Globalne Promene Changed

NEODGOVORNI PUTNIK

“Zemlju možemo zamisliti kao živu letilicu koja milionima godina leti kroz svemirska prostranstva. Delovi od kojih je načinjena ova živa letilica su njena neživa priroda i sve pojedinačne vrste koje su koje su međusobno povezane u čvstu, ali ipak raskidivu mrežu života. Svaku od živih vrsta u toj letilici možemo zamisliti kao zavrtanj, polugu, točak, zupčanik ili oprugu. U jednom trenutku se na toj živoj letilici pojavio jedan neodgovorni putnik. On je počeo svakog dana da vadi jedan po jedan zavrtanj, polugu ili zupčanik. Živa letilica je počela da gubi kontrolu i lagano da propada. Još uvek nije udarila u podlogu , ali će se to sigurno desiti ukoliko taj putnik nastavi da vadi njene delove. Bez koliko delova ta letilica može da leti , i koliko se njenih delova može izvaditi, to niko ne može da kaže. U ovom trenutku niko ne zna da li je kritični deo koji održava letilicu u letu već izvađen. U svakom slučaju , ukoliko delovi nastave da se vade, letilica će sigurno pasti . Neki će taj pad preživeti neki ne.”

1

GLOBALNE PROMENE Obrazovanje za održivi razvoj : pravo i obaveza Obrazovanje u vezi životnog okruženja kao neophodnog element održivog razvoja je postalo prioritet u većini zemalja. Cilj je da deca još u najranijem životnom dobu postanu odgovorna, i da ličnim delovanjem odnosno svakodnevnim ponašanjem i odnosom prema potrošnji, doprinesu zaštite životnog okruženja, postajući na taj način svesni građani. Osnovna škola pruža izuzetne mogućnosti za izučavanje klimatskih promena, jer se, pri njegovom razmatranju i rešavanju, pozivamo na prirodne nauke, istoriju, geografiju, građansko obrazovanje, itd. S druge strane, uspostavljena veza između škole, odnosno učitelja, nastavnika i porodica omogućuje veoma uspešno osposoblajvanje dece koja u svakodnevnom životu treba da prihavte norme koje će doprinositi prevladavanju ovog problema.

2

********************************************************************

Čika Steva, nastavnik fizike, i radoznala devojčica Maja, letnji raspust provode u selu. Često idu u šetnje i razgovaraju. Razgoivori se uglavnom svode na to da Steva ogovara na brojna Majina pitanja, ali ovaj put je on primetio da je Maja donela lepu ružu. STEVA:Majo, imaš divanu ružu. Gde si je ubrala? MAJA: U bašti moje bake, ali ona može da raste i zimi u staklenoj bašti. Biljka, u staklenoj bašti, može da raste i dok je spoljna temperatura manja od 5°C. Zahvaljujući staklenoj bašti raste, jer u njoj ima sve uslove: toplotu, svetlost, vlagu ...... Nego, Stevo, znam šta je stalena bašta i kako izgleda i čemu služi ali ne znam šta je to efekat stakle bašte. STEVA:Efekat staklene bašte je prirodni fenomen koji omogućuje da se na planeti Zemlji očuva blaga srednja temperatura (+15°C); bez njega bi temperatura na Zemlji bila -18°C.

Efetat staklene bašte je, takođe, izraz zagrevanja planete Zemlje nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina. Zemljina atmosfera odbija 37-39% koju Sunce direktno emituje , dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji, u normalnim okolnostima, uglavanom odlaze u svemir. Međutim, ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju (apsorbuju) ovakvo zračenje, dolazi do povećanja temperature atmosfere.

3

Znaš li Majo, da su ljudske aktivnosti prouzrokuju izbacivanje gasova u atmosferu koji pospešuju efekat staklene bašte pa smim tim povećavaju uticaj ovog efekta pa on postaje jedan od glavnih uzroka klimatskih promena koje se upravo dešavaju. Poslednjih sto godina temperatura atmosfere se povećava za 0,30 C godišnje. MAJA:Koji su to gasovi odgovorni za stvaranje efekta staklene bašte? STEVA:Više gasova doprinosi efektu staklene bašte: ugljen-dioksid (CO2) je odgovoran za 53% efekta staklene bašte , metan (17%), di-azot oksid (N2 O), vodene para, sumpor heksa-fluorida, izduvni gasovi itd. Svako od nas može sam da zakljući da je svaka godina sve toplija i da su temperature sve više. Temperatura se povećava zbog velike količine ugljen-dioksida koji se oslobadja u atmosferu prilikom korišćenja fosilnih goriva (uglja i nafte), tako da taj ugljen-dioksid stvara efekat "staklene baste". Ugljen-dioksid ne može da ode u kosmos vec se zadržava u atmosferi. Dakle, sunčevi zraci ulaze u atmosferu, delimično se odbijaju od površine Zemlje, a onda se veliki deo tih zraka ponovo odbija od sloja ugljen-dioksida i vrši se dodatno zagrevanje Zemlje. MAJA: Stevo, zaboravio si da napomeneš da postoji jedna važna razlika između staklene bašte i atmosfere: staklena bašta je zatvoreni prostor organičen zidovima. Kod atmosfere ne postoji nikakva kutija u kojoj su zatvoreni gasovi, uključujući i gasove koji izazivaju efekat staklene bašte: tu ulogu ovde ima gravitacija. STEVA:Tačno, staklena bašta je u stvari samo nesavršen model za efekat staklene bašte, a i analogija ima svoja ograničenja.

MAJA: A zašto ljudi sada proizvode više gasova odgovornih za efekat staklene bašte nego ranije? STEVA: Čovečanstvo, još od doba industrijskie revolucije XIX-og veka, neprekidno iskazuje sve veću potrebu za energijom, a samim tim i povećava emisiju gasova koji su

4

odgovroni za efekat staklene bašte. U emisiji ovih gasova učestvuje industrija, poljoprivreda, transport, naselja, tj., skoro svi sektori čovekove aktivnosti. Tokom industrijalizacije i sa porastom stanovništva na Zemlji, te porastom saobraćaja, povećala se i potreba za energijom.To je dovelo do povećane upotrebe fosilnih goriva. Pored toga, porasla je potreba za hranom, te neophodnost obezbeđenja životnog standarda koji je bio na nešto višem nivou nego ranije. Zbog toga je u poljoprivredi intenzivnije dolazilo do preobražavanja prirodnog zemljišta u zemljište zasađeno monokulturama. Ovakav trend se i danas nastavlja. MAJA: A da li na još nekoj planeti postoji efekat staklene bašte? STEVA:Planete Venera i Mars, kako su na osnovu najnovijih podataka sonde „Ekspers“ zaključili naučnici, žrtve su klimatskih katastrofa zbog kojih su ostale bez uslova za život. Postoje osnove da su nekada Venera i „Crvena planeta“ imale životne uslove slične zemljinim, ali su se desile katastofe. Venera je stradala od efekta staklene bašte, kada je temperatura porasla na +500 ºC , a na nebu se pojavili oblaci otrovnih materija. MAJA: Stevo, kako bi moji drugari i ja mogli da dokažemo da je u staklenoj bašti zaista viša temperatura? STEVA: Dođi, potražićemo na Internetu. Na sajtu Ruka u testu posoji projekat Klima moja planeta...i ja. Tu se nalaze vrlo jednostani eksperimenti vezani za klimatske promene. ( Maja je pozvala svoje drugare da zajedno izvedu eksperiment u Stevinoj maloj, ličnoj laboratoriji)

Model staklene bašte Trajanje

1 sat - kartonska kutija - termometar -folija

Materijal

-staklena ploča -lampa, ako nema sunca

- zemlja - jednostavan pribor : makaze, pincete, selotejp, lepak … Ciljevi -Konstrukcija modela stkalene bašte i ispitivanje -Praktikovati istraživački pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogućeg objašnjenja i traženje potvrde o njegovoj valjanosti. - Organizacija i predstavljanje numeričkih podataka. Kompetencije - Čitanje, interpretacija i konstrukcija nekoliko reprezentacija : dijagrama, grafika. -Razvoj manuelnih i tehničkih veština.

5

Dimenzije staklene bašte moraju biti takve da se u nju može postaviti termometar, ali tako da se može pročitati temperatura u njoj.

Eksperimentisanje - Deca u kutiju stavljaju sloj zemlje debljine 2-3cm -Od stiropora naprave držač za termometr i stave u kutiju ( termometar ne dodiruje zemlju, jer mi ne merimo temperturu zemlje već vazduha ) -Uključuju sijalicu i , narednih 15min, prate promenu temperature svaka 3 minuta. -Ohlade posudu na početnu temperaturu, prekriju kutiju providnom folijom i ponove postupak. -Ponovo ohlade posudu, preko folije stave staklenu ploču i ponove postupak još jednom -Rezltate merenja predstavljaju tabelarno i grafički.

MAJA: Stevo, evo naših rezultata:

t (min) T1(°C) T2(°C) T3(°C)

0 24 24 24

3 25 29,5 30

6 25,5 33 35

9 26 35 37

6

12 27 36 41

15 28 37 44

50 45 40 35

T(C)

30

T1(°C)

25

T2(°C) T3(°C)

20 15 10 5 0 0

2

4

6

8

10

12

14

16

t(min)

Moji drugari i ja pokazali smo da ukoliko termometar osvetlimo lampom (a ona je Sunce) preko folije porast temperature je veći, a još veći ako stavimo i staklenu ploču. STEVA : Cilj ovog eksterimenta je da shvatite zašto je staklena bašta model za ono što se dešava u atmosferi : gasovi koji izazivaju efakat staklene bašte igraju istu ulogu kao i stakleni zid (oni propuštaju vidljivu svetlsot, koja zagreva tlo, ali ne dozvoljavaju jednom delu infracrvenog zračenja, koje emituje tlo, da ode u prostor) pa samim tim povećava temperaturu atmosfere.Kada dodajemo providne ploče staklenoj bašti to je kao da smo dodali gas koji izaziva efekat stnene bašte u atmosferi, pa će se zato i temperatura i povećavati. ********************************************************************* Sledećeg dana Maja i čika Steva posle šetnje, sede u bašti i piju koka-kolu. MAJA : Stevo, kako možemo da pokažemo da je baš ugljen-dioksid najviše odgovoran za efekat staklene bašte ( čitavih 53%) ? STEVA : Postoji jedan eksperinet na našem sajtu. Znaš li čime se gazira ova naša kokakola ? MAJA : Mislim, ugljen-dioksidom. STEVA : Da. Idemo da kupimo još koka-kole, trbaće nam.

Kako pokazati da je CO gas koji izaziva efekat staklene bašte ? 2

7

Trajanje

1 sat + 15 minuta prethodne pripreme - dve pune plastične boce od jednog litra koka-kole - dve prazne plastične providne boce od dva litra ; - dva identična i precizan termometra koji pokazuju istu početnu Materijal temperaturu; - stona lampa (sa dosta jakom sijalicom : 100 do 150 W) Ciljevi Pokazati da ugljendioksid izaziva efekat staklene bašte. - Praktikovati istraživački pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogućeg objašnjenja i traženje potvrde o njegovoj valjanosti. Kompetencije - Organizacija i predstavljanje numeričkih podataka. - Čitanje, interpretacija i konstrukcija nekoliko reprezentacija : dijagrama, grafika.

Prethodno : priprema eksperimenta (Ovaj eksperiment je pripremljen po ugledu na aktivnosti opisane u knjizi Globalno zagrevanje: Razumevanje meteoroloških predviđanja, resursi za nastanike: (Understanding the Forecast, Teachers Resource Manual, de Carl M. Raab et Jane E. S. Sokolow, New York, American Museum of Natural History, Education Department, 1992.) Maja, drugari i Steva su pripremili sledeću eksperimentalnu postavku : - dve prazne boce od 2 l presečene tako da se dobiju dva identična suda visine od 20 cm ; - obeležena visina crtom na 8 cm od dna na svakoj od dve prazne boce ; - izbušen mali otvor na 5 cm iznad svake crte, otvor mora da bude site veličine kao i prečnik termometra ; - postavljena dva suda ispod stone lampe (koja je trenutno isključena) na jednakom rastojanju (oko 20 cm ) od lampe ; - postavljene dve neotvorene boce koka-kole pored eksperimentalne postavke. STEVA:Dakle, sada znate da u atmsferi postoji gas koji deluje kao providni zid na našoj staklenoj bašti. Ovaj gas je ugljen-dioksid a poznat je i pod nazivom « karbonski gas ». Šta očekujete da se desi kada otvorite bocu koka-kole? Šta će se desiti ako bocu ostavimo otvorenu tokom cele noći ? MAJA : Izvreteće je.Neće biti više mehurića (dakle, ni ugljen-dioksida).

Eksperimentisanje Drugari sipaju neizvetreno gazirano piće u bocu od dva litra do crte.( Pažnja : nagnite sud u koji sipate gazirano piće tako da ono ide niz njegove zidove da bi izbegli brzo oslobađanje gasa). Dva suda od 2 l, pri čemu jedan sadrži izvetreno a drugi neizvetreno gazirano piće, su postavljena ispod stone lampe (koja je u početku isključena), sa dva termometra postavljena na sto. Drugari i Maja bi trebalo da prate promenu temperature u

8

svakom od sudova i da zaključe da li gas koji se oslobađa iz gaziranog pića ima ili nema uticaja na temperaturu. Potrebno je sačekati tridesetak minuta da bi karbonski gas izašao iz neizvetrenog pića a zatim napuniti drugu sud.

Stevina naučna napomena Karbonski gas je gušći od vazduha pa će zato i ostati neko vreme u sudu. Ako se pak sačeka malo duže on će se raspodeliti po celoj prostoriji Steva proverava da li su Maja i drugari razumeli smisao ove eksperimentalne postavke, koja se zasniva na nalogiji sa atmosferom. Atmosferu, bogatu gasom koji izaziva efekat staklene bašte, u ovom slučaju, predstavlja vazduh obogaćen mehurovima gasa koji izlaze iz gaziranog pića (to je ustvari CO2). Samo gazirano piće predstavlja Zemlju ili okeane, a lampa predstavlja Sunce. Posle 30 minuta, vazduh u jednom sudu je obogaćen karbonskim gasom a u drugom nije. Termometri se postavljaju kroz otvore na bocama koji su prethodno izbušeni, a zatim se uljučuje lampa.

9

Temperatura se meri, svakog minuta tokom deset minuta, pomoću termometara postavljenih u dva suda. Dobijene vrednosti se predstavljaju tabelarno, a potom i grafički. Deca beleže i prikazuju svoje rezultate i zaključke na velikom papiru. STEVINE naučne napomene Očitavanje temperature sa termometra treba da se vrši tako da se gleda « direktno u termmetar » da bi se pravila što je moguće manja greška vezana za paralaksu. Termometri moraju da budu vrlo precizni jer je razlika temeperatura vrlo mala. Vrlo je bitno da se sačeka tridesetak minuta da bi gas iz gaziranog pića izašao u prostor pa da se tek onda postavi termometar, u protivnom bi moglo da dođe do vlaženja termometra (usled prskanja mehurova) što bi prouzrokovalo netačna merenja temperature. Boca se, tokom oslobađanja gasa iz gazirnog pića, prekriva celofanskim papirom (time se sprečava emisija karbonskog gasa u prostor). Ovaj celofanski papir se podiže pre uključenja lampe ! Zašto se merenje tepmperature prekida posle desetak minuta ? Jednostavno zato što se CO2 zagreva pod dejstvom lampe, postaje topliji, pa se podiže u vis i izalzi iz boce. Iz istih razloga se ne preporučuje diranje boce tokom degaziranja (udarom se mogu kreirati turbulencije i ubzano šrienje CO2 van suda). Kada razlika temepratura na grafiku dostigne vrednost od 1,5 °C (na kraju jedanaestog minuta), vreme je da se prekine merenje temperture. Ako se pak nastavi sa merenjem, razlika temperatura će se postepeno smanjivati jer karbonski gas izlazi iz boce.

•

•

•

• •

t(min)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

T1(°C)

24

25

26,5

28

28,5

29,5

30

30,5

32

32

32,5

33

T2(°C)

24

25

26,5

28

29

30

30,5

31,5

33

33,5

34

34,5

40 35 30

T(C)

25 T1(°C)

20

T2(°C)

15 10 5 0 1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

t(min)

10

11

12

Zajednički zaključak Posle očitavanja temperature, zaključuje se da je vazduh obogaćen sa CO2 više zagrejan nego vazduh « siromašan » sa CO2. Dakle, moguće je napraviti analogiju sa atmosferom : Što je u atmosferi veći sadržaj karbonskog gasa ona se utoliko više zagreva. Dokazali smo da karbonski gas prouzrokuje efekat staklene bašte. Konstatuje se da je temperatura viša u sudu čija « atmosfera » je bogatija karbonskim gasom (očekivana razlika je između 1 i 3°C). STEVA:Cilj nam je i bio da se dođe do zaključka : ukoliko je kocentracija CO2 u atmosferi veća, utoliko će temperatura više povećati. MAJA: Stevo, ako je temperatura atmosfere sve veća i veća, da li to znači da će led topiti, svuda gde god da ga ima na našoj planeti ? STEVA: Da li ti znaš gde sve ima leda? MAJA : Pa postoje planinski glečeri, polarne ledene kape (Grenland ili Antarktik), ledene sante... STEVA :Važno je razlikovati dva tipa leda : onog na zemlji (glečeri, Grenland, Antarktik) i onog koji je « u morima » (sante).Topljenje leda ima za posledicu podizanje niva mora! Šta mislite ko daje veći doprinos : topljenje leda sa kopna ili ledenih santi? MAJA: Pa u oba slučaja led se topi... STEVA: Neću vam odgovoriti na ovo pitanje Ti i tvoji drugari možete to sami da zaklučite iz sledećeg ogleda.

Koje su posledice topljenja leda? Trajanje

1sat 30

- voda ; - providni sud (činija za salatu, akvarijum …) ; Materijal - kamenje ; - lutke ; - komadi leda ; - Otkriti da topljenje kontinentalnog ledda ima kao posledicu podizanje nivoa mora. Ciljevi - Svest o zdravstvenim i društvenim posledicama podizanja nivoa mora. - Praktikovanje istraživačkog pristupa : posmatranje, formulisanje mogućeg objašnjenja. Kompetencije - Vođenje beleški tokom posmatranja i eksperimentisanja. - Prepoznavanje tri fizička stanja vode i temperatura promene stanja.

11

savet : Topljenje leda zahteva određeno vreme (najamanje dva sata).

Istraživanje (eksperimentisanje) STEVA : Hajde da vidimo kako vi zamišlate eksperimentalnu postavku koja bi vam omogućila da posmatrate efekte topljenja kontinentalnog leda ili efekte topljenja ledenih santi. Nacrtajte šemu vaše postavke. MAJA drugari počinju sa radom crtajući i opisujući svoju zamisao ovog eksperimenta na velikom listu papira.

(primer eksperimentalne postavke) • Uzmite dva providna identična suda i sipajte vodu do određenog nivoa. Postavite malu gomilu kamenja koja će vam predstavlajti zemlju na koju će te postaviti i fiksirati dve lutke. Ova zemlja treba da se u početku eksperimenta malo izdiže iznad površine vode, da bi posle topljenja leda bila potpuno ili delimično potopljena vodom. STEVA : Kako će te videti da li se nivo vode povećao ili ne ? MAJA i drugari : počinju ponovo sa razmatranjem problema da bi predložile rešenje : povlače crtu pomoću neizbrisivog flomastera, lepe papir, mere lenjirom… •

U jednom sudu postavite više komada leda direktno u vodu : to je slučaj ledenih santi (sipajte dovoljno vode da bi komadi leda mogli da plivaju a ne da budu postavljeni na dno suda !). U drugi sud postavite komade leda na veliku gomilu kamenja koja predstavlja, na primer, Grenland. 12

• •

Izvedite neki zaključak kada su se komadi leda potpuno otopili. Da bi eksperiment dao neke rezultate potrebno je da stavite dosta leda !

« Ledena santa » se otopila a nivo vode se nije povećao. Led na « Grenlandu » se topi a nastala voda ide u sud ; nivo vode se povećao. Neka ostrva su sad potopljena i lutke, dok u drugom sudu gde led bio u vodi (ledene sante), nivo vode se nije bitno promenio. Još jedan dokaz da ledena topljenje ledene sante bitno ne doprinosi povišenju nivoa mora. GENIJE : Ja mogu da objasnim zašto u topljenje ledenih santi bitno ne doprinosi promeni nivoa. Postavimo sebi zadatak da odredimo koji deo ledene sante (gustina leda- ρ =900 kg/m 3 ) viri iznad površine vode (gustina vode ρ =1000 kg/m 3 ) V= V 1 + V 2 -zapemina ledene sante V 1 -zapremina dela ledene sante koji je iznad vode V 2 -zapremina ptopljrenog dela ledene sate

ρ v =1000 kg/m 3 ρl =900 kg/m 3 Kada santa pliva mg = F p

13

mg = ρ v g V 2

ρl V g = ρ v g V 2 V2 ρl 900kg / m3 = = = 0,9 =90 % V ρ v 1000kg / m3

To znači da santa pliva tako da je 90% njene zapremine već u vodi, a samo 10% izvan vode! DRUGARI: Bravo Genije! Pa ti si stvarno genije! STEVA: Cilj diskusije: Klimatske promene prouzrokuju topljenje leda. Topljenjem kontinentalnog leda dolazi do povišenja nivoa mora, dok topljenje ledenih santi nema bitnijeg uticaja na nivo mora. SEVINA napomena : Gornja aktivnost je primer modelizaicje … koja jedino ima slmisla ako ste razumeli da ovaj model predstavlja realnost. Šta svaki deo modela predstavlja ? (kamenje predstavlja kontinente ili ostrva, voda predstavlja more, komadi ledapredstavljaju polarne ledene kape, bilo da je reč o kontinentalnom ledu ili o ledenim santama). ******************************************************************** STEVA : Vi ste došli do zaključka da topljenje ledenih santi nema uticaja na poišenje nivoa mora. Međutim, ovaj rezultat je istinit samo u prvoj aproksimaciji. Ledene sante imaju veliku belu površinu koja deluje kao ogledalo i odbija primljenu svetlosnu energiju u prostor. Svojim prisustvom ona limitira količinu energije koju može da apsorbuje Arktik ; Ako se pak ledena santa, delimično ili potpuno, otopi onda okean postaje znatno tamniji i apsorbuje više svetlosne energije pa samim tim dolazi do većeg zagrevanja ; - zagrejana voda okeana se širi pa se i nivo mora povećava. Ledene sante, dakle, indirektno utiču na povišenje nivoa mora, a to možete pokazati na sledeći način:

14

Boja i temperatura : važnost ledenih santi

STEVA:Hajde da analizrno sledeću šemu:

MAJA: Prosto;posle određenog vremena tamnija cigla je više zaronjena u sneg o svetlije jer se više zagrejala. STEVA: Zašto se ona više zagrejala? MAJA: Tamnija tela više upijaju toplotu od svetlijih.

15

STEVA: Tačno. Pošto mi sada nema snega uradićemo to ovako: Trajanje

1 sat - dva identična i precizna termometra - jedna crna majca i jedna bela tanka tkanina (isti tekstil, iste debljine) - dve kutije ambalaže « za jogurt » Materijal - termički izolator (pamuk, stiropor …) - dva crteža - lampa (oko 100 W) ako nema sunca Ciljevi Razumeti kako topljenje ledenih santi doprinosi zagrevanju okeana. Praktikovanje istraživačkog pristupa : postavljanje pitanja, Kompetencije posmatranje, formulisanje mogućeg objašnjenja. Rečnik Svetlosno zračenje, termometar.

Eksperimentisanje Na primer, mogu se postaviti dve (crna i bela) tanke pamučne tkanine na dve cigle, tokom sunčanog toplog dana (ili pod dve jake sijalice), i ispod svake od njih stave termometar, kojima se meri temperatura, na termički izolator (vuneni džemper, ploča od stiropora…), a ne direktno na tlo. STEVINE Naučne napomene - Poželjnije je, kod ovog tipa eksperimenta, postaviti predmet, kome se meri temperatura, na termički izolator (vuneni džemper, ploča od stiropora…), a ne direktno na tlo. Termometar se onda postavlja između predmeta i izolatora. - Tkanina mora biti što je moguće tanja, da ne bi izolovala termometar ! - Potrebno je upotrebiti identične termometre (odnosno one koji na početku eksperimenta pokazuju istu temperaturu). Ako pak to nije moguće, neće biti nikakvog problema, ali se tad uzima u obzir razlika temeperatura, na termometrima, na početku i na kraju eksperimenta. Posle određenod vremena termometar ispod crne tkanine će pokazivati veću temperaturu nego termometar ispod bele tkanine.

16

Potpuni ili delimični nestanak ledenih santi prouzrokovati povećanje temperature okeana. Ako je to neophodno, moguće je izvesti drugi eksperiment : uzmite dva identična suda, jedan neka bude pokriven belim papirom a druga crnim papirom. Oba suda su napunjena istom količinom vode su izložena suncu i beleže se njihove temperature. Posle nekoliko minuta, temperatura se ponovo meri : temperatura vode u sudu pokrivenom belim papirom je niža.

Zajednički zaključak Ledena santa je velika bela površina koja odbija svetlosne zrake. Ako ona nestane, onda će okeani ispod nje, koji imaju tamnu površinu, biti direktno izloženi suncu i više će se zagrevati nego pre. Smanjenje glečera i plarnih ledenih kapa ima iste posledice : « zatamnjenje » planete doprinosi njenom zagrevanju>>. STEVINE naučne napomene - Važno je znati da je ledena santa bela i da deluje kao ogledalo : ona odbija najveći deo upadnih svetlosnih zraka. Ova „ moć odbijanja” se naziva „ albedo”. Tako, more ima albedo oko 10% jer je ono znatno tamnije (dakle, ono absorbuje mnogo više svetlosne energije) od svežeg snega koji ima albedo veči od 80%. - Klimatske promene, usled topljenja ledenih santi, polarnih ledenih kapa i glečera, smanjuju albedo naše planete. Ona se zato sve više zagreva, što ubrzano dovodi do smanjenja ledenih santi, ledenih polarnih kapa i glečera : dakle u pitanju je zatvoreni krug. STEVA : Cilj ovog eksterimenta je da shvatite da topljenje ledenih santi ipak doprinosi zagrevanju okeana. *************************************************************** MAJA: Ja znam da se sva tela na toploti šire . To važi i za vodu. Znači i okeani se šire, odnosno penju (pošto je sa svih strana kopno). STEVA Da, možemo li to dokazati?

17

Širenje okeana i povišenje nivoa mora Trajanje

45 minuta - mala staklena bočica sa plastičnim čepom koji se lako buši (u nedostaku je moguće koristiti i malu plastičnu bocu i plastelin). - providnu tanku slamku Materijal - hladna obojena voda (na primer sa sirupom) - termički izolator (vuna, stiropor…) - topla voda Razumeti da je zagrevanje okeana takođe odgovorno za podizanje Ciljevi nivoa vode. Praktikovanje istraživačkog pristupa : postvljanje pitanja, posmatranje, Kompetencije formulisanje mogućeg odgovora. Zabeleške tokom posmatranja i eksperimenta.

Istraživanje (eksperimentisanje) Steva predlaže deci sledeći problem : mala boca je napunjena obojenom vodom a zatim zatvorena sa čepom kroz koji je provučena slamka, učenici bi trebalo da nađu način kako da ostvare da se voda popne u slamki. Može da ih podseti i načina funkcionisanja termometra ako je on bio izučavan pa zato postavlja pitanje : Šta se dešava u termometru tj. kada se nivo tečnosti u kapilari podiže ?

- Povoljnije koristiti staklenu bočicu ( staklo bolje provodi toplotu nego plastika, što je u ovom slučaju od posebne koristi). - Bitno je da boce bude napunjena do vrha (kada se uvuče slamčica, trebalo bi da se uz nju podigne mala količina obojene vode) i da spoj čep-slamčica ne propušta vodu.

18

- Zagrevanje vode u bočici je moguće na više načina (uzeti bočicu u ruke, postaviti je na radijator), ipak najefikasniji način je da se ona zaroni u sud sa toplom vodom (treba raditi pažljivo da se ne opečete !). - Što je na početku eksperimenta sadržaj u bočici hladniji, to je ovaj eksperiment uverljiviji. Savetuje se, dakle, da se bočica, pre početka eksperimenta, napuni vodom i stavi u frižidier. - Ova eksperimentalna postavka treba da omogući da se jasno vidi promena zapremine koja je, sama po sebi, vrlo mala. Na primer, predviđeno povećanje nivoa okean, tokom veka, bi trebalo da bude reda jednog metra.

Zajednički zaključak Videli smo da voda zauzima sve veću zapreminu sa povećanjem temperature. Zato je neophodno postaviti situaciju u pravi kontekst, uveravajući se da su sva deca razumela da nivo vode u slamki predstavlja nivo vode u okeanima.: Klimatske promene će « naduvati » okeane, što će postati očigledno kod povećanja nivoa vode. Usled toga će neki regioni na planeti Zemlji biti poplavljeni.

Stevina naučna napomena Ovaj fenomen termičkog širenja okeana je u realnosti glavni uzrok podizanja nivoa mora, naravno kada se razmišlja na kraći vremenski period i pretpostavi da je « srednje » povećanje temperature (3-6 o C , kao što predviđeno za sledeći vek). Na duži vremenski period (posle nekoliko vekova), topljenje leda će postati dominantnije !

19

STEVA : Cilj ovog eksterimenta je da shvatite da je zagrevanje okeana takođe odgovorno za podizanje nivoa mora i okeana. **************************************************************

Zaključak za sve eksperimente : Tokom sledećeg veka će doći do klimatskih promena : - srednja temperatura na Zemlji će se povećati za oko 3 stepena, što će prouzrokovati vrlo česte ekstremne klimatske situacije poput pasjih leta, poplava, suša…što će opet biti uzrok brojnih zdravstvenih problema ; - nestaće hiljade živih vrsta po celoj planeti ; - nivo mora i okeana će se podići za oko jedan metar, što će pruzrokovati preseljenja miliona stanovnikaera

Sledećeg dana Genije i Maja su doneli sledeću slike i pokazali čika Stevi i drugarima.

STEVA: Vidim da ste sve ovo razumeli i da ozbiljno shvatate situaciju u kojoj se nalazi naša Planeta. Zbog toga ću vam ispričati još nešto o posledicama globalnog zagevanja: * Većina naučnika slaže se da je tokom poslednjih 150 godina došlo do podizanja srednje godišnje temperature za (0,45±0,15)°C, uz određenu varijabilnost tokom godina. Rekonstrukcija pokazuje da je ovaj na prvi pogled mali rast uslovio neuobičajeno zagrevanje, neviđeno u istoriji – za toliki rast temperature, koji se desio samo tokom XX veka, potrebno je 1200–1500 godina u normalnim uslovima, a taj rast se nastavlja. Kada, oko 2040. godine, nivo ugljen-dioksida bude udvostručen, temperatura će dostići povećanje od (2,8±1,2)°C. Ovako projektovana temperatura neće biti ravnomerno raspoređena na celoj planeti – na polovima će biti dva ili tri puta viša nego na ekvatoru i viša na Arktiku nego na Antarktiku. Ako bi se porast ugljen-dioksida nastavio i u drugoj polovinu XXI veka, rast globalne temperature mogao bi da pređe 50 0 C, sa svim posledicama koje proishode iz toga. 20

*Drastična promena temperature izazvaće više sekundarnih klimatskih efekata – povećanje srednje globalne brzine isparavanja, izmene frekventnosti padavina, oblačnosti i maglovitosti, preraspodelu sušnih i kišnih područja, velike promene u biosferi i nestanak prelaznih godišnjih doba na srednjim geografskim širinama. Svetsku ekološku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, što već danas pokazuje štetne efekte. Kao što smo već zaključili zbog zagrevanja planete dolazi do širenja tople okeanske vode, otapanja lednika i polarnih kapa, usled čega se nivo mora podiže. za poslednjih 100 godina taj se nivo u proseku podigao za 10 do15cm, što je daleko iznad očekivanog i nastavlja da raste brzinom od 1,2 do 5,5 mm godišnje. Tokom ovog veka nivo mora će se podići za 70 cm, da bi u sledećem došlo do konačnog otapanja leda u zapadnom Atlantiku i podizanja nivoa za pet-šest metara. U međuvremenu, ledeni pokrivač je sve tanji – istraživanja pokazuju da se na grenlandu debljina ledenog sloja smanjuje brzinom od 0,6 cm godišnje iznad visine od 2000 metara, dok na nižim visinama ta brzina iznosi i do 1m godišnje.

Santa Maria della Salute, Venice *Novi svetski poredak: Otapanje lednika i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i sva manja ostrva – podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđen do 2050. godine, potopiće gradove poput Venecije i Sankt Peterburga, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, američke obale i druge niske priobalne oblasti, dok su neka tropska ostrva u južnom Pacifiku već danas raseljena zbog potapanja. Nestaće oblasti umerene klime i s njima ogromne obradive površine, tropska i pustinjska zona će se proširiti, izmeniće se ciklus godišnjih doba, izumreće velik deo živog sveta, a poremećeni sistem monsuna i drugih vetrova izazvaće nezamislivu seriju katastrofalnih nepogoda. Život na kopnu će postati nepodnošljiv, ali će globalno zagrevanje znatno narušiti i morske ekosisteme. Već u današnjim uslovima okeani godišnje apsorbuju 2340 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere, što podiže ph vrednost morske površine i ubija plankton, bez koga nema života u moru. Nesumnjivo je da će se u takvim uslovima bitno izmeniti i slika ljudske civilizacije. Očekivani društveni problemi kao prateći fenomeni klimatske katastrofe za sada su teško predvidljivi, ali su u izgledu masovne seobe, epidemije, glad i teški sukobi oko malo preostalog zemljišta. Širom sveta razvija se više scenarija koji, na osnovu aktuelnih parametara globalnog zagrevanja, za drugu polovinu veka predviđaju više različitih apokaliptičnih efekata. Ako se, recimo, najave sa

21

Univerziteta Misuri – Sent Luis pokažu kao tačne i čitav taj proces se ubrza, ove efekte ćemo dočekati nešto ranije.

MAJA: Posledice globalnog zagrevanaja su verovatno već očigledne STEVA: Itekako!Recimo, mnogi organizmi iz žarkog pojasa su vec počeli da se sele u umerene pojaseve zbog povećane temperature. Velika opasnost preti od selidbe malaričnog komarca i organizama koji prenose, na primer koleru, i druge bolesti. Postoje i mnoge druge neželjene posledice globalnog zagrevanja (izumiranje organizama koji ne mogu da se prilagode, a ni da migriraju), ali ona vezana za otopljavanje polova je možda najznačajnija. Pošto najveći zagadjivači (ekonomski najrazvijenije zemlje) nisu zainteresovani za rešenje ovag problema, ne postoji način da se spreči katastrofa. I ovde dolazi do izrazaja moralni problem ovoga sveta. Istraživanja ledene srži (slojeva leda iz proslosti) na polovima pokazuje da se koncentracija ugljen-dioksida povećava skoro po eksponencijalnom zakonu, a to je upravo ono sto možemo i očekivati.

22

Dakle, perspektive su da će u vrlo skoroj buducnosti veliki deo naše planete biti poplavljen zbog otopljavanja polova. Količina ugljen-dioksida u atmosferi je sve veća, efekat "staklene bašte" sve izraženiji, a najveći zagadjivači su zainteresovani samo za umnožavanje svog materijalnog bogatstva. Mada je rasprava u vezi sa opsegom i uticajem globalnog zagrevanja u svetu još u toku, mnogi naučnici već su uvereni da globalno zagrevanje ima opasne posledice na Arktik i pod-arktičke oblasti. Vidljivi su i drugi znaci povećanja temperature na prostorima Aljaske, kaže ekolog Sju Mauger: „Ustanovili smo da se temperatura vode u rekama i potocima povećavaju, da su dani topliji, da je tlo toplije i da su temperature sve veće nego ranije”, kaže Mauger. Ekolog Ed Berg iz državne agencije za zaštitu prirode neke od vidljivih promena pokušava da stavi u istorijskih kontekst. „Tokom poslednjih nekoliko decenija ova močvara se isušila. To je zaista tipičan primer isušivanja močvarnog zemljišta u ovim područjima usled povećanja temperature. Isušivanje je potpuna promena u odnosu na 13 hiljada godina poprilične vlage.” Naučnici sa Aljakse ne samo što dokumentuju povećanje temperature na zemlji, već takođe svojim nalazima upozoravaju i da bi se zbog uticaja globalnog zagreavanja, koje se ipak najviše oseća u osetljivom arktičkom i pod-arktičkom ekosistemu, život na Zemlji mogao dramatično promeniti. Ed Berg ističe da insekti koji žive pod korom drveća nisu zaslužni za pustošenje šuma na Aljasci i Kanadi, nego da je stvarni krivac globalno zagreavanje.

23

„Od 1987. imali smo 11 uzastopnih godina mnogo toplija leta, što je bez presedana u prethodnih 250 godina. Veće temperature pogodovale razmožavanju tih insekata i njihovom teritorijalnom širenju”, kaže Berg. Lososima, jednom od simbola Aljaske, takođe prete paraziti koji se razmnožavaju u toplijim vodama. “Predviđamo da će se temperatura vazduha na Alljasci povećati čak do pet stepeni Celizijusa. Ako bi se temperatura vode povećala proporcionalno ribe iz ovdašnjih voda biće značajno ugrožene”, kaže Sju Mauger. Kako temperature na Aljasci budu rasle neke životinjske i biljne vrste će se prilagoditi, a nekim - kao što su polarni medvedi preti istrjebljenje. No to nije sve. Profesor Velker kaže da rast temperature takođe znači i više energije u atmosferi, što može izazivati češće vremenske nepogode u svim delovima sveta. „Klimatske promene prate i druge neoubičajene pojave. Primera radi, sada imamo veoma čvrst dokaz da zagrevanje okeana širom zemlje rezultira formiranjem brojnih i snažnijih uragana”, kaže Velker. MAJA:Stevo, a da li su ljudi do sada preuzeli nešto da spreče emisiju gasova koji povećavaju efekat staklene bašte ? STEVA : Na ovo pitanje je teško odgovortiti : i jesu i nisu. Jesi li čula za Kjoto protokol ? MAJA : Da, nešto... STEVA : Kjoto protokol:

Pred neprijatnim brojkama i turobnim prognozama bliske budućnosti čovečanstva razuman čovek postavlja logično pitanje: Šta učiniti da se globalno zagrevanje zaustavi pre nego što tropske šume prestanu da apsorbuju ugljendioksid? Odgovor je jednostavan:treba odmah zaustaviti emisiju antropogenog ugljen-dioksida u atmosferu, prekinuti seču tropskih šuma i ništa više od toga. Atmosfera će se sama brzo vratiti umerenijim temperatuama, ako se to uskoro učini. Nažalost,ove jednostavne zahteve vrlo je teško ostvariti, jer bi prelaz sa fosilnih goriva na čiste izvore energije za sobom kratkoročno nosio znatne gubitke u energetici i opadanje ekonomskog rasta, što je teško prihvatljiva

24

cena za zemlje zapada. Do sada najozbiljniji pokušaj da se nešto učini desio se od 1. do 11.decembra 1997, kada su se u japanskom gradu Kjoto sastali lideri 160 nacija, kako bi se dogovorili o eventualnom smanjenju gasova staklene bašte u atmosferi.Tom prilikom, potpisan je kjoto protokol, prema kome su se razvijene nacije obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa CO 2 za 5,2% do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Pritom, smanjenje emisije je raspodeljeno samo na 34 zemlje koje godišnje zajedno emituju 13,7 miliona tona ugljen-dioksida, ali u procentualnim iznosima koji odgovaraju njihovom ukupnom učešću u toj količini. Evropska unija, prema protokolu iz Kjota, ima obavezu da smanji emisiju za 8%, SAD za 7%, Japan za 6% ,a sledeće druge zemlje s manjim iznosima. Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime) je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine. Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povećale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji, saobraćaju itd, što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Američke Države i neke manje države odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota

MAJA : Da li je baš neophodno da trošimo toliko energije ? Da li možemo da živimo udobno ograničavajući naš bilans emisije ugljen dioksida ? Šta bi prema vašem mišljenju trebalo promeniti u našem svakodnevnom načinu života a da to ima efekta na smanjenje klimatski promena ? STEVA: Stani Majo, to je previše pitanja odjednom.*Recimo, bolja arhitektonska rešenja i štednja energije u zgradama mogli bi da imaju više efekta u borbi protiv globalnog zagrevanja nego sva ograničenja emisije gasova s efektom staklene bašte predviđena protokolom iz Kjota, pokazala je jedna studija sprovedena za Ujedinjene nacije. Bolja upotreba betona, metala, drvne građe i smanjena potrošnja energije u svim segmentima - od klima-uređaja do osvetljenja u stanovima i kancelarijama - mogli bi da rezultiraju uštedama milijardi dolara na sektoru koji u svetskoj potrošnji energije ima udeo od 30% do 40%, preneo je Rojters. "Zgrade mogu da odigraju ključnu ulogu u borbi sa klimatskim promenama", kaže se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP), objavljenom tokom konferencije o

25

načinima unapređenja ekonomskog rasta bez negativnih posledica po prirodnu sredinu, koje se održava u Oslu. Među jednostavne mere koje bi se mogle primeniti spada veći broj roletni u toplim krajevima, kojima bi se prostorije zaštitile od sunca, pa time i smanjila potreba za klimauređajima, prelazak na štedljive sijalice, bolja izolacija i ventilacija. "Prema nekim konzervativnim procenama, sektor građevinarstva mogao bi da obezbedi redukciju emisije ugljen dioksida za 1,8 milijardi tona", kaže direktor UNEP-a Ahim Štajner, dodajući da bi agresivinja politika štednje energije u ovoj oblasti mogla da rezultira smanjenjem emisije tog štetnog gasa sa efektom staklene bašte za preko 2 milijarde tona, što je blizu tri puta više nego što je predviđeno Protokolom iz Kjota. U pomenutom protokolu, međutim, nije dat odgovarajući značaj efikasnijem građevinrstvu i građevinama, iako i one predstavljaju značajan deo problema, kao i saobraćaj i poljoprivreda. Izveštaj UNEP-a zalaže se za "zelenije građevine", uz napomenu da bi trošak takve preorijentacije bio relativno skroman u poređenju s potencijalnim uštedama ukoliko se angažuju vlade dovoljnog broja zemalja, industrija, poslovni sektor i potrošači. U izveštaju se ističe da se troškovi gradnje povećavaju za samo3.% do 5% uvođenjem rešenja koja imaju za cilj uštedu energije. Konstatovano je da se najviše energije troši u stanovima, više nego u radnjama, kancelarijama, školama i bolnicama. --------------------------------------------------------------------------------------------------*Evo još jednog primera : Znamo da postoje tri tipa voća : sezonsko, vansezonsko i egzotično. Znamo da nam brojno vansezonsko voće dolazi sa Južne hemisfere. Kako to objasniti ? Vremenska pomerenost godišnjih doba između dve hemisfere planete omogućuje da se klijenti sa Severne hemisfere snabdevaju letnjim voćem i u toku zime.Šta mislite, da li dovlačenje voća sa tako velike udaljenosti ima uticaja na efekat staklene bašte ? - Kada se prehrambeni proizvodi do potrošača dovlače sa rastojanja reda hiljade kilometara onda taj transport sigurno doprinosi emitovanju gasa koji izaziva efekat staklene bašte. Pri tome transport avionom doprinosi većoj emisiji takvog gasa za oko četrdeset puta nego transport brodom ! Drumski transport emituje četiri puta više takvog gasa nego železnički. - Na primer, 1 kg jagoda proizvedenih Južnoj Americi a prodat u Parizu, transportovan avionom, doprinosi emisiji od 3 kg ugljen- dioksida. - Jedan jogurt sa jagodama prelazi više od 9 000 km ako se uzme u obzir put koji prevali svaki njegov sastojak (jagode, mleko, šećer, ambalaža, etiketa, itd).

26

Dakle, potrošnja lokalnih i sezonskih proizvoda omogućuje veoma veliku uštedu energije i smanjenje emeisije ugljen-dioksida, i to bi trebalo svi da prihvate. To predstavlja jedan od prvih koraka u borbi protiv klimatskih promena.

Čika Steva im je predložio da zajedno posete lokalnu pijacu, jer je to izuzetna prilika da se deca upozanju sa svakodnevnim životom oko njih, i njihovim životnim okruženjem. Genije je pravio fotografske zapise, pričali su sa prodavcima o poreklu njihovih proizvoda, posmatrati šta potrošači vole, što im može ukazati na posledice koje njihov izbor namirnica može imati na klimatkse promene.

Kad su se vratili sa pijace, čika Stava im je pokazao ovu ilustraciju sa niz situacija iz svakodnevnog života, sa akterima koji se dosta nemarno odniose prema životnom okruženju. Deca pronalazila te situacije(u stanu su upaljena sve sijalice i uključen televizor iako je vlasnik izašao, automobil koji se kreće velikom bzinom po gradu, pregrejan stan, voda ističe bez ikakve potrebe, itd.). Deca su zaključila da bi bi trebalo

27

kod kuće da “se bore protiv ovako loših navika” i to zajedno sa svojim roditeljima, nastojeći da uključe celu porodicu. Deca dobijaju zadtak da do sutra razmisle o svakodnevnim navikama koje doprinose efektu staklene bašte i koje su to konkretne promene navika u porodici koje bi mogle da doprinesu smanjenju emisije gasa koji izaziva efekeat staklene bašte. Razmišljanje se usmerava u tri pravca : - stanovanje - transport Stradan, su deca izožila svoje zaključke : MAJA:Evo šta mi mislimo;kako moji drugari i ja možemo da učinimo da bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte? •

•

•

Kod kuće - Manja potrošnja energije za grejanje stanaova (19°C, je sasvim dovoljno). - Zimi, čak i u stanu treba obući džemper, luksuz je bit u majici krtkih rukava ! - Zimi, uveče spustite roletne i navucite zavese da bi tokom noći održali temperaturu u sobi. - Isključite aparate koje ne koristite (osvetljenje, kompjuter, štampač, radio ili muzičke linije, itd.). - Skratite vreme koje provodite pred ekranima (televizija, konzole za igrice, kokmpjuter). - Koristite tuš u mesto kade. U transportu - Ne korisitte automobil za kraća rastojanja (idite u školu peške, biciklom). – Koristite gradski transport. Kod dužih putovanja bolje je korisiti voz umesto aviona. Pri kpovini - Kupujte sezonsko viće i povrće. - Dajte prednost loklanim proizvodima.

GENIJE ih zamolio da zajedno pogledaju neke zanimljivosti koje je on pronašao na internetu: *Na primer, Francuska je u tom pogledu vrlo retka zemlja u kojoj proizvodnja energije ostvarena tehnologijom kod koje nema emisije gasa koji izaziva efekat staklene bašte (nuklearna i hidro- energija). U Srbiji je situacija potpuno drugačija jer se veliki deo energije dobija iz temoelektana na ugalj.Postoje i alternativni izvori energije koji ne zagađuju životnu sredinu.

28

*Energija vetra koristi se veoma dugo. Najstarije vetrenjače postojale su u Persiji [sadašnjem Iranu] još u 7 veku n.e. Danas se korišćenjem ovog prirodnog potencijala proizvodi veoma mali procenat električne energije mada ohrabruje pozitivan trend, usavršavanje specifične tehnologije i pad troškova instalacija. U Kaliforniji se nalaze danas najveće skupine modernih vetrenjača tzv. wind farms. Jedan takava sisitem proizvodi količinu električne energije reda veličina prosečne nuklearne elektrane [1200MW] dok su cene instalacija slične. Nepostojanje negativnih posledica po okolinu glavna je preporuka za iskorišćavanje snage vetra. Izgradnje ovakvih elektrana nije moguća u svim krajevima sveta i zahteva neki utvrđeni minimalni broj vetrovitih dana godišnje međutim u `saradnji` sa drugim alternativnim izvorima energije ona predstavlja veoma važan deo borbe za smanjenje globalne emisije štetnih gasova. Dežurni kritičari pronašli su i kod ovog tipa proizvodnje energije `veliku` manu. Oni tako tvrde da površine pokrivene vetrenjačama uništavaju prirodne lepote predela u kojima se nalaze... *Struja iz foto-ćelija dostupna svakom Grku Grčki državljani od 1. jula moći će da koriste "zelenu energiju" ukoliko instaliraju foto-ćelijski sistem do 10 kW na krovove kuća, javljaju grčki mediji. Ovaj program dostupan je svakom Grku uz određene stimulacije i bez niza birokratskih procedura. Jednoj prosečnoj porodici u Grčkoj, koja troši do 7.000 kilovat časova godišnje, biće potrebno 70 dana za instaliranje fotoćelijske stanice od 5 kW, za njene potrebe, a višak može prodavati grčkoj elektorpivredi DEI. Stanica od 5 kW košta oko 25.000 evra, dok cena po kojoj će građani moći da prodaju struju iznosi 55 odsto od sadašnje cene koju plaća grčko domaćinstvo - 0,11 evra po kilovatu. Prema toj računici, prosečna grčka porodica može zarađivati oko 3.000 evra godišnje od prodaje električne energije.

29

Bilo je podne. Jako topao dan. Čika Steva sedeo u bašti i čitao novine, Maja i drugari došli do njega da mu se pohvale kako su upravo krenuli do obližnje rečice da se sunčaju i kupaju. STEVA: Mislim da vam to nije baš najpametnija odluka, da u podne pri ovoj temperaturi to radite. Jeste li čuli za ozonsku rupu i UV zračenje? Svrataite na sok da malo popričamo. Znate li šta je atmosfera? GENIJE: Atmosfera je gasoviti omotač Zemlje. Ona nas štiti od Sunca i sadrži vazduh koji udišemo. Bez nje ne bi bilo života. Gasovi koji čine atmosferu ( N 2 -78%, O 2 -21%, ....Ar-0,9%, CO 2 -0,03%, H 2 -1%....) su raspoređeni oko Zemlje pod dejstvom gravitacije. Oni se mogu podeliti u 4 sloja: -troposfera: od površine do 7 km ili 17 km i temperatura se smanjuje s visinom -stratosfera: od 7–17 km do oko 50 km, temperatura se povećava s visinom -mezosfera: od oko 50 km do 80–85 km, temperatura se smanjuje s visinom -termosfera: od 80–85 km do 640+ km, temperatura se povećava s visinom. Svaki sloj sadrži mešavinu gasova koja je sve ređa sa udaljavanjem od površine Zemlje. STEVA: E pa u toj atmosferi nalazi se ozon. Hajde da vidimo šta je to ozon i zašto je on toliko bitan. Ozon(O3) je molekul koji se nalazi u našoj atmosferi. Sastavnjen je iz tri atoma kiseonika Ozon je alotropska modifikacija kiseonika koja je mnogo nestabilnija od uobičajenog dvoatomskog oblika, O2. Na standardnim uslovima ozon je plavičasti gas koji na temperaturi ispod -112 °C prelazi u tamno plavu tečnost koja dalje ispod -193 °C prelazi u tamno plavi 'led'. Ima osobinu da apsorbuje UV zrake koje su opasni za žive organizme. Bez ozona nebi bilo života na Zemlji. Međutim i sam ozon je nastao zahvaljujući životu koji egzistira pod morem. Mada su prvi živi organizmi crpeli energiju iz hidrotermalinih izvora, a neke bakterije su ipak uspele da upotrebe energiju sunčevog zračenja pa je tako i rođena fotosinteza. Ove bakterije su kolonizujući okeane tokom 1 do 2 milijarde godina ostavljale za sobom otpad koji će se kasnije pokazati kao vrlo dragocen.Taj otpad je bio kiseonik. Jedan vrlo mali deo molekula kiseonika je zatim razbijen pod uticajem UV zraka. Neki tako oslobođeni atomi su se grupisali u grupe po 3 molekula ozona.

30

Ozonski omotač ili ozonski sloj je sloj u Zemljinoj atmosferi koji sadrži relativno visoke koncentracije ozona (O3). Ovaj sloj apsorbuje 93-99% Sunčeve svetlosti visokih frekvencija (ultravioletna svetlost), koja je štetna za živi svet na Zemlji. Preko 91% ozona u atmosferi je prisutno u ovom sloju. Ozonski omotač se prostire u donjem sloju stratosfere od oko 10 do 50 kilometara iznad Zemlje. Njegova debljina varira u zavisnosti od lokacije i godišnjeg doba Ozonski omotač su 1913. otkrili francuski fizičari Šarl Fabri i Anri Bison. Osobine ovog omotača prvi je utvrdio britanski meteorolog Gordon Dobson

MAJA: Ja sam čula da postoji dobar i loš ozon. Da li se oni razluikuju? STEVA: Ozon u zavisnosti od visine atmosfere u kojoj se nalazi, označava kao ’’DOBAR ili LOŠ ozon ’’. Dobar ozon, koji se nalazi u višim delovima atmosfere (u famoznom ozonskom sloju) predstavlja izuzetan filter za UV komponentu koja je opasna po žive organizme, a usled nadmorske visine na kojoj se nalazi ti isti organizmi nisu u mogućnosti da dišu. Ovaj dobar ozon koja treba apsolutno sačuvati se ponekad indetifikuje sa lošim ozonom koji se nalazi blizu zemljine površine, jer uglavnom nastaje kao posledica zagađenja koje je stvorio čovek. Brojni eletrični uređaji mogu da generišu ozon, posebno oni koji koriste visoki napon poput laserskih štampača, mašina za fotokopiranje ili lučno zavarivanje. Svi električni motori koji koriste četkice stvaraju izvesnu količinu ozona manje više proporcionalnu veličini i snazi motora.Zagađenja ovim ozonom u nekim velikim gradovima stvara poteškoće njegovim stanovnicima. 31

MAJA: Kako se forimira ozonski omotač? STEVA:Ozon formira neku vrstu pravog zaštitnog prstena od ultra- violetnog zračenja. U gornjim delovima stratosfere energija UV zračenja razbija molekul ozona na jedan slobodan atom (0) i jedan molekul kiseonika (0 2 ). U ovom procesu UV zraci troše svoju energiju tako da ne prolaze u niže delove atmosfere. U prirodnom procesu 0 i 0 2 brzo se kombinuju formirajući nov molekul ozona 0 3 . U normalnim uslovima količina ozona u stratosferi je stabilna, a količina UV zračenja minimalna. MAJA: Usled čega nastaje ozonska rupa? STEVA:Usled prevelike i nekontrolisane upotrebe freona (hemikalija koje su se ranije često koristile kao potisni gas, npr. u dezodoransima i lakovima za kosu, ili kao rashladni materijali frižiderima i klima-uređajima), halona (upotrebljava se kao sredstvo za gašenje požara u protivpožarnim uređajima) danas dolazi do oslobađanja ovih gasova u atmosferu, uključujući i visoke slojeve. Kada se nađu u visokim slojevima ovi gasovi izazivaju oštećenja ozonskog omotača odnosno razlaganje na obične molekule kiseonika. Kada UV zrak udari u CFC molekul oslobađa atom hlora (Cl) koji sada napada molekul ozona razbijajuči ga na jedan molekul i jedan slobodan atom kiseonika odmah stupa u reakciju sa hlorom formirajući nestabilno jedinjenje hlor-monoksid. Atomi hlora su veoma stabilni i u stabju su da unište i do 100 000 molekula ozona pre nego što postanu neutralni. Usled slabijeg efekta filtriranja to dovodi do jačeg Sunčevog ultraljubičastog zračenja štetnog za zdravlje ljudi, a koje može izazvati različita oštećenja oka, slabljenje imunološkog imuniteta, pa čak i rak kože. Povećano ultraljubičasto zračenje nepovoljno deluje na kompletan živi svet na Zemlji, i životinje i biljke. Povećanje intenziteta Sunčevog zračenja dovodi i do globalnog zagrejavanja. GENIJE: Vi ste nam ispričali kako nasataje ,,rupa“ u ozonskom omotaču, koja ipak nije rupa u pravom smislu te reči.Ona obuhvata zonu (u opštem slučaju iznad Artika i Antartika) u kojoj je količina ozona nenormalno mala. STEVA: Ozonska rupa je naziv koji se koristi da označi vrstu promene u visokim i razređenim slojevima atmosfere gde je prirodno značajano prisustvo molekula ozona.Ozonska rupa je mesto u atmosferi gde je došlo do smanjenja ili čak i nestajanja ozona iz ovog sloja. MAJA: A može li ta ozonska rupa da se nekako zakrpi? STEVA: Ozonski sloj se može oporaviti ako se prestanu upotrebljavati stvari koje ga oštećuju. Zbog toga je, u posljednjih nekoliko godina, u većini zemalja ograničena upotreba tih hemikalija i zamenjena je drugim hemikalijama koje su po prirodu manje štetne

32

Iznad Antarktike se smanjila ozonska rupa Pariz, 04.10.2007., 12:49 | HINA

Rupa u ozonskom sloju iznad Antarktike smanjila se za 30 posto u odnosu na prošlu godinu, objavila je Europska svemirska agencija (ESA).

Internacionalna skala UV indeksa 1995.godine Svetska zdravstvena organizacija, Meteorološka svetska organizacija i program UN za životno okruženje uveli su indeks UV zračenja: 1-2 3-4 5-6 7-8 9

slab srednji visok vrlo visok i ekstremno visok

STEVA: Pogledajte šta imam. Ovo su UV paprići.Hajde da vidimo čemu oni služe:

33

Živeti sa Suncem Trajanje

1 sat - UV-papir - staklene pločice -kapa (šešir)

Materijal

-naočare -zaštitna krema - tkanine razlicitih boja

- Ispitivanje zaštite od UV zračenja -Praktikovati istraživački pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogućeg objašnjenja i traženje potvrde o njegovoj valjanosti. -Posmatranje promene boje UV papira u zavisnosti od vrste zaštite u Kompetencije odnosu na kontrolni Ciljevi

-Izvođenje zaključaka o njboljoj vrsti zaštite od UV zraka UV papir menja boju kad se izlaže sunčevoj svetlosti (koja sadrzi vidljivu svetlost, γ zrake, x-zrke, infracrvene zrake, ultravioletne(UV) zrake i radio talase). UVkomponentu niti osećamo , niti vidimo, a može vrlo opasana. Nju možemo evidentirati UV papirom. Važno je takođe, da predhono obeleže na čemu će koji UV papir testirati.

Eksperimentisanje - Deca raspoređuju obeležene UV papire na klupi -Pažljivo skidaju zaštitu, pre nego što posave UV papire: kontrolni UV papir:direktno izložen sunčevoj svetlosti), UV papir u hladu, UV papir ispod kape, naočara , crne, bele, plave tkanine, staklenih ploča (staklo u ovom slučaju igra ulogu atmosfere, a pozicija UV papira ispod stala različitih debljina ima ulogu nadnorske visine: i što je atmosferski sloj tanji to će i svetlot koju primimo sadžati više UV zraka), premazu zaštitne kreme... - Sve UV papire izlažu isovremeno sunčevoj svetlosti

34

Zajednički zaključak (Najintezivniju plavu boju dobija kontrolni UV papir, koji je direktno izložen sunčevoj svetlosti) Ozonsa rupa postoji pa zato preternano izlaganje Suncu, bez zaštite (kapa, naočare, suncobran, zaštitna krema) je posebno opasno u periodu od 10 do 16h -Naočare za Sunce mogu biti dobra zaštita samo pod uslovom da negledamo direktno u Sunce -Odeća je vrlo efikasno sredstvo zaštite od UV zračenja ( pogotovu crna tkanina !) -Zaštitna krema, u zavisnosti od oznake indesa na ambalaži (IP ili FPS veći od 16-srednja zaštita), je slabija zaštita od odeće i ne može da posluži kao opravdanje za duže izlaganje Suncu. Deca su takođe primetila da je Genije najviše pocrveneo do su všili istrašivanje. MAJA : Pa da, on ima najsvetliji ten ! Stevina naučna napomena : Živeti bez Sunca je nezamislivo. Nekoliko minuta dnevno izlaganja Suncu je dovoljo da se stvori D vitamin neophodan našem rastu i našim kostima. Ono može pozitivo uticati na naš moral i naše pozitivno raspoloženje.Ali kako živeti sa Suncem danas ? Preterano izlaganje njegovom zračenju može biti štetno po naše zdravlje, s’ obzirom na rupu u ozonskom omotaču, koji bi trebao da nas štiti od preterane količine UV zraka, koji mogu da izazovu rak kože, kataraktu (bolest očiju), poremećaje u imunom sistemu.... Zato ćemo se zalagati za očuvanje ozonskog omotača.

STEVA: E sada kada sve to znamo možemo da proverimo da li smo postali eko- građani? A onda možete i do reke, skoro će 16h.

35

Kviz DA LI STE VEC POSTALI EKO-GRADJANIN ? 1. Kako najčešće odlazite u školu ? A - kolima ; B – autobusom ili vozom ; C – peske ili biciklom ; 2. Koliko je ljudi u kolima roditelja pri odlasku na posao ? A – dvoje ; B – troje ; C – cetiri i vise ; 3. Sta uradis pri izlasku iz svoje sobe ? A – zatvorim vrata ; B – ugasim svetlo ; C – iskljucim sve uredjaje ; 4. Kolika je temperatura u tvojoj sobi ? A - 23ºC i vise ; B - 21ºC ; C - 19ºC ; 5. Kolika je temperatura vode kojom se tusiras ? A - 40ºC ; B - 35ºC ; C - 30ºC ; 6. Sta uradis zimi pre odlaska na spavanje ? A – spustim zavesu ; B – spustim roletne ; C – spustim roletne i smanjim grejanje tokom noci ; 7. Koji tip sijalica koristish u svom stanu ? A – ne znam ; B – bele sijalice ; C – ekonomicne sijalice ; 8. Koliko sati dnevno provedes pred ekranom (TV, kompjuterom, konzolom) ? A – vise od dva sata ; B – od jedan do dva sata ; C – manje od jednog sata ;

36

9. U kom periodu godine jedes jagode ? A – tokom cele godine ; B – samo zimi ; C – samo leti ; 10.

Agencija za stednju energije i zivotno okruzenje :

A – ispituje javno mnjenje ; B – registruje bio-proizvode ; C – bavi se problemima ekologije i ustede energije ; Rezultati A – 10 poena ; B – 20 poena ; C – 50 poena . Imate : 450 do 500 poena : izvrsno. Vi ste vec eko-gradjanin. Bravo ! Ocekujemo da ohrabrite i druge da postanu takvi. 350 do 440 poena : dobro je, ali moze i bolje ! Razgovarajte s roditeljima i prijateljima ! 250 do 340 poena : razmisli o onom sto si saznao u skoli i ponovo procitaj ono sto si napisao. Potrazi savet ! 100 do 240 poena : nemojte se obeshrabrivati ! Moža da da promenite svakodnevne navike i vise diskutujte o ovom problemu s prijateljima i porodicom.

37

DODATAK: Možete zamoliti svoje nastavnike da se priključite projektu Klima, moja planeta.. i ja ili da zajedno izvedete ove 3 radionoce po sledećem scenariju:

O.Š. ,,Vuk Stefanović Karadžić“ Kragujevac IDEJA: Biljana Živković-profesor fizike REALIZACIJA: Učenici odeljenja VII 3 POMOĆ PRIJATELJA: Zorica Đorđević-profesor biologije Lidija Jevtić-profesor geografije Sanja Simić-profesor hemije Svetlana Nikolić-profesor fizike Dragan Raković- profesor tehničkog obrazovanja i informatike Nikola Nenković-profesor srpskog jezika Ana Rakočević-student fizike http://www.rukautestu sa projetima: „Klima, moja planeta... i ja“ „Živeti sa Suncem“

Apstrakt. Ljudske aktivnosti menjaju našu planetu i niko ne može da predvidi kakve ćemo dugoročne posledice trpeti zbog toga. A naša planeta je znatno ranjivija nego što mislimo pa se i efekat klimatskih promena već oseća. Zato ove 3 radionice imaju za cilj da omoguće učenicima sedmog razreda da razumeju mehanizme klimatskih promena, koje su prouzrokovane prirodnim fenomenima ili ljudskim delovanjem, kao i posledice koje one imaju na zdravlje i biodiverzitet što pak ukazuje na potrebu razvijanja svesti o važnosti zaštite životnog okruženja u svakodnevnim aktivnostima, kao i uloge svakog od nas pojedinačno

SCENARIO Uvođenje novine: Multidisciplinaran prilaz ovoj temi, jer ona to zaslužuje (biologija, fizika, geografija, hemija, infotmatika, tehničko obrazovanje, srpski jezik...). Primena projektne nastave: inovativnog modela nastave koji se ostvaruje realizacijom projekata, timskim radom učenika. Korišćenje INTERNETA kao izvor informacija. Metode rada: Verbalne metode – monološka (nastavnika na samom početku i kraju časa), dijaloška (nastavnik – učenik, ali i učenik - učenik), diskusija (u okviru grupe, ali i frontalno u odeljenju), metoda aktivnog učenja (rešavanje problema), demonstraciona 38

metoda (javna prezentacija radova), metoda praktičnih radova (kod izvođenja eksperimenata praktikovati istraživački pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogućeg objašnjenja i traženje potvrde o njegovoj valjanosti). Oblici rada: Frontalni, grupni oblik rada, individualni. Nastavna sredstva: INTERNET, udžbenici biologije i fizike, materijal i upustva za izvođenje eksperimenata, karta sveta, veliki papir, flomasteri... Obrazovno-vaspitni cilj: Razvijanje svesti o važnosti predviđenih klimatskih promena, kao i njihovih mogućih posledica na pojavu ekstremnih događaja: suše, poplave, velike toplote, poimanje negativnih posledica klimatskih promena po biljne i životinjske vrste, a samim tim i ČOVEKA REALIZACIJA: Učenici odeljenja VII 3 , školske 2008/2009. I RADIONICA 1.KORAK: Čitanje teksta „Neodgovorni putnik“ . Učenici prepoznaju neodgovornog putnika (čoveka). “Zemlju možemo zamisliti kao živu letilicu koja milionima godina leti kroz svemirska prostranstva. Delovi od kojih je načinjena ova živa letilica su njena neživa priroda i sve pojedinačne vrste koje su međusobno povezane u čvstu, ali ipak raskidivu mrežu života. Svaku od živih vrsta u toj letilici možemo zamisliti kao zavrtanj, polugu, točak, zupčanik ili oprugu. U jednom trenutku se na toj živoj letilici pojavio jedan neodgovorni putnik. On je počeo svakog dana da vadi jedan po jedan zavrtanj, polugu ili zupčanik. Živa letilica je počela da gubi kontrolu i lagano da propada. Još uvek nije udarila u podlogu , ali će se to sigurno desiti ukoliko taj putnik nastavi da vadi njene delove. Bez koliko delova ta letilica može da leti , i koliko se njenih delova može izvaditi, to niko ne može da kaže. U ovom trenutku niko ne zna da li je kritični deo koji održava letilicu u letu već izvađen. U svakom slučaju , ukoliko delovi nastave da se vade, letilica će sigurno pasti . Neki će taj pad preživeti neki ne.”

2.KORAK: Kroz razgovor sa učenicima doći do odgovora na sledeća pitanja: 1. Da li znate koji datum se obeležava kao dan naše Planete? (Međunarodni dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22.aprila u 175 zemalja sveta. Godina 2008. je imala za temu globalno zagrevanje (što je u stvari naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana) i njegove posledice.)

2. Šta je to što doprinosi globalnom zagrevanju naše planete? (Ne postoji naučni koncenzus o tome . Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica prisustva ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. Efekat staklene bašte je prirodni fenomen koji omogućava da se planeti Zemlji očuva blaga srednja temperatura (+15°C); bez njega bi temperatura na Zemlji bila -18°C. Efekat staklene bašte je, takođe, izraz zagrevanja planete Zemlje nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina.)

3. Odakle potiče ta povećana emisija štetnih gasova?

(Čovečanstvo, još od doba industrijskie revolucije XIX-og veka, neprekidno iskazuje sve veću potrebu za energijom, a samim tim i povećava emisiju gasova koji su odgovroni za efekat staklene bašte (ugljendioksid, vodena para, metan...) U emisiji ovih gasova učestvuje industrija, poljoprivreda, transport, naselja, tj., skoro svi sektori čovekove aktivnosti. Naša planeta je znatno ranjivija nego što mislimo pa se i efekat klimatskih promena već oseća.)

4. Kako se efekat klimatskih promena oseća?

(Porast temperture, otapanje lednika i rast nivoa mora, ekstremne klimatske situacije, nestajanje živih vrsta na celoj planeti....)

39

5. Da li je danas zdravo preterano se izlagati Suncu i zašto?

(Preterano izlaganje Suncu može biti štetno po naše zdravlje, s obzirom na rupu u ozonskom omotaču, koji bi trebao da nas štiti od preterane količine UV zraka, a koji mogu da izazovu rak kože, kataraktu (bolest očiju), poremećaje u imunom sistemu....)

( Do opšrnijih odgovora na ova i neka druga pitanja pokušaćemo da dođemo, na sledećim časovima, koji ćemo realizovati kroz radionoice, uz pomoć PRIJATELJA : nastavnika biologije, fizike, geografije, hemije, informatike i tehničkog obrazovanja i srpskog jezika.) 3.KORAK: Podeliti učenike u 6 heterogenih grupa i podeliti im potreban materijal (udžbenik biologije i tekstove sa INTERNETA-koje je tim nastavnika unapred pripremio) za istraživanje na sledeće teme : 1. Uzroci globalnog zagrevanja, efekat staklene bašte, „albedo“ efekat, promene temperature 2. Posledice-novi svetski poredak : porast temperture, otapanje lednika i rast nivoa mora 3. Kjoto protokol 4. Neka rešenja postoje... 5. Neke od posledice su... 6. Šta je ozon, a šta ozonska rupa? 4. KORAK: Podela zaduženja i rad u grupama. Učenici mogu da zatraže POMOĆ PRIJATELJA-tj. pomoć od bilo kog nastavnika ako im bilo šta iz ponuđenog materijala nije jasno ! 5. KORAK : Izrada postera. 6. KORAK : Izvešaji grupa i diskusija. 7. KORAK : Zajednički zakljuci: • klimatske promene su realnost ; • čovekove aktivnosti su jednim delom odgovorne za njih ; • klimatske prmene imaju višestruke posledice (zdravstvene, društvene, ekološke i ekonomske) ; • svako treba, u okviru svojih mogućnosti, da da doprinos njihovom smanjenju! Domaći zadatak za grupu: Izveštaj o radu grupe u elektronskoj formi, koji može biti dopunjen dodatnim informacijama sa INTERNETA, do kojih su učenici u međuvremenu došli. II RADIONICA-Eksperimenti 1.KORAK: Kratko zajedničko potsećanje na zaključke sa predhodne radionice. 2.KORAK: Grupe dobijaju potreban materijal i upustva za po jedan od šest eksperimenata: -Model staklene bašte -Kako pokazati da je CO 2 gas koji izaziva efekat staklene bašte -Koje su posledice topljenja leda (primer modelizaicje) -Boja i temperatura; važnost ledenih santi -Širenje okeana i povišenje nivoa mora -Živeti sa Suncem ( UV papir i UV zraci) (Eksperimenti su preuzeti sa sajta Ruka u testu i sastavni su deo projekata :“Klima, moja planeta... i ja“ i „Živeti sa Suncem“)

40

Oni u stvari prestavljaju SIMULACIJU stvatnih situacija i mogu da posluže za objašnjenje niz pojava vezanih za GLOBALNE PROMENE ) 3.KORAK: Učenici pristupaju izvođenju eksperimenata (praktikovati istraživački pristup). Beleže svoja zapažanja i eventualne rezultate merenja zapisuju na velikom papiru, crtaju grafike, biraju ključne reči... 4.KORAK: Izveštaji grupa uz pomoć postera (povezivanje tog ogleda i stvarne situacije). Različite grupe predstavljaju svoj rad pred odeljenjem, a nastavnik prati izveštaje i nastoji da se ono ne svede samo na puko čitanje napisanog teksta, već na jedno kostruktivno izlaganje, povezivanje sa informacijama koje su čuli na predhodnom času i da se u diskusiju uključuju učenici ostalih grupa i PRIJATELJI (postavljanjem pitanja ili dodatnim informacijama). Tokom ove prezentacije mogu se pomenuti i fenomeni koji se odnose na lokalni nivo (povećanje temperature u Srbiji, opasnost od suša, poplava), ali to sve na kraju vodi ka zaključku, kao i na I radionici, da su klimatske promene globalni fenomen i da se tiču celog čovečanstva ! Domaći zadatak za grupu : Pisani izveštaj u elektronskoj formi o radu grupe. III RADIONICA-Sada znam.. 1.KORAK: Dosadašnje aktivnosti su... 2.KORAK: Slušaju pesmu ,,Biciklist“ iz zbirke pesama ,,Odakle dolazi ljubav“, autora Gorana Joksimovića i procenjuju da li je ona samo ljubavna ili je i ekološka. Navode argumente zašto smatraju da može biti i ekološka. Ko se vozi na biciklu, taj ne troši đon ni štiklu. Ko na ,,bajku“ obilazi svet, shvata jasno šta je ptica let. Dok mi vazduh kraj ušiju zuji, ja biciklom izmičem oluji. Čuuuvaaaj!!! Prestići ću sve od reda, jer me Đurđa sa terase gleda.

3. KORAK : Sad znamo...(sumiranje zaključaka).Odeljenje izvodi zajedničke zaključke, nastavnik piše predloge učenika na tabli. Tokom sledećeg veka će doći do klimatskih promena : - srednja temperatura na Zemlji će se povećati za oko 3 O C, što će prouzrokovati vrlo česte ekstremne klimatske situacije poput pasjih leta, poplava, suša…što će opet biti uzrok brojnih zdravstvenih problema ; - nivo mora i okeana će se podići za oko jedan metar, što će pruzrokovati preseljenja miliona stanovnika ; - nestaće hiljade živih vrsta po celoj planeti ; -da, s obzirom da postoji ozonsa rupa, preterano izlaganje Suncu, bez zaštite (kapa, naočare, zaštitna krema) je posebno opasno u podne. 4. KORAK: Šta treba uraditi na globalnom nivou?

41

Po dve grupe učenika rade na istom zadatku: uštede energije, korišćenju energije sunca, energije vetra. Spajaju se grupe koje imaju isti zadatak i izvode zaključke, a onda se sumiraju zajednički zaključci.

(Smanjenje emisiju štetnih materija u atmosferau, čime bi se smanjio efekat staklene bašte i ozonska rupa. • Ušteda enrgije (npr.građevinarstvo) • Korišćenje obnovljivih vidova energije (enerija vetra, sunca)) 5. KORAK: Naše ponašanje je delimično odgovorno za klimatske promene. Šta JA mogu da uradim?

Svih šest grupa dobija radni list 18 i 19. Po dve grupe učenika rade na problemu stanovanja, dve snabdevanja i dve prevoza). Ove ilustracije u sebi imaju niz situacija iz svakodnevnog života, sa akterima koji se dosta nemarno odniose prema životnom okruženju. Učenici se mogu prisećati i situacija iz svakodnevnog života.Spajaju se grupe koje imaju isti zadatak i izvode zaključke, a onda se sumiraju zajednički zaključci:

Ušteda energije: -u kući (eliminisanje rasipanja, korišćenje opreme koja štedi energiju), -u transportu(ne koristiti auto za kraća putovanja, koristite bicikl, gradski prevoz, ili voz umesto aviona) - i pri kupovini(sezonskii i lokalni proizvodi). 6. KORAK: Šta dalje? Predlozi... ...( predloge daju i učenici i PRIJATELJI)

-Jedan od predloga je naše stečeno znanje o GLOBALNIM PROMENAMA prikupimo i napišemo KNJIGU za vršnjake! -Drugi: da neke od ogleda prikažemo svojim drugovima iz drugih odeljenja i razreda. -Da napišemo članak u našem školskom listu ZVRK. -Spot i PPT, koji su nastali na ovim radionicama, stavimo na sajt škole.

7. KORAK: Učenici i prijatelji rade anketu: DA LI STE VEĆ POSTALI EKOGRAĐANIN? (i sami proveravaju da li su to i postali) 8. KORAK: Utisci: i učenici i prijatelji!!! PLUS: ( Osnivanje novinarskog tima za pisanje knjige!) P.S. *Knjigu smo napisli ...još da je objavimo... A desio se i Kopenhagen: decembara 2009.

42

LITERATURA 1. Dmitar Lakušić, Biologija za VII razred, Beograd: ZUNS, 2008. 2. Jovan Šetrajćić, Darko Kapor , Fizika za VII razred, Beograd: ZUNS, 2008. 3 Slobodanka Antić, Rastko Jovanov, Ana Pešikan, Kako približiti deci prirodne nauke kroz aktivno učenje, Beograd:Institut za psihologiju, 2005. 4. http://www.rukautestu i projekti „Klima, moja planeta ...i ja“ i „Živeti sa Suncem“ 5. INTERNET http://www.vreme.com

http://sr.wikipedia http://tanjug.co.yu

43

P.S.

Kopenhagen: Svetska konferencija o klimatskim promenama

decembar 2009. U glavnom gradu Danske, Kopenhagenu(Copenhagen), je počela svetska konferencija o klimatskim promenama u organizaciji Ujedinjenih Nacija(UN). Na skupu će, tokom dve sledeće nedelje, delegacije 192 zemlje voditi razgovore o novom sporazumu, odnosno o merama na koje će se njihove vlade obavezati u okviru borbe protiv klimatskih promena i zagađenja atmosfere.

Učesnici klimatske konferencije UN u Kopehagenu odlučili su da "priznaju" sporazum za borbu protiv klimatskih promena koji je postignut između predsednika SAD Baraka Obame i lidera Kine, Indije, Brazila i Južnoafričke republike.

SAD, Kina, Brazil, Indija i Južnoafrička republika su se dogovorili, prema rečima Obame, " da usvoje cilj ograničenja rasta temperature na planeti od dva stepena Celizujusa do 2050. i što je vrlo važno da u tom pravcu i deluju". Dokument koji je na kraju, posle mnogo peripetija i obrata, usvojen u Kopenhagenu, predviđa, između ostalog, da se za borbu protiv klimatskih promana u najmanje razvijenim zemljama uloži 30 milijardi dolara u toku iduće tri godine i nakon toga po sto milijardi dolara godišnje u periodu do kraja naredne decenije. "Konferencija je odlučila da primi na znanje Kopenhagenski sporazum od 18. decembra 2009. godine" svečano je proglasio predsedavajući skupa i udario čekićem po stolu. "Konačno smo uspeli da se dogovorimo", izjavio je novinarima nakon toga generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Bi Bi Si naglašava da se saglasnost za prihvatanje navedenog dokumenta može postići, u okviru mehanizma UN, tek posle što ga odobre sve 193 zemlje - učesnice klimatskog samita u Kopenhagenu.

44

Neke zemlje razvoju su, međutim, uoči samog kraja konferencije u Kopehatgenu izrazile svoje oštro neslaganje sa predloženim sporazumom, pa je, kako navodi agencije, plan koji je incirao Obama na kraju dobio ograničenu podršku učesnika dvonedeljnog klimatskog samita u Kopenhagenu.

45