Barbara Hektor - Desilo Se U Melhevnu

2

Sken i obrada: Čitateljski raj

3

Bolnica „Melhevn“ se nalazila na vrhu jednog brdašca. Ispod nje se pružala peščana plaža, a iza nje Severno more, hladno, sivo i sumorno, kada se približavalo veče.

1. Pre nego što je završila smenu, sestra Meri Kirk, koja je radila na odeljenju za rekonvalecente, još jednom je obišla sve sobe, što su pripadale njenom rejonu. Po teţini bolesti, koju su preleţali, njeni pacijenti su bili veoma različiti, a i po stanju u kome su se sada nalazili. Jedni su bili veoma slabi i oporavljali su se sporo posle neke operacije, dok su drugi bili u bolnici samo radi kontrole zdravlja, posle preleţene bolesti. Svi pacijenti, meĎutim, imali su isti medicinski tretman, samo što se prema onima još slabim, ophodilo sa malo više paţnje. Meri se setila jednog pacijenta, koji je došao sa stotinu nekakvih preporuka, zahtevajući izuzetan tretman, i nasmešila se. Ona nije imala običaj da obraća paţnju na takve stvari.

4 Prema svim pacijentima ponašala se isto, jer je znala da je svima potrebna podjednaka paţnja i dobra, stručna nega. — Kroz koji minut, predaću duţnost. Da li vam je još nešto potrebno pre nego što odem — upitala je pacijentkinju, koja je leţala u sobi broj osam. Bila je to i veoma nervozna ţena. Uvek je traţila nešto posebno. Meri je ţelela da bude sigurna da joj ništa neće biti potrebno, kad ona ode. — Predajete duţnost, sestro? Zar nije malo rano? — pitala je ţena, očigledno tek da nešto pita i da stavi neku primedbu. — Već je pet sati — odgovorila je sestra Meri. — U stvari, biće za koji minut. Zato i obilazim pacijente. Da li vam je još nešto potrebno? — Mnogo mi je stvari potrebno, sestro. Ali, ne bih sada htela da vas zadrţavam i da vam stvaram neprijatnosti. Ipak, ţena se malo zamislila, a Meri je znala da će sada imati gomilu nekakvih ţelja. Znala je da je traţila neki razlog, koji bi joj pomogao da zadrţi Meri, bar koji minut preko radnog vremena. Konačno, posegla je rukom u svoju torbicu, koja se nalazila kraj kreveta i izvadila odatle jedno pismo. — Imam jedno pismo koje bi trebalo odneti... Meri je bila srećna što će se tako lako izvući. Pruţila je ruku da uzme pismo. — Baciću ga u sanduče, čim izaĎem — obećala je, a na licu Eve Griner ogledalo se razočaranje što se nije dosetila nečeg efikasnijeg, čime bi mogla da je zadrţi. — Laku noć, onda, gospoĎo Griner — rekla je Meri ljubazno. — Na dam se da ćete se sutra osećati bolje. Eva je nešto progunĎala, ali je Meri već bila zatvorila vrata za sobom. U sledećoj sobi leţao je jedan poslovan čovek od nekih pedesetak godina. On je teško sakrivao svoju zavist, kada bi ugledao tu visoku, jedru devojku, punu ţivota. Ona je tek počinjala da ţivi, a on je bio ubeĎen, da je na kraju svog ţivotnog puta. Sa gorčinom je razmišljao o nevidljivom neprijatelju, koji je harao njegovim telom i svakog dana ga sve više vukao propasti.

5 I poseta, koju je imao toga dana, razočarala ga je. Ni ţena, ni kćerka nisu uspele da ga razvedre. Činilo mu se da su bile hladne i da uopšte nisu brinule o njemu. Sa takvim bolesnicima je bilo najteţe. Oni su sve gledali crno i nije bilo smisla razuveravati ih da je njihovo stanje sasvim zadovoljavajuće, jednostavno, ne bi poverovali. Zato je Meri ušla u sobu, klimnula glavom u znak pozdrava i bez reči počela da otvara prozore, da bi provetrila sobu. Osim toga, trebalo je raskrčiti sobu. Stolice nisu stajale na svom mestu. Ostale su tamo gde su ih posetioci ostavili, a na stolu je bilo nekih hartija, koje je trebalo izneti iz sobe. — Vi ste jedna sebična ţena — nije izdrţao bolesnik. — Zar sad nemate prečih stvari, nego da sreĎujete te stolice? — Nemojte se uzbuĎivati — rekla mu je Meri blago. Ona se nikada nije prepirala sa bolesnicima, ali je osećala da bi bila u stanju i da se dobro posvaĎa, kada je u pitanju bio Malkolm Rid. On je zaista bio prava svaĎalica. Doduše, cenila je njegovu inteligenciju i osećala je da i on na neki način ceni nju. Ali, narav mu je bila nemoguća. — Zaista bih mogla da uradim i nešto drugo, gospodine Ride. — odgovorila je. — Mogla bih, na primer, da se našminkam, jer je moje radno vreme prošlo. Ali, ja volim da iza sebe ostavim red. Meni je za sreću dovoljna i uredna soba. A vama gospodine? Iznenadila se kada je videla setan osmeh na njegovom licu. A on je video izraz radosti u njenim očima i poţeleo da i sam oseti, tako nešto. Znao je da je to radost zbog završenog rada. Ona će sada otići kući, uveče će izaći da se naĎe sa prijateljima. Moţda ima i nekog mladića, ko zna, razmišljao je. — Vi ste srećni zbog toga — ponovio je. — Ah, sreća! Šta tako mla da devojka zna o sreći? Ili i bilo kojoj vrednosti, koje čine ţivot. Ja sam tek pre mesec dana naučio šta je prava vrednost i ko je najbogatiji čovek u Melhevnu. A doskora, mislio sam da sam to ja. Devojka je blago pogladila njegovu bledu ruku, koja je leţala na pokrivaču. Znala je da u ovakvim trenucima bolesniku mnogo pomaţe razgovor, pa je ostala, još par minuta da malo popriča s njim.

6 — I šta ste to naučili? — hrabrila ga je da nastavi. — Da sam celog ţivota bio na pogrešnom putu, sestro. Sledio sam put svoga oca i bio sam ubeĎen da sam u pravu. Ali, otkrio sam da nije tako. Ona se polako spustila na jednu stolicu, a on je nastavio. — Celog ţivota sam se trudio da zaradim što više. Sada sam tek shvatio da novac nije najvaţnija stvar u ţivotu. Kada bih mogao ponovo da počnem, ţiveo bih sasvim drugačije. Trudio bih se da budem srećan na drugi način. Zaćutao je nasmešio se, kao da je izmenio sam sa sobom neku misao. — A vi ste osoba kakvu nikada ranije nisam sreo — rekao je. — Vi ste isti prema svim pacijentima. To veoma cenim kod vas. Meri se malo namrštila. — Znate, i kod mene je to uticaj moga oca. On je bio lekar. Još kao dete od njega sam naučila da je svaki čovek podjednako vaţan. Za nas su svi pacijenti bili samo bolesni ljudi, kojima je potrebna pomoć. Ali, priznajem, kada sam pošla u školu, bila sam impresionirana kćerkama bogatih roditelja. Ponekad sam bila i pomalo ljubomorna. On je sa razumevanjem klimnuo glavom, a ona se nasmešila toplo. — Sada bih morala da idem, gospodine Ride. Videćemo se sutra. — Lepo se provedite sestro. Ma ko bio taj sa kim pretpostavljam da ćete večeras izaći, treba da zna da je s njim izvanredan čovek — rekao je Rid i nasmešio se s mukom... U hodniku je Meri odahnula s olakšanjem. Osećala je saţaljenje prema čoveku koga je ostavila u sobi. Doduše, znala je jednu stvar, koja je bila veoma vaţna u njenom poslu. Svaki čovek ima prava da bude tuţan, ali jedna medicinska sestra mora da se trudi da ne prima srcu sve teške trenutke svojih pacijenata. Ona mora da bude prisebna i sposobna da im u svakom trenutku pruţi najefikasniju pomoć. Često je ta pomoć, dok se pruţa pacijentu, veoma neprijatna. Tada pacijenti negoduju ili se tuţe, ali ona mora da obavi posao na najvišem stručnom nivou, jer samo tako moţe da pomogne bolesniku. U poslednjoj sobi leţala je jedna devojka.

7 — Predajete duţnost, sestro? — zapitala je veselo. — Baš ste srećni, draga moja. A ko je dotični sa kojim ćete večeras biti u društvu? — Znate, sestro, često posmatram ove lekare, koji nas obilaze. Da sam na vašem mestu, obratila bih malo više paţnje na doktora Krejga. Meri se. nasmejala. — Vi nemate drugog posla, pa razmišljate o tome — rekla joj je veselo. — On će jednoga dana postati slavni hirurg — govorila je devojka. Meri je zastala i pogledala je podignutih obrva, kao da je htela da je zapita, da se, moţda, ona nije zaljubila u doktora Krejga. Ali, devojka se nije zbunila. — Znate li šta je na njemu najlepše — upitala je i odmah odgovorila. — Njegove oči. One o njemu govore više nego što bi on ikada mogao da kaţe. — Naravno, naravno, draga moja — smejala se Meri. — Znam, doduše, da to ne bi trebalo da vam kaţem, ali i doktor Krejg misli da ste vi divna devojka. Čula sam ga kada je to rekao glavnom hirurgu, doktoru Mofatu. Rekao je kako imate divno srce, i tako nešto. — Pamtiću te reči, sestro. Kad budem izašla odavde i kad se budem sukobila sa svakodnevnim poslovima, svaki put, kad neko bude rekao nešto loše o meni, ja ću mu reći da mi je na najkompletnijem mestu rečeno, da imam dobro srce. — Da, i ne zaboravite da su se u tome sloţila dva lekara. To bi moglo i da znači, da imate već dva oboţavaoca ovde, u bolnici. Dok je izlazila iz sobe, Meri je razmišljala o Brjusu. Njih dvoje su bili dobri prijatelji. Čak i više od toga. Ali, uspeli su da to sačuvaju samo za sebe što je najbolje kad dvoje rade na istom poslu. Koliko je Meri znala, njihova ime na se nikada nisu čula u razgovorima meĎu osobljem, na način koji ne bi odgovarao radnoj atmosferi. Doduše, njih dvoje su se često viĎali. Ali tada su birali mesta gde ih niko neće sresti. Ni Meri, ni Brjusu se to nije sviĎalo. Ali, morali su da se tako ponašaju, ako su ţeleli da izbegnu ogovaranja. Sada, dok je Meri ţurila kroz hol prema izlazu zgrade, zaustavio je glasan uzvik. — Sestro! Sestro, Kirk!

8 Meri je zastala, a iz loţe na recepciji izašla je deţurna sestra. — Telefonski poziv za vas. Dok vi razgovarate, idem samo da uzmem novine. Meri je klimnula glavom i prihvatila slušalicu. — Asistent doktora Mofata — čula je glas sa druge strane ţice. — Baš sam zadovoljan što sam vas uhvatio. — A što, jesam li vam potrebna? — Ah, ne! Samo sam hteo da vas obavestim, da doktor Mofat prireĎuje prijem za svoje saradnike. Bilo bi nam drago, kada biste nam se pridruţili. — Hvala vam. Doći ću, ali... — Prijem će se odrţati u hotelu „Tauer“. Znate onaj restoran na vrhu zgrade? Da li je u redu? — U redu, doktore — odgovorila je Meri. Meri je bila zadovoljna što deţurna sestra nije bila ovde, dok je razgovarala. Ipak začudila se kada je ova naišla i zahvalivši joj se što je bila tu rekla. — Hvala vam sestro. Do viĎenja i lepo se provedite. Meri je znala na šta ona misli. Doktor Mofat nije imao običaj da baš često pozivi svoje saradnike na prijeme. Osim toga, on je bio okoreli neţenja, ali se znalo da voli da obraća paţnju na mlaĎe, neudate ţene. Ipak, bilo joj je svejedno. Njoj je bilo vaţno da će tamo biti prisutan Brjus. Dok je ostavljala svoja kola u garaţu, razmišljala je o večerašnjem prijemu. Odjednom se zapitala da nije doktor. Mofat imao nešto na umu, kada je pozvao i nju. Nešto u čemu bi Brjus imao izvesnu ulogu. Mada ni ona, ni Brjus nikada nisu govorili o tome, ipak je nekoliko ljudi verovalo da je ona Brjusova devojka. Njih dvoje, čak ni meĎusobno, nikada nisu razgovarali o karakteru tog svog odnosa. Ipak, oboje su znali da je u pitanju ljubav, što je za dvoje mladih potpuno normalna stvar. O tome je sada razmišljala i bila je prilično uzbuĎena, dok je ulazila u kuću.

9 Koliko je puta za ove četiri godine, uvek kada se vraćala kući, u prazan stan, zaţelela da vidi Brjusa u dnevnoj sobi i da poţuri u kuhinju, da mu pripremi ručak. Onda je malo zatresla glavom i pomislila da bi bilo najpametnije da se ostavi takvih misli i da poţuri u kuću, gde je čeka još dosta posla. Brjus Krejg je bio mlad lekar bez nekog naročitog iskustva, mada je imao velikog dara za poziv kome se posvetio. Još u koledţu bio je najbolji u oblasti hirurgije i to je, verovatno, uticale na njega da se opredeli za specijalizaciju u toj oblasti. Bio je vrlo vredan i odan svome poslu. Posle završetka studija imao je prilike da ode u neki veći grad, u neku poznatiju bolnicu, ali, on je odabrao „Melhevn“. Istina, u nekoj većoj bolnici imao bi i veće mogućnosti da napreduje, ali i malo mesto je imalo svojih prednosti. Brjus je bio tih i povučen čovek. Druţio se sa veoma malo ljudi a od kako je počeo da izlazi sa Meri, taj, broj je postao još manji. Njih dvoje su se poznavali još kao srednjoškolci. Išli su u istu gimnaziju. A kasnije, dok je on studirao u koledţu, viĎali su se za vreme raspusta. Ali, intenzivnije su počeli da se druţe, kada su se zajedno zaposlili u ovoj bolnici. Bili su veoma slični po svojim osobinama. Oboje su bili mirni, tihi i veoma praktični mladi ljudi. Za Brjusa je, meĎutim, bar u ovom trenutku, karijera bila najvaţnija. Ne u onom negativnom smislu te reči, naravno. To se odnosilo na posao i ţelju da u njemu uspe. I zato on ništa nije ţeleo da prepusti sreći. Znao je da je za uspeh potreban rad i tog pravila se drţan. Moţda zato i nije pomišljao na ţenidbu. Ne, bar zasada. Brjus je spadao u one mlade ljude, koji ne uleću nepripremljeni u ţivotne situacije. Ţeleo je da bude solidno obezbeĎen pre nego načini taj korak za koji je smatrao da je sudbonosan. Ni ideja o dugom vereničkom staţu nije mu se sviĎala. Meri je to znala i morala je da prihvati njegov stav, ako nije ţelela da se raskine njihovo prijateljstvo, koje je ona od prvog trenutka prepoznala kao ljubav.

10 Moţda je sada zato sumnjala da doktor Mofat ima nešto na umu. U stvari, osećala je to i ţelela je da se ne prevari. Dok se kasnije toga dana vozila prema hotelu „Tauer“, bila je sve sigurnija da je njen šef nešto smislio. A da se nije dogodilo nešto drugo? Da ga nije neko od njegovih kolega iz drugih bolnica zamolio da im naĎe nekog mladog, sposobnog hirufga? Na tu pomisao sva se ohladila. Ona je bila srećna ovde u Škotskoj i nikada još nije pomišljala da ode odavde. Ovde joj je bilo lepo, a znala je da to isto oseća i Brjus. Ali, ako on ode... Potpuno mehanički skrenula je kola prema garaţi hotela „Tauer“. Pošto je ostavila kola ispred garaţe na parkingu, pošla je prema zgradi. U holu hotela su se nalazili Brjus i doktor Mofat. Bilo je očigledno da je Brjus tek stigao, jer je u rukama još drţao ključeve svog automobila. Doktor Mofat ju je prvi ugledao i krenuo joj u susret. — Dobro veče, sestro — rekao je. — Pobogu, uvek mi je teško da vas prepoznam, kada ste bez uniforme. — Dobro veče, dktore — rekla je Meri i iznenadila se što joj je Brjus prišao i prijateljski je potap šao po ramenu. On to inače nije imao običaj da čini. Kad mu je, trenutak kasnije, pruţila ruku, stisak mu je bio čvrst i topao. Meri je osetila kako joj je nešto toplo i blisko prostrujalo čitavim telom. Doktor Mofat ih je zatim poveo prema liftu. Ostali gosti još nisu počeli da dolaze, jer je bilo prilično rano. Ostavili su ogrtače u garderobi, a onda su ušli u dvoranu, gde je trebalo da se odrţi prijem. — Šta ćete vi popiti, sestro? — pitao je doktor Mofat. — Najradije bih šeri. Meri je lagano pila piće, očekujući da im doktor Mofat kaţe pravi razlog večerašnjeg prijema. MeĎutim, doktor Mofat je ćutao. Onda ona više nije mogla da izdrţi.

11 — Recite nam novosti koje ima te, molim vas — rekla je, trudeći se da to izgleda upola kao šala. Ali, gledala je ga je pravo u oči, da joj ne promakne ni jedan njegov mig. Ostavljajući svoju čašu na sto, doktor Mofat je počeo. Izgledalo je da će to biti nešto, što ţeli da im saopšti sa neskrivenim trijumfom. — Reći ću vam, ali to nemojte pomenuti ostalima kada stignu. Ţelim da im to saopštim na kraju. Ipak, vas dvoje ste moji prijatelji i nemam šta da krijem. Stavio je ruku li dţep i odande izvadio komad hartije Mahnuo je njime kroz vazduh. — Sloboda za Pitera Mofata, eto to je razlog. — Sloboda? — zapitala je Meri, ne shvatajući. — Naravno. Penzija. Eto! Brjus je brzo reagovao. — Čestitam, čestitam — podigao je čašu. — Hvala! — Stari hirurg je izgledao kao neki dostojanstveni mo narh. — Celog ţivota sam prilično naporno radio. Nikada nisam dobio ništa što nisam morao da platim teškim radom. A sada mislim, da je svega bilo dosta. Imam punih šezdeset godina i smatram da je došlo vreme, da se malo od morim. Imam sve što mi je potrebno. Ja nisam neki bogataš koji, mora da izdrţava luksuznu jahtu i koji stalno putuje po svetu i pravi kockarske dugove. Ja sam skroman čovek i za ţivot kojim mislim da ţivim, pretposvtaljam da sam dosta obezbedio. Znači, doktor Mofat je odlazio iz bolnice „Melhevn“. Meri prosto ni je mogla da shvati tu vest. I nije mogla da ne misli, na jednu drugu situaciju. Ako on zaista odlazi u penziju, njegovo mesto će biti upraţnjeno. A osim Brjusa, nije bilo nijednog hirurga u bolnici. A ako bi Brjus postao glavini hirurg, to bi mu automatski donelo i mesto upravnika bolnice. To je neverovatna šansa za njega. I što je najvaţnije, to uopšte ne bi bila pogrešna stvar. Mori je jedva uspevala da kontroliše svoje uzbuĎenje. Nije ţelela da se vidi ono što je osećala u tom trenutku. Ponovo se okrenula prema doktoru Mofatu. — Malo pre rekoste: sloboda. Ja sam sigurna da već imate neki drugi posao na umu. Mislim, nešto na šta ćete trošiti vreme.

12 — U pravu ste, sestro. Ţelim da nastavim, da pomaţem ljudima. Ima mnogo ljudi, kojima će moja pomoć biti dobrodošla. Biti lekar ovde, sasvim je lako. Ovde imamo sve što savremena nauka i tehnika mogu da pruţe. Ali, treba ra diti tamo, gde svega toga nema, gde ste vi jedini ostali da pomognete. Osim toga. da ne budem melodramatičan, meni je potrebna promena. Znate, to je u mojoj pri rodi. — Ţelim vam puno sreće u tome, doktore. — Vaša namera je plemenita — umešao se Brjus. Očigledno nije bio nimalo uzbuĎen zbog prilike, koja mu se ukazivala. Izgledalo je kao da uopšte ne razmišlja o tome. MeĎutim, njegov miran ton, kao da je podstakao doktora Molata da kaţe ono, što je Meri iščekivala sve ovo vreme. U stvari, Meri prosto nije mogla da dočeka trenutak da on pomene osobu, za ko ju misli da bi mogla da ga zameni, u bolnici „Melhevn“. — Danas baš nema mnogo dobrih hirurga u Britaniji — rekao je Mofat. — A ako biste vi Brjuse ţeleli da prihvatite moje mesto, ja bih se veoma trudio da vam pomognem. Mislim da treba davati šansu mladim snagama. Naročito ljudima, koji se razumeju u posao i koji ga, što je naročito vaţno, vole. To je bila izjava, koju je Meri očekivala sve vreme. Ipak, bila je malo zbunjena, nije znala kuda da se okrene. Pogledala je u Brjusa. — Bio bi potreban neki mnogo bolji hirurg od mene, da bi mogao vas da nasledi — rekao je Brjus skromno. — Ja sam suviše mlad, nemam iskustva za taj poloţaj. — Koješta čoveče! Veoma vas cenim još od prvog dana. I vi zna te da ste dobar hirurg. — Moţda je to istina — nasmešio se Brjus. — Ja, doduše, umem dosta toga da obavim, ali, postoje problemi sa kojima se ustručavam da se uhvatim u koštac. Neke zahvate nisam nikada preduzimao. — Nemojte tako, Krejg — Mofat je postao nestrpljiv. A Meri je znala na šta je Brjus mislio. On je uvek govorio da je Mofat odličan hirurg. Uostalom, u to niko nije sumnjao i njegovom radu nije moglo bilo šta da se zameri. Ali, sve vaţnije operacije, voleo je da izvodi sam. Svi su znali da je to činio zato što je bio odan poslu svim svojim bićem.

13 Koliko se puta dogodilo da radi četrdeset i osam sati, samo sa malim prekidima. Ipak, nije dozvoljavao svojim pomoćnicima da uz mu skalpel, kada je bio u pitanju neki vaţniji zahvat. U tome je bio problem, odnosno koren problema o kome je govorio Brjus. On je bio bez potrebnog iskustva, u ozbiljnijim operacijama! Uz Mofata je naučio mnogo, ali nije mogao da stekne samopouzda nje kojeje jedan od vaţnih preduslova za obavljanje ovakvih ope racija. — Ne slaţem se sa vama Krejg — rekao je Mofat. — Vi, doduše, niste obavljali sloţenije zahvate, ali zato imate znanja za trojicu. Iskustvo ćete već steći. Meri je pogledala Brjusa. Poţelela je da ga podseti na neke veoma uspele intervencije, koje je obavio pre godinu dana kada je Morat, nekim čudom, odlučio da otputuje na dve nedelje na odmor. Brjus nije često radio takve operacije, ali je posedovao dovoljno znanja i lako se uklopio. — Nesigurnost oduzima prilično vremena — govorio je doktor Mofat. — Ali, sve se to moţe savladati. Od danas, pa dok ne odem iz bolnice, ja mogu mnogo da učinim. Siguran sam da bih veoma lako mogao da uredim, da vi preuzmete moje poslove. Tim pre, što to i ţelim. Verujte mi da takvu stvar nikada nisam radio. Ni sada ne bih, da nisam uveren u vaše kvalitete. Brjus je nervozno cupkao kraj svoje kravate. — Odlučite se, jer ovakvu prili ku nećete dobiti skoro — insistirao je Mofat. Meri više nije mogla da izdrţi. Morala je da interveniše. — To je došlo tako iznenada, doktore, — rekla je ljubazno Mofatu, a onda je pogledala Brjusa, trudeći se da mu ulije makar malo samopouzdanja. — Ako bih ja sutra umro, vi biste nastavili da radite bez problema — nasmešio se Mofat. — Tada ne bih imao izbora — uzdahnuo je Brjus. — Uostalom, ta da me niko ne bi ni pitao. MeĎutim, u ovom trenutku mi je nezgodno da od vaš traţim da se toliko zauzimate za mene. — Baš ste vi smešan čovek. Mo raćete da promenite neke stavove, Krejg. I treba još nešto da znate. Ako preuzmete moje mesto, moći ćete da pomognete mnogima.

14 — Kako to mislite? — To je bar jasno. Ako bi na moje mesto došao čovek koji ima manje znanja od vas, moglo bi se dogoditi svašta. Kao lekar, duţni ste da pomaţete ljudima, pa zašto onda postavljate pitanje tako... Mislim, vi u stvari postavljate pitanje odgovornosti. A to je stvar koja je unapred rešena. Zato, ostavite se filozofiranja i razmislite malo o mom predlogu. Meni se čini da vi umanjujete svoje sposobnosti. Meri je shvatila da je doktor Mofat u pravu. Brjus je često govorio o svome znanju s izvesnom do zom sumnje i nesigurnosti. Ne bi se tu moglo govoriti o potcenjivanju samog sebe, ali, bila je činjenica, da nije voleo da razgovara o svojim kvalitetima. Odavno je videla kako su ostali lekari jedva čekali da učine nešto, što bi moglo da ide u prilog njihovoj karijeri, Kad bi se to dogodilo, nisu se libili da svakom da ju do znaja da su zasluţni. Ona im to nije zamerala. Više je zamerala Brjusu što se uvek povlačio i što je voleo da bude nevidljiv. Mislila je da to moţe loše da utiče na njegovu karijeru. Čovek ipak mora da bude siguran u sebe. Njoj se učinilo da je u ovom trenutku njena duţnost da nešto ka ţe. Okrenula se Brjusu i stavila mu ruku na mišicu. — Svi imaju visoko mišljenje o tebi, Brjuse — rekla je. — Mislim, svi u bolnici. A i svi lekari u okolnim medicinskim ustanovama sa kojima sam imala priliku da razgovaram. Ti se diviš doktoru Mofatu i sigurna sam da ţeliš da budeš kao on, ali, to se ne postaje odjednom. — Vi ste sasvim u pravu sestro — rekao je Mofat zadovoljno. — Njemu treba malo podrške. Ali, nema problema. Nas dvoje ćemo se postarati da se on ohrabri.

15

2. Kada se u bolnici pročulo o odluci doktora Mof'ata da se povuče, počele su da se prave raznorazne kombinacije. A soba za medicinske sestre nikada nije bila tako bučna kao sada. — Ne razumem zbog čega mi treba da razbijamo glave oko toga, ko će nam biti novi šef — rekla je jednoga dana glavna sestra, dok je srkutala kafu polako i paţljivo, kao da joj ţivot zavisi od toga. Ostale sestre su ćutale. Znale su da će sada nešto neprijatno reći, ili će im zabraniti da više razgovaraju o tome. — Koliko ja znam — rekla je glavna sestra, posle još jednog gutljaja — iako osoblje smatra da mu je duţnost da diskutuje o takvim stvarima, sve je već odlučeno. O tome rešavaju oni gore. Ostaje samo da nam saopšte tu vaţnu vest. Doduše, svi još govore, kako razmišljaju o tome, kako ne znaju da li bi bio najbolji ovaj ili onaj. U stvari, sve je već reše no. Sigurna sam. — Ja to mogu i da razumem, sestro — umešala se Meri. — Kada je u pitanju odlazak u penziju zbog starosti. Ali, doktor Mofat je još vitalan čovek. Sada je u najboljim godinama, poseduje veliko znanje i iskustvo. U stvari, bilo bi najbolje, da on promeni odluku. — Otkud vi da tako govorite? Zar vama nije u interesu da situacija bude baš ovakva kakva je, draga moja, Meri? — Ali, ja vam ne zameram. Valjda se plašite da neće uspeti. Da vam pravo kaţem, ja bih volela da naš mladi hirurg poĎe stopama doktora Mofata. Meri je sva pocrvenela, a glavna sestra se pravila da to ne primećuje. — Znam da se doktor Mofat za uzima za Krejga. Ali, ne verujem da će uspeti. Kada bi se pojavio neko stariji, imao bi više uspeha. Meri je zamišljeno ćutala. Znala je da je bilo mnogo istine u ovome što je govorila glavna sestra. Ipak, nadala se da neće biti u svemu u upravu. Jedva je čekala da poĎu na posao, samo da se više ne priča o problemu, koji je nju ovih dana i bez toga prilično mučio. Nije smela ni sebi da prizna, da je u njenim planovima centralno mesto zauzimao baš Brjus.

16 A on je to sasvim dobro shvatio. — Biće dosta vremena za pravljenje planova, kada... ako me uopšte budu pozvali na to radno mesto — rekao je Brjus jednoga dana, kada je Meri opet pokrenula to pitanje. — Ti si u oblacima, devojko. Za ime boţje, siĎi malo na zemlju, u „Melhevn“ i vrati se stvarnosti. — Ali, čovek mora da planira — bunila se Meri. — I tebi bi bilo bolje, da malo misliš o tome. — To je jalov posao. Koliko pu ta se dogodi da čovek isplanira nešto u tančine, a ono ispadne sve drugačije. Morala je da ućuti. Znala je dobro da nema smisla nastavljati diskusiju. To ionako ne bi imalo nikakvog uticaja na Brjusovo ponašanje. U celoj ovoj guţvi i uzbuĎenju, on je jedini bio miran. Jednoga jutra, dok je stajala na prozoru jedne bolesničke sobe, Meri je ugledala Brjusa kako ide stazom prema bolnici. Nešto je neprijatno kosnulo. Izgledao je nekako umorno, kao da je odjednom ostareo nekoliko godina. Meri je znala da je on svih ovih dana imao dosta problema, ali, sada joj je izgledao nekako čudno. Pitala se, da nisu i do njega stigle priče o tome da nema mnogo šan si da zauzme Mofatovo mesto. Znala je da to mesto njega, nije interesovalo, ali uţasno je shvatiti da bi se kolege skoro radovale njegovom neuspehu. Odlučila je zato da ga otvoreno pita, o čemu se radi. Tog dana je radila samo prepodne, a Brjus je imao isto takvu smenu. Ranije su u ovakvim, danima svo je slobodno vreme obično provodili u Pinvudu, gde su bili članovi golf-kluba. Niko drugi od osoblja bolnice nije bio član toga kluba. Tako su njih dvoje mogli da odlaze tamo bez opasnosti od tračeva, koji bi sigurno počeli da kruţe. Meri je odlučila da ode tamo čim se završi smena. Pretpostavljala je da će i Brjus doći. Nešto kasnije, kada su Brjus i doktor Mofat došli na njeno ode ljenje u vizitu, ona je videla da se Brjus promenio. Sada je glavu drţao nekako pravo, a ramena uzdignuta. Izgledao je miran i siguran u sebe. Tako je uvek izgledao, kada je obilazio pa cijente i ona se ne bi iznenadila, da ga nije videla nešto raniju ona ko zabrinutog.

17 A, moţda se ova promena dogodila i zato, što je čuo neke vesti. Neke dobre vesti. Bila je veoma zainteresovana da dozna u čemu je stvar ali, morala, je da bude strpljiva. Morala je da čeka kraj radnog vremena. Nadala se da će onda saznati sve. Znala je da će on biti u klubu u tri sata, kao i obično. Kada je vizita bila završena, Meri je pošla za lekarima. Brjus je zastao i dodao joj jednu ceduljicu. Čim su izašli iz sobe, ona je nestrpijivo odvila. „Žao mi je“ pisalo je na ceduljici „ali posle podne sam zauzet. Mofat mi je rekao da mora sa mnom da razgovara nešto veoma važno.“' Nije bilo više ni reči. Meri se malo snuţdila, ali je bila uverena da je u pitanju neka veoma vaţna stvar i trudila se da se na njoj ne primeti, da joj je raspoloţenje pokvareno. Kada je nešto kasnije pošla na ručak, pridruţila joj se njena prijateljica, glavna sestra u hirurškom bloku, Nen Kruden. — Dugo se nismo videle — promrmljala je Nen. — Ovo mesto je poslednjih dana nalik na tempiranu minu. Samo kucka, kucka. Tračeraji i priče kruţe kroz hodnike, kao zloguke ptice. Čini mi se da će sve svakog trenutka eksplodirati. A kada jednom saznamo ko će naslediti Mofata, biće još viša priča i ogovaranja. Zaključak je bio sasvim neočekivan. Meri je pretpostavljala da će Nen reči, da će se sve utišati, kada se sazna ko će biti novi šef. Zato se osmehnula. — Znači, prava guţva tek dolazi? — Da, čula sam da postoje dva kandidata. Naš i jedan, koji bi došao iz neke klinike, što je zatvorena pre izvesnog vremena. Meri je paţljivije slušala. Ovakvu mogućnost nije predviĎala. A Nen je nastavila: — Za tog čoveka kaţu da nije oţenjen, da ima negde oko trideset godina, da...

18 Meri je glasno uzdahnula. Odjednom je osetila neku čudnu nesigurnost. Znači, Brjus će morati da se bori protiv jednog starijeg hirurga, a taj sigurno ima veće šanse zbog iskustva, koje mora da poseduje. — Sigurna sam da će devojke biti uţasno uzbuĎene — čavrljala je Nen. — Zamisli, neţenjen! To je prilika! Meri je morala da se nasmeši. — Ali, nijedna od nas, nikada nije ni pokušala da uhvati Mofata, a on je, takoĎe neţenja. — To samo ti nisi videla. A pokušaja je bilo i to prilično. Kao što vidiš, bez uspeha. Često sam se pitala, šta se to Mofatu dogodilo u prošlosti, kad se nikada nije oţenio. Moţda je bio nesrećno zaljubljen. I to se dešava, ko zna. — Svi lekari, a naročito hirurzi bi trebalo da budu oţenjeni — filozofirala je Meri, misleći pre sve ga na Brjusa. Srce joj je tuklo tako snaţno, da je mislila da će ga čuti i Nen. — Mislim da bismo se sve sloţile s tobom — nasmejala se Nen. — Ja sam, takoĎe, zainteresovana za tako nešto. Meni se svi lekari sviĎaju, ali hirurzi su nešto sasvim posebno. Uvek sam fascinirana, kad posmatram hirurga u operacionoj sali. Jesi li to nekad posmatrala. — Retko. — Jesi li videla kako su sigur ni u ono što rade? To imponuje. Ipak, hirurzi su svakoga dana naj bliţi onoj granici što ţivot deli od smrti. To što oni rade svakoga da na, to je prava drama. U tom trenutku, stigle su do trpezarije. — PronaĎi neki slobodan sto, Meri, a ja odoh po jelo — dobacila je brbljiva Nen. Meri je pronašla jedan sto za dve osobe i s uzdahom olakšanja sela na stolicu. Ona i Nen su dugo radile zajedno i bile su prijateljice, pa je smatrala da prema njoj moţe da bude otvorena. Doduše, morala je da prizna da nikada nije ni pokušavala da sa Nen razgovara o nečem ozbiljnom. Njihovi razgovori su obično bili veseli i nisu se kretali dalje od bolnice. Do tog trenutka, Meri nije mno go znala o tome šta oseća njen prijateljica. Nikada joj ni na kraj pa meti nije bilo da bi i ona mogla da zaţeli, da ima neku ljubav.

19 Odjednom, nešto joj je sinulo. Ni sama nije znala da kaţe zašto se u tom trenutku zapitala, da nije Nen zaljubljena u Mofata. Da li je, moţda, malo pre, dok je pričala o hirurzima, u stvari, mislila na nje ga. Prestala je da razmišlja o tome, jer je upravo Nen prišla stolu, noseći posluţavnik s ogromnom ko ličinom hrane. — Pretpostavljam da će ti se do pasti salata i pohovano meso — rekla je glasno. — Ni gulaš nije loš, ali ostale stvari mi baš ne izgledaju bogzna kako. U svakom slučaju, ovde imamo i proteine i vitamine, ako ovi drugi nisu uništeni, jer, moţe da se dogodi da salata dugo stoji. Nadam se da si zadovoljna mojim izborom. — Naravno. — Jedva je Meri došla do reči. Ipak, ručak je protekao u tišini. Što je više razmišljala, Meri je bila sve sigurnija da je Nen zainteresovana baš za Mofata. Moţda ona to nije ţelela da pokaţe nikome, jer su se svi na klinici pomalo podsmevali Mofatovim sitnim ekscentričnostima, ali sigurno je duboko cenila njegove stvarne kvalitete. Inače, Meri je bila veoma prijateljski raspoloţena prema Mofatu. Ne samo zato što je bio naklonjen Brjusu. Ne. Njoj ga je na neki način bilo ţao. Sada je prvi put pomislila kako je taj čovek morao biti usamljen. A za razliku od ostalih ljudi koji su ţiveli usamljeni, on uopšte nije bio sebičan. Ali, ono što je bila sigurna da mu je nedostajalo, bila je ljubav i paţnje ţene. — Mislim da si malo pre bila u pravu — rekla je glasno Meri — pa se i sama iznenadila, što je načela tu temu. — Ono, kada si rekla da je Mofat verovatno doţiveo neko razočaranje u mladosti, pa je zato ostao neţenja. Sigurna sam da bi on bio mnogo srećniji, kad bi se oţenio. Nen se nasmejala. — Ti bi bila dobra glumica, Meri. Umeš tako lepo da pričaš jedno, a da misliš na sasvim drugu stvar. Samo, zaboravila si da se nas dve odavno poznajemo. Hajde, reci, šta ti je na umu. Sada se nasmejala i Meri. — Pa, eto, mislila sam na to, kako bi neka devojka trebalo da postupa sa Mofatom. Ja mislim da bi trebalo da bude otvorena prema njemu. — Kako to misliš, na primer?

20 — Na primer, mogla bi da mu priĎe i da mu kaţe: „Dragi Pitere, ti moţda ne znaš, ali ja sam zaljubljena u tebe. Ne mogu bez tebe i to sam morala da ti kaţem“. Nen je prasnula u smeh, a Meri joj se pridruţila. — Šteta što nisi pisac. Mogla bi da zaradiš lepe pare pišući drame — rekla je Nen veselo.

21

3. Dok se vozila prema Pinvudu, osećala je kako joj raspoloţenje postaje sve vedrije. Danas, posle ručka, srela je Brjusa, a on joj je rekao da će, ipak, moći da se naĎu. Zato je bila radosna. Videće ga i od njega će sazreti sve novosti. Duboko u sebi ona je verovala da će on, ipak, dobiti Mofatovo mesto. Uskoro se pinvidski golf-klub ukazao pred njom. Brjusova crvna kola su već bila parkirana pred njim. Ali, on je nije čekao pred vratima, kako je to imao običaj. Sigurno je u restoranu, pomislila je Meri. Parkirala je svoja kola pored Brjusovih i prebacila ogrtač preko ramena. Vazduh je bio sveţ, ali bilo je prijatno. Osećala se vrlo dobro. U tom trenutku je ugledala Brjusa. Leţao je na travi, ispod jednog drveta, nedaleko od nje. Shvatila je da je zaspao, tek kad mu je prišla: Mora da je bio ţestoko umoran, kad mu se dogodilo tako nešto. Sigurno je imao naporan dan, pomislila je Meri i sela kraj njega. To joj nije bilo nimalo čudno, jer je ovih dana, bilo dosta briga i pored svakodnevnog posla. Nije sedela ni par minuta, kada se Brjus probudio. Protresao je glavom nekoliko, puta, a zatim pogle dao na sat. — Mogla si još malo da zakasniš — našalio se. Meri mu se veselo nasmešila. A onda joj se učinilo da Brjus nije dobro raspoloţen i pitala se, šta je tome mogao da bude razlog. — Jesi li već čula? — promrmljao je Brjus. — Mora da si čula! Sigurno si zbog toga zakasnila. Te sestre nemaju drugog posla nego da tračaju. Meri ga je začuĎeno pogledala. Pitala se, da nije čuo neku lošu vest u vezi s onim što su razgovarali sa Mofatom. Lagano mu je stavila ruku na rame, ali je on ner vozno skinuo. — Ah, vi ţene, sve, ste iste! — rekao je rezignirano. — Samo traţite nekog, da vam obezbedi udoban ţivot. Paraziti, eto, to ste vi. Potreban vam je suprug, da vam obezbeĎi društveni poloţaj i ugled! A zašto se ne biste malo potrudile, da to same steknete?

22 — Brjuse, dragi — Meri je bila zbunjena. Nije mogla da shvati ni jednu jedinu reč. Nikada on nije tako razgovarao s njom. — Brjuse, šta se dogodilo? Ja... — Znači, tako? Sad ćeš još da se praviš da ništa nisi čula? Ţeliš da baš od mene čuješ, da nisam dobio taj posao? Pa, mogu da ti kaţem, da ga nisam ni ţeleo. Znao sam da nisam spreman za njega. Ti si bila zapela da prihvatim Mofatov predlog, iako sam ja dovoljno svestan, da znam šta mogu, a šta ne mogu da radim. Potrebno mi je iskustvo, a ono se sti če samo godinama. Ona prosto nije znala šta da kaţe, a on je ćutao samo nekoliko trenutaka. Onda je nastavio još besnije: — I šta ću dobiti od tebe? Saţaljenje? Nije mi potrebno! Hteo sam da ti kaţem, da ne mogu da ispunim tvoja očekivanja. Od danas, meĎu nama je sve svršeno. Ustao je naglo i poţurio prema kolima. Meri je ostala kao skamenjena. Gledala ga je netremice, sve dok sa svojim kolima nije nestao u daljini. Zatim je lagano krenula prema svom automobilu i sela za volan. Sedela je izvesno vreme, pokušavajući da sredi misli. Sve se dogodilo tako brzo. Ali, zašto joj je sve to rekao, to nije umela da objasni. Jedino joj je bilo jasno, da je Brjus bio ljut. Moţda je zaistaosećao mrţnju prema njoj. Ali, u to nije bila sasvim sigurna. Nije bilo sumnje, da je razočaran, i verovatno mu je bilo neprijatno pred njom. Doduše, ako je htela da bude iskrena, morala je da prizna, da ga je, u stvari, ona nagovarala da preuzme taj posao. Ona je bila inicijator svega. U ovom trenutku, joj je izgledalo kao da se srušio ceo njen svet. Njeni snovi i nadanja raspršili su se kao mehur od sapunice. Bila je zbunjena, tuţna i šokirana. Znala je samo jedno. Mora da ode odavde, bilo kuda. Mora da ode, samo da više ne stoji ovde. Dok se vozila nazad u „Melhevn“ sve je ponovo iskrsnulo. Pitala se samo, kako bi trebalo da se ponaša sledeći put, kada se bude videla sa Brjusom. Neko unutrašnje osećanje joj je govorilo da nema razloga da se prema njemu ponaša drugačije, nego inače. Bila je zadovoljna što je znala, da će se njihov susret dogoditi na odeljenju, kad on bude obilazio

23 pacijente. Razgovor o poslu će biti mnogo lakše početi nego što bi to bilo sa nekom drugom temom. Uskoro je ušla u grad. Sada je morala da se skoncentriše i zato nije više mogla da misli ni na šta drugo nego samo na put. Na mestu gde je trebalo da uĎe u glavnu ulicu zaustavilo je crveno svetlo na semaforu. Baš tu, preko puta je bila zgrada u kojoj je stanovao Brjus. Imala je vremena da baci pogled prema mestu, gde je on uvek parkirao svoja kola. Ali, njih sada ni je bilo tamo. U tom trenutku joj je bilo ţao Brjusa. Znači, drugi čovek će zauzeti mesto Pitera Mofata. A znala je da će to — biti uskoro. Najviše za mesec dana. Jadni Brjus! Znala je da će mu biti teško da prihvati novog šefa, jer je svaki hirurg imao svoje metode rada i svoj lični način iz voĎenja svake operacije. U sledećem trenutku, Meri se trgla. Zadnja vrata njenog automobila su se otvorila i čula je neki glas kako je rekao: — Izvinjavam se, ali nisam smeo da propustim ovakvu priliku, sestro. Neko mora da odveze paci jenta do bolnice, pa sam mislio da vi neće imati ništa protiv. To je bio Jan, bolničar, koji je radio na istoj klinici na kojoj je radila i ona. Bili su dobri prijatelji. Meri je veoma cenila Jana, ko ji je uvek bio pun razumevanja i plemenitosti. — Naravno, Jane — rekla je. — UĎite. Zar niste mogli da pozovete nijedna bolnička kola? — Nikog nije bilo u blizini — odgovorio je Jan vodeći jednog starijeg pacijenta, nekog slepog čoveka. Meri je bila dirnuta. Posle kratke voţnje, ušli su kroz bolničku kapiju. — Sada ćemo portiru dati priliku da se malo zamisli — rekao je Jan. — Ne treba sumnjati da će odmah potrčati da nekom ispriča, da nas je video zajedno. — Meni to ne smeta, a za vas sam sigurna da ćete umeti da se odbranite od ogovaranja — nasme šila se Meri...

24 U stvari, bila je ljuta na sebe. Znala je da je Jan u pravu. A mogla ga je ostaviti nedaleko od bolnice. Ovako, bila je ubeĎena da će već sutra čitavo bolničko osoblje imati temu za razgovor. Kada je smestio pacijenta, Jan je pošao s njom da je otprati do zragde gde su stanovale medicinske sestre. Ta zgrada je, u stvari, pripadala krugu bolnice i u njoj su stanovali mnoge njene koleginice i kolege. Prema tome, svi su se meĎusobno poznavali. U jednom trenutku, Meri je pomislila da ovo zaista nije srećan dan. Jednostavno, od jutra joj je sve išlo naopačke. Na ulazu u zgradu zastala je. — Laku noć, Jane — rekla je i jedva je uspevala da zadrţi jecaj, koji joj je navirao u grlo. Nekoliko sekundi Jan je paţljivo posmatrao, kao da je u njenim oči ma ţeleo da pročita razlog lošeg raspaloţenja. Zatim je klimnuo glavom i nasmešio joj se sa puno razumevanja. Podigao je ruku i pomilovao je po kosi.

25

4. Nekoliko sledećih dana bili su joj dugi kao godine. Brjus nije mogao da sakrije kako je raspoloţen. Na njegovom licu se ogledalo sve, što se u nje mu dogaĎalo, a to je odbijalo svakog koje pomislio da mu se pribliţi. Meri se čudila kako čovek odjednom, moţe da se promeni. Čak i njegove oči u kojima se uvek ogledala blagost i toplina, sada su bile oštre i hladne. A usne su mu stalno bile čvrsto stisnute kao u grču. Ali, da je mogao da zna jednu stvar, bilo bi mu mnogo lakše. On uopšte nije bio u centru razgovora osoblja bolnice. Doduše, svi su već znali, da nije dobio posao. Ali, većini je bilo ţao zbog toga. I Mofata, i njega su ljudi voleli zbog njihove ljubaznosti i prijateljskog odnosa prema svima. Ali, to je već bila stara stvar. Trenutni centar interesovanja predstavljao je novi hirurg, koji je trebalo da zauzme mesto Pitera Mofata. On je sada bio vrlo interesantan za sve i na sve moguće načine su pokušavali da, bar, nešto saznaju o njemu. Na poslu, Brjus se prema Meri ponašao kao i ranije. Ali, inače, bilo je očigledno da je izbegava. Zbog svega toga osećala se uţasno. U poslednje vreme veoma malo je spavala, i to loše. Zato su njene lepe oči bile oivičene tamnim senkama. Prilično je izgubila na teţini, a i boja njenih obraza je po stala bleĎa. Brjus, doduše, nije nimalo zanemarivao svoje pacijente s odeljenja za rekonvalescente, ali se na sve načine trudio, da nikada ne ostane nasamo sa Meri. Ipak, pet dana posle onog dogaĎaja u golf klubu, Meri je uspela da bude nasamo s njim. U sobi broj deset imala je pacijenta, kome je nešto pogoršalo. Brjus ga je pregledao, a zatim je uzeo temperaturnu listu koja je visila na krevetu. — Moraću ovo da bolje pogledam, sestro — rekao je Meri. — Samo jedan trenutak, da telefoniram. Okrenuo se da poĎe, ali ga je ona zaustavila.

26 — Za par minuta, ja treba da donesem večeru pacijentima, doktore. Moţete li da telefonirate iz moje kancelarije? Koncentrisan na listu, Brjus je propustio da primeti da do vremena za večeru ima još pola sata. Pokupio je liste i zastao da još jednom pogleda pacijenta, kome je već bilo nešto bolje. Znači, samo prolazna kriza, zaključio je Brjus. Za to vreme, Meri je već pošla u svoju kancelariju. Sad, ili nikad, govorila je sebi. Ovo je prilika, koju ne sme da propusti, jer, ko zna, kada će joj se druga ukazati. Posle nekog vremena i Brjus se pojavio. Meri je ustala. Osetila je neodoljivu ţelju, da mu poleti u zagrljaj. Teškom mukom je uspela da se savlada. — Brjusre... ţelela sam da ti kaţem, koliko mi je ţao — promucala je. — Nikada mi nije bilo ni na kraj pameti da ti učinim ne što naţao. Mislila sam da ćeš ti... Odjednom je shvatila da je sama u sobi. Čim je počela da govori, Brjus se okrenuo i izašao. Prinela je ruke usnama. Osetila je kako joj se vrti u glavi. Ipak, morala je da se smiri. Bila je na poslu, a to nije smela da zaboravi. O svemu će morati da razmisli kasnije, kada se završi njena smena. To poslepodne otišla je do plaţe. Nikoga nije bilo. Sela je na pe sak i posmatrala ustalasano more, koje se pruţalo u nedogled. Talasi su pri vrhu bili obrubjeni belom penom, ali voda je bila tamna. Imala je neku sivkastu, sumor nu boju. Meri je znala da mora da prihva ti nastalu situaciju onakvu, kakva je. Nije imala izbora. Ona i Brjus su raskinuli, iako nije bila kriva. Baš sada se šetila kako joj je majka govorila, kada je napuštala roditeljsku kuću i polazila na posao. Tada su razgovarale i o Brjusu. Majka joj je tada rekla, da misli da duga veridba nije dobra. „Ali, ja nisam ni verena“ rekla je tada Meri. — „Ja... mislim da ćemo se venčati, ali kasnije. Konačno, nigde nismo objavili da smo vereni. To je tek tako, radi poro dice. Uostalom, to je naša stvar“. „U svakom slučaju, kaţem ti da mi se to ne dopada“ uzdahnula je majka. „Ljubav je lepa stvar, draga moja, ali moţe da donese mnoge neprijatnosti.“

27 „Ne brini majko. Ja dobro poznajem Brjusa. On je veran i iskren“ tvrdila je tada Meri. A sada? Brjus čak neće ni da razgovara s njom, kao da je ona kriva za njegovu situaciju. Teško je uzdahnula. Onda je na terala sebe da se smiri i da taloţe no potraţi izlaz iz ove situacije. Nikada ranije ni na kraj pameti joj nije bilo da bi moglo da doĎe do ovoga. Ona je volela Brjusa. Iskreno ga je volela i pretpostavljala je da i on voli nju. Doduše, njih dvoje nikada nisu govorili o ljubavi, meĎu njima, to se odvijalo nekako prećutno. U stvari, Brjus uopšte nije davao nikakve izjave za. sve ovo vreme, dok su bili zajedno. I sad je prvi put Meri pomislila na to. Prvi put se zapitala, da nije ona bila suviše sigurna, da nije njegove najbezazlenije postupke tumačila, kao da je stvar već rešena. Moţda je verovala u nešto, što uopšte nije postojalo. Sada je svemu došao kraj. Čak i njenom snu, ako je to bilo to. Morala je da kaţe zbogom Brjusu. Bilo je to teško, ali, bila je sve sna da je 1 to bolje nego gajiti nadu, koja se nikada neće ostvariti. A moţda bi posle svega, ipak, trebalo da bude zahvalna Brjusu? Moţda joj je uštedeo mnoga razočaranja, koja bi mogla da doĎu kasnije. Moţda, moţda se njihov brak, da je do njega došlo ranije, ne bi ni odrţao. I mada joj je srce bilo slomljeno, morala je da prihvati sve ovo što se dogodilo. Da prihvati kao jedno iskustvo više, koje će moći da joj bude od koristi u budućnosti. Uzdahnula je i pomislila da čovek moţe da isplanira svoj ţivot do detalja, ali samo ako ţeli da ga proţivi sam samcat. Ako misli da ga proţivi u zajednici sa nekim drugim to nije mogućno. Prosto nije znala šta da misli. Jedno joj je samo bilo jasno. Morače da pronaĎe nešto, što će je zabaviti, nešto što će moći da radi da bi stalno bila zazuzeta, da ne misli na ono što je doţivela.

28 Samo da je ne uhvati apatija i čamotinja! Samo da ne počne da očajava! Tek sada je shvatila da je, u stvari, za proteklih nekoliko godina njeno jedino društvo bio Brjus. Tako je sada ostala sasvim sama. Čak ni Nen, koju je smatrala za svoju najbliţu prijatelju, nije često viĎala. Čekajući samo trenutak kada će se videti sa Brjusom, Meri se nikada nije druţila s ostalim kolegama i koleginicama. Bila je duboko ubeĎena da će Brjus biti večito s njom. To joj je bilo dovoljno. To joj se sada i svetilo.

29

5. Ipak, sudbina kao da se smilovala Meri. Sledećeg dana dok je bila na duţnosti, primetila je jedan kofer, koji je stajao na vrhu stepeništa njenog odeljenja. Zapitala se čiji je to kofer, i posmatrala ga zainteresovano. — Znam da ne bi trebalo da bude ovde sestro — rekla joj je jedna mlada devojka, učenica druge godine medicinske škole, koja se u „Melhevnu“ nalazila na praksi. Tog trenutka Meri se setila da su dve pacijentkinje trebalo da budu otpuštene iz bolnice, pa je pretpostavljala da su ovo stvari jedne od njih. — Koliko se sećam neko je rekao da će suprug Ane Braun i sin Ele Smit da se postaraju za njihove stvari — rekla je sada. — Da, sestro, ali nekako se dogodilo da su stvari bile pomešane. Gospodin Smit je odneo neke stvari gospoĎe Braun, a ovo ostavio. Meri je uzdahnula nestrpljivo. — GospoĎa Smit ţivi dvadesetak milja od Menhevha i ne verujem da je još bilo šta primetila. Pitam se samo, kako je. Onda joj je nešto palo na pamet. — Ja sam ionako nameravala da danas poslepodne poĎem, da se malo provozam svojim kolima. Mislim da bih mogla da odnesem njene stvari. Pre svega moram da proverim spisak. Tamo je zapisana i njena adresa. I tako je cela stvar rešena. Meri je u pet sati posle podne pošla svojim kolima, noseći u prtljaţniku kovčeg sa stvarima Ele Smit. Kada je krenula vreme je bilo veoma lepo. Ali iznenada je počela jaka bura. Snaţni naleti, vetra prosto su joj zanosili kola. Guste, krupne kapi sve jače su se slivale niz prednje staklo i zaklanjale joj put. Prisači su se jedva borili protiv naleta vode. Meri je vozila sve teţe, jer je vidljivost postajala slabija. Konačno je morala da prizna, da je pobeĎena. Zaustavila je kola na prvom parkingu na putu i ugasila motor. Rešila je da pričeka da nepogoda proĎe.

30 Sedela je mirno i osluškivala snaţno dobovanje kiše po krovu automobila. Zatim se kroz karakterističan šum pljuska probio još jedan uzvik. Meri se okrenula na svome sedištu i pogledala unazad. Putem su trčale dve povijene prilike u majicama i šorcevima. Ne razmišljajući ni trenutka, Meri je izašla iz automobila prisiljavajući sebe da ne obraća paţnju na vetar, koji je duvao neverovat nom snagom, niti na kišu, koja je bila veoma hladna. Tada je jasno videla da su te dve prilike što su joj se sada pribliţavale, u stvari, dve devojčice. — Ulazite! — rekla je, kad su se pribliţile, pokazujući rukom na otvorena vrata svog automobila. — Nikada ne ulazimo u kola ne poznatih osoba — rekla je jedna devojčica, odmahujući glavom. — Čak ni kada su te nepoznate osobe ţenskog pola — dodala je druga. — Ako smesta ne uĎete i ja ću uskoro biti isto tako mokra kao vi — rekla je Meri tonom, kojim je razgovarala sa pacijentima sa kojima je bilo teško izlaziti na kraj. Kod pacijenata to uvek imalo uspeha. Tako je bilo i ovoga puta. Devojčice su ţurno ušle. I Meri je poţurila da se skloni pod zaštitu svojih kola. Kada se okrenula prema zadnjem sedištu, ugledala je par krupnih smeĎih očiju, i još jedan par, isto tako, krupnih ali plavih kao safiri. — Zar vozite kola u toj beloj uniformi? — upitala je jedna devojčica. Meri je tek sada shvatila da ima na sebi uniformu. Jednostavno, za boravila je da se presvuče. U stvari, toliko je ţurila da izaĎe iz bolnice, da je potpuno zaboravila kako je obučena. Osim to ga, ţelela je da se vrati kući, pre nego što padne mrak, pa je i to, valjda, doprinelo da bude tako smušena. — Znate, kad vidim tu uniformu, ja se odmah setim injekcija — rekla je plavooka devojčica. — Sva se najeţim. Nadam se da ne nosite injekcije sa sobom. Za svaki slučaj ćemo se potruditi, da budemo mirne i da vam ne smetamo.

31 Meri se nasmejala. Prvi put posle nekoliko dana. — Ţao mi je, ako sam vas uplašila. Ja, doduše, često dajem injekcije, ali samo u bolnici. Jer, kao što vidite po uniformi, ja sam medicinska sestra. — Ne volim da idem u bolnicu — rekla je jedna devojčica. Meri je pogledala. — Ako odmah ne preduzmemo nešto, brzo ćete se obe naći tamo. Devojčice su se pogledale, a Meri je nastavila: — Uzmite ove peškire i dobro se istrljajte. Treba da budete sasvim suve. Bolje je sprečiti, nego lečiti. Devojčicama nije bilo potrebno mnogo govoriti. Uz kikotanje i sašaptavanje, počele su da se trljaju peškirima, koje im je pruţila Meri. — Zaista ste ljubazni — izjavila je nekoliko minuta kasnije, plavuša. Merinom paţljivom pogledu, ni šta nije promaklo. — Jeste li vi bliznakinje, ili roĎake? — pitala je. Mada je jedna bila plavuša, a druga smeĎa, devojčice su bile toliko slične, da je to prosto bilo neverovatno. Izgledale su kao da ima ju oko dvanaest godina. — Bliznakinje smo, ali ne identične — rekla je vaţno devojčica smeĎih očiju. — Imamo dvanaest godina. Baš smo bile zauzete razgledanjem okoline, kada je počela bura. — Ona se zove Šeron, a ja Sali — rekla je plavuša. — Ovamo smo se doselile nedavno. — Jedna gospoĎa nam je rekla da je okolina divna. I bila je, sve dok ova oluja nije počela. Meri ih je sa zadovoljstvom slušala. Njihovo brbljanje joj je otklanjalo paţnju sa stvari o kojima baš nije ţelela da razmišlja. U jednom trenutku se trgla, shvativši da je bura prestala. — Nevreme je prošlo — rekla je devojčica. — Recite mi gde stanujete. Odvešću vas do kuće. — To je vrlo ljubazno od vas, ali moţemo i da pešačimo — rekla je Sali. Ali, Šeron nije ţelela da rizikuje.

32 — Stanujemo u prvoj vili sa leve strane — rekla je brzo. — U stvari, nisam sasvim sigurna u to. Mi smo juče došli ovamo. Ali, to nije vaţno. Na kući je natpis „Vila Fern“. Tako se ne moţemo prevariti. Osim toga, obojena je crveno. Meri je pokrenula automobil i dok je vozila, razmišljala je o ovim devojčicama. Samo što je skrenula iza jedne okuke, pretekle su jedna kola. MeĎutim, posle izvesnog vremena ona su se zaustavila na drumu. Uz njih je stajao jedan čovek. — Tata! — uzviknule su devojčice uglas. — Kasni kao i obično — primetila je Šeron. Sali je dotakla Meri po ramenu. — Molim vas, zaustavite kad doĎemo do njega. On je divan, mada je često tako nespretan. Meri se nasmešila kada je začula veseli kikot iza sebe. Odavno se nije osećala ovako prijatno. Čovek je stajao naslonjen na autmobil. Tek kad su se sasvim pirbliţili, Meri je videla da je visok i snaţan. Bio je obučen u kišni mantil i imao je šešir na glavi. Zaustavila je kola sasvim kraj njega. — Dobar dan — rekla je, otvorivši prozor sa strane. — Vaše devojčice su kod mene. Vi ste nas si gurno primetili? — Nisam. Kola su mi otkazala. — Onda uĎite, pa ću vas sve odvesti kući. Mislim da nismo daleko. Tek tada je primetila da je čovek bio veoma privlačan. Imao je divan, topao osmeh i najlepše oči, koje je ikada videla kod jednog muškarca. On se osmehnuo i malo joj se naklonio. — Veoma sam vam zahvalan — rekao je, a njegov osmeh je otkrio niz savršenih belih zuba. — Samo, na jedno niste mislili. Ja sam prilično krupan čovek, a vaša kola su mala. Ali, za vas su, naravno, dovoljna. Meri je pocrvenela. — Ne brinite, moja kola će izdrţati. — U redu, pokušaću da budem što manji — rekao je čovek, a kada je ušao, kola su se zaljuljala.

33 — Ne ţelim da budem neučtiv, ali, osećam se kao losos, koji je nekom greškom dospeo u konzervu za sar dine. — Manje dišite dok ne stignemo — rekla mu je Meri. A zatim je dodala preko ramena. — Drţite palčeve, devojčice. Devojčice su se zakikotale. — One kao da ništa drugo i ne znaju, nego da se smeju sve vreme — rekao je čovek, smejući se i sam. Meri kao da je malo ţivnula. Kao da se povratila iz depresije u kojoj je bila poslednjih dana. Poţelela je da što duţe sluša taj prijatan, topao glas, ali je znala da mora da se skoncentriše na voţnju. Ipak, u jednom trenutku se zapitala, kako bi on izgledao bez tog šešira, širokog i opuštenog oboda, koji mu je prilično smešno sta jao, ali je sigurno dobro štitio od kiše. Kao da je pročitao njene misli, čovek je podigao ruku i smakao še šir sa glave. Meri je samo letimice iskosa, bacila jedan pogled na njega. Ugledala je odsjaj crvenkaste ko se i učinilo joj se da su mu crte lica vrlo prijatne. — „Vila Fern“ je sa leve strane, zar ne? — okrenuo se čovek. — I smesta da ste otišle u kupatilo. Topla voda vam neće biti na odmet. — Dobro — rekla je Sali. — O hoću da ostavite kupatilo onako, kako ga zateknete. Sve da bude na svome mestu. Zatim, obucite toplo odelo, pa ćemo popiti čaj Moţda bi gospoĎa... — Ona je midicinska sestra — rekla je Šeron. — To ne znači da joj se ne kaţe gospoĎa — nasmešio se čovek. Zatim se obratio Meri. — Vreme je da se i nas dvoje upoznamo. Do duše, vi još niste upoznali moje kćerke sa njihove dobre strane, ali, kada se malo urede, mogu da budu sasvim pristojne. Meri je u tom trenutku skrenula kola prema putu za vilu. Uskoro se pred njima ukazala gvozdena kapija. — Moje prezime je Kirk. Meri Kirk. Radim u bolnici kao medicinska sestra.

34 — A ja se prezivam Dan — rekao je čovek i malo se nakašljao, pogledavši nekako čudno u Meri. — To je škotsko prezime, čini mi se — promrmljala je Meri. U sledećem trenutku zaustavila je kola ispred kuće. Otvorila je vrata i izašla iz kola. Stvari su se odvijale veoma brzo. To baš nije bilo uobičajeno u Engleskoj u kojoj ljudi prilično pate od ceremonijala. Sa druge strane kola, vrata su su se, takoĎe, otvorila i čovek se s mukom izvukao. — Kakvo olakšanje — rekao je uzdahnuvši. — Ponovo mogu da se ispruţim. Hajde devojčice! Poţurite u kuću! Zastao je malo, a onda se ponovo obratio Meri. — Radovao bih se, a i devojčice, kada biste ručali sa nama. Tako bismo imali vremena da vam se zahvalimo. Meri je oklevala, ali ne predugo. Znala je jedino da su joj svi troje simpatični, a drugo da za to vreme bar neće razmišljati o Brju su i o budućnosti, koja joj nije izgledala nimalo ruţičasta. — Sa zadovoljstvom — rekla je, prihvatajući poziv. — Hvala, vam, gospodine Dane. Dan? Tek kad je ponovo izgovorila to ime ona se trgla. Da, negde ga je već čula. I to vrlo skoro, bila je sigurna. Sasvim sigurna. Pokušala je da se seti. Onda joj je sinulo. Pa, da, to je lično novi hirurg, koji je došao da zameni Mofata. Čovek, koji je dobio mesto na koje je reflektirao Brjus. Sada je znala, da će za manje od mesec dana ovaj čovek preuzeti kliniku u kojoj je i ona radila. — Rodni Dan — rekao je čovek, kao da je shvatio tok njenih misli. — Izgleda da ste se setili, sestro. Ali, molim vas, sada ne moramo da se pridrţavamo bolničkog protokola. Sad nismo na duţnosti. Dakle, dobro došli u „vilu Fern“, gospoĎice Kirk. Potpuno zbunjena, Meri je prešla prag. Bliznakinje su utrčale ispred njih i gurajući se, uletele su u jednu prostoriju, na kraju hodnika iz koje je se nešto kasnije čuo šum vode i zapljuskivanje.

35 Ona i doktor Dan su ušli u prostranu i ukusno nameštenu dnevnu sobu. Tek tada ga je dobro pogledala. Bio je zaista veoma privlačan. — Imali smo sreću da dobijemo ovu vilu. Mislim, kuća je sasvim nameštena. Vlasnik je otputovao u Australiju. Ţeleo je da izda stan nekome, ko će paziti na kuću i sve drţati u redu. — To se retko dobije tako brzo. — Da, ni ja je ne bih dobio, da sam umesto kćerki imao sinove. U svakom slučaju, uslovi su bili veoma dobri i ja sam zadovoljan što smo uspeli da se smestimo ovde. — Zaista je vrlo prijatno — prošaputala je Meri, osetivši se nekako zbunjena prisustvom ovog čoveka čim je saznala da će joj biti šef, nkako nije uspevala da se opu sti. — Nego, sedite vi, dok ja ne skoknem do kuhinje da nešto pripremim. Nadam se da vam neće smetati da ostanete malo sami? Meri je samo klimnula glavom, a Dan je nestao u kuhinji. Razgledala je malo sobu u kojoj se nalazila. Razmeštaj i izbor stvari učinjen je zaista sa mnogo ukusa. Soba je imala neku svoju posebnu atmosferu, a Meri je to cenila. Za to vreme, u kuhinji, Rodni Dan je spremao filete lososa na buteru. Nije dugo potrajalo i on se vratio u dnevnu sobu. — Znate, ponekad moram sam da pripremim jelo. Doduše, imamo jednu ţenu, ali ona dolazi samo tri puta nedeljno. Zatim su prešli u trpezariju. Dok su sedeli za stolom, Meri je pokušavala da smisli, na koji način da postavi pitanje, koje joj se nametalo i koje je mnogo interesovalo. Konačno se odlučila. — Nešto sam ţelela da pitam, doktore. U stvari, više sam ţelela da vam kaţem — počela je. — Reč je o doktoru Brjusu Krejgu, našem hirurgu. On je, sigurno zna te, konkurisao na mesto, koje ste vi dobili. Moţda nije dobio to mesto zato što nije imao dovoljno iskustva. Ali, ţelela sam da vam kaţem, da je on zaista dobar, lekar i odličan hirurg. — Imaću to na umu. A što se iskustva tiče, ono će doći sa godinama. Ako čovek voli posao ko jim se bavi, iskustvo će već doći. O tome ne treba brinuti unapred.

36 — Ja... Nisam mislila... počela je da muca Meri. Ali, on se osmehnuo. — Ako čovek ne uspe u prvom pokušaju da dobije ono što ţeli, to ne treba da ga obeshrabri. Pogotovu ako je mlad. Mladom čoveku se ukazuje mnogo prilika u ţivotu. I doktor Kejg će ih još ima ti, ubeĎen sam u to. Merino srce je zadrhtalo. Ovo je zaista bilo rečeno vrlo ljubazno. Pitala se samo, kako li će se Brjus ponašati prema ovom čoveku. Da li će se slagati s njim. Da neće, moţda, osećati neku odbojnost prema Rodniju Danu. Bilo je dobro što su ih u toj diskusiji prekinule devojčice, koje su se upravo pojavile iz kupatila. Meri je pokušala da sakrije svo je iznenaĎenje. Devojčice su se doterale i izgledale su kao dve lut ke. Morala je da im kaţe: — Kako vas dve lepo izgledate! Na licima devojčica zablistao je šeretski osmeh. Očigledno, bile su zadovoljne komplimentom. Ručak je uskoro bio na stolu i devojčice su svojski prionule. Bilo je pravo zadovoljstvo posmatrati ih. Vreme je prosto letelo. To je Meri shvatila, tek kad je mahinalno bacila pogled na sat. — Oh, treba da idem. — Moram da odnesem stvari jednoj pacijentkinji. Danas je izašla iz bolnice i zaboravila je da ponese... Rodni je pokušao da je zadrţi još malo, ali ona je odbila. — Znate, ljudi koji su tek izašli iz bolnice lako mogu da se uzbude, a to ne bi bilo dobro. Mislim, nema potrebe za to, kad sam već pošla. Devojčice su joj se ponovo zahva lile, a kad se pozdravljala sa Rodnijem, učinilo joj se da je on zadrţao njenu ruku duţe, nego što je bilo potrebno. — Drago mi je što sam vas upo znala — rekla je Meri, ulazeći u svoj automobil. Jedino nije mogla da shvati, za što joj je srce tako uzbuĎeno tuklo. Valjda je to zato, što će mi on us koro biti šef, pomislila je. Znala je jedino da će od trenutka kada on bude preuzeo bolnicu, morati da pazi na svoje ponašanje. Njihov odnos će morati da bude strogo poslovan. Zanimalo je samo kako će on videti bolnicu „Melhevn“.

37 Nasmešila se kada je pomislila kako će ovaj privlačni čovek izazvati uzbunu meĎu ţenskim svetom u bolnici. I sama je morala da prizna, da je nije ostavio ravnodušnom. Samo, nije znala da kaţe, da li je to bilo zbog načina na koji je govorio, ili iskričavog pogleda njegovih lepih očiju. Kada su se njena kola izgubila u daljini, Rodni je sa kćerkama ušao u vilu. — Ona je vrlo lepa, zar ne tata? — pitala je Sali. — Jeste. I vrlo je prijatna. — I ostale su bile prijatne, tata. Ali samo na početku. Posle se ispostavilo da nisu takve, kakve su izgledale — rekla je Šaron. — Nisi u pravu. Ona je drugačija — insistirala je Sali. — Zar nije bila ljubazna. Zaustavila je kola i izašla na kišu zbog nas. A ne moţeš da kaţeš da je u tom trenutku znala ko je naš otac. Rodni se veselo nasmejao i zagrlio svoje kćerke, uvodeći ih u kuću.

38

6. Meri je imala slobodan dan. Baš se bila probudila, kada je čula kucanje na vratima svoje spavaće sobe. — Da — javila se, pomislivši ko bi to mogao da bude. U ovoj njihovoj kući, svi su se poznavali, jer su zajedno radili, pa gotovo niko i nije zaključavao ulazna vrata. Tim pre što se zgrada nalazila u krugu bolnice i teško da bi neko sa strane mogao da uĎe neprimećen. Pomislila je da je dobro, što neko dolazi. Inače bi se ona opet mučila razmišljanjima o svojoj situaciji sa Brjusom, iako je znala da više nema nikakve šanse da se njihov odnos promeni. U sobu je ušla Nen Kruden. Bila je u uniformi i nosila je posluţavnik sa dve šolje kafe i jednim tanjirićem na kome se nalazio biskvit. — Jedanaest sati je, draga moja. Mislila sam da će ti prijati malo kafe. Doduše, moraćeš da se zadovoljiš biskvitima. Nisam imala vremena da spremim nešto drugo. Ipak, drago mi je što vidim, da si se malo povratila. Mislim da će to doprineti da prestanu one priče. — Kakve priče? — Pa to, da si prekinula staru ljubav i već počela da juriš za novom. — Ne razumem te, Nen. Nen se nasmešila. — Pa, priča se da tvoj odnos sa Brjusom više nije onakav, kakav je bio ranije. Kaţu da je sve to zbog toga što on nije dobio ono mesto. Osim toga, neki kaţu da te je Jan dopratio kući i poljubio te. Meri se nasmejala. — Znači, tako... Istina je meĎutim, u tome da oni greše u obe stvari. — Odakle im onda takav zaključak? Mora da je nešto, ipak, bilo? — Zašto ne pitaš Brjusa, ili Jana? — Oh, ko bi se usudio da pita Brjusa? On ovih dama liči na razdraţenog medveda, koji samo čeka pogodan trenutak da napadne. Meri je mehanički uzela jedan biskvit. Izgleda da situacija sa Janom ne interesuje mnogo Nen, pomislila je. Ali, nije znala šta bi sad trebalo da kaţe.

39 U stvari, bilo je najneprijatnije što, kad priče počnu, narastu do neslućenih razmera i Meri je pomislila da bi bilo dobro da ih zaustavi na samom početku. Samo, nije znala kako. Dobro je poznavala takve stvari. Znala je kako te priče mogu da joj naškode. Tek tada se setila da ona nikada i nikome nije pričala o svom odnosu sa Brjusom. Osim toga, uvek su pazili da ih niko ne vidi i pitala se, kako je cela stvar, ipak, procurila. Sada joj je bilo drago što nikome nije pomenula da je srela Rodnija Dana. Kako bi tek počele da kolaju priče, da su to znali. Nen je prišla prozoru i progovorila, ne okrećući glavu. — Znaš, rekla sam tim tračerima šta mislim. Nisam se nervirala, ne. Kao što znaš, mene nikad niko nije mogao da izvede iz takta. Moţda je to zato, što ja ţelim samo ono što znam da mogu da dobijem, pa se nikoga ne plašim. Zastala je i malo pocrvenela. — Znaš... sećaš li se, jednom sam ti rekla kako bih volela da se udam za hirurga. Taj čovek postoji... Ovaj... da li bi tebi smetalo, kada bih ja počela da izlazim sa Brjusom Krejgom? On je divan čovek. Znaš, on ţeli da izlazi sa mnom... Danas nije na duţnosti, pa... Meri se učinilo da se cela soba okrenula oko nje. A ona sama, kao da je počela da propada nekud u dubinu. Morala je da se dobro napregne da bi ostala mirna i da se na njoj ne primeti koliko je iznenaĎena. — Kako moţeš da budeš tako smešna, Nen — najzad je uspela da kaţe — i da od mene traţiš dozvolu, da izlaziš sa Brjusom? Pa, on nije moje vlasništvo. Samo ti izlazi. Ţelim ti da budeš srećna. Ali, pazi da se ne zaljubiš jako. Nen je za trenutak izgledala iznenaĎena, ali su njeni sopstveni planovi izbrisali nelagodnost, koju je osetila u prvi mah. Prešla je preko sobe i dotakla Merinu ruku. — Uvek si bila iskrena, Meri. Ti, uvek igraš čisto, ne varaš, niti izvodiš nešto. Meri se malo bledo osmehnula. — Oh, mislim da je ţivot, zaista, divan — oduševljeno je uzviknula Nen. — A za budućnost... mogu samo jedno da zamislim.

40 Meri joj je potapšala ruku. — Ja ţelim da svako bude srećan — rekla je. — Molim te da me ne shvatiš pogrešno. U stvari, ja samo ţelim da izlazim sa Brjusom — rekla je Nen brzo, a crvenilo joj je oblilo obraze. Meri je pogledala bolje i učinilo joj se da je njena prijateljica malo zbunjena. Potpuno te razumem, draga moja — rekla je da je ohrabri. — Potpuno te razumem. Mislim da to niko ne bi mogao da ti zameri. Ja ti, zaista, ţelim sreću. Nen se skoro zagronula, progutavši gutljaj kafe. — Ne znam zašto, ali osećam da bih mogla da vrištim — rekla je. — Moram da se umijem hladnom vodom, da se malo smirim. Ustala je i pošla u kupatilo. Tek tada Meri je osetila kako su osečanja počela da joj naviru. U grudima je počelo da je guši i osetila se tako bespomoćnom, da nije znala šta da preduzme. Jedno je jedino bilo jasno, Nen je nameravala da izlazi sa Brjusom, a to sigurno ne bi mogla, ako on ne pristaje. Ne, to nije htela da poveruje. Nije ţelela da prizna, da je definitivno izgubila Brjusa. I zašto? Ona nije učinila ništa, što bi ga navelo da se tako ponaša. Čula je kako je Nen završila umivanje u kupatilu i prinudila sebe da se smiri. Najgora stvar na svetu bi bila da sada ispadne smešna pred devojkom, koja joj preuzima momka. Odlučila je zato da ćuti i da posmatra kako Nen osvaja Brjusa. Moţda to nije drugarski, moţda je surovo, ali, niko nije vodio računa ni o njoj. Nen je izašla smirenija. Izgledala je kao da je obavila neki posao za koji je mislila da će biti sasvim bez uspešan. Uzela je posluţavnik sa šoljicama i nasmešivši se, klimnula glavom svojoj prijateljici. Izgledala je veoma zadovoljna, kada je izlazila iz sobe.

41

7. Meri je tek tada spustila osećanjima na volju. Ustala je iz kreveta sva smušena i pošla u kupatilo. Prosto nije mogla da se skoncentriše na najosnovnije radnje, koje je trebalo obaviti. Sipala je previše soli za kupanje u kadu, peškir joj je pao u vodu, a vodu je rashladila više nego što je trebalo. Kada je najzad uspela da se savlada, legla je u kadu, naterala sebe da se opusti i da sredi misli. Sudeći po pričama o kojima joj je govorila Nen, ispalo je da je ona napustila Brjusa zato što je on izgubio Mofatovo mesto. Dobro, to je još mogla da svari. Iako su ona i Brjus krili, neko je, ipak, mogao da ih vidi zajedno u klubu... čak da ih često viĎa. Osim toga, njihov rastanak pada u vreme kad on ne dobija mesto, koje je očekivao. Ali, ko je izneo priču da se ona ljubila sa Janom? Ko je to mogao da kaţe, kad u tome nema ni trunke istine? Oči su joj se suzile, a usne stisnule, kada je pomislila pa dan, koji je pred njom. A danas je nje slobodan dan. Kako se ranije radovala tim danima. Uvek je umela da ih provede prijatno. Ali sada... sada nije znala šta da počne. Znala je jedino da će se taj dan pretvoriti u moru, ako ostane ovde, kod kuće. Kakva sreća što je kupila kola; pomislila je. Sada bar nije vezana za ovo mesto. Moći će da izaĎe iz ovog kruga, gde je svaki kutak podseća na nešto što je izgubila. Zahvaljujući kolima, moći će da pobegne odavde, da se malo oslobodi razmišljaj nja o stvarima, koje su sada za nju potpuno beznadeţne. Nameravala je da prvu poĎe nekud na ručak. Sela je u kola i krenula. Ali, na jednom uglu je ugledala izlog najveće prodavnice u gradu i nešto joj je zapalo za oko. U izlogu prodavnice na veoma vidnom mestu bio je izloţen jedan veoma lep komplet za golf.

42 Zaustavila je kola i ušla u prodavnicu. Isprobala je odelo. Stajalo joj je izvanredno. Ispisala je ček i zamolila prodavca da paket ostane kod njega a ona će navratiti kasnije, jer bi iz kola neko mogao da ga ukrade. — Samo, izvolite — bio je ljubazan prodavač. Da bi malo podigla sebi moral, odlučila je da ode na ručak u neki ekskluzivni restoran. Odlučila se za onaj u hotelu „Tauer“. Šef sale je ugledao čim je ušla i poţurio joj u susret, On je već poznavao, jer je bio njen pacijent. — Dobro došli, sestro — pozdravio je. — Da li moţda, traţite nekoga? Mogu li da vam pomognem? — Samo ţelim da ručam. Da li biste mogli da mi pronaĎete neki sto, odakle bih mogla da imam lep pogled? Poţelela sam da malo izaĎem meĎu ljude. Šef sale je rekao ljubazno: — Drago mi je što mogu da vas ugostim. Izvolite, poĎite Samnom, sestro. Meri je pošla za njim prema trpezariji. U ovom restoranu se uvek oesćala prijatno. Nekako domaće. Valjda zato što je odavno dolazila ovamo. Osim toga, to je bilo jedno od retkih mesta, na koja je dolazila sa Brjusom. S izuzetnom paţnjom, šef sale je odveo do jednog stola za dvoje i povukao stolicu, da bi ona sela. Za trenutak, njen pogled je pao na stolicu preko puta nje i to je podsetilo da je sami. Skrenula je pogled. Nije ţelela da se podseća na svoju usamljenost i da je mogla, najradije bi zamolila šefa sale da ukloni onu stolicu. Udahnula je duboko vazduh da bi se smirila i klimnula glavom setu sale u znak zahvalnosti. On se diskretno naklonio i udaljio od stola. Znala je da će se uskoro vratiti sa jelovnikom i da će joj pomoći, da izabere najbolji meni. Meri se malo osvrnula oko sebe. Kao da je privlači neka tajanstvena sila, pogledala je u ugao preko puta nje. Nije joj još ni doprlo do svesti, a jedan par smeĎih očiju, uhvatio je njen pogled.

43 Prvih nekoliko trenutaka, Meri nije mogla da shvati. A onda se setila. Pa, naravno, to je bio Rodni Dan, novi hirurg. Gotovo istovremeno kad se ona njega setila, on je ustao, prišao joj, mahnuvši joj rukom u znak pozdrava. — Jeste li sami, sestro? — upitao je. Klimnula je glavom. — Jesam — procedila je, a nešto od njenog samopouzdanja, kao da je splasnulo. Onda je promrmljala nešto o tome kako je u poslednjem trenutku mogla da izaĎe sama, jer.., jer je... i tako dalje. Ni sama nije znala, šta je dalje rekla. — Onda imam sreću. Hoćete li da mi se pridruţite, ili mogu ja da preĎem za vaš sto. Još nisam ništa poručio. Osmotrio je njen sto i poloţaj na kom se nalazio. — Moj sto je na malu direktnijem mestu — rekao je. — Osim toga, malo je veći. Meri nije imala ništa protiv da preĎe za njegov sto. Još pre svega par minuta bila je usamljena, i osećala se kao opustošena. Zato će joj lepše biti da ruča u društvu, pomislila je i samopouzdanje je počelo da joj se vraća. Rodni joj se nasmešio, kada su seli za sto. Još od onog dana kada sam vas sreo prvi put — počeo je — nisam mogao, a da ne postavljam izvesna pitanja sebi. Prosto nisam mogao da verujem, da u jednoj ovako zabitoj bolnici postoje i sestre lako šarmantne i tako... Prekinuo ga je kelner, koji je baš u tom trenutku prišao njihovom stolu i stavio u vazu tri izvanredno lepe ruţe. — Ove ruţe su za najlepšu devojku u Melhevnu — rekao je Rodni. — Za medicinsku sestru sa najboljim srcem. Meri je bila dirnuta, a oči kao da su joj se malo zamaglile. Rodni je malo začuĎeno podigao obrve, kao da je ţeleo da pita, zašto je tako uzbuĎena ali prišao je glavni kelner i doneo jelovnik. Rodni ga je paţljivo pregledao, a onda je predloţio Meri da odabere ručak.

44 Ispostavilo se da su oboje ţeleli isto. Na kraju u se sloţili da vino bude belo. — A gde su vaše simpatične devojčice? — zapiitala je Meri. Rodni se nasmešio. — Ja mnogo volim svoju decu — rekao je — ali smatram da one ne moraju da budu uz mene u svakom trenutku. Pogotovu što imam da obavim još neki posao. — Da li traţite nešto? Moţda mogu da vam pomognem. Ja dobro poznajem ovo mesto. — Pokušavam da pronaĎem neku kuću u gradu. A to nije lak posao, sestro. Obišao sam ceo grad i pravo da vam kaţem, ne mogu čudom da se načudim ovim ljudima. Toliko nemaju smisla za posao. Meri ga je začuĎeno pogledala, a on je nastavio: — Znate li onaj zamak severno od grada? — Znam. — Pa, to je izvanredna graĎevina i svojevrstan spomenik. Kad bi se samo neko setio da ga uredi, mislim da bi turisti pohrlili sa svih strana. A da li se neko postarao za to? Nije. Prosto ne mogu to da razumem. Meri nije ništa odgovorila, samo se nasmešila. Valjda i zato što ga nije bogzna kako ni slušala. Upravo je razmišljala, kako bi šef sale mogao da kaţe kuvarici da se supa ne pripravlja tako, kako je to ona učinila. — Iako znam da to nije lako, posle ručka ću, ipak, nastaviti da traţim kuću u gradu. Tko zna. Moţda ću se na kraju odlučiti i da iznajmim onaj zamak. Pošto je onako zapušten, pretpostavljam da ne bi bio skupo. A ja posle mogu polako da ga dovodim u red. Mislim da bi bilo dobro da ga pogledam još jednom. Samo, trebalo bi da povedem i kćerke. Moţda će one pronaći u njemu nešto, što ja nisam uspeo. Meri ga je zainteresovano pogledala. — Još nikad nisam razgledala kuće — promrmljala je uzbuĎeno. Rodnijeva kola, koja su stajala ispred hotela bila su nešto zaista impresivno. To nisu bila ona kola, koja je videla na drumu, kad ga je upoznala. Pomislila je da mora da su veoma skupa, jer je njihova elegantna linija bila nešto, što se nije često viĎalo u Melhevnu.

45 Malo ih je zagledala, a onda se zapitala koliko bi joj trebalo da radi za jedna takva kola. — Brza su, ekonomična i udobna. To su zaista izvanredna kola — rekao je Rodni u odgovor na njen zadivljen pogled. Meri je klimnula glavom. — A osim toga, ostavljaju i izvan redan utisak, zar ne? Rodni se nasmejao. A kad su seli u kola, odmah je započeo razgovor o Piteru Mofatu. — Pre nekoliko dana sam razgovarao s njim. On je fini čovek, ali mi izgleda kao neki osobenjak. U mnogim stvarima pogledi su mu čudni. Predloţio mi je da izaĎemo ovamo na ručak. A ja sam izabrao današnji dan, jer sam znao da on danas ruča u bolnici. Meri se osetila malo nelagodno. — Doktor Mofat je vrlo dobar čovek — promrmljala je. — Da, moţe biti. Doduše, ja sam s njim razgovarao naviše o poslovima. Čini mi se da je dobar stručnjak. I onaj Krejg, izgleda, da ima dosta znanja. Ali, čini se da je mnogo pod Mofatovim uticajem. — Doktor Mofat je veoma cenjen kao hirurg. Odličan je. Smatram da će on još mnogo toga učiniti, kad... — prekinula je, jer nije htela da govori o stvarima, koje je smatrala ličnim i o kojima je mogao da govori samo sam Mofat. Rodnijeve ruke su nehatno drţale volan, ali se osetila radoznalost u njegovom glasu, kada je progovorio: — Zanima me kakva vas to osećanja vezuju za starog Mofata? Meri se glasno nasmejala. — Baš nikakva. Poţelela je da mu kaţe da je u ovom trenutku nikakva osećanja ne vezuju ni za jednog čoveka, ali se uzdrţala, smatrajući da su to, ipak, njene lične stvari. Još izvesno vreme su se vozili u tišini, a onda je Rodni zaustavio kola rekavši: — Pa, stigli smo, draga moja. Ta rečenica je trgla iz misli. Ona se bila udubila u nekakva razmišljanja o svojoj trenutnoj situaciji, ali jedino što joj je izgledalo sasvim sigurno bilo je, da joj je veoma prijatno uz njega.

46 Pitala se samo, šta je to on malo pre govorio o svojim kćerima. Ah, da, setila se. Rekao je da će i njih povesti. MeĎutim, njih dvoje su se već našli pred zamkom. Sami. Zamak je stajao na jednom breţuljku, usamljen i mračan. U stvari, njegovi temelji su stajali na jednoj steni, odakle se pruţao izvanredan pogled, na zapenušeno i hladno Severno more. Potamnele zidine ogromnih temelja videle su već mnoge bure i odolevale su mnogim vetrovima, koji su ovamo stizali sa severa. Ta graĎevina, je bila jedna od onih, koje su terale čoveka da razmišlja o svojoj nemoći. Ona je stajala tu nekoliko stotina godina, kao da je juče podignuta, a kroz nju su prošle mnoge generacije od kojih više nema ni traga ni glasa. — Sedamnaesti vek — rekao je Rodni nemarno, a ona se začudila. Njoj je ova graĎevina izgledala mnogo starija. — Čini mi se da mogu da zamislim kako je nekada izgledao ţivot u njemu. Misilm da sam još uvek dovoljno mlada da mogu da zamislim skrivene čari ove graĎevine, a isto tako i da osetim jezu, kad pomislim šta se sve moglo dogoditi iza ovih zidina. — Ali, nadam se da ste dovoljno stari, da biste mogli da izbegnete mnogobrojne zamke i neočekivane tajne prolaze, koji vas mogu iznenaditi meĎu ovim zidinama,— rekao je Rodni prilazeći zamku. Ona je slegla ramenima, a on je rukom pokazao put prema vratima zamka. — Ovde je nekada bila aleja visokih i razgranatih kestenova. Dugo su odolevali burama, ali pre nekoliko godina, kako sam čuo, dokrajčili su ih uragani. Drveće je bilo staro i već iznemoglo. Mislim da je to doprinelo da kuća izgleda ovako sumorno. Pošli su do ogromne gvozdene kapije. Rodni je izvadio ključ iz dţepa i malo kasnije, uz uţasnu škripu, ta su se otvorila. Znači, on je već počeo pregovore oko ovog zamka, pomislila je Meri. Zakoračila je u dvorište zamka i u tom trenutku joj se učinilo da je ušla u neki drugi vek, u vreme, koje je davno prohujalo i nestalo prekriveno tamnim velom zaborava.

47 Zidovi veličanstvene graĎevine, koja se tek sada ukazala pred njima u svoj svojoj lepoti, bili su obrasli bršljanom i raznim drugim puzavicama. Bilo je očigledno da se o tome niko nije brinuo. Divlje ruţe su u bokorima rasle pored zidova, a kamenje, kojim je staza bila popločana, sada je bilo ispreturano i pruţalo je ţalosnu sliku. Bilo je očigledno, da je zamak zapušen, ali je isto tako bilo jasno da bi se uz malo truda i dosta novca sve to moglo brzo dovesti u red. — Ovo bi moglo da se koristi za snimanje nekog filma — rekla je Meri. Jedan trenutak. Rodni je izgledao zamišljen, a zatim je pokazao rukom na baštu. — Bilo bi potrebno da se uloţi dosta truda da se ovaj vrt ponovo dovede u red. Ipak, za taj posao bi trebalo pronaći stručnjaka. — Dobrog baštovana je teško naći. A sigurno je to i dosta skupo. — A to jedan hirurg nije u stanju da plati, zar ne? Meri je iskosa pogledala na Rodnija i videla kako mu se na licu pojavio nestrpljiv izraz. Zaćutala je. Sada su išli jedno pored drugog, ne govoreći ništa. Zašli su u unutrašnjost prostora, koji je nekada predstavljao park. Trava je ovde bila visoka, gusta i meka, ptice su pevale, a more insekata je letelo svuda oko njih. Meri je zastala i pogledala prema zamku. Sada, kada su stajali tako blizu, moglo se videti koliko je graĎevina oštećena. Krovovi na kulama, koje su straţarile na sve četiri strane ovog zdanja, bili su sasvim propali. Prozori su bili u jadnom stanju. Na njima nije bilo nijednog celog okna. Ali, graĎevina u celini, bila je solidno graĎena. U tom trenutku Rodni je uhvatio njen pogled. — Dnevna soba je duga četrdeset stopa, a široka dvadeset — rekao je. — I neuobičajeno je visoka. Ali, izvanredno je ukrašena i sve je sačuvano. Dva kamina od mermera izgledaju kao novi. Meri se nasmejala. Bilo je sve ovo vrlo neobično. — Hajdemo. Ako ţelite da uĎemo unutra, ja nemam ništa protiv. I ja ţelim da vidim kako izgleda unutrašnjost. Sada se Rodni nasmejao.

48 — Drugi put — rekao je. — Ako sada vidite kako izgleda unutra, bićete opčinjeni i nećete moći da izaĎete. Hajde, dajte mi ruku da se vratimo. Nasmejali su se oboje i, drţeći se za ruke, potrčali prema automobilu. Tamo su zastali. On je pustio njenu ruku i odjednom je nestalo čarolije. Mirno su ušli u kola i izvesno vreme su se vozili u tišini. Kada su stigli do glavnog puta, Rodni je zaustavio kola i zavalio se u svom sedištu. Pogledao je devojku pored sebe. — Vi ste vrlo zanimljiva osoba, Mej — rekao je. — Kad sam sa svojim kćerima, osećam se uţasno starim. Ali, kad sam sa vama u društvu, osećam se nekako podmlaĎen, kao da mi je neko izbrisao, bar deset godina. Meri je primetila da ju je nazvao Mej, imenom, kojim ju je, samo ponekad, zvao Brjus. Ipak, nije reagovala. — Da — rekla je mirno. — Sada ne izgledate mnogo stariji od mene, doktore Dane. Ali, sve će biti drugačije, kada budete na svom poslu u operacionoj sali. Tada ćete biti mnogo ozbiljniji i stariji, takoĎe. Rodni je neko vreme sedeo zamišljen. — Molim vas, nemojte razgovarati sa mnom tako zvaničnim tonom. Ţeleo bih da za vas uvek budem prvo čovek, pa tek onda hirurg. Uhvatio je za ruku i nastavio: — Nadam se da nećete imati ništa protiv, da budemo prijatelji. I ne ljutite se što vas zovem, Mej. To me na neki način vraća u mladost. Meri se osetila nekako čudno, kada je shvatila da su njih dvoje, u stvari, u sličnom poloţaju. Oboje su ranije voleli i oboje su izgubili svoju ljubav. Ona je izgubila Brjusa, a on svoju ţenu o kojoj je ona mogla da razmišlja samo maglovito. — Mi smo dva bića, koja su osetila tešku ljubavnu tugu, pomislila je. I oboje čeznemo za ljubavlju. Od toga, do uzajamne naklonosti, nije daleko. — Vi govorite lepe stvari, Rodni — rekla je odjednom. — Rodni! Mislim da je to lepo ime. Nikada ranije nisam upoznala nijednog Rodnija. — Meri se nasmejala, a on se nagnuo prema njoj i dotakao joj obraz svojim usnama. Kao da se trgao, kada je to učinio i brzo se odmakao od nje. To je malo osvestilo i Meri. Ipak je upitala:

49 — Postoji li još neki zamak, koji treba da razgledate? Rodni se trgao. — Zamak? — podigao je obrve. — Ah, lepota ove graĎevine me je potpuno ošamutila. A trebalo je da budem svestan da sam u Melheynu. Nego, da odgovorim na vaše pitanje. Nema više zamaka. Uopšte, u okolini nema nijedne kuće, koja bi mi odgovarala, a ja ne nameravarn da zidam. — Juče sam čula neke koleginice, koje su razgovarale o vašoj vili. Ta kuća me je zaista oduševila. Izgleda da je njen vlasnik bio jednom pacijent naše bolnice. Slušala sam ih šta pričaju, ali nisam pomenula da sam bila kod vas. One su rekle da je vlasnik, u stvari, imao nameru da proda tu kuću. Moţda bi je i prodao, da ste ga zapitali. Rodnijeve oči bljesnuše. — Bi, da sam mu ponudio dosta novca. Ipak, sutra ujutro ću poći da se posavetujem s advokatom. Moţda bih tu stvar mogao da rešim i telegrafski sa vlasnikom kuće.

50

8. Nekoliko dana kasnije, Rodni je poslao telegram vlasniku kuće. Ovaj je odgovorio da prihvata ponudu, ali je odmah zatim stigao telegram, kojim javlja da je odbija. Tek treći telegram je javljao da je spreman da proda kuću, ali ako je Rodni spreman da plati više. Mogao je to odmah da kaţe, a ne da me preseca sto puta, pomislio je Rodni. Da je imao više novca, sigurno bi zakupio zamak. Ovako, nije imao izbora. I posle nekoliko dana, postao je vlasnik „Vile Fern“. Tog dana, Meri je trebalo da ode do svog zubara, na redovnu šestomesečnu kontrolu. Mada se i sama bavila poslom u kome je imala prilike da vidi razine prizore i mada je često bila u prilici da ubeĎuje pacijente da nema razloga da se plaše lekara, sada je morala da prizna sebi, da strepi od susreta sa zubarom. Još od kako su se zajedno zaposlili u bolnici „Melhevn“, ona i Brjus su redovno, zajedno, odlazili na pregled zuba. I uvek su njihovi odlasci bili ugovarani za tri sata posle podne. To je već postalo uobičajeno. I sada, Meri je zamišljeno posmatrala svoj zdravstveni karton. Pitala se, da li je Brjus već bio kod zubara i da li će ona ikada uspeti da zaboravi na svoju prvu ljubav? I kako će se sresti, ako on bude kod zubara? Odlučila je zato da prethodno telefonira i da se kod deţurne sestre u zubnoj ambulanti raspita ima li mnogo pacijenata za to popodne. Moţda će sestra pomenuti Brjusovo ime. — Ah, baš je dobro što ste se javili, sestro Kirk — rekla je sestra. — Doktor Neirn u tri sata treba da primi jednog pacijenta, koji je prilično hitan slučaj. Vi biste mogli da doĎete oko pola četiri. Baš je dobro što ste se javili. Znači, pola sata kasnije. Meri se pitala, da li će Brjus doći kasnije, nego obično. Htela je da pita, da li danas radi i drugi zubar. Ali, znala je da to nema smsila. Ona je prijavljena kod doktora Neirna i trebalo je da čeka da je on primi, makar se i mimoišla sa Brjusom.

51 Tog dana, Rodni je pozvao da večera s njim. Ona je to odbila, rekavši da bi mogla da se zadrţi kod zubara, ako bude trebalo da popravi neki zub. Naravno, ona je znala da za takvu intervenciju nije mnogo verovatno da će biti potrebna, imala je odlične zube. Odbila ga je, iako ni sama nije znala zašto. Rodni joj je bio simpatičan, ali joj se činilo da je prenagao u nekim situacijama. Ţelela je da se malo distancira i da malo razmisli o svemu. — Nazvaću vas večeras — rekao joj je, ipak. Ali, Meri je sva bila zaokupljena idejom da bi danas mogla da sretne Brjusa van svog odeljenja i da bi uspela da porazgovara s njim. Stvari, konačno, moraju da se srede, pomislila je. Paţljivo se obukla, sela u kola i krenula prema zubnoj ambulanti, koja je bila malo udaljena od bolničke zgrade. Ona i Brjus su uvek parkirali kola na odreĎenom mestu. Srce joj je zaigralo, kada je ugledala njegov crveni sportski automobil na trotoaru ispred ambulante. A zatim... osetila je kako joj nestaje dah. Na sedištu pored vozačevog, sedela je jedna devojka. Mora da je čekala Brjusa da izaĎe od lekara. Devojka je sedela zavaljena u sedištu, ali čim je prišla svojim kolima, Meri ju je prepoznala. Bila je to Nen Kruden. Meri je osetila kako joj suze naviru na oči. Činilo joj se da će zaridati i trebalo joj je mnogo truda da se savlada. Jedva je nekako uspela da se sredi, i uĎe u ambulantu. Srce joj je ludo kucalo, dok je otvarala vrata čekaonice. Brjus nije bio tamo. Sela je na stolicu, pitajući se kod kojeg zubara je ušao. Ali, tog trenutka otvorila su se vrata ordinacije i doktor Neirn ju je pozvao da uĎe. Sela je na stolicu i odsutno slušala pohvale, koje je doktor davao njenim zubima. Sve je bilo u savršenom redu. MeĎutim, nju je zanimalo nešto sasvim drugo. Kroz otvoren prozor ordinacije, ugledala je Brjusa kako je strčao niz stepenice i uputio se svojim kolima. Nešto je veselo govorio Nen Kruden.

52 Meri se činilo da se sva skamenila. Osetila je kako je toga časa nešto umrlo u njoj. Ustala je mehanički, sa stolice i razvukla usne u osmeh, ne shvatajući zapravo ni reč od onoga što joj je govorio zubar. Znači, Brjus je nju potpuno zaboravio, shvatila je. Isto tako, morala je da shvati da i ona mora da zaboravi njega. Smešila se tuţno, dok se vraćala prema bolnici „Melhevn“. Sudbina se gorko poigrala s njom. Ili je, moţda, skrenula sa pogrešnog puta? Ako Brjus nije bio pravi čovek, onda je to i bolje. Ali, ko bi onda mogao da bude? Moţda bi bilo bolje da se zainteresovala za Jana? Ili, moţda... A zašto ne, za Rodnija Dana? Zasada nije mogla da bude sigurna, šta je njega navodilo da se interesuje zanju, a o svojim osećnjima trenutno nije bila u stanju da razmišlja. U stvari, ona je bila tupa za sve, što se dogaĎalo oko nje. MeĎutim, kada ju je kasnije toga dana, Rodni ponovo nazvao i pitao je, hoće li da izaĎe s njim, prihvatila je oberučke. To veče on je bio neverovatno paţljiv prema njoj, kao da je osećao šta joj se dogodilo. U njegovom ponašanju bilo je nečega što je nedvosmisleno govorilo o njegovim osećanjima prema njoj. I ona je znala, ako ovako nastavi, neće dugo moći da se odupre tim osećanjima.

53

9. Probudivši se iz dubokog sna, Meri je instinktivno pogledala na. sat pored svoga kreveta. Prilično je kasno. Na raspolaganju je imala samo pola sata da se istušira, obuče i, ako ugrabi još malo vremena, doručkuje. A zatim da sjuri na posao. Protresla je glavom da bi se rasanila. Tada su joj kroz sećanje prohujali dogaĎaji proteklih dana, Kao na filmskoj traci. Kako je samo pre mesec dana bila sigurna da je za nju sve rešeno. Ona je volela Brjusa i, u svom neiskustvu, nije mogla da pretpostavi, da će on tako lako otići drugoj. Još manje je mogla da pomisli na će se i ona zainteresovati za drugog čoveka. A sada? Nije više ni u šta mogla da bude sigurna. Sinoć je izašla sa Rodnijem. On joj se dopao, ali morala je da prizna sebi, ništa više od toga nije osećala za njega. Neki tup bol prostrujao je čitavim njenim telom. Pitala se, kako je samo mogla da bude tako glupa i da pomisli da je Brjus već potpuno i definitivno njen. Kako joj ranije nije palo na pamet, da bi mogda da postoji ovakva mogućnost. Zar nije mogla da pretpostavi, da bi moglo da se dogodi ovo, što se upravo dogodilo? Uzdahnula je teško, ali je odlučila da ne razmišlja o beskorisnim stvarima. Uskoro je ustala i, posle kratkog vremena, već je bila na putu za bolnicu. Počinjao je još jedan radni dan. Čim je stigla, obišla je sve pacijente, koji su leţali na njenom odeljenju. Veoma brzo je dovela sve sobe u red, a sve bolesnike pripremila za lekarsku vizitu, koja je uskoro trebalo da počne. Taman se uputila prema svojoj sobi, da bi pripremila šolju kafe, kada joj je prišla jedna mlaĎa sestra. — Doktor Krejg vas zove telefonom, sestro — rekla je, a Meri se učinilo da nije dobro čula. Ipak je uspela da se nasmeši devojci... — Hvala, sestro — rekla je i poţurila na telefon. Sigurno zove zbog neke sluţbene stvari — umirivala je sebe.

54 — Da, doktore Krejg, sestra Kirk na telefonu — rekla je što je mogla mirnije. Pitala se samo, da li joj je glas podrhtavao. A, iako jeste, nadala se da se to nije mnogo primećivalo. — Hteo sam samo da vas obavestim o nečem, sestro — čula ga je kako govori. — Upravnik bolnice danas dovodi novog šefa. Obilaziće bolnicu s njim. Sada se nalaze kod glavne sestre, gde piju kafu. Uskoro će doći i na vaše odeljenje, pa sam hteo da vas upozorim da sve bude u redu. Meri je uspela da ostane mirna. — Hvala na upozorenju — rekla je i spustila slušalicu. Zastala je još malo kraj telefona. Primetila je da je Brjusov glas zvučao prijateljski. Pri pomisli na to, osetila je laku drhtavicu. Na brzinu je ispila svoju kafu. Onda je krenula po odeljenju, da obavesti ostalo osoblje o predstojećoj poseti novog šefa. Pošto je još jednom obišla celo odeljenje, vratila se u svoju kancelariju. Bila je zadovoljna. Odeljenje je bilo u redu a sve osoblje na svojim mestima. Znala je dobro da niko ne voli ovakve obilaske, pa se nadala da ni sad neće obići baš sve sobe. Osim toga, znala je da novom šefu neće pokazati one prostorije za koje su odavno svi znali, da treba da budu preureĎene, ali za koje nikada nije bilo dovoljno novca. Obično se uvek tako radilo. Osim toga, on će imati dovoljno vremena da se upozna sa celom situacijom u bolnici, kada bude konačno zauzeo mesto upravnika. Ustala je i pošla ka izlazu iz svoje kancelarije. Nije imala mira i ţelela je još jednom da pogleda sve prostorije. Samo što je zakoračila u hodnik, na drugom kraju se pojavio Rodni. Išao je u pratnji glavne sestre i nešto ţivo razgovarao s njom. Meri je zbunjeno zastala, očekujući da oni doĎu do nje. Kada je primetio, na Rodnijevom licu se ukazao veseo osmeh. — Ah, sestro Kirk, baš mi je drago što vas ponovo vidim — rekao joj je. Glas mu je bio prijateljski, ali je u njemu bilo i dovoljno poslovne ozbiljnosti.

55 Pruţio joj je ruku, a zatim se okrenuo prema glavnoj sestri, objašnj avajući: — Pre nekoliko dana sestra Kirk je prihvatila moje dve kćerke u kola. Bio je strašan pljusak, a devojčice su bile strašno pokisle. Tako smo se i upoznali. Okrenuo se nekoliko puta oko sebe. — Znači, ovo je odeljenje za rekonvalescente, zar ne? — Da doktore. — Glavna sestra je bila otelovljenje sluţbene savesnosti. — Sobe su ovamo. Moţda ţelite da pogledate? — Pošla je prema sobama sa leve sirane hodnika. — Ove sobe su rezervisane za bolesnike, koji ostaju duţe u bolnici. Pošli su, a glavna sestra je dala Meri znak da i ona poĎe za njima. Rodni je bio zadovoljan izgledom soba kroz koje su prolazili. Ljubazno je pozdravljao pacijente i ponekom postavio neko pitanje. Meri je sa paţnjom slušala njegove razgovore sa pacijentima. Bilo je očigledno da je on dobar lekar. Sa svima je razmenio poneku reč i za svakog je imao puno razumevanja, ulivajući mu nadu u skoro ozdravljenje. Osećala je kako njena naklonost prema njemu postaje sve jača, baš zbog te njegove ljudske topline i ljubaznosti sa kojima je postupao prema pacijentima. Bila je sigurna da će on, kada bude preuzeo bolnicu da njome rukovodi očekivati od svojih saradnika isti takav odnos prema radu i bolesnicima. Sada je stigao do velikog prozora prostrane sobe za posetioce i pogledao napolje. — Ovo je zaista idealan poloţaj za jednu bolnicu — rekao je glavnoj sestri. U tom trenutku u ovu veliku prostoriju ušli su i drugi lekari, predvoĎeni Piterom Mofatom. MeĎu njima je bio i Brjus. Meri je bila iznenaĎena. Nekako zbunjeno je pogledala najpre Mofata, a tek onda Brjusa. U poreĎenju sa Mofatom i Danom, Brjus je izgledao suviše mlad i neiskusan. Gledao je nekako nesigurno oko sebe i izgledalo je sasvim drugačije, nego onda kad se pojavi na odeljenju samo on u pratnji deţurne sestre.

56 Pogledala ga je još jedinom i pitala se šta misli u ovom trenutku. Izvesno vreme, lekari su se zadrţali u ovoj sobi, vodeći manje-više kurtoazne razgovore, a onda su se svi uputili izlazu. Na samim vratima Rodni je zastao, orkenuo se prema Meri i obratio se joj: — Hvala vam mnogo, što ste mi pokazali vaše odeljenje, sestro. Nadam se da vas nismo omeli u poslu. Onda je napravio korak-dva nazad u sobu, prišao joj i stisnuo joj ruku. — Nego, umalo da zaboravim. Moje kćeri su vas pozdravile i naloţile mi da vas pozovem, da doĎete kod nas u posetu, pred veče. Ako nemati nikakvih obaveza, mislim da je najbolje vreme oko šest. Meri se zbunjeno nasmešila. Znala je da je Rodni ubeĎen, da ona heće odbiti njegov poziv. Nije sačekao njen odgovor, samo se kratko nasmešio i izašao napolje. Cela ekipa se uputila za njim.

57

10. Te večeri, Meri je posebnu paţnju posvetila svom izgledu. Stajala je pred ogledalom i posmatrala se. Bila je prilično zadovoljna onim što je postigla za ovih nekoliko minuta za toaletnim stoeićem. Kosa joj je bila u savršenom redu, oči su joj blistale, a ona se osećala tako, kao da se s njom dogodilo nešto posebno prijatno, mada neobično. Brzo je stigla do Rodnijeve kuće. Zaustavila je automobil pred vratima i ne ţureći, uputila se unutra. Dok je izlazila iz kola, Rodini je posmatrao sa terase i na licu mu se ukazao zadovoljan osmeh, kada je ugledao. Izašao joj je u susret i pruţio joj obe ruke u znak dobrodošlice. — Nisam imao strpljenja — rekao je. — Morao sam da izaĎem na terasu da bih vas pre ugledao. — I, eto, ja sam došla. Meri je osećala kako joj srce uzbuĎeno tuče, još kad je izlazila iz kola i ugledala ga na terasi. A sada, dok se pozdravljala s njim i osećala stisak njegove ruke, mislila je da će da joj iskoči iz grudi. Nije joj bilo lako da se ponaša neusiljeno, kao da se ništa ne dogaĎa i kao da je ovo savršeno normalna prijateljska poseta. Ne govoreći suviše, pošli su zajedno u vilu, a čim su ušli u hol, Rodni je viknuo: — Hej, devojčice, gde ste? Brzo ovamo, došla nam je gošća! Zar ste zaboravile? Iz dnevne sobe, izjurile su obe devojčice. Obe su bile oduševljene što ponovo vide svoju staru poznanicu. Meri je radosno pogledala u dva nasmejana lica, koja su je dočekala tako prijateljski. — Drago nam je što vas ponovo vidimo, sestro — rekla je Sali, koja se uopšte, uvek ponašala kao starija. — I ja se radujem što vas vidim, Šeron i Sali — pozdravila ih je Meri, pruţajući im ruke. — Mora da je lepo imati sestru blizankinju, naročito kad niko ne moţe da vas zamenjuje.

58 — Ja, ponekad, ipak uspevam da ih zamenim — nasmejao se Rodni. — Kad mi je potrebna jedna, zovnem drugu. Ali, one me uvek isprave, pa u poslednje vreme, grešim sve manje. — To je zato što si tako rasejan — nasmejala se Šaron, a Sali je dodala: — Ne bih se začudila ni kad bi zamenio sam sebe. Očigledno, devojčice su imale savršeno prijateljski odnos sa svojim ocem. — U ovoj kući je, izgleda, uvek ovako veselo — primetila je Meri. — Da, dok se ne posvaĎamo. A onda se ne zna, ko se na koga ljuti — objasnio je Rodni, a devojčice su se zakikotale. Onda su malo svi zaćutali, kao da nisu znali, šta da počnu. Kao i uvek, prvi se snašao Rodni. — Kako bi bilo da preĎemo u dnevnu sobu? — upitao je. — Nisam baš siguran, da je u holu najprijatnije. Svi su se nasmejali i prešli u dnevnu sobu. Rodini je rekao devojčicama da malo zabavljaju Meri, dok on ne spremi kafu. Zatim je poţurio u kuhinju. — Tata je divan — rekla je Šeron. — Uvek ţeli da sam obavlja Sve poslove u kuhinji. — U stvari, on se plaši da se nas five ne zamaramo. Uopšte, ne moţe da shvati da smo već odrasle — dodala je Sali. — Ali, ja se nadam da vas dve, ipak, pomaţete bar nekad — primetila je Meri. — Naravno, sestro. Samo, tata je voleo da radi u kuhinji i kad je mama bila... — Ah... to je... — Meri je odjednom zastala. Tek sada se setila da je Rodni već bio oţenjen. Od prvog trenutka je prihvatala da ima kćerke, ali na njihovu majku, a njegovu ţenu, nikada nije mislila. To saznanje nekako je se bolno kosnulo, iako ni sama ne bi znala da objasni zašto. Konačno, ta ţena je umrla, a ona, opet, nema nikakvog razloga da sebe stavlja u alternativu s njom. Ipak, zbog nečega joj nije bilo prijatno da misli na to, da je postojala ţena, koju je Rodni voleo.

59 Mora da se bila prilično zanela u misli kada joj je Šeron dotakla ruku. — Šta ste se tako zamislili, sestro? — pitala je. — Znate, naš stric je psihijatar. On nam je objasnio neke stvari. Rekao je da tata radi sve za nas zato... kaţe, da on ne moţe da se oslobodi griţe savesti, što je često zanemarivao mamu. Ali, ko to zna? Moţda... Sali ju je prekorno pogledala i prekinula je. — Ti odgovaraš kao da ne znaš da je tata uvek mnogo zauzet svojim poslom. Ja ne znam kako je bilo, kad smo bile male, ali znam dobro kako je bilo u poslednjoj bolnici. Radio je dan i noć. Nikada nije odbio nijedan slučaj. To su znale njegove kolege, pa su ga iskorišćavale. Kad god neko od njih nije bio raspoloţen za rad, pozivao je njega. Uvek je bio strahovito umoran. Ni samoj mi nije jasno kako je to izdrţavao. — Jeste — sloţila se Šeron, a nje ne tamne oči su bile neverovatno ozbiljne. — Njegov posao je veoma vaţan. Pretpostavljam da je to njemu prilično teško. Ali, ja ne bih mogla da podnesem, da moj muţ neprestano radi i da nema nimalo vremena za mene. Meri je znala da su devojčice već dovoljno odrasle i da već mnogo stvari mogu da shvate. Ipak, malo se nelagodno osećala, kada je čula kako razgovaraju. Šeron je bila nekako suviše ozbiljna. Govorila je kao odrasla osoba. A Sali, koja je volela da se šali više od svoje sestre, odlično je shva tala sve što je Šeron govorila. I slagala se s njom. Meri je htela, ne htela, morala da misli na Rodnijev brak. Pokušavala je da shvati kakav je to brak bio. Verovatno je, kao i svi ostali brakovi, imao svojih uspona i svojih padova. Pitala se samo, što nije mogla da zaključi iz razgovora, koji su vodile devojčice: da li je njegova ţena umela da shvati značaj njegovog posla. Moţda bi za njega bilo najbolje da se oţeni ţenom... Zastala je i na izvestan način zastidela se kada je shvatila da je njen zaključak vodio do njene profesije. Tek tada je shvatila, da devojčice još pričaju na istu temu. — Zato što ima osećanje krivice, tata je sada vrlo paţljiv prema nama — objašnjavala je Sali. Stric kaţe da je tata postao suviše osetljiv, ali da je dobro što se to tako ne primećuje. Ah, samo da se on ponovo oţeni... ja... — Odjednom je zastala i pogledala Men.

60 Šeron je klimnula glavom sa puno razumevanja za ono što je govorila njena sestra i nastavila tonom odrasle osobe. — Mislim da bi on sada bio dobar muţ, samo kad bi našao neku dobru ţenu. Stric kaţe da je to bilo drugačije sa mamom zato, što se tata oţenio lepom igračkom, a posle je od nje očekivao mnogo. Jadna mama! — Drage moje devojčice ja vas potpuno razumem, ali mislim da ostavimo malo tu temu — nasmešila im se Meri. — To je tako tuţno, a vi ste mlade, pa je bolje da malo razgovaramo o vama. Mi se dugo nismo videle, pa bi sada trebalo da pričamo o veselijim, stvarima. Moţda bi bilo najbolje da odemo u kuhinju i da vidimo šta radi vaš tata. Ko zna, moţda će mu biti potrebna naša pomoć. Devojčice su istog trenutka zaboravile na malopreĎašnji razgovor. Skočile su sa svojih stolica i potrčale ispred Meri u kuhinju. Rodnija su zatekle pored stola. Već je sve bilo servirano. Nasmešio im se i Obratio se Meri. — Čestitam vam Meri — rekao je. Meri ga je zbunjeno pogledala. — Na čemu? — Uspeli ste da ukrotite moje divljakuše. Prosto ne mogu da shvatim, da su sedele tako dugo, a da ih nisam čuo. To je, valjda, zato što se vi ponašate tako prirodno. Nego, mnogo vas gnjavim. Sedite ovde. — Pokazao je rukom na jednu stolicu. — Sa ovog mesta se najlepše vidi bašta. Trebalo bi da se malo odmorite od napornog dana. Vaša bolnica je zaista prijatna. Ali, mislim, da vam je nje dosta, posle osam sati napornog rada. — Oh, na mom odeljenju nije tako strašno — rekla je Meri iskreno. — Ali, drago mi je da čujem da jedan stranac tako misli o našoj bolnici. Onda su se oboje nasmejali, jer su se setili da sada i on pripada njenom kolektivu. MeĎutim, taj razgovor je podstakao devojčice, da postave čitavu seriju pitanja i Meri nije znala na koje pre da odgovori. — A moţemo li i mi da radimo tamo? — i pitala je Sali. — Naravno, samo imate još vremena da o tome mislite. Treba prvo da završite odgovarajuću školu. Za vreme školovanja, ide se u neku bolnicu na praksu. Ali vas dve ste još mlade za takav posao.

61 — Pa nismo baš tako mlade. Mi više nismo deca — usprotivila se Šeron. Onda se Sali nasmejala. — Da kaţemo sestri Meri, tata? — zapitala je. Rodni je klimnuo glavom. — Moje kćerke ţele da svi znaju da one više nisu deca. Sutra im je roĎendan i ţele da ih smatramo odraslim. — Da, i tata nam je obećao da će nas povesti na večeru u hotel „Tauer“ — rekla je Sali vaţno. — Obećao sam i to ću ispuniti — nasmejao se Rodni. — Ali, iako se smatrate odraslim, nemojte mnogo da očekujete od te večere. Nema tamo ništa posebno. Vodim vas u restoran samo da vidite da to nije ništa naročito. — Sutra ćemo imati trinaest godina. Punih trinaest godina. Zar to nije uzbudljivo, sestro? — pitala je Sali, a oči su joj blistale. Šeron se drţala tako mudro, kao da joj ne dolikuje da se sa toliko godina ponašao kao Sali koju je intimno uvek gledala kao dete.

62

11. Sasvim slučajno, Meri je pogledala na sat i trgla se. Nije mogla da shvati, kako je vreme brzo prošlo. Zato je odlučno ustala. Mada joj je bilo ţao što je morala da ode, nije bilo druge, nego da se pozdravi. — Moram da odspavam svojih osam sati — objasnila je. — Jedino tako mogu sutra da odem odmorna na duţnost. Kad sam neispavana, nisam sposobna ni za kakav posao. Devojčice su se ponašale kao odrasle osobe u skladu sa svojim sutrašnjim roĎendanom i zato su se pozdravile s njom sa puno razumevanja. Rodni je pošao za njom da je isprati do automobila. Oboje su ćutali. U jednom trenutku, on je uhvatio za ramena i okrenuo je prema sebi. Nekoliko trenutaka, posmatrali su se ćuteći. — Ţao mi je što odlaziš — odjednom je rekao. Meri je ćutala. Samo je osetila laku drhtavicu. A Rodni je zagrlio i privukao bliţe sebi. Meri je osetila, kako joj se vrti u glavi. Skupila je snagu i odmakla se od njega. On je pogledao začuĎeno, trudeći se da shvati razlog takvog njenog ponašanja. Onda je zbunjeno promucao: — Ja... ja jesam od tebe stariji oko petnaest godina, ali mislio sam da to nije razlog... Ti mi se mnogo dopadaš, Meri. Još više, ti si mi potrebna. Ţelim da budeš samo moja moja... — Godine tu nemaju nikakvog značaja, Rodni. To je nešto sasvim drugo. Nešto što ne mogu da ti objasnim. On je uspeo da se sredi i da okrene stvar na šalu. — Mislim da nisi u pravu. Godine su i te kako vaţne. Kad ti budeš imala pedeset, ja ću već uveliko da se pribliţim sedamdesetoj. Zaćutao je nekoliko trenutaka, kao da je traţio reči. — Znaš, ja nisam spreman da sta nem odmah pred matičara, a da sutra razmišljam o razvodu. Za mene je brak svetinja i mislim da čovek treba dobro da razmisli, pre nego što se odluči za tako nešto.

63 — I ja tako mislim. Ne bih mogla da. podnesem misao da ću morati da se razvedeni od čoveka za koga ću se jednom odlučiti. Rodni je pogledao, a oči su mu odavale neobičnu ozbiljnost. Odjednom je nestalo malopreĎašnjeg šeretskog izraza sa njegovog lica. — MeĎutim, draga moja, ţivot treba posmatrati sa svih strana. Nije sve samo strast i ljubav. Mnogo je vaţnije obostrano razumevanje. Znam kako se oseća oţenjen muškarac. I znam da jedva čeka trenutak, kada će doći kući gde ga očekuje ţena. Potrebno mu je da ima s kim da razgovara, da olakša dušu, da... Meri je odjednom osetila kako joj je ţao ovog čoveka. Mora da je vrlo usamljen, pomislila je. — Ja sam medicinska sestra, Rodni — rekla je. — Za ovaj poziv sam se opredelila zato što sam ţelela da pomaţem, ljudima, da imam razumevanja za svakog. Rekla je to, onda se otrgla iz njegovih ruku i otrčala prema svom automobilu. Rodni je potrčao za njom. — Je li sve u redu, draga? — zapitao je, iako ni sam nije znao da kaţe na šta je mislio kad je postavio to pitanje. — Naravno — nasmešila se Meri. Ali nije bila sigurna da će biti u stanju da se skoncentriše. Teško je bilo voziti, dok su joj misli na drugoj strani, to je dobro znala. Ipak, voţnja je protekla bez problema, ali, ni sama nije znala koliko joj je vremena bilo potrebno, da stigne do svoje kuće. Dok je išla uz stepenice ka svome stanu, bila je sigurna da svi, koji su je sretali mogu da pogode njenu tajnu. Bila je zaljubljena. Da, bila je sigurna da je zaljubljena. Lice joj je gorelo, a oči su joj blistale nesvakidašnjim sjajem. Gotovo da je bila srećna. Znala je da se sviĎala Rodniju. Rekao joj je da mu je potrebna... On je, znači, ţeleo da se oţeni njome. Te misli su je potpuno ošamutile. Odjednom je nestalo umora i ona je mislila da to veće nikad neće uspeti da zaspi. Poznavala je sebe. Kod nje se svako uzbuĎenje završavalo nesanicom, a to je po njenom shvatanju bilo najgore što je mogio da joj se dogodi. Jer, to je, u isto vreme, značilo da sutra neće biti sposobna da radi. Toliko je bila ošamućena da je na hodniku skoro naletela na jednu devojku. Bila je to Nen Kruden.

64 — Oh, zdravo Nen — trgla se Meri. — Izgledaš kao da si bila na ljubavnom sastanku. — I jesam, draga moja — nasmejala se Nen veselo. — Nadam se da se to sutra neće videti na meni. Ali, večeras nisam u stanju da uzdrţim svoju radost. Meri je osetila kako joj se hvata led oko srca, a Nen je nastavila: — Uspela sam, Meri. Ah, samo da znaš koliko sam zaljubljena. Konačno sam dobila odgovor na moja osećanja i to onakav, kakav sam upravo ţelela. Ali, molim te, nemoj nikome reći ovo što sam ti ispričala. Nas dve smo stare prijateljice. — Ne brini — obećala je Meri, ali osećala se kao da joj u tom trenutku noţ svrdla u srcu. Nen je bila suviše uzbuĎena, da bi primetila vlaţno svetlucanje u Merinim očima. A Meri nije mogla da shvati da će stara rana opet prokrvariti.

65

12. — Sinoć nije baš bilo mnogo prijatno, jesi li već čula? — zapitala je jedna koleginica Meri kada su sele da doručkuju. — Šta, zar se nešto dogodilo? Još ni sa kim nisam razgovarala — rekla je Meri, a osećala je kako joj rumenilo navire u obraze. Pošlo se već znalo za njeno poznanstvo sa Rodnijem, pretpostavljala je da njene koleginice očekuju, da ona zna i sve što se dogaĎa u bolnici, čak i kad nije tu. Jer, i pitanje ove sestre je bilo postavljeno tako, kao da je ţelela da kaţe: „Ti mora da znaš, jer“... Onda se trgla. Pomislila je da je postala preosetljiva i da svako pitanje misli da je postavljeno, tendenciozno. Pogledala je sestru Stjuart i gotovo da je zaţelela da joj se izvini, što je tako mislila o njoj. Onda je tek pomislila da se u bolnici nešto, stvarno, moralo dogoditi. — Muţ i ţena, draga moja — nastavila je sestra. — Vozio je muţ. Nije imao sigurnosni pojas, a ţena svoj nije prikopčala. Tek tada Meri je podigla, glavu i počela paţljivo da sluša. — Policija misli da je vozač bio premoren. Dugo je vozio, a uopšte se nije odmarao. Kola su im skliznula s puta i udarila o jedno drvo. Ti znaš kakvo je ono staro drveće pored puta. Nema nijedne grane, koja bi mogla da ublaţi udarac, a strmina do drveta je velika. — Uţasno! Jesu li jako povreĎeni? — Muškarac moţe da umre svakog časa. On je na hirurškom. Uradili su sve što su mogli, ali misle da nema mnogo šanse. Meri je čutala, iako je ovo pričanje na rate prilično nerviralo. Ali, poznavala je sestru Stjuart i znala i da je ne treba poţurivati. — Kada bih ja bija vlast — nadvila je ona da priča — naterala bih sve one što grade puteve, da doĎu u bolnicu i vide učinak svoga rada. Trebalo bi da vide šta loš put moţe da napravi. I sve vozače bih dovodila ovamo da vide šta moţe da im se desi, kad ne voze paţljivo. To bi delovalo mnogo uspešnije, nego oduzimanje dozvola. Zar nisam u pravu? — Naravno da jesi — rekla je Meri ustajući. Sasvim te razumem.

66 Odjednom je osetila kako je izgubila apetit. MeĎutim, znala je da neće moći da radi, ako bude gladna, pa je prisilila sebe da ponovo sedne za sto. — A šta je sa ţenom? — ipak je zapitala. — Nadam se da nemaju porodicu. To je uvek vrlo teško za decu, koja ostaju siročići. I, ma koliko da se neko brine o njima, nije to isto kao kad su ţivi roditelji. — To ne bih mogla da ti kaţem. — Sestra Stjuart se malo zamislila, a preko lica joj je preleteo blag osmeh. — U svakom slučaju ona se nalaza na odeljenju za rekonvalescenciju, pa ćeš je videti. Pretpostavljam da je imala blaţu kontuziju. Lekar je rekao da joj je sada najpotrebniji potpuni mir. Meri je klimnula glavom, ali misli su joj bile na sasvim drugoj strani. Znala je dobro šta je čeka,ako je čovek umr. Neko će morati da saopšti tu strašnu vest njegovoj ţeni. Meri je znala, da to moţe baš njoj da se dogodi. Ako bude imala sreće, učiniće to glavna sestra na odeljenku. Ipak, to je bilo najmanje zlo. Pitanje je sada bilo, u kakvom se stanju nalazi ţena. Ponadala se da, ipak, nije tako strašno, iako joj pojas nije bio dobro zakopčan. Bar je mogao da ublaţi udarac. Za ţenu je bilo dobro što nije bila potpuno svesna svega, što se dešava. Tako će se bolje odmoriti i sakupiti snagu, koju bi inače trošila da je potpuno svesna dogaĎaja. Meri je na brzinu završila doručak i pošla iz trpezarije, ali prethodno je bacila jedan pogled kroz prozor. Sunce je sijalo iznad blistavog mora, koje se daleko na horizontu spajalo sa nebom. Laki talasi su udarali o obalu i razbijali se na peščanom ţalu. Morske lastavice su se obrušavale do same površine vode u potrazi za insektkima, ili sitnim ribicama, koje su plivale plitko u prozirnoj vodi. Ta slika je bila u oprečnosti s osećanjem koje je u njoj izazvala priča sestre Stjuart. Ali, ona je malo ohrabrila. Kao da joj je pokazala, da u ţivotu još ima lepih stvari. Popravila je malo kapu, pa se uputila na svoje odeljenje. Već posle nekoliko trenutaka, bila je u sobi svoje nove pacijentkinje.

67 Ţena je leţala sa glavom umotanom u zavoje. Verovatno su joj i ruke bile ozleĎene jer je i njih om.otavao zavoj. Meri je lagano prišla i izmerila pacijentkinji puls, a zatim je pogledala listu pored kreveta. Ţena nije bila u opasnosti. Ime pacijentkinje je bilo Linda Bejden. Posmatrajući pacijentkinju, Meri je bila sigurna, da je priča sestre Stjuart prilično preterana. Ţena nije bila u opasnosti, a ko zna šta je istina od onoga što je čula o njenom muţu. MeĎutim, oko podne, Dţon Bejden je umro, ne dolazeći svesti. To popodne, došao je Brjus samo na kratko i bez ikakvih daljih objašnjenja rekao Meri: — Kada pacijentkinja doĎe svesti, molim vas da joj kaţete da joj je suprug umro. I to bez oklevanja., što je pre mogućno. Znam da je će izvesno vreme biti u šoku, ali najbolje je da stvar dozna odmah. Kasnije, kada se sasvim oporavi, neće morati da se potresa još jednom. — U redu, doktore — rekla je Meri, isto tako sluţbeno. — Da li je policija pronašla nek roĎake? — Da, uskoro iz Londona dolazi brat Dţona Bejdena. Pre nekoliko minuta, razgovarao sam s njim telefonom. Pošao je, ali je malo zastao. — Hm — rekao je u nedoumici — imao sam utisak da je iznenaĎen zbog prisustva svoje snahe u kolima. Kaţe da je jutros otpratio svoju snahu na avion. Otišla je s decom na odmor. Meri je bila malo iznenaĎena, a onda je pomislila da bi to mogla da bude i obična slučajnost. — Moţda je Dţon Bejden prosto povezao moju pacijentkinju... Brjus se nasmešio. Taj njegov osmeh je mnogo govorio. On se i ranije podsmevao načinu na koji je Meri razmišljala. Njeni sudovi su obično bili blagi i prilično naivni. — Ţao mi je, sestro — rekao je — ali mislim da je situacija drugačija. Kao što znate, bar bi trebalo da znate, meĎu ţeninim stvarima nalazi se prsten jedan od onih vereničkih, znamenja, kakve nose sve ovdašnje devojke, kada prihvate ponudu za brak. Pored toga tu je i pismo adresovano na gospoĎu Bejden. Pismo počinje sa „Draga Linda“. — Da, sada se sećam. Videla sam njene stvari.

68 — Eto, to prilično objašnjava stvar. Ali, to nas ne treba da zanima. Ma ko da je, ona je sada naš pacijent. Potrebna joj je naša pomoć. — To je istina, doktore. — Sva sreća, ona nije u tako lošem stanju, kako je u početku izgledalo. Uskoro će se probuditi. Pretpostavljam da će se sutra u ovo doba moći lepo razgovarati s njom. ada ćete morati da budete spremni, da odgovorite na njena pitanja.

69

13. Dvadeset i četiri sata kasnije, baš kada je Meri htela da poĎe kući, njena pacijentkinja je počela da nešto mrmlja. To jutro joj nisu dali veliku dozu sredstava za smirenje, pa je i san bio nešto nije bio tako dubok. Meri je zastala da oslušne. — Šeron... Šeron... Oh, draga Sali — mrmljala je pacijentkinja. Šeron! Sali! Meri je zastala kao skamenjena. Valjda to nisu. Ah, to ne moţe biti. Ko zna koga ona to pominje. Ipak, Meri se učinilo da je zaista čudno da ţena pominje dva imena koja je u toj kombinaciji već jednom čula i upoznala njihove vlasnice. Meri je netremice posmatrala ţenu, koja je zatvorenih očiju leţala na krevetu i pitala se kakva veza i, da li uopšte ona postoji, izmeĎu ove ţene i Danovih devojčica. Ili je to sasvim slučajna koincidencija. Onda je prišla bliţe i paţljivo osmotrila ţenine crte lica. Da, bilo je sličnosti. I to velike. Sali je bila ista ţena, samo dvadeset godina mlaĎa. Meri se tada setila da su joj devojčice rekle da Sali mnogo liči na njihovu majku. Ali, Sali bi isto tako mogla da liči i na sestru svoje majke, ili neku roĎaku, koja liči na nju. Ta ţena je mogla da bude i neka roĎaka Danovih devojčica. Ali, Rodni nije pomenuo da očekuje posetu nekih roĎaka. Uostalom, i zašto bi morao da joj to kaţe? A moţda ni on nije znao za njihovu posetu. Moţda je bračni par Bejden ţeleo da ih sve iznenadi. Trenutak je bio pogodan, jer je devojčicama bio roĎendan. Pošto se ţena smirila i ponovo zapala u dubok san, Meri je izašla iz sobe. Poţurila je u kancelariju. Morala je da zapiše u dnevnik, kako se oporavlja pacijentkinja. Osim toga, morala je i da obavesti Brjusa, da se ţena budila. Doduše, ona nije morala i da mu kaţe da je pacijent kinja pominjala imena, niti da mu objašnjava bilo šta o svojim sumnjama. Srce joj je uţasno tuklo, kada je pomislila da će se uskoro videti sa Rodnijem. Nije znala kako da sa ponaša.

70 Onda je pomislila da bi, moţda, bilo najbolje da mu ne kaţe ni reč o povreĎenom paru. Jedva je skupila snagu da mu telefonira. Odlučila je da to učini odmah. — Rodni — rekla je čim mu je čula glas. — Ja sam slobodna. Moţemo da izaĎemo na večeru, kao što si predloţio. Ali, ţelela bih da se pre toga vidimo nasamo. Ako moţeš. — Ţeliš da se vidimo nasamo? Ništa mi ne moţe biti prijatnije. A to i neće biti teško. Devojčice su otišle u posetu jednoj svojoj prijateljici. Moţda bi bilo najbolje da odmah izaĎeš. PoĎi putem, a ja ću kolima doći pred tebe. Mogli bismo i da odemo do nekog restorana da porazgovaramo. — Ja bih mnogo više volela, da me odvedeš do vile, Rodni. Volela bih da nas niko ne prekida.

71

14. Dok je Meri napuštala svoj stan u srce joj se uvlačila tuga. Nikako nije mogla da sebi objasni to osećanje. Znala je da će Rodni biti dobro raspoloţen, moţda čak i srećan, a ona mora da mu donese vesti na koje nije znala kako će reagovati. U svakom slučaju, te vesti su loše. Jedan čovek je poginuo, a ţena je povreĎena. Bez obzira da li su mu roĎaci ili ne, znala je da će ga potresti. A njegovim devojčicama je roĎendan i ne bi trebalo da mu tu radost pomute oblaci ma od kuda dolazili. Po onome što joj je Rodni pričao, on je mnogo voleo svoju ţenu, pa je pretpostavljala da je i sa njenim roĎacima bio u dobrim odnosima. Ni sama nije znala zašto, ali Meri je sebe ubeĎivala, da je njena pacijentkinja bila sestra Rodnijeve ţene. Išla je putem nogu pred nogu, dok nije ugledala Rodnijeva kola, kako joj se pribliţavaju. — Zdravo — pozdravio je Rodni, kada je stigao do nje. Meri mu je klimnula glavom i ušla u automobil. — Vozi samo pravo, Rodni — rek la je samo da nešto kaţe. — Kako ti kaţeš — bio je dobro raspoloţen Rodni. — Jesi li imala teţak dan? Ona je slegla ramenima. — A, ti? Kako si ti? Kako s tobom stoje stvari? On je okrznuo pogledom, a onda opet pogledao na put. Činilo mu se da se Meri ponaša neobično. — Što se mene tiče, ja sam odlično — izjavio je Rodni skrećući kola s glavnog puta. — Znaš kad si me pozvala telefonom, baš sam se soremao da se ja tebi javim. Zar to nije čudno? Meri je ćutala. — Hej, jesi li me čula? Rekao sam da sam se upravo spremao da ti se javim. Zar to nije čudno? Meri je zamišljeno klimala glavom. Rodni je pogledao. Video je njeno nabrano ćelo i pitao se, šta je to sada odjednom. Zbog čega je ova, inače vesela i otvorena devojka, odjednom tako zabrinuta. Na kraju je zapitao:

72 — U čemu je stvar, draga moja? Izgleda mi da si zabrinuta zbog nečega? Očigledno, nešto se dogodilo, a ti se misliš, da li to da mi kaţeš? Hajde, reci šta ti je to na duši? — Znaš, više bih volela da sačekam, dok doĎemo do vile. Hoću da razgovaramo na miru. Rodni se sagnuo i poljubio je. Zatim je ćuteći okrenuo kola i pošao prema kući. Pitao se samo, zašto mu je rekla da vozi pravo, kad je sela u kola. Verovatno je nešto zbunjena. Dok nisu stigli do vile, nisu progovorili ni reč. — Razgovaraćemo u dnevnoj sobi. Tamo je najudobnije — rekao je Rodni, kad su ušli u hol. Meri je sela na sofu, a kada je on seo preko puta nje, pogledala ga je u oči. — Rodni, jesi li čuo za onaj saobraćajni udes? — zapitala ga je. — Da. Suzana je dolazila da spremi kuću, pa mi je ispričala. Šta se to dogodilo? Valjda to nisu neki ljudi, koje ti poznaješ? Čuo sam da su teško povreĎeni. — Čovek je umro juče u podne. Ţena je na našem odeljenju. Bila je u dubokom snu. Ali, danas je počela da bunca. Rodni je pogledao začuĎeno. — Aha! Pa, to su uobičajene reakcije. I kakve to... — Mislim da ţena ima nekakve veze s tobom. Njeno prezirne je Bejden. — Bejden? Namogućno! Nemogućim da... ovde u Melhevnu! — Odjednom, Rodni je izgledao kao da je ostareo za nekoliko godina. Celo njegovo drţanje se izmenilo. Ponašao se nekako čudno, uzbuĎeno, smeteno. Meri je posmatrala kako je pokušavao da se smiri. Konačno je zapitao: — Kako je ona? Šta je rekla? Da li zna? — Još je u prilično lošem stanju, Rodni. Ali, ne znam kakvo joj je pravo stanje. Nisu napravljeni svi snimci. Lekari misle da je, moţda, i kičma povreĎena. MeĎutim, ja sam htela da kaţem... čula sam kad je pomenula imena tvojih devojčica. U stvari, ne znam... ali izgovorila je Šeron i Sali..

73 On je ćutao i klimao glavom. — Ja sam pomislila da bi to, moţda, mogla da bude neka vaša roĎaka. Inače, lekari misle da će se ona oporaviti i da neće imati nekakvih teţih posledica. On je duboko uzdahnuo, a onda je odjednom rekao: — Ona je moja bivša ţena. Ova kratka rečenica, kao da je odjednom sve zaledila u sobi. Meri se učinilo kao da je vreme stalo. U prvom trenutku joj se učinilo, da ga nije dobro čula. Ili, bar, da ga nije dobro razumela. Koliko se sećala, on sam joj je rekao da je njegova ţena umrla. Instinktivno Meri je ustala. Prešla je baru i izvukla bocu i dve čaše. Ruke su joj, drhtale, dok je sipala, piće. Mozak joj je grozničavo radio. Znači, Rodni nije bio udovac Njegova ţena je bila ţiva. Oni se, u stvari razveo. A da li je? — pitala se. Sedela je sva ošamućena. MeĎutim, u sledećem trenutku, nešto dru go joj je palo na. pamet. Bez obzira, na ovo ili ono, Rodni je ipak slobodan. Ako je hteo, mogao je opet da se oţeni. Za to vreme, Rodni je drţao čašu u ruci i posmatrao je očima, koje su izgledale, kao da su nepokretne. Onda je polako počeo da govori nekim monotonim glasom: — Molim te, draga, nemoj sada o meni misliti kao o nekom velikom greaniku. Vidiš, u braku se često dešavaju stvari... — Ali, Rodni!... MeĎutim, on nije dozvolio da ga prekine. — Sve moje kolege i uopšte sve osoblje bolnice u kojoj sam ranije radio, mislili su da sam razveden. U stvari, mene je ţena napustila. Ona ga je gledala kao da ne razume pravi smisao njegovih reči. — Znaš, mogu ti reći i zašto me je napustila — nastavio je. — Pre nekoliko godina bio sam mlaĎi i mislio sam da je posao najvaţnija stvar na svetu. — Pa, zar nije? On se tuţno osmehnuo. — Veoma je vaţan, ali vaţne su i druge stvari. To ja, meĎutim, nisam znao. Sate i sate sam provodio u bolnici. Kuću sam potpuno

74 zanemario. Moja ţena nikada nije znala kada će me videti. Koliko puta me je čekala da nekud izaĎemo. Iako sam joj obećao da ćemo izaći, ja nisam dolazio. A veoma retko sam joj objašnjavao šta se desilo. Ona je satima sedela kraj telefona, ali ja se nisam javljao. Smatrao sam da svi treba da poštuju samo ono što sam ja smatrao svojom duţnošću. — Pa tu nema ništa loše. — Ima, ako čovek svoj posao stavlja iznad poslova svih drugih ljudi. I drugi imaju obaveze, i drugi imaju zanimanja i drugi imaju posao koji vole. Čovek mora to to da poštuje ako hoće da drugi poštuju njega. Ja sam svoju lekciju naučio, Meri. Bilo je skupo, ali tako je i trebalo da bude. Ne znajući šta da kaţe, Meri se nagnula prema njemu i provukla mu prste kroz kosu. On je pogledao beskrajno tuţno. — Molim te Meri da me shvatiš. Ja te nikada nisam lagao draga moja. Ako se sećaš, ja sam ti rekao da sam izgubio svoju ţenu, a to je bila istina. A sam sam sebi obećao, da, kad doĎemo ovamo, niko neće doznati, šta se u stvari dogodilo. Zbog dece. Meri je klimnula glavom sa razumevanjem. Potpuno je shvatala Rodnija. — Ona je, jadna sigurno i došla u Melhevn zato što je devojčicama roĎendan — rekla je tiho. — Verovatno je ţelela da ih bar na trenutak vidi. — Moţe biti — uzdahnuo je Rodni. — Ali, ona nije dolazila sama. Kako sam čuo bila je sa svojim novim suprugom, ako joj je on to bio... Tek tada, Meri se setila onoga što joj je rekao Brjus. Po svemu je izgledalo da ţena, koja je leţala na odelenju nije bila supruga čoveka, koji je poginuo. Njegov brat je rekao da je tog jutra svoju snahu ispratio na aerodrom. — Bez obzira ko je bio taj čovek i šta je njoj bio, ja mislim da je ona ţelela da vidi devojčice. — Ona je znala da ne moţe doći kući. — Ali, znala je isto tako ako neko sedi nekoliko dana na terasi hotela „Tauer“, motaće da vidi onog koga ţeli. Melhevn je malo mesto i tešio je pretpostaviti da u toku nekoliko dana pored njegovog jedinog hotela ne ppodefiluju svi stanovnici — bila je logična Meri.

75 — Moţda si u pravu — nevoljno se sloţio Rodni. — Ali, šta sada? Meri je slegla ramenima, a on je ustao i prišao joj bliţe, — Poći ćemo u bolnicu, Mej. Razgovaraćemo sa glavnom sestrom, a onda ću krenuti da vidim Lindu. Pomagaću joj da se oporavi, a onda... Ti i ja ćemo se venčati, draga. I obećavam ti da ću biti bolji suprug, nego što sam ikada bio prema Lindi.

76

15. Deţurna sestra je izjavila da kod Linde nema nikakvih promena. Meri nije ţelela da prisustvuje Rcdnijevoj poseti Lindi, iako je ona leţala na odeljenju za rekonvalescenciju. Pošla je odmah u svoj stan i to veče se nije interesovala ni za šta što se dešavalo u bolnici. Kada je sutradan došla na posao, sestra od koje je primala smenu, ni jednom jedinom rečju joj nije pomenula da je Rodni dolazio još jednom te noći i da je rekao da će navratiti još jedinom. Izveštaj koji je našla na stolu govorio je da je pacijentkinja Bejden imala mirnu noć i da se nije budila. To je Meri i očekivala. Ali, čudila se što je sada zatekla u besvesnom stanju. Znači, to je bilo izvesno pogoršanje, koliko je ona mogla da shvati. Jedva je čekala vizitu da vidi šta će lekar reći. Jer, prema izveštaju noćne smene oni su već učinili što su mogli. MeĎutim, dan je tekao, lekari su joj davali injekcije, ali stanje se nije menjalo. Poslepodne portir je doneo veliki buket ruţa za Lindu Bejden. Uz buket je bila priloţena kartica na kojoj je pisalo: „Od devojčica, s ljubavlju“. Meri je ipak pretpostavljala da Rodni nije poslao ni poduku, ni cveće. Znala je da se on tog dana ţestoko borio sa svojim osećanjima i znala je da mu nije bilo nimalo lako. Vreme je prolazilo uţasno sporo. Gotovo celog tog dana, Meri je sedela kraj kreveta Linde Bejden. U jednom trenutku, Meri se učinilo da Lindini kapci podrhtavaju. Uskoro, ona je otvorila oči. Meri nije ţelela da pravi guţvu i čekala je da bude sasvim sigurna da se Linda osvestila čekala je da joj se pogled sasvim izbistri. — Dobro jutro — nasmešila se Meri. Linda Bejden je pogledala, ne shvatajući. Lagano je pokrenula glavu i pogledala oko sebe. Onda se jasno videlo da je razumela. — Jeste li vi lekar? — upitala je tiho. — Ovo je bolnica, zar ne? — Ja sam sestra Kirk. Meri Kirk.

77 — Drago mi je. Vi ste veoma mila devojka. Ovde su izgleda sve devojke lepe. — Linda je govorila veoma lagano i vrlo, vrlo tiho. — Rodni mi je uvek govorio da ostaje u bolnici zbog posla. Mislio je da mu verujem. Ali, ja sam znala. U bolnici ima mnogo lepih devojaka, sestara. A vi, jeste li vi, moţda, ona devojka, koja mu je telefonirala dok smo se nas dvoje spremali da izaĎemo? Jeste li vi njegova devojka? Linda Bejden je očigledno pobrkala vreme i mesto. Ali, Meri se, Ipak, sva skamenila. Onda se malo trgla. Ovo nije prvi put da ţene lekara sumnjaju u medicinske sestre da odrţavaju veze sa njihovim muţevima. Ali, sada je bilo jasno da se Linda vratila u prošlost. Moţda bi bilo bolje, pomislila je Meri, da je i ne podseća na to, koje je vreme, da joj ne govori o Melhevnu. — Ja mislim da je doktor Dan na duţnosti — rekla je ljubazno. — On je sigurno u operacionoj sali. Vi se nalazite u jednom specijalnom odeljenju ove bolnice. — Ah, vi hoćete da budete paţljivi. Kolege su obično takve. Ali, nije ni vaţno — okrenula je glavu Linda. Meri se malo odmakla od kreveta. Uzela je buket i donela ga do Linde. Ona je pogledala, ali nije izgledalo da je mnogo zainteresovana. — Ha, od devojčica! — osmehnula se. — Ali, sigurna sam da ga je Rodni odabrao. Baš je drag. Mislim da ću sada, ipak, malo da odspavam. Dan je bio uţasno naporan. Meri se osećala nelagodno. MeĎutim, shvatala je da Linda još uvek ne zna šta se dogodilo. Bilo je jasno da ona misli, da je još uvek sa Rodnijem. To se često dešavalo u ovakvim slučajevima. Ljudi potpuno izbrišu iz svesti jedan deo ţivota. U hodniku je, nešto kasnije, srela doktora Mofata i Brjusa. Razgovarali su o nekoj operaciji slepog creva, koju je trebalo da obave. — Imate li nekih nevolja sa Bejdenovom? — upitao je Mofat. — Da... U stvari, ne. Ima izvesnih stvari o kojima bih ţelela da porazgovaram sa vama, ako biste došli u moju kancelariju. Pacijentkinja je ponovo zaspala. Mofat je klimnuo glavom i pošao za njom.

78 Dok su išli prema njenoj kancelariji, ona je razmišljala o tome koliko da mu ispriča. MeĎutim, njena dilema je bila nepotrebna. On je već znao sve. Izgleda da je od glavne sestre doznao celu priču. — Jadni Dan. Mora da je ovo za njega bio teţak udarac. Zaista nije nimalo lepo, kad ti je na novom poslu meĎu prvim pacijentima bivša ţena. — A još je gore kad ljubavnik tvoje bivše ţene izdahne u toj istoj bolnici — dodao je Brjus. Mofat je pogledao pravo u Meri. — Znate, ja baš ne bih krivio gospoĎu Bejden za ovu situaciju — rekao je Mofat, praveći se da misli, da je Linda bila supruga Bejdena. Ona je ovamo došla pod tim imenom, a on je poštovao pravo pacijenta da njegov identitet ostane u diskreciji. Meri je progutala knedlu, a Mofat je nastavio: — Bejdena su ovamo poslali da odabere terene za snimanje nekog filma... A naša pacijentkinja... — prekinuo je. Meri je nestrpljivo odmahnula rukom. — To su muška posla — rekla je. — Sigurno je znao da je ovde doktor Dan i da su tu njena deca. — A kako ste vi to sve doznali, doktore? — upitao je Brjus Mofata. — Nešto sam čuo od Bejdenovog brata, a nešto sa drugih strana. Tek kasnije sam načuo, da je naša pacijentkinja bivša ţena Rodnija Dana. Znate i sami kako glasine brzo kruţe. Meri se nasmešila. Znala je kako to ide u ovoj malograĎanskoj sredini. Tako su brzo kolale priče o njoj i Brjusu. A njena veza sa Rodnijem? Da li je i to već počelo da kruţi, pre nego što se nešto uopšte i dogodilo? Sva je bila ošamućena i pitala se, da li uopšte postoji neko ko bi mogao da objasni, zašto se uopšte sve to dešava.

79

16. — Ja ću primiti poziv, sestro, — rekla je Meri mladoj koleginici, koja je upravo prilazila telefonu. Sestra Tejlor se sklonila u stranu. Meri je prišla aparatu i podigla slušalicu. — Sestra Kirk na telefonu — javila se. — S kim govorim? — Ah, fino što sam baš tebe našao — čula je Rodnijev glas sa druge strane ţice. — Kako je danas gospoĎa Bejden, sestro? Odjednom, Rodni je počeo da govori zvanično. Setio se sigurno da bi neko sa drugog aparata mogao da prisluškuje razgovor. — Kod gospoĎe Bejden su se smenjivali svesni i nesvesni trenuci — odgovorila je Meri. — Spavala je dosta i dok je bila pri svesti rekla je, da joj nikakve usluge nisu potrebne. Videla je divno cveće, koje je dobila — dodala je. — Hvala vam, sestro. Ali, ţeleo bih da doznam nešto više pojedinosti, jer nisam u mogućnosti da sam doĎem. Da li biste mogli da odvojite jedno pola sata za mene, večeras. — Doktor Mofat je rekao da ţeli da se vidi sa vama, doktore, ako je to mogućno, razume se. — Naravno, mogućno je. Ali sam nestrpljiv da čujem vaš odgovor sestro. — Večeras ću ići u pravcu vaše kuće, doktore. Mogla bih da se vidim sa vama na nekoliko minuta. Do tada, do viĎenja doktore. Kada je tog dana predala duţnost, Meri se uputila prema „Vili Fern“. Toliko se zanela u misli, da nije ni primetila da je već stigla pred. vilu; Ugledala je Rodnija, koji je sedeo na pragu, očigledno čekajući nju. Kada ju je ugledao, ustao je i prišao joj. — UĎi — pozvao je. — Devojčice su otišle da kupe neko voće. One vole da se igraju domaćica. Pa, ima izgleda da će uskoro početi spremanje dţema. — Ušli su u prostranu dnevnu sobu. — Hoćeš li kafu? — zapitao je Rodni. — Ja ću sebi spremiti nešto jače. Osećam da će mi biti potrebna. Dok je čekala da se Rodni vrati, Meri je razgledala sobu.

80 Svaka stvar joj je bila dobro poznata. Palo joj je u oči da je sve bilo pripremljeno tako da bi njih dvoje mogli da razgovaraju bez smetnji. To je odmah primetila. — Pa? — rekao je Rodni, vraćajući se u sobu. — Ispričaj mi najnovije tračeve. Ko je sve to ispričao? Naime, već sam nešto čuo. — Naša giavna sestra. Nije trebalo da joj kaţeš ko je pacijentkinja, koju si došao da obiĎeš. Ona uopšte ne moţe ništa dazadrţi za sebe. — Baš lepo! Meri ga je pogledala, ne shvatajući. — A moja bivša ţena? — Pa, rekla sam ti. Najveći deo dana je u dubokom snu, ili je to moţda nesvestica. Ali, i sam znaš da se mora mnogo pacijenata ne seća šta se dogodilo. Mnogo puta se dešava da se neko od njih vrati u prošlost, pa o tim dalekim dogaĎajima govori kao o nečemu što se dešava danas. Rodni se stresao kao da mu je odjednom postalo gladno. — I ona misli da sam je ja zanemario zbog toga? — Da. A... i ja mislim... u stvari, pitam se kako je došlo do toga da se tvoj brak raspadne samo zato, što si mnogo vremena provodio na poslu? — Pa, i i u jednoj i u drugoj tvrdnji ima istine. Ja sam zaista mnogo vremena provodio na poslu. A pomoćnik mi je bila ţena. Vrlo lepa i vrlo sposobna za posao kojim se bavila. Meni je, zaista, mnogo, mnogo značilo što sam radio s njom. Ona je bila ţeljna znanja, a ja sam imao volju da je učim. S njom sam imao o mnogo čemu da razgovaram. A Linda je govorila samo o haljinama i prijemima. — I jadna Linda, kad si je ti zanemario, okrenula se drugom. Moţda je to u početku bilo samo zato da te napravi ljubomornim. — Ne znam. Ali, mislim da je moj brat bio u pravu kada je rekao, da sam se oţenio Lindom samo zato da bih imao pored sebe lepu lutku. — Mislim da tvoj brat nije bio u pravu — rekla je Meri staloţeno. — Ja mislim da si se ti oţenio Lindom zato što si pored nje imao osećanje da nekoga štitiš, da je njoj potrebna, tvoja briga. Zato si se oţenio Lindom, Rodni. A tvoj propust, tvoja velika greška je bila što si počeo da je zanemaruješ. Mislim da je nju to veoma pogaĎalo. I mogu ti reći, ako je ikada neko zasluţio da ga ţena ostavi, to si bio ti.

81 — Kad nešto kaţeš, ti to kaţeš otvoreno — rekao je Rodni tuţno. Još nekoliko trenutaka su proveli ćuteći, svako zabavljen svojim mislima. Onda je Meri ustala. — Sada bih morala da krenem. Rodni je ustao i stao pored nje. Njihovi pogledi su se sreli. Njegove ući su izgledale kao da su ţelele da joj kaţu mnogo stvari odjednom. Iz celog njegovog bića zračila je neka toplina i Men je osećala tugu, što mora da ode. Rodni je ispratio do kapije. Tada su oboje instinktivno zastali i okrenuli se jedno prema drugome. Onda je Rodni uhvatio za ramena i na njen obraz spustio lagan poljubac. Bilo je to sve. Meri je sela u kola i za nekoliko trenutaka bila je na putu prema svojoj kući.

82

17. Sledećeg dana, dok je Meri sedela u sali za ručavanje, prišla joj je jedna sestra i sela za njen sto. U početku je razgovor voĎen o svakodnevnim stvarima, ali, Meri je neprekidno imala osećanje da devojka nije slučajno sela za njen sto. — Sinoć sam razgovarala sa svojom sestrom — počela je sestra Stjuart. — Ona radi u Edinburgu. I zamislite šta mi je rekla. Videla je jednu našu sestru u pratnji nekog visokog muškarca. Bili su u radnji jednog juvelira. Birali su verenički prsten. Tamo ih je i srela. Izgledalo je da je sestra Stjuart pogodila pravu ţicu. Za njihovim stolom su sad već sedele još dve sestre i netremice su je gledale. To je bila novost! — Ona je bila oniţa, smeĎokosa devojka — rekla je sestra Stjuart. Nen Kruden, pomislila je Meri. — A muškarac? — podsticala je jedna od one dve devojke sestru Stjuart. Meri je ćutala mada je i nju zanimalo da čuje, da li joj je pretpostavka tačna. Sestra Stjuart je odmahnula glavu. — Moja sestra je ţelela da prepozna devojku zato nije obratila paţnju na muškarca. Kaţe, da joj se učinio poznat, ali da je sigurna da nije nijedan od lekara. Ona ih sve poznaje. Dolazila je ovamo prošle godine. A moţda joj se. tako samo učinilo. Meri je sačekala malo, a onda je napustila sto. Pretpostavljala je ko je bio sa Nen Kruden. Nije sumnjala da su bili ona i Brjus. Ipak, sebe nije smatrala najnesrećnijom devojkom. Mislila je da je velika stvar to, što je slobodna što je mogla da ode kud je ţelela. Konačno, nije morala da ostane u Melhevnu. Mogla je da ode u neki drugi grad i da se tamo zaposli. Meri Kirk će uspeti i sama, govorila je sebi. A Nen, ona će sigurno postati Brjusova ţena. Dok je išla hodnikom, stigla je sestra Stjuart. Opet je počela da joj priča novosti iz bolnice. Meri je slušala preko volje. Ipak, nijednim znakom nije pokazala da joj je sve to uţasno dosadno i da je uopšte ne interesuje ništa od toga.

83 U jednom trenutku je zadrhtala, kada se sestra Stjuart opet vratila na malopreĎašnju priču o verenicima. — I zamislite — govorila je sestra Stjuart. — Nisam to htela da kaţem tamo, ali izgleda da je u juvelirnici sa našom sestrom bio naš hirurg. Meri je osetiia kako joj glas podrhtava, kada je zapitala: — Mislite li da je zaista on bio sa Nen Kruden? — Verovatno. Bar tako misli moja sestra. Doduše, mogla bih da pitam nekog da li je to zaista bio on, ali mislim da to ne bi bilo pristojno. — Znate, on mrzi prepričavanje. Naročito ako su zlonamerna — rekla je Meri. Nijedna nije pomenula ime. — Da, znam. Ali nisam vam još sve rekla. Na muškom odeljenju je zauzet jedan krevet. Izgleda da nam se razboleo doktor Krejg. Meri se sva ukočila. Nije mogla da poveruje da je Brjus bolestan. Koliko se ona sećala, on nikada nije patio od bilo kakve bolesti. — Izgleda da je malo anemičan — objašnjavala je sestra Stjuart. — Da, sada se sećam. Pre nekoliko dana sam zapazila velike podočnjake na njegovom licu — rekla je, Meri zamišljeno, više za sebe. Onda se setila da nije smela da pokaţe toliko uzbuĎenje pred sestrom Stjuart pa se malo osmehnula. Ali, veoma dobro je znala da će i to biti dovoljno za nove priče. Tog dana, Meri se deţurstvo učinilo beskonačnim. Svaki minut joj je bio beskrajno dug i svakog trenutka je bezbroj puta pogledala na sat. Činilo joj se da se kazaljke uopšte ne pomeraju. Negde oko polovine prepodneva glavna sestra je ţurno došla na njeno odeljenje. — Ţelela bih da porazgovaram sa vama u svojoj kancelariji, sestro — rekla je na svoj hladan i strog način. Zbog čega sada, pitala se Meri. Da nije propustila da uradi nešto, što je bilo njena duţnost. — Neću vas zadrţavati dugo — rekla je glavna sestra kada je Meri ušla u njenu kancelariju. — Nego, setila sam se da ste mi pre izvesnog vremena pričali da poznajete jednu sestru, koja ima duţe radno iskustvo i koja bi htela da iz jedne bolnice u unutrašnjosti preĎe ovamo, na obalu. Da li je ona još uvek slobodna?

84 — Oh, da, to je moja roĎaka Barbara Mekbejn. Dugo nisam razgovarala s njom, ali mogla bih... — Ako biste mogli da mi date njenu adresu? Ja bih joj lično pisala. Mislim da bi se na taj način stva ri najbrţe sredile. Dok je Meri pisala adresu, glavna sestra je posmatrala. Zatim joj je objasnila. — Znate, jedna od naših sestara je rekla da namerava da nas napusti. Ona je još pod ugovorom sa nama i ne bih mogla da je pustim, ako ne naĎem zamenu. Ionako radimo sa minimalnim brojem osoblja. Meri se učinilo Ďa i ona treba nešto da kaţe. — Da, razumem — rekla je neodreĎeno. Ipak, kada je izašla, činilo joj se da joj se hodnik ljulja pod nogama. Znači, istina je. Nen i Brjus, Nen Krugen i Brjus motalo joj se po glavi. Kasnije, toga dana, u bolnicu je došao Rodni. Doveo je svoje kćeri u posetu pacijentkinji, koja je još uvek leţala pod imenom Bejden. Meri ih je srela u hodniku, a obe devojčice su poletele prema njoj. — Mi smo od početka znale... — počela je Sali i zastala. Umesto nje, rečenicu je dovršila Šeron: — Da ste vi najbolja devojka na svetu, sestro. Meri se nasmešila. — Ah nemojte deco. Vas dve ste mnogo dobre i zato vas ja veoma volim. — Ali, nismo kao vi... — opet je počela Sali. — Takvih devojaka nema — zaključila je Šeron, trudeći se da deluje kao odrasla osoba. Meri je osetiia kako joj krv penje u obraze. Bilo joj je neprijatno da sluša to oduševljeno čavrljanje devojčica, koje su, očigledno, ţelele da deluju ozbiljno i da joj, isto tako, ozbiljno kaţu nešto prijatno. Pogledala je preko njihovih glava i srela Rodnijev pogled. — Ne gubite vreme — rekla je tiho. — Linda vas očekuje. Sada joj je već sasvim dobro.

85

18. Nešto kasnije, kada je Meri pila čaj, prišao joj je Jan i seo za njen sto. — Dugo se nismo videli — rekao je prijateljski. — Da, radili smo u različitim smenama. — Hoćete li da popijete još jedan čaj sa mnom? — upitao je i ne čekajući odgovor, pošao prema, šanku i naručio još jedan čaj. Uskoro se vratio sa tacnom na kojoj je, pored čaja, bila i gomila sendviča. — Hteo sam nešto da vam kaţem — počeo je Jan, kada je ponovo seo. — Znate da ja radim na istom odeljenju sa Brjusom. — Da. — On bi voleo da večeras doĎete da ga posetite. Znate, on je dosada svake srede pisao svojima kući. MeĎutim, u poslednje vreme nije javljao, pa će se oni sigurno zabrinuti. Meri ga je slušala, ali nikako nije shvatala šta on to, u stvari, ţeli da kaţe. A Jan je nastavio: — Koliko znam, vas dvoje ste iz istog mesta, Vaši roditelji se dobro poznaju. Pa, ţeleo bi da vi napišete jedno pismo njegovima i da im kaţete da je strašno zauzet, ili tako nešto. Uglavnom, da ga opravdate. On je siguran da će njegovi vama poverovati. Meri se tuţno nasmešila, ali ništa nije rekla. Bilo joj je donekle čudno što je Brjus ţeleo da baš ona piše pismo njegovima. Koliko se sećala, Brjus nije imao običaj da bilo šta krije od nje, a nije baš mnogo krio ni od drugih ljudi. A tu ideju da ona piše njegovim roditeljima, verovatno mu je nabacio Jan. U stvari, ona je bila sigurna da je Brjus ţeleo da razgovara s njom iz sasvim, drugih razloga. Verovatno je ţeleo da ona, kao njegova stara prijateljica, prva dozna za njegovu veridbu sa Nen Kruden. Celog tog dana bila je sva kao ošamućena. Znala je da je Brjus na muškom odeljenju i pitala se, hoće li opet početi da kruţe glasovi, kada ga ona bude posetila.

86 UbeĎivala je sebe da o tome ne treba da vodi računa. Konačno, ona je medicinska sestra i šta ima u tome, ako ode da poseti nekog od svojih kolega, kad je on bolestan. Onda, čim je završila smenu, uputila se na muško odeljenje, prisiljavajući sebe da deluje smireno. Činilo joj se da je to i uspela. Naravno, nije mogla ni da sanja, da će kod Brjusa zateći Nen Kruden. — Oh, izvinite — promucala je zastavši na pragu njegove sobe. Nen je istog trenutka ustala sa stolice. Nasmešila se Meri i pozvala je da uĎe. Rekla je da ona ionako mora da ode poslom. Zatim se nagla prema Brjusu, pomilovala ga po kosi, i nasmešila se. Bacila je na Meri čudan pogled, izašla iz sobe i zatvorila vrata. Meri je osećala da neće dugo moći da izdrţi. Ovo što je sada doţivela, osetila je kao uţasno poniţenje. Jedva se nekako savladala i pogledala Brjusa. Bio je bled, a ona je shvatila da neće dugo moći da se kontroliše. Odjednom, suze su joj grunule na oči. — Ne plači, molim te — prošaputao je Brjus. — Sa mnom nije ništa opasno. I nemoj da stojiš tu kao da čekaš autobus. Ja mislim da moja bolest ne moţe da bude razlog... Zar nisi znala da prava ljubav ne zna za prepreke. Zbunjena, Meri ga je posmatrala, ne shvatajući o čemu on to govori. Brjus je pročistio grlo i počeo lagano ga govori, ne gledajući je u oči. — Ţao mi je, Meri, što sam bio onako grub tamo u golf-klubu. Zaista sam bio uţasno neprijatan. Bio sam vrlo nervozan zbog svih onih okolnosti, a ta napetost je morala da se isprazni na neki način. Znaš, lekari obično ne vole da priznaju da su bolesni. Valjda me je ta napetost dovela i ovamo, u ovaj krevet. O čemu on to govori, pitala se Meri. Prosto nije mogla da shvati ni jednu jedinu reč. Konačno je smogla snage da i sama progovori. — Kada sam onog dana došla na kontrolu kod zubara, videla sam te sa Nen Kruden — rekla je odjednom. Brjus se nasmejao.

87 — Ah, onog dana. Video sam da si u čekaonici, ali nisam hteo da uĎem. Znao sam da ću morati da se izvinim. A znaš, mušakrci ne vole mnogo da priznaju svoju grešku. Osim, loga, ja nisam poveo Nen. — Nisi? Ali, ja sam videla u tvojim kolima! — Šta to znači? Ništa, koliko ja znam. Osim toga, ti si trebalo da imaš razumevanja za takve stvari. Koliko se sećam i u tvojim kolima su jednom videli Jana, pa ja... — Ali... — Znam. Ušao je nepozvan. Tako je i Nen ušla u moja kola. Merine usne su zadrhtale. Šta sad to sve znači i zašto joj priča sve to. Konačno, on je raskinuo njihovu vezu i čemu su sluţile sve ove reči. — Znaš, Nen je nekim poslom trebalo da ode u drugi deo grada i zamolila me je da je povezem. Reci, kako sam mogao da je odbijem? — Misliš da kaţeš... — Meri je zastala, osećajući da nema snage da izgovori ono, što joj je bilo na umu. — Mislim to, da je Nen verena za doktora Mofata. Eto, sad znaš. Sa mnom je izlazila samo da bi bila što bliţe doktoru Mofatu, jer sam stalno bio s njim u društvu. Meri ga je čula, ali joj se činilo da njegove reči dopiru do nje iz neke velike daljine. Mora da je izgledala uţasno glupo dok ga je posmatrala. Nen i Piter Mofat! A ona je mislila Nen i Brjus. Brjus je morao nekoliko puta da ponovi da bi ona razumela, da bi mu ppverovala. — Brjuse i ja moram tebi da se izvinini — rekla je najzad. — Ţao mi je što sam onoliko navaljivala da preuzmeš Mofatovo mesto. Znam, ambicija je dobra stvar, ali ne prevelika. Ti imaš vremena. Biće dana za uspehe. Ipak, pvo mi je bila dobra lekcija. — Pričaj mi šta je to bilo sa... — pruţio je Brjus ruku, ali nije dovršio rečenicu. Ona ga je, ipak, shvatila.

88 — Sa Danom i njegovom porodicom, hoćeš da kaţeš? Mislila sam da su oni savršeno srećni. Ali, kasnije sam shvatila da je iza te fasade bila ozbiljna nesreća. Brjus se nasmešio. — Drago mi je što će se, ipak, sve završiti srećno. Pretpostavljam da znaš, da Rodni namerava da se ponovo vrati svojoj bivšoj ţeni? Rekao je to Mofatu pre izvesnog vremena. — Ko? Rodni? — bila je zapanjena Meri. — Da. I namerava da potraţi posao u nekom drugom mestu. Ja ga potpuno razumem. Ipak, ovo je jedan mali skandal. Meri prosto nije mogla da shvati, da se sve to odvijalo tako brzo. Bilo joj je drago što će devojčice, konačno, opet biti sa svojom majkom. A znala je da će i Linda sada mnoge stvari drugačije shvatiti. Iz misli je trgao Brjus, koji joj je govorio nekako oklevajući: — Znaš, Rodni mi je rekao da je siguran, da ću ja zauzeti njegovo mesto. Meri ga je pogledala pravo u oči. — Reci mi to još jednom Brjuse. — Čula si me dobro, draga. Trebaće mi jedno mesec dana, dok ne preuzmem posao. Osim toga, dogovorio sam se sa Rodnijem da od nje ga kupim njegovu vilu. Šta misliš o tome? Meri je ćutala. Nije mogla da progovori i samo je s nevericom posmatrala Brjusa. Prosto nije imala reći, da kaţe šta oseća u tom trenutku. — Ne gledaj me tako zapanjeno, draga — rekao je Brjus. — Zar ti nisi znala da ja nisam prestao da te volim, iako smo doţiveli sve ono... Hajde, poljubi me već jednom. Zar se tako postupa sa jednim bolesnikom? Iz zagrljaja ih je prenulo kucanje na vratima. U sobu je ušla glavna sestra i zapanjeno zastala na pragu. — Dorbo veče, sestro — dočekao je Brjus. — Mogu li da vam predstavim svoju buduću ţenu? kraj