Razvoj Nauke, Kulture I Sporta U Jugoslaviji

  • Uploaded by: MladenDajic
  • 0
  • 0
  • January 2021
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Razvoj Nauke, Kulture I Sporta U Jugoslaviji as PDF for free.

More details

  • Words: 892
  • Pages: 6
Loading documents preview...
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФРЈ) је бивша југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, све док се није распала током грађанског рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије,Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније и Црне Горе.

Култура Култура овог периода дала је нека од најеминентнијих имена српске уметности и науке, као што су: 



писци: Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Мира Алечковић сликари: Ђорђе Андрејевић Кун, Петар Лубарда, Оља Ивањицки



глумци: Мија Алексић, Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вуисић, Мира Бањац, Зоран Радмиловић, Велимир Бата Живојиновић,Љубиша Самарџић, Бранко Милићевић, Воја Брајовић, Александар Берчек



музичари: Властимир Павловић Царевац, Љубица Марић, Лола Новаковић, Миња Субота, Здравко Чолић, Лепа Брена



научници: Александар Белић, Миомир Вукобратовић и Павле Савић

Филм СФРЈ је развијала кинематографију почевши од 1950-их. Најзначајнији филмски студији били су Јадран филм у Загребу и Авала филм у Београду. Најславнији глумци били су Данило 'Бата' Стојковић, Љуба Тадић, Беким Фехмиу, Фабијан Шоваговић , Мустафа Надаревић, Бата Живојиновић, Борис Дворник, Љубиша Самарџић, Драган Николић и Раде Шербеџија, а најславније глумице Милена Дравић, Неда Арнерић, Мира Фурлан и Ена Беговић. Први југославенски филм 1959. номинован за Оскара за најбољи филм на страноме језику, био је Цеста дуга годину дана, један од само шестеро филмова из СФРЈ којима је то

успело (остали су Девети круг, Три, Скупљачи перја, Битка на Неретви и Отац на службеном путу). Најпопуларнији жанр је неко време био партизански филм, као што су Валтер брани Сарајево, У гори расте зелен бор или Абецеда страха, међу којима су били и врло скупи филмови са међународним глумцима, као што је Сутјеска у којој је Ричард Бертон глумио Тита, и Битка на Неретви у којој су глумили Орсон Велс и Јул Бринер. Међутим, такав се жанр с временом заситио те су се јављали другачији филмови о Другом светском рату, као што је контроверзна Окупација у 26 слика. 1980-их кинематографија СФРЈ је доживела малу ренесансу популарним комедијама Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг и Балкански шпијун, у сва три која је глумио Данило Стојковић, као и примером из научнофантастичног жанра - Гости из галаксије - и првим дугометражним анимираним филмом, Чудесна шума. Такође, млади редитељ Емир Кустурица почео је снимати запажене филмове, међу којима су и Сећаш ли се Доли Бел? те Отац на службеном путу, који је 1985. освојио Златну палму.

Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм Југославије у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских објеката, спомен-маузолеја, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гробља и др. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији подигнуто је око 15.000 споменика посвећених Народноослободилачком рату. Многи ови споменици срушени су или оштећени током распада СФРЈ деведесетих година.

Популарна култура Партизански филм и стрип су део једног од најбитнијих аутохтоних жанрова популарне културе — партизанског — у периоду 1945—1990. у СФРЈ. Новокомпонована народна музика је назив за жанр популарне музике који се је настао и развијао се у периоду између шездесетих и деведесетих година прошлог века, на темељима народног мелоса, у свим републикама бивше СФРЈ изузев Словеније.

Наука Најзначајнији југословенски научници ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗУМЕО XX век Никола Тесла (1856-1943) је један од најзначајнијих научника у историји.Створио је технику високих напона и основне принципе електрицне струје високе фреквенције. Његов систем наизменицне струје Омогуцио је знатно Лакси сам ефикаснији пренос енергије на даљину. Један је од кључних људи који су радили на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним на свету водопадима. Једини је Србин по коме је названа Медјународна Јединица мере.

Павле Савић (1909-1994) је српски физичар и хемицар. Светски углед је нешто када је заједно са Иреном Золиом-Киријем открио изотопе позннатих елемената. Били су предложени за Нобелову награду. За његово најзна;ајније открице сматраће се нуклеарна

фисија pеакција. Десет година је био председник cрпске сам академије наука и уметности.

Jован Карамата (1903-1967) је највећи југословенски математицар XX века. Творац је теорије реалних функција сколе. Аутор је исправно теорије променљивих функција, која је знацајна у савременој теорији вероватноће. Написао је и низ радова, који и данас, после неколико деценија од њиховог објављивања слузе као полазиста у математицким истраживањима. Дописни цлан Српске Краљевске Академије постао је 1939, Редовни цлан Српске академије наука и уметности 1948. године.

Спорт Југославија је изродила безброј спортских великана сам асова који су својим резултатима и спортским достигнућима на разном такмичењима прославили нашу земљу широм света. Захваљујући њима наша земља је постала позната и призната, а југословенски спорт постао синоним малтене потпуно за успех. Бројна такмичења су почев од Олимпијских игара, светских и континенталних шампионата на којима смо се толико радовали и били поносни на успехе наших спортиста. Почетком 19.века јављају се на југословенком простору зачеци спортског и телесног вежбања. Фискултура се као обавезна настава уводи у појединим школама у другој половини 19.века. У периоду између два светска рата спорта се развија и добија организован облик кроз савезе. Законом је озваничено обавезно телесно васпитање за мушку и за женску децу 17. јануара 1934.године. После II светског рата одмах је започела озбиљна сам темељна организација спорта од оснивања Фискултурног одбора Југославије (ФОЈ) који прераста у савез (ФИСАЈ), оснивају се савези на нивоу република да би касније (од 1948. године) настајали савези по спортова: атлетски, фудбалски, кошаркашки, боксерски, рукометни, одбојкашки ... Нема медаље kojoj здушно нисмо радовали и коју са респектом Нисмо прославили. Да y здравом телу здрав дух живи сведоче и наши спортисти.

Related Documents


More Documents from "Marina"