

гakteristic~o sve.. slobodnije i sve snaznije drustveno-ekorюmsko ujedL"ljavanje ka~o tгazr гazvr]eпa podela rada i koje se vгSi u skladu sa zajednicklim inte~

~-еsшш

drustva i s licnim interesirna gгadaaa. Iz takvih osнova nicu elementi Jedne nove civilizacije koju S\'esno gгade rnilioili ljud!i prema svojiш potrebarna.

. _Iz takv:i? .~r~stven~ ~ politJickih odnosa нeizbeZ!lo moraju :postepeno nicati 1 nov1 h~trcki kvalrtet1 u odnosirna medu ljudi:rna. Nova osrrovпa drustvena uloga.. fabrrke, zac:J::ug~, kornune, skole, drustveпih oгganizacija, kao i porodice sasto~~ se. u r~ZVil)aщu odш:sa iskrenosti, poverenja, covekoljuЬlja, razurnevaпja trpelJJ.Vosti, ~а,заrнnе saradпJe i pomoci, jednom reCi, ljudskih Slirnpatija i drugar~ stva :r::edu lJudirna. U torne duhu i па takav пабiп treba u socijalistiCkim uslovima sve. vrse da se г~zvij';t :i. ЬоrЬа misljeaja, kritika, шetodi pold.ticke akcije itd. Ne r_adi se. tu
OViakvi dru8tveщ odnosi mne polaznu tacku privгednog sisterna, k!ao sto

?rivre?Ш. siste:r:r. li . poИtic~i su;;tem uticu, sa svoje strane, па odgovarajuce dzra-

zavanJe 1 razvr]an)e drustvenih odпosa, Ьitrrih Privredni sistem н rra8oj zemlji zasniva svoji?e п~d sredstvima za proizvodнju, svesпog, razvrtka '1 robнog karaktera privrede, koji је proizvodпih

sнtaga.

u dzgradнji socijaliizma. se i razvija na osnovi drustvene plaнskog usmeravanja privrednog !izraz sadaSпjeg stupnja razvitka

S razvitkom pгoizvodnih snaga i socijal5.stickЉ drustveпih odпosa drustvo Се prevazilaziti 1'0bni karakter prodzvodnje. Ш>

SUSTINA SVESNOG, PLANSKOG

USМERAVANJA

DгuStvena svojina паd sredstvima za proizvodnju omogucuje i tl-a.Z.i da privтeda druStva, u iпteгesu svakog pojedinog proizvodaca i radnog coveka, bude sve.sno oгganizovaпa, jedinstveпa celina, zasnovana na visoko razvijeпoj podeli rada. Takvo jediпstvo privrede zahteva odreden sklad izmedu aktivnosti raznih proizvodnih i ostallh ekonornskih graпa i jedinica, izmedu proizvodnje i potreba ljudi. Takav se sklad postize svesпirn, planskiim usmeravanjern i razvitkom privrede kiao celine, па baZii naucne aпallize rnaterijainЉ faktoгa ekonornskog kret.anja. Ekoпomska saJdrziпa planiranja, pгerna tome, sastoji se u svesrю oтgaпi­ zovaпoj podeli drиStveпog rada regU!lisaпoj pre:тna oiljevima ekoпomsl;:e politike socijalistickog druStva. Plan;1ranje privrede је ·neophodan ciпilac razvitka soci-

jaldstdckog drustva. I:skustvo Jugoslavije, kao i rliza drugih ze:тnalja, pokazuje da druStveni prli.vredni plan, rna koliko Ыо »sava:seп«, ne rnoze iscгpsti bezbrojne nюgucnosti, oblike i iпicijative koje daje spoпtaпi _razvitak ekonomskiih sr1aga. Za:to pгivredni sistem i plan пе smeju ukinuti onaj пeophodпi stepeп samostalnosti radnog coveka, preduze6a i drugih dгustveno-ekonomsk;ih jedinica bez kojeg nikakva svesna inicijativa nije mogucna i bez koje covek prestaje biti stvaralac. Oni ne smeju gusiti ni individualnu ni kolektivnu mateтijalnu zamteresovanost proizvodaca u pгoizvodnji i гadu, to jest stalnu tezпju za viSim stepeпorn пшteгijalnog Ьlago­ staпja, koja је jedna od Ьitnih pokretackih sпaga пjlihovog delovanja. Tek н takvirn usloVIirna svesno, plansko usmeravanje iz centra doblva potvrdu ·i korektuтu pral;:se, i obrnuto aktivпost nosilaca socijalistdcke prakse doblva pгover·eпu usrneгenost. Konkretni kvantitativni odnosi 1izmedu •tih dv,aju faktoгa socija1istickog kretanja ne mogu se ut<тrditi ndkakVIim veCi
podeljivala se i

neposтedno iz jednog mesta. Tal{;Э.V nасш гukovodenja pгivгedom пјеmн odgovaгajuci sistem planiгanja, koji su bili potrebпi u nasim konkretnim

usJovtima borbe za brzu likvidaoiju ekonomske zaosta
DRUSTVENI PRIVREDNI PLANOVI privredщ рlап u Jugoslaviji ima i ekonornski i politicki zпасај. izгazava i konk::retizuje osпovne ciljeve ekonomske politike dгustva, а polИicki zato s:to, dajuci rпateтijalne i ekonomsko-politicke okvire delovanju pгoizvodaca i saшoupravnih drиStvenih .отgапа, obezbeduje sto slobodnije kretaпje socijalistickih snaga, stalan пapredak socij·alistiCklih odnosa, prufujuci sve vise mogucпosti гadnom coveku-pojediпcu da se afiгrnira kao svestaп Dгustveni

Ekonomski -

jer

stvaralac. Pгivredпo plaпiranje u Jugoslaviji је ро svom kaгakiteгu :i rnetodima uvek odraZC1valo stepeп razvoja privrede, drustvenih !i ekonornskih odnosa, fогrщ orgaпizacije i rnetoda rukovodenja pr1ivredom u okv1тu preduzeca, pojedinih oгgana, ра i celokupne drustveпe privrede. U prvom periodu, kJada su drzav·a odпosno пјеп a:parat пeposredno гuko­ vodili pгivгedom osпovno obelezje рlапа bilo је u ·torne sto se, u procesu drustvene гeprodukcije, veza izrnedu proizvodnje i potrosпje ostvarivala pгven­ s1:veпo kгoz пeposrednu distribuciju i putern detaljno postavljenih zadata]{;Э. za svaku pюizvodnu jedinicu. Drustvena akumulacija bila је ceпtralizovan~C~ i ras-

116

Pored dr11stvenih planova, vaZaп iпstrument pгivгednog sistema jesu plaпovi preduzeca, koji se donose u okviтu proporcija i regulativnih normJ. i шеrа predvidei1iћ drustveпiш planom. Preduzeca u svoj•im plaпovirna treba sarnostalno da donose osnovne odluke о proizvodnji i prornetu, о fondovima, investioijama, koriscenju kapaciteta, njihovom redovnшn obпavljaпju i zarneпi, >licпorn dohotku гadnika, udrl1Zivanju 5 drugirn preduzecima, kao i о ostalim vaZпijdrn pitaпjirna iz delokruga svoga poslovanja. Ovakvo рlаnЫ:апје treba da bude omoguceno i јаsпо utvгdenim odnoslima izrnedu preduzeca i drustva, odnosno raznih njegov.ih oтgana od kornune do fedeгacije, sa svrhom da se ucvrsti sarnostalnost preduzeca, to jest da ono, u okviг.u odredenili dгustveпih regulatdvпih rnera, - posle dzrniгenja oЬaveza prerna zajedпici, samostalпo ras.polaze ostvarenim sredstvirna. Takvo plandraпje treba da delнje u pravcu vece rnateгijalne zaiпteresovaпostj radnog kolektiva, <а samdm tim i u srnislu potsticanja ka vecoj pгoduktivnosti rada i ka sto racionalnijem ko11iscenju drustveпih sredstava za proizvodпju kojlima upravlja гadni kolektiv. Odgovarajuca samostalпost preduze6a omogucava i potstice пajraznovrsnije oЬlike saгadnje ~ udruZivanja privгedrtih orgaruzacija. 117

U usloYiшa tehnickog napretka u proizvodпji i druStveпe podele rada пe­ ophodno је svestrano jaeanje kooperacije medu preduzecima. Udruzenja preduzeca pr·etstavljajи neposredan produze!Ja.k poslovaпja i planiranja preduzeea, iz cega proizilazi da и ovakvim privrednim udrиZenjima dolazi u punoj merj do izraza neposredan utri.caj preduzeca i пjihovih .potreba, i da ta иdruzenja posluju prvenstveno na bazi dobrovoljne sar.adnje predиzeca. Planovi :tih иdruzeпja proizJilaze iz planova preduzeca i dopunjuju Љ. Njihova mater.ijalna baza su prvenstveno sredstva preduzeea U ciljи medusobne saradnje, razradivaпja zajednickih proЬlema razvoja, pгimene sa\тemene tehnologije itd. socijalisticka preduzeca udruiuju se u kошо!!.'е i priYredna иdruzenja. Potsticuci i pomafuci sYe te oblike udruzivanja, drustve11a zajediliica treba u isto YI'eme da odgovarajиcim merarna sprecava sve tendenoije ka monopoй.zmи i bil'okratizmu и tiш organizacijama. Mora bi:ti obezbeden i pun uticaj radnick!ih saveta na rukovodece organe иdruzenja. OSNOVE

SISТEМA

RASPODELE

U pгivгednom sistemu Jugoslavije, u skladu s novim odnosima proizvodnje i raspodele, svi socijalisticki fak"tori - pocev od pojedinaca i r·adnog kolektiva ра do dгuStva u celini neposredno иcestvuju u racspodeli i samostalno raspolaiu onim delom proizv.oda koji im, na osnovu rezultata rada i poslovanja privrednih 01·ganizacija ро zakonu i planu druStvene zajednice pripada Radnicko samoupravljaпje na bazi drustveпe svojine nad proizvodпim sгedstv.ima pretstavlja, u uslovima robne proizvodnje и Jugoslav;iji, tah.""Ve odnose и proizvodrlji i drustvu koji omogucuju da se ostvaruje princip пagradiYanja »svakoш рrеша radu« и oЬlicima koji odgovarajи postignutom razvojnoш stupпjи proizvodnih snaga. Njiroa se u raspodeH а. razmeni proiizvodnih dobara obezbedнje odgovaгajuce Ьо1је nagгadivanje pгodиktivnijeg гаdа и samom p1·eduzecu, а па drugoj strani, radnim kolektivima kojj bolje zadovoljavaju dгuStvene potrebe li vise doprinose гesavanjн Ьitnih proЬlema pгivredпog razvoja zemlje, osigurava se sira baza za poveeanje licnih dohodaka i daje materijalni potsticaj od strane dr'Ustvene zajednice za povecanje inicijative i prosiгenje delatn.osti. Daljim гazvojem zadrugarstva i kooperacije individualnih proizvodaea s drustvenim sektoroш i razvijanjeш krupne poljoprivгedne proizvodnje stvaraju se иslovi da i na tom podrucjи velicina ИсnЉ dohodaka zavisi sve v1ise od uspeha н pгoizvodnji i od potpunijeg zadovoljavanja druStvenih potreba. U okvii'U tah.""Vih od11osa и sisteши raspodele, radnli covek iroa, d treba da ima, sve vece mogucnosti da neprekidno neposredno i prakticki, radom na svome гadnoПl Пlestu i SVOjim aktivпim ucescem U upraYljanju predиzecem, komиnom i drustvom kao _celinom, odlucuje о svom licnom polozajи, о svom dohotku, о opstoj raspodeli drustvenog prodиkta, иvidajuci i sYesno priznaju6i potrebe opstedrustvenog razvitka, naroCito potrebe daljeg razvijanja proizvodnih snaga. Oslobodeni radiliik postaje saшostalan stvaralac i upravljac и svoш sopstveпom materijalnoш i politickom interesu, kao i и interesи drustva. On vise ne gleda na dгuStvo kroz nadnicu kоји Ьi ти odredJivala neka sila izvaп proizvodnje. Njegov dohodak zavisi prvenstveno od sopstvenog zalaganja i uspeha cele privredne organizacije Zbog toga се on i na licni dollodak sve vise gledati kao na funkciju opsteg uspona socijalistickog dгuStva i njegovih kolektivnih potreba. Na ifakav nacin forшiran, licni dohodak gradana treba da bude baza za pгihode koшune, koji sluze zajedniCkim potrebama gradana. Ne samo liena, vec i drustvena potrosnja svake politiCko-teгitorijalne zajednice treba da zaYisi oi:I prodtйttivnosti rada i napora na razvijanjи proizvodnill snaga. Pitanje рошосi nerazvijenim komunama treba da bude stalna ,i роsеЬпа briga srezova i visih organa socijalisticke zajedпice. КARAKTER

I ULOGA

ТRZISTA

Na sada5njem stepenu razvitka. materijalnih snaga - i u pruvr·ednom sistemи -deluju zakoni robne proizvodnje, Doklegod је robna pгolzvodnja objektivпo uslovljena, neuvaiavanje zakona vrednosti i drugih zakona trziSta ne Jнgoslavije

118

јаса,

vec upravo slaЬi socija1istri.Cke elemente u privredi, sputava inidijati-:u poj:dinca i preduzeca, koci razvtitak proizvodnih snaga i rada snage iZVan pro1zvodщe koje vrse nasilje nad njom. Medutim u dгuStvenom sistemu u kome se plaпira prosirena dru8tvena reprodukcija, planski rasporeduje drustveпi proizvod d vodi osnovпa kreditna politika u principu је mogucno da trziste ne bude anarlliCno. DгuStvo mora. odgovarajuбim ekoпomskiш шerama i regulatiYnim instrumentinla, utvrdivati l'I1.
SISTEM VLASTI RADNOG NARODA

Drustveno samoupravljanje Dr'Ustveno-politicku osnovicu socijalisticke deшolпatije u Jиgoslavij1i prets:tavljajи гadnicko saшoupravljanje, oli.Ceno u radпickim savetima ti drugin: sa;n
dejstvovanja socija~istiCkih stvaгalackih snaga. Тај proces mora н d.sto vreme znaC:iti dalje oslobadanje politickog sistema od raznovrsnih ostataka burioaske drzaYe koji su se jos zadrzali н na5em dru8tvu, to jest dalj!i organski preobrazaj celokupnog drustveno-politiCkog sisteшa, н skladu sa sooijalistickim ekonoiilSkim odnosima koji nastajи, razvijajн se i usavrsavajи u uslovima drustvene svojine narl sredstvima za proizvodnju, Na osпovi radnickog samoнpravljanja i koшuna razViija se u Jиgoslaviji opsti proces пastajanja nove politiCke strukture dru8tva, proces za kojj је karakterusiJican sist-ern dr·иstvenog samoнpravljanja. Тај se opsti proces ispoljava па podrucjи ekonoшskill i politickih odnosa шedu ljиdima i na podrucju иpravljanja stvarima; оЬа procesa sacinjavaju celinи i usko su Yezaпi i medи sоЬош se preplieu. EKONOMSKI I POLIТICKI ODNOSI МEDU LJUDIМA

Proces na podrиcju odnosa medu ljщ:l!ima •izrazava se u razvitku ~konomsk!ih odnosa i demokratskih prava samoupгavljanja u samom preduzecu, to зest od.Iюsa izmedu proizvodaca, izmedи pojedinih proizvodaca i radnog. k~lektiva _Ј~аю celine, izmedu radnog kolektiva i drustvene zajednice odnosno щernll vodec1h organa, а pre svega 'izmedu kolekbiva i pojeddnog radnog cov~ka 1 komune,_ k~o ~n?_vr;te zajednice 1-adnog naroda. On se iz~aZav~, da,lje, u. г~1tku. eko~om~пll 1 polltr~ih odnosa и samoj kornuni, и odnoslПla 1zmedu розеdiпаса 1 zaзednice, и odnoslПla izшedн pojedinih organa kao sto su veca proizvodaёa, staпbene zajednice, raznovrSil!i organi dr'Ustvenog samoupravljanja itd., u razvitku odnosa izmedu komuna

119

1 sre:oova, k.oji sve vrse postaj·u zajednica komuna, i u odnos1rna izmedu komuna i republika.. Isti proces se izrazava u razvИku ravnopravnih odnosa medu narocblma Jugoslavdje, а isto tako .i u razvitku odnosa .izmedu repuЬlika ii federacije, kao pretstavnika zajednickih ekonomskih i politiCkJih interesa radnih ljudi i naroda

Jugoslavije. I, konacno, on se ogleda u razvitku strukture repub:Ыckih i saveznih rukovodecih organa i njihovih medusobnih odnosa u pravcu sve shih demokratskih оЬИkа i sve uzeg vezivanj.a s mehan.izmom drиStvenog samoupravljanja uopste i komuna posebno. Borba za usavrsavanje svih tih odnosa u pr.avcu sve sireg demokratizma i samoupravnosti, u skladu s jacanjem drиStvene mate11ijalne Ьаzе i slaЬljenjem ostataka unutrasnjih kla:snih antagonizama, pretstavlja u ·isto vreme i Ьorbu za sve гazV
STVARIМA

Ргосеs razvitka najpogodnijeg drustvenog mehanizma upravljanja stvarima, u uslovima drustvene svojJne nad sredstvima proizvodnje, izгazava se .pre svega u razgranicenju izmedu upravljanja tehnoloskim procesom i opsteg ekonomskog i poНtickog upravljanja u pгeduzecu, kao i u razvitku proizvodnje i poslovne kooperacije :i raznih oЬlika vertikalnog udruZivanja pojedinih grana pгivrede i dr·ugih dшstvenih delatnosti. Vertikalno povezivanje osnovnih institucija drustvenog samoupravlj.anja stvaгanjem visЉ oЬlika (komoгe, p11ivr·edna udrUZ.enja, razni obli~i pro~odnih i poslovnih zajednica i kooperacija, visi zavodi socijalnog оsigнг.аща i sJ.rcno') pгet­ stavlja demokratski oЬlik ujedinjava_nja onih struenih, •tehnick!i? 1i koordina!ivnif: funkcija kojima nюdeгno dr-ustvo treba da upravlja ceнtralrzovano. Dшstver:~ i demokгatski kaгakter ovog ujedinjavanja ogleda se u tome sto se ono ne vгs1 шehanickli admiнistrativnim merama spolja, nego samo и dnteresu udгuzenili proizvodada i samih gгadana, u oЬliku njihove dobrovoljne saradnje, не oduzimaju~i odnosnim ustanovama i oгganima гadnog na:тoda bltne funkcije saшo­ upгavljanja.

Isti se ргосеs razvija i u oЬlasti prosvete, nauke, kulture, nю·odnog zdravlja, socijalnog osiguгanja, socijalne zastite i u dгugim oblastima u kojima гazne ustanove vrse javne funkcije i javne sluzbe. Funkcije upгavljanja su predate, l!Z odgovarajuca raspodeljena prava i saгadnju, pгetstavnicima sa:mih r-adnih _ kolektiva, i pгetstavnicima dгustvene zajednice. Ove oгgane blгaju i opoziva]u gradani, koj:i su zainteresovani za vгsenje odgovaraju6ih jюгnih slUZ.Ьi sirokim :rcescem i kontrolom u organima upravljanja. U isto vгeme drzavni upгavni orgaru u oblasti pгosvete, kulture, narodnog zdravlja, socijalnih sluzbl d sl. sve vise po~ta~u, i ро svom sastavu i ро svojim funkcijama, organi drustvenog samoupravl]aщa. Тај se ргосеs najzad dzгaz.ava i u razvitku raznovrsnih oЬlika dгustvene kontrole i sar-adnje zainteresovanih gradana s predнzecima li. institucijama. U oЬ!astli trgovine i u nekim drugim podrucjima, samoupг.avljanje radnih ljudi dopunjuje se oгganima drиStvenog samoupravljanja kao sto su saveti potro5a&l, potro5acke zadruge i sl., а u privredпim oгganizaaijama koje se bave prosvetnim, vaspitno-lшlturnim i drugim delatnostima (izdavacka: preduzeea, novinska pred:uzeca, razna preduzeca u oЬlasti filma i sl.) orgaнima kao sto su saveti, koji obuhvataju pretstavniike kulturnog i prosvetnog zivota i javnostJi uopste, ne menjaju6i status гadnickog samoupгavljanja. Talcvi obl!ici dгustveнog samoupravljaнja doprinose tome da se javne funkcije koje obavljaju ove oгganizacije ostvaruju u skladu s potrebama i interesima socijalistiCkog drustva. Sistem drиStvenog samoupravljanja obuhvata i zgr.ade za stanovanje kao i niz dгugih objekata i sluzЬi od zajednickog linteresa za pojedina naselja. Svi ovi odпoSi i institucije nastaju iz direktnih potreba rada i poslovanja pojedinih pгeduzeea i oгganizacija, kao i iiz neposrednih Zivotnih potreba gradana u oblasti porodicnog domacinstva, potrosnje, kulture, zabave, socijalnih ·potreba itd Zato oni nUZ.no mor-aju blti veoma гaznovrsni i ро svojim oгganizacioпLm obiicima i ро nacinu rada. Вoriti se za stalno unapredivanje svih tih odnosa i iпs1Jitucija u isto vгeme znaci boгiti se za bolje poslovanje preduzeca ·i organizacija, za Ьоlје mateгijalno snabdevanje stanovnistva, za brzi tehnicki li kulturщ razvitak, za spгecavanje 120

bieokratizma i konzervativizma, za brze li pravilnije reS.avanje socijalnih pitanja it(i, а ujedno :i za stalпi napredak socijalistick!ih i demokraitsk!ih odnosa medu ljџdima.

DRUSTVENA ODGOVORNOST I DISCIPLINA U OSTVARIVANJU PLANA

Samoupr-avljanje ne znaci apsolutпo гaspolagaпje stvarima. Опо pretpostavlja plansku disciplinu kako unutar privrednih organizacija tako i u raspodeli d trosenju d!1u5tvenih sredstava uopste. Drustvena zajednica mOI'a raspolagati potrebnim upravnim i dr-ustveпim instrumentima i organima preko kojih се obezbedll!ti potгebnu drustvenu disciplinu 'i odgovornost. Bez takvih odnosa drustveno samoupravljanje moglo Ьi se deformisati na Инiј,i samovolje i neodgovornog raspo!aganja drиStveпom
SAVEТI

Komнnisti

се narocittt pazn]u posve6ivati razvitku гadnickih saveta. Radsaveti su demokratski ekonomsko-poli1Jicki oгganli dгustvenog samoupravljarrja preko kojih пeposгedni pгoizvodaci - u okviru jediнstvenog drнStv~нog privгednog plana i u skladu sa opstim interesima zajedr::ic_e, koji se _i.zгaza:vaJU u jed!instvenom ekonomskom sistemu - samostalno upгavl]aJU ргеdнzешmа 1 odlucujuee ucestvuju u razvitku pгoizvodnih snaga. Pokretna snaga akt~vn?~ti neposгednih proizvodaca u гadnickom savetн, usmerena ka sve pгoduktlvnr]em гаdн i sve brzem гazvitku proizvodnih snaga, jeste njihova teznja da boljim individualruim radom, boljim poslovanjem preduzeea kao сеИnе i bгzim opstim pr·ivгedninl napretkom drustvene zajednice neprekidno poboljsavaju svoje uslove zivota i opsti mateгijalni standard drиStvene zajednice, kao i da sloЬono IЋz­ vija}u svoje ~individualne stvaгalacke sposobnosti i naklonosti, u skladн sa opstim interesiшa radпih ljudi. Radnicki saveti nisu ni pгetsiavnici sopstvenika niti kolektivni sopstvenik sr·edstava za pr·oizvodпju. Ощ upravljaju njima u interesu dгustvene zajednice, а u radu Љ potsticu njiihove sopstvene mater·ijalne i mor-alнo-poblticke tefuje. Upгa:vo zato oni pr·etstavljajн najpogodnij:i drustveno-ekonomski instrшnent ЬогЬе pюtiv Ьiгokгatizma, kao i protiv egoisi:Jickog individualizma. Radnicko samoupгavljanje jeste izraz i potvгda drustvenog karakter·a svoj.ine паd sredstvima za pгoizvodnjн i osпovni ob1ik neposrednog cikljucenja i ucesca гadnih ljudi u upravljanju pгivredom. Na -toj se osnovj drustvena, proizvodnja najneposredrlije vezuje sa stvarnim potrebama ljudi, а prolzvodi ljudskog гаdа pгelaze u oЬlast istovrerneno i drustvenog i lienog pгisvajanja radnika. Drustveni odnosi u pюizvodnji i raspodeli, i postepeno u svim osnovnim sferama drнstvenog шedenja, doblvaju sve гazvijeniju socijalisticku safuZinu. Upr.avljajuci drustvenim sredstvima za proizvodnju, od kojih је r·aнije Ьiо odv-ojen u klasnom drustvu, proizvodac sada zauzima svoje aktivno mesto. On postaje sve svesniji toga da ostvarenje njegovog individualrюg ekonomskog i drustvenog inteгesa neposredno zavisi od podizanja produktivпosti njegovog sopstvenog rada, od poveC.anja proizvodnje radnog kolektiva 'i od daljeg гazvij<шja pю­ izvodnih snaga u komuпi i u celoj zemlji. Upravo zato radnick!i saveti daju i davace pгoizvodn}i i privredi stalno nove potstreke, koji omogнcavaju ctbrzan гazvitak proizvodnih snaga. U takvim usloVli.шa sam proizvodac, i radni covek! uop.§te, postepeno odreduje dalji proces oslobadanja coveka i humanizacije drustvenih odnosa. U svom daljem razvitku radnicki saveti ,[reba da uloze posebne nараге na podizanju produktivnosti rada uvodenjem modeme tehnike i savremenih tehnoniбkJi

12.1

loskih postupaka u proizvodnji, smanjenjeш troskova proizvodnje, Ьо~јоз:n oг­ "
Komuna гadno"

naгoda

је

i

osnovna osnovпa

poLiticko-teгitorijalna o~gaП;izac1]a S~?upтavЧШlj:_ drustveпo-ekonomska za]edшca .stanovшstva П]еnо",

Dodru~ja. Komunisti tгеЬа da posvete naroci:tu pa:lnju гaZVttlш ko~une. ·

. ..

Као osnovna dгust\reno-ekonomska zajedl1ica, komun':l pret~tavl]a onu сећзu

dтustvenog

organizma u kojoj se uspostavljc:_ju odnosi p~otzvo~n)e, гш;;росt~е, . podгugj osnovrri i svakodnevni d~"Ustveni ~~:rюst ше:;u гadn~1 l)udim?. Samoupгavljaпje radnog naюda na rаzшш podruc)tma.. dru:;~eпog ZlVo.ta -~а] е komuni demokгatsku stгukturu i cini је osnovnom i na]1Zraz1tћ]om oгgamzacr)om tr·osnje i

samoupravljanja na teгitoгijalnoj osnov-d. Kako se u komuni гadni ljudi u isto vreme javljaju i kao proizvodaci i kao potrosaбi i kao nosioci парога na podiizanju proizv~dnih sпа~а ri . opsteg teгijalnog standaгda, komuna pгetstavlja i osпov-nu drustvenu za]edшcu u kOJOJ se uskladuju 'individualni i kolektiv-щ interesi. U okviгu jedinstvenog jugosloveпskog pгivrednog podrucja, na bazi jediп­ stvenog pr.ivгednog plana i u okviru jedinstvenog sist<:':na .гaspodele, ~omune tre~:ш с1а imaju pune mogucnosti da, raspolozivim mateщalшm sгedstvlПla u ~~ uslovima, t-azvijaju pюizvodnju i pюizvodne sn~ge. Оп~. u raspod~li. гaspo~omVth sгedstava mogu, pt·ema svojim specificnim uslov-lПla, nact od~.o:rara~uce opti~alne odпose izшedu daljeg гazvijanja pгoizvodnih snaga i pгosll'tVall]a mat.зrt]alшo; baze, povecanja licпe potгosnje i ulaganja u obje~te dгиStvenog standarda 1 pгosiгivanja dгugih nept·ivгednih dгиStvenih delatnostt. Као politiCki oЬlik upгavljanja ostvaгen preko naгodnih odЬora, sirokih politicldh i strucno-kvalifikovanih saveta, zboгova Ьiгаеа, refe~en.duma, mesnih оdЬога stanbendћ zajednica i dr"Ugih oЬlika neposrednog upгavl]aщa komuпa pгetsta~lja naj,izгazitiju instituciju neposгedne socijal~tiCke demc:~atije, koja. ost:va.-: ruje vladavinu гadnog naroda Ј?'Ге~о sюn~ћ гa.dnih l]udi. 1 za. щih san:e.. :Uztma]UCl s:v're vise u svoje гuke upravl]an]e ~гustveшm ~l?V'liila 1 raspol_azuct odgov-aгajнcirn sгedstvima za njilюv-o vrseщe, komuna rll]e sarп~, .Ј?а щ pгvenst:ren?, skola dernokгatije, vec је sama ta deшokratija, osnovna celiJa sarnoupravl]aщa gradana zajedпickim posloviшa.

U tom pravcu treba da se razv1]a]u d. stanbeпe zajednice, koje се morat1 da pove:lu opste napore komune на tощ podrucju sa akcijom i inicijativom neposredno zainteresovanih gradaпa, а sa ciljern zajednrickog upravljanja i resaVШlja svakodпev-nih proЬlema tiz zivota porodica, naroCito iz oЬlasti staranja о deci, domacinstva, snabdevanja razniћ uslu:lnih ·delatnosti, upravljanja stanbenim fondom, stanbene izgradnje, iz oЬlasti neposredne socijalпe i zdгavstvene bгige za claiюve stanbene zajednice i slicno. Va:lan deo mre:le za sпabdevanje stanovniStya i usluznih delatnosti treba postepeno da postanu seгvisi kojdma се upravljati raznov-rsni samoupгavni organi gгadana. S takvim се razvitkom koшuna sve manje biti adшinistrativna jedinica teritorijalnog podrucja, а sve vdse се postajatii specificni drustveno-politicki oblik orga:nizovШlja ljudi radi uprav-ljaпja zajednickin1 posloviшa drиStva; iz takvog oЬlika raste d razv-ija se celokupni demokratski socijalisticki mehaнizam, spajajuci radniicku klasu odnosno proizvodace sa sYim ostalim гad:nim stanovnistvom, koje svojim radoш Ьitno doprinosi razv-ith.-u pгoizvodnih snaga i vecoj opstoj pгoduk­ tivnosti гаdа. Takv-im pravcem гazvitka koшuna се se, zajedno s radнickim sav-etima i celom oгganizacijom dгuStvenog samoupravljanja, sve v-ise afiгmiratii kao osnovni vid zajednice pгoizvodaca. U celoj svojoj a](tivnosti шehanizam komuпe treba i dalje da se гazvija kao oгgailizacija odgovorna i zboгov-ima Ьiгаса i drustvu kao celinfi, uvek podlozna javnoj kt1itici gгadana i njihovih oгganizacija, kao i nadzшu visih oгgana н pгavcu obezbedenja zakonitosti. U statutu komune sv-akj gгadandn treba da nalazi sv-oja ргаvа d sYoje obav-eze, kao i svoje щogucnosti upravljanja komunorn, а preko nje, kao i ргеkо drugih oгgana dгuStvenog samoupгavljanja, i dгuStvom uopste.

n:a-:

PERSPEKTIVA DALJEG RAZVITKA KOMUNE

J:Calji razvoj koшune treba da se kгесе pгven~tven~ na osnov:i sv:. intenzivnijeg гazvijanja proizvodnih snaga i stalnog povecavaщa produ.~tlvnoSLl rada, а time d dohotka ро stanovniku u komuni. То је uslov- svake akClJ.~ konш~e na daljem poboljsavanju opsteg dгиStvenog, kao i indiv-i~u~n~g, ~teщa'l.nog. а. ktй­ turnog standaгda. Pritom sve Siгe treba da se razv1]a]u 1. ~ш organtzmt а. ~:ше sluzbe komune koji znace svakodnevnu neposгednu P
VECE PROIZVODACA

iJ sadasnjim uslov-ima znaca]nu ulogu u гazvitku socijalisticke dernokt-atije imaju veca pгoizv-odaca u sYim p1·etstavnickJim oгganima, pocev- od komune, ра с1о

fedeгacije.

Veca pгoizv-odaca su u nasem sistemu d1·иStveпog saшoupгavljanja nastala kao specificna dernokratska foгrna, cijim se posгedstvom obezbeduje гukovodeca uloga гadnicke klase i njena нska veza sa ostalim гadnim ljudima u datim uslovi.ma i u datom peгiodu гazvitka socijalizma u na:Soj zemlji. Veca pгoizvodaca se Ьоге pгotiv negativnih uticaja zaostalih dгиStvenih odnosa na demokratske oгgane drustvenog samoupгavljanja d time znatno, i sv-e vise, smanjнju potгebu neposrednog adiministrativnog mesanja, naгoNto u oЬlasti pгivrede.

Veca pt·a,izvodaca, svojom zivom vezom sa ргаksош i potrebama pгoizvodnih i drugih pгiv1·ednih oгganizacija, zadruga i pгiv-rednih i socijalnih ustanovЋ, igгaju znacajnu ekonoll1Sku ulogu. Veca proizvodaea Ьitno dopгinose pove21ivanju centгa s bazom, donosenju pгaYilnijih i korJ:snijih dt·ustveruih ekonomskih mеш, uklanjanju administгatiгanja i Ьiгokгatizma u privrednim odnosima, kao i opsteш ekonomskom vaspitavanju neposrednih pгoizvodaca odnosno ljudi u pгivredi. U daljem razv-itku veea pгdizvodaca, upravo ta njihova ekonomska ftmkcija postajace sve znaeajnija, dok се funkcija obezbedivanja vodece uloge radnJicke klase postepeno nestajati. CENTRALNI DRUSTVENI 1 DRZA VNI ORGANI

·каkо su sv-a dгustvena sгedstva za proizvodnju svojina svih radnih ljнdi nase zemlje i kako је dгustveni pгoizvod d njihov- blcni i njihov- zajednickli prodzvod, to ni fedeгacija ne pгetstavlja samo prosto sjedinjavanje naroda i narodniћ гepuЬlika, nego sve vise postaje zajednica novog tipa, nosilac odt·eden;ih zajednickill dгustvenih funkcija, zajednica pгoizvodaea na naj'\"isem stepenu. U istom pravcu, ali u пacionalnim okviгiшa, razvijaju se i narodne гe­ puЪlike, obezbedujнci u isto vгеше specificne nacionalne, polLticke, ekonomske i kнltшne роtгеЬе i ргаvа.

122 12:3

Centralni organi vlasti (savezni !i republicki), kao i pokrajinski, oЬlasni i sresЮi, treba organski da izrastaju iz ekonomske i poli1Jicke osnove nasega drustva: iz samoupravne komune, iz radnickog samoupravljanja i iz osnovnih iшЩ­ tucija drustvenog samoupravljanja uopste. U tome oi jeste, i treba da bude, sustina demokratskog ceпtralizma па podrucjima gde је takav ceпtralizam пeophodan. Na visim organiшa, republickiш :i saveznirn., sve vise ostaju oni zadaci i funkcije koji pretstavljaju zajednicЮi iпteгes celog drustva: obezbedenje socijablstickog poretka uopste, ostvarenja drиStvenog plana u privredi, jedinstvenog sistema, koji се omoguciti jednake uslove i jednaka ргаvа ;i obaveze za sve kao i obezbedenje sloЬode rada i jednalcth pobltickih uslova za svakog gradanina. Takvo deшokratsko ujedinjavanje osnovnih 'iпstitucij.a samoupravljanja, koje ide od 1-adnickih saveta do feder-acije, i r-azvitak odnosa pretsfavnickih organa prema orgaпima drustvenog samoupгavljaпja pokazuju da socijalisticko samoupravljanje пе samo da ne znaci »razbljanje nacionalnog jedinstva«, vec pretstavlja naprotiv oblik stvarnog demokratskog ujedinjavanja, 1i time znacajno doprillosi sve vecoj unutra5njoj stabllnosti drustva. U daljem razvitlш taj proces се neizbez.!lo stvarati i tгaZliti nove foгme i metode. Jugoslovenski komunisti ·i dalje се se uporno zalagati za takav postepeni 1·azvitak celokupпog drzavnog i drustvenog sistema koji се odgovaгati objektivnim uslovima i subjektivnoj sposobnosti socijali:st!ickih snaga. U t:im naporima posvecivace koшunisti posebnu paznju daljem razvitku i snazeпjн uloge svih pгetstavnickih oгgana, sve vise prilagodavati njihovн organizaciju. stгuktuгн i шetode rada potrebama sto slobodnijeg i neposгednijeg нticaja socijalisticlte drustvene baze na vodece dгLJstvene огgапе ... , kongтes Saveza komunista Jugoslavije«, Beogтad, 1958, stт. 294-298, 308-316, 322-332)

(»VII

»Kultura«,

IZ REFERATA MILENTIJA POPOVICA NA DRUGOM PLENUМU ODBORA SSRNJ: »DOHODAK PREMA RADU- ZAKON DRUSTVENOG ZIVOTA«, 20. MARTA 1961. GODINE

~AVEZNOG

... Dohodak је, u onom smislu u kome se о ovoj kategoriji moze govoriti u пasem drustverю-ekoпomskom sistemu, jedna visa drustveno-ekonomska kategorija, negacija najamniпe i profita, znaci onog drustvenog odnosa koji se pojavio u burzoaskoш periodu razvoja drustva i koji је, uz гazlicite deformacije Ьilo monopolistickog Ьilo Ьirokratskog karaktera, ostao osnovna drustvena protivrecnost sve do danasnjeg dапа. Dohodak је oblik prevazilazenja ove protivrecnosti, i to ne posredno, preko drzavпe sile - sile iznad i izvan saшih proizvodnih odnosa (time se u krajпjoj liniji protivrecпost samo odlaze ili menja oblike а ne ukida) vec objektivпo, u samiш proizvodniш odnosima, to jest u samim privredпim oгganizacijama, пeposrednim odпosiщa izшedu ljudi; dohodak је u preduzecima, dakle, sаш taj пovi proizvodrli odnos - direktno, пeposredno socijalisticki. А kako sшо ranije vec rekli, to је omoguceпo celim nasiш drustvenim organizmoш. U sklopu takvog drustverюg organizma i sama drzava se tako demokratizuje da se sve шаnје javlja kao sila iznad drustva, а neki njeni organi sve vise postaju nuzan eleшent neposredne demokratije. Stvaг је ekonomske nauke i drugih disciplina drustvenih nauka da dalje opisu i objasne prirodu ove nove kategorije. U tom sшislu ргеd nasom naukom stoje ozЬiljni zadaci i treba ocekivati da се ovaj probleш postati јеdап od osnovnih kojim се se ekoпoшisti, sociolozi, pravпici ра i filozofi, eticari itd. baviti. Dopustite mi da se zadrzim na nekiш drustveno-politickim karakteovog пovog ferюшena, jer је to vazno za buducu nasu prakticno-po1iticku aktivnost. гistikama

U zakoп dohotka sadrzana је nova objektivпa ekonomska sila, koja pokretac ekonornskog razvoja, koja је kao takva zamena i za profit (kao pokretac razvitka u kapitalizmu), i za drzavu i Ьirokratski plan (koji је tzv. pokretac Ьirokratskog sisteшa). 'Га sila је progresivna, revolucionarпa i demokratska ро sашој svojoj priгodi i sustini.

је

od

Za buduci nas rad i aktivпost, i u ekonoшskorn i u politickorn pogledu, vaznosti da se ovo razurne kako Ьi se rnogli izvuci pravilni

sustiпske је

125

principijelni zakljucci, koji се Ьiti i osnovna orijentacija za pravilan prakticni, drustveni, politicki i ekorюmski rad. П sistemu raspodele dohotka рrеша radu radni covek ne radi samo »za sebe«, vec da Ьi reprodukovao sve svoje, i to sve vece potrebe; svoj licni dohodak, svoju porodicu, skolu, zdravstvenu ustanovu, svoju koшunu. То bas i jeste ono novo i revolucionarrю sto princip dohotka u nasem sistemu sobom donosi. Zatim, radni covek mora da radi, da reprodukuje i drustvena sredstva koja su mu stavljena na raspolaganje da sa njimэ. proizvodi, to jest da vrsi akumulaciju, jer се ga inace tehnicki i ekonomski progres prevazici. А u tome se ogleda ona objektivna ekonomska sila koja pokrece radne ljude na stvaralastvo i razvija najsiru inicijativu, koja podize radnog coveka na stepen na kojem on postaje svestaп svih svojih i drustveпih potreba. U tom smislu »moje« i »drustveno« sve vise prestaju da budu odvojene kategorije i jedna drugoj suprotstavljene, vec predstavljaju razlicite oblike ispoljavanja iste drustvene zakonitosti. U dohotku је sadrzano i moje drustveno, а ја - neposredrю ш preko svog kolektiva - odlucujem sta је od toga »moje« а sta »drustveno« ... Socijalizam znaci uspostavljanje takvih pгoizvodnih odпosa kojima се sve vise postajati imапепtпа slobodna i neposredr1a raspodela dohotka. А to је dato u nasem drustveno-ekonomskom sisterrш i njemu odgovarajucem principu dohotka i raspodele dohotka prema radu. Ova objektivna snaga је sada u rukama samih radnih ljudi. Ona ШЈе od пjih otudena, data bilo u profitu Ьilo u drzavrюm Ьirokratskom planu. Bas zato sto su radпi ljudi пeposredпo njeni gospodari, ona mnogo svestгanije, sveobuhvatnije deluje. Posledica toga Ьiсе da се produktivrюst rada i efikasnost u radu ргi istim sredstvima za proizvodnju i stepenu obucenosti Ьiti uvek veca. Razumevanje ove СШЈепiсе ima ne samo priпcipijelan i teorijski vec i prakticki znacaj. Pre svega, od toga zavisi kako cemo razvijati sistem zakonodavstva i samog planiranja. Saznaпje о ovim objektivnim zakoпima kretanja omogucuje паm da razradimo takvu metodologiju planiranja pomocu koje cemo moci definisati i izmeriti, izracunati objektivna, zakonita kretanja, ali u isto vreme i preduzimati organizovane intervencije zajednice, i to tada i tako kada i kako su оне neophodne, ра i onda kada se sastoje u admiпistrativnim merama; moramo stvoriti takve kriterijume koji nam песе dopustiti da zadiremo u materijalna kretanja vise пеgо sto је to objektivno potrebno odnosrю koliko to tokovi ekonomskog i ostalog zivota trpe. Za buduci razvoj i ekonomike i drustveno-politickih odnosa to је od sustinskog znacaja. То се biti jedrш od osnova da se drustvo uspesnije brani od Ьirokratizma.

ovoj objektivnoj sili omogucuje паm, isto tako, da pravilпije, adekvatпije shvatimo ulogu i mesto politickog, svesпog faktora u drustvenim kretaпjima па daпasnjem nivou, da jos jasnije sagledamo drustvenu prirodu razlicitih politickih i drustvenih organizacija, da jasnije i adekvatnije razvijamo ove organizacije, njiћov stil i шetod rada. Ali, saznanje

о

usaglasen s ovom silom i koji је u krajnjoj liniji odreduje, kreira), ako је ta snaga osnovпa karakteristika kretanja u ekonomskoj bazi drustva - onda to znaci da се dalja reprodukcija drustva u isto vreme reprodukovati sve s1obodnije drustveпe odnose: sve manje се Ьiti Ьirokratizma, sve manje potreba za administriranjem. Drugim recima, zakon dohotka је sam ро sebl negacija admiпistriranja i ceпtralizma, i to ne samo u opstedrustvenim шerilima nego i konkretпo u svakom preduzecu, svakoj ustanovi, na svakom гadnom mestu. I оЬпшtо, ako se ne shvata da ovaj zakoп objektivno deluje, ili ako se shvata kao neka tzv. stimulacija koja se »odozgo«, preko tzv. рlапа, daje proizvodacu radi шateгijalnog podsticaja, onda se ne moze пi ekonomski zivot razumeti bez administrativne sile kao pokretaca razvitka, а to се reCi bez blrokr-atizma, onda smo, u stvari, na pozicijama Ьirokratizma, na odbrani kapilalizma; onda ёе i nasa praksa, prakticпe mere u ekoпomskoш zivotu, ра i u politickom zivotu, u resavanju razlicitih praktickih politickih i orgaпizacioпih zadataka, blti prenaglaseno adшinistrativпe i Ьirokratske. Zakon dohotka i neposredпe raspodele dohotka ргеmа radu, ро svojoj prirodi, sam ро sebi tгazi da se sve ekonomske odluke (а saglasno tome i ostali drustveni poslovi) donose na »najnizem« nivou, znaci, sto је mogucno diгektпije. Odпosno, svaka centralizacija koja znaci vise od onoga sto је za datu situaciju objektivno neophodno гadi uspostavljanja opstih uslova za drustvenu reprodukciju kroz zakon dohotka sada postaje ocigledno suvisna, ocigledrю Ьirokratska. U tom smislu је ovaj zakoп objektivпo izraz dalje deblrokratizacije u ekoпomskom zivotu. Raspodela dohotka kao neposredni akt samih radпih ljudi пosi sobom p1-avilo da se о ovim pitanjima ne moze odlucivati kancelarijski i administrativno. Sada postaje jasno da se moze odvojiti strucna analiza od politickog odlucivanja u pitanjima raspodele dohotka. А to zпaCi da su dohodak i raspodela prema radu direktno suprotni admiпistriranju; опi su demokгat­ ska sпaga, snaga koja cini da se mnogi ekonomski i ekonomsko-politicki odnosi demokratizuju i ociste od kancelarijskog odlucivanja. Drugim recima, svaki akt u drustvenoj delatnosti zasnovanoj na гas­ podeli dohotka pretvara se od administrativnog u zivi, politicki akt, i to ne kao politicki akt nekog orgaпizma odvojenog od proizvodaca, vec kao politicki akt njega samog, njegovog radnog kolektiva i1i komune. Drukcije receno, zakon raspodele dohotka prema radu је ona objektivna drustvena snaga koja u sebl nosi пeposrednu demokratiju - поvе socijalisticke proizvodпe i druge odnose - kao svoju drugu prirodu. То се, bez sumnje, imati vrlo progresivne, revolucioпisuce konsekveпcije na сео nas d!'ustveni i politicki zivot. (»Milentije Popovic, »D1·ustveno ekonomski sistem«, »Kultura«, Beograd, 1964, str. 283-288)

Ako su zakon dohotka i raspodela dohotka prema radu objektivna snaga imanentna samom drustvenom kretaпju (razume se, u sklopu пaseg specificпog drustverюg institucionalnog sistema, koji је ро svojoj prirodi 126

127

RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA КАО DOMINANTNOG PRODUKCIONOG ODNOSA 1963 - 1971

!' "9

Samottpгavljanje

tt J"ttgoslaviji

Ustav SFRJ iz 1963. godine је jedna od kljнбnih karika u ra:;:voja socijalistickog saшoupravljanja u Jugoslaviji. On је posebno udario pecat razvoju saшoнpravljanja u periodu 1963-1971. godine, jer је pred·stavljao osnovu na kojoj је u оvош periodu izgradivaнa zgrada samoupravljanja. Njegovo donosenje znacilo је revolucionarni akt, pobedu radnicke klase na celu sa Savezoш komunista Jugoslavije, tj. snaga koje su ·tezile ostvarivanju prograшskih opredeljenja u izgradнji samoupravnog socijalizma nad snagama koje su tezile da Ыokiraju proces deetatizacije, decentralizacije i deшokratizacije i vracanje na administrativni, drzavno-centгalisticki sistem dгustvenh odnosa. Ustavoш је ucvгsceno samoupravljanje kao jedina filozofija ukupnih drustveнih odrюsa, ucvrsceni su drustvena svojiнa sredstava za proizvodnju i гоЬnа proizvodnja pod koнtroloш udruzenih гadнih ljudi i dгustvene zajednice, kao Ыtne osпove samoupravljanja. S tiш u vezi, ojacan је polozaj radnog coveka, radne organizacije i koшune kao subjE!kata reprodukcije koji sto slobodнije utvrduju delokrug svoga rada, sto samostalnije raspolazu sгed.­ stvima kojiшa upravljaju kako u interesн drustva tako i тadi svog sopstvenog iнteresa, i koji imajн odlнcujнci uticaj на celokupni ргосеs reprodukcije. Saшoupravljanje u proizvodnji i drugim drнstvenirn delatнostiшa postavljeнo је kao neotнdivo pravo zајешсено Ustavoш, koje radnici ostvarujн u radnim orgaнizacijaшa, samoнpravнiш udruzenjima, komнnaшa i drugiш drustveno-politickiш zajednicaшa, u skladu sa Ustavom, zakoнima i drustveнim planovima. Ustav proglasuje rad jedinim izvoroш шaterijalnog drнstvenog polozaja coveka i Ыlо kakav oЫik eksploatacije coveka covekom је protivustavan. Materijalni polozaj coveka treba da se izrazi u dohotku i нjegovoj тaspodeli. Celokнpno samoupravno udrнzivanje, koнceнtracija sredstava drustvene reprodнkcije i koнcentracija pojedirrih privredнih fuнkcija н okviгu. organa dгustveno-politickih zajednica, treba da se bazira na elementarniш interesiшa osnovнih 111osilaca socij alistickih drustveнih odnosa. U svim skupstiнama drustveнo-politickih zajednica ојасан је uticaj гadnih ljudi formiranjeш vise veca radnih zajednica, odnosno pored Savezнog i repuЫickih veca formiraнa su kнltнrno-prosvetнa, socijalнo-zdravstvena, privredna i organizaciono-politicka veca. 9'

131

Ustavom SFRJ iz 1963. godine nastavljerю је ostvarivanje jednog od bltnih ciljeva socijalisticke revolucije i socijalisticke izgradnje koji se sastoji u temeljitom .preobrazaju etatisticke ·drustvene st~kture i na mesto nje izgradnje samoupravne drustvene strukture. АЪ, pored Ustava SFRJ iz 1963. u tom pravcu veИki znacaj imali su Peti kongres Saveza sindikata Jugoslavije od apriLa 1964. godine, RezoltLcija Sшvezne skupstine о osnovnim smernicama za dalji razvoj privrednog sis~emc: od maja 1964. godine i Osmi kongres SKJ od ~ece~bra 1964. ~v1 ?.v1 dogadaji podstakli su intenzivnije procese deetatizaCIJe, decentrallz~clJ~, demokratizacije i razvoja samoupravljanja. Peti kongres Saveza sшdl­ kata Jugoslavije veoma је ostro zahtevao da se: brze i temeljitije transfoгmisu etatisticki i Ьirokratski o.dnosi i nadomestaju sarnoupravnim odnosima, sredstva reprodukcije prenesu na upravljanje neposrednim proizvodacima, koji treba da budu i osnovni nosioci prosire:r:~ r~pro­ dukcije, radikalr1ije izmeni sistem planiranja, osigura slobodnl)e, 1 samoupravno usmeravano, delovanje trzisnih zakonitosti, prosiri. samostalnost privrednih organizacija u privredivanju i z~ sve. pr:vredne crrane i grupacije utvrde priЬlizrю jednaki uslovi pпvred1var1]a. Po~ebno, Kongres је trazio energicnu drustvenu akciju da se izvrs~ preraspodela nacionalnog dohotka na taj nacin da se poveca udeo pпvred­ nih organizacija na racun radikalnijeg smanjivanja udela drza~~h organa da Ьi privredne organizacije Ьile osposoЫ~ene da оЬа~lЈаг-: prosirenu reprodukciju, uvode u procese _,prOizvodn.Je rюvu te~~ku : tehnologiju, prilagodavaju svoje poslovaщe zahtev1ma urшtrasщeg 1 spoljnog trzista. U Rezoluciji Savezne skupstine о osnovnim smernicama za dalji razvoj privrednog sistema insistira se: da se ubrza p7oces pro-r;nena u privrednom sistemu uz oslanjanje na neposredne pro1zvodace 1 radne organizacije; da se izvrse izmene u globalnoj raspod~li ~~ustven~h sr~d-:­ stava u korist тadnih organizacija; da radne orgaшzaciJe u prпrred1 1 drugim delatnostima postanu osrюv·ni nosioci privrednog i drustvenog razvoja i osnovni nosioci prosirene reprodukcije; da se izvrse promene u kreditnoш sisterrш u skladu sa potrebama razvoja privrede; da se izmeni sistem i politika cena u pravcu poboljsavanja materijalnog polozaja onih grana i grupacija privrede koje su dot~dasnjom polit~om cena i drugiш ekonomskim merama dovedene u tezak materi]alш polozaj; da se spoljnotrgovinski sistem deetatiz~a;. ucvrs~ i о~аса. mat:rijalni polozaj drustvenih delatnosti; unapred1 srstem fшans1ran]a pnvredrю nedovoljno razvijenih repuЫika i pokrajina; izgradi sistem planiranja u skladu sa potrebama razvoja samoupravljanja. . Osmi kongres SKJ ј е ocenio da ј е stari centralisticki privredni sistem preziveo i da ga treba zameniti drugirn prikiladnijim sistemom: jer је prouzrokovao niz krupnih teskoca, proЫema, neravnopravnostl i protivrecnosti u razvoju. Insistirao је da se ener.gicrю razvija novi privredni sistem, samoupravljanje i izvrsi Sto potpunija deetatizacija drustveno-ekonomskih odnosa. Obavezao је komuniste da se zaloze za ostva;rivanje normi Ustava SFЋJ iz 1963. godline i Rezolucije о osnowri:m smernicama za dalji razvoj privrednog sistema, u cemu је od пajpre­ sudnijeg znacaja sprovodenje promena u drustverюj raspodeli s ciljeш realizacije Ustavom zagarantovanih prava i uloge neposrednih proiz132

vodaca u oЫasti proSirene reprodukcije. Takode, zahtevao је da se obezbedi slobodnije dejstvo trzista, dalja stabllizacija odnosa na tтZiStu, slobodnije foгrniтanje cena i brze napustanje administrativnog regulisanja cena, da funkcije, sistem i •metod planiranja ,postanu sredstvo i funkcija samih neposrednih proizvodaca, ali i drustvene zajednice, radi usmeravanja privrednog razvoja. Posebno је insistirao da se ukupna potrosnja dovede u sklad sa realnim шogucnostima i raspolozivim sredstvima, da se poveca racionalnost investicija, stepen intenzivnog privrediva:nja, specijalizacije i kooperacije, ukljucenje privrede u шedu­ narodnu podelu rada, da se stalno prosiruje materijalna baza obrazovanja zdravstva, kulture, stambene izgradnje i slicno. Na kongresu је naglaserю da је centralisticka ekonomska struktura u dubokoj protivrecnosti sa principom ravnopravnosti nacija i da nacije шотајu imati punu suverenost u raspolaganju svojiш dohotkom i plodovima svoga rada, jer је to Ьitna osnova sopstvenog mateгijalnog razvoja, baza za razvoj sopstvene kulture i civШzacije. Istakrшto је da svaki narod treba da ima pravo i realne mogucnosti da zivi i da se razvija u skladu sa rezultatima svoga rada i sa razvojem proizvodnih snaga i da niko van njega samog, odnosno \'an ustavom utvrdenih medusbbnih odrюsa radnih ljudi i r1aroda ne moze raspolagati plodovima njegovog rada. Takva nacela su logican rezultat primene principa raspodele prema radu i samoupravljanja u radnim zajednicama, odnosno filozofije radnickog samoupravljanja kao strateske orijentacije drustvenog razvoja Jugoslavije. Na bazi Ustava SFRJ, Rezolucije Savezne skupstine о sшerni­ cama za dalje promene u privrednom sistemu, odluka Petog kongresa Saveza sindikata Jugoslavije i Osmog kongresa SKJ sproveden је niz mera decentralizacije i deetatizacije na podrucju raspodele i u drugiш. delovima privrednog sistema. Ukida:njem pojedinih doprinosa (na vanredni prihod preduzeca, doprinos iz dohotka, radnicki doprinos, doprinos drustvenim investicionim fondovima) privreda је u 1964. godini donekle rasterecena velikih obaveza prema drustvenoj zajednici i doslo је do decentralizacije sredstava prosirene reprodukcije. Ukinuti su i drustveni investicioni fondovi i njihova sredstva su preneta na specijalizovane i opste poslovne banke, sto је kasnije otvorilo proces uspona ekonomske i finansijske moci bankama. Ipak, sve .te promene ро svojim efektiшa пisu dovele do Ьitnijih promeнa u raspodeli i privredrюш sistemu koje su zahtevane navedenim programskim dokumentiшa. U toku 1965. godine doneti su Osnovni zakon о preduzecima i Osnovni zakon о radnim odnosima, kojirna је prosirena i ucvrscena sarrюsta'lnost preduzeca, ojacano samoupravljanje radnih ljudi u preduzecima i u radnim jedinicaшa u regulisanju svih rnedusobnih odnosa putem samoupravnih akata. Kriza starog privrednog sistema ogledala se u brojnirn pojavama kako na ekonomskom il:ako i na drustvenom planu. Iako је ostvarivaп dinamican privredni rast, u toku 1963, 1964. i deloш u 1965. godtr1i Ыlе su prisutne krupne materijalne disproporcije. One su se ispoljavale u zaostajanju proizvodnje bazicne i nesrazmernom porastu preradivacke industrije, ekspanziji investicija koju su karakterisale brojne pogre.5ne odluke i neracionalno investiranje, u neadekvatnoj strukturi iнvesticija, 133

deficitu u Ьilansu placanja i sporosti u prevladavanju domace autarhicnosti i u sirem ukljucivanju u medunarodne ekorюmske tokove, administrativnom odredivanju cena i velikim disparitetima u cenama koji su dovodili do neizdrziv.i'h razlika u ekonomskom polozaju pojedinih pгivrednih grupacija i grana, administrativnom odvajanju znacajnog dela dohotka za subvencije, dotacije i regrese odredenih privrednih grana i za st.Umulisanje izvoza, u ekstenzivnom prlvredivanju, prekomernom rastu ne samo investicione vec i drugih vidova potrosnje, u zaostravanju medunaoionalnih ekonomskih odnosa i drugo. Sve te disproij)Oroije nisu se mogle otkloniti administrativnim meraшa, vec sustiлskim promenama u uslovima privredivaлja i privrednom sistemu. Radikalпiji rez u stari centralisticki privredni sistem postao је objektivna neopho.dnost koja se nije mogla odlagati. Takva drustvena i ekonomska situacija uslovila је da se u 1965godini sprovede privredna reforma, koja је zпacila najdublje promene u pri•.тrednom sistemu od uvodenja samoupravljanja u 1950. godini. Ciljevi reforme Ъili su visestruki: radikalno likvidiranje centralistickog pгivтrednog sistema, radikalne promene u sistemu cena i raspodeli dohotka u pravcu ujedпacavanja uslova privrecHvanja i postavljanja лeposrednih proizvodaca da budu nosioci ekonomskog razvitka i sгedstava prosirene reprodukcije, promene na podrucju ekonomskih odnosa s inostranstvom i јасе ukljucivanje ла8е ,privrede u щeduna­ тodnн podelu таdа i na taj лacin likvтidiranje deficita platnog bilansa, odlucan prelaz sa ekstenzivnog na intenzivлo privredivaлje, јасе delovanje objektivnih ekonomskih zakonitosti robne proizvodnje i stabilizacija narusenih privrednih tokova i odnosa na trzistu, svodenje svih v·idoi7a potrosпje u granice raspolozivih sredstava i utvrdenih okvira, promene u struktнri privrede u pravcu dinamicnijeg razvoja bazicnih grana i oblasti privrede, otklanjanje svih slabosti, nedostataka u drustvenom ekonomskom sistemu, planiranju, razvojnoj politici. Izmene u nosiocima ekonomskih i investicionih odluka bile su najЬitniji uslov za ostvarivanje ciljeva reforme i prelaz iz лize ekstenzivne u visu intenzivnu fazu razvoja proizvodnih snaga, za ostvarivanje dinamicnog i stabilnog drustveno-ekonomskog razvoja. U ostvarivaпju takvih ciljeva preduzet је niz ekoпomskih mera, medu kojima su: povecanje cena i njihova korekcija prema svetskirn сепаmа, uz zamrzavanje rasta сепа; гadikalno smanjenje regresa, dotacija, premija i drugih oЬ1ika administrativnog prelivanja nacioпalnog dohotka; obuzdavanje investicione potrosпje, ograпiceпje i smanjivanje budzetske potrosпje i tzv. пepro­ duktivnih izdataka; devalvacija dinara; smanjivaпje carinske zastite; stimulisaпje izvoza i usporavaпje rasta uvoza; гestriktivna rrюнetarno­ -kreditna politika i ograпicavanje prekomerпog ·porasta emisije; ogranicavanje rasta licпe potrosnje do porasta produktivлosti rada; smaлjenje odredenih obaveza i doprinosa privredпih organizacija prema drнstveno-polbl:ickim zajednicama. Idejno-politicke osnove drustvene i pгivredнe reforme date jos na Osmom koлgгesu SKJ doЬile su punu podrsku svih radnih ljнdi i citave тadnicke klase, jer је reforma trebalo da omoguci 'brzi гazvoj samoupravljanja, poboljsavanja materijalnog i drustvenog polozaja radnЉ 134

ljudi. Sprovodenjem mera reforme postignuti su znacajni rezultati: afirmisaнi Sll IlOVi kvaliteti ll privredivanju, sto је uticalo da se privreda preorijeпtise na proizvodnju prema zahtevima domaceg i irюstranog trZista; podstakпut је proces uvodenja nove tehnike i tehrюlogije, integracije, specijalizacije i kooperacije; veca је orijentacija privrede na нkljuceпje u medнnarodnн podelu rada; obuzdana је prekomerna investiciona potrosnja; preseceni su kanali unoseнja prekomerne emisije novca н privredne tokove; doslo је do stabilizacije cena i troskova zivata, istina na ostrim restriktivnim merama. Medutim, reformom nije bio obuhvacen сео privredni sistem. Izvaп domasaja reforme ostali su sistem planiranja, sistem prosirene reprodukcije, devizнi sistern i jos neki drugi delovi privrednog sistema. Zatim, bila је prisнtna pojava da se neki ciljevi reforme ne ostvaruju Ш лedosledno ostvarнju i da se u tom pravcu stavljaju mnoge prepreke od strane tehnokratsko-Ьi­ rokratskih i drugih antisamoupravnih sпaga. Prisutne su Ъile i odredeпe teSkoce objektivnog karaktera, ра i pojave kolebaпja u тedovima SK Ll ostvarivanju zadE~~taka i ciljeva reforme. Izvesne promene u privrednom sistemu н pravcu ostvarivanja odluka Osmog koпgresa SKJ i postavki drustvene i privredлe reforme izvrsene su u 1968. godini. Tada sн doпeti Osnovni zakon о utvraivan'i1L i raspodeli dohotka и radnirn oтganizacijarna, Zakon о izrnenama i dopunarna Osnovnog zakona о pтed1LZecirna i d1-ugi. 0\тim propisirila noг­ mirane su samostalne organizacije udrнzeпog rada kao nove organizacione jedinice u radnoj organizaciji, sa pravom da samostalno stictl i raspodeljuju dohodak, cime su stvorene osnove za razresavanje problema prelivanja dohotka iz jedne н drugн radnu jedinicu, izmedu fabгika u velikim radnim organizacijama, izmedu pogona i slicrю. Takode, vise su razradeni oblici predнzeca: pored samostalne orgaпizacije udruzenog rada, нtvrdнju se i organizacije udruzenog rada sa drugaCijim obimoш samoupravnih prava. Dosta skтomni rezultati u ostvarivanju ciljeva i aspiracija privredne i drustvene гeforme, raskorak izmedu reformom proklamovanih ciljeva i mogucr1osti njihovog ostvarivaпja, zaostajaпje u izgradnji samoupravnog privrednog sistema, bili su povod za zaostravaпje ekonoшske i politicke situacije u zerrllji. Neopravdane socijalne raz1ike izmedн pojedin:ih slojeva staпovmistva, probleш лezaposlenosti, posebno mladih i skolovanih kadrova, nestabilr1ost u privredi su se veoma zaostrili u 1967. i 1968. godini. U ekonomskoj sferi su izbili medunacionalne suprotnosti i sнkobi sa drzavilo-centralistickim ,tendeпcijama. Shvatanja da se zaostrena drustveнa i ekorюmska pitanja resavaju drzavнo-ceнtralistickim metodama i sredstviшa оdЬасепа su. Umesto toga najodlucпije је лastavljeн kurs razvoja samoupravljaнja, samo·· нpravnog resavar1ja otvoгenih pitanja, otklanjanja kriznih sitнacija i deformacij а u drнstvenim odrюsima. U tom smislu Predsednistvo i Izvrsni komitet СК SKJ su juna 1968. godine doпeli Srneтnice о naj-· vaznijirn zadacirna Saveza kornunista и тazvijanju sarnoupгavniro drt~-· stveno-ekonomskih i politickih odnosa. Smernice su predstavljale dalju razradu Programa SKJ i zadataka drustvene i privredne reforme. U Smernicama је konstatovano da sн se zbog sporosti i relativnog zaostajanja u razvoju samoнpravnih odrюsa gomilali mnogi problemi i 135

zaostravale ·drustvene protivrecnosti u ostvarivanju reforme. Izrazena је odlucnost •da se beskompromisno ostvaruje kurs privredne i drustvene reforme, sticaнje i raspodela dohotka stavi pod najneposredniju kontrolu radnih ljudi u udruzenom radu, produЬi kurs deetatizacije sredstava prosirene reprodukcije i najodlucnije prevazidu ostaci otudivanja sredstava prosirene reprodukcije od proizovdaca (u drustvenim investicionim fondovima, baнkama, spoljnoj ,trgovirli, reeksportnim oг­ ganizacijama, osiguravajucim zavodima, stambenim preduzecima i drugim organizacijama koje imaju slicaн polozaj), ta sredstva prenesu na udruzeni rad, obezbedi staЬilnije fuнkcionisanje trzista, usavгsi sisteш cena otklaнjanjem suvisnog administrativnog mesanja u odnose cena, da se brze, doslednije i odlucrlije usavrsi i razvije spoljnotгgovinski i devizni sistem, sistem planiranja, si:stem fina...ТJ:Siranja 'brzeg razvoja privredno nedovoljнo razvijenih repuЬlika i pokrajina i ~drugo. Aktivnost na ostvarivanju Smeгrlica Ьila је нajneposrednije povezana sa donosenjem amandmana od I do XIX па Ustav SFRJ и de·· cembru 1968. godine i sa pripremama Devetog kongresa u martu 1969. godine. Ustavrlim amandmanima iz 1968. godine, а posebno amandmanom XV ucinjeн је pokusaj da se dalje usavrsi i oЬlikuje neposгedno samoupravljaнje radnika u orgaнizacijama udruzenog rada, а najvaznija novina Ьila је u tome sto је radnicima u radnim organizacijama prepиSteno da samostalno utvгde koje се organe samoupravljanja i upravljanja imati u svojoj radnoj orgaнizaciji, na koje vreme се Ьiti Ьirani i koje се nadleznosti imati. Medutim, u primeni ovog amandmana Ьilo је u pгaksi neshvatanja, nerazumevanja i zloupotrebe od strane Ьirokratsko-tehnokratskih snaga, koje su pokusale da prigrabe upravljanje i odlucivanje u radnim orgaнizacijama, da sarnoupravljanje i samoupravne orgaнe odbace na periferiju drustvenih zЬivaнja u radnim organizacijama. Nedostaci amandmana XV i devijantne pojave u njegovoj primerli brzo su uосене i drustvenom inteгveнcijom otklonjene. Deveti kongres SKJ (mar·t 1969) i kongresi SK repuЬlika (odrzani krajem 1958) potvrdili su genera:lnu liniju SKJ u pravcu daljeg doslednog razvijaнja radnickog i drustvenog sarnoupravljanja, kao autenticne sustine sanюupravnog socijalizma u Jugoslaviji. Deveti kongres је konkretnije гazradio i razvio dugorocнu orijentaciju iz Prograrna SKJ о daljern razvoju samoupravljaнja u odnosirna proizvodнje i raspodele i u drustveno-ekonornskim odнosirna u celini. Klasпa i revolucionarнa sustina ovih drustveпih preobrazaja Ьila је u zahtevu da radnicka klasa ucvгsti odlucujuce pozicije u ekonomskom, drustvenom i politickom zivotu, da zagospodaгi ukupnim rezultatima svog tekuceg i minulog rada. Promene koje su u drиStvu vrsene posle Devetog kongresa oslanjale su se na interese baze druStva, na odlucno prevazilaienje centralisticko-drzavnih tendencija u federaciji i deetatizaciju drustvenih odnosa, posebno u sferi prosirene reprodukcije, dalje razvijanje i produЬljavanje ravнopravнosti naroda i нarodnosti Jugoslavije. Deveti kongres је ·pruzio i idejno-politicke osпove za reformu federacije i prornene u poli>tickorn i ekonornskom sistemu, koje su doЬile svoj konkretni izraz u Ustavnim ama:ndmanirna 1971. godine.

136

IZ USTAVA SFRJ 1963. GODINE Osnovna nacela ...Socijalisticki sistem u Jugoslaviji zasniva se na odnosima medн ljнdima kao sloЬodnim i ravnopravnim pюlzvodacima i stvaraocima, ciji rad sluZ.i iskljucivo zadovoljavanju njihovih licnih i zajednicktih potreba. U skladu s tim, neprikosnovenu osnovu polozaja i нLoge coveka cini: drиStvena svojina sгedstava za pгoizvodnjи, koja iskljиcнje povratak bilo kog sistema eksploatacije coveka od strane coveka i koja, ukidanjem otнdenosti coveka od sredstava za pгoizvodnjн i c1гugih нslova гаdа, obez1Jedиje нslove za samoupravljanje гadnih ljщli u proizvodnji i гaspodeli pгoizvoda гаdа, kao i za dгustveno нsmeгavanje pгivгednog гazvitka; osloЬada:nje rada kao prevazila2:enje istoгijsiai нslovljenih drustveno-ekonomskih nejednalюsti .ј zavisnosti ljudi н гadu, koje se obezbeduje ukidanjem najamnih odnosa, sanюнpravljanjem rad!1Jih ljнdi, svestгanim гazvitkom pгoizvodnih snaga, smanjivanjem drustveno potrebnog гadnog vremena, гazvijanjem nauke, kultш·e i tehnike, i sta:lnim pгosirivanjem obгazovanja; pravo coveka, kao pojedinca i сlала 1-adne zajednice, da Шiva plodove svoga rada i mateгijalno·g napretka dгu.Stvene zajednice ргеmа nacelн: »Svalю ргеmа sposobnostima svakome prema njegovom гаdн«, .нz obavezu da obezbeduje razvitak materijalne osnove sopstvenog i drнstvenog гаdа ·i da dopгinosi zadovoljavanjн

dгugih

dгustvenih ро·tгеЬа;

гadnih ljudi н radnoj organizaciji; slobodno нdгu.blvanje i dгugih organizacija i dгнstveno-poli.JJickih zajednica гadi zadovoljavanja zajednickih роtгеЬа i inteгesa; samoup1-avljanje н opstdni i drugim drustveno-politickim zajednicama radi sto neposгednijeg ucestvovanja gгadana u нsrneгavanjн drнStvenog гazvitka, и vгsenju vlasti i н odlucivanjи о dгugim drustvenim poslovima; demokratski politick,i odnosi, koj;i omogиcujн coveku da ostvaгиje svoje inteгese, pravo samoupгavljanja i dгuga prava i uzajamne odnose, da гazvija svojн Џcnost neposrednom aktivnoscи н dпustvenom zivotu, а naгocito и organiтna samoup1-avljanja, dгнstveno-politickim oгganizacijama i нdгuzenjima, koje sam stvю·a i p1·eko kojih нtice па 1-azvijanje dгustvene svesti na prosiгenje uslova za svojн aktivnost i za ostvю,ivanje svojih inteгesa i ргаvа; jednalюst prava, dнznosti i odgovornosti ljudi, u skladи s jedinstvenom нstavnoseu i zakonitoscu; solidarnost i sar-adnja гаdn1Љ ljudi i radnih oгganiza~ija, njihova zainteresovanost i sloЬodna inicijaiiva н гazvijanjн pгoizvodnje i drugЉ drustvenih i lienih delatnosti u korist coveka i njegove drustvene zajednice; ekonomska .i socijalna sigurnost coveka. DгuStveno-ekonomski i politicki sistem proizl.azi iz ovakvog polozaja coveka slн:lJi njemн i njegovoj ulozi н dгustvu. samoнpravljanje гadnih ljиdi, гadnih

137

Svaki oЬlik upгavljanja proizvodnjom i ckugim drustvenim delatnostdma i svaki oblik raspodele koji - u vidu biтokratske sarnovolje, i privilegija zasnovanih na monopolis!JiCkom poloZa.ju, i1!i u vidu prlvatno-sopstverlicke seЬicnosti i partikulari=a - izopaeava drustvene odnose zasnovane na ovah.-vom poloZa.ju coveka, supr·otan је pojedinacnim i opstim interesima coveka i drиStveno-ekorюm­ skom i poHtickom sistemu utvrdenom u ovom ustavu ... Sredstva za proizvodnju u drustvenoj svojtini, lшо zajednicka neotudiva osnov.a\ dr"US.tvenog гасdа, sluze zadovoljavanju licпih i zajednickih potreba d interesa radnih ljudi i razvitku materijalne osnove drиStvene zajednice i socijalisticlcih drustveп.ih odnosa. SredstvJ:ma za proizvodnju u drustvenoj svojin1 apravljaju neposгedno гаdщ ljudi kojj rade tim sredstvima, а sopstvenom inteгesu i u interesu dгustveпe zajednice, odgovorni jedni dгugima i drнstvenoj zajednici. Polazeci od toga da пiko nema ргаvо svojine na drustvena sredstva za proizvodnju, нiko - ni d1"Ustveno-politicka zajednica, ni гаdпа orgaлizacija, ni роје-· dini IЋ-d.ni covek - ne moze ni ро kojem pгavosvojinskom osnovu p1·isvajati pгo­ izvod. drustvenog гаdа, ni upravljati i гaspolagati di"Ustvenim sгedstvima za proizvodnju i гаd, niti sarnovoljno odredivati asloYe гaspod.ele. Rad. coveka је jedini osnov prisvajanja proizvoda drustvenog rad.a i osпov uprЋ\'ljanja dr1.1stvenim sгed.stvima. Drustveщ pгoizvod sluzi obnavljanju i pros1r1vanju mater·ijalne osnove drustvenog rada, kao i neposгednom zadovoljavanju JJicnih i zajednicl"ih potreba rad.пih ljl!di saglasпo пacelu гaspodele ргеmа r·adu. Deo -dгustveпog pr·oizvoda пarneпjen obnavljanju i pгosiгivanju materijalпe osпove dгнstYenog 1-ada zajedпicka је osnova drl!stveпe reprodukcije, koju Ј'1..а OSIПOVU samoapгavljaпja ostvar1.1ju r-adni ljudi 11 radnim 01·ganizacijama, u medusobnoj saгadnji tЉ oгganizacija i u drustveno-poJJitickim zajedпicama. Jedinstveпim sisteпюm гaspodele obezbeduje se da гadne organizacije koгlste sred.stva za reprodukciju sr·azmerno svom udelн 11 пjihovom stvaтanju i u zavisпosti ocl svoje mogucnosti da ih najefik:asnije kol1iste u okviru drиStvene podele гаdа utvrdene d.гusn'enim planovima. Radi ostvaгivaпja pojedinacпЉ i zajednickih interesa гadnih ljadi i samoupгюrljanja, podsticanja njihove inicijative, stvar·anja sto povoljnijih uslova za razvitak pюizvodnЉ sпaga, нjedпacavanja uslova rada, ostvaгivanja raspodele ргеmа гаdн i гazvitka socijalistickЉ od.nosa, d.гustveпa zajednica planiranja нsmeгava i нskladuje гazvitak pr·iYrede i mateгijalпe osnove d.шgih drustvenih delatnosti. Plaпiгanje vr5e radni ljud.i u radnim o1·ganizacijama kao nosioci proizvodnje i drustveпog ra-da, i drustveno-poJiticke zajednice u vrsenju svojih dr"U!;tveno-ekonomsl{!ih funkcija. Jugoslavije нskladujн se osnovni odnosi н proizvodnji odnosa i jedinstvenog pгivгednog sistema ra-dni ljud.i u r-adnim organizacijarna i dr"Ustveno-politickim zajed.nicama sarnostalno planiraju i razvijaju materijalnu osnovu svoje d.elatnosti. Radi ujednacavaпja matel'ijaln!ih uslova d.rиStvenog zivota i rada radnih lj11d.i, rad.i sto skladnijeg razvoja ргiУгеdе kao celine i гасИ ostvaгivanja materijalne osnove ravnopraYnosti narod.a Jнgoslavije, d.rнstvena zajednica u opstem inteгesu posvecuje posebnu paZпju brzem ·razvitku pгoizvodnih snaga i p:r1ivred.no nedovoljпo гazvijenim repuЬlikama i kгajeViima, 11 tu svrhu obezbedнje potгeb­ na sredstva i pred.нzim:a druge mere. Drustvena SYojina sгedstava za proizvod.nju је osnova sopstvellim radoш ste&ne licne svojine koja sluzi zadovoljavanju liCniih potreba i interesa eoveka.

i

DгustYenim planoш гaspodeli. U oh-vir"U tih

U cilju razvijanja socijal:istickih odnosa u poljopriYredi i unapr·edivanja poproizvodnje obezbedнju se 1.!Slovi za razvitak pгoizvodnje na osrrovu dr1.!stvenih sredstaYa i drиStvenog rada, kao i za udrнzivanje zemljoradnika i nji- · hovu saгadnjн s radпim organizacijama, na nacelн d.obrovoljnosti. UZiil<'ajuci Ustavom utvrdeno pravo svojine na .obrad.i\тo zemljiste, zernljoгad­ nici imaju pravo i obavezu da iskoriscavaju to zemljiste гadi 11napredivanja poljopгivredne proizvodnje u sopstvenom interesu i interesн drustvene zajednice... ljopгivredne

138

GLAVAII

DRUSTVENO-EKONOMSKO UREDENJE

C!an 6. dr1.!stveno-ekonomskog нredenja Jugoslavije сiпе slobod.an нd.ruzen гаd sredstvima za proizvodпjн н dгнstvenoj svojini i samoupravljanje radnih Ijudi п Pl'Oizvodnji i 1-aspod.eli -dгustvenog proizvoda u гadnoj organizaciji i d.rustvenoj zajednici. Osпov'U

C!an 7. Jed!ino rad. i rezultati rad.a od.reduju materijalni i d.гнstveni polozaj coveka. Niko ne moze neposred.no Ш posredno sticati materijalne i druge koristi eksploatacijom tudeg rada.

Clan 8. Sredstva za proizvod.nju i d.ruga sred.stva druStvenog rada, kao i rud.na i druga prirod.na bogatstva, drustvena su SYojina. Raspolaganje pojedinim sredstvima za pгOiizvodnju i drugim stvarima u drustvenoj SYojini i druga prava na ta sredstva i stvani odreduju se zakonom 1.1 skladu s njihovom pгirod.om i namenom.

Clan 9. Samoupravljanje u radnoj organizaciji obнhvata naгocito pr·avo i cluZn.ost radnih ljud.i da: 1. upravljaju гаd.поm organizacijom neposгed.no Ш ргеkо organa нргаvlјапја koje sarni Ьiraju; 2. organizuju proizvodnju ili drugu delatnost, starajн se о razvoju radne organizacije i utvrdнju planove i pгogr-ame rad.a i razvoja; З. odlucuju о razmeni pгoizvod.a i 1.!Sluga i о dr1.!gim pitanjima poslovaпja гаdпе organizacije; 4. odlucuju о нpotrebi dr1.!stvenih sredstava i о raspolaganju njima •i koriste ih ekonomski celishodno гadi postizanja najveceg efekta za radnu organizaciju i dr1.!stvenu zajed.nicн; 5. raspoгedнju dohodak гadne organizacije i obezbedнju razvoj materijalne osnove svoga гаdа; raspodeljнju d.ohodak na radнe ljud.e; ispunjavaju obaveze radne organizaoije ргеmа d.rнstvenoj zajednici; 6. odlнcuju о stupanju radni·h ljudd 11 radnu organizaciju, о prestanku njihovog rada i о d.rugim medusobnim radnim odnosima, odreduju radno vreme u rad.noj organizaciji u sklad.u sa opstim usloYima rad.a; ureduju druga pitanja od. zajedniclrog interesa; obezbedнju unutгasnju kontrolu d. javnost rada; 7. ureduju i unapгeduju uslove SYog rada; o·rganizuju za5titu na radu i odшor; obezbeduju usloYe za svoje obrazovanje i pod.izanje licnog i druStvenog standarda; 8. odlucuju о izdyajanju dela radne organizacije 11 posebnu organizaciju i о spajanjн i нdгuZivanju radne organ.izacije s dr1.!gim rad.nim organizacijama. Ostvaгujнci samoupгavljanje, radni ljudi u druStveno-politiclcim zajed.nican1a ocJiucl!ju о usmeravanju pгivrednog i dr1.!stvenog razvitka, о raspod.e],j druStvenog proizvoda i о drugim pitanjima od. zajednickog interesa. U upravljanju гadnom organizacijom, u poslovima od posebnog dгustvenog inteгesa mogu ucestvovati i zainteresovani gгadani i pгed.stavпici zainteresovanih oгgaпizacija i drustvene zajednice. Rad.i obezbedivanja jedinstvenog dr1.!stveno-ekonomskog poloZa.ja гadnill ljuc1i, zakonom i statнtom нtvrdнju se ргаvа samoupraYljanja гadnih ljudi koji гаdе u d.rzavnom oгganu, dгU.Stveno-po.ИtiCkoj organizaciji ili. udruZenjн, u skladн s pгiгod.om delatnosti tih oгgana [ organizacija.

139

Radni ljudi ostvaшju samoupravljanje u jedinstverюm drustveno-ekonomskom sistemu u skladu sa ustavom. zakonima i statutom, i odgovorni su za svoj rad. Protivustavan је svaki akt kojim se nanosi povreda pravu samoupravljanja radnih ljudi. Clan щ Radni ljudi koji гаdе u r·adnoj organizaciji uspostavljaju kao clanovi гad­ ne zajednice, шedusobne radne odnose i ravnopravni su u ~oupravljanju. Organizacija rada i upravljanje u radnoj organizaciji treba da omoguce da r~cJ:li lju_di n~ svakom stupnju ti u svim del!Ovima таdпоg procesa, kojj pгed­ stavl}aJU celшu, sto neposгednije odlucujн о pitanjima rada, о uredivanju medusobшh ос;Ш~~· гaspodeli doЬ:otka i drugim pitanjima svog ekonornskog polozaja, obezbedUJUCl J.Stovremeno na]povoljnije uslove za гаd i poslovanje radne or·o-anizacije kao celine. "' Clan 11. PrOiizvod dr·ustvenog rada ostvaren u radn:im oгganizacijaшa, kao osnoYa drustvene гeprodukcije ·i zadovoljavanja drustvenih potreba i licnih i zajednickih potreЬa radnih ljudi, rasporeduje se u okYiru jedinstyeпoa sistema гasoodele i na o~:юvu jedinstvenih usloYa i merila, kojima se ·obezbed~je drustveш! repгoduk­ ca]a,; гaspodela _р гета radu i drustveпo saшoupr·av.Ijanje. Radna organizacija posto -obezbedi sredstva kojima obnavlja Yгednost sredstava utrosenih u radu i ро dzdyajanju dela ostYarene Yrednosti proizyoda пtdi ujednacayanja uslova rada i sticaпja dohotka, rasporeduje dohodak гadne oг­ ganizacije na deo koji sluzi pгosiriYanju materijalпe osnoYe таdа i па deo za zadovoljavanje licnih i zajednickЉ роtгеЬа radnih ljнdi. Radnoj oгgantizaciji obezbeduje se za p1·ooirivanje mateгijalпe osnove пјепоg rada deo ostvareпe vгednosti pгoizvoda ы-azmerno njenom udelu u stvaгanju sredstava za drustvenu repгodukciju, а u neprivгednim delatnostima saglasno zadacima radne or·ganizacije i dгuStvenim роtгеЬаша. Za zadovoljavanje licn;ih i zajedniCkih potreba radnih ljudi radnoj organizaciji pripada deo ostvarene YГedno­ sЧ proizvoda srazmerЋo pro:izvodnosti rada гаdnЉ ljud;i i zavisno od poslovnog uspeha radne organizacije, а u neprivгednim delatnostima - srazrnerno rezultatiшa гаdа u zadovoljavanju drustvenih potreba. Sredstva гadne organizacije namenjena obnavljanju i prosirivanjн materijalne osnoYe rada, kao zajednicka sгedstva druStvene reprodukc.ije, sluze prosil·ivanju materijalne osnove radne or·gall!i:
Radnoj oгganizaciji obezbeduje se da za prosiгivanje materijalne osnoye svog rada, pored sгedstava koja је stYori:la svojim radom, pod jednakim нsloYillla koпisti i druga drustvena sredstva u skladu s jedinstveniш nacelima kгecbltno« sistema. "' Clan 12. Svakom radnom covekн u гаdпој :шganizaciji pripada, saglasno nacelu raspodele prema radu, licni dohodak ргеша rezultatima njegoYog rada i гаdа гadne jedinice i гadne organizaoije kJao celine. Сlап

13.

Radnu organizaClJU mogu osпovati, saglasno zakonu, drustveno-politicke zajednice, гadne 'i dгuge organizacije i gгadani. Radna oгganizacija se osni~Ya kao pгeduzece ibl dшga privredna organizaClJa za delatnosti u oЬlasti priYrede, Ш kao ustanova ili druga orgaпizacija za delatnosti u oЬlasti obrazovanja, nauke, kultuгe, za5tite zdravlja socijalпe zastite ili drugih drustvenih sluzЬi. ' 140

Radne or·ganizacije, bez obzira na to ko ih је osnovao, iшaju isti polozaj. Zakonoш se mogu propisivati uslovi za spajanje гadnih organizacija, kao za osaшostaljivanje Ш izdvajanje njihovih pojedinih delova. Clan 14. Radni ljudi koji licniш гаdош saшostalno vгse kulturЂu, profesionalnu Ш dл1gu slicnu delatnost iшaju u nacelu d.sti dr·ustveno-ekonornski polozaj i u osnovi ista ргаvа i obaveze kao i гadni ljudi u radnim organizacijama. Radni lj-нdi koji vrse ovakve delatnosti mogu udr'UZivati svoj rad i obгa­ zovati pпivгemene ili trajnije radne zajednice, koje imaju u osnOVi isti polozaj kao :i radne organizaoije i u kojima гadni ljudi imaju u osnovi dsta prava i duinosti kao i radni Ijudi u гad!lim organizacijaшa. Zakonoш se utvгduju uslovU. pod kojima ovi radпi ljudi i njihove zajednice ostvaпrju svoja prava i ispunjavaju obaveze, kao i uslovi pod kojima oni u \TI'Senju svoje delatnosti mogu koristiti drustveпa sгedstva i upravljati njima. Clan 15. Radna organizacija је saшostalna i saшoupraYПa organizacija. Radna oгganizacija :ima svojstvo pгavnog lica i nosilac је odredenih pr-aya u pogledu sгedstava u drustvenoj svojini kojima upгavlja. Radnoj organizaciji ne mogu se ta prava oduzeti, niti se ona mogн ogгaniбiti, osim ako to zahteva opsti inteгes utYгden saveznilll zakonom i u postupku pгopisanoш tim zakonom, Ј. uz odgovaгajucн naknadu. Radna organizacija duzna је ocuvati nesmanjenu vr·ednos.t dru5tvenih sredstava kojima upravlja_ Radna organizacija odgovaгa za svoje obaveze druStenim sredstvima kojima upraYlja. Clan 16. Na osnovu zakona mogн se propisivati opsti 1.1slovi za vrsenje odгedenЉ delatnosti radnih organizacija od posebnog drиStvenog inter·esa. Samo na osnovu saveznog zakoпa mogu se propisiYati uslovi pod kojima se u unutra5njem prometu YГSi razmena proizyoda i usluga. Saveznim z:alconom utYгduju se uslovi razшene proizvoda i usluga i uslovi poslovanja radnih orgaпizacija u odnosillla sa inostranstvom. Clan 17. Radi organizovanja i podsticanja drustYenog rada i s:aradnje radnih ljudi koji rade svojim sredstvima rada u oЬlasti poljoprivгede i u drugim. oЬlastillla privrede, radi poveziyanja tih delatnosti s drustvenom privredont i prosirivanja socijalistickih dгuStvenih odnosa u tim oЬlastima·, osnivaju se zadruge kao radne organizacije. Clanstvo н zadrugaшa је dobrovoljnd. Zakonom i statutom zadruge Ш dr·uge radne orga11izacije moze se predvideti da radni ljudi rade svojilll sredstvima rada i tгajno priYГedno saraduju s radnom oгgaпlizacijom u posloYiшa u kojima saтaduju. Zakonom se moze propisati obaveza udruiiyanja zemljoradnika koj,i rade svojim sredstvima rada i1i пjihove saradnje sa odredenom radnom organizacijoш, гadi izvodeпja melioгacionЉ radova, boljeg iskoriscavaпja rneliorisanog zemlj:ista, dskoriseavaпja voda i odbr-ane od voda, zaMite zemljista od erozije i uredenja bujica, iН kad to zahteva poseban drustYeщ interes u oblasti gajenja i iskoriscavanja suшa ihi unapredivanja poljoprivredne proizvodnje na odredenim zenlljiStiшa. Clan 18. Privredna oгganizacija moze, pod usloV'ima i u postupku koji su predvideni saveznim zakonoш, Ьiti ukinuta аlю nije u mogucnosti da obnavlja sгedstva za pгoizvodnju i druga sredstva гаdа kojiшa upravlja ili da dspurrjava druge zako·nom odгedene obaYeze. Hl

Privredna organizacija nюze, pod uslovima i u postupku koji su :predvideni saveznim zak.onom biti pгivгemeno stavljena pod prinudnu upгavu :ako је svojim poslovanjem tesko ostetila drustvene inteгese. Ustanova moze, pod uslovima i u postupku predvidenim zakonom, biti ukinuta. ako vise пе ispunjava uslove odredeпe zakoпom ili ako пеmа usJ.ova za vrseпje njene delatnosti. Clan 19. Radi ostvaгivaпja racionalne podele rada i poslovanja u pitanji:ma od zajednickog interesa, radne organizacije mogu se udruzivati u poslovna udru2enja. Radne organizacije mogu se udruZivati i radi unapred•ivanja proizvodnje Щ drugih svojih delatnosti, medusobne saradnje i razmatranja i гesavanja drugih pitaпja od zajednickog iпteresa. Upravljaпje udruzeпjd.ma radr1ih organizacija zasniva se па naceblma samoupravljanja radnih ljudi u udruzenim radnim organizacijama. Radne organizacije пюgu ujedinjavati svoja sredstva radU. unapгedivanja i гazvijanja svoje delatnosti i zakljucivati dгuge sporazume о zajednickoj delatnosti d poslovanju. Na osnovu saveznog zakona mogu se ustanovljavati komore i poslovne zajednice i pгopisivati uslovi za obavezno udтuzivanje odredenih vrsta radnih organizacija u komore i poslovne zajednice. Clan 26. Radi obezbedivanja uslova za sto povoljniji pгivredпi i dгuStveni razvitak, ujednacavanja opstih uslova za rad i sticanje dohotka, utvrdivanja opstih merila za raspodelu drustvenog proizvoda, ostvarivanja nacela raspodele prema гаdн i razvitk11 socijalistickih dru.Stvenih odпosa, dгuStveno-poldticke zajednice, н okviru svojih prava i duZ:nosti, pгeduzimaju mer·e za ostvaгivanje jedi11stveпog privгedпog sistema, planiгaju гazvoj pгivтede i materijalne osnove drugih delatnostJi ihovom s•tvaranjtt. Ova sгedstva se kol'iste tt skladu s jedinstvenim nacelima komscenja sredstava ЦгuStvene reprodukcije i sa uslovima i mer·ilima odredenim pгopisima kojima se obezbeduje uskladiv·anje pгivrednog razvitka i oshrarivaпje drugih odnosa pr·edvideпih drustvenim plaпovima.

Za гazvitak matemjalпe osnove drustveпo-politickih zajednica slttZ:e i druga drustvena sгedstva u skladu sa jediпstveпim nacelima kreditnog sistema. DгuStveno-politickim zajednicama pгipadaju iz ldcnih dohodaka, kao i iz drugih izvoгa koje utvrduje savezni zakon, u skladu s nacelom raspodele ргеmа radu, sredstva za podmiгivanje drustvenih potreba na пjihovoj ter·itoгiji, i one samostalno utvтduju ta sredstva i raspolaZu. njima. Privredпo пedovoljпo razvijeпoj repttЬlici i kraju drustvena zajednica obez!Jeduje materijalпe i druge uslove za njihov brzi pгiYгedni гazvital;;: i stvaгanje materijalne osnove drustvenih delatnosti. Clan 28. Jugoslavije pгedstavlja jedinstveпo pгivredno i carinsko podl·нcje. Pгomet robe i uslнga slobodan је na celoj ter·itoriji Jugoslavije i moze se ograпiCiti samo па osnovн saveznog zakona. Radne organizacije пюgu pod jednakim uslovima vrsiti pr·ivredne i druge delatпosti na celoj teгitoriji Jнgoslavije. Teritoгija

142

Clan 29. Novcani i kreditni sistem su jedinstveni. Platni promet vrsi se ро jedinstvenim nacel~a. . .• . . . .. Radne i druge samoupravne organizacije, drustveno-pol1tlcke za]e~ce 1 ПJlhovi orgaпi i sv:ako ko raspolaze drustvenim sr~tvn.Ina • obavezпo vrse sva Р~~­ Сапја i druge poslove platnog prometa i deponUJu novcana sredstva, na nacm odreden saveznim zakonom. Radne organizacije i druStveпo-politiCke zajednice d.maju pod jednakim usJ.ovima utvrdenim na osnovu saveznog zakoпa pravo na dobljanje kredita od banaka. Вanke su prdvredne organizacije Cija је delatnost od posebnog drustvenog interesa. Polozaj, prava i obaveze i poslovanje banaka ureduju se saveznim_ za~ konom. .t:i' Statut Narodne banke Jugoslavije odreduje se saveznim zakonom. Clan 30. Zabranjeno је udruZivanje Ш spajanje radnih org~zac1]a i sv_?ka ~ru~~ delatпost oгganizacije dli drzavrюg orgar1a koja је upravl]ena na sprecavaщe ill ogranicavanje slobodne гazmene dobara i usluga гadi sticanja mateтijalnih ~ d1';1gih preimucstava koja se ne zasnivaju na пjihovom radu, ili kojom se narusava]u socijalistiCki ekonomski odnosi Ш stvaraju drugi neravnopravni odnosi u poslovanju Ш se nanoSii steta opstim iпteresima utvrdenim saveznim zakonom. Clan 31. Evidenciju i kontrolu raspolaganja drttst\'eпim sredstvima, kao i kontrol_Lt izvrsavaпja obaveza radnih i drugih samoupravnih organizacija i drustveno-polltickih zajedrlica, vrM jedinstvena slttzba dгнstveпog knjigovodstva. Slttzba drustvenog kl1jigovodstva је samostalпa u svom radu. Clan 90. Ostvaгujuci u гadnoj organizaciji samottpraYljanje, ~<;dni ljudi. PC?Veravaj~, lt

skladu sa ustavom zakonom i statнtom, odredene funkcl]e upravl]aщa 01·gaшma гadne organizacije': radпickom savetu, uргюпюm odboru i diгektor11, odnosno drugim odgovarajucim orgar1iтna нpravljaпja. Zal;;:onom i _sta.tutom mogu se: us~~­ noviti i posebni nadzoгпi, strucni i drugi огgащ upravl]all]a radne orgamzac1]e. U radnoj orcraпizaci}i koja vгSi delatпost Ш poslove od posebnog druStvenog interesa zainteres;vani gгadani i predstavnici zainteresovanih oгganizacija i dгu­ stvene zajednice ucestvujн, u skladu sa zakonom, u нpravljaпju odredenim poslovima kao clanovi огgапа upravljanja гadne organizacije Ш na dгugi nacin odreden zakonom i s;tatнtom. О orcranizaciji r-ada i raspodeli dohotka u ovah-voj radnoj organizaciji, odlttcuju san1';; oгgani upгavljanja koje Ыгајн clanovi тadne zajedni~e. Zak?no:t;J- se люgu odrediti op5ti uslovii i merila u pogledu raspodel~ d~l_lotka 1 predv1d~t1 ~<:­ glasnost odredenog oгgana upraYljaпja te гadne oгgaшzacl]e, druge or~_aш~ClJe Ш drzavпocr organa na pojedine akte r-aspodele dohotka ili akte odluc1vaщa о r~adnom pr;cesu, koji sн od posebnog drustvenog 1interesa. Сlап

91.

Radna oгganizacija donosi, 11 skladu sa ustavom i zakonom, statut i druge opste akte ko}ima se ureduju odпosi u radnoj organizaciji. Statlltom se utvrduje urшtrasnja organizacija, delokrug i odgovornost organa upгavljanja, poloZaj radnih jediпica i prava radnih Ij:-rdi u ~pravljaпj': t~ jedinicama radni i drugi unutrasnji odnosi, пacin poslovaп]a, kao 1 dru~a pltall]a od znacaj~ za samoupгavljanje 11 radnoj oгganizaciji i пјеn~ P?s:ovaщe. Statutom se moze pгedV'ideti i odredena poslovna samostalnost po]edinih deloYa radne organizacije. Statut гadne oгganizacije, pre konacnog usvajanja, podnosi se па razmatranje opstinskoj skнpstini. Zakonom se moze propisati da se statut odredenih radnih organizacija podnosi na razmatr-aпje skнpstini гернЬlikе ilj dn1ge dr-ustveno-politicke zajednice'. 143

Zakonom se moze utvrd.iti obaveza d.onosenja pojedinih opstih akata radne organizacije i postupaka za donosenje statuta i dr,ugih opstih akata, i mogu se predvideti odredena ovla8cenja nadleZпog orga:na drustveno-po1iticke zajednice u pogledu davanja potvrde Ш saglasn:osti na statut ili druge opste akte u celini ili na pojedine пjihove delove. Clan 92. Radnicki savet utvrduje statut i dr11ge opste akte, utvrduje planove i programe rada i razvoja radne organizacije i odlueuje о dгugim opstim pitanjima. Clanove radпickog saveta Ьiгајu radrui ljudi neposredno. Radna zajed.пica s manjim Ьгојеm clanova neposтedno vrsi i funkcije radnickog saveta. Upгavni odЬor odlucuje о poslovanju radne oгganizacije. Clanove upravnog odbora гadne organizacije bira radruicki savet odnosno radna zajednica, а zakoпom Ш statu1юm moze se odrediN da radna zajednica s manjim brojem clanova neposгedno vr'Si i :fumkciju upravnog оd.Ьага. Clanovi гadnickog saveta Ьiгајu se na dve godine а clanovj upгavnog оdЬога na godinu dana. Niko ne moze Ьiti Ьiшn dvaput uzastopno za clana гadnickюg saveta, niti vise od dvaput uzastopno za clana upгavnog odbora. Svake godine Ьir-a sc polovina clanova гaclnickog saveta. Clan 93. Dil·ektor· гadne oгganizacije гukovodi poslovanjem гadne oгganizacije, izvгsa­ v~ odluk~ radnickog saveta i dгugih organa upгavljanja i zastupa organizaciju. Drrektor Је samostalan u radu i licno је odgovoran radnoj zajednicj i organi:na uргаvЧ<шја radne orgaruizacije, а za zakonitost rada гadne organizacije i za rspuщavaщe zakonom odredenih obaveza odgovoгan је i dгustvenoj zajednici. Direktora imenuje na osnovu javnog konkursa radnicki savet na predlo<>' konkursne komiSJije, prema uslovima i ро postupku koje odreduje 'zakon. Kon: kш·sna komisija sastavljena је od zakonom odгedenog broja pгedstavnika гadne oгganizacije i opstine, odnosno druge dгustveno-pol!iticke zajednice. Zakonom se moze odrediti drukciji пacin •imenovanja direktora radne or·gaпizacije koja vrSi delatnost od posebnog dгиStveпog interesa. I)irektor radne organizacije imenuje se na vreme odгedeno zakonom i moze ро istom postupku ponovo biti imenova:n. Zakonom se odreduje pod kojim uslovima гadnicki savet odnosпo dr·uo"i nadlezan organ moze razre.Siti diгektoгa i pre vremena na koje је imenov:n. Clan 94. Radi otklaпjanja i resavanja odredenih kolektivnih sporova izmedu radnih чudi.. :P'?jedinih delova гadne organizacije, i oizщedu radnih ljudi u гadiJ.Oj org~Пll~CIJl 1 organa dгustveno-poltticke zajednice, ob,razujн se na osnovu zakona arbrtraze. Clan 95. Po&loviщa od zajednickog interesa u oЬlasti upravljanja stambenim zgradama i и drugim oЬlastima drustvenog z.ivota gradani urpravljajн neposredno щ preko orga:na koje sami blraju i koji su im odgovoгni za rad. (»Ustav SFRJ•<, »Sluzbeni list SFRJ« Ьт. 14/1963)

IZ ELABORATA Е. KARDELJA О PREDNACRTU NOVOG USTAVA SFRJ NA ZAJEDNICKOJ SEDNICI SA VEZNE NARODNE SKUPSTINE I SAVEZNOG ODBORA SSRNJ, 20. SEPTElVIBRA 1962. GODINE DRUSTVENO-EKONOMSKI I POLITICKI SISTEM Celokupni noгmativni deo Predпacrta novog Ustava је razгaden kao pravno-politicka i organizaciona konkretizacija osnova koji su formulisani u deklarativnom uvodnom delu i svih onih nacela i koncepcija koje su гazгadene u Pгogгamu SKJ, i koje su u osnovi nase socijalisticke izgгadnje. ?rednacrt u noгmativnoш delu nastoji da sto precizпije forшulise osпove drustveno-ekonomskih odпosa i takvog politickog sistema koji се obezbediti i njihovu stabilnost i njihov progresivni dalji razvitak. Pri tош su promeпe prema sadasnjem stanju stvari ucinjene samo tamo gde iskustva prakse zahtevaju ispravke Ш dopune ili gde Ustav zeli da adekvatnije oЬlike Ш поvе podsticaje za progresivrш drustvena kretanja ... Pobedom socijalisticke revolucije drzava је postala sopstvenik osnovnih sredstava za proizvodnju. Samim tim sto је ta drzava bila revolucionarno oruzje radnicke klase, ona је sprovodila ekoпomsku politiku i usmeravala razvitak proizvodпih snaga i opstu drustvenu raspodelu u osrюvnom interesu radпih masa. Ali, ро forшi ona је u drustveno-ekoпomskim odnosima zadrzala jos mnogo stosta od starih odnosa najamпog rada. Sаша ta ciпjenica, naravno, olaksava pojave Ьiгokratske deformaaije, koje dolaze u ostru suprotnost sa stvarnim interesima radnicke klase, ра ih zato najcesce sam zivot kritikuje i otklanja. No, u odredeniш politickirn uslovima snaga takvog pritiska odozdo је suvise slaba i tada tendeпcije Ьirokratsko-etatistickih defoгшacija nюgu izazvati niz teskih drustveniћ protivrecrюsti i politickЉ proЬlema. РrоЬlеш se sastoji u tome kako savladati tu protivrecnost. Dosadasnja praksa је pokazala da, u uslovima ekonomski nedovoljno razvijenog drustva, stihija potiskuje drustvo upravo na put takvih deformacija. Program Saveza koшunista Jugoslavije smatra da је u razresavanju toga protivrecja sustina istorijskog zadatka u tоше da odnosi u proizvodnji i raspodeli - koji su u pocetku vezani za drzavne forme drustveпe svojine, za manje i1i vise ispoljen dl'zavпo-sopstvenicki moпopol, i koji jos do izvesnog stepena odvajaju raspolagaпje i rukovodenje proizvodnim sгedstviшa i ra-

14!1

dom od neposгednog pгoizvodaca - postepeno pгerastaju u takve odrюse u pгoizvodnji i raspodeli koji се vec u neposrednom pгoizvodnom procesu predstavljati sintezu zajednickog i pojedinacnog, kolektivnog i licnog iнteresa, u kojoj се гаd, kao sto kaze Marks, ostati »Zaista slobodan« i u kome се upravo »razvitak dгustveнog pojediнca postati оно sto se javlja kao veliki stub--нo­ sac proizvodnje i bogatstva«. Razume se da se takvi zadaci mogu resavati samo u sistemu dгustveнog samoupravljanja koji se stalno гazvija. Sasvim је jasno da se takvi zadaci не mogu ostvaгiti нi ргеkо noCi ni istom bгzinom u svim zemljama. Stavise, нjihovo forsiranje u drustvu koje jos nije materijalno sazrelo za takvo геsаvанје Ьi moglo imati upr-a\ro obrnut rezultat, to jest da se ne postigne нi ono sto је u takvoj situaciji mogucno postici, nego cak da se нeki preziveli oЬlici odнosa privгemeno i ucvrste. No, u svim tim pitanjima nije najvazniji tempo i нeposredni rezultat, неgо рге svega ргаvас i jasna perspektiva. Ako su perspektive jasne i ako је ргаvас odгzan - onda се sami objektivпi uslovi odrediti i tempo i пeposredпe rezultate.

Predsednik Tito

s

Edvaтdom

Кla1·deljem i Реtтют Komisije SIV za Ustav

Stambolicem

па

sednici

U tome је najduЬlji srnisao onih ekonomskih i politickih odnosa u proizyodnji i raspodeli koje rni nazivanю гadnicko odn-osno dгustveno samoupravljanje. u onoj meгi u kojoj razvitak pгoizvodнih snaga ucvrscuje i pгosiгuje mogucнosti i metode samoupravljanja pгoizvodaca, u оној meгi u kojoj se protivгecnosti izmedu inteгesa pojedinca i interesa zajednice razгesavaju u neposrednom procesu pгoizvodnje, а sve mанје izmedu gгada­ niнa i dгzave, u toj mеђ nestaje i drzavno-sopstvenicki i politicki morюpol i stvaraju se uslovi za Ьгzе kгetanje drustva u pгavcu kornuпistickih dгu-

146

stvenih odпosa. Za takav гazvitak, razurne se, нisu dovoljni samo ustavni propisi, nego se u odgovarajucoj meri moraju razvijati i materijalne osnove drustvene zajedrlice. U takvim se odnosima, naravno, i sam drzavпi mehanizam postepeno pretvara u neposredni iнstrument drustveпog samoupгavljaнja, to jest prakticki u Cistu admiнistrativпu fuпkciju, koja се svakako zadrzati svoj moralni autoritet, ali се - u staЬilnijim dгustveпim uslovima - postepeнo gublti obelezja politicke vlasti. Samo u takvom гazvitku se moze odvijati proces oslobodeпja rada, odnosno oslobodenja coveka u procesu dгustvenog rada i u proizvodnim odnosima. Prema tome, ako u Prednacrtu Ustava govorimo о slobodnom гadu ili oslobodenom гadu, онdа pritome, пaravno, ne mislimo ni на postojaпje apsolutпe slobode u sadasnjim uslovima naseg drustva, rliti da је proces oslobodenja rada zavrsen, пеgо samo to da su nasi ekonomski odnosi tako postavljeni da dopustaju i podsticu upravo takav гazvitak odrюsa. Prema tome, osnovna unutrasнja pokretna sriaga materijalnill i dгu­ stvenih kretanja u dгustvenoj bazi u takvom sistemu је pгvenstveno mateгijalni i moгalni inteгes pojedinca i kolektiva, koji na bazi dгustvenih sгed­ stava za pгoizvodnju sto је moguce samostalnije upгavljaju svojim гadom, izgгaduju mateгijalne osnove svoga гаdа i гaspodeljuju plodove toga гаdа ргеmа pгincipu: svako ргеmа svojim sposobnostima, svakome prema radн. А to znaci da је i za ulogu subjektivnih snaga socijalistickog napretka upгavo taj inteгes onaj na koji se one moгaju u prvom redн osloniti u svojoj napгednoj akciji, а tek u dгugom redu i na iпstгumente dгzavne vlasti. Da Ьi se u takvom sistemu - а u jedнom dгustvu koje је ekonomski relativno nedovoljno гazyijeno i u kome zbog toga odredene unutгasпje pгotiyгecnosti, koje izviгu iz ekonomske nejednakosti jos igгajll znacajnu ulogu - postigli maksimalni гezultati н razvitku mater-ijalne baze i socijalistickih i demokгatskih odnosa, potгebna su рге s\rega sledeca sгedstva: potгeban је nacelno jedinstven pгivгedni sistem, koji obezbeduje jednaka ргаvа i obayeze гadпih ljнdi u upravljanju pгoizvodnjom i u гadu uopste; potгeban је jedinstveni sistem гaspodele ро principu svakome ргеmа гadu, kao i dгustveпo obezbedenje jedinstveпih opstill uslova pгivrediYanja, koji се omoguciti raspodelu ргеmа radu; potгeban је jedinstven dгustveni plan, koji се obezbediti optimalпe mateгijalne uslove za гazvitak takvih ekonomskih i drustvenih odnosa, ali koji се ро svojim metodirna Ьiti pгilagoden odnosima samoupгavljaпja; potгebna је intenzivna aktivnost socijalistickih subjektivnih faktora не samo u pгavcu unosenja svesti i nauke u sve delatnosti coveka i u medusobne odnose izmedu ljudi, nego i u cilju razvijanja osecaja о neophodпosti medusobne pomoci ljudi, drustveno-politickih zajednica i naroda. Јег, takav osecaj је jedan od najvaznijih faktora koji се doprineti da ljudi, upoгedo s daljim razvijanjem proizvodnill snaga i poгastom produktivnosti гаdа, postepeno savladuju sаш princip raspodele prema radu i pгevazilaze postojecu ekonomsku nejednakost. Iz svega sto smo raпije izneli ocito је da te nuzno ceнtralizirane dгu­ stvene funkcije nisu ni samostalan а jos manje iskljucivi izvoг dгustveno­ -ekoпomskih odпosa, nego рге svega odraz, okYir i sredstvo oпih odпosa sto nastaju u dгustveпoj bazi na osnovu oslobodenog rada, odnosno samo10*

147

гadнih ljudi, i tek kao takav odraz онi u isto vreme mogu da deluju на razvoj u drustveнoj bazi. U tezнji da ti principi sto sнazнije dodu do izraza; da se u oЬlasti drustveнo-ekonomskih odнosa uspostavi sto cvrsca zakoнitost upravo na bazi tih principa; da se sto vise smanje mogucnosti za odluke na osnovu subjektivnih kriterija ili Ьirokratske samoYolje; i da se uopste usavrsi mehanizam demokratskog razresavanja unutгasnjih pгotivrecнosti postojecih dгustveno-ekoнomskih odnosa deo о drustveno-ekoнomskim odnosima u Pгednacrtu novog ustava је razгadeп. шпоgо vise nego u nasim dosadasп.jim ustavп.im pгopisima, а pogotovo daleko vise nego sto је uоЬiсајеп.о u ustavima dгugih zemalja. upravljaнja

pгogresivнo

Tu se naгocito гazraduju sledeca podrucja drustveп.ih odnosa: polozaj coveka na radrюm mestu - to jest u pгoizvodnji i гadu kao i u гaspodeli - пjegova prava i obaveze u pogledu upгavljanja radnom oгganizacijom i гaspolaganja dгustvenim sredstvima za proizvodпju i u pogledu odgovornosti ргеmа drustvenoj zajedпici; polozaj radпe oгganizacije, njena prava i obaveze prema drustvu i prema pojediпcu, uslovi raspolagaпja drustveпom imovinom, priпcipi za raspodelu izmedu drustva i radnih kolektiva; principi za udruZivanje u oЬlasti privгednih delatnosti i za dгuge procese demokratske uпutrasnje drustveno-ekoпomske iпtegracije; funkcije drustveпih zajedпica па pojedinim пivoima u oЬlasti privrede - od komune preko repuЬlike do federacije; nacela za plan i drzavпu regulativnu ulogu, kao i uloga raznih drustveпih oгgana u regulisanju ekonomskog razvoja itd.; principi za finansiranje ekonomski nedovoljпo razvijeпih podrucja i druga pitaпja medusobne pomoci. Ustav proglasuje rad jediпim izvorom materijalnog i drustvenog polozaja coveka. Bilo kakav oЬlik eksploatacije coveka covekom је protiv Ustava. Drustveпa svojiпa па sredstvima proizvodnje i rada, shvacena u ranije izlozenom smislu, jeste uslov i garaпtija za ostvaгivaпje tih nacela. Osnovni smisao takvih ustavnih pгopisa је da celokupпi privredпi sistem tгеЬа da obezbedi cvrstinu i dalji razvitak takvih odnosa u proizvodnji i гaspodeli, koji се sami ро seЬi Ьiti prvi i osnovni unutrasпji pokretac i nosilac ne samo napretka proizvodпje i razvitka proizvodпih sпaga, nego i stalпog reprodukovaпja socijalistickih drustveпo-ekonomskih odnosa. Pri tom Prednacrt polazi od gledista da su takvi socijalisticki odпosi u proizvodnji nerazdvojno povezani sa samoupravljanjem proizvodaca i da se oni moraju da izraze i u odgovarajucem sistemu raspodele. U skladu sa tim, u Prednacrtu је samoupravljaпje u proizvodnji i drugim drustvenim delatпostima postavljeпo kao neotudivo pravo, zajamceno Ustavorn, koje radпici ostvaruju u radпim organizacijama i u svojim privrednim i drugirn samoupravпim udгuzerljima kao i komunama i drugim drustveпim orgaпima, u skladu sa Ustavom, zakonima i drustvenim planovima. U istom cilju ustavпe odredbe u kojima se formulise polozaj coveka u nasem drustvu obuhvataju odпose radпog coveka prema celokupпom procesu drustveпe reprodukcije, kao i пjegov odlucujuci demokratski uticaj па taj proces u svim пjegovim fazama - i to kako putem slobodnog sanю­ upravnog udruzivanja i slicnih formi пeposredпog uticaja na nuzno ceпtra-

lizovane

fuпkcije

tшe skupstiпa

i

u

oЬlasti

privrede, tako i putem odgovarajuce nove strukDrug Tito о tome kaze sledece:

dгugih dгustveпih orgaпa.

»... Demokratija пiје samo foгma, она mora Ьiti stvarna, zasnovana na materijalnoj podlozi, materijalпa, takva da је svaki паs covjek osjeca podjednako ... « (Iz govora druga Tita u Splitu, 6. V 1962. g.).

Na taj пacin oslobodeni rad postepeno postaje izvoг svih pojediпacпih i zajednickih iпteгesa socijalistickog drustva, а samim tim i odlucujuci faktor пjegove staЬiLnosti. Covek nije samo gтaaanin, podanik d1·zave i izV?·silac dтzavne volje и oЫasti mateтijalne izgтadnje. Оп је subjekt, а neposтedni inteтes njegovog таdа cilj celokupne akcije svih dтustvenЉ 01·gana. Uslovi, ргаvа i obaveze i medusobпi odпosi u sistemu samoupravljanja Pгednacrtu su, doduse, razгadeni nacelпo i okvirno, ali ipak dovoljпo podrobпo da obezbeduju jediпstvo sistema. Republicki ustavi i statuti komuna i radпih oгgaпizacija i пjihovih udгuzeпja dace tim пacelnim okviгima u

potrebnu

гazradu

i

koпkretizaciju.

Nas Ustav је prvi ustav u istoriji koji razгaduje te ргоЬlеmе i odnose u tak\>Om oЬimu i па takav nacin. No, to не znaci da је to nekakav паs eksperiment. Vec decenijama su ta pitanja па dnevnom гedu dгustveпill zЬivanja, а danas pogotovo postaju akutna пе samo za napredak socijalizma уес i za aktivnost гadпicke klase u kapitalistickim zemljama ... Samoupгavljanje,

medutim, ne znaci i ne sme da znaci пi atomizaciju ni apsolutno suprotstavljanje pгincipa centralizacije i decentralizacije. Napгotiv, uvek smo isticali, а i praksa је to stalпo potvгdivala, da је i u uslovima dгustveпog samoupravljanja ceпtгalizacija odгedenih funkcija i sгedstava - koju пamecu savгemeni pгocesi ekonomskog i tehпickog napretka, kao i opste integracije covecaпstva - не samo progresivna i ne samo пеорhоdпа, nego i mogucпa. Ako је паsа pгaksa u tom pogledu pokazivala neke slabosti, to је Ьila posledica subjektivnih promasaja а ne samog priпcipa samoupravljanja. dп.tstva

Daljeg гazvitka samoupгavljanja bez udruZivaпja ne moze Ьiti. Inicijativa u tim pгocesima treba da proizlazi kako od elemeнtarnЉ inteгesa osnovnih nosilaca socijalistickih dгustvenЉ odnosa tako i od drustveпe zajedпice odnosno njenih subjektivnih snaga. Naime, demokratski centralizam је mogucaп i гealan samo ako izгasta iz zajednickog interesa. А da Ьi se ljudi mogli ujediнjavati na bazi zajednickog interesa, oni sami moгaju Ьiti u пајvесој mogucoj meri subjekt odlucivaпja. U tome је i smisao samoupгavljanja i decentralizacije. S dгuge strane, taj proces пе sme da se odvija stillijski, јег Ьi takav mogao da stetпo deluje na razvoj samog samoupгav­ ljaпja. Zato dгustveпa zajedпica treba da podstice, da pomaze i usmeгava te ргосеsе ali ne treba da ih наmесе silom dгzavпe prinude. Naravno, i tu moze da bude izuzetaka koje traze koпkгetni uslovi. Tu, паrаvпо, postoji i odredena protivrecnost. U savremenim materijalnim uslovima ona ne samo sto se пе moze ukloniti, пеgо је - u uslovima njenog demokratskog razresavanja - i faktor ubrzanog drustvenog пapretka. U suprotnom slucaju ћipertrofija deceпtralizacije mora da dovede do materijalnЉ poremecaja i pojacavanja Ьirokratsko-centralistickih tendencija, а hipeгtrofija takvog centralizma do teskih deformacija u socijalistickim odnosima i do pojava koje se zovu - kult licnosti.

148 149

Resavajuci taj proЬlem, Prednacrt novog ustava је, s jedne strane, ucvrstio polozaj radnog coveka, radne organizacije i komune, kao subjekta koji sto slobodnije utvrduju svoj delokrug rada; sto samostalnije raspolazu sredstvima kojima upravljaju kako u interesu i u ime drustva tako i radi svog sopstvenog interesa; i imaju odlucujuci uticaj na celokupni proces drustvene reprodukcije. А s druge straпe, Predпacrt је za savezne, repuЬlicke i druge drustvene organe predvideo sva ovlascenja, koja su пeophodna kako za jedinstvo i dalji razvoj celokupnog drustveпog sistema, па bazi пасеlа koja su utvrdena Ustavom, tako i z~ uspostavljaпje пajpovoljnijih uslova materijalnog razvitka jugoslovenske socijalisticke zajedпice. 'Гime Predпacrt u potpuпosti obezbeduje jedinstvo drustveno-ekorюm­ skog i privrednog sistema, na nacin koji u nacelu pruza podjedrшk drustveпi polozaj pojedinaca, predstavlja opsti okvir za aktivnost pojedinih sarnoupravnih i drugih drustveпih organa i faktora i omogucuje potrebnu aktivnost subjektivnih sпaga i usmeravanje iz centra. Niko ne moze irnati nikakve prednosti, ni u pogledu materijalnill, ni u pogledu drustveпih uslova, osim onih koje rnu pripadaju zbog produktivnijeg, kvalifikovanijeg, ili odgovoгnijeg rada - u skladu sa sto је nюguce ujednacenijim opstim i drustveno utvrdenirn uslovima raspodele prerna radu. Razurne se, nikakvim preciznirn rnerilom i kriterijurnom, а pogotovo ne ustavnim propisom, ne mogu se utvrditi пi apsolutna »pravednost« ni apsolutпo »jednaki uslovi« u raspodeli prema radu. То utoliko pre sto се se i kriterijumi i merila rnenjati prema razvitku materijalnih uslova, to jest pгerna porastu opsteg bogatstva drustva ... Priпcip raspodele ргеmа radu ima drustveno-ekonomski karakter, to jest on izrazava pravo coveka na slobodan rad i na prisvajanje plodova rada - posle odЬijanja dela koji је potrebaп za pokrivanje drustveпih potreba i to pod jedпakim opstim uslovima i kriterijumirna za sve. А te uslove i kгiterijurne се svakako odredivati delom drustveпa zajednica а delom radпi kolektivi, i to pre svega prerna »koliciпi proizvoda« koji se dele to jest prerna stepenu mateгijalnog napretka а zatim i prema odredeпim naucno utvгdeпirn norrnaшa i u skladu sa stanjern drustvene i humaпe svesti. П skladu s tirne drustvena zajednica treba da zastiti pravo svakog Clana drustva da prisvaja i uziva plodove svoga rada prema ulozenom trudu, odЬijajuci pri torn od njegovog dohotka sredstva za odrzavanje i napredak шaterijalne baze drustvenog rada i za druge potrebe drustveпe zajednice. Pri tom utieaj ljudi s radnog mesta dolazi do izraza time sto njihovi neposredni predstavnici ravnopravno i demokratski odlucuju u opstirli, repuЬlici i federaciji о izdvajanju tih sгedstava i пjihovom koriscenju. Siroka sarnoupravna ргаvа radnika i radnih kolektiva u isto vreme povlace za sobom i njihovu punu drustvenu odgovoгnost. Fabrike i ustaнove nisu sopstvenost radnih kolektiva, vec oni njima upravljaju u ime dru8tva i u interesu drustva, ostvarujuci ujedno u tom okviru i svoje sopstvene materijalne i druge iнterese, zasnovane па svojim ravnopгavnim pravima i obavezarna. Prema tоше, niko ne moze da raspolaze drustveнim sredstvima za proizvodnju i rad i dгugirn drustvenim materijalnim mogucrюstima vац okviгa i suprotno nacelirna koje drustveнa zajednica utvrduje ravnopravno za sve. U tom smislu Ustav predvida i prava zajednice da sprovodi odgovarajucu koнtrolu, kako Ьi se svako p1·idrzavao svojih ргаvа i obaveza i da preduzima sankcije protiv prekrsitelja preuzetih dгustveнih odgovornosti. 150

Pгednacrt ustava daje v1se rnesta nego raпiji ustavni propisi i ulozi drustvenog plana kao zajedпickog okvira privredпih delatпosti sviju i svakog u zemlji. Pri tom Predпacrt пastoji da utvrdi пеkа napotrebnija насеlа za usшeгavanje razvoja u oЬlasti sisterna planiranja i odnosa koje on stvara. Naгavno, Ustav ne moze da ulazi u takve propise koji Ьi sputavali rшznu dinarniku pгakse. Federacija - а i druge zajedпice u okviru svojih nadlezrюsti rnoraju imati ргаvа i sгedstva, koja irn omogu6uju da snose odgovorпost za zdrav гazvoj jugoslovenske privrede. No, s druge strane, Ьilo Ьi pogгesno da рlап postaпe sam sebl cilj i da razvoj drustveno-ekonomskih odnosa распе da podreduje odredenim tehnokratskirn koncepcijama. Zato Pгedпacrt, s jedne strane, daje нacelne osnove za cvrsce jedinstvo sistema i za veci autoritet рlапа - sto treba da obezbedi potrebnu plansku disciplinu - а s. dгu~e stгane odredeniju orijeпtaciju za drustvenu funkciju plana, kako Ь1 se 1zbegao sukob plana s postojecim drustveno-ekonomskirn odnosiшa i ekoпomske i politicke teskoce koje iz toga proizlaze. Kako do~adasнji ustavni ра ni zakoнski propisi nisu dali odredenija nacela za drustvenu ulogu plana - jer mi uopste nemamo zakon о dгu­ stvenom plar;-irar~)u koji Ьi podjednako obavezivao radne orgaнizacije i gradane ka~ 1 drzavne oгgane, а posebno oгgane planil'anja - to је gotovo stihijski dosl~ do toga da su se ne samo perspektivnim vec i godisnjim planovirna resavala veorna krupna pitanja iz dl'ustveno-ekonornskih odrюsa. Zbog toga Sll se neke objektivne protivгecnosti naseg drustva suvise konceпtrisale oko plana i ponekad нasim drustveнo-ekonomskim i politickim odпosiшa stihijski nametale neadekvatan tok resavanja. Sve slab~~ti Predna::·t, нaravno, ne uklaпja. No, он daje najopstiju :;-ac;~nu or:]er;-tacl]U za kasn_l]e zakvonodavstvo О sisternu planiranja koje ciнi cvrsce zav1sшm od osпovшh dl'ustveno-ekonoшskih odnosa, ali ga u isto vreme cini autoгitativnijim i efikasnijim instrumeпtom usmeravanja ekonoшskih kгetanja u drustvenoj bazi. А veгovatno се i javna diskusija dopl'ineti da se ti propisi - kao i rnnogi dгugi - jos preciznije formuliSu. ProЬlem neгazvijenih podrucja srno dosada u celiпi resavali uglavпom u okviгu plaпova. Postojeci ustavni propisi sadrze samo opste nacelo о obavezi federacije da pomaze razvoj zaostalih гејоnа, а ne uspostavljaju nikakav stalni i dugoщcno <usшereni sistem йnansiranja ta!kvog 'razvoja. Zbog toga se о t~ш _pitanjir~ш diskutovalo svake godine posebno i na njihova resavanja su utlcal1 svako]aki trerшtni faktori. S druge strane opet, ti su proЬleшi ~pteгecivali sva reseпja oko daljeg razvitka privredпog i drustvenog sistema, Јег su sve takve promene uvek iznova postavljale na dnevni red proЬlem pгeгaspodele, а time i posledicu za materijalrli razvoj ovog Ш onog dela zernlje. .. Da Ьi se ti proЬlemi posmatrali kroz prizmu stalne i dugorocнe oгijen­ taClJe, PI"ednacrt ustava polazi od stanovista da to pitanje treba resavati рге svega u samom drustveno-ekonomskom sisteшu, to jest na пacin koji Ьi saveznom drustvenom planu dao sto staЬilniju osnovu za odredivanje materijalпih proporcija u pogledu obaveznog finansiranja brzeg ekonornskog razvoja zaostalih delova zemlje. . Pгedпacrtom se predvida stvaranje posebnog foнda federacije, cije се se fшansiгanje utvгditi za duzi rok. Prednacгt, doduse, ne ulazi u podгobnosti, no svakako da Ьi takav fond morao da ima svoje sarnostalne i tгајне izvore. Та sredstva Ьi se upucivala u for1dove zaiнteresovaнih rev

v

t:

151

pиЬlika

pod povoljnijim иslovima kreditiranja od oЬicnih, tako da Ьi Ьili stvarna pomoc, ali и skladи s potгebama razvoja celokиpne jиgoslovenske privrede. Prednacrt prepиsta saveznom zakorш da иtvrdi podrobnije иslove. Osim toga, Prednacrt иstava predvida da repиЬlike - pod иslovima koje се иtvгditi гepиЬlicki zakon - tгеЬа da obezbede dodatna sredstva opstiнama koje нisи и stанји da same ostvare sredstva za obavljanje svojih fиnkcija i neophodnih drиstvenih slиzЬi. А federacija је obavezna da и istom ciljи - ргеmа иslovima Saveznog zakoнa - obezbedиje dopиnska sredstva гepиЬlikama koje ne mogи same da pokrijи neophodнe potrebe te vгste. U pogledи svojinskih odnosa Prednacrt polazi od stanovista da sи sva sredstva za pгoizvodnjи i drиstveнi rad и drиstveнoj svojini. Izиzetak od toga principa se cini и pogledи seljackog gazdiнstva i zanatske гadnje, и gгanicama zakonskih pгopisa. То isto vazi i za zaposljavanja tиde гadne snage. Pгednacrt и nacelu zabranjиje svakи eksploatacijи coveka covekom. Izиzetak и pogledи zapo·slenja tиde гadne snage cini se jediнo и odnosи na seljacko gazdinstvo i zanatskи rаdнји, s tim sto се zakon odгediti maksimalne granice. Znaci, Pгednacгt иstava иglavnom zadгzava sadasnje stanje, s tim sto је jasnije nego dosad izrazeнa perspektiva da se роtрино иkine pгivatno­ sopstvenicka pгoizvodnja, koja pгevazilazi okviгe licnog гаdа. !насе, Prednacrt иstava garaнtиje licnи svojinи na sгedstvima 1-ada koja slиze iskljиCivo licнom гаdи pod иslovima i и graнicama koje ргорisије zakon. Sto se tice sitnosopstvenickog poljoprivгednog gazdinstva, Prednacгt иstava ргериstа seljakи Ш da stиpa и сlоЬгоvоlјни kоорегасiји sa zadгиgom odnosno socijalistickom pгivгedom ili da sam snosi privredlli гizik. Ni и pogledи zemljisnog maksimиma Predнacrt не иnosi nikakve pгomene, pl·epиstajиci zakonи da гegиlise odnose и toj oЬlasti. U stvaгi, nase dгнstvo неmа роtгеЬе da otvaгa perspektivи nekog daljeg smanjivanja риtеш zakona - zemljisnog maksimиma za seljacko gazdinstvo. Као sto smo гanije videli, гazvoj indиstгijalizacije је vec siгoko otvorio proces koncentracije zemlje н гнkаmа dгнstvenih pгivrednih oгganizacija kиpovanjem i zakиp­ ljivanjem zemlje, а и daljoj perspektivi taj се se proces jos brze odvijati, pogotovo ako ga drнstvena zajednica Ьиdе olaksavala i podsticala odgovarajиcim sredstvima. Osim toga i raznovгsni odnosi kooperacije sa seljakom иbrzavajи иnapгedivanje poljopгi\rгede i njen socijalisticki preobrazaj. U tom ciljн Ustav predvida i postojaпje i rad zadrнga, kao specificнih socijalistickih pгivrednih oгgaнizacija гadi saradnje i нdrнzivanja radnih seljaka sa socijalistickim sektoгom. Prednacrt иstava garantиje licnн svojinи na potrosnim dobriшa koja је steccna na bazi raspodele рrеша radн. On i stan priznaje kao predmet licne svojine, н zakoнom odredenim granicama, to jest и okvirima dosadasnje pгaks~. Drиgiш recima, svako moze imati и licnoj svojini stamberш povrsinи za svoje potrebe i za svojи porodicи, ali sашо do graпice koja onemogиcиje sistematsko privredivanje pиtem izнajmljivanja stanova. Samo ро seЬi se razume da se time ne sprecavajи нi podstanarski odnosi нiti izнajmljivanje soba iz licnog staнa tиristima, s tim, naravno, da i и toj oЬlasti zakon moze гegиlisati odnose radi obezbedenja opstih interesa. U teritorijalnim drнstveno-politickim zajednicaшa (opstini, srezн, aи­ toпomnoj pokrajini, repиЬlici i federaciji) radni ljиdi resavajи, prema иstav152

nim odгedbama, sledeca osnovna pitanja ekonomskih odnosa 1 materijalnog razvitka: ostvarнjн akиmиlacijи drнstvenih sredstava radi drиstvene prosirene repгodиkcije н onom delи и kome se ta repгodиkcija ne moze ostvariti и pгivrednim

oгganizacijama;

zadovoljavajи

zajednicke potrebe (drнstveni standard) Ьilo oгganizo­ Ьilo osnivanjem гaznih иstanova i иpravljanjem dгиstvenom imovinom i sredstvima za zadovoljavanje tih potreba; planirajи razvoj privrede i mateгijalne osnove drиgih dгustvenih delatnosti и ciljи гazvijaпja prodиktivnih snaga, иskladivanja neravnomernosti н гаzvоји i ostvaгivanja principa raspodele рrеша radи. Da Ьi гadni ljudi и drustveno-politickim zajednicaшa mogli ostvarivati svoje zajednicke роtгеЬе i гesavati zajednicka pitanja, Ustavoш se иtvгdujи funkcije teгitol'ijalnih drиstveno-ekonomskih zajednica i njihova ргаvа i dиznosti. U tom cilju Ustav daje drustveпo-politickim zajednicama, p1·eko njihovih oгgana samoиpгavljanja i politicke vlasti, ргаvо: da samostalпo нtvrdнjи pгihode svojih fondova iz нkupnog pгihoda pгivгednih organizacija; da njЉovi oгgani samostalno odгedujн namenн i raspolazu sгedstvima svojЉ fondova; da doпose dгustvene planove гazvitka pгivгede i mateгijalne osnove drust\renЉ sluzbl, kojima na odredeni naCin obavezujи гadne organizacije i gradane н пјЉоvој privгednoj i drugoj oЬlasti; da иtvгdнju odnose medи ljиdima i гadnim oгganizacijama и гesavanjи zajednickih poslova, postиjиCi osnovna ustavna prava гadnog coveka, gгadaniпa i radnih oгga­ пizacija; da osпivaju гаdпе oгganizacije; da, и okvirн svojЉ planova, inteг­ venisu и pгivгednim kгetanjima; da oгganizirajи i нtvгdнju nacin obavljanja dгustvenЉ sluzbl; da и dгustvenom zivotи stvaгaju uslove pod kojima se u sto vecoj meгi mogu ostvaгivati рга'!а gгadana i samoиpravljanje н гad­ пim oгganizacij ama. U samostalnom oba'!ljanju tih fнnkcija dгustveno-politicke zajednice su, гazume se, duzne da se pridгzavajи zakona, propisa i pгivгednih planova. Saveznim i гepuЬlickim иstavima se odredнje osпo'!ni гaspored tih funkcija. I sluzbl dгustveпog knjigoyodstva Predпacгt pridaje znacaj jedne ocl osnovnih institucija jedinst'!enog dгustveno-ekonomskog sistema и Jugosla'liji. Ucvгscujuci siгoka samoupravna i derпokratska ргаvа radпih kolektiva, opstiпa i dгugih politicko-teгitoгijalnih zajednica koja su neophodna kao okvir razvitka socijalistickih odnosa i nastajanja slobodne zajednice proizvodaca - Usta'/ и isto vreme obezbeduje drustverюj zajedпici sva ona гegulativпa sredstva, orgaпizacione oЬlike i instгнmente nadzora koji su neophodni da Ьi se svako zaista kretao samo и okviги svojih prava i obaveza а не na racun drugoga. Kad Ustav ne Ьi obezbedio te instrиmente, on ne Ьi mogao da obezbedi ni socijalisticke ekonomske odnose, пi samoupravljanje, ni. nacionalnu гavnopra'!nost, ni sve druge atriЬute jednog demokratskog sistema. vanjem

dгиstvenih slиzЬi,

(Е.

Km·delj,

»PгoЪlemi

na!ie socijalisticke izgгadnje«, 1965, stг. 90-10i)

»Kultuгa."', Beogгad,

153

REZOLUCIJA SAVEZNE SKUPSTINE О OSNOVNIМ SlVIERNICAMA ZA DALJNJI RAZVOJ PRIVREDNOG SISTElVIA, 16. i 17. APRILA 1964. GODINE Savezno i Privгedno vece Savezne skupstine na sednici od 16. i 17. aprila 19G4. godine, гazmat1-ajuci ргоЬlеmе pгivгednog sistema i daljnjeg 1-azvoja drustvenog samoupгavljanja, konstatovaH su sledece: Dosadasnji razvoj naseg privrednog sistema kretao se u pгavcu pгosirenja samoupravnih prava neposrednih proizvodaea i materijalne osnove drustvenog samoupravljanja. То se ispoljilo u usavrsavanju sistema raspodele dohotka, u jacanju neposrednih poslovnih odnosa izmedu banaka i pгivrednih organizacija, u prosirenoj reprodukciji i spoljnotrgovin.skom poslovanju, u daljem razvoju bankarskog i kreditnog sistema, kao i u zapocetom prelasku radnih oгganizacija, drU.Stvenih slcibi i nepгivrednih delatnosti na samostalno raspolaganje dohotkom. Medutim, pored krupnih uspeha koji su do sada ostvю·eni na tom podrucju, razvoj dгuStveno-ekonomskih odnosa zaostaje za poh·ebama, koje zahteva dostign11tj stepen drustvenog i privrednog razvoja. Ovo zaostajanje se пагосitо odrazava na podrucju prosirene reprodukcije 'i spoljne trgovine, gde se znacajni deo aktivnosti jos uvek odvdja 11 zavisнosti od odluka upravnih i politickih oгgana. Neuskladeni medusobni odnosi cena sa jako naglasenim administrativni.In odredivanjem, doveli su u neravnopravan polozaj pojedine privredne grupacije, otezavaju dosiednije sprovodenje principa raspodele рrелш radu i utitu па sposobnost proizvodata za pгostu i prosirenu гeprodukcij11. То је uslovilo i visoki stepen i.I1teгvencija fedeгacije u vidu regresa, premija i slicno d. radi toga visoka, u sustini poгeska zahvatanja sredstava pтivrednih organizacija. То sve otezava dalji razvoj drustvenog samoupravljanja, povecanje .proizvodnje i produktivnostd. гаdа. Ovo zaostajanje odraZзva se i u nestalnosti izvora prihoda i neadekvatnim administгativni.In metodama finansiranja drustvenЉ sluzЬi. naroCito 11 nedovoljno razvijenim podrutjima, Ci.Ine је, izmedu ostalog, 11s1ovljeno relativno sрого razvijanje samoupгavljanja 11 dгuStvenim sluzbama. Polazeci od ovih konstataoija, kao i od uocenih slabosbi u sistem11, а i.Inaj11ci 11 vidu da za dalju izgradnju i 11savr8avanje privгednog sistema n<:~ naceli.Ina Ustava postoje odgovarajuci uslovi i potreba da se r-adпim organizacijama, drustveno-politicki.In zajednicama i drщ~i.In nosiocima privredne i dгuStvene aktivnosti pruZi jasnija oгijentacija u pogled11 dп1stveno-ekonomskih uslova razvoja za naredni period, kako pri izradi planova druStvenog гazvoja tako i u tekucoj aktivnosti, Savezno vece i PГiivredno vece smatraju da dalji rad u oЬla&ti. pгivred­ nog sistema treba usrneriti u sledecim pravcima: I

Ubrzati ргосеs daljeg гazvoja privгednog sistema u pravcu cvrsceg oslanjanja, ргi sprovodenju politike drU.Stvenog i ,privrednog razvoja, na radne oгgani­ zacije -i druge samoupravne organe;

155

Izrnenom u globalnoj гaspodeli гaspoloZivrih drustvenih sr·edstava u korist radnih organizacija; Povecanjem нсеsеа licnih dohodaka u nacionalnom dohotku. Savezno izvгsno vece, organi drzavne нprave i slшpstinski odbori pгedн­ zimace, odnosno predlagace, takve rnere koje се osigurati da se proces pгomena н instгumentima pгivгednog sistema vrsi н oznacenim pгavcima. Ргi tome је н sprovodenju oviћ mега od posebnog znacaja upoгedo i uskladeno гesavanje гaz­ novгsnih pгoЬlerna na podrucju politike i sistema cena i гaspodele, sisterna pю­ siгene repгodukcije i spoljne trgovine, kгeditnog i baпkaгskog sistema i finansiгanja drнshreno-politickih zajednica i dгustvenih sluzЬi. U tom cilju роtгеЬпо је ubr·zati i гаd na uskladivanju s nacelima Ustavэ. onih zakona kojima se тegwisu pitanja iz o!Jlasti pгivгednog sistema i mateгijal­ ni polozaj r·adnih oгganizacija, dгlt5tveno-,politickih zajednica i dгustvenih slu.ZЬi, kako Ьi se ornogucio dalji гazvoj samoupгavljanja, i гaspodele ргеmа гadu. 1I

dгustyenih sгedstava repюdukcije i za njihovu mobilizaciju :i aktivizaciju. Na ovim osnovama tгеЬа unaprediti oгganiz&ciju i poslovanje banЭ!ka, ob1ike upravljanja bankama i sistem drustvene kontгole nad njihovim radom, а u sldadu 5 tim, гegulisati njihove odnose s organima samoupravljanja druStveno-politickih zajednica i гadnih o1·ganizacija. Sa svim ovim pгomenama treba postici da banke razvijanjem poslovnih odnosa s pri\'rednim or·ganizacijama postanu ravnopravni pгi­ vгedni par·tneri i znacajaн faktor u sprovodenju politike prosirene reprodнkcije. U \rezi s tim tl·eba ,izgraditi jedinstvene нslove kreditnog sistema, metode нsmeravanja investicija i instl"Шileнte kreditne politike i оЬеzЬеdШ takvн funkciju Narodne banke da ekonomskim merama utice na celokupan opticaj sredstava drustvene гeprociukcije -i na sto stabilnija kretanja u privredi. 4. Promenom sistema cena, odnosa cena i ukidanjem poreskih oЬlika zаћ/ vatanja dohotka privrednih oгgЭ!Ilizacija otvara se mogucnos;t da radne organizacije samostalno ostvarujн politilru prosirivanja proizvodnje, poveeanja licнe potгosnje i dr·нstvenog standarda, postavljene u drustvenim planovima prema svojim specificnim uslovima d potrebama. То istovrerneno nalaze i odgovarajнce izmene u sistemu i rnetodologiji planiranja, kao i u oЬlicima i metodarнa neposrednih drustvenЉ intervencija н pr·ivгedd.

U ciljн efikasrrijeg koгiscenja sгedstava dгustYene гергоdнkсiје d otklanja:-

slaboэti koje s11 se na tom роdтнсј11 do sada ispoljile, а polazeci od pгincipa сЈа s11 sгedstva namenjena 7~ pгosirenje ma·teгijalne osпove гаdа dгustvena sгec1-

nja

stva kojima radne oгganizacije samostalno гaspolazu 11 skladu s. dгuswe~J.'im planovima i р 0 nacelima jedinstvenog lпeditnog sistema, potгebno Ј€ н dal]eп1 гaz­ voju s.isterna pгosiгene гepгodukcije predнzeti sleliece: 1. Radne oтganizacije 11 pr·ivr·edi i drustvenjm delatnostima kao neposredni nosioci pr·ivrednog i dгustvenog гazYitka tтеЬа da postan11 i osnovni nosioci prosiгene r·epгodw~cjje. U t11 svгhн tгеЬа 11 daljem гаzvојн naseg pгiп·ec1nog sjsterna obezbedHi гadnim ш·ganizacijama samostalno гaspolaganje sгedstviшa dгu­ stvene r·epгodw;:cije sгаzmегпо njihovorn udelu 11 5 tvaгanju tih sredstava i samostalno donoseпje lnvestjcjonih odl11ka 11 skladu s dгustvenirn planovima i pod нslovjma jedinstvenog kгedjtnog sistema.. Da Ьi se to postiglo tгеЬа pristupiti ukidanju dopгinosa iz doћotka pr·iyгedniћ oгganizacija, kao i doprinosa u cenama. 0Уе rneгe tгеЬа da pгati ј odgovaгajuce pгornene dr-ugЉ instтнmerшta гas­ podele 11kupnog ргЉоdа i dohotka гadnih organizacjja, u prvorn геdн рогеzа nэ. pгomet, kamata na poslovnj fond i kгedite, ј pгomene и devizпom sistem11. Prilikom prelaska na primenu pomen11tih mега tгеЬа posebno sagledati i гazlike u нslovi­ ma pri'\тediYanja kQje su nastale koc1 pojedinih privгednih grupacija zbog гazli­ citih 11slova pгiЬavljanja •investicionih sгedstaYa, neadeh.vatnЉ нsloya kгedita i jzguЬljene amoгtizacije, kao i mog11cnosti koje postoje za njihovo otldэпjanje. PostayJjanje prosirene гepгodw~:cije na takYe osrюve stvara povoljne 11sloYe i zahteYace гazvijanje integracjonЉ procesa u prjvгedi i гaznoYгsne obblke udгuziYanja i inobilnostj sгedstaYa, u skladu s inteгesdma samЉ гаdnЉ organizacija. Drustvenim planovima, instrumentirna pгivгednog sistema !i oгganizacijoш bankaгsko-kгeditnog sistema tгеЬа obezbediti konceпtraciju ,ј usmeгayanje sredsta,va, kao i kгetanje inYesticija u sldad11 s opi';tim inteгesirna zajednice utvгdeпiш 11 dгltStvenim planovima. 2. Ukidanjern Opsteg iнYesticionog fonda i pгeno5enjem njegovih sгed­ staYa na odgoyarajuce posloYne banke ucinjen је dalji koгak lrn unaprediYanju sjsterna ilinansiгanja prosirene гергоdнkсјје. Za dalji гazvoj oYog sistema роtгеЬrю је pristupdti ukidanju ostalih drustvenih ,jnvesticioпih fondoYa н n;љovoj sadasnjoj funkcijj i oЬlikн. S tm 11 vezi potгebno је pгilagodliti metode plaнskog гe­ gulisanja 11sloYa za njihovo optimalno· kor·iscenje 11 skladu s dгustvenim planovima. DruStveno-politicke zajednice, oslobodene diгektne distгiЬ11oije drиStvenih sredstava repгodllkcije, tгеЬа da se u skladu s нjihovim Ustavom odredenim funkcijama, prvenstveno oгijentisн na гegнlisanje opsteg гezima нроtгеЬе tih sredstaya, na stvaгanje potr·ebnih uslova za pгo&ken11 repгodнkoiju, па usmeгavanje i uskladivanje pi1ivгednog гazYitka s dгнstvenim plaпovima i na pгeduzimanje rnera potгebniћ za njihovo ostvarivaпje. 3. U daljem гazvoj11 bankarskog sistema potrebno је jacati pos;lovnu samostalnost banaka, njihoYu mateгijalnн zainteгesoYanost а odgovoгнost za plasrnan

156

III Razmatгanjem posrtojecih ne11skladenosti 11 cenama, kao osnoYnoш uzroku neujednacerliћ uslova гаdа i sticanja dohotka medu pri\тednim gгupacijarna, doslo se do zakljнcka da treba stvaгati sobldnije osnoye za d11goгocniju politilru cena i za пjihovo pгilagodavanje nov;im odnosilna ll гaspodeli. Рг.i tome treba polaziti

od sledeceg: U гazvijanju sjstema i metoda planiranja omoguciti da se una:pгed sagledavajн ргаvсј i tendencjje 11 гazyoju medнsobrrih odnosa osnovnih kategoгija pгo­ izvoc1nje i potrosnje, kao i njihov uticaj na formiгanje cena. U sistemu гaspodele dolюtka tгеЬа obezbediti staЬilnost instrumeпata koji utjcн na foгmiranje nivoa i stгнkture Jшpovne snage. Kr·editncш politikoш 11skladiyati platezno sposobnu tгaznju s tendenc.ijaшa u 1пetanju nivoa i str·нktur·e pгoizyodnje i pojedinih kategoгija potтo5nje_ Na tim osnoyama dalje oslobadati deloYanje tтzi&nih zakona &to Ы dopгine­ lo 1юljem medнsobnom pгHagodavanj11 proizvodnje i роtгоsпје, otiOanjanju postojecih dispгopoгcija н cenarna, mateгijalnih i stтuktuгalnih neusldadenosti, а to bi sYe ubгzalo rast pгivгede i uticalo na veeu ekonomicnost 11 pгi\тedivaпj11. 2. OdgoYaгajucom politikorn гaspolaganja s dohotkmn stYaгati, od stгane гadnih oгganizacija i drctstveno-poljtickih zajedпica, dovoljno sirok ргоstог za samostalno prilagodavanje гadnih oгganizacjja pгomenarna koje nastaju na domacem i stгanim tгzistima i u Pl'ivгednrim odrrosima 11opste. StaЬilnijim odnosi:rna i kгetanjima cena mogle Ьi da doprinesu i гazne forme нdгuziYanja radnih oгga­ nizacija i posloYпa saгadnja na dugoгocnim osnoYama . 3. Pгomenama u odnosima cena izmenitd polozaj onill oЬlasti i gгupacija privгede koje pri postojecirn cenama не rnogu normalno da obaYljaju svoju delatnost. Ргi tome tгеЬа naгocito Yoditi гaeuna о odgovaгajнcim d=enarna cena i odпosa cena u poljopгiYгedj i sнmaгstvu i u pojedinim grupacijama bazicne industтije

i eнeгgetike, sаоЬгасаја i stamberю-kornunalпe pгivrede.

Usk:ladivanjem odnosa u cenama dopгjnetj swaгanj11 11sloYa da se гegresi, pгemije, гazne olakSice i slicno syedu н ce~ishodne okviгe kao sгedstvo planskog нsmeгavanja.

Upoгedo s i=enarna u sistem11 cena treba menjati i dгustyenu kontтolu napнstanjem administгativnog odгedivanja cena, narocito plafoniгanja i »zamтzavanja« cena, kao ј daljjrn 11savгsavanjem evddencjje i dr"UStvene kontгole cena na bazi pгethodnih obavestenja. U vezj s tim pristupiti iznalazenju kriteгijurna i objektiYnЉ meгila za dгustven11 intervencijн 1 kontгolu cena i tome pг.Пagoditi

4.

cena,

oгganizaciju

odgovaгajucih oгgana za cene. 5. Nastaviti s daljim studijama na ispi11ivanju d utvгdivanju zakonitosti koje vladaj11 н formiгanju cena, kao i nacirra njihovog delovanja u пasem priYгednom sis:ternu.

157

IV

u vezi s predvidenim promenaшa u privrednom sistemu potrebno је u tekucim poslovima oslobadati spoljnotr~o~~u :azmen:-r•.• 1\;ао. deo pr~cesa drustvene reprodukcije, od neposrednog mesaщa lZVГSn<>-polJtiClaћ 1 upravшћ organa. U tom cilju treba: 1. Poveeanjem sredstava radnЉ organizacija u uskladenim odr:_?_:>ima u се: nama jaёati njЉovu sposobпost prilagodavaпja uslov:irna. svets~og trm~ta. у vez1 s tirn sire razvijati poslovne odnose izmedu banaka 1 pnvrednЉ orgamzaClJa, ~­ nosпo пј.ЉоvЉ udтuZeпja. Istovremeno u dalje~ razV?ju sistema rasp_odele. deV1za usavrsavati povezivanje uvoza !i raspolagaщe devlZama sa zaћteVlffia lZVOza. 2. Uskladivanje odnosa domacЉ i inostraпЉ cena obezbediti na naC!-n koH се podsticati izvoz povecanjem koнkurentske sposobnosti, putem unap~edeщ.a proizvodnje ~ produktivnosti r-ada, а koji се, s druge strane, obez?.ecbld racюnalan uvoz i njegov uticaj па razvoj visokoprodulctivne i za konkurenClJU sposobne domace proizvodnje. 3. Orgarlizaciju spoljne tr·govine unapredivati . neposrednij!:n .ukljucivaa~em proizvodnili pr·eduzeca н spoljnotrgovinsko poslovaщe, а P_ObOlJsan)em Ol'g~шza­ cionili oЬlika i metoda poslovanja osigurati celinн interesa JUgoslovenske pпvrede i njenu puпu afirmaciju u ekonomskim odnosima s inostranstvom.

socijalnog osiguranja, u kгeditni mehaтrizam kako Ьi se i na taj nасш пjihovo poslovanje postavilo na ёvrsce ekonomske osnove i pтosirile mogucпosti za re5avanje njЉovtih potreba. VI

P1·edvidene p1·omene u pгiV1·ednom sistemu iшасе pozitivan нticaj i па razvoj nedovoljno razvijenih podruёja. Pored toga, da Ы se i samim delovanjem pr'.ivrednog sistema obezbedio njЉov bl'Zi razvoj, potrebno је: 1. Sa promenama u sistemu prosirene гepгodukcije obezbediЧ osnivanje Ustavom predvidenog fonda za :t'inansiranje privгednog razvoja nedovoljno razVijenЉ podruёja i stali1e izvore njihoviћ prilюda, kao i njЉovo odgovarajuce poveeanje u skladu s porastom raspolozivih sredstava ёitave zajednice. Istovremeno sagledati razlike u usloviшa pтivredivanja koje su nastale kod privrednrЉ oгgani­ zacija u nedovoljno гazvijenim podruёjima i predloziti odgovaтajuce mere. 2. Da Ы se OSigurali prЉodi za nerazvijena podruёja, koja r1ece Ьiti u mogucnosti d.a iz redovnih lizvoгa i u odgovaгajнcoj meri podmiтuju svoje potrebe, neophodno је pristupiti izgгadnji sistema finansiranja kojim се se obezbediti stalni dzvori dopunskЉ sredstava, kriteгijuшi za njЉovo foпniranje, а u skladu s ustavnim odгedbama о osiguгanju sredstava za rad dгustveno-politiёkЉ zajedni~a i drustvenЉ slu2bi u nedovoljno razvljenim podruёjima.

v U cilju daljeg razvijanja i јаёаnја dгuStvenog sa~oup:avljanja . u д_гustve­ nim sluzbarna i drustveno-politiёkim zajednicama 'i ostvaпvaщu ustavшћ naёela о njЉovom нёеsсu u ostvarenoj vгednosti d1·ustvenog pгoizvoda, potrebno је: Uёvгstiti materijali1i i drustveni polozaj radnih zajedllica u drustvenirn sluzbama kao .faktoгa drustvenog i privгednog razvitka. Planiranje i :Пnansiranje о­ vЉ sluzЫ stalno uskladivaM s p1ivгedniш razvitkom kao komponentu razvitka proizvodnЉ snaga, pтoduktivrюsti rada, liёnog standaгda i razvitka drиStvenog samoupravljanja. Na taj nacin uspes~o razvijanje ~tvenih . ~luzЬi, adekvatr:o potгebarna drustva, treba da postane Jedna od osnovn1ћ funkCIJa drustveno-polltiёkЉ zajednica. 2. Obezbediti stalne izvore ргЉоdа za pokrivanje potreba drustveno-politiё­ kiћ zajednica i dalje jaёa.ti njihovu sarnostalnost u raspolaganju sгedstvima. Osnovni izvori prЉoda drustveno-politiёkih zajednica treba da budu razliёiti obHci dopгinosa •iz Hёnih doћodaka gгadana. 3. Preduzeti odgovaгajнce me1·e kojima се se u dгustvenim sluzbama нbrza­ ti razvoj samoupravljanja i obezbediti da one svojiш radom stiёu sгedstva potгebna za njЉovu delatnost i razvitak. U torn smis.lu potl'ebno је precizirati odnose medu drustveno-politiёl\Jim zajedllicama i dr"Ustvenim slнZbarna osiguranjem stalruЉ izvoгa реЉоdа dгuStvenim sluzbama, u zavisнosti od роtгеЬа i od por-asta drustvenЉ sгedstava. Sredstva za rad i гazvijanje delatnosti оnЉ drustvenil1 s1u2Ы koje su Ustavom ili statutom drustveno-politiёkJh zajednica 11tvrdene kao njЉova oЬaveza :treba obezbedivatJi iz sredstava odgovaтajucili drustveno-poиtiёkЉ zajednica. 4. U finansiranju potreba dгustYenЉ slнzbi oЬezbediti stalne; utyгdene izvore prihoda. Stvaгati uslove za sticanje doћotka od strane radn~ Z~J~dn1ce u drustvenim sluzbama putem direktnog poslovnog odnosa s koпsшc1rna гezultata v

njЉoviЉ

P.olazeci od konst.atacije da је postojaпje drustvenЉ rezeгvi neopћodan uslov veea sшatrajн da је potгebno: i. Sistematski stvaгati 1·eze1-ve u radn-im oгganizacijama i dr·ustveno-politiCkim zajednicarna, а posebno mateгijalne i devizne геzегvе 11 fedeгaciji. Tome prilagodavati i spoljnotrgovinsku гazmenu. U vezi s tim potгebno је mehanizam stvaгanja i kQгiscenja гezeгvi povezati па sv1·sisћodan naёin s Iпeditnim mehanizmom kako bi one postale efika:sno sredstvo н гаzvојн pгoizvodnje i intelvencija na trzistu i uticale na staЬilnija kretanja u pгivredi. 2. Usavгsavati poslovanje fontia zajedniiёi;:Љ reze1-vi, kao fonda I'izika i soJidaгnosti pгivrednЉ organizacija, а sгedstva tog fonda, pored pokгica gнbltaka, koristiti u vecoj rneгi i za sanaciju pгivгednil1 oгganizacija. !:а

staЬilna pгivredna kretaпja

VIII

1. Sprovodenju пapred iznetЉ osnovniЉ smeгnica za dalji razvoj naseg pгi­ sistema tгеЬа p1·istupiti siпћronizovano da Ы se prelaz izvгsio pod najpovoljnije mogucim uslovima za pгivredu. 2. PгoЬlerni p1·elaska i potpunosti u pr;imen,i pojedinil1 гesenja mогајн blti pгedlnet posebnog izuёavanja ocl stгane svЉ огgапа i institнcija koH na njima гаdе. 3. Konkгetna reseпja i me1·e za spгovodenje promena u odl1osima гaspo­ dele nacionalnog doћotlш i гaspodele sredstava dгustveno-politickЉ zajednica od Ьitnog su znaёaja za ·izгadu sedmogodisnjeg plana н ёijim pгojekcijama tгеЬа da dodн do punog izrazaja.

Yгednog

uslнga.

5. Potrebno је stvo1·iti 11slove da se obezbedi mateгija.lna baza da fondovi socijalnog osiguгanja rnogu da posluju na ekonomskim pгincipima, јаёајu svoju ekonomsko-finansijsku osнo•ru i da se time ornoguci sir.i гazvoj samoupтavljanja u ovoj oЬlasti. U tom ciljн potrebno је da se na dugo1·ocnijoj osnovi •i planski sagledaju · odnosi u Ьilansiшa fondova osiguranja i postigne stabilnija stopa dортЈлоsа za oocijalno osiguranje. Istovгemeno tгеЬа odgovю-ajucim merama obezbediti sto si1·e ukljucivanje sredstava drustveno-politiёkЉ zajednica i drustveruih sluzЬi, а posebno sгedstva

158

VII

IX

Savezna skupstina zakljucuje da se ub1-za r-ad na daljem гesavanjн ргоЬlеmа pJivrednog sistema u skladн s ovom rezolucijom i sto pre pгipreme predlozi za odgovaп:ajuca resenja iz oЬlasti: - sisterna pгosiгene repгodukcije, а роsеЬпо finansiranja [nvesticija; - finansiгanja drustveno-poШtiёkЉ zajednica i drustvenil1 slu2Ьi; - odnosa cena i sistema drustvene kontгole cena;

159

- гaspodele ukupnog pгihoda i dohotka гadnih oгganizacija sistem kamata, рогеzа na pгomet i dг.); inteгvenoije fedeгacije u pгivгedi; bankar·skog :i kгeditnog sistema; spoljnotгgovinskog i deviznog s:istema;

(ukljнcнjuci

finansiгanje nerazv.ijeniћ podrнcja; dгustvenih гezeгvi;

sistema i metodologije planiranja. Pr:Шko~ r-az~a~e. svih ovi~ p~oЬlema uz:eti u гazmatranje sve pтedloge ро proЬlemuna _IZ ро]е~шйl oЬlas:tl pг1vгednog Ststema date na zajednickoj s:ednici Sa~.eznog veca i Pг1vrednog veca. Pri tоше dati prioгitet гazшatranjн рrоЬlеша ktJJ:l se odnose na poljoprivгedн i sumarstvo, sаоЬгасај i stambeno-komuпalnu pr·ivredu. Savezna skupstina stavlja 11 zadatak Saveznom izvгsnom vесн skupstiтiskim odlxнima 1 organima dгzavne upra\'e da osiguгaju e:llikas:nu razradl{ proЬlema izn\:ti~.: 1f ov<:_j r·~zoluciji i .da u sto krac~ гolru pгe~loze Saveznoj skupstini odgoYara]нca r·eseщa. Savezm zaYod za рпУгеdnо рlашгаnје uzece staYoYe iznete u ovoj гezolнciji kao osnovн u izradi sedmogodisnjeg plana i utvгdivanja osnovnih pгoporcija гazvoja. Savezno ·izvгsno vece tгеЬа da vodi гacuna о iznetim stavoviшa u ovoj гezolнciji ргi spгovodenjн mera u tekueoj privгednoj politici kako Ьi se u daljem kгetanju pгivrede obezbedilo ostvarivanje postavki ove rezolucije. Is~ovгem~no Sav:ezna skupstina ukazнje na potrebн stalne, peгmanentne akllivrюsti SYlh nosllaca PI'rvrednog i dгustYenog r-azyitka н konkretnoj гаzгасЬl postavljeпih ргоЬlеmа.

(»Osnovni pтoЬlemi daljeg 1·azvoja pтivтednog sistema«, ВiЬlioteka Savezne skupiitine, Beograd, 1964, str. 109-118)

IZ REFERATA Ј. В. TITA NA VIП KONGRESU SKJ: »ULOGA SAVEZA KOMUNISTA U DALJOJ IZGRADNЛ SOCIJALISTICKШ DRUSTVENIH ODNOSA I AKTUELNI PROBLEMI U МEDUNARODNOM RADNICKOM POKRETU I BORBI ZA МIR I SOCIJALIZAM U SVETU«, DECEMBRA 1964. GODINE VII i VIII kongresa oЬiljezen је krupnim rezenllje, predvodenih Savezom socijalistickih drustvenЉ odпosa, сiјн Ьitnu sadrzinu predstavlja saшoupravljanje radпih ljudi u svim oЬlastiшa dгustveпog zivota. Sisteш dгustveпog saшoupravljanja i пeposredпe socijalisticke denю­ kratije postao је osnova пaseg cjelokuprюg kгеtапја, glavni oblik upravljanja pгivгedniш i drustveniш posloviшa. Nije slucajrю sto se brz i dinaшican privгedni паргеdаk, postigпut u ovom periodu, upravo poklapa sa sпaznoш afirшacijom drustvenog sanюupravljanja i uloge radnog covjeka. Podizaпje proizvodпih snaga zernl'je је neprekidno jacalo i prosirivalo materijalnu bazu drustva. Stoga, kada se daпas, na ovom Koпgresu, osvrcerпo na cio razvojнi put пaseg radпickog i drиstveпog sarпoupravljaнja - od prvih radnickih savjeta ра do danasnjeg vec prilicno razvijeпog sistema samoupravnih odnosa u radпim oгgaпizacijama i komunama, i do naseg skupstiнskog sistema u cjeliпi - s pravom mozemo reCi da ova etapa, koju smo presli u svom drustvenom гazvoju, znaci veliku revolucioпarnu tekovinu i pobjedu radnicke klase i тadnih ljudi паsе zemlje u procesu borbe za socijaliZ{lm. Protekli period

izшedu

zнltatiшa i нspjesiшa socijalistickih snaga nase koшнnista Jнgoslavije, u izgradivanjн novih,

U tome periodu radnicko i drustveno sarrюupravljaпje i dalje se afirmisalo kao najefikasнiji sisteш u razvoju паsе socijalisticke zajedпice. U radnickom saшoupravljanju, prvih godina пjegovog тazvoja, ispoljile su se nemiнovno razne slabosti koje danas mozemo smatrati prevazideпim i kazati smjelo da је sisteш radnickog i drustvenog samoupravljaпja pokazao da on zaista predstavlja temelj па kome se jediпo nюze dalje pravilno i uspjesno razvijati nasa socijalisticka zajedпica. Na svom razvojпom putu radнicko i drustveno sanюupravljaнje nailazilo је, i jos uvijek nailazi, на razпe teskoce i smetпje, koje daпas uglavnom dolaze sa stгane, to jest od spoljнih faktora van proizvodnje. 11

Saшoupravljanje t\ .тugoslaviji

нн

Ali, u. ist? vгiјеш~, . ш~:ашо priznati da dalji uspesan razvoj radnickog

s.aш?и~ravlJa~Ja ne zav1s1 v1se sашо od proizvodaca, jer, radnicko saшoupгav­

lJa~Je Је ~osћglo. st.epen н~ kоше dalje не Ьi шoglo uspesнo da vrsi fиnkcijи ~оЈи ши Је pov]eпlo drиstv~, ako Ьi se radнiш kolektiviшa i dalje иskra­ c1valo ~aшost~lno raspol~ganJe po.trebniш materijalnim sredstviшa, odnosno ako. ош n.e Ь1 г~spolagal1 po.tr.ebnш~ sredstviшa za dalje razvijaнje i prosi-

rellJe. proizvodнJe. Inkoшpat1bllнo Је sa daljim uspjesnim procesoш proizvod~Je ovakvo. шiјеs.анје poli~ickih faktora drustveno-politickih zajednica u drиstveни . pro1zvodн]u kako 1шашо danas, а narocito zahvat gotovo svih sr:ed~tav~ 1~ preduzeca ~- _нji~ov~ dijeljenje zatim prema svom nahodenju. ~1~, sto Је JOS gore, kопsсенЈе ћh sredstava u razнe neproduktivne svrhe ll1 z~ ner·e?t~Ьilнe i neaktш~lr:e investicije. Dalji razvoj prosirene repro~ dиkciJe шос1 се. da bude иsиesan sашо u tош slucaju ako radni kolektivi ?ud~ гaspolagal1 potгebnim mateгijalнiш sredstviшa na koja i prema ustavu IШаЈи

ргаvо.

Osmi lcongтes SKJ -

t1·enutak glasanja

Ја r::isli~ da veoma. ~:ij~se oni drиgovi koji smatraju da se ргоЬlеm ak~~~la~IJe ћсе sашо polltick1h faktora i koji uporнo zele da zadrze dosad~SHJI ~Iste.rn - sis!e~ centгalisticke akишulacije. Ti drиgovi osporavajп

pr av~ r.adшrn k~lek~Iv1rna da i oni псеstvијп и odlиcivanjп о raspodjeli i · иpotr.ebi akи:Н~l1raшh sredstava. То i jeste, u prvoш redи, нjihovo pravo. Rad:н kol~kћv1 mogи najbolje da осјене rentaЬilnost Ш nerentaЬilrюst gradenJa HOVlh ргеdиzеса, и koja Se Cesto иlazll ogromna sredstva На stetи 162

standaгda,

i pгoizvodaca i citave zajednice. Niko danas ne moze poricati da smo шi нiz godiнa raиbovali postojecu indиstriju zahvatoш i aшortizacije, i na taj nacin onemogucavali obnavljaнje te industrije, а sredstva koja sшо на taj nacin akuшulirali davali smo poнekad i za nerentabllнe iнvesticije. Takva politika forsiranih investiraнja prouzrokovala је, i jos иvijek izaziva velike роrешесаје u nasem ekonoшskoш razvitkи, а нагосitо dopгinosi нestabllнosti trzista, sto sve skupa dovodi ne sапю do нezadovoljstva нasih radnih ljudi, нasih gгаdана, vec i do шedurepuЬlic­ kih trveнj а. Mislim da se svi slazemo s tim da su наsе investicije pretjerane i da nisи и skladu sa шaterijalnoш Ьаzош nase zeшlje, sa tешрош akшnиlacije, i sa potreboш postepeнog podizaнja zivotнog staнdarda. То utice ne sашо на иspoгavanje podizaнja zivotнog staнdarda, vec i на njegovu stagнacijи. Рrеша tоше, da Ьi se zivotнi staнdard stalno poboljsavao, potrebнo је, izmedu ostalog, mijenjati i politiku iнvestiraнja. Podizaнje raznih нovih нepгivгednih gradeviнa i нovih нereнtaЬilнih fabrika, gradenje novih istovjetнih fabrika (uшjesto prosireнja postojecih i kooperacije, za sta је potrebno daleko mанје sгedstava) шога se нapustiti, jer sve to iша izgled i teнdeнciju privredнe autarhije, ра pгedstavlja za nasu zajednicu i veliku stetи, а poнekad postaje i politicki рrоЬlеш. Nasa buduca iнvesticiona politika mora Ьiti иsшјеrена tako da obezЬijedi reнtaЬilnost ulagaнja investicioнih sredstava u korist citave наsе zajednice, u korist povecanja zivotnog staнdarda, а о tоше iшaju da kazu svoju rijec proizvodaci u nasem socijalistickom drиstvu. Za razнe sшеtнје koje se сiне daljeш иsavrsavaнju privredнog sistema, koji је Ьiо prihvacen i иtvrdeн u Savezнoj skиpstini, не mogu se kriviti гаdнi kolektivi, vec pojedini politicki faktori koji tоше daju otpor. Mi sшо vec odavнo proklaшovali насеlа da нeposredнi proizvodaci treba da budu glavнi нosioci prosireнe reprodиkcije, jer su dosadasнja praksa i rezultati rada radnickog i drustvenog saшoupravljanja ubjedljivo potvrdili drиstveнo-politicki i ekoнoшski zнасај odluCivaнj а neposredнih proizvodaca u okvirи нjihovih oгgaнizacija. То proizlazi iz нeposrednog realнog, шateгijalnog i drustveнog interesa svakog Clana kolektiva da uvijek нalazi најЬоlја i најгасiонаlнiја rjesenja za рrоЬlеше proizvodнje i plaнi­ raнja, iнvestiraнja i produktivнosti гаdа u svorne preduzecu, u cilju stalнog povecavanja dohotka i foнdova radne orgaнizacije, ра time i svojih licnih dohodaka. Takav нeposredan шaterijalнi iнteгes za sto racioнalнijiш upravljaнjeш ukljucujuci i potгebu podjele rada, specijalizaciju proizvodnje, kо­ орегасiји i drиge vidove udruzivaнja i integracije nikada se не moze razviti kod politickih faktora izvan ili iшad proizvodнje, bez obzira на njihovи svijest, volju, Z!laнje i sposobнost. S druge straнe, takav polozaj нe­ posrednog proizvodaca најЬоlја је osнova za vezivaнje proizvodnje sa dostigнucirna savгemene nauke i tehnologije. ciнjeнicu

Nas opsti шaterijalнi i dгиstveнi razvitak dostigao је vec takav stepen је нeophodno da ulazeшo nove нароге u pravcu daljeg razvijanja i pгodиЬljivanja saшoupravljaнja i нeposredнe socijalisticke deшokratije, da Ьisшо brze i uspjesнije isli naprijed. А to znaci da sve svjesne socijalisticke da

snage imaju danas zadatak da se dosljedнo zalazu za dalje razvijanje i ucvrscivaнje шateгijalнih osнova i odnosa u kojiшa se neposredni proiz11'

lf)3

vodaci, гadni ljudi i gradani, sve v1se uzdifu na upravlja~a _drustveпih poslova, u kojima takva radnog covJeka treba sve vise i пeposrednije da :Го su razl~zi zbog kojih moramo odlucnije i

nivo slobodnih i svjesпih upravljacka uloga svakog dolazi do izrazaja. brze da ostvarujemo dalje p:ornJene ~ drustv;_no~ekonoшskoш sistemu, u sistemu drustvene raspodjele. Тime se b1tno proSlrUJu samoupravпa prava neposrednih proizvodaca u ob~a~ti pгosirene reprodukcije, а samoupravnost radnih kolektiva јаса i ucvrscuJe se u osnovnom dгustveпo-ekonomskorn podrucju. 'l'akviш pгomjenama u ?.~lozaju pri~edпih o~g~nizacija u procesu drustvene reprodukcije omog~~ce se radш_m kolekћv1шa da sve samostalnije i slobodnije stvaraju i stlcu dohodak 1 sve r1eposrednije ga raspodjeljuju, u skladu sa svojim i opsti~ drustvenim iпteresiшa i potrebama. Na toj bazi stvaraju se i reprodukщu sve slobodпiji odnosi u radnom kolektivu, koji odlucujuce uticu na sve tokove kretanja naseg drustva, па cjelokupne dгustvene odrюse na sve vecu povezarюst interesa pojedinaca, radnog kolektiva, komune i z'ajednice kao cjeline. ' U komunama i radnim organizacijaшa jos ima pojava zaoЬilazenja orrjesaljudi i П]1hov1h samoupravпih organa. U sadasпjim uslovima, takvi odпosi i metodi, koje је паs razvitak vec pгevazisao, vode sашо slaЬljeпju vodece uloge socijalistickЉ sпaga i prije svega koшuпista, pothraпjivaпju Ьirokratske i malogradaпske stihije i razнih drugih пegativпih, ра i aпtisocijalistickih pojava i teпdeпcija, stvaгaпju пovih proЬlema i teskoca i uopste usuoгavaпju пaseg pгivredнog i drustveпog паргеtkа. ' ' ' • U пekim radнim oгgaпizacijama ima pojava stagпiraпja samoupгavljaпja raspodjele prema radu, koja se ostvaruje па staгim i prevazideнim osпo­ vama, kao sto su fiksпe plate, »staгtпe osпove« i slicпo. Nisu rijetski slucajevi da u takvoш sistemu raspodjele dohotka admiпistгativпe i stгucne sluzbe ~ma~u povlasceп polozaj u odпosu па radпike u proizvodпji, sto priro~o 1za:1va_ r:ezadovoljstvo i negodovaпje. Isto tako, u ovakvim orgaпi­ zac1Jama JaVlJaJu se пeopravdaпo i velike гazlike u rasponima licнih primaпja pojediпih kategorija radпih ljudi, sto је cesto izvor mпogih teskoca ра i politickih proЬlema. Razumije se, raspona u primaпjima kod паs mor~ Ьiti. Oni su, prije svega, izгaz niske kvalifikacione stгuktuгe i гelativпo пisk~ pгod~k:ivп~sti. 1·ada, р а је zato ЬогЬа za podizanje stгucпe spreme, radшh kvablika:1Ja 1 p:oduktivпosti rada i dalje јеdап od пasih najvaZпijih zadataka. Uravшlovka Је, svakako, stetпa i destimulativпa. Ali stetni su i опi . :·as~oni u pojediпiш privredпiш oгgaпizacijama koji su rezultat neгazV1Jeшh demokr-atskih odrюsa u pгeduzecu, privilegovanog polozaja i monopola odredenih pojediнaca na osrюvi hijerarhisko-administrativne iestvice u rukovodenju radnom orgaпizacijom. ~ije ~lucajнo da upravo u ovakvim preduzecima пajvise i dolaze do 1zraz~Ja _POJ_ave Ьirokratske saшovolje, krsenja samoupravnih i drugih ргаvа radш~ ljud~, gusenja ~ritike, itd., sto dovodi do slaЬljenja radne discipline, иravnllovsk1h tendeпc1]a, zadrzavanja пајаmне psihologije i slicпo. . ~г~ksa је pokazala da ovakvi ргоЬlешi i teskoce nastaju иpravo tamo. gdJe Је 1zostala svjesna dгиstveнa akcija, gdje organizacije Saveza komинista ~labo .ra~e, gdje se ne osjeca пjihova vodeca idejпo-politicka uloga u rjesavanJи 1 prevazilazeнjи unиtrasпjih рrоЬlеша radne organizacije. Zato је gan~ saш~upravljanja, administrativпog uplitaнja i kancelarijskog \T~.nJa,. to Jest donosenja stavova i odluka unapгijed, шiшо radnЉ

•

164

v

da se оdlисно bore protiv svih deforшacija u socijaliodnosima, prije svega idejnom i politickom moЬiliza­ cijoш гadнih ljudi za гazvijanje нjihovih samoиpravпih organa, za njihovo sto neposredнije upravljaнje radnom organizacijom, jedнom recju za uspostavljaнje takvih uпиtrasпjih odnosa u kojiшa се radni covjek sto neposrednije odlucivati о raspodjeli dohotka. Sa razvojeш materijalнe baze samoиpravljaнja, poseban znacaj doЬija пeposredrю samoиpгavljaнje u гаdпiш (ekonomskim) jediпicama. I ovdje se javljajи otpori, pod izgovoroш da Ьi to dovelo do »atomiziraпja« рге­ dиzеса, do »dezintegracije« гadne orgaпizacije. Ponekad se to objasnjava i navodnim teskocama и pogledu иtvгdivaнja pojedinih stvarnЉ proizvodnih i privredнih гezиltata гadnih jedinica и odнosu па preduzece kao cjelinи. Razumje se, razvijanje neposгednog samoиpravljaпja proizvodaca и ekonomskim jedinicama не moze se ostvarivati, а da se pri tom ne postиje karakter tehнoloskog procesa proizvodnje u preduzecи. Ponegdje се tehnoloski гazlozi diktirati u vecoj mjeri centralno rukovodenje, ali se, s druge strane, treba boriti pгotiv pozivanja na tehnologiju da Ьi se opгavdavale centralisticke mjere i опdа kada razlozi nisu tehnoloske vec tehнokratsko­ -Ьiгokratske pгirode. Pгotivrjecnost izmedu tehnoloskog jedinstva proizvodnje i пeposredпog samoupгavljaпja samo је prividna i komunisti morajи о tome voditi racuna, i boriti se protiv ovakvih i slicнЉ teпdencija. Nasi гаdпi ljudi moraju da shvate da samo sopstvenom upornom ЬоrЬош rrюgu da uspostave pravilпe odnose i rасiопаlпи orgaнizaciju rada u svorn preduzecu, da ostvare svoja samoupravna ргаvа, puno i efikasпo fuпkcioпisanje orgaпa samoupгavljanja i stvaгni demokratski sadrzaj njihovog гаdа. zadatak stickim

komuпista

dгustveniш

Razvijaпje samoиpravljanja, пeposrednog

ucesca radnih ljudi и upгav­ i, uopste, novih drustveпih odnosa пarocito је slozeno u гаdпiш oгgaпizacijama koje su nastale integracijom, pogotovo tarrю gdje је ta integracija izvrseнa admiпistrativпim spajaпjem, fuzijom, а ne na osпovi tehпoloske i ekoпomske logike, potrebe specijalizacije, podjele rada, itd. Teskoce i protivrjecпosti ovako forшiraпog pгeduzeca gotovo redovno nastaju usljed nerascisceпih ekoпomskih i drugih odпosa unutar komЬiпata (odnosi u гaspodjeli dohotka izmedu fabrika, pogona i ekonoшskih jediпica, zatiш odnosi па bazi iпternih, kalkulativпih ili trzisnih cijena, investicione politike, itd.). Formiгanje i raspodjela dohotka oЬicno se ovdje ostvaгuju na nivoи komЬinata, u ceпtгalnom radnickoш savjetu, izvan uticaja пе samo neposгednih proizvodaca i njihovih radnih jedinica, vec i fabгickih ili pogoпskih radпickih savjeta, cija su prava ponekad i1i samo formalna, ili prakticno svedena na bezпacajnu mjeru. Nije rijetka ni pojava da strucna rиkovodstva u ovakvim integгisaпim preduzecima ispoljavaju jake Ьiro­ kгatsko-ceпtralisticke tendencije, pod vidoш obezbjedenja neophodnog »jediпstva« preduzeca. Zbog toga u ovakvim preduzecima i dolazi do toga da se radпi ljudi, medu njima i komunisti, sasvim otvoreno, na zborovima гadnih jedinica, suprotstavljaju oпim odlukama centralo:1ih organa upгav­ ljaпja koje su donijete izvan i шimo kolektiva i пjЉovih stvaгnih inteгesa i potreba. Teskoce, pгotivгjecпosti, idejni i politicki proЬlerni koji пastaju iz ovako stvorenih odпosa mogu se, i nuzno moraju rjesavati idejno-politickom akcijoш komunista i ostalih svjesnih socijalistickih snaga na liпiji razvijanja sto dosljednijih samoupгavnih, demokratskih odnosa, kao osnove stvarnog ljaпju,

165

jedinstva integriranih pгeduzeca, jedinstva materijalнih i drustvenih interesa pojedinih нjegovih dijelova i Clanova cijelog kolektiva. U razvijaнju socijalisticke demokratije poseban znacaj ima usavrsavanje i produЬljivanje rada skupstinskog sistema, od Savezнe, repuЬlickih, ра do opstinskih skupstiнa. Drustveni poslovi postepeнo se prenose na predstavнicke i samoupravнe organe, da oni na demokratski nacin о njima donose odluke. Takav demokratski нaCin odlucivanja pгedstaylja pokretanje svih drustvenih sнaga na politicku aktivnost, на zauzimanje politickih stavova u duhu opstih smjernica naseg socijalistickog razvoja. Otuda i proistice potreba da se skupstiнski zivot sto vise гazvija i da se sto vise povezuje sa cjelokupnim nasim javнim zivotom, da Ьi se na sto slobodniji i demokratskiji nacin doнosile odluke о svim pitanjima. Ovakva orijeнtacija, sama ро seЬi, zahtjeva i razvijanje i dalje usa\'l'Savanje oЬlika i metoda rada Socijalistickog saveza, Saveza sindikata, Saveza omladine i drugih dгustveno-politickih i drustyeнih organizacija, kao i udruzenja gгadana, i to na liniji aktivнijeg i нeposredнijeg politickog djelovanja u prvom redu u komuni i radnoj organizaciji. U tom smislu treba aktivirati Socijalistiaki savez i ostale nase orgaнizacije da budu ona mjesta gdje се radni ljudi гazmjenjivati svoja шisljeнja, diskutovati, dogovaгati se i u aktivnoj i stvaralackoj borЬi misljeнja izgradivati politicke stavove о svim vaznijim drustveno-ekonomskim, politickiш, kulturnim i dгugim pitanjima. Najvaznije је da se politicko djelovanje usmjeri u pravcu jacanja saшoupravljackih odnosa i njihove dalje afirmacije. Mi шoramo postici da Socijalisticki savez bude u pravoш sшislu opsteнarodнa politicka triЬina, oгganizaш dгustveнog saшoupгavljanja u politickom zivotu, u kome komuнisti cine njegovu sгz, njegov najsvjesniji i najaktivнiji dio i -~bjedljivoscu i snagom sopstveнih argumenata zalazu se za нajprogresiv~ IllJe stavove, za demokratizaш, za jacanje i uнapredivaнje rada organa samoupгavljaнja i нeposredne socijalisticke deшokratije. Htio bih na kraju jos jedanput da istakнem da su brze usavrsavaнje нaseg privгedнog sistema, puno osamostaljenje i stvaranje materijalne osнove za razvoj radнickog saшoupravljanja od odlucujuce vazнosti za uspjesan dalji гazvitak nase ekonomike, za podizanje standarda нaSih gradana i uklanjanja razнih slabosti u privгedi, koje su rezultat нedovrseнog sisteшa privгede i radnickog samoupгavljanja. (»Osmi kongres Saveza komunista Jugoslavije«, •·Komunist«, Beograd, 1964, str. 29-35)

IZ REFERATA Е. KARDELJA NA VIII KONGRESU SKJ: »DRUSTVENO-EKONOMSKI ZADACI PRIVREDNOG RAZVOJA U NAREDNOM PERIODU«, 7-13. DECEMBRA 1964. GODINE ... U toku dosadasnjeg drustvenog razvitka mi smo ostvarili krupne ruzultate u izgradнji socijalistickih drustveno-ekonomskih i demokratskih odnosa. Samoupravljanje kao oЬlik i izraz tih odnosa definitivno је pobedio u нasem drustvu iz prostog razloga jer је dalo neosporne rezultate. Stavise, kao osnova citavog politickog sisteшa ono је postalo нerazdvojni sastavni deo zivota i stvaralackih napora radnih ljudi. Vise не postoji snaga, koja Ьi mogla da ga ukiнe. То је postalo tako jasno, da se u наsој zemlji diskusijama о tome da li је samoupгavljanje potгebno ili ne, mogu baviti sашо jos izolovaнi pojediнci sa burzoaskim ili uopste sa konzervativniш idejr1im vidicima. OCigledno је, prema, tome da је za sve stvaralacke faktore нaseg socijalistickog drustva, а pogotovo za komuniste proЬlerп sашо u tome u kojim pгavcima i oЬliciшa najbolje .ostvariti sistem samoupravljaнja, kako u pгivгedi tako i na drugim podrucjima drustvene delatnosti ... Svi zнamo da нisu neophodнi komunisti da Ьi se u datim uslovima utvгdila optimalнa tehнologija za proizvodнju odrederюg produkta. Za to su. potrebni dobri stгucnjaci. Medutim, da Ьi se uspostavili i razvijali takvi pгoizvodнi odnosi u kojima се svaki radнi covek hteti, tгaziti i zrшti da pгimeni takvu najnapredнiju tehnologij'u ne pod pritiskom pгivatнo-ka­ pitalistickog sopstvenika ili drzavнog kontrolora, vec zbog svojih sopstveнih ekonomskih i moralno-politickih interesa i potreba za to је potrebнa uporna borba najnapгednijih socijalistickih snaga, а u pгvom redu komunista. Dгugim recima, nije najvazniji zadatak komunista da oni sami budu - ukoliko to nisu ро pгofesiji ili radrюm mestu - investitori, zidari, poljoprivredni strucnjaci itd., vec da budu nosioci takvog svestranog drustvenog progresa u oЬlasti odнosa шedu ljudima i u sistemu upravljaнja stvarima koji се Ьiti stiшulus za celokupno drustvo, to jest koji се osposoЬljavati i materijalno i шoralno stimulirati same radne ljude u okvirima samoupravljanja, da budu dobri investitori, gradevinaгi, dobri privredni strucnjaCi i slicнo. Prema tоше, не mozemo dati za ргаvо oniш shvatanjima, koja se tu i tamo kod nas pojavljuju, prema kojima је u socijalistickoj drzavi, sa podrustvljenjem sredstava za pгoizvodnju, рrоЬlеш socijalistickih proizvodnЉ od167

nosa jedanput za svagda resen, prema kojima se uloga Saveza komunista i socijalisticke drzave svodi Ila to da budu upravljaci stvarima, to jest, da se bore za proizvodr1ju i za ekoilomski razvoj sredstvima dobrog tehnokratskog upravljanja, drzavne kontrole i iilspekcije, kao i razunшe brige о materijalnom Ilapгetku radnih ljudi. U stvaгi, to је mentalitet Ileke vrste etatistickog paternalizma. А iskustva socijalisticke prakse pokazala su da takav etatisticki paterilalizam ne moze Ьiti dovoljila i trajila snaga socijalistickog progresa, mada u njegovim pocetr1im fazama moze odigrati i veoma pгogгe­ sivnu ulogu. Imajuci sve to u vidu odlucujuca orijer1tacija komunista u od1·edivai1ju najvazr1ijih Ilaгedilih zadataka u oЬlasti drustveno-ekonomskog razvitka mogla Ьi se ozr1aciti па sledeci nacir1: potrebilo је razvijati o!le oЬlike socijalistickih proizvodnih i ekOilOПlSkih OdilOSa UOpste koji се, U krajiljOj liniji, zahtevati sve manje prir1udnih тега za svoje odrzanje, i koji се omoguciti da se па r1jihovoj os!lovi razvijaju sve demokratskiji i sve ћumaniji odnosi medu ljudima. Razume se, i u uslovima saшoupгavljanja Ьilo Ьi ne samo Ilerealno vec i besmisleno u Ilacelu odbacivati i instruшente odгedene drzavne prinude u oЬlasti privтednog zivota. Socijalisticka drzava ostaje Ileopћodail i vazar1 faktor i oslor1ac socijalistickih ekonoшskih odnosa. Ali, u usloviшa socijalistickog drustvenog saшoupгavljanja prinuda u ekonomskim od!losima i pгi­ vredivanju moze dati pozitivile rezultate samo tada, kada bude oslonac udruzenim radilim ljudima u njihovom radu i interesima koji iz tog rada proizlaze. Tu spadaju, izшedu ostalog, obezbeder1je planskog rukovodenja pгiv­ redom, jedinstvo sistema, zastita jedr1akih uslova i prava rada; regulativпe mere za ostvarivanje planom utvrdene ekorюmske politike; mere za koпtrolu i usmeravaпje trzista i slicno. Ali ovi opsti regulativni akti Ьi u паsiш usloviшa neizbemo dejstvovali u smislu suzavanja i ukidanja samoupravljaIlja odnosпo deformisaпja socijalistickih ekonoшskih i politickih odпosa, ako Ьi u takvoj meri gomilali iilstrumente ekonomske prinude i takve oЬlike adrпiilistrativпe centralizacije i distriЬucije akurnulacije, koji Ьi poceli da pretvaraju radnog coveka u prostog izvrsioca nekih subjektivпo i tehnokratski utvгdivaпih drzavпih pгograma izgradnje. Sve Ьi to Ьilo jos opasnije ako Ьi Ьilo zasnovaпo Ila idej!loj zaЬludi da su upravo na priiludi zasnovaпi ekonomski odпosi pravi socijalizam. А upravo u to lюсе sada da паs ubede kineski rukovodioci. Takva drustvena proЬlematika jeste јеdап od osr1ovnih izvora protivrecnosti koja је karakteristicna za razvitak socijalizma u uslovima privredne nerazvije!losti. А najveci deo naroda su - zasad - i zapoceli stvaranje 1 razvitak socijalistickih drustvenih odnosa upravo u takvim uslovima. Naime, da Ьi se stvorili elementarni preduslovi za brzi ekoпomski razvoj, potrebila је velika koncentracija ekшюmske snage, а samim tim i velika uloga sredstava drzavпe prinude u ekoilomskirn odr1osima. То cini neoplюd­ rюm i veliku ko!lcentraciju politicke snage. Кпjiski filozofi i razпi advokati prezivelih drustveпih i politickih odnosa, koji gledaju па proЬleme slobode, demokratije i humanizma kroz neke vecite «bozje« а ne zive covekove istiпe i pravde, mogu se i zgrazavati паd takvim pojavama. Medutim, te su pojave isto tako nemiпovni koraci istorijskog rшpretka covecanstva kao sto su uspesi nauke i tehnike i kulture, koji pokrecu proizvodile snage ... 168

Zato Ьi koшunisti danas manje nego ikad гanije smeli da zaborave poznati Lenjinov savet, prema kome uspesi jednog radnickog pokreta zavise prvenstveno od toga koliko је on sposoban da u isto vreme bude i revolucionaran i realan. Lenjin је smeo i umeo, upravo zbog toga sto је sam Ьiо takav, da pravi i kompromise i prelazila гesenja, koja su Ьila potreba konkгet­ nih uslova. Medutiш, Oil nije glorifikovao takva prelazпa геsепја kao ostvarivanje пekih socijalistickih ideala, пеgо ih је tretirao takvima kakva su она Ьila: prema koпkгetnim efektima koje се dati na opstoj liniji socijalistickog progresa. Mi smo se oгijentisali na dгustveno samoupravljanje zato sto smo hteli da otvoгimo puteve jednoj novoj logici drustvenog razvitka, dгukcijoj od one koju otvara administгativno i tehnokгatsko upravljanje privredom. Mi tezimo za tim da otvorimo put takvoj logici koja се na bazi drustvene svojine sгedstava za pгoizvodnju, tj. - Ila jednom visem stepenu istorijskog гazvitka, ponovo spajati гadnog coveka sa uslovima,. sredstvima i plodovima njegovog rada, i na taj nacir1 sam takav dгustveno-ekonomski odnos i polozaj coveka pretvaгati u glavnu pokгetacku snagu dгustveпog napгetka. Samoupгavljanje time postaje пе samo dominantпi oЬlik i nosilac socijalistickih ekonomskih odnosa u nasoj zemlji i polazna tacka denюkratske centгalizacije niza pгivгednih funkcija koje se ро samoj prirodi savremenog dгustva mogu samo centralizovano ostvarivati, vec i faktoг koji odгeduje oЬlike celokupnog deшokratskog politickog sistema. А kad tako stoji stvar, onda nas glavni zadatak тога Ьiti da celokupr1i pгivгedni i politicki sistem do kraja pгilagodiшo sistemu samoupravljanja. Ргаvас nase aktivпosti na tom podгucju tгеЬа da bude: izgr·adivati jedinstveni sistem dгustveilo-ekoпomskih odnosa, u okviгu samoupгavljanja, na celom laпcu гаdа i stvaranja: od rada coveka u osnovnoj pгoizvodnoj гad­ noj jedinici, ргеkо njegovog гadnog kolektiva do koшblnata i poslovnih udгu­ zenja i celokupпe dгustveile privrede; а istovremeno i u integraciji celokupnog tog pгoizvodnog rada sa svim drugim dгustvenim delatnostima koje imaju svoj udeo u dгustvenom radu. Polazna tacka i sredstvo ostvaгivanja takve oгijentacije treba da bude nарог da radni covek i гadr1a zajednica ciji је on sastavпi deo budu u najvecoj mogucoj meri u polozaju da mogu uticati на uslove svoga гаdа, pocevsi od elementarnih odluka u neposrednom procesu гаdа, preko sistema prosirene repгodukcije, do dгustvenog plana i drugih odluka od opsteg znacaja. Takav dгustveno-ekonomski polozaj ne samo da sve vise cini coveka гelativno slobodнim stvaraocem u radu, vec је neophodan materijalni i moгalni stinшlus za rad i гacionalno upгavljanje sгedstvima u drustvenoj svojini. Slobodniji ekonomski odnosi u zemlji, samostalnost pгoizvodaca i njihov uticaj Ila prosirer1u гepгodukciju tгеЬа, Ilaravilo, da se odrazavaju i u slobodilijim i siгim ekonomskim odnosima sa inostгanstvom. То је prakticki izraz socijalisticke integracije koja ne zna za granice drzava, а uvek јој је cilj radni covek od koga takva integгacije polazi. Rekao bih da је to Ьitпа pretpostavka za siгu afirmaciju ekonomskog sistema u zemlji i uslov da njegove prednosti dodu u vecoj meri do izгazaja. Nema vece zaЬlude od postavke da је u redu гazvijati inicijativu i samostalnost privгednih organizacija i slobodnije trzisne odnose u zemlji, ali da prema vani treba odrzavati administrativni mehanizam koji otezava da privreda razvije odnose saradnje

169

sa drugirn privredama, povezUJUCl se raznovrsnim oЬlicima kooperacije и proizvodnji i podeli rada uopste. Tvrdnja da takva orijentacija predstavlja otvaranje vrata inostranom monopolu i slaЬljenje snage domacih proizvodaca ne moze izdrzati ozbiljnu kritiku, jer se nasuprot torne nюze reCi da је zatvaranje u sebe i preterani strah od uticaja inostraнih privreda siguran put ka koнzerviranju zaostalih proizvodnih sпaga, пiske produktivnosti rada i koпstaнtllog deficita u platпom bllaпsu, uz potrebu da se stalпo povecavaju drzavпe intervencije u vidu premija, regresa i subveпcija. А sve to svakako не moze ostati bez пegativпog uticaja па unutrasпje odnose i uslove privredivanja i drustveпo-ekonomskog razvitka. Stvaranje povoljnijih i stabllnijih uslova za razvoj privrede u zemlji sve vise се orijeпtisati privгedne organizacije da traze polje rada i aktivпosti i van graнica паsе zemlje. U takvim uslovima citava privreda izostrice svoje kriterije privredivanja, polazeci не od uskih granica rшcional­ nog trzista, nego od dostignuca i пivoa pгoduktivnosti rada razvijeпih privreda, sto sarno moze da zпaCi napredak. Razurne se, i u toj oЬlasti rada se moгaju preduzimati one mere planiгanja, uskladivanja i usrneravanja koje se preduzimaju i na drugim podrucjima privredivanja. U ostvaгivanju napred izlozenih ciljeva ocekuju nas u narednorn periodu ozblljпi zadaci. Sistem samoupгavljanja jos uvek opterecuju rnnogi ostaci starog sistema, koji Ьitno suzavaju njegovu materijalrш bazu i mogucrю­ sti za njegovu punu afirmaciju, а samim tim unose u сео sistem niz protivrecnosti koje sprecavaju da se proces stabllizacij€ odnosa na bazi drustvenog samoupravljanja brze odvija. То se роsеЬпо odnosi na zeleznice, elektroprivredu i druge privгed­ ne delatnosti kod kojih se, obzirom na neophodnost centralizacije rada tehnoloske prirode, jos uvek pojavljuju izvesna kolebaнja u pogledu mogucnosti pгimene principa samoupravljanja, sto onemogucava brze resavanje пekih veorna ozblljпih pitanja na tim podrucjima. Izlaz iz ovakve situacije ocigledno пiје u produzavanju diskusije о samoupravljanju nego u torne da se sto pre uspostave takvi uslovi da pгincip sarnoupгavljaпja bude u potpurюsti ostvar-en i u radnim _.organizacijarna u tim uslovirna. Drugim recima, treba dati i radnim zajednicama u tim oЬlastima sarnostalnu rnaterijalnu bazu koja се omoguciti da i tu radпi kolektivi postanu u najvecoj mogucoj rneri samostalni upгavljaci svoga rada. ProЬlemi tehnoloske prirode lako mogu Ьiti гeseni ako se defiпitivno pode od toga da је samoupravljanje polazna tacka i osnova citavog sisterna. Doblja se pri tome utisak da su u diskusijama poпekad tehnoloski razlozi samo izgovor za odbranu odredenih ostataka administrativпog centralizma, umesto da se pronadu adekvatщ oЬlici demokratskog centralizma na osnovu samoupravljanja.

Takode treba istaci ргоЬlеmе, о kojirna се Ьiti kasnije роsеЬпо reci, kao sto su sistem prosirene reprodukcije, raspodela, devizni rezirn, sistern cena i slicno u oЬlasti privгede, Ш nereseпo finansiranje i raspodela dohotka u vanprivгednim delatnostima. Sve su to veoma zпacajni zadaci koje jos tгеЬа da ostvaгimo da Ьismo sistem samoupravljanja oslobodШ elemenata koji su mu tudi, i da Ьismo uspostavili takve materijalne i politicke uslove· koji се obezbediti пjegov dalji napredak. То је potrebrю pogotovo zbog toga sto ne beznacajan deo teskoca s kojima se sada srecerno u privrednom 1-azvojи pгoizlazi иpravo iz toga sto se и nasoj pгaksi na pojedinim tackama 170

sukoЬljavaju elernenti starog sistema sa novim odnosirna, cime se cesto paralise efikasnost i jednih i dгиgih. Sem toga, postoji i пiz subjektivпih razloga, navika, predrasuda, dogrni, tradicija tehnokratske ogranicenosti, konzervativizma, admiнistrativno­ -centгalistickih predubedenja, pratikularistickih i egoistickih inteгesa, velikodrzavnih shvatanja itd., koji takode opterecuju razvoj sarnoupravljanja. Da Ьi se mogli boriti protiv takvih pojava, kornuнisti moraju pre svega sami Ьiti u najvecoj mogucoj meгi obezbedeni od uticaja takvih tendencija. Oni rnoraju - kao pokret - Ьiti dovoljno нezavisni prema mehaнizmu neposrednog upravljanja stvarirna, da Ьi шogli da se orijentisu na odgovornu kritiku svega onoga sto narusava napredak socijalistickih drиstvenЉ odnosa i da u isto vreme saшi budu nosilac i oslonac progresivnЉ iнicijativa u нasem drиstveнoш zivotu. Komunisti treba prerna tome da se osecaju odgovornim za to, da vlast bude u rukama radнicke klase i svih radnih ljиdi, kao i za razvoj socijalistickog drustveнog sistema, ali ne i za svaku odluku samoupravnЉ ili drиgih dгustveнih organa koja se odnosi na upravljanje stvarima. Tu punи odgovornost neposredno ргеd гadпim ljudima snosi onaj шgan koji је doneo odluku. U ostvarivanju dгиstveno-ekonoшskih odпosa na оsпоvи samoupravljanja potrebno је u sadasnjem trenиtku naroCitu paznjи koncentrisati na nekoliko kompleksa zadataka. Pre svega, treba doslednije i brze izgгadivati materijalпu bazu socijalistickih pгoizvodnih odnosa na osnovu saшoupravljanja, i to па takav nacin da radni covek i гadni kolektiv imaju najveci mogиci иticaj na sve faze pojedinacnog i udrиzenog rada. А to је neшoguce postici ako i sistem prosiгene гeprodukcije не postane deo saшoиpravljaпja. Zatim, sve vidove drustvene i individиalne potrosnje treba jos doslednije i sto је moguce neposredнije povezivati sa rezultatima individиalпe i drustvene produktivnosti rada, na nacin koji се kod radnih ljиdi razvijati saznanja о tome da sи pre svega oni sami kovaci svoje srece, kao i osecanje иzajamne zavisnosti i solidarnosti, i svest о odgovornosti ргеmа drustvu za pojedinacne i zajednicke rezultate rada. Isto tako, treba odlucnije i br:ze prilagodavati celokupni instrumeпtarij centralrюg dгиstvenog иskladivanja i usmeravanja pгivrede i pгivredrюg razvoja, а narocito metodologiju i instrumeнte planiranja takvim odnosiшa и dгиstvenoj bazi. Tu se moramo гиkovoditi dvostгukiш ciljem? prvo, da se obezbede optimalrni иslovi za rad i razvoj pojedinog i udrиzenog proizvodaca, sto znaci da polazna tacka planiranja treba da bude potreba i interes radнih zajednica; drugo, da budu obezbedeni i zasticeni takvi zajednicki odnosпo drиstveщ inteгesi, kao sto sи plansko иskladivanje i usmeravanje privrede i privгednog razvoja, merila raspodele prema radu, drиstvena koпtro­ la, optimalni uslovi za ucesce jиgoslovenske privrede u rnedunarodnoj razmeni i slicno. Najzad, komunisti treba da se zaloze da se radпi kolektivi odlucnije okrenu prerna izgradivanju unutrasnjiћ odnosa u preduzecu kao i njima odgovarajucih orgaпizacioniћ oblika i metoda. ProЬlemi kao sto su unutrasnja гaspodela, stimulativni odnosi u radnim jedinicarna i pogoпima i uzajamni odnosi pojediпih delova preduzeca Ш pojediniћ preduzeca и kornblnatu Ш poslovnom udr·иzenju, odredivanje licne odgovornosti u neposrednom procesи гаdа, disciplina rada i slicпo u mnogim su preduzecima, veoma zaostreni.

171

Svi ti i mnogi drиgi proЬlemi razvitka samoиpravljanja, traze naravno, velikи aktivnost svih sиbjektivnih faktora naseg drиstva, а posebno specificrш иlоgи sindikata i njihovo sto iпtenzivnije иkljиcivanje ne samo preko podrи2nice и predиzecima i иstanovama, vec i preko pojedinih sindikalnih saveza - и razradivanjи raznih pitanja i aspekata drиstveno-ekonom­ skih odnosa и predиzecima, иstanovama i иdrиZenjima, kao i и citavom drи­ stvenom Zivotи. То predstavlja onaj faktor иjedinjavanja radnih ljиdi koji је neophodan da Ьi se principi samoиpravljanja sto jediпstvenije primenjivali. Takva aktivnost sindikata је istovreшeno i jedan od veoma znacajnih faktora ravnopravnosti radnih ljиdi и odпosirna samoиpravljanja. U tom smislи siпdikati treba sve vise da se afirmisи kao deo mehanizrna samoиp­ ravljaпja radпih ljиdi и drиstvenom radu, povezиjиCi pojedinacne interese radnih ljиdi i kolektiva sa пjihovim zajedпickim ... (»Osmi kong1·es Saveza komunista Jugoslavije«, Beog1·ad, 1965, st1'. 378-380, 381-386)

»Kultuтa«,

IZ REZOLUCIJE OSMOG KONGRESA SKJ О NAREDNIJ.\'1 ZADACIМA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE, 7-13. DECEMBRA 1964. GODINE Kongres usvaja ocene i zadatke и oblashi dJ."Ustveno-ekonom.skih odnos.a, referatiшa, kojima su delegati и diskusiji na Kongгesu

~adl·zane и kongresnim dali punи 1podгskiu.

Razvojni риt naseg dJ."Ustva od pгvih radnickЉ saveta do danasnjih razvijenih oЬlika lЋdnickog i dгuStvenog saшoupгavljanja и sVlim oblastima drustvene aktivnosti i stvaтalastva, od radnЉ organizacija do skupstinskog sisterna, predstavlja veliku revolиcionarnи tekovinu тadniCke klase i njenи odlucujucи pobedu u Ьorbi za soaija1izam. U per·iodu saшoupтavljanja ostvaгeni su znaeajni rezultati u pi'ivrednorn гаzvоји koji se ogledaju u brzorn porastи mateliijalne proizvodnje i nacioпalnog dolюtka, U stalnom povecanju ucesca dгustvenog sektora ·U ukiupnoj pтoizvodnji. Znatno је poгasla dJ.·ustvena prodllli.."tivnost rada d. izvrsene su krupne pгomene u ekonomskoj struktui'i zeшlje. Svi ti гezultati sи omoguбili. poгast blcne potrosnje i Zivotnog standarda гadnih ljud!i. Razvoj radniCkog i drustvenog saшoиpravljanja, blo је suocen i sa ·raznim teSk:<Jearna i proЬlemima. Sistem raspodele drU.Stvenog proizv<Jda nije se pi1ilagodavao razvoju proizvodnih snaga i novih pгodukcionih odnosa, sto је otezavalo рюstи i pгosiтenu гepтodukciju i suzavalo inicijativu radnih k<Jlek!Jiva za veeu prodиktivnost rada, rac:ionalnijи proizvodnju i potpunije koriscenje rezeгvi. То је imalo za posledicu i stalno zaostajanje Jiicne potюsnje u raspodeli nacionalnog dohotka. Admiruistrativno mesanje politickih faktoгa u drustveruu proizvodnju.. zahvatanje najveceg dela 51·edstava i neefikasno ulaganje dovodilo је do poШ!atih рогеmесаја i koleЬanja u naseш ekonomskom razvitku do nestabilnosti na trZiStu, sto је izaZJ.iv:alo пezadovoljstvo gгadana. U formiranjи i refunu cena, u spoljrю­ trgovinskom i deviznom гezirnu, najizгazitiji su elementi staтog, adnlinistгativnog sist.ern.a. Sve је to ometalo da se, pod uticajem slobodnijeg dejstva trZista, uspost.ave 1·ealrtiji odnosi u сеnаша, ра tiшe i ujednaceniji uslovi privredivanja. Ostvareni stepen razvoja naseg drustva vec <Jшogucava preovladavanje starih odnosa i pгakse, i nашесе potrebu doslednog i odluenog kursa u izgradnjd i sprovodenjи novog privrednog sistema. Rukovodstva Saveza komunista nisи bila dovoljno odlиcna u nastojanjи da se dosledno sprovode stavovi i odluke sadrzane и Pismu Izvrsпog. ,koilliteta SKJ i zakljuccima Cetvrtog plenuшa СК SKJ о oviш pitanjirna. Kongгes ristice da sи u Saveznoj skupstini doneti veoma vгZni dokuшenti za razvoj privrednog sistema: Rezolucija о osnovnim smernicama za dalji гazvoj privrednog sistema i Rezolucija о .smerнicaшa za .izradu sedJ.nogodisnjeg plana. Kongгes obavezuje koшun!iste da se u риnој meri zaloze za sprovodenje politike izrгZene и

Ыш

dokuшentiшa.

173

Od bitne је vaznosti sprovodenje odlu6nijih promena u drustvenoj тaspodeli u cilju realizacije Ustavom zagarantovanih prava i u1oge neposтednih proizvodaea u oЬlasti рrо5iтепе reprodukcije. Jacanje materijalne osnove radпih organ'lzacija omogucuje radnim kolektivima da sami od1ueuju о uslovima i srec:J.stvima svoga rada, а samim tiin i о racionalnom r·aspolagaпju plodovdma svoga rada. Na osnovu takvog samostalnog i slobodnog pгivгedivanja, sticaпja i neposr·edпog гaspode­ ljivaпja dohotka, гa.dne orgaпizacije се se ukljuбivati u jediпstvend s:istem privгedivanja, udтuZivati svoje snage i oгganizovati neophodnu podelu гаdа. Na takvoj се osnovi jacati soC'ijalisticki odпosi u гad!nim organizacijama, sto се odlucujuce uticat.i na celokupan гazvoj dгu.Stva i dгu.Stvenih odnosa, na sve vecu povezaпost iп·teresa pojed~naca, гadnih kolektiva, komune i zajedndce kao celine. Do.stignuti stepen гazvoja pгivгede l drustvenih odnosa zahteva stabllan i skladan pr1lvгedni гazvoj, sto tгеЬа osiguгati celokupnom ekonomskom politikom. Тај је ргосеs пeгazdvojno povezaп sa samostalnos6u kolekbiva u odlucivanju q pгosiгenoj гeprodukciji. То се ujedno stvaгatj uslove i omoguciti dalji Ьгz poгas.t proizvodnih snaga zemlje, нacionalпog dohotka i Zivotnog standaгda. Potгebno је obezbedlti sloboclnije dejstvo tгZista, Ьгzе napustanje administrativnog гegulisanja cena, kako Ьi se otklonili postojeai odnosj u сепаmа koji izazivaju гazlike u uslovima pPivгedi:vaпja. :C•1·ustvena kопЬгоlа cena ubudace tгеЬа da poCiva na sistematskom pracenju i pгoueavanju kгetanja na tгZistu, na ekonomskim analizama i k-riteгijшnima. Ostvaгivanje о-v-;Љ zadataka u oblasti tгZista i cena od Ьitne је vafuosti za razvoj pгivгednog sistema, za staЪilan privгedni razvoj i stabl.lno tгZiste, za eliminisanje postojeceg administгativnog гegulisanja deviznog i spoljnotгgovinskog гezima. Funkcija, sistem i metod planiгanja, u uslovima kada neposгedni proizvodaci odlucuju о pгosirenoj гepгodulшiji, postaju .istovremeno i sгedstvo s.amiq pгoizvodaca ri sтedstvo zajednice u usmeгavaпju privгednog гazvoja. Funk:cije fedeгacije, гepublika i ostalih dr-ustveno-politiбk:ih zajednica tгеЬа da se sastoje, pr·e svega, u usposta\•ljanju opstih нslova za skladniji razvoj pгivrede, а sve manje putem neposгednog raspolaganja sredstvima, sto је bltпa pretpostavka za ostvar,ivanje principa гaspodele dohotka prema гadu. Ekonomska politika tгеЬа da obezbed'i da se нlшрnа potт<Jsnja dr11stva ро obimu i struktш·i !п·есе u sl{ladu sa гealnim moguenostima i r·aspolozivim sгed­ stvima koja stva,гa pгivгeda zemlje. Od Ьitne је vaznostd. da se obim dлvesticija dovede u sklad sa mater·ijalnim m<Jgucnostima privrede i sa potгebom stabilпog poтasta zivotпog standarda. Neophodna је ЬоРЬа .protiv neгacioпalnog investiгanja od stгane faktora van гadnih organizacija, sto diгektno pogada Ziivotni standard r-adnih ljudi. Istovтemeno је potтebno smanjivati i opste нргаvnе tr·oskove, а pre svega sredstva namenjena finaпsiгanju admlinistгativnih troskova dгuStveпo-politiбkih zajednica i sluzЬi. Radi sprovodenja ovdh mега, potr·ebno је pojacati aktivnost saшoupravnilr oгgana i povecati odgov<JI'Пo.st komtшista н svim samoupгavnim oгganima i pгed­ stavnickim teli:ma. Osvajanje savгemene tntenzivne pгoizvodnje na bazi specijalizacije i koopeгaci]e, ukljucivanja u medunaгodnu podelu r-ada, uz punн pгimenu tekovi
Pr·oSiгene materijalne

osnove r-adnickog i ,d:r;u.Stvenog samoupravljanja do-

iintenzivпijem uspostavljanju raznih obl.ika pгivrednog i dru.Stvenog udrupгoizvodaca. Integтaciona kretanja postaju jedan od Ыtnih faktora тazvoja pгoizvodnih :>naga i pгodulctivnosti гаdа i pгosirivanja baze neposгednog drustvenog гegulisanja ekonomskih tokova. Radna organizac:ija i njeni dnteresi odlucujuCi је бirnlac i pokretacka snaga integracionih kгetanja. Odnosi izmedu udruzenih preduzeca tгеЬа da poeivajн na pгincipima samoнpravljanja i r·aspodele dohotka pr·ema radн. Komunisti tr·eba da izvulш pouke iz defoгmacija u dosadasnjli.m in.tegracionim pгocesima, koje su uglavnom bile posledica administrativnog uplita:nja i politickog pritiska od stгane odgovoтnih oгgana dгustveno-politickih zajed:nJica i pojedinih гukovodstava Saveza

prinece zivanja

komunista. Тгајаn је zadatak komunista da se odlнcno Ьоге za afirmacijн socijalistic!Gih drustvenih odnosa u гadnim or·ganizacijama, pre svega idejnom ,ј politickom mobilizacijom radnih ljudi za r-azvijanje njЉovih samoupravnih ргаvа, za njihovo sto пeposгednije upгavljanje гadnom jedinicom i radпom oгganizacijom, jednom r·ecju za usposlavljaпje takvih unutr-asn]ih odnosa u kojima се J:adni covek sto neposгednije odLucivati о stvaranju i raspodeH dohotka, Posebno komU!Ilisti treba da se zalazu za .usavrsavanje i izgгadivanje unutrasпjeg slistema нpJ:avljanja i raspodele prema radu н radnim jedinicama, kao i u svim oЫicima udгuzivanja. U politici r-aspodele licnЉ dohodaka treba polaziti od dosledne pгimene p11incipa гaspodele ргеmа гadu, sto се нticati na postepeno smanjivaпje гazlika izmedu шnnog i fiziClюg r·ada, u skladu sa poгastom pгoizvodnih snaga, pгoduktivnoзti i dr-ustvene vгedпosti pojedinih ljudskih delatnosti. U sidadu sa poгastom pгoizvodnje, pгoduktivnosti rada i nacioпalnog dolюtka, potrebno је stalпo pгosiгivati mateгijalnн bazu obrazovanja, zdгavstva, stambene izgradnje i socijalnih sluzЬi, гadi sto potpнnijeg zadovoljenja гastucih роtгеЬа гadnih ljudi i skladnijeg гazvoja dr-ustva u celini. U svim ovim delatnostima potгebno је ubr·zavati ргосеs deetatizacije, stvaтajuci pr:i tome mateгijalne нslove kojj се r-azvijati sarnoupravljanje, s.amostalnost i dгнstvenu odgovor·nost kolel.;:,tiva ~ kгoz to pгevazilaziti supгotnosti koje pгoisticu iz nasledene podele dгu.Stvenog rada. Od posebne је vaznosti da se u socijalnom osiguгanjн i zdгav­ stvenoj zastШ, k<Jji r·aspolazu velikim dr11stvenim sredstvima, obezbedi neposгedan uticaj i od1ucivanje гadnih ljudi. Usavгsavanje i pгodubljivaпje r-ada sku.pstinskog sistema, opstiпskЉ, sl'eskih, гep.ublickih i Savezne skupstine, vazan је elemen:at u ukupnom razvoj.u sistema dгu.Stvenog samoupгavljanja, Pгosiгenje funkcija predstavnici.;:,Љ oгgana di;ustveno-politickЉ zajednica pretpostavlja polШCku aktiwюst svih dгustvenlih snaga da Ьi se гаd i odluke predstavnickih organa kгetalj u duhu opstih smer,nica socijaИstic­ kog razvitka. Komunisti се se zalagati da se u гadu drustveno~politiekdh zajednica obezbedi donosenje odluka о svim pitaпjima na demolu:atski nacin i osiguгa tlticaj sYih oгgana samoupгavljaпja i jaYnog mnjenja na donosenje odluka. Zadatak је komunista da svoju aktivnost u Socijaliistickom savezu i dгugim dгu.Stveno-politickim oгganizacijama нsmеге u pгavcu jacanja нloge tih orgaпi­ zacija u celokи:pn<Jm samoupгavnom sistemн, kako Ьi radni lj.udi гazmenom misljenja, disku&ijama, dogo·voгima, borbom za izgгadivanje politickih stavova о svim VaZnijim dгustveпo-ekonomskim, politickim, kultuгnim i dгugim pitanjima, kao i тaznovгsnoscu dгugih svojih aktivnosti, sto neposгednije poliiticki uticali na sva dгustvena zbivanja. Kongгes је ukazao na potгebu da se Savez komunista angafuje u Pl'eduzimanju rneгa od stгапе гadnih kolektiva i njillovih m·gana upr-avljanja za poboljsanje uslova rada zena, za podizanje njihovih kvalifikacija 1i za znatno veee ucesce zena 'Ll poslovima upгavljanja. Koпgres smatгa da treba pгeduzeti neposгedne mеге za staЬiHzaciju trZista suzbljanjem i ogranicavanjem oпili. J.nvesticija lroje nisu od l:>itnog znaeaja za skladпiji i stabilniji r·azvitak privrede i zivotnog standarda. I u budzetskoj .potгosnji potrebno је sprovesti efiikasnu stednju i eliminisati гashode k<Jji su mimo na8ih mogucnosbl. Savez komunista treba da se angafuje da pomenute mer·e u t-ekucoj politlci doЬiju punu podгsku nasih radnih kolektiva i predstavnickih tela od komune do federacije. jer је uspostavljanje stabl.lnih odпosa u pгivredi pгed­ uslov za njen skladn'iji гazvoj i podizanje zivotnog standaгda radnih ljudi.

(Osmi kong1·es Saveza komunista Jugoslavije«. »Komunist«, Beograd, 1964. g,, stJ·. 230-234)

175

IZ EKSPOZEA BORISA KRAJGERA О PRIVREDNOJ REFORМI PRED SAVEZNIM 1 PRIVREDNIM VECEM SA VEZNE SKUPSTINE, 24. JULA 1965. GODINE ... Osnova predstojece reforme је иgradivanje stabllizacionih faktora citav privredni mehanizam. Zbog toga polazimo od onih elemenata koji иslovljavajи sadasnje disparitete и cenama. Rec је о disparitetи cena izmedи primarnih i finalnih proizvoda, s jedne strane, i disparitetи izmedu domacih cena i cena и spoljnotrgovinskoj razmeнi, s druge strane. 'l'i dispar-iteti doveli su do neracionalnog koriscenja primarnih proizvoda, i do sistema raspodele koji је иslovljavao veliko administrativno prelivanje sredstava. Takvi odnosi sи и velikoj meri otezavali stvaranje иslova da prodиktivнi­ ji rad postane osnova razvoja privrednih i drиstvenih delatrюsti i licnih dohodaka radнih ljиdi. Cilj ove akcije је da se otvori brzi proces intenzivnijeg privredivanja, sto је иslov za sire иklapanje nase privrede и svetsko trziste, а i obrnиto sire иklаранје nase privrede и svetsko trziste postaje иslov za proces intenzivnijeg privredivanja, racionalizacije i modernizacije nase privrede, koji inace ne Ьi rnogao иspesno da se odvija na иskom jиgosloveнskom trzistи. Upravo zato mi danas i иlazimo и reformи; dosli smo na onaj stepen gde razvitak privrede trazi Ьitно prosirenje trzista, jednog od osnovnih regulatora privrednih kretanja. То је vrlo krиран zadatak. Da Ьismo mogli da ga ostvarimo, potrebne sи sire i dиЬlје promene и sistemи raspodele dohotka. Zbog toga smatram da је pored izmeнa и odnosima cena, Ьitан korak i odlиka о likvidaciji doprirюsa iz dohotka, prenos poreza на promet iz sfere proizvodnje и sferи potl·osnje, i niz drиgih mera na podrucjи sekиndarne raspodele. Tim promenama stvaramo takve odnose и raspodeli koji се иsmerШ radne organizacije i нjihove samoиpravne organe da se ozblljno okrenи ka svojim иnиtras­ njim proЬlemima, da se orijentisи na modeгnizacijи, kooperacijи i integracijи, sto је predиslov da Ьi mogli da savladamo proЬleme svastarstva, neoptimalnih kapaciteta, nedovoljnog koriscenja kapaciteta, maloserijske proizvodnje itd ... Dakle, nije rec samo о pгomeni pariteta dinara неgо о sire zamisljenoj privrednoj reformi, koja и realnom kиrsи dinara ima samo svojи polaznи tackи. Iako smo i reformи и 1961. godini ovako zamisljali, ona је и svorn и

12 Samoupi-avljanje

н Jнgosla\'iji

177

rezultatu i u svom toku doЬila pre svega karakter devizne reforme, i to ogгa­ nicenog dometa. Nasa danasnja reforma treba pre svega u tom pogledu da bude postavljena mnogo sire i da istovrerneno obezbedi uslove za staЬiliza­ ciju nasih privrednih kretanja. StaЬilizacija privrednih kretanja trazi i svodeilje svih oЬlika potrosIlje u realne okvire. Vec vise godina konstatujemo kako treba da uskladimo investicionu potrosnju s nasirn realnim mogucпostirna i da menjamo strukturu investicija. Da Ьismo to mogli postici potrebne su nam kompleksne mere u osnovnim odnosima u privredi. Isto tako, oЬim opste potrosnje u nasoj zemlji relativno је visi u odnosu na ostale oЬlike potrosnje nego u razvijenijim zemljama, sto trazi i Iljerю dimenzioniranje prerna nacionalnom dohotku koji ostvaгujemo. No Ila podrucju opste potrosnje ргеd nama је resavanje pгoЬlerna nekih oЬlasti koje zaostaju u razvitku. Vгlo stetno Ьi Ьilo linearno srnanjiti sve vidove opste potrosnje, jer Ьismo time najvise pogodili bas one oЬlasti gde imamo krupne zadatke, kao Ila ргimег skolstvo, zdravstvo i sl ... Postavlja se pitanje zasto Ilismo mogli ranije da pгedlozimo donosenje tih znacajnih odluka za nas pгivredni i dгustveni razvoj, i sta odreduje hitnost njihovog donosenja?

Bo1·is K1·ajge1· podnosi ekspoze

Dozvolite rni da u vezi s tim ukazern samo na najЬitnije momente. Ste.". pen naseg dгustveno-ekorюmskog razvitka, razvoj proizvodnih snaga i sistem samoupгavljanja Ьili su odlucujuci faktori za pristup ovako kompleksnoj akciji. Ovako kornpleksna resenja traze i odgovarajucu politicko-ekonornsku spгemnost. U tom pogledu је pre svega Osmi kongres SKJ dao vrlo jasne

178

postavke о potreЬi efikasnih i radikalnih mera u sisteпш privredivan.fa. pretpostavke postale su osnovna orijentacija nasih radnih ljudi i moЬilizirali su ih u trazenju novih pravaca u privredivailju i novih puteva u privrednom razvitku. I, na kraju, ovako kompleksna resenja traze i odgovarajuci metodoloski pristup za dugorocnije sagledavanje citavog mehanizma, za pracenje svih promena i izracunavanje njihovog efekta ... Cesto se postavlja pitanje raspolazerno li dovoljnim materijalnim i deviznim rezeгvama da Ьisrno mogli ici u tako oЬimnu reforпш? Iako su паsе devizne rezerve шаlе, mi se u ovoj reformi pre svega oslanjamo na sopstveIle mogucnosti. Naime, nase rezerve su u privredi, i оне su tolike da oшogu­ cuju i traze ulazak u ovu reformu, а ona је kao jedan od glavпih zadataka postavila formiranje пasih deviznih rezervi. U iducirn mesecima predlozicemo Saveznoj skupstiпi propise i mere za formiranje i rezim trosenja rezervi, od devizпih do trzisnih. Stvaraпje i troseпje rezrvi - politika rezervi - jedan је od osnovnih zadataka i oЬlika usrneravaпja privrednih kretanja i intervencija u pгivredi u novim privrednim odnosima. Pre пеgо sto predern па obrazlozenje kor1kretnih mera i propisa dozvolite mi - da kazem nesto о osnovniш ciljevima i zпacaju mera koje su predlozeпe. О osпovnim slabostiшa nase privгede koje rnogu da predstavljaju srnetnju buduceш razvoju Ьilo је dosta govora u toku poslednjih rneseci. Sada Ьih hteo sarno da ukazeш na neke rnornente. Prvo, vec nekoliko godina utvrdujemo da postoje dispгoporcije u rnaterijalпoj strukturi proizvodnje. Tu mislim na zaostajanje razvoja energetike i proizvodnje sirovina i reprodukcionog rnaterijala. Na jednoj straпi, ova se proizvodnja dotira, а па drugoj, гastu pгeгadivacki kapaciteti koji па пiskiш ceпarna sirovina i reprornaterijala i na niskirn licnirn dohocima ostvaruju visok dohodak, а pored toga vrse pritisak па uvoz sirovina, ргi nerealпo niskorn uvozпorn kursu dinara. Visina subvencija i dotacija koje se daju sirovinskoj industriji i eпergetici penje se na stotine rnilijardi dinara. То ukazuje da prirnarпa raspodela koja se vrsi па tгzistu nije odraz stVai'IlOg ucesca preduzeca U forrniranju i raspodeli drustveпog proizvoda. То је u isto vrerne i odraz nerazvijenosti naseg trzista poгernecenosti odnosa п cenarna i nedostatka pravog rneгila vгednosti sto' onernogucuje doЬijanje prave slike о stvaгnim troskovima pгoizvodnje i sto ошеtа гazvijanje i usavгsavanje sistema radnickog samoupravljanja. Dгugo medunarodпa гazmer1a zauzima sve znacajnije mesto u razvitku паsе prlvrede i svetske cene sve jasnije ukazuju na паsе unutrasnje proЬleme, ра se iz toga rnoze izvuci zakljucak da neadekvatni kuгs dinara ne pomaze пi samoj privredi, niti predstavlja osnovu za stvarпu meru vrednosti tj. da nas novac - diпаг - u punoj meri vrsi svoju fuпkciju. Takvo stanje zarnagljuje i koпzervise sadasnje odnose i drzi u zaЬludi proizvodace da su dobri izvoznici i da је zajednica odgovorna sto nema dovoljno deviza. Poremeceпi odпosi u cenama na podrucju iпvesticione politike doprinose donoseпju neadekvatnih odluka. Mnogi projekti па subvencioпisanom iZvozu izgledaju vrlo rentaЬilni. 'l'akve pogresпe odluke opterecuju troskove proizvodnje i otezavaju пjenu koпkureпtsku sposobnost. Otuda potice vazпost odluke da se ustanovi realni kurs diпara i da se iz toga izvuku sve potrebne koпzekvence za uпutгasnje odпose сена, za utvrdivanje troskova proizvodпje i za investicionu politiku. Time Ьi se stvorili uslovi za koncentraciju investicionih sгedstava poslovniш putem, а to istovremeno stimulise razvijaТе

12'

179

nje samoиpravnih prava radnih kolektiva prilikorn donosenja iнvesticionih odlиka. Pri torne reforma podstice stvaranje нovih elerneнata i objektivnih merila на osнovi kojih се privredнe orgaнizacije i sarnoиpravнi orgaнi irnati bolje rnogиcнosti za poslovнije i racioнalnije odlиke. U torne је karakteг selektivнosti kоји reforma daje на роdrисји iнvesticioнe politike. Као posledica disparitetnih odнosa и сената, preradivacka indиstrija se Ьгzо razvijala, iako bez sopstvene sirovinske baze. Zbog иskog dornaceg tгzista, neadekvatne politike cena i neadekvatnog иvoznog kиrsa, vecina tih kapaciteta је neoptirnalna i brernenita svastarskorn i niskopгodиktivnorn proizvodnjorn, а mnogi kapaciteti sи tehnicki i ekonornski zastaгeli. RaspolaZиci visokorn akurnиlacijorn i podstaknиta visokirn izvoznirn sнbvencijama vecina ргеdнzеса је sticala predstavн da sн sama seЬi dovoljna. U ovakvim нslovima zahtevi za integгacijorn - iako ekonornski opravdani i nнzni - prihvaceni sн bez ргаvе ekonornske sadrzine. No ni jedan sektor наsе pгivrede nema vece potrebe za temeljnorn rnodeгnizacijom od fabrika koje pгoiz·џode oprernн, jer one се и tгoskovirna proizvodnje bнdиcih fabгi­ ka igгati оdlисијисн иlоgи. Razvoj energetike i sirovinske indнstrije, koji se sada nastoji ostvariti bas izmenama ll odnosima сена, pre svega је н interesн preгadivacke indн­ stгije. Он се је нciniti staЬilnijom, prнZice јој odgovarajиce prednosti gde god se stvarno rnoze гazvijati; gde god za to irna prirodnih i drиgih иslova, na osnovi postojece sirovinske i energetske osnove. Realizacijom takve politike mogao Ьi se steci нtisak da cemo imati иzi izbor rnasina i oprerne na domacern tгzistи nego do sada. То nije tacno, jer istovr·erneno cerno н celini imati snaznijн preradivackи indиstrijн, orijentisarш na rnnogo sire trziste - izvozнo i domace, а на osnovi ovako orijeнtisane indнstrije, irnacerno i veci izbor на dornacern trzistи, zbog rnogнcnosti veceg иvoza pгoizvoda preradivacke indнstrije. Merama koje danas predlazerno Skиpstini i rnerarna о kojima се Skнpstina i drнgi drиstveni organi гaspravljati н idнcirn rnesecirna, na tom роdгнсјн treba da se izvrse odgovarajнce promene, јег је to osnovпi pгoЬlern nase privгede i tи Sll nase OSllOVlle rnateгijalne disproporcije. Novopostavljeni paгitetni odnosi cena poljopгivrednih proizvoda, i predlozene rnere na liniji poboljsanja polozaja poljoprivгede, predstavljajн logickн posledicи vec do sada predиzetih mera. Resenja koja sн data za poljopriпedн sн и pгincipи, а i ро konkretnirn pitanjirna, optirnalna i trajnog kaгaktera, јег se na ovaj nacin pгvi рнt poljoprivгeda stavlja и paritet sa celom pгimarnorn proizvodnjom, sto daje риnе иslove, ра i obavezн, da se radni kolektivi na tom роdгнсјн и najvecoj rneгi okrenн ka svojirn нnнtra­ snjirn proЬlernirna. Ukнpna potгosnja, koja је imala mnogo vеси ekspaнzijн nego sto narn гealne mogнcnosti dozvoljavajи, predstavlja nasи drиgн slabost, koja је pod~ sticala inflaciona kгеtанј а н privredi. I tн је realнi kиrs dinara nerazdvojнo povezan s нtvrdivanjern rnerila i zadatkorn da se raspolaganje nacionalnirn dohotkorn i potrosnja и svirn domenima svedи и granice raspolozivih sredstava. Cak i vise od toga - njime treba stvorЩ prostor za forrniranje potrebnih materijalnih i drнgih гezervi. А to, sa svoje straнe, trazi odredivanje poнzdanijeg merila. Nepostojanje jediнstveнog rneгila ornelo nas је da na torn роdrнсјн stvorimo jedinstveнo stanoviste i da forrnиliserno jedinstvenи politikи.

U ovakvom gledanjи na slabosti н nasoj privredi роsеЬан vid doЬija i ргоЬlеm licne роtгоsнје i njen odrюs pгerna ostalirn vidovirna potrosnje, 180

а

odnosirna pгoizvodnje i potrosnje. ТгеЬа sasvirn i jasno reci da privr·edna reforrna ne srne Ьiti sprovedena na ter·et standaгda jer za to nerna нi ekonornskog ni politickog opravdaнja. Osnovni srnisao 'pгivredne гeforrne је иpravo и torne da stvorirno иslo~e za .bгZi porast staнdarda i za brze povecavanje licne potrosnje и raspodelr nacюнalnog dohotka. Zato treba nedvosrnisleno istaci da licni dohoci и jednorn dиzern periodи nikako не rnogи da rastи brze od pгodиktivnos~~ rad.a. No rezeгve и nasoj privгedi а za to sи vezaнe osnovne koнcepcrJe pпvredne refor·rne - takve sи da ne opravdavajи strah da Ьi i privrerneno refoгrna mogla da se sprovodi па teret standarda tj. па rасип srnaпjeпja licne potгosnje. То naravno, ne znaci da и tokи sprovodenja ove privгedne refoгme svako na' svome rnestи rnoгa da doЬije рнnи kornpenzacijи porasta troskova zivota i rnora da zadrzi isti standard koji је do sada imao. Ako Ьi Ьilo tako, onda jedan od osnovпih ciljeva nase privredne гeforme - da se podstakнe rnnogo brzi proces porasta prodиktivпosti rada - ne Ьi rn?gao da Ьи.dе os~varen. Nairne, nepostojanje odgovarajнceg rneгila za rnerenJe prod':~trv;nostr ra~a i rezultata poslovanja - sto је posledica dispaгiteta и rnateпJalшm odnostma - stvara neнskladenost i и licnoj potгosnji i и licnirn dohocirna. Realan kнгs се s novirn odnosirna cena na rnnogirn rnestirna иkazati na relativno vrlo niskи pl'Odиktivnost rada иz visoke Iicne dohotke, а na drнgirn rne~irna na relativno visokи prodиktivnost rada иz nize licne dohotke. .та рор~та, kao jedan od vidova preraspodele, nije pozitivno нticala п~ stabrlп?st prr~­ rednih kretanja, na ЬогЬи za visи pгodиktivnost i na rеаlшЈи r·azvoJnи P.~lr~ tikи. Sve to trazi da и ovorn rnornentн Citavн akcijн postavirrю tako da lrcm dohoci i standaгd rastи paгalelno s pгodнktivnoscи гаdа. Predstojecirn prorneпarna и pгimarnoj raspodeli - и oЬlasti ?dno~a cena - а i и sekиndarnoj raspodeli - carine, porez na prornet, dopпnos rz licnih dohodaka, doprinos iz dohotka, karnate na poslo:ni fo:з-d i .sredstv~. za zajednicke rezeгve - stvaгajн se potpнno novi odnosr. и prr~redr, и koJrrna se najjasnije odrazava smisao i dиЬina refoгrne н kоЈи иlazrmo. . . Polozaj privгednih organizacija и иslovirna pгivredne refoгme naJbOlJe ilиstгији podaci о исеsси privrede и ostvarenorn . ne~~-prodиk~tи. u 1964. godini, pгerna zavrs!lirn racиnirna, pгivredпe oгgaшzaClJe Sll иcestvovale и гaspodeli neto-pгodиkta sa 51 odsto, а drиstvena zajednica је zahvatala 49 odsto. U novirn odnosirna, posle reforrne, pгivredne organizacij~ се. и raspo~.e~ 1i иcestvovati sa 71 odsto, dok се se иdео drнstvene zaJedшce srnall]rtr na 29 odsto, иzirnajиci ргi torne и obzir da privгeda nije viS.e opterecena porezorn na prornet. То znaci da se исеsсе privrednih organizacrja povecava za 40 odsto. Najveci efekti се se pokazati и ind~s~r.iji i r':da~­ stvи, и drнstvenoj poljopгivredi, sаоЬгасаји, zanatstvu, trgovrщ 1 иgostrtelJ­ stvи sиmarstvи i gradeviпarstvu. Takva prornena odnosa и raspodeli predstavija zaista velik гevolнcionarni akt. I to је zapravo ono sto се dati samoиpravnim organima snagи da se mogи ozЬiljno orijentisati na aktiviгanje иnиtrasnjih rezervi i da mogu jasno zacrtati vlastitи politikи razvoja i raspodele. . Ти se, dakako, postavlja pitanje: otkиda nam rezerve koJe s~ omogucile takvo smanjenje zahvatanja sredstava iz privrede za v~npпvr~dne svrhe. Jasno treba иkazati na cinjenicи da sи osnovne rezerve Ьйе и drsparitetirna cena, sto је trazilo veliko pгelivanje sredstava и oЬlikи sиbve:;.cija, dotacija, ргешiја i regresa. Resenjem dispariteta и cenama, da~le, mo.ze se radikalno izmeniti i politika sиbvencionisanja jedrюg dela prorzvodilJe na i

nјен иdео и globalнirn

otvorerю

181

racun drugog i stvoriti siri шaнevarski prostor za нeposredno odlucivanje 0 akumulaciji u samoj privredi. I pored tih promeнa u odnosima raspodele, ciljevi reforme koje zelimo postici traze u isto vrerne i velike нароrе citave privrede i citave nase drustvene zajednice za rnaksimalнu stednju i racionalno trosenje drustvenih sre~s~ava na s~~ш podrucjiшa - posebno u pogledu opste i investicione potrosнJe, а naroc1to onog dela о kome odlucuju drustverю-politicke zajednice. Time se ne iscrpljuju efekti predstojece reforme. U vezi s tim izneo Ьih jos neke podatke. Ukidanjem doprinosa iz dohotka, privredne organizacije povecavaju sr~dstva kojima raspolazu za oko 280 шilijardi dinara, ро­ г:d toga, prenosen)eш poreza na promet iz proizvodnje u potrosnju, privred! ostaje jos oko 400 milijardi. Time se znatno јаса materijalna osnova nepo~red,no~ . od~ucivanja. Sem toga, prenosenje poreza na promet u potrosnju 1mace 1 Шdlrektne efekte, jer se tiшe otvara sirok proces kooperacije i integracije i potpuno nov proces шoderнizacije proizvodnje, а sto нiје Ьilo mogucno bez odgovarajucih pl·omena u citavom sistemu raspodele. v

. . Sada ~ada ulazimo u reformu, sa tog stanovista se ostvaruju, kao sto v1~1mo vel1ke rezerve za bolje privredivanje i za intenzivnije usmeravanje

pпvrede na savremeнiju proizvodnju, koja се naci, uz odgovarajuci brzi poгast

produktivnosti rada, i svoje mesto u medunarodnoj podeli rada.

U vezi sa Ьilansom reforme hteo Ьih posebno upozoriti jos na jednu cinjenicu. u pripremi ovih ргоmена vodile su se siroke diskusije u privredi, н komorama, u saveznim organima, u zavodima za сене, itd. U tim diskusijama svako је, izgleda, polazio od toga da za sebe osigшa sto bolji staгt н novim uslovirna. То је dovelo do toga da је dohodak u privredi prilikom sumiranja predvidenih efekata reforme manji od sadaSпjeg za oko 380 mil~jardi. Тај dohodak, svakako, нiје mogao da nestane, nego u stvari predstavl]a rezervu u шaterijalnim troskovima privrede, koja се se aktivirati u naгednom periodu. . Hteo Ьih narocito da naglasim da polozaj nerazvijenih podrucja u usloVIma reforme tгazi posebno sagledavanje, pre svega sa starюvista dodatnih шеrа koje Ьi trebalo preduzeti. S tim u vezi u politici poreza на promet treba sto brze uvesti diferencirano ucesce nerazvijenЉ podrнcja u saveznom porezu na promet. То Ьi Ьiо _!юds_tгek tim podrucjima da pгosire sve one delatнosti koje sluze potrosnji 1 ~о~е на. odredenom stupнju privrednog razvitka omogucuju vece i brze zaposl]avanJe radпe snage, а sto се sa svoje stгane dopгineti ubrzanijem privгednom razvoju ovih podrucja. U sгedнjoгocnom planu cemo morati posebno da гazmotгirrю oЬim sredstava Fonda za brzi razvoj нerazvijenЉ podrucja. I politika Fonda се svaka~o,__ slediti o?stu orijenta:iju .na brfu modernizaciju i bolje koriscenje post~Jeclh kapac1teta, а роvесан шteres za proces koopera<:
Iako pojedini predlozi izmena cena sadrze jos mnogo subjektivizma i tendencije пerealnog prikazivanja polozaja nekih grana i grupacija, Savezrю izvrsno vece је uz izvesнe korekcije, usvojilo ove predloge kao elementarnu osnovн za izmeнe u primarнoj raspodeli i kao orijentaciju za politiku na tom podrucju. Novi odnosi u cenama predstavljaju polaznu osнovu za sprovodenje ostalih mera, а to znaci da treba i dalje intenzivno pratiti kretanja na tom podrucju i vrsiti izmene u odnosima cena u skladu sa utvrdenim kriterijumima i razvojnom politikorn. Као osнovni kriterijumi za formiranje сена usvojeni su: uticaj uнutra­ Sпjeg i svetskog trzista u uslovima robne proizvodnje i samoupravljanja, sa svom logikom ekonomskih zakonitosti, novi paritet dinara, uz odgovarajucu carinsku zastitu i neophodnost drustvenog рrасенја i evideнcije cena, а kod nekih pгoizvoda i cvrsci rezim cena. Ne Ьih hteo da se upustam u koнkretne izmene u odnosima i нivou cena. Ali tr·eba da kazem da Ьilansi reforme potvrduju da su u pripremnoj fazi sprovedeнi osrюvнi principi i ciljevi reforme i u konkretnim razradama ргi odredivaнju нivoa cena, kursa i izmeni iнstrumeнata raspodele, а i u polozaju pojedinih nosilaca reprodukcije u нovim uslovima. U okviгн ukupnog poгasta nivoa cena od 24 odsto - u odnosн na prosek 1964. godine - dolazi do porasta cena u iнdustriji i rudarstvu za 14 odsto, u poljoprivredi za 32, saobracaju 26, gгadevinarstvu 22 i kod ostalih delatnosti za 45 odsto. Najveci porast cena u odнosu na prosek 1964. godine se predvida kod uglja (preko 36 odsto}, а odmah zatim u elektricnoj energiji (oko 34 odsto). Znacajan је i porast cena u ernoj metalurgiji (oko 31 odsto). Ukгatko. sve siгovinske graнe industrije spadaju u grane koje imaju najvisi ргосенаt poгasta cena. U preradivackim gгanama iнdustrije porast cena iznosi oko 8 odsto. Porast cena sirovina u odnosн на cene preгadivackЉ grana је oko 3 puta veci, sto odgovara opstim iнtencijama reforme. u apsolutnim iznosima to znaci da се se u pгocesu pomeranja cena izvrsiti preraspodela jedнog dela vredнosti bruto-pгoizvoda: u korist poljoprivrede za oko 200 milijardi dinara,l) saobracaja za oko 20 milijaгdi, sumarstva za oko 9 milijaгdi itd. Na osnovi ovakve preraspodele moze se ocekivati da се se odnosi izmedu oblasti privгede ро ноviш cenama odvijati na liнiji opstih ciljeva reforme. Tu odmah treba da ukazem на neka pogresna prikazivaнja polozaja pojedinih grana i grupacija, pre svega pгeradivacke industrije. ёinjenica da se u нovim uslovima deo akumulacije iz preradivacke industrije preliva u baznu iнdustriju, samo ро seЬi jos ne daje osnova za zakljucak о pravom polozaju u kome се se naci preгadivacka industrija. Naime, izmenama u sekundarnoj raspodeli (ukidanjem doprinosa iz dohotka, prenoseнjem poreza iz proizvodnje u potroSпju, snizeнjem stope kamata na foнdove i drugim izmenama u fiskalnoj politici) upгavo se preradivackoj industriji prosiruje manevarski prostor i stvaraju пюgucнosti za brze aktiviranje unutrasnjih тezervi, а time i u okviru predlozenog nivoa cena daju uslovi za poboljsanje akumulacioнe sposobнosti.

Zbog znacaja poljoprivredнe proizvodnje i njenЉ specificnosti, predlozene su neke mere koje se не odnose rш ostalu, ili bar не na celokupnu pri-

godiпe

1) U tekstovima do Зl.XII 1965. u пovim diпarima (prim. red.).

godiпe

svi

izпosi

su u starim

diпarima,

а

od 1.1 1966.

183

vredи.

Tako se predlaze da se zadrzi sisteт garantovanih cena za osnovne i тiniтalnih otkиpnih cena za indиstrijske kultu,гe. Тiте se dгиstveno organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji obezbedи­ je odгedena sigигnost и poslovanjи. Sет toga, za poljoprivгedи se pгedvida povlascena kaтatna stopa na sopstveнa sredstva i zadгzavanje regгesa za

poljoprivгedne pгoizvode

тineralna

I

dиbгiva.

рогеd posebнog

tгеtтана

poljoprivгede,

svi poljoprivredni proizvodi иsloviтa, а isto tako тоgи se i izvoziti на inostгana tгzista ро jedinstvenoт kиrsи. Slobodno forтiranje cena се Ьiti regиlator i koгektor, иkoliko se pokaze da neki odnosi rlisи najbolje postavljeni i da ih је rnogucno bez znatnijih pгivrednih рогете­ и pгincipи

fоrтiгаји

cene

slobodнo, ргеmа

trzisniт

саја pгilagoditi postojeciт иslovirna.

Jedan od ciljeva ove rеfогте је napиstanje reziтa zaтrznиtih cena i njihovog administгativnog regиlisanja. Misliт da иЬиdисе ne Ьi trebalo vise adтinistгativniт риtет resavati odnose и pгiтarnoj raspodeli, наiте, ekonomska politika се dejstvovanjeт тateгijalnih rezervi, kreditnoт politikoт i dгиgiт sгednjoгocnim i tekиCiт теrата stvaгati иslove za skladnije kгe­ tanje cena. Sigигno је da i sadasnja resenja и rezirrш cena и periodи sprovodenja novih тега pгivгednog sisteтa imajи svoje slabosti. Naiтe, тогато iтati и vidи da се ovaj геziт и prilicnoj тегi iskljиciti иticaj tгzista na forтiгa­ nje cena, i to kod pгeteznog broja pгoizvoda i иslиga. Zbog toga је potгebno pгistиpiti гazгadi тега koje tгеЬа da omogиce oslobodenje pгivгede od adтi­ нistrativnih stega и oЬlasti ргiташе гaspodele, тега koje се osigигati slobodnije delovanje ekonoтskih zakonitosti. Iako sи и оvот tгениtkи potгeb­ ne izиzetne теге adтiнistгativnog regиlisanja cena, и stvaгi vec donosenjeт izтena и сеnата stavljamo van snage геziт opsteg zaтгzavanja cena. Pored toga, vec и sерtетЬги pгedloziceтo Skиpstini nov геziт cena. U okviги toga posebno treba razгaditi пlоgи огgана za cene. Oгgani za cene tтebalo Ьi da vise ргаtе kretanja сена, а таnје da ih kontrolisu na dosa-' dasnji nacin. u tот sтislи vec и pгelaznoт periodи иvodirno sistern kontгole cena na tгzistи, а ne kod pгoizvodaca, i sisteт koнtгole cena на bazi njihovog тaksimiгaнja, а не na bazi njihovog pojedinacnog odгedivaнja ... Hteo bih posebno da ироzогiт, da је svakako и оvот тornentи po"tгebna i cv1·sta politicka odlиcnost i da ne bisrno пikako sтeli da dopпsti­ тo divlje podizanje сена ргеkо носi. Tako је i на роdгисји иslиga, gde kretanje cena pre svega zavisi od kотпnа, potгebna риnа odgovoгnost svih fak-" tога и koтиnama. Svako preteгivanje и nivoи сена иslиga, svako nastojanje da se ргоЬlет prosiгenja kapaciteta i investicija sada odтah resava kroz cene, predstavljalo Ьi ozblljan pгitisak na standard гadnih ljиdi. Zbog toga tгеЬа da bиdemo vгlo oprezni i da sa svoт odgovoгnoscи pгistи­ piтo tiт proЬlemiтa. Моrато ozЬiljno da rасинато s tiт da pгivredna reforтa svakako trazi и ргviт rnesecima, cak i п prvoj godini, ozblljnи stedпjи и svim oЬliciтa potгosnje, ра zbog toga treba odloziti resenje nekih рrо'­ Ьlета, makar Ьili i vrlo aktиelni, dok za to ne stvoгiтo objektivne тo­ gucnosti. Dгиgi konkretнi pгopisi, koji idи пporedo s izтenaтa и сената, odno- · se se na paгitet dinaгa, denominacijи i devizni reziт. Jos pocetkoт ove godine Savezno izvгsno vece је иtvrdilo kиrs od 1.200 din. za jedan dolaг kao гаdнп pгetpostavkи za izгacиnavanje odщ~sa 184

domacih cena. Sva naknadna pгoveravanja potvrdila sи da је ovaj izboг pгa­ vilan i da se pгetezni deo иnиtгasnjih dispaгiteta cena kгесе izmedи 1.100 i -1.400 dinaгa za dolaг. Pri иtvгdivanjп novog pariteta dinaгa rиkovodili smo se vrlo znacajniт zadatkom ove геfогте: sиzavanjeт dispaгiteta и granice nasih objektivnih тogиcnosti. Kad smo posli и rеfогти 1961. godine, dispaгitet је iznosio 100:170, п poslednjim godinaтa је sиzen na 100:140, а sadasnjiт izrneпaтa se sиza­ va и pгeteznim odnosiтa па 100:120. То је vгlo znacajan zadatak koji nas obavezиje na jedinstven pгistиp svim орегасiјата koje tгеЬа to da obezbede. Pгilikoт иtvr·divanja novog pariteta dinaгa poslo se od posledica koje pгoisticи iz njega, pre svega od пjegovog иticaja па nivo cena и zernlji, на dispaгitete, na platni Ьilans, пzimajиCi и obziг i celishodnost izvesnog instги­ mentaгija, kao i nekih dгиgih faktoгa koji иslovljavajи izvoz. Polazeci od toga, Savezno izvгsno vece је odlиcilo da predlozi kurs od 1.250 ~inaгa. z_a jedan dolaг, јег ргета svim dosadasnjiт осеnата, obezbedиje naJpovolJш­ ji odnos i иticaj na nivo сена и zeтlji, na dispaгitete сена i отоgисије и izvoznom instп.1mentaгijи пajmanje adтiпistгativnog иplitaпja. Odredena visina kш-sa па nivoи od 1.250 diпar-a pгedstavlja пјеgоvи dovoljпи aпticipacijи, polazeci od podatka da је и ргvој poloviпi 19~5. godiпe realizovaп ргоsеспi kигs od 1.088 dinaгa, а izvozni od 1.128 dшara za dolar. Ova aпticipacija отоgисаvа i оdgоvагајиси znасајпи ргегаsроdеlи и akитиlaciji, јег dгиiЉтеној zajednici vise nisи potгebna tako znacajпa sгed­ stva za stirnиlisanje izvoza kao do sada. Рге nekoliko dапа sи zavrseпe геdоvпе konsиltacije koje se svake godine vгse s Medиnaгodniт rnonetaгniт fondoт. Тот pгilikom sи гazma­ tгane rnere i visiпa kигsа и vezi s nasoт pгivгedпorn геfогтот. Ргета oceni Medпnaгodnog топеtагnоg fonda, visiнa kигsа od 1.250 diпага za јеdап dolar odgovaгa nasiт realnim rnogпcnostima i Fond је izrazio spгeтnost da ргиzi ротос п vidи kгeditпih aгanzmana.

Iako sто se ovog риtа и spгovodenjи refoгrne osloпili na vlastite snage i okrenиli ka sopstveniт rezeгvama, koje sи vrlo velike, zeleo Ьih da pomeneт i povoljne иgоvоге koje sто и protekliт rneseciтa zakljиcili sa Sovjetskiт Savezom, а koji се zпatno olaksati nasи sadasnjи deviznи sitиacijи. Isto tako, иgovoгi sklopljeнi sa Cehoslovackorn, Demokratskom Repиblikoт Nетасkот i Poljskoт pгedstavljajи znacajaп dopгinos парогimа koje иla­ zerno za modeгnizacijи nasih kapaciteta. U vezi s оvот refoгmorn и tokLl sи konsиltacije sa vladaтa SAD, Engleske, Italije i Fгancиske. Те sи zeт­ lje nasi пajveCi spoljnotгgovinski paгtпeri, ра zbog toga осеkијето od njih, и inteгesи ргоsiгепја паsе rоЬне razmene, odгedenи saгadnjи i podrskи u sprovodeпjп наsе rеfогте.

U neposгednoj vezi s izboгorn novog kпrsa stoji i odlиka о denominadinaгa, Cija је sиstina pre svega psiholosko-politickog karakteгa јег tге­ Ьа da poтogne orijentacijи citave паsе privгede i sve nase javnosti na stvaciji

r·anje cvгstog dinara, da cvгsti diпаг Ьиdе izгaz odlиcne oгijentacije ka staЬi­ lizaciji паsе pгivгede. Misliт da tгеЬа da иkаzет i па neke spoljnopoliticke aspekte koji se srecи и realizaciji геfогте. Nerna sиmnje da Ьi cvrstina, stabllnost i odгe­ deni stepen konvertibllнosti dinaгa, иz oгigiпalnost риtа koji је Jиgoslavija 185

sledila u svom privrednom razvoju, i uz ugled koji она uz1va u svetu, mogla samo da otvori nove perspektive u prosirivanju nasih odnosa s mnogim zemljama, jer otvara nove moguenosti ekonomske saradnje i na finansijsko-monetarnom podrucju. Predlazemo da denomiнacija bude 1:100, znaci za 100 sadaSпjih dinara 1 novi dinar. Pri tome smatramo da је nepotrebno na novcanicama uno·siti naziv »novi dinar«. Isto tako је пepotrebno osim denominacije unositi пеkе Ьitne izmeпe u пovcanicama. No preracunavanje na odnose 1:100 u се­ nаша, licnim dohocima i svim finansijsko-rnonetarnim operacijama i sl. trazi uvodeпje novih jedinica novca kao па primer 5,10 para i sl. Citava operacija derюmiпacije nece predstavljati proЬiem пi za potгo­ sace ni za pгivredu. Iako odluku о torne donosinю ро hitnorn postupku, sprovodeпje se predvida pocev od 1. januara 1966. godine, kada treba da izvrsirno sva preracunavar1ja. U toku iducih 4-5 godina izvrsila Ьi se zamena novcaпica, а ро proteku tog perioda izostale Ьi iz opticaja пovcanice sadasnje nominacije. Derюmiпacija пе Ьi trebala da pгedstavlja nikakve promene u odnosima privredпih organizacija. U deviznom гezimu se zadrzava mehanizam vezivanja uvoza za izvoz. Hteo Ьih роsеЬпо da naglasim da i dalje treba пastojati da se u devizni гezim unose novi elementi, koji се ga stalno uпapredivati i poboljsavati. Pri tome treba nastojati da se privreda sto vise stimulise na izvoz i usavrsavanje sisterna radnickog samoupravljanja i na ovorп podrucju. U vezi sa deviznim rezimorn osvrnuo Ьih se na neke karakteristike nase caгinske politike. U dosadasnjirп uslovima carine nisu mogle predstavljati efikasan instrument regulisanja uvoza. Zbog neefikasnosti carina, koja је Ьila uslovljena pre svega niskim uvoznim kuгsorп, funkciju regulatora uvoza imali su drugi spoljnotгgovinski i devizni instrurпenti. Promeпa kuгsa dinara u okviгima koji се zatvoriti makaze izmedu uvoznog i izvozпog kursa, delovace u pravcu povecanja uloge carina kao selektivnog instrumenta za zastitu dorпace pгoizvodnje. No carinska zastita i druge zastitne mere trebalo Ьi da imaju vгemeнski oгgaнicen domet. U tom smislu Ьi kroz baн­ kaгski mehanizarп, uz podrsku drustveno-politickiћ zajednica, trebalo osposoЬljavati privredu da se postepeno uklapa u jedinstveнi kurs. Pri tome cariнska politika rnora da se zasniva na dugorocnoj politici privredнog razvoja i da se, u skladu s rezultatima privredivanja, visiнe stopa vremenom srnanjuju. U vezi s пovom caгinskorn taгifom koju treba sada da donesemo kao stalнu hteo bih da naglasirп da to пе iskljucuje vec trazi usavrsavanja u pravcu пjenog daljeg diferenciranja. U okviru toga treba, s jedne strane, traziti resenja za uskladivanja oЬima uvoza robe koju rni iпасе ne proizvodimo, u skladu s nasim mogucпostima, а sa druge, vrsiti regionalno usmeravaнje spoljnotrgovinske razmeпe. I на kraju, ovakva carina kakvu predlazemo omogucava наш dalje razgovore u regulisanju naseg Clanstva u GATT-u, kao i ucesce u razgovorima u okviru Kenedijeve runde. Na podrucju iпstrurпeпata raspodele i nase fiskalne politike hteo Ьih da upozorim pre svega na tri instrumenta. Ukidanjem doprinosa iz dolюtka poboljsavaju se pre svega uslovi privredivanja preradivacke industrije, posto su bazicne grane inace vec Ьile oslobodeнe tog doprinosa. Porez па promet doЬija поv karakter i predstavJja 186

Ьitnu promenu u sistemu raspodele. On ШЈе vise instrurnent zahvatanja akumulacije, пjegovo mesto naplate је u trgovini i on rlije vise sastavni deo cene, vec se dodaje na cenu. Opsta stopa saveznog poreza iznosi 12 odsto, limitirana stopa lokalnog poreza 6 odsto, а s obzirom na poplave i druge elementarne nepogode ornogucuje se pogodeпirп republikama iznimno uvodenje poreza па promet ро dodatnoj stopi od 2 odsto. Dakle, ukuprю opsta stopa iznosi 20 odsto. Na promet pojedinih proizvoda i usluga placa se porez na prornet ро diferenciraнoj tarifi. Kriterijumi za diferencijaciju svakako се morati da dozive jos neke izrnene, pre svega u smislu stvaranja nюgucnosti za usmeravanje strukture potrosnje i u skladu sa nasom orijeпtacijorn u razvojnoj politici. Ne predlazemo Ьitne izmene u pogledu oЬlika koncentracije sredstava za ucesce dгustveno-politickih zajednica u fiпansiraнju investicija. То ne znaci da ovi proЬiemi nisu sagledani. Ipak, nlislimo da Citav sistem finansiгanja prosirene repгodukcije, а pre svega u tzv. infrastrukturi, treba izucavati u novim uslovima i uporedo s projekcijom politike razvoja doneti odgovaгajuca resenja. Za sada zadrzavamo kamate па fondove kao najznacajniji oЬlik koncentracije sгedstava. Iako mislimo da to nije najbolje resenje, ono је za sada jedino mogucпo. Ali vec u pocetku је potrebno da se sve Ьапkе, а pre svega specijalizovane, angazuju na koncentraciju sredstava poslovnim putem. То mislirn da је jedini izlaz da se obezbede sredstva za finansiranje onih iпvesticija koje su zпacajne za opsti privredni razvoj, jer s ovom гefor­ mom pгestaje rnogucnost da Federacija na dosadasnji nacin obezbeduje sredstva bankarпa. Na toj liпiji poslovne banke imaju ogrorппe zadatke, i u iducim mesecirпa moracemo da гazradimo ovakvu orijeпtaciju u nasoj privredi. U predlogu noviћ pгopisa о karпatarпa na fondove u pгivredi pгedloze­ пo је snizeпje opste kamatne stope sa 6 na 4 odsto. Tirne se stopa usaglasava s nasim bankarskim sistemorn i prestaje da bude srпetпja za oгocavanje sгedstava u bankama. U ukupnom iznosu kamate na fondove u pгivredi ostaju na dosadasnjem nivou. Ali za gгапе koje su dosad irnale opstu stopu od 6 odsto ona se smanjuje, za neke grupacije se povecava, dok se za neke delatnosti uvodi povlasceнa kamatna stopa, kao izuzetan, privгemen instгument.

Vec је pгihvacen stav da posle revalorizacije osnovnih sredstava tгеЬа i odgovaгajuce snizenje karпatпih stopa. I рогеd velikog znacaja pojedinih konkretнih rnera о kojima sam govoгio, sigurno је da Ьi ova reforrna gubila u dometu svog dejstva ako ne Ьi­ smo izvrsШ zaista radikalan »hirurski rez« u sferi opste potrosnje. Misliш da irпamo puпu i jedinstveпu podrsku svih radnih kolektiva, а pre svega пepo­ srednih proizvodaca za odluku da Ьitno smanjirno sve пeproduktivne izdatke i da svedemo budzetsku i opstu potгosнju па svim nivoima i kod svih organa, ustaпova i institucija u okvir koji uslovljava пacionalni dohodak od oko 500 dolara ро stanovniku. Sada, nairne, trosimo oko 43 odsto пacionalnog dohotka U opstoj potrosnji, а to је cak i vise Ilego sto U OVU svrhu trose najrazvijeпije zemlje. Zbog toga Savezno izvrSпo vece predlaze donosenje preporuke о srnanjivarlju neproduktivrlih troskova radrlih organizacija i о smaнjenju budzetske potrosnje. S tirn u vezi hteo ЬЉ da obavestim Saveznu skupstinu da Savezno izvrsno vece vec razmatra prograrn rnera stednje u savezпom budzetu, jer smatra da Ьi to dalo znacajne i rnaterijalne i moralno-politicke efekte.

izvгsiti

187

No, tr~ba istaCi da је stednja и saveznom bиdzetи prilicno teska, jer nam rashod1 narodne odbrane, invalidske i boracke prinadleznosti i otplate anиiteta ро iпostranim zajmovima cine oko 75 odsto svih rashoda. Pored toga, povecavajи se dotacije socijalistickim repиblikama, tako da ostaje vrlo mali deo rashoda и kome mozemo izvгsiti иstedи. Samo, to ne znaci da песе Ьiti иlozeni maksimalni napori da se iskoriste sve mogиcnosti stednje, и се­ ти ocekиjemo i podrskи Savezne skиpstine. Sledeci problem koji moramo sada da resimo је otklaпjanje steta koje sи proиzrokovane velikim elementarnirn nepogodarna. Ove stete samo и toku poslednjih 8-9 rneseci iznose oko 400 rnilijardi dinara, а zajedno sa Skop:ljem i ostalirn drиgirn stetama и torn periodи, penju se na oko 1.000 rnilijardi dinara. Takav oЬirn steta trazi odgovarajиce rnere za sveopstи nacioпalnи stednju, jer bez toga se не rnoze zarnisliti resavanje ovih problema. Zbog toga pitanje пajostrije stedпje па podrucju opste potrosnje rlije sarno posledica promeпa и raspodeli vec је poteпciraпo i ovirn katastrofarna. РоsеЬап problern na роdrисји opste potrosпje predstavlja skolstvo. U Savezпoj skиpstiщ ovi problemi su vec izdiskиtovaпi, sto паs obavezиje da predlazerno odgovarajuca гesenja и toku ove godiпe. Sada је potrebпo da repuЬlike i komuпe pristupe resavar1ju ovih problerna и okviru dosadasnjeg sisterna. Savezпi oгgani vec izucavaju pгedloge za пeposredno povezivanje privredпih faktora i skolskih iпstitucija, tako da cerno rnoCi и oktobru predloziti odgovarajиca resenja koja се omoguciti republikama da jos pre kraja ove godiпe dопеsи svoje propise. Na taj пасiп Ьismo rnogli da sprovederno ПОV sistern finaпsiraпja skolstva vec U skolskoj 1966/67. godiпi. U sklopи ostalih rnera koje predlazemo Saveznoj skиpstiпi па иsvaja­ nje је i predlog da se snize stope dopriпosa drustveno-politickirn zajedпica­ rna iz licпog dohotka i stope dopriпosa za socijalпo osiguranje. U vezi s doprinosorn iz licnih dohodaka hteo Ьih posebno da naglasirn ciпjenicи da su паm predvidene stope doprinosa i рогеd smaпjenja vrlo visoke i predstavljaju granicu preko koje nikako ne Ьismo srneli da idemo, ako hocerno da osiguгamo osnovпe ciljeve гeforrne. S obzirorn па dosadasnji porast licnih dohodaka i па porast koji se ocekuje и ovoj godiпi, а i zbog пovouvedenog исе­ sса republika и saveznorn porezи na promet, svakako rnorarno da пapregne­ rno sve sпage da Ьi se rashodi dгust\тeno-politickih zajednica za оvи godiпи mogli podrniгiti s pгedlozenirn stopama. Isto tako, srnatramo da је пеорhоd­ по smапјЩ dosadasnji oЬirn potгosnje koja se finansira iz sredstava socijalпog osiguranja, ра se zbog toga i tи predlaze srnaпjeпje stope па 20,5 odsto za оvи godinu, s tirn sto је vec sad zauzet stav da је u 1966. godini tгеЬа jos vise srnaпjiti. Slиzba socijalпog osigиranja rnoгate da razradi prograrn rnera i politike koji се omoguciti da se fiпansiгanje гashoda иklopi u prihode ро pгedlo­ zeпoj stopi ...

Politika licпih dolюdaka и иslovima reforme је bez surnпje isto tako јеdпо od vrlo osetljivih pitaпja, kome treba da prilazinю s риnо paznje. U pogledu valoгizacije licnih dohodaka, и vezi s promeпom kursa i novim сена­ та i menjanjem troskova zivota, Savezna skиpstina treba da donese нiz za-

koнa i mera, pored ostalih i pгeporuku о drustvenorn usmeravaнjи raspodele dohotka i licnih dohodaka и гadпim orgaнizacijama. Могаm da podvucem da ovom prilikom не Ьismo smeli da idemo па sveopstи linearnu kompenzaciju

188

tгoskova

zivota i valoгizaciju licnih dohodaka. Пmesto toga moramo otvoтiti proces koji се omoguciti da s\тaka pгivredna oгganizacija оdlисије о pitanjima valoгizacije и skladu s тezultatima pгivredivanja i и gгanicama dostignutog пivoa produktivnosti rada. Ргерогukа о dгнstvenorn нsmегаvанјн raspodele dohotka i licнih dohodaka u гadnim oгgaнizacijama ima svoj zнасај kao pomocni dokнment Skupstiнe, koji се odigгati иlogu и ргосеsн usmeгavaнja i clogovaгaнja о pгoblemima гaspodele dohotka na akurnиlaciju i licnu potгo­ snju, koja се obaviti sindikati i kornore. Smatrarno da takvo usrneravanje u politici licnih dohodaka pтedstavlja н ovom tгenutku najpogodniji oblik drн­ stvene inteгvencije ll nasim нslovirna samoнpravljanja. Isto tako, morarn da rшglasim da se privredna reforma ne Ьi mogla spгovesti na гacun zatvaгanja pгeduzeca, на гаснн otpustanja гаdне snage, sto не znaci da tн несеmо irnati proЬlema. Ako do toga dode, to је svakako mнogo mанје posledica гefoтrne а vise rezнltat dosadasnjeg наСiна ekstenzivnog privгedivanja. П privгedi postoje povoljne moguenosti da se rese problemi koji se mogн pojaviti ali to trazi ozЬiljnu aktivizaciju i moЬilizacijн svih drнstvenih faktora, u skladн sa citavom нasorn privгednom oгijentacijom. п privгedi, bez sumnje, ima dovoljno гezervi za produktivno zaposljavanje radne snage, ali to се siguгno traziti njeno pгeusrneгavanje i pгekvalifikovanje. Dakle, sve ove mere treba da dovedи do toga da se omoguci privrednim organizacijama da se oslobode nepгodнktivнe zaposleнe radne sнage, ali s odgovaгajнcom oгijeнtacijom на нjihovo нeposгedno zaposljavanje na нovim mestima. Potreba za sveopstom stednjom, naгocito na роdгuсји opste potгosnje, trazice odгedenи preorijentacijн radнe sнage izvaн pтivтedнih oblasti н privгedu. Sigurno је da ima jos dovoljнo mesta za ноvе тadнike н nasoj privredi, јег гeforrna treba da deluje и pravcu boljeg koгiscenja postojecih kapaciteta, нvodenja dгнgе i tгесе smeнe н pгoizvodnji i sl. Рогеd toga, nasa opsta oгijeнtacija tгazi blize razvijaнje usluznih teгcijarнih delatнosti, sto isto tako daje velike mogucпosti za nova zaposljavanja. Cinjenka da н privl·edi irnamo oko 2.000 milijaгcli dinara imoЬilisanih а vec нgradeнih investicija - daje siгoke mogucnosti koгiscenja tih тezervi pгilikom pгezaposlja­ vanja radne snage. Sagledavanje polozaja nekih privгednih grнpacija pokazuje da се pojedinim гadnim oгganizacijama ipak Ьiti potrebna i drustvena pomoc da se adaptiгaju na ноvе нslove privredivanja; oЬim sгedstava koja stoje na raspolagaпjн oko 13 milijardi dinara - nije dovoljaн, ра smo moгali н pтelazнom регiоdн stvoгiti siгe mateгijalнe rnogucnosti гepublikama i opstinama za sanaciju нekih pгivredнil1 oгganizacija. Do kгаја 1966. godine Ьilo Ьi potгebno obгazovati dopиnska sгedstva od oko 110 milijardi dinara za zajednicke rezeгve pгivгednih organizacija. Saveznoj skupstini pгedlazemo donoseпje Zakona о obrazovanjи dopunskih s1·edstava za zajedпicke геzегvе pгivrednih oгganizacija, ро kome se jedan deo ostvaгenog prihoda od dopгiнosa iz licnog dohotka нplacuje и koгist zajednickih гezeгvi pгivгednih oгganizacija. Ova sгedstva sи pre svega rlamenjena isplati licнih dohodaka н oнim гadnirn oгganizacijarna koje dodн и tezak polozaj. One nikako ne Ьi smele postati faktoг prosiгenja investicione potгosnje (takav vid koгisceпja sгedstava rnogao Ьi sarno izнzetno Ьiti dopunski izvoг u vгlo ogгaнicenom оЬimи). Ocekujemo da се s ovim kгiteгijн189

~i:O::~ racиn~:~ г~риЬlikе

i komиne kada Ьиdи donosile propise oko namene 1 :ez1m~ kor1sceщa sredstava zajednickih rezervi. U vezi s ovim sada ne predlaze~o 1Zm~ne и Zakonи о rninimalnom licnom dohotkи, jer ocekиjemo da rе­ риЬ11kе ~~nste ~v.oje pravo. vi mogиcnost da на osnovi postojeceg Zakona prilagode v1sши m1шmalnog l1cnog dohotka svojim potrebama. U ovom mornentu bil.o Ьi tesko.' s obzi~om na vrlo -~azlicite prilike и pojedinim repиЬlikama, jedшm savezшm prop1som omogиc1ti ova prava. Sto se ~ice stambene privrede, mislim da sи dosadasnje diskиsije pokazale da smo 1 tи tek otvorili proЬleme. Sistem finansiranja izgradнje stanova. zbog znacajнog иticaja на licнe dolюtke i na standard staнovнistva trazi d~ da se i . ~alje izиcava. No smatrali smo da revalorizacijи stanarin~ moramo sprovestl 1stovremeнo s reformom, dok citav sistem treba da razradиjemo tako da bi mogao s 1. janиarom 1966. godine da stиpi na snagи ... ... Ove mere. pгedstavljajи tek pocetak preobrazaja наsе privrede, јег one samo ostvarиJи nove procese и privrednom i drиstveнom razvitkи. То postavlja pred nas vrlo krиpne zadatke i tгazi maksimalнe nараге. Moramo odmah, bez obzira na odmore, pгistиpiti trazeнjи najboljih resenja. Pred radnim organizacijama stoje zadaci da se sto brze иklope и ноvе иslove иz риnо иvazavanje intencija novЉ mега. One нikako не Ьi smele pгekidati. kontiн~itet и pгivrednim kretanjima. То ne znaci da nije potгebno da огgаш иpravlJanja и radnim organizacijarna odmah pгeispitajи vec donete inv.~sticioнe i. pгoi~v?dнe odlиke i da traze гesenja и skladи s novom oгijen­ taC1Jorn ka шteнz1f1kaciji privгedivanja, integraciji, гacionalnijem trosenjи sredstava i brzem иklаранји и medиnaгodnи podelи rada. Vгlo vazнi zadaci koji s.toje pred oгgaнima иргаvlјанја и radnim organizacijama sи pгeиsme­ rav~ll]e r~adne snage i preispitivanje sistema иnиtгasnje raspodele. U sргоvо·­ d~нЈи ov1h zadataka neophodne sи stalne konsиltacije i dogovor izmedи radшh vorganizacija, sindikata i kornoгa, koji mogи гadnirn oгgaнizacijama da р1·иzе рини yomoc .и иsmerav~njи na nove иslove privгedivaнja. U tom pog~ed~ r:aroc1to ·џell~. zadatak ннаји odgovarajиci oгgani komиne i гериЬli­ kе 1 m1 cemo se s ll]1ma dogovarati и vezi sa spгovodenjem reforme. v .. Repи~likan:a i op~ti.r:ama ostaje da preispitajи svojи огiјенtасiји и opstoJ 1 ~иdzetskoJ potгosnJ1. Оне tи ne rnogи izbeci neke vгlo akиtne proЬle­ me, koJe treba resavati и novim иslovima, iz oЬlasti skolstva naиke zdravstva i socijalne zastite. ' ' .меге koje ~redиzimarn~ za smanjenje tгoskova socijalnog osigиranja а koJe .sи. te~ pocetn: tгaze od samoиpravнih oгgana socijalnog osigигanja d.~. pre:sp1taJи sve v1dove potrosnje i da aktiviгajи rezeгve koje и oгganiza­ C1!1 naseg zdravstva, и administгaciji socijalrюg osigиraнja i и dгиgim vidov:ma. na tomv~~k~oги nisи ~ale. у vezi s tim tгebalo Ьi pгeispitati i sve prop1se 1 pred~oz1t1 1zmerш ошh kOJ1 иslovljavajи neracioнalno trosenje sredstava. Za to Је \'ezan i zakljиcak SIV da se predlozi ноvо smanjeнje stope и 1966. godiнi. I на роdrисји stambeno-komинalne pгivrede postoje oblmni zadaci. Pred komиnama је da ispitajи te ргоЬlеmе i da не dozvole - о сети sam vec govorio - da se oni resavajи preteгanim zahteviшa za povisenje сен~. . U g:ad_ovima i indиstгijskim ceнtгima neki proЬlemi sнabdevanja osnovшm наm1rшсаша, pogotovи na sektorи poljoprivredнih proizvoda, pokazace se и нovom svetlи. Zbog toga treba traziti reseнja ka savrsenijoj organizaciji 190

snabdevacke mreze. I на tom sektorи odgovaгajиci savezni orgaнi vec predи­ zimajи rnere о kojima cemo vec и idиcirn nedeljama da odlиcиjerno s komиnama i repиЬlikama. Obim нekih vidova potrosnje, tzv. neprodиktivнih izdataka, trazi da se и bankarna, komorama, иdrиzenjima, razнirn foнdovima i drиgim iнsti­ tиcijarna troskovi poslovanja иsklade s нjihovim fинkcijama. Pred saveznim organima stoji resavaнje otvorenih pitaнja i donoseнje odgovarajиcih rнera, а njilюvoj razradi treba odmah pristиpiti da Ьi privredнe organizacije imale jasnи orijentacijи za svoj razvoj. Stoga је hitнo da se razmotri politika razvoja do 1970. godiнe, kako Ьi Savezna skиpstiнa mogfa do kraja godiнe doнeti odgovarajиce propise. U sredнjorocнom рlани moracemo posebno da sagledamo sredstva Foнda za br·zi razvoj нerazvijeнih podrиcja. Pored toga, Savezno izvrsno vece је odlиcilo da и septembrи ili oktobrи razradi neke posebne aspekte privredнe reforme, kao sto sи: projekcija nase spoljнe trgovine, mehanizam trzista и nasim specificnim иslovima i rezim сена koji sada nije dokraja sagledan. Zatim, moracemo razraditi sistern finansiranja prosirene reprodиkcije i sve proЬleme koji sи s нjim povezani. Na роdrисји sistema raspodele kao akиtna pitanja ostajи: fиnkcija kamate na fondove, иsavrsavanje poreza na pгomet kao instгumenta иsmeravanja potrosnje, иsrneravanje politike opste potrosnje, i to narocito na роdгисји skolstva i zdravstva. Politika stambene izgradnje tгazi razradи, иz гazresavanje nekih konkгetnih ргоЬlеmа koji се se s иvodenjem reforme pojaviti i о kojima је Ьilo vec dosta diskиsije ... (»P1·ivredna 1'efo1·ma", BiЬlioteka Savezne skupstine, Beog1·ad, 1965, str. 57-82)

IZ SMERNICA PREDSEDNISTVA 1 IZVRSNOG KOMITETA СК SKJ О NAJVAZNIJIМ ZADACIMA SA VEZA KOМUNISTA U RAZVIJANJU SISTEMA DRUSTVENO-EKONOMSKШ I POLITI(:КIH ODNOSA, 9. JUNA 1968. GODINE Predsednistvo i Izvrsni komitet СК SKJ pridaju izuzetan znacaj razviJanju odnosa u oЬlasti dгustveno-ekonomskog sistema. Doslednije i potpunije ostvarivanje dгuStvene i pгivredne reforme stalno postavlja nove zadatke koje treЬa resavati, tra.Zi da se svi elementi i oЬlici drustvenog sistema neprestano prilagodavaju, usavr5avaju i izg1·aduju u skladu sa samoupravпim dгuStvenim odпosima i jacanjem uloge radnog coveka u celokupпom sistemu d:ru.Stvene reprodukcije. 1. Na sadasnjoj etapi razvoja, samoupravljanje i deetatizacija nufuo se ostvaruju u usJ:ovima robne proizvodnje. Otuda veliki znacaj ima ekonomsko osamostaljivanje radnih organlizacija i izgгadivanje samoupravrlih dгuStvenih odnosa i saradnje medu пjima putem trziSta i njihov·im neposred:nim povezivanjem sa privredama drugih zemalja. Razvoj ovih odnosa u uslovima rоЬпе proizvodnje i triiSta nosi u sebl odredene protivreenos1Ji i jzvore пekih opasnosti i deformacija u razvoju socijalistickih odnosa. Pгevazilazenje takvih protivrecnosti objektivпo је moguce i mora se tгaziti u svesnom samoupravnom usmeravaпju trzisne privгede, а ne u vracanju na adminiLstrativпo upravljanje pгivredom i ·na etatisticke odnose" Polazeci od radnog coveka u udruzenom radu kao osnovпog nosioca drustvene reprodukcije, samoupravпa struktura celolropnog drustva treba da se tako organizuje i osposobi da usmerava i koпtroliSe trzisne odnose i uskladuje ih sa naceldma socijaL:istickog drustva. U tom pogledu veliki znaeaj :ima razvijanje iп­ tegracionih procesa u neposrednoj proizvodnji i drugim oЬlastima dru5tvenog гаdа. 2. U centгu раZпје nalazi se nekoliko Ьitilih pitanja •iz oЬlasti sticaпja, utvrdivanja i гaspodele dohotka. Drustveпa i privredna reforma postavila је, kao osпovu drustveno-ekonomskih odnosa da dohodak, odnosno uslovi i rezuli;ati 1-ada u celiпi, budu pod sto пeposrednijom kontrolom radnog coveka u udruzerюm r-adu. Na toj osnovi utvгden је i neposredan zadatak da se ostvari vece ucesce radnliћ organizacija u realizovaпorп dohotl5;u. Neop!юdno је razraditi sistem dohotka kao osnovu integrisanja svih vrsta delatiюsti u jedinstven proces dr:uStvenog rada u ok:viru kojeg svako stice dohodak ргеmа rezultatima rada. Odпosi izmedu гadnih ljudi u гazИcitiiil delatnostima tгеЬа da se uspostavljaju i sve vise гazvijaju sloЬodno i пeposredrю, па samoupravпoj osnovi. u triisпim odnosima jos nisu dovoljпo ;ј па odgovarajuci пacin utvrdeнi objektivпiji uslovi sticanja dohotka i razгadeni instrumenti i meћanizrn'i koji obezbeduju dosledruju raspodelu prema radu. Stoga ima velikih razlika u dohocima i u licrum dohocima izmedu pojedinrih grana ·delatnosti i grupacija koje nisu zasnovane na гezultatima rada, vec na dohotku u kojem su sadrzani ele13 Samoupi'aYljanje u JugoslaYiji

193

reпte, ekstra dohQJ\;ka, шoпopolskog polofuja itd. Takve pojave пaru.Savaju realne odnose u drustveпoj reprodukciji, izazivaju u socijalпoш i ekoпornskoш smislu пeopravdane razlike 'i r-adaju politicke рrоЬlеше. Predsedn~stvo i Izvгsni komitet СК SKJ sшatraju da treba sto pr·e usavrsiti uslove i шеrе koji uticu na sticaпje dohotka i istovreшeпo razraditi instruшeп­ tarij koji се delovati u p~-avcu ekonornskli norшalnog izdvajanja sredstava za prosireпu гeprodukciju i za licne dohotke, а u zavisnosti od realпo ostvarenlih тe­ zultata i opstih odnosa u Iicniш dohociшa. U d.stoш cilju neophodno је na odgovarajuci nacin usavrS.iti instruшente plana i drustveпog utvrdivanja uslova rada i pr·ivredivanja, konstituisati i razvijati sisteш saшoupгavnog dogovaranja i spoгazuшevanja, kako izmedu saшih гadnih organizacija u privredi i drugiш drustveniш delatnostima, tako i .izmedu privгede, sindikata i odgovorrnh organa drustveno-politickih zajednica. Svemu tome tгеЬа da bude pr.Нagoden i poreski sistem. 3. Neminovno је da se u odnosiшa raspodele dohotka izrnedu dгustveno­ -politickih zajednica i pгivrede utvгd:i pravac i dШamika deetatizacije u oblasti repгodukcije. Treba pripremiti odgovarajuce mere da se sto pre prevazidu ostaci etatistickog otudivanja sredstava od pгoizvodaca, kao sto su Ьivsi investicioni fondov;i feder·acije i dгug:ih drustveno-politickih zajednica. U tom smislu valja pripremiti ukidaпje Ш izmenu fiskalnog karaktera onih iпstruшenata (na pгimer kamata na poslovni fond) koji sluze kao metod etatistickog otudivanja sredstava za prosrгenu гeprodukciju. Nuznu koncentr-aciju sredstava za odredeпe роtгеЬе гazvojne politike i za ostvarivanje drнgih zadataka koji proistiбu iz usta\rnih Iuпkcija fedeгacije i dr·ugЉ dгustveпo-politickil1 zajedпica treba ostvaгivati re.Senjima koja bi se prilagodila samoнpгavпom kагаktегн pгivгedivanja. 4. U пasim odnosima ima i dгugЉ oblika i nacina otudivaпja sгedstava od samoupravljaca. Takvih pojava i teпdencija ima u naoinu poslovanja i unu..: ћ-asnjim odпosiшa spoljnotгgov'inskih i reekspoгtпih oгganizacija, osigшavajнciћ zay~da, Ьаn~ш. staшbenih pгeduzeca i dгнgih organizacija koje imajн slican polozaJ .. Stoga се se predнzeti efikasne шеге i izna6i sisternska resenja, kako bi se t~ po~ave ~pгecile i odnosi doslednije r-azvijali na osnovama saшoнpravnog povezrvan]a ovrh delatnosti i нdгнzепih pгoizvodaea koji stvaraju sгedstva. Banke tr·eba da оstvагнјн svoju ekoпoшski opгavdanu funkciju konceпtгacije i cirklllacije sгedstava гаdnЉ oгganizacija kao instгuшeпt udr'L!zene pгivгede. Udпl­ zeni radni ljudi cijim sгedstvima one raspolafu, treba da samoupгavno odlucuju о ~ajгacionalnijoj upotгeЬi sredstava banaka. 5. Savгemenija pгoizv·odnja zahteva staЬilnije i skladnije funkcionisanje tгzistf!- i or~anizovaniju, шoderniju trgovinu. То tгazi povezivanje pr·oizvodлe i ~azvo]ne polltike sa stalniш istraZivanjem i analiziranjem tгzista, povezanost щ·o­ rzvodnih i tгgovinskih organizacija, uгedivanje njЉovih шedusobnih odnosa i • odgovornosti н pogledu proizvodnje i plasmana, шodeгnizaciju tгgovinske :rrureze i njeno vece oslanjanje na istraz.ivacku i razvojnu sluzbu, гazvijanje sisteшa unutгasnjih odnosa u samoj trgovini. Resenjima u sistemu i pobltikom svЉ dгuStveno-politickih zajednica treba prilagoditi celokupan sisteш trgovine potгebama ,potrosnje i razvoju pгoizvodnje i proшenama u drustvenim odnosima. Pri tome valja oneшogueavati шonopoli­ sticke pojave, zatvaгanje tгzista, а ujedno obezbedivati da drнStvena sгedstva u trgovini i dohodak, ро nacinu stvaranja i repгodukcije, budu uskladeni sa sistemskim гesenjiшa н ostalim delatnostirna. 6. Ocito је da xazvijanje sisteшa dohotka zahteva dalje usavrsavanje sistema cena. • уротеdо sa procesoш libeгalizacije i otklanjanja suviSnog adшinistrativnog mesanJa u odnose cena, i kao uslov za to, treba stvarati шateгijalne i drustvene ~гetpost~v~e :;;;а sto stabilnije odnose i, pored dгugih mera, efikasnije organizovati 1 konstltшsatr saшoup1-avщ mel1anizam dr-ustvenog dogovaranja о odnosima u cer:am~ (radnih organizacija i njihovih asocijacija, sindikata i drustveno-pobltickih za]ednica). · шenti

. 7. ~o~rebno је byze, doslednije i odlucnije trgovшsk:J. srstem i dev1zni геZiш. I u ovoj oЬlasti ~?j:i ~bezbe5iuju .da radni ljudi u lldruzenoш radu C!Van]a nase

194

pгlvгede

u

шedнnaгodnu

usavr5avati i razvijati spoljnonuino је ostvariti takve odnose budu neposгedni nosioci ukljupodelu гаdа, da snose ek,onomsku odgo-

voгnost za to i da se koriste efektima koje ostvaruju u svom poslovaвju. Uz oslobadanje ovih odnosa suvisnih administrativnih intervencija, potrebne su i ()dredene drнStvene planske akcije da Ьi se aktivnost radnih organizacija u ovoj oЬlasti druStveno usmeгavala i uskladivala sa opstim ciljevima prdvrednog razvoja. 8. Polazeci od usvojene politicke orijentacije, neophodno је da se sistem i praksa planiranja razrade i prilagode samoupravnoj strukturi drustva kako ро шetodu, tako i ро organizaciji. Planiгanje шога da izrasta iz radnih oтganizacija i da se zasniva na dogovoгima izrnedн njih, njihovih udruzenja, komora, sindikata i drustveno-politick:ih zajednica. Na taj nacin Ьi sarni radrn ljudi нeposredno uticali na forшir"Зnje planskih ciljeva i zadataka i na mere kojiшa Ьi se ti planovi ostvarivali. Тiш putem Ьi i politika pro5irene reprodukcije, razvoj mateгijalne osnove privrede i drugЉ dгustvenih delatnosti, modernizacija, integraciona kгe­ tanja i svi drugi elemeнti ekonomskog razvoja, postali sastavni deo samoupravniш dogovoroш utvгdene politike. Ostvarujuci svoj uticaj na te dogovore, ili'Llstveno-politicke zajednice tr·eba da svojim шеr-аша oшoguce njihovo uskladivanje i spгovodenje, Koristeci se rezultatiшa naucnoistraiivackog rada, zadatak planskih organa jeste u tome da prнze naucno-analiticku osnovu za saшoupravno utvl·divanje politike razvoja i za uskladivanje njenih еlешенаtа izrnedu grupacija proizvodaca, gгана privrede i ostaliћ drustvenih delatnosti. 9. Ostvarivanje I'ЗZVoja privredno nedovoljno гazvijenih republika i kгajeva cini jednu od bltnЉ osnova naseg sistema i utvrdene politike. Predsednistvo i Izvгsni koшitet СК SKJ 5 matгaju da је neophodno, u skladu sa рrошеnаша u dr-ustveno-ekonoшskoш sisteшu, usavгsavati i uCiniti efikasnijim sisteш finansiranja njihovog razvoja puteш Fonda i drugih oЬlika finansiгanja. 10. !zgradnja samoupravnog preduzeca mora se zasnivati na principu da se u svim oЬlicima udr'Lliiv-anja rada - integгacije radnog 6oveka i r"Зdne jedinice, pogona, fabrike, koшblnata, ра do velikih slozenih organizaoija ostvaгнje samoupravljanje i dohodal~. Тim putem se vrsi uskladivanje njihovih interesa, obezbedнje jedinstvo tehnoloskog procesa i st.alna modernizacija. То tгеЬа da osigш-a savremeпi razvitak proizvodnje i na toj osnovi veci dohodak. Dosadasnja iskustva pokazrtju da је potrebno izmeniti pгopise о preduzecl1 i oшoguciti takvu izgradnju samoupгavnog preduzeca koje се biti doslednije zasnoyano na neposгednom odlucivanju proizvodaca i njihovim inteгesima. Organizovanje saшoнpravnog preduzeea treba da bude izraz savrernenЉ dostirmuca naucno-tehnoloskog pгogresa i samoпpravnih ekonornskih odnosa. ~ Potr·ebno је odlнcnije гaditi na tome da se unutrasnji ekonornski odnosj н r-adniш organizacijama, celokupno saшoupravno dogovaranje i odlнCivanje. uгe­ duju na ekonornskim kategoгijaшa (kao sto su cene, kredit ti druge), odnosno na objektivnim mer·Шma rezultata rada udruzenog radnika, radne jedinice oc1nosno svih I"adnih zajednica u kojima se ostvaruje samoupravljanje i doh~dak. Patem planiranja kao samoupravnog dogovoгa treba povezivati interese svЉ pгoizvodaca i njЉovih radnih zajednica u cilju iznalazeпja najsavremenijih tel1noloskih i ekonomskih resenja za сеlн sarnoupravnu organizaciju. Тiш puteш tгеЬа da se ostvari povezivanje tr2ista i razvojnih шogucnosti radne organizacije. Stabilnost polo2aja radnog coveka zahteva с1а se u planu utvrduju uslovi sticanja i raspodele dohotka - Иenih dohodaka i akuшulacije za razvoj radne oгganizacije. Cir·kulacija sгedstava akumulacije шшtаг radnih organizacija i njihov·ih asocijacija mora se zasnivati na ekonornskom inter·esн гadnog coveka, radne jedinice i га~ре organizacije, а bez vanekonoшslcih, morюpols:l~ih ·i slicnih uticaja. Akuшulacrзa s.~ не sme otudivati od гadnih ljudi koji је stvaraju. Radi toga је potrebno гazvr]ati i usavr5avatj kгeditni i proшetni шehanizam 'i instr·uшente. Slobodna ciгkulacija sredstava treba da se ostvaгuje па osnovu uslova utvrdenih samoupravniш

dogovoroш.

Izgгadnja samoupгavnih odnosa u гadniш organizacijama traii da se jasno ~azgranici odnos ~zrnedu samoupгavljanja i n:tlшvodenja ргосеs.iша tehnologije 1 гаdа. Rukovodeщe pгocesima tehnologije zahteva punu odgovornost onih rаdпЉ lj_udi.- strucnjaka kojima se to poveгava, jer је to neophodnost savremene or·ganrzacrje pгoizvodnje. Komнnisti se moraju odlucno suprotstavljati pokusajima da se гadni ljudi dovedu u polozaj najaшnih radnika u svakoj menadzerskoj. tehno-

kгatskoj

i

i slienoj tendenciji i praksi kојош se otuduje od1ucivanje о usloviшa rada od neposгednih pгoizvodaca. Polozaj strucnih sluzЬi u sапю-

гezнltatima

13*

195

upravnoj гad.noj oгganizaciji тога se temeljiti na samoupгavljaпju i dohotku. То zableva i iznalaienje odгedenih гesen}a kojima се se njihov dгu5tveno­ -ekonomski poloZa.j dovesti u sklad sa polozajem neposгed.nih pгoizvodaca. Saglasno potreЬi da se јаса odgovornost, nиZno је zaostriti kriteruje stru.Cnih, шoralnih i politiбkih kvablfikacija za izЬor rukovodecih radnika u samoupravniш radпim organizacijama. То zallteva i dopunsko i stalno obrazovanje i usavrsavanje kadra u skladu sa potrebaшa savremene proizvodnje i samoupravljanja. Neophodna је neprekidna i svestrana drиStverш рошос r·adnim kolektiviшa od svih organizovaпih drustvenih snaga - Saveza komunista, Saveza sindikata, drugih dru5tvenih organizacija, koшora, naucnih i obrazovnih institucija - kaiko Ьi se sto uspesnije u radnim organizacijama ·razvijao sistem samoupravnih odnosa i otklanjali ostaci adrninistrativпog uredivaпja privтedпih odnosa. Posebno, treba dalje izgradivati ulogu i organizacioпi sistem Saveza siпdi­ kata, kako Ьi ova organizacija Ьila snataп osloпac гadnih ljudi u razvijanju samoupravljanja, njihovih uzajamnih odnosa i solidaгrюsti. Sindikati treЬa da postanu nosilac orgaпizovane pomoci svih clirus·tvenih snaga u svakodnevnom гadu i гazvitku samoupravljaпja. 11. U ostvar·ivanju politike raspodele prema rezultatima rada u sadasnjim slozenim uslovima, javljaju se odredena kolebanja, otpori i deformacije. Zbog r·az1ike u uslovima privrectiyar1ja i u ostvarenim rezultatima, javljaju se znatпe razИke u visini pojedinacnih liбnih dohodaka. Stoga је potrebno da se kгoz celokupan sistem oporezivanja obezbedi doslednije ostvaгivanje nacela da svi gгadani, kojli sticu vJsi liCпi dohodak, vise i ooprinose podmirivanju zajedпiбkih potreba. Radi toga se treba koristiti pгogresivnim oporezivaпjem, diferenciгanom polit.ikom poreza na promet i drugim poгesk·iiП oЬlicima. Opsti porast pгoizvodne snage dru5tveпog rada osnovni је uslov za realjzovanje politike stalnog podizanja realnih licnih dohodaka, i za istovгeшeno smanjivanje гazlika medu njima. Zbog otezanih usl'Vva u koj.ima se пalazi privreda, pojedina preduzeca zapala su u mateгijalne teskoce. U njima su llicni dohocli гelativпo niski. Potrebпo је pred11zeti konkretпe korake kako Ьi 5 е гadnim organizacijama, koje imaju ekonom1!ku perspektivu, obezbedila sredstva iz fondova zajedniCkih rezervi. Tamo gde nije moguc takav razvoj, neophodno је arganizovanom drustvenoш akcijorп oЬezbediti prekvalifik.aciju radnika da Ьi im se omogucilo dalje ukljucivanje u proizvodnju. Miпimalni licni dohoci u pojedinim gгanama i гegionima treba da se utvг­ duju sporazumom izmedu гadnih oгganizacija odgovarajucih gгana, sindikata i drustveno-politickih zajednica. U tom smislu nuzno је sto pre pripremiti odgovarajuca гesenja. Sa tog stanoviSta tгеЬа precizпije utvrditi funkclij.u i pold.tiku zajednickih rezervnih foпdova radnih organizacija, kojima се se rad.ni ljudi slиZiti u svojoj solidarnoj akciji za resavanje privremeThih teskoca. 12. Predsednistvo i Izvrsni komitet СК SKJ konstat.uju da se nedovoljno efikasпo re5avaju proЬlemi zaposlenosti i zapoSijavanja. Neophodna је veoma organizovana i povezaпa drustvena akcija na svirп пivoima da Ьi se ova pitanja uspesnije гesavala. РrоЬlеше zaposljavanja treba istrajno i efikasno resavati menjanjem i svestranijim razvitkom privredne strukture, sto шоrа da se izrazi u programima ekonomsk9g razvoja, pr·estrojavanja, modernizacije i rekonstrukcije privrede i drustvenih delatnosti. Pri utvrdivanju polШke zapoSljavanja .i razvoja treba vodЩ racuna о tome da се relativno sve manji broj ljudi ьщ direktno angazovan u sferi rпaterijalne proizvodnje, а sve vise u drug.im oЬlastima drustvenog rada, бiji brzi razvoj postaje preduslov za efikasпije pгivredivanje. _ ZapoSljavanje strucnjaka, пагосitо rnladih, јеdан је od Ьitn.Љ uslova za us.peSno ostvar"ivanje reforme. Da Ьi se to шoglo ostvariti, neophodno је slamati sve оt.роге koji imaju svoje izvore u kratkovidosti pojedinih radnih organizacija, pritisoima primitivizma i tendencijama konzerviгanja postojece, inace пepovo1jne kvaШikacione strukture. 13. Neodlofule su promene propisa u oЬlasti radnih odnosa koji ocigledпo sp.utavaju afirmaoiju radnickog samouprav1jaпja. Zakonodavstvo u ovoj, i .u slicnim oЬlastima, treba da radnim kolektivima ostav.i v.ise prostora za 8amostalпo resavaпje, na osnovu samoupravnih akata. Мпоgа od tih pitanja mogu se resavati dogovoюш izmedu radnih organizacija i sindikata.

14. Neophodno је razvijati samoupravljanje 11 stambenoj oЬlasti, sa glediSta .srreg i efikasnijeg ukljucivanja korisnika statюva u upravljaпje stambenom privredom. Tekucim шerama oЬezbedena su sredstva za poveeanje obirna stamЬene izgradnje, sto се doprirreti Ьо1јеm koriscenju gradevinskih i prateбih kapaciteta i veeoj zaposlenosti. Potrebпo је гazraditi sistem шеrа kojima се se stvoriti uslovi za raoioпalizaciju stambene izgradnje, za izgradnju jeftinijih stanova i za Sto veee angawvanje licnih sredstava u tu svrlш. 15. Instruшeнtima sistema i politikom ras,podele valja obezbediti da se celokupna budzetska potrosnja kreee u granicaшa ostvarenih prihoda. Odlucпo nastojati da se dalje izgraduje budZetskii sisterп, od koшuna do federacije, d. to n-a osnovama koje sprecavaju stihijнo poveeanje budZetske potrosпje na stetu razvoja privrede. Neophodпo је obezbediti kontrolu radnih ljudi nad upotreЬom budietskih sredstava na svirn nivoirna. 16. Intenziviranje napora na razvoju nauke i jacanje njenog uticaja na praksu, jedan је od presud.nih бinilaca drustverюg razvitka. Vece i sire koriscenje na.uenoistraZivackog i razvojnog rada u svim delatnostima trazi пeposгednije i trajnije povezivanje naucnoistraZivackiih .ustanova sa praksoш i potrebama radnih organizacija, Na toj osnovi obezbedivati zajedniбko finansiranje ovog rada Jd strane radnih organizacija, нjihovih udruzenja i druStveno-pobltickih zajednica. Ostvarivanje takve oii.jentacije nerninovno је povezarno sa odl.ucThim slamanjeш otpora protiv primeпe пauke u proizvod.nji i svim dru5tveнirн delatnostirna koj:i izviru iz priшitivizma, tehnokratskog koпzervativizma i birokratskog шonopola. Potrebni su veci napori na prevazilaienju tendeнcija zatvaranja pojedinih naucnih institucija i radnih organizacija. 17. Predsednistvo i Izvrsпi korThitet СК SKJ koпstatuju da se vеоша sporo reformiSe obrazovпi sistem i da ga је potrebno temeljito шenjati. Ree је о tome da se izgradi talшv sistem obrazovanja koji се odgovaгati potrebaшa razvitka savremenih proizvodnih snaga i stvaralackih sposoЬnosti ornladine i radnih ljudi i izgradivanja socijalistickih odnosa. Takav sistem obrazovanja се dopiirюsiti integrisanju svih sfera drustveнog rada i sv.ih slojeva drustva. Na taj nacin се obrazovaпje sluZiti premoscivanj.u jaza izmedu fiziбkog i UIПnog гаdа. Neophodno је odlucno raditi па konsolidovanju zajednica obrazovanja н kojiшa се о sviш pitanjima zajednicki odluбivati radne organizacije u privredi, obrazovanju i drug;im delatnostima, gradani, drustveno-politicke zajednice i drustvene oгganizacije" Povezivanjem i udruZivanjeш sredstava centralizovarъih u гepublici, odнosno u republiбkoj zajedпici obrazovanja, i sredstava u pojedinim zai._ednicama obrazovanja, а i drugiш merama - treba obezbediti da se celokupнa samoupravna organizaoija obгazovanja razvija kao integrirani sistem, sposoban da planski razvija svoju delatnost i da uskladuje unutra5nje odnose. BrZi razvoj samoupravljanja i ·dosledno ostvarivanje reforme univerziteta, jedin·i је put za e:Dikasno resavanje nagomilaнih proЬlema i za otvaraпje dalje perspektive visokog skolstva. Savez komunista се se boriti za to da se fakultetJ i druge visokoskolske ustanove razvijaju kao samoupravne zajednice studenata, nas1:avnika i drugih radnika u njima" Neophodno је stvoriti uslove za .puno ucesce studertata .u samoupravljanju da Ьi mogH odgovorno uticati na re5avanje sVIih pit:anja visokog skolstva i svog vlastitog polozajao . Savez komuпista се se odlucno zalagati za poЬo!jsavanje socijalne strukt.ure studerrata u korist radniбke i seoske oшladiпe. Radi toga, pri utvrdivanju politike kreditiranja i stipendiranja treba polaziti: od imoVIi11skog stanja, sposobnosti i rezultata u studijama. Studeпti treba neposredno da ucestvuj11 u utvrdivanju i ostvarivanju te politike, u resavanju svih drugih proЬlema od koj'ih zavise uslovi studiranja i njihovog Zivota, .i da samostalrю upravljaju objeЪ..'tima st.udentskog staпdarda. Proseeno trajapje st.udija је suvise dugo, sto је dгustveпo neopravdano i skupo, Takvo stanj.e se moze prevladavati d.uЬljim reforrnisanjem visokih skola, шoderпizacijom i intenzifikaoijom пjihovog гаdа, razv·ijanjem sistema aktivnog st.udija i jacanjerп uloge i odgovornosti i пastavnika i studenata, kao subjekta nastavnog procesa"

197 196

Oгganizacije Saveza komunista duZn.e su da izvтse politiCk.e analize uzroka stanja, slaЬosti i оtрога na putu samoupгavnog гefol"ffiisanja obгazovnog sistema, narocito visokog skolstva. Na temelju toga treba izradiђ dugorocne pюgra­ rne akcija. Nuino је da u njihovom ostvarivanju aktivno ucestvuju svi odgovoг­ ni drustveni cinioci, naroCito nastavnici, skolska i studentska ornladina. 18. Potrebпo је ubrzatj rad па donoseпju sisternskih геsепја u oЬlasti zdravstvenog osigшaпja koja se nalaze u javnoj diskusi.ji. Pri torne valja polaziti od principa samoupravljanja i solidarnosti гadпih ljudi u re5avanju osпovnih potreba zdravstvene za5tite i od jasnih ekoпornskih odnosa izmedu SiOcijalnog osiguraпja i zmavstveпe sluibe. 19. PredsedniStvo i Izvгsщ kornitet СК SKJ srnatraju da prornene u sisternu peпzionog osiguraпja tгеЬа da obezbede: prvo, postepeno uldanjanje razlika u visini penzijskog pr·imanja osiguranika istih kategorija, koje nisu posledica razlika u radnim doprinosima; dгugo, da se izvori sгedstava za penzijsko osigшanje forшiraju tako kako Ьi se omogutilo finansiranje tekucih potreba i stvar·anje rezeгvi za ostvarenje pгvog zadatka. 20. Ocito је zaostajaпje u oгganizovanju mustvene brige о deci. Neophodпo је da se putern samoupr-avnih dogovoгa гadnih organizacija, drustveno-politickih zajednica i drugih drustvenih faktora neprestano radi na povecanju broja deejih ustanova, postepenoш oгganizovanju celodnevnog boravka dece u Skoli i drugim Yidovima zbгinjavanja dece u skiadu sa rnateгijalnirn rnogucnostima. 21. U postojecim uslovirna rnogнeno је da se neopгavdano stice dohodak i ла osnovu posedovaпja rnaterijalпih dоЬага, kao sto su: stanovi, vikend-kuce, zemljisni posed nepoljopгivrednika i m. Koгisteci se nedogradenoseu sistema i пe­ efikasnoscu drzavnih organa, pojedinci .izпajmljuju i preprodaju takva dobra i sticu пeopraYdano visoke licne prihode. То је predmet opravdaпih politickih osuda. РоtгеЬпо је hitno preduzeti koгake da se oneшoguci sticanje zarada tirn putem, odnosno da se one opteгete visorn stoporn poreza i drustvenih doprinosa. 22. Predsednistvo i Izvг5ni kornitet СК SKJ smatraju da uspesno i brze ostvaгivanje Rezolucije Savezne konfereпcije SSRNJ о licnorn radu sopstvenirn sredstvima irna nesumпjiv znacaj za privгedni razvitak zernlje. Potгebno је, isto tal\:o, spreciti pokusaje da se, pod vidorn udruZeпog rada, forrniгaju privatna preduzeca (na primer, posгednicke agencije i slicne organizacije), sto је nespojivo sa nasirn ustavnirn sistemom. Ustavne odredbe daju siroke rnogucnosti za razvijanje inicijative gradana za udl"НZivanje u r·adu, ali ta .jnicijativa rnoze Ьiti realizovana samo u oЬliku socijalistickog pгeduzeea sa identicniln odnosima, pravima i obavezarna kao i kod ostalih samoupravnih pгeduzeca. Oгgani uprave treba efikasno i brzo da sprecavaju svaku pojavu deformacije u ovoj oЬlasti. 23. Neminovna је potreba da odgovarajuci drustveni organi sto pre usklade poreski sistem sa promenama koje su nastale u nasbl:п rnateгijalrrirn i dгuStvenirn odnosima. U ostvarivanju toga zadatka treba, pored ostalog, poei od cinjeнice da poreski sistem i politika postanu јеdап od vaZnih ciruilaca u plarriranju i ekonomskoj politici svih drustveno-politickih zajednica i da budu pouzdan osнov kojirn се se otklanjati ekonornski neopravdaнe socijalne гazlike. Time се se postici to da опај ko vise zaгadi, vise doprinosi pгivтedrюrn гazvoju i zajednickoj potrosrlji. Treba, pored toga, onernoguciti svaki obblk dohotka, koji se stice na osnovi supr·otнoj na5ern sisternu. 24. Savez komunista се se istгajno zalagati za гazvijanje socijalisticke solidarnosti, za sto humanije odnose rnedu ljudirna. On tгеЬа da bude на celu dгuStvene akcije pгotiv priv:ilegija, parazitizma, Ьirokratskog i drugog rnonopola, zanemaгivanja drustvenih obaveza, egoistickih zloupotreba, spekulacije i dтu­ gih vidova rraгuSavanja socijalis,tickih normi dr.иStvenog ponaSaпja.

(»Komunist<< 1968)_

198

USTAVNI AMANDMAN XV, 18. DECEMBRA 1968. GODINE Ostvaruju6i samoupravljanje, гаdпi ljudi u r·adnoj oгganizaciji kao cjelini i organizacijama udruZenog гаdа u njezinu sastavн odreduju pitanja о kojima odlueuju neposгedno i povjeгavaju odredeнe funkcije upravljanja гadnickorn savjetu, odnosno prerna naravi djelatnosti radne oгganizacije, drugorn odgovar-ajucern organu upгavljanja, а odгedene izvrsne funkcije njernu odgovorniln kolegijalruirn i inokosnirn organima, koje Ьira radnicki savjet. Radni ljudi u radnoj organizaciji ustanovljavaju organe upravljanja radne oгganizacije i organizacija udruzenog rada u njezinu sastavн, odгeduju njihov delokrug i vrijeme na koje se ti organi biraju, i utvrduju uvjete i nacin njihova izboгa, odnosno razrjesenja. Zakonorn se moze omediti poseban postupal\: i nacin irneпovanja i гazrje­ senja inokosrrog izvгsnog oгgana гadne organizacije koja vгsi poslove od posebnog dгиStvenog ·interesa. Ovim arnandmanorn zamjeПJUJU se odredbe clana 90. stav 1, сlапа 92, st. 4 do 8. i clana 93. Ustava. (>>-Sluibeni list SFRJ«,

Ь1·.

55, 1968)

IZ REZOLUCIJE SAVEZNE SKUPSTINE О OSTVARIVANJU USTAVNOG AMANDMANA XV, 5. JUNA 1970. GODINE ... 1. U ranijoj fazi гazvoja samoupгavnih odnosa Ьilo је nuZJ:ю pot;punije zakonsko тeguliranje samoupгavljanja u гadnim oгganizacijama, cime је data normativna osnova za гazvoj samoupгavnih odnosa, pruZena potгebna dг2.avna zastita tim odnosima, omoguceno jacanje samoupгavnih snaga i osiguгano jedinstvo sistema samoupravljanja. Razvojem socijalistickih dгustveno-ekonomskih odnosa, jacanjem materijalne osrюvice samoupгavljanja, afiгmacijom uloge гadnog covjeka u odlucivanju о osnovпim uvjetima гаdа, stjecanju i гaspodjeli dohotka i siгim гazvojem samoupгav!le integгacije, zakoiJ.Sko pгopisivanje jednoobгazne oгganizacije samoupгavlja­ nja nadшa5eno је, јег nije oшogucavalo гadnim ,Нudima da samostalno utvгduju organizaciju samoupгavljanja koja Ьi najbolje odgovaгala njihovim konkгetnim uvjetima ~ potгebama i bгzem гazvoju samoupгavnih odnosa. Daljnje unapгedi­ vanje samoupravljanja sve је vise ovisilo od stvaгalastva samih гadnih ljudi u samoupravnoj dгustvenoj bazi. То је zahtijevalo jacanje samostalnosti гadnih oг­ ganizacija u uгedivanju unutrasnjih odnosa. Radi toga је Ьilo nuZпo svodenje normativne funkcije dг2.ave u oЬlasti organizacije samoupгavljanja na onu mjeгu koju zahtijeva osigшavanje jedinstva drustveno-ekonomskog i politiC'kog sistema, Svi ovi razlozi nametali su potrebu napu8tanja jednoobгaznog ustavnog i zakonskog propisivanja organizacije samoпpгavljanja u гadnim oгganizacijama, i doi1o.Senja Ustavnog amandmana XV. Z. SvrЪa Ustavnog amandmana XV је stvaranje пstavnih pгetpostavki da radni ljпdi samostalno пtvгdujп oгganizacijп samoпpravljanja i uredujп unuћ-as­ nje odnose u radnim oгganizacijama, kako Ьi se i time osiguralo daljnje jacanje samoupravnih prava i odgovornosti гadnih ljudi, sto neposrednije izrazavanje njihov.ih materijalnih inteгesa u udruzenom radu i njihovo neposredno odlucivanje о osnovnim uvjetima rada. Radi toga Ustavnim arnandmanom XV utvrdeno је pravo radnih ljudi da, ostvarujuCi samoupravljanje u гadnoj orgaпizacijj kao cjelini i organizacijama udruzenog гаdа u пjenom sastavu. samostalno od1·eduju pitanja о kojima od1ucuju neposredno i povjeravaju odredene funkcije u,pravljanja radnickom savjetu, odnosno prerna prirodi djelatnosti ram1e orgaпizacije drugom odgovarajucem orgarш upravljanja, а odredene izvrsne funkcije njemu odgovornim kolegija:lnim .i inokosnim organima (u daljnjem tekstu: kolegijalni i iпokosni izvгSni organi), koje Ьira radniCki savjet. Omoguбujuci radniш Ijudima da, prema specificnim uvjetima i potrebama svoje radne organizacije, utvrde organizaciju saшoupravljanja, Amandman XV treba doprinijeti da se, u skladu s ciljevima pгivredne i dгu5tvene reforme, postignu sto bolji гezultati u koristenju drustvenih sгedstava, povecavaju pгoduktivnost i efikasпost rada, ubrza opci tehnicki progres i potpuThije zadovoljavaju potrebe гadnih ljudi i dгustveпe zajedпice. 3. Odredbe Ustavrюg amaнdmana XV, kao sastavnog dijela Ustava SFRJ. mogu se tumaciti i pгimjenjivati sашо u skladu s nacelima i оdгеdЬаша Ustava о jedinstverюm dгustveno-ekonomskom i politiC'kom sistemu. Odnose i oгganizaciju

201

sam?:-з-p~avljaпja и r-a?n'?j organ-izaciji i drogim obblcima udru.Zeпog rada treba TazviJatl ~~. da radni lJUdi sarnoиpravпo od1ueujи о cje1okupпoj djelatпosti radne ?rgaщzac1]e, programи rada i razvoja, korJ.Steпjи sredstava stjecanju i raspodJeli dohotka i drиgim osпovnim pitaпjima svog drustveno-ek~rюmskog polotaja.

4.. 1:.! dosadasnjoj Р~Ь:Пјепi Ustavnog amandmana XV postignuti sи znacajni rezu1It~t1 1 pokazane p~z1t~vпe te~de~cij~ koje se osoЬito izrazavaju и јасаnји ~eposredпog samoupra':lJaщa radщh ђudi,. afirrnaciji osnovnill organizacija udruzenog rada, ?stvar1v~Jи suyremene orgaшzacije 1-ada i razvijanjи integracije na

sa:moup~!:VПOJ osnov1. Sve Је to doprinijelo dosljednijoj primjeni nacela Ustava afl~ЋШClJl sa~?иpr~vn?g s~гa~umjevanja, opcem иsavrsavanjи procesa samo_: ирr avn
orgaшzaCI]ama.

Najzr1acajniji rezultati u razvojи samoupravljanja postignuti su u onim sredinama gdje је Ьilo osiguтano i ostvareno demokratsko opгedeljivanje i odlucivanje radпih ljиdi и uredivanju unutrasпjih odпosa i organizacije sarnouprav-ljanja. 5. U praksi ostvar.ivanja Ustavnog amandmana XV, jav-ili su se i neki proi dileme u njegovom ost\7 arivanjи i nerazumijevanju u njegovoщ turпa­ cenju i pгimjeni. Pokazale sи se i tehnokгatsko-Ьirokratske, konzervativпe i druge antisaщoиprav-пe tendencije, cernи su pogodovale i slaЬosti u politiCkoj akciji orga~.iziгanih soc.ijalistickih snaga, pгolazne teskoce u ostvarivanju r·ecforrпe, jos UYlJek nedovol]no razvijena materijalпa baza samoupravljanja а posebno rпa­ t~rij.alne tesko~e и kojima su se nasle pojedine radпe organiza~ije Ьilo iz objektlvnlh 1-azloga lli zbog nekih neadekvatnih rjesenja u drus.tveno-ekQnoщskom i politickorп sisterпu i1i nekih mjera tekuce politike, bilo zbog vlastitih slabosti. 6. U ostvar·ivanjи Ustavnog amandщana XV usvajana su i неkа rje5enja nepгih~a~ljiva s gledist~ иstavnih odredaba о drustveno-ekonomskoщ polozaju i neotud!VlПl .samoupravnlПl prav.iщa 1-adnih ljudi. То se vidi osoblto u: sutavanju sаmоирга_у:п:-h I?rav-a r~dп~h lj~d~ u osпovпim organizacijama udruzenog rada, pos~b~o и Slrlщ :ntegгacюшm CJelшama; sиzava!ljи пeposredпog odlиcivanja radnih l]ud1 na zborov= odnosno гeferendumom; sиZavanjи djelokruga radn.icko"" savjeta i prenosenju funkcija odluciv-anja о znacajnim pirtanjima drustveno-~konom­ skih ?dnosa u djelokrug kolegijalnih i inokosnih izvrsпih orgarш; neopravdanom SП).aщivanju broja clanova radnickog savjeta; odredivanjи tтajanja щandata or?ana u. га~~ој organiza.ciji па. nacin koji onemogucava гacionalnu pDimjenи nac~la. sm]enlJlyost~ i sud]elovaщe sto veceg broja гadnih ljudi u oгganima upravlJa!l]a; fогm1rащи kolegijalnih izvrsnih organa bez izbora а na rtakav нacin da u njihov sastav ulaze ро svojoj funkciji osobe na rukovodeбm radнim mjestima ili rul_юvodec.i fu~cionaгi ili predstavnici drustveno-politiCkih organizacija оd:­ поsпо UVJe~YЭ~J~I_Il IZbora odredeпim strucnim kvalifikacijama; davanju direkt~ru .Praya. 1SklJUClVOg mandatora U predlagaпju kandidata za clanove kolegijal:. шh 1zvrsщh orga.na. .7. u. пeki:r_n. radnim orgarlizacijama izvrsene su samo formalпe izmjeнe u s~tu1?-ma 1 .dru_grm samoиpravnim aktima. Izostali sи stvaralackd napori za iznalazeщe Т:?':lh .1 adke~at~ih ?Ьlika i sadrzaja samoиpravnog organiziranja, ро­ sеЬно u s1r1П1 шtegraClo:Q.lm c]eblnama, ·U duhu iнtencija i nacela Ustava i Ustavnog amaнdmana XV u skladu sa specificnim potrebama radпe orgaпizacije. . ~ toku razmatranja ostvarivanja Ustavrюg amandmaнa XV koilStatirano је da lZVJestan broJ radnih organizacija jos иvijek nета srtatute odnosno dr"Uge samoupгavпe akte, sto predstavlja nepostivanje ustavnih nacela i zakonskih rюrmi. . _а. Save~a skupstina pozitivпo ocjenjuje do sada postignute rezultate u "?a.J':'~ce:m Ьrо]и .rad~ih orgaпizacija u иna:predivaнju samoupravljanja i stvaralackл.t ШI~lJ~ћYU radшh lJudi u razvoju razlicitih oblika samoupravrюg organiziranja koJa Је podstaknuta doпosenjem i ostvaгivanjerн Ustavnog amandmana xv. ' . ~eodgovara~uc~ tumace~ja. Ustavnog amandmar1a XV i dcloгrnacije koje su · se Javile у p~aks1 ?Jegove PflПlJeile upozoravaju на potrebи jos dosljedпije ЬоrЬе za ostvaпvanJe п.ас.еlа. yst<;tva о drustve!lom samoиpгavljanju ·i Ustavпog amandmana XV, za dalJПJe засаще uloge radнog cov-jeka kao пosioca svih samoupгavnih Ьlemi

prava, za unapredivaпje suvremene ekonomike i nасша privгedivanja, kao i za ostvarivanje sustine privredнe i drustvene reforme. 9. Savezna skupstina smatra da treba prиziti svestranu druStvenи podrsku onim nastojanj.ima i rjeseнjima u organizaciji samoupravljaнja koja vode јаеа­ nји neposrednog odlucivaпja о svim Ьitпiш pitanjirna drustveno-ekoнomskih odnosa, rada i poslovanja. 10. Struktura orgaпa u radnoj organizaciji treba da odgovara Ustavom utv;rdenom polotajи radнiCkog savjecta odnosпo njerнu odgovarajиceg orgaпa upravljanja. U radniclюm savjetu treba da budи adekvatнo zastиpljene sve organizacije udruzenog rada u sastaYU radne orgarlizacije. Trajanje mandata i naCin i uvjeti izЬora kolegijalnih i inokosпih organa u гаdној oгgarlizaciji utvтduju se samoupravпim aktom radne organizacije, u skladu s osнovnim nacelirпa izbomog sistema. Saglasнo tome, svaki radпi covek: и radnoj organizaciji ima pravo da Ьir-a i da bude Ьiran u sve oгgane upravljaпja radne organizacije, da pгedla:le i utvrduje kandidate, da predlaze opoziv i odlucиje о opoziYU izabгanih predstavnika odпosno smjenjivanju inokosnog orgaнa. 11. Samoupravno је pravo radnih zajedнica da samostalno osnivaju jedan ili vise kolegijalnih organa radi v-rsenja odredeнh izvrsnih funkcija utvrdenih statutom radne organizacije, provodenja poslovne politike koju su utvrdili radni ljudi пeposredпo Ш r-adnicki savjet, rjesavanja tekиcih pitanja i vrseнja funk.cija nadzora. Kolegijalni izvrsrli organi mogu se osnovati za pojediнa podrucja djelatnosti radne orgaпizacije u svrhu odgovarajиce podjele rada i specijaliziranog naci!la rjesavanja pojedinih pitanja, osiguravanja racionalпosti, efikasпosti, samostalnosti i odgovornosti и realizaciji politike i odluka radнickog savjeta. sto је od posebne v-a:lnosti za radne orgaнizacije sa slozenijom organizacijom rada i samoupravпom

stгuh.-tuгom.

izvrsпe oгgane Ьira radнicki savjet, а ako и skladи sa statиtom upгavljanja neposгedпo vгsi radna zajednica, Ьiта ih radнa zajednica и cjelini. Na kolegijalne i inokosne izv·тsne orgaпe пе mogu se pгenositi prava koja ро ustaYU spadajи u djelokrug гadнiCkog savjeta, osoblto odlucivanje о stjecanju i гaspodjeli dohotka, о pitanjima koja se odnose на polozaj i samoиprav-na prava гadнih ljudi u orgailizacijama ud!-uZeнog гаdа u sastaYU radne orgaљizacije i dгugim pitanjima drustveno-ekonomskih odnosa.

Kolegijalne

ћшkсiје

U radnim organizacijama u kojiina to zahtijeva priroda njihove djelatnosti mogu se odredeщ izvrsni poslovi povjeriti i posebnim kolegijalnim tijelima (naucno, nastavnicko Ш fakultetsko vijece, redakcija i sl.) sastavljeнirn samo iz reda radnika koji sudjelujи и vrseпjи odgovaгajиce djelatнosbi radпe organizacije. 12. Вitan uvjet za efikasпo vrsenje funkcije i jaeanje odgovornosti iпokos­ nih izvrsnih orgaнa jeste da se statиtoщ i drugim opcirn aktima гаdне organizacije jasno иtvrde nacin i uvjeti ,izbora odпosno razrjeser1ja tih organa, пjihov- djelokrug i ovlastenja, kao i da se osigura i njihova samostalnost u vтsenju fu.o.kcije neposrednog rokovodenja u okviгu odгedenog im djelokruga. 13. Kolegij i drиga sliena tijela sastavljeнa od odredeнih rukovodecil1 Ш strucпih radнoika i drugih strucnjaka izvaн rad!le organizacije, koja se пе Ьiraju, mogu djelovati samo kao savjetodavna strucna tijela organa u radнoj organizaciji i пе mogu imati pravo odlucivanja о pitanjima koja su u kompeterici]i radr1e zaj€dnice Ш organa upravljanja. 14. U radпim orgaнizacijama koje vrse djelatнost Ш poslove od posebrюg d!1.1Stvenog interesa organizacija samoиpгavljanja i uнutraSпji odnosi urectuju se i u skladu s posebnirn odredbaшa Ustava SFRJ (сlан 9. stav 3, сlап 90, stav 2. i Ustavпi aшandm.a:n. XV stav 3). 15. Modernizacija proizvodnje i drиgih djelatrюsti radnih organizacija, Sira pгimjena suvremeнih dostignuea nauke, tehпike i tehnologije i povecanje produktivnosti i efikasnosti poslov-anja pretpostavljaju aktivнu ulogu sv.Љ strucпih i пa­ ucнih kadrova u radu radпe orgaпizacije i, samim tim, i odgovarajuce sudjelovanje tih kadrova u procesи samoиpravпog odlucivanja. Samoupravni od!losi не sarno da nisu u suprotnosti s potrebama rnodeгnizacije proizv-odпje i razvoja poslovnosti radnih organizacija, vec sи i predиv-jet za sto potpunije ostvarivanje ovakve uloge i stvaralacke irlicijative strucпih kadrova. Stoga је potrebno, u skladu s uvjetima

202 203

jacati njenu struenu kadгovsku osrюvu kadrova i podizanjem struenog rlivoa i usavrsavanje postojecih stгucпih kadгova u radnoj organizaciji, otvoгenoseu radпe oгganizacije prema svim naucnim otkгicima za koja је zainteгesirana i njihovoj primjeщ u pгoizvodnji ci organizaciji ra:da. 16. Za ostvarivanje i razvoj sarnoupravrrih odnoвa u velikim iпtegracionim cjelinama, velik:i:m tehnickiю sistemima, poslovnim zajednicama ,ј drugim sirim oЬlicima samoupravne integгacije rada potrebno је statutoш Ш drugim ak.tom kojirn se stvara iнtegracioпa cje1ina (statutarni ugovoг, referenduш ili drugi a:kt) utvrditi poloiaj osnovnih organizacija udruzenog rada 1kao uZih telшoloSkih i drustveпo-ekonoшskih cjelina tako da se osiguгaju materijalпi interesi i samoupravпost svih d.ijelova cjeline i da: radni ljudi u njima samoupravno odlucuju о pitanjirna rada, stjecanja i гaspodjele dohotka i drugim pttanjirna svog ekonornskog poloiaja" Slozenost odnosa u siгim integracionim cjelinarna zahtijeva veci stupanj stvaIЋlacke inicijative radnih ljudi u pronalazenju odgovarajucih гjesenja u ш·edivanju rnedusobrrih odпosa i ekonornskoПl povezivanj.u dijelova koji cine tu cjelinu, ukljucujucj nacin odlucivanja о odredenirn pitanjima od zajedniCkog interesa" Medusobni odnosi osnovnih organizacija udruzenog rada u siroj cjelini treba da budu reguliгani tako da ne dopuste uzurpaciju njihovih saюoupravniil prava, da,. jaeaju njihovu sarrrostalnost i sto direktпiji utjecaj radnih ljudi na rad i poslovanje integгiranih organizacija u cjelini, na utvrdivanje zajedn1cke razvojne politik.e i na raspolaganje onirn dijelom d!1llstvene akiuшulacije koji se koncentrira na nivou cijele гadne oгganizacije, odnosno si:re samoupгavne asocijacije. Istodobno, ti odnosi treba da dopгinesu suzЬijanju tendencija ka zatvaranjtt osnovnih organizacija udruzenog rada u svoje uske okvire, ka autaгhizrnu i ka grupno-vlasnickoш odпosu prema materijalнiш uvjetima vlastitog rada. 17. Svestrano, objektivno i pravodobno inforrniranje гadnih ljudi о svirn pitanjirna djelovanja radne organizacije а posebno о sticanju i raspodjeli dohotka, preduvjet је ostvaгivanja njihovih prava i dufuosti i kvalificiraпog ukljucivanja u samoupгavno odlucivaпje i vrsenje drustvene koпtrole гаdа шgana

i

potrebama svake radne

oгganizacije,

angaZiraпjem пovih stгucпih

upravljaпja.

18. Ostvarivanje samoupravnih ргаvа radnih Jjudi osigurava se i o:юbnom odgovornoscu svih пosilaca sarnoupгavпih fuпkcija. U radnim organizacijarna h·еЬа izgradivati takav sistem osobne odgovornosti svih пosilaca samoupravnih funkcija koji се doprinositi brzem razvoju samoupravnih odnosa, uspjesnijem ostvarivanju osrrovnih ciljeva i zadataka poslovne politike i osiguravanjtt efikasnije zastite samoupravnih prava radn.Љ ljudi, zakonitosti u radu i javпosti rada u samoupravnoш odlucivanju. 19. DosadaSnjim razvojem samoupravljanja, а роsеЬпо Ustavniш amandrnanom XV, Ьitno. је роvесапо zпacenje i opseg гegttliranja drиStvenih odnosa att-toпomnim normama radnih organizacija. Time se pтosiruje osnova i podrucje djelovanja nadleznih orgaпa u zastiti saшoupгavnih prava i osiguгavanju i zastiti ustavnosti i zakoпitosti. . (>>Sluzbeni Zist SFRJ-« br. 25, 1970)

IZ REFERATA Ј. В. TITA NA IX KONGRESU SKJ: »AКTUELNI UNUTARNJI I MEDUNARODNI PROBLEMI I ULOGA SKJ U SOCIJALISTICKOM SISTEMU SAMOUPRAVLJANJA«, 12. MARTA 1969. GODINE ... Dalji tok nase revolucije u pravcu ostvarivanja historijske uloge radnicke klase u izgradnji novog socijalistickog drustva mora se zasnivati na sve uspjesnijoj izgradnji samoupravnog sisterna socijalistickih drustveno-ekonomskih odnosa. Ргеd nama је zadatak da и slijedecem periodu dogradujeшo, ucvrscujenю i povecavaшo efikasnost sarnoupravljanja i u oЬlasti privrede i u svim drustveniш djelatnostima" Могашо se do kraja izboriti za to da osrюvпi nosoioci reprodttkcije budu radni ljudi u razlicitirn oЬlicirna udruzenog rada. Koncentracija sredstava i usmjeтavanje njihovog koriscenja na ekonornskoj osnovi treba da vгse, ргiје svega, proizvodaci, i to saglasno svojirn i opstirn inteгesima socijalistickog razvitka. Тоше se шoraju prilagoditi polozaj i uloga banaka, kako Ьi one sto vise izrazavale interese udruzenih proizvodaca. Nama rnora Ьiti stran svaki oЬlik monopola - i ekonornskog i drustvenog - i mi ne mozemo dozvoliti da se on razvija ni u jednoj sferi reprodukcije - ni u bankarstvu, ni u trgovini, ni u proizvodnji, а ni u drugiш drustvenim djelatnostima. Potrebno је naci odgovarajuca rjesenja za гаzпе oЬlasti privrednog sistema, koje treba dalje usavrsavati na saшoupravпiш osnovama sisteшa cijena, deviznog sistema, spoljnotгgovinskog rezima, bankovnog sistema, poreskog sisteшa i sistema prosirene reprodukcije. Moramo sto prije spгovesti vec usvojene stavove do kојЉ smo dosli i u pripremama za ovaj kongres. Izmedu ostalog, potrebno је sto prije na djelu ostvariti zakljucke Savezne skupstine о likvidaciji takozvanog drzavnog kapitala. Ti zakljucci, donijeti poslije iscгpnih diskusija, vеоша su jasni: takozvani drzavni kapital u cjelini tгеЬа izdvojiti na poseban racun i staviti ga pod nadzor Savezne skupstiпe"

Imi mnogo kritika na postojeci devizпi sistem. Cak i preduzeca koja stvaraju velika devizna sredstva, iшaju cesto poteskoca da dodu do deviza. То se desava i kada se гadi о potrebama za modernizaciju i rekonstrukciju onih preduzeca koja Ьi se tirne osposoЬila za izvoz. U шnogiш primjerima 204

205

to је posljedica premale retencione kvote i uopste nedovoljne stimulacije preduzeca koja dobro posluju, i koja svojim kvalitetnim proizvodima mogu da se ukljuce u medunarodnu podjelu rada. То ne znaci da Ьi trebalo mijenjati citav devizni sisteщ ali u svakom slucaju trebalo Ьi ga postaviti fleksiЬilni­ je, jer је dosadasnji nacin doЬijanja potrebnih deviza suvise spor i u njemu ima previse administriranja. Iz deviznog sistema moramo uklorliti sve ono sto koci efikasno poslovanje i privredivanje. Ekonomski interes, tj. dinarski dohodak, mora Ьiti glavщ podstrek za izvoz. То је jedini put ka sto vecoj staЬilizaciji deviznog kursa i postepenom postizanju konvertiЬilnosti dinara. Mi moramo dalje izgradivati nasu carinsku politiku, dalje se otvarati p1·ema svijetu, postizati jos veCi kvalitet nasih proizvoda, i time podsticati nasu industriju na modernizaciju, na uvodenje najsavremenije tehnologije i na integraciju. Ne mozemo ici linijom da svu пasu domacu industriju, i гentaЬilnu i nereпtaЬilnu, stitimo carinama. Carinsku zastitu treba elasticнije pгimjeнjivati tamo gdje је to u iнteresu citave jugosloveнske privrede. Osim toga, паsа carinska politika treba da bude fleksiЬilнa u ~dnosu na k_retanja na evropskom i svjetskom trzistu. No, nikako ne smi]emo dozvol]avati takvu caгinsku zastitu koja Ьi nasim proizvodacima omogucavala da naЬijaju cijene Ш da stvaraju monopolski polozaj. Znaci, cariнska zastita је potгebna, ali nikako u monopolisticke svrhe! Mi ne mozemo . dozv?liti da se carinskom zastitom stimulira niska produktivnost rada а t1me 1 skupa proizvodnja. . . Nas bankovni sistem nije dogradeп. Jos na VIII kongresu SKJ od1·edili smo pravac razvitka bankovпog sistema. Na zalost, tu jasnu orijentaciju jos nismo uspjeli da realizujemo u praksi. Bankovni sistem treba razvijati tako da banke zaista budu ukljucene u samoupravni sistem, da postaШl integralni dio pгivгede, da proizvodaCi imaju stvarne mogucnosti utjecaja i na donosenje odluka i na cjelokupнo poslovanje banaka. I drugo, treba razviti takve odnose izmedu banaka i preduzeca, da i odgovorнost i rizik podjednako snose i jedni i drugi. Ванkе Ьi morale da v~de selekti:rni~u P?litiku i da svestrano pomazu ona preduzeca koja rentabllno poslU]u 1 ko]a imaju uslove za razvoj. One Ьi posebno tгebalo da pomazu modernizaciju i da u tu svrhu daju kredite па duzi rok i sa manjom kamatom. Isto tako banke Ьi morale igrati znacajniju ulogu i u odnosu па preduzeca koja s~ u teskocama. DijeleCi rizik s tim preduzeCima, banke Ьi morale da saraduju u гazradi i kreditiranju sanacionih programa, ili da uticu da se nadu dгuga rjesenja; prije svega u integraciji. Posebno treba istaci potrebu intenzivnije integracije. I pored pozitivnih kretaпja, integracija se jos ne razvija u zadovoljavajucim razmjerama. Postoje izvjesni elementi koji omogucavaju autarhiju i lokalizam,. kor;-~ervira­ ju usitnjenost privrede, zaostalu tehnologiju i nesavremenu orgaшzac1]U rada. Isto tako, ni svijest о potreЬi integracije jos пiје dovoljno razvijena. Potrebno је brze otklaпjati sve ono sto smeta Ьгzој integгaciji. Ovo tim prije, sto se veliki dio integracionih procesa cesto ostvaruje samo u okviru opstine, nesto manje u okviгu гepuЬlike, а znatno manje izvaп tih podrucja. т_е~ u posljednje vrijeme, doslo је do krupnijih mtegгacioпih zahvata u okv1пma pojedinih repuЬlika, ра i sire. . ~ Samoupгavna integracija sirih razmjera је neophodna da Ь1 se nasa privreda uspjesno гazvijala i Ьila konkurentski sposobna na inostranim tгzi­ stima. Takva integracija је put da udruzeni гadni ljudi pгeuzmu najveci 206

dio fuнkcija dгzave i da tako samoupravljanje postane cjelovito povezano u dгustveno-ekonomski sistem. Integracijom treba razvijati гazne asocijacije udгuzenog rada, kako u privredi, tako i u drugim djelatnostima. П iпtegracioнim pгocesima interesi radnih kolektiva ne smiju se zaoЬi­ laziti. Naprotiv, oni moraju doci do punog izrazaja, kroz odgovarajuce oЬli­ ke samoupгavljanja. Zato se u pripгemama tгеЬа osloniti na rezultate nauke i na savremeпu tehnologiju, а samu integraciju zasnivati u skladu sa jasno postavljenim ekonomskim odnosima, tj. polazeci od principa da гadne jedinice, pogoпi, pojedine fabrike, komЬinati i druge integrisane zajednice, ostvaruju samoupгavljanje а narocito da odlucuju о dohotku, kao i da pгimjenju­ ju odgovarajuce savremene metode organizacije, plaнiranja i upravljanja. Stvaraпje velikih iпtegгacionih zajednica, kao sto је slucaj на zeljezнici, u РТТ, elektгopгivгedi i sl., kao i uvodeнje velikih i slozenih tehнickih sistema, ne tгеЬа da znaCi ugгozavanje ekorюmske samostalrюsti pojedinih гadнih oгgaнizacija, vec samo koгisceнje pгednosti efikasnijeg pгivrediva­ нja, u kojem moгaju doci do punog izrazaja pгincipi samoupravljanja i dohotka, оdноsно iнteгesi svih koji su povezaнi ovim sistemima.

Devetom kongтesu је p1·isustvovao velik Ь1·ој delegata iz celog sveta

Od narocitog је znacaja da ti pгogrami doprinose iznalazenju rjesenja za podjelu гаdа izmedu pojedinih oгganizacija i privrednih grana. Mi не mozemo dozvoliti da se ta pitanja zanemaгuju i da se, zbog odsustva planiгanja i pгogгamiranja, razviju ekonomski i tehnoloski neoptimalni kapaci207

teti, ра cak i oni koji nemaju perspektivu za plasman na domacem i stranom trzistu, cime se stvaraju ekonornski proЬlemi i izazivaju politicki sukoЬi. Ekonornika daнas не podnosi cak ni evropsku autarhiju, а kamo li jugoslovensku ili repuЫicku. Integracija је imperativ moderne privrede. А rni u tome, u poredenju sa pгivredom razvijenЉ zemalja, jos veoma zaostajemo. Takode treba da smo u punoj mjeri svjesni da bez јасЉ integracionih zahvata necemo Ьiti u stanju da se ravnopravno ukljucujemo u rnedunarodnu podjelu rada ... Postigli smo znacajan нapredak u pogledu uslova sticanja i raspodjele dohotka, ali potrebni su jos mnogi napori za usavrsavanje i dosljednije ostvarivanje гaspodjele prema rezultatima rada. Neophodno је brze iznalaziti prakticнa rjeseнja, koja се iz te oЫasti otklanjati sve ono sto нarusava socijalisticku sadrziнu raspodjele dohotka i sto dovodi do raznЉ oЬlika prisvajanja materijalnih i drugih drustveнih vrijednosti koji nisu zasnovani na radu i koji zbog toga izazivaju vrlo ostre politicke sukobe ... ... Mi morarno energicno oнemoguciti sticanje dohotka koji нiје zasnovan na гezultatima rada, а istovremerю povecavati ekoнomsku zainteresovanost i pojediнaca i kolektiva za stalno podizanje proizvodnosti rada. Zato u sistem raspodjele doЬotka moraju Ьiti ugradeнi elementi koji nece voditi uravnilovci, vec koji се stimulirati povecane efekte od opsteg interesa. Veci doЬodak, veca kumulacija i veci licni doЬoci treba da budu cilj svakog radnog kolektiva i svakog radnog covjeka. То је .i nas drustveni cilj, posto veca materijalna baza pruza i vece mogucnosti za rjesavanje raznih proЬlema nase socijalisticke izgгadnje. Potrebrю је posebno razvijati svijest i takvu logiku sistema raspodjele ро kojoj се svako, radeci za sebe raditi i za drustvo i time ostvarivati i razvijati socijalisticku etiku svojstvenu nasem samoupravnom drustvu. Upor·edo sa sve dosledнijom primjenom raspodjele prerпa radu, potrebno је razvijati i odgovarajuce oЬlike raspodjele i potrosnje na osnovama socijalisticke solidarnosti i uzajarпнe pomoci. П Smjernicama smo potvrdili nacelo da onaj ko vise zaraduje treba vise i da doprinosi zadovoljavanju zajednickЉ potreba. Naravno, i u tome treba naci rпjeru koja се Ьiti ekonorпski i drustveno opravdana. Radni ljudi koji stvaraju materijalne i druge drustvene vrijednosti, rпoraju iшati osjecanje drustvene sigurnosti, koja се iЬ stalno podsticati na razvitak нjihovЉ radnih sposobnosti i na vece radne doprinose. U ovoj oЫasti је od izvaнrednog znacaJa uloga sindikata, koja mora п sljedecem periodп doci do jos veceg izrazaja. Kriticari нaseg samoupravrюg sistema, da Ьi dokazali svoje izmisljene teze, uzimaju ekscese iz наsе prakse, а precutkuju rezultate koje srno postigli u socijalistickoj izgradnji. Takvi ekscesi najcesce se javljaju upravo tamo, gdje etatisticki naciн privredivanja jos nije prevaziden. Isticanje samo ekscesa i proЬlema sluzi ovirn kriticarima da Ьi dokazali vrijednost svojih teza, dogmatskih i aprioristickЉ, kojirna se u stvari, nudi etatizam. Mi se etatizma odricemo zato sto se pokazao nesposobнim da razrjesava drustvene pгotivurjecnosti i proЬleme efikasnog razvitka i sto је нeprihvat­ ljiv, sa stanovista razvijanja ЬumанЉ socijalistickiЬ drustveniЬ odнosa. Mi nismo pokloнici неkе slijepe stihije i anarЬoliЬeralizma. I pored izvjesniЬ slabosti, mi regulisenю kretanje robne proizvodnje i sve је uspje-

snije usmjeravamo. Nas cjelokupщ dosadasnji razvitak pokazuje da postoje svi uslovi da jos uspjesnije ovladarno tokovcima samoupravнe socijalisticke robne proizvodnje i cijele drпstvene reprodukcije. Mi . se zalazemo za takvo plaнiraнje, koje treba da polazi od planova radnih organizacija i njiЬoviЬ asocijacija i da se oslanja na jasrш, zajedнicki utvrdenu i dogovorenu opstп politikп privrednog i drustverюg razvoja. Та politika treba da odrazava osnovne ciljeve i puteve privrednog i drustvenog razvoja svih drustverю-politickЉ zajednica i Jugoslavije kao cjeliнe.

Neophodno је odmaЬ poceti sa sirim pripreшama za izradu novog plana. Uzimajпci u obzir sve okolnosti naseg sadasnjeg i buduceg drustvenog i pгivгednog гazvitka, rnorarno pristupiti i izradi kompleksne koncepcije razvoja, narocito nasil1 vodecih privrednih grana za duZi peгiod, na pгimjer, od 15 do 20 godina. Ti planovi treba da se zasnivaju na dostignucima savгemene naucne, tehnicke i tehnoloske гevolucije u svijetu. Zato, u izradi novog srednjerocnog plana i korпpleksnih dugorocnih koп­ cepcija гazvoja, treba da se aпgazuje cijelo наsе drustvo, а роsеЬпо шjesto u tоше p1·ipada нasim naucнim institucijama i пaucnim гadnicima. sгednjerocnog

Iznio sаш samo nekoliko vazпijih pitaпja нaseg privredrюg sistema. se zaloziti da se пjihovom rjesavaнju pristupi sto brze i dosljednije. Zelim роsеЬпо da пaglasim da privredne organizacije, svojim ekoнomskirn osamostaljivanjem, pгeuzimaju glavнu odgovornost za uspjesno privredivanje. NjiЬovi osпovпi »iпstrumeпti« za uspjesan гazvoj su: iпicijativпost, poslovnost, stalno рrасенје tehпickog raz\ritka i savremeпe tehnologije, sistematska obral'l.a trzista, pracenje i uvodeпje metoda пajsavremenije organizacije rada i stalno poboljsavaпje kvalifikacione strukture kadrova. Nasi lЋdni ljudi vec su dokazali svojim dosadasrljim rezultatima da su u staнju da to i ostvare ... Savez komunista se suprotstavljao svim tendencijarna zadrzavanja staгih fuпkcija drustveno-politickih zajedпica, koje је dosadasnji razvitak prevazisao. Savez konшпista se, takode, borio i protiv shvatanja koja нegi­ raju odgovornost drustveno-politickih zajedпica i potrebu daljeg jacanja пji­ hoviЬ samoupravnih funkcija u rjesavaпju zivotniЬ potreba radпiЬ ljudi, naгoda i пaгodпosti паsе zemlje. Komunisti se moraju boriti za otklaпjanje slabosti i пeefikasпosti п гadu drustveпo-politickih zajednica. Oni се se zalagati da se rad drustveno-politickiЬ zajednica i пjihoviЬ organa sve vise terпelji па saшoupravпim i dгustveniш dogovoriшa. Isto tako, Ol1i се se boriti i protiv sviЬ pokusaja negiraнja konstruktivпe djelatпosti ovih organa, protiv proglasavaнja njihovih drustvenih-opravdaniЬ akcija za etatisticke, sto vodi slaЫjenju пјЉо­ Moгarno

vе odgovorпosti.

Drustveno-politicke zajednice imaju veoma odgovornu funkciju u obezbjedivanju пesmetaпog razvoja sarпoupravljanja, u uskladivaпju iпteresa pojediпiЬ dijelova udruzenog rada i pojedinih regiona. Uloga opstina, pokrajina, repuЫika i federacije mora se sve neposrednije zasпivati па interesirna udruzerюg rada, gradana, нaroda i нarodrюsti. Njihovo djelovaпje treba da bude jedan od oЬlika samoupravljanja. То znaci ostvarivaпje samoupravne prakse koja pocinje u radnim jediпicama i mjesniш zajednicama i razvija se u slozen i integrisan sisteш razlicitih zajedniН

208

S<,moL·pl·a,·Jjanje u ,Tugoslaviji

209

са и koje se radni ljиdi i gradani иdruzujи radi rjesavanja svojih raznovrsnih potreba i potreba drustva и cjelini... U toku posljednjih nekoliko godi:na, postignuti su izvjesni rezиltati u integraciji pojedinih sfera drustverюg rada i и stvaranjи иslova da se и obrazovnim, naucnirn i kulturnirn djelatnostirna, и zdravstvи, socijalnoj zastiti i socijalnom osiguranju, postиpno razvijajи odnosi na principima dohotka i sarnoupravljanja. Medutim, razvitak ovih djelatnosti jos нiје и dovoljнoj mjeri uskladen sa potrebarna privrede i drustva и cjelini. Drzava se i dalje javlja kao posredнik izmedu proizvodaca koji odvajaju dio svoga dohotka za finansiranje drustvenih djelatnosti, i radnill ljudi u tim djelatnostirna. То ima za posljedicu odrzavanje budzetskog mentaliteta, nedovoljno racionalno koriscenje sredstava, neadekvatan razvoj pojedinih drustvenih djelatnosti i zaostajanje u prirnjeni dohotka, raspodjele prema radи i samoupravljanja. Istovremeno, to је smetnja da se ispravno shvati i postavi uloga ovih djelatnosti, ciji је razvitak veorna znacajan za nas drustveщ napredak. Savez komunista i sve socijalisticke snage naseg drustva morajи pojacati svoju aktivnost i odlucno se zalagati da se sto prije ri na trajnirn osnovama rjesavaju proЫerni ovih djelatnosti. То se moze postici prevazilazenjem otudenosti sredstava od onih koji Љ ostvaruju, i koji u svojirn interesnim zajednicarna odlucuju о nivou, oЫiku i vrsti upotrebe tih sredstava u drи­ stvenim djelatnostima. Na taj nacin ostvarila Ьi se mogucnost za uspostavljanje sto neposrednijih odnosa izmedu zajednica korisnika иsluga i иdru­ zenih radnih ljudi u drustvenirn djelatnostima. Drustveno-politicke zajednice treba da obezbeduju opste uslove za sarnoupravno odlucivaнje i dogovaгaнje u ovim oЫastirna, da regulisи nacela о drustvenoj zastiti samoupravnih prava radnih ljudi, о primjeni priпcipa uzajamпosti i solidaгnosti. Savez komuнista treba da bude пosilac idejнe borbe u rJesavanjи proЫema u ovirn oЫastirna, mora se suprotstavljati svim onim shvataнjima, pojavarna i teпdeпcijama koje ometaju ili zele da onernoguce razvoj samoиpravnih odnosa u drustvenim djelatnostirna, ili pak vulgarizuju te odпose i шehaнicki Љ prenose iz pгivrede, ne vodeci racuna о njihoviш specificnostiшa ...

(»Deveti kong1·es SKJ«, >>Komunist«, 1969, str. 54-61)

IZ REZOLUCIJE IX KONGRESA SKJ: »SOCIJALISTICKI RAZVOJ U JUGOSLAVIJI NA OSNOVAMA SAMOUPRAVLJANJA 1 ZADACI SK«, 11-15. MARTA 1969. GODINE П periodu izmedu Osmog i Devetog kongresa nase drиStvo ucinilo је krupne korake napred na putu svog socijaiistiCkog razvoja, drustvenog i ekonornskog oslobadanja гаdа i covekove lienosti. Sa drustvenom i privrednorn гeformorn, kojom se ostvaruju politicke srnernice Osrnog kong·resa, otvoren је put dugoroerlijeg, duЬokog preobrazaja nase pгivrede, dгustvenih delatnosti i odnosa u drиStvenoj proizvodnji u pravcu daljeg jacanja polozaja udruzerlih pгoizvodaca i pretvaranja socija1istickog samoupravljanja u dominantan drиStveni odnos. Ostvarivanjeш privredпe i drustvene reforrne postignuti su znaeajni uspesi u menjanju dr-ustvene osnove rada i pгivredivanja. Pгevazilazi se drzavno-svojinski monopol i na njernu zasnovana osamostaljena ekonornska i drustveno-politicka rnoc centara odlucivanja u drustveno-poиtickim zajednicama. Smanjuje se posrediliCka uloga drzave u raspolaganju viskom r-ada Сiше se stvaraju uslovi da neposredni proizvodaci sve vise postaju odlucniji Cinioci u celokupnoj drustvenoj reprodukciji i preuzimaju пeposrednu odgovoгnost za razvoj materijalne osrюve i drustvenih odnosa socijalizma. Jaeanjem materijalпe osnove samoupravno~udi"UZenog rada, delovanjern ekonomskih zakonitosti, izmenjenim uslovima privredivanja •i poveeanom unutrasnjoш stabllizacijom, u toku reforrne poceli su da se ostvaruju novi kvaliteti u privredivanju. Radne zajednice se sve vise or·ijeпtiSu na vlastite snage, na triisni пaCin privredivanja i stvaranje dohotka. One rtraze resenje u takvoj razvojrwj orijentaciji koja vodi podizanju produktivnosti rada, nюdernizaciji i .intenzifikaciji proizvodnje i njenom osposoЬljavanju za sire ii ekonomski ceИshodnije ukljucivanje u medunarodтш podelu rada. Zapocelo је brze :menjanje strukture proizvodnje u skladu sa zahtevima trzista. Siri se saznaпje о neophodrюsti uпutra5nje iпtegracije pгivrede i njenog povezivanja sa ostalim delatrюstima. Odlucrlije se nadvladavaju autarhicнo privredivanje, zaeaurenosti, lokalizarп i regionalizam. Ostvareni rezultati potvrdili su neophodnost privredne i drustvene reforme. SocijalistiCko samoupravljaпje zakoracilo је u поvе zivotne oЬlike i razvijeniju fazu karakterise deetatizacija viska rada. Опо sve vise dokazuje svoju sposobпost da ostvaruje efikasilije privredivanje i porast proizvodнe snage drustvenog rada. Reforrna је razotkr.ila i izbacila na povrsinu шnoge proЬleme koji su se godinaшa gornilali u uslovima autarhicnog privredivanja i administrativпih, drustveno-sopstvenickill oЬlika centra'lizacije t raspodele drиStvene akumulacije. Ona se suocila sa faktorima i okolпostima koji su nјепо kretanje cinШ tezim i slozeIlijirn: пepovoljna, eksteпzivпa i пiskoproizvodna struktura privrede; nepovezaIlost razlicitill sfera dru5tveпog rada i zatvorenost шnogill samoupravпih organizama u sebe; relativпa nerazvijenost pгoizvodnih snaga, disproporcionalnosti u razvoju i velike zateceпe razlike u uslovima rada u pojediпim granama i regioпima; cinjeruca da је ve1iki deo staпovпiStva van udruzeнog rada i dr .Sve је to ostav-

211

ljalo sirok prostor za drZa.vno posredniStvo i administrativno regulisanje ekorюm­ skih kretanja i dru8tvenih odnosa ... U Ьorbl za dalju izgradnju samoupгavnog socijalizma, u ostvarivanju drustvenog i ekonomskog oslobadanja rada, stalnog porasta efikasnosti privredivanja, zivotnog standarda i uslova za razvoj i svestranu afirmaciju licnosti, Savez komunista zalaze se za odlucujucu ulogu udruzenih proizvodaea u celokupnoj drustvenoj reprodukciji, za jacanje njihovog neposredrюg uticaja u svim sfeгama drustvenog rada i u politickom iivotu. U razvoju drustveno-ekonomskih odnosa Savez komunista polazi od istorijskih i neposredniћ interesa radniCke klase, osnovnog nosioca i pokretaCke snage socijalistiCkog pюgresa. Zato se odlucno zalaze za dosledno razvijanje takvog sistema drustvenih odnosa u kojima radni covek - u svim samoupravnim zajednicama po.staje osnovni nosilac drustvene тeprodukcije, neposredni upravljac sredstvima za prosirenje materijalne osnove svoga rada i zivota, posebno viska rada. Na toj osnovi Savez komunista се se boriti za stalno povecanje efikasnosti samoupravnog sistema, za dosledno ostvarivanje raspodele prema rezultatima гаdа, za drustveno-ekonomsku i socijalnu siguгnost гadnog eoveka. 1. Deveti kongгes se odlucno zalaze za pгosiгivanje mateгijalne osnove samoupгavljaпja putem Ьoljeg pг.ivгedivanja, kao i putem doslednijeg i efikasnijeg smanjivanja opterecenja pгivrede ро гaznim osnovama i og1·anicavanja adrninistгa­ tivnog pгelivanja viska гаdа. Sada5njj ekonomski polozaj pгoizvodackih samoupгavnih radnih organizacija karakteгise opadanje samofinansiгanja i povecanje zadu:Zenosti prema bankama kao i izdvajanje i usmeravanje znacajnog dela sredstava alrumulacije kroz posebne fondove i mere drustveno-politickih zajednica. Jos uvek nedovoljna efikasnost primene postojecЉ sredstava rada. kao i nedovoljna mogucnost da se prete:Zno sгedstvima гadne organizacije, putem rnodernizacije, razvije stvaralastvo 1-adnih ljudi i osigura njihova poslovnost i inicijativa, ekonomska sposobnost i pгoizvodni potencijal zahtevaju takve promene u гaspodeli akumulacije kojima се se jacati materijalпi i drustveili polozaj proizvodaca. То nalaze brze гesavanje alrutnih ргоЬlеmа prezaduzenosti privrede, siru integraciju privrede i koncentraciju sredstava unutar privrede, kao i likvidiгanje dosadasnje pгakse formiraпja obaveza privгede nezavisno od гezultata privredivanja. Ucesce drustveno-poLitickih zajednica u finansiranju odredenih potreba drustvene reprodukcije treba ubucluce zasnivati na prethodnim drнstvenim dogovorima sa zainteresovaniш samo1lpravnim zajednicama i na usvojenoj гazvojnoj politici. 2. Finansiranje prosiгene reprodнkcije zahteva brze razvijanje raznovrsnih oЬlika ekoпoшske koncentracije s1·edstava dгнstvene repгodukcije na samoupravnoj osпovi i njihovн ciгlrulacijн prema delatnostima koje mogu dati vece ekonomske efekte. Instrumeпtima privrednog sisteшa i mегаша ekonomske politike treba podsticati proizvodnu saradnju putem zajedпickih ulagaпja sredstava u delatnosti koje predstavljajн osпovne nosioce pгivгednog гazvoja ii kojima se stvaгajн uslovi za efikasniji i brii ukнpni materijalni i drustveщ гazvoj. Odnose medu ucesnicima takvih podнhvata treba zasnivati na ekonomskoj osnov;i, zajedniCkim razvojnim programima, na samoнpravnim i drustvenim dogovorima. Savez komunista zalagace se da se н privredni sistem i tekuCu. ekonomslru politilru 11grade mere koje се spreciti razne oblike otudivanja sredstava od гadпill oгganizacija putem administrativno-tehпokгatskih odlнka, i1i preko monopolskog polozaja na trzistн. Potrebno је sto pre realizovati usvojeпe stavove da se stalпi izvori sгedsta­ va federacije .ј drugih drustveпo-politickЉ zajednica namenjeni za finansiranje prosirene гeprodukcije ukinн; da se do kraja 1970. godine ukine kamata na poslovni foпd privrede, s tim da se u toku 1969. godine utvrde trajni izvori sredstava za alimentiгanje Fonda za kreditiranje razvoja privredno nedovoljпo razvijenih rep11blika i pokrajina; da se >>-drzavni kapital« u poslovnim bankama stavi pocl poseban reiim i postepeno pretvara u sredstva udruzenog rada; da se sredstva Ьivseg Op5teg investicionog foпda federaoije usmere za otplatll inostranih dugova, kreditiгanje гazvoja privredno пedovoljпo razvijenih repuЬlika i pokrajiпa,· prosirivanje ekoпomske saradnje sa inostranstvom i slicne namene. · Ucesce drustveno--politiCkih zajednica u finansiranju odredenih potreba: drustveпe reprodukcije treba ubuduce zasnivati na prethodnim drustvenim dogovorima zainteresovanih samoupravnih zajednica i па usvojenoj гazvojnoj politicГ. 212

Potrebrto је putem efikasnih mera i samoupravnim pove~iv_aпjem ot~anja­ ti
6. Savez komunista istice da је neophodno br·ze razvijati sistem samoнprav­ dгuStvenog planiranja i stvarati 11Slove za njegovu sve siru pгimenu. Тај 213

sistem mora se zasnivati na najnoVlJlffi rezultatima nauke i Ьiti tako organizovan da svaka samoupravna zajednica ostvaruje funkciju planiranja kao bltnu komponentu samoupravrюg odluCivanja, Osnovni nosilac drustvenog planiranja treba da bude samoupravna organizacija udruzenog rada. Pretpostavka e:Eikasnog samoupravnog planiranja jeste integraciono povezivanje u privredi i ostalirn dгuStvenirn delatnostirna i пjihovo medusobno povezivanje. U sarпoupravnom planiraпju vidпu ulogu imaju sve asocijacije udгuzenog rada - komore, udruzenja, banke. Sarnostalnost i ravnopravnost ve1ikog broja ekonornskih subjekata zahteva rnedusobno dogovaranje i uskladivanje inte1·esa i planova. Sarnoupгavnirn i drustvenim dogovaгanjem treba obezbediti da plan polazi i zasniva se na neposrednim i trajnim interesirna udruzenih radnika i da radni ljudi neposredno uticu na u.tvrd~vanje planskih ciljeva, zadataka, mera i odgovoгnosti za njihovo ostvaпvaщe.

:t::eposredan zadatak svih subjekata prosirene reprodukcije jeste urtvrdivanje pгograrna ekonomskog r-azvitka, u cilju potpшlijeg zaposljavanja licnih. i koriscenja materijalnih cirlilaca pretvaranja potencijalnih u aktivne snage drustva. Programima i planovirna treba, pre svega, efikasnije uskladivati odluke nosilaca рrо~iгепе reprodukcije i odredivati glavne pravce razvitka, na kojirna се se kon~ent~sa_t.l snage i sredstva samoupravnih faktora naseg dгustva u oilju stalnog podlZaщa ZlVOtnog standarda i ekonornske i dгustvene sigurnosti radnog coveka. 7. Savez komunista се se energicno zalagati za doslednu primerш principa d.oh~tka kao. novog drustveno-ekonornskog odnosa i ekonornske sadrzme samoupravlзaщa u sv1m oЬlastima materijalne proizvodnje i ostalim drustvenirn delatnostima. То је uslov sve doslednijeg ostvarivanja raspodele prema rezultatirna rada ~ао temeljпog principa цaseg sarnoupravnog socijalistickog dru5tva. Potrebno ј~ da .doho~ak. .kao. kategorija socijalistiCke robne proizvodnje, sve vise postaje moћv pr1vгed1vaщa i osnov za dorюsenje irlvesticionih i dгugih ekonomskih odlulrn, ekonomski kгiterijum proizvodпje, ra=ene, raspodele i potrosnje odпos.no rnerilo. г~cio;nalnosti svih vгsta i oЬlika drustvenog 1-ada. То је Ьitan 'uslov za pгevazllazeщe ostataka najanmih odnosa. Izgradnja samoupravnih odnosa na pr,incipu dohotka mora Ьiti u centru stalne. idejno-politicke aktivnosti. ВогЬа za doslednu afirmaciju principa dohotka u pr3.k;s1 ~?:а se v_o?iti u svakoj celiji dгuStvenog гаdа - u svakoj radпoj jedinici :_ S':Im Slп.m ~Ь~1С1~а samoupravnog udruzenog rada. То је osnova za prevazilazeщe р:оћvгесщh ,mteresa koji proizlaze iz гazlicitog polozaja u p1·oizvodnji i

clugoгocnih

гaspodel1.

Savez k~munista се se odlucno zalagati za doslednu primenu raspodele P:ema r::zultatlffia rada, za afiгmaciju vise produktivnog i stvaralackog rada, za VJ~oke l1c~e dohotke koji su rezultat rada i stalni rast standarda radnЉ ljudi na toJ _?Snovl~ za. otvaranje najsirih perspektiva гazvitku radnih sposobnosti i stvaгalastvu, sto Је uslov napretka pojedinca i cele socijalisticke zajednice. . • RasJ?Odela l?rema rezultatima rada ne protivureci primeni principa socijalistJc~e solldarnosti, пarocito u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zastiti, zaposljavaщu, stю;n.Ьeno-konшnalnoj i drugim oЬlastima od kojih zavisi drustvena sigurnost гаdш~а. ~ocijalisticka solidaтпost podrazumeva i primenu nacela da onaj k?. os_tvarU]~ vecj ~ohodak vise doprinosi zadovoljavanju zajednickih роtгеЬа. RazVlJan]e o_~llk~ soHdarr;osti i uzajamne pomoci mora se zasnivati, pre svega, na ma!eпJal= mogucnost!ma i realizovati na samoupravnoj osnovi i и skladн sa drustvenom opravdanoscu i ekonomskom racionalnosfu tako da se Ьitno ne n~ruse odnosi izr:nedu re.~ultata rada i blcnog dohotka. Socfjalisticka solidaгnost је b1tэ:n elemenat шtegrac1]e samoupravnog drustva i njegovog jedinstva. Ona ne neg1~~- nego dopunjava sistem raspodele ргеmа 1-adu i tako ga cini drustveno efikasnlJ lffi. . . 8. S~vez. kornнnista energicno се se suprotstavljati svirn pojavama prisvaJaщa mateпJalшh i drugih drнstvenih vrednosti mimo гezultata rada cime se def~rmisu soc~jalisticki odnosi. Savez komunista energicno се se boгiti i pгotiv нrav- · nilo":'ke, ko]a vodi destimuliranjн stvaгalastva i smanjivanjн proizvodnosti гаdа, proћV: nlonoP?lskog prisvajanja dohotka, pr.ivilegija, pтisvajanja rezultMa tudeg ra<;Ja 1 _svega sto dovodi do socijalnih nejedпakosti, koje ne proizlaze iz drustveno pnznat1h гezultata rada. Instrumentirna privrednog sistema treba posebno оро-

214

гezivati pгirnenu

i koriscenje tнdeg гаdа, privatno preduzetniStvo, prihode ро osnovi rente koji proizlaze iz svojinskog monopola i slicne prihode koji nisu rezultat таdа. Neophodna је efikasna ЬогЬа Saveza koщunista i svih socijalistickЉ snaga pгotiv tendencija i pojava u гaSpodeli dohotka koje vode odrzavaпjн najamnog mentaliteta i odпosa koji оtvагајн prostor za najraznovrsnijн deщagogijн i etatisticko-Ьirokratske i druge monopole osarnostaljene moci nad oovekorn i пjegovirn rezultatirna rada. Savez koщunista zala2e se za eJ:iminisanje monopolskog polozaja. Tamo gde nije moguce odstгaпiti monopolski polozaj razmotrice se, н sklopu odgovarajucih privгednih asocijacija i dгu5tveno-politickih zajedпica, posebni meharllzmi dogovoгa i sporazнma u vezi sa cenama, а н krajnjem slueaju, drustveno-politiCke zajednice mogu da pnimene i posebne mere zahvatanja dohotka koji је l"ezultat monopolskog polozaja. Sredstva prikнpljena ро ovom osnovн treba da se :ца odgovaгajuci nacin vracaju privтedi i da se na samoupravnirn osnovarna koriste za potrebe njenog razvoja. Savez komunista zalaze se za to da se ostvaгuje nacelo da samoupravna orgaGizacija koja pod istirn drustvenirn uslovima ostvaruje relativno veci dohodak vise waze u razvoj materijalne osnove udrнZenog rada - Ыlо u sopstveni razvoj, bilo u razvoj dгнgih samoupravnih oгganizacija pнtern zajednicldh ulaganja i kredita. Potrebno је naci takva resenja u sistemu koja nece davati privilegovani polozaj pojed:irlim organizacijarna velikih sistema (energetika, saobracaj, telekomunikacije ,ј slicno) prema ostalim radnim organizacijarna i koja се osigнrati njihovo funkcionisanje na istim drustvenim osnovama kao i ostaloj privтedi. 9. Stvaranje sto нjednacenijih opstih uslova privгedivanja је znacajna pretpostavka za brzi razvoj samoнpravljanja. Time se obezbeduje ujednaceniji polozaj гadnih ljudi н svim delatnostima udruzenog T8Jda, potvrdнje drustveni karakteт sredstava za proizvodnju i ostvaruju uslovi za intenzivnije koriscenje proizvodnil1 snaga drustva, za svestran i uskladen razvitak svih delova udruzenog rada i SYih regiona. Pl'ii tome se polazi od saznanja da u uslovirna robne pтoizvodnje, neravnomeпlOg гazv::>ja i uticaja n[za spoljrrih i unutra5njih faktoтa, nuZлo dolazi do iz:r:nena u uslovima privredivanja medu oЬlastima, granama i grupacijama pгivгe­ de. Do toga dolazi i zЬog razblcitog dejstva iнstrнmenata privrednog sistema (rezima cena, carina, devizнog rezima, uslova kreditiгanja), kao i mera ekonomske politike. То zahteva stalnн i sistematskн aktivnost samoнpravnih oгgana i oгgana dгuStveno-politiCkih zajednica na ujednacavanju uslova privredivaнja i sticanja dohotka, koja се se temeljЩ па dugorocnijirn plaнovima i pюgramima гazvoja. Neophodno је obezЬediti vecu staЬilnost i trajnost instrumenata ekonoш­ ske politike. Potre~no је razraditi u okv.iru sistema posebne mere koje се olakSati polo2aj radnih kolektiva onih delatnosti cija proizvodnja не пalazi mesta na tciistu ili se odrazava na niskirn Iicnim dohocima. Tim merama treba da se olaksa prestruktнiranje, odnosno napu5tanje te proizvodnje, prekvalifikacija radnika i njihovo zapoSljavaпje н drugim delatnostima. Uslovirna privredivanja treba osiguгati p1-avo nacija, odnosnp radnih ljudi u socijalistickim repнЬlikama da raspolazu гezultatima svoga rada. U okviru jedinstvenog jugoslovenskog trzista sve .instrumente privrednog sistema treba razraditi tako da obezЬedujн ostvarivanje ovog principa. Ukoliko se merama ekorющske politike narusava ovaj priпcip, potrebno је razraditi sistem koщpenzacija kojim се se нЬla2avati пegativni efekti razlicitog delovanja jedinstveлih instrumenata i mera ekonomske politi:ke, koje donosi Federacija. Ро pravilu. ovakve odnose treba zapostaviti za srednjorocni period kako se kornpenzacijarna ne Ьi unosili elementi nestabllnosti i neizvesnosti н uslove privгedivanja. 10. Na drustvenirn i ekonomskiщ osnovama reforme, neophodno је obezbediti razvoj sistema i politike cena u pravcu sto dosledпijeg uskladivanja sa sisterпorn samoupravljanja i potrebama ·razvojne politike, dinanlicnog i skladrюg razvoja privrede i njenog ukljucivanja u medunarodnu podelu rada. Polazne osnove sistema i politike cena treba da bнdu kriterijнm svetske cene, razvojna politika i strнktur-a i stepen razvijenosti pг.ivrede. 215

:Као objektivrш zakonitost medипaгodnih ekonomskih odrюsa i bltan faktoг za povezivanje i иkljиcivanje na~e pгivгede и mеdипагоdnи podelu r-ada, kriteгi­ jurn svetske cene treba povezivati sa poЏtikom гazvoja pгivrede i dгugih delatnosti odnosno korigovati и zavisnosЧ od date ekonomske strиkture, ргаvаса razvoja 'privrede i ostalih dгustvenih delatnosti i znacajnih drиStveno-ekonomskih uslova koji sи pгisutni u nasem razvojи. Savez komиnista podrzava napore samoиpгavnih proizvodaca i samoиpravaih dгustvenih zajednica usmerene ka smanjivanjи razlika и pгoduktivnosti rada izтnedu nase pгivrede i гazv.ijenih privгeda. Da bi se te гazlike postepeno smanjival6 potrebno је voditi takvu politiku cena koja ekorюшski pokrece samoupгavrш pгrvredи da ulaze napore za ;pгiЬlizavanje sopstvenog nivoa proizvodnje, ·pгodu­ ktivnosti rada, troskova proizvodnje, nivoи koj.i se ostvaгuje u гazvijenim pгi­ vredarna. Na ·torne treba zasnivati zastitu domace privrede. Obim i .peгiod zastite pojedinih delova domace privrede treba da se utvrdиjи u skladи sa dиgoгoenijorn politikom razvoja privrede. Neophodno је istovгemeno prei~pitati nastale odnose medи cenarna i odgovarajиcim шеrаша osigurati uspostavljaпje odnosa и skladи sa utvrdenim priпcipi­ ma reforme. U skladu s porastom pгoizvodnje, snaЬdevenoscи i stabllnoscи trZista, tге­ Ьа nastavЩ proces liberalizacije сена i izgraditi odgovaгajuce oЬlike formiгanja i dгuStvene kontюle cena. Proces liЬeralizacije сена mora bi-ti uskladen sa reZimom uvoza, caгinskom zastitom i uslovirna na domacem i straпorn tгZistU'. Znaeajan zadatak је odrzavanje stabilnijeg opsteg нivoa cena. Stabilizaciona politika treba da se spгovodi pиtem kompleksnih rneгa na podгucju ne samo monetarno-kгeditnih ogгanicenja, nego i meгama fiska'lne politike, politike r-aspodele i politike usmeravanja platno-bilansnih odnosa. Pretpostavka za izgradnjи konzistentrre politike cena је jasno formulisanje poИtike privrednog гazvoja, kao i politike potгosnje. 11. Savez koшиnista podгzava stav da tr•aba dosledno гazvijati гeformom usvojeni kиrs deetatizacije spoljnotrgovinskog i deviznog гezima, liberalizacije spoljrюtrgovirrske razrnene i stvaranja uslova za konvertibilnost dinaгa. Time се se stvarati uslovi da гadni ljudi u udгuzenorn radu Ьиdи neposredni nosioci ukljucivanja и rnedunarodни podelu rada, da za to snose ekoпornskи odgovornost i da se koгiste efektima koje ostvarиju u svom poslovaпjи. U sada8njim иslovirna potrebпo је obezbediti veeu stimиlaciju izvoza, kako Ьi se tim poЬoljsale rnoguenosti za sпaЬdevanje reprodиkcionim materijalom iz uvoza, modeгn.izacijи роstгојепја, kao i prosirivanje poslovne saradnje sa inostгaпim

partпerima.

12. U sadasnjim uslovima drиstveno usmeravaпje raspodele dohotka radnih organizacija pиtern samoupravnog odlиcivanja i razvijeпih oЬlika samoupгav­ nog i dr11stvenog dogovaranja treba da polazi od sarnostalnosti radnih zajednica и raspolaganju dohotkom. Tim pиtem treba da se stimulise гaspodela dollotka na роtrо~пји i akurnulaciju, irnajиci и vidи da rast licnЉ dohodaka pretpostavlja i odgovaгajиci гast akurnиlacije, kao materijalnog uslova za poveeanje proizvodnosti i dollotka. DгuStveпo usmeгavanje и ovoj oЬlasti (diferenciгano i pгogresivno oporezivanje i slicno) treba primenjivati kada dolazi do naгиsavanja odnosa и raspodeli i nepridгZavanja sarnoиpravпih i drиstvenih dogovora ili ako do takvih dogovoгa uopste i ne dode. Bitпa pгetpostavka jaeanja uloge proizvodaca i povecanja efikasnosti drustvenog rada jeste moderпizacija tellnoiogije i orgaпizacije rada i iпtenzifikacija privredivaпja, пе sarno u okviги pojedinacnog preduzeca, nego i u celom !аnси privredne aktivnosti - od proizvodnje sirovina, preгade, prometa, plasmaпa, do bankarstva i savremenih sistema informacija. 13. NajS.iгe iпtegracioпo povezivanje i stvaгaпje velikih, ekoпomski sпaZпih organizacija иdruzenog rada па osnovima samoorgaпizacije privrede i drugih dгиStvenih delatпosti, rnora Ьiti stalпi zadatak svill faktora паsе socijalisticke zajednice, jer је to риt ubгzanog rasta proizvodne sпage гаdа i гazvitka sarnoupravnih socijalistickЉ odnosa. 216

gurati

Potrebno је stvarati i stimulisati siгu i bгzu pг.imenи rezиltata

snaZпa istra2ivaCko-гazvojna naиcпo-tehпoloskog progresa

jezgra i osiu pгivredi i

drиStvu.

U savгemenim uslovima паstајапја пovih pгoizvodnih sпaga, modernizacija celokupne privredne stгuktuгe podrazumeva kao svoj·u bitnu komponentи, i иbr­ zani razvitak velikih sistema. Plaпiгanje i izgradivanje ovih sistema irna poseban zпасај za uspostavljanje sve efikasnije privrede, sirenje tгzista, stvaranje uslova za razvijanje raznih vrsta aktivnosti, za sve efikasпije korisceпje potencijalпih resursa zemlje - liCпih i mateгijalnih faktora drиStvene repгodukcije. Zato је пеорhоdпо, na bazi sarnoиpгavljanja i dohotka, ove sisteme sto sire гazvijati и svim oЬlastirna drustvenog гаdа. 14. Neophodno је и praksi dosledno ostvar·ivati koпcepciju samoupravnog preduzeca, kao socijalistickog гоЬпоg pгoizvodaea. То zahteva stalпi stvaralacki гаd na izgradivanju organizacije гаdа i unutrasnjih ekoпornskih veza i odnosa izmedи pojedinЉ delova иdruzeпog rada ~radпe jedinice i dгugi), kao i stalno иsavгSavanje pojedinih oЬlika poslovпog, sarnoupravnog i drustvenog povezivanja sa dгugim radnim organizacijama i zajedпicaшa. Potrebno је odlucnije raditi па tоше da se uпutrasnji ekonoшski odnosi i samoupravпo odlиCivaпje sve doslednije zasnivajи па ekoпomskirп kategoгijama (сена, kredit, zajedпiCka ulaganja), odnosno na objektivnim meгilima rezultata гаdа radn·ika, radпe jedinice i svih radnih zajedпica, и kojima se ostvaгuje sarnoиpravljanje i dohodak. Sistem oгganizacije sarnoupravnog pгeduzeca mora Ьiti izгaz dostignиca пaucпo-tehпolo8kog рюgгеsа i гazvitka sаmоиргаvпЉ drиstveпo-ekonomskih odnosa. 15. Zadatak је komunista da se Ьоrе za usavг5avaпje postojecih i razvitak поvЉ obllka samoupravnog odlucivaнja u radпirп organizacijama; za modernizaciju ргосеsа pгipremanja, donoseпja i spюvodeпja odlиka; za гazvitak savremenih iпfoгrпativnih sistema; za naиcпo-analiticki zasnovane planove, prograrne i odluke; za stalno иsavг5avanje kadrova i rljihova afiГIIlacija na оsпоvи stvaгalastva i гezultata гаdа. ТгеЬа pгevazilaziti podvojenost sarnoиpravпih i rukovodecih organa i njihovih fuпkcija izgгadnjom jediпstvenog sisterna upravljanja r-adпe oгganizacije. То tгеЬа da bude sistem upravljaпja u kome svaki kolektivni i iпdividualni огgап - zЬог radne jedinice i nјеп гukov-odilac, radпicki savet i dir·ektoг - imajи svojи funkcijи upгavljanja, kao deo samoupravnog sistema radne oгganizacije. Komuпisti sи dиZni da se supгotstave svakoj tendenciji razjedinjavaпja i ignoгisanja ovih organa. Pri tome је potrebпo boriti se protiv neodgovornosti i пeefikasпosti u njЉovom radи, protiv pojava Ьirokгatizma i ·tellпokгatizma. Вoreei se za povecanи odgovoгnost organa upгavljanja, kornипisti se шoraju boг-iti i za odgovoгniji odпos ргеrпа njima. Uloga visekvalifikovanog, strucпog, пauCпoistraZivackog i upravljackog гаdа u savremenim uslovima поvе tehпologije, automatizacije, oгganizacije, privredivanja, i иргаvlјапја је sve znacajnija i presudпija za гazvitak uslova гаdа i poslovanja i opsti ргоgгеs. Savez komшlista се se Ьoгiti za afirmacijи i adekvatno mesto ovog гаdа u praksi kadrovske politike i politike raspodele svake гadne oгganizacije i cele socijalistiCke zajedпice. Komиnisti i dгuge socijalisticke snage moraj.u ЬИi spreшпi da поsе odgovornost za razvitak i e:Eikasnost sarnoиpravnog sisterna и svim organizacijama udruzenog гаdа. Sve raspolozive stvaгalaCke snage па8еg drustva mогаји biti иklju­ cene u sarnoupг.a:vпi sistem oгgaпizacije udruzeпog rada па pravcima пjegovog sve uspe8пijeg гazvijanja. То је put dogradпje i povecanja efikasnosti saпю­ upravljaпja, sto је danas јеdап od prvorazredпih zadataka svih konшнista i dгщ~ih socijalistickih sпaga. 16. Deveti kongres SKJ od1ucno stoji na stanovistu da је smanjivaнje razlika u гazvijenosti kroz ubгzaпi razvoj neгazvijenih, ekonornski ·interes svih naroda Jugoslavije i osпovna komponenta stvarne гavnopгavnosti naroda i naгodnosti. Stoga је trajni zadatak drиstvene zajednice da stvara materijalпe i drиstveпe uslove i na orgaпizovan пасiп obezbedиje dodatпa sredstva kako Ьi se pr.ivredпo nedovoljno razvJjeпe гepuЬlike i pokrajirre гazvijale Ьгzе od pгosecnog razvoja cele zernlje. Ргi tome, posebnи раZпји treЬa posvetiti bгzem razvoju SAP Kosovo. U skladи s takvom politikom, Fond za kreditiraпje privredпo пedovoljno razvijenЉ repuЬlika i роkгајiпа, kao vid kompenzacije i elemenat solidaгnosti u medиna217

cionalnim odnosima i jedan od cinilaca optimalnog ekonomskog i ~гuStvenog razvitka jugoslovenske zajednice, treba i dalje da ostane i da ima trajne i stabllne izvore sredstava. On mora sve vise da postaje poslovna institucija sposobna da angazuje i druga sredstva iz zenllje •i inostranstva, povezuje radne organizacije i banke sa razvijenijih i nerazvijenijih podrucja i oslanja se na razvojnu orijentaciju celokupne privrede. Upor·edo sa funkcioпisanjem Fonda potrebno је razraditi i druge mere od straпe Federaoije i drugih drustveno-politickih zajednica za stin:шliranje radnih organizacija i banaka sa razvijenih podrucja da ulaZи u razvoj pr.ivredno-nedovoljno razvijenih podrucja direktno i udruZivanjem sredstava. U torn smislu podsticati integracione veze proizvodnih, pгometпih, bankarskih ,ј drugih тadnih organizacija sa razvijenih i пeгazvijenih podrucja. Neophodno је obezbedivati dodatna sredstva iz budzeta za finansiranje odredenih dгustvenih potreba na ovim podгucjima, kao i usmeravanje ostalih domacih i inostranih sredstava, polazeci od toga da pod odredenirn uslovjшa nedovoljno razvijeпa podrucja imaju pr,ioritet u koriscenju ovih sredstava. 17. Deveti kongres SKJ smatra da је potrebno neprestano unapredivati poljoprivrednu proizvodnju i socijalistiCke dru5tveno-ekonomske odпose u poljoprivredi i па selч. U tom smislu је neophodno dosledrю i odlucno razvijati sistem dohotka i samoupravljanja u poljoprivrednim oгganizacijama i u пjihovim odnosima sa iпdividual!lim proizvodacirпa. Postigпuti rezultati u poljoprivredi potvrduju pravilnost osnovnih principa agrarпe politike i Programa SKJ koje treba u novim uslovima гazгadivati i dosledпo spгovodШ. Razvo] poljoprivrede moze se obezbediti, pre svega, intenziviraпjem proizvodnje, modernijom tehnologijom, boljom organizacijom proizvodnje, prerade i рlаsшапа poljoprivrednih pгoizvoda i siriш razv·ijaпjeш poslovne saradпje. U unapгedivaпju poljoprivredne proizvodnje i razvoja socijalistickih odnosa na selu znacajnu ulogu treba da iшaju drusivena gazdinstva. Trenutak vremeпa i perspektiva razvoja namecJJ potrebu da organizaoije, oslanjajuci se na savrernenu organizaciju pгoizvodпje, nauku, tehniku i tehnologiju, uёlne поvе prodore u pravcu podrustvljavaпja pгoizvodnje, razvijaпju integracije i samoupravnih drustveno-ekoпornskih odnosa. Neophodno је podrzavati ргосеsе da se ind·ividualni proizvodaci na selн sve vise orijentisu na razvijanje robne proizvodnje i povecanje produktivnosti гаdа, jer је to jedini put za povecanje dohotka i zivotпog standarda na selu. То је moguce uspesno ostvaгiti kooperaci]orn i udruzivanjern н okviru zadruga i drugih radnih organizacija i saradnjom udruzenih proizvodaea sa drugim zainteгesovaпim radniш organizacijama ,jz oЬlasti poljoprivrede, prehrarnbene iш:1u­ strije i prorneta. Poljoprivredne zadгuge, odnosno jedinice udruzeпog rada za kooperaciju poljoprivrednih orgaпizacija, tt·eba da se sve vise razvijaju u organizacije udruzenih pгoizvodaca na selu, u kojima se odnosi zasnivaju па samoupravljanju i _principu dohotka. То zahteva stalnu aktivnost komunista i drugih dтuStvenih sпaga н iznalazenju najpogodnijih oЬlika neposrednog ucesea individualnih proizvodaca н samoupravljanju i stvaranje uslova koj.i omogueuju i obezbeduju da oni dohodak sticu zavisno od rezultata svoga rada i materijalnih нlaganja. Nedovoljna zaposlenost i agrarna prenaseljenost sve vise postaju drustveno-politicki proЬlern na selu osoblto u nerazvijenim i brdsko-planinskim podruCj.ima. То se moze гesavati povezano sa opstim privrednim razvitkorn i otvaranjern novih radnih mesta н delatnostima izvarl poljop1:1ivrede. U sadasnjirn uslovirna, ovi proЬlerni moraju se re5avati pre svega, intenziviranjem i razvijanjeш robne proizvodnje, posebno stocarstva, organizovanjem proizvodaca da uz pomoc postojeCih i novih kapaci-teta u zadrugama i drugim radrnim organizacijama racionalnije koriste svoje potencijale i licnim radom ostvaruju veci dohodak. Sve ovo zahteva da se nadн tгajnija sistemska i druga re5enja koja се doprinositi staЫLizaciji uslova privredivanja u poljopгivredi, na principima iodnosima utvrdenim u reforrni i u skladu sa dugoroeпijom razvojпom politikom i uslovima na dornacem i iпostranom tr!Шtu. Uporedo sa afirrnacijom dohotka potrebno је razv.ijati sve obHke samoupravljanja na selu, posebno шesne zajedпice. SK се se zalozitj za stvaraпje uslova za sire i aktivnije ucesce i neposrednijj uticaj seoskog starюvnistva u r-adu drugih

218

samoupravnih organa na selн (skole, zdгavstvene ustaпove, zajedнice osiguranja, vodoprivredne orgaпizacije i dr.), u kornнni i н sirim drustveno-politickim zajednicama. ia. Potrebno је ornoguciti brzi, sigшniji i stabllniji razvoj licnog rada sopstveпim sredstvima i njegovo siгe нkljнcivaпje u tokove reforrne i ·integrisanje u celokupan drustveno-ekoпomski sistem. Komunisti се se zalagati za ostvaгivaпje drustveпo dogovorene politike н ovoj oblasti, savladivanje idejnih otpora н пjenom spгovodenju, suzbljanje razilih nepгavilпosti, i ekscesa u ovoj oЬlasti i onemogucavati spekulacije, nezakonitosti i prisvajaпja rezultata tudeg гаdа. 19. U skladu sa razvojem sarnoupravnih socijalistickih odnosa, neoplюdno је dosledno ostvaгivati reformu u stambeno-komuпalnirn delatnostima, da Ы se оле Ьгzе razvijale i uspesпije zadovoljavale potrebe gradana. Odnosi u ovoj oЫasti tтеЬа da se sve viSe razvijaju na osnovama samoupravljanja, па ekonomskiш kriterijumima i elementima solidarnosti radnih ljudi. U tош smislu potrebлo је ja8ati ulogu kucnЉ saveta, шesnih zajedпica, radnih i drugih organizacija i gradana koji treba da budu nosioci prosirene гepгodukcije u ovoj oЬlasti. Razvitak komunalne privгede zahteva uspostavljanje ekorюmskih odnosa u ovoj oЬlasti, stvarajuci uslove da cene komunalnih usluga obezbeduju, pored proste reprodнkcije, i deo sredstava kojima Ы se, uz kreditna i druga dodatna sredstva, ostvarivala prosirena reprodнkcija komunalnih delatпosti. Putern samoupravnih i drustvenih dogovoгa treba stvarati uslove i za razvijanje odгedenih oЬlika solidaгnosti н stambenoj izgradпji i koriscenju staшbenill i komunalпih usluga, cime Ы se poboljsao polozaj radnika sa пizim primanjirna. (»Deveti kongres SKJ-<-<, »Komunist«, 1969, str. 143-144, 148-160)

SISTEM SAMOUPRAVNOG UDRUZENOG RADA

1971 - 1976

Ustavnim amandmanima iz 1971. godine otpocela је, uslovrю govoreCi, treca faza u razvoju socijalistickog samoupravljanja u Jugoslaviji. Ро svojoj sadrzini ona predstavlja organski, pгirodнi i logicrli kontinuitet sarnoupravnog razvoja zapocetog pedesetih godii11a. OpSta karakteristika te faze је kompletiranje socijalistickog samoupravljanja u zaokrugljen, celovit sistem drustveno-ekonomskih i politickih odnosa. U i:nstitucionalnom pogledu samoupravljanje је konkretnije razradeno, а njegov unutrasnji organizacioni mehanizam razudeniji i operativniji. Uz to sistem samoupravljanja doЬio је i svoju bogartiju, teorijski i naucno fundiraнiju osnovu funkcionisanja. Donosenje Ustavnih amandmana iz 1971. na Ustav SFRJ iz 1963. godine oznaceno је kao pocetak nove faze u razvoju socijalistickog samoupravljanja zato sto је upravo tim amandnшnima (tzv. prva faza ustavnih promena), posebrю XXI-X:XIII arnandmanom (tzv. radnicki amandmani), otvoren i trasiran snazan proces, s jedne strane, uklanjanja svih slabosti i deformacija u njegovom razvoju а, s druge, njegove dalje izgradnje na autenticnim revolucionarnim osnovama i u s'kladu sa dostignutim rlivoom proizvodn:ih sna,ga u drustvu. Za donosenje Ustavnih amandmana Ьilo је vise uzroka, ali su se njihovi koreni nalazili pre svega u ekonomskoj bazi drustva. Као sto је poznato, u prakticnom sprovodeнju privredne i drustvene reforme iz 1965. godine neprestano је delovala i tendeнcija da se reforma svede samo na postizanje vece efikasnosti privredivanja, а da se zaнernari nјена drиStvena suStiнa, лј eni drustverli cilj evi i zadaci. Ј edan deo svoj il1 drиStvenih zadataka reforrna је obavila: Ьitno је ogranicena uloga drzavrюg aparata u investicijarna i u neposrednorn raspolaganju sredstvima druStveнe akumulacije. Drugi deo drustvenih zadataka koje је postavila reforrнa - da ојаса materijalna osnova socijalistickog sarnoupravljaнja i r1eposredaн uticaj radnih kolektiva i radnicke klase kao celine na politiku prosirene reprodukcije - nije Ьiо ostvaren. Upravo Ila tom strate8kom p1tanju daljeg razvoja samou.pravljaнja reformska orijentacija naisla је na snazne otpore. SadrZiнa tЉ otpora izrazavala se u 'nastojanjima da se zarnagli i napusti taj cilj i zadatak reforme. Umesto savezнe drzave, koja је postupнo prestajala Ьiti gJavнi cinilac u odlucivanju о akumulaciji, jacali su drugi nosioci otudivaнja sred-

223

stava drustvene akumulacije (banke, krupna spoljna i unutrasnja rtrgovina, osiguranje, razliciti fondovi drustveno-polvi~ickih zajednica!. sta:n· bena preduzeca itd.). Deetatizira:na sredstva proSirene reprodukClJe msu dosla pod uticaj i raspolaganje proizvodnog rada. Nasuprot tome, koncentrisana su sve veca sredstva u novim i ranije osnovarlim fondovima drustveno-politickih zajednica namenjeнih za prosirenu reprodukciju. Uloga i moc banaka i velikih rtrgovackih kuca Ьivala је sve veca, а sredstva proizvodnih organizacija sve manja, нjihovo ucesce u raspodeli drнstvenog proizvoda se smanjivalo. То је blla materijalнa osнova javca:nja tehnokratizшa _i njeg?v~g osamostaljivanja kao ekonomske i drнstvene sнage. Оtш1еш centп finansijske i ekonoшske шосi vezivali sн se za blrokratizovaнe delove drzavnih i drнgih politickih struktнra. Svuda gde је нzео maha tehilokratizam је sputavao inicijativн neposredнih p~oiz_vodaca, vodio. de~in: tegraciji drustveнe svojine, nastojao d~ form_alizщe s~:noнpravl)anJe. 1 da njegove organe pretvori u paravan 1za koJeg se krlJe premoc usklh шoнopolistickih grнpa. Od radnika otнdeнi drнstveni kapital koncen.,

trisaн н osaшostaljenim tehнokтatsko-нpravljackim ceнtrima, росео је da se pretvara u svojevrsnн politicku si1н nad radnicima. Na ':iskн rada otнdenom od radnika pocela је da se rada tehнokratsko-b1rokratska vlast koja је ne sашо pocela da gusi samoнpravljanje i vlast radлicke

klas~, vec SH takve tendeнcij е pretile da izvitopere i ugroze SHStiilH socijalistickih prodнkcionih odnosa.

Uporedo sa izra:Zenim tehnoblrokratskim tendeнcijama, u нasern drustvu sн н to vreшe Ьile snamo prisнtнe i teнdencij е liЬeralizma u ekorюmskom i politickom zivotн. Tehilokratske i liЬeralisticke tendencije blle su н svojevrSiloj sprezi. Zajednicko im је Ьila ~ih~ likV:idacij_a vlasti radnicke klase, to jest socijalistickog samoupravlJaщa. Liberallzam је pretio da н sistem samoнpravljanja нvede filozofiju san;otoka l1 svakodnevni ekoнomski zivot stillijnost i spontanost, u drustvena kretanja laiser fair aнtomatizam i slicno. Nosioci liberalistiCkЉ tendencija protivili sн se svesnom нsmeravanjн drustveno-ekonomskog razvoja. Sve је to imalo za cilj razoruzanje radnicke klase, ?~:-anica-: vanje i potkopavanje нјене vodece uloge u ekoнomskom, politlckom 1 drнstveнom zivotu. Ustavnim amandmaniшa iz 1971. godiнe zaustavljen је takav negativan trend u razvojн jнgosloveнskog socijalistickog drustva na osnovama samoupravljanja. Tzv. »radnickim amandmanima« data su н ruke radнicima u udruzenom radu sasvim konkretna oruda ovladavanja се·· liнom procesa drнStvene reprodнkcije. Tirn a:mandmanima, ,u obliku neposredno primenjive ustavne нorme, jasno је precizirano da radnici u samoupravno udruzenom radu нajneposredнije, u odnosima medusobne zavisnosti i odgovornosti, raspola:Zн i upravljajн celinom dohotka koji ostvare svojim radom (tekucirn i minulim); da upravljaju sredstvima prosireнe reprodUikcije, bez obzira na oblik njihove cirkulacfije i koнcentracije. Takva ekonomska pozicija radnika jedino је mogla da garaнtнje i njihovн dominantnн ulogu u sistemu politicke vlasti. Radi neposredнijeg sрајанја radnika sa rezнltamma svoga rada, sa dohotkom, sa viskom rada, to jest eliminisanja oЬlicja najamnЉ 224

odnosa, uvedeni su нovi oblici samoнpravnog organizovanja udrнzenog rada. U tome izнzetan znacaj ima formiraнje osnovnih organizacija udrн­ zenog rada, preko kojih radnici: upravljajн нslovima, sredstvima, rezultatiшa S\тoga i drustvenog rada. Ustavni aшandmani iz 1971. godine doblli sн sveopstu drustvenu i politicku podrsku i razradu na Drugom kongresu samoupravljaёa Jugosiavije odrzaпom iste godine. Prihvatanjem ustavнih a:mandшana i svojim ukupnim rezultatima, taj kongres је stvorio povoljнu politicku klimu i druge uslove za dugo i doslednije sprovodenje samoupravnog kursa i otvorio perspektivн razvoju samoupravnog udruzenog rada. Stavovi i odluke tog kongresa pozitivno su нticali на druStvenu akciju u resavanju otvoгenih pitanja materijalnog i drustverюg razvoja. Amandmanske odredbe i odluke Kongгesa omogucile su da se drustvena akьija najpгogгesivnijih subjektivnih srшga jugoslovenskщt drustva odvija u vise ргаvаса radi stabilizacije socijalisitckog saшoupravlja­ nja i podsticanja njegovog daljeg razvoja. Nајрге је otpocela, na sirokom fгontн, borba za likvidaciju tzv. оtн denih centaгa ekonoшsko-finansijske moci u kojiшa је Ыо koncerltrisan пе mali deo viska гаdа i dohotka radnika, izvan njihove kontrole. Od radnika otudeni visak rada trebalo је njima vratiti, jer sн ga онi i stvorili svojim radom. U tom sklopu је zavrsen i proces lik:vidacije tzv. drzavnog kapitala i drugih anonimnih kapitala u fiнansijskim institucijama. Sa likvidacijom otudenog kapitala otpocela је, на nolitickoш pla11U, likvidacija nos:ilaca tehnoblrokratskЉ, grupno-svojinskih i drugih пegativnih tendencija u drustvu. U tome је izuzetan znacaj imala Dvadeset prva sednica Predsednistva SKJ (decembra 1971. godine), kojom је sire prokrcen put јаса­ пјu klasne revolucionarne usmerenosti i prakse u razvoju socijalistickog samoupravljaнja. Otpocela је odlucna borba protiv sve otvoreнijeg пa­ stupanja protivшika samoнpravljanja :i izgradivanja Jugoslavije на osпovama ustavnih amand:mam.a, protiv nara:stanja i agresivnijeg nastupaпja nacionalizma i drugih oblika delovanja protivnika radnicke klase, socijalizma i samoupravljanja. Zadati su snazni politicki udarci, trajnijeg znacaja, rюsiocima nacionalizшa, koji је predstavljao spregu tehnokratskih i etatisticko-blrokratskih snaga sa osloncem na malogradansku stihiju i druge antisocijalisticke elemente. Те sna:ge su izrazavale otpore realizaciji нstavnih promena. Slobodan razvoj naroda i пarod­ пosti i odnosi ravnopravnosti medu njima mogu jacati sarrю na osnovu doslednijeg razvijanja saшoupravljaлja i afd.rmaCiije ra:dnicke klase kao vodece snage svake nacije i cele наsе zajednice. Dvadeset prva sednica је afirmisala ulogu radnicke klase kao snage koja puteш saшouprav-­ ljanja povezuje sve nase нarode i narodnosti i sve sa:moupravne i drustveno-politicke zajednice. Usvajanjem i sprovodenjeш u zivot revolucionarne sustiпe ustavne reforme suzihijane su tendeпcije da se sarnostalnost republika suprotstavi njihovoj zajednickoj odgovornosti za razvoj cele socijalisticke zajednice, da se samostalnost repuЬlickih saveza komunista suprotstavi jediнstveнosti Saveza komнnista JugoslaViijeRazotkrivena је i aнtisamoupravna sustina centralisticko-blrokratskill interpretacija jedinstva socijalisticke zajednice i jediпstva Saveza komunista Jugoslavije. 15 Samoupr'av!janje u Jl!gosla\·iji

225

Najznacajnija drustvena akcija na plarш suzbljanja liЬeralistickih tendencija Ьilo је Pismo Predsednika Saveza komunista Jugoslavije i IzvrSпog Ьiroa Predsednistva СК SKJ (novembra 1972. godine). Pismo је osnazilo osnovnu klasno-samoupravljacku orijentaciju u razvoju jugoslovenskog drustva i podstaklo vecu organizovanost, doslednost i efikasrюst u borbl za uspesnije ostvarivanje tog lюrsa. J:nspirisana Pisrnom, zapocela је siroka i odlucna borba Saveza komunista, radnicke klase i ostalih radnih ljudi protiv naraslih drustvenih deformacija, protiv tendencija i pra:kse koje ugrozavaj-u sooijallistiokJi ii samoupravni karakter dr'u8tven{)-ekonomskih odnosa, protiv krsenja i izigravanja za:konskih propisa, uzurpiranja prava radnih ljudi i stvaranja privilegija na toj osnovi, protiv pojava kriminala, mita, korupcije, bogacenja na racun tudeg rada i slicno. Na osnovu Ustavrlih amandma:Ila iz 1971. godine doilet је citav niz znacajnih zako!la radi prakticnog sprovodenja u Zivot novih ustavnil1 resenja. Od veoma oblrrrne normativne aktivnosti posle dorюsenja amaпd­ ma!la vredno је spomeпuti sledece zakone о: konstituisanju i upisu u sudski registar orgaпizacija udruzenog rada; medusobпim odnosima radnika u udruzenom radu; firmi i пazivu organizacija udruzenog rada; resavanju sporova iz medusobпih poslovnih odnosa orgaнizacija udruzenog rada pred stalпim izborпim sudovima; utvrdivanju d. obracunavanju ukupпog prihoda i dohotka u osnovnim organizacijama udruzeнog rada; prometu drustveнih sredstava orga!lizacija udruzenog rada; ulaganju sredstava stranih lica u domace organizacije udruzeнog rada; udruzivanju privrednih organizacija u Privrednu komoru Jugoslavije; poslovnim udruzenjima; regulisanju povlacenja dela kreditnog foнda i posebпog rezervnog foпda posl{)vnih banaka i prenosenju tih sredstava na repuЬlike i autonomпe pokrajine; Narodnoj banci Jugoslavije i jediпstvenom monetarnom poslovanju narodnih banaka repubJJika i pokrajina; deviznom poslovanju; drustvenoj kontroli се­ па itd. Rezultati koji su ost\rareni u sprovodenju UstavnЉ a:mandmana, omogucili su da se оtросне sa tzv. drugom fazom ustavnih promeнa. Istovremeno se otpocelo i sa pripremom Desetog kongresa SК.Ј. Те dve drustvene akcije tekle su uporedo. Donosenjem novog Ustava 1974. godine zaokrugljeпa је jedna vaZ!1a faza razvoja jug{)slovenskog drustva na osnovama socijaJJisti>Ckog samoupravlja,nja. U njemu su veoma jasno defiпisane najva:Zпije Ьitne osnove i meharrizmi fu!lkcionisanja samoupravnog sistema, kao i pravci njegovog daljeg razvoja. Ustav је izraz koнtiпuiteta marksistickih idejno-teorijskih !lapora i drustverю-politickЉ borЬi svih progresivnih snaga пaseg drustva u konstantnom unapredivanju ustavno-pravnih temelja na:Seg socijalistickog samoupravnog drustva i nase sqcijalisticke drzave kao odlucпog zastitпika sve dosledrrijeg razvoja socijalistickog samoupravljanja. Priпcipi, resenja i socijalisticke humanisticke perspektive Ustava treba da postanu snazпo oruzje radnicke klase i svih progresivnih ljudi u borЬi za uporпo ogrand.cavanje i otklaпjanje klasnih odпosa, za nova ostvarenja socijalizma i samoupravljanja u svim oЬlastima zivota. Iste godine kada је donet Ustav odrzan је i Deseti kongres SKJ, koji је verifikovao sva resenja sadrzana u Ustavu. Priprema tog kon226

~resa odvija~a se na osпovu Platforme objavljene 1973. godine. Ona Је predstavlJala podlogu idejпo-politicke akcije Saveza komunista i

drugih organizovanЉ socijalistickih S!laga na resavanju aktuelnЉ proЬlema drustverю-eko!lomskog, politickog i idej!log zivota u na:Sem drustvu. Ро svojim stavovima i odlukama Deseti ko!lgres SKJ је znасајтю svedoca!ls~vo. dosad postigнutih rezultata u razvijanju socijalistickog samoupravlJaщa. U Ustavu i dokumentima Desetog kongresa detaljrю i

pre:izno su definisana sva Ьitna pitanja fu!lkcionisanja i daljeg razvoja d~~tv~n~-ekonomskog d. J?Olitickog sistema u Jugoslaviji na osnovama SOClJ allstickog samoupravlJ anj а. .. Nakon d~~o.senja Ustava otpoceo је iпtenzivan rad na operativnoJ .1 konv~retrн]OJ. razr~d~ ustavnih resenja radi njihovog brzeg sprovodeщa u zл.vot. ТаЈ macaJan i slozen posao је u toku. Doпet је Zakon о osnovama drustvenog planiranja i drustvenom planu Jugoslavije (6. februara 1976. godine). То је prvi zakon sistemskog karaktera donet na osnovu Ustava. U njerrш su sadrzane yel~ke. novine koje opredeljuju nov sistem drust~enog planiranja i razllkUJu ga od dosadasnjeg, podrazumevajuci samoupravna prava, obavez~ i odgovornosti radnih ljudi u vezi s dohotkom, osnovom celokupnog Slstema drustvenog planiranja. Polama tacka tog sistema su osnovne organ!izacije udruzenog rada, jer su one i nosilac celokupnog drustvenog dohotka, i udruzivanje rada i sredstava. Planovi svih drugih nosilaca planiranja moraju da polaze od planova tih organi:zacija kao svoje osnove, а pre svega da budu u skladu sa plantranim dohotkom u njima. Sprovodenje obaveza preuzetih planoш, na osnovu prethodno potpisanih sa:m.oupr~vnih sporazuma i drustvenih dogovora о osnovama plana, postavlJerю ]е tako da onaj ko ih је pгihvatio, а ne izvrsava ih, snoSi odgovornost. Pri tome obaveze preuzete planom moraju Ьiti cvгste i merljiYe, da bi se znalo ko za sta odgovara i ko kakva prava i odgovornosti iша. Niko sem drzavnih orga!la - i to sашо u okviru njihovih restrik~ivno utvrdenih ustavruih nadleznosti пеmа pravo utvrdivanja P.lansluh obaveza za osnovne orgaпizacije udrиZenog rada. Upravo time Sl.stem p_laJ?-ir.~ja pos~aje di~ektan instrurnent reprodukcije samoupravшh soCl]alistrckih prшzvodш.h odnosa. Svakako, najznacajniji zako!l posle donosenja Пstava је Zakon о udruzenom radu. Njime se sustinski i funkcionalno razraduju ustavne kategorije i utvrduju i!lstitucioпalna, pravna i dгustvena sredstva koja treba da obezbede uspesnu i doslednu primenu Ustava, kao i brfu i dos~edniju realizaciju idejnih, drustveno-ekonomskih i politickЉ opredel]e!lja о izgradnji sistema samoupravnog udruzenog rada definisanih н dokumentima Desetog kongresa SKJ. U Zakonu о udruzenom radu re~ulisane su tri osпovne komponente socijalistickog samoupravnog prolzvodnog odnosa: odnosi u radu i upravljanju drustve!lim sredstvima i u sticanju i r~spodeli dohotka, samoupra\mo 'organizovaпje udruzenog rada i ostvar1vanje samoupravljanja radnika u udruzerюm radu u svim odnosilna drustvene reprodukcije i u drustvu uopste, ukljucujuci i samoupravno sporazuшevanje i drustveno dogovaranje. Uzeti u celini u svojoj medusobnoj povezanosti i jedi!lstvu, sve osnovne kompon~nte sistema, konkretna resenja i institut,i treba da budu podloga ii oslonac za samoupravnu praksu u daljem preobrazaju odnosa u udruzenoш ra15'

227

du. Sa idejnog i drustveno-politickog stanovista Zakon о udruzenom radu koncipiran је kao svojevrsni kodeks о udruzenom radu, koji predstavlja cvrst oslonac i oruzje radнicke klase u нjenom orgaпizovanotn delovanju u pravcu ovladavanja celinom sredstava i faktora drustvene reprodukcije, u vrsenju funkcija vlasti i u upravljaпju svim drustveпim poslovima. Pored doпetih zakona о planiraпju i о udruzenom radu, pred donoseпjem su jos i sledeci za:koпi: о cenama, bankaшa, ekonomskim odпosima sa iпostraпstvom, upravi i dr. Dоrюsепјеш svih tih zakona, koji su uglavпom pripremljeni, za sisteш socijalistickog samoupravljanja u Jugoslaviji mo6i се da se kaze da је postao zreo, komplet~ siste:n, kako sa stanovista пjegove unutrasnje arhitekture tako i mehaшzama щe­ govog operativrюg fuпkcion~sanja. IZ GOVORA DRUGA TITA NA DRUGOM KONGRESU SAMOUPRAVLJACA JUGOSLAVIJE, 5. МАЈА 1971. GODINE Dгиgi

kongres samoиpravljaca ima krиpan historijski znacaj. Na njeda zaokгиzimo iskиstva protekle dvije decenije, da surniramo znacajne rezиltate koji sи postignиti, ali i da sagledamo ne шаlе slabosti koje sи se ispoljavale i povremeno dovodile i do pojava stagnacije и гazvoju samoиpravljanja ... Mi smo иvijek imali и vidи, ргiје svega, humanistickи vizijи socijalizma. Naime, гukovodili smo se time da гadni covek, kao stvaгalac svih dоЬа­ га mora Ьiti sиbjekat i и proizvodnji, i и raspodjeli, da drиstveno-ekonomski sistem mora garantovati njegova prava i odrazavati njegove intet·ese. Kad smo prije 20 godina donijeli Zakon о pгedaji predиzeca na иpгav­ ljanje radnicima polazili smo od иbjedenja - iako smo Ьili svjesni toga da time pred nasim narodima i historijoш ргеиziшапю velikи odgovoшost da ta velika ideja marksizma nije stvaг neke daleke bиdиcnosti, \тес da је ona ostvarljiva i danas, и prvoj fazi izgradnje socijalizma. Polazili smo od toga da se tiшe podstice stvaгalacka tnicijativa i da to najvise odgovara intemи tгеЬа

гesiшa

гadnih

ljиdi.

Saшoиpravljanje

је, od иvodenja prvih radnickih savjeta do danas, postalo materijalna snaga naseg drustva i dominantna svijest nasih 1-adnih ljиdi о njihovom polozajи i drиstvenim odnosima. Ogromni rezиltati koji sи postignиti и privrednoш razvojи i preobrazajи zeшlje, и deшokratizaciji cjelokиpnih drustvenih odnosa и izgradivanjи stotina hiljada sроsоЬпЉ kadгova, иspjesi и паисi, kиltиri i иmjetпosti, kao i и svim drиgim oЬlastiшa dгиstveпog zivota пеоsрошо sи vec afirmisali predпosti samoиpravljaпja kao drиstveпog sisteшa. Ti rezиltati пајЬоlје dеmапtији i sve опе kritike bez obzira па to sa koje straпe i sa kakvih pozicija dolaze - koje jos иvi­ jek samoиpravljaпje zele prikazati kao пekakav eksperiшeпat, kao пesto sto је pod zпakom pitaпja. Nasa praksa pokazиje da је пајvеса moc saпюиpravljanja и tome sto oslobada stvaralackи iпicijativи пajsirih masa i otvara pиteve oslobadanjи rada i covjekove licпosti, sto иbrzava stvaraпje svijesti i иzdize dostojanstvo radпih ljиdi kao пosilaca stvaгalastva i пapretka. No, sve sto smo do sada postigli и razvojи saшoиpravljaпja ne pгed­ stavlja doшet kojim mozemo Ьiti zadovoljпi. Uostalom, pozпato је da mi stalno

229

i otvoreno ukazujemo i na postojece slabosti i zapreke. О tome, kao i о pojavama nevjerice u samoupravljanje, ја sam, prije nesto vise od godinu dana, govorio upravo ovdje, u Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Tada sam ukazao na dvije opasnosti za njegov razvoj: etatizam i Ьirokratizam i tehnokratsko-menadzerske tendencije. То su dvije glavne opasrюsti koje nюgu ozbiljno da ugroze nase samoupravljanje. Prema tome, na ovom Kongresu, vi treba da zauzmete svoj stav. Za danasnji trenutak је karakteristicno da је doslo do protivrjecпo­ sti i nesklada izmedu naraslih proizvodnЉ snaga i samoupravljacke svijesti, s jedne - i sadasnjih okvira dl'Ustveno-politickog i ekonomskog sistema s druge strane. I upravo radi pгevazilazenja izvjesne stagnacije u razvoju samoupravljaпja, i radi potr·ebe za uredenjem odnosa u nasoj Vlsenacionalnoj zajednici па novim osnovama, odlucili smo da pristupimo znacajnirn ustavnim promjenama. Necu se ovdje zadгzati na ustavnim aшandmanima, јег sam u poslednje vгijeme о tome dosta govoгio, ali zelim samo da istaknem da се dvadeset p1·vi i dvadeset dгugi amandman Ьiti snazno oruzje radrlicke klase. Nas politicki i ekonoшski sistem шi sada usavгsavamo tako da u njemu dodu do punog izгazaja samoupгavпi interesi гadnicke klase i svЉ гadnih ljudi, i da se istovгemeno u potpunosti afi1·misu ргаvа i inteгesi svih nasih naгoda i naгodnosti, svih nasih гepublika i pokгajina. Za socijalisticku Jugoslaviju ne postoji dileшa u pogledu p1·ioriteta nacionalnog nad klasnim, ili obгnuto. Pгenebгegavanje Ьilo jednog ili dгugog, za nasu visenacionalnu zajednicu Ьilo Ьi stetno, i nepгihvatljivo је. Bez obzira na nacionalne specificnosti, osnovni inteгesi гadnicke klase su istovetni u citavoj zemlji i zato ona i pгedstavlja ceшent, glavni kohezioni faktoг nase sanюupravne, socijalisticke Jugoslavije. Nesuшnjivo је da се ona to i u buducnosti ostati. Mi se danas zЬilja nalazimo na znacajnoj pгekгetnici u razvoju nase zajednice. П osnovi toga је nasa odlucнost da samoupгavljanje spгovodimo od osнovнih celija dгustva do vгha. П ostvaгivaнju tih zadataka, nasa aktivnost treba da tece u dva ргаvса. Svi foгuшi i odgovoгni pojedinci u nasim dгustveno-politickim zajedнicaшa duzнi su da sa svoje stгane preduzшu konkгetнe mjere, kako Ьi se obezЬijedile najsiгe шogucнosti za razvoj samoupravljanja. Posebno privredi tгеЬа osiguгati samostalno raspolaganje svojim sгedstvima i sto siri rnanevaгski ргоstог za sto puнiju ekspanziju. Пpravo takve uslove pruza samoupгavljanje, jer omogucava najsiгu iнicijativu i zaiнter·esovanost radnika za poslovni uspjeh pгeduzeca. Niko nema pravo da udгuzenom radu oduzima dohodak. Mi stalno govorimo о rasteгecenju pгivrede, ali do sada sa malo uspjeha. Tu se definitivнo mога prelomЩ i to tako da neposгedнi proizvodaci ubuduce zaista raspolazu svojim dohotkom i da odgovaгajucim dijelom, гazumije se, па osnovu drustvenog dogovoгa - pokгivaju drustvene potrebe. Zato moгamo uciniti sve da se sa leda radnog covjeka cim prije skine nepodnosljiv teгet pгeamЬicioznih investicija, naгocito nepokгivenih. Odlucujucu гiјес о tome tгеЬа da iшaju radni kolektivi, а ne Ьirokгati i tehno.:. kгati.

П тednog

230

tom smislu moгamo rjesavati mnoga, danas оtvогена pitanja privsistema, tako da udгuzenom radu obezЬijedimo realne instrumente

koji се maksimalno podsticati stvaralacku inicijativu гаdnЉ ljudi. Time cemo osiguгati, ne samo privredi, nego citavom dl'Ustvu staЬilnost i postaviti osnove za planiranje dugorocnog razvoja. П okviru sistemskih гjesenja, smatram, da је najvaZnije pitanje stvaгanja uslova za vece zaposljavanje i poboljsanje socijalnog polozaja radnika, posebno onih sa niskim licnim primarljima, о cemu sam neki dan u Lablнu opsirnije govorio. Jer nije tacno da su za rjesavanje ovih proЬlema iskoriscene sve mogucnosti i rezerve. Pored ostalog, ја tu imam u vidu rasipno trosenje sredstava za mnoge neproduktivпe svrhe, kao sto su pretjerana rezija i гepгezentacija, razni vidovi korupcije, putovanja ро zemlji i inostranstvu bez odgovarajuceg poslovnog efekta, itd. Mi guЬimo ogromne milijarde zbog neekonomskih investicija, zbog slabe organizovanosti nase spoljne trgovine, nelojalпe konkurencije u uvozu i izvozu, itd. Kada mi danas govorimo о dosljedпom sprovodeпju staЬilizacioпog programa, tгazimo, prije svega, da niko не trosi ргеkо svojih realnЉ mogucnosti, ргеkо sredstava sa kojima raspolaze. Mi не mozeшo uvoziti vise неgо sto iшашо deviza, ne шozemo investirati bez pokгica, ne moze nаш opsta potrosnja Ьiti izнad stvarnih mogucnosti. Dгugo podrucje aktivnosti odnosi se, нaravno, na samoupravnu bazu, to jest na same radne organizacije, integracioпe cjeline i asocijacije. Sve veca prava koja doЬivaju podrazuшijevaju i vece odgovornosti i obaveze. Ја zelim da ukazem i na to da radnici u шnogiш organizacijaшa, zbog nedovoljne razvijenosti saшoupгavljaпja, nisu iskoгistili sva ргаvа koja su im i do sada pripadala. Osim toga, neki kolektivi su i sami zapadali u gore рошепutе greske, time sto su trosili vise неgо sto su zaradili.

Oгganizacije udгuzeнog таdа treba da se sto vise okreпu seЬi i sve vise sаше rjesavaju svoje proЬleme, da pronalaze svoje mjesto на tгzistu i angazuju sve snage i гesurse radi stvaranja sto veceg dohotka. Za privredu i citavo drustvo је neprЉvatljiv stalпi pritisak шnоgЉ da povecavanjem cijena kriju svoje slabosti ili pгisvajaju rezultate tudeg гаdа. Postavke nase pгivгedne геfогmе i danas su aktuelne. Pri tome posebno шislim na роvе­ сапје pгoduktivнosti, pгiшjenu шоdегnе tehнike i tehnologije i sto uspjesnije ukljucivanje u medunaгodnu podjelu гаdа. РrоЬlеш пегеаlnе potrosпje vеоша је

aktuelan i u samim radniш oг­ koje tako zapadaju u nelikvidnost. Zbog toga, cesto ne mogu ni da isplate licne dohotke, пiti da ispune svoje obaveze ргеша partnerima. Пzroci takvog stanja su najcesce u tome sto mnoge od njih investiraju bez pokrica ili za to koriste cak i obrtna sгedstva. Neodrzivo је da su danas шnogi kod nas шnogo vise preokupiгaпi potгosnjom i гaspodjeloш, nego proizvodnj о ш. ganizacijaшa

Jacanje samoupravljanja prosiruje takode mogucnosti integracije i medusobno poslovno povezivanje. Racionalno pгivredivaнje mogucno је samo na bazi podjele r-ada, kooperacije i rastuce orgaнizovanosti privrede. А to se moze obezbjedЩ samo u usloviшa zagarantovanog jedinstvenog jugoslovenskog trzista. 231

U tom sklopи, smatram da i иlоgи banaka, kao i spoljne i иnиtrasnje trgovine, moramo prilagoditi samoиpravnim odnosima. Naravno, niko ne osporava njihovo znacajno mjesto и privrednom sistemи. Ali, не smije se tolerisati njihova otиdeнost od sfere proizvodnje, niti нjihovo nametanje proizvodпji, jer па taj naCin dolazi do nepravedнog prelijevaнja dohotka, na stetи Ileposrednih proizvodaca ... (»D1·ugi kong1·es samoupravljaca Jugoslavijeн, »Radnicka stampa«, Beog11ad 1971, str. 23-26)

IZ REFERATA ЕПV ARDA KARDELJA NA DRUGOM KONGRESU SAМOUPRAVLJACA JUGOSLAVIJE: »EKONOMSKI 1 POLITICKI ODNOSI U SAMOUPRAVNOM SOCIJALISTICKOM DRUSTVU«, 5-8. МАЈА 1971. GODINE ... Socijalisticko sanюиpravljanje !'adнika и иdrиzeпom radи и nas, pored toga sto је povezaнo sa opstim istorijskim tokovima borbe radnicke klase za поvе socijalisticke drиstveнe odнose, za slobodнi rad i za demokratijи, izvire, razиme se, i iz karaktera i specificнih иslova razvoja nase revolиcije. Ono пiје nastalo iZileilada i slиcajno. Samoиpravljanje је иspostavljala i иspo­ stavlja ga svojom svesnom revolиcioнarнom i drиstvenom aktivnoscu sama гad!1icka klasa. А оно se moglo иspesno pгoЬijati и nas drustveнi zivot zato sto је iz radнicke klase izrasla КРЈ, odnosпo SKJ - to jest takva revolucionarna socijalisticka snaga koja је zнala da oseti i izrazi samoupгavne teznje te klase, da im da teoгetske osнove i oЬlike и praksi i da oгganizиje ЬоrЬи za нjihovo ostvareнje, sto се Ьiti pгesudno i za dalji razvitak samoupravljaнja.

Nastaпak

samoиpravljaнja и nas nemogиce је zamisliti bez teske гe­ skole kгoz kоји su mase гаdnЉ ljиdi grada i sela, а posebno гadnicka klasa, prosle u svojoj istoriji, и borЬi sa zestokim socijalnim, ekonomskim i пacionalnim ugnjetavaпjem i eksploatacijom 1.1 staгoj Jнgo­ slaviji, i bez iskustava koja sи radnicka klasa i гadni rшrod иopste stekli и tokи svenarodnog oslobodilackog гаtа protiv fasisticke agresije. Jer и tome ratu Ьогас нiје Ьiо samo vojnik koji izvгsava planove svojЉ komaн­ danata, vec је нepгekidno i sam morao odlиCivati i razvijati sopstverш inivolиcionarne

cijativи.

U toj sи borЬi siгoke radne mase stekle velika iskиstva, veliko samopoi гazvijeno osecanje odgovoгпosti prema zadacima i ciljevima zajednicke ЬогЬе. То su Ьile snazne subjektivne pretpostavke za razvoj samoи­ pravljanja. Zato mozemo гесi da nase samoиpravljanje ne vodi poreklo tek od Zakorш о samoupravljanju iz 1950. godine, kada је ono i foгmalнo-pгavno uvedeнo kao dominantni oЬlik razvoja socijalistickih proizvodnih odnosa и пasem dгustvи. Ono potice iz nase гevolиcije i na razne se нacine pocelo proЬijati и nasu drustvenи i proizvodnи ргаksи tako гесi od pгvog dana pobede nase revolиcije. Pojavilo se najpre н oЬliku исеsса radnika u proizvod-

нzdanje

233

nim savetima i na drиge slicne nасше, pre svega ргеkо иloge sindikata, а vec krajem 1948, а pogotovo 1949. godine, pocela је da se oЬlikиje i ideja о radnickim savetiшa, ра se i prvi poceci njЉovog spontarюg nastajanja beleze и toj godini. Razиme se, kao svaka savreшena socijalisticka revolиcija i nasa је revolиcija prosla kroz period revolиcionarnog etatizшa, to jest takvog oЬlika diktature proletarijata и kоше sи drzavna organizacija i drzavнa prinиda оd­ lисијисе orиzje revolиcije. Neki taj period naseg drиstverюg razvoja oznacavajи periodoш staljinistickog sisteшa, sto svedoci о njihovom nerazилle­ vanjи zakoнitosti savreшenih socijalistickih revolиcija, а pogotovo паsе revolиcije. Staljinizam, kao vodeca ideologija и шedиnarodnom revolиcionar­ noш radnickoш pokretи tog doba је, dakako, veoma snazno иticao i na nas radnicki pokret i na tok nase revolиcije. Medиtiш, revolиcionarni etatizam Ьiо је i proizvod, а i potreba nase sopstvene revolucije. Jer stanje nase privrede neposredrю posle rata, nizak nivo njene razvijenosti uopste i slicne okolnosti nalagali sи koncentraciju svih drustvenih snaga i sredstava rac1i pгevladavanja prvih teskoca i postavljanja osnovnih teшelja naseg privredпog i dгиstvenog гazvoja. Tek na tako postavljeniш teшeljiшa шaterijalnog гazvoja пaseg dгиstva Ьilo је шоgисе postepeno иvoditi nove, deшokratske oЫike иpгavljanja drиstveniш i privredniш poslovima. Ocigledno је, dakle, da је ро svojiш osnovnim istoгijskim fиnkcijama - stvaranjи snaznog drzavnog sektoгa privгede, kao glavnog faktoгa гazvoja celokupne nacionalne ekonomije, оdlисијисој ulozi socijalisticke drzave u obezbedivanju celokupnog drиstvenog, ekonoшskog i politickog 1·azvoja zeшlje itd. taj revolucionaг­ ni etatizam u nasim иslovima Ьiо neizbezan i pгogгesivan, bez obziгa na njegove slicne pojavne oЬlike, koji danas znace nesto sasviш drиgo nego sto sи znacili onda, kao i na njegove negativne ргоргаtnе tendencije, koje sи i tada znacile ono isto sto znace i danas. Ako је taj razvoj роргiшао i odгedene staljinisticke oblike, Ьiо је to vremena и kome se гevolиcija odvijala. Medиtim, nasa је гevoluci­ ja Ьila aиtohtona гevolиcija radnicke klase, seljackih i dгиgih rаdпЉ шаsа naroda Jиgoslavije - istinska гevolиcija шаsа. Upгavo zato ni иticaj staljinizшa а ni pojedini staljinisticki oЬlici и tokи revolиcije i izgradпje temelja novog drustva nisи Ьili ono, sto је davalo osnovnu kaгakteristiku prvom periodи nase revolucije. Napгotiv, о tome koliko је dиboko сео tok nase гevolucije Ьiо и sиkobu sa staljinistickom dogшom ne govori samo istorija гazmimoilazenja гukovodstva Komиnisticke partije Jиgoslavije sa Staljinom vec i sama cinjenica da је Staljin raskinиo sa паsош revolucijoш vec posle nepиne tri godine od zavгsetka drиgog svetskog гаtа. Zato za nasu revolucijи, njen tok i njenu ideologijи nisи Ьitni uticaji i eleшenti staljinizma u пјој, vec oni tokovi koji sи је doveli и sukob sa staljinizmoщ i samim Staljinom. Zato danas na ovorn Kongresu, na kome vec dominiraju mlade generacije, cija se svest oЬlikovala u uslovima samoupгavljaпja, nece Ьiti SUV1sno da jos јеdпощ пaglasimo da samoupravljanje u паsој zemlji nije nastalo kao posledica naseg sиkoba sa Staljinoш, vec је, napгotiv, izraz elemeпtaг­ nЉ teznji nase гadnicke klase i delo nјепе гevolucije. U stvari, upravo је Staljiпov оtрог takvim temjama паsе radnicke klase i гadпih masa uopste Ьiо jedan od glavnih faktoгa naseg sukoba sa пjim. No jasno је da је i sam konacni raskid sa Staljiпom i staljinistickim dogmatizmom oslobodio pиteve

ришЈе ljaпjи. Jer,

afirmacije eleшeпtarЋih teznji nasih radnih ljиdi ka samoиprav­ oslobodenje rada i radnog coveka ne sastoji se sалю и vecem kошаdи hleba nego sto је Ьiо jиcerasпji, а sto zavisi od nekog treceg, vec pre svega и doslednoj akciji na izgradnji takvog polozaja radnog coveka и иdrиzenoш radи, na drиstveniш sredstvima za proizvodnjи, koji ga, и sve vecoj meri, ciпi gospodarem sopstvene sиdЬine - kao sto је to nekada Marks геkао za Pariskи kоmипи.

sve

иticaj

234

Drugi

kong1·es

samoupтavljaca

Jugoslavije

-

t1·enutak

svecanog

otvaranja

Јег иbrzo sшо

se sami sиocili i sa negativпiш aspektima takvih drи­ i takvog politickog sistema и kojima domiнantnи StЉija svakodnevnog prakticizma doпela је pokusaje da se akcioni ceпtгalizam revolиcije zameni drzavпo-Ьirokratskim a~­ ministгativпim ceпtralizmom i da se иpгavljanje пacionalizovaпim sredstvima za pгoizvodпjи pretvoгi и neke vrste drzavпo-svojiпski i tehnokratsko-иpravljacki monopol. Na toj osnovi javila sи se i nastojanja da se i politicki sistem гevolиcije i diktatиre pгoletarijata poistoveti sa politickim apsolиtizmom ceпtralizovaпe drzave.

stveno-ekonorпskih odпosa иlоgи ima drzavпi aparat.

235

Оtрог

takvim tendencijama Ьiо је u nasoj radnickoj klasi i u politici njene revolucionaгne avangarde prisutan i u prvom posleratrюm periodu. Sukob sa Staljinom pogotovo је uverio progгesivne snage naseg dгustva da је upгavo и tim tendencijama izvor ideologije, politike i pгakse koja је doЬi­ la svoje ime ро Staljinu, ali koja nije Ьila svojstvena samo Staljinu, kao sto nije prestala da zivi i da se repгodukuje ni posle njegove smгti. Она је пastajala i пastaje i пasem sopstveпom tlu iz nasih vlastitih izvoгa. Pokazalo se da se protiv takvih teZпji mozemo uspesпo boriti jediпo odlucnim гazvijanjem oпih samoupгavnih i demokratskih oblika u drustvu koji omogucavaju sto neposredпije ekonomsko i politicko angazovanje i koпtrolu radпika i drugih radnih ljudi u пjihovim radnim i dгugim drustvenim oгga­ nizacijama i ргеkо takvih organizacija u celokupпoj drustverюj politici i naгocito u pгoizvodnji i drustvenoj гepгodukciji. Prema tome, za karakteristiku razvoja naseg dгustva, nase гevolucije nije Ьitno da li su u njemu dolazile do izrazaja mапје ili vise i etatisticke i Ьirokгatsko-tehnokгatske tendencije о kojima sam govorio. Ali је za ttl karakteгistiku Ьitno sto је nase drustvo u seЬi naslo snagu da im se suprotstavi borbom za afirmaciju sarrюupravljanja radnih ljudi u udruzenom radu. Ni za karakteгistiku buduceg razvoja naseg drustva nece Ьiti Ьitno i odlucujuce da li се u njemu postojati razni antisamoupravni i antisocijalisticki ostaci, tendencije i pгitisci, vec da li се se паsе dгustvo boгiti protiv пjih ili Се ih U mапјој ili vecoj meri prihYatati, U cemu i jeste smisao nase borbe za samoupravljanje. Istoгijski smisao pгelaska naseg drustva na samoupгavni oblik socijalistickih pгoizvodnih odпosa nije Ьiо u utopistickoj ideji uspostavljanja nekog statickog, beskoпfliktпog sistema idealпih dгustveno-ekonomskЉ i demokratskЉ institucija i odпosa medu ljudima. Smisao i cilj tog koгaka Ьiо је teznja socijalistickЉ snaga da se supгotstave dominaciji odгedeпih tendencija drzavno-sopstvenickog moпopola. А takva dominacija Ьi postepeno automatski reprodukovala elemente u odnosima pгoizvodnje i гaspodele u kojima Ьi se ako Ьi se takav proces stihijski dalje гazvijao - drzavno-upгavljacke fuпkcije i funkcije upгavljaпja u drustvenom гadu пе samo pocele otudivati od radпika vec Ьi se u sve vecoj meri pretvarale iz r1jegovog oгuda i sluZЬe sto tгеЬа da budu - u gospodaгa nad njim. Tom procesu nasupгot, nase је dгustvo u obliku samoupravljanja pokгenulo ргосеs koji се teziti da odnosi pгoizvodnje i гaspodele postepeпo pгerastaju u takve odпose u kojima rad, kao sto kaze Marks, postaje »Zaista slobodan« i u kome се funkcija drzavпog i radnog upravljanja Ьiti, pre svega, funkcija upгavljanja stvaгima, а sve manje funkcija upгavljat1ja ljudima. А to i jeste sustina socijalistickih odnosa medu ljudima. Polazпa tacka i sгedstvo ostvarivanja ove oгijentacije treba da bude nарог da radni ljudi u svim oblicima udгuzeпog гаdа budu u najvecoj mogucoj meгi u polozaju da upra\тljaju svojim radom i па ternelju toga гаdа, kao svoje legitimacije, ucestvuju u гezultatima udruzenog гаdа i na osнovu svojih ekoнomskih i dгugih samoupravнih prava uticu na гaspolaganje njime, pocevsi od elementaгnih oblika u neposгedrюm procesu гаdа, ргеkо sistema pгosirene repгodukcije i, uopste, cirkulacije dгustvenih sredstava, do dгu..: stvenog plana i dr·ugЉ odluka od opsteg znacaja. Takav drustveno-ekonomski polozaj гadnika је i neophodan mateгi­ jalni i moralni stimulans za brzi razvoj proizvodnih snaga i porast produk236

tivnosti rada. Jer u socijalistickom drustvu nosilac toga razvoja ne moze biti nikakva spoljna pгinuda, vec jedino interes samog radnika. А to је presudan faktor za razvoj pгoizvodnih snaga u savremenim uslovima naucno-tehnickog napretka, kada је, doduse, opet covek, ali ne vise toliko kao fizicka radna snaga vec sve vise kao svesna i samostalna stvaralacka snaga sa svojim radnim i stvaгalackim inteгesima i kгeativnim sposobnostima, postao glavni pokгetac i nosilac гazvoja ... Sve to moramo imati u vidu ako se danas, posle vise od dvadeset godina samoupravne pгakse, zapitamo kakvi su njeni гezultati. Neki kгiticari samoupгavljanja, koji pokusavaju da dokazu neuspeh i neodrzivost samoupravljanja, postavljaju pitanje о гezultatima samoupravljanja ovako: da li је samoupravljanje likvidiralo etatizam, Ьirokгatizam, tehnokratizam i socijalne razlike? Na tako postavljeпo pitanje moramo odgovoriti: ne, nije likvidiralo te tendencije, ali to nije ni Ьitno za istorijsku probu samoupravljanja. Ali ako postavimo pitanje na jedan dгugi i __:. ukoliko zelirno ostati na tlu realнih dгustvenih zakonitosti - jedirю moguc nacin, onda se moгamo zapitati: da li se samoupravljanje afirmisalo kao realan faktoг suzbijanja i ogгanicavanja tih tendencija, kao faktor koji podseca njihove istorijske koгene. Na tako postavljeнo pitanje danas bez kolebanja mozemo odgovoriti: da, ono se afirmisalo upravo kao takav drustveni cinilac. Sem toga, iz samoupravnih oblika i odnosa и bazi росео је sve vise da izrasta kao njegova direktпa tvorevina i celokupni sistem socijalisticke demokratije i samoupгavnih drustvenih i politickih odnosa и пasem drustvu, koji zahteva i omogucuje prevazilazeпje drzavno-politickog sistema kao posebne i od udruzenog гаdа odvojene iнstitucije. Nesumnjivo је da је samoupravljanje upravo sa tim svojim funkcijama u proteklih dvadeset godina uveliko izvojevalo nacelrш Ьitku za pravac naseg daljeg razvoja u borЬi sa raznim suprotnim tendencijama, shvatanjima i sl. Uostalom, da se samoupravljaпje nije potvrdilo и praksi, ono se ne Ьi ni odrzalo, jer istorija пiје za duze vreme potvrdila ni јеdап oblik odнosa medu ljudima - ma koliko ро ideji i teznjama Ьiо human i slobodarski - ako uj2dпo nije Ьiо i najstimulativniji za razvoj proizvodnЉ snaga u datim objektivnim uslovima. Uprkos mnogim teskocama, а pre svega пerazvijenoj materijalnoj bazi, praksa socijalistickog samoupravljanja је svojim rezultatima пedvosmisleno dokazala da је to jedina moguca, realпa i progresivna orijentacija naseg socijalistickog dгustva, za koje su socijalizam i sloboda radnog coveka dve nerazdvojne strane drustvenog napretka. Najzнacajnija tekovina naseg samoupravnog razvoja jeste stalna i sve :~otpunija demokratizacija i humaпizacija drustva на bazi revolucionarrlih promena kako u dгustveнo-ekonomskim odnosima tako i u pogledu dernokratskih politickih oЬlika u cilju ostvarivaпja ucesca radnih ljudi u odlucivaпju о drustvenirn poslovirna. Samoupravljanje se, takode, sve vise afirmise kao faktoг pгevazilazeнja otuderюsti radnog coveka od uslova i rezultata njegovog rada i prevazilazenja dezintegracije covekove licnosti, :Соја se pojacava u uslovirna savrernene podele rada. Za proteklih dvadeset godina sarnoupгavljaнje је prodrlo, и vecoj ili manjoj rneri, sa vecirn ili rnanjirn uspehorn, na sva podrucja drustvenog 237

rada i aktivnosti. Na taj нacin postepeno se realizиje i teZпja za formiranjem samoиpravljaнja kao celovitog, sveobuhvatnog sistema odnosa i kao риtа do sto роtринiје slobode coveka ne samo и bazi drиstvenog rada vec i и mesnoj zajednici, komинi i drиgim drustvenim sredinama и kojima on zivi i zadovoljava razнovrsne potrebe kao potrosac, kultиrni sиbjekt i stvaralac, ostvarиje svoje najsire politicke i drustveнe iнterese itd. Na toj bazi samoиpravljanje је и nas izraslo и шasovan istinski demokratski sistem drиstvenog иpravljanja i afirшisalo se kao najиspesnija i najbrza skola drиstveнe svesti i odgovornosti. О tome ubedljivo govori podatak da је od иvodenja prvih radnickih saveta u 1950. godini do danas kгoz razne samoиpravne organe и radnim organizacijama proslo vec oko dve treciнe svih radнih ljиdi. Razvijajиci se na tim osnovama, sanюиprav­ ljaпje se do sada pokazalo sposobnim ne samo da potpиno zameni stari bиrzoaski politicko-predstavпicki sistem vec da ga svojim demokratizmom daleko пadmasi, sve vise otklanjajиci razlike izmedи takozvaпih profesionalnih i neprofesionalnih drиstveno-politickih radnika, izmedи rada i politike. Napori naseg drиstva и oЬlasti razvoja drustveпo-ekonomskih odnosa i sistema и proteklih dvadeset godina Ьili sи иsшereni pre svega na to da neposredni proizvodaCi u sto vecoj meri postanи najvazniji cinioci и proizvodnji i drиstvи иopste; da ојаса шaterijalna baza samoиpravljanja; da se postigпe sto veca materijalna i moralпa zaiнteresovanost radnih ljиdi i гadnih kolektiva и ciljи povecanja efikasnosti sisteшa privredivanja, porasta zivotnog standarda i obezbedenja socijalne sigurnosti radnog coveka i da se na toj osnovi u sve vecoj meri stabllizиje i reprodиkиje samoиpravni dr·иstveщ odnos. U tom pogledи razvoj naseg samoиpravljanja mogli Ьismo podeliti и dve faze. U prvoj saшoиpravljaпje se, иglavnoш Ш pretezпo, ogranicavalo na oЬlast proste reprodиkcije, to jest proizvodпje i tekиceg rada. Dohodak radne organizacije, иglavпom, obrazovao se na osnovи proste reprodиkcije. Od Ustava 1963. nadalje, а pogotovo od reforшe 1965. godiпe teziste borbe za samoиpravljaпje prosirilo se па celokиpnи oЬlast dгиstvene reprodиkcije, to jest па sva kretanja drиstvenog kapitala i razmene proizvoda rada. Izraz drиstveni kapital иpotreЬljavam u nedostatkи boljeg termina za deo dohotka иdrиzenog rada koji је и паsеш socijalistickom drиstvu baza prosiгene гергоdиkсiје. No јаsпо је da је ovde гес о ekonomskim fиnkcijaшa »kapitala« и oЬlasti pгosireпe reprodиkcije, а ne о kapitalи и smislu dгиstvene snage koja reprodиkиje kapitalisticke drиstvene odnosпo svojinske odпose. Ne mozemo, dodиse, tvrditi da smo и praksi vec daleko odшakli и ostvareпjи tog оdlисијисеg istorijskog zadatka и izgгadпji i stabllizaciji sisteшa socijalistickog samoиpravljaпja i da smo и svеши пasli ргаvа resenja. Ali, iako sи dosadasпji гezиltati па tom planи jos иvek pocetпi i skromпi, oni ipak potvrdиjи nasи orijeпtacijи na razvoj iпtegralпog sistema drиstveпog samoиpravljaпja, pocev od osrюvne orgaпizacije иdrиzenog rada, odпosrю radпe jediпice do krиpnih i slozenih integracioпih celiпa, иklјисијисi i сеlо­ kирпи drиstveпo-politickи strиktиги, od iпteresпih i mesпih zajedпica do kоmипе, repиЬlike i fedeгacije, od osпovnih oЬlika пeposredne deшokгatije и samoиpravпom radи и komипi do skиpstiпa и гepиblici оdпоsпо pokrajiпi i и fedeгaciji. U okviги samoиpгavljaпja postigпиti sи i ozblljпi гezиltati u ostvarivaпjи raspodele ргеmа radи. Pгvim koгacima и realizaciji pгincipa da 238

radni ljиdi samostalno i neposredno raspolazu sve vec1m delom ostvarenog dohotka, to jest da vrse raspodelu na licne dohotke i akumulacijи i vda raspolazи sгedstvima pгosirene reprodukcije, otvara se i p~t za konavcno prevazilazenje ostataka najamпih odnosa i najanmog шental1teta и пasern socijalistickom drиstvu i svesti гadnih ljиdi. Dosadasпji rezultati privredne reforшe iz 1965. godine znacili sи zпacajan korak napred u tош pogledu. Sada udrиzeпi proizvodaci neposredno raspolazu sa preko 60% rezultata rada, to jest dohotka dгиstveпog rada. Time је postavljena i nova drиstveno-ekonomska osnova za ucvrscenje dernokratskih i гavnopгavnih odnosa шedu narodirrш i narodrюstima Jи­ goslavije. Samoupravljanje se u tom pogledu pokazalo kao najsnaznija garaпtija пacionalne slobode i ravnopravnosti u паsој visenacional~oj z:mlji. Jer ono u sve vecoj mefi obezbedиje da dohotkoш od rada, to зest 1 podrиstvljenim viskoш rada, raspolazu sami saшoиpravno orgaпizovani i udrиzeni radпi Ijudi u okvirи svake nacije odnosno repuЬlike i pokrajine. А to istovreшerю zпaCi da svaki narod samostalno · raspolaze viskom rada koji predstavlja materijalnu оsноvи njegove nacionalne ekonomije, kиlt~re i пadgradnje, kao i polaznu tacku saradnje i иjedinjavaпja sa drugrm narodima. Pгincip dohotka i raspodele prema rezultatima rada гealizovaп је и pocetnim oЬlicima i и svim takozvanim vanprivredнim dvrиstveпirn delat: nostiшa. Time se stvaгaju иslovi da se, s јеdпе strane, dгustveno-ekonomsk1 polozaj гadnih ljиdi u ovirn delatnostima u osnovi izjednaci sa .polozaj~:n гadnika и нeposredнoj pгoizvodnji, а, s drиge, da se ubrza proces mtegгaciJe drustvenog гаdа i ostvari princip koпtrole i uticaja иdruzeпih radnih ljиdi i na deo dohotka koji se ulaze u te delatnosti. U samoupгavnim dгиstveнo-ekonomskim i politickim uslovima izrasta jedna nova, mlada radnicka klasa, izшeнjena ро svo~?j str~kturi, jer se .и njoj integгise celokupni drustveni rad, i sve svesшJa svoзe snage, v·svo]e vodece uloge u razvoju mateгijalnih i drustveпih uslova svog~ rada. i z1vot~. Ona se tiшe sve vise oslobada mentaliteta najamnog radшka, all postaзe istovгemeпo i sve svesnija svoje drиstvene odgovoгnosti, to jest odgovorпosti prema svim slojevima гadпih ljudi gгada i sela i ргеmа svoш sopstvenom narodu. Misliш da је to jedna od najvaznijih tekovina dvadesetogodisnjeg samoupravnog razvoja naseg dгustva. Bazu svih tih samoиpravnih drиstveno-ekonomskih i politickih promena predstavljao је ргосеs postepeпog pгeobгazavar:ja .~rиstven.~ svojir:e kao oЬlika drzavno-svojiпskog morюpola u stvarnи zaзedшcku svозши, kоза pгipada svim radпirn ljиdiшa i prema kojoj svako ima jedna~a ekoпor~sk~ i di"uga prava u onoj meri u kojoj svojim radom i stvar~щem dо~ппоs: јасапји i efikasnosti drustvenih pгoizvodnih sredstava kao 1 prodиkt1vnost1 drиstvenog rada. I ma koliko da sи spori koraci koje ciпimo и tош pravcu, mozemo reci da sи to istorijski koraci samoupгavljanja, jer proces oslobodenja гadnog coveka i njegove stvaralacke iпicijative time zaista postaje stvar sаше radnicke klase, samih radnih ljudi ... ... Najшanje sto danas mozemo sa pшlim иvereнjem reci о prove:ava~j.u snage samoupravljanja u pгivrednoj praksi jeste da ono n: sашо st.o шз: sшetnja vec је podsticaj brzern razvojи proizvodni~. sпа~а 1 prodиkt1~os.tl drиstvenog rada. Ako је to tako, onda mozemo rec1 da Је sanюupravlзaщe u osrюvi polozilo ispit pred istorijoш. 239

Zbog toga se moгamo odlucno sиprotstaviti svim oпim »teoгijama« prema kojima је samoиpravljaпje glavni иzrok nasill sadasnjih teskoca и razvojи, kako u domenи ekonomije kao sto sи пelikvidnost, nezaposlenost, strиktиrna нeиskladenost, пestaЬilnost na trzistи itd. - tako i na drиgim podrиcjima. Pri tome se kriticari, koji орtиzији samoupravljanje kao jedini Ш kao glavni izvor ekonomskih i dгиgih proЫema i teskoca и nas, ponasaju kao da и dгиstvima gde неmа saшoиpravljanja nema takvill i jos vecih teskoca i proЫema ... Samoиpravni oЫik socijalistickih pгoizvodnih i drиstveнo-ekonomskih odnosa doЬio је и nasem drиstvи svoj materijalni izraz u kategoriji dohotka i dohodovnih odнosa и svim sferama proizvodnje i drиstvenog rada, odnosno nase drиstvo нastoji da takvi odnosi dokraja prozmu sva podrиCja иdrиzenog rada. Dohodovni odnosi zahtevajи jediнstveni sistem ekonomskih odnosa kako и procesu pгoizvodnje tako i u procesи drиstvene reprodиkcije u sistemи samoиpгavljaнja, jer samo takvo jedinstvo оmоgисије radnikи i pojedinom radnoш kolektivи punи kontrolи nad иpravljanjem sredstvima za proizvodnjи i ostvarivanjem svojill ekonoшskill i drиgih ргаvа. Zato se sistem dohodovнih odпosa vec u dosadasnjoj praksi pokazao kao najznacajniji faktor sиzЬijanja teznji ka otиdivanjи гadnika od иpгavljanja sredstvima za pгoizvodnjи, odnosno viskom rada. Iz istih razloga sistem dohodovnih odnosa и dosadasnjem razvojи samoиpravljaнja se samiш tokom ekonomskЉ i dги­ stvenih kгеtанја pokazao kao najracionalniji, ako ne - za sadasnje razvojne иslove нaseg drиstva i jediщ mogиc oЫik i faktor povezivanja radnog coveka i njegovog гаdа sa sгedstvima i иslovima гаdа и dгиstvenoj svojini i sa иpravljaнjem njegovog i celokиpnog dгиstvenog rada. Medиtiш, ekonomski odnosi na toj bazi и nas jos иvek нisи izgradeni kao jedinstven, integralaн sistem. U nas su и raznim оЫiсiша jos иvek prisиtni elementi otиdivanja dohotka od гadnika pиtem takvih oЫika centгa­ lizacije koji оnеmоgисији njegovи kontгolи nad raspolagaнjeш dohotkom, а pogotovo njegovo ekonomsko исеsсе и dohotkи. s drиge straнe, u nas i trziste - не bas tako retko i u povezanosti sa razniш oЫicima drzavne intervencije - delиje и sшislu diskriminacije u raspodeli dohotka. Sve to cini da и fиnkcionisanjи sistema dohotka паstаји ozЬiljni proЫemi, koji stvaraju i odгedena razшimoilazenja u pogledи shvatanja i tиmacenja sistema dohotka, ра se cak ide i do isticaнja zahteva da se taj sisteш napиsti i zameni нekim dгиgim oЫikom ekonomskЉ odнosa. Mislim da nase drиstvo u svakodnevnoj praksi ne Ьi sшelo da dopusti nikakva kolebanja и pogledu osnovnog pravca i oЫika razvitka sistema dohotka. Kategorija dohotka u пasem drиstvu nije нikakva sиbjektivisticka izшisljotiнa. Ona је nastala kao logicna posledica spajanja rada i kapitala, u cemu i jeste sиstina socijalisticke revolиcije. Nasi pravi pгoЫerni i zadaci sи u pitanju gde sи иzrоч postojecih slabosti u fuпkcionisanju sistema dohotka, u kom pravcи i и kakvim oЫicima treba dalje razvijati taj sistem, dogradivati, poboljsavati i obogacivati ga novim oЬlicima i sredstvima иkratko, uciniti ga efikasnijim kako sa gledista ekonomskog napretka drustva tako i sa gledista иspesnijeg savladivaпja protivrecnosti naseg drиstvenog zivota. Meni se ciпi da dobar deo nesporazuшa i razmimoilazenja oko dohotka u nas izviгe iz cinjenice sto mпogi zaboravljaju da dohodak jma - kao sto sam шalocas rekao - dvostrиki karakter. S jedne strane, dohodak је drи240

stveno-ekonoшski odrюs шedu radniш ljudima. Jer kada је rec о samoupravnim socijalistickiш odnosiшa u nasoj zemlji, dohodak radnika, odnosno radnog kolektiva i celog udrиzeпog rada ili dohodak u klasnoj svojiнi radnicke klase kao celiнe izrazava se - ili Ьi se bar morao izrazavati - u reprodukovanoш minulom radu i celokиpnoj vrednosti dodatoj tekucim radom, s tim sto odнosi medиsobne odgovornosti i ravnopravnosti radnika zahtevaju da svaki гadnik i radni kolektiv iz ukиpnog dohotka moze da izdvaja za licne dohotke samo онај deo koji mu pripada na osnovu drиstvenoиtvrdenih !lacela i merila za raspodelu рrеша radu. Ostala vrednost, stvorena viskom rada, ukoliko se ne trosi za opste dгиstveпe potrebe, autoшatski se pretvaгa u zajednicku bazu гadnicke klase i celog drиstva za reprodukciju, to jest za unapredenje иslova i sredstava rada, pri сешu se ta vredrюst ne otuduje od radnika odnosno radнog kolektiva, vec postaje нjegovo sredstvo da se ukljиcиje u udrи­ zeni rad па naciп kojj najbolje odgovara njegovim radнim, ekonomskiш i zivotnim inteгesiшa. S dгиgе stгапе, dohodak је i ekonomski ciнilac, а kao takav ima razlicitu ekonoшsku stгиktиru i razlicite vidove u гazrlim fazama dгustvene reprodukcije. Visak vrednosti koji u uslovima kapitalizшa predstavlja profit kapitalistickog sopstvenika i izgleda ти kao zasluga i proizvod njegovog kapitala, а ne rada, u nasim drustvenim odnosima postaje sastavпi deo ukиp­ nog dohotka udтиzenog proizvodaca. U tom smislu profit kao drиstveno-eko­ nomska kategorija, odnosno kao kategorija odnosa шedu ljudima, u пасеlи iscezava i postaje sastavni deo dohotka i raspodele prema radu isto tako kao i svi drиgi eleшenti dohotka udruzeнih proizvodaca. Medиtim, to vaZi sашо ako se posmatra odнos ukиpnog dohotka drustvenog гаdа рrеша svim radniciшa u иdruzenoш radu. Kada se, pak, posmatra ekoпomska struktura dohotka pojedine radne orgaпizacije, а tiшe i svakog pojedinog сlана te гаdпе organizacije, javljaju se ozЬiljпe ekonoшske razlike koje imaju veoma razlicite posledice na ekonomski i drиstveнi polozaj radнih ljиdi, pogotovo na jedinstvo sisteшa dohodovnih odнosa. U jedпom predиzecи, na primer, dohodak је stvaran на osнovi razvijeнe tehпike i tehнologije i visokog stepena prodиktivrюsti rada, а u drиgom na zaostaloj tehnici i tehnologiji i nizoj produktivнosti rada, iako је licni radni nарог гadnika u OVOПl drugom pгedиzecu Ьiо isti ш cak i veci. Medutim, на trzistн, cena pгoizvoda rada ova dva ргеdиzеса је vise-ma!lje ista, jer trziste ne deli dohodak ргеmа iнdividualnoj kolicini rada, неgо ргеша prosecnoj drиstvenopotгebnoj koliciпi гаdа. А to zпaci da је dohodak на osnovi istog иlozenog гаdа u prvoш pгedиzecu veci пеgо u drиgom. Razlicite stope dohotka pojedinih ргеdиzеса uticи на пivo licnih dohodaka vise nego sto је opravdano. Tako dolazi do sitиacije da radne orgaнizacije koje imaju visoku stopu dohotka mogu da dele i visoke licпe dohotke i da zive па »velikoj nozi«, dok radne organizacije sa пiskoш stopom dohotka ne samo da imaju нize licne dohotke i da ostaju bez foнdova za razvoj vec im ni drиstvo ne prнza mogucnost da dodн do odgovarajucih kredita za razvoj. Problemi su jos teZi kada se imaju u vidu i takve pojave kao sto su rnonopolski polozaj на trzistu, renta, ekstraprofit itd. Ako Ьismo prepustali razvoj dohodovnih odnosa stihiji takve vrste, onda Ьi se иpravo kroz sistem raspodele prema radu i dohodovni sistem povecavale razlike u raspodeli drиstveнog bogatstva i prodнbljivale takve ekonomske i socijalne razlike unutar same radnicke klase koje se zasпivaju па krseнju пасеlа raspodele prema radu. Samo је ро seЬi jasno da sve to istovгemeнo vodi i zaostravanju socijalnih, politickih i drиgih koпflikata. lђ Saz,-,oupгaY!janje

u Jugoslaviji

241

Takvih pojava danas vec ima u nasoj praksi. Za sada one jos nisu znacajnije dosle do izrazaja, jer su i koncentracije dohotka relativno male. Zbog toga mnogi nasi radni ljudi ne mogu da vide njihov pravi znacaj. Medutim, te tendencije moгamo imati pred ocima kao potencijalni izvor mnogo ozЬiljni­ jЉ defoгmacija u nasem drustvu sutra, kada drustverю bogatstvo bude mnogo vece, ра се se i гazlike produЬljivati, ako se drustvo ne bude odgovarajucim sredstvima suprotstavilo takvim stihijskim kretanjima. Ргi tome se ni u kom slucaju ne smemo orijentisati na ogгanicavanje pojedinih radnih organizacija u sticanju dohotka u okviru datih trzisnih uslova. Ako Ьismo se tako orijentisali, onda Ьismo, u stvari, zakocili 1·azvoj najnapгednijЉ radnih organizacija i uspoгili porast produktivnosti drustveнog rada. Ро mome misljeнju, r·esenje za ргоЬlеmе о kojima sam govoгio moramo traziti pгvenstveno u daljoj izgгadnji sistema raspodele licnih dohodaka na osrюvi гaspodele ргеmа гadu i u daljem гazvijanju i ucvrscivanju jediнstveнog sistema ekoнomskih odnosa u oЬlasti integracije odnosнo udruzivanja rada, pгosiгene гepгodukcije i ciгkulacije dгustvenog kapitala uopste. Dгugim recima, moгamo, s јеdне stгane, ucvгscivati samoupravna ргаvа гadнih ljudi u sticaнju i гaspolagaнju svojim dohotkom u cilju postizaнja maksimalne stope dohotka, to jest maksimalne pгoduktivnosti нjihovog гаdа, а, s dгuge istovгemeno odredenije неgо do sada opredeliti njihovu medusobnu odgovoшost u pogledu пасiна prisvajaпja tog dohotka za licnu i zajednicku potrosнju. U daljem izlaganju pokusacu da pгikazem te ргоЬlеmе u konkretnijem oЬliku ... Integгacija dгustvenog rada i konceнtracija drustvenih sredstava za proizvodnju postale su zablev danasnjeg vгеmена. Ali radnik се podrzati koncentraciju dohotka i integгaciju samo ako u njima bude video sredstvo za afirrnaciju svojih гadнih i stvaralackih нарога, oЬlik borbe za visu pгoduktivnost i ekonomicnost svoga гаdа i za jacanje samoupravljanja, а samim tirн i jedini moguci put poboljsavanja rnateгijalnih i dгugih uslova svoga 1·ada i zivota. Svaki oЬlik iнtegгacije i ekoнomskih odnosa u нјој koji Ьi vodio otudivanju sгedstava i upгavljackih funkcija od гadnika i osnovнih organizacija rada odnosno гadnih jedinica i radпih oгgaнizacija doveo Ьi do ekonomskih, socijalnih i politickih sukoЬljavanja u drustvu. Jer to znaci da minuli rad radnika postaje dгustveнa svojina time sto prestaje da bude »svojina« r-adнika, umesto da bude njegova »licna svojina« upгavo zato sto је i drustveнa, to jest da pod jedнakim uslovirнa pгipada svim radнicima kao sгedstvo нjihovog rada i stvaraнja licnog dohotka. Neophodna је, dakle, svesna dгustvena akcija i naucna i strucna podrska inteнzivnijem razvitku integгacije. Ali, ona се Ьiti uspesпa samo ako se bude oslanjala na takav sistem unutrasnjih ekoнomskih i politickih odnosa u integracionim sistemima koji се obezbedivati vodecu ulogu ekoпomskih interesa radпika i osnovnih organizacija rada u takvirн sisterнima, to jest koji се ujedinjavati ekonorнski interes udruzenih radnika i upravljackih funkcija i time te fuнkcije uciniti instrurнeнtorн samoupravljaca. Sada nasa praksa integracije oЬiluje takvirн oЬlicirнa centralizacije dohotka i foнdova izvan гadнih organizacija i ekonomskih jedinica i prelivaнjima dohotka izmedu нjih koje radнik oseca kao ograнicavanje нjegovih samoupravnih prava, ра cak kao ekspropгijaciju dohotka kojirн on treba da upгavlja. То пегеtkо izazi\ra нezadovoljstvo гadnih ljudi i dovodi veoma cesto cak i do гaspadanja vec iнtegrisanih preduzeca i integracionih sistema. Analize slucajeva zapocetih а нeuspelih integгacija гadnih organizacija pokazuju da 242

upr~vo нeodgovaгajuci ekonorнski odnosi, u kгajnjoj liniji, dovode do otudivallJa dohotka u integгacionirн celinama i osnovni su uzrok dezintegracija. U паs sada ima нerнali broj takvih integracioнih sistema da ne kazerн da oni domiнiraju ciji se unutrasnji odнosi ne Ьi mogli smatrati щ kao priЬlizno z~do_volj~vajuci. Ima slucajeva da pojedina pгeduzeca u sastavu takvih integгa­ cюшh s1sterнa obavezno i bespovгatno odvajaju нajveci deo dohotka u korist »centra« udгuzenog preduzeca, kojim zatim raspolaze гelativнo uzak krug ljudi cak bez prave politicke odgovoшosti prerнa udгuzeнirн kolektivima а kamoli ekonomske. Doduse, mnoge radнe oгganizacije, nasavsi se u ekon;mskim teskocama, nајрге dobгovoljno ulaze u takvu integraciju, јег smatraju da се time гesiti sve proЬleme, а na toj osnovi kasnije nastaju unutгasнji sukoЬi izmedu integrisanih organizacija. Ako to pitanje u praksi не bude uspesnije гesavano, desavace se da svaka ~elika koncentгacija »kapitala« u okviru krupnih i slozenih organizacija udгu­ zen?g rada bude proglasena instrurнentorн za izvlacenje dohotka iz неkе dгuge ~ac:onal~e p:ivrede_ i uvek се politicki faktori u toj drugoj republici postavlJatl to pltanJe, ра cak i onda ako ga ne budu postavljali sami radnici. Mislirн da је glavni izvor tih proЬlema u sirorнastvu stirнulativnih ekonomskih oblika u udгuzivaпju dohotka koje dopusta наs sistem. Doduse, zakonom о dohotku smo, насеlпо uzev, uciнili korak dalje. Ali za ekonomske od~ose koji su predvideni tirн zakonorн nedostaje prakticni iнstгurнentarij, kao 1 organizacioni oblici, ра је zato zakon ostao, uglavnom, rнrtvo slovo на hartiji. А takvi nerascisceni ekonomski odнosi u integгaciji zadrzavaju koнcentraciju sredstava drustvene гeprodukcije na Cisto kreditnim odнosima - sa aнuite­ tirнa, rokovirнa i bankaгskorн kamatorн koji не obezbeduju odgovarajuCi ek?~~rн~ki podstгek ~а koncentraciju, а time нi intenzivniji proces integгacije, kOJl Је Јеdан od prv1h uslova za brzi poгast produktivнosti druStverюg rada. . . Bilo Ьi sasvirн pogresno prebacivati odgovornost za takve razvojнe tendeн­ CIJe na rukovodece upravljacke kadгove u udruzenorн гadu. Naprotiv, ogгomna vecina njih ulaze veoma uporne i stvaralacke napore da odnose u integraciji uskladi sa osnovama naseg samoupravnog sistema. Ako ne uspeva uvek u tome to је prvenstveno posledica postojeceg sistema ekonomskih odnosa koji ј~ utvrdeп drzavнirн propisirнa i koji nam је, kao takav, preostao iz onog perioda kada је celokupna drustvena reprodukcija Ьila iskljucivo ili pretezno domen drzavno-sopstvenickih fondova. Pre svega, za razvoj integracije drustvenog rada Ьitno је da se urede i. staЬilizuju ekonomski odnosi u oЬlasti jedinstvenog samoupravnog upravlJanja tekucirн odnosno zivim kao i minulirн radorн; to jest da se priznaju prava radnim kolektivima, ра i radnirн ljudirнa kao pojedincima, da prerнa drustveno utvrdenim merilirнa ucestvuju u onorн delu dohotka koji se ostvari povecanjerн produktivnosti rada na osnovu ulaganja podrustvljenog rнirшlog rada. Radnik се u torн slucaju uvek znati da se njegov rнinuli rad koji је racionalno ulozen u sredstva prosiгene reprodukcije - Ьilo gde da је ulozen - uvek vraca njemu samome, odnosno njegovom kolektivu, obogacen rezul-· tatima vece produktivnosti drustvenog rada, cemu је on doprineo svojirн rнinu­ lim radom. U stvari, kroz takve ekoнorнske odrюse svaki radnik i svaki radni kolektiv ucestvuje u raspodeli ukupnog drustvenog dohotka srazrнerno doprinosu svog ukupnog, to jest tekuceg i rнinulog rada. Prema tome, ucesce pojedinog radnog kolektiva u dohotku, koji se realizuje zajednickirн ulaganjem kroz povecaпu produktivnost dгustvenog rada, nije nista drugo nego oЬlik 16•

243

unutrasnjih ekonomskih odnosa medu radnicima ili radnim organizacijama koji zajednicki upravljaju sredstvima u drustvenoj svojini. Slobodno udruzivanje rada i sredstava i ucesce u dohotku ро toj osnovi nikako nema svojinski karakter, niti moze predstavljati nekakvo svojinsko prisvajanje »tudeg« dohotka. Ono predstavlja samo oЬlik integracije drustvenog dohotka i samoupravne konceнtracije drustvenih sredstava. Da Ьi se sprecilo eventualno nastajaнje Ьilo kakvog svojinskog prisvajanja, veoma zнacajnu ulogu ima mehaнizam obavezne amortizacije zajedнicki ulozenih sredstava. Naime, niko ne moze imati sopstvenicko pravo na trajno izvlacenje dohotka, vec sanю pravo на povracaj ulozenih sredstava i njihovu »cenu«, odnosno na udeo u роvесаној produktivnosti rada koja је ostvarena нjihovim koriscenjem. То је upravo doslo do izrazaja u пacrtu иstavnih amaнdmana, koji predstavljajи korak napred u razradi drиstvenih osnova i иstavnih nacela za dalje иcvrscivanje samoиpravljanja kao sustine socijalistickih proizvodnih i drиstve­ no-ekoнomskih odнosa и nasem drustvи i za пjegovo dalje izgradivanje kao integralnog sistema odnosa medu ljudima u proizvodnji i drustvenoj repro-

IZ DOKUMENATA DRUGOG KONGRESA SAМOUPRAVLJACA JUGOSLAVIJE, 5-8. МАЈА 1971, GODINE

dиkciji.

U konkretizaciji poшenиtog ustavnog principa moramo пastojati da se i pojedinorn radnikи odredenije i u saшom drustvenom sistemи priznaju odI'edeнa шaterijalna prava u odnosи na нjegov minuli rad u tom smislu da он na osnovu drustveno иtvrdenih kriterija иcestvuje u rezиltatima povecane pгodиktivnosti rada, postignиte иlagaнjem njegovog minиlog rada. Jer u nas је sada takva sitиacija da se vеоша cesto prekida svaka ekonomska veza izmedu radnika, koji је mнogo godina radio u неkој fabrici i, ziveci na нi­ skoш licнom dohotkи, иlagao u нјеn razvoj, i rezultata povecane prodиktiv­ нosti rada kоше је on dopriнeo svojim шiнulim radoш. А dгustvo danas trazi od radnika da и radнickom savetu glasa za иlаgанје и ciljи инарrеdенја tehnoloskog procesa, cesto i иz odricaпje od sopstvenog licnog dohotka. Kada se, pak, иlаgапја izvrse, taj isti radnik neretko postaje tzv. »tehnoloski visak«, ра Ьiva ili otpusteн ili је tгetiraп kao suvisaн teret. Dodиse, rnnoge наsе radne orgaнizacije vise i1i mанје uspesno resavaju to pitanje putem dodatka na radнi staz ili u drиgom slicnom oЬlikи. Ali, prvo, to нiје svuda tako, а, drugo, takvi dodaci su tretirani vise kao izraz socijalne politike неgо kao ekonoшsko pravo radnika. Zato radnici i shvataju te dodatke kao deo sisteшa raspodele и tekиcem radu, а ne kao njihovo ucesce u rezиl­ tatima ulaganja u prosirenи reprodиkciju i borbe za visи prodиktivnost rada, sto sigurno ide na stetu njilюve zainteresovanosti za ulaganje i udrШivanje dohotka. Predstojece иstavno utvrdivanje drustveno-ekonomskog polozaja radнog coveka u dгustvenoj reprodиkciji daje polazne osnove za prakticno resavanje рrоЬlеша te vrste, Cime се se и нarednom periodи morati baviti kako samoupravne oгganizacije - а pogotovo samoupravne иdrиzene organizacije rada - kao i repиblike i federacija. Rec је о krиpnoш i и sadasnjern momentи centralnoш zadatku u razvoju drustvenih odrюsa, jer је rec, zapravo, о ukljuCivaнju celokиpnog procesa drиstvene reprodukcije u sarnoupravno odlucivanje radnih ljudi. Ostvarenjem ovog principa samoиpravljanje odlucнije izlazi iz prve etape svog razvoja, и kojoj је Ьilo uglavnoш ogranicerю na fuнkcije proste repгodиkcije i raspodele licnog dohotka prema radu ... ( »Drugi kongres samoupтa.vljaca Jugoslavije«, »Radnicka stampa«, Beograd, 1971, str. 29-34, 45-47, 52-54)

Izgradnja dohodovnih odnosa i politike dohotka Dohodak i doћodovni odnosi sи se potvrdili kao nuZпi oЬlik ostvaгivanja socijalistickЉ samoupravпiћ drustveno-ekonomskЉ odrюsa u u.slovima robne privгede. U tiш odnosima radnik и udt-u.Zenom radи afiгmise se kao stvaralaCka snaga i 1-acionalni nosilac razvoja proizvodnЉ snaga i porasta svog i drustvenog standarda. Doћodovпi odnosi, medutim, nisu jos izgradeni kao sinћronizovaп i intesistem. Osпovne prepreke па tom pнtu su: otudivanje doћotka od radnika i od organizacije udrиZenog rada, kao i izolovanost organizacija иdr11zenog rada u ostvarivanju raspodjele. То vodi drustvenom raslojavanju иdrиZenog rada, osamostaljivanju nesamollpгavnЉ иpгavljackiћ struktшa, neopгavdanim granskim t-azlikama licnЉ doћodaka istiћ zanimanja, а koja пе proizlaze iz гazlike u dopгirюsu u гadu, neravnopгavпim dгustveno-ekonomskim odrюsima unutar udruzenog гаdа, а na osпovu toga i medu пю·odima i narodnostima. gгalщ

Izgradnja doћodovnЉ odnosa neraskidivo је povezana sa иklanjanjem оnЉ elemenata iz sistema sticaпja i raspodjele doћotka kojima se ot11duje dohodak od гadnika u udгuzenom radu i sa nepгekidnim savladivanjeш svih nastojanja i pokusaja da se u Ьilo kom vidu i na Ьilo koji nacin ostvari otudivanje dolюtka. 1. Osnov i mateгijalni okviг и kome se ostvaruju ekoпomski odnosi u udt·uzeпom гadu su rezultati toga гаdа iz1-azeni и dohotku, koji se ostvaruje na tr·ziStu. rohodak pгedstavlja osnovni ekonomski motiv гаdа radnih ljudi и udruzenoш rai:lu. Dohodak је dгustveп, dru8tveno пeotudiv od radnika i od samoup1-avne oгganizacije udruzeпog rada. Sa dohotkom radnici гaspolazu и S\'Om licnom i dгustvenom inteгesu. Na tiш osnovama radnik stupa и sve odnose и drustvenoj reprodukciji, i time obezbjeduje da rad bude sloЬodan i da гadnik иtice na иslove svoga tЋda. U sistenш dohodovnih odnosa raspodjela prema radи ostvaruje se na taj nacirt Sto se ostvaгeni rezultati гаdа na tгzistu raspodjeljuju na osnovu doprinosa u tekucern i minulorn radu. Putem samoupravnih i drustvenih dogovora donose se kriteгiji i mjeгila na osnovu kojih se иtvrduje radni dopгinos. Ostvarivanje takve raspodjele zahtjeva da se radni ljudi angazujи na njegovoj realizacijj и svim oЬlastima udruzenog rada i u svim sferama procesa reprodukcije kako l~roz pr.imarnu, sekuпdaгnu i unutrasnju raspodjelн, tako i kroz mjere drustvene i poslovпe pol:itike organizacija иdruzeпog rada kojima se podstice razvoj, нtice na stabllizaciju tt·zista, cijena i sl. 2. Organizacije udrиZeпog гаdа и svom poslovanju polaze oci toga da pгo­ duktivnim radom i racionalпim poslovanjem ostvaruju dohodak koji се njihovim 245

244

clanovima obezbedivati uslove i sredstva rada, koji doprinose rastu njegove produktivnosti, а time odgovarajuci nivo licnih dohodaka, potl'ebna sredsiva za razvoj i drustvenu potrosnju. Raspolafuci sa dohotkoш I"adna organizacija је odgovorna svim radnim ljudima za racionalnost rada i poslovanja i preduzimanje mjera za dosljedno postovanje nacela raspodjele prema r·ezultatima rada i ekonomsko нkljucivanje u sve oЬlasti udr-uzenog I"ada na osnovaшa ravnopravnosti. Ostvarivanje takvog nivoa dohotka, kojim se zadovoljavaju potrebe organizacija udrиZenog rada, njihoviћ uzih i sir'ih asocijacija i na samoupravnim osnovama dogovorenih potreba interesnih i drustveno-politickih zajednica pгedstavlja neophodni poslovni cilj svake organizacije udruzenog rada. _ Organizacije udruzenog rada koje ne ostvaruju dogovorene nivoe licnih dohodaka •i akumulacije smatraju se poslovno neuspjesnirn ра u tom slueaju nastaje obaveza za oгganizacije udr-uzenog rada i drastveno-politiOke zajednice da preduzimaju odgovaгajuce rnjeгe. З. Ucesce гadnika u dohotku osnovne oгganizacije udгиZenog гаdа utvrduje se na osnovu svih aktivnosti koje pгoizlaze iz njegovog sarnoupravnog polozaja: radnog dopr·inosa u tekacem radu, doprinosa u upгavljaCko-poslovnim aktivnostirna, doprinosa u stvaranju rnaterijalne osnove udrazenog гаdа i njegovoj prosirenoj r·eprodukciji. :kriter.iji i rnjerila za utvrdivanje doprinosa radnika а гadu, utvrduja se u osnovnoj organizaciji udruzenog rada i u okvil'u integralnih cjelina udгuZenog гаdа dogovoгno, na osnovu samoupravnih spol'azuma i dгastvenih dogovora. U osnovnoj samoupгavnoj organizaciji udruzenog гаdа, radnici utvrduju sopstveni doprinos u ostvaгenorn dohotku u tekucem ·i rninulom radu i vrse namjensku raspodjelu dohotka, saglasno kriterijarnima i mjerilima utvrdenim samoupravnim sporazumima i drastvenirn dogovoгima. Politikom raspodjele licnih dohodaka, koju гadnici utvrduju u osnovnirn organizacijama udruzenog rada i putem sarnoupravnih sporazuma i drustvenih dogovora, obezbeduju se uslovi da se razlike u lienim dohocima гadnika zasnivaju na razlikama н njihovorn dopгinosa dohotku kгoz tekaci i minuli rad. Ovo се zahtijevati angawvanje drustvenih snaga, posebno sindikata, da djeluju kao faktor uskladivanja r-azlicitih interesa koji sa prisatni u гaspodjeli dohotka i licnih dohodaka. 4. Licno pravo radnika је da na osnova svoga гаdа u udruzenom radu ostvaruje nivo licnog dohotka kao i ostala ргюrа kojima se obezbjedaje materijalna i socijalna sigurnost radnika i njegove porodice. Nivo dohotka i oЬim ostalih prava utvrduje se saglasno samoapгavnim spoгazamima i drastvenim dogovori_mq. Izdvajanje dogovOI·enЉ nivoa licnih dohodaka iz ostvaгenog dohotka organizacije adгazenog гаdа ima pгednost u odnosa na izdvajanja dopгinosa za ро­ tгеЬе dгastYeno~politickih zajednica. АЈю dohodak oгganizacije udгazenog гаdа нiје dovoljan za isplata dogovor·enih nivoa licnih dohodaka. pod uslovima utvгdenim samoupгavnim odnosno dгU.Stvenim dogovorom, isplata се se vгsiti iz гezervnih fondova ciji se izvoгi dogovoгno

utyгduju.

Takvom polШkom licnih dohodaka podsticati dгustveno-politicke zajednice na stvaranje povoljnЉ i stimulativnijih usloYa privгedivanja, а organizacije udruzenog гаdа na punije koriscenje гaspolozivih potencijala, bгfu pгeoгijentaciju i likYidaciju neгentaЬilne proizvodnje i poЬoljsanje privredne ef!kasnosti. 5. U politici raspodjele dohotka polazi se od nacela da oгganizacije, koje ostvaruju veci dohodak, izdvajaju гelativno vise za foпdove az istovremeщ poгast licnih dohodaka, ali s.poгiji od por-asta fondova. Razblke u ostvarenom poslovnom uspjeha izmedu oгganizacija udгuzenog rada tгеЬа da se vise odгazavaju na sredstva izdvojena za fondove, а manje na licne dohotke. Za isti drastveno priznati гаd tгеЬа osigшati priЬlizпo isti zivotni standaгd тadпika. U гealizaciji politike raspodjele dohotka potr·ebno је polazitj od toga da se licni dohoci i sгedstva zajednicke potгosnje izdvajaju iz dohotka or·ganizacije udгнzenog гаdа zavisno od ostvaгenih гezнltata гаdа i poslovnog uspjeha izгazenog u nivou dol10tka ро jedinici ukupno ulozenog zivog i minнlog rada. Рг.i tome politika гaspodjele dohotka tгеЬа usaglasavati sa r-azvojnim progгamima i u njima 246

pгogr-amiranog nivoa zivotnog standaгda c1ohotka oгganizacije udr-uZeпog r-ada na

i ovome podгediti politiku I"aspodjele licne dohotke i fondove. 6. Osnovne oгganizacije udruzenog гаdа stupaju u medusobne ekonomske odnose na bazi udraziYanja cinioca pгivгedivanja i tako swaгaju samoupravne oгganizacije, slozene telшoloske i poslovne sisteme. Ucesce pojedinih oгganizacija udruzenog гаdа u dohotlш, koji је ostvaгen kao гezultat нdгuzivanja rada i sгedstava, zavisi od njenog ucesca u udrиZenom pгoizvodnom potencijalu, u vidu zivog i minulog гаdа i solidarne mateгijalne odgovшnosti za poslovni rizik. Dohodak ostvaгen na ovaj nacin cini integгalni clio dolюtka osnovne organizacije udr-uzenog r-ada. Iskljucaje se mogucnost da postoji dohodak koji ne pгipada osnovnoj oгganizaciji udrazenog rada. U гaspodjeli dohotk.E, koji је ostvaгen na osnovu udгuzivanja rada i sredstava, гadnicima osпovne oгganizacije, koja је koristila te potencijale u svome гаdн, obezbeduju se sгedswa za licnu i zajednicku potгosпju i sredstva za prosiriYanje materijalne osnove rada u zavisnosti od njihovog dopгinosa dohotku. 7. Neгijeseno pitanje alimentiranja tгoskova mateгinswa zaposlene zene jeste jedan od uzгoka tгajne гazlike u uslovima sticanja dohotka гadnih oгgaпizacija, narocito onih koje zaposljavaju veci Ьгој zena. Zadatak је udrиZenog rada i dгustveno-politickih zajedнica da u planiranju uslova cjelokнpne гepгodukcije dгustva sistemsl"i razrijesi alimentiranje ovih troskova Ьioloske гepгodukcije kao opste druswene роtгеЬе, polazeci od obezbjedivanja zaposleпoj zeni jednakih uslova гаdа i гaspodjele dohotka ргеmа radu. 8. Oгganizacije udгuzenog rada udruzuju syoja sгedstva radi oswaгivanja zajednickih inteгesa. Ugovoгom о udгuzivanju ovih sгedstava mogu se pгedvidjeti ргаvа oгganizacija udruzeпog гаdа koja udгuzuju svoja sгedstva i to: - ucesce u oswarenom dohotku oгganizacije udгuzenog гаdа koja koгisti u samom гadu udгuzena sгedswa dok se ova ne amortizuju, а u sгazmjeri sa njihovim udjelom i solidaгnim snosenjem rizika; zajec1пicko usmjeгaYaпje poslova koji pгoizlaze iz udгuziYanja. Sa d1·ustvenoш pr'iгodom samoнpгavnih odnosa је пespojivo: sticanje ргауа svojiпe na sгedstva za rad oгganizacije koja koгisti udгu­ zena sгedstva: - uspostavljanje odпosa u kojima se ostvaгujн monqpolna dominacija i nегаУпоргаvпi odnosi па tгzistu; - sticaпje tгajпih ргаvа na нсеsсе u dohotka oгganizacije koja koгisti udruzeпa sгedstYa: i - sanюнpr·avljanje sa udгazeniш sгedstvima, kojim Ьi se potvгdila i1i ogгa­ nicavala izvoгna i neotudiva samoupгavna ргаvа radnika, koja stice licniш гadom u udгнzenom гadu; - zadгzaYanje prava upгaYljanja наd poslovnim prostorijama i, ·ро tom osпovu, pr·isvajanje dolюtka mimo гezultata гаdа od stгane odгedenih гadnih Ol'ganizacija koje su administгati"vnim odlakama stekle ovo pravo. 9. Novcana sгedstva organizacije udгuzeпog гаdа ne mogu se pretvarati u osamostaljena finaпsijska sгedswa (kapital) i fuпkcionisati izvan kontrole samoupгaYnog udrazenog гаdа. UdгиZena finansijska sгedstva ostaju integralni dio sгedstava organizacija udru:Zenog гаdа, koja su ta sгedswa oswarila i udruzila. Ona tim sгedswima zajednicki upravljaju i ucestvuju u raspodjeli dohotka zavisno od svog udjela. Dohodak, blcni dohoci i sгedstva zajednicke potrosnje organizacija udruzenog rada, koje vгse poslove kreditiгanja i fiпaпsiгanja (banke, гeeksporteгi, osiguгavajuci zavodi i sl.), foгmiгaju se u zavisnosti od ostvarenih гezultata гаdа i njihovog dopгinosa dohotku radniћ oгganizacija za koje obavljaju poslove. 10. Radnici u organizacijama udrиZenog rada u drastvenim djelatnostima (nauka, obrazovanje, zdгavstvena i socijalna zastita, sudstvo, pгedstavnicka Щеlа i dг.) oswarujн tiohodak u zaYisnosti i od svog dopгinosa poгastu nacionalnog dohotka i zadovoljavanju dгнstvenih роtгеЬа. Dohodak ovih djelatnosti ostvaruje se ро istim drusweno-ekonornskim osno·vama, kao i u djelatnostima materijalne pгoizvodnje, On se uwгduje u zavisnosti

247

od doprinosa radnika u tekucem i xninulom гadu na unapredenju dгustvene pгo­ duШtivnosti r-ada i u oЬimu u kome se obezbeduje ekonomski uravnotezen nivo reprodukcije ljudskog rada u tim djelatnostima i djelatnostima rnateгijalne proizvodnje. Dohodak u dгustvenim djelatnostima ostvaruje se: iz dijela dohotka koji izdvajaju radnici u organizacijarna ud1'Uzenog rada na osnovu sarnoupravnih sporazuma i dгustvenih dogovora Щ odlukama drustveno-politickih zajednica, ako nema sporazuma; - iz dohotka koji је rezultat poslovne saradnje i udrиZivanja r-ada i zajednickog ulaganja sгedstava dгustvenih djelatnosti sa dгugim oгganizacijama udгuZenog rada; - iz dohotka stecenog na tгzistu ро osnovu vrsenja svoje djelatnosti. Licni dohoci гadnika zaposlenih u drustvenim djelatnostima forrniraju se zavisno od opsteg nivoa pгoduktivnosti i nivoa licnih dohodaka u pгivrec:Ы. Pt·i tome је neophodno uvazav'!ti razlike u kvalifikacionoj stгukturi i uslovima гаdа гadnika.

11. Dгustveno-politicke zajednice za podmirivanje dгustvenih potгeb~t u kojih se sarnoupravno utvrduju i formiraju sгedstџa na principu ро kojem: - oni koji ostvaruju veci dohodak relativno vise dopгinose podmiгivaпju dгиStvenih роtгеЬа, s tim da se ne naгusi ekonomski d.nteгes za povecanje doprinosa u radu; - sredstva, koja prikupe dгustveno-politicke zajednice iznad sarnoupгaџno dogovorenog nivoa, obavezno se vraeaju organizacijama udгиZenog rada; - sr·edstva koja se pгikupljaju poresk:im mehanizmom tгеЬа da se tr-ose u okviгima koji su dгustveno utvгdeni. DrиStveno-politicke zajednice ne mogu da ustaпovljavaju obaveze oгgani­ zacija udгuZenog rada na osnovu kojih bi se stvarala otudena sredst\la dгZavnog Ш osarnostaljenog finansijskog kapitala. Ро osnovu dгustvenog usmjeravanja odnosa u raspodjeli dohotka u organizacijarna udгuzenog r-ada ne mogu se ustanovljavati posebne materijalne obaveze oгganizacija udruzenog гаdа i od njih otudivati sredstva na osnovu kojih bi se st\larala dr2:avna svojina. Izdvajanje sredstava za dгust\leno-politi&e zajednice ne bi srnjelo ugroziti noгmalno zadovoljenje licnih dohodaka ·i zajednicke potrosnje radnih ljudi, kao ni akumulaciju koja obezbjeduje potl·ebe prosirene reprodukcije organizacija udгu­ zenog гаdа u skladu sa dugorocnim interesima razvoja proizvodnih snaga dгuSt\la. 12. Klasni interes гadnika је da ostvare samoupravne socijalisticke odnose u dгиStvenom radu. То neizbjezno zahtijeva da se radnici u svirn sferarna drustvenog гаdа transfoгшiгaju u ravnopravni samoupгavni polo2:aj. Ovaj proces se ost\laгuje па sarnoupravrюj osnovi i demokratskim putevima. Uslov za to је da subjek.tivne snage radnicke klase i radnih ljudi budu sposobne da osujete i гaz­ Ьiju svaki pokиSaj raslojavanja udгuZenog rada, stvaranje osamostaljenih upravlja&ih stгuktuгa i njihov.ih monopola u odnosima pгoizvodnje i гаdа. 13. Kongres zahtijeva: - da se uslovi sticaпja dohotka u pгivredi i drust\lenim djelatnostima objektiviziгaju ne ekonomskim osnovarna, а rjesenjirna u privrednom sistemu i mjerama ekonomske pobltike uskladuju s.a razvojnom politikom; - da se oгganizacijama udгuzenog rada za cije se proizvode i usluge aktiina Federacije i dгugih dгust\leno-politickih zajednica cijene zadrzavaju na nivou ispod trZisnog, putem odgovaгajucih mjera ekonomske politike ukljueujuci i kompenzacije, obezbjeduje ravnopravan ekorюmski ·polozaj sa drugim djelatnostima; da se iz postojecih шaterijalnih odnosa ukloni osamostaljeni dгZavni kapИal i tra!lsfoгmira u sredstva udruzenog гаdа. i ,iz privrednog sistema da se ukloпe osnove koje cine njegov rnateгijalni izvor. То је put da se iz odnosa u drиStvenoш radu efikasno uklone ostaci drzavno-svojinskih odnos.a, koji sputavaju dalji razvoj sarnoupravljanja i sve posljedice koje sa sobom nose. 14. Neophodno је da radnici u udгuZenom radu teziste svoje aktivnosti usmjere:

oЬimu

248

-

na konstituisanje radne jedinice kao osnovne organizacije udruzenog rada sto veceg stepena iпtegracije i гavnopravne гadne i poslovne saradnje u okviru udгиZenog гаdа; na razvijanje sistema samoupгavnih ekonomskih odnosa u udruzenom radu, u duhu stavoџa zauzetih па Kongresu; - na usџajanje jedinstvenih kгiterija i шjerila kojima se obezbjeduje drust\•eno uskiaden nacin utџrdivanja doprinosa гadnika u гadu; - na utvгdivanje politike dohotka, kojom се obezbjediti ekspanziju sopstvene гeprodukcione sposobnosti i dopгinijeti povecanju akumulativne sposobnosti ukupnog dгиStvenog rada; - па iпtegralno utvrdivanje kriterija i шjerila, kojima se obezbeduje dгu­ stveno uskladen nacin utvrdivanja doprirюsa radпika u radu i kojirn се se radnici u udruZenom radu osposoЬiti za uspjesno prevazilazeпje uravnilovke u 1iCn.im dohociшa, otklanjaнje deforшacija u primjeni principa raspodjele :рrеша rezultatiшa гаdа, onemogueavanje pгivatno-sџojinskog pгisvajanja, ispoljavanje solidarnosti i uzajamnosti radnika u udruzenom radu; - povecana sredstva zajedпicke potrosnje, kao jedan od V•idova solidaшosti i na toj osnov:i obezbjeduju џесu materijalnu i socijanu stabilnost ra,dпika u udгu­ zenoш radu. Brze pгevazilazenje niskih licnih dohodaka i niske akumulativnosti zahtijeva cia se radni ljudi angazuju па punijeш koriscenju raspolozivog tehnickog, гadnog i dгu~t\lenog potencijala, brzoj likvidaciji i preoгijentaciji nereпtabilпe proizvodnj~. uvode!lju savreшenih tehnoloi',ko-organizacionih rjesenja, peгшanentnom osposobljavanju kadrova, posebno onih na kreativnim poslovirna. Ugгadivanje dolюdoџnih osnova u sarnoupгavne odnose neraskidivo је povezano s aktivniш djelovanjeш subjektivnih snaga гadnicke klase i radnih ljudi urшtaг udгuzenog гаdа i sa naporiшa za ostvarivanje autenticnih dгustven-ih interesa гadnicke klase. i

ostvaгivanje

Samoupravno sporazumijevanje i drиStveno dogovaranje kao osnova samoupravnog odlucivanja 1. Nas dosadasnji razvoj i iskustva potvгduju da је sarnoupгavljanje istinska istorijska mogucnost da udru.Zeni pгoizџodaci odlucuju о гezultatima svoga rada i о poslovima dгustva. 2. Sarnoupravljanje se pot\lrdilo kao humaniji i racionalniji oЬlik odlucivanja о zajednickim poslovima proizvodnje i drustYa. 3. Da Ьi udгuzeni proizvodaci, putem sarnoupravljanja, ovladali procesom dгиStvene reprodukcije i ostvarili s.amoupravnu konttolu nad sveukupnoseu drust\lenih kretanja, da Ьi obezbljedili raoionalno i efikasno povezivanje шnogovrsnih шdova, nиZno је da se saшoupravljanje konstituiSe u sveobuhvatan i integralan sistem drustџa, tj. da obuhvati i poveze sve dijelove i interese dгиSt\la od osnovnih radno-funkcionalnih i ter.itorijalnih, do globalnih zajednica. 4. Srnanjivaпjem uloge dгzave u regulisanju odnos.a reprodukcije nastala је potreba za samoupravпim poYezivanjem i koordinacijorн mnogovrsnih dгustvenih radova i za uskladivanjem protivuгjecnosti i razlicitosti interesa. Udгuzerli proizvodaci treba da izgrade sustiпski nov, s.amoupravljanju odgovarajuCi, nacin odlucivanja, svestгanog i r·acioпalnog povezivanja dгuStvenih ргосеsа i interesa. Т.iше se prevazilaze oblici drzavno-svo]inskog monopola i njihove dominacije nad radom rezultatiшa udr·Llzerюg rada. 5, Dosadasnja iskust\la ukazuju da sustina saшoupгavnog sporazum1зevanja i drиSt\lenog dogovaranja proizlazi iz prirode i sиStine samoupravnih odnosa u udгuZenom гadu i politickom sistem-1.1 u cjelini. 6. Osnovu s.amoupravnog sporazunu]evanja i dгustvenog dogovaranja predstavljaju tekuci i dugoгocni interesi udruzenih proizvodaca kao clanova organiza~ije udгиZenog rada, interesne i teritorijalne zajednice, politickih i dгustvenih organizacija, udrиZenja i dгugih samoupravnih asocijacija. 249

7. Kroz saшoupravno spoгazuлщevanje i drustveno dogovaranje udruzeni proizvodaci neposredno, organizovano, svjesno, sloЬodrю i гacionalno odlucuju о povezivanju i uskladivaпju procesa drustvene гeprodukcije i drugih odnosa i iпteresa.

8. Samoupravпo sporazuшijevanje i drustveno dogovaranje kao vid saшo­ upravnog odlucivanja treba da obuhvati sve oЬlasti гept·odtlkcije i dru5tvenog rada, а tiшe i spreeava djelovanje stihije. То znaci da dogovaranje treba da postane Ыtпа pretpostavka drustveпog planiгanja i koпstitutivni еlешепаt saшo­ uptЋvnog privrednog i politickog sisteшa. 9. Subjekti saшoupravпog sporazuшijevanja i drustverюg dogovaranja su radni ljudi udгuZeni u osnovne orgaпizacije i asocijacije udruZ.enog rad_?. privrednih i drustveпih djelatnosti, u interesne, drustveno-politicke zajednice, drtlstverю-politiбke orgaнizacije, udruzenja i druge saшouprю1ne asocijacije. То pravo гadnih ljudi se obezbjeduje Ustavom. U skladu sa Ustavoш, zakoпom se щkeduju sadrzina i postupak dogovaraпja i гazraduju opstiш aktiшa orgaпizacija udruzenog rada. 10. Predstavljajuci vid ozivotvorenja saшoupravnosti odlucivanja, saшoupravno sporazuшijevanje i dгustveno dogovaranje isldjucuje uspostavljanje bllo kakvog politickog, ekonomskog i nacionalnog шonopola i dorninacije. 11. U svakodnevnoj praksi konstituisaпja sarrюupravniћ sporazuшa i drustvenih dogovora treba da budu, neposredno i1i preko svojiћ pгedstavnika, ukljuce1.1i svi subjekti na koje se dogovor odnosi. 12. DosadaSnja pгaksa i роtгеЬе drustveпo-ekonoшskog razvoja iziskuju izgradnju efikasnih шehanizaшa i deшokratskih postupaka koH се osposoblti saшo­ upгavljanje da uspjesno uskladuje razlike i utvrduje zajednicke interese. S tirn u vezi neophodno је intenzivirati proces uvodenja sisteшa inforrnacija, kako u гadnirn oгganizacijaшa tako i u drustveno-politickim zajednicama. То treba uciniti па пacin da se obezbljedi jedinstvo i ћmkcioпalnost sistema informacija, uspostavi tesnja saгadnja izmedu organizacija udгuzeпog rada i nauenih institucija, i da sEE_ blagovгemeno obezbjeduju podaci za donoseпje optimalnih odluka u radпim jedinicama i njihovim asocijacijaшa kod donosenja saшoupravnih sporazнma i drнstvenih dogovora, kao i па ostaliш !livoiшa odlucivanja. Dt·ustvenim dogovaгanjem tгеЬа гazrjesavati i pгotivuгjecnosti, odnosпo uskladivati interese н oпim oЬlastima pгivredivanja u kojima ne шоzе u punoj шjeri da djeluje tгzisni mehaпizaш. 13. Saшoupravni spoгazuш i drustveпi dogovor stupaju па snagu kada ih pгihvate i potvгde subjekti na koje se oni odnose (oгgaпizacije udruZ.enog rada, iпteгesne i drusn•eпo-politicke zajedпice, dгustveno-politicke organizacije, udruzeпja i dгugi subjekti dogovaгanja). 14. Prihvatanjeш dogovoгa samoupravпi subjekti ucesnici se obavezuju na njegovo postovaпje i гealiwvaпje. U skladu sa time se utvгdнje i regulise njihova drнstvena, politicka, moralпa i materijalпa odgo\•ornost. 15. Drustveno-politicke zajednice kao nosioci -v·lasti ne mogu svojirn шјеrаша, oporezivaпjern i dгugim oЬlicima шateгijalnog opteгecivanja oгganizacija udruzenog rada dovoditi u pitanje шogucпost ostvar·ivanja saшoupravnog sporazuшa ukoliko se tim sporazнmiшa пе povгeduju socijalisticki saшoнpravni odпosi i tгajni interesi udruzenog гаdа i drustva. 16. Sarrюupravni sporazurn i dru5tveni dogovori omogucavaju Jugoslaviji kao visenacionalnoj socijalistiбkoj zajednici izгa2avanje, uskladivanje i ostvarivanje izvorпih inteгesa naroda i narodпosti i obezbjedнju stabllnost ekonomskog i socijalnog polo2aja radnih ljudi u pr.ivredivanju i raspolaganju dohotkom na jedinstvenoш trzistu. lzgradnja samoupravnih odnosa u radnoj zajednici

Ostvareni stepen razvoja socijalistickih drustveno-ekorюmskih odnosa ornogucuje da radni ljudi samostalno -џn•rduju organizaciju saшoupravljanja i 1.

250

unutraБnje odnose нika r·efeгendum)

гadnoj zajednici. Neposrednim odlucivanjem (zboгovi гad­ uslovima гаdа, koгiscenju sгedstava, sticaпju i raspodjeli doh~tka i dгнgim pitanjirna drustveno-ekonomskog polo2aja онi obezbjeduju neposredno izrazavanje svojih шaterijalnih i d!'ustveпih inter·esa u udruzenoш radu. Organizaciju samoupravljaпja radпi ljudi stvaraju i usavrsavaju u skladu sa potrebaшa daljeg razvoja dгustveпo-ekonomskih odпosa i modernizacijom sredstava i oгganizacije rada. 2. Kongгes istice da је Aшaпdman XV podstakao гazvoj organizacije SQI!lOupravljanja na пovim osпovama, usavг5avanje sisteшa пeposrednog saшouprav­ lanja гadnih ljudi i stvaraпje adekvatnijih odnosa izmedu огgапа upravljanja i izvrsnih огgапа. Istovгemeпo Kongгes naglasava potrebu dalje dosljedne primjeпe amandmana XV i Rezolucije Savezпe skupstiпe о njegovoш ostvarivanju. Neophodпo је da гаdпi ljudi neposгedno odlucuj:u о povjeravanju odredeпih funkcija upгavljaпja radпickom savjetu, odпosno рrеша pгirodi djelatnosti radпe orgaпizacije,

u

о

dгugom

odgovaгajucem

oгganu

upravljaпja.

U slozenim oгgaпizacijama udrнzenog rada (velikirn komblnatirna i sl.) treba sire koristiti mogнcпost konstitнisanja гadnickih skupstina, konfereпcija sа­ шонргаvlјаеа i dгugih oЬlika ucesea radпiћ ljudl u odlucivaпju i sporazumjevanju. Statutom ili dгugim saшoupгavnirn aktom, polozaj · i medusobni odnos osnovne organizacije udruzenog гаdа u velikirn integгisanim cjelinama, osnovнim za·jednicarrla i dгugim siгiш oЬlicima saшoupгavne or·ganizacije rada treba da budu t·egulisani tako da omoguce јасапје njil1ove samostalnosti i sto direktniji uticaj гаd­ пЉ ljudi na lЋd i poslovanje integгisanЉ oгganizacija u cjelini i dг. Samoupгavпiш aktima radne organizacije tгеЬа precizirati konstituisaпje kolecrijalnih i inokosnih o1·gana, Пai'oeito njihov izbor, trajanje шапdаtа, PIЋVa i ob~veza, ovlaБcenja i odgovoгпost. Ovi organi dio su sistema saшoupravljaпja i dopгinose пjegovoj efikasпosti. Kongгes ·роsеЬп
нсеsса !Ћdnih

ljнdi U

odlucivaпju;

-

u

obavezпo koпsнltovanje гadпih vitalпe iпterese гadnih ljudi;

kolektiva, posebno

о

odlukama koje

zadiгu

Ьitno

obavezrю izjasпjavaпje tЋdпog kolektiva о plaпovima i pгogгaшirna koji шiјепјајu status i polozaj гadne oгganizacije, а odnose se na vгeшenski dнZi od maпdatпog perioda saшoнpravnih organa kojj donose takve odluke;

per·iod -

oblike i nacin unutrasnje kontrole u ostvarivanju doпijetih odluka; obavezno роdпоsепје izvjestaja о ostvareпirn odlukama, planovirna, samoнpravnirn dogovorirna i zavгsпim гacunirna, kao i ·vгste priznaпja za posebne tlspjehe, odnosпo saпkcije, (smjenljivost, opoziv i dг.) za neodgovoгno vrseпje povjer·eпih funkcija; - praksa veceg нсеsса zena i mladih u гadu samoupr-avпih orgaпa i savladavaпja оtрога koji se u vezi s tim javljaju; - pr·aksa da osпovni kгiteгijum za izbor clanova organa saшoupravljaпja bude broj zaposleпih. 4. Kongгes obavezuje sve saшoupravne sпage da se odlucno Ьоге protiv: - suzavanja пeposrednog odlucivanja radnih ljнdi u osпo\'11im organizacijama udrLiieпog гаdа, posebno u siгirn integracioпirn cjelinaшa i prihvataпja odr·edenih l'jeseпja bez neposгedпog ucesca гadnika; - sнzavanja ргаvа radnickih savjeta i рrепоsепја odluCivanja о zпacajпirn pitanjima dгustveno-ekoпornskih odпosa i djelokrнg kolegijalпih i iпokosпih izvтsnih oгgana;

-

neopгavdanog

smaпjivanja

Ьгоја

claпova

гadnickog

savjeta; 2fil

- neopгavdanog produ.Zavanja mandata organa u radnoj organizaciji, koje onemoguCa.va racionalnu pг,imjenu nacela smenljivosti i ucesca sve veceg broj.a rad!lih ljudi u oгganima samoupravljanja; - obrazovanja kolegijalnih i izvrsпih organa na nacin 'da u пjihov sastav ulaze ро svom polozaju lica па rukovodecim radnim mjestirna i predstavnici dг.u5tveno-politiCkih organizacija; - davanja diгektoru iskljucivog prava rnandata za pr·edlaganje kandidata za claпove kolegijalnih izvгsnih organa, neopravdanog produ.Zavanja шandata diгektora i pojava izbjegavanja skolske spreme kao jednog od kriteгijнma za пjegovo imenovanje. 5. U slucajevirna kada radne oгganizacije dolaze u ekonomske teskoce, usljed kojih ne mogu da odgovore ugovorпim obavezaшa, kad гadom i poslovanjem te.ze ostete drustvene interese ili kada se radi о poremecaju socijalistickih samoupravnih dгu5tveno-ekonoшskih odnosa u пjima, i ubuduce се postojati роtгеЬа za intervencijom drustveno-politicke zajednice, ан ne na nacin kakav је dosadaSnjj institut prinнdne uprave. I)rustveni uticaj ne moze da se ostvaгuje administrativnim instrumentima vec, prije svega, ekonomskiш i drustvenim mjeгama koje proizlaze iz sistema samoupravljanja i koje omogucuju Ьгzе osposoЬljavanje samoupravnih organa u гadnoj organizaciji za prevazila2enje nastalЉ proЬlema i teskoca. Neophodna zakonska regulativa treba da podstice i оmоgнснје inicijativu radnih ljudi da nastale teskoee razrjesavaju na sanюupravnoj osnovi putem samoupravnog dogovaranja i sporazumjevanja zainteresovanih proizvodaca. Potгebno је istovreшeno preciziгati pitanja vezana za pokretanje ovakve dru5tvene inteгvencije, pгethodni postupak jprije njenog uvodenja, institucionalizaciju odnosno fo·гmiranje odgovarajuceg oгgana i njegov sastav, prava, oЬaveze i odgovornosti, sanacioni pr·ogram i okolnosti za njegovo donosenje. Kongгes naglasava da u tom postupku ne moze doci do suspenzije samoupгavljanja i izra2ava potгebu da ·pitanje prinudne upгave, odnosno dгнstvene inteгvencije u ovakvim slucajevima, nade odgovю-ajuce rnjesto u ustavnim amandmanima. Kongr·es samoupravljaca istice potгebu da se, u siOadu sa daljiш гazvojem samoupгavnih odnosa u orgaaizacijama udгuzenog rada i u dru5tvu, razrade i siгe primjenjuju i institucije, kao sto su: sanacije, poravnanje bez steeaja, likvidacija orga!lizacije i nacia ponovnog zaposljavanja radnika. 6. Na sadasnjem stepenu materijalnog i drustvenog razvitka objeh.-tivno dolazi do konfliktnЉ situacija i obustava rada u oгgaпizacijama udruzeaog rada. Osnovni uzroci ovih pojava su u пedovoljno razvijeпoш samoupravljaпju, пe­ adekvatnorn: ostvarivanju sistema dohotka ,ј гaspodjele prerna rezultatiшa rada, u l?ir:okratskom uzurpiranju samoupravnih prava u orgaпizacijarпa udruzenog rada i van njih. Kongres пaglasava potrebu odlucne akcije svih samoupravnih snaga па otkianjanju uzroka konfliktrlih situacija i obustava rada i to, prije svega, u pravcu: - bгzeg razvijaпja saшoupravljanja u kојеш се radni covjek Ьiti osnovai пosilac samoupгavnog rjesavanja proЬlema u oblasti proizvodnje i dгнstvenih odnosa; - jacanja materijalne osnove samoupгavljanja; - razvijanja dгustveпo-ekonomskog i politickog sistema u kоше јаса uloga radnog covjeka i udгuzeпog гаdа. Samoupгavno razrje5avanje konfliktnih situacija i obustava rada zahtijeva: - da se u saшoupгavniш aktima organizacije udruzenog rada, u asocijacijama proizvodaca ј veciш radnim zajedaicama, razrade metod i postupak samoupravnog i drustveпog dogovaranja za efikasпo rjesavanje protivrjecпih interesa u organizacijama udгuze_nog rada, i izmedu njih, kao i izmedu orgaaizacija udruzenog rada i drusnreno-politickih zajednica; - da odgovarajнce organizacije i oгgani sindikata budu inicijatori i nosioci ove aktivnosti i da se samoupravnim i drustvenim aktima konstituise ovakva dгustveпa pozicija sindikata i precizira njegova odgovornost. za efikasno fнnkciG-­ nisanje samoнpravnog naciпa razrjesavanja konflikata; - da sindikat svojim iпicijativama i akcijama dopгinosi iznala2enju sarno~pravnih rjesenja za pгekid obustave r-ada, za obezbjedivanje unutl-asnjeg r·eda 1 гedovnog funkcionisanja sluzЬi od javnog inteгesa, za ocнvanje dгнstve!le imovine...

SAМOUPRAVNO ORGANIZOY'ANJE UDRUZENOG RADA

1. Razшatrajuci proЬleme dalje izgradnje samoupгavnih socijalistiCkih odno.'>a u nasoj dгustvenoj zajednici Drugi kongres samoupгavljaca Jugoslavije koпstatuje da dostigпuti nivo razvoja samoupravnih odnosa u privгednoш i druStvenoш Zivotu ornogucuje da u narednoщ peгiodu neposгedni cilj ,drustvene akcije bude izgгadi­ vaпje samoorganizovane pr·ivrede i dгustva kao iпtegгalnog sistema samoupravnih odnosa. Kongгes smatгa da Ьi svako odlaganje takve dru5tvene akcije dovelo u pitanje afiгrnaciju principa гadпickog samoupгavljanja. Svгha takve izgradnje је puna afirrnacija u praksi osnovnog pгincipa socijalisticke dгustvene organizacije kojom radni covjek, organizovan u razne oblike samoupгavпih organizacija udruzenog гаdа, pгedstavlja odlucujuceg nosioca dгн­ stvenih i privrednih odnosa. Osnovni шetod i oЬlik takvog drustvenog oгgaпizo­ vanja је saшoupгavna integгacija oгganizacija udr·u2erюg гаdа u kojima radпi Jjudi posluju i upгavljaju drustvenim sгedstvima za pгoizvodi1jн i samootalno гaspolazu гezultatima svoga гаdа. 2. Samoнpгavna oгganizacija udruzenog гаdа i dгнstveno-ekonomski odnosi koji је sacinjavaju imaju za osnovu ostvaгivanje dгustvenog i ekonomskog polozaja radnog covjeka u sisteшu dгustvene гepгodukcije koji mu omogнcava da Ьнdе osnovni nosilac te гeprodukcije. Osnov za takav poloiaj гadnih ljudi i za njihovo pravo da odlнcuju о sviш Ьitnim pitaпjima iz oЬlasti dгuStvene reprodukcij~ - planiгanj.e гazvoja, poslovna politika, uslovi privгedivanja, гaspola~anje sгed­ stvima za pгoizvodnjн sticanje i raspodjela dohotka, izgradnja drustverю-eko-­ nomskih odпosa i org~nizovanje samoнpгavпih oЬlika udгu2enog гаdа na svim nivoima - jeste пjihovo ucesce 1..1 p1·ocesu rada. То је, u isto vrijeme, dгustveno­ -elюnornska osnova za ukidanje svakog oЬlika mjamnog radnog odпosa, za oslobadanje rada, za humanizaciju pгoizvodnog rada, za гealizovaпje pojedinacnih, zajednickЉ i dгнstveпih inteгesa, jaeanje пjihove medusobne zavisnosti, solidarnosti i odgovornosti гadnih ljudi. Kongгes smatгa da su u razvoju dгustveпo-ekoпornskih odnosa u nasoj zemlji postignuti znacajni гezultati u pogledu afirrnacije samoupravnog polozaja гadnih ljudi u upгavljanju pгoizvodnjom i raspodjelom гezultata пjilюvog udruzenog rada. U isto vrijeme, Kongres smatгa da su u sadasпjoj fazi stvorene rnateгijalne i dгu5tveno-ekonornske pгetpostavke, da su stecena znanja i iskustva u samoupravnoj izgгadnji, sto omogueuje i obavezuje da se ubrzaju pгocesi za foгшiranje гazvijenih oЬlika udгuzenog гаdа u kojima се se sam:oupravni polO.Zaj radnih ljudi maпifestovati u пjihovom neposгednijeш odlucivanju о svim pitanjima reprodukcije, uiOjucujuci i utvгdivanje oЬlika organizacije u kojiшa се udruzivati svoj rad i dгustvena sгedstva. Neotudivo је ргаvо гadnih ljudi da samostalno odlucuju о oЬlicima udгuZivarrja i poslovne saгadnje i da svoje odluke donose putem samoupravnih dogovor-a. U tom smislu је potrebпo гazvijati пе sашо materijalnu osnovu samoupravrlih odnosa, vec isto tako i oЬlike пeposrednog odlucivanja u kojiшa гadni ljudi donose odluke zajednicki i ravnopravпo. Ko!lgres sшаtга da se sve dгu5tveпe sпage nюraju zaloZiti za obezbjedeпje гavnopгavnog ucesca zena i omladine u odlucivanju о uslovima stvaгanja i raspodjele dolюtka; о пjihovom uce8cu u organiшa samoupravljanja i pгedstavпic­ kiш tijelima. Sarnoupгavna prava radnih ljudi se ne шogu otudivati. Niko ne шоzе delegiraпa prava od straпe radnih ljudi uciniti osnovom za svoj dominantaп ili шono­ polisticki poloiaj u drustveпo-ekonoшskiщ odпosima. Zbog toga је rreophodrю, PI'i donosenju samoupгavi1ih odluka na viseш nivou drustvene i ekonomske integrisanosti, obezЬijediti strukturu samoupravnih organa koja se песе zasnivati na principima hijeraгhijske nadredenosti, vec се djelovati u skladu sa principoiil podijeljene nadleznosti, sto odgovara visokorazvijenoj organizaciji udruzenog rada i sredstava, а ne dozvoljava otudivanje upravljanja od radnika. 3. Procesi samoupravnog organ~zovanja udru2enog rada objektivпo su uslovljeni odnosima u rnaterijalrro-proizvodnoj osnovi drustva, i razvijenoscu dгu­ stvenЉ oЬlika oгgaпizacija rada, uiOjucujuci i гazmjenu proizvoda udгuzenog rada. Osnovni cilj ovog oгgaпizovanja је povecanje efikasnosti rada, proizvodпiћ mogucnosti za dalji razvoj pгoizvodnih sпaga i samoupгavnih odnosa, kako Ьi se &to Ьо-

252

253

lje гealizovali mateгijalni i dгиstveni inteгesi гadnih ljиdi. О oblikи i metodima samoпpгavnog oгganizovanja пdr·пzenog rada i sгedstava odlucиjн r-adщ ljиdi neposredno i zajednicki. Polazeci od toga, :C.rugi kongres samoпpгavljaea Jнgoslavije smatгa da је neophodno postojece oЬLike radnih oгganizacija uskladiti s izmijenjeпim odпosima и tehnickim, oгganizaoionim, ekonoшskim i samoиpra\7 niш aspektima pгivгednog zivota. Procesi ove samoupгavne oгganizacije u na8em druStvн vec sп

dali znacajne гezиltate. Medиtim, neophodno је ubгzati ih i obezbljediti tak:\'11 str"llkturu radnih oгganizacija, u kojoj postoje tehniCki i ekoпomski нslovi da osnovnu oгganizaciju sашоuргаvпо udrпzenog гаdа predsta•;lja r-adna jedinica. N eposгedno samoupгavljanje, tehnicka posebnost i poslovna saшostalrюst na pгincipн dohodovnih odnosa Ьitne su komponente radne jedinice koje su se u nasoj pгaksi saшoиpravne izgгadnje \'ес potvrdile i kao takve doblle sн u viSe mahova drпstvenи potvгdи od stгane skпpstinskih tijela i drнStveno-polШckih organizacija. Kongres sшatra da osnovne teskoce и konstitпisanjн гadnih jediпica leze и нskoj шaterijalnoj i fiпansijskoj osnovi гadnih oгganizacija, u nedostatlш kadгova, njihovoj nedovoljnoj informisanosti i iskиstvи, ali i u razlicitirn otporiшa. DIJlstvena akcija u narednom periodu treba da bude usrnjerena u prvom redu na otklanjanje оvЉ prepreka organizovanjи radnih jedinica kao osпovnih organizacija samoupгavno udrпzenog rada. U гadnoj jedinici ostvarпje se neposredno odlиcivanje radnih ljиdi i diгektno se Ьiгајu delegati za sve oгgane saшoupгavljanja u udrиzenom radu. U isto vr·ijeme, neophodno је izgгacliti i гazгaditi metode i oЬlike иdru­ zivanja гac1nih jedinica н гadne oгganizacije i na taj nacin ih organizovati lrno saшoнpr-avne zajednice гadnih jedinica. Ova гeoгganizacija ne dvvodi do eko~ nomske izdvojenosti гad11ih jedinica, vec se njorne foгmira nvvj oblik njihove povezanosti i н гadnoj oгganizaciji. Unнtгasnji ekonornski odnosi medи osnovnim oгganizacr]ama samoиpravno иsшјегеnоg гаdа zasnivajн se, prije svega, na afiгmacijj ekonomskih inteгesa i solidaгnosti гadnih ljudi, na jacanju njihove ekonomske i drustvene sigишosti. Uvodenje tr·zisnih ili dogovoгeпih ekonomskih kriterija u шedнsobne odnose ukazиje na objektivщ i samoнpгaYni karakter njihovih medusobnih odnosa i veza i doprinosi afiпnaciji socijalistickog pгincipa гaspodjele ргеша гezиltatima гаdа. Definisanje dнgorocne гazvojne politike osnovnih oгganizacija samoupгaYno иdrп­ zenog гаdа i гadne oгganizacije 1.1 cjeliщ и oblikи uskladenih zajednickih sarnoнpгavnih planoYa, koordinacija posloYa i fнnkcija pгedstavljajн oЬlike nehijer·aгhijske. decentгalizovane, dernokгatske organizacije radnih ljпdi samoиprЋYno udгuzenih na zajednickom poslи. Razvijena samoupгavna stгпktпra гadnih or·ganizacija otvara rnogпcnostj za IJгzi tehnoloski razvoj, za postizanje Yiseg stepena koncentгacije гаdа i sr·edstava, za stvaгaпje гazvijeпijih oЬlika podjele rada, koopeгacije i specijalizacije, viseg stepeпa pгodпktivnosti гаdа i efikasnosti poslovanja. Ovi pгocesi sa svoje stгane stvaгajн siгн rnateгijalnu i dr·иstveno-ekonomskн osnovи za гazvoj sarnoиpгavnih od11osa. PozitiYni гezиltati ovih odпosa su se vec ispoljili 1.1 nasoj pгivгednoj praksi. Novi organizacioni oЬlici гadnih organizacija (kao sto sн, na primjer, komblnati, zdгпzena predиzeca) odgovaгajн uslovima гazvijenih oblika sашонргаvnо oгga­ nizovanog pгivгedivanja i, u isto vгijeme, dovode do visokog nivoa koncentгacije гаdа i sгedstava, sto је u skladн sa zahtjevirna savгemene faze tehnickog гazvoja. U istoш srnislu tгеЬа njegoyatj i гazvijati posloYпe odnose i s poslovnirn partneгiшa u inostranstvи, naгocito na liniji пspostavljanja poslovno-tehnicke sагаdпје

samoupr-avrш

~ pгoizvodne koopeгacije.

U narednoш регiоdи potгebno је sisteшatski proнcaYati iskпstYa koja su н ovim pгocesima stecena i razгaditi па оsпоvн tih iskнstaYa i saznanja progгam dгпstvene al~:cije, na kojem treba anga2oYati sve drнstve11e snage, kako Ьi se иЬгzао ргосеs izgradnje samoиpгavnih oЬlika, podigla njilюYa efikasnost i na taj пacin samoиpr-aYna oгganizacija иdгuzeпog rada dovela u jos иskladeniji odnos

i pr·iyrednog гazvoja. 4. Dalja izgгadnja samoиpr'avnih odnosa ima za pгetpostavku гazvijaпje samoиpravnih oblika u rnedпsobnim odпosima 1·adnih orgaпizacija. U ovoj oЬlasti steceпa su znacajna iskиstva u for·miгanju asocijacija гadnih oгganizacija preko poslovnih пdrпzenja, kao pocetnih oЬlika, i preko inteгesnih zajednica, konzoг­ cijurna, poslovnih i pгoizvodnih kompleksa, kao slozeпih oЬlika samoиpravne sa

254

potгebama dгпstvenog

integrisanosti иbrzati

oгganizaciJe

ргосеsе

иdгиzenog

rada.

samoнp1-avnog oгganizovanja

Kongгes

u

ОУОШ

smatra da

tгеЬа

пastaviti

i

ргаvси.

Dгпоi konoгes samoиpгavljaca JиgoslaYije srnatгa da је Ьгzе razvi]anje inteoracije." гadnih oгoanizacija нkljucиjиci i odпose izrnedu osпovnih organizacija нd~zenog гаdа u ;;.-oizvodпjl i prornetnoj sfer·i, osnovni uslov za savladivanje пskostj rnateгijalnih, ekonornskih i institнcionalnih okvira 'L1: kojima one sada fllllkcioпisп. U njoj se kao posljedica neгazvijenosti dohodoYшh odnosa и samoapгavnim oblicirna udruzenog rada, kako u гаdпој oгganizaciji, tako i u odnosirna шеdн гadniш oгganizacijama, fиnkcija drustvene integгacije i kooгdinacije ostva-: ruje pretezno ргеkо tehno-upravljackih struh."iuгa d. •etatist~c~ih oblilrn; Na .toJ osnovi гаdајн se pгotivrjecni odnosi kojj samoиpгavnllll оЬl;.с=а I?-~е~и log1kн privrednog pona5anja, koja nl!Zno dovodi do r·ерго?иkо\7 аща .etatlstlc~ih st~­ tura kao neophodne koшpoпente u organizovanju drиstvene i p:1y~·edne шtеgгас1]е. Koпgre 5 sшаtга da se ova pгotivrjeenost rnoгa otkloniti i da Јеdшо ~~~oиpr-av~o integгisaпa priYreda moze efikasno i u interesи гadnick~ klase YГSltl. funkCIJe privredne i dгнStvene koordinacije i шrnjer~Yanja ... RazviJaпo Т:~ t~~:vllll "osnoYama saшoupravljanje пeposrednih pгoizvodaca dob1Ja pиnu sadrzrnн 1 drustvenu sr1agt{ i postaje integralni sistem drustvenih i pгiYгednih odn~sa koji нbrzavaju ргосеs osloЬodenja гаdа i vode ukidanjн svih oblilщ otнdenost1 rada. Proces saшoupravпe iпtegгacije, prema torne, пuzno pгati smanjivaпje koordinacione uloge etatistickih odnosa. То doYodi i do suzavanja i likvidiгanja геаlпе osnove za nastanak i гeprodukoyaпje tehnoиpгaYljackih strнktura etactisticko-Ьiгokгatskih odnosa i deforrnacija, sarnoupгavnih odnosa kako na пivон radnih organizacija, tako i па пivou njil1ovih medиsobnih odnosa. Neophodno је rnijenjati organizaciju i metod posloYanja pгiYrednih lюrnoгa i cjelokпpnog kornor·skog rnehaпizma i uskladiYati ih sa sve гazvijeпijim oblicilll:a dohodovпih odnosa i sarnoиpгavno integгisaпih гadnih oгganizacija. Potrebпo Је da privгedпe kornoгe, kao poseban oЬlik иdгuzivanja гadпih oгgaпizacij~, iЛ::ајп veeu ulogu 1.1 uskladiYanju i usшjeravanjн njihovih djelatnosti i pгedstaYljщн b1tnп kompone]ltu 1.1 izgгadпji sistema samoorganizovane priп·ede. Kongгes sшаtга da u tom smislu tгеЬа гazvijati aktivnost pгivгedпih komoгa. 5. SamoupгaYna integгaci.ja iша za pгetpostavlш takvo udrиziYanje гаdа i sredstaYa u kojoj se raspodjela гezultata zajednickog гаdа ostvaruje н skladп sa doprinosom osnovnih organizacija udгuZenog гаdа. Koпgres smatгa da niko nеша praYo da u okviru integгisaпe cjeli11e нdгнzenog гаdа stice ргаvо svojine Ш dгпgа trajna imovinska prava na drнstvenim sгedstvima za pгoizvodпjп kojirna нpгav­ ljaju radпi ljudi Па OSilOYи njihovog llcesca 1.1 pгocesu rada U usloYirna postojanja i гeprodul{ovaпja rnonopolistickih, dгнstveno-pгi­ Yilegovanih i slicniћ odnosa i пedovoljno гazvijenog saшoupraYljaпja, i u int~.­ grisanim cjelinama dolazi do forrniranja osanюstaljenЉ centaгa ekoпornske .moCJ, posebno ako se vrsi nesamoupгavna koncentгacija sredstava. Kongres.. ukazп1e ~а је neophodno oгganizoYati dr·иi§tvenи akciju sa сНјеm da se onemogнc1 fогmн-аще люnороlа i poYla5cenog polozaja rna kog tipa, jer su oni ро syojoj dгпstvenoj i ekoпomskoj sadгzini sпpr·otni saшoпpгavnim odnosirna. Svcijalisticko preyazila.Zenje drzayno-svojinskog шonopola se ostvaгиje јасаnјеш samoupгavпe шte­ gracije а ne stvaranjem tehпokгatskih, tгzisпih i drиgih tipoYa шonopola. U takviш' uslovirna ukida se ekonornska rnotivacija ud1'l!Zivanja гadnih ljнdi i rnedн njima nastaje iпcliferentnost i otpori takvoш tipн integгacije. 6. Samoupгavnu integгaciju uspoгavajн шnoga neгijesena pitanja па5е p!·ivгedne sitиacije i privredпog sistema. Копgгеs smatra da nestabilnost pгivгede i inflacioni procesi i neгijesena pitanja kгeditno шonetarnih odпosa, fiskalnog sisteшa, spoljnotгgoviпskih instгпmenata i deYiznog гetima, djeluju ne sашо usporavajиce na integгacione ргосеsе уес i kod integгacioпih cjeliпa onemogueavaju njihovu konsolidacijи i norшalno poslovanje i nerijetko dovode do dezintegгacije. Neophodпo је пbrzatj donosenje шјеrа koje се omoguciti da se ovakva situacija popravi и kr·atkom гоkн. Kako sи OYi pгocesi ро svorn kaгaktel'll dugoroeni, Kongres sшаtга da је potгebno pгedпzeti znacajne oгganizacione rnjeгe da Ьi se obezbljedilo sisternatsko i kontinuiгano ргонсаvаnје ovih odnosa i pгaYo­ vrezпeno pripгeшanje efikasnih predloga za otklanjanje negativnih efekata. Kongres konstatиje da је do znacajnih deforrnacija и ·procesu samoиpravпe integгacije doslo zbog nedoYoljno razvijenih sarnoпpravпih i dohodovпih odnosa

255

djelovanja faktшa koji crpe snagu jz provincijskog lokalizma, sto dovodi do razbljanja jedinstva trzista i ekonomskih veza ntedu radnim organizacijama i zatvaranja u »svoje« g1·anice. Ne moze se prevazici teritorijalna i graпska usitnjenost radnih organizacija, ako se poslovi za udruZivanje rada, konceпtraciju i cirkulaciju sredstava dlЋstvene akumulacije ne oslobode teritorijalnih okvira i zatvorenosti u okviru opstiпe, pokrajina ili гepuЫika. U tom pogledu Kongres podг2ava sve inicijative i mjere kojima se dje1uje u pr-avcu formiranja jedinstvenog tr·zista ciju Ьitпu komponentu predstavlja i sloЬodno udruzivanje rada i sredsta\ra u skladu sa ekonomskim i dгustvenim iпteresima radнih ljudi. Obaveza је organizacija i udruzenog rada i drustveno-politickih zajednica da se Ьоrе protiv svih tendencija i pritisaka koji dovode do zatvaranja u uske lokalne okvire, Ьilo da dolaze iz sopstvene sгedine, Ш spolja. 7. Uгedivanje odnosa uнutaг radnЉ шganizacija i izmedu radnih organizacija mога se zasпivati u samoupravпom drustvu na samostalnosti odlucivanja osnovnЉ oгganizacija udrнzenog rada. Isto\rremeno је neophodno obezbljediti demokr-atske шetode uskladivanja medнsobnih interesa zasnovanih na dohodovnim odпosima, kako pojedinacnih organizacija, tako i kompleksa i dгнstYene zajedпice н cjeliпi. Kongгes konstat.uje da iskнstva stecena н pгal<:si samoнpravnog dogovaгanja i spoгazll111ijevanja роtvгdнјн da ovi metodi pгedstavljajн oblik saшo­ upravnog гje5avanja medнsobnih odnosa, i istice da је nuzпo dalje izgгadivati samoupravпi karakter· dogovaraпja i sporazнmijevanja. Isto tako, neophodпo је samoupravnim dogovar-aпjem i sporazнmijevaпjeш obuhvatiti гjesavanje svil1 pii

taпja

drustveпe

гeprodukcije.

8. Samoupravпa saшostalпost (autonomпost) oгganizacija udгнzenog гаdа predstavlja dгнStvenu osпoyu za razvijanje oЬlika robne privгede kao osпovnog шetoda ekoпomskog poveziYanja гadпih ljudi i organizacija udгнzeпog rada гealizacije пjihovih matel'ijalпЉ interesa. OЬlici гоЬпоg povezivanja koji п'astaju i repгodukнjн se u sашоuргаУпо oгgaпizovanim odпosima privгedivanja predstavljaju пovi istoгijski oЬlik r·оЬпе proizvodnje lюjem odgovara odredeпi sistem saшoupraYnog planiranja. Imajuci u Yidu ove cinjenice, I.'
1. Polazecj od staпovista da је пeotudivo pravo rаdпЉ ljudi 11 нdruzenom r-adu da raspolazu sredswima i don9se odluke о prosireпoj reprodukciji, Kongres samoнpraYljaca JugoslaYije podrzaYa dosad нcinjene napore u smaпjivanju ulo.e:e drusweno-politickЉ zajedпica u raspolaganju sredstvima i odlucivanju о prooiгenoj repгodukciji. Kongres istovremeno i konstatuje da ovo nije dovelo do odgovarajuceg poгasta udjela proizvodnih гаdnЉ organizacija 11 fiпal1Siranju sopstvene prosirene гeprodukcije i smanjivanju stepena njiћove zaduzeпosti, vec do znatnog poveeanja uloge banaka u finaпsiranju i odlucivaпjн о prosireпoj reprodukciji u p1·ivredi. Koпgres energicno zaћtijeva da se preduzmu i ostvaгe mjere kojima се se smaпjiti uloga drнsweпo-politickЉ zajedпica, Ьапаkа i drugЉ irnalaca finaпsijskЉ sгedstava izvan pгoizvodпe sfere u odlucivanju о prosireпoj repгoduk<:iji; smanjiti sada5nji stepeп zaduienosti гаdnЉ orgaпizacija i povecati stepeн samofiпaпsiranja nјЉоУе p1·osirene гeprodukcije. ·

25G

. Kongгes smatr-a da lll]e prЉvatljiva praksa koncentracije fiпaпsijskЉ sredstava naшijeпjeniћ prosirenoj r·epгodukciji u proizvodпji i prometu koja је Yan neposredno~ uticaja os~ovnЉ ~rganizacija нdruzenog rada. Koпgres zahtijeva da se d<;>пеsн 1 ?SiY~re ffiJere kОЈlПШ Ьi se uspostavili takvi odrюsi izmёdu proizvodп]e, trgovшe 1 banaka, te na osnovu шeduzavisпosti proizvodne i nrometne sfere . н d~нstve.~o!. podjeli. ra~a ost'l.'arilo povezivaпje udrиZenog rada • u ovirn oЫastrma 1 ~pщecil?. o.tud1vaп]e akumulacije, iskljucila dominacija jedne sfere паd drugom 1 obezb1Jed!lo ravnopravno sticanje dohotka na osnovu rada. . ~- Koпgres se zalaze za to da radni ljudi u udruzeпom radu kao osriovпi no~1~c: odl~a o.yro~ireпoj . rep~
. Pol~ze~i od toga da su svi wdovi udruzeпog rada, bez obziтa па vгste d]ela.t_rюs.tr, шtegralпi dio ukupnog dгu~wenog гаdа i ukupne druswe11 e reprodukC1Je 1 ~а su odnosi izmedu pojedinЉ dijelova drusweпog rada u osпovi ekoПQ~k~. pr1r?.de, Drugi k
Ь1

se

oswaпtr па

sl]edecJIIl

оsпоvаша:

1. Osnovni no~ioc~ ~rava i o_baveza u podmirivaпju zajednickiћ potreba trei;Ja . d.a budu radш lJUd1 u udruzenom radu, organizovani kao pr.oizvodaci i kопsшс1 odredenih usluga i medusobno povezani u procesu drustveпe reprodukcije. S obzirom. na. to ~а rad 11: nepгivredпim djelatпostima predstavlja јеdап o.d ~aktoгa ra:z:vo)a, .1 da .Је kre~щe dohotka u privredi uplivisano i radom obavlJeil~ _u п.epпv.rednJIIl ~:l]elatnostrma, to osпova i izvor sredstava za funkcionisanje neprrvredn:h ~J~latnost1 treba da Ьнdе ostvareni dohodak radnЉ organizacija. Dорп~?'Б1 rz oswa:enog dohotka radnih orgaпizacija, kao i licпih dohodaka gr~dana, ko~1 se ?dгedu]u па osпoYU zajedпiCki utvrdenih rprogгama гаdа i razV~Ja. v~·ste .r kv~lrte~ _usluga, ekonomskih kriterija, treba da budu osпovнi oЬlik ~Iп:ne~ћral1]a za]e?шckrh p~treba. ZЬо~ sadasnjih odrюsa u ovoj oЬlasti i nerazvi]eno~t1 пероsrеdшћ veza rzme~u . .Prt~rede i neprivrede, zakoпsko utvrdivanje d?I?r:n?sa tr~b~ poste~~пo . zamJeщ1vat1 samoupravnim odlucivaпjem о нjihovoj VIsш: 1 naш]enl. Small]rvanJ.em sada~nHI;. doprinosa na licne dohotke i uvodenjem dopriпosa na doћodak radnЉ orgaшzaci]a, stvarcda Ьi se osnova za neposredan 17

Samoupгav!janje

u Jugoslaviji

257

nасш finansiгanja zajednickih utvrdenih i medusobno uskladenih prograшa rada i razvoja pгivrednih i neprivrednih djelatrюsti. Na taj nacin Ьi se razvijalo i

sarnoupravno regulisanje medusobnih prava i obaveza. Radi гavnomjeгnijeg ucesca radnih organizacija u obezbjedenju sredstava za zajednicke potrebe, saglasno principu socijalisticke solidarnosti, doprinosi treba da budu diferencirani. Posto ostvareni dohodak radne organizacije ne zavisi sашо od poslovne politike radnog kolektiva, nego i od ekonomskog polozaja privrednih grana i gr·upacija u prirnarnoj raspodjeli, potrebno је izgraditi takav sistem doprinosa koji Ьi obezbljedio da oni koji zЬog toga ostvaruju veci dohodak, relativno vise doprinose finansiranju zajednickih potreba. Radi bгzeg integrisanja udruienog rada u privredi i neprivredi u cjelovit sistem drustvene гeprodukcije, potrebno је stvarati takve samoupravne zajednice koje се predstavljati organizaoioni oЬlik povezivanja radnih organizacija odgovarajucih privrednih i neprivrednih djelatnosti. Stvaraпje novih samoupravnih zajednica zahtijeva projektovanje takve organizacione i saшoupravne strukture koja се oшoguciti njihovo efikasno funkcionisanje. То treba da budu ekonomski racioпalne i drиStveno opravdane asocijacije koje Ьi predstavljale pгirodnu i neposrednu vezu ovih sfera drustvenog rada i osrюvu za uzajamno regulisanje ргаvа i obaveza na osnovu zajednickih interesa. 2. Polazeci od toga da radпi ljudi u udruzenom гadu pri odluCivanju о гaspodjeli dohotka na akumulaciju i licпu potrosnju irпaju u vidu ne samo svoje trenutne ve~ i trajne iпterese, Drugi kongгes saшoupгavljaca smatгa da је potrebno izvгsiti i terneljitu izmjenu postojeceg sisteшa penzionog osiguгanja i ргi tome polaziti od ргiпсiра: Radni ljudi pri odlucivanju о пamjenskoj гaspodjeli dohotka u гadnirn oгga­ nizacijama obezbjeduju prosirivaпje materijalпe osnove ne samo svoga rada vec i rada buducih generacija. Napustajuci radnu organizaciju odlaskom u peпziju, svaki шdnik covjek ostavlja kao rezultat svoga dopriпosa udrurerюm radu materijalnu osnovu гаdа kojom se koгisti tekuca radna geneгacija za sticanje dohotka. Na toj osnovi radni ljudi koji su otiSli u penziju sticu pravo da njihova penzija bude dio tekuceg dohotka, i da zavisi od пjegove visine ра da stoga i pravo na peпziju proistice iz njihovog ukupпog doprinosa udruzenom radu, а ne iz uplata u репziопе foпdove kao sto је to sada slueaj. Uz obaveznu primjeпu principa solidarnosti ргi formiraпju sгedstava za isplatu penzija, osnova za utvrdivanje visiпe pojediпacnih peпzija treba da budu licni dolюci odgovarajucih kategorija aktivпih radnikэ,. Ako visina penzija bude zavisila od visiпe licnih dohodaka aktivilih radnika, јасасе neposredan iпteres гadnih ljudi da za vrijeme svog radпog vijeka trajпo uпapreduju materijalnu osnovu svoga rada koju се ostaviti buducoj generaciji. Razvijenija materijalna osnova orp.ogucava radniщ ljudima da svojirn radom stvaraju veci ukupan dohodak i veee licne dohotke, ра tako i vece penzije i bezbjedniju egzistenciju опiша koji su stvarali takve uslove za rad ... SAМOUPRAVNE INТERESNE

ZAJEDNICE

Osnovni smisao formiranja interesnih zajednica је u dovodenju u sto neposredniji odnos radnika u drиStvenim djelatnostirna sa korisnicirna njihovih usluga, sto treba da omoguCi odlucujuci prodor samoupravnih odnosa u te oЬlasti i postepeno uklarrjanje drtavnog posredovanja iz njih. U dosadaSnjem radu interesnih zajednica postigпuti su шnogi pozitivni rezultati. Stvoreni su institucionalni okviri za jacanje samoupravnih odnosa u odgovarajucirn djelatnostirna i afirmaciju principa dohotka. Na tim osnovarna stvaraju se pretpostavke za povecanje kva-· litete, efikasnosti i r-acionalnosti u radu i u organizovanju i za razbljanje teritorijalne zatvorenosti. Medutirn, istovremeno su se ispoljile izvjesne nedosljedrюsti i deforrnacije i u konceptu i u funkcionisanju iпteresnih zajednica. Interesпa zajednica је cesto bila shvacena prevashodrю kao pogodan okvir za uspjesilije organizovanje sluiЬi koje vrse djelatnosti, i kao oЬlik u kome се doti do izrazaja, prije svega, samoupгavпa prava radnika ,i kolE;ktiva tih djelatnosti. 258

S druge strane, nedovoljпo su izgradeni interni samoupravпi odnosi. Odluје koncentrisano u uzim tijelirna upravljanja, uticaj izvгsnih organa i strucnih i adrninistrativnih sluzЬi је snaZaп, dok је uloga skupstina i drugih пajvisih samoupravnih organa uglaYrюm forrnalno reprezentativna. Uzroci za to su, osirn u sadrzini rada i пасiпu finansiranja, prvenstveпo i u пedoYoljno izgrade!lJim delegatskirn odnosima izmedu delegata i drustvenih serdina, Cije Ьi interese u skupstinama trebalo da predstavljaju i da ih, uz suocavanje s drugirna, uvazavaju~i argumentovane potrebe i realne materijalne mogucпosti, formiraju u zajednicki iпteres i pretYore ga u efikasnu drustvenu akciju. Dosljednim delegatskim odnosima poYecavale Ьi se шogucпosti realnog izratavanja interesa svih. koji se upravo radi njihovog zadovoljayaпja poYezuju u odrederюj interesno.1 zajednici; ostvarivao Ьi se njihov uticaj na programe, kvalitet rada, na fizionomi]u \i praksu tih zajednica, а pюsirile Ьi se i rnoguenosti za drustvene dogoYore koCJ:isпika гadi I"ealizacije zajednicki donijetih konkгetnih programa rada. Nerazvijeno је i nedovoljno kreativno autonomno pravo (statuti, odluke. sporazumi). S jedne strane, propisirna sit·ih dгustveпo-politiCkih zajednica suYise su podrobno гegulisani odnosi u drustvenim djelatnostirna, tako da ostaje malo pюs~ra za autonomno urediYaпje, а s druge stгane, interesne zajedпice se jos pretezпo ЬаУе svakodnevnim prakticnim pitanjirna prije sYega u yezi sa finaп­ siranjem, а rnanje urediYanjem sustiпskih pitaпja' razvoja drustvenih djelatnosti. sto Ьi nesumпjivo doprinosilo njihovom brzem pгetvaranju u stvarne zajednice civaпje

inteгesenata.

izrazayaпja i organizoyanja ,inteгesa gradana i drugih ostYaгivanja njilюvog odlucujuceg uticaja na fiziononliju i praksu tih zajednica је, i idejno i prakticno, cesto Ьila u drugom planu. U skladu sa oYakv,im pristupom postavljeni su i sistem finansiranja oYih zajednica, пjihoYa o.rganizacija,

Mogucnost realnog

korisпika

i

rnedusobili odnosi korisnika i radnih koleMiva. Jos se zadrzaYa pretezпo budzetsko finansiranje sYih ''rsta interesnih zajednica. Na taj nacin u finansiгanju dгustvenih djelatnosti i dalje se odrzava posredoYanje dгzaYe u njihoYim odnosirna prema drustvenoj zajednici u cjelini. posebno prema pгivгedi i gradanima. · Interesne zajednice raspolazu ogromnim sredstvima, nајсеБсе yeeim nego sto su budzeti opstirla, а о njihovom formiгanju i raspodje1i. se ne odlucuje uV'ijek demokratski. Slab је uYid u trosenje drustYenih sredstava, а informisanost gradana u tom pogledu шаnја је u oYim djelatnostima nego njihova iпformisanost о tгosenju budzetskih sredstava. Sve to је irnalo za posljedicu ројаУе cehoYsko-profesionalnih tendeпcija, PieoYladivanje uticaja adrninistгacije zajednica i zatYaranje ovih zajednica i odYajanje od komune. Vel'tikalni odnosi izmedu interesnih zajednica (opstinskih, pokгajinskih i гepublickih) cesto popгimaju karaktel'istike administrativno-budzetskih odnosa. U tim odnosima гepublicke interesne zajednice se javljaju kao SYOjevrsna Vlast, Cije postojanje i Uticaj usporaYa prerastaпje "podredenih« iiltel'eSnih zajednica u stvarne samoupravne zajednice interesenata. Kongres istice da је u daljem гazvoju samoupravnih interesnih zajednica: 1. Neophodno da inteгesne zajednice u oblasti obrazoyanja, zdr-aYstvene i socijalne zaБtite, kulture, fizicke kulture i svim drugim oЬlastima u kojima се se osniYati zayisпo od wtreba sredine, budu, kao institucije, od interesa za cijelo drиStvo, stvame zajedпice inteгesenata, radnih ljudi i njihoYih asocijacija. Da Ьi se to ostvarilo, nuzno је da se neposгedпo i preko dosljedno uspostavljenih delegatskih odnosa obezЬijedi odlucujuci uticaj gradana i radnih oгganizacija na pгogгarne interesrnh zajedпica i na utvrdivanje i koriScenje sredstaYa za zadoYoljavanje odgovarajucih zajednickih potreba; da se ta sredstva racionalnije ko~iste sa stanoYista oЬima i kvaliteta zadoYoljaYanja potreba gradana; da raste obtm sredstava, koji gradani slobodпo i neposгedrю izdvajaju u odnosu na sredstva koja se obezbjeduju zakonom; da se гazvijaju saшoupravni dogovori korisnika i ugovoгni odпosi sa vrsiocirna usluga; da se stvaraju vece mogucnosti gгadanima da stvarno uticu na redosljed i niYo zadoYoljavanja zajednickih potreba, ра, prerna tome, i na standal'd i efikasnost usluga drиStvenih djelatnosti. ТгеЬа posebno omogucЩ da se saшoupraYni intel'es roditelja za uspjesnije гazvijanje cjelokupne drиStvene brige о djeci izrazi i realizuje kroz interesne zajednice i da doЬije adekvatniji oslonac u samim norrnativni'm aktima. Treba 259

obezЬijediti da taj inteгes гoditelja bude pгisutan i <;Ја utice na odlucivanje о mjeгama koje se ticu

u samoupгavniш asocijacijaшa djece i cija се гјеsепја dopгi­

nositi boljem cjelokupnom гazvoju omladine. 2. Inteгesne zajedni~e tгеЬа da se foгmiгaju na osnovu samoupгavnih odluka . ш.teiesenata, te ро pravllu ne Ьi trebalo zakonoш ogгanicavati mogucnosti za щihovo osnivanje, nitj ih ter·itoгijalno odr·edivati. о U duhu ovih zahtjeva potrebno је obezbljediti punu otvorenost interesnih zaj~dn~~a ~ nj.ihovo o~·ga~izovanje na osnovu realnog sagledavanja najpogodпijih teпt:mJalшh 1 orgaшzacюnih okviгa, odnosno p1·irodnih uslova i tehnoloskih zaht)eva, n~zavisn? od opstinskih i drugih graпica. Isto tako, treba osigurati da ov~o fоr:п1га~е шteгesne zajednice budu integгisaпe u opstinu ilj u opstine u liOJJ.ma, v:se dj~latnost ~а . t~j Пасiп sto се se SVj inteгesi koji kгoz njih dolaze do .1~гаzа.Ја ~za~aшno s:rcel1tl, drustveno i ekoпomski v;rednovati i kroz zajednicku polrtJku 1 ШJei'lla usvo)ena u komuni гazvrstati ргеmа njihovoj va.Zпosti i zadovoljЩ. u .moguceш oЬimu i na odgovarajuci nacin. Sva rjesenja u ovim dгнstveпiш poslov1!lla treba da se zasnivajн na saшoupravпiш odlukama гadnih ljudi i grad~na, 1 da ":_о?е. uspos~~vljar;ju t~k":ih demokra~kih odnosa u interesniш zajedшcama t1 opstшr, u k0]1ma се utrcaJ gгadana. pпvгednih i drugih radnih or"ani~cij_a. i opStinske skupstine, tj. svih zaiпteresovanЉ, u sto vecoj mjeri doef do rzr·azaJa. ("D7·ugi kong1·es samoupтavljaca Jugoslavije« Sarajevo, таја 1971, str. 237-241, 246-249, 260-261)

IZ REFERATA Е. KARDELJA О USTA VNIM PROMENAMA NA XVI SEDNICI PREDSEDNISTVA SKJ, 2. MARTA 1971. GODINE . .. U

гadu

pгetpostavki

i

na ustavnim promenama posli smo, pre svega, od sledecih

насеlа:

Ргvо, neophodнo је samom daljom izgгadнjom samoupravнog sistema ucvrstiti dгustveнo-ekoнomski polozaj radнicke klase odнosno radnog co\Teka u celokupnom udгuzenom radu i drustvenoj reprodukciji, to jest kako u proizvodnji tako i u sfeгi ciгkulacije sredstava drustveнe reprodukcije. Тај zadatak је moguce ostvariti samo ako se, s jedne strane, rasciste i ucvrste ekoнomski odnosi izmedu radnih ljudi, odnosno radнih kolektiva, u sticanju i raspolagaнju dohotkom, i to kako na osnovi zivotnog, to jest tekuceg, tako i minulog rada; а s druge strane, ako se izgradi efikasaп sistem samoupravнog i drustveнog dogovaгanja za utvrdivaнje ravпoprav­ nog polozaja гadнih ljudi u odredivanju kritei'ijuma za raspodelu prema гadu. Time Ьi Ьila istovrerneno izgradena i cvгsca brana stihijskom ospoгavanju оdноsно slaЫjenju drustvenog polozaja гadnicke klase i radnih ljudi.

U ostvarivanju tog zadatka i cilja Savez komunista i dгuge pгogгe­ sivne snage нaseg dгustva morace se sukoЬiti sa pritiskom ideologije i prakse tehпokratizma, kao i sa oЫicima osanюstaljivanja ekoпomske moci tehnokгatskog monopola, koji su poceli stihijski da se probijaju пагосitо u sferi cirkulacije sгedstava dгustveнe reprodukcije, pocevsi od pгoizvodnih integracija ра do Ьанаkа i drugih slicnih orgaнizacija.

Moracemo se sukoЬiti i sa izvesнim ideoloskim predrasudama jednog dela nase teorije i prakse, koje dгustvenu svojinu vide tamo gde su sredstva Ьilo u гukama drzave, bilo u rukama nekih tehnokratsko-ЬiгokгatskЉ upravljackih iнstitucija, а ne vide је u odnosima uzajanшe zavisnosti i odgovornosti radнih ljudi, kada ne samo u svoje, vec i u drustveno ime i sa odgovornoscu prema drustvu upravljaju dohotkom iz svog i ukupnog drustvenog rada. Dгugo, treba izvrsiti роtгеЬпе pгomene u sistemu drzavno-pгavnih iп­ stitucija, organizacije i propisa, kao i u privгednom sistemu, da Ьi se i jedan i drugi vise prilagodili potrebama samoupгavne integracije. lstovremeno, treba svesnim naporom naseg drustva uspostavljati u samom sistemu samoupravljaнja odgovarajuce efikasne samoupravne mehanizme,

261

gradene na jasпim princ1p1ma medusobпih prava i odgovornosti radпih ljudi i radпih organizacija i на njihovom pravu i duzпosti da se »samoorgaпizuju« za te odgovorнosti. Istovrernerю potrebrю је sustiпski obogatiti п?virn ?.blicirn~ i orgaпizacijom ekorюmskih odnosa celokupno podrucje ClrkulaCIJe drustveпog dohotka i iпtegracije rada, koji се podsticati iпte­ graciju tek.':ceg, zivog i minulog rada па bazi ravпopravrюsti radnih ljudi, odпosno Iljlhovog ravпopravnog ucesca srazmerпo пjihovom doprinosu --:- u ukupпom rezultatu роvесапе produktivnosti drustveпog rada. U stvari, tlm se putem ostvaruju Marksova predvidaпja da se u socijalistickom drustvu - пasuprot staпju u kapitalistickom drustvu - individualili rad vise nece ispoljavati kao sastavni deo celovitog drustveпog rada пekim okolisnim putem, vec neposredno. U tim naporima Savez komunista i sve progresivne snage morace se sukoblti, s jedne strane, sa otporom drzavno-sopstvenickog konzervativizma i t~~nokratizma, koji vidi jedirю u drzavi otelotvorenje principa drustvene svoJшe, а s druge strane, i sa pritiscirna iza kojih se, u stvari, takode nalaz~. razne drzavno-svojinske ili tehnokratsko-monopolisticke teпdencije, а kOJl pod vidoщ borbe za sarnoupravljanje traze da se »samim samoupravljacima«, to jest odnosu snaga u samoj drustvenoj bazi i stihijskoj politickoj igri tog odnosa sпaga, pr·epusti kakvi се odпosi nastati rnedu radnim ljudima. Trece, potrebпo је uciпiti nove korake dalje u iпtegraciji takozvanih privrednih i neprivrednih oЬlasti drustvenog rada. Pri tome mislirn na odпos izrnedu гadпih ljudi i njihovih radnih organizacija i, na primer, zdravstvene sluzbe sisteшa obrazovanja, пauke, kulture i slicno. Stvarna ekonoшska baza takve integracije nюze Ьiti samo neposredna razmena rada, odnosпo гezultata rada, preko odgovarajucih samoupravnih odnosa i dogovora i odgovarajucih samoupravnih iпteresnih zajednica, ali pod uslovoщ da istovremeno bude obezbedena potrebna stabllnost tih delatnosti, koja treba da se osloni i na odgovornost drustveno-politickih zajednica. Pri torne се se Savez kornunista i progresivne snage rrюrati sukoblti kako sa konzervativnirn predrasudaшa, koje organizaciju i egzistenciju te vrste drustveпih sluzbl, delatnosti i stvaranja ne mogu da zamisle drukcije nego u okviru drzavnog sistema i drzavnih privilegija, tako i sa odredeпiш cehovskiш teпdencijama koje u interesniщ zajednicama vide vise staleske organizacije, а ne iпstitucioпalizovaili oЬlik dogovaraпja i preuzirnanja obostгane odgovornosti svih zainteresovanih partпera. Cetvrto, posto је svaki politicki sisteш u krajnjoj liniji, s jedne strane, funkcija ekonoшskih tehnostrukturnih i drustveno-ekonornskih i klasпih odnosa, to jest odnosa sпaga u drustvu, ocigledno је da i паsе drustvo mora :a~vij.ati svoj politicki sistem не samo u pravcu obezbedivanja i daljeg Јасаща vodece uloge interesa radnicke klase i svih radпih ljudi grada i sela vec i u pravcu sto пeposredпije integгacije tog sisterna sa saщoupravпo udruzenim radom i sa samoupravno orgaпizovanim interesпim zajednicama u raznim oЬlastima drustveпog zivota. Politika ne treba da bude odvojeпa od rada i od iпteгesa гadnih ljudi; ona пе treba da stvara profesiju politikaпata, ·vec treba da bude . i kao praksa i kao nauka i teorija - izraz пeposrednih i dugorocпih interesa гadпih ljudi u пjihovom udruzenom radu i ostvarivanju njihovih individualnih i kolektivnih inteгesa u sviщ oЬla­ stirna drustvene i kulturнe afirmacije coveka. Razume se da se sve to ро262

sеЬпо odnosi i na dalji razvoj naseg skupstinskog sisteшa. On treba da se razvija na tirn osnovarna, а ne u pravcu stvaranja nekog parlamenta profesionalпih politicara. U tim пaporima Savez koшunista i sve progresivne snage пaseg drustva morace se sukoblti kako sa tendencijama etatisticko-Ьirokratskog apsolutizma i velikodrzavnog hegemonizma, tako i sa praznim burzoaskim liberalizrrюrn koji govori о slobodi, а, u stvari, zamagljuje pravu suStinu i iпtenzitet dгustveпih koпflikata i odnosa snaga u njiшa. Savez kornunista Jugoslavije i progresivne sпage пaseg drustva tu Ьitku moraju da vode u denюkratskiш uslovima, ali је voditi svakako rrюraju, jer се inace prepustati polje Ьitke Ьilo konzervativnim snagama etatisticko-Ьirokratskog i tehпokratskog tipa Ьilo snagama burzoaske ideoloske reakcije ili ultraradikalistickoj dezorijentaciji, koja је ponekad ultraradikalna u liЬeralistickom, а drugi put u socijalпo-revolucioпarnom smislu. Peto, u povezaпosti sa svim tim treba па novi nacin odrediti, а tirne istovremeno i ucvrstiti polozaj i drustvenu ulogu organizovanih snaga socijalisticke svesti, а narocito Saveza komunista, sindikata i Socijalistickog saveza radпog naroda. U tom pogledu Savez komunista i sve progresivne sпage naseg drustva rnorace se sukoblti sa takozvanom teorijom ра i praksom spoпtaniteta. Та teorija, u stvari, slabl i potkopava drustvenu moc пajprogresivnijih snaga radnicke klase i drustva. Jer, time sto porice istoгijsku ulogu organizovane drustvene svesti она Ьаса coveka u iluziju da spontana akcija masa rnoze Ьiti uspesna bez vodece stvaralacke misli covecanstva, koja је sinteza mnogih procesa u ljudskom drustvu i njegovoj svesti. М01·асеrпо se, takode, sukoblti i sa tendencijama izrazeпim u tvrdпji da, zapravo, pored skupstinskog sisterna i samoupravпog organizma nisu potrebпe пikakve »iпstitucionalizovane« drustverю-politicke organizacije Ш, bar, da se treba kloniti пjihovog uticaja na rad drustvenih i samoupravnih orgaпa. А, u stvari, upravo zato sto se nase drustvo izgraduje kao sarrю­ upravпo i dernokratsko drustvo, specificпa vodeca uloga organizovanih svesпih snaga гadпicke klase i socijalistickih sпaga uopste је odlucujuci sastavпi deo sistema i uslov пjegove stabllnosti. Sesto, i u razvoju struktura komuпe, kao baze naseg drustveпog sistema, tгеЬа uciпiti ozblljпe korake dalje. Oilj tih prornena mora da bude, пacelno uzev, da гаdпi ljudi sve one svoje interese koje пе ostvaruju preko svojih radпih orgaпizacija, ostvaruju koliko је пajvise moguce u sarпoj samoupravпoj strukturi komune ili da preko komuпe kontrolisu njihovo ostvarivanje u repuЬlici, а preko nje i u federaciji. Nasi radni ljudi u opstinarna u pгaksi vec deluju u tощ pravcu. Ipak, postojeci ustavni i zakonski propisi ipak ne daju dovoljno orijeпtacije i podrske u tom pravcu. I u borbl za takav pravac razvoja komune Savez komunista се doci u sukob sa otporima. S jedne strane, morace se sukoblti sa tendencijarna Ьirokratskog ceп­ tralizrna u opstinama, а s druge strane, i sa tendencijom da se uloga opstine reducira na uske funkcije komunalno-privrednog i administrativnog karaktera, а da se svi drugi interesi radnih ljudi ostvaruju iskljucivo ili pretezno unutar njihovih radnih organizacija i asocijacija, ili uпutar od opstine odvojenih i centralisticki organizovanih iпteresnih zajednica. Sva dosadasпja iskustva u svetu pokazuju da ovaj kurs drugi vodi produЬljavanju socijalnih razlika i гazjedinjavanju radnicke klase. Prema tome, uloga koшune kao

263

spe~ificnog

vida samoиpгavljanja гadnih ljиdi и nasem samoиpravnom sitreba da raste а ne da slabl. I najzad, iako Ьi to moglo Ьiti i na prvom mestи, da Ьi socijalisticka zajednica naroda i narodnosti Jиgoslavije Ьila cvrsta i trajna, neophodno је, pre svega, identifikovati prave, Jstinske i dиgorocne zajednicke interese cije се se dimenzije - и иslovima шodernog razvitka - nesurnnjivo prosirivati. Istovremeno se treba oslobadati ilиzornih predstava о zajednickim interesima, koje sи ostatak ideoloskih kretanja iz proslosti. Samo tako mozemo prihvatiti novи, zajednickи i od svih svesno podrzanи platformи bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda Jиgoslavije kao osnovи daljeg jacanja nase drzavne zajednice. Prema tome, i to saznanje pored onih о kojirna sam ranije govorio, zahteva proшene и federaciji и tош smislи da svoja sиverena prava narodi ostvarиjи и repиЫikarna, а samo odredeпa od tih prava preko oгgana federacije. U naporima za ostvarenje reforшe и odnosima иnиtar federacije и tom pravcи posebno znacajno шesto i иlоgи ima, pre svega, Savez korrш­ nista koji kao гevolиcionarna avangarda snosi izиzetnи odgovornost za so'cijalisticki, samoиpгavni i deшokratski pravac i sadrZinи naseg razvoja i koji, и sиstini, predstavlja jedan od Ыtnih oslonaca i sastavnih delova naseg dгиstvenog sistema. Savez komиnista i sve progгesivne snage пaseg dr·иstva sukoЫjavajи se i sиkoЫjavace se pri tome sa veorna sпаzпiш otpoгima. S jedne straпe, to sи velikodrzavпi ceпtralisticki otpori koji se koriste argиmeпtima kako se oviш иstavпiш prornenaшa toboze rиsi jedinstvo Jиgoslavije, demontira jedna drzava i poricи neke istorijske tekoviпe. S dr·иge strane, to sи пacionalisticki provincijalizam, koji nije и stanjи da sagleda istiпske inteгese svog sopstvenog naroda, i reakcionarni bиrzoaski nacionalizam. Medиtim, иргаvо zato moramo Ьitkи za reforши fede1·acije pгetvoriti istovreшeno i и Ьitkи za bratstvo i jedinstvo naroda Jиgoslavije, na novoj socijalistickoj, demokratskoj i samoиpravrюj platfoгmi шeduna,­ cionalnih odnosa. U ргvој fazi иstavнih ргоmена koja је izrazena и nacrtи amaнdmaнa - koji sи na dnevnom redи naseg danasnjeg sastanka - mi smo se ogranicili na proЬleme koji se иglavнom odнose na ovaj posledнji kornpleks odnosa, to jest na prornene и polozajи i medиsobnirn odnosirna federacije, repиЫika i atitonornнih pokrajina. Razlozi za to ne 1eze samo и tome sto је Ьilo potrebno иkloniti neke izvore medиnacionalnih proЫema. Pre Ьih rekao da sи osnovнa Ьila sledeca dva razloga: Ргvо, trebalo је иkloniti иzroke koji sи stvaгali nepoverenje prema federaciji i и odnosima rnedи repиЫikarna. I to pored ostalog i zato da Ьi se zajednicki mogli dиЬlје sagledati sиstinski drиstveno-istoгijski pto:.. Ыemi naseg drиstva i da Ыsmo se mogli zajednicki, иz риnи odgovoгnost svih repиЫika i aиtonornnih pokгajina, latiti гesavanja tih proЫerna. stemи

I bodili

drиgo, pгomene и federaciji Ьile sи neoplюdne i zato da Ы se pиtevi sarnoиpravne integracije kako и oЫasti drиstvenog rada

rnoиpravnog organizovanja i dejstvovanja oblasti slobodne saradnje i sporazишevanja

I najzad,

svernи

264

zajednica, tako i · и

шеdи repиЫikama.

torne mogao bih da dodam da је пешоgис Ьilo kakav jednom dгиstvи и kome Ьi se jedna zajedпica naroda а ne na dobrovoljнom sagledavanjи zajednickih inte:-

гazvitak demokгatije и odгzavala па ргiпиdi,

interesпih

o,sloi sa-

геsа i potreba. Nase socijalisticko i samoиpгavno drиstvo mora se гazvijati i kao demokгatsko dгиstvo. Zato оно mora пе samo postovati nacionalrш s~est i пјеnи slobodи, vec i stvarati иslove za риrш i svestraпи afirшacijи svakog naseg naroda. Sarno tako mogи se stvarati иslovi za deшokratski гazvoj naseg drиstva. Ali ·i оЬгnиtо: пasi narodi шоgи obezbediti svoju slobodи, гavпopravпost i nezavisnost samo svojim doprinosom i svojorn odgovornoscи za demokratsko resavaпje svih рrоЫеша koji mogи nastati medи пarodima и

nasem drиstvи. Upravo to i jeste sadrzina najveceg dela predlozeпih arnandmana и prvoj fazi иstavnih promeпa. Ipak sи i iz te oЫasti ostali пereseni пeki proЫemi koje је Ьilo nernogиce гesavati vап odlиka о karakterи иstavnih pгornena koje sи predvidene и drиgoj fazi revizije Ustava. То se, na primer, odnosi па reviziju nadleznosti federacije и oЫasti pravosиda, na pitanje saveznih sиdova i sliCпo. Та pitanja се se morati resavati и drиgoj fazi revizije Ustava. S drиge strane, pored promena iz te oЫasti sшatгali smo neophodniш da vec и ovoj fazi и Ustav иnеsешо i tri aшandmana iz oЫasti drи­ stveno-ekonoшskЉ odnosa. Iako se radi о samo tri amandmana od иkирnо devetnaest, oni ро svojoj sadгzini spadajи medи najvaznije odгedbe sadasnjih иstavnЉ promena. Smatrali smo, naime, da је nemogиce ograniciti se iskljиcivo na иredivanje, da tako kazem, drzavnЉ aspekata odnosa и federaciji odnosno izmedи гериЫikа, а da se istovгemeno ne fiksirajи nacela koja се иcvгstiti samoиpгavni i socijalisticki polozaj radnog coveka i osnovne organizacije иdrиzenog rada, kao i njЉov polozaj и celokиpnim odnosima и sfeгi prosiгene reprodиkcije и proizvodnji i и opstoj drиstvenoj гe­ prodиkciji, kao i и sferi cirkиlacije sredstava drиstvene reprodиkcije. Osiш toga, odredenije smo fiksiгali polozaj licnog гаdа sгedstvima za rad и svojini grada·na ... Ne иlazeci и detaljnije strиcno-politicko oplSlvanje i obrazlaganje predloga nacгta amandrnaпa, jer to cini posebno obгazlozenje koje је dato иz nacrt aшandшana, zeleo bih da иkazem samo na osnovnи sadгzinи predlozenЉ promena i na njЉov drиstveno-politicki znacaj i domasaj. U formиlaciji tЉ pгedloga KooгdЉaciona kornisija је nastojala da sto doslednije Ьиdи ostvarena dva osnovna cilja: prvo, иspostavljanje takvog tipa fedeгalizma, и kоше гadni ljиdi оstvагији svoja sиverena ргаvа и repиЬlikama, odnosno autonomпiш pokrajinama и skladи sa njihovim иstav­ niш praviшa, а preko organa fedeгacije sашо ona svoja sиverena ргаvа koja se - и okviги zajednickih interesa, koji sи takode fiksirani Ustavom izricito иtvrdиjи Ustavoш SFRJ, doпesenim иz saglasnost svih repиЬlika i aиtonomnih pokrajina. I drиgo, dаји se takve potpиnije i jasпije formи­ lacije иstavnih nacela о karakterи, sиstiпi drzavnosti i polozajи federacije, repиЬlika i aиtonomпih pokrajiпa, koje vise odgovarajи dostignиtoш stepenи razvoja пaseg saшoиpгavnog drиstva i konkгetnije izrazavajи drиstve­ пo-ekoпomskи i politickи sиstinи vodece иloge radпicke klase i Citavog rad!J.Og naroda и njemи. Saglasno tome, data је jasnija иstavna defiпicija гериЬlikе kao drzave zasnovane na sиveгenosti naroda i na vlasti i samoиpravljanjи radnicke klase i svih гadnih ljиdi. Istovremeno se, pak, odredenije izгazava prin265

cip da su federacija i repuЬlike ne samo drzavne vec i socijalisticke samoupravne demokratske zajednice radnih ljudi i gradana, ravnopravnih naгoda i narodnosti. u pogledu autonomnih pokrajina, u nacelne odredbe uvrsceno је, kao novina, i nacelo о sustini i polozaju autonorrmosti. Predlog nacrta amandmana jasno odгeduje da su i pokrajine element federalizma. Sve te proшene Ьitno jacaju pozicije repuЬlika i autonomnih pokrajina i postavljaju mnogo snaznije prepreke rrюgucnosti za recidive velikodrzavnog centгalizrna nego sto ih sadrze sada5nji ustavni propisi. Istovreшeno se Ьitno povecavaju i odgovornosti repuЬlika i pokrajina, i to kako za stanje stvari u гepuЬlici, tako i za utvrdivanje i sprovodenje politike federacije. Novi polozaj i odgovoгnosti гepuЬlike odnosno pokrajine pruzice i nove mogucnosti za razvoj samoupravnih odnosa, jer се s'e odgovarajuci organi i dгustveni faktor·i u repuЬlici i шоСi i morati vise okrenuti sopstveniш dгustvenim proЬlemima i saшi tгaziti puteve za njihovo resavanje. u skladu sa iznetim naceliшa, predlozima amandшana vrse se izmene i u institucionalnoш karakteru federacije, kako ona ne Ьi Ьila drzavna struktura odvojena od repuЬlika, vec da osnovni organi federacije budu formirani neposredno od strane repuЬlika i autonomnih pokrajina, to jest sastavljeni od paritetno zastupljenih predstavnika repuЬlika odnosno pokrajina. Uspostavljanjem ovakvih odnosa i institucioнalпih геsепја omogucuje se i realпije i adekvatnije uredivanje шedunacionalnih odnosno medurepublickih odпosa u nasoj socijalistickoj zajedнici, о cemu је vec Ьilo гесi. Predlozenim promenaшa нastojalo se obezbediti, s jedne strane da federacija bude nosilac samo oнih funkcija koje ona moze i treba da obavlja u skladu sa takviш samoupravнiш i suvereнim polozajeш пaroda i narodnosti i Ustavom utvrdenim оЬimош zajednickih interesa, koje oni ostvaruju preko orgaпa fedeгacije, а s dr·uge strane, da repuЬlike neposredrю preuzmu svoju punu odgovornost ne samo za staнje u repuЬlici nego i u federaciji. Ustavne promene daju i vise prostora i vise podstreka da se zajednicki interes гepuЬlika i saшoupravнih subjekata ne ostvaruje samo preko organa feder-acije, dakle posredstvoш drzave, vec i neposrednom saradnjom i dogovoгoш repuЬlika autoнomnih pokrajina i drugih drustveno-politickih zajednica, saшoupravnim sporazurнevaпjem i drugim oЬlicima druStvenog dogovaranja i udruzivanja preko dгustveno-politickih orgaпizacija i udruzenja gradana i sl. Amandшanima se daju ustavne osnove za izgradnju takvog pravnog sistema kojj nece Ьiti samo tvorevina fedeгacije vec се se izgradivati i samostalni pravni sistemi repuЬlika, kao sastavni deo celokupnog pravnog sistema SFRJ. Prema pгedlozenim amaнdmanima, неmа oЬlasti prava u kojem repuЬlike i pokrajine ne mogu donositi svoje zakoнe u okviru svojih prava i duzrюsti. OЬlastj savezнog zakonodavstva ne samo da su ogranicene, nego se deloш regulisu uz saglasнost repuЬlika i pokrajina. U нacelu, savezno zakonodavstvo se svodi na oЬlast narodнe odbraнe, meduнaro.dnih odnpsa, jediнstva osnova saшoupravnog socijalistickog sistema i jedinstvenog trzista. Regulisanje odnosa u svim dгugiш oЬlastima koje је do sada uredivala federacija postaje pravo i duznost repuЬlika odнosno autonomnih pokгajina.

266

Tirne Ьi se prakticno ukinula i dosadasнja podela saveznih zakona na opSte, osnovne i posebne, koja је cesto Ьila predmet sporova i stvarala osnove za preuzimanje kompetencija repuЬlika od strane saveznog zakonodavstva. Као sto se vidi, odmall posle dorюsenja ustavnih amandmana predstoji veoma оЬiшна i duboka revizija celokuprюg savezнog zakonodavstva, kao i potrebne izшене repuЬlickih ustava i ustavnih zakona autonomrlih pokrajiнa. Prema nekim preliminarнim predvidanjima Ьiсе potrebнo ukinuti, izmeнiti ili suziti, u skladu sa novim funkcijama federacije, nekoliko stotina zakona, kao i drugih propisa. Takode се ЬЩ potrebno doneti i Z!latan broj novih zakona u oЬlastirнa novoutvrdeнih nadleznosti federacije. То, istovremeno, zнaci da pred repuЬlickim odnosнo pokrajiнskirn skupstinama i organirna stoji oblman zadatak na izgradнji svog zakonodavstva, koji se mora vrsiti uporedo sa menjanjem savezнog zakonodavstva. Prava i duznosti koje се federacija u ostvarivanju zajednickih interesa vrsiti preko savezнih organa i organizacija Ьitно se suzavaju i to kako u pogledu oЬlasti u kojiшa savezni organi deluju, tako i u pogledu оЬiша i sadrzine njЉovih kompetencija. Savezni organi samo izuzetno ureduju u celini pojedine odнose i oЬlasti, i to samo one koji su izricito odredeнi Ustavom. U nizu drugih oЬlasti saveZili organi obezbeduju samo jedinstveнe osnove drustveнog i politickog sistema, а odnose u potpunosti ureduju repuЬlike i pokrajine u skladu s tim jedinstvenim osnovama. I u odredivanju nadleznosti izvrsnЉ i upravnih organa iнiciraju se novi odnosi. Izшedu saveznЉ oгgana i orgaнa u repuЬlikama i pokrajinama i opstinaшa odnosi se zasнivaju na шedusobнoj saradнji, obavestavaнju i dogovaranju а sporovi se resavaju preko ustavнih i drugih sudova. Savezni organi uprave нeposredno odgovaraju za izvrsavanja i primenu saveznЉ zakona i drugЉ propisa u oЬlasti narodne odbrane, medunarodnЉ odнosa, drzavne bezbednosti, ekonomskЉ odnosa sa inostraнstvom, jediнstvenog trzista, finansija, zaposljavanja i zastite prava gradana na radu u irюstraн­ stvu. Izvrsena је i dalja ustavнa dogradnja sisteшa opstenarodne odbrane. Ona se utvrduje kao neotudivo pravo нaroda i narodnosti Jugoslavije а nadleznosti federacije se odгeduju preciznije. Neposrednije је izrazena uloga repuЬlika i autonomнih pokrajiнa koje preduzirnaju sve mere neophodne za odbranu svoje teritorije i zemlje u celir1i... Znacajne pгomene predlozene su i u pogledu ekoнomskih funkcija federacije i odgovarajucЉ odnosa federacije, repuЬlika i autonorrшih pokrajiнa, kao i u pogledu osnova samoupravнih socijalistickЉ drustveno-ekonoш­ skЉ

odнosa.

Celom koшpleksu ustavnog regulisanja drustveno-ekonomskih odнosa se s aspekta integrisanog drustvenog dohotka koji se ostvaruje na bazi celokupnog drustyenog rada kome svaki radnik i svaka radna organizacija pristupa sa legitimacijom sopstvenog rada i poslovanja. pгislo

Predlozeнiш рrошенаша ustavnih odredaba garantuje se da upravljanje radnih ljudi u udruzeнom radu posloviшa i sredstvima drustvene reprodukcije i rljihovo odlucivanje о dohotku и okviru celokupнe reprodukcije bude njЉovo нeotudivo pravo koje oni ostyaruju нeposredno i iskljucivo na osnoYi svog rada. П tom smislu poseban znacaj ima predlozeнo resenje

207

prema kojem dohodak ostvaren u razlicitim oЬlicima udruzen<Jg rada odnosno u razlicitim oblicima udruzivanja organizacija udruzenog rada ili razli:citim oЬlicima udгuzivanja rada i sredstava, ukljucujuci tu i odgovarajцt~ odnose u sferi cirkulacije sredstava drustvene reprodukcije, pripada џvek osnovnim organizacijama udruzenog rada sгazmerno njilюvom doprinosu zajednicki ostvarenom dohotku. Pri tome, dohodak koji zajednicki ostvare osnovпe organizacije udruzenog rada udruzivanjem i poslovпorrt saradnjom pгipada svakoj od njih delom koji odgovara pod uslovima ravnopravnog polozaja radnika . c пjihovom dopгiпosu koji su svojim tekucim i miпulim radorrt dali ostv;:trenju ovog zajednickog dohotka i ciпi sastavni deo dohotka koji osnovna organizacija udruzenog rada ostvaгuje svojiш ukupnim poslovanjem. Time se utvгduje polozaj radпog coveka па пacin koji ga u vecoj шeri пеgо do sada cini gospodaгeш uslova, sredstava i plodova svoga rada i stvaгaпja, naгavno u okviгu sisteшa koji се stalпo teziti jednakiш pravima i odgovoгnostiшa svih. Smisao tih odredaba jeste u davanju пacelne osnove za dalju pakticnu гazгadu jedпog staЬilnog sisteшa ekonomskih odnosa i nepгi­ kosnovenih ekonoшskih i drugih prava radnih ljudi na osnovu dгustveпe svojine sгedstava za pгoizvodnju i samoupгavljanja. П tош smislu drustvena svojina је posгedno definisana kao pгotivrecan - ali nikako antagonisticki odnos izmedu prava pojedinog radnog coveka i jednakih prava svih гadnih ljudi, to jest kao staЬilan sistem ekonomskih i drugih prava i odgovoгnosti гadnih ljudi na osnovu njihovog rada i koji је neprikosnoveп i za same radne ljude i za sve subjekte drust\renog odlucivanja. Kad kazeш da se па ovaj nacin ustavno potpunije i jasnije fiksira polozaj radпog coveka kao »potpunog gospodaгa svoga rada<<, iz toga ne proizlazi da је оп u upravljanju ostvareniш dohotkoш i polozaju gгupпo-svo­ jinskog ili iпdividualno-svojinskog пosioca tog dohotka. П procesu dгustve­ ne гepгodukcije njegov rad postaje sastavni deo celokupnog dгustvenog га­ dа, а dohodak koji stice istovremeno је sastavni deo ukupnog drustvenog dohotka i neposгedno је zavisan od rezultata i pгoduktivnosti celokupnog dгustvenog гаdа.

Drugirrt геС:iша, гadni covek upгavlja u svojoj radпoj organizaciji o-:delom ukupпog dгustvenog dohotka u iше i u inteгesu drustva, u iше i u inteгesu radnih ljudi i u inteгesu poboljsavanja svojih radnih i zivotnih uslova. П skladu sa takviш drustveniш karakterom dohotka moгa­ ju se izmedu radnika i radnih kolektiva uspostavljati odnosi medusobпe zavisnosti, odgovornosti i solidarnosti, а to је onda i baza za drustveno dogovar-anje odnosno saшoupгavno sporazuшevaпje. То sporazumevanje i dogcivaгanje treba da postane opsta praksa u uredivanju odgovarajucih odnosa i sa svoje strane cinj Ьitnu pretpostavku socijalпe siguгrюsti i staЬilnosti шaterijalne i drustvene pozicije radnika, а takode i Ьitnu pretpostavku noeшalnog toka drustvene reprodukcije u celini i stabHnih odпosa u njoj. Ustavno garantovanje prava radnika i рrеша njegovom шiпulош eadu, to jest delu njegovog ukupnog rada koji se u peocesu rada шaterijalizovao, peedstavlja jednu od пajznacajнijih ustavнih promena koje se u ovoj fazi pгedlazu. Dosadasnja ustavna formulacija (сlан 7. Пstava) da »jedino гаd i гezultati гаdа odreduju materijalнi i dгustveнi polozaj coveka« не izrazava јаsно socijalisticki i sarrtoupгavni dгustveno-ekonomski polozaj radдog coveka i najcesce је shvataнa u tom smislu da kompletaн polozaj radnog stvaгeniш

coveka u drustvenoj proizvodнji uglavnom zavisi sашо od njegovog zivota, odriosпo tekuceg rada. Doduse, same radнe orgaнizacije нisu mogle ostati iskljucivo на tош nacelu гaspodele. Zato one u razniш oblicima - na primer, dodacima на гadni staz, raznim socijalпim merama i slicno - priznaju radнiciшa koji dugo гаdе u preduzecu posebne dodatke па licni dollodak na osпovu rezultata tekuceg rada. Medutim, u sadasнjiш usloviшa i ta prava гadnika nisu staЬilizovaнa i dovoljrю zajamcena. Ako u Ustavu ne Ьismo prizнali postojaнje нikakve organske materijalne veze i ргаvа гadнika prema нjegovom miнuloш radu to Ьi zнacilo da Ьismo de fakto tumacili drustvenu svojinu kao oЬlik otudivaпja viska rada od гadnika i рrеноsенје upravljanja tim viskom rada Ьilo u ruke drzave, Ьilo u ruke osamostaljenih tehnokratsko-upravljackih centara, а не u ruke kolektivnog upravljaнja samoupravпo oгgaнizovaнih radnih ljudi kako u osnovniш гadnim organizacijama, tako i u svim drugim oblicima i odnosima celo\ritog dгustvenog rada sto је prirodan istorijski put prevazilazenja kategorije viska гаdа uopste. Dakle, prizпavajuci u Пstavu pravo radпika da upravlja celokupпim svojiш radoш, minuliш i tekucim, mi, u stvari, autentiёno izrazavamo i afiгшisemo klasni pristup utvгdivanju polozaja radnog coveka u socijalistickoш drustvu. Pгiznavanje prava iz mirшlog гаdа nesumnjivo је i faktor brzeg tehnoloskog pгogresa. Radna oгgaпizacija koja se rekonstruise i moderнizuje пе moze da bude bez odredene materijalne obaveze prema опiш radniciшa koji zbog tog postaju tzv. »tehnoloski visak«. Jer, ti radnici su, u stvari, svojim ulozeniш minulim radom »platili« tu rekonstгukciju. Ako se ne Ьi prizнala prava ро osnovu шinulog гаdа, ne Ьi se moglo ni traziti od radnika da u radnickoш savetu glasa za nova ulaganja, da se zbog toga odrice sopstvenog dohotka, i da upгavo zbog modernizacije bude otpusten iz radne organizacije. Napгed definisani drustveno-ekonomski polozaj radnika ujedнo otvara jedan istoгijski ргосеs u kome radнi covek postaje celovita stvaralacka liёnost koja se не moze ponasati samo kao potrosac i borac za veci licнi dohodak na racuн mапје akuшulacije, vec pre svega kao svesпi stvaralac realпih шaterijalnih i drugih radnih uslova za svoj sopstveni i drustveпi пapredak. Dakako, tek dalja razrada tih pitaпja, praksa i шaterijalпe mogucnosti се odrediti kakvim teшpom i u kakvoj meri се паsе drustvo Ьiti u stanju da гealizuje to nacelo. Buduci rad na tош pitanju i praksa шоrасе takode dati odgovor na pitanje u kojoj se шeri опо moze ostvarivati unutar pojedinih radnil1 organizacija, а u kojoj nюzda to treba da bude stvar jedпog zajednickog sisteшa gгadeнog na uzajarnдosti i solidarnosti radпih ljudi ili ёаk jedrюg duЬlje refoгшisaпog penzionog sistema. Uveren sаш da се na Koпgresu saшoupravljaca upravo konkretizacija tih ргоЬlеша i zadataka Ьiti u centru njegovog rada, jer se bas ti pгob­ lemi i zadaci najvise ticu sadasnjeg i buduceg polozaja radnog coveka i to svakog - od nekvalifikovaнog radnika do пajviseg strucnjaka. Poseban znacaj imaju i predlozeнe ustavne odredbe kojima se radnim ljudima zaposleнim u organizacijaшa udruzeпog rada u oЬlasti obrazovanja, nauke, kulture, zdravstvene i socijalne zastite i drugirn slieniш oЬlasti­ rna rada obezbeduje, на osnovu slobodпe i ravnopravne ekonoшske razme-

268

269

ne rada, isti drиstveno-ekonomski polozaj kakav irnajи radni ljиdi zaposle,ni и svim drиgirn orgaтlizacijama иdrиzenog rada. Time se jos sire i odlи­ cnije otvara proces oslobadanja pomenиtih sfera drиstvenog rada (tj. obrazovaнja, naиke, zdravstva i dr.) od ostataka etatistickih odnosa i njima odgovarajиceg sistema bиdzetskog finaнsiranja. Istina, ovde sи, s obzirom na konkretнe prilike, drиstveno-politickim ~ajedнic~ma morala Ьiti data odredeнa posebna ovlascenja, kao, uostalom, 1 и vеп sa zadovoljavanjem odredenih potreba drиstvene reprodиkcije ри­ tе~ propisivaнja obaveze иdruzivaнja sredstava za odgovarajиcи svrhи i sl., ali sи ta ovlascenja data restriktivno i не Ьi trebalo da и praksi predu granice onoga sto је, s obzirorn na date prШke, и stvarnom interesи иdrи­ zeнog rada odnosno јасанја saшoиpravljanja i ·njegove materijalнe osnove. Medиtim, ta sи ovlascenja ipak не samo opravdana vec i nuzna s obzirom na dosadasnje pojave vиlgarizovanja tih насеlа do nivoa cisto kornercijalnih odnosa, sto Ьi u tirn oЬlastima drиstvenog rada Ьiо ne sanю istorijski korak nazad, vec i izvor opasnih nestabilnosti u polozaju tih oЬlasti drи­ stverюg rada i stvaraнja. Etatizarn i kornercijalizam su dve krajnosti koje treba izbeci, а ne alternativa za izbor... Odredbaшa иstavnih amandшana о regиlisanjи odnosa u udrиzenom radu otvarajи se pиtevi takve koncentracije drиstvenih sredstava, koja се se zasnivati na cisto postavljenim ekonomskim interesirna onih koji иdrи­ ~ији sгedstva, sto се stimulativno delovati na ubrzanje procesa udгиzivanja 1 samoиpravнe koncentracije drиstvenih sredstava i, rekao bih, prevladivanje niza fиnkcija drzave и ovoj oЬlasti. Radnirn ljиdima и osnovnirn organizacijama иdrиzeнog rada, koji slobodno udrиzиju svoj rad i sredstva drustvene reprodиkcije u radne organizacije, ukljиcujиci i one koje vrse kreditne i bankarske posiove, u poslovne asocijacije i drиge oЬlike иdrиzenog гаdа, odnosno koji иlazu sredstva prosiгene reprodиkcije u drиgи organizacijи pгiznaje se pravo исеsса и dohotkи koji је ta organizacija ostvarila korisce~ njem tih sredstava. Vazno је, medиtim, naglasiti da је pomenиto pravo исеsса и dohotku и siиcajevima иlaganja sredstava u drиgи radnu organizaciju priznato sarno u иslovima postovanja ravnopravnog polozaja tzv. zivog odnosнo tekиceg rada, to jest jednakih prava radnika. Osirn toga, u ciljи sprecavanja nastajanja i reprodиkovanja Ьilo kakvog licno-svojinskog ili grиpno-svojinskog prisvajanja, izricito је predvideno da se prava na ucesce u dohotku drиge orgaнizacije ро osnovi zajednickog ulaganja sredstava obavezno gase kada se pиtem tog исеsса amoгtizиju ulozeнa sredstva. Takvirn mehanizmom obavezne amortizacije иiozenih sredstava oнemogиcava se da ро osnovi иlo­ zenih sredstava jedno predиzece irna trajno pravo ucesca u dolюtku drиgog predиzeca. Тime se, takode, иnapred destiшulise svako reнtijerstvo, jer se оно cak ako Ьi se pojavilo - pretvara autornatski u oblik »jedrenja« sopstvenih sredstava za rad i za sticanje dohotka. Na nacelи kojirn se Ustavom garantиje neposredaн odnos radnog coveka ne samo prerna rezultatima svog tekиceg rada nego i prema svim oblicima dohotka iz rninиlog rada regulisana sи i drиga pitanja u vezi sa cirkи­ lacijom sredstava drиstvene reprodukcije, bankarskirn sisternom, osigщava­ jиcim i spoljнotrgovinskirn organizacijama i drиgirn trgoviнskim organizacijama koje se bave finaнsijskim poslovirna itd. Upravo to nacelo nam i о­ mоgисије da sve pojavne oЬlike dohotka iz drиstvenog rada podredimo ne270

posredнoj

ekonomskoj - а ne samo politickoj - kontroli radnika u osnov·· nim radnim oгganizacijama ... Utvrdivanje karaktera socijalistickih samoupravнih drиstveнo-ekonom­ skih odnosa sa pomenutim osнovama omogиcilo је da se konkretnije pristи­ pi ustavnorn regиlisaнjи ekonomskih fиnkcija federacije i medиsobnih ekonomskih odnosa federacije i repиЬlika i autorюnшih pokrajina. U tom srnislи ustavnirn promeнarna se predvida da u ekorюrnskoj oЬlasti orgarli fede-· racije ostvarиjи sarno оне fиnkcije koje sи, u skladu sa zajednickim interesirna, Ustavom utvrder1e kao fиnkcije koje se ostvarиju preko organa federacije, dok Ьi sve ostale ekonornske fиnkcije ostvarivale repиЬlike i pokrajine. Prema tome, ocigledno se tirne Ьitno povecavaju prava i odgovornosti гериЬlikа u sferi regиlisanja privrednog zivota. RepиЬlike doЬijaju time kao sarnoиpravne zajednice i kao drzave - ne sarno punu kontrolи nad drи­ stvenom reprodиkcijom, vec i punu odgovornost za. njene uslove i sredstva i za raspolaganje njenirn plodovima. Odgovorнost federacije na jedinstvenom tгzistu svedena је samo na ona pitanja gde је to neophodno za njegovo normalno fиnkcioнisanje, а koja i iнасе u savremenom svetи ниznо postajи stvar medunarodne integracije и zajednickom interesu svih naroda. То takode znaci da federacija u nacelu vise несе odgovarati za razvoj pojedinih regiona, osim za nerazvijena podrиcja, i to u oblmu i na nacin kako se predvida Ustavom, odnosno predlozenim promenama. Pri tome pogotovo izgleda nиZпо i aktиelнo da se naglase nove odgovoшosti republika, jer se нala­ zimo и ргосеsи r·ealizacije programa stabllizacije, kojeg се, razиmljivo, pratiti i razlicite teskoce u pojedinim privrednirn organizacijama, а i и sirirn grиpacijama. Sve repиЬlike i pokrajine rnorace sto pre da se pгipreme za preиzimanje odgovaгajucih funkcija u vezi s tim. Iz tog pгoizlazi i izvaн­ гedan znacaj koji се imati u bиdиcnosti slobodrю medиsobno dogovaranje repиblika odnosno pokгajina. No, и vezi s predlozenim иstavnirn promenama Ьilo је potrebno predvideti i неkе nove instrumente u odнosirna rnedи repиblikama. П okvirи jediн­ stveнog jиgosloveнskog trzista, na primer, niko nerna ргаvо da naгиsava ravnopгavnost svih privrednih sиbjekata, гериЬlikа i pokrajina и pogledи sticanja dohotka i raspolaganja нjirne. Medиtim, irnajиci и vidu postojecи struktщи nase privrede i nјен dinamican razvoj jasno је da se, иsled razliCitog dejstva mera zajednicke ekonomske politike, nece moci u svakorn momeнtu zadovoljiti svi interesi. Zbog toga, se predlaze иstavno institиci­ onalizovanje sistema kompenzacija, shvacenih ne samo, i cak ne u pгvorn redи, u obliku finansijskЉ sredstava, vec i odredeнih drиgih mera koje оЬеzЬеdији иskladivanje mateгijalnih odnosa. О pitanju da li kompeнzacije treba da budu priznate samo radnim organizacijama ili repиЬlikama i гegijama bilo је mнogo diskиsije i spoгo­ va - ро mom miSljenjи, vise nego sto taj proЬlem zaslиzиje. Ti su sporovi viSe posledica sadasnjeg nepoverenja неgо sumnje и sarno nacelo. Jer, sasvim је sigurno da нi jedna гериЬlikа nece dozvoliti i bez institucije kompenzacija - da bude planski i trajnije stavljena u нeravnopravan polozaj. А isto tako је jasno da ni jedna republika nece svesrю ni traziti pгistanak drи­ ge repиЬlike na tako nesto. Zato, priznali mi taj princip ili ne, taj се proЬlem uvek Ьiti stvar dogovaranja i sporazиmevanja rnedu republikama, inace nece Ьiti ni jedinstvene ekonomske politike. U stvari, takvo је staнje 271

vec i danas, s tim sto ga neki zovu stanjem »cenjkanja i pogadanja«, а и sustini је to norrnalan nacin sporazumevanja repuЫika u poшanjkanju pogodnijih instrumenata za zajednicko deшokratsko uskladivanje u pogledu proЫema koje izaziva jedinstvena ekonomska politika federacije zbog nejednakog polozaja i interesa repuЫika. Postojanje jedinstvenog trzista, dalje ekonoшsko oslobadanje rada, kao i obezbedivanje prava repuЬlikaшa i pokrajinama da usmeravaju svoj drustveni razvoj, zahteva i odgovarajuce izmene ekonoшskih funkcija federacije u oЬlasti drustvenog planiranja, monetarnog i poreskog sistema. Planiranje na nivou federacije treba da bude, pre svega, izraz zajednicke funkcije repuЬlika i pokrajina u saglasavanju sopstvenih razvojnih politika i obezbedivanju zajednickih interesa razvoja. Cilj proшena u monetarno-kreditnom sistemu takode је prenosenje velikih prava, ali i duznosti, na repuЬlike i pokгajine. Naime, narodne banke repuЬlika i pokrajina Ьi zajedno sa Narodnom bankom Jugoslavije kreirale i sprovodile zajednicku emisionu i kreditnu politiku, ali Ьi Ьile jednako odgovorne za staЬilnost dinara i opstu likvidnost placanja. U oЬlasti poreskog sistema i politike, repuЬlike i pokrajine utvrdivale Ьi sistem izvora i vrste dopгinosa i poreza gгadana i oгganizacija udruzenog гаdа. Medutim, posto i federacija mora raspolagati odgovarajucim instrumentiшa fiskalne politike, da Ьi mogla obezbedivati ostvarivanje zajednicki utvrdene ekonomske politike, u predlozenim amandшanima su sadrzana u neophodnoш oЬimu i odgovarajuca prava i duzrюsti organa federacije u toj oЬlasti ... (Edva1·d Kardelj, »ProЬlemi nase socijalisticke izgradnje«, »Kultu7"a«, Beograd, 1974, knjiga 9, str. 199-219)

IZ USTA VNШ PROMENA, 1971. GODINE AМANDМAN

XXI

1. Osnovu socijalistickih samoupravnih odrюsa cini drustveno-ekonornski polozaj radnog coveka 11 dгustvenoj гeprodнkciji koji m11 osigurava da, radeci sredst\rima repгodнkcije 11 drustvenoj svojini i odl11cuj11ci neposredno i ravnopravno s drugim radnirn lj11dirna 11 11druzenorn radu о svirn poslovima drustvene гeprodukcije 11 uslovima i odnosirna medusobne zavisnosti, odgovornosti i solidarnosti, ostvaruje svoj licni materijalni i rnoralni interes i pravo da se kor:isti гez11ltatirna svog rada i tekovinama opsteg materijalnog d drнStvenog progresa, da na toj osnovi sto potpunije zadovoljava svoje licne i drustvene potrebe i da razvija svoje radne i druge stvaralacke sposobnosti. Radi obezbedivanja ovakvog drustveno-ekonornskog polozaja radnog coveka, zajemcuje se radnicima, kao пjihovo neotudivo pravo, da na osnovu svog rada u osnovnirn organizacijarna 11druzenog rada 11 kojiшa se udruzuj11 i гаdе, kao i u sviii1 oЬlicirna 11dг11Zivanja i poslovne saradnje tih organizacija, stic11 dohodak i upravljaj11 poslovirna i sredstvirna drust\rene reprodнkcije i odl11cuj11 о dohotk11 koji. kao deo 11kupnog drustvenog dohotka, ostvare 11 razliCitim oЬlicima 11dru2enog rada i 11druzivanja sredstava. Dolюdak ostvaren 11 bllo kom oЬliku 11druzenog rada i 11drнZivanja sredstava pripada u celini osnovnim organizacijarna udruzerюg rada. Od dohotka koji osnovne organizacije 11dr11Zenog rada zajednicki ostvaгe udrпZivanjem i poslovnom saradnjom, pripada svakoj od tih organizacija deo koji odgovara njenom doprinos11 ostvarivanj11 tog dohotka i on је sastavni deo dohotka koji osnovna organizacija udruzenog rada ostvaruje svojirn ulюpnirn poslovanjem i о korne radnici 11 njoj odlнcнju neposredno na osnovн svog rada. Ostvareщ ulшpni dohodak 11 osnovnoj organizaciji udruzenog rada predstavlja materijaln11 оsпоvн prava radnika da odl11cuje о 11slovima svog rada i о raspodeli dohotka i da stice licni dohodak 11 sklad11 sa nacelom raspodele prema rad11 i sa porastom produktivnosti njegovog i ukupnog drustvenog rada. 2. Osпovna organizacija udruzenog rada је osnovni oblik 11druzenog rada 11 kome radnici na osnovн svog rada neposredno i ravnopravno uredнju medusobne odnose u rad11, upravljaj11 poslovima i sredstvirna drustvene reprodнkcije, odlucuj11 о dohotk11 i о drugim pitanjirna svog drustveпo-ekonornskog poloZa.ja. Radnici 11 svakom del11 radпe organizacije (predнzeca, ustaпove i sl.) kojj, predstavlja radn11 celinu 11 kojoj se rezultat njihovog zajednickog rada mo2e potvrditi kao vrednost na trzistu Ш u radnoj organizaciji i koji se na toj osnovi moze samostalno izraziti, imaju pravo da takav deo organizuju kao osnovпu organizaciju udruzenog rada. Radпici osnovne organizacije udrпZenog rada u sastavн radпe organizacije irnaj11 ргаvо da svoju osnovrш orgaпizaciju udrНZeпog rada izdvoje i konstituisu !<:ао samostalnu organizaciju na nacin predviden zakonom. 18

Sишoupravljanje и

Jugoslaviji

273

Oгganizovanjem osnovne o1·ganizac1]e udгu.Zenog 1-ada u sastavи гadne oг­ Ш izdvajanjem osnovne щganizacije udгuzenog гаdа iz sastava radne oгganizacije ne mogи se povгediti ргаvа гadnih ljиdj и dгиgim delovima te

ganizacjje

oгganizacije, niti inteгesi i ргаvа te organizacjje kao celine, koji pгoizlaze -iz meduzavisnosti и гаdи ili zajednickog гаdа иdгиzenjm sгedstvima, kao ni jednostгano menjati medиsobne obaveze. 3. Dohodak гаsрогеduји гadnici и osnovnoj oгganizaciji иdгнzenog гаdа za svoje licne i zajednicke роtгеЬе i za роtгеЬе prosiгenja materijalne osnove иdгиzenog гаdа i podizanja гadne sposobnosti гadnika. Od dohotka kao гezultata njihovog zajednickog гаdа н oгganizaciji i иk:пpnog dгиstvenog гаdа, ostvaгenog na trzistн i и celini medusobnih odnosa ј veza и гazlicitim oЬlicima гadne saгadnje i zajednickog poslovanja, pгipada гadnicima za zadovoljenje njihovih licnЉ i zajednickih роtгеЬа deo tog dohotka sгazmeгan njihovom гаdн i dopгinosu -:1spehи i гаzvоји oгganizacije, koji sи dali svojjm гadom. Svakom гadniku н o1·ganizaciji нdгнzenog rada ргјраdа, saglasno nacelu гaspodele prema гadu, licni dohodak s1·azmeгno гezultatima njegovog гаdа i njegovom licnom dopгinosн нsреhи i гаzvојн oгganizacije kojj је dao svojim нkнpnim, tekнcim i minнlim гadom 11 njoj. Rezнltat гаdа i licni dop1'inos гadnika иsреhн i гаzvојн oгganizacije crdгн­ zenog гаdа osnova su i meгilo, рогеd fuugih osnova i meгila нtv1·denih na nacelima uzajamnosti i solidaшosti, pri odlнcivanjн о нроtгеЬi sгeclstava izdvojenih н oгganizacijama иdгнzenog 1·ada za njihove zajednicke роtгеЬе. 4. Radnici и osnovnoj oгganizaciji иdгuzenog гаdа нtvгdujн osnove i merila гaspoгedivanja do!юtka i гaspodele sгedstava za licne dohotke и skladн sa osnovama i meгilima нtvгdenim samoнpгavnim spoгazнmima i drиstvenim dogovoгima. Ak:o se 1-adnici пе pr·idгzavajи osnova i merila нtvrdenЉ samoupr-avnim spoгazumima Ш dгиstvenim dogovorima, odnosпo ako tah-vi spor-azumi щ dogoYoгi nisи zakljиceni, а гaspoгedivanjem odnosno raspodelom se narиsava nacelo гaspodele ргеmэ гаdн Ш normalan tok dгustvene гeprodнkcije, zakonom se mogи нtvгditi mеге kojima se obezbedLijи odnosi kojj odgovaгajн tim sporazиmima ili dogovoгima, odnosno mеге kojima se obezbeduje гavnopгavnost гaclnika н pгimeni nacela гaspodele ргеmа гаdи. 5. Zajemcuje se svakom гaclnikи и иdгиzепоm гаdи drustvenim sгedstvima da na osnovи svog гаdа ostvaгиje licni dohodak i dгиgа ргаvа najmanje u visini odnosno oblmи kojj obezbedнje njegovu socijalnн sigнrnost i staЬilnost. Visina licnog dohotka i obim ovih ргаvа, kao i пacin njihovog ostvaгivanja иtvгdнји se samoиpravnim spoгazumom odnosno dгиstvenjm dogovoгom Ш za: konom, и zavisnosti od opsteg stepena pгodиktivnosti иlшpnog dгнstvenoa- 1-ada i od opstih нslova sгedine н kojoj гadnik гadi i zivi. "' 6. Slobodnom 1-azmenom svog гаdа sa гadom гadnika и oгganizacijama н oЬlasti ?b1:azovanja, naнke, kиltшe, zdгavstva i drиgih drustvenih delatnosti, kao delom Jedinstvenog ргосеsа dгиStvenog гаdа, гadnd ljнdi оЬеzЬеdнјн svoje licne i zajednicke роtгеЬе и tim oЬlastima. Ovakvim odnosima obezbedиje se гadnicima 11 tim delatnostima jednak drustveno-ekonomski polozaj kao i r·adnicima и drugim organizacijama иdruzenog rada. Radnici и organizacjjama иdrнzenog гаdа dr'Ustvenih delatnostj ј koгjsnici njiho'?-h us_Iиga osn.jvajи samo~rpгavne inteгesne zajednjce i samoиpгavnjm spoГazllffilma 1 иgovoг1ma utvrdщи medиsobne odnose, prava i obaveze. Samoиpгavne inteгesne zajednice mogн radni ljиdi kao korisnici osnovati ~ za zadovoljavanje odredenih licnih i zajedнickih potreba ј ostvaгivanje svojih шteresa na bazi uzajamnosti i solidarnosti, иtvгdијисi na samoиpravпjm osnovama svoje zajednicke i pojedinacne obaveze ргеmа tim zajednicama Ј. svoja zajednjcka i ројеdiнасна prava koja и njima ostvarиjи. Zakonom se mogu иtvrditi obaveze obrazovanja interesnih zajednica, nacela za njihovu oгganizacijи i za medиsobne odпose гadnika zainteгesovaпih oЬlasti гаdа, kao i obaveza placanja dopгiпosa interesnim zajednicarпa гadi finansjranj;;t njihove delatnosti na nacelima solidaгnosti i srazmeгnosti dopгinosa licnim dohocima гadnika odnosno ekonorпskoj snazi drиgih obveznika. · 7. Sгedstva rasporedena и osnovnoj oгganizaciji иdrиzenog rada za pro&iгivanje mateгjjalne osnove гаdа, kao deo zajednjckih sredstava drustvene ге-

274

prodиkcije,

slu.Ze ргоsrгеnјн materijalne osnove гаdа и toj organizacijj i и drustvu kao celini, saglasno interesи гadnjka и organjzaciji udruzenog rada da se и njoj koriste tim sгedstvima ili da ih иdruzujи sa sredstvima drugih organjzacjja гadi zajednickog гаdа i poslovanja. Zakonorп se moze privгemeno ograпiciti raspolaganje delom sredstava drи­ stvene гepro-dukcjje Ш иtvrditi obaveza иdru.Zivaпja dela tjh sredstava radi finansiranja odredenih neophodnih potreba drиstvene repгodukcjje, saglasno Ustavи odnosno pokгajiнskom иstavnom zakonи. 8. Organjzacjje иdгнzenog гаdа, и okvirи samoиp1-avnih sporazuma i drustvenih dogovoгa, i drustveno-poiitjcke zajednjce, и okvjrи svojih иstavom иtvг­ denih ргаvа ј obaveza, dиzne sи da se, и skladи sa t:Iacelima uzajamnosti i solidarnostj, starajи о ekonomskoj i drиgoj pomoci oгganjzacjjama нdrнzenog rada koje dodи и izuzetne ekonomske teskoce i da pгedиzimajи rпеге za njihovн sanacijи kad је to н dгustvenom inteгesи. Oгganizacjje иdгиzenog гаdа, same Ш и okvjгu samoиpгavnih spoгazнma, оЬеzЬеdији, na nacelima иzajamnosti ј solidaшostj, sredstva za zaposljavanje, pгekvalifikacijн i ostvaгivanje drt1gih stecenih prava гadnika, kad иsled tehnolo5kih ј ekonomskjh razloga prestane роtгеЬа za njihovim гadom и orgaпizacjji. Zakonorп se mogн иtvгditi odгedene mateгjjalne obaveze organizacjja нdrн­ zenog гаdа и ciljи stvaгaцja zajednickjh sгedstava radj ostvaгivanja zadataka lz pгethodnih stavova. 9. Radi zadovoljavanja иstavom odnosno pokгajjnskim иst.avnjm zakonorп нtvгdenih opstih drнstvenih роtгеЬа koje оstvагнји и drнstveno-politickirп zajednicama, гadnici рlасајн jz dohotka osnovne oгgaпizacije udruzenog гаdа Ш iz svojih licnЉ dohodaka na osnovи zakona иtvгdene poreze za te potrebe. Obaveze гadnika i oгganjzacjja иdгuzenog гаdа prema drнstveнo-politickim zaj§:dnicama иtvгdujн se и zavisnosti od sposobnosti pгivгede da, и skladи s dostignиtim stepenom prodнktivnostj иkиpnog drt1stvenog гаdа i s potrebama rпa­ teгijalnog i dгнstvenog гazvoja koje odgovarajн njenjm moguCнostima i dиgo­ l·ocnim inteгesjma гazvoja proizvodnih snaga dгиstva, osjgшa zadovoljavanje licni11 i zajedнjckih роtгеЬа гadnih ljиdi i potreba prosirene reprodнkcjje kao i и zavjs_nostj od sposobnosti oгganjzacjje иdruzenog rada da и skiadи ' sa opstirп o1Ja\'ezarпa pгivгede i sa гezнltatjma гаdа i иspehom koje ostvari osjgиra иstavom нtvгdena p1-ava гadnika. 0Уо nacelo se primenjиje i и svjm dгиgim slиeajevima kad se aktjma dгustveno-politickih zajednjca, и okvjгu njihovЉ ргаvа i dнznostj иtvrdenih иsta­ vorп odnosno pokгajjnskim нstavпim zakonom, pгivгemeno ogranicava гaspola­ ganje sгedstvirпa kojjrпa иpravljajн organizacjje иdrнzeпog rada Ш нtvrduje obaveza иdrиzjvanja tih sredstava. 10. Ргеmа oгganjzacjji иdгиzenog rada koja ne jspиnjava svoje zakonorп иtvrdene obaveze Ш koja svojim poslovanjem teze osteti drиstvene interese ili и kojoj se Ьitno poгemeti ostvar·jvanje samoиpгavnih prava гadнika mшru se pod иslovima ј ро postuplш predvidenim zakonom, predиzetj uoseb~e zakono~ иtvrdene pгivremene mere. • 11. Ovim amandшanom stava 2. trstava SFRJ.

zamenjиjи

se

odгedbe

i';l. 11. 12, 15 stava 3.

ј

18.

AМANDMAN ХХП

гаd i sredstva drustvene reprodиkcjje и osnovnim organjzacl]ama rada гadnjci slobodno иdrиzији и predиzecima, иstanovama i dгugim radnim organizacjjama Ш и drugim oЬlicima иdrиzerюg rada, иklјисијисi ј one kojj vгse kгeditn_e i bankaгske poslove i poslove osiguranja, radi povecanja dohotka и osnovnim oгganjzacijama иdruzenog rada i иnapredenja i lЋZVl]anja sopstvenog i zajednickog гаdа i poslovanja i podizaпja proizvodnosti иkupnog drustvenog гаdа. Medusobne odnose и ovim oгganizacjjarпa radпici иrеdији samoиpravnjm sporazumom о иdruZivanjи na osnovи гavпopгavnostj, оЬеzЬеdијисј н celiнi ovih odnosa neotudivo ргаvо radпi~a da na osnovu svog гаdа иpravlja poslovima i

1. Svoj

иdrиzenog

18'

273

sredstvima drustvene reprodukcije i odlucuje о dohotku koji ostvaruje osnovпa organizacija udruzenog rada u kojoj radi. Statuti i drugi opsti akti organizacije u kojoj su udrиZene osпovne organizacije udrиZenog rada ne mogu Ьiti u supr·otnosti sa samoupravnim spoгazumom о

udrиZivanju.

Osnovne i druge organizacije udruzenog rada nosioci su ргаvа i obaveza koji im na osnovu ustava, zakona i samoupravnog sporazuma о udruzivanju pripadaju. 2. Dohodak koji osnovne organizacije udruzenog rada udrиzivanjem rada i sredstava i poslovnom saradnjom s drugim organizacijama zajednicki ostvare 11 vidи kamata na kredit ili u drиgom vidи, sastavni је deo dohotka koji osnovпe organizacije иdruzenog гаdа ostvarиjи svojim 11kиpnim poslovanjem i pripada ovim . organizacijama srazmerno njihovom doprinosи ostvarivaпjи tog dohotka. 3. Oгgaпizaciji udгuZenog гаdа koja se u svome poslovanjи koristi иdru­ zenim sredstvima drugih orgaпizacija иdruzenog гаdа, koje ро tom osnovи irnaju pravo na исеsсе 11 njenom dohotkи, moraju 11 okviru ostvarenog dollotka Ыti obezbedena sгedstva za licnи i zajednicku potrosnjи гadnika, kao i sredstva za prosi11ivanje materijalne osnove rada prema njenom doprinosи zajednickim rezнЏatima r-ada. Meгila za 11tvrdivanje sredstava za licnи i zajednicku potгosnj11 гadnika i dopгinosa zajednickim rezllltatima гаdа odгedнju se иgovorom и skladи sa jedinstvenirn nacelima о udrнzivanj11 sredstava иtvrdenirn saveznirn zakonom, kao i sa samoupravnirn sporazurnirna i drustvenim dogovororn о ovirn rnerilima. UdruZivanjem sгedstava ne rnogи se steci nikakva svojinska ili druga trajna ргаvа. Pravo na исеsсе u dol10tku druge organizacije ро osnovи udrиZi­ vanja sгedstava gasi se, и skladu sa jedinstveпim nacelima о 11dпili.vanju sredstava i и skladu sa иgovororn, vracanjem odnosno amortizacijom sredstava cijim је иdruzivanjern ovo pravo steceno. Drиga иzajamna ргаvа i obaveze ро osnovu udrнzivanja sredstava ostvarиju se saglasno ugovorи. 4. Organizacije иdгиZenog гаdа rnogи sгedstva drU.Stvene repгodukcije иla­ gati и inostгanstvu i korJ.stЩ se sгedstvima str·anih lica, pod uslovima i 11 gгanicarna иtvrdenirn saveznim zakonom. Prava stranog lica na sredstva koja ulaze 11 oгganizaciju udrиZenog rada 11 zernlji ne rnogu se posle zakljиcenja ugovoгa urnanjiti zakonom i1i drugim aktorn. 5. Radi prosirivanja rnaterijalne osnove rada, organizacije udruzenog гаdа rnogи prikиpljati novcana sredstva gradana i obezbediti irn, uz vгacanje оvЉ sredstava, i naknadи za иlozena sredstva и vidи kamata Ш i drugih pogodпosti. 6. Medusobni kгeditni odnosi organizacija иdrиzenog rada i пјЉоvi odпosi sa drugirn licima 11 okviru kreditnog sisterna uredиju se и skladи sa jedinstvenirn nacelirna иtvгdenim saveznim zakonorn. Ugovo1·ima о medusobnim kreditnirn odnosirna i=edи oгganizacija иdru­ zenog rada i о njihovim odnosirna sa drugim licirna 11 okviru kreditnog sisterna ne rnogи se, рогеd obaveza о uslovima koriscenja i vracanja kredita и granicarna odredenirn zakonom, иtvrdivati i dп1ge obaveze kojirna se ograпicavaju иstavorn иtvгdena ргаvа radnika. 7. Radi ostvarivanja zajednickih interesa u obezbedivanju novcanih sredstava za vrseпje i prosirivanje svoje delatпosti, oгganizacije udruzenog rada, interesne zajedпice i drиstveno-politicke zajednice пюgи иgovororn osnivati Ьапkе, kao роsеЬпе organizacije udгu:Z.eпog гаdа za vrseпje kreditnih baпkarskih poslova. Organizacije udruzenog rada, interesne zajednice i drustveпo-politiCke zajednice, kao i druga drustveпa pravna lica koja иdrиZuju svoja sredstva u banci, иpravljaju poslovima banke saglasno ugovoru о osnivanju banke i statutu Ьапkе koji se donosi и sldadu s tim иgovororn. Sredstva koja banka ostvaГi svojirn poslovanjern, ро izdvajanju dela za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba гadnika koji rade u banci i za unapredivanje materijalne osnove njihovog rada, raspodeljиju se na drиstvena pravna lica koja su иdr·uzila svoja sr·edstva и banoi, saglasno statutu bat1ke. 276

Od dela sredstava koja se иdrиzији и banci i dela r-aspodeljenih SI"edstava ostvarenih poslovanjern banke obrazuje se rezervni fond banke. Sredstva koja se raspodeljиjи iZ dohotka banke mogu se oporezivati samo kao prihod lica na koja sи rasporedena i na osnovu propisa i и korist drustveno-politicke zajednice kojoj se placa рогеz iz dollotka tih lica. Poslovanje banaka koje se odnosi na pгjkupljanje stednih иloga gradana, prava i obaveze banaka и vezi s tirn poslovanjem, kao i prava gradana i da na osnovu svojЉ stednih uloga, ротеd иgovoi"enih karnata, sticн druga prava, uredujн sa zakonom, и skladt1 sa jedinstvenim nacelirna kreditnog sisterna. 8. Orgarlizacije udп!Zenog rada, intei"esne zajednice, drU.Stveno-politicke zajednice i drиga drustvena pravna lica, koji svoja sredstva иdruzujи и osigиra­ vajиcirn i dгugirn novcaniш organizacijarna, imajи u pogledи 11pravljanja tim OI"ganizacijama i и pogledu raspodele и nacelи ista prava kao i drU.Stvena pravna lica koja иdruzиju svoja sredstva u banci. Prava gгadana-osigui"anika na исе5се и иpгavljanju, kao i druga njihova prava, иtvгdujи se statиtom и sldadи sa zakonorn. Organizacije иdгuzenog rada, interesne zajednice, drustveno-politicke zajednice i dгuga drиstvena pravna lica irnajн u organizacijarпa 11dru:Z.enog rada koje se, pored dгugih delatnosti, bave i banlшгskim i1i slicnirn poslovanjern radi stic;.anja dohotka, и nacelu ista prava kao i drиstveпa pravna lica koja udгuZиju sгedstva н banci, i to н delu koji se odnosi na to poslovaпje. Osnivanje i poslovanje organizacija иdгнzenog rada koje se bave poslovirna pгometa гоЬе i usluga иreduje se u skladu sa пacelirna иdi"нzenog rada i sarnoupravljanja, medusobnog uticaja na poslovnн politiku u okviги njihove saradnje s pгoizvodnim i drиgirn oгganizacijama, zajednickog preuzimanja rizika i zajednicke odgovoгnosti za prosirivanje mateгijalne osnove i poveeanje pr·odиk­ tivnosti гаdа ll proizvodnji i I'obnom pгornetн, kao i odgovarajuceg исеsеа и dollotku ostvaгenorn ovom saradnjorn. 9. Ovim amandmanom zamenjиjи se odredbe cl. 19. stava 4. i 29. st. 4. i 5. Ustava SFRJ. AМANDMAN ХХШ

1. Sarnoиpi"avnirn spoгazurnom radnici osnovnih i drugih organizacija иdru­ zenog I"ada i inteгesne zajednice нskladиju medusobne inteгese u dгustvenoj podeli rada i drиstvenoj reprodukciji, 11tvi'dujн osnove i kriteгijнme ро kojima oni иskladнju svoje posebne interese sa zajeclnickim interesima i нtvrdujн medн­ sobna ргаvа i odgovornosti i mere za njihovo ostvaгivanje. Samoнpгavni sporazurn obavezuje organizacijи иdгuzenog гаdа i interesn11 zajednicu koja ga zakljuci Ш rnн pristupi. Osnovne i dгuge oгganizacije 11drиZenog гаdа i intei"esne zajednice koje smatrajи da su sarnoupravnirn spoi"azumorn drugih orgaпizacija 11dгнzenog гаdа povredeni njihovi interesi mogи pokгenиti postнpak za preispitivanje sarnoиp­ ravnog sporazllПla na nacin utvrden zakonom. 2. J:'i·нstvenim dogovororn oгganizacije udruzenog rada i njihove opste asoClJacije, inteгesne zajednice, dгustveno-politicke zajednicE!, sindikati i druge drustveno-politicke organizacije i сlгнgе samoupravпe i dl"llStvene organizacije obezbedujи i ostvarиjи sarnoиpгavno нskladivanje i uгedivanje drиstveno-ekonorn­ skih i drugih odnosa od zajednickog Ш opsteg interesa. Dгиstveni dogovor obavezuje o1·ganizacije i zajednice koje ga prihvate. DrU.Stveno-politicke zajednice, u okviru svojih prava i dн:Z.nosti mogн zakoнom Ш drиgim opstirn aktorn иtvrditi da је drиstveni dogovor opste obavezan. 3. Postupak zakljucivanja i sprovodenja sarnoupгavnog sporazuma i drustvenog dogovoгa zasniva se na nacelirna javnosti i ravnopгavnosti иcesnika sporazllПlevanja i dogovaгanja. Sarnoнpгavnirn spoгazшnom i drustvenim dogovorom иtvrdнjи se шеrе za njihovo sprovodenje i mateгijalna i drustvena odgovornost 11cesnika sporazumevanja i dogovaranja. (»Sluzbeni list SFRJ«

Ьт.

29, 1971)

277

IZ EKSPOZEA MILENTIJA POPOVICA NA ZAJEDNI{ЖOJ SEDNICI SVIH VECA SAVEZNE SKUPSTINE, 29. MARTA 1971. GODINE ... Samoupravljanje i drustveno-ekonomskii odnosi, naroCito u vezi sa sprovodenjem privr·edne reforme, razvijali su se u pravcu sve sirih i slozenijih robnih i novcanih oЬlika privredivanja. Naime, nasa privreda postaje sve razvijenija. Sve razvijenije proizvodne snage u takvim usloviшa stalno, kontinuirano, rekao Ьih zakonito, zahtevaju da se mnoge stvari u 11asem drustvu resavaju na nov nacin. One, ocigledrю, traze sve slobodnije ispoljavanje robnih odnosa i novcanih oblika privrediva11ja, narocito ako - а to smo poslednjih godina ci11ili - sve vise oslobadamo trziste. Slobodniji i slozeniji robni oЬlici u uslovima samoupravlja11ja neminovno traze slobodnije drustveno-politicke odnose ne u smislu burzoaskog liЬeralizma nego u tom smislu da radni covek, preko svoje radne organizacije, svoje interesne zajednice, zaista postane slobodan i odlucujuci faktor u odlucivanju u svim oЬlastima ekonomskog i drustveno-politickog zivota uopste. Ovakav razvoj uslovio је brze ukidanje objektivne osnove za egzistenciju etatistickih · ekorюmskih odnosa etatizma u sferi ekonomskih odnosa, ali је nametnuo potrebu pгomene politicko-pravnih okvira drustvenill odrюsa. Citava ustavno-pravna nadgradnja, koja jos uvek nosi znatпe elemente prevazidenih i u mnogo cemu etatistickih odпosa, treba da se uskladi s пovim ekorюшskim odnosiшa. Dosadanji oblici uredenja tih odnosa u mnogo cemu su odgovar·ali privredi u kojoj se, s јеdпе strane, javlja pojediпacno, izolovaпo, inokosno preduzece, а s druge strane, drzava, sa svojim »instrumeпtima«. Robni i пovcani oblici poslovanja saЬijeni su u zaostale, skucene, adпlinistrativпe, u sustirli etatisticke odnose. Celokupna politicko-pravнa nadgradnja nije dovoljno pratila razvoj u bazi drustva. Tu је Ьilo zaostajanja, sporosti u resavanju iskгslih proЬlema i otvara11ju нovih mogucнosti za oslobadanje, za kretanje i uspostavljaпje novih ekonomskih odnosa na samoupravrюj osnovi. То se odrazilo, kako па razvoj samoupravljaпja uнutar samih radnЉ organizacija, tako i na razvoj u celokupnoш drustveпom zivotu. U rneri u kojoj smo prelazili na trzisne odrюse, Zilatno oslobodena raznih oЬlika administrativne koпtrole, privreda је ро prirodi stvari tezila ka integraciji, razЬijajuci stare uske okvire koje јој је etatizam nametnuo. Integracija se nametnula - postala је neka vrsta dnevne parole. Ona se stihijno proЬijala kroz sumu propisa postojeceg pravnog sistema koji nije 279

pratio ovaj razvoj. То, svakako, govori ne samo о zivotnosti nase pr·ivrede i celokиpnog privrednog organizma nego i о zakonitostima koje иslov­ ljava tehnolosko-tehnicki razvoj na sadasnjoj etapi drиstvenog razvoja. То svedoci da se neposredni proizvodaci, radnicka klasa, kada sи jednom zaposeli pozicijи и privredi i drиstvenom Zivotи i kada sи poceli da, makar i ograniceno, оdlисији i иpravljajи, несе zadovoljiti time i da hoce i da traze da idи dalje. То је ona drиstvena i politicka snaga koja и svakodnevnom zivotи и samoj bazi drиstva нeprekidнo potkopava osnove etatistickih odnosa, stalno »otvara ноvе proЬleme« - stalнo trazi nove dalje pгomene. То је она r·evolиcionarнa snaga koja nase drиstvo stalno podstice da se dalje potvrdиje i razvija na samoиpravnoj osnovi. Medиtim, ti novi slobodniji robni i novcani odnosi i novi integracioni procesi razvijali sи se и нepovoljnim иslovima. Unиtrasnji odnosi нisи bili гeseni na dosledno samoиpravnoj osnovi, na оЬеzЬеdенји domiнantne иloge radnog coveka и odnosи на zivi i на minиli rad. Koпcentracijom sredstava drиstveнe reprodиkcije i stvaranjern centralнih foпdova odlukama centralnih radnickih saveta, ekoпomska priroda odnosa иnиtar integrisanih celina ostajala је admiпistrativпa bez obzira na spoljnи demokratskи samoиpгav­ nи formи i na postojanje radnickih saveta. Radni ljиdi, neposredni proizvodaci, и pojedinim fabrikarna i drиgim delovima ovakve integrisane celine Ьivali sи takvom iнtegracijom liseni ргаvа i mogucnosti da оdlисији о svom minиlom radи »svom viskи rada«. Samim tim sto radni ljиdi иdrиziva­ njem svoga dela viska гаdа пisи stekli i pravo па исеsсе и dohotkи, koji је ostvareп na osnovи koгisceпja tog viska, gиЬili sи i mogиcпost i interes da оdlисији о prosireпoj гepгodиkciji. То је sиstina i objektivna ekoпomska baza - onaj ekonomski odnos - iz koga izrasta Ьirokratizam i tehnokratizam. Isto tako, to је гazlog da sи гadnicki saveti и okvakvim organima sve vise doЬijali kaгakteг politicko-pгedstavnickih organa koji и sebl krijи opasnost od Ьiгokratizacije, иmesto da se гazvijajи и samoиpravne neposredno demokratske oгgane. Na taj naCin se tehnokratizam, koji ima osnovи и neekonomskim admiпistrativnim odnosima, и kretanjи drиstveпog kapitala и integrisaпim organima, povezиje s Ьirokratizmom cija је osпova и politicko-predstavпickoj prirodi sanюиpravnih огgапа ovih orgaпizama. Drugim recima, Ьirokratizam i tehпokratizam radajи se iz iste osno-v·e i koce razvoj samoиpravljanja и ekonomskoj sferi i neposredne demokratije и politickoj пadgradnji. Zadrzavanje statistickih odnosa и sferi prosiгene reprodиkcije, pored toga sto је kocilo razvoj integracije ogledalo se i и zadrzavanjи drzavnog kapitala и svim drustveпo-politickim zajednicama i drиgim fondovima ovih zajedпica. Isto tako, и krajnjoj liпiji, admiпistгativпo-bиdzetski karakteг interesпih zajednica, takode је oЬlik etatistickih odnosa. Izvore za te pojave treba traziti и nerazvijeпosti odпosa и sferi kretanja minиlog rada. Upravo na takvim odnosima nastavio је da zivi etatizam и preobrazenom vidи и federaciji, repиblici i komиni. Drzava i to и federaciji, repиblici i komиni пeposredno је odlиcivala о prosirenoj reprodиkciji. Drzava se, и stvari, na svim нivoinш javlja i ponasa kao »vlasnik« sredstava za prosirenи reprodиkcijи. U tome lezi иzrok, i pored наsе zelje i нароrа da tako ne Ьиdе, sto је federacija zadrzala, posebno и ekonomici, velike kиmpetencije. Те kompetencije sи, posmatrano pravпo, vrlo siroke, а ро svojoj ekoпomskoj sиstiпi etatisticke. U tome је zapravo i osnova sve ostrijih sиkoba repиbli-

280

ka i federacije i sиkoba medи samim repиЬlikama. Naime, и ranijem peгio­ du administrativne privrede, kada је etatizam и potpиnosti prozimao celokиpne drиstveno-ekonomske odnose i Ьiо, и stvari, vladajиci odnos и citavoj ekoпomskoj sferi, Ьiо је nиzап centralizam, koncentracija ekonomske i regиlativrю-pгavne moci и federaciji. u tim иsloviшa pitanje ))pгelivanja viska гаdа« iz radne organizacije и radnи organizacijи, iz graпe и grапи, iz repиblike и гериЬlikи, dгиkcije se ispoljavalo i resavalo. Postojali sи i posebni oblici гesavanja sиkoba пacionalnih interesa. Razvoj samoиpravljanja, гоЬnе p1·oizvodnje i tгzisпih odпosa, о сети vec Ьilo гесi, nametnиo је роtгеЬи da о viskи гаdа, о prosirenoj repгo­ dиkciji svojoj i drиstvenoj иopste - оdlисији, pre svega, saшi sиbjekti robne proizvodпje, neposгedni proizvodaci и osnovnoj oгganizaciji иdrиze­ nog гаdа. Zbog toga је i Ьiо sve odlиcniji zahtev гadnih ljиdi da neposredno оdlисији i о prosirenoj гeprodиkciji, sto se ispoljavalo na razne пaCine. S obziгom па to da sи od polozaja privrede и svakoj repиblici zavisili neposredno i иslovi drиstvenog zivota и celini i пjihov dalji гazvoj, to је пaslo svoj politicki izraz - koji је i sаш ponekad пюrао ЬЩ etatisticki - и nastojaпjи repиЬlika da иtiси па politikи ироtгеЬе viska rada radnih ljиdi te гериЬlikе, viska гаdа koji se stvara и toj zajednici Ти sи i nastajali medurepиЬlicki sиkoЬi. Slobodna robna privreda i slobodini ekonomski odnosi moгali sи da istaknи i stvarne odnose medи drиstverю-politickim zajednicama. odnose medи repиЬlikama. No, posto је federacija Ьila nosilac ekonomske moci и koгiscenjи sиvise velikog dela viska rada, to sи se stvarni izvoгi sиpгotпosti i nesporazиma koji leze и гealnim odnosima шеdи repиb­ likama, ispoljavali kao konfrontacija - federacija - repиЬlika. Могаlо је zbog toga doCi do zahteva za ekonomskim i politickim osaшostaljivanjem гериЬlikа. То se moralo odraziti na се1оkирпе odnose federacija repиbli­ ka а takode i па odnose medи repиЬlikama. PostojeCi etatisticki odnosi do§li sи и sиkob s pravcem гazvoja koji је nиzno proizlazio iz samoиpгav­ Ijaпja i tгzisnih odnosa. lmajиci siгoke kompeteпcije, koje sи ро svojoj ekoпoшskoj sиstini Ьile i ostale etatisticke, federacija se и pravnom i ekonomskom poretku moгala javiti kao vlasnik. U takvom sistemи i repиЬlika se takode moгala ponasati kao vlasnik. Pгotivгecnosti izшedи federacije i repиЬlika, pre svega, doЬile sи kaгakteг sиkoba dva ))etatisticka vlasnika«. Ali и tош sиkоЬи javili sи se и novom svetlи i proЬleшi нacionalnih odnosa, i to kao stvarni pl·oЬlemi. Тај sиkob dva ))etatisticka vlasпika« ispoljio se kao sиkob oko koш­ petencija federacije i тepиblika, а и politickom pogledи doЬio је vid sиko­ ba izmedи centralizma i renиЬlickih zahteva za vecom samostalnoscи, iako је и osnovi to Ьiо sиkob i;medи etatizшa i samoиpravljanja, koji је samo na osnovи potiskivanja etatizшa и celini mogao naci svoje гazresavanje. Dги­ gim гecima, etatisticka osnova и sferi prosiгene тергоdиkсiје predstavljala: је и pogresnom svetlи stvaгne odnose i prave ргоЬlеше. U onoj meri и kojoj sи se zadrzali i ziveli etatisticki odnosi и ekonomsko.i bazi drиstva zbog cega је pгevise admiпistrativne regиlative ostajalo и federaciji i и repиblikama, и toj meгi odnosi и komиnaшa, kao osnovim drustveno-politickiш zajednicama, nisи mogli da se razvijajи kako smo zeleli i kako је mnogiш politickiш dokиmentima proklamovano, рге svega Ustavom 1963. godiпe i svim dokиmentima politickih tela. је

281

Ekonomski odnosi u komuni ostajali su administrativno-etatisticki. То se ogleda, izmedu ostalog, u tome sto su porezi i budzeч i dalje ostali bitan elemenat u гesavanju svih pitanja u zadovoljavanju zajednickih potreba radnih ljudi - gradana. Ako opstini ostaju sredstva koja јој sira drustveno-politicka zajednica prepusti, а ona ih preko budzeta rasporeduje za namene koje su manje-vise unapred fiksirane, onda u takvim uslovima opstinska skupstina malo sta ima i da pita gradaнe. Ona se, ро prirodi stvari, javlja kao orgaп odvojen od gradaнina, van njegove neposredne moci i uticaja. То proizlazi iz administr-ativnog kaгaktera odnosa, а nije stvar dobre volje i svesti odgovornih ljudi u opstini. Radaju se dve vrste odnosa izmedu gradaпiпa i komune: jedan deo licnog dohotka realizuje se slobodпim uspostavljanjem ekonomskih odnosa ponude i potraznje pгilikom placanja razпih usluga, а drugi deo је etatizovaп kroz obavezno poгesko izdvajaпje za razнe sluzbe i potrebe. Тај etatizovani deo istovremerю је pokazatelj nejednakog polozaja ljudi u raznim sferama drustvenih delatnosti. Gradaniп је doveden u poziciju da se prema sredstvima udгuzeпim za zadovoljenje svojih potreba ропаsа kao prema otucienom dohotku, а prema organima komune kao prema vlasti - instituciji koja nije pod njegovom neposredпom demokratskom koпtrolom. Tu lezi uzrok birokratizaciji odnosa u komuni. Takvo stanje је bremenito raznim protivuгecnostima i cesto se ispoljava kroz borbu grupa za vlast i pozicije raznim foгumirna u institucionalnom mehanizmu komune, kгoz grupasenja i slicno. Daпas su u sferi politickog zЬivaнja u prvom planu protivurecnosti izmedu federacije i repuЬlika i repuЬlika medusobno. Oni determinisu politicku klimu. То је razumljivo i osnovrю. Mada је objektivna osrюva ovih sukoba u nerazresenim odпosima u ekoпomskoj bazi drustva, pre svega u odnosima proizvodnje i raspodele vrednosti, mada se i odпosi koji se konstituisu u federaciji, protivurecпosti i sukoЬi koji se kroz federaciju odrzavaju ne mogu trajnije i celovito kompetentno resiti ako se ne uspostave dosledno samoupravni od!losi u proizvodnji i raspodeli vrednosti, ipak se mora poceti s rasciscavanjem odnosa u federaciji. Nereseni odПOSi u proizvodnji i гaspodeli vrednosti na samoupravnoj osnovi doveli su, narocito na nivou federacije, do zaostravanja protivurecnosti naseg drustvenog zivota: fedeгacija је zadrzala prevelike kompeteпcije; neka ovlascenja ostala su dugo etatisticka; komplikovali su se odnosi organ federacije - orgaп republike, а isto tako, i odnosi medu repuЬlikama. Sve је to zahtevalo promenu odnosa u federaciji. Osim toga, na пivou federacije, preko Ustava federacije, trebalo је dati osnovu za nove odnose proizvodнje i raspodele koji odgovaraju prirodi samoupravnog drustva i time otvoriti put za stvaralacku inicijativu na svim nivoima drustvenog i privred!log organizma, za rasciscavanje odnosa i u drugim sferama drustverюg zivota. Zbog svega toga, promene pred kojima se nalazimo jesu duboke promene prirode nase federacije kao zajednice naгoda, krupne promene u polozaju repuЬlika u pogledu пjihove odgovornosti, kako za drustvena kretanja u repuЬlici, tako i u celoj zajednici. Medutiш, istovreшeno шоrашо iшati u vidu da је, u sustini, u pitanju razresavanje sukoba izmedu etatizma u drustvenoj bazi i samoupravljanja u sviш sferama naseg drustva i na svim nivoima. Zato mi-· sliш da је neophodno, pri resavanju ovih pitanja о kojima sada neposredno odlucujemo, sagledati celirш proЬlema koji stoje pred паша, da Ьismo mogli odlucпo i dosledno da radimo па stvaranju novih odnosa.

282

Рrеша tоше, dosadasпji raZVOJ Је pred nase drustvo postavio zadatke koji su, u stvari, dve strane istog drustvenog odnosa: prvo, osloboditi razvoj unutrasnjih odnosa u orgaпizacijama udruzerюg rada i osoboditi drustvenoekonoшske odnose etatizma ciji su ostaci jos veoma jaki, narocito u sferi pгosirene reprodukcije i, drugo, razviti drustveno-ekonomske i politicke odnose u komuni, kao osпovnoj drustveno-politickoj zajednici, narocito u obIasti zadovoljavaпja potreba radпih ljudi vап udruzenog rada. Istovremeno, upraYo гadi toga, neophodno је izvriШi promeпe u politickom sistemu, koji vec zaostaje prema odnosima koji su se, razvojem saшoupravljanja i trzisnih odnosa, dosad razvili. Iz пeresenih ovih pitanja izrastaju razne drustYene protivurecnosti i koпflikti, koji se izrazavaju kao шedurepuЬlicki, odnosno medunacionalni sukoЬi i suprotпosti izmedu federacije i repuЬlika i kao Ьirokratske i tehnokratske tendencije. Mislim da је u resavanju tih pitanja smisao ustavпih promeпa. Jedan deo tih pitanja nastojimo da resiшo kroz predlozene amandmane. Те proшene u ekonomskoj bazi drustva, u proizvodnji i raspodeli vrednosti, izrazene su u amandшanima XXI - XXVI, а narocHo u amandmanima XXI i XXII. То su osnovni i najЬitniji amandrnani, izmedu ostalog, zato sto su oni osnova za krupпe i Ьitne promene koje se odnose па ulogu i karakteг federacije, na polozaj i ulogu гepuЬlika, па prirodu odnosa medu гepuЬlikama i pokrajiпama, ра i medu nacijama i narodnostima. Orli su osnova i гavnopravnost naroda i narodnosti, mada se ravnopravnost ne svodi na to i ne iscгpljuje time. П oviш aшandmaniшa је potpunije, doslednije i sire пеgо dosad izrazen polozaj radnog coveka u udruzenoш radu i mngucnost da se radrli covek u potpuнosti afirшise kao drustveno-ekonomski faktoг i da, kao takav, postane osnovпi odlucujuci nosilac drustvenog kretanja, kako u ekonomici, tako i u politici. Qyim amandmanima koнstituise se osпovna organizacija udruzenog гаdа kao osnovni oЬlik udruzenog гаdа, u okviгu koje radni ljudi imaju рlЋУО da neposredno, bez posrednika, preuzmu funkciju i sredstva drustvene гepтodukcije. Valja obratiti punu pazпju na ovu kategoriju i terшin. П stvaгi, to је noya kategorija, koja ima odlucujuci zпасај i kljucnu ulogu u celokupnom sistemu prosirene гeprodukcije zasnovaпe na samoupravljanju radnЉ ljudi. Osпovna organizacija udruzerюg rada treba da se konstituise svuda gde se pl'oizvod rada »moze u razmeni potvrditi kao vrednost i koji se na toj osnovi moze samostalno izraziti«, drugim recima, svuda gde se moze kroz сепu proizvoda izraziti rezultat rada, tu radni ljudi iшaju ustavno pravo da se konstituisu kao osnovna organizacija udruzenog rada. А Cim se kao osnovna oгganizacija udruzerюg rada konstituisu, oni iшaju ро Пstavu Ьitrю, osnovrю pravo da budu nosioci prosirene proizvodпje i raspodele vred!losti, Ьilo kao samostalni subjekt, Ьilo udruzeni u razlicite oЬlike udruzivaпja s drugirn rad·пiш ljudima, njihoviш osnovnim orgaпizacijaшa udruzenog rada, bez otudivaпja viska rada. Druga karakteristika osnovпe organizacije udruzenog rada је da su u njoj odnosi medu ljudima dati kao neposredna kooperacija ljudi u procesu proizvod!lje i raspodele Yrednosti. Ekoпomski odпosi medu ljudima u njoj ne uspostavljaju se preko cena, tj. preko proizvoda, preko stvari, vec kao neposl'ed!lo ljudski odnosi, odnosi u kojima ljudi u osnovi direktrю odlucuju о proizvodnji i raspodeli, kao i о svim pitaпjima u vezi s proizvodnjom i raspodeloш. Odnosi шedu ljudiшa, koji su se koпstituisali u razliCite os-

283

novne organizaClJe иdrиzenog rada, иspostavljajи se posredno, preko cene proizvoda, znaci preko stvari - preko proizvoda. Zbog toga sи i odnosi samoиpravljanja и osnovnoj organizaciji иdrи­ zenog rada ро svojoj prirodi i sиstini neposredno demokratski odnosi. Ovo i jeste onaj ekonomski odnos koji је objektivna drиstvena osnova nase samoиpravne neposredne demokratije. U organizovanjи samoиpravljanja и ovim osnovnim organizacijama иdrиzenog rada о ovome se mora voditi racиna. Drиkcije је и vecem privrednom organizmи koji se sastoji od vise osnovnih organizacija иdrиzenog rada. Ти se organi samoиpravljanja ne javljaju kao neposredno demokratski organi, јег ni ekonomski odnosi medи ljиdima nisи пeposгedna kooperacija. U пjima se огgапi samoиpгavljanja konstitиisи posгednim pиtem, ра zato ovde иvek postoji opasпost od pгetvю-anja ovih огgапа

и

politicko-pгedstavnicke

284

огgапа obezbedиje

огgапе.

Neposгedno

demokгatska

ргiгоdа

se preko delegatskog sistema konstitиisanja ovih orgaпa. Zbog toga се delegatski sistem koпstitиisaпja ovih organa u ovakvim razvijenim oгganizacijama иdruzeпog гаdа ili asocijacijama Ьiti јеdап od najvaznijih zadataka u пarednom periodи i пajvaznija karika и borЬi za dalje гazvijanje samoиpravljanja. Koпstitиisani и osnovne organizacije иdrиzeпog гаdа, radni ljиdi иlaze и sve slozene odnose pгoizvodпje i raspodele. Konstitиisanjem ovakve osnovne oгganizacije иdгиzепоg rada Ьilo је mogиce u arnaпdmanima XXI i XXII иstavno definisati celokupni proces prosiгene reprodиkcije na dosledno samoиpravпim osnovama. Bilo је mogиce izraziti i celovitost dги­ stvene гeprodиkcije i odгedeni znacaj miпиlog rada, tj. odnos radnog coveka ргеmа svome i tиdem miпиlorn radи. Nacelna reseпja, koja је dao Amaпdman XXI tгеЬа da omogиce da гadni covek stvarno оdlисије о akи­ mиliranim sгedstvima, sto се onemogиciti da neko »tгeCi«, tj. drzava ili tehnokгatija ili пjihov savez, preko гaspolaganja akиmиlacijom, posedиje ekonomskи а time i politickи moc и drиstvи. Radni covek postaje гadni covek-samoиpravljac, пosilac i tvoгac, sиbjekt celokиpnog dгиstvenog zivota, odnosno гadnicka klasa, paгafгazirajиci poznatи misao, postaje »ekoпomski vladajиca klasa«. Jedan od osnovnih principa izrazen ovim amandmaпima је da niko nema pravo da ekspгopгise radпog coveka i пјеgоvи osnovnи oгgaпizacijи иdгиzenog rada od rezиltata njegovog rada. Amandmani sasvim јаsпо иtvг­ dији da је гаdпi covek taj koji и toj osпovnoj orgaпizaciji proizvodi, stvara vrednost, realizиje vrednost i tи vrednost raspodeljиje neposredno i ravnopravпo s drиgim radnim ljиdima koji cine tи osnovnи organizacijи иdrи­ zenog гаdа и odnosima medиsobпe zavisnosti, odgovoгnosti i solidarnosti. On i оdlисије kako се је иpotгeЬiti и prostoj reprodиkciji i и pгosirenoj гepгodиkciji, za pгosiгenje mateгijalne osnove rada и organizaciji, odпosrю и dгиstvи kao celini. On takode оdlисије kako се је иpotгeЬiti da Ьi resavao zajednicke роtгеЬе radnih ljиdi i dгиstva kao celine - prosvetи, zdгavlje, kиltши, socijalno staranje itd. Akиmиlacijи moze da upotгeЬljava i о njoj da оdlисије samo radni covek i njegova osпovna oгganizacija Ш njegova inteгesna zajednica, kоји on takode sиveгeno osniva kao samoиpгavnи zajednicи, da Ьi kгoz nји i ргеkо nje гesavao i zadovoljavao razlicite роtгеЬе van onih koje se odnose na samи pгoizvodnjи (sticanje i raspodelи) vгed­ nosti. Amandmanima se otvaгa риt da i pojam гadni covek и ргосеsи daljeg гazvoja samoиpгavnih ekonomskih odnosa i neposгedno-demokratskih, poli-

ovakvih

tickih odnosa doЬije svoj риш 1zraz i pиni sadгzaj, ekonomski sadrzaj. Naime, radпi covek - sanюиpravljac пiје samo politicko-demokratski vec је i politekorюmska kategorija. Samo tako on moze postati »ekoпomski vladajиca klasa«. Predlozeнi amandmani proklamиjи i u potpunosti иspostavljajи takve odnose da niko ne rnoze, Ьilo и ime federacije, bilo u ime repиblike Ш komиne, odnosno и ime drиstveno-politicke zajedнice, postati ))vlasnik« akи­ mиlacije koja Ьi poslиzila za stvaranje etatistickog odnosa. То је obaveza za federacijи, za repиblikи, za komunи. Svi nasi zakoni savezni i repиЬliCki, kao i sve odlиke opstina, morajи voditi racиna da to Ьиdе ugraderю и sи­ stinи odnosa и komuni, repиblici i federaciji. То је ekonomska i pravna osnova na kojoj se, u stvari, razlikиje sta је и okvirи drиstveno-politickih zajednica samoиpravпo, а sta delиje kao drzava и uzem smislи. Amandmani dаји okvire (а i mogиcrюst) da zajednicke potrebe drиstva kao takvog, na nivoи kоmине, repиblike, federacije, resavamo kroz drzavu gde i kad је to potгebno. Dгиstveno-politicke zajednice, naime, imajи pravo da putem ро­ геzа оЬеzЬеdији iskljucivo odredene poslove. U federaciji је to, иglavnom, samo armija i savezna adrнinistгacija. Samo izиzetno zakonom se moze privremeno ograniciti raspolaganje delorн sredstava drиstvene reprodиkcije radi finansiranja odredenih neophodnih potreba drustvene reprodиkcije. Osnovi i kriteriji takvog koгis­ cenja moraju Ьiti utvrdeni гepuЬlickirн иstavom, odnosno иstavnirн zakonom pokrajine. Dakle, takvo pravo imajи sanю republike, odnosno pokrajine, i to и ogranicenim slиcajevima, s tim da se sredstva ne rноgи trajнo odиzeti niti se moze ugroziti nюgиcнost sopstvene reprodиkcije radne organizacije. Diskиsija treba da pokaze da li sи sva resenja, odnosno formulacije koje se odnose na ovo pitanje, dovoljno јаsпе i da li dosledno izrazavaju ono sto se zelelo. PolazeCi od toga da је neotиdivo pravo radnog coveka da odlucиje о dohotkи kao delи иkиpnog drиstvenog dohotka, koji se ostvarиje kroz razlicite oblike иdrиzeпog rada i udгиzivanja sredstava, Amandrнanom XXI sи na nov naciп izrazeni i garaнtovaпi odnosi medи radnim ljиdima unutar samih slozenih organizacija иdrиzenog rada ili izmedu radnih organizacija i unиtar razнih vгsta asocijacija kada је и pitanjи иdrиzivanje sredstava. Naime, radni ljиdi iz jedne osпovne organizacije иdrиzenog rada, иdrиzијиСi sгedstva akиmиlacije s drиgima, irнаји pravo da ucestvиju и zajednickom dohotkи ostvarenom иdrиzivanjem rada i sredstava u оној srazmeri и kojoj sи svojim zivirн i minulim radom doprineli ostvarivanjи zajednickog dohotka. Time se, u sustiпi, resava odnos izmedи шinиlog rada i zivog rada. Ostvareпi visak rada, kao нi plodovi toga rada, nikad se пе odиziшaju od neposrednog proizvodaca. Kroz razlicite odnose udrиzivanja sredstava reprodukcije ostvareni visak rada osnovne organizacije udrиzenog rada иklји­ сије se и proces drиstvene prosirene reprodиkcije i uvek se vraca rаdпош covekи i njegovoj osnovnoj orgaпizaciji udrиzenog rada. Visak rada se stalno vгаса nјеши, odnosno osnovnoj orgaпizaciji udrиzeпog rada u kojoj radi. Na taj пacin stvara se шogиcnost najsire iпtegracije, а пе dolazi do eksproprijacije neposr·ednog proizvodaca od dela njegovog viska rada.

U vezi sa svim sto sam rekao, jedan od osnovnih nasih zadataka је da se sto pre razradi zakonodavstvo koje се ove поvе odnose odredenije, 285

radne organizaCIJe vec sada mogи da иrеаији svoje иnиtrasnje odnose gde ne postoje smetnje и pozitivnom zakonodavstvи prave svoje statиte, medиsobne dogovore и dиhи nacrta иstav­ nih amandmana itd. Nepostojanje razradenog zakonodavstva ne treba da im smeta da svoje иnиtrasnje odnose иrеаији na novim osnovama, kako је to amandmanima XXI i XXII definisano. N а tim osnovama rnogи vec sada da se иspostavljajи odnosi и integracijama i velikirn predиzecima i da se otklone osnovi unиtrasnjih sporova i nespoгazиma koji nastajи prvenstveno zbog starih, и osnovi administrativnЉ i tehnokratskih odnosa. Ovakvi novi odnosi ne sanю da се иcvrstiti postojece nego се иbгzati i stvaranje novih integracija, а tirne се se pospesiti rnodernizacija tehnologije i pгo­ izvodnje иopste. Svim ovirn rneгama, razиrne se, nisи иkinиte niti prevazidene sve osnovne drиstvene protivrecnostJ. koje leze и priгodi гоЬnе proizvodnje i odnosa raspodele prema гаdи. Prenosenjern prosirene reprodиkcije na radnog coveka i njegovи osnovnи radnи oгganizacijи nisи ove protivrecnosti иki­ nиte. Stvoгena је samo, ili bolje receno stvaгa se nova, dгиkcija osnova za njihovo prevazilazenje i samoиpravno demokratsko resavanje. Iz protivгecnosti гоЬnе pгoizvodnje гadala se i snaga Ьiгokratizma i tehnokratizma. Robna pгoizvodnja, naime, zahteva drzavи i и nasim novim odnosima. Da li се zbog toga и tom okviги jacati Ьiгokratizam i tehnokratizam i one drиstvene snage koje sи njihovi nosioci ili се jacati one snage koje sи nosioci samoиpгavnih demokratskЉ odnosa, zavisi, izmedи ostalog, i od toga na koji nacin se resavajи ove sиprotnosti. Ne nademo li nacin da stvaгamo samoиpгavnи osnovи za ovo necemo гazviti dгиstvenи Ьаzи za pгevazilazenj е Ьir·okгa tizma. prema

potreЬi,

da

formиlise. Medиtim,

resavanja tih i slicnih pгotivгecnosti, kao i гadi kako и гadnim oгganizacijama, tako i komиnama i drиgim dгListveno-politickim zajednicama, иstavni arnandrnani иs­ postavljaju kao Ьitan element za гealizaciju samoLipгavnih odnosa - sarnoupгavno spoгazиmevanje i dгиstveno dogovaгanje. Samoupravno spoгazи­ mevanje i dгustveno dogovaranje predstavljaju konstitutivne elemente Ustava odnosno naseg dгListvenog uredenja. Oni se javljaju kao Ьitan oЬlik геsа~ vanja drustvenih pгotivгecnosti i ostvaгivanja saradnje i medиsobne solidaгnosti, kako и sferi udгuzenog гаdа, tako i u drиgim sferama drиstvenog zivota. Bez razvijenog samoиpгavnog sporazиmevanja i dгustvenog dogovaranja ne moze se sistem · repгodиkcije - pгoizvodnje i гaspodele vгednosti - na bazi samoиpгavnЉ odnosa иspesno odvijati. Рогеd пeposгedne proizvodne ili drиge poslovne saradnje, sarnoиpгavni sporazиm i dгиstveni dogovor treba da Ьиdе osnovni oЬlik integrisanja иkupnog dгustvenog гаdа, odnosno potvrdivanje njegovog dгustvenog socijalistickog karakteгa, dги­ stveпog kaгakteгa celokиpnog sistema drиstvene гергоdиkсiје. Samoиpгavno spoгazиmevanje i dгиstveno dogovaranje treba da zamene drzavи gde god је to vec daпas objektivno rnogиce u sistemи pгosiгene гepгodukcije i celokиpne dгиstvene гeprodиkcije. Razvijanje sistema samoupгavnog spoгazи­ mevaпja i dгиstvenog dogovaranja moze, и vrlo velikoj rneri, deetatizovati odnose u komиni - sto је jedna od Ьitnih pгetpostavki иspostavljanja samoupravnih odnosa и citavom nasem dгиstvu. Upгavo na tom роdrисји, na роdгисји l'azvijanja sporazumevanja i dogovaгaпja, otvoгice se siroko polje za aktivnost i ЬоrЬи za ozivotvoгenje samoиpгavljanja u svim sferama naseg Radi

samoupгavnog

ostvaгivanja

286

nacela

solidaгnosti,

dгиstvenog zivota za Savez sindikata, Socijalisticki savez i Savez komи­ nista. То је posebno роdгисје delovanja svih skиpstina drиstveпo-politickЉ zajednica. Deetatizacija ekonomskih odnosa и sfeгi proizvodnje i raspodele vгed­ nosti, и sferi prosirene repгodиkcije - za kоји sи date иstavno-pravne osпove и amandmanima XXI i XXII polazna је osnova da se drиstveno­ -ekonornski zivot и celini deetatizиje i da se politicki zivot deЬiгokratizuje. Ali, to nije dovoljno. Deetatizacija i deblrokratizacija се doЬijati svoj pиni sadrzaj tek и onoj meri и kojoj budemo komunи - opstinи razvijali kao osnovnи samoиpravnи drиstveno-politickи zajednicи. Коmипа se, prema tome, javlja kao drLiga - pored organizacije иdrиzenog rada - osnova и razvijaпjи samoиpravnog dгиstva, и kome је radщ coYek sLibjekt i stvaralac. Као sto је poznato, Ustavna komisija је уес oгganizoyala r-ad da se i komuna i odnosi u пјој - zajedпo sa skиpstinskim sistemom и celini sto рге pГOLlCe i da se kasnije donesи ustavne odredbe. Medlltim, to ne znaci da se vec sada пе moze dosta иciniti za dalji гazvoj komиna. Iako pгed­ lozeni amandmani !le goyore о komиni neposгedno, ipak 0!10 sto donose otYara dalje mogиcnosti za njen гazvoj. Jedna od Ьitnih pгetpostavki za гazvoj opstiпa је da se one sto рге oslobode pгevelike etatisticke i dгLige 1·egulative fedeгacije i гepLIЬlika. Zato је neophodna Ьгzа гeyizija sayeznog zakonodavstva. о tome је Ьilo гесi vec pгilikom donosenja amandmana 1968. godine, ali је malo Liciпjeno. Na toj istoj liniji bice potrebno гevidiгati i гepLIЬlicko zakonodavstYo. S dгuge stгane, i sami opstinski oгgani, пе cekajuci, takode mogн mnogo иciniti za гazvoj komиne kao samoupгavne i slobodile dгиstveno-po­ liticke zajednice. Jedail od Ьitilih elemer1ata и tгansfoгmaciji opstine је smar1jivanje poгeskih oЬlika zahvatanja iz licnog dohotka gгаdапа i dohodaka гadnih orgailizacija, smanjenje bиdzetskih oЬlika finaпsiгailja i иУо­ аеnје samofinansiгaпja na bazi drиstvenog dogovaranja gradana и opstiIlama, odnosno и mesilim zajedпicama i drиgim гazlicitim interesnim zajednicama. А tи se moze mnogo иciniti - i vec se ciпi. Ргеmа piedlozenim amandmanima, poresko zakonodaystvo је и repuЬlikama i one mogи syojom zakonodavnom po1itikom oslobadati opstine od poresko-budzetskih ogгa­ Ilicenja. Razvijanje i jacanje mesnih zajedr1ica i dгugih inteгesnЉ zajednica kao oЬlika samoorgailizovailja i samofinansiгanja zajednickih роtгеЬа gradana takode је риt и гazvijanjи komиne. Inteгesпe zajednice se morajи гazvijati kao zajednice gгadaпa-koгisnika, а Ile kao ir1stitucije cehovskog kaгaktera. Као cehovski centri one postajи jedila od polиga Ьiгokгatskog konstitиisall]a, kao zajednice gгadana-koгisnika oile sи jedna od vaznih kaгika и гazvijanjи komиne kao samoиpravne dгиstveno-politicke zajedпice. U tom smislи Ьiсе potгebno vrlo Ьгzо menjati administrativnи, budzetsko-poгeskи ргiгоdи postoj€cih zajednica za obrazovanje, kao i drиgЉ zajednica.

Vec sи dosadasnje diskиsije о daljem гаzvоји komиne i skиpstiпskog sistema pokazale da је риt i ргаvас razvoja skиpstinskog sisterna и komиni i komиile и celirli - гazvijailje opstinskih skиpstina kao skupa delegata гazlicitih zajednica, inteгesnih zajednica гadnih ljиdi gradana i IljihoYih иdrиZenja, а skиpstinskog sistema kao oЬlika i izraza samoиpгaynog pove-287

zivanja, sporazumevanja i dogovaranja razlicitih interesnih zajednica u komuni. Opstinske skupstine Ьiсе osnova iz koje се se dalje razvijati skupstinski sistem i delegatski sistem sporazumevanje, neposredno-demokratski odnosi u celoj zgradi samoupravnog socijalistickog drustva. Ovakve opstinske skupstine Ьiсе osnova iz koje се nюci da izrasta i izrastace skupstine u sirim drustveno··politickim zajednicama, ne kao politicko-predstavnicki vec neposredno-dernokratski, sarnoupravno-delegatski orgaпizam ... (»Ustav SFRJ<<, »Komunist«, »Oslobodenje«, 1971, str. 8-25)

SAOPSTENJE SA 21. SEDNICE PREDSEDNISTVA СК SKJ, 2. DECEMBRA 1971. GODINE (Karadordevo, 2. decembar) Na 21 sednici Predsednistva SKJ, odrzanoj 2. d.ecernbra 1971. godine u Кaradordevu, r-aspravljano је о aktuelnorn idejno-politicJ:юrn stanju u SKJ. Uvodno izlaganje podneo је pгedsednik SKJ drug Tito. Predsed_rlistvo daje punu podrsku ocenama i stavovirna druga Тita i prihvata njegovo izlaganje kao sastavni deo zakljucaka ove sednice. Pгedsednistvo је konstatovalo da, iako је posle 17. sednice Predsednistva doslo do pojacane idejno-politicke aktivnosti Saveza komunista i ostvaгivanja щ_acajnih rezultata, u poslednje vr·erne zaostravaju se odredeni politicki proЬlerni, а antisarnoupravne i antisocijalisticke snage pojacavaju pritisak na na5e socijalisticko drustvo. Pritisak tih snaga је jedniш delorn i posledica znacajnih idejno-politickih kolebanja u SKJ koja prate pojave liderstva, frakcionastva, pгodori tudih idejnq-politickih shvatanja u SKJ i nebudnosti pr·ema nosiocima nacionalizma d svim protivnicima samoupravljanja. Otuda ·i dileme о sposobnosti SKJ da izrazava interese radnicke klase i naroda i tendencije da se Savez komunista, Socijalisticki savez i d.ruge drustveno-politicke organizacije zarnene takozvanim pokretima, sto је unosilo zabunu u redove Saveza komunista. Na sednici је konstatovano da sovinizam uzima vise maha i pгedstavlja prethodnicu i osnovu okupljanja antikomunistickih i antisamoupгavnih, а naгo­ cito bi:rola:atsko-tehnokгatskih snaga. Podгzavajuci ocene politicke situacije u SR Hrvatskoj i о aktivnosti Saveza komunista Hrvatske koje је na sednici izneo drug Tito, Predsednistvo istice puno poverenje u Savez komunista Hrvatske i njegov Centralni koшitet da се savladatj postojece teskoce, kolebanja i izvesna odstupanja u pogledu ideoloskih i politickih akcija protiv nacionalizma гaznih Ьоја i antisamoupravнih ideolookih i politickih teнdeнcija koje se pгik.rivaju нacioнalizmom. Jedino se efika!SJ1oш idejнo-politickoш ЬогЬоm uz puнu aktivнost i odgovoгnost komunista i rukovodstva Saveza komunista Hrvatske rnoze osiguгati uspesno preovladavanje teSkoca, Ujedno је istaknuta i puna odgovornost svih kornunista Jugoslavije, а prvenstveno ceнtralnih komiteta гepublika i pokrajinskih komiteta, da svako u svojoj sгedini povede odlucnu idejno-politicku akciju protiv antisocijalistickih pojava za dalji гazvoj samo1.1pгavljanja, jacanje uloge гadnicke klase, jacanje br-atstva i jedinstva naroda i narodnosti jedinstva u Savezu komunista Jugoslavije. Pгedsednistvo 1.1kaz1.1je na odgovornost komunista koji rade u organima vlasti da bez kolebanja primenjuju ustavne propise i preduzimaju zakonske mere pгotiv svil1 pojedinaca i grupa koje deluju protiv slobode, r·avnopravnosti, brastva i jedinstva nar·oda i narodnosti i samoupravnog socijalistickog poretka. U 1. i

19

Samoupгavljanje и

Jugoslaviji

289

isto vreme, Pгedsednistvo пeprijateljskim snagama i

upozorava na opasnosti od kolebanja u borЬi sa anarholiberalistickih teпdencija u Savezu komuпista. Predsednistvo SKJ podvlaci svoju odgovornost i odgovorпost centralnih komiteta Saveza komunista repuЬlika i pokrajiпskih komiteta u stvaranju povoljпiJ.ih ;poJltiCkih uslova za funkcionisaпje Ustavom ustaпovljeruh demokratэki.h iristitucija drиStva i sistema dogovaranja radi brzeg resavanja sistemskih i drugih otvorenih pitaпja razvoja drustva, radi prevazilazeпja sporosti u resavaпju ekoпomskih рrоЬlеша, kao i u doslednijem sprovodenju prograшa i usvojene politike Saveza kшnunista. Zakljuceno је da osnovni stavovi diskusije na ovoj sednici poslu2e za pripгeшu druge koпferencije SKJ. (»Borba«, 3. decembar 1971)

IZ PISMA PREDSEDNIKA SKJ 1 IZVRSNOG BIROA PREDSEDNISTVA СК SKJ, 18. SЕРТЕМВRА 1972. GODINE Na sednici odrzanoj 18. septembra ove godine, Izvrsni Ьiro Predsednistva SKJ razmatrao је, uz ucesce druga Tita, neka sU.Stinska pitanja ostvarivanja politike SKJ i utvгdio mere koje tгеЬа, odlucno i bez kolebaпja, preduzeti da Ьi Savez komunista povecao svoje jedinstvo, akcionu sposobnost i efikasnost u delovanju. l

Zakljucci 21. sednice Pr·edsedпistva i Akcioni program Druge konfer·encije SKJ znace za sve organizacije i vodece organe Saveza komuпista obavezu da u svom prakticnom delovanju reaf.irшisu i dosledruje ostvaruju politicki kurs Devetog kongresa SKJ, da otklanjaju nagoшilane slaЬosti u Savezu lюmunista, da se odlu6nije Ьше za socijalisticko samoupravljanje i politiku гavnopravnosti, lлatstva i jedinstva nasilr пагоdа i narodпosti, da se uhvate ukostac sa svim pr:_otivnicima poИtike SKJ. Pгela2enjem u idejnu i politicku ofanzivu, Savez koшunista је vec ostvaгio odгedene гezultate koje ne treba potcenjivati. Oni su dоЬга podloga i os1onac za dalje ujedinjavanje snaga u Savezu koшuпista i u drustvu na pozicijama socijablstickog samoupravljanja. Svestan odgovoгnosti za tok i rezultate u ostvaгivanju stavova i zakljucaka usvojenih na Dгugoj koпfeгenciji i sednicama Predsednistva SKJ, Izvгsni Ьiю naglasava da postignuti rezultati mogu da budu ugrozeni, а uspeh politike SKJ dovedeп u pitanje, ako se Savez komurusta ne preobrazava u takvu orgaпizaciju гevolucionaгne akcije koja је u stanju da svoje stavove i politiku efikasnije pretvara u zivot. Izvrsavanje usvo]enih zalcljucaka - to је probna i kritiCka tacka stvarne spгemnosti, doslednosti i odgovornosti koшurusta, svake njihove oгganizacije i foгuma. Radnicka klasa i ostali radni ljudi ocenjuju aktivnost komuпista i njihovih oгganizacija ne ргеmа deklaracijama, nego prema stvarnoш poJitickom i drustvenom ponasanju u pгaksi, prema rezultatima njihove akcije. Od prihvacenih stavova i zakljucaka sрого se prelazi u akciju. Pri torne, ocigledno је da i u redovirna Saveza kornuillsta irna nastojanja da se otupi ostrica usvojeпih stavova, da se oni razvodne i potisnu u stranu, а prakticni poduhvati odlaZи i neutгalizuju. То dolazi do izгa2aja u odrюsu na pitanja od cijeg r·e5avanja zavisi jacanje polozaja гadnicke klase u drustveпo-ekonornskirn i politickim odnosirna, u pгirneщ ustavпih amandmaпa, u sprovodenju politike ekonornske sabllizacije, u prevazilazenju socijalnih razlika koje se ne zasnivaju na radu, kao i u dгugirn oblastima politike i prakse Saveza komunista. U nedoslednostrna, kolebaпjima i neefikasnosti u izvrsavanju usvojenih zakljuCaka ispoljavaju se rnnoge slabosti koje postoje и organizacija:rna i vodeeim orgaпima Saveza komuпista: 19*

291

prisustvo i uticaj interesa i shvatanja opгecnih interesima radnicke klase socijalistickog samoupravljanja; uticaj Ьirokratskog mentaliteta, sitnosopstveпicke stЉije i malogradanske psihologije, sto se izrazava u zamenjivaпju priпcipijelne politike politikanstvom i u pгodiraпju politickih iпtriga, koje su cesto i,пspirisaпe od straпe neprijateljskih elemenata iz zemlje i iпostranstva; uticaj blrokratskog meпtaliteta, sitпosopstveпicke stihije, tolerisanje pogleda. i politickih poпasanja koji su suprotni ideologiji i politici Saveza komuпista; neujedilaceпi kriteriji i razliciti stepen iпteпzivnosti u akciji na ostvarivanju politiC:kih stavova SKJ u razlicitim drustvenim sredinama; pojave idejпo-politiC:ke i akcioпe гazjedinjenosti sve do .pokusaja obnavljanja i jaeanja, u starim ili novim oЫicima, grupasenja, frakcioпaskog delovanja i ЬQгЬе klika za pozicije vlasti. Samo beskompromisnom borbom na iskorenjivaпju takvih pojava, Savez komunista moze da osigшa odlucujuci uticaj па drustvena kretanja. п

Od idejno-politickog jedinstva i akcione sposobnosti Saveza komuпista Ьitno zavisi da li се se u sistemu socijalistiбkog samoupravljaпja obezЬediti veca efikasпost, odgovoгnost, organizovanost i red u resavaпju zivotnih ргоЬlеmа гadnicke klase i гazvoja drustva. Za јасапје jedinstva i akcione sposobnosti Saveza komunista od bltnog su znacaja naroCito sledeci zahtevi: (1) Ne mozemo se pomiгiti sa ClllJenicom da su mnogi zakljucci koje usvajaju nase oгganizacije i foгumi jos dosta uopsteni i пedovoljпo jasni, da posle njihovog usvajaпja nastaju razlicita tumacenja, ра i suprotna ponasanja u pгaksi. Polazeci od Pr·ograma i Statuta SKJ, odluka Devetog kongгesa, zakljucaka Konfeгencije i Predsedilistva SKJ пuZ:no је putem idejпog гasciscavanja u sasvim konkгetnom vidu definisati za sta i pгotiv cega se bori Savez komunista u svakoj оdгеdепој drustveпoj sredini. Izostгavanjem idejnih merila za akciju tгеЬа u jasnom vidu utvrdivati liпiju гazgranicenja sa svim onim shvataпjima, iпteresima i akcijama koje odudaraju od klasne sнstine politike SKJ i vec pгihvacenih stavova. (2) Neophodno је u svakoj orgaпizaciji i foгumu Saveza komunista ustaliti pгaksu гedovnog kritickog oceпjivanja kako se spгovode нsvojeni zakljucci, da li se i kako koml!Ilisti pridгzavaju tih zakljucaka tamo gde гаdе, zive, tamo gde se odlucuje о dгustvenim poslovima - u samoupravnim orgaпima, u predstavnickim, izvrsno-politickim i upr-avпim organima vlasti, u drustveno-politickim orgaпizacijama.

Samo takvim koп.kгetnim ocenjivanjem kako se postavljajн i poп.asaJU u drustvenoj praksi clanovi, izboгni funkcionero;i, oгganizacije i forнmi Saveza komunista, uz stalnн kontгolн izvгsavanja zadataka moze se uspesno razvijati i utvг­ divati konkгetna licna i kolektivna odgovoгnost. То је put za ocenjivanje stvarnih ideoloskih, politickih i moralnih kvaliteta i odgovornosti svakog Clana S_aveza komнnista. - То treba da obezbedi odlucnije odstranjivanje iz гedova Saveza koml!Ilis-ta sviћ onih elemenata koji su tнdi ideologiji i politici Saveza komнnista, svih оnЉ koji 5 voj uski egoisticki i grupni interes stavljaju iznad inteгesa гadnicke klase i samoupгavne socijalisticke zajednice - korumpiгanih pojedinaca, malogгadana, nosilaca Ьirokratske samoYolje, opoгtнnista, karijeгista i dгнgih ljudi kojj svojim ponasanjem naгusavaju ugled Saveza komunista. Odstгanjivanjem tah-vih Clanova, SaYez komнnista postace idejno jedinstveniji, sposobniji za akciju i pr·ivlacniji za klasno svesne radnike i mlade ljнde. (3) Ocenjujemo da i posle Dгuge konfeгencije SKJ ima jos dosta kolebanja, nedoslednosti i odstupanja od principa demokratskog centгalizma, cija је sustina utvгdena u Statutн SKJ. Od dosledne pгimene ovih pгincipa u pгaksi Ьitno zavisi pгeobrazavanje Saveza komunista u jedinstveniju i boгbenij.u oгganizaciju. 292

Moranro se odlucnije suprot.staviti tendencijama da se demokratizam u ?avezu komunista svede na diskusije bez zavrsпice, na ргаvа bez odgovornosti 1 na _f~rmalno-demokratsku proceduru. U istoj meri, treba se suprotstaviti svakom pokusaJu_ da se demokгatski centralizam pretvori u Ьirokratski centralizam, u nametaПJe stavova bez prethodnih demokratskih rasprava u oгganizacijama i forumima, u vladavinu uskih grupa nad clanstvom ... 1_1/ _Stabilizacija nase privrede nailazi na mnogobrojne pгepreke. Jos nisu otkloщeш uzroci nestabilnosti. Nije izvr·sen temeljan preokret u dosadasnjem pona5anju_ Nelih.-vidnost jos pritiskuje svom tezinom. U porastu је broj radnih organ~zacija sa guЬicima. Jos uvek ima dosta nepokrivenih investicija. Dгustveno­ -politicke zajednice nisu izmirile svoje obaveze prema pr-ivredi а -v-riskovi u bu~z~tima ~isu Yraceni _priv~edi. Nalazi drustvenog knjigovodstva 'i inspekcijskih sl_y.zbr ostaзu bez utvrdrvaщa efikasne zakonske i drustvene odo-oyornosti Izlaz iz tr~n~tnih teskoca jos uvek se traZ:i, pre svega, u porastu"' cena. I · pored PO:ТOlJn~h ekonon:skih гezultata u proizvodnji, -izvozu i zaposlenosti, slaЬosti koJe шsu otkloПJene mogu da doYedu u pitanje te rezultate ako se ne bude brzo i гadikalnije menjalo ponasanje svih nosilaca privredile aktiYnosti svih org_ana odgovoшih za privredna zЬivanja u zemlji. U tome .imaju ~sebno :-relr~u. odgov
293

Treba sto pre doneti zakon kojim se reguliSu i oporezuju prihodi steceni od prodaje zemlje i nekretnina, prisvajanja rente koja је rezultat drustvenih ulaganja i oпemoguciti praksu da se u vidu nakinade stete za eksproprisane parcele Ш zgrade sticu Ьogatstva. Za na5 samoupravni socijalisticki sistem nedopustiv је pasivan i oportunisticki odnos prema pojavama korupcije, krade i drugih slicnih oЬlika prisvajanja doЬara i dohotka. U otklanjanju i kaznjavanju nosilaca mita, korupcije, nezakoпitog prisvajaпja imovine organi gonjenja i sudski organi jos nisu na visini svojih zadataka, nitj irnaju dovoljno pomoci i podrske. Organizacije i rukovodstva Saveza komunista treЬa da se, vise nego do sada, zalazu za pokretanje i vodeпje siroke drustvene akcije protiv uzroka i nosilaca ovih pojava. Potrebno је preduzeti ћitne mere koje bi obezbedile osposoЬljavanje organa drzavne i radniCke samoupravne kontrole radi efikasnijeg suzbljaпja takvih pojava. U Savezu konшnista ne moze Ьiti mesta ljudima za koje se utvrd.i da imovinu sticu na nacin koji је suprotaп zakoпu i socijalistiCkim drustveпim пormama.

/31 Na sirem savetovanju i na sedпici PredsedniStva SKJ odrzaпoj 26. јuпа o.g. dogovorene su i utvrdene politicke i idejne mere koje Ьi trebalo preduzeti u oЬlasti sгedstava informisaпja. Do sada је veoma malo uсiпјепо па гealizaciji tih zakljucaka i mera. Zato se postavlja kao neodloZan zadatak da se odrze sgstanci svih komunista u stampi, na radiju i televiziji i svih odgovornih politickih i drustvenih organa radi preduzimanja energicnih mera da se onemoguci destruktivno pisanje, odstrane sa 1"1lkovodeCih mesta svi oni koji ne prihvataju politiCki kurs SKJ, da se onemoguci pisanje koje је suprotno politici SK i frakcijsko delovaпje kroz stampu. Sve се to olakSati da komuпisti i drugi radnici u stampi, radiju i televiziji, polaze~i od nasih osnovnih stavova, povedu odlucnu Ьorbu za realizaciju наsе politike u drustveno-politickom Zivotu. То се blti znacajan i nov doprinos ЬоrЬi SKJ. Sadasnja etapa revolucije irпa odlueujuCi znaeaj za pravce razvoja i sudЬinu socijalizma u Jugoslaviji. Sustina pitanja је u tome: da li се radnicka klasa zagospodariti celinom dгustvene reprodukcije i obezbediti odlueujueu ulogu u politickom i drllstvenom odlucivanju ili се jacati oni odnosi i sпage koji Sll suprotni iпteresima radnicke klase, socijalizma i samoupravljanja. U tom prelomnom momentu, Savez komuпista ima povecanu odgovorпost za pravac drustvenog razvoja, za funkcionisanje i razvoj sistema socijalistickog samollpravljanja, za jaeanje revolucionarnog karakter-a vlasti radnicke klase, za socijalisticku sadrZinu svih drustvenih odluka ... (»Pismo P1·edsednika SKJ i IzVJ'snog Ьiroa, PJ·edsednistva SKJ«, brosura »Nova inicijativa и SKJ«, »Komunist«. 1972. str. 5-8 i 10-12)

IZ

»PLATFORМE

ZA PRIPREMU STAVOVA I ODLUKA DESETOG KONGRESA SKJ«, JUNA 1973. GODINE

Socijalisticko samoupravljanje, kao sistem dru.Stvenih odnosa za koji smo se opredijelili i sto ga izgradujemo vise od dva decenija, postaje drl!Stvena stvaгnost.

Samoupravljanje, savladavajuci ostatke starog dгustva, razvija vlastite objektivne zakonitosti i snage za гjesavanje drustvenih konflikata i proturjeenosti koje proizlaze iz tih zakonitosti. Dosadasnja pгaksa i гezultati гazvoja samoupгavljanja svakodnevno potvrduju opгedeljenja za samollpl-avni socijalizam, kao pravac demokгatskog, humanistickog i ekonomskog r-azvitka пaseg drustva, u kojem se, na temelju dгust­ venog vlasnistva sredstava za proizvodnju, ostvaruje spajanje гadrюg covjeka u udгl!Zenom гadu s uvjetima, sгedstvirna i plodovima njegova гаdа. SamouplЋVljanje pokazuje ekoпomsku efikasпost. Ono је snazno potaklo stvaгalastvo i inicijativu гadnih ljudi na svim podгucjima гаdа. Njegova vitalnost se posebno pokazuje u sposobnosti da na demokratski nacin гје8аvа i najkгupnije drustvene pгoturjecnosti i konflikte. Samoupгavljanje se vec dokazuje kao sistem drustvenih odnosa u kojem se najslobodnije moze ostvaгivati dugoюcni drustverю-povijesпi zadatak гadnicke klase - pгelazak od klasnog u besklasno drl!Stvo, Nema u svijetu uzorka koji Ьi nат pokazao kako se moze izgraditi samoupгavni socijalizam. Moramo na osnovi vlastitih iskustava, postavljati konkгetne zadatke ove etape, istгazivati i pюnalaziti pllteve vlastitog гazvoja. Zbog toga su i teskoce s kojima se suocavamo i proЬleшi koje moгarno гje8avati u l'<:!_ZVoju samoupravljanja veci i dugotrajniji. Nasa iskustva u izgгadпji samoupгavnog socijalizma, nasi uspjesi а i nel!spjesi na tom putu, imaju odгaza i na svjetska kretanja ka komunizmu. Bitka za samoupravljanje је nasa obaveza i odgovornost pred svim pгogresivnim snagama u svijetu. Savez komunista, radпicka klasa i druge oгganiziгane snage dгl!Stva obavezni su da vode nepгekidnu politicku borbu za гevolucionarne promjene u produkcionim odnosima, da stalno unapreduju pгaksu samoupгavljanja i ubrzavaju procese povezivanja i udruzivanja гаdа. Sve stvaгalacke snage u zemlji moraju se u potpunoj mjerl angazirati na proucavanju nasuh dosadaSnjih iskustava u izgradnji samoupгavnog socijalizma i na temelju toga i mщksis­ tiCko-kгiticne analize tih i drugih iskustava, pгidonositi njegovom daljem uspje8!:!0m гazvoju. 1. Bistorijsko mjesto sa.moupra.vljanja.

vila

Orijentacija na socijalisticko samoupгavljanje u гazvoju naseg drustva postaodnos samoupravljanja i drzave mnogo potpunije i sveobuhvatnije.

је

295

Dvadesetogoclisnje iskustvo ,samoupravnog razvoja pokazuje da је sagledana Ьit tih odnosa. U praksi, -te u mnogim teoretsik.im raspravama, nase sarnoupravljanje је dobro razgraniceno od blrokratskog etatizrna, kao i od nase prve faze socijalizma. Sarnoupravljanje је, medutirn, cesto razradivano samo kao negacija te faze, а pri torne rnu nije .dovoljno jasno odreden pozitivan srnjer lcretanja. U ekstremnoj kritici dosada5nje faze razvoja socijalizma cesto se javljaju tah.-vi elementi kritike koji se granice а cesto to jesu, s antikornunsitickorn kritikorn socijalizrna uopee. Uz to se javljaju i neki elementi restauracije kapitalizrna. L'rugu tendenciju predstavljaju rnisljenja da је samoupravno drustvo jedna potpuno zaokruiena drustvena cjelina s vlastitim unutrasnjirn zakonitostirna, tj. zakonitostima koje su, doduse, negacija zakonitosti nase »prve faze<< ali su se osamostalile i predstavljaju osnovicu nezavisnog, vlastitog nicirn drugirn odredenog drustva. Smatra se da се se i t 0 drustvo dalje razvijati, najprije na svom usavrsavanju, а onda се iz toga izaci nove motorne snage napretka. Prema tin1 rniЩenjirna, unutгasnje zakonitosti takvog drustva i njegova napretka treba da utvrdi svakodnevna pгaksa. Та shvacan]a nisu tako jasno izrazena, ali cine podlogu mnogih teoretskili radova i postupaka u praksi. Uz ovakva misljenja, ima i shvacanja о sposobnosti i automatizmu u гazvoju socijalistickog sarnoupravljanja, odnosno negiranju uloge svjesnog cinioca u razvoju samoupravnog socijalizma, а posebno negi):anju vodeee uloge Saveza komunista kao avangarde radnicke klase. То је vodilo negiranju diktature proletarijata i slaЬljenju nuznih zastitnih ћшkсiја dr2ave, kao instгumenta u rukama гad[liCke klase za ostvaгivanje njezine historijske uloge. Zbog toga treba i sada naglasiti da nas samoupravni sistem pгedstavlja, takode, jednu >>-prijelaznu etapu«, odnosno etapu prelaza od kapitalizma preko na5e pocetne faze socijalizma ра do (Мarksove) »asocijacije slobodnih proizvodaca«, tj. do komunizma. Polazeci od tah.-vog povijesnog rnjesta sarnoupravljanja, potrebno је istaknuti nekoliko cinjenica: 1. Samoнpгavno socijalisticko dr"Ustvo, bez njegove povezanosti s razvojem pr·erna komunizmu (»asocijacija slobodnih proizvodaca«) је besrnislica, nije rnoguce i ne vodi nikamo. Samoupгavno socijalisficko drustvo nije gгadeno na »svojoj« osnovi, nego sadгZi elemente i burzoaskog drustva i socijalizma. Njegov је zadatak, upravo, dal]e savladavanje elemenata burzoaskog dгustva. Ako se ne postuje taj princip, moze se dogoditi da (privremeno) jacaju elernenti starog drustva, ра i da dode do kгize socijalistickog razvoja. Mi smo upгavo imali pocetak jedne takve krize koja se izrazava u pritiscima za slaЬljenje klasne orijentacije, u pojavama i tendencijarna monopoliziranja uvjeta гаdа i upravljanja tirn uvjetirna i sr·edstvirna rada, гeproduciranja starih i uspostavljanja novih kapital-odnosa, u nedovoljnoj odlucnosti i kolebanjirna u Ьorbl p.r:otiv sve otvoг~nijeg postupanja protivnika samoupгavljanja i socijalizma, u pгodorima libeгalizma i dr·ugih socijalizmu tudlih ideologija. Dvadeset prva sjednica Pr·edsedйistva SKJ i Pismo pгedsjednika SKJ i Izvгsnog blroa Predsjednistva SKJ oznacЩ su izlazenje iz te krize. Razumije se da se samoupгavnom dгustvu kao pгijelaznoj etapi ne rnoze negirati ni dugotгajnost niti specificnost njegove strukture. Ova etapa, kao i sve pr-ijasnje, ima svoje speci:f!icne zakonitosti koje treba ispitivati, pri cemu је Ьitno da se te zakonitosti uklapaju u dugoгocniH тazvitak ka kornunizmu. 2. Samoupгavno socijalisticko dгuStvo kao »prijelazna etapa«, је oЬlik diktature pгoletarijata. Zbog izmijenjenog ob1ika diktature proletaгijata u nasrm uvjetima, mnogi su previdjeli cinjenicu da је i nas sistem jedan od oЬlika diktatшe pгoletarijata. Та је cinjenica Ьila dulje vгemena gotovo sasvim ispиS'­ tena u vec-ini napisa о samoupravljanju. Sanюupravno dгuStvo cesto se nije shvacalo i nije se uvijek dosljedno ostvarivalo kao oЬlik diktatuгe radпiCke klase. Radпicka klasa је cesto Ьila degгadirana od subjekta па objekt, tj. nije se govorilo о njezinoj ulozi, ak:tiviranju i zadacirna, nego najcesce о пjezinom »polo2aju« i to prije svega, mateгijalnorn. U posljednje vrijeme to se znatnije popгavlja, ali ponekad u nedovoljпo defiпiranom smislu, tj_ govori se о »klasnoш sag_r2aju« samoupravljanja, sto nedovoljno definira klasne zadatke, ра se moze shvatiti i kao briga о гadnicima Bez svijesti о toj sustiпi ostavljaju se sirorn otvorena vгata elitizmu, tehnokгatizmu i Ьiгokratizmu, sto vodi u nacionalizam, liberalizam i slicno. 296

Bez afiгmacije socijalistickog samoupгavljanja kao dominantпog pгoduk­ cionog odпosa postoje realпe opasnosti od Ьirokгatizma, tehпokratizma, liЬeгa­ lizrna, пacioiJ.alizrna i vracanja u admiпistгativщ socijalizam. 3. Vodeci гacuna о toj »prijelaznosti« i prolaznosti etape, moraju se, barem u najopcijem okviгu, postaviti zadacj koje ta etapa treba da ispuni. Razja5njavaпje tih zadataka, koji se kao neka vгsta priprema za likvidaciju etape koja jedva da је pocela, moze u ve:Нkoj mjeri dati smisao i zadacima sadasnje etape. Za паsн sadasnju еtарн te zadatke smo u пасеlн i пajuopcenije pгilicпo utvrdili. Oni se sastoje u tome da od »udrЋzivanja« koncentгacijom i centгali­ zacijom drustvenih sгedstava, koja su se odvajala od гadnicke klase, preko udruzivanja rada i sгedstava, prelazirno na нdn.!Zivanje гаdа i slobodnu vlastitu oeganizacijн пjegove podjele. Та etapa zahtijeva pгevladavanje otudeпosti drustvenih sredstava od samoнpr-avno udгu2enog гаdа, odnosno upucivanje tih sr·edstava na izravno up:avljanje udr·uzenih гadnih ljudi kojj s 11jirna. ~гаdе kao jedan ргоЬlеm, i (lstodobno kao uvjet toga) namece ргосеs ukidanja viska vrijednosti (Marksovo pretvaranje viska dгustvenog radnog dana u »potгeban гаd«). Na tom је planu u idejnom smislu ucinjen progгes u ustavnim amandmanirna. Osirn samoupгavljanja, kao cilja i dгustvene pгakse, vise је istaknuta sиStina udr·u2enog гаdа (ргосеs udruzivanja rada), 'Гime se vise istice sadrzaj samoнpгavljanja i pojacava barijeгa pr·otiY zloupotrebe samoupгavljaпja. Naime, »samoupгavJjanje<< se uvodilo u tal~im organizacijskim oblicima i pнtem kojirn је ucvгscivan tehno-Ьiгokгatski rnonopol vlasti. sto је Ьilo u diгektnoj supгotпosti s osnoYnim obaveznirn socijalistickim treпdorn. 'l'irne је radnicko samoupгavljaпje degгadiгaпo i svodeno па ,,.izjasnjavanje« о орсој globalnoj politici poduzeca i slicno. Udruzivanje гаdа nad sгedstvirna za pгoizvodnjн u dгнstvenom vlasпistvu izгa2ava Ьit samoupгavljanja i ozпacava па cemu nase dгиStvo tezi da se organiziгa. Dakako, rni srno na pocetku procesa udruzivaпja i nas гаd jos пiје

»udгuzen«.

Ustavni amandrnani i pгedlozene ustavne promjene duЫje pokazuju sustinu tog novog dгustvenog odnosa. Pokazalo se da samoupra\7ljanje u poduzecu, kakvo smo zatekli iz prosle etape, znaci odгeden napr·edak, ali da nije dovoljпo i опdа kada predstavlja izvjesno rnijeпjanje osnovnog drЋstvenog polozaja гadnog covjeka za dalji гazvitak samoupr-avпog socijalistickog dгustva. Ustavni amandmani i pгedlozene 11stavпe promjene daju i dalju, ыгн osnovicu za iпtegгaciju pгivгede i dгustva na ternelju нdruzivanja гаdа. Vec је u. rezolucijama rx kongгesa ukazano gdje се Ьiti glavпe t~skoee u ostvaгivaпju takve orijentacije. Rijec је о o_stacima tгgovackog i noveanog kapitala i koпceп­ traciji ekonornske i politicke moci u oгgaпizacijama koje vladaju tim ostacima kapitala. Na ternelju amandmana, u toku је utvгdivanje prakticnih rjesenja za prerna5ivanje tih teskoea, оdпоsпо ostataka starih odnosa integгacijoш privrede i dгustya na samoupгavnirn osnovarna. U pogledu dгustvenih djelatпosti, koje su do sada bile alimentirane iz otudenog viSka r·ada, amaпdmaщ i predlozeпe ustavne pгomjene daju nacelпo vrlo ispгavna гјеsепја i pokazuju put za proпalazeпje instrumenata, metoda i oЬlika za ozivotvor·eпje ustavnog nacela о tome da radni ljudi svoje osobne i zajednicke potrebe u obгazovanju, znanosti, lшltuгi, zdгavstvu i u drugim drustvenirn djelatnostima osiguravaju slobodnom гazmjenom svojega гаdа s radom radnika u organizacijama нdruzenog гаdа u tim djelatnostirna. П.

Neke osnovne karakteristike razvoja samoupravljanja

l, Socijalisticko samoupravljanje izvire iz opCih kretanja suvгemenog drustva ka socijalizmн, teoгijskih i naucnih pretpostavki, iskustava radnickog pokreta u svijetu i karakteгa nase socijalisticke гevolucije. Njega је uspostavila i uspostavlja, svojom svjesnom revolucionarпom i dгustvenom aktivnoscu, sama r-adnicka klasa sa Savezorn komunis-ta Jugoslavije na сеlн. 297

Samoи:pravljanje је tekovina dugotгajne i te8ke revolucionarne ЬоrЬе radnicke k1:ase i radnih ljudi. Poeeli smo izgradnjи samoupravljanja и иvjetima nerazvijene materijalne baze, relativno malobrojne radnicke klase, s preteznim procentom seoskog stanovnistva koje se и tokи borbe za samoupravljanje veoma brzo mijenjalo i transfoгmiralo. Otuda se samoupravljanje od samog pocetka moralo sukoЬljavati i rje8avati razne slozene unutrasnje proturjeenosti i materijalne teskoce. Isto tako, sukob sa staljinistickim sistemom i njegova kritika dali su snaZa.n podstrek punijoj afirmaciji teznji radniCke klase i radnih ljudi ka samoupravljanju. U pocetku - s obzirom na objektivne materijalпe i druge uvjete i nivo svijesti i spozпaja - samoupravljanje ]е ро svojoj materijalnoj osnovici, drttstvenom, ekonomskom i demokratskom sadгZaju bllo, иglavnom, ograniceno na upravljanje radnika proizvodnjom i njihovim odlucivanjem о .prostoj reprodukciji. Najveci dio drustvene akumulacije Ьiо је koncentriran и fondovima drustveno-politickih zajednica, prije svega, federacije, а materijalna baza samoupravljaпja u radnim orgaпizacijama blla је veoma skuceпa. Ustavom SFRJ iz 1963. godine, а osoblto privгedrюm гeformom iz 1965. godine, росiпје slijedeca etapa u kojoj је teZiste ЬогЬе za prosiгivanje samoupravljanja па cjelokupnu drustveпи reprodul.;:ciju i drustvo и cjelini. Prije svega pristиpilo se deetatizaciji i decentralizaciji drиStvenih iпvesticijskih i drugih ·fondova i prenosenju upravljanja sredstvima tih fondova na 1-adne organizacije. Medutim, unatoc odгedenim rezultatima, doslo је do snaznih otpora гefoгmskoj orijentaciji, ра i do napиStanja pojedinih Ьitnih ciljeva i zadataka te refoгme. Umjesto savezne drzave, koja је postupno prestajala Ьiti glavni cinilac u odlucivanjи о akumulaciji, kao cinilac drustvenog razvitka pojavljujи se sada druge organizacije i drugi nosioci. Visak rada (а i иpravljanje drustvenim sredstvima и razlicitim oЬlicima) tece drugim kanaliшa. Osarnostaljeпje privrednih poduzeea, bankaгskog i kreditnog sistema i njegovo postupno pretvaranje и najmocnijи silu drustva, osamostaljenje uslиZnih funkcija i drustvenih slиZЬi, cine sve ove cinioce relativno neovisnim jedne od drugih, naгocito u odlukama о svorn vlastitom razvoju. U takvim uvjetima rada se i јаса tehnokratsko-birokratski sloj. Тај sloj, vezan иz odredene politicke i drustvene faktore, postavlja 1-adnickoj klasi i p1·oizvodacirna samo zahtjeve, nastoji svoje potl·ebe osamostaliti i povecati jedan dio viska rada, ne vodi brigu о povecanjи proizvodnje i produktivnosti, а zainteresiгan је za 1·elativno podгedenu ulogu proizvodaca itd. Dispropoгcije su rasle (tocnije, rastao је taj dio viska rada), а tehnokratsko-birokratski sloj se povezivao s nekirn organima Saveza komunista i s organima vlasti (osoЬito и komuni i и repuЬlici). Radala se i tendencija da se i Savez komunista poteini i pгehтori iz organizacije radnicke klase u instгument tog sloja. Ako Ьi tehnokratsko-moпopolisticki odnosi i tendencije ·prerasli u dominantno svojstvo proizvodnih odnosa, oni Ьi ne samo sve vise spиtavali razvoj samoиpravljanja i ogгanieavali samoupravna prava radnih ljudi и иdГllZenom radu vec Ьi potkopavali cjelokupan sistem socijalistickog samoupravljanja, te siste~ drustvenog vlasnistva паd sredstvirna za proizvodnjи. Nase drustvo se sukoЬilo sa svojevrsnom opasnoscu srascivanja tehпokratsko­ -upravljackog rnonopola и privredi i арагаtа drzavne vlasti, s tim sto sи, za razliku od poslijeratnog razdoЬlja, sada glavnи иlogu preиzeli nosioci tehnokratsko-upгavljackih rnonopola u privredi. Otudivanj~ i pгelijevanje dohotka, odnosno znacajnog dijela viska rada i akumulacije iz proizvodnje и prometnu sferu (trgovine, banke, drustveni foпdovi i Ш.), foпniranje odgovarajucih centara ekonomske i fiпansijske moCi izvan sfere proizvodnje i nad proizvodnjom, zajedno s jos uvijek visokim stиpnjem drzavnog posredovanja и drustvenoj repгodukciji - velikom odvojerюscu izmedи pojedinih sfera drustvenog rada - vodilo је degradaciji odnosa и proizvodnji i osiroтaSenjи proizvodnih organizacija. Time је poduzece svedeno na razinи proste reprodukcije, dok је radnicka klasa, odnosno zaposleni и proizvodnji, svedena па prostu · гeprodukciju radne snage, и kojoj su, и osnovi, i dalje zadrzani ostaci najamnih odnosa i mentaliteta. U takvim иvjetima javljale su se grupno-vlasnicke tendencije, teznje i pojave privatizacije drustvenog vlasnistva, pokusaji tehno-Ьiгokratskih drugih anti-

298

samoupravnih snaga da se promijeni karakter drustvenog vlasnistva i blt socijalistiCkog samoи:pravljaпja. Sve је to dovodilo do usporavanja razvoja samoиpravnih socijalistickih odnosa, ali и isto vrijeme i do pojacanih napora radniCke klase i komunista da se takve nepovoljne tendeпcije zaustave i otklone. 2. ВогЬа za гazvoj samoиpravljanja, za nove sarrюupravne produkcijske odnose vodila se i па politiCko-idejnom planu i razvijala se ovisno о odnosima snaga и drиstvи i u Savezu komunista. Novi koraci и sagledavanju stvarnog stanja drиStvenih odnosa i prodori i ra5ciseavanja na idejno-politickom planu, istodobno su omogucavali da se иcine dalji koraci и гazvoju samoupгavljanja i na ekonornskorn planu. I obrnиto, Cim su se pojavljivala kolebanja i zastoji и idejno-politickoj sferi, redovito је dolazilo do kolebanja i zastoja и гazvoju samoupravljanja i и ekoпomskom razvitku. Sarnoupravljanje se nиZno moralo sukoЬiti s etatistickim odnosima, odnosrю pгaksom vazne administгativne centralizacije i preraspodjel~ ?redstava d~~tvene reprodukcije na razini federacije, а, takode1·, sukoЬilo se s 1stlm karakter1st1kama dгzavno" odlucivanja i na razini repиЬlika, pokrajina i kornuna. Pri torne sи se, иporedo"' s teznjama i Ьorbom za samoиpravljanje, stalno javljale tendencije za obпavljanje centгalizma, odnosno vraeanje na staro. Samoupravljanje se, takoder, sиkobilo s tehnokratskim konceptom drиStve­ no-ekonomskih odnosa, njegovom praksшn i ideologijom. Tehnokratizam ne samo sto se pokazao nesposobnim da rje8ava vitalna pitanja razvoja drustva, vec је kocio njihovo rje8avanje" Tehnokratizam i Ьirokratizam sи јеdап od osnovnih l!Zгoka inflacije i nestaЬilnosti, koje se povecavajи i produЬljavajи ako se takvi odnosi dиlje zadrzavaju. Razvoj samoиpravljanja i potiskivanja tehnokratskih i blrokratskih odnosa stvaгa osnovicu za trajnije rje8avanje proЬlema ekonomske staЬilizacije.

Samoupravljanje је neminovno stavljalo na dnevni геd sva velika druStvena, ekonomska, politicka i idejna pitanja od Ьitnog interesa za razvoj socijalizma. Unatoc svim kolebanjima teskoeama i otporima, sarrюupravljanje је izraslo и masovan istinski demokrЗ:tski sistem radniCkog i dгtlStverюg upravljaпja i afirmira ~е kao na:juspjesnija i najbrza skola dгtlStvene svijesti i odgovornosti. Samoиpravljaпje је duboko prodrlo и svijest radnicke klase i ra.dni}:l Џиdi и cjelini i postalo njihova пeotudiva tekovina. Svijest о samoupravlJaщu 1v san:a postaje materijalпa snaga socijalistickog samoиpravnog razv1tka. к:::о .sto Је prednost revolиcije и samoj revolиciji, tako је i predпost samoupravlJanJa, kao пastavka revolиcije, и samorn samoupravljanjи. Samoиpravljanje је snairю potaklo kritiCku svijest prema naslijedenim druStvenirn odnosirna. Ono se pokazuje kao znacajan cinilac razvoja drustvenog vlasnistva nad sгedstvirna za pюizvodnju, povezivaнja i iintegriranja do juce гaz­ dvojenЉ sfera ljиdskog rada, razvoja drиStveпe i znanstvene misli i socijalisticke prakse" Samoupravljanje је vrsilo i vrsi pritisak na organizacije Saveza kornunista da u vecoj mjeri dјеlији kao avangarda гadnicke klase, da svojи иlogu u izgradnji samoиpravnog socijalizma ispunjavaju kao instrurnent radnicke klase. Ono је пametnulo potrebи razvoja politickog sistema и kome се radпicka klasa Ьiti izravnije osпovna motorna snaga. Naime, razvoj politiCkog sistema nije odgovarao daljem razvojи samoиpгavljanja, odnosno nije и dovoljnoj шjeri osigиravao razvoj samoupгavnih socijalistickih p1·odukcijskih odпosa i poticao procese н tom pravcu. Ustavne pгomjene otvarajи perspektivu takvog razvoja politiCkog sistema, tj. гadnici sи nosioci i ostvaruju funkcijи vlasti i funkcijи иpravljanja dгugim dгustvenim poslovima. Samoиpгavljanje је pridonijelo ostvaгivanju ravnopravпosti i јаеаnји bratstva i jedinstva medи nasim naгodima i naюdnostima, i uopce rje8avanju proЬlema u rnedunacionalnim odrюsima. 3. Drugi kongres samoиpravljaca znaci zavrsetak гelativпe stagпacije samoupгavl]anja i pocinjanje sadasnje etape Ьitaka za dalje prodore sarnoиpravljanja. Kongres је ukazao na sustiпske proЬleme i osnovne zadatke suvremeпe Ьitke za razvoj samoupravljanja. Na njemи је izrazeno puno jedinstvo i odlиcnost radnicke klase i njeziпa nepokoleЬljivost da se prqЬlerni и drиStvu mogи иspjesno rjesavati jedino daljirn i dosljednijim razvijanjem samoиpravljanja, ostvarivanjem 299

njeziпe odlucujuce uloge i utjecaja na sve tokove ekonomskog, drиStvenog .i politickog zivota, produЬljivanjem ravnopravrюsti i jacanjem bratstva i jedinstva nasih naroda i rшrodnosti. ", · Drugim kongresom samoupravljaca dat је snazan zamah procesu osposobljavanja Saveza komunista za nove bltke u гazvoju samoupravljanja. Dvadeset prvom sjednicom Predsjednistva SKJ, Drugom koпferencijom SKJ а пагосitо Pismom predsjednika SKJ i Izvгsnog Ьiroa Predsjednistva SKJ. raz~ otkгiveнa је sustina otrJ9гa, kolebanja i nedosljednosti, koji su spreeavali da se ostvaгuju osnovni zadaci sadasnje Ьitke za sапюuргаvlјанје i Savez komunista se mobilizirao za akciju. Та su zblvanja pokazala da u drustvu postoje jake socijalisticke snage koje је dosad~nji dгustveni razvoj akumulirao, i da је radnicka klasa, sa Savezom komuшsta na celu i s ostalim socijalistickim snagama naseg drиStva, sposobna da sagleda blt sadasпjih proЬlema u drustvu i da ih rjesava. Postalo је jasno da se samoupravni socijalisticki pгodukcijski odпosi mogu razvijati jedino uz svjesnu akciju orgaпiziгanih socijalistiCkih snaga drиStva i vodeeu ulogu Saveza komunista kao idejno-politicki jediпstvene akciono sposobne organizacije radпicke klase. Jacanje jediпstva i akcione sposobnosti Saveza komuaista i ostalih socijalistickih snaga drиStva, odlucno rasciseavanje sa snagama koje se s antisamoupгa:rпљ. i a~tisocijalist.ickih pozicija supюtstavljaju razvoju samoupravljanja, :>tvor1~o- Је UVJete da s~ intenzivnije pr·istuи provodenju usvojenih amandmana 1 USJ?Jes_no obave golemi zadaci u drugoj fazi ustavnih promjena. Sada p1·edstoji usva]all]e novog teksta Ustava i Ьitka da se njegov sadrzaj ozivotvori. . Pгevaga u dгustvu ideja i snaga za dalje pюdore samoupravljanja, za domшantnu ulogu radnicke klase, za vodecu ulogu Saveza komunista stvara u-v·jete za: - dalje promjene odnosa u dгustvu, promjene u raspolagaпju dohotkom, sredstvima drustvene akumulacije. odnosno viskom гаdа u korist samoupгavno udruzenog rada, а prije svega proizvodaca, za njihov odlucujuci utjecaj па sve ekoaomske, drustvene, socijalne i politicke tokove; - ekoпomsku i drustvenu stabllizaciju - па trajnijim osnovama; prevladavanje drustveno пeprihvatljivih socijalnih r·azlika i realiziranje socijalne politike samoupгavnog drustva. Ostvar·ivanje zadataka sadasnje etape гazvoja samoupravljanja potice i dalji preobrazaj Saveza komunista, Sindikata i svih ostalih organiziranih socijalistiCkih snaga.

(»Platforma za prip1·emu stavova i odlulaz Desetag kongresa SKJ«, »Komunist«, 1973, st1·. 37-46)

IZ USTAVA SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIКE JUGOSLAVIJE, 197 4. GODINE Uvodni deo OSNOVNA NACELA ... Socijalisticko drustveno шedenje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zasniva se па vlasti radпicke klase i svih radnih ljudi i па odnosima medtl ljudima kao sloЬodnim i ravnopravnim proizvodacima i stvaraocima ciji гаd sluzi iskljucivo zadovoljavanju njihovih licnih i zajednickih potreba. Osпovu ovih odnosa ciпi drustveno-ek:onomski polozaj rad.rюg eoveka koji mu obezbeduje da, radeci sredstvima u drustvenoj svojini i odlucujuci neposredпo i гюпюрrаvпо s dr·ugim гadпim ljudima u udruzenom radu о svim poslovima drиStvene reprodukcije u uslovima i odnosima medusobne zavisnosti, odgovornosti i solidarnosti, ostvaruje svoj licni materijalni i moralni interes i pravo da se koristi rezultatima svog tekuceg i minulog rada i tekovina opsteg materijalnog dгustvenog пapretka, da na toj osrюvi sto potpunije zadovoljava svoje licne drнstvene роtгеЬе i da razvija svoje radne i druge stvaralacke sposobnosti. U skladu s tim, neprikosnovenu osnovu polo:Zaja i uloge coveka cine: drus'tvena svojina sredstava za proizvodnju koja iskljucuje povratak bllo kog sistema ek.sploatacije coveka i koja, ukidanjem otudenosti radnicke klase i radnih ljudi od sredstava za proizvodnju i drugih uslova rada, obezbeduje sanю­ upгavljanje radnih ljudi u proizvodnji i raspodeli proizvoda rada i usmeravanje razvoja dгustva па samoupгavnim osnovama; oslobadanje rada kao prevazilazenje istorijski uslovljenih dru5tveno-ekonomskih nejednakosti i zavisnosti ljudi u radu, koje se obezbeduje ukidaпjem suprotnosti izmedu rada i kapitala i svakog oЬlika пajamпih odпosa, svestranirn razvitkom pюizvodпih snaga, podizanjem proizvodnosti rada, smanjivanjem radnog vl'emena, razvijanЭem i primenjivanjem nauke i tehnike, obezbedivanjeтn sve viseg obrazovanja za sve i podizanjem kulture radnih ljudi; ргаvо na samoupravljanje, na osnovu koga svaki r,adni covek, ravnopravno sa dгugim гadniтn ljudima, odlucuje о svom radu, uslovima i rezultatima rada, о sopstvenim i zajednickim interesima i о usmeravanju drustverюg razvitka, ostvaruje vlast i upravlja drugim drustvenim poslovima; pravo radnog coveka da uziva plodove svog rada i materijalnog napretka dгustvene zajedнic.e ргеmа nacelu: >>-Svako prema sposobnostiшa svakoш рrеша njegovom radu«, tiZ obavezu da obezbeduje razvitak materijalne osnove sopstvenog i drнstvenog rada i da doprinosi zadovoljavanju drugih drustvenih potreba; ekonorнska, socijalna i liena siguгnost coveka; solidaгnost i uzajamnost sYakog ргеmа svima i sYill ргеmа svakome, koje su zasnovane na svesti radnih ljudi da svoje trajne interese mogu ostvarivati samo na tim пacelima;

301

slooodna inicijativa u razv1]anju proizvodnje i drugih drustvenih i 1icnih gelatnosti u korist coveka i drustvene zajednice; demokratsk.i politicki odnosi, koji omogucuju coveku da ostvaruje svoje interese, pravo samoupravljanja i druga prava, da razvija svoju licnost neposrednom aktivп<JScu u drustvenom Zivotu, а пaroCito u organima samoupravljaпja, drustveno-politickim organizacijama i drugim drustvenim organizacijama udruienjima, koje sam stvara i preko kojih UJtice na razvijanje dгuStveпe svesti i па prosirivanje uslova za svoju aktivnost i za ostvarivaпje svojih interesa prava; jednakost prava, duznosti i odgovornosti ljudi, u skladu sa ustavп<JScu zakonitoscu. DrиStveпo-ekonomski i poШicki sistem proizlaze iz ovakvog polozaja coveka sluze пjemu i пjegovoj ulozi u drustvu. Suprotan је drиStveno-ekoпomskom i politiCkom sisteшu, utvrdenom ovim ustavom, svaki oЬlik upravljanja proizvodпjom i drugim drustveпim delatnostima i svaki oblik raspodele koji izopaeava drиStvene odnose zasnovane na ovakvom polozaju coveka - u vidu blrokratske samovolje, tehnokratske uzurpacije i privilegija zasпovanih na шonopolu upravljanja sredstvima za proizvodnju, Ш u vidu prisvajaпja drustvenih sredstava na grupno-svojinskoj osпovi 1 drugih oЬlika pг.ivabizacije tih sredstava, i1i u v:idu pтivatno-sopstvenicke ili partikularisЫcke seЬienosti, kao i svaki ·drugi oЬlik ogгaпiёavanja radnicke klase da ostvaruje svoju istorijsku ulogu u drustveпo-ekonomskim i politickim odnosima i o_rgani:шje _vlast za sebe i za sve radne ljude. ( Drustvena svojiпa, kao izraz socijalistickih drиStveno-ekonomskih odnosa medu ljudima, osnova је slobodnog udrurenog rada i vladajuceg poloZэ.ja radnicke klase u proizvodnji i u drustvenoj reprodukciji u celini, kao i osnova sopstvenim radom stecene licne svojine koja slиZi zadovoljavanju potreba i interesa coveka. Sгedstva za proizvodnju u drustvenoj svojtni, kao zajednicka neotudiva osnova drustvenog гаdа i drиStvene гeprodukcije, sluze iskljucivo гadu u cilju zadovoljavanja licnih i zajedniCkih potreba i interesa radпih ljudi i razvijanjti materijalne osnove socijalistickog drиStva i socjjalistickih samoupravnih odnosa. Sгedstvima za proizvodnju u drustvenoj svojini, ukljucujuci i sredstva za proSiгenu гeprodukciju, neposredno upravljaju udruzeni radnici koji гаdе tim sredstvima, u sopstvenoш interesu i u interesu radnicke klase i socjjalistickog drиStva. U ostvarivanju ove drиStvene funkcije udruzeni radnici odgovorni su jedni drugima i socijalistjckoj zajednici kao celini. :CI!'ustvenom svojinom sredstava za proizvodnju i drugih sredstava rada obezЬeduje se svakom da se, pod jednakim uslovima, ukljuci u udruzeni rad drustveпim sredstvima i da, ostvarujuCi pravo rada drиStvenim sredstvima, na osnovu svog rada, stice dohodak za zadovoljavaпje licnih i zajednickih potreba. Polazeci od toga da niko nema pravo svojine na drustvena sredstva za pгoizvodnju, niko ni drustveno-politicka zajednica, ni organizacija udrиZenog rada, ni grupa gгadana, ni pojedinac - ne moze ni ро kom pravno-svojinskom osnovu prisvajati proizvod drиStvenog rada, ni upravljati i raspolagati drustvenim sredstvima za ·Proizvodnju i rad, niti samovoljno odredivati uslove raspodele. /-Rad coveka је jedini osnov prisvajanja proizvod·a drиStvenog rada i upravljanja drustvenim sredstvima. О гaspodeli dohotka na deo koji sluZi prosirivanju materijalne osnove drustvenog шdа i na deo za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba radnih ljudi saglasno nacelu raspodele prema гadu, odlucuju radщ ljudi koji stvaгaju taj dohodak, u skladu sa medusobnom odgovornoscu i solidarnoscu i drustveno utvrdenim osnovama ј merilima za stjcanje i raspodelu dohotka. Sгedstva namenjena obnavljanju i prosirivaпju materijalne osnove drustvenog гаdа zajednicka su osnova odrZэ.vaпja i razvoja drиStva, tj. drиStvene repгodukcije koju na osnovu samoupravljaпja ostvaruju radni ljudi u svim oЬli­ cima udruzivanja rada i sredstava i u medusobnoj saradnji organizacija udru-· zenog гаdа. Osnovica svih vidova udruzjvanja rada i sredstava drustvene reprodukcjje i samoupravne integracjje udruienog rada је osnovna organizacl]a udгuZenog гаdа, kao osnovni oЬlik udruienog rada u kome radnici ostvaruju neotudivo 302

pravo da, radeci drustvenim sredstvima, upravljaju svojim radom usloviшa гаdа i odlucuju о rezultatima svoga rada. '----Ostvarujuci rezultate zajednickog rada kao vrednost na trZistu u uslovima socijalisticke robne proizvodnje, radnici neposrednim povezivanjem, samoupravnirн sporazumevanjem i drиStveniri1 dogovaranjem svojih organizacija udruienog гаdа i drugih samoupravnЉ organizacija i zajednica i planjrЋnjem rada ј razvoja integrisu drustveni rad, unapreduju celokupan sjstem socjjalistiCkih drustveno-ekonomskih odnosa i savladuju stihijno delovanje tгZjsta. Novcani i kreditпi sistem sastavni su deo odnosa u drustvenoj repгo­ dukciji zasnovaпih na samoupravljanju radnjka u udruzenom radu drustvenim sredstvima i celokupan ,dohodak ostvaren н tim odnosima neotudjv је deo dohotka osпovnih organjzacjja udruienog rada. Polazeci od шedusobne zavisnosti 'Proizvodne, prometne i finaпsjjske oЬlasti udгuzenog rada, kao delova jedinstvenog sistema drиStvene reproduikcjje, radnici u organizacijama udruzenog rada ureduju svoje шedusobne odnose u drиStveпoj гepгodukcjji i saгaduju na takvoj osпovi da se radniciшa u proizvodnjj obezbedi da odlucuju о rezultatjшa sopstverюg tekuceg i шjnulog rada u celiпi tih odnosa.

Pгoglasenje

Ustava u Skupstini SFRJ

Radni ljudi svoje licne i zajednjcke potrebe i interese u oЬlastima obranauke, kulture, zdгavstva i drugih drиStvenih delatnosti, kao delovima jedinstvenog ргосеsа dгиStveпog rada, o·bezbeduju sloЬodnom razmenom i udruzjvanjem svog rada sa radom radпika u organizacijama ud1-uzenog rada u tim oЬlastjma. Slobodпu гazшenu rada ostvaruju radni ljudi neposredno, preko orgaпizacija udгuzenog гаdа i u okviгu ili ргеkо samoupravnih jпteresnih zajednica. zovaпja,

303

Ovakvim odnosima obezbeduje se гadnicima u tim delatnostima jedтtak drustveno-ekonomski polozaj kao i drugim radnicima u udruzenom radu. Radni ljudi, u cilju 'POtpunijeg, r·acionalnijeg i organizovanog zadovoljavanja svojih licnih i zajednickih potreba i interesa u dru5tvenim delatnostima · i u odredenim delatnostima materijalne proizvodnje, zajedno s radnicima u organizacijama udru2enog rada tiћ delatnosti, osnivaju samoupravne interesne zajednice u kojima ostvaгuju sloЬodnu гazmenu rada i neposredno uгeduju odnose od zajednickog interesa. Radnici i radni ljudi osnivaju samoupravne interesne zajednice i radi zadovoljavanja odredenih svojih licrlih i zajednickih potreЬa i i_n.teresa udruzivanjem sredstava na nacelima ·uzajamnosti i solidarnosti. Radni ljudi koji samostalno vr5e delatnosti licnim radom sredstvima u svojini gradana, imaju, na osnovu svog rada, u nacelu isti drustveno-ekonornski polozaj i u osnovi ista prava i obaveze kao i radnici u organizacijama udruzenog гаdа. Uzivajuci ovim ustavom utvrdeno pravo svojine na obradivo zemljiste, zemljoradnici imaju pravo i obavezu da iskoriscavaju to zemljiste radi unapredivanja poljoprivredne proizvodnje u sopstverюm interesu i .interesu socijalisticke zajednice. SQc;ijalisticka zajednica pruza podrsku zemljoradnicima u podizanju produktivnosti njihovog rada i sloЬodпom udruZivanju u zadruge i druge oЬlike udruzivanja radi unapredivanja uslova njihovog rada i zivota. U cilju organizovanog ukljucivanja zemljoradnika u socijalisticke samoupravne drustveno-ekonornske odnose i unapredivanja poljopгivredne proizvodnje, obezbeduju se uslovi za njen гazvitak na osnovu dr-ustvenih sredstava i druStYe-nog гаdа, k!ao i uslovi za udт-uzivanje zemlj01·adnika i njihovu saradnju s oгga­ nizacijama нdгuzenog rada na nacelima dobгovoljnosti i гavnopravnosti. Radi ostvaгivanja materijalne osnove ravnopгavnosti naroda i narodnosti Jugoslavije, radi ujednacavanja materijalnih uslova dгustvenog zivota i rada гadnill ljudi i radi sto uskladenijeg гazvoja privrede kao celiпe. u Socijalistickoj Fedeгativnoj RepuЬlici Jugoslaviji ,posvecuje se, u opstem interesн, posebna paznja brzem razvitku proizvodnih snaga u pгivredno nedovoljno razvijenim repuЬlikama i autonomпim pokrajinama, i u tu svrhu se osiguгavajн potrebna sгedstva i preduzimaju druge mere. Radi нnapredivanja uslova svog zivota i rada, stvaranja osnova za njihovн stabilпost i sto potpunije koгiscenje mogucnosti za гazvoj proizvodnih snaga drustva i za povecanje pгoduktivnosti svog i ukupпog dгustvenog rada, radi r-azvijanja socijalistickih samoupravnih odnosa na toj osrюvi, kao i radi savladavanja stihijnog delovanja trzista, radnici u osnovnim i drugirn organizacijama udr-uzenog r-ada i гadni ljudi u samoupгavnim inter·esniш zajednicaшa i drugirn samoupгavniш organizacijarna i zajednicama, kao i u drustveno-politickirn zajednicama, oslanjajucj se па naнcna sazпanja i na njiшa zasnovaпe ocene гazvojnih mogucnosti. planiгanjem svog r-ada i гazvoja uskladuju odnose u dгustvenoj reprodukciji i usmeгavaju гazvoj dшstvene pгoizvodnje i drugih dгuStvenih delatnosti sa svojim, na samoupravnoj osnovi utvrdenirn, zajedniбkirrr interesima ciljevima ... U Socijalistickog Feder·ativпoj Republici Jugoslavi.ii sva vlast pгipada radnickoj klasi lt savezu sa svim гadnim ljudima grada i sela. U cilju izgradnje dгustva kao sloЬodпe zajednice pгoizvodaea, radnicka klasa i SVi гаdпi Ijч_di гazvijaju socijalisticku sarnoupгavпu demokгatiju kao poseban oЬlik diktatuгe proletarijata i to obezbedujн: гevolucionaгnim ukidanjern i ustavnoш zаЬгаnош svakog oЬlika dгustveno­ -ekonomskih i politiCkih odnosa i organizacija zasnovanih na klasnoj eksploataciji i svojinskoш monopolu, i svakog politiCkog delovanja usшeгenog na uspostavljanje takvih odnosa; ostyar·ivanjeш samoupraYljanja u organizacijama нdгuzenog rada шesniщ zajednicama, samoupгavnim iпteгesnim zajedпicama i dгugiш sam~upгavnim oгganizacijama i zajednicaшa, kao i н drustveno-politickim zajednicaшa i drustvu нopste, i шedusobnim povezivanjem i saгadnjorn tih oгgarlizacija i zajednica; slobodпim i гаvпоргаvniш samoнpravnim uгedivanjeш medusobnih odrюsa i uskladivanjem zajedпickih i opstih inter·esa гadnih ljнdi i njihovih samoupгavnih organizacija zajednica samoupгavnim spoгazнmevanjem i dгu5tveпim dogovaranjem:

odluбivanjem radпih ljudi u ostvarivanju vlasti upгavljanju drugirn drustvenirrl poslovima н osпovnim organizacijama нdгuzenog rada i dгugim osnovnim samoupгavnim organizacijama i zajedпicama, putem delegacija i delegata u oгganima upravljanja samoupгavnih oгganizacija i zajednica, kao i putem delegacija i delegata u sktlpstiпama dгuStveno-politickih zajednica i dгugiш organiшa samoupravljanja; obavestavanjem radnih ljudi о svim pitanjima od znacaja za ostvarivanje J1jihovog dгustveno-ekonomskog polozaja i za sto potpunije i kvalifikovanije odlucivanje u vrsenju funkcija vlasti i upravljanja drugim ckustveniтn poslovima; javnoscu гаdа svih oгgana vlasti i samoнpгavljanja i nosilaca samoupravrlih, javnih i drugih dru5tvenЉ funkcija; licnom odgovornoscu nosilaca samoupгavnih, javnih i d~gii: , drustvenill funkcija, odgovorпoscu oгgana vlasti i samoupravljanja, smeПJlVoscн nosilaca samoupravnЉ, javnih i dгugih drustvenih funkcija i ogгarlicavanjem njihovog pono'l.rrюg izbora i postavljanja na odredene funkcije; ostvaгivanjeш kontrole radnika i drugih гadnih ljudi i dгuStvene koпtrole tюpste nad гadom nosilaca samoupravnih, javnih i dгllgih dгuStvenih funkcija н samoupгavnirn organizacijama i zajednicama i н dгustveno-politickim zajednicama; ostvaгivanjem i zastitoш ustavnosti i zakoпitosti; dгu5tveno-politickom delatnoseu socijalistickih snaga orgaпizovanih u drustveno-politicke organizacije; sloЬodnim i svestranim aktivnostima ljнdi. Samoupгavljanje radnih ljudi н osnovnim oгganizacijama udгнzeпog rada, mesnim zajednicaшa, samoнpravnim interesnim zajednicama i drugirn osnovnim samoнpravЋiш oгganizacijama i zajednicama osпova је jedinstvenog sistema samouprЋ'\•ljanja i vlasti гadnicke klase i svih гadnih ljudi. Radi obezbedivanja uslova svoga zivota i гаdа i drustverюg гazvoja i stvaranja socijalisticke zajednice, · гadni ljudi u opstini, kao samoupravrюj i osnovrюj ~d.ruStveno-politickoj zajednici, i u drugim dгuStveno-politiC:kim zajednicama, povezivanjem svojih organizacija нdruzenog гаdа i drugЉ samoнpravnih organizacija i zajednica, delovanjem drнstveno-politiбkih oгganizacija, samoupravrtim sporazurnevanjem, drustvenim dogovaranjern i fнnl~cionisanjem skupstina kao zajednickih organa svih ljudi i njihovih organizacija i zajednica, ostvaruju svoje zajedпicke inteгese, vrse vlast i нpravljaju dгugim dгustvenim .poolovima. Ustavom нtvrdene funkcije vlasti i нpravljanja dгugim dгuStvenim poslovima н dгustџeno-politickim zajednicarna vrse siшpstine dгu5tveno-politickih zajednica, kao izabгane i smenjive delegacije radnih ljudi u samoupгavnim organizacijama i zajednicama i drнstveпo-politickirn organizacijama i dгugi skнpstinarna odgovoгni

orgaпi.

Radi sto potpunijeg нсе5еа radnih ljнdi i svih or·ganizovanih socijalistickih snaga н ostvarivanju vlasti i upгavljanju drugirn drustverlim poslovima i гadi нskladivanja njihovih zajednickih i opstih dгustvenih interesa, organi drustveno-politickih zajednica razmatгaju inicijative, mШјепја i pгedloge drustveno-politickih organizacija, zauzimaju stavove о пjima i saraduju sa drustveno-politickim or·ganizacijama. RadniCka klasa i svi radni ljнdi i pнtem drzavne vlasti opsteobaveznim noгmama ol;>ezbeduju socijalistiCke drustvene odnose, гazvoj drustva i upгavljanje dru5tvenim poslovima па samoнpravnim osnovama, stite sloЬode i ргаvа coveka i gradanina. socijalisticke samoнpгavne odnose i sanюupravna prava radrlih ljudi, гe5avaju drustvene sukobe i stite ustavorn нtvrdeni poгedak. Saшoupгavni polozaj i ргаvа гаdпоg coveka н osnovnirn i drugim organizacijama нdгuzenog гаdа, шesnim zajednicama, samoupгavniш -interesnim zajednicarna i u drugirrl saшoнpгavnim oгgaпizacijaшa i zajednicaшa, samoнpгavni polozaj гadnih ljudi u opstini, slobodno samoupгavno нdгнZivапје, aktivnost i stvaralastvo radnih ljudi, ravnopravrюst naroda i naгodnosti i sloЬode, ргаvа i duznostj coveka i gradaпina, нtvrdeпi ovim ustavom, osnova sн, granica i ргаvас ostvaгivanja prava i duznosti drustveпo-politickih zajednica н vr5enju flшkcije vlasti_ Dru~tyena samozastita, kao funkcija sarnoupгavrюg drustva ostvaruje se aktivЋostima гadnih ljudi, gradaнa, oгgaпizacija udruzenog rada i drugih samo::n

Sa:noupгayJjanje

u Jugoslaviji

305

upravnih organizacr]a i zajednica drustveno-politickih i drugih organizacr]a i zajednica, гadi zastite ustavnog uredenja, samoupravnih prava radnih ljudi i drugih prava i sloboda coveka i gradanina, radi zastite drustvene imovine, obezbedivanja liene i imovinske sigurnosti гadnih ljudi ri gradana i radi slobodnog dru8tvenog razvoja. Radi ostvarivanja i uskladivanja svojih interesa i samoupravnih prava, u skladu sa opstim interesima socijalistickog drustva, kao i radi vrsenja odredenih drиStvenih poslova i razvijanja raznovrsnih aktivnosti, radni ljudi i gradani sloЬodno se udгuzuju u dгustveno-politicke i druge drustveпe organizacije i udruzenja gradaпa, kao sastavni deo socijalistickog samoupravnog sistema. Drustveno-politicke oгgaпizacije, kao oblik slobodrюg politickog oгganizo­ vanja radnih ljudi па klasnim socijalistickim osnovama, aktivaп su Cinilac гazvoja i zastite socijalistiCkog samoupravnog drustva ... dгustveno-politiCkih

D1-ugi deo

DRUSTVENO UREDENJE GLAVA I DRUSTVENO-EKONOMSKO UREDENJE

1. Polozaj coveka u udruzenom radu i drustvena svojina

Clan 10. Socijalisticko dгustveno-ekonomsko uredenje Socijalisticke Federativne RepuЬlike Jugoslavije zasniva se na slobodnom 1Jdгuienom radu sredstvima za pгoizvodnju 11 drustvenoj svojini i na samoнpravljanju radnika u pгoizvodnji i гaspodeli dгustvenog pгoizvoda н osnovпim i drugim orgaпizacijama udruienog rada i 11 drustvenoj гeprodukciji 11 celini. Clan 11. Rad i r·ezultati rada odгeduj11 mateгijalni i dгustveпi polozaj coveka, na osnovu jednakih prava i odgovoгnosti. Niko ne moze ni пeposгedno ni posredno sticati materijalne i dгuge koгisti eksploatacijom tudeg гаdа. Niko ne sme na Ьilo koji nacin onemogucavati ni ogranicavati гadnika da гavnopгavno s dr·ugim гadnicima odlucuje о svom гadu i о uslovima i r·ezultatima svog гаdа. Clan 12. Sredstva za proizvodnju i -druga sredstva 11druzenog rada, proizvodi 11druzenog rada i dohodak ostvaren udгuzenim radom, sгedstva za zadovoljavanje zajednickih i opstih drustvenih роtгеЬа, pгiюdna bogatstva i dоЬга 11 opstoj upotгebi dгustvena su svojina. Niko пе moze steci ргаvо svojine na drustvena sredstva koja su uslov rada u osnovnim i dгugim organizacijama udruzenog гаdа ili mateгijalna osnova ostvaгivanja funkcija samoupravnih interesпih zajednica Ш dгugih samoнpгavnih oгganizacija i zajednica i dгнstveno-politickih zajednica. Drustveпa sгedstva se ne mogu koristiti za prisvajanje tudeg viska rada, ni za stvaгanje 11slova za takvo pгisvajanje. Clan 13. Radnik u udruzenom гadu sr·edstvima 11 drustvenoj svoji!lj ima prayo гаdа dru.§tvenim sredstvima kao svoje neotudivo pravo da гadi tim sredstvima гadi zado\•oljavanja svojih licnih i drustvenih potreba i da. kao slobodan i r-avnopravan s dr·ugim radnicima u udгuzenom radu, upгavlja svojim radom нslovima i гezultatima svog гаdа. 306

Prava, obaveze i odgovornosti u pogledu raspolaganja, koriscenja i upravljanja drustveпim sredstvima, uгeduju se ustююm i zakonom, 11 sklal111 sa pгiгodom i namenom tih sгedstava. Clan 14. Zajemcuje se svakom гadniku u udгuZenom гadu sredstvima u drustvenoj svojini da, ostvarujuci pravo rada drustvenim sredstvima, u osnovrюj organizaciji 1.1d_r:yzenog rada u kojoj гadi i u svim drugim oblicima udruzivanja rЋda i sredstva, zajedno i rю.тnopгavno sa drugim r-adnicima, 11pravlja гadom i poslovanjem organizacije udгuzenog гаdа i poslovima i sredstvima u celokupnosti odnosa drиStvene reprodukcije, da ureduje medusobne odnose u гadu, odlucuje о dohotku koji ostvari u razlicitim oЬlicima udruZivaпja гаdа i sredstava i da stice licni dolюdak.

Osnovna oгgaпizacija udruienog rada је osnovni oЬlik udгuzenog гаdа 11 kome radnici neposredno i гavnopгavno ostvaruju svoja dru8tveno-ekonomska i druga samoupгavna prava i odlucuju о drugim pitanjima svog dr-ustveпo­ -ekonomskog poloiaja. Protivustavan је svaki akt radnja kojima se povreduju ova ргаvа radnika. Clan 15. U ostvarivanju prava rada drustvenim sredstvima, radnici u udruzenom radu uzajamno su odgovorni da se, u svom zajedniCkom i opstem druStvenom intet·esu, tim sredstvima drustveno .i ekonomski celishodno kor·iste i da ih, kao mateгijalnll osnovu svog i ukupnog drustvenog rada, stalno obnavljaju, 11veeavaju i unapгe­ duju, kao i da svoje radne obaveze savesno izvrsavaju. Radnici u udruzenom radu ne mogu u ostvariv,anju prava rada dru8tvenim sredstvima sticati materijalne koristi i druga preimucstva koja nisu zasпovana na njihovom radu. Clan 16. Radnici organizacija udruzenog rada koje obavljaju delatnosti u oЬlastima obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, socijalne zastite i drugih dгustvenih delatrюsti sticu dohodak sloЬodnom гazmenom svog rada sa гadom radnih ljudi cije potrebe i interese u tim oЬlastima zadovoljavaju. Slobodnu razmenu svog rada radnici tih organizacija udruZ:enog rada ostvaruju neposredno sa radnim ljudima cije роtгеЬе i interese zadovoljavaju ili preko njihovih organizacija udruzenog rada i samoupravnih interesnih zajednica, odnosno u okviru samoupravnih interesnih zajednica. Radnici organizacija udruzenog rada drustvenih delatnosti ostvaruju sloЬodnom razmerюm гаdа jednak drustveno-ekonomski polozaj kao i radnici organizacija udruzenog rada drugih delatnosti. Na nacelima sloЬodne razmene rada sticu dohodak i radnici organizacija udruZ:enog rada u drugim delatnostima u kojima delovanje zakonitosti trzista ne moze Ьiti osnov uskladivanja rada i роtгеЬа, ni osnov vrednovaпja rezultata rada. Clan 17. О celokнpnom dohotku, kao rezultatu zajednickog rada u osnovnoj oгga­ пizaciji udruzenog rada i ukupnog drustvenog rada, ostvarenom u razlicitim oЬlicima udruiivaпja rada i sredstava na osnov'U delovanja zakonistosti tгzista i na saшoupгavnoj osnovi drustveno utvrdenih uslova sticanja dolюtka, radnici odlucuju u osnovnim organizacijama udruzenog rada u skladu sa svojim ustavnim pravirna i odgovornostima prema drugim radniciшa u udruzenom radu i prema drustvenoj zajednici u celini. Dohodak koji zajednicki ostvare udruzivanjem rada i sredstava, osnovne organizacije udruzenog rada raspodeljuju u celini medu soЬom prema svom doprinosu ostvarivarrju tog dohotka, а na osnovu merila koja utvrde samoupravnirrr sporazumom. Ostvareni dohodak u osnovnoj oгganizaciji udl'Uzenog rada predstavlja materijalnu osnovu prava radnika da odlucuju о uSlovima svog rada i raspodeli dohotka i da sticu licni dohodak. 20*

307

Clap. 18. Deo dohotka koji је rezultat rada u izuzetno povoljпim prirodnim uslovima Ш koji је rezиltat izuzemih pogodпosti na trzistи Ш drиgih d.zuzetnih pogod!losti и sticanju dohotka, koriste se, u skladи sa samoиpravniш spor.azumoш i z.akoiюm, za razvoj organizacije иdrиzenog rada u kojoj је ostvareп Ш za razvoj mateгijalпe osnove иd!'uZeпog rada и opstmi i repиblici, odnosno autonomnoj pok!'ajiпi.

Upravljanje deloш doћotka koji se koristi za razvoj materijalne osnove rada н opstiili Ш u repиblici, odnosno aиtonomnoj pok!'ajini, zasniva se na samoupravnim osnovama. нdrиZenog

Clan 19. Radnici u osпovnoj organizaciji нdruzenog rada rasporedujи doћodak za svojн licnи i zajednicktl potrosпjи, za prosirenje materijalпe osnove нdruzeпog r-ada i za rezerve. Radnici za ukupnи licnн i zajednickи potrosпjн rasporedujи deo dohotka srazmeran njЉovom doprinosu ostvarivanju dohotka koji sи dali svojim radom i ulaganjн dтustvenih sгe::lstava kao miпulog rada rad!lika. Clan 20. 11 sklad11 sa nacelom raspodele ргеmа rad11 i porastoш pгodиktivnosti njegovog i иkиpnog dгustvenog гаdа i sa nacelorn solidarnosti radnika 11 11dгuzenom radu, pripada iz dohotk:a osnovne organizacije udr11zenog ra.9a licni dohodak za zadovoljavanje njegovih lienih, zajednickih i opstЉ dr·ustvenih роtгеЬа, prema rezultatiш.a njegovog гаdа i njegovom licnom doprinosu Јијi је svojim tek11cirn rninulim radom dao povecanju dohotka osnovпe or·ganizacij е. Svakom

гad!liku,

Clan 21. Radnici и osnovnoj organizaciji иdrиzenog rada иtvгdији osnove i merila rasporediYanja dohotka i osпove i merlla raspodele sredstava za svoje licne dohotke. Radnici и osnovnoj organizaClJl иdгuzenog rada иtvrdнjи sa radnicima и drugim or-ganizacijarna иdruzeпog rada zajed!licke osnove i merila za raspoгedivanje dohotka i raspodelи sredstava za liene doћotke. Ako se гasporedivanjem dohotka, odnosno raspodelom sredstava za licne dohotke, nагиSаvаји odnosi koji odgovarajи пасеlи raspodele prema radu Ш гemeti tok drustvene reprodukcije, zakonom se mogи нtvrditi mеге kojima se obezbedиje ravnopгavnost 1-ad!lika и pгiшenjivanjи nacela raspodele prema radu, odпosno kojima· se sprecavajи Ш otklanjajи poгemecaji u drustvenoj reprodиkciji.

Clan 22. se svakoш. radnik11 u иdrиZenom rad11 drustvenim sredstvima licni dohodak i druga prava ро osnovu rada najmanje и visini, odilosno оЬimи, koji obezbeduj11 njegovu materijalnи i socijaln11 sigшnost. Visina zajemcenog licnog dohotka i оЬlш. drugih zajemceniћ prava, kao i nacin пјЉоvоg ostvarivanja, 11tvrdиju se sarnoupravnim sporazшnom, drustvenim dogovoro!!J. i zakoпom., zavisno od opsteg stepeпa produktivnosti uk11pnog drustvenog rada i opstih uslova sredine u kojoj radnik radi i zivi. Zajeшcuje

Clan 23. Zаkопош. se, pod 11slovirna иtvrdenim иstavom, moze privremeno ograniCiti гaspolaganje radnika u osnovniш. orgaпizacijarna иdrиZenog rada delom sredstava drustvene reprod11kcije ili иtvrditi oЬaveza иdruZivanja dela tiћ sredstava za fiпansiranje odredenЉ neophodпih potreba drustvene reprodukcije. Obaveznirn

11dru~vanjem

prava radnika

dela sredstava drиstvene reprodukcije ne nюg11 se trajno оdиzеЦ osпovne organizacije udr11zenog rada u pogledи tiћ sr·edstava.

Clan 24. Organizacija иdruzenog rada, odnosno drugo drustveno-pгavno lice, odgovara za svoje obaveze drustvenim sredstvima kojima raspolaze. 308

Clan 25. organizacije udruzenog rada i drugog drustveno-pr-avnog lica u u pogledи пepokretnosti i pojediniћ pok!'etnih stvari i druga prava н drustvenoj svojini шogu se, uz odgovarajиcи naknadu i ро postupktl koji su propisarri zakonom, oduzeti ili ograniciti sarno ako to zaћtevajи na osnovu zakona utvгdene potrebe planskog нredivanja prostora, ili izgradnje objekata od drustverюg znacaja ili drugi zakonom odreden opsti interes. Za oduzeta prava н pogledи zemljista i1i drugih pгiгodnih bogatstava oгga­ nizacija udruzenog rada, odnosno drugo drustveпo--pravno lice, ima pravo na пaknadи samo za гаd i sredstva иlozena и to zemljiste ili drugo prirodno bogatstvo. Ako sи zemljiste ili drugo prirod!lo bogatstvo иslovi гаdа organizacija иdrиzenog rada, od!losno drugo drustveno-pravno lice, ima pravo па naknadи kojom se obezbedиje da ti иslovi пе Ьиdи pogorsani. Prava

C!an 26. Radnicima osnovne organizacije иdrиzenog rada koja se u svom poslovanju koгisti sredstvima drиgiћ oгganizacija иdrиZenog rada koje ро tom osnovи imaju pravo па исеБсе и zajedпicki ostvarenom dohotktl, obezbeduje se, и okviгн tako ostvarenog doћotka, sredstva za njЉovu licnи i zajed!lickи potгosnjн и skladн sa zajedni(%im osnovarna i шerilima koja vaze и organizacijama иdruzenog r-ada, kao i sredstva za prosirivanje materijalne osnove гаdа ргеmа пjihovom doprinosи zajed!licki ostvarenom dohotkи. Meгila za иtvгdivanje doprinosa zajednicki ostvarenoш dohotkн odreduju se sarnoиpravnirn sporazumoш, u skladи sa jedmstvenim nacelirna о иdгuzivanju sгedstava иtvrdenim saveznim zakonorn. Oгganizacije udruzenog r·ad,a koje иdrиZujи sгedstva, ne шоg11 ро tош. osnovu steci ргаvо na trajno ucesce и dohotkи organizacije иdr11zenog r-ada koja se 11 svorn poslovanj11 koristi tirn sгedstvima. Pr-avo na исеsсе u zajednicki ostvaгenoш. doћotk11 ро osnovu иdгuzivanja sredstava gasi se kad organizaciji иdruzenog rada, pored odgovarajиceg исеsса 11 zajednicki ostvarenom dohotktl, Ь11dи vracena i sredstva cijim је udruzivanjem to pravo steceno, odnosno kad, saglasno samoиpravnom sporazumи, prestane pravo na povraeaj иdг11zenih sredstava. C!an 27. Organizacija udruzenog r:ada rnoze se, pod 11slovima i 11 granicama koji sи иtvrdeni saveznirn zakonorn, koristiti tl svom poslovanjи sredstvirna stranih lica. Radпici organizacije udгuzenog гаdа koja se koristi sredstvima ulozeniш. od straniћ lica imaj11 ista drustveno-ekonomska i druga sarno11pravna prava kao i radnici organizacija иdruzenog rada koje se u svoш poslovanj11 koriste sredstviш.a drugih domacih organizacija иdruzenog rada. Strano lice koje је ulozilo sredstva 11 organizacij11 иdruzenog rada u Socijalistickoj Fedeгativnoj RepиЬlici Jugoslavi]i rnoze ucestvovati 11 dohotku te oxganizacije samo u granicaш.a i pod иslovirna koji s11 иtvrdeni za medusobпe odilose domacЉ organizacija иdruzenog rada. Ргаvа stranog lica 11 pogled11 sredstava koja је нloZilo 11 organizaciju 11druzenog rada 11 Socijalistickoj Fedeгativnoj RepuЬlici Jugoslaviji ne rnogu se umanjiti zakonorn Ш dгugim propisom posto је иgovor kojim s11 ta prav-a 11tvrdeпa postao punovazan. C!an 28. Oгganizacije иdruzenog гаdа mogu, гadi prosrrenja rnaterijalne osnove rada, pгilшpljati novcana sredstva gradaпa i obezbediti im, иz vracanje tih sredstava, i naknadu za иlozena sredstva и vidu karnate Ш drugiћ na osnovu zakona odгedenih pogodnosti. Clan 29. Radnici koji н oгganizaciji udrиZenog r-ada obavljajи adrninistгativno-stгucпe, pomocne i njiш.a slicne poslove od zajed!lickog interesa za vise oгganizacija и njenom sastavu i гadnici koji obavljaju takve poslove и zemljoradnickoj Ш drugoj zadruzi, kao i radnici и organizaciji poslovnog иdrиZivanja, Ьапсi i zajed-

309

шсr osiguraнja, obrazuju radнu zajedнicu. Radnjcj и takvoj radrюj zajednici mogu se organizovati kao organizacija иdruzeнog rada pod иslovjma иtvrdenim zakonom. Radnici koji и organizaciji иdгuzenog r·ada obavljajи dгuge poslove od zajedнickog iнteresa za vise orgaJJ.izacija и njenom sastavu, kao i radnjcj koji obavljaju takve poslove za zernljoradnicku ili drugи zadrugu, оЬrаzији radnu zajedнjcu ako ne postoje ustavom иtvrdenj иslovi da se organjzujи kao osnovna oгganizacija udruzerюg r-ada. Radnici ovih radnih zajedнica imajи pravo na sredstva za licnи i zajednickи potrosнjи и skladи sa нacelom _raspodele prema radи i sa osnovama i merilima raspodele koji vaze и organizacijama иdrиZeнog rada, kao i druga samoupгavna pr-ava гadnika и oгganizacijama иdгuzeнog rada и skladи sa prirodom poslova koje obavljajи i sa zajednickim interesima гadi kojih su ove radne zajednice obrazovane. Medusobna ргаvа, obaveze i odgovornosti radnika ovih radnih zajednica i korisnika njihovih иsluga иreduju se saшoupravnim sporazumom, а medusobni odnosi radnika и radnoj zajednici иreduju se njihoviш samoupravnim aktima и skladи sa tim samoupravнim sporazuшom.

Clan 30. Radnici и radнim zajednicama koje obavljaju poslove za samoupravne interesne zajednice i druge saшoupravne organizacije i zajednice i njihova иdruzeпja, dгustveпo-politicke orgaпizacije i druge drustveпe organizacije, иdги­ zеnја gradana i organe drustveno-politickih zajednica, imaju pravo na sredstva za licrш i zajedniCkи potrosnjи и sj}ladи sa насеlош raspodele ргеmа radи i sa drustveno иtvrdenim osпovama i merilima raspodele kojj vaze za orgaпizacije иdruZenog rada. Oni imaju i druga samoupravna prava u skladu sa prirodom poslova koje obavljaju i drustvenom i politickom odgovornoscи organizacija, zajednica i organa za koje obavljajи poslove - za ostvarivanje njihovih funkcija i zadataka. Medusob'na prava, obaveze i odgovorJJ.osti radnika ovih radnilr zajednica i organizacija, zajednica i organa za koje obavljaju poslove, uredujи se samoиp­ ravnim sporazumoш, odнosno иgovoroш, и skladu sa zakonom. Na ove r-adne zajednice ne mogu se prenositi prava, ovlascenja i odgovornosti organizacija, zajednica i orgaпa za koje one vrse poslove. Prava, obaveze ј odgovornostj radnjka и radnim zajednjcama шgапа drustveno-politjckih zajednica иreduju se zakoпom, а kad to priюda delatпosti organa dozvoljava i samoupravnim spor·azuшoш odnosno иgovorom radпe zajednice i tih organa, i samoupravnim aktirna radne zajednice. Aktivna vojna lica i gradanska lica na sluzЬi и oruzanim snagama Socijalisticke Federativ11e RepuЬlike Jugoslavije ostvarujи odgovarajuca prava saglasno saveznom zakonu, и skladu sa prirodom delatnosti i kaгakterom oгu2anih snaga. Clan 31. Radni ljudi koji licnim гadom samostalno и vidи zanimanja obavljaju uшetnickи i1i dгugu kultuгnu, advokatskи ili drugu profesionalnи delatnost imajи и nacelu isti dгustveno-ekonomski polozaj i и osnovi ista prava i obaveze kao i radnici и organizacijama иdruzenog гаdа. Radni ljudi koji obavljaju neku od ovih delatnosti mogu иdruzivati svoj rad i obrazovati privreшene ili trajne radne zajednice koje imaju u osnovi isti polozaj kao i organizacije udгuzenog гаdа i и kojima radni ljudi imaju и osnovi ista prava i duznosti kao i radnici и шganizacijama иdruzenog гаdа. Zakonom se utvrduju иslovi pod kojima ovi radni ljudi i njiliove radne zajednice ostvarujи svoja prava i ispunjavaju obaveze kao i uslovi pod kojima oni и obavljanju tih delatпosti mogu koristiti dr·ustvena sredstva i иpravljati njima. Zakonom se odreduje i naciн ostvaгivanja saradnje ovili radнih ljudi sa oгg_aпizacijama иdгuzenog rada, kao i naciн njihovog исеsеа и stvaгanju иslova za гаd u tim organjzacijama ј и гaspolaganju rezultatiшa svog rada izrazenim и zajednicki ostvarenom dohotku. 310

Clan 32. Radnici organizacija иdruzenog гаdа, и skladи sa nacelom иzajaшнosti i solidarnosti zajednicki i ravnopravno obezbeduju stalno poboljsavanje uslova Zivota radnika izdvajaнjem i иdruzivanjem sredstava и tи svrhu i na drugi naciн.

Qгcranizacjje иdruzenog гаdа i drustveno-politicke zajednice dиZпе sи da, skladu"' sa nacelom uzajamnosti i solidarnosti pruzaju ekonomsku i drugu pomoc organizacijama иdrиZenog rada, koje dodu l~ izuzetпe ~or:?mske . teskoce i da preduzimaju mer·e za njjhovu sanщ~ijи ako Је to и za)edшckom шteгesu orgaнizacjja иdruzenog rada, odnosno u drustvenom interesu. Organizacija иdruzenog rada, sama Ш sporazшnno sa drugim organjzacjjama нdr"Uzeno" rad•a. н skladu sa nacelima uzajamnosti i solidaгnosti, obezbeduje sredstva za "'zaposijavaнje, prekvalifikacijи i ostvarivanje stecen}h prava r~dnika, ako prestane potreba za njihovim radoш и orgaнizaciji нdruzenog rada lli ako organizacija u нjenom sastavu prestane sa radoш. Radnik dok mu se не obezbedi drugo radno mesto koje odgovara njegovim sposobnostim~ i kvalifikacjjama, не moze da izguЬi svojstvo гadnika osnovne organizacije иdrиZenog rada ako usled tehnoloskih Ш dгugih нnapredenja koj.ima se dopгinosi poveeanju produktivnosti rada i vecem uspehu organizacije prestane роtгеЬа za njegovim radom и toj organizaciji. - Zakoпom se шоzе иtvrditi obaveza нdruzivanja sredstava и te svrhe i za zapoSl]avanje нopste, kao i propisati uslovi upotrebe tih sredstava.

ll

Clarr 33. Radnici и иdruzenom radи иcestvuju и obezЬedivanju ustavom иtvrdenih opstili drustvenih potreba koje zadovoljavaju и drиStveno-politickim zajednicama, placanjem ovim zajednicama poreza i drugih da2Ьina iz dohotka osnovne organizacije иdrиZeнog rada i iz svojih licnih dohodaka, и skladu sa nameнom, odпo­ sno sa ciljeviшa kojima sluze sгedstva doblvena od poreza i drugih dazЬiJJ.a. Obaveze placanja poreza i drugih dazЬina drustveno-politickirn zajednicama utvr·duju se zavisno od sposobnosti privгede da, и skladu sa dostignutirn stepenom pгoduktivnosti ukl!pnog drustvenog гаdа i s potrebama materijalnog i dгustvenog razvoja koje odgovaraju njenim mogucnostirna i dugorocnim inteгesima razvoja pгoizvodnih snaga drustva, obezbedi zadovoljavanje lienih i zajednickih potreba гadnika i роtгеЬа pгosirene reprodukcije. Ove obaveze иtvrduju se i zavisno od sposobnosti organizacije udruzenog rada da, и skladu sa opstim obavezarna privrede. гezultatima гаdа i нspehom koje ostvari, obezbedi zadovoljavaнje ovih роtгеЬа.

Ova nacela primenjuju se i kad se aktima drustveno-politickih zajednica privrerneno ogranici raspolaganje sredstvima kojima иpravljaju radnici и organizacijama нdruzenog rada jJi se utvrdi obaveza иdruzivanja tih sredstava.

2. Udr,uzivanje rada i sredstava di"Ustvene reprodukcije Clan 34. Svoj rad i sredstva drиStvene reprodukcije и osnovnirn organizacijama udruzenog rada radnici slobodno нdгuZujи u radnim organizacijama i dгugim oblicima udгuZivarrja rada i sredstava. МеdшюЬnа prava, obaveze i odgovornosti и razlicitirn oЬlicima иdгuZiv~­ nia rada i sredstava, radrrici и osnovnim orgaнizacijama иdruzenog rada uredщu sarnoupravrrim sporazuшom и skladи sa zakonom, obezbedujuci и celini ovih odnosa ustavom zajarncena prava radnika. Clan 35. Radna oгganizacija је sarnostaln•a sarnoupravna organizaClJa гadnika povezanih zajedнickirn interesima и radu i organizovanih и osнovne orgaнizacije udruzenog гаdа и нjenom sastavu, ili neposгedno povezaniћ jedinstvenim procesorn rada. 311

Radnu oгganizaCJJU mogu osnovati organizaCJJe udruzenog rada, samoupгav­ ne interesne zajednice, mesne zajednice, drustveno-politicke zajednice i druga drustvena pгavna lica. Radnu organizaciju mogu, pod uslovima i na nacin koji su propisani zakonom, osnovati radni ljudi radi ostvarivanja prava na rad ili radi zadovoljavanja potreba proizvodima i uslugama organizacije koju osnivaju. Radnu organizaciju mogu, u skladu sa zakonom, osnovati i gradanska pravna lica. Radni ljudi, odnosno gradanska pravna lica, koji u oгganizaciju udruzenog rada koju su osnovali uloze svoja sr·edstva, mogu imati prema toj o1·ganizaciП, ро osnovu tih sгedstava, samo prava koja imaju gradani od kojih oгganizacije udrиZenog r-ada prikupljaju sгedstva radi prosiгivanja materijalne osnove svoga гаdа. Zakonom se moze pгopisati da radni ljudi .i gradanska pravna lica ne mogu osnivati radne organizacije za vrsenje odredenih delatnosti. Radne organizacije imaju jednak polozaj, а radnici u njima jednaka drLIstveno-ekonomska i druga samoupravna prava i odgovoгnosti, bez obzira na to ko је osnovao radnu organizaciju. Clan 36. Radnici u delu radne organizacije ko)i cini radnu celinu, u kome se rezultat njihovog zajednickog rada moze samostalno izraziti kao vrednost u radnoj organizaciji ili na tгzistu i u kome шdnici mogu ostvarivati svoja drustveno-ekonomska i druga samoupravna prava, imaju pravo i duznost da takav deo radne organizacije organizuju kao osnovnu organizaciju udruzenog гаdа. Radnici u radnoj organizaciji u kojoj не postoje uslovi da se pojediщ njeni delovi organizuju kao osнovne oгganizacije udruzenog rada, ostvaruju u radnoj oгganizaciji sva prava koja imaju radnici u osnovnoj organizaciji udn1zenog r-ada. J)rustveno-ekonomskj i drugi samoupravni odr1osi u osnovnoj organizaciji udrиZen()g rada ureduju se нjenim statutom i drugim samoupгavnim aktima u skladu sa ustavoш i zakonom. Ako је povodom organizovanja osnovne organizacije udruzenog rada pokrenut sрог, do okoncanja spor-a ne шogu se, protivno volji radnika koji su doneli odlиku о organizovanju osnovne organizacije udruzenog rada, menjati prava, obaveze i odgovornosti koje su imali do dana donosenja odluke о kojoj se vodi spor. Clan 37. Radnici imaju ргаvо da osnovnu organizacr]u udrиZenog гаdа u kojoj гаdе izdvoje iz sastava гadne organizacije. Osnovna oгganizacija udruzerюg rada koja se izdvaja duzna је, sporazumno sa drugim osnovnirn organizacijama udruzenog rada i radnom organizacijom kao celinom, urediti nacin i uslove izvгsavanja obaveza koje је prema njima preuzela do izdvajanja i naknaditi stetu koja је nastala izdvajanjem. Radnici ne шogu svoju osnovrш organizaciju udruzenog гаdа izdvojiti iz sastava radne organizacije ako Ьi to, protivno opstem inteгesu dovelo do Ьitnoo­ otefavanja Ш onemogueavanja rada u drugirn osnovnim orgarз'izacijama u sasta': vu radne organizacije, odnosno u radnoj organizaci]i kao celini. Clan 38. mogu udruzivati u гazne oЬlike slozenih organizaClJa oгganizacije udl'llZenog rada i radne oгgaпizacije u zaJ,ednice i druge oblike udгuzivanja orgaвizacija udruzenog rada u · kojiшa ostvaruзu odгedene zajednicke interese. Zakonoш Ш na zakonu zasrюvaпom odlukom skupstiпe drustveno-politicke zajednice пюzе se, pod usloviшa utvrdenim ustavom, propisati obavezno udruzivanje odгedenih vrsta organizacija udrиZenog rada u zajednice u kojima se. u opstem interesu, obezbeduje jedinstvo sistema гаdа u odgovarajucim oЬlastima: Radлe organizacije se udrиZenog rada, а osnovne

Clan 39. udruzenog гаdа, samouprav11e interesne zajednice i druo-a dгu­ stveno pravna lica mogu samouprav-nim sporazumom osnovati banku kao роOгganizacije

312

sebnu organizaCIJU za obavljanje kreditnih i drugih bankaгskih poslova i u ПЈОЈ, zajedno s drugim licima, udгuzivati sredstva radi ostvaгivanja zajednickih inteгe­ sa u oЬezbedivanju novcanih sгedstava za obavljanje, prosirivanje i unapredivanje dёiatnosti oгganizacija udruzenog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica iradi ostvarivanja drugih zajednickih inteгesa. Drustvena PlЋVna lica cijim sredstvima banka posluje. llpravljaju poslovanjem banke. Sredstva koja banka ostvari, ро podmirenju troskova poslovanja i izdvajaнju sгedstava za radnu zajednicu banke, 1·asporedL1ju ova drustvena pr-avna lica medu sobom. Drustvena p1-avna lica imaju ргаvо da upгavljaju odl'edenim poslovima banke u jedinici banke koja poslнje njihovim sredstvima. Drustveno-politicka zajednica ne moze ЬШ osnivac banke niti upгavljati poslovima banke. Medusobni odnOSi drustvenih pravnih lica cijim sгedstvima banka poslнje, upгavljanje bankom i poslovanje banke uгeduju se samoupгavnim sporazumom о osnivanju banke, njenim statutom i zakonom. Clan 40. Poslovanje finansijskih organizacija koje se osniYaju radi pгikupljanja stednih uloga i upгavljanje tim organizacima, kao i posloYanje banaka koje se odnosi na pгikupljanje stednih uloga, ureduje se zakonom, u skladu sa jedinstvenim nacelima kгeditnog sistema. Ргаvа gr-adana da na osnovu stednih uloga ucestvuju u upr-aYljanju poslov-anjem tih finansijskih OI"ganizacija i da, pored ugovorenih kamata, sticu i dгu­ ge odгedene pogodnosti, uгeduju se zakonom. Clan 41. oгganizacijama udr·u2enog rada koje se, bankar·skim Ш slicnim poslovanjem, oгganizacije intet·esne zajednice i dгuga dt·ustvena pravna lica

pored drugih delatnosti, bave udruzenog гасlа, samoupгavл.e imaju u pogledu tog poslovanja u nacelu ista prava koja imaju u banci drustvena pravna lica cijim sredstvima banka posluje. Ako se u oгganizacijarna нdruzenog r-ada oгganizuje unutrasnje bankarsko Ш slierю poslovanje, na takvo poslovanje primenjuju se nacela koja se odnose na poslovanje banaka. Clan 42. Organizacije udгuzenog rada, samoupravne inteгesne zajednice, dru5tveno-politike zajednice i druga dгиStvena pгavna lica mogu saшoupгavnim sporazumom osnovati zajednicu osiguranja imovine i lica od istovrsnih, odnosno srodnih vrsta rizika, odnosno steta, ili od Yise razlicitih vrsta гizika, odnosno steta, i u njoj, zajedno s drugim licima, na nacelima uzajarnnosti i solidaгnosti, udгuzivati sгed­ stva radi osiguraпja imovine i lica i radi otklanjanja Ш smanjenja nepovoljnog dejstva uzгoka koji mogu izazvati te stete. U zajednici osiguranja u kojoj se udrиZuju sredstva radi osigшanja imovine ili lica od vise razlicitih vrsta rizika, odnosпo steta, osigurarrici koji udгиZuju st·edstva га<Ы. osiguгanja od isto\тsnih ili sгodnih vrsta гizika, odnosno steta. obrazuju posebne zajedrlice гizika i udгuzuju sredstva u роsеЬпе fondov-e osiguranja za te stete. Osig:цгanici u zajednicama гizika, sporazшnno s dгugim osiguгanicima u istoj zajednici osiguranja, utvrduju pod kojim se uslovima sгedstva fondoYa namenjena za izmirivanje obaveza za jednu vrstu steta mogu upotreЬljavati za izmirivanje obaveza za druge vrste steta. Drustvena pravna lica koja udruZиju sredstva u zajedпici osiguranja, odnosno zajednici r·izika, upгaYljaju poslovanjem tih zajedпica. Medusobni odnosi dгuStvenilt pravnih lica koja udruzuju sredstva u zajednici osiguranja, upгavljanje tom zajednicorn i njeno poslovanje ureduju se samoupгavnim spoгazumom о osnivanju zajednice, njenirн statutoш Ш drugim sanloupravnim aktom i zakonom. Gradani i gгadanska pгavna lica - osiguгanici ucestvuju u upгa~ljanju :z;ajednicom osiguгanja, odnosno zajednicom rizika, i ostvaгuju u njima druga ргаvа u skladu sa statutom zajednice osiguranja i zakonom. U

313

Clan 43. Odnosi i=edu organizacija udrl1Zenog rada koje se bave poslov.ima prometa robe i usluga i proizvodnih i drugih organizacija sa kojima posluju zasпiva­ ju se na пacelima saradnje i samoupravnog udruzivanja rada i sredstava u okviru te saradnje. Ove organizacije, na nacelima ravnopravnosti, ostvaruju medusobпi uticaj na poslovnu i razvojnu politiku, preuzimaju zajednicki rizik, obezЬeduju zajedniCku odgovornost za pr<>Sirivanje materijalne osnove i za poveeanje produktivnosti rada u proizvodnji i prometu, i ucestvuju u dohotku ostvarenom ovom saradnjom prema doprinosu ostvarivap.ja tog dohotka. Organizacije udruzenog rada koje se bave poslovima izvoza i uvoza organi-· zuju se i posluju na nacelima obavezne saradnje s proizvodnim i drugim organizacijama udrl1Zerюg rada za koje obavljaju ,jzvoz i uvoz, i u okviru te saradnje utvrduju zajednicku politiku proizvodnje, odnosno druge delatnosti, i politiku iZv·oza :i uvoza, гaspoгeduju dohodak ostvareн ovom saradnjom kao zajedniCki dohodak, zajedniCki snose rizik ovog poslovanja i odgovornost za uпapredenje proizvodnje i prometa, u skladu sa samoupravпim sporazumom ili ugovorom ;:> toj saradпji.

Saveznim zakonom se ureduje u kojim slucajevima i pod kojim usloviшa organizacije udruzeнog rada koje se bave poslovima izvoza i uvoza, poslovirna promet? robe na veliko i drugiiil zakonom odгedeнirn posloviшa proшeta robe i usluga, obavezno udruZuju rad i sredstva s proizvodnim i drugim orgarrizacijama udruzeпog rada sa kojima posluju. Saveznim zakonoш ureduje se i nacin i oЬlik udгuZivaнja rada i sredstava, нacin odlucivanja о zajednickom poslovanju, zajedпicko srюsenje rizika i utvrduju nacela raspodele zajednicki ostvarenog dohotka. Organizacije udruzenog rada koje se Ьаvе poslovJma prometa robe i usluga za neposrednu potrosnju duZпe su da, na nacin odгeden zakonoш, saraduju i dogovaraju se sa samoupravщm inteгesniш zajednicama, шesniiil zajednicama i drugiш zajednicarna i organizacijama potrosaca о poslovima od zajednickog interesa.

Clan 44. Organizacija udгuzenog r-ada шоzе obavljati delatnosti i ulagati sredstva drustvene reprodukcije u inostranstvu, ;pod uslovima i u granicama koji su propisani saveznim zakonoш. Ргаvа i sredstva koja oгganizacr]a udгuzenog rada ро ша kош osnovu stekne u inostranstvu sastavni su deo drustvenih sredstava kojima upravljaju radnici te organizacije.

u organizaciji udruzenog rada koja vrsi delatnost u inostгanstvu, radnici cija su mesta rada u inostranstvu imaju ista ргаvа, obaveze i odgovornosti kao i гad­ nici te oгganizacije u zemlji. Clan 45". Osnovne i druge organizacije udruzenog rada, пjihove zajednice i drugi oЬlici udгuZivanja organiza_cija udruzenog rada, Ьanke, zajednice osiguranja i]Jlovine i lica i druge finaпsijske organizacije pravna su lica sa praviшa, obavezarna i odgovornostima koje imaju na osnovu ustava, zakona i saшoupravnog sporazurna о udruZivanju, odnosno na osnovu akta о osnivanju. Ove organizacije, zajednice i udruzenja i njihova prava, obaveze i odgovornosti u pravnom proшetu upisuju se u registar organizacija udruzenog rada.

Clan 47. Ako u organizaciji udruzenog гаdа nastane spor izmedu radnika pojedinih delova organizacije, odnosno гadnika i or·gana organizacije ili radnika organizacije i organa drustveno-politicke zajednice, koji se nije mogao resiti redovniiil putem, radnici imaju pravo i duZпost da svoje zahteve povodom nastalog spora iznesu preko sindikalne organizacije. Sindikalna organizacija ima ргаvо i duznost da, na zahtev radnika ili ро svojoj inicijativi, pokrene postupak za re5avanje nastalog spora i da u tom postuplш, zajedno sa odgovaгajucim or·ganima upravljanja organizacije udrl1Zeпog rada, odnosno sa organima drustveno-politicke zajednice. utvrdi osnove i mere za resavanje pitanja zbog kojih је spor nastao. Clan 48. Oгganizacija udruzenog гаdа, odnosno oгganizacija poslovnog udгuZivanja, koja obavlja pгivrednu delatnost moze, pod uslovima i Ро postupku koji su pгo­ pisani saveznim zakonoш, Ьiti ukinuta ako ne ispunjava zakorюm propisane uslove za obavljanje svoje delatnosti, ako tгajnije nije u mogucnosti da obnavlja drustvena sredstva kojiшa posluje i da obezbeduje ostvaгivanje ustavom zajamcenih ргаvа r·adnika u pogledu njihove materijalne i socijalne siguпюsti, ili ako nije u шogucnosti da ispunjava druge zakonom utvrdene Ш ugovoroш preuzete

obaveze. Oгganizacija udгuzenog нslovima i Ро postupku koji

njava zakonom deJatnosti.

pгopisane

гаdа koja obavlja dгustvenu delatnost moze, pod su pгopisani zakonom, Ьiti ukinuta, ako ne ispu-

uslove ili ako ne postoje uslovi za obavljanje njene

Clan 49. i na zakonu zasnovanom odlнkoш skupstine dr·ustveno-politicke zajednice moze se utvгditi da su od posebnog dгustvenog interesa odгedene delatnosti ili poslovi oгganizacija ltdruzenog rada koje obavljaju dгustvene delatпosti i нгediti naCin ostvaгivanja posebnog dгustveпog inteгesa i ostvarivanja samoupгav-nih ргаvа гadnika u skladu sa tim inteгesoш. Zakonom i na zakonu zasnovanom odlukom skupstiile drustveno-politicke zajednice moze se, ako to zahteva poseban dгustveni interes, urediti nacin ostvaгivanja tog inteгesa u poslovanjн organizacija udгuzenog rada koje obavljaju privгednu delatnost, kad је to poslovanje nezarnenljiv uslov zivota i rada gradana Ш гаdа dгugih organizacija na odredenoш podrucju. Zakonoш

Clan 50. udruzenog шdа koje obavljaju pгivrednu delatnost i njihova posloYna udruzenja udrufuju se u privredne komore ili druga opsta нdruzenja гadi zajednickog unapгedivanja гаdа i poslovanja, »Гadi uskladivanja posebnih, zajednickih i opstih drustvenih inteгesa, radi dogovaгanja о planovirna i progгa­ miшa гаdа i гazvoja i о samoupravnom uгedivanju dгиStveno-ekonomskih odrю­ sa, гadi pokгetanja inicijative za zakljucivanje saшoupгavnih sporazuma i drustvenih dogovoгa, za donosenje zakona i za utvrdivanje ekonomske politike i гadi 1·azrnatгanja i гesavanja drugih pitanja od zajednickog interesa. Radi ostvarivanja ovih ciljeva mogн se i oгganizacije udruzenog rada koje olжvljaju drustvene delatnosti udruzivati u udruzenja za pojedine delatnosti, odnosno oЬlasti rada, u druga opsta udrl1Zenja. Oгganizacije

3. Samoupravne interesne zajednice Clan 46. Prema organizaciji udruzenog rada i zajednici Ш dгugom udruzenju tih orgaпizacija u kojima se Ьitnije poreшeti ostvarivaпje samoupravnih prava radnika, Ш koji ne ispunjavanju zakonom utvrdene obaveze ili teze ostete drustve- · ne interese, mogu se, pod uslovima i ро postupku koji su propisaщ zakonom, predџzeti zakonom utvrdene privreшene шеrе. Kad је to neophodno radi otklanjanja tih pojava, ovim merama шоzе se pr·ivreшeno ograniciti ostvarivanje pojedinih sarnoupravnih prava radnika, odnosno prava organizacije ili udruzenja i njihovih oгgana.

314

Clan 51. inter·esne zajednice osnivaju radni ljudi, neposгedno ili preko svojih samoupravnih organizacija i zajednica, radi zadovoljavanja svojih licnih i zajedniCkih роtгеЬа i interesa i гadi uskladivanja rada u oЬlasti za koju osnivaju interesnu zajednicu sa tiш potrebama i inteгesima. Prava, obaveze i odgovornosti u medusobnim odnosiшa u saшoupravnoj inteгesnoj zajednici uгeduju se samoupravnim sporazuшoш о njenom osnivanju, пје­ niш statutom i dr11gim samoupгavnim aktiшa. Samoupгavne

315

Radi zadovoljavanja svojih potreba i interesa u saпюupravnim inteгesnim radni ljudi placaju dopгinose ovim zajednicama iz svojih licnih dohodaka i iz dohotka osnovniћ organizacija udruzenog rada, u skladu sa namenom, odnosno sa ciljevima kojima ova sredstva sluze. zajednicaщa,

Clan 52. Radnici i drugi radni ljudi koji u oЬlastiшa obгazovanja, nauke, kulture, zdravstva i socijalne zastite na nacelima uzajamnosti i solidarnosti ostvaгuju svoje licne i zajednicke potrebe i interese i radnici organizacija udruzenog rada koje obavljaju delatnosti u tim oЬlastima. osnivaju samoupravne interesne zajednice u kojima ostvaruju slobodrш razmenu rada, udruiuju rad i sredstva i ravnopгavno i zajedniCki odlucuju о obavljanju tih delatnosti u skladu sa zajednickim interesima, utvrduju politiku razvoja i unapredivanja tih delatnosti i ostvaruju druge zajednicke inter·ese. Medusobni odnosi u ovim samoupravnim 1nteresnim zajednicama ureduju se tako da se obezbeduje pravo гadnika i drugih radnih ljudi koji u njima udгuzu­ ju sгedstva da odlucuju о tim sredstvima i pravo radnika oгganizacija udгuienog rada koje obavljaju delatnosti u oЬlasti za koju је osnovana interesna zajednica da u slobodnoj razmeni гаdа ostvaruju jednak dru.Stveno-ekonomski poloiaj kao i гadnici u drugim organizacijama udruzenog rada. Na ovim osnovama шogu se osnivati samoupгavne inteгesne zajednice i u dгugim oЬlastima drustvenih delatnosti. Clan 53. Radi obezbedivaпja svoje socijalne sigurnosti, гаdпi ljudi osnivaju samoupravne inteгesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja Ш dгugЉ vidova socijalпog osiguraпja u kojima udгuzuju sredstva u tu svi"hu i utvrduju, па nacelima uzajamnosЧ i solidarnosti i minulog гаdЭЈ, svoje zajednicke i pojedinacne obaveze prema tim zajedпicama i zajedпicka i pojedinacпa prava koja u njima ostvaruju. Na ovim osnovama mogu se osnivati samoupravne inteгesne zajednice i u dгugim oЬlastima u kojima se, udrнzivaпjem sгedstava 11 zajednicke foпdove, ostvaruju odredeni zajedпicki inteгesi na пacelima 11zajamnosti i solidarnosti. Clan 54. Radni ljudi, пeposr·edno i preko svojih orgaпizacija 11druienog гаdа i dr-ugih samoupravnih organizacija i zajednica, osпivaju samoнpravne iпtегеsпе zajednice 11 stambeпoj oЬlasti, 11 kojima ove organizacije i zajednice нdгuzuju sredstva za stambenu izgradпju, 11tvr·duju politiku i prograrn te izgradnje i zajedno sa stanarima upгavljaj11 stambeпim zgr-adama i stanovima 11 drustveпoj svojini i ostvaruju druge zajednicke interese. Saveznim zakonom moze se predvideti osnivanje posebnih inteгesnih za.:. jednica za stambeпu izgradпju i upravljanje stanovima za potr·ebe aktivnih vojniћ lica i gradanskih lica 11 oruianirn snagama Socijalisticke Federativne RepuЬlike J11goslavije, kao i za potrebe radnika i funkcionera saveznih orgaпa.

nje odredenill zajednickih iпteresa i da u toj osnovnoj zajednici, odnosпo jediпici, ostvaruju odredeпa svoja samoupravna prava i interese. Samoupravne interesne zajedпice mogu se udruZivati u sire interesne zajednice i osnivati saveze i druga udruzenja interesnih zajednica, kao i uspostavljati druge oЬlike rnedusobne saradпje. Kad se sarnoupravna interesna zajednica osniva za podrucje sire od teritoгije opstine, rnogu se za teritorije opstina osnovati zajednice kao delovi te samoupravne
7. Drustveno

planiraпje

Clan 55. U oЬlasti kom11nalnih delatпosti, energetike, vodopгivrede, saobracaja i dгu­ gih delatnosti materijalne proizvodnje, ako је trajno obavljanje tih delatnosti пeophodno radi zadovoljavanja potreba odredenih korisnika, mogu se osnivati samoupravпe inteгesne zajednice organizacija нdruzenog rada tih oЬlasti i koгisni­ ka njihovih proizvoda i usl11ga u lюjima опi ostvaгuju zajednicke inteгese utvr·deПE? samoupravnim sporazumom.

Clan 69. u osnovnim i drugim organizacijama udruzenog rada i radni ljudi н samoupravnim interesnim zajednicama, mesnim zajed:nicama i drugin1 sarnoupravnim organizacijama i zajednicama u kojima upravljaju poslovima i sredstvima dгu­ stvene reprodukcije, imaju pravo i duiпost da, oslanjajuci se па naucna saznaпja i па njima zasnovaпe ocene razvojnih mogucnosti i 11vaiavaju ekonomske zakonitosti, samostalno donose planove i programe rada i razvoja svojih, org,anizacija i zajednica, da te planove ti programe uskladuju medusobno i sa drustvemm plarrov1ma drustveno-politiCkili zajednica i da na toj osnovi obezbeduju uskladivanje odnosa u celini drustvene reprodukcije i usmeravanje celokupnog materijalnog i drustvenog razvoja, u skladu sa zajedntiCkim, Ila sanюuprav­ nim osnovarna utvrdenim, interesima i ciljevima.

Сlап 56. Radi sto neposrednijeg ostvaгivaпja svojih samo11pravnih pra-v-a i iпteresa, radпici i drugi radni ljudi i njihove organizacije 11druzenog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice - Clanovi samoupгavne inteгesne zajednice imaju pravo da se u interesnoj zajednici, pod uslovima utvrdenim samoupravпim sporazumom о osnivanju samoupravne iпteresne zajedпice ili njenim statutom, or·ganizuju u osnovпu zajednicu ili jediпicu za odredeпo podrucje Ш za ostvaгiva-

Clan 70. Planovi i prograrni rada i razvoja osnovпih oгgaпizacrJa udruzenog rada i organizacija udruzeпog rada u cijem su sastavu donose se i ostvaruju u odnosiшa sar-adnje i medusobne zavisnosti koji proizlaze iz udruzivanja гаdа i sredstava u tim OI"ganizacijama saglasno samoupravnorn sporazumu, uz obezbedivaпje prava radnika da u osnovnim organizacijama udruienog rada odlucuju о donosenju tih planova i programa.

316

Radпici

317

Osnovne i druge organizac1Je udruzerюg rada udruzene u samoupravne inte-:resne zajednice ili druge samoupravne OI'ganizacije i zajedпice donose i ostvaruju svoje planove i pr·ograme rada i razvoja u skladu sa zajednickim interesima i ciljevima, odnosno u skladu sa zajedniCkim planovima i programima, koje sporazumno utvrde u okviru ovih samoupravnih organizacija i zajednica. Oгganizacije udruzenog rada, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice uskladuju svoje planove i programe rada i razvoja i sa planovima i pr·ogramima drugih samoupravnih organizacija i za.,. jedinica sa kojima imaju odredene zajednicke interese i ciljeve, koji proizlaze iz njihove saradnje i medusobne zavisnostj u drustvenoj reprodukciji i koje utvrduju samoupгavnim spoгazumom. Medusobne obaveze, koje su osnovne i druge oгganizacije udruzenog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice spoгazumno utvrdile radi ostvarivanja zajednickog plana, ne mogu se za vreme za koje је plan utvrden jednostrano raskidati, odnosno menjati. Clan 71. Na osnovu dogovoгa о zajednickim inteгesima i ciljevima privrednog i drustvenog razvoja u opstini, gгadskoj i regionalnoj zajednici, autonomпoj pokrajini, repuЬlici i federaciji i na osnovu planova i programa rada i razvoja 0 rganizacija udruzenog rada, samoupravnih interesnih zajednica i drugih samoupravnih organizacija i zajednica, kao i na osnovu zajednicki ocenjenih тnogucnosti i uslova razvoja, donose se drustveni plaпovi drиStveno-politickih zajednica. DгиStvenim planovima drustveno-politickih zajednica utvrduje se zajednicka politika razvoja i sтnernice i okviri za dопоsепје тnera ekonoтnske politike i upravnЉ i organizacionih mera, kojima se obezbeduju uslovi za ostvarivanje tih planova. Clan 72. Planovima rada i razvoja organlzacija udгuzenog rada i drugih samoupravnih oгganizacija i zajednica i drнstvenim planovima drt1stveno-politickih zajednica mogu se predvideti investicije ili drugi ciljevi i zadaci odnosno тnoze se pristнpiti njihovoтn ostvarivanjн, saтno аlю su na zakonom propisan naCin obezbedeni mateгijalni i dr11gi potrebni uslovi za njihovo ostvarivaпje. Izvrsavanje posebnih zadatalџl гadi ostvarivanja ciljeva нtvrdenih drнstve­ nim planovima тnoze se utvrditi kao oЬaveza odredene organizacije udruzeпog rada i1i druge samoupravne organizacije i zajednice samo na osnovu saglasnosti odgovaгajuce organizacije, odnosno zajednice. Ako је izvrsavanje ovakvih zadataka utvrdeno kao zajednicka obaveza Yise organizacija ili zajednica, Ш i kao obaveza organa d1·иStveno-politicke zajednice, ove organizacije, zajednice Ш oгgani_ utvrdнju sporazumno uzajarnna ргаvа i obaYeze i svojн zajednicku i pojedinacnu odgqvoгnost za izvrsaYanje te obayeze. Ako se druStvenim planom, na osnovu zajednicki utvrdenih inteгesa i ciljeva razvoja, utvгdi da је izvгsenje odredenih zadataka neophodno za drustvenu гeprodukcijн, а sporazuтnoтn organizacija нdruzenog rada ili drugih samoupravnih organizacija i zajednica nisu тnogla biti osigurana sredstva i drugi potrebni uslovi za njihovo izvrsenje zakonoтn se тnoze u skladu sa ustavoтn, utvrditi obaveza udruZivanja sredstava u tu svrhu i pгopisati druge тnere radi izvrsavanja tih zadataka. Clan 73. Zakoni i drugi prop1s1 i opsti akti kojima se stvaraju obaveze za bнdZete i fondove drustverю-politickih zajednica ne тnоgн se donositi ako prethodno organ koji donosi odgovarajuCi pгopis, odnosno akt, ne нtvrdi da su za izvrsavanje tih obaveza obezbedena sredstva. Clan 74. Radnici н organizacijama нdru2enog гаdа i radni ljнdi u drugiтn samoнpr-av.., niш organizacijama i zajednicaтna i njihovi organi odgovoгni su za ostvarivarije planova rada i razvoja svojih organizacija i zjednica, kao i opstih ciljeva i zadataka utvrdenih drustvenim planoviтna drustveno-politickih zajednica, i dнzni su da u toтn ciljн predнzimaju potrebne тnеге i radnje.

318

Organi drustveno-politickill zajednica odgoYorni sн da prc~pisiтna i meгal?a koje donose radi ostvarivanja drustvenih planova, obezbede opste ~slove za ~~о skladniji i stabilniji razvoj i da tim propisima i ~егаmа ~ovrga~y~?-C1J~ ud~zeno~ ~a.da i drugih samoupгavnih oгganizacija i za]edшca sa za]edшclam шteresrma 1 c!l]evima razvoja utvrdenim d1'L1stveпim planoviiila .... 2. Samoupravljanje u organizacijama udrпZenog rada

Clan 98. Samoupravljanje u osnovnoj i drugiтn organizacijama _udruzen?~ rada radnik ravnopravno i u odnosirna uzajarnne odgovornosti s drugm1 radn1c1ma u or~a­ n~aiji, ostvaruje odlнcivanjem на zЬoroviiila гadnika, .• r~ferendurr:oш i ~r·ug1m oЬlicima licнog izjasнjavanja, putem delegata u ra~шckrm ~avetmш koJ.e, ~a­ jedno sa drugim radnicima u orgaнizaciji, b~r~ i . opoz1Ya,. ka<;>. 1 kontrolom 1zvrsavanja odluka i koнtrolom rada organa i sluzb1 tlh orgaшzac1]a. Radnik ima praYo da radi ostvarivanja svojih samoupravnih prava bude redovno obavestavan о poslovanju orgarlizacije, njerюm materijalno-finansijsk?m stanju, о ostvarivanju i raspodeli dohotka i korisceнju sredstava. u ~_ј. ој, kao 1 о drugim pitanjima od iнteresa za odlucivanje kontrolu u orgaшzac1]1. Clan 99. 1.1druzenog rada obr-azuje se radnicki savet k:ao orgaп upravljaпja гadom i poslovanjem oгganizacije, odnosno njemн ро polozaju i funkcijj odgovarajuci organ upravljanja. u osnovrюj organizaciji sa manjim brojem гadнika пе obrazuje se radпic­ ki savet. Odredene izvrsne fнnkcije u osnov-noj i drнgim orgaнizacijama udrllzenog rada mogu se poveriti izvrsnim organima radнickog saveta. Oraanizacije udгuZeнog rada, koje, udrl1Zujl1ci rad i sredstva. не organizuju pos:bnu organizaciju, mogu obrazovati zajedнicki organ za v-гsепје posloYa od zajednfCkog interesa.

u osnovnoj i drugim

organizacijaшa

Clan 100. Radnicki savet u vrsenju funkcije upraYljanja radom i poslovanjem organizacije udгuZenog rada utvrduje predlog statнta i doпosi druge opste akte, utYrduje poslovnu politiku i doнosi plan i program rada i r-azyoja, ~tvгd~1je I?ere za sprovodeнje poslovne politike i рlана i programa таdа i razvo]a, b1ra, 1menuje i razresava izvrsнi i poslovodni organ, odnosno clanove tih org~a, stara se о obavestavaнju radnika i vrsi druge poslove utvrdeнe samoupravmm spoтazu­ mom, statнtom i drugim samoupravnim aktima organizacije. Odluke radнickog saveta radнe orgaнizacije i slozene organizacije udгu­ zenog rada koje se odnose na ostvarivanje neotudivih praYa radnika u osnovnim organizacijama udruzenog rada doпose se u saglasnosti sa sva~om _od tih oгga­ nizacija па насiн utvrdeп samoupravnim sporazumom о udruz1Yaщн. Сlап 101. Radnicki savet osnovne organizacije udruzenog rada sacinjavaju delegati radnika svih delova procesa rada u toj orgaпizaciji. Sastav radnickog saveta osнovne orgaнizacije udruzeпog rada mo1-a odgoYarati socijalnom sastayu radne zajednice osnovne organizacije udrнzenog таdа. Radnicki savet radпe orgaнizacije i slozeнe orgaпizacije udruzeпog rada _sacinjavaju delegati radnika osпovnih orgaнizacija udrнzeno~ rada, нeposгedno IZabгan· na нacin i ро postнpkн koji su utvrdeni samoнpraYП1m sporazumom о udrн­ ziYa~ju. u radniCkorn savetu radne organizacije mora Ьiti zastнpljena sva1ш osнovna organizacija udruzeпog rada u нjenom sastavu. Delegati rade ро smeгnicama radnika, od~os~? radnickog ;5aveta os:юvne oгganizacije udruzenog гаdа koja ih је izabrala 1 щ1mа odgovaraJLl za sYOJ гаd.

319

Statutom osnovne i d1-uge organizacije udшzenog rada i ~am?.upravnim spo-razumom о udruzivanju utvrduju se prava i obaveze delegata.: ПJlhova odgovornost radnicima, odnosno organima upravljanja tih organizaCIJa. Clan 102. Nacin izЬora i uslovi i nacin opoziva, odnosno razresavanja radnickog saveta i izvr5nog organa u oгganizaciji иdr-uzeno~ r~?a . utvrdиju se samoиpravnim sporazumom 0 иdruzivanju ili statutom orgamzaciJe 1 zakonom. Clanovi radnickog saveta, odnosno clanovi izvrsnog organa, ne mogu se Ьirati na vreme duze od dve godine. Niko ne moze vise od dva puta uzastopno biti Ьiran н isti r·adnicki s:avet, odnosno izvrsni organ. U radnicki savet ne moze Ьiti Ьiгаn radnik koji kao inokosni poslovodni 61·gan ili clan kolegijalnog poslovodnog organa njemu odgovara, ni radnik koji samostalno vгsi druge rukovodece funkcije odгedene statиtom i zakonom. Clan 103. U svakoj orgaпizaciji udгuzenog rada postoji poslov~dni organ koji v~d~ poslovanje organizacije иdruzenog _гаdа, organizиje i иskladщe ргосеs гасlа и ПЈОЈ i izvгsava odJиke radnickog saveta i njegovog izvrsnog organa. Oгganizaciju нdr-uzerюg rada zastupa i pгedstavlja пјеn inokosni poslovod-: ni шgan, odnosno pгedsednik kolegijalnog poslovodnog 01·gana, ako statиtom 111 dr'l!gim samoиpravnim aktom шganizacije nije dr·иkcije odr·edeno. Posloyodпi oгgan је samostalaп u radи i odgovoraп је гadпicima i гadni­ ckom savetu oгganizacije udгиzenog гаdа. Inokosni poslovodni organ, odnosno predsednik kolegijalnog poslovodnog ог­ о-аnа od"'ovor-aп је i dl'Ustvenoj zajednici za zalшnitost гаdа i za ispиnjavanje ;;ko;orn"' pгopisanih obaveza oгganizacije udrиzenog гаdа. lnokosni poslovodni огgап, odnosno predsednik kolegijalпog poslovodnog or·gana, ima prav:o· i d~nost da, u skladtl sa zakonom, obustavi od izvrseпja akte гadnickog saveta 1 dгugih oг­ gana organizacije udгuzenog гаdа ako smatгa da su u sиprotnosti sa zalюn<Jm i da о tome obavesti nadlezni oгgan dшstveno-politicke zajednice. Clan 104. i clanovi kolegijalnog poslovodnog organa u oгga­ se i гazгe5avaju odlиkom radnickog saveta. Inokosni poslovodni organ :imenuje se na osnovu javnog koнkuтsa, na pгe­ dlog konkursne komisije. U osnovnim oгganizacijama udгuzenog гаdа odr·edeпiш zakonom ,i u dтugim organizacijama udгuzenog гаdа konkuгsna komisija је sastavljeпa od zakonom odгedeпog broja predstavnika шganizacije udгuzenog rada i sindilшta, kao i od predstavnika dгиstvene zajednice imenovanih, odnosno izabгanih u skladu sa zakonorп. - Zakonom se mogu шediti uslovi i naCin obгazovanja kolegijalnog poslovodпog огgапа i иslovi i nacin imenovanja clanova tog oгgana. Mandat dп<Jkosnog poslovodnog oгgana ·i clanova kolegijalnog poslovodnog oг­ gana traje нajduze cetiri godine. Ро isteku mandata oni mogu Ьiti ponovo imenovani na istu funkciju na пacin ргорisап zakonom. Zakorюm se odтeduje pod kojim se uslovima poslovodni orgaп moze razresiti i pre isteka vremeнa za koje је imenovan. Pгedlog za razresenje poslovodnog oгgana moze podneti i skиpstina opstiпe, odnosno druge dгustverю-politicke zajec1пice, i siпdikalna organizacija. Zakonom se mogu propisati posebni uslovi i nacin imenovanja i razтesenja i роsеЬна ргаvа i dиZnosti poslovodnog огgапа и oгgaпizacijama udr·tlzeпog r-ada koje vгse delatnost, odnosno poslove od posebnog dr·ustvenog iпteresa.

Iпokosni poslovodпi огgап nizaciji иdгuzeпog гаdа imenuju

ckih organa иpravljanja i njihovih izvrsnih organa, о poslovodnirn organima radne organizacije, o·dnosno slozeпe orgaпizacije i о odgovornosti tih organa; о pravima, obavezama i odgovorпostima radne zajedпice koja oЬavlja poslove od zajednickog inte1·esa za иdшzепе organizacije, о medиsobnim odnosima osnovnih i drи­ gih oгgaпizacija иdruzenog rada i njiho;vim pravima, obavezan1a i odgovornosti u pгavp.om prometu, о postupku izdvajanja pojedinih osnovnih organizacija iz sastava radne organizacije, odnosno osnovnih i тadnih organizacija iz sastava slozene organizacije. Samoupгavni sporazum sadгzi i dl-uge od.I"edbe od zпасаја za zajednicki гаd i poslovanje udruzenih or·ganizacija i za ostvarivanje samouprю;nih рга­ vа гadnika u nj:ima. Samoupгavni spoгazum о udшZivanju u гadnu organizaciju, odпosno u slozenu organizaciju udшzenog гаdа, zakljucen је kad ga usvoji veciпa svih radnika u svakoj osnovпoj organizaciji иdгuzenog rada. Clan 106. rada ima sv<Jj statиt. Statut osnovne organizacije иdтuzenog rada donose, na predlog radnickog saveta, radnici osnovne oгgaпizacije udrиzenog гаdа vecinom glasova svih гadпika. Statut r-adne <Jгganizacije, odnosno sl<Jzene <Jrganizacije udrиzenog гаdа, na pгedlog njeпog гadnickog saveta, d<Jnose гadnici udruzenih osnovпih oгganizacija, vecinom glasova svih тadnika и svakoj od tih or·ganizacija. Statut 1 drиgi samoиpгavni akti organizacija иdrиZenog rada ne mogи Ьiti и supгotпosti sa samoupravnim spoгazumom о udrиzivanju. Oгganizacija

udгuzen<Jg

Сlан 107. Radi ostvarivanja i za5tite sv<Jjih samoиpгavnih ртаvа, тadnici u osnovnoj i drugim oгganizacijama udгиZerюg гаdа imaju ргаvо i duznost da oswaгuju sam.oиpгavпu radnicku kontrolu neposгedno, prelю шgana upтavljanja oгganizacije i ртеkо posebпog огgапа samoupravne гadniCke kontгole. Oгgan samoupтavne гadпicke kontrole vтsi kontr<Jlu: и pogledu sprovodenja statиta i dгugih samoиpгavnih akata organizacije i. samoиpгavnih spoгazuma i drи­ stvenih dogovoгa, sprovodenja odlиka гadпika, oтgana upravljanja i izvтsnih i poslovodnih organa oгgaпizacije i saglasnosti ovih akata i odluka sa samoиpгav­ nim pгavima, duZпostima i interesima гadnika; ostvaгivanja r-adпih :i samoиpгav­ ljackih duznosti тadпika, organa i slиzЬi oтganizacije, odgovornog i dтиstveno i ekorюmski celishodnog k<Jгiscenja dгu5tvenih sredstava i тaspolaganja пjima. pгi­ mene nacela гaspodele prema тadu u гasporedivaпju dohotka i гaspodeli sredstava za Исnе dohotke, ostvaгivanja i zastite prava тadnika u medusobnim odnosima и гаdи, obavestavanja гadnika о pitanjima od inteгesa za odlucivanje i kontг<Jlи u oгganizaciji, i u pogledu ostvarivanja dшgih samoupгavнih ргаvа, duzпosti i inteгesa гadnika.

Organ

samoupгavne гadnicke koпtrole ima ргаvо i duznost da о uocenim svom misljenju obavesti гadnike, organe i sluzbe oгgaпizacije kod kojih Је uocio te pojave i огgапе koji u oгganizaciji imajи ртаvо i dиzпost da ih otklon~, kao i da saтaduje sa oгganima dшstvenog наdzога i kontтole'. Sastav, izЬог i opoziv organa samoupravne тadпicke k<Jntrole i пjegova ргаvа, duznosti :i odgovornosti uredиju se statutom i dгиgim samoup1-avnim aktima organizacije, u skladu sa zakoпom.

ројаvаша

i

Clan 108. Svaki гadnik licno је odgovoraп za savesno vr·senje samoиpгavljackih funkcija.

Clan 105. Samoupгavili sporazиm о udruZivanju u radnu oгganizaciju odnosпo u slo· zenu orgaнizaciju udruzenog rada, sadтzi odredbe: о zajedпickJim poslovima, ~ kooгdiniranju ргосеsа rada о uskladivaпju planova i pтogгam::r таdа i гazv~Ja, .о иdruzivanjи sredstava i njHюvoj пашеni, о sastavи, izЬoгu 1 delokrugu zaJedш-

Claпovi radпickog saveta oгganizacije иdгuzenog гаdа snose licnu i шateri­ jalnu odgovoгnost za odluke koje sи, protivno upozoтenju пadlezrюg organa, doneli van okviтa svojih ovlasceпja, Delegati u тadnickom savetu radne oгganizacije i slozeнe oгgani-zacije иdruzerюg гаdа odgovoгni su radnicima i гadnickom savetu osnovne organizacije u kojoj su izabrani za delegate. ёlanovi kolegijalnog izvтsпog oгgana, inokosпi poslovodщ organ i claпovi kolegijalnog pos1ovodnog отgана odgovoгili su za svoj rad тadnickom savetu lroji ih је izabгao, odnosno imenovao i тadnicima oгganizacije udruzeпog ,таdа u kojoj vгse svoje funkcije. Oni sи licno odgovorni za svoje odluke i za izvгsavanje odlu-

320

21 Samoupt·avljanje u Jugoslaviji

321

ka radniбkog saveta i radnika, kao i za istiпito, Ьlagovrerneno i potpuno obavestavanje radпickog saveta i radnika. Oni snose i шaterijalnu odgovornost za stetu nastalu izvr8avanjem odluka doпesenih па osnovu njihovih predloga, ako su pri davanju tih predloga prikrili cinjenice ili svesno dali пeistinita obavestenja radxlickom savetu ili radnicima. Poslovodni organ odgovoran је, u okviru svojih prava i duznosti, i za rezultate poslovanja orgaпizacije, kao i za organizovanje i uskJ:adivaпje procesa гаdа u orgaнizaciji. Odgovorпost clana kolegijalнog izvrsнog organa, inokosнog poslovodnog organa i сlада kolegijalпog poslovodnog organa utvrduje se zavisno od njihovog uticaja na donosenje Ш izvrsavanje odluka. Materijalna i druge vrste odgovornosti i uslOVi odgovornosti ureduju se .zakonom i sarnoupravnim aktorn oгganizacije udr·иZenog rada.

Clan 109. Odredbe о ostvarivanju sarnoupravljanja u org;э.nizaCIJailla udruzeпog rada prirnenjuju se i na radnike u radnim zajednicarna obrazovanim za obavljanje poslova od zajednickog inter·esa za vise orgaпizacija udrиZexюg rada u skladu sa prirodorn ovih poslova i zajednickim interesima radi kojih su ove radne zajednice obrazovane. 3. Samoupravljanje u samoupravnim interesnim zajednicama Clan 110. Sarnoupravnim spoгazurnorn о osnivanju sarnoupгavne interesne zajednice njenim statutoш uгeduju se poslovi Qd zajednickog inteгesa za clanove zajednice, nacin odlucivaпja о tim pQslovirna, delokrug, ovlascenja i odgovornosti skupstine i drugih organa inter·esne zajednice i dгuga pitaпja od zajednickog iпteresa za radne ljude i sarnoupravne organizacije i zajednice organizovaпe u interesnu zajednicu. Statut sarnoupгavne interesne zajednice donosi se u skladu sa sarnoupravnim sporazurnom о njenom osпivanju. Zakonorn se rnoze utvrditi da sarnoupravni sporazum о osnivanju, odxюsno statut, sarnoupravne iпteresne zajednice koja obavlja delatnost od posebnog drustvexюg interesa potvrduje oгgan drustveпo-politiCke zajednice~ Clan 111. Poslovima samoupravne iпteгesne zajednice upravlja skupstina. Skupstinu Cine delegati· koje radni ljudi i organizacije udruzenog гаdа i druge sarnoupravne organizacije i zajednice, kao clanovi interesпe zajednice, Ьiraju i opozivaju. Delegati u skupstini rade ро smernicarna clanova sarnoupгavne interesne za:. jednice koji su ih izabrali i njima su odgovorni za svoj rad. U sarnoupravnoj iпteresnoj zajedпici koju osnivaju radпi ljudi i njihove orgaнizacije i zajednice radi zadovoljayanja svojih роtгеЬа i interesa i гadnici oгga­ nizacija udruzenog гаdа koje obavljaju delatnosti u oblasti za koju se osпiva interesna zajednica, skupstina se organizuje tako da se obezbedi njihovo гavnopгavno odluCivanje о medшюbnim pгavirna, obavezarna i odgovornostima. Skupstina moze odгedene izvгsne funkcije poveriti svojim izvrsnim organirna koji su јој odgovorni za svoj rad.

Clan 113. Kad је ustavoщ Ш statutom druБtveno-politiCke zajednice utvrdeno da radni Ijudi preko skupstina saщoupravnih interesnih zajednica ucestvuju u odlucivanju о pitanjirna iz nadleznosti skupstina drustveno-politickih zajednica, ovi radni ljudi organizuju se u okviru interesne zajednice, odnosno udruzuju svoje inteгesne zajednice, tako da щogu ucestvovati u odlucivanju о tiщ pitanjima u skupБtini dгustveno-politiCke zajednice. 4. Samoupravljanje u mesnim zajednicama Clan 114. Pr-avo i duznost r-adnih ljudi i gradana u naselju, delu naselja Ш u V•lse povezaxlih naselja је da se, :t;adi ostvarivanja odredenih zajednickih inter·esa i potreЬa, sarnoupravno organizuju u mesнu zajednicu. U щesnoj zajednici radпi ljudi i gradani odlucuju о ostvarivanju svojih zajedniCkih interesa i о solidarnoщ zadovoljavanju zajednickih potreba u oЬlastima uтedivanja naselja, stanovanja, komunalnih delatнosti, deeije i socijalne zastite, obraz9vanja, kultнre, fizicke kulture, zastite potrosaca, zastite i unapredivanja COvekove srediпe, narodne odbrane, drustveпe samozastite, kao i drugim oЬlastima zivota i rada. Radi ostvarivanja svojih zajednickih iпteresa i роtгеЬа, radnj ljudi i gгa­ dani, oгgaпizovani u mesnoj zajednici, saxnoupravnim sporazurnevanjem i rra drugi nacin povezuju se sa oгganizacijarna udгuzenog rada, samoupгavnirn iпteгesnim zajednicama i dгugim sarnoupгavnim oтganizacijarna i zajednicama, na podl"ucjн i van роdгнсја mesne zajednice, koje irnaju inteгes, odnosno duznost, da ucestvн­ jtl u zado\'oljavaпju tih inteгesa i potreba. Radпi ljudi i gгadani u rnesnoj zajedпici ucestvuju u vгsenju dru5tvenih poslova i u odlucivanjн о pitanjima od zajednickog inteгesa ll opstini i siгim dгнstveno-politickiш zajednicama. Statнtom opstine utvrduju se nacin i postнpak obгazovanja mesnih zajednica. Zakonom se mogц utvrditi nacela postupka obгazovanja щesnih zajednica . Clan 115. Radni ljudi i gгadani u mesnoj zajednici donose statut mesne zajednice. Statutom mesпe zajednice odгeduju se prava i duznosti mesпe zajednice. njena oгganizacija, пjeni огgапi i odпosi sa oгganizacijama udrнzenog rada i dгнgim sarnoнpгavnim o·r·gaпizacijama i zajednicama i uгedнju drцga pitanja od znacaja za гаd mesne zajedпice i zivot гadпih ljudi i gгadana u njoj . Mesna zajednica ima svojstvo pгavnog lica. 7.

DrпStvena zaБtita

Sanюupravna

ргаvа

samoupravnih prava i гadnih

drпStvene

svojine

Clan 129. ljudi drustvena svojina su pod posebnom

dгнstvenorn

za5titom. za5titu samoupгavnih ргаvа гadnih ljudi i drustvene svojine ostvaгнju skupstine dr·нstveno-politickih zajednica i njima odgovoтni organi, sudovi, ustavпi sudovi, i javni tuzilac i dгustveni pгavobranilac sarnoupгavljanja. OЬlici i naciп ostvaгivanja drustvene zaБtite samoupravnih prava radnih ljнdi i dгustvene svojine utvгduju se ustavom i zakonom. Dгustvenu

Clan 112. Samoupravnim spoгazuшom о osnivanju interesne zajednice i dгugim nje.,niщ opstiщ akti!lla utvrduje se neposredna odgovornost oгgana upravljanja iпte., гesne zajednice i delegata u tiщ oгganima clanovima zajednice, naCin ostvarivanja kont.role clanova inteгesne zajednice nad гadom organa upravljanja i stгucnф sluzbl i nacin obavestavanja clanova interesne zajednice о radu tih oгgana i sluzЬi i о pitanjima koja se razmatraju i re8avaju u inter·esnoj zajednici.

Clan 130. Ako se u oгganizaciji udгuzenog гаdа Ш drЋgoj samoupravnoj organizaciji, odnosнo zajednici, Ьitпо poгemete sarnoupгavni odnosi, ili teze ostete dгustveni inteгesi, Ш ako organizacija, odnosno zajednica ne izvrsava zakonom utvrdene оЬ~: ''eze, skupstina dгustveno-politicke zajednice, pod uslovima i ро postup~u koJI su utvrdeni zakorюm, ima ргаvо da гaspusti radnicki savet, odnosno drugr od~o­ varajuci oгgan upгavljanja oгganizacije udгuzenog rada, i da raspise izЬore za cla-

322

21 :1<

323

nove tog oгgana, kao i da u oгganizacijama udru.Zenog rada i drugim samoupгav­ nim oгganizacijama i zajednicama гaspusti izvгsne oгgane i smeni sa duznosti poslovodne oгgane i radnike na rukovodeCim radnim mestima, da imenuje ptivremene ot·gane sa zakonom utvгdenim pravima i duZпostima, da privгemeno ogгa­ nici ostvarivanje odl·edenih samoupravnih ртаvа rad:nih ljudi :i organa upravljanja i da pгeduzme dt"Uge zakonom utvl'dene шеrе. Skupstina drustveno-politicke zajednice шоzе, u skladu sa zakonom, da obustavi od izvrsenja odluke, d1"Uge akte i tЋdnje, kojirna se povтeduju samoupravna ргаvа radnih ljudi i drustvena svojina. Ako sk.up,Stina obustavi od izvтse­ nja takve akte ili radnje dttzna је da pokrene postupak pred nadleznim sudom. Clan 131. pravobranilac samoupravljanja, kao samostalni organ drustvene zajednice, preduzima mere i pravna sredstva i vтsi dгuga zakonom utvrdena prava i duznosti ra:di ostvarivanja drustvene zastite samoupravnih prava radnih ljudi i dгustvene $VOjine. Dru8tveni pravobranilac samoupгavljanja роkгесе pred s.kupstinom drustveno-politicke zajednice, ustavnim sudom i1i sudovima postupak za zastitu samoupravnih prava гadnih ljudi i drustvene svojine, kao i postupak za ukidanje Ш ponistavanje odluka i drugih akata kojima se povreduju samoupravna prava i drustYeпa svojina. L'trustveni pt-avobгanilac samoupгavljanja pokrece postupak za zastitu sarnoupravnih prava radnih ljudi i drustvene svojine ро svojoj inicijativi i1i na inicijativtt radnika, organizacija udruzenog rada i drugih samoнpravnih organizacija i zajednica, sindikata i drugih drustveno-politickih organizacija, drustvenih organa i gradana. Dr:Zavщ organi i oгgani sarnoupraYnih organizacija i zajednica duzni su, na zahtev drиStvenog pravobranioca sarnoнpгaYljanja, pruzati rnu podatke i obavestenja od inteгesa za vt·senje njegove funkcije, DrиStveni

(»Ustav

SFRJ«,

»Sluzbeni

list«,

Beog1·ad

1974,

st1·. 8-16, 29-51, 56-59, 66-76, i 80-81)

IZ REFERATA Ј. В. TITA NA DESETOM KONGRESU SKJ: »BORBA ZA DALJI RAZVOJ SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA U NASOJ ZEMLJI I ULOGA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLA VIJE«, 27. МАЈА 1974. GODINE Rezultati dosadasnjeg mateгijalnog i drustvenog razyitka, na koje s ponosni, djelo SU nase radnicke klase, nasih radnih ljudi, stYoгeno njihovim tгudoш i izvanгedniш zalagaнjeш. Ti rezultati su ostvaгeni u sisteшu samoupravljaнja, koje su гadnici prihYatili kao svoju neotudivu revolucionarnu tekoviнu, svjesni da iш jedino ono obezbeduje da, kao slobodni i ravнopravni proizvodaci i stvaraoci, svojiш radom sami sebi stvaraju bolje uslove zivota. Zato su sашо u takvom sistemu i mogli postici tako krupнe rezultate. Mateгijalni i drustveнi гazvitak i afirmacija sarrюupravljanja stvaгali su, sa svoje strane, uslove za dalji razvoj soeijalistickih samoupravnih odnosa. Savez komunista је davao za to potrebne inicijative i u tоше је imao podrsku radnicke klase. Stavise, u praksi su i spontano nastajali razvijeniji saшoupravni odnosi. Medutim, sve to nije islo lako. Javljalt- su se i jacale, narocito u periodu izmedu Devetog i Desetog kongresa, i aнtisamoupгavne tendencije i pojave. Savez komunista Jugoslavije је to pravovгeшeno uocio i poveo borbu protiv sнaga koje su se, vise Ш manje otvoreno, suprotstavljale razvoju socijalistickih saшoupravnih odnosa. Ali, dosta dugo nije u tоше Ьiо jedinstven. Те pojave i snage imale su oslonac, а ne rijetko nailazile i na podrsku u stavovima i ponasaнju jednog dijela i najvisih rukovodstava SKJ. То је dovelo i do izrazitih pojava frakcionastva, slaЬilo idejnu i akcionu sposobnost SKJ i pogodovalo sve јасеш prodiranju antisarrюupravnih teн­ deнcija i pojava. Ove tendencije i pojave izrastaju iz protivrjecnosti koje sobom nosi izgradnja socijalizma dok jos nema svoju vlastitu materijalnu i drustvenu osпovu. А ni nas sistem socijalistickih saшoupravnih odnosa nema jos uvijek takvu osнovu sa koje Ьi skretanje na stranputice, ра i povratak nazad, Ьili objektivno nemoguCi. Mi se jos uvijek nalazimo u prelaznoш periodu, sa protivrjecnostima iz kojih mogu lako nastajati teнdencije i pojave suprotne socijalistickom sadrzaju dгustvenih odnosa, ako se ne suzЬijaju svjesnorn i organizovanorn akcijorn revolucionarнih snaga. pl'a\'OЛl IПОZеШО Ьiti

325

Iskиstva

nam da najvecи opasnost za socijalizam i samoиpravljanje pгedstavljajи tehnokratizam i Ьirokratizam, sa nacionalizmorn, liЬeгalizmoш i dogmatizmoш kao svojim ideoloskim paravanima. Osrюva ovih antisocijalistickih i antisamoиpravnih teнdencija i pojava је и otиdivanjи sredstava i fиnkcija drиstvene reprodиkcije od гadнika, i и osamostaljivanjи, на toj osnovi razlicitih ceнtara ekonomske i politicke moci. Razиmije se, njih оmоgисији i razne sиbjektivne slabosti и гedoviшa socijalistickih sнaga, а роgоdији iш i ta;kve pojave kao sto sи karijerizam, liderstvo, grиpaska borba za vlast i slicno. Nije нimalo сиdно sto sи ove snage prиzale otpor јасаnји samoиprav­ ljanja i sto sи cak presle i и otvoren napad на njega. Njihov napad Ьiо је иperen, prije svega, protiv sistema drиstveno-ekonoшskih odnosa koji radnicima osigиrava vlast наd иslovima i rezиltatima sopstvenog rada. Јег, takav polozaj radnika direktno potkopava pozicije tih snaga i nјЉоvи moc. Zato sи one prиzale otpor svakoj inicijativi i akciji SKJ koja је isla za tim da, odgovarajиcim izmjeнaшa и drиstverю-ekonomskim odnosima, ојаса pozicijи radnicke klase. Osim toga, нisи se liЬile нi razvijanja teorija da samoиpгavljanje, navodno, odgovara samo zaostaloj privredi, а da је нe­ spojivo sa savгemenom нaprednom tehnologijom, da иnosi aнarhijи i dezoгganizacijи и privredи i drиstveni zivot иopste. Negativne drиstvene pojave, koje sи pгoиzrokovali иpravo ostaci Ьiгokratskog centralizma i pojave tehnokratizma, pripisivali su saшoиpravljanjи. S drиge strane, predшet napada postao је i politicki sistem. Napadi sн Ьili usmjereni ргiје svega na to da se izmijeнi klasna sadrzina toga sistema, to jest da se oslabe pozicije radnicke klase i revolucionaгnih socijalistickih sнaga и sistenш drzavne vlasti, а saшim tim i и drиstvи иopste. Ponekad su takvi napadi vrseнi pod laznoш firmom borbe za dernokratijи. Ponekad su isticani rшcionalisticki argumeнti. Napadi sи vrseni i pod vidom ultгaljevicarske, а и sиstini antiradnicke i malogradaнske fraze о нeophod­ nosti vladavine nekakve intelektиalne elite и ime radnicke klase. Poznato је da nijedan dгustveni sistem ne moze da postoji, ni da Ьнdе staЬilan, ako vlast nije organizovaнa и adekvatnom politickom sistemи. Razиmije se, svako drиstvo gradi svoj politicki sistem и skladи sa karakterom proizvodнih i klasnih odnosa koje mora da odrzava i brani. Politicki sisteш bиrzoaske dгzave slиzi odrzavaнjи i fиnkcioнisanjи privatne svojine nad kapitalom. Nas politicki sistem mora da slиzi odrzavaнjи i funkcionisanjи socijalistickih proizvodnih odнosa koji sи zasнovani на drиstvenoj svojini, na vladaviнi radnicke klase, на njenorn samoиpravljanjи. Uvijek sшо isticali da је zbog toga nasem drиstvи potreban takav politicki sistem koji је ро svojoj klasnoj sadrzini specifican oЬlik diktatиre proletarijata, zasnovane на sarnoиpгavnom oblikи socijalistickЉ proizvodnih odnosa. То mora da Ьиdе sistem samoиpravne demokratije koji је sposoban da obezbedиje i dalje razvija socijalisticke samoиpravne odnose. Prema tome, svaki нараd на te Ьitne osnove naseg politickog sistema, а pogotovo njihovo potkopavanje и svakodnevnoj praksi, podriva иjedno staЬilnost naseg socijalistickog sistema. Tako su i nastajala zarista politickih kriza, kakve smo irnali и proteklom periodи. Protivrecnosti koje sи se izrazavale и politickirn sиkoЬima i ideoloskiш konfrontacijama иkazivale sи на to da se nase drиstvo нalazi na histoгijskoj prekгetnici. Sve је to nиzno zahtijevalo da se predиzme akcija radi sиzЬijanja i otklanjanja tih negativnih pojava. Mi smo toga Ьili svjesni i 326

proteklog perioda pokazala

sи

zato sшо kгerшli и akcijи, dajиci iнicijativи i za promjenи Ustava. Bila ham је namjera, prije svega, da иstavnim promjenama иcvrstimo i dalje гazvijemo иpravo te Ьitne odnose naseg drиstveno-ekonornskog i politickog sistema, о kojima sam malo prije govorio, i da radnickoj klasi obezЬijedirno иslove da stvarno odlucuje о rezиltatirna svoga rada, da irna оdlисијиси иlоgи i и vгsенји svih drиstvenЉ poslova, kao i da dalje razvijamo medunacionalne odnose na osnovama ravnopravnosti i solidarnosti. Htjeli snю da ustavni sistem oslobodimo ostataka Ьirokratsko-ceнtralistickih odnosa koji sи omogucavali нarиsavanje nacionalne ravnopravnosti, odnosno onih иstavnih odгedaba koje sи vec Ьile prezivjele ili se pokazale нedovoljno efikasnim. Srnatrali smo da cemo time zadati najsnazniji idejni i politicki, иdагас onim snagama koje sи se okomile na radнicko-klasni karakter naseg sistema i na vodecи idejno-politickи нlоgи Saveza komиnista Jugoslavije .

Deseti kongres SKJ utvrdio је pravce akcije za nm·edni period samoиp1'avljanja

Novim Ustavom SFRJ i иstavima repиЬlika i pokrajina jasno sи tradaljeg razvoja socijalistickih samoиpravнih odнosa i stvoreнe snazne brane prodoгiшa teнdeнcija i pojava sиprotnih interesima radnicke klase i nјеној historijskoj misiji. Radнicka klasa ih је zato prЉvatila kao kгирnи гevolиcionarnu promjenи koja oznacava pocetak nove etape nase гevolиcije i kao sнаzно orиzje и svim Ьitkama koje се i иЬиdисе voditi za rnateгijalni i drustveni pгogres, za bolji i srecniji zivot naseg covjeka. Ostvarivaнje насеlа i odredaba нovih иstava, нjihovo sprovodenje и zivot, jeste zadatak cijem izvrsenju morarno najodgovornije pristиpiti. Za siгaнi pиtevi

327

to se moгamo i idejno-politicki i organizaciono dobro osposoЬiti. Као avangarda radnicke klase, kao njena vodeca idejna i politicka snaga, konшпisti u tome imaju posebпu odgovorrюst... Za dr·ustveпo-ekonomsku poziciju radпika u drustveпoj reprodukciji odlucujuci zпасај ima dosljedno sprovodeпje u zivot nacela da radпiku pripada пeotudivo pravo da radi sredstvima u drustvenoj svojini radi zadovoljavanja svojih licnih i drustvenih potreba i da, kao slobodaн i ravнopravan sa drugim radпicima u udruzerюm radu, upravlja svojim radom i uslovima i rezultatima svog rada. U tom pravcu se izrazava sustiпa osnovnog socijalistickog produkcioнog odnosa, sustina drustveнe svojiнe. Drustveпa svojiнa sredstava za proizvodnju, kao osпova oslobodeпja rada i radnicke klase, i Ьitna odredba socijalizma, pretpostavlja neposrednu upravu гadnika nad tim sredstvima koja on sаш stvara i svakodnevno obrшvlja i koja su, u osnovi sашо njegov sopstveni шinuli rad. Ovakviш odnosoш radнika рrеша sredstvima za proizvodnju data је i osпova vece efikasнosti sisteшa samoupravljanja, u poredenju sa Ьilo kojim drugim sistemom. Naiшe, kad је radnik, koji је osnovna proizvodna sнaga dгustva, sam gospodar uslova, i rezultata svog rada, kad radi za sebe i upravlja svojiш radom, to ga podstice na razvijanje sopstveнih radnih sposobпosti, па ekoнomiju rada i sredstava i na racioнalno raspolaganje rezultatima rada. Takav odnos рrеша radu radнik не moze imati нi u jedнom drugom sistemu. Ovakav drustveno-ekonomski polozaj radnika u osnovi је cjelokupnog sistema socijalistickih samoupravnih odнosa koje smo utvrdili u нovom Ustavu. Ма koji odnos u drustveno-ekonomskom i politickoш sistemu koji Ьi omogucavao Ьilo ciji monopol наd uslovima i rezultatima rada i uzurpirao pravo radnika da upravlja tim uslovima i rezultatima, nespojiv је sa nasim sistemom. Zato se moramo beskompromisno suprotstavljati svim pokusajima i teпdeнcijama negiranja ovog temeljнog odnosa naseg socijalistickog samoupravпog sistema. Razumije se, neotudivo ргаvо da odlucuje о svom radu i нjegovim гezultatima, radnik не moze ostvarivati kao izolovan pojedinac, пеgо samo zajedno sa drugim radnicima u udruzenom radu. Osrюvni oЬlik tog udruzivanja је osriovna oгgaпizacija udruzenog rada, u kojoj svaki radnik, ravпopravno s drugim radnicima, neposredno upravlja svojiш radom i sredstvima drustvene reprodukcije i u kojoj odlucuje о dolюtku kao zajedнickom rezultatu udruzenog rada. Takav polozaj radnika u osnovпoj organizaciji upravo је ono sto treba da sprijeci da mu Ьilo ko uzurpira njegova prava. Osnovna organizacija udruzenog rada пiје, razumije se zatvorena, aui sama sebi dovoljna. Nuznost stalnog podizanja produktivnosti ukupnog drustveпog rada kao osnove sve boljih uslova zivota zahtijeva sve neposrednije udruzivaпje rada. Neposredno i sve potpunije udruzivanje rada i u socijalistickom drustvu se ostvaruje postupno, zavisno od razvoja pгoizvodпih sпaga drustva, ali је to пerпinovno. Uostalom, kao objektivno nuzan proces, to је i u osnovi historijske нemirюvnosti nastanka komunistickog drustva, pretvaranja drustva u slobodnu asocijaciju proizvodaca .. tarkicпa

No, tu se upravo narocito na sadasпjem steperш materijalпog i drustvenog razvoja, kriju opasпosti stvaraпja osamostaljenog upravljackog sloja koji се monopolisati funkcije upravljanja. Mislim, prije svega, na to da 328

organi upravljanja i strucni aparat, koji su, iпасе, neophodrli da Ьi radnici uspjesno upravljali drustveпom гeprodukcijom, mogu iskoristiti svoju poziciju, svoj monopol znaпja i iпformacija, i pretvoriti se od organa u sluzЬi radnika u gospodare nad njima. Zbog toga smo u novi Ustav ugradili odgovarajuci odbrambeпi mehanizam protiv takvih tendencija. Kljucno mjesto u tome ima upravo pozicija radnika u osnovnoj organizaciji. Na toj osnovi, radnici mogu udruzivati rad i sredstva i u razlicitim slozenim oЬlicim::t udruzivanja. Ali, u svim tim oЬlicima, ako iшaju odgovarajucu poziciju u osnovnim orgaпizacijama udruzenog rada, oni zadrzavaju odlucivanje о uslovirna i гezultatima svoga rada. Zbog svega toga, organizovanje osnovnih oгganizacija udruzenog rada - sto nije nikakvo foпnalno organizacioпo pitaпje, пеgо sustiпsko pitanje uspostavljaпja osпovnog socijalistickog produkcioнog odnosa jeste јеdап od пasih osnovпih zadataka u naredrюm periodu. U tom smislu, moгaju, prije svega, drustvena sredstva i dohodak Ьiti u cjeliпi stvar odlucivanja r-adпika u osnovnim organizacijama udruzenog rada. Та sredstva се oni udruzivati u razliCitim oЬlicima orgaпizacija udruzenog rada i dohodak u njima zajedнicki sticati. Ali, uvijek se mora znati da su to udruzeпa sredstva i zajedнicki ostvareщ dohodak о kojima odlucuju гadnici u osnovnim orgaпizacijama koje su ta sгedstva udr·uzile, odnosno koje su taj dohodak zajedнicki ostvarile. Polozaj u kojem se пalaze radnici u svakoj osnovnoj orgaнizaciji udruzenog rada - to da sami sнose posljedice svog odlucivanja, da dohodak koji ostvaгe u osпovnoj organizaciji predstavlja materijalпu osnovu njihovih samoupravnih prava i da, stoga, moraju stalno podizati produktivnost гаdа daje osнovu za гacionalno ponasaпje radnika u svakoj posebnoj orgaпizaciji, to jest da u sopstvenom interesu Сiне оно sto је i opsti interes svih гadнika. Treba, medutim, imati u vidu da odlucivanje radnika u osnovнim organizacijama о sгedstvima i dohotku nije stvar koja se пikog drugog ne tice. Jer, u pitaнju su drustvena sredstva i dohodak koji је rezultat пе samo гаdа radпika u organizaciji koja је taj dohodak ostvarila, неgо i ukupnog dгustvenog rada. Odlucivanje о njima је drustvena fuпkcija гadnika. Ona ukljucuje i odgovornosti radnika u svakoj osnovnoj organizaciji ргеmа гadnicima u drugim orgaпizacijaшa i dгustvu u cjelini. U vezi s tim, u Ustav smo unijeli princip da radnici razlicitih organizacija utvrduju zajednicke osnove i mjerila za rasporedivaнje i raspodjelu dolюtka. Tu su sada i odredena prava i duznosti sindikata. On treba da inicira samoupravno sporazumijevanje о ovim zajednickim osnovama i mjer·ilima i da bude odgovoran ucesnik u tom sporazumijevanju. Naime, sindikat, kao najsira klasna organizacija radnika, mora u ovim pitanjima imati odlucujucu rijec. То znaci da о tome sindikat treba da izgradi sopstvenu politiku. Pri tome ne mislim samo na forume siпdikata, vec, prije svega, на нjegovo Clanstvo. Kad u sindikatu radnici zajednicki i na demokratskoj osnovi utvrde odredenu politiku, опdа su, гazumije se, i forumi sindikata odgovorпi za njeno sprovodenje u zivot. Komunisti u sindikatu moraju se boriti za takvu politrku i takve stavove koji odgovaraju stvarnim interesima udruzeнog rada. Kad је rijec о raspodjeli dohotka, moraju se boriti za to da rad stvarno bude jedina osnova licнog prisvajanja odgovaгajuceg dijela zajednickih rezultata rada. 329

Oni se mогаји boгiti pгotiv tende11cija иravnilovke koja spиtava inicijativи d~sti~иlira podizanj~ radnЉ sposobnosti i koja ne podstice na Ьоlји orga~ шzасiЈи rada, na racюnalno poslovanje i иpravljanje drиstvenim sredstvima. Ali, isto tako se mогаји ЬоrЩ i protiv stavova koji sve razlike и dohotkи и pojedinin: ?rg~n~zac~ja-~a, а koje potic~ iz razlicitih иslova rada i sticanja dohotka, рпр1sиЈи Iskl)иcivo radnom doprшosи radпika и tiш organizacijama. Na toj osnovi stvarajи se, naime, neopravdane socijalne razlike sa koj~ma s: .и socij~listickoj zajednici ne mozemo miriti. Osiш toga, time se 1 и СЈеlши drиstveпe reprodиkcije иnose odnosi koji mogи dovesti do o~bil~~ih porei?ecaja. U nајmапји rиkи, to dovodi do stvaraпja licпih privllegiJa па racиn sredstava koja treba da slиze јасаnји materijalne osnove иdrиzeпog rada, do privatiziraпja drиstveпih sredsta,ra. Sindikat i, posebno komипisti и njemи morajи se boгiti za odnose ravпopravnosti i solidarnostt radпika koji odgovarajи drиstveпoш karakterи гаdа i dгиstvenoj svojini. Odredene razlike и licnim dohocima гadпika, zasnovane па doprinosи zajedпickom radи, treba da Ьиdи osnova ostvarivaпja zajednickih iпteresa, а пе licnih privilegija jedпih radпika na racиn drиgih. •. U. оdlис~~апји radnika о dohotkи, јеdпо od osnovnih pitaпja је odlиciv~nJe о Vl.~kи гаdа, to jest о опоm dijelи dohotka koji se namjenjиje ЈасаПЈи mateпJalne osпove гаdа, podizanjи prodиktivпosti, роvесапји standarda radnika i bogatstva zajedпice и cjeliпi. Mi sшо, s tim и vezi, и osnove naseg sisteшa иgradili pravo radпika и osnovnim organizacijama иdrи­ zenog rada da оdlисији о cjelokиpnoш dohotkи i da, na toj osnovi Ьиdи пosioci pгosiгene repгodиkcije. Utvrdili smo, takode, i pгincip da 'sи па jedinstvenom jиgoslovenskoш trzistи r-adпici i njihove organizacije ravnop.гavni и poslovanjи i sticanjи dohotka, i da se mjeгama ekonoшske poli~Ike n: mogи dovoditi и neravnopravan polozaj. Ako neka potrebna шјеrа, rpak, 1ma takav efekt, onda im onaj koji takvи mjerи donosi mога dati оdgо:т~rајиси kompenzacijи. Ovo sи vazni principi, jer oni оЬеzЬеdији da radшcr. ь.иd~ s~:aгno nosioci prosirene reprodиkcije. Опi, razиmije se, pretpostavlJaJи 1 llJihove medиsobпe obaveze i odgovornosti, bez kojih niko od njih ne bi mogao Ьiti stvarno ravnopravan. .. D_osljedna. I?гimjena ovih pгincipa о sticaпjи dohotka i r-aspolaganjи lljrme 1ma znacaJne герегkиsiје kako na odnose koji treba da se иspostav­ ljajи izmedи pojedinih vrsta proizvodnje, tako i na odnose izmedи proizvodnje i tгgovine, izшedи orgaпizacija иdrиzenog rada i banaka i zajednica osigиranja, izшedи privrede и cjeliпi i drиstvenilr djelatnosti van privrede а, takode, i izmedи иdrиzeпog rada i organa drиstveno-politickih zajednica: Naime, svi ti odnosi jos иvijek ne odgovarajи ovim principima i zato se шоrаји mijenjati. Polozaj pojediпih djelatnosti и materijalпoj proizvodnji jos иvijek је veoma nejedпak. Mogиcпosti akurnиlacije drиstveпih sredstava za potrebe pгosireпe гeprodиkcije и pojedinim djelatnostima ne odgovarajи пi potrebama skladnog razvoja, ni zahtjevи da пosioci razvoja Ьиdи radnici и organizacijama иdrиzenog гаdа. . Trgovina је, zatim, и povlascenom polozajи рrеша proizvodnji. P~sebno kгupna spoljnotrgovinska i veletrgovinska predиzeca imajи monopolskи pozicijи ргеmа pr·oizvodпim predиzecima. Ргоdајисi na domacem ili stranom trzistи пjihove proizvode, odnosпo vrseci nabavke za njih, oni pri330

svазаЈи seЬi пesrazшjeran doprinosи trgovine и tom

dio viska rada, dio koji ne odgovara stvarnom objektivno zajedпickom poslи.

U baнkama i zajednicama osigиraпja imoviпe koncentrisana sи ogromna drиstvena sredstva о kojima najmaпje оdlисији radnici koji sи ta sredstva stvarali. Stavise, oni sи и polozajи velike zavisпosti od banaka i zajedпica osigиranja, koje dјеlији kao osamostaljeпi centri ekonomske moci i stvarno sи glavпi akteri и odlиcivanjи о иslovima poslovaпja organizacija udгиzenog rada i пjihovog razvoja. Nisи иspostavljene Пi пeposred!le veze izшedи materijalrre proizvodnje i drиstvenih djelatnosti и oЬlasti obrazovanja, naиke, kиltиre, zdravstva. Ove djelatпosti sи, zajedno s materijalnorn proizvodпjom, dijelovi jedinstvenog ргосеsа drиstvene repгodиkcije. Medиtim, one sи jos иvijek odvojene od proizvodпje. Као posrednik medи пjima, najcesce se javlja drzava, koja uгеdије rad ovih dгиstvenih djelatпosti, odredиje obaveze privrede и vezi s нjihovim finaнsiranjem, оdlисије о njihovom razvojи, itd. Ni tamo gdje sи vec stvorene posebne iпteresнe zajedнice, jos иvijek ne оdlисији oni koji dаји sredstva za finaпsiranje tih djelatпosti, а ni oni koji te djelatнosti obavljajи. I и tim zajednicama, пајсеsсе, moпopol odlиcivaпja ima јеdан иzak i osamostaljeni kгиg ljиdi. orgaпa drustveпo-politickih zajedнica и oЬlasti pronije jos иvijek svedena па ono sto bi и sadasпjim иslo­ vima morala da Ьиdе. Mi smo, istiпa, на риtи da likvidiramo drzavпi kapital i moc kоји drzava ima zahvaljиjиci drzavnom kapitalи. No, moc drzave ne zasniva se samo па raspolagaпjи tim kapitalom. Zbog svih spomeниtih odnosa, koji, ocito, пе odgovarajи polozajи koji и naseш sistemи treba da ima иdrиzeni гаd, dгzavni organi morajи se mнogo vise mijesati и poslove dгиstvene repгodиkcije nego sto Ьi to Ьilo nиzno da sи ti odнosi pravilno postavljeni. Dгzavni огgапi ne mogи, naime, da skinи sa sebe odgovorпost za stanje и privredi i drиstvи i mогаји se mijesati samo gdje stvari ne idи kako treba. Ali, sad se oni mijesajи i и stvari о kojiшa Ьi vec mogli i moгali da оdlисији sami гadnici и иdrиzenom radи. Osim toga, iнteгveпcije ovih orgaнa ne sprovode se иvijek и skladи s jednom jasnom koncepciojm гazvoja i cesto sи иzrok tome sto polozaj pojediпih djelatnosti не odgovara onom sto је dгиstvenim plaпoviшa иtvrdeнo kao zajednicka politika гazvoja.

Najzad,

пi

иloga

sireпe reprodиkcije

Sve te slabosti mi SПlO vec davno иocili. Na Devetom kongгesи dali smo smjernice za njihovo otklanjanje i odredili zadatke komиnista и tоше. Medиtim, и praksi nisшo mnogo postigli. Sada smo stvoгili sve pretpostavke da te slabosti otklonimo i to и narednom регiоdи moгamo иciпiti. Jed!lom гесји kad se гadi о razvojи drиstveпo-ekonomskih od!losa, zapravo о tome da гadпici и иdгиzепоm radи postanи пosioci pгosiгene reprodиkcije, rni se moramo izboriti za to da se visak rada ne оtиаије od radnika, da ne Ьиdе osnova za moc dr·иgih nad radniciшa, nego osnova njihove moci. О viskи гаdа tгеЬа da оdlисији sami radнici, и interesи svom i svoje organizacije kao i и zajednickom inteгesи svih гadnika и иdгиze­ nom гаdи. Моzешо

i moramo se izboriti i za гavnopravnije odnose izmedи pojesvake djelatnosti treba da и raspodjeli zajedпickih rada iшаји иdio koji odgovara нjihovom radи i koji im omo-

diпih djelatпosti. Radпici rezиltata

331

gucu]e da budu nosioci razvoja u skladu sa zajednickim interesima i ciljevima koje се oni sarni na sarnoupravnoj osnovi i utvrdivati. Mi, naravno, u sadasnjim uslovima moramo dijelorn uvazavati trziste i njegove zakonitosti, ukljucujuci i prilike na svjetskom trzistu, kao regulatore razvoja. Ali, ne mozemo sav nas razvoj, а. pogotovo kljucna pitanja razvoja, prepustiti stilliji. Uvazavajuci objektivne mogucnosti, potrebe i zakoilitosti proizvod!lje, mi moramo, planiranjem na samouparvnim osnovama, usmjeravati razvoj i uskladivati os!lovne odnose u drustvenoj reprodukciji. Drugim rijecima, moranю zajednicki utvrditi sta rnozemo i hocemo da postignerno u r-azvoju i kako to mozemo postici. А onda, razurnije se, rnoramo i uciniti sve sto је potreb!lo da to ostvarimo. Osrюvni nosioci plailiranja i akcija za ostvarivanje usvojenih planova moraju Ьiti radнici u udruzerюrn radu. U svakoj osnovnoj organizaciji udruzenog rada radnici treba da utvrde о cernu i pod kojim uslovirna mogu samostalno odlucivati, а о cemu i s kim moraju zajednicki odluCivati i voditi zajednicku akciju. О zajednickirn odlukama i akcijama moraju postici samoupravni spoгazurn i Iljime utvrditi rnedusob!le obaveze, odnosno ргаvа i duz!losti svill koji zakljucuju taj sporazum. Naravno, nюraju se i pridrzavati till sporazurna. То su, dakle, odnosi о kojirna radnici u svakoj osnovnoj organizaciji udruzenog rada treba sarnostalrю da odlucuju. No, kad је rijec i о torn sanюstalnorn odluCiva!lju, to ne znaci da ga treba prepustiti stilliji. Komunisti rnoraju da se izbore za to da se u svakoj organizaciji udruzenog гаdа stalilo proucavaju stvarne rnogucnosti i potrebe razvoja, da se organizuje stalno pracenje i upoz!lavaнje rad!lika sa svirn ciiljeilicarna od z!lacaja za rljihovo odlucivanje, da budu nosioci inicijatiYe za uskladivanje odluka i akcija rad!lika u razlicitirn organizacijama, da se zalazu za organizova!lo i odgoYorno izvrsavanje obayeza preuzetill sarnoupгavnim spoгazurnirna itd. Narayno, ovirn se Ile iscгpljuje sarnoupravнo plailiranje, odnosno usmjeravanje razvoja i uskladivanje os!lovnih od!losa u drustYenoj reprodukciji Ila sarnouprav!loj osnovi. Na odreden !laciil njirne rnoraju blti obuhYaceni i osnov!li ciljeYi i pravci !laseg cjelokupнog rnaterijalrюg i drustyenog razvoja i osnovni odnosi u cjelini drustyene reprodukcije. Dakle, i oni odnosi koje treba utvrditi dгustveilirn planovirna drustyeno-politickih zajednica, od opstiile do fedeгacije. Ciljevi i zadaci u drustvenirn planoyima, kao i nacin njiho\тog ostvarivailja, rnoraju se utvrdiYati на osnovu dogovora svill subjekata dгustvene гepгodukcije. Ali, i u tome radnici u udruzenorn radu moraju irnati odlucujucu rijec, sto Ile iskljucuje i odredenu sarnostalnu odgoyornost organa drustYeno-politickih zajednica. Njirna su u Ustayu data odgoyarajuca oylascenja, medu kojima i ovlascenja da se rrюgu, pod odredenirn uslovima, koristiti i sredstvirna drzayne prinude. No, to Ile rnoze blti odlucujuce u sarnoupravnom planiтanju. Oilo treba da izrazaya Yolju i iilterese тadnika u udruzenorn radu i rnora Ьiti, prije svega, njihoya stYar. Samo na toj osnoYi mozemo i od radnika u syakoj orgaнizaciji udruzenog rada. traziti odgovornost za ostvaгivanje opstih ciljeva i zadataka utvrdenih drustvenim plailovima. Samo tako rnozemo ocekivati da cemo planiranjem i osigurati objektivno rnoguca!l i skladan razvoj. То nismo do sada u potrebнoj rnjeri osigurali, ali to sad mozemo i moramo postici. Ostval'ivanje ovakvog sistema 332

samouprav!log plailiranja, koje се Ьiti garanciJa !laseg daljeg uspjesnog razvoja jedan је od osnovnih zadataka koje treba da usvojimo na Desetom ko!lgresu. Narayno, Ьitna је pretpostavka za uspjesno samoupraY!lo planiranje da se radнicima u udruzenom radu osigura polozaj kakav smo Ustavom utvrdili kao temelj cijelog naseg sistema. О svirn pitanjirna о kojima sam ovdje govorio, kao Ьitnim mornentima daljeg razvoja naseg drustverю-ekonomskog sistema, dati su odredeni i jasili stavovi u Ustavu i dovoljno odredeila i jasna obrazlozenja u Platformi za ovaj Kongres. Zato nerna potrebe da u sve to ovdje podrobilije ulazim. Nas zadatak је sada da stvari na toj osnovi pocnerrю da mijenjarno. (»Deseti

kongres SKJ«, »Komunist«, 1974, st1·. 34-42)

IZ REZOLUCIJE DESETOG KONGRESA SKJ: »BORBA ZA DALJU IZGRADNJU SOCIJALISТI(:КOG SAMOUPRAVLJANJA I ZADACI SA VEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE«, 27-30. МАЈА 1974. GODINE III 1. Deseti kongres Saveza komunista Jugoslavije istice potrebu da se Savez komunista energicno angazuje u daljem razvijanju celokupnog sistema socijalistiCkih saпюupravnih produkcionih odnosa u skladu sa novim Ustavom. U tom pr·avcu moraju efikasno i organizovano delovati svi subjekti nase socijalisticke samoupravne zajednice. Isto tako moraju se samoupгavnim odlucivanjem radnika u udruzenom гadu, udruzivanjem i povezivanjem rada i sredstava, samoupravnim sporazumevanjem, drustvenim dogovaranjem i odlucivanjem u mesnim zajednicama, u samoupгavnirn interesnim i drustveno-politickim zajednicama odlucno prevazilaziti ostaci starog drustva i etatistickog i tehnokratskog odlucivanja о drustvenoj reprodukciji. Razvoj socijalistiCkih samoupravnih produkcionih odnosa, samoupravno udruZivanje i povezivanje rada i sredstava vrsi se u uslovirna delovanja zakonitosti robne proizvodnje kao objektivne osnove sadasnje etape razvoja. Neophodno је da se koriste i razvijaju pozitivni efekti robne proizvodnje njen uticaj na produktivnost rada, na efikasnost koriscenja sredstava, na izboг pt·oizvodne i iпvesticione orijeпtacije, па tokove drustveпe гeprodukcije i па гacio­ nalno ропаsапје orgaпizacija udru:Zeпog rada kao robпih proizvodaca. Izgradпjom samoupravnih odnosa, udru:Zivanjem i povezivaпjem гаdа i sredstava, samoupravnim sporazumevanjem, drustvenim dogovaranjem i planiгanjem stvaraju se pretpostavke za ovladavanje zakonitostima robne proizvodnje od straпe samoupravno udrиZenog rada i za odgovarajuce svesno drustveno usmeravaпje i korigovanje tгZisnih tokova, cime se smanjuju mogucnosti nepovoljnog uticaja stihijskih elemeпata u drustveno-ekonomskom razvoju i odnosima. Savez komunista se mora suprotstavljati shvatanjima i tendencijama da se odnosi na trzistu uspostavljaju iskljucivo stihijno i da se automatiznюm njegovog delovanja resavaju dгustveno-ekonomski proЬlemi. Savez komunista се se isto tako suprotstaviti nastojanjirna da se pod vidom negiranja socijalisticke rоЬпе proizvodnje i trzista uspostavlja planiranje zasnovano na Ьirokratsko­ -etatistickim odnosima i time ugrozava razvoj socijalistickog samoupravljanja. Savez komunista се se Ьoriti, polazeci od noгmi Ustava SFRJ, za dalje razvijanje i efiliasno fuпkcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog trzista. U uslovima паSе visenacional11e socijalisticke zajedпice temeljna pretpostavka tog trzista је ;z;ajedniCka politika razvoja zemlje. То је jedan od Ьitnih uslova za intenzivnije povezivanje i integrisanje organizacija udruzenog rada, za razvijanje podele rada и privredi i drugim delatnostima, za dalji гazvoj proizvodnih snaga i za jaeanje kohezije nase socijalisticke samoupravne zajednice. Savez komuпista

335

се

se istovгemeno odlucno suprotstavljati kako svim oblicima hegemonizma i svim pokusajima nametanja pod vidom jedinstva jugoslovenske ekonoшije centralistickog unitaristickog koncepta r-azvoja jugoslovenske zajednice tako i svim ројаvаша i tendencijama privrednog autarkizma i partikularizma. 2. Savez komunista istice neod'loznu potrebu doslednog ostvarivanja socijalistickih samoupravnih pi"Odukcionih odnosa u kojiшa се saшi radnici u udruzenom шdu blti osnovni subjekti i nosioci svih drustvenih funkcija i uprnvljati celokupnoш drustvenoш reprodukcijom i potгebu odlucnog prevazilazeпja svih vidova drustvene otudeпosti тadпika od uslova sr·edstava i гezultata njegovog rada. Ostvarivaпje ovih гevolucionaгnih zadataka jedino nюze da bude delo samih radnika i radпih ljudi pгedvodeпih Savezoш koшunista i rezultat njilюve or·gaпizovane stvaralacke akcije u saшoupravno udruzenoш гadu samoupravniш interesnim zajednicama, dгustveno-politickim zajedпicama i drustveno--politickim organizacijama. 3. Neposr·edan је i stalan zaliatak гadпika, Saveza komunista i svih organizovanih socijalistickih sпaga da se osпovne organizacije udruzeпog rada konstituisu i dosledno гazvijaju kao osпovne celije udruzenog rada i samoнpravnog produkcioпog odnosa, da budu osnova udruzivanja u radne i slozene organizacije i osnova delegatskog sisteшa. Komнnisti se moraju stalno zalagati za ostvarivanje nacela о neotudivom pravu _ i oЬavezi s1.rakog гadnika u osnovпoj organizaciji udгuzenog rada da upravlja radom, sredstvima i poslovima orgaпizacije, da uгeduje drustveпo­ -ekonomsk:e odnose u njoj i da odlucuje о koriscenju ostvaгenog dohotka i о udruzivan]u rada i sгedstava, da upravlja i тaspolaze sгedstvima prosir·ene r·epгodukcije, da stice licni dohodak u skladu sa pr·incipom raspodele prema rezultatima r·ada. Savez komunista se mога izЬoгiti za sto doslednije ostvarivanje samoupravnih ргаvа i obaveza radnicke klase da vтsi neposrednu kontrolu гaspola­ ganja i upгavljanja celolrupnim dгustveпim sredstvima, da se u osnovniш i drugim oгgaпizacijama udruzenog гаdа гazvijaju samoupravni odnosi kojima se obezbeduje neposredпa kontrola гadnika nad celokupnim radom i posolvanjem i da to pravo гadnici ostvarujн preko oгganizovane samoнpravne гadnicke kontrole. Uspostavljanje i obezbedivanje efikasпosti rada organa samoupгavne radnicke koпtюle u svim osnovnim organizacijama udruzenog rada i u ·drнgim oЬlicima udruzivanja гаdа duZпost је i obaveza svih radnih ljudi i stalan zadatak komunista. Neposrednom politickom akcijom radnika i Saveza komunista tгеЬа brze prevazilaziti predнzetпo-svojinski koпcept orgaпizovanja, jer on znaci zadrzavanje odпosa kojj сiпе poloiaj radnika najamпim. То zahteva ројасаnи idejno-politicku ЬоrЬи protiv prakse i shvatanja da se osnovne oгganizacije udrиzenog гаdа i гadne oтganizacije ponovo koпstitиisu na grupno-svojinskom, tehnokratsko-Ьirokгatskom konceptи, na monopolistickim odnosima, u kojima је osnovni nosilac funkcija н pгoizvodnji i upгavljanjи rukovodno-upravljacka strиktura. Uporedo sa ЬоrЬоm za razvijanje osпovnih organizacija иdrиzenog rada i za udr·uzivanje r-ada u celini neophodno је kriticki aпalizirati dosadaSпju praksи konstituisanja osпovnih organizacija иdгuZenog rada, иspostavljanja drи­ stveno-ekoпomskih odпosa utvrdeпih samoиpгavnim sporazumima о udrиZivanju и radne organizacije i drиge oЬlike udruzivanja i povezivanja rada i drиstvenu akciju usmeriti ka doslednom ostvarivanju sustine saшoиpravnih prodиkcionih odnosa. 4. Savez koшunista се se boriti za to da гadnici u osnovniш organizacijama udrиzenog rada Ьиdи subjekti i nosioci udruzivanja i povezivanja rada i sгedstava u radne oгganizacije i drиge oblike udrиzivanja. Osnovu иdгиZivanja i povezivanja osnovnih organizacija i drugih oblika иdruienog rada cine njihovi ekonomski i drиgi iпteresi i njihova ekonoшska шedиzavisnost u procesи reprodиkcije na jediпstvenorn jugoslovenskom trzistu. U svemu tome treba da se reprodukuju i razviju socijalistii.'ki samoupтavni odnosi_ Razvijaпje sarnoupravnih odnosa istovгemeno је najefikasпiji nacin prevazilazeпja nastojanja koja idи za tirn da povezivanje osnovnih i drugih шgа-

336

nizacija udruzeпog rada Ьиdе funkcija tehnokratskih stгиktura na Ьazi grupno-svojinskog pona5anja i kapital-odnosa. 5. Savez komиnista se zalaze za takav sistern saшoиpravnih odnosa koji oslobada i stimиliSe stvaralacku aktivnost тadnicke klase, visu produk:ivtnost rada, obezbeduje ostvaгivanje ciljeva materijalnog i dгиstvenog r·azvoja i na toj osnovi ostvarиje dohodak. Neophodno је da se dohodak afirmise kao jedan od Ьitnih rnotiva privredivanja иdгuzenog rada i drиstveno-ekoпomske sustine socijalistickih samoиprav­ nih odnosa. S tim u vezi potrebno је razraditi sistem dohotka u osnovnim i drиgim organizacijaшa i u celini udruzenog rada. Kornиnisti се se zalagati za to da radnici u osnovnim organizacrJama udгuZeпog 1-ada neposredno odlucиju о celolrupnom dohotku ostvarenom u razlicitiш oЬlicima иdruzivanja rada i sredstava, u skla:du sa svojim pravirna i odgovoгnostima prema dr·ugim radnicirna u udruzenom radи i prema drustvenoj zajednici kao celini, ostvarиjиci time proces pretvaranja viska rada: и potreban гаd иdruzenih radnika. Deseti kongres Saveza komнnista Jиgoslavije istice obavezu komunista da se u daljem гazvoju sisterna socijalistiCkih sanюиpravnih odnosa neposrednom akcijom stalno angazиju i uporno bore za porast prodиktivnosti rada i ?..а intenzivnije privredivanje. То је Ьitan uslov za poveeavanje dohotka osnovnih oгganizacija udrиzenog raga i drustva u celini, za stalan rast zivotпog standarda i za poveeavanje licnih dohodaka radnih ljudi. Komиnisti treba stalnom akcijom da rnobilisu гadnike u borЬi za intenzivnije privredivanje i za pobolj5avanje uslova sticanja dohotka efikasnijim koriscenjem kapaciteta, racionalnijom organizacijom proizvodnje, racionalnijom upotreborn sredstava, stednjorn, stalnom bгigom za poboljsanje kvalifikacione strukture zaposlenih, za modernizaciju tehnoloskih postupaka i za siru i brzu priшenu naиcnih dostigпuca. Polazeci od toga da је minиli rad sastavni deo saшoupravпog produk:cionog odnosa i Ьitna osnova rnaterijalne i socijalne pozicije radnika u udruzenom гadu, neophodna је јаса i iпtenzivпija akcija komunista i radnika u organizacijama иdгнZ:enog гаdа za daljи razradu ргаvа i obaveza гadnika па osnovi principa minиlog rada. То se odnosi kako na ona ргаvа i obaveze putem kojih се radnicima u osnovnim organizacijarna udruzenog гаdа Ьiti obezbedena риnа kontrola nad celokиpnim drustvenirn sredstvima za proizvodnju i prosiгenu гeprodиkcijи kojima upravljaju na osnovu svojih sarnoupravnih prava tako i na ona prava i obaveze koji se ticu zaiпteresovanosti radnika za иlaganja u materijalnи osnovu svoga rada, ostvaгivanja dela sredstava za licne dohotke, stabilпosti гadnog odnosa, гesavanja stambeнog pitanja, penzijskog osiguranja i drugih pitanja socijalne sigurnostj i stabilnosti polozaja radnika u udruzenom radu. 6. Savez komиnista se zalaze za stvaralacku гazradu i doslednu primenи pгincipa raspodele prema kvantitetн i kvalitetu rada mereno rezultatima rada. То zahteva stalno prilagodavanje i unapredivanje osnova, merila i kriterijиma vrednovaпja rada prema njegovom kvantitetu i kva'litetu, tako da se princip raspodele pгerna rezultatima гаdа koriguje nacelom da se razlike u licniш дohocima za isti rad u razlicitim organizacijama udrt!Zenog rada sve viSe smн­ njujи. Na taj naC.in се se otklanjati i prevazilaziti socijalne razlike koje nastaju zbog пarиsavanja nacela raspodele pr·erna гadu. Time се se podsticati veee stvaтalastvo, postizati bolji rezultati u radu privredivanju i na toj osnovi ostvarivati veCi dohodak. То је istovremeno i najefikasпiji nacin borbe protiv uгavnilovke u raspodeli licnih dohodaka, koja ima izrazito nepovoljne posledice ро ukupпu produk:tivnost rada i razvoj и celini. Samoиpravni sporazuшi i drustveni dogovori о гaspodeli dohotka i licнih dohodaka treba dalje da se izgraduju i usavr5avajи na osnovama Ustava kako Ьi se obezbedilo da svakom radniku u osnovnoj oгganizaciji udn!Zenog rada pripada licni dohodak srazmerno rezultatirna njegovog rada i njegovom licnom doprinosu koji је tekucim i minuliш radom dao poveeavanju dohotka svoje osnovne organizacije. Neophodno је osigurati ostvarivaпje zajemceпih prava radnika н иdruzenorn radu da imaju licni <.'lohodak i druga prava ро osпovu rada najrnanje u visini, odnosno obimu koji obezbeduje njegovu materijalnн i socijalnu sigurnost. Radnici u udruzenorn гadu tтеЬа samoupravnim sporazuшirna i dгustvenirn dogovorima zajeдnicki da utvrdиju i uskladиju osnove i merila 22

Sacпoupгa\·ljanje tl

Jugosla\·iji

337

za гaspodelu dohotka na akшnulaciju, zajedniClш potrosnju i licne dohot~e i d<: mer·ila 1-aspodele tako ujednacuju da svi vidovi potrosnje budu u funkcюnalnoJ zavisnosti od гezultata гаdа i kr·etanja dohotka. Komunisti se moraju odlucno zaloziti za usavrsavanje i uskladivanje osпova, kriteгijшna i merila гaspodele dohotka i licnih dohodaka u drustvenim dogovoгima medu гepublilшma i pokгajiпama. То је od velikog znacaja za гazvijanje sistema dohotka, za гaspodelu dohotka i za funkcioпisaпje jediпstvenog jugoslovenskog tгzista. 7 Savez komunista се se Ьoгiti za to da realizovaпje zajednickih progr-ama ·гazvoja, па bazi · ekoпomskih i dгugih iпteгesa, bude. osnova povez~vanja гadnika u udгuzenom radu Oro-anizacije udruzenog гаdа ko)e u гepгodukcюnom pr·ocesu zavise јеdпа od dгuge"' tr·eba, polazeci od sopstvenih interesa i vode~i гacuna о drustvenim inteгesima, da zajedпicki utv'Тduju progra~e svog . гаz~оЈа samoupr\avnim sporazшnevanjem; dogovaгan~em i ~m~u~~ЋVТ::r? pl~mг;;э.;nJern polazeci od zajednicke r-azvojne politike zemlJe i uvazava]UCl tr·z1sne kгrteп]шne. Zadatak је komunista da se zalazu za to da zajed~}~ki. 'ltvrden~ razvojni pгogгami obezbede uskladivanje i povecanje stepena kог1~сеща k;;э.pa~~teta, p_obo,ljsanje h-valifikacione stгuktuгe zaposleпih, unapгeden~e or·gaшzac1)e ~Г01Z­ vodnje, uslove ciгkulacije akumulacije, uslove гazmene 1 ct;:-uge. odnose 1 ~а time omoguce prevazilazenje nastalih supгotnosti usklad1vaщe medusobшh intёгesa. Dнznost је komunista u

organizacijama udгu:Z~:юg . rad~ da Н:;ritic~ pre-; i da unapгedнju ргаksн medusobnog нdrнz1van]a 1 poveZivaщa r-ad1 ut-vrdivanja i realizovanja razvojnih ргоgгаmа, sto се doprineti ostvar·eщu mateгijalnill i d1·ugih ciljeva i poveeanju dohotka kao rezultata zajednickog rada. 8 Obaveza komнnista da se zaloze za brze i odlucnije uspostavljanje samoup.t-avni!l drustveno-ekonomskill odnosa izmedн radnika u proizvodпim organizacijama udl·нzenog гаdа i 1-adnika н oгganizacijama udr'1..1zenog rada koje se bave poslovima prometa гоЬе i uslнga i da se u celiпi tih odnosa гadnicima u pгoizvodnji obezbedi da odlucнju о rezultatima tekнceg i minulog гаdа. Ovi odnosi tгеЬа da se zasnivaju na nacelima гavnopr-avnosti saгadnje i samoupravnim udruzivaпjem rada i sredstava da sluze ostvarivanju zajednickih ciljeva, da se u tome ostvar·uje medusobni uticaj na poslovnн i razvojnн politiku, zajednicko preduzimanje гizika i obezbedivanje zajednicke odgovornosti za prosirivanje materijalne osnove i porast pгoduktivnosti rada u proizvodnji i prometu i da se zasnivaju na odgovarajucem sudelovanjн u dohotku ostvaгenom takvorn zajednickom saгadnjom i udruzivanjem rada i sredstava. Komпnisti moraju vol'!iti upornu politiclш Ьorbu za to da se pгevazide monopolski polo:Zaj trgovine i njeno osamostaljivanje od proizvodnje. Опi se moraju izboriti za takvo sporazumevanje i dogovaranje u ovim sfeгama drustvenog r.ada kojim се se onemoguciti da se u prometnim organizacijama koncentrisu dohodak i sredstva za prosiгenu r·epгodLikcijн otudeni od radnika u proizvodnji. 9. Zapoeeta ЬоrЬа radnicke klase i Saveza komunista za prevazilazenje otudeпill centaш finansijske moci mora se u naredrюm periodu uspesno privesti kгaju. Savez komuпista se mога nepokoleЬljivo izboriti za to da banke, <;>si-: guravajuci zavodi i druge finansijske institнcije i celokupan bankarsko-kreditпi ;istem budu fuпkcija samoupгavno udru:Zenog rada i da budн lisene vlasti nad drustvenim sred:stvima i udruzenim radom. Mora se u skladu s tim izvrsiti konstituisanje banaka, osiguravajucih zavoda i drugih finansijskih institucija u takve organizacije u kojima udru:Zeni rad ujedinjuje svoja finansijska sredstva i upravlja njima u svom interesu i u interesu cele drustvene zajednice. Savez komunista се se suprotstaviti svakom obliku otudivanja sredstava i formiгanja anonimnog kapitala н bankama i drugim novcanim institucijama. 10. Komunisti su duzni da se zala:Zu za promenu odnosa u oЬlasti stanovanja i za razvijanje samoupravnih dгustveпo-ekonomskih odnosa u njoj, za ostvarivanje veceg oЬima stambene izgradnje i za Ьгzе zadovoljavanje staml;:Jeпih potreЪa radnih ljudi, а posebno neposrednih pгoizvodaca. ispitajн

338

11. Savez komuпista се dгustveno-ekonomskih odnosa

se boгiti za doslednije razvijanje samoupravnih u dr:ustveпim delatnostima (obrazovanju, kulturi. nauci, zdravstvu i socijalnim delatnostima) i za njihovo integrisanje u jedinstveni sistem samoupravno udruzenog rada. Neophodno је u skladu s tim Ьгzе prevaziCi budzetske i slicne oЬlike finansiranja ovih delatnosti i omoguciti гadnicima u njima da dohodak sticu slobodnom i direktnom razmenom ral'!a sa гadnim ljudima cije potrebe i interese zadovoljavaju, u zavisnosti od dopгinosa koji daju гazvoju proizvodnih snaga drustva, porastu nacioпalnog dohotka, poгastu produktivnosti rada i zadovoljavanju zajednickih potreba radnih ljudi. Komunisti sп duzni da se zalazu za to da se гadni ljudi u Ol'ganizacijama udru:Zenog rada, mesnim i drugim zajednicama kao korisпici odredenih usluga i u organizacijama udru:Zenog rada kao vrsioci usluga neposredno udrufuju i povezuju u samoнpravne interesne zajednice, da zajednicki usmeravaju rad i razvoj drиStvenih delatnosti, ravnopravno regulisu uzajamna ргаvа i obaveze. obezЬeduju da se dohodak u ovim delatnostirna, ostvaruje od dela dohotka koji radnici u organizacijama udruzerюg rada izdvajaju iz dohotka i svojЉ licфh dohodaka, sve na osnovu programa i planova razvoja, samoнpravnih sporazuma i drиStvenih dogovora. Тime treba obezbediti da radni ljнdi "Lt dtllstven\m delatnostima dohodak sticu na osnovu svoga гаdа kao гavnopгavni ucesnici н pгocesu drнstvene гepгodukcije. Savez komunista се se odlнcno boriti za dalji гazvoj socijalistickih samoнpravnih odnosa u oЬlasti vaspitanja i obгazovanja, za marksisticlш idjenu usmerenost pгograma i sadгzaja obгazovanja i za njihov dopriпos foгmiranju licnosti socijalistickog dгustva. Savez komunista tгеЬа da utice da se celokupaп vaspitno-obrazovni sistem i politika u ovoj oЬlasti gгade i гazvijaju na bazi interesa samoupгavno ud1·uzenog гаdа putem stvar-anja zajednickih planova i progгama гаZ\тоја i sаmонрtЋ\'ПЉ spoгazuma i dгustveпih dogovoгa; da se Ьгzе uspostavljajн neposгedni samoupгavni drustveno-ekonomski odпosi izmedн r-adnih ljudi u oгganizacijama udгнzeпog гаdа u oЬlasti obrazovanja i гadnih ljнdi Н oгganizacijama Шll'Ltzeпog гаdа Н drustvenim delatnostima cije роtгеЬе i interese zadovoljavaju; da se i u ovoj oЬlasti konstituisu samoupгavne iпte­ l'esne zajednice i da se pr·odнЬljuju samoupr-avni socijalisticki odnosi н tiш zajednicama. Savez komunista се se odlucno zaloziti za koгeпitu ргоmеnн dl'ust'ienog polozaja naнk:e i kultuгe н cilju doslednog ostvaгivanja socijalistickih samoupravnih drustveno-ekonornskil1 odnosa н ovim delatnostima, njihovog integrisaпja н jedinstveп sistem samoupravno udruzenog r-acla na principll slobodпe гаzmепе гаdа i na toj osnovi ostvarivaпja dol1otka. Komunisti се se Ьoгiti za гazvijanje samoupravnЉ interesnih zajednica _ u ovim oЬlastima; za svestrano гazvijanje lшltuгnog zivota i stvaralastva гadnih ljudi, za stvaгanje uslova koji lшltш·u i пauku cine svojinom naroda; za slobodan r-azvitak nauke i lшlture na idejniш osnovama socijalistickog 11шnanizma; za slobodan гazvoj nacionalnih lшltнга па osnovama гavnopгavnosti i stvaгalacke saradnje i za veeu dostнpnost lrulturnih vгednosti svih nacionalnЉ lшltш-a svim nasim naгodima ј пaгodnostima. peseti kongres Saveza komunista Jugoslavije ukazuje na potrebu znatno vece idejno-politicke i ukupne aktivnosti Saveza komunista н oЬlasti fizicke lшlture. Zadatak је Saveza komunista da svojim aktivnim odnosom ргеmа podrucju spoгta i fizicke kultuгe нtice па obezbedivanje drustvenih uslova za гazvoj ove delamosti i da sportske organizacije kao nerazdvojan deo d1'UStveпe reprodukcije usmerava ka brzem samoupravnom organizovanju na osnovama novog Ustava, resavanju postojecih ргоЬlеmа, siгenju masovnosti alctivпЉ ucesnika н J>okretu fizicke kultшe, daljem razvojп kvalitetnog sporta i postizanju vrhunskil1 sportskih rezнltata, н skladu sa potrebama i mogucnostima naseg socijalistickog samoupravnog dгustva. Komunisti н organizacijama fizicke .kulture moraju snositi punu odgovoгnost za idejno-politicko stanje, socijalistickн usmeгenost i drustvenu ulogu ovih organizacija. Savez komunista се se zalagati za temeljпije r·eformisanje odnosa u zdгav­ stvenoj zastiti i zdгavstvenom osigнгanju na osnovama novog Ustava, za koгenitu promenu drнstveпo-ekonomskЉ odnosa па ])azi slobodne гazmene гаdа, za iпteg­ гisanje zdravstva i zdгavstvenog osiguгanja u jedinstveni sistem samoupгav-rю udrнzenog гаdа, za гazvijanje samoupravljanja i dohodovnih odnosa unutar· 339

racionalnosti rada u ovoj delatnosti, za ostvarivanje vece efikasnosti sferi dr·ustvenog rada. 12. Potrebno је da se licni r-ad sred~tvima -~ada u svoj~ni gradan~. dosledno razvija u skladu s ustavnim оdге~Ь~а. ro ?1ас1 da !ЋZ\:'~Ј ta~og llcnog racta treba da odcrovara nacinu materiJalnOJ osnov1 i mogucnost1ma llcnog rada 1 da nije н sнprotnosti sa nac~lom sticanja dohotka prema radн i drнgim principima socijalistiCkog dгlfstvenog uredeпja:. . . .. •. . Komunisti се se zalagati za Sire i шtenz1VШJe udru21vaщe rada zasnovanog па sredst\•ima u licпoj svojini gradana s OI"ganizacijarпa udruzenog rada na drustvenim sredstvima kroz razne oЬlike lюoperacije i druge vidove poslovne оvЉ

saгadnje,

Komunisfi u samoupгavnim, drustvenim i drfu~im org:Шima .се se. en~rgi~­ no boriti protiv nezakonitog sticanja dohotka u ~VOJ oЬlasti, :p_rotlv _PПVatiza<:1je sredstava u drиStvenoj svojini, protiv spek~lacl]e, ~ksploatacl]e, na]amnog odnosa i dгugih antisocijalistickih pojava u oVOJ оЬlаsћ.

VI Savez komunista Jugoslavije ukazuje na potrebu svestranog angafuvanja svih samoupravnih, drustvenih i dгZavnih cini~aca da s~, polaz~ci od novog Ustava, pгomene postojeci odnosi u raspolagaщu sredstv1ma. dгus!"en~ r·eprodukcije u koгist samoupгavno udruzenog гаdа, odnosno. pr·o1zvodac:1, 1 ~~ se clonesu odcrovarajuca 1·esenja u dr·ustveno-ekonomskom s1stemu na podruc]rma: sticanja i "'l'aspodele dohotka. samoupravnog planiranja, cena, pгosiтene 1·eproclukcije, kreclitno-monetaшog · sistema, jedinstvenog t~·zista, poreza .i doprino~a, deviznog гezima i sistema ekonomskih odnosa sa шostгanstvom 1 и drug1m delovima ekonomskog sistema. 1. Komunisti su duZпi da se energicno zaloze za pretvaгanje svih sredstava drustvene r·eprodukcije sa kojima to vec nije ucinjeno u sredstva samoupravno udгuzenog r-ada i za obezbedivanje uslova za uspostayljanje i razvija~?: samoupгavnog sistema prosiгene гeprodukcije. U tom sm1slu treba dovrыtl zaoocetu akciju za likvidiranje takozvanog dгfuvnog kapitala na svim nivoima, za- pretvaranje fondova drustveno-politiCkih zajednica u _institucije _samoupгavno uclr"L!Zenocr гаdа za ukidanje sredstava takozvanog anoщmnog kap1tala u bankama i "'njillov~ vгacanje samoupгavno udruzenom гadu i za prenosenje svih c!гugiћ otudenih sr·edstava na upravljanje proizvodacima. Polazna osnova celoh."Upnog sistema samoupгavne proыrene reprodukcije је samoupгavni polozaj radnih ljudi u osnovnim or·ganizacijama udrНZenog rada koji Љ cini odlucujucim subjektima upravljanja, udruZivanja i raspolaganja sredstvima prosirene reprodukcije, sto oЬezbeduje da se na osnovu interesa гadnika u udrНZenom radu odvija celokupan proces udr"UZivanja, rada i sredstava, а time i cirkulacija drustvene akLJmulacije. Uspesnost u гaspolaganju dohotkom, odnosno akumulacijom, tгеЬа da bude jedan od drustveno priznatih kriterijuma za sticanje i raspodelu dohotka ро osnovu гаdа, а zatim i cinilac podsticanja udruZivanja ra<'lз: i dohotka. Na toj osnovi treba dalje izgradivati sistem drustveno-ekonomslull odnosa 11 oЬlasti 11d1·uzivanja гаdа i dohotka, raspodele zajednicki ostvarer1og doћotka 11 radnim i slozenirn organizacijama 11druzenog rada i 1.1 drugim oЬlicima 11dгuzivanja i povezivanja rada 11 skladu sa 11lozenim tekuCim radom i sredstvima minнlog rada. Saglasno tome treba razvijati kreditni sistem, politiku kamata i dгuge oЬlike ekonomskog stimulisanja. Zadatak је komunista da se Ьоrе za povezivanje i 11druzivanje rada i sr·edstava oгganizacija 11druienog rada na bazi podele rada, medusobno usag~a­ senih procrrama гazvoja u okviru sirih proizvodno-prometnih celina, razvo]ne politike z;mlje i trzisnih uslova. U skladu s tim 11tvrduje se nacin 11druZivanja sгedstava koja se nece otudivati od radnika 11 osnovnim organizacijama udruzeno" r-ada i osicrurava samoupгavna ciгkulacija akumulacije. То је i nасш da ~е neophodna"' koncentracija sтedstava prosiгene reprodukcije ostvaruje 11 sklad11 sa potrebama razvoja udгuzenog rada i da se afirmisu oЬlici samoupravnog 11dгuzivanja i cirlшlacije ak11mulacije.

340

Komunisti tгеЬа da podrzavaj11 postojeee inicijative i da dalje raZVlJRJU p1-aksu stvaгanja interniћ Ьапаkа i transformisanja postojecih banaka tako da one bud11 instrumenti i oЬlici 11druzivanja rada, odnosno organizacija 11druzerюg rada u sklad11 sa njihovom medusobnorn zavisnoseu 11 reprodukcionom procesu, kako Ьi kretanje нkupne akumulacije Ьilo izraz materijalnih tokova drustvene r·eprod11kcije, ostvarivanja samo11pravno utvrdene razvojne politike i nerazdvojno od 11druzenog i samoupravno povezanog rada. Komunisti се se zalagati za to da se sto pre razrade konkretni mehanizmi, oЬlici i metodi za ostvarivanje samoupravnog sistema prosirene reprodukcije i preciznije opredeli ostvarivanje uloge drustveno-politickih zajednica na podгLJcju prosirene reprodukcije u skladu sa interesima udruzenog rada. 2. Komunisti su duZпi da se izbore za afirmaciju i izgradпju takvog sistema planiranja koji се na efikasan, samoupravni nacin obezbedivaЧ uskladivanje tokova drustvene reprodukcije, materijalrюg i drustvenog razvoja, ocl osnovne organizacije 11drНZenog rada do federacije_ То istovremeno zahteva prevazila:tenje etatistickih, liberalistickЉ i drugiћ slicnih sћvatanja i ponasanja kojima su se plan i planiranje degradirali na instrument adrninistrativnog odlt!civanja i1i na neobavezпe pюgnoze, sto је sve vodilo stihijniш kretanjima i neefikasnom uskladivanj11 drustvenog i ekonornskog razvoja. Neodlofua је potreba da se sistem samoupravnog i drиStvenog planiranja razradi i u praksi ostvaruje kao svesna i organizovana akcija, pravo i obaveza r·adnika 11 osnovnim i drugim organizacijama 11druzenog rada, radnili ljudi н interesnim i drugim samoupгavnim organizacijama i zajednicama i u drustverю­ -politick:im zajednicama. То znaCi da је neopћodno istovremeno razvijati planiranje 11 osnovnim i drugim organizacijama 11dгuzenog гаdа i planiranje u opstinama, pokгajinama, repuЬlikama i federaciji i obezbediti medusobn11 uskladenost planova i pr·ograma razvoja, polazeci od interesa _ svake samoupravne zajednice i zajednickih interesa kojj se utvrdпj11 i realizuj11 zajednickom politikom гazvoja Jпgoslavije. Cilj је samoupravnog i drustvenog planiranja 11napredi\7 anje uslova zivota i rada radnika, stvaranje osnova za sto potpuniji razvoj pгoizvodniћ snaga drustva, povecavanje prod111ctivnosti dгпstvenog rada i ostvarivanje zajednickЉ. interesa i ciljeva i na toj osnovi razvijanje socijalistickill samoupra\rnЉ odnosa i 0vladavanje zakonitostima robne proizvodnje, Uporedo sa utvrdivanjem novog sistema planiranja treba da se kao njegova osnova razгadi sistem samoupravnog sporazumevanja i drLJstvenog dogovaranja. Zajednicka politika razvoja zemlje treba da se temelji na planovima i pгogramima r·ada i razvoja i zajednicki ocenjenim mogucnostima i 11slovirna гazvoja osnovniћ organizacija 11druzenog rada i drugih samoupraynili oгgani­ zacija i zajednica, na na11cniш saznanjima na planovima razvoja i mogucnostima i 11slovima razvoja гepuЬlika d pokгajina i razvoja cele dгu5tvene zajednice, na zajedniCkim inteгesima cele druStvene zajedшice i na zajednickim interesirna r·epuЬli­ ka i pokгajina. Istovremeno sa 11tvrdivanjem zajednicke pobltike l"aZVOja zemlje neophodno је da se utvrde smernice i okviri za donosenje mera ekonoшske politike koje donose organi fedeгacije, гep11Ьlika i polu·ajina тadi ostvarivanja ciljeva te politike. Zajednicki interesi 11druzenog rada, svih naroda i пarodnosti, rep11Ьlika i pokrajina zahtevaju Ьlagovremeno i efikasno dogoYaranje i dosledno ostvaгivanje ciljeva i zadataka utvгdenЉ zajednickom razvojnom politikom i progгa­ mima i planovima razvoja. Savez konшnista i druge organizovane socijalisticke snage moraj11 se stalno i organizovano zalagati za socijalistick11 sadrZin11 celokupne prakse samo11pravnog sporazumevanja, dru5tvenog dogovaranja i planiraпja, suprotstavljaj11Ci se svim poku5ajima, pojavama i tendencijarna teћnoЬirokratskog uzurpiranja sanюupгav-­ nih prava, centralistickog, hegenюnistickog ili grupno-svojinskog ponasanja. Razvojem samoupravnЉ odnosa, povezivanjem i 11druzivanjem rada, samo11pravniш spoгazumevanjern i drustveпim dogovar·anjem i planiraпjeш stvaraju se dalji нslovi za afirmaciju realnih interesa udruzenog rada, naroda i narodnosti, odnosno rep11blika i pokrajiпa, za njЉov svestraniji drustveni i ekonomski гazvitak, za jacanje njiћove medusobne povezanosti, za 11skladivanje podele rada i za obezЬedivanje kohezije razvoja jugoslovenske socijalisticke samoupravne zajednice.

341

3. Savez kornunista se zalaze za razvijanje jedinstvenog jugoslovenskog trzista na kome се odlueujueu ulogu irnati samoupravno udruzeni rad, koji се - па temelju povezivanja, udruzivanja i sarnoupravнog planiranja - osiguravati njegovu stabllnost i svojim delovanjem otklanjati pojave i tendencije supгotne socijalistickim samoupravnim drиStvenim J)diюsirna Akcijom udruienog rada i d~lovanjem orgaнa drustveno-politiCkih zajednica treba da se stvaraju takvi uslovi koji се obezbediti nesrnetaнo kretanje i udruZivanje rada i sгedstava reprodukcije, slobodnu razrnenu rada i usluga, naucnih dostignuca i strucnih iskustava, slobodno i ravnopravno poslovanje organizacija udruzenog rada na celoj teritoriji Jugoslavije. Fш1kcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog trZista zahteva uskladivanje deloYanja i punu odgovornost organa federacije, repuЬlika, pokrajiпa i opstina. Uskladenorn akcijom komunista u samoupravnirн, drustvenim i drzavnim organima treba stvarati sve neophodne uslove i doнeti resenja kojima se obezbedиje efikasnost funkcionisanja jedinstvenog trzista. Potrebna је odlucпa borba protiv pojava koje narusavaju jedinstvo jugoslovenskog trzista. U torn smislu је neophodno uspostaviti i razraditi sistem koji се sprecavati monopolisticko sticanje rnaterijalnih i drugih preimucstaYa koja se ne zasnivajи na radи, cime se stvaraju neravnopravni odnosi и poslovanjи ili narиSavaju drustveno-ekonomski odnosi. Neophodno је odlucno otklanjati нzroke i pojave zatvaranja н regionalne i lokalne granice, autarkije, ројаУе rnonopolskog i od radnika otudenog raspolaganja sredstvima i drиge pojave koje izvirи iz tehnokгatskih, Ьirokratskih, пacionalistickil1,

liberalistickЉ

dп1gih

antisarnoupгютnih

antisocijalistickiћ

tendencija. 4. Da Ьi se sistem formiгanja i drustvene kontrole cena prilagodio ustavnim promenama, radni ljudi u osnovnim i drugim organizacijama udruzeпog гаdа treba da budн stvarni nosioci sistema i politike cena. Politika cena i odnosi н сената treba da se нtvгdujн pre svega samoupraYnim spoгazшnima radnika u organizacijaтa udrиzenog rada i njihovim povezivaпjem s ostvarivanjem zajedнickih prograз:na razvoja, kao i drиStvenim dogovorima repнЬlika i pokrajina u skladu sa zajedпickom politikom privrednog i drиstveпog razvoja. U politici cena i н regulisanju uslova sticanja dohotka organizacija нdrll­ zenog 1-ada posredstvom cena mora se polaziti od toga da па jedinstvenom jugoslovenskom trzistu пjihovu osnoVll cine objektivne zakonitosti socijalisticke rоЬне proizvodaje, kojiшa treba razvojem socijalistickih samoupravnih odnosa ovladati i usшeravati ih i korigovati svesnom akcijom drиstva. Radi osiguranja ravnopravnosti organizacija udruzenog rada u obavljanju delatnosti i u sticanju doћotka radi osiguгanja st.abllnosti odrюsa na jedinstvenom jugoslovenskom trzistu neophodпo је da se obezbedi efikasan sistem saшo­ нpravnog i drustvenog regulisaнja odnosa na trzistu i u сеnата i zastite na8e privrede s obzirorn па njenu otvoгeпost рrеша svetu. U tom pravcu treba da se efikasno ostvaruju funkcije drustveno-politickih zajednica kojima se spreeavajи pojave stayljanja u neravnopravaн polozaj na jedinstvenom jugoslovenskorn trziStu organizacija udПlZenog rada Ш radnih ljudi sa teritorije dr-ugih repuЬlika i pokrajina, ра time i drugih repuЬlika i pokrajirш. Takode је neopћodna puna odgovornost i uskladeno delovanje saтouprav­ нih organizacija i orgaпa svih drustveno-politickЉ zajednica za odrzavanje uskladenih odnosa u сената i na tr.listu, za obezbedivaнje snabdeveнosti trZista i za odlucno otklanjanje pojava monopola na trzistu, spekuilisaнja sa pojedinim vrstaтa proizvoda, posrednistva u prornetu kojim se neopravdano poskl!pljuju pojedini proizvodi, r1akupaca i slicnih pojava i pona8anja. Polazeci od ustavnih odredaba neophodno је da se Ьlize razradi i opredeli sistem kompenzacija kao sastavni deo mera zajedrlicke ekonomske politike. 5. Monetarni i kreditni sistem treba da se razrade i usklade sa sarrю­ upravnim produkcionim odnosi!Ila, da budu u funkciji udruzenog rada i razvojnih plaнova organizacija udl\lZenog rada i drugih samoиpravnih organizacija i drustveno-politickih zajedнica. S tim u vezi uloga i celokupan mehanizam Narodne banke Jиgoslavije i narodnih Ьапаkа repuЬlika i pokrajina treba da s~ usklade sa polozajem samoиpravno udruzenog rada i sa promenama u produkcionim odnosima. 342

Preostala sredstva koja su formirana u vidu drzavнog kapitala u Narodnoj banci Jugoslavije treba transformisati н sredstva saтoupraYno ud111zene privrede, prvenstveno proizvodaca, i onemogucЩ da se na osnovi kreditnog potencijala u Naгodnoj banci formira i reprodukнje dr2:avni kapital i drиgi oЬlici otudivanja sгedstava od osnovnЉ oгganizacija 11dП1Zenog rada. Neophodno је da se нtvrdi i realiwje takva zajednicka emisiona politika u fede1-aciji koja се Ьiti uskladeпa sa potl·ebaз:na udr11Zenog rada, sa principom raYnopravnog polozaja organizacija udrиzeпog rada н pogledu sticaпja dohotka na trzistu i s interesima repиЬlika i pokrajina. Monetarno-kreditna politika treba da doprinosi kontinнiranom odvijanju procesa drustvene repгodнkcije i ostvar-ivanju ekonomske stabllizacije i zajedni&e politike drиstveno-ekonomskog гazvoja.

6. Potrebno је da se u skladu sa novim Ust.avom izvrse temeljne promene postojecem sistemu po1·eza i cloprinosa. Da Ьi se to ostvarilo. neophodno нbl'Zati proces neposrednog povezivanja гadnih ljudi u oгganizacijama udгu­ zenog гаdа pгoizvodnih delatnosti i radnih ljudi u organizacijama drugЉ drustvenih delatnosti na principu slobodne razmene rada i sticanja doћotka na toj osnoYi. Poгeska politika treba da se oslobada iskljиefvo fiskalпog karaktera, da postoje sгedstva socijalne i ekonomske politike i politike гazvoja u repиЬlikama pokгajinama i da odgO\'aiЋ interesima samoupгavno иdruzenog rada. Komнnisti treba eneгgicno da se zaloze za brze t1ogovaгanje гepublika pokrajina о poгeskoj politici i poгeskom sistemн гadi obezbedivanja stabllnosti i jedinstva jugosloYenskog trzista. Dogovorom repuЬlika i pokгajina tгеЬа da se utvгdнju i stalno uskladиju okviri i kгiterijllffii moguceg optereciYaпja licnih dohodaka гadnih ljиdi i dohodaka osnovnih organizacija udrиzenog rada u vidи poreza i dгugih dazblna za obezbedivanje opstedrustvenih роtгеЬа koje se zadovoljavaju и dгustveпo-politickim zajednicama. Мога se dosledno гealizovati нstavni pгincip da se obaveza plaeanja poreza i dг11gih dazblna drustveno-politiCkim zajednicaз:na utvrdиje u zavisnosti od sposobпosti privrede i organizacija udruzeнog rada da obezbede zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba radnika i роtгеЬа prosirene гeprodukcije. Komunisti се se zalagati za to da se sistemom poreza i dopгinosa osigиra ostvaгivanje pгincipa da onaj koji stvara veci dohodak taj v1se doprinosi zadovoljavanj11 zajednickih drиstvenih роtгеЬа. Poreskim sistemom se ne sme destimиlisati stvaralacki гаd i borba za visu produktivnost. Zajedni&e osnove, kriterijumi i okviri za oporezivanje doћotka na bazi rada sredstvima u licnoj svojini gгadana tгеЬа da se utvrduju dogovorom drиstveno-politickih zajednica. ТгеЬа doneti zakone i propise i predнzeti druge mere kojima се se гegиlisati opoгezivanje svih oЬlika prihoda na osnovu гente i imoviпe i onemogнciti bogacenje i neopravdano sticanje dohotka od prodaje zemljista, zgrada i ро drugom osnoYU. Neophodno је нskladeno delovanje organa u federaciji, republikama i pokгajinama u ostvarivanju poreskog sistema i poreske politike i н sprecavanjи otklanjanjи poremeeaja na ovom planu. 7. Savez kornunista Jugoslavije se zala2:e za to da se spoljnotгgoYinski devizni sistem odnosno celokupan sistem ekonomskih odnosa s inostranstvom uskladi sa promenama u drustveno-ekonomskorn sistemu. Pri tome је Ьitno da osnovni nosilac ukljнcivanja nase pгivrede u medиnaroanu podelu rada bиdu oгganizacije udrиzenog rada, odnosno samoupravno udrиzeni rad. Za efikasnije ukljuCivanje nase privrede u medиnarodnu podelu rada neophodno је intenzivнije samoupravno sporawmevaпje i drustveno dogovaraнje u ostvarivanju zajednickih planova i prograтa razvoja organizacija udruzenog гаdа, odnosno zajednickih ciljeva razvojne politike zemlje. То је i uslov da se osigura visi stepen povezanosti zajednickog istupanja nasih OI'ganizacija udruzenog rada na inostranom trzistu i da se ostvare sto povoljniji efekti н poslovanjи sa inostranstvom. Savez koшunista се se zalagati za takva resenja u sistemu ekonomskih odnosa s inostranstvom, za takve oЬlike i moda'litete ukljucivaнja u tokoYe svetske pгivrede koji!Ila se naSi socijalistiCki samoиpтavni produkcioni odnosi н је

343

osiguravaju od prodora i negativnog dejstva nаша tudih drustvenih odrюsa koji omogucavaju nas doprinos progresivnim kretanjiшa u svetu. Zadatak је komunista u saпюupravnim, drиStvenim i drzavnim organiшa da, polazeCi od krupnih ekonomskih i drustvenih promena u svetu i od njihovog dejstva na nasu privredu, dalje izgraduju aktivnu strategiju na8eg ukljuCivanja u meduпarodnu podelu rada i sirokog uce5ca u medunarodrюj razшeni sa sviш zemljama, а prvenstveno sa nesvгstanim zemljama i sa zemljama u razvojи. То ~ osnova i zajednicke dиgoroenije razvojne politike zemlje i odgovarajиcih resenja u sistemи i politici ekonomskih odnosa s inostranstvom. Ovakvom politikom ukljиcivanja nase privrede u medunarodnu podelu rada, а polazeei od principa otvorenosti naseg drustva i privrede prema svetи, obezbedice se neprestano sirenje ekonoшske saradnje sa zernljaшa u svetu u oЬostranoш inteгesu i na ravnopravnoj osnovi. Radi efikasnijeg ukljиCivanja u medиnarodnu podelu rada potrebno је raz~aditi. sisteш i пacin delovanja nasih orgarlizacija udrиZenog rada kada poSlUJU u шostranstvu, to jest u zешlјаша koje iшaju drukcije drиstveno-ekonoшske sisteз:ne. Neophodпo је uspostaviti efikasnu evidenciju drиStvenih s;:edstava koji.rna raspolazu organizacije u iпostranstvu i oneшoguciti privatizaciju drusty_ene imovine i druge nesocijalisticke pojave и ovom poslovanjи. i

IZ

(»Deseti kong1·es SKJ«, »Komunist«, Beograd, 1974, st1·. 213-220, 227-233)

PROGRAМSKIH

CILJEVA 1 STATUTA SOCIJALISTICKOG SAVEZA RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE, 17. APRILA 1975. GODINE

Programski ciljevi i zadaci &Jcijablstickog saveza pгoizlaze: iz dugoгoCIJ.ih ciljeva socijalisticke revolucije sadrzanih и Рrоg1·аши SKJ, stavova Desetog kongresa SKJ i idejnih i politickih opredeljenja u svakodnevnoj borЬi za njihovo ostvarivanje; - iz osпovnih opredeljenja razvoja socijalistiC..!i:og samoupravnog drustva, sadrzanih u UstavЋ SFRJ; - iz ciljeva i zadataka u &Jcijalistickom savezи udгuzenih drнstveno-politickih i drиgih drustvenih orgaпizacija, u kojiшa se radni ljudi i gradaпi opredeljuju i ostvaruju svoje odredene interese: - iz drustveno-politickih, socijalnih, kиlturnih, naucnih, zdravstvenih drugill interesa i zahteva koje radпi ljudi i gradani svakodnevno ispoljavaju u ostvarivaпju svog saшoupravnog i demokratskog polozaja u drиStvu. Radnicka klasa, radni ljudi i gradani i sve orgaпizovane socijalisticke snage u Socijalistickom savez1..1 se, na osnovu toga, bore: - za oslobodenje rada i ostvarivanje sloЬodne zajednice proizvodaca, na osnovu drustvene svojine na sredstvima za proizvodnju; za jacanje vlasti i saшo­ upravljanja гadniCke klase i svih radnih ljudi; za ostvaтivanje socijalistickog samoupravljanja kao osnovnog produkcionog odnosa i celovitog sisteшa drustva; za samoupravno odlиcivanje, sporazUIJ.l.evanje i dogovaranje radnih ljudi о celokupnom dohotkи i zadovoljavanju zajedпickih i opstedrustvenih potreba u osпov­ nim organizacijaшa udruzenog rada, шesnirn i saшoupravnim interesnim zajednicama, u drustveno-politi&im zajednicaшa i organizacijaшa u vrsenju politicl{e vlasti i svih drustvenih poslova; - za svestгan razvoj slobodne covekove l:icпosti, za ostvar·ivanje socijalistickih hUIJ.l.anih odnosa i stalno podizariJe socijalisticke saшoupгavne drustveпe svesti; za svestraпi samoupravni, materijal!li, socijalni i kultuтni napгedak socijalisticke zajednice; za prevazilazeпje razlika izшedu fizickog i uшпоg rada, poveeanje proizvodnosti rada i dohotka, jaeanje i zastitu drustvene svojine; za ostvarivanje samoupravnog sistema dгuStvenog planiranja; za ostvaгivanje raspodele dohotka prema rezиltatiшa rada, slobodne razmene i udruzivanje rada i · sгedstava, solidaшosti i uzajaшпosti radnih ljudi i gradana, naгoda i nar6dnosti; - za brzi razvoj nedovoljno razvijenih podrucja, repuЬlika i SAP Kosovo; - za гazvoj samoupravnih socijalistickih drui;tveno-ekonomskih odпosa na selu i savremene poljoprivredne proizvodnje, za saшoupravno udruzivanje individualпih poljopгivrednih proizvodaca i povezivanje s udruzenim гadom; -

344

345

- za stvaranje sve povoljnijih dгustveno-ekonoшskih uslova za sto potpunije zaposljavanje r-adno sposobп.og stanovnistva, posebno шlade generacije, i postepen povratak jugoslovenskih gradana s privreшenog rada u inostranstvu, za ostvarivanje njihovih radnih, socijalnih i drugih prava i drustvenog organizovanja; - za obezbedivanje sigurnosti i stabllnog materijalnog i socijalnog polozaja ljudi; za svestrano pobolj8anje r-adnih i Zivotnih uslova; za brze zadovoljavanje stambenih potreba, а pгotiv socijalnih razlika koje nisu rezultat rada; za razvoj zivotnog standarda u celini; - za stvaranje mogucnosti da svi radni ljudi sticн obrazovanje tokam celog radnog veka i, н skladu s potrebama samoupravnog ekonomsko-socija\!юg razvoja, za razvijanje svestranog kultнrnog zivota, slobode stvaralastva i pгim~nu nauke i znanja, za stalno podizanje opste, tehnicke, zdravstvene i fizicke kнlture, za zdravstvenн zastitн celolrupnog stanovnistva; - za пeposredno odlнcivanje, za donosenje i dosledno sprovodenje samoнpravnih spoгazнma i drustvenih dogovora kojima se uskladuju zajednicki interesi, resavajн konkretпi proЬlemi i ostvarujн razvojni programi i planovi; - protiv pojava i tendencija etatisticko-Ьirokratskog i tehпokratskog monopola i autarhicпosti u odlнcivanjн о prosirenoj reprodнkciji i vislш rada; - za ucvrscivanje i pгoduЬljivanje br-atstva i jedinstva i za punu ravnopravnost nar·oda i naгodnosti, za гavnopravnн upotrebн jezika naroda i narodnosti, za saгadnju, dr·ustveno dogovaгanje i spoгazumevanje socijalistickih republik.a i socijalistickih autonomniћ pokrajina н ostvarivanju zajednistva interesa u SFRJ, za skladaп гazvoj socijalisticke saшoupravne zajednice; - za ostvaгivanje ravпopravпosti, svestгanog razvoja. prava i osobenosti na;·oclnosti i etпickih grupa н na8oj socijalistickoj zajednici; za ostvarivanje prava nacionalnih manjina jugoslovenskih naroda u susednim zemljama i svetu; za jacanje njihovog doprinosa razvijanjн prijateljstva i svestrane saradnje sa narodima i drzavama; protiv hegemonije, unitarizma. nacionalizma, sovinizma i separatizшa; - za zaStitu i razvoj tekovina socijalisticke revolнcije i NOB, za jaeanje jl!goslovenskog socijalistickog patriotizma; - za jacanje odbrambenih sposo!:mosti drustva i ostvarivanje koпc8P<:ije opstenarodпe odbrane, bezbednostj zemlje i drustvene samoza8tite, za uspesno suprotstavljanje svakoj agresiji i protiv svih antisocijalistickih s!laga i oЬlika neprijateljsk.e delatnosti; protiv ostataka klasnog neprijatelja, bнrzoaske ideologije, malogradanske stihije i liЬeralizma u drustvenim odrюsima, protiv dogmatizшa i Ьirokrat­ skog centгalizma; -za нtvrdivanje i ostvarivanje spoljne politike i medunarodnih odnosa Jugoslavi]e, i za nezavisnost i integritet zemlje, za mir i progres u svetu, na Pfincipima aktivne miroljublve koegzisteпcije i na osnovaшa politike nesvrstavanja, za ravnopravne medunarodпe odnose, za pomoc osloЬodilackim pokretima i пarodima, za jacanje нloge Ujedinjenih nacija, а protiv svih oЬlika iшperija­ lizma, пeokolonijalizma, hegemonizma i agгesije; - za postovanje ustavnih odгedaba о sloЬodi veroispovesti, а protiv upotrebe religioznih ubedenja ljudi u politicke, reakcioname antisocijalisticke svrhe; za postovanje i dosledno sprovodenje zakonitosti, а protiv svih koji vrse zlollpotгebe, krse zakone i gaze ljudska prava i dostojanstvo; - za zastitu i unapredivanje covekove sredine. (»Pтogтamski ciljevi i statuti SSRN Jugoslavije, 1·epublika i pokrajina«, Savezna konfeтencija SSRNJ, Beog1·ad, 1975, st1". 15-18).

346

IZ ZAKONA О OSNOVAMA SISTEMA DRUSTVENOG PLANIRANJA I О DRUSTVENOM PLANU JUGOSLAVIJE, 1976. GODINE DEO PRVI OSNOVE

SISTEМA

DRUSTVENOG

Glava

PLANШANJA

I

OPSTE ODREDBE Clan 1. Drustvenim planiranjem u samoupravnim oгganizac!Jam<Э; ~ zajed;licam~ 1 drustveno-politickim zajednicama radnicka klasa i svi гadni lJUdr ?rgaшzova::-r н samoupravno нdrиZerroш radн н repuЬlikama, odnosno autonomшm pokгaJr­ nю;na i u Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, н uslo':ima ekonomskih zakonitosti socijalisticke robne proizvodnje i jedinstvenog JUgoslovenskog trzista. obezbeduju: ~ ekonomskн i drustvenu ko!ltrolн nad celinoш drustvene reprodukcije i uslovima sredstvima i rezнltatima udrиZenog rada; ostvaгivanje prava rada drustvenim' sredstvima slobodu i гavnopravnost u radu tim sredstvima i svoju odlucujucu ulogu н s'ocijalistiCkoш samoupravnoш drustvu; - uskladivanje odnosa u razvojн privrede i drustva i шaterijalnih propoгcija н ukupnoj drustvenoj reprodнkciji i н njenim poje~linim delov~a, savladivanje stihijnog delovanja trzista i neravnomernosti и razvrtku, н uslovн;ш rada i sticaпju dohotka - radi stvaranja najpovoljnijih нslova za razvoj prOlzvodnih snaga drustva i prodнktivnosti rada, za o;:tvarivanje prava na .. ra~, za stalno poЬoljsavaпje mat-erijala.ih i dru~ih uslova zrvo~a i ra~a, .::а r~ZVIJa!lJe socijalistickilr samoнpravnih odпosa н drustvu i svestraш razvoJ lrcnostr radnog coveka kao slobodnog drustvenog pгoizvodaca i stvaraoca; - uskladivanje i usшeravanje nredнsobnih ctr:-rstv':no-:_-ekoпoшskih, ~oci_ja_l­ nih i drugih samoupravnih odnosa i iпteresa radшh lJudr, odnosno poJedin·ih delova udrиZenog rada. Radnicka klasa i svi radni ljudi ostvaruju drustverю planiranje zasnovano na jedinstveпiш osпovama нtvrdenim Ustavoш SFRJ i ovi~ zЭ;konom,. u o~ov­ nim i dгugim organizacijama udruzenog гаdа. samo1;1pravn1m . mt~~esшn: za~ed­ пicama i mesпiш zajednicama i drugim samoupravnнn orgaнrzaciJama 1 za]ednicama (u daljem tekstн: samoupravne organizacije i zajednice) i u drustveno-politickiш zajednicama. Pri utvrdivanjн ciljeva i iпteresa koje ostvaгuju drustvenim plan~ranjeш, radnici i svi radпi ljнdi dн:Zni sн da se oslanjaju na naucna saznaПJa i r:a njima zasnovanu ocenu razvojпih moguenosti i pri tom~ se r~k~vode. ostvaгi.­ vanjem socijalistickih nacela гaspodele prema radu, uzaзamnostr 1 salldarnostr. 347

Clan 2. Radnici i svi radni ljudi, samoupravne Ol'ganizactJe i zajednice i dгustveпo­ -politicke zajednice ostvaruju pr-avo i duzпost plaпiranja zakljuCivanjem sanюup­ ravnih sporazuma о osnovama planova samoupravnih organizacija i zajednica i dogovora о osnovama planova drustveno-politickih zajednica, donosenjem tih planoYa i preduzimanjem mera i akcija za njihovo ostvarivaпje, Clan 3. Osnovu sisteilla dr--uStvenog pl:a.niranja cine: - pravo i duznost radnika i svih radnih ljudi da u osnovnoj organizaciji udrиZenog rada u kojoj rade i sticu dohodak, odlucuju о dohotku osnovne organizacije udгuzeпog rada i !ljegovom udruzivanju, tia zajedno i ravпopravno s drugim radnim ljudiilla organizuju i unapreduju drustvenu proizvodnju, da odlucuju о celini procesa гept·odukcije i о celokupnom dohotku, da vrse kontrolu nad raspolaganjeill dohotkom na svim stepenima i u svdm oЬlicima udruzivanja rada i sredstava i da u osnovnoj orgaпizaciji udrиZenog rada i svim dгugim oЬlicima udruzivanja rada i sredstava upravljaju poslovima i sredstvima u celokupnosti odпosa drustvene reprodukcije; - pravo radnika i svih гadnih ljudi da u samoupravnim interesпim zajednicюna, mesnim zajednicюna, opstinama i zajednicama opstiпa, sюnostalno odlџ­ cuju о svojim i drustvenim interesima koje, u okviгu svojih ustavom utvrdenih pt·ava i du2nosti, ostvaruju u tim zajednicama; - pravo radnika i sviћ radnih ljudi da u repuЬlici, odnos!lo autonoшnoj pokrajini saпюstalno odlucuju о uslovima i rezultatima rada, da utvrduju politiku ekonomskog i drustvenog razvoja repuЬlike, odпosno autorюmne pok1-ajine, da zajednicki i ravпopravпo s radnim ljudima u drugim repuЬlikarna i autoпom­ niill pokrajinюna, па nacelima medusobnog sporazumevanja i dogoVJaranja, utvг­ duju zajednicku politiktl ekoпomskog i drustvenog razvoja u Socijalistickoj Feder-ativпoj RepuЬlici Jugoslaviji i da na taj nacin obezbeduju ekonomsku, so.fijalnu i lшlturпu slobodu i гavпopravnost пaroda i narodпosti JugoslaV'ije; uzajamna odgovoгnost i obaveza radnika i svih radnih ljudi, sarnoupravnih orga!lizacija i zajednica i drustveno-politickih zajednica da uskladuju svoje plaпove samoupravnim spo1-azumevanjem i dogovaranjern radi spreeav<шja privrednih i dr-ugih poremecaja u materijalnom i socijalпoш razvoju dгнstva, radi obezbedivanja ravnopra:vnosti radnika i svih radпih ljudi i samoupravnih organizacija i zajednica u medusobпim socijalistickim sюnoupravniш drustveno-ekonomskim odпosirna а posebno u sticanju dohotka, radi ostvarivanja пасеlа raspodele prema radн, povecanja produktivnosti svog i ukupnog drustvenog rada i svog i uliJiUpnog drustvenog dohotka, kao i radi ostvarivanja zajednicki нtvr­ dene ekonomske politike; - pravo i duznost .skupstina drustveno-politickih zajednica i drugih drzavпih orga!la da, u okviru svojih ustavom utvrdenih nadleznosti, donose pгopise i шеrе kojima se obezЬeduju ostvarivanje prava ri duznosti planiranja, strucno pripreillanje planova, njihovo uskladivanje i ostvarivanje. Clan 4. Planovi samoupravnih organizacija i zajednica i planovi drustveno-politickih zajednica sadrze zajednicke interese i ciljeve koji se odnose narocito na: - razvoj proizvodпih snaga drustva, роvееалје produktivnosti гаdа, socijalne i пшterijalne sigurnosti radnika i sv;ih radnih ljudi i kulturni napгedak; repгoduk:ciju i razvoj .socijalistickih saшoupravпih proizvodnih odnosa i odnosa iZПledu naroda i narodnosti, u skladu sa ustavoш, odnosno ekonoшsku, socijalnu !i kultucr:nu slobodu i ravnopravnost naroda .i narodnosti; racionalno i t-avnopravno uk:ljucivanje u шedunarodпu podelu rada; · stvaranje шaterijalnih i drugih uslova za ostvarivanje razvoj opsteпaгodne odbrane i drustvene samozastite; racionalno korisceлje prostora i zastitu i unapredivanje ziYotne sredine.

Clan 5. r·eprodukcije, а narocito stvaranje dohotka i raspolaganje celokupniш dohotkom, udruzivanje tekuceg i minulog rada 1! okviru . san??upгavnih prava i medusobne odgovornosti radnika u osnovn1m orgaшzaCIJ~nш шirиZeпog rada i izmedu osпovnih oгganizacija :uш-uzen?g r:~da.' o~os1~10 o_гgantza­ cija udгuzenog r-ada uopste i drugih samou!(_ravшh orga:нza~I)a 1 za]edшca 1 dohodni odnosi u celini - osnovni su predmet drustvenog рlашrащ а. Dohodak је osnovna kategorija pla,niranja, elюnomskih aпaliza i ocena ostvarivanja planova saшoupravпih organizacija i zajed!lica i planova drustveno-politickih zajednica. Planiraпje dohotka u sanюupravnim organizacijama i zajednicama i u drustveno-politickim zajednicama obuhvata planiranje us~ova i ~~nova Z<:- os~a­ rivanje i povecavaпje dohotka i njegovo cr:asporedivю1}e za Licш.~, zaJedшclш i opstu potrosnju, za prosireпje materijalпe osnove udruzenog rada 1 za rezer-ve. Ce1ina

ргосеsа

Сlап 6. licnih dohodaka radnika u osпovnim oгganizacr]arna udгuzenog rada, u .skladu 5 naceloш raspodele ргеmа гadu i s nacelom solidarnosti, obezbeduje se da licщ dohooi radпika b~du u skladu s porastom doh~tka, I?:od;t~; tivnosti njihovog rada i ukupnog drustvenog rada;. а prem~ rez.ulta!tш~ ПЈiћоvо, r-ada i njihovom licnom doprinosu koji su sVOJШl tekucrш 1 mшul1m radom dali н pove~nju dohotka osnovne 01·ganizaoije udгuzenog таdа. Planiгanjem

Сlап 7. Radi pripremanja i гadi odlucivanja о planu, osno':_Ћ~ o~gaп~zaci?~ _udruzeno" rada u mateгijalnoj proizvodnji povezщu se, udruzщu 1 za)edшckt p~a­ niгaj~ sa svima koji svojim radom na zaj~dni_ckom p:oizvodu, ~dnosш? pi·orzvodnji, ucestV'uiu u stvaгanju dohotka. Рlашгаn)еш drust:rene pгo~zvodn]e utvrdнju se i medu.sobni odnosi, prava i obaveze u radu ј drustvenom 1 eko:r:юmsko:n polozaju radnika, polazeci od zajednickih interesa 1 zav·isno~ti u r~d~ 1 r~zvo]u i od nacela гavnopravnosti i raspodele prema radu, kao 1 uslovr 1 шer·ila za raspodelu zajednickirn гadom ostvareпog dohotka. U ostvarenom dohotlш osnovniћ oгganizacija нdruzenog гаdа u materijalnoj pгoizvodnj.i izr-a:Za:vaju se гezultati ukнpnog dг~stvenog !"ada. Raspodeloш tako ostvarenog dohotka vr·ednuje se. prema dopпnosu drustvenor:n d?ho_tku, odnosno zadovoljavanju zajednickih drustveniћ potreba, rad r_adшh lJUdt u ostalim privrednim i drustvenim delatnostima (robnog i пovcanog prornet~, nauke obrazovanja. kulture, zdravstva i socijalne zastite i dr.) i obezbedщe шateгtjalna osnova · za njiJюv гаd i гazvoj, u skladн sa ciljevim~ i interesima t1drнzenog rada na stvaranju dohotka u odnosnom planskoш peпodu. Planovi sarnouprюrnih organizacija i zajednica i plano~i d~'ustveno-polit~c­ kih zajednica шoraju da budu u skladu sa dohotkom рlашгашm u osnovmm oгganizacijюna нdгuzenog rada u materijalпoj proizvodnji.

Сlап 8. Radi ostvarivanja politike ekonomskog i d!-ustvenog гazvoja, ornogueavanja stalnog suceljavanja izabranih ciljeva sa stvaтnim mogucпostima i usJoviшa razvoja, uskladivanja celine dгustvene гeprodukcije s _napretkor:n nauke i pгornenama u tehnici i tehnologiji i r:ned~шarodniш ekon?шsk1rr;t odnosrn:a, ka~ i гadi omogueavanja istovremenog рlашrаща od strane .sv:h r:osйaca dr_ustv€:n
348 349

njorocnog plana imali u vidu uslove i mogucnosti drustveno-ekonomskog u tom si"ednjorocnom planskom peгiodu.

гazvoja

Clan 9. organizacije i zajednice i drustveno-politicke zajednice donose dugorocne planove. Odгedbe ovog zakona koje se odnose na zakljucivanje samoupravnih spoгazuma о osnovama planova samoupravnih oгganizacija i zajednica i zakljucivanje dogovora о osnovama planova drustveno-politickih zajednica
Clan 10, plan је osnovni plan ekonomskog i dгustvenog гazvoja i donosi se pet godina. Nosioci dгustveпog planbl:anja donose sгednjorocne planove za isti vt·emenski peгiod. Sгednjorocni plan sadr2i naгocito: - zajednicke razvojne, privredne, socijalne, kulturne i druge interese, ciljeve i zadatke i zajednicku ekonomsku i socijalnu politiku, kao i sredstva za njihovo Sгednjorocщ za peгiod od

ostvaгivanj е;

- uslove i oЬlike udruzivanja rada i sredstava u vezi sa ostval'ivanjem ciljeva i zadataka srednjoгocnog plana; - medusobne ekonomske i dгuge odnose, odnosno prava i obaveze nosИaca druStvenog planiranja na osnovu samolJpravnih sporazuma i dogovora о osnovama planov.a i na osnovu pгopisa drustveno-politickih zajednica, lшје one donose u okviru svojih prav.a i du2пosti; - mere i neophodne aktivnosti nosilaca drustvenog planiranja radi oЬez­ bedenja izvrsenja plana, kao i smernice i okviгe za preduzimanje mera ekonomske politike, upravnih i organizacionih mera za ostvarivanje planom utvrdenih zajednickih ciljeva, zadataka i interesa. Srednjorocnim planom drustveno-politiCke zajednice obezbeduje se skladnost materijalnih proporcija u ceJ:okupnom drustveno-ekonoxnskom razvoju, а posebno usklad!:'nost proizvodnje sгedstav.a za proizvodnju i proizvodnje sredst.ava za potrosnju, odnosno uskladenost proizvodnje unutar tih odeljaka drustvene reprodukcije. Srednjoroclli plan se zasniva na zajednickoj oceni mogucnosti ostvarivanja dugoгoenim planom utvrdene opste orijentacije dugorocnih ciljeva i pravaca razvoja. Clan 11. Radi dugorocnijeg sagledavanja rooguenosti dтuStveno-ekonomskog razvoja donose se dugorocni planovi za peJ:·iod od deset i vise godina. Dugorocnim planom utvl'duju se opsta orijentacija razvoja privrede i drustva, dugorocni ciljevi i pravci tog razvoja, promene u strukturi proizvodnih snaga drustv.a i razvoj socijalistiCkih samoupravnih pгoizvodnih odnosa, koje treba ostvariti u periodu za koji se doпosi dugor_Qcni plan. I)ugor·ocпi plan sluzi kao polazna osnov.a i opsta orijentacij.a za utvt·divanje srednjorocnih planova i za ponasanje svih nosilaca drustvenog planiranja. Clan 12. udr'Uzenog rada i druge samouprюrne organizac1]e i zajedпice u kojima ciklusi ostvaгivanja plana obuhvataju period k1-aci Ш duzi od ciklus.a srednjorocnih i dugorocnih planova, donose svoje planove u skladu s.a dinamikom njihovog pr·ocesa reprodukcije i potгebarna uskladivanja njihovih planova sa srednjorocnim i dugorocnim planovima drustveno-politickih zajedпica. Orgaпizacije

Clan 13. skladu sa nacelom istovгemenosti .ј nacelom kontinнiteta planiranja, 1.1 peгiodtl u kome se ostvaгuje sгednjoгocni plan, sv
u

350

sгednjoгocnog plana, da u skladu sa ciljevima i njoroCпim planom нtvrdujн konkгetne zadatke

zadacima koji su postavlj~ s.redza naгednu plansku godmн 1 da donose smernice ~а predl.!Zimanje odgovarajнcih mera za sledeci god•isnji period I"adi ostvarivanj.a srednjorocnog plana. Clan 14.

Privгedne komore i dгнgа opsta udтuZenja organizacrзa udruzenog I"ada нсеstvпјн u drustvenom planiгanju pruzanjem strucne pomoci oгganiz.acijarna udruzenog rada i drugim samoнpгavnim organizacijama i zajednicama prilikom _s~mo­ нpravnog spoгazumevanja i dogovaгanja о osnovama. pla~a, odnosno prrllkom pripremanja, donosenja i ostvarivanja planova, pгeuzrmaщem u skladu sa

svojom druStvenom funkcijom i svojim pravima i du:Znostima - obaveza u ostvarivanju plana, i davanjem i podriavanjem inicijativa za samoupravno sporazш:ne­ vanje i dogovaгanje u organizacijama udruzenog гаdа i njihovim udruzenj1Il1a Ako u smislu stava 1. ovog clana dogovorom о osnovama plana pгel.!Zima­ ju obaveze za ostvarivanje plana, privгedne komore i dr·uga opsta udгuienja oг­ ganizacija udruzenog гаdа potpisнju taj dogovoг. Clan 15. Sindikat ucestvuje u drЋstvenom planiгanjн pokгetanjem inicijativa za sarnoupravno spoгazumevanje i dogovaгanje о osnovama planova i neposrednirn ucecsem u spoгazurnevanju i dogovaгanju н vezi sa нtvrdivanjem osnova i merila za sticanje i raspoгedivanje dohotka. Ako se dogovoгom о osnovama рlапа utvrdпju zadaci koji su od inteгesa za ostvarivanje drustvene funkcije sindikata, sindikat је ucesnik u dogovoru i potpisuje dogovor· о osnovama drustveпog plana. (»Sl. list SFRJ«

Ьт.

6, 1976)

IZ ZAKONA О UDRUZENOM RADU, 25. NOVEMBRA 1976. GODINE DEO PRVI

OSNOVNE ODREDBE

Clan 1. Radnici u ostvarivanju svog vladajuceg polozaja u udruzenom radu i drustvu, slobodno, neposredno i ravnopravno, u odnosima samoupravne demokratske povezanosti, uzajarnne zavisrюsti, odgovorrюsti i solidarnosti i u odnosima ravnopravnosti naroda i narodnosti, upravljaju svojim i ukupaim druStvenim radom u osnovnoj i drugim organizacijama udruzenog rada, drugim samoupravnim orga..'1izacijama i zajednicama i u dгustvu u celini. Socijalistickim samoupravnim dгuStveno-ekonomskim odnosima u udruzenom radu obezbeduje se da radnici, na osnovu prava rada drustvenim sredstvima i jednakih prava, obaveza i odgovornosti u pogledu sredstava za proizvodnju i drugih sredstava drustvene reprodukcije u druStvenoj svojini, upravljaju u svom, zajednickom i opstem drustvenom interesu svojim radom, uslovima i rezultatima svog гаdа.

U uгedivanju opstih uslova rada 'i uskladivanju, usmeravanju i drustvenom planiranju u udruzenom radu, ucestvuju radnici i putem svojih delegacija i delegata u skupstinama drustven<J-politickih zajedПJica, u okviru njihovih ustavom i zakonom. odnosno statutom utvt·dennih prava i duZпosti. Clan 2. Osn<JVll socijalistickog samoupravnog udruzenog rada cine: - vlast radnicke klase i svih radnih ljudi; - drustvena svojina sredstava za pюizv<Jdnju, koja iskljucuje bllo kakav sistem potcinjavanja coveka i eksploatacije tudeg rada i koja, ukidar1jem otuderшsti radnicke klase i radnih Ijudi od sredstava za proizvodnju i drugih uslova rada i гezultata rada, obezbeduje samoupravljanje radnih ljudi u proizvodnji i raspodeli pгoizvoda rada i usmeгavanje razvoja drustva na samoupгavnim osnovama i omogueuje svakom da se, pod jednakim usl<Jvima, ukljuci u udгuzerli rad i da na osn<Jvu svoga гаdа stice dohodak za zadov<Jljavanje licnih i zajednickih potreЬa; - ргаvо гаdа drustvenim sredstvima koje stice svaki radnik u udruzenom гadu i koje је osnova ostvarivanja njeg<Jvih prava, obaveza i odgovornosti u udruzenom radu; - samoupravni polozaj radnika, lюjd. obezbeduje da radnik, ostvarujuci pravo lЋda drustvenim sredstvima, ravnopravno sa drugim radnicima u udгuZenom radu, 11 odnosima medusobne povezanosti, zavisnosti, odgovornostj i solidarnosti, upravlja гadom i posl<Jvanjem organizacije нdruzenog rada u kojoj radi i orga111izacija u Јюје udruzuje rad ri sredstva; sloЬodn<J preuzima obaveze samoupravnim sporaztlrnima i d<Jgovoгima о osnovama planova i drugim samoupravnim sporazumima i druZJ

Samoupгa\·Jjanje

u .Jugoslaviji

353

dogovoгima; ostvaгuje svoj licni, zajedndcki i dгu5tveni mateгijalni i moгalni inteгes i ргаvо da koгisti гezultate svog tekuceg i minulog гаdа i tekovine opsteg mateгijalnog i dт11stvenog napгetka; zasticuje i unapгeduje socijalisticke samoupгavne odnose; usavг5ava svoje гadne i dгuge sposobnosti i razvija se kao celovita stvaгalacka licnost; - dгustveпi kaгakteг гаdа, koji pгoizlazi iz medusobne zavisnosti, povezanosti i odgovoгnosti гadnika u udгнzenom radu u okvii11 dгuStvene podele r-ada i drustvene гepюdukcije н celini, zasnovanih na dostignutom stepenu pгodнktiv­ nosti i opstem napr·etkll mateгijalпe osnove гаdа sto Cini neophodnim udгнzivanje rada i dгнstvenih sгedstava гаdа i dru.gih sгedstava dгustvene r·epгodukcije u inte-· гesu гadпika i dгustva н celini;

stvenim

. - deJ?-~kгatsko, sаmонргаvпо odlucivanje о гadu i dгustvenoj гepгodukciji koJe o_mogucU]e d":. гadnici licпim izjasnjavanjem u osnovnoj oгganizaciji udruzenog г:;tda 1 pнtem svo]rh delegata н гadпickom savetu i delegacija i delegata н dгu­ gu:n
Sa usvajanja Zakona о udruzenom radu и Skupstini SFRJ

Clan 3. ~rotivzakonibi su svako potcinjavanje coveka i eksploatacija tlldeg rada, svaki oblik upr·avljanja proizvodnjom i drugim drustvenim delatnostima i svaki оЬИk raspodele, koji izopacavaju socijalisticke samoнpravne drиStvene odnose u vidu 354

prisvajanja dгustvenih sгedstava 'i гezultata rada uspostavljanjem monopola na dr:lavrю-svojinskoj, grupno-svojinskoj Ш pгivatno-svojinskoj osnovi, na osnovu ekonoтnske Ш politicke mocj i1i u vidu Ьiгokгatske samovolje, tehnolcratske uzuгpacije Ш samovoljnog odlнcivaпja, kao i svaka pгivilegija zasnovaпa па monopolн upravljaпja sгedstvima za proizvodnju i pгisvajaпju rezultata гаdа. Сlап 4. U socijalistickim samoupravпim dгustveпo-ekoпomskim odnosima гadпici udr·u-

ZUJU svoj гаd i sгedstva u drustvenoj svojinl, kojima upгavljaju, u гazlicite oblike udruzivanja i medusobпe saгadnje, radi: - razvijaпja i нnapredivanja socijalistickih samoupravnЉ dгustveno-ekonom­ sldh odnosa; - pr·osiгivanja i uпapгedivanja mateгijalne osnove udгuzenog гаdа, poboljsanja svog mateгijalnog i drustvenog polozaja i zadovoljavanje licnih, zajednicЮЉ i opstih drнstvenih potr·eba i interesa; - povecanja svog dohotka i ulrupnog dohotka dгнstva na osnovu poveeanja proizvodnosti svog i ulrupnog dгustvenog гаdа; - drustveno i ekonomski celishodnog upravljanja i pгivredivanja tekuc!Jn i rninulim radom; - samoнpravnog medнsobпog uskladivanja i planiгanja r·ada i гazvoja pr·ivredнih i drugih drustvenih dela tnosti; - samoupravnog utvrdivanja uslova rada, sticanja i raspodele dohotka. Clan 5. Povezivanje celokupnog drustvenog гаdа sгedstvima 11 drustvenoj svojini н sistem samoнpгavnog udruzenog гаdа гadпici ostvaruju: - udruzivanjem гаdа u osnovnim organizacijama udгuzenog r-ada i 11d1·uZ:ivanjem rada i sredstava dгustveпe гepгodukcije u radnim organizacijama, slozenim organizacijama udruzenog rada, poslovnim zajednicama i dr·ugim oЬlicima шlгu­ zivanja i poslovne saгadnje zasпovaniш na zajeclnickim inteгesima 1-adnika; - udгuzivanjem rada i sredstaYa i saгadnjoш organizacija нdruzenog r·ada koje se bave pгoizvodnjom i dгugim delatnostima sa o1·ganizacijama udгнzenog гаdа koje se bave poslovima pгometa гоЬе i нsluga; - 11druzivanjem novcanih sгedstava dгustvene reprodukcije i zajednickiш kor·iscenjem tih sredstava, radi zadovoljavanja zajednickih interesa u pгoizvodnji i reprodukciji, prosiгivanja mateгijalne osnove rada ili ostvarivanja drugiћ zajedniCkih interesa u sticanj11 dohotka; - slobodnom razшenom rada koju ostvaruj11 neposгedno 11 organizacijama 11druzeno"" rada ili u okviru odnosno ргеkо samoнpгavnih interesnЉ zajednica i u шеsщm ;'ajedni~ama, kao i p~vezivanjem, na toj osnovi, delatnosti materijalne pгoiz­ vodnje i dгuStvenih delatnosti; - drustvenim planiranjem, samoнpravnim sporazншevaпjem i dгustvenim dogovaranjem; - razvijanjem sanюupгavнih odnosa u radu, sticanj11 i raspodeli dohotk~ i upravljanjem i pгivrediivanjem tekucim i minulim гadom; - odlнcivanjeш u шganizacijama 11druzenog rada, drugim samoupгavпim organizacijama i zajedпicama i drustveno-politiCkim zajednicama о pitanjima koja se odnose na uslove njihovog rada i zivota i njihove druge liene, zajednicke i drustvene potrebe i inteгese, na upгavljanje drustvom u celini i na vr·senje drzavпe vlasti. . . . dn" . · d · U sisteш samoupravnog udruzenog rada povezuJ11 se 1 zemlJora lCl 1 ra .r:r ljudl koji samostalno obavljaju delatnost licnim radom sredstvirna rada 11 SV
Clan 6. Radnici u нdruzenom radu, 11 srnislu ovog zakona, jesu lica koja rade drustv~­ пim sredstvirna u organizaciji udгнzenog l'ada, u radnoj zajednici, ili drugom obliku udruZivanja rada i sredstava. 23"

355

ёlan 7. RaQni ljudi koji licniш radom saшostalno u v~du zanilllanja ob~vlj~ju umetnicku ili drugu kulturnu, advokatsku i1i drugu profesюn~t;- ~elatnost ~JU Па osno-: vu svog гаdа u nacelu isti drustverю-ekoпoшski polozaз 1 u osnoVl 1Sta prava 1 obaveze kao i radnici u orgarlizacijama udruzenog rada. ёlan 8. Zelllljoгadпici i drugi radni ljudi koji, obavljajuci delat?o.st licnim rado~ sredstvima rada u svojini gradana, svoj rad i sredstva udruzщu .u zadгu_ge Il1 druge oЬlike udruZivanja ili se neposredno ili preko zc:.ctruge pov.ezщu u :pro1;ZVo~­ nji ili proшetu sa organizacijom udruzenog rada i sa щоm trазаще saгadщu, unaз~ na osnovu svog rada drиStveno-ekonoшski polo2.aj i p:rava, obaveze i odgov?rnos~ kao i radnici u organizacijarna udruzenog rada, zav1sno od ~tepena udruzenosћ r-ada i sredstava i svog doprinosa ostvarivanju i poveeavanзu dohotka. . . Zelllljoradnioi i drugi radni ljudi koji samostalno licnirn radom obavl~aзu delatnost sгedstvima rada u svojini gradana imaju na osnovu svog rad~ u ш;c.elu isti drustveno-ekonoшski polo2.aj i u osnovi ista prava i obaveze ·kao 1 radmc1 u

udruzenom radu

dгustvenim

sredstvima. ёlan

9.

Radnici ciH rad kao dopunski koriste radni ljudi koji samostalno ob~':"lj~~~ delatnost licnim 1-adom sredstvima rada u svojini gradana, odnosno radrucr CIJ1 гаd kao dopunski koriste druga lica, irnaju pravo na sredstva za .~adovoljavanje licnih, zajednickih i opstih drustvenih potreba i ct;:uga pravc:- ~oзuna se obezЬedu­ je njihova materijalna i socijalna sigнrrюst, kao 1 odgov~raзu~e obaveze,_ ~ skla:ctu sa zakonom i kolektivnim ugovorom koji zаklјнснјн sindikat 1 odgovaшзuca pшv­ redna komoгa, odnosno udruzenje 11 kome su ta lica predstavljena. Clan 10 Sredstva 11 drustvenoj svojini zajednicka su mateгijalna osnova odrzavanja i razvoja socijalistickog drustva i socijablstickih samoupravnih ?dпosa. i. пjirrш UI?_~av­ ljaju radnici u osnovnoj orgaпizaciji udruzenog rada i u svнn оЬliсн~ш udruZivanja гаdа i sredstava, гadnici 11 radпoj zajednici, odnos_no dru~i rc:-~n~ lJ11~i u. ~о­ нрrаvпој interesnoj zajedпici ili drugoj samoupгavпoз orgamzacrн 1 zaзednic1 1 u drustveno-politickoj zajednici. Sredstva za proizvodnju i druga sredstva udruzenog rada, proizvodi udruzeno" rada sredstva za zadovoljavanje zajednickih i opstih drиStvenih potreba, prirodna b~gatstva i dobra 11 opstoj 11potreЬi drиStvena su svojina. Drustvena sredstva kao stvari, rnaterijalna prava i novcana sredstva u drustvenoj 8 vojini, materijaina su osnova rada radnika u osnovпim i drugim organizacijama udгuzenog rada i radnim zajednicama, !ili ostvarivanja funkcija saпюu­ pravnih inteгesnih zajednica i drugih samoupravпih щganizacija i zajednica i dru· stveno-politick!ih zajednica. ёlan 11.

Radnici 11 osnovnim i drugim OI"ganizacijarna udruzenog rada i u гadnim zajednicama, odnosno radnici i dr-ugi гadni ljudi u samoupravnim inteгesnim zajednicarna i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama i u drustveno-politickim zajednicama imaju u pogledu koriscenja, upravljanja i r-aspolaganja dr-ustvenim sredstvima prava, obaveze i odgovornosti utvrdene ustavom i zakorюm, н skladu sa njihovom prirodom namenom. Clan 12. Niko ne moze steci pravo svojine na dгuStvena sredstva koja su uslov rada u osnovпirn i drugim organizacijarna udruzenog rada i u radnim zajednicama Ш materijalna osnova ostvarivanja funkcija samoupravnih iпteresnih zajednica Ш drugih samoupravпih organizacija i zajednica i drustveno-politickih zajednica. Akti i l'adnje koji Sll protivпi odredЬi stava 1. ovog clana Sll bez pravnog dejstva. ёlan 13. Svaki radnik koji radi u udr-uzenom radu sredstvima u drиStvenoj svojini stice ргаvо rada drustvenim sredstvli:нa kao svoje neotudivo pravo da гadi tiш sred356

stvima r·adi zadovoljavanja svojih licnih i drustvenih potreoo i da, kao slobodan i ravnopгavan s drugim radпicima u udruzenom radu, upravlja svojim radom i uslovirrla i гezultatirna svog гаdа. Osnovna organizacija udruzenog гаdа је osnovni oЬlik udruzenog radg. u kome radnici, пeposredno i ravпopravпo obavljajuci privrednu ili drugu dгuStvena delatnost i radeci sгedstvima u druStvenoj svojini, ostvaruju svoja drustveno-eJ,ю­ noПlSka i dгuga samoupravna prava i odlucuju о drugim pitanjirrla svog drustveno-ekonomskog polozaja. Ostvarujuci ргаvо rada drustvenim sredstvima, radnici u osnovnoj organizaciji udru:i:enog rada, zajedno i ravnopravпo: - svojim r-adom ucestvuju u procesu rada i proizvodпje i izvгsavaju svoje гadne obaveze; - upravljaju radom i poslovanjem organizacije udruzenog rada; - upravljaju poslovima i sredstvirna u celokupnosti odnosa drustvene reprodukoije; - odlueuju о udruZivanju svog rada i sredstava u radпu organizaciju i dr·uge oЬlike udruzivanja i povezivanja rada i sredstava; - odlueuju о celokupпom dohotku koji sticu zajedпiCkim radom u osnovnoj organizaciji udr-uzenog rada i u гazlicitim oЬlicima udruZivanja rada i sredstava, u sk.ladu sa doprinosom ostvarivanju dohotka i obavezama i odgovoгnosti­ ma ргеmа drugim radnicima u udruzenom radu i drиStveпoj zajednici ll celini; - rasporeduju cist dohodak za licnu, zajednicku i opstu potrosnju za prosiгenje materijalne osnove rada i za rezerve, u skladu sa osnovima i merilima dogovorenim па samoupravпoj osnovi; - raspoгeduju Cist dohodak za licnu, zajednicku i opstu. potrosnju, u skladu sa osnovima i meгilima za utvrdivanje doprirюsa koji svojim tekucim i шirш­ lim radom daju ostvaгivanju dohotka, а koje na samoupravnoj osnovi utvrduju sa гadnicirna drugih organizacija udrUZ.enog rada; - sticu licni dohodak ргеmа rezultatima svog rada i licnom dopr1nosu koji su svojim tekuCim i minulim r-adom dali poveeanju doћotka osnovne organizacije udr-uzenog rada; - ureduju rnedusobne odnose u radu. Ostvarujuci pravo rada dr-ustvenim sгedstvima radпioi u udruzenom radч imaju ргаvо, obavezu i odgovoгnost da se, u svom zajednickorn i opstem drustvenom interesu, drustveno i ekonomski celishodno koriste drustvenim sr·edstvima i da ta sredstva stalno obnavljaju, uvecavaju i unapreduju. ёlan 14.

Radnici u delu radne organizaoije koji cini radnu celinu, u kome se r·ezultat njihovog zajednickog rada moze samostalno izl-aziti kao vrednost u гadnoj organizaciji ili na trzistu. i u kоше mogu ostvarivati svoja dгustveno-ekonornska i druga samoupravna pr-ava, irnaju pravo i dUZ.nost da takav deo radne organ!izacije organizuju kao osnovпu organizaciju udгuzenog rada (u daljem tekstu.: osnovna organizacija). Osnovna шganizacija пе moze postojati samostalno van sastava radne organizacije. Osnovna organizaCIJa је osnovica udruzivanja rada i sredstava u radne orgaпizacije i slozene organizacije udruzenog rada, u poslovпe zajednice i druge oblike udruzivanja гаdа i poslovne sar-adnje i u samoupгavпe irlteresne zajednice, kao i osnovica drustvenog planiranja. Osnovпa oгganizacija је i osnovпa samoupravпa zajednica radnika u udruzenom гadu u kojoj radnici obrazuju delegacije .radi neposrednog ostvarivanja svojih prava, obaveza i odgovornosti i organizovanog ucesea u vгSenju funkcija skupstiнa dr,ustveno-politiCh.·Љ zajednica. Dol!odak u udruzenom radu, bez obziгa u kom obliku udruZivanja rada i sredstava se ostvaгllje, stice se samo kao dohodak osnovпe organizacije i obavez11o iskazuje kao njen dol!odak. Organi dгustveno-politickih zajednica i шgani or·ganizacija udrl!zenog rada u svim oЬliciшa нdruzivanja гаdа i sгedstava, duZni su da se pri donosenju prop:357

sa, odluka i samoupravnih opstih akata, odnosno pri preduzimanju mera i radnji prid1·iavaju nacela da гadnici u osnovnim OI'ganizacijama odlucuju о celokupnom dohoth-u ostvaтenom zajednickim radom u osnovnoj organizaciji i u svim drugim oЬlicima udruZivanja rada i sredstava" Radnioi u radnoj o1·ganizaciji u kojoj ne postoje uslovi da se pojedini njeni delovi organizuju kao osnovne organizacije, ostvaruju u radnoj orgaлi<;a­ ciji sva prava i obaveze koje imaju radnici u osnovnoj oгganizaciji. Сlап 15. Radnici koji u oгganizacijj udгuzenog rada obavljaju admiнistrativno-·strucne, pomocne i njima slicne poslove od zajednic1cog inte!'esa za vise organizacija u njenom sastavu, radnici koji obavljaju takve poslove u zemljor-adnickoj ili drugoj zadпrzi, u poslovnoj zajednici, banci i zajednici osigui'anja i r-adrlici koji obavljaju poslove za samoupravnu interesnu zajednicu, pгivгednu komoru ili drugu samoupravnu organizaciju i zajednicн odnosno njihovo udr11zenje, drнStveno-politiCh.'l.l. organizacijн ili drнgu dr'llstvenu organizacijн, нdruzenje gradana Ш organa dпlstveno­ -politicke zajednice obrazuju jednн i1i Yise r-adnih zajednica. Radnici u гadnim zajednicama ostvarujн ргаvоо rada drustvenim sгedstvima н skladн sa prirodom poslova koje obavljaju i zakonom.

Clan 16. Radi ostvar·ivanja svojih zajednickih inteгesa н гadu i sticanjн dohotka н pojedinim medllSObno zavisнim delovima нdruzenog rada i н celol\:ttpnosti odnosa drustvene reprodнkcije, r·adnici sYoj гаd i sredstva drнstvene reprodukcije н osnovnim oгganizacijama slobodno нdruzujн н radne oгganizacije i drнge oЬlike udruzivanja rada i sr·edstava. Radna organizacija је samostalna samoup!'avna or·ganizacija radnika povezanih zajednickim inteгesima u гаdн i organizovanih н osnovne organizacije н njenom sastavн Ш нероsгеdпо povezanih jedinstvenim pгocesom rada, н kojoj гadnici zajednicki planir-ajн гazvoj i, н skladн s tim, udrufujн гаd i sredstva, utvrdнjн medusobne odnose н zajedniclиm poslovanju, sticanju dohotka i ostvaгivanju drugih zajednicki нtvrdenih ciljeva i zadataka н radн, pi'oizvodnji i ргоmеtн, utvrduju zajednicke osnove i merila za raspoгedivanje dohotk:a i гaspodelu SI'edstava za licne dohotke, odlнcнju о drugim zajednickim inte1·esima, organizujн zajednicke slн­ zbe i, na naceliшa нzajamnosti i solidaгnosti, obezbedujн sv-ojн ekonomskн stabilnost i socijalnн sigнгnost. Slozena or·ganizacija 1.1d1·uzenog гаdа је samostalna samoupгavna organizacija гadnika н kojoj sн нdгuzene r-adne oгganizacije. :Radne oгganizacije mogu se udruziYati н гazne oЬlike slozenih oгganizacija udruzenog гаdа zavisno od medusobne povezanosti u гаdн, pюizvodnji i pгometu i tгajnosti poslovnih odnosa u procesu r·epr·odнkcije, u kojima 1-adnici zajednicki planiraju razv-oj, нtvrdujн medllSObne odnose u zajednickom posloYanjн i sticanju i r·aspodeli dohotka, UilЭJpre­ dujн uslove rada i razvoja samoupravljanja н osnovnim oгganizacijama i radnim organizacijama, organizнjн оЬауlјапје kгeditnih i bankarskih poslova. razvijaju nauenoistrazivacld rad, obrazovanje kadrova, zdravstvenн zastLtн .i druge zajednicke delatnosti i оЬаУlјајн dr11ge poslov-e od zajednickog cinteresa Organizacije ud!'uzenog rada nюgн se нdr-uzivati н poslovne zajednice I'acli ostvarivanja odr·edenih zajednickih inteгesa u гаdн i po.slovanju . Organizacije нdгuzenog гаdа, samoupгavne interesne zajednice i druga drustvena pravna lica mogu samoupravnim spoтazumom osnovati Ьаnkн Ш dr·ugu finansijskн organizaciju, kao svojн samoupravnн zajednicu za obavljanje kreditni.h i dгugih bankaгskih poslova, i н njoj, zajedno sa gradaninla i drugim licima, udruZivati sredstva radi ostvarivanja zajednickih inteгesa i obezbedivanju novcanih sredstava za obaYljanje, pгosiгivanje i нnapгedivanje delatnosti or·ganizacija udгuzenog rada i drнgih samoupгavnЉ organizacija i zajednica i radi ostvarivanja dгнgih zajednickill inteгesa. Radнici organizacija i zajedнica koji sн нdrџ­ zili sгedstva i гadnioi oгganizacija i zajednica koji se koriste tim sredstviшa odlнcujн о nameni i koriscenju udrmenih sredstava i о poslovanjн banke, odnosno drнge finansijske OI'ganizacije. Oгganizacije udr-uzenog rada, samoнpгavne interesne zajednice, dгнStveno­ -politicke zajednice i drнga cLrнStvena pгavna lica mogu samoupravnim sporazumom osnoYati zajednicu osiguranja imovine i lica od istovгsnih, odnosno srodrlih

v:·s~ 1·i;zika, odnosno steta, ili od v1se razlibltih vrsta гizika

odnosn 5"t t el'da, i u d · •· t· d tv di · · . ' . 1 1 so 1 arнos .r, 1! r uz1va 1 .sre s ~ ra oыguraщa ·lffiovшe i lica i radi otklanjanja ili srriaщeщa nepovol]nog deJstva uzr·oka koji mogu izazvati te stete. _Radnici u щganizacijama udruzeнog rada i drugim oЬlicima udruzivan ·а г":-dа 1 s~edstaya mogu s~ povezivati u sire oЬlike saгadnje, u kojima samoupra~­ Шffi: spor~rmc: uJ:v.r·dщu. medusobne odnose u pogledu poslovanja, uskladivan ·а pro1zvodщe_ 1 v~seщa. drugih delatnosti ргеmа potrebama trzista i samoupгavrio ??gov?renoJ drustvenoJ podeli rada, savladivanja stihijnog delovanja trzista ukljuC1:V~Ja u me~u?a~odnu ~odelu rada i utvrdivanja dгugЉ uslova rada i pos1ovan)a! uspo~tavlJaJu 1 ~red:-:Ju odn~se izmedu organizacija udruznog rada koje se bav-e ~лorzvodщom i. orga.n::zac1]a udruzenog rada koje se bave drustvenim delatnostima od 1J?-teг~sa za pгo~o~r:Ju; _mogu organizovati kreditno i bankarsko poslovanje i ostvanvatr. druge_ zaJedn:r~ke шtere~~- N~ toj osnov-i гadnici u organizacijama udruzenog гаdа 1 drug1m oЬl1c1ffia udruzrvaщa гаdа i sredstava zajednicki utvгduju osnove planova. Radi obezbedenja uslova za uskladeno i zajednicko delov-anje u stvaranju nov: vredn?sti u _mateгijaln?j pгoizvodnji, povecanju pгoizvodnosti "dгustvenog rada _1 гa;z_v~JU _drus_tva .":! _celшi, odnosno гadi organizovanog zadovoljavanja odrede~й~ I:cruh 1 zaJ';dn1ckih_. роtгеЬа .i inte~esa u oЬlasiJi dr-u.Stvenih delatnosti i odrea~m~ ~elatno~ti. m~teщalne prorzvodщe, гadnici u oгganizacijama udruzenog ra~a 1. drug1 radш lJUd1, neposгedno •ili ргеkо svojih samoupгavnih oгganizacija ш ~Јеdшса, ud~ufuju se sl??<>dno odnosno na osnovu zakona u samoupгav-ne jntг­ resne za]~1ce sa гadn1c1ma u oгganizacijama udruzenocr гаdа koji obavljaju te delatnosti" "' RacJ..:э:ici i dr11gi r:;.dni lj_udi u?;r11Zuju. se i u samoupгavne inter·esne zajednice u ko]r:na ?Ьez?~dщu _svoJu_ soc:Jalnu s1guгnost i u kojima udruZuju sredstva radi ostvar1vall)a cil)eva ћh za)edmca. Radni~i mogu -~voj~ osnoyne oгg~п,iz~cije i radne or·ganizacije povezivati i u d_ruge oЬlrke u~гuzrvanJa rad1 ostvaпvan]a odгedenih zajednickih interesa utvг­ denih samoupгaYшm spoгazumom, u sklad1.l sa zakonom"

ПЈОЈ, za)edno sa gradanima i drugim licima na nacelima uzaJ=amnost· ~ t'

Clan 17" Or·g:=cniz~cij~ ud:·~e~og r~ ko.j.e oba.vlja~н pгiyтedn~ delatnost, njihove po~lo.-vne za]edn~ce, oanl~aLske orgaшzac1]e, za]edшce os1gur-aщa imovine i lica нdгu­ zщн ~е н pпy1"edne komore ili drнga opsta udr·uzenja гadi zajednickog нnарге­ ~'ћvаща га~ 1 p~slo:-ra_n~~- _uskladivaнjc: P?Sebnih, zajeclnickih i opstih d1'llStvenil1 l~1~e_resa, pok1·e.~Ja 1!11С!Јаћvе za d_onoseщe zakona i utvгdivanje ekonomske polrtrke, __ za ~kl]ucryan)~ samOUJ?ГaYП1h. ~por·azн;na i dгнstvenih dogovoгa, prнZanja porr:ocr prr нh_7·drvan]tt razvo]ne pollt1ke, pгrpremanju planova i samoнpгavпom ~1·еа:;ЋnЈн. dгustveno-ekonomsldh odnosa, kao i resavaнja d1·ug'ih pitanja od za.

)edшckog шteresa"

. Zemчoгadnicke zadгнge, organizacije koopei'anata i dгucri oЬlici нdrLizivanja zeml)oгadшka, odnosno njiho;.ri saYezi нdrufuju se н privтed~e komore 1.1 skladн sa zakonom. ' • cr R.adi ostyar·ivanj~ ~iljeva_ iz stava 1. ovog clana mogu se i oгganizaoije udruzeno", га~а koJe oba\'lJa]u. drustvene delatnosti udruZivati н udruzenja za pojediнe delatnost1, odnosno oЬlastr гаdа i druga opsta udrнzenja. Clan 18. ~elokupna nova Yrednost kојн radnici н udruzenom 1-аdн stYoгe sYojim llkupnlffi ~·adom _dгнstveнa је svojina, а ostva1-uje se u uslovima socijablstickih sa-

moupravшh drustveno-ekonomskih odnosa н nov-canom oЬlikн н celini kao dohodak ~sнovnih organizacija, na osnoYtt deloYanja zakonitosti trZista i na samoupravno] osтtoVi drustveno utvrdenih uslova sticanja dohotka. . . Na osnoYН prava rada di'ustven,im sredstvima, а ostYю-ujнci dr-ust\тenu funkC1Jll u dгнStvenoj reprodнkciji, raclnici sticu dohodak osnovne organizacije zavis!lo _od. ostyaren_e p~oizvodnos!i sYog i u~шpnog drЋstvenog I'ada, гezнltata нprav­ l]an]a r prrvred1vaщa sredstv1ma za pг01zvodnju u drustџenoj sv-ojini ;ј od нspe­ ha u pгllagodavanjн proizYodne ili drнge delatnosti potгebama trzista Ш samoнpravЋo dogovorenim uslovima r-ada, kao i zavisпo od priiгodnih uslova.

358 359

Radnici u osnovnoj organizaciji u odnosima medusobne povezanosti i zavtsnosti i u odnosima sюnoupravnog udruZivanja sa radnicima i drugim organizacijama udruzenog rada па naeelima solidarnosti i uzajamne odgovornosti, t·aspola:lu dohotkom osnovne organizacije и skladu sa nj:ihovim ustavom i ovim zak"Onom utvrdenim pravima, obavezama ti odgovornostima i bez njihove saglasnosti niko se ne moze korisiti rliti rnoze raspolagati dohotkom koji oni ostvaгe ako za to nije ovla.Scen zakonom, odnosno odlukom skups1Jine drustveno-politicke zajednice u okviru njenih ustavoш utvrdenih prava >i du:lnosti. Dohodak osnovne organizacije је izraz i materijalna osnova ostvar:ivanja socijalistickih drиStveno-ekonornskiћ odnosa i pojedinacniћ, zajednickJih. i op5tih drustvenih interesa, na kojoj se zasnivaju sarrюupravna pr·ava i drustvena odgovornost radnika da obezЬeduju jedinstvo upravljanja svojim radom i uslovima, sredstvima i rezultatima rada u celokupnosti odnosa drиStvene reprodukcije, da obezbeduju svoju vlast i kontrolu nad novcanim i drugim materijalnim tokovima drиStvene reprodukcije i razvoj socijalistickiћ sюnoupravnih proizvodnih odnosa i da obezbeduju ostvarivanje svojih dr11stveniћ, radniћ, socijalnЉ, obrawvнih, kulturnih i drugЉ zivotniћ i stvaralackiћ interesa. Rasporedivanjeш celokupnog doћotka u osnovnoj organizaciji r·adnici oЬez­ beduju materijalne i druge uslove rada i razvoja svЉ delova udru:lenog rada i uslove vrsenja drиStvenih funkcija, koji doprinose stalnom poveCюrju proizvodнo­ sti njiћovog i ukupnog drustvenog rada i poveeanju doћotka, odnosno koji doprinose razvoju drustva. U ostvarenom doћotku osnovnЉ organizacija u oЬlasti materijalne proizvodnje izrazavaju se i rezultati rada radnika u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, socijalne zastite l drugiћ drustvenih delatnosti i na osnovu tiћ rezultata rada radnici u tim delatnostima, iz uh.llpno ostvarenog dohotka, slobodnom гaz­ menorn rada, prema doprinosu koji svojim radom daju stvaranju nove vrednosti u materijalnoj pюizvodnji, povecanju proizvodnosЧ ukupnog 'drustvenog rada i razvoja druStva u celini, kao i u skladu sa sюnoupravno dogovorenim potreЬa­ ma razvoja tih delatnosti, sticu doћodak i na toj osnovi ostvaruju jedпak dгиStveno­ -ekonomski polozaj kao i r-adnici u organizacijama udru:lenog rada materijalne proizvodnje. SloЬodnom razmenom rada radnici u oЬlasti obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, socijalne za5tite i drugiћ drиStveniћ delatnostJi sticu doћodak i iz licniћ dohodaka гadnika, odnosno iz dohotka ili drugill priћoda radnih ljudi na osnovu rada kojim zadovoljavaju njihove licne i zajedпicke potrebe i interese u tim delatnostima. Clan 19. U ostvaгivanju prava rada drustveniш sгedstvima, radnici u udruzeпom radu su odgov01:ni jedni drugima i socijalistiCkoш sюnoupravnoш drustvu u celliчi za drиStveno i ekonoшski celisћodno koriscenje tih sгedstava, u svom zajedniCkoш i opsteш dгuStvenom iпteгesu, i dнZni su da iћ, kao materijaln11 osnovu svog i ukupnog drustvenog rada, stalno obnavljaju, uveeavaju i 11napreduju, da svoje гadne obaveze savesno izvr5avaju i da obezbeduju stalni porast proizvodnosti svog i ukupnog druStvenog rada. Radniei u osnovnoj organizae'iji snose шaterijalne i druge posledice ako osnovna oгganizacija zapadne u teskoce zЬog drustveno i ekoпornski necelishodnog upravljanja sredstviшa, nepгilagodavanja poslovaпja potrebюna trZista, odnosno saшo11pravno dogovoгenoj drustvenoj podeli rada, loseg rada i poslovanja ili nesavesnog ponasanja koje iша za posledicu nisku pгoizvodnost rada 'i 11sled toga ne stiбu dovoljan dohodak za vгSепје пjihove drиStvene funkcije u drustvenoj repгod11kciji.

Clan 20. Na jedinstvenoш jugoslovenskoш tгzistu oгganizaCI]e udruzeпog гаdа slobod .. ne su u vrsenju privrednih i dгugiћ delatnosti i ravnopravne su u sticanju doћotka i raspolaganju rezultatima rada, 11 usloviпra delovanja zakonitosti trZista, drustvenog 11smeгavanja privгednog i drustvenog razvoja i usklad'ivanja odпosa па tгzistu. MedusobПi odnosi stvenoш jugoslovenskoш

360

organ'izacija udruzenog rada i drugiћ ucesnika na jedintгzistu uspostavljaju se na naceliшa jedinstveniћ sюno-

odnosa, sloЬodnog kretanja i udruzivanja rada i usluga, naucnih, teћnickih i teћnoloskiћ dostignuca i str11cn'ih iskustava i slobodnog organizovanja i udruzivanja organizacija udr·uzenog rada. Medusobne odnose 11 radu i poslovanju oгganizacija udruzenog rada radnici 11гeduju u sldadu sa jedinstvenim osnovama sistema samoupгavnog drustvenog planir·anja jedinstvenim osnovюna sistema cena, jedinstvenim monetaгnim, devizniш i caгinskim sistemom, zajednickoш rnonetarnoш, deviznoш i caгinskom politikom, jedinstveniш osnovaшa kreditnog sistema i zajednickiш osnovюna kгeditne politike. jedinstveniш sisternoш i zajednickom politikom ekonoшskiћ odnosa sa inostгanstvom. upravnih

dгustveno-ekonomskill

sгedstava, sloЬodne гazmene гоЬе,

Clan 21. udr·u:lenog гаdа i drugi ucesnici na tгZistu postupaju 11 skladu sa zakonoш i dobr•iш poslovnim oЬicajima i nacelima шогаlа socijalistickog samoupr·avnog dгustva i u skladu sa drustveno-ekonornskiш odnosima u udrиZe­ nom r-adu, i za svoje postupke na tгzistu odgovorni su jedni dгugima i drustvenoj zajednici kao cel'ini. Zabгanjeno је udгuzivanje i povezivanje oгganizacija udгнzenog r-ada i svalш dr·uga delatnost i 1-adnja oгganizacija udгuzeпog гаdа i dгzavnih organa, koji SLl upr-avljeni na spгecavanje slobodnog kгetanja i udr·uzivanja гаdа i sredstava i sloЬodne гazmene юЬе i usluga, ilj na stvaгanje шonopolskog polozaja na jedinstvenoш jugoslovenskom tгzistu, kojim se stifu шateгijalna i dп1ga pгeiшucstva koja se ne zasnivaju na гadu, stvaгaju neгavnopгavni odnosi u poslovanju ili se naгu5avaju dгugi ekonomski i samoupravщ odnosi utvгdeni ustaYom. Oгganizacije udruzenog гаdа i drugi нcesnici na tгZistu postupaju u skladu sa usvojenom ekonoшskom politikoш, i duzni sн da ne гemete staЬilnost na tГZiStu i da ne nanose stetu dгнgim ucesnicima na trzistн, pot.гosacima ili drustvenoj zajednici kao celini. Organizacije нdr·uzenog гаdа koje posluju na inostгanoш trzistu duzne 511 da postupaju u skladu sa usvojenoш ekonoшskoш politikoш, pod uslovima medusobne saradnje i oгganizovanog nastupanja na stranoш trzistu Litvrdenim sa''ezniш zakonom. Oгganizacije

Clan 22. Radnici 1.1 osnovnim oгganizacijaшa odгedeпih delatnosti 11 kojima delovanje zakonitosti tгzista nije jedini osnov uskiadiYanja гаdа, роtгеЬа : vгednovanja гeztlltata rada, ostvaruju dohodak na nacelliш.a slobodne гazmene rada. Uslovi sticanja cloћotka 11 slobodnoj гazmeni гаdа utvrduju se saino11pr-avniш sporazumima. U ostvar·ivanjн slobodne гаzшеnе гаdа rezultati гаdа гadnika 11 delatnostima iz stava 1. ovog clana vrednuju se ргеmа njihovoш dopгiпosu stvaranj11 nove vrednosti_ u mateгijalnoj pгoizvodnji, poveCюrju proizvodnosti dn1stvenog rada i razvoju dr11Stva 11 celirй, odnosno zadovoljavanju zajednickЉ роtгеЬа i interesa 11 oЬlasti tЉ delatnosti н okviru materijalnЉ шogucnosti osпovniћ organizacija u шaterija·lnoj pгoizvodnji, na osnovu planova i zajednicki utvrdeпih rneгila. Radn'ici 11 osnovnoj oгganizaciji шogu ostvarivati dohodak slobodnom гaz­ menom гаdа sa radnicima druge osnovne organizacije cije роtгеЬе zadovoljavaju neposredno u okviru oгganizacija 11dгuzenog rada ili 1.1 okvin1, od..r1osno ргеkо saшoupгavnih interesniћ zajednica. Radnici u гadnoj zajednici koja obavlja adrninistгativno-str1lcne, роmоспе i njima slicne po.slove ili drнge poslove od zajedniCkog interesa 11 organizaciji udru:lenog гаdа, zeшljoгadnickoj ili drugoj zadгuzi, poslovnoj zajednici, Ьanci Ш zajednici osiguranja imovine i lica, sticu doћodak slobodnom razrnenoш rada sa radпicima u tim organizacijюna i zajedniCaina, bankюna i udruzenjima, odnosno zadrugarima u zadгuzi - za koje vrse te poslove, 11 skladu sa samoupravnim spoгazumoш i zakonoш. Radnici 11 гadnoj zajednici koja obaylja poslove za sюnо11ргюгnе inteгesne zajednice i druge sюnoupгavne organizacije i zajednice i njihova udruzenja, drustveno-poИticke oгganizacije i druge drustvene Ol'ganizacije, ili 11druzenja gгada-

361

zajednickih interesa i savladavanjи teskoca, uslov njihovog sloЬodnog i svestranog na, stieu dohodak slobodnom lЋzmenom rada, и skladи sa njihovim statutima i sporazumima, odnosno иgovorima, saglasno sa zakonom. Nacin sticanja dohotka radnika и radnim zajeilnicama organa drustveno-politickih zajednica uredиje se zakonom, а ako to priroda delatnosti organa dozvoljava - i samoиpravnim sporazumom, odnosno иgovorom zaldjиcenim izmedи radne zajednice i tih organa, и skladи sa zakonorn. samoиpravrlim

Clan 23. Gradani kao potro5aci robe i kori:snici иslиga imaju pravo da se samoupravno organizujи и mesnim i drиStveno-politickim zajednicama ili na drugi nacin radi uticaja na razvoj proizvodnje i usluznih delatnosti kojima se zadovoljavaju njihove potrebe, sprecavanja monopola, odnosno zloupotrebe monopolskog polozaja i za5tite drugih svojiћ interesa. Organizacije иdrU.Zenog rada koje proizvode, odnosno prodajи robu ili vrse usluge za neposrednu potr{)snjи gradaпa, dU.Zпe su da stvaraju uslove i podsticu orgaпizovanje potro5aca robe, odnosno korisnika иslиga radi istrazivanja i utvrdivaпja njihoV'ih potreba i iпteresa i planiraпja i uskladivanja odnosa proizvodnje i potrosпje na trajnijoj osnovi. Oгgani иpravljanja u organizaciji иdгuZenog rada и oЬlasti proizvodnje, odnosno prorneta robe i usluga za neposrednи potrosnju du2mi su, u skladu sa zalronom, da na zaћtev organizacije potrosaca pristupe zakljиcivanju samoupravпih sporazuma kojirna se utvrdujи лjihovi rnedusobni odnosi, prava i obaveze и pogledи redovnog i h.-valitetnog snabdevanja odredeпim proizvodima, urednog vrsenja usluga, utvrdivanja cena proizvoda i usluga i ucesea potrosaca и ostvarenom prihodu, vodeci racuna о razvoju tih delatnosti, potrebama potrosaca, obezbedeпju potrebпih rezervi i drugirn pitaпjima od zajednickog interesa. Сlап

24.

Radпici и osпovnim i drugirn organizaClJama udruzenog rada, samoиpravпirn inteгesnim zajednicama i drugirn samoиpravnim orgaпizacijarna i zajednicama imajи pravo i duinost da planirajи drustveni i materijalni razvoj svojih organizacija i zajednica. Planiranjem radnici иskladuju odnose u drustvenoj reprodukciji, а narocito odnose 1.1 sticanju dohotl..:a, raspolaganju dohotkom i korisceпjи sredstava i utvrduju uslove za ostvю·ivanje razvoja rnaterijalne osnove гаdа i zadovoljavanje svojiћ licпih, zajednickih i opstih dr·ustveпih potreba.

Pravo i dиinost planiranja radпici ostvaruju samostalnim donosenjem planova 1.1 osnovnoj organizaciji i zakljucivanjem sarnoupravnih sporazuma о osnovarna planova samoupravnih oгganizacija i zajednica kojima utvrdиju osnovr1e iпte­ rese i ciljeve и drustvenoj reprodukciji i ureduju medusobna ргаvа, oЬaveze i odgovornosti, donosenjern zajednickih planova u гadnoj organizacijj i drugirn sarnoиp­ ravnim organizacijama i zajedпicarna и sldadu sa preнzetirn obavezama, kao i predнzimanjem rnera za ostvarivanje tih planova. Pravo i dиznost planiranja radnici ostvaruju i нcescem н zalйjucivanju dogovora о osnovarna planoYa drustveno-politickiЬ zajednica" Radnici sи duZпi da se pri donosenjи planoYa organizacija udruzenog rada pridr2avaju pгihvaceniћ obaveza iz zakljucenЉ sarnoupгa1rnih sporazuma i dogovoгa о osnovarna planova i da preduzimaju odgovaгajнce rneгe za njihovo sprovodenje. Ako se organizacije udll!zenog rada и donosenjн plana Ш sprovodeпjи rnera za njegovo ostvarivanje ne pridг2avajн prihvacen'ih obaYeza iz samoupravnih sporazшna i dogoYor-a о osnovama planova i tirne Ьitno иgroze ostvarivaнje utvrdenЉ zajednickЉ interesa i ciljeYa, stabllnost pri1rrede i1i ravnopravnost radn'ika н radu i sticanju doЬotka, slшpstina d1l1stveno-politicke zajedпice dиina је da prerna takvim organizacijama иdгuzenog rada pгedнzme zakononr propisane Clan 25. Naгodi i narodnosti и repuЬlikarna, odnosrю autonornnirn pokrajinarna, orи udruzenorn radu i u drustveno-politickim zajednicarna, slobodno uргауlјајн svojim гadorn, rezwtatiшa rada i p1·irodnirn bogatstYima и sldadu sa svojim нstavom utvrdeпim pravirna i dнinostima, polazeci od toga da sи ravnopravnost naroda i narodrюsti, odnosno repиЬlika i aиtonomniћ pokrajina, njihova rnedusobna saradлja, svestrana uzajarnna pomoc i solidarnost u obezbedivanjи

362

to

и udгuzenom lЋdu i dгugi radni ljиdi и repиЬlici, odnosno аи nomRadnici . . "t ·azvoja usmeravajи i uskladujи dru~oj P?krajini. ~tv~·dщum~~~1~rr1idriusd~~ff:e~ гazv~j, иtvrdujи drиStvene obav~ze stv~rum P~~nu~Jerranova Jr·edujи dгustveno-ekonomske odnose и skladи sa Jeгadi ostvaпvc:n)a Р ~. . ti "l·"h samoupгavnih drustveno-ekonomskiћ odnosa, dinstvenim Slstemom soc 1 ~a115 с" u . . odlucivanju 0 zajedпickim inter·esima u ј sa jednakim odgovщnostuna ucest:VUJll: u fedeгaciji i nacinu njihovog ostvaпvaщa.

Clan 26.

Radnici ostyaruju gj.m_ samoupdravnun

s~O~J?гavlj~?j~aje~i~~~aci~~';a~~~eno;a~~a~n~~i,

t~r~ans~f~~';~:ti 1 na nacin нtv{·den samoнpravnim opstim ak-

uzaJarnne о govoгnos 1 1 ·, tima i zakonorn, i to: _ odlнcivanjem na zЬorovirna radnika, re.Eeгendurnom i drнgim oblicima licnog izjasnjavanja; . · ·· d odlиcivanjem pнtem delegata и гadnickirn savetlma orgaшzac1]a ~ rtнd 1 ta niшa upгavljanja и sarnoиpravшm ш ezenog rada i delegacija i . е ega ll org!'- · ganizaciJ·ama · zajednicarna i и skнpresnim zajedпicama i drugim samoupravmm or 1 stinama drнstveno-politickih zajedшca; . . .. . . - kontюlom iz\'l'SaYanja odlнk:a koje гаdшс1, odnos~o ПJ1hOYl_ or~anr d~~ · •lJ·anJ·a radom i poslovan]em oгganlZaC1Je и I nose и ostvarivaщн svog ргаvа upra' . . . . a]·ednice i r-ontюlom гаdа organa " d · drua-e samoupravne orgaruzaC1Je 1 z '" . -. t . dпi . dгиa-ih oЬlika нdruzenocr rada sarnoнpгavЋ1 11 ш ezenog ra а 1 . "?. i slU.ZЬi oгganlZaCIJa, zaJe са 1 "' .. "'-·h"' . d '. а гesпih i mesnih zajednica i organa drиStveno-pol1t1=-r ~аЈе шс : .. . . ._ . ·cr · · · · drиgih samoupravшЬ oгgaшzacr]a 1 zaJedш ~ d ;::>r~g~~1 d~sn~v~~ao~~a~z~~:r-n~carna koje сlајн r-adnici, obezћede obavesta.vaca \.lZП1 • · · · odnosno dr·ucre samoнpravne orga1 nje 1·aclnika о P?slovanj~ osnovne or"~:f1~~ J:. finansijs!-om ~tanju sticanjн i rasлizacije i zajedшce,""o_ n~enomd~ateГlJ_ ~гнсr~ pitanjirn~ od inteг~sa za odlнCivapodeli doћotl..:a, lюлscen]ll sre s ava 1 "' nje i vrsenje kont1·ole. . . • . . .. osnovnim orgaOrgani drustveno-politicke ~а]еdшсе. dш~~1 sи ~а r.~~~~l~~ obavestavajи о 1 ~zaci)arna _i. dr"ugim sam~щ:rav~~st~~~~a~~ J~:o~pr~~ih -p1-ava, obave:za i odp1taщnnat. kl~Ja ~ooddr·uzngun.aca]p~t~J·ima od znacaja za гаd i odlнcivanje и tim oгgacrovo1ЋOS 1, .,_ао l .. " · · d · ~izacijama i zajednicama i drнstYeno-pollћck1rn za)e шcarna. . .. . . . ·· ·· d " а-'ћ amoнpгavniћ ога-ашzас1Ја 1 zaJednr. Oгga~id o~tvoyne oгl~ti~~~~c:J'·ed~~~r d~Пi su da obezb~de da obavestavanje са 1 organ1 пrs eno-po 1 с ' t · ljivo · 1-adnika Ьнdе гedovno, Ьlagovremeno, istinito, ро рнnо 1 r:azum Clan 27" Radnici i <;hl1~i. гadni. ljи~i н_organizacij~~a~~z~~~fa;~~~ ~ ~~~иsа~~ 0 8 ~ ~ sarnoupгavnirn sporazumirna, sta11 pravnirn or·garнzac1]arna l zaJedшcama stveno-ekonomske i druge sarnoнpr·avne о . os · t. · d ·ua-irn samoнprюmirn opstirn aktlffia. lll 1ша 1 r "' . . . ""' d · · d · · njЉove samoиpгavSarnoнpгavnim sporazнrnorn radШCl 1 dгtl"1 га. ш 1JU_ 1 l k 1- . drll" kl d · 1· edujи svo]e drustveno-e onoms ."е 1 ne oгganizacije i zajedш~~ иs а tlJU d ~tvenoj reprodukciji i na toj osnovi нdruge samoиpтavne odnose 1 ldnt~rese 11: ru~dиsobna prava obayeze i odgoyornosti 1.! zнju гаd i sredstva i нtvг UJll sVOJa rn • odnosirna ad1L1zivanja гаdа i sгedstava. . . . ". D "tv "rn docroyoтom ora-an'i drиStveno-politickih zaJedшca, ?Гg":nlZ~Je иdгнzеn~ г:%~ i m·нge sarn~upr;vn"e oгgan~acije _i". zaj~drg~~a-&be~~~~~u ~d ll~iг~; 1

rneгe.

ganizovani

гazYitka.

~~J~ln~~~~~нf~::r~~a ~~ed~~~~~~e d~~~~";~~-ei~io~ocF~~~~eg

drustvenog interesa.

Clan 28. drustvenih Za svoj гаd i odlиcivanje н ostvari':a!ljи sYojih ~arnoнpгa~i~ drиStvenoj fнnkci ·а radnici sн odgoYorni drugirn ::-аdшснnа .и иd:нze::;o_r;r r:;t .Н, 1 zadataka zajednici, пarocito н pogledu ostvarivaщa utvrdeшh zaJedn1cl'"1h сйЈе\а 363

organizacija udrUZ.eпog гаdа, zastite drustvene svojine i razvijanja samoupr-avljaпja i нstavom utvrdenog socijalistickog samoupravnog drиstvenog нredenja. Ako radnik neizvrsavanjem svojih obaveza koje је preuzeo samoupгavnim sporazumom ili drugim samoupravnim opstim aktom oлemoguci ili povredi ostvarivanje prava drиgih radnika ili utvrdenih zajednickih interesa и osnovnoj organizaciji, ovla:Sceпi organ duzaп је da pokrene postupak za za:Stitu tih prava i inteгesa i da, u okviru svojih prava i duZпosti, preduzme mere propisane zakonoш ili na osnovu zakona. Clan 29. delatnosti u иdгuZenom

Pгivredne i dгuge гadu sredstvJma u dr-ustvenoj svojini obavljaju se и or-gaнizacijama udгиzeпog гаdа i drugim oblicima udruzivanja rada i sredstava. Те delatnosti mogu se, pod uslovima odredenim zakonom, oЬavljati ·i u drиStveno-politi&im i dгиgim zakonom odredenim drustvenim oг­ ganizacijama i udr-uzenjima gгadana, ako је to od interesa za ostvarivaнje drustvenih funkcija i zadataka tih orgaпizacija. Privredne i druge ·delatпosti od znacaja za пaгodnu odbгanu mogи se obavljati i u okviru Jиgoslovenske naгodne armije, u skladu sa saveznim zakorюm. Privredne i drиge delatпosti mogu se obavljati i samostalnim licnim гadom sгedstviшa rada u svojini gгadana, pod uslovima koji su Zakonoш pюpisani ako obavljanje tih delatnosti zakonom nije zabranjeпo. Uslovi za obavljanje pгofesionalnih delatпosti licniш гadom samostalno u vidu zanimaнja, ako је obavljanje tih delatnosti od posebпog dгuStvenoo- interesa, ureduju se zakonom. "'

Clan 30. Organizacije иdruzenog rada za koje је zakoпom ili na zakonu zasnovanom odlukom skиpstine dгиstveno-politicke zajednice иtvrdeno da obavljaju delatnosti ili poslove od posebпog drиstvenog inteгesa, dUZ.ne sи da te delatnosti, odnosno poslove obavljajи pod uslovima i na nacin kojima se obezbeduje ostvarivanje posebnog drustvenog interesa.

clan

31.

Zemljoгadnici тоgи svoj rad, zemljiste, sгedstva гаdа, od.rюsno drl1ga sr·edstva -~ s':'ojini z~mljoradnil~a нdruziti u zeшljoradnicke zadr-uge i dr-uge oЬlike udruzrvan]a zeml]oradнika ili Љ udrиziti sa radom гadnika i drustvenim sгed­ sty~a u ?г~aнizacijama udr-uzenog rada u odnosima trajmje medнsobne povezanosti 1li. traзmJe poslovne saradnje - radi unapгedivanja poljoprivredne pгoizvodnje, orgaшzovanog ukljuCivanja u гobnu razmenи, stvaranja uslova za obezbedivanje i unapredivanje zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguгanja i drugih oblika socijalne sigurnosti i пjihoviћ dr-ugih iнteresa, kao i radi zajednickog ostvaтivaнja samoupravnog polozaja u socijalistickim drustverю-ekoнomskim odnosiшa. Zemljoradnik i clan njegovog domacinstva koji se bavi zemljoradnjom imaju па osnovu svog гаdа u nacelи isti polo:l.aj i u osnovi ista ргаvа i oba:veze kao i гa:dnici u udruzeнom radи drustvenim sredstvima. Zeшljoгadnici sloЬodпo odlucиju о udruzivanju u zemljoradniCl'-e zadrиge druge oЬlike udruZivanja zemljoradnika. Zemljoradnik zadrzava ргаvо svojine na zemljiste, odnosno na sredstva rada koja udruZ.Uje u zemljoгadnickи zadrugu, ako samoupravnim spoгazumom о udruZivaпjи, odnosno posebnim ugovorom нiје d1-ukcije odredeno. . Sredstva u drиstvenoj svojini koja su udruzena u zemljoradнicku zadгugu i ~?Ј~ ро d1·ugom osnovu stekrle zemljoгadпicka zadruga ostaju u dr-uStvenoj SVOJШl.

Clan 32. 1'/.adni ljudi koji samostalno obavljaju delatnost licнim radom sгedstvima rada u svojini gradana slobodno odlucиjи о udгuZivanju svo!:; rada i syojiћ sгed­ stava rada u zanatslru Ш d.I
Kad rad.Ili eovek koji samostalno oЬavlja delatnost lienim radom sredstvima rada и svojini gradana svoj rad i svoja s~eds~a. ra?-~· n.a. naceli:n:~.a dobrovoljnosti i r.avnopravnosti, saglasno zakonu, uz zaзedniCkr -~1zik. ill bez _!l]ega, пe~edno ili preko svoje zadruge ili drugog ?_l?l~ka u~r:-tz1vanзa, udruZ1 sa .radni~ у organizacijama udгuzenog rada u r.azlicltlffi obliclffia poslovne sar~dnзe,.. zaklзucи~e sa tim radnicima ugovor odnosno s.amoupravni sporazum о saradщr, ko]Шl uredизe pitanja ravnopravпog upravljanja zajednickim poslovima i zajednickog odluCivaпja zajedniCki ostvarenom dohotku i иcestvovanjи u njegovoj raspodeli srazmerпo 0 svom doprinosu u ostvarivanju tog dohotka. Сlап 33. Radni covek koji samostalno obavlja delatnost licniш radom sredstvima гаdа u svojini gradana moze, na samoиpravnoj osnovi, udruzivati и okvi~ ugov01;ne or-ganizacije udгuZenog rada svoj rad i sгedstv:<J. rada sa ra~om ~~ radn~ i druStvenim sгedstvima, zadгzavajuci pr-avo svозше na sredstvlffia ~оза зе udn;21ю u toj organizaciji, i ima pravo da kao poslovoda vodi poslova?Je te orgaruzacije i da, zajedпo sa radnicima, od1иcuje о njenom гadu i r-azvo]и. Radnicima и ugovornoj organizaciji udrUZ.enog rada, иkljucиjиci i pos~ovod:X, pripadaju iz cistog dohotka, na osnovи njihovog rad~, sredstv~ z<J.. zadovolзayanзe liCnih i zajednickih potreba kao i radnicima u .drug1m or.gan;zaclJan:_<;~ udruzenog rada, а poslovodi i deo dohotka ро osnovu sredstav~ kоза ]е 11:<;1-rиzю: Do:C:odak ostvaren u ugovOl'noj organizaciji udгUZ.enog rada, os:m dela. kOJl .~е IZdvaзa za poslovodи ро osnovи sгedstava koja је иdrиzio drиstven~ Ј~. svo]шa: Sredstva u drиstvenoj svojini koja su udruzeпa u ugovornu <:>r·ganiZacчu иd::uzen?g. rada i koja ро drugom osnovи stekпe ta organizacija osta]и u drustvenoз svoзшr. . Radnici u ugovornoj organizaciji udruzenog rada na osno-yu _svog ra~a, 1 poslovoda na osnovи svog rada i prava svojin~- .na. sr~dstva k~Ja _Је ud~ю. u toj organizaciji, ravnopravno . odlucuju о k~rlscen]U 1 иpravlзaщu udruze:_l1J? sredstvima na koje poslovoda ргаvо svo]шe, u skladu sa ugovorom о O;:.lllvaлjн ugovorne oгganizacije нdгuzenog гаdа.

=

Clan 34. Radпi eovek koji samostal110 obavlja delatnost licnim radom sredstvima гаdа u svoHni gгadana moze, u zakonom odre~enim de~atnostima,_ а u skl~dи sa пjihoYom prirodom i drustveпim potrebama, rz~etn~ 1 u ~graшcer:o!Il оЬr~:ш odr·edenim zakonom, koгistiti dopuпski 1-ad drиgrh lrca ko]a zaposl]ava Ј~ао гadnike.

Clan 35. Or·o-ani dгustveno-politicke zajednice imaju ргеmа organizacijama udruzenog rad~, odnosno drugim samoupгavnim oгganizacijama i zajednicama ргаvа i obaveze utvrdene ustavom i zаkопош. Alco se н oro-anizaciji udruzenog гаdа, odnosno drugoj samoupravnoj organizaciji Ш zaje~ici, bltпo poremete samoиi?гavr:i odno_si i_li teze _ostete drн­ stveni interesi, Ш ako organizacija, odnosпo za]edш~ не rzvr~va zal':?nom иtvr-: dene obaveze, skupstina drustveno-politic~e ~ајеdшсе, u okv:_ru svOJlћ. ?rava . 1 cluznosti, pod uslovima i u postupku proprsanlffi zak~mo;н, moze rc:spи~~rtr r-ad~r­ cki savet, odnosno drugi odgovarajuci organ upravl]aщa u organiZaClJl udruzenog rada, ili pгeduzeti zakonom utvrdene mеге. Ako se raspoгedivanjem dohotka, odnosno гaspodelom sredstava za. _liene dohotke narиSavaju odnosi koji odgovaraju пacelu :aspodele I?:ema гаdи 1'11 remeti tol~ dгuStveнe repгodukcije, mogu se pгeduzeti mere ko]lffia se obezbedи­ je ravnopravпost radнika u primenjivanju nacela raspodele. ргеmа rad.':: odnosno kojima se sprecavaju Щ otklanjaju poremecaji u dгнstvenOJ reprodнkcr]r, u skladu sa zakonom. Clan 36.

u ostvaгivanju svojih ustavom utvгdeнih _Prava i obav~;:a. siпdikat роkг~­

се iпicijativu za pгeduzimaнje mera •i predUZima mere koJrma se obezbedщ~

da: radnici ostvarиju svoja drustveno-ekoнomska i druga samoup:a:тнa prava da odlнcиju о dr'Ugim pitanjima svog drнstveno-ekonomskog poloza]a.

1

365

Sindikat ima pravo da pokrece incijativu 1 da daje predlog za zakljucivanje sanюupravnog sporazшna, kao i da pokrene postupak za poпovno razmatranje zakljucenih samoupravnih sporazuma ak.o smatra da se njima vredaju samoupravna prava radnika i drustveno-ekonomski odnosi utvrdeni ustavom. Sindikat ucestvuje u postupku zakljucivanja samoupravnog sporazшna koj·im se ureduju medusobni odnosi radnika u radu ili utvrduju osnovi i merila za rasporedivanje dohotka i raspodelu sredstava za licne dohotke i potpisuje taj sporazшn.

Ak:o se u organizaciji udruzenog rada odlueuje о pitaпjima koja se odnose na samoupravna prava radnika, na materijalщ polozaj i interese radnika i organizacije udruzenog rada i ako u procesu odlucivanja treba uskladiti interese i stavove jednog dela radnika sa interesima vecine radnika u udru2enom radu, organi u organizacijama udгuzenog rada duzщ su da sindikatu omoguce da ucestvuje u ra=atгanju tih pitanja, da гazmoh·e svaki njegov zahtev, da о zahtevu zau=u stav i da ga, аlю se njegov zahtev odblje, obaveste о гazlozim.a odbljanja. Ako u or·ganizaciji udгuzenog rada nastane spor i=edu radnika pojedinih delova organizacije, odnosno r-adnika i organa organizacije ili radnika organizacije i organa dгuStveno-politicke zajednice, koji se nije mogao resiti redovnim putem, sindikat ima ргаvо da, na zahtev radnika ili ро svojoj inicijativi, pokl·ene postupak za resavanje nastalog spora. Clan 37. Osnovne oгganizacr]e, dгпgе Ol'ganizacije udr1.1zeпog гаdа, poslovne zajednice, radпe zajednice, banke, zajednice osiguranja imovine i lica i druge finansijske oгgaпizacije, zemljoradnicke ·i dr·пge zadruge, komore i druga opsta udгuZenja, samoнpгavne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice sн drustveнa pravna lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koje imajн na osnovu ustava, zakona i samoнprюrnog sporazшna о udr1.1Zivanjн, odnosno na osnovu akta о osnivanju. Clan 38. i druga dгustvena pravna lica odgovarajн za svoje obaveze dr1.1stvenim sredstvima kojima гaspolafu. Za obaveze oгganizacije udrнzenog r·al1a odgovarajll i dгuge oгganizacije sa kojirna sн нdгнzеnе pod uslovima i na nacin нtvrdenim samoнpгavnim spoгazu­ mom о udr'llzivanjн н гadnu oгganizacijн ili dr'llgu ol'ganizacijн udruzenog гаdа u kојн sн нdгuzene, u skladн sa zalшnom. Uslovi i postupak izvгsenja radi i=irenja obaveza organizacija udrtizenog rada i drugih dгнstvenih pгavnih lica, kao i dгustvena sredstva koja se izuzimaju od izvгsenja, odгed.ujн se zakonom. Ako oгgaтiizacija нdгнzenog rada nije u stanju da izVгsava svoje obaveze, nadlezni oгgan dгиStveno-politicke zajedпice duzan је da, u skladн sa svojim ustavom нtvrdenim pra:vima i dнZnosti.ma, toj orga!lizaciji pruzi ekonornslru i dгнgн pomoc i da preduzme mеге za njenu sanacijl1, kao i druge ekonomske i нргаvnе mеге kojima se stvarajн нslov,i za otklanjanje teskoca zbog kojih .nije н mogucnosti da izvrsava svoje obaveze. Oгganizacije

нdruzenog

гаdа

putem ·aгbitl-aze, odnosno moupravnih sudova.

izbгanih

sudova,

sнdova

udruzenog

гаdа

i

di1.1gЉ

sa-

Clan 41. Dr-ustvenu zastitu samoнpravnЉ ргаvа гadnika i drиStvene svojine ostvaruju skupstine dгuStveno-politickЉ zajednica i njima odgovorni oгgani, sudo-vi udruzeпog r·ada i drugi sudovi, l..tstavni sudovi, javni tuzilac, drustveni pravobr-an:ilac samoupr-avljanja i Slu2ba drиStvenog knjigovajdstva, u ok-viru рг~vа i du2nosti utvrdenЉ ustavom i zakonom. Dr-ustveni pravobгanilac samoupravljanja, kao samostalni organ drustvene zajednice, pгeduzima mere i pr-avna sгedstva i vгsi druga zakonom utvгdena prava i du2nosti radi ostvarivanja dгuStvene za8tite samoupгavnih prava шdnih ljudi i dгustvene svojine, а dгzavni organi i oгgani samoupravnih oгganizacija i zajednica duzni su, na zahtev dгuStvenog pravobranioca samoupгavljanja, prп­ zati mu podatke i obavestenja od interesa za vrsenje njegove funkcije. Clan 42. Radnici н organizacijama udruzenog гаdа i drugim samoнpгavnim organizacijama i zajednicama imaju pravo i dНZnost da, н okvirн svcje r·eclovne delatnosti, oгganizuju, ostvaгuju i нnаргеduјн opstenarodntl odbranu i cll'нstvenu samozastitн.

U organizovanjн, ostvaгivanjн unapredivanju opstenarodne оdЬгапе drustvene samozastite гadnici i dr'l!gi l'adni ljнdi н osnovnim i dr·ugim oгgani­ zacijama udгuzenog rada i dгнgim samoнpгavnim organizacijama i zajednicama нtvгdнјн ргоgгаmе mera i aktivnosti i н h1 svrhu obezbedl1ju materijalna sгecl­ stva i donose odgoyarajtlce samoupгavne al;:te i preduzimaj11 drl1ge potгebne mere. Clan 43. Radnici н oгganizaClJr udrнzenog гаdа i njeni oгgani dнzni s11 da 01'ganizнjн obavljanje delatnosti organizacije na nacin kojim se osigшava 1Jezbednost na гаdн, kao i da sprovol1e роtге1ще mеге zastite па гadu i zastite 1-aclne sredine. Clan 44. Organizacije нdгнzenog гаdа sн dнzne da u obavljanjн svoje delatnosti сн­ vајн vгednost:i i obezbedujн potгebne uslove za zastitн i unapгedivanje covekove sгedine i da sргесаvајн нzroke i otklanjajн steme posledice koji нgгozaYaju pгi­ rodne i radorn stvoгene vгednosti eovekove sгedine. (»Sluzbeni list SFRJ",

Ь1·.

53, 1976)

Clan 39. Na organizacije udruzenog гаdа i dгuge oblike udгuzivanja rada i sredstava, kao i na njihove delove (prodavnice, гаdпје, ek.spozitнгe, skladista, agepcije i dг.) primenjпju se zakoni i clrllgi propisi koji va.Ze н mestн njihovog poslovanja. Nacin resavanja sнkoba zakona i drugih propisa kojima se uredнjн odnosi н poslovanjн oгganizacija нdгНZenog гаdа i sukoba nadleznosti i=edu oгgana razlicitiћ dгustveno-poHticki11 zajednica uredujн se zakonom. Clan 40. Nesaglasnost :iz drнstveno-ekonomskih i drugih samoнpravnih odnosa u organizacijama udгнzenog rada i drugim oblicima нdrНZivanja rada i sгeclstava i sporovi koji пastaju iz tih odnosa ге5аvајн se usagla8avanjern, posredovaпjem, 366

367