Boka I Bokelji Lazo M Kostic

П р о ф . Л а з о М . Костић

БОКА И БОКЕЉИ Н А РО ЧИ Т О П РЕМ А О П И С И М А СТРАНАЦА

Приватно издање Детроит, САД, 1979

Ову књигу посвећујем рисанском капетану ПЕТРУ П ЕЛ О В И ћУ , (рођеном 1882, убијеном 7. марта 1942.) једној међу првима и најплеменитијим жртвама за одбрану Српства и националних интереса Боке. J1.M Костић

П роф. др Л аза М. Костић 1897-1979

МОЈАЗАХВАЛНОСТ Н ајвећу за х в а л н о ст д у гу је м м о м пријатељ у п р о ф е с о р у д р Л ази М. К о сти ћ у, на овој ди вн ој књ изи о Б о к и К о то р ск о ј, коју је, као и сва сво ја ранија дела, 73 на броју, н а м е н и о С р п ств у . И с т о тако с в е с р д н у за хв а л н о ст д у гу је м п р о ф е с о р у Ј1.М. К о сти ћ у, в и со ко ценећи и и скр ен о пош тујући , њ егов о гр о м н и р а д о к о прикупљ ањ а тако л епи х и ст о р и јск и х п о д ата ка о м о ји м прец им а, који би се највероватније заувек изгубили, да их он није о тр гн у о о д заборава. Х вала м у и у и м е св и х ћ е л о в и ћ а . З ахв ал а н с а м м о м пријатељ у и ш к о л с к о м д р у гу В У К А Л У Ј. В У К О Т И ћ У , на ц е л о к у п н о м т е х н и ч к о м р а д у о ко издавањ а и ш там пањ а ове књиге. М ој пријатељ и колега д р ђ У Р А Р А Д О Ј Е В И ћ је вр ш ио коректуру. О н је, као 1?ак, а касн и је и лични пријатељ ауторов, тај п о са о врло са в е с н о о бавио. Х вал у му. У м е ђ ув р е м е н у п р е сел и о се у веч н о ст наш д р аги аутор, највећи си н Б оке, коју је во л е о м а т е р и н с к о м љ убављ у. П р е м и н у о је 27. јан уара 1979. го д и н е у Ц ури ху, где је и сахрањ ен. С у д б и н а је хтела д а не д о ж и в и ш там пањ е њ егове п о сл едњ е књ иге о Боки. О својој посети м и л о ј Боки , рекао је и за се б е и за нас, д а је ни кад нећ ем о посетити: „н и т и ж е п и м о д о к се м и п и ц и о н ер и Јо с и п а Б р о за и Б п аж а Јо в а н о в и ћ а ш епуре кро з С р п с к у Б о ку ." (И з п р е д го во р а књ иге „О С р п с к о м К а р а к те р у Б о к е “ - М инхен 1961). У ж а са н зе м љ о тре с, о д априла ове год и н е, о ста в и о је Б о к у у р уш еви нам а. Н ајви ш е с у с т р а д и л и Р и са н и К о то р . П о св и м вести м а, Б о ка неће н и ка д виш е бити о но ш то је била. УМ ЕСТО ВО Ш ТАН И Ц Е Н А Д АЛ ЕКО М ГРО БУ С В О ЈИ Х М ИЛИХ РО Д ИТЕЉ А, О Ц А П Е Т РА — П ЕШ А И М А ЈК Е ЗО РКЕ, ш т а м п а м ову књигу. ЗАХВАЛ Н И СИН В И Д А К П. ћ Е Л О В И ћ Д е т р о и т -С А Д

4

ПРКДГОВОР Nescio qua natale solum immemores sinit esse sui.

dulcadine

cunctos

ducit

et

Ovid. (Publius Ovidius Naso), Ex Ponto, I, 3, 34-35. Превод: He знам каквом то љупкошћу све нас привлачи родна груда и не дозвољава да je заборавимо. I. M o t o je писао Овид, један од најбољих песника Антике (рођен43. пре Христа, умро 18.г. после Христа). Писао их je као прогнаник, далеко од Отаџбине, из Понта (области Кападокије на Црном Мору), ла се и данас дела писана из игланства зову Екс Понто: тако je и Иво Андрић своје прво штампано дело назвао тим именом.

И ово делце je писано Ex Ponto (su parva licet oomponere magnis: Ако ce мало сме упоређивати са великим Овидијем,

како je рекао Овидијев земљак и сапесник Вергил). Ово je писано са дапеко мање компетенције, са много мањом способнош ћу него што су их имали Овид и АндриП, али можда са једнаком љубављу за свој родни крај. Пре него изнесем мотиве и резултате мога рада за своју „рођину“ , још ћу се позвати на једног античког, управо римског писца, сада на Цицера или Цицерона (маркус Тулиус Цицеро, pofjeH 106, умро 43. пре Христа, највећи римски говорник и полихистор). У свом делу 0 законима (de legibus), које je, слично Платону, писано у дијалозима, одн. разговорима неколико лица, појављује се сам Цицеро и његов пријатељ Титус Помпониус Атикус као сабеседник. Разговарају шетајући (као Арсистотел перипатетитично) око Цицеронове очинске куће код Арпинума на Сирису. Ha изазивања Атика Цицеро објашљњава зашто се најрађе ту налази: „Јер je овде, ако смем отворено рећи, прави завичај мој и мога брата, наша истинска отаџбина. Јер одавде ми потичемо, од старог етабла, овде су наше светиње, овде наш род, овде многи трагови наших предака. . . Атикус одговара да га сад разуме и да му je цео тај терен постао ближи и интимнији. „Јер хтели ми или не хтели, врше места (локалитети) која носе трагове оних које љубимо и којима се дивимо и на нас свој утицај. Бар je то са мном случај.“ Оба велика писца утркују се сад у славопојкама Отаџбини. 5

Утицај отаџбине на човека једнак je данас као и раније. Он je неизбрисив. Нарочито ужа отаџбина где je неко рођен и одрастао, коју Цицеро назива природном отаџбином, за разлику од „политичке“ коју претставља држава. Та ужа, природна отаџбина моја, a мислим и осталих ужих земљака, je Бока. Политичку отаџбину засад немамо (нећемо ваљда овакву Југославију сматрати својом отаџбином). Али наша етничка отаџбина, то je Србија, засад само лерсонално обележено као Српство. И овај мој увод у књигу другог садржаја, садржи на почетку још једном мој Вјерују, мој cete rum censeo Спој Боке и Српства, нераздруживи и несаломљиви спој. Зато ћу изнети и о томе још понешто, што je ра^ије пропуштено. II. И мене je вукла неодољива жеља да посветим што више пажње своме завичају, да му изразим, колико умем, љубав и оданост. Пошто се ja бавим публицистичким радом, то могу само кроз публицистику да то учиним (не могу ни кроз политику ни војску). Међутим, није се могло писати само о Боки. То не би нико издавао и нико куповао. A затим, ово je битно: налазимо се у доба највећих патња српског народа које преживљује већ више од три деценије, a које су првих година тога раздобља добиле биле инфирмалне облике. Љ убав према ужој отаџбини не сме да води напуштању љубави према укупној отаџбини. A то je за нас Србија, не као географски већ персонални појам: укупност Српства. И гдегод сам нашао болове Српства, ja сам покушао да им нађем израз. Кадгод je било могуће да се лече ране, ja сам лекове спремао. Кадгод се дала прилика да се жигошу непријатељски злочини према моме народу, ja сам то чинио. Кадгод je покушано отимање српских територија, духовних и материјалних добара, ja сам викао на узбуну. И одужио сам се своме роду, мислим довољно. Бог ми je дао живота, снаге и могућности, па сам прилично у томе и успео. Али се није смео запоставити ни ужи завичај. За мене он није ни у некој провинцији, ни у некој општини (као за Цицерона), већ у природној и етничкој целини «оју сачињава Бока Которска и Српско Приморје око ње (где сеова не може од њега одвојити). Ja нисам чак ни временеки дао приоритет разлагањима о Боки. Тек je 1961. изашла моја књига „О српском карактеру Боке Которске“ , a 1963. „Српска историја и српско море.“ Ме1)утим, већ 1957. се појавила моја најзамашнија књига 6

Спорни предели Срба и Хрвата." У њој сам обећао једну књигу посвећену Српском Приморју. Ja ту једну књигу н и с а м написао, али сам написао и издао више књига тога д о м е н а . И ова јеједна од тих. После овог Предговора покушаћу да дам библиограф ију свих мојих радова објављених у е м и г р а ц и ј и a посвећених Српском Приморју, не само читавих књига већ и делова књига. He само да покажем колико сам том питању поклонио пажње већ да олакшам онима који се истим проблемом буду бавили проналажење од мене скупљеног материјала. посебну

III.

Док су моји други радови о Боки и Српском Приморју имали карактер националне апологетике, овде то није п р и м а р н о случај. У главном делу књиге налазе се дивљења Боки и Бокељима од разних лица претежно странаца. Ja сам те п о д а т к е сакупљао или бележио кад сам на њих наилазио. Годило ми je да сам из тог краја чију лепоту и људскоту с т а н о в н и к а скоро свак хвали, a нико не напада. Ta je грађа стојала изме^у мноштва других података, за које сам имао наду да Пе, макар један део (а никад се унапред не зна који), у гл е д а т и св е та. Н еке п о д а т к е сам б ио о б ја в и о у Паландачићевом календару „Америка“ , али je то веома мапи део. Остатак je чекао на згодну прилику.

уопш те

Кад je изгледало да ми се дала прилика да се ово може објавити захваљујући једном великом српском родољубу из Боке, ja сам почео систематско сакупљање материјала. Ho главни и најбољи део сакупљен je раније, инциндентер (не тражећи ту rpaf)y). Па ипак, у првом, уводном поглављу, има мало и националне тематике, националне апологетике, којој скоро сва моја дела служе. Ту дајем приказ објекта разматрања: Кажем шта je Бока, како je до тога израза дошло, где je употребљаван a где злоупотребљаван, где je и зашто напуштен и скоро проскрибован. Јер некесиле, и мрачне и видљиве, хоће да Боки одузму Српство које јој није могао да одузме нико: ни Млечићи за400 година владаваине ни Аустрија за сто година. Хоће д ајој бокељство оспоре или бар прикрију. Неке гадне силе су у акцији. Ja сам покушао да те силе п р о н а ђ е м и обелоданим, да све по свом старом обичају - поткрепим доказима. Тим служим Боки, служим Српству, и служим истини. Тако и ово дело не штрчи по своје тематици иза других мојих дела објављеним у 7

емиграцији. Оно има, истина, и једну особену садржину која излази из оквира националне тематике. Ипи бар тако изгпеда. Јер ако je Бока лепа, она je за свакога лепа и то Боку не чини ближе српском. To je истина, али можда баш тај чар Боке доприноси да се она од Српства отима. Увек je много више интересената за оно што je лепо него за оно што je ружно. Поред тога, истицање чојства Бокеља, a то je нихова национална карактеристика која их приближује осталим Србима a одапећује од туОина. То истицање служи такође српској апологетици уопште, Боке посебно. Л. М. Костић

8

ДАЉ Л ДКЈ1Л ПИСЦА ОВК КЊИГ К О CPI1CKOM П РИ М О РЈУ Проф. Паза М. Костић je био у своје време објавио да спрема вепику књигу „Српско Приморје“ , која неће бити мања од „Спорних предела Срба и Хрвата“ . Многи га питају шта je с том књигом. Она није изашла, нити ће изаћи под тим именом. Али све што je она имала да садржи, и много тога више, већ je проф. Костић објавио у неколико разних дела, a у припреми je још неколико. Једна књига се није могла издати, јер би била превелика, a у њој ипак не би све стапо. Подељена у више дела, са разним насловима, она може да буде и потпунија, и разноврснија, и занимљивија. Тако je напослетку проф. Костић и урадио, објавивши досад седам a с овом осам књига о Српском приморју. Поредтога још неколико расправаудругим књигама и сијасет чланака по новинама. Те књиге и расправе изнећемо овде, да опакшамо онима који буду проследили посао проф. Костића. Засебна дела гласе: 1. Српска Историја и Српско Море. Издање „Српске Мисли“ у Аустралији, али уз подношење лола штампарских трошкова од стране писца. Књига je изашла 1963. и има 160 страна осмине. Као што само име каже, у њој се налазе историјска поткрепљења српског права на јужни Јадран. Књига садржи осам посебних расправа. 2. О Српском Карактеру Боке Которске. Књига je изашла као приватно идање пишчево у Цириху 1961. Има160 страна велике осмине и садржи девет одељака који математски доказују искључиви српски карактер Боке. 3. Катопички Срби. Политичко-историјска расправа. Издање Српског културног клуба „Сзети Сава“ у Канади у Серији националних списа „Српски Проблеми“ . Књига има 120 страна осмине, изашла je 1964 у Торонту. У њој се пружају подаци из којих се види српски карактер јадранских предела северно од Боке, a такође и јужно од Боке (Бара и Улициња). 4. Кривошијски Устанак 1869 Године. Приватно издање Милоша Ковача, сада у Сакраменту. Књига има 56 страна велике оемине и олисује најјуначкији подвиг Бокеља, у исто време један од најсјајнијих подвига целе српске историје. Изашла je 1959 у Хамилтону. 5. Стогодишњица П рвог Кривош ијског Устанка (1869-1969). И сторијска и правна расправа. Издата трош ком два

Кривошијанина: Милоша Ковача из Калифорније и Милоша СамарџиПа из Канаде. Минхен 1970. Стр. 256 осмине. У њој je пренета скоро цела претходна књига, али je тој грађи додато још пет пута више материјала, већим делом о самом Устанку (његов ехо у домаћој и страној штампи итд.), a још више о историјским д о г а ђ а ј и м а који су му претходили и изазвали га. Ту je укратко историја Боке, посматрана специјално са правног гледишта (аутомија и посебност Боке под разним државама). 6. Још О Српском Карактеру Boxe Которске. Додаци и допуне. Брошура од 56 страна, изашла у Виндзору, Канада 1975. Садржи извесне пропусте из основне књиге „О српском карактеру Боке Которске“ и надопуњује je. 7. Насипно Присвајање Дубровачке Куптуре. Културноисторијска и етнополитичка студија. Страна 174. Штампано у Мелбурну, Аустралија као приватно издадњ еуз материјалну и техничку помоћ Радише Никашиновића. Ту се специјално ж и го ш е к р а ђ а д у б о р о ч в а ч к о г је з и к а и д у б р о в а ч к е књижевности од стране Хрвата, a према указима хрватскокомунистичких руководилаца Југославије. Ту je непобитним доказима аутврђено да Дубровник није никад био хрватски, ни његов језик ни његова литература. Имао je он многе особености, али далеко ближи je био Србима него Хрватима. 8.

Осма je књига ова: Бока и Бокељи.

Остала дела још нису ни у рукопису добила завршену форму. Можда ће после мене остати само фрагменти. Али у неким другим мојим делима објављеним у емиграцији налазе се делови, или чак посебне расправе, посвећене Српском Приморју, углавном Боки. Потпуности ради, a и да олакшамо онима који ће даље о овим проблемима писати, навешћемо и њих. Тако у књизи Из српског верског живота, Библиотека Свечаник, Минхен 1961. налазе се две расправе на крају књиге. Прва (стр. 136-171) носи наслов Православни храмови по Српском Приморју. Друга (стр. 172-181) под насловом: Ношење крста код Срба, специјално у Српском Приморју. У књизи Правни институти у Њ егошевим песмама, у расправи Освета према Њ егош евим стиховима има неколико примера из Боке. Књига je изашла у Мелбурну, Аустралија 1958, у збирци Српска Мисао, књ. 4 Понеко упоређење са праксом из Боке налази се и у осталим делима проф. Костића о Његошу. У 11 књизи Србија ипи Југоспавије, Хамилтон 1959. спомиње 10

и расправља државноправна судбина Боке под комунистима на више места, a нарочито у глави XXIII под насловом Je ли могуПа црнагорска федерална јединица. У сасвим скорашњој публикацији проф. Костића „Насилно преотимање српских писаца“ (ф ототипско издање Милвоки 1973), трећи део под насловом Крађа и прекрађа Стјепана Митрова Љ убиш е стр. 42-65 даје једно потпуно оригинално приказивање Љ убиш иног става у погледу приећједињења Далмације Хрватској као и о његовим односима са Црном Гором (овај део je већ мање оригиналан и слабо познатсрпској јавности). Најзад у једној од последњих књига проф. Костића Осврт на попис народности у Југоспавији (Минхен 1973) у одељу V III : Подаци о народности у Црној Гори стране 51-55 третира се питање народности Бокеља под влашћу комуниста из Титограда. Све je то и пре расправљано, али сад у вези званичних и последњих резултата комунистичких пописа. Цела расправа je скроз стручна. Писац има још доста материјала из кога би се дала још нека брош ура или књига изделати. Али његове године и здравствено стање то ће тешко дозволити. Има само једну малу и скромну жељу да студију Крађа и Прекрађа Стјепана М. Љ убише изда засебно, нешто проширену. То не би спадало у ред немогућности, али оно главно што je имао рећи, казао je у поменутој збирци (Насилна преотимања српских писаца). Т о је гломазна брошура умножена у врло мало примерака (свега 70) и тешко се може добити. Други писци (Њ егош, Марко Миљанов и Михаило Лалић) нису приморци, и не спадају у овај круг посматрања. Њ их он и не намерава још једном издавати.

11

111’ ВО ПОГЈ1АВЉК ПОЈАМ 1.0 К1 „З о в у Боком онај чаробни запијев, у који се с п уш та ју и тону кршовита и скоро н е приступна брда ју ж н е Херцеговине и Црне Г оре. К а ж у љ у д и који свијет о бађу да је тај јед ан о д на/љепшијих попожаја земње; и збиња би рекао да се овдје при р ода играпа кад је своје чу д е с н о д је п о на махове стварапа. . ." Стјеп а н М итров Љ уб и ш а . ,,Вока“

Бока Которска

12

I. О ИМ1НОВЛЊИМЛ и Г Р Л Н И Ц Л М Л KOKK КОТОРС к к

I. Данас одомаћен и посвуда усвојен назив Бока Которска није био то од вајкада. Нити je постојао израз Бока, нити je тај крај увек означаван по Котору. Али je у давирј старини означаван по једном другом граду: по Рисну. Нормално се језера означују по неком главном насељу: Циришко језеро, Женевско језеро, Комско Језеро, Луганеко језеро, Скадарско језеро, О хридско језеро итд. То главно насеље зове се каполаго (capolago) т.ј.глава језера. Бока je залив, али налик на језеро, па je добила и наименовање слично језерима. Грци je звали Рицоникос колпос Rhizonikos Kolpos, a Римљани Синус Рицоникус: Sinus Rhizonicus. Рицоникос или Рицоникус значи рисански; тада je Рисан био глава данашње Боке. Колпос значи залив, a синус je истоветсно што и грчки колпос. И то значи залив, али првобитан израз и тамо и овде je окриље, уточиште итд. Преузимање водеће улоге града Котора много je доцнијег датума a ознака целе територије према њему још доцнија као што ће се видети из следећих излагања. II Л и н г в и с т и ч к о п о р е к л о н ази ва Б о ка ја с н о je и недвосмилено. Оно je италијанско: Bocche di Cattaro значи „ушћа Котора“ . Али се не зна, позитивно, ни кад je овај назив настао, ни шта je кад обухватао, ни зашто je баш такав назив изабран. Ja то не знам, a верујем да не знају ни други, јер би то објавили и онда бисмо знали сви. Остаје једина могућност нагађања, претпоставка, комбинација. Ha тај начин се, вероватно, може доћи до близу истине, ваљда до сасвим близу. Ш то се времена постанка тиче, то изгледа скоро сасвим поузвдано, скоро извесно, да назив потиче од Млечана, да поточе из доба кад je Венеција владала великим делом Боке. У земљи би вероватно морали установити кад се реч лрво јавила. Млеци су владали четири века: XV, XVI, XVII, XXVIII. Први не потпуно цео, остале у целини. Изгледа да je назив доста стар, да je свакако из прве половине млетачке владавине, можда из почетка XVI века. 13

O h ce испочетка канда ограничавао на заиста сама ушПа Боке; територију су називали Млетачка Албанија, a град Катаро. Зашто само ушће које je после означавало цео предео. Je пи то pars pro toto?

Ja то замишљам овако: Млетачке пађе и галије које су пловиле Јадраном, нормално од севера ка југу, сретале су на путу и виђале све далматинске градове: Задар, Шибеник, Сплит, Хвар, Корчулу, Дубровник, Цавтат итд. Могле су лако допловити до њих, укрцати и искрцати и људество и робу. A онда би требало да р,ођу у Котор. Ho њега нема, не види се ниоткуд. Види се само једно зјело које њему води: то je само његова бока, његово грло, ушће. A после: још једно, два, можда и три ушћа, док се стигне до Котора. Он се не види ни откуд. Он je на крају канала, прибијен уз стене, једва видљив из најближе близине. Треба доћи до њега па га видети. Маритимски он je незапажљив, зато се и не означује он сам већ предели и географски феномени који га скривају a у исто време чине приступним. Тако се Ушћу придала нарочита важност: он je постао синоним которског подручја и, мапо по мало, важнији од града коме je обележавао приступ. Укоренила се реч Бока и постала неизбрисива. Млечани су (односно Јадранци и Медитеранци) говорили „Боке", a не Бока, што значи, како je већ речено, ушћа, a не ушће, неколико улазака a не једно. To je зато што има више улаза и ушћа до самог Котора (Оштро, Вериге итд). Кад би била једина, могло би се тим правилно означити само главни улаз у Боку (Оштри Рт или Пунта д Оштра). Овако их je више и сви заједно репрезентују некако и околна насеља. Мислим да je тако дошло до плуралија тантум у обележавању Боке на првобитном италијанском језику. Српски се тај плуралиа тантум није уврежио, није канда уопште ни примљен. Он je прилагоОен својим законима језика, тим пре што Срби нису морали да знају и нису знали откуда реч потиче, a тиме су и несвесно нагласили и циментирали јединство Боке, целину, нераздвојност, што je италијанском оригиналу недостајало. Ф ранцуски историчар уметности и путописац Шарл Ираијарт, при свом опису Боке 1874. каже ово (2, с.310): „Сваки од уских пролаза којим омогућују ла^ама да пређу из једног затона у други назива се ушће, бока (буш) a целина je добила плурални назив ушћа Котора јер je тај град ситуиран на крају 14

последњег затона." То сам накнадно нашао, ово објашњење, које нигде друго нисам нашао, подудара се доста са мојим. И ово сам нашао доцније, a спада великим делом овде: Немачки путописац из прве лоловине прошлог века, Хајнрих Ш тиглиц о коме ће у следећем поглављу бити више речи, казао je у књизи Истра и Дапмација (3, с.205) даје„О ш три рт већ вековима дао свој печат за означење цепог залива са свим што му још припада. Чак и у унутрашњости се чује, ако je реч о целокупности, ретко назив канал, или голф, већ претежно Боке ди Катаро. Становници Боке, који су различити по одећи, обичајима, пореклу и вери, означују себе такође заједничким именом Бокези. . Мало подаље пише: „О днос Котора према укупној Далмацији и данас je још сасвим сличан ономе из времена Млечана. Главни град једне не баш безначајне покрајине, снабдевен сопственим статутом, судском јурусдикцијом и посбеним привилегијама, стојао je такође са подручјем коме му припада под генералним провидуром Далмације који je резидирао у Задру, као што je и сада окружни град т а к о ђ е под гувернером који у Задру резидира. . III.

Географски Бока je само скуп ових залива са својом Ту спада свакако и Грбаљ, који нема директног излаза на унутрашње, бокељко море. Али ту географски не спадају Паштровићи и Будва. Па ипак су ове општине, не могући чинити дистрикт засебе, биле придодељене Которском дистрикту и тиме, ако не географски, a оно административно, постале делови Боке. Бока сад обухвата 15 општина, и то ће остати још два-три века.

залеђином.

Кад je, Берлинским уговором 1878, Спич придодат Аустрији, њега су морали уврстити у постојеће територијално уређење. Припојен je Далмацији, али преко Боке, јер друкчије није могао. Тако je округ Котор добио 16. општину и Спичани се навикли помало да се сматрају Бокељима. Спич je додељен Аустро-Угарској чланом XXIX, девета алинеја Берлинског уговора од 13 јула 1878, a аустриским аутономним законодавством следеће године припојен Далмацији и котару Боко-которском. Сви закони који су важили за Далмацију распрострти су и на Спич. М е ђ у т и м , Спич није био одмах, сместа, прихваћен од Бокеља као њихов саставни део. Епархија бококоторска,

15

основана само неку годину пре анексијеСпича, звала се испрва само „бококоторска и дубовачка“ . Доцније још „спичанска“ . Доказ да Спич није улазио у појам Боке. Геоморфолошки у Боку спадају само они крајеви које плаче море залива. Будва и Паштровићи, као и Спич, налазе се на „Вељем мору“ сасвим одвојени од Залива. Две општине непосредно уз Оштри рт, Луштица и Кртоли, такође се наслањају на Веље Море, јер се налазе на полуострву између оба мора. Међутим, сва њихова насељатендирају каЗаливу.Ту имају и пристаништа и превозна средства, што je сасвим логично, јер се не могу баркама возити у Италију. IV. Јасна je ствар да су боком, одн. бокама, означавани само они предели даншње Боке који су били под Млецима. Херцегнови и Рисан били су турски. Они нису претстављали улаз у Котор већ брану томе Улазу. Зато они нису спадали у појам Боке. Али кад су од Млечана освојени (крвљу домаћих Срба) ти предели су сасвим брзо и сасвим лако интегрирани са осталим, од раније мпетачким пределима Боке. Пре него су постали турски, Херцегнови са околином и Рисан са околином били су под захумским и травунским владаоцима. To je познато, али ћемо овде цитирати архимандрита Нићифора Дучића, који нам je при руци, о тој ранијој припадности северне Боке. Он каже (4, с. 161): „Рисан, Херцегнови, Кривошије и између њих вас простор до мора били су под влашћу травунских или херцеговачких владалаца, док нијесу Турци освојили 1484. Требиње, Рисан и Херцегнови. Па су тек доцније и те две српске вароши потпале под млетачку власт: Рисан 1649. a Херцегнови 1687. . Док су делови доцније Боке били под разним владама нису могли ни добити једно заједничко име. Могли су га задржати ако су га имали раније, али га нису могли постићи, јер није било ни практичне потребе за тим. Али кад су Херцегнови и Рисан (крајем XVII века) интегрирани са остапим деловима залива под влашћу млетачком, на њих je проширен и назив Боке. Тако je настао проширен, али такође заокругљен и географски истовтан појам Боке. Заиста, без Херцегновог и Рисна, Бока би била само пола географске целине, овако je употпуњена. Оштри Рт je стварно данас заједнички улаз у Херцегнови као и Котор. Вериге су једнако штитиле Рисан као и Котор и омогићиле лрилаз њима. 16

Бока Которска je добипа деф инитивни назив за свој дефинитивни облик. Како се омеОивала Бока откад то име носи писао je и дон ф о р тун а то (С р е ћ к о ) В ул о в и ћ , П е раш танин, п р о ф е со р Которске гимназије. У своје време он je важио као најбољи познавалац прошлости Боке после (релчића. Али, како он то претставља, ja не разумем много. Да му je било јасно, он би то јасније и изрекао. Срећко Вуловић je изнео у званичној колекцији АустроУгарске о њеним земљама (5) ово о ширењу назива Бока: „Име Бокези није раније обухватало целокупно становништво данашњег политичког среза К-отор. Некад се под Боком разумео град Котор са оним варошицама и селима који леже на обали чаробног Бокељског залива, као и нека места разасута иза бокељских брда одакле се добива слободан изглед на далеко море. (Ja мислим да он овде рачуна само полуострво Луштицу, ЛМК.) Сва друга села расута по уским долинама најближих стеновитих брда тек су после у појам Боке увучена, пошто су дуго времена умела да се опру и турском и млетачком господству.“ V. У српским средњевековним споменицима нема, разуме се, ни помена о речи Бока. Мада je тај крај био српски, и мада Бока претставља једну ретку природну и географску целину, није постојао првобитни српски израз за целу данашњу Боку, сем општег израза „Приморије“ , који се није ограничавао само на Боку (често се њим обележавао крај од Драча до Неретве). Лингвистички, не само што je реч Бока страног порекла, већ и сам Котор je страног порекла (још и велика већина назива старих бокељских насеље - па и сам назив Кртола, мога родног места, грчког je порекла иако многи игноранти хоће да га доведу са називом кртола. тј. кромпира!) Плиније М л а ђ и назива Котор Акривиум, a Константин Порфирогенит Декатера. Касније потичу називи Catarum, Catera, Cathara, etc. Oh je ппод грчке колонизације негде у почетку првог миленијума после Христа. Становништво je највећим делом било илирско, a после романизирано. Тек са XIX веком настаје словенизирање Котора и завршава се почетком XX века док je територија Боке ван Котора била неколико векова пре тога претежно српска, чак и искључиво српска, изузев нека насеља око Котора. 17

II . О И Ш Т К

УС В Л Ј Л Њ К н л з и в л

„Н О К V

И „Н О К К Љ И "

I. У XIX веку je израз Бока или Бока Которска био уопште одомаћен у њој самој a прихваћен од целокупног Српства, па чак и од целог света. Има чак и званичних аката међународног карактера, правих исправа интернационалних, који исте пределе данашње Боке називају просто Боком Которском и то још у самом почетку XIX века. Тако нпр. Према Миру у Тилзиту (7. јула 1807), Руси морају да поврате Французима „земљу познату под именом Бока Которска“ (7, с. 57). Француски: le pays connu sous le nom de Bouches de Cattaro (art 1. du Traite de Tilsit). To саопштава француски научник Ж ак Ансел у свом Приручнику ИсточАог питања изашлом 1923.(7) Мало пре тим пише проф. Ансел (стр. 56): „Котор, у борби за надмоћност на Истоку, постаје у биткама ф ранцускоенглеским оно што je Малта за доминацију Средоземља.“ Интересантно je да je највећим делом било усвојено италијанско наименовање Bieche di Cattaro не само што je оно оригинално, већ што je и под Аустријом сва номенклатура на Јадрану била званично италијанска. To je диспонирано, да не кажемо наређено, из Беча, и тако je остало све до Ослобођења од стране Србије. Истина, кад je Италија навестила Аустрији рат 1915. дошло je било наређење из Беча да се уведе на Јадрану словенска номенклатура, топономика. То није дуго трајало: кад je дошао на власт Карло I одн. IV -као маџарски краљ; повраћена je италијанска топономика. Кажу да je то под утицајем његове супруге царице Зите, итапијанског порекла. За нас je то споредно. Италијански назив je првобитан, оригиналан и светски познат. Ja, кад сам ту скоро тражио податке о Боки у Мајеровом лекискону, одма сам тражио италијански назив: Боке ди Катаро и нашао га. Ипак, у својим публикацијам а, научним радовима путописима итд. странци обележавају Боку и на свом језику, али углавном према провобитном италијанском обележју. Тако Французи, као што се горе види, кажу у плуралу Bouches de Cattaro. Немци и у плуралу и у сингулару Buchten von Cattaro, Bucht von Cattaro, Golf von Cattaro, etc., a Енглези The Bay of Cattaro, данас т а к о ђ е of Kotor, или просто Kotor Bay. Руси cy 18

раније (јамачно и сад) употребљавали оригинални италијански н а з и в Боке ди Катаро (само je нагласак на другоме а, док je италијански нагласак на првом „а" у речи Катаро). Данас се форсира словенско обележје, али he проћи дуго време да се оно свуда усвоји. Италијанско још увек предоминира, a затим на сваком језику има специфично обележје тога језика. Било у преводу или оригинапу, Бока добива свој припадајући назив: и у лексиконима, и у путописима, и у водичимз странаца. Пошто на Јадрану нема више ушћа сличних Боки, то je с временом лрестала потреба да се Бока означује као Бока Которска. Истина, тај посесивни придев je остао више као званичан. У обичном говору и у незваничим актима каже се просто Бока, јер других Бока на Јадрану није било. Кад се каже Бока, мисли се на Боку Которску, али се не мора тако означавати. Пошто постоји само једна Бока, тј. которска, то je овај адјектив постао сувишан. Зато и наслов наше књиге гласи Бока и Бокељи, не Бока Которска и Которски Бокељи. Назив Бока се осамосталио. Илак, пошто странци употребљавају и своје називе за Боку одн. Которски залив, пошто се каткада налази оригиналан италијански назив a каткад српски превод у светским географијама и лекисконима, то није увек лако наћи одговарајући текст. Кад Немци кажу само Боке без ознаке Котора, онда ту имени у сматрају као сингулар. У дативу одн, локативу кажу in der Bocche. II. Бока je туђа реч, не српска, она je страна реч, туђинска, реч завојевача Боке a не пријатеља. За време српске владавине она je била непозната. Она je неадекватна, односи се само на ждрела Боке, a не на њен племенити простор, на њена брда и долине, па чак ни сав залив, већ једино његове отворе. Она није ни много давнашња да би била освеђена трајашношћу. Па ипак, она се одомаћила у народу, примљена без колебања, усвојена, да не кажам пригрљена. Она je једина која обухавата сав простор који се једним и јединстваним сматра у сваком погледу. У једној претставци црногорских главара изванредном провидуру Валерију Анселми у Котору жале се ови да се главе њихових убијених земљака носе кроз Херцегонови. Претставка

19

je од 8. априла 1751. и саопштена je од Јована Томића академика у издањима САН (8). Тамо се каже да je то срамота „не само за нас већ за све Боке, јер je тосве једна крајина." Тако стоји у италијанском преводу који je публикован. Превод садржи несумњиво званичну номенклатуру мпетачких власти, које, Боку см атрају целином одн. крајином за себе. Италијански: non solamente a noi ma ancora a tutte le Bocche, perche questo e tutto una Craina. A иначе y самом том акту и у другим актима исте збирке каже се за Црну Гору да je крајина, барабар као за Боку. Та реч нема замеие. И зато je устаљена и свуда призната, од свакога примљена. Народ се с њом сродио. Ми нити имамо воље нити потребе да je напуштамо. То напуштање изгладало би ипак као неко издајство. Ми смо присно повезани за тај| израз, и, кад нам га неко негира или игнорише, ми сматрамо да нас вређа: да нам отима нешто рођено, с чим смо се срасли. Уосталом, није то случај само с нама. И Црна Гора, одн. првобитно Монтенегро, није много старијег назива. Па њу могу и да одрже и да шире, a ми своје не смемо да чувамо. Бока je реч устаљена, сајасним и вековним дометом, којасе давно већ нити шири нити сужује. Она није етнички израз ни, можда, историјски, али je освештан израз географски. Та реч није плод освајања, отимања, присвајања туђег. Није резултат неких победа нити мегаломаније. Није крађа, «ао што je случај код многих компонената Југославије. Ta je реч нама блиска и ми нећемо другу. Етнички Бока спада у Српско Приморје, географски у Јадранско приморје, Источни Јадран. Ш то je некад присилно бипа укључена у Далмацију, a данас у Црну Гору, ми то номенклатурно не признајемо. Нарочито не признајемо, што се са та оба израза хтео негирати српски карактер Боке. A она je само српска и ничија друго. Интересантно да јој се увек са исте стране оспорава и посебност Боке и њен српски карактер. Рраније Јужна Далмација, a сад Црногорско приморје. Оно првосе није одржало, неће ни ово друго! III He само што су становници краја о коме je реч још подавно усвојили тај назив (али не сасвим давно), већ су и себе регионално почели да њиме обележавају. Испочетка су и ту узели били оригинални италијански назив Бокези, да га после замене са „словенским“ Бокељи. Али, право рећи, он тек у најновије време, од моје младости, узима маха. Наши најближи 20

п р е ц и говорили су за себе да су Бокези, na je у С АД било и неко удружење Бокеза, чији je чпан могао постати само онај „чији je 0тац Бокез и мајка Бокезица.“

Као што су Италијани први дали назив простора кроз Млечиће, они су дали и први називстановника Боке. И њихов се назив одржао био и дуго био једини: Бокези или Бокежи, јер je у мпетачком дијалекту оно з нешто између з и ж. Па и данас се још каже Бокез, нарочито старије генерације тако зборе. Али то се у школама учи да се каже Бокељ. Тако je своју књижицу Сима Матавуљ назвао: Бока и Бокељи. То, разуме се, не знају сви. Кад je дошла Србија, 1918, њени посетиоци су нас свакако звали само не Бокељи. Најчешће су говорили Бокељци, затим Бокљани, Бококоторани, итд. Још сам неколико сличних израза чуо, али их се не сећам више. Њ има je реч Бокез била страна, a реч Бокељ нису слушали сувише често, и не као сталан израз. Нићифор Дучић, архимандрит и историчар, родом из Требиња, блиски комшија Боке, њене становнике зове конзекветно Бокијељци. Код другог никога ja то нисам читао. To je свакако непотребно и вештачко ијекавизирање речи која нема јат. (Литература под 4.). Валтазар Богишић, један од највећих наших научника XIX века, сам „језикословац“ и слависта, поред тога непосредни комшија Боке (из Цавтата одн, Конавала) звао нас je таксфе Бокјељцима. Тако у једном писму Ватрославу Јагиђу од 14, септембра 1876. каже како су „Бокјељци и сада у лексикалној форми једнаци са Дубровчанима“ . (У књизи „Спомени мојега живота“ од Ватрослава Јагића , I књига, с.357). И црногорски краљ Никола, још бпижи сусед Боки каже у својој песми о Боки „Племенита Бокијељка" итд. М а р ко В у ја ч и ћ , са Г р а х о в а , в е л и ка л и ч н о с т у комунистичкој Југославији, пише у својим Анекдотама о Црногорцима и Херцеговцима често Бокељани. (32) И он je комшија Боке и само преко Боке je одржавао везу са осталим крајевима земље и иностранства. Па ипак ja ту реч нисам слушао нигде. Није ипак немогуће да су и Дучић и Вујачић употребили изразе који у народу постоје, у њиховој околини, која je географски блиска Боки и меродавна за српски књижевни језик. Мене je ово питање ^есто мучило. Знам да у источном Банату постоји село Бока, па ме копкало да дознам како се 21

називају његови становници, који се опредељују као Хрвати (ваљда једини Хрвати у Банату). Питао сам једног лекара, примариуса, из суседног Јаше Томића, како становници Боке себе зову. Рече ми да нема ознаке адјектива за становништво, већ само кажу да су „из Боке“ . Тај лекаростављ аутисак доброг познаваоца околности тамо и савесног информатора. За нас je ово питање решено: Ми остајемо Бокељи, верујући да je то српски и израз једно првобитном италијанаком назову. Зато и моја књига носи наслов као и Матавуљева: Бока и Бокељи. Матавуљ je живео у Боки дуго, али није био Бокељ. (Живео je и у Црној Гори, где се такође сретао са овим проблемом.) He само да су становници тога краја прихватили назив Боке који je постао нераздружив од њих, већ су то учинили и сви Срби писци ван Боке. Српски научиници, књижевници, уметници. He да се замислити да би неко оперисао са неким другим изразом. У току овога рада срешће се читаоци са многим цитатима научника који говоре о Боки, тако да то није потребно понављати. Чак и два „Споменика“ Српске академије наука које je издала 1953. и 1956. посвећена су Боки Которској „као таквој“ . Срећом je уредник био др Илија Синдик, Србин католичке вере из Тивта у Боки, који није дозволио да се едицијама да неко друго географ ско обележје. Поједине расправе из тих књига ће се често цитирати, али се само овде истиче целина. Скоро сваки прилог и засебно носи у наслову ознаку „Боке Которске“ , па се и француски текст укупне књиге тако назива (у српском облику).

22

III. РАНИЈИ НАЗИВИ БОКЕ Видели смо раније, на почетку ових излагања, да je Бока у античко доба звата Рисански затон или залив. To je био ужи и специфичан појам Боке ван сваке сумње. Ho ипак њене гранце мислим да нису познате. He верујем да je данашња спољна (јужна) Бока ту спадала. И не знам колико се тај израз задржао. После je било много других наименовања за Боку, али никад, колико ja знам, за специфичну Боку. Било je наименовања за пределе у које je Бока спадала, али који су били шири и пространији. I. Стјепан Митров Љ убиша пише при крају свога приказа Боке: „Бока je старином припадала Бановини зецкој, те су je неки звали Превалом.“ Све je то толико упрошћено и примитивно речено, да једва заслужује помена. Изгледа по њему да je сама Бока звата Превала, и то у „бановини зецкој“ . Љ убиша није знао историју, али мора да je однекуда та реч Превалабила још ж ивау његово време, разуме се као реминисценција прошлости. Међутим, тај израз je римски и плод римске реорганизације истичног дела Јадрана. Нема то везе са „бановином зецком" нити je ово био назив за Боку. Пошто ни ja не знам историју много више од Љубише, то сам тражио објашњење код стручњака. И нашао сам га код више њих: код Вулића, Јиречека, Шишића, ћоровића итд., па ћу то овде у главним линијама пренети. Према Николи Вулићу (9) римску провинцију Првалу или Превалитану (Praevalis seu Praevalitana) je образовао цар Диоклецијан, a „дотле je била део Далмације“ . Обухватала je Црну Гору, део Арбаније, Херцеговине и Босне. Главно место јој je било Скадар.“ И Јиречек њу наводи као једну од 12 провинција Илирика. (10, 1, с.24). То Јиречек пише у Историји Срба. У својој расправи о трговачким друмовима Србије (11) пише специјално за јужну Боку: „Приморје између Будве и Љеша припадало je у старом веку провинцији Превалитани. . . Слично пише и Владимир ћоровић У Својој „Хисторији Босне". До Диоклецијана je Бока била саставни део Далмације (она ће то још једном бити). Диоклецијан je владао од 284. до 305. после Христа. Тада je поделио Далмацију у две п р о в и н и ц и је л и н и јо м Б у д в а -Д р и н а . С е в е р о з а п а д н а

23

провиниција je имапа седиште у Солину (римској Салони), где се налазе бескрајне ископине из римског доба недалеко од саме Д и о кл е ц и ја н о в е папате у С п л и ту. Ј у го и с т о ч н а провинција, за коју je канда Диоклецијан мање марио, имала je седиште у Скадру и назвала се Превалитана или Превалис. Ристо Ковијанић, врло озбиљан научник, пише у Е н ц и к л о п е д и ји Ј у го с л а в и је (6): „К онцем III века, за Диоклецијана, кад je Далмација подељена у две провинције, Далмацију и Превалитану, Котор je припао Далмацији“ ! Дакле, није потпадао под првовинцију Превалитану. Други писци га оповрагавају својим тврђењима, специјално Петар Д. Шервовић који се тим махсуз бавио. Хрватски историк Ф ердо Ш иш ић пише у монографији о Летопису nona Дукљанина (12, с.64): „За Диоклецијанове реорганизације провинција поткрај III века, Доклеа je изузета из Далмације и ушла je са Скадром као главним местом у опсег новокреиране провиниције Превалис или Превалитанте (Praevalitana provincia) али се у том крају име Далмације и даље очувало, понајвише као „горња Далмација“ (Dalmatia superior) Далматија српских средњевековних споменика.)“ Бокешки историк Петар Д. Ш еровић je ипак најбоље дефинисао Превалу за наше потребе (за потребе ове студије). Он je писао (13, с.39): „Задњих година трећег века наше epe изведене су у римском царству велике административне промене. Тада je цар Диоклецијан одвојио од провиниције Далмације јуж ни део и тако су од једне покрајине настале две: Dalmatia Salonitana, која се простирала на приморју од реке Раше у Истри до Епидаурума (Цавтата) и Praevalis seu Dalmatia Praevalitana од Епидаурума до Љеша, на чијој се теритирији налазила данашња Бока. Средиште ове провиниције je било у Скадру, зато се она називала и „Scodarensis“ . Уколико je све то тачно, a ja не могу да то ценим, сва je данашња Бока спадала у Превалију, na јој je донекле била и географски центар. Али, разуме се, и јуж но од ње (до Леша) и сверено од ње (до Цавтата) простирала се та покрајина. Она се није поклапала са територијом Боке. A главни град je био Скадар. Боки се канда није придавао неки нарочити значај. Апи откуд израз Превалис, то нисам могао да утврдим. Салонитана значи Солинска, пандан je Скадарска. Ш то му онда значи Правалитанис? Свакако je и то неки географски појам. 24

Видело се да je пре Превале Бока био интегралсни део римске провинције Далмације, вероватно je називана тада Рисански затон. Провинција Сревала није била дуга века, јер равно после сто година нестали су Римљани из Боке. Шеровић пише даље: „Након смрти цара Теодосије Великог год. 395, било je подељено Римско царство на два дела, од којих су касније постале две самосталне државе. Тада je територија садашње Боке припала источном римском царству.“ A то значи Византији (ибидем). Да ли je и тада још остао назив Превале, нисам утврдио. Изгледа да јеназив преживеоадминистративну поделу Римске империје. Мало пре смо цитирали Јиречека да се предео око Будве и Љеша звао Превалитанија „у старом веку“ , не лимитирајући га на неко столеће. Ми смо том називу Превалија поклонили мало већу пажњу, јер je тај израз оставио трага до данашњице. II. После се приморје у које спада Бока називало разно према д р ж а в н о ј п р и п а д н о с ти , а д м и н и стр а ти в н и м поделам а, обележјима географ ским итсл. То ћемо све летимице споменути, задржавајући се више на израз Млетачке Албаније, који je био дуготрајан и тешко га се било ослободити и поспе пада Венације. При свему овоме ћемо се опет позивати на стране писце. К онстантин Јиречек, у јед но ј од првих, али увек беспрекорно солидних расправа из српске историје, у расправи о трговачким друмовима и рудницима Србије (тада се он још потписивао Јосиф Јиречек, као и његов отац, док je после узео своје друго име за главно) писао je ово о историјским променама у јужној Боки, у пределу отвореног Јадранског мора, пошто je већ казао да се под Римљанима то пордручје звало Далмација и после Превалитана (11). „Под Византинцима спадало je у Драчку провинцију; од XI до XIII века звало се Далмација (кат екзохен); од 1180-1440 било je најчешће у српском поседу. Тада се рачунало у Зету или у Приморје; италијански се звало Марина. Тек у XV веку се проширио назив Албанија и преко целе Зете до Котора, па и у наше доба вегетира у изразу Аустријска Арбанија (Которски округ)." „За владе Срба била je ова сада очајно пуста област у 25

најнапреднијем стању; била je густо насељена и имала je много напредних вароши и бројне градове на згодним полож ајим а... Велики православни и католички манастири стојали су мирно једни поред других. . . Говорило се српским, арбанашким и италијанским језиком. Вароши су имале знатне привилегије од српских краљева, царева и деспота (касније и од Балшића), a њихови грађани заузимапи су одлична места у државној служби. Сами владари посећивали су чешће ове крајеве. У пристаништима бипа je жива трговина, јер je одавде ишла роба у Бизантију, М акедонију и Тракију, у Бугарску и на Црно Море.“ „У селима пред градским вратима (Бара) били су С р б и ... III. Јиречек ту говори о спољној Боки, што управо и није Бока у географском смислу речи. Права Бока, сам залив, имао je разне господаре и, према томе, разне називе. Овде нас специјално занима Бока под српским владарима. Константин Јиречек пише (10 I књ.с.83) да се „најужнији део у Приморју, један део некадашње Превалитане, назвао по римском граду Д иоклеа... Диоклецијаодн. српски Диоклитије. Срби су Јадранско море звали Море диоклитско, a Скадарско језеро „диоклитско езеро.“ То стоји код Доментијана у приказу другог пута Св. Саве у Јерусалим. Тамо пише (ед. ђ. Даничић, с.298): „И пришед на море диоклитинско, и од туду свпријем пут морски.“ По преводу Лазара Мирковића (Ж ивоти С.Саве и Св. Симеона, СКЗ, 1938, с.178.) тозначи: „И дошавши на Д иоклитијско Море и отуда пошавши на пут по мору.“ Из које je луке тога Диоклетијског Мора отпловио, не стоји код Доментијана. Негде сам читао да je то био Јаз у Грбљу. Даље пише Јиречек (идем): „Приморски крај Диолклетије, са многобројним старим варошима, звао се Приморије или Поморије, латински Маритима. Византинци су га дуго имали у рукама, a политички и црквено спадао je у провинцију драчку. Јужна страна Которског залива спадала je у Диоклитију, a северна у Травунију. Обе ове обале постапе су једна целинатек после 1683, услед млетачког освојења. . . Архимандрит Никофор Дучић пише: (4, стр. 154): „Бока се тада није звала тијем именом у нашем иароду. Она je позната у нашој историји и споменицима онога доба под именом: Диоклејско или Зетско и Травунско приморје“ јер су њу, како мало пред тим каже Н. Дучић, „подијелили били међу собом зетски и захумски владаоци. Те je тако онај простор од

26

Херцегновога до Рисна припадао Травунији, a онај од Рисна на југ Зети.“ У споменицима српских деспота, и Стефана и Гјурђа, говори се о Поморију зетскоме, које они сматрају делом своје територије, онд. под дњиховим суверенитетом, што сам прецизно навео у мојој првој књизи о Боки (14, с.36). To je био јужни део данашње Боке и крајеви јуж но од ње (данашње црногорско и авбанашко Поморје). Ш то се тиче северне Боке, она је имапа друге господаре и друге називе. Овде ћемо опет цитирати архимандрита Нићифора Дучића, који нам je при руци, о ранијој приладности северне Боке. Он каже (4, с.161): „Рисан, Херцегнови, Кривошије и између њих вас простор до мора били су под влашћу травунских или херцеговачких влададаца, док нијесу Турци освојили 1484. Требиње, Рисан и Херцегнови. Па су тек доцније и те двије српске вароши потпале под млетачку власт: Рисан 1649, a Херцегнови 1687. . . Ова подела je остала вековима, na je оставила крупне трагове на самом становништву и много je ометала његову јединственост све до пре два-три века. И данас се још дели Бока појамно на херцеговачки и зетски део или, како каже проф. Антон Дабиновић из Доброте: на „Херцеговачку Боку“ и „Зетску Боку“ . (15) Делом Захумља оначава северну страну Боке још у другој четвртини XVIII века владика Стефан Љ убибратић, који даје оставку на дотадашње звање „Архијереја далматинског и чести њекоје Захумља, тј. Херцег-Новога и његовђ државе, Рисна са његовим околним селима, пак и околине морске и осталога што je од Захума под влашћу Венетске републике.“ (16). IV. Под Млецима се Бока најчешће званично називала Млетачка или Венацијанска Албанија. Назив Бока није употребљаван као званичан назив. И овде наилази поткрепа тога тврђења другим ауторима. Константин Јиречек, у својој студији из младости, каже да се најпре Приморје између Будве и Љеша звало Арбанијом. „Тек у XV веку проширио се назив Арбанија преко целе Зете до Котора, па и у наше доба вегетира у изразу Аустриска Арбанија“ . (11). У стандардном и репрезентативном приручнику Историје Аустрије, изданој у пет великих томова, од професора 27

Аустријске историје наУниверзитету у Грацу, ФранцаКронеса, налазе се нешто прецизнији подаци о домету „Млетачке Арбаније". Тамо стоји (17), у првој књизи стр, 358: „Млечани су звали југ Далмације „млетачком Далмацијом“ за разлику од турске (Далмације, ЛМК).‘‘ „Најјужнији део крајева с оне стране Неретве, које су некад звали „млетачка Арбанија“ , пружа у Боки Которској један од најзначајнијих предела.“ Јужно од Неретве се налазило веома мало млетачке територије, јер je сместа почињала Дубровачка република. Али јужно од Боке je било предела које су држали Млеци, a које сад припадају или Црној Гори или Арбанији. Зато je вероватно Бока спадала у млетачку Албанију, пошто није могла да се уврсти у млетачку Далмацију (услед цезуре Дубровника), a са јужним пределима je држала територијални континуитет. Тако су на источној обали Јадрана Млеци имали две провинције, које су биле под заједничком управом генералног проведитора (провидура) са седиштем у Задру (18). Утолико je млетачки назив био разумљив, али не доцнији аустриски и француски. Кад су Аустријанци први пут окупирали Боку (1797) њени команданти (барон Томазо де Бради и барон Матија Рукавина) обраћају се италијанким прогласима на „Бокељску нацију“ (alla Natione Bocchese),. ласкају им као „верној нацији“ (fedele Natione) називају их „достојни Бокељи“ (degni Bocchesi), „ваљани Бокељи“ (valorosi) хероји (eroi) итд. Свуда се говори о Боки и Бокељима. Генерал Рукавина се обележава као командант царске армије у Далмацији и Боки Которској (што није исто). Једино барон де Бради ставља у својој титулатури на почетку наредаба и прогласа да je „генерални командант цивилни и војни Аустриске Албаније.“ (19). V Никад није било већих пертурбација у географском и политичком стању Боке као за време Ф ранцуске револуције, кад je она ишла из руке у руку, кад je једним њеним делом владао Француз, другим Црногорац, a трећим нико, итд. Ho то су фактична стања, краткотрајна и пролазна. He заслужује задржавати се на њима. Тада се, већином посредно, преко народа, a не територије, појављује и назив Бока одн. Бокељи у званичним актима. Али je он био ограничен, канда, само на то револуционарно доба, док 28

ни једна држава није Боку имала у свом сигурном и правно заснованом поседу. Ho кад су Аустријанци трајно завладали Боком звали су je конзенкветно извесно време (можда пола века) Аустријска А л б а н и ја (A lb a n ia A u s tria c a a n a lo g o n A lb a n ia Veneta, Oesterreichisches Albanien) a и Французи cy каткад говорили Француска Албанија. Назив Аустријска Албанија био je сасвим бесмислен, јер Аустрија није имала ниједан предео Арбаније под собом, чак je и Спич добивен тек 1878, кадје нестало израза Аустријска Албанија. Предели уздуж Јадрана јуж но од Боке звати .су Турска или права Албанија. У Аустрији je доста дуго тај израз био на снази. He знам да ли je био официјелан израз, мада верујем у то, али писци га стапно употребљавају. Дуго времена, као што рекох, много деценија. Тада je постепено замењиван другим, једнако неприкладним називом Јуж на Далмација, чији je интергрални и континуирајући део постала (више je није од Далмације делио Дубровник као Венецију). Немачки: Sueddelmatien. Чак су и оба бокељска устанка, више позната под именом К р и в о ш и јски у ста н ц и (1869. и 1882), об ел ж а ван и у публицистици Аустрије као устанци у јуж ној Далмацији, па и у званичним публикацијама њиховог ђенералштаба. j a сам детаљно писао за Бокеље о славном Првом кривошијском устанку и ту сам навео сву доступну литературу аустријску. Највише се спомињала Јужна Далмација, али такође и Бока. Све се то налази у недавно изашлој књизи „Стогодишњ ица I Кривошијског устанка“ , Минхен 1970., na je сувишно овде преносити. Главно je да je и у Аустрији постојала тенденција терм инолош ког утапања Боке у веће адм инистративне пределе, али без забране и намерног изостављања речи Бока. Званично за посебност Боке постојао je административи израз Округ Котор. Као сва насеље на мору и Котор je био наименован италијански (Kreis Cattaro). To je на немачком и, разуме се, на италијанском: само место крајс казано je ћирколо. Али српски се званично говорило и писало округ, доцније котар К отор. Израз Бока К оторска није био административни израз, али je употребљаван кад се радило о целини територије. Свакако није био проскрибован немачки путописци су га стално употребљавали са италијанском ознаком. VI. И Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина

29

Југославија званично (административно) су Боку звале Срез Котор. To je грешка: требало je звати Срез бококоторски. Котор je био средиште среза a не срез. Ш то je још важније, у Југославији je срез био ампутиран. Отпао je Спич и придодат Бару. To je на свом месту, јер je Спич тесно спојен са Баром и географски и историјски, (а био je некад и етнички близак), a Боки je био надодат као „џонта“ без питања Бокеља. Али канда су и пола паштровића били придоти Барском срезу. To je неопростиво: „племенита општина“ Паштровића, која je као целина живела у признатој аутономији вековима, тиме je располовљена. И граница Боке се померила. Она je вековима завршавала на југу Паштровића, у простору који сезвао Конфин (граница) или Цмиловаулица. Сад je све то поремећено. У комунистичкој Југославији укинути су срезови (у току времена), na je и Бока рашчеречена на 4 општине, које су све подједнако зависне од Титограда. Бокељске целине у административном погледу нестало je после два и по века. Целина je сад обухваћена изразом „Ц рногорско приморје“ , и тај се израз форсира и законито и незаконито, и умесно и неумесно, и где треба и где не треба. To je узело такве размере, да се овом питању мора поклонити посебна пажња у посебном капитолу.

30

IV. „ЦРНОГОРСКО ПРИМОРЈЕ“ I. To je данас доминирајући израз за целу јужну обалу Јадрана, за Боку и подручје Бара и Улциња, досадашње и право црногорско приморје. Сад се не прави никаква разлика између старог и новог дела „Ц рногорског приморја", нити се о Боки сме писати посебно. Ако се износе неки подаци о каквој појави (нпр. туризму) на јужном Јадрану, па ти подаци обухватају само бокељскеопштине, назив Бока се неупотребљава. Добива се утисак да не сме да се употребљава, да je проскрибован. То важи вероватно свуда, a ja то редовно читам у београдском дневнику Политика, нарочито од њених сталних дописника са Југа: Неких Вукелића и Пушоњића. Они толико демонстративно употребљавају овај назив, да то прелази границе сваког укуса. У једном једином извештају са Јадрана употребе тај израз бар десет пута, a израз Бока ниједном. Државноправно je то заиста црногорско приморје, али тај моменат није и не може да буде меродаван за све прилике. Позната je ствар да постоји и израз Хрватско приморје, који обухавата само север Јадрана, обалу у границама раније Краљевине Хрватске, док Ш ибеник, Сплит, М акарска, Дубровник не зову се хрватско приморје, већ далматинско или какво друго. Аналогно би само Бар и Улцињ имали бити сматрани као специфично црногорско приморје. У сваком случају толико истицање и наглашавање црногорског приморја у најмању руку je неукусно. Бокељи то сматрају као неко дебокезирањ е Јадрана, a нарочито десрбизирање, како Пе се видети из даљих излагања. Разуме се да за то не носе одговорност сви Црногорци, већ само Црногорци комунисти. Краљ Никола je певао славопојске српској Боки. II Примера за ово наше тврђење има тушта и тма. Ja сам био сакупио много исечака из Политике који ово потврђују, па сам чак и обрадио. Али je то ипак баласт за књигу, пун детаља, па сам га оставио на страну. Овде само неколико фрапантних случајева који целу номенклатуру доводе до апсурдума. У београдској „ П о л и т и ц и “ од 3. јуна 1960. налази се вест да je Блажо Јовановић са дружином „боравио два дана на северном делу Црногорскок Приморја.“ Много би лакше било рећи Бока, и много простије, али се то забраљује. 31

У Политици од 23. децембра 1963. има један подужи допис из Котора од неког П. Рајевића под насловом „У Рисну о т р к р и в е н а с п о м е н -б и с та н а р о д н о г д о б р о тв о р а Васе ћуковића.“ Ту на крају стоји: „Baco ћуковић пошао je из Рисна у далеки свет као млад човек. Неко врем есезадрж аоу Италији, где je научио неколико језика, затим се стално настанио у граду Делвер у Америци. После смрти тестаментом je оставио један део свог иметка зд р а в с тв е н и м уста н о в а м а у Ц р н о ј Г ор и . О д њ егове заоставштине у Рисну je подигнута зграда болнице за коштана обољења која располаже са 300 лежаја, снабдевене су модерним уређајима готово све бопнице у Црној Гори, a у Рисну je изграђен и модеран дом културе. В асаћуковић je умро пре 50 година “ To je све лаж. Пок. В асоћуковић je велики д еосвога иметка оставио само Рисну, свом родном месту. Он je заиста највећи бокељски добротвор, али му je тестаменат кампанилистички ограничен на сам Рисан. Ту je подигао величанствену болницу којој су дали име партизанског борца из Боке. Он то није тражио ни желео. Ако се већ неко име дало болници (што je сасвим непотребно и што се скоро нигде у свету не практиује), требало je дати име самога добротвора ВасеПуковића. Он није ништа оставио некоме ван Боке, a што су његов тестаменет мимоишли и злоупотребили, о томе не би требало да се пишу похвале. Baco ћуковић je дао био свим рисанским ђацима штипендије, али не ни другим Бокељима, да о Црногорцима не говоримо. Јасна je ствар да су сви данашњи писци, сликари итд. у Боки, Црногорци, мада се ниједан од њих није тако изразио. Тако у првом реду скоро умрли Мато ^урановић из Каменара. Он je био Србин од главе до пете, мој добар д руг и пријатељ и заједно као младићи србовали. Па ипак црногорски дописници београдских новина истичу га громногласно и без изузетка као „црногорског сликара“ . Ево између многих примера само три. У Политици од 20. априла 1967. има допис из Херцег Новог фамозног заникача Срба Милана Вукелића под насловом „45 година уметничког рада истакнутиг црногорског сликара Мата Оурановића“ . У тексту се он т а к о ђ е више пута наглашава као „црногорски уметник.“ У истом листу од 21. марта 1971 под насловом „Црна Гора изблиза. Непрекидна инспирација сликара“ опет на више места се спомиње црногорски сликар Мато Гјурановић, али у исто 32

време се Влахо Буковац из Цавтата, италијанског порекла, a српског осећаја.обележава као „хрватски сликар“ , a Петар Лубарда, као „Југословен који je досад добио највећа светска признања и награде за сликарство“ . Лубарда je заиста Цриогорац, али се он од црногорства оштро оградио и себе огласио као Србина и српскогсликара. БошкоПушоњ ић, други заникач Срба, није га хтео признати за Србина, a није смео казати да je Црногорац, na je нашао најбоље да каже да je „Југословен“ . Он je Југословен, Влахо Буковац Хрват, a Мато ђурановић Црногорац. Није само Мато ђурановић, који je ту скоро умро и после смрти оплакан као верни православац, означен као црногорски сликар, већ и други бокељски пиктори. Нпр. Станић из Новога, Бргуљан из Котора (овај je чак католик!). То се наводи у књизи Вељкд ђурића: „Сликари и вајари из Црне Горе 1900-1960.“ Ja сам то читао у приказу књиге од дра Лазара Триф уновића у Политици од 1964. (He знам датум). Па не само садашњи сликари већ и ранији, којисуж ивел и и деловали у Аустрији и умрли пре присаједињења Боке Црној Гори. Тако нпр. Ш пиро Гјурановић (мислим да je отац Матов), затим Марко Грговић, Ананас Боцарић, за кога пише до спода „у прве домаће сликаре у Црној Гори у другој половини XIX vwka![ Он je рођен у Драчу a умро у Перасту 1944. Ш пиро Боцарић je рођен у Будви 1878. a убијен од хрватских „усташа“ у Бањалуци јула 1941. Ова два сликара су грчког порекла, али п р и р о ђ е н и Бокељи и одлични српски родољуби. Сад се не смеју означавати ни као Бокељи ни као Срби! Они су ретроактивно анектирани и расрбљени! Сад сам баш нашао изјаву Петра Лубарде којом се ограђује и оштро протестира што су га уврстили у црногорске сликаре. Ja не бих овде о томе писао да ми није дао повода баш сам Бошко Пушоњић, који у исти мах ђурановића обележава као црногорског пиктора, a Лубарду не сме, али нежели ни да каже зашто не сме, већ га означује као Југословена. То је у Политици од 21. новембра 1979. исти Бошко Пушољњић објавио један дијалог са Александром Пејићем, „претседником Удружења ликовних уметника Црне Горе“ , који je спремао „изложбу црногорског сликарства“ по целој Европи. Ту се налази ово питање и одговор о добијању Лубарде да се његове слике покажу Европи као слике „црногорског сликара“ . Ево штатамо директно стоји: Питање: Чује се да на овој изложби неће бити заступљен Петар Лубарда. Како je до тога дошло?

33

Одговор: Сви ми, a нарочито ja пично, жапимо што Лубарда не изпаже. Међутим. није било у нашој моћи да ту нешто учинимо. мада смо радипи све да до изпдгања дође. Као што ће се видети, његово мести и упога у развоју наше посператне уметности каталог-монографија јасно поставња. Међутим, није се могпа донети у катапогу никаква репродукција јер je он одсутан са изпожбе, пошто je писмом, упућеним организатору изпожбе, изричито тражио повпачење својих радова, Лубарда je мотивисао спедећим речима: „Сликар сам, рсфен на територији СР Црне Горе, по националности сам Србин. Радим и ж ивим скоро четрдесет година у Београду. Почео сам активан рад као уметник 1927. године, према томе припадам и предратној и послератној југословенској уметности па не могу да дозволим било чијој ћуди или хиру да ми одређује среске или опш тинске границе. Музеји или галерије могу излагати дела уметника али ако иступају као музеји и са делима која им припадају, не дајући томе национално обележје без пристанка уметника. Молим другове да ово узму на знање. Ja сам уверен да у послератним генерацијама има доста уметника који могу достојно репрезентовати послератну црногорску уметност и којима није потребно да на силу излажу уметници који то не жепе само зато да би дали етикету и вредност изложби.“ Лубарда je сликар светског гласа, један од најбољих српских сликара. Он црногорство сматра општинким или среским границама. Зато се Пушоњић бојао да још једном Лубарду означи као црногорског уметника, мада je рођен у Љ уботину, првобитној Црној Гори, од оца и мајке црногорскеа вероватно и свих предака. Њ ему не могу ништа, али да je Мато ђурановић то казао назвали би га фашистом и онемогућили ма какво излагање. III. Кад смо већ код уметника и писаца треба упозорити да се као Црногорци не означују само садашњи бокељски писци већ и ранији. писци прошлог века, кад je Бока била државноправно под Аустријом и политичко-географ ски антипод Црној Гори. Тако су сви писци р о ђ е н и у Боки цео век пре него je она постала црногорска, проглашени за црногорске писце. нпр. Стјепан Митров Љ биша. Вук Врчевић итд. Пушоњић пише уПолитици од 13. јула 1966 о. „старим црногорским писцима“ Његошу, Миљанову, Љ убиши и Врчевићу. То нису само црногорски писци, већ „стари црногорски лисци.“ Душан Костић пише у истом листу од 29. августа 1965. за Љ убиш у „овај 34

писац са Црногорског Приморја“ !!! Ja сам се питањем националности Љ убише подробно осврнуо у ф отопринту „Насилно преотимање српских писаца“ , Милвоки 1973, али сада отимљу и Вука Врчевића, некадашњег аустријског конзула у Требињу, који се чак потписивао „витез“ . Какав je он витез био? То не објашњава нико, a верујем да мало ко то и зна. Ho ja мислим да то знам сасвим поуздано. Он je имао орден Франца Јосифа, чији су носиоци имали неку врсту племства (ad personam), то значи без права наследства. Он je био (Ritter des FranzJosefs Ordens,), каквих je било y А-У номархији више хиљада, али се ретко ко потлисивао „витез“ , доцније нико. Кад je Чапловић описивао Славонију и Срем, он je све српске владике означавао са „от“ : от Стратимировћ, от Путник, от Мушицки итд. Ниједан од њих није био наследни племић; први je то постао Јосиф Рајачић, много доцније, али су имали висока ха&сбуршка одликовања. Они су имали no правилу високо одликовање „железне круне“ , док je орден Франца Јосифа био доста низак. Али се Вук Врчевић њиме поносио, исто као и положајем ц.к. вицоконзула у Требињу. Он je био одличан Србин, a усто и поносни Аустријанац, али никако Црногорац. Душан Костић каже за Љ убишу: „овај писац са Црногорског п р и м о р ја “ („К њ и га и к њ и ж е в н о с т . Љ у б и ш и н о п ун о краснорјечје“ , Политика од 29. августа 1965.). Љ убиша je био из Аустријског a не Ц рногорског приморја, из „ ју ж н е Д а л м а ц и је “ а д м и н и с т а т и в н о - п р а в н о и државноправно. Све друго о Љ убиши ja сам изнео у својој раније поменутој брошури. („Насилино присвајање срлских писаца“ .) Овај податак Костића није ту споменут. Пошто je ова моја пубпикација објављена у врло ограниченом броју примерака (свега 70) и слабо je продрла у јавност, то упозоравам да je врло опширан приказ о њој дао проф. Влајко Влаховић у минхенској Искри од 1. септембра 1973. под насловом: „Расправа поводом једног диктаторског подухвата.“ Она садржи специјално о Љ убиши врло много сасвим нових података. Овде се не могу репродуковати. IV. Нису само личности Боке накнадно поцрногорчене, већ и локалитети, установе, предузећа, итд. Ево и за то некопико примера, екземпли кауза. Бошко Пушоњиђ објављује у Политици од 15. јула 1965. опширан допис „Са јуж ног Приморјћ“ који почиње овако: 35

„У давној прошпости, заправо се и не зна тачно када, три мала острва на Црногорском приморју била су крштена. Добила су имена светаца по којима се и данас зову - Свети Стефан, Свети Никола и Свети Марко. Ha сваком од њих je била подигнута црква посвећена истоименом свецу. Народ je, ваљда, био побожан, подизао цркве и поштовао свеце.“ Дакле, још у „давној прошлости“ која се не може ни дознати, већ je то б ип о„ц но р го р ско приморје“ . Ha крају кажеза „Острво Св. Марко“ ово: „Ово острво се раније звало Страдиоти, због тога што су овде у доба Млечана били логори млетачке војске. Само, овде нема цркве, али се зна да je постојала до 15. века. Остало je само име свеца.“ То није дачно. Острво je припадало општини Кртољској која je сад придодата Тивту. Стародревни je назив Страдиоти из византијског доба и тако je острво топограф ски означавано и за време Аустрије. Млетачки назив је„Ш кољ “ , који се у народу једини одржао. Нико друкчије то острво није означавао него као ,,Шкољ>", што италијански значи острво. Један локалитет на западу Шкоља зват je „А шан Марак“ , што би требало да значи код светог Марка. Ту су заиста били постаменти једне цркве из млетачког доба, доцније разрушена (вероватно услед великог земљотреса у XVIII веку). Цело острво се није никад такозвало. Црква je била „латинска“ , не православна, a најмање црногорска, До самог Шкоља, одељен малим мореузом, налази се још једно острво, назвато Оток. Ту je некад био католички манстир Целестина, порушен земљотресом, na je после на његовим рушевинама блажене памети епископ Ућелини подигао малу црквицу и своју летњу резиденцију. To je све удаљено неколико метара од локалитета A шан Марко. У једној белешци „Политикине“ рубрике „Да ли знате,“ чији датум немам, стоји да je зборно место Паштровића још од почетка XV века било „утврђено место Св. Стефан на Црногорском приморју“ !!! Да je то бипо „утврђено место“ , ja незнам, нити верујему то (м ожда je имало пуш карнице), али да није било на Црногорском приморју, то знам. У истој рубрици „Политике“ , „Да ли знате“ , б илајеједном и ова белешка (ja нисам сачувао број Политике, али саму белешку лепим из тог писта на рукопис): „На Светом Стефану, данас познатом и јединственом летовалишту на нашем Јадрану (,,граду - хотелу“ ) прво насеље je подигнуто у 15. веку. Ha њему je свака породица из

36

црногорског племена Паштровића подигла од плена отетог од Турака по једну зграду у коју су се за време напада склањала деца и жене.“ Разуме се да Паштровићи нису никад били црногорска племена, ни пре ни сад, нити они дозвољавају да се тако бележе. Али сарадник листа, очигледно Црногорац, комунац дао je ту „учену поуку“ и нико не сме томе да противуречи. У „Политици“ од 13. фебруара 1968. објашњава се бокешка реч стимадур, која je и данас у употреби. Али се тамо наводи из „једне исправе из 1709. године, сачињене у Паштровићима, у Црногорском приморју.“ Тада су Паштровићи били „племенита опћина“ млетачка и у честој супротности са Црном Гором. Милан Вукелић пише Политици изХерцегновог15. октобра 1963. (објављено ваљда дан-два доцније), како je Петар Шеровић пронашао у тамошњој научној библиотеци „једну ретку слику старог Котора“ у књизи Италијана ђузепа Росаћо „Путовање од Венеције до Цариграда и Свете Земље морем и копном“ , која je изашла 1606. у Млецима. По Вукелићу ту се налазе слике „градова на Црногорском приморју“ . Још 1606. године, понављамо! У „П олитици“ од 12. марта 1972. пише Бошко Пушоњић репортажу „Црна Гора изблиза“ , са поднасловом „Четири ковнице“ , где на почетку стоји: „Мало je познато да у Црној Гори постоји преисторијско пећинско сликарство. Сведочанство о томе пружају цртежи два реда јелена у ходу на једној стени у Липцима код Рисна. Савремена историја сматра да овај налаз у Липцима „преставља јединствену појаву не само у Црној Гори и на целој територији Балкана.“ Дакпе, још у преисторији je постојала Црна Гора и Рисан je њој припадао! A четири ковнице новца су се налазиле у Рисну, Брскову, у Улцињу и Котору, у разним вековима, али свеу Црној Г ори! Сва би ова географска објашњења била сувишна да се просто казало: у Боки Јер појам Боке није везан за државноправну структуру, он je у том погледу неутралан a у исто време беспрекоран. Али се мора увек наглашавати да je тај предео променио газду и да се сад мора одрећи и своје прошлости и своје посебности. Он je сад интегриран и глајхшалтован од освјача. 37

V. Има' још један сличан пример са бродарством. Тај сам податак сачувао. У Београдској „Политици“ од 25. јуна 1972. има допис потписан од Н. Зиројевића под насловом: „С пута по Црној Гори. Прича которских морнара. . . .“ Тај допис почиње овако: „И поред тога што je Котор вековима био седиште и главно упориште помораца Црне Горе, ипак je тек 1956. године у овом граду основано поморско предузеће Југооцеанија“ . Човеку заиста памет да стане: Котор je вековима био седиште помораца Црне Горе!! У ствари цела Црна Гора нија имала ни једног јединог поморца, и кад je добила прву јахту звату „Румија“ у осамдесетим годинама прошлог века, мој деда* кап. Саво Петковић (отац моје мајке) замољен je да буде командант и да доведе из Боке посаду, али не из Котора, већ Херценовеске крајине, где су једино Срби били поморци. И све je друго што тврди тај Зиројевић лажа и паралажа. Котор и није био средиште поморства бокешког, већ пре тога Доброта, Пераст, Прчањ. И све су то били Латини. Тек у „Херцегновској држави“ долазе до изражаја поморци Срби (у Бијелој, у Баошићима, у Оеновићима итд.). A у последњим деценијама Аустрије било je неколико бродарских предузећа регистровано у Котору. Ja се још сећам Бокешке пловидбе, Првог бокељског парбродарског друштва, итд. Све je то била локална, интербокељска пловидба. Али, признајем, нису ти бродови пловили до Цуца и ћеклића. Пре неколико година читао сам у Политици како je њен сарадник из Боке саопштио јубилеј которске гимназије од неколико векова и том je приликом рекао да je то ндјстарија гимназија у Црној Гори. Чини ми се да je писано да je та гимназија била основана за српске, немањићске, владавине, али je продужила под Млецима. У Аустрији je основана негде шездесетих година прошлог века (мој отац, рођен 1867. завршио je у њој шест разреда). Ова гимназија je аустријска a не црногорска, основана декретом Беча и Задра. Али и она прва, уколико je постојала, била нам je сасвим туОа. To je била латинска школа, за Латине. Те школе и просветне установе Котора нису биле доступне ни нашим лрецима у Боки. Ми смо били у истом државном склопу, поданици „преведре републике“ . Млетака, али ни издалека нисмо имали иста права колико Латини Котора. Ми 30

смо били подвлашћени, потчињени, „подани", да не кажем робови (то би било претерано и нетачно рећи). Свакако нисмо били равноправни са Латинима. Ако би неки Србин и био примљен у такву школу, морао се прво одрећи своје вере и Српства. Наши су преци долазили у „град“ (тако се Котор просто означавао код Бокеља), или по лозиву млетачких власти или по својој нужди. Ишли су да плаћају порезе, да се суде, да се жале. Корачали су по плочницима Котора, али ипак никоме не пада на памет да каже како су млетачке културне установе њихове. То су биле установе т у Г ж н а , уперене великим делом против нас. Црногорци нису имапи ни приступа у Котор. Они су се смели појављивати само на тзв. „црногорски пазар“ , иза Котора, иза његове задње капије. Ha предњу нису смели ни да улазе. И сад: то je била њихова гимназија! То би било исто као кад би „М акедонци“ означили прву медресу Скопље као своју школу, слично као што су Филипа Македонског означили својим претком. Али Македонци немају своју историју, па мора да краду од другога. A Црногорци имају славну историју и није им потребно да од другога преотимају. Српске школе у Турској (у Скопљу, Солуну, Призрену итд.) називили смо с правом својима, али нетурске, грчке, румунске, па чак ни бугарске школе у тим местима. Гимназије у Карловцима и Новом Саду називали смо нашим, па макар се оне звале Латинске школе (ово тамо није било ознака вере већ језика). Међутим, да je било речено како се прославља пола века или 6-700 година прве више шкопе у Боки, то не би никога бунило, јер би то одговарало истини. Само би требало надодати да je та школа била за странце a не Србе. Црногораца у то доба није постојалао, не само као етничког већ ни као географског назива. VI. Разуме се да се сви Бокељи који су рсфени и за време Аустрије кад умру обележавају да су рођени На Црногорском приморју, или чак просто Црна Гора. То чак чини и емигрантска штампа. Тако Американски Србобран од 21. марта 1966. каже за неког Тому М. Рађеновића да je рођен „у селу РаОеновићи, Паштровићи, Црна Гора!“ ! У Ам. Србобрану од 22. нов. 1963. има некролог умрлом Велимиру Медину, за кога из. ост. отоји да je „ р о ђ е н пре 71 39

годину у црногорском приморју, на обали плавога Јадрана у чувеном српском племену Паштровића. . . To je писао Црногорац Никола Б. ђуровиП Брђанин, па се није ни чудити да поступа једнако као његови земљаци из Титограда. A могао je рећи просто у Боки, па да нико ништа не примети. То се свесно избегава, па и ми Бокељи морамо свесно да бранимо специфичност наше Боке. Нажалост je било случајева да je и наша емигрантска штампа редакцијски наседала тим антисрпским акцијама. Ja сам у америчким спрским новинама наилазио на слике Котора, Будве, Пераста, манастира Савине итд., испод којих je стојало да се налазе у Црногорском Приморју. Увек сам против тога лротествовао, писао писма уреднику да то није тачно, да се ради о српском a не црногорском Приморју, али нисам дава& публицитет тим мојим изјавама, које уосталом нису ништа користиле, јер je та акција изгледала систематска. Па чак и „Српска Борба“ , код које Црногорци нису ималу никаква уплива, наводила je у својим календарима слике појединих српских манастира. Једном je био насликан манастир Савина са поднасловом „на црногорском приморју“ . Кад je претседник клуба био код мене, ja сам то приговорио и он je ћутао. Било му je много непријатно, из чега се видело да je то био пропуст. Следеће године био je насликан Дубровник са поднасловом „Перпа С рпског Приморја.“ Али je Савини отргнуто било српско обележје. VII. Док журналистика и политика употребљавају ове називе, то je жалосно али донекле разумљиво. Нажалост, такви називи се налазе и у науци, разуме се изузетно, али се налазе. Ja ћу овде навести само два примера али типична. Тако je београдски историк Вук Винавер (мислим да je син познатог књиженика и мога одличног пријатеља Светислава Винавера) писао у цетињским Историјским Записима (20) слично. Он почиње овим речима: „Катастрофа која je јуна 1624. г. задесила Пераст, тада јак поморски центар на Црногорском П р им ор ју...“ Пераст je тада био млетачки град, без икакве везе са Црном Гором. Сад, није немогуће да je само уред ниш тво ових Историјских записа на Цетињу, додало одн. изменило ове речи „поморски центар на Црногорском приморју.“ Изгледа р,а je тада Црногорско приморје имало читав низ лука и градова, a Пераст je био само њихов центар! 40

Нажалост, и један емигрант, историчар и научник високих квалитета, д р ^о к о С л и је п ч е в и ћ у с в о јо ј магистралној Историји Српске цркве (21) на више места je поновио ову заблуду и грешку означавања Боке и околине као Црногорскок приморја у време кад ти крајеви уопште нису припадали Црној Гори. Тако пише на страни 351 своје прве књиге да je „покушај унијаћења почео хватати маха на Црногорском приморју“ почетком XVII века, па ту спомиње Паштровиће из године 1609. Цитира Јована Радонића (21 с. 23). МеОутим, на том месту се наводи тадашњи извештај папи у коме се каже да „тај горди народ има више него један манастир у својој српској секти“ . Паштровићи су изречно означени као Срби, a др Слијепчевић их према том истом извештају означује као Црногорце. Чак их и академик Радониђ на цитираном месту означава као „искључиво правослевне Србе“ (с.22). Могло се слободно казати да су на Српском приморју, никако се није смепо рећи на „црногорском “ . Ha с. 367 пише проф. Слијепчевић да je патријарх Арсеније III, чим je почео да врши патријаршијску власт, шљегао у Црногорско Приморје, где се састао са барским католичким архиепископом Змајевићем. To je било око 1675. године. Ту овај арцибискуп истиче да се и он као и сам патријарх налазе „у владању реченога краљевства Сервије.“ Могло се према томе комотно рећи да су се два првосвештеника нашла на Српском Приморју, никако на Црногорском, које ни тада ни до тада никада није постојала. Ha с. 387 описује Слијепчевић канонску визитацију новог патријарха Атанасија II у пратњи митрополитаСаве цетињског, почетком 1749. Сишли су на „Ц рногорско Приморје“ да обиђу народ. Сам патријарх je обавестио крајем 1749. ванредног провидура (свакако ко то р ско г) да ће „визитат цркве, свештенике и све наше христијане обичајем старијем као и први патријарси који су били на престол српски“ . Он je изузетно био Србин, како констатује сам др Слијепчевић, иде трагом својих претходника да обиђе српску паству на Приморју, која je свакако и етнички и историјски српска. Али га он назива црногорским зато што je двеста године доцније анектирано од Социјалистичке републике Црне Горе. И још на неколико места се налази овај анахронизам (390, 417, 418 итд), за који ja никако не увиђам ни разлог ни потребу. Тиме онако дивна књига није сигурно ништа добила. 41

V ili Прегледам често енциклопедије и лексиконе Совјетског савеза. Сад има у Цириху неколико примерака Велике совјетска енциклопедије; кад сам ja интензивно радио на науци није била ниједна. Ja сам набавио за себе Енциклопедически Словар у два велика тома. Упало ми je у очи како се тамо сви књижевници, сви научници итд. из целог Савеза означују као „совјетски књижевник“ , „совјетски физичар“ итд. Као да има неки совјетски језик и совјетска самостална култура. Али, сви писци пре образовања комунистичке власти означују ce по народности ранијој. Чехов, Достојевски, Тургењев, Толстој, све су то руски „писаћељи“ . За Горког стоји „руско-совјетски писаћељ“ . A код нас: Њ егош, и Марко Миљанов, чак и Љ убиша и Вук Врчевић су црногорски писци! И све je црногорско од пре више векова што се дешава у Боки припојеној Црној Гори пре тридесетак година! Тиме ништа не добива ни Бока ни Црне Гора, a најмање њихови братски међусобни односи. Свакоме своје, и онда ће бити више љубави и разумевања. Какви су односи били у прошлости између Црне Горе и Боке, цитираћемо бискупа Пава Буторца (који je сам Бокељ мада му породица води порекло из Лике). Дум Паво Буторац пише, с.1938, с обзиром на догађаје у Боки почетком прошлог века (33, стр. 188): „Црногорски je владика, бавећи се обично при самој грбаљској граници у манастиру Стаљевићима, вршио на своју паству у Боки пресудан утицај. A иза црногорског владике гледали су православни Бокељи идол Русије, која je у име јединовјерства и заштите кршћанске наступала на Балкану за своје интересе, a Црногорци су под њезином заставом улазили у бокељско приморје и захтјевали Боку за себе, иако им тамо од Црнојевића (1423), кад се заправо почиње да формира Црна Гора, није припадала никад. . Понављам да то раде комунисти из Црне Горе, јер су другима (некомунистима) запушена уста. И то Re престати кад оду комунисти. Није згореге ипак на то упозорити. Да има у земљи лица која мисле као ми у слободи, лица из реда самих Црногораца, ево један доказ. У „Гласнику Српског историјско-културног друштва Њ егош “ , који су покренули и издржавају Црногорци, налази се у једном скорашњем броју (у исечку га нисам означио), приказ мале књижице Павпа Вујовића издате у Котору 1971. у Ш тампарском предузеђу А.П.

42

Приказ носи наслов „О бившим Црногорцима“ , па незнам дали и књижица такав наслов носи. Тек, његов je садржај врло кратак и овде ће се изнети у целини. Гласи: „Ово je брошура од осамнаест страна у којој je, на научан и д окум е нто ва н начин, писац о д б р у с и о свом е брату „Ц рногорцу“ да Црногорци нису Срби. Ево што у свом Предговору каже писац, иначе професор, о том „спорном“ питању: „Може мој брат да се изјашњава за себе у погледу народности и вјере како хоће, независно да ли тако осјећа или из неких других разлога. Мегутим, он нема право, нити неко други, да мојим прецима одриче оно што су били и како су се осјећали. Наша je дужност да се томе супротставимо на културан начин. To je наша дужност и према нашим прецима и према нашем потомству. To je дужност и нас који нијесмо историчари. Цетиње, марта 1971. „Ових неколико речи најбоље показује докле се дошло у прогањању српског имена. Дошло се, ево, дотле, да брат брани Српство својих предака и своје од свога рсфенога брата, који неће да je Србин.“ Све су то речи самог приказивача, не моје (ЛМК), Данас ми баш дође часопис (билтен) „С рпска С л ога “ , који у Јоханесбургу издаје Стеван Никифоровић (у коме један црногорски кућић из Цеклина Јаков Кусовац описује „Свој удео у Црној Гори од 13. јула 1941.“ Ту између осталога пише (број од новембра 1975): „Без ичијега наређење, упутства, налога или савета решио сам се одупрети овом срамном и насилном акту одвајања Црне Горе од Србије. Црна Гора и Црногорци само су покрајинско обележје Срба из ове стародревне српске земље, a Црногорци нису били нити ђе бити икада неки засебни народ или нација, него су били и јесу само и једино Срби и ништа друго, и тако ће остати вечно. По моме српском националном уверењу, убеђењу и осећању, сматрао сам да се нешто мора предузети и спасити Србе националне српске Црне Г оре од жига историје и срамоте. Тако сам са малом групом националиста Срба и истомишљеника, отпочео борбу противу Италијана и црногорских изрода зеленаша. . Ето хвала Богу, чују се и овекве вести из самих црногорских извора.

43

IX. Између Црногораца и Бокеља било je и у прошлости, a има и сад, и размирица (поред, многочешђих, изјавасолидарности, пријатељства, и братства). О томеби се могло дуго писати, a и ja имам прилично материјала, али нећу да га користим. Само се толико може рећи, из најновијег времена, да се Бокељи не паште много за високе комунистичке положаје па их и нема у врхушки СК Црне Горе. И оно што има, то je гарнитура другог и трећег степена. Има несумњиво потурица и међу Бокељима, али врло мало. Тако нпр. „књижевник“ Радоспав Ротковић из Мојдежа, Херцег Нови, који се прославио кад je тражио од Врховног суда да Његоша, Марка Миљанова, па чак и Љ убиш у прогласе да нису српски писци. Увек je било људи који се продају за чанак сочива. Међутим, у емиграцији Срби из Боке су на првом месту у српским националним организацијама и у публицистици за одбрану Српства. Њ их није лако расрбити. Они не само да су Срби, већ су водећи Срби. Тиме показују да Српство Боке неће ишчезнути. Да су црногорски комунисти незадовољни због слабог одушевљења бокељских Срба према комунизму нека послужи једна изјава Baca Срзентића, угледног новинара и предратног журналисте (био сам са њим заједно више година у уредништу Трговинског гласника, где сам са њим ja писао уводнике a он екомнску хронику). Минхенска „И скра“ je објавила 1. априла 1963. један напис њеног уредника Ратка Парежанина под насловом „Разговори вођени руком на хартији", где Парежанин репродукује своје разговоре са „Васом Глувим“ како су га звали (био je наглув од колере добијене за време Првог светског рата, a потписивао се у листу са В.Г.) Ту он каже (Baco Глуви) како су комунисти Црне Горе сматрали за време Другог светског рата бокељске комунисте „стринама и млакоњама и већину њих су ликвидирали“ . X. Несумњиво су Бокељи етнички најближи Црногорцима, тј. јужна Бока, док je северна Бока чисто херцеговчка (и по говору, и по ношњи, и по менталитетау). Проф. Јован Ердељановић je написао читаву студију о „Етничком сросдству Боке и Црне Горе“ , одн Бокеља и Црногораца. 44

Ho има и разлике између них, огромне разлике. Ja ћу се опет позвати на никога мање него проф. Јована Цвијића. Он каже и свом главном делу (36) страна 97: „Иако су данашњи Бокељи већим делом досељеници из Црне Горе, и према томе су с Црногорцима врло сродни, ипак они нису потпуно иста етничка група са Црногорцима.“ И онда Цвијић то детаљно образлаже. Дакле, Бокељи и Црногорци се баш етнички разликују, истина разликују колико je то дозв.ољено двецма честицама или двема гранама једног етничког стабла, у овом случају српског. Стабло je исто, a гране су различите. A указом ђилас и комп. баш су Бокељи били принуђени да се прогласе истом граном са Црногорцима, и то граном са несрпског стабла. Баш кад смо ту, да се позовемо на Милована ђиласа који у својој збирци чланака каже и ово (поред осталих конфузности и контрадикција): „По племенској традицији (тј. поријеклу) Црногорци се о сје ћ а ју ... као С р б и ... али с у они у националном погледу данас и нешто посебно своје, црногорско. Зато осјећају као правично и природно кад их се назива црногорским народом (нацијом).“ Ако je тај принцип исправан (а комунисти имају принципе само за себе), онда то могу исто рећи Бокељи према Црногорцима. И они су, и то само делом, црногорског порекла, али имају и нешто посебно, бокељско. И они хоће да се врате Српству којем од памтивека припадају. Мора се нагласити да je и сам ђилас у погледу црногорске националне посебности извршио један радикалан преокрет. Он се сам сад обележава као Србин из Црне Горе, a и н а суд ује одбио да се декларише као Црногорац. У самим Црногорцима je Српство усађено дубоко да би га се они могли лако отарасити. Имамо сад једног истакнутог писца из комунистичке Црне Горе, који такође признаје да изме1?у Боке и Црне Горе постоје „етнографске разлике", којих се није тако лако отарасити (уаказом прогласити да не постоје). Јован Вукмановић, директор Етнограф ског музеја на Цетињу, сам Црногорац, писао je у (крлежиној) Енциклопедији Југославије (I том, с.654); „Између Боке и Црне Горе постоје е т н о гр а ф с к е р а з л и ке , н а с та л е у с л и је д н е је д н а к и х географ ских средина, култур н их утицаја и историјске прошлости ових двају области.“ То су по њему етнички две прилично различите области, географски крајеви. A различито се не утапа једно у друго. 45

Бока je несумњиво, и етнички и географски, најближа Црној Гори и она не жепи да се од ње одваја, већ да се с њом заједно, чак кроз њу, опет врати Српству. Црна Гора ју je одвојила од Српства, она треба да je Српству врати. To je гледиште скоро свих Бокеља.

46

V. СРПСКО ПРИМОРЈЕ Бока je део Српског приморја, управо његов централни део, његов најтрајнији део, његов најнеспорнији део, најгушћи, највернији. Он je то и историјски и етнички. Заправо, тај израз (Српско Приморје) се не налази у нашим старим споменицима; мени бар такви споменици нису познати. Сам назив можда није историјски, али јесте историографски. Као таквог га употребљавају и српски и страни историографи, просто историчари. Јер он једини може да обухвати сву територију, одн. сву обалу која je Србима припадала било етнички било политички (државноправно). Она се мењала: Срба je нестајало из појединих предела који су били полатињени или потурчени. У самој Боки остали су увек Срби бар у оном истом степену у ком су били за време Немањића. I. У књизи Италијана ђузепа Росаћо, која je изашла у Венецији 1606. под насловом „ П у т о в а њ е од Венеције до Цариграда и Свете Земље морем и копном“ коју je пронашао у херцегновској Научној библиотеци Петар Шеровић, a приказао у Политици Милан Вукелић од 16. октобра 1963, „нашу обалу назива аутор Словенском земљом a њене становнике Словенима и истиче да су особито вредни у поморству и да од њих нема бољег народа на веслу.“ Из овог индиректног приказа једног несртучњака не може се добити тачан текст. Свакако, „нашу земљу“ Италијан, вероватно сам Млечанин, назива земљом Шћавона, али шта под том,,земљом“ разумева није јасно. Он je видео само обалу, па ни то не знамо коју, али вероватно, јужну, данашњу Боку, јер je свакако до ње дошао морем. To je једна нова термиологија: земља Шћавона, али не каже Море Шћавона, јер су на њега Италијани претендовали. Под Шћавонима или СклавонимаИталијани су веома често подарзумевали Србе. Некад само Србе, некад и Србе. Ja сам о томе писао подробно у једној другој скорашњој књизи (22., с. 178-180). Само делове тих излагања пренећу овде. Чешки историк Константин Јиречек (1854-1918), најбољи познавалац српске историје, пише у приказу те историје (10, III, с.13) да су се владаоци српске династије на Приморју од половине XI века звали Sclavorum rex, Rex Sclavorum gloriosissimus у папским листинама. У првој књизи страна315 47

каже Јиречек: „Јужно од области Балшића, предео где утичу албанске реке зове се још 1363. земљом цара Славоније Imperator de Sclavonia.“ Да се вратимо понова на III књигу страна 3: „Још деспот Оурађ зове се 1440. у преводу једне привилегије за град Будву Signor de Sciavonia.“ Ми смо овде пренели само Јиречкове ставове о јужном Приморју, у које je спадала Бока. (Иначе он на дугачко и ширико објашњава термин Склавонија, подразумевејући под њим и српске континеталне крајеве.) Још један професор Бечког универзитета, Немац иако можда чешког порекла, тврди да се половином XII века под Славонијом или Ш ћавонијом подразумевало приморје Боке и околине, које он изразито означује српским. Аустријски историчар и академик Вилхелм Томашек наштампао je у издањима бечке Академије наука 1886. један свој реферат о књизи арапског географа Идрисија о Царству Ромеја (Византији), књизи из године 1153. Он доста говори о Јадрану, називајући га Млетачким заливом“ (што професор Томашек потпуно одобравас обзиром наондашње политичке и географске прилике). Прелазећи на Котор, Идриси каже да његово подручје спада у Исклавонију. И ондаТом аш ексасвоје стране додаје (23, стр. 345): „Исклавонија, Склавонија тада je углавном звата обаца од Боке до Улциња настањена од с р п с к и х племена; И та л и ја н и су д о ц н и је почели да употребљавају тај назив за пределе Дубровника, Шибеника и Скадра итд.“ Несумљиво да Ш ћавонска обала није антипод српској обали, a може да јој буде синоним. Можда у књизи ђузепа Росаћо има ставова који би ово потврдили, али Петар Шеровић их није смео да истиче, a Милан Вукелић није хтео да их понавља. Књига je изашла у самом почетку XVII века, у пуном јеку млетачке владавине над Боком. Па ипак Млечанин не зове Боку ни латинском, ни италијанском, ни млетачком него шћавонском. A у њој су од Словена живели само Срби. II. Чак и хрватски научници, од гласа и угледа, означују Боку и околину као Српско приморје (са деловима севернб од ње и јуж но од ње). И то у научним делима и расправама. Ми ћемо овде навести само двојицу, a има их и више. Истакнути хрватски историчар прошлог века и веома 48

ревносни истраживалац архива, Ш им е Љ убић (рођен на Хвару 1822, умро 1896), писао je у своме „Приегладу повиести хрватске“ (24) да се 1443. године „бијаше у Српском Приморју распламтила јака ватра међу Млетчани и Стјепаном војводом Св. Саве, за Зенту. . .“ Он убраја и Неретванско Приморје у срлско приморје, што je тада јамачно и било етнички. Али je врло интересантно да он тај израз употребљава, и то у Прегледу хрватске историје, и тозаобласти херцеговачке. То je заједники назив за све приморје на југу нашег Јадрана. И Ватрослав Јагић, неоспорно најбољи хрватски научник и један од највећихславистасвета(1888-1923) пред крај прошлог века je (30), бранећи посебност Дубровника између Срба и Хрвата, одн. као заједничку ко-националну домену Срба и Хрвата казао ово: „Постоји неоспорна чињеница да je измеГју северне далматинске области које je била хрватска од почетка хрватске државе, и јужне приморске области која je у XIII и XIV веку узела српско име-лежала све до у најновије доба средња зона где je стародреван назов, словински’ стално остао познат и као такав у књижевности високо одржаван. Ту треба у првом реду да се спомене Република Дубровник са својом околином.“ Дакле, no Јагићу, већ од XIII века je „приморска област“ јужно од Дубровника „узела српско име.“ Отада je она Српско Приморје. III.

У српској литератури и историограф ији до Другог светског рата могу се често наићи изрази Српско приморје и слични. После рата je та реч проскрибована и несмесеупотребљ авати. Зато je створен израз Црногорско приморје и дигнут на сва звона да не би коме nano на памет да спомене Српско приморје. Па ипак сам ja нашао тај помен код два најбоља српска историчара преостала из предратног времена: код оба академика Јована Радонића и Николе РадојчиПа. Код Радонића сам то нашао у његовом магистарлном делу Римска курија и јужнословенске земље од XVI до Х1Х века (21) и то на више места. Код Радојчића у више расправа. Радонић, који je навео доста података о верским приликама садашњег „Ц рногорског приморја“ не употребљава ову реч нигде (као што не употребљава ни именицу Југославија ни придев југословенски). Он, сходно епохи коју претреса, 49

каже: „Срби у јужнодалматинском приморју и Црној Гори“ (с. 36); „у политичком и верском жаришту Млетачке Албаније" (с. 38); „приказ рада на унији на јужном приморју и Црној Гори. . (с. 43) „Требињски калуђери се повукоше у бококоторско приморје близу Х ерцег-Н овога.. (с.430) итд. Ha једном месту преводи Радонић речи „млетачка Арбанија“ са „С рпско приморје“ (с. 314), јер се ради о тражењу католичких прелата да отворе школу „за српску омладину“ (на латинском). И са своје стране ова два еминентна српска историка, можда два најбоља у овом веку, називају јужни Јадран као Српско Приморје. Ево само неколико доказа међу многим. Академик (то нису данашњи академици, нарочито не из Титограда, Скопја, Сарајева итд) Јован Радонић пише у свом магистралном делу Римска курија и јужнолосвенске земље (21): „Да би доказао своју подобност за високи положај примаса и надбискупа, (мисионар) Иван Пасквали предлаже Конгрегацији (за ширење вере, ЛМК) из Котора 1. децембра 1645. начин како би се православни могли превести на католичку веру. У ту сврху потребно би бипо упутити у српско приморје четири до пет калуђера, Светог Атаназија, из Дима, настојавши да науче говороти и писати српски ћирилицом (col carattere serviamo di St. Cirillo). Мислим да je ознака Српско Приморје Радонићева. Ако je Пасквалијева, тим боље. Ha страни 339 исте књиге (21 ) пише Радонић, тада у великој улози (главног) секретара Српске академија наука: „Убрзо по склопљеном миру с Турцима, 1669, гледала je млетачка влада да добар број Срба пресели из јуж н огср пско гпр и м о рја нагде у друге крајеве. Тако je нпр. извршена једна сеоба Срба у Истру по наредби владе 29. маја 1671. те je услед тога мисија Павпа Пасквали мање-више била излишна у Српском приморју . . .“ Радонић наводи фасцикле Ватиканске бибпиотеке где се та акта налазе. Овде два пута проф. Јован Радонић истиче Српско приморје. Једном чак говори о „јужном", што би значило да има и северно (Неретва итд). Нас овде занима Бока. Пасквали делује из Котора и њу назива српском. Други академик (члан Српске краљевске академије наука, не ове нове сумњиве вредности) Никола Радојчић говорио je више пута о Српском приморју, сад под влашћу црногорских комуниста. Тако најпре у студији о Најтамнијим ставовима Барског родослова (како он назива до тада зват Летопис nona Дукљанина). Та његова расправа (коју сам ja имао и после

50

штампана je у самој Црној Гори, али се нису усудили да овај став избаце. Он je дакле, Бар лоцирао у Српско Приморје.

отуђио)

После je још бар два пута Боку назваоСрпским Приморјем. Оба пута у предговорима његовог издања Душановог законика. Тако нпр, у свом преводу на савремени српски језик истог Законика (31), у предговору стр. 19 говори: „Ми смо довољно обавештени о животу нашег старог права на југу, у Српском Приморју, све до у XIX век, a о његовом животу на противној периферијској страни српских насеља, северној, не знамо ништа осим места где су настали новипреписи Душановог законодавства или су се чували стари. Проф. Никола Радојчић најеминентнији претставник српске историографије после II светског рата, пише у предговору, свога новог издања Душановиг законика (34. с. 29): „Могли би се сабрати непобитни докази да су Срби под туђом влашћу у међусобном суђењу признавали законску вредност Душанова законика на целом нашем етничком подручју али се није било тешко довити да се он ипак највише примењивао у оним српским областима које су имале признату извесну управну и судску аутономију. Овде се могло пресвега мислати на Српско приморје, a у њему нарочито на Паштровиће и Грбаљ. . Ме1)У укупно 24 сачувана рукописа Душановог законика два су из Српског приморја: један из манастира Режевића у Паштровиђима, a други Грбаљски. Први се налази у Загребу и зове „загребачки,“ јер га јеукрао из Манастира и однеоу За.греб Иван Кукуљевић. IV. Пре равно сто година прослављена je стогодишњица зидања манастира Савине (1877.). Том приликом je часопис „Српска Зора“ , који je изпазиоу Бечу под уредниш твом Тодора С теф ановића В иловског, потомка а устри јски х царских официра, дао опис свечаности у свесци 10 (мислим за новембар) и казао да je „тај храм непоколебиви стуб православља на Српском Прим орју“ . Описује свечаност у танчине и кличе: „Ох дивна призора у дивном Српском приморју.“ Тако пише усред Беча под аустријском управом часопис који се још зове „Српска Зора“ , a у емиграцији, у Чикагу, даје је д но м „С р п ска Б о р б а “ сл и ку м анастира С авине са п од н а сл о во м у „Ц р и о го р с к о м П р и м о р ју “ . Др. ђ о к о Слијепћевић пак у својој иначе грандиозној „Историји Српске 51

цркве“ на десетак места Савину и околину поставља у Црногорско приморје, ма да je тај манаситр продужење требињског манастира Тврдоша и налази се у општини Херцегнови, где су живели само Херцеговци, па им je чак и данас говор чисто херцогавчки. Аустрија није, дакле, сметала да се Бока лоцира у Српском прим-орју, али то смета комунистичко-хрватска Југославија, a помажу je српски емигранти. Ja сам овај податак из бечке „Српске Зоре“ нашао преписан у књижици Тома Крстова Поповића издатој 1883, под насловом „Херцег-Нови у помен пестогодишњице му“ . V. Д о б и о 'с а м недавно солидно написану студију Косте МилутиновиПа „Војводина и Далмација 1760-1914“ коју je издао 1973. „Институт за изучавање историје Војводине“ у Новом Саду. Разуме се „хрватске војводине“ , јер je књига хрватски објављена (35). У њој има, ипак корисних података. Тако и у погледу означвања Српског Приморја. Нпр. у једном допису из Задра од 16. марта 1868. (дакле пре много више од сто година) одбор Уједињење српске омладине пише централи у Нови Сад: „Будући ми овђе сакупљени са свегС рбског приморја од Будве па све до Задра и сљедљватно имајући по свим крајевима пријатељ а.. П отписалисуТеодорН оваковић, ИлијаС уш акаи Лазар Томановић. Овај последњи je био Бокељ и дуго времена после претседник Црногорске владе. Он има великих заслуга за Српство у другој половини прошлог века. Појам Српског приморја они су проширили јако, сем ако су мислили само на оне крајеве који су српски од Будве до Задра. Тек тај израз je легитимно употребљаван у самој Аустрији од њених грађана. И Лазар Томановић, коме су многи црногорски омладинци замерали за његово реакционарство, не би сигурно никад пристао да служи у Црној Гори која би његовој Боки оспорила Српство. (Њ егов син je био ађутант Краља Николе!) Кад je Лазар Томановић, као матурант Новосадске гимназије, посетио Ириг и његову чувену библиотеку, коју су Хрвати последњег рата опљачкали и запалили, и том,приликом држао један заносан говор, ту дочарава спајање Дунава са Морем, које je так сад пре неколико месеци извршено. Ту je он предвиђао време кад ће бити „скопчана цјелина србска преко свога приморја са цијелим свијетом“ . (35, стр. 106). A које je приморје „цјелине србске“ него Српско приморје. Говор je држан на Светосавској прослави у Иригу 1869. Срем je био под 52

Загребом, па опет није Томановић одговарао за ову визију повезивања српских земаљаса њиховим Приморјем. Тада Црна Гора није још имала своје приморје, па опет Коста Милутиновић ув о д и у та ј говорТом ановићаовим речима: „Тада ће већ планирана јадранска пруга повезивати Србију и Војводину са црногорским приморјем и Далмацијом“ !! Кад имамо такве научнике, како се можемо надати икаквом успеху Срба и Српства.?!! VI. Етнички, свакако, Бока се не може друкчије означити већ као Српско Приморје. Али и историјски за неколико векова. Поједини делови Боке су били под влашћу Зете, Рашке, Захумља, дакле разних држава по имену али увек српских по народности. Српски je овде заједнички именитељ за све ове владавине. Највећи значај и највећу славу доживео je главни град Боке у време Немањића, кад су се српски одн, рашки владари такмичили ко ће да призна Котору и његовим грађанима већу важност. Дворови рашких владара били су пуни Которана у најважнијим функцијама, нарочито баш на највишем домету државе, под царем Стефаном Душаном. A данас то не сме да се спомене, никакве реминисценције нису дозвољене, јер се то све кобајаги противи учењима Маркса и Енглеса. Ми смо историју Котора и Боке изнели детаљно у два дела: „О српском карактеру Боке“ и „Стогодишњ ица I Кривошијског устанка.“ Додаћемо неке речи академика Јована Радонића (21, с. 37): „Некада угледан аутономни град византијске провинције Далмације, Котор je за време српске владавине од 1185-1420 био један од најзначајнијих градова у српској средњовековној држави и његов утицај био je нарочито важан за владе цара Стефана Д уш ана...“ „Читаво правосуђе било je у рукама града, па и казнено-правно. Вршио га je Краљев заступник. . . (комес), али по делегацији (мандату) краља одн. цара у име његово. Тако директно стоји у Каторском статуту (гл.23). Он се зове dominus comes ex mandato domini nostri excelletissimi regis Rasciae. При преузимању власти o h полаже пред народном скупштином града заклетву да ће управљати градом и судити према његовим правинама „на част нашега краља“ (ad honorem nostri .regis). O специјалној наклоности немањићских владара према Котору имамо оригиналних најкомпетентнијих изјава. Тако у „Ж ивоту Стефана Немање“ од његовог сина краља Стефана 53

Првовенчаног стоји да je Немања освојио од Грка и вратио Србима многе приморске градове, међу њима Скадар, Уцињ, „град славни Бар." Али их он све пообара и поруши. Остави само Котор. У оригиналу стоји (25а): „Котор же остави, утврдив и взнес двор свој на њем, иже и до сеље.“ Зашто je баш тако изузетно и брижно поступао са Котором, ja не умем рећи. Али да je то истина, нема сумње. Век и по доцније праунук Немањ ин, како се сам о зн а чује (п р а в н у к го с п о д и н а преподобнаго отца Стефана Немање) Цар Душан хрисовуљом издатом у Приштини 1351. каже д асу му приступили „жластеле и грађане нашего виернаго и столнаго и љубимаго славнаго града Котора.“ (Миклошић, 25а, с. 150). Најбољи историчар Србије, странац, Чех Константин Јиречек, пише у својој Историји Срба (10,111, с.7): „На западу je Србија у XIII-XIV веку имала на Јадранском Мору, на западном мору српског монаха Доментијана, доста обиман део приморја, који се од 1321. почео смањивати, када су се Босанци стали ширити према мору. Тај део простирао се од ушћа Дрима до северне стране Неретвина ушћа, у крајевима Дукљи, Травунији (заједно са Конавлима), и Захумљу, a no Сануду, дуг беше на 250 италијанских миља.“ Сад се Јиречек позива на тог Сануда, одн. на М аринаС анудоТорзело(26) и то недиректно већ према Хопфу (26а). Ово износим да се види како je и њему, Јиречеку, било тешко у Бечу доћи до свих извора. Санудо je изречно казао (за време од 1328. до 1333): „Краљ Србије, који држи земљу на приморју јадранског голфа, која се простире на око250 миља: „II Re di Servia, che tiene terra del Golfo Adriatico, che si stende per 250 miglia circa.“ Ja сам ce трудио да дознам што више о том Сануду Торзелу, али ми није испало за руком. Претражио сам велику Италијанску енциклопедију. Он je ту споменут само на једном месту (том XXII, с. 116) и то како презентира неки свој механички изум папи Јовану XXI у Авињону године 1321. Скоро je несумњиво да се ради о истом пицу: он je означен са пуним именом једнако као што стоји код Јуречека: Марин Санудо Торзело, a и година се некако слаже. Значи да je у то време српски обалски појас на Јадрану, „био око 250 миља дуг.“ Јиречек нагпашава да се ради о италијанским миљама. Колико сам могао наћи у приручницима италијанским „једна миља географска, поморска и наутичка“ (un m iglio geografico, marino e nautico), што ce несумњиво односи на наш случај,>има „средњу дуж ину“ од око 1852 метра. (Док земаљска миља, мера енглеска и американска, одговара 1609, З.м"). 54

То би значило да je српска обала у почетку XIV века била дуга око 463 километра. To je било скоро у правој линији, јер je српски Јадран имао врло мало острва, па да се обала рачуна у целом кругу острвља. Ово je једна врло импонзатна цифра која je Србију несумњиво са правом убрајала у поморску силу од значаја. Велики део тога приморја био je у данашњој Арбанији, али je сва Бока спадала несумњиво у ту цифру (да ли са посебним рачунањем обале залива ja не знам, тј. да ли се миље рачунају уздуж отвореног мора или уколо по целом заливу), али то не утиче много на број километара изнет од Сануда Торзела. Санудо каже, према тадањем и још много доцнијем вокабулару, да краљ Србије држ и земљу на дуљинском простору од око 250 миља. To je његова земља као самодршца. Њ егови еветуални вазали у Херцеговини не долазе у обзир. Није казао ни краљ Рашке, како се иначе тада говорило, већ краљ Србије. Тако свакако и његов извор по Хопфу гласи. To je била неоспорно српска обала, то je било српско море. Ако историјски титулуси имају неки значај, и овде ће га имати. Сама та чињеница оправдава назив Српско приморје. Јиречек наставља (ибидем) „Једино што град Дубровник, са својом тада још врло малом облашћу, никада није припадао српској држави. Још су цареви Стефан Душан и Урош изречно наглашавали своје право на острво Мљет, севернозападно од Дубровника.“ Јиречек се позива на Споменике српске од М иклош ића. И заиста тамо je (25а) на стр ан и 148 репродукована једна повеља цара Душана из године 1349, где стоји: „А за Мљет да не имају печали ни за што, токмо да јест царства ми, како je прежде било у родитеља и прародитеља царства ми.“ Ha страни 170 je једна повеља цара Душана из 1362, где стоји: ,,А за Мљет за доходак царства ми и за опата, како јест записало царство ми, a како јест по старом закону, и такози и напред да јест. . Јиречек пише даље: „Око 1305. спадала je средња долина Неретве, као и Броћно и Невесиње, у државу Уроша II, али су20 година доцније Босанци истиснули Србе из читаве долине Неретвине, те се Срби одржаше само у Травунији и Конавлима, тако да се Дубровник нашао на српско-босанској граници.“ VII. He само што се у земљи не дозвољава употребљавати реч „Српско Приморје“ већ и у инострантву код несрба из Југославије, та реч их просто запрепашћује. Кад сам ja једној

55

апотекарици Хрватици из Далмације, која ради у Ш вајцарској, казао да сам и ja из Приморја, али С рпског Приморја, она je почела да се смеје. „Та нема српског приморја, то je црногорско приморје,“ рече ми и продужи да се смеје. Други пут се то десило у Минхену, у хотелу где сам преноћио, заједно са кап. Нелевићем. Собарица je била из Далмације. Кад ja рекох да сам из Српског Приморја, она одговори да тога нема. Итд. Разуме се да се ja са тим игнорантима и србомрсцима нисам даље упуштао у разговоре. Мени je било доста да утврдим домашај одредбе Јосипа Броза, Милована ђиласа, Блажа ЈовановиПа и дружине. (Скоро ми се то исто д ецилоса једним Личанином из Госпића, вероватно Хрватом, у Бадену код Цириха.) Према томе, једини правилан етнички назив и за Боку саму и за целокупно „Ц рногорско приморје“ , то je Српско Приморје. Оно се географски дели на Боку и Црногорско Приморје. VIII Накнадно сам нашао у опису прославе 50 годишњице јубилеја владавине краља Николе I. према „Гласу Црногорца“ од 19. августа 1910. (разуме ce nò старом календару) a пренето преко часописа „Братство“ из Торонта, Канада, број за јануар 1977 разне говоре највиГјенијих црногорских првака упућене Краљу. У овом погледу je најинтересантнији говор претседника тадашње Владе др Лазара Томановића који je између осталога истакао Краљеве заслуге овим речима: „И Ваше Величанство одмах je наставило ту свету борбу у два велика осветничка рата за слободу Српскога Народа. У потоњем сте лично предводили храбру војску Вашу доВелеша и преко Сутормана до мора Српскога и до Бојане по свим бојиштима, генијалним полетом, у легендарним биткама, са сјајним побједама, проширивши Црну Гору дијелом Захумља и дијелом Рашке; па равном Зетом, копијевком Немањином и милом „Дједином“ свих Немањића; па Приморјем Српским, отворивши Црној Гори слободне путове, по Српском мору, са осталим свијетом......... “ Дакле тековине на мору 1878. Црна je Гора сматрала као повратак Српству и називала га je Српско море и Српско Приморје. Као такво je течено и стечено за Српство, и нико нема права да те тековине сада дручкије приказује. Ови подаци, накнадно сакупљени, драгоцени су прилог обележавања јуж ног Јадранског приморја. Он потиче из саме Црне Горе koja je ове пределе освојила да би их инкорпорисала Српству. Да je краљ Никола имао ишта противтога, тешко би се те речи изговориле, a никако не би биле објављене у званичном листу Црногорске владе. 56

VI. С Т Б И Ј Л И M O PK

I. Ово je један проблем за себе и морао би се посебно и п од роб но обрадити. О вде се само д о д и р у је у сп ут у вези претход ног одељка, ту није реч о етничком С рпству већ о држави С рбији, обновљеној или васкрслој у XIX веку. Чим je стасапа, чим се афирмирала, С рбија je осетила како тешко може да екзистира без мора. И све њене тежње су биле усмерене да цођ е д о неког м орског појаса, да добије неки излазак на море и спој преко мора са светом. Ш т о се више јачала и развијала држава све je та тежња била снажнија. Тежња за изласком на море јавила се у С рбији половином 19. века. У програму који je 1843 године израдио за Србију, пољски емигрант и д рж а вни к Адам Ч арториски истакао je опасност коју Аустрија представља за све словенске народе, па и за Србију, и сматрао да С рбија мора по сваку цену обезбедити себи излаз на Ја д р а н с ко море, да би се на тај начин о сл обод и л а притиска са севера. Ове мисли прихватио je српски д рж а вни к Илија Гарашанин (1812-1874) у свом „Начертанију“ 1844. године. Како се готово цела трговина Србије налазила у рукама Аустрије, Гарашанин je подвукао потребу Србије да отвори себи један трговачки пут д о Јадрана и да тамо оснује своју луку. По Гараш аниновој замисли требало je тражити од турске владе с л обод ан пут или „част земље“ до Јад ранск ог мора, где би се потом основала српска трговачка агенција, са једним дипло м атским агентом на челу. Гарашанин je рачунао да ће тај агент вршити и политички утицај на Црну Гору и северну Албанију, јер je имао у виду уједињење С рбије и Црне Горе. Ова мисао изласка на море прож им ала je од тога времена политичке планове прављене у С рбији све до балканског рата 1912. године, када су српске трупе, после победе на Куманову, избиле на Ја д р а н ск о море. Пош то се та тежња није могла да испуни дручки је него кроз Аустро-Угарску, д ругим речима одузим ајући Аустро-У гарској обални појас и пут до њега, то се та идеја нија за време краља Милана ни покушала да оствари, није се смела јавно ни третирати. Она je ипак тињала у н арод у и као једна најприрод нија појава чекала je свој моменат да се истакне и, по могућству, оствари. То се могло извести тек за владавине краљ аПетра I. О нд а je Србија била морално и политички ојачана. Ти прохтеви су се слушали и претресали на сваком месту. Нарочити je замах и

57

интензитет та жеља д обила приликом Анексије БиХ. Нико мањи него Јован Цвијић, један од најбољих и најпризнатијих географа света, пледирао je тада отворено за један део обале Јадрана као ср п с ко пристаниште. Он је у својој књизи о Анексији БиХ коју je 1907 издао на више језика (српском, немачком, француском итд.) потсетио како j e Србија изгубила стари трговачки друм од М окре Горе преко Ф оче до Дубровника и тиме с л обод ан излаз на Јадран. Он тражи за С рби ју један територијални појас уздуж Дрине који би С рбији гарантовао излаз на море и то код С уторине. С уто рина je јуж ни појас бх приморја задобивен од Т урске Пожаравечким миром. Он je до тада био под (формалним) суверенитетом Т урске и сматрало се да можда није без икаквог изгледа тражење да се тада, кад АУ добива целу БиХ, један мали део бар даде С рбији, да оствари своју вековну чежњу и своју ж и в отну е коном ску потребу излаза на море. Србија није могла ни помишљати да затражи неки део територија од саме Аустрије. Али je случај хтео да оно што тражи буде илак Бока. He ф о р м а л н о а л и стварно. С кроз српска етничка територијали, и та лука и пут д о ње. Србија није смела да јавно и оф и ци јел но испољава своје захтеве за море. To je чинила посредно, преко научника чији се глас у свету слушао, преко политичара који су имали угледа и утицаја у Бечу итд. Тако je и бивши д у го го д и ш њ и претседник Владе Краљевине С рбије др Владан ђ о р ђ е в и ћ пл едирао за признање С рбији излаза на море. Он je то чинио преко најутицајнијих бечких листова, a после и засебном књигом под насловом „С р п ско питање“ (на немачком). Ту он пише (27, с. 133): ,,3а Србију, за њен опстанак као независне државе приступ Јад ранском мору и с л обод на трговина са Европом, апослутна су нуж ност". Он je био познати аустроф ил па се Србија надала да ће можда д елим ично и успети. Није успео, али се Европа покренула и после je то истицано на више места. Срећна je Србија која je имала екипе за све тежње и све потребе националне, најбоље и најаприкладније за дати моменат, A све je било задојено истим духом и истом свешћу. Чак и Владан ђорОевић, за кога се веровало да je био продан Аустрији; и он je био српски родољуб као и други. (После je писао књигу против Аустрије под насловом ,,Куда срљаш А у с т р и јо “ . Наслов je био латински Кво вадис Аустриа. Све je било бескорисно: Аустрија сесм атрал а сувише јаком a С рбију je сматрала сувише слабом да би попустила.

58

Али Србија није напуштала жељу и тежњу да р,ође до мора, управо д о М ора (велико М: конкретно Јад р а н ск о мора). У немогућности да д о б и ју излаз у Боки, Срби су настојали да га д оби ју на територији д оцн ије Арбаније, тада турској. Први балкански рат им се п руж ио као богом дана прилика. И они су импетуозно прод рл и били д о Ј а д р а н а у Албанији, али су Европске силе, по наговору и претњи Аустрије, осујетили то и војска je морала да напусти заузете територије. Влада српска се није с тим помирила. Н ико д р у ги него С лободан Јовановић, пише о томе у Гласу канадских С рба и после у засебној књ ижици под насловом „Н и кол а П аш ић“ ово: „Д руги покушај приближавања А ус тр и ји у ч и нио je Пашић крајем 1912, када je та Сила претила ратом, ако нам се д о п у сти излазак на море. Он je преко Масарика поручио Берхтолду, који je у међувремену д ош ао на Еренталово место, да би желео састанак с њиме ради постављања с р п с к о -а у ст р и јс ки х односа на што већма пријатељску основу, Он je унапре д означавао ту основу. С рбија je тражила на Ј ад рану само једно пристаниште, с једним појасом земље преко кога би ишла железничка веза измеОу Србије и тога пристаништа. У накнаду за то Србија je н уд и л а А у с т р и ји све м о гућ е п р и в р е д н е у с ту п к е , подразумевајући ту, не само повољне царинске ставове, него и повл а ш ћ и ва њ е њене и н д у с т р и је при наш им д р ж а в н и м набавкама. Док je М иловановић говорио о политичком споразуму, Пашић je говорио само о економ ском - и да би д обио излаз на море, који би нам обезбедио економ ску независност од Аустрије, он јој je давао све оно што je она раније захтевала да би нас држ ала у економ ској зависности, и што јој после нашег изласка на море не би више много вредело. Као ни Ерентал састанак с М иловановићем, тако ни Б ерхтолд састанак с Пашићем није примио. Он се видео с Пашићем тек после Балканских ратова.“ Да д опре д о Мора и да понова српска застава лепрша на Јадрану постала je опсесија целог С р п ск о г народа, у првом реду оног у Србији, али и његових припадника у Аустрији. М ож да највише на самом Мору. Они који су становали на том Мору патили су што морају стално гледати туђе заставе на свом Мору и прижељкивали су дане кад ће оно постати и ф ормално српско. У С рби ји je долазило до пароксизма кад се то питање третира. Ту ж уд њ у за морем опевао je наредник-ђак Б о ж и д а р П у р и ћ следећим стиховима:

59

„О/, море, за тобом сва су Сви п о гп е д и папих у теби Имаш б о ју сузе поспедњ е И погпед е наш их пом рл их

наша срца, се крију, ш то грца очију. . . .

Ово je писао наш д оцн ији познати д и пло м ат и претседник југосл ове нске владе у екзилу, др Б о ж и д а р ПуриП. Није он сам опевао ту ср п с ку чежњу за морем, већ и многи д р уги песници, a да о прозаистима и политичарим а не говоримо. Кад je ступ ио Први светски рат, сви су савезници одреда признали С рбији право изласка на Море. Једни су јој признавали мање, други в и ш е те р и то р и ја д о Мора, али излаз на М оре признали су сви. Чак je и претседни к САД Вилзон у својим чувеним Тачкама (тзв. 14 Тачака) од 8. јануара 1918. казао д ос л овн о у тачки XI: „С рбији треба признати сл ободан и сигуран приступ к мору.“ (27а, с.111). He само то: По тзв. Л о н д о н с к о м уго в о р у или „одлуци Л о н д о н с ке конф еренције од 26. фебруара 1915“ о д гов орни политичари Антанте са једне стране (Ф ранцуске, Енглеске и Русије), и Италије с д руге стране, овој je била призната скоро сва северна обала Јадрана, a сва обала јуж н о о д Сплита, са С плитом била je призната С рбији и Црној Гори. Србија није пристала натај Споразум да не повереди праваХрвата! С в есам то потанко описао у једној другој књизи (п о д насловом „С п орни предели Срба и Хрвата“ , Чикаго 1958, стр. 253-256). Овде се неће понављати. Са оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца веровало се да je Србија најзад д обила свој то ли ко жељени излаз на Море. И стварно га je била добила, мада не формално (ф ормално га je д обила укупна држава). Кад je 1925. године, после освећења Њ е гош ев е калеле на Ловћену, краљ Александар обилазио Јад р а н ск о приморје са југа на север, прво je свратио у Бар и на банкету датом у његову почаст изрекао je ову здравицу (ни рећи више или мање): „У Бару, на овом првом кораку с л о б о д н о г ср п с к о г мора, дижем чашу за ваше благостање.“ (28, 82). II.

Н ису само српски научници доказивали потребу и право Србије на Море, већ и истакнути, реномирани страни писци. Цитираћемо јед ног А устријанца који je писао кад су сес тиш але страсти. Један о д најбољих географ а Европе између два рата, Ото

60

Маул писао je у својој огром ној П олитичкој Географ ији и о државама које немају мора и које теже за морем. Т у je он, на страни 294 дела под 29 казао: „Прастара je тежња Угарске ка једном излазу на море; она je, испрва континентална држава, допрла д о Јадрана у XII веку и после преотимања Б осне од стране Млетака и О см анског царства потиснута одатле, не губећи ипак никад везу са Јадраном д ок није на крају С ветског рата понова потпуно повраћена у њен континенталничположај. О брнуто, Србија, која je у средњем веку била скопчана са Јадраном, нашла je под Стеф аном Душаном излаз на Јегејско море и обухватила северну Грчку и велике делове средње Грчке, a после њеног одвајања од турске масе опет постала континетална држава, да би потом ипак своју трајну жељу за једним јадранским изласком видела испуњену. Ова тежња, која није могла бити испуњена без ратног сукоба, била je један од

најважнијих мотива који су водили ка рату са Аустријом и пламену Светског рата. Ha исти начин je тежила мала држава високих брда, Црна Гора, које je, истина допи рал а код свог образовања са једним крајичком д о морске обале код С кад арск ог језера, за Баром и Улцињем.“ Црна Гора je д обила на Берлинском конгресу та два града, која није била освојила, као накнаду за Плав и Гусиње, чији су се станозници опирали да се п о д в р гн у црногорској власти. Црна Гора je са пуним правом з адрж алата два града, у којима je већина становништва била арбанашка и турска и нико их није никад спорио. Чим су се дочепали власти ју гоком унисти на челу са Хрватом Јосипом Брозом сматрали су за један од својих гл авни х циљева да С р б и ју сас в им о с т р а н е од Мора. Васпоставили су понова скроз континенталну С рби ју и одвојили je од мора тако да му се никако не може приближ ити. Са злурадићу већом негоју je показивао Беч или Пешта југоком унисти спрд ају се С р б и ји ” и њеној жељи (не кажем претендовању, оно не сме да доГ)е д о изражаја у антисрпском режиму данашње Југославије) за Морем. Т о јој je плата за њену в е л и к о д у ш н о с т у о д б и ја њ у Л о н д о н с к о г у г о в о р а . A Ц рногорцим а je ставсљено у д у ж н о с т да сузбијају сваку манифастацију С рпства на Мору. Ови су то једва дочекали и најстрожијим казнама, управо неслућеним терором забрањују ма какву појаву српске активности на Јадрану. Т у не сме нико да каже да je Србин, да се из тога не би излегла понова чежња за уједињење са Србијом.

61

Ili П оред тога што je имала у прош лости толики „део од мора“ (тако кажу у Боки они којима припада приватно-правно један део обале), Србија je данас једина од „р епуб л ик а“ Југославије која нема ни метра обале. Истина, ни М акедонија нема директно морску обалу, али je њој најближа и само преко ње приступачна тзв. С л обод на српска зона у Солуну. Данас je она „југо сл ов енск а“ зона и постала би без предомишљања „м акед онска“ кад би на то Грци пристали. Хрватска има веома д угу обалу са мноштвом острва. Та обала je главним делом њена од старине. Хрватска je од свих словенских држава имала највише морске обале. Право je да je и м а и данас, мада Д убровник није био никад хрватски, а с р п с к и су били и северни и јуж ни делови д убровачке републике (Пељешац, Конавли итд). Али овде то није важно: Хрватска с пуним правом поседује веома д угу обалу Јадрана. И с т о т а к о Ц р н а Г о р а , је д н а по п р е в а с х о д с т в у континетална и амаринска земља (што јој само име каже) има свој део Приморја њој признат пре скоро јед ног века. Н ико јој не сме да га оспорава. Са Словенијом je сасвим друкчије. Она никад у историји није имала море. Уосталом, С ловенија као држава није ни постојала, али ни етнички нису Словенсци никад допи рал и до мора као компактно насе/bè. Јесу до непосредне околине море, али не до самог мора. Они се сад диче са „Словеначким приморјем“ и све агенције опште југосл ове нске пуне су похвала и врхбовања за „С ловеначко приморје." Ми им желимо срећу и успех, надајући се да ће и они нас помоћи да добијемо део од мора. Чак и Босна са Херцеговином има своје појасеве мора које je добила Пожаревачким миром, кад je Д уб ровн ик хтео да се удаљи од млетачке државе, да има један „к о р д о н санитер“ према њеним областима на северу и на југу Републике. Ту je, на северу, лука Плоче, која je везана нормалном железницом са Сарајевом, a преко Сарајева и са д ругим деловима Југославије и прети да постане једно од најважнијих пристаништа Југославије. „С о цијалистичка република БиХ“ лоносна je на ту луку, a Хрвати су, за време њ иховог „м асновног покрета“ , поставили рев индикацију на ту обалу, на шта су из Сарајева сасвим бриск и опоро од говорил и. Босна не да своје обале, мада нема ни најмање традиције ни и сто р и јск о г оправдања. Ако изузмемо српске ж упаније данашње Херцеговине, које су

62

биле у поседу Пељешца и Мљета, ниједна бх држава није имала мора осим Херцегновог, који опет није имао излаз на слободно. ,,Веље море“ сем кроз „ уш ћа од К отора.“ Остаје данас једина Србија без мора: она која га je вековима имала и којој je оно најпотребније. Она која je ратове водила због мора. и ратове добила. Она којој су море.нудипи победници, a она je одбијала из алтруизма да га само за себе задржи. Њ о ј се сад свети банда Б роз-^илас-К ардељ и комп. за њену великодушист. С рбију су намерно одвојил и од Боке и Мора за ким je толико мезнула и коме je посветила небројенежртве. Неправде се не могу трајно одржати: Србија ће опет д обити Море и Бока ће бити само српска и д р ж а вно као што je етнички. Каква je та Бока и шта она значи, видеће се из даљих излагања. Тада ће бити и јасно зашто су je непријатељи С рпства одвојили од Српства!

IV. Све je ово писано пре више година. У међувремену, ту скоро, пуштена je у саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која се пројектује и гради више од 50 година (а планира пуних сто година). Ta je пруга прв оби тно била предвиђена као пруга Б еоград-Бока и њена исходна сатница била je утаначена на острву моје опш тине (Кртола), на тзв. Шкољу, који сад зову Св. Марко. За њу je добијен био први зајам Краљевине СХС, тзв. Блеров зајам. Тај зајам je потрошен за опште југосл ове нске потребе, у првом реду за јачања валуте, која je свакоме била подједнако потребна, нарочито кад су западни крајеви Краљевине унели милијарде безвредних круна у земљу, и тако ослабили динар, који je у рату био паритетан са франком. Пруга je рађена дуго, што се мора разумети. Једва се да замислити тежи и скупљи терен. Ипак се не би још д уго свршила да није дош л о по одвајања „р е п уб л и ч ки х “ ф инансија од федералних. Србија je сама завршила свој део пруге: скочили су појединци, привредна предузећа итд. да пом огну убрзање завршетка пруге. Све сами С рби и организације српске, давали су зајмове и дарове. Па ипак смо д ож ивел и то да један сплитски факин, a сада кажу „п роф есор универзитета" (а није ни доктор), неки ранији музитељ српс ки х ф ондова Богдан Радица, тврди да су све републике дале за ту пругу само не Србија. Дале су плаћањем пореза. Сад никако не разумемо факина Радицу како се могао од в ојити порески удео Зрбије. То не би ни основац могао да тврди, атврд и , нажалост,

63

хрватски геноц идиста са високим научним претензијама. Црна Гора, стварно, није могла да д ов рш и свој део без федералне помоћи, из чега би се могао д онети само једдн закључак: да се она понова сједини са Србијом. С ад их сједињује пруга и она може имати велики значај за поновно приближавање Србије и Црне Горе. Она иде само кроз српске предепе, скроз српске, и зато je трн у оку Хрватима, јер ће им несумњиво један д ео импорта и експорта одузети и можда целу привреду упутити на д р уги правац. Она ће себи привући трансф ер многих сусе д н и х земаља (Маџарске, Румуније, можда делом и Чехословачке). Јер je најближа Средоземљу и скраћује морски промет за више стотина километара. М оже то д овести каткад и д о трвења и свађа између Србије и Црна Горе, због чега je такође пожељ но њ ихово спајање и управљање. Да je сад изабран Бар као и сход на тачка, то je сасвим на свом месту и против тога, мислим, нема ниједан Бокељ ма шта да примети, Стање сад и 1921. сасвим je различито. Т ада je Бока пружала много већу војну безбедност, сад скоро никакву (услед превласти авијације). Могао би се један крак железнице про д у ж и ти до Кртола (ту je и аеродром, кога зову Тиват мада се налази у атару раније опш тине Кртоли, па чак делом и на мом имању, за које није плаћено ништа. Бар има далеко више м огућности да се лука развије; у Боки би били спутани. И мање кривудања има ова n’pyra која je иначе сва кривудава. Ми Бокељи нећемо бити кампанилисте: оно што С рпству као целини користи, то ћемо увек помоћи па макар и на нашу локалну штету. Зато још једном поздрављамо пругу Београд-Бар, надајући се да ће она д о б р о д оћи укупном С рпству и да ће тиме реалисати вековну тежњу изласка С рбије на море. Оно етнички јесте своје: и Бар и Бока су п од јед нако српски, али нису држ авно-правно. То ми желимо да буду. Морамо признати да од свих варијанта пруге ниједна није била чистије српска од ове, јер пролази кроз пределе само С рбије и Црне Горе, кроз чисто српске пределе. Треба јој сад дати и ф ормално српско обележје, да пролази само кроз Србију, кроз српс ку државу. Т о ће бити онда кад С рбија и Црна Гора бу д у понова иста држава. Тада ће се и сва Бока приљубити више Црној Гори, јер ће кроз њу постати понова део Србије, шта више од свега на свету жели.

64

Данас je и Милован ђ и л а с за то решење, па ће ваљда и други Ц рногорци увидети да je и њима то јед и ни спас. Амин, да Бог да!

65

Д р м о

I I Ol .la iu .c

j n n o ri: i, o k i : k o t o p c k k Мипа наша Боко, невјесто Јадрана, П окривена небом ко од праве свиле, Љепш'а си од твоје прим оркињ е випе, И свјетлија си од њ еног ђердана! Н икада се тебе нагпедао не бих. . . Алекса Ш а н ти ћ (почетком овог века) Бока Которска пружа једну такву панораму, један такав призор, да нема човека који јој се не задиви. И домаћи и странац, и Србин и Несрбин. Свак се усхи ћује Боком и кад je први пут види, и после, кад год je гледа. И то тако траје вековима, јер су и лепоте Боке стародревне, такорећи од постанка њеног, вечне. Мало ко може да се узд рж и и да не ускпикне кад Боку угледа: неки остану занемљени, други давају израза свом одушевљењу. О бично у д р уш т в у познаника или сапутника, доцније, реф ериш ући о путу, у сред и ни у којој живе. Мало je њих који те своје утиске и писмено ф иксирају, још мање оних који то објаве штампом. Али има и таквих, има их у свим народима Европе, има их у свим високо културним језицима Европе. Треба их само потражити, па ће се неки наћи и тамо где се човек не нада. У свим приказима Боке, који пишу углавном Бокељи, у свим водичима итд. понављају се свега два-три мишљења које je неко случајно пронашао. И увек се иста мишљења налазе. Данашња званична пропаганда Југославије далеко више уздиже северне крајеве Јадрана и у тур истички м бироима просто се намеће њихова посета. У тим бироима Срба практично нема, a Хрвати и Словенци хвапе своје пределе који су странцима при ступачнији у сваком погпед у (и ближи и са више комфора). Бока je третирана као маћеха, јед нако сад као и под А устро-Угарском . Зато ми се неће, ваљда, при гово рити што сам сакупио неколико д о са д код Срба нигде нецитираних утисака о Боки од лица познатих у научном и књижевном свету. Сви су они из XIX и XX. века. Отада датира и објављивање путописа. Има их, можда, и ранијих, али свакако мало. И ови што овде износимо нису сви, али су српској читалачкој публици углавном непознати. Неће никоме бити на одмет.

66

Материјал није скупљан „махсуз", већ успутно, тражећи друге податке о С рпском П ри м орју или читајући дела која уопште о нама говоре. To je трајало годинама. М ож д а je понешто пропуш тено, можда je понеш то затурено или изгубљено, јер се писац често селио и нигде није имао довољно простора за свој огром ни материјал у о д бран у Српства. Па ипак, као што рекосмо, оволи ко сакупљених података нису се никад појавили у нашој публ и ци сти ци не само на једном месту него дакле ни кад би се сабрали сви публиковани подаци из наше публицистике, уопште. Кад једном изађу, могу се допуњавати далеко пакше. И ja верујем да ће се то десити. Ja пружам прву граГ)у; можда ће д оцн ије биги још интересантнија и лепша, али она има већ на шта да се ослони и нечему дода. Кад je већ сакупљена, ова грађа се мора адекватно и распоредити. За то има више начина, од којих сваки има своје преимућство. Нама изгледа најлогичнија подела према језику на којој су објављена, што норм ално значи према народ но сти писаца. У окв иру јед ног језика х р о н о л о ш к о ређање изгледа најцелисходније. Тих принципа ћемо се овде држати. (Напомињемо да je један мали део ових приказа изашао био у „К алендару“ Паландачића, Чикаго педесетих година, али више од четири петине следећег градива није ни гд е д осад публикован.)

67

VII. ПРИКАЗИ БОКЕ HA НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ П рво ћемо навести писце на немачком језику, јер су најстарији, најдокум ентованији и највише их je. П оред тога су најприступачнији писцу овог приказа (који живи у немачком језичном предепу). Ие можемо их делити no државама, јер су, пре свега, до 1866. и само Немци из садашње Немачке били обележавани као Пруси, Баварци, С аксонци итд. Аустријан ци су тек тада испали из немачког склопа. Итд. Најзад, ja не знам ж и в отопи се свих писаца, али где нешто знам, ja ћу и навести. Тако ће се ипак читалац оријентисати одакле je поједини писац. Унутрашња подела ће бити, као што рекосмо, хрнолошка, где je то могуће, без обзира на порекло писаца. Чак *i швајцарски писци немачког језика биће овде обухваћени.

I Најпре долазе подаци из прве поповине XIX века, који су прилично оскудни, тако да се могу сместити у једну групу. Ипак, срећним окол ностим а се може приписати да смо за сваку д екаду прве половине XIX века нашли бар по једну немачку књигу која описује Б оку и у којој се налази дивљење њеној лепоти. Да je тих писаца било после заузимања Боке од стране Аустрије, једне немачке државе, то je разумљиво. Али смо их нашли, бар двојицу, из времена интеррегнума: после одвајања њеног од Млетака a пре присаједињењ а Аустрији. Имам два писца: један je из прве, д руги из д руге декада XIX века. О д њих ћемо пренети по једну реченицу, али довољну да покаже њихово зачарење Боком. Интересантне су што се у њима налазе упоређења са д руги м пределима Европе који су били на гласу најлепших предела, један писац са једним, други. са другим. Први je писац анониман. Он je и з д а о у Келну 1808. књ ижицу под насловом: „С та ти с ти ч ко -и с то р и јс ки и војни приказ Боке Которске", у коме изос, стоји и ова реченица: „Ја.сам видео обале Ж енев ског језере, које je само стваралачко перо једног Русоа могло онако сјајно да опише, али обале Которског канала су, без приговора, сл икови ти је.“ (1). Писац je себе означио као „очевидца“ који пише шта je сам видео, a не шта су му други причали. Иа неком месту сам нашао да je писац аустријски див. ђенерал Макс Т р а укс или (Feldm arschalleutnant Max de Traux).

68

Први писац je анониман, д руги je објавио само своје презиме, али не и крштено име. T o je Намац Редлих, који je 1811. издао књигу под насловом „С кице Ф и з и ч к о -м о р а л н и х стања Далмације и Залива К о т о р ско г“ (у Литератури под 2). И он je из доба пре аустријске владавине у Боки; сви д р у ги немачки писци (и аустријски, тада их je немогуће било разликовати) похађали су Боку под влашћу Аустрије. T o je и добро, јер су налазили, ме1)у оф ицирима ц. кр. војске, на многа објашњења па су тако наше прилике боље разумели. Овде се ради о природним лепотама, где je ма чије посредни ш тво било излишно. Редлих каже на стр. 25 свога дела да je један дипломата, чији je отац био у д иплом атској сл уж би у Ц ариград у уверавао њега, Редлиха, кад су заједно пропутовали Боку „да Которски

канап у многом погпеду пружа лепше, разноврсније и чудније (које1више изненађују) сцене него Цариградски канал.“ Трећи по реду немачки писац, о д н о с н о први откад je Аустрија била анектирала Боку из треће декада прош лог века то je писац под псеудоним ом у виду иницијала Р. ф он X__ г(3). Њ ега je открио Зоран Константиновић као Ј. М. фон Л ихтенштајн (11 с. 81). Ф о н Лихтенш тајн je дао две омање књиге, о д н о сн о два дела исте књиге под насловом „Путеви у аустријску Илирију, Далмацију и Албанију 1818“ , дакле свега три године иза Бечког конгреса и прибаједињења Боке Аустрији (3). Боку зове махом својим правим именом Бока или на немачком „Запив Котора“ . To je бипо пре него се у вреж ио израз „Албанска Далмација.“ Одељак на страни 45 прве књиге носи наслов: „Долазак у Котор. Прилози карактеристици ста новни ка“ . Ha насловној страни књиге стоји: „Први део, са сликом Котора.“ Књига je штампана у Мајсену 1822. Ту пише на страни 45: „А ко je путовање по целом морском рукаву, од улаза у залив довде, далеко надмашило моја очекивања, то ме je и сам Котор несравњиво више задовољио него што сам ja од овог удаљеног места тако бл и ског турској граници могао да очекујем.

Пут кроз залив пружа многе, крајње интересантне сцене, и обадве обале излажу мноштво крајње лепих, наизменичних и неочекиваних изгледа, који, према сведочанству образованих путника још далеко надмаш ују чувени Канал Цариграда (Бософр, ЛМК), и бар што се тиче п о д и гн ути х љ упких кућа за становање имају од л учну премоћ над њим (Б осф ором ). - Свуда

69

се запажа високо благостање, како у п огл ед у грађевина тако и погледу уресивања кућа као и осигурањ а њеног од морских таласа. И спред сваке од њих види се један моло (пристаниште) са вештином и трош ком направљен, који je обично испуњен час мањим час већим лађама и пруж а један необично пријатан изгпед. . . Наводи како Бока, заклоњена, п руж а заштиту лађарима одн. поморцима без обзира на њ ихово порекло.“ Ha страни 50 говори о Рисну „гр ад ићу настањеном сасвим са грчким становници (хоће рећи православним ЛМК), који се такође налази у горњем делу луке и насељенији je него главни град (Котор, ЛМК). Јер Котор има само 2238 становника, a Рисан 3126. међу којима je набројено 12 католика. Напротив у Котору, где je седиште о к р у ж н о г уреда, чине католици већину становника, али нису м ногобројни ји него Грци. . ." (Ш та je тиме хтео рећи. ja не знам.) Још један од првих описа Боке под А ус тријом дао je неки др. Михахелес из Н ирнберга у Баварској (ближе податке о њему, па чак ни његово име, нисмо могли да дознамо). Он je у тада водећем немачком ч асопису за иностра нство писао 1832, описујући своје „Излете по И лири ји и Далмацији“ , специјално о Боки у 5. одељку. О датле ћемо нешто пренети овде. Ишао je пађом и прво описује Херцегнови који се појавио после Ушћа (4, с. 694 FF): „Висока брда пружају се иза Херцег-Новог, a уз само њихово под нож је наслонио се Херцег-Нови. Маслине и виногради ок р у ж у ју куће, у дво риш ти м а миришу бујна стабпа помаранџа; горостасне зидине, које су Ш п а н ц и и Турци побе до носно заузимали јуришем, спуш тају се у море, бршљан прекрива пукотине које нису начинила ватрена ж дрела него време, a из напуклина расте црвени маслачак. . Путује даље према Веригама и саопштава: ,,Обала лепо обрађена и бујног раста, један дражестан изглед пружају красне сеоске куће које покривају леву обалу: десно се отвара ду б о к залив са острвом С традиоти. Брда су изгубила голи и изумрли изглед, који имају у остапој Далмацији; у трош ним (распад нутим ) шкриљцима налазе се корени кестења и маслина. . После Верига: „С ад се поглед окреће на један д уб о к залив, окружен високим кршем, где избија један моћни слап воде из једне

70

стеновите рупе, само некопико стопа изнад мора.“ (To je, колико се сећам, к о д Рисна, ЛМК). „О д Пераста je пејсаж све дражеснији; многобројни ртови и кривине пружају бескрајну разноликост изгледа. Често су ми хриди изгледали тако близу ла1)е, да сам пом ислио понекад да се налазим на „Краљевском језеру" (Кенигсе) уза зидине горостасног Вацмама и да око њега пловим. Ha обалама се види вила д о виле, осенчене високим кестенима; оне се пруж ају даље према врху на залеђу брда. Поморанџе, лимунови, шипци, укратко сва бујна деца Југа, pece прибрежје, д о к вечни снег покрива бписке врхове и ланце стена, из чије утробе јуре слапови у море. Романтичне лепоте

Швајцарске и Босфора овде су на чудесан начин спојене; ми нисмо могли да се нагледамо тих лепота. . Ha даљем путу за П аш тровиће каже др. Михахелес да „му се je у једном тренутку у ч и нил о да се налази на неком алпијском језеру у Ш вајцарској. . (4, с. 778). За сваки децениј смо нашли по јед ног писца. Сад за последњи децениј прве половине XIX века опет један, који je био писац по занимању, песник и путописац, родом изтадаш ње Пруске. To je Хајнрих (Вилхелм Аугуст) Ш тиглиц, рођен 1801, a умро 1849. од колере у Млецима. Отац му je био Јакоб, имућан јеврејски трговац, али je Хајнрих крштен већ 1814, тако да као писац није више био јеврејин. С туд и рао je на неколико факуптета и д о кто рира о на ф илозоф ском . Он je у петој декади прош лог века две књиге својих путописних утисака објавио о нама. Једну о Црној Гори, д ругу о Јадранском Приморју (Истри и Далмацији). У првој нема ништа што би се могло овде навести, мада писац описује детаљно живот у Котору и разговоре са становницима. Биће можда о њој речи у следећем поглављу (о Бокељима). Овде нешто мало из његове књиге о П ри м орју (5). Један од последњ их капитела књиге носи наслов: Бока Которска (на итапијанском) са д одатком Аустријска Албанија. Изгледа да се тек тада у четрдесетим годинама прош лог века, овај назив био увреж ио у Аустрији. Ту он каже: кад се прођу сва ушћа, a то су тзв. „боке“ , има човек утисак ,,да je стегнут стеновитим рукама које се увлаче једна у другу, не изгледа му да je ношен морским рукЗвцем него да се налази на таласима језера које га о к р у ж у је “ . „У завојима налик на пужа, који- се час шире a час сужавају, пруж а (то језеро) на све стране неочекивану с уп р о т н о ст сивим, укоченим

71

стенама и зеленилу које се простире на њиховом п о д н о ж ју у најразличнијим шатирунизима (нијансама) и терасасто се диже ка прибрежју. У најведријим преокретима отвара се једна сцена за другом, реГ)а се слика за сл ик ом -кал еи до с копс ке појаве такмиче се да једна д р у г у истисне, a тиме једна д р у гу диж е и замењује. . . Онда опи сује поједина места: Херцегнови, Росе и даље до Мула и Котора (стр. 208-209). Ha страни 213 кажа како он и његова д р уж и н а (са лађе) остављају Котор јер већина „осећа потребу д а у ч и н и излет кроз Боку -vi изближе посматра места која се на п о д н о ж ју ром античког огледала воде тако пријатно простиру. . .“ Кад говори о Перасту, Рисну и Кривошијама, осврће се углавном на њихове становнике, па ћемо то пренети у следећем поглављу. Ha стр. 230 и даље говори о Столиву, Прчању и Мулу одједном. Хвали те пределе. Л и ч ности се не разлукују од градских, жене им нису лепе. „Напротив, околна природа пружа необичну драж.“ Обала према њима и њено залеђе (то je Доброта. Љ у т а итд.) све je голо и каменито; овде пак „узвишења са пријатним зеленилом, из којих се, у утакмици са тим величанственим чемпресима, издиж у црквени торњеви, a куће и летњ иковци стоје на зеленој површ ини и клизе у огледалу воде све д о мајура д о бротски х. Ja нисам могао да се

уздржим од поклича: Ви станујете заиста у рају.“ Једна Прчањка, којој je то рекао, о д гов орил а му je да je то лако рећи пролазним поестиоцима; „Је д ног лепог јесењег дана све изгледа лепо и узвиш ено“ , али се жали да лети све сагори, зими киша непрестано пада итд. II.

Из д руге половине прош лог века имамо д ос та писаца и описа Боке, али углавном из последње четврти. Из треће четврти забележили смо само два писца и од сваког од њих пренели по јед ну реченицу. Један je из шесте, други из седме деценије, тако да опет имамо из сваке деценије је д н о г писца, што доказује да одушевљење Боком није никад престајало. Најпознатији и најпризнатији немачки путописац средине прош лог века Јохан Геогрг Кол (1808-1878), из северне Немачке каже за Херцегнови (6, I. стр. 464) да има канда

„најпитомију монархији."

и

најпријатнију 72

климу

у

целој

Аустријској

Немачки барон Ото Рајнсберг, који je много г о д и н а ж и в е о у Д убровнику средином п рош лог века, пише 1864 у часопису „Г лоб ус“ (6 том стр. 234, депо под 7) ово: „Са обалом од Херцегновог д о Кумбора, која je неспорно најљ упкији предео Далмације, почињу пејсажне лепоте које су Боку с правом

начиниле чувеном у свету." Н акнадно сам нашао још је д н о г „немачког“ , у ствари аустријског магната који се одушевљавао Боком, јед ног члана царског дома. Тим пре што je веровао да Бока припада томе Дому. И сторичар Х ерцег-Н овог T o m o Крстов Поповић у својој књизи о родном граду каже да се Новим одушевљавао и брат цара аустријског, д оцн ији несрећни (погубљени) цар М ексика ерцхерцог М аксимилијан Хабзбуршки и каже да j e (72) у својим „Успоменама" писао слиједеће: „Први утисак, те узбуди у ме Бока, кад првом уђ о х у њу, бијаше чуђење и дивљење, гдје у мом родном мјесту боље и изближе не познају ову чаробну питомину. Свак у заносу неком трчи у Ницу, Ф и о р е н ц у и у д руге јужније европејске градове; а н и к о ж и в и н е сања, да у истој нам ћесаровини има предјела, гдје раскош но расте под ведрим небом свако миље и биље каквог има на шару земаљскоме, и гдје се под плавим небом вазда ужива у го д н о и пријатно поднебје. . . И ако није још просвјета у овим јужним крајевима Аустрије бо' зна како продрла, ипак богат и освијесан човјек, вичан свакоме начину, кад би се настанио овдјен, чисто би поносом неким називао својим овакови рај, гдје палма и дубовина узајмно расту".

III Рекосмо да из последње четврти XIX века имамо више података, али опет при бл иж но за сваку деценију по јед ног писца. Први ће се навести С игф рид Капер, чешки јеврејин, који je no осећањима можда био више С ловен ( Чех) него Немац, али je све своје ствари публиковао на немачком, између осталога много студија о Србима, нарочито српским народним песмама. (Рођен у Чешкој 1821, умро у Италији, Пиза 1879). Он пише три године пред смрт у својим „Дневницима" о Црној Гори (8). Стр. 286: Д опловивш и бродом из Дубровника, при немирном мору, жали се што б р о д није задржан ни на Росама да би се посветили „уж ивањ у панораме пуне промена.“ П оглед му je уперен према п ол уострву Л уш тиц и на самом улазу у Боку:

73

„ С к о р м н о прочеље г р а н д и о з н е сл ике, која у нејасни м контурама расплинутим са облацима, почива сакривена у окриљу запеђа. . П оглед на Ловћен: „To je неоспо рно најграндиознија (ту исту страну реч употребљава и писац на немачком, ЛМК) перспектива унутар Боке, чији видик одавде, па што даље унутра, делује све ограниченије, као што je и Херцегнови најљупкији. . О д Херцегновога д о Кумбора „вртови који цветају на пропланцима обале, у чијим се сенкама у малим раздаљинама једна од других, назиру поједине заиста велелепне грађевине сличне вилама. . . За Ловћен наводи Капер латински назив: Mons Labeaticus који ja нисам знао. T o je јамачно према племену Лабеата: и пирско племе са гпавним градом Скадром. Из последње четврти XIX века, и близу његовог краја, највише смо описа Боке нашли и одушевљења Боком код писца Хајнриха Ное. Он je канда више пута писао о Боки. Ми имамо само директне податке из о гр о м н о г и сасвим л у кс уз н о г описа А устро-Угарске монархије који je крајем прош лог века у репрезенатативној форми и мноштву томова (мислим око 16) излазио у Бечу. Ту се налазе стране о Боки у тому посвећеном Далмацији и П рим орју (9) где Б оку описује сам Ное. Ja сам л ично имао у рукама тај том и пренео опис Боке, који ће мало за овим бити у преводу саопштен. Он je изашао 1892. Међутим, у једној ранијој сличној едицији, сарадник едиције Т о д о р Стефаиовић В иловски даје податке о Србима у Аустро-У гарској монархији (10) и он ту преноси у првом одељку свога рада под насловом „Географ ска обележја српски х насеља" од свега 30 страна, више страна посвећених С рпском Приморју, специјално Боки. Ту се Виловски не ослања на себе, већ највећим делом опет на Хајнриха Ное. Директно преноси многе његове ставове, међу којима највише о Боки. Мада све цитира под наводницима, нигде не каже одакле je то узео. М ож да из неког часописа или Ноевог путописа. Свакако je то изашло д оста раније него наведене стране, јер je књига В и ло вског из почтка год. 1884, a Ное je свакако своје утиске објавио раније. Ми ћемо га цитирати доцније, иза д и р е ктн о г преноса Неовљевих описа (9). Према би бл иограф ији Константиновића, то je врло вероватно опис Далмације из 1870 (11, 12).

74

Излагања В и л о в с к о г налазе се такође у је дној збирци о Аустро-Угарској, али овог пута о народим а њеним (док je раније спом енута збирка била обрађена и публикована по покрајинама). Укупна едиција се састоји од 12 књига, од којих je претпоследња 11, посвећена С рбима (са малим д од атком о Бугарима у Монархији). Он ту, говорећи о Бокељима, преноси и ранији опис Боке од Хајнриха А угуста Ное. Овај je Немац хуге н о тск о г порекла, отуда и његов ф ранцуски назив. Рођен je у М инхену 1835, умро 1896. Био je пангермански располож ен и живео je no свим немачким пределима (неко време и у Љ убљ ани и у Горици). За њега пише у Општој немачкој би бл иогр аф и ји (књига 52 стр. 642) да je „један од најбољих немачких описивача природе и најодличнијих путописаца.“ Т аквих похвала у овој књиги нема много. Сад да пустим о Хајнриха Ное да говори сам; ми само преводимо његово одушевљење Боком. П рв о ћемо, иако je то доцније писао, изнети што смо ми д и ректно нашли код њега, a онда оно што je пронашао и пренео Тош а Виловски. Понављања много нема; у сваком напису je Ное проналазио и наглашавао нове лепоте.

Хајнрих Ное je у монументалној едицији „А у стро-угарск а монархија у речи и сл иц и“ , коју je био иницирао престонаследник Рудолф, дао опис Далмације 1892, na je том приликом казао за Боку (9 с. 28, ид.): „П оред равног шкоља (острвца) Ж ањ ице домаша онај који улази у Боку спољни део овог веома разгранатогзалива, који, у свом уобличењу и у оквиру својих обала, показује заиста чуд ну сличност са Језером четири кантона. Ова сл ич но ст се, на известан начин, простире и на предањ аљ уди који обитавају ове кршне обале. И један и д руги жал велича, у устима народа, успомена на старе бојеве и у многој претстави, која нам je саопштена, лебди и над једним и над д руги м обронцима и водама орао несаломљивог пркоса за слободом. С оне стране рта Кобиле шири се канал и сагледа се стари Херцегнови, некад главни град херцоштва С ветог Саве, који се после назва Херцеговина. Обала Херцегновог и манастира Савине са својим стрмим обронцима, са текућим водама, буковим стаблима, изложена je југу и његовим ветровима, док остале ветрове задржавају брегови. Зато се овде јавља стабло неранџе са својим сјајним златним плодом, на радост путника Југа, први пут на обалама

75

мирног, плавог мора, огледала високих планина (д о к лица многих д р уги х места то исто кушају, али код њих оранџе презимљују помоћу пећи). Т опл отн е прилике су овде зими једнаке чувеном Ајаћију на Корзици, a просечна топлина у јануару као најстуденијем месецу баш je то ли ко висока колико просечна топлота целе године у Прагу. Даље се сужава ф јо р д Боке Которске још је дном код теснаца Вериге ш и р о ко г 300 метара a д у г о г 2.325 метара (названог тако по ланцима које су, заједно са баражним утврђењем, затварале припаз у унутраш њ и запив). Пре тога се види на источној обали мало насеље Тиват чије je обала чувена

због вина над свим лозовим областима Далмације. . . Кад остану за нама Вериге стојим о лред пицем острвске цркве Пераста сазеленим куполама; тада j e сл ич но ст са о н и м моћним и толико пута прослављеним језером В и со ки х Алпа нарочито изразита и дирљиво стоји пред очима. Ово место je „крсни левак,, (Krueztrichter) Боке. Ha северу се у зд и ж у сиве и голе пећине Кривошија, на њиховом п о д н о ж ју притешњен Рисан, старо-насеље Рицонеуе С и н ус И л ирке Варваре. Тамо где залив скреће ка истоку и ју го и с т о к у стоје беле куће Пераста и даље унутра Прчања и Столива, класична висока долина, чије д н о прелива зелено-плави морски талас.

Много месеци у години одсјајају снеговима покривени сводови на обали (одсјају) на маслине и на вечно зелене вршкове ж ут о л о в ки н и х џбунсша и високи х грмова рузмарина. Ретка су п р о тн о ст дели просторно блиски жал од степенасте земље над њом са својим малим површинама за сађење кром пира и тз. „пољима“ , које надвисују голе котлине Л еденица и Драгаља; Кнежлац и Убле са својим горштацима, од чистих редова кућа обале, пред којима стоје брестови, платани и чемпреси, и у чијим чистим одајама се понеки поморац који je много путовао ослоњен на скром ну имовину, одмара од напора својих путовања. Уосталом, чак и горе, на оним висинама између Рисанског залива и црн огорске равни Грахова, има појед и ни х места на којима не недостаје сенка стабала. Тамо има букове шуме, на коју су Кривошије тим љ убоморнији чим она више претставља ретку имовину у тим брдима. С те н о в и ти 'о б р о н ц и су свуда продрани олуцима, којима с времена на време шуште дивљи потоци ка м о р у . .. С в е je моћно што овде опкољава гледаоца - од моћног врха Ловћена (у Црној Гори), који гледа у свет планина, у висоравни и преко мора, па до литица и зелено-плавог мора, које се као и она чувена

76

алпијска вода, са много рукава увлачи у ову стеновиту земљу." Писац види, на крају д ал м атинских путовања, у Боки: „одјек каменитих дол ин а оживљених одјеком м орског шума, које нам изгледају као инкорпори сањ е неког епа.“ За Будву каже писац да je „један од најлепших затона целе земље (Далмације), „и он je баш окренут према југу. . Ha стр. 5 исте књиге каже писац иос. да „н и гд е у Европи нема више“ те величанствене појаве и сличности са Језером четири кантона као у Боки. Т о д о р Стефановић из Вилова овако уводи у други приказ Ноеа (с. 30): „Ипак, пре него ову географ ску скицу (о П риморју) завршимо хоћемо још једном, последњи пут, да препустимо реч изврсноме Ноу да би опи сао несумњиво најлепши и н а јв е л и ч а н с т в е н и ји п е јз а ж Д а л м а ц и је , у њ е н о ј в р с т и јединственој Боки К о торској.“ И сад он цитира Ноеа. „Улаз у на свету чувеној Боку К оторску налази се између умерено високих брда, чији се северни врх назива Пунта д О стро (Оштри Врх). Овај Врх спада у она места која понекад о с е т љ и в и м п у т н и ц и м а д а л м а т и н с к о г м о ра и з г л е д а ју подозрива. Ко изађе из мирне површ ине залива которског, лрелази код О ш трог Рта граничну л ини ју према отвореном мору и ту ће неретко да осети ударце ш ирока (ју ж н о г ветра, ЛМК), о коме он тамо унутра, у заштити крш них брда, није имао ни појма. П осл уге парних брод ова уобичавају стога да упозоравају оне који су код њих наручили неки обед, да мало причекају са својим тражењем д о иза О ш т р о г Рта јер се лако може десити да им, „тамо у море, прође жеља за јелом.“ Сасвим д рук ч и је се развија утисак оних који улазе у Боку. Код њих се полако указује слика која међу свим при родни м појавама наше планете уопш те може само да се сравни са Језером четири кантона Vierwaldstaedter See, у пракантонима Ш вајцарске (са Л уцерном на челу, ЛМК), у појединим његовим деловима, али само са моћнијим и узвиш енијим сликама Алпског света, ко што je Кенигсзе. Koenigssee (то je јед но омање алпијско језеро у Баварској, њеном југои с точ ном куту увученом у аустријску те ритори ју близу Салџбурга. Над њим се налази чувено Хитлерово пребивалиште Берхтесгаден. ЛМК.). „К од овог упоређења мора се човек с тално опом ињ ати да се овде велико са релативно малим стављ аупоред о. Заиста, не могу алска језера ни у ком случају да произведу онај општи утисак као море између ових пустих крш них (карсних) стена, на чијем се облуцима лепе само она насеља, чије нас име већ

77

уводи у најдивље тонове српске ратничке песме и на чијим je стенама кроз векове крв ливена, која ће и даље увек да тече под ножем, док се за увек не реши најстрашнији од свих питања, стари сукоб Азијата, који тамо иза брда газдују, и хри ш ћански х племена, која овде непокорена бране кршну д о м о ви н у .“ Н еколико речи из ових ставова којима писац истиче, пре 100 година, без колебања и без помисли да би му то неко могао порећи, српски карактер Боке и суседне Црне Горе, пренећемо у оригиналу: deren Name schon uns mitten in die wildesten Toene serbischen Kriegsgesanges hineinfuehren. . . Hoe пише даље: „Заиста, ако се на географ ској карти посматра Бока и Језеро четири кантона, то се показује спи чност која ће се тешко још једном наћи у оцртима обала једне воде. И сти број рачвања и разграњавања међу стенама, једнак лавиринт камењара и воде, истоветна изненађења, «оја стеновити отвори од јед ном пруже кад дозволе да се баци поглед на нов затон међу стенама. Али, као што je море моћније него континетална језера, као што највеће планине истока чувају само успомене на мржњу и борбу, на крв и паљевине, на јуначка (херојска) очајања Срба и рушилачки бес Османлија (чувају) у речи и песми, то се не могу никако у поред и ти ни осећања онога који из необузданог Јадрана плови у овај кланац, из кога сме^и кршни камен штрчи из зеленог мора у облаке (не могу се у поред ити) са утисцим а онога који из параброда реченог швајцарског језера са црвеном књ ижицом у руци разматра љупке панзионе на обали или који се при погледу на Телову таблу настоји да одушеви за један јуначки под виг који се није никад ни деси о.“ Овде су потребна нека објашњења. „Теповом плочом“ писац миспи на разне натписе и споменике Волхелма Тела, измишљене личности швајцарске „и с торије“ . П од „Црвеном књ и ж и цо м “ у руци писац мисли на тзв. „Бедекера,“ који je на немачком језику, али je преведен и на стране језике, који даје описе свих земаља које путници Европе обилазе и изнео знаменитости сваког важнијег места. „Б ед е кер“ je био неопходан реквизит сваког путника, и он je увек био укоричен црвено. (И сад je још у употреби, али има много бољих издања за поједине делове света). П исац не дозвољава ипак упоре ђ е њ е то га језера са одличним хотелима и измишљеном историјом са Боком „где су сачуване херојска очајања Срба и разарања Осмајлија у речи и песми.“ Писац још једном, не поспедњи, пут истиче с рпски карактер Боке, и историју пром о р с ки х Срба ставља дапеко изнад историје (већином измишљење) Ш вајцараца.

78

Ное каже даље: „Изнад ове векике морске дивљине лебди огромни орао, који се, како српске песме певају о, 'црном гаврану,' храни очима и утробом палих ратника и чији глас се ори кроз бездане без сенка наговештавајући несрећу. Ное продужује: „С и гу р н о нема никога који се, окрећући се при прелазу поред зелених купола острвске, цркве код Пераста, која изгледа као да плива по мору, окрене ју го и с то к у о одједном угледа џиновске планине Црне Горе изнад белог Котора, не би прожео, можда и несвесно оним дахом сл обод е и дивљине који веје са оних нелобеђених висова. . . Сад писац говори о Црној Гори, али не о лепотама предела, већ о њеном јунаш тву и непокорености. Т о су дивни пасажи који заслужују да се преведу на српски уко л и к о то није већ неко учинио. Али овде они не спадају. Разуме се да још мање спадају у оквир описа А ус тро-У гарс ке монархије прош лог века; с р п с к и р о д о љ у б Т о д о р С т е в а н о в и ћ - В о л о в с к и њ и х je прокриумчарио. Према тим изводима, крај приказа о Боки Хајнриха Ное гласи (9. с. 33): „Ja нећу никад заборавити слику која ми се упечатила кад сам висове изнад Котора по први пут з а зр е о ... Крајем прош лог века дао je један опш иран приказ Црне Горе познати немачки географ Курт Хасерт, који je више пута обишао Црну Гору и важио као један од најупућенијих европских стручњака. У том свом путопису (13) он говори о неким другим областима Црне Горе, да на стр. 234 пусти маха свом усхићењ у онога што je видео на Ловћену. Ha крају каже: „Са муком сам успео да се раставим од тако савлађујуће слике. . . „ Бока Которска нам се показала као непозната, и при сваком скретању стазе која се могла прећи изгледао je тај чаробни пејсаж, радосних боја на жалу, као да поприма д р у го рухо, д ок горе, сасвим високо, ретко где je ресила каква зелена котлина или какав гај букава разбивен Крш без в е ге та ц и је .. . Немачки политичар и писац Карл Браун (који je себи додавао предикат Висбаден, да се разликује о д д р уги х имењака) a који je рођен у Хесенској 1822 умро je у Ф р а јб у р гу 1893, обишао je седам десетих година п рош лог века „Ј уго и с то к Европе“ и објавио своје утиске у три књиге (14). (Пре тога je објавио још неколико дела о нама, специјално о српској неродној поезији.) У првој књизи, капителу под насловом „Ка Црној Гори“ мај 1871. опи сује поглед са пута у Ц рну Гору (с. 175). Т у се „отвара поглед на цео залив Которски, посебно на

79

копнене језичке пуне вегетације и кућа које се пруж ају према њему као и на брда која га опкољавају и на отворено море које се сјаји у најдубљем ултрамарину. Човек je захвалан путу (с е р п е т и н с к о м , Л М К ) који с та л н и м з а в и ју т ц и м а п р у ж а могућност да се уж ива у свим правцима. Са сваким четвртом сати пељања постиж у се нови видици. . . и напослетку могу да

се прегледају сви затони овог унутрашњег мора са четири или пет окрајака. Оно je са отвореним морем повезаносамо једном уском капијом и у свом облику има неке сличности са многоструко завијеним Језером четири кантона у Ш вајцарској ако се нешто тако велико са релативно малим може да упореди. Он се овде служи познатим Вергиловим стихом: А ко мало сме да се упореди са великим, апи га прекраја: Ако велико може да се упоред и са малим. Бока je у поређењу оно велико према познатом ш вајцарсрком кантону. П о њему једва упоређења може да има и то у корист Боке. Пре тога, на страни 150 описује пловљење старом лађом Аустралија од О ш трог Рта преко Верига „у онај затон који се директно на северу увлачи у брд а и н ач и јем горњем крају лежи Рисан, градић који тако ж и в о п и сн о изгледа, a иза кога се високо д о неба д и ж у пусте горе Кривош ија које су при Устанку од 1869. за аустријске трупе биле тако злоудесне.“ (Овај пасус тим пре овде доноси м што ми je измакао приликом приказа Устанка у два маха.)

IV. Прелазимо на овај век, кад интерес Немаца за Б оку није клонуо. Ипак ће бити различити прикази д о П рвог светског рата и после њега. П рвог рата Бока je била аустријска, један део њихове „до м ов ине .“ Писци су наилазили на аустријске официре, подоф ицире, ч иновнике који су знали немачки и делом су од њих добивали обавештења. За тих првих 14 год ина овога века ми смо нашли више лисаца него за цео прош ли век. И то писаца реномираних, од ранга и угледа. М ож д а нисмо све ни пронашли, али су и ови били д о с а д махом непознати у самој Боки; ja бар нисам запазио да су их тамо игде цитирали. Овако ће се олакшати посао онима који буд у наш посао наставили. Узимане су од свакога само најјезгровивије реченице, јер би иначе требало преносити читаве странице. Имамо само две реченице из књиге о Далмацији и Црној Гори коју je издао почетком овог века Л удвиг фон Пасарж. И он

80

je хугенотског порекла као и Ное, и јед нак о великонемачки настројен, али je родом из И сточне Пруске. (15, с. 154). Књига je без год ине штампања, али je Константиновић, свакако проверено, наводи као да je штампана 1904. (11). Тамо стоји на страни 294: „Са Боком путник наступа у пределе грчк о-катол и чк и х Срба. . “ Стр. 298: „Ja сам четири пута путовао кроз овај ф јорд. Увек je сценариј био узвишен и нов. . .“ Он je погреш но веру означио грчко-католичком , што се аустријском писцу не би десило, али je предео правилно назвао српским. Т у почиње предео православних Срба, али не С рба уопште: очи гледн о je Пасарж и Д уб ровн ик сматрао српским, као већина писаца тога доба. О вде ћемо сад надодати је д н о г Ш ва јц а р ц а који, иако није по осећању и националној пр и п а д н о с т и Немац, ипак je немачког матерњег језика и на немачком су штампане његове књиге. Ш вајц арски етнолог и п утописа ц Георг Баумбергер овако 1905. г. описује Б оку К оторску на свом путу по Јад рану (17) у одељку који носи наслов „Ч у д е с н о лепа Бока" (стр. 233 ида.): „Није то више био Јадран, већ један д раж есни ком ад те сински х језера, Л уганског, Ком ског ипи Л аго Мађоре, a Херцегнови могао би бити Л о к а р н о или Лугано, кад би Л ок а р н о или Л угано били још романтичнији, још раснији, и ж и в описн ији , и бујнији. Све што тамо лепо чарабно постоји, све се то и овде налази, но још и више к тому, више у линијам а и формама стења, кућа и кућица, више у ти повим а људи, бескрајно више у слици вегетације, и више на раси, и скл ад у градића и лејсажа уопште. Изгледа као једна мушља која сад рж и перлу, у целој овој игри боја, a перла у њој, то je Херцегнови. Он има нешто испред самог Дубровника: мање je сањалачки, сад рж и више лепоте са отвореним очима, чуд есно јасним, бистрим очима. Да ja и нисам знао да се клима Х ерцегновог може не само да мери са климом Ајаћа на Корсици, већ да je и премаши, ja бих ипак сместа запазио да ово место, где златна помаранџа игра са плавим таласима, све више осваја као зимско бањ ско место. Али, то je тек почетак. П ређим о Кум борски к о н а о . . „С ад прелазимо два и по километра д уж канал Вериге, слика путовања Рајном у најдраж еснијим деловима, и кад смо на крају Верига, ту je од и сти нс ко, ж и в о Језеро Четири Кантона, наше јед и нств ено Језеро Четири Кантона које je си ш л о на југ Далмације. . .“

„Више човек заиста не зна како му je при овом сталном пењању ка лепом и лепшем, код овог преобиља дивне сценарије, где се на једној тачки све сједињује што je целог живота видео на природним лепотама: човек би клицао али ипак не кпиче, плакао би апи и не ппаче; све изгпеда као да се увлачи једна велика, велика љубав у срце лаким корацима.“ „Бока Которска претставља дирљиву завршну тачку путовања по д ал м ати н ско ј обали, снаж ан, неупоредив свршетак, грандиозан финале. .. Лепше него све што je дотад виђено: Бока Которска, Бока, при којој je снажно море постало песник и родило једну чудесну песму. Ми Швајцарци познајемо његове звуке и зато нас оно двоструко захвата, шчепа нас необузданом снагом на Језеру Четири Кантона Далмације. “ Немачки путописац Оскар Ш м иц je обиш ао Црну Гору око 1908. године (18) и том приликом je казао: „Пут ка Цетињу се пење у широким серпентимама на обронцима брда. Залив Которски се за нама затвара као неко унутрашње језеро, уоквирено брдским ланцима, чије линије образују дивне завоје:

без сваке сумње најлепша тачка Дапмације. . Јако уважени немачки књ ижевник Рикард Ф ос, подом из Померна, пох о д и о je и опи сао 1910, Ц рну Гору као једно

„хомерско краљевство.“ (19). Том приликом се осврнуо и на Боку, чијим се пепотама дивио. Он je казао посм атрајући Боку са ц рногорске границе (свакако са Крсца): „О д је дном се горди и често тако умилни Јадран преобраћа у низ залива и затона, који личе на лабудова језера у земљи, као да су се једном опсеном језера северне Италије зд руж и л а под ногама Црних Брда. Пет таквих љупких базена ja сам набројио. Обалу покривају маслинове шуме, воћне баште, поља винограда; шарена села светле изнад плаветнила које се огледа; зелена острвца са црквама и манастирима; на висовима све горе до највећих врхова кастели и бастиони. . . ." О писује комшије Боке, Ц рн о го р ц е и Арбанасе, због којих ови бастиони (груд обрани) и кастели постоје. Долази му д о сазнања да се налази у Аустрији, у „братској земљи." „У исто време у једној од највеличанственијих земаља Европе, која о круж уж ује свет земаљских лепота. Бисер у круни Аустрије je

ова чудесна Бока од Котора са свијим плодним приморјем и својим малим градићем просањаним кроз векове, из кога води пут на Цетиње. Ja не знам ниједан гордији (град). . (Каже да одатле полази култура на горе, на Црну Гору. . . .).

82

C. 300 П исац пише како je Црна Гора „са светом тамо доле вековима повезана, са оним озелењеним, цвегним рајем на морској обали, где дозревају смокве и бадеми, a лоза обавија око стабала најблаж енијих што их je небо д а л о . .. Столећима су становници ове пустаре (црн огорске) гледали са овог места на баштенска поља тамо доле. . . ."

Херман Бар један о д најистакнутијих писаца Аустрије овога века (рођен у Л и нц у 1863. ум р о у М инхену 1934) издао je 1909. књ игу „Д алматинско путовање" у којој с л иков и то описује доживљаје и расположења у тој тада још аустријској провинцији. (16) Међутим. у књизи има веома мало описа предела кроз која je путовао. Т о није била његова тема. Ипак je задивљен улазом у Боку. јер je море ван Боке кад je д опл овио лађом било немирно и свима je било мука. Чак и официрима који су се стидели да то признају. Одједном: „Херцегнови се помаља из кише. Велики таласи се губе, не могу више да нас лрате. М и рно ш ироко језеро равне Боке преузима нас. Прастаре зидине. У самим таласима стојаше Кастело ди маре (М орски кастио), унутра Кастело ди тера (унутрашњи. земаљски кастио). Изме^у њих, у вртовима, куће су светлог града. Горе унутра четири торња: то je утврђење Ш п а њ о л а .. . . Пловимо поред Савине, прастарог манастира, који je сад као неки ср п с ки Обер Санкт Ф аит (Горњи Свети Вид) летња резиденција православног к о торског епископа. (пловим о) теснацем Кумбора у пријатно прош ирен тиватски затон. Већ се показује Ловћен, ц р н о го р ск о брдо. Затим, поред Пераста, где човек заиста замишља да се налази у Венецији пред витким црквеним звоником и раскош ним палатама које пропадају. Све уже je језеро, све интим није обала, са селима од с в ак уд на зеленим узвишицама, a пред нама прети стрма пустош ц р н о го р ск и х брда.“ To je писао на стр. 41/2. Ha с. 131. преноси један свој д о п и с Берлинер Тагблату о Далмацији у којој се жали да се ништа не чини за туризам Далмације и из.ос. каже: „Зар се пејсаж Боке, са белим брдима на плавом голфу, не упоређује са северњачким ф јо рд овим а?" Немачки при род њ ак и путописац у лочетку овога века,

Курт Флерике, у свом ол ису Далмације и Црне Горе (22) показао je нарочито одушевљење за лепоту Боке и С р п с ко г Приморја уопште. Ha страни 71 наговештава Боку Которску као нешто ..јединствено у Јуж ној Европи у својој посебности дивљења вредној." 83

Ha страни 77 описује улаз у Боку: „П о тп ун о други утисак него стеновита у долина Дубровника, али у својој врсти величанственији и моћнији утисак, чини сасвим расуђена Бока Которска, коју, кад угледамо, чини нам јасним зашто се Далмација назива „Норвеш ком Југа" или „Ш в ајц ар ск ом на води“ , јер заиста цела слика пејсажа потсећа на Језеро Четири Кантона, јед ино што релације овде, на светском мору, показују величанственије димензије. . 80: „Кад се пре!)у Вериге, развија се пред нашим задивљеним и очараним очима једна тако величанствена, роматична и сасвим осебена слика пејсажа који се може наћи на нашој земаљској к у гл и . . ( То пише Немац, природњак, који се лако не одушевљава, ЛМК). 81: „Иза Рисна успињ е се са коласалним зидовима, са мајестетском озбиљношћу и без маха вегетације, најдивљији, највеличанственији и најискиданији део дал м атин ског Крша, љуте планине Кривошија, чији су опори и пркосни становници задали већ д осад толико јада аустријској цивилизацији“ . . . . „Растргнутији и изразитији камени облици неће се лако наћи нигде д р уго у Европи као овде, и кад се грозни облаци превлаче преко голих, сурих коситера од камена, утисак je онда управо још потреснији и с тр ави чни ји.“ „Ш т о дубље путујемо у К оторску луку, она je све ужа, све гушће прилазе брда до сме обале, све више се вину у небеске висине, све стрменитије падају, све голије, опасније и чудније оне изгледају.“ О Бару пише Курт Ф л ерике (стр. 139): „Кроз красне маслинове лугове води одличан колски пут, д о к се одједанпут, код једног ненадног окретаја пута, потпуно неочекивано развије слика која спада у најлепше које сам икад видео. Једва се може замислити н е ш т о ж и в о п и с н и је и р о м а н т и ч н и је о д о в о г града у рушевинама приљубљеног тесно уз стрма брда Крша, са својим порушеним коситерима, зидовима и торњевима, између којих овде-онде, ничу квргаста стабла маслина и смокава. . . “ Ha повратку се решева Ф л ерике да иде преко Спича: „Уопште узев, ja нисам ж алио што сам овај план одабрао, јер сам на тај начин видео један комад земље д и вно романтичне, која се нарочито од л ико вапа величанственим рушевинама замкова. . . Стр. 144, на путу из Будве за Котор: „Пут je највећим делом задивљавајући леп и пруж а лредивне погледе на разне морске заливе и на врло романтичне, напола пропале рушевине замкова. . .

Баварски племић и немачки истакнути писац Артур дхлајтнер био je јако одушевљен Боком Которском на његовом путовањ у по Далмацији и Црној Гори 1913. Том свом одушевљењу дао je маха у књизи која тај пут описује. Ha страни 120 пише (20):

„Ш т о Боки даје величанствен и карактеристичан жиг, то je стравичан бес крш них брда која се пењу д о неба, узбуђујућа пустиња и дивља голет планина, плаво море, млетачка архитектура у насељима, јужна вегетација у низинама. Норвешка и Грчка са романским отиском. Стрпане на неколико стотина квадратих километара, спојене и опет ош тро одаљене. Прелепо и дирљиво, узвишено и потресно! Крај узбудљивих, најоштријих контраста са у купни м утиском који производи и молитву и клетву: пом олити се Богу у захвалности за милост што нам je дао да овај сјај створења смемо гледати, дивити му се; проклињати језив бес кршне пустош и која мори груди. Па ипак, не би се могло бити без ове стравичне снаге и гигантске узвишености; без њих Бока не би била творчево чудо највеће врсте, што у ствари и јесте најимпозантнија атракција Далмације, неизмерно богатство ове од света удаљене земље.“ „Стење од ређује и колорит мора у Боки, море се појављује зелено у бујно израслим отсецима обале, благоплаве тамо где je воде уивичена умерено високим брдима; тамноплава до скоро црне je боја мора у најунутраш њ ијим заливима, у које колоси стења тако стрмо падају.“ „У опи с у Боке Которске специјално, ове величанствене сценарије стења и воде, настала je богата литература; свако je перо д рукчије описује, већ према инд ивид уа лном схватању, и један описивач наставља тамо где je д руги стао“ . . . . „Савлађујућа величанственост ове сценарије богате у бојама, дивље лепе, не да маха носталгији: и срце и сва осећања су сувише обухваћена једном творевином Природе која нема

на земљи премца“ . . . . А устријски путописац Ханс Витхалм (из Граца), у својој књизи „На капијама Балкана, Путовање по балканским границама“ , изашлој у Ц ириху мало пре П рвог светског рата (21) писао je о „Б о к и “ (п о д којим подразумева унутрашње канале Рисански и Которски) о в о (с тр .5 1 ): „Грдна (горостасна) брда која о к р у ж ују Боку изгледају овде далеко моћнија и стравичнија у својој тамној висини, која обавија морски канал. И што се даље пењемо (серпентинама за Црну Гору), тим обухватнији je поглед и тим мањи je човек. Ми стојим о поред

85

снага које угрож авају ту д у б о д о л и н у и извојују корак по корак пут ка тајни његове земље. . . У н е м а ч к о м „ В е л и к о м М а је р о в о м к о н в е р з а ц и о н о м лексикону", последње издање пред Први светски рат, има у трећем тому изашлом 1909. мапи напис под насловом Бока Которска (тада у италијанској верзији, која je једина била званична и примљена од целог Света: Боке ди Катаро). Тај Л екискон je био јако раширен у целом немачком језичном подручују, па га je чак свака већа далматинска кафана имала на располож ењ у публици. Он je тако рећи одрж авао опште гледиш те немачких грађанских кругова. Ту пише (23): „Бока Которска je залив, који, са својим затонима налик на језера, са својим високим брдима (до 1800 м), и јужном вегетацијом њених обала, спада у најлепше пејзаже Европе. С тановници тог предела називају се Б о к е з и .. У оригиналу: . . gehoert zu den schoensten Landschaften Europas.

V. Настаје 1914. рат, тзв. Први светски рат и тада, разуме се, нема путописа. Бриге су људи д рук ч и је и веће. Никоме није до истицања при р о д н и х лепота. Па ипак имамо један штур податак из тога доба од једне лично сти нератујуће земље. Један Швајцарац, др К. Вебер, дао je, као „неутралац" кратак опис тадашњег стања у Босни, Црној Гори и Арбанији, па се са некилико речи осв рнуо и на Б оку кроз коју je такође пролазио. О њој каже (24, стр.8): „Ми смо у Л уци Которској. . . . Језеро четири кантона и Л уга н с ко језеро (оба најлепша језера Ш вајцарске, ЛМК), изгпеда као да су овде њихове дражи сјединиле. Кулиси брда снегом покривених преносе нас у Вицнау и Брунен, (оба туристичка места на Језеру четири кантона, ЛМК), али насеља на обалама носе италијански к а р а к т е р .. . “

VI. После Првог светског рата Бока није више била у немачком орбиту и интересовање немачких писаца није било онако интензивно као пре рата. Али га je било, од путника који обипазе свет без пол и ти чких тенденција. Има д оста података из тога доба, само их ja нисам све сабирао. М ож да ће се појавити још покоји у мојој архиви. Засад објављујем оно чиме располажем. Н ем ачки п у т о п и с а ц А. Ш та јн иц е р о п и с а о je 1930. Далмацију па том приликом говорио на више места о Б оки (25).

86

ца стр. 33 каже: „П о д Боком Которском (ту даје српски назив) најпре се разуме један усек налик на фјорд, који се састоји из три велика затона и јед ног броја мањих базена, a онда још и брда која га окружују: тај предео се убраја у највеличанственије

сценарије јуж ноевропејских приморских обпасти. “ Немачки: Das Gebiet zaehlt zu den grossartigsten Szenarien der suedeuripaeischen Kuestengegenden. Ha страни 35 описује свој пут у Црну Гору и каже: „Ш т о се више човек пење, шири се поглед на Которски залив; полустрва Врмам и Л уш тица помало ишчезавају, док цела Бока са њеним рубовима лежи под ногама као каква географ ска карта,

непрекидна поспедица чаробно пепих слика. . У колекцији „Југо и сто чн о -е вр о п ск е државе" у појединим приказима изашла je 1935. п осеб на св еска п о св е ћ е н а „КрЗљевини Јуж на С лавија“ (26), писаној од неколико истакнутих немачких писаца. Сваки je обрадио no једну тему. У чланку под написом „Народ, земља, култура" пише

Герхард Геземан, један од најбољих познавалаца наше земље и народа ( доцни ји ректор Немачког универзитета у Прагу). (26, с. 51) да je Бока „по својој величанствености равна најлепшим северним ф јорд овим а.“ Немица Едит Поссе издала je једну књигу углавном са сликама, али и са „уводним текстом “ , под насповом: „Тако сам видела Ј у гос л ави ју “ . Књига je издата у Кенигсбергу, у Источној П р у с к о ј, без о з н а к е г о д и н е и зд а њ а . О н а се м.оже реконструисати: К онигсберг не постоји после IIс в е т с к о г рата, то je сад Калињин. Југославија није постојала пре 1929. Значи да je књига изашла у тридесетим годинама овог века. (27). Ha страни 14 каже да се у Которском заливу море „урезује као у каквом ф јо р д у у брдовите стене. . . коме чару свак подлегне ко га види. . . “ Ha крају посматрајући Боку са Крсца или Ловћена, каже: „Ф антастична слика час цео залив сасвим нарецкан и рачваст, час опет преко висина на другој страни (отворено) море. . . .“ 1938. издао je у Б илеф елду и Л ајпцигу Валтер Нојбах опис пута по Југославији (28). Ha страни 13. говори, после описа северног Јадрана: ,,А тамо доле на југу, где се ц рн огорс ко прибрежје благо и богато песком растаче у море, избијају још једном у полеђини залива к оторског налик на фјорд, ивичне планине Јадрана на Ловћен у остале врхове, изражавјући последњи згрудван израз снаге. . . He може се ништа јаче више

очекивати него кад се са ловћенских серпентина са опијеним 87

погледом сагледа море и земља на његовом поднож ју.“ Ha страни 43 налази се слика два Бокеља и једне младе Бокељке, где каже за Боку. „Као пејсаж с п а д а у најлепше читаве обале; народ je сачувао у обичајима и наравима много старинског. . . Пред сам почетак рата Немачке са нама (а рат са Пољском je био завршен и са Ф р а н ц у ск о м у току) издао je у М инхену јед ну књигу под насловм „Златни Т р о у га о “ неки Пиетер Верворт, који по имену ни по презимену не би изгледао Немац, али je књига изашла на немачком језику и ja не знам куд би га иначе сврстао. Овај je опис Боке најпоетичнији од свих које сам наишао, најпитерарнији, најзаноснији. И то писан 1940, вероватно од Немца! Ja сам срећан што сам тај опис нашао. Респективни одељак о Боки (29) гласи овако: „У подне упл ови см о у велики ф јо р д Боке. В исоко стрше брда, до 1800 метара. У смелим, величанственим завојима и петљама води пут горе ка највишем гребену. Ми стојим о високо горе и гледамо наниже, на ф јо рд који се светлуца, на Которски залив, далеко, далеко напоље до (отвореног) мора. Какав чудан поглед! Око лута и упија и бива врело до усијања, оно постаје ватрена пећ, ко јауси сав а дубину златом таласану, плаву даљину која се сјаји, сав наизмеран круг. Твој изглед постаје један једини велики опијени поглед.

Само срце то не издржава, оно се колеба у том безграничном, и твоја колена клецају. Ти си сам колено и поглед високо на врхунцу, пред челом света. Ти мораш да клечиш, да се бациш на земљу, и своје срце да дивље притиснеш на камен да би оно то могло да поднесе. Ja сам много чуо да далматинску обалу упоређују са ф јордовским пејсажем Норвешке. Па ипак она то није, немају они ништа заједночко, ни најмање нису слични море и обала обе те земље. Само кад ми овде горе стојим о и гледамо доле на Боку од Котора, ми маштамо заиста да се налазимо на Сољефјорду или високо горе ка Дундерланду. И оклевајући ми заокрећемо. Земља Црних Брда нас чека, она нас зове. Тако морамо да се опростимо од Далмације. Један лак талас туге клизи кроз срце. . Адио маре!. . Још један Немац по имену Е Ф ехнер (крш тено име није наведено) дао je један опш иран и детаљан п р и к а з с в о г пута по Јуж ној Србији мало пред Други светски рат (30). Путовао je са женом и живо описао све своје доживљаје. Ha море се спустио из Црне Горе према Будви. Ha страни 218 описује свој силазак к

88

м0ру. Наслов одељка гласи „Таласа, таласа." Т о значи вода, м0ре, таласи. Тако су узвикнули Грци кад су се враћали из д з и ј е и први п у т у гл е д а л и море. Било их je no К сеноф ону око 10 х и љ а д а (Анабазис, IV, 7, 24), и прво море које су видепи било je Црно Море, али je оно наговештало долазак кући. И Ф е хн е р кличе јед нако угледавш и море изнад Будве. Тамо стоји: „Ваздух je био испуњен оном слаш ћу која се не може деф инисати, a коју само даје бпизина југа и кО^у, ако je ч о в е к једном удише, не може више да заборави. Она нам удари у гпаву као младо вино, ф орм ално нас опоји и учини распусним као децу. . . Стр. 221: „Б уд ва je један о д д ал м атинских заносних приобалских градића, на којима се изнад зидина и капија види Марков лав, символ млетачке власти. . . С тр .

225:

„С ти го см о

до

залива

которског,

оног

величанстеног фјорда кога je Пуд природе на југу створила. До 1800 метара висине успуњ е се гола, сива литица готово вертикално, образујући све нове и нове затоне, из раздраганог плаветнила Јадрана. Котор, Пераст, Херцегнови! Свако од тих имена претставља горду и славну прошпост, јер je Бока прастари културни

предео, пун историјских успомена. Сви они личе помапо један на другога, ови далматински градови, у чијим улицама се још осећа дах прошпе величине. Кроз празне пенџерске шупљине њихових поруш ених палата блиста по дану д уб о ко ппаветнило ју ж н о г небе, сијају и светлуцају звезде. У њиховим подивљалим вртовима миришу поморанџе и мимозе. . ., поспапи бунари ж уб оре у њиховим опустелим двориш тима, a између испучених басамака њ иховог белог степеништа расте трава и дивље руже. . . Каже да су он и његова сапутница (жена) отпре познавали те предепе и да „већ годинама не могу одолетеи њиховом чару.

.. Често нас спопадне, у ж урби и немиру наше свакидашњице, болна носталгија над изчезлом мирноћом, над недирнутом природом која je обавија, и гони нас до наших снова. Због тога ми преживљујемо сад са дубоком , страсном радошћу: изгледа нам као да смо, најзад, са јед ног д уго г и тешког лутања стигли кући. Пут се завија око Боке. У баштама цветају руже у издашном обиљу a агаве, палме, опунц ије гледају радозало преко њихових зидина. . . Ми смо путовали откритим колима, срећни да смо измакли д е ф и н и ти вн о зими. .. (мисли у Јуж н ој С рбији и Црној Гори, ЛМК). .

89

Писац наводи са заносом шта све тамо цвета и какве je растиње на путу сретао. К о ћ е д а преводи те нем ачкеботаничке називе. Ja их слабо и српски знам. Једну реченицу морам ипак да преведем. Често налази на такве комбинације дивљих цветова да каже: „Никакав дворски повртар не би могао да измисли лепше цветне аранжмане за своје излоге цвећа."

VII. И нтересантно да има један приказ лепота Боке из самог Д ругог светског рата и то не од неке „нератујуће стране“ , већ од самог ратника гланокомандуПег немачком војском у том рату. И нтересантно да он истиче лепоте јужне Боке на отвореном мору, коју су други писци прилично запоставили, јер пађе тада нису ишле даље од Котора. Врховни командант немачких оруж аних сила на Западном Балкану од августа 1943. д о јуна 1944, генерал-оберст Лотар Рендулић, описујући своја војевања у овим областима дао je у својим успоменама (30-а) понекад и кратке описе пејсажа кроз које je пролазио. Онм су војнички штури и без песничког заноса писани, али можда тим интересантнији. Највише га je канда занело С р п с ко П рим орје (са Скадром). Ha страни 203. пише: ,,На једном месту смо се занели (опчарали) погледом на острвце које je лежало д уб о ко у близини обале. Оно je било сасвим испуњ ено једним манастиром и бројчим кућама, a са копном повезано једним насипом широким кол ико и пут: T o je б и о С ве ти Стефан, који би се могао назвати Брег Светог Михаила (Мон Сен-М ишел) на Јад рану.“ (Мон Сен-Мишел je једно мало острвце од гранитне сте н е у заливу истог имена у француском департману Манш, такође је д н и м н а си п о м л овеза но са коп н о м . Т у се налази бенедиктински манастир саграђен још 966. године, једна од најважнијих опатија Ф ранцуске. Изглед острва je заиста ванредно леп.) Н епосредно иза тога (стр. 204) стоји: „Затим дође Будва, заносни, прастари обалски градић. Он je на једном малом језичку земље саграђен, где je простор д о крајности и с к о р и ш ћ е н , према ко п н у застрт о д л и ч н о о д р ж а н им млетачким зидом. Млетачки кастио на рубу земљаног језичка дом инира малим заливом. Многи живописн и кутови, најуже улице, као и начин зидања дају месту италијанску ноту. . . .“ Из Будве je отишао на Цетиње, одатле за Котор. Ha следећој страни (205) каже да су стигли на Ловћен „je масив

90

стена од 1703 метара висине, чија северна страна готово вертикално пада у запив которски, па ипак, кроз овај стрми зид води пут ка Котору, најлепши и најсмеонији брдски пут кога сам у ж ивоту срео. . . П р и р о д н о да je првобитни пут током времена поправљан, нарочито ширен. Кад ми из Котора гпедамо ту стрму л итиц у која се пење д о облака, онда нам изгледа сама помисао ту градити цесту као лудило. М исао и одлука да се ова цеста гради мора да те у својој^см елости задивљују. Кад сам после видео ф јо рд ове у Норвешкој, то ми je будило успомену на Котор. Камена обала захвата д у б о к о у брд ско земљиште и ванредне je лепоте. Прилаз с мора je узак, лако се да блокирати и био je штићен обалским батеријама. . Генерал лутује даље за Дубровник. „Крајњу тачку његовог пута „Ми смо ишли кроз места баснословне лепоте која леже

на обали залива, као што je Херцегнови. „Ja сам на том путу већ видео пребогато обиље природних лепота. . VIII. П оспе II С ветског рата највише сам истицања лепота Боке нашао или у описим а Југосл ави је или Европе. Мање у монографијама. Ту ћу гледати да нешто пренесем, али свакако не рекламе на комерцијалној бази. Те ствари нисам уопш те преписивао. (Оне би разбиле научни и естетски оквир ове књиге.) Тек ако се ради о неанонимним писцима, чији прикази дају утисак озбиљности, с тр уч ности и непристрасности, ja преносим овде заносне речи о Боки. Тако ће бити овде донети изводи о Боки из више дела штампаних у Ш вајц арској педесетих годииа овог века. Да ли случајно, што сам највише прегледао циришке библиотеке, или je то стварно случај, највише сам послератних дела са описом Боке нашао из пера Ш вајцараца чија je земља такође естетски заносна. Ево тих описа у главним потезима. Ш вајцарац Едвин Визер, описује своје путовање по Јадрану и Грчкој изврш ено од Удруж ењ а ш в ајцар ских(старих) градова 1953.г. Ha страни 41 опи сује пут аутобусима кроз Боку и каже (31 ) да се она састоји из четири велика и туцета мањих залива, „поплављених д ол ин а“ и да je она „због своје лелоте и ром античности далеко лозната.“ Стр. 44 каже: „Овај залив (Бока) о коме je толико већ писано заиста je једна од највеличанственијих слика пејсажа Европе.“ 91

Стр. 55: „Већ смо од извесног времена сви ми испуњени пријатним очекивањем, јер стојим о пред врхунцем нашег пута: пред путовањем на Ловћен, што спада у најлепше и

најроматничније што може Европа да пружи туристи и светском путнику. Ми смо већ у себи спремни за при р о д н и призор који има да наступи, јер ми знамо да je још Ф ерл оп у својој раније много читаној књизи, 'Краљевина Црна Г ора’ нагласио да пут од Котора преко ц р н о го р ск и х брда на Цетиње пруж а тако јединствену панораму да чак ни Ш вајц арска не може да покаже нешто грандиозније у овој врсти. . „На око 1000 метара висини ми се заустављамо и излазимо (из кола), јер овде имамо цео залив под собом, овај величанствени ф јо р д Југа са његовим острвљем. Високе планине Кривошија д и ж у се величанствено пред нама a у даљини се сјаји и блешти плави Јадран у светлости подневног сунца. Изглед je управо који caiBnat)yje. (Die A usicht ist einfach ueberwaeltigend.) Немогуће je y некол ико речи или реченица захватити велелепност стварања која се овде о ч и т у је .. (Es is unmoeglich die Pracht der Schoepfung, die sich hier offenbart, in ienige Worte oder Saetze einzufangen. . .). Ш вајцарац Херберт Тауб објавио je 1957. IV издање свог т у р и с т и ч к о г о п и с а Ј у г о с л а в и је . Већ je д о тада б и л о р аспород ато 25 хиљада овог приручника, писаног веома стручно и објективно. М ож д а je то најчитанија ствар која о п и с у је Боку. И п о д е п а му није сас в им к о н ф о р м н а ком унистичком наметнутом регионализирањ у Ј угославије већ подешена туристичким прохтевима. Тако о Далмацији говори посебно (као и о Истри), аза Б оку и м атак ођезас еб ан отсек (32, с. 149-154.). Назива je прво немачки Запив Котора, онда у заградама српски: Бока Которска. Почетак тога одељка je за нас веома интересантан: „Осећај узвишене величанствености и силног чара, то je посета врло разуђеног, на ф јорд налик залива которског, на чијим обалским овицама сјаје бујна поља у пролећном цвату који никад не изумире, a све опкољено гигантским кршним бреговима сивог врлетног изгледа. Прастаре шуме облаче широке површине стрмних обронака; на другој страни опет упрош тиле се д о неба високе л итице у натмуреној голотињи. Уздуж разгранате обале и високо на обронцима брда ређа се сјајан појас насеља из тамне д ревности и граОевина из средњег века крвавог од свађа, богат уметничким споменицима и традицијом провејаном баснама. .

92

У историјском делу каже да су се Срби уплели у и сторију Боке на преокрету миленија“ (дакле пре 1000 година) и да њена „славна периода започиње са појавом Династије Немањића.“ Иако то тамо не спада, ови се наводи налазе у туристичком приручнику.

Рихард Герлах у Ц ириху пише 1959 (33. с.73): „Б ока се тестери кроз брда, шири се према истоку, и заокреће онда, као прикљештени водени завој, на себи између џ и новски х провапија. Коначно шири се она још једном као лептир, чија рецкава крила имају распон од десет километара. Контуре гребена и врхова хватају се, сасвим разговетеног неба, ако узмакну облаци који их скривају. О сенчене обале имају пригушене боје, полутонове, a о д озго засењује у дречећем контрасту бело камање, пуста усамљеност. Кестени, м а сли не и в и н о г р а д и о к р у ж у ју п р и б р е ж је предњег залива, a беле куће и села су пријатно озелењена. Последењи басен je опкољен снаж ним зидовима, камење пада вертикално у море. Уска јама изгледа као да хоће да затвори спој са морем. . . У Берну je изашла 1960, књижица „Југославија, ћилим Европе.“ Писац je Херберт Готчалк, јамачно Швајцарац. Књига je пуна заноса за лепотама ове земље, али канда je тај занос на врхунцу кад писац говори о Боки. (35, с.201). Он каже:

„Према дражи пејсажа може Которски залив да се мери са најлепшим областима Европе. Само што ју ж н о небо и бујна вегетација чине да би било л ажно упоређивање са неким норвешким ф јордом. Он се (тај залив) пруж а д уб о к о и витко од упазне капије код Херцегновог, као језерима раздељен у поједине одсеке, између стена које стрмо падају д о Котора, на под нож ју м оћног брда Ловћен. Непом ично притиска мастан ваздух изнад мирних вода, које се нахрањују из басно словни х извора подземних река. При летњој жези пада површина воде за некопико метара и поспе непогод а се тако брзо опет попне да народ из тога испреда приче пунетајанствености. Није лита лука оаза мира и топлоте? Измђеу ћилим ова мимоза опш ивају обалу стабла лимунова и пом оранџа и чар Југа као да je баш зато ту, да би изазвао сазвучје изме^у повремености и вечности. И с п о д палма и стабала поморанџа Херцегнови стражари при улазу у залив. . .Са обе стране Херцегновог прати нас Ривијера прозвата по њему 20 километара од Игала до Каменара у зеленилу субтропске вегетације и позива са својим малим, чаробним местима за купање на одм ор који о п ора вљ а... Изнад града Котора бди колос Ловћена са своја два врха, од

93

којих један на висини која изазива в ртоглавицу носи гробницу славнога Њ егоша. Чак и трезвени Бернард Ш о био je тако занет погледом ЛовПена да je често долазио у Котор. . . Ha п о д н о ж ју Ловћена привија се лепи. стари град Котор. . . Он je видео у својим з и д и н а м а м н о го завојевача усв им врем ени м а: Римљане, Византинце, Србе, Мпечане, Французе, Русе и Аустријанце. Али je он ипак умео да своје пом орске привилегије вешто сачува све д о ж у ч н о г краја и да при нуд и на решпект, који захтевају искуство и стваралаштво. . . Ипак je Котор мртва варош, једна прегршт граРјевина на брегу изнад непомичне, засенчене воде. Ma да je тако бл и ско отворено море које се на далеком хори зноту одразује, оно je за Котор н е д остиж но и далеко. .

Теодор Милер-Алфелд, немачки путописац, који je дао неколико описа европски х земаља у литерарној форми, посветио je II књигу својих описа Ј уж н о ј Европи. Ту je видно место д о д е л и о Југославији, и то у доба кад je у њој туризам био у повоју (1959). У тој књизи (34), посвећује извесне пасаже Боки, специјално Котору, при чему каже: „ Ш т о се на путу укаже од лепота пејсажа и његових особености, то прелази сва очекивања. Цео чар далматинске обале изгледа да у величанственом заливу Котора добива своје сажимање.“ (С.266). Ha страни 302 и следећим посвећује писац нарочито опису Боке. Долази из Конавала и каже: „Џада води дуж једне високе допине без вегетације, на чијем крају нас изненађује

највеличанственији залив целе Јадранске обале. To je залив Которски.“ Онда каже како се он зове италијански и зашто, па затим наставља: „Први сипни утисак лепоте залива добивамо кад код Херцегновога први пут д ос ти гнем о обалу. Овај стари град, опкољен брдима и водом лежи у најпредњем од которских залива, у заливу Топаљском. Са обапске цесте и врлетних тераса које леже на о б р о н ку много посећеног градића виде се многи делови залива." О писује тиватски и луш тички крај, да каже како њихова брда не д о с и ж у више од 700 д о800 метара. Али неки Рад остак(м ени је т о незнато, Л МК), који се постиже из Херцегновог за 4 сата пењања, има висину од 1446 метара. Он препоруча то успињањ е „јер то пешачење пружа д о б р о д о ш л у одмену (начина пута ЛМК), и ту се

доживљује што се речима не може исказати, уживање у пуној панорами Которског залива, каква се не може да види ни са какве друге тачке ц р н о го р с ки х брда окол о Залива." „Г радић

Херцегнови,

уврежен

94

у

палмама,

наранџама,

олеандерима и агавама, постао je нарочито з6о\ његових природ них лепота и необично благе климе место које посећују с т р а н ц и . . . . Пут за Котор показује сва четири залива „са деловима пејсажа који се стално одмењују, збогчега заовај пут о д 45 километара треба резервисати довољ но времена. . . Залив Рисна, поред кога се водимо, најмањи je, али због своје издвојености и најлепши je од сва четири залива. . . Ланац малих места која су м еђусобно повезана лепим сеновитим променадама, не прекида се све д о Котора. . . У познатој Хармсовој Географији света, у делу о Европи, последње издање 1962. (36) има, разуме се, само мало речи о Боки, управо једна реченица, али je значајна. Она гласи (стр. 255): „Надасве ж и в описн а одн. с л иков и то пруж а се Бока Которска („Залив Котора") обавијен голим карсним бреговима високим 1500-1800 метара. Дивотној п р и род ној луци недостаје, свакако, ма каква залеђина." Мало доцније, 1964, издао je своје утиске са пута по Југославији Ернст Нојмајер (37), писане са доста познавања ствари. Пише о свему и свачему, мало о пејсажу. Па ипак je казао ово (стр. 34): ,,Са праснагом сурвавају се масе земљишта у море, са гигантским рукама обавија их Которски залив, и тај загрљај изгледа да омамљује. Пјер Л оти се осећао као на месецу. Бернард Ш о није могао да нађе више речи за топику лепоту. Залив Котора je једна од најимпознатнијих појава вредних гледања у Европи, нешто слична има у најбољем спучају у Норвешкој. П р и р о д н о позорје прејаке лепоте, свечаности и величине.“ „Ето баш д опл ива једна пађа. Из ње излазе сељаци и рибари; туристе из чијих очију сија страхопоштовање кад

гледају угуш ујући сјај и застрашујућу снагу ове природне појаве. Чак и Американац осећа ту да ову сценарију не може да прикује на свом ф илму и у својој камери. Ш т а могу ту депићи онога што само у својој целовитости дејствује, шта могу исечци пројектовани на екрану величине квадраног метра кад недостаје утисак целине? Овај пејсаж може само да се доживи. И Американац чак осећа да су његови по целој Европи разасути

charming i lovely овде више без важности. Чак и Француз ћути: овај пејсаж није више жоли (joli) - овај пејсаж je ћутање." 1972. je изашла у Берну и Ш т у т га р ту књига под насловом

„Сунчана земља Далмација“ (37а) a поднасловом „Ј уго сповенска јадранска обала“ . Л у к с у с н о и веома лепо опремљена са многим сликама. Писац Вилхелм Кајзер je игнорант да се најблаже изразимо, п о л и ти ч ко-етногра ф ски

95

потпуно неупућен, под несумњивим утицајем садашњ их властоджаца Југославије. Он избегава с р пско име као и сви д руги владајући у Југосл ави ји и износи податке истори јске и етничке који апсол утно не од говарају стварноти. Он ни Сарајевски атентат не означује као српски, ни Стевана Љ у б и ш у као српског, већ „јуж но д а л м а ти н ск о г“ писца, види Хрвате свуда на првом месту, чак и у Херцег-Новоме. Кривош ијски устанке je био побуна морнара. Бока je била под Србијом свега неколико деценија од 1300! Итд. Све су те инф орм ације од „н а р о д н и х власти“ Југославије, којима и иначе показује велику пажњу. Па ипак књига сад рж и у то пограф ском погл ед у многа занимљива запажања, о д којих нека заслужују да се и овде пренесу. П осл ед њ и одељак његове књиге посвећен je „Ц р н о го р с ко м прим орском пределу“ који je „лонац за топљење народ а“ , тј. разнов рсност народа на њему који треба да стопи у један. Разуме се да je то нетачно. Баш на отвореном мору, које он описује, на обали о д О ш трог рта до Цмилове улице, д о „К онф и на“ , до Спича, све je го Србин. У граду Будви, само у граду, било je нешто мало заосталих католика ром аског порекла, у Кртолима и Л уш ти ц и по туце католилчких породица које су потпуно интегриране. Ha том Л уш тичком П о л уострв у било je бар 95% чи сти х Срба, у Грбљу 100%, у П аш тровићима 100%, у селима изнад Будве и будванске опш тине („три ком уне“ : Брајићи, П обори и Маине) 100%, у Будви самој бар 90%. Теш ко je да и у Ш у м а д и ји има чи сти јих српск и х предела него што су ови. Али писац, дабоме, ставља на прво место Хрвате, онда Срби, па Ц рногорце, што му ови неће лако опростити. Он каже (стр. 148): „Овде ' обала, сама земља, конф р о н ти р а (суочује се) д и ректно са морем, a да није заштићена острвима које ломе (задржавају) таласе (као остала Далмација, коју описује, ЛМК). Отуда произлази да се појачава (погорш ава) драм атско раздвајање изме^у копна и мора, чак да добива ф орме које ми на северном Јадрану, изузев ретких изузетака, једва налазимо. Ипак се мора томе приметити, да се и овде, специјално на високим брдима које опкољавају залив Котора, Боку Которску, налазе предели заштићени од ветра, које потсећају на хомерски Ј уг не само због њихове бујне ф лоре.“ (Писац описује детаљно контрасте Боке.) Земљиште, напојено о д многих потока и олука који са висова бл иских обали на доле падају, цуре, шуме, пресушују, влажно je, порозно, плодно. Према томе je ф лора морске обале бујна. . .

96

П исац наводи какво се све растиње у Боки налази почев од „дрва севера“ храстова, липа, врба итд., до „претставника јужне ф л оре“ : ловорике, орлеанда, палме итсл. Стр. 150: „Сви ови ф актори и стори јс ки као и естетски појачавају се у Боки Которској до јед ног врха (жестине), који привлачи! Према разноврсној лепоти овог је д и нс тв еног ф јо р д ск о г пејсажа који је још врло рано д ос пео у сф еру људских доживљаја - већ пре Римљана који су се овде населили - једва да постоји неки д руги спас него да се воли. Љ у д с к а љубав према Боки je вероватно толико стара кол ико сама историја. . . Али, према аутору, та љубав je д о в о д и п а д о тежња да се завлада Боком, и због тога вечна с прем ност Бокеља за одбрану, за одбрану од превелике љубави суседа. Писац вели даље: „Залив преставља, посматран естетски, срећну синтезу северњачких и средозем ских елеменатаф орме. С кан д и н а в с ко северњачки елеменат претстављају брда, која, иако никако нису превисока опет показују јако изражен аллијски карактер услед својих ош тро ивичастих контура, своје нагости готово без флоре и својих ш и роки х окамењених урвина. Северњачка je сем тога, разу|)еност Боке налик на фјордове, која броји око nona туцета мапих затона, међу којима Херцегнови, Рисан, Котор и Тиват. Ha средозем ски ју г указују напротив - поред топле климе и су б тропске вегетације - меки мелос обалских обронака, острва у висини Кртола која потсећају на Беклинове слике, али пре свега д р у го га светлосна отвореност целе земље, много отворених пергопа, терасастих вртова и купатила. Вода залива, која има сасвим инд иго-пл аву боју мора, Јадрана, поред тога располаже читавом палетом одабраних међутонова, од дубоке см а ргадно зелене боје до препивајуће о т в о р е н о -п л а в е ; то je у п р а в о п о м и р у ју ћ и елем е нат у наизменичности вечног разговора земље и мора, тако да се све противуречности саме од себе решавају на један необично нобл начин." Југо сл ове нски привилегисани писац Ото Михаљи-Мерин, са својом женом Лизом написао je почетком педесетих година књигу „Мала земља између светова“ , која je преведена на више језика, вероватно трош ком званичне Југославије, чији немачки превод отшампан у Ц ириху ja имам, са мапо м о диф икованим насповом (38). Писац je р о ђ е н 1904 у Земуну, јеврејског порекла, опред ел ио се као Србин, али затајкује српство и где

97

би се могло разумети и тамо где се не може разумети д рукчије него оп о р тун о ш ћ у и венапношћу. Тако нпр. ни за један Немањића манастир у М акедонији иначе не сме реПи да je српски. Ta je књига писана ф ељ тонистички. (О самој С рбији ни речи о књизи, то je такође режимски.) Па ипак из ње нешто морамо пренети, јер се књига по свом наслову и лепој опреми натура странцима. У погпављу књиге „Црна Гора - Брегови и легенде“ , има један одељак под насловом „Ф јо р д о в и Котора“ , којему су m o t o познате Љ у б и ш н е речи: „Кажу људи који свијет обађУ- . Т у он у почетку по излазу из Црне Горе лише (одн. он и жена му): „Из сивог каменитог месечевог пејсажа одједан пут си закорачао, из ненада и неприпремљен, у велики спектакл: отварају се брда, гранитни кулиси устукн ули су. и д у б о ко на п о д н о ж ју брд ск и х зидина пеже месташца, мала и у слабој трептавој светлости, као припојена заливима. Сунце на смирају отсјаја на води и грмљавина невремена заглушује нас. Један тамни облачни плашт прекрива залив, само местимично разбивен и проломљен јасним, дрхтећим пегама светлости, које се лебдећи одсјајују на води, тако да одоздо изгледа расвтетљено. Дубоко, у виолетном загрљају брда, лежи унутраш њ и залив, који je запљускиван вечерњетамним водама малих места Доброте, Пераста и, према њима, Прчања. Спољни залив je у вечерњем сјају јасан као огпедало, и простире се напоље д о оног б р д ск о г ланца, за којим залазеће сунце шири своју глорију оранжасте боје. Ha челу овог залива леже куће Херцегновог, као дом ино плочице играча на заленом столу. опкољене тамним зеленилом ексотични х вртова. A с оне стране брдски х ланаца, обавијајући их на неисказан начин, простире се отворено море, уливајући се и постајући једно са фирмаментом. Да ли je то против ност између студене и ускомешаие укочености камене пустиње, из које ми излазимо (то je Црна Гора, Г1МК) и ситог боја, бујајућег пејсажа С ред озем ног мора, који нас потреса и узбуОује? Као један чуд овиш ни и тајанствен чувар изгледа нам брег на коме стојимо, место одрицања, пркоса и архајског бивствовања. A доле лежи пријатни и весели пејсаж отворен мору и животу, пејсаж оних залива који личе на језера са острвима и гребенима, са нежним обалама и белим насељима. . .

98

у једном од најновијих водича Ј угославије од Ј. Кудона (39) описује се на страни 186 пут од Котора ка Црној Гори. Тамо стоји: „Кад се п р е ) ) е Л овћенски теснац Котор доле у заливу и з г л е д а као гомилица шљунака и ту сваки путник остане неколико минута задивљен у ћутањ у.“ Баш ових дана кад пишем ове редове изашла je у Оптену, к њ и г а Е рнста Н о јм а је р а п о д н а с л о в о м Ј у г о с л а в и ј а . (40). Мада je то по с в о м с п о љ н о м облику „ п у т о в о О а “ , писац je д а л е к о више квалификован. Он je рођен у С а л ц б у р г у (Аустрија) 1930, студ и рао je С л ави сти ку и источноевропску историју. О нама je писао више пута, чак ло савету Иве Ш в а јц а р с к а ,

Андрића.

И он има веома заносних речи о Боки. Ha страни 246 каже:

„Бока Которска je природно чудо првобитног карактера (пракарактера) које нас савлађује (коме не можемо да се одупремо у дивљењу); оно спада у велике сценарије наше земље.“ Даћу овде одма ори гина лни текст, да се види како je то тешко лревести и колико je велик занос писца. Он гласи: Bucht von Kotor ist ein ueberwaeltigendes N aturw unde r urtuemlichen Charakters, das zu den grossen Szenerien unserer Erde zaehlt. Писац даље каже: „Црна Б рда опкољују ф јо рд у моћном загрљају и чине од њега си гурно пристаниш те у коме би могпе да нађу смештај флоте целе Европе. П ош то стење скоро вертикално пада на море, могу чак и велике лађе да се сасвим приближе обали. Ми ту доживљујемо озбиљан, ћутљив пејсаж без оне средоземне хитње дапм атинске обале.“ Даје описе појединих крајева и онда каже „Пјер Лоти je написао овде неколико страна свога Цвећа са д окол и це са много симпатија и разумевања за земљу. Он je један који се заносио заливом, д руги je Бернард Ш о. У простим верзима хвали народна поезија п р и р о д н о чудо: Д ивна пи je српска Бока М оже Б о сф о р да застиди. . .“ Писац ове стихове даје на српском и уз њих немачки превод, не знајући да они потичу од ц р н о го р с к о г краља Н иколе I Додаје после и стихове о невести Јадрана, мислећи да je и то народна песма. М ени чини велико задовољство, као што ће комунистичким властодршцима у земљи чинити напаст, ово истицање српске Боке од А устријанца у години 1974.

99

V ili. ПРИКАЗИ БОКК ОД Ф РЛНЦУСКИХ ПИС АЦА Имамо некопи ко извода и о д ф р а нцуски х писаца, оц средине XIX века д о ско р о наших дана. Мапо смо писаца нашли, али су прилично репрезенативни, И њих ћемо навести хронол ош ким редом. I.

Познати ф ранцуски путописац Ксавије Мармие с краја прве половине п рош лог века, који je објавио описе својих бар 20 путовања по свим деловима света, дао je око 1853. (то произлази из П редговора) у штампу своја „П исм а о Ј ад рану и Црној Г о р и “ , у којима има опис Боке (од стране 88 па надаље дело под 41 ). Т у се налазе изос. ове речи: „Али иза Дубровника, иза рт% који се означује именом П унта дел О стр о (О ш три Рт), стиже се у Б оку Которску. Ha овом крају (завршетку) Дапмације развије се одједном тако импонзатна слика да то није с у в и ш е а к о би се, да би се она упознала, преузео д у г пут. . . (Писац говори о естетским медитацијама које он производи итд.). „О ио што се зове Боком Которском, то није, као што би се могло очекивати под тим називом, ушће какве реке; то je п род ор мора у унутраш њ о ст копна, то je један о д оних фјордова, приморска лепота Норвешке. Другим речима, то je теснац који, многим завојима, обавија ош трине брда, који се једним својим крајем д отиче Котора, А у с т р и јс к о г Ултима Туле." (Та реч се означава као нека последења тачка света, према грчком истраживачу П итеју из Масиле, који je шест дана путовања северно од Британије нашао и описао једно острво, ЛМК). „У овом каналу се набрајају четири велика и девет малих залива, или, боље рећи, читав канап je један залив, тако савршено заштићен да морнари немају да се боје неког урагана, тако простран да би могао обухватити све флоте Европе, тако перф ектно излокан д а л а ђ е могу д а с т и ж у д о с а м е обале плаже. Ja сам овај залив прешао јед ног дана кад je олуја владала. Он ме потсетио својим чудним изгледом на најтамније слике Бајрона. . . (Дувао je широко, кога писац поетски опи сује и п род уж ује како je небо било сасвим црно, да су се лепршали тамни облаци, да je назив суседне Црне Горе адекватан итд.). „Овај исти залив сам прешао је д н о г цветног свежег јутра и ja онда нисам мислио на страхотне описе Бајрона, већ сваког момента, при изгледу на све пејсаже осветљене светлбшћу ч и стог неба, ja сам веровао да видим под оби је једне слатке и

100

^ирне слике просањане нежном душ ом Понса де Леона: „О campo, о monte, о rio, О secreto seguro deleitoso!“ (Luis Ponce de Leon био je ш л а н с к и л и р и ч а р и мистик из XVI века, по занимању католички калуђер реда Аугустина, професор у Саламанки, високо цењен у шпанској литератури, Л М К ).

„ПрелазеПи са је д н о г краја Боке на други, понекад изгледа као да се човек клиза no тапасима неке мирне обапе, час на н е к о м језеру Ш вајцарске. Н аок руг њених разних базена подижу се гигантске планине, чију ћелаву главу не круниш е никаква биљка, али на њиховим об ронцим а зелене се без престанка шуме маслина, смокава, бадема; на њиховом подножју расцветавају се цветне баште и на целој д уж и н и канала, на обе обале, као и на онима Босф ора, обавије се огрлица насмејаних села, лепих кућа окруж е н и х пподним биљкама. Ha упазу у овај водени теснац налази се град Кастелнови (Херцегнови), саграђен на најпиторескијем полож ају на падини брежуљка сакривен у зеленој шумици и заштићен зидинама које су издржале многе н а п а д е .. .“ (Говори о Веригама, Перасту и д ругим местима у унутраш њ ости канала): . . .Ускоро ево и С то л и н о са својим сељачким кућама смеш теним с т у п њ е в и т о п о п у т а м ф и те а т р а на па д и н и брежуљка, са пирамидалним врхом црквеног торња кој.и се диже усред шума. . . Затим мало трговачко место Прчањ, заклоњено при д ну својих стена, и своје Madonna Natività, a које изгледа као расуто са својим кућама уз руб обапе, расутим као зрнца крунице. Онда видимо три грађевине једнаке висине, истога облика, повезане међу собом присном миспи љубави, a називају их „три сестре“ , као успом ену на три сестре које су у свом верном осеђању пријатељства саградиле себи сасвим исти дом. A затим село Доброта којезначи у Дапмацији оно што Брек у Холандији и које je најбогатије село тога краја. И коначно Рисан, некад ашња римска колонија, па М уо и Котор.“ „Али од овог величанственог дела бож јег учинили су људи као и од многих д р у ги х поприш те својих амбиција, позорницу својих б и т а к а .. .По читавој његовој површ ини становници су се морали осигуравати против опасности инвазије и његова се Два краја. ослањају на два утврђења: Херцег-Нови и Котор. Ускоро ћу стићи у Котор.“

101

После тога Мармие завршно каже (41, с. 93): „Ja могу само да означим ова главна средишта становништва. Ох, какви

прекрасни видици, и каква слика, са свих страна, у сваком моменту у овим сребрнастим контурама, и та проширења залива у таквом мноштву црквица које, са врхова својих брежуљака, изгледа као да траже од путника да своју душу уздигну горе према Богу; у перспективи тих села једна се д иж у као терасе на нагибима брда, д руга с кром но засела у једној уској долини; друга постављена на обали таласа као гнезда галебова. Какав контраст између оголелих врхова ових планина и обилне вегетације која покрива бокове свог сјајног огртача. Какав контраст на истој тачки, на истој хриди тако жалосној у својој прависини, тако се осм ејкујући npèMa подножју; и какво задовољство видети ова здања свих врста, ове појасеве зелени, како се све одразује у д уб окој води са њеним праском боје, њеним врелим теном средозем ног неба.

To je заиста грандиозније него толико прослављена Рајна, импозантније него импозантан Дунав. To je и у својој целини и у појединостима једна од чудних слика (сцена) које je човек срећан да посматра и о којој му у духу остаје дубока импресија." (Код превођењ а ja сам задржао ф ранцуске изразе ако су у исто време интернационапни, мада се од говарајући српски изрази могу наћи: овако се човек мање удаљује од оригинала кад га већ не може целог презентирати.) Ксавије Мармие je живео дуго: рођен 1809, за време Наполеона, у Понтерлијау, у м ро je у Паризу, 1892. Био je члан Академије и врло угледан писац. Објавио je преко 20 путописа са разних континената и о најразновснијим земљама. У књизи коју ексцерпирамо има подоста података одн. његових импресија о становниш тву Боке. Њ и х д о н о си м о у трећем поглављу овог нашег дела, где je реч о Бокељима.

II. С ад долази још једна књига из прош лог века издата равно четврт века доцније. Она потиче од Шарла Иријарта, ф ра нцуског историчара уметности и ад м инистратора (рођеног 1832, умрлог око 1892). Он je много писао о нашим пределима, које je више пута пропутовао. У књизи „Обале Јадрана и Црна Гора” , изданој 1878 (мало лре тога лисаној), налазе се иа стр. 342 ове речи (41 -a):

102

„Боке Которске су несумњиво један од најлепших крајева земље. Н и кад једна чуднија фантазија природе, никад страшнији удар, као жешћа манифестација његових тајних снага, об пи ку јући површ ину земље у датој природи, нису дали једном кутку света изглед у исти мах дражеснији и

грандиознији. . . Пре тога каже да je Л ојд ов ом пађом путовао из Дубровника у Котор, где му се већ при улазу у Боку и при њеном опхођењ у

„указао спектакл који много путника сматрају јединственим у свету. . (42, с.310). Ha много места сам читао да се о Боки врло лепо изражавао чувени ф ранцуски књижевник Пјер Лоти. То су махом саопштавали Бокељи, али нико живи не рече где je он то писао. Он je био не само одличан већ и врло плодан писац. Написао je д есетине и д есетине томова. Једва сам успео да пронађем респективне ставове и то у опи су свога пута у Црну Гору. Али сад неколико речи о њему. Пјер Л оти се сматра као један од најбољих ф р а нцуски х романописаца и новелиста: био je редован члан Ф ранц у ске академије. Рођен 1850, умро 1923. Све до П рв ог св етског para није био наклоњен Србима; тада je писао у пуном одушевљењу према њима. Легтоте Боке je истакао на више места са неким кратким ставом. Мало поближе, како рекосмо, у опису његовог пута у Црну Гору (42-а), заједно са још три д руге МеОунаридне ескадре бродова која je 1880 била укотвљена у Боки због сукоба Црне Горе и Турске. Он je био оф и ц и р на једној ф ра нцуској бојној пађи, стационираној око Баошића (у Кумборском заливу). И нтересантно je да се он много не одушевљава са Херцегновским заливом. Али чим je прешао Вериге и приступао Котору, његово одушевљење расте. Прво му пада у очи Пераст, па „онда Которски залив се пред нама отвара у својој величини.“ (42-а) „То je увек запањујуће, тај улаз у Котор; - један украс који се мења са изгледом неба; овог јутра услед м утног времена мрачан je и изглед особен и чудан. С вуда у наокол о планине, високет стрме, са врховима покривеним снегом. Ha обали где смо пристали, све je у д ивном зеленилу, Ш у м е са стрмим обронцима успињ у се до неба, изчезавају у висини у мутним сивим облацима препуним кише.

103

М рке м а с л и н е се меш ају као б у к е т и са зелењем позлаћеним од јесени, са свежим зеленипом (стабала) поморанџа. И свуда, засађене маслине, где било у шуми, д иж у се на највише зашиљене врхове као да хоће да чине з а д о в о љ с т в о , и л и по д о л и н а м а з а к л о њ е н е в е л и к и м храстовима. С вуда мала стародревна cena, стари манастири, старе цркве.

Ту су вртаче тако дубоке и тавне са тако јаким сенкама, такво богатсво боја, да то не изгледа више истинито. Рекло би се да je уметник насликао пејсаж, потстакнут тамом и фантазијом. . . .“ У једном претход ном опису, управо једној новели и доживљају под насповом Пасквала И вановић у коме je описао своје односе са овом гордом Бокељком Пјер Л оти се такође, каткад, одушевљава п ри род ом Боке (43). Тако већ првих дана свог боравка тамо, свога открића Боке, 5. октобра 1880, задивљен je овом „новом земљом, где га je судбина д ов ела“ : „Заиста има ф антастичан изглед ова словенска земља! Све унаокол о овог залива, затвореног као да би било језеро, планине су високе, стрме, дивље, са малим насељима која се успињ у удаљено једно од д р у г о г у шумама. Позади и више о д свега овога, неш то тамно се диже до неба, као гигантски зидови неког света. Т о су црна брда Монтенегра, кречна, растргнута, као у ж а с ни остаци хаоса. .

III. С ад један писац следеће деценије п рош лог века, a затим један из једне даље, последње деценије. Овај други нема ф ранцуско него немачко презиме, а и м е м у у о п ш т е н е з н а м .а л и пише на ф ра нцуском и по свој при пи ци je Ф ранцуз.

Емил де Лавле, белгијски историчар и путописац (18221892) спомиње у преводу своје књиге „Б алканске земље" (44, с. 54) један свој разговор са Бенјамином фон Калајем, тадашњим заједничким министром ф инансија А ус тр о -У га р с ке и врховним главаром („н екруниса ним краљем“ ) Б осне и Херцеговине. Ту се он позива на јед ну своју и стори јск у расправу из године 1869. (45) у којој описује назадак прим ор ских вароши Далмације од њене анексије Аустрији. Т у каже: „Тако Дубровник, некадашња зависна република, има 6000 становника, Задар 9000 a Ш иб е н и к 6000, д ок je Котор који лежи на најлепшем заливу Европе, природом украшен обиљем пристаништа и докова који су довољно велики да приме читаву морнарицу једне моћне државе, постао селендра са 2078 душа.“ 104

У н а у ч н о м ч а с о п и с у „ П р и р о д а “ , к о ји je и з л а з и о осамдесетих година п рош лог века у Паризу, пише Ј. Деникер о Кривошијама (повод ом њ иховог д р у г о г устанка) и каже изос (46):

„Ни у једном депу Европе не може да се види (на1)е) запив тако исцепкан и расуђен тако фантастично као што je Бока Которска (Буш д Катаро). T o je целина састављела о д пет базена заокружених, у ти с н у т и х међу високе планине, спојених ускима каналима. Сви путници који су видели Б оку не могу се уздржати да не праве упоређења са Језером четири кантона у Ш вајц арској.“ (To je језеро у среди ни Ш вајцарске, у њеном првобитном делу. О вако се зове француски, д о к се немачки каже Vierwaldstaettersee, што значи Језеро-Четири шумска предела, тј. кантона Ури, Ш виц, Унтервалден и Луцерн. Заиста један од најлепш их предела света. ЛМК). Писац истиче слично сти и разлике између ове две природне лепоте Европе, да затим пређе на поједина изпагања о лределима Боке. Говори о Ош тром Рту, о Н овоме итд., да каже потом: „Једним уским каналом се улази у трећи басен, најшири од свих, запив тиватски. (Између Тивта и Кртола; њим дом инирају Кртопи, али се, према више познатом месту, назива Тиватски запив. ЛМК). Ha северу планине са благим нагибима, добро обраГјеним, м н огобројне кућице уто нуле у зелену густину башта, ж и в о контрасти рају обали југа, ско р о пустој. Измеј)У два ланца планина запажа се песковита и ско р о ненастањена равница Грбља. . . (To je зтв. С о л и о ц ко поље, ЛМК).

IV. Ф р а н ц у ски писац, non. Р. Борон, бивши проф есор Реторике и Ф ил о со ф и је , издао je 1888. год ине књигу под насповом „И лирске обале“ , a са поднасловом „Истрија, Далмација, Црна Гора.“ То су т а к о ђ е ути сц и са његовог путовања по десној обапи Јадрана. Књига je пуна лепих, и често проверених, запажања. Има, разуме се, доста података о Боки. Тако пише на стани (69, с. 332): „М о рски пут од Груж а д о Котора износи око четрдесет пет морских миља и им ачетир и пристаништа: Х ерц егН ови , Пераст, Рисан и Котор. Пут износи осам часова пловидбе. Међутим ово није довољно да би се могао видети сав диван изглед који се оку пружа. Те обале су чаробног изгледа, лако приступачне и једне

105

необичне дивоте, где су ћуд и при род е у је дном ж естоком контрасту испољиле с једне стране све страхоте дивљине, a с друге стране сву љупкост живота; мени су те обале биле претстављене као насељене хајдуцима наоруж ани х ханџарима и окуж ених кугом. Ja сам их л ично видео и тврдим, да заливи језера Четири Кантона и оштре окуке језера Комо не могу се упоред и ти са овим обалама. Б р о д оставља лево чаробно ос тр во Л окр ум и пол уострво Молонта; пролази поред д у г о г п од горја Оштро, начичканог ф о р ти ф и касиски м објектима, да би најзад у пл ови о у чувени Которски Залив, место јед и нств ено због своје велелепне и чудне дивљине које при род а овде пружа. Сам залив не претставља, као што би се могло помислити, ушће неке реке, већ je он један огроман котао који je море п р од уби л о на п о д н о ж ју планина. Он има, на д у ж и н и од двадесет четири миље, четири велика и девет малих залива, надвиш ених голим стенема, сличним зидовима. Ови заливи потсећају много, час на Л узернско језеро, час на Босвор, или на л уку Смирне. Таласи не п р о д и р у непосредно д о обале и стрм енитост не почиње одмах од уласка у залив. П ортебно je ићи дуж канала, прећи преко мореуза и басена, како би се најзад изгубила из вида отворена пучина и могла да ужива сва величанственост призора који се пред очима развија. Бока има читав низ лука потпуно заштићених и спос об них да у себе приме једноврем ено бродовље целога света. . . . Б ел и д о м о в и Б о к е о д с к а ч у о д з е л е н е п о з а д и н е маслиновог, бадемовог и лим унов ог дрвећа. T o je један чаробан изглед који се без престанка понавља: воћњаци, терасе и џбунови, који мешају свој опојни мирис кроз ветар који ћерлија. Стари зидови, куле у рушевинама, шиљати врхови стена који штрче из плаветнила мора. В рхови голих стена позлаћених сунчевим зрацима уздиш у се изнад винограда, чије лиш ће почиње да жути, и изнад воћњака маслина, мирти и нарова. . . . Стр. 337: „Пролаз кроз залив Боке захтева скоро пет часова. П утник се не жали на ову с п о р о ст захваљујући узбуОености свих врста које не може да избегне. Призор који се пред њиме пружа није ли величанствено и богато у разноврсности предела?

нешто

Клима Боке je здрава, тло je врло суво, a планине штите од

106

мувених ветрова Јадрана - Ш и р о к о и Бора. Пролеће и јесен су два најпријатнија годиш њ а доба. Л ето je врло жарко. . . . Стр. 356: „К отор изненађује својом дивљом лепотом. Голо стење и стравичан изглед планина које у једном п ол укругу притежу залив Боке. Стене које се невероватно разликују од насмејаних град ски х кућа са црвеним крововима, са терасама у цвећу и д угачког низа јаворова, белих кленова и багремова, који опкољавају зидове кућа. П оглед je загушен са свих страна, између неба и мора, овим стеновитим препрекама, које je свевишњи створио; даје утисак једне тамнице тако да се ваша мисао од саме себе уздиже ка тим голим стенама, тражећи један д руги видик. Котор je један аустријски град, али поред тога једина лука Црне Горе. Мора се признати да je Бока један величанствени улаз у ово чаробно краљевство. Изгледа као да се море пробија кроз гранитне стене да би поко р н о см ирило своје вапове пред прагом Црне Горе. Величанственој лепоти четири залива нема равне у целом свету - та скл ад ност њ ихових облика и д раж њ ихових обала; ништа не може да се упоред и са сум орним изгледом голог стења жалосн о сагорелих падина. Ни зеленило, ни биље не покривају голотињу ових огром них зидова и сивих стеновитих ходника. О вде-онде стрми зиводи су крунисани циклопским блоковима који се надносе изнад понора кријући пештере хаоса.“

V. Из последње деценије прош лог века je један ванредно леп опис Боке од ф ра н ц ус ко г писца Ж. Лезиера, али га ja нисам директно нашао већ преузео из једне књиге Марка Цара и преносим га према преводу самог Цара (47, 48). Тамо стоји: „Б о сф о р се обично хвали и узноси као једна од најлепших ствари на свету. Т о се сте реоти пно мишљење преноси с колена на колено. Али би требало имати срца, па се отрести неких званичних шаблона што их натерује вајкадашња навика. Нема сумње: Б осф ор je no лепом времену леп. Али тај призор нема у себи ничега грандиозног: ни великих планина, ни богате вегетације; видимо само гомилу старих, д рв них кућа и окречених палата без карактера, затим неколико паркова у којима боде очи шаренипо, као год у нашим пољским баштама где се д рж е јавне игранке. Све то скупа je, кад поиздаље гпедаш, припично лепо, апи више ж и в о п и сн о него пепо; величанствено није никако. Ja бих заклетим хвалиоцима

107

Босфора напросто препоручио да оду у јуж н у Далмацију и обиђу Боку Которску. То се може да назове заиста лепим призором: пространи рукав мора заоквирен џиновским брдима, којима су подножја окићена зеленим бокорима, из којих се беласају убаве варошице или романтичне рушевине старих млетачких дворова. По дну залива пењу се небу под облаке стравичне врлети кривош ијске и црногорске. Ту се барем светлост може спободно да игра по оним импозантим гредама и оним снегом засутим планинским висовима. To je тек права лепота.“ VI. Из овог века имамо засад три писца, али у књигама писаним у размаку од 20 година. Прва je изашла пре почетка Светског рата, д ок je још Бока бипа аустријска. П исац не личи по имену на Француза, али je писао као Ф ранц уз и понашао се као Француз. (М ожда je и Белгијанац, али je књига штампана у Паризу.) У књизи М. Верлопа о Црној Гори, изашлој у Паризу 1911, ово стоји за Б оку (49, стр. 2 и сл.): „ Н а п у ш т а ј у ћ и К о т о р , к р е ћ е м о са ј е д н и м о д најпиторескнијих путева, са м н огоструким завијуцима, који се пење, пење и завија, пруж ајући очима изгледе шармантне и увек различите Боке Которске. To je један од најлепших панорама с којима адоже Европа да се поноси; човек верује да je на врху Ригија. . .“ (Риги je један о д најлепших алпијских врхова у средњој Ш вајцарској. Име му долази од лати нског регина монтис: краљица брда, ЛМК), Ф ранц уз Алфонз Мизе, који се потписује „цивилни инжењ ер“ a изгледа да је б и о у п р а в н и к р у д н и к а у Србији, д а о је мало пред Балкански рат опис Црне Горе, С рбије и Бугарске. (50) О п и сујући пут из Котора на Цетиње (с. 25) каже: „Кад се излази горе (на брдо) у истој мери се развија на вашем п о д н о ж ј у залив Котора у ј едну панор ам у ј аку и импресионирану, пружајући Вам једну од најлепших тачака

изгледа Европе. . . Друга je књига изашла 1931, већ после 12 год ина постојања Југославије. Она je уосталом географ ско-естетски опис Југославије, путопис под насловом „Кроз Ј уго с л а в и ју “ . (50-а). Писац je Анри Дебреј, a предговор je написао ни ко д р уги но Едуард Ерио, градончелник Л и она и велики српски пријатељ. Ставови о Боки налазе се на странама 171-174 и гласе:

108

„Изненада, на завијутку пута, појављује се поново нађен диван ш ироки простор: нема више мрачних зидина и вртача, него се пред нашим ногама открива један низ валовитих сурих стена обасјаних сунцем; a у п о д н о ж ју вијуга једна трака д р а го ц е н е плаве воде, пл а ве тн и л а т о л и к о с в е т л о г и провидног, да човек гпедајући то осећа право задовољство у глави. Ja нисам никад разумео боље колико око може да се очара ничим другим но једним оваквим изгледом.' У почетку човек само то види, јер je изглед неизмеран. П ојед и ности искрсавају доцније, после свестране пажње. Уживање не долази само од праћења погледом обриса К оторског залива и урвина које се стрм о спуштају; линије створене случајно при родом ретко су тако савршене; човек буквално пије очима ту нескл ад ност тонова, понекад чулних, понекад духовних: један пехар отворено сиве боје, али тих и непровидан на чијем д н у пдрхтава најживљи плави ликер, дубљи и богатији у бојама него небесно плаветнило и материје врло ретке. Пут се кол ико мож прилепио уз стрме планинске стране. Кривине су небројене, јер треба сићи око хиљаду метара низ стрме падине. Ha п о д н о ж ју стене, скоро без видљ ивог од блеска на води, налази се низ кућа ружичасте, беле и смеђе боје баш на ивици пута којим ћемо ићи дуж целе обале до Херцег Новог, до Јадрана. Котор (Cattaro) у д н у залива je Венеција без дуждева, Верона без Адиђе; мали трг je затворен изме(?у мрких зидова, као што су херметички затворени они у сличним градовима Италије. Котор je сачувао много успомена од доба када су његови трговци и банкари трговали са српском царевином и кад je он дао Немањи министра финансија, па д о времена борби са Дубровником, Баром и Будвом, као и са оном Венецијом толико далеком, али често и сувише блиском. Ha путу који смо мало пре тога посматрали са висине, ми се сада д ивим о мору азурне боје; д есно се налазе зидови од су р о г камена који подрж авају воћке чији плодови висе прекозидова; високи дом ови с грбовима осенченим тамним прозорима; између стењ а изобиље р а з н о в р с н о г д р в е ћ а из басена С редзем ног мора: поморанџе, лимунови, бадеми, маслине; нарови пруж ају своје плодове црвене и златне боје; смокве пуштају да падају њихова зашећерена зрна, олеандери у

109

џбуновима изгледају као ките цвећа; кипариси дају стењу архитектонске облике; овде онде наша дрвећа се мешају са оним из тр опских крајева: храстови, ораси, врбе, лиНе, па чак и брезе са влажних планина.

Простор између Котора и Херцег Новог, између дна залива и изласка из истог претставља низ дивота разастртих на дужини од четрдесет осам километара; онде где je падина мање стрма, налазе ce села: Доброта, где je залив најшири, Пераст, где се два манастира, један православни други католички, налазе на два мала острва; Рисан, здравствено опоравилиште. Море je узбуркано, ваздух делује освежавајуће као нека врста миповања. Сужавање видика у један узан оквир приморава д ух да ужива у овом моменту, без неспокојства које човека обузима кад се налази пред и сувише широким видицима. О вде чивек очи глед н о чита јед ну страну Хорацијеве ф илозофије; овде je живот лак, овде je и вино добро. Када се п рођ у касарне, брод ов и ратне морнарице и школа трговачке морнарице, појавњује се Херцег Нови, старо гнездо далматиских ускока, са старим замком на врху једне стрме стене и низом белих кућа на падинама. Ha обали Јадрана, покривеној пола песком a пола земљом где расту закржљале оморике, налазе се бараке настањене са више хиљада руских избеглица. Б л а г о р о д н и с р п с к и н а р о д није з а б о р а в и о д о б р о ч и н с т в о , он се п о казао м а те р и н с к и према овим јадницима који очекују са фатализмом својственим њиховој раси пад совјетских република и појаву једне д руге владе о којој они мало знају каква ће бити. Они су изабрали један предео који одговара беди у којој се налазе и њиховој д уховној клонулости: човек присуствује, пун горчине, пропадањ у тих људи који су тешко живели и сада не знају како ће да умру! Н ароди који су се предапи судбини, нису д о сто јн и победе. Боље питати храбру С р б и ју!“

VII У једној скораш њ онј књизи о Југосл ави ји ф ра нцуског географа Андре Бланка (51), која je писана несумњиво уз благослов садашњег к о м унистич ко г режима, јер усваја и његову д рж а внопр авну ф орм ацију и његове крипатице, овако започињ е св ој о т с е к књ иге п о д на с л о в о м „П р и м о р је М онтенегриско" (с. 194), прелазећи из Далмације: „Мање настањено, мање развијено, али je зато више питорескно (ж и в описн о) и више приступачно спектакуларним трансформацијама. Оно сачињава средоземну Црну Гору.

110

После Цавтата, Јадран постаје дубљи, литорал (обалски појас) намињен о д уреза или усека у с те н е п о ста је праволинијски; нема више острва, зоне ф лиш а се смањују или изчезавају." (Ф л и ш или Ф л и с -flyseh ou flys - je геолошки израз; треба да претставља земљану или песковиту наслагу стења, као пример се неводи Ш вајцарска. To je терен креде). Бланк наставља даље: „Средоземна варијанта јадранске климе изражава се благош ћу зиме, изчезавањем буре, изузев појасева који дом ини рају обалом. Бока Которска и околина Улциња и Будве иамју најстарије маслине и баште аргума.“

111

IX. ПРИКАЗИ БОКЕ ОД СТРАНЕ ИТАЛИЈАНА Често се наилази иа описе Боке на италијанском језику или од писаца Италијана на ком д ру гом језику. Већим делом то и нису „прави“ Италијани из Италије, већ д ал м атин ског порекла, нарочито они који су писали у прош лом веку. He треба заборавити да je К отор са већим делом Боке био четири века под Венецијом, да je сам Котор по свом ста новни ш тву био одиста италијанско насеље (или бар романско), a пенетрација Италијана je бипа о ч и гпед на у још неким католичким (не православним!) насељима Боке. Италија je увек постављала прохтеве на западну обалу Јадраиа, па их je чак 1941, помоћу Хрвата, успела и да реалише. Тада се и Бока налазила у њиховој власти. Има међу писцима и д ал м атинских локал них патриота који нису знали д р уги језик сем италијанског, има их који су писали да се дод воре режиму Беча итд. Али нико није био приморан да се одушевљава Боком, a још мање су се могли регулисати његове речи заноса. Зато су нам ови писци д о б р о д ош л и и ми радо преносим о њихове ставове. Највећи je део из п рош лог века, један чак из прве половине. М о ж д а их има још, можда још много, али ja нисам могао до њих доћи. Изнећу оно што сам нашао. Све je објављено на италијанском језику што се овде преноси, сем једне радње на немачком, али свакако писане о д И талијана no осећању. Као сви написи Италијана, и ови су пуни топлоте, искрености, најлепшег литерарног изражавања. Ту ни ко не може Италијана да надвиси.

I. Писце ћемо овде поделити према веку едиција: прошли или овај век. Први, свакако тада аустријски под аник (Далматинац или Истранин), Марко Касоти, издао je 1840. у З ад ру књигу под насловом „Обапе и острва Истре и Далмације“ (52). Т у он опи сује лепоте Далмације, па онда каже: „..ипак je најумилнији Которски канал кога ћемо у ско р о да лре^емо. . . . Овде смо на Ош тром Рту, који се напази на улазу овог величанственог позорја, као његово преддворје. Сад смо на Росама: остави на страну карту улаза и пож ури да уживаш у призору који ти спрема раскош на природа, и богата уметношћу. . .

112

У Рисанском заливу — тако се раније Бока звала - заиста изгледа да je природа хтела да пруж и сл ику Океана. . . Сва околна брда различите и неједнаке висине, једна п р е к р и в е н а д р у га гола: подаљ е ги га н тн и л анци брда, копосапне провалије, налослетку разноликост свега што постоји узвишеног и пријатног; све Пе то запазити погл ед који пређе предео овог врло љ упког канала. М одерни га зову Боком К оторском , Бокезима становнике њ егових обала, и то са правом. Он (тај канап) има више ушПа и теснаца: један између О ш трог Рта и острва Ж ањ ице; д руги изме^у Рта Кобила и Л уш тице; затим С вете Недеље — четври Вериге. Разни су затони об пиковани у овом Каналу, a сви увек богати новим перспективам а, оивичени новим насељима, улепш ани најразличитијим врстама одеће, ношње, људи. Љ уп ке и ум илне њ ихове обале, на п о д н о ж ју високих планина, о д којих je једна зелена, друга сасвим сува, ови предели указују, отм еноћу св о ји х производа, на богатство њ ихових становника. У душ и задивљење, у погл ед у мио осећај допадањ а: ево нас на крајњем делу К ото р ско г Канала, који je, оживљен плодном вегетацијом, насупро т п ри роди која изгледа понегде као маћеха, засађен вилама, селима, варошицама, окруњ ен многим несумњ ивим траговим а цветајуће трговине, разнолик у својим обичајима, у својим судбинам а као и сто р и јск и речник, мора да образује, бесумње, један интересантан појас наше јадранске обале. . . “ Некадаш њ и срески лекар Х ерцегновога, поиталијанчени Далматинац др. Ј. Десковић, говорећи о Боки, поводом П рвог Бокељског устанка, дао je и геог раф ски њен олис. У њему (53) овако каже за Н овску Ривијеру: „Цели предео на овај страни je дивна башта (ein pra ch tvo lle r G arten) која се пруж а од Х ерцегновога д о грчког манастира Савина, и ваздух je ту испуњ ен са најф ини ји м м ирисима цвећа.“ За ко торски базен писац каже (стр. 24): Н а о в о м путу (о д Л е п е т а н а д о К о т о р а , ЛМ К) р а з в и ја с е п р е д очима једна тако величанствено узвишена слика, да нема пера

и нема речи који би могли тако дубок утисак путника да опишу С ад ћемо цитирати Антонија Бапдаћи из његове књ иге „Б ока К оторска и Ц рногорци. Утисци са пута и белеш ке“ , изашле 1886 го д и н е (54). 113

Ha стр ани 7 каже писац: ,.Нека ми буде дозвољ ено да учиним јед ну опш ту напом ену о величанствености Боке пре него лређем на посебан опис.

Никад се неће наћи један сликар који би био у стању да кичицом прикаже овај природни бисер. He заостајући ни за каквим д руги м (пределом ) љ упкош ћу својих крајева (ако се изузму само чаробне лепоте наш их а л пи нских језера), она je задобила у последњ е време нове чари љ удском руком начињене. Њ е н е обале испуниш е села, засеоци, сјајне виле, a брдаш ца пуна толиким д и вотним гајевима и маслињацима. У свом простра нству je она различита у пуном смислу. . . „Кад се заустависм о у Х ерцегновом, појави ce по неки облачак да>разбије азурни св о д неба и круниш е брда над њим. В ода у заливу беше мирна, умилна, тиха: само je дувао пролећни поветарац. . . Говори онда о Веригама и о новом изгледу кад се пређу В ериге које Б оку деле у два главна дела. П исац каже:

„Тачка поделе пружа панораму од које се не може ни замислити ни величанственија ни умилнија за око. Ко се нађе између једне и друге обале залива и попне у блиске гајеве, откриће диван лотез који ф орм ира Боку. Тада се показују ж уд н о м оку безбројна насеља.

Овде се пепота природе налази здружена са милином климе, која Re се узалуд негде друго тражити. . И талијански писац Маркоти издао je 1900. књ игу лод насловом „Ц рна Гора и њене жене" (55). Т о су ути сци са његова пута изврш еног 1886. a олис датира из год. 1896, како сам лисац наглашава. XIII одељак носи наслов „Према Ц рној Гори “ , и на стр. 56 говори о Боки. Т у je изос. рекао: ,,. . . .Од О ш трог Рта, који нас je то повски м пуцњем поздравио, ла све до Котора, који се угнезд и о на д ну најунутра ш ни је г залива, море се шуња, увија, увлачи у тесне увале, шири у отворене базене, час у п о д н о ж ју љ упких брежуљака, час на изворим а из шупљ их стена које страх у л и в а ју . То све о бликује један од најузвиш енијих и највепичанственијих пејсажа у целом свету. Затворен у Боки, човек заиста остаје отво ре н их уста.“ (То јам ачно значи од чуОења. О вде je игра речи, јер у италијанском језику бока значи уста - ЛМК). Ни изглед д о л о м и тски х Алпа у Горњ ем Кадору, ни спектакл Дунава код Ж елезне Капије нису ме то л и ко задивили

114

и занели као ова Бока која се не може речима исказати ни описати. Н адвладан на тај начин величанственош ћу природе, ja сам се мало б ри н уо за дела љ удска. . . Ј^узепе М аркоти, ром анописац и ж урналиста, рођен je у Ф риулим а 1850, a ум ро у У д ине 1922. II. П рво Дело из овог века на италијанском језику које сам ja нашао где се Бока, иако узгр е д спомињ е, то je расправа под насл ово м „Ј у го с л а в и ја и Ј у го с л о в е н и “ о д Себастиана Висконти-Праска, изашла мало пред Д руги светски рат. (56). Ту сам нашао само опис Будве и онда осврт на Боку при полазу у Ц рну Гору. И згледа да je он путовао од Будве. За њу каже, желећи истаћи њену итал и јанску прош лост (66, с.184); Ј:Б у д в а и згле д а бела на је д н о м п о л у о с т р в у , који м дом инира кастио (кастеА), који у след толике јаснође ваздуха и воде не успева да изгледа претећи; она je обавијена зидинам а на којима крилати лав отвара своју књ игу верности. (Ш та je тим хтео рећи, не знам поуздано, али je очи гл е д н о да меморише млетачког лава и њ ихову управу. Л М К). С тогодиш њ е маслине на обалама около града д и ж у према небу моћне гране који проистичу из енорм них корена. Оне су (те маслине) асистирале код разноврсних промена, a и данас су још њихови неми сведоци. . . .“ С трана 102 при од л а ску у Ц рну Гору: „П рво треба у Боки К оторској задивити се је д но ј серији сукцесивних ф јордова да

би се убројили међу најлепше који на свету постоје. . .“ У великој, управо грандиозној И та лијанској Е нциклопедији из времена фашизма има, разуме се, доста речи и о Боки, али се њене лепоте не истичу нарочито да не би конкурисале лепотама И талије. И пак у главном приказу Боке (седес материе, 57 с.472) стоји: „На обронцим а који се спуш тају ка Боки разасути су мали насељ ени цен три, изм еђу п л о д н и х к ул тур а , где беху м ногобројна д о лре неку го д и н у италијанска језгра међу становниш твом претеж но српским : fra una popolazione in prevalenza serba.“ „ П и јс а ж Б о к е je м еђу н а ј р а з н о в р с н и ј и м ч и т а в е далм атинске обале, надасве због контраста између голети и стрм их степениш та висо ке карсне зоне (с једне стране) и м ногих ниш их висова бога тих вегетацијом и културом . . . .“

115

X. НЕШТО МАЛО РУСКИХ ОСВРТА HA БОКУ О д р уских писаца имам наж алост веома мало похвала Боки, мада их je несум њ иво било доста више. Имам свега дватри писца са по једном реченицом или стихом . Бар њих да сачувамо. I. Први je руски и сторик Аполон (Аљександрович) Мајков (1826-1902) који je у својој И сто р и ји с р п с к о г народа, преведеној и на српски, казао, (58, с. 139): „Зета, и а ко б и ја ш е н а мору, држ ећи залив Которски, где je пристаниште једно

између најљепших на свијету. . . II. Д урги je Андреј Сиротињин, који je издао 1913. књ игу „Р усија и С л овен и“ (59). Н аж алост, ни у је д ној енц икл опед и ји руској, ни пред ратној ни послератној, нисам могао ниш та да дознам о њему. С тим није м истерија завршена. Он цитира два стиха о Боки, веома лепа и значајна, за која пише да их je „казао поет“ , али не сто ји који поет. Ja ћу их изнети, у нади да ће можда неко д р уги пронаћи то га поету. С иротињ ин пише како je туђин завладао српским земљама. „О стао je само један крај сл ободан. T o je тај део Д инарских Алпа у П рим орју. . . тај крај о коме je казао песник: Далеко се

прострло на југ ка пуком орју Сокопово српско гнездо (или гнездо српских сокола.)“ С и ротињ ин je прво имао у виду Ц рну Гору, a затим Боку, a руски „поет“ канда такође. Сам С и ротињ ин п р о д уж ује (с. 405): „Тамо у л уком орју, заливу Б о ко которском , диж у се горе неприступне стрмени над ппавим, си јајући м огледалом Јадрана. . . .“ Реч л уком ор је je редак и више песнички израз. Нема га у свим речницима, чак ни већим. И п а кта м о где се налази стоји да он значи „м орски залив“ или „м орски б ухт.“ У великој совјетско ј е нц икл оп ед и ји (издањ е II, 1951, 25 том) пи ш е д а је т о „стари народни назив за извијену м орску обалу или морски залив, бухт. У руској усм еној поезији пуком орјем je називана далека б асноносло вна страна пуна свем огућних чуда. Из ф олклора реч je прешла у л итературу XIX века. A.C. П уш кин и ско р и сти о ју je у П р о л о гу ка поеми Руслан и Л уд м ил а (У луком орје д уб зелени). T o je, дакле, поетски израз за залив, али неки чудан басно носло вни, бајни залив. То би од говарал о нашим водама

116

око којих ce виле купе, или нимфе. Зато сам ja задрж ао и у преводу руски назив, испочетка чисто народни, тим пре што он садрж и ипак оба израза: м орска лука. Тај крај je, према ненаведеном, али свакако познатом руском песнику, јед нако као и Црна Гора која се до њега пруж а „со ко ло во гнездо С рба.“ III. Руски адмирал Д.Н. Сењавин, који je неко в рем еу почетку прош лог века држ а о Боку, пише 3/15 марта 1906. руском посланику у Бечу Разум овском изос. и ово (60): „Као лука бокељ ски залив je најбољи на свету a границе које га о кр уж ују скор о су неприступачне. . . Адм ирал Д м итриј Н иколајевич Сењавин (1763. д о 1831 ) био je кстакнути руски пом орски оф ицир, који je учествовао у м ногим ра то ви м а о д 1787., a о д 1805 д о 1807. био главно ко м а нд ујућ и свих р у ск и х снага (копнени х и м орских на Средоземљу.)

117

XI. ЈО Ш НЕКЕ ПОСРЕДНО САКУПЉЕНЕ ВЕСТИ О ЛЕПОТАМА БОКЕ ИЗ РАЗНИХ ИЗВОРА I. Свакако су се и Енглези, који су најчеш ће обипазили свет, оставили у својим путописим а трага свога одушевљ ења Боком. Али ja нити имам тих књига нити знам енглески. Н еко ће ме с и гурн о после до пун и ти . Имам овде н еколико изјава сакупљ ених из новина, које су значајне у првом реду према лицим а од којих потичу и које стога треба сачувати о д заборава. Вести су дате посредно, не од писаца већ од репортера (новинара). Зато им недостаје пуна аутентичност. Са том резервом их преносим о. У „П о л и ти ц и “ од 11. маја 1970, у напису „А н ти -п р о п а га н д а туризма. Л ов ћенск^ серпентине - велико ђубр и ш те“ сто ји и ово: „Л о вћенске серпентине освојил е су својом лепотом и старог скептика Бернарда Ш оа кад се 1922. год и не уп ути о у „п а к а р д у “ из Д убровника на Цетиње. За потом ство он je забележио: — „Л овћенске серпентине су неш то најузбудљ ивије што човек може да дож иви. Имам утисак да су ш оф ери који возе на овом путу међу н а јсп о со б н и ји м у свету. Кад смо се извезли на најгорњ у серпентину, никад раније у ж и в оту нисам осетио такву близину неба.“ У „П о л и ти ц и “ од 4. априла 1976. написао je Бош ко Пуш оњ ић, ранији познати „заниекац“ С рба у Б оки леп опис Боке под насловом „И забраница л епоте“ , где између осталога каже: „А ко je једном строгом научнику, Јовану Ц вијићу, она „један од најлепш их и наји нте ресантн ији х залива на земљи“ , да ли се чудити што je за Бернарда Ш оа један од најлепш их пејзажа које je видео, или за њ еговог земљака, путописца Ф резера(пре 130 године): „Б о ка которска je и с т о т а к о л е п а к а о Б осф ор. Ко није видео ниједн о д ових в ил и нских вода, боље да их и не замишља.“ И згледа да je то Бернард Ш о објавио у некој књизи. Џорџ Бернард Ш о, рсфен je у Д ублину, Ирска, 26. јула 1956, ум ро je 2. новембра 1950. у Е нглеској, сматран je за је д н о г од највећих писаца овога века на енгпеском језику. Ко je тај Ф ризер, ja не знам, a теш ко да зна и Б ош ко Пуш оњ ић Још мање се зна где je то казао. О вде се све то износи из два разлога: Први je да се да повода д руги м а да и с тр а ^ у ју , a д руги да се види аљ кавост и дилетантизам „и ста кн ути х“ новинара, чија je главна заслуга негирањ е С рпства.

118

П олитика од 22. јуна 1970. д о н о си је д н у белеш ку о заносу британске принцезе и сестре Краљице Јелисавете II о Боки коју je тад баш псетила. Там о стоји:

Британска принцеза Маргарета која се ових дана налази у приватној посети Југо сл а ви ји боравила je, почетком јуна, и на црногорском при м ор ју чије су je лепоте одуш евиле. „Ц р н о го р ско приморје, рекла je она новинарим а, je једна од најлепш их обала коју сам икад видела. Б уд ванска ривијера са Светим С теф аном и Б око ко то р ски м заливом су јед и нствен бисер природе." Да je она рекла „Ц р н о го р ск о П ри м орје“ , ja у то д уб о ко сумњам, чак сумњам да je она знала какво je то приморје. Она je свакако била одуш евљ ена пределима које je видела и кроз које je вођена и ту je дала окуш ке своме усхићењ у. Како се ти предели зову и којој републици припадају њу je мало интересовало. Али сарадник листа je и ту хтео свој ш овинизам да испољи, онај исти ш овинизам који пребацује другим а. II.

У „П о л и ти ц и “ од 29. јула 1969. има један напис А. М иш ића под насловом „С ветски стручњ ак о нашем туризм у“ , где стоји да je „ш вајцарски н а уч н и к-со ц и о л о г проф . др П јер Ж акар“ дао своје мишљење о развијањ у туризм а у Југо сл а ви ји и своје приговоре одн. примедбе. Т о нас овде не интерсира, али у чланку даље стоји: ,,3а проф есора Ж акара Х ерцег-Н ови je је д н о од најлепш их тур и сти ч ки х места које je д о са д посетио, a пропутовао je читав свет. У овом град у има и зеленила, a и сам je не само туристичка, већ и у р б а н и сти ч ко -и с то р и јск а реткост." Ja за тога проф есоре никад нисам чуо, али то не значи да не постоји. С вакако je требало рећи где je проф есор. П исац je изоставио то да каже, као што je изоставио да наведе и своје „л и чн о “ име. T o je само дозвољ ено за људе велике да наведу иницијале свога крш теног имена. Тај М иш ић не изгледа то ли ко велик. Ja сам само утв р д и о како се означава тај ш вајцарски стручњ ак за туризам. У свом језику се пише Pierre Jaccard.

119

XII. НЕКИ СРПСКИ ПИСЦИ О КРАСОТАМА БОКЕ Навешћемо и некопи ко ср п с ки х писаца очараних Боком, писаца од угледа. He само да овде нису сви, већ нису можда ни најинтерсантнији. Ja д о њих не могу овде у и н о стра нств у тако лако доћи. Па ипак, оно што имам и што сам изабрао, пренећу и тиме олакш ати посао д ругим а који б уд у ову тему обрађивали. A она треба да се обделава и обрађује. Т о, истина, захтева наш локални патриотизам, али опш ти патриотизам je само скуп тих л окал них патриотизама. О вакви написи д о п р и н о се општем српском патриотизму. I. П очећем о прво са најближ им , дом аћим писцима, чије су мисли и -описи Боке сувиш е познати, али увек вредни понављања. Најбољ и књ иж евник Б оке Стјепан Митров Љ убиша, чији се подаци износе у следећој глави, казао je у свом о л ису Боке преш тампаваном безброј пута, лоред ув од них речи објављ ених овде као мото првој глави књиге, још и ово: „Б ока je мјесто здраво. . . Зрак je угод ан, воде живе из врела, a припек сунчани дава биљу особ и ти сок, за то су овдје воћке слатке мимо игдје. Ц вијеће цвати и мириш е зими на отвореној пољани; сни је гу није трага али нам ири влага јесенска и честе кише, осо би то у Котору, гдје се облаци, од св укуд зајмљени, сукобе и јалове у онај тијеснац као у корито. Вино je рум ено и реже; уље густо a таико; сир масан a смочан; месо о со б и то кусно. Храна je прим орцим а највиш е риба, a горш тацим а вариво и сочиво. О ви јед у обично хљеба рм етинова печена под сачем на цријепњ и, a они пш еничне покваснице. Горе и брегове огол и о je козји зуб и ископ ревачи, што узрочи љетну суш у и зимну поплавицу. М ислим да се сваке год ине посијеку дајбуд и шест ти сућа д убова у бадњаке. Да их се год ином то ли ко подњ иви, куд среће!. . .

Предраг В. Ковачевић, проф есор Више пом орске ш коле у Котору, сам Бокељ (отац му je из Горњ ег Грбља, потом ак једне чувене куће), писао je у збо рн ику „К отор и Б ока“ , издатом 1934 (61): „П о м о р с к и п о л о ж а ј Б оке К о то р с к е je и званре д ан. К онф игурац ија тла и распоред унутраш њ их залива створени су идеално, тако да je Бока једна од најбољ их пом орски х лука на свету. Б род ови највеће тонаж е и најдубљ ег газа могу сп о б о д н о

120

пловити до најкрајњ е тачке К о то р ско г Залива; a у време страш них зим ских олуја, кад je море на Јад рану најопасније, Которски Залив пруж а с и гур н о скл ониш те и одм ор. Ако узмемо у обзир гото во централан полож ај Боке К оторске у Средозем ном М ору, и брзе везе са свим лукама у Л еванту и П оненту, a осим тога и релативну о с ку д н о с т аграрних прозивода Боке, онд а je јасно да су Бокељи п р и р о д н о упућени на море. . .

Синђел Јеротеј Петковић, мој ујак из ђенови ћа, овако je описао полож ај и о ко л и н у манастира С авине (62): „Према улазу у б о к о ко то р ски заљев, на и стоку од вароши Херцегновога, диж е се у најром античнијем крају чаробне Боке Которске, у храстовој, л о вор овој и м аслиновој ш умици, из које стрш е м н о го б р о јни борови и ципреси, на дал еко чувени срп ско-пр а во сл авн и м анастир Савина. Када je човјек већ ко д манастира и када ш етајући се шумицом између ш имш ира и рузмарина, лим унова и наранача, олеандера и палми, опијен м ирисом разног ју ж н о г биља и цвијећа, изађе на Красно О соје и В л ад ичи ну Главицу, поглед му од једном обухвати јед и нствену панораму: под њим je питома мељинска д о л ин а са пространом луком; према њему луш тички брежуљ ци и О ш три Рт, иза којег се таласа сиње Ј ад ранско Море; на и стоку му je окићен м ногобројни м мањим увалама, ртовима, брежуљ цима и оточићим а, тиватски затон, над којим се диж е вјечити бокељ ски стражар, поносн и Ловћен, д ок на западу остају камените херцеговачке и конавоске планине са љ упким затоном Т опле и равном С уторином . П ризор заиста диван и величанствен, који - што рекао Љ убиш а - неком тајном силом плијени поглед. Без сумње, као што je Бока од војил а љ епотом од свих наш их п ри м о р ски х крајева, тако je и С авина наткрилила љепотом сва остапа мјеста у Боки. Ту je при род а показапа највећу своју вјеш тину „ка д je своје чуд есно дјел о на махове стварала.“ Уз то се овај крај нарочито одваја од д р уги х мјеста врло благом климом, те je као створен кол ико за опоравак и утјеху бол ни х и ж а лосн их, то л и ко и за разоно ду и уживањ е здравих и задовољ них. Ту ће добити над ахнућа и полета лјесници и ум јетници, a нема побож не хри ш ћанске душ е, које у овом управо земаљском рају не би узд и гл а свемогућем С творитељ у уз топлу молитву и срд ачну захвалу због тог величанственог дјела Њ е го в и х руку, у коме je оличена саврш ена љепота.

121

У манастиру cy три цркве и г оуз м анастирске ћелије мала и велика црква, a на брежуљ ку, мало повиш е м анастирских ћелија, црквица Св. Саве. С ело Савина, по којем у je м анастир и прозван, д об и л о je име по овој ста р и н ско ј црквици Св. Саве, за коју нар од н о предањ е каже, да ју je град и о Св. Сава. И велика и мала црква у м анастирском посвећене су успе н и ју Б о го р о д и ц е .“

двориш ту

Католички парох Прчања и каноник С то л н о г каптола к о то р ск о г дон Нико Луковић, који je ту ско р о ум ро и увек се исповедао као С рбин (рођен 1887.), писао je много о Боки и издао више књ ижица. А м ерикански С рбобран je о д н е куд лренео његов рад о Л епоти и значају Боке и одатпе (63) ми овде преносим о почетак: „Бока je чувена због св о ји х красота. Л овћен брдо, тај п оносн и симбол слободе, који се к небу диж е (1749 м.) као п о д н ож је „К рста славног, нелоби јеђеног и гд а “ , с једне стране, a ки тњ а ста п о л у о с т р в а В рм ац и Л у ш т и ц а са д р уге , заокруж авају Б о к о к о то р ск и залив и претварају га у језеро дивна чара. М оре се у д уб и л о за 20 миља у копно, чинећи два чаробна заљева, спојена тјеснацем Вериге, и м н огобројне драге и увале, заобилазећи пол уострва и острвца. Ту се просуло свако миље, што га уж и вају крајеви под благим јуж ним поднебљем. Унаоколо, уздуж мора, поређала се бијела села, варош ице и градићи, некад славни и богати, a данас обам рпи и сјетни, као да су им све галије на вијеке отпловиле у далеке, непознате стране. Све, што око себе гледамо, причињ а нам се као нека прича и пјесма. Као да се рука С вевиш њ ега Ум јетника при стварањ у свијета овђе д уж е зауставила! Јединствена љепота Боке К оторске састоји се у њезиној разноликости, каквом може д г се поноси ријетко који крај на свијету. Рисанска увала изгледа као сканд и навски Ф јо р д , Вериге као Босф ор, a обала од Верига до Е рцегновога не заостаје за Ф ра н ц уско м Ривијером, д о к которски заљев прави чудноват ко нтраст између гол их хрид и и провалија те зелених брежуљака и питом их обала. Уз храст, јелу и бор расте маслина, палма и наранча. Ha врховима брда снијег, a у прим орју цвату руже. С то га je Бока занимљива како за туристу, тако и за геолога, ботаничара и историчара. A за онога, који хоће да отпочине од град ске вреве и напора у њезиним чаробним затишјима, или да лијека траж и наруш еном здрављу, као да je нарочито створена. П р о сје ч н а је те м п е р а тур а у Боки у ја нуару и ф ебруару 10 изнад нуле. За ж естоке зиме год. 1928-29.

122

утвр д и л о се, да Бока К оторска има најблаж у клим у у Јуж н о ј Европи. О билује здравом, питком водом. Да не би ко пом ислио, да у заносу м јесног патриотизма, претјеравам, позивам се на путописц е разних народ ности и свјетске ауторитете у оцијењ ивањ у п р и р о д н и х љ епота Боке Которске, као што je Џексон, Пјер Лоти и ћезаре Канту. Сви се ови без разлике слажу у томе, да je Бока један од најљ епших и највеличанстве нијих крајева на свијету. За то je она миљеница пјесника и књ иж евника.“ Он, на ж алост, не рече где су то писали Џ ексон, Л оти и ћезаре Канту. Л оти ja сам нашао после м ного год и на и сва сам његова дела морао читати да пронађем шта je о Б оки рекао. За ове д руге нико не помаже да се о р и ги н а л н о цитирају. У више пута цитираној збирци Котор и Бока, издатој од Нове Европе у Загребу 1934, пише тада млади и рано умрли песник и проф есор К оторске гим назије Ф рано Алфиревић, о К отору (61, с. 28 ид.): „П о д стенама Л овћена и П естинграда, под хладном масом без зеленила, Котор, град у последњ ем заливу Боке Которске, краја бескрајно ти хо г и осамљ еног, испуњ а нас тескобом после заносних видика о твор ен о г мора пред Д убровником , после сунчане ж ивости валова пред Херцегновим , који je улаз и прозор овога о ко ва но г мора, што нас je својим завојима, тамнозеленим појасима сеновите, непом ичне воде довело тамо где сврш ава Д алмација и почињ е ледена Црна Гора. Над Котором вијугају д у го и ф ан тастично серпентине, и тај друм, усечен у б рд у великим напорима, извијен у стрм оглавим заокретима попут џи но вски х степеница, води нас у ванредно јасне, кристалне видике целог Б о к о то р ск о г Залива, који се као неки нови свет указује в изијонерски са Л овћена, непрекинутим ланцем брда, дугуљ астих облика, што изглед ају као пловећи бродови на огром ним плочама воде. Као неки девичански крај приказује се Бока К оторска са врлетних висова Ц рне Горе. Вожњ а од Котора д о Цетиња даје нам да у једном сату невероватног, д и в н о г успињ ањ а осетим о п р и д о д у тако близу и д уб о ко разиграну у нама, и тако свем оћну над нашим бићем као страш на голотињ а брда што нас гута све више д о к у путовањ у над вртоглавим понорим а лебдим о задивљ ени на рубу свега и ничега. Гром аде стења то л и ко су надвијене над Котором, да се чини као да ће се сад свалити на Град. Завучен у д ноЗ а л и ва , он je као освојен од камења, утопљ ен у њему. He можемо се отети 123

чудном ути ску да смо сти гл и на крај света, - тако нас брда затварају са свих страна; a никада нас то осећањ е готово иреалне од во је н о сти од света не обузима као за киш овитих дана, кад се као угљен зацрне небеса над Кривош ијама, сум орним горјем на североистоку. Т о су најкиш овитији предели у Европи. Та огром на маса под којом мирује море, уљено и тмасто, плаши нам поглед као да нас безизлазно затвара мрачном наслагом је д н о л и к и х облака, повлачи нас у себе као да нам се п р и б л иж ује нека непозната претеПа снага. С илно тм урна небеса путују према нама и осећам о се малени, као изгубљ ени п р е д м рким бедем ом ти х н е ч о в е ч н и х хоризоната. Цео Которски Залив постане одјед ном потпуно невидљ ив под завесом кише, нестане села, заселака, и кућа, што се аветно беласају уз ус ку обалу, и киша оловна иде шумећи као да море пада на земљу или да о д а св уд ж уборе чесме. Заиста, самоћа Боке К оторске враћа нас у прве дане света. Та ванредна лепота има у својим теш ким бојама и облицима брда, пуних н е п р о хо д н и х теснаца, јаруга, и искид аних пећина, нечега нељ удског, одвећ тврд ог. Као израстао из своје сиве позадине кућама збијеним уз само брдо, Котор нас испуњ а неким особитим осећањ ем старости, тупе см ирености, равнодуш ности према ж и в оту који ври у свету изван њ егових зидина, изван необ ичног ф јо рд а Боке Которске. О ко високих, ош трих рубова П естинграда круж е велики орлови. Сам оћа крша орловске боје осваја нас, - самоћа орловска. Као да смо стигл и у последњ у и најм рачнију д во рану јед н ог великог напуш теног дворца, испуњ ени само вековима улазећи на главна врата Котора. Ha обали, испред Града, досто јан стве н ред палма, и један парк, п о д и гн ут на води, упловио je у море као о д војен од голе позадине, пруж ајући ретка стабла као утеху и освежењ е очима зачуђеним пред љ удским насељем које се тако бизарно збило под голотом крша, на тако малом простору, да нас изненађује његово постојањ е. И папме нас чуде, и м н о го б р о јн и аутом обили п о р е ђ а н и на обали, и велики б родови у луци - све нас изненађује као неки весео контраст, као светла д и схарм он ија усредњ евековном изгледу јед н о га с та р и н ско г в о јничко г града са високим зидинама, овијеним бршљаном. Само лука даје неш то ж и во сти томе месту које пропада, и прекоокеански бродови, који га од времена на време походе, значе догађај у њ еговој празној свакодневн ости. Трђава Св. Ивана, грађена од Млечана, усађена у храпаве стене, д и ж ућ и се од је д н о г и д р у го г његова краја, у облику венца, у висини од неколико стотина метара као растући са 124

површ ине, даје му изванредно сл икови т изглед. Помишљамо на Толедо, и пред нама je средњ евековни утврђен пејзаж кад из равне, д уге луке погледам о ту тврђаву саграђену на јед ној оком итој стени што се о д во јил а од велике камене масе брда. М остови који се диж у, дебеле зидине боје крша у коме су саграђене, гвоздене капије које пониру у земљу, измењ ују се једна над друго м у завојитом пењању. Те зид ине су на врхунцу скупљене, једнолике, и чврсте као насип. Са њих je јед инствен поглед на оковано море, a посматрањ е позадине те тврђаве; пећине, рупе, чудне пукотин е сиве и бакрене боје, као слике д антеовских крајина. Ha тамним понорним водама почива Котор, и каткада, за великих киша, његови крајеви су поплављени. П реко зеленог, врло д у б о к о г јаза који потм уло шуми око кула што се д о њега диж у, на јуж н о ј страни, води у Град мост који се некад подизао теш ким ланцима и затварао улаз. Кроз та врата се пролази, под сводовим а старих млетачких војарна, у мрачне и уске улице, где се међу редовима поцрнелих кућа осећа запуш теност као у улицама Напуља или у париском Гету. . . . Котор je сум оран и заборављен као какав стари саркр о ф а г.“ У свом оп и су свога Х ерц ег-Н овог T o m o Крстов Поповић (71) наводи шта су све о њему д р уги лепо рекли да са своје стране дод а (стр. 138): „И збиља, нехотице ти зимус маме погл ед они м иловидни зелени џбунови, па маслина, ловорика, наранча, кедар, лим ун, палма и свеђер зеленилом о дјевено тло, по коме се гдје и гдје плави љубичица, гдје ти се душ а топи од милине, сркајући они прољ етни мио-м ирис, кад д р у гд је чељад сам иру од студени. A чемин, кадуља, русм арин, магиња, тетивика и злољ есина ту ти расту ка’ из воде; па и шећерна трстика и памук, које тек љубе врућији појас, овдјен пред ивно успјевају под ведрим небом. Ш и п ко ви н е пак има толико, да њоме плотове ограђују, дочим сок јој, те се ожимље из воћа јој, познат je као добар пијек против љетне живчане грознице; a унутраш њ а кора од шипка свети je опет лијек против „пантл и касте глисте“ . И зврсни су таксфер и пашњаци у Херцег Новоме и околини му, рашта je и на гласу колико телетина то ли ко и сир и младо масло херцегновско. Уз све ово заслуж ује, да ти споменем и ж ало топаљ ско, гдје je чисто милина љетос купати се на ситном пијеску a у бистрој м орској води, гдје ш ћадијаш е наслађивати се и рајити и владика Саватије Љ уб и б р а ти ћ - пош то оно пренесе владичанску сто л и ц у са С авине н а Т о п л у - по коме се и данас крш један у мору, баш ниже те његове резиденције коју je огњем спалио год. 1807 Ф ранцус, називље „владичин кам“ . . .

125

II. О вде смо прво навели Бокеље, јер смо почели са Љ убиш ом , a њих треба ипак издвојити, јер су с једне стране, можда више видели, с д руге стране могли су бити и пристрасни. С ад долазе срп ски писци ван Боке. Најбољи срп ски д ухо в н и говорни к, д о ц н и је прослављ ени владика о х р и д ски и ж ички Николај Велимировић, био je као млад студ енат почетком овог века гост м анастира Савине два месеца, пропутовао целу Б оку и после дао управо заносни дитирам б Боки, хим ну Боки чије делове овде преносим о. (64) Стр. 9. „Ц ело je П ром орје прекрасно, али у њему се ипак no лепоти, као и по политичком знечају осо б и то издваја и каоалем у царској круни блиста српска Бока. „О дивна Боко! С тидим се о теби у прози писати, јер се бојим пом рачити ону идеалну сл ику твоју, коју сам у душ и задржао. Ти убави перивоје свега С рпства, само си поезије достојан! Б ог je прем ного м удрости утрош ио, док je тебе створио. Он, Творац, кад je видео земљу овако д и в н о саздану, мора да je сп устио пољ убац на њу; ja сам уверен, да je он на тебе пао, јер ти си га н ајдостојни ја. В еличанствена и мила Боко! Небо je твоје увек плаво, увек јасно и чисто као душ а, као карактер твојих д и ч н их синова; ваздух je твој нежан и благ, као што je питом а и бпага нарав деце твоје. Јед и нствена земљо у свету! Заволео сам два пријатеља твоја: горда брда, која те закриљ ују о д сур ово сти времена; она се издиж у к небу, сву топлоту, сву светлост, сву м илост неба прикупе и на теби зауставе; она те грле и штите, да у те не продре ни један болесни зрак труле атм осф ере окуж ене лаж ном културом , која мори народ ср пски с д р уге стране њих; она одвраћају, дична Боко, погледе твојих синова о д развратне и ж алосне позорнице, коју ти гор д и титани посм атрају свакодневно другим лицем својим кад синови твоји у њих погледају, они као да им показују д р у го г пријатеља твога, који се пруж а у бескрај, надм ећући се с небом у плаветнилу, прозрачности и некад у мирноћи a некад у суровом гневу - показују на море, које у загрљају тв о ји х пре д и вн их вртова и перивоја - м ирно почива. Како je красан тај пријатељ твој! Ко ти на њему да не позавиди? Он те храни и хлади, он те блажи и милује, запљ ускује пугове твоје и несташ но се игра са гранама наранџи и лим унова. М ила земљо лим унова и наранџи! „В ид ео сам цело П рим орје од Ријеке д о Котора. О но je цело лепо и красно, али je Бока најлепш и и н ајкрасн ији део свега Приморја. Свет који из Европе на Јад р а н ско море долази,

126

зауставља се на првом месту, мислећи, да се даље не може лепшег места наћи, али Б оку je Б ог навлаш прикрио, од радозналаца, тај најубавији цвет од прим орја, јер je њу искљ учиво за С рбе одредио. „На част свој Европи Абација, ти си српска, дична и поносна Боко! „Ти се не гордиш извеш таченом лепотом , која je љ удским умом и љ удским рукама саздана, не гордиш се више'спратним замковима, које ће време у прах претворити, нити шареним стазама и парковима, не горд иш се приврем еним украсим а нити трош ним лепотама, за које су м илиони новаца утрош ени и безброј снага пош тених и си р о тн и х прим ораца саломљ ено као на д руги м местима, дивљ им по при ри род и; - не, твоја je го р д о ст у величини богаства, у обил атости царске раскош и, у елеганцији природе, чија je лепота у теби превазиш ла све остале лепоте на свету. „Сва je Бока лепа, сваки je кутић њен за дивљење, али јед но je место најлепш е, је д но je уточиш те најсветије, на једном е неголемом п р о сто р у усре д р е д и о je Творац Света све лепоте природне. Т о место, тај малу Едем јесте манастир Савина. „Један тур ски паша кад je руш ећи и лалећи српска села, ушао и у „ђ у р ђ е ве С туб ове“ , узвикнуо je престрављен: „О вде, je заиста Б о г!“ Ja сам и н ехотично поновио те речи видевши ово срп ско п рим ор ско светилиш те. А ко игде на овој греш ној земљи има д о сто јн а места за становиш те Бога, то je заиста ова света обитељ. „Не зна човек на чем свој погл ед да заустави и чему прво да се диви; да ли раскош ној о кол и ни из сред које се високо издиж е кубе м анастирско, на коме се златни крст, осветљен жарким прим ор ским сунцем, прелива у с ја ју и блиставости, да вам очи засени, да ли ум етничкој изради манастира, да ли богаству при р од е из окола, или б огаству украса и намештаја унутра; да ли оним зеленим дубравам а обраслим бором и ки п а р и со м или лепим в ртов им а л и м у н о в а и н а ран џи, ограђеним зеленилом бршљана a прош араним мирисним цвећем; не зна се одакле je лепш е све ово посм атрати; с мора или са лепе рудине манастирске, из далека или из близа, дањ у кад сунце позлати својим зрацима цео тај мали рај земаљски или ноћу, лри месечини, кад те тиш ина манастирска, лаки шапат шумски у околу, та ја нственост при род е и величанство мора утврђује у мишљењу, да над овим местом лебде херувим и и сераф ими, који силазе с неба, да се у ноћној тиш ини a у

127

од суств у радозналих људи, н аспа0ују ненадм аш ним лепотама природним спојеним са ум етнош ћу љ удском . „Ни један дан нисам п р опусти о, a да нисам дош ао овом светом месту, било да се надиш ем он о га бож енственога ваздуха или расхладим у најчистијем и најсвеж ијем зраку; да посм атрам горде но и сл об о д не планине Ц рне Горе, те вечите стражаре, који надкриљ ују ср п ску Б оку и над њом б уд н о лебде и хране je; да усхићен саврш енством при род не лепоте често понављам стихове песника владике: „О свевиш њ и Творче непостиж ни, „С твор ти слаби дела не прониче, „Само што се тобом усхићава!. . . Стр. 36: „О свануо je диван дан. Први зраци сунчеви помаљаху се иза бокељ ских брда и падаху у море, које се преливаш е као растопљ ено сребро. Све прим орске лепоте и драж и могу да постану обичне, али драж мора je увек нова и увек по д јед н ако привлачна. Већ д р уги je месец на измаку, како сам на њему, и опет ју тр о с као да га први пут у ж и воту гледам! О но je заносно. Њ е го ва блистава и глатака површ ина мами човека к себи. О дво јим се од прозора, кроз који сам посм атрао, сиђем из стана и дођом на обалу, где je стајао мој мали чунић, који сам узео под кирију, како сам дош ао на море. Седнем на њега и отиснем се подаље о д обале. Н авикао сам био то чинити свако јутро, д о к би моје собне колеге још спавали. „Како je д ивно посм атрати, како весла просецају овај глатки течни елеменат! Ипи je мож да још д и вни је нагнути се п р е ко барке и п о гл е д о м п р о н и ц а в а ти д у б и н у м о рску, посм атрати целу биљну и ж и в о ти њ ску вегетацију у утр оби овога колоса! Како je у њему богата ф лора и ф ауна на супрот крш ном и безж ивотном копну, које се уп о р е д о с морем протеже! „Ено Савине! У сред горе кипариса и маслине бели се манастир као лабуд. Ho данас je он у празничном руху: сав окићен. Није то једна, две, пет, десет, к о л и к о с е обично ко д нас и ставља у оваким приликама, него je п росто сав одевен у м ногобројне тр об о јне заставе, које се не дају пребројати. Ha звонику, и спод стреха, око олука, на,околном зиду, на капији, на дрвећу - јед ном речју, где год je било могућ но ту je пободена, прикована, утиснута, обеш ена тробојка. Није ово израз детињ ске сујете, него најбољег патриотизм а, који је је д и н с тв е н и ненадмаш ан ко д С рба Бокеља. He сам о ш то им je сваки откуцај срца српским духом прож ет, него они и д у тако далеко,

128

да и у ситницам а и сп оредни м стварима старају се, да опиче и изразе своје србинство. Тако на пр. они много полаж у на то, да им куПни намештај буде по стр о го српском обичају и у српском д у х у ; т е п и с и , з а с т о р и на п о с те љ а м а и с т о л о в и м а , послуж авници, чаше, шоље, брош еви, муш тикле, дугмета, - све je то или са ликом великана ср пскога народа: владалаца, војвода, песника и књ ижевника, пол и ти чких вођа ит.д. или бар у трима српским народним бојама. И у највећем располож ењ у мало ће кад Бокељ запевати какве стихове изљ убавне и нежне лирике, него махом оне са родољ убивом садрж ином и патриотском тенденцијом , као: „В есела je С р б а д и ја .. „Онам* онамо“ , „Д олине тутњ е", „Б ож е братим ства“ , и др. За њега музика има највиш е драж и, кад свира српске комаде; позориш те, кад даје срп ске представе. Овим се не може утвр д и ти ш овинизам или искљ учивост с р п с ко га народа у овоме крају, сличан ш овинизм у и те сн о гр уд о сти хрватској, него само будна и јако развијена национална свест, која се у том д у х у буди гаји и негује од малена, но која не чини човека кратковидим и скученим , но на против снаж и све д уховне спосо б н о сти и оплемењ ава и уздиж е д уш у човечју. „На п ослетку ни мало се не треба чудити, што je манастир тако окићен народним тробојкам а. М анастир Савина je центар ср п ско г наро д но г ж ивота у Боци, a опет Велика Гослођа само јед анп ут у го ди н и долази. Па баш ако у том кићењу има мало и сујете, па и пркоса, не чини ниш та!“ Н апуш тајући Б оку пађом П анонија, Н икола В елим ировић пише на стр. 62: „Б рзо одм иче „П а н о н и ја .“ Да м огу успори о бих јој ход, да што дуж е посматрам онај руж ични перивој, у коме сам летовао; из кога сам перивоја и ja иш чупао један од најм ири сни ји х цветова и пресадио у срце своје. Цвет тај зове се родољубље. „Б рзина брода једва ми даје маха, да једним погледом прелетим све красоте које крај мора остављам, којих сам се пуна два месеца, не, него једап минут само, наслађивао. Вечност би ми била кратка, да се науж ивам красота твојих, о лепа Боко! Збогом, бисере, међу земљама! Збогом и ти, поносна Савино, што се као лабуд белиш крај мора! П род уж и храбрити твоја верна чеда, тај најплем снитији род људи, да стрпљ иво с вером и надом истрају у чекањ у дана, ка ће се испунити наде С рбинове! П родуж и славити име Пресвете Богоматере, како би Она по великој м илости Својој ускорипа тај дан, дан опш те ср пске славе, с р п ско г У спенија."

129

Један од најбољ их ср п с ки х путописаца, можда од свих најбољи, Љ у б ом и р П. Ненадовић (1826-1895), издао je и о Боки своје утиске. (70). Ja их преносим из књиге Тома К. П оповића (71), који je учинио греш ку да их са екавш тине измени у ијекваш тину. J a остављам како je T omo П оповић те ставове пренео: „Не умијем казати која je поповина ко то р с ко г залијева љепша, или она д о Верига, или она од Верига д о Х е р ц е гН о в о га . О бје половине имају своје особине, кдје се надм ећу у љепоти. Кад прођете Вериге, чини вам са да сте изашли из неких тавних и ладних гуд ура на отворен свијет; познате одма праву јуж н у климу, и сунце, које сво ју то пло ту н и гд а не губи. К од К отора и Пераста видите небо као какво плаво језеро, преко кога сунце, као нека огњ ена галија за час пре^е; високи бријегови са свију страна сусре тн у ваше погледе. О д В ерига до Херцег-Н овога залијев je више отворен, више ведар и весео. Обале његове вјечито су цвијећем и зеленилом обасуте. Т у нема оног облачног неба и оних великих киша, које преко цијеле зиме Котору досађују; морски вјетар гони облаке к Л овћену и Д урм итору. П ред сами залазак сунца, у д руш тву са још неколико чамаца, стигнем о под Х ерцег-Н ови. Т о л и ко сам пута д ош ао и прош ао туда, али нигда ми није сва љ епота тога краја изашла пред очи као тога вечера. О д Херцегновога - гдје цвјетају помаранџе и лим унови, одакле и сп о д аф риканске палме гледате врхове сн и је ж н и х бријегова и пучину сињ ега мора, гдје чујете само свој језик и звона са манастира С авине не траж ите љепшега мјеста ни у једном славенском крају; нигд је га нећете наћи. У Х ерцег-Н овом е зими нема зиме: јуж ни, топли вјетар грије га; љети нема несносне жеге: р а з л а ђ е н и вјетар са отворен ога мора провијава га.“ С ад Н енадовић у великом одушевљ ењу Боком пева јој и песму, која се д о но си даље, у одељ ку XIII. О нда наставља у прози: „Ш те та je што наши људи, које љекари упуте да траже блаж ију климу, не долазе у Б оку К оторску и Х ерцег-Н ови; него иду и ту^а скупа места, гдје се, нарочито они, што не знају језика, од тешке самоће још већма разболе. Клима у ХерцегНовоме пријатнија je и љепша него у Ници. A што се ти ч е ж и в о та и друш тва, може се с л о б о д н о рећи, да сама она искреност са којом вас сваки пријатељ срета, најбоља je медицина за људе, којима je здравље поруш ено. Кад год д о ^е те у Херцег Нови, нијесте дош ли у туђу варош, чини вам се да сте дош ли својој кући, међ своје сроднике, познанике и пријатеље. При томе je

130

неисказана јевтиноћа; за седам ћесарских дуката на мјесец у првој го сти ни ци ручак, вечеру и квартир са послугом . С в а к и д р уги дан, кад параброд пролази, можете за некол и ко крајцара возити се шетњом до Котора и натраг. Тако лијеле променаде немају д руга прим орска мјеста." имате

Ja сам у календару П аландачића који излази у Чикагу за г. 1958. нашао један заносни чланак о Боки, писан од учитеља Душана ЖивковиПа. Н есум њ иво je тај напис пренет негде из домаће штампе и да je писан н ед уго иза П рвог светског рата. Писац je јамачно из С рбије и опчаран морем, нарочито српским морем. Ево у целини њ егов напис (65): „О д свих п р и р о д н и х творевина и украса у кр угу наше младе Југо сл о ве н ске државе, ни један се не може такм ичити са, до саврш енства уреш еним п ри род ни м лепотама Боке. Никада се човек не би осетио сентим енталним , никада не би пао под теретом досаде, никада не би кл о н уо под притиском н е р а сп ол ж ењ а , н и ка д не би о с е т и о чеж њ е за нечим саврш енијим у природ и, никада се не би крепио надама на уго д н и ји п р и р од н и покривач, него што je то кри ло топле, драге и миле Боке. Све je у њој до крајности израђено по законима природе. Ниш та лепше, чаробније, заносније, ром античније, красније, узвиш еније, примамљ ивије, угод ни је, саврш еније, убавније, узорније, бујније, светлије, блиставије, зрачније, сјајније и кр уни са ни је свим а даровим а п р и род е никада није у простор у ство р и по време. М орам о се д и вити томе врту вечитог зеленила. Заслуж на je ова баш та величина п р и р о д н о г стварања. О писати je до ситница, и испитати све њене драгоц јености, које у себи скрива, као музеј свих при р о д н и х блага - нем огуће je. Човечије око н и је у стањ у да прод ре д уб о ко у душ у њене праве величине. Она се никад не приказује у свој својој драж и. Она крије у себи читаву ризниц у неи спитаних блеска природе. У нутраш њ ост њена сјаји неком чуд отворном светлош ћу. И скра те светпости je од плама који вечито б укти и загрева њена топла надра, не од ајући севање оних варница, које обасјавају велику и бујну душ у природе. А ко време прикаже последњ е своје стварањ е, a природа о ткрије највећу своју д раго ц јен ост, онд а ће први блесак тога новога севања бити у китној „Н евести Јадрана." Њ ена варница ће заж ећи зубљу саврем еног препорода пр и р од н и х лепота. Бока je бисер п р и р о д н о г стварањ а. Она je вез којега je при р ода укр а си па најсветлијим и најсјајнијим шарама. Она je Пилим у коме je природ е уткала разноврсне и најблиставије боје. И најгрубљ е око мора осетити привлачну

131

моћ њене природе. И најсуровијем бићу она ће скренути пажњу. И најпакоснијем ср цу она ће улити чедности. Горком осећањ у и тузи ублаж иће бол М ржњ и без дим ензија она ће укротити страсти. П орочном и злобном ће оплем енити карактер. Узбуђеном и тр онутом даће трезвеност. У м орнога ће окрепити. Н агњ еченога ће освеж ити. Н ем ирном д уху даће спокојства. Развратника ће извести на прави пут. М рачњ аку ће осветлити стазу. Греш нику ће дати наде и утехе на морално оздрављење. Сети м ладости пруж иће неизмерно задовољ ство. Добрим намерама даће подстрека да остваре и увеличају своје замисли. Узвиш еним тежњама даће крепости, и снаге да уроди д осто јн им плодом врлина. И деалним истраж ивачим а биће пом оћница да о ткр и ју драгоцени бисер велике вредности.

Стваралачким духовним енергијама повеПава моћ стварања. с. И спитивачим а, крчи пут за улазак у царство боље б уд ућности . П роналазачима снаж и д ух и челичи карактер да увећају национална добра. П атриотизм у развија крила да узлети у зрачне пр осторе хум аног менталитета б уд ућ и х генерација. Завојевачима даје замаха да смело и без страха истрају на пољу ширења и напредовањ а н а род но г благостањ а. Ш ир иоц им а вере и морала буди д ух и јача над м оћност над неизмерним изливима љ удских пож ртвовањ а. — Све су то у стању, да у љ удским срцима и душама открију, развију и усаврш е природне лепоте, драж и и златна зрнца наше красне Боке — „Невесте Јадрана" — тога светога чувства природе. Мила Боко, звездани сјају, блистава позорнице природе и топло крило дичнога, и плавога Јадрана — грандиозне ли су твоје моћи.“ III. „Ц р н о го р ски " књ иж евник и отскора „академ ик“ Душан Костић много пута je писао о Б оки у својим „У спутним записим а". У једном објављеном у П олитици од 17. маја 1964 са поднасловом „Низ Б оку загледан", пише и ово: (66) „Н ије чудо што je Љ уб и ш и Бока била „чаровна“ и као неки „варош ић" - насеља су по њој попала као звјездана јата, као галебови уз обапу. Буде да се преливају једна у друго, и ви не знате кад; само вам д р ум ске ознаке на то укажу, ако успијете да их запазите. П реко воде се она гледају, вјечно и у ћутањ у, јед и но их б р од и ћ и и скеле повезују; и је д и н о се звонима старих цркава д озивају у којима je то ли ко сете. Него Бока није само •архаична, она je и од овога свијета: није само гиздава „невјеста Јадрана, прекривена небом к’о од плаве свиле“ , него и димом инд устр и јски м о к а ђ е н а . Р ом античност њена je овим људима, чини се, гото во беспослица: очи су им окренуте другом ,

132

неопходнијем , пречем; пред њом см о пуни екскламацијама највећма ми - који допетим о и пролетим о, и којима je она сваки пут чудесан ф еномен. Још je давно један п ортугал ски пјесник, срлавио Еборензе, зажелио да му ту кости почивају; д руги су походили Б оку уз ништа мању задивљ еност пред оним што им се у њој откривало: и кад су ;е знали, видјепи су да je нису познавали довољ но. Сама Бока, међутим, дала je овој земљи све д р у го само не пјеснике, или најмање пјеснике; али je инспирисала друге." Сачувао сам део јоеш је д н о г „У с п утн о г записа" Душана Костића, где даје податке о „маленом месту ђ е н о в и ћ у", одакле и ja вучем порекпо по „танкој крви“ (јер ми je мајка одатле ). П ош то овај чланак садрж и интересантне карактеристике Бокеље, жалећи се да они никад неПе признати своје UpiioropcKO порекло, то смо их навели у III одељку. О в д е са м о почетак о Н овској ривијери (76): „Х ерцеговска ривијера - то je читав низ насеља кроз која се пропази као кроз густе м едитеранске вртове. У почетку, она су бар донекле издвојена и сама, али од Кумбора па све до Каменара преливају се м еђусобно - надовезују, допуњ авају: и да није табле која на цести означи свако ново мјесто не би се знало гд је се завршава јед н о a гдје отпочињ е д руго. Нема између њих предаха од зеленила и кућа, као што га нема ни плава вода испред: па се чини да je то изванредно јед инствен сплет у коме je свако дао све што je могао и што je имао: море своју тајанствену неи сцр пн ост и ш ирину и немир, обала своју ш ароликост и склад. Ово су „варош ићи". како их Љ убиш а назва: и то je збиља тако. Јер прим орска села. она која се огледају у води, никад не п осјед ују у себи то л и ко ри скантности као она многа на копну: вјекови су им увијек додавали понеш то a цивилизације пристизале до њих преко воде и гледале их и мијењале их. Тако и овуда, овом начичканом Боком , у чијим су кућама сувенири и скул оц је но сти са свих тачака свијета заједно с а ж и в и м п р и ч а њ и м а о м н о го ч е м у в и ђ е н о м п о далеким земљама и пристаниш тим а. Први пут одлазим у је д но такво насеље, у ђеновић. . .

IV. У Политици од 4. априла 1976. писао je њен стални \ сарадник Бошко Пушоњић <> Боки. Наслов чланка гласи „Избраница лепоте.“ Тај je израз узет из неког написа, вероватно песме, Лазе Костића, познатог српског песника из Бачке (за кога, разуме се, Пушоњић и њему равни неПе никада 133

рећи да je српски песник одн, писац). Ту он пише мислећи на Боку: „Пошто je за Лазу Костића, „сама собом изабраница све лепоте и дивоте природне, као да je поникла из пољуба уклетог крша са морским валом.“ Признајем да први пут чујем за те изразе Лазе Костића и штета je што Бошко Пушоњић није навео где су речени и где објављени. Новински чланак иије иаучна студија, па ипак би био убедљивији кад би се бар наговестили извори туђих мисли. У Београдској Политици од 15. априла 1973. почиње Живојин Тодоровић своју репортажу о анкети листа у Котору под насловом „Ми у наш град' овим речима: „Песник Јован Дучић савет ује посетиоцима Боке которске: „Говорите овде тихо; свуда ксрача лепота сама..... “ Мада писац не наводи где je то Дучић „саветовао посетиоцима Боке“ , не сумњам у аутентичности ових речи. Са своје стране каже репортер, јгм ачно Србијанац: „Не постоји, ваљда, човек ноји се овде не би дивио природи која je на једном месту сјединипа све што je најлепше на целом европском континенту - норвишки ф јорд, ф ранцуску Азурну обалу, Босф ор и величанствену лепоту Ц р н о го рско г приморја.“

134

XIII. БОКА ОПЕВАНА У ПЕСМАМА ОДН. СТИХОВИМА Јасна je ствар да je таква лепота као што je претставља Бока Которска и у песмама опзвана. Од домаћих песника првенствено, a затим и од стр&них. Ja немам ни оне прве све, a камоли друге. Овде ће се изне'> и изрази одушевљења углавном домаћих песника, првенствено српских и неких хрватских. Многи су то изражавали читав im песмама, други опет кратким стиховима, обично у једној строфи. И уметнички се сасвим разпикују између себе. Док се нађе понека одлична песма, чак и прворазредних песника. већина je без велике уметничке вредности. Али ми не износимо антологију песништва о Боки, већ изразе заноса уобличене у стиховима. Кад би се Боки у земљи повсвећивала довољна пажња. могли би тамо издати једну скоро комплетну збирку песничког стваралаштва о Боки. Овде je то немогуће. Зато се морамо задовољити само парцијелним приказом песниш гвао Боки. У целини ил иу већим одломцима даћемо само песме које се одликују од других, које или потичу од прворазредних песника, или су саме врло лепе. Остале у изводима (где се сва „песма“ састоји само од неколико стихова, разуме се да ће се донети цела). Већи део песама je прештемпаван много пута, тако да није потребно навести извор, где св песма нашла (нпр. Шантиђева Бока, књаза Николе итд.). Где се наводе мање познати стихови, ту ће се изнети и њихов извор Ì.

Ha прво место ће се нззести, као што неговестисмо, најчувенија, најпознатија, a свакако и најлепша песма посвећена цела Боки, и под сзмим насловом „Б о ка “ једног од најбољих српских песника уопште, Мостраца и комшије бокељског Алексе ШантиПа. Сна je ушла у Антологију новије српске лирике од Богдана Поповића као једна од најбољих песама целе српске поезије. Управо, он je њу био унео у Антологију, најбољи и ненадм&шни одабир српске лирике, али je загребачка цензура била избацила само њу из целе збирке. Антологија je изашла 1911. у издању МатицеХрватскеи ja сам je сместа набавио каођакниж иех разреда гиманзије. Читаосам је први пут на л а ђ и од Задра до Котора, путујући на ферије. Одушевљен књигом имао саи само једну замерку Богдану Поповићу: што није унео и „Боку" од Шантића. После сам дознао, он je то, ако се не варам, сам саопштио у доцнијим издањима, да je цензура песму била забранила. 135

Она гласи (преносим по сећању): Мипа наша Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од ппаве свипе, Љепша си од своје приморкиње випе, И светпија си од њеног ђеодана. Никада се тебе нагпедао н е би' Ho да ми je једном да пос ^анем вапом Сињега ти мора и пред твојим жапом Да вјечито шумим и да пјезам теби. И да с тобом гпедам на твој Ловћен ппави, Па једнога дана кад се Господ јави, И орпови наши високо заброде И са твојих рука падну гвсжђа тврда, Да побједну химну спушам с твојих брда И да с тобом спавим дан спавне спободе. Моја сестра Драга Безић, која je својој студији о Боки и српским песницима прву строф у Шантићеву навела као m o t o , пише затим: „Горњу песму „Бока“ спевло je Алекса Ш антић, сунчајући се на херцегновском жалу. Њ егов поглед je обухватао одједном: зелене брежуљке (Злештаве од светлости, горди Ловћен, расцветане обале и ти;;о азурно море. Шантић je волео Боку. Често je посећивао и проводио свој годишњи одмор у Херцегновом. За тај град с / га везивале лепе и тужне успомене.“ Још један српски гласити литерат у прози и стиху, Љуба Ненадовић оставио je заноснз верзе о Херцегновом. Он се ограничио на Херцегнови дск je Ш антић из Херцегновог величао целу Боку: Нови чудно мјесто, пуно сзаког чара, Нови у свем свјету нема равна пара! Крај мора природа чудо у^инипа: Ш то најњепше могпа то je сатворипа. Куд год око бацим на певс, на десно, Све je намјештено дивно и чудесно. Неапоњ сам гпед о, о вечери бпеда! Ап оваког нигдје немадох погпеда. И чудим се сунцу како може заћи? Кад њепоте ове неће нигд/е наћи. И сам Њ егош je у бесмртном Горском Вијенцу посветио Новоме неколико стихова, и то у претпоследњем Копу Вијенца 136

137

(стихови 1210 до 1226). Т о с у ипак историјске реминисценцијеу којима се слави ослобођење Херцегновог од турског ропства у трајању од приближно два и по века. Само почетни стихови могли би овде да се пренесу: Нови граде, сједиш накрај мора И вапове бројиш низ пучину Како старац на камен сједећи Ш то набраја своје бројанице. Дивна санка што си онда снио: Мпечићи те морем подузеше, Ц рногорци гором опасаше . . . Један заносни дитирамб Боки писао je владар Црне Горе и Брда књаз Никола I (Петровић-Њ егош ). Ja сам знао све стихове напамет, јер сам их једном прочитао, као ђак, у чикашком „Српском Јединству“ . Уредник, мој најближи комшија, Иво Радов Паландачић писао je једном у том свом листу како je био на Цетињу и „приступио Господару.“ Описује о чему су разговарали. Књаз га одједном запита да ли je читао његове стихове о Боки. Он одговори да јесте и понови их пред Књазом, коме je то јако пријало. Том припиком објави ове стихове у листу. Ja сам их тада више пута прочитао, научио напамет и запамтио. Ипак сам хтео да нађем оригинал и проверим моје знање. Али утаман: Нигде у делима краља Николе нема те песме. Тражио сам од колега из Боке да je пронађу и препишу. Нико није то успео. Тада се пожалих проф. Влајку Влаховићу у Минхену како не могу добити оригиналте песме. Он ми објасни да то и није засебна песма већ одломак из велике поеме пјесник и вила. Сад више није био проблем те стихове пронаћи. Ту излаже Никола I целокупну српску историју у стиховима. Тако долази до Немање и његовог заузимања Котора: Он je повратио све што je српско било од Хрвата и других. „Бокељи му са Котором - сами под скут приступиш е.“ Онда долази опис Боке у две строфе, у некопико даљих опис Бокеља. Тоћем о изнети у следећм поглављу, a двестроф е о Боки гласе овако: „Без Боке je Српство било Ка’ невјеста без ђердана, Ипи момак без чепенке, И п ’ без коња од мегдана. 138

Ах дивна je српска Бока — Може Босф ор да засрами Ha свој земној површини Чиме она да се сравни? Јован Сундечић, секретар књаза Николе, пева песму, чији први стих гласи „Гиздава je Бока сваколика. . Шантићев колега, земљак и пријатељ, Јован Дучић, други корифеј српског песништва, написао je једну песму са насловом „Крај Мора“ , a поднасловом „Из Боке“ . To je сонет, где описује један млетачки споменик, на коме се деца играју. Он описује је д н у тиху мртву периоду ко тор ско г бивствовања, у којој се не говори ни о лепотама Боке или бар Котора, али песма потиче од кнеза-песника ДучиПа, лепа je као све његове песме (он није био у стању да напише р ђ а в у песму), a на крају садржи жал за прошлошћу, за српском прошлошћу. Она гласи у целини: Лав камени један из мпетачких дана Озбиљан и мрачан још на тргу седи, Ha обапи мора. Спуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно спеди. Стар и мапаксао, и са гривом седом, Он je тешке шапе зарио дубоко, Докпе мирно држ и у обзору бпедом Свој мраморни погпед и с гудено око. Дођу градска деца са весепим пњеском, Драже га, и јашу, и засипњу песком, И бију га својим пушнама од зова. Док он мирно гпеда на море, и чека, Да гапије старе види из дапека, Ш то одоше некад пре много векова. То су српске галије, јер су млетачке само један век пре те песме ишчезле. A српске „пре много векова“ (Дучић je то писао за време Аустрије.). II.

У највећем и најлапшем манастиру Боке Савини код Новога уведена je 1854. књига посетилаца, у којој су ови бележили своје импресије. Бошко Стрика у књизи „Далматинаки манастири" Загреб 1930 објавио je понеку од тих импресија (с. 236). И ми ћемо неке од њега пренети. 139

Прво од два католичка свештеника из близине Боке. Ф ранцисканац патер Иван Деспот писао je крајем прошлог века Дивни крају, Цвјетни гају, Пјеснииове маште рају, Прими спатки поздрав мој. Дум Андро Мурат, парох од Орашца код Дубровника, писао je: Српска Боко, чист српсии Босфоре, Српске душе свети разговоре, Ш то ти паже протусрпска срда Кад je вјера ко Ловћен ти-тврда. Песник Драгутин Илијћ, ро^ени брат Војислава Илијћа писао je т а к о ђ е крајем прошлог века: Зар би могпо сунце за вапима заћи A Савину српску поњубцем не таћи? Задужбино света из витешких дана Како ти je сада у времена тавна? 1920. Јован Козић студент медицине, писао je: Украј Боке у мирисном нрају, Гдје маспине, поморанџе цвате, Покрај мора у чудесном рају Ка Савани свраћај, српски брате. Доцнији прослављени српски патријарх Варнава Росић, писао je као „кандидат богсзсловља и свештеник српског посланства у Цариграду“ „Видео сам много манастира и дивних попожаја, апи пепше старине него што je манастир Савина и његова окопина, до данас не видех. Ту су још импровизирани стихови Алексе ШантиПа и проте Јована Сундечића, али се не односе на саму лепоту околине, па их нећемо репродуковати. III. Послератну поезију у земљи не пратим систематски. Ипак нисам запазио да су се појавиле неке песме о Боки. To je разумљиво из више разлога. Владајући у земљи привилегишу хрватско приморје и остале крајеве Далмације: гдегод могу они Боку прећуткују. С друге стране сам назив Бока je неканонски, он боде очи владајућим комунистима. Или се мооа казати 140

„Ц рногорско Приморје“ или ћутаји; Мени je до руку дошла свега једна песма Дејана Медаковића, Србина из Хрватске, рсфеног 1922. у Загребу, a сада професора Историје уметности у Београду. Он je написао песму под назовом Котор, која се налази у збирци „Каменови“ , издатој у Београду 1966. Та песма залужује да се прештампа како би се видвео контраст ранијих и садашњих српских песника: шта je интересовало оне a шта ове, чему су једни a чему други пажњу поклањали, како су ствари гледали онда и сад. Песма гласи: Ha дпану Покпоњени мртви град Камене спутње He узбуђују више живе У камен су претворени Сви знаци препознавања Туђим кораком газимо дапеке животе Камених предака Способних некада За исто, тихо умирање У пукотини сећања Смањују се њихове мале предности У почетку бејаше круг Примимо неотпорно ово откровење У кругу побуна нема Како не искусити животе зпих? Са старог стуба срама ко ће избрисати Све поруке За шетаче будућности. IV.

И хрватски песници су каткада опевали Боку; неки то чине и данас у емиграцији сматрајући je „хрватском.“ Тако постављају „пјесничке наслове“ поред изф абрикованих „повјесних“ и „народоносних.“ Често се цитира и народни песник Фра Андрија КачићМиошиП (1704-1760), који je инече у својим песмама опевао све српске владаре (и само њих), али je на једном месту казао за Боку да je „дика од Хрватах*. To je већ нови „наслов“ за Хрватство Боке. Познати хрватски историчар Иван Кукуљевић Сакциски je једном рекао за њега: „Бунца вриедни наш Качић“ , (Путне успомене, 1873, с.41), na je и то избунцао. Ми му опраштамо јер je иначе био искрен родољуб. 141

Али има и правих песама с д истинских хрватских песника који се без тенденција и без покушаја Kpafje диве Боки. Mef)y њима прво место заузима Рикард Каталинић-Јеретов, чијих неколико песама посвећених Боки или њеним деловима објављује публикација „Котор и Бока Которска“ изашла у Загребу 1934, прештампана из „Нове Европе“ у збирци „Наши градови на мору.“ (61). Рикард КаталиниП Јеретоз, познати хрватски песник из Истре (1869-1954), написао je песму под насловом „Б оки“ (поред песама појединим градовима Боке.) Песма Боки почиње овим строфама: Дивна Боко, модри санча, Ш то га випе просањапе У посмјеху ведрог дана; Боко, башто насмијана. . . . Поврх тебе суре горе Горке сузе проппакапе, Све од чежње за пепотом И за чаром твојим, Боко! Од суза се море створи, Око њега поникоше, Тиха cena, бијепи двори. . . . Друга му je једна песма посвећена „Котору“ (под тим насповом), и почиње овако: Которе, Которе, зачарани граде, Под Ловћеном гордим кријеш многе наде, Храниш пусте чежње, гојиш живе жење, И по ноћи сањаш гдје капије веље, Пуне сјајног сребра и сухога зпата, Пристају на твоја древна градска врата. Кад су ове песме спеване, ja не знам, али препостављам да су спеване после Ослобсфења. Зна се да je 1926. спевао песму „Прчању“ , чији почетни стихоаи гласе: Прчању, Прчању, гапебово крило, Ha одмору тамо испод китна брда, Пред тобом je стијена и сура и тврда, Још и камен голи и тимсрно бипо; И Доброта прича љепоте и миља, Преко мора тебе братски поздрав шиње. . . Све ове три песме je Каталинић-Јеретов спевао око 1926. и објавио први пут у „Јадранско| Стражи“ за ту годину. 142

V. О страних песника имам само две, без неких нарочитих песничких вредности, али су симптоматичне баш зато што долазе од странаца. Обадве су скорашње, док несумњиво има и ранијих које нам нису доступне. Овде су свега две: прва од једног Француза, друга од једне Американке. Прва je објављена у Политици од 27. октобра 1972 у рубрици „Да ли знате“ где се наводи како он приказује сву обалу од Истре до Боке. Ту стоји: У својој збирци песама Les Poesies de A. O. Barnabooth француски писаци песникВалери Ларбо (1881 -1957) приказује у поеми Europe далматинску обалу од Истре и Хрватске до Боке которске, a завршава описом Цетиња. Занимљив je опис Котора: „О, Которе, мапа кутијо, мапа тврђаво, која се даје О новој години детету (чак не фали Ни стражара зепенкастих војника на капији); Мала конструисана кутијо, апи сва испуњена Неким мирисом руже дош пим незнано откуда." Овај опис нашег Приморја има 59 стихова и Ларбо их je написао пош тоје пропутоваојадранску обалу године1903. Они до сада код нас нису били преведени. Американска песникиња Еми Гриф која живи у Балтимору и ту je издала неколико збирка песама, објавила je у једном листу тога града 1964. песму под насловом „Дуж Которског залива“ (67). Ту песму je пронашао, превео на српски и мени послао заједно са оригиналом, српски емигрантски писац и песник Мипе Вујиновић. Ево те песме у његовом преводу: Ти европски градићи сетни, Скромних окана, - што помно зјају, (Ко очи без кап’ка, погпедом грозним, Камених здања и стреха стрмих Скритих јесењим пишћем позним), Ha обапи Југоспавије бепе и сјају! A право изнад, горе се диже, Високи масив ппанине сетне, Чије се хпадне врпети суре 143

Урвају стрмо од горде мајке, Све до у ппаве обапе мооске, Као из пегенде и древне бајке! Пповећи уздуж запива тога, Свако сепце видик нам пружа: Торњева, цриава, упица бепих, Све једна од друге кривља и ужа. И д о к зуримо у њих помно, Све као да сновима тиња, Нас чак сумња прати и к/ша, Да пи je све то, заиста, Стварност и збиња!?

144

XIV. БОКЕЉ СКИ П Е С Н И Ц И О БОКИ (И И Н А ЧЕ ) I.

Речено je да Бока има свега, али нема песника.То јетврдио црногорски књ ижевник Д уш ан К остић у једном б роју „Политике“ пре недугог времена. Има ту истине, али не пуне. То, чини ми се, признаје и сам Костић. Мало je песника Бока дала и ниједан није био истакнут. Ho ипак има и њих. Нарочито их има у емиграцији, за коју Душан Костић не зна или неће да зна. То важи за новије време, гши то важи и за прошлост. Која разлика између Котора и Дубровника, који су иначе у много чему били ривали. Ево шта пише Ф рано Алфиревић, песник и професор Которске гимназије, који je, нажалост, веома млад умро: „Противно него у Дубровнику, који je плодно развио италијанске утицаје и створио важну литературу, у Котору и Боки поезија на народном језику уопште се није никада јавила: можда зато што je племство било већином задојено туђинским духом. Додуше, у XVI веку, Котор je имао неколико латинских песника, међу којима je најзначајнији Бернард Пима, покопан у једној которској цркви; он je опевао Котор у хексаметрима.“ (61).

Слаби су били и оскудни и ти латински одн. италијански писци, нарочито у присподоби са дубровачким и српским и латинским песницима. Ови су са одушевљењем опевали свој Дубровник. Котор није уосталом никад био толико свој и самосталан. Али не само да није било образованих и писмених песника у Котору или Перасту, већ није било ни народног песништва у Боки, оригиналног и трајне вредности. Можда неколико свадбених („женских“ ) песама које je Вук из Рисна добио, и то je скоро све. Чак и песме које опевају гесте Бокеља добио je Вук углавном из Црне Горе. Бокељи нису поетични, како по овоме изгледа, или бар нису били све до овог века. A у непосредној близини Боке, такорећи на њеним границама, ро^ена су два највећа српска песника: Њ егош и Дучић. Један с једне стране, с југа, извише Котора; други са друге стране, са севера, изнад Новог (Херцегновога). Њ има je Бока несумњиво улила нештс од свога духа, али сама није умела да изнедри велике поете. У непосредној близини Котора, управо директно изнад саме Боке, родио се и прве животне утиске усисао највећи и ненадмашни српски песник Петар II Петровић-Њ егош. Он je и 145

прве школе у Боки учио, он се Боком надахњивао, али није имао никаквог узора у песницнма бокешким. Ових, напресто, није ни било. Није ми пријатно да то утврдим, али je то тако. У Црној Гори je доцније и краљ Никола имао извесне веома лепе стихове, a и он je с Његуша одкале и Владика Раде и сваког дана je могао посматра ги Боку. Као што су Њ егуши дали најбољег и најмисаонијег српског песника класичног стила, тако je опет с друге стране Боке суседна Херцеговина дала два најбоља савремена српска лиричара: Јован Дучића и Алзксу Шантића. Онај први je из Требиња, опет скоро непосредне близине Боке. Сви они, и они у Црној Гори и они у Херцеговини нису имали ни такве дивоте завичаја ни такве везе са културо^ колико су имали Бокељи. Па су ипак те покрајине изнедриле велике песнике, a Бока скоро никакве бар до почетка овог Века. II.

Стихоклепаца je било, разуме се, увек, али правих песника, макар и мањег значаја, није бипо до овог века. Почетком овог века појави се један млад пзсник, који убрзо као метеор нестаде, и то баш нестаде што je писао песму о Боки. A он je био велика нада и понос бокешких Срба. Био je из општине и полуоотрва Луштице, брат бокешког првака и всфе дра Владимира Тројановића. Звао се Урош Тројановић и рођен je био негде почетком осамдесетих година прошлог века. Спевао je свега две песме и њих објавио исте године 1903. У дубровачком српском књижевном часопису „Срђ." Једна je под насловом „Рат за српски језик и правопис“ посвећена Бранку Радичевићу To je апотеоза српском језику, без неке веће литерарне вредности, али жив доказ како су бокешки Срби били свесрпски расположени. Друга je под насловом „Бокешка ноћ“ , такође пуна свесрпског и жалости што Бока није српска већ аустријска. Та je песма имала своју црну историју и већ због тога заслужује да не падне у заборав. Ja сам je годинама тражио и молио пријатеље у земљи да je препишу. После сам добио много примерака и овде желим да je објавим целу. Није превелика, a највећи део je посвећен одушеЕљењу Боком, њеним изгледом и њеним људима. Зато ћемо je пренети целу, a после ћемо пренети и нотицу о њој која je изашла у самом часопису кад je песника нестало. Јер због ње он je чамио извесно време у дубровачкој тамници заједно са уредником и штампаром 146

листа, где су сва тројица добила туберкулозу и умрла. Многи су писали лепше о боки, али нико са више жара и непосредности него Урош Тројановић. Ето, та његова песма у целини гласи овако: Бока спава у наручју мира, Сетни тапас њене груди дира; Нарав мртву, пуну тајног чара, Пој спавују тихо разговара. A на небу ситне звијезде д рхћу К’о да погпед врћу Сребреноме чепу бокешкога мора И зепених гора, Пуних цвијећа и мирисних трава, Винограда, боровић дубрава, Витих iena и нитних маспина, И дворова бијепих, Сурих развалина. Бока бдије у поноћно доба К’о невјеста ноИ прије венчања, Пуна наде и спатког уфања; Да мпадости убере цвијеће, Да живота сване јо ј проњеће. Ох, гпедај je Како je поносна Земља моја, гнијездо јунака, Копијевка мипа Кршнијех горштака, Морнара српскога Питомо станиште, Поморкиња випа Убаво рочиште!. — Никад љепша искра од љепоте He засину у генија гпави; Никад нарав у промени вјечној У њепше се рухо не обави, Него кад je створипа Свемоћна Ова чуда ноћна, Ово небо, ово море сиње У бујно растиње, Ове крши - поносито стијење, Ш то оживјет знаде Успомена спавних Ha хињаде! 147

У свечаном pyxy

Чека Бока. . . . Сад ће њено поппавити море Безброј пуних бокешких бродова, A сипно ће одјекнути горе Од покпика рођених синова. Та спасења химна К небу ће да хрпи, A стара ће мајка Сина да загрпи; Да му жива на аманет свети Преда и повјери Бокешке врпети. С Ловћена ће зора ружичнијех зрака О свијетпити боје српскога барјака, Ш тоно се поносно са врх брода вије Као да се оној зори дивној Мипо смије, У свечаном руху Бока чека .... . . — За час њено поппавише море Спомњена кормипа; Листом њене одјекнуше горе Плачем тужних випа. Ох, дабогда да сам c n a r’o У очају што ме свпада!— Ох, дабогда да оживи У мом срцу стара нада! Омладино, браћо мипа, Ти народа снаго прва, Сложно, снажно, сипно, српски, Да стрвемо гадног црва; Наметнице, гамад љуту, Да тријебимо д о истраге; Да к'о сунце чисто сине Лице Боке, мајке драге; Омпадино граби ж урно Прије него зора сине, Да што има обасјати: Борбу српске омпадине. Та, без труда и без борбе 148

Душа кпоне и млитави; Ж ив je умро, ко не зађе У живота бој крвави. Са том песмом добио сам и ову белешку о писцу, не знам откуда извађену, али мислим из истога часописа „Срђа.“ Она садржи низ података које треба знати и због којих je постала славна и песма и песник. Ту стоји: „Урош Тројановић српски песник који je од свих песника најмање дао, свега две песме и неколико књижевних приказа. Ho, судбина je хтела да његова прва песма „Бокешка ноћ“ изиђе на европски глас. Тако нешто није се још десило неком песнику. Али зато je млади песник ту своју прерану песничку славу морао да плати својим животом. Био je због те песме ухапшен у Бечу, где je студирао на универзитету, стражарно спроведен у Дубровник и оптужен за велеиздају, и он лично као песник, и А нтун Ф а б р иска оур е д н ик часописа „CPJ5“ , У коме je песма била објављена, и Антун Пасарић, управник Српске штампарије у Дубровнику, у којој je песма била одштампана. Последица тог њиховог страдања била je ускоро прерана смрт прво самог песника, a мало затим и смрт уредника Фабриса и штампара Пасарића. Тако падоше три племените српске жртве због једне невине и лепе почетничке песме. Песма „Бокешка ноћ“ у своје време je преведена на више е в р о п с к и х језика . М а кси м и л и ја н С а р д е л и ћ превео je Тројановићеву песму на немачки језик и тај превод je био прочитан у аустријском парламенту у Бечу, као и оригинал. Оригинал je био прочитан у далматинском сабору у Задру. Проф. Миле Павловић у Београду je песму превео на руски и француски језик, a Динко Сировица на италијански језик. Била je преведена и на чешки, пољски и енглески.“ Ili. У календарима „Бока“ и локалном листу под тим именом или именом „Глас Боке“ излазиле су изме^У ратова, a и пре Првог светског рата, поједине песме о Боки. Ниједна се није прославила нити ja њих знам. Ту скоро су само изнети неки стихови настојатеља манастира Бање код Риснаархимандрита Дионисија МиковиПа, који je родом из спољне „Боке“ , са отвореног мора, из Паштровића. МиковиП није био школован клирик, али je много писао. О његовом животу и раду je писао ту скоро на више места мој најужи земљак прота Baco ИвошевиП, проф. Богословије у Сремским Карловцима. Са једног од тих места преносим стихове из песме „Мајка Бока“ где се жали што je напуштају роОени синови и потуцају ce по 149

свету, где ништа бољег не могу наћи. То су ови стихови (68). Апи ко оставња без јада и сипе дом овину драгу, њв крајеве миле, покоњења за њим уздисати неће н и т’ му китит’ гроба дом ородно цв'јеће. Па куд да се крећем из твојега крила кад под љепшим небом нигдје стиће нећу. што да тражим зиму, дом овино мипа. према твоме дивнсм мирисном прољећу. Здраво, омладино, њуби мајку Боку ко зјеницу зрачну у здравоме оку. IV. Емиграната који су певали Боки, a сами су Бокељи, има неколико. Два су ме!)у њима високо образована лица, доктори страних универзитета, који су у самој Боки мало живели. Оба су из Новске Крајине („државе Херцег Новога“ ). У једном шапирографираном часопису који je дуго година излазио у Јужној Африци (Јсханесбург) написала je Драга Безић, која тамо живи као избеглица већ 28 година, један леп приказ под насловом „Бока и српски песници“ (број 85, год. XVI ). Ту je изнела шта су и Бокељи и други певали о Боки. Том приликом je навела неке емигрантске песнике, од којих ћемо извесне стихове овде пренети. Др Душан Л. Петковић, из ђеновића, који сад живи у Аргентини, посветио je неколико својих песама Боки. Тако песму Поноћ у пампи и Ha Боки од Рианкула. Обадве описују пејсаже Аргентине, који га потсећају на Боку. Прва има осам строфа, од којих две (друга и трећа) овако гласе: Уз задње дрхтаје очађапе пампе И д о к вјечне кише бију окна тмурна, У поноћно доба , усред пусте пампе Искрсне преда ме бокељска ноћ бурна. У њој дом мој уирај узвитпапог мора, Запњускиван валом вјечнога Јадрана; Дон га вјетар бије у поднож ју гора, Одољева, давно, псд бјесом оркана; Из друге je Драга Безић пренела ову строф у од више њих: Визија, к ’о ватра давних, срећних дана К ’о срећа највећа зз коју сам знао, Једна друга Бока сунцем осмијана, Мој дивни завичај, нрај који ме дао. 150

Али једна песма које je директно цела посвећена Боки под насловом „Завичају“ заслужује да се пренесе цела: Завичају крај ппавог Јадрана, Ja те никад заборавит’ нећу У теби сам угпедас дана И упозн'о срећу и песрећу У теби сам чуо првз вапе, Када зими сред кише и буре Ударају о Твоје обапе Ломећи се о хридине суре. У теби сам за зв’језданих ноћи У тишини к ’о сред Бож јег храма, Осетио вепичанство моћи Бајног чара ппавогз Јадрана. У теби сам чекао цик зоре, И рађање сунчанога дана Да осване успед зепен горе, Моја Бока зпатом обасјана. Миспи моје од Тебз одгањам Кад сам будан, a да не попудим, Апи кроз сан, када Тебе сањам, Мопим Бога да ce rte пробудим. Завичају крај ппавог Јадрана, Ти си за ме значио сву срећу Сваке ноћи и свакога дана Ж апим што Те никад видјет' нећу. Др Душан Петковић je издао и збирку песама у изгнанству, али су ове канда ван збирке. Други емигрантски песник из Боке, ужи земљак Душана Петковића, из Бијеле, т а к о ђ е Новска крајина као и ђеновићи, правник и дипломат др Ш пиро Желалић (Петковић je историчар) исто тако je издао једну збирку песама, коју ja нисам имао. Драга Безић преноси ову његову строф у из песма „Херцегновске искрице“ : Нови граде, мапо мјесто, мипо си ми изнад свега, Из тебе сам гпе д ’о Ловћен, покривеног круном снијега Дивну Боку са обапом, његотама земног раја, И крајеве омиљене прекрасног ми завичаја. Она т а к с ф е наводи ова два стиха из песме „Б оки“ неког Ј. Митровића, за кога не знам ни ко je ни одакле je (чак му ни цело има не знам). Ово су та два стиха: 151

Од тих суза распрштених створипа се Бока, Од тих сиза што падоше са Л овћенског ока. Бивши активние официр краљевске југословенске војске Гојко Т. Павловић, родом са Убала код Кривошија, сад у граду Бил (Бијен) у Ш вајцарској, у моменту носталгије написаојеову строф у под насловом „Српска Бока“ : Кад би знапе из обпака випе, Копико си гиздава и пепа, За увек би пака крипа свипе И с поносом дворкињ е ти бипе. V. Сад ћу да додам једну песму једног такорећи прирођеног Бокеља. To je Бранислав П урчиновић, ранији активни (интендантски) официр Краљевске југословенске војске, који je служио у Боки и ту се оженио. После заробљеништва није се хтео вратити у земљу и одавно живи у Милвоки, Мичиган, САД. Пише много песама na je издао и неколико збирка. У једној од тих песама изражава своју неутољиву носталгију за Боком и за својом драгом, које заборавити не може. Песма носи наслов Бока Которска, објављена je у Канадском Србобрану од 20 јуна 1960 (Видовдански број) и гласи у целини: Лепотице српска, мезимче Јадрана, Деветнаест пета стапно за те питам. He чух песме њубе са њених усана, Ш то певаше нежно, уз гитаре ритам. Прохујаше дани као морска пена. И са њима исто моја мпадост чедна. He знам шта бих дао, копика je цена, Да ме помипује њена рука једна. Апи, то je сада визија у ноћи, Када спомљен чекам у дапеком свету Када миспим о њој, тихо у самоћи, О најпепшој ружи, о мирисном цвету. О прекрасна Боко, божанствени рају, Ш то ти само рађаш пепотице жене, Ш то су к'о богиње у пуноме сјају, Ш то вечито вопе, и што њубав цене. Најпепша си Боко на земњином шару. Од Херцегновога редом д о Котора. Признање сам дав'о Творцу Неимару. Спушајући шуме ваповских мотора.

У теби сам наш о круну свог живота.

и воњену ж ену покрај твоје пуке. Дође ратни вихор, она je отета, A ja скршен стојим и подносим муке.

153

ТРЕћЕ ПОГЛАВЉ Е: БОКЕЉ И И Њ ИХОВЕ ОСОБИНЕ Копијевка то je спавна И јунака и радиша: Љ удсноћу им не би наша’ Да би цио св'јет обиша’. Н И К О Л А I. ПЕТРОВИћ-Њ ЕГОШ

(Из Песника и випе) Горње стихове je спевао тада књаз црногорски Никола I. говорећи о Боки, после две строфе већ цитиранеу одељку XII у поеми Песник и Вила. И осталих пет строфа односе се на Бокеље, али још више на Бокељјке. Он признаје Бокељима и јунаштво и радиност, a ш тосетичељ удскотеони немају премца на свету. Заносне су те речи круноносног бокешког комшије и пријатеља на којима су му сни вечно захвални. Оне лепо пристају да уведу читаоце у збир сличних похвала других писаца, страних и српских. Све ћемо навести шта смо нашли од странаца. Српских би се још могло наћи тушта и тма, али то изношење би личило на самохвалисање (друго je кад се говори о физичким лепотама Боке!), па смо je органичили доклегод je било могуће. Намеравали смо посебно изнети мишљења о Бокељима уопште, a затим о Бокељима појединих предела (општина), али то није могло увек успети, a да се не разбија текст и делови учине слабо схватљиви. Овде ћемо почети са француским писцима, јер први податак до кога сам наишао и прва књига која о томе говори на француском су језику. Па и писацасам наш аоту приличан број, не много мањи него на другим језицима. Ово поглавље биће, свакако, знатно краће него друго. Више je лица писало о Боки него о Бокељима, више их се заносило Боком него њеним становницима. Али je било и ових доста, као што ће показати следећи редови. Уопште се о становницима појединих светских области говори све мање. Прво зато, што je скоро све речено и то у време њихове етничке (етнолошке) чистође. Сад се народ све више меша и етнолошки чистих предела све je мање. Раније су описивани становници појединих предела које скоро нико није познавао. Данас таквих предела има само још ван Европе и ту све мање. Развој саобраћајних средстава (пађа, сад авиона, железница, аута итс.) открио je свет милионима људи, и то оне 154

делове које су раније успели да посете само појединци, па су то описивали као куриозум. У последње време (иза Другог светског рата) настао je тзв. масовни туризам (раније су само привилегисани и богати могли да путују) и људи виде својим очима оно што писци хоће да претставе. Могло би се приметити: то важи и за пределе, a не само њихове становнике, чак првенствено за пределе. To je тачно, само што код извесних предела, чија се лепота описује, увек наилазе други изрази дивљења. И ти предели се не мењају као што се мењају њихови житељи До овога века Бокељи су показивали особен морал, сасвим своје обичаје у духовно настројство. Деценијама и вековима промене су биле минималне или никакве. A ти њихови обичаји и м'орални принципи толико су одударали од оних на које су писци били навикли да су их са чудом посматрали и са дивљењем описивали. He само да je Бока етнолошки била засебна целина, већ и поједине њене области (општине, крајине итсл.) биле су особене. Добро je да je то бар једном утврђено и описано. То има и с т о р и с к у в р е д н о ст, П осле се то н ије м огло исконстурисати. Док физичке особине Боке остају увек исте и он*о што није речено раније, може да се каже доцније. Ero, зато описа Бокеља биће мање, али ће нам они бити драгоценији. И више je заслужило њих скупити него оне о Боки као територију.

155

XV. БОКЕЉ И ПО ОПИСУ ФРАНЦУСКИХ ПИСАЦА I Прве штампане податке уопште и о Боки и о Бокељима имам у једном француском спису из 1818, али писаном равно године 1800. To je био један Меморандум Андријана Дипреа који је у целини објављен у„Аналима путовања“ 1\/том,свакоко опет почетком прошлог века, за француске управе Annales de Voyages, IV. Канда je био наручен од паришке владе. Ja њега немам, али имам оригиналан извод самога Дипреа (1), који сам добио фотокопиран из Националне библиотеке у Паризу. Ту има доста података о Бокељима, који су на писца несумњиво извршили јак утисак! Ha страни 2 пише Дипре: :,Нација, ваљана и необуздана, одала се пре пола века трговини и пловидби. Тако се данас може сматрати као цивилизован онај део народа који станује наобалама; али Которани наб рдим аочувалису сељачкедивље обичаје својих предака. Они указују на поступке Црногораца и Арбанаса. Са изузетком неколико католичких породица, становници следе грчку цркву. . . То се не односи на целу Боку већ на њена брда. Каже да говоре „илирски“ , „али у варошима италијански језик je у општој употреби.“ „Которани су јаки, кршни, лепа с тр у к а .. „Нација има све физичке и моралне квалитете који ће их моћи у кратко време ставити на ниво најдистингвиниранијих народа Европе. Јунаштво и телесна снага становника су стално упражњавани у цивилним несугласицама и у вачним ратовима против својих суседа. Ова наследна енергија допринела je без сумње чудном напретку који je већи део ове нације учинио у трговини и поморству. Нема ни 50 година како су Словени били познати само по немирном карактеру и варварском јунаштву. A данас обилазе све луке Средоземља. Њ ихова активност, њихова интелигенција и њихова храброст чине да сеони одликују међу трговцима и да им се поверава транспорт робе. . . „За њих je била оскудица доброчинство, јер су морали тражити свој спас у једном елементу бурном и перфидном (мисли на море, ЛМК), a ту су нашли обазривост, мир, своју срећу и све користи усавршене цивилизације. . . „Војничке врлине ових људи допринели су више него што би се веровало депопулацији провинције. Ми ћемо после одати пошту њиховој снази, њиховој физичкој лепоти, њиховом јунаштву и њиховој драгоценој умерености која се може сматрати као прва врлина. . 156

Каже да су и због накнаде и због славе Которани често служили у пуковима и на лађама руским. Пешаци су становници Новога, Грбља и будванског дистрикта. Територије Доброте, Прчања, Столива, Кумбора и Рисна лиф ерују највећи део помораца. Каже колико су ваљали' Млечићима. При крају XVIII века, било je 3500 људи у трговачкој морнарици. Стр. 5: „Није чудо да се Словен, горд, ваљан, цењен од својих старешина увек одликовао духом недисциплинованости и слободом која се тешко могла кротити. Овај карактер, који je слабост млетачке владе препустила њему самоме (Бокељу), навикао га je на дугу анархију, на све ексцесе независности__ “ И сад писац верује да ће француска впадавина све то поправити. У својим књигама сам на много места цитирао Ами Буе-а, који je заиста са својим описом Европске Турске из 1840. дао неисцрпну ризницу података о тадашњим односима и стањима на Балкану. Ha једном месту каже (2. с. 63): „Босанци сматрају своје сународнике у Херцеговини да имају више спољне финоће, да се боље умеју улагивати и задобивати милост једном речју да имају виш еживости д у х а ... Али Бокељи илити становници Боке Которске, и Црногорци, имају, како кажу, овај дар развијен у још вишем степену. . . .“ II.

Прелазимо на другу половину XIX века, опет с књигом из њеног зачетка. Велики француски путописац и полихистор Ксавије Мармије у својој књизи „Писма са Јадрана и Црне Горе“ , изашлој у две свеске половином прошлог века (3), посветио je један одељак II свеске Боки Которској. Изнелисмо шта je рекао о њеним лепотама. Сад мало о становницима. Ha страни 97 каже Мармије, пошто je описао поједине градове и насеља: „Становници ових насеља, који се обележавају општим именом Бокези, претстављају за путника интересантан субјект посматрања, због њиховог посебног карактера, због разноликости њихових обичаја и због њиховог лика.“ Истиче њихову консервативност, слецијално у одевању. „Они имају, као и Турци, пасију за оружјем, хвале се ко има боље и скупље. Они га стално носе за појасом. . (држе у кућама колекције итд). „Али ова љубав према оруж ју није за Бокеза ни најмање пуста фантазија. Они се сећају старих напада Турака, a осећају и опасност којој су стално изложени 157

ратничком природом њених суседа. . . (Писац на више места износи анимозност и страх Доброћана и осталих Бокеза од Црногораца: стр. 102, 117, 135 и друге.). „По пореклу, сви Словени, они се најпре деле на две верске заједнице, грчку и католичку заједницу, које су једна према другој обузететаквим духом неповерења да сеу насељима грка ниједна католичка породица не може настанити, a католичке куће неће да имају ни једну служавку грчку. Грчказаједница је у срезу многобројнија.“ Стр. 120: „О круг (дистрикт) чији je главни град Котор обухвата око 36,000 душа, од којих две трећине припадају грчкој вери.“ Мало подаље X. Мармије описује једну свадбу у Котору (I II, с.122). Млада je из Рисна, грчког обреда. Она je „сасвим млада, врло лепа,. . . Која je то величанствена млада, упитах, излазећи из цркве једног грађанина Котора -То je, одговори ми он.обична сељачка девојка, a њен муж je обичан занатлија: она ће сутра поново обући своју вунену хаљину и однети на пијацу живину и вреће са поврећем.“ Краљица једнога дана, робиња после, данас круна на глави, хаљина од свиле и баршуна као у оријенталне принцезе, златне огрлице, као да држи у рукама чаробну светиљку, a сутрадан буђењ е из тренутног сна, сутрадан бриге напорног живота, сутрадан терет бола. О кћери Рисна, колико има људских судбина чији си ти, a да и не знаш, краткотрајни и живи лик!“ III. Из седмог деценија прошлог века немамо ниједан податак. Ha крају тог деценија био je чувени Први кривошијски устанак. Французе није много импресионирао (за разлику од Немаца) и они га спомињу узгред тек у следећој деценији. Француз Г. Ф рилеј, официр Легије части.у заједници са српским капетаном Ј. Влаховићем, у књизи „Садашња Црна Гора“ , посветио je XVII главу „О пису устанка Боке Которске у г. 1869“ , али je то углавном превод књиге једног анонимног чешког патриоте, коју je превао на српски Стојан Новаковић (4). У њему стоји: „Све физичке и моралне особине које смо испитали код Црногораца, налазимо их напослетку и код Бокеља. Њ ихов продиран поглед, њихов слух крајње финоће, њихов отмени и господски изглед, све то код њих одаје високу идеју једног сличног противника. Они су умели, својом храброшћу и својом 158

интелигенцијом, да осујете гактику искусних генерала, и, још више, да парализују једном врстом судбоносног застрашивања храброст аустријских војника тако чврстих и тако одлучних према регуларним војскама." Ш арл Ириарт, који je овде више пута цитиран, дао je ове карактеристике Бокеља описујући Далмацију 1874. године (5, 311): „Бокези, или становници Боке сматрају се у целој Далмацији као посебни типови; у Задру Вам показују у једној гомили неку индивидуу (појединца) за кога кажу, то je Бокез', јер сви они имају нарочиту ф изиогномију и посебна својства. Њ има je успело д а у своме крају, лишеном плоднеземље, и који није ништа друго него ивица и обала (кеу) на поднож ју брда, направе један од најбогатијих предела Далмације. И то све њиховом вредноћом, њ иховим смислом за навигацију (пповидбу) и измену (робе), њиховим духом штедље. Сви су Словени, чак и они са обале. To je значајно да се забележи, јер довде сва обала Истре и Далмације je италијанска. Али ови доле, затворени у Бокама, нису то ни на који начин, иако су и они били подложни законима Млетака. . Каже даље да не зна колико их има, али су верски подељени, на оне који су закона грчког и закона римског, да настави: „Треба искрено рећи да су ова лепа насеља била позорница окрутне анимозности између ове две заједнице, и време још није помирило те несугласице. Природно je да су груписани према вери и једна католичка породица ће тешко живети у грчком крај у. . . Каже да су православни попови јако примитивни, a католички фратри су школовани у Аустрији и Италији и „готово сви говоре италијански и српски.“ Тако он зове језик Бокеља: само „српски.“ „Бокез je рсфени поморац то му je вокација (склоност, позив). Он je срчан, склон на подвиге, врло снажан по конституцији. Сама paca je нарочито лепа: la race meme est particulierm ent belle. „Њ егов извор, то je трговина морем. . ради и предузима на мору.

Онда каже шта све

„Море je поље части за Бокеља“ , али такође и узрок пропасти. „ВраћајуПи се у Боку, он иде право под очински кров, улепшава или изграђује ново пребивалиште и, ако je могуће, додаје му мало земље, али je гемља тако ограничена, да они највише имају по две или п он е к/ маслину. Они (Бокези) немају таштину ни најмање, они не покушавају да брилирају и да истичу свој успех пред очима суседа; они су само по себи 159

очврснули, конц ентри сани и смишљ ени, они ж иве за себе. . . Говори о нош њи Бокеља и у тв рђује да оба „о бреда (грчки и рим ски) имају сасвим п р и ро д но, различите костим е“ , али ни то није доста: „свако место има св оју нош њ у и тр ад иц ија се чува“ до крајности. О нда о п и сује те ношње, и муш караца и жена. Т о за нас није занимљ иво, бар данас не, кад су те нош ње отпале. П осебно се бави К ривош ијаним а, јер je то писао свега четири или пет го д и на после њ и ховог сл авно г устанка. За њих каже: „И К ривош ијани су Бокези, али они ж иве у брдима, и сл ед ствено немају обичаје и с кл о н о сти као они који су на обали. . . За Кривош ијане каже да „им ају изглед, нош њ у, обичаје као Ц рногорци, a та кође и ратнички жар и љубав за б о ј.“

IV. У деветом д ец е н ију п ро ш лог века појавила су се опет два од л ична ф р а нцуска писца која се п о д р о б н о баве Боком и њеним становниш твом . П рви се такође осврће на Први К ривош ијш ки устанак. Ево та два писца: Ф р а н ц уски публ и ци ста Ј. Деникер пише у познатом часопису „П р и р о д а “ 1882, за време Д р уго г кр и в о ш и јско г устанка (6), н акнад но ово о првом: „Ja рекох да Кривош ије признају н о м и н а л н о а у с тр и јс к у власт. Кад je 1869. царска влада хтела да уведе порезе и покупи рекруте, под и ж е се буна која je А у с тр и ју м ного стајала. Да не причам о о свим потресним перипетијам а ове б орбе некол и ко сто ти н а људи против више пукова, довољ но je рећи да у самој је д н о ј бици у М аинама две а устр ијске чете беху до последњ ег човека утамањене. За цело време борбе К ривош ије не изгубиш е него 11 м ртвих и 74 рањена. К ом андант а ус тр и јс к и х снага, увидевш и у току времена да би требало ж ртвова ги читаве пукове ста рих војника да би се п р и н уд и л и К ривош ије да д ају неку д есетину рекрута, реш ио je да скл опи мир са устаницим а. Овај мир je потписан у Кнезлазу, и Кривош ије п р о д уж иш е да не плаћају порез нити да д а ју војнике у армију. . . .“ Ј. Деникер, у истој студ и ји о К ривош ијам а (6) објављ еној поводом њ иховог Д р уго г уста нка каже још и ово: „Сем Кривош ијана, главно ста новни ш тво о круга Котор je састављ ено као и у осталом дел у Д алм ације о д д ал м атинских Словена. И талијани, или поиталијанчени Славени, налазе се само у варошима. „С ловени ове области се м ного разл и кују од осталих

160

Дамлатинаца, М орлака, к о ј и на ;тањ у)у о круге Задра и С плита, као и од Д убровчана. М о р л а ц г су струка мањег, четвртастог лица, спљ ош теног носа. међу њима се почеш ће налазе плави људи са светлим очима; уо п ш тз je њ ихов тип посве груб. Тип Бокеља je сасвим д р укчи ји: то су љ уди лепа струка, мрки, тамних очију. Л ице им je издуж ено, н о су сп р а в а н или орл овски, обрве д уге и спојене. О ни су fjpno грациозни у покретим а, и много више се п р и б л и ж ују сл свенско м ти пу који се налази у Х ерцеговини и Ц рној Гори, имбјући извенсе црте сл ично сти и са А рбан асим а-М ирод итим а, снојим суседим а.“ Ф ра нц уски писац non Р. Борон, бивш и проф есор Реторике и Ф ил осо ф ије , издао je 1888 годи не књ игу под насловом „И лирске обале“ , a са под насповм И стрија, Далмација, Црна Гора. Т о су такође ути сци са њ е .о во г путовањ а по д есној обали Јадрана. Књига je пуна лепих, и често проверених запажања. Има, разуме се, доста података о Б оки која смо већ изнели у другом поглављ у ове књиге. О Бокељ има пише такође. Тако на страни 340 и даље: (7) „Бокељи су сви С ловени Они имају један својствени карактер; разликују се од остали х Д алм атинаца на трговим а Д убровника и Задра. Њ и хо в см исао за штедњу, њихова делатност и њ ихова наклоносл ка м ореполовству, ом огућила им je да од зи ра тн о г земљишта којим располаж у на п о д н о ж ју стена, створе један од н а јб о га ти јих срезова у тој покрајини. Њ и хо в ж и в о т није без о п а сн о сги , јер имају за суседе ратнике Црне Горе. . . „О п асн ост која долази од >лора и планина начинила je од Бокеља одличне морнаре и храбре војнике. . . „И зв е с н а н е тр п е љ и в о ст влада изм еђу к а то л и ка и п р а в о с л а в н и х. О во п о сл е д њ е се см а њ ује б л а го д а р е ћ и ревности ка то л и ч когсв е ш те нств а, a нарочито Ф ранцисканаца. П равославни пре о вл ађ ују у цолој покрајини, као што се то може видети из прегледа који дајем о мало даље. „О п ш ти н е Х е рц ег Н ови, Р исан, К ртоле, Љ у ш т и ц а , П аш тровићи и Б удва п р и п а д а ј/ њима већим делом. О пш тина Грбаљ има четири католика мзђу становниш твом које броји преко четири хиљ аде становника. Грчки свеш теници имају лопе свилене.од еће са ш ироким п о ја со м ; им ају д о с т о ја н с т в е н е б раде и в е л и ч а н ств е н о држ ањ е.“

161

V. Сад један је д и н и скораш њ и.

податак из ов ог века, и то сасвим

П роф есор П ари ш ко г универзитета Роже Портал je у својој скораш њ ој м онум еталној књизи о С ловеним а (8) говорио како je турска владавина отупила и д о инерције довела словенске масе њој потчињ ене, да д о д а (с грана 12): „С амо предепи уздуж Јадрана о тр гл и су се овој стагнацији, јер је о в д е у т и ц а ј Млетака деловао као елеменат напретка.“ Стр. 155: „У време усп он а српски владари су о б е з б и ђ и в а л и св о ју пријатељ ску заш титу рим окатоличким црквама К отора и Д уб ровн ика “ .

162

XVI. БОКЕЉ И П О О П И С У Н Е М А Ч К И Х П И СА Ц А За разлику од ф р а н ц уски х писаца, немачки су ско р о исти који су се изражавали о крају где Бокељи живе, и који су износили чари Боке. О ни р е д о зн о са одушевљ ењем говоре и о становницим а Боке, о Бокељима. T o je ред да се овде изнесе. Опет по хр он ол ош ко м реду, најпре прва половина прош лог века. I. Немачки научник X. Ф . Редлик писао je још 1811. у књизи, која се бави „ф изи чко -м ор ал ним стањем Далм ације и Боке К оторске“ (9), ово: Стр. 47: „Н е може се сп о ри ти да се ова нација (Бокељ и) не може лако о дврати ти о д је д н о г мишљења које je са љубављу прихватила, нпр. обећањ има или претњама.“ Као што се види, Редлих Бокеље назива нацијом и из искуства зна како je п о стојана у својим схватањ им а које п р ои стучу из љубави (а не увек интереса). Стр. 65: „Сама нација има ратничке скл о н о сти , м ного правог тр го ва ч ко г духа; Бокељи су добри , смели пом орци.“ Кад каже да Бокељи а днотацији д о д а је и ово:

имају

ратнички

дух,

Р едлих

у

„М е^У разним племенима, која настањ ују провинцију, о д л и к ују се својом јуначком о д л уч н о ш ћ у и својом колосалном висином Ришњани, П аш тровићи и Грбљани. „О д првих племена (р и са нски х, Л М К), два су села: Убли и Кривош ије, на граници Х ерцегсвине, нарочито озлоглаш ена са лудачки храбрим подвизим а њ ихових становника. . . (спом ињ е н екол и ко п о д вига у Н икш ићу; то je ско р о 60 год и на пре П рвог К р и во ш и јско г устанка). Ha страни 67 говори Редлих о „варварским обичајим а“ Бокеља, н арочито о уб и ств у и крвној освети, али одм ах д од аје (стр. 68): „З бог то га про и зво д и наше још веће чуђењ е кад се ипак код ових људи, по р ед варварства у коме живе, наифе на осећања, чувства и појм ове које ћете узал уд траж ити код образованих нација, и то не код п о је д и н и х (Б о ке љ а ), већ готово код св их.“ Стр. 70: „Та нација, к о л и к о го д била си рова и дивљ а она je одана и поуздана у високој мери; сваки њен господар, ко го д био, ако разуме да с њом п оступа и да je задобије, с и гур н о може с њом све предузети и у свему je зо д и ти .“

163

С ад долазе подаци само је д н у д ец е нију д оцн ији , из године 1822, кад je А устр и ја већ била чврстозасел а н а терену Боке, али њене власти још нису биле стабилизиране. О стали су још многи ста рински обичаји у сп р к о с а устријске власти. У д руго м делу ове књ иге (сд м а на почетку) цитирани први немачки одн. аустр и јски описизач нашег П рим орја Р. Ф он X . .. .г (у ствари Ј.М. Ф о н Л и хтенш тајн) дао je и неколико опажањ а о становницим а тих области. Т а ко je за Бокеље казао ( 1 0 ,1. књига стр а на 52 ) да су „изванред но способ ни за всфење малог рата“ , a редовне тр упе и онако не могу да се са успехом употребе на овом терену. T o je писац констатовао равно 50 год и на пре П рвог бокељ ског устанка. Ha страни 54 каже и за Ц р ногорце и за Бокеље да пош тују и славе онога ко je м н ого непријатељ ских глава посекао: „П осле његове смрти настаје опш те жаљење, па чак ако je пао о д нож а приватне освете или џелатског мача. Напротив, марљив („р а д а н “ ) и мирољ убив човек јо ом рзнут и презрен.“ Стр. 57 о п и сује исказивлњ е верности народа Грбља А устр ији , где je кнез В ојин Б сјко в и ћ то си м вол ично исказао провлачењ ем нож а кроза зубе, и изводи даље: „Р атничко одушевљ ење ове нације било je дирљ иво, a баш je стога ваљани генерал и д обар познавалац чозечјег менталитета успео да на ове људе утиче.“ Пре тога кажз писац да je овај „необуздани н арод “ био послао генералу изасланике „о б од рен природ ном храброш ћ у и осеђајем п р и р о д н е снаге.“ Говори о „б езграничној осветољ убивости“ становника Боке, која се каткада „п ро д уж азал а на покољ ења (генерације) и у својим страш ним последицам а од власти (м исли млетачке) неспречавана.“ (10, I. с. 63). О нда каже: „П ознати су примери да je нека увреда тек после сто година крваво освећивана, a жене су се сматрале највиш е тим почаш ћене ако су им мужеви, са оруж јем у руци, погинули. Зато je ста новни ш тво ове провинције јако заостало и код првог заузимањ а њ еног наш ло се мало људи који су премаш или 40. годину. П оред много с уд ск и х уста нова које je стара власт (м исли на млетачку, ЛМК) поставила, морала je да препусти старим обичајим а судовањ е да не би д ош ла у сукоб са свјим држањ ем. He може се неш то о д вратније зам ислити него ово судовањ е које се делом и сад прод уж ује, нарочито кад je Бока први пут била у аустријском писеду. . . .“ Да то докаж е наводи један „с уд ск и п р о то ко л “ из П аш травића у ор и гина л у (на нталијанском језику из год ине

164

1798). Т у се налазе наведена29 злучаја кривице и суђења. Ја н е знам к о л и к о су ови п о д а и и п о знати наш им правним историчарим а и зато ово наворим (да и хе в е н ту а л н о принаОу). Затим наводи о с у д у је д н е т о б о ж њ е веш тице на ломачу, али су je попови спасил и (стр. 7 : ). И сто тако о с у д у јед не 16. годиш њ е девојчиц е која je род ила незаконито дете и осуђена на каменовање. T o je било у Рисну, и она je спаш ена од неког тобож њ ег „м о рн ар ич ко г деташ м ана“ , и то баш онд а кад се спремао отац да баци на њу први камен. Ja то наводим као још један доказ да пр актично казна каменовања није спровођена. Увек наиђе неш то као д еус екс макина што спречи каменовање. Ja сам то већ у је д н ој р а н и јсј књизи (П равни и нсти тути у Њ егош евим песмама, М елбурн, А устрали ја 1958) објавио читаву с ту д и ју о томе (И зврш зњ е см ртне казне. П осебно о каменоњау). П осле сам наилазио на низ примера, али их нисам бележио, јер нисам м ислио икад више да о овоме расправљам. М ож да je и овај случај тамо наЕзден, али према другом писцу, Х ајнриху Ш ти гл и ц у (стр. 113), само јако скраћено. Он га je јам ачно преузео из Л ихтенш тајна, али то није казао. С вакако je овај прим ер доказ честитости нарави тадаш њ их Бокеља: кад отац хоће први да баци камена на тек сексуалано проб уђену Перку што je згреш ила. У истој књизи има још примера дивљ их поступака у од б ран у брачне части. О п и сујућ и јавну с и гу р н о с г и правна схватањ а Бокеља, Л ихтенш тајн пише (с. 76): „К отсрани н je још увек оно што je био пре 20-22 године, па и ако je јавна безбедност неш то боља него онда, то се мора приписати стр огој контроли и јачој поузданости да казна сл ед ује злочину. Јер се често д о г а ђ а да кажњ ива дела која не изазивају нарочиту сензацију не д о ђ у до знања власти или чак сесп ре ча ва да их дознају. О во д о п р и н о си да К оторани (м исли Бокеље ЛМ К) жале за старим млетачким временима, кад су њ ихови !зарварски обичаји тако д уго прихваПани са свим обзирим а ако нису били против сената главног града. Овакве злочине (против њих) не праш тају Млечани никад: напротив на њих се надовезује сва стр о го ст закона. . . .“

III. Један баварски интелектуапац из Н ирнберга, означен само као др Михахелес (вр ло вероватно лекар) пропутовао je око 1830. год ине наше западне проделе и своје ути ске објавио у тада водећем немачком часопи су за и ностранство. г. 1832. Тамо je 5. део посвећен Боки, a на стр. 695 (11) о пи сује свој долазак у Котор:

165

Чим су се искрцали на сам ој риви „јед ан слепи музикант, са јед ном врстом ћем анета (гусл е), чији je само л ук покривен са пергам ентом и које има само је д н у ж ицу, посад и се пред нас и гуђаш е уз је д н у баладу која je опевапа п од виге М арка Краљевића. М ало затим сакупи се око њега једна група, која je појед ине стр оф е сјајући м очима ватреио са њим певала, и је д н о м се тн о м ту ж б а л и ц о м закљ учи п е см у тај п р о с т и инструм енат. Племенита простота, д убоко осећање, високо одушевљ ење за хр аб р ост сјаји из свих сл овен ских јуначки х песама. С вако племе опева своје пале јунаке, и потсећа унуке да освете крв предака и да се покаж у ваљани као они. Тако су жалили сл о б о д н и ном ади К ривош ија свога палог јунака В укадина, који je издајом изгубио ж ивот. . . Гете je међу првима ценио ове н а р о д н е п е см е и у п о з о р и о је нас Немце преводом песме, „Ш т о се бијели у гори зеленој“ на њ ихову вредност, a то je са пуно части потвр д и о превод хе р о јски х н а ро д ни х песама н а јнов и јег времена.“ Ja сам то г д о кто р а М ихахелеса м ного пута цитирао у мојим књигама. Ha њега сам наиш ао преврћући ком плет о д ско р о сто год ина водећег нем ачког л иста „И н о с тр а н ств о “ из прош лог века. Ja сам сваки број и сваку го д и н у б р и ж н о прегледао, траж ећи податке о Србима. Ш то сам нашао, то сам преписао и после превео. Тако и овај одељак о Б оки (тако je баш титули сан ). He верујем да су његови подаци о Б оки нигд е д р уго објављ ивани сем у мојим делима. IV. У предњ им поглављ има ци ги рани немачки писац Хајнрих Ш тиглиц говор ио je и о Бокељима у обе књиге изашле ч етрд есетих го д и н а п р о ш ло г века. У оној о Јад рану (13) као целини, и некад посебно, у књизи о Ц рној Гори сам о посебно о неким племенима (12). У књизи о Ј а д р а н у (И стри и Д алм ацији) говори д о с то о вероисповести ста новниш тва и о њ иховом м еђусобном односу. Ha страни 205 каже: „У неким местима влада искљ учиво католички култ и у ош трој су нетрпељ ивости према иноверцима; у др уги м а влада грчки неунирани ритус са не мање интолеранције, само боље маскиране. Там о где постоје оба обреда један поред д р уго га , па чак где исповед н иц и грчке цркве сачињ авају о д л у ч н у већину, католицизам уж ива ипак као држ авна вера, преим ућство. .“ Каже да je било сасвим д р уч ки је п о д руском кра тко тр а ж о м еладавином , a опет м ного

166

горе за православне п од М лецима. А устр и ја je увела поредак и толеранцију: „И пак ниш та мање се не истиче мржња обе вероисповести још и данас, чак у Б оки више него игде д р у го у А у стр и јско ј м онархији. . . Ha стр а н и 210 каж е ка ко су ц р н о го р с к и в л а д и ке искориш ћавали свој утица ј на , претеж но грчко становни ш тво Б о ке“ . Ha виш е м еста он п р и з н а је б р о јч а н у прем оћ православних у Боки, које назива „гр цим а“ по вери (то je у А устрији било уоб и чаје но д о 1848, a и после, само са д одатком „гр ко -и с то ч н и “ ). Ш ти гл и ц истиче по м о р ску веш тину и сп о с о б н о ст Бокеља, у коју се може А устр и ја м ного да поузда: „А ко се зам исли да скоро половина свих значајни ји х тр го вачки х брод ова у М онархији припада Бокезима и да они крстаре са највећом веш тином и са све већим и с кусгво м по свим морима, онд а ово сам опоуздањ е није без оправдањ а. . С пом ињ е и гусле је д н о г ста рог слепца на капијама Котора, дакле у првим го д и н а м а а у стр и јск е владавине. Т о је б и о с т а л а н реквизит Бокеља. Ш ти гл и ц пише (12, с.243): „П о р е д опш те познатих јун а ч ки х песама о Краљ евићу М арку, о силном Јанку, о неустраш ивом С кендерб егу, он je нарочито пун благослова за поморце. . . У д р уго ј књизи Х ајнриха Ш ти гл и ц а о нама, у књизи посвећеној посети Ц рној Гори и владици Раду, има врло мало о Боки и Бокељима што би заслуж ило да се пренесе. Само ову кратку реченицу о П аш тровићим а треба сачувати од заборава (13, с.16). „Н а најјуж нијем делу А ус тр и јс ке А рбаније, н аб р д и м а која деле малу област П аш тровића о д Т урака и Ц рногораца, тих њи.хових (ту р с ки х и ц р н о го р с ки х) сусед а већ вековима опробаним у сталном јунаш тву и вештом у руковањ у оруж јем .“ О ста новницим а п о је д и н и х опш тина Б оке има м ного више у књизи о Јад р ан у (И стр и и Далм ацији, у коју je под А устријом рачуната и Бока).

О Бокељима из појединих опш тина Ш ти гл и ц се овако изражава (13, с.223): „Пераштани се држ е вишим од осталих становника Боке, см атрају се као нека изабрана каста. Само према Д оброПанима гаје још неко пош товањ е, прво зато што су ови богати и предузимљ иви, a онда зато што су се с њима заједно од ликовали у борбама. Према свим осталим гледају са охо л о ш ћ у и презиром и обележ авају их разним потцељ ујућим називима.“ Ш ти гл и ц утв р ђ ује да су они били највернији поданици М летака, да су вековима сачињ авали најпо узд а н и ју 167 I

посаду њ ихових бродова, многе више о ф и ц и рске полож аје заузимали, тако да су меГ)у њи> овим (млетачким адм иралима) била четири Пераш тана. Стр. 226: „Ришњани, једг.н високи, снаж ни сој људи, поносан на своје порекло. . . О пи сује њ ихову нош њ у која им необично лепо п ри стоји и даје пун изражај њ иховој л и ч н о с т и ... „1200 д о 1300 ста н овни ка Рисна су у целини одани грчком закону. Само je једна католнчка пород и ц а ту настањена, Колумбарића. . . А ко се наводи, каже, ста новни ш тво Рисна са 3000 душ а, то je „целокупан пред ео“ , „ко ји се простире високо по брдим а према Х ерцеговини. . . Ту су разна места и племена: „M efjy овима je н^јвиш е д о с то јн о пажње село Кривошије, које се цени на око 1000 становника, међу којим а je 300 лица сп о со б н и х за оруж је. . . У својој књизи „С то год и ш њ и ц а К р и во ш и јско г уста нка“ нисам ово пренео, није ми кн.ига Ш ти гл и ц а била при руци. Иначе, Ш ти гл и ц каже за К ривош ијане да су „н а јси р о ви ји међу свим становницим а Далмације, и да су д о с ко р а ж ивели од пљачке у сусед н и м тур ским об л а сти м а ...............Увек су се одликовали жељом за б о р б о iv< и јунаш твом , a крвна освета постоји увек међу њ и м а . . Ках- е да „су се 15 дана пре њ еговог доласка у Б оку два Кривош ијанина привукла капијама Требињ а и напала ком анданта Хасанбега БусулбеговиПа, који je шетао са својим синовцем. Ot ora су убили a ком андант једва умаче.“ „К ривош ијани опевају јуно-ке у народним песама, међу којима неки В укадин заузима високи ранг. . „К ривош ијани се углавном д об ро слажу са суседним црногорским племенима, са којима у потаји заједно иду у походе против Турака. . . Упозоравам о да je све о е о писано пре К ривош ијаских устанака, четврт века пре п р в о г устанка. Стр. 232: „Становници Стопива и Прчања живе више од трговине и пом орства, које су их у последњ е време осетно подигли (данас би рекли „у ста н д а р д у“ ЛМ К), a Муљани од р и б о л о в а .. . .У доба М летачко Прчањ ани су се највиш е гордили ш етајући се у ш арлах-црвеном огртачу на млетачку, што je п о н е к а д изазивало сп р д њ у о с та л и х Бокељ а. По паду Републике нестало je црвене боје па се и на Прчањ у сретају само тамни капути, али je остала спрдњ а са носиоцим а ш арлаха.“

168

„Столивљ ане исм ејавају зб ог њ иховог д о сад но г, о те гн у то г говора, Муљ ание због њихове неум еш ности и глупости, али и они који се ругају добивају с в о ј део натраг.“ „За разлику од већином имућних, п о н е кад чак богатих становника д о са д спом енутих места, стоји у јед но ј јуж н о ј удолини мало удаљ ено од обала Б о ке сеоце Ш каљ ари. 'С иром аш ан као Ш каљ ар’, то je постала пословица. С тановници се не баве ни пом орском тр го зи но м ни рибарством , за веПа п редузећа им нед остају капитали. Њ ихов д о хо д а к, то je пазар са њ иховог сир о м аш но г земљии та, још више од м есарства које овде преовлаОује. И п а к други Бокељи у спрдњ и тврде да je опш тина Ш каљ ари н ајум еш нија и н ајсрећнија у хватањ у ж а б а .“ К аж е како je пуцњава јако омиљ ена и раш ирена: „Код нијед н ог народ а кугле земаљ ске не утрош и се улудо тол и ко праха као у овим пределим а у најш ирем смислу. Без јела, пића и пуцања нема светковине. Чим се д ечак роди, чак у најсиром аш нијој колиби, поздрављ ају га са метцима р а д о с т и ... Напротив д о г а ђ а се не баш ретко да при рођењ у ђевојке отац напуш та кућу ж ал о стан и не зраћа се н еко л и ко д ана. При свадбама, им енданим а, славама, увек гозбе и пуцањ. С ам о при смрти нема пуцања, тад а ћуте и п р ан ги је.“ К аж е да се и тад а много једе, и да м ного кућа утрош и све ш то има д а п о којни ка д остојно сахрани. Од

стране

234

говори

о јуж н о м

делу

Боке.

Прво

о

Паш тровићима. „МеђУ становницим а, које не прелази м ного изнад 2000 душ а, има 500 способних за оруж је. Њ ихово занимањ е je земљ орадњ а и стомарство, a има д о ста винограда и маслињ ака. Т у влада без и зу ззтка грчко верои с п о в е д а њ е .. .. П о природи ратоборни и увек наоруж ани као њихови суседи Ц р н о го рц и “ са којима час иду у зајед ни ч ке поход е против Т у р а ка a час се м а ђ у с о б н о кољу, П о р ед кр в н ео св ете, ко ја о в д е грасира, настаје са Ц р н о гор ц им а свађа са багател ним извором, Они уосталом (Ц р н о го р ц и ) имају пуно пош товањ е према јунаш тву П аш тровића и призна у их безусловно за најхрабрије људе П р и м о р ја.“ Кад се вратио у Б оку из Будве, Ш ти гл и ц описује невреме које га je затекло у самом Kai алу. Али je онда његова пађа (несумњ иво каква трабакула) :а с та л а на некој обали (не каж е где, с. 249) али су интересантни ови наводи: „Хвала Богу, долазим о под кров јед не добре като л ичке породице, рече ми старији лађар кад пристасм о ко д јед н е кућице близу обал е— “ (Ту су добили за јело и пиће све што су ж елели, и то јако јеф тино.) Ш ти гл и ц о писује н еп о го д у и грмљ авину што

169

претпостављ а д а je био у августу. К ад о д јед н о м наста пуна тиш ина (тако je то редовно у Боки, Л М К ). Б родари се захваљиваху Богу. С а д ка ж е Ш тиглиц: „Кад ja запитах трговчића, зна ли он како лепо станује на овој заносној, сигурној обали, са снаж ним стеновитим оквирим а који га окр уж ују, он одговори вртећи главом; 'О вд е je крај света. Све вода и кам ен .’ Ж ал и се на слабу посету, усамљ еност итд, како седи „као у кавезу заробљен и мора, на своју несрећу, д а све више гледа н ео бузд ану грчку ф укар у ка ко около газдује. Ћ о г нека их п р о ку н е,’ рече старији пађар, и испи јед ан моћни гутљај из чаше. 'Н е ка их гром све побије’ промрља млађи б род ар кроза зубе, и прогута снаж ан залогај “ О в о н ав о д и м д а се види к а кв а je би л а „в ер ска тол еран тн ост“ у првом д о бу аустр ијске управе и што су све Срби Бокељи морали преж ивети да се аф и р м и ш у и од рж е. Приче о сталној то лерантности и слози бокељ ских като л и ка и православних, само су приче. Н и ко рељ ефније и поузданије, верније, није то м огао да п р и каж е него Ш тиглиц, учен и ош трум ан писац и посматрач, веран приказивач виђеног a верски незаинтерсован (бивш и јеврејин, a у то време свакако протестант). По повратку у Б о ку посећује Херцегнови и на крају свог излагањ а о Боки посвећује му н еко л и ко страна. О п исује историјат гр ада и њ егово заузеће од М лечана, углавном Бокеља 1687. Т у каже: „Још и данас причају радо околни

становници који се од вајкада одликују неустрашивошћу и предузимљивошћу, о јунаш тву њ ихових пр ед ака у тесн ацу Кам еног, где уклесани турбани и крстови на кам еним а означују гробове Т у р а к а и Х риш ћана, али тако д а на д есет турбана долази један крст - такав je био однос између погинул их с обе стране. О д то г времена оста гр ад млетачки д о пада Р епубл и ке.“ „И ако становниш тво гр ада зајед но са пределим а који му припадају има д ал еко више п р и п ад н и ка грчко г закона, ипак je катедрала, као и у К о то р у и Будви, ка то л и ч ка а грцима je, према непоколебивљ ој политици М лечана, дозвољ ена била само споредна црквица. И овде има у изобиљу контова; истицањ е ранга и титула то je н аследна мана ових иначе простих становника. . . С тало ми je било д а и неке негативне појаве ко д Бокеља пренесем од овог писца, који je, као ретко који други, писао о Боки после п ретхо дни х студ и ја и д у ж е г проматрањ а, a увек у жељи да буде објективан.

170

Говорећи о крвној освети, у о д еш ку Б о ке (16, стр. 4 0 /4 1 ).

Наигебаур наглаш ава д а „код свих убиства у основи лежи осећај части“. . . . „Има, према томе, нечег в итеш ког у овом сировом наро д у“. . . . V. С а д нисам више ниш та наш ао од Бокељ има за скор о четврт века, a кривош ијски уста н ак и интересовањ е за тј. Бокеље, расте. Им ам више п о д а та ка из Устан ака.

нем ачких писаца о о н да д ол ззи Први „јуж н е Д а л м а ти н ц е “, д о ба н епосред но иза

Н еки „П у тн и к“ који није хтео д а о д а своје име, али н есум њ и во н еки зв а н и ч н и а у с т р и јс к и ге о гр а ф , д ао je оф ицијелном часопису ц. кр. Г е о гр а ф с ко г д р у ш тв а у Бечу опис Боке, „оног и нтер есан тн о г дела Д ал м ације, који je у садаш њ ем м оменту постао попр и ш тео зб и љ ни х и крвавих д о га ђ а ја “. О пис, каж е писац, базира „на правом сазнањ у“ (14). П исац се заиста критички осврће и н а а к т е владе. У почетку ка ж е да je становниш тво „три среза Б оке“ ж ивело под најпосебнијим о ко л но сти м а „које су оставиле ја ко г корена ко д там ош њ ег становниш тва“. . . . „народа снаб д ев ен о г многим одличним својствим а“. Т р ебал о je тај свет постепено уводити у нови кр уг схватањ а и културе, мисли писац, да о н да настави: „О но што je д ец ени јам а пропуш тено хтелс се о д јед н о м постићи једним ударцем , и то сасвим изненадним увођењ ем новине, која je морала да најосетљ ивије погоди дивљи, необузд ани см исао овог становниш тва и њ егово и ско н ско посебно биће, na je то морало да произведе најопорији о тп о р.“ За Грбљ ане ка ж е један аустр ијски географ , који je ж ел ео остати аноним ан, баш поводом у с т а н к а у Боки 1869 о в о (1 4 ,3 9 ): „С тановници Ж уп е (Грбљ ај образују од вајкада ратнички, смели народ, љ убоморан на своју сам остал ност и тврдоглав (н е п о ко р а н ), који je тр а ж и о посебне привилегије и умео д а их стекне и очува. И године 1849, ка д je а устр и јска власт хтела у Боки да спроведе принципе равноправности свих народа м онархије, да уведе порезе и рекрутовањ е, становници Грбља су вршили најупорнији отпор, и власт je била или политички пам етна или не довољ но пам етна д а им je признала извесне концесије. . П исац спом ињ е сам оуправу грбаљ ских кн еж и н а под М лецим а, чије je кн еж ев е (обично из исте куће) народ бирао a Републ ика м летачка потврђивала.

171

П исац описује Бокеља, његову ношњу, пии л о л е ножеве за појасом, пуш ку о рамену, чибук у руци. „То ипак ни најмањ е не омета ове људе да се са највећом л акоћом и о кр етно ш ћ у веру по стенам а и брдим а и да прескачу провалије. Грбљ анин поступа са својом ж еном са аише обзира и љ упкости него Ц рн о го р ац, см атра je више као пом оћницу него као служ авку. Па и ж ен е су чак и при најобичнијем послу, д отеран е од главе до пете. У век имају о грлу огрлицу, сјајне игле у коси, ћем ер о бл ож ен др аги м к а м е њ е м ... (О п и с у је ћ е м е р Г р б а љ н ке .. .)• Куће Грбљ ана су већином доста велике, простране и чисте. У о пш те код њих влада благостањ е, a ипак није земља тако плодна кол ико би могла бити при целисходној обради. . . З а Р и ш њ ан е к а ж е п и с ец д а се „о д л и к у ју ж ив им предузим ачким духом , дивнкш телесним саставом и богатом нош њ ом .......... “ За Кривош ије писац ка ж е да су „словенски пастирски народић, који у издвојености од света, води свој полудивљи патријархални живот. Броје у супно око хиљ аду душ а, међу којима има 400 о р уж ан и х људи. Кривош ијани су сасвим робустан (кр ш а н ), висок и т а н а к с о јљ у д и .с а веома ратоборном и свађалачком природом , чему се не мора човек чудити, кад се помисли да су оно мало поља и паш у морали у своје време да освоје од Т у р а ка и Ц рногораца. О ни су и д о са д уживали извесне сл обод е од стране владе, јер су чинили неку вресту војне границе. За П аш тровиће писац каже: „П аш тровићи су тако ђ е леп и храбар, али у исто време полудивљи народ, који je у сталној борби са Т ур ц им а и Ц рно го р ц им а исказивао своју храброст и своју накл о ност за сам осталнош ћу. . . .Број д уш а звог плем ена не може се тачно дознати; ипак там о каж у да могу п реко хиљаду пуш ака да отпрем е на бојиш те. И П атровићи су се припојили оруж аном отпору против увођењ а војног закона, и тако су три ваљана племена мада сирова и подивљала не сам о својом кривицом, натерана у противнички табор “

VI. Н ем ачки писац барон Раинсберг-Дирингсф елд, који je дуго са супругом ж ивео у Д уб р о в н и ку и С р б е много зад уж и о својим написима, објавио je 1859. јед н у кр атку м онограф ију о Паш тровићим а (15), где стоји: „С тановници П аш тровића су јаки и снаж н о грађени, познати као храбри и ратобрани, и скор о у свему јед наки

172

Ц рногорцим а, на које они ипак, као и сви Бокељи, гледају са потцењ ивањ ем. . Барон Раинсбергер, који je ж ивео већим делом у Д убровнику, то je објавио крајем 1869, a следеће године je изашла напред цитирана велика студ ија „П у тн и ка “ аноним ног. И сте године je објавио у „С опш тењ им а цесаро-краљ евског гео гр аф с ко г у д р у ж е њ а “ у Бечу на нем ачком је зи ку јед ну студију о Боки (ге о гра ф ски п р иказ Боке) др Ј. Дешковић, по свој прилици поиталијенчени Хрват, али je своју студ ију објавио на нем ачком и зато га овде м орамо навести. Он je био две го д и н е с р е с ки л е к а р у Х е р ц о г-Н о в о м е .Т у он пиш е (19, с.25:) „С тановниш тво б р д ски х предела и Грбља прави je сој М орлака, снаж н о изграђено, високог раста, врло ум ерено у свом начину ж ивота, научено иа све тегобе, увек са оруж јем у рукам а, да би сузбио непријатељ ске напад а и с уд с ед ке инвазије Ц рногораца, a и да би насиља вршио на обали. Т о нарочито важи за Кривош ије. С танов ни ш тво обале je тако ђ е снаж не грађе и услед свог главног заним ањ а (пом орства) тако очеличено, да при нападу сусед а пркоси свакој о пасности са ретком храброш ћу и издржљ ииош ћу. П рим орци д ају најбоље м о р н а р е и најбољ е, н а јх р а б р и је к а п е т а н е а у с тр и јс к о ј трговачкој ф лоти.“ „М еђу ж ен ам а обале налазе се веома лепе и бујне прилике, нарочито у Д о б р о ти .“ За православне св еш тен и кз у Боки ка ж е др. Ј. Д еш ковић, Д алм атинац, некадаш њ и лекар Х ер цегно в ога (19, с.25) да су неш коловани и сирови, да онда продужи: „Делом различност образовањ а, a делом верски односи који су раније владали у А устрији на ш тету н екатолика, увукле су ове попове у сталну свађу, на велику ш тету становниш тва и владе, Н етрпељ ивостје у највећем процвату на обим с т р а н а м а ... . Било je случајеве да су попови благосиљ али о руж је које je имало д а мучки напад не срце брата.“ (М и сл и на католика, Л М К ). „Поп врши велики утицај на становиш тво. . .П о ст се о д р ж а са таквом строгош ћу да многи м орају да оболе због сасвим слабе хране. . Ш ест година д о цн ије јављеју се ова два н ем ачка писца са кар актер и сти кам а Бокеља. А устр ијски статистичар и проф есор Б ечког универзитета

В. Клун д аје у полузваничној публикацији С та ти с ти ке А устр о У гар ске г. 1876. ове ка р а кте р и с ти ке Бокеља (17): „То су природни људи које je теш ко кротити, пресмели,

173

лудачки храбри, готово у целости н ед и рнути европским обичајим а и куптуром . . . (у сталној вези са суседним и пријатељ ским саплем еницим а Ц р н и х Брда. .)“ Т р еб а упозорити да je то Клун писао н ед уго иза Првог бокељ ског у ста н ка и несумњ иво под његовом имперсијом . Даље: „У опш те се з ап аж а у Боки К о то р ско ј, нарочито у брд ским пределим а, један с наж ан , д о бр о грађен сој људи, издржљ ив и веома кош чат. Н ар о д je ја ко о бд арен духовно, a то je спојено са пукавством и п р еп р ед е н о ш ћ у.“ Јед ан од најп р изн ати ји х а ус тр и јски х и сторичара прош лог века, проф есор У ни в ер зи тета у Грацу Ф ранц К ро н ес, писао је у свом великом П р и р уч н и ку а устр и јске и сто р и је(18 ,1 . с.359): „На северу Ко то р а простире се видораван Кривош ија. Б окези и К р и в о ш и ја н и с у д о д а н а ш њ е г д а н а о ч у в а л и с в о је непријатељ ско располож ењ е п р е м а Т у р ц и м а и свој необуздан карактер , читав натурализам је д н о г р атн и ч ко г б р д с ко г народа који ж иви у сиром аш ним ж ив отни м о ко л н о с ти м а .“

Vii. Т о су све писци из којих смо могли д а извучемо сам о по н еко л и ко реченица, иако ка р актер и сти чн и х. П о б л и ж е се понова јавља, поред „П у тн и ка “ и више од њега један немачки научник који живи и ради у П еш ти, a који je написао био и историју С рба у М аџарској. T o je проф . Ј. X. Швикер, који о Бокељ има говори у својој вепикој студ ији „П р ед ео К о то р а “, изашлој у нем ачкој „Ревији за гео гр аф и ју и с тати с ти к у “ . Он говори поводом „Д р уго г кр и в о ш и јско г уста н ка (20). О Бокељ има пиш е проф есор Ј.Х. Ш ви кер (20, с.461): „МеГ)усобни однос оба пола 1 м уш карац а и ж ен а) уосталом д остојанствен je. У опхођењ у се не м ож е запазити ма каква ф риволност или неприличност. У о п ш те овај нар о д обележ ава извесна у зд р ж а н а озбиљ ност, п р ирод но д остојанство. В исоке мршаве прилике м уш карац а крећу се са спр етн ош ћ у и о б д а р е н и су је д н а к о о ш т р и м ч у л и м а к а о и с н а г о м издржљ ивости. С точарство, мало пољ опривреда, али више од свега бој, лов, пљачка сачињ авају ж и в отну с ад р ж и н у ових полудивљ их синова брда. Борба, то je њихов елем енат, о р уж је неодељиви пратилац. Сем пуш ке, има прави Бокез из Кривош ија, са Убала, из Браића, П аш тровића, итд. увек уза се цео арсенал пиштоља, кама, ханџара. Али о р уж је није само горди урес с л об о д н о г човека, него je овом дивљем народу, код кога рат у малом никад не престаје, ж ив а потреба. О д људи овог кова тр аж и ти д а преда оруж је, значило би д а их својим

174

исто тако пљ ачкаш ким суседим а п редају без одбране. H a то они неће никад д об р е воље пристати. . . „Да овај народ не оскуд ева у природној обд арености, показују већ саопш тене ка р а кте р н е црте. Али има и још д о каза о томе. Овај народ je б о гат у плем енитом песниш тву, које је д н а ко узноси јунаш тво ратника као и што на ч ул н о -н еж ан начин пева вечиту песму љубави. В ук Карацић, српски науч ник, затим С им а М илутиновић и д р уги сакупил и су ове песм е и највећи д ео њих превели на н ем ачки — Јун ач ке п е с м е с у и с те у целом српском народу: оне вазносе срп ске владаре, нарочито силног цар Д уш ан а, славе пол ум истичног Краљ евића М ар ка, и о плакују пр опаст С р п с ко г царства на крвавом Косову Пољу (15 јуна 1389). Овај дан, В идовдан, тј. дан С вето г Вида, и д о данас се слави као национални дан ж ал о сти свуда ко д С рба. С ећањ е на подвиге отаца, као и (д р у ги х ) ју н а ка и соко л а од р ж ава се у садаш њ ости будно од стране ралсода, који на ваш араима, црквеним светковинам а и при осталим п риликам а и зносе своје песме уз пратњ у ж и ч ан о г инструм ента званог Гусле и сакупљ ају увек пажљиви кр уг слуш ача. . .Д а се у последњ е време приговара С р б им а да нису ни раније ни д ан ас имали културу, то стоји у супр отно сти са историјском истином .“ „Заједница Б о кеза je н еприкосновена и тесна; м еђусобна помоћ у опасности и тескоби важи као главна д у ж н о с т сродства. . „Уосталом су људи и ђетиПи између себе мирољубиви и дружељ убиви; просте туче и грдњ е се не јављају. В ел ико поштовањ е ко д овог народа уж ива старост. Чим старији говори, млађи ћути и не пада му на памет д а овоме (стар ијем ) упадне у реч. И што ти људи говоре, то има логике, то тачно, у својој простоти, погаГЈа ствар. Л е п а и л аскава реч покол еба га и запрепасти, али претњ а га не престраш и. Т о би био израз страха и слабости. . П е ш тан ски проф есор Ј. X. Ш ви кер још пиш е (20, с.460): „Ж ен е (б о ке ш ке ) о д л и кују се у појединим д о л ин ам а телесном депотом , али брзо старе. . .

VIII. У једном од најбољих и најстаријих л е кс и ко н а нем ачког језика, у тзв. Великом М ајеру, последњ е издањ е прош лом веку (21) стојало je под речју „К р и зо ш и је “ да су сви „словенске (српске) народности и гр чко -и сто ч не вере, сасвим са малим задовољ ни. . . Они су високога и витког раста, снаж н и и полудивљи (крвн а освета), непссл уш ни (н е п о ко р н и властима),

175

сим патиш у са Црном Гором и дв.а пута су оруж јем у руци устали против њ иховог уврш тањ а у домобранство: 1869. и ту скоро 1882. . . Последњ и А устријан ац који je описао Б оку још у њиховом поседу, то je био Ханс Витхаллл. Ми смо у претходном делу цитирали н екол и ко њ егових речаница одушевљ ења са Боком . У истој књизи под насловом „Н а капијам а Б алкана. Путовањ е по б л аканским гр ан иц ам а“ изаш лсј у Ц ириху 1913 (22) има неш то мало речи и о становницим а Боке. Ми смо преписали (ко зна кад, јер je ово рађено го д ин ам а), след еће речи са стр. 50: „Ово je свет најбољих помораца. Већ д ал еко je д о пр о до нас њихов глас (њ ихова слава), али овде, у Боки, људи ce pafjajy сам о као поморци. З а то су све куће њ ихоЈихљ уди о п ус тел е (о с и р о те л е), ж е н е и д еца негују баш те, људи зу д ал еко у белом свету. О ни су то већ д уго векова; они п л о веу лађам а свих нација и имају само је д н о г господара: пространо, саето, вечно море, које их себи вуче и ком е се они ж р тв у ју .“

IX, С а д н екол и ко писаца иза П рв ог с ветског рата. Т о већ нису путописци, већ високи н а у ч н и ц /i и темељни познаваоци наших прилика. Два се међу њима нарочито истичу. Најбољи доскораш њ и нем ачки познавалац прилика код нас (и прош лих и садаш њ их) Х грман Вендел, почасни д о кто р Б е о гр а д ско г ф и л о зо ф с ко г ф акул тета, овако je 1923. писао о својим импресијам а са пута no С л овенском Југу о Боки и Бокељ има (23): „Како се н екад ж ив от овде пенушио! Какве љ удине беху Бокељи! М орепловци и гусари, љубитељи светлих ножева. . . О руж ал и су се за пљачку, б и ги се са аф ричким корзарим а, враћали кући, ж енили, љубили, пили, играли; п о н екад je писнула крвна освета, и севајуГ и онако обојено, све п о с к а к а у црвеној свили и зеленој марами са златом опервеж еним сабљама и у сребру окованим пиштољ има. О н д а дође ново доба, цивилизација, бродови на пару, и из пом ућених упалих очију гледа те сад јуначки свет од н екад !“ Јед ан од најбољих познавапаца наш ег народа у овом веку, проф есор Н ем а чко г универзитета у П р а гу Герхард Геземан, описујући народну ка р актер о л о ги ју ју ж н и х Словена (24) казао je ово за Бокеље (стр. 255): „Један потпуно особен љ удски сој ја д р а н с ке Заго р е претстављ ају Б окези, чије би се темељ но испитивањ е и приказивањ е исплатило. Њ ихов укупан број од 30 хиљада

176

глава остаје константан, одговарајући ограниченом простору, a сувиш ак одашиље у све земље као трговце, поморце, занатлије. Б ока je чисто срп ска и броји (н е ка једном и с т а т и с т и к а дсфе до речи) 836 б р атс та в а , и то 137 с та р о с е д е л а ц а из в р ем ен а н а јс т а р и је г насељ ењ а, 325 ц рн о го рски х и 288 херцеговечких, који би били захвалан о бјекат једној диф ер ен ц и р ајућ о ј карактер о л оги ји. „Са високо развијеним духовним и интел ектуал ним даровима (углавном посл ед пца морепловства и р ад но г ж ивота) ко д њих je у д р у ж е н а р етка прим итивност ф о л кл о ра у праобичајим а (крвн а освета, отм ица невјесте, породични по но с, б о га то о д ев ањ е ) и је д н а з н а ч а јн а н а ц и о н а л н о политичка удар н а снага. „Н ајин тересан тн ије je братство П аш тровића, које се, очиглед но под утицајем п р и м о р с ко -п а тр и ц и јски м , развило у јед ну касту племића, са свим особинам а њеним, наивним често неразумљ ивим, п о некад чудним. „ Б о к е з и су н а је л е г а н т н и ји о р а т о р и м е ^ у Ј у ж н и м Словеним а, који су уопш те тако вешти у говору. О ни владају језиком богатим , лапи д арним и логички ош тро избруш еним , који најрадије стављају у сл уж б у правничке глагољ ивости и који п р о ж и м а ју и н т е л е к т у а л н о м в ед р и н о м , н а д м о ћ н о м духовном равнотеж ом и благим хумором. Д анас je већ много тога иш чезло или се преобраћа у д р уге кар а кте р о л о ш ке процесе, али и сторијском и л итерарном познавоацу земље још увек то с т а р о с в у д а сим патично излази у сусрет.“ Даље проф . Гер хард Гезем ан (24, с.51 ) каж е да je „на више места Ј ад р ан с ке обале п атри јархат који je са Б ал кана д опро врло мало ко д иф и ци ран ја д р ан ско м културом и још се увек појављује у својој снази и разнобојности, та ко нпр. у Боки од К о то р а.“ Д р уги м речима то значи да су у Боки о д р ж ани стари српски обичаји и м енталитет, који су оф ормљ ени на Балкану, у општој заједници Срба. Ha страни 185. исте књ иге (24) објављена je слика Боке, испод које изос. стоји: „С тановници Б оке се истичу својом лепотом , духовном полетљ ивош ћу и народном свеж и но м .“ Проф . Гер хар д Гезем ан који je о н а к о 'з а н о с н о описао јуначки м енталитет Ц р ногораца, казао je и ово (25, 43): „Хероизам и гентилско (пл ем ен ско ) устројство Б оке само се мало разликује од ц р н о го р с ко г.“

177

X. Још ћем о овде навести два писца у кр атко м изводу. Јед ан je писао изм е^у ратова, д руги ту сасвим скоро: 1974. године. К о д обојице има осврта на Крив ош и јски у стан ак, који je у то време био давно заборављен. Ja мислим да нисам то унео у књ игу С то го ди ш њ иц а П рвог крив о ш и јско г устан ка. Д р уги п о д атак нисам ни м огао унети, јет je писан н еко л и ко година после моје књиге. Н ем ачки гео гр аф А. Штајнмцер пиш е изм еђу д в ап о сл ед њ а рата за Кр ив ош и јане (26, стр. 34): „П астир ски народ, чије овце и ко зе у овој красној пустињи тр а ж е о ску д н у храну, по природи je узгојен ка што мањим прохтевима и чврстини. П о р е д сиром аш тва он поседује» несаломљив понос, нагон ка слободи и љубав ка о т а џ б и н и .. . . “ „ 1 8 6 9 -7 0 ... . д ош л о je било д о теш ки х бојеве, за аустријске трупе безуспеш них. . . А устр ијски писац Ернст Нојмар, кога смо цитирали у претходном делу пиш е и сада о Првом бокељ ском уста н ку (27, с. 248) дајући неке ка р а кте р и с ти ке Бокеља. П о ш то тај став нисам унео у своју књ игу С то го д и ш њ и ц а Првог кр ивош ијског устанка, то ће наћи овде зго д н о место. П исац описује у кр а тко историју Б оке и говори да су почетком прош лог века у Боку упали Ф р ан ц узи и А устријанци. „О ба су била п од јед н ако ом рзнута. Овај н ар о д ју н а ка (H e ld e nv o lk ), који није капитулирао ни пред Турцим а, ови људи ко ји -то се разум е по с еб и -н ош аху о р уж је и с њим спаваху, зар они д а врше војну служ бу за Хабзбурге? Т акв а мисао м огла je да се роди сам о у чиновничком м озгу бечко г м инистарства. Р езултат je био најлогичнији, али л о ги ка није ствар уреда. Н аравно су Бокези потрчали за оруж јем али не да се боре за А устрију већ против ње. За један једини дан простро се уста н ак на целу Боку. Ш ест месци су морапи 30 хиљ ада А устр ијан ац а употр еб ити да јунаке умире. Д а их надвладају, то се не м оже рећи. Т о би било претеривањ е. . . .“ М огао би се овде д о д ати и Манф ред Ш најдер, свакако Н ем ац, али канд а природњ ак, јер у свом опису Д ал м аци је до Ц рне Горе 1928. године нарочито се осврће на ф лору пропутованих земаља. Али има и п о д атака о становниш тву. У тој књизи (28) се и спочетка бави Боком и пре свега описује Херцегнови. Д в ад есетин у првих страна je посветио Боки и њеној ф лори. H a страни 22 говори и о стан о в н и ц и м а Н о в о га . Ту каже: „Ж ивот тече врло мирним токсм у Херцегновом , па ипак

178

љубазни, ведри а сп ект гради ћа одсијава се и на људе; они изгледају неш то отворенији, мање озбиљни и мрамни него многи д р уги Д алм ати нц и. . . М ало даље о п исује и два nona: је д н о гс е љ а ч ко гк о ји ја ш е н а кљусини улицам а и „њ еговог д о стојан ств ено г кол егу с а б е л о м патријарш еском брадом који / мантији и са, 'д ал м ати н ско м капом' корача на челу своје по ро д и це од ш ест чланова.“

179

XVII. П ОН ЕК И ГиИСАЦ Д Р У Г И Х Н А РОД А О ;ОК ЕЉ И М А И н тер есан тн о да имам врло мало п о д атака д ругих народа, сем Н ем аца и Ф р ан ц уза, о Еокељ има. Имам сам о по неку ременицу, неку забелеш ку, неку прим едбу. И то ћем о донети да би олакш али, бар мало, рад д ругим а, способнијим и срећнијим од нас.

I. Прво од података.

је д н о г 'И тапијава,

од

ко га

имам

и

највише

И тал ијан ки путописац Антонио БалдаПи пиш е при крају прош лог века за Бокеље (29); „Ова бучна али исто тако и обазрива нација није баш та ко ни крива, јер кад je руска војска била уш ла у Боку, о кол не срп ске области Херцеговине и Црне Горе, па чак и сами Бокељи веома велики пријатељи Ц р ногораца, лако би се сјединили са зајед ничком и моћном М ајком С р б а.“ (мисли јам ачно на Русију, J1MK). А нтонио Балдаћи je писао 1886 (29): „Б окези су, као и њихови суседи Дубровчани, на гласу као највеш тији поморци Ј ад р ан а за путовањ а дугом пло зидбом. О ни су на почетку овог века, кад je цивилизација међу њима била готово неп о зн ата и усп р ко с њиховом невеликом територију, имали не мање о д 4 0 0 п атентираних пађа и 250 обалних, a овај број беш е сувиш е несразм еран (огр ом ан ) према оскуд ном становиш тву (малом по броју) које je морало да снабдева бродове љ удством.“ Говорећи о једном дућану у Боки А нтонио Балдаћи пред крај прош лог века ка ж е (29 с.ЗЗ): „Баш овде, у овој трговини могао сам д а упознам поштење Сповена, који ти н и кад не би је д н у ствар д а п и за другу. О ни су сиромаш ни, то je тачно, апи су поштени и достојни угледања." А нтонио Балдаћи je у својим У сп о м ен ам а са пута по Боки и Црној Гори 1886. дао ове „ка р а кте р и с ти ке “ Б о кези ца (29, с.31 ): „Ж ене су такве лепоте каква се ретко сусрећу у И талији, са облим образим а, пуне су ж и в ста и здравља, више там не као тип, оријенталне. . .“ С ад има још један И тал ијан који je, исте год ине као претходни описивао Ц рну Гору. У згр ед се осврће и на Бокеље, специјално Кривош ије. Ђ■ Маркоти, описује у књизи издатој 1900. своје у ти ске са пута по Црној Гори и Боки из год ине 1886. (30) У одељ ку посвећеном Котору пише:

180

„Иза ових брда и на њима угнезд ил и су се с једне стране ц рногорц и, с д р уге Кривош ије: они н ајнеугод нији суседи, ови најнеугоднији поданици А ус тр н јско г царства; они увек готови за рат, ови за устанак. О ни за крстарењ а и пљачке, ови да одбију војну служ бу и плаћањ е лореза. Једни и други, исте pace и занети истим политичким пасијам а, увек готови да једни другим а пруж е једну, па чак и обе руке, да пом огну кога било непријатељ а А устрије који би п ску ш ао да се д ом огне Б оке и да се ту угнезди за време рата, нарочито ако непријатељ долази из свете Русије. Кривош ије су силом подвргнути, хапш ени, прогнани, стрељани; Ц рногорци воде једну политику која je на изглед миротворна, али се Аус \оија не п оуздаје ни у јед не ни у д руге.“ T o m o Крстов Половић, учитељ и истрајни истраживач прош лости свог р одног х ер ц е г-Н о го в издао je више књ ига из његове историје. У најпрвој, издатој 1883 (35) он доноси неколико аката м летачких власти о јунаш тву Новљ ана при заузимањ у града од Т ур ака. У првом, издатом у С пл и ту крајем априла 1689, пиш е ђероламо Корнер, генерални п р о в ед и то р за Д ал м ацију и А рбанију, између сстал о га и ово: „Још при почетку моје кари јер е појавили су се у наш ем присуству многи кнезови и стареш ине из Херцеговине испод јарм а о то м ан ско г у заједници са разним стареш инам а тер ито р и је Х е р ц е г -Н о в о г ... О кол ности искрсле у Херцеговини. .. отвориле су нам сазнањ е њ иховог јунаш тва (херојства) и д о казал е веш тину са којом су дочекивали непријатељ е без устезањ а. Д о п ри н еп и су ови нама највернији све што су могли у дугој опсади и славном заузећу Х ер цег-Н о вог, чиме су јасно показали њихову ваљанест, a посебно за време Р о п ал-п аш е који je д ош ао са врпо великом војском да пом огне граду. Ови врло верни нови поданици са осталим, свима из Х ер ц ег-Н о в о г, по казаш е се врло ваљаним и сузбиш е непријатељ а јуначки, донеш ви м ноге заробљ енике, отсечене главе, 12 застава. .

II П о р ед два И тал ијан а има и два Руса, али само по неку реченицу од њих. О ба су гл асига човека и оба су била лично у Боки.

Пјотр Андрејевић Толстој, п р е д а к в е л и ко га Л а в а Н иколајевића, обиш ао je Боку крајем X V II века, управо јуна 1698. Т а д je казао за Бокеље: „Ови су С рби ратници, слични у свему д онски м козацим а. . . Ови Срби имају д о ста хлеба и намирница, ж иве изм еђу великих високих брда, куће су им

181

грађене од кам ена и према м осковском нар од у су срдачни и приврж ени.“ (34).

Павел Апостолович Ровински (1 8 3 1 -1 91 6 ), који je м ного писао о нама, нарочито о Ц рној Гори, гд е je д уго времена и проборавио, имао ja о Бокељ има и Ц р н о го р ц и м а нарочито лепо мишљење. Т о саопш тав а и С и м о Матавуљ (33). У писму дру Л а за р у Т о м ан о в и ћу са Ц етињ а пиш е С им о Матавуљ (33, V III, с. 111), ово: „Ровински је п о н и о великом њ ењ е о нама јуж н им С рбим а. Он гсвораш е: „М ени се чини, што je д обра у српском народу, то je на југу, али свијет не зн а ’“. Ili. Хрватски књ ижевни и сто ри к Драгутин Прохаска нији Чех, д о цн ије проф есор југосл овен ски х књ иж евности у П р агу, рођен у О с е ку 1881, не знам ка д je ум ро (у пр иказу „И сторије словенских књ и ж евн о сти “ од Јосип а К ар а се ка) (31), казао je: „Ja мислим д а je срп ска д ем о кр а ти ја баш противнос ономе шта се под тим у Европи у опш те разуме. Љ уби ш ини земљаци су а р и сто кр а тс ке природе: сваки мали краљ.“ IV. А устр ијски

проф есор, инече по н ар о д ности С ловенац,

М атија М урко пиш е у Јагићевом А рхиву за 1906, (32), стр. 382: „П рим орцим а je својствена н акл о н о ст ка витештву, што нарочито истиче ко д Бокеља, a Ровински код Ц р н о го р ац а.“ Б огиш ић

Б о ги ш и ћ je В а л т а з а р , н е г д а п р о ф е с о р О д е с к о г универзитета (1 8 3 4 -1 90 8 ). Д убровчанин (Ц ав таћ ан и н ).

182

XVIII. НЕКИ СРПСКИ п и с ц и о

КАРАТКЕРУ БОКЕЈБА H e м ож ем о овде м имоићи и неке ср п с ке писце, али углавном гласитије или специјал но упо знате са Боком и Бокељима. М орам о се ограничити, јер писаца о Бокељ има има п р ем н о го (у р азн и м п р и го д н и м р ас п р а в ам а, свечан им говорима итд). О д тога свега овде неће бити ниш та изнето, већ само што су казали писци од угл ед а или рођени Бокељи, који су д еценијам а посм атрали своје земљаке.

I. Прво ћемо изнети ш та je рекао Доситеј ОбрадовиП, један од првих писаца м одерне срп ске књ ижевности. О н je ж ивео од 1742, до 1811, и био je први Карађорђев попечитељ просвеш ченија (м и н истар просвете). У једном свом писму je писао: „Не м ож е ми ко рећи камо ме|?у Србљи енглески дух слободе! Н е кд е р од е такови у Ц рну Гору, Куче, П аш тројевиће, Рисан и Кривош ије, пак ће видети ни д лаке мањи него енгл ески д ух слободе! A шта су ти ове планине спрема ен гл е ско га краљ евства ситуацији!. . . .“ Т о сам ја ч и т а о у П олитици у је д н о ј серији пр иказа Д о си теја од веома озбиљ ног писца (3 4 -а ). Али je то ф ељ тонски писана ствар „без научне апар атур е“ и без икаквих цитирањ а. Т о може д онекл е да се разуме a не сасвим. М орао je писац бар рећи ком е je Д оси теј упутио писмо и када. П о с р е д н о се м оже установити да je то било крајем X V III века, о ко 1782, к а д је Д оси теју б и л о 40 година (м о ж д а баш и те го д ин е). Т е к још у X V III веку, Д о си теј О брад овић, који je ж ивео у М аиарској, не м оже да се начуди сл обод ам а Ц р н о го р ац а и Прим ораца. Т а д а с у сви Бокељи били под М лецим а, али су сами испољавали своју сл об о д у ниш та мање него Енглези. Он спомињ е сам о три крајине: П аш тровића, Рисан и Кривош ије, али je исти дух владао у целој Боки. П аш тровиће je познавао, јер je још 1863. био у М аинам а, где га je владика Василије р уко п о л о ж и о за јером онаха. Њ е га je страш но им пресионирала б и л а с л о б о д а т о г а н а р о д а и њ е го в о с л о б о д а р с к о расположењ е. О н о je је д н а ко као у Ц рној Гори и Кучим а д о к д р уга б р д ска плем ена није спомињ ао, као ни д р уге опш тине Боке, али je мислио на све. Јер je свуда било исто устројство и власти и духа.

II. У свом кратком опису Б о ке који je постао класичан (п о д

183

насловом „Б о ка“ a налази се у свим његовим сакупљ еним делим а) пиш е Стјепан Митров Љ убиша, сам Бокељ и најпризнатији књ и ж евн ик Б оке (18 24 -1 87 8 ), и о квалитетим а Бокеља. Т а к о он пише: „Б ока je м јесто здраво, за то су људи снаж н и и д оста живе. М уш ки су уопће висока стр ука, a ж ен е прикладне, црн оо ке и тм асте. А ко je истина, l u t o се каже, да су С рби међу С лавеним а најљепши народ, Бокељи су чисто одвојили од своје браће. . . Бокељ je озбиљ ан, тријезан чазбен, говорљив и пун поноса; д р ж и ријеч као аманет. В јеран д руг, постојан муж, ћутљив отац, срчан јунак; сујевјеран, осветљив и напрасне ћуди. Највиш и je порок друш твени у Боци крвна освета, коју п р отеж у на цијело браство р укоставн ика. И гр аб еж дјевојачки бива често. К ад родитељ неће да да ком у кћер за ж ен у, овај je зајми с пута или с воде, пак je робињу преручи својој мајци д а му je чува и њ егује до вјенчања. Н е з а р у ч е ли се, п о в р а т и је р о д у ч и с т у , н и т и о н а з а то нарока губи. Ово су зла, ко ја се помичу још т од витеш кијех доба, и што их просвјета није ископала. H o пријевара, вјероломство, дерачина, прељуба, нијесу позната, a крађа и паљевина врло мало. . . . П рим орци лове рибу м реж ом, вршом, туњом, ж его м и струњ ом. Горш таци п о ди ж у марву овчу и козју. И м а у Боци пописана нар од а 34,770, од ко јега ж ен а 17,900; по вјери дијел и се на като л и ке 9,500, и на 25,270 православне. Грађани и листом приморци бродаре, тр гују и пром ећу ce, a горш таци ж иве о ратарству и стоци. П ол овина je м уш ки јех у свијету, о тку д до вукују благо да н акн а д е д ом аћој недаћи. Б окези су наголо С рби, говоре кући српски, a у свијету науче лако туђ језик: у лрим орју уз српски чујеш највиш е талијански. Н аћи ћеш прим орца у сваком крају свијета, д гје тргује и бродари, a го рш така највиш е по М и си р у и Ц ар игр ад у, гдје копа на оџаке. . . Д анас се оспорава Љ убиш и да je срп ски писац, na je чак тр аж ено од У став но г суда Југоолавије до то у ста н о в и . Т у ж б у је поднсо један б о кеш ки изрод и потурчењ ак РотковиП, сам н а б е ђ е н и књ иж евник. Ja сам о томе н ад угач ко писао у великој брош ури „Н ека новија збивања на српском културном пољу“ и она се може још добити. Зато je свако понављање сувишно.

III. У својој репрезентативној књизи о С р б и м а у полузваничној

184

аустријској едицији описа народ а М он ар хи је пиш е српски и немачки писац Тодор Стеф ансвић, пл. Виловски (1854-1920) о карактер у Б осанаца (37, с.124) О н д а упо р еђ ује Херцеговца са Босанцем и ка ж е ово: „Л а кш е je било Х ерцеговцу који ж иви на висини и који je био у свом ,<ршу н ед оступан, a још je и у моментима опасности имао блиставо о р уж је д а се брани и д а одрж и своју сам осталност. З б о г то га je Херцеговац по правилу слободнији и отворенији у начину говора; он има дивну телесну грађу, лепу ф изионом ију, сигуран, правилан ход, слободно кретањ е, што о д р ж ав а о д важ н и је црте лица, храб р о ст и чврстину воље. Њ его в полож&ј није н игд е био као бо сан ско г рајетина, он je увек носио ссбом ханџар, и ако je тлачењ е преш ло меру он je постајао х ајд у к и покуш авао je устанци м а да побољша своју судбину.

То исто важи о срчаним стг новницима Боке Которске, који су д уго времена морали да п о дн о се господ ств о м летачко. Д о к на дал м ати нским висинам а брђанин о д р азује карактер сусед н о г Херцеговца, са којим а има д о ста зајед ни чко г, д алм атински прим орац и осгрвљ анин се од њега сасвим разликује поради свога начинб ж ивота, свога заним ањ а, као и услед и тал и јанско г утицаја. Т о га све разл икује од ћутљивог, го рд о г б рђанина који се слепо д р ж и својих обичаја и п огледа на свет. Србин далматинске обале je трговац и поморац, он je у дод иру са страним нацијам а м срао м ного то га о д националних обичаја да напусти. Њ его в а говорљ ивост одваја га од озбиљ ности и ћутљ ивости брђанина. О кр е тн и ји него онај, приступачнији туђим утицајим а, н ав икн ут je да се свуда прогура и да све постигне што његов пословни д ух схвата. Па ипак он je ниш та мање слободан и отворен; са љубављу и одушевељен о б узет за све нац.кзнал но.“ IV. В ел и ко -ср п ски књ иж евник Симо Матавуљ, р о ђ е н у Ш и б е н и ку 1852, умро у Б ео гр ад у 1908, п и ш е и з Л е п ета н а у Боки 4. августа 1883 (38, с.195): „Као l u t o знаш , у Боци je мало католика али су им цркве врло лијепе. . . .Католици сви славе крсна имена и чувају остале срп ске обичаје. . (Матавуљ доноси импреоије са „ф еш те“ у Ластви, описујући катол ичку цркву. Р ед акто ри издањ а, др В идо Л атко в ић и ^ у з а Радовиђ, ка ж у у аднотацији: „Л астваманастир у Г рбљу Б о ка Которсг а.“ Т о је у ж асн а греш ка. Реч je о Доњој Ластви ко д Тивта, у близини Л е п ета н а. У Ластви грбаљ ској има стародревни православни м анастир, али не

185

сам о што нема като л ичке цркве него цео Грбаљ, чији je то манастир, није имао ни је д н о г ка то п и ка на 4000 душа!!) V. Често je писао о Боки и Бокељ има истакнути српски књ иж евник (като л и ч ке вере) М арко Цар. О н je рођени Бокељ (рођен у Херцегновом 1859, a ум ро у Б ео гр ад у као скоро сто го д и ш њ ак 1953), али н и је ж и в е о у Боки. П р е П рв ог светско г рата био je с екр етар Земаљ ског од бора у З ад р у, a после рата се преселио у Б ео град и ту ж ив ео у последењ е време као п р етсед н и к С р п с ке књ иж евне зад р уге. О Б оки и Бокељ има je писао нередовно. О Бокељ има имамо п о д а тке из две његове књиге. Прва je Н аш е П р и м о р је (39), уствари, ко л и ко се сећам, II издањ е књ иге Н из Родно П рим орје, издате 1899. Т у он пиш е на стр. 78: „И тако бива те се у бокељ ског С рб ина, п о ред свих пл ем енских особина које су наш ем народ у већ у крви, образује и нека д р уга нарав, н еко нарочито ф изичко и психичко обличје, којим се он од остале своје браће потпуно издваја и које мора да у тој браћи изазива чуђење. . . М ноги посумњ ају у српску крв Бокеља, ка ж е Цар, то л и ко су они особени. „Али то и ш ч у ђ а в а њ е не траје д уго , јер с е у д уж ем разгорову и опхођењу из сваког Бокеља иш чаури, кичељ иви’ старосед ел ац, који своје порекло доводи од Косова и у своје пређе убраја (сасвим озбиљ но) С тр ахи њ -б ан а и М а р ка К р аљ ев и ћ а... није чудо што се у њој и данас верује да од соколова пилета мора опет само соко да буде.“ С тр. 84: „Главно место у Боки К о то р ској, по старинском опредељ ењ у и по званичној дезигн ац и ји, то je гр ад Котор. Али je м орална престоница Боке, без поговора, Х ер цег-Н ови . Овим не мислим нипош то да обарам цену К о то р у и осталој Боки, али, бадава, Нови je место гд е се најбоље србује и гд е je ту ђ и н ска н ајезда д о сад најмањ е м огла да пусти корена. . Још сам наш ао јед ан ф рагм ен т Царев о Бокељ има у предговору П риповетакаЉ убиоЈиних из 1924 (40, стр. 15). Там о стоји: „Љ убиш ини сељаци нису само овејани С рби по д уху и беседи, они су к томе и синови о ног ч ароб ног п р и м о рско г краја што се стере изм еђу О ш тр о г Рта и Цм илове улице, и који су М лечићи назвали Б оком К о то р ско м . М акн и те људе из њихове средине, па их пресели у ма који д руги српски крај, они неће више бити оно што су. „Њ ихова осеПања и њихови погледи нем инован су п р о д укт

186

земље, обичаја, тр ад и ц и ја међу којим а су никли и одрасли. П исац (Љ уби ш а) их je похватао у њиховој ко н кр етн о сти , у њиховим најситнијим нијансам а, д р уж ећ и се с љ удима, употребљ авајући њихов прости и, у својој језгровитости, та ко сликовит говор, не зазир ућ и ни од идиотизам а, ни од грам атичких о м аш ака само ка д je у њима назирао неку кар актер и сти ку н ар о д н ог осећањ а и умовања. . .

VI. У својој д о кто р с ко ј тези на Ф и л о зо ф ско м ф акул тету у Бариу, где je већ био д о кто р и р а о теологију, доцнији прослављени владика Николај ВелимировиП je писао (41, с.10) поводом пропасти М л етачке републ ике и нове суд би не Боке ово о Бокељима: „Ми овде имам о посла са једним народом који се о сећа као целина за себе и опет као д ео веће народ не породице, који има своју прош лост, који je био испуњен сталним настојањ ем својих пр ед ака за слободом , са једним малим народом , који ниједном сусед у није био д о сад ан и који од њих није ниш та тр а ж и о него сл обод у мора и сл обод у крова на земљи. Н иш та није о д вратније било за њега него подјармљ ење је д н о г народа, ти р ан ија и тлачењ е. С л о б о д а је з а њега б и л а .је д н а ко потребна за ж и в от као море и ваздух. Ову отм ену особину су Бокељи показали кроз целу своју историју. Подјармљ еии нису били н и ка д али су прихватали заш ти ту час јед не час д р уге силе. Т и м е не сам о што њихова сл об од а није била скучена, већ je била повећана и боље о си гур ана од п о ж уд а најближ их с у с е д а .. „М иром К ам п о Ф о р м и јс ки м и П о ж ум ски Бокељи су се осетили те ш ко повређени јер се о њима одлучивало без њих. О ни су раније преговарали са М лецим а пре него су дош ли по д њихову власт. Т а кв е слободне преговоре са А устријом и Ф р ан ц ус ко м нису могли да воде. Т о je вређало њихов понос, који je та ко велику ул огу играо у њиховом политичком и социјалном ж ивоту. T o je био главни разлог њихове зловоље, њихове узбуне против о д л ука великих сила. Д р уги разлог je био њихово страховањ е д а им се не би ограничала слобода трговине и политике. . .

V II. О католицим а Б оке писао je non Саво Накићеновић (42): „Б океш ки католици р азликују се од Конављ ана. Бокељ ски католици диче се и поносе да су старином из Ц р н е Горе, д а су С рби - a то многи Конављ ани радо прикривају; б о кеш ки католици признају д а су били православни, a Конављ ани то не даду; б о кеш ки католици д р ж е све н ар о д н е обичаје и крсна имена, a Конављ ани добрим их дјелом забацили. . . . Сви

187

катопици (б океш ки ) радо запазе приносе завјете. Чак одговарају црквам а.“

у православне цркве и за пјевницом у нашим

Говорећи специјално о Д об р о ти, п о п С а в о пиш е н а с тр .4 3 0 : „С тара су насеља сва пропала. Д анаш њ и њени насељ еници, све су Ц рногорци или Х ерцеговци, који су од зупум а ту р ско г и н уж д е овдје од Косова к нама бјеж али, a овдје их М лечић насилно превјерио. Уви јек бијаху на гласу као добри С рби и јунаци: ниш та им вјера не смета. Ж и в о т и обичаји су им као и осталим С рбим а Бокељима. . Н аки П ено в иП н ав о д и м н о го детаљ а тих и сто в етн и х обичаја. Па даље каже: (42 стр. 348) казао: „Бокељи и Ц рногорци разликују се у п ојединостим а, a уопће не. Бокељи су поморци, a Ц рногорци не. Бокељи су мање хвалиш е него Ц рногорци, a кичељ ивији су и штедљ ивији од њих, као и њ ежнијег састава, и више п сују.“

Vili. Предраг В. Ковачевић, п р сф есор В иш е пом орске ш коле у Котору, сам Бокељ (отац му je из Горњ ег Грбља, потом ак јед не чувене куће), писао je у зб ор н ику К о то р и Б ока издатом 1934 (43): „Бокељи су природно упућени на море. . . Они су и изабрали море, несамо као њиву п л о дног рада и извор благостањ а, већ исто до бн о и као поље части и херојства на којем се н и ка д нису ком пром и говали. И а к о je м орнарски хлеб са девет кора, он им je увек био најспађи, јер пловећи у н е п о з н а т е зем љ е, и п р о в о д е ћ и с в о ј ж и в о т ч е с т о у најогорченијој борби са стихијам а и пиратим а, они су баш том ж ивоту налазили оно душ евно задовољ ство које м огу схватити само људи који су за море створени и којим а je м орска пучина најчврш ће тле и најм илији гроб. И згл ед а као да je те го рш таке испод ло вћ енско г крш а ф асцинирало море, и они су му се одали свом душ ом и свим телом. О ту д а су и најлелш е странице историје Б оке и списане на м орској пучини. О д најстаријих времена Бокељи су били поморци. За време И л и р а и њихове краљице Т еуте, рисански гусари били су страх и тр епет за рим ске галије. У то ку векова, они су - у служ би разних господара - били најбољи поморци, и то несамо у навигацији и пренош ењ у поште, робе, и путника, веП и у сталној борби са С араценим а, лиратим а и сваком олош и која je несм етано крстарила по С р ед о зем но м Мору. „Бокељи су увек били искрени родољуби. О ни су своју народну д и н а сти ју Н ем ањ ића волели и помагали, па отуда и

188

нарочита љубав Немањ иПа за Б оку и Бокеље. С теван Н ем ањ а утвр^ује Котор и бира Б оку за своју летњ у резиденцију; a ову су т р а д и ц и ју н ас та в и л и Ц р н о је в и ћ и , П е т р о в и ђ и -Њ е го ш и , и напосл етку Кара^орОевићи. С вети С ава оснива по Боки своје зад уж б и не-м анастир е; a Д у ш а н С илни бира Бокеље за своје најинтим није сар ад н и ке, министре, и п осланике. К осо вска погибија о тр гн у л а је Б оку од своје народне д ин атије и б ац и л аје у сл уж бу ту^им господарим а, који су искориш ћавали пом орске врлине њених синова и исто д о б н о довели je до просјачко г ш тампа. Грбаљ ски и Крив ош и јски У с т а н а к ја с н о с в е д о ч е о т о м е како су се Бокељи осећали под Хабсбурговцим а и њеним генералим а.“ IX.

О Бокељ има je писао ту скор о у б ео гр ад ско ј „ П о л и т и ц и “ и стакунти „ц рн о го рски “ књ и ж евн ик Душ ан Костић у својим „Успутним записим а“ (44) ово: „О туд а je, м ожда, Бокељ пом ало чудан амалгам: он je превасходно херцеговачки или ц рногорски го рш так који je суровост зам ијенио са мекотсм a ж у с тр и н у са леж ернош ћу; више није епски интониран него овоземаљ ски практичан, и хтио би што прије д a з аборави она кам ена брд а са којих je сиш ао чак и кад му презим е јасн о открива поријекло, и у спучају ка д je тек он први, од своје лозе, ту ро^ен. З а д р ж а о je горш тачку срд ачност и гостољ убивост, али je прим ио понеш то од пр им о рске о п резне уљ удности и та кта који м ного не обавезује a празно м оже да годи. В иш е je ведар него сум оран, и више разговоран него мучаљии. H e вријеђа д р уге и не натура себе, м ного шта радије реш ава главом него песницом; и у друш тву са њим човјек Пе мало кад д о ж и вјети н еп р ијатн ост поготово по овим малим м јестим а с обе стране кривуд авог ф јорда, по овим тихим „варош ићим а“ ривијере, гд је je природа д о м и н а н т н а не с а м о и м п о з а н т н о ш ћ у с в о јо м н е г о и сликовитош Пу због које се размишљ а и од које се ћути. . Ове су његове опсервације не само и нтересантне по разликам а које Д уш ан Костић налази између Бокељ а и њихових п редака, већ су управо д р аго ц ен е по томе, што Д уш ан Костић отворено наглаш ава д а ниједан Бокељ неће да призна своје порекло, па чак ако му je и отац из Ц р не Гор е или Х ерцеговине (нових дош љ ака из Х ерцеговине п ракти чно у Боки нем а). T o je јаук прозелите што Бокељ хоће да буде Бокељ и С рбин, и ниш та друго. О н их je разуверавао у то и д о казив ао д а су Ц рногорци, али без успеха. T o je н ајд рагоц ен и је признањ е о националној

189

опредељ ености садаш њ их Бокеља, која н е м о ж е , тј. н е с м е доћи до јавног и зраж аја. Али je она ту, она je је д и н а истинита.

С овим се нормално и логмчни књига закључује.

190

О ПОРОДИЦИ ћЕЛОВИПА

у рисну

У Боки има м ного одличних породица, које се личе од других (к а к о се то у Х ерцеговини правилно ка ж е ), које су истакнутије него остале, које се више уважавају. И то у свакој опш тини, у свакој крајини (или „д р ж авн и “ , како се то н екад звало: „п ер аш ка д р ж а в а “, „херцегновска д р ж а в а “ итсл). Т о се зову „прве куће“ . А ко их je више, свака од њих см атра д а je она најпрва. Т а и стакн ута важ ност појед и ни х кућа није утврОена неким д екрето м или уопш те актом , није ни јавно прокл ам ована (нап р на каквој с куп ш ти н и ), она je просто од народа установљ ена и примљена и у народу распрострањ ена. Т е ш к о ће се ко огреш ити о то о пш те мишљење народа (com m unis opinio populi). T o je фама, како још стар о гр чка реч каже; ова реч je до данас о д р ж а н а у свим језицим а, па и у наш ем. Разуме се д а гласитост је д н е куће није трајна и непромењ ива појава; она je м оже и прош ирити и изгубити на основу нових подвига п р и п ад н и ка јед не породице. Али се у пракси теш ко прибегава ревизији оцене је д н е куће. С м атр а се да Пе све што она произведе бити је д н а ко . С ам о гр отесктн и случајеви могу произвести да је д н а ваљана и и стакн ута кућа падне не ниво обичне, да од „кући ћа“ постану „никогвићи.“ Т а ко je и у Црној Гори, тако je и у Боки. У Ц рној Гори се важ ност куће задобива најчеш ће јунаш твом , у згр ед и чојством (м ада ти појмови иду упо ред о , јер je ју н а к редовно и плем енит човек). Чојство je, како гласи је д н а нова д еф и н и ц и ја за коју ja раније нисам чуо, али д еф и ни ц и ја превасходна: бранити д р уге од себе (д о к je јунаш тво бранити себе од д р уги х). К а ж у д а je то реч М ар ка Миљанова, али je ja нисам наш ао у његовим делим а. У Црној Гори то су два је д и н а титулса доброчојства (анал огно грчком кал о кагато с), д о к их у Боки има више: може се јед н а породица истаћи у поморству (н е сам о у пом орским биткам а, већ и у пом орском знањ у и ум етн о сти ), a тако ђ е и у култури, знању уопш те. С вега je то га било, и зато je у Боки д о ста и стакн ути х кућа према заслугам а на разним пољима. И м а још јед н а разлика у гласитости „куПа“ у Боки, и Црној Гори. У Боки je кућна и ста кн уто с т више л о кал н о гзн а ча ја : људи се одм еравају у јед ном ограниченом гео гр аф ско м кругу. То одговара већој затворености насеља Б оке (о туд а je свако

191

Петар-Пешо ћеловић, рођен 1882. године, мучки убијен 7. марта 1942. у Баошићу (Бока Которска) и његова супруга Зорка-рођ. Видовић, (1892 Т1960).

192

насеље имало свој говор-дел им ично га има и данас, али у мом детињ ству имало га je у п о тпун о сти ). И стина, ако je јед на кућа посебно цењена у једном месту, у д ругом се зна да je цењ ена и то јој се не спори, али се и не признаје посебно. У Црној Гори се истакнуте куће признају у дал еко већим регионим а, па чак и у целој земљи. Д о душ е, ту долази до гр отексн их ситуацаија: свака и стакнута кућа увеш та себе у прве куће ц ел е за јед н и ц е . О вд е je у Ш вајцарској б и о је д а н келнер из В асојевића, раније породице Кадић из Бјелопавлића. Заборавио сам ка ко се сад зову. И други им признају да су оџаковићи. Али овај млади човек каж е да je његова кућа четврта у с в о ј Ц рној Гори; чини ми се да их je набројио три испред своје ПетровиПе (владајућу кућу), В укотиће и М ићуновиће. О н д а дол азе они. Ja сам то причао скоро умрлом пуко в ни ку П етру В укчевићу из Љ еш а н с ке нахије. И он рече д а с у га с та р и учили д а је њихова кућач етв р та, али нису исте д р уга и трећа. И тсд. Баш зато што нема д екр е та нити ма каквих д р уги х писаних аката, ту je врло теш ко установити „р ед о сл ед “ како каж е нови, ком унистички је зи к Југославије. У Црној Гори је т о л и к о добри> кућа у сваком крају да je заиста теш ко доћи у прве, a још те ж е ј€ неком е саветовати да се не броји у „најпрве.“ У Боки, рекосм о, тога нема. Ja нисам никад чуо да je некс казао да je његова кућа најбоља, или међу најбољ има у Боки. Ì свом селу, у свом крају да, али не у целој Боки. З а и ста je т< теш ко и рећи, јер се разна мерила за то употребљ авају. Т о ј< теш ко установити према ф ами народној, јер она не д о пи р е ва о д р ђ е н и х и уско ом еђених граница. Нпр. Новљани и Грбљани, да не каж ем о П аш тровићи, заиста не могу да се д оведу н заједнички именитељ. С то ти нам а година није било међу њим додира, a и после д о ста ретког.

II И зузетак се чини сам о са кућом ћ ел о в и ћ а у Рисну, и т изузетак су установили писци више него народ. Јер су млетачким архивим а нашли низ д о каза о њеној ваљаности њеном првенству. И та д о кум е н та се већ више од сто г о д т објављују, увек са новим појед иностим а. У млетачкк д о кум ентим а се спом ињ у и припадници д р уги х кућа (па чак моје), али само у по неком акту и сам о у појединим приликаи/ О ћ ел о в ићи м а се говори обаш ка и на м ного места. Ни јам ачно још увек ни покупљ ени сви ти д о кум енти. Али в прикупљ ени и објављени довољ но у казују на пош ту према п

193

породици и о д н а р о д а и од м петачких власти. Прва д о ку м е н та je објавио срп ско м р од у и у српском преводу прота дуб р о в ач ки a последњ и м итро по л ит сарајевски („ д а б р о б о с а н с к и “ ) ђ о р ђ е НиколајевиП у Ср п ск одалматинском магазину који je излазио о д 1842. до 1861. (ђо р ђ е, после Г е о р ги је ж ивео je од 1807. д о 1896). Ja сам у остацим а би б л и о теке мојих п р ед а ка наш ао ове радове под насловом „П исм а и свјед о чан ств а“, али сам то био извукао и сад не знам из ко га броја. П о П етр у Ш ер о в ић у то je м агазин из год иш не 1864 што м ени не изгл ед а вероватно. У сваком случају писма су аутентична, a превод д о ста д обар. У прим едби под те ксто м п и ш е „Н и ко л а је в и ћ “ ово: „Им ајући у препису њ ека зн а тн а писма Р еп уб л и ке мљетачке, ш то их je она и зд ал а зн а тн и м љ уд и м а из срп ске п о р о д и ц е ћ ел о в и ћ а, која и данас у Б окам а (sic) ж иви, суд и о сам за д о б р о д а je на српски је зи к преведем и у наш ем д ал м ати нско м М ага зи н у ш тампам; јед но зато што ће и ста писма моћи ш то го д за освјетљење д ал м ати нске историје, a д р уго и за то д а славне заслуге породице ћ ел о в и ћ а учињ ене републици М љ етачкој пред свијетом познате б уду за вјерну усп о м ен у и похвалу њихову, јер ми Србљи те смо обично среће д а заспуге наш их ју н а ка и славних мужеве туђим д р ж авам а учињ ене заборавности се предавају и спом ена у ш там паним књ игам а о њима не чини се.“

Ili. Све те акте je нем огуће овде пренети, јер им није ни место. О гр ан и чи ти ћем о се сам о на п оједине делове аката који служ е наш ем циљу. Т а к о у прогласу Бартола М оро, ванредног провидура у Ко тор у из год ине 1701. стоји: „М еђу најзнатније породице у Рисну броје се на првом месту арам баш е Петар, М ато, Н ико л а и Л а за р п о ко јн о г Л у к е М етко в ић а звани ћеловић." У писму Ф и л и п а Капела, изванредног провидура у Ко то р у и Албанији од 26 маја 1712 стоји: „В елике су и нове заслуге п о р о д и ц е ћ е л о в и ћ а из Рисна, јер су они у прош астим ратовима ж ертвовали и своје имање и своју крв за славу и величанство државе, као ш то се јасно види из тол ики узм но ж ен и сведоџба преузвиш еног го спо дине ^ е н ер ал -П р о в е д и то р а и наших преставника; као што и са својсм четом стоји на нашој служ би капетан Н ико ла, и ко што je капетан П етар оправљао с највећом точнош ћу своју корисну служ бу за време наш е у п р а в е ... а у с то велика познанства и пријатељ ства у земљи и п реко грамице утиш ао je народ и обелуж ујући наш е заповеди до пр и нео и

194

жељ ени мир. . . и зато суд и м о д а je праведно испустити му ову п р ав ед н у сведоџбу зб о г д р ж ав н е пош товане н а гр а д е .“ (П р е в о д je стари нски , пак je чак и провопис превуков, али су м исли канд а тачно о зраж ене. Л М К ). У писму ко н та каваљ ера Јована Б уровића „управитељ а ка с те л н о в с ко г“ од 7. јула 1709 стоји: „познате сам е по себи у свој д р ж а в и услуге учињ ене од б л а го р о д н о г кап. П етр а ћ е л о в и ћ а из Рисна, не требују д р у го г сведочанства. Н ал ази о се он са својом четом у време ж е с то к е преш асте војне против Т у р а к а при отимањ у и разоравањ у Љ убом ића, Треб и њ а и д р у ги х м еста у Ерцеговини, и ту je осветлао своју верност и ревност према славодобитној држави. Т ако ђ е р , кад а je п о туч ена ту р ска војска пред Д ул чином (м ислим Улцињ , Л М К ) и ту се о д л и ко в ао идући увек први пред својом з а с та в о м ... и био je и зм еђ у први који je д о н о си о о тсечене главе непријатељ ске пред н о ге његове преузвиш ености. . . ђ ен е р а л -л р о в ед и ту р А нђел Ем о написао je и потписао у кастелновом 10. новембра 1714 д екрет, по ком е „изабирам о и опредељ ујем о настојећим писмом ко н та капетана П етр а ћ ел о в и ћ а за сердара-управитељ а народа р исан ског и целог о ног предела, и они му м орају где се тиче д р ж ав н е сл уж б е укази в ати најточнију сваку послуш ност. . . .“ Гл ав н о ко м ан д ујућ и ђ е н е р гл Д ани л о Д ол ф ин IV објавио je овај терм и нал на К р ф у 27. марта 1716: „После д уге сл уж бе ко ју je показивао у прош астом рату кап. П е та р ћ е л о в и ћ из Рисна, од о нога д о ба од Улцињ а све д о данаш њ ег д ан а задививао je све већу в аж н о ст својим јунаш твом и у овој скораш њ ој војни стојећи на броду уз Н ас жељ ан ж ртвовати се за свога Д у ж д а и пр. (п р еп о р учује га даље богатој милости впадатаљ евој). . . .“ С ев асти јан В андрам и но, „по милости р еп уб л ике м летачке изванредни проведитор у К о то р у и А лбанији и пр.“ и здаје у К о то р у 7. априла 1717. ову похвалу“: „У три ж е с то ке војне што смо у последњ е доба имали, сер дар П етар ћ еловић осведочио je своју верност сл уж ећи се најбољом точнош ћу и бранећи повјерене му границе. К ад а je наређено да иде у бој, радо je послуш ао, п о казујући у својим дужностима, ж ив оћ у духа, добро лонаш ањ е и јунаш тво, налазећи се свагда међу лрвима у реду и пр.“ (О во лоследњ е треба да значи и прочаја, ш то се данас ка ж е итд одн, и тако даље, Л М К ). Терм иналом од 1. о к то б р а 1 7 1 7 . Л у јо М о ц ен и го Ш .ђ ен е р ал проведитор „сјајне републике мљ етачке у Д ал м ацији и

195

Албанији", издатом „на ђ ен ерал ском брод у у К астел -Н о в о м е,“ констатује да je прегледом гр ан и ц еу с тан о в и о д а Г р а х о в о „ н и је као треба увлаш ћено него стоји без управе“. „В аж н ост овога м еста са обичним последицам а, особито у садаш њ им приликам а. . . за пролазак тр го вачких каравана тако je знатна, да би превепика кор ист - за д рж аву била кад а би се оно сасвим посвојило. Ж ел ећ и да се то постигне, бацили смо наш е око на способност, веш тину и ваљаност сер д ар а П е тр а ћ ел о в и ћ а и њему смо наредили посао који je похвално сврш ио на наше пуно задовољ ство. С а д налазим о, као што je и пре бивало, од највеће потребе д а се там о управитељ (Гув ер н ад ур ) намести који ће моћи у зд р ж а ти то место и још више д опр и нети на ко р ист сјајне држ аве. В идећи велике засл уге породице ћ ел о в ић а, која се увек одликовала у свакој д рж авној служ би, а% н а п о с е у в а ж а в а ју ћ и и с т о г а С е р д а р а П е т р а , к о ји je наустраш ивим духом заузео овај предео, суд им о праведно дати му зн аке д р ж а в н о г бпаговољ ењ а и влашћу ђен ерал и тета наш ег изабирам о га и одрејЈујемо за гувернера (губ ерн ато р а) над Граховом и за управитељ а над КорениПим а и Бањ анима п р едр еченог сер д ар а ћ ел о в ић а. . . Исти ^ен ерал п ро вед итор Л у јо М ец ен и го III д о д ао je сведочанство 17. новембра 1717. у Херцегоновом конту П етру ћел овићу како je храбро заузео Грахово. „Познавајући ваљаност, веш тину као и јунаш тво сер д ара конта П етра ћел овића, послали смо га с једним одељењем м ом ака да заузм е речено место. Па кад а je то с похвалом учинио, наименовали смо га по засл угам а гуверантуром истога предела. . . He мање je његов брат капетан конте ђ о р ^ е као своје вољац ишао у бој с наш ом војском, где су се с непријатељ ам сукобили, та ко да смо Ми м ного задовољ ни са служ бом оба брата за сведоџбу п ред ајем о им ово писмо, и пр.“ О вде се заврш авају исписи проте Н иколајевиПа.

IV. Али, рекосмочда има и д р уги х „књ ига привилеђија“ славне породице ћ ел о в и ћ а из Рисна. У куп н о бар три, у раздобљу по пола века, што нема случаја у наш ем народу. Д р уга je збирка саопш тена у С п о м е н и ку С р п с ке краљ евске акад ем и је н аука број LI на оригиналу. О н а je доспел а била до п о знатог б е о гр а д с ко г прив ред н ика и б о гаташ а Л у к е ћ е л о в и ћ а , д о цн ијег великог д о б ротвора Б е о гр а д с ко г универзитета, a овај ју je уступио познатом и сторичару и а кад е м и ку Љ убом иру Ковачевићу да je проучи и по потреби објави. Овај je то учи н и о .

196

З б и р ка je сва у оригиналногл тексту, на пергам енту и веома луксузним корицам а. Н оси наслов (на итал ијанском јези ку) „Збирка д укал а, сведочанстава и писама о сл уж бам а указаним пресјајној републици од М л ета ка од стране плем ените породице М етко в и ћ а назване ћ ел о в ић а.“ И она сад р ж и ско р о и сто зетн е д о кум енте, сам о с ад на оригиналу, што je за науку од неизм ерне користи. И м а 40 д о кум ената издатих од 1689. д о 1724, који су се налазили ко д Н икол е ћел овића. Т о су скоро исти који се налазе преведени (у тадаш њ ем српском књ ижвеном је зи ку) од проте Н икол ајевића. О не су оверене од нотара Јована А нто ни ја ђ ен е р и н и у М л ец и м а2 8 . маја 1720. О верио je то сам д у ж д Јован Корнелије. (Ja оба оверача називам Јован јер су они дали потврде на л атинском језику, потписавш и се Јоханес, a не ђовани. О н д а се мора српски рећи Јован.) П осле пет год ина преписана су у исту књ игу још пет д о кум ената са о ригинал а који се налазио у рукам а серд ара П етра ћел овића. И ту je означен као преписивач млетачки бел еж ни к Ф р а н ћ е с к о А рсуни А кад е м и к Љ уба КовачевиГ) пиш е у п р ед говору изм е^у осталога и ово: „М еђу до кум ентим а, који се овде саопш тавају, има н екол и ко врло важ них за проучавањ е учеш ћа српских синова у борби против Т у р а к а поспе њихова пораза под Бечом.“ V. Т у скоро, како рекосм о, изд ао je вредни бокељ ски историк студ ију под насповом „С писак м летачких д о кум е н а та XV II и X V III века породици ћел о в ић из Рисна", и то Го ди ш њ аку П о м о р с ко г музеја у Ко то р у за годину 1958. (број V III). И он je до нео скор о исте д окум енте, сам о у скраћеном облику и саврем енсм јези ку и правопису. Али има понеш то и д о д атн и х вести у збирци Ш еровића.

Петар Д. Шеровић једну

Он каж е нпр.: „О ћ ел ов ићи м а налазим о под атке и у Рисанском катас ти ку из године 1704, у Д р ж ав но м архиву у К о т о р у .“ Т у се м е£ у с та р е ш и н а м а (в е к ја р д и ) који су присуствовали састављању к а тас ти ка наводе, између осталих, ђ ур о и В уко ПеловиП, те С л а тко (С л а д о је) ћел овић. У самом пак катасти ку уписан je П етар В уков ћел овић, који je имао у својој широј породици пет лица спосбних за о руж је. . . .“ „С пом енути ћ ел о в ићи су, као и м ноге наш е породице, с а р а ђ и в а л и са М лечаним а у ратовањ у п р о ти в Т у р а ка , надајући

се тако бољем и слободнијем ж ивоту. A како су се истицали

197

својом нарбчитом храб рош ћу и у више наврата однели сјајне победе над Т ур ц и м а и отимали им о куп и р ан о земљ иште и њих потискивали даље од м летачких граница, то су им М лечићи, уз разне награде за та њихова јун ач ка дела издавали и писмена признањ а, која су сад р ж авал а разне повластице. Т а д о кум ента су ове п ородице обичивале потписивати у тзв. 'књ иге привилегија', a преписе су вршили редовно јавни нотари и оверавали са својим печатом и n o тписом . . К аж е даље ка ко je и породица ћ ел о в и ћ имала јед ну такву збирку, коју смо овде упознали. И м а један а кт и ко д К о зачеви ћа (на итал ијанском и л атин ском ) и ко д Ш еровића иа срп ско м је зи ку који нисмо нашли к о д Н иколајевића. T o je последњ и ко д Ш еровића одн. претпоследњ и акт ко д Ковачевића, уствари д укал (д уж д ев указ) од 18. маја 1720. дат у већу умољ ених, ка ко се то у Д уб р о в н и ку говорило: in consilio (nostro) rogatorum . У ка з (д ука л ) гласи: „П ош то je с е р аж а н -м ајо р Н и ко л а ћ ел о в ић јако ж уд и о да следи славне подвиге својих п р ед а ка na je и он ж ел ео да ступи у војну служ бу, и скупивиш и чету од свога народа сл уж ио je с њом у време М о р е јс ко г рата у Д ал м ацији, a у време мира чувао je границе. К а д су то ванредне потребе захтевале бивао je од рђен да врши ф ун кц и је или на чврстој земљи или на јавним бродовим а. К а д je б укнуо последњ и рат, одабран je за сер ж а н -м а јо р а у регим енти Розани на Л еван ту, и и стакао се при опсади Крф а, у битци ко д Елиоса и као управљач јед не галије у заливу од Превезе. Т о се све очитује у уверењ има претставника д рж аве и ђенерапа. П ош то он сад моли за неко јавно доброчинство, та му се молба уважава. . .“ (Д а је сл уж бу његовом сину С те ф а н у...“) И ми са своје стране морамо истаћи д а je служ ењ е М лечаним а у борби п р о т и в Т у р а к а било у д уху народ них теж њ а Бокеља и С р ба уопш те. Т о се види нарочито из књ ига „Херцегнови“ од К р ста Том ова П оповића. Ч ак су и народне песме опевале С р б е ју н а ке у м летачкој војни п р о ти в Т у р ака . Па и сам Њ его ш je то истицао, и у сам ом Го рско м В ијенцу. С пец ијал но у колу (стихови 1210 и даљ е). С ам о он ту слави сарадњ у М лечана и Ц р н о гор аца. (И Херцегнови je био у Херцеговини, па и Рисан и К р ивош ије). С в а како , то није била н ационална срам ота него част борити се против н екрста и д и н душ м ани на, и са Л ати ни м а.

VI. Има, разум е се, и на д р уги м м естима, и у изворима и у

198

описима бокељ ске прош пости Нешто Пемо и овде пренети.

спом ена

о кући

ћел овића.

Бокељ ски локални (и врло ваљани) историк П етар Д. ЦЈеровић дао je у П р и л о з и м а (П а в л а П о п о в и ћ а ) закњ и ж е в н о ст, историју и ф ол кл ор у књ изи XXX св. 3-4, из го д ин е 1964, један прилог под насловом „Из архива старе р и с а н с ке о п ш ти н е “ који овако почиње: „Када je Рисан године 1684. био коначно ослобођен од Т ур ака, почели су у њ силазити многи уско ц и из Ц р не Горе, a нарочито из Х ерцеговине, и то већином из Ж у п е никш ић ке, и насељавати и своје породице. М л ета ч ка их je влада радо примала и давала им двопек (б еш ко т) и co. Ови су досељ еници за ову „м илост“ (grazia) били д уж н и д а бране Рисан и његову ближу околицу од ту р ски х упад а, као и да настоје д а своју родбину и остале своје п лем енике који су и даље ж ивјели у турској земљи, a с којим а су о д рж авапи ја ке везе, наговоре, д а и они постепено силазе на м летачко земљиште, како би појачали одбрану овог дијела бокељ ског прим орја од тур ски х напада. У прво вријеме овим досељ еницим а je управљ ао „серд ар“, a сматра се да je ова власт у наш им јуж н и м крајевим а заведена крајем XVII вијека под млетачким утицајем . Као први рисански серд ар спомињ е се П етр о Пеловић. За ћ ел о в ић е ка ж е С. Н акићеновић д а су дош ли у Рисан из Т р е б и њ а у XIV вијеку. М еђутим , и з гл е д а д а с у се они доселили у Рисан до ста касније, кад а су се водиле борбе за ослобођењ е Рисна од Т ур ака. Раније су се називали М етковићи, те се за њих у повхалном писму в анредног провидура у Котору, Бартола М ора, од 18. августа 1701, ка ж е да се „међу најзнатније породице у Рисну броје на прзом м јесту харам баш е: П етар, М ато, Н и ко л а и Л азар , синови пок. В ука (Л у к е ) М етковића, прозваног ћ ел о в и ћ а .“ С ер д ари ћ ел о в ић и се пјевају и у народним пјесмама. И Риш њ ани су, као и становници хер ц его в ачко г подручја, издејствовали од В енеције да могу основати опш тину којом су управљали: капетан (п р е д с је д н и к), четири суђе и канцелијер."

VII. У својим др аго цен им „С тарим срп ским записим а и натписим а“ од а кад е м и ка и н екад аш њ ег п р етсед н и ка С р п с ке владе Љ убомира Стојановића ( р о ђ е н о г у У ж и ц у 1860, ум ро у Б еограду 1930) налази се пренет запис са је д н о г еванђеља који се чува у М ан асти ру цетињ ском (ваљда још и д анас) из године 1726, д акл е само н еко л и ко д ец ени ја од ослобо^ењ е Рисна од

199

Т ур ака. Запис лотиче од с р п с ко г патријарха у Пећи Арсенија IV. (Јовановића званог Ш акаб ента, р о ђеног у Раш кој области око 1699, a ум ро у Карловцим а 1748). С тојановић je пренео напис према два преписа раније објављ ена (јед н о од а кад е м и ка Јована Том и ћа, д р уго од М а р ка Д р аго в и ћ а). Т о су бројеви З ап и са 2469 (у II књ изи), a и 7584 (у петој). З ап ис се налази управо на окову јеванђзљ а од м ајстора хер ц егно в ско г И лије Јовановића и гласи: „С ије светоје евангелије по прош енију мене см јерна ар хи еп и ско па п екс каго и срб скаго патријарха А рсенија четв р таго по д ар о васв етеј и велицеј цркви патријархији србској П еки сер д ар П етар М етковић илити Пеловић от Рисна за вјечни спом ен в љето 7235 мјесеца септем брија 21 д н .“ Т у нГема описа е в а н ђ е л а (сх о д н о к а р а кте р у књ иге С тојановићеве), али je свакако било н еко стародревно евенђеље. H e знам да ли je с р п с ко г или р у с ко г порекла. Н есум њ иво je било значајно кад je патријарх молио серд ара П етр а да га дарује „великој цркви“ . О ва je јам ачно имала више е в а н ђ е љ а и оно није било потребно за б огосл уж ењ е већ као и сторијски раритет. К а ко je до спел о у кућу ћ ел о в ића ни то не знам. В ероватно je било купљ ено. Али je д о ка з да су се у тој кући од давнина, већ више векова, чувале с р п с ке књ иге и с рп ске и стори јске д р агоцен о сти .

VIII. У својој књизи Бока и Бокељи С им а Матавуљ наводи п оједи не и стакн уте п о р о д и ц е у неким прим орским опш тинам а Боке. Т о м приликом каже: „Рисан, као у ско ч ко место, није могао имати старе властеле, али je у њему поодавно гласиа кућа ћел о в ића, јер се многи серд ари ћ ел о в и ћ а певају у народном песм ам а.“ Т а ко у песми Удар Бокеља и Црногораца на Требиње H o се ју н а к д о б а р находио, Д о б а р јунак, ћ еп о в и ћ сердаре, П а се загна на требињска врата, Те уграби М ићуновић Вука. Довати га на плећи јуначке, П а п објеж е поњем испод града; Ha њ пуцају пуш ке и пубарде, А л ’ м у тако Бог и срећа дапа, Те ју н а ч ки уграбио Вука, Д о н е с е га ју н а к п о д шатором, П о д шатором Петровић владике.

200

Ja верујем д а има у Вуковој збирци пом ена о породици Пеловића, специ јал но у V II књизи, гд е има п о до ста песам а датих В уку од nona В ука ПоповиПа, пароха рисасн ко г. Т у се спомињ е и моја по ро д и ца (Ж е и и д б а Алије Новљ анина, ако се добро сећам ), a камоли неће кућа ћ ел о в ић а која je била у његовој парохији! Али ja ту књмгу немам ко д себе. М ерутим , у предговору већ изнете зб и р ке Љ уб е Ковачевића о породици ћеловића, на страни 148. С п о м е н и ка С А Н , наведеиа je јед на песма коју je А кад ем ији н аука у Б ео гр ад у послао б”ио игуман манстира Бање, ко д Рисна Д и о н и си је М иковић, али мислим да није о тш там пана и те ш ко ће и кад бити ш там пана, јер тај игум ан није имао правилан критеријум у народ ном песниш тву. И м а т у и добрих песама, али нису све такве. В ероватно у добре песме треба сврстати ону о ћ ел о в ић и м а која овако почиње: Књигу пиш е ћ епо в и ћ серд аре Ha Габепи Рисна бијепога, A шаље je б ану прсвидуру, У Котору, граду бијепоме, У књ изи му ћ еп о в и ћ бесједи: Ти си, бане, Р и сну д о д и ја о С Латинима о д града Пераста: Ви хоћете д а од нас отмете Што су наши стари оставипи И п о м аћ и вопите границу Ч ак овамо на стару С паницу, A н акм о п и спавна гланстира, Баш на Бањи светсга ђорђија. . У песми се даље пева д а je ћел овић позвао провидура на мегдан и да га je погубио на м егдану, a заврш ује се стиховима: Т ак за Бањ ом повиш е границу, К ако тада, и сада je кажу. Љ уба Ковачевић je ш там пао малим почетним словима и Габела и С ланица, мада су то топоним и, делови Рисна. Габела je главни део, „тр ж и ш те “, пијаца. С л ан иц а je ју ж н и д ео Рисна, на мору. Т а к о и С таноје С танојевић у својој првој књ изи велико замишљ ене И сто р ије С р п с ко г народа, која je је д и н а изаш ла јер га je претекла рана смрт, наводи ка ко je п о с т о ја л а је д н а к њ и га у м анастиру Превлаци у Боки, и да су се после налазили њени папири (чини ми се да то п и ш е п р е м а М л а д е н у Ц р н о го р ч е в и ћ у ) на „брдим а“. Уствари су Брда јед н а мала узвиш ица у метоху м анастира П ревлаке, и то је. као тапоним , требало писати

201

великим словом. Т о знају сам о м еш тани, д руги се окпизну.) IX.

И данаш њ и црн огорски ксм ун исти признају, не м огу да заобиђу и да не признају гласитост куће ћ ел о в ић а из Рисна. Т а к о у листу „Б о ка“ о д 15. м арта 1971. пиш е неки В. Ивановић под насловом „Зб ог м јенице 3asviano м егдан Р и сан -П рчањ “ . Т у стоји ово: „К о тор ски провидур спријечио je двобој изм е^у групе Риш њ ана и становника Прчањ а. СваГ)У зс започели В ицко Бамба, чија се п ород и ца досел ил а у Прчањ из И стре и 5УРО ћеловиП из Рисна, по том ак досељ еника из Херцеговине. Њ его в д је д харамбаша Петар ћеловић, д о сепио ce у X V II вијеку из Т ребињ а у Рисан. Овај имућни Риш њ анин, који је н а јп р и је и м а о презим е М етковић, остао je у сјећањ у п о то м ака по томе, што je к у п и о и о к о в а о у с р е б р о „Јеванрељ е“ , ш та м п а н о у кијевопечерској лаври у Русијн 1697. године. О ко в je радио кујун ц ег-Н о в о м 1729. год. С а д а се то чува у ризници М итрополије на Цетињ у. П е та р je д о б и о звање сердара. ђ у р о ћеловић изглед а д а je од Бамбе п отраж ив ао неки новац, јер je посједовао њ егову мјеницу. Т а к о je због д уга дош ло до свафе и Бамба je т р а ж и о д а о д р ж е двобој у Столиву. Т о су чули угл ед ни Риш њ ани и преко свог капетана позвали су у С толив на двобој виреније м ом ке из Прчањ а „м егдана вичне“. Д о двобоја ипак није д о ш л о , јер су п о ред к о то р ско г провидура интервенисали и угледнији Бокељи. . .“

X, О вде м ож ем о да д о д ам о неке анекд о те, али истините д огађаје, које описује ранији краљ евски сенатор, a после један од ко м ун исти чких „руко в о д ил аца“ М арко ВујачиП, звани „Кутлача“, иначе кућић са Грахова у непоред ној близини Кривош ија. У а н е кд о там а М а р ка ВујачиПа о знам енитим Ц р ногорц им а и Х ерцегоц им а (III књ., Б е о гр а д 1953., стр. 365 и даље) прича војвода А нто Д аковиП књ азу Н икол и ка ко je књ аз Д ан и л о слао пред би тку на Граховцу њега и војводу ц уц ког М илош а К р ив окапића „у Боку, к о д б о кеш ки х С рба, да бисте у име Ц рне Горе нашли зајам од д есет хиљ ада ф иорина, и д а за те паре купите хране за војску и неш то праха и олова. .“ „П ош то нам књ аз д ад е писмо, кренусм о ja и М илош у Грахово, a из Грахова право у Рисан. Т у на^осм о знатије и бо гати је Србе: ћел овића, ћ атов и ћа, П оповића, К атур ић а, !5урковиПа и још н е к о л и ц и н у ... .“ „ћеловић, као прави С рбин, обећа д а ће дати сам хиљ аду

202

ф иорина, и то не ко зајам но ко п окл он витеш кој и споб од ној Црној Гори. И остали му м ного не узм ако ш е. Н еко д ад е 300, неко 500; те к начини се поголем а сума. О б ећ аш е да ћ е сутра и код д р уги х С р б а заи скати помоћ. . „није прош ло ни м јесец дана, a Т ур ц и навалили на Грахово. З а п о б јед у ц рногорску засл уж ни су и срп ски родољ уби из Боке, и вазда им ф ала f)e чули и не чули.“ Књ аз Н и ко л а je био узбуђен и рекао je: „Црногорхзки народ никад неће заборавити помоћ браће Бокеља. О т к а д пуца наш а пуш ка, они нас п отпом аж у. О д владике Д ани л а д о светога П етра, од владике Рада па све до мене, за скор о пуна два вијека, Б ока нам je била пријатаљ и брат. З н а п и су Бокељи да лом огну оном е ко сл о б о д у брани. З а то и ja вељу, војвода Анто, нека им je вазда ф ала и слава.1 О н д а прича Књ аз како je за кал етан а н и кш и ћ с ко г поставио Риш њ анина ђ у р а ћело в ић а. Ц рн о го р ц и су се опирали д а постави за капетана „јабана из Б оке“ , али им Књ аз одговори: „Знате ли, Ц рно го р ц и, од д оба владике Д а н и л а па све до мене, никад није пукла ц р н о го р ска пуш ка кад je нијесу Бокељи потпраш или; вазда су нас лом агали у н уж д и, храном , џебаном и другим , и д оста допринијели да се очувамо од ту р ске с и л е .. И он хоће ђ у р а ћ ел о в и ћ а за капетана н и кш и ћ с ко г „да се бар у н еко л и ко о д уж и м С р бим а у Б о ку .“

XI. H e сам о под М лецим а, већ и под А устријом п ород ица ћ ел овића je уж ивала исти у гл ед прве р и сан ске породице. Н ар о д je бирао стално и зд ан и ке те по род и це за о л ш тин ске начелнике, који су звати капетани (то je случај у н еко л и ко опш тина бокељ ских, међу осталим у мом родном м есту Кртолим а, али не у свим о пш тинам а.) К ап е тан с ка титула остајала je стална, и после п р ес тан ка ф ункц ије. А устр ија je лојално (то јој се мора признати) п о ш то в ал а ту одл уку народ а и није ниш та чинила да се она ф ал сиф икује. К о л ико je она пош товала у том п о гл ед у народ не о д л уке и н ародно располож ењ е нека послужи овај пример. 1876. год ине познати публициста из С р п с ке В о јвод ине А р са П ајев и ћ и ш а о је из Н о вог С а д у Ц рну Го р у д а лично види и опиш е већ славне бојеве Ц р и о го р ац а са Т урц им а. И м ао je пасош лично и зд ат у Будиму, од највиш их у га р ски х власти. Али у Б оки није м огао нигде да нађе коњ а да га попне у Ц р н у Гору. М учио се у К о то р у н еко л и ко дана, али му није успело: све ж ив о je било ангаж овано за рат. Т а д а су му рекли д а иде у Рисан, јер Пе ту,

203

бајаги, л акш е наћи коњ а (м ад а само д о Грахова, али од атл е се надао ц рн огорској помоћи). У Ко тор у су му дали ад ресе на два и стакн ута Риш њ анина, је д н о г м ладића, трговца, од 20 го д ин а и на капетана П етра ћел овића. ПајевиП сусрете прво овог м ладог човека у својој радњи. У то л и ко наиђе у радњ у главом тр аж ени ћ ел о в ић којега, н аж ало ст моју и још више његова п р аунука В и д ака, описа А рса као старц а од 50 година!! Т а кв а су та д а времена била. Ево шта д и р е ктн о говори А рса Пајевић (стр. 144. и даље пом енуте књиге): „Т ек што бејах у речи са овим младим С рбином разбирајући за о ног д р уго г, на којег ме упути ш е Ко то р ан и, али пред д ућ ан ски врати у каза се јед на старина, човек преко 50 година, средњ ег узраста и ш ир о ких ллеђа у го сп о д ско м б о кеш ко м оделу са чибуком у руци, гладећи своје плаве бркове. М ој мпади трго вац л ако се осм ехну позивљуђи унутра ову старину, коју ми у часу приказа, рекав: „Наш дични рисански капетан П етар ПеловиП; за којег ме мало час запитасте, ж елећи се о њиме виђети и познати, ево га главом пред нама ђе сто ји .“ И опет се лако и зненадих, где и овог д р у го г та ко брзо без велике м уке нађох, па се стадо х сам приказивати, на што се ова д о бр а старина мало осм ехну, пруж ив своју д ес н у руку према мени па рече: „Е мило ми je виђети вас овђе у наш ем Рисну, у кога су д оход ил а вазда честита и ваљана срп ска браћа. A да Бог да ни ви не бипи потоњ и.“ О бојици сада рекох куд а идем и у чему бих ж ел ео да ми помогну. О ни се оба у јед ан мах п огледаш е, па ћ е онај млаЈЈи рећи: „Д а бејаш е сто тину коње, м огаш е се овђе на пазару продати све за д у ка те ж уте. H e о стад е ама баш ни је д н о г кљ усета у целом Рисну, до оно д ваести ну товарних коњ а, што на њима сиром аш ни људи робу проносе, т е ж и в е од о в е те ш к е и јад не работе.“ H a овај говорљ уто се забринух, помишљ ајући ш та ћ у и како ћ у сада у овој невољи, али ме из ових мисли тр ж е весели глас с тар о га ћ ел о в ић а, који пусти своју д ес н у руку на моје раме па рече: „Не могу вас гледати без своје помоћи, ка д могу, хвала Богу, да вам пом огнем . Ено вам м ојег вазда о сед л ан о г дората,

204

где стоји на дом у, даћу вам га до Грахова. Н ека вас м и н е с а д а брига за коњем, но д а вас проведем наш им лијепим Рисном !“ па ме узе под руку те nof)e са мном од д ућ ан а д о дућана, показујући шта се све у Рисну на пазару добити може. . . . К ад смо та ко у разговору све разгледали, пођосм о кући Пеловића, према којој подаље од нас у гл е д ах н екол и ко аустријских ж ан д ар а са њиховим црним ш еш ирим а и м одрим перјаницам а на глави, који разрогаченим очим а погл ед аху овамо на мене ш то ме ја ко узнем ири и нехо тиц е и стргох своју руку испод м иш ице д о б р о га стар и не П е тр а ћ ел о в ић а, који се насмеш и мојем нем иру па ће рећи: „Ш то вам je, те сте та ко плахи? A зар има то га у Рисну, који смије таћи или учинити ш то криво госту П етр а ћеловића? He, вјере ми моје, б уд и те с п о к о јн и " У том е д ођосм о прем а овим ж ан д ар и м а , који се поставиш е један до д р уго га у ред, па непом ично, укоченим погл ед им а својим, д р ж ећ и десн у руку у зд и гн уту прем а ш еш ирим а, поздрављ аху у пролазу ћ ел о в ић а као старешину варошког. О вде морам спом енути, да сам ко д себе имао генерални путни лист за сву Европу, који сам лично у Б у д и м -гр а д у у м инистарству унутраш њ их послова извадио полазећи у ове крајеве, па ме опет неш то такн у, кад у гл ед ах те ж ан д ар е, јер сам у К отору слуш ао да овуда ж ан д ар и и са пасош ем п утн и ке зад рж авају и натраг враћају. Већ беш е скор о подне, кад стад осм о пред кућу ћ ел о в ић а, који ме позва на ручак себи као свога госта, и ja сам имао велике муке, д о к сам му д о казао да овде као на живој ж еравици стојим и да бих рад одм ах кренути на Грахово. О н ме најпосле вајкајући се отпусти, пољубив сз са мном при р астанку. О тр чах часком да се опростим и са оним младим трговцем , па свратих по своје ствари у го сти н он и к, пред којим већ стајаш е оседлан, леп, висок коњ, a уз њега ћеловиПев м омак, који носаш е о ремену д угу пуш ку и м алену торбиц у са неш то хране у њојзи. За мало, па сам већ сед ео на лепом нем ачком сед л у са малим узенфијама, на које сам ое ногам а одупирао, д р ж ећ и у руци пред собом та н ке кајасе од коњ ских воГ)ица. С л уга узе моје ствари на своја ш ирока и с н а ж н а плећа, и ми кренесм о преко Рисна, крај неких великих д р ж а в н и х м агазина, ка луту кривош ијском , који све стрм енији биваше, ш то му се ближе прим ицасм о. . . О н д а писац, у засебном поглављу, описује свој пут „Из Рисна преко Кривош ија на Гр ахо в о,“ Вођа му je показивао све,

205

нарочито крајеве прослављ ене Првим Крив ош и јш ким у стан ко м пре н еко л и ко година. У то д о ђ о ш е близу ц р н о го р ске границе, према којој се оком ила нова а ус тр и јс ка твр^ава. С а д ћу пустити понова А рсу П ајевића да говори (С тр . 151): „Пут воОаше више десном страном , али кад дсф осм облизу ове тврђавице, трчаху о туд а н еко л и ко ж а н д а р а право прем а нама на пут. С ав претрнух угледав о в е ж а н д а р е , бојеПи се д а ћ е ме ови сада та ко близу своје мете са овога пута н атр аг вратити и кад д ођ осм о јед но д р уги м а на близу, јед ан од ж ан д ар а повиче гласно, махнув руком на слугу д а са коњ ем стане. Али мој дични Б окез иђаше преда мном поносито, погл ед ајући лево на ж ан д ар е, којим а својим гром ким гласом одговараш е: „Ово je коњ П етр а ћел ов ић а, капетана рисањ ско г“, на које ж ан д ар и као заливени заћуташ е, и ми прођосм о крај њих мирно, ходећи даље пољем драгаљ ским . Ja се на то рад осно осм ехнем , мислећи у себи: овде међу овим страш ним крш евим а и кланцим а више вреди за п утн и ка коњ П етра ћел овића, него пасош м оћне царо-краљ евине.“

XII. Д а je кућа ћ ел о в и ћ а зад р ж а л а свој водећи полож ај под управом Б еограда и Ц етињ а (З е тс к а област, З е тс ка Б ановина), не треба нарочито наглаш авати. З а то je она била трн у грлу свима с рб о ж д ер и м а и зато су уклонили са овог света последњ ег кап е та н а Рисна П е тр а ћ ел о в и ћ а у н у ка о ног кога помиње А рса Пајевић. Убили су с р п с ко г ж д р а л а на рисанској крајини, али, као што рече народни певач: А к ' и је су угинупи ж д р апи , Остапи су птићи ж драповићи, Њ и н о ппем е угинути неће! Н е ка му je слава у име С р п с к о г народа!

206

Својеручно нисана Пове.ва Митрополита црногорског Петра I Петровића, од 10 апри.та 1790. године. капетану Петрисаву ће.товићу, у знак признања за учињене услуге српском народу.

207

ПОГОВОР др л а з о м. костив професор Универзитета Л а зо Костић, рођен je 15. м арта 1897. год ине у Грбљу, Б ока К о то р ска, у свеш теничкој породици. О та ц му je био прво свеш теник у В рановићим а (Грбаљ ), a затим у К р т о л и м а .Т а м о је мали Л а зо сврш ио 6 разреда основне ш коле. Гим назију je похађао у Котору, З ад р у, Цетињ у, a заврш ио je у С р ем ским Краловцима. H a великој м атури зад ив ио je своје проф есоре знањ ем гр чко г јези ка, П л атоновох д ел а и Њ его ш а. Правни ф акул тет заврш ио je у Б еоград у 1921. године. H a ф акул тету е ко н о м ски х и социјални наука у Ф р а н к ф у р т у , на М ајни д о кто р и р а о je С та ти с ти ку 1923. год. „с великом похвалом “ (m ag na cum laude) са тезом: „П арл ам ентарни избори и С та ти с ти ка “. Љ убав прем а књ изи и науии Л а зо je д о био у својој високо интелектуалној породици. О та ц му je заврш ио класичну ги м н а з и ју и П р а в о с л а в н у б о го с л о в и ју у З а д р у , д е д а Клер и кал н о училиш те у З ад р у, a стриц ф ил озоф и ју у Бечу. О тац му je имао б о гату б и б л и о теку са књ игам а на н екол и ко језика. П рва знањ а Л азо je д об ио о д оца и стрица. Л атин ски je знао пре гим назије, a црквенословенски јо ш као основац. О тац му je био д о п и сн и к тад а познатих листова С р п с к о г гласа, Б о сан ске Виле, Јавора, Б р анко в о г Кола и др. Поп Ф и л и п , Л а зи н стриц, д о в е о је почетком прош лог в ека у м анастир С ав ин у руско г пуко в ни ка, који je кул тур н о деловао на Боку. Т о саопш тава протосинГЈел Кирил Цветковић у својој А утоби о граф ији . Л а зи н рођак, non Јоко , син nona Ф и л и п а, учио je гим назију у С р ем ски м Карловцим а зајед но са младим српским песником Б ранком Радичевићем , и био проф есор Б огословије у Бањ алуци, ко д Васе П ел аги ћа, a д ед а прота Н и ко л а Костић пом агао je В укову реф орм у је зи ка и правописа и био лретллатник на м нога његова дела. П р о ту Н и ко л у je овековечио С тепан М итров Љ уби ш а у причи „Ш алу je Бог оставио“, где се о писује и сти ни т д о гађ ај, али из д о цн ијег времена. Л и терарн им радом и науком Л а зо се почео бавити врло рано. Н ајвиш е радове je дао из Јавног права и С тати сти ке.

208

f-beroBo познавањ е правних наука било je огром но, a угл ед ме^У правницим а велики, те je врпо рано, 1926. го д ин е на конкурсу био изабран истоврем ено за в анредног проф есора Јавног права у С убо ти ци и С та ти с ти ке у Љ убљ ани. П рим ио je избор у С уб оти ци и там о о стао све до оснивањ а В исоке еко н о м ско -ко м ер ц и о н а л н е ш коле у Б еограду, где je од јула 1937. године био редован проф есор, a више пута њен д екан и проректор. Ha ф акул тету др Л а зо je предавао А д м и нистр атив но право, a супл ирао п о н е кад Д р ж а в н о с уставним правом и С татисти ку. Из сва три п ред м ета написао je уџбенике. Њ егов уџб ени к из А д м и н и стр ати в но г права обухватио je У правно право у целини и поздрављ ен у науци као прво дело те врсте у српској и југословенској правној литератури и науци. Д ао je врло зап аж ен ко м ен тар У става из 1929. год ине и тим е расветлио м ноге проблем е У став н о г права, који су д отл е били непознати наш ој о ску д н о ј правној литератури. С та ти с ти ч ку науку о богати о je м етодо ло гијом и терм инол огијом , којим се проблем им а пре њега нико није бавио ко д нас. Њ его в рад на ф акул тету п р еки нуо je Д р уги светски рат и његов интерес упутио на проучавањ е Њ его ш а и изради Речника л а ти н с ки х правних израза. Н ап и сао je д о ста студ ија о Њ его ш у за време рата, али му je њихова суд би на непозната. У ем играцији дао je више зап аж ен и х д ела о Њ егош у, који по својој тем атици престављ ају новину у проучавањ у Њ егош ев их дела. За време рата није се бавио политичком ни правном л итературом иако je његова сарадњ а тр а ж е н а свуда. Т ај свој п р еки д у литератури и науци проф есор Л а зо je с то струко н ад о кн ад и о својим радом у ем играцији. И зд ао je у куп н о 73 дела a 4 излазе после његове смрти, у којим а je као правник бранио С рпство, српску културу и тер итор и је од хрватских присвајањ а и м егалом аније. М ало je рећи да je овим својим радом зад у ж и о С рпств о за сва времена и дао више за његову одбрану него сва ем играција. Као капетан прве класе био je за време последњ ег рата распоређен у Ш таб ш ум ади ске дивизије. З б о г болести избегао je нем ачко заробљ ениш тво и вратио се у Б еоград. З а време нем ачке о куп ац и је С р бије био je кр атко време ком есарски управитељ саобраћаја. При крају рата ступио je у и д р ед е генерала Д р а ж е М и хаи л о в и ћ а и р ад и о у п р о п а га н д н и м ш таб ов им а

209

В арваринског корпуса и В ел и ко м о р авске групе корпуса. Земљу je напустио кад je С о вјетска арм ија стигле на Д унав и преш ао у Н ем ачку. Д о пораза нациф аш иста био je no л о го р и м а у разним местима, a н а јв и ш е у Т и р о л у и Ч е ш к о ј.Т о с у били цивилни, a не војни логори. Н и ка д није био са владом Оенерала Н ед и ћ а у Кицбихел у нити „гост нем ачке владе“, како су неки злонам ерно тврдили. У л о гор и м а je радио најгрубље ф изичке послове, јер нико није знао д а je проф есор универзитета и резервни оф ицир. И з Т и р о л а je успео д а се пребаци у Ш вајцарску, где je две го д ин е био интерниран, a затим пуш тен с налогом д а се одм ах прихвати н еко г посла у пољ опривреди, угоститељ ству или металној индустрији. Радио je неко време у ф абрици као ф изички р ад н и к и кад а се разболео, по налазу лекара, проглаш ен je неспособним за рад, и додељ ена му je помоћ од 220 ш вајцарских ф р ан ака месечно. Н астани о се на периф ерији села В етин ген а, близу Бадена, и ж ивео скром но и повучено враћајући се поново своме науч ном и литерарном раду. С в а ко г д ан а одлазио je у Ц ирих и посећивао његове богате библиотеке. П ош то je имао солидно знањ е из гр чко г је зи ка то се са задовољ ством бацио на прочувањ е политичких установа а нти ч ке Грчке. У з овај посао ои je наставио и свој даљи рад на изучавању Њ его ш ев их дела. И зд ао je пет књ и га о Њ его ш у. К њ и ге с у објављ иванеу Америци, Канади, А устралији и Н ем ачкој. Њ его в уж и земљак Иво П аландачић издао je прву књ игу о Њ его ш у под насловом из „Њ егошевих дела. Анализе и интерпретације“. С ар ађ ив ао je и у П аландачићевом листу „Уједињ ено С р п с тв о “ под разним потписим а и разноврсној тем атици, јер je Ш вајц арска, као неутрална земља, забрањ ивала сваку по л ити чку д ел атн о ст на делу, речи, писму. Н аписао je око 2,000 чланака. Ha нападе хрватских интел ектуал аца на С р б е и С рпство одговорио je проф есор Л а зо Костић својим неум орним и до сада не виђеним радом и доказим а. Овај посао није ни мало био лак, јер су хрватски писци у сл обод ном С вету били обезбеОени златом отетим за време рата од С р б а и Јевреја и уж ивапи заш титу Р и м окато ли чке цркве. Д о к су се наши С рби снаш ли успех Хрвата био je приврем ен и п р екаран. Вођство међу српским и нтелектуал ци м а преузео je проф есор Л азо. О н je почео детаљ но да проучав а„хр ватску повијест“, к о ју је и раније познавао. О гром ан м атеријал био je ту, али не и средства за објаву тога м атеријала. Ho „прегаоцу Бог д аје махове“ и „удар je наш ао искру у кам ен у.“ Л а зи н а д ела су потекла и преплавила срп ску јавност. Хрвати су били и з н е н а ђ е н и појавом на српској

210

страни човека који je до бро познавао њихову прош лост. О н je износио ту прош лост пуну к р в и : мрцварења, зверстава, невера, као нико пре њега. П р о ф есо р К остић je то све описао у својим делим а да се човеку к о ж а јеж и читајуПи их. Н ије он говорио и писао само о д о гађ ји м а из наш их дана, него je изнео истину о Хрватима од 17. века до данас, па и за раније векове. П р е д Л азиним до казим а, који нису блли само „пром и џб а“, заћутала je сва хрватска п р оп аган д а Л а з а je изучавао њихову д р ж авн о ст кроз векове, њихову кул тур у и незајажљ иве прохтеве за туђом културом и територијом . Т а к о je угл ед ал о свет ш ест њ егових великих дела о Босни и Х ерцеговини, затим друге њ егове књ иге о Д алм аци ји и С лавонији С п о р н и предели С рба и Хрвата, С р п с ко м П рим орју, Б о ка и Д уб р ов н ик, о Пирилици, Kpaf?a с р п с ко г јези ка, и м ноге д руге, чији je број постепено растао 50,60,70 и више. З а сваку ову књ игу требало je наћи издавача, ш там пара, купц е итд. С в е је о в о в ел и кае н е р ги је проф есора Л азе савладала и срл ски наро д заувек зад уж и л а. И а ко у п оодм аклим год инам а проф есор Костић до своје смрти. С воја дела увек je допуњ авао новим подацим а и пред свет износио хрв атске злочине над С р б им а у Д р уго м светском рату. И з ове области дао je дела: „Хрватска зверства у II светском рату“ , и „Ко je крив за злочине над Србима у Н Д Х .“ О б р ад ио je и питањ е нових ко м ун исти чких „н ар о д н ости “ у књигама: „Србија или Југославија II књига, Нове југословенске „народности“ св. IV. и Комунистичке таксирање народа

Југославије. П р о ф есор др Л а зо К остић je често водио полем ике преко сво ји х књ и га и б р а н и о се о д н а л а д а ко м у н и с т и ч к и х п ровокатора и разних пискарал а, јер није имао д р уго г начина да се с њима обрачунава. Њ его ва je жељ а да приликом преш тампавањ а њ егових дела ове полем ике изостану. С в а .с в о ја д ела проф есор Костић je нам енио С р пств у и њему их поклонио. Као педантан статистичар проф есор КостиП није лролустио прилику д а нам не саопш ти да je на изради својих д ела утрош ио педесет хиљ ада рад них часова. З аи ста огром на енер ги ја и огрсш ан тр уд је д н о г р е тко гч о в е ка и С рбина, проф есора др Л азе Костића. Захвално С р пств о сачуваће услом ену на њега кроз његове д ел а д о к je С рпства. Б иблиограф ија његових дела, 73 на броју, објављена je у књизи „Милан НедиП“, издатој у А устралији 1976. године. Мишљ ења м ногих С р б а о стваралачком раду проф есора К остића и њихова захвалност за о д бр ан у С рпства није

211

изостала. М но га од њих ш там пана су у књ изи „Изјаве признања проф. Лази М. Костићу“ на 164 стране, М инхен, 1966. Све ово говори о појави јед но г необичног човека и ерудите у нашој правној науци и литератури, који je м ного радио, много урадио и српским генерацијам а указао пут како се вопи С рпство и бори за њега.

Протојереј-ставрофор, Ж иван СтефановиП

212

ЛИТЕРАТУРА I. ПОГЛАВЉ Е 1. E ncicloped ia Italiana di scienze, lettere ed arte Vol. IX, 1931. p. 472. 2. Charles Yriatte, La Dalm atie, 1874. L e T o u rd u Monde, Nouveau Journal des Voyages. Deuxiem e semestre. 1876, Paris. 3. H e in ric h S tie g litz , Is trie n und D a lm a tie n . E rinnerungen. S tu ttg a rt und T uebingen. 1845.

B rie fe

und

4. H. Д учић, Б ока и Зета. Границе Б оке и Зете по четком 15 вијека Гл асни к Д руш тва с р п с ке словености, Б еоград 1875. 5. F o rtu n a t V u lo v ic , Das V o lk s le b e n in d e r B ocche. Die O e ste rre ichisch U n g arische M onarchie im W ort und Bild. XIII Heft, Band D alm atien, W ien, 1892. 6. P. К и ћ (Р и с т о К о в и ја н и ћ ) , Југославије, 5 том, суб воце.

К ото р,

Е н ц и к л о п е д и ја

7. Jacques Ancel, M anuel H isto riq u e de la Q u e stion d ’O rient. Paris 1923. 8. J o b . H. Том ић, П одаци o сукоб и м а и мирењу Бокеља, Ц рногораца и ту р с ки х п о д а н и ка год. 1735-1766. С п о м е н и к С р п ске академ ије наука, д р у ги разред 56. Б еоград 1931. 9. Н.В. Превалис, Превалитана, Н ародна ен ц и кл о п е д и ја СХС, суб номине. 10. К о нстантин Јиречек, И стори ја Срба. Превео и д о п ун и о Јован Радонић. Прво издање, Књ ига I- 1V. Б еоград 1920-1925. 11. Јоси п Јиречек, Т р го в а чки друм ови и руд ници С рбије и Босне. Превео Гј П ејановић. Сарајево 1951. 12. Ф е р д о Ш иш ић, Л е то п и с nona Д укљ анина. П осебна издања С рп ске краљ евске академ ије. Ф и л о с о ф с ки и ф и л ол ош ки списи књ. 18. Б еоград 1928. 13. Петар Д. Ш еровић, Из истори је ста рог Рисна. Годиш њ ак П о м о р с ко г музеја у Котору. Књ. X Стр. 39. К ото р 1962. 14. Л азо М. К остић, О ср п ско м кара кте р у Б оке К ото рске. Цирих 1961. 15. Ант. Стј. Д абиновиђ, П озадина Б о ке љ с ко гу с та н ка год. 1869. Рад Југо с л о в е н с ке академ ије знаности и ум јетности, књ. 237. Загреб 1929. 16. ђ о р ђ е С т р а ти м и р о в и ћ , П р а в о с л а в н а ц р кв а у Б оци К о то р с ко ј, П остана к и суд би не њене. Годиш њ ица Н иколе Чупића, књ. XVII 1897, стр. 214.

213

17. Franz Krones, H andbuch der G eschichte O esterreichs von der aeltesten bis neusten Z eit 5 Baende. B erlin 1876-1880 18 Северна Д алм ација не кад и сад. Главна зад руга за народно просвећивањ е. Б ео гр ад 1939. 19. Књ ига П рогласа je без наслова, само са а устр и ски м грбом и јед ним мотом из Цицерона. Ha рбату стоји и тал и јански „Б о ке ди Катаро." 20. В ук Винавер, Похара Пераста 1624 године. И сто р и ски Записи, за април-деце м бар 1952. Цетиње. Стр. 319. 21. Д р Т)око С лијепчевић, И стори ја С р п с ке православне цркве I књига: О д покрш тавањ а С рба д о краја 18 века. М инхен 1962. 21. Јован Радонић, Р им ска кур и ја и ју ж н о с л о в е н с ке земље од 16 до 19 века. САН. П осебна издања. Б еоград 1950. 22. Л азо М. К остић, Изливи хрватске мегалом аније. И сто р и јска и слична „пр ава " на Б осну и Херцеговину. Баден, Ш вајц арска 1968. 23. W ilhelm Tom aschek. Z u r Kunde der H aem us-H albinsel. Z itzu n g sb e rich te der P hil.-H ist. Classe der kaiserlichen Akadem ie der W issenschaften in Wein. Band C XIII (113). 1886. 24. Ш име Љ убић, П риеглед П овиести Х рватске Ријека 1864. стр. 109. 25. С тојан Н оваковић, П рим ери књ и ж ев ности и је зи ка старога и с р п с ко -с л о в е н с ко га . II издање. Б еоград 1877. „И з Ж ивота Стеф ана Немање“ од краља С теф ана П рвовенчаног. Стр. 174. 25а. Fr. M iklosich. M onum enta S erbica Serbiae, Bosnae, Ragusii, Wien. 1858.

spectantia

historiam

26. M arino Sanudo T orsello. Istoria del R egno di R om ania (ca 13281333). 26a. Hopf, C hron iq ue s grecorom anes p. 142-143. 27. W ladan D jorjew itsch, Die serbische Frage. 27a. Ferdo Sisic. D okum enti o postanku K raljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1914-1919. Z agreb 1920. 28. С танисл ав Краков, П ре ко В и с о ки х Дечана и Л овћена у П рим орје. А лм анах Ја д р а н ска стр аж а за 1926, Б еоград 1926. 29. O tto Maull, P olitische G eographie. B erlin 1925. 30. V. Jagic. Ein Kapitel aus der G eschichte der suedslasvischen Sprachen. A rch iv der slavi sehen P h ilo lo g ie Jahrgang XVII, 1892. S. 63-64.

214

31. Н икола Радојчић, превео, п р ед гов ор Д У Ш А Н О В З А К О Н И К , Нови С ад 1950.

и увод

написао

32. М арко Вујачић, Знам енити ц р н о го р ц ки и херцеговачки јунаци. Београд, издањ е „П р о све те “ IV књ ига 1956. 33. Павао Б уторац, Б о ка К о то р ска након пада М летачке републике до Б ечкога ко н гр е са (1797-1815). Рад Југ. академ ије знаности и ум јетности. Књ. 265, Загреб, 1938 (Л атиницом ). 34. Н икола Р адојчић, З а к о н и к цара С теф ана Д уш ана 1349. и 1354. С р п с ка академ ија наука. Б еоград 1960. 35. Коста М ил утиновић, В о јв о д и н а и Д алм ација - 1760-1914. И нсти тут за пручавањ е и стори је В ојводине. Нови С ад 1973 (Л атиницом ш тампано!!). 36. Јован Цвијић, Б а л ка н ско П о л уо стр в о и ју ж н о сл о в е н ске земЈБе. П р евод са ф р а н ц уско г, Б еоград 1931, књ. II.

215

ЛИТЕРАТУРА Д Р УГО Г ПОГЛАВЉА 1. Anonymus, von einem Augenzeugen Statistisch-historisch-m iliraerische Darstellung der Bocche di Cattaro. Coeln 1808. 2. H.F. Roedlich, Skizzen des physisch-m oralischen Zustaenden Dalmatiens und der Buchten von Cattaro. Berlin 1811. 3. R. von H. . . .g REISEN durch das oesteriechische illyrien, Dalm atien und Albanien im Jahre 1818. Eine umfassende Darstellung des Landes und der Sitten, G ew ohnheiten und merkwuerdigsten Gebrauche seiner Einwohner. Erster Theil, Meissen 1822. 4. Dr. M ichachelles in Nuernberg, Ausfluege nach Illyrien und Dalm atien. 5. Die Bocche - "D as Ausland" 1832. S. 694. ff. 5. Heinrich Stieglitz, Ein Besuch auf M ontenegro. Stuttgart und Tuebingen, 1841. 6. J.G . Kohl, Reise nach Istrien Dalm atien und M ontenegro. I, II Teil. Dresden, 1856 (II. Auflage). 7.

F. v. Reinsberg-Dueringsfeld, Die Boka ‘G lobus’ VI. Band, 1864.

8. Siegfried Kapper, M ontenegro. Rundschau. 1876, Band VII, VIII.

Tagebuchblaetter.

Deutsche

9. Heinrich Noe, Dalmatien, Landschaftliche Schilderungen. Die oesterreichisch-ungarische M onarchie in W ort und Schrift. XIII Heft Kuestenland und Dalmatien. W ien 1892. P. 29-32. 10. Theodor Ritter Stefanovic Vilovsky. D IE SERBEN im suedlichen Ungarn, in Dalmatien, Bosnien und in der Herzegovina. In der Samlung: Die Voelker O esterreich-U ngarns Ethnographische und culturhistorische Schilderungen. XI.Band Wien und Teschen 1884. 11. Zoran Konstantinovic, Deutsche Reisebeschreibung ber Serbien und M ontenegro. M uenchen 1960 Suedosteuropaeische Arbetein, 56. 12. Heinrich Noe, Dalm atien und seine Inselwelt nebst W anderungen durch die Schwarzen Berge.W ien -Pest-Leipzig 1870. 13. Kurt Hassert, Reise durch M ontenegro nebst Bem erkungen ueber Land und Leute. Wien, Pest, Leipzig, 1893. 14. Karl B raun-W iesbaden, R eise-Eindruecke aus dem Suedosten. Ungarn, Istrien, Dalmatien, Montenegro, Griechen land, Tuerkei. I, II, III Band Stuttgart 1878. 15. L. Passarge, Dalmatien und M ontenegro. R eise-und Kulturbilder. Leipzig, s. anno 1904. 16. Herm ann Bahr, Dalm atinische Reise. Berlin 1909.

216

17. Georg Baumberger, Blaues M eer und schwarze Berge. V o lk s -u n d L an d schaftstfilder aus K rain, Istrien, D alm atien, Montenegro. 1905. 18. Oskar A. H. Schmitz. Fahrt in-з Blaue. 1908. 19. Richard Voss, Ein homerisches Koenigreich. S. 296-306. Berlin 1910. 20. Arthur Achleitner, Reisen im slavischen Sueden (Dalm atien und M ontenegro). Berlin 1913. 21. Hans W ithalm, An den Toren zum Balkan. Eine Reise an den Balkangrenzen. Zuerich 1913. 22. Dr Kurt Floericke, Dalm atien Kulissenland. Berlin 1911.

und

Montenegro.

Blicke

ins

23. Bocche di Cattaro, Meyers, Grosses Konversations-Lexikon. III Band 1909. 24. Dr. K. W eber, Bosnien, M ontenegro und Albanien im Kriege. Reiseberichte eines Neutrales. Liestal 1917. 2 5 . A. S t e i n i t z e r , D A L M A T IE N , d a s k r o a t is c h e montenegrinische Kuestenland. Bielefeld und Leipzig 1930.

und

26. Franz T h ierfe ld e r, D ie sued o steu ro paeisch en Staaten in Einzeldarstellungen. Das Koenigreich Suedslawien, dargestellt v o n .. . . Leipzig 1935. 27. Edith Posse, So sah ich Jugoslavien. Ein Bericht in Bildern mit einleitendem Text. Koenigsberg, s. anno. 28. W alter Neubach, Jygoslavien. Ein Reisebuch. Bielefeld und Lepzig, 1938. 29. Pieter Wervoort, Die goldene Triangel. M uenchen 1940. 30. E. Fechner, Auf zeitlosen Strassen zu zweit. Die Geschichte einer suedserbischen Reise. Berlin, 1939. 30-a. Lothar Rendulic, G ekaem ft gesiegt, geschlagen. Heidelberg 1952. 31. E d w in W ie s e r, R o m a n tis c h e s D a lm a tie n . H e r r lic h e s Griechenland. Adria - und G riechenlandfahrt des Schweizerischen Burgenvereins. Affoltern am Albis 1953. 32. Herbert Taub, Jygoslawien, Illustriertes Touristenhandbuch. IV Auflage. Stauffacher Reisefüehret. 1957. 33. Richard Gerlach, Dalmatinisches Tagebuch, Zuerich 1959. 34. T h eo d o r M u e lle r-A lfe ld , Das E u ro p a -R e is e b u c h . Jugoslawien, Griechenland, Tuerkei. Berlin, 1959.

217

Italien ,

3 5 . H e r b e r t G o tts c h a lk , J u g o s la w ie n , G eographischer Verlag Bern, 1960.

T e p p ic h

E u ro p a s .

36. Harms Erdkunde in entwickeldner, anschaulicher Darstellung. Band II Europa-B earbeitet von Herbert Lehmann. 10 Auflage. 1962. S. 265. 37. Em st Neum ayr, Zwischen Adria und Karawanken. Reisen durch Jugoslawien. B erlin-Darm statt-W ien 1964. 37a. W ilhelm Kayser, Sonnenland Dalmatien. Die jygoslawische Adriakueste. Bern und Stuttgart 1972. 38. Otto und Liese M ihalji-M erin, Jugoslavien, zwischen den Welten. Zuerich -W ien , 1955.

Kleines

Land

39. J.A. C uddon, Jugoslawien, Ein Fuehrer. M uenchen 1967. 40. Ernst Neumayr, Jugoslawien, Olten 1974. 41. X. Marmier, Lettres sur I’ Adriatique et le Montenegro. Tom e II. Paris vers 1853. 42. Charles Yriarte, Les Bordes de l'Adriatique et le M ontenegro , Paris 1878. 42a. P ierre Loti, V o yag e de quatre officiers de l’escadre internationale au Montenegro. Dans le livre: Fleurs d’ennui etc. Paris 1882. 43. Pierre Loti, Pasquala Ivanovitch. Paris 1881. 44. Emil von Laveleye-, Die Balkanlaender. Ins Deutsche uebertragen von E. Jakobi. Leipzig 1888. I und II Band. 45. Emil von Lavaleye, Preussen und Oesterreich seit Sadowa. II Band, 6 Kapitel 1869. 46. J. Deniker, Les Krivosciens. A propos de I’ insurection de la Dalmatie. LA N A TU R E. Revue des sciences. 1882. Premier semestre. Paris. 47. J. Lesueur, Aux. bords de l’Adriatique. Paris. M arpom , 1893. P.

211. 48. Пренето из књиге М ар ко Цар, Наш е Приморје, Београд, 1923. С. Књ..З број 173. Стр. 87 49. M C. Verloop, Le Royaum e de M ontenegro. Paris 1911. 50. Alphonse Muzet, Aux pays balkaniques. Montenegro, Serbie, Bulgarie. Paris s. anno (izmedju 1912 u 1914.) 50-a.. Henry Debraye, A utour de la Yougoslavie. Preface d’Edouard Herriot. Grenoble, 1931. Collection ‘Les Beaux Pays’, 34 tome.

218

51. Andre Blanc, La Yougoslavie. C ollection Arm and C olin, Nr. 321, Section de Geographie, Paris 1967. 52. M arco de Cassoti, Le coste e isole della Istria e della Dalmazia. Zara 1840. 53. Dr. J. Descovich, Die Bocche di Cattaro. M itteilungen der k.k. geographischen G esellschaft in Wien. Band XIII 1870. 54. A ntonio Baldacci, Le Bocche di Cattaro ed i M ontenegrini. Im pressioni di viaggio e notizie. Bologna 1886. 55. G. Marcotti, Il M ontenegro e ie sue donne. M ilano 1900. 56. Sebastiano Visconti-Prasca, M ilano 1938.

La Jugoslavia e gli Jugoslavi.

57. Bocche di Cattaro, E nciclopedia Italiana di scientze, lettere ed arte. IX. 1931. 58. A. М ајков, И сто р и ја с р п с к о г народа. П ревео ђ . Д аничић, II издање, Б еогра д 1878. 59. А ндр еи С и р о ти ни н, Р осија и Славјане. Ст. П етерсбург1913. 60. П ре д р аг Ковачевић, Ф л о та адм ирала С ењ авина у нашим водама - Р уска управа у Боки. Сепарат, Х ерцег-Н ови 1971. 61. К о то р и Б ока К о то р ска . Е диција: Наши град ови на м ору Издањ е „Н о в е Европе“ , 3arpef> 1934. 62. Јеротеј П еткови ћ, еп. синђел: С по м ен ица манастира С авине по водо м дев е тсто го д и ш њ и ц е мале С ав и н ске цркве 1030-1930. К о то р 1930. 63. Н и к о Л у к о в и ћ , Л е п о т е и з н а ч а ј Б о к е А м е р и ка н ски С рбобр ан о д 26. ф ебруара 1953.

К о то р ске ,

64. Н и кол а Д . В елим ировић, У спом ене из Боке. Х ерцег Нови 1904. 65. Д уш . М. Ж и вко в ић , учитељ, Б ока Которска („Н евеста Јад ран а“ ). Календар „А м е р и ка “ , Ч и ка го 1958. 66. Д уш ан К ости ћ , У сп утн и записи малено место ђ е н ови ћ. „П о л и ти ка “ о д 11. јул е 1965. 67. A m y G reif, A lo ng thè Bay o f Kotor, The Sun, B altim ore, M onday, S eptem ber 7, 1964. 68. П реузето из расправе: Проф . B aco И вош евић, Н ационални р а д а р х и м а н д р и т а Д и о н и с и ја М и к о в и ћ а . „ П р о с в је т а “ , М јесе чни к С р п с к о г к у п т у р н с г друш тва П росвјета, З агреб јануара 1971. Песма „М ајка Б о ка “ објављ ена je у л и сту „Г л а с Б о ке “ о д 1. јула 1939.

219

69. L’Abbe P. B auron, Les rives illyriennes. M ontenegro. Paris 1888.

Istrie,

Dalm atie,

70. К њ иге Љ убом ира П. Н енадовића, четврта свеска стр. 125 и сл. 71. T o m o К р с т о в П о п о в и ћ , годиш њ ице, у З а д р у 1883.

Х е р ц е г-Н о в и ,

у

сп о м е н

50-

72. Erzherzog M a xim ilia n, Mein erster A usflug Leipzig 1868, s.232233. 73. „К њ и ге Љ убом и ра П. Н енадовића, четврта св е ска “ страна 125-26-27.

220

ЛИТЕРАТУРА ТРЕћЕГ ПОГЛАВЉА 1. A ndrien Dupre, Essai h isto riq u e et c om m ercial sur les Bouches de Cattaro, Paris 1818. 2.

Am i Boue, La T u rq u ie de l’Europe l-IV . Paris 1840.

3. X. M arm ier, Lettres sur I’ A d ria tiq u e et le M ontenegro, tom e deuxiem e Paris, 1853. 4. G. F rilley et Jovan W lahovitj. Le M onteneg ro co n tem pora in, Paris 1876. 5. C harles Yriatre, Les B ordes de l’A d ria tiq u e et le M ontenegro. Paris 1878. 6. J. D eniker, Les K rivosciens. A pro p o s de Г in s u rre ctio n de la Dalm atie. ‘La N ature’, Revue des sciences 1882. I sem estre. Paris. 7. L’ Abbe, P. B auron, Les rives illyriennes. Istrie, Dalm atie, M ontenegro, Paris 1888. 8. Roger Portal, Die Slaven. Von V oelkern zu N ationen. K indlers K u lturg esch ich te . M uenchen 1971. 9. R.F. R oedlich, Skizzen des physisch m oralischen Zustaenden D alm atiens und der B uchten von C attaro. B erlin 1811. 10. R. von H. . . .g, Reisen d urch das oesterreichisch e Illyrien, Dalm atiens und A lb an ie n . . . Meissen 1822. 11. Dr. M ichachelles in N uernherg. A usflueg nach Illyrie n und Dalm atien. 5 -D ie B ocche - ‘Das A u sla n d ' 1832. 12. H ein rich S tieglitz, Ein Besuch auf M ontenegro. S tu ttg a rt und T uebingen 1841. 13. H e in ric h S tie g litz , E rinnerungen. 1845.

Is trie n

und

D a lm a tie n .

B rie fe

und

14. ‘W anderer’, Die B ocche di C attaro. M itte ilu n g e n der k.k. geographischen G esellschaft in W ien. 1870. S. 38-40. 15. O. Freiherr v. R e in sb e rg -D u e rin g sfe ld , Pastrovics in D alm atien. ‘Das A u sla n d ’ 1869, S. 1120. 16. I.G. Neigebaur, Die S ued-S laven und ihre Laender in Beziehung auf G eschische, C u ltu r und Verfassung. Leipzig 1851. 17. V.F. Klun. S ta tistik von O e s te rre ic h -U n g a rn , W ien 1876. S.316. 18. Franz Krones, U niversitae tspro fessor in Graz: H andbuch der G eschichte O esterreichs von der aeltesten bis neusten Zeit. 5 Baende, B erlin 1870-1876.

221

19. Dr. J. D escovich, Die B ocche di C attaro. M itte ilu n g e n der k.k. g eograp hischen gesellscha ft in W ien XIII Band, 1870. 20. P rofessor Dr. J.H. S chw icker, Das G ebiet von C attaro. D e u ts c h e R u n d s c h a u fu e r G e o g r a p h ie u n d S t a t is t ik W ie n -P e s t-L e ip z ig 1892. . .S. 412. F.F. 21. M ayers K o n ve rsa tio n s-L e xiko n IV. A uflage Band X, S.238. 22. Hanns W ithalm , An den T oren zum Balkan. Eine Reise an den Balkangrenzen, Z u e rich 1913. 23. H erm ann W endel, K re u ’z und quer d urch den slaw ischen Sueden. F ra n kfu rt am M ain 1922. S. 221. 2 4 . G e r h a r d G e s e m a n n , V o l k s c h a r a t e r o t y p o l o g ie d e r S e rb o-kro a te n . Jah rb u ch der C harakterolo gie. V. Band 1928. 25. G erhard Gesem ann, H eroische Lebensform en. Z u r L ite ra tu r und W esenskunde der B alkanischen P a tria rch a lita e t B erlin 1943. 26. A. S teinitzer, D alm atien. Das kro atische und m o n teneg rinische Kuestenland. B ie le fe ld -L e ip z ig 1930. 27. Ernst N eum ayr, Jygoslawiers, O lten 1974. 28. M anfred S chneider, D urch D alm atien bis zu den Schw arzen Bergen L an d-M ee r-u nd Inselfahrten. S tu ttg a rt 1928. 29. A n to n io Baldacci, Le B ocche di C attaro ed i M onteneg rini Im pressioni di viaggio e notizie. B ologna 1886. 30. G. M a rcotti, il M on te n eg ro e le sue donne. M ilano 1900. 31. Dr. Jo sip Karasek, Slavische L ite ra tu rg e sch ich te . I. II. ‘G oeschen’ 277-78. B esprochen von D. Prochaska im A rch iv fuer slavische P h ilo lo g ie XXIX, S. 148. 32. M. M urko, Die s e rb o -k ro a tis c h e V olkspoesie in der deutschen L iteratur, A rhiv fu e r slavische F h ilo lo g ie . Band (bzw. Jahrqanq) XXVIII, 1906. 33. С им о Матавуљ, С абрана дела VIII књ и га Б еоград 1956. 34. П ре д р аг В. Ковачевић, И стори ја б о кељ ског поморства, К ото р 1967. Одељак: Д н е в н и к Петра А ндр ејеви ча Толстоја. С. 61. 34а. Тјуро Гавела, Д о с и т е ј О б р а д о в и ћ , П о в о д о м год иш њ ице см рти „П о л и т и к а “ о д 19. априла 1961.

150-

35 . T o m o К р с т о в П о п о в и ћ , Х е р ц е г - Н о в и у с п о м е н п е сто го д иш њ и ц е му. С абрао сл о ж и о Т.К.Ј. у З ад ру. 1883. 36. T o m o К . П оповић, Х ерцег-Н ови. И с т о р и јс ке биљешке. Књ. 1 1382-1797. Х ерцегнови 1924.

222

37. T h e o d o r R itte r S tefano vic V ilovsky. DIE SEBEN, um suedlichen Ungarn, in D alm atien, B osnien und in der Herzegovina. In der Sam m lung: Die V oelker O e ste rre ich --U n g a rn s. E thnogra phische und c u ltu rh is to ris c h e S ch ild erun gen. XI Band. W ien und Teschen 1884. 38. С им о Матавуљ, С абрана Д епа, VIII књ ига, Б е оград 1956., С адрж е Матавуљева Писма. 39. М арко Цар, Наш е П рим орје, И здањ е М атице с р п с ке у Д у б р о в н и к у 1912. 40. М аарко Цар, С тјепан М итров Љ убиш а, П р е д го в о р књ изи П ри п овје сти ц р н о го р с ке и п р и м о р с ке од С тј. М. Љ убиш е. С р п с ка књ и ж е вна зад руга , Б еоград, 1924. 41. N ikola V e lim iro vitch , Franzoesisch-slavische Kaem pfe in der Bocca di C attaro 1806-1814. In a u g u ra l-D isse rta tio n . Bern 1910. 42. П о п С а в о Н а ки П е н о в и ђ , Б О К А . А н т р о п о ге о гр а ф с к а студ и ја. Насеља с р п с ки х земаља. САН. Књ. IX. У р е ^ује Ј. Цвијић, Б р о гр а д 1913 (стр.347) 43. П остана к и развитак б о к е т с к е м орнарице. III П ре д раг В. Ковачевић. . . .З б о р н и к „К о т о р и Б ока К о то р с ка “ З агреб 1934. У серији „Н аш и градови на м ору “ 44. Д уш ан К ости ћ , У сп утн и записи. М алено место 1?еновић. „П о л и ти ка “ од 11. јула 1965.

223

САДРЖАЈ Страна A) Б)

Предговор.................................................................................. 5 Даља дела писца о Српском П рим орју.................................9 П РВ О ПОГЛ А ВЉ Е: УВОД

I. II. III. IV. V. VI.

П ојам Б о к е .............................................................................. 12 О пш те усвајањ е назива „Б о к а “ и „Б окељ и “ ................ 18 Ранији називи Б о к е .............................................................. 23 Ц р н о го р с ко П р и м о р је .......................................................... 31 С р п с ко П р и м о р је ..................................................................47 С рбија и м о р е ........................................................................ 57 Д РУ ГО ПОГЛ А ВЉ Е: ЛЕПОТЕ Б О К Е ...........................66

VII. VIII. IX. X. XI. XII. XIII. XIV.

П рикази Боке на немачком је з и к у .................................. 68 П рикази Боке на ф ран цуском је з и к у .......................... 100 П рикази Б оке од стране И т а л и ја н а ............................112 Неш то мало р у с ки х осврта на Б о к у ............................116 Још неке посредно скупљ ене вести о лепотама Боке из разних и з в о р а ..................................118 Неки ср п ски писци о красотам а Б о к е ........................120 Бока опевана у песмама одн. с т и х о в и м а .................. 135 Бокељ ски песници о Б оки (и иначе) .......................... 145 TPERE ПОГЛ А ВЉ Е: БОКЕЉ И И Њ И Х О В Е О С О Б И Н Е ........................................................ 154

XV. XVI. XVII.

Бокељ и по о п и с у ф р а н ц у ски х п и с а ц а ........................156 Бокељи по о п и су нем ачких п и с а ц а .............................. 163 П онеки писац д р у ги х народа о Б окељ им а................180 Д О Д А Т А К : О по родици ћ ел ови ћа у Р и с н у .............. 191 П о го в о р ................................................................................. 208 Л и т е р а т у р а ............................................................................213

224